Priručnik za prevod
“Televizija se gleda, ona on a se ne čita”
Navedena misao je osnovno osnovno pravilo za filmske prevodioce, prevodioce, koji su u radu ograničeni prostorom i vremenom. Prostorom, zato što titl ima određeni broj slovni mesta !obično oko "#$, a vremenom jer na ekranu ekranu treba da stoji samo nekoliko sekundi. %bog ova dva ograničenja neopodna je adaptacija prevoda, koja predstavlja predstavlja suštinu filmskog prevođenja. prevođenja. &daptacija prevoda je najte'i deo posla koji koji zateva znanje maternjeg maternjeg jezika i iskustvo. iskustvo. (. P)& P)&*+- *+- &/&P0 &/&P0&1+2& &1+2& !P)-30-)N- -4)&N+56N26$ /obar filmski prevod bi trebalo da bude kratak, jasan, tako da gledalac mo'e paralelno da gleda sliku i prati tekst. %ato prevodilac ne prevodi sve !osim u slučaju kratki kratki dijaloga$, ve7 sa'ima sa'ima i prepričava brzo izgovoreni tekst. 8od dugi i slo'eni dijaloga prevodilac treba da 9izvuče9 suštinu, samo ono što je najva'nije i što gledalac mora da zna. 5esto se dešava da u seriji brzi dijaloga ima i propratni, neva'ni i kratki poput :3edite;, :/odajte;, :6 *)6>6 0)&2&N2& 0)&2&N2& 0+0& !*)6>6N38- -4)&N+56N26$ *reme trajanja titla u principu odgovara vremenu trajanja dijaloga glumaca. -vo podrazumeva da titl ne sme da traje kra7e, a ukoliko je tekst dug i ukoliko postoji pauza izmedju dijaloga, onda ga prevodilac mo'e (
zadr'ati du'e na ekranu. 0akozvano 9teničko kašnjenje9 je neminovno jer je potrebno vreme da prevodilac 9pusti9 titl kada čuje dijalog. -vo je donekle rešeno automatskim titlovanjem, ali prevodilac ne sme da računa na to. Prosečna du'ina stajanja titla na ekranu je " sekunde. 8ratki titlovi koji sadr'e jednu ili dve reči mogu da stoje i = sekunde. /ugi ili tzv. 9puni9 titlovi bi trebalo da stoje na ekranu najviše ? sekundi, ali treba te'iti tome da titlovi budu što kra7i. Navedena vremenska ograničenja predstavljaju vreme koje je prosečnom gledaocu potrebno da bi pročitao titl !engleski termin reading speed $. ". P)&*+- *)6>6N38+ )&%>&8 +%>6@< /+2&-4& 8ad god je između dva dijaloga pauza od barem " sekunde, prevodilac obavezno započinje prevod sa novim titlom. Poslednji titl se završava tačkom i započinje se novi. A. P)&*+- 9+%46/9 0+0& 0itl mora da bude funkcionalan i da predstavlja jednu dobro organizovanu celinu. 0o znači da je svaki titl celina za sebe, bez obzira na to da li se završava nekim znakom interpunkcije ili ne. 0reba te'iti tome da se svaki titl završi tačkom, ali to nije uvek mogu7e.
Ispravni primeri bez zapete: 8a'u da je čovek u brvnari ubijen i da je po'ar podmetnut kako bi uništio tragove.
=
Ili Bta bi rekao čoveku koji se kotrlja nizbrdo sve br'e i ne mo'e da se zaustaviC
< oba slučaja prime7ujemo da prvi titl predstavlja jednu celinu iako se ne završava interpunkcijom. 3trogo je zabranjeno da se takvi titlovi seku na nelogičnim mestima koji im daju smisao nedovršenosti. Neispravni primeri: 8a'u da je čovek u brvnari ubijen i da je po'ar podmetnut kako bi uništio tragove.
Ili: Bta bi rekao čoveku koji se kotrlja nizbrdo sve br'e i ne mo'e da se zaustaviC
Navedeni primeri govore o tome da se titl ne deli na kratkim rečima poput 99bi99, 99da99, 99uz99, 99s99, 99u99, 99i99 i sl. +sto va'i i za one reči koje ostavljaju utisak nedorečenosti. -vo pravilo va'i i u slučaju jednog titla, kada se iz gornjeg prelazi u donji red. 6vo još neki primera Neispravno: Ne verujem da je neko toliko nepa'ljiv.
Ispravno: Ne verujem da je neko toliko nepa'ljiv.
"
8ratke reči !od, sa, iz, se, li...$ treba izbegavati na kraju gornjeg reda titla. 0o va'i i za veznike !i, u, a, o...$. +zuzeci su dozvoljeni u slučaju da se u rečenici nalazi više takvi reči, kao i onda kada kratka reč nikako ne mo'e da stane u donji red titla.
6vo primera du'eg dijaloga ik ( +zgoreo je u po'aru, ali pregledom je utvrđeno da ima frakturu lobanje.
ik = 0o je uzrok smrti pošto nema dima u plu7ima.
0ekst koji izgovara prvi lik 99sečemo99 tako da prvi titl ima samo tri reči, ali predstavlja celinu, dok u drugom titlu završavamo rečenicu. -vo smo mogli da uradimo zato što je drugi lik počeo da izgovara tekst tek nakon " sekunde.
0rebalo bi izbegavati takozvane 99repove99, odnosno slede7u situaciju +zgoreo je u po'aru, ali pregledom je utvrđeno da je u pitanju ubistvo. D3igurni steC
-vako razdvojene titlove gledalac te'e prati, a prevodilac mora mnogo br'e da i 99pusti99, što predstavlja dodatnu teško7u.
A
?. P)&*+- )&%/*&2&N26 )6P+8& -vo pravilo podrazumeva razdvajanje dijaloga crticom 99D99 i va'i samo u slučaju kada drugi lik započinje repliku za vreme trajanja istog titla. Primer 4de je otišaoC E< /enver. DNaveo je razlogC
-vo je situacija u kojoj govore dva lika. >o'e se dogoditi i da tri lika paralelno govore, toliko brzo da je nemogu7e da repliku tre7eg lika stavimo u novi titl. 0o bismo uradili u slučaju da nam vreme to dozvoljava. < navedenom primeru prevodilac je pribegao sa'imanju iskaza, a razlog je, naravno, ušteda vremena. 0ako umesto uobičajenog pitanja sa 99da li99 !99/a li je naveo razlogC99$ koristimo gramatički ispravan sa'eti iskaz 99Naveo je razlogC99 -snovno pravilo filmskog prevođenja je 99što kra7e, to bolje99. 0reba izbegavati sve suvišne reči, pogotovu u pitanjima. 0ako je umesto uobičajenog pitanja 99Fo7emo li da idemoC99 dovoljno re7i 99+demo liC99 ili jednostavno 99+demoC99 G. -30&& P)&*+& a$ +zbegavanje strani reči i turcizama b$ +zbegavanje uzvika poput 99o99, 99a99, 99ej99 i sl. 0o se ionako čuje. c$ Nakon što se gledalac upoznao sa imenima likova, ne treba i ponavljati u prevodu !gledalac i sam prepoznaje, a prevodilac tako dobija na prostoru$ d$ Naslov filmaHserijeHemisije piše se velikim slovima 0ri tačkice 99...99 se stavljaju samo ako je dijalog naglo prekinut u sred rečenice. Primer >a ne7e on... D3aberi seI
e$ )azne mere za du'inu, visinu, te'inu, moraju se prevesti u naš metrički sistem f$ Navodnici se stavljaju ukoliko neko nekoga citira ili ukoliko reč ima prenosno značenje. Na primer 8ako 7ete me se 99rešiti99C ?
