Poslednji Apel Čovečanstvu-Nikolaj Levašov

POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV

-1-


-2-


-3-


Левашов Николай Викторович. Poslednji apel čovečanstvu. — Naučno- popularno izdanje. Moskva, 2009. U svojoj prvoj knjizi, autor daje čitaocu nov sistem znanja i razumevanja zakona prirode, koji su potrebni ne samo za to, kako se ne bi uništio naš dom -planeta, već i za razumevanje svakom racionalnom čoveku, svakome ko želi da razume i shvati šta se dešava sa njim, sa ljudima koji ga okružuju kod kuće ili na poslu. Ova knjiga je za one, koji žele da prodru u tajnu prirode, da razumeju i shvate čudo porekla života, da shvate šta je duša i šta se dešava sa čovekom posle smrti. Koncepti kao što su duša, suština, reinkarnacija, mistični koncepti, "čudesnim" načinom je okrenuo u realan koncept, uslovljen zakonima evolucije žive materije. Po prvi put, u ovoj knjizi, je dato objašnjenje gotovo svih fenomena žive i nežive prirode, pokazano jedinstvo zakona makro i mikrokosmosa. Autor je uspeo da stvori jedinstvenu teoriju polja, da objedini u jednu celinu predstavu o prirodi.

Sve ilustracije je napravio Левашов Николай Викторович Copyright © 1994 by Nicolai Levashov www.levashov.org www.levashov.info www.levashov.name prevod:Dušan Mitrović https://www.facebook.com/dusanmitrovic11

-4-


SADRŽAJ Predgovor.......................................................................................................................... 6 Treće obraćanje Čovečanstvu.....................................................................................11 Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi materija.............................23 Glava 2. Pojava života na zemlji.................................................................................36 Glava 3. Psi polje u prirodi i evolucija razuma........................................................75 Glava 4. Formiranje ekološkog sistema planete Zemlje.....................................100 Glava 5. Ciklus života na Zemlji. Multidimenzionalnost života..........................108 Glava 6. Evolucija uma, tela i suštine......................................................................132 Glava 7. Evoluciona istorija čovečanstva..............................................................203 Glava 8. Organizam čoveka.Uzroci, mehanizmi nastanka i razvoja bolesti....221 Glava 9. Uticaj suštine na organizam i psihu čoveka..........................................232 Glava 10. Jedinstvo zakona mikrokosmosa i makrokosmosa svemira..............281 Glava 11. Matrični prostor. Obrazovanje superprostora...................................321 Glava 12. Sistem matričnih prostora......................................................................341 Prilog 1. Zaključak formule samoregulacije unutar vrste................................350 Prilog 2. Zaključak formule ekološkog sistema..................................................354 Prilog 3. Priprema formule sistema matričnih prostora...................................358 Prilog 4. Praktični rad sa sopstvenim psi poljem................................................361

-5-


Predgovor Svemir ... zagonetka života! .. Kako je iz mrtve materije nastao život ? Zašto isti atomi povezani u drugačijem redosledu i količini, stvaraju organskemolekule, sintezu koja dovodi do evolucije života, živu materiju? Tajna života ... Kako je život nastao, razvijao se, zbog čega je nastalo mnogo raznovrsnih oblika života? Otkuda ljudi na Zemlji? Da li je čovek spušten za svoje grehe sa neba, iz rajske bašte na Zemlju, kako bi ih otkupio pred Bogom?! A ako nema Boga, onda, ko je onda doveo čoveka na Zemlju i zašto? Odakle su se pjavile tako različite ljudske rase?! Zašto čovek može da misli? Šta se dešava sa čovekom u momentu smrti i posle nje? Da li postoji duša? I ako postoji, onda, šta je ona? Gde ona odlazi i zašto? .. Da li Raj i Pakao postoje? Ako postoje, gde su? I samo ljudi, koji su bili u stanju kliničke smrti, nakon toga, govore da su videli anđele koji su ih sačekali, koji su otvorili ispred njih sjajan kanal, u kojoj su počeli da ulaze, ali su se iz ovog ili onog razloga vratili u život. Šta se dešava u trenutku začeća i kako se odvija razvoj ljudskog embriona? .. Da li po prvi put, ili ne, svako od nas živi na planeti Zemlji, i šta je to reinkarnacija? Da li je moguće da se vide prošlost i budućnost, da se kreće u prostoru i vremenu? Da li je usamljeno čovečanstvo u svemiru? .. Na poslednje pitanje može da odgovori bilo ko, bez mnogo razmišljanja, razmislivši na neortodksalan način ... Predstavite sebi, da je, pre stotinu godina, na planetu Zemlju stigao radio signal sa druge planete, sa zahtevom da sva živa bića odgovore na tu poruku... Kako bi je čuli i odgovorili na tu poruku razumni stanovnici Zemlje ?. Nikako ... Zato, jer tada na Zemlji još nije bilo radioprijemnika i dekodera, koji bi primili i dešifrovali te signale. O njima jednostavno niko ne bi znao ... I još ... Najviše civilizacije u kosmosu su na kvalitativno različitim nivoima razvoja, gde se informacije prenose i primaju ne pomoću radio signala, već mentalno i holografski. Na Zemlju stiže hiljade signala iz svemira od drugih civilizacija, u obliku zvučnih holograma sa željom da uspostave kontakt sa inteligentnim stanovnicima planete Zemlje. Ali većina ljudi ne razume, ne zna i ne može da dobije ove informacije.

-6-


Oni, koji to mogu, prevode ove informacije na dostupan za ostale ljude jezik, ali, nažalost, i u tom vidu ta informacija se odbija ... Tako je bilo, u svoje vreme, sa trećim Obraćanjem Koalicije Odreda Posmatrača (KON) ujedinjene civilizacije naše Galaksije, predatog Nikolaju Rurihu 1929. godine. To obraćanje je jednostavno ignorisano ... (posle predgovora, oni koji nisu izgubili interes, mogu se upoznati sa tim obraćanjem). U svemiru ima na milijarde civilizacija. Neke od njih su na početku svog razvoja, a druge tek treba da se rode, kao naša Zemaljska civilizacija, treće su već dostigle visok nivo razvoja. To je prirodno i logično ... Naša civilizacija, u bliskoj budućnosti, moraće da prođe kroz svoje rođenje. I ako "rođenje" bude uspešno, Zemaljska civilizacija će doći do kvalitativno novog nivoa razvoja, kada će umno, samo snagom svojih misli, ljudi moći da utiču na ekologiju planete, da kontrolišu vreme, elemente, lečiti rane prirode, nanesene nerazumnom aktivnosti samog čoveka. Čovek može da spozna samog sebe, svoje sopstvene sposobnosti, mogućnosti svog mozga. Premeštanje u prošlost, u budućnost, u prostoru na milijarde svetlosnih godina, će prestati da bude "čudo", kako neki govore, ili "buncanje ludaka", kako kažu drugi... Vremenom, to će postati uobičajeno kao leteti avionom. Sve to će u budućnosti biti moguće, samo ako čovečanstvo usvoji nova znanja, potrebna da se popne na sledeći stepenik poznavanja prirode. Ako ih čovečanstvo ne prihvati, ne želi da prihvati nova znanja, Zemaljska civilizacija će se uništiti i pre svog rođenja, a "dete" će biti rođeno mrtvo ... Kako tako! - mnogi će biti ogorčeni, jer je naša civilizacija već postigla veliki uspeh! .. Čovek je otišao u svemir, bio je na Mesecu, a uskoro će leteti na Mars ... I uopšte, nauka, kultura, umetnost, sve se razvija tako brzo, posebno u poslednjih sto godina ... došlo je do eksplozije informacija ... "Poslednji apel čovečanstvu" - zvuči vrlo nedvosmisleno i kategorično. Ali ne brzajmo sa zaključcima, pokušajmo da ih čujemo ... Kako je govorio Hrist: "Ko ima uši da čuje, neka čuje! "Moguće je skuvati odličnu hranu, ali ako umirući čovek od gladi, ne želi da je proguta, ako je uzimanje hrane za njega besmisleno - on će umreti od gladi ...

-7-


Možemo imati znanje i želju ga prenesemo čovečanstvu, ali ako ono ne želi da ga primi, ostaje mu samo da se žali i da pokušava da popravi ono što može popraviti, da bi produžilo period do tada, dok ne nestane... Spavači, probudite se, ako ne želite da taj san postane večan! .. I ako je u biblijskim vremenima još bilo vremena da se "spavači" ne probude, sada vremena više nema. Čovečanstvo se, u svom ludilu, približilo kritičnoj tačci, već opipljivom a, ne apstraktnom "kraju sveta", o kome se govorilo još pre više od jednog veka, a on još uvek nije došao i ne dolazi. Mnogi su se smirili i postali sigurni da "sudnji dan" nikada neće doći. Šta je taj "kraj sveta", šta je kritična prekretnica u razvoju čovečanstva? Možemo ga, naravno, nazvati na različite načine, ali suština nije u imenu, suština je u sadržaju. Dakle, šta je iza svega toga? A iza svega toga stoji ... neznanje, neznanje o pravoj prirodi zakona, koji su dejstvovali i koji će delovati potpuno nezavisno od onoga, šta je o njima poznato čoveku, kako ih on razume, i da li želi da ih razume. Zakoni prirode će delovati, a čovek (čovečanstvo) će nastaviti da živi i razvija se bez pravilnog razumevanja ovih zakona, a to neće biti u stanju. Jednostavno se niko neće razvijati na nekada lepoj plavoj planeti Zemlji. I za to, savršeno nam nije potreban nuklearni rat. Ako ljudi nastave da bez razmišljanja "pokoravaju" prirodu, da intervenišu u njoj, ne shvatajući osnovne zakone, onda će to dovesti do samouništenja čovečanstva, bržeg od nuklearnog rata. Setite se reči Hrista: "Ako slepac vodi slepca, obojica će upasti u jamu ..." I ako, još pre stotinu godina nije bio zanesen mač samouništenja nad zemljom, sada to postaje sve više i više moguće. Šta nam je raditi? Pogledajmo ... Ozonski omotač planete Zemlje je nastao u haosu munja, tokom četiri milijarde godina život na zemlji je postao moguć zahvaljujući ozonu: ozonski sloj atmosfere zadržava iz kosmosa žestoko kosmičko zračenje, koje je štetno za sva živa bića na planeti.Morska voda apsorbuje zračenje i, samim tim, prvi život je mogao nastati samo u vodi i razvijao se sve dok ozonski omotač planete nije bio dovoljan, da zadrži najveći deo zračenja štetnih po život. I tek tada, posle toga, život je osvojio zemlju ...

-8-


Tehnologije, koje su ljudi primenjivali i primenjuju sada, dovele su do toga da je do 1961. godine, "inteligentna" ljudska aktivnost uništila gotovo 30% ozonskog omotača planete. I, kako pokazju proračuni, intenzivna lansiranja svemirskih letilica i uticaj brojnih tehnologija koje čovek smatra najvećim ostvarenjem svog znanja, u narednih 15-20 godina, nastavkom takvih "aktivnosti," će uništiti sav preostali ozon planete. Sav život na zemlji će biti izgubljen pod žestokim zračenjem iz kosmosa, život će ostati samo u vodi. I sve će početi iz početka ... Osim toga, ne poznavajući zakone ekološkog sistema, čovek nemilosrdno svojom aktivnošću značajno krši njenu ravnotežu, što je već dovelo do izumiranja hiljada vrsta živih organizama. Taj isti nedostatak znanja doveo je do toga da su se na čovečanstvo spustile nepoznate bolesti, od kojih nije pronašao zaštitu, što takođe ugrožava ljudsko postojanje. Šta je uzrok svega ovoga?! Čovečanstvo je, u jednom trenutku svog razvoja, zalutalo. Podsetimo se, još je Sokrat rekao, "Upoznavši sebe, vi ćete upoznati ceo svet ..." Nažalost, ljudi ne slušaju - počeli su da upoznaju okolni svet, sebe ne znajući. I njihovi potomci, marširajući po istom putu znanja, danas su stigli u ćorsokak ... Ni jedno znanje ne može biti apsolutno, ali jedno od znanja može dovesti do istine, a drugo da beži od nje. Iako oba puta imaju isti početak. Kako razumeti, koji put gde vodi?! .. Vrlo jednostavno ... Kada čovek počne da stvara osnovu svog razumevanja univerzuma, njegov um nije u stanju da odmah odgovori na sva nastala pitanja. Ove "bele tačke" čovek zatvara postulatima, aksiomima, koji omogućavaju da se stvori neka vrsta mozaika univerzuma. Ako neko ide po ispravnom putu znanja, stvorena slika univerzuma mu omogućava da se popne na sledeći nivo znanja i da skloni zavesu sa niza "belih mrlja", što mu omogućava da kreira još potpuniju i tačniju sliku univerzuma, itd. Drugim rečima, ako čovečanstvo ide po pravom putu razvoja, sa razvojem ovog znanja ostaje sve manje i manje "belih tački" - postulata, aksioma. Ako je, međutim, razvoj pošao pogrešnim putem znanja, "belih tački" će biti sve više i više samo po sebi.

-9-


U savremenoj nauci, "belih tačaka" je mnogo više nego što je bilo pri njenom rođenju. A to dovodi do toga da su sve više i više eksperimentalni podaci u suprotnosti sa osnovnim zakonima fizike, hemije, biologije ... Moderna nauka je prišla ivici provalije, koja i nju samu veoma plaši. U srednjem veku, religija je bila inkvizitor nauke. Dugo vremena znanje se borilo za pravo da postoji, i izašlo kao pobednik u toj borbi. Bilo bi šteta videti savremenu nauku u ulozi inkvizitora novih znanja, novog shvatanja prirode i njenih mehanizama ... U ovoj knjizi je data azbuka i gramatika novog znanja. Vi ćete pronaći odgovor na pitanje, kako je nastala Zemlja, šta je ona, šta je sedam nivoa planete, zašto ih je sedam i kakvi su oni... naći ćete odgovor na pitanje porekla života, njegovih zakona razvoja ... Vi ćete razumeti kada i zašto se pojavi razum i šta je to razum ... Otkuda i kako se pojavio na Zemlji čovek... Dobićete priliku da rešite zagonetku života i smrti, i šta se to događa čoveku posle smrti ... Možete ovde naći objašnjenje šta je univerzum, ali, što je još važnije, treba sami da se izvedete zaključak o putu, kojim čovek treba i mora da ide. I nema u ovoj knjizi nikakvih tajni, nema fantazija - postoji samo znanje, realno, sa dobrom osnovom. I treba samo da imate želju da prihvatite ili ne prihvatite ovo znanje ... Opet, setite se Hristovih reči: "Tražite, i biće vam dato ... tražite i naći ćete ... kucajte i otvoriće vam se ... Tako, svako ko pita dobija, a ko traži - nalazi, i onaj koji kuca - otvara mu se. " I ja, kao autor, želim da verujem da ova knjiga neće biti samo ... "glas vapijućeg pustinji ..." Николай Левашов

- 10 -


Treće obraćanje čovečanstvu Inteligentnim stanovnicima Zemlje, rasi koja sebe naziva Čovečanstvo obratio se Koalicijski odred nadgledača (K.O.N.). Postavljeno preko posrednika Shambhale E.I. Roerich i N.K. Roerich. Ovaj apel K.O.N. zemljanima je treći u nizu, kontrolni. Prvo obraćanje K.O.N. bilo je 576 g. pre nove ere stanovnicima onda najvećeg grada na svetu Amuradzhhapura. Drugo obraćanje K.O.N. bilo je 711g.nove ere stanovnicima, onda najvećeg grada na američkom kontinentu Tkaatsetkoalya. Ovaj apel K.O.N. zemljanima, uglavnom je identičnog sadržaja kao prva dva, ono se daje na četri zemaljska najrasprostranjenija jezika: kineski, engleski, ruski i španjolski. Tekst obraćanja je uredjen, s obzirom na sadašnji nivo znanja i zablude ljudi na zemlji. Cilj obraćanja je predlog da se održe u nekim budućim vremenima pregovori između predstavnika čovečanstva i Koalicije na temu ulaska čovečanstva u Koaliciju. Pregovori bi bili mogućii tek nakon ispunjenja određenih uslova čovečanstva (ovi uslovi su dati u nastavku). Sledi tekst neophodan za njihovo ispravno razumevanje sa kratkim informacijama za razumevanje kosmičkog karaktera, kao i komparativna karakteristika načina razmišljanja čovečanstva. 1 Do danas, čovečanstvo je dobilo ideju sebe kao deo celine svemira, nešto pravilnije nego u prvom i drugom obraćanju. I stvarno, zemlja nije ravna, a nije ni centar svemira. Ona je jedna od planeta koje kruže oko Sunca. Zaista, sunce nije u centru svemira, i jedna je od zvezda koje čine galaksiju. Zaista, poslednje transformacije energije su od podržavajućih aktivnosti zvezda i naravno sunca, tako dajući mogućnost života na Zemlji i sličnim planetama. I to nije jedinstven primer u svemiru. U drugim aspektima, većina kosmičkih predpostavki je pogrešna. To je velika greška nekih naučnika, koji još drže svoje nepromjenjive zakone svemira i postojanje univerzalnih konstanti. Dakle, gravitaciona konstanta, značajno varira unutar vašeg solarnog sistema, da ne kažem u većem obimu. To je dovelo do značajne greške u određivanju veličine vaše galaksije i udaljenosti do drugih galaksija, a dovelo je do pogrešne teorije zatvorenog svemira, i u toj godini, o svemiru koji se širi. Takodje je greška u osnovnoj ideji o trodimenzionalnom prostoru, na kojoj se prvenstveno zasnivaju vaše

- 11 -


kosmološke pretpostavke. Svemir je haotičan, ne postoji ništa nepromjenjivo, uključujući - dimenzije. Dimenzije prostora u svemiru glatko variraju u vrlo širokim predelima. Najbolji uslovi za pojavu organskog života je prostor dimenzionalnosti jednak π + (3,14 ...). Značajna odstupanja od ove vrednosti imaju štetan uticaj na život. Trenutno, okruženje Sunčevog sistema ima dimenziju jednaku 3,00017 ... Blizina ovog broja celom broju 3 (tri) vas je dovela u zabludu. U blizini vašeg klastera galaksija pluta gravitacioni ciklon, dimenzija -3.15, koji može oštetiti vaš kutak galaksije i uništiti organski život na svim planetama, koje ne preduzmu mere zaštite. Konkretno, ta okolnost čini da je potrebno za vas da se pridružite koaliciji, u kratkom vremenu. Najkasnije, kroz 6.500 zemaljskih godina od datuma ovog obraćanja, to jest, od 1929. nove ere, kako bi Koaliciji uspelo da pomogne čovečanstvu u pripremi za zaštitu od ciklona . Trenutno u vašem galaksiji ima oko 220.000 (220.000) inteligentnih rasa, koje razmatraju pitanje ulaska u koaliciju, uključujući i vas. K.O.N. vas moli da ne razmatrate obraćanje kao pokušaj da se utiče na vaš odgovor. Grešite i po pitanju porekla života na Zemlji. Sunčev sistem je nastao iz oblaka prašine osemenjog nastojanjim Koalicije da se u toj oblasti svemira pojave dva uslova za razvoj i nastanak života. Ovo područje je prilično daleko od ostatlih zvezda i ima dimenziju prostora u neposrednoj blizini k+π. Varate se uporedjući se sa inteligentnim rasama, čineći sve da u skorijoj budućnosti dovedete do propasti čovečanstva. U procesu evolucije, o kojoj imate slabu predstavu, gde nove vrste živih bića nastaju iz neke stare vrste, naša briga je da nova vrsta inteligentne rase na Zemlji potekne od vas. Tako da je I ovo obraćanje način da se opredeli i utvrdi strategija inteligentne rase. U međuvremenu, prema zapažanjima K.O.N. čovečanstvo se ne rukovodi takvom strategijom, vodeći svoj razvoj na kartu sreće i usmerava sve svoje napore na ispunjavanje kratkoročnih potreba. Nemojte misliti da su vaše zablude slučajne, prolazne. One su neminovne i uporne, zbog specifičnosti vašeg razmišljanja, kojem je posvećeno kratka analiza narednom poglavlju.

- 12 -


2 Razmišljanje o živoj materiji i samo postojanje žive materije ima opšti osnov (napominjemo da se moramo izraziti vašim jezikom, u vašim zemaljskim znanjima, i zbog toga teško ponekad nenamerno dolazi do određenih netačnosti, na primer, u prethodnoj rečenici). I razmišljanje i postojanje je rezultat borbe sa entropijskom logikom. Vaša razmišljanja se takođe odlikuju doslednošću, ali samo na tome, i tu završava sličnost vašeg razmišljanja sa razmišljanjima koja su svojstvena većini inteligentnih rasa u Koaliciji. Ova situacija prisiljava mnoge učesnike u K.O.N. da sumnjaju u opravdanost obraćanja vama kao inteligentnoj rasi. Osnova vaših ličnosti je izuzetno jadni koncept "da" i "ne" kao navodnog stvarnog života i mnogo puta se manifestuje u analizi bilo kojeg složenog procesa. U isto vreme, broj koraka u analizama je konačan, i vrlo retko vam je dostupno istraživanje ozbiljnih problema. Pronalaženje odgovora je da izaberete jedan od dva, gde je dva - broj faza mogućih rešenja, dok najviše adekvatno rešenje leži između njih. Vaša matematičari će razumeti sledeću analogiju: javlja se posle rešavanja pitanja u obliku "da" - "ne" isto kao što je i izbor jednog od vrhova Ndimenzionalnog prostora, a prostor mogućih rešenja se sastoji od svih tačaka u N-dimenzionalnom prostoru. Ako odredite kao takvu, stvarna dimenzija prostora se vama najčešće čini pogrešno i vrlo se retko zapravo javlja numerički. Sadašnji odnos prema vama kao inteligentnoj rasi otežano je zbog načina razmatranja informacionog reda.. Možemo reći, svaki naučni ili pravni zakon, svako otkriće ili izum, suština svake važne misli može se izraziti na bilo kojim izrazom koji se sastoji od stotinu reči iz rečnika od 50.000 reči, uključujući matematičke i druge simbole. Ukupan broj mogućih izraza u rečniku je vrlo skromna brojka od 100. Ali, ako je samo toliko fraza, sa toliko dijagnostičke suštine, odnosno, definisanih značenja, njihov broj je smanjen na 50. Ako se sada odbace izražavanja u kojem se reči odnose gramatički ispravno, ali njihov sadržaj nije niti se čini da ima smisla, broj razumnih fraza će pasti na 25. U stvari, eliminacijom lažnih izjava od istinitih, prema većini ocena, daje spisak ne veći od 3-10 izraza koji mogu biti iskazani sa vaše strane a da će odgovarati stvarnosti. U međuvremenu, mi smo svesni živog sveta na različitim planetama, koji nisu

- 13 -


u stanju da iskažu ni minimalan broj različitih adekvatnih bezuslovnih reakcija, koje ne možemo nazvati inteligentnim. Da, i kod vas na planeti je tako. Navodno, bilo bi pravilno čovečanstvo ne smatrati razumnim, već potencijalno razumnom rasom ograničenog razmišljanja. Priroda ljudskog mozga obdarenog sa aparatom za razmišljanje je ne manje savršena u odnosu na misleće organe članova brojnih inteligentnih rasa u svemiru. Činjenica je da razvoj vašeg razmišljanja od početka ide u potpuno pogrešnom pravcu. Sposobnost mišljenja se formira sposobnošću da se misli kreću ka eventualnoj pojavi različitih reakcija na isti informativni uticaj

(Sl.1).

Sl.1

- 14 -


Na ovom grafikonu, u daljem tekstu logički temelj, po osi ordinate predstavljena je primetnost reakcije na informacioni uticaj, po horizontalnoj osi (desno) -prihvatljivost, prijatnost. A levo od nule - njena neprihvatljivost, neprijatnost. Kao i sve u prirodi, što još nije obrađeno entropijskom otpornom aktivnošću razuma, ovaj grafikon je haotičan, kriva na njemu objašnjava čisto fiziološki prag efekta. Samorazvijanje uma nije samo izgradnja kompleksnog sistema logičkog razmišljanja, već i obrade i temeljnih poboljšanja na kojima se zasniva ovaj sistem. Kako pokazuje primer brojnih inteligentnih rasa, najuspešnije zadovoljava uspešno ponavanje prirode, obnova logičkog osnova po sledećoj šemi (Sl. 2).

Sl. 2 - 15 -


Treba napomenuti da postoji u svemiru nekoliko rasa s ravnom strukturom logičkog temelja sa ograncima koji idu do beskonačnosti (Sl.3).

Sl.3 Oni formiraju svoju objedinjenu rasu i u Koaliciji nisu uključeni, jer nismo mogli naći zajednički jezik s njima. Trudili smo da sebi predstavimo kako oni vide naše postojanje.. Ne mogu da razumeju da ono što je život je pod žestokim utjicajem beskonačnih pozitivnih i negativnih reakcija na uticaj jednog informacionog efekta. Sirovi logični temelj čoveka ima dva vida - levo i desno od nule i nekoliko manjih. Ova činjenica još jednom pokazuje da čovek nema nikakvih prepreka za izgradnju temelja za kontinuirani obrazac logike koji je zajednički u

- 16 -


svemiru. U međuvremenu, ljudski um je od samog početka razvijan suštinski manjkavo. Besmisleno usvojen logičan koncept "da" i "ne" kao temelj je najveća prepreka znanju vašeg postojanja, koji se danas nalazi u vrlo rudimentaranom stanju. Osim toga, teorijski razvoj logičkog razmišljanja, prihvaćen od vas, ispravan je do te mere da se osim samo ispravljanja grešaka izgubio. Teoretski logički sistemi su toliko učvršćeni u konceptu "da" - "ne" da isključuju druge opcije za logičke odluke(Sl.4).

Sl.4 Ove eksplozije, levo i desno od nule su, ništa drugo, već vaši "da" i "ne", bez kojih, vi u principu ne možete predstaviti fenomen, iako to samo sprečava samo sila navike. Apsurdno razdvajanje logičkog fundamenta za pojmove "da" - 17 -


i "ne" je najveća prepreka na putu saznanja Vašeg bića, što se danas kod vas nalazi u veoma nerazvijenom stanju. Pored toga, teorijski razvoj logičkog razmišljanja, koji ste vi sproveli, sosakaćen je do te mere, da vam je ispravljanje grešaka teško. Teorijski logički sistem koji radi na konceptu "da" - "ne", isključuje druge varijante logičkih rešanja (Sl.5.).

Sl.5.). Ovo je smešan teorijski razvoj, a ne korak naprijed, čak je i nazad, javlja se kao logički temelj ljudske misli Neizbežan zaključak je dostojan ekstremnog sažaljenja: vaš se način

- 18 -


sagledavanja postojanja teško može nazvati razmišljanjem, ovaj sistem je najprimitivniji od svih. Diskretizacija logike čini da isti princip koristite za sve suštinske stvari. Dakle, prirodni red brojeva, koji se u suštini javlja moguć, koji ima sa stvarnošću vrlo malo toga zajedničkog, postao je osnova temelja matematike, koju poznaje ogromna većina čovečanstva. Težite brojati sve i, u isto vreme, a niste u mogućnosti za precizno prenošenje informacija, čak i o jačini vetra, izražavajući svoje koncepte "da" i "ne". Aritmetički rezultat doveo vas je do pojave zagonetki izazvanih ne stvarnošću sveta, već, primitivnošćui vašeg razmišljanja. U međuvremenu, gubite snagu na pokušaje da to rešite i dogovarate se u skladu sa svojim pogledom na svet kao da odgovorate na prave tajne prirode. Na primer, raspored racionalnih i iracionalnih brojeva na skali stvarnosti.. Diskretizacija logike čini da raskomada ono što se percipira integralno kao različite činjenice, pojave, pojmovi… Diskretizacija logike i načela računa, prisiljavaju vas da preuzmete predznak atributa objekta ili događaja a na kraju dodelite ime za svaki od njih. Stoga je sumnjiva mogućnost raščlanjivanja jednih karakteristika od karakteristika drugih. Zbog toga vas možemo nazvati apstraktnim.. Kretanja po stepenicama apstraktnog ka opštijim svojstvima kao jedini način (i jedini pravi), vode vas u suprotnom pravcu. Nije slučajno da se sve vaše apstraktne konstrukcije nazivaju filozofskim sistemima, a međusobno su kontradiktorne, iako za osnovu imaju istu logiku. Korak po korak, uranjanjate u tamu po lestvici apstrakcije, korak po korak, kroz veze sa stvarnim svetom, filozofskim sistemima postepeno ste izgubili orijentaciju i otišli tako daleko da ste izazvali zastoj u odgovorima na besmislena pitanja o prvenstvu materije ili duha, na "DA" i " NE ". Realizacija tih haotičnih granica, zasnovanih na načinu komunikacije, smatra se kao jedno od najvećih dostignuća ljudskog uma ... Primitivnost jezika, kao način razmjene informacija, pokazuje već broj ispravnih, smislenih rečenica. Jezik, u stvari, nije način prenošenja informacija, i samo je privremen fenomen u ranim fazama ljudske evolucije. S obzirom na jezik kao osnov prerade i nosioca informacija , vi ne vidite kako on dejstvuje, a sa druge strane, vaše razmišljanje, nasilno ga primorava da se pridržava tog principa kašnjenja. Stoga, posebno, vaša etika i estetika sadrže brojne uparene pojmove suprotstavljene kao teza i antiteza. Vaš društveni i

- 19 -


individualni moral se rukovodi pravilima, polarizujući koncepte "ljubavi i mržnja", "dobro-zlo", "život-smrt", i druge, u istom duhu ... Vama čak ni ne pomažu vaša zapažanja da značenje ovih pojmova ima dijametralno različita značenja medju raznim narodima, a to se menja s vremenom. A sada, s obzirom da sebe vidite kao visoko civilizovano društvo, vi i u sudovima utvrdjujete krivicu ili nevinost optuženog na osnovu "da" - "ne", što može biti prihvatljivo za sudbinu jedne osobe, ali ne može biti prihvatljivo rješenje za sudbinu naroda. Ali taj prevladavajući isti nepromjenjivi princip "da" - "ne" zapravo je pretvorio svet u veliki zatvor za narode čitave planete. Osim toga, diskretna logika vam omogućava da poverite sudbinu naroda i čovečanstva nekolicini pojedinaca ... u međunarodnoj politici, takav koncept je koncept "država sveta" ili "ratno stanje" ili nagli prelazak iz jednog u drugo, a to je jedinstveno toj logici. Pod ovim vi mislite da bez ikakvog opravdanja svojstvenog u prirodi realizujete istinsku odlučnost. Nedavni svetski ratovi, I i II svetski rat, očekivano su doveli do bržeg razvoja tehničke civilizacije, ali niste postali pametniji. Što se tiče vašeg istorijskog razvoja, mi vrlo teško možemo napraviti predviđanja, zbog brzog i gotovo trenutnog prelaza vašeg društvenog sistema i vanjske politike država iz jednog oblika u drugi. Nekoliko hiljada godina K.O.N. nadgleda gotovo neprekidno ratove među vama, a prirodni tok istorijskih procesa i vaših ratova mogu doći do kraja tek nakon 12.000 (dvanaest hiljada) godina. Ali K.O.N. ipak vidi ubrzani razvoj svesti čak i kod pojedinaca i to nam omogućava da uzmemo u razmatranje da nije beznadežn ovo obraćanje, jer naravno, može se doći do dogovora čovečanstva i Koalicija onda može biti dostupna nakon eliminacije militantnih navika čovečanstva. 3 K.O.N. je prisiljen da bude skeptičan naspram čovečanstva i to iz dva razloga, prvi, svi ste iste primitivne logike, drugi, odnos prema tehnološkoj civilizaciji i strah od smrti pojedinca. Razvoj tehnologije sam po sebi, naravno, koristan je i K.O.N. povoljno gleda na čovečanstvo kao inteligentnu rasu, ali upotreba tehnologije i naročito, uloge dodeljene joj tako da ona postaje glavna karakteristika vaše civilizacije, na nas deluje alarmantno. Istorija čovečanstva se odigravala haotično, uvek kada su neka područja - 20 -


Zemlje bila bez direktnih komunikacija. Čovečanstvo je u stvari napravilo nekoliko eksperimenata na stvaranju različitih vrsta civilizacija. Neke od njih je K.O.N. odobrio. Nažalost, različite civilizacija su mogle mirno koegzistirati, kako u razvoju i distribuciji sa mogućnošću direktnog kontakta između njih. Po pravilu, grube i primitivne i, prema tome, više okrutne civilizacije uništavale su više razumne i humane. Trenutno, svetom dominira najprimitivniji oblik od svih - mašinska civilizacija. Pokriva celo čovečanstvo. Drži se sve pod kontrolom i ne daje se mogućnost za nastanak nove civilizacije. Pre će sama sebe uništiti ako čovečanstvo ne uzme kontrolu u svoje ruke i ne pretvori je u drugu vrstu civilizacije. K.O.N. se nada da kao podsticaj za takvo restrukturiranje može poslužiti ovo obraćanje i moguća je pomoć koju je u stanju da pruži K.O.N. čovečanstvu, ako iskažete izričite želje. Potrebno je napomenuti da su lokalne civilizacije, čiji je centar bio grad Amuradzhhepur u momentu prvog obraćanja, i grad Tkaatsetkoal u vrijeme drugog obraćanja, bile mnogo bitnije za potrebe čovečanstva, nego moderna tehnološka civilizacije danas. I, kao jednu od mogućnosti da pomogne K.O.N. može predstaviti čovečanstvu detaljan opis ovih civilizacija kao primer za moguće obrasce. Jedna od najvažnijih karakteristika da se organizuje rasa kao razumna, je da svi predstavnici budu iznad svega i da se stavlja akcenat na aktivnosti povećanja kolektivne inteligencije. Shodno tome, čovek kao razumno biće mora staviti iznad svega razvoj uma čovječanstva. Opcije čoveka se svode na to da dobije informacije iz prethodnih generacija, dodavanje novih znanja, što bi rezultiralo iskustvom i uvidom sa mogućnošću za transfer na sledeću generaciju. Haotične fluktuacije u kretanju misli razumnog društva i istorijskog istorijskog napuštanja tog koncepta,svakako će stići do cik-cak kretanja misli, I dovelo bi do odgovarajuće cik-cak promene u odnosu na objektivnu sliku postojanja. Ovo drugo cik-cak kretanje ima nepredvidiv pravac kao spektar razmišljanja svakog pojedinca koji kroz svoj život održava konstantni fokus. Iz toga sledi da je potrebno da sva svesna bića naprave generacijsku promenu, a posebno da se sačuva opstanak vrste, kao racionalnog svesnog bića..Prema tome, s obzirom na kosmički zakon slobodne volje i slobode izbora, javljaju se u korenu mnoge neutemeljene nade čovečanstva za kontakt sa vanzemaljskim inteligentnim rasama koje će pomoći rešavanju problema besmrtnosti.

- 21 -


To je već rešeno, ali ne na ovaj način, kao što možda mislite. U svakom slučaju, to nije problem. 4 K.O.N. nije uklonio iz kontakta čovečanstvo i njene pojedine članove kako bi razgovarali o pitanjima kako da se pruži bolja pozitivna pomoć. Ali glavni cilj obraćanja je da se spreči predstojeća opasnost, i poziv da se pridružite koaliciji. Ustav koalicije i opis njene strukture može se preneti čovečanstvu na pregled bez ikakvih dodatnih uslova na prvi zahtev, koji bi bio dat od strane Vlade bilo koje od četiri najveće države ili Sekretarijata Lige naroda. Ako će čovečanstvo prihvatiti ideju ulaska u koaliciju, trebalo bi da bude unapred pripremljeno i da se i dalje radi na restrukturiranju logičkih temelja vaših razmišljanja po šemi zajedničke baze podataka Koalicije. Ovo se traži ne samo zbog činjenice da je sada čovečanstvo imalo neispravnu vrstu razmišljanja, već da se pridruže koaliciji Bez prilagođavanje ljudskog razmišljanja, mi smo nemoćni čak i da pružimo pomoć za zaštitu od ciklona. Čini nam se da je za rad na restrukturiranju logično temeljnog razmišljanja čovečanstva potrebno oko 6.000 godina, što, s obzirom na predstojeće opasnosti jsete kritičan period. Stoga, ovaj posao mora biti pokrenut dmah. Ovo treće obraćanje K.O.N. čovečanstvu je I poslednje. Propust da se odgovori u roku od 50 (pedeset) godina na Zemlji će se smatrati kao dokaz da čovječanstvo odbija da se pridruži koaliciji. Uz saglasnost Koalicije, Koalicioni odred Supervizora (K.O.N.)

- 22 -


Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi materija Šta je to materija? Kako se ona formira? Koliko njenih formi postoji, kako one komuniciraju jedna sa drugom?!. Ova i druga pitanja uzbuđuju ljudski mozak, ima više od jednog milenijuma. Da bi pronašlo odgovor, čovečanstvo okreće svoj pogled u dubine svemira, i u mikrokosmos. Ali sa daljim napretkom u ovim oblastima, u znanju čovečanstva se javlja sve više pitanja i zagonetki, na koje niko ne nalazi odgovor ... A kako bi razumeli sve (ili bolje rečeno, mnogo), potrebno je dramatično promeniti fundament znanja, na koji se oslanja čovek u svom poznavanju univerzuma. Neophodno je znati i razumeti zakone univerzuma, njegovog razvoja, razumeti zakone života galaksija, zvezda i planeta. Pre svega, želeo bih da napomenem, da je sve što savremeni čovek smatra da je Univerzumom, samo je mali deo Velikog Kosmosa, kao jedno zrno peska na obali ogromnog okeana. I to jedno zrno peska je naš dom, kolevka čovečanstva. Za to, da bi išao dalje, mora razumeti svet u kojem se rodio ... U Velikom Kosmosu postoji beskonačan broj formi materija koje međudejstvuju u većoj ili manjoj meri, ili ne međudejstvuju uopšte. Ako dve forme materije ne međudejstvuju, tada, čak i pri kontaktu jedne sa drugom, ništa u njima se ne menja, ne utiču na bilo koji način jedna na drugu i ništa novo se ne pojavljuje. One, ne postoje jedna za drugu. Stepen uticaja jedne forme materije na drugu je određen, kao koeficijent međudejstva, a tada se može reći da je koeficijent interakcije te dve forme materije nula. To znači, da ne postoje dve takve "cigle", koje bi ušle u sastav kao deo, kako jedne, tako i druge forme materije. One nemaju zajedničke osobine i svojstva. Koeficijent medjudejstva nije isti za dve forme materije u različitim tačkama u prostoru, jer sam svemir nije homogen. O međudejstvu materija između sebe, može se govoriti samo kada je u pitanju međudejstvo u konkretnom delu tog prostora. Postoje delovi prostora, gde je međudejstvo materija maksimalno, i delovi gde ovo međudejstvo nije moguće ili materije međudejstvuju jedna sa drugom delimično, po ovom ili onom ukupnom kvalitetu (Sl. 6).

- 23 -


Sl. 6

Pri maksimalnom međudejstvu između dve materije (jedna od njih je obeležena slovom A, a druga - B) dolazi do potpunog spajanja ovih materija jedne sa drugom i nastaje nova, hibridna forma - AB. Spajanje je moguće samo u delovima, gde postoje isti parametri tih materija. Neheterogenost prostora utiče na različite forme materija koje prožimaju tu

- 24 -


neheterogenost. Na jednu formu materije izmena utiče više, a na drugu manje. Neheterogenost menja kvalitativnu strukturu materije, što stvara uslove za spajanje i formiranje novog kvaliteta. Na taj način, unutar neheterogenosti u okviru dela prostora, gde nastaju uslovi za spajanje dve materije, nastaje materija novog kvaliteta - hibridna forma AB (sl. 6a).

sl. 6a

- 25 -


Hibridna forma AB takođe utiče na neheterogenost prostora u kome je nastala. Nastaje ispunjenje neheterogenosti nastalom hibridnom formom AB. Neheterogenost predstavlja zakrivljenje prostora, što dovodi do promene u dimenzionalnosti u zonama ove neheterogenosti u odnosu na susedne delove prostora. Na taj način, izmena dimenzionalnosti prostora na neku veličinu dovodi do uslova za spajanja dve materije. U tom cilju, da bi bile u stanju da se spoje dve forme materije, neophodna je izmena dimenzionalnosti prostora na veličinu: Δλ = 0,020203236... (sl. 6 I sl.6a) Da bi nastala mogućnost spajanja tri forme materije, neophodno je da se dimenzionalnost prostora ponovo izmeni na veličinu Δλ, što dovodi do potpunog spajanja tri materije. Materija se ne može spojiti sa nekim od svojih delova. Moguće je samo potpuno spajanje materija. Baš kao što ne može biti dva i po čoveka, već samo dva ili tri (ako, naravno, govorimo o živim ljudima), tako ne mogu da se spoje dve i po materije, već samo dve ili tri. Označimo treću materiju slovom C. Kao rezultat spajanja tri forme materije, u određenom delu prostora nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABC (Sl. 7)

- 26 -


Sl. 7 koja zauzima manji obim, nego hibridna forma AB. Štaviše, ove oblasti imaju jasne granice, u predelima u kojima je dimenzionalnost prostora - homogena.

- 27 -


Pri izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na veličinu, ravnu Δλ = 0,020203236 ..., nastaju uslovi za spajanje još jedne forme materije. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCD (Sl. 8).

Sl. 8

- 28 -


Ona će zauzimati sferu zapremine manju, nego hibridna forma ABC. Pri sledećoj izmeni dimenzionalnsti prostora unutar nehomogenosti na Δλ, nastaju uslovi za spajanje još jedne forme materije E. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDE (Sl. 9).

Sl. 9

- 29 -


Pri sledećoj izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenost na veličinu Δλ, nastaju uslovi za spajanje još jedne forme materije. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDEF (Sl.10)

Sl.10

- 30 -


Naredna izmena dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na veličinu Δλ, opet, stvara uslove za spajanje još jedne forme materije G. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDEFG (Sl.11).

Sl.11

- 31 -


Na taj način, pri uzastopnim izmenama u dimenzionalnosti unutar neheterogenosti prostora na veličinu Δλ, dosledno se spajaju sedam formi materije, obrazujući naš univerzum i stvaraju šest različitih materijalnih sfera različitog kvalitativnog sastava i veličine. Unutrašnja sfera, obrazovana od sedam formi materija jeste fizički gusta planeta Zemlje, čija supstanca ima četiri agregatna stanja - čvrsto, tečno, gasovito i plazmatično. Različita agregatna stanja nastaju kao posledica kolebanja dimenzionalnosti, manjim od Δλ. I, ako se ide od centra neheterogenosti - sledeća sfera, nastala spajanjem šest formi materije je eterična sfera, spajanjem pet formi materije - astralna sfera, spajanjem četiri formi materije - prva mentalna sfera, spajanjem tri - druga mentalna sfera, spajanjem dve forme materija treća mentalna sfera (Sl.12.).

Sl.12

- 32 -


Ako za polaznu tačku uzmemo fizički gustu sferu, ona najviše opštih kvaliteta ima sa eteričnom sferom, a najmanje sa trećom mentalnom sferom. Opšti kvalitet različitih sfera stvaraju uslove za njihovo međudejstvo jedne sa drugom. Stepen ovog međudejstva je različit i zavisi od toga, koliko zajedničkih kvaliteta imaju te sfere. Stepen međudejstva između ovih sfera je moguće izraziti koeficijentom međudejstva: (sl. 12a) α1, α2, α3, α4, α5 i: α1 > α2 > α3 > α4 > α5

sl. 12a

- 33 -


gde je: α1 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i eterične sfere. α2 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i astralne sfere. α3 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i prve materijalne sfere. α4 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i druge materijalne sfere. α5 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i treće materijalne sfere. Kada govorimo o planeti Zemlji, moramo da shvatimo pod ovih šest sfera, ugnježdenih jedna u drugu, da predstavljaju jedinstvenu celinu. Ovaj koncept je veoma važan za razumevanje mnogih fenomena i misterija žive i nežive materije, evolucije života na našoj planeti ...Po završetku formiranja kvalitetnih struktura Zemlje, neheterogenost u prostoru se neutrališe (Sl.12b).

Sl.12b

- 34 -


Nastale, pri spajanju formi materija, materijalne sfere, popunjavaju tu neheterogenost. Dolazi do "nivelisanja prostora." Neheterogenost prostora se može uporediti sa ulegnućima na zemljanom putu. Dok se jame ne ispune zemljom, rupe ostaju. Nakon formiranja planete, njene obrazujuće forme materija i dalje produžavaju svoje kretanje ne spajajući se međusobno (kao kada voda, ispunjenivši do vrha rezervoar, počinje da teče preko ivice i teče sve više i više). Aktivnost kretanja formi materija nije uvek ista, što se manifestuje u pokretima zemljine kore, zemljotresima i vulkanskim erupcijama. Proces formiranje planete završen je pre šest milijardi godina. To je - prvi ciklus evolucije formi materija, koji se vezan za evoluciju nežive materije. Druga faza - to je evolucija žive materije. Pre nego što pređemo na fazu evolucije žive materije, želeo bih da vas podsetim da je naša planeta Zemlja, naš Univerzum, obrazovan spajanjem sedam formi materija. Pri tome, broj "sedam" nema nikakav mističan značaj. I to, što je naš univerzum formiran od sedam formi materija nije ništa jedinstveno i božansko. To je - samo kvalitativna struktura našeg Univerzuma. Nije slučajno što se belo svetlo, pri prelamanju, raspada na sedam boja, što oktava ima sedam nota, što je formiranje sedam tela - kraj evolucije zemaljskog ciklusa. Ali, u ovome (ponavljam) ne postoji ništa mistično, natprirodno. A sada, razmotrimo evoluciju žive materije ...

- 35 -


Glavа 2. Pojava života na zemlji Život!?. Šta je ŽIVOT?.. Živa priroda?.. Kakva tajna je trebalo da se desi, da bi se usred haosa sterilne netaknute planete, izbacujući magmu i užarene gasove, u prvobitnom okeanu rodila i ojačala prva klica života?! Organski život — šta je to? Kako od istih atoma i molekula koji čine zemljište, vodu, atmosferu, nastaje čudo života? .. Gde je odgovor na misteriju, sa kojom su se bavile mnoge generacije fizičara, hemičara, biologa, filozofa ? Pitanje i dalje ostaje otvoreno ... Hajde da probamo, čak i malo, da skinemo veo nad ovom misterijom prirode. Razmotrimo, da li su atomi, iz kojih se sastoji sve, isti? Da li se oni razlikuju u atomskoj težini, broju protona, neutrona, elektrona, i kao rezultat toga, prikazuju različite osobine, hemijske reakcije i jedinjenja? Da li podjednako utiču na prostor mikrokosmosa atomi vodonika, kiseonika, gvožđa, zlata i uranijuma, vodeni molekuli, razne soli, kiseline, organski molekuli? A ako ne, kakva je razlika između njih? U makrokosmosu svako materijalno telo menja proctor, u kome se nalazi. Ono menja zakrivljenost prostora, njegovu dimenzionalnost. Ovo je naročito izraženo okolo velikih materijalnih tela - zvezda. Naučnici su zabeležili zakrivljenje pravolinijskog prostiranja elektromagnetnih talasa našeg sunca, koje se dogodilo u vreme jednog od sunčevih pomračenja. Prema tome, materijalno telo veće masa deformiše prostor u kome se nalazi. Svako veliko materijalno telo kosmosa - zvezde, planete, asteroidi, itd, sastoje se od atoma i molekula. I njihov uticaj se usklađuje sa nizom mikrouticaja svih atoma i molekula, koji stvaraju zvezde i planete. Samo uticaj jednog molekula, atoma, je veoma mali kao manifestacija u makrokosmosu, njega je nemoguće fiksirati i odrediti modernim uređajima. Ali, kako utiče atom, molekul, na svoj mikrokosmos?! Da lije isti uticaj na okolinu jezgra vodonika, zlata, uranijuma? .. Da li je isti uticaj neorganskih i organskih molekula? Za početak, razmotrimo strukturu mikrokosmosa. Dimenzije atoma leže u opsegu od 10-10 до 10-8 metra, a veličina jezgra - u opsegu od nekoliko jedinica Fermi [од (1÷10)10-15 metra]. Ako govorimo o obimu atoma, imamo veličinu reda 10-30 ÷ 10-24 kubnih metara, a obim jezgra je - 10-48 ÷ 10-45 kubnih metara. Jezgro u atomu zauzima jedan stotrilionti deo zapremine atoma. Elektroni u atomu zauzimaju čak manji obim, nego jezgro. Na taj način, supstanca u atomu zauzima zanemarljiv deo njegove zapremine, ostalo je "praznina", tj, 99.999 ...% zapremine atoma nije ispunjena supstancom. Koncentrisana u jezgru atoma supstanca utiče na

- 36 -


okolni mikrokosmos isto kako u makrokosmosu koncentrisana supstanca zvezdi utiče na okolni prostor. Kako zvezda utiče na prostor i šta se pri tome dešava, mi ćemo dalje razmatrati. Za sada koncentrišimo se na to kako jezgro atoma utiče na svoj mikrokosmos. Jezgro atoma zakrivljuje, menja dimenzionalnost mikrokosmosa. Šta se pri tome dešava?!. Da li je jednaka ta izmena dimenzionalnosti mikrokosmosa u različitim atomima ili nije? Minimalnu atomsku težinu ima vodonik (dve atomske jedinice), maksimalnu atomsku težinu imaju transuranski elementi (više od dve stotine i trideset i pet atomskih jedinica). Naravno, uticaj atomskih jezgara vodonika i transuranskih elemenata u mikrokosmosu je nejednak. Radioaktivni elementi imaju maksimalni uticaj na strukturu mikrokosmosa, ali ovaj efekat je toliko jak da jezgra takvih elemenata postaju nestabilna i ona počinju da se raspadaju na jednostavnije, stabilne elemente. Osim toga, što veću atomsku težinu imaju transuranski elementi, brže se raspadaju. Neki od ovih elemenata postoje milijarditi deo sekunde, i to samo u veštačkim uslovima. Kako i u čemu se manifestuje promena dimenzionalnosti mikrokosmosa? .. Ako je za moguće spajanje svake od sedam formi materije potrebna promena dimenzionalnosti prostora, kao što je već pomenuto, na veličinu Δλ = 0,020203236... (vidi glavu 1), onda formirana u rezultatu spajanja sedam formi materija utiče na prostor sa suprotnim znakom. Nastaje delimična sekundarna zakrivljenost prostora.Drugim rečima, svaki atom smanjuje dimenzionalnost mikrokosmosa na neku veličinu Δλ΄. Najmanje menja mikrokosmos atom vodonika: Δλ΄min = -0,0000859712. Najviše menjaju mikrokosmos atomi radioaktivnih elemenata: Δλ΄mах = -0,02020234... Promena dimenzionalnosti mikrokosmosa atomima supstance postaje uporediva sa promenom dimenzionalnosti, koja dovodi do formiranja ove supstance u obliku Δλ΄ ≈ Δλ, gde: Δλ = 0,020203236... Δλ΄mах = -0,02020234...

- 37 -


Zapravo zato se radioaktivni elementi raspadaju na prostije, i taj raspad je brži, što su bliže Δλ΄ k Δλ (Sl. 13).

Sl. 13

- 38 -


Između fizičke sfere, obrazovane spajanjem sedam formi materija (vidi glavu 1.) i eterične sfere, nastale spajanjem šest formi materija postoji međudejstvo po opštim osobinama. Ovo međudejstvo određuje se koeficijentom međudejstva α. Različiti atomi, kako je utvrđeno, imaju različiti uticaj na izmene dimenzionalnosti mikrokosmosa. Minimalni uticaj, i shodno tome, minimalan koeficijent međudejstva (α1min) ima atom vodonika. Maksimalan uticaj i, shodno tome, maksimalan koeficijent međudejstva (α1maks) karakterističan je za transuranske elemenate. Na taj način, svaki atom svojom masom u većoj ili manjoj meri, otvara kvalitativnu barijeru između fizičkog i eteričnog nivoa, i stvara kanal između njih. Minimalni kanal stvara atom vodonika, maksimalni kanal kreiraju transuranski elementi (Sl. 14).

Sl. 14

- 39 -


Kroz ovaj kanal materija delimično počinje da se pretače na eterični nivo i postaje nevezana sa drugim materijama (obrnuti proces spajanja materija), tako atom, postepeno gubi specifičnu formu materije, postaje nestabilan i razgrađuje se u jednostavnije, stabilne elemente. Drugim rečima, koncentracija (udeo) u supstanci forme materije G u odnosu na ostalih šest formi materija, pri stvaranju transuranskim elementima kanala između fizičkog i eteričnog nivoa, se smanjuje tokom vremena, i nastupa momenat, kada gubitak forme materije G postaje kritičan za svaki atom. Dolazi do raspada atoma. Pri raspadu se formiraju novi atomi, sa znatno manje aktivnim kanalom između fizičkog i eteričnog nivoa, pa samim tim to znači i više stabilniju strukturu. Ako teoretski pretpostavimo, da se transuranski elementi ne razgrađuju, onda bi nastao novi proces - pretakanje forme materije G sa fizičkog nivoa na eterični. Nastala bi cirkulacije forme materije G između fizičkog i eteričnog nivoa. Ali za takvu cirkulaciju je neophodno da se formira višak količine forme materije G u zoni kanala između fizičkog i eteričnog nivoa. Ovog viška kod transuranskih elemenata nema, oni gube formu materije G, iz koje se sastoje njihova jezgra, što dovodi do njihovog raspadanja. Sada dolazimo do razumevanja i rešavanja misterije ŽIVE MATERIJE ... U prirodi postoji nekoliko elemenata, koji imaju po četiri valentna elektrona, što im omogućava da stvaraju jedinjenja atoma u dugim lancima iz jedne vrste atoma. Pri tome na sjedinjenje u lanac atom "troši" maksimalno dva od četiri valentna elektrona. I to omogućuje da se slobodnoj valentnoj vezi prisajedine drugi atomi, pa čak i složeni radikali. Ovi elementi su: ugljenik, silicijum, fosfor ... Najaktivniji od njih je ugljenik, usput, jedan od najrasprostranjenijih u svetu. On i služi kao osnova organskog života. U primarnom okeanu je bila velika koncentracija atoma ugljenika, drugih elemenata, koji su poslužili kao gradivni materijal organskih molekula. Ali, da bi se atomi ugljenika spojili u duge lance potrebni su posebni uslovi. Bio je neophodan aktivan izvor energije, koji je trebalo da utiče na stabilnost atoma ugljenika i uzrokuje novo jedinjenje ugljenikovih atoma u lancu. Kao izvor energije je poslužilo električno pražnjenje u atmosferi (grom). Snažno električno polje munje u lokalnom obimu stvaralo je povoljne uslove za to, da bi se atomi ugljenika povezali na drugačiji način: | | | | | —С—С—С—С—С—… | | | | |

- 40 -


Od tih lanaca atoma ugljenika iznikli su molekuli, molekulske težine koje su na hiljade, desetine hiljada atomskih jedinica. Novi molekuli su se međusobno povezali i kreirali velike molekule. Iako atomska masa neorganskih molekula nije bila veća od 300-400 atomskih jedinica, organski molekuli imaju praktično neograničenu molekularnu težinu. A to znači da povezani na takav način u molekulu jezgra ugljenika, stvaraju kanal između fizičkog i eteričnog nivoa još veći nego transuranski elementi, i zato se ne raspadaju (Sl.14). Na taj način, nastaju uslovi za pretakanje forme materije G sa fizičkog nivoa na eterični. U molekulima veoma velike molekulske težine kao što su DNK, RNK, α1max je takav da nastaju uslovi za pretakanje i drugih formi, obrazujući fizički gustu materiju. Uslovi za pretakanje nastaju i u slučaju transuranijumskih elemenata, ali pri tome počinje pretakanje formi materija, formirajućih jezgra, što dovodi do njihovog raspada i formiranja stabilnijih jednostavnijih elemenata. Šta se raspada i počinje da pretače kroz kanal između gustog fizičkog i eteričnog nivoa u slučaju organskih molekula?!. Organski molekuli kao što su DNK (α1DNK) i RNK (α1RNK), sami se ne raspadaju i forme materije, koje ih obrazuju, putu, ne počinju da pretiču na eterični nivo. Šta se dešava?!. Gde i kako nastaje novi kvalitet, koji je postao osnova za organski život?!. (Sl.15).

Sl.15

- 41 -


Sećamo se, da su se organski molekuli, kako jednostavni, tako i i složeniji pojavili u prvobitnom okeanu nakon atmosferskih električnih pražnjenja. U vodi pored organskih molekula bili su i neorganski, koji su se nasumično kretali u vodi (Braunovo kretanje). Neorganski molekuli i jednostavniji organski molekuli imaju α1 znatno manji nego α1DNK i α1RNK. I kao rezultat slučajnog kretanja vode, ovi molekuli, atomi i joni ulaze u zonu dejstva kanala molekula DNK i RNK, imajući λ'DNK i λ'RNK, oni počinju da se raspadaju na forme materija, koje ih obrazuju. U zoni uticaja molekula DNK i RNK jednostavni molekuli, atomi i joni ne mogu postojati. Nastavši u rezultatu raspada formi materija po kanalima molekula DNK i RNK počinje pretakanje na eterični nivo Zemlje. Ono što je posebno interesantno, forma zakrivljenosti prostora u potunosti ponavlja formu molekula DNK i RNK. Na eteričnom nivou po kanalima molekula DNK i RNK počinje pretakanje formi materija, koje su nastale iz raspada jednostavnih molekula. Ali eterično nivo, eterična sfera, je formirana sjedinjavanjem šest formi materija (vidi glavu 1). Dakle, eterična struktura molekula DNK i RNK (eterična projekcija zakrivljenja mikrokosmosa na eteričnom nivou Zemlje) počinje da se popunjava samo sa tom formom materije, koje nema na eteričnom nivou (forma materije G). Pretakanje će se nastaviti do tada, dok koncentracija forme materije G na eteričnom nivou ne bude bliska koncentraciji ove materije na fizički gustom nivou Zemlje. Kao rezultat tog pretakanja obrazuje se, tzv, eterično telo molekula DNK i RNK i potpuno nestaje kvalitativna barijera između i fizičkog i eteričnog nivoa u zoni molekula DNK i RNK. Nastaje potpuno identičan fizički i eterični nivo Zemlje u predelima molekula DNK i RNK. Kao primer sličnog procesa može poslužiti zakon spojenih sudova (Sl.16).

- 42 -


Sl.16 Organski molekuli, naročito DNK i RNK, stvaraju između fizičkog i eteričnog nivoa kanal, dovoljan za nastajanje uslova slobodnog pretakanja forme materija na eterični nivo (Sl.16. pozicija. 2). Organski molekuli sa svojim

- 43 -


novim svojstvima ne javljaju se kao živa materija, život, oni su samo neophodan uslov za nastanak života. O životu možemo govoriti samo tada, kada se sjedinjenjem nekoliko organskih molekula dobio još jedan novi kvalitet - mogućnost ponavljanja, dupliranja svoje strukture. Prva živa struktura su virusi, koji predstavljaju primitivnu živu formu, koja se nalazi na granici između žive i nežive materije. U vodenoj sredini virusi se ponašaju kao živo jedinjenje, ali pri dehidraciji virus se manifestuje kao beživotno jedinjenje i kristal. U ovom stanju, virus se može nalaziti proizvoljno dugo. Opet u vodenoj sredini, virus se iz neživog kristala pretvara u primitivni živi organizam. Razumevanje suštine ove transformacije (u nekim uslovima virus je živi organizam, u drugim je neživ) pruža uvid i odgovor na misteriju života, koja je do sada bila misterija predstavnicima ortodoksalnog znanja, koju oni nisu bili u stanju da reše. Kakva je priroda ovog fenomena?!. U vodenoj sredini struktura virusa stvara kanal između fizičkog i eteričnog nivia, pri kojem dolazi do raspada jednostavnih organskih i neorganskih molekula, i nastaju uslovi za pretakanje formi materija (koje nastaju iz ovog raspada) sa fizičkog nivoa na etereični, a to dovodi do formiranja na eteričnom nivou TAČNE KOPIJE VIRUSA.. Kada se zagreje, molekul RNA virusa gubi iz spljašnje elektronske veze grupe OH i H. Poništava se slabo međudejstvo između atoma koji čine molekule RNK virusa i grupa OH i H. Kao rezultat, molekul RNK virusa gubi vodu, a ukupna njegova atomska težina se smanjuje, i kao rezultat toga, smanjuje se stepen zakrivljenosti mikroprostora prouzrokovan virusom. Ova veza između fizičkog i eteričnog nivoa postaje umanjena. Pri manjoj zakrivljenosti mikroprostora, izazvanog molekulom RNK virusa, ne dolazi do raspada čak i najjednostavniji organskih i neorganskih molekula: dehidriran molekul RNK virusa ponaša se kao i svaki drugi organski ili neorganski molekul (slika 17, poz. 1 ...).

- 44 -


sl. 17 Kada virus ponovo uđe u vodu, molekul RNK vezuje grupe OH i H. Ukupna atomska masa postaje kritična, povećava se stepen zakrivljenosti mikroprostora oko molekula, i opet nastaju uslovi, pri kojima jednostavni organski i neorganski molekuli počinju da se raspadaju, i njihove obrazujuće materije pretaču na eterični nivo, gde se iz forme materije G na eteričnom nivou stvara tačna kopija virusa. To je prva kvalitativna odlika, koja ukazuje na virus kao prvi primitivni živi organizam. - 45 -


Druga kvalitativna odlika je sposobnost virusa da duplira svoju strukturu. Nastali duplikat virusa zadržava mogućnost da stvara svoj duplikat. Ta sposobnost vezana je sa kvalitetima prostorne strukture molekula RNK virusa. Molekul RNK se sastoji od dve spirale. Kreirajući njegovi atomi imaju maksimalan stepen međudejstva, dok je u isto vreme sila međudejstva između atoma različitih lanaca veoma mala. Drugim rečima, čvrstoća jedinjenja atoma svakog lanca mnogo puta prelazi jačinu veze između lanaca. Ova prostorna nehomogenost svojstva molekula RNK virusa i stvara preduslove za nove kvalitete, svojstvene živoj prirodi. Prvi virus se pojavio u okeanu: kretanje vode premeštalo je viruse sa jednog mesta na drugo, a dolazeći u druge spoljne uslove, virusi su bili izloženi zračenju različitih tipova i snage. To je dovelo do takvih promena u atomskoj strukturi, od kojih su veze između spirala molekula RNK postale još slabije i bilo je još prilično manjih izmena u spoljnom okruženju virusa, usled čega su se te veze raspale i molekul RNK virusa se podelio na dva, već nezavisna jedna od drugog lanca. Ali svaki deo ovih lanaca može da prisajedini iz okolnih organskih molekula na upražnjenu elektronsku vezu samo molekule, koji imaju ogledalnu istovetnost sa njim. Ovi molekuli (zovu ih nukleotidi - adenin, timin, citozin, uracil) prisajedinjuju, reprodukovanu egzaktnu kopiju drugog nedostajućeg lanca, i umesto jednog molekula RNK virusa, nastaju dva, identična molekula jedan drugome. Preduslov za to, da bi se to desilo, je samo prisustvo potrebnog broja nukleotida i njihovog kvalitativnog sastava. Važno je napomenuti jednu veoma važnu funkciju koja razlikuje viruse od drugih, naprednijih organizama. U momentu raspada molekula virusa na dve spirale, ponovo se umanjuje zakrivljenost mikrokosmosa, i kanal između fizičkog i eteričnog nivoa ponovo se zatvara. Tek nakon toga, kada svaka od spirale završi sebi izgradnju ogledalne kopije, ponovo atomska težina postaje kritična, i otvara se kanal između fizičkog i eteričnog nivoa. Kod drugih jednostavnih organizama u procesu deljenja spirale molekula DNK takođe se razlikuju, a zatim sebi ustanovljavaju ogledalnu strukturu. Ali istovremeno, svaka od spirala ima svoj kanal između fizičkog i eteričnog nivoa. Nakon završetka obnavljanja pune strukture, nastaje natkritično zakrivljenje mikrokosmosa, pri kojem počinju da se raspadaju i materije, koje ih obrazuju, takođe, počinju da teku kroz kanale na eterični nivo. Sa raspadom ovih molekula, kanali njima stvoreni počinju da se smanjuju. Aktivnost

- 46 -


pretakanja materije između nivoa, sa smanjenjem kanala, postepeno se vraća u normalu. Ali, za vreme nadkritičnog pretakanja forme materije između nivoa, koncentracija forme materije G na eteričnom nivou postaje mnogo puta viša, nego što je normalno, i kao posledica toga, nastaje obrnuto pretakanje po kanalu materije G sa eteričnog na fizički nivo. Pri tom pretakanju eterična struktura molekula DNK se prikazuje (projektuje) na fizičkom nivou, što stvara povoljne uslove za obnavljanje potpune strukture molekula DNK na fizičkom nivou. Kada sistem dođe u ravnotežno stanje, na fizičkom nivou ostaju dva stabilna molekula DNK sa uravnoteženim kanalima između fizičkog i eteričnog nivoa. Razumevanje ovog procesa je veoma važno da se prodre u tajnu života na Zemlji. Više detalja o ovom mehanizmu, razmotrićemo malo kasnije, na primeru ćelijske deobe. A sada, nazad ka fazama nastanka života ... Virus sa nekim karakteristikama se javlja kao prvi najjednostavniji živi organizam. Kao što je već pomenuto, virus je molekul RNK okružen proteinskim omotačem. Proteinski omotač virusa odvaja molekul RNK od spoljašnje sredine, što ublažava uticaj spoljnih faktora i stvara maksimalnu stabilnost. Taj omotač usporava kretanje kroz sebe organskih i neorganskih molekula, zahvaljujući čemu se, oko molekula RNK, stvara "mikroklima." Proteinski omotač virusa je vrsta ćelijske membrane. Tokom daljeg razvoja pod uticajem zračenja, temperature, pritiska, aktivnih hemijskih supstanci nastaju različite promene i mutacije strukture molekula RNK. Menja svoja svojstva, stepen uticaja na mikroprostor i životnu sredinu. Nisu sve promene bile pozitivne: od bezbroj mutacija, samo jedna je mogla biti pozitivna. Ali zahvaljujući ovim pozitivnim promenama koje se akumuliraju tokom vremena, stvarali su se novi kvaliteti, i menjao omotač, koji okružuje molekul RNK. Pojava nekoliko slojeva omotača stvorila je stabilno okruženja oko molekula RNK . Izmene zbog spoljnih uslova su manje i manji je uticaj na sastav i stanje unutar sredine omotača. Pojava sloja masti, štiti, kao oklop, proteinske slojeve oko molekula RNK, a kasnije i DNK, svela je na minimum uticaj spoljašnje sredine. I samo oštre promene koje bi uništile omotač, bi mogle uticati na unutrašnje okruženje. To je vezano za to, što sloj masnoće omotača ima hidrofobno svojstvo, tj vodootpornim svojstvima svodi na minimum cirkulaciju supstanci, a unutrašnje

- 47 -


okruženje dobija stabilnost i relativnu nezavisnost od spoljašnje sredine. Od tada u razvoju života, možemo govoriti o nastanku praćelija. Dalja evolucija, kao rezultat haotičnih i slučajnih mutacija, dovela je do pojave prvih jednoćelijskih organizama. Neki od ovih prostih jednoćelijskih organizama su bili na bazi silikona. Ali organizmi na bazi ugljenika su ih vrlo brzo istisli. Strukturno nefleksibilni i vrlo nežni silikonski organizmi, koji su bili u stanju da se prilagode brzim promenama u spoljnom okruženju, postepeno su nestali. Svaki sistem ima tendenciju da dostigne stanje maksimalne stabilnosti i ravnoteže. Uticaj životne sredine na prve jednoćelijske organizme doveo je do delimičnog uništenja, gubitka organskih materija unutar ćelijskih zidova i oštećenja samih ćelijskih membrana. Samo sistem, koji može da se razvije do stabilnosti, uspostavljao je svoju strukturu, mogao je da preživi i nastavi evoluciju. Za tu svrhu bilo je potrebno dopunjavanje gubitaka. Prvobitni okean sadržao je još vrlo malo organskih materija, a prvim jednoćelijskim organizmima je bilo veoma teško "uloviti" u okolnim vodama organske materije koje su potrebne da se uspostave u celosti. Setimo se pri kojim uslovima iz neorganskih molekula ugljenika, kiseonika, azota, vodonika, i drugih nastaju organska jedinjenja ... Ovo se dešava kada u zasićene neorganske molekule i atome vode prodre električno pražnjenje nastalo kao rezultat razlike statičkog elektriciteta između atmosfere i površine. Električna pražnjenja zakrivljuju mikrokosmos, što stvara uslove za sjedinjavanje atoma ugljenika u lanac - organski molekul. Na taj način, da bi došlo do sjedinjenja organskih molekula, potrebna je promena dimenzionalnosti mikrokosmosa na neku veličinu: Δλ ≈ 0,020203236... I da bi prvi jednoćelijski organizmi mogli da uspostave i sačuvaju svoju strukturu, neophodno je sjedinjavanje jednostavnih organskih jedinjenja unutar samih jednoćelijskih organizama. Nastanak sjedinjavanja organskih molekula iz neorganskih moguće je pri izmeni dimenzionalnosti mikrokosmosa na veličinu Δλ. Nikakav jednostavan (čak ni složeniji!) živi organizam nije u stanju da stvori električno pražnjenje slično atmosferskom. U toku evolucije kod najjednostavnijih jednoćelijskih organizama nastaje srednja varijanta, koja daje potrebnu vrednost Δλ. Podsetimo, da svaki molekul, atom utiče, zakrivljuje svoj mikrokosmos na određenu veličinu. Maksimalni uticaj na mikrokosmos imaju organski molekuli. Veliki organski

- 48 -


molekuli kao što su DNK i RNK imaju takav uticaj na mikrokosmos, pri kome ne dolazi do sjedinjavanja, već do raspada jednostavnih organskih molekula. Za sintezu organskih molekula iz neorganskih potrebna je izmena dimenzionalnosti mikrokosmosa na veličinu 0 < Δλ < 0,020203236... Ovaj uticaj na mikrokosmos imaju srednje veličine organski molekuli. Čini se da je sve vrlo jednostavno ... U jednoćelijskim organizmima mora biti molekula, od oko jednog reda veličine manjeg od molekula DNK i RNK, i problem je rešen ... Ali to nije tako jednostavno. Svaki molekul menja mikrokosmos oko sebe, ali ova promena produžava da bude ista do tada, dok se održava celovitost samog molekula. Da bi nastala sinteza organskih molekula, treba da nastane kolebanje dimenzionalnosti mikrokosmosa sa amplitudom: 0 < Δλ < 0,010101618... Kolebanje dimenzionalnosti mikrokosmosa treba da bude, u krajnjoj meri, periodično, da bi nastali normalni uslovi za sjedinjavanje organskih molekula. Za to su potrebni molekuli, koji bi se promenili pri malim promenama iz spoljne sredine i izazvali unutar jednoćelijskih organizama nužna kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa. Ovi uticaji spoljne sredine (zračenje) ne moraju u isto vreme da unište sam jednoćelijski organizam, ali moraju slobodno da ulaze unutar njihove membrane. Odgovarajuće svim ovim zahtevima, spoljnim faktorima se javljaju slabo toplotno i optičko zračenje Sunca, dok se u isto vreme, drugi deo sunčevog zračenja za organska jedinjenja i organizme (X i gama zračenje) javlja kao destruktivan. I opet - spas je u vodi ... Voda okeana apsorbuje X i gama zrake i propušta toplotno i optičko zračenje Sunca, koje takođe slobodno može da pronikne u jednoćelijski organizmi. Stoga, u cilju nastanka unutarćelijske sinteze organskih jedinjenja, potrebni su sledeći uslovi: a)prisustvo unutar jednoćelijskih organizama organskih molekula, koji lako mogu da promene svoju strukturu u nekim predelima pri izmeni spoljnih faktora, što dovodi do kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa u opsegu: 0 < Δλ < 0,010101618...

- 49 -


b) postojanje spoljnih faktora, koji mogu dovesti do željene promene u strukturi tih molekula, bez uništavanja molekula, kao i samih jednoćelijskih organizma (slabo toplotno i optičko zračenje sunca). Tokom evolucije nastao je potreban za to molekul - molekul hlorofila. Molekuli hlorofila, apsorbuju deo optičkog i toplotnog zračenja, menjaju svoju strukturu, stvaraju nova jedinjenja, i veoma su nestabilni, štaviše, apsorpcija se javlja u porcijama, tzv fotonima. Ova jedinjenja se raspadaju, čim prestanu dejstva toplotnog i optičkog zračenja, a to je ono što uzrokuje željena kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa, koja su toliko neophodna za nastanak procesa sjedinjavanja u jednoćelijskim organizmima. Apsorbujući fotone sunčeve svetlosti, molekuli hlorofila uzrokuju kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa. Ovo je zbog činjenice da tokom apsorpcije fotona atomima molekula hlorofila, elektroni prelaze na drugu orbitu. Pri tome, nastale elektronske veze molekula hlorofila vezuju grupe OH i H, što dovodi do kolebanja molekularne mase i, samim tim, do kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa, što stvara uslove za pojavu sjedinjavanja organskih jedinjenja. Akumulirani potencijal molekula hlorofila se gubi tokom sinteze i vraća se u stabilnije stanje, spreman da prihvati nove fotone. Sinteza dolazi sa apsorpcijom gasa ugljendioksida iz okružujuće sredine (CO2), i kao nusproizvod, izdvaja se kiseonik (O2). Dolazi do tzv fotosinteze, čiji mehanizam dejstva smo upravo razmotrili. Shodno tome, jednostavni jednoćelijski organizmi u toku evolucionog razvoja (zbog molekula hlorofila) stekli su sposobnost da apsorbuju sunčevu svetlost i sami sintezuju organska jedinjenja, koja su neophodna za uspostvaljanje njihove strukture i života. Pored toga, sintezujući i akumulirajući organsku materiju u sebi, najjednostavniji jednoćelijski organizmi obezbeđuju dovoljnu količinu organskih molekula za proces dupliranja - deobu. Konkretno, to se dešavalo, kada se u jednoćelijskom organizmu akumulirala kritična masa za njega organskih molekula, koji, izmenjuju dimenzionalnost mikrokosmosa unutar ćelije, izazivajući njenu nestabilnost. Pri tome započinje aktivnije pretakanje materije s fizičkog na eterični nivo, što i provocira početak procesa deobe dupliranje ćelije. Šta je deoba ćelije, kako se ona dešava?!

- 50 -


Hajde da pokušamo da razumemo ovaj mehanizam, koji je osnova svog života. Razmotrimo proces deobe, na primer ne primitivne, već složeno organizovane ćelije. Kada koncentracija organskih materija, nastalih u ćeliji, u rezultatu fotosinteze ili apsorbovanja od strane ćelije iz spoljašnje sredine, postane kritično, ona gubi stabilnost i započinje proces deobe. Centriole ćelije se razilaze po suprotnim polovima ćelije i postaju centri, oko kojih dolazi do procesa deobe (Sl.18).

Sl.18

- 51 -


Proteinske niti se povlače ka centrioli hromozoma iz starog jezgra ćelije (Sl.19), i to je početak formiranja dve nove ćelije. U početku, nova jezgra sadrže polovinu broja neophodnih hromozoma, zatim dva kanala njima stvorena praktično su ekvivalenti kanalu jezgra pre početka podele. Dimenzionalnost mikrokosmosa ćelije skoro je nepromenjena i zadržava ravnotežu tokova između fizičkog i eterinog nivoa ćelija. Nivoi spojenih sudova su isti (Sl.19).

Sl.19 - 52 -


Svaki hromozom u takvim jezgrima iz nagomilanih u ćeliji organskih materija počinje ponovo da stvara svog ogledalnog dvojnika, što je prirodna tendencija bilo kog sistema u stanje maksimalne stabilnosti. Po završetku ovog procesa, formiraju se unutar jedne ćelije dva jezgra, od kojih svaki ima kanal kroz koji se materija pretače na eterični nivo. Dva jezgra u lokalnom obimu ćelije stvaraju takvo zakrivljenje mikrokosmosa, pri kojem sama ćelija postaje nestabilna, a njene obrazujuće organske supstance same počinju da se raspadaju, a materije, koje ih obrazuju, počinju da se pretaču na eterični nivo (Sl.20).

Sl.20 - 53 -


Pri tome, količina materije, koja se pretače sa fizičkog nivoa na eterečni, je znatno veća od količine materije, koja snj pretače sa eteričnog na fizički nivo (Sl.20 - nivoi spojenih sudova). Sa raspadom fizičke ćelije, na eteričnom nivou stvaraju se dva eterična tela ćelija, tako što svako jezgro stvara identično zakrivljenje mikrokosmosa i na eteričnom nivou (Sl. 21).

Sl. 21

- 54 -


Pri tome, količina materije G, u delovima, pretakajući na eterični nivo, biva previše na tom nivou (Sl.21 - princip spojenih sudova). Kada se završi raspad stare ćelije, umesto nje ostaju njeni sastavni organski molekuli, odnosno, organska supstanca - građevinski materijal za stvaranje novih ćelija. I čim prestane intenzivni protok materije sa fizičkog nivoa na eterični, višak materije G iz dve ćelije formirajući eterična tela ćelija po tim kanalima počinje da pretače sa eteričnog nivoa na fizički nivo i stvara projekciju etarične ćelije na fizičkom nivou (Sl.21a).

Sl.21a

- 55 -


Pri tome u zonama projekcije na fizičkom nivou se stvara dodatno zakrivljenje mikrokosmosa, odnosno, stvaraju se uslovi za sintezu molekula iz mase organske supstance, akumulirane u ćeliji pre deobe i nastale iz raspada stare ćelije, kao njihovo raspoređivanje u poredak, zadan etreičnim telima ćelija (Sl.22).

Sl.22

- 56 -


Kao analog ovom procesu, štaviše, veoma blizak, javlja se magnetizacija i raspored po linijama sile magnetnog polja metalne prašine. Po završetku sinteze, formiraju se dve potpuno nove ćelije po liku stare sa uravnoteženim pretakanjem materije između fizičkog i eteričnog nivoa ćelije (Sl.23).

Sl.23

- 57 -


A sada, vratimo se opet jednoćelijskim biljkama. Kao rezultat deobe dve nove ćelije počinju posredstvom fotosinteze da gomilaju organsku supstancu unutar sebe, a pri dostizanju kritične mase ove supstance, nastaje nestabilnost tih ćelija, i one počinju da se dele. Dakle, pojavljuju se četiri identične ćelije, koje se takođe dele pri akumulaciji organske supstance, onda ih je osam, šesnaest, trideset-dve, šezdeset četiri, itd. Kao rezultat toga, počinje da se poveća broj jednoćelijskih organizma po geometrijskoj progresiji. Organizme koji sintetišu organsku supstancu putem fotosinteze, ćemo zvati biljnim organizmima. Stopa rasta broja jednostavnih biljnih jednoćelijskih organizama fitoplanktona, se određuje na osnovu koeficijenta biološke efikasnosti KPD. Drugim rečima, on određuje, koji deo padjućeg sunčevog svetla se apsorbuje po jedinici površine i koristi za sintezu organskih supstanci. Kod fitoplanktona biološka efikasnost je reda 2-3%. Za fotosintezu je potrebna suncčeva svetlost, da prodire do dubine od ne više od stotinu metara, tako da se fitoplanktoni aktivno razvijaju oko same površine okeana, postepeno stvarajući kontinuirani tepih. Povećava se postepeno količina fitoplanktona, a padajuća na jedinicu površine okena u jedinici vremena sunčeva svetlost ostaje po snazi skoro nepromenjena. Kretanje površinskih voda okeana dovodi do toga, da deo fitoplanktona pada na dubinu, gde sunčeve svetlosti nema uopšte ili je nije dovoljno da obezbedi život ovih jednoćelijski biljaka. Oni ne mogu sami da se kreću i zavise od volje talasa. Većina fitoplanktona, koji su dospeli pala u takve uslove je umiralo, obrazujući pri svom raspadu masu organske supstance. Međutim, neki od njih, koji su bili u stanju da se prilagode, nisu bili u stanju da se sintetišu, i apsorbuju postojeća u okolnoj vodi organska jedinjenja, nastala pri smrti drugih organizama poput njih. Kada ovi organizmi uhvate svetlo, oni ponovo počinju da sintetiše organsku supstancu. Takvi organizmi su preživeli i do danas. Najpoznatiji predstavnik tih jednoćelijskih organizmama sa dvojnim svojstvima je zelena Euglena (Zelena euglena je rod jednoćelijskih protista, klase Euglenoidea. Poznatije kao bičari (zbog flagelastog izraštaja), ovaj rod prvenstveno naseljava male stajaće vode, kao što su bare i lokve. Vodi u kojoj se nađu u velikom broju daju zelenu boju. Zelena euglena ima izduženo telo. Na prednjem delu tela se nalazi bič. Bič se talasasto izvija, nalik propeleru, i pokreće euglenu.Ona ima očnu mrlju koja joj pomaže da razlikuje svetlo od tame. Euglena obavlja fotosintezu. Pri pomankanju svjetla euglena gubi zelenu boju i živi kao i drugi heterotrofni organizmi, te uzima organske supstance iz prirode. Zbog dva

- 58 -


načina prehrane za euglenu kažemo da je na granici između biljaka i životinja.) (Sl.24).

Sl.24

- 59 -


Neki od ovih organizama imaju sve manje i manje mogućnosti da dopadnu na svetlo. Svojstva za sintezu organskih materija tokom vremena, kod njih su atrofirala, i oni su postali samo potrošači, već sazdanih od strane drugih, biomase jednoćelijskih biljnih organizama. Tako su nastale dve osnovne vrste živih organizama - biljna i životinjska ... Svaki jednoćelijski organizam je bio zavisan od slučajnosti u ponašanjuokružujuće životne sredine. Prilagođavajući se njoj, jednoćelijski organizmi su stekli u borbi za opstanak nove kvalitete - procese ćelijske membrane - antene, koja im omogućiava da se kreće u tom okruženju. U nekom trenutku u evoluciji, nekoliko jednoćelijskih biljaka se prepliće međusobno svojim antenama, dok u isto vreme njihove slobodne antene, svojim periodičnim sinhronim kontrakcijama u kretanju stvaraju čvorić. Dobar predstavnik takvih organizama su volvoksi (Volvoks je rod kolonijalnog bičara, koji se sastoji od oko 50.000 međusobno povezanih jedinki. Sve jedinke su povezane citoplazmatičnim nastavcima i uronjene u pihtijastu materiju, gradeći koloniju. Kolonija izgleda kao šuplja zelena lopta koja ima prečnik 2 mm. Sve jedinke imaju po 2 biča, koji služe za kretanje. Volvoksi uglavnom žive u barama. Razmnožavaju se deobom) (Sl.25).

Sl.25 - 60 -


U toku daljeg razvoja takvih konglomerata jednoćelijskih biljki, one ne samo da se prepliću međusobno, već rastu zajedno u jednu celinu. Takvi srasli konglomerati svojim membranama jednoćelijskih organizama bili su mnogo otporniji na životnu sredinu i bili sledeći korak u evoluciji života. Ćelije, zarobljene unutar konglomerata, bile su okružene sa svih strana drugim ćelijama, i efekat spoljne životne sredine na njih je smanjen praktično na nulu. Dok su istovremeno ćelije površinskog sloja i dalje izložene dejstvu spoljne životne sredine. To je dovelo do toga, da su tokom evolucije, razne ćelije konglomerate počele da obavljaju različite funkcije. Kao posledica toga, počele su da stiču različite oblike i strukture. Te različite funkcije su postajale sve oštrije i oštriji, i nastala je, takozvani, diferencijacija oblika i funkcija ćelija jednog konglomerata, koja je zauzvrat, utvrđena prema potrebama konkretnog konglomerata - višećelijskog organizma. Sa fazama evolutivnog razvoja višećelijskih organizama možemo se upoznati u evolucionoj biologiji. Mi ćemo se fokusirati na kvalitativne razlike između različitih vrsta ćelija u višećelijskim organizmima ... Koje kvalitativne razlike dovode do različitih funkcija i struktura ćelija?! A evo, koje ... Pre svega, promena zakrivljenja prostora unutar ćelija, njuhovog mikrokosmosa, dovodi do toga daveliki broj složenijih organskih molekula počinje da se raspada u takvim ćelijama. Zakrivljenost prostora jdostiže već i astralni nivo. Materija počinje da se pretače po nastalom kanalu na astralni nivo, gde počinje da se formira tzv astralno telo ćelije, koje je tačna kopija eteričnog tela ćelije (Sl.26).

- 61 -


Sl.26 Astralno telo počinje da se formira iz iste materije kao i eterično telo ćelije - iz materije G. Nastaje nižeastralno telo ćelije. Dalje promene u funkcijama i strukturi ćelija dovode do toga da nižeastralno telo ćelije zakrivljuje mikrokosmos astralnog nivoa na neku veličinu Δλ ", i kada ova veličina postane bliska Δλ'2 ≈ -2 х 0,020203236...

- 62 -


nastaje sekundarno zakriviljenje prostora, pri kojem nestaje druga kvalitativna podbarijera između fizičke i astralne sfere planete. I po otvorenom prolazu kroz tu barijeru po kanalu ćelije počinju da se pretaču dve forme materije - G i F, iz kojih se formira puno astralno telo ćelije (Sl.27).

Sl.27 Pri tome se menja brzina cirkulacije materija između tih nivoa, kao i količina, koja cirkuliše između njih. Ovo stvara nove kvalitete ćelije, svojstva i

- 63 -


mogućnosti na drugom kvalitativnom nivou.Sledeće promene fizičke strukture ćelije, pri kojima ceo sistem tela ćelije - fizičko, eterično i astralno menjaju dimenzionalnost mikrokosmosa na veličinu Δλ ", pri kojoj je moguća sekundarna izmena mikrokosmosa za tri forme materija: Δλ'3 ≈ -3 х 0,020203236... Pri tome nestaje treća kvalitativna barijera - između fizičke i prve mentalne sfere planete. Po ćelijskom kanalu materije počinju da se pretaču na prvi mentalni plan iz tri formi materija: G, F, E formirajući prvo mentalno telo ćelije (Sl.28.).

Sl.28

- 64 -


Mogućnost sinteze astralnog i prvog mentalnog tela vezana je sa promenama dimenzionalnosti mikrokosmosa ćelije i izaziva njenu strukturnu izmenu, tako da se u toku evolucije diferencijacija ćelija višećelijskih organizama manifestuje ne samo u strukturnim i funkcionalnim razlikama fizičkih tela ćelije, već i u sintezi različitih tipova ćelija, kako astralnog, tako i prvog mentalnog tela. Takođe treba napomenuti, da minimalno zakrivljenje prostora fizičke ćelije stvara eteričnom nivou, maksimalo na prvom mentalnom nivou (u slučaju ćelije sa tri tela - eteričnog, astralnog i prvog mentalnog): Δλ'1 < Δλ'2 < Δλ'3 Što i objašnjava različitu brzinu cirkulacije materija između nivoa; ovo, zauzvrat, određuje kvalitativnu razliku između ćelija, koje imaju različit broj izgrađenih tela, što se ogleda u njihovim različitim osobinama i funkcijama. Kod složenoorganizovanih višećelijskih organizama, nastalo je nekoliko tipova ćelija: a) ćelije kosti i hrskavice, koje imaju samo eterično telo. b) masne ćelije i ćelije vezivnog tkiva, koje imaju eterično i nižeastralno telo (iz jedne forme materije). v) različite vrste mišićnih ćelija, koje imaju eterično i puno astralno telo (iz dve forme materija). g) krvne ćelije, koje imaju eterično, puno astralno i prvo mentalno telo (iz jedne forme materije). d) ganglijske (nervne) ćelije, simpatičkog i parasimpatičkog sistema, koje imaju eterično, puno astralno (iz dve forme materija) i prvo mentalno (iz dve forme materija) telo. e) nervne ćelije mozga i kičmene moždine, koje imaju eterično, puno astralno i puno prvo mentalno (iz tri forme materija) telo. Posebnu vrstu ćelija čine klice ćelija, koje imaju - pola broja hromozoma u jezgru i samo eterično telo. Razlike u brzini cirkulacije formi materija na različitim nivoima ćelije dovodi do različite brzine evolutivnog razvoja različitih tela ćelija. Razumevanje ovoga je neophodno za rešavanje misterije starenja ćelija. Zdrava, mlada ćelija harmonična je na svim svojim nivoima. Drugim rečima, brzina evolutivnog razvoja fizičkog, eteričnog, astralnog i mentalnih tela ćelije - su identične jedne drugoj (Sl.28.).

- 65 -


Sl.28 Forme materija slobodno cirkulišu između nivoa ćelija, i mogu uz maksimalnu aktivnost da obavljaju svoje funkcije. Fizička ćelija je konstantno pod uticajem okoline. Tokom njene životnog aktivnosti prozvedeni toksini ne izlaze iz nje, a sve to zajedno dovodi do toga, da fizička ćelija postaje sve više inertna, njena struktura se delimično - 66 -


uništava. Pri tome se smanjuje zakrivljenje dimenzionalnosti mikrokosmosa ćelije i postepeno sekundarna promena između fizičkog i prvog mentalnog plana ćelije počinje da nestaje. Smanjenje zakrivljenosti dimenzionalnosti mikrokosmosa ćelije na veličinu: Δλ''3 = + 0,020203236... dovodi do toga, da se kanal između fizičkog i prvog mentalnog plana ćelije sužava, zaustavljajući protok materije na taj nivo ćelije (Sl.29).

Sl.29

- 67 -


Dalji uticaj spoljne okoline na ćeliju i efekat toksičnih proizvoda vlastite životne aktivnosti ćelije dovodi do postepenog smanjenja zakrivljenosti dimenzionalnosti mikrokosmosa ćelije i kada ova veličina bude: Δλ''2 = +2 х 0,020203236... zaustavlja se pretakanje materije na astralni plan ćelije, i ona ponovo gubi neke od svojih osobina i kvaliteta. Pri tome fizička ćelija gubi deo unutarćelijske vode (Sl.30).

Sl.30 - 68 -


Kada uticaj spoljne i unutrašnje sredine ćelije dovedu do prestanka cirkulacije supstanci na fizičkom nivou ćelije, zaustavlja se i cirkulacija materije između fizičkog i eteričnog nivoa ćelije. Nastupa smrt fizičke ćelije (Sl.31).

Sl.31

- 69 -


Nakon zaustavljanja procesa životne aktivnosti fizičke ćelije dolazi do faze raspadanja. Sa raspadom fizičke ćelije, složeni organski molekuli, koji čine jezgro ćelije, raspadaju se na jednostavnije. To dovodi do toga, da zakrivljenje dimenzionalnosti mikrokosmosa ćelije postaje manje i kada ta veličina postane jednaka: Δλ''1 = + 3 х 0,020203236... uspostavlja se originalna dimenzionalnost prostora, odgovarajuća fizički gustoj sferi (Sl.32, Sl.33 i Sl.34 prikazuju različite faze raspada fizičke ćelije).

Sl.32 - 70 -


Sl.33

- 71 -


Sl.34

- 72 -


Eterično, astralno i prvo mentalno telo ćelije, nakon raspada fizičke ćelije nastavlja još neko vreme da održava svouj celovitost i po opštim kvalitetima među njima postoji međudejstvo i cirkulacija opšte njihove zajedničke forme materije G. Samo aktivnost svih ovih procesa je na hiljade puta manja. I ako ne postoje spoljni uticaji na tim nivoima, sistem koji se sastoji od eteričnog, astralnog i prvog mentalnog tela ćelije može da postoji dosta dugo. Samo želim da napomenem, da smo posmatrali složeno organizovan višećelijski organizam, a sve to se mora uzeti u obzir na novou celog organizma ... Sada, pogledajmo, kakouslovi unutrašnjeg i spoljnog okruženja utiču na ćeliju, na njene funkcije i svojstva. I, shodno tome, da sumiramo, šta se dešava u svakoj ćeliji visoko organizovanog višećelijskog organizma, i dobijamo ideju o procesima na ukupnom nivou tog organizma. Kod svih višećelijskih organizama, svi procesi u ćelijama idu sinhrono i povezano. Stvara se jedan zajednički sistem međudejstva između svih ćelija u višećelijskom organizmu, i na svim nivoima: fizičkom, eteričnom, astralnom i prvom mentalnom. I ne može se posmatrati ćelija odvojeno od organizma u celini. Ako, iz različitih razloga, ćelija ili grupa ćelija višećelijskog organizma ispadne iz opšteg sistema međudejstva celog organizma, nastaju poremećaji telesnih funkcija u celini. Nastale disfunkcije (bolesti) dovode do bržeg razaranja i smrti organizma. Ove procese ćemo razsmatrati kasnije. Višećelijskih organizama stvara jedinstven složen radni sistem radi, ne samo na fizičkom nivou. Eterična tela ćelija višećelijskog organizma stvaraju na eteričnom nivou svoj jedinstven uravnotežen sistem - hajde da ga nazovemo eterično telo organizma. Astralna tela ćelija stvaraju na astralnom nivou, svoj sistem - astralno telo organizma. Prva mentalna tela ćelija stvaraju na prvom mentalnom nivou svoj sistem prvo mentalno telo organizma. A zauzvrat, fizičko, eterično, astralno i prvo mentalno telo organizma stvaraju jedinstven sistem, koji se javlja kao živi organizam, živa materija, ŽIVOT ... Život prestaje, kada se razruši taj sistem i život se pojavljuje, kada se on izgradi. Posebno mesto u ovom živom sistemu imaju nervne ćelije, tačnije, nervni centar - MOZAK. S obzirom na to, da nervne ćelije zauzimaju dominirajući po svom nivou razvoja položaj u višećelijskom organizmu, one utiču i kontrolišu funkcije svih drugih tipova ćelija u višećelijskom organizmu.

- 73 -


Obezbeđuju uravnoteženo harmonično funkcionisanje svih ćelija fizičkog tela organizma, što je neophodan uslov za život organizma, harmoniju između fizičkog i eteričnog, astralnog i prvog mentalnog tela. Treba napomenuti, da mentalna tela imaju neuroni samo nekih visoko organizovanih višećelijskih organizama, ali u svakom živom organizmu neuroni evoluciono dominiraju u odnosu na druge tipove ćelija tih organizama. Svaki neuron u mozgu, a posebno u celini, svakog višećelijskog organizma stvara polje (nazovimo ga psi-polje), koje kontroliše sve funkcije tela. Osim neurona, mozgu obezbeđuju svoj rad i još nekoliko drugih funkcija, bez kojih bi sam život svakog živog organizma bio veoma problematičan. Jedna od ovih funkcija je da očuvaju integritet i harmoniju osnovnih funkcija, eteričnog, astralnog i prvog mentalnog tela organizma od uticaja spoljne životne sredine i od uticaja drugih živih organizama. Kako ćelija ima membranu, štiteći je od spoljašnje sredine, tako se i oko svakog živog organizma stvara zaštitni omotač, koji predstavlja grupno polje generisano neuronima, mozga tog organizma. Zaštitni omotač štiti fizičko telo organizma i njegove druge organe: eterično, astralno i prvo mentalno od uticaja spoljašnje sredine i drugih živih organizama. Druge funkcije neurona u mozgu su obrada, analiza i reakcija na procese koji se dešavaju u spoljnom okruženju organizma. To je moguće zato, što se procesi na višeastralnom i prvom mentalnom nivou neurona javljaju po brzini po nekoliko redova veličine većim, nego što su na fizičkom nivou. Na višim nivoima kod složenoorganizovanih organizma javlja se RAZUM ... Psi-polja organizma - kakva njihova uloga u evoluciji života, evoluciji vrsta .. Na kojinačin se obezbeđuje harmonija odnosa živih vrsta organizama i njihova brojnost u ekološkom sistemu? I pored toga, šta predstavlja sam ekološki sistem, kakav mu je unutrašnji mehanizam samoregulacije?!.

- 74 -


Glava 3. PSI POLjE U PRIRODI I EVOLUCIJA RAZUMA Žive forme, od najjednostavnijih do najviših imaju nervni sistem, koji se bazira na nervnim ćelijama - neuronima. Nervni sistemi se razlikuju po broju neurona, stepenu interakcije između samih neurona i složenosti strukture, koju stvaraju neuroni u svakom organizmu. Što složeniji nervni sistem ima organizam, složeniji je njegov sistem ponašanja uslovnih i bezuslovnih refleksa. Na određenom nivou razvoja nervnog sistema živog organizma se pojavljuje novi kvalitet - svest o njegovom postojanju u prirodi, shvatanju života i njegovim zakonima. Tu nastaju začeci razuma, pojavljuje se novi kvalitet žive prirode - svesna aktivnost živog organizma u njemu. Primer ČOVEK. Na taj način, svojstva i kvaliteti nervnog sistema su određeni brojem neurona, njihovoh komponenti, strukturom nervnog sistema i nivoom njegovog razvoja. Za ispoljavanje kompleksnog ponašanja. živo biće mora imati veliki broj međusobno povezanih neurona, dok se kod manje količine neurona u organizmu pojavljuje jednostavno ponašanje. Logično je pretpostaviti da postoji minimalan broj međudejstvujućih neurona, pri kojem se kod živog organizma manifestuje kompleksan sistem ponašanja i njegova interakcija sa okolinom. Slično tome, postoji minimalan broj međudejstvujućih neurona, pri kome se javlja razumna aktivnost ili neki elementi razuma. Razmislimo, kakvi životni procesi se pojavljuju u toku evolucije, koji mogu da formiraju sistem, koji ima kritičan broj neurona, pri kome može da se pojavi razumnost, razum. a) pri ujedinjenju u jednu celinu mnogih nervnih sistema mnogih organizama što je jednostavniji nervni sistem jedne jedinke, to veći broj takvih organizama mora biti ujedinjen u jedan sistem (koloniju) da bi se pojavila svojstva navedena gore; b) prisustvo u jednom pojedincu bilo kakvog kritičkog broja neurona, stvarajući njegov nervni sistem, u kome nastaje i razvija se razum. Evo nekoliko primera koji to potvrđuju. Biolozi su sproveli seriju eksperimenata sa termitima. U izolovanom ograničenom prostoru su oslobodili termite, i postepeno povećavali njihov broj. Istovremeno su pratili njihovo ponašanje. Do određene tačke, kada njihov broj nije bio kritičan, dejstva termita su bila haotična, besmislena. Nakon prelaska određene kritične brojnosti, ponašanje termiti se dramatično promenilo - njihova dejstva i akcije su postala složena, osmišljena. Deo termita je počeo izgradnju termitnjaka, i to, istovremeno sa svih strana. Izgradnja je izvršena tako, da su unutrašnji prolazi termitnjaka bili precizni

- 75 -


do delića milimetra. Drugi deo termita je donosio materijale potrebne za izgradnju. Sledeći deo je obezbeđivao hranu. Pojavili su se još i termiti vojnici, vaspitači, distributeri, itd. Nastao je dobro uspostavljen, organizovan život, karakterističan za populaciju termita. Ovo ponašanje se može posmatrati kod mrava i pčela, koji žive kao termiti, u zajednicama. Zanimljivo je, da ovi insekti ne žive van svojih zajednica. U svojim obivalištima oni održavaju određenu optimalnu mikroklimu, floru. Sama zajednica reguliše svoj broj, raspoređuje određen broj pojedinaca za obavljanje ove ili one delatnosti, u zavisnosti od potreba. Na primer, ako ima mnogo trutova u porodici pčela, neki od njih su (višak) osuđeni na smrt. Šta je suština ovog fenomena prirode?! Hajde da pokušamo da to objasnimo ... Nervni sistem jedne jedinke ovih insekata ne može da ispoljava složeno ponašanje, koje se javlja u koloniji. Ako su ova ponašanja propisana genetikom, mogla bi se pojaviti i van kolonija. Da ne govorimo o tome da će se pojaviti pitanje - ko je te mogućnosti položio u gene ..? Za pojavu složenog ponašanja nephodan je veliki broj međudejstvujućih neurona u jednom sistemu. Šta se dešava? .. Priroda je našla veoma originalan način rešavanja ovog problema. Svaka jedinka (termit, mrav, pčela, itd) imaju svoj nervni sistem - Psi Sistem - koji stvara zaštitni omotač, čuvajući njegovu individualnost pri primitivnom ponašanju (Sl.35, Sl.36 ).

- 76 -


Sl. 35

- 77 -


Sl. 36

- 78 -


Kada je koncentracija termita po jedinici površine povećana, generisano svim termitima psi-polje počinje da uništava individualni zaštitni oklop (Slika 37).

Slika 37

- 79 -


I kada se dostigne kritičan broj za tu vrstu, dolazi do raspada individualnih zaštitnih membrana, i nastaje jedan zajednički za sve zaštitni omotač kolonije (Slika 38).

Slika 38

- 80 -


Svaka jedinka tako dobija otvoren psi sistem i postaje deo nervnog sistema čitave zajednice. Za svaku vrstu postoji optimalan broj jedinki pripadajućih u porodicu (zajednicu). Možemo primetiti, donju granicu broja u zajednici pri kome postoji opšti psi sistem (dakle, postoji ceo kompleks ponašanja i reakcija) i gornju granicu broja, ograničen broj ove zajednice. Čini se, da što veći broj jedinki stvara koloniju, to je složenije i savršenije ponašanje u takvoj koloniji. Šta je uzrok koji dovodi do toga, da zajednica, stvorivši jedan psi sistem, ima gornju granicu brojnosti, i shodno tome, granicu razvoja? a) raspon od jednog psi-polja zajednice, koji je određen veličinom teritorije, koju kontroliše svaka pojedinačna zajednica (porodica) - takozvani životni prostor; b) gustina psi-polja jedne zajednice, koja je spoj psi-polja svih jedinki koja ga čine. Postoji takozvana kritična gustina psi-polja zajednice. Sa većom gustinom, počinje ogromno i destruktivno dejstvo na organizme jedinki, koje stvaraju tu zajednice; v) nepotpun međusoban odnos psi sistema jedinki, što pri prevelikom broju može da dovede do neskladnog dejstva cele zajednice i što je čini neodrživom. Optimalna brojnost ovih kolonija je regulisana od strane zajednice, pa se, individualni psi sistem (nervni sistem), termita, mrava, pčele, javlja kao nepotpun psi-sistem zajednice. I analogno višećelijskom organizmu, bilo bi razumno da se razmotri organizam celokupne zajednice (drugi naziv NADORGANIZAM), kao jedina zajednica životno održiva i koja može da se prilagodi promenama u okruženju: jedna jedinka zajednice ne može delovati samostalno, kao što ne može da opstane jedna ćelija višećelijskog organizma. Ukupan psi-sistem zajednice je u stanju da reši prilično složene probleme koji se javljaju u borbi za opstanak, što je omogućilo vrstama, koje su stvorile takav psi-sistem, da opstanu i traju skoro tri milijarde godina. Ali u isto vreme, takav psi-sistem nije dostigao nivo razvoja na kome nastaje svest, koja razlikuje sebe od okružujuće sredine. To se ne događa iz sledećih razloga: 1. Svaka jedinka se slobodno kreće na teritoriji okupiranoj od strane zajednice, odnosno sila, međudejstva između psi-polja koju zrači jedinka i sveukupnog psi-polja zajednice koje se stalno menja. 2. Deo nervnih ćelija svake jedinke nastavlja da obezbeđuje svoje normalno stanje i reguliše procese koji se dešavaju u telu same jedinke. I samo su rezervni neuroni jedinke uključeni u jedinstven psi sistem zajednice, što zauzvrat, skraćuje život jedinke.

- 81 -


3. međudejstvo između psi-sistema jedinke i sveukupnog psi-polja zajednice se dešava kroz prostor, koji ne dozvoljava da se održi optimalno međudejstvo unutar zajednice zbog promenljivih uslova spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, u kome deluje psi-polje zajednice. 4. Kretanje jedinki je haotično, što onemogućava specijalizaciju psi-sistem svake jedinke u interesu evolutivnog razvoja čitave zajednice. 5. Nemogućnost da se akumuliraju i sačuvaju značajna iskustvo u potpunosti, iz generacije u generaciju, zbog kratkog života svake jedinke ( iz razloga navedenih gore). 6. Odsustvo takvih struktura neurona, koji omogućuju da se pretvori jedan oblik materije u drugi i sintetiše psi-polje sa željenim osobinama. 7. nemogućnost evolutivnog razvoja neurona tih jedinki do nivoa, na kome nastaju osobine potrebne za nastanak razuma. To su razlozi zbog kojih ne dolazi do evolucionog razvoja ovih zajednica, i zato nije došlo do stvaranja civilizacije mrava, pčela i termita na našoj planeti, ali na drugim planetama, na kojima se preklapaju drugi (povoljni) uslovi je to sasvim moguće. Priroda zajednice termita, mrava ili pčela je u odličnoj saglasnosti sa Hegelovom teorijom apsolutne ideje, ali na Zemlji nema drugih, trajnih psi sistema. Nema trajnih?!. Ali možda postoji privremeno dejstvujući opšti psi-sistem - nadorganizam? I ako se on pojavi, onda zašto i kada, i koji je nivo evolutivnog razvoja vrste, kada može doći do ove pojave?!. Kod većine vrsta živih organizama psi sistemi (nervni sistemi) su "zatvoreni" u većoj ili manjoj meri. To je zbog činjenice da pri razvoju vrste kroz razvoj svakog pojedinca te vrste, treba potpuno eliminisati (ili barem minimizirati) mogućnost međudejstva psi-polja jednog pojedinca na drugog, kako kod jedne iste vrste, tako i drugih. Kao rezultat takvog međudejstva, može doći do neravnoteže i smanjenja životne održivosti biološki aktivne vrste, što može dovesti do njenog nestanka, kao što je to bio slučaj sa mnogim vrstama tokom evolucije života na Zemlji. Evolutivni razvoj vrsta pojavljuje se kao fleksibilan odgovor (prilagođavanje) na promene u okruženju prilagođavajući se postojanju u toj sredini, koji je fiksiran u genima i predaje se novim generacijama kao polazna tačka za dalji razvoj te vrste. Evolutivne promene dovode do harmonične promene u unutrašnjem svetu jedinke svake vrste. Pri tome se menja struktura, funkcija ćelija, uključujući neurone, što i stvara uslove za evolutivni razvoj (naravno, u slučaju pozitivnih mutacija i promena). I svaka vrsta, sačuvana u toku evolucije, razvija odbrambene mehanizme, zaštitna psi-polja, stvarajući najpovoljnije uslove za evolutivni razvoja svake jedinke te vrste. U kakvim slučajevima, se može pojaviti

- 82 -


nadorganizam kod takvih vrsta, kada se individualni zaštitni omotač raspada, i nastaje jedan psi sistem nadorganizma? 1) Pri pretnji uništenja vrste kao rezultat prirodnih fenomena (suše, zemljotresi, poplave, itd). 2) Pri kršenju ekološke ravnoteže između vrsta i životne sredine. 3) Pri neophodnom premeštanju populacije vrste na značajna rastojanja. Razmotrimo primere, koji podržavaju ove pretpostavke. Kod kunića, pri neravnoteži između veličine populacije i životne sredine, javlja se zanimljiv fenomen. Svaka populacija ima teritoriju u kojoj živi - njihovo stanišno područje S. U toj oblasti bez narušavanja ekološke ravnoteže u životnoj sredini može da preživi određeni broj pojedinaca date vrste (N). I taj (optimalan) broj poulacije je konstantno podržavan unutrašnjim mehanizmima same populacije. Koji su to mehanizmi? Kakve sile održavaju određeni nivo broja populacije?!. Kolebanja u plodnosti i međudejstvo spoljnih faktora dovode do kolebanja u populaciji. Pod nepovoljnim spoljnim faktorima brojnost populacije se smanjuje i postaje manja od optimalne (N). Istovremeno se u populaciji povećava plodnost i nakon nekog vremena brojnost populacije se vraća na optimalni nivo (Slika 39)

sl.39

- 83 -


Kada je broj veći od optimalnog (N +), nastaju procesi u okviru populacije, koji dovode do povećanja smrtnosti i opadanja plodnosti, a posle nekog vremena se broj ponovo vraća na optimalnan (Sl. 40).

Slika 40

- 84 -


Šta je taj misteriozni mehanizam koji funkcioniše u svakoj populaciji?! I ko ili šta ga pokreće u akciju! .. Zečevi jedu travu, konzumiraju tzv rastuću biomasu, koja raste na okupiranim područjima te populacije. Količina biomase je određena vremenskim uslovima, solarnom aktivnošću, prisustvom vode. Drugim rečima, data površina može da proizvede samo određenu količinu biljne biomase po jedinici vremena. Svaki zec jede travu, smanjujući količinu biomase koja raste. Za normalnog zeca potrebno da jede određenu količinu rastuće biomase m (n). Populacija u celini troši m (n)hn količine rastuće biomase. Naravno, ako je broj populacije veoma veliki, tada na ovom području rastuća biomasa može biti uništena. Površina zemlje na ovom prostoru će postati pustinja, što će uskoro dovesti do smrti i samih zečeva, koji su pojeli rastuću biomasu. Da bi ekološki sistem mogao da postoji dugo vremena, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: rastuća biomasa, reprodukovana u jedinici vremena na datoj oblasti, treba da bude veća ili jednaka iznosu rastuće biomase potrebne životinjskim organizmima, po brojnosti zečevima koji žive u toj oblasti. Možemo pretpostaviti, da je pri broju N - deo reprodukovane rastuće biomase biljnog i dalje dovoljan. Ti povoljni uslovi stimulišu povećanje nataliteta kroz promene celog niza fizioloških parametara, a ta činjenica je u skladu sa logikom i zdravim razumom. Međutim, ta činjenica, da se pri prenaseljenosti područja aktivira mehanizam smanjenja plodnosti i povećanja smrtnosti (u isto vreme, kada rastuća biomasa može, neko vreme (do nekoliko godina) da osigura život populacije brojnosti N + i visokim nivoom nataliteta), sa logikom se na prvi pogled, ne slaže. Teško je pretpostaviti da će zec razmatrati da li će sledeće godine će imati šta da jede i zbog toga će smanjiti svoju ishranu ili razmišljati o regulisanju veličine njegove porodice ... Šta se dešava?! Šta i na koji način upravlja i reguliše veličinu populacije zečeva i drugih vrsta životinjskih organizama u datom području? Pokušajmo da analiziramo ovu pojavu i da steknemo razumevanje očigledne tajne prirode ... Svaki pojedinac zrači oko sebe psi-polje ω. Psi-polja, koja zrače jedinke populacije su u međusobnoj interakciji i utiču na procese koji se dešavaju u telu svake jedinke. Pretpostavimo da postoji optimalan intenzitet (gustina) sveukupnog psi-polja populacije, pri kojem je postajanje svake jedinke optimalno, i pri kojem se čuva ekološka ravnoteža.

W= ∫∫k(N;S) ω ds dN (1) n s Gde: - 85 -


W — sveukupno psi polje populacije. S — teritorija životnog staništa populacije. ω — psi polje emitovano od jedne jedinke k(N,S) - Koeficijent međudejstva između psi-polja jedinki unutar populacije. Populacija, višeg broja od optimalnog, stvara sveukupno psi-polje veće gustine, a manja brojnost populacije stvara manje gusto psi-polje. U jednom slučaju nastaje višak gustine psi-polja, a u drugom - manjak

ΔW(+) = ∫∫k(N;S)ωdsdN - ∫∫k(N;S)ωdsdN (2) N+ S N S ΔW(-) = ∫∫k(N;S)ωdsdN - ∫∫k(N;S)ωdsdN (3) Preterana gustina psi-polja ΔW(+) utiče depresivno na fiziološke procese individualnog organizma jedinke: ima hormonske poremećaje, blokira se aktivnost hipofize, timusa, što rezultira smanjenjem stope nataliteta i životnog veka. Zapravo, ukupna gustina psi-polja populacije W, koja je stvorena svim jedinkama populacije i predstavlja kontrolni mehanizam koji omogućava ravnotežu između brojnosti vrste i ekološkog sistema.Vrlo važan je koeficijent međudejstva, koji karakteriše stepen međudejstva između psipolja u okviru populacije k(N;S). Ovaj koeficijent zavisi od broja jedinki u populaciji i na području teritorije okupirane od strane te populacije. Vrednost ovog parametra za većinu vrsta je u opsegu: 0 < k(N;S) < 1 Postoji mogućnost negativne vrednosti ovog parametra, kao i slučajeva kada on može biti veći od jedinice. Razmislimo o prirodnim fenomenima koji utiču na koeficijent međudejstva, pri čemu se ova vrednost menja i postaje jednaka ili većs od jedinice. Tokom velikih suša, kada velikom broj populacija različitih vrsta životinja preti uništenje, možemo posmatrati zanimljiv fenomen: sve jedinke populacije se skupljaju zajedno na jednom mestu njihov broj ponekad dostiže milione, a ponekad milijarde (skakavci, termiti, itd), - i to sakupljanje počinje da bude veoma zanimljivo ... Uzmimo kao primer fenomen javljanja nadorganizma kod pacova i miševa. Uslov za nadorganizam kod njih nastaje pri koeficijentu međudejstva jednakom jedinici [k (N, S) = 1]. Individualno polje jedinki nestaje, ali se formira opšte psi-polje. Ogromni skupovi pacova i miševa se kreću, savladavaju sve

- 86 -


prepreke, idu tamo gde nema suše, i gde populacija može da opstane. U ovom fenomenu je interesantno sledeće: a) susretanje prepreka na putu (potoci, reke, jaruge, itd), hiljade i ponekad i stotine hiljada ptica popunjava svojim telima ove prepreke i umiru, da bi ostali milioni njihove sabraće preko takvog mosta od tela nastavili da se kreću napred. Zanimljivo je to, da je u stanju nadorganizma kod nekih jedinki potpuno odsutan instinkt samoodržanja. Svaka jedinka postaje ogromna ćelija ogromnog organizma, za koga je gubitak hiljada, a ponekad i stotina hiljada takvih "ćelija" neprimetan i služi za očuvanje celog nadorganizma, populaciju u celini. b) premeštanjem nadorganizma, populacija prelazi na desetine, a ponekad i stotine kilometara na teritoriju, koja nije zahvaćena sušom ili drugim elementarnim nepogodama. Kretanje mase živih organizama javlja se u nužnom pravcu, čak iako se ni jedna jedinka nije udaljila do tog trenutka izvan svog životnog prostora. Otkuda skupljene jedinke znaju gde da idu, kako da se kreću, kako da se orijentišu na mestima, gde pre nijedna od ovih jedinki nije bila? Hajde da pokušamo da objasnimo ovaj fenomen. Nagli porast temperature vazduha, nedostatak vlage, smanjena količina hrane u toku nekoliko dana preko receptora utiče na koru korteksa i to utiče na različite funkcije mozga, uključujući i zaštitno psi polje ω, koje obezbeđuje očuvanje njihovog identiteta. Nepovoljni prirodni uslovi životne sredine dovode do opasnosti od smrti, kako jedinke, tako i cele populacije tog područja. Mozak jedne jedinke nije u stanju da se nosi sa ovom složenom situacijom zbog ograničenog kapaciteta. Stoga, u slučaju nepovoljnih prirodnih fenomena, kao što je već pomenuto, nastaje promena u stanju moždane kore - što stvara i kontroliše zaštitno psi-polje jedinke. Pri tome zaštitno psi-polje jedinke nestaje, koeficijent međudejstva je jednak jedinici i nervni sistem jedinke se uključuje u funkcionisanje kolosalnog nadorganizma nervnog sistema. Kod većine vrsta fenomen nadorganizma se javlja samo u ekstremnim uslovima. Kada vratite uslove u normalno stanje nervni sistem jedinke vraća se u normalu, a fenomen nadorganizma prestaje (koeficijent međudejstva postaje manji od jedinice). Stanje nadorganizma za ove vrste je tekovina evolucije, što im omogućava da prežive i prilagode se promeni stanja životne sredine. U stanju superpozicije nadorganizma (ukupna gustina) psi polje populacije omogućava objedinjenom nervnom sistemu da reši kvalitativno nove zadatke, kao što su orijentacija u prostoru tokom kretanja populacije na velike udaljenosti i nekoliko drugih. U isto vreme, u stanju nadorganizma dolazi do

- 87 -


aktivnog uništavanja organizama jedinki, koje ga čine, ali ako je ovo stanje kratko, nakon obnove uobičajenog zaštitnog psi-polja svake jedinke, dolazi do postepenog vraćanja organizma u normalu. Pojava nadorganizma u velikom broju vrsta se javlja periodično, najčešće to biva zbog jednogodišnjih ciklusa promena klimatskih uslova. Primeri za to mogu biti prelaženja velikih razdaljinina ptica selica. Kako su pokazala istraživanja ornitologa, u šest slučajeva od deset, na čelu jata ptica selica su mlade ptice, koje po prvi put lete do zimovališta, i naravno, ne znaju put. Ono što je zanimljivo: jedna ptica, čak i iskusna, ne kreće na let ka zimovalištu (isto kao i male grupe jedinki). Ponekad one umiru od gladi, smrzavanja, ali ništa ne može da ih natera da lete ka mestu zimovanja. Opet, u čemu je tajna? Koji je razlog za ovo čudno ponašanje ptica?!. U procesu evolucije ptice su razvile sposobnost stvaranja nadorganizma. To se stanje pojavljuje u periodu preleta. Osnova za tu manifestaciju je unutrašnji biološki godišnji ciklus, koji podstiče na akciju pri pojavi pada temperature (zahlađenje), smanjenja trajanja dana, smanjenja količine i kvaliteta hrane. Uticaj prirodnih uslova dovodi do varijacija unutar određenih predela početka preletanja. U prolećnom i letnjem periodu, kada su prirodni uslovi povoljni za život ptica (kada se izlegu jaja i othrane svoje mlade), mozak svake jedinke stvara zaštitno psi-polje, koje obezbeđuje najpovoljnije uslove za funkcionisanje organizma u celini ( Sl. 41) .

- 88 -


Slika 41

- 89 -


Godišnji biološki ciklus sveukupnog zaštitnog psi-polja jedinke dovodi do toga, da u jesen kod ptica selica psi polje slabi, postaje veoma slabo, praktično nestaje, što je preduslov za nastanak stanja nadorganizma (Sl.42).

Slika 42

- 90 -


Činjenicu da su prirodni faktori tek početni mehanizmi biološkog ciklusa unutrašnjeg jednogodišnjeg ciklusa, najbolje potvrđuje to, da vreme naglog zahlađenja i zamrzavanja ne zaustavlja ptice da krenu u zimska staništa, iako će neke od njih i uginuti. Na taj način, promene u biohemijskim procesima u ćelijama organizma (naročito u nervnim ćelijama mozga) dovodi do promene strukture polja zračenjem neurona i u celini do izmene sveukupnog psipolja.Psi-polje iz zamrznute strukture se transformiše u otvorenu, odnosno, koeficijent međudejstva teži jedinici. Svaka vrsta ptica ima minimalan broj jedinki, koji je neophodan za efekte pojave nadorganizma u toj populaciji. U stanju nadorganizma jato ptica (zajednički nervni sistem) može biti orijentisano po zvezdama, po suncu, da izračuna putanju leta, optimalnu brzinu preleta od jednog mesta na drugo. Istovremeno, u stanju nadorganizma sveukupni psi-sistem (nervni sistem) može da uzima u obzir niz slučajnih faktora - snagu i pravac vetra, promenu promenu brzine preleta u zavisnosti od vremenskih uslova, itd. (Sl.43).

Slika 43

- 91 -


Zasebna jedinka sve ove kompleksne akcije ne može obavljati, kao što se vidi iz gornjeg primera. Nervni sistem jedinke svake vrste može da odgovori na izazove povezane sa normalnim životom i funkcionisanjem organizma. Pri tome, stepen razvijenosti pojedinih nervnih ćelija zavisi od složenosti uslova staništa te vrste. Zapravo u procesu evolucionog razvoja, mnoge vrste su dobile mogućnost da stvore jedinstveni nervni sistem grupe ili populacije u celini (stanje nadorganizma) kada dejstva i mogućnosti nervnog sistema jedne jedinke ne omogućavaju da se reši nastala situacija koja je od vitalnog značaja ... Evolutivni razvoj je doveo do pojave vrsta, u kojima svaka jedinka ima strukturu nervnog sistema, koji omogućava rešavanje složenih problema. Ova struktura predstavlja sistem međudejstva milijardu neurona, koncentrisanih u jednoj jedinci. Međudejstvo između neurona, koji ulaze u taj sistem, maksimalan je i teži jedinici. Istovremeno, ceo sistem je maksimalno izolovan od uticaja drugih psi sistema (koeficijent međudejstva između takvih sistema teži nuli). Ovo se dešava kao rezultat stvaranja samog psisistema pojedinačnog zaštitnog (izolacionog) polja. U slučaju takvih složenih psi sistema maksimalna izolacija je neophodna da bi se omogućilo skupljanje i konsolidacija individualnih iskustava, sa njihovim prenošenjem na buduće generacije. Prenos se vrši izmenom genetskog koda i direktnom obukom. Prisustvo u jednoj jedinci pojedinačnog složenog psi sistema, koji se sastoji od milijardi neurona koji međusobno komuniciraju, omogućava da se razgraniče funkcije, koje pružaju biološki procesi u organizmu, koje se odnose na ponašanje i funkcije iz sakupljenih informacija o okruženju u kome postoji taj čovek. U određenoj fazi skupljanja informacija i razvoja takvih psi-sistema, nastaje mogućnost analizie ovih informacija, što dovodi do svesnih akcija i reakcija na procese, koji se dešavaju u okruženju. Istovremeno, veliki broj neurona specijalizuje se za transformaciju jednog oblika materije u drugu, na stvaranju holograma i sintezu, razvoju eteričnog, astralnog i mentalnih tela pojedinca. Sinteza i razvoj tih tela je moguća samo na određenom nivou evolutivnog razvoja moždanih neurona. Ovaj proces se odvija u prisustvu potrebnog obima i kvaliteta informacija, koje ulaze u mozak kroz vizuelne, auditivne, taktilne i olfaktorne kanale u vidu različitih nervnih signala. Ovi signali proizvode promenu kvalitativnih stanja spoljne i unutrašnje sredine neurona, koji primaju ove informacije. Informacije, sačuvane u neuronima u vidu gomile različitih formi materija, dovode do kvalitativne i kvantitativne promene organskih i neorganskih molekula i jona unutar neurona. Sve ovo zajedno dovodi do promene u veličini zakrivljenosti mikroprostora ćelija. I kada to zakrivljenje dostigne Δλ'2, nastaje otvaranje

- 92 -


u zoni dejstva te zakrivljenosti kvalitativne barijere između fizičkih i astralnih nivoa. Ovo dovodi do uslova za prelivanje formi materija na astralnom nivou, a počinje izgradnja astralnog tela neurona (vidi glavu 2). Ako govorimo o čoveku, mozak deteta treba da apsorbuje neophodnu količinu informacija, poželjno je boljeg kvaliteta. Najčešće, sve te nesistematizovane informacije, neophodne su za svestrani razvoj deteta, koje mora da ih apsorbuje u mozgu tokom određenog vremena svog razvoja (4-6 godina). Ako do tog doba dečji mozak nije primio kritičnu količinu informacija, njegovi neuroni nemaju vremena da izgrade eterično telo do željenog kvalitativnog nivoa, pri kojem promena u zakrivljenosti mikroprostora neurona dovodi do otvaranja kvalitetne barijere između eteričnog i astralnog nivoa. Ovaj mozak nije u stanju da nastavi da se razvija, pa čak i ako su obezbeđene sve biološke potrebe organizma, ali u postupcima svesti, razum u ponašanju takvog deteta ne može da se detektuje. Ovo stanje javlja se samo u dva slučaja: a) kada mozak deteta ne prima informacije iz okruženja u neophodnoj količini i kvalitetu, ili kvalitet tih informacija nije dovoljan za izmenu kvalitativne strukture neurona mozga. Kao primeri mogu poslužiti slučajevi stvarnih "moglija" kada se mala deca, zbog određenih okolnosti, nađu među divljim životinjama i budu "obrazovana" od njih. Sve - ponašanje i način života ove dece je u potpunosti u skladu sa navikama i načinom života životinja koje su ih vaspitavale. Kada slučajno ova deca stignu nazad u zajednicu ljudi, nažalost, ona i dalje nastavljaju da se ponašaju kao životinje i praktično više nisu u mogućnosti da sakumuliraju ponašanja, odgovarajuća ljudima. b) kada normalan razvoj neurona mozga deteta nije moguć, zbog genetskih problema ili prisustva u mozgu deteta (u cerebrospinalnoj tečnosti) različitih vrsta infekcija, koje izoluju, kao proizvod svojih vitalnih funkcija, velike doze toksina. U rezultatu slučajeva urođene ili stečene mentalne retardacije u različitim stepenima, u čijem se prisustvu razvoj deteta ne događa, a ako se to desi, ono zaostaje za normom, što na kraju dovodi do usporavanja mentalnog razvoja. Ako je mozak pravovremeno dobio pravu količinu i kvalitetne informacije, u neuronima se javlja neophodna promenu mikroprostora, i nestaje kvalitativna barijera između eteričnog i astralnog nivoa, počinje formiranje i evolucioni razvoj astralnih telia neurona mozga. Po završetku punog razvoja astralnih tela neurona dolazi do promene dimenzionalnosti mikroprostora neurona na vrednost Δλ'2 (vidi glavu 2.), i

- 93 -


nestaje kvalitativna barijera između astralnih i mentalnih nivoa neurona mozga. Nastaju uslovi za formiranje i razvoj mentalnih tela neurona. Sa izgradnjnom svakog tela (eteričnog, astralnog i mentalnih), značajno se menjaju svojstva neurona, kapacitet mozga sakuplja i obrađuje informacije, dobijene, kako od spoljnog, tako i iz unutrašnjeg sveta. Razvoj takvih psisistema (nervnih sistema) dovodi do toga, da vrste, sa takvim psi sistemima, u toku svog evolutivnog razvoja, postaju svesne sebe u prirodi i izdvajaju sebe iz nje. Stiće se sposobnost da se utiče na okružujuću prirodu i razvijaju različiti načini takvog uticaja. Preuređivanje svoje okoline na prihvatljiviju formu za sebe, često u isto vreme, nažalost, narušava ekološku ravnotežu. Ekološka neravnoteža ima svoju maksimalno dozvoljenu granicu, i izlazak iz nje dovodi do poremećaja ekološkog sistema. Razumnom, u punom smislu, može se nazvati samo ta vrsta, čiji evolutivni razvoj vodi do razumevanja njenog jedinstva sa prirodom, i čija razumna aktivnost ne dovodi do uništenja ekološkog sistema, već vrši harmonične promene, bez remećenja ravnoteže. Ovo na kraju dovodi do periodičnih promena ekoloških sistema. Neke vrste kopnenih organizama imaju sličan složen psi-sistem. Sve ove vrste se svrstavaju u jednu podklasu - viši sisari. Posebno mesto u ovoj potklasi zauzimaju dve vrste: delfini i ljudi. Čovek - jedinstvena inteligentna vrsta (Homo sapiens), koji ima složen psisistem, koga u toku evolutivnog razvoja prate i promene u ekološkom sistemu. Na žalost, čovek se u odnosu na prirodu nalzi u "ratnom stanju" sa povremenim primirjima, a ne u skladnoj zajednici sa njom ... Možemo samo da se nadamo da će se ovo jedinstvo ipak dogoditi u bliskoj budućnosti ... Poseban položaj čoveka u prirodi proizlazi iz njegove vrste i karakteristike u ponašanju. Pre svega, dvonožno stvorenje je društveno. Prisustvo par slobodnih gornjih ekstremiteta - šaka, dozvoljava čoveku u toku evolucije da stvara oruđa rada, što je dovelo do poboljšanja mogućnosti da utiče i menja životnu sredinu u skladu sa potrebama čoveka. Društvena forma postojanja omogućava da se reši drugi problem - sakupljanje i prenos budućim generacijama neophodnih informacija (prvo usmeno a potom i u pisanoj formi), u vidu dobijenog i sakupljenog iskustvo ne samo porodici, plemenu, već i hiljadama, i sa razvojem čovečanstva, stotinama hiljada, milionima ljudi mnogih generacija. Iz generacije u generaciju se umnožavaju sakupljene informacije, menjaju se i njihovi kvaliteti. Sve ovo zajedno je dovelo do toga, da nove generacije

- 94 -


kumulativno iskustvo, podižu na sledeći viši stepen evolutivnog razvoja. I kada je čovečanstvo izmislilo različita sredstva masovnog informisanja - knjige, novine, radio, televiziju - došlo je do naglog skoka u kvalitetu ovog razvoja. Ovo je posebno posmatrano poslednjih sto godina. Zbog činjenice da čovečanstvo ima veliku količinu informacija, koje su u svakom slučaju tačne i odgovarajuće istini, ali se njihovo teoretsko objašnjenje zasniva na pogrešnoj logičkoj osnovi, "razumna" ljudska aktivnost je dovela prirodu u celini do ivice katastrofe. I ako se to slučajno desi, to će dovesti do smrti ne samo čoveka kao vrste životinje, već i smrti gotovo celog ekološkog sistema ... Voleo bih da još jednom skrenem pažnju na činjenicu da se ljudi ne rađaju mudri, već samo imaju mogućnost da budu razumni, pri sakupljanju mozga deteta potrebnog obima informacija u vidu znanja i iskustva nakupljenih čovečanstvom, njegovim principima, zakonima, moralom ... I do sinteze na osnovu svega toga, individualnog mišljenja, svog JA. Pri harmoničnom razvoju ličnosti, čovek može da dostigne takav nivo razvoja svesti i mogućnosti, pri kojem ralizuje istinito, harmonično stapanje čoveka sa prirodom. Postavlja se pitanje: ako mnoge vrste živih organizama u toku evolucije, u kritičnim situacijama, stiču sposobnost da stvore nadorganizam, da li je moguć i u kojim situacijama, ovaj fenomen kod ljudi?!. Čovek ima složen psi-sistem koji se sastoji od četrnaest milijardi neurona, koji su, pri pravilnom razvoju, u stanju da reše gotovo sve probleme koji su nastali. Pored toga, moždani neuroni čoveka imaju maksimalan stepen međudejstva između sebe. Takav kvalitet međudejstva je gotovo nemoguće ostvariti u stanju nadorganizma koji se manifestuje u tom istom stanju kod termita, pčela i mrava. Nadorganizam, apsolutna ideja, sveukupni um, ne javlja se kao korak napred, kao što se dešava kod termita, pčela, mrava, itd, već kao korak unazad ... Jer, u stanju nadorganizma kod čoveka je nemoguć harmoničan razvoj opšteg psi -sistema. Pri normalnom ljudskom razvoju, mozak proizvodi zaštitno polje i maksimalno izoluje čoveka od spoljnih uticaja. I u većini slučajeva, za otvaranje zaštitnog polja neophodno je "guranje" čovekovog psi sistema iznutra. Ali, za to, moraju biti ispunjena dva uslova: a) velika koncentracija ljudi na malom prostoru. Pri ovom psi-polju, svaka osoba deluje na zaštitno poolje okružujućih ljudi i sopstveno, i odnosno, psipolja okružujućih ljudi depresivno dejstvuju na zaštitno polje svakog čoveka.

- 95 -


Kao rezultat toga, potencijal zaštitnog psi-polja ljudi u ovoj koncentaciji je znatno smanjen. b) pri smanjenom potencijalu zaštitnog psi polja čoveka neophodno je emotivno nagomilavanje sistema izunutra, najčešće negativano. Kada se dostigne određeni nivo emocionalnog nagomilavanja, zaštitno psi-polje čoveka postaje nestabilno i nestaje. Svaki čovek u toj gomili prestaje da bude individualan, njegov mozak je podložan emocijama, koje besne u ovom skupu ljudi. I u tom stanju dovoljno je samo da se uputi u "pravom smeru" besna publika, i ona će učiniti sve, što je potrebno onome, ko je kontroliše. To je - princip delovanja, tzv PSI oružja u jednoj od svojih manifestacija. U istoriji čovečanstva, kako dalekoj, tako i bližoj, mogu se videti mnogi primeri takvih dejstva, i zanimljivo, u stanju "gomile" ljudi često rade stvari koje nikada pre ni posle ne bi svesno učinili. Često čak potpuno u suprotnosti sa svojim principima, etikom i moralom. I kada uzmemo u obzir da samo tri do pet posto neurona mozga čoveka radi svesno, a preostalih 95-97% nisu uključeni u svesnu aktivnost, onda se može realizovati sledećea situacija ... Ako neko ima "ključ" za ulazak u 95-97% mozga, i zna, na koji način može otvoriti ta "vrata", onda su taj čovek ili grupa ljudi u poziciji da upravljaju bilo kojim brojem ljudi. Najčešće to nastaje pri dejstvu, tzv.kontrolnih psi polja, koja mogu da stvore, kako jedan čovek, tako i grupa ljudi. U isto vreme, ljudi koji su izloženi dejstvu takvog psi-oružja, apsolutno ništa da se osećaju i ne razumeju zašto i šta ih je navelo da urade ovo ili ono ... To je veoma moćno i opasno oružje, mnogo opasnije od zračenja, bombi, hemijskog ili biološkog oružja. I činjenica je da su ljudi izloženi ovom oružju, i čak ne znaju kakvo je dejstvo usmereno na njih. Na taj način, za one, koji koriste to oružje, to je potpuno nekažnjivo. Pošto većina onih koji ga koriste, pokušavaju da ubede sve ostale da je čak i ideja za ovakvo delovanje apsurdna i smešna ... Uveravaju, krijući se iza lažne filozofije, i oslanjajući se na pogrešne temelje, čega su i oni sami odlično svesni. Psi-oružje je najnehumanije je od svega postojećeg u svetu, i kada padne u "crne ruke", onda zaista počinje dolazak "sudnjeg dana" ... Na taj način, stanje nadorganizma kod ljudi može doći spontano kao posledica negativnog emocionalnog nakupljanja u velikim gomilama, i kao rezultat kontrole psi-polja kada se koristi psi-oružje. Dakle, da sumiramo: tokom evolucije priroda je formirala tri vrste organizacije psi sistema živih organizama:

- 96 -


1. Stalno funkcionišući složen psi-sistem koji se sastoji iz kolonija iste vrste. Broj takvih kolonija zavisi od složenosti zadataka, koja rešava ovaj psi-sistem i složenosti strukture psi-polja pojedinca. Psi-polje pojedinca predstavlja otvoren sistem (K stremi ka jedinici). Psi-polje kolonije predstavlja složen sistem psi-polja svih pojedinaca uključenih u taj sistem. Ukupno psi-polje sistema pod normalnim uslovima postojanja je zatvorena struktura, stalno funkcionišući nadorganizam. Primeri: termiti, pčele, mravi, itd 2. Privremeno funkcionišući složen psi-sistem koji se sastoji od kolonija iste vrste. Brojnost kolonije, takođe zavisi od složenosti zadataka koje rešavao opšti psi-sistem i složenosti psi sistema jednog pojedinca. Uzroci nastanka takvih privremenih psi sistema, privremenog stanja nadorganizma su: a) sticanje u toku evolucije svojstva, koja obezbeđuju opstanak i razvoj vrste. Primer: ptice selice. b) pojava stanja nadorganizma (složenih psi-sistema) u uslovima dejstva prirodnih fenomena (skoro sve vrste). U normalnom stanju psi-polje svakog pojedinca je zatvoren sistem: Pod uticajem prirodnih faktora, kada postoji realna opasnost od uništenja populacije ili vrste u celini, menja se strukture psi-polja svakog pojedinca. Zatvorena struktura se transformiše u otvorenu: Pri uspostavljanju prirodnih uslova u normalno stanje za svaku vrstu, struktura psi-polja svakog pojedinca vraća se nazad u izvornu. 3. Stalno funkcionišući složen psi-sistem, koji predstavlja međudejstvo koncentrisanih u jednoj jedinci nekoliko milijardi neurona (u čoveku četrnaest milijardi dolara). Psi-polje svakog neurona je otvoreni sistem Međudejstvo između neurona stvara opšte zaštitno psi-polje, koje obezbeđuje stabilno funkcionisanje celog sistema. Psi sistem čoveka ima mogućnost samousavršavanja, evolutivnog razvoja. U ljudskom mozgu od prvog dana rođenja počinjeu da se intezivno sakupljaju sve raspoložive, dostupne njegovim čulima, informacije. Pri sakupljanju informacija dolazi do kvalitativne promene prvobitne strukture neurona. Nakon postizanja određenog praga količine informacija dolazi do kvalitativnog skoka u evoluciji mozga čoveka u celini. On počinje da izdvaja sebe iz okruženja, sposoban je da stekne razumevanje onoga što se dešava u prirodi i u sebi samom. Mozak čoveka postaje instrument poznavanja prirode i može se samousavršavati. Količina informacija koje pružaju kvalitativni skok, jedan čovek nije u stanju da nakupi i za hiljadu života. To je sveukupno iskustvo stotine generacija,

- 97 -


miliona ljudi. Samo apsorbujući akumulirane informaciju čovečanstva, ljudski mozak je u stanju da ide dalje u svom razvoju ... Shvativši ovo, svi će zamisliti nad pitanjem - ako psi-polje reguliše procese unutar svake vrste, populacije, kako u normalnim, tako i ekstremnim uslovima postojanja, koji onda mehanizmi regulišu procese koji se dešavaju u ekološkom sistemu kao celini?!.

- 98 -


Glava 4. Formiranje ekološkog sistema planete Zemlje Prvi život se pojavio u prvobitnom okeanu (vidi glavu 2.) iz celog reda razloga. Glavni od njih je apsorpcija jakog solarnog i kosmičkog zračenja u morskoj vodi, smrtonosnog za sav život na Zemlji. Drugi razlog, ne manje važan, jeste, da u morskoj vodi nisu koncentrisani samo neorganski molekulin, već i prosti i složeni organski molekuli, nastali od neorganskih tokom atmosferskih električnih pražnjenja. Voda okeana je stalno bila zasićena gasovima, koji su činili prvobitnu atmosferu planete: ugljendioksidom, sumporom, azotom, vodonikom, kiseonikom i drugim gasovima. Sve ovo zajedno je bio preduslov za nastanak života (kvalitativni procesi, koji su se dogodili u prvobitnom okeanu su opisani sa više detalja u glavi 2). Prvi živi organizmi posle virusa, bile su proste jednoćelijske biljke, koje su putem fotosinteze, apsorbovale vidljivi deo spektra sunčevog zračenja, i koje su same u sebi sintetisale organske materije neophodne za svoj opstanak. Do pojave fotosinteze, jednostavni organizmi primali su neophodne organske materije samo iz morske vode, koje su, kao što je već pomenuto, nastale tokom atmosferskih električnih pražnjenja. Fotosinteza je evolucijska tekovina, koja je dala veliki podstrek za razvoj života na planeti. Prvo, biljni organizmi su i dalje bili vrlo primitivni, apsorbujući samo mali deo sunčeve svetlosti koja je padala na površinu prvobitnog okeana. Fitoplanktoni su asimilovali oko 1,5-2% padajuće sunčeve svetlosti. Shodno tome, brzina rasta biljne biomase zavisila je od tzv biološke efikasnosti (koeficijenta korisnog dejstva - KPD). Fitoplankton je počeo da osvaja prvobitni okean, koji je bio carstvo jednoćelijskih biljnih organizama. U procesu fotosinteze, fitoplanktoni su počeli da apsorbuju ugljendioksid, rastvoren u morskoj vodi, i izolovali kao nus-proizvod, kiseonik. Noću, kada je fotosinteza prestajala, fitoplanktoni su koristili za svoj opstanak sintetizovana u toku dana organska jedinjenja. Ova jedinjenja su pomogla fitoplanktonima da se opstanu i održavaju celovitost i aktivnost svoje strukture. Pri tome su fitoplanktoni razlagali organska jedinjenja, i za ovaj proces, suprotan fotosintezi, apsorbovali rastvoren u okolnoj vodi kiseonik, koji je, opet, najvećim delom bio proizvod fotosinteze. Shodno tome, razlaganje bilo

- 99 -


kog organskog jedinjenja apsorbuje kiseonik, i, kao nusproizvod razgradnje proizvodi ugljendioksid. Životinjski mikroorganizmi (ne uzimajući u obzir zelenu euglenu i njoj slične), čak i pod veoma idealnim uslovima za njih, nisu mogli da se pojave u prvovibtnom okeanu sve do tada, dok fitoplanktoni, a zatim i sofisticiraniji biljni organizmi, nisu zasitili površinski sloj okeana kiseonikom u takvoj količini, da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje živih organizama, koji su, opet, nastali tokom evolucije iz istih osnovnih biljnih organizama. Tako, o prvom najjednostavnijem ekološkom sistemu se može govoriti samo od pojave životinja, odnosno, organizama, koji apsorbuje organska jedinjenja. Ekološki sistem nije ništa drugo nego balans između svih oblika i vrsta živih organizama i njihovog okruženja ... Sa pojavom višećelijskih organizama je počela sledeća fazu razvoja života. Usavršavajući se u nemilosrdnoj borbi za opstanak, višećelijski organizmi, naročito biljke, ponovo dobijaju novi kvalitet - raspored funkcija, koje se odvijaju u jednoćelijskim organizmima, između grupa ćelija, koje formiraju višećelijski organizam. Nastajale su ćelije specijalizovane za obavljanje određenih funkcija neophodnih za normalno funkcionisanje celog višećelijskog organizma. I to je dovelo do toga, da se u ćelijama višećelijskih biljaka, koje su specijalizovane za fotosintezu, povećava aktivnost ovog procesa, i kao posledica toga, povećava biološka efikasnost, koja je u višećelijskim biljkama prvobitnog okeana - algama - iznosila oko 4%. Sa pojavom višećelijskih biljnih organizama počeo je sledeći bum rasta biomase u prvom okeanu. Ovo je, zauzvrat, dovelo do naglog povećanja broja i raznovrsnosti životinjskih višećelijskih organizama, koje su, na osnovu svoje veće aktivnosti usled borbe za opstanak, počele da evoluciono dominiraju nad biljnim organizmima. Ipak, oni su nastavili da zavise od količine biomase, koju su stvarale biljke tokom fotosinteze. Postepeno životinjski višećelijski organizmi podelili su se u tri glavne vrste: 1) biljojedni životinjski organizmi. 2) mesojedni organizmi (jedu biljojedne životinjske organizme). 3) svejedući životinjski organizmi koji su mogli da jedu i biljke i životinje.

- 100 -


Evolucioni razvoj biljnih organizama doveo je do brzog razvoja životinjskih organizama. Ekološki sistemi postaju složeniji i raznovrsniji. Šta i kako je održavalo harmoniju, ravnotežu između svih njegovih živih organizama? Psi-polje, koje zrači svaki živi organizam, postalo je osnova mehanizma samoregulacije ekološkog sistema. Samoregulacija se događala unutar svake vrste živih organizama (detalji ovog mehanizma su objašnjeni u glavi 3). Izdvojenom kao rezultat fotosinteze, kiseoniku iz morske vode u atmosferi planete, koncentracija se postepeno povećavala. Tokom atmosferskih električnih pražnjenja deo atmosferskog kiseonika se transformisao u ozon, sa čijim se rastom koncentracije, u gornjim slojevima atmosfere počeo da pojavljuje ozonski omotač planete. Ozonski sloj je postao zaštitni štit od jakog solarnog i kosmičkog zračenja. Tokom vremena, ozonski sloj postaje sve deblji i deblji, i došlo je vreme kada je postao dovoljno debeo da odbije većinu tog zračenja. Nastali su uslovi za razvoj života na zemljinoj površini planete. Prve da osvajaju zemlju počele su biljke, prvo se razvijajući u graničnim područjima, a zatim prodirući sve dublje i dublje u kontinent. Prve su osvojile suvu zemlju papratski oblici biljaka. Razvijajući se u atmosferskim uslovima u kojima je koncentracija ugljen dioksida mnogo puta veća od koncentracije u morskoj vodi, prve kopnene biljke su zakoračile dalje u mehanizme fotosinteze. Biološka efikasnost ovih biljaka je već dostigla 5%. Za rastinjem na zemljištu pošle su i životinja. Prve kopnene životinje su vodozemci, kao rezultat evolucije košljoriba (grupa riba koja ima unutrašnje nosne otvore, hoane (choanae) koje spajaju nosne duplje sa ždrelom, a time i sa plućima koja povremeno funkcionišu kao disajni organi. Ta osobina nije svojstvena ni jednoj drugoj grupi riba, već je imaju samo kopneni kičmenjaci). Počelo je formiranje ekološkog sistema i zemljišta. Razvoj života na zemlji je dobio mnogo burniji karakter. Gigantski bršljani i drvenaste paprati, stvorili su veliku količinu biljne biomase. Da jedu takve ogromne biljke mogu samo velike životinje. Na Zemlji je nastupilo vreme giganta ... Za vodozemcima su se pojavili na kopnu gmizavaci koje su imali niz evolutivnih prednosti, a ubrzo su počeli da dominiraju zemljištem. Carstvo giganta dinosaurusa trajalo je stotinama miliona godina. Ali, koncentracija ugljendioksida u atmosferi je počela da se smanjuje, tako kako se ogromna masa ugljen-dioksida apsorbovala iz atmosfere u rezultatu fotosinteze, i postala sastavni deo biomase planete. Sakupljen do nastanka života u atmosferi ugljen-dioksid, su postepeno, tokom stotina miliona godina, apsorbovale ogromne biljke. Završila se "vladavina"

- 101 -


ugljen dioksida na planeti. On je nastavio da utiče u atmosferu tokom vulkanskih erupcija, i kao proizvod vitalne aktivnosti živih organizama. Postepeno, tektonska aktivnost Zemlje se smanjila, sve manje i manje gasova se oslobađalo u atmosferu iz unutrašnjosti, uključujući i ugljen-dioksid. To je bio razlog da su džinovske kopnene biljke počele da izumiru. Njih je bilo sve manje, i, na kraju, to je bio jedan od uzroka "zalaska sunca" giganta dinosaurusa .. Umesto džinovskih biljaka, bršljana, drvenastih paprati,itd, na evolucionu scenu su ušli savršeniji biljni organizmi - golosemenice, čija je biološka efikasnost već dostigla 7%. Giganti, dok su bili povoljni uslovi za njihov rast i razvoj, samo su potiskivali mogućnost za razvoj golosemenica. I tek sa nestankom ovih giganata golosemenice su dobile slobodu za svoj razvoj. Ove biljke su bile značajno manje od svojih prethodnika. Životinjski svet, koji je stigao do smene carstva giganta, takođe je bio mnogo skromniji u veličini. Ali su njega formirali evolucijski naprednije životinje. Kao fragmenti bivše veličine, njega sue obuhvatili potomci dinosaurusa i vodozemaca. Sledeća faza je obeležila pojavu skrivenosemenica, čija je biološka efikasnost dostizala 10%, ali one nisu zamenile golosemenice, kako su one zamenile bršljane i papratske biljke. One su samo savladale različite klimatske zone na površini planete. Štaviše, golosemenice su se bolje prilagodile teškim klimatskim uslovima i ovladale hladnijim klimatskim zonama po planeti. Pri formiranju flore na Zemlji, formirala se bogata fauna životinjski svet. Ovaj drugi tip ekološkog sistema se očuvao do današnjih dana. Priroda nije još uspela da stvori biljni organizam sa više od deset procenata biološke efikasnosti. I, ako je ranija pojava novih vrsta biljaka dovela do brze promene u životinjskom carstvu, sa pojavom skrivenosemenica ovaj proces je zaustavljen. Ispočetka nove vrste, nastale u toku evolucije, ispunile su dostupne ekološke niše, a nakon popunjavanja upražnjenih mesta, nove vrste su mogle da se probiju samo izbacivanjem bilo koje druge vrste iz ekološke niše, koju već zauzima. To je dovelo do kvalitativne evolucije životinja na planeti. Evolucija životinja se preselila na drugi nivo kvaliteta, normalan razvoj koji je neminovno doveo do pojave razuma. Sve ovo se tako ili samo malo drugačije dogodilo i to se događa na mnogim planetama Velikog Univerzuma. Na našoj planeti Zemlji se takođe pojavila inteligentna vrsta - Homo Sapiens. Ali homo sapiens je došao izvana i naselio ekološku nišu okupiranu do tada od strane neandertalaca, koji su nastali u

- 102 -


toku evolucije života na planeti. S obzirom na to da su neandertalci bili brojniji, prilagođeniji zemaljskim uslovima i jači, Homo Sapiensu na početku svog osvajanja planete nije bilo jednostavno da ih istisne. To su uradili za njega. U ekološku nišu su ga uselili, ko i kako - mi ćemo to dalje istražiti ... Ja bih napomenuo samo jednu osobenost, koja definiše tip životinjskih organizama kod kojih može nastati u toku evolucije, razum - svejedljivost ... I to je povezano sa vrlo jednostavnim razlogom. Svaki organizam u stanju je da bez štete za sebe razgrađuje određenu dozu otrova, koja ulazi u njega iz okruženja. Za svaki tip i vrstu postoji kritična koncentracija otrova u organizmu, sa kojom je taj organizam u stanju da se nosi. Ako telo dobija više od kritične doze otrova, višak deluje depresivno na njega ili funkcije i sistema tela. Dakle, biljni otrovi kojih u većoj ili manjoj meri ima u svakoj biljci, depresivno dejluju na neuronske ćelije. I nije slučajno da se kod biljaka ne mogu naći ćelije sa strukturom neurona ... Biljojedi jedu biljke, dobijaju dozu biljnih otrova veću nego što su njihova tela u stanju da razgrade. Višak biljnih otrova depresivno deluje na evoluciju neurona i čini nemogućom kod ovih životinja pojavu kod neurona gornjeastralnog i mentalnog tela, što je neophodno za pojavu razuma. Mesožderi sa hranom dobijaju takvu količinu otrova (životinjskog otrova) koje njihovi organizmi nisu potpuno u stanju da razlože. Otrov iz leševa narušava metaboličke mehanizme organizma i neurone mozga ovih životinja, neophodne da dobiju pravu količinu supstanci neophodnih za nastanak i razvoj mentalnih tela. Svaštojedne životinje dobijaju sa hranom otrove i jednog i drugog tipa. Ali je količina tih otrova tolika, da je organizam u stanju da ih potpuno razloži, što stvara povoljne uslove za pojavu kod svaštojeda neurona koji imaju gornjeastralno i mentalna tela, pri kojima se može javiti razum ... Dakle, biljni oblici života su temelj svakog ekološkog sistema. Od čega zavisi količina biljne biomase u datom ekološkom sistemu? Za svaki ekološki sistem glavne odlike su sledeće: a) snaga sunčevog zračenja (njegov optički deo) koji pada na jedinicu površine u jedinici vremena (pri većim količinama od dozvoljenih snažnog sunčevog zračenja živi organizmi umiru). b) biološka efikasnost (KPD) biljnih organizama, tj koji deo sunčevog svetla se apsorbuje od strane biljaka i koristi u sintezi organskih jedinjenja.

- 103 -


v) broj različitih vrsta biljnih organizama. g) količina rastinja jedne vrste. Zapisano sve to u matematičkom obliku, dobijamo izraz: sij ∫ ∫ ∫W(t) Ψ(ij) n(ij) ds di dj = mijp(t)

(4)

000 Gde jе: mijp(t) — količina biljne biomase, sintetizovane po jedinici vremena svih biljnih organizama po jedinici površine planete. Deo biljne biomase apsorbuju biljojedne (travojedi) životinje. U ovom delu, nakon odgovarajućeg varenja i transformacije, sintetiše se biomasa biljojeda:

sab ∫ ∫ ∫mijp(t)Ψ(ab)n(ab)dsdadb=mabp(t)

(5)

000 Gde je: mabp(t) — biomasa biljojednih životinja, sintetizovana u jedinici vremena po jedinici površine. Mesožderi jedu deo biljojeda; nakon pravilnog varenja i transformacije iz tog dela se sintetizuje biomasa mesoždera:

scq ∫ ∫ ∫mabp(t)Ψ(cq)n(ab)dsdcdq=mcqp(t)

(6)

00 0

Gde je: mcqp(t) — biomasa biljojednih životinja, sintetizovana u jedinici vremena po jedinici površine. Treba napomenuti, da biljojedne životinje obuhvataju sve vrste, koje jedu kako žive tako i mrtve biljne organizme. Koristeći izvedene formule (4), (5), (6) može se napisati matematički model ekološkog sitema u vidu: mijp(t) + mabp(t) + mcqp(t) = constΨ

(7)

Kao što su praktično pokazala istraživanja biologa, samo 10% biljne biomase ulazi u biomasu biljojednih životinja i 10% biomase biljojednih

- 104 -


životinja se pretvara u biomasu mesoždera. Ako zamenimo u ovoj jednačini vrednosti, uslove i zajedničke faktore, dobijamo ovu jednačinu u nešto drugačijoj, jasnijoj formi:

sIj ∫∫∫W(s)Ψ(ij)n(ij)dsdidj[1+…+…]=constΨ (8) 000

Iz formule (8) vidimo, da svim različitim oblicima divljih životinja, njihov kvalitativni i kvantitativni sastav određuje: a) gustina protoka sunčeve svetlosti, padajuće na jedinicu površine po jedinici vremena planete. b) biološka efikasnost biljnih organizama, odnosno, koji deo sunčeve svetlosti se apsorbuje i pretvara u biljnu biomasu. Koeficijent Ψ (ij) nije isti za različite vrste biljnih organizama i može imati vrednosti u opsegu: 0 ≤ Ψ(ij) ≤ 1 Najperfektnije vrste biljnih organizama na Zemlji imaju biološku efikasnost KPD jednaku 0,1 (10%). Na taj način, složenost, raznovrsnost oblika i vrsta konkretnog ekološkog sistema prvenstveno određuju dva parametra - W(s) i Ψ(ij). I kada uzmemo u obzir, da se gustina sunčevog protoka, padajućeg u jedinici vremena po jedinici površine, menja veoma sporo, i, štaviše, postepeno smanjuje (u odnosu na vremenski interval od nastanka života na planeti i ovog trenutka), a u istom periodu vremena zamenjen je jednostavniji ekološki sistem složenijim, savršenijim, može se izvući sledeći zaključak: Biološka efikasnosti KPD je ključni parametar koji određuje različite oblike i vrste, koji oblikuju bilo koji ekološki sistem. Formula (8), se javlja osnovnim zakonom evolucije žive materije. Osim toga, iz ovog zakona sledi obrazac pojave različitih oblika života u Kosmosu na različitim planetama (ne samo proteinski). Izvorom za nastanak života može da posluži ne samo gustina sunčeve svetlosti W(s), kao što je to na Zemlji, već i bilo koji drugi protok materije, koji će prirodno dovesti do pojave drugih oblika života. Raznolikost životnih oblika je prirodna.

- 105 -


Štaviše, iz formule ekološkog sistema (8) sledi zaključak o mogućnosti stvaranja veštačkih biljnih organizama sa različitom efikasnošću KPD Ψ(ij), većom, od skrivenosemenica (preko 10%). Ovo daje ključ za upravljanje evolucijom ekološkog sistema, mogućnost veštačkog stvaranja kvalitativno novih ekoloških sistema, rešavanja mnogih ekoloških i drugih problema koji se javljaju u čovečanstvu!

- 106 -


Glava 5. Ciklus života na Zemlji. Multidimenzionalnost života Kvalitativna razlika žive materije od tzv mrtve, je osobina strukturne organskih molekula, koji čine ćelije svakog organizma. Ovi molekuli menjaju dimenzionalnost mikrokosmosa ćelije do te veličine, gde kvalitativna barijera između fizičkih i eteričnih nivoa nestaje, a nastaje protok formi materije sa fizičkog nivoa u eterični. Na eteričnom nivou se formira tačna kopija ćelije fizičkog nivoa iz materije G (detaljno su ovi mehanizmi opisani u glavi 2). Sintetiše se, tzv, eterično telo ćelije. Sa razvojem života u određenoj fazi nastaju višećelijski organizmi, u kojima svaka ćelija posebno funkcioniše za dobrobit cele zajednice. I sve ćelije jednog višećelijskog organizma stvaraju izbalansiran sistem - jedan organizam od raznih prostih organizama - ćelija, u kojem su sve funkcije tih najjednostavnijih organizama u međusobnom skladu. One i fizički čine kompletan sistem - fizičko telo višećelijskog organizma. Šta se dešava sa eteričkim telima višećelijskih organizama? U jednoćelijskom organizmu, kao uslov života javlja se harmonija između fizičkog i eteričnog tela, gde nastaje cirkulacija (pretakanje) materija između nivoa. Višećelijski organizam na fizičkom nivou predstavlja usaglašen funkcionalan sistem ćelija. Uslov života višećelijskog organizma nije samo harmonija između fizičkih i eteričkih tela svake ćelije pojedinačno, već i harmonija između eteričkih tela svih ćelija koje čine višećelijskim organizam. Drugim rečima, eterična tela ćelija višećelijskog organizma na eteričnom nivou stvaraju jedinstven sistem - eterično telo višećelijskog organizma (Sl.44, Sl.45.).

- 107 -


Sl.44

- 108 -


Sl.45

- 109 -


Kao uslov za normalan život se javlja ravnotež procesa između fizičkog i eteričnog tela organizma. Tokom evolucije višećelijskih organizama, fizičke ćelije, koje ih obrazuju, specijalizovale su se za ove ili one funkcije neophodne za obezbeđivanje života i vitalnosti čitavog organizma. Pri poboljšanju ovih mehanizama, ćelije koje obavljaju različite funkcije organizma, promenile su se i spolja i iznutra, što je dovelo do pojave različitih vrsta telesnih ćelija. Različit oblik telesnih ćelija doveo je do toga da ove ćelije imaju različite uticaje na svoj mikrokosmos. Kao rezultat toga, neke vrste telesnih ćelija stekle su nove kvalitete. Promena dimenzionalnosti mikrokosmosa ovih ćelija dostigla je nivo, pri kojem se otvorila kvalitativna barijera između fizičkih i astralnih ravni. I na astralnom planu počela je sinteza astralnih tela ovih ćelija, koje su, zauzvrat, na tom nivou, stvorile svoj sistem međudejstva. Razvoj takvog sistema na astralnom planu doveo je do formiranja astralnog tela organizma. Zbog razlika između astralnom plana i fizičkog, astralna tela u organizmu mogu biti obrazovane, kako formom jedne materije G (Sl.46, Sl.47), tako i sa dvr G i F (Sl.48 i Sl.49).

- 110 -


Sl.46

- 111 -


Sl.47

- 112 -


Sl.48

- 113 -


Sl.49

- 114 -


Astralno telo organizma, formirano iz jedne materije G, naziva se nižeastralnim telom, a formirano od dve forme materije G i F - višeastralno ili puno astralno telo. Pre pojave kod organizama višeastralnih tela, evolucija žive materije je prošla kroz mnoge različite evolucione faze, nastala je ogromna raznolikost živih organizama i oblika. Ali samo su nekoliko vrsta životinja, kod kojih su nervne ćelije - neuroni - formirali koncentrisan u lobanji organizma jedinstven sistem - mozak, koji se sastoji od mnogih milijardi neurona, uspele su da sakupe tokom evolucije višeastralna tela. Ljudski mozak formira četrnaest milijardi neurona. Sve te životinje, koje imaju višaastralna tela, pripadaju rodu viših sisara. To su slonovi, delfini i ljudi. I samo čovek, zbog svojih specifičnosti, pri punom razvoju mozga ima mogućnost da akumulira i druga tela na drugim nivoima planete (mentalna tela - prvo, drugo, treće i četvrto). Kada se apsorbuje kroz ljudski mozak velika količina informacija, pohranjenih čovečanstvom tokom sve istorije njegovog postojanja na planeti Zemlji i pri kvalitativnom shvatanju ovih informacija, neuroni mozga se strukturno i funkcionalno menjaju (u većoj meri - na eteričnom i astralnom nivou). Istovremeno, eterična i astralna tela neurona postaju gušća, "teža", što pri pravljenju pune višeastralnog tela dovodi do nestanka druge kvalitatvne barijere između fizičkog i prvog mentalnog plana planete. Pri tome započinje sinteza i razvoj prvog mentalnog tela ( Sl.50 i Sl.51), pun evolucija koja, prestavlja sintezu tri forme materije G, F i E.

- 115 -


Sl.50

- 116 -


Sl.51

- 117 -


Pri daljem harmoničnom duhovnom razvoju čoveka, prvo mentalno telo je zgušnjava, što na određenom nivou njegovog razvoja dovodi do otvaranja sledeće kvalitativne barijere između fizičkog i drugog mentalnog plana planete. Započinje stvaranje drugog mentalnog tela iz četiri forme materije G, F, E i D (Sl.52 i Sl.53).

Sl.52

- 118 -


Sl.53

- 119 -


I dalje pod istim uslovima harmoničnog razvoja stvara se treće mentalno telo od pet formi materija G, F, E, D, C (Sl. 54 i Sl.55.)

Sl. 54 - 120 -


Sl. 55

- 121 -


I četvrto mentalno telo od šest formi materija G, F, E D, C, B (Sl.56 i Sl.57).

Sl. 56 - 122 -


Sl. 57

- 123 -


Pri punom razvoju poslednjeg, za takvog čoveka nestaju sve kvalitativne barijere planete, završava se Zemaljski nulti ciklus evolucije suštine i počinje faza Kosmičke evolucije. Jogiji pogrešno veruju da je najviši kvalitet evolucije dostizanje - stanja nirvane, spajanje sa Apsolutom. Dok se slažemo sa ovom izjavom, mi ćemo biti kao čovek koji tek samo malo otvorvši vrata već smatra da je putovanje završeno. Ovo je - evolutivna samooblokada. Po meri prave ljudske evolucije razvoja čoveka, njegova suština sve više se i više približava fizičkom telu (videti Sl.44-57). Ovo stvara najefikasnije uslove za funkcionisanje fizičkog tela i tela suštine, kao skladnog sistema. Prisustvo mentalnih tela daje čoveku, koji ih ima, ogromnu psihičku snagu, pomoću koje čovek može uticati na procese koji se dešavaju u prirodi, kako na lokalnom tako i na planetarnom nivou. Samo snagom svog uma moženj da utiče i kontroliše procese koji se dešavaju u ljudskom društvu. Da čuje i vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Da utiče i menja budućnost, kako nekog pojedinca, tako i čovečanstva u celini. Silom misli da se premešta u prostoru, u univerzumu ... i mnogo, mnogo više ... Ta sila mora biti i može biti samo kod čoveka sa čistim umom, čistom dušom i otvorenog srca ka dobru. Ovaj nivo može da dostigne samo čovek, hodajući po pravilnom putu razvoja - putu dobra. Zlo, bez obzira koliko jako ono može izgledati na prvi pogled, za evoluciju nije sposobno. Imaginarna snaga zla je vidljiva za većinu onih, koji ne razumeju i ne mogu da vide šta se dešava na drugim nivoima. Veća snaga se ogleda u svom skladnom, "bezbolnom" uticaju na bilo koje procese, koji se dešavaju u prirodi ili u ljudskom društvu. Na taj način, razmotrili smo sve faze evolutivnog razvoja živih organizama, od najjednostavnijih do najviših, na nivoima planete eteričnom, astralnom, prvom, drugom, trećem i četvrtom mentalnom nivou. Kao što već znamo, svaki živi organizam ima suštinu. Pri tome, minimalni broj tela suštine - jedno (eterično) kod najjednostavnijih, primitivnih organizama, Maksimum - šest (eterično, astralno, prvo, drugo, treće i četvrto mentalno). Dok organizam živi, fizičko telo i suština su spojene. Dok živog organizma ... A šta se dešava sa suštinom tog organizma, kada ono umro prirodnom ili nasilnom smrću?!. Šta se dešava sa svim živim bićima, koja su živela ili još uvek žive u toku četiri milijarde godina života na Zemlji?! Tokom tog vremena pojavilo se i nestalo na milione vrsta živih organizama. Neki od njih i dalje sastavljaju ekološki sistem savremene planete. Milijarde i milijarde živih organizama živelo je i umrlo. Oni se više ne mogu videti u

- 124 -


prirodi. Šta se desilo sa suštinama tih organizama?!. Može biti, da su suštine takođe umrle sa smrću fizičkog tela?! Ako je tako, pri kojim uslovima? Ako nije, šta se dešava sa njima nakon smrti fizičkog tela, gde su onda potom otišle? Šta se dešavalo sa njima dalje? .. Šta se desilo sa suštinama životinja izumrlih vrsta, šta se dešava sa suštinama životinjskih vrsta, koje su nastavile da žive u ekološkom sistemu Zemlje? .. Hajde da pokušamo da razumemo ovaj zanimljiv fenomen prirode ... Okrenimo sledeću stranu misterije života ... U vreme prirodne ili nasilne smrti bilo kog živog organizma dolazi do uništavanja zaštitnog psi-polja organizma. Oslobođene pri tome forme materije stvaraju prasak energije, koja otvara više ili manje kvalitativnih barijera između nivoa planete. Formira se energetski kanal do prve zatvorene kvalitativne barijere i po tom kanalu suština živog organizma povlači se na identičan njenoj strukturi nivo planete. Suštine jednostavnih i prostih živih organizama, koje su u velikoj većini, padaju na eterični plan. Suštine ostalih, u zavisnosti od nivoa evolutivnog razvoja svake vrste, padaju na različite podnivoe nižeeastralnog plana planete. Suštine još nekoliko visokoorganizovanih vrsta živih organizama pada u vreme smrti na različite podnivoe višeastralnog plana planete. Samo deo suština tih vrsta stiže na mentalni plan Zemlje. Dalje, u trenutku začeća, svaki živi organizam na planeti, stvara talas energije u skladu sa genetskim potencijalom te vrste. Otvara odgovarajući broj kvalitativnih barijera, formira energetski kanal, po kojem privlači suštinu suštine, identičnu sa tom genetikom. Dešava se proces, obrnut procesu smrti. Po meri isušivanja energije, koja je nastala u trenutku začeća, barijere počinju da se zatvaraju i posle nekog vremena sve se vraća kao što je bio pre nastanka tog praska energije. Nakon toga suština počinje da stvara iz rastuće biomase novo fizičko telo. I krug se zatvara ... (videti Sl.58).

- 125 -


Sl.58

- 126 -


Ali, šta se desilo sa suštinama miliona vrsta živih organizama, koji su nestali sa lica Zemlje tokom evolucije? .. Šta se dešava sa suštinama izumrlih životinja, koje su u momentu prirodne ili nasilne smrti, kao i suštine svih ostalih živih organizama dospele po nastalom kanalu na odgovarajući nivo planete? .. Za njih više nikada neće biti praska, koji nastaje u trenutku začeća, jer ne postoji niko da stvori taj prasak na fizičkom nivou ... Ove suštine su izgubile biološku osnovu. Bez fizičkog tela nijedno stvorenje nije u stanju aktivne evolucije, jer se u fizičkom telu dešavaju procesi cepanja supstance, stvorene protokom materija, koje odlaze na sve nivoe suštine i pružaju priliku za aktivan život i njegov razvoj. Bez fizičkog tela, suština ostaje bez stalnog aktivnog izvora energije. To, šta suština može da nauči sa svojim telima na drugim nivoima, dovoljno je da se održi celovitost te suštine. Stoga, suštine izumrlih vrsta, uhvaćene u takvim uslovima, počinju da se prilagođavaju životu na drugim nivoima. Štaviše, suštine različitih vrsta stvorile su različite sposobnosti prilagođavanja. Neke od njih su počele da apsorbuju i koriste, kao izvor nove energije za svoj aktivniji život, suštine drugih vrsta, uhvaćene u ovo stanje i nemajući energetsku zaštitu na tim nivoima, ili imajući je, ali preslabu, koja nije u stanju da obezbedi celovitost te suštine. Suštine, koje su se prilagodile životu na drugim nivoima, zovemo astralnim životinjama. Neke astralne životinje počele su da jedu ne samo suštine izumrlih životinja, već i suštine živih organizama, koje su nastavile da žive i razvijaju se na fizičkom nivou planete. I opet, njihove žrtve su one suštine, koje nemaju dovoljno pouzdanu zaštitu u vreme boravka na tim nivoima pre sledećeg praska, koja se javlja u trenutku začeća, koji im omogućava da se vrate na fizički nivo i razviju novo fizičko telo. Drugi deo suština izumrlih životinja je stvorila simbiozu sa živim organizmima, nastavljajući da se razvijaju na fizičkom nivou (videti glavu 6.). Najčešće su to suštine izumrlih životinja, primitivnije u svojoj strukturi, nego životinje, sa kojima ove suštine stvaraju simbiozu. Ova varijanta prilagođavanja, je korisna za sve ... Pri začeću, suština ulazi u oplođenu jajnu ćeliju, koja ima strukturu jednoćelijskog organizma. Kvalitativna struktura složenostrukturne suštine se veoma razlikuje od kvalitativne strukture zigotne ćelije. Intenzitet procesa prelivanja formi materije između zigota i te suštine je toliko mala, da bi bilo potrebno mnogo vremena, da bi suština bila u stanju da stvori iz te

- 127 -


biomase novo fizičko telo. Mnogo vremena za to, priroda, nažalost, nije dala ... akle, kako prevazići tu kvalitativnu barijeru između rastuće biomase i suštine, koja je ušla u tu biomasu? A to je vrlo jednostavno ... Pri začeću, u momentu energetskog praska u oplođenu jajnu ćeliju ne ulazi samo suština, identična genetici ćelije, već i jedan ili više suština izumrlih životinja sa svih nižih nivoa planete. I suština, koja je najbliža po svom kvalitativnom nivou sa zigotom, ulazi u nju. Započinje aktivan razvoj tog zigota sve do tog trenutka, dok kvalitativni nivo rastuće biomase ne postane višeg nivoa svoje razvojne suštine. Pri tome, nastaje stanje slično stanju smrti te suštine. Nastaje prasak, pri kojem ta suština ostavlja razvijajuću biomasu i odlazi na svoj nivo. Treba napomenuti, da za vreme prrebivanja te suštine u razvijajućoj biomasi, embrion preuzima izgled životinje, odgovarajuće toj suštini. Nakon odlaska prve suštine, u "slobodnu" biomasu ulazi suština obuhvata razvijenije vrste, koja se može kvalitativno saglasiti sa razvojućom biomasom ... Proces se ponavlja ponovo sve do tada, dok se razvijajuća biomasa ne usaglasi identično genetski svojoj suštini, stvarajući sebi telo po svojoj slici i prilici. U ovoj situaciji, svi su na dobitku: suštine umrlih životinja neko vreme uživaju u razvijahućoj biomasi, akumulirajući za sebe potencijal i istovremeno aktivno razvijajući biomasu. A suština, identična sa genetikom, mnogo puta brže dobija mogućnost da stvara sebi novo fizičko telo. Bez takve simbioze vrlo brzo bi izumrle vrste, kvalitativne strukture suštine koje se veoma razlikuju od strukture zigota. Bez takve simbioze bi bila jednostavno nemoguća evolucija života, ne bi se pojavili veoma razvijeni organizmi, i, naravno, nemoguća bi bila pojava inteligentnog života ... Drugi deo izumrlih astralnih životinja se prilagođavaju novim uslovima, koristeći takozvani energetski vampirizam ... Šta je suština tog fenomena?! Podsetimo se, da svaki živi organizam ima zaštitno psi-polje, koje obezbeđuje najpovoljnije uslove za funkcionisanje svakog višećelijskog organizma, štiteći ga od dejstva drugih psi-polja. Pored toga,zaštitno polje doprinosi maksimalnoj akumulaciji energetskog potencijala od formi materija, nastalih sa raspadom hrane ovog organizma. Dakle, energetski vampiri, nalaze životinje sa oslabljenom ili uništenom psizastitom, unjedruju se kroz nju u strukturu suštine te životinje i uzimaju sebi komad vitalne sile - energetskog potencijala, generisanog fizičkim telom žrtve.

- 128 -


Rezultat je značajno brži pri tome kao iscrpljivanje fizičkog tela, i takva suština mnogo brže umire nasilnom ili prirodnom smrću. Takav energetski uticaj može biti i periodičan i trajan. Ali, da bi stvorila takav energetski uticaj, astralna životinja mora da "otvori", prevaziđe kvalitativnu barijeru između fizičkog i eteričnog plana planete, a u nekim slučajevima, dve barijere - eteričnu i astralnu. To zahteva određeni potencijal. U različitim vremenima debljina ovih barijera je različita. Maksimalna gustina barijera je u toku dana, a minimalna - noću. Minimalna gustina ovih barijera je između ponoći i četiri sata ujutro. Zbog toga, većina energetskih vampira su noćne grabljivice koje idu u lov po mraku (objašnjenje razloga za to se može naći u sledećem poglavlju) ... Osim toga, površina planete ima različitu energetsku strukturu, što zauzvrat, utiče na debljinu barijera. Efekat može biti, kako negativan (pri kojem debljina barijere postaje manja u zonama sa takvom energijom) ili pozitivan (pri kojima se gustina barijere povećava). Tako, na površini planete postoje negativne zone - negativne geomagnetske zone, u kojima su te barijere odsutne ili veoma slabe, čak i po danu. U tim zonama, svaki organizam je izložen negativnim dejstvima, uključujući i efektima astralnih vampira. Ovo dovodi do brzog slabljenja, iscrpljenosti, a u budućnosti, pri dugoročnom prisustvu u ovom regionu, brzog uništavanja tela. Zbog toga, ako je prostorija, u kojoj spava čovek, u toj zoni, telo čoveka brzo slabi, nema normalan san, a na kraju takav čovek dobija ozbiljne bolesti, vrlo često rak ... Na taj način se, suštine izumrlih životinja, astralne životinje, prilagođavaju uslovima života na drugim nivoima planete, i stiču neke nove karakteristike: 1) sposobnost da apsorbuju i koriste potrebne kapacitete, "hranu" nalaze na tim nivoima suštine, kod kojih je odsutan ili ozbiljno oslabljen zaštitni energetski štit. 2) simbioza sa vrstama, nastavljajući evoluciju na fizičkom nivou, posredstvom zajedničke koevolucije embriona, suštinama sa različitim nivoima evolutivnog razvoja. 3) energetski vampirizam, pri kome se suštine izumrlih životinja uvode u tela i strukturu suština bića, koja žive na fizičkom nivou i imaju slabu ili uništenu psi-odbranu. Na taj način, život na drugim nivoima planete je usvojio nekoliko drugih formi. I na njima su nastali njihovi kvalitativno različiti ekološki sistemi (Sl.59).

- 129 -


Sl.59

- 130 -


Glava 6. Evolucija uma, tela i suštine Evolucija žive materije dovodi do pojave živih organizama sa kompleksnim psi sistemima. Razvoj ovih psi sistema se dešava na određenom nivou razvoja do realizacije svog postojanja u prirodi. Javlja se primitivan um, čiji razvoj dovodi do interakcije nosioca tog razuma sa prirodom. Kompleksnost psi sistema, i time, mogućnost evolucije određuje broj neurona i stepen interakcije između njih. Ali kako neuroni mozak stiču sposobnost razmišljanja? Paradoks je u tome, da neuroni u mozgu ne razmišljaju, već samo obezbeđuju proces razmišljanja generisanim potencijalima i strukturama koje nastaju u toku evolucije. Proces razmišljanja se odvija na mentalnom planu suštine koja ima fizičko telo. Istovremeno, razvoj suštine je nemoguć bez odgovarajućeg razvoja fizičkog tela. Razmotrimo ovu činjenicu detaljnije, jer je centralna za razumevanje prirode razvoja razuma. Počnimo sa realizacijom suštine. Pri spajanju jajne ćelije i spermatozoida nastaje energetsko polje, koje doseže druge nivoe planete - eterični, astralni i mentalni. U zavisnosti od toga, koji nivo dostiže ovaj talas, on uključuje u sebe, suštinu eteričnog, astralnog i mentalnog plana planete. Šta utiče na amplitudu ovog talasa? 1. Genetika roditelja 2. Nivo njihovog duhovnog razvoj. 3. Geografski položaj mesta začeća 4. Položaj zvezda i planeta u momentu mestu začeća 5. Emocionalno stanje roditelja u trenutku začeća 6. Prisustvo u telu roditelja raznih toksina u trenutku začeća - alkohola, nikotina, droga, itd ... 7. ekološko okruženje Što je zdravija genetika roditelja, to je veća amplituda talasa. Površina planete ima puno pozitivne, negativne i neutralne energije. Stoga, u zavisnosti od toga, kakvu vrstu energije ima mesto začeća, amplituda talasa varira. Pozitivna energija povećava amplitudu talasa, negativna je smanjuje. Iz kosmosa od zvezda i planeta na Zemlju dolaze potoci energije, koji takođe mogu biti i pozitivni i negativni. Pored toga, različite vrste genetike različito reaguju na protok energije iz kosmosa i planeta. Ista energija utiče na jednu vrstu genetike pozitivno, a na drugu - negativno. Za svaki tip genetike, postoje zone površine planete povoljnog i negativnog uticaja. Ako roditelji u trenutku začeća doživljavaju duboka i jaka osećanja, njihova ljubav stvara

- 131 -


snažnu eksploziju pozitivnih emocija, što, zauzvrat, povećava amplitudu talasa. Ako roditelji nemaju duboka i jaka osećanja, a postoji samo fiziološka žudnja, nastajući pri spajanju polnih ćelija talas, se ne menja. Ako je došlo do začeća, kao rezultat razvratnog seksualnog života roditelja, amplituda talasa će biti još manja ... Droga, alkohol, nikotin i drugi otrovi koji su prisutni u telu roditelja, stvaraju snažnu negativnu oblast, koja suzbija talas. A ako su organizmi roditelja duže vreme izloženi ovim otrovima, talas u trenutku začeća slabi, i u stanju je da dostigne samo niži nivo astrala ili etar. U tom slučaju, otelotvara se suština niskog nivoa razvoja, a dete će se roditi mentalno hendikepirano. Ekološko stanje životne sredine dovodi do slabljenja roditeljskih organizama i oslabljenih polnih ćelija koje pri spajanju ne mogu dati punu eksploziju. Dolazeća suština u oplođenu jajnu ćeliju u trenutku začeća ima složenu organizaciju eteričnog, astralnog i mentalnog tela. Oplođena ćelija (zigot) ima jednostavnu strukturu jednoćelijskog organizma i samo eterično telo (pored fizičkog). Kvalitativna struktura suštine i struktura zigota su toliko različiti da je njihovo usglašavanje u tom obliku nemoguće. Zigotna ćelija mora proći kroz izvestan razvoj, dok njena kvalitativna struktura eteričnog i astralnog tela dobije mogućnost usklađivanja sa suštinom. Kako se to događa? Kako ćelije ljudskog embriona prolaze ove evolucione faze?!. Shvatanje ovoga će nam omogućiti da proniknemo u tajnu žive prirode, koja, kao i mnoge druge, i do sada ostaje nerešena ... Pri razvoju života na planeti, mnoge vrste živih organizama su oterane iz svojih ekoloških niša od bolje prilagodljivih, progresivnih vrsta. One su izgubile priliku razvoja na fizičkom nivou naše planete, ali njihova eterična i astralna tela nastavljaju da postoje na eteričnim i astralnim nivoima, sa brzinom evolutivnog razvoja koja je veoma nizak. Ove vrste, u toku svog razvoja i na drugim nivoima, razvijaju niz načina da se ubrzaju. Jedan od njih je simbioza sa razvijućom biomasom embriona nekoliko suština različitih nivoa evolutivnog razvoja, koje su dosledno uključene u tu biomasu i razvijaju se do tog nivoa, pri kom se suština, identične genetike, može uklopiti u ovu biomasu i stvoriti sebi novo fizičko telo. Najočigledniji primer za to u prirodi su leptiri. Svako od vas se divio gracioznosti i lepoti leptira. Ali gusenice su uvek izazivale u vama određeno, u krajnjoj meri, gađenje. Kako se onda, iz takve ružnog izgleda gusenice, "rađa" prekrasni leptir?! Dešava se metamorfoza, čija priroda ostaje misterija za modernu biologiju. Koje je rešenje ove misterije? Metamorfoza leptira je jedan od najboljih primera simbioze dve vrste u jednu biomasu. Leptir pre smrti polaže jaja, iz kojih izlaze gusenice, sa svim odlikama koje se odnose na člankovite gliste.

- 132 -


Gusenica brzo stvara količinu biomase jedući biljke i strukturno je spremna da se uskladi sa eteričnim telom leptira. Istovremeno fizičko telo gusenice se raspada i iz te mase eterično telo leptira formira sebi fizičko telo. Nakon završetka formiranja fizičkog tela leptira, on kida čauru - metamorfoza je završena (slika 60.).

slika 60.

- 133 -


Hraneći se nektarom i polenom cveća, na kraju svog života, leptir polaže jaja iz kojih se izležu gusenice. Ciklus se ponavlja ... Ako bi se iz jaja leptira odmah izlegli leptiri, odmah bi umrli, jer bi se iz jaja izlegli samo mali leptiri, za čiji je rast neophodno mnogo hrane - nektara i polena, kojih u to vreme još uvek nema. Osim toga, mikroskopski leptir ne bi mogao da preživi. Svaki dašak vetra bi ga nosio veoma daleko, a on jednostavno ne bi mogao da leti po svojoj želji i potrebi, a to bi dovelo do njegove brze smrti. Male gusenice se razvijaju na listovima trave, žbunja i drveća, brzo jedući lišće biljaka. Pri ovoj brzoj gradnji nužna je za leptira količina biomase. Na taj način, dve različite vrste organizama žive u jednoj biomasi. Ova simbioza vrsta im je omogućila da prežive u evoluciji života. Postoji mnogo vrsta insekata, kod kojih se javlja slična simbioza suština dve vrste - komarci, bube, pčele, termiti, itd. Na kvalitativnim nivoima evolucije života je takođe prisutna slična pojava. Žabe (vodozemci) imaju dve evolucione faze biološkog razvoja - fazu punoglavca i fazu stvarne žabe. U fazi biomase punoglavca nalazi se suština (eterično telo) ribe. Istovremeno, ne dešava se potpuna transformacija biomase eteričnog tela ribe, jer biomasa ima genetiku žabe. Evolutivni razvoj suštine ribe u biomasi sa genetikom žabe nastavlja se sve dok razvijajuća biomasa ne dostigne strukturni i kvalitativni nivo, veći od suštine ribe. Eterično telo ribe odlazi iz biomase, koju je razvila, a eterično telo prave žabe ulazi biomasa sa genetikom žabe. Dešava se transformacija biomase po liku eteričnog tela žabe. Postepeno počinju da rastu prvo zadnje i onda prednje noge, rep otpada, modifikuju se unutrašnji organi i spoljni izgled živog bića. Sve ove faze posmatra, verovatno, gotovo svaki čovek, ali ne razmišlja o tome zašto se ovo dešava - sve doživljava kao podrazumevajuću stvar. Ali okolna priroda je jedinstveno bogata životom, misterijama. Samo treba da pogledamo u sebe, u prirodu malo bliže, i mnogo će biti otkriveno od njenih tajni ... Naravno, kod mnogih se javlja jedno pitanje: ko kontroliše sve to, kako se sve ovo dešava .. Evolutivni razvoj žive materije određuje genetika: pri ulazu u biomasu sa genetikom jedne vrste suštine druge vrste, kvalitativna struktura

- 134 -


biomase i struktura eteričnog tela te suštine, u trenutku ulaza, su identične. Nakon ulaska počinje razvoj biomase i razvoj eteričnog tela, ali taj razvoj ide različitim stepenom. Ako biomasa ima genetiku vrste, evolucionog razvoja višeg od nivoa evolutivnog razvoja eteričnog tela suštine, koja se nalazi u toj biomasi, proizilazi postepeno neslaganje eteričnog tela suštine te vrste i biomase sa genetikom druge vrste. Kada to neslaganje dostigne kritično stanje, dolazi do izlaza (smrti) eteričnog tela suštine jedne vrste iz te biomase, a u nju ulazi eterično telo suštine druge vrste, idenčno po kvalitativnoj strukturi sa genetikom biomase. Moment izlaska je propraćen porastom energetskog talasa: kvalitativna barijera između fizičke i eterične sfere nestaje i obrazuje se energetski kanal. Po tom kanalu eterično telo jedne suštine premešta se iz gustog fizičkog nivoa na nivo etra, a eterično telo suštine te vrste, kao genetike biomase uključuje se u oslobođenu biomasu. Na višim kvalitativnim nivoima evolucije života - kod reptila, sisara, ovaj proces je nešto drugačiji. Kod sisara, na primer, u periodu unutarmateričnog razvoja u biomasi fetusa se javlja nekoliko uzastopnih zamena suština vrsta nižeg evolutivnog stadijuma do suštine višeg nivoa evolutivnog razvoja. Promena se javlja sve dok brzine evolutivnog razvoja eteričnog tela i biomase ne postanu istovetne. Zatim, po obličju i sličnosti eteričnog tela takve suštine, formira se iz ove biomase fizičkog tela mladunče ... Kako se odvija razvoj čoveka?! Neophodno je razlikovati dve faze u ljudskoj evoluciji - unutarmaterični i vanmaterični razvoj. Zašto je nužna takva podela, biće jasno kasnije ... Suština čoveka ima nekoliko tela - eterično, astralno i jedno mentalno. Pri visokom nivou duhovnog razvoja, može biti nekoliko mentalnih tela. Po završetku zemaljskog ciklusa razvoja suštine, ona može imati četiri mentalna tela. U trenutku oplodnje nastaje energetski kanal, kroz koji u oplođenu jajnu ćeliju ulazi suština. (sl. 61)

- 135 -


sl. 61 - 136 -


Nakon ulaska, kanal nestaje, i uspostavlja se kvalitativna barijera između nivoa (sl. 62).

sl.62 - 137 -


Oplođena jajna ćelija (zigotna ćelija) je najjednostavniji živi organizam. Kvalitativna struktura jednoćelijskog organizma i suštine se ne mogu usaglasiti međusobno, jer kvalitativna struktura suštine odražava kvalitativnu strukturu visoko organizovanog višećelijskog organizma. Prvi korak je kvantitativni rast zigotne ćelije sve dok broj ovih zigotnih ćelija ne postane dovoljan za ulazak u telo eteričnog tela višećelijskog organizama ribe. Nakon usaglašavanja počinje razvoj eteričnog tela ribe u biomasi, koja ima genetiku čoveka. Zato na početku razvoja ljudski embrion podseća na ribu. Brzina razvoja ćelija embriona čoveka je značajno veće brzine od razvoja eteričnog tela ribe. Zbog toga, otprilike, u mesečnom uzrastu iz embriona čoveka izlazi eterično telo ribe i ulazi u eterično telo vrste koje ima veću brzinu razvoja - vodozemac. Nakon ulaska biomasa embriona se obnavlja sa eteričnom strukturom vodozemca i istovremeno deo ćelija embriona se deli. U ovom trenutku u majčinoj krvi kroz placentu se oslobađa puno toksina, i to vreme se javlja kao najopasnije za pobačaj. U trećem mesecu razvoja embriona čoveka eterično telo vodozemca iz istih razloga izlazi iz embriona. Stvara se novi kvalitativni talas, a u embrion ulazi eterično telo (suština) reptila. Opet se biomasa embriona obnavlja pod eteričnom strukturom reptila, deo embrionalnih ćelija se deli, i dolazi do sledećeg oslobađanja toksina u krvi majke. Posle tog obnavljanja embrion čoveka izgleda kao embrion reptila, i nastavlja dalji rast biomase embriona čoveka. Za poređenje - jednomesečni embrion je veličine 1 cm, u trećem mesecu dostiže veličinu od 9 cm. U četvrtom mesecu razvoja embriona čoveka eterično telo reptila izlazi i ulazi eterično telo sisara. Embrion se obnavlja pod uticajem eteričnog tela sisara, ćelije embriona se ponovo dele, a opet u majčinu krv kroz placentu se oslobađaju toksini. U petom mesecu razvoja embriona čoveka njegova kvalitativna struktura postaje takva, da postoji mogućnost usklađivanja i ulaska u embrion

- 138 -


eteričnog tela suštine čoveka. Embrion počinje da se prilagođava eteričnom telu suština čoveka, i opet ogromna količina toksina ulazi u majčinu krv. U šestom mesecu embriona razvoja čoveka otpada rudimentirani rep. Dalje, produžava se formiranje embriona po obličju i sličnosti eteričnog tela suštine čoveka, i u momentu rođenja taj proces je završen. Rođeno je zdravo, normalno dete (sl.63).

sl.63 - 139 -


Tek u petom mesecu razvoja embriona eterično telo suštine dobija priliku za usaglašavanje i ulazi u embrion. Do tada, između suštine i embriona postoji kvalitativna barijera. Do tada suština ostaje vezana za biomasu embriona i ne može da uđe u njega. Zbog dosledne evolucije u biomasu embriona ulaze eterična tela ribe, vodozemaca, gmizavaca, sisara dok kvalitativna struktura embriona čoveka ne izađe na taj nivo, na kojem je moguće uskladiti i ulazak eteričnog tela suštine čoveka. Zbog toga, embrion čoveka pri svom svom razvoju prati kvalitativni odsečak razvoja žive prirode od jednoćelijskog organizma do veoma složenog višećelijskog. Dakle, suština (duša) ulazi u oplođenu jajnu ćeliju u trenutku začeća i sve vreme unutarmateričnog razvoja ona ostaje vezana za fetus. Ako postoji, na primer, pobačaj, suština gubi priliku da stvori sebi novo fizičko telo. Pri abortusu ne nastaje energetski kanal, kao u vreme smrti čoveka. Stoga, suština ne može da se vrati na taj nivo sa kojeg je ona došla na talasu u trenutku začeća. Suština visokog nivoa duhovnog razvoja može, trošeći svoj potencijal (u ovom slučaju ona pada evoluciono niže), stvoriti sebi energetski kanal i pobeći iz zamke. A suština koja nema mentalnih tela, postaje plen suština eteričnog i nižeastralnog nivoa . To je zakon života ... Životinje astralnog nivoa jedu tela suština (sl.64).

- 140 -


sl.64 - 141 -


Kao rezultat toga - suština umire. Smrt suštine znači, da je celo evolutivno iskustvo i dostignuća svih inkarnacija koje su bile u toj suštini, nestalo zauvek ... to je EVOLUCIONA SMRT. Kada čovek umre, njegova suština (duša) po energetskom kanalu ide na jedan od nivoa Zemlje i posle izvesnog vremena ona može da se vrati, da stvori novo fizičko telo. Suština u novom telu može ponovo da nastavi svoju evoluciju. U tome je kardinalna razlika između smrti fizičkog tela od smrti suštine. Nije slučajno što hrišćanska crkva smatra abortus najtežim grehom. Ubistvo je mnogo manji greh od abortusa. Pri abortusu, postoji realna opasnost od usmrćivanja suštine (duše). Iz materice žene se uklanja ne samo bezoblična forma, koji jedva da liči na čoveka. Suština se lišava biomase, od koje je trebala da stvori novo fizičko telo. Pri abortusu i žena i lekar, koji ga čini, stvaraju sebi tešku karmu. Kod žene se ruši odbrana organizma i hormonalna ravnoteža je poremećena. Vrlo često, abortus je uzrok kasnijeg raka. Vratimo se na to kako priroda stvara novo telo. Kreirajući fizičko telo, suština na njega sprovodi deo svog potencijala. To znači, da se kvalitativna struktura prirode suštine premešta na niži evolutivni nivo. Nakon rođenja fizičkog tela deteta nastavlja da raste i da se razvija. U isto vreme počinju da se razvijaju i tela suštine - eterično, astralno i mentalna. Dokle god suština ne obnovi eterično telo do nivoa, koji je u bio u vreme ulaska u biomasu, normalan razvoj astralnog i mentalnog tela je nemoguć. Da bi se to desilo, mozak deteta mora apsorbovati odgovarajuću količinu informacija. Dobijene informacije omogućavaju mozgu da se okrene kvalitativnim strukturama. Tek nakon otkrivanja ovih struktura (moždani neuroni) mozak dobija novi kvalitet - začetak razuma. Postoji minimalna količina informacija koje su potrebne, da bi se pojavio začetak razuma. Ovu količinu informacija dečji mozak treba da dobije u prvih 3-5 godina svog života, kada je u toku obnova kvalitativnog nivoa eteričnog tela. Ako, u to vreme, moždani neuroni deteta ne završe evoluciju eteričnih struktura, i ne započnu razvoj astralnih struktura neurona mozga, onda mozak takvog čoveka nikada neće steći sposobnost da misli. Iako će čisto fiziološki biti potpuno zdrav. Po završetku procesa kvalitetnog obnavljanja eteričnog tela, završava se kvalitativno formiranje eteričnih struktura mozga. Ako eterične strukture - 142 -


mozga ne dostignu određeni nivo, mozak gubi sposobnost formiranja i razvoja astralnih, a zatim i mentalnih struktura mozga, čije prisustvo omogućava mozgu čoveka da shvati svet oko sebe, sebe u njemu ... Zato, u svojih prvih 4-8 godina života dete upija informacije kao sunđer, sve bez razlike. Razumevanje tih informacija počinje sa početkom razvoja astralnih struktura neurona mozga čoveka, čije formiranje, kao i formiranje astralnog tela, završava u uzrastu od 14-18 godina. I ako u to vreme evolucija moždanih neurona prođe evoluciju do mentalnog nivoa, onda suština tog čoveka može da nastavi da akumulira mentalne strukture i tela. Ako čovek do14-18 godina ne prođe ovu fazu evolucije, tada njegova suština u ovoj varijanti, gubi sposobnost da postigne viši evolucioni nivo, nego što je bio pre ulaska suštine u oplođenu jajnu ćeliju. U tom slučaju, život takvog čoveka će biti samo evolutivna "prazna ljuštura." Pravilan razvoj dalje rezultira u formiranju mentalnih struktura neurona mozga, kao i formiranje prvog mentalnog tela. Kada mentalne strukture mozga dođu na kvalitativni nivo mentalnih struktura koje je imala suština do ulaska u biomasu, čoveku nestaje sećanje na suštinu. Sećanje na svoje bivše inkarnacije, kada, gde je ranije živeo, šta je bio, šta je radio ... Mentalno telo počinje svoje formiranje sa 30-33 godina.. (Sl.65).

- 143 -


Sl.65

- 144 -


Ako je razvoj čoveka bio skladan, eterično, astralno i prvo mentalno telo stvaraju harmoniju između sebe. Ovo stvara harmoniju kvalitativnog skoka razvoja suštine čoveka. Takav čovek počinje da se ubrzano duhovno razvija, dosledno gradeći drugo, treće. i četvrto mentalno telo. Razvoj viših mentalnih tela daje čoveku ogromnu duhovnu i mentalnu snagu, koja mu omogućava da leči ljude, da utiču na prirodu, omogućava da vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Na veoma visokom nivou razvoja viših mentalnih tela, čovek dobija mogućnost da utiče na sadašnjost i budućnost. Efekat može biti ne samo na sudbinu jednog čoveka, već i na sudbine ljudi, naroda, civilizacije. Psihička snaga takvog čoveka će delovati i na neživu prirodu. Čovek može da utiče na vreme, na životnu sredinu u celini, na globalnom nivou. Ali, nažalost, veoma mali broj ljudi u istoriji je postiglo takav nivo razvoja i mogućnosti. U većoj ili manjoj meri, time su vladali Buda, Krišna, Isus Hrist. Koji, nažalost, nisu prihvaćeni i shvaćeni od svojih savremenika. Kasnije su, od njih načinili bogove... Svi oni su napustili planetu Zemlju u svom fizičkom telu, i postigli besmrtnost. Nisu ih razumeli savremenici, kao ni njihovo znanje i njihova učenja. Negde iz neznanja, a negde i namerno iskrivljuju njihovu suštinu. Stvorili smo kult božanstva, i njihovog obožavanja... Setite se Hristovih reči : "Ako vam tada neko kaže: ‘Evo Hrista ovde’, ili: ‘Eno ga onde’, ne verujte. Jer, pojaviće se lažni hristosi i lažni proroci i činiće velika znamenja i čuda da bi, ako mogu, čak i izabrane obmanuli. ... "1 I milioni ljudi prate ova lažna učenja, i istinski veruju u njih. Ako bi svi ovi ljudi mogli da čuju ta učenja iz prve ruke, oni bi bili užasnuti takvim monstruoznim iskrivljavanjem istine ... Pravi učitelji su se zvali Veliki Posvećenici. Oni su pronikli u moć svog uma i duha u misterije univerzuma i hteli su da podare to bogatstvo svojih znanja narodu. I to nije njihova krivica što ljudi nisu želeli da prihvate ta znanja ... ili su ih iskrivili u obrnutom smislu njihove suštine. Opet, ne zaboravite Isusa: "Oni svojim očima gledaju, a ne vide, svojim ušima slušaju, a ne razumeju ... "2. A nije ni krivica njegovih savremenika - to iskrivljivanje, već i nemogućnost ispravnog shvatanja tih znanja drugim ljudima povezanih još i sa zakonima evolucije civilizacije u celini. Evolucija civilizacije, kao i evolucija suštine, ima svoje faze, koje su već u vezi sa procesima koji se dešavaju u našem 1 2

См. «Новый Завет», Евангелие от Матфея, стих 23-24. См. «Новый Завет», Евангелие от Марка, Глава 4, стих 12.

- 145 -


univerzumu. Kakvi su to zakoni, i zašto ovi veliki ljudi nisu bili u stanju da pomognu svojim savremenicima? Hajde da pokušamo da to razumemo ... Veliki Posvećenici znali su objektivne zakone kosmosa i razvoja civilizacije. Nisu slučajno njihove oči bile pune tuge i žalosti ... Hajde da se vratimo zakonima evolucije suštine. U skladu oporavkom eteričnog, astralnog i mentalnog tela do nivoa njihovog razvoja u suštini pre ulaska u biomasu, njihov dalji razvoj se sprovodi doslednim stvaranjem neurona mozga čoveka, eteričnih, astralnih i mentalnih struktura. Genetski poremećaji i bolesti, upalni procesa mozga i cerebrospinalne tečnosti, u ranom uzrastu mogu dovesti do toga, da se mehanizam razvoja i otkrivanje kvalitativnih struktura mozga na eteričnom, astralnom i mentalnim ravnima naruši. Ovo je posebno opasno u ranom detinjstvu. Ako se ne izgrade i ne otkriju eterične strukture neurona mozga deteta, njegov mozak će zauvek ostati "uspavan". To dovodi do zaostalosti različitih stepena ozbiljnosti. Delimično dejstvo ovih faktora dovodi do nepotpunog otkrivanja tih struktura. Rezultat je slabljenje i usporavanje razvoja astralnih, a zatim i mentalnih struktura mozga čoveka. Treba napomenuti, da je za harmoničan razvoj ovih struktura pneophodno, da se energetski protoci (monomaterija) različitog kvaliteta, koji prožimaju tela suštine, nalaze u kvalitativnoj i kvantitativnoj ravnoteži među sobom. Tri kvalitativna toka materije obezbeđuju ovu ravnotežu: 1. Tokovi energije, formirajući eteričko telo, koje obezbeđuje normalan razvoj aktivnosti i volje čoveka. 2. Tokovi energije, formirajući astralno telo, koje obezbeđuje normalno emocionalno stanje čoveka. 3. Tokovi energije koji čine mentalno telo, koji obezbeđuje normalan razvoj intelektualnog nivoa čoveka. Skraćeno - tokovi Volje, Srca, Razuma. Njihova ravnoteža je - zlatni presek koji obezbjeđuje uslove za harmoničan razvoj ličnosti čoveka. Nedostatak tokova za formiranje potpunog eteričkog tela dovodi do pasivnosti - nedostatka volje čoveka. Nedostatak i različiti sastavi tokova, koji formiraju astralno telo dovodi do raznih tipova emocija čoveka. Nedostatak tokova, koji čine mentalno telo dovodi do slabog mentalnog razvoja a različiti sastavi tih tokova do razvoja različitih aspekata uma.

- 146 -


Na taj način, za potpuni razvoj čoveka, treba da se uspostavi ravnoteža tokova volje, srca i razuma. Dok postoji ta ravnoteža, čovek ima moćan sistem zaštite mozga i celog organizma. Prosečan čovek koristi samo 3-5% neurona svog mozga, a preostalih 95-97% za čoveka su zatvoreni. Oni se otvaraju samo kada čovek dostigne nivo razvoja viših mentalnih planova. To je evoluciono skladište suštine. Prirodu njegovog pojavljivanja kod čoveka ćemo razotkriti nešto kasnije. Evoluciono skladište nosi u sebi za čoveka i veliku opasnost ... Kakva je ta opasnost? Pri ravnoteži tokova energije volje,srca i razuma, mozak čoveka u bilo kojoj fazi svoje evolucije ima jaku energetsku zaštitu od bilo kakvog psi uticaja i zadržava svoju individualnost. Uslovno, taj balans možemo da predstavimo u obliku jednakostraničnog trougla. (Sl.66).

Sl.66 - 147 -


Mozgom čoveka se ne može upravljati, ili barem u krajnjem slučaju, veoma je teško upravljati. Da bi čovek pao pod kontrolu psi-polja, drugim rečima, postao bio-robot, prvo mora da se poremeti sklad njegovih tokova energija. Ako se na bilo koji način smanji jedan od ovih tokova, tada druga dva rastu i remete harmoniju. To već omogućava da se utiče na 95-97% moždanih neurona čoveka, da se utiče na njegovu podsvest, a preko nje i na svest ... U isto vreme čovek ništa ne oseća, ne vidi, ne čuje ... On će delovati, nekako, kao svojom voljom, a u stvari je to tuđ program, ne primećujući nikakvo nametanje. Na nivou suštine takva robotizacija se ne može sprovesti, jer eterično, astralno i mentalna tela su pasivna. Aktivno u razvoju je fizičko telo. Drugim rečima, razvoj fizičkog tela obezbeđuje evoluciju drugih tela. Fizičko telo ima svojstva transformacije oblika materije. U njemu se dešava postojano cepanje fizički guste materije i sinteze formi materija za formiranje i evoluciju eteričnog, astralnog i mentalnih tela. Fizičko telo je neka vrsta sveobuhvatne antene za hvatanje tih oblika materije. Ovih antena - čakri - kod čoveka je sedam, po broju tela, koja je čovek dužan da evolutivno zaradi, kako bi završio Zemljani (nulti) ciklus evolucije i pobegne iz evolutivnog zatočeništva planete. Dovoljno je zatvoritu jednu od sedam čakri, i poremetiti harmoniju tokova. Postoji mogućnost uticaja na takvog čoveka ili, kao posledica, prestaće ili će se usporiti evolucija suštine. Mnogi ljudi imaju pored fizičkog, eteričnog, astralnog takođe i mentalna tela koja se nalaze u različitim fazama razvoja. Za razvoj eteričnog tela odgovorna je narandžasta (seksualna) čakra. Razvoj eteričnog tela određuje fizičku snagu čoveka, njegovu aktivnost u svim vidovima. Od stepena razvoja eteričnog tela, zavisi i seksualna aktivnost čoveka. Tokovi, obezbeđuju razvoj eteričnog tela, uslovno rečeno tokovi volje. Za razvoj astralnog tela odgovorna je žuta čakra (solarni pleksus). Razvoj astralnog tela određuje emocionalno bogatstvo čoveka, njegove kreativne sposobnosti. Tokove, koji obezbeđuju razvoj astralnog tela ćemo uslovno nazvati tokovima srca. Za razvoj prvog mentalnog tela odgovrna je zelena (srčana) čakra. Razvoj prvog mentalnog tela određuje stepen umnog razvoja, prilagodljivost intelekta. Tokove, koji osiguravaju razvoj prvog mentalnog tela ćemo nazvati uslovno tokovima razuma.

- 148 -


Dokle god postoji harmonija talasa tokova volje, srca i razuma, drugim rečima, harmonija između eteričnog, astralnog i prvog mentalnog ela, čovek ne može da se kontroliše (Vidi sl.66). Razmotrimo zajedno, kakve protoke je potrebno blokirati koju čakru je potrebno pokriti, da bi se pojavila mogućnost kontrolisanja - robotika. Ako pokrijemo narandžastu (seksualnu) čakru, oslabiće tok volje. Eterično telo se ne može u potpunosti razviti. Čovek fizički slabi, njegova aktivnost se znatno umanjuje. Postavlja se pitanje: kome treba slab, mlitav, nesposoban za bilo koju aktivnost čovek? Čini se nikome ... (. Sl. 67).

Sl. 67

- 149 -


Ako pokrijemo zelenu (srčanu) čakru, oslabiće protoci razuma. Dobija se fizički jak, emocionalno agresivan, mentalno retardiran čovek (Sl.68). Takav čovek je čak i opasan...

Sl.68

- 150 -


Ako ćemo prekriti žutu (solarni pleksus) čakru, oslabiće protoci srca. Dobija se fizički jak, jake volje, racionalnog razmišljanja čovek, sa dosta loših emocionalnih manifestacija i sa malo stvaralačkih sposobnosti ( Sl.69).

Sl.69

- 151 -


Zar nije savršen za upravljanje čovek - biorobot?!. Koji je željan i spreman da izvrši naređenje, koristeći sve svoje umne potencijale, bez patnje ili kajanja. Ne mogu da zamislim boljeg. Zato, za robotizaciju se koriste različite metode koje prekrivaju čakru solarnog pleksusa. Ne zaboravimo, da čak i u bajkama i legendama mnogih naroda postoje likovi sa ledenim, kamenim, železnim srcem: "Snežna kraljica", "Kameno srce" i mnoge, mnoge druge. Osim što je u stanju da robotizuje, prekrivanje čakre solarnog pleksusa dovodi do usporavanja, a u nekim slučajevima čak i zaustavlja razvoj astralnog tela. Nastala neravnoteža u protoku energija dovodi do prestanka evolutivnog razvoja. Zaustavlja se razvoj čoveka i njegove suštine. To apsolutno ne zabrinjava one koji vrše robotiku, njima je to verovatno vrlo profitabilno. Vratićemo se problemu robotizacije čoveka i čovečanstva kasnije ... U međuvremenu, mi ćemo nastaviti proučavanje normalnog razvoja čoveka, njegove suštine. Ćelije fizičkog tela tokom života se obnavljaju nekoliko puta. Različite vrste ćelija - krvi, nervne, žlezda, polne, mišićne, masti, vezivnog tkiva, hrskavica i kostiju imaju različite periode obnavljanja. Krvne ćelije se proizvode crvenom i žutom koštanom srži. One se stalno obnavljaju, što je povezano sa njihovom funkcijom. Ćelije kosti se obnavljaju na svakih petnaest godina. Sve ostale vrste ćelija se obnavljaju u periodima - manjim od petnaest godina. Tako, na svakih petnaest godina, sve ćelije organizma čoveka se obnavljaju. Drugim rečima, starost ćelija kod petnaestogodišnjeg dečaka i devedesetogodišnjeg starca - su iste. Ali niko ne bi rekao da oni izgledaju isto ... Činjenica da je proces starenja povezan sa narušavanjem harmonije između fizičkog tela i tela suštine, a ne sa starenjem ćelija. Postoji oko četiri stotine teorija starenja, ali nijedna od njih ne daje potpunu sliku ovog fenomena. Svaka od njih razmatra ove ili one posledice starenja, a glavni razlog je i dalje van vidokruga tih teorija. Shvativši mehanizme starenja, dolazimo do razumevanja mogućnosti fizičke besmrtnosti, sna koji je uzburkivao umove čovečanstva hiljadama godina. Dakle, šta je uzrok starenja? Činjenica je da su brzine razvoja fizičkog, eteričnog, astralnog i mentalnih tela čoveka različite. Kada suština uđe u oplođenu jajnu ćeliju, ona gradi sebi fizičko telo koje odgovara njenom nivou razvoja. Prilikom stvaranja takvog

- 152 -


tela suština troši svoj potencijal. A to dovodi do toga da u trenutku rođenja čoveka, njegova suština evoluciono pada niže, nego što je bila u vreme ulaska pri začeću. Istovremeno fizičko telo preuzima skladištenje kvaliteta, koji omogućavaju da se razvijaju tela suštine. Zbog razlike u brzini evolutivnog razvoja fizičkog tela i tela suštine, razvoj tela suštine dovodi prvo do obnavljanja eteričnog tela do nivoa koji je imala pri ulasku, pa tek onda počinje da se oporavlja astralno telo. Kada se završi ovaj proces, počinje obnavljanje i dalje razvijanje mentalnih tela. U jednom trenutku razvoja suštine, brzina evolutivnog razvoja fizičkog, eteričnog, astralnog i mentalnih tela postaju jednaki. Nastupa harmonija između različitih tela čoveka, kada se njegova inteligencija i kreativnost mogu manifestovati maksimalno. Pri takvoj harmoniji kretanje energija između različitih tela je maksimalno izbalansirano. Duhovni razvoj dovodi do toga, da je brzina evolucionog razvoja tela suštine veća od brzine evolutivnog razvoja fizičkog tela. Ova razlika u brzini je sve veća i veća (Sl.65). Pri tome, brzine razvoja različitih tela nisu identične. Razlika u brzini tokom vremena dovodi do razlika u kvalitativnoj strukturi tela suštine. Pri tome se narušava harmonija kretanja energija između tela. Ona varira u kvalitetu i energija se preliva sa fizičkog nivoa . Kada su razlike velike, pretakanje nekih tipova energije na astralnom i mentalnom nivou se prekidaju (ovaj proces je prikazan na primeru ćelija, Glava 2, gde je pokazan proces na ćelijskom nivou). Ta slika prikazuje ćeliju koja ima eterični, astralni i mentalni nivo. Eterično telo ćelije se formira od jedne materije (prikazano narandžastom bojom), astralno telo od dve (prikazano žutom i narandžastom bojom), prva mentalno od tri (prikazano narandžastom, žutom i zelenom). Narušena harmonija protoka energije između različitih nivoa dovodi do toga, da u prvom mentalnom i astralnom nivou ćelije ne dobijaju vid energije, koji im je potreban za njihov razvoj. Mentalni i astralni nivo dostiže samo jedna materija (prikazana u crvenoj boji), koji nije pogodan za evoluciju tih nivoa. Onemogućava se "ishrana" tih nivoa, njihov razvoj se prkida. Nastavlja da se razvija samo eterično telo, čija je ishrana manja, ali još se nastavlja. Zaustavljanje ishrane mentalnog i astralnog nivoa dovodi do gubitka pamćenja, poremećaja mehanizama razmišljanja (ponekad se kaže - "vratio se u detinjstvo" ). Postepeno se kanal između fizičke i eterične ćelije sužava, i zaustavlja evolucija i život eteričnih ćelija. Fizička ćelija (fizičko telo) nije u stanju da obezbedi "ishranu" za sve nivoe ćelije i nastupa FIZIČKA SMRT,

- 153 -


kada eterično, astralno i mentalno telo zajedno nisu kompatibilni sa fizičkim telom. U trenutku smrti nastaje eksplozija energije, iz koje se obrazuje energetski kanal. Po tom kanalu suština (eterično, astralno i mentalna tela) izlaze iz mrtvog fizičkog tela, kod koga je uništena energetska zaštitna čaura ( sl.70 i sl. 71).

sl.70

- 154 -


sl. 71 Amplituda ovog energetskog praska zavisi od nivoa duhovnog razvoja koji je dostigao čovek u trenutku smrti. Što je viši nivo postignut tokom života čoveka, to na viši nivo plan planete on ide posle smrti. Ako se čovek razvio na takav način, da je stekao mentalna tela, on ide na mentalni nivo planete (odnosno, prvi, drugi, treći i četvrti mentalni nivo).

- 155 -


Ako je čovek prošao evoluciju Zemaljskog ciklusa u potpunosti i njegova suština ima eterično, astralno i četri mentalna tela, u ovom slučaju, njegova suština prolazi kroz sve planetarne barijere i ide izvan granica Zemlje, pa čak i izvan Sunčevog sistema. Ali, nažalost, to se dešava veoma retko ... Završetak Zemaljskog (planetarnog) ciklusa je samo početak evolucije u Kosmosu. Počinje KOSMIČKA FAZA EVOLUCIJE ČOVEKA. U filozofiji indijskih jogija učestvuje koncept evolucije najvišeg stepena, kao dostizanje nirvane, spajanje sa apsolutom. Tada se, prema jogijima, suština spaja sa Kosmosom, Bogom, apsolutom ... To je stanje kada nestaju sve kvalitativne barijere Zemlje, što uopšte ne znači kraj evolucije. To znači samo završetak nultog planetarnog ciklusa i početak kosmičkog ciklusa. Ovo bi trebalo da podstakne dalji razvoj, a ne samozadovoljstvo i samozaključavanje na pragu novog kvalitativno drugačijeg evolutivnog nivoa. Ali, tome ćemo se vratiti ... A sada, pogledajmo kako i šta se dešava sa čovekom u trenutku smrti? .. Ako je čovek tokom svog života zaradio samo eteričko i astralno telo, nakon smrti njegova suštine dostiže astralni plan planete. Istovremeno, želeo bih da obratite posebnu pažnju na činjenicu da astralni nivo unutar sebe ima podnivo. Šta je to? .. To znači, da čovek koji je završio u potpunosti razvoj na astralnom nivou i ima astralno telo, sastoji se od dve forme materije ( sl.48 и sl.49), posle smrti stiže na gornji

- 156 -


sl.48

- 157 -


sl.49

- 158 -


astralni nivo, koji se u hrišćanskoj religiji zove "raj" (sl.72).

sl.72

- 159 -


To je moguće u slučaju, ako čovek ne akumulira u toku života težu karmu "grehove". Ali šta je to - karma?! Razmotrimo jak primer teške karme. Jedan čovek, iz ovog ili onog razloga, namerno ubije drugog. Prvo, čovek koji ubija, ne završava svoj razvoj, koji je mogao postići, da nije bilo nasilne smrti. I tako nakon smrti njegova suština ide na niži nivo nego što je mogla otići. To je kršenje zakona života. Čovek koji je počinio ubistvo, snosi odgovornost za to. Drugo, da bi počinio ubistvo, ubica mora da uvede sebe u agresivno, nasilno stanje, u kome će moći da ubije drugog čoveka. A istovremeno kroz fizičko, eterično i astralno telo kreću tokovi negativne energije koji ispunjavaju astralno telo i menjaju ga. Astralno telo se transformiše, ali nažalost ne na bolje ... negativne emocije hrane samo strukturu astralnog tela, koje se sastoji iz jedne forme materije. I ako je kod takvog čoveka bio ili je samo počeo razvoj astralnog tela sa drugom materijom, astralni nivo se raspada, jer negativne emocije strukturno i kvalitativno nisu u skladu sa gornjim astralnim telom. Kod čovek počinje intenzivni, hipertrofirani razvoj samo nižeg astralnog tela - iz jedne forme materije (sl.46 i sl.47).

- 160 -


sl.46 - 161 -


sl.47

- 162 -


Ako je čovek u više navrata počinio ubistvo, onda kroz njegovo astralno telo teku samo negativni tokovi. Posle smrti suština takvog čoveka dostiže nivo nižeg astralnog nivoa. Na ovom nivou, žive vrste izumrle tokom evolucije dinosaurusi, predatori različitih vrsta i klasa (sl.73)

.

sl.73

- 163 -


A vrlo često takva suština, ako je kod nje odsutna ili veoma slaba energetska zaštita, postaje plen za ove astralne predatore. U hrišćanskoj religiji niži astralni nivo se zove "pakao", gde grešnici iskupljuju svoje grehe, gde ih muče đavoli (sl.75).

sl.75

- 164 -


Ako je čovek, počinivši bilo koji evolucioni prestup, uspeo da sačuva zaštitu, astralni predatori nisu u stanju da dođu do njega (sl.74).

sl.74

- 165 -


Ali pri svojoj novoj inkarnaciji, ova suština će imati narušenu strukturu astralnog tela, što će dovesti do narušenog razvoja fizičkog tela u novoj inkarnaciji. Ovaj poremećaj će se manifestovati u različitim, često veoma ozbiljnim bolestima, koje se zovu karmičke bolesti. Osim toga, tako transformisano astralno telo prožimaju energetski tokovi iz nižeg astrala, i ti tokovi su ulaz za suštine nižeg astrala, koje kroz ove ulaze nanoseći energetske udare, uglavljuju se u strukturu te suštine i oduzimaju joj životnu silu. Ti astralni vampiri postoje samo zbog uzimanja energije i, samim tim, čine sve što je moguće, da bi zadržali čoveka u tom stanju. Često ljudi, koji imaju karmu, sanjajući neobične snove, gde su za njima u lovu neka bića, od kojih je potrebno pobeći ... Koji je razlog tome? .. Kakva su to stvorenja? I zašto se pojavljuju zapravo u snu? .. Šta se dešava sa čovekom i njegovom suštinom, dok spava? .. Hajde da pogledamo šta je san, i zašto je on potreban? .. Fizičko telo je energetski temelj za suštinu, njenu evoluciju. Biohemijski procesi u organizmu dovode do razgradnje kompleksnih organskih jedinjenja, koja ulaze u telo u obliku hrane. Prosta organska jedinjenja kroz krv stižu u sve ćelije organizma, gde se završava puna razgradnja. Kao rezultat pune razgradnje, organski molekuli se raspadaju na svoje sastavne forme materija, koje počinju da teku iz fizičke ravni na druge ravni, koje ima suština. Tela suštine akumuliraju svoj potencijal, apsorbuju forme materija, u skladu sa njihovom kvalitativnom strukturom. Kada koncentracija formi materija u telima suštine dostigne kritični nivo, nastaje protok tih formi materija iz tela suštine ka fizičkoj ravni, u fizičko telo čoveka. Nastaje neka vrsta cirkulacije formi materija između fizičkog tela čoveka i tela njegove suštine, što je u punom smislu te reči ŽIVOT. Istovremeno fizičko telo stvara neophodne potencijale za razvoj suštine, njenih tela. Razvijajuća tela suštine, kroz polazeće od njih tokove, utiču na fizičko telo, razvijajući ga. Što je ovaj proces aktivniji, to se više opterećuje fizičko telo. S obzirom da se pri razgradnji kompleksnih organskih molekula u telu akumulira velika količina otpada, od njega ono može poginuti, ako se ne oslobodi od ovih otrova. Organizam čoveka, kao i svaki drugi živi organizam, ima sistem za čišćenje koji sadrži grupu organa i sistema. Maksimalno čišćenje, telo je u stanju da uradi tada, kada u njega ne nastavljaju da ulaze novi otpadi i toksini, nastajući tokom razgradnje. Svaki organizam ima sposobnost da neutrališe i neutralizuje određenu količinu negativnih supstanci za njega tokom dana. Dnevna doza neutralisanih otrova varira tokom života.

- 166 -


Stoga, ako bi organizam nastavio da to kontinuirano radi, koncentracije negativnih supstanci u njemu bi porasle. I kada bi one postale veće od doze koju je organizam u stanju da neutrališe, "slobodni" toksini bi počeli da uništavaju organizam, dovodeći ga veoma brzo u loše stanje. Zbog toga, organizam, sve njegove ćelije moraju da dobiju odmor i priliku da se otarase toksina nagomilanih tokom aktivnog rada. To je ono što se dešava tokom sna ... Kada je suština izvan predela energetske psi-zaštite organizma i nalazi se van svog tela. Pri ovome suština, zbog potencijala, nakupljenog pri aktivnom radu fizičkog tela, otvara veću ili manju količinu kvalitativnih barijera između nivoa planete i stiže na njih. U zavisnosti od nivoa evolutivnog razvoja i stanja fizičkog tela, jedna ista suština može u toku sna da izlazi na različite kvalitativne ravni Zemlje - mentalnu, astralnu, eteričnu. Ako suština iz bilo kog razloga stigne na niži astral ili etar, ona postaje "divljač" za astralne životinje, koje žive na tim ravnima. Ovo u suštini znači da suština upada u džunglu, koja vrvi od krokodila, zmija, lavova, tigrova i drugih predatora, za koje je suština jedina hrana ... Tako i suština, stigavši na niži astral ili etar, postaje veoma poželjna hrana za astralne životinje. Ali ako se u stvarnosti, uobičajeno za razumevanje, čovek može sakriti u automobilu, kod kuće, ili da koristi neku vrstu oružja, a suština, upavši na niži astralni plan tokom spavanja, može biti spasena samo stvaranjem oko sebe energetske zaštite, kroz koju ne mogu da prođu astralne životinje. Ako je suština nema, ona mora brzo da se vrati u svoje fizičko telo, koje ima moćnu zaštitu. Kada se suština brzo vrati u snu u fizičko telo, čovek onda pamti kako je pao u neku vrstu bezdana, duboku provaliju, a često se u takvim slučajevima, čak probudi obliven hladnim znojem. Ovaj dramatičan povratak suštine u fizičko telo je odbrambena reakcija, spašavanje suštine od uništenja. Ako suština ne može da se vrati u telo, postaje plen za astralne predatore. U tom slučaju, dolazi takozvana smrt u snu. Greška je misliti da je ovo - laka smrt. Često ova situacija dovodi do smrti suštine. Ali, kakv je mehanizam delovanja sna? Šta se pri tom dešava sa mozgom čoveka? Organizam čoveka, njegov mozak ima dva režima rada: 1) budan režim, pri kojem se fizičko telo i tela suštine nalaze u bliskoj i aktivnoj saradnji. U isto vreme biopotencijali mozga se brzo menjaju i često imaju velike promene amplitude.

- 167 -


2) Režim sna, u kome suština izlazi van energetske zaštite organizma. Istovremeno aktivnost rada neurona naglo pada, što dovodi do sporijih promena biopotencijala mozga. Ako je čovek umoran, to znači da je njegovo telo akumuliralo mnogo toksina i potreban mu je odmor - san. Zaspi, čovek ne može odmah da se "isključi", da se naglo prebaci iz jednog režima rada u drugi. I za pripremu suštine da napusti sve sisteme fizičkog tela treba određeni period, tako da za neko vreme mozak još radi u aktivnom režimu, u kojem je bio do sna. Zatim počinje sledeća faza, tzv. REM faza, faza jasnog sna, faza spavanja. (sl.76).

sl.76 - 168 -


Dalje mozak prestrojava način svog rada, tako da suština počinje da izlazi iz predela energetske zaštite fizičkog tela. Brzina izmene biopotencijala mozga istovremeno prirodno opada, zatim nastupa druga faze sna (sl.77).

sl.77

- 169 -


Kada suština izađe iz tela, procesi koji se odvijaju u neuronima mozga, sve više usporavaju, to je - treća faza sna (sl.78).

sl.78

- 170 -


Kada suština napusti telo sasvim, aktivnost moždanih neurona pada na minimum, to je - četvrta faza sna (sl79).

sl.79

- 171 -


U ovom stanju, mozak nije spreman za brzi povratak suštine u svoje fizičko telo. Ali može nastati situacija, kada suština, bežeći od astralnih predatora mora brzo ući u zaštitno psi-polje tela . Ili, kada čovek u trenutku opasnosti za život, mora brzo da se probudi i bude spreman za akciju. U ovim slučajevima, mozak se tek nakon nekog vremena nakon ulaska suštine vraća u normalu. Samo to telo, čiji mozak može brzo da se vrati u aktivno stanje, ne postaje plen, kako za astralne, tako i "zemljane" predatore ... Ali sada je teško naći situaciju u kojoj je neko u opasnosti od "zemaljskih" predatora, ali lagan san mnoge spašava od dvonožnih predatora. Ali, na koji način se mozak ne isključuje u potpunosti kada suština izlazi iz svog tela? Nakon potpunog izlaska suštine iz fizičkog tela, povremeno se aktiviraju mišići, koji su zaduženi za kretanje očnih jabučica. U ovom slučaju, mozak dobija nervne signale koji aktiviraju odgovarajuće oblasti moždane kore (potiljačna optička zona), koji omogućavaju da se mozak ne ugasi potpuno. Signali kretanja mišića očiju stvaraju uslove, u kojima je mozak delimično aktiviran i nalazi se u stanju, identično stanju početka izlaza suštine (sl.79). Pri tom je, mozak u stanju očekivanja suštine i spreman je da se brzo vrati u aktivno stanje (sl.80).

- 172 -


sl.80

- 173 -


Na taj način, organizam, mozak je spreman u situacijama, kada suština mora da se brzo vrati u svoje telo ... Takvo aktiviranje mozga se javlja nekoliko puta tokom normalnog sna, mozak se stalno vraća u režim pripravnosti. Pre buđenjea kada suština počinje da se vraća u svoje telo, mozak postaje aktivniji ( faza buđenja) (sl.81),

sl.81 - 174 -


posle čega postepeno prelazi u stanje, kao na izlazu suštine, samo obrnutim redosledom. U ovom trenutku, suština se vraća u svoje telo (sl.82),

sl.82 - 175 -


i stanje čoveka se vraća u režim budnog stanja ( sl.83).

sl.83 - 176 -


A sada da se vratimo na ono, što se dešava sa čovekom u momentu smrti ...U trenutku smrti zaustavlja se kretanje materije u fizičkom telu. Neuroni u mozgu ne dobijaju potrebnu količinu kiseonika i drugih supstanci, počinju da usporavaju. Aktivnost mozga počinje ubrzano da pada (sl.84).

sl.84 - 177 -


Pri tome, biopotencijali mozga počinju da se menjaju, kao pri ulasku u san (sl.85, sl.86, sl.87).

sl.85 - 178 -


sl.86 - 179 -


sl.87 - 180 -


Ali, tu se sličnost između stanju sna i smrti ne završava ... Budući da se svi procesi u organizmu čoveka zaustavljaju, prva dva, najviše tri minuta nakon smrti, slabi i počinje da se razgrađuje zaštitno psi-polje fizičkog tela. Sa uništenjem zaštitnog psi-polja, sav potencijal, nakupljen u organizmu, u velikoj meri se oslobađa, i nastaje energetska eksplozija, koja, u zavisnosti od svog kvalitativnog sastava, na neko vreme otvara kvalitativne barijere između planova (nivoa) planete. Kanal se formira kroz te nivoe, kroz koji suština čoveka počinje da se uzdiže na svoj nivo (sl.88, sl.70, sl.71 и sl.73).

sl.88,

- 181 -


sl.70

- 182 -


sl.71

- 183 -


sl.73

- 184 -


Možemo napraviti analogiju ovog fenomena u sledećem primeru: našu planetu predstavimo kao dom, kuću, koja ima sedam spratova. U prizemlju žive ljudi i životinje, biljke, koji svi imaju fizičko telo. Na drugom spratu - su bića koja imaju samo eterično telo. Na trećem - bića sa eteričnim i astralnim telom. Na četvrtom - eterično, astralno i prvo mentalno telo. Na petom - eterično, astralno, prvo i drugo mentalno telo. Na šestom - eterično, astralno i tri mentalna tela. s A na sedmom - eterično, astralnn i sva četri mentalna tela. Između ovih spratova može da se kreće samo lift. Izgubivši svoje fizičko telo, lift se diže suštinu do drugog, trećeg, četvrtog ... sprata, u zavisnosti od dostignutog stepena razvoja. Da se popne na viši sprat, koji prelazi njen nivo razvoja, suština ne može, za nju je moguće samo da se spusti na niže spratove. Pri takvom spustu suština provodi deo svojih potencijala, i kao pri obrnutom kretanju, naravno, ne može da se vrati na sprat-nivo, na kome je bila pre početka premeštanja. Nakon toga, kada se suština čoveka po energetskom kanalu, nastalom u momentu smrti, podiže na svoj nivo, još ostaju niti, povezujući suštinu sa već mrtvim fizičkim telom. (sl.89).

- 185 -


sl.89

- 186 -


Jedna od ovih niti povezuje mentalno telo suštine čoveka sa fizičkim telom, ali, po meri raspada nervnih tkiva organizma, ova veza slabi, a kroz devet dana mentalno telo se oslobađa od mrtvog fizičkog tela (sl. 90).

sl. 90

- 187 -


Proces raspadanja organskih materija se nastavlja, a posle četrdeset dana, raspada se veza između astralnog tela i fizičkog tela mrtvog (sl.91).

sl.91

- 188 -


I tek godinu dana kasnije, kada koštano tkivo završava rapad poslednjih organskih supstanci, prekida se veza između eteričnog tela suštine i ostataka mrtvog fizičkog tela (sl.92 i sl.93).

sl.92

- 189 -


sl.93 Tek nakon toga, suština je potpuno oslobođen iz ropstva mrtvog fizičkog - 190 -


tela. I ako se obratimo običajima, postaje jasno zašto se rođaci, preminulog prisećaju kroz devet dana, četrdeset dana i jedne godine. U nekim azijskim zemljama, u budističkim manastirima, donose umrlog monahu, koji pročišćava dušu pokojnika. Monah sedi u centru okrugle sobi u pozi "lotosa" i počinje da meditira. U meditaciji, svoju suštinu izvodi iz tela, ulazi u telo preminulog, podiže ga i okreće oko svog tela, zamrznutog u pozi "lotosa", tri ritualna kruga. Nakon toga, suština monaha se vraća u svoje telo a mrtvo telo sahranjuju. Veruje se, da tokom ove ceremonije, monah oslobađa mentalno, astralno i eterično telo iz već mrtvog fizičkog tela. Mnogi narodi u davna vremena, a neki od njih i sada, spaljivali su svoje mrtve. Pri spaljivanju, sve organsko se razgrađuje potpuno i suština umrlog čoveka se, ne kroz godinu dana, već odmah oslobađa mrtve ljušture. Egipćani, indijanci Perua (Inke), narod Guanči sa Kanarskih ostrva, balsamirali su svoje mrtve i pravili mumije. Prema njihovoj veri, ko sačuva svoju mrtvu školjku, dobiće večni život, kada se Bog ponovo pojavi na Zemlji. Egipatske faraone i plemstvo su postavljali nakon balsamovanja u centar piramide, u posebnoj zoni. U ovoj zoni, oblik piramide sam stvara uslove pod kojima se vreme praktično zaustavlja. I što je interesantno, ćelije mumije u trenutku njihovog otkrivanja, očuvale su elemente života. Ostaci života brzo nestaju kada se mumija izmesti izvan zone piramide. Još jedan zanimljiv podatak ... U Kijev-Pečerskoj lavri, koja se nalazi u Kijevu, u sistemu pećina su sačuvane mošti (ostaci umrlih monaha), koji su kasnije postali poznati kao sveti. Do našeg vremena lobanja i kosti svetaca luče tečnost koju monasi smatraju lekovitom. Hemijski sastav podzemnih voda je stvorio uslove za prirodnu mumizaciju tela, tokovi energije koji prolaze kroz teritoriju tog manastira stvorili su uslove u kojima koštane ćelije ostaju žive i nastavljaju da vrše svoje lučenje. U ovom slučaju, suština ostaje vezana za ostatke fizičkog tela i ne može da ide na druge nivoe planete. Dokle god je sačuvano organsko tkivo, suština ostaje vezana za mrtvu fizičku školjku. Ako čovek umre nasilnom smrću, njegova suština ne završava ciklus evolucije u fizičkom telu. Pri takvoj smrti, suština uvek ide na niži nivo, nego kada smrt nastupa prirodnim razlogom. Pri nasilnoj smrti, prasku energije, kanal ove energije je slabiji i manje stabilan. Ako čovek izvrši samoubistvo, njegova suština ne može otići dalje od eteričnog nivoa, i vrlo često postaje hrana za eterične i astralne životinje. U nekim slučajevima, kada suština ima jaku odbranu, ostaje da koegzistira sa živim ljudima. Ponekad se ove susuštine manifestuju kao različiti poltergejst - 191 -


fenomeni, koji i dalje ostaju misterija savremenoj nauci. I, što je najvažnije, suština pri samoubistvu ispada iz kruga reinkarnacija, ostaje u "zamrznutom" stanju. I, opet ne slučajno, hrišćanska religija smatra samoubistvo najtežim grehom (drugim rečima - veoma teška karma). Vratimo se na ono što se dešava posle smrti fizičkog tela. Kada se poslednja organska jedinjenja mrtvog fizičkog tela razlože, suština je potpuno slobodna i spremna za dalju evoluciju ... Kada se jaje i sperma spoje, nastaje energetski kanal kroz koji suština odgovarajućeg nivoa ulazi u biomasu i ... sve se ponavlja, ali samo na drugom nivou. Vrlo zanimljivo je u sekvencama izložen fenomena stanja kliničke smrti kod čoveka. U trenutku kliničke smrti, suština čoveka počinje da izlazi iz tela ( sl.94, sl.95, sl.96 i sl.97).

sl.94

- 192 -


sl.95 - 193 -


sl.96

- 194 -


U isto vreme suština čoveka nastavlja da vidi i čuje sve što se događa okolo. Često čak pokušava da objasni nešto lekarima koji rade na njenom telu. U prvo vreme čovek - ili, bolje rečeno, njegova suština, ne razume zašto okruženje ne može da ga čuje i vidi, iako on, sve vidi i čuje ... Prvih minuta nakon smrti su veoma teški za svakog čoveka, jer je većina njih potpuno nespremna za ono što im se dešava ... Pri uništavanju zaštitnog psipolja, postoji kanal u koji suština čoveka počinje da se uvlači (sl.98).

sl.98 - 195 -


Vrlo često u ovom trenutku, da bi pomogli suštini da se brže i lakše kreće u novom stanju, dolaze do njega suštine duhovnih prijatelja, rođaka. Ponekad dolaze suštine sa visoko razvijenih mentalnih sfera, kako bi se olakšao prelaz - "rođenje" na drugom nivou. I često, po povratku u život ovi ljudi govore da su videli anđele na nebu, koji su došli kod njih. Ako je lekarima uspelo da vrate barem minimalnu aktivnost fizičkog tela, mozak počinje da se budi u novoj obnovljenoj energiji školjke organizma. Istovremeno mozak čoveka postaje aktivan, kao pri buđenju (sl.81),

sl.81 - 196 -


samo sa većom amplitudom i frekvencijom, što dovodi do spremnosti mozga da se suština vrati u telo (sl.99).

sl.99 - 197 -


Suština počinje da ulazi u telo, kao pri buđenju posle sna (sl.100, sl.101 i sl.102).

sl.100

- 198 -


sl.101

- 199 -


sl.102

- 200 -


I čovek se vraća u život ... Mnogi ljudi su bili u stanju kliničke smrti, sećaju se šta se dešavalo sa njima. Oni govore o neobično laganom veličanstvenom emocionalnom stanju, koje su doživeli u kliničkoj smrti ... Lekari takođe daju vrlo jednostavno, sa njihove tačke gledišta, objašnjenje svega ovoga: u stanju nedostatka kiseonika (hipoksiji) ljudi počinju da haluciniraju ... Ali postavlja se jedno pitanje: zašto su kod svih ljudi koji su bili u stanju kliničke smrti, bez obzira na uzrast, rasu, religiju, nivo obrazovanja, te halucinacije apsolutno iste?!. Štaviše, čak i ako se obratimo istoriji ljudske istorije, pogledamo u književna dela svih vremena i naroda, u njima će se takođe naći opisi takvih slučajeva i sa istim detaljima (na primer, pesma "Orfej i Euridika" od Ovidija). Mnogo je labavo to objašnjenje, iz nekog razloga, ovih "halucinacija"! .. Pa možda nije halucinacija u pitanju, već stvarnost, (pri tom i materijalna!) Proces prelaska suštine sa jednog kvalitativnog nivoa na drugi? .. (U knjizi američkog lekara Moudi "Život posle smrti", možete naći opis tri stotine slučajeva kliničke smrti). Svaki čovek, bez obzira da li on to želi ili ne, pre ili kasnije umire, i on prolazi kroz sve ovo. U većini slučajeva, kada suštini nije moguće da se vrati u prvih sedam ili osam minuta nakon smrti, u telu se dešavaju nepovratni procesi, i dolazi do smrti fizičkog tela. I jedino ljudi koji su bili u stanju kliničke smrti mogu podeliti ono što im se dogodilo. A svi ostali, sa kojima to nije slučaj, bili bi srećni da priznaju da su pogrešili, ali nemaju priliku ... Da li im je zaista neophodno da budu "nevernici"?! Možda bi bilo ispravnije i korisnije da pokušaju da sve ovo razumeju? .. I onda, za mnoge ljude, vreme smrti neće biti tako "strašno približavajući kraj", neće biti toliko ozbiljnog stresa za suštinu (dušu) ...

- 201 -


Glava 7. Evoluciona istorija čovečanstva Pojava čoveka na Zemlji i dalje ostaje misterija ... U različitim religijama, na primer za čoveka se smatra da je stvoren od strane Gospoda Boga po njegovom obličju. Uzmimo verziju hrišćanske religije ... Prvo, Bog je stvorio Zemlju, biljke, životinje. Kada je sve to bilo spremno, on je stvorio čoveka ... Čovek je živeo u rajskim vrtovima gde je bio zabranjeno ukus ploda samo sa "drveta znanja." Kada je đavo u liku zmije iskušavao Adama i Evu, i Adam probao jabuku sa "drveta znanja", Bog je zbog tog greha Adama i Evu spustio na grešnu zemlju, da bi čovek u znoju lica svog iskupio svoju krivicu ... Kora "jabuke znanja" - je neznanje i mrak, meso jabuke - svetlost znanja. Adam je zagrizao jabuku, a njegov razum je utonuo u mrak. On je samo malo dotakao meso jabuke i u njegovoj glavi se pojavio samo tračak svetla znanja. Od tada, potomci tih prvih ljudi i dalje žive u grešnom svetu, da bi se iskupili za krivicu svojih predaka ... U istočnim filozofskim učenjima fenomen pojave čoveka na Zemlji predstavljen je u nešto drugačijem obliku. Tamo, na primer, postoji planetarni Logos, solarni, galaktički, i tako dalje, koji stvara život na planeti (uključujući i čoveka) i upravlja svime. Logos - to je apsolutni razum, koji nema telo. To nije čovek, a ni životinja, nije vrhovna suština, to je - samo čista supersvesnost, koja čini sve u univerzumu, i sam univerzum. Sve ovo je njemu predodređeno - čovečanstvo, čovek, njegovo rođenje i smrt. Niko i ništa nije u stanju da promeni program Logosa. U zapadnoj filozofiji 19-20. veka, na primer, sudbinom čovečanstva raspolaže "Absolut", apsolutna ideja, koja predstavlja ukupni razum celog čovečanstva, gde je mozak jednog čoveka - samo jedan "neuron". Čovek sam ne može da misli i da se razvija, to je dostupno samo apsolutnom sveukupnom razumu čovečanstva. Naučnici prirodnih nauka su pokušali da objasne pojavu čoveka, kao rezultat evolucije života na planeti, kao rezultat mutacija majmuna, što je dovelo do pojave klice razuma, koji se dalje razvijao u čoveku ... Darvinova teorija evolucije je služila kao teorijska osnova te naučne pozicije. Darvin nije bio sasvim siguran da je u pravu. Sumnje su ga mučile duže vreme, i na kraju, bez ikakve prisile izvana, u jeku njegove naučne slave, Darvin se odrekao teorije evolucije ... Dakle, odakle se čovek pojavio na našoj prelepoj planeti?! Istraživanja paleontologa i antropologa su dala velike rezultate koji stavljaju modernu nauku u zastoj. Savremen čovek, Homo sapiens, pojavio na Zemlji pre 30-40 hiljada godina, odmah, na svim kontinentima. Osim toga, Homo sapiens nije mogao biti rezultat evoluicije ni jednog fosilnog iskopanog čovekolikog bića, ni anatomski ni fiziološki ... Iz nepoznatih razloga za nauku, naglo su nestali sa lica Zemlje neandertalci, koji su postojali stotine hiljada godina, koji su se - 202 -


aktivno razvijali i bili fizički mnogo jači od Homo sapiensa. Kako se iznenada pojavio niotkuda, mali i fizički značajno inferioran zemaljskom starosedeocu Homo sapiens, koji je istisnuo neandertalce, koji su iznenada nestali sa lica Zemlje u jednom danu?! Samo u teško dostupnim mestima je ponekad ipak moguće naći nekoliko predstavnika, nekada brojnih i moćnih neandertalaca "snežnog čoveka", koji još uvek pokušava da izbegne bilo kakve susrete sa ljudima (vidi "Fenomen čoveka" Pjer de Šarden, u odeljku "Kompleks Homo Sapiens »). I još interesantnije, sve rase čovečanstva pojavile su se odmah i bile su još čistije nego što su danas - to je još jedna misterija za čoveka ... Istraživanja genetičara danas su dala još jedan veliki rezultat - genetika čoveka se veoma razlikuje od genetike žive prirode na planeti Zemlji. Genetski čovek ispada iz sistema života na planeti. Čovek je genetska GREŠKA EVOLUCIJE života na Zemlji - takav zaključak su dali američki genetičari. Još uvek su nejasni uzroci izumiranja dinosaurusa u periodu krede. Pokušali su da objasne masovno izumiranje ovih životinja zaleđivanjem planete, kao i promenama solarne aktivnosti ... Ali, ledena doba su bila u prošlosti, solarna aktivnost se promenila, takođe, ali iz nekog razloga to nije dovelo do izumiranja dinosaurusa? Da, štaviše, tokom zaleđivanja planete u ekvatorijalnoj zoni su očuvani ogromni predeli, do kojih ledeni glečeri nikada nisu stigli, ali, ipak, dinosaurusi su izumrli i tamo ... Samo u nekim mestima, još ponegde postoje potomci dinosaurusa. U pričama gotovo svih naroda sveta hrabri ratnici pobeđuju zmajeve - dinosauruse, itd itd... Pomenimo još jednu od mnogih misterija naše prelepe planete - zagonetku plemena Dogona. Inicirane starešine tog plemena iz generacije u generaciju prenose svojim potomcima informaciju o tome, da su njihovi preci došli na zemlju sa daleke zvezde Sirijus. I informacije koje su se dugo prenosile na potomke o toj zvezdi i njenom planetarnom sistemu su potpuno iste sa savremenim astronomskim podacima. Pitanje: kako bi Dogoni mogli da znaju lokaciju zvezda, koje se mogu videti samo uz pomoć savremenih teleskopa ..? Dakle, otkuda i kako se ljudska rasa pojavila na Zemlji pre 30-40 hiljada godina? Zašto se tokom milenijuma čovek apsolutno nije promenio, kako piše Pjer de Šarden, samo tačna radiološka analiza razlikuje fosile Homo sapiensa od nedavno preminulih? I, još interesantnije, čovek tokom svog života koristi samo 3-5% neurona svog mozga. U početku su mislili da aktivan rad mozga dosledno uključuje sve neurone, po redu, ali druge studije su pokazale - od rođenja do smrti, rade jedni i isti 3-5% neurona ljudskog mozga. Preostalih 95-97% je u "zastoju". Postavlja se pitanje: Zašta je potreban čoveku taj "zastoj", i kako se pojavio?! I što je posebno zanimljivo, neuroni koji ulaze u

- 203 -


tih 3-5%, omogućuju međudejstvo neurona, neophodnih za nastanak razuma kod njihovih vlasnika. Pri manjem međudejstvu neurona, ne dolazi do kvalitativne promene, i razum se ne pojavljuje (glava 3.). Zašto je čoveku otvoren samo neophodan broj neurona, neophodnih za pojavu razuma - ni manje, ni više? Da bismo pronašli odgovor na ovu slagalica, pokušajmo da se okrenemo prema zvezdama ... U Velikom Kosmosu postoji milijarde univerzuma, koji stvaraju različite nivoe i sastave prostora zatvorenih sistema. U ovim sistemima postoji milijarde i milijarde civilizacija, koji stvaraju svoja udruženja. Visoko razvijene civilizacije se kreće u prostoru na brodovima nulte tranzicije, koji zatvaraju i otvaraju prostor po zadanom programu. Ovi brodovi su nedavno počeli da se pojavljuju, veoma često, u Sunčevom sistemu i na Zemlji. Oni omogućavaju kretanje na velikim udaljenostima, nezamislivim za zemljane. Ali, ipak, opseg kretanja i kod njih ima svoju granicu ... Ovo ograničenje diktiraju karakteristike materijala, od kojih su napravljeni brodovi i od mogućnosti operatera. Da bi se razumeo problem, moramo da razumemo princip kretanja i upravljanja NLO. Njihov rad se zasniva na zakrivljenosti prostora, koji se javlja u prirodnom okruženju. Svaka masa utiče na prostor u kome se nalazi. Savija prostor zvezda, uključujući i naše Sunce, u rezultatu čega svetlosni talasi u blizini zvezda menjaju pravolinijsko kretanje u krivolinijsko, što omogućava astronomima da vide šta se nalazi iza Sunca. Zvezde klase našeg Sunca neznatno iskrivljuju prostor oko sebe. Neutronske zvezde, koje imaju mali obim i veliku masu (3-5 sunčevih masa), iskrivljuju prostor mnogo jače. "Crne rupe", koje imaju prečnik od oko deset kilometara i masu 8-10 Sunca, iskrivljuju prostor tako, da se u tom mestu paralelni univerzumi sjedinjuju, a kroz to sjedinjenje materija našeg univerzuma počinje da se pretače u paralelni ... To je - u Makrokosmosu. U Mikrokosmosu se ista stvar dešava. Jezgro svakog atoma savija prostor oko sebe, ali samo na mikro-skali, veličine 10na -15 ... 10na -13. Što je teže jezgro, to je veći stepen iskrivljenja. Ali pri atomskoj težini preko 200 atomskih jedinica, jezgro postaje nestabilno i počinje da se raspada na jednostavnija, stabilnija jezgra. Tako nastaju radioaktivni elementi ( glave 1 i 2.). Organska jedinjenja, zbog posebne strukture molekula (lanca ugljenika), značajno iskrivljuju prostor na nivou mikrokosmosa. Ovo dovodi do nestanka visokokvalitetne barijere u oblasti teških organskih jedinjenja između fizičkih i eteričkih nivoa naše planete, što u principu predstavlja kvalitativnu razliku između organskih jedinjenja ugljenika i neorganskih jedinjenja. Pri raspadanju jednostavnih jedinjenja, formirajuće njihove materije počinju da teku sa fizičkog nivoa na eterični,

- 204 -


što dovodi do kvalitativno nove organizacije materije - u živu materiju. Ako u makrokosmosu oko "crnih rupa" nastaje zona prelivanja materije iz našeg univerzuma u paralelni, onda u mikrokosmosu oko velikih organskih molekula (DNK, RNK) nastaje zona prelivanja materije sa fizičkog nivoa naše planete na eterični. Zakoni i mehanizmi i u mikrokosmosu i u makrokosmosu su jedni, imaju samo svoje posebnosti. Kada je u toku evolucije organskog života nastala ćelija, i razvila mehanizam deobe ćelija, nastala je kvalitativna pojava, koja se ne može posmatrati u makrokosmosu. Stara ćelija pri podeli se raspada i nestaje potpuno, materije koje je sastavljaju prelivaju se na eterični nivo i stvaraju eterične duplikate ćelije. Tek posle nekog vremena eterične ćelije počinju da se skupljaju u fizičke ćelije. Proces deobe ćelija je bio uočen pomoću tunelnog mikroskopa, i video snimak je zabeležio, kako stara ćelija u potpunosti nestaje u procesu podele, i posle nekog vremena počinju da se pojavljuju dve nove ćelije - tačne kopije starih ćelija. Na nivou žive ćelije u procesu deobe javlja se potpuno prelivanje supstance sa jednog nivoa na drugi, a onda - obrnuto. To se dešava sa svakom živom ćelijom svakog živog organizma, milionima i milionima puta ... Razumevanjem mehanizma prelivanja materije između paralelnih nivoa u toku ćelijske deobe, civilizacija Kosmosa bi pronašla ključ za rešavanje problema kretanja u prostoru. Kada nastanu tehničke mogućnosti da se sprovede takvo prelivanje, pojavljuju se brodovi nulte trranzicije, takozvani NLO. Brodovi nulte tranzicije su biometalne strukture. Drugim rečima, oni se sastoje od velikih organskih molekula, sličnih molekulima DNK i RNK, u kojima se na raspolaganju za komunikaciju nalaze teški metali. To omogućava da se iskrivi mikrokosmos, ne samo između paralelnih nivoa planete, već čak i na makro nivou paralelnih univerzuma. Sada je samo potrebno pokrenuti proces sličan deobi ćelija i da velika masa preliva materiju iz jednog univerzuma u drugi, gde su zakoni sasvim drugačiji. Ostaje smo da se reši problem prelivanja materije u jednoj tački i na željenom mestu univerzuma, i brod će biti tamo istog trenutka. Upravlja se takvim brodom psi-poljem, koje stvaraju piloti broda nulte tranzicije. Što je veće rastojanje, veća moć psi-polja je za to potrebna. Jedan pilot takvu snagu ne može da stvori, tako da je potrebno nekoliko pilota koji moraju da rade u pozadini sinhrono, i svako treba da da svoj deo moći psi-polju, neophodnog za kretanje. Ako se nešto raspada u ovom poslu, brod nultog prelaza može da ne izađe iz paralelnog univerzuma i ne materijalizuje se na željenom mestu, što dovodi do uništenja broda eksplozijom. Takva eksplozija je primećena na Zemlji. Čuveni Tunguski meteorit - brod nultog prelaza civilizacije iz sazvežđa Labuda, nije bio u

- 205 -


stanju da izađe iz paralelnog univerzuma, i došlo je do eksplozije. I zato u oblasti eksplozije nikada nije otkrivena ni olupina ni pretpostavljena radioaktivna kontaminacija. Treba napomenuti da je kiborg tog broda marginalizovao efekte nesreće. Posada ga je napustila u kapsuli za spasavanje u severnom regionu Zapadnog Sibira, odakle su onda odvedeni, a brod je nastavio da leti na autopilotu neko vreme, pri čemu je, promenio putanju za devedeset stepeni, što nijedna kometa ili meteorit ne mogu da urade ... Kako naučnici objašnjavaju ovaj fenomen?! To je vrlo jednostavno: u atmosferu Zemlje je ušao u meteor koji je izgoreo u njemu, i došlo je pri sagorevanja do plazmatične eksplozije ... Ove nesreće nisu neuobičajena pojava u Kosmosu. I što je veća udaljenost, na koju treba da se premesti brod nultog prelaza, veća je verovatnoća takve katastrofe. Na kraju krajeva, što je veći broj pilota koji učestvuju u stvaranju neophodnih kapaciteta psi-polja, to je veća verovatnoća njihove neharmoničnosti i nesinhronizacije. Stoga, broj posade ne može biti veliki; pri srednjim udaljenostima, broj posade je četiri pilota, na dugim relacijama je šest. U ovom drugom slučaju, verovatnoća katastrofe je najveća. Na taj način, za udaljena prodiranja u dubinu kosmosa viskorazvijene civilizacije određuju na osnovu zatezne čvrstoće brodova nulte tranzicije i energetskog psi-polja, koje mogu stvoriti inteligentna bića te civilizacije. Nažalost, i to drugo ima ograničenja. To ometa razvoj svih civilizacija u Univerzumu. Jerarsi velike ujedinjene "bele" civilizacije, koja uključuje mnogo milijardi civilizacija, odlučili su da pokušaju da pronađu izlaz iz tog ćorsokaka ... Svaka tehnologija ima svoj "plafon", te je odlučeno da se stvori veštačko Novo Razumno Biće putem spajanja različitih kvaliteta, ali genetski kompatibilnih civilizaciji. Nekoliko planeta (devet) pripremljeno je za eksperiment (treba napomenuti da su planete koje su odabrane, iz nekih razloga, bile na ivici uništenja). Jedna od tih planeta je planeta Zemlja. Veštački ubrzavajući i kontrolišući razvoj života na planeti, stvoren je ekološki sistem odgovarajućeg tipa. Onda, oni koji su zauzimali potrebnu ekološku nišu, oslabljeni su "genetskim bombama" i izumrli su u vrlo kratkom vremenskom periodu. Oslobođene ekološke niša su bile naseljene pre oko 3040 hiljada godina humanoidnim stvorenjima koja su kasnije počela sebe da nazivaju Homo Sapiens. U isto vreme, na planetu su stigli predstavnici različitih civilizacija, koji su bili genetski kompatibilni i koji su mogli dati mešovito potomstvo, koje je kombinovalo kvalitete svojih roditelja. Ali, čak i pri kompatibilnoj genetici obrazovale su se tri grupe humanoida različitih civilizacija, koje su bile bliske jedna drugoj po genetici. Te grupe su poslužile kao osnova za različite rase na Zemlji - belu, žutu i crnu. Svaki tip rase je bio

- 206 -


naseljen u onim oblastima Zemlje, gde je klima bila maksimalno približna matičnoj za brzo prilagođavanje novim uslovima. Treba istaći i činjenicu, da su sve civilizacije učestvovale u ovom eksperimentu dobrovoljno, svi humanoidi su išli na to svesno. S obzirom da je princip učešća u eksperimentu bio uslov genetske kompatibilnosti i dostupnost različitih osobina i kvaliteta, u eksperimentu su, učestvovale civilizacije na različitim nivoima razvoja. Za sjedinjenje u jednu individuu mnogih osobina i kvaliteta, neophodno je intenzivno mešanje genetike. I da bi to bilo moguće, svim učesnicima u eksperimentu je ZAKLjUČAN MOZAK i ostavljen aktivan rad minimalnog broja neurona, koji bi mogli pružiti blesak inteligencije njihovom nosiocu. Zato Homo Sapiens ima samo 3,5% neurona aktivno uposlenih, a ostatak se može otvoriti samo pri evolutivnom razvoju čovečanstva u celini ili posebnim ljudima. Svi uključeni u eksperiment su se vratili evoluciono daleko nazad u stanje divljaštva. U takvim okolnostima, oni su formirali plemena, koja su napadala jedna druge, ubijajući muškarce, i žene su uzimali za sebe i pravili od njih naložnice. Deca su rađena sa kombinovanim kvalitetima. Sve je bilo u brzom pokretu ... Slaba plemena su se rastvorila u jakim, jaka su se rastvarala u najjačim, itd itd. Evolucioni točak je bio u pokretu i nije prestajao sve do sada. Oni koji su ga pokrenuli, stalno su gledali njegovo kretanje i nisu dozvoljavali da se zaustavi ili uspori. Često je takvo mešanje nevidljivo, ali u nekim slučajevima je bilo aktivno. U tim slučajevima, na Zemlji dejstvovale su posebne grupe, koje su davale nužna u tom trenutku znanja za razvoj. Kao primer takve aktivne intervencije i uticaja može poslužiti grčka mitologija, u kojoj su stanovnici antičke Grčke humanoidima, koji su živeli duže vreme među njima, dali imena i napravili od njih bogove. Setimo se grčke legende o Prometeju, koji je dao vatru ljudima i naučio ih kako da je koriste. Zevs, Atina, Dijana, Gea, Apolon i ostali bogovi drevnih Grka, dali su ljudima znanja o različitim granama. Kasnije su, čak i stari Grci počeli da zovu svakog od njih pokroviteljem jedne jedine aktivnosti. Ono što je posebno interesantno u mitologiji starih Grka - je pominjanje Olimpa, gde su živeli bogovi, a gde nije mogao da dođe običan smrtnik. Samo herojima i polubogovima se dozvoljavalo da se popnu do Olimpa. Bogovi su bili besmrtni i zauvek mladi, ali u njihovim srcima se probudila ljubav prema smrtnim ženama i muškarcima, i ta ljubav je izrodila decu koja su smrtna. Zar to nije veoma zanimljivo mitologija?! U legendama i tradicijama mnogih naroda pominju se bogovi koji su sišli sa neba na vatrenim kočijama i dali ljudima znanja, zakone života. Plemena

- 207 -


Asteci i Maje obožavali su boga koji je sišao sa neba, imao belu kožu i plave oči. Znanja koja su imala ta indijanska plemena ipak su iznenadila naučnike: njihov kalendar je bio daleko precizniji od evropskog, pratili su i očekivali kretanje zvezda i planeta, radili izduženje lobanje i još mnogo, mnogo toga. Na žalost, većina knjiga s ovim znanjima je uništeno od strane inkvizicije, koja se pojavila u Americi, zajedno sa konkvistadorima. Razlog za pobedu šačice osvajača nad vojskama miliona lokalnih plemena, bio je u činjenici da su Indijanci mislili da su se vratili bogovi bele kože i plavih očiju, da ih kazne za njihove grehe. Samo su se predali gotovo bez otpora ... Bilo je i drugih intervencija, kada su ljudi stizali u telepatski kontakt i kroz njega im bilo predavano znanje. U ovim slučajevima, ljudi su stvorili kult u kome je Bog bio beztelesan i sveznajući. Interesantno je, da su tamo, gde se telesno ili beztelesno pojavio Bog ili Bogovi, nikle drevne civilizacije (više detalja o ovim događajima, vidi. Knjiga "Bogovi Edena" Viliama Bramlija. 3). Zašto se, na kraju krajeva, nakon zatvaranja mozga od 95-97% na početku eksperimenta, kasnije dešavalo vidljivo i nevidljivo mešanje u tok eksperimenta? .. Prvo, bilo je slučajeva ometanja drugih civilizacija, koje, iz bilo kog razloga, nisu znale za eksperiment ili kada su njihovi brodovi pretrpeli katastrofu u predelima Zemlje. Drugo, to je učinjeno po programu samog eksperimenta, za ubrzanje razvoja Zemaljske civilizacije. Na Zemlji, postoji stalna baza onih koji si započeli eksperiment na našoj planeti. Nalazi se u udaljenim područjima Tibeta. Ljudi su joj dali ime Šambala. Zanimljivo je da u Šambalu niko osim iniciranih ne može da uđe: pred ljudima se pojavljuje transparentna stena elastična i gusta, zbog čega je nemoguće da se nastavi dalje. U naše vreme je tamo dovežena tehnika i nijedna moderna mašina nije mogla da prođe. Analogija je sa Olimpom, gde je postojao nevidljivi zid ispred smrtnika ... Treće, intervencija i pomoć se sprovode na sledeći način: - visoka kosmička suština je na gornjim mentalnim nivoima Zemlje i mentalno se oličava na planeti. Kod zemljana se rađa dete sa kosmičkom suštinom, koje raste i vaspitava se među zemljanima. Posle nekog vremena, kada suština prođe prvu fazu svog razvoja, prepreke se uklanjaju, a čovek može da vidi svoje prošle živote, da razume ko je, odakle je došao, zašto je otelovljen na Zemlji. I tada u potpunosti spoznaje svoju sudbinu i on počinje da deluje. 3

William Bramley, «The Gods Of Eden», Copyright 1989,1990 revised June 1990 ISBN 0940291-00-2. Library of Congress, Cataloging Publication Data: D24.5.B73 1989 909 89-1148.

- 208 -


Primer za to su Buda, Krišna, Hrist, koji su učinili mnogo za čovečanstvo, ali, nažalost, nisu ih razumeli, a njihova učenja su kasnije teško iskrivili ljudi. Postoji nekoliko varijanti ostvarenja kosmičkih suština na Zemlji: a) pri inkarnaciji su suštini potpuno zatvoreni sećanje i znanje. Čovek posle rođenja ne zna gde i zbog čega je došla njegova suština, a tek kada dostigne određeni nivo razvoja, stupa u telepatski kontakt sa onima koji su ga poslali. Tek tada je čovek potpuno svestan svoje misije u svetu. b) od samog početka evolucije inkarniranja suštine, oni koji su je poslali, u kritičnim trenucima u razvoju dolaze u telepatski kontakt sa njom i ne dopuštaju odstupanje od pravog smera razvoja. v) inkarnirana suština od prvog dana svoje inkarnacije zna gde i zašto je došla na Zemlju. Četvrto, u kosmosu postoje civilizacije sa različitim ideologijama, i postoje različita udruženja civilizacija po tom principu. Civilizacije se mogu podeliti u tri grupe - bele, sive i crne. BELE civilizacije se pridržavaju Kodeksa KOSMIČKIH ZAKONA, čije su osnovne odredbe sledeće: a) Svaka civilizacija ima pravo da bira svoj put evolutivnog razvoja, kakav god taj put bio. b) naprednija civilizacija može da pomogne samo u slučaju kada manje napredna civilizacija traži tu pomoć. c) naprednija civilizacija ne može da uništi život, čak i nerazuman na drugim planetama, da robotizuje i koristi psi-oružje i druge vidove oružja protiv manje razvijenih civilizacija. d) naprednija civilizacija nema pravo da primeni bilo kakve mere, osim upozorenja, prema pojedinim predstavnicima manje razvijenih civilizacija. g) nasilje protiv predstavnika manje napredne civilizacije je dozvoljeno samo u slučaju delovanja tih predstavnika, koje može dovesti do velikih katastrofa. Upotreba nasilja treba da bude minimalna. d) zabranjeno je i kažnjivo odmotavati suštinu na nulu, korišćenje holografske kamuflaže i obmana. h) svakoj civilizaciji je zabranjeno da vrši eksperimente, čiji rezultati, direktno ili indirektno, mogu negativno uticati na druge civilizacije, bez saglasnosti tih civilizacija. e) naprednije civilizacije ne mogu da prenose svoje znanje manje razvijenim civilizacijama ako to znanje može da se koristi za zlo.

- 209 -


a) Svaka civilizacija ima pravo da uđe u savez civilizacija, ili se razvija odvojeno. To su te osnovne odredbe, kojih se pridržavaju bele civilizacije. Sive civilizacije su one koje smatraju da nisu obavezne da se pridržavaju jednog ili dva pravila zakona Belog Kosmosa. Crne civilizacije se ne pridržavaju nikakvih pravila, priznaju zakon sile i spremne su da koriste sva sredstva i aktivnosti da reše svoje probleme i zadatke ... Eksperiment na Zemlji je napravljen kombinacijom veoma velike objedinjene Bele civilizacije. Tokom razvoja čoveka postojale su evolucione faze, kada su Crne civilizacije pokušale da se infiltriraju u eksperiment i da transformišu civilizaciju na Zemlji po crnom modelu. O tome detaljnije malo kasnije ... Ja bih takođe pomenuo činjenicu u istoriji čovečanstva, kada su brodovi drugih civilizacija trpeli gubitke i kada su njihove posade morale da ostanu među stanovnicima zemlje i mešali se sa onima koji su bili potomci prvih doseljenika na planeti ... posebno zanimljive su istorije Kine i Egipta ... Sunčani sistem je imao desetu planetu, čije je ime Featon. Kao rezultat katastrofe gravitacione sile su razbile tu planetu na delove (pojas asteroida danas). Jedan deo faetonaca je pobegao svemirskim brodovima. U potrazi za odgovarajućom planetom, deo brodova je stogao na Zemlju, i faetonci su se naselili na "plavoj" planeti zauvek - tako se pojavila na zemlji drevna civilizacija Kine ... Orbita planete Faeton je bila između Jupitera i Marsa. Planeta Mars je imala svoju civilizaciju, koja je bila u početnoj fazi svoje kosmičke evolucije. Katastrofa Faetona je dovela do toga, da Mars izgubi atmosferu. Mala grupa stanovnika Marsa uspela je da pobegne svemirskim brodovima, koji su mogli da dolete na Zemlju, i spustili se na obale reke Nil. Pristigli marsovci (koji nisu imali zatvorenu pamet i koji su bili na prilično visokom nivou razvijenosti) osvojili su lokalna plemena, koristeći svoja znanje i sposobnosti. Ali, nažalost, za marsovce, planeta Zemlja nije bila adekvatno naseljeno ostrvo za brodolomnike. Oni su bili odvojeni od svoje napredne tehnologije. Sačuvana znanja nije bilo tehnički moguće sprovesti, jer zemljani još uvek nisu razvili svoju tehnologiju. Postepeno, marsovci su počeli da se mešaju sa lokalnim plemenima, što je podstaklo formiranje moćne civilizacije Egipta, koja je zatim dugo cvetala u donjem toku Nila. Marsovci su stvorili krut sistem kasti, u kojima se znanje došlo sa Marsa, prenosilo po nasledstvu samo unutar kaste sveštenika i porodice Faraona. Tako su iz generacije u generaciju, "posvećeni" u ta znanja bili vlasnici velikih

- 210 -


mogućnosti. Sveštenici su, na primer, koristili psi oružje da održe u punoj poslušnosti pokorena plemena, a znali su i da koriste genetiku, itd itd..4 Ono što je interesantno - piramide i sfinge na Zemlji(u Egiptu) i piramide i sfinge na Marsu, koje su otkrili i fotografisali Zemljini sateliti, slične su među sobom, kao da su blizanci ... Još uvek je nejasno kako su stari Egipćani bili u stanju da izgrade ove piramide. Koristeći modernu tehnologiju to bi bilo nemoguće. Kako su, onda, oni bili u stanju da izgrade takve gigante?! Osim toga, piramidalni blokovi se uklapaju tako da između njih ne može da uđe čak ni nož ... Još jedan zanimljiv podatak - u centru izgrađenih piramida je prostor, u kome se vreme skoro zaustavlja, a konkretnije, zaustavlja se proces izmene materije (to se potvrđuje i eksperimentima poslednjih godina). Ćelije mumije smeštene u centru piramide, zadržavaju elemente života. Sveštenici Egipta su znali zakone uticaja oblika na prostor. Elementi znanja žreca su kasnije postala osnova za prve masone, a neki od njihovih sledbenika ih primenjuju i danas. Vratićemo se na egipatsku civilizaciju, a sada pogledajmo faze razvoja Zemaljske civilizacije. Evolutivni razvoj svakog čoveka ide postepeno. Posle rođenja počinje aktivno razvijanje eteričnog tela. Kada ono dostigne određeni evolutivni nivo (svaki čovek ima svoj), počinje da se aktivno razvija astralno telo, a zatim i mentalno telo. Za svaku fazu evolucije suštine mogu da postoje, kako povoljni, tako i nepovoljni uslovi. Ovi uslovi zavise od sledećeg: a) od kvaliteta i kvantiteta protoka, koji ulaze u Sunčev sistem (uključujući i Zemlju), pri svom kretanju oko centra naše galaksije. b) od geografskog položaja mesta rođenja i mesto gde se odvija razvoj čoveka, tako kako površinu planete prožimaju nehomogeni po kvalitetu i kvantitetu energetski tokovi. Postoji 99 oblasti, gde na površinu planete prodiru zgusnute dolazne energije i 99 oblasti, gde zgusnuta energija izlazi sa Zemljine površine. Ove zone stvaraju energetsku mrežu naše planete, pozitivnu i negativnu. c) od nivoa evolutivnog razvoja suštine čoveka. g) od količine i kvaliteta informacija apsorbovanih u mozgu čoveka. 4

Позднее, после проверки этой информации, мне стало известно, что цивилизация на Марсе была создана теми же, кто создал цивилизацию и на Мидгард-земле более 600 тысяч лет тому назад, и центр этой цивилизации в солнечной системе был именно на Мидгардземле! Так что пирамиды на Марсе (и не только) строили наши далёкие предки, которые были переселенцами с других звёзд. Подробнее об этом читайте в гл. 13, 2-го тома книги «Зеркало моей души».

- 211 -


Kao što postoje faze razvoja čoveka, postoje i faze razvoja civilizacije u celini. Postoji unutrašnja (dečja), faza razvoja civilizacije i spoljna (kosmička). Zemaljska civilizacija je u prvoj, ranoj fazi razvoja. Ova faza ima tri svoje faze razvoja: а) Kada su protoci energije Kosmosa, koji prodiru na Zemlju, najpovoljniji za razvoj eteričnih tela ( era Jarca) ( sl.103).

sl.103 - 212 -


б) Kada proci energije Kosmosa, prodiru u Zemlju, najpovoljnije je doba za razvoj astralnih tela (era Riba - " Era Đavola") (sl.104). в) Kada su protoci energije kosmosa, koji prodiru na Zemlju, najpovoljniji za razvoj prvog mentalnog tela (Era Vodolije) (sl.105).

sl.105 - 213 -


Po završetku te tri faze evolucije, civilizacija prelazi na Kosmičku (spoljnu) fazu evolucije, koja se karakteriše činjenicom da se civilizacija u toj fazi ne može robotizovati i kontrolisati. Zbog toga se, svi pokušaji da se pokori i robotizuje svaka civilizacija, uključujući i zemaljsku, dešavaju tokom prve (unutrašnje) faze razvoja civilizacije. Najbolje vreme za robotiku je to vreme, kada astralno telo počinje da se aktivno razvija (u eri Ribe - "Đavola"). Tokom ovog perioda, astralno telo je nanestabilnije i lako ga je zaključati i stvoriti strukturu biorobota. Zapravo, u Eri Ribe zemaljska (hibridna) civilizacija je bila izložena međudejstvu astralnih generatora, koji su se nalazili na 99 čvorova dolazećih protoka energija. Astralni generatori stvaraju takvu strukturu energije, koja obezbeđuje rođenje ljudi sa gotovom robotizacijom. I samo suštine na veoma visokom nivou razvoja, sa velikim potencijalom, mogu ponovo da uspostave normalnu strukturu svojih tela, i energije, i da se aktivno dalje razvijaju. Takve ljude su uništavali fizički, ne dajući im priliku da postignu novi nivo kvaliteta da ne bi poremetili strukturu robotizacije. Kada se čovek rađa deformisan, spreman za robotizaciju strukture tela i energije, ostaje samo da se čovek "uključi" u ukupan sistem upravljanja, što se ostvaruje vaspitanjem i obrazovanjem, koja je zahtevalo od čoveka da bude samo idealna "karika" univerzalnog mehanizma. Moral i filozofija služe istoj svrsi. Često su zaista najduhovnije i najmoralnije ljudske vrednosti samo mamac za ljude koji traže istinu i čistotu. Utiče se na ljude koji idu na eteričke, astralne i mentalne nivoe, o kojima, nažalost, većina nema nikakvog pojma. I onim malobrojnim koji razmišljaju o tim stvarima, takva informacija klizi, gura ih u logički lavirint, iz koga je samo nekoliko uspelo da izađe ... Nakon toga, kako se kod većine ljudi formirala struktura biorobota, ostaje samo da se stvori kontrolno upravljačko psi-polje. Na planeti Zemlji hiljadama godina koristi se i primenjuje psi-oružje u većoj ili manjoj meri, i to je činjenica koja je za većinu i dalje ostala "misterija" (osim "posvećenih"). "Inicirani" su pokušavali da dokažu svima ostalima da je svaka ideja o psioružju i njegovom korišćenju besmislica, glupost. A oni sami, u međuvremenu, su ga aktivno i efikasno testirali na onima koje su uveravali u nemogućnost njegovog postojanja ... Novija istorija je dobar i jasan primer za to ...

- 214 -


Staljin i Hitler nsu imali veliko bogatstvo znanja i inteligencije, ali njihov uticaj na mase ljudi je bio neobičan. Oni su lako mogli ubediti hiljade ljudi da rade ono što niko od njih u normalnom stanju nikad ne bi uradio. Ljudi su išli u smrt, da ubijaju druge ljude, uništavali cvet nacija ... Čitavi narodi su bili u stanju masovne psihoze, hipnotički otrovani ovim "liderima" i "očevima" naroda. "Kreativnost" Hitlera je koštalo čovečanstvo pedeset miliona života. "Globalni eksperiment" sovjetskog sistema (posebno za vreme vladavine Staljina), u toku 74 godina, potrošio je oko stotinu miliona ljudi - cvet nacije, kulture, nauke i umetnosti ... Sve što se desilo u Rusiji i u Nemačkoj u navedenom periodu bilo je povezano sa masovnim korištenjem psi-oružja. Ako je čovek bio sposoban da se razvije i da postigne sklad između eteričnog, astralnog i mentalnog tela, mentalna oružje nisu imala skoro nikakav uticaj na njega, bez efekta su. Da bi se nesmetano upravljalo ljudima i narodima, sve koji se nisu uklapali u "gotovu predstavu", su nemilosrdno uništavali. Pod tim "nožem" u prvom redu bili su veoma lucidni umovi, cvet nacije. A u budućnosti su "srezali" izdanke njihovog "potomstva". Bila je potrebna veština i lukavost "baštovana" da se nađe prihvatljivo objašnjenje za redovno očigledno socijalno "podšišivanje". Postavlja se pitanje: Da li je Bela civilizacija gledala spokojno na ono što se događalo na planeti?! Naravno da ne. Njihovi glasnici od početka su pokušavali da spreče transformaciju Zemaljske civilizacije. Jedan od tih glasnika Belih civilizacija je bio Isus Hrist. Inkarniran je na Zemlji, odrastao među ljudima, kao običan čovek. Razvijao se sve dotle, dok je njegova suština razbijala sve zemaljske barijere, kada je mogao da dođe u kontakt sa onima koji su ga poslali. On je znao još i to, zašto i zbog čega je došao na Zemlju ... Ali on je znao još i to, da čovečanstvo nije bilo spremno da prihvati i razume šta je on donosio. Bio je spreman da spasi ljude od robotizacije, ali ljudi nisu bili spremni na to, da ih neko spašava ... Isus je rekao, "Ko ima uši da čuje, neka čuje!" - Ali malo ljudi je čulo ... On je pozvao ljude svetlu, istini, znanju. On je otvorio svoje srce i ljudi "su počeli jasno da vide", on je izvadio modul robotizacije iz sunčevog sistema i srčane čakre, ali niko, nažalost, to nije razumeo ... Sa ljudi je spadala obmana, oni su iznenada otkrivali istinu i dobro, nisu želeli da čine zlo jedni drugima . Želeći da spasi njihove duše, Isus Hrist pozvao ljude da ne potonu u močvari crnog, bio je pravi borac za svetlo, čisto, pravedno, borio se svojim znanjem, silom svog uma ...

- 215 -


"Ne mislite da sam došao da donesem mir na Zemlju, ne, svetu sam došao da donesem mač ..." - govorio je Hrist. On nikada nije bio pasivan,kako su kasnije pokušali da prikažu njegova učenja veoma nepovoljno ... "Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ...." Hristos je došao da pomogne onima na kojima je po prvi put testirano dejstvo psi-oružja. Ali nije uspeo, nije mu data mogućnost da to učini. Nakon što je razapet, trećeg dana, njega su vratili u život oni koji su ga poslali. Isus Hristos je napustio planetu Zemlju u svom fizičkom telu na brodu nultog prelaza sa onima, koji su došli da mu pomognu, i koji su ga uskrsli ... Na prvim hrišćanskim ikonama i freskama se može videti na mestu raspeća i vaznesenja Hrista leteći objekat veoma sličan kao NLO, koji se tako često pojavljuju na zemlji danas. Tek sa pojavom Ere Vodolije počinje faza razvoja čovečanstva, kada je ono u stanju da pređe na sledeći nivo, kada ljudi mogu da prihvate i razumeju mnoge stvari, osim ako čovečanstvo ne uništi samo sebe do tada. Nužna su nova kosmička znanja da bi zemljani mogli da prežive kritičnu fazu u svojoj evoluciji. Da bi preživeli i mogli da žive ... Da bi se to postiglo urađeno je mnogo posla: u 1989. godini, uništeni su svi astralni generatori. Nakon toga, od spolja ka ljudima nije išao taj efekat, koji je trajao mnogo, mnogo godina. Ljudima ostaje samo da prihvate i razumeju nova znanja i uđu u sledeću rundu evolucije. Sve sada zavisi samo od samog čovečanstva - da li je spremno, i želi li da prihvati sve to? Ili da sve odbije, kao što se to dogodilo u vreme Hrista? Dolazi doba Vodolije - Era Znanja, Duhovnosti, era moćnog talasa mentalnog razvoja ... energije prodiru na površinu naše planete, nisu iste na različitim geografskim područjima ni kvantitativno i kvalitativno. Različiti ljudi imaju grazličitu genetiku, a to znači, da se mehanizmi evolucije suština sa različitom genetikom razlikuju. Jedan tip genetike obezbeđuje maksimalnu apsorpciju energije jednog kvalitativnog sastava i brzu evoluciju, druga vrsta genetike u istim uslovima razvija se sporo ili se uopšte ne razvija. S vremena na vreme za određenu genetiku spoljni uslovi (struktura energije koja prodire na površinu planete) su čak negativni. Tada se takva vrsta genetike ne razvija, već obrnuto, zaustavlja se. Kada su energetski protoci Zemlje i tokovi koji dolaze iz svemira, skladni sa genetikom (kada se nalaze u energetskoj rezonanci), proizilazi procvat naroda i nacija. Ti narodi ili nacije počinju da deluju na istorijskoj areni, dolazi do cvetanja države, kulture i ekonomije. A kada dođe do promene kvaliteta strukture energija, dolazi do postepenog gašenja i zalaska nakon

- 216 -


faze ubrzanog razvoja naroda ili nacije. Na istorijskoj areni izdižu se drugi narodi, za koje su energetski tokovi harmonični sa genetikom. Svaka era čovečanstva ima svoju strukturu i kvalitativni sastav protoka energija, koji padaju na Zemlju iz svemira. Zbog toga, u različitim erama čovečanstva su evoluciono aktivne različite vrste genetike. Prilikom svake ere tokovi energije imaju granice svojih izmena. Ovo dovodi do toga da se među različitim vrstama genetike, jednog ili drugog naroda ili nacije započinje aktivan evolucioni razvoj. Zanimljive evolucione pojave naroda, vezane su za migracije. Ako narodi žive u geografskom području sa nepovoljnom energijom za svoju genetiku, njihov razvoj će biti spor, eterična tela se razvijaju slabo. Muškarci nemaju veliku fizičku snagu i aktivnosti, tako da ti narodi nemaju jake i hrabre ratnike. Slabo razvijeno astralno telo dovodi do slabo razvijene kulture, umetnosti, duhovnosti. Nedostatak razvoja mentalnih tela ima negativan uticaj na razvoj privrede i tehnologije. Sve zajedno, ovo je dovelo do toga da narodi nisu bili u stanju da se odupru moćnom susedu, koji se aktivno razvija. Susedi počinju da osvajaju takve narode, i oni beže, migriraju na druga područja, ostavljajući svoju zonu interesa njihovim opasnim susedima. Premeštaju se na velikim udaljenostima, tako da narodi stižu u geografska područja sa drugačijom strukturom energije. I ako su ta energija i genetika harmonični međusobno, ponovo počinje ubrzani uspon naroda. Takve nagle promene u razvoju različitih naroda za istoričare i dalje ostaje misterija ... Istorija čovečanstva je živopisna potvrda evolucionih mehanizama, koji su u vezi sa zakonima i uslovima razvoja suština. Ruski istoričar Gumilev u svojim spisima naveo je periode aktivnosti i neaktivnosti različitih naroda. Ali da objasni mehanizme koji dovode do toga nije mogao. On je istoričar, naveo je samo istorijske činjenice (bez znanja o zakonima evolucije čovečanstva i planete nije mogao da objasni ove fenomene). U toku evolucije čovečanstva u celini povećava se energetski potencijal genetike i nivo evolutivnog razvoja suština. Neophodan je konstantan održiv balans između energetskog potencijala genetike i nivoa duhovnog razvoja suštine. Po završetku unutrašnje faze evolucije, kako određeni čovek, tako i cela civilizacije uopšte, dolazi do faze kosmičke evolucije, koja se odlikuje mentalnim kontaktom sa drugim civilizacijama. Počinje mentalna razmena znanja i dostignuća. Za mentalnu fazu evolucije civilizacije neophodna je drugačija, viša etika, moral, filozofija, evolutivna struktura mozga, znanje. Ako čovek i civilizacija ne dostignu taj nivo, kada

- 217 -


suština izgradi najmanje dva ili tri mentalna tela, čak i pri velikim energetskim potencijalima ni čovek, ni civilizacija ne mogu dostići mentalni nivo evolucije (sl.106).

sl.106

- 218 -


Pri velikom energetskom potencijalu i nedovoljnom nivou evolutivnog razvoja, čovek može stići samo na različite nivoe Zemlje. Često ne znajući zakone evolucije, ljudi idu u telepatski kontakt na astralnom ili (ređe) mentalnom nivou Zemlje. Nerazumevanjem mehanizama šta se dešava, oni veruju da su došli u kontakt sa Bogom, Absolutom, Višim Razumom ... U takvoj naivnosti uživaju bića koja žive na tim nivoima i koja se hrane tuđom energijom. Oni skeniraju mozak takvog lakovernog čoveka i često se pri telepatskom kontaktu holografski maskiraju u onoga, o kome najviše razmišlja i kome najviše veruje taj čovek. Ova mentalna bića mogu u potpunosti da se vizualizuju u obliku Isusa Hrista, Bude, Krišne i drugih bogova i da uzmu blike preminulih rođaka i bliskih ljudi čoveku, što daje kontaktu više uverljivosti i verodostojnosti. Vrlo često, mentalna bića, pri kontaktu, pokušavaju da zavedu ljude, vodeći ih stranputicom. I oni sami, u međuvremenu, koriste se energetskim potencijalom ovih ljudi za svoj razvoj i opstanak. Skeniranjem, šalje se gusta energija sa zadatkom da se uskladi spoljašnja i unutrašnja pojava holografskog sadržaja prikazanog u kontaktu na svim nivoima, što dozvoljava da se odmah razobliči varalica, sazna ko je on, na samom delu ... Dakle, opet i opet postoji potreba za znanjem, koje mora biti naglašeno i dostupno i koje je danas za mnoge nepoznato i misteriozno ...

- 219 -


Glava 8. Organizam čoveka.Uzroci, mehanizmi nastanka i razvoja bolesti Svaki čovek je u toku svog života bio bolestan veći ili manji broj puta ... Ali šta je priroda tih bolesti? Šta se dešava u telu tokom bolesti? Koji mehanizmi su uključeni i zašto? Ova i mnoga druga pitanja postavljaju svi koji žele da shvate šta je to - bolest ..? Za početak, hajde da pokušamo da utvrdimo koje vrste bolesti se mogu identifikovati: 1) genetske bolesti koje čovek dobija kroz gene svojih roditelja. 2) stečene bolesti, koje čovek stiče tokom života. 3) ekološke bolesti koje su povezane sa lošim uticajem spoljne životne sredine. 4) karmičke bolesti, odnosno, one bolesti koje donosi suština. Uzrok genetskih bolesti je jednostavan i ne zahteva objašnjenje. Najbogatije po raznolikosti su stečene bolesti, pa ćemo ih razmotriti detaljnije. Postoji nekoliko osnovnih kvalitativnih faza razvoja ovih bolesti: a) Izloženost infekciji, i njen razvoj u organizam. b) zaštitni imuni odgovor organizma (aktivna faza bolesti). c) uticaj uzročnika bolesti - toksina i otpada i njihova egzistencija u ljudskom telu. g) promene u organskoj strukturi ugroženih organa i sistema. A sada razmotrimo detaljno mehanizam bolesti kod čoveka. Kada se u telu čoveka javi infekcija - uzročnik bolesti, u prvo vreme je tih "uzročnika" veoma malo, telo skoro da ne reaguje. Za reakciju organizma potrebna je određena koncentracija nekog otrova, koji se javlja kao produkt tih organizama. Stoga, u ranom razvoju bolesti infekcija se razvija skoro bez ikakvog otpora ljudskog tela. Teče, takozvana faza inkubacije, prva faza razvoja bolesti. Tek kada uzročnici zajedno izluče u ljudsku krv određenu dozu otrova, koju mozak može da detektuje, odbrambeni mehanizmi organizma se uključuju. Imuni sistem čoveka pokušava da uništi "agresore". - 220 -


Prvi aktivna zaštitna reakcija je porast temperature u ljudskom telu. Činjenica je da većina patogena ne preživi visoku temperaturu i umire na 3940 stepeni celzijusa. Zbog toga, telo, još ne poznavajući "neprijatelja", nanosi agresoru termalni šok ... I greška je kada medicina pristupi pokušaju da obori i najmanje povećanje temperature. Potreba da se suzbije temperatura tela javlja samo u sledećim slučajevima: a) kada porast temperature dostigne kritičnu vrednost, oko 42 ° C na kojem proteini počinju da se zgrušavaju. Ovo je posebno važno za krvne proteine fibrinogene. Ako protein počne da se zgrušava, nastaju nerastvorljiva jedinjenja - fibrini, trombovi se formiraju, što može dovesti smrti. b) kada telo čoveka nije u stanju da se nosi sa povišenom temperaturom. U svim drugim slučajevima, aktivna temperaturna reakcija govori samo o moćnoj odbrambenoj reakciji organizma. U to vreme, dok infekcija pokušava da se oporavi od termičkog udara organizma, organizam proučava neprijatelja i počinje da proizvodi antitela koja pokušavaju da unište "agresora". Zaštitnu funkciju takođe vrše i fagociti - bela krvna zrnca, koja apsorbuju patogene, ginu sami, formiraju zatim gnoj, čija velika koncentracija zauzvrat ima negativan uticaj na ljudsko telo. Inicijatori bolesti se prilagođavaju novim uslovima nepovoljnim za njih, koje stvara telo u borbi. Infekcija počinje da se menja, da mutira, kako bi nekako nastavila svoj razvoj. Na kraju krajeva, to je i pitanje života i smrti - ako nije u stanju da se prilagodi, ona umire. Tako počinje "konkurencija" tela i infekcije: ko će biti u stanju da se prilagodi, taj će i pobediti ... U većini slučajeva, infekcija koja ima mnogo jednostavniju organizaciju menja se brže nego zaštitna reakcija ljudskog imunološkog sistema. Hajde da pokušamo da razumemo zašto se ovo dešava ... Činjenica je, da u prvom momentu uključivanja zaštitnih mehanizama imunog sistema nakupivši potencijal, stvara se maksimalna po snazi zaštitna reakcija (sl.107).

- 221 -


sl.107

- 222 -


Međutim, imuni sistem ne može beskonačno da bude aktivan u tom stanju, kada telo troši veliku količinu energije. Osiromašeni imuni sistem isključuje se nakon nekog vremena da bi oporavio svoje potencijale i odmorio. Ali za potpuno obnavljanje imunog sistema je potrebno vreme. Tokom tog perioda oporavka, kapacitet imunog sistema organizma se ne bori protiv infekcije, koja opet počinje da se ubrzano razvija, mnogo brže nego što se ljudski imunološki sistem obnavlja. Kada doza toksina infekcije prelazi dozvoljenu, mozak ponovo uključuje imuni sistem organizma, a često se to javlja i ranije, kada je u stanju da oporavi svoje potencijale. Stoga, imuni sistem se uključuje ranije, u vremenu t1 i njegov skok, naravno, biće manji od prvobitnog Jmax. I tako se nastavlja sve dok se imuni sistem ne iscrpi, a njegova reakcija ne može da ima ozbiljan uticaj na razvoj infekcije. Na kraju prve aktivne faze razvoja bolesti W1 počinje druga - faza hronične bolesti W2. Pri tome se menja, ne samo karakter imunog odgovora organizma, već se pojavljuju i mnoge druge fundamentalne promene u organizmu. Da bi se shvatilo kakve promene se dešavaju, mi treba prvo da shvatimo kako ljudski mozak koordinira i kontroliše funkcije i aktivnosti svakog organa i sistema organizma. Mozak čoveka ima korteks, koji koordinira i kontroliše funkcije i rad svakog organa ili sistema u interesu celog organizma. Pored toga, svaka zona korteksa generiše svoje nervne signale za kontrolu (sl.108).

- 223 -


sl.108

- 224 -


Kroz procese neurona u ovoj oblasti - aksoni - signali se primaju u retikularnoj formaciji mozga, u tzv primitivnom mozgu i prenose preko njega odgovarajućoj oblasti kičmene moždine, a zatim u simpatički nervni čvor vegetativnog nervnog sistema organizma. Preko simpatičkog nerva kontrolni signal stiže u odgovarajući organ, kao što je pankreas i izaziva željenu aktivaciju njegovih funkcija. Pri radu organa pobuđuju se nervni receptori parasimpatičkog sistema, i nastali signali prolaze kroz parasimpatički nerv i pobuđuju odgovarajuću zonu kičmene moždine. Spinalni nervi šalju signale u retikularnu formaciju, gde se ti signali upoređuju sa referentnim, koji odgovara normalnom funkcionisanju organa. Ako je sve u redu, mozak nastavlja da radi u istom režimu. Ali, ako je signal iz ovog ili onog razloga više ili manje standardan, nervni signal, sa amplitudom razlike između referentnog signala i pridošlog, pristupa u odgovarajuće područje moždane kore. Pri tome dolazi do promena i strukture i amplitude kontrolnih signala. To će se dešavati sve dok se sistem ne vrati u optimalno stanje. Ako je promenu u radu organa uzrokovana izloženošću uzročniku, uključuje se zaštitna imuna reakcija. Kada aktivnost imunog sistema nije u stanju da proizvede nikakav značajan uticaj na razvoj infekcije, i ako ta patologija ne dovodi do veoma brze smrti organizma u celini, dolazi do sledećih promena u navedenom mehanizmu: a), mozak prima to stanje funkcionisanja organa tela za novu normu, a svi sistemi organizma se prestrojavaju tako, da bi održavali novu normu u stabilnom stanju, glavna stvar je da ne bi bilo još gore. b) od tog momenta organizam nikako ne reaguje na ne baš optimalne telesne uslove za njega. I samo kada infekcija pokušava da zauzme novu "odskočnu dasku", sve će se ponovo ponavljati. Bolest ulazi u hroničnu fazu sa periodima aktiviranja ... A sada o lekovima. Princip dejstva lekova, gotovo bez izuzetka je zasnovan na tome, da ti otrovi atakuju na bilo koji živi organizam, kako na izazivače bolesti, tako i na samo ljudsko telo. Pretpostavlja se da takvi otrovi, brzo ubijaju izazivače bolesti, i da samo malo štete organizmu ... koji će, štaviše, veoma brzo biti u stanju da se vrati u normalu. Ali, nažalost, infekcija se kako bi živela, veoma brzo prilagođava ovim otrovima i onda ne reaguje na njih.

- 225 -


Šta da se radi u takvoj situaciji?!. U ovoj situaciji, samo se povećava snaga i koncentracija otrova. I čim koncentracija lerkarskih otrova bude prihvatljiva, telo više nije u stanju da neutrališe njihov uticaj na svoje organe i sisteme, počinje trovanje lekovima i uništavanje organizma. U isto vreme, kao što se vidi iz principa delovanja lekova, oni ni na koji način ne utiču na mehanizme kontrole mozgom organa i sistema organizma. Većina trenutno poznatih lekova, u koncentraciji, koja razorno utiče na uzročnika, ima isti destruktivni efekat na samo ljudsko telo. Teško je reći koje je od ova dva zla manje ... Tako je, era medicinskog lečenja u medicini došla do svog logičnog kraja. I moramo odati priznanje, da je vrlo mnogo bolesti i njihovi uzročnici, ostavilo ljude zauvek. Uzročnici bolesti koji nisu mogli da se prilagode nepovoljnim uslovima za njih su poginuli, ali, nažalost, na njihovo mesto dolaze novi, kao što je virus AIDS-a ... Ostali, koji su bili u stanju da se prilagode, nastavljaju da se aktivno razvijaju u organizmu ljudi, često izazivajući nepovratne promene. Samo, verovatno nije neophodno pomagati tim bolestima da "pokoravaju" ljude, trujući ih i uništavajući i sa lekovima ... Medicina mora da pronađe ili da usvoji druge metode u borbi protiv bolesti, koji bi zaista bili u stanju da pomognu ljudima. Jedna od tih tehnika je uticaj na čovekovo biopolje drugim čovekom. Uz pravilno i tačno izlaganje, sa znanjem zakona razvoja i funkcionisanja ljudskog tela, moguće je ne samo da se pobedi uzročnik, već i da se povrati normalan rad organa ili celog sistema. Dalje, ja bih hteo da pokrenem još jedno pitanje, koje je postalo "kuga" s kraja dvadesetog veka i preti da dovede do groba značajan deo svetske populacije - to je problem stečene imunodeficijencije. Problem AIDS. Razloga, što je AIDS postao opasnost za ljude, ima nekoliko: 1) gustina naseljenosti planete je mnogo veća od optimalne za čoveka, kao vrste žive prirode, uključene u ukupnan ekološki sistem. Preterana gustina sveukupnog psi-polja negativno utiče na ljude, koji ga sami stvaraju. Istovremeno, ruši se i slabi lično zaštitno psi-polje svakog čoveka, i kao sastavni deo toga na nivou fizičkog tela, imunog sistema organizma. Preterana

- 226 -


gustina psi-polja ΔW+ potiskuje timus, koja kontroliše imuni sistem organizma. Naravno, maksimalan negativan uticaj je na mestima gde je velika koncentracija ljudi - u gradovima, posebno onim velikim. Paralelno, višak gustine sveukupnog psi-polja depresivno deluje na hormonalni sistem ljudi. A posebno jako na seksualne funkcije muškaraca. Što dovodi do rane masovne muške impotencije. I, opet, veoma je česta u velikim gradovima. 2) aktivno suzbijanje imunog sistema čoveka putem lekova, što je naročito aktivan proces, i već je na ogromnom nivou, u poslednjih sto godina. Već nekoliko generacija ljudi je izloženo tom lekarskom napadu. I to, na kraju, dovodi do toga, da deca rođena danas imaju slab imuni sistem, već ugrađen u genima. 3) negativan efekat na organizam u celini, a posebno na imuni sistem proizvodi negativan uticaj čoveka na životnu sredinu, izazvanog aktivnostima čoveka. Tokom svog "osvajanja" prirode čovek je otrovao vodu, vazduh i zemljište. Sve što može da uništi čovek, kao rezultat svojih "razumnih" aktivnosti, uništio je ... U ljudski organizam ovi otrovi su počeli da se unose hranom, vodom, vazduhom. Osim toga, čovek sam sebe (takođe dobrovoljno), uništava i truje otrovima, uzimanjem droga, alkoholom, nikotinom. Svi ovi ovi razlozi zajedno, doveli su do značajno smanjenog nivoa imune aktivnosti. Pored toga, normalno zaštitno psi-polje ljudskog organizma negativno utiče na bilo koju infekciju i stvara veoma nepovoljne uslove za razvoj većine živih organizama. Mogućnost za aktivan razvoj infekcije kod ljudi se javlja kada se nivo psi-zaštite organizma smanjuje na prihvatljiv nivo za tu vrstu infekcije. Tek nakon toga infekcija počinje da se razvija u telu, dobijajući "odskočnu dasku" ... O simptomima AIDS-a se pominje još u hronikama manastira pre osam stotina godina. Nesumnjivo, on je ranije postojao. Samo broj ljudi, koji su bili bolesni od ove bolesti, bilo je veoma malo. Samo su pojedinci nivo svog zaštitnog psi-polja smanjivali do tačke gde u telo može da prodre virus AIDS. Da, štaviše, homoseksualnost, koja je optužena kao uzrok AIDS-a, je svojstvena ljudskoj prirodi od ranih dana ljudskog postojanja, kao vrste divljih životinja. O tome postoji skup dokaza u letopisima, i u književnosti svih plemena i naroda, od pojave čoveka na Zemlji do danas ... Procenat homoseksualaca, takođe, nije bio veći nego sada. Prosto je ljudi bilo mnogo manje nego što je danas, a udeo homoseksualaca u ciframa, u našem vremenu je postao veoma impresivan ... O prirodi i uzrocima homoseksualnosti

- 227 -


vratićemo se malo kasnije, a sada - o razlozima za bum AIDS-a krajem dvadesetog veka ... Kao što smo već rekli, glavni razlog za nagli razvoj bolesti je smanjenje aktivnosti zaštitnih svojstva organizma do nivoa gde se virus AIDS-a može uskladiti sa telom, i kada postoje povoljni uslovi za njegov razvoj. Pretpostavimo normalan nivo aktivnosti zaštitnog psi-polja imunog sistema na deset konvencionalnih jedinica (sl.109).

sl.109

- 228 -


Pretpostavimo da pri nivou koji je jednak šest standardnih jedinica, postoje povoljni uslovi za virus AIDS-a, i njegov razvoj u ljudskom telu. Na osnovu ovih pretpostavki, mogućnost uvođenja u virusa organizam čoveka virusa AIDS nastaje tada, kada nivo imunog aktivnosti čoveka postane šest jedinica. Virus se uvodi i počinje period inkubacije bolesti. Karakteristike virusa AIDS - su u tome, da se on uvodi u hromozome ćelija koštane srži. Posle su te ćelije transporteri, počinju da sintetišu sve više i više novih molekula RNK virusa, koji u istim tim ćelijama stvaraju sopstveni zaštitni proteinski omotač. Nakon toga, virus ulazi kroz krv u sve više i više oblasti koštane srži mozga, gde se ista stvar dešava ... Virus uništava T limfocite ljudskog tela. I nakon nekog vremena koncentracija virusa u telu dostiže vrednost, pri kojoj organizam gubi takvu količinu Tlimfocita, da se nivo aktivnosti imunog sistema smanjuje do dve standardne jedinice (sl.109). Pri takvom nivou imonog sistema mnoge infekcije dobijaju povoljne uslove za svoj razvoj. Organizam čoveka je napadnut od strane mnogih bolesti i istovremeno, virusa AIDS-a, nastavljajući da se razvijaju u čoveku, i postepeno uništavajući sve T-limfocite. Telo postaje potpuno nezaštićeni i brzo umire...5 Bilo je u poslednje vreme prijavljenih slučajeva u kojima je bilo moguće detektovati kod ljudi da je broj T limfocita smanjen, kao kod AIDS-a, ali se virus u krvi ljudi nije mogao pronaći ... Ovi slučajevi su doveli do zastoja modernu medicinu. Gde se nalazi nosilac ove bolesti?!. ---------------------------------------5

Prilikom pisanja ove knjige, bio sam ubeđen da je virus side realan, ne mogavši ni da zamislim i kad bih mogao, da ljudi, naročito lekari, mogu da lažu celom svetu, plašeći ih smrtonosnim virusom. Ispostavilo se da niko nikada za svo vreme histerije o AIDS-u nije dobio kulturu ovog virusa. Sva histerija AIDS-a od početka je bila ništa drugo nego specijalno napravljena patka, čiji je cilj bio da se ostvari redovna zarada. Ljudi ne umiru od AIDS-a, već od iscrpljenosti imunog sistema! A do iscrpljivanja imunog sistema dolazi, ne virusom AIDS-a, već drugim uzrocima: masivnih doza antibiotika i lekova, što je dovelo do gotovo potpunog uništenja ljudskog imunološkog sistema. Više informacija o tome piše u glavi.21, prvog toma knjige "Ogledalo moje duše."

5

- 229 -


Da bi se razumeo ovaj fenomen, podsetimo da su tokom evolucije mnoge vrste živih organizama, uključujući i proste, bile isterane iz svojih ekoloških niša od strane naprednijih organizama. Tako su i neki virusi izgubili fizički gust temelj - molekul RNK sa proteinskom školjkom. Prosto, svi ti molekuli su se apsorbovali i podelili drugim živim organizmima. Ali njihova eterična struktura se očuvala - eterično telo. Prilagođavajući se uslovima života na eteričnom planu planete, oni su bili dinamičniji nego na fizičkom planu. Pri tome, eterična tela izumrlih virusa koja su mogla da se uvedu u strukturu T-limfocita na njihovom eteričnom nivou, su bila uništavana, što je zauzvrat dovelo do uništenja ovih T limfocita. To je slika koja je iznenadila doktore ... Nema virusa u krvi, a ljudsko telo gubi svoje T-limfocite, kao i pri prisustvu u krvi virusa AIDS-a. Za sprovođenja takvog postupka je samo potrebno da se pojave povoljni uslovi za uvođenje izumrlog virusa u eterično telo čoveka. A to je moguće tada, kada je oslabljeno ne samo fizičko telo, već i zaštitno energetsko polje suštine ... Priroda ekoloških bolesti je - vrlo jednostavna. Kao rezultat trovanja ekološke sredine zbog ljudskih aktivnosti, u vodi, zemlji i vazduhu skupila se velika doza otrova, koji sa vodom, hranom i disanjem ulaze u organizam, uzrokujući trovanje sa svim posledicama. Sa prirodom karmičkih bolesti suočićemo se detaljnije u narednom poglavlju.

- 230 -


Glava 9. Uticaj suštine na organizam i psihu čoveka Suština čoveka ... Ona ulazi u oplođenu jajnu ćeliju u pri začeću i ostavlja fizičko telo u trenutku njegove smrti ... Kroz sav život čoveka suština prolazi kroz razne faze svoje evolucije i razvoja, i utiče na fizičko telo u kojem se nalazi. Suština čoveka ima temelj, formirana je od tri tela: eteričnog, astralnog i mentalnog. Kod svakog čoveka, svako od ovih tela suštine može biti više ili manje razvijeno, ili da se nalazi u početnom stanju. Ali postoji jedno pravilo: 1) pun stepen astralno telo može da razvije tek nakon završetka razvoja eteričnog tela do određenog nivoa, kada nestane kvalitativna barijera između fizičkog i astralnog plana planete; 2) pun stepen mentalno telo, može da razvije tek nakon završetka razvoja astralnog tela do nivoa gde nestaje kvalitetna barijera između fizičkog i prvog mentalnog plana planete. Kada nastanu uslovi za razvoj još jednog tela suštine, prethodna tela nastavljaju dalje svoj razvoj. Ovakav razvoj može biti i aktivan i veoma spor. Stoga, svako od tela može imati dominantan položaj u strukturi suštine. Drugim rečima, svako od tela može biti neproporcionalno razvijeno među drugim telima suštine. To su definisane samo sekvence razvoja suštine posle rođenja. Pored toga, čovek nastavlja da se razvija tokom svog života. Druga je stvar, koji je znak ovog razvoja - plus ili minus ..? Zbog toga, u većini slučajeva, postoji stalna promena u odnosu nivoa razvoja svake suštine. Takve promene definitivno treba da se manifestuju u čoveku samom, u njegovom ponašanju, psihi. Psihologija razlikuje četiri osnovne vrste psihe čoveka: 1) sangvinistički tip (optimističan) 2) flegmatični tip (ravnodušan) 3) melanholični tip (melanholik) 4) holeristički tip (kolerik) Ovakvav niz nije slučajan. Koji su uzroci ovog niza? Hajde da pokušamo da shvatimo ... Svako telo temelja suštine u procesu njenog razvoja može da zauzima dominantnu poziciju u tom temelju. Ali mentalno telo, na primer, počinje da se razvija poslednje od osnovnih temeljnih tela, i stoga, počinje da utiče na kvalitativnu strukturu suštine mnogo kasnije, nego druga tela. Osim toga,

- 231 -


većina ljudi ne uspeva da razvije svoje mentalno telo do nivoa na kojem ono može da postane dominantno u osnovi suštine. Eterično telo svakog čoveka završava svoj razvoj sa 6-8 godina njegovog života. Tada se otvara kvalitativna barijera između fizičkih i astralnih planova, i astralno telo započinje razvoj. Postavlja se pitanje: "Ali, dete od svog rođenja ima svoj karakter i određenu vrstu mentaliteta" I to je apsolutno tačno. Nema protivrečnosti u ovome. U trenutku začeća dolazi suština koja već ima svoju osnovnu kvalitativnu strukturu. I to se manifestuje u ponašanju deteta od prvih dana njegovog života. Kvalitativna struktura temelja suštine koja je stigla ima samo određenu tačku svog razvoja u fizičkom telu. Dakle, samo pri dostupnosti fizičkog tela suština se aktivno razvija. Sada, razmotrimo dve vrste temelja suštine kada: a) dominantan položaj u temelju suštine zauzima eterično telo. b) dominantan položaj u temelju suštine zauzima astralno telo.Ne zaboravimo, kako se manifestuje kod čoveka svako od ovih tela, na ono na šta ona utiču. Eterično telo čoveka se prikazuje u njegovoj aktivnosti i fizičkoj snazi, uključujući i seksualnu. To je razlog zašto mladi uzrasta 16-20 godina imaju povećanu seksualnu aktivnost, tzv hiperseksualnost. U ovom uzrastu, još se nije završilo formiranje astralnog tela i razvijenije je u većem stepenu nižeastralna struktura astralnog tela, koja se manifestuje u celom kompleksu negativnih emocija - agresivnost, nasilje, itd. Astralno telo se prikazuje u emocionalnom stanju čoveka. Osim toga, ako je razvoj astralnog tela iz jedne forme materije G (niže astralno telo), to se izražava u celom kompleksu negativnih impulsa i težnji, koje dominiraju kod takvog čoveka, i često su uzrok njegove neduhovnosti. Razvoj punog astralnog tela iz dve forme materije G i F iskazuje se u pozitivnim težnjama i motivaciji i predstavlja osnov za razvoj duhovnosti čoveka. Prema tome, ako u temelju suštine dominira eterično telo (sa punim astralnim telom) kod ljudi se manifestuje sangvinistički tip temperamenta [optimističan] (sl.110).

- 232 -


sl.110

- 233 -


Kod takvog čoveka će volja dominirati nad emocijama u pozitivne. Takav čovek može da kontroliše svoje emocije. Ako je kod čoveka, u osnovi dominacija eteričnog tela, razvija se samo niže astralno telo, i on se pojavljuje kao flegmatičan tip temperamenta [ravnodušan] (sl.111).

sl.111

- 234 -


Flegmatik ima dovoljno volje i snage, da bi sproveo već duže vreme ovaj ili onaj posao, ali nema pozitivnih emocionalnih stimulansa za to, da bi bio generator samih ideja. Među flegmaticima ne može biti lidera. Oni su uvek spremni da idu za drugim, pri čemu ispoljavaju upornost i fanatizam u postizanju postavljenog cilja, i veoma retko menjaju svoja uverenja ... i konzervativan je prilikom procene neke nove ideje i inovacije. Kada u temelju suštine dominira astralno telo iz materije jedne forme G (niže astralno telo) (sl.112),

sl.112

- 235 -


kod čoveka se pojavljuje melanholični tip temperamenta [melanholik]. Takav čovek je emocionalno nestabilan, pasivan u delovanju. Dovoljni su manji problemi da padne u duže periode depresije, a to je zbog činjenice, da su po svojoj energetskoj strukturi negativne emocije harmonične sa niže astralnim telom. To dovodi do aktivnog uključenja u negativne protoke energija, čovek pri tome dugo vremena ne može da se "isključi" iz ovog stanja i vrati u normalu. I na kraju, sa dominacijom u temlju suštine astralnog tela iz dve forme materije G i F (gornje astralno telo), kod čoveka se prikazuje koleričan tip temperamenta [kolerik] (sl.113).

sl.113

- 236 -


Pri tome čovek stvara oko sebe dosta pozitivnih emocija, lako prelazi iz jednog emotivnog stanja u drugo. Struktura njegovog astralnog tela neharmonična je sa negativnim emocijama, pa u negativnom emocionalnom stanju kolerik dugo ne može da bude, on se brzo vraća u pozitivno emocionalno stanje. I opet, kolerik brzo stvara ideje, ali nema dovoljno snage, volje i istrajnosti za sprovođenje ovih ideja. Ako to, šta on radi, ne radi brzo, kolerik odmah to baci i okreće se novoj ideji ... Za bolju jasnoću i razumevanja svega toga, neophodno je da se shvate zakoni razvoja astralnog tela. Nakon završetka razvoja astralnog tela iz jedne forme materije G, nestaje nutrašnja podbarijera astralnog plana, i nastaju potrebni uslovi za dalji razvoj astralnog tela. Dalje, nastavlja se evolutivni put astralnog tela iz druge materije F i postepeno se formira puno astralno telo (astralno telo od dve forme materije, strukturmo harmonično sa astralnim planom). Nakon gradnje astralnog tela iz jedne forme materije G i do završetka njene evolucije iz druge forme materije F, postoji mnogo međustanja razvoja astralnog tela. Pri tome, ako u astralnom telu dominira jedna forma materije, G, govori se o nižem astralnom telu. A ako dominira druga forma materije F, govori se o višem astralnom telu. Na taj način, kvalitativna struktura astralnog tela određuje mnoge aspekte emotivnih stanja. Treba napomenuti da je gotovo nemoguće naći ljude "čistog" tipa temperamenta. Tokom svog života, svako nastavlja da se menja, pri tome se menja i kvalitativna struktura njegove suštine. Pored toga, kako fizičko telo periodično treba odmor, tako i svako od tela iz temelja suštine s vremena na vreme mora periodično da se odmori. I ako pun ciklus aktivnosti fizičkog tela čoveka u većini slučajeva iznosi dvadeset i četiri sata dnevno (biološki ciklus promene aktivnosti i odmora, tokom kojeg fizičko telo obnavlja svoj potencijal), takođe svako od tela temelja suštine ima svoj ciklus aktivnosti, različit za svako od tela. Sada dolazimo do razumevanja prirode bioritma čoveka. Kompletan ciklus aktivnosti eteričnog telo čoveka ima trajanje od dvadeset tri dana, ono utiče na fizičku aktivnost čoveka i zato se zove - fizički bioritam (sl.114).

- 237 -


sl.114

- 238 -


Kompletan ciklus aktivnosti astralnog tela u periodu od dvadeset osam dana utiče na emocionalnu aktivnost i zato se naziva emocionalni bioritam (sl.115).

sl.115

- 239 -


Konačno, kompletan ciklus aktivnosti mentalnog tela čoveka ima trajanje od trideset tri dana i utiče na intelektualnu aktivnost čoveka i stoga se naziva intelektualnim bioritmom (sl.116).

sl.116 - 240 -


Može se videti da je primetan odnos između složenosti organizacije svakog tela temelja suštine i potpuno trajanje punog ciklusa aktivnosti svakog od njih. Što je složenija struktura tela, to je duži pun ciklus njegove aktivnosti, što je i razumljivo. Dalje, svako od ostalih mentalnih tela, u slučaju postojanja kod čoveka, takođe ima svoj puni ciklus aktivnosti, sa sve većim i većim trajanjem. Drugo mentalno telo ima ciklus aktivnosti od četrdeset i devet dana, a treće mentalno telo - sedamdeset četiri dana, a četvrto - stotinu i deset dana. Dakle, bioritam svakog čoveka utiče i na njegov temperament. Isto tako, tip psiha čoveka utiče na učestalost aktivnosti tela koje čine temelj suštine. A sada bih želeo da se vratim na događaje koji se dešavaju tokom sna čoveka. Podsetimo se da je oko fizičkog tela čoveka stvoreno zaštitno psipolje, obezbeđujući najpovoljnije uslove za razvoj kako tela tako i suštine. Zaštitni energetski omotač štiti ne samo od uticaja psi-polja drugih živih organizama, već i od svih drugih polja životne sredine, uključujući i uticaj sa drugih planova planete. Uticaj sa drugih planova, u većoj meri sa eteričnih i nižeastralnih, takođe je određen debljinom kvalitativne barijere između fizičkog i eteričnog plana planete. Debljina te barijere ima dnevni ciklus: maksimum u toku dana a noću je minimalna (sl.117.).

- 241 -


sl.117

- 242 -


To je vezano za to, što tokom dana protok energije - materije - dolazi od Sunca, i zasićije sve nivoe Zemlje, a noću ovi planovi gube višak forme materije, koje ih obrazuju, što dovodi do smanjenja debljine kvalitetnih barijera između svih planova planete. Zbog toga je minimalna debljina kvalitativne barijere između fizičkog i eteričnog plana između devetnaest časova uveče i četiri sata ujutro. Ovo je vreme najpovoljnije za akcije astralnih životinja. Nije slučajno što u svim bajkama, legendama i tradicijama, u to vreme dejstvuju nečiste sile u obliku đavola, vampira, veštica, vukodlaka, itd, itd. Bez obzira koliko to čudno izgledalo na prvi pogled, ali u tim starim pričama ima mnogo više istine nego u našoj savremenoj nauci ... Pored dnevnih oscilacija gustine kvalitativne barijere između fizičkog i eteričnog plana, na njegovu debljine utiče i Mesec. Na svim nivoima naše planete, njene obrazujuće forme materije prelivaju se ka Mesecu, zasićujući njegove ravni - planove. Baš kao što Sunce ispunjava tim formama materije sve nivoe Zemlje. Maksimalan protok se dešava u danima punog meseca, što smanjuje debljinu kvalitativne barijere između fizičkih i eteričnih planova. U isto vreme intenzivira se negativan uticaj na osobe na eteričnim i nižeastralnim planomvima planete. Pri neutralizaciji ovog negativnog uticaja, debljina zaštitnog psi-polja opada i postaje minimalna u danima punog meseca (sl.118, sl.119 i sl.120).

- 243 -


sl.118 - 244 -


sl.119

- 245 -


sl.120 - 246 -


To je, opet, povoljno okruženje za aktivno dejstvo astralnih životinja, koje, kada nađu slabosti u zaštiti tela, čine probijanje i kroz ta mesta ispumpavaju potencijal tela - vitalnu snagu čoveka. Podsetimo, fizičko telo, rastvara supstancu, oslobađa forme materija, koje formiraju tu supstancu, koja teče između nivoa koji omogućavaju razvoj i celovitost tela suštine čoveka. Kroz proboj u zaštiti po kanalu te forme materija počinju da teku od čoveka ka astralnim životinjama, što im omogućava da prežive, sprečavajući raspad tela njihovih suština. Pri tome, na mestu proboja, narušava se struktura ćelija fizičkog tela i tela suštine čoveka - donora. Da bi bili u stanju da ispumpaju deo potencijala, generisanog fizičkim telom čoveka, astralne životinje moraju da se usklade sa njegovom kvalitativnom strukturom. I tako, kako je nivo evolutivnog razvoja astralnih životinja značajno niži od nivoa razvoja čoveka, dolazi do transformacija strukture čoveka do nivoa strukture astralnih životinja (sl.121, sl.122).

- 247 -


sl.121 - 248 -


sl.122

- 249 -


To dovodi do uništenja kvalitativnih struktura ćelija čoveka u predelima tih zona proboja do eteričnog nivoa. Ove ćelije funkcionalno ispadaju iz jednog kontrolnog sistema i prestajuu da se razvijaju po programu organizma čoveka. Nastaju ćelije raka, čiji brz razvoj dovodi do veoma brzog uništavanja celog organizma (sl.123).

sl.123 - 250 -


Nisu slučajno ćelija raka identične zigotnim ćelijama. Rak, čije se ćelije nekontrolisano i brzo dele, uzima veći deo energije organizma, dovodi do toga, da svi organi i sistemi organizma čoveka ne dobijaju dovoljnu količinu energije, potrebnu za normalno funkcionisanje, preoptrečujući ga i brzo uništavajući. Uzrok raka je uništavanje normalne strukture ćelija organizma na nivou suštine. Stoga, bez obzira na to ako bi uklonili rak, za najviše pet godina (kada dolazi do redovne zamene ćelija obolelih organa), taj rak bi nastavio ... Takva probijanja najčešće potiču iz astralnog plana, na taj nači uništavajući u većem stepenu ćelije, koje imaju različite nivoe razvoja svojih astralnih tela. Većina ćelija koje imaju eteričnu strukturu, obnavlja se svakih pet godina, što i određuje cikličnu pojavu raka (sl.124 i sl.125).

sl.124 - 251 -


sl.125

- 252 -


Samo vraćanjem svih ćelija na normalnu strukturu, karakterističnu za taj tip ćelije, može da se spreči novi rak kod čoveka. Veoma interesantan primer koji potvrđuje ovo, može da posluži takav eksperiment: Uzeta su dva hermetički zatvorena suda. U jedan od njih je stavljena kancerogene kultura a u drugi - kultura zdravog, normalnog tkiva. Sudovi su postavljeni jedan pored drugog u mraku (bez sunčevog svetla debljina barijere između fizičkog, eteričnog, astralnog i drugih planova je minimamalna) i nakon izvesnog vremena normalno tkivo postaje kancerogeno. Činjenica je da ćelije sa primitivnom strukturom imaju mnogo veći potencijal nego ćelije složenije strukture. A primitivnije ćelije uvek dominiraju. Kao što se vidi iz ovog eksperimenta, u odsustvu međudejstva na fizičkom nivou, dešava se transformacija normalnih ćelija u ćelije raka. Razaranjem strukture zdravih ćelija na astralnom i mentalnim planovima može se javiti jak emocionalni stres, pre svega - negativan, kada popunjavanje astralnog tela energetskim tokovima premašuje dozvoljeni nivo od kritičnog opterećenja astralnog tela. Struktura astralnog tela počinje da se ruši na prvom mestu na najslabijim mestima, što na kraju dovodi do pojave kancerogenih ćelija. Dalje, hormoni koji stimulišu procese cepaju supstancu na forme materija koje je formiraju, mogu takođe biti uzroci energetskog rušenja strukture ćelija organizma. Ovo je naročito često kada naglo padne koncentracija hormona u organima čoveka, što dovodi do uništavanja normalnih ćelijskih struktura tih organa i razvoja raka ... Pored uništenja zaštite i ispumpavanja energije (energetski vampirizam) moguće je još nekoliko tipova delovanja na fizičko telo sa eteričnog i nižeeastralnog plana planete. Kako se to može manifestovati?!. Ako, iz nekog razloga, čovek ima oslabljeno zaštitno psi-polje, postoji mogućnost ne samo proboja na bilo kom mestu, već i prolaz kroz zaštitu, i zahvatanje fizičkog tela drugom suštinom. Pri tome,može da uđe kako ljudska suština, tako i suština bilo koje astralne životinje. Razmotrimo ovo detaljnije ... Kada je pun mesec, kada je negativan uticaj energetskih tokova iz astralnog i eteričnog plana maksimalan, postoji još veće ugnjetavanje već oslabljenog psi-polja. A u nekim slučajevima ono može nestati potpuno ... U fizičko telo bez psi-zaštite ili sa veoma slabom psi-zaštitom može ući ne samo suština čoveka, kome pripada to telo, već i neki drugi entitet sa etreičnog ili nižeastralnog plana (sl.126, sl.127, sl.128).

- 253 -


sl.126

- 254 -


sl.127 - 255 -


sl.128 - 256 -


Istovremeno, ta suština može zauzeti tuđe fizičko telo kako privremeno, tako i trajno. U ovom drugom slučaju, "domaća" suština je potpuno blokirana napadačem ili se isključuje potpuno, kao pri smrti. Dok je u fizičkom telu "tuđa" suština, ono je sredstvo kojim suština okupator ostvaruje svoje želje i potrebe. Fizičko telo se može porediti sa odećom koju čovek skida pre odlaska u krevet i ponovo oblači ujutro posle ustajanja ... I ako neko, dok vi spavate, obuče vašu odeću, radi u njoj sve što hoće, a posle vam je vrati, onda vi, naravno, nećete znati šta je radio čovek, noseći vašu odeću u periodu dok ste spavali. I ako neko, videvši tu istu odeću na vama, kaže, da je video čoveka u toj odeći, koji je učinio ovo-ili-ono, onda će to za vas biti jednako eksploziji razarujuće bombe ... To je sasvim uobičajena pojava među psihijatrijskim bolestima kod ljudi. Veoma zanimljiv je primer jednog fenomena ove vrste ... Jedna devojka je bila veoma strogog morala, vodila lep životni stil i nije dozvoljavala nikakav seksualni kontakt sa muškarcima. Svake večeri odlazila je na spavanje i budila se ujutru spokojna. Ali kada je njena suština tokom spavanja napuštala telo, u napušteno fizičko telo ulazila je druga ženska suština, ali sa potpuno suprotnim moralom ... "Nosila"je slobodno telo, izlazila je na ulicu i imala buran seksualni život. Ujutro, pre povratka"prirodne" suštine u telo domaćina, vraćala se ta suština na svoje mesto, dok domaća suština apsolutno ništa nije znala o avanturama svog fizičkog tela. Jednog dana, devojka je otkrila da je trudna. Možete li da zamislite kako se osećala tada?! Šta je "sveti" duh uradio sa njom?!. Sada, malo o mesečarenju ... Fenomen tzv mesečarenja je primer nepotpunog zauzimanja fizičkog tela stranom suštinom, kada uljez ne može u potpunosti da se uključi u tuđi mozak i kontroliše sve funkcije mozga i fizičkog tela. Ona se aktivira samo na nivou primitivnih moždanih struktura, što se manifestuje u mehaničkom (nesvesnom) kretanju u stanju mesečarenja. Ako, u nezaštićeno fizičko telo uđe suština astralne životinje, zahvaćeno telo će postupati u skladu sa načinom života životinje-okupatora. I, ako je ta životinja, u svom prethodnom životu, u svom fizičkom telu ubijala druge životinje i jela ih, "posuđujući" telo čoveka, ta suština će delovati apsolutno isto, koliko to dozvoljava, naravno, mogućnost tela čoveka (sl.129, sl.130 i sl.131).

- 257 -


sl.129

- 258 -


sl.130

- 259 -


sl.131 - 260 -


Ovo je razlog za pojavu ljudi - vukodlaka. Naravno, fizičko telo se ne menja po slici i sličnosti suštine astralne životinje, već samo postupci ovog astralnog bića. Da registruju suštinu mogu samo oni ljudi čiji mozak ima kvalitativnu strukturu, koja omogućava da se dobiju informacije (u smislu da vide i čuju) sa drugih nivoa planete. I još ... Nije slučajno u pričama i legendama svih naroda i vremena kada ubiju vukodlaka, da njegovo telo prima oblik ljudskog tela. Činjenica je da pri smrti fizičkog tela, i suština astralne životinje ne može duže da ostane u njemu. A sada ćemo razmotriti druge situacije koje dovode do uništenja ili slabljenja zaštitnog psi-polja čoveka. Jedna od najzanimljivijih pojava te vrste je uticaj alkohola na telo čoveka i njegovog zaštitnog psi-polja. Alkohol, odnosno, etil alkohol sadržan u njemu, ima snažnu negativnu energiju. Eterična struktura etil alkohola je veoma aktivna i jako utiče na eterično telo čoveka. To je jedan od razloga zašto je pijan čovek mnogo slabiji nego trezven čovek. Alkoholna pića imaju jednu karakteristiku koja je uzrok psihološke potrebe za alkoholom. On sadrži jednostavne šećere - glukozu i fruktozu, koji se veoma brzo apsorbuju u krvi i proizvode talas pozitivne energije. Etil alkohol po svom uticaju na telo, je inertan. Njegova negativna struktura deluje kroz nekoliko sati, kada organizam, njegova jetra, više nije u stanju da neutrališe etil alkohol. Jetra proizvodi enzim koji razara alkohol. Činjenica je da je etil alkohol proizvod raspadanja složenih šećera, i stoga jetra proizvodi taj enzim. Ali, naravno, ne za to, da bi razlagao popijen čovekom etil alkohol. Na taj način, nakon nekoliko sati intenzivnog rada, jetra čoveka troši sve svoje rezerve i resurse za razvoj ovog enzima. Ostatak između količine etil alkohola koje je čovek popio i one i koju telo može da razgradi, počinje da negativno utiče na eterično telo čoveka. Pri tome, eterično telo čoveka je zasićeno negativnom energijom, što dovodi do narušavanja ravnoteže temelja suštine. I kao rezultat, dramatično se smanjuje gustina zaštitnog psi-polja čoveka. Vrlo često, ujutru, nakon pijenja alkohola, čovek se oseća mamurnim, vrlo umorno, sa vrtoglavicom, mučninon, povraćajući. Povraćanje je, uzgred, još jedna odbrambena reakcija organizma; kada jetra nije u stanju da nastavi da razgrađuje alkohol, mozak stimuliše grčeve u stomaku i crevima kako bi se izbacilo ono što je još ostalo u njemu (zahvaljujući tome, deo alkohola se izbacuje iz organizma).

- 261 -


Psihološki, imajući ujutru takvo stanje, čovek pamti da se nakon što je pio alkohol, osećao veoma dobro. A prirodna reakcija je da je potrebna još jedna doza alkohola ... I to se ponavlja. A ako se to nastavlja aktivno i duže vreme (za različite ljude - različiti vremenski periodi), onda čovek dovodi sebe do akutnog trovanja alkoholom. Pri tome zaštitna školjka čoveka postaje sve slabija i slabija, oko njega se okupljaju astralni vampiri, u očekivanju velikog praznika ... Telo alkoholičara počinje da se brzo raspada i stari. A kada telo čoveka kao rezultat dugogodišnjeg uzimanja alkohola, nije u stanju da sasvim ragrađuje etil alkohol, njegova koncentracija u moždanim neuronim počinje da raste i dostiže kritičnu vrednost, na kojoj neuroni počinju da umiru. U takvoj situaciji, suština čoveka prelazi na ekstremne mere - otvara strukturu neurona fizičkog mozga, pri čemu protok materije sa viših mentalnih planova počinje da probija sva tela čoveka i razgrađuje etil alkohol. Ali, kao što neuroni mozga evoluciono nisu spremni za to, počinje i uništavanje njihovih postojećih struktura - začetke mentalnih i astralnih tela. Ovo je - krajnji metod, od čijih su posledica organizam i suština još uvek u stanju da se oporave, ali opet je to moguće najviše dva puta, ne više. Ako se to dešava često, počinje vrlo brzo uništavanje temelja mentalnog, a posle i potpuno uništenje astralnog tela suštine. Iz tog razloga, mozak alkoholičara posle smrti izgleda kao kod novorođenčeta, a ponekad čak kao kod fetusa skoro potpuno gladak ... Ovaj mozak prolazi kroz fazu obratne evolucije. Zanimljivo je, da u momentu takvog "otvaranja" mozak čoveka može da prima informacije sa drugih planova planeta: čovek počinje da vidi "pakao", i razne druge, malo prijatne stvari. Samo u takvom stanju mozak čoveka vidi astralne životinje, koji po izgledu zaista nisu prijatne, a često još odvratnije od samog đavola ... Uzgred, o "đavolima" ... U doba dinosaurusa je bila jedna vrsta (takođe izumrla) - uspravnohodajuća, sa razvijenim prednjim troprstim udovima, vrlo sličnim ruci, takođe troprstim nogama, sa repom, sa oblikom lobanje sličnoj čovekovoj sa velikim očima i ustima nalik kljunu, a kod nekih sorti su čak bili rogovi ... Zar ovo nije potpuna slika đavola, koji u paklu grešnike kuva u vrelom kotlu .. nije li to zabavno?!? Ovaj izumrli vid dinosaursa, paleontolozi su nazvali dizanopitek. Dakle, u stanju akutnog alkoholnog trovanja čovek vidi ove astralne životinju koje, štaviše, pokušavaju da potpuno unište ostatke njegovog zaštitnog psi-polja i slasno "pojedu" njegovu energiju ... Kada neko vidi sve ovo, on prirodno pokušava da se sakrije ili da odbije ove napadače "predatore". I ako oni, koji

- 262 -


se ne nalaze u istom stanju kao oni, posmatraju sve to neko vreme, njihove akcije, težak govor, izgleda im sve više čudno ... pogotovo kada počnu da im pokazuju, da se iza nekog ugla pojavljuju ova ili ona čudovišta .. . Lekari nazivaju ovo stanje "delirijum tremens" i uzimaju u obzir sve ove vizije i halucinacije. Ali sve te "halucinacije" su nekako veoma zanimljive: svi ljudi koji su u stanju "delirijum tremensa" (a njih je na hiljade ili milione ljudi, ako govorimo o istoriji čovečanstva), bez obzira na starost, rasu, kulturu, verovanja i obrazovanje, videli su i vide gotovo istu stvar ... to je previše da svi imaju iste "halucinacije", zar ne? .. I ako je moguće zamisliti, da je ljudima prošlih vekova, posle ispričanih im u detinjstvu bajki i propovedi sveštenika o paklu, njihova bolesna mašta dovodila njima te suštine, onda je to uzrok što ljudi danas koji ne veruju u "strašne priče" ( a neki od njih čak ih nisu nu čuli), u stanju "delirijum tremensa" vidi iste "demone", koje su videli njihovi očevi i dedovi?!. Naravno, ovo nije - halucinacija ... Čovek u stanju "delirijum tremensa" vidi prave suštine eteričnog i nižeeastralnog nivoa Zemlje. Samo niko, nažalost, ne daje tome pravilno objašnjenje. A sada o narkoticima ... Uticaj narkotika na organizam čoveka je još poražavajući. To je zbog nekih specifičnosti samih narkotika. Narkotici su organske supstance koje imaju snažnu osnovnu strukturu i negativnu energiju. Posle upotrebe narkotika brzo kroz krv uđu u mozak. I kada koncentracija otrova postane kritična ili postane natkritična, dešava se sledeće: da bi razložila ove otrove suština proširuje neurone u mozgu na više mentalne nivoe. Istovremeno struktura neurona, koji nemaju ove nivoe, pri tečenju potoka energije tih nivoa kroz njih, počinju brzo da kolabiraju . Istovremeno, dešava se razlaganje narkotičkih supstanci tokovima energije mentalnih nivoa . Tokom ovog vremena, čovek je u stanju da vidi i čuju druge nivoe, oseća sebe tako, kako nikada osetio nije u životu ... A čovek neodoljivo počinje da iznova i iznova dolazi u stanje blaženstva koje je jednom iskusio ... A da bi mozak mogao ponovo da se otvori,trebaju sve veće i veće doze narkotika. Mozak se ponovo otkriva, i još jače kolabira njegova struktura. I dalje je potrebna velika doza, da bi se desilo sledeće... Kao rezultat tih napora organizma i struktura suštine se vrlo brzo i nepovratno uništava. Svaki pokušaj čoveka da otvara mozak, kada je on evoluciono nepripremljen za to, jednako je pokušaju da se otvori nezreli pupoljak cveta. Kada se to

- 263 -


dogodi, cvet vene i umire, i nikada neće moći da se vidi u svojoj pravoj lepoti ... Samo pri skladnom razvoju i evoluciji, kada mozak akumulira strukture viših mentalnih ravni razvija "lotos", preko fizičkog tela, kroz tela suštine počinju da teku energije viših mentalnih sfera, dajući čoveku mnogo više, kako u osećanjima, tako i u mogućnostima. Sa ovim razvojem mozga i suštine čovek je u stanju da samo uticajem svojih misli, psi-poljem utiče na mnoge procese koji se dešavaju u društvu i prirodi. Dostupno mu je kretanje u prostoru i vremenu, da vidi prošlost, sadašnjost i budućnost i da utiču na njih. I mnogo, mnogo više ... Ovo nije hipoteza, nije pretpostavka. Uspeo sam da nađem način za uticaj na harmoničan razvoj suštine čoveka, na struktuiranje njegovog mozga na viši evolutivni nivo, kada to postane moguće. Naučio sam da to radim, da širim svoju energiju, svoje potencijale. I oko pet stotina mojih učenika, koji su prošli moju školu, dobili su sve ili deo tih mogućnosti. Osim toga, posle završene škole, nastavili su evolutivni proces razvoja. Oni koji su imali manje dobili su više, ko je već imao dosta - stekao je to, o čemu nije mogao ni da sanja. Pišem ovo, ne da pokažem da je moj metod najbolji. Možda postoje i drugi načini da se to postigne pri samostalnom razvoju, ili na neki drugi način ... Jedini razlog zbog kojeg pišem ovo je, da se zaustave oni koji hrle narkoticima, kako bi "videli, čuli, osećali" ... Možete videti i čuti i osetiti sve, bez uništavanja svog mozga, svoje suštine, i obrnuto - graditi sebe. I to - realno. Potrebno je samo da želite to i da znate kako se to radi. A za to nam je potrebno znanje, znanje, i opet znanje ... znanje o istinitim zakonima prirode, procesa koji se odvijaju u nama i oko nas. I mnogo nemogućeg će postati moguće za vas ... A sada, vratimo se ponovo mozgu čoveka i mogućnosti njegovog otvaranja na drugim nivoima. Često dolazi do otvaranja mozga pri vrlo moćnim emotivnim šokovima, stresovima. Emocije poput eksplozije mozga iznutra sa astralnog plana, i nepripremljeni evolutivno mozak ponovo se otkriva, i kroz njega počinju da teku energetske tokovi, informacije. Mozak ni strukturno ni evoluciono nije spreman. On počinje da tone u masi informacija, koje nije u stanju da "svari". Takvo preopterećenje narušava funkcije neurona mozga, i mozak čoveka prestaje adekvatno da sagledava informacije koje dolaze u njega. Mozak jednostavno nije u stanju da stvori sa ovim informacijama potpuno, celo,

- 264 -


harmonično, mozaično razumevanje. U njemu vlada haos ... i ovo se dešava uprkos činjenici da je svaki element tog mozaika istinit. Kao rezultat otvaranja mozga, čovek dobija samo ... šizofreniju različitih stepena težine. Osim toga, takvo preopterećenje mozga dovodi do uništenja zaštitnog psi-polja, a postoji i mogućnost napredovanja bolesti, kako na nivou fizičkog tela, tako i na nivou suštine. I još jedan veoma zanimljiv uticaj suštine na organizam čoveka, njegovu psihu ... Suština dolazi u momentu začeća u oplođenu jajnu ćeliju ... kada se u biomasu sa muškom genetikom uključuje muška suština, a u biomasu sa ženskom genetikom - ženska suština, nema problema. Suština akumulira sebi novo fizičko telo i razvija u njemu. Ali ulaz suštine po energetskom kanalu, koji je nastao u trenutku začeća, povezan je sa harmonijom kvalitativne strukture energije tog praska i nivoa, na kojem se nalazi suština. A vrlo često nastaje situacija, kada se u biomasu sa muškom genetikom uključuje ženska suština (sl.132).

sl.132

- 265 -


Šta se onda dešava?! Prvo, suština počinje da se razvija, kao i u svakom drugom slučaju. Samo će razvoj i manifestacija tog razvoja biti malo drugačija. Nakon rođenja fizičko telo ima ogroman potencijal, dok je u isto vreme suština suprotno tome, izgubila deo svojih sposobnosti da bi stvorila fizičko telo (sl.65).

sl.65 - 266 -


Zbog toga,tokom perioda oporavka potencijala eteričnog tela fizičko telo dominira (sl.132) .

sl.132 - 267 -


Ponašanje suštine odgovara ponašanju karakterističnom muškoj genetici. Samo takav momak može da bude mekši, upečatljiviji, emotivniji, ako govorimo o vrsti muškog tipa ponašanja. On takođe raste fizički slabije. Posle obnove eteričnog tela, počinje obnavljanje astralnog tela suštine, normalan razvoj koji se završava u dobi od 14-18 godina od rođenja. Po meri razvoja astralnog tela potencijal suštine se povećava, a smanjuje potencijal fizičkog tela (sl.133).

sl.133

- 268 -


I ako se potencijal fizičkog tela, iz nekog razloga, izjednači sa potencijalom suštine (posebno u periodu razvoja astralnog tela suštine u dobi od 14-18 godina), pri prisustvu emotivnog stresa suština može da preuzme prednost u odnosu na fizičko telo, da zauzme dominantni položaj i da nametne telu ponašanje i potrebe ženske suštine ... Istovremeno, kod ovakvih muškaraca se čak menja tip hormonalnog sistema, hipofiza postaje veća, ako govorimo o normalnom razvoju muškog organizma. Ako se "revolucija" ne dogodi u to vreme, onda telo nastavlja da dominira nad suštinom. Drugi opasan period se odvija u periodu razvoja mentalnih struktura suštine, u dobi 33-36 godina (sl.134).

sl.134

- 269 -


Ako u ovo opasno vreme suština ne zauzme dominantnu poziciju, tada će ponašanje fizičkog tela nastaviti da ispoljava muški tip sa nekim specifičnostima. Poslednje vreme, kada su deca rođena sa oslabljenim imunim sistemom, smanjenim početnim potencijalom fizičkog tela, verovatnoća takvih "revolucija" se značajno povećava ... To objašnjava takvu eksploziju homoseksualnosti u poslednjih nekoliko godina. Osim toga, statistike pokazuju da je većina homoseksualaca to postala između 14-18 i 33-36 godine svog života ... Razmotrimo sada obrnutu opciju ... ako se u biomasu sa ženskom genetikom uključi muška suština (sl.135).

sl.135 - 270 -


Sve se razvija u skladu sa istim obrascem, ali sa svojim karakteristikama. Takva devojka će biti mnogo aktivnija od svojih prijatelja, može biti gruba, radije će se igrati sa momcima. Njeno fizičko telo može da se razvije više muškobanjasto. Opasna vremena se pojavljuju, u dobi od 16-20 godina, pri razvoju astralnog tela suštine čoveka (sl.136) i starosti 30-33 godina, sa razvijanjem mentalnog tela suštine (sl.137).

sl.136 - 271 -


sl.137

- 272 -


Pri tome suština može da zauzme dominantnu poziciju, a žena će se osećati kao muškarac (lezbejstvo).Takođe je moguće čak i uključenje u oplođenu jajnu ćeliju dve suštine istovremeno. Obično se to dešava od uključenja suština različitih nivoa, niskog i visokog. I ako se u mušku genetika uključe dve suštine, muška i ženska, a ženska ima dominantan položaj, takođe, u periodima 14-20 godina i 30-33 godina, postoji mogućnost za "okretanje" dominacije ženske suštine (sl.138,. sl.139 i sl.140).

sl.138

- 273 -


sl.139

- 274 -


sl.140

- 275 -


I, shodno tome, pri ulazu u biomasu sa ženskom genetikom muške i ženske suštine istovremeno, uz dominaciju muške suštine, postoje opasna vremena u dobi od 16-20 godina i 30-33 godina (sl.141, sl.142 i sl.143. ).

sl.141 - 276 -


sl.142 - 277 -


sl.143

- 278 -


Ako, međutim, dominirajući položaj zauzima suština, identična genetici biomase, verovatnoća homoseksualnosti ili lezbijstva je praktično nula. Takođe je moguće čak i zamena suštine jednog pola sa suštinom drugog pola između 14-20 i 30-36 godina, kada se dešava razvoj astralnih i mentalnih tela suštine. Takođe, postoje slučajevi kada je u jednom telu više suština istovremeno, uz povremenu dominaciju jedne od njih. Ali to je retkost ... Moglo bi se nastaviti da se razmatra raznolikost manifestacija žive prirode ... ali taj dijamant sija u potpunosti samo tada, kada se preklapa na granici onoga što se dešava u neživoj prirodi ...

- 279 -


Glava 10. Jedinstvo zakona mikrokosmosa i makrokosmosa svemira Solarni sistem je formiran, kao posledica zakrivljenosti prostora, nastalog pri rođenju naše zvezde - Sunca. Pri rođenju zvezdi se deformiše dimenzionalnost okružujućeg prostora oko nje, što zauzvrat stvara uslove koji su neophodni za sintezu materija u oblasti zakrivljenosti. Zgušnjavanje te materijala dovodi do formiranja planeta u oblastima izmenjenih dimenzionalnosti. Naša planeta Zemlja je rezultat dosledne sinteze sedam formi materija (vidi Glavu 1.). Pri ovoj sintezi se formira šest materijalnih sfera, kvalitativno povezanih međusobno, sa većim ili manjim brojem zajedničkih elemenata (Slika 11, Slika 12 i Slika 12a).

Sl.11

- 280 -


Sl.12

- 281 -


Sl.12a

- 282 -


Fizički gusta sfera, pod kojom ljudi podrazumevaju našu planetu Zemlju, je formirana od supstance, koja se pokazuje u četiri agregatna stanja: čvrstom, tečnom, gasovitom i plazmatičnom. Pri tome, plazma se javlja kao kritična, stabilna u vreme stanja fizički guste materije. Dalje razlaganje čini je nestabilnom, jezgra jona plazma počinju da se raspadaju na forme materija koje ih obrazuju. Pri raspadu atoma, izazvanog raznim razlozima, dolazi do gubitka elektrona, što dovodi do izmene u dimenzionalnosti mikroprostora atoma. Kada ta izmena postane Δλ'1 (Δλ'1 ≈ 0,020203236 ...), jezgro postaje nestabilno i raspada se. Ali pre nego što zaronimo u mikro i makrokosmos, da vidimo, šta predstavlja atom, kako utiču različiti atomi na svoj mikrokosmos ... Najjednostavniji po svojoj strukturi javlja se atom vodonika, i ima minimalan uticaj na svoj mikrokosmos (Sl.13).

Sl.13

- 283 -


Maksimalan uticaj na dimenzionalnost mikrokosmosa imaju transuranski elementi. Osim toga, promena dimenzionalnosti mikrokosmosa, izazvana jezgrima tih atoma, postaje jednaka Δλ'1 ≈ -0,020203236 ... A dovoljne su manje promene u spoljnom okruženju, da bi ti atomi počeli da se raspadaju i formiraju ednostavnije, stabilne elemente. U čemu je razlika uticaja na dimenzionalnost mikrokosmosa atoma vodonika i atoma transuranskih elemenata? .. Jezgro atoma vodonika sa jednom atomskom jedinicom težine izaziva minimum zakrivljenja dimenzionalnosti mikrokosmosa, proizvodeći sekundarnu deformaciju dimenzionalnosti na zanemarljivu vrednost Δλ'H ≈ -0,00008597 ... (Sl.144).

Sl.144 - 284 -


Jezgra transuranskih elemenata proizvode sekundarnu deformaciju dimenzionalnosti mikrokosmosa: Δλ'trans.uran. ≈ -0,020203236 ... I sasvim neznatan uticaj spolja, da bi došlo do otvaranja kvalitativne barijere između fizičke i eterične ravni planete, pri kojem počinje raspad atoma, i dolazi do prelivanja materija koje ih formiraju na eterični plan (Sl.145).

Sl.145

- 285 -


| Δλ′транс.уран.+ ΔЕ| ≥ Δλ = 0,020203236... Na taj način, svaki atom, u zavisnosti od njegove atomske težine, u većoj ili manjoj meri utiče na dimenzionalnost svog mikrokosmosa, izazivajući sekundarnu deformaciju dimenzionalnosti. Deformacija prostora se ne dešava samo u području jezgra samog atoma. Obrazovano jezgro deformiše prostor oko sebe. Ali ta izmenjena struktura prostora nije dovoljna za sintezu supstanci iz sedam formi materije. Nastaje zakrivljenot prostora, gde su u stanju da se spajaju šest formi materije, ali za spajanje sedme forme materije nema dovoljnog zakrivljena mikrokosmosa. Dimenzionalnost ovih zona je opsegu: 2,9800 < λ < 3,00017 Pri tome, da bi se formirao jedan elektron, neophodna je vrednost dimenzionalnosti: 3,0001 < λэл < 3,00017 U ovom slučaju, sedma materija počinje da se spaja sa šest drugih, ali ovo jedinjenje je veoma nestabilno. Manje promene u okruženju dovode do raspada tog jedinjenja materija. To je razlog zašto se elektron manifestuje kao materijalan i kao talas ( dualna svojstva). Drugim rečima, postoji stalna sinteza i raspad supstance, koja formira elektron. Tokom ovog procesa obrazuje se elektronski oblak, koji može imati nekoliko formi: S-oblak, R-oblak, D-oblak, F-oblak. Ovi elektronski oblaci se razlikuju jedni od drugog svojom prostornom formom, što zauzvrat, utiče na svojstva elektrona, a kao rezultat toga oni stvaraju razna prostorna jedinjenja među sobom. Pri sjedinjavanju atoma u molekule ili pri stvaranju atomske kristalne rešetke, elektronski oblaci različitih atoma stvaraju zajednički sistem, koji je stabilniji. U ovom sistemu se formiraju dva elektrona, koji imaju tzv različite polove. To je vezano za različiti tip zakrivljenosti dimenzionalnosti mikrokosmosa, što rezultira savijanjem prostora kako na jednu, tako i na drugu stranu u odnosu na (uravnoteženi) nulti nivo. Elektronska struktura susednih atoma spaja se u jedan zatvoreni sistem. Spoljni elektronski omotači pojedinih atoma nisu ispunjeni do ravnoteže. Ako atom neparan broj "spoljnih" elektrona, atom je nestabilan. Kada se atomi kombinuju u jedinstveni sistem, svaka dva atoma odaju po jedan "slobodnan" elektron kako bi se formirao zajednički stabilan sistem. Uslovno se elektron, koji se kreće u smeru kazaljke na satu oko jezgra, definiše kao pozitivan, a koji se kreće u suprotnom smeru - ( Sl.146, Sl.146a, Sl.147) kao negativan.

- 286 -


Sl.146

- 287 -


Sl.146a - 288 -


Sl.147

- 289 -


Povezani u molekulu, stvarajući kristalnu rešetku, atomi prelaze u mnogo stabilnije stanje. Posebno interesantno je stvaranje atomima kristalne rešetke. Različite vrste kristalnih rešetki, imaju poseban elektronski sistemim, formiraju tri grupe: provodnike, poluprovodnike i izolatore. Različita svojstva su u vezi sa stepenom stabilnosti elektronskih struktura. U principu, elektronski sistem provodnika je nestabilan, sistem se stalno formira i raspada. Svi ovi sistemi su stalno u kretanju, a ovo kreatnje haotično. Ako se na neki način stvori usmereno delovanje na provodnik (stvara se napon), nastaje električna struja. Ali ono što je najzanimljivije, elektroni se ne kreću u provodniku. Spoljašnje dejstvo (polje), povećava stepen nestabilnosti elektrona , oni se raspadaju i materije, koje ih formiraju, prelivaju se na eterički nivo, gde nastavljaju da budu izložene spoljnom polju. Spoljno polje prisiljava materije da teku u određenom pravcu (spoljašnje dejstvo (polje) utiče na dimenzionalnost mikroprostora atoma, što i dovodi do prelivanja materije na eterični plan). Pri ovom prinudnom prelivanju te materije gube deo svoje energije, što dovodi do novog spajanja materija u drugoj zoni zakrivljenosti mikroprostora atoma. Elektron se ponovo sintetizuje. Na taj način, kretanje elektrona duž provodnika je periodično pretakanje materija, koje ih formiraju, sa fizičkog nivoa na eterični i nazad. Zato pri sjedinjavanju u jednu celinu kristalnih rešetki različitih tipova (kao u slučaju poluprovodnika) i pri stvaranju neophodnih spoljnih uslova, pojavljuje se takozvani efekat tunela. Kada je udaljenost između tačke raspada elektrona i tačke sinteze elektrona sinteze od milimetra do nekoliko milimetara, pri tome u tom intervalu - zoni "zatišja" - ne postoji pretakanje materija iz fizičkog nivoa na eterično i nazad. Ovaj fenomen se javlja pri oštrom kontrastu u elektronskoj strukturi kristalnih rešetki, koje formiraju poluprovodnik ( Sl.148).

- 290 -


Sl.148

- 291 -


Vrlo zanimljiv fenomen se može posmatrati pri formiranju molekula sa različitim atomima ... U formiranju molekula postoje dve vrste procesa egzotermne i endotermne reakcije, čija je suština u tome, da atomi sa različitih elektronskim strukturama, pri formiranju molekula, u jednom slučaju apsorbuju toplotnu energiju iz okolnog prostora, a u drugom slučaju zrače ovu energiju. To je vezano sa tim, što za formiranje zajedničkog sistema iz nekoliko atoma spoljašnji omotač elektrona svih ovih atoma mora imati isti energetski nivo. Bez toga je nemoguće stvaranje zajedničkih elektronskih parova i time molekula (Sl 149, Sl.150).

Sl.149

- 292 -


Sl.150

- 293 -


Apsorpcija toplotne energije povećava nestabilnost elektrona, bez koje u celom nizu slučajeva nije moguće različitim atomima da se ujedine u molekul, u jedan sistem. Pri jakoj toploti atomi počinju da gube elektrone, koji počinju da se aktivno raspadaju i formiraju jone. Pri značajnom gubitku elektrona, jezgra atoma pri ovoj toploti postaju nestabilna i moguć je njihov raspad. Na taj način, sjedinjenjem atoma u molekule, kristalna rešetka nastaje, kao posledica promena dimenzionalnosti mikroprostora tih atoma tim ili drugim spoljnim uticajem. Spajanje je moguće pri jednakom zakrivljenju dimenzionalnosti mikroprostora atoma i prisustvu spoljnih elektrona sa suprotnim znakom. 3,0001 < λ-эл. < 3,00017. 3,00017 < λ+эл. < 3,00024. Nastaje očigledna promena dimenzionalnosti mikrokosmosa, izazvana, kako jezgrima atoma, tako i sjedinjenjima atoma. Ali to se dešava na nivou mikrokosmosa. A šta se onda dešava u makrokosmosu?!. Koliko često čovek, gledajući noćno nebo, vidi misteriozni sjaj milijardi zvezda i razmišlja o prolaznosti i večnosti, o ograničenosti interesa i beskonačnosti, kako je ustrojen univerzum, i na kakvim "kitovima" se drži naša planeta ... Kako su nastale zvezde, kako je nastao život? .. Kakva je priroda ovih zvezda? I, naravno, kod mnogih je nastala želja da ih dostignu bar mentalno ... Nastale su teorije univerzuma, koje nisu mogle da izdrže test vremena i zamenjee su drugima ... Ali čak i većina savremenih teorija ne mogu da objasne veliki broj prirodnih fenomena Svemira. A glavni "kamen spoticanja" svih teorija o Univerzumu je pitanje "crnih rupa". "Crna rupa" je region prostora, prilično konstantan, koji apsorbuje svu materiju, koja dospeva do nje ... Materija biva apsorbovana od strane "crnih rupa", a ništa se ne izlučuje iz njih. Narušava se osnovni zakon fizike - zakon održanja supstance, materije ... Upravo naprotiv - ova pojava samo potvrđuju univerzalni zakon održanja materije, koji zapravo postoji u prirodi, a ne samo u predstavama ljudi. Po svemu sudeći kontradikcije nastaju samo kao rezultat toga, što je model nastanka Svemira nepotpun, i, prema tome, ne može dati tačnu sliku procesa koji se dešavaju u prirodi. Šta se dešava? Hajde da pokušamo da nađemo odgovor na ovo pitanje ...

- 294 -


Sve što čovek vidi svojim očima, uz pomoć instrumenata i zove Univerzumom, je samo mali deo strukture objedinjenog prostora različitih dimenzionalnosti, koji je zatvoren i uravnotežen unutar sebe sistem, koji je sastavni element drugog objedinjenog prostora, itd itd. Nazivamo to prvi strukturalno objedinjen prostor-univerzum sa različitim dimenzijama, metavaseljena, i pogledajmo, šta on predstavlja ... Paralelno sa našim prostor-unicerzumom postoje drugi univerzum-prostori, koji imaju drugačije dimenzionalnosti. Naš prostor-svemir ima dimenzionalnost jednaku λ7 = 3,00017. Ova dimenzionalnost omogućava da se spoje u jcelinu sedam formi materija, koje obrazuju sve supstance našeg univerzuma. Zbog toga, da bi nastali uslovi za spajanje sledećih formi materija, neophodna je promena dimenzionalnosti, tzv, matričnog prostora na veličinu: Δλ = 0,020203236... Naravno, ne može biti spajanja "polovine" materije sa drugima, kao što je je nemoguće govoriti o polovini čoveka ... Za narednu pojavu spajanja materije, potrebno je promeniti dimenzionalnost na određenu veličinu, za naredno spajanje potrebno je promeniti promenjenu dimenzionalnost. Zato se u matričnom prostoru, koji ima neheterogenu dimenzionalnost, u oblastima sa dimenzionalnostima, koje omogućavaju da se spoje u celinu materije, formiraju prostor-univerzumi. Nastaje kvantovanje dimenzionalnosti matričnog prostora, kao u atomu kvantovanje na nivou elektrona. Zato, u odvojenim zonama matričnog prostora dolazi do sinteze supstance iz različitog broja materija. Dimenzionalnost svakog prostor-univerzuma je nehomogena, što dovodi do zatvaranja u tim zonama nehomogenosti dva prostor-univerzuma sa različitim dimenzionalnostima. Razmislimo tri neposredna prostor-univerzuma (Sl.151.), prostor-univerzuma sa dimenzionalnostima:

- 295 -


Sl.151 λ6 = 2,979966764, λ7 = 3,00017 (naš Univerzum), λ8 = 3,020373236.

- 296 -


U oblastima nehomogenosti dimenzionalnosti dolazi do zatvaranja prostoruniverzuma (Sl.152, Sl.153, Sl.154).

Sl.15 2

- 297 -


Sl.153

- 298 -


Sl.154

- 299 -


Pri zatvaranju prostora-univerzuma sa λ8 i λ7 između njih se formira kanal (kao u jedrima ćelija). Po tom kanalu materija iz prostor-univerzuma sa λ8 počinju da teče u prostor-univerzuma sa λ7. Pri tome postoji kvalitativna razlika supstance univerzumasa λ8 i supstance univerzumasa sa λ7. Zato, u oblasti zatvaranja ovih prostora, nastaje raspad supstance prostoruniverzuma sa λ8 i iz njegovih materija koje ga obrazuju dolazi do sinteze supstance prostor-univerzuma sa λ7. Drugim rečima, supstanca, formirana sa osam formi materija se raspada, a sintetiše supstanca iz sedam formi materija. Zona zatvaranje tih prostora ima dimenzionalnost, koja je u opsegu: 3,00017 < λср. < 3,020373236 Tako oslobođena osma forma nastavlja da se nalazi u toj zoni, ne postajući slobodna. Vremenom, ona akumulira u zoni zatvaranja i počinje da utiče u izvesnoj meri na dimenzionalnost tih zona. Ovo dovodi do povećanja kanala između prostor-univerzuma i dovodi do još većeg odliva materija sa dimenzionalnošću λ8. A to dovodi do nastanka uslova, pri kojima jedan deo supstance sa dimenzionalnošću λ7 postaje nestabilna i počinje da se raspada na svoje sastavne delove; nastaje, tzv termonuklearna reakcija. Tako, "sijaju" zvezde ... (Sl.155, Sl.156, Sl.157, Sl.158).

- 300 -


Sl.155

- 301 -


Sl.156

- 302 -


Sl.157

- 303 -


Sl.158 - 304 -


Zone neheterogenosti mogu biti kako sa Δλ> 0, tako i Δλ <0. U slučaju, kada je dimenzionalnost neheterogenog prostora manja od nula Δλ <0, dolazi do zatvaranja prostor--univerzuma sa dimenzijama λ7 i λ6. Pri tome opet nastaju uslovi za pretakanje materije, samo ovaj put supstanca sa dimenzionalnošću λ7 se preliva u prostor sa dimenzionalnošću λ6. Na taj način, univerzum-prostor sa dimenzionalnošću λ7 (naš univerzum) gubi svoju supstancu. I zapravo tako nastaje misteriozna "crna rupa" ... (Sl.159).

Sl.159

- 305 -


Na taj način u zonama neheterogenosti dimenzionalnosti univerzum-prostora formiraju se zvezde i "crne rupe". Pri tomenastaje pretakanje supstanci, materija između različitih prostor-univerzuma. Ima univerzum-prostora, sa dimenzijom λ7, ali imaju drugačiji sastav supstance. Kada dolasku u zone nehomogenosti univerzum-prostora sa istom dimenzionalnošću, ali sa različitim sastavom formirajućih supstanci, nastaje kanal između ovih prostora. TPri tome dešava se pretaknje supstanci, kako u jedan, tako i u drugi prostor-univerzum. To - nije zvezda, a nije ni "crna rupa", već zona prelaska iz jednog prostora u drugi. Zona neheterogene dimenzionalnosti prostora, u kojoj dolazi do ovog procesa, označava se kao nulti prelaz. Osim toga, u zavisnosti od znaka Δλ, možemo govoriti o sledećim vrstama tih prelaza: Pozitivni nulti prelaz (zvezde), kroz koje se supstanca pretače u dati prostor-univerzum iz drugog sa većom dimenzionalnošću: (Δλ > 0) n+ Negativni nulti prelaz, kroz koji se supstanca datog prostor-univerzuma preliva u drugi sa nižom dimenzionalnošću: (Δλ < 0) nNeutralni nulti prelaz, kad se protoci materije kreću u oba smera i identični su jedni drugima, i dimenzionalnosti univerzum-prostora u zoni stezanja su gotovo identične:n0. Ako nastavimo dalju analizu onoga što se dešava, vidimo, da svaki prostoruniverzum, kroz zvezde dobija materiju, a kroz "crne rupe" - gubi. Da bi bilo moguće stabilno postojanje ovog prostora neophodna je ravnoteža između ulazečih i izlazečih materija u datom prostor-univerzumu. Treba da se ispuni zakon održanja materije, u skladu sa uslovima održivosti prostora. Ovo može biti prikazano kao formula: ∫n+(i)k m(i)k dk + ∫n0(ij)k m0(ij)k dk ≡ ∫n-(j)k m(j)k dk (9) gde je: n+(i)k — pozitivni nulti prelaz (zvezda). n0(ij)k — neutraln nulti prelaz n-(j)k — negativni nulti prelaz. m(i)k — ukupna masa formi materije , koja protiče kroz zvezde . m(j)k — ukupna masa formi materije, koja protiče kroz "crne rupe" u drugi prostoruniverzum

. Na taj način, između prostor-univerzuma sa različitom dimenzionalnošću kroz zone nehomogenosti dolazi do cirkulacije materije između prostora, koje obrazuju dati sistem (Sl.156). - 306 -


Sl.156

- 307 -


Broj univerzum-prostora, koji formiraju zatvoreni izbalansiran sistem može biti različit. Zbog toga,(9) tačno je to napisati kao: ∫∫n+(i)k m(i)k dkdi + ∫∫n0(ij)k m0(ij)k dkd(ij) ≡ ∫∫n-(j)k m(j)k dkdj

(10)

Kroz zonu neheterogenosti dimenzionalnosti (nulti prelaz) moguć je prelaz iz jednog prostor-univerzuma u drugi. TPri tome dolazi do transformacije supstance našeg prostor- univerzuma i supstance tog prostor- univerzuma, u koji je izvršen prenos materije. Dakle, "naša" materija kao neizmenjena ne može da dospe u drugi prostor-univerzum. Kao zone, kroz koje je moguć takav prelaz, javljaju se "crne rupe", u kojima dolazi do potpunog raspada supstance datog tipa i neutralnih nultih prelaza, kroz koje dolazi do uravnotežen razmene materije. Neutralni nulti prelazi mogu biti stalni ili privrmeni, pojavljujući se povremeno ili spontano. Na Zemlji, postoji niz oblasti u kojima povremeno nastaju neutralni nulti prelazi. I ako u njih dospeju brodovi, avioni, ljudi, oni nestaju. Ove oblasti u svetu su: Bermudski trougao, područja u Himalajima i Permskaja oblast i druge. Praktično je nemoguće, u slučaju ulaska u zonu nultog prelaza, da se predvidi u kom trenutku i u koju tačku prostora će se premestiti materija. A da ne pominjemo činjenicu da je verovatnoća vraćanja u polaznu tačku gotovo nula ... Iz toga sledi da neutralni nulti prelazi ne mogu da se koriste za namensko kretanje u prostoru. Ništa manje zanimljive po svojoj prirodi evolucije života nisu zvezde ... Samo rođene zvezde mogu biti giganti. Njihove veličine mogu biti veće (Plavi Gigant) od sunčanog sistema ... Gustina materije takvih zvezda je početno niska (Sl.157).

- 308 -


Sl.157

- 309 -


Tokom vremena, kao rezultat termonuklearnih reakcija, atomi, koji formiraju zvezde gigante, gube elektrone, protone, i na kraju se raspadaju. Zvezdana supstanca gubi najjednostavnije atome, kao što su vodonik, helijum, itd, i sve veći procenat u njoj počinju da sastavljaju atomi teških elemenata. Veličina zvezde se smanjuje, postaje sve više i više gusta, teška, a stepen uticaja na dimenzionalnost okolnog prostora postaje sve jači i jači. Ako je na početku svoje evolucije, zvezda imala dimenzionalnost prostora oko sebe, jednaku 3,00017 < λа < 3,020373236. Pri svom sažimanju ona izaziva sekundarnu deformaciju prostora na veličinu Δλ <0. To dovodi do toga, da dimenzionalnost prostora oko nje postaje: 3,00017 < (λа - Δλ) < 3,020373236 3,00017 < λb < 3,02037323, gde Δλ može varirati, u prvoj fazi, u predelima 0 < Δλ < 0,020203236... Postepeno sekundarna deformacija dimenzionalnosti prostora, izazvana težinom zvezde, postaje sve izraženija. I dimenzionalnost okolnog prostora zvezde počinje da se približava dimenzionalnosti λ7. Sa razvojem ovog procesa kanal između prostor-univerzuma sa dimenzinalnošću λ8 i λ7 se smanjuje. Sve manje i manje supstance teče iz prostora dimenzionalnosti λ8 u prostoru sa dimenzionalnosti λ7. Istovremeno aktivnost radijacije ove zvezde postaje sve manjea dok se potpuno ne zaustavi. Nastupa smrt zvezde. Zvezda se "gasi" ... Ako je na početku svoje evolucije, zvezda imala veliku masu, ali manju od deset sunčanih masa, do kraja svog života ona izaziva sekundarnu deformaciju dimenzionalnosti, kada dimenzionalnost prostora oko nje postaje manje dimenzionalnosti λ7. Δλ ≈ 0.0102018... Λ6 < λd < λ7; λd = λa – Δλ Ona proizvodi ugibanje u drugom pravcu. Nastaje, takozvana, neutronska zvezda (Sl.158.).

- 310 -


Sl.158 - 311 -


Ako je na početku svoje evolucije, zvezda jimala masu veću od deset sunčanih, sekundarna deformacija postaje toliko značajna, da uzrokuje zatvaranje univerzum-prostora sa dimenzionalnošću λ7 i λ6 (Sl.159).

Sl.159

- 312 -


Pri tome materija iz prostora sa dimenzionalnošću λ7 počinje da pretiče u prostor sa dimenzionalnošću λ6. Obrazuje se "crna rupa". Dakle, "crne rupe" nastaju u toku evolucije zvezda. Sada razmotrimo takođe prirodu formiranja planetarnih sistema. Na početku svog života zvezda ima ravnotežu između svoje veličine, kanala između prostora sa dimenzijama λ8 i λ7 i količinom materija, koje protiču kroz tu zvezdu iz prostora sa dimenzionalnošću λ8 (Sl.160).

Sl.160

- 313 -


Kao rezultat termonuklearnih reakcija pri gubitku jednostavnih atoma, zvezdana dimenzija se smanjuje, i ona ne može da prpusti kroz sebe svu masu materija, koje teku iz prostora sa dimenzionalnošću λ8 u prostor sa dimenzionalnošću λ7. Ova neravnoteža povećava sa vremenom i na kraju dostiže kritičan nivo. Nastaje ogromna eksplozija, deo supstance zvezde se izbacuje u prostoru oko nje. To smanjuje dimenzionalnost okružujućeg prostora zvezde i formira se kanal, kroz koji protiče takva količina materije, koju je zvezda u stanju da propusti kroz sebe (Sl.161).

Sl.161 - 314 -


Astronomi zovu tu eksploziju - eksplozija supernove. Pri toj eksploziji zvezda gubi kako svoje gornje lake slojeve koji se sastoje od vodonika, helijuma i drugih jednostavnih atoma, tako i unutrašnji sloj koji sadrži teške atome, samo u mnogo manjoj meri. Pri eksploziji dolazi do deformacije prostora na relativno velikom rastojanju (nekoliko astronomskih jedinica). A ako je jezgro atoma uzrokuje maksimalno zakrivljenje (deformaciju) prostora blizu sebe, onda, po meri udaljenja od jezgra, ta deformacija postaje sve manja i manja. Pri eksploziji supernove zvezde deformacija prostora je jača sa povećanjem udaljenosti od zvezde (Sl.162).

Sl.162 - 315 -


Na taj način, izbačeni tokom eksplozije gornji slojevi zvezde formiraju gasnu prašinu, od koje se formiraju planete tokom vremena. Osim toga, što bliže zvezdi nastane planeta, to je veća njena gustina i veći procenat teških atoma u njenom sastavu. Što dalje od zvezde se formira planeta, manja je njena gustina i veći je procenat "lakih" atoma koji je obrazuju: vodonik, kiseonik, ugljenik, voda, itd (Sl.163 i Sl.164).

Sl.163 - 316 -


Sl.164 - 317 -


Vratimo se na sistem, koji formiraju između sebe grupe univerzum-prostora različitih dimenzionalnosti. Tako kako je dimenzionalnost matričnog prostora, u kojem se oni formiraju nehomogen u svim pravcima, tako nastaju uslovi za postepenu deformaciju dimenzionalnosti svakg univerzum-prostora, različite u različitim pravcima. Nastaje kvantovanje π-dimenzionalnosti matričnog prostora. Kao rezultat tog univerzum-prostora, formira se zatvoreni izbalansiran sistem (Sl.165), u kome jedan prostor-univerzum sa smanjenom dimenzionalnosti (deformacijom) prelazi u drugi prostor-univerzum. U zonama, gde se umanjuje dimenzionalnost postaje kritično za sve prostoruniverzume, oni se spajaju u jednu celinu! I u ovim zonama imaju istu dimenzionalnost λ2 = 2,878950584…

Sl.165

- 318 -


Naš metauniverzum formiraju devet formi materija. Broj permutacija (kombinacija) od njih je jednak 459. S obzirom, da minimalan broj međudejstvujućih izmrđu sebe formi materija ne može biti manji od dva, taj broj se može dobiti iz formule Σ Cmn = n!/m!(m-n) gde je: n = 9; 2 ≤ m ≤ 9.

(11)

U isto vreme, u stvari, naš metauniverzum obrazuje tri stotine prostoruniverzuma. To znači, da postoji "prazan" prostor zone matričnog prostora, što znači, da proces formiranja nije završen, i da na strukturu našeg metauniverzuma može pod uticajem drugih sistema prostora. Naš metauniverzum se javlja kao završen deo, štaviše, veoma mali deo, onoga, što se zove Veliki Kosmos. Pre nego što pređemo na sledeći prostorni sistem, želeo bih da obratimo pažnju na sledeće: Univerzum-prostori, formirani spajanjem dve ili tri forme materija, imaju maksimalnu nestabilnost, ali u isto vreme veoma aktivniju strukturu, a prostor formiran spajanjem devet formi materija, je maksimalno stabilan maksimalno inertan. Zbog toga, većina "slobodnih" mesta su prostori sa dimenzionalnošću λ2 i λ3 ...

- 319 -


Glava 11. Matrični prostor. Obrazovanje superprostora Matrični prostor - Šta je to .. ?! Pre nego što se krene napred u poznavanjue makrokosmosa, dajte da definišemo ovaj koncept ... Da bi nastali bilo kakvi uslovi za spajanje druge forme materije našeg tipa, neophodna je promena dimenzionalnosti prostora na neku karakterističnu za tu vrstu materije Velikog Kosmosa, na veličinu jednaku Δλ = 0,020203236 ... Još jedna promena dimenzionalnosti na tu veličinu Δλ dovodi do spajanja druge forme materije, koja se tačno uklapa u "gotov krevet" ovog koeficijenta kvantovanja dimenzionalnosti prostora. Pri uzastopnim promenama (kvantizaciji) dimenzionalnosti prostora na veličinu Δλ, postoji konzstantno spajanje formi materija i formiranje različitih vrsta univerzum - prostora (delimično je ovo pitanje razmatarno u poglavlju 10). Na taj način, postoji grupa materije ove vrste, sinteze supstanci koja je moguća pri promeni dimenzionalnosti prostora na veličinu Δλ za svaku od ovih formi. Pri tome se stvara sistem prostora, formiranih putem sinteze materija datog tipa. Faktor Δλ može imati različite vrednosti. Čak njegove izmene na zanemarljivu vrednost dovode do toga, da materija našeg tipa ne mogu da se spoje u supstancu. Za druge vrednosti Δλ postoje uslovi za spajanje različitih vrsta materije, drugačijih od naših. Ovo dovodi do formiranja kvalitativno drugačijeg sistema prostora - formira se drugi matrični prostor. Kao rezultat, imamo čitav sistem matričnih prostora, koji se razlikuju jedan od drugog koeficijentom kvantizacije dimenzionalnosti prostora i tipom materije koji ih obrazuju. Tu se pojavljuje kvalitativna razlika supstanci, nastalih pri spajanju različitih vrsta materija i različitih količina formi materija, koje čine svaku od tih tipova supstanci. Svaki matrični prostor je nehomogen po dimenzionalnosti. Ta kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora dovode do toga, da se u nekim oblastima se javlja stezanja sa drugim matričnim prostorom koji je dostupan u toj oblasti imajući istu dimenzionalnost. Nastaju zone prelivanja iz matričnog prostora sa jednim koeficijentom dimenzionalnosti u matrični prostor sa drugim koeficijentom. I ako je u slučaju formiranja zvezda i "crnih rupa" sve određeno samo količinom materije, formiranje univerzum - prostora u zoni stezanja (vidi poglavlje 10.) i materije bilo kog tipa, odnosno, kvantovanja koeficijentom - 320 -


dimenzionalnosti γ = 0,020203236 ..., onda pri stezanju matričnih prostora nastaje zona prelivanja materija, koje imaju drugačiji koeficijent γi materije raznih tipova, koje ne mogu biti kompatibilne ni pod kakvim okolnostima. Šta se dešava u ovim zonama stezanja matričnih prostora?!. U zonama stezanja dolazi do raspada supstanci kako jednog tipa, tako i drugog tipa, i formiraju se "slobodne" materije kako jednog, tako i drugog tipa. Ali šta se dalje dešava?! Na procese koji se odvijaju u ovim zonama, utiču tri uslova: 1) količina formi materija datog tipa, koje obrazuju matrični prostor u zoni stezanja. Najčešće je, količina formi materije, koja formira svaki matrični prostor, drugačija. To, zauzvrat, stvara drugačiji protok supstanci po svom sastavu, prelivajućeg iz jednog matričnog prostora u drugi i nazad. Nastaju dva suprotna protoka, što rezultira obrazovanjem snažnog strujanja protoka formi materija dva tipa u području njihovog preseka. Istovremeno jači protok pomera slabiji u nazad, i nastaje snažno strujanje materije dva tipa. 2) na snagu protoka materije iz matričnih prostora utiče dimenzionalnost zone stezanjau dva matrična prostora. Naravno, ova dimenzionalnost ne može biti harmonična sa tipom dimenzionalnosti svakog matričnog prostora, ali može biti bliža tipu dimenzionalnosti jednog ili drugog tipa. |λ′1 - λ′12| < | λ′2 - λ′12| (12) Drugim rečima, postoji razlika dimenzionalnosti u matričnim prostorima u zoni stezanja, drugačija za svaki od matričnih prostora. A takođe je važan znak ove razlike - pozitivan ili negativan. Negativna razlika znači povoljnije uslove za odliv materije iz matričnog prostora. 3) Kojem tipu kvantovanja dimenzionalnosti matričnih prostora je bliža dimenzionalnost zone stezanja matričnih prostora: |λ′1 - λ′12| / λ′1 < 0 |λ′2 - λ′12| / λ′2 > 0 (13) или |λ′1 - λ′12| / λ′1 > 0 |λ′2 - λ′12| / λ′2 < 0 Dimenzionalnost zone stezanja može biti bliže tipu dimenzionalnosti λ'1 ili λ'2. Osim toga, ako je razlika u dimenzionalnostima uslovno Δλ'12, a koeficijent kvantovanje γ dolazi do raspada materije tipa dimenzionalnosti λ'2 |Δλ′12 - aγ′1| → 0 Ako je: |Δλ′12 - bγ′2| → 0 Nastaje raspad materije tipa dimenzionalnosti λ′1.

- 321 -


Ako je: (Δλ′12 - bγ′2) < 0 Nastaje sinteza materija tipa dimenzionalnosti λ'2. I obrnuto, ako: (Δλ′12 - aγ′2) < 0 Nastaje sinteza materija tipa dimenzionalnosti λ′1; Gde a i b označavaju, koliko puta je koeficijent γi "postavljen" u zoni deformacije dimenzionalnosti prostora. Drugim rečima, u zoni stezanja može nastati sinteza formi materija bilo kog od dva tipa dimenzionalnosti matrikčnih prostora zbog cepanja materija drugog tipa. Pri tome sinteza može da apsorbuje materije srednjeg tipa dimenzionalnosti i oslobađa materije srednjeg tipa, što zauzvrat izaziva neravnotežu u matričnom prostoru sa tipom kvantovanja dimenzionalnosti γ1 ili γ2, u zavisnosti od pravca pretakajućih materija. Zar nije istina, da je ovo veoma slično po svojoj prirodi egzotermnim i endotermnim reakcijama na nivou mikrokosmosa, pri kojima se apsorbuje ili oslobađa toplota iz okružujuće sredine (videti poglavlje 10.). Vratimo se procesima u oblasti stezanja dva matrična prostora ... U zavisnosti od toga, kako međudejstvuju gore navedena tri uslova, u zoni stezanja dva matrična prostora može nastati zona sinteze materija datog tipa ili zona raspada tih materija. U jednom slučaju, nastaje centar obrazovanja prostor - univerzuma sa datim tipom kvantovanja dimenzionalnosti prostora (superanalog zvezde) (Sl.166).

- 322 -


Sl.166

- 323 -


U drugom slučaju, nastaje centar raspada univerzum - prostora sa datim tipom kvantovanja dimenzionalnosti prostora (superanalog "crnoj rupi"). Pri tome sintetizovane forme materija datog tipa kvantovanja dimenzionalnosti počinju da se akumuliraju u zoni stezanja matričnih prostora, a ako je masa ulivajućih iz zone stezanja bitno manjea od mase sintetizovane materije, u toj zoni nastaje višak koncentracija materije u zoni stezanja matričnih prostora. Tokom vremena, višak koncentracija postaje kritičan i počinje da meša utučuću materiju u tu zonu, što dovodi do nestabilnosti dimenzionalnosti te zone. Nastaje supereksplozija, pri kojoj se višak sintetizovanih formi materija izbacuje iz zone stezanja, i pro tome nastaje kolebanjej dimenzionalnosti unutar svakog od matričnih prostora (Sl.167).

Sl.167

- 324 -


U ovim oblastima unutrašnjeg kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora počinje proces obrazovanja univerzum - prostora, od kojih se formira sistem prostor - univerzuma (metauniverzum) u zonama unutrašnjeg kolebanja dimenzionalnosti prostora (Sl.168).

Sl.168

- 325 -


Naravno, amplituda unutrašnjeg kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora povećava se sa udaljenošću od zone stezanja matričnog prostora. Ovo dovodi do toga, da se u tim zonama mogu spojiti različite količine formi materija datog tipa. I što dalje od centra zone stezanja matričnih prostora, to veća količina formi materijea može da se spoji i formira supstancu (Sl.169).

Sl.169

- 326 -


Spojivši se u jedno dve forme materije u prvoj zoni od centra formiraju metauniverzum iz jednog prostor -univerzuma. Tri spojene forme materije formiraju u sledećoj zoni metauniverzum od tri prostor univerzuma. Pri spajanju četiri forme materije formira se metauniverzum od sedam prostor - univerzuma. Spajanje pet, daje dvadeset pet. Spajanje šest - šezdeset i šest. Pri spajanju sedam - sto i devetnaest, osam - dve stotine četrdeset šest, devet - četiri stotine pedeset devet prostor - univerzuma, formirajući metauniverzum u relevantnoj zoni unutrašnjeg kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora. Broj mogućih univerzum prostora uključujući i metauniverzu, definisan je brojem kombinacija materija, koje obrazuju supstancu univerzum prostora.

∑ ∑ Cmn = n! / m!(n-m)! n m

(14)

Gde je: 2 ≤ m ≤ n. n - maksimalna količina materije datog tipa kvantovanja dimenzionalnosti, sa koeficijentom kvantovanja γi, koje obrazuju univerzum - prostore u datoj zoni unutrašnjeg kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora. Najčešće, ukupna količina univerzum - prostora koji čine dati metauniverzum, je manja od maksimuma. I što dalje od centra stezanja matričnih prostora, to je veća razlika između mogućeg i stvarnog broja univerzum - prostora koji čine dati metauniverzum. Što dalje od centra, to je više "slobodnih mesta". Stvar je u tome, da se uslovi kvantovanja dimenzionalnosti date zone kolebanja dimenzionalnosti javljaju samo kao neophodan uslov za formiranje univerzum - prostora. To postaje dovoljan uslov tek kada u toj zoni unutrašnjih kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora dolazi neophodna masa materije za sintezu tih prostor-univerzuma. Iako je masa materije "izbačena" iz zone stezanja matričnih prostora za vreme supereksplozije ogromna, uvek je to konačna količina. Ova masa je dovoljna za formiranje konačnog broja univerzum - prostora. Nakon supereksplozije zona stezanja matričnih prostora se smanjuje, što dovodi do smanjenja dolazeće materije. Vremenom, ovaj proces dolazi do određenog uravnoteženog nivoa. Kao rezultat supereksplozije, obrazuje se sistem metauniverzuma, koji dobija uslovno ime superprostor prvog reda, koji se obrazuje na ušću devet formi materija (Sl.170 i Sl.171).

- 327 -


Sl.170

- 328 -


Sl.171

- 329 -


Treba napomenuti, da nastao u zoni unutrašnjeg kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora metauniverzum sami utiče na dimenzionalnost okružujućeg njegovog matričnog prostora. Zakrivljenost, nastala pri stezanju dva matrična prostora, nejednaka je u različitim pravcima. A to označava neku razliku kako formi, tako i kvalitativnog sastava nastalih u tim zonama metauniverzuma. Tako postoji neravnomerna raspodela materije u različitim pravcima. To, zauzvrat, dovodi do različitog stepena uticaja na dimenzionalnost matričnog prostora nastalog metauniverzuma u odgovarajućim zonama. Zakrivljenost koja se javlja pri supereksploziji, ima različit znak po osi, koja prolazi kroz zonu stezanja matričnih prostora (Sl.167 i Sl.168). Zbog toga, nastali u tim zonama unutrašnje zakrivljenosti matričnog prostora metauniverzumi izazvaju sekundarno zakrivljenje dimenzionalnosti u suprotnim pravcima, paralelno sa tom osom, prolazeći kroz zonu stezanja matričnih prostora. Ovaj sekundarno zakrivljenje sa dve strane, po meri formiranja metauniverzuma, dovodi do stezanja sekundarnog zakrivljenja matričnog prostora u zoni uravnotežene dimenzionalnosti matričnog prostora, koji je bio do superekspllozije. Na tajnačin kao rezultat evolucije gore opisanih procesa, nastaje zatvoreni sistem metauniverzuma superprostor prvog reda (Sl.170). U našem matričnom prostoru suprotno stezanje, nastalo kao posledica uticaja metauniverzuma na dimenzionalnost matričnog prostora, nastaje u metaunverzumu, obrazovano od devet formi materije. Superprostor pri tom stezanju je kao list školjke. Pretakajuće kroz zonu stezanja matričnih prostori forme materije nemaju sledeću zonu zakrivljenosti dimenzionalnosti matričnog prostora, u koju bi se mogle uliti. Takve zone javljaju se samo kada dve zone stezanja matričnog prostori istog znaka nastaju u relativnoj "blizini" jedna drugoj. U isto vreme obrazuje se unutrašnji talas zakrivljenja dimenzionalnosti matričnog prostora, pri rezonanci koja nastaje dodatna oblast unutrašnjeg zakrivljenja dimenzionalnosti matričnog prostora. U ovim zonama obrazuju se metauniverzumi, nastali na ušću deset formi materija, koji, zauzvrat, izazvaju novo suprotno stezanje tih metauniverzuma, kao posledicu uticaja tih metauniverzuma na dimenzionalnost matričnog prostora, u kom se nalaze. Obrazuje se superprostor drugog reda od deset formi materija (Sl.172).

- 330 -


Sl.172

- 331 -


U isto vreme stezanje metauniverzuma superprostora drugog reda odvija se na drugom ravnoteženom nivou dimenzionalnosti matričnog prostora, a ne na nivou stezanja superprostora prvog reda. To je zbog različitih stepena uticaja na metauniverzume, obrazovane od deset i devet formi materija na dimenzionalnosti matričnog prostora. Za mogućnost formiranja metauniverzuma od jedanaest formi materija potrebno je da se tri superprostora drugog reda nalaze na udaljenosti ne veće od sopstvene veličine. Pri tome nastaju tri kontra-talas unutrašnjeg kzarivljenja matričnog prostora, koji pri rezonanci stvaraju dodatnu zonu zakrivljenosti. U tim zonama, dolazi do sinteze metauniverzuma iz jedanaest formi materija. Opet, nastaje kontra stezanje metauniverzuma, ali na drugom ravnotežnom nivou matričnog prostora. Obrazuje se zatvoren prostorni sistem - superprostor trećeg reda (Sl.173).

Sl.173 - 332 -


Analogno tome, za mogućnost spajanja dvanaest formi materija, neophodna su četiri suprotstavljena talasai sunutrašnjeg kzarivljenja matričnog prostora, koji u rezonanca zone stvaraju uslove za formiranje metauniverzuma od dvanaest formi materije. U tom slučaju, opet nastaje kontra stezanje na drugom ravnotežnom nivou dimenzionalnosti matričnog prostora i obrazjue se novi visoko stabilan sistem metauniverzuma superprostor četvrtog reda (Sl.174.).

Sl.174 - 333 -


Pet supersprostora četvrti reda, od kojih se jedan razlikuje od ostalih na prostornom nivou, stvaraju uslove za formiranje metauniverzuma od trinaest formi materije. Nastaje kontra-stezanje, pri kojem se formira sistem metauniverzuma, koji snažno utiču na dimenzionalnost matričnog prostora, kda nastaje još jedan sistem metauniverzuma identičan u svojoj strukturi superprostoru četvrtog reda, ali obrazovan od dvanaest formi materija. Dva ta sistema stvaraju uslove za formiranje sledećeg sistema metauniverzuma duž zajedničke ose, ali od jedanaest formi materija. Smanjenjem količine formi materija, obrazuje se svaki naredni prostor obrazovan zbog toga, što nivo stezanja metauniverzuma menja svoj znak. Drugim rečima, zakrivljenost dimenzionalnosti matričnog prostora se ne povećava, već se smanjuje. Evolucija ovog procesa dovodi do formiranja u skladu duž zajedničke ose sistema metauniverzuma. Broj formi materija, koje ih obrazuju pri tome degradira do dve (Sl.175).

Sl.175

- 334 -


Na krajevima tog "zraka" obrazuje se zona, gde se ni jedna materija datog tipa ne može spojiti sa drugom ili drugima, i da obrazjue metauniverzum. U ovim zonama, nastaje "probijanje" našge matričnog prostora, i nastaje zona stezanja sa drugim matričnim prostorom. Pri tome su moguće dva varijante stezanja matričnih prostora. U jednom slučaju, kroz datu zonu stezanja materije našeg matričnog prostora počinju da pretaču i da se dele u drugom matričnom prostoru. U drugom slučaju, posle kroz datu zonu stezanja mogu pristizati rascepljene materije drugog matričnog prostora, i nastaje sinteza materuja našeg tipa. U jednom slučaju nastaje analog zvezda supernivoa, a u drugom - analog "crnoj rupi" sličnih dimenzija. Ova razlika varijanti stezanja matričnog prostora je veoma važna za razumevanje pojave dva tipa superprostora šestog reda - šestokrake i antišestokrake, čija je glavna razlika samo u pravcu prelivanja materija. U jednom slučaju materije iz drugog matričnog prostora pritiču kroz centralnu zonu stezanja matričnih prostora i ističu iz našeg matričnog prostora kroz zonu na krajevima "zraka". U antišestokraci materija otiče u suprotnom smeru. Materija iz našeg matričnog prostora otiču kroz centralnu zonu, a materija iz drugog matričnog prostora utiče kroz "zrake" zone stezanja. Što se tiče šestokrake, ona se formira stezanjem šest analognih "zraka" u centralnoj zoni. Istovremeno, u području oko centra nastaje zona zakrivljenosti dimenzionalnosti matričnog prostora, u kojoj se formiraju metauniverzumi od četrnaest formi materija, koje se zauzvrat, spajaju i formiraju zatvoren sistem metauniverzuma, koji objedinjuje šest zraka u jedan zajednički sistem - šestokraku (Sl.176).

- 335 -


Sl.176

- 336 -


Štaviše, broj "zraka" definisan je time, da u našem matričnom prostoru može spojiti pri formiranju najviše četrnaest formi materija datog tipa. Pri tome dimenzionalnost nastalog objedinjenog metauniverzuma je π (π = 3.14...). Ova sveukupna dimenzionalnost je bliska tri dimenzije. Zapravo zato nastaje šest "zraka", zbog čega govorimo o tri dimenzije, itd. Na taj način formira se uravnotežen sistema raspoređivanja materija između našeg matričnog prostora i drugih. Nakon završetka formiranja šestokrake, stabilno stanje je moguće samo pri identičnoj masi dolazeće i odlazeće materije iz nje i u nju.:

∫∫χ(+)dmidi ≡ 6∫∫η(-)dmidi

(15)

Gde je: χ(+) — centralna zona stezanja matričnih prostora, kroz koju se materije pretaču u naš matrični prostor. η(-) — "Kraci" zone stezanja sa drugim matričnim prostorom, kroz koji materija ističe iz našeg matričnog prostora. i — broj formi materija, koje obrazuju Šestokraku. mi — količina materija. Identično (15), za celi naš matrični prostor, može se napisati u udobnijem obliku:

[∫∫χ(+)dmidi - 6∫∫η(-)dmidi] ≡ 0

(16)

Kao što se može videti iz ove formule, zakone održanja materije se ne narušava na bilo kom nivou prostornih formacija. Od mikrokosmosa do makrokosmosa su zajednički. Jedinstvo zakona, kako sledi, barem iz toga, da se mikrokosmos javlja kao strukturna baza makrokosmosa.U Antišestokraci cirkulacija materije ide u suprotnom smeru, od granice tog superprostora ka njenom centru. Štaviše, zakrivljenost matričnog prostora je maksimalno u graničnim oblastima i minimalno u centru te prostorne formacije (Sl.177).

- 337 -


Sl.177

- 338 -


Uslovom za stabilno stanje Antišestokrake se javlja harmonija između ističuće materije kroz centralnu zonu stezanja matričnih prostora i spajanja u graničnim područjima stezanja (spoljnim) materija datog tipa kvantovanja dimenzionalnosti. Ova ravnoteža se može opisati identičnim oblikom:

∫∫χ(-)dmidi ≡ 6∫∫η(+)dmidi

(17)

Gde je: χ(-) — centralna zona zatvaranja matričnih prostora, kroz koju materije ističu iz našeg matričnog prostora (superanalog - "crna rupa"). η(+) — ivične zone stezanja matričnog prostora, kroz koji materija pritiče u naš matrični prostor, mi — količina materije datog tipa. Identično (16) moguće je napisati u udobnijem obliku za razumevanje:

∫∫χ(-)dmidi - 6∫∫η(+)dmidi ≡ 0

(18)

Naravno, takvih supersprostora u našem matričnom prostoru je mnogo. Oni stvaraju neku vrstu čvorova u matričnom prostoru i javljaju se kao "atomi" u njemu. Opet, struktura makrokosmosa analogna je strukturi mikrokosmosa. Ovo je još jedan dokaz njihovoh jedinstva ...

- 339 -


Glava 12. Sistemi matričnih prostora Matrični prostor je nehomogen (anizotropan) u dimenzionalnosti. To dovodi do stezanja sa drugim matričnim prostorom u tim zonama neheterogenosti i formiranja superprostora. Za stabilnost matričnog prostora potreban je balans između količine materije, sintetizovane u pozitivnoj zoni stezanja prostora i količine materije, koja ističe iz negativne zone. Kao rezultat ovih procesa, nastaje neka količina superprostora tipa šestokrake (N1) i antišestokrake (N2). Mogućnost održivosti matričnog prostor se pojavljuje u slučaju ispunjenja identičnosti:

n1∫∫χ(+)dmidi - 6∫∫η(-)dmidi ≡ n2∫∫χ(-)dmidi - 6∫∫η(+)dmidi

(19)

Verovatnoća formiranja šestokrake i antišestokrake ista je na nivou celog matričnog prostora. Broj jednih i drugih je primereno isti: (n1 = n2). Pri tome ispunjavaju se uslovi maksimalne stabilnosti matričnog prostora. Posle jednostavnih transformacija dobijamo (19),:

∫∫(χ(+) – χ(-)) dmidi ≡ 0 ∫∫(η(-) - η(+)) dmidi ≡ 0 (20) Ispunjenje uslova jednačine je moguće samo pri: χ(+) ≡ χ(-) η(-) ≡ η(+)

(21)

Ove zone stezanja matričnog prostora imaju sledeće dimenzionalnosti: 3,141532654 < λχ(+) < 3,16179589 2,859747348 < λη(-) < 2,87995058

(22)

i stoga: 2,859747348 < λχ(-) < 2,87995058 3,141532654 < λ η(+) < 3,16179589

- 340 -


Šestokraka i antišestokraka formiraju saćastu strukturu matričnog prostora i stvaraju "kostur" - "kristalnu rešetku" matričnog prostora. Zapravo, na nivou matričnog prostora može se najjasnije vidi oštra identičnost makrokosmosa i mikrokosmosa.Svaki matrični prostor ovog tipa predstavlja sobom lentu Meibusa.

lenta Meibusa Matrični prostor je takođe zatvoren sistem. To je vezano sa tim, da uslovi dozvoljene dimenzionalnosti za takve prostore nisu svuda u prostoru kontinuirane dimenzionalnosti ... Matrični prostori nisu konačni sistem Kosmosa, već samo, elementi Velikog Kosmosa. Postoji mnogo nivoa Kosmosa, a mi smo zavirili samo kroz mali "mali prozor" jednog od njih ... Čovek je uvek gledao u zvezde i sanjao i sanjao ... U podsvesti svakog čovea spava sećanje na udaljene i prekrasne zvezde, sa kojih je jednom došao na Zemlju svojih predaka ... Spava zablokirano u mozgu Sećanje, spava sam čovek ... ali duša njega tera ka zvezdama, i čovek očekuje Čuda ... Čuda otkrića i prosvetljenja svesti ... Čuda iskustva sebe se u njegovom okružujućem Velikom Kosmosu ... Razmere Kosmosa su kolosalne, ako se orijentišemo po ljudskom nivou. I nikakve rakete, kojima tako aktivno pokušavaju da upravljaju stanovnici Zemlje za upoznavanje Velikog Kosmosa, nikada neće biti u stanju da pomognu čovečanstvu da podigne veo sa ove tajne ... I samo nekoliko "dubljih" pogleda omogućava pogled na brodove nultog prelaza - NLO, koje, nažalost , čovečanstvo još nema ... I čak NLO, koji omogućavaju premeštanje na milijarde svetlosnih godina, ne rešavaju ovaj problem, to je samo jedno "zrno peska" na obali ogromnog okeana Velikog Kosmosa... Samo razvijajući Mozak, svoju Suštinu, svoju Svest čovek može pokušati da dalje prodre. Samo RAZUM je u stanju da krene napred, od jednog horizonta do drugog. Glavna stvar je da se ne zaustavi njegov razvoj.

- 341 -


Premeštanje svesti je jedinstven efikasan način spoznavanja Kosmosa. Najbolje u Kosmosu tehnologije ne mogu stvoriti sredstvo premeštanja, a da nemaju granice.. Svemirski brodovi, kojim se može premeštati u metauniverzumu, nisu u stanju da prevaziđu prepreke za kvalitativne barijere matričnog prostora. Pri pokušaju takvog prelaza, nastaje potpuno uništenje materije. Nekoliko razloga je za to, jedan od glavnih je različiti kvalitativni sastav supstanci različitih matričnih prostora i različiti koeficijenti kvantizacije dimenzionalnosti. Kvantitativni i kvalitativni sastav - nije u skladu, pod bilo kojim okolnostima. Jedna vrsta supstance, koja ulazi u prostor drugog tipa, raspada se u potpunosti. Iz te mase sintetiše se supstanca identična sa prostornom strukturom. Drugi razlog za ograničene mogućnosti brodova nultog prelaz je princip njihovog rada, koji se zasniva na korišćenju psi energije pilota za započinjanje procesa premeštanja sa jednog nivoa na drugi i obrnuto. Pri tome, ispoljava se razumevanje procesa pretakanja materije pri deljenju ćelija živih organizama. Pored toga, među različitim prostornim nivoima u lokalnim zonama periodično se pojavljuju vrtlozi kretanja materije kako datog tipa, tako i srednjeg, što zauzvrat čini nepredvidivljiv konačan rezultat kretanja. Evolutivni razvoj čoveka daje (uz pravilan razvoj) brojne prednosti koje tehnika nije u stanju da da. Zapamtite, pri harmoničnom razvoju čoveka, njegova suština, izgrađuje tela suštine različitog kvalitativnog sastava. Po meri evolucionog razvoja tela, kvalitativne barijere između nivoa nestaju, i nastaje mogućnost slobodnog premeštanja svesti i same suštine na bilo koji od tih nivoa. Nakon završetka unutrašnjeg Zemaljskog ciklusa, koji je samo polazna tačka za harmoničan razvoj u Kosmosu, čovek otkriva za sebe kvalitativno nova "vrata" Svemira. Nastavljajući harmonično da razvija svoj mozak, svoju suštinu, čovek akumulira nova tela u svojoj suštini. I po meri konstantnog evolucionog razvoja tih tela nestaju barijere ne samo na planetarnom nivou, već i kvalitativne barijere.... metauniverzuma, superprostora i matričnih prostora. I taj proces je beskonačan ... Dokle god racionalno stvorenje, koje ne mora nužno da bude humanoid, ne zaustavi svoj razvoj, sve dok ne počne da sebe smatra "bogopogodnim", njegov razvoj se nastavlja. Moguća je samoblokada, koja nikada neće doći ako stvorenje zadrži svoju unutrašnju harmoniju, sačuva "zlatni presek" balansa - 342 -


tokova srca, volju, razum ... naravno, uzimajući u obzir pojavu novih kvaliteta i novih struktura suštine. Treba jasno razumeti, da je fizički mozak samo osnova koja osigurava proces razmišljanja. Neuroni fizičkog mozga ne misle, oni samo cepaju supstancu fizičkog nivoa na materije koje je obrazuju, a to, zauzvrat, stvara potreban potencijal i obezbeđivanje ostalih nivoa neurona. Eterično, astralno i mentalna tela neurona na odgovarajućim nivoima formiraju sopstveni sistem - eterični, astralni i mentalne nivoe mozga, koji su materijalni kao i fizički. Proces razmišljanja se javlja na ovim nivoima, kao rezultat cirkulacije različitih tokova energije (materije) između ovih nivoa. I, u procesu razmišljanja postoje različiti protoci materije kako po sastavu, tako i po aktivnosti, koji mogu da uhvate različitu količinu nivoa mozga racionalnog bića. I često se kao uzrok zastoja razvoja javlja uverenje o tome, da ako fizički mozak ima ograničen obim, ne može se iz njega "istisnuti" više nego što on može da da ... Ako razumno biće ne može da promeni fizički obim svog mozga, šta ga to sprečava da promeni veličinu kvalitativnih moždanih struktura na drugim nivoima? To otvara vrata za beskrajan razvoj. Potrebno je samo znati, kako se to radi ne remeteći harmoniju bilo kog mogućeg nivoa. Čovečanstvo nema pojma o ogromnom evolutivnom potencijalu, kojim ono raspolaže. Potrebno je samo da se zna "ključ" za otvaranje ovih potencijala. I možda će ova knjiga pomoći nekom od vas da pronađe "ključ". Treba samo pažljivo da pročitate i razmišljate. I to otvara vrata u "nemoguće" - u beskrajni i savršen put Istine i Poznavanja Kosmosa i samih sebe ... I još ... ja bih da vam skrenem pažnju na fenomen prirode, kao i na vreme. Šta je vreme? Svako zna dan svog rođenja, i da od tog dana ide mnogo brže, ponekad sporije do njegove smrti ... Čovek zna da mu je dodeljen određeni period života, mereno u godinama, mesecima, danima, satima, minutima i sekundama. .. Ali malo ljudi razume, da VREME NE POSTOJI UOPŠTE, da je ono samo referentni okvir, koji je izmislio na Zemlji čovek zbog svoje sopstvene udobnosti. Vreme je uobičajeno, kao uobičajeni procesi, javlja se u materiji, u supstanci, koje imaju svoje cikluse, ritmove, a čovek to ispoljava kao jedinicu vremena. Jedni te sti procesi na različitim tačkama planete odvijaju se sa nekim razlikama, koje su često toliko male da se jednostavno ne primećuju. Ali njih ipak ima. Na brzinu proticanja procesa zavisi forma materijalnih tela, broj i

- 343 -


kvalitet energije iz Kosmosa. I to treba imati u vidu, da se promene javljaju ne samo na fizičkom nivou. One se javljaju i na svim drugim nivoima. Uticaj tokova koji dolaze spolja, na prvom mestu izazivaju promene na mentalnim, a zatim i na astralnom i eteričnom nivou. I tek nakon toga fizičkom. To je zbog činjenice da oni predstavljaju jedinstven sistem, ali imaju različit kvalitativni i kvantitativni sastav njihove obrazujuće materije, a imaju i različitu mobilnost strukture (inertnost). I tako, za stvaranje nestabilnosti i izmene neophodna je drugačija sila spoljnog uticaja, kako bi izazvala ovu promenu. Promene, koje nastaju na spoljašnjim planovima planete, redom prolaze kroz prethodne nivoe, dostižu prirodni fizički nivo i manifestuju se u njemu. Sada dolazimo do razumevanja mogućnosti viđenja budućeg ...I, kao što vidite, u tome nema ničeg mističnog ili natprirodnog. Zamislite, da se ja i vi nalazimo u zgradi od sedam spratova. Prvi sprat fizički nivo, i shodno tome, drugi - eterični, treći - astralni, četvrti, peti, šesti i sedmi - prvi, drugi, treći i četvrti mentalni nivo. Sada razmotrimo situaciju, kada "stanovnici" sedmog sprata ne zatvore vodu, i ona počinje da pljušti po podu. Nakon nekog vremena, voda se izliva na šestom, a zatim - petom, četvrtom, trećem, drugom, i konačno, na prvom spratu. I ako bi neki "stanar" sa prvog sprata otišao liftom na sedmi sprat ranije, pre nego što voda prodre na ostale spratove, a videvši to ode dole i počne da upozorava ostale o opasnosti, oni bi mu se smejali ... Ili ga samo smatrali ludim, kako je često bio slučaj sa onim ljudima koji su nazvani "prorocima" ili "vidovitima", jer ono što su oni videli na "sedmom spratu", često nije baš zadovoljavalo vladajuće na "prvom" ... I uvek je bolje za takvog "vidovnjaka" da prosto pronađe "ključ" od stana, gde lije voda i pokuša da zatvori ventil. Ali vrlo retko, nažalost, nije u stanju da pronađe "ključ" ... i mnogi proroci, u svom neznanju, ili na zahtev "silnih" ljudi budu kamenovani ili spaljeni na lomači kao veštice i čarobnjaci ... Jedna od najpoznatijih proročica i vidovnjaka je bila kraljica Mikalda, koja je hiljadu godina pre rođenja Hrista opisala događaje u vezi sa njim i pokazala čak i drvo od kojeg će biti napravljen krst, na kojem će ga raspeti. Ova žena je izazvala strah u glavama okružujućih ljudi, koji nisu bili u stanju da shvate šta se dešava. Do današnjih dana došlo je samo tri od devet njenih napisanih knjiga o budućnosti čovečanstva, a ostale su spaljene ... Druga žena, sa reputacijom vidovnjaka, bila je Kasandra iz Troje, ćerka kralja Pirsa, koju takođe nisu razumeli čak ni ljudi bliski njoj (o tome piše i

- 344 -


Homer). Kasniji prorok je bio Nostradamus, koji je u svojim pesmama vrlo precizno opisao događaje u budućnosti, ali nažalost ni on nije našao "magični ključ" da nešto promeni ... To su oni za koje smo više ili manje čuli, a koliko imena nije sačuvalo sećanje čovečanstva ... Skoro uvek, ovi ljudi su bili veoma nesrećni i nerazumljivi savremenicima. Njih je slamala i mučila ozbiljnost znanja budućeg, koju nisu bili u stanju da promene ... Dubina prodora svesti, saznanja o budućnosti zavisi od toga, na koji nivo, "sprat" planete, je čovek uspeo da smesti svoju svest. Maksimalna dubina prodiranja u budućnost naše planete je moguća, pri mentalnom prelasku na četvrti mentalni nivo planete. U isto vreme moguće je pogledati na stotine, hiljade godina unapred. Minimalno prodiranje je na eteričnom nivou, kada se vidi budućnost narednih dana, meseci i godina. A sada - u vezi sa prošlošću ... Sve što je nastalo u prirodi, vezano je za izmenu materije, njen sastav, količinu i različitu dinamiku njenog razvoja. Ne zaboravite, naš Metauniverzum formira sistem diskretnih prostora različitih kvalitativnih i kvantitativnih sastava. Naš prostor-univerzum nastao je spajanjem sedam formi materija i nalazi se smešten od zone centra zakrivljenosti dimenzionalnosti, u kojoj se "rodio" naš Metauniverzum. U centru ove zone je formiran prostor-univerzum iz devet formi materije i dosledno se udaljava od centra. U odvojenim zonama promenjene dimenzionalnosti Δλ, formiraju se prostor - univerzumi iz osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dve forme materija našeg tipa kvantovanja dimenzionalnosti. A ako se uzme u obzir globalna evolucija metauniverzuma, možemo doći do zaključka, da je centralna zona od devet formi materija najstabilnija, dok su pogranične zone - nestabilne, a spoljni uticaji izazivaju u pograničnim zonama prostor - univerzuma, obrazovanih spajanjem dve forme materije, nestabilnost. I pri tome nastaje evolutivni razvoj različitih procesa u supstanci, koja formira te prostor - univerzume. Ova kolebanja kroz zonu stezanja sa prostor - univerzumom od tri forme materije, izazvaju nestabilnost, i kao posledica toga, menja se dinamika procesa koji se odvijaju u ovim prostor - univerzumima. Na taj način, kolebanja se postepeno preteču, cure kroz zajedničke elemente od pograničnih prostor - univerzuma ka centralnom, obrazovanom spajanjem devet formi materije. Prema tome, postoji jedan pravac, u kojem dolazi do sekvencijalnog lanca događaja u našem metauniverzumu - od prostor - univerzuma, - 345 -


obrazovanih od dve forme materije, ka prostor - univerzumima formiranim spajanjem devet formi materija (sl.165).

sl.165

- 346 -


Zbog toga, u našem prostor-univerzumu događaj uzburkivanja materije dolazi iz prostor - univerzuma, formiranih od šest formi materija. I pridošla faza evolutivnog razvoja u našem prostoru - univerzumu, "preliva" se u sledeći, nastao spajanjem osam formi materija i analogno dostiže centar našeg metauniverzuma - prostor - univerzuma iz devet formi materija. To je razlog zašto vreme teče u jednom pravcu. Zbog toga, prolazeći ciklus razvoja kroz naš prostor - univerzum, formiranog od sedam formi materija, prvobitno uzburkivanje sa "preklapanjem" otiska prstiju koji se javljaju u njemu, dostižu prostor univerzum, formiran od osam formi materija i kroz njega, dalje dostiže centar zone zakrivljenja dimenzionalnosti našeg metauniverzuma. Drugim rečima, "zgrada" ima još i sprat, koji leži na nivoa tla. Ako nastavimo analogiju sa tekućom vodom, ona poplavljuje prvi sprata posle "podrumskog" nivoa, onda - drugi, treći, itd. A čak i kada voda prekrije sedmi sprat, akumulirana voda nastavlja svoje kretanje u silaznoj putanji ... Svaki trenutak trenutne stvarnosti postaje prošlost i pretvara se u malu "kapljicu", sliva se u reku Vremena iz budućnosti u prošlost ... Kako je moguće popeti se na sedmi sprat i upoznati se o događajima, koji će se desiti tokom vremena, tako je moguće i otići u "podrumski" nivo i saznati šta se desilo u prošlosti ... I opet, što se dublje čovekova svest može kretati liftom nadole, to dalje u prošlost može zagledati. Budućnost i prošlost - su materijalni i realni, i neodvojivi su deo istog procesa. Nuklearna fizika na nivou elementarnih čestica suočila se sa paradoksom - prošlost određuje budućnost ... U principu, ne postoji paradoks, to je prirodno i logično jer posle rođenja je prirodna smrt. Smrt na jednom nivou - rođenje na drugom i obrnuto. I još jedna stvar, što se tiče premeštanja na druge nivoe naše planete ... Mnogi smelo tvrde o postojanju njima "komunikacionih kanala" sa dušama mrtvih, sa drugim civilizacijama, sa Isusom Hristom, Budom, Krišnom i drugim bogovima, ili "anđelima". .. od kojih informacija dolazi do njih ... Ja bih pre svega da upozorim sve one koji pokušavaju da to rade ili već rade ... Da, zaista, moguć je kontakt kako sa dušama mrtvih, na svim nivoima Zemljinih sfera, i predstavnicima drugih civilizacija. Ali, da bi zapravo to bilo moguće, potrebno je zapamtite sledeće: 1) Za prelazak preko Zemaljskih sfera treba prevazići kvalitativne barijere, što je moguće samo pri evolutivnom razvoju suštine, pri kome ona ima šest tela (sa fizičkim sedam). Samo u tom slučaju, moguć je mentalni

- 347 -


kontakt sa drugim civilizacijama Kosmosa, kojih je veoma mnogo. Samo zapamtite da druge civilizacije, čak i mnogo razvijenije, mogu biti "crne" po svojoj ideologiji. 2) U slučaju, kada čovek nije dostigao završetka Zemaljskog ciklusa razvoja i pokušava da "uđe" u kontakt sa drugim civilizacijama, on ponekad ima "kontakt", ali nažalost ne sa višim razumom, već sa suštinama bića astralnog nivoa, u najboljem slučaju - prvog mentalnog nivoa. Te suštine se nalaze u "lovu" na neophodnu energiju za svoj život. A kada ovaj ili onaj čovek "sazida kanal" i otvori kvalitativne barijere, takav entitet skenira mozga čoveka i postavlja na sebe hologram onoga, koga želi da vidi, za kim ko je u potrazi taj čovek ili kome on najviše vjeruje. Ako neko veruje u Hrista, uzimaju oblik Hrista (i zanimljivo, za svakog čoveka je on drugačiji, kakvim ga vidi određen čovek) i pričaju u njegovo ime, a lakovernom čoveku u tom trenutku oduzimaju životnu silu... Eto, na žalost, to je cena neznanja ... Mnogo je toga, o čemu ljudi sanjaju ... i o čemu oni ništa ne sumnjaju. Kretanje u prostoru, vremenu, promena budućnosti i sadašnjosti, kontakti sa drugim civilizacijama, kako Malog tako i Velikog Kosmosa. Procesi upravljanja vremenom, procesima prirode i ljudskog društva, i još mnogo toga ... I opet, to zahteva Znanje, Znanje i Znanje ... nova Znanja o zakonima evolucije prirode razuma, Univerzuma ... I neka ova knjiga bude, za one koji žele, mali most preko reke neznanja do obale Istine, Svetlosti, Nove Budućnosti i novog Čovečanstva ... Čistog i lepog, kako je prelepa naša plava planeta Zemlja ...

Николай Левашов,

februar 1993 god. Moskvaа — San-Francisko.

- 348 -


Prilog 1. Zaključak formule samoregulacije unutar vrste Stanište - površina okupirana od strane populacije date vrsta - može prehraniti određeni broj životinja (n), bez narušavanja ekološke ravnoteže. Promena uslova životne sredine, kolebanja u plodnosti privodi periodično do toga, kako bi se osiguralo da se broj pojedinaca povećava i nastaje populaciji jednaka: N(+) = n + β gde: β — preveliki broj životinja, što dovodi do ekološke neravnoteže . Pri istom nivou oboljevanja i pri istim negativnim faktorima spoljne sredine povećava se smrtnost i broj se ponovo približava optimalnom . N

(+)

– (β ± Δn) → n

(1)

Gde: Δn — Mala odstupanja od optimalne brojnosti populacije. Ako je brojnost populacije bila manja od optimalne, a zatim se pod istim prirodnim uslovima, povećava plodnost, i brojnost približava optimalnom. N(-) – (p ± Δn) → n

(2)

gde: N(-) — broj populacije, manji od optimalnog. р — nestajući broj pojedinaca do optimalne brojnosti populacije. U čemu je uzrok takvih reakcija populacije pri oscilaciji brojnosti? Mi smo izneli niz pretpostavki, i analizirali ih. Razmotrimo odnos: m(t) / m(n)n → 1

(3)

- 349 -


gde: m(t) — biljna biomasa, reprodukovana na području staništa populacije u jedinici vremena. m(n) — biljna biomasa, neophodna biljojedima (kunićima) za optimalno postojanje. n — optimalna gustina naseljenosti, koja odgovara ekološkoj ravnoteži. Pri prostoj reprodukciji, odnos (3) iznosi jedan. Kod proširene reprodukcije, odnos (3) je manji od jedinice. Proširena reprodukcija - kada deo formirane kao rezultat fotosinteze biomase ostaje posle jela biljojeda. Odnos (3) je uravnotežen. Kolebanja gustine populacije može se napisati kao: m(t) / N(+) m(n) < 1 < m(t) / N(-) m(n)

(4)

Šta se dešava u populaciji, što rezultira odnosom (4) odnosom (5) i (6): m(t) / [N(+)– (β ± Δn)] m(n) → 1

(5)

m(t) / [N(-)– (p ± Δn)] m(n) → 1

(6)

Hajde da pokušamo da damo logički razumno objašnjenje za ovu pojavu. Svaka jedinka zrači oko sebe psi-polje. Neko zraćenje individualne jedinke psi-polja - ω. Psi-polje, zračeno jedinkom populacije, u međusobnoj je interakciji i utiče na procese, koji se dešavaju u organizmima, koja stvaraju ova polja. Pretpostavimo da postoji optimalna gustina sveukupnog psi-polja populacije, pri kojoj je postojanje jedinke optimalno

W = ∫ ∫k(N;s)ωdsdN

ns

(7)

gde: W — sveukupno psi polje populacije.

- 350 -


S — područje staništa populacije. ω — psi-polje, zračeno o d jedne jedinke k(N, S) — koeficijent međusobnog uticaja psi-polja pjedinki jedne na druge u okviru populacije. Unesimo novi parametar:

Pw = [ ∫ ∫k(N;s)ωdsdN] / ∫ds = W/S

ns

(8)

s

gde: Pw — optimalna gustina svrukupnog psi-polja po jedinici površine pri optimalnom broju populacije. Analogno izraženo (4) možemo dobiti odnos:

[ ∫ ∫k(N;s)ωdsdN] / ∫ds < W/S

N s (-)

(9)

s

[ ∫ ∫k(N;s)ωdsdN] / ∫ds > W/S

N(+) s

s

Pišući ovaj odnos u nešto drugačijoj formi, dobijamo:

∫ ∫ k(N;s)ωdsdN < W

N(-) s

∫ ∫ k(N;s)ωdsdN > W

N s (+)

(9a)

Iz izraza (9a) dobijamo dva odnosa, koji određuju tendenciju populacije za obnovu ekološke ravnoteže.

∫ ∫ k(N;s)ωdsdN → W

N(-) s

∫ ∫ k(N;s)ωdsdN → W

N s (+)

(10)

- 351 -


Из ових израза можемо да добијемо параметар измене у густини пси-поља при промени бројности популације.

ΔW(+) = ∫ ∫ k(N;s)ωdsdN - ∫ ∫ k(N;s)ωdsdN

(11)

ΔW(-) = ∫ ∫ k(N;s)ωdsdN - ∫ ∫ k(N;s)ωdsdN

(12)

N s (+)

ns

ns

N s (-)

Na osnovu tih odnosa, možemo doći samo do sledećih zaključaka: 1) Psi-polje (ω) jedne jedinke deluje negativno na stanje i funkcionisanje organizm druge jedinke. 2) Psi-polje svake jedinke takođe služi kao zaštitna funkcija - blokira i smanjuje snagu negativnog uticaja psi polja drugih jedinki populacije na organizam i njegove funkcije u svakj jedinki. 3) Pri ravnoteži između broja populacije i ekološkog sistema u celini, zaštitna funkcija psi-polja svake jedinke neutrališe negativan uticaj psi-polja populacija ostalih jedinki populacije. 4) Pri višoj gustini sveukupnog psi-polja populacije (W), zaštitna funkcija psi-polja svake jedinke neutrališe samo deo negativnog uticaja psi-polja populacija ostalih jedinki populacije. Ne neutralisan uticaj psi-polja ostalih jedinki populacije depresivno utiče na funkcije organizma svake jedinke, što dovodi do smanjene plodnosti i povećane smrtnosti. 5) U slučaju nedovoljne gustine sveukupnog psi-polja populacije (W), deo potencijala dela životne sile jedinke, koje je potrošeno na stvaranje zaštitnog psi-polja, koristi se od strane organizma u cilju najefikasnijeg reima funkcionisanja organizma, što dovodi do povećanja nataliteta i produženja životnog veka. Na taj način, kod svake vrste dejstvuje jednostavan i pouzdan mehanizam samoregulacije u brojnosti populacije, bez koje ekološki sistem jednostavno ne bi postojao.

- 352 -


Prilog 2. Zaključak formule ekološkog sistema Razmotrimo, kakvi prirodni faktori utiču na formiranje i kompleksnost ekološkog sistema. Biljni organizmi, apsorbuju deo padajuće sunčeve svetlosti na područje, na kojem oni rastu, putem fotosinteze stvaraju biljnu biomasu. Štaviše, savršeniji biljni organizmi mogu da apsorbuju više padajuće sunčeve svetlosti, što dovodi do sinteze većih količina biljne biomase po jedinici vremena. Drugim rečima, različite vrste biljnih organizama imaju svoju, svojstvenu upravo toj vrsti biološku efikasnost KPD. Na taj način, količina biljne biomase zavisi od sledećih parametara: a) gustina protoka sunčeve svetlosti, koja pada na jedinicu površine u jedinici vremena. b) Biološka efikasnost biljnih formi. c) Količina svake vrste biljnih organizama. Prevođenjem svega navedengo u matematičke znake, dobijamo izraz:

sij

∫ ∫ ∫ Wsχ(ij)n(ij)dsdidj = M(ij)p(t)

ooo

(1)

Mijp(t) — količina biljne biomase, sintetizovane u jedinici vremena svih biljnih organizama, rastućim na jedinici površine. Ws — gustina protoka sunčeve svetlosti, padajuće na jedinicu površine planete u jedinici vremena. χ(ij) — biološka efikasnost KPD, pokazujući, koji deo Ws se apsorbuje i preobražava u svakoj biljci (i) datog tipa (j). n(ij) — broj biljnih organizama (I) datog tipa (j), rastućeg na jedinici površine. I: 0 < j ≤ nj0 0 < i ≤ n0i gde:

- 353 -


noi — Optimalan broj biljaka svake vrste (j) na površini jedinice, odgovarajućim ekološkoj ravnoteži. njo — broj biljnih vrsta koje rastu na jedinici površine. Deo biljne biomase apsorbuji biljojedi. Iz tog dela, nakon odgovarajućeg varenja i preobražaja, sintetiše se biomasa biljojeda.

sab

∫ ∫ ∫ M(ij)p(t) χab nab dsdadb = Mabp(t)

ooo

(2)

gde: Mabp(t) — biomasa biljojednih živih organizama sintetisana u jedinici vremena po jedinici površine . χab — Biološka efikasnost KPD biljojeda, ukazuje, koji deo apsorbovane biljne biomase se konvertuje u biomasu biljojednog organizma (a) svake vrste (b). nab — količina biljojednih životinja (a) date vrste (b), živućih na jedinici površine. I: 0 < а < nао 0 < b < nоb gde: nао — optimalna brojnost populacije biljojednih životinja svih vrsta (b) na površini jedinice, odgovarajući ekološkoj ravnoteži. nоb — optimalan broj vrsta biljojednih životinja na jedinici površine, odgovarajući ekološkoj ravnoteži. Deo biljojeda jedu mesožderi. Nakon odgovarajućeg varenja i transformacije iz togodela sintetiše se biomasa mesoždera. - 354 -


scg

∫ ∫ ∫ Mabp(t) χcg ncg dsdcdg = Mcgp(t)

(3)

ooo gde:

Mcgp(t) — biomasa mesoždera, sintetisana u jedinici vremena po jedinici površine . χcg — Biološka efikasnost KPD mesojeda, ukazuje, koji deo biomase biljojeda je apsorbovan i konvertovan u biomasu mesojednih organizma (na) svakih mesojednih vrsta (g). ncg — količina mesojednih organizma (e) date vrste (g), živućih na jedinici površine. I: 0 < с < nсо 0< g
(4)

Nakon zamene vrednosti uslova u jednačini (4) dobijamo:

sab

sab

sab

M (t) {1+ ∫ ∫ ∫ χab nab dsdadb + ∫ ∫ ∫ χab nab [ ∫ ∫ ∫ χcg ncg dsdcdg ] dsdadb } = const. (5) ij p

ooo

ooo

- 355 -

ooo


Ako zamenimo u ovoj jednačini vrednost Mijp(t) dobijamo:

sij

∫ ∫ ∫ Wsχijn(ij) [1+…+…] dsdidj = const.

ooo

Dobijamo jednačinu ekološkog sistema

- 356 -


Prilog 3. Priprema formule sistema matričnih prostora Uslov za stabilnost našeg matričnog prostora je ravnoteža između sintetizovane u matričnom prostoru materije i materije, koja ističe kroz zonu stezanja matričnog prostora. Ovaj uslov može se napisati kao:

n1[∫∫χ(+)dmidi - 6∫∫η(-)dmidi] ≡ n2[∫∫χ(-)dmidi - 6∫∫η(+)dmidi]

(1)

gde: n1 — količina šestokraki. n2 — količina antišestokraki. χ(+) — centralna zona stezanja matričnih prostora, kroz koju materije pritiču u naš matrični prostor (šestokraku). χ(-) — centralna zona stezanja matričnih prostora, kroz koju materije isitiču iz našeg matričnog prostora. η(-) — radijalna zona stezanja sa drugim matričnim prostorom, kroz koju materija ističe iz našeg matričnog prostora. η(+) — pogranična zona stezanja sa drugim matričnim prostorima, kroz kojumaterija pritiče u naš matrični prostor. i — broj formi materija. m — masa materija. Nakon jednostavne transformacije, dobijamo jednačinu balansa:

[n1∫∫χ(+)dmidi – n2∫∫ χ(-)dmidi] – 6[n1∫∫η(-)dmidi – n2∫∫η(+)dmidi] = 0 (2)

Ovaj identitet, ako se izrazi u zagradi, će biti nula.

n1∫∫χ(+)dmidi – n2∫∫ χ(-)dmidi ≡ 0

n1∫∫η(-)dmidi – n2∫∫η(+)dmidi ≡ 0 Maksimalna stabilnost, kojoj teži sistem, moguć je pod uslovom n1 = n2. Pod drugim uslovima, matrični prostor je nestabilan, i u njemu se nastavlja proces formiranja prostora do ravnotežnog stanja. Zato, sistem jednačina dobija izgled:

∫∫χ(+)dmidi – ∫∫ χ(-)dmidi ≡ 0

- 357 -


∫∫η(-)dmidi – ∫∫η(+)dmidi ≡ 0

(3)

ili:

∫∫[χ(+)dmidi – χ(-)dmidi] ≡ 0 ∫∫[η(-)dmidi – η(+)dmidi] ≡ 0

(4)

I dalje:

∫∫(χ(+) – χ(-))dmidi ≡ 0 ∫∫(η(-) – η(+))dmidi ≡ 0

(5)

Zadovoljenje uslova balansa sistema je moguće samo pri: χ(+) ≡ χ(-)

(6)

η(-) ≡ η(+) Ka takvom stanju balansa dolazi svaki sistem matričnih prostora. Matrični prostor materija našeg tipa ima koeficijent kvantovanja: γ = 0.020203236... Minimalan broj formi materija, formiraućih na ušću metauniverzuma je dva. Pri tome dimenzionalnost ove zone zakrivljenosti matričnog prostora je jednaka: λ2 = 2.89915382... To je minimalna dimenzionlnost prostora, pri kojoj postoje uslovi za spajanje materija našeg tipa. Za ostale tipove materija sa drugim γ, ta dimenzionalnost može biti i veća i manja, sve do nule ili čak negativna. Dimenzionalnost metavuniverzuma, formiranih velikim brojem materija može se dobiti iz formule: λi = 2.89915382...+ γ(i-2) (7) Prema ovoj formuli, dobijamo, dimenzionalnost metauniverzuma različitih kvalitativnih i kvantitativnih sastava: λ2 = 2.89915382... λ3 = 2.919357056... - 358 -


λ4 = 2.939560292... λ5 = 2.959763528... λ6 = 2.979966764... — dimanzionalnost prostora, formiranih metauniverzuma. λ8 = 3.020373236... λ9 = 3.040576472... — dimenzionalnost superprostora prvog reda. ---------------------------------------------------λ10 = 3.0607797... — dimenzionalnost superprostora drugog reda. λ11 = 3.08098293... — dimenzionalnost superprostora trećegreda. λ12 = 3.10118617... — dimenzionalnost superprostora četvrtog reda. λ13 = 3.1213894... — dimenzionalnost superprostora petog reda. λ14 = 3.1415926... — dimenzionalnost superprostora šestog reda. λ15 = 3.16179589… --------------------------------------------------λ16 = 3.1819991... — dimenzionalnost prostora visokih redova. λ17 = 3.202202362… λ18 = 3.222405538… Postoje takođe ogledalni prostori u odnosu na gore opisane, koji su smešteni uzdužno u odnosu na pravac kolebanja dimenzionalnosti matričnog prostora i formiraju se ne u udubljenju matričnog prostora, već unutar izbočina, nastalih kao rezultat zakrivljenosti matričnog prostora. Unutar ovih zona, nastaju drugačiji uslovi, a to dovodi do toga, da se iste materije mešaju formirajući supstancu u različitom redosledu. Ako matrični prostor ima dimenzionalnost jednaku ili deljivu sa -π, formira se antistrukturna supstanca.Pri pretakanju supstance kroz zonu stezanja matričnog prostora, daolazi do potpunog uništenja supstance. To je ono o čemu se govori u Obraćanju čovečanstvu. Želeo bih da uspokojim čitaoce u vezi sa anticiklonom sa dimenzionalnošću od -3.15, koji se kreće u pravcu naše galaksije. Razumna stvorenja su pronašla način da ga neutrališu posredstvom izmene zakrivljenosti prostora (dimenzionalnosti promena) u lokalnom obimu, što je dovelo do neutralizacije anticiklona. I to je učinjeno posredstvom psi-polja, a ne nekom tehnologijom. Dakle, još jednom želim da naglasim beskonačne mogućnosti RAZUMA. Na žalost, i bez anticiklona čovečanstvo i celu planetu čeka smrt, kao rezultat disharmonije između čoveka i prirode ...

- 359 -


Prilog 4. PRAKSA U RADU SA SOPSTVENIM PSI POLjEM Svako ima psi-polje oko sebe. Naravno, kod različitih ljudi ono ima drugačiju strukturu, gustinu, snagu. Postoje zajednički elementi i funkcije. Prva stvar koju treba da urade svi - da nauče da kreiraju i upravljaju zaštitnim poljem. Za to se mora razviti u sebi mogućnost stvaranja zaštitnog polja na nesvesnom nivou. Kako se to radi? Čovek treba da se koncentriše na razmišljanje - "Oko mene moja energija stvara zaštitnu čauru (školjku), kroz koju ne može da prodre negativna energija." Ovo podešavanje treba da se radi svaki slobodan trenutak da sve dok mozak ne stvori uslovni refleks za zaštitu. Onda samo treba da povremeno proveravate stanje i snagu ove zaštite. Kada se čovek nalazi u velikom skupu ljudi, potrebno je da napravi maksimalnu zaštitu. U svojoj kući, može biti svedena na minimum. Važno je da se stvori odbrana pred odlazak u krevet, kako za fizičko telo, tako i za suštinu. Kada kreirate zaštitu oko i tela i suštine, formira se energetska čaura. Ako je zaštita ispravno podešena, mogućnost njenog uništenja postaje minimalna. Ono što je veoma važno je da se sačuva celina zaštite odsustvom negativnih emocija. Činjenica je da negativne emocije otvaraju zaštitu iznutra, stvarajući protok energije, sastava i kvaliteta istog kako kod nivoa donjeg astrala. To stvara povoljne uslove za delovanje astralnih životinja, kao i za bilo kakav drugi psienergetski efekat na čoveka. O neprihvatljivosti negativnih emocija govorili su svi Svetli Jerarsi, poput Isusa, Krišne.. Oni nisu pozivali na predaju, naprotiv, ukazivali su na potrebu da se bori. Znali su da ako u borbi protiv zla postoje negativne emocije, čak i ako su usmerene na izvor zla, čovek će na kraju biti poražen od tog zla, ili će na kraju postati izvor samog zla. To je moć zla. Za borbu sa njim treba sačuvati svoju emotivnu čistoću, bez koje nema razvoja i borbe protiv zla ... Osim zaštite, želeo bih da skrenem pažnju na mogućnost energetskog čišćenja od štetnih sastojaka hrane. Svako pije vodu, sokove, jede hranu neophodnu za normalno funkcionisanje organizma. Ali bilo koja hrana, i povrće i meso, sadrže organske toksine koji ubrzavaju proces uništenja tela i usporavaju razvoj. Zato je neophodno da se oni neutrališu i razgrade ti otrovi. Da bi to uradili, zamislite kako vaša energija počinje da se aktivno

- 360 -


kreće energetskim kanalima vašeg tela. A onda mentalno pošaljite energiju kroz ruke na hranu koju želite da očistite. U tom slučaju morate da zamislite kako se razgrađuju svi otrovi u hrani. Pri kretanju energije kroz ruke, možete da osetite vibracije, toplotu, peckanje, i što je aktivniji proces razgradnje otrova, intenzivnije i snažne senzacije dobijate. Isto tako možete da očistite vodu, sokove, i bilo koju drugu tečnost. Pored neutralisanja negativnih supstanci za organizam, njihova svojstva se mogu pozitivno pojačati, da bi te supstance stvarale nova pozitivna svojstva i kvalitete. Ako pri tome možete da zamislite ove tokove, onda imate povišenu osetljivost, i pri pravilnom razvoju, možete vrlo brzo dostići viši nivo razvoja svoje suštine, svesti. I želim da vam poželim svima da budete na pravom putu razvoja, da uklonite "crni" povez sa očiju, i videćete kako su zaista lepi svet, priroda, univerzum ...

Beograd 2016.

- 361 -

Poslednji Apel Čovečanstvu-Nikolaj Levašov

Recommend Documents