ISTORIJA I DRUSTVE А TEORIJA Piter Berk Uпiver·sity of Caшbridge
EQUILIBRIUM Beog1·ad 2002
Biblioteka
Dijalozi
Uiednik Vlastimii Dokic
Tmjan Stojanouic Pogledi na NasNas i na Drugoga
Istorija
Pitcг Всгk drustvena teorija
Ilпstгacija na k01·ici: Рапl Кlее, SciiijjЬгiiciiigc, 1938 427 (Z 7). Рапl Кlee-Stifttшg, Kпnstшпsetшl Веrп © 1992 Ьу V G Bild-Kпnst, Bonn
Naslov izvorпika Peter Burke НISTORY AND SOCIAL THEORY Polity Pl·css
Cambridge 1996 Copyrigl1t © Peter Burke 1992 Translation copyrigl1t © EqиiliЬriиm 1997 Sva prava zadrzana. Nijedan deo ove knjige ле sme Ьiti reprodukovan, и Ьilo kom oЬiiku i Ьilo kojim sredstvima, elektronskim ili mehanickiш, иkljиcujиCi fotokopiranje, snimanje, иnosenje и Ьilo koje baze podataka ili sisteme za pretrazivanje, bez pretlюdne pismene saglasnosti izdavaca, S.RJ.P. EquiliЬriнm, Beograd, Vlajkoviceva 1 1
ISBN 86-82937-06-9
P1·eveo s engleskog Vlastimir Dokic
Stmcna 1·edakcija p1·evoda
akademik Sima Cirkovic
Izdavanje knjige pomogli:
FOND ZA OTVORENO DRUSTVO • FUND FOR AN 0PEN SOCIEТY СЕU/Ореп Society Iпstitнte апd Ftшd for ап Open Society Yugoslavia
Sadrzaj ћedgovш, 1
2
3
7
Teo1·eticari i istoricari .
9
Dijalog gluvЉ . Diferencijacija istorjje ј teшije Odbacivanje proslostj . . . Uspon drпstvene istorjje . Koпvergencija teorjje i istorjje
10 12 19 22 25
Modeli i metodi
30
Poiedeнje. . . Modeli i tipovi Kvaнtitativнj metodi Dшstveni mikтoskop .
30 36 41 46
Centralni koucepti
51
Diпstveпa uloga . Pol ј rod . . . . Porodica i rodЬina . Zajedнica ј ideпtjtet Юаsа . . . Status Drustveпa pokretljivost Razmetljiva potrosпja i sirnbolicki kapital . . Reciprocitet . Patroнat i korupcija Vlast . . . . . . . Ceнtar i per·iferija . Hegemoнjja i otpor Dшstveнi pokгeti . Meнtalitet i ideologija. Komuнikacija i recepcija Usmeпost i tekstualпost . Mit . . . . . . . . .
54 57 60 63 65 68 70 74 76 78 82 85 90 94 97 102 104 107
4
5
Cmtmlнi pi'OЬlemi
109
Ftшkcija Stгuktшa . PsЉologija Kultura . Сiпјенiсе i fikcije
109 114 118 122 130
Dmstvena teorija i dmstvena pmmena .
134
Speнserov шodel Marksov шodel . . . . . . TreCi рнt? Sest шoнografija u pot1-azi za tеогiјош Zakljucci
136 145 148 151 162
BiЬliografija
169
Index.
194
О
piscu.
203
Predgovo1' Na pocetku rnoje akademske kыiјеге na Univerzitetu о Sasekso, r-anЉ se zdesetill, dobrovoljno sarn se prijavio da odгzirn kurs о "dшstveпoj struk tшi i dшstvenoj рrошепi", јег sarn srnatl-ao da је dobro zпati sta је "dгu Stvo" pre pisaпja njegove istшije i da se predшet пајЬоlје пюzе пauciti ako se ргеdаје. Rad па оvош kшsu doveo је do poziva Тоша Botoшora da па рisеш kпjig11, Sociologija i istшija, objavljenu kod "Аlепа i Апviпа", 1980, 11 kojoj sarn studeпte i јеdпе i dшge discipliпe pokнsao da нроzпаш sa опiш sto Ьi опi шogli da otkгijн kao пajvr·edпije 11 dr·ogoj. Vise od deceпije posle toga, "Politi Ргеs" шi је prнzila pt'ilikн da kпjigн I"evidiraш, piosiгiш i pre r·adiш. Ova dшga verzija izlazi pod rюviш пaslovoш, koji tacпije ozпacava о сепш је н kпjizi rec. Pгvobltпi pгedgovor objasпjavao је da socijalпa aпtro pologija "н оvош ogledн igra vazпijн нlоgн пеgо sto пaslov пagoveStava", а Ьilo је tu i пеkЉ razшatraпja о ekoпoшiji i politicj. DevedesetЉ godiпa, шedutiш, od l'aspl'ave о drustveпoj teOI"iji пюglо Ьi se s r-azlogoш ocekivati da obнl1vatj шпоgо vise, нkljuctijнCi discipliпe ili poddiscjpliпe kao sto sн konшпikacije, geografija, шedtшaюdni odлosi, piavo, liлgvistika (роsеЬпо socjoliпgvistika), psilюlogija (роsеЬпо socijalлa psilюlogija), ј studjje religi je. Isto tako, pr-akticлo је пешоgнсе iskljнciti iлtei"discipliлaшe podнl1vate kao sto su kr"iticka, kнltнrna i ferniлistjcka teшija, оdлоsпо filozofija (koja Ьi se шogla defiлisati kao teшija teOI"ije). Pгosiгivaнje svrl1e ogleda ла ovaj ласјn пашесе izvestaл broj рюЬlе mа. Polje је odvec sjroko da Ы ројеdјлас пjime ovladao. Iako sarn proteklЉ trideset godiлa razlozno siroko Citao dшstveпн teOI"ijн i razшisljao о пје лоm nюgнсеш kшјsсепј11 tl рisапјн istшije, шоје istOI"jjsko iskнstvo је ocj gledпo ogr-aпicerю. Ја sam sve vreшe Iadio па k11ltшпoj ј dшstveпoj istoriji Evrope 11 sesпaestom i sedamпaestorn vekн, i imam н пајЬоlјеш sl11cajн skrpljeпo zпапје о dшgiш koпtiпeпtiшa, dшgim pei"iodjma i dшgim djsci pliнaшa. O tllda sаш Ыо skloп da Ыr·аш kопkгеtне primeгe koji sн mi bliski iz istrazivaпja i ргеdаvанја, шakar i ро сепu izvesпog пedostatka ravпo teze. Da Ьi sagledao sta se sve dogada tl sviш ovirn oЬlastima, pisac пе rno ze da izbegпe licпo staпovisle. Perspektiva jz koje је ovaj ogled рјsап је
8
Pгedgovo1·
perspektiva onoga sto је pokojni Fеrпап Bгodel oblcavao da пaziva " total nom istorijom" - ne prikaz proslosti koji ukljнcuje svakн pojedinost, vec prikaz koji naglasava povezanosti izmedн razliCitЉ polja ljodskog preg noca. Postoji, isto tako, i jedan jezicki proЬ!em. Koji Ьi termin trebalo da do de па mesto "sociologije", sada kada је rasprava prosirena? Pisati "sociolo gija, aпtiopologija itd." је nezgrapпo. Govoriti о "dшstveпim пaokama", kao sto је ноЬiсајепо, isto је tako пeodgovarajнce za svakoga ko ne veroje da је model fizickih панkа (ako postoji takav jedjnstven model) onaj koji treba da slede i istrazivaci drustva. "Istorija i teorija" је prjv]acaп пaslov, ali on moze da pobodj пeosnovaпa ocekivanja da се knjjga н vecoj meгi Ьiti filozofska. Odlнcio sam, stoga, da opotгeЬim teimjn "dшstveпa teorjja" (kojj tre ba razнmeti tako da obнhvata ј "kн!tнrпн teorijн"). Као sto се Citalac нbrzo otkriti, ovaj izbor ne implicira precutш1 pretpostavko da so opste teorije sve sto istoricari mogu naCi zanimljjvim н sociologijj i drнgim disciplinama. Neki od koпcepata, modela i metoda koji se нроtгеЬ!јаvајн н tim discjp]i пama imaju svoje primeпe i н рrонсаvапјн proslosti, dok "stodije slнcaja" savremenih drнstava mogн пavesti na plodoпosпa poredenja i kontrastira nja s raпijim stoleCima. Odloka da se knjjga pюsiri па ovaj паСiп Ьila је veoma пalik odlocj da se prosjrj kнса. Podrazomevala је zпаtпн rekonstшkcjjн. Zapravo, mo Zda Ьi Ьilo tacпije 1·eCi da је samo nekoliko fiagmenata iz prvog jzdanja нgradeno l1 nesto sto је, и sнstjnj, поvа strнktura. u knjjzj jma mnogo po zjvanja па stнdjje objavljeпe osamdesetih godjпa. I pored toga, dao sam sve od sebe da пе bodem preteraпo azuraп. I dalje verojem da Marks ј Qjr kem, Veber ј Malinovski - da ne јшепцјеm vjse пjih - jos нvek јmаји mnogo сеmц da nas паисе. Prvи verzijн ove knjjge napjsao sam l1 jnterdjscjp]jnarпoj atmosferi Univerziteta н Saseksи. Nova verzjja је plod vjse od deceпije pтovedene и Kembridzи, i ona, takode, dugoje шnogo kolegama. Erпest Gelner, А!ап Makfarlejn, Gvin ћјпs i Grиpa za istorijskи geografijн, koja se sastaje и Emmaпиel Koledzн, prepozпace опо sto sam naиCio iz пjihovih podsticaja, kritika i preporuka za dalje Citanje. Isto се Ьiti i s nizom kolega vап Britanj je, шеdн kojima so Antonio Augнsto Arantes, Anton Blok, Шf Напеrс, Ta mas Hofer, Vitorio Laпterпari i Orvar Lefgren. Ропоvпо pisaпje zapoceo sam н Wisseпschaftskolleg н Berliпи, i knjjga mпogo dиguje tamosпjjm istorjcarima ј aпtropolozima, posebno Andreц Веtејн, zbog njegovih kon struktivnih komentara о nacrttJ. Dzon Tompson, koji se starao о mom ne prekidпom socjo]oskom obrazovanjн н toku nekoliko poslednjih godjna, ј moja sнprиga Marjja Lиsija proCitali sн s paznjom pretposlednjo verzijи. Mozda Ьih i bez пjjhove pomoCi mislio ono sto sam rekao, ali ne Ьih uvek Ьiо и stanjн i da kazem 0110 sto sam mislio.
1 Teoreticari i istoricari Ova је kпjiga pokиsaj da se odgovori па dva prividпo j edпostavпa pitaпja. Od kakve је koristi dшstveпa teorija za istoricaie, i kakva ј е korist o d istorije z a dшstveлe teoreticare? Ova pitaпja пazivam "pгividпo jedпostavпim", jer fоппиlасiј а skriva izvesпe vazпe di stiпkcije. Naime, razliciti istoricaгi ili Iazlicite vrste istoricaгa пasli sи da im Iazlicite teorije koriste па IazliCite пасiпе. Jedпi sи пasli da im koiiste kao skelet koji пadsvodиje, а dшgi kao sredstvo da razrese odredeп proЫem. Neki sи pokazali, i j os иvek роkаzији, sпаzап ot poi prema teoriji. 1 Moglo Ьi isto tako, Ьiti korisпo razlikovati teoiije od modela i koпcepata. Srazmerпo malo istoricara ироtгеЫјаvа teo Iijи и stiogom smislи reCi, а vise пјЉ иpotreЫjava modele, dok sи koпcepti, p1·akticпo, пeizbezпi.2 Distiпkcija izmedи istoгije i sociologije - Ш drнgil1 discipliпa, kao sto sи socijalпa aпtiOpologij a, geografija, politikologij a Ш eko пomija, пiје isto sto i distiпkcij a izmedи prakse i teorij e. Neki delat пici и ovim discipliпama proizvode stиdije slиcajeva и kojima teori ja igia veoma malи нlоgи. S drнge straпe, пeki istoricari, рге svega marksisti, zivo raspгavljajи teorijska pitaпja, cak i kad se zale, kao sto se zalio Edvю·d Tompsoп и сиvепоm polemickom ogledи о опоmе sto је пazvao "beda teorije".3 Naposletkи, dva koпcepta, koja sи и posledпjЉ пekoliko godi пa imala velikog иticaja и sociologiji, aпtiopologij i i politickim stи dijama prvobltпo sи оЬzпапШ britaпski marksisticki istoricari: to sи "nюralпa ekoпomija" Edvarda Tompsoпa i "ргопаlаzепје tradicije" 1
Мап (1986).
2 Leys (1959).
3
Tl10mpsoп (1978Ь)
10
lstoгijn i d111iЊxnn tcoгijn
Eiika Hobsbaшna:1 U celiпi uzev, medнtim, delatпici н ovim dгн gim discipliпama нроћ·еЬiјаvајн koпcepte i teorije cesce, eksplicitпi j e, ozblljпije i samoнvereпije пеgо sto Љ нpotreЬljavajн istoricari. А ta гazlika н stavovima prema teol"iji i objasпjava vеСiпн sнkobl\ i пе sрогаzнmа izmedн istoricara i ostalih.
Dijalog gluvih Istoгicю·i i sociolozi (пarocito опi) пisн Ьili нvek пајЬоlјi sнsedi. А si gшпo da јеsн iпtelektнalпi sнsedi, н smislн da se delatпici i јеdпе i d1Ћge discipliпe (рорнt socijalпЉ aпtгopologa) Ьаvе drнstvom kao celiпom i celokupпim raspoпom ljнdskog ропаsапја. U tim se po gledima гazlikuju od ekoпomista, geogгafa ili specijalista za politic ke ili гeligijske stнdije. Sociologija moze da se defiпise kao ргонсаvапје ljнdskog dгн stva, s пaglaskom па geпeгalizacijama о пjegovoj struktшi i гаzvо јн. Istorijн је bolje defiпisati kao ргонсаvапје ljнdskЉ dгнstava н mпoziпi, s пaglaskom па гazlikama medн пjima, kao i па ргоmепа mа koje sн se н svakom drнstvн dogadale tokom vгеmепа. Ova dva pгistнpa poпekad su sagledavaпa kao ргоtivгеспа, ali је kщi sпije tгetiгati ih kao kompleшeпtaшe. Samo ршеdепјеm drнstva s drнgim drнstvima mi mozemo otkгiti u kojim pogledima је опо je diпstveпo. Piomeпa је strнktшiгaпa, а stшktшe se mепјајн. Odista, ргосеs strнktшacijell, kako ga пeki sociolozi пazivajн, dosao је н zizu раzпје ll posledпjim godiпama (dole, stг. 164-165).5 Istoгicaгi i dгustveпi teoгeticaгi imajн priliku da osloЬode jedпi drнge гazliCitЉ vгsta paюћijalizma. Istoгicaгi se izlazп opasпosti pa гohijalizma u gotovo doslovпom zпасепјн reci. SpecijalizujuCi se, kao sto to опi оЬlспо Сiпе za оdгеdепо podrпcje, istoгicaгi mogu poceti da posmatгajн svojн llpaгohijн" kao jediпstveпн, а пе kao j e diпstveпп komblпacijн elemeпata, od kojih svaki ima paialele пe gde dшgde. Drнstveпi teoгeticari iskazнjн paгohijalizam vise п me tafщickom smislн - to је рге vгemeпski пеgо pгostorпi paiohijali zam - kad god iuicн opste stavove о dшstvпll samo па оsпоvн sav1·emeпog iskнstva, ili kad govщe о drнstveпoj promeпi пе uzi majнCi н оЬziг piocese dнgog trajaпja. I istoгicaгi i sociolozi vide truп п оkп svoga sпseda. Na пеsге сп, оЬе sн grнpe skloпe da ј еdпа dшgн регсiрiгајн н svetlн 1лilic11
11
4 Tl10111psoп (1971); Hobsba\VП1 i 1\апgег (1983) 5
Giddeпs (1979, 1984)
Тcmcblпгi i istoгicm i
11
п о gшЬil1 steгeotipa. U Bгitaпiji, Ьаl'еш, шпоgi istшical'i jos sшa tl·a jн sociologe ljнdirлa koji izгicн stavove о 0110111 sto је ocigledпo l1 vaгvai"SkOШ i apstгaktПOП1 zar·goiШ, koji Sll potpt!ЛO liseпi osecaja za mesto i vгеше, koji pojediпce пeшiloSI·dпo saЬijajo н kгнtе kate gol'ije, i povгl1 svega toga, te aktivпosti орisнјн kao "панспе". So ciolozi sн istшicшe, sa svoje strЋпe, odavлo sшatгali aшateiskiш, la:atkovidiш slшpljaciшa сiпјепiса bez sisteшa ili шetoda, cija se пe piecizпost ''Ьаzе podataka" пюzе takшiciti jedirю s пјЉоvош пе sроsоЬпоsсн da је aпaliziiЋjн. Ukгatko, нprkos tome sto iша sve vi se опЉ koji koгiste оЬа jezika, о сiјеш сешо Iadн govoriti па Stl'aпi caпы koje slede, sociolozi i istшicari jos пе govшe istiш jezikoш. Njilюv dijalog, kako је fr-aпcнski istшicai Fеrпал Bгodel јеdпшп iz javio, оЬiспо је "dijalog glнvЉ" .6 Za r-аzшпеvапје te sitнacije шоzе Ьiti korisпo da se гazlicite di scipliпe posшatiajн kao роsеЬпе pгofesije, ра cak i sнpkнltшe sa sopstveлiш jeziciшa, vr-eclпostiшa i шeпtalitetiшa ili stiloviшa шi sljeпja - ројасаvапiш рюсеsiша пјЉоvоg оЬнсаvапја ili "socijali zacije". Sociologe, па рiiшп, оЬнсаvајн cta zapazajн ili foшшlisн opste p1-avilпosti i опi cesto pr·evidajн izнzetke. Istшicaie нсе da se роsvеснјн kопЮ·еtпiш pojecliпostiшa пaнstib opstЉ obiЋzaca.7 Sa istol"ijske tacke gledista, ј аsло је cta sн i ј еdпа i dшga stтала kгive za апа11!"опizаш. Sve doпeclavпo шлоgi dшstveпi teore ticai"i odпosili sн se рiеша is tшicar-iпш kao cta se jos нvek bave пеСiш Sto је jedva vise ocl pгipoveclaпja politickil1 clogadaja; kao cta jos pieO·· vladнje pгistнp vezaл za velikog ctevetпaestovekovпog istoгicшa Leopolcta fоп Raпkea. Slicпo tоше, пeki istoricai"i jos нvek govoгe о sociologiji kao da se zagliЬila н vгешелн Ogista Копtа, н devetлae stovekovпoj fazi velikЉ geпel'alizacija bez sisteшa tskil1 eшpiгijskЉ istr-azivaпja. Kako је i zasto пastala ova sнpr-otstavljeпost izшedн istorije i sociologije, ili - opstije нzev - izшedн istoiije i temije? Kako, zasto i н kojoj шeii је ta sнpiotstavljeпost pievladaпa? Ova pitaлja sн istшijska pitaпja, i ја ен н sledeceш odeljkн pokнsati па лјЉ da сlаш istorijske oclgovore, izctvajajнCi tii шошепtа н istшiji zapa<.iпe шisli о dшstvн: SI"ediпп osanшaestog veka, sгeclirш clevetпaestog veka i dvactesete godiпe - i oko пјЉ dvadesetog veka.
ћ
13г<шdеl (1958) 7 Соlш (1962); К Eгiksoп (1 970); Deпiпg (1971-73).
12
Istol"ija i dmstveнa teoYija
Diferencijacija istorije i teorije U osaшпaestom vekп пiје Ьilo spшova izmedп sociologa i istoгicaгa iz jedпostavпog i ocigledпog r-azloga sociologij a пiје postojala kao роsеЬпа discipliпa. Pocev od tada, sociolozi i aпtгopolozi рте tепdпјп па h-aпcпskog teшeticaгa ргаvа Saгla de Moпteskjea, i па skotske filozofe шогаlа, Аdаша Fетgнsопа i Dzoпa Milaтa. 8 Odista, пјЉ poпekad орisнјн kao "oceve нtemeljitelje" sociologije. Medн tiш, takva etiketa stvaгa vaгljiv нtisak da sн ovi ljнdi Ьili ргiопнli da нtешеlје поvн discipliпн, sto је пашега kојн опi пikada пisн ispolji li. Slicпa opaska mogla Ьi se izтeCi о tzv. нtemeljiteljн ekoпomske панkе, Аdапш Sшitн, koji se kтetao н istiш kшgoviшa kao i Fel"gн soп i Milal". Mozda Ьi Ьilo bolje SVll cetvшicн opisati kao dшstveпe teoreti Cal"e koji sн па sistematicaп паСiп raspravljali о опош sto se пaziva "civilпim dшstvom", па koji sн гапiјi mislioci, od Platoпa do Loka, raspravljali о dгzavi. Moпteskjeov Dиl1 zakona (De l' espl"it des lois, 1748), Fergнsoпov Ogled о istol'iji civilnog dntstva (Essay оп Ње Hi stшy of Civil Society, 1767), Milaгova Zapazanja о mzlici dnLStvenil1 poloiaja (Obsel"vatioпs оп Ње Distiпctioп of Raпks, 1771) i Smitovo Bogatstvo nm·oda (Ап Iпqнiry iпto Ње Natшe апd Caнses of Ње WealЊ of Natioпs, 1776), bavili sн se opstom teorijom, ili, kako Ьi to Milar l"ekao, "filozofijшn dгнstva". Ti апtшi ыspгavljali su о ekoпoшskim i drнstveпim sistemiшa, kakav је "feнdalпi sistem" н sгedпjovekovпoj Evl"opi ("vгsta vladaviпe" kојп kaгakterise deceп tl"alizacij a) ili "meгkaпtilпi sistem" (kоше је sнpl"otstavljeп " poljopii Vl"edпi sistem") н delн Adama Smita. Опi sн zajedпicki Iazlikovali cetiri glavпa tipa dшstva, нzimajпCi za kтiteгij шn l"azlikovaпja pieO vladнjнCi паСiп izdгzavaпja: lov, stocaistvo, zemljoiadпjн i trgovi пн. Isti kljпcпi koпcept шоzе se па6 tl Ogledu о p1·incipima populacije (Ап Essay оп the Pгiпciple of Popнlatioп, 1 798) Тошаsа Maltнsa, s пjegovom спvепоm tezom da popнlacija tezi da se нvecava do gта пiса sl"edstava izdizavaпja. Ovi dшstveпi teш·etical"i Ьi podjedпako dobio mogli Ьiti opisa пi i kao aпaliticki, ili, da нpotieЬimo teпniп iz osamпaestog veka, "filozofski" istш·ical"i. Тгеса kлjiga Sшitovog Bogatstva nal'oda, koja se bavi "пагаstапјеm oЬilja" је, нstvaгi, kiatka ekoпomska istшija Еvюре. Moпteskje је пapisao istшijskп moпogтafijп о veliCiпi i ора dапјп Rima, Feigнsoп је pisao о "пsропн i kтајн гimske Repпbli ke", а Milar о оdпоsп vlade i dшstva od vгеmепа Aпglosaksoпaca н Агоп (1965); Hawtlюm (1 976); Meek (1 976)
Tcmctiёт-i i ist01 iёm i
13
do vladaviпe kтaljice Elizabete. Maltнs se, kao i Moпteskje i Нјшп рге пјеgа, bavio istшijoш svetskog staпovпistva. U to vieшe, i панспiсi koj e је шапје zaokнpljala teшija okтeta li sн se od tгadicioпalпЉ ргеdшеtа istшije, politike i гаtа ргонсаvа пјн dшstveпe istшije - н sшislн ргонсаvапј а паргесiаkа н tгgovi пi, ншеtпоstiша, zakoпodavstvн, oblcajiшa i "пшаviша". Na ргi· шег, Volterov Ogled о пптviтп (Essai sш les шоешs et 1' espl'it des пa tioпs, 1756) bavio se dшstveпiш zivotoш l1 Evr·opi od Vl'ешепа Кагlа Velikog. Ogled пiје Ьiо пероsгеdпо оslопјеп па izvшe, ali ј е Ьiо sшela i шigiпalпa siпteza i pl'ilog опоше sto ј е Volteг, pl'vi, пa zvao "filozofija istoiije". Isto1·ija Osnпbгikп Jнstнsa Mezel'a (1768), s dшge stгапе, Ьila је lokalпa istшija pisaпa па оsпоvн шigiпаlпЉ dоkншепаtа, ali је i опа blla гапi рiiшег dopr·iпosa drustveпe teori je istOiijskoj aпalizi. Меzег ј е, svakako, pгocitao svog Moпteskj ea, i to Citaпje ga је podstaklo da raspiavlja о оdпоsн izшedн нstaпova н Vestfaliji i пјilюvош оkl'нzепјн. 9 s dшge Stl'aпe, GЉопоvо снvепо Орпdппје i pmpпst Rimskog спгstvп (Tl1e Histoгy of Ње Decliпe апd Fall of Ње Rошап Eшpiie, 1776-1788), Ьilo је dшstveпa isto koliko i politicka istшij a. Njegova poglavlja о Ннпiша i dгнgiш vaivaгskiш osvajaciшa, s пaglaskoш па opstiш obelezj iшa пю·аvi "stocшskill паюdа", otkl'ivajн анtогоv dнg Feigнsoпoviш i Sшitoviш iс1ејаша. 10 Sposobпost da vidi opste н роsеЬпош Ьila је za GЉопа kaгakteiistika Iada опоgа koga ј е оп пazivao "filozofskirп" istшicaгeш . Sto godiпa docнije, odпos izшedн istшije i dшstveпe teшije Ьiо ј е zпаtпо rпапј е siшetl'iCaП пеgо sto је Ьiо ll Vl'eШe Pl'osveceлo sti. Istoricaii sн se нdaljavali пе sашо od dшstveпe teol'ije, vec isto tako i od dшstveпe istorije. U dшgoj poloviпi devetпaestog veka пajнvazeпiji istшical' па Zapadu Ьiо је Leopold fоп Raпke. Raпke пiје оtvшепо odbacivao dшstveпн istшijн, ali је u svojiш kпjigaшa, ро pl'avilн, fokнsiiao dizavu. U пjegovo vreшe i н Vl'eшe пјеgоvЉ sledbeпika, koji sн - kako to оЬiспо Ьiva - Ьili ekstreшпiji od svog џedvodпika, politicka istoгij a је poviatila svoju пеkаdаsпјн dошiпапtrш pozicijн . 1 1 Ovo odstupaпje od diнstveпog шоzе se obj asпiti па razпe па Сiпе. Na pivoш шеstн, bas н оvош periodн, eviopske su vlade po Ciпjale da sllvatajн istшij н kao sredstvo podsticaпja пасiопаlпоg je diпstva, kao sr·edstvo vaspitavaпja giadaпa za dizavпe podaпike, ili, kako Ьi to шапје saosecajпi posшatl'ac шоgао reCi, яedstvo пасi9 Upoгediti s Кпt1dsепош (1 986), 94-1 11_ 10 Pocock (1981) 11 Бшkе (1988)
14
lst01 iјп i dntstvena tco1·ijп
oпalisticke рюраgапdе. О vгеше kada su поvе dizave Neшacku i Italiju i staгije dгzave, kao sto su Fгaпcuska i Spaпija, jos uvek delile пјЉоvе геgiопаlпе tiadicije, poducavaпje пасiопаlпој istoгiji u sko laшa i па uпiveгzitetiшa podsticalo је poli ticku iпtegiЋcijн. Vrsta ist01·ije za koju su vlade Ьile sргешпе da рlасајн Ьila је, sasviш pii rodпo, istorija dizave. Veze izшedн istшicara i vlade Ьile su паюсi tо jake н Neшackoj . 12 Drugo оЬјаsпјепје vracaпja па politikн је iпtelektualпe piiгo de. Istшijska revolнcija povezaпa s Rапkеош Ьila је izпad svega гevolнcija н izvoriшa i н шetodiшa, odнstajaпje od korisceпj a raпi jih istшija ili "h1·oпika" н kшist koгisceпj a slнЊепЉ dоkшпепаtа vlasti. Istшicari sн poceli геdоvпо da гаdе н ar·11iviшa i гazvijali sн skup sve prefiпjeпijЉ telшika za pioceпjivaпje poнzdaпosti tЉ do kuшeпata. Tvrdili sн da sн пјЉоvе istoiije stoga objektivпije i " па нспiје" od istшija пјЉоvЉ ргеЊоdпikа. Ovaj ргоdш поvЉ iпte lektнalпЉ ideala је Ьiо zdшzeп s piofesioпalizovaпjeш discipliпe н devetпaestoш vekн, kada sн osпovaпi pivi istгazivacki iпstitнti, specijalisticki casopisi i нпiveizitetska odeljeпja. 1 3 Rad dшstveпЉ istoiicar-a izgledao је пeprofesioпalaп tl рше dепјu sa 1-аdош raпkeovskil1 istol'icaia drzave. "Dшstveпa istorija" је н stvaii isнvise ргесizап teiшiп za пesto sto se ll pгaksi jos нvek tгetiialo kao гezidнalпa kateg01·ij a. Тieveljaпova opstepozпata defi пicija dшstveпe istoiije, kao "istoiije пaioda iz koje је izostavljeпa politika", sашо ј е tu iшplicitпн pl'etpostavkн pietvoiila н iziiCit is kaz. 1 4 Снvепо poglavlje о diustvн н роzпош sedaшпaestoш vekн н Makolijevoj Istol"iji Engleske (Нistory of Eпglaпd, 1848) јеdап ј е sа vгешепi p1·ikazivac opisao sal'ovo, ali пе sasviш пepravedпo, kao "staш prodavпicн гetkosti", је1· sн гazlicite tеше - p нtevi, brak, по viпе itd. - sledile јеdпа dшgн bez ikakvog vidljivog геdа. О sva koш slнсајн, politicka istшija se sшatrala (шаkаг н okviш piofesije) stvaшijoш, ili ozЬiljпijoш od рiонсаvапја dшstva i1i kнltшe. Kada је Dz. R. Gгiп obj avio Kmtku istm·iju engleskog namda (А Sl1oгt Hi story of Ње Eпglisћ People, 1 874), kпjigн koja је нs1·edsredena на svakidasпji zivot панstгЬ Ьitaka i шirоvпЉ нgоvша, kazн da је пje gov пekadasпji нCitelj I. А. ћiшап pгiшetio da је Gгiп шоgао пapi sati dоЬгн istoгijн Eпgleske, sапю da је izostavio sva ta "dгнstveпa паklарапја" . 15 Ove ргеdгаsнdе пisн Ьile specifiCпo bгitaпske. О пешасkош gоvошош svetн Вшkћагtоv ogled Kultum J"enesmzse u Italiji (Die 12 13 14 15
Moses (1975). Gi!Ьert (1 965) Тгеvеlуап (1942), VJI Up. Вштоw (1981), 179-180
Tcoгcblm i i istm icmi
15
Кнltш dег Reпaissaпce iп Italieп, 1860), kasпije pi"izпat za klasicпo delo, пiје iшао нsрећа н vгеше objavljivaпja, vei"ovatпo stoga sto se vise oslaпjao па lite1-aшe izvOl'e пеgо па zvaпicпe dоkшпепtе. Fl'aпcнski istot"icai" Niшa Deпi Fistel de Кнlапz, Cije se I"eшek-delo An ti ckп dгiпvп (La cite aпtiqнe, 1860) нveliko bavi рошdiсош н sta mj Gl'(:koj i Rinш, Ьiо је I"elativпo izнzetaп ро tоше sto Sll ga pшfe sioпalпe kolege нziшale ozЬiljпo, iako је, н isto vi"eшe нрошо isti cao da је istшij a панkа о dшs tveпiш Сiпјепiсаша, istiпska socio logija. Ukгatko, Raпkeova istoгij ska 1·evolнcija iшala је јеdпн пећоtiс IШ, ali izнzetпo zпасајпн poslediш. Posto је пovi, ''<.i okншeпtarпi" pгistнp пајЬо!је slнzio ti"adicioпalпoj, politickoj istшiji, пjegovo нsvа јапје је istшicai"e devetпaestog veka нciпilo skнceпijiщ ра cak ll iz vesпorп sшislн stшoшoliпijiш н izboш pi"eliшeta istгazivaпja od pt·etl1odпika iz osaшпaestog veka. Neki oli пјЉ sн olibacili Liшstve lШ istoгijн zato sto se пе шоzе pшнcavati "панспо". Dшgi Sll oliba cili sociologijн iz opi"ecпog I"azloga, sto је isнvise панспа, tj. ap sti"aktпa i норstепа i sto пiје ostavljala шesta za siпgнlaпюst poje Liiпaca i Liogadaja. Ovo осЉасivапје sociologije је Ьilo пajvise iZl'azeпo н ыdн пe kil l filozofa pozпog Lievetпaestog veka, pi"e svega ViЉelшa Diltaja. Diltaj, koji је pisao kako filozofijн tako i kнltшпн istшijн (Geistcs gcsclziclztc), tvi"Liio је Lia је Koпtova i Speпseшva sociologija (kao i ekspeгitлeпtalпa psiћologija Неппапа ЕЬiпglшнsа) рsенliопанспа, zbog toga sto Liaje kaнzalпa оЬјаsпјепја. Оп је povнkao снvеrш Lii stiпkcijн izшedtl piii·oliпЉ панkа, н kojiшa је cilj objasпiti spolja (akliiгcn), i lшшaпistickil1 панkа, нklјнснјнСi istoгijн, н kojiшa је cilj r-azшпeti izпutш (verstelzcn). Naнcпici 11 pi"ii"odпiш панkаша (Natzп zuissensclmftcn) нpoti"eЬljavajн геспik llZI"OCПOSti, t.iok панспiсi ll dн Јюvпiш панkаша (Geistcsшisscnsclzaftcn) ti"eba da govшe j ezikoш "is kнstva" .16 Slicпo gleliiste је zaнzeo i Beпelieto Кз:осе, пajpozпatiji kao fi lozof, ali i jeliaп od istaklшtЉ italijaпskil1 istшicai"a svoga vi"ешепа. Оп је 1906. godiпe oliblo zal1tev da podi"zi osпivaпje katet.i1·e za so ciologijн па нпiverzitetн н Nарнlјн. Bio је нvегеп Lia је sociologij a sашо јеdпа рsенdопанkа. Dшstveпi teшeticari sн, sa svoje straпe, postajali sve kriticпiji ргеша istшicai"iшa, шalia sн пastavili da рi"онсаvајн istшijн. Tokvi lov Stпгi l'ciim i l·cvolucija (L' Апсiеп Regiшe et la Revolнtioп, 1856) Ьiо је koliko pгekl·etпica н dшstveпoj i politickoj teш·ij i, toliko i pio пiгsko is tol'ijsko <-i elo, zasпovaпo па izvorпiш dоkншепtiша. Mai"kIr,
Diltl1ey (1883)
Istoгijn i dmstveнn teoгijn
16
sov Kapital (1867) - kao i Smitovo Bogatstvo патоdа - jeste prilog koji је prokrcio put kako ekoпomskoj teoriji tako i ekoпomskoj isto riji, rasp1·avljajuCi о radпom zakonodavstvu, prelazu sa zaпatske па maпufakturлu proizvodлju, eksproprijaciji seljastva itd. 17 Iako је privukao srazmerпo malu pazпju istoricara u devetпaestom veku, Marksov rad је sлаzал uticaj па istorijsku praksн лaseg vгemena. S to se tice Gustava Smole1-a, vodece figure u tzv. istorijskoj skoli po liticke ekonomije, оп је bolje pozпat kao istoгicщ· пеgо kao ekono mista. Tokvil, Marks i S moler su Ьili relativno пеоЬiспi ро tome sto sн komЬiпovali teorijн sa inte1·esovaпjem za pojedinosti koпkтetnЉ istoгijskЉ situacija. U drнgoj poloviпi devetnaestog veka, u пizн пastajucih akademskih disciplina mnogo prisнtnije је Ьilo bavljenje dнgorocnim trendovima, а пагосitо onim sto sн savгemeпici naziva li drнstvenom 11 evolнcijomll. S drнge stшne, Копt је verovao da је drнstveпa istorija ili, kako ju је оп пazivao, 11istoгija bez imeпa poje dinaca ili cak imeпa naroda11, пеорћоdпа teoгiji, kојн се оп, pгvi, пazvati 11Sociologija11• Njegovo zivotпo delo se moze opisati kao ��fi lozofija istoгije", н smislн da је, н sнstini, Ьilo podela pгoslosti ла tгi doba: doba 1·eligije, doba metafizike i doba панkе. 11Komparativпi metod" - drнgi slogaп toga vгеmепа - Ьiо је istorijski н tom smi slн sto је podгazнmevao smestaпje svakog drнstva (zapгavo svakog оЬiсаја i1i artefakta) па jednн еvоlнсiопн lestvicн. 1 8 Model zakona evolнcije је povezao гazlicite discipliпe. Еkопо·· misti sн opisivali pгelaz s 11Пatшalne" па поvсапu privгedн. Pгav nici, kao sei Нешi Мејп tl D1·ev110111 pmvu (Апсiепt Law, 1861), гas pravljali sн о pomeгanju od 11Statusa11 ka 11llgovorн". Etnolozi, kao Edvard Тајlог н Pгimitivnoj kultuгi (Primitive Culture, 1871) ili Lнis Нешi Mшgan н D1·evnmn dmStvu (Алсiепt Society, 1872), pгikazivali su drнstveпu ргоmепu kao evolucijн od 11 divlj astva" (poznatog i kao 11divlje" ili llprirodпo" staпje Ijudske vrste) ргеmа 11Civilizaciji" . So ciolog НегЬегt Speпser је upotreЫjavao istorijske ргimеге, od drev пog Egipta ра do Rusije Petra Velikog, da Ьi ilнstl·ovao razvoj od 11Vojnickih11 do, kako Љ је оп nazivao, 11iпdustl·ijskih" drнstava. 1 9 Geograf FridгЉ Racel i psЉolog ViЉelm Vuпt, opet, pmizveli sн veoma slicпe stнdije о takozvaпim p1·imdпim пщ·odima (Na tumбlka), pгvi uSiedsгedivsi se п а p1·ilagodavaпje pгirodлom okrн zeпju, а dгugi па пјЉоvе kolektivлe meпtalitete. Evolucija misljeпja od magije do гeligije i od "pгimitivпog" ka civilizovaпom Ьila је 17 Col1en (1978) 1 8 Aron (1965); В штоw (1965); Nisbet (1969), pogl. 6. 19
Peel (1971).
Teoгeticmi i istoгicmi
17
glavпa tеша u Fl'ejzel'ovoj Zlatnoj gmni (Тће Goldeп Bougћ, 1890), kao i u Levi-ВI'ilovorп P1,imitivnom mentalitetu (La шeпtalite priшiti ve, 1922). Ро пaglasavaпjн "priшitivпЉ" еlешепаtа koji jos uvek zi ve u psЉi civilizovaпiћ шuska1·aca i zепа, Zigшuпcl F1·ojcl ј е pozпi priшer ove evolucioпisticke tra<.iicije, sto је vidлo iz пјеgоvЉ ogle da, kao sto su Totem i tпЬи (Тоtеш uпd Tabu, 1913) i Buducnost jedne iluzije (Die Zнkuпft eiпer Illusioп, 1927) н kojiшa Fl'ejzerove ideje - па priшer - igl'aju zпасајпu нlоgн. Evolucija ј е, uopSte uzev, sшatiaпa ршшепош наЬоlје - ali пе uvek. C uveпa kпjiga пешасkоg sociologa Ferdiпaпda Teпiesa Zajednica i dntstvo (Geшeiпsclыft tшd Gesellscl1aft, 1887), н kojoj ј е s пostalgijoш opisao prelaz i z tiadicioпalпe lice-п-Iice zajedпice (Ge meinsclmjt) п шоdешо апопimпо drнstvo (Gesel/sclzajt), sашо је пaj eksplicitпij a п пizн stнdija koje ispoljavajн пostalgijп za stariш po retkoш koliko i aпalizirajн razloge za пjegovo пеstајалје. 20 Teoieticari sн proslost пziшali ozЬiljпo, ali sп cesto pokazivali шаlо respekta za istoricare. Копt se, па priшer, s piezreпj eш osvr tao па опо sto је пazvao 'Ъеzпасајпiш pojediпostiшa koje је tako de tiпjasto sakнpila iiacioпalпa zпatizelja slepiћ sakпpljaca jalovЉ aпegdota".2 1 Speпsei је izjavljivao da је sociologija п оdпоsп рrеша istoriji, " ншпоgоше пalik па velikп zgradп koja stoji паsрrаш go шile kашелја i cigala oko пје", i da је "пajvisi zadatak koji istoricar пюzе da obavi - da isprica zivote пaroda tako da ispoшCi gradн za нроiеdпп sociologijп". U пајЬоlјеш slпсајн, istoiicю·i sп Ьili sku pljaci sirove grade za sociologe; н пајgоrеш, Ьili sн роtрнпо irele vaпtпi j er пisп cak piЉavljali пi р1-аvн vistн grade za шajstore gra ditelje. Da jos jeLiпorп citiraшo Speпsera, "Ьiogiafij e vladara (а паsа deca н се rпalo sta dшgo) j edva da пnose ikakvo svetlo н папkн о drнstvн". 22 Nekoliciпa istoiica1-a је Ьila izнzeta iz ove opste osнde, pre svega Fistel de Кнlапz, сiјн sшо stнdijн о antickoj drzavi рошепнli, i Fredeiik V. Mejtleпd, istoricar eпgleskog piava, cije је sl1vataпje drustveпe stшktшe kao sklopa odnosa izшedн pojediпaca i izшedtt gшра IegнlisaпЉ praviшa i obavezaшa, iшalo zпatпog нticaja па britaпsku socijalпн aпtropologijн. 23 Medнtim, vесiпн dшstvenЉ teшeticara s pocetka dvadesetog veka karakterisalo је kошЬiпоvапје inteiesa za istoiijн i odbacivaпja опоgа sto је veCiпa istoricara pisala. Јеdап bioj njiћ - прr. frапш20 Nisbet (1966); liP Hawtlюrп (1976) 21 Сошtе (1864), 52. predavaпje 22
Speпcer (1904), 26-29; нр Peel (1971), 158-163
23 Pollock i Maitlaпd (1895).
18
Istoгijn i dmstvenn tcoгijn
ski geograf Pol Vidal de la Blas, пешасki sociolog Ferdiпaпd Tenies i skotski aпtropolog Dzejшs ћejzer - Ьili su zapoceli karijere kao istot·icari, роsеЬпо kao istoricari starog sveta. Dгugi su probali da zdшze proucavaпje proslosti i proucavanje sadasпjosti odredeпe kultшe. Aпtropolog Fraпc Boas pokusao је to па р1·iшеп1 Kvakjutl Iпdijanaca u vaпkuveгskoj oЬlasti, а geogгaf Апdге Sigfiid је пeSto slicпo pokusao u cuveпoj "politickoj slici" (taЬleau politique) zapadпe Fraпcпske, u kojoj је proucavao odпos lokalпe priшdпe srediпe i veiskil1 i politickiћ uvereпja пјепЉ staпovпika, tvrdeCi da "postoje politicke Iegije isto опаkо kao sto postoje geoloske ili piivredпe re gije" i poredeCi шаре izboшih rezultata s verskoш pripadпoscu i vlasпistvoш паd zешlјош.24 Ђ·i пајснvепiја sociologa н оvош IazdoЬljн - Рагеtо, Diikeш i Vebei - Ьili su svi potkovaпi iz istoiije. Рагеtо је tl Rasp1·avi о op stoj sociologiji (Trattato di sociologia geпeiale, 1916) пaSiioko гaspia vljao о klasicпoj Atiпi, Spaiti i Riшu, а нz to је нziшао i рiiшеге iz istoiije Italije н sredпjeш vekн. Eшil Diгkeш, koji је Ьiо skloп da izdvoji tet·itшiju za пovu discipliпu, sociologiju, tako sto се је Iazlu citi od istшije, filozofije i psЉologije, i sаш је studirao istшiju kod Fistela de Кнlапzа. Nјешн је posvetio i jedпu svoju kпjigн. Diikeш је пapisao шопоgгаfiјн о istoiiji obiazovaпja u Fl'aпcuskoj. Isto ta ko, ustaпovio ј е kao politikн svoga casopisa, Amzee Sociologique, da piikazuje kпjige iz istoгije, pod uslovoш da se bave пеСiш шапје " роvгsпiш" пеgо sto је istшija dogadaja. 25 Sto se tice Maksa Vebera, пе sашо dнЬiпа пеgо i siгiпa пjego vog istшijskog zпапја Ьila је istiпski fепошепаlпа. Оп је pisao kлji ge о tigovackiш dшstviшa и siedпjeш veku i agгamoj istшiji sta гog Riшa рге по sto је пapisao снvепu stнdijн P1·otestantska etika i dul1 kapitalizma (1904/5). Veliki ргонсаvаlас klasicпe staiiпe, Teodor Мошzеп, sшatiao је Vebet·a dostojпiш пasledпikoш. Kad је росео da uяedsгedнje pazпju па dшstveпн teшiju, VеЬег пiје пapustio izнcavaпje pioslosti: kao sto se па istшijн oslaпjao da Ьi сгрео gгa du, па istoгicaie se osloпio da Ьi паsао koпcepte. Svojн снvепн ide ju 'Ъагizше", па piiшet· (dole, stl·. 95), izveo је iz Iaspгave о 'Ъari zшatskoш нstrojstvн" гапе cгkve jedпog cгkveпog istoricaгa, Rнdol fa Zоша. 26 Vebei је koпcept sekнlarizovao, dajuCi шu, па taj паСiп, opstijн pгiшeпljivost. Bilo је р1·iюdпо da пajvise istoгijski нsшегеп od velikil1 sociologa ХХ veka potekнe iz tada пajvise istoгij ski нs шеrепе kultшe н Evгopi. Zapгavo, VеЬег је sеЬе jedva i dozivlja24
Boas (1966); Siegfl·ied (1913), V
25 Bellal1 (1959); Moшigliaпo (1970); Lukes (1973), pogl. 2 26 Webe1 (1922); ВйЬlег (1965), 150 i dalje
Tcoгcticm·i i istmicmi
19
vao kao sociologa. ћеd kтај zivota, kad је piii1vatio katedш toga piedmeta н Мiпl1епн, sнvo је pшkomeпtar·isao: 11SнdeCi ро mojim dokшneпtiшa о postavljeпjн, izgleda da sam sada sociolog.11 Sebe је vicieo ili kao poli tickog ekoпoшistн ili kao koшpaгa tivпog istoгi cшa. 27
Odbacivanje proslosti Diikeш је ш11Го 1917, Vebei 1920. Iz гazlicitЉ гazloga, пагесiпа gе пегасiј а ciшstveпi11 teoгeticaia okieпнla је leda pгoslosti. Ekoпomisti sн vнсепi н civa sнргоtпа pr-avca. Neki od пјЉ, kao Fгапsоа Simijaп н Fгапшskој, Jozef Sнmpeteг н Aнstгiji i Niko Iaj Koпdгatj ev н Rнsiji, sakнpljali SLI statisticke pociatke о pгoslosti cia Ьi pгoнcavali piivгedпi гazvoj, роsеЬпо tгgoviпske ciklнse. То iпtel'esovaпje za pшslost је poпekaci Ьilo zciшzeпo s pгeziгom pie ma istoгicaгima опе viste kојн smo spomeпнli н slнсајн НеiЬегtа Sрепsега. Fгапsоа Simijaп је, па pгimei, objavio снvепi polemicki Claпak pюtiv олоgа sto је пazvao tr'ima "idolima11 istoгicaгskog ple meпa о idolн politike, idolн pojediпca i idolн l1гoлologije, ociba civsi 0110 sto је шеdн pгvima лazvao 11 ciogadajпom istшijOlll11 (lzisto iгe cvcnementielle) i osнciivsi terн.ieпcijн da se stнdije ekoпomije нklа рајн н politicki okvii, kao н slнсајн рюнсаvапј а fгапснskе iпdнstгi je н vгeme vladaviпe Ашiја IV. 28 Dшgi sн ekoпomisti sve vise odvlaceпi oci pгoslosti, а ргеmа "Cistoj" ekoпomskoj teoiiji ро llZOП! па cistн шatematikн. Teoгetica гi шагgiпаlпе kOiisпosti i piivгedпe гavпoteze iшali su sve mапје i mапје vгешепа za istoгijski pгistup Gнstava Smoleгa i пjegove sko le. Slavпi sрш oko metocie11 (Metlюdeнstгeit) polaiizovao је pшfesi ju па istшiste i teшeticшe. Psillolozi, toliko гazliCiti kao Zап Pijaze, анtш ]ezika i misljenja deteta (Le jнgemeпt et le r·aisoппemeпt cllez l'епfапС 1924), i Volf gaпg Kelei, autOI GeStalt psilюlogije (Gestalt Psycl10logy, 1929), okгe tali sн se ргеmа ekspeгimeпtalпim шetociiшa, koji se пisн шogli pr'i meпiti па pгoslost. Napustili sн bЉliotekн zaгaci laboгatoгije. SliCпo tоше, socijalпi aпtr·opolozi su otkгili koгisпost " teгeпskog гаdа11 н dшgiш kнltшama kao sнpгotпost сitапјн izvestaja о пјiша putпika, misioпaia i istoгicшa. Fiaпc Boas је, па рiiшег, odlazio н duze po sete Kvakjнtliшa, iпciij aпskom рlешепu па pacifickoj obali Капасiе. 11
27 Beпdix (1960); Mommseп (1974); RоЊ (1976) 2н Simiaпd (1903).
20
Istoгijп i dmstvenп teOI"ijп
А. R. Retklif-Brauп ziveo је па Aпdamaпskim ostl·vima (u Beпgal skom zalivu) od 1906. do 1908. da Ьi pюuCio lokalпн dшstveпн strнkturн, а Broпislav Maliпovski је proveo veCi deo vгеmепа izme du 1915. i 1918. па Ћ·obгijaпdskim ostrvima (Ыizu Nove Gviпeje). Maliпovski је пајоdlнспiје iпsistirao па tome da је tereпski rad aп tropoloski metod pm· excellence. "Aпtюpolog", izjavljivao је оп, " mora da se odrekлe нdоЬпоg polozaja н lezaljci па veгaпdi misioпarskog sedista, vladiпog pгedstavпistva ili plaпtazerovog bнлgalova." Jedi пo izlazeпjem u sela, па " tereп", оп се moCi " da sl1vati domorocevu tacku gledista". Nakoп pгimera koji је dao Maliпovski, te1·eпski гаd postao је пеорl1оdпа etapa ll оЬнсаvапјu svakog aпtropologa. 29 Sociolozi sн, isto tako, пapustili пasloпjacu u kаЬiпеtн (pre пе gо lezaljkн па verandi) i poceli sн da uzimaju sve vise i vise poda taka iz savremeпog drнstva. Као dramaticaп p1·imer tog pomeraпja ka sadasпjosti - "povlaceпja sociologije н sadasпjost", kako ga је пazvao Norbert Elijas - moze se uzeti p1·vi socioloski odsek u Sje diпjeпim Drzavama, osпovan па C ikaskom tшiverzitetu 1892.30 Nje gov prvi sef katedre, АIЬiоп Smol, Ьiо је Ьivsi istшicar. DvadesetЉ godiпa ХХ veka, medutim, pod vodstvom Robeгta Ezre Рю·kа, cika ski sociolozi okreпuli sн se proucavaлjн savremeпog drustva, ро sеЬпо vlastitog grada, лјеgоvЉ slamova, geta, imigt-aлata, baпdi, lu talica itd. " Олi isti strpljivi шetodi posmatraпja", pisao је Рю·k, " ko je su aпtropolozi, kao Boas i Louvi, p1·osirili ла piOucavaлje zivota i ролаsалја americkil1 Iпdijaлaca, mogli Ьi se jos plodoлosлije upo treblti u proucavaпjн oblcaja, veiOvaпja, drustveпe prakse i opstЉ sl1vataпja zivota koji preovladнju u Maloj Italiji Ш Dопјој severпoj straпi н Cikagu".31 Druga mogucпa strategij a Ьila је da se drнstveпa aпaliza zasпuje па odgovorima па upitпike, zajedпo sa iпtervjuisa лjem оdаЬrапЉ ispitaпika. Istrazivaпje katastra је postalo okosпica americke sociologije. Sociolozi su proizvodili svoje podatke i tretirali su proslost kao "uglavпom irelevaпtпн za razumevaлje toga kako su ljнdi dosli do toga da Сiпе о по sto su Ciлili" .32 Moglo Ьi se dati vise razliCitЉ оЬјаsпјепја za рошеrапје ka рrонсаvалјн sadasпjosti пaustrb proucavaпja proslosti. I samo tezi ste sociologije pomeralo se od Evrope ka Amel'ici, а u americkom slucaju (роsеЬпо ll slucajн Cikaga) pioslost је Ьila шапје vazпa i нz to н svakidasпjem zivotu manje priшetпa пеgо sto је Ьila u Evropi. Sociolog Ьi шоgао tvrditi da је odbacivaпje proslosti povezaпo sa 29 О tome govoгi Jaгvie (1964), 2; н р . Stocking (1983).
зо Elias (1987)
31 Рагk (1916), 15; нр. MatЊews (1977). 32 HawЊom (1976) 209
Tcotcticaгi i istm icm·i
21
sve vесош пezavisпoscи i pгofesioпalizacijoш ekoпoшske паиkе, aпtгopologije, geogгafije, psil1ologije i sociologije. Kako istoгicari ta ko i delatпici па tiш poljiшa osпivali sи и to vгеше vlastita pl'Ofesi oпalпa иdгиzепја i specijalizovaпe casopise. Nezavisпost od istoгije i istшicaгa Ьila је пеорlюdпа da Ьi se foгmiгali пovi discipliпaшi ideпtiteti. Istoгicaг ideja, s dшge stгапе, шоgао Ьi istaci јеdап iпtelektи alпi tr·eпd, нsроп "fнпkcioпalizma" . U оsашпаеstош i devetпaestom vekи, oЬicaji ili dшstveпe иstaпove sи objasпjavaпi нglаvпош isto гijskiш tеппiпiша, pr"i cerrш sи koгisceпi koпcepti kao sto sи "difи zija", "podгazavaпje" ili "evolиcija". Veliki deo istoгije је Ьiо spekн lativaп ili "pгetpostavljeл" . Sta је Ьilo alteгпativa? Alteгпativa, kојн sн iпspit·isale fizika i Ьiologija, Ьila је da se oЬicaji i иstaпove оЬјаsле пјЉоvош dшstveпom fипkсiјош и sada sпjosti, dоргiпоsош svakog elerneпta оdгzаvапји celokиpne stшk tшe. Ро obгascu fizickog иniverzнma, ili ljшlskog tela, dгиstvo је peгcipiгano kao sistern и stапји гavпoteze (omiljeni teгmiп V. Pa Ieta). U aпtгopologiji to fипkcionalisticko glediste sн иsvojili Ret klif-Bгaип i Maliпovski, koji је odbacio pгoslost, kao " mгtvи i роkо рапи", iгеlеvапtпи za aktиelпo fипkcioпisaпje dшstava.33 Tesko је геСi da li је siгепје tet·eпskog istrazivaпja clovelo do иsропа fнпkci oпalizшa, ili је Ьilo оЬпшtо. Pгihvativsi idiom sашЉ fипkcioпalista, шogli Ьismo геСi da sн поvо оЬјаsпјепје i пovi istгazivacki шetod јеdпо dшgош " pгistaj ali". Nazalost, опi sи pojacali skloпost dш stveпЉ teoгeticaia ka gиЬlјепји iпteгesovaлja za pгoslost. Nij e шi, svakako, пашев da odbacиjem снdеsпа iпtelektualпa postigпнca, kakva sи fнпkcioлalisticka aлtгopologija, ekspeгiшeпtal пa psЉologija ili шateшaticka ekonoшija. Ti razvojлi pгavci и рrон саvапјн ljнdskog ропаsалја шozcla sн Ьili i te kako potrebпi н svo me vгешепu. Опi sн Ьili гeakcije па шоdепе slabosti и гaпijim teo гij ama i metodima. Тегепskо istrazivaпje, па ргiшег, obezbedilo је daleko ронzdапiјн сiпјелiспи оsлоvн za ргонсаvалје sаvгеrпелЉ plerпeлskil1 dшstava леgо sto је to нCiлila spekнlativпa evolнcioпi sticka istoгija koja rrш је pretlюdila. Medнtim, zeleo ЬЉ da иkаzеш ла to da sи svi ti гazvojлi pгavci - kao i stil istoгije povezaл s Raпkeom - iшali svoju сепu. Neoгaпkeovski istoгicaгi i fuпkcionalisticki aпtгopolozi jesu Ьili stгo zi и meto<.:liшa od pгethodnika, ali su, isto tako, bili i skuceпiji. Oni su ispustali, ili pre svesлo iskljuCivali iz svojiћ poduhvata, sve опо Cime пisи шogli da шkнји па пасiп spojiv s пovim pгofesioпalniш зз
Maliпowski (1 945), 31.
22
Istm"ijп i dгuStzJcnп tCOI"ijп
staпdardiшa. Pre Ш kasпije, шеdнtiш, шoralo је doCi do опоgа sto Ьi psihoaпaliticar шоgао da пazove: "povratak potisпнtog".
Uspon drustvene istorije Zvнci 1лilicпo iroпicпo da sн socijalпi aпtropolozi i sociolozi poceli da gнЬе iпteresovaпje za proslost bas н vreшe kad sн istoricai"i po Ciпjali da proizvode пesto рорнt odgovora па Speпseгov zal1tev za "prirodпн istorijti drнstva". Кгај еш devetпaestog veka, пeki pгofesi·· опаlпi istoricari sн postajali sve пezadovoljпiji пеогапkеоvskош isto rijoш. Јеdап od пajglasпijЉ шеdн kтiticariшa Ьiо је Karl Laшprel1t, koji је optнzio пешаСld istorijski estaЬlisшeпt zbog пaglasavaпja politicke istorije i istшije velikil1 ljнdi .34 Uшesto toga, оп se zalozio za "kolektivпн istorijн" koja Ьi se za svoje koпcepte osloпila па drн ge discipliпe. Те drнge discipliпe sн нkljнCivale socijalпн psЉologi jн ViЉelшa Vнпtа i 'Ъшнапн geogгafij н" Frid1·Љa Racela, Laш preЬtovЉ kolega sa Uпiveгziteta н Lajpcigн. " Istoгija је", objavlji vao је Laшprel1t s karakteristicпoш odvazпoscн, " рге svega so cio-psiholoska панkа." Оп је taj socio-psЉoloski pгistнp priшeпio н visetoшпoj Istm·iji Nemacke (Deнtcl1e Gescl1icl1te, 1891-1909), stнdiji koja је povoljпo осепјепа н Diгkeшovoш Amzee Sociologique, ali пе toliko ki·itikovaпa koliko isшејапа od шtodoksпijЉ пeшackil1 istoгi cara, пе sашо zbog пetacпosti (koje Sll Ьile нistiпн Ьrојпе), vec i zbog пјепоg tzv. " шateгijalizшa" i "гedнkcioпizшa". Medнtiш, zestiпa "Laшp·eЬtove koпtгoveгze", kako се taj sрог Ьiti паzvап, нkаzнје па to da је Laшpгel1tov stvaшi gгeh Ьiо sto је doveo н pitaпje гaпkeovskн ili пеогапkеоvskн шtodoksijн. Oto Нiпсе, kasпije sledbeпik Maksa VеЬещ Ьiо је јеdап od гetkil1 istшi caгa koji је Vl'Stll istoгije kојн је zastнpao Laшpгel1t tгetirao kao "пa predak posle Raпkea" i Raпkeovog bavljeпja plaпiпskiш vгћоviша istorije, velikiш ljudiшa. "Mi zeliшo", pisao је Нiпсе "da нроzпашо пе sашо vепсе i vгlшпсе, vec i podпozja рlапiпа, пе sашо нzvisiпe i нdнЬiпе па licн zeшlje, пеgо i сеlп kопtiпепtаlпн шаsн ."35 Oko 1900. godiпe veCiпa пешасkЉ istшicaгa пiје пi poшisljala da pode dalje od Raпkea. Kad је Vebe1· stvaгao снvепе stпdije о оd поsн izшedн pгotestaпtizшa i kapitalizшa, шоgао је da se osloпi sашо па гаd пekoliko kolega koji sн se zaпiшali za slicпe ртЫеше, ali шоzе Ьiti od znacaja da Sll пajvazпiji шеdн пјiша, Verпer Zош34 Steiпbeгg (1971).
зs Citiгaпo
ll:
Gi!Ьert (1975), 9
Tcmcticnгi i istoгicnгi
23
Ьагt i Eшst Ћ·е!с, dгzali katedгe еkопшпiј е, оdпоsпо teologije, а пе istoгije. Laшpгelltovi pokнsaji da smsi шопоро! politicke istoгij e sн pгopali, ali је н Sjediпjeпiш Dгzavaшa, i роsеЬпо н Fгапснskој, kашрапја za dшstveпн istшijн пaisla ла povoljпije odzive. Devede setЉ godiпa XIX veka aшer"icki istш·icaг Fiedeгik Dzeksoл Ташег zapoceo је параd па tтadicioпalпн istoгijн koji је Ьiо slicaп Laш pгel1tovoш. пмш·ајн se нzeti н obziг sve sfeгe covekove delatпosti", pisao је оп. пNijeclaп se odsecak dmstveпog zivota пе пюzе гаzн шеti ako se izolнje od osta!Љ." Као Laшpгellt, i Ташег је Ьiо iш ргеsiопiгап Racelovoш istoгij skoш geogгafijoш. Njegov ogled пzпа сај gгапiсе ll ашегiсkој istor·iji" Ьiо је kопtгоvегzпа, ali ероlыlпа iп teгpгetacija ашетiсkЉ iпstitнcija, kao odgovшa па specificлн geo gr·afskн i dmstveпн sгеdiпн. Na dmgoш шеstн, оп је тaspгavljao о zпасајн (н ашегiсkој istoтiji) опоgа sto је пazivao пsekcij aшa", dш giш геСiша гegij a, kao sto sн Nova Eпgleska ili Sгedпji Zapad, koje iшајн sopstveпe ekoпoшske iпteгese i sopstveпe геsнгsе.36 Тагпегоv savгeшeпik Dzejшs Haгvi RоЬiлsол Ьiо је jos ј еdап гeCiti pl"Opoved пik олоgа sto је оп пazivao ппоvош istшij oш"' istol'ije koja Ьi se bavila sviш ljнdskiш Lielatпostiшa i oslaпjala па ideje iz aлtгopolo gij e, еkопошiје, psЉologije i sociologij e.37 U Fгапснskој sн dvadesete Ьile godiпe pokгeta za ппоvн vгstн istoгije" koji sн pгedvodila dva ргоfеsога Uпiveгziteta н StгаzЬшн, Магk Blok i Lisj eп Fevг. Casopis koji sн опi osпovali, Amzales d'lzi stoiJ·e economique et sociпle, Ьiо је пеншогап и kгitici tгadicioпalпЉ istOl"icaы. Као Laшpгel1t, Ташег i RоЬiпsоп, Fevг i Blok sн se sн pгotstavljali pгevlasti politicke istoгije. NjЉova ашЬiсiја је Ьila da је zашепе пеСiш sto sн лazvali пsiга i lшшапiј а istoгija", koj a Ьi obн ћvatila sve ljudske delatrюsti i koja Ьi Ьila шалје zaokнpljeлa ргi роvеdалјеш о dogadajiшa, а vise aпalizoш пstгнktшa" - tегшiп koj i је otada postao ошilјеп шеdн fr·aпcuskiш istoгicaгiшa tzv. skole Ала!а. 38 I Fevг i Вlok su zeleli да is toricaгi uce од suseдпiћ дiscipliпa, ргешда Sll se гazlikovali ро олоше сешu sн дavali ргедлоst. I је dап i dшgi sн se iлteгesovali za liлgvistiku, i ј еdал i dшgi sн Citali studije о "pтiшitivпoш шeпtalitetн" filozofa-aпtгopologa Lisjeлa Le vi-Bгila. Fevг se роsеЬло iпteгesovao za geogгafiju i za psЉologijн. Ukoliko ј е Ьila н рitапјн psЉoloska teoгija, sledio је svog pгijatelja S ar-Ia Bloпdela, а odbacivao је Fr·ojda. Pr-oнcavao је Racelovн "ал36 Tttrпet (1983) 37 Roblпsoп (1912) зв
Вшkе (1990)
24
Istonja i dmstucna tem·ija
tropogeografijи", ali ј е odbacivao пj egov deteпniпizam, dajиCi pred пost "posЉilistickom" pristиpи velikog fraпcиskog geografa Vidala de la Вlasa, koji је isticao vise опо sto prirodпa srediпa osposoЫjava ljиde da сiпе, пеgо опо sto Љ sprecava da Сiпе. Blokи је Ьila Ыiski ja sociologija Emila Dirkema i пjegove skole (pre svega Morisa AЉ vaksa, aиtora сиvепе stиdije о drtistveпim okvirima memшij e). Оп је s Dirkemom delio iпteresovaпje za dгиstvепи kol1ezijи i kolektiv пe pгedstave (dole, stг. 98) а isto tako i privгzeпost kompaгativпom metodи. Bloka је 1944. godiпe pogиblo пemacki streljacki vod, ali је Fe vг pгeziveo Drиgi svetski гаt, da Ьi preнzeo fгaпcиski istoгijski esta Ыismeпt. Odista, kao direktor оЬпоvlј епе Skole za visoke stнdije dшstveпЉ панkа, Fevг је Ьiо и stапјн пе samo da podstice iпterdi scipliпarпн saradпjн пеgо i da istoriji stvaгa hegemoпistickи pozici jи medн dшStveпim паиkаmа. Fevгovи politikи је пastavio пjegov пasledпik, Fешап Bгodel. Pored toga sto је пapisao kпjigн koja se s dosta razloga moze smatгati пajvazпijim istoгijskim delom stoleca (dole, str. 1 55-157), Bшdel је Ьiо veoma dоЬаг zпalac ekoпomije i geogгafije i cvrsto је veгovao и zajedпicko trziste drнstveпЉ панkа. Smatгao је da izmedt1 istшije i sociologije tl·eba da postoji роsеЬпа Ьliskost, zbog toga sto delatпici н оЬе discipliпe пastoje, ili tгеЬа da пastoje, da ljиdsko iskнstvo sagledajн kao сеliпи.39 Fгапснskа i Sjediпjeпe Dгzave sи zemlje ti kojima је dшstveпa istoгija ozblljпo shvataпa sгazmeшo dиgo vгеmепа i н kojima sн veze izшedи dгџstveпe istorije i dшstveпe teoгije Ьile пагосitо te sпe. То пе zпaci da se и ргvој poloviпi ХХ veka dшgde пiје doga dalo пista te vгste. Ne Ьi Ьilo tesko и tom регiоdн паСi dшstveпe istoгicaгe koji sн se ol'ijeпtisali роmосн teoгije u Јарапи, па ргimег, ili н SSSR-и, ili н Вl-azilи. Pokojпi Zilbeгto Fгеiге, па ргimег, koji је stиdiгao и Sjediпje пim Dгzavama kod aпtгopologa Fгапса Boasa, mogao Ьi se podjed пako dоЬго opisati kao sociolog i kao socijalпi istoгicaг. Оп је пaj pozпatiji ро tгilogiji iz dшstveпe istшije Bгazila: Gospodm·i i 1·obovi (1933), Palate i stracm·e (1936) i Red i nap1·edak (1955). Fгeiгeovo delo је kопtгоvегzпо i пјеgа sи cesto kгitikovali zbog skloпosti da poisto veti istoгijи vlastite гegije, Perпambнka, sa istoгijom cele zemlje, zbog posmatгaпja celog drиstva sa staпovista "velike kисе" (pгeci zпije, sa staпovista mиskaгaca iz velike kuce) i zbog potceпjivaпja stepeпa sиkoba н odпosima 1-asa н Bгazilн. 39 Bral!del (1958).
Tem eticaгi i istoгicaгi
25
S dn1ge straпe, origiпalпost Freireovog pгistвpa stavlja ga в istв klasв s Brodeloш (s kojirn ј е vodio Ьтјле гasprave kad је Bro del predavao ла Uпiverzitetв н Sao Раоlв tridesetЉ gocliпa ХХ ve ka) . Оп је rnedв prvirna pгetresao terne kao sto Sll istorija j ezika, istorija l1raпe, istOI'ija tela, istorija detiпjstva i istшij a staпovaпja, kao deo celovitog prikaza jedпog drнstva в proslosti. Bio је i pioпir н вpotrebl izvora, koristeCi поviпе za pisaпje dr'Listveпe istorije i pгilagodavajuCi dшstveпi popis za istorijske svгl1e. Za tгесн kпjigн istorije Bгazila, koja se bavi devetпaestiш i dvadesetiш vekoш, usred sredio је раzпјв па lliljadв pojediпaca гоdепЉ izrnedв 1850. i 1900. koji је tгebalo da гергеzепtвјн glavпe dr·нstveпe gmpe шшtаг пасi је, i гazaslao iш је нpitпike.'10
Konvergencij a teorije i istorije Као sto се лekoliko ргiшега pokazati, пiје Ьilo peгioda ll kоше Sll istoricaгi i dшstveпi teoгeticaгi роtрнло izgвblli dodiг jedпi s dгugi шa. Godiпe 1919. veliki l1olaпdski istoricaг Јоl1ап Hojziпga obj avio је delo ]esen sz·ednjeg veka (Heгfstij dег Middeleeвweп), stвdiju о kнltшi cetшaestog i petпaestog veka, koja se oslaпja па ideje soci j alпiћ aпtгopologa." 1 Godiпe 1929, пovi casopis Annales d'Jzistoiz·e econom ique et sociale нkljвCio је politickog geogшfa Апdгеа Sigfiida i sociologa Moгisa AЉvaksa u шedivacki оdЬог, zajedпo sa istoгicaгi rna. Godiпe 1939, ekoпornista Jozef S шпpeter је objavio istor·ijski ноЬ!iсепв stвdij в о poslovпirn ciklнsirna, а sociolog NогЬегt Elijas kпjigн О pmcesu civilizacije ( ЙЬег dеп Pгozess dег Zivilisatioп), koja se od tada ргizпаје za klasicпo delo (dole, stl'. 152-53). Godiпe 1949, aпtropolog Edvaгd Evaпs-Pгicaгd, dozivotпi zastнpпik Ьliskil1 odпosa aпtropologije i istoгije, objavio је istoгijн Sепнsа iz Кiге паikе. S ezdesetiћ godiпa, шedнtirn, ovaj se taпki rnlaz pгetvoгio LI ге kн. Kпjige kao sto sн Politicki sistemi cm·stava (Political Systerns of Ешрiгеs, 1963) S шнеlа Ajzeпstata, Pz·va zшиа nacija (Tl1e Fiгst New Natioп, 1963) Sејшша Lipseta, Vandeja (1964) Caгlsa Tilija, Dntstvena islzodista diktatuгe i demokmtije (1966) Вагiпgtопа Мша i Seljacki mtovi (1969) Eгika Volfa - с\а пavederno sапю пekoliko пajpozпatijiћ ргi шега - izгazavale sн i podsticale оsесапје zajedпickog cilja шеdн c\шstveпiш teoгeticaгirna i dгнstveпirn istoгicaгiшa."2 40 Freyгe (1959). 41 ВнЉоf (1975). ·12 Hamiltoп (1984); Њшt (1984а); SmiЊ (1991), 22-25, 59-61.
lstoгija i dmsfucna teol'ija
26
lJ posledпjЉ dvadeset godiпa ovaj tl"eпd se пastavio. Sve veCi bmj socijalпЉ aпtl'opologa, pl'e svЉ Кlifoгd Gil'c i Mal"sal Saliпs, dа јн stнdijaшa istшijskн diшeпzijн:13 Gшра lлitaпskЉ sociologa, pl'e svil< Eшest Gelпel', Dzoп Hol i Majkl Мап, ozivela је pl"ojekat "filo zofske istoгije" iz osaшпaestog veka, н sшislн рl'онсаvапја svetske istol"ije н tl"adiciji Аdаша Sшita, Кыlа Mal"ksa i Maksa VеЬега, koje iша za cilj da "шzlнCi гazlicite tipove dl"нstva i da objasпi pl"elaze iz jedпog н dшgi tip" .'14 SlicпЉ је 1·аzше1Ћ Volfova Evmpп i нm·odi bez isto1·ije, aпtl"opoloska stнdija о оdпоsн Еvгоре i ostalog sveta posle 1500.45 Teпniпi "istшijska sociologija", "istol'ijska aпtmpologija", "isto l"ijska geogl·afija" i (zпаtпо l"ede) "istшijska еkопошiја" нsli sн l1 нроt!'еЬн, пе sашо zato da Ьi opisali нgradivaпj e istorije н ove di scipliпe, пеgо i da Ьi opisali пјЉоvо нgradivaпje н istшijt1. 46 Ova koпveгgeпcija па istoj iпtelektнalпoj tel'itoriji, роvrешепо dovodi do gгапiспЉ spo1·ova (gde se, l"eciшo, zavrsava istшijska geografija, а gde росiпје drнstveпa istorija?) i poпekad do stva!'aпja l'azliCitЉ teпniпa za opisivaпje istog fепошепа, ali i ошоgнсаvа da se гazliCi te vestiпe i staпovista iskol'iste н zajedпickoш podнl
43 Geei"tz (1980); Sal1liпs (1985). н
Hall (1985), З; up. Abraшs (1982).
45 Wolf (1982). 46 Olшuki-Тierпey (1990), 1-25; Sшitll (1991); Bakel" i Gregшy (1984); Кiпdle
bei"ger (1990). 47 Непrу (1956); Vallersteiп (1 974) 48 НiшшеlfагЬ (1987), 4.
Teoгeblm i i ist01·icaгi
27
Da Ьi se or·ij eпtisali н peiiodн Ьгzе diнstveпe ргошепе, шпоgi ljнdi оsесајн гаstнсн potiebн da рr·опаdн kшепе i оЬпоvе veze s pioslo scн, роsеЬпо s pшsloscн sopstveпe zajedпice - svoje pшodice, svoga giada jlj sela, svoje piofesjj e, svoj e etпjcke ili veгske gшре. Sшаtгаш da "teшjjskj оЬгt" kod пеkЉ dгнstvепЉ istшicaia ј "is toгijskj obr't" kod пеkЉ teшetjcar-a tieba pozdгaviti. U јеdпош снvепош раsнsн, Fтeпsis Веkоп ј е foшшlisao podjedпako zajedlji VLI kтitikн Шiavoljkill eшpiгista, kojj паргоstо sakнpljajн poda tke, ј Cistjll tешеtјсага, paнkova kojj svoje пн·еzе jzvlace iz sebe sашЉ. Веkоп је pr·epoшcivao piiшer· pcele, koja tiaga za siшvirюш, ali ј е isto tako ргеоЬгаzаvа. Njegova paiabola је ргјшепlјivа koliko п а istoгijн piiгodпill папkа, toliko ј п а js tol'ij н istoijjskЉ ј dmstveпЉ is tr-azivaпj a. Bez ршzirлапја istoгije i teыije, шi пешашо izgleda za гаzпшеvапје Ьilo pгoslosti Ьilo sadasпj osti. Iша, паr-аvпо, vise паСiпа па koje se istoгija i teшija шоgн koшЬiпovati. Neki sн istoгicaгi prЉvatili оdгеdепн tешiј н i pokнsa li da је slede Ll r·adн, kao sto Sll ciпili Ьгојпi шarksisti. Као рriшет - poпekad рlоdопоsпЉ - пapetosti iпl1e1'eпtпil1 takvoш podн11vatн, rнoze se ispitati iпtelektнalпi itiпerп Edvaгda Тошрsопа, ko ji ј е sebe opisao kao "шыksistickog eшpiгistн" :19 Dшgi istoгicaii se za teoiij e vise јпtегеsнјн пеgо sto iш se роsvеснј н. Опi Љ koгiste da Ьi postali svesпj ршЫеша, dтнgiш гесiпы, рге zato da Ьi dosli do pitaпja, пеgо da Ьi dosli do odgovoгa. Citaпje Maltнsa, па pr'i шer·, podstaklo је пеkе istшicaгe koji пе pr'il1va tajн пjegova gledi sta, da istiaze pl'Oшeпljiv odпos izшedн staпovпistva i sredstava iz dizavaлja. Та vгsta iлteгesovaлja za tешiјн obogatila је istol'ijskп ргаksн, пагоСitо Ll posledпjoj geпeгaciji. Ра ipak, posteпo је dodati da не ziviшo н пеkош iлtelektнal пoш zlatпoш dobtc Као sto cesto Ьiva н istoгiji iпtelektнalпЉ ргеg ппса, пovi se piobleшi stvaгajн ргi pokнsajiшa da se staгi геsаvајн. Oclista, tvгdilo se da је роgгеsпо гес "koпveгgeпcij a" нpotгeЫjavati za ргошепlјiv odпos istшije i sociologije, da је "isнvise jedпostavпa i шлilпа da Ьi zadovoljila tako zашгsеп, slozeп odпos". 50 Na taj pгi govoг se шоzе odgovor'iti da је koпver-geпcij a, stvaшo pгilicпo skю шап tеплiп, koji sнger·ise sашо to da se dve stгале јеdпа dшgoj pгiЬ!i:Z:avaj н. Оп не kazнje пista о sнsietaпjн, а kaшoli о dogovшн. Роviешепо је, odista, prЉlizavaпje dovodilo do sнkoba. Kada se aшeiicki sociolog Nil Sшelser· оkтешю istoгiji i objavio stнdijн о pl'Oшer1i dntstva н iпdнs tiijskoj Ievolнciji, aпalizir·aj нCi stшktшн ·19 511
Tt imbeгget (1984); Кауе i McClellaшi (1990). Abгams (1980), 4
Istoгijп i Ltntstvcnп teonjп
28
porodice i uslove rada tkaca u Laлkasirtl н 1-апош XIX veku (i pri tош ропнdiо нviјепн kritikн шarksizшa), izazvao је gлev eпgle skog istoricara Edvarda Тошрsопа, koji је optнzio "sociologijн" za пesposoЬпost da ројшi da је "klasa" terшiп koji se odпosi па pro ces, а пе па strнkturu.5 1 Bilo је t1 posledпjih пekoliko godiпa i шошепаtа kada је izgle dalo da istoricari i aпtropolozi, uшesto da se p1·Љlizavaju, jure jedпi pokraj drugil1 poput dva voza па paralelпiш koloseciшa. Na ргi шеr, istшicari su otkrili fuпkcioпalisticka оЬјаsпјепја otprilike u vre шe kad su aпtгopolozi postajali пјiша пezadovoljпi. 52 I оЬгпutо, aп tl·opolozi sн otkrivali zпасај dogadaja u vгеше kad sн шпоgi istoгi caгi пapustili blstoil·e evenementielle da ы proucavali stгukture u лji hovoj pozadiпi. 53 Da Ы sitпacija Ьila jos koшplikovaпija, za раzпјп se паdшесе vise vгsta teorij e пеgо ikad гапiј е. Dгustveпi istoricaгi, па priшer, пе шogu dozvoliti da svojп раzпјп оgгапiсе sашо па sociologiju i socijalпu aпtгopologiju. Опi iшај н роtгеЬп da Ьагеш гаzшоtге шo gucпost da sп i dшgi oЬlici teoгije 1·elevaпtпi za пjihov гаd. Od ge ogгafije, staгog savezпika, ali isto tako discipliпe koj a se п posled пjЉ пekoliko godiпa Ьгzо шепјаlа, istoricaгi шogu da папсе da гаz шаtгајн teшij u ceпtralпog шesta, i1i tеогiјп siгепја iпovacija п pгo storu ili, pak, tеогiјп "socijalпog ргоstога" .54 Teorija kпjizevпosti se sada пашесе istoricaгiшa, kao i socioloziшa i socijalпiш aпtropolozi шa, i опi su sve svesпiji postojaпja kпjizevпih koпveпcij a п svojiш tekstoviшa, pravila koja sп sledili i пе sl1vatajпci da to Сiпе.55 Mi ziviшo н dоЬа рошпсепih liпija i otvшeпih iпtelektнalпЉ gгапiса, dоЬн koje је, п isti шаh uzЬнdпјпсе i zЬнпјпјuсе. Poziva пja па Mihaila Bahtiпa, Pjera Burdijea, Fеrпапа Brodela, NoгЬerta Elijasa, Misela Fukoa i Юiforda Girca шogu se sresti п deliшa ai heologa, geogгafa i kпjizevпih kriticara, isto kao i н deliшa sociolo ga i istoricaia. Тај uspoп zajedпickog diskшsa шеdн пеkiш istorica riшa i socioloziшa, шedu пеkiш ыheoloziшa i aпtгopoloziшa, itd., koiпcidira sa opadanjeш zajedпickog diskursa п okviш drпstveпih панkа i hпшaпistickih discipliпa i, u stvaii, нппtаi svake discipliпe. C:ak је i poddisciplina kao sto је drпstveпa istorija п opasпosti da se гascepi u dve gгнре, jednп koja se Ьavi velikiш trendoviшa, i dш51 Smelser (1959); Е. Р. Tћompson (1963) 10; up. Smitl1 (1991) 14--16, 162. 52 Tl1omas (1971) i Geertzov prikaz (1975).
sз
Sabliпs (1985), 72.
54 Cllгistaller (1933); Hagerstrand (1953); Bнttimer (1969). 55 Вгоwп (1977); Wl1ite (1976); Clifford i Marшs (1986).
Tcoгeticaгi i istoгicщi
29
gн koja se bavi stнdijama slнcaj a н malirп гаzrпегаmа. РоsеЬпо н Nemackoj, te dve grнpe sн н sнkоЬн: s tzv. istoгica1·ima dгнstva (GesellsclmftslzistoгikCI'), па јеdпој, i oпima koji pгaktikпj н "mikl'Oisto I'ij н", па drнgoj stгaпi.56 Upгkos ovoj teлdeлciji ka komadaпjн, izпепаdнјнсе је koliko је fнпdаmепtаlпЉ гаsргаvа о modelima i metodima zajedпicko ve cem Ьгојн discipliпa. Ргеtгеsапје til1 raspгava zadatak је sledeceg poglavlja.
56 Kocka (1984); Medick (1987).
2 Modeli i metodi Ovo poglavlje se bavi s cetiri opsta pristнpa koji sн zajedпicki гaz liCitiш discipliпaшa, ali sн н пеkiша od пjih vеоша spoшi, Njego va cetiгi odeljka se bave, геdош, ршеdепјеш, s kшisсепјеш шodela, kvaпtitativпiш шetodiшa i, пaposletkн, нроtrеЬош dшstveпog " шi kтoskopa".
Poredenje Ршеdепје је нvek iшalo сепtгаlпо шesto н dшstveпoj teшiji. Za pгavo, Diгkeш је pгoglasio da "Uрогеdпа sociologija пiје роsеЬпа graпa sociologije, vec је sаша sociologij a" . Оп је пагоСitо isticao vгedпost р1·онсаvапја "ргаtесе vaгijacije", kao пеkе v1·ste "posred пog ekspeгiшeпta" koji socioloziшa ошоgнснје da se роkтепн sa opisivaпja dl'HStVa ka lЋZШatraПjll pitaпja zas to је ОПО popriшilo оdгеdеп oЬlik. Оп је razlikovao dve vгste poredeпja i za оЬе se za lagao. Na ргvош шеstн, poredeпja izшedн dшstava koja sн н os novi ista ро stшktшi, ili, kako је оп to iskazao efektnoш Ьioloskoш шеtаfшош, "od iste v1·s te", i, па dшgош шеstн, ршеdепја izшedн dшstava koja se tешеlјпо гazlikнjн. 1 Diгkeшov нticaj па kошрага tivгш liпgvistikн i kошрю-аtivпн kпjizevпost, роsеЬпо н Fl-aпcн skoj, dovoljпo је vidljiv. Istшicaгi sн, s dшge straпe, bili skloпi da odbace ршеdепје, iz гazloga sto se опi Ьаvе роsеЬпiш, jediпstveпiш, пepoпovljiviш. 2 Na ovaj klasicпi prigov01·, шеdнtiш, postoji i jedпako klasicaп odgovoг, 1 Durkl1eim (1897), pogl. 6; tip. Beteille (1991). 2 Wiпde!Ьaпd (1894); Colliпgwood (1 935); Eltoп (1967), 23 i dalje.
Motlcl i
1
mctoгli
31
koji је Maks Vebe1· 1914. godiпe dao istoricaш Gеогgн fоп Bilovн н tokti 1·aspгave о шЪапој istшiji. "Apsolнtпo se slazeшo da istoгija tгеЬа da нstaпovi sta је svojstveпo, Iесiпю, яеdпјоvеkоvпош gга dн; ali, to је пюgнсе tek ako ргvо otkтij eшo sta је to sto пedostaje н dшgiш gгadoviшa (aпtickiш, kiпeskiш, islaшskiш)" 3 Sашо za11valjнjнCi р01·еаепјн, ПЮZеШО Ьiti ll staпjLI da vidiшo sta OdSLIStVll je, drнgiш Ieciшa, da гаzншешо zпасепје пekog specificпog odsн stva. Bila је to роепtа Ll ZошЬагtоvош снvепош ogledll Zпsto ll Sje dinjenim Dl'iлuпmп nemп socijпlizmп ? Bila је to stгategija i н osлovi Vebeгovog ogleda о gшdн, koji је dokazivao cla se istiпski анtопо пып wad шоgао паСi jecliпo па Zapadн ..J Zaista, VеЬег је proveo veCi deo svog гасlпоg veka н паstојапјн da clefiпise оsоЬепе kaгak teгis tike zapadпe civilizacij e (рге svega, опо, sto је пazivao пјелош iпstitнcioпalizovaпoш "гасiопаlлоsсн") рошосн sisteшatskiћ рше dепја izшedн Eviope i Azij e LI piivгedпoj, politickoj, Ieligijskoj, ра cak i пшzickoj sfe1i РоsеЬпн раzпјн је posvetio нsр01ш pr·ote staпtizшa, kapitalizшa i Ьiгok1-a tije па Zapadн, dokazнjнCi da sн te t1·i pojave Ьile н isti шаl1 slicпe i povezaпe, i pгotivstavlj ajнCi Љ ројаvаша н dшgiш deloviшa sveta (sto Rајпlыгt Beпdiks пaziva "koпtrastпiш koпceptiшa", koji Sll SLIStiпski za koшpaгativпi pгi stнp ).5 Ovi ргiшегi iшplicil'ajн da dva pгistнpa, опај koji paгtikнlaгi zнje i опај koji geпeгalizнje (ili istoгijski i teшij ski), ј еdап dгнgog dорнпјнјн, i da i ј еdап i dl'llgi poCivajн па ршеdелјн, Ьilo eksplicit пoш ili iшplicitпorп. Aшeгicki istoгicar· Dzek Heksteг podelio је јеd пош pгilikorп iп telektнalce па "нkшрлјivасе" i "нsitпjivace", tvгde Ci da sн нsitлjivaCi koji sн osetljivi za гazlike sнрегiошi u оdлоsн па опе koji гazliCite pojave sшa tl'aj LI ј еdпiш kошаdош.6 Naravпo, пiko пе zeli da Ьнdе gшЬi нkгнрпјivас, пеsроsоЬап da носаvа fiпe гazlike. Medнtiш, sposobпost videпja опоg sto ocito ыzlicite pojave iшајн zajedпicko sigшпo је pocljedпako vгеdпо iпtelektнalпo svoj stvo kao i sposobпost videпja kako se ocito slicпe pojave гazlikнjн. U svakoш slнсајн, нsitпjavaпje takode zavisi od сiпа ршеdепја koji шн ргеЊоdi. Меdн p1·viш is tol'icaгiшa koji sн posli za Dirkeшoш i VеЬешш Ьili SLI Магk Blok i Oto Нiпсе. Нiпсе је нСiо koшpш·ativпi шetod od VеЬега, ргешdа је svojн aпalizн ogгaпiCio па Evl'OpLI. Usгedsгe·1
Navedeпo LI: Rotl1 (1976), 307 Sombaгt (1906); WеЬег (1922); L1p Milo (1990). 5 Beпdix (1967) 6 Hexte1· (1979), 242.
•1
32
lstoгija i dmstvenn teo1·ijn
dio se na razvoj опоgа sto је Veber пazivao "ргаvпо-rасiопаlпiш", i1i 'Ъiгokгatskim" oЬlicima vladaviпe н razliCitim evropskiш drzava шa, иocivsi прr. zпасај иsропа commissm·ius-a, Ciпovпika koji nije Ьiо kиpio svoj polozaj (kako је to Ьilo иоЬlсајепо и Evropi п rапош novoш vekп) i koji ј е, stoga, Ьiо sшeпjiv ро kтaljevskoj volji.? Mark Blok је, sa svoje stтапе, пСiо koшpaшtivпi metod od Dir kema i пj egovil1 sledbeпika, pre svega od liпgviste Апtоапа Мејеа. 8 Defiпisao ga је па паСiп slicaп пjihovom, IazlikпjиCi poredeпja iz medп "sпseda" od рш·еdепја izшedп dшstava koja sп medиsobпo пdаlјепа и prostoш i и vгеmепп. Оп је zastпpao metod iz slicпiћ razloga - zbog toga sto istoricarп оmоgпспје da "партаvi stvaгaп korak партеd н пzbпdljivom tragaпjп za uuocima".9 Dve od Bloko vih проrеdпЉ studija su пaroCito cнvene. Kmljevi iscelitelji (1 924) razvijali sи poredeпje izшedп sпseda, Engleske i Fraпcпske, dvejп zemalja za Cije se vladare veгovalo da imajп moc da lece skrofпle dodirivaпjem oboleli11. Feudalno dntstvo (1939--40) ј е davalo pregled srednjovekovпe Evrope, ali је пkljпcivalo i odeljak о Јарапu, п korn је aиtor поСiо slicпosti п polozajп vitezova i samшaj a, ali isto tako пaglasio razlikп izmedп jedпostl-aпe obaveze koja је samшaja vezi vala za пjegovog gospodaгa i оЬоstгапе obaveze izmedп gospoda ra i vazala п Evropi, gde је mladi ршtпеr imao pravo па роЬппп, иkoliko se stariji пе Ьi drzao svoga dela pogodbe. Posle Drпgog svetskog rata проrеdпа istrazivaпja sп doblla па zашаhп, пarocito п Sjedinjeпim Dгzavama, s ј асапјеm poddiscipli пa kao sto sп ekoпomija razvoja, komparativпa kпjizevпost i koш parativпa панkа о politici. Osпivaпje casopisa Up01·edna proucavanja о dгustvu i istoгiji*, 1958, Ьilo је deo istog treпda. 10 Iako Ьюјпi pюfe sionalпi istoricari i dalje ostaju sпшпjicavi ргеmа роrеdепјп, mogп ce је пkazati па пekoliko oЬlasti п kojima se taj metod pokazao пeoblcno plodotvoшim. {Ј pгivredпoj istoгiji, прr., proces indпstгijalizacije se cesto po smatгa п uporedпoj perspektivi. SledeCi sociologa Torstejпa VеЬlе па, koji је objavio ogled о Nemackoj i iпdнstrijskoj гevoluciji, istoгi cari sп se zapitali da li sп ostale пасiје koje sп sprovodile industгija lizacijп sledile eпgleski model i1i sп od пјеgа odstпpale, i da li sп zakasпele pridoslice, kao Nemacka i Јарап, imale preiшпcstava u оdпоsи па prethodпike. 1 1 7 Hiпtze (1975).
в
Sewel (1967); Rl1odes (1978)
*
Comparative Studies iп Society апd History
9 В!осћ (1928).
1 0 Grew (1990). 11 VеЬ!еп (1915); Rostow (1958); Geтsl1eпkroп (1962); Кещр (1978).
Mvdeli i mctodi
33
U slнcaju politicke istOl'ije, koшparativпo рrопсаvапје гevolн cij a privнklo је пajvise iпteresovaпja. Меt.1 н пajpozпatijiш deliшa н tош zапш Sll Mнrova aпaliza " dгнstvепЉ isl1odista diktatнre i de пюkгatije", koja seze od Eпgleske sedaшпaestog veka do Јарапа devetпaestog veka, Stouпov oglecl о "Uzгociшa Eпgleske revolнci je", i stпdija Tecle Skokpol о Fraпшskoj 1789, Rнsiji 1 917. i Кiпi 1911. kao рriшегiша koji "otkгivaj н slicпe kaнzalпe sl1eшe" Y Мш poredeпje пaroCito delotvoгпo koristi kao st·edstvo za pl'Oveш op stil1 оЬјаsпјепја (iпtегеsнје ga опо sto se пе нklapa, kao sto је VеЬе га iпteгesovalo опо sto odsнstvнje). Ро пjegoviш reCiшa: Poredeпja шogLt da slнze kao grнba пegativпa provet·a pгi1lvaceпil1 istoгijskЉ оЬјаsпјепја . . . posto sшо пesto пaLtcili о katastrofalпiш po sledicaшa koje је ро dепюkга Щн iшala koalicija izшedн ag1-arпe i iп dнs t1·ij ske elite Lt Neшackoj Ll devetпaestoш i r-arюпt civadesetoш ve ktt, taj пшоgо pretгesaпi brak celika i r-azi - pitaшo se zasto slicaп bt·ak izшedtt celika i рапшkа пiје spreCio izЬijaпje Gradaпskog гаtа tt Sjediпjeпirп Dr·zavaшa.в
U dшstveпoj istшiji, koшparativпo ргонсаvапје feudalizrпa koje је podstakao Ma1·k Blok, i dalje cveta, s гaspravaшa о Iпdiji i Afr'ici isto kao i о Evшpi i Јарапн. Sнgestija da је nшva се-се - ti шe sto је пapadala kопје spieCila razvoj песеg рорпt feпdalizшa п zapadпoj Afгici, јеdпа је od пајfаsсiпапtпiјЉ stнdija о "оnоше sto лedostaje", kako је to nazivao Veber. 1 4 Kшnparativпi obгasci Ьгаkа Sll ргеdшеt cнvene stнdije Dzoпa Најпаlа koja koпtгastilЋ sisteш kasпog stнрапја п Ьгаk - skopcaп sa osпivanjeш пezavisпog do шaCiпstva поvоvепсапiћ - п zapadпoj Evгopi, s ргаksош koja је preovladivala н ostaloш svetп. Sa svoje straпe, Најпаl је podstakao druge koшparativпe stнdije, рге svega ogled Dzeka Gнdija, Ll kоше se dokazпj e da је zapadпoevropski sisteш Ьiо tvoгeviпa sredпjove kovлe cгkve koja је obeslн·abt·ivala bгakove izшedп Sl'Odлika da Ьi нvecala svoj e izglede па лasledivaлje леоzепјепЉ i пенdаtЉ. 1 5 Ргi шелјнјнСi strategij н Liшпоgоше пalik Vebeгovoj, istorijski aпtropo log Аlал Makfarlejп objavio је пiz stнdija н koj iшa pokнsava da de fiпise eлgleskost eлgleskog dшstva (iпdividнalizaш, лiska skloпost пasiljн, kнltшa пar-ocito koшpatiЬilпa s kapitalizrпorп itd.), роnюсп poredeпja i koпtrastiгaпja s drнgiш delovirпa Evrope, od Poljske do Sicilije. 16 12
Moore (1966); Stoпe (1972); Skocpol (1979).
13 Moore (1966), xiii-xiv 1 4 Goody (1969) 15 Најпа\ (1965); Goody (1983)
16
Масfаг\апе (1979, 1986, 1987)
34
Ist01 ija i dmstvcna tecnija
Ne Ьi Ьilo tesko dopuniti оvн kтatku listн ргiшеrа, ali sн i ovi шozda dovoljпi da pokazн da koшparativпa istшija шоzе da ukлji zi ј еdап Ьшј sustiпskЉ postigпнca. Опа iша i svoj e opasпosti. Na roCito dve. Na prvoш шеstн, tu је opasпost da se odvec olako pгil1vati pretpostavka da dшstva "еvоlнiгајн" р о пеizЬеzпош гedosledн stнp пjeva. Koшpaгativпi шetodi Maгksa, Копtа, Sрепsега, Diгkeшa i dгugЉ панспikа l1 XIX vekн sastojali Stl se, ll sнstiпi, u ideпtifiko vaпju stupпja koji је dostiglo odredeпo dгнstvo, н пјеgоvош sше stапјн па lestvicн dшstveпe evolнcije. Za шпоgе панспikе daпas, ova precutпa pгetpostavka vise пе izgleda odrziva (dole, sti. 138). РгоЬlеш је dakle, u tоше da se ostvaгe koшpaгativпe aпalize koje пisн пi evolнcioпisticke пi staticпe - kao sto је Ьila sklona da Ьпdе Vebeгova - vec опе koj e vode lЋСUПа о IazliCitiш рнtапјаша koji шa se јеdпо dгustvo шoglo kl·etatiY Na dшgош шеstн, postoji opasпost od etпoceпtl·izшa. Moze izgJedati снdпо sto isticeш takvн OpaSПOSt, S obzil'OШ Па to da је koшpю-ativпa aпaliza odavпo zdп1zeпa s rastucoш svescu zараd пЉ панспikа о пеzараdпiш kнltшаша. Ipak, ovi панспiсi tretirali su cesto Zapad kao попnu od koje dгнgе kнltшe odstнpajн. "Feн dalizaш" је, па priшel', kao i "kapitalizaш", koпcept koji је izvoшo foпrшlisaп па osпovi zapadпog iskпstva. Postoji oCigledпa opasпost od паstојапја da se istOl'ije drнgЉ пal'oda па silн ugшaju н zapad ne kategOl'ije ove vrste. Slнcaj "feнdalizшa" н iпdijskoш kraljevstvн Radzastaп, па ргi шеl·, орошiпјuса је ргiса kој н Ьi poteпcijalпi koшpaгativпi istш·ica гi valjalo da dгze па шш1. Godiпe 1829, Dzejшs Tod је p1·edstavio javпosti опо sto је пazvao " Skicoш feнdalпog sisteшa u Radzasta пн" (Sketcl1 of а Feudal Systeш iп Rajasthaп). Osloпivsi se па Hala шov (Нешу Hallaш) jos svezi Pogled па stanje Evmpe и S1·ednjem ve ku (View of the State of Ешоре dшiпg the Middle Ages, 1818), Tod је podvukao гelativпo povгsiпske aпalogije izшedu dvajн dгustava. S Наlашош н glavi, pгopustio је da носi veCi zпасај ршоdiспЉ ve za izшedн "gospodaгa" i "vazala" н iпdijskoш slнcaju. 18 SledeCi ргоЬlеш је н odlaCivaпjн sta се se tаспо sa Сiш apo гedivati. Koшpaгatisti devetпaestog veka, kao sег Dzejшs F1·ejzeг, usгedsгedivali su pazпju па slicпosti izшedн specificпЉ kнltншЉ obelezja ili oblcaja, igпoiisнCi dl'llstveпi koпtekst tЉ oblcaja koj i је cesto Ьiо posve гazlicit. Zbog toga sa пјЉоvе aпalize, kao i Todova, 17 Апdе1·sоп (1974а, Ь). 18 Тi10П1t:I (1 956); L!p. ML!kbla (1980-81)
Modcli i 111ctmii
35
Ьile kr itikovaпe kao povrsпe. 1 Y S ta је altemativa? Fнпkcioпalisti Ьi гekli ( dole, str. 1 09) da SLl pr-avi predшeti ршнсаvапја "fнпkcioпalпi ekvivaleпti" н r-azliCitiш dгнstviшa. Robeгt Belal1 ј е, па рr-iшег, нo civsi пesaglasпost izшedн japaпskog privr·edпog postigпнca (jos Ll sedaшпaesto111 vekн) i Veber·ove llipoteze о povezaлosti kapitali zшa i pr-otestaпtizшa, роkr-епно шisao da је odr-edeлi tip japaпskog bшlizшa Ьiо fнлkсiолаlло апаlоgал pюtestaпtizпш н sшislн da је po tpo111agao etos istr-aj лog гасlа i stedljivosti slicaп "pюtestaл tskoj etici" . 20 U tokн геsаvалја j eliлog рr-оЬlеша, шеdнtiш, 111i se sносаvа пю s dшgiшa. Копсерt "fнпkcioпalлi ekvivaleпt" Ciпi deo jedлog iлtelektнalпog paketa - "fнпkcioлalizшa" koji podleze kr"itici ( dole, st1·. 109). U svakoш slнcajLI, ргiше1·i fнпkсiопаlпЉ ekvivaleпa ta пisн нvek jasпi, kao sto је Belal10V. Kako рr-оселјнјешо sta se гаснпа kao апаlоgпо? Koшpaгatisti se sносаvајн s dile111 oш. Ako нр01·еdнјешо specificпa kн!tшпа obelezja, нs111er"ili s111o se па пesto ргесizпо i шоzешо da носiшо пjegovo pгisнstvo ili odsнstvo, ali se izlazeшo r-izikн povгsпosti. Тr·а zепје aпalogija, па dшgoj stгaпi, vo cli рогеdепјiша izшedн celovitil1 dшstava. А kako se 111оgн kшisпo нpшedivati ili koлtыs tir·ati dшstva koja se ј еdпо od dшgog гazli kнjн па toliko шпоgо r-azlicitЉ паСiпа? РшЫешi ршеdепја Ll velikiп1 гаzшегаша postajн vidпi ako zagledaшo снvепi ргiшн, Tojпbljevo шasivпo PmucmJa!ljc istoгijc. 2 1 ТојпЬiјеvа jediпica por-edeпja Ьila је "civilizacija" i оп је r-azlikovao пekil1 dvadeset civilizacij a н svetskoj istшiji. Da Ьi нсiпiо шоgнСi111 ршеdепје шогао ј е, пшаvпо, da l"edнcir-a svaku civilizacijн па шali sпор obelezj a. Као sto sн пjegovi laiticaгi pozшili da istakпн, 1110ыо је i cia stvшi veStacke Ьагiјеге izшedн civilizacija. Da stval'i Ьн dн jos teze, ТојлЬi лiје iшао odgovar-aj нCi koпceptнalлi арагаt za tako ашЬiсiоzал posao. Slicлo Paskalн, koji је kao kakvo dete za se be otkr·ivao gеошеtгiјн, ТојпЬi је stvaгao vlastite koпcepte, kao sto su "izazov i odgovш", "povlaceлje i vr-acaлj e" ili " spolj asпi pгoleta Iij at" - pioпicljivo adaptir-aпje Mar·ksa Lia Ьi se obj asпili apalii "vыvага" н carstva - ali олi пisн Ьili Liovoljпi za лjegov оgiошап zadatak. Tesko ј е oteti se zaklj нckн da Ьi sir-e роzпаvалје dшstveпe teшije пjegovog vгешела ТојлЬiјн poшoglo н aлalizi. Diгkeш ga је шоgао нpнtiti н ргоЫеше por-edeпja, па piiшer-, NшЬегt Elij as (do le, str-. 152-53) н idejн civilizacije kao pr-ocesa, а Veber· ga је шоgао нpozлati sa нpotieborп rrюdela i tipova. 19 Ceacl1 (1965). 2!1 Bellalt (1957). 21 ТоупЬее (1935-61)
36
Istoгijn i dntstucnn tcoгijn
Modeli i tipovi Prelirniпaшo od1·edeпje "rnodela" Ьi moglo Ьiti da ј е rnodel iпtelek tнalпa koпstшkcija, koja pojedпostavljнje stvarпost da Ьi se razн rnela. Као kod шаре, i kod rnodela kшisпost zavisi od izostavljaпja nekiћ elemenata stvarнosti. Оп isto tako od svojiћ ograпiceпiћ ele rneпata ili "varijaЫi" stvшa sistern medнsobпo zavisпiћ delova, koji је izпнtra koпzistentaп. Ukoliko Ьi se "rnodel" opisivao na ovakav пасiп, опdа Ьi se moglo reCi da i istoгicari, нzа svн svojн predaпost posebnom, sve vreme нроtrеЫјаvајн rnodele. Narativпi prikaz Fraп cнske revolнcije, па primer, j este model н srnislн da rnora da pojed пostavi zblvaпj a i da пaglasi пјiћоvн povezaпost kako Ьi ispricao razumljivн pl"icн. Medutirn, verovatпo је korisпije da se terrniп "model" нpo treЬljava н strozern zпасепјн. Dodajrno elemeпat vise ovorn modelн nюdela, i kazimo da је rnodel iпtelektнalпa koпstrнkcija, koja po jedпostavljнje stvarлost da Ьi пaglasila опо sto se poпavlja, sto је opste i tipicпo, i sto prikazнje н oЬlikн skнpiпa obelezja ili atriЬпta. Modeli i " tipovi", tada, postajн siпoпirni - sto ј е valjda i prikladпo, s obzirom па to da је typos grcka rec za kalнp ili "rnodel", i da ј е Maks Veber pisao о "idealпim tipovima" (ldealtypen) tamo gde Ьi rnoderпi sociolozi pisali: "nюdeli".22 Ne "Fraпcнska revolнcija" пеgо "revolнcija" prнza primer rnodela ll smislн l1 korne cemo taj termiп od sada ра пadalje koristiti. Primer koji се se па ovim stranicama vracati j este primer dva kontrastna modela drнstva: "koпseпzнalпog" i "konfliktпog". "Koп senzнalпi model", koji se vezнje za Emila Dirkema, пaglasava va zпost socijalпe povezaпosti, dшstveпe solidarпosti, dшstveпe koћe zije. " Koпfliktпi nюdel", koji se vezнje za Karla Marksa, istice sve prisпtпost drнstvene "protivrecпosti i dшstveпog sнkoba". I јеdап i dшgi model jesu ocite simplifikacij e. Izgleda j edпako ocito, barem aнtoru oviћ 1·edova, da i јеdап i drugi sadrze vazпe uvide i sаzпа пја. Nemoguce је паСi drнstvo н korne пerna sнkoba, dok bez soli darпosti drustva ne Ьi нopste Ьilo. Ра ipak, kao sto ен pokнsati da pokazem н kasпijirn odeljcirna, пiје tesko паСi sociologe i istoricare koji rade s jedпirn od ta dva modela i oCigledпo zaboravljajн па опај drнgi. Neki istoricari p01·icu da imajн ista s modelima i tvrde, kao sto srno videli, da је пјЉоv posao da proucavajн опо sto је роsеЬпо, 22 Weber (1922)
Moticlј
ј
mctodj
37
Iыr-ocito jediпstveпe dogadaje, а пе da нopstavaju. U pi'aksi, ше dнtiш, veCiпa пјЉ нpotr-ebljava шodele, опаkо kako se Molij er-ov gospodiп Zшdеп slнzio pr-ozoш, пе sllvataj нCi da to сiпе. Опi оЬiс по izl'icн opsta tvl'deпja о роsеЬпiш dшStviшa. Bшkl1aгtov cuveпi ogled о italijaпskoj гепеsапsi eksplicitпo se bavio "опiш sto se po пavlja, опiш sto ј е koпstaпtrю, опiш sto је tipicпo". Ser- Lнis Naшi je је pr-oнcavao "zasto Sll ljнdi odlazili ll ра!·lашепt" ll Eпgleskoj ll XVIII vekн. Mark Blok ј е пapisao opstu stнdijн о "feнdalпom dш stvн" н kojoj је паvео glavпa obelezja dшstva tog tipa (podlozпo seljastvo, pievlast r-atпika, per-soпalпe veze izшet.l:н пadr-edeпiћ i podiedeпЉ, politicka deceпtJ-alizacij a, itd.). 23 Za pгotekliћ stotiпak godiпa istOI"icшi sн нvideli da је tesko izbeCi opste teпniпe kakvi sн "feнctalizaш" i "kapitalizaш", " r-eпesaпsa" ili "pr-osveceпost". КlопеСi se r-eCi "nюdel", опi sebl cesto dopнstajн da govшe о sisteшн - iz Iaz "feнdalпi sisteш" potice iz osaшпaestog veka - ili о "klasic пoш" ili "нdzbeпickom" oblikн sгedпjovekovпog vlasteliпstva. u svoш снvеrюш poleшickoш ogledн, пешасki ekoпoшski isto r-icш Vеrпег Zoшbar·t saopstio је ekoпoшskiш istшicaгiшa da mша јн da нроzпајн ekorюшskн tеогiјн, iz razloga sto је to паСiп па koji se mogн pokl'eпнti s ргонсаvапј а izolovaпЉ Сiпјепiса ka ргонсаvа пјu sisteшa. 24 О tiш sisteшiшa se, ро pгavilн, 1-aspгavlja н oblikн p ojectпostavljeпiћ шodela. Tako, ekoпornski istшicaгi нроtгеЬlјаvа јн tеппiп "шer'kaпtilizaш", iako, kao sto је to I"ekao Eli Hekseг, "meгkaпtilizam пiје postojao н smislн н kош sн postojali КоЉег ili Kгomvel". То је ј еdап шodel - ј есtап od dva modela koje ј е Adam Smit нpotгebljavao н снvепош kопtгаstiгапјн "poljopгivгedпog siste шa" i " шerkaпtilпog sisteшa" . 25 " Kapitalizam" је jos ј еdап model bez kojeg Ьi se vеоша tesko шoglo izaCi па kl'aj . Isto је to i "seljacka ekoпomija" kојн ј е, н klasicпoj stнdiji, aпaliziгao Aleksaпdaг Саја поv. 26 Gгad-dгzava је jos ј еdап tip ekoпoшskog шgaпizovaпja koji је kшisпo opisaп н victн шodela sa пaglasavaпjeш obelezja koj a se ропаvlјајн. Na ргiшеi, politicko dошiпiгапје giada паd seoskiш okшzeпjem cesto se kошЬiпнје sa izпнdivaпj eш оdгеdепе kvote hгапе ро пiskoj сепi, zbog toga Sto se gгadska vlast vise plasi mete za zbog l1гапе н gыdн пеgо seljackih роЬнпа .27 Politicki istoгicaгi rппоgiћ роdшсја i peгioda пalaze da ј е шo del "гevolнcija" пezameпljiv, i poпekad ga koпtгastiгajн s шоdеlшп 23 Bшckl1ardt (1860); Naшier (1928); Вlocl1 (1939-40).
2-! 25
Soшbart (1929); Lip. Hicks (1969), pogl. 1 . Heckscl1er (1932), 1 . 26 Сlыуапоv (1925); Lip. Ке1Ьiау (1970). 27 Hicks (1969), 42 i dalje; ttp Вшkе (1986а), 140-142.
Istmija i dгиStщпп lcolija
38
"роЬuпа" (koji defiпisн kao pгotest pгotiv pojediпaca ili zloupoti·e ba, а пе kao pokпsaj da se ртшепi sisteш н celiпi) . Опi sн za гevo lнcije koje su vеоша udaljeпe н pmstoш i vгешепн poпudili slicпa оЬј аsпјепја. Lогепs Stонп se, па р1·iше1·, н svojoj stнdiji о eпgleskoj гevoluciji slнzi сuvепош socioloskoш ћipotezoш о "гelativпoш lisa vaпjн", ро kojoj t·evolнcije пе izЬijajн toliko kada sн vгешепа losa koliko kada se pog01·savajн; ili, pгecizпije, kada postoji пesklad iz шedн ocekivaпja пеkе gшре i пјепЉ peicepcija stvaшosti. 28 Teda Skokpol ј е, opet, dokazivala da је опо sto је zajedпicko fгaпcuskoj, rпskoj i kiпeskoj гevolнciji (а sto il1 Iazlikнje od шапје uspesпЉ ро Ьнпа) Ьila kошЬiпасiја dvajн ciпilaca - "iпteпziviiaпЉ piitisaka" па dizavн od stгапе ''l·azvijeпijЉ zeшalja izvaпa" i аgгашЉ stшk tшa koje stt "olaksavale Iaspгosti-aпjeпe seljacke Ьнпе pгotiv ze шljoposedпika" . Ove dizave Ьile sн izlozeпe "нпаkтsпiш piitisci шa", s гаstнСiш шеdнпагоdпiш паdшеtапјеш za ш ос, па ј еdпој stгaпi, i, па dшgoj sti-aпi, оgгапiсепјiша koja sн vladiпoш odgovo ш пашеtаlе ekoпoшsko-politicke stntktшe dшstva. 29 Da se viatiшo sнsedskiш рогеdепјiша. Istoiicшi sн se cesto t1·нdili da izгicн opste stavove о iлstitнcioпalпiш ргошепаша н sн sedпiш zешЈјаша l1 оdгеdепош регiоdн, iskivajuCi izгaze kao sto Sl! "поvе шопагЬlје", "tjнdoiska 1·evolнcija н vlaciaпjн", " нsроп apso lнtizшa", " devetпaestovekovпa Ievolнcija н vladaпjн", itd. S koш paгativпe tacke gledista, sve ove ргошепе vise lice па lokalпe рii шеге ргеlаzпЉ stнpпjeva, od tipa vladaviпe kојн је Maks Vebei пazivao " patl"iшoпijalпoш", па vistн kojtt је оп пazvao 'Ъiiokгat skoш".30 Та Vebeгova distiпkcija је iпspiгisala zпаtап lлој istoгij skЉ istiazivaпja о 1-azliCitiш Iegijaшa, od Latiпske Aшeiike do Rнsije. 31 Mogla Ьi se foпnнlisati н vidн pet kопtгаstпЉ obelezja: patiiшoпijalпi sisteш
Ьiгokтatski sisteш
1. пedefinisaпa роdшсја
цtvгdепа роdшсја пadlezпosti
2.
fшшаlпа ЫјегшЬlја fшшаlпо оЬасаvапје i pioveiavaпje роtрнпо aпgazovaпi slнzbeпici pisaпe паi"еdЬе
З. 4. 5.
пadlezпosti леfогшаlпа ЫјегюЬlја пеfшшаlпо оЬнсаvапј е i pioveгavaпje пернпо aпgazovaпi slнzbeпici нsшепi пalozi
28 Stone (1972), 1 8-20, 134; Ltp. Снп (1970) i kгitiktt Ауа (1990), 30 i dalje 29 Skocpol (1979); v. neke kгitike kod Ауа (1990), 73-75, 90-92.
зо 31
WеЬег (1922) Pl1elaп (1967); Pintneг i Rowпey (1 980); ttp Litcllfield (1986)
Mt)(icli i mctodi
39
Dшstveпi i kнltшпi istшicar·i tako<-i e нроtгеЫјаvајн пюdеlе. Is toricaгi dшstva, па рt·iшег, cesto km'iste tеппiп "klasa" ili нрше dнјн "klasпa dшs tva" sa "s taleskiш dшstviшa" ( dole, stc 68) . Кн! tшпа istшija је, па pгvi pogled, пајшапје obecavajнCi tегеп za нpo tl'eЬljavaпje шodela. А ipak . . . sta Sll tеппiпi kao "гепеsапsа" ili 'Ъашk" ili "гошапtikа", ako пisн iшепа skнpiпa obelezja? А sta tek reCi о "ршitапizшн"? Paгaft-aziгajнCi Hekset-a, шoglo Ьi se геСi tia pшitaпizaш пiје postojao н sшislн н kош је postojao Ricaгd SiЬs ili Dzoп Валјап, ali da пюzе Ьiti kшisпo нpotl·eЬ!j avati taj tеплiп za оzпасаvапје s tica ja obelezj a, kao sto sн пaglasavaпje pt·voЬitпog gге!ы, saшovolja B oga, predestiлacija, asketska шота!поst i fшкiaшeпtalisticko cita пje BiЬlij e. U slнсајн шпе пovovekovпe Eпgleske, ova pt·ecizпa de fiпicija је пеоЬiспо kшisпa. S Liшge stгапе, svako ko se iпtегеsнје za шеdнkн!tшпа ршеdепја (па ргiшеi, izшedн l1гiscaпstva i isla шa), нсiпiсе dоЬго ako sledi ргiшег Eшesta Gе!пега i opeгise siгirп koпceptorп "geпerickog pшitaпizшa" .32 Na slicaп паСiп, istшicaгi росiпјн da нроtгеЫјаvајн tегrпiпе kao sto Sll "гепеsапsа" ili "геfог шасiја" ll шпоziпi, ргероzпајнСi "гепеsапsн" l1 Fiaпcнskoj l1 dvaпa es torп vekн, "геfшшасiјн" н Evшpi н Liesetoш vekн, itd. Јеdап od гazloga podozгivosti istшicaгa ргеша шodeliшa j este vешvапје da kшisceпje шotiela vodi iпdifereпtпosti prerпa рrоше пi н vгешепн. То poпekad j este Ьiо slнcaj. VеЬег ј е, па ргiшег, Ьiо оргаvсlапо kt'itikovaп zbog igпшisaпja ргошепа kati је о "ршitапi zпш" pisao tako kao da је taj sisterп vгedпosti ostao пергошепјеп od Zапа Kalviпa н sesпaestoш do Beлtizarпiпa Fгaпkliпa н оsапша еstош vekн. Medнtiш, шodeli шоgн da нklјнснјн рrошепн. Aпtite ticki шodeli шоgн Ьiti kшistaп паСiп da se kaгakteгisн korпpleksпi pгocesi рrшпепа od (гесiшо) feнdalizrпa ka kapitalizпш ili oti pt·e diпdнstгijskog ka iпdнstгijskoш dшstvн ( oti "аgз.-агiа" ka "iпtiн stria"). 31 Ove etikete sн, паrаvпо, deskt·iptivпe i ле govшe о torпe kako do рrошепе Liolazi. Ipak, Ьilo је pokнsaja lia se ideпtifikнjн ti picпi vrerпeпski пizovi рrошепа, kao н slнсајн шodela ili teorije " шodeшizacije", koji сешо kasлije potiгobпije razшotriti (stl'. 136). UpotгeЫj avajнCi rпodele а ле prizпajнCi da to сiле - ili CiпeCi to bez svesti о лјЉоvоrп logickoш statнsн, istoricaгi sн poпekad za padali н пероtгеЬпе teskoce. Neke dobгopozпate sporove је pгoiz velo pogresлo razнrпevaлje шodela jedпog istoгicшa od straпe dш·· gog istoгicыa; снvепi sрш izrпedн sег Pola Viпogгatiova i Fгe<-ierika 32 Gellпe1 (1981), 33 Riggs ( 1 959).
149-173.
40
Istoгijп i dntstщnп teo1 ijп
V. Mejtlenda о sredпjovekovпom vlasteliпstvu, pruza паm za to primer. Viпogradov ј е ukazivao . . . da је stшktшa oblcnog vlasteliпstva uvek ista. Pod staresiпstvoш gospodыa шi nalaziшo dva sloja stanovnika - kшetove i slobodпja ke, а obul1vaceпa teiitOiija se sledstveno deli па vlasteliпsktt zeшljtt [Ciji је pt·iпos isao пероsгеdпо gospodaш] i "zeшlju pod dапkош" . . . Celokupпo staпovпiStvo је okttpljeпo и seosku opstiшt sa siedisteш oko vlasteliпskog dvora, koji је ujedпo vecпica i sttd. Моје istraziva пje се se, пuzпо, saobraziti ovom tipicпoш poretkн 34
Ovo је "klasicпo" sredпjovekovпo vlasteliпstvo kakvo је iscrta vaпo ро bezbmjпim skolskim taЫama. Medutim, Mejtleпd је tvrdio u jedпako klasicпoj kritici - da "opisati tipicaп manaium pied stavlja пеmоgнс podvig". Оп је pokazao da је svako od obelezja н skнpiпi kојн је Viпogradov ideпtifikovao пedostajalo н пekim slн cajevima. Neka vlasteliпstva пisн imala kшetove, drнga пisн imala slobodпjake, пеkа пisн imala vlasteliпskн zemljн, а пеkа пisн imala dvor.35 Mejtleпd је н tom pogledн Ьiо apsolнtпo tl piavн. Viпogt-a dov, izgleda, пiје Ьiо sigшaп н pogledн logickog statнsa svojЉ ge пeializacija (zapazite pomak sa "нvek" н prvoj, па " tipicпo" н po sledпjoj receпici citata). Da ј е Ьiо svestaп da нpotieЬljava model, medнtim, Ьiо Ьi kadaг da efektпo odgovori па Mejtleпdovн kritikн. Korisпo је razlikovati dve viste modela prema kriterijima za нсlапјепоst н grнрн eпtiteta - н ovom slнcaju vlasteliпstava - па kојн se model primeпjнje. Telшicki termiпi sн па ovom mestн пeiz bezпi, posto imamo potrebн da Iazlikнjemo "moпotetickн" grнрн od "politeticke" grнpe eпtiteta. Moпoteticka grнpa је grнpa koja је "tako defiпisaпa da је posedovaпj e jediпstveпog skнpa obelezja пе samo dovoljпo 11ego i пeopl10dno za pripadaпje grupi". Politeticka grнpa, s drнge stiaпe, jeste grнpa н kojoj pripadпost пе zavisi od pojediпog obelezj a. Grнpa је defiпisaпa роmосн skнpa obelezja, koja sн takva da svaki eпtitet posedнje vеСiпн obelezja i svako obe lezje је zajedпicko veCiпi eпtiteta.36 То је sitнacija kојн је opisao Lн dvig Vitgeпstajп н снvепоm раsнsн о "porodicпim slicпostima". Majke i siлovi, braca i sestie, lice jedпi па drнge, ali se te slicпosti, ipak, пе mogн svesti па Ьilo kојн sнStiпskн citн. Tiebalo Ьi da је јаsпо da је Mejtleпdova kritika Viпogiadova podiazнmevala da је Viпogiadov govшio о svim vlasteliпstvima, ili З·! Viпogтadoff (1892), 223-224 зs Maitlaпd (1897). 36 Clarke (1968) 37; Needlыm (1975)
Modcli i mctodi
41
<.i a је дefiпisao " tipicпo" vlasteliпstvo iшајнСi н viдн шoпotetickн grнрн. Viпog:гaдov је шоgао да oдgovшi па оvи kтitikнl kazavsi да је пjegov шодеl politeticki - да se kопсерtош гaspolagalo. Na пјешн Ьi1 н tош slнcajll1 Ьiо једiпо teгet да pokaze да је svako од obelezja н пjegovoj skнpiпi bilo zajeдпicko veCiпi vlasteliпstava. Zaпiшljivo је zпati da је ј еdап sovjetski istoгicaг - kad se poslнzio kvaпtitativпiш шеtодirпа да Ьi ргонсаvао tгinaestovekovпa vlaste liпstva п keшbгi<.izkoj oЬlasti1 otk:гio да је vise od 50 oдsto пјiћ Ьilo Vinogгadovljevog tipa1 s vlastelinskoш zешlјош1 kшetovskoш zе шlјош i slоЬодпјасiшаР А sада шоrашо da se оk:гепешо jakiш i slablш stгапаrпа kvaпtitativпiћ шetoda.
Kvantitativni rnetodi Kvaлtitativпi шеtодi istгazivanja iшајп днgн isto:гijн. U stагош Ri rrш sн !'едоvпо obavlj aлi popisi carstva; доk sн cene zitaгica н га zпiш gгадоviша objavljivaлe и FI"aпcнskoj osaшnaestog veka. Eko noшisti sн днgо zasnivali analize па statistikaшa koje se bave сепа шаl pl'Oizvodлjoш itd .1 а ekoпoшski istшicaгi Sll vec ll devetпae stoш vekн posli za njЉoviш рr·iшегош. Опо sto је r·elativлo поvо i sto ostaje sропю1 j este iдеја da kvaпtitativпi шetodi шоgн Ьiti koгisпi и ргопсаvаnј н дгнgЉ oblika ljндskog ponasaпjal ра cak i stavova. Sociolozi1 па ргiшег1 sр:гоvо де пesto sto nazivajн "апkеtпоrп aпalizoш" 1 tako sto izдајн нpitni ke ili sto vode iпtегvјне S grнраша Jjнdi koje Sll dovoJjпo velike да Ьi одgоvше rrюgli statisticki aпaliziгati. PsЉolozi se takode slнze иpitлiciшa i iпtегvј нiша. Politikolozi ргонсаvајн izЬогпе statistike - "psefologijи"1 kako је паzvап taj pгistпp - i ргеdizЬогпа ispi tivaпja j avпog шпјепја1 koji sн пеkа vгsta dгиstveпog iпveпtai"a. Deшogr-afi рiонсаvајн vaгijacije п stopaшa гаdапја1 sklapaпja bгa kova i srпгtпosti п гazlicitiш dшstvirпa. IstгazivaCi korпнпikacij a рriшепјпјн пeSto sto se лaziva "aпalizoш sадгzаја" 1 а sto cesto до Ьiја oЬlik kvaпtitativлog ргопсаvапја лоviпа1 casopisa1 knjiga ili te levizijskil1 ргоgгашаl ispitпjпCi koliko је pmstOia odvojeпo za одге dеrш tешнl koliko cesto se javljajн од:геdеnе klјнспе гесi i tako даlје.38 I једаn Ь:гој istш·ica:гa је posao tiш stazaшa. Kad је Zi!Ьeгto Fr·eiгe pisao istoгijн В!-azila дevetпaestog veka1 гazaslao је нpitпike 37 Kosmiпsky (1935) зв
Сагпеу (1972)
42
Ist01 ijn i dmstvcnn tсогiјп
jos ziviшa iz tog peiioda (нklјнснјнСi i predsedпika Z etнlija Vaгga sa, koji је propнstio da odgovшi). 39 Specijalisti za иsаvгешепн istшi jн" cesto iпteгvjнisн iпfoпnaпte i poпekad statisticki aпaliziгajн te iпtегvјне. Metodi aпalize sadгzaja ili иleksikoшetl·ije" sн ргiшепјivа пi па istoгijske dоkншелtе kao StO Sll ПОViпе, ili kao sto SH spiskovi pгitнzbl koji su saCiпjavaпi ро gгadoviшa i seliшa па pocetkн Fгю1снskе геvоlнсiје:ю Рiонсаvапје istoгijske deшogгafije se н Fгапсн skој i dшgde гazvilo kao podнl1vat н kоше sн saгadivali deшo gгafi i istшicaгi. Sнvisпo је govoгiti da је pojava licпog гаснпага н пајvесој шегi podstakla istoгicaгe da koгiste kvaпtitativпe шetode, osloЬadajнCi Љ роtгеЬе da Ьнsе kaгtice, kопsнltнјн ргоgгашеге, itd.4 1 Medнtiш, kvaпtitativпЉ шetoda iша vise, i пeki od пјЉ sн za istoгicaгe pгikladпiji od dшgih. Као stvoгeпa za potl·eЬe istoгicaгa је statisticka aпaliza seгija, koja pokazнje, па ргiшег ршшепе to koш vгешепа н сепаша zitaгica, н ргоsеспој staгosti zепа u vгеше ргvе нdаје, н postotkн glasova za Koшнпisticku рагtiјн па izЬогiша u Italiji, Ьгојu latiпskЉ kлjiga izпоsепЉ па pгodaju па godisпj eш sајшн knjiga u Lajpcigн, ili u нdelu popнlacije Бшdоа koji odlazi па pгicest па uskтsпjн пеdеlјн. То је опо sto Fгапснzi орisнјн kao и sегiјаlпн istшijни (!Jistoi1·e sc1·ielle). Medнtiш, иkvaпtoist01·ijaи, ili "klioшetгijaи, kako se о па j os пa ziva, doblja veCi Ьгој oЬlika. U slacaju istoгijske aпalize popisa, po stoji oCigledпa гazlika izшedн potpuпog popisa i popisa нzогkа. Riшski seпat i eпgleski рагlашепt pшucavaпi su ргеkо Ьiogгafija svЉ Claпova, sto је шetod pozпat kao иргоsороgгаfiјаи:12 U tiш slu cajeviшa, p1·oucavaпa је cela gгupa ili, kako Ьi to statisticю·i гekli, и сеlоkнрпа populacij aи . Тај шetod је pгikladaп za ргоuсаvапје sга zшешо шаlЉ elita ili za dшstva н kojiшa sн iпfoпnacije oskнdпe, ра је istшicaгiшa па tiш poljiшa pгepoшCljivo da skнpe sve podat ke do kојЉ шogu doCi. Istoгicю·iшa iпdustгijskЉ dгнstava, s dшge stгапе, dostнpпo ј е оЬiспо vise iпfoпnacija пеgо sto шogu savladati, tako da шшајu d a ргiЬеgпн uziшапјн uzшka. Telшiku uziшaпja нzшkа s u 1·azvili sta tisticaгi, pocev od dшge poloviпe XVII veka паоvашо, da Ьi pгoce пjivali, 1·есiшо populaciju Lопdопа ili Fгaпcuske пе izlazнCi se te skocaшa i tгoskн роtрнпоg popisa. РгоЫеш је tu u odablгaпju ша39 Freyr·e (1959). 40 Roblп (1970). 41 О razvojtl па ovom poljti, koje se brzo mепја, vidi пovije b1 ojeve casopisa
НistoпJ nnd Computins -!2
Stoпe (1971)
М.mic!i
t
llll:fmii
43
le gшре koja "гергеzепtнје" нkнрпti рорнlасiјн. Zi!Ьet·to Ft·eiгe је, ла рt·iшег, pokнsao da паdе blljadн Bгazilaca гоdепЉ izшedн 1850. i 1900. koji Ьi t·epгezeпtovali glavпe геgiопаlпе i dшstveпe gшре шшtаr· пасiје, mada пiје objasпio koj im шеtоdоп1 је taj нzot-ak oda bt ao. РоЈ Тошрsоп је sakнpio petsto ispitaпika iz edvшdija пske epol1e za iпtегvјн па bazi "kvotпog нzOl'ka" koji је obezbedivao 1·avпotezн izшedн пшskar·aca i zепа, gr·ada i sela, seveгa i јнgа, slic IШ r·avпotezi koja је LI to Vl'eшe pгeovladavala н celoj zeшlji (i kојн је шоgнсе iZl'acнпati па оs1юvн popisпil1 lista):13 Datgi kvaпtitativпi Iлetodi SL! slozeпiji. Tzv. поvа ekoпoшska istOl'ija se, ла рl'iшег, гazlikнje od stal'e ро tоше sto пaglasak stavlja па шегепје нсiпkа сеlоkнрпЉ ekoпomija, па izгаснпаvапје Ьшtо пасiопа!поg pt·oizvoda н pmslosti, роsеЬпо za zapaclпe zeшlje po sle 1800. kada statistike postaj tt sгаzшешо оЬilпе i шапје перон zdапе пеgо sto S ll Ьile:l-l Zakljнcci tЉ istOl'icaгa se, cesto, ргеzепtнјн н obliktt "шodela" оdгеdепе еkопошiје. Za jedпostavaп ргiшег шоzе se obгatiti FeшaПLI Bl'odelti, koji је ekoпoшijtt Meditet·ar1a н dшgoj poloviпi XVI veka opisao па ovaj пасiп. Staпovпistvo: 60 шilioпa. Staпovпistvo gгadova: б milio пa ili 10 odsto. Бl'нtо pl'oizvoLi: 1.200.000.000 dнkata godisпje ili 20 dнkata ро staпovпikн. Potmsпja zitaгica: 600.000.000 dнkata, ili po loviпa Ьшtо pmizvoda. Siгomasлi (defiпisaпi kao опi sa рrЉоdош шапјiш od 20 dнkata godisпje): 20-25 ргосепаtа staпovпistva. 01' zavпi pOl'ezi: 48.000.000 dнkata, dшgiш t eciшa ispod 5 odsto рш sеспоg ptЉoda:15 Ovaj opsti opis j este шodel Lt tош sшislн sto (kao sto оп i pl'i zпaje) Бшdеl пiје iшао statisticke podatke za се!н l'egij н пеgо ј е шоl'ао d a ekstгapoЊ·a i z pal'cijalпil1 podataka koji пisн predstavljali нzогаk н stt·ogoш sшislн tog tеплiпа. Istшical'i iпdнstt·ijskЉ ekoпo lлija, koji ыdе s гelativпo оЬi!пiш i piecizпiш podaciшa, koпstшisн шateпыticke пюdе!е koji se пюgн izt·aziti Ll vidн јеdпасiла, шodele koji pгilicпo lice па r·ecepte, LI sшis!tt da se шоzе specifikovati koli ciпa нlaza (Iada, kapitala itd.) za dati podatak о izlazн. Ti шodeli se шоgн testil'ati рнtеш l'aCLШal'ske siпш]acije, sto је пеkа Vl'Sta ekspe l'iшeпta. I istшijski deшogгafi SLI, takode, pl'itлeпjivali racшыt·skн siшнlacijtt, postнpak Ll kоше "t-actшal' koпstшise seiijн l1ipotetickЉ dogadaja kao slнсајап pl'oces, ali н skladtt sa specificпiш veгovatпo carлa" _-I(J -13 •1-1 -15 -11>
Fп:уп: (1959); Ilюmpsoп (1975), 5-8 Temiп (1 972) B1 Jшiel (1949), Lieo 2, pot;l. l , щi eljak 3 \Л/J cllleJ , Њнптеl i Cuslell ( 1 978), 1-2
Isto1 ija i dmStvena tcoгija
44
Bez kvaпtitativпЉ шetoda izvesпe vrste istorije пе Ьi Ьile шо guспе, sto је пajocigledпije kod ргоuсаvапја kтеtапја сепа i staпov пistva. Upotгeba tЉ шetoda н пеkiш deloviшa discipliпe роЬнdнје drнge istoricare da zastaпн pre пеgо sto нpotrebe terшiпe kao sto sн "vise" i1i " шапје", "rast" i "pad" i da se zapitajн postoje li kvaпti tativпi dokazi za tvl"deпja koja sн iшplicitпo kvaпtitativпa. Тај pri stup izostгava koшpю-acijtl jer ciпi priшetпijiш slicпosti i razlike iz шedн dvajн drнstava, kao i шоgнсе korelacij e izшedн (reciшo) ste peпa нrbaпizovaпosti i pisшeпosti н svakoш od пјЉ. I pored toga, ovi шetodi sн daleko od пеsрошЉ. U toku pede setih i sezdesetЉ godiпa, пјЉоvе pristalice sн Ьile sашонvеrепе i agresivпe, kтitikпjнCi drнge pristнpe kao "sasviш iшpresioпisticke", пpotreЬljavajuCi jezik ргirоdпЉ пauka (soba korisceпa za aпalizн sadrzaja tekstova пюglа Ьi da se opise kao "laboratшija") i tvrdeCi da istoricari пешајн drнgog izbo1-a, do da пансе da prograшiiaju rасшшiе. То Iaspolozeпje se proшeпilo сiш Stl ograпiceпja raznih kvaпtitativпЉ шetoda postala vidljivija. Na prvoш шеstн, izvoii пisн tako sigшпi ili tako objektivпi kao sto se оЬiспо нziша. Nije tesko pokazati da od1·edeпi popis sta пovпistva sadizi greske i propнste, i, opstije нzev, da sн шпоgе od пјеgоvЉ оsпоvпЉ kategorija С slнge", "gradaпi", "siroшasпi"), ша koliko н odredeпoш treпнtkн korisпe, пeprecizпeY Drнstveпe kla se, па priшer, пisн objektivпe kao 1-azliCite vrste Ьiljaka. Kod пј Љ velikн нlogu igt-ajн steieotipпi паСiпi па koje gшре vide sebe ili drнge (dole, sti. 65). Veliki рrоЬlеш korisпiku kvaпtitativпЉ шetoda, шеdнtiш, pred stavlja pozпata teskoca da razlikнje "tvrde" podatke, koji sн шeilji vi, od " шekih" podataka koji to пisн. "Pгevise cesto", kako је to је dап veteraп dшstveпЉ popisa zalostivo pгiшetio, "шeki Sll podaci опi koji vгede, а tvrdi su опi do kојЉ se 1·e!ativпo lako dolazi". Otu da је ртЬlеш ргопаСi "tvrde Сiпјепiсе па koje se шоzе osloпiti da се da slнze kao poпzdaпi iпdikatori шеkЉ".48 Iпdeks Ьi se шоgао defiпisati kao пesto sto је шerljivo i sto је povezaпo ili sto zajedпo vaгira s пеСiш sto to пiје (telшiCld terшiпi sн "kшelacija" i "kovarijacij a"). Sociolozi su se pokazali vеоша pro пicljiviш н tгagaпju za iпdeksiшa. TгidesetЉ godiпa, па ргiшеr, је dап aшe1·icki sociolog је tvrdio da је пашеstај п dпеvпој soЬi пеkе pшodice по1·ша!по u dоЬгој kшelaciji s ргЉоdiша i zапiшапјеш, i da se шоzе нzeti kao pokazatelj dшstveпog statпsa te poгodice. Na -!7 Вшkе (1987), 27-39
48 Woottoп (1959)
Modcli i mctшfi
45
toj " skali dпеvпе sobe" telefoп, ili гadio, па pгimer, vreclпovaпi su visoko ( + 8), dok је budilпik vredпovaп vгlo пisko (-2) .49 Ostaje pш blem da li su prilюd i zaпimaпje egzaktпi pokazatelji (рге пеgо uopsteпi iпdikator·i) "statusa", koji је i sam ро sebl doпekle пepr·eci zaп koпcept. Nadalje, moze se ispostaviti cla опо sto, па prvi pogled izgleda kao iпdeks, iша sopstveпa pravila varijacije. Neko vreme istoгicari pismeпosti stl, па priшer, veшvali da је potpis u kпjizi vепсапЉ doba!' pokazatelj sposobпosti da se Cita - iako пе i sposobпosti da se Ьilo sta dПigo пapise. U пovije vreme javile su se sиmпје. Ispo stavilo se da пeki ljudi koji sи шпеli da Citajи пisи иmeli da se pot pisи (zbog toga sto se и пekim skolaшa uCilo citaпje, ali пе i pisa пje), ра cak i to da sи пeki Ijиdi koji sи шпеli cla pisи шozda гadije и kлjizi vепсапЉ upisivali krst nego potpis zato da пе Ьi doveli и пeprilikн перisшепи пevestи. Ove primedbe пisu пesavladive, ali jos ј еdпош osvetljavajи teskoce и kretaпju od tvrdЉ ka mekiш po daciшa. 50 Sociolozi Ieligije mшајн da se bave jos akиtпijiш рrоЬlепюш, ргоЬlешош паlаzепја iпdeksa kojiшa се шeriti iпteпzitet ili pravo verпost religij skog veiOvaпj a. U l1riscaпskom svetи, опi su Ьili s klo пi cla se t.i rze brojki о poseCivaпj н crkava ili kapela, ili, н katolickim zешlјаша, kao sto su Italija i Fiaпcиska, broj a ljнdi koji se pricescн jн па Ushs. Јеdап pшпicljivi francuski istoricar је pokнsavao da iz racипa ораdапје pobozпosti н Pr·ovaпsi Ll osarrшaestoш vekн na оsпоvи sve шапје teziпe sveca koje sн раlјепе pred slikama sveta ca. 51 Ne moze Ьiti sшппје da statistike te vrste iшајн sta da kazн, budнCi da se toliko !'azlikнjн и zavisпosti od роdшсја i toliko ше пј ај в и vr·emeпи, poпekad i sasvim пaglo. Dшga је stvar cla li sи istoricaгi и stапјв da tи pricн desifrиju. Uspoп "istorije odozdo", podвl1vata posveceпog оЬпаvlј апјв staпo vista оЬiспЉ ljнdi н proslosti, bacio је izvesrш sиnшји па иpotre Ьlj ivost iпdeksa zаsпоvапЉ па zvaпicпim hiteiij iшa. Ako se resimo da koгistiшo statistike pricesca da Ьisшо proиcavali iпteпzitet pobo zпosti н odredeпoj oЬlasti, шi опdа tl'eba (izmedв ostalЉ stvari) da zпашо sta је oblcaj pricesCivaпja о Ushsв zпacio ljиdiшa koji sи и пјеши ucestvovali. Tesko је Ьiti sigшaп da li su (rесiпю) selj aci в роdшсјв Orleaпa в XIX vekи delili ortodoksпe poglede klera о va zпosti vl'seпja " вslаsпјЉ dиzпosti" - ili пisв. Ako опi пisи delili te poglede, опdа se izostajaпje s pricesti пе rrюze uzimati kao pokaza49 Сlырiп (1935). so
51
Scl1ofield (1968); Fшet i Ozoнf (1977) Le Bras (1955-56); Vovelle (1973).
46
Istoгijп i dгustvcnп lctJI"ijп
telj dehiistijaпizacij e. Izшeriti versku tешреt-аtнш пеkе zajedпice, Ьilo da је опа vшса, Ыаdпа Ш шlaka, пiје jedпostavпa stvar. Istoga su Ieda ргоЬlешi zakljнcivaпja о politickiш stavoviшa па osпovtl iz bшпih cifш-a. РгоЫешаtiсап је i sаш ројаш "serije", posto pociva па рiеснtпој pietpostavci da se piedшeti рrонсаvапја (орошkе, се пе zitaгica, poseCivaпje o·kve i1i ша Sta dшgo) п е шепјајtl vrеше пош н fшшi, zпасепјн itd. Kako Ьi ti dokшneпti, ili pt-aktike, шogli da odole рiошепi tokoш dнgog vrешепа? А i kako шeiiti рt·ошепе kad se i sаш iпstiuшeпt za шеrепје шепја? Iz Iazloga ove vгste, izшedu ostalih, н posledпjЉ dvadesetak godiпa је doslo do izvesпe Ieakcij e pгotiv kvaпtitativпih шetoda н рrонсаvапјн ljнdskog ропаsапја, i jos vise pгotiv velikil1 pгeteпzija tih шetoda. Iпteпzitet te Ieakcije пе Ьi trebalo preнvelicavati. Slнze пje pгosopogгafijoш od stгапе istшicaгa је veiovatпo lЋSiieпije пе gо ikad Iaпije. Tesko је poieCi viedпost Iekoпstitucije pшodice, ili pokнsaja da se нроiеdнје Ьшtо пасiопаlпi pгoizvod н razliCitiш pe Iiodiшa н pioslosti. Ра ipak, н tokн је potгaga za altemativпiш pгi stнpiшa. То se dogada deloш i zbog toga sto llZOI koji пeki sociolo zi i istшicшi ргеtепdнјн da slede postaje etпogгafija, н kojoj је ргi шепа kvaпtitativпЉ шetoda Ьila пvek шiпiшаlпа. Тај etпogiafski piistнp је zdiнzeп s dпЬiпskiш рiонсаvапјеш pojava н шаliш Iаz шешша.
Drustveni mikroskop Poput sociologa, i dшstveпi istщiCal'i Sll pedesetЉ i sezdesetih go diпa нglаvпош пpotгeЬljavali kvaпtitativпe шetode, bavili se zivoti шa шilioпa ljнdi i HSl'edsгedivali se па aпalizн opstЉ tieпdova, рго шаtгајuСi dшstveпi zivot "s dvaпaestog spt·ata".52 SedaшdesetЉ go diпa, шеdнtiш, пeki od пјЉ okreпнli sн se od teleskopa шihosko pн. IduCi za socijalпiш aпtгopoloziшa, sociolozi su posvetili vise ра zпје шihosocijalпoj aпalizi, а istot·icш·i опоше sto ј е postalo pozпa to kao "шihoistшij a" . Dve slavпe stнdije Sll нciпile шпоgо da шikl'Oistol'ija Ьнdе нпеtа н шарн : Montaju fiaпcпskog istoгicaia Ешапiеlа Le Roa Ladi Iija i Siг i avi italijaпskog istщicaгa Кш·Iа Giпzbшga.53 I јеdпа i dш ga stнdija se, н sнstiпi, zasпivajн па zapisпiciшa u kojiшa se opisн je ispitivaпje оsншпјiсепih za jeies od stiaпe iпkvizicij e, dokшneп52 Eriksoп (1989), 532. 51 Le Roy Ladшie (1975); Giпzbш g (1976)
!vlmicli i mclmii
47
tiшa koje је Giпzbшg L1poгedio s videotгakaпы zbog toga sto se vе оша pazilo da se zabeleze пе sашо tаспе гесi орtнzепЉ, пеgо i ge stovi, ра cak i ја нсi optнzeпika pod tогtшош. Dmgo рогеdепје ko je se katkad ciпi је ршеdепје izшedн iпkvizitoгa i aпtюpologa; оЬојiса SLt izvaп zajedпice, visokog sв statвsa, i оЬiспiш Ijнdiшa po stavljajн pitaпja ciji sшisao ovi cesto j edva шоgв da гаzншеј в.5·1 Giлzbшgova kпjiga se шоzе sшatгati еkstгешлiш piiшeioш шikгoistotijskog шetoda posto је posveceлa t·ekoлstntkciji ideja, vi zije kosшosa jedпog нsaшljerюg pojediпca, шliпага iz seveшistocпe Italije в XVI vekн, pozпatog pod iшепош "Meпokio". Le Roa Ladil"i је, sa svoje stiaпe, opisao јеdпо selo н jнgozapadпoj Fгапснskој s poce tka XIV veka. Оп је Lюcio da је пista шалје пеgо dvadeset i pet osш1шjiceпilt za јегеs, ргivеdепЉ ргеd iпkvizicij н, doslo iz sela Моп tајн, i odlнcio је da iskoгisti пjilюva svedoceпja da Ьi лapisao stшiijн о sашош selн, гaspгavljajвCi о stocat"skoj pt·ivгedi podiнcja, stшktшi poгodice, polozajв zеле i о Iokalлiш роiшалјiша VIеше ла, pt"ostoгa, veie itd. Posle оvЉ slavлЉ i koпtшveizпilt stшiija Ladiiija i GiпzЬшga, pгoizvedeпo је toliko шikгoistшijskil1 stнdija da Ьi se шogla ispнпiti citava polica. Neke od пајiпtегеsапtлiјЉ в ziZв раzлје stavljajв оло sto Ьi se шоg\о пazvati "dmstveлa dгаша", kao sto Sll sнdелје ili сiп пasilja. Aшeiicka istшicarka Natali Dejvis, па рiiшег, pisala је о cпusc се/СЬгс н ћапснskој н XVI vekн, kada је јеdап seljak орtнzеп sto se izdavao za dшgog coveka (dole, stг. 167). Dmgi aшet·icki isto гicai, Vajat-Bt·aш1, podstakпнt od stiaпe Giica, opisao је liпcovaпje н Nacezн, Misisipi, 1834, gde је Сiп "пагоdпе pгavde" pi"otiv coveka koji је нЬiо sвршgн, aпalizit-ao kao "шшаlпi sceпaiio, н kоше sн Ciпovi govшili j ezikoш koji је otkгivao шшtашје sti"asti i dшstve пe vгedлosti koje se sпaztю оsесај в", pt·e svega lokalпo роiшапје casti. 55 SledeCi pozлati рiiшег pгistвpa је Levijeva stнdija о giadicн Sалtепа н Рiјешолtн, Lt dшgoj poloviпi XVII veka. Dovaлi Levi aпaliziгa sнdепје lokalпoш paгobljskoш svesteлikн Dovaлijн Batisti Kj ezi (koji је орtнzеп za пергаvоvеше шetode istet"ivaпja zlЉ dн lюva) kao dшstveлн dt-atшt koja otkгiva sвkobe koji sн delili zajed пicн, pie svega Ьоl'Ьн izшedн dvejн poюdica i лјЉоvЉ pгistalica. Оп istice vazпost опоgа sto пaziva "лeшateiij alпiш пasledeш", do kazнjнCi da је Kj eziпa dнlюvпа vlast Ьila sашо dшgi oblik pievlasti kојн је iшala пjegova poшdica. 56 5·1 Rosakio (1986) 55 Wyatt-BГO\VП (1982), 462-496 56 Le\'i (l985)
48
Istm"ija i dntiЉJcnп tcm ijп
Zaokret istoricara prema mikroistшiji је Ьiо tesпo povezaп sa otkricem rada socijalпЉ aпtropologa. Le Roa Ladiri, Giпzbнrg, Dej visova i Levi bili sп svi dоЬю прпсепi п aпtюpologijп. Mikтoistorij ski metod ima mпogo zajedпickog s "proпcavaпjima zajedпica" ko je Sll tridesetЉ godiпa хх veka piedпzimali aпtropolozi kao sto ј е Robeтt Redfild, ili s "рt·оЉепоm stпdijom slпcaj a", kојп sп Maks Glпkrпaп i dшgi IazvШ пesto kasпije. ћvо istoтij sko ртпсаvапје zajedпice Moпtajп-tipa oЬavio је svedski etnolog Borje Напsеп pe desetЉ godiпa.57 I sam Montпju svesno sledi model studija zajedпica Aпdaluzije, Provaпse i Istocпe Aпglije.-"8 S to se tice teпnina "dшstveпa dтama", skovao ga је lлitaпski aпtтopolog Viktoт Tarпer da Ьi ozпaCio sпkob maiЉ rаzшега koji otkriva latentпe нapetosti l1 celovitom dшstvн, koji pгolazi kroz ce tiгi faze: izЬijaпje, kтizп, tЋd па оЬпаvlјапјп i теiпtеgтасiј н.59 Ogled koji је izvтsio i veCi uticaj па istoтicaгe је Giтcova stпdija о ЬогЬi pe tlova па Balijн. SlпzeCi se Beпtaшovim konceptom "dпboke igt·e" (dшgiш гeCima, klad:eпja н visoke нloge), Giгc aпaliziгa ЬотЬп pe tlova kao "u sнstiпi dгaшatizacijп zaokupljeпosti statпsoш". Оп se tako krece od опоgа sto пaziva " шikюskopskiш ртiшегош" ka iп teтpтetaciji celovite kultшe. 60 Iako se u vlastitoш гаdп пglаvпош Ьavio dтнstveпiш tтeпdovi шa velikil1 гаzшета, Misel Fпko је оl1таЬгiо mikгоргопсаvапја, po sшatтajuCi vlast пе sашо па пivou dizave vec i па пivоп fabтike, skole, poгodice i zatvoгa "шikшfizike vlasti", kako ј е to katkad пazivao, slikajпCi vlast п "kapilaшim oЬliciшa", опаkо kako "ртоdi ге п sашп sтz pojediпaca, dotice se пјЉоvЉ tela i пtiskпje u пјЉо vо delaпje i stavove, diskшse, pt·ocese uсепја i SVakodпevпe ziVO· te".61 " Mikropolitika" је, veтovatпo, пајЬоlјi teпniп za opisivaпje tog pгistupa, iako se ta тес нроtгеЫјаvа п politickiш studijaшa u пeSto dшgaCijeш zпасепјп. SedaшdesetЉ godiпa шikroistшijski pгistпp је pгivпkao оzЬilј пп раzпјп, kako Ыаgопаklопп, tako i пеЫаgопаklопп. Neke stпdije ovog tipa, рте svega Ladiгijeve i GiпzЬшgove, izazvale sп vеоша sпаzап dојаш kod Љоkе рнЫikе. Pгofesioпalпi istoiicaгi Ьili sн zпаtпо шапје нshiceni. Dosta ј е, шеd:нtiш, снdпо sto se do daпas гelativпo шаlо гaspгavljalo о fппdашепtаlпiш pitaпjiшa koja је па шеtпulо рошеiапје od studija velikih гаzшега ka studijaшa malЉ 57 Hanseп (1952). 58 Pitt-Riveгs (1954) 59 Turпer (1974)"
60 Geeгtz (1973), str 41 2-454, роsеЬпо 432, 437; Ltp Geertz (1 97.3), 21, 146. б!
Foнcaнlt (1980), 39; Ltp. Fottcattlt (1975)
pпssini
Modcli i mctodi
49
raZiпera. Stoga се шorati <.ia Ьнdе geлet·alizovaпo па оsлоvн леkЉ kritika koj e sн нрнсепе o<.iredeлiш pozпatiш pr-iloziшa шik.Ioistoriji - i o<.igovшa ла te kгitike. 62 Moglo Ы se poceti o<.i орtнZЬе <.ia шikmistoricaгi trivijalizнju istшijн tiшe sto ргонсаvајн Ьiogiafije ЬеzпасајпЉ ljн<.ii ili teskoce шаlЉ zaje<.iпica. Neki prilozi оvош zалrн, o<.iista пisн pre<.istavljali шлоgо vise o<.i piipove<.iaпja опоgа sto лоviпатi zovu "zaпiшljiviш ртiсаша iz zivota" н pioslosti. Medнtiш, cilj шikгoistшicaтa је Lюp ste нzev, Ыо iпtelektнalпo aшblciozпiji. Ako пе teze tia pтikazu svet н zпш peska, ti istoтicaгi ртеtеп<.iнјн cla izvlace opste zakljucke iz lokalпiћ po<.iataka. Рiеша Giпzbшgн, шliлат Meпokio је zastнpпik t1-a<.iicioпalлe нsшеле паго<.iпе kultшe. Le Roa La<.iiтi pгikazнje svet sгeclпjovekovпog sela posгe<.istvoш пюпografije о Мопtајнu, koji пaziva kapljoш н оkеапн. Ove pieteпzije, паrаvпо, лашесн ршЬlеш tipicпosti. Za koju vесн gшрн se нziша <.ia је <.iata stн<.iija slнcaja tipicлa i па kojiш se razloziшa ta pгeteпzija osпiva? Da li је Мопtајн tipicaп ргiшеi шe <.iiteraпskog sela, fraпcнskog sela, ili, prosto, sela н oblasti Arjez? Moze li se selo koj e iша toliko оsнnшјiсепЉ za ј егеs нopste sшatтa ti tipicпiш? S to se tice Meпokija, оп је ншпоgоше Ыо covek za se be, i izgle<.ia <.ia se Ll лjegovoj vlastitoj zaje<.iлici о лјенш шislilo kao о пеkој vгsti eksceлtr'ika. Ovaj probleш, лагаvпо, пiје probleш j e<.ii пo ove <.ivojice istoтicшa. Којiш ыe<.istviшa aпtшpolozi pr-evo<.ie svoje tereпske beleske (cesto zasпovaпe па posшatraпj iшa н ј е<.i пош ј е<.iiпош selн) н opise celovite kнЊле? Којiш razloziшa опi шоgн pгav<.iati tvг<.iпјн <.ia ljшii s kojiшa su ziveli гергеzепtнјн "Nнere" ili 'Ђаliпеzале"? I pore<.i svega, нроtгеЬа dшstveпog шikroskopa se шоzе prav <.iati iz vise razloga. Izbor пekog poje<.iiпacпog рriшега za <.iнblпsko рrонсаvапје шоzе Ьiti podstakлнt сiпјепiсош <.ia оп ll шаlош ге ргеzепtнје пеkн sitнacijн za koju istoricar ili aпtropolog vec zпа (iz <.iшgЉ izvora) da је r-аsргоstгалјела. U пеkiш slucajeviшa шikтo istшija је zdшzeпa s kvaпtitativпiш шetodiшa: istшijski <.ieшogгafi cesto га<.iе stu<.iije slнcaja јеdпе je<.iiлe poтo<.iice ili koгiste rасuпаг za siшuliгaпje zivota pojediлca и okviш <.iatog pшo<.iicпog sisteшa. S <.irнge straпe, пeki slнcaj rrюze blti о<.iаЬгап za рrонсаvапје bas zato sto је izuzetaп i sto pokazuje kako <.irustveпi шећапizшi zakazнj н. Upгavo <.ia Ы raspravljao о ј е<.iлој takvoj sitнaciji, italijaп ski istoricaг Karlo Ропi је skovao izraz "izнzetпa поппаlпоst". Tra gicпa sн<.iblпa priCljivog Meпokija kazнje паш пesto о tЉој veCiпi 62
Kocka (1984); Medick (1987)
50
Istol"ijп i c/mstuenп te01·ijп
пјеgоvЉ savieшeпika. OtvOieпi sukoЬi шоgн otkriti пapetosti н dшstvu koje пepiestaпo postoje, ali koje sн vidljive sашо н pojedi пiш piilikaшa. I оЬпшtо, шikтoistOiicaii se пюgu tiSiedsгediti, kao sto to Ciпi Dovaпi Levi, па nekog pojediпca, dogadaj, ili пеkн шаlн zajedпicн i kao па piivilegovaпo шesto, sa koga шоgн da роsша tгајн пedosledпosti tl velikiш dгнstveпiш i kнltншiш sisteшiшa, pнkotiпe, пaprsliпe н stiнktшi, koje ројеdiпсн dopнstajн шаlо slo bodпog pmstora kao Ьiljci sto гaste izшedн dvejн steпa.63 ЋеЬа, шеdнtiш, istaCi da пesaglasпosti шеdн dшstveпiш поr шаша пе шогајн нvek voditi dobioЬiti pojediпca. Biljka шоzе Ьiti i sшгvlјепа izшedн dvejн steпa. Као рl"iшеш tog рrоЬlеша, шоzешо se оkгепнti slнсајн koji је proslavljeп н j apaпskoj istoiiji, dгнstveпoj diaшi н kojoj је svојеvгешепо ucestvovalo sашо пekoliko ljudi ali koj a је za sva vrешепа zapaшcena i шпоgо рнtа prikazivaпa н d1·а шаша i filшoviшa, zbog svoje egzeшplaшe i1i siшbolicke v1·edпosti. То је ргiса о " cetrdeset i sedaш mnina". Na pocetkн osaшпae stoga veka, dva pleшiCa Sl! se posvadala па sogunovom dvoш. Pгvi, Аsапо, osetio se ропizепiш, potegao је шас i гапiо dшgoga, Кiп1 . Za kаzпн sto ј е potegao шас н pгisнstvн sоgнпа, Asaщt је паl"еае по da izvгsi 1·itнalпo saшoнЬistvo. Sашшајi н пjegovoj slнzЬi su ta ko postali ljнdi bez gospodara, ili 1·oнini. Ovi Ьivsi dшzinici odlнcili su da osvete svoga gospodara. Sacekavsi dovoljпo dнgo da oslaЬi podoz1·eпje, опi sн ј еdпе поСi пapali Кi1·iпu kнcu i нsшгtili Кiш. Posto sн to нciпili, roпiпi sн se predali vlastiшa. Vlasti sн se, sa svo je straпe, sнoCile s dileшoш. Dшziпici sн, oCigledпo, pгekгsili za koп. S dшge stгапе, uCiпili Sl.l bas 0110 sto је zal1tevao пefoпnalпi kodeks casti шеdн sашшајiша рrеша kоше је lojalпost gospodaш ј еdпа od пajvisЉ vгliпa, а taj kodeks casti је podгzavala i sogшюva vlada. Izlaz iz dileшe Ьiо је da iш se пагеdi da izvrse 1·itнalпo sa шoнЬistvo kao sto ga је izvrsio пјЉоv gospodaг, ali isto tako i da se postнje пјЉоvа нsрошепа. Piivlacпost ove price za Јарапсе, od vi"ешепа kada је пastala sve do daпas, sigшпo је povezaпa s пасiпош (stvarno draшaticпiш) па koji Ciпi vidljiviш lateпtпi sнkob шеdн tешеlјпiш dшstveпiш поrшаша. Dшgiш геСiша, опа паш govoгi пesto vazпo о kнlttпi п doba vladaviпe Tokпgava. Da Ьi шikтoistoгijski pokret izbegao za koп ораdајпсЉ ргiпоsа, pгakticю·i шikroistoгije се шогаti da kazн пesto vise о Љој kпltшi i da ј аsно pokazu veze izшedtt шаlЉ za jedпica i шakгoistorijskil1 tгeпdova.64 63 Levi (1985, 1991 )
ы
.
Наппегz (1986); Sabliпs (1988)
з Cent1·alni koncepti Glavni cilj ovog poglavlj a је cla Iazшotгi kako sн istшicaii нpo tie Ыjavali - ili kako sн шogli нpotieЬljavati konceptнalni apaiat koji Sl! StVOI'ili Liшstveni teoгeticaii; ili, posto ocito nije шоgнсе lЋZ ШOtгiti celi k01·pнs koncepata na nekoliko stl·aпica, da r·azшotii Ьа геш ргiшепн nekoliko najvazпij iћ. Neki od tiћ koncepata - kao sto Sll иfeнdalizaши ili иkapitalizaши ll toj шегi Sll deo istoгijske prЋkse da se о пјiша ovde песе гaspiavljati. Dl'ltgi, kao sto Sll " kla sa" ili и dшstveпa pokгetljivostи, bliski sн istшicaгiшa, ali Iazni spo гovi о njiћovoj нроtгеЬi шozda пisн toliko dobl'O poznati. TieCi, kao sto Sll 'Ъеgешопiјаи ili иr·есерсiј аи, jos нvek Sll dovoljпo пepozпati da se шоgн sшatгati пеkош vistoш zагgопа. Is toгicar·i cesto орtнzнјн dшstveпe teшeticaгe da govшe i pisн пeiazншljivim и zагgопоши. Bгitaпski iпtelektнalci Sll шozda пaj sklonij i da jedпi dшge optнze za taj gгel1, zal1valjнjнCi пeнgasloj tыdiciji ашаtега dzeпtlшeпa. U tiш slнcajeviшa, иzш·gопи zпaci ша lо vise od koпcepata neke dшge osobe. Uzшiшo da svako odstнpa пje od оЬiспоg j ezika tl'eba obr·azloziti, zbog toga sto otezava kопш пikасiјн s pl'Osecпiш Citaoceш. I poied toga, ostaje шiпiшшп telшickil1 teпnina iz dшstveпe teшije koj e Ьi is tшicaii valjalo da нsvoje. Neki od tЉ tеппiпа nе шајн ekvivalente н оЬiспош jezikн, а н пedostatkн r·eCi za пјЉ шо zе se desiti da ргорнstiшо da носinю пeki aspekt dшstveпe s tvш пosti. Dl'ltgi terшiпi sн defiпisaпi pi'ecizпije пеgо ekvivaleпti н оЬiс пош j ezikн, ра tako ошоgнснјн fiпija r·azlikovaпj a i stl'ozн aпalizн. 1 Dшgi pгigovoг telшickiш tеппiпiша dшstveпe teшije valja нzeti ozЬiljnije. Istшicш· шоzе s ргаvоп1 pitati zbog cega se sшаtга I
EI iksoп (1989)
52
Istoгijn i dmstvenn teoYijn
da ј е пеорl10dпо stvaгati шоdеше zашепе za koпcepte koje sн sa vгeшeпici (ili, kako Ьi to гekli teoгeticaгi, " нcesпici") koiistili da Ьi гаzшлеli svoje dшstvo. Na kтајн kтajeva, savгeшeпici sн pozпavali svoje dшstvo izпнtia. Zitelji пekog fгaпcнskog sela н sedaшпae stoш vekн sн bez sншпје гаzнше!i to dшstvo bolje пеgо sto сешо шi ikada Ьiti н stапјн. Ne postoji zашепа za lokalпo роzпаvапје. Neki te01·e ticaгi iшајн Ьаг siшpatija za оvн zaokн. NaioCito aп tiopolozi isticн potiebн da se ргонсаvајн паСiпi па koje оЬiспi ljнdi dozivljavajп d1'l1stvo, i kategoтije ili шodeli (н Љоkош zпaceпjtl tег шiпа "шodel") koje нpotieЬlj avajн da Ьi podaiili sшisao svetн svog iskнstva. Odista, шogla Ьi se izпeti шisao da istOl'iCaii iшајп sta da пансе iz teшeJjitosti S kојош ti ПallCПici IekoпstTlliSll 0110 sto је Maliпovski пazivao " dошшосеvош tackoш gledista", tj. koпcepte i kategшije koji se нpotieЬljavajн н kнltшаша i1i sнрkнltшаша ko je рiонсаvајн. Za Iazlikн od tl-adicioпalпЉ istшicaia, aпtiOpolozi роklапјајн јеdпаkн раzпјн slн.ZЬепiш i пеslн.ZЬепiш kategoтijaшa. NjЉov cilj ј е da Iekoпstшisн 0110 sto пazivajн "пагоdпiш шodeli шa" ili " шatiicaшa" delovaпja, bez cega Ьi veCi deo ljнdskog рола sапја ostao перојашап. 2 Роепtа, шеdнtiш, пiје н tоше da se пагоdлi шodeli zашепе шоdешiш, vec pie da se лјiша dорнпе. Savгeшeлici пе 1-аzншејн svoje dшstvo н potpнпosti. Kasпiji istшicaii iшајн, н лајшапјн ш- kн, pieiшнcstvo videпja iz kasпije i opStije peispektive. Na pokia jiпskoш ili пасiопаlпош пivон, Ьшеш, шoglo Ьi cak da se kaze da istoiicaгi 1·аzншејн рiоЬlеше fiaпcнskog seljastva н sedaшпaestoш vekн bolje пеgо sto sн Љ 1-azншeli saшi ti seljaci. U stvaгi, Ьilo Ьi tesko Iazншeti flЋпспskн istшijн, а kaшoli eviopskн, ako Ьisшо ШOiali sebe da оgталiСiшо па lokalпe kategшije. Као sto SШО poka zali н ргеЊоdпош poglavlj н, istoiicaii cesto izl'icн opsta tvideпj a о velikiш роd!'нсјiша (kakvo је Еvюра) н odiedeпiш pel'iodiшa. Опi, isto tako, vise ршеdепја. Da Ьi шogli to da Сiпе, stvшili sн vlastite koпcepte: "apsolнtпa шoпal'hija", "feнdalizaш", "l'eпesaпsa" i td. Zeleo ЬЉ da паvеdеш па шisao da ti koпcepti, iako sн i dalje koiisпi, пisн dovoljпi, i da Ьi istoгicaii dolлo нCiпili kad Ьi пaнcili jezik - i1i pie, jezike - diнstveпe teшije. Ovo poglavlje ршzа ро сеtпн zbiilш iиaza, ili, da рiОшепiшо шеtаfош, osпovпi piiiнcпi alat pl'ikladaп za пеkе od пајсеsсЉ kvaiOva н istшijskoj aпalizi. Me tafшa је, н stvaii, doпekle zavodljiva, posto koпcepti пisн пен tiаlпе "alatke" . Опi оЬiспо dolaze нpakovaпi н aшbalazi od рi"еснt пЉ pietpostavki koje t!'eba da Ьнdн bгizljivo ргоvеiепе. Otнda se н 2 НоЈу i Stнcblik (1981); Geeгtz (1983), 55-72
Ccntmlni konccpti
53
оvош poglavljн baviшo izvoшiш zпасепјеш, i koпtekstoш koпce pata koji se ispitнjн. Posto dokaz valjaпosti koпcepta lezi н priшeп ljivosti, О svakoш teпniПH Се se lЋSpravljati i S obzii'OШ па kопkтеt пе is torijske probleшe. Medнtiш, ovo poglavlje пiје нрнсепо sашо istoгicшiшa, vec podjedпako i dшstveпiш teoreticaгiшa. Istoricare poпekad орtнzн јн da prisvaj ajн teorijtl а cla za to пе рlасајн; za zavisпost od teore ticaгa, koja gotovo da opravdava Speпserovн роrнgн (gOie, str. 1 7) о istoricariшa kao поsасiша cigli za sociologe koji grade kнсе. Na piotiv (а to сн i dokazivati), опi iшајн пeSto valjaпo da dајн i za нzvrat. S obziroш па to da sн glavпe koпcepte koji se нpotreblj avajн н dшs tveпoj teoriji stvOl'ili istr-azivaCi zараdпЉ drнstava XIX i ХХ veka (ili н slнсајн aпtropologije, zapadпi istrazivaci опоgа sto опi пazivajн " priшitivпiш" ili " pleшeпskiш" drнstviшa), vеоша ј е vero vatпo - blago гесепо da sн ti koпcepti kнltшпо оgгапiсепi. Опi Sll cesto povezaпi S teorij aшa О drнstveПOШ ропаsапјн, koj e Sll j ed пako kнltшпо ograпiceпe. Otнda опi шozda iziskнjн da Ьнdн pri lagodeпi pre пеgо prosto "рriшепјепi" - па drнge peгiode, kao i па drнge delove sveta. Tzv. zakoпi klasicпe еkопошiје, па ргiшеr, пisн пнzпо нпiver· zalлi. Aleksaпdaг Сајапоv ј е dokazivao da је teorija шargiпalлe ko · IiSПOSti irelevaпtлa za seljackн рогоdiсн, koj a Се obradivati ПЫГ giпаlЛН zeшlju - нprkos ораdајнСiш priлosiшa - dokle god лје ле роtгеЬе пе Ьнdн zadovoljeлe.3 Slicaл аrgншепаt је шоgнсе sгe sti н kпjizi istakпнtog poljskog ekoлoшskog istoricara, pok. Vitolda Кнlе. Кнliла Ekonomska te01·ija feudalпog sistema, koja је prvi рнt obja vljeпa 1962. godiпe, proнcavala је леkе velike posede poljskih ple шica н XVII vekн. U toj kлj izi, пеноЬiсајепо eksplicitпoш ргiшеrн gradпje i testiraпja istOl'ijskog шodela, Кнlа је pokazao da zakoпi klasicпe еkопошiје пisн delovali н tош slнсајн. Kada је села razi rasla, pioizvodпja је padala; а kad је сепа padala, proizvodпj a ј е гasla. D a Ь i objasпio t н апошаliјн, Кнlа је istakao dva Ciпioca: aristokтatski шeпtalitet i postojaлje kшetstva. Aristokтati н Polj skoj sedaшпaestog veka, пisн Ьili zaiлteiesovaпi za stalпo rastнce pгofi te, vec za to da dоЬiјајн postojaп prЉod koji се iш oшogнCiti da zi ve па пасiп па koj i sн bili пavikli. Kada је сепа razi padala, олi sн iшali potrebн da ргоdајн vise da Ьi ocuvali svoj zivotпi staлdard i з
Сlыуапоv (1925); I<егЫау (1970)
Istoгija i dmstvcna teoгija
54
ро svoj prilici su trazili od пadzorпika da kшetovi rade парошiје. Kada је сепа Iazi rasla, svi sн mogli da odal111u.4 Ova Ieiпterpretacija poljske priviedпe istorije је паiаvпо, kraj пje koпtioveizпa, ali piedstavlja пе samo iпtelektнalпi tош· de јо1·се, vec i izazov tiadicioпalпim piecнtпim pietpostavkama. Ајпstајп пi је oborio пjнtпovski sistem, vec је pokazao da vazi samo Ll odl"ede пim нslovima. Slicпo tome, Кнlа је pokazao da zakoпi klasicпe eko пomije пе vaze svнda. Оп Љ је istoiizovao. U ovom poglavljн pie tгescemo jos пеkе primeie ove vrste isto1·izovaпj a.
Drustvena uloga Јеdап od пајvаzпiјЉ koпcepata н sociologiji j este koпcept и dшstve пa ulogaи, koji se defiпise роmосн obiazaca ili пшmi ропаsапја ko ji se ocekнju od пekoga ko ima odiedeп polozaj u dшstveпoj struk tшi.5 Та ocekivaпja SH оЬiспо - ali пе нvek - ocekivaпja Vl"sпjaka. иDete" је, па piimei, uloga kојн defiпisн ocekivaпja odiaslЉ, oceki vaпja koja sн se н zapadпoj Eviopi od ыеdпјеg veka н dоЬгој mпi izmeпila. Pokojпi Filip Aiijes је isao cak toliko daleko da је tvidio da је detiпjstvo mоdегап pioпalazak koji - ро пјеmн - potice iz Fiat1Cllske sedamпaestog veka. U ыеdпјеm vekн, tvгdio је оп, od sedшogodisпjaka, koji је Ьiо dostigao опо sto је cгkva пazivala иl"а ZШ11ПО dоЬаи, OCekivalo Se da Se ропаsа sto је moguce vise пalik odгasloj osoЬi. Оп ili опа smatгaпi sн za malн, пејаkн, пеsрiеtпн, пеiskнsпн i пенkн odraslн ali ipak, svejedпo odraslн оsоЬн. S oЬzil"OШ па ova ocekivaпja, опо sto mi пazivamo и detiпjstvoи mша da је Ll Sl"edпjem vekн Ьilo veoma гazlicito od Ьilo cega sto zapad пjaci dozivljavajн daпas. Aiij esove zakljucke n111ogi istшicaii sma tiaju doпekle pieteгaпim, ali sнgestija da је и deteи dшstveпa uloga ostaje korisпa sнgestij a.6 Zeleo ЬЉ da pokazem da Ьi istшical"i mпogo doЬili ako Ьi vise, pl·ecizпije i sistematicпije нpotгeЬljavali koпcept "нloge" пеgо sto su to dosad ciпili. Takvo Ьi љ роstнрапје podstaklo da llZШll ozЬiljпije опе oЬlike ропаsапја koji se оЬiспо tietirajн kao iпdividнalпe ili moialпe, а пе dшstveпe, kategorije i koji se pievise olako i еtпо сеп tгicki osнdнju. Kralj evski milj eпici Sll, па pгimel", cesto posmatl"aпi tako kao da sн prosto Ьili zli ljнdi koji su imali Idav нticaj па slabe kтaljeve, 4 Кнlа (1962). 5 Dal1r·eпdш·f (1964); Rнпсiтап (1983-89), 2, 70-76
& Al'ies (1960)
Ccntmlni konccpti
55
kzю sto Sll Edvaгd п l1 Eпgleskoj ili Ашi ш ll Fгапшskој . Medнtiш, "Пli[jeпika" је koгisпij e tгetiгati kao dшs tveПL1 н[оgн S p1·ecizпiш fнпkсiјаша н dvшskoш c!t'LJstvн (шozda vгecti dodati da је taj polo zaj opstao do пaseg stoleca, kao sto pokazнje kмijet·a Filipa Ојlеп Ьшgа, па dvoш сата ViЉelшa II). 7 Vladaгirпa sн, kao i dшgiш ljн dirпa, роtгеЬпi p1·ijatelji. Za гazlikt1 ос! dшgЉ ljнdi, опi irпајн po tt·ebн za пezvaпicпirп savetпiciшa, роsеЬпо L1 опiш dгнstviшa u ko jiшa је ргаvо davaпja zvапiспЉ saveta Ьilo шопоро! al"istokгatije. Isto tako, vladю·i iшајн potrebн Ьаг н pojediпiш pгilikaшa za пеkiш ыedstviшa za zaoЬilazeпje fоппаlпе шаsiпегiје sopstveпe vlade. Vladaгiшa је роt1·еЬап пеkо 11 koga se шоgн poнzdati, пеkо пezavisaп od pleшstva ili ciпovпika koji Љ оkшzнјн, пеkо za koga шоgн ocekivati da се iш Ьiti loj alaп zbog toga sto i лjegov vlastiti polozaj ll potpшюsti zavisi od te lojalrюsti i ko се, sto је podjed пako vazпo, pгeнzeti Ю'ivicн kada stva1·i Ю·еtш паораkо. Miljeпik је Ьiо sve to. Снvепi пliljeпici - kao Регs Gejvstoп н vladi Edvarda П, ili vojvoda od Bakiпgeшa н vladaшa Dzej шsa I i C aгlsa I - Ьili Sll шоЬlа ргаvе politicke katastгofe.H NјЉ Sll шozda odabгali zbog toga sto Sll Ьili pгivlacпi vladaш - Dzejшs I је Ва kiпgепш pisao kao "slatkoш detetн i sнpшzi". Ра ipak, kao пi шос еvпнlы н vizaпtijskoш i kiпeskorп caгstvн, шос шi!jeпika se пе шо zе jedпostavпo objasпiti slaboscн шопаr'lы. 9 Postojalo је јеdпо шe sto н dvшskoш sisteшн koje је tгaZilo da Ьнdе рорнпјепо Ю-alje viш pгijateljeш, i оЬгаzас ропаsапја vezaп s tош нlоgош. Јеdап od pi'Obleшa шi!jeпika Ьiо је н tоше sto pleшstvo i шi лisti'i пјЉоvн нlоgн пisн sagledavali па isti паСiп kako јп је sagle davao vladaг. RazliCite gшре шogu iшati пespojiva ocekivaпj a od pojediпaca koji iшајн odгedeпu нlоgн, sto dovodi do опоgа sto је pozпato kao "sukob нloga" ili "pгitisak нloge". Na р1·iше1·, tvгdilo se da је оЬа, posveceпi vladм ЈошЬа, Ьiо оЮ"Нzеп poglavicaшa koj e sн ocekivale i da se istice i da ргЉvаtа пјЉоvе odlнke. 10 Slicпa opaska шogla Ьi se iиeCi о оdпоsн ЬюјпЉ evгopskil1 vladaгa i пјЉоvоg pleшstva. Postovaпje нloge Ю·аlја је шoglo sнspгezati оtvшепе kгi tike па гаснп пјепоg пosioca, па OSПOVll toga sto "Ю·аlј пе шоzе gгesiti", ali пiје spгecavalo параdе па пјеgоvн politikп dшgiш sгed stviшa, рге svega dешшсiгапјеш Ю-аlјеvЉ "1·davЉ savetпika". То stalпo potkazivaпje Ьilo је пе sашо poSl·edaп пасiп kтitikovaпja kтalj a, пеgо i iz1·az шгzпје ргеша savetпiciшa, koji, kao шi!j eпici, 7 ROI1l (1982), 1 1
н Peck (1990), 48-53.
9 Coser (1974); Hopkiпs (1978), 172-196
to
Lloyd (1968).
56
Istoгija i dт!Љют teol"ija
пisп Ьili pleшeпiti рогеklош, vec "iz Ыаtа podigппti" kxaljevskoш шiloscп. Koпtiппitet takvЉ k1·itika, pocev od Eпgleske Нешiја I i l1roпicaгa iz dvaпaestog veka, Ordeгika Vitala, ра do Fгaпcuske l.п ја XIV i vojvode od Sеп-Siшопа, akazuje da је taj рrоЫеш Ьiо zai sta stгuktшalan ргоЫеш.11 U mпogim dшstviшa, pocev od staгe Gгcke do elizabetaпske Engleske, savгemeпici Sll i te kako Ьili svesпi dгustveпЉ uloga. Опi su svet sagledavali kao роzошiсп па kojoj " svaki covek п svom zi votп igгa mпoge пloge". Ipak, dгнstveпi teoгeticaгi su te ideje uпa pгedili. Zпасајпа licпost u tom pogledн је Ьiо pokojпi Егviп Gof maп, kojeg је fasciпiralo опо sto је пazivao "dгaшatшgijom" svaki daпjeg zivota. 12 Gofmaп је povezao koпcept "нloge" s koпceptima kao StO SU "izvoaeпje", "lice", "ргеdпјi Iedovi", "zadпji Iedovi" i 'Ћспi piOstш", da Ьi aпaliziгao опо sto је пazivao " pгedstavljaпje sebe" ili "пргаvlјапје пtiskom". Moze izgledati cudпo sto se istoгicar оЬгаса Gofmaпн, koji је svoj гаd zasпovao па posmatгaпjima savгemenog zivota, пglavпom п Sjediпjeпim Dгzavama, i koga пisu пашСitо zaokupljale 1-azlike izшedu kultшa ili ргошепе и vгешепп. I pol'ed toga, llStvl'dio Ь Љ d a ј е пjegov pгistup cak zпacajпiji z a ршuсаvапје sгedozeшпog sveta u pгoslosti пеgо za p1·oucavaпje ameгickog drнstva п sada sпjosti. Gofшaпova aпaliza је, па ргiшег, oCigledпo ге!еvапtпа za ге пеsапsпu Italiju. Makijavelijev Vladпlac i Kastiljoпeov Dvomnin sп, izmedu ostalog, upпtstva za ostavljaпje dobгog u tiska - fm·e bella fi gum, kako to kazu Italijaпi - pl'ilikom izvodeпja оdгеdепЉ dш stveпih uloga. Makijavelijev tl-aktat se vеоша шпоgо bavi "ime пom", ili " dоЬгiш glasoш". Odista, па ј еdпош mestп Makijaveli ide tako daleko da kaze da пiје пеорlюdпо posedovati svojstva ideal пog vladaoca, vec da tl'eba samo izgledati kao da se posedпju. U ovom ргiшеш postoji sгаzшешо dоЬаг sklad izпiedu modela dru stveпe stvaшosti koji је imao пјеп ucesпik i шodela пovije dшstve пe teшije. Gofmaпove ideje u пovije sп vгeme pl'ivukle pazпju isto l'icara koji se iпteгesujп za "iпdividualizaш", koji se tгadicioпalпo povezuje s covekom гепеsапsе, оdпоsпо za pгedstavljaпje sebe u гепеsапsпоm рогtгеtп. Pшtгeti, па рriшег, otkrivaju sta је пшеtпik smatгao - ili sta је шislio da пjegov klijeпt smatгa - pozom, ge stovima, izrazom i "svojstviшa" pгikladпim za пlogu опоgа ko је шodel, нkljucпjпCi oklop za plemice koji se пikad пisп b01·ili i kлji1 1 RoseпЊal (1967) 1 2 Goffшaп (1958)
Ccntmlni konccpti
57
ge za Ьiskнpe koji пika<..ia пisн stн<..i ira\i. 13 U оvош s\нсајн, Citaпje Gоfшапа нciпilo је istшicare osetljivijiш za izvesпa obelezja italijaп skog <..i ш stva. Medнtiш, za razlikн o<..i Gоfшапа, za пjih је оsпоvпо pitaпje - pitaпje varij acije. Опi zele <..i a zпајн <..i a li је па пеkiш шe stiшa i\i н пеkiш perio<..iiшa ili пеkiш grнраша Ьilo vise zaokнplje пosti pre<..i stavljaпjeш sebe, о<..i поsпо, <..i a li se stil toga pre<..i s tavljaпja шепјао ili varir-ao. Копсерt <..i ш stveпe нloge iша svoje рriшепе i ko<..i istoricara XIX i ХХ veka. Hitler је opisivaп kao igrac uloge, koji је "нvek iz gle<..i ao okгнtпiji, bla<..i пokr·vпiji i o<..ilнcпiji леgо sto је нistiпu Ьiо" . 14 Nije tesko pгisetiti se jos р1·iше1·а: o<..i Mнsoliпija, koji ј е, sшatra se, ostavljao нраlјепо svetlo н kаЬiпеtн <..i a Ьi ostavio нtisak <..i a ra<..i i i поен, <..i o C eн':ila, koji је Ьiо i te kako svestaп vazпosti propagaп<..i пih Sl'e<..i stava kakva је пjegova снvепа cigaы. Na пivон kolektiva, Iasp1-ava о postovaпosti tl Bгitaпiji н Lievetпaestoш vekн оЬоgасепа је tvг<..i п још <..i a Ьаг za пеkе pripa<..i пike Ia<..iпicke klase postovaпost, ра cak пi нvazeпost, пisu Ьile osпovпi <..i e o <..i r ustveпog i<..i e пtiteta, vec - пaprosto н\оgа kојн је tl'eba\o igl'ati pl'e<..i puЬ\ikoш Sl'e<..i пje klase. 1 5
Pol i rod Pre пekoliko go<..i i пa izgle<..i alo Ьi izпепаdнјнсе, ako пе i sokaпtпo, гaspl'avljati о podeli па шнskal'ce i zепе kao о pl'iШei'll po<..i e le <..iш stveпЉ нloga. Ako i<..i eja lia Sll шнskost i zeпskost <..i r нstveпo "koп stгнisaпi" росiпје <..i a izgle<..ia ocigledпa, za tu рl'ошепн пајvесн za slнgн iша feшiпisticki pokr·et. U prvoш poglavljн sаш нkazao ла to <..i a је odлos istшije i teo гije, н celiлi нzev, Ьiо iпdil'ektaп. Istшicari sн лalazili <..i a iш teoгije vise koгiste tiшe sto љ лavo<..i e па pitaпja, пеgо tiшe sto љ пavo<..i e ла o<..igovore. Feшiпisticka teol'ija pгe<..i s tavlja zivн ilнstlЋCiju ove ge пeralizacije. Ako se ispitajн пovije stн<..ii je iz istoгije zепа - гаd, па ргiшег Natali Dejvis, Elizabet Foks-Deпoveze, Olveп Haftoп, Dzouп Keli, ili Dzонп Skot - нvi<..i ece se <..i a se шаlо ili пikako пе pozivajн па га<..i teшeticar-ki: o<..i (гесiшо) Еlеп Sisu do Neлsi C o<..i o юv ili Еlејп S ovaltei. 16 S <..i шge stl'aпe, feшiпizaш је н pгosloj geпe Iaciji <..i a o istшiogгafiji оgrошап роsге<..i а п <..i o pгiлos. Као i "istшija 13 14 15 16
Weissmaп (1958); Вшkе (1987), 150-167. Маsоп (1981), 35. Bailey (1978). Moi (1987)
Jstol"ijn i dmiЉxnn tc01 ijn
58
odozdo" zeпska istorija pmza пovu perspektivll l1 gledaпjн па pro slost, cije Sll koпsekveпce jos daleko od toga da Ьнdн sagledaпe. Јеdпа od posledica ove поvе perspektive, kao sto је pokazaпo, j este "da sн dovedeпe н pitaпje ргiћvасепе sl1eшe periodizacije" . 17 Копаспо, шпоgе od tЉ sl1eшa (sa oCigledпiш izнzetkoш perioda н deшogгafskoj istшiji) sшisljaпe sн а da se пiје шislilo о zепаша. Z е пе sн za istшicare Ьile prakticпo " пevidljive", н sшislн da је zпасај svakodпevпog zeпskog гаdа, politicki нticaj (па sviш пivoiшa poli tike), Ьiо, ро pгavilн, pгevidaп, dok se о dгнstveпoj pokгetljivosti, ро pгavilн, rasp1-avljalo sашо s оЬziгош па шнskагсе. 1 8 U dгнgој нpecatljivoj шetafoгi zепе sн opisivaпe kao ргiшн "пеше" gшре, sposobпe j ediпo (н шпоgiш vгешепiша i па шпоgiш шestiшa) da svoje ideje izгaze j ezikoш dошiпапtпЉ nшskaгaca. 1 9 Feшiпisticki pokгet i teoгije koje su s пјiш povezaпe podstakli Sll kako zeпske, tako i ШllSke istoricaгe da postave ПОVа pitaпja О pгoslosti: па ргiшег о пшskој doшiпaciji, н razlicitiш vгешепiша i па razlicitiш шestiшa. Da li је шuska doшiпacija Ьila stvarпost ili шit? U kojoj шегi i kojiш s1·edstviшa јој se шoglo odнpгeti? U ko jiш podrнcjiшa i peгiodiшa, i н kojiш dошепiша - н okviш pшo dice, па ргiшег - sн zепе vгsile пеzvапiсап нticaj? 20 1Ј doba н kо ше је i Ьоzје oCiпstvo postalo stvaг о kojoj је шоgнсе 1-aspгavljati, ј еdап шedievist је ргонсаvао slikн Isнsa kao шајkе. 21 SledeCi skпp pitaпja tice se zeпskog rada. Које vrste rada sн obavlj ale zепе па оdгеdепiш шestiшa i н оdгеdепiш vгешепiша? Da li је statиs гаdпе zепе opadao pocev od iпdиstrijske гevolиcije, ili j os pocev od XVI veka?22 Mиski istoricaгi S ll cesto preпebгegavali rad zепа, deloш i zbog toga sto је - и reCitoш pl'iшerн ргоЬlеша "пevidljivosti" - pгoticao пајvеСiш deloш пezabelezeп и slнzЬепiш dokшneпtiшa, evideпcijaшa гadпika koje sн пalagali i vodili шиski slнzbeпici. 1Ј g1·adн Sao Раоlи ргvе poloviпe devetпaestog veka, па ргiшеl', delatпosti Ьгојпiћ siгошаsпЉ сrпЉ i ЬеlЉ шdпih zепа delatпosti kao sto је, па рl'iшег, pl'odavaпje 111'апе па нlici шоgн се је гekoпstmisati jediпo рошоси posгedпih sгedstava, рге svega рошосн sнdskil1 zapisпika о prestнpiшa i svadaшa koje sн izЬijale za vгеше гаdа.zз 1
17 18 19 20 21 22 23
Kelly (1984), 19; up Scott (1988, 1991). BrideпЊal i Коопz (1977); Scott (1988) Ardeпer (1975). Rogers (1975); Segaleп (1980), 155-172 Бупшп (1982), 110-166 Leweпlыk (1980). Tilly i Scott (1978); Dias (1983)
Ccntmlni konccpti
59
Vec sшо izпeli шisao с\а је ova per·spektiva Ll gledaпjн па pгo slost ро zпасајн ekvivaleпtпa peispektivi иistшij e odozLio". Moze se isto tako геСi da пosi slicaп гizik. NadokпadнjнCi piopнste tiadicio пalпe istol'ije, i јес\ап i diнgi пovi oblik istшije izlazн se Iizikн da регреtнiiајн Ьiпапш opozicijн izшedн elite i шаsе, Ll ј еdпош slнса јн, i пшskog i zeпskog, LI dl'llgoш slнсајн. Sa staпovista koj e је p1'i l1vaceпo н ovoj stшliji, staпovista иtotalвe istшijeи, kшisпije Ьi Ьilo llSl'edSl'etiiti pazпjll па pr'Olneпljive odпose izшedll Шllskal'aca i zе па, Па gl'aПiCe Шellll l'Odoviшa i Па Sl1Va taпja О tome sta је Шl!SkO ili zeпsko Ll р1·аvшп sшislн гесi. Nedavпo osпivaпje casopisa Rod i istoгija* pokazнje da se ta ртшепа fokt1sa zaista i desava. Ako Sll гazlicitosti izшedн шнskыаса i zепа pr·e kнltшпе леgо piit·odпe, ako SLI ишнskаt·аси i иzепаи til'llstveпe нloge, гazliCito de fiпisaпe i шgaпizovaпe н гazlicitiш pet·iociiшa, опсlа је pr·ed istoгi caгiшa dosta posla koji iшајн da obave. Опi шшајн da нСiпе eks plicitпiш 0110 sto ј е, gotovo l!Vek ostavljaпo iшplicitпiш, а to Sll pt-avila i1i koпveпcije za egzistiraпje zепе ili ПШSkal'ca оdгеdепе l!Z гasпe ili dгнstveпe gшре н оdгеLiепош роdшсјн i odl'edeпoш регi опi шога оdн. Таспiје - posto se piavila, poпekacl, оsршаvајн јн da opisн и dошiпапtпе koпveпcije t·odaи .2·1 Тшnасепје pшasta bioja sнdепја vesticaшa Ll Iапој пovove kovпoj Evгopi ј е ili Ь i tl'ebao d a Ьнdе - takode ршЬlеш z a isto I'ical'e гоdа, s оЬziгош па роzпаtн сiпјепiсн da sн, н veCiпi zeшalja glavпiпa optl!zeпill Ьile zепе. То је izazov па koji је do sada Ьilo iz пепаdнјнсе rпalo odgovoгa. 25 N adalje, istot·ij н нs taпova kao sto sн шaпastiгi, vојпе jediпice, gilde, bгatovstiпe, kafaпe i koledzi, шogtt ce је osvetljava ti posшatiajнCi ove нstaпove kao рiiшеге и obave zпosti пшskоgи . Tako se rпoze posшatiati i politika, dokle god Sll zепе Ьile iskljнceпe iz иј аvпе sfer·eи (dole, sti. 84-85). 26 Pioces socijalпe ili kнltшпе koпstl'llkcije шdа је isto tako pod istшijskirп pietгesoш. Upecatljiv ргiшеr· је skшasпja stнdija о 1 19 IюlaпdskЉ zепа koje Sll zivele kao пшskагсi (рге svega, ll vojsci i шоп1ыiсi) н гапој пovovekovпoj Ev1·opi, о роЬнdаша za tн рюше lШ zivota i о alteшativпoj kнltшпој tгadiciji koja је odlнke tЉ zепа нciпila шоgнСiiп. Mar'ija vап Апtvегреп, па piiшei, koja је Ьila, н stvыi, Iodeпa н Biedi, 1 719, Ьila је паl1осе ргЉvасепо ali zlostavlja пo od sћ-апе tetke. Zaposlila se kao slнzavka, ali SLI је otpнstili, ра је odlнCila da se pгijavi Ll vojskн. Рiеша пјепој aнtoЬiogiafij i, ро*
Gепdег апd Histoгy, 1989
24 Fox-Geпovese (1988); llp. Scott (1988), 28-50 25 Тlюmas (1971), 568-569; I"evack (1987), 124-130 2t> Wiesпer (1989); Vblger i Welck (1990); Laпdes (1988)
60
Istoгijп i dmstucnп tеогiјп
stнpila је tako zbog toga sto је снlа da Sll to ciпile i drнge zепе - а i zЬog toga sto se bojala da се Ьiti piiшoraпa па pюstitнcij н. 27 Seksнalпosti se pristнpilo па slicaп паСiп, zal1valjujнCi sшeliш гekoпceptualizacijaшa Misela Fнkoa, koji је otisao toliko daleko da tvrdi da su hoшoseksнalпost, ра н stvari i sаша seksнalпost, шо dешi proпalasci, пovi oblik diskшsa о odпosiшa шесiн ljudiшa. Fн ko је koпtrastirao ovaj diskшs s "паСiпош па koji sн seksualпн ak tivпost pгobleшatizovali filozofi i lekшi" L! dгеvпој Grckoj, staroш Riшu i 1-aпol1riscaпskiш vekoviшa, нocivsi, па pl"iшer, da klasicпi tekstovi govOl'e о hoшoseksualпiш ciпoviшa а пе о hoшoseksнal пiш оsоЬаша. Fukoov pristнp је prosil"ivaп i prodнbljivaп н пајпоviјiш stadi j aш a aпtropologa i pl"ottcavalaca klasicлe stariлe koji sн pokнsavali da rekoпstituisн p1-avila i рl"еснtпе pl"etpostavke н pozadiпi seksнal пe aktivпosti н razlicitiш kнltшаша. Priшera radi, ј еdпа tek izasla stнdija dokazнje da kod starЉ Gl'ka нzivaпje пiје Ьilo obostrano, vec da је Ьilo оwапiсепо па dошiпапtпоg pal'tпera. Usled toga seks је Ьiо "siшboliCпo (ili koпstruisaпo) takmiceпje s пнltiш l"ezultatoш" izшeciu "tvl'dЉ" doЬitпika i "шekih" gнЬitпika. Seksualпi odпos iz шeciп шнskal'aca sаш ро seЬi пiје Ьiо sгашап, ali је igiaпje роdге сiепе, ili "zeпske" uloge, cast izlagalo l"izikн.28
Porodica i rodblna NajoCigledлiji priшer iпstitнcij e sastavljeпe od skпpa шесiпsоЬпо zavisпЉ i koшpleшeпtarnЉ пloga је sigнmo p01·odica. U posled пjЉ tridesetak godiпa istorija porodice је postala јеdпо od onih po lja istorijskog istгazivaпja koja se пajbrze гazvij ajн, i dovela је do dijaloga izшeciп istoricara, sociologa i socijalлih aпtropologa, u kо ше ј е svaka grupa istovгeшeлo uCila od drugЉ i пagoпila dl'нge da revidirajп пеkе od svojЉ pl"ecнtпih pl"etpostavki. U l"апош klasicпoш socioloskoш delн Organizacija po!'odice (L'Orgaпisatioп de la faшille, 1871), Frederik Le Plej l"azlikovao је tl"i оsпоvпа tipa porodice. Bile sн to: "patгijarhalпa" pOl'odica, daпas pozпatija kao "пероdеlјепа" pOl'odica ili "zadшga", gde ozeлjeni si пovi ostaju pod oceviш kl'ovoш; "пestaЬilпa", daпas pozпata kao "пнklеаrпа" ili "kопјнgаlпа" porodica, kој н sva deca парнstајн pri likoш stнрапја п bl"ak; i, izшeciн пјЉ dve, tip пајtеsпје povezivaп s 27 V. Dekker i РоЈ (1989), роsеЬпо, str. 64-65 28 FoucaLIIt (1976-84); Ortпer i Wllitel1eali (1981); Wiпkleг (1990), роsеЬпо,
str. 1 1, 37, 52 i 54.
Ccntmlni konccpti
61
Le Plejo111 "pшodica-loza" [fпmille souclze], u kojoj sашо ј еdап оzенјепi siп ostaje sa I'Oditeljiшa.2� SledeCi kшak Ьiо је da se ta tгi tipa sгede 1нoпoloskiш геdо111, i da se jstoгjja рогоdјсе tl Еvгорј pгjkaze kao pr'ica о роstнрпо111 sнzаvапјн od гaпosгedпj ovekovпog "klaлa" (н zпасепјн veljke skн piпe sгodпjka), ргеkо pшodice-loze н гапо111 поvош vekн do IШ kleaшe pOiodice kaгakteгisticпe za iпdнstrijsko clгнstvo. Medнtiш, оvн tеогiјн "ргоgгеsјvпе Iшklear-jzacjje" - koja је Ьila socioloska oгtodoksjja - dovelj sн н pitaпje пeki istшicaгi, pie svЉ Piteг Lesljt ј пjegove kolege jz keшbijcke Gгнре za рюнсаvапје staпovпjstva ј dгнstveпe stшktшe, ali, isto tako, i ll dгнgiш zeшljal11a, kao sto ј е Holaпdija.30 Usiedsredivsi раzпјн п а veliCiпн i koшpozicij н doшa Ciпstva, i 1·azlikнjн6 "pгosto", " pгosireпo" i "visestrнko porodicпo" doшaCiпstvo, Gшра пнdi ti'OClaлн klasifikacijн пеzпаtпо dгugacijн od Le Plej ove. NjЉov лajpozпatiji пalaz је da је izшedи XVI i XIX veka veliCiпa doшaCiпstva и Eпgleskoj 111iпiшаlпо odstиpala od pгoseka od 4,75 Сlала. Олi Sll, isto tako, иocili da sи dol11aCiлstva te veliciпe Ьila dнgo kar-akte1·isticпa za zараdпи Еvшрн i Јарап. 3 1 PI-istup koji polazi od doшaCiпstva istovreшeпo је precizaп i srazшeшo se lako dokurпeпtнje, za11valjиjнCi оснvапiш popisпiш kпjiga111a, ali iша i svojЉ opasпosti. Dve od tЉ opasпosti иocili sи пашсitо sociolozi i aпtropolozi 11 sveziш dopiiпosil11a dijalogи 111e Gll discipliпaшa. Pre svega, гazlike izшedи do111aCiпstava koja se орisнјн kao "visestшka", "pгosiieпa" ili "pгosta" 111оgн не Ьiti - kako је to Rнs Aleksaпdaг C ajanov pokazao jos dvadesetih godiпa, vise od faza н I'azvojпol11 ciklнsн iste ршоdiспе gгнре koj a se siгi dok шladi раг doпosi dеси па svet, i ропоvо se sнzava kacla se cleca оzепе, оdпо sпо иdајн, i odsele.32 Dгнgi pгigovш tгetir·aпjн veliCiпe i koшpozicije doшaCiпstva kao pokazatelja stгuktшe pшodice, ропоvо паs s11ocava s piOble1110111 tvrdЉ i шеkЉ podataka (gOI"e, str. 44). Опо sto zeliшo da ot krijeшo jeste пасiп па koji sи stшktшiraпi odnosi 11 porodici па пе kош datoш шеstн i 11 datoш vгешеп11, а ta strиktнra пе шоrа Ьiti otЮ·iveпa рошос11 veliCine doшaCiпstva. Poгodica пiје sашо rezi deпcijalпa, vec је - Ьаrеш н пеkiш p1·ilikaшa - i ekoлoшska i pravпa jediлica. S to је лajvazпije od svega, ona је шоrаlпа zajedпi ca, и sшislн cla је grнpa s kојош se claпovi ideпtifikнj11 i za kојн sн 29 30 31 32
Laslett (1972), 17-23; Casey (1989), 11-14. V Woude (1972), роsеЬпо, str 299-302. Laslett (1 972) Cl1ayaпov (1925); L1p. Нашшеl (1972).
62
Istoгija i dmstucna tcOI"ija
emocioпalпo vezaпi.33 Ova visestп1kost fнпkcija паmесе ршЫеmе zbog toga sto se ekoпomska, emocioпalпa, Iezideпcijalпa i dшga celiпa mogн пе poklapati. Otнda iпdeks zasпovaп па zajedпickoш obltavaпjн шоzе da пе govшi 0110 sto паm је пaj potiebпije da zпa mo о ршоdiспој sћ·нktшi. Na piimei, sociolosko pioucavaпje Iadпicke klase u istocпom Lопdопн pedesetЉ godiпa ХХ veka, pokazalo је da rodaci koji zive u zasebпim domaCiпstvima mogн ziveti jedпi Ьlizн dшgЉ i vidati se prakticпo svakog dапа.34 lJ tom slнсајн, "sнprнzпicko" domaCiп stvo koegzistira s meпtalitetom "piosireпog". Istorijske p1·ime1·e ove koegzisteпcije пiје tesko ршпаСi. lJ rепеsапsпој Fireпci, па primer, plemeпiti Sl"Odпici Sll cesto ziveli ll SllSedпiш palatama, redOVПO Sll se sastajali u ршоdiспој lodi i tesпo sн saгadivali н piivredпim i н politickim poslovima. Istшijп patricijske pшodice н Fiгeпci, Veпeciji ili Deпovi (da пе idemo dalje), пiје mogпce пapisati samo iz peг spektive doшaCiпstva.35 SledeCi пеkе od kгitika koje sшо gоге гezimirali, Lогепs Stotш је, н stпdiji t1 kojoj se пsгedsгedio па vise klase п Eпgleskoj iz medн 1500. i 1800, izlozio гevidi1-aпн veizijп teшije пнkleaгizacije. Stонп ј е izпeo tvгdпјн da је pm·odicн kојп оп пaziva "poгodicom otv01·eпog 1·oda", ргеоvlаdнјнсн па pocetkн tog peгioda, zameпila, пајрге, "оgгапiсепа раtгiјагћаlпа пнk1еаша pшodica", i zatim, н osamпaestom vekн, "zatvшeпa kнспа пнklеагпа pшodica" . Medн tim, i tн геvidiгапн veгzijн doveo је п pitaпje Аlап Makfaгlejп, koji пkаzнје da је пнklеаша poгodica postojala jos ll tгiпaestom i cetг пaestom vekн. зб Sрог н vezi s datiгaпjem пнk1еагпе pшodice н Eпgleskoj пiје stvaг Cisto aпtikvшskog iпteгesa, vec odгazava гazliCite poglede па dшstveпe ршmепе. Na јеdпој stгaпi, postoji teza da ekoпomske ргоmепе - pre svega пsроп trzista i 1-апа iпdнstrijska гevolнcija ргеоЫikнјн dшstveпe stшktшe, нklјнснјнСi i stгнktшн poгodice; па dшgoj, stoji агgнmепаt da sн dшstveпe stшktшe visokootpoг пe, i da нsроп zapadпe Ev1·ope нopSte i роsеЬпо Eпgleske tгеЬа objasпiti "нskladeпoscн" izmedн гапiје postojecЉ dшstveпЉ stшk tшa i kapitalizma.37 Kakvн god pozicijн zaнzimali н ovim pitaпjima - о kojima сепю govшiti detaljпij e ll zаvгsпош p_oglavljн - istoгicaгi poгodice зз
Casey (1989), 14" Уонпg i Wiiimott (1957)" 35 Кепt (1977); нр Неегs (1974) 16 Stoпe (1 977); Macfarlaпe (1979) 17 Goode (1963), 10-18; Macfarlaпe (1986), 322-323 3·1
Ccntmlni k:onccpti
63
sada гaLie s pгecizпijirn vokabнlaгorп пеgо sto sн рге гaLiili i н stа пј н Sll Li a ргаvе fiпije l'az!ike пеgо sto irn је to Ьilo пюgнсе pie пе gо sto sн se zaiпteгesovali za Liшstverш tеогiјн. Za нzvгat, опi sн нbeLiili sociologe da гevi<..iiгajн пеkе od pr·voЬitпill geпeгalizacij a па ovorn ро!јн istгazivaлja.
Zaj ednica i ideпtitet U ргеЊоdпоrп oLieljkн, poгodica је opisaпa kao н sнstiпi "шшаlпа zajedпica". Копсерt zajedпice је росео da igгa sve vazпijtl нlоgн н istoгiogr·afiji н posledпjil1 пekoliko godiпa. Kako srno viLieli (gоге, stг. 48), ргонсаvапја zajeLiпica sн н aнtr·opologiji i sociologiji Ьila vec нveliko нstaпovljeпa sгeLiiпorn dvaLiesetog veka. U slнсајн isto гij e, tгadicija шопоgгаfiја о seliшa је шпоgо star'ija, ali sн te stнdije гааепе ро pгavilн гadi sebe sarnil1, ili kao izr·az lokalнog ропоsа, а пе kao Sl'edstvo za гаzшпеvапје siгeg dшstva. Као sto је sрошепн tо (stl'. 47), LaLiiiijev Montaju (1975) нsvaja vise socioloski ili aпtl'o poloski pгistнp, slicaп пеkiш star·ij irn stнdijarna koje isticн politicke i veгske гazlicitosti izrпedн plaine i bocage, dшgiш гесiша, izrnedн zeшljoLielskil1 роdшсја i vise sнrnovitЉ pastiгskЉ роdшсја н seve гozapadпoj Fraпcнskoj.38 ћонсаvапја zajedпica гапе пovovekovпe Eпgleske otkl'ivaj н takode kнltшпе koпtгaste izrnedн tipova пaselja н гazliCitiш ргiгоd пiпl оkгнzепјirпа. Razlika izшedu zeшljo<..ielskog i pasпjackog dove deпa је Ll vezн, па ргiшег, s гazlikaшa Ll siгiпi pisшeпosti, ра cak i s ver'Skiш stavoviшa ili sнpгotstavljeпirn lojalпostiшa н Gгadaп skoш гаtн. Recirno, staпista н sшnovitiш pгedelirna su Ьila zЬij enija, izolovaлija, шапје рisшепа i vise koпzeгvativпa u stavoviшa, od se la н kojiшa se нzgajao kukшнz.39 Stнdije ove vгste, koje пaglasava jн odпos izrпedн zajedпice i piir·odпog оkшzепја, izbegavajн dvo stшkoj opasпosti: da tl'etil'ajн selo kao da је Ьilo ostr·vo, i da zапе шаге vezн izшedн aлalize па шikroпivoн i aпalize па шаkгопivон. Iша, isto tako, гazloga za ргiшепн ovog pгistнpa i u sasvirn dгukCijoj vгsti яеdiпе, tarno gde је i sашо postojaпje zajedпica piO Ьlernaticпo: н velikiш gгadovirna. Staгija gелегасiја sociologa gr-ada, od Geoгga Zirnela clo Lнisa Vir'ta, po<..ivlacila је aпoпirnпost i izolo vaпost pojeLiiпaca н gгаdн. U пovije vгerne, rnedutirn, sociolozi i aпtiopolozi sн poceli <..ia gгad sagleLiavajн kao skнp zajedпica ili зн Siegfгied (1913); Tilly (1964) 39 Spllfford (1974); Uпderdowп (1979).
64
Istoгijп i dntstvena tcm"ija
"urЬапЉ sela".40 Izazov za istoricaгe gгada ј е da pгoucavaju izgrad пju, odгzavaпje i rаzагапје takvЉ zajedпica. Novija ргоuсаvапја rituala i siшbola шogu рошоСi istOl"icariшa gгad a da odgovore па ovaj izazov. Aпtropolog Viktor Taгner је, па рriшег, razvijajuCi Dirkeшovu idej u о zпacaju treпнtaka "stvaгalac kog vгепја" za obпovu drustva, iskovao teпniп "coшшuпitas" da Ьi ozпaCio sропtапе, пеstгнktшiгапе solidaшosti н dшstvu (пjegovi ргiшегi sн sezali od raпih fraпjevaca ра do blpija).41 Ove solidaгпo sti sн пнzпо пestalпe, zbog toga sto se пеfоrшаlпа gшра ili rastпri ili zaшrzпe н fоrшаlпн iпstitнciju. Ра ipak, commzmitas шо:Z:е, s vrе шепа па vгеше, Ьiti ozivljavaпa шшtаr iпstitнcija, zal1valjнjпCi гitн aliшa i dшgiш sredstviшa опоgа sto ј е паzvапо "siшbolickoш iz gгadпjoш zajedпice".42 U gгаdн гапоg пovog veka, па ргiшеr, paio hije, cetvгti, gilde i veгske bгatovstiпe iшali sн svi svoje godisпje гi tнale koji sн gublli па va:Z:пosti - ali пisн posve пestali - kako sн se gгadovi нvecavali i postajali sve vise, ali пе sasviш, апопiшпi. KOl"istaп tel"шiп za опо sto ti l"itнali оhl"аЬшјн је kolektivпi "ideпtitet", koпcept koji је postao sve uticajпiji н vесеш Ьгојн disci pliпa. Da li је ideпtitet j ediпstveп, i1i ј е visestшk? S ta, tаспо, dovodi do sпazпog osecaja ideпtiteta? NaroCito је stvaшпje пасiопаlпоg ideпtiteta podstaklo јеdап Ьгој istakпнtЉ поviјЉ гadova. Ргоuсаvа пј е ovaploceпja ideпtiteta, kakva su пасiопаlпе ћiшпе, zastave i па сiопаlпi rituali, kao sto је Dап Bastilje, vise se пе odbacuje kao pu ko stю·iпarstvo. Sпaga шешогiје, uobl"azilje i siшbola - pl"e svega jezika - н izgгadivaпju zajedпica, sve se vise ргероzпаје.43 Na dшgoj straпi, pitaпje нslova н kojiш su oЫikovaпi пасiо паlпi ideпtiteti, pogotovo н XIX vekн, izazvalo је vise pl"otivl"ecja. Za Beпedikta Aпdel"SOПa, па priшel", vazпi Ciпioci ll stvагапјн tih "zamisljeпЉ zajedпica" sн slаЫј епје гeligije i ј асапје пагоdпЉ j ezi ka (koje ј е podstakao "staшparski kapitalizaш") . Za Eшesta Gеlпе га, pl"esнdaп Ciпilac је uspoп iпdнstl"ijskog dшstva koje s tval"a kнl tшпi homogeпitet, koji "se па povгsiпi javlja н oЫiku пacioпali zma" . El"ik HoЬzЬaum, sa svoje stгапе, tшdi se da гazluCi пacioпali zam vlada od пacioпalizшa пагоdа, i dokazнje da је опо sto sн oblcпi ljudi osecali н vezi s пагоdпоsсн dobllo politicki zпасај tek н dшgoj poloviпi devetпaestog veka. 44 40 Simmel (1903); Wirtll (1938); Gaпs (1962); Suttles (1972). 41 Durkl1eim (1912); Turпer (1969), 131-165 42 Со\1еп (1985) 43
Hobsbawm i Raпger (1983); Nora (1984-87)
44 Aпdersoп (1983); Gеl\пег (1983), 39; Hobsbawm (1990)
Ccntmlni konccpti
65
Nacin па koji јеdпа grupa defiпise ideпtitet u odпosu па dru ge ili u suprotпosti рiеша drugiш ideпtitetiшa: protestaпti u od пosu па katolike, шuskaici ll оdпоsп па zепе, severпjaci ll odnosп па јпzпјаkе, itd., osvetljavan је u јеdпош znacajпom поviјеш delп istorijske antropologije koje ршнсаvа сrлсе па dva koпtiпeпta. Za pa<.:lпi Afrikaпci Ьili sп роrоЫјепi i odvedeпi п Bгazil. Kada su, u XIX vekп пeki od пjil1 ili пјЉоvi potomci Ьili oslobodeпi, odlпcili sп da se vrate п Afrikп, u Lagos, па primer, sto је odlпka koja нkazuj e па to da sп sebe smatrali Afiikaпciшa. Ро nјЉоvош povratkп, ше dпtiш, lokalna zajedпica Љ је sшatrala za tudince, za Biazilce}5 Теrшiп "zajedпica" је, dakle, п isti ша11 i koristaп i proЬleшati can. Тr·еЬа ga osloboditi iпtelektualпog pakovaпja, п kоше predsta vlja deo koпseпzпalпog, diгkerпovskog шodela drпstva (gоге, stг. 36). Ne шоzе se podгazншevati da је svaka grupa pгozeta solidar noscп; zajedпice se шогајu izgгadivati i obпavlj ati. Ne шоzе se podrazпrпevati da је пеkа zajedпica 1юrrюgena п stavoviшa ili slo bodпa od koпflikta - па pгirпer, klasпe borbe. РrоЫешi "klase" sп pt·edшet odeljka koji sledi.
Юаsа Drнstveпa stratifikacija је teren па kоше sп istoricari роsеЬпо skloпi da проtiеЬЈјаvајп teћпicke teimiпe, kao sto Stl "kasta", " drн stveпa pokl'etljivost" itd., а da pl'i tош ПiSll svesпi рrоЬЈеша koji Stl s пјirпа skopcaпi, Ш distiпkcija koje sп kao пеорlюdпе otkl'ili drн stveпi teoreticaгi. U veCiпi, ako пе н svirн, drнstviшa iша пejedпa kosti н гaspodeli bogatstva i drпgЉ Ьlagodeti, kao sto sн statпs i vlast. Bez шodela ј е tesko opisati пасеlа koja пpiavljajн tош Iaspo delorп i drustveпe odпose koji iz tЉ пejedпakosti piOisticн. Saшi пcesпici drпstveпe stvaшosti cesto нроtгеЬ!ј аvајп prostoшe шetafo re, Ьilo da govoie о drustveпoj "lestvici" ili "piramidi", ili о "visiш" Ш "пiziш" klasaшa", ili da орisпјп pojediпce ili gгпре kao опе koji gledajп па dшge "odozgo" i1i "odozdo". Drнstveпi teoretica1·i Сiпе to isto. "Diпstveпa stlЋtifikacij a" i "drustveпa struktшa (baza, паd gгаdпја)" sп шetafore pozajmljeпe iz geologije i aiћitektшe. Najpozпatiji шoclel drнstveпe strнktшe ј е, sigшno, rпodel Karla Mю·ksa, пpikos Ciпjeпici da se poglavlje о "klasi" п Kapitalu sastoji od samo пekoliko гedova, koji s11 рrоргасепi izazovrюш шеdпiс kош пароrпепош: " Ovde se rukopis p1·ekida". Bilo је pokпsaja da ·15 Carпeiro (1986)
66
!st01·ijп i dmstvcnп tсогiјп
se to poglavlje koje пedostaje рорнпi нklapaпjem fragmeпata iz пјеgоvЉ dшgiћ spisa, па пасiп kakve slagalice."6 Za Marksa, klasa pгedstavlja dшstveпн gшрн s роsеЬпоm fuпkcijom н procesн pгoizvodпje. Zemljoposedпici, kapitalisti i rad пici koji пе роsеdнјн пista do svojЉ rнkн, јеsн tгi velike dшstveпe klase koje odgovaгajн tt·ima ciпiocima pгoizvodпje ll klasicпoj eko пomiji, zemlji, гаdн i kapitalн. ZЬog гazlicitЉ fнпkcija, ove klase dоЬiјајн sнprotstavljeпe iпteгese i vегоvаtпосн da се misliti i delati па гazliCite пасiпе. Otнda је istшija povest о klasпom sнkоЬн. Kтitika koja se пајсеsсе нрнснје ovom modelн нјеdпо је i пaj пepravedпija: da је to щлоsсаvапје. Fнпkcija modela i jeste da po jedнostavi - da Ьi геаlпi svet нСiпiо гazнmljivijim. Istoricaг Ьritaп skog drнstva XIX veka, па рriшег, гadeCi sa slнZЬепiш dokumeпti ma kao StO SH popisi, otkтiva da је staПOVIliStVO opisaпo pomOCH zЬннјнјнсеg broja profesioпalпЉ kategoгij a. Da Ьi se zaнzeli opsti stavovi о Ьгitaпskom dшstvн, пеорl1оdпо је da se паdе пeki пасiп нklарапја tЉ kategoгija н sire kategшij e. Maгks је prнzio пekoliko siгokЉ kategшija, zajedпo s оЬјаsпјепјеm kтiterija ро kojima Љ је izаЬгао. Ропнdiо је drнstveпoj istшiji "kicmн", za kојн је poпekad optuzivaпa da јој пedostajeY Istiпa је da је оп пaglasio гazlike me dн svojim tt·ima klasama па ractш vaiijacija шшtаr svake gшре, i da ј е izostavio maгgiпalпe ргimеге, kao sto је samozaposleпi covek, koji se пе нklарајн lako н пjegove kategorije, ali se od modela ta kva pojedпostavljeпja i осеkнјн. Vise zаЬгiпјаvа to sto Maгksov model пiје пi posve јаsап, пi jedпostavaп kao sto izgleda. Komeпtatm·i SH нocili da је нpotreЬlja vao teпniп "klasa" н пekoliko IazlicitЉ zпасепја:18 U пekim piilika ma тazlikovao је tгi klase, vlasпike zemlje, kapitala i Iada. U drнgim prilikama, medнtim, t-azlikovao је samo dve klase, sнpгotstavljeпe stгапе н sнkоЬн izmedн eksploatatoгa i eksploatisaпЉ, нgпјеtаса i нgпјеtаvапЉ. Maгks poпekad нроtгеЫјаvа siгokн defiпicij н klase, ргеmа kojoj sн гimski roЬovi i plebejci, sredпjovekovпi kmetovi i пadпicari blli svi deo iste klase, sнpгotstavljeпe patгicijima, zemljo posedпicima i gazdama. lJ dntgim prilikama, оп t-adi sa нskош de fiпicijom klase, prema kojoj fraпcнski seljaci 1850. пisн Ьili klasa, zЬog toga sto пisн imali klasпн svest, tj. osecaj solidarлosti јеdпЉ sa dшgima ргеkо pokтajiпskil1 gгапiса. Опi sн, ро нјеmн, Ьili samo agгegat slicпЉ, ali оdеlјепЉ, pojediпaca ili poгodica, пalik па "vге сн kt·ompiгa". 46 Dal1reпdoгf (1957), 9-18
47 Регkiп (1953-54). 48 Ossowski (1957); Gode\ieг (1984).
Ccntmlni koncepti
67
Naglasak па svesti zaslнzнje da se шаlо vise pшdiskнtнj e. Оп ialplicira da је klasa zajedпica Ll gotovo diikeпюvskoш sшislн reci. Mi stoga шоrапю postaviti ocigledrю pitaпj e: da li је - iii пiје Ьilo sнkoba i о okviпt klasa, isto kao i шеdн klasaшa? Iz tog razlo ga, н ныiksisticke aпalize је нvеdепа ideja анtопошпе "frakcij e" klase. Da Ьi se govшilo о "t-adпickoj klasi" i н vreme kad је пјелim pripadпiciшa лedostajao пеорl1оdап osecaj solidaшosti, iskovaл је iиaz "pгipisaпa" iii "impнtiiaпa" klasлa svest. Moram prizпati da пе пalazim da је ova ideja о лesvesпoj svesti od velike koristi. Jezik klasлog "iпteгesa" је sigшпo izricitiji i шапје је zavodljiv.49 Јеdап h·iticai је пеdаvпо otisao toliko daleko da govoгi о "ki'izi koлcepta klase", obгazlazнCi to tiшe da је tesko паСi dшstveпe gntpe sa za jedпickiш tыmetЋtlы.so Nije izлепаLiнјнсе da SLI is tшicшi koji sн otki'ili klasпi nюdel kao лajkoiisпiji, istшicaii koji se bave iпdнstrijskiш dшstvoш, ро sеЬпо н Biitaпiji (dшstvoш н kош је pisao sаш Marks i н kome sн mпogi savгeшeпici нpotreЫj avali klasпi jezik).5 1 I tн opet imamo vi dljiv sklad izmedн шodela нcesпika i шodela istшicшa. Medнtiш, vгliпe i slabosti шodela postajн vidljivije ako se оп rastegпe, dгнgim геСiша, ako se pokнsa нpott·eЬiti vап роdшсја za koje је izvoшo zaшisljeп. Iz tog гazloga шоzе Ьiti iпfoпnativпije da pr-odiskнtнje mo koпtшve1·zпij e pokнsaje da se termiпom klasa aпalizir-ajн pre diпdнstl'ij ska dшstva. Јеdап od роzпаtЉ p1imeш takve aпalize је aпaliza kојн је ро пнdiо sovjetski istшicaг Bшis Ршsпјеv н stнdiji о пarodпim buпa ma н Fr-aпcнskoj н p1·voj poloviпi XVII veka. ТЉ Ьнпа је Ьilo prilic пo - kako ро giadovima tako i ро selima, od Nшmaпdije ра do Бшdоа, роsеЬпо izmedн 1623. i 1648. godiпe. Porsпj ev је пaglasio опе sukobe koji sн sнpiotstavljali zemljoposedпike i dгzaoce zemlje, gazLie i пadпicar-e, vladaoce i опе kojima se vlada, i pr-edstavio ј е роЬнпј епikе kao ljнde koji s н imali svestaп cilj d a zbace vladajнcн klasн i оkопсајн "feнdalпi" reziш koji Љ нgпjetava. Njegovн kлjigн sн zbog апаl1шпizша h·itikovali fгaпcнski istшicari, kao Rolaп Мн пје i пjegovi sledbeпici, нpr-avo zbog toga sto је iпsistiшo па нpo tr-ebl teпniпa "klasa" - н Marksovom si1·okom sшislн - za opisiva пj e sнkoba LI sedamпaestoш vekн. Piema tiш istшicarima, Ьнпе sн Ьile pшtesti pr-otiv роvесапја ршеzа od straпe ceпtr-alпe vlasti, i sн kob koji se kгoz пјЉ ispoljavao Ьiо је sнkob izmedн Pшiza i pr-o49 Polllaпtzas (1968); Lllkacs (1923). so
Reddy (1987), 1-33.
51 Briggs (1960); Јопеs (1983)
68
Istoгija i dmstuena teoгija
viпcija, а пе izmedu vladajuce klase i патdа. Na lokalлom пivou, ti su protesti pre otkrivali veze izmedн оЬiспоg пaroda i plemstva, ur baпog i ruralпog - пеgо sukobe medu пjima.52
Status Pretpostavimo па treпutak da su kritike koje sн gore rezimiraпe do bro utemeljeпe, i da klasпi model пiје od pomoCi za razumevaпje drustveлog protesta, ili - zap1-avo - drнstveпe stшktuгe u Fraп cнskoj sedamпaestog veka. Kojim Ьi шоdеlош istoricaii trebalo da ga zашеле? Рrеша vodeceш kriticaш Рогsлјеvа, Rolaпu Muлjeu, pгavi шo del koji Ьi trebalo kшistiti za ovu posebлu aлalizu је model tri sta leza ili tri reda: svesteлstvo, plemstvo i ostali. Вiо је to шodel koji su upotrebljavali sami savremeпici, i Мuлје se prilicпo kшisti trak tatom "Redovi i dostojaпstva" S arla Loazoa, :&aлcuskog pravпika iz XVII veka. Podela drustva ла tгi Ьila је osvestaпa zakoлom. U Fraп cuskoj sн pre revolucije 1789. svesteпstvo i plemstvo Ьili pгivilego vaпi stalezi, izuzeti па ргiшеr, od oporezivaпja, а пeprivilegovaпi sн ciпili rezidнalпi "tгeCi stalez". Otuda Мнпјеоvа tvrdпja da је Porsпjev pokusao da па stari rezim siloш priшeпi koпcepte koji Sll primeпjivi tek па period posle revolнcije. Treba istaCi da Мнпје svoju drнStveпu teшiju пе izvodi samo iz traktata sedamпaestog veka. Оп је Citao i пеkе sociologe, kao sto је Aшerikaпac Веrпагd ВаrЬег.53 Тi sociolozi pripadajн tradiciji Ciji је пajistakпutiji predstavпik Maks Veber. Veber је razlikovao "kla se", koje је defiпisao kao gшре ljudi Cije izglede u zivotu Leben sclшncen odredнje polozaj па trzistн, od staleza" ili 11 statusпih grupa" - Stiinde - Ciju sudЬiпu odreduje statнs ili cast (stiindiscl1e El1re) koje prizпaju dшgi. Polozaj statusпih grupa postizao se, ро pгavilu, rodeпjem i pravпo defiпisao, а ispoljavao se пjihoviш " sti lom zivota" (Lebenstil). Dok је Maгks defiпisao svoje klase polazeCi od proizvodпje, VеЬег је Ьiо skloпiji da svoje staleze defiпise pola zeCi od potrosпje. Iako па kratak rok, "i imucпi i пeimucпi ljudi шogu. pripadati istom Stand-u"; па dugi rok, ukazivao је оп, iшetak doлosi status.54 Јаsпо је da је VеЬег izveo koпcept 11Statusпe grupe" iz tгadicioпalпe evгopske ideje о tri staleza, koja potice iz sredлjeg veka. Јаsпо је i da је idejн preradio i нсiпiо aпaliticлijorn, ра aпali-
-
52 Porslшev (1948); Mousnier (1967, 53 BarЪer (1957); Aпiaza (1980) 54 Weber (1948), 186-187.
11
1 deo); Berce (1974); Pillorget (1975).
Ccntгalni konccpti
69
ziraпje sedamпaestog veka veberovskim termiпima пiје bas kтеtапје l1 zatvoreпom kшgн, kao sto izgleda. Veber је model izlozio kao alteшativu Marksovom modelн, i marksisti sн, sa svoje straпe, uzvratili Veberн istakavsi, па primer, da vredпosti kao sto је "statнs" пisн toliko izraz opsteg drustveпog koпseпzusa, koliko vгedrюsti koje domiпaпtпa klasa pokнsava - s vise ili mапје uspeћa - da паmеtпе svima.55 Osim toga, nюglo Ьi se pokazati da savremeлa tvideпja о strнktшi пekog odredeпog dгнstva пе treba нzimati kao ленtrаlпе opise, vec kao pokнsaje pгi padлika оdгеdепе gгнре da оргаvdајн privilegije. Na primer, po zпata podela dшstva н sгedлjem vekн ла tгi staleza ili tri fuпkcije, "оп е koji se mole, оле koji se bore i опе koji rade", veoma liCi па opiavdavaпje polozaja олЉ koji пе rade. U јеdпој briljaпtпoj stн diji istoricar Zoг:Z DiЬi ј е, diskтetпo se kшisteCi dшstveлim teoreti caгom Lнjem Altiserom (dole, str. 101), ispitao пastaлak te trodel пe podele dшstva н Fгапснskој u j edaпaestom i dvaпaestom vekн, objasпivsi пјеп нspel1 dшStveпoш i politickom sitнacijoш toga vre Iлeпa.56 U slнсајн гaspr-ave о fraпcнskom drustvu н sedamпaestom ve ku, шоzе se pokazati da је Мнпје previse olako pгЉvatio zvaпicaп pogled па sisteш. S arl Loazo, pravпik ла Ciji se opis dшstveлe stшktшe Мнпј е пajvise osloпio, пiје Ьiо пezaiпteresovaпi, пepri strasпi posшatrac. Оп лiје pr-osto opisivao fгалснskо dшstvo svoga vгешепа, vec је izrazavao pogled па пј sa staпovista пekog ko ima odredeп polozaj нпнtаr- tog dшstva, staпovista sudije ргiшlјепоg u pleшstvo. Njegov pogled Ьi trebalo нpшediti i koлtгastiгati s pogle dima tradicioпalлЉ plemica, koji sн odbacivali sнdijiпн ргеtепziјн па visoki statнs i, ako se rnoze, s pogledirna па isto dшstvo odo zdo.57 Raspravн izrnedн Marksa i VеЬега kornplikнje сiпјепiса da Sll пјЉ dvojica pokнsavali da odgovшe па razliCita pitaпja о лejedпa kosti. Mыks је Ьiо роsеЬпо zaokнpljeп vlascu i sukoborn, dok se Veber iпteгesovao za vredпosti i stilove zivota. Юаsлi rnodel је zdшzeл sa sћvаtапјеш da ј е dшStvo, н sнstiлi, koлflikt koj e miлi rnizuje solidaшosti, dok se model staleza zdгнzio sa sl1vataлjeш da је drнstvo, н sнstiлi, Ьапrюпiја koje miniшizнje koлflikt. I н j ed пom i н dшgorn rnodelн su otelovljeпa znacajлa sаzлалја, ali ј е oCita opasлost od preteгaпog pojedrюstavljivanja. 55 Parkiп (1971), 40-47. 56 DнЬу (1978); Alt!шsser (1970) 57 Up Sewell (1974).
70
Istoгija i dmstucna teoгija
Mozda Ьi stoga Ьilo korisпo da se ovi sнpaп1icki modeli, uшe sto kao protivrecпi, tl·etiгajн kao koшpleшeпtarпi паСiпi sagledava пja drнstva koji - svaki za sebe isticu пеkа obelezja dгнstveпe stгнktшe ро сепu zaшagljivaпja dгнgЉ.58 Model staleza izgleda пajrelevaпtпiji za prediпdнstrijska dгнstva, а klasпi model za iпdн strijska dгнstva, ali se uvidi шоgн postiCi i tako sto се se нpotreЬlja vati оЬа шodela supюtstavljajнCi јеdап dragoшe. Istoricari пееvгорskЊ dгнstava su, н svakoш slнсајн, ргiпнdе пi da to Сiпе posto Sll rivalski koпcepti poпikli, kao sto 51110 videli, н evгopskoш koпtekstн. Da li sн, па priшer, kiпeski шапdшiпi Ьili statнsпa grapa ili dгнstveпa klasa? Da li је kшisпo redefiпisati iп dijske kaste kao пеkн vrstн statнsпe gгнре, ili је bolje posшatl'ati iпdijsko dгнStvo kao jediпstveп oЬlik dгнstveпe st1-нktшe? Najsl· caпiji роЬошik ovog dгнgog pogleda је fraпcнski апћ·ороlоg Lнј Diшоп, koji tvгdi da sн пасеlа koja stoje н pozadiпi пejedпakosti н iпdijskoш drнstvн, pre svega Cistнпstvo, гazliCita od пјЉоvЉ ekvi valeпata па Zapadн. Nazalost, Diшоп пastavlja da poistovecнje koп trast izшedн bljerarbljski нstrојепЉ i egalitarпih dшstava s kопћ-а stош izшedн Iпdije i Zapada, kao da pгivilegovaпi svesteпicki i ple шicki stalezi пisн пikada postojali н Ev1·opi.59 О stvaшosti, kопсерtош Cistote poпekad se slнzilo da Ьi se opravdavao polozaj odredeпЉ dшstveпЉ gгнра н гапој пovove kovпoj Evropi. NaюCito l1 S paпiji, "cistokrvпost" (la limpieza de !а sm1f51'C) је Ьila zvaпicпo Ьitпа za visoki statнs, ali је i dгнgde, па рri шег н Fraпcнskoj, plemstvo cesto svoje drastveпo iпferiorпe opisi valo kao пeCiste. 60 Takvi koпcepti sн нроtгеЬlјаvапi - Ьеz нsреlы - da Ьi se spгeCila dгнstveпa pokгetljivost.
Drustvena pokretljivost Као i "klasa", dгнstveпa pokl'etljivost је teпniп koji је istoricaгiшa dovoljпo blizak i toj temi sн posveCivaпe шопоgгаfiје, koпfe1·eпcije i specijalпi Ьгојеvi casopisa. Мапје sн шozda Ыiske пеkе od distiпk cija koj e sн нveli sociolozi, а od kојЉ Ьi se bar tгi шogle korisпo нgгaditi н istorijskн praksн. Prva је izшedн kl'etaпja пagore i пado le ро dl'ustveпoj lestvici; рrонсаvапје пizlazпe pokl'etljivosti је пeo pravdaпo zapostavljaпo. Drнga distiпkcija ј е distiпkcija izшedн po kl'etljivosti ll okvil'll zivotпog veka pojediпca ("шшtargeпeracijske", kako kazн sociolozi) i polaetljivosti koja se proteze kl'oz пekoliko 58 Ossowski (1957); Вшkе (1992а) 59 DLirnont (1966, 1977)
60 Devyve1· (1973); jol!anna (1976)
Centгalni koncepti
71
geпelЋcija (" tпedнgeпeiacijske"). Тiеса distiпkcija је distiпkcija iz шedн iпdividнalпe i gшрпе pokietljivosti. Bгitaпski нпiveгzitetski pгofesol'i, па ргiшеl", iшali Sll visi statнs рге jedпog stoleca пеgо sto ga iшајн daпas. Na dшgoj stгaпi, шоgнсе је pokazati da sн se пеkе kaste н Iпdiji, н tош istoш peгiotiн, dгнstveпo нzdigle. 61 Ova distiпkcija izшedн iпdividнalлe i gшрпе pokt·etljivosti пi је dovoljпo ј аsпо istakпнta н гaspl'avi о tzv. нsршш sitпog pleш stva. U снvепош Сlапkн iz pedesetЉ godiпa ХХ veka, R. Н. Тонпi је dokazivao da је eпglesko sitпo pleшstvo ojacalo н iшetkн, statн SLl i шоСi п регiоdн 1 540-1640.62 Usletiio је ostю· sрш, н kоше ј е postalo ј аsпо d a Sll нcesпici poпekad bikali пsроп пekil1 pojediпaca iz sloj a slobodпЉ seljaka Lt sitпo pleшstvo, нsроп dшgЉ pojediпa ca iz sitпog pleшstva н velikase, i нsроп нkпрпоg sitпog pleшstva Lt оdпоsн па dшge dшstveпe gшре. U istшiji dшstveпe pokt·etljivosti dva glavпa рюЬlеша sн рiО шепе н stерепн pokt·e tljivosti i р1·ошепе н vidoviшa. Ргiшесепо ј е d a is toгicaie svЉ peiioda izgleda vгeda iшрнtiгапје d a је "пji l1ovo" dшstvo zatvoгeпo ili iшоЬilпо. Iako је пeki vizaпtijski iшpe Iatш ј еdпош izdao пшеdЬн da svi siпovi tгеЬа da slede zапiшапја kojiшa se bave пјЉоvi ocevi, пiје vet·ova tпo da је ikada rna koje slojevito dшstvo Ьilo ll stапјн potptшe iшoЬilпosti, sto Ьi zпablo ll staпjll da Sll SVa deca, nшska ili zeпska, нzivala (ili podпosila) isti statнs kao пјЉоvi гoditelji. Postoji, нzgгed гесепо, vazпa гazlika kо јн tieba povнCi izшedн опоgа sto Ьi se шoglo пazvati "vidljivoш" pokt·etljivosti шнskal'aca ll patl'iliпeaшiш dшstviшa i "пevidljive" pokt·etljivosti zепа рнtеш bгakova н kojiшa шепјајн svoja iшепа. Кlјнспа pitaпja koj a se postavljajн о dшstveпoj pokietlj ivosti н пеkош dшstvн sн svakako гelativпa. Na ргiшег, da li је stepeп dmstveпe pokl'etljivosti (нzlazпe ili пizlazпe) н Eпgleskoj н sedaш пaestoш vekн Ьiо visi ili пizi oti stepeпa pokt·etljivosti u Fiaпcнskoj sedaшпaestog veka, u Јарапн ili н Eпgleskoj u пеkош гапiјеiп ili пеkош kasпij eш регiоdн? Koшpaгativпi, kvaпtitativпi pгistнp pгak ticпo se sаш пашесе. U slнсајн iпdustгijskil1 dшstava н dvadese toш vekн, јеdпа снvепа stнdija ove vгste је zakljнCila da, нp1·kos aшeiickoш пaglasavaпjн j edпakil1 saпsi, stepeп pokl'etljivosti LI za padпoj Evгopi пiје Ьiо пizi od s tepeпa pokтetljivosti н Sjediпjeпiш Dizavaшa. 63 Koшpaiativпн stнdijн о pгediпdнstгijskoj Eviopi, рiе ша tiш sшешiсаша, Ьilo Ьi tesko Iealizovati, ali Ьi опа, isto tako шпоgо toga Iazjasпila. ы
Stiпivas (1966).
62 Таwпеу (1941). 63 Lipset i Beпdix (1959)
72
Ist01·ija i dmstvena tcoгija
Priшer zaшki koje nosi takvo istrazivanje, pruza studija о Кiпi u pe1·iodu vladaviпe diпastija Miпg i Кiпg (drugiш reciшa, u perio� du od 1368. do 191 1), u kojoj se tvrdilo da је kiпesko drustvo Ьilo шпоgо otvoreпije od evropskog drustva u istoш periodu. Podatke о пеоЬiсnо visokoш stepeпu pokretljivosti u Кiпi prнzali sн spiskovi uspesnih kaпdidata па ispitiшa za drzavпн sluzbu, spiskovi koji sн prнzali obavesteпja о drнstveпoш poreklн kaпdidata. Medutiш, ka ko ј е ј еdап kriticar brzo istakao, " podaci о drustveпoш poreklн kla se koja vlada пе Сiпе podatke о posveшasпjoj pokretljivosti, оdпо sпо podatke о zivotпiш izglediшa osoba iz пize klase". Zasto da пе? ZЬog toga sto је пeophodno voditi racuпa о relativпoj veliCiпi elite. Као i sve elite, kiпeski maпdariпi su Ciпili tek шali postotak staпovпistva. Ako је pristup u tu elitн Ьiо i srazmerпo otvoreп - а i to ј е sporпo - zivotпi izgledi siпova trgovaca, zaпatlija, seljaka i tako dalje Ьili su i dalje пiski.64 Drнgo glavпo pitaпje koje se postavlja о drustveпoj pokl·etlji vosti tice se vidova, drнgiш reCiшa, razliCitЉ pнteva рrеша vrlш, i razliCitЉ prepreka pred poteпcijalniш uspiпjaCima (пizlazпa pokret ljivost verovatпo pokazнje шапје varijacija). Ako је zнdпја za usрi пјапјеш н svetu koпstaпta, vid uspiпjanja se razlikuje od шesta do шesta, i menja se tokoш vreшena. U Кini ј е, па priшer, tokoш dн gog perioda (pocev od ЮЋја sestog do pocetka dvadesetog veka) sistem ispita predstavljao kraljevski, ili, bolje, carski put рrеша vr hu. Као Sto је Maks Veber jednoш pxiшetio, u zapadпom drustvu stxanca Ьi pitali ko шu је Ьiо otac, а н Кini Ьi ga pitali koliko је ispi ta polozio. 65 Uspeh па ispitima Ьiо је pxveпstveni nacin stupaпja н Ьirokratiju, а polozaji u Ьirokratiji doпosili su status, iшetak i шос. U praksi, taj ј е sistem Ьiо шапје шeritokratski nego sto је Ьiо u teo riji, bнduCi da deca siroшasпЉ пisu iшala pxistнp skolaшa u kojiшa su se uCile vestine zahtevane za uspeh па ispitima. I p ored toga, ki пeski sistem regшtovaпja шапdаriпа - koji је iпspixisao reforшu drzavne sluZЬe н Bxitaпiji srediпoш devetпaestog veka - Ьiо је je dan od пajprefinjeпijЉ i, ро svешн sudeCi, najuspesпijЉ pokusaja xegrнtovaпj a рхеша zaslugama koji је ikad razvij eп н јеdпош pre diпdнstrij skoш rezimu. 66 Glavпi takшac carskoj Кiпi u оvош pogledн Ьiо је tzv. daпak u krvi (dev§inne), koji је uЬirao vladar Osшaпskog carstva - пaroCi to u petnaestoш i sesnaestom veku. lJ оvош sisteшu, i adшiпistra64 Ping-Ti (1958-59); DiЬЬ!е (1960-61). 65 Weber (1920-21); Miyazaki (1963). 66 Sprenkel (1958); Marsћ (1961); Wilkiпsoп (1964).
Centmlнi koncepti
73
tivпa i vојпа elita гegrнtovaпe sн iz pokoreпog llгiscaпskog staпov пistva. Decaci su ocigledпo Ьiiaпi па OSПOVll sposobпosti i davalo im se temeljпo оЬгаzоvапје. иA-strнja" 1 koj a је obнl1vatala пajЬistri je decake, piiliшzivaпa је ишшtrаsпјој slнzЬi" н sнltaпovom doma Ciпstvн, sto је moglo da dovede do vаzпЉ polozaja, kao sto је polo zaj velikog veziia, dok је иВ-stшја" stнpala н и sроlјпн slнzЬни 1 н oшzaпim sпagama. Od svЉ regrнta trazilo se da postarш пшslima пi. NjЉovo оЬrасепје н vladajнcн verн carstva је imalo za posledi cн - zapravo, fнпkсiјн пјЉоvо odsecaпje od vlastitЉ kнltнrпЉ koreпa, ciпeCi Љ tako zavisпijima od sнltaпa. А poSto sи mнslimaпi mшali podizati dеси kao mнslimaпe, оЬгасепј е је obezbedivalo da siпovi piipadпika elite пе Ьнdи podobпi za izbor za slиZЬu. 67 U piediпdнstrijskoj Evropi, ј еdап Oli glavпЉ puteva dшstveпe pokl'etljivosti Ьila је Crkva. SledeCi cuvenи Steпdalovн tipologijн1 kaiijere sн Ьile piistнpacпije taleпtima и исшоmи, и Crkvi, пеgо oпim и иcrveпom", н vojsci. Cak i siп seljaka mogao је zavrsiti cr kveпн kы·ij erн kao papal kao sto је zavisio Sikst V kl'ajem sesпae stog veka. VodeCi cгkveпi ljиdi mogli sи Ьiti korisceпi i па visokim polozajima и dizavi. U Evropi sedamпaestog veka1 па primer, me dн vodeCim slнgama drzave sн Ьili kщ·diпali Riselje i Mazareп, obo jica н slнzЬi kтaljeva Fraпcнske, kardiпal Кlezl, и slнzЬi lшbzbш skog сага, i пadЬiskнp Vilijam Lod, и slиzЬi C ar-Isa I. Riselje је pote kao iz пizeg plemstva, ali је Кl.ezl Ьiо siп pekara а Lod sin sиkлara iz Ridiпga. Za vladaie и Evropi, јеdпа od pogodпosti postavljaпja паюСitо katoliCkil1 klerika za miпistre, Ьila је н tome sto пisн mogli da pшizvode zakoпitи dесн koja Ьi пюglа preteпdovati da Љ пa slede па polozaj ima. U tom smislн, иpotreba klera jedпaka је sa osmaпskim oslanjaпjem па dev§ inne i s korisceлjem еvш111а па viso kim polozajima н Iimskoш i kiпeskoш caistvи. Опi sн svi primeri опоgа sto Eшest Gelпer пaziva "нskopljeпicima".68 Ргаvо је Ьilo dшgi vazaп siюk рнt drнStveпe pokl'etljivosti и prediпdнstrijskoj Evropi. Siroш Еvгоре, ll sesпaestom i sedamпae stoш vekн1 vladala је trazпja za ljudima оЬисепim za pravпikel da Ьi se popипili polozaji и пarastajнCim drzavпim Ьirokl'atijama. Iz tog razloga, amЬiciozпi ocevi slali sи sirюve da izнcavajн piavo, svi dalo se to пјiша ili пе (medн siпovima koji sн odЬili da н tom po glelitt slede zelje oceva Ьili sн Martiп Lнter i Z ап Kalvin).69 67 Рапу (1969); Inalcik (1973) 68 Ge!lner (1981), 14-15 69 Kagan (1974); Prest (1987)
74
Istoгija i clmstucna tco1 ija
Razmetljiva potrosnja i simbolicki kapital Dшgo sгedstvo uspiпjaпja u dгustvн н Eviopi Iaпog пovog veka bllo је оропаsапје stila zivota vise gшре па dшstveпoj lestvici, i нcestvovaпje ll "lЋZmetljivoj potmsпji". Raпije, Ll оvош poglav lјн, govo1·io sаш о Kuliпoj kiitici zakoпa klasicпe еkопошiје zbog toga sto пisн vazili Ll stvamoш ekoпomskoш ропаsапјu пel
Ccntmlni konccpti
75
ji, istoгica1·i пaglasavajн da Stl шаkю· пeki sаvгешепю гazшнevali 0110 sto se dogad.a i da Sll to aпaliziшli tеплiпiша koji Sll sliCпi Vе Ыепоviш. U 1·апош поvош vekн, kljнcпi koпcept koji se kшistio Ьiо је "velicaпstveпost", tеплiп koji ll sebl vгlo dobro saziшa pl'etvш·a пje bogatstva н statнs i vlast. Pisci !ере liteiatшe Ьili sн i te kako svesпi zпасаја statнsпЉ siшbola, пamcito octece. S paпska "pikю-ska kпjizevпost" sesпaestog i sedaшпaestog veka t1 s1·edis tt1 iша pokн saje jtшaka (zapiavo, lнpeza, ili pfcпm) da se izdaje za pleшiCa bas poшoctl tЉ sгedstava. Svest о tоше da se Ll ЬшЪi za visi statнs slн zi siшboliшa пiје Ьila ogiaпiceпa sашо па kпjizevпike. Јеdап gшdo пacelпik Gdaпjska н sedaшпaestoш vekн iшао је пюtо pm invidiп (" zavisti Iadi") нklesaп i па pmceljн svoje kнсе. Gotovo н isto vге ше, ј еdап se fiгeпtiпski pisac osv1·tao па "паstојапје bogatЉ da se гazlikнjн od dшgЉ", а јеdап Deпovljaпiп opisivao је patгicije svo ga gгada kao Ijнde koji tt·ose vise пеgо sto шшајн "da Ьi zadavali bol опiша koji to пе шоgн i da bi izazivali пјЉоvн zavist" . 73 U slic пoш dнlш ј еdап eпgleski pisac sedaшпaestog veka је l
Istol'ija i dntstvena teoгija
76
taj specificaп vid ропаsапја pгedstavlja шпоgо vise od takve stгate gije. Јеdпа od opasпosti teшetisanja је гedukcioпizaш, dгugiш геСi ша skloпost da se svet vidi sашо kao ilнstгacija teoгije. U ovom slн caju, рt·еснtпо pietpostavljaпje da potгosaCi - pгosto - zele da is polje svoje bogatstvo i statнs, napao је bгitaпski sociolog Koliп Kembel, koji пavodi па шisao da је stvarпi гazlog zbog kojeg ljudi kнрнјu пшоgе luksuzпe pгedmete taj sto zele da podгze sopstveпu pгedstavu о sebl.75 Najjedпostavпiji пасiп da se ispгavi skloпost ka гedukcioпi zmн jeste da se оkгепе sнpaшickoj teoгiji. Na оvош mestн шоzе stoga Ьiti koгisпo da se osvrпeшo па гazшetljivo tгоsепје iz jedпog dгugog нgla, ugla гаzшепе ili гecipгociteta.
Reciprocitet Као i н ргеЊоdпот odeljkн, ј еdап kопkгеtап ргiшег пнdi роgоd пн polazisпн tackн. S Boasovog opisa potlaca kod Kvakj нtla pгela zimo па Baгtov (Fгedгik Ва1·Њ) pгikaz Svat Раtапа. Рорнt poglavica Kvakjнtla, i kanovi sн ljнdi koji se takшice za statнs i vlast. Опi iшe tak tгose па darove i нgoscavaпje, da Ьi stvoгili dгuziпн. Autoгitet svakog kana је регsопаlап; оп је 0110 sto kmz moze da "izvнce" od svakog od svojЉ pгistalica. "Pгistalice tгaze опе vode koji iш пнdе пајvесе koгisti i пajvecu sigшпost." Za иzvгat, опi пнdе svoje slи ZЬe i svojи lojalпost. Veliki Ьгој pгistalica odaje vodi pocast (izat) i daje ти sпаgн da poпizi sиpaшike. S dгuge stгапе, роtгеЬа da za dovolje pristalice pгisiljava kaпove da se паdтеси jedпi s dгugiшa. U pataпskom drнstvн, gde cast pociva па spoljasпjem izgledи, kап sa ekoпomskim teskocama песе ншапјiti gostoljнblvost, пеgо се ј е 1110zda cak i llVecati, шаkаг 11101ЋО d a proda zeшlj11 d a Ьi hraпio posetioce i dгuziпike. Logikн koja stoji н pozadiпi ovog paradoksa геziшiгао је н opasci Вагtи јеdап od kaпova: "Sашо ovo stalпo po kazivaпje sпage drzi orlиsiпe па odstojaпjи." 76 Bartova stнdija slн caja komblпиje ziv opis s pгoпiclj ivom aпalizom i нпоsi svetlost i и еkопошiјн i 11 politikи гeciprociteta. Pre svega, Pataпi ргuzаји јеdап od шпogih рriшега ропаsапја и pгediпdиstгijskiш dгustvima, koje, ро staпdaгdiшa klasicпe eko пoшske teorije, пiје racioпalпo (нр. gше, stг. 53-54). Као пi pogla vice Kvakjatla, kaпovi nisи zaiпteiesovani da goшilajи Ьlago sашо Iadi sebe; опi ga tiose па иgoscavaпje. 75 Campbell (1987, 1990). 76 Bat·tll (1959).
Ccntml11i ko11cepti
77
Ako klasicпa ekoпoшska teorija пе uspeva da objasпi опо sto Kvakjнtli i Pataпi нistiiш сiпе, она - јаsпо је - trazi da Ьнdе шo difikovaпa. Sнstiпske шodifikacije precllozio је cetrdesetil1 godiпa ХХ veka Karl Polaпji, koji је, kao i Кнlа dvadeset godiпa kasпije, kr'itikovao ekoпoшiste sto podr-azшnevaju da Sll пјЉоvе geпeraliza cij e tшiverzalпo validпe. ћеша Роlапјiјн, postoje tri оsпоvпа siste шa ekoпorпskog orgaпizovaпja. Sашо јеdап od пjih - trzisпi si steш, pocivrgava se zakoпiшa klasicпe ekoпoшske teorije. Preostala dva vida orgaпizovaпj a Polaпji је пazvao sisteшoш "recipгociteta" i sisteшoш "redistriЬнcije" .77 Sisteш гecipгociteta se zasпiva па dаш. U ј еdпој stиdiji о ostг viшa zapadпog Pacifika aпtropolog Maliпovski је иkazao па posto j aпje krиzпog sisteшa rаzшепе. Niske od skoljki za шisice pиtovale Sll ll јеdпош ргаvси, а пагиkviсе od skoljki pнtovale sи ll dшgош. Као sto је оп pokazao, to razшeпjivaпje пiје iшalo еkопошskи vredпost, ali је odrzavalo dшstveпe solidarпosti. U сиvепош ogle dи о dаш, Marsel Mos је izveo opsti stav iz ргiшеrа te vгste, tvтde Ci da је ovaj "aгhaicпi oblik гаzшепе" iшао veliki dшStveпi i verski zпасај, i da је poCivao па tri перisапа zakoпa: obavezi da se daje, obavezi da se priшa i obavezi da se иzvгаса.78 Nеша takve stvari kao sto је "besplataп" dal'. Polaпji је н geпeralizovaпjи otisao stepe пiш vise, proglasivsi dar сепtгаlпiш obelezj eш prvog od svoja tri шodela ekoпoшskil1 sisteшa. Polaпjijev dшgi sisteш se zasпiva па Iedistr'iЬнciji. Опdе gde se darovi l'аzшепјнјн шеdн j edпakiшa, redistriЬнcija zavisi od hiје гагћiје koja postoji н drнstvн. ТгЉнti pгiticн н шеtгороlн пekog caгstva i oticн ропоvо ргеша рюviпсiјаша. Vode kao kaпovi Раtа па гаsроdеlјнјн svojiш pristalicaшa dоЬга koja sн опi oteli od stra пaca. Od pгistalica se пе осеkнје da kasпije vrate t.iobгa, vec da ро пнdе пeki dшgi vid, kako ga aпtropolozi пazivajн, " нzvl'atпog da vaпja" . Ove ideje sн iшale pгilicпog нticaja па istoricaгe koji se bave pгivredпiш zivotoш и prediпdиs trijskiш drиstviшa, iako sи опi bili skloпi da igпorisн distiпkcijн kој и је Polaпji пapravio izшedи reci pl'Ociteta i redistriЬиcije, i da koпtrastirajн dva sisteшa, arhaicпi i шodemi. Na priшer, rнski шedievist Атоп Gшjevic је proиcavao rаzшепн dю·ova и sredпjovekovпoj Skaпdiпaviji oslaпjajнci se па Maliпovskog i Mosa, da Ьi aпalizirao obrede koji prate clarovaпje, okolпosti (oblcrю svetkoviпa), vrste darovaпiћ predшeta (шacevi, 77 Polaпyi (1944); нр. Block i Sошегs (1984). 78 Maliпowski (1922); Maнss (1925); нр. FiгЊ (1967), 8-17
78
lstm·ija i dmStvcнa tc01 ija
prstenovi itd.), obavezн da se нzv1-ati istom viednoscн itd. Njegov fraпcнski kolega Zorz DiЬi је naglasio fнnkcij e Iazmeпe daюva н razvojн ekonomij e ranog sredпjeg veka. Brodelova amЬiciozпa s tн dija о materij alпom zivotн i kapitalizmн u ranom пovom veku ta kode duguje mпogo idejama Polaпjija, koji se vise рнtа citira u tom tekstн. 79 Bilo da је izvoшo proistekla iz Citaпja Polaпjija - ili пiје, Tompsonova нtiсајпа ideja "moralпe ekoпomije" se moze lociiati н оvн tradicijн. Као sto sam raпije sроmепно, ideja moralпe ekoпo mij e је ј еdап od Siazmeшo retkil1 piimeia da је neki koпcept sko vaп od istoricю-a kasпije рrЉvасеп od delatпika 11 drнgim discipli пama. Da bнdemo tacпi, Tompsoп је iz1-az "mогаlпа ekonomija fa brickog sistema" proпasao 11 Filozofiji mmшfпktum (Philosopl1y of Manнfactшes, 1835) End1j11a Јша, н kojoj se о religiji govori eko пomskim termiпima, kao о delн " moгalne masiпerije" sistema. Me dнtim, Tompsoп је Јша okreп11o пaglavce tiшe Sto је izraz нpotre Ьio za оzпасаvапје mшalizovaпe ekoпomske панkе, izgradeпe па ideji о p1-avicпoj сепi i пametane od stiaпe masa н XVIII vekн, н vt·emeпima gladi. 80 Da li sн se te mase osvrtale па пеkо zlatпo doba н proslosti, kako to Tompsoп pгetpostavlja, stvaг је о kojoj se moze гaspravljati. Опо sto је ј аsпо, j este da Sll рrонсаvапја drнgil1 dш stava, пekih toliko udaljeпЉ od Eпgleske kao sto је jugoistocпa Azi ja, otkrila da koпcept "moraJпe ekOПOmije" ШОZе Ьiti рЈоdап.81
Patronat i korupcija S ekonomske tacke gledista, Svat Pataпi рrнzајн нpecatljiv primer sistema гedistriЬucije koji se odrzao do паsЉ dапа (tereпsko istгazi vanje, па kome se zasniva Baгtova kпjiga, obavljeпo је pedesetЉ godiпa). Politicka strнktшa pataпskog dп1stva је jedпako vredna раzпје. Опа se zasпiva па patl·oпatн. Patroпat se moze defiпisati kao politicki sistem koji se zasпiva па peгsoпalпim odпosima izmedн пejedпakih, izmedн voda (ili pa trona) i njihovih sledbeпika (ili klijeпata). Svaka straпa ima пesto sto пюzе da pruzi drugoj . Кlijeпti patroпima prнzaju politickн po drskн i postovaпje, koje ispoljavaju pнtem mпostva simbolickih ob lika (gestovi potCiпjavaпja, jezik нvazavaпja, pokloпi, itd.). Раtшпi, 79 Gшevicl1 (1968); DLiby (1973); BгaLidel (1979), t. 2
но Е Р Тlютрsоп (1963), 359 i dalje; Е. Р. Tl1ompsoп (1971).
Hl
Steveпsoп (1985); Scott (1976).
Ccntmlm konccpti
79
sa svoje stгапе, klijeпtiшa ршzајн gostopгiшstvo, poslove i zastitн. То је пасiл па koji раtгопi шоgн da pтetvore bogatstvo н vlast. Iako se ciпi da tаспо odgovaгa posшatraпoj stvaшosti, н рој шн patгoпatskog sisteшa iша пеkЉ iпl1ereпtпil1 teskoca. Izvestaп stepeп раtгопаtа postoji u svakoш dшstvн, ша koliko da је " шо dешо" . Ipak, н пеkiш dпtstviшa, н kojiшa sн "Ьirokratske" попnе slabe а "veгtikalпa solidamost" пагосitо jaka, dшstvo se шоzе opi sati kao dгнstvo koje se zasпiva па sisteпш раtгопаtа. 82 Ipak, рш Ьlеш se tiш пе resava. Pгetpostavka da sн veze izшedu pati·orы i klijeпta terпeljпe, kao i ideja о "staleskoш dшstvн" (stг. 68), пavodi роsшаtтаса ili istшicaгa da pгevidi 1юrizoпtalлe solidaпюsti, ili sн kobe izшedн олЉ koji vladajн i опЉ kojiшa se vlada.83 Aпtшpolozi i sociolozi SLI obavili Ьтој пе aпalize delovaпja pa tl'Oлata, i to роsеЬпо u sгеdоzешлош svetu. NjЉovi zakljucci sн podгili - ili гelativizovali, ОПО StO Se ШОZе пazvati "ldasicпa" poli ticka teшija isto toliko efektпo kao sto su Polaпji i dшgi тelativizo vali klasicrш еkопошskн tешiј н. Опi sн pokazali da se - kao i tгzi ste l1 ekoпoшskoj teoгiji - раr·lашепtагпа deпюkыtija i Ьiшkratija пе rrюgн tгetir'ati kao uпiveгzalпi politicki шodel i da altemativпi si steшi iшајн sopstverш logikн. Takvi sisteшi se пе шоgн tгetiыti kao рнkа "koшpcija" ili kao "pretpoliticki" oblici шgaпizovaпja. 84 Ako па treпutak pogledaпю Eпgleskн н XV veku, роsеЬпо Is tocпн Aпglij н kako se otkriva kтoz pгepiskн pшodice Pastoп, vide ceшo јеdпо Liшstvo koje, н izvesпiш vazпiш aspektiшa, lici па Svat Раtапе (нprkos vazлiш тazlikaшa, koje sezн od siгoko гаsргоstга пјепе нpotr·ebe va tl'erюg ошzј а ра do postkoloпijalпe sitнacij e). U Eпgleskoj је sticaпje zeшlje takode Ьilo јеdап od glavпЉ ciljeva od гasliћ шнskагаса, а паdшеtапје oko zeшlje је poпekad doЬijalo пa silaп oblik, kao н slucajн kad је шоспi lord Molejпz ргigгаЬiо vla steliпstvo Gгеsаш od svojЉ sнseda, Pastoлoviћ. U Eпgleskoj sн, ta kode, veze izшedн lokalпЉ voda (" gospodaгa" ili 11gazda") i пјЉо vЉ pr·istalica (роzпаtЉ pod iшепош llpтijateljill ili 11 dobrozeleCi11 ) Ьi le tешеlјпе za oгgaпizacijн dшstva. Maliш ljнdiшa је tгebalo "dо Ьш gospodstvo" velikЉ. Pr·istalice su se dodvoгavale vodaшa пе sа шо postovaпjeш пеgо i daгoviшa. Kako је јеdпош ј еdап korespoп deпt PastoпovЉ pi'iшetio, llljнdi пе шogu doшaшiti sokolove pra zпiш sakaшa". s dшge straпe, vodaшa su Ьili potrebпi sledbeпici da Ьi uvecali svojн cast ili 11 obozavaпje" (пjilюv izat, kako Ьi rekli Pataпi). Otuda siJ опi drzali kucu otvшerш i davali pristalicaшa ��li82 Јо!шsоп i Daпdekeг (1989). 83 Silveплaп (1977); Gilseпaп (1 977) 84 Gellпe1 i Wаtе1Ьшу (1977)
80
Istm·ijп i dmstue11a teo1 ijп ·
vrej и", sto се reCi poklanjali im оdеси и Ьојаmа karakteгisticпim za porodicи gospodara i nosenи и znak lojalпosti i podrske. Drиstveпo poпasanje koje sи istoricari, nekad, inteipietirali kao reakcijи па sla maпje centralпe vlasti tokom Ratova шzа pokazиj e se kao primer mпogo opstije teпdeпcije. Da н politickom zivotн postoje patroпsko-klijeпtski odпosi, za пеkе istoricare пiје novina. Jos dvadesetЉ godina Lнis Namije ј е iz пeo tvrdпjи, и to vгeme sоkапtпи, da stгaпke vigovaca i toгijevaca nisи imale zпасаја и politici osamпaestog veka. Опо sto је tada иi stinи zпaCilo, blla је "klika", drиgim reCima grнpa klij eпata oko pa troпa, grнpa kој н пiје иjedinjavala ideologija ili program vec zajed nicki odпos piema vod:i. U slicпom dнlш, dve deceпije kasпije, Dz. Е. Nil је opisao elizaЬetaпskн politickн scenи kao sиparпistvo izme d:н velikil1 ljнdi (erl od Lesteгa protiv vojvode od Noгfolka, eil od Eseksa piotiv SesilovЉ), koji sн svaki za sebe blli okrнzeпi mгezom klijeпata. Jednom pгilikom, Lesteг је, da Ы pokazao koliko sн Ьroj ni, svoje ljнde okitio plavim cipkama, а Norfolk је иzvratio, okitivsi svoje - zиtim.85 U pozпatom prikazн гazmetljive potrosпje visokog plemstva и razdoЫjн Tjиdora i Stjнarta, Loreпs Stонп је пјЉоvо gostoljиЬlje, povodeCi se za VеЫепоm, opisao и sиstiпi kao гаsiрапје, ili роtге Ьи da "opravdajн postojanje sala koje оdјеkнји i raskosпЉ di·zav nЉ odaja, i da оdаgпаји setи i иsamljeпost polиpraznЉ zamko va". 86 Citaпje Fгedгika Вагtа, ili, zap1-avo, Marsela Mosa, navodi па alterпativno оЬјаsпјепје: Da li Ы patroпatske mгeze koje је opisao Nil mogle da postoje da пiј е bllo gostoljиЫja koje је osиdio Stоип? Ako sи neki velikasi drzali kисе otvoreпe i kada to sebl пisн mogli lako priнstiti, delovali sи verovatпo iz istЉ роЬиdа kao kanovi koji sи tako pokиsavali da odrze orlиsiпe па odstojaпjи.87 Velika koгist za istoгicaгe od aпtгopoloskog pristиpa ovim pm Ыemima је и tome sto пaglasava геd koji se пalazi ispod опоgа sto cesto izgleda - moderпim zapadпim posmatraCima - kao пered, sto пaglasak stavlja па pravila igre i pritiske па sve aktere, па vod:e пе mапје пеgо па sledbeпike, da пastave da igrajи svoje нloge. Ne ke пovije stнdije fraпcнske politike н sedamпaestom vekн iskoristile Stl sve vесн aпtropoloskн literatиrtl о patroпatн. Опе носаvајн, па primer, da је kardiпal Riselje blrao р оtсiпјепе па persoпalпoj а пе па impersoпalпoj osпovi; drнgim reCima, Riselj e пiје tragao za пaj sposobпijim kaпdidatom da ы рорнпiо dati polozaj, vec ga је da85 Namieг (1928); Nea]e (1948). 86 Stoпe (1965), 555 87 Up Неа] (1990), 57-61
Ccntmlni konccpti
81
vao пеkош od klij eпata ili, da se poslнziшo ekspresivпiш izrazoш iz sedaшпaestog veka, пеkој od svojЉ "kтeattнa" . Njegov rпetocl selekcije је Ьiо daleko o<.i "Ьi1·okтatskog" nюdela (gше, str. 38). Me dн tiш, iшао је svoje racioпalпo opravdaпje. Riselje шozda пе Ьi po liticki preziveo da пiје delovao па taj пасiп. Bili S ll Шll potrebпi potciпjeпi н koj e se шоgао poнzdati, а osiш rodaka шоgао se poнzdati sашо н svoje kгеаtше, bas kao sto sн se i vladari шogli poнzdati sапю н svoje шiljeпike.нs Sегоп Keteriпg н svojoj stнdiji о раtгопiша, klijeпtiшa i опош sto (idнci za aпtгopologorп Eiikoш Volfoш) пaziva "posгedпiciшa" izшedн пјiћ, tvidi, pak, da sн н Fгапснskој н sedaпшaestoш vekн patгoпatske ш1·е:Zе postojale нporedo sa zvaпicпiш politickiш нstа поvаша i da St.l dopнпjavale te t.I staпove, te da Stl drнstveпi obredi dагоvапја slнzili politickiш svгlыша. I tн је vlast zavisila od гаzше ле. Medнtiш, Keteriпgova isto tako нkаzнје da је taj sisteш dao po zitivaп dopгiпos politickoj iп teg1-aciji, ро сеrш podsticaпja sнkoba i "korнpcije". Ostavljeпi sшо s pшadoksoш о ј е<.i пош sisteпш za koji se kaze da pogodнje i staЬilпosti i sнkоЬн (нр. str. 1 10).89 РrоЬlеш "korнpcije", koji је izЬio па povisiпн vise рнtа н оvош pгikazн, zaslнzнje шаlо vise раzпје. Piedstavlja li taj tегшiп ista vise пеgо liспн ргосепн koja iшplicira ораdапје staпdarda od шогаlпоg zlatпog doba н пеkој tacci н proslosti'? Је li to, prosto, eti keta kојош se pгipadпici tzv. Ьiюkыtskil1 <.i шstava slнze da Ьi oшa lovazili dшge лаСiпе шgaпizovaпja politickog zivota? Pretpostaviшo da korнpcijн defiпiseшo ла relativпo нzdrzaп пасiп: kao ропаsапје koj e odstнpa od fоrшаlпЉ dнzпosti пеkе ј аv пе нloge. U kojiш dшstveпiш sitнacijaшa se ta vгsta ропаsапја j a vlja ili cveta? Ш, bolje, н kojiш <.i шstveпiш sitнacijaшa se opaza da cveta? Ako pitaпje foпrшliseшo ла ovaj пасiл, шi vidiшo da је ko rнpcija - deloш - н оkн posшatraca. S to је dшstvo fоппаlпо or gaпizovaлije, ostrija је гazlika izшedн јаvле i pгivatпe sfere, i vidпi ji се Ьiti slнcajevi koшpcije. Као i н slнсајн la:aljevskog ili dvшskog "шiljeпika" (о kоше sшо govorili па stг. 54-55) vredi se, isto tako, zapitati vrsi li ovo is kvaгeлo ролаsапје dшstveпн fнпkсiј н za j avлost isto kao i za uше sапе ciпovпike; da li ga, ла ргiшег, treba posшatгati kao oЬlik ak tivпosti gшре za pгitisak? То pitaпje vodi drнgoш рitапјн. DoЬija li koшpcija IazliCite oЬlike н гazlicitiш kнltшаша'? Moglo Ьi se ла ргi шеi·, гazlikovati davaпje povlastica od stгапе ciпovпika пјЉоviш го88 Rапшп (1963) 89 Wolf (1956); Ketteriпg (1986);
l! p Leшarclыпd (1981).
82
Istm·ijп i timstщnп tcoгija
d:acima i prijateljima, od prodavaпja tiћ povlastica, dшgim reCima, od iskOiiscavaпja sluzbe u skladн s pt-aviliшa trzista. Po1-ast koшp cije н оvош dшgош znaceпju izgleda da је deo opsteg пsропа ti·zi sпog drпstva od osaшпaestog veka паоvашо.90 Stпdija fraпcнskog istoricaгa Z ап-Fгапsоа Vakea othiva jos је dап aspekt рrоЬlеша. U Fit·eпci osaшпaestog veka пeki visoki Ci пovпici izvedeпi sн па sнd, optuzeпi sto za џопеvеш dt·zavпog поvса, sto za рriшапје poklona za нslнge koje su ciпili pгivatпim li ciшa. Vake tvrdi da је politicka dimeпzija koшpcije (koj a Ьi se goto vo шogla opisati kao "hadeпje" vlasti od пadred:eпiћ) podjedпako vazпa kao ekoпoшska, i da, u оvош slнсајн, odrazava dпgotl"ajпo opiiaпje patl"icijskih ciпovпika (koji sн пegda Ьili анtоnошпi) Veli kim Vojvodaшa, koji su iш vlast preoteli н sesпaestom i sedaшпae stom vekн. 91
Vlast Rasprava о patroпatu i koшpciji dovela паs је do рrоЬlеша vlasti. "Vlast" је terшiп koji је н toj mel"i нtisпut н svakodпevпi jezik, Ьаг па Zapadп, da шоzе da izgleda пеsроrап. Med:нtiш, taj privid ja sпosti је varljiv, sto zаklјнснјешо iz stнdija о ideji vlasti н drнgiш kultшaшa, па priшer п kнltшi Jave, gde se vlast sшati-a oblikoш tv01-acke eпergije, kојн takmaci шоgн јеdап dшgош preoteti.92 Slic пa рrеснtпа pietpostavka obt-azнje i оsпоvн ideje 'Ъarizшe" (gore, str. 18; dole, stl". 95). Bilo da se sшаtш eпel"gijoш ili пе, vlast је koпcept koji se cesto reifikпje. Lako se пziша da пеkа osoba, gшра ili iпstitнcija н пе kош datoш drпstvн - па piimer "vladar", "vladajнca klasa" ili po liticka "elita", "iша" tн vlast, а da је svi ostali пешајп. Као sto је ame1·icki politikolog Harold Lasvel ј еdпош пstvt·dio u svom ноЬiса јепош, zajedljivoш stilп, " Опi koji iшајп пajvise sн clita; ostali su masa".93 IstOiicari sп cesto пsvajali оvп рiеспtпн pietpostavkн. Med:пtim, postojaпje elite vlasti п пеkош datom drпstvu је bo lje smatrati za hipotezп пеgо za aksiom. Probleшi пpleteпi п veгifi kovaпje te hipoteze, zapiavo п defiпisaпje tog koпcepta, шоgп se ilпstrovati pozпatim spoiom oko podele vlasti 1.1 Sjediпjeпiш Diza vama. Robert Dal ј е, па piiшel", tvгdio da је " шodel elite" шоgнсе 90 91 92 93
Кlavereп (1957); Scott (1969). Waquet (1984); нр. Litcblield (1986). Апdегsоп (1990), 20-22. Lasswell (1936), 13.
Ccn tmlni konccpti
83
testiгati samo опdа kad se оd!нснје о pitaпjirпa н kojiшa postoji vi dljiv sнkоЬ iпteiesa гazlicitil1 gl'llpa н dшstvн. Ova foшшlacija је sigшпo нпе!а vise јаsпосе i pгecizпosti Ll 1·asp1·avн. Medнtirп, Dal је izlozeп kтitici пе sашо zbog tvгdпje da SLI Sjediпjeпe Dгzave рге иplшalistickeи пеgо иelitistickeи, пеgо i zbog олоg sto је лаzvало пj egoviш ијеdпоdiшепziопаlпiши videпj eш vlasti, koje se LISl'edSl'e dнje па odlнcivaпje а zалешашје пасiпе ла koj e pojediпa gшра ili gгнре шоgн Ьiti н stапјн da оdгеdепа pitaпja ili ргitнZЬе iskljнce iz politickog dпevпog 1·edaY·1 S tacke gledista istoгicar·a prediпdнstl'ijske Еvгоре, а pogotovo sa staпovista aпtшpologa, opsta pitaпja koja se пашесн н ovoj гas pгavi izgledajн gotovo лeгazп1l'sivo ispгepleteпa s ргеснtпiш pгet postavkaшa о zvaпicпo deшokгatskiш politickiш sisteiпiшa i леkој visti gшра za pгitisak koj e ti siste�пi p1·oizvode. Ра ipak, лароr da se ove dve Vl'Ste ргоЫеша гazdvoje viedaп је tшda. Na ргiшег, pt·oнcavajнCi p1·ipadлike patr·icij ata Ll Veпeciji i Arпsteidaшн sedaш пaestog veka, паsао sarп da је kot·istaп Dalov паСiп testil·aлja "шo dela eliteи . Neki istoгicaгi tгeЊ·ali sн Vепесiјн sedaшпaestog veka kao и dешоkтаtiј ни pleшica (iako Љ је Ьilo 2.000 н popнlaciji od 200.000), dok dшgi zastнpajн шisljeпje da је vlast vгsila шаlа oligaг !1ij a шшtаr· te grнpe. Dalov claпak је шепе podstakao da паюСitо pazljivo ispitaш sнkobe. Та istгazivacka stгategija пiје нkljнCivala ргеснtпн pretpostavkн cla se vlast v1·si jediпo н slнcajeviшa sпkoba, пеgо sашо to da sнkоЬ Ciпi vidljivijoш пјепп l'aspodelн. Nije пkljп civala ргеспtлн pгetpostavkll da Sll sva vazпa pitaпja гaspravljaпa ј аvпо, а jos rпапје da sп zabelezeпa н dоkшпепtiша, koji se jos сп vајн. Опа је sarпo ргеспtпе pietpostavke pгetvoгila п l1ipoteze, ko je se, Ьагеш doпekle, шоgн testir-atiY" Dalove kriticaгe је, opet, Stiveп Lнks ki'itikovao zbog и dvodi шeпzioпalпogи pogleda koji оЬпћvаtа шапiрнlасiјп i dопоsепје od lнka, ali zапешашје шпоgо toga dшgog, нklјнснјнСi ишос da se ljнdi spl'ece . . . da iшajtt ргitнZЬе oЫikovanj eш пјЉоvЉ регсерсiја, spozпaja i pгefereлci ла takav паСiп Lia ргЉvаtе н!оgн н pos toje ceш гedLI stvari.и 96 Majkl Мал је нkazao da Sll и dшstva sаСiлјепа od dшstvenopгostoшЉ шreza vlasti koje se visestntko preklapajн i рr·еsесајни. Оп лastavlja i pгavi Iazlikн izшedп cetiri izvoгa vlasti: ideoloskog, ekoпoшskog, vojпog i politickog. 97 I Мапоvо bavljeлje ideoloskoш vlascн, i Lнksovo bavljeпje ирегсерсiјаша i spozлaja94 90 96 97
Daiii (1958); Bacl1гacl1 i Вur atz (1962); L!p Giddeпs (1 985), 8-9 Вшkе (1974). Lllkes (1974), 24 Мапп (1986) 1, 518-521
84
Istoгija i dгustvena tem·ija
ma", impliciraju da onaj ko proucava vlast mо1Ћ ispitivati пе samo politicke struktшe vec i politicku "kнltшu" . Тај termin, koji је u diskшs politikologa нsао pedesetih а isto ricara sedamdesetih, moze da se definise kao politicko zпапје, ideje i оsесапја koji sн prisнtni па пekom datom mestu i u пekom datom vremenн. Оп obнhvata " politickн socijalizacijн", tj . sredstva kojima se to znaпje, ideje i оsесапја preпose s geпeracije па geпeracij u.98 U Eпgleskoj н XVII veku, na pгimer, сiпјепiса da su deca odrastala н patrijarhalnim porodicama morala im је olaksati prЉvataпje patri j arhalпog drustva, пе dovodeCi ga н pitaпje. Govoreпo im је da po korпost kralju пalaze ЬiЫijska zapovest "Postuj оса svojega" (о maj kama se zпаtпо mапје govorilo).99 Jedna od implikacija ovog, pretezпo aпtгopoloskog pristupa vlasti је da се relativan uspel1 Ш neнspel1 pojediпih oЫika politic kog or-gaпizovaпja - па pгimer demokгatije zapadпog stila н гazliCitim podrнcjima Ш гazпim periodima ostati neгazumljiv bez рrонсаvапја sire kнltшe. Drнga је implikacija ovog pristнpa potre ba da se simboli shvate ozЬiljпo, da se prepozпa пјЉоvа sпaga н moЬilisaпju politicke podrske. Moderпi izbщi su, па primer, proн cavaпi kao oЫik ritнala koji se vise нsredsredнje па licпosti пеgо па sporпe predmete, zbog toga sto ih to Ciпi diЋmaticпijim i pгivlacпi jim. 100 Bilo Ьi dоЬго imati vise stнdija о izboгima н гaпijim periodi ma - recimo, н Engleskoj osamпaestog veka - ргеmа ovim smeг nicama. Neka пovij a ргонсаvапја Fraпcнske revolнcij e, па drнgoj stiЋ пi, нsvojila sн tн tacku gledista i tretirajн simbole гevolнcije pre kao сепtгаlпе nego kao регifеше Ciпioce pokreta. Tako је francuska istoгicaгka Mona Ozuf posvetila kпjigн aпalizi revolнcioпarпЉ svet kovina: Prazпikн Federacije, Ргаzпikн Najviseg Bica, itd., pridavsi пaroCito раzпјн пaCiпima па koje sн шgaпizatori pokнsavali da pгestrнktшirajн percepcije ргоstога i vremeпa kod нcesnika u zЬi vaпjima. Sistematski se пastojalo па stvагапјн поvЉ posveceпih prostora, kakav је, па primer, Marsovo polje н Parizн, da Ьi se za meпili tгadicioпalпo katolicki. Americka istoricarka Lin Напt је, opet, pokazala da је н Fraпcнskoj devedesetih godiпa XVIII veka razliCita odeca predocavala гazlicite politicke stavove. Ona пaglasava zпасај trobojпe kokarde, kape slobode i drveta slobode (vrsta majskog dг veta koje је poprimilo politicko zпacenje) u опоm sto teoreticaгi пa zivajн "politickom пюЬilizacijom" ljнdi. Do maja 1792. godiпe је za98 Almond i Verba (1963), 1 2-26; Baker (1987). 99 Scl1ocl1et (1975).
!ОО
Edelшan (1971); Bennett (1983); Kertzer (1988).
Centmlni koncepti
85
sа<-1 ено 60.000 drveta slobode. Na takve пасiпе ideje i ideali revolu cij e Sll Pl'Oclil·ali ll svakodпevпi zivot.НJ I Dшgi kнltшoloski pristнp poli tici је rad Jirgeпa Habermasa о pieobrazaju опоg sto оп пaziva "javпom sferom" ( Offen tlicllkeit) н osaшпaestom vekн. Habermas гaspгavlja о prodoru bшzoazije н tгadicioпalпн javпu sfeш, оgrапiсепн na шаlоЬгојпu elitн, koja ј е гazvila sopstveпe iпstitнcije, kao sto s u kafaпe, pozoгista i пovine, пашсitо н velikim gгadoviшa. 102 Sa zaostatkoш od пekill dvadeset got.i ina, ovaj koпcept јаvпе sfeгe нlazi н diskшs istшicara. 103 Pl'ilicrю је iгопiспо da ј еdпа od istoгijskill stнdija koja I'evпo sпo slecli taj шodel и пjegovirп koпceptima, шetodiшa i шganizaciji kтitikнje Habeпnasa da ргорнstа da govшi о zепаша. Dzoan Lan dis tvrdi da Sll zene pokнsavale t.i a udн ll јаvпн sferu tokoш Fraп шske I'evolнcije (kad је za Deklamcijom о pmvima coveka brzo usledi la Deklamcija о pmvima iene), ali da su uvidele da iш је рнt zapгe cen : " RepuЬlika је izgi'adena pюtiv zena, а ле sашо bez njih." 104 Na јеdпош opstijeш пivон, Habeпnasov prikaz podleze hitici da је koпcept "javna sfera" mапје ј аsап пеgо sto izgleda, i da razli Citi periodi, kнltшe i razlicite dшstvene gгupe (па prirпer шнskarci i zene) шоgн povlaciti graпicrш liпijн izшedн j avnog i privatnog па гazliCitim шestiшa. Isto vazi i za " politikн", teпnin koji siri znacenje da bi obнllvatio пеfопnаlпе, пevidljive aspekte vrseпja vlasti. Misel Fнko је rпеdн ргviша zastнpao рl'Онсаvапје "шihopolitike", drн giш reCiшa, v1·seпja vlasti н шпоstvн iпstitнcija ша!Љ razmera, нk lјнснјнСi zatvore, skole, bolпice, ра cak i porodice (gore, str. 56). То glediste је Ьilo smela sнgestija н vгeme kad ga је on obnaгodovao; daпas је нveliko па рнtн da postaпe шtodoksпo.
-
Centar i periferija Pюcesi politicke centralizacij e sн tгadicionalan pгedmet рrонсаvа пја. Koncept "peгiferija", s drнge stгапе, нsао је н opticaj relativпo skoro kao islюd гasprava koje sн vodeпe medн ekoпomistima raz voja, kao sto sн Raнl Pгebls, Pol Ваrап i Апdге Giпdeг Fraпk, pede setЉ i sezdesetЉ godiпa. SledeCi opste crte Leпjiпove aпalize impe гijalizшa i Maгksove aпalize kapitalizma, ovi ekoпomisti sн tvrdili da sн koпtlЋsti izmedн Ьlagostaнja iпdнstгijalizovanЉ пасiја i siro-
нн
Ozoнf (1976); Ннпt (1984Ь)
102 НаЬеппаs (1962); нр. Hol1eпdaћl (1982). 103 Сгоw (1985), 1-22; Dooley (1990), 469-474; Clщ·tier (1991). !04 Laпdes (1988), роsеЬпо, str. 5-12.
86
Istoгijп i dmstucnп tсогiјп
mastva tzv. пerazvijeпЉ zemalja supгotпe straпe iste medalje, ilu stгacija опоgа sto је Maгks пazivao stшktшпim "pгotivгecпostima" kapitalistickog sistema: "Metl·opola oduzima ekoпomski visak od svojЉ satelita i pгisvaja ga za svoj vlastiti ekoпomski razvoj ." Otнda i izгaz: "1-azvoj пerazvijeпosti". 1 05 Istoгica1·i iz Poljske i Madarske posluzili sн se ovom teoгijom zavisпosti da Ьi гazresili јеdап oCigledaп paгadoks l! evl·opskoj isto riji: Ciпjeпicu da su se uspoп giadova i ораdапје kшetstva п zapad пoj Evгopi odvijali gotovo п isto vгеше, и sesпaestoш i sedamпae stoш vekп, kada i ораdапје gгadova i uspoп tzv. dшgog kшetstva п istocпoj i "ceпtralпo-istocпoj" Evropi. Aшericki sociolog Iшап пеl Valerstiп је otisao koiak dalje п svom pгikazн нsропа kapitalizшa, kоmЬiпнј нСi teшije latiпoaшeгickil1 ekoпoшista i istocпoevгopskil1 istoгicara, i tvrdeCi da је села ekoпomskog razvoja па Zapadн пklјп civala ле sашо kшetstvo па Istokп, vec i ropstvo п Novoш svetп, kao deo поvе podele rada izmedн "jezg1-a" i "periferije" . Piomeпe п опоmе sto је оп пazvao "polпpeгifeгijom", пaroCito п sredozemпoj Ev1·opi, oblikovale sп deo istog svetskog sistema. ћostorпi koп cepti tako igгајн сепtгаlпн нlоgн п Valerstiпovom ргеstшktпriгапј н maгksisticke teшije dшstveпe рюmепе (dole, stг. 145) . н16 Modeli ceпtaг-periferija sн korisceпi i н dmgim роdшсјiша: od politike do kнltшe. Istшicaг Vilijem Mekлil, па primer, orgaпi.. zovao је рrонсаvапје Osmaпskog caгstva osloпivsi se па taj model. Efikasпost s kojom se оп slнzi modelom da Ьi objasпio sled ргоше па kтoz vise geпeracija Ciпi је primerom prikladпim za podrobпiju raspravп. Mekпil potice sa ы·еdпјеg aшerickog zapada, а predavao је н Cikagн; пjegovo ргопсаvапје опоgа sto пaziva "evropskoш graпi coш stepe" otkтiva oCigledaп dнg Fгedeгikн Dzeksoпп Ташеrп (go re, str. 23). Medнtim, Mekпil se шпоgо vise пеgо sto је to Tarпer ikada Ciпio bavi pгirodoш odпosa izшedп сепt1-а i perЦerije. Njego va је glavпa teza da је н Osmaпskoш carstvп "сепtаг mogao da iz drzava orgaпizovaпп vојпн silп velikih razmera tokom dнzeg vrе шепа sашо pljackajпCi perifeгпe zajedпice". Рlеп koji је tako Ьiо sa kпpljaп spasavao је reziш пнzdе da пgпjetava seljastvo ll sopstve пim ceпtralпim proviпcij ama. Osvajaпje је samo sеЬе isplaCivalo. Uz to, iako Mekпil to пarocito пе пaglasava, tzv. daпak н kтvi sakнpljaп od l1riscaпskog staпovпistva оsvојепЉ pгoviпcija - pod sticao је meritokтatsl
1 05 1 06
Вшап (1957); Fraпk (1967). Walleгsteiп (1974); пр. Skocpol (1977), Ragiп i Cl1irot (1 984).
Ccntml11i konccpti
87
Caгstvo је stoga Ьilo нрr·еgлнtо н лергеstапо osvajaпj e. Рiо Ыеш Osшaлlija Ьiо је н tоше sto se osvoj eпo пiје rпoglo odгzavati а пi graпica beskxajлo sir'iti. Као sto Mekлil нbedljivo dokazнje, taj pioces ekspaпzij e је Ьilo rшzпо zaнstaviti iz r-azloga koji sн tl osлo vi logisticki. "Jediлo delotvoшo ogiaлiceпj e ekspaпziji tшske vla sti", pise оп, 'Ъila је гazdaljiпa kојн је sнltaпova vojska шogla pr·eCi od svojill zirпskil1 boi'avista н sezoпi pol1oda." Ova graпica је dosegлнta ll dmgoj poloviлi XVI veka, а vге ше kad је Iavпoteza sila sapaшickill caгstava, Osrпaпskog i Hab zbшskog, dovela do pat-pozicij e. Gгапiсла zопа izrпeda carstava ј е pastoseпa, р о pгiгodi stvшi, o d оЬејн stгапа, а t o ј е z a isl1od iшalo da sн "i sаше орегасiје tшskill voj ski па teieпa . . . па kхај пјiш tac kaшa пjilюvog efektivпog akcioпog гadijнsa stvaгale нslove koji sн Љ spгecavali da iclн dalj e." Kad је ekspaпzija piestala, politicki sisteш је росео da se dez iпtegгise, cak i dmstveлa stmktшa pocela је da se шелја. Vojпici sa se skыsili па zeшlji, а "kod vојле elite caistva је aziшao rпаlы паgоп ka паslеdпош sшепјivапј н" . Тоше Ьi se шoglo dodati da је veiOvatпo pl'esasio pr'iliv l1riscaпske dece нpotreЫjive za геgшtоvа пје elite. Poiezi sн sшeлjivali pljackн kao glavнi izvor pr·Hюda, ра је орtегеселје seljaStva pшaslo. Poceli sн лicati lokalлi agledлici i politicki sisteш је postajao шалје ceлtгalizovaл. Ukxatko, orgaпiza cij a ceлtl'a se pieobiazila рrошелаша koje sa zapocele па peгife riji. Io7 Teoreticaгi i istor'icшi iz Skaлdiпavije, koji sebe cesto орisнјн kao staпovпike peгiferije Evrope, pokazali sн пaroCito iлteresovaлje za ovaj koпcept. Na piiшei, пorveski politolog Stajп Rokaл је ро лнdiо tipologija razliCitЉ шоgнсЉ odпosa izшeda teritorijalпЉ Sie dista i лјilюvЉ роtСiлјелЉ per·ifeгija, ispitнjнCi stepeл "izdvojeпosti ceпtia", stepeп "iпtegiisaпosti perifeгije", sпаgн "faktora staпdaгdi zacije" itd. а doba fшшirапја пасiопаlпЉ drzava а zapadпoj Evro pi. Ioн Iлtelektaalпa elegaлcija aпaliza рошоса para sнpюtstavljeлЉ, а kошрlешелtаrлЉ koлcepata је kхајпје zavodljiva. Korisceпj e tЉ koпcepata Ьi шoglo da ollгabl'i apiazлjavaпje jedпog plodoлosлog, а sыzшешо zапешаiепоg sшera istorijskog ispitivaлja. Istoricari sн лavikli da рюнсаvаја ceлtralizacijti, ali j edva da sa i poceli da istra zaj н proces "per'ifeгizacij e". Ocigledaл piiшer dolazi iz istorije jezi ka; sve јасн politickн ceлtгalizacijti Bгitaпije i Fraпшske а deve tпa107 McNeill (1964); нр. McNeill (1983) I OH
Rokkaп (1975), роsеЬпо, stг.. 565-570
lstol'ija i dгuStvcna tcol'ija
88
estom vekи pratilo ј е iЉ·епје eпgleskog i f1-aпcиskog а margiпalizo vaпje ili periferizovaпje bretoпskog, velskog, okcitaпskog, gelskog i tako dalje. 109 Ima паrаvпо i sиprotпih kretaпja, pokreta preporoda jezika па periferiji, иklјпснјиСi i deklaracij e о пezavisпosti proviпcij skih ili koloпijalпih oЬlika jezika, kao и slисаји americkog ili aиstra lijskog eпgleskog. Svi ovi koпcepti imajи svojн vredпost, ali i сепп. Na primer, dvosmisleпost. Termiп "ceпtar" se пekada koristi н doslovпom (ge ografskom) zпасепјп, а drиgi рнt н metaforickom (politickom ili ekoпomskom) zпасепји. Osled toga sи i iskazi рорнt: "Ceпtralizaci ja Fraпcнske је Ьila delo Lија XIV", mпogo mапје jasпi пеgо sto па prvi pogled mogu izgledati. Drнgi proЬlem нastaje iz Сiнј енiсе da пеkе aпalize, па primer, Rokaпova, podrazиmevajи sagledavanje drнstva koje istice ravпote zи, dok drиge, kao Valerstiпova, пaglasavajи koпflikte. {) slнсаји te oreticara nerazvijeпosti, pokazalo se da kljнcпi koпcept "viska" izi skнje razjasпjeпje i da пiје prиzeno dovoljпo dokaza da Ьi se poka zala ekoпomska zavisпost jezgra od politicki zavisne periferije. 110 Medнtim, ove kritike пе podrazнmevajи da pomenнte koпcepte treba пapнstiti пеgо samo da Љ treba koristiti oprezпo, иосаvајнСi гazlike izmedн razliCitih tipova сепtга: politickog, ekoпomskog ili cak - ideoloskog. Na primer, americki sociolog Edvard Sils aпalizirao је опо sto пaziva ceпtralпi vredпosпi sistem" drнstva i ceпtralпi iпstitиcional пi sistem koji оп legitimise. "Оп је ceпtralaп zbog svoje prisne po vezaпosti sa oпim sto drнstvo drzi da је sveto; on је ceпtralaп zato sto је prihvaceп od vladajнcih aиtoгiteta и drиstvн. Ove dve vrste ceпtгalпosti sи zivotno povezaпe. Svaka od пjih odredнje i podнpi re опн drиgu". 1 1 1 Primera radi, postovaпje s e pojediпcima нkаzнје saobrazпo tome koliko sи нdaljeпi od сепtга drнstva. Na taj паСiп, Sils dovodi ll vezи vazпe (ili, cak, "ceпtralпe") teme ll radн Dirke ma (о sakralпosti drнstveпog poretka) i Vebera (о fепоmепн l1aгi zme). Меdн istorijskim stиdijama koj e se koriste S ilsovim idejama пajslavпija је, sigurno, опа о bozaпskom kraljevstvи па Balijн de vetnaestog veka, aпtropologa Кliforda Girca. U toj stнdiji анtог isti ce опо Sto пaziva ekspresivпom prirodom" baliпeske drzave i teo rijн "egzemplarпog ceпtra", tj . idejи da sи vladar i пjegov dvoг "и 11
11
109 Certeau, Revel i Julia (1976); Grillo (1989). 11о McKeпzie (1 977); Lапе (1976) ш
Sl1ils (1975), 2.
Centml11i konccpti
89
isti шаl1 шikтokosшos пatprirodпog poгetka . . . i шateiijalпo ovaplo ceпje politickog pшetka". 1 12 Za vгеше сегешопiја па dvoгu, vladar je sedeo пероkтеtап <.i a Ьi "ргојiсiгао оgгошап шiг и sгediste gш zпicave aktivпosti". Јеdпа od пајsпаzпiјЉ ilнstгacija te gтozпicave aktivпosti j este opis slozeпe pгocesije koj a se okoпcala spaljivaпjeш baliпeskog гadze, шшlоg 1847, LI kojoj SLI пjegove kопkнЬiпе po skakale н рlашеп ргеd осiша pedesetak l1iljada роsшаtгаса. А teгi tOI"ija kојош ј е vladao radza Ьila ј е шаlа i пjegova vlast Ьila је о gга пiсепа. "Опо sto је и pгedstavlj ackoш pogledн Ьila visoka ceпti-ali zacija, н iпstitнcioпalпoш pogledн је Ьila епопнпа dispeizija" . ш Ројаш posveceпog ili egzerпplaшog ceпtra j edпako је геlеvап tап za Еvгорн. U sec!aшпaestorп vekн, па ргiшег, kтaljevski dvoг sagledavao se kao шikтokosrпos vaseljeпe. Sobe н palataшa, koje sн пosile iшепа ро рlапеtаша i pгedstave ki·aljeva kao bogova, пagla savale sн tн aпalogijн. Filip IV o<.i S paпije, гесiшо, Ьiо је pozпat kao "kтalj plaпete", i kada је нpгilicavao svoja гetka ј аvпа паstнрапја, delovao је перошiспо kao statнa - ili baliпeski гadza. Veisaj "Кга lја Sнпса" Lнја XIV је jos jasпiji ргiшеr- egzeшplaшog сепtга. Kтa ljevo lcva (koje Ьi se rrюglo opisati kao "izlazak kтalja" ро aпalogiji sa izlaskoш sипса), Ьilo је svakodпevпi гitнal, isto kao i пjegovo obedovaпje i odlazeпje н postelj н. Navike dvшапа, пjihovo odeva пje i пjihov recпik, оропаsапi sн н Par-izн i s пekoliko godiпa zakasпjeпja н ргоviпсiјаша. Ipak, ovo podгazavaпje stila zivota ljн<.ii па dvoгu пе iшpliciгa da је svako н FI'aпcнskoj obozavao ili нvazavao Lнја XIV ili si steш vladaviпe koji је оп pгedstavljao. Zapravo, шoglo Ьi se tv1·<.iiti i opstije: da је Sils, kao i Dirkeш preceпio dгustveпi koпseпzнs, а po tceпio dгustveпi sнkob. SнprotstavljajнCi шн se, holaпdski socio log V. F. VеiЊајш је пaglasio razпovisпost sisteшa viedпosti шш tаг giaпica datog dгustva i "koпtiapнпktiгaпje" ili sшlaie шеdн пјi ша. 1 14 Dгugi пасiп da se Silsн нрнti ova kтitika rrюgao Ьi Ьiti da se kaze: da пјеgоvн fаsсiпапtпн aпalizн ceпtialпosti пiј е piatio jedпak obziг рiеша per"ifeiiji, koja н пјеgоvош delн izgleda kao j e<.iva пе· sto шаlо vise od rezidнalпog koпcepta - "пе-сепtаr". Rесепо j ezi koш peiceptivпe aпalize istoriogгafije italijaпske ншetпosti, "perife I"ija је ргisнtпа sашо kao ргеdео seпke koji slнzi да ројаса sjaj zга сепја шetl"opole". 1 1 5 1 12 Gee гtz (198 0) 1 13 Geeгtz (1980), 121-122, 132. 1 1.Ј Wet·Њeim (1974), 105-120. 11 5 Castelпtюvo i Giпzbшg (1979)
90
Istoгijп i dmstvcnп teo1·ijп
Pozitivпiji, koпstшktivпiji pгistнp peiifeгiji шоgао Ьi Ьiti da se aпaliziгa опаkо kako se aпaliziгa giЋпica od vгешепа Е Dz. Таше га, kao гegija koja pogodнje slobodi i j edпakosti, нtoCiste za роЬн пјепikе i jeгetike. Ukтajiпa sesпaestog i sedaпшaestog veka pгedsta vlja dоЬаг ргiшег gгапiсе kao нtocista. U рнkоtiпаша izшedн dvejн Poljaci, Rнsi i Тшсi - шogla је da cveta egalitaшa ili tгiјн sila zajedпica kozaka koj a је гegi-нtovala pгipadпike шеdн odbegliш kшetoviшa. Ako нрнtiшо distaпcit-aп, celovit pogled па dшstvo, pet·ifeгija te vгste se pokazнje kao пеkа pгotivteza (шozda, пнzпа pиtivteza) pгavoveшosti i postovaпjн aн toгiteta i tt-adiciji vezaпoj za sгediste. Опа kопvепсiопаlпiш шоgнспоstiша pгotesta (" glas") i poviпovaпja ("lojalпost") dodaje tгecu орсiјн: "izlaz" . 116 Izgleda da iша dоЬгЉ гazloga da se odпos сепtага i peгifeгija aпaliziгa, kako jezikoш еkопошiје i politike, tako i jezikoш kultн гe. 1 17 Na ргiшег, н Оsшапskош caгstvн н sesпaestoш i sedaшпae stoш vekн visoka kнltшa, ро нzогн па peгsijskн, pгeovladavala је н pt·estoпici, Istaпbнlн, i н pгoviпcij skiш сепtгiша. О gгапiспiш роd шсјiша, s dгнgе stгапе, pгeovladavala је паиdпа kнltнга гatпika, zajedпo s патdпош i, poлekad, пергаvоvешош, Ieligijoш deгvi sa. ЈЈВ Gгапiса izшedн ћiiscaпstva i islaшa је ll pгaksi Ьila пеоЬlспо pгopнstiva. Zapiavo, Ьila је шesto kнltншЉ гаzшепа, s шusliшaпi шa koji su poseCivali l1гiscaпske svetiпje i odavali postu 11гiscaп skiш sveciшa, i оЬпшtо. Poljaci i Madaгi sн нcili boгilacke шetode svojil1 tшskiћ piotivпika (нроtгеЬа lake koпjice, kгiva istocпjacka sаЫја itd.), isto kao sto Sl.l aшeгicki i kaпadski gгапiсагi нcili bшilac ke шetode Iпdijaпaca. Zacelo, шoglo Ьi se tviditi i opStije (kao Sto је i pokazaпo н slнcaju fгапснskЉ i spaпskЉ Рiгiпеја) da пшskагсi i zепе sa svake stiaпe gгапiсе iшајн vise zajedпickog jedпi s dшgiшa пеgо sa svojiш odgovaгajнCiш sгedistiшa. 119
Hegemonija i otpor Јеdап od рiоЬlеша koji se пашеtпно нроћ·еЬош рю·а koпcepata "сепtаг" i "peгifeгij a", kao sto sшо videli, jeste ргоЫеш odпosa iz шedн пјЉ: је li to odпos koшpleшeпtaгпosti ili је to odпos - su koЫjeпosti? Slicaп рiоЬlеш пашеtпно se нроћ·еЬош tегшiпа "elitпa kнltшa" i "паiОdпа kultнгa". Јеdпа шоgнспоst је da se pгidevi 116 1 17 1I H 1 19
Hii'SCIШlail (1970) Wolf (1969), 278 i dalje Iпalcik (1973). Sabliпs (1989)
Ccntmlni konccpti
91
"elitпa" i "пю·оdпа" zашепе pl"ideviшa "vladajпca" i "podl"edeпa", da Ьi se odпos izшel1п tЉ kпltшa aпaliziгao kao " dшstveпa koпtio la" ili "!ш!tшпа l1egeшoпija" . "Dшstveпa koпtюla" је tl"adicioпalaп socioloski izr-az kojiш se opisпje vlast kој н dшstvo ostvaпtje паd pojediпciшa рнtеш pr-ava, obr-azovaпja, r·eligije itd. 120 Medнtiш, оп izbegava ј еdпо vrlo kшрло pitaлje: ko је "dпtstvo"? Upotr·eba tog iZiaza pociva па рrЉvаtапјн staпovista koje ј е, vise пеgо јеdалрнt, ла oviш stl-aлicaшa dovede пo tl pitaпje: staлovista da postoji dшstveпi koпseпzнs i da dшstvo iша siediste. Ako Ьisшо pгЉvatali te р1·еснtпе pl"etpostavke, шogli Ьisшо dшstveлн koпtiolн da defiлiseшo kao пашеtапје koлseпzн sa о лоl"шаша i ше!ыпizаш za оЬпаvlјапје гavпoteze kојн нgroza vajн dшstveпi "devij aпti" . Ako, pak, шislirпo da је dшstvo sаСiпје по od dшstveпil1 gшра koje se sнkоЬ!јаvајн, svaka sa svojiш sop stveпiпl vгedпostiшa, izгaz " dшstveпa koпtrola" Ьi se pokazao kao ораsап i zavodljiv. Ovaj koпcept је пajkol'isпiji н опiш sitнacij aшa н kojiшa је па pitaпje "Ко је dшstvo?" пajlakse odgovшiti, dl"нgiш reciшa, н aпa lizi lice-н-lice sitнacija н kojiшa se пekoпforшist koпfroпtil"a sa za j edпicoш, kao sto to ciлi fabricki гadпik koji pioizvodi vise od sa !'adпika, нсепik koji se sиvise прiпје da пgodi пciteljн, ili vojпik cij a је оргеша sнvise cista i шеdпа (i1·опiспо је, ali i ропспо da ј е Ll sviш oviш priшeriшa " devij aпt" н lice-н-lice sitнaciji онај ko sledi zvaпicпe попле). U s!псаји rапе пovovekovпe Еvгоре, јеdап је od пajиpecatlji vijЉ oblika ove vгste dшstveнe koпtr·ole Ьiо clim·ival'i. Sпыtr-alo se cla sн stat-ac koji se ozeпio шlаdош devojkoш, ili пшz koji је dopн stio da ga zепа tпсе pogazili поrше zajedпice. Otпda је pod пјЉо viш prozoгiшa izvodeпa "gшЬа пшzika", satiгicпi stilюvi, ili cak podшgljiva pгocesija zrtve ро нliсаша sиsedstva. Maske koje sи iz vodaci i pevaci пosili skтivale sи пјi!юvн iпdividиalпost i iшplicirale sн cla delнjtt н iше zajedпice. 12 1 Ali i pored ша!Љ !'аzшега tЉ iпci deлata, лiј е sasviш јаsпо ko је tи Ьiо zajedлica; svi и selи, оdпоsпо н pal'Oblji, ili sашо шladiCi koji sн шgaпizovali c!mJ·ivm·i? Da li sн опi stvaшo ispoljavali koпseлzнs? Da li је veгovatпo da sи staгiji пшskarci ш zепе ll sнsedstvн videli iпcideлt и istoш svetlи kao i пjegovi шgaпizatшi? Izvaп оvЉ lice-н-lice sitнacija, koпcept dшstveпe koпtiOle po staje jos klizaviji. Neki istorical'i kшistili sн ga da Ьi opisali aktivпo1:ш Ross (! 901) 121 Pitt-Rivets (1954), 11 pogl.; Davis (1971); Tl1ompsoп (1972)
92
Istol"ija i dmstvena teoгija
sti sitnih engleskih plemica u osamnaestom vekн koji sн пametali zakone о divljaCi protiv lovokradica ili, pak, gгadskih veca н devet пaestom vekн koja Sll zabiaпjivala рорнlаrпе Iazoпode, kao sto је fudbal, koji se igгao па ulicama Deгblja i drugih gradova па poklad пi utoгak i druge prazпike. Takvoj se upotrebl pгigovaгa da је teг miп postao "etiketa za опо sto јеdпа klasa гadi dшgoj klasi" i da vгedпosti vladajuce klase, sitпog plemstva ili burzoazije, t1·etiгa kao vredпosti drustva u celiпi. 1 22
Pitaпje da li su vredпosti vladajuce klase ргЉvасепе od stгапе опЉ kojima se vlada па пekom odгedeпom mestн i н пekom odгe denom vгеmепн - ili пisн, pitaпje је па koje ј е, oCito, tesko odgo voriti. Ako Stl опе tako prihvaceпe, zasto је otpor toliko cest (а da i пе pomiпjemo оtvогеп revolt)? Ako nisн рrЉvасепе, kako vladajн ca klasa ргоdнzнје da vlada? PoCiva li nјепа vlast na ргiпнdi ili па koпsenzнsн, ili postoji i nesto izmedн? Da moze Ьiti necega od te vrste, нkazao је italijaпski marksista Апtопiо Gгamsi. Termiп koji је оп нpotreblo Ьiо је 'Ъegemoпija". Gramsijeva је оsпоvпа ideja Ьila : vladajнca klasa пе vlada po mocu sile (ili пе vlada н svakoш slнсајн sашо рошосн sile), vec ро шосн нbedivaпj a. UЬedivaпje је Ьilo iпdiгektпo: podredeпe klase sн нCile da gledajн drнstvo oCima svojЉ vladara, zal1valjнjuCi vas pitanjн i polozajн н sistemн. 123 Ovaj koпcept kнlturпe l1egeшonije пiје privнkao шпоgо раzпје н vreme kad ga је Gгaшsi foгшнlisao, ali је od опdа doziveo ргершоd. Zapгavo, оп је izvнceп iz izvoг пog koпteksta i kшisceп maпje-vise odгeda da Ьi se aпaliziгao mno go Љi гаsроп sitнacij a. Као koгektiv toj iпflaciji ili гazvodпjavanjн koncepta, шоzе Ьiti kшisno da se postave sledeca tii pitaпja.
1. ТгеЬа li нzimati da је kпlturпa l1egeшoпija koпstaпtaп ciпi lac - ili da је опа delovala samo па odгedeпim mestima i н odгe denim Vl"emeпima? Ako је dшgo slнcaj, sta Stl нslovi i iпdikatшi пjenog pгisнstva? 2. Da li је koпcept kнlturпe hegemonije cisto deskriptivaп, ili se uzima da је eksplaпatoгaп? Ako је dшgo slнcaj, da li је оЬјаsпје пје koje se pгedlaze takvo da нрuснје па svesпe stгategije vladajн ce klase (ili grнpa нпнtю· пје) - ili pak па опо sto Ьi se moglo пa zvati lateпtпom гасiопаlпоsсн пјепih akcija? З. Kako cemo da obj asпimo нspesno postizaпje ove 11egemoпi je? Da li је mogнce нspostaviti је bez dosluha ili bez pгecнtnog ргi1 22 Уео i Уео (1981); up. Doпajgrodzki (1977), Јопеs (1983). 1 23 Femia (1981 ); Lears (1985).
Centmlni konccpti
93
stanka Ьаг пekil1 od oпil1 kojirпa se vlada? Da li ј ој se rnoze uspe sno odнpгeti? Da li vladajнca klasa podгecteпirn klasarna pгosto па тесе svoje vгedпosti - ili tн irпa i пеkе vгste kornpгornisa? Moglo Ьi Ьiti koгisпo da u оvн aпalizн нvederпo koпcepte и siшbolicko пasilje" i и pregovaгaпje". Pгvi koпcept, и siшbolicko пa silje", koji је laпsiгao Pjer· Bшdije, tice se пarnetaпja kнltшe vlada jнce klase роtсiпјепiш gгнparna, i, роsеЬпо, ргосеsа u kоше se te potciпjene gгupe ргiшоrаvајн da vladajнcн kнltшн pгiznaju kao le gitiшпн, а vlastitн kao nelegitirшш. 1 24 ћiшегi se krecн od istoгije jezika, гесiпю od pгitiska па опе koji govoгe dijalekt da vlastiti go voг регсiрiгај н kao пергаvilап, do istoгije пагоdпЉ iscelitelja, koji Sll, ЬivajнCi zigosaпi da Sll "vesci" ili "vestice", Ьili pгetvaгani ll j eгe tike ili zlociпce i pгisiljavaпi da ргizпајн kako sн пјЉоvе delatпosti, doslovпo, ctavolske. Teгrniп "ргеgоvагапје", koji sи ргvоЬitпо иpotгeЬljavali socio lozi н doslovrюш zпасеnјн da Ьi aпaliziгali ироgасtапје о пagodЬi u spoгu" izшectн advokata i пјЉоvЉ klijeпata, pгilagoctavao se da Ьi se гаzшаtгао tЉi ргосеs нziшапја i davaпja izrпectн lekaгa i pacije пata, ili izшectн elita i potCiпjeпih gгupa. Tako se н ј еdпој aпalizi bгitaпskog klasnog sisteшa tvгdilo da, н celiпi gledaпo, пepovlasce пi ле оdЬаснји dошiпапtпе vгedпosti пеgо "ргеgоvагајн ili шodifi kнjн te vгedпosti н svetlи svojЉ vlastitЉ egzisteпcij alпЉ иslova" . 125 I istoгicaгi sн otkrili da је ovaj teпniп koгistaп: Ьilo za to da Ьi se aпaliziгalo гedefiпisaпje vгedпost! и postovanosti" kod kvalifiko vaпЉ гadпika н viktoгijaпskoш ЕdiпЬшgи, Ьilo za aпaliziгaпje od пosa izшectu zvaпicпog i пezvaпicпog katolicaпstva н Nарнlјн se daшпaestog veka. ћосеs н kоше sи и pгotivгefoгшacijskoj cгkvi kaпoпizovaпi sveci Ьiо је гezнltat takvog ргосеsа ргеgоvагапја iz rпectи peгifeгije, dгugiш гесiша oЬlasti и kojoj је kиlt lokalпog j una ka sazгeo, i sгedista Riшa, gde sн cl'kveпi pгavпici odlнCivali da li da ga prЉvate, ili da ga odbace. 1 26 Iпасе, podt·ecteпe klase: robovi, kшetovi, pгoleteгi, poljopгi vгedпi гadпici, itd., пюgu i da izaberи da se odupгu ишеstо da рге gоvагајн. Тегшiп иоtрог" pokriva sirok гаsроп oЬlika kolektivпog delovaпja, kao sto sи иpotkradaпje, ргаvlјепје пevestiш . . . odugo vlaceпje . . . sabotiгaпje . . . роdшеtапје роzага, Ьеzапје" itd. Kad ј е гес о odиgovlaceпjи, vашеdпо ziv opis tog procesa шоzе se naCi u sесапјiша pesпika Dнle Iljesa, koji је odгastao па velikoш poljopriШ
BoшdietJ (1972).
1 25 Str·aнss (1978), 224-233; Parkiп (1971), 92. 1 26 Gray (1976), 7. pogl.; Вшkе (1987), 48-62.
94
Isto1·ija i dmstuena tcoгija
vredпorn gazdiпstvu н rnadarskoj гavпici pocetkorn ХХ veka. Rad za sluge па torn gazdiпstvu Ьiо је пергеkidап; dugi sati, гadпim da пima i пedeljorn podjedпako. NjЉova reakcija - kao i гeakcij a zi votiпja па irnaпjн - Ьila је takva da sн svakн rаdпјн obavljali нsршепо. Iljes opisнje izgled cika Roke, koji рнпi svojн lнlн s " pre dornisljaпjem kakve kошјасе" . " Rнkovao је siЬicama tako kao da је palidгvce н пjegovoj шсi posledпje mogнce sredstvo za раlјепје va tre i kao da sнdЬiпа Citavog covecaпstva od пјеgа zavisi" . 1 27 Ovaj stil ропаsапја moze da se posmatгa kao oЬlik opiraпja prekomer пim zal1tevima zemljoposedпika i пadzoшika, kao "пagoпska od braпa" kako to kaze Iljes. Pitamo se samo koliko li se kmetova i ro bova н istoгiji poпasalo па пeki sliCaп паСiп. Na ovaj se пaCin mogu юыlizi1-ati пе samo iпdividнalпe ili gшрпе akcije, vec i oblici kultшe. Odista, пeki рюнсаvаосi паюd пе kнlture idн toliko daleko da је defiпisu kao kнltшн otpora pie vlasti zvaпicпe Ш elitпe kultшe. 128 ћ-Љvасепа stгategija j este defaп zivпa, odgovaгajнca је za polozaj podredeпosti - subverzij a а ле koпfroпtacija, geгilska taktika а пе otvoreпo гаtоvапје ali ipak predstavlja otpor. Ovaj pristнp је dodatпo pюcistio Pol Vilis, aнtor jedпog od пajнpecatljivijЉ primera etпografije Britaпaca. Vilisova studija о rad пickim decacima u skoli daje saosecajaп i bogato dokшneпtovaп piikaz opiraпja tih adolesceпata ZVаПiСПОШ etOSLl Skole i prezira ko ji опi оsесајн prema "dousпicima", tj. decacirna koji saradнju sa si sternorn, izrazeп uglavпorn пjЉovirn vlastitim IeCirna. Оп, шedu tiш, пastavlja i pokazuj e da odbljaпje decaka da saradнjtl ima za is11od пjihov akadeшski "пенsреl1" i piЉvataпje srazшeшo пisko рlасепЉ radпickЉ zaposleпja. Diugiш IeCirna, пel1oticпa posledica adolesceпtske роЬнпе Ll skoli j este Ieprodнkovaпj e пejedпakosti iz geпeracije u geпeiaciju. 129
Drustveni pokreti U пеkој piilici, паiаvпо, svakodпevпi оtрш pielazi u otvoreпu po buпu Ш н пeki dшgi vid "dшstveпog pokreta". Ovaj teiшiп ј е usao н нроtiеЬн kod sociologa н SAD pedesetЉ godiпa ХХ veka. Јеdап od pivih istoricaia koji ga ј е нpotieЬio Ьiо је Eiik Hobzbat1111, Cija kпjiga Pгimitivni pobunjenici пosi podпaslov "Ршнсаvапја агћаiспЉ 1 27 Scott (1990), 188; Illyes (1967), 126-127 1 28 Hall (1981); Sider (1986), 1 19-128; Ceгteau (1980); Fiske (1989). 129 Willis (1977)
Ccntmlni konccpli
95
oblika dшstveпog pokreta н XIX i ХХ vekн", i zal1vata sve od rЋz bojпika ра do опЉ koji vеrнјн н bliski kтај sveta. 1 311 Za пjegovorn sн kпjigoш brzo нsledile шлоgе stнdije, лыосitо шileпaristickЉ ро .. kJ:eta, zajedпicki нсiпаk aпtшpologa, sociologa i istшicюЋ. Моgнса slabost н Pl"imitivnim pobuнjcнicima је to sto aнtor siro ko нpotrebljava tеш1iп " dшstveпi pola·et" - tako da obнhvati Ьilo kојн ројаvн: od роЬнпе koja traj e sашо пekoliko casova ра do tгај пЉ шgaпizacij a, od Karboпara ра sve do Mafije. S dшge stra пe, korisпost Hobzbaшnove stнdije i terшiпa dшstveпi pokret, sire нzev, jeste н tоше sto нsшerava pazпju ka kaгakteгistikaшa (kakva је lыrizшatsko vodstvo) koj e sн zajedпicke verskiш i politickiш po kl·etiшa, koji sн гапiј е izнcavaпi пezavisпo јеdап od dшgog. Копсерt 'Ћarizrna" је Maks Veber· pozajrnio od crkveпЉ istori caia i llVeo ga Ll politicke stнdije. Veber је lыrizшu defiпisao kao "izvesпн оsоЬlпн licпosti, ро kojoj опа vazi za izнzetпн i zal1valjн j нCi kojoj se sшatr·a za оЬdю·еrш пatpгil'Odпirn, пadljнdskiш, ili bar specifiCпo izнzetпiш шоСiша ili оsоЬlпаша" . 1 31 Ovaj koпcept vise opisнje шagпetizaш рошосн koj eg пeki veгski ili politicki vod pii vlaCi pristalice i postaje piedшet kнlta пеgо sto ga obj asпjava. Me dпtiш, cak i орошепа da ропаsапје te VI'Ste пiје гetko ШОZе da ро шоgпе нk!апјапјн ргергеkа Iаzншеvапјн postovaпja пkazivaпog, па priшer, Lнtеш od stiaпe lнtегапа, Hitleш od straлe пacista, ili Lнju XIV od stгапе пјеgоvЉ dvOI·aпa . Zapгavo, шozda iша lЋZloga da se teпniп 'Ъшizша" pгosiri da Ьi se odпosio па sve slнcajeve u koj iшa пeki ljudi pripisuju пatpl'irodпe шоСi dшgiш ljudiшa, Ьili опi sveci ili vesci. ш Veber ј е, rnedнtiш, kJ·itikovaл zbog toga sto se vise нsredsre dio ла osoblпe vode пеgо па ocekivaпja sledbeпika koji " piipisнjн" te оsоЬlпе.ш VIeшe је da se zapitaшo iша li vr-sta pгistalica ili vista шgaпizacije koji sн пaioCito piij eшcivi za l1шizшatske vode. Sociolozi i istшicaii odavлo pioucavaju fоппаlпе orgaпizacije. Istiazivaпje goшila i роЬuпа ј е, takode, pr·ocvetalo лаkоп otkrica "istOI"ije odozdo". S Liшge stгапе, istшicaгi sн relativпo zaпeшaiivali pola·ete koji trajн vise od пekoliko casova а пешајн trajпu orgaпi zacijн, шozda i zbog toga sto se пе нk!арајн лi н j eliaп пюdеl. Ovi pokreti sн н sнstiпi fluidпi i лefor·шalпi, i svojstveпa iш је "cornшн пitas" (gore, str·. 64). Usled toga, олi пе шоgн Lia trajн dнgo н tош oЬlikн. Neki od лјЉ iskopпe. Ostale нпisti ili, н пајшапјu шkн, preobrazi vlastiti нspeh. Rast vodi ka "rutiлizaciji commuнitatis" 1 311 Heberle (1951); Hobsbawm (1959) 1 3 1 Weber (1922); Tucker (1968). 1 32 Кlaпiczay (1990Ь), 7-9 Ш
Sl1ils (1975), 126-134; Апdегsоп (1990), 78-93
96
Istoгijп i dгustveпп tcm·ijп
kako to opisuje Viktor Tarпer, prilagodavajuCi Veberovu "rнtiпizaci jн harizme" ili, prozaicпije, ka razvoju поvЉ iпstitнcija kakve sн fraпjevacki red, lнteraпska crkva i kmшшisticka partija. "Pokret" prestaje da se krece. 1 34 Kasпije, kada нsреsпе orgaпizacije пarucuju slнZЬепе istorije о sebl, te istorije stvarajн cesto нtisak da sн ova tela blla svesпo plaпi Iaлa i iпstitпcioпalizovaпa od samog pocetka. Tesko је пе ucitavati sadasпjost u proslost па taj пасiп, ali se toj teпdeпciji mora odupi Iati, а koпcept pokreta је taj koji potpomaze svest о fluidпosti i spoпtaпosti treпп tka osпivaпja, "tгeпutka" koji moze tiaj ati koliko i gепегасiја, ali koji mша ustupiti mesto fazi rнtiпizacije ili "kristali zacije". Poпekad se tvidi da п tim pokretima istakппtн ulogн imajп mladi, пpravo zbog toga sto пјЉоvн sposobпost da deluju sропtа по jos пiј е umrtvila шtiпа. Osoblto su istoiicaii Ieformacije prigilili tu idejп i пasli SU dokaza da је podize, bar U Ianim fazama pokreta, u tieпtltku kreativпosti, protesta i mucenistva. Kad је zapoceo nje gov pokret, Luter је Ьiо u Iaпim tridesetim, а sledbeпici su ЬШ uglavnom mladi od njega (iako se takva shema mogla ocekivati, s obzimm па visok udeo mladЉ od tiideset godina u populaciji Еvго ре sesnaestog veka). 1 З5 Moze Ьiti koiisпo IЋzlikovati dva tipa dшstveпog pokreta, pie ma tome da li pokret zaCiпje proces promeпe Ш Ieaguje па prome ne koje su vec u toku. Suvisпo је i govoriti da је tu гazlika vise u stepenu пеgо u vrsti. Iako пiје oblcaj da se о пemackoj t·efoimaciji govoii kao о drн stveпom pokretu, moze Ьiti koriSПO da Se пјепе Iапе godiпe razmo tie па taj паСiп, isticuCi vise zпасај kolektivпe akcije па mепјапјu postojeceg poretka пepoSiedпim пеgо iпstitucioпalпim sгedstvimaP6 Pocetkom dvadesetЉ godiпa XVI veka Luteгov Ieformisticki pokret пiје se jos Ьiо stvt·dпuo н Cikvн. Lнtei је, паrаvпо, Ieagovao piOtiv опоgа sto је пazvao "zloupotiebama" starog sistema, ali ta piaksa se dugo odrzavala i пјепо postojaпje пiје dovolj пo da Ьi objasпilo zasto se Iefшmacij a desila опdа kad se desila. Podsticaj za promeпu је dosao od straпe гefoпnatoia. Rasprostiaлjeпiji је, medutim, "Ieaktivaп" tip drustveпog po kreta - пaioCito пarodпi pokreti piotesta pmtiv ekoпomskil< ili drustveпЉ pmmeпa koje prete da нпiste tradicioпalaп паСiп zivota. Јеdап od пајzпасајпiјЉ medu tim pokretima bila ј е, sigшпo, роЬн1 34 Turпer (1969), 131 i dalje; up. Touraiпe (1984). 1 35 Spitz (1967); Brigdeп (1982) 136 SсгЉпеr (1979).
Cen tmlni koncepti
97
па и шшtrasпj osti seveюistocпog Brazila, 1896/97. Nјеп llы·izшatski predvoclпik bio је sveti covek, lиtalica Апtопiо KoпsejeiiO, asketa koji se рi"осио pr-eLiskazaпjiшa predstojece propasti, od koje се Bra zil spasiti pov1·atak kralja Sebastijaпa (koji је роgiпио vојијиСi и se verпoj Ablci 1578). Koпsejeiio је poveo pristalice па јеdап stari sto cы·ski rапс, koji је иskoro postao sveto шesto, grad Капиdоs. Sta пovпici tog Novog Jeшsaliшa porazili sи пista шапје пеgо tri vојпе ekspedicije koje sв odaslate da иgиsе пјЉоv нstaпak. Ova роЬвпа periferij e pro tiv ceпtr·a Ьila је, izшedн ostalog, i I"eakcija protiv иsta пovljavaпja B1-azilske Repвblike рнtеш vojпog prevrata, 1889. U tош sшislи, опа se шоzе pшediti sa иstапkош и Vaпdeji, н zapad пoj FI"aпшskoj 1793. godiпe, piOtiv Fгапснskе гevolиcije. 137 Medи tiш, шesijaпski i шileпaгisticki elerпeпti н ovoj роЬнпi, пјепа at шosfeia veгskog zaпosa, sposobпost da vode geгilski гаt kојн sн po kazali jagшu:;os-i ('Ъај dвсi" ili, cak, "гazbojпici), kao i ziv izvestaj iz prve шkе j edпog briljaпtпog поviпага, Eвklidesa da Кнпје, в sројн dај в afei"i Капнdоs пјепн vlastitн ашв.
Mentalitet i ideologija Politicki probleшi doшiпacije i otpora vгасајн паs carstvн kнltнre, pitaпjiшa etosa, шeпtaliteta, ili ideologije. Vicleli sшо da se patroп sko-klijeпtski sisteш oslaпja па sisterп v1·edпosti koji se zasпiva па casti. Birokra tski sisterпi, о kojiшa sшо raпije govшili (stг. 38), tako de se оslапјаји па пarociti etos, иklјисијиСi гespekt (пeki Ьi гekli preteraп гespekt) za fшшаlпа pravila koja оdгеdнјн taj tip sisteшa иpravljaпja. Nadalje, i pгevlast vladajнce klase poCiva па izvesпoj шeri prЉvataпja od stгапе роtСiпјепЉ klasa. U svakoш slнсајн пiје шоgнсе гаzишеti fвпkcioпisaпje sisteшa bez гаzншеvапја stavova i vredпosti oпih koji в пјешн всеstvнјн. Moglo Ьi se, stoga, sa izvesпiш opravdaпjeш tvrditi da пiје шоgисе pisati dгиstvепи istol"ijн bez нvоdепја istorije ideja, s tirп da se taj izгaz s11vati kao istшija svacijih ideja, а ле kao istorija ideja пajorigiпalпijih шislilaca date epol1e. Ako istoгicaii l10ce da se bave stavoviшa i vredпostiшa svakog ko је ziveo н пеkош datoш <..ir в stvн, нСiпiсе dobro ako se нроzпаји s dva sпparлicka koпcepta, kопсерtош шeпtaliteta i kолсерtош ideologije. Istшija rпeпtaliteta је, п sнs tiпi, dir·keшovski pr"istпp idejaшa, pieшda је sarп Diгkeш tеrшiпн "шeпtalitet" pi"etpostavljao terшiп 1 37 Ctшl1a (1902); Tilly (1 964).
Istoгijп i dпtStuenп temijп
98
"kolektivne piedstave". Razvio ga је Diгkemov sledbenik Lisjeп Le vi-Вiil u studiji Pl'imitivni mentalitet (1922) i dшgde.13н Sаvгешепi so ciolozi i antгopolozi ponekad govшe о "naCinima mislj eпja", " siste шima vегоvапја" ili "kognitivnim mараша". Koji god teпniп upotieЬljavao, ovaj piistнp se шzlikнje od koпvencioпalпe istшije ideja bai ро tr·i obelezja. То sн пaglasak па kolektivniш, а ne па iпdividualпiш stavovima; na пeizieceпiш pt"et pos tavkaшa, а ле па eksplicitпiш tешiј аша; па "zdr-avom Iazшnн" ili опоше sto izgleda kao zdiav гаzнm н пеkој odiedenoj kнltшi, kao i па stшktшi sistema vегоvапја, нklј нснјнСi bavljeпje kategшi jaшa нpotieЬljavaпiш da Ьi se tншacilo iskнstvo i metodiшa doka zivaпja i нvегаvапја. Postoji ocita paialela izшedн ova ћi obelezja istoтije шeпtaliteta i pl"istнpa Misela Fнkoa н ReCima i stvaгimn оно ше sto је оп voleo da пaziva "aтћeologijom" sistema шisljenja ili "epistemaшa" .139 Sгedпj ovekovпe шdalije ili "'Ъozji sнdovi" piiшei su оле vr-ste рюЬlеша koju pгistнp istoiije шeпtaliteta рошаzе da Iesiшo. Сiпје пiса da se н r-апош st"edпjeш vekн hivica - ili пeviпost ponekad utvidivala 'Ъozjim sнdom", kakav је Ьiо nosenje нsijaпog gvozaa ili zаiапјапје шkе osшnпjiceпog н klj ucalu vodн, Ьila је dнgo kашеп spoticaпja н Iazшnevanjн tog peiioda. Као sto је skotski istoгicai Vilijaш Robeitson iz osaшnaestog veka, piiшetio: "Izшedн svЉ cн dljivЉ i besшisleпЉ нstanova koj e svoje postojanje dнgнјн slabosti ljudskog Iazuma, ova . . . izgleda najcudnovatija i пajizopaceпija" . U posledпjЉ nekoliko godiпa, шedutiш, pojavio se пiz stнdija koje uziшajн оЬiсај шdalij a ozbiljno i pokнsavajн da ga нСiпе гazuшlji vijim tako sto ispitнjн piecatпe pгetpostavke опЉ koji su н njemu нcestvovali. Istшicai antike Pitei Вгаuп, па ргiшег, ukazao је da sa Oidalije delovale kao iпstшшепt koпseпzusa. Dшgi istoгicaii odЬi jaju taj specificaп zakljucak, ali dele Вганпоvо паstојапје da шdalije ponovo sшesti а njЉov kultшni kontekst. Moze se, stoga, zaklj нciti da је istoгija шentaliteta pr·ezivela vlastito sнdenje рошоса bozjeg sнda.140 Slicaп је рr·оЬiеш doveo do pojave pioniiske stнdije istoiije шeпtaliteta dvadesetЉ godina ХХ veka. То је Ьiо гаd fiancuskog istoгicaia Maika Вloka, о Сiј еш sшо divljeпju za Diгkeшa vec govo гili (sti. 24). Blok је napisao istшijн veгovanja и vгliпe "haljevskog dodiгa", dшgiш r·eciшa, istoгiju ideje da sн kтaljevi FIЋпcaske i En gleske iшali снdеsпн moc da lece patnike od shofula, tako sto su љ 1 38 Burke (1986Ь). 1 39 Foнcaнlt (1966) но
Вгоwп (1975); нр. Morris (1975); Raddiпg (1979); Bartlett (1986).
Ccntmlni konccpti
99
dodir·ivali. Ova шос blla је zпаmеп пјЉоvе l1мizшe, koпcepta koji је Veber· Ыо пеdаvпо foгшнlisao, а koji Blok пiје pozпavao. Vего vапје н dodiг kгalj a se odrzalo stoleCiшa. U Eпgleskoj је piaksa tгa jala do vladaviпe kгaljice Апе (Sашјнеlа Dzoпsoпa је dodiпшla kad је bolovao kao шali decak), 'dok је н Fraпcнskoj tr-ajala sve do Revo lнcije i blla оЬпоvlјепа od S ar·la Х 1825. godiпe. Blok је posao od ргеснtпе pгetpostavke da eлgleski i fгaлcнski kraljevi i kгaljice пisн iшali нistiпн шос da lece tн bolest koze, i пa stavio је r-azrпatraj нCi zbog cega је ova, kako јн је оп пazvao, "ko lektivпa ilнzija" шogla tako dнgo da se odгzi. Оп је istakao Сiлјепi сн da Sll ljнdi ocekivali снdо. Ako Sll siшptoшi bolesti лestali, опi sн to piipisivali kr·aljн. S dшge str-aлe, ako siшptoшi пisн пestali, to је pokazivalo sашо da Ьоlеsпн оsоЬн treba ропоvо dodiпшti. Вlok ј е, isto tako, ноСiо da је skloпost ka vешvалјн ll лesto sto pгotivгeCi iskнstvн и sнstiлsko obelezje takozvaпog 1 pгiшitivлog' шeпtalitetaи о kојеш је гaspгavlj ao Levi-Bгil. ш U Fгапснskој је ovaj pгistнp postao рорнlаrал kod istшicara н sezdesetiш godiпaшa i iпspiгisao је citav пiz stнdija. Вгitалсе ј е, шеdнtiш, pгivlaCio гelativпo sрого, а kad је to лajzad нsрео, stigao је, doлekle zaobllazлiш рнtеш. Diгkeш i Levi-Bгil iлspirisali sн bгi taпskog aпtгopologa Edvaгda Evaпs-Pl'icaгda da ргонСi sisteш vel'o vaпja kod Azaпda (koji zive н сепtгаlпој Afr·ici). Evaпs-Pl'icaгd ј е пaglasavao d a s e piшocaпstva рошосн otiova kod Zaлda ostvaшjн sапы па паСiп koji podseca ла Вloka (koga је citao dok је Ыо stн deлt Siedпjovekovпe istшije) iz Kmljeva iscelitelja. иu оvош tkivн vel'ovaпj a", pisao је оп, и svaka пit zavisi od svЉ dшgih пiti, i ј еdап Zaлda пе шоzе da se iskobelj a iz пјеgоvЉ zaшki zato sto је оло je diпi svet koji оп pozлaje". I·I:! ZallvaljнjнCi Evaлs-Pгicar·dн i лjego viш нсепiсiша, zaiлteiesovaлost za паСiле шiSljeпja i sisteшe vего vапја pocela је da нtice па pгistнp britaпskil1 istoricaгa - рге svega Кita Тошаsа i лјеgоvЉ sledbeпika - piedшetiшa kao sto Sll VlЋ сапје, шagija i гeligija н Eлgleskoj н sesпaestoш i sedaшпaestoш vekн . 143 Istoгij a шeлtaliteta se pokazala kao леоЬlспо plodotvoгaл pr'i stнp pшslosti, i Вlokova kлjiga је sашо јеdпо od reшek-dela ovog zarнa. Ра ipak, н tokн геsаvапја tгadicioпalпЉ рrоЬlеша, stval'aпi sн пovi. NajozЬiljпiji od tЉ ргоЬlеша шоgао Ьi da se пazove pl'o Ьleшom imoЬilizacije ili staticпe slike. Istшicaгi sн se pokazali rш1o go нspesпijirп н opisivaпjн шeлtaliteta н пеkој оdгеdепој taCld н 1
1·11 Вlocl1 (1924) 1·1 2 Evaпs-Pritcl1atcl (1 937), 194 1·1 3 Tlюmas (1971).
100
Istoгijп i dmstuenп tет-iјп
proslosti, пеgо и оЬјаsпјаvапји kako sи se, kada ili zasto ti шeпtali teti шепјаli. Fиkoove ReCi i stvaгi (1966) takode pate od te slabosti, sto sи шпоgi kriticari i pokazali. Та slabost је и tesпoj vezi s ј еd пош od vrlo jakih straпa ovog pristиpa, tj. s рrесиtпош pretpostav koш da и sisteшн verovaпja svaki deo zavisi od ostatka. Та pl"etpo stavka ошоgнсаvа istoricariшa da оЬјаsпе trajaпje пekog шeпtalite ta tokoш vrешепа, нprkos роstојапјн пероgоdпе eшpirijske evi deпcije. Medиtiш, sto vise zadovoljava оЬјаsпјепје trajпosti, нtoliko Ьiva teze da se objasпi рiошепа шeпtaliteta kada se опа, пaposlet kи, dogodi. Odsнstvo iпteresovaпja za рrошепе ide иporedo sa odsнstvoш iпteresovaпja za razlikн (а pogotovo sиkob). Drugi veliki рrоЬlеш koji је пашеtпнlа istorija шeпtaliteta шоgао Ьi da se пazove proЬle шom "hoшogeпizacije". Usredsrediti se па kolektivпe шeпtalitete, zпaCi izloziti se 1·izikи da se zaпeшal"i varijacija па vise razliCitih пi voa. Na pivoш шеstи, pojediпci пе шisle sasviш j edпako. Na ovaj prigovo1· moglo Ьi da se odgovori reCiшa &aпcиskog istoricara Zaka Le Gofa, koji рrероrисије da se teпniп "шeпtalitet" koristi sашо za opisivaпje oпih verovaпja koja sи pojediпciшa zajedпicka sa ostat kom grиpe.144 Na d1-ugom шеstи, isti pojediпac се se izrazavati raz liCito и razliCitiш koшипikacij skiш sitиacijaшa. Ako se пaide па пe ki пaizgled paiadoksalaп stav, iskazaп и пеkош drиgoш periodн ili и пеkој drиgoj kнltшi, пeopl1odno је da se оп ропоvо postavi и druStveпi koпtekst па шikroпivoн, kao i па шakroпivoи.145 Jos ozЬiljпiji рrоЬlеш пastaje iz Сiпјепiсе da istoricari шeпtali teta lako skliznu u рrесиtпо pretpostavljaпje postojanja Ьinarпe opozicije izшedи dvaju sisteшa verovaпja, " tradicioпalnog" i " шo derпog", Сiше - drugiш reCiшa reprodнkиjи Levi-Brilovн di stiпkcijи izшedu опоgа sto је on nazvao " predlogickiш" i "logic kim" шislјепјеш. Moderпo шisljeпje је apstiaktпije, шапје је zavi sпo od koпteksta i "otvoreпije" је, и sшislн da је dostиpaп veCi broj koпkшeпtпih sisteшa, нsled cega sи pojediпci svesпi alterпativa svojih verovaпja.146 Da Ьi se deшoпstrirali proЬleшi koji sи iпhe reпtпi takvoj opoziciji, шоzе se probati ј еdап jedпostavaп eksperi шeпt - da se јеdпо za drugiш proCitajи dva klasicпa dela iz ove oЬlasti, Graпeova Kineska misao (La репsее chiпoise, 1934) i Fevrov PmЬlem bezve1ja и XVI veku (Le рrоЬlеше de l'iпcroyaпce аи XVI siecle, 1942). Svojstva koja se p1·ipisиjи tradicioпalпoш Кiпеzи i Frапсиzи iz sesпaestog veka izgledajи vеоша slicш1. Obojica sн 1 44 Le Goff (1974). 145 Lloyd (1990), 1. pogl. 146 Hortoп (1967, 1982); Gellпer (1974), 156-158
Centmlni koncepti
101
definisani kontгastil'aпjem s fгancuskim iпtelektualcem ХХ veka, а koпtrast izmedu Njiћ i Nas гedukuje razlicitost " drugoga" do j ed noobгazпosti. Ova vгsta гedukovaпja је сепа struktшalпe aпalize (dole, stl'. 1 14--1 17). Neke od teskoca koje su skopcaпe s koпceptom "kolektivпiћ meпtaliteta" izbegпute su aпalizom koja se sluzi j ezikom "ideologi je", pгistupom istoгiji misli izgradeпim па maгksistickim osпovama, а razvijeпim od stгапе Gгamsija i пemackih "sociologa sаzпапја", kakav је Karl Мап!ыјm. Оо tog гazvoja је doslo izmedu dva svet ska гаtа, drugim гeCima, gotovo u isto vieme kada i <..io гazvoja isto гije meпtaliteta и Fгaпcuskoj . "Ideologij a" је teгmiп s mпogo - isuvise mпogo - definicija. Neki ljudi upotгebljavaju taj tеплiп u pezoгativпom zпасепјu: ја imam uvегепја, оп (ili опа) ima ideologiju. Drugi tгetiгaju teimiп kao пеutгаlап, kao siпoпim za "pogled па svet" . 1 47 Кшisпо гazliko vaпje izmedu dva koпcepta ideologije је паргаviо Maпhajm. 1 48 Pгvi, koji је оп пazvao " totalпim" shvataпjem ideologije, pгetpostavlja da postoji povezaпost izmedu пekog odгedeпog skupa verovaпja ili pogleda па svet i оdгеdепе drustveпe grupe ili klase, sto impliciгa da sн Blok i Fevг gз.·esili гazmatrajuCi meпtalitet sгedпjovekovпog Fгапснzа ili опоg iz XVI veka, пе piaveCi ргi tom socijalпe гazlike. Drugi koпcept, koji је Мапlыјm пazvao "paгtikнlaшim" shva taпj em ideologije, jeste shvataпje da se ideje ili pгedstave mogu ko гistiti za podгzavaпje odгedeпog dt·нstveпog ili politickog poгetka. Na ргimег, idejн demokl'atije је moguce upotrebljavati da Ьi se "mi stifikovalo", tj . prikl'ilo н koj oj rneгi vlast vrsi пеkа rnalobrojпa gш ра. Isto tako, ideje mogu opгavdavati (ili, kako Ьi rekao Veber, "le gitimisati") sistem time sto cesto - preclstavljajll politicki poгe dak kao priюdпi а пе kao kнlturпi, kl'alja, па pгimer (str. 89), kao SШ1Се. Ova sl1vataпja ideologije Sll kl'ajem sezdestiћ godiпa razradi li dшstveпi teoгeticari Jirgeп Habermas i Lнј Altiser. Ро Habermasu, ideologija se tice komнпikacije "sistematski izobliceпe" domiпaci jom, dok se ро Altiseгovoj снvепој fгazi ideologija odпosi па "но Ьыzепi [ili 'zamisljeпi'] odпos pojediпaca prema stvaшim ttslovima пјЉоvе egzisteпcij e". 149 Odпos ili opozicija izmedн meпtaliteta i ideologija moZda trazi razjasnjeпje. 150 Za tн svrhн moze Ьiti koгisпo da se vratimo па pri mer kl'aljevskog dodira. Кlasicпa stнdija istoгije meпtaliteta iz pera 1 47 1 48 149 150
Geuss (1981), 1 pogl.; Tl1ompson (1990), 1 pogl Mannl1eim (1921) Habeпnas (I968); Altlшsser (1970). Vovelle (1982), posebno, str. 1-12
102
Istoгijп i rlmstvcnп tcm ijп
Mar·ka Bloka tretirala је verovaпje u kтaljevski dodir tako kao da је Ьilo "bezazleпo". Aпaliza рошосн koпcepta ideologije, s dшge stra пe, istakla Ьi Сiпјепiсн da је Ьilo u iпteresu kтalj evskog reziшa da oblcпi ljudi vещјн da kтalj iша шос da ciпi cuda. Harizшa пiје Ьila od prirode dato svojstvo fraпcнskЉ i eпgleskЉ kralj eva. Опа је, u izvesпoш sшislн, Ьila шkotvoreпa, pгoizvedeпa рошосн kтalj evskil1 odeZdi, rituala itd. Iako је koпtrastiraпje izшedн шeпtaliteta i ideologija korisпo, pokusaji da se aпaliziгajн паСiпi па koje ideje podrzavaju politicke sisteшe izпeli sн па videlo teskoce, koje su slicпe teskocaшa skopca пiш s kопсерtош 'Ъеgешопiје" (gше, Stl'. 90). Ideologija је cesto tl'etil'aпa kao пеkа vl'sta "dшstveпog сешепtа", koji dшstvo dl'zi па okнpu. Medutiш, пјеп se zпасај н tош pogledн ospoiava u пizн поviјЉ stнdija koje podjedпako kтitikнju шaiksiste i diike�ovce. Ove studije, Ieciшo, нkazнju da је dшstveпa kol1ezija u liЬel'alпoj deшokтatiji pl'e пegativпa пеgо pozitivпa; drugiш l'eCiшa, da poci va pl'e па пedostatku koпseпzusa и kтitici vlade пеgо па koпseпzu sн о оsпоvпiш vl'edпostiшa otelovljeпiш н l'eziшн. 1 5 1
Komunikacija i recepcija ћоuсаvапје ideologije vodi pl'Oнcavaпju sl'edstava рнtеш kојЉ se ideje Sil'e, dшgiш l'eciшa, р1·онсаvапјн koшuпikacije. DolazeCi iz politickil1 stнdija, Hшold Lasvel је јеdпош, па svoj uoblcajeп, ziv паСiп, defiпisao pl'edшete takvog рl'онсаvапја kao "Ко sta kaze kо ше, i s kakviш пeposl'edпiш posledicaшa" (iшplicil'ajuCi da sн ove "posledice" шel'ljive). DolazeCi iz lite1Ћtшe, Rејшопd Vilijaшs ропн diо је пeSto шeksu defiпicijн, s vise пaglaska па foпni (stil, zаш): "нstaпove i oЫici u kojiшa se ideje, iпfoпnacije i stavovi pl'eпose i рl'iшајн". DolazeCi iz liлgvistike, Dzosнa Fisшaп ропнdiо је dшgu vaiij acij н па tешн, pl'edlozivsi "pl'oucavaпje toga ko govшi kоше kojiш jezikoш i kada", пaglasavajнCi skloпost шпogil1 ljнdi da ше лјајн jezike ili vidove jezika н lЋZlicitiш sitнacijaшa ili "govoшiш oЫastiшa". DolazeCi iz aпtiopologije, Del Најшz gleda jos sil'e па pl'edшet, i pl'epoшcuje etпogтafij н koшuпikacijskil1 dogadaja koja Ьi uziшala н obzii пе sашо рошkе, posiljaoce i piiшaoce, vec i "ka пale", "kodove" i "podesavaпja" . 1 52 Iпspil'isaпi Најшzош, Fisшапош i пјЉоviш kolegaшa, пeki is tшical'i l'ade па diustveпoj istoiiji jezika, пjegoviш pl'Oшeпljiviш 1 51 Мапп (1970); АЬеrпошЬiе (1980); Tl1ompsoп (1990), З 1 52 Lasswell (1936); Williams (1962); Fislшып (1965); Hymes (1964)
Ccntmlni konccpti
103
oЬliciшa i гаzпоvгsпiш fнпkсiјаша. 153 Na ргiшеl', jezik је, рорнt ро tюsпј е, za пеkе dшstveпe gшре ы·edstvo za I"azlikovaпj e od dш gЉ. Као ргiшег se шоzе нzeti Vebleпova tvгdпj a da је stil govшa dokoпe klase Ьiо пешiпоvло иtezak i zastal'eoи, ј ег sн takve gоvш ле пavike podгazншevale tгасепј е vr·ешепа i tako иizнzetost od ko risceпja i potl'ebe za dir·ektлiш i нbedljiviш govoroши . 154 Socioliп gvisti sн, takode, iшali da kazн шrюgо о нpotl'eЬi jezika kao statн sпog siшbola. Јеdап od пajpozпatijil1 ргimеы је r-aspгava koja је vodeпa to koш pedesetil1 godiпa о govoшiш пavikaшa eпgleske vise klase ("Vи) i пe-vise klase ("ле-Vи), н kojoj se tvrclilo da је izгaz иlookiпg glassи - V, а ишiпоl'и ле-V [оЬе геСi оzпасаvајн ogledalo]; иwl'itiпg-papeги - V, ипоtе-рареrи - пе-V [оЬе IeCi оzпасаvајн papir za pisaлj e], itd. 1 55 Jos н FI"aпcнskoj sedaшпaestog veka Fl'aп soa lie Kalier, licлi sekтetar Lнја XIV, Ьiо је istakao гazlike izшedн опоgа sto је лazivao и паСiпош govшa gi"adaпiпaи (Jm;;o ns de parla bouгgeoises) i vokabнlaгa kaiakteгisticпog za aristohatijн. U оvјш рr·iшегiша, izbor ша kog posebлog izraza izgleda pro izvoljaп, шotivisaп zeljoш aiistokl'atij e da se ыzlikнje od bшzoazije koj a - pak шепја svoje govoшe obiasce da Ьi liCila па al'istoha tijн, i koja је stoga stalпo piiшoravaпa da нvodi поviпе. S to se tice svakodпevлe Ltpotl'ebe stl'aпog j ezika od stl'aпe пеkЉ aгistohatija (fгaпcнskog н Rнsiji XIX veka, Pшskoj XVIII veka, Nizozeшskoj XVI veka itd.), опа је Ьila н isti шаl1 пjilюvo ыedstvo lia se Iazlikн jн od ljнdi koji sн пize па dшstveпoj lestvici i пасiп da iskazн po stн Ршizн, kao SI"edistн civilizacije. Vebleп Ьi dodao da opsteпje и dokoпih klasaи па stгапош j ezikн s ljнdiшa koji govшe isti шаtег пјi jezik cini пјЉоvн dokolicн Iazшetljivoш. 156 Sve do sada шi sшо l'azшatl'ali saopstavaoce, пјЉоvе iпteлcije i stгategije. S ta је s piiшaociшa i пјЉоviш Oligovшiшa? Na оvош роdшсјн пajvazпiji dopl'il10s sн dali kпjizevлi teoгeticaгi, пaglasa vajнCi нlоgн Citaoca i пjegovog, оdпоsпо пјепоg 'Ъшizопtа oceki vaпjaи н koпstгнkciji zпасепја. 157 U slicrюш dнlш, fгaпcнski teOl'eti car· Misel de Sel'tO (cija Sll iпtel'esovaлja pгevise Sil'oka da Ьi se ogтaпicila па Ьilo kојн роsеЬпн discipliпн) istakao је heativnost оЬiспЉ ljшli н sfeгi potl'osлje, лјЉоvо aktivпo Ieinteipietiгaлje ро шkа koje iш se нрнснјн i taktike kojiшa piilagodavajн sisteш шаtе1 53 15·! 155 156 157
Вшkе i Porte1 (1987, 1991). VеЫеп (1899). Ross (1954). Burke i Porter (1987), 1-20 Jauss (1974); L1p. Culleг (1980), 31-83 i Holub (1984), 58-63
1 04
Ist01·ija i dmstvena teoгija
rijalniћ predmeta sopstvenim potrebama. Osпovni koпcept и ovoj raspravi је koncept 11prisvaj aпja", koji ponekad prati пjegova kom plemeпtarпa sиprotпost, "vracaпje" predmeta i zпасепја od strane vladajиce ili zvaпicпe kиlture. Da Ьi se istakao паСiп па koji ј еdпа grнpa иsvaja i prilagodava ili pretvara, izokrece i poпistava recпik druge grupe, iskovaп је izraz 11 traпsgз:esivпa з:e-iпskз:ipcija" . 158 Istoricari Ьi, oCigledпo, rdavo postupili ako Ьi se svrstali нz јеdпи straпи и sporн о - и krajnjoj liпiji, metafizickom рitапји ko je deli kпjizevпe kriticю·e, рitалјн da li se 11 stvarпa" zпасепја пalaze н tekstovima ili se опа н tekstove projicirajн. S druge straпe, empi rijsko pitaпje razlika izmedн porнke koja је odaslata i porпke koj a је piimljena od straпe gledalaca, slпsalaca ili Citalaca, и razliCitim vremeпima i па Iazlicitim mestima, пesпmпjivo је od istorijskog zпасаја. Lпter se, па primer, jedпom vajkao da пemacki seljaci po gresпo sћvatajп njegovo псеnје kad zaћtevajп da se kmetstvo иki ne, ЬпdпСi da је Hrist пmro za sve ljпde. Ovaj pl"OЬlem је osпovпi za опо sto је postalo pozпato kao 11istorija Citaпja". О снvепоm odeljkн svoga dela Si1· i crvi, Karlo Giпzbшg је razmatrao meпtalпe llkoordiпatпe mreze", kтoz koje ј е j ereticпi mliпai Meпokio citao odredeпe kпjige, i Iazilazeпja izme dп пjegovog Citaпja verske literatпre pozпog siedпjeg veka i piavo verпog Citaпja iпkvizitшa. 159 Roze Saitije i Robert Damtoп obavili sп sistematicпija istiazivaпja te vrste, fokнsirajпCi Fraпcпskп osam пaestog veka i ispitпjпCi aпotacije, spiskove pozajmпiћ ЬiЫioteka, з:azlike izmedп origiпala i prevoda itd., da Ьi Iekoпstrнisali Citaoce va sћvataпja odredeпiћ tekstova. 160 Istoricari иmetпosti se, takode, sve vise bave odgovorima па slike. Ikoпoborstvo se, па primer, bez obzira па to da li ј е Ьilo преrепо piotiv slika davola ili slika svetaca, proнcava kao dokпmeпtarпa podloga koja паs osposoЫjava da re koпstrпisemo tackи gledista davлo пmrliћ gledalaca. 161
Usmenost i tekstualnost Defiпicija etпografij e komппikacije, kојп је роппdiо Del Hajmz (go re, str. 102), пkljuCivala је "kaпale", drпgim reCima, sredstva opste пja ili medije. Medijski teoreticar Marsal Маklпап је provokativпo 158 Certeau (1980); Fiske (1989), 2. pogl.; Hebdige (1979), 94; Dollirnшe (1991),
285-287.
159 Giпzburg (1976); Foucault (1971), 11. 160 Clыrtier (1987); Darпtoп (1991). 161 Freedberg (1989), 378-428.
Ccntmln i konccpti
105
нstvrdio da "шedij jeste рошkа". Uverljivije Ьi Ьilo tvrditi da шedij - нsrпепi, pisaпi ili slikaпi - jeste deo рошkе. Bilo kako Ьilo, ta ј е tviciлja јеdпа o d oпil1 koje is toгical'i нvek rпшајн irпati н vidн kada ispitнjн пеkо роsеЬпо svedocaпstvo. Usrпeпo opsteпje, па priшe1·, iша svoje sopstveпe oЫike, svoje sopstveпe stilove. U јеdпој slavпoj stнdiji о glasiпaшa, tvrdilo se da se tokorп нsшепоg рrепоsепја рошkе prilagodavaj н potrebaшa piiшalaca н ј еdпош ртосеsн koji obtЉvata pojedпostavljivaпje ("пi velisaпj e"), odabl1-aпje ("izostravaпj e") i нроdоЫјаvапје пepozпatog роzпаtоше. 162 Lш·dova podjedпako slavлa stнdija о нsшелој epici н Jнgoslaviji је нkazala da је pevac iшprovizovao price zal1valjнjнCi torne sto је нpotreЫj avao prefabrikovaпe еlешепtе: "fornшle" (go tove fraze, рорнt Ношегоvе "ko viпo сшоg шога") i "tеше" (epizo de koj e se ропаvlјајн, kao sto sн saveti i Ьitke). Dшgi teoreticaг шe dija, Valte1· Олg, koristio је stнdije kao sto је Loгdova da Ьi izveo glavпe odlike "шisljeпja i izrazavaпja zasпovaпog па нsшeпosti", koj e opisнje kao шisljeпje koje se slнzi pгidodavaпjeш а ле podre divaпjeш, рtшiш redнпdaпcija itd. 1 63 Ove aпalize i гаsргаvе sн iшale doпekle zakasпeo нticaj па istoгiografijн. Istшijske stнdije о glasiпaшa sн i clalje retke, i pored priшera Zorza Lefevra, koji је Citavн kпjigн posvetio sireпjн tzv. ve likog straћa iz 1789. Lefevr је petiaпtпo aпalizirao l1roпologijн, geo grafijн i sociologijн рrоtшапја glasiпa о aristokl·atskoj zaveri i pred stojeCiш параdiша "razbojпika", objasпivsi te "рапiспе reakcij e" pri vгedпoш, dшstveпoш i politickorn sitнacijoш н kojoj је ћlеЬа Ьilo пedovoljлo а пezadovoljstvo pierastalo н revolнcijн. 164 Lefevr је, шedнtirп, rпogao шапје da kaze о razlicitiш verzijaшa tЉ glasiпa, i шi jos нvek сеkашо da пеkо aпalizira Ьilo strepлje iz 1789, Ьilo zеЬ пје eпgleskЉ protestaпata od "papske zavere" 1678, н svetlu ргосе sа "пivelisaпja" i "izostravaпja" koje sн opisali Olpшt i Роstшап (ili dшgil1 procesa, ako sн relevaпtпi). Iako је н posledпjoj geпeraciji doslo do нsропа "нsшепе istori j e", tek odпedavпo istoricari sн posvetili оzЬilјпн раzпј н нsшепој tгadiciji kao ншеtпiсkој foпni. U tош pogledн, роuспо је нporediti pr'Vo izclaпj e stнdije о нsшепош рrеdапјн belgijskog aпtropolo ga-istoricara Јапа Vaпsiпe, objavljeпo 1961, koje se нsredsredнje go tovo isklj нcivo па рrоЫеш verodostoj пosti, s dшgiш izdaпj eш, iz 1985, koje se vise bavi oЬliciшa i zaшoviшa koшнпikacije. 165 1 62 1 63 16·1 165
Allport i Postmaп (1945). Loгd (1960), роsеЬпо, str 30-98; Опg (1982), 31-77. Lefebvre (1932); нр. Fшge i Revel (1988) i Gн!ы (1983), 259-64. Vaпsiпa (1961)
106
lsfo1·ijп i dmstucнп lctJ/ iјп
Pisaпje se, isto tako, sve vise istгazнje kao шedij sa оsоЬепiш kvalitetiшa i оg1-апiсепјiша. Dzek Gнdi је, па ргiшег, objavio пiz stнdija о posledicaшa pisшeпosti, н kojiшa tvгdi da se koпtгast koji sн Levi-Bгil, Levi-Stгos i dшgi zapazali izшedн dvajн "шeпtaliteta" шоzе obj asпiti рошосн dva vida kошнпiсiгапја, нsшепоg i pisa пog. Na ргiшег, шпоgо је lakse pгeнгediti пeki spisak koji је парi sап пеgо spisak koji se paшti; tako da pisaпje podstice apstгal1ova пje. Dalje, pisaпje potpoшaze svest о alteшativaшa, sto zatvoгeп si steш ргеоЬгаzаvа н оtvогеп. U tош sшislн, "pisaпje pгestшktнrira svest", kako to kaze Valteг Опg. 1 66 Ovi aгgшneпti sн kгitikovaпi da pгeпaglasavajн гazlikн izшe dн нsшепоg i pisaпog пасiпа kопшпiсi1-апја, da zапешашјн kvali tete нsшепе konшпikacije, i da pisшeпost tге tiгајн kao пенtгаlпн tel1пikн, koja se шоzе istгgпнti iz koпteksta. 167 Ove kгitike рге шo difikнjн пеgо StO podгivajн OSПOVПll tezн, ali нјеdпо pгepOПlCUjll поvе pravce istгazivaпja, па ргiшег о iпteгakciji ili "iпteгfej sн" iz шedu нsшепоg i pisaпog. 168 Na ргiшег, foпnule i tеше se пalaze н pisaпiш tekstoviшa, kao i н usшепiш izvodeпjiшa. Da li опе doЬi jajtt razlicite oЬlike, ili, da li se koгiste па гazliCite пасiпе? S ta se ше пја kada se пагоdпа p гipovetka zapise, i to пшоСitо kad је zapise пeki pгipadпik elite? Saгl Рего, па рriшег, koji је kiaj eш sedaшпae stog veka obj avio Cгvenkapu, Ьiо је iпtelektнalac i ciпovпik н sluzЬi Lнј а XIV. I 69 Za jedпog evгopskog istoгicaгa, нpadljivo obelezje ove гаsр1-а-· ve ј е pгotivstavljaпje usшeпosti i pisшeпosti па гаснп tгeceg шedija - staшpe. о slнсајн zapadпe Afгike, cesto гаzшаtгапош l1 ОVОШ koпtekstн, pisшeпost i staшpa Sll stigli gotOVO istovгeшeпo, tako da је пјiћоvе posledice tesko гazlнCiti. О slнсајн Еvгоре, s dшge sћ-а пе, odavпo se vodi гаsргаvа о staшpaгskoj "гevoluciji". Та se poja va оЬiспо гаzшаtгаlа ргеkо Љепја kлjiga, ideja i pokieta (пагоСitо pгotestaп tske refoпnacije), ali se раzпја ргенsшегаvаlа s рошkе ka sгedstvн opstenja. Маklнап је, па priшel', tvl'dio da је stашрапје odgovoгпo za pieшestaпje пaglaska s aнditivпog па vizнelпo (zal1valjнjнCi, de loш, sve siгoj пpotreЬi dijagгaшa), i нјеdпо za "гaskol izшedп sгса i glave" . Ашегiсkа istoгicaгka Elizabet Ajzeпstajп је pгevela Маklна па п akadeшski пvаzепп fогшп н stнdiji о "staшpю·skoj pгesi kao поsiосп ргошепе", koja је пaglasila obelezja "stашрапе kнltш·e" kao sto Sll staпdaгdizovaпje, снvапје i p1·efiпj eпija Sl'edstva pгetl-azi166 167 168 169
Goody (1977); Опg (1982), 78-116 Fiппеgап (1973); Stгeet (1984). Goody (1987). Soriaпo (1968)
Ccn lmlui konccpli
1 07
vапја iпfопласiја (па piiшei, abecedпi iпdeksi)Y11 U slicпoш dнlш, Val te1· Опg (ciji је I"aпi istoгijski Iad pгveпstveпo паdаlшLю Маklн апа) opisнje пасiп па koji stашрапје pojacava pisaпje tiшe sto do vodi do "рошаkа od zvнka ka vizнelпoш pmstoш", i poListice "оsе сапје zaVl'SeЛOSti" koПaCЛOSti teksta. 171 Dшgi izazov istшicaгiшa, koji dolazi od tzv. tюvi\1 istoгista, роsеЬпо Stiveпa Gr·iпЫata, jeste teza da је dоkншепаt tekst koji da Ьi se citao - zallteva vestiпн kпjizevпog kiiticaгa. Bilo с!а SH Gr·iпЫatove iп terpietacije specificпi\1 dоkшлепаtа iz elizabetaпskog vгешепа нveгljive Ш пisн, пjegova opsta teza о гetшici dоkшлепаtа zaslнzнje da је istoгicшi sl1vate vгlo ozЬiljпo, i шi сепю је kasпije detaljпije гazшotгiti (stг. 1 30). 1
Mit Da Ьisшо оvн rЋspt-avн poveli шаlо dalje, шоzе Ьiti kшisпo da нvе dешо tеппiп " шit" . Is tшicшi cesto tеплiп "шit" нpott·eЫjavaju da Ьi ozпacili pt·ice koje пiSll istiпite, koje Sll iZl'iCito Sllpiotпe пjil1oviш vlastitiш pr·icaшa ili "istшiji" . Moze Ьiti ронспо нporediti tн нро tl'е Ьн s рt·iшепош aпtl'opologa, па pr·iшei, kпjizevпЉ teшeticaгa ili psilюloga. 1 73 Maliпovski је, па ргiшег, tvгdio da sн шitovi - pгveпstveпo iako пе iskljнcivo - ргiсе s dшstveпirп fнпkсiј аша. Mit је, нkazi vao је оп, pr·ica о pr·oslosti koja slнzi kao пekakva "povelja" za sa dasпjost. То jest, ta ргiса obavlja fнпkсiјн opгavdavaпja пеkе Llsta пove н sadasпjosti i па taj паСiп оснvапја Llstaпove н zivotн. Оп је vemvatпo, шislio пе sашо па pt·ice koje sн kazivali пjegovi tгobгi jaпdski os ti"vlj aпi, пеgо i па Маgпа Сагtн (Velikн poveljн), ј еdап с!оkшлепt koji se vekoviшa kшistio da Ьi se opl'avdalo шпostvo нstaпova i оЬiсаја. Zbog toga sto је bez pгestaпka Ьiо роgгеsпо tн шасеп ili гeiпterpietiып, taj dоkшлепаt Ьiо је vazda аzшап. "Slo bode" ili pгivilegije Ьаr·опа pt·etvшile SLl se н slobodн podaпika. Опо sto је Ьilo vazпo н eпgleskoj istшiji пiје Ьiо toliko tekst koliko " шit" Маgпае СагtаеР" Na slicaп паСiп i tzv. vigovsko tшласепје istшije, гаsршstгапјепо u Вr·itaпiji н devetпaestoш i pocetkoш dva desetog veka, dшgiш гесiша " teпdeпcija da se pise ll pt·ilog pr·ote staпata i vigovaca, da se velicajн гevolнcije pod нslovoш da sн 1711 Eiseпsteiп (1979), 43-159. 171 Опg (1982), 117-138. 172 Gt eeпЫat (1988) m
Соl1еп (1969)
17·1 Maliпowski (1926); Љотрsоп (1948), роsеЬпо, stt 373-374.
108
Istoгija i dntstucna tco6ja
uspelel da se пaglasavaju пеkа пасеlа ргоgгеsа u pюslosti" 1 fuпkci oпisalo је kao opгavdavaпje savгemeпog politickog sistema. 175 Alteшativпo оdгеdепје mita Ьi moglo Ьiti da је to ргiса koja ima pouku1 гecimol о tгijumfu dоЬга паd zlom1 i steгeotipпe likove koji sul Ьilo da su juпaci ili пitkovil veCi (ili pгostiji) od zivota. u ovom smislнl па pгimeгl moglo Ьi da se govoгi о "mitн Lнја XIV" ili о "Hitleгovom mitu" 1 ј ег sн ovi vladaoci н zvaпicпim sгedstvima opsteпja пjihovog vгеmепа pгedstavljaпi kao l1eгojske figшe koje pгakticпo sve zпaju i sve mogн. 176 (Bio је u opticaju i alteшativпi mit о Hitleгн1 kao davolskoj figнгi.) Na slicaп пасiп kao "mit"1 mo glo Ьi se opisati i - н vгeme lova па vestice u гапој modeшoj Evюpi гаsргоstгапјепо vегоvапје da sн vestice sluge sotoпe. 177 Ovi pгimeгi mogu se1 пагаvпо1 pгilagoditi defiпiciji Maliпovskog. Mit о Нitlегн је opгavdavao (ili1 kako Ьi to геkао VеЬег1 "legitimisao") пјеgоvн vladaviпнl а mit о vesticama legitimisao је ргоgапј апје stа гЉ zeпal za koje се роtопја pokoleпja veгovati da Sll bezopasпe. Ipak1 mit је ронспо defiпisati пе samo s gledista fuпkcija1 пеgо i s gledista oblika koji se ропаvlјајн ili "zapleta" (zпасепје gгckog teг miпa mytlюs). Јнпg Ьi te oblike пazvao " aгћetipovima" i objasпjavao Ьi Љ kao pгoizvode kolektivпog пesvesпog koji se пе meпjaju. Је dап istoгicaг Ьi Љ veгovatпije posmatгao kao pгoizvode kultшel ko ji se1 па dнgi гоk1 lagaпo mепјајн. 178 U svakom slнcaju1 vazпo је Ьiti svestaп toga da нsmепе i pisa пe pгipovestil нkljнcujuCi i опе koje kazivaCi smatгaju sustom isti пom1 sadгze elemeпte aгhetipa1 steгeotipa1 ili mita. Ucesпici Dгнgog svetskog гаtа Sl11 tako, opisivali svoja iskustva роmосн slika ргенzе tЉ (svesпo ili пesvesпo) iz izvestaja о Pгvom. Stvaшi dogadaj se ce sto pamti - а moze Ьiti i dozivljeп па pгvom mestu - u svetlosti пekog dгнgog dogadaja. 179 Juпaci se poпekad slivajн јеdап н dгн gog н pгocesu sгodпom опоm koji је Fгojd, aпaliziгajнCi sпove, пa zvao "koпdeпzacijom". Ima pгilika kada па delu mozemo posmatгa ti proces "mitotvoгeпja", н пizu p t·ikaza pгoslosti koji se sve vise i vise pгiЬlizavajн aгl1etipн. Neki kгiticaгi - рге svЉ Нејdеп Vajt - tvгdice da је pisaпa istoгija oblik "fikcija" i "mitova" о kojima smo нргаvо govoгili. Slic пe opaske sн izгесепе i о "tekstнalпoj koпstгukciji stvaшosti" kојн vгse sociolozi i aпtгopolozi. 180 175 176 1 77 178 179 180
Butterfield (1931), V; up. Burrow (1981) Burke (1992Ь); Kerslыw (1989). Соl1п (1970). Passeriпi (1990), 58 Fussell (1975); Samuel i Тlюшрsоп (1990) Wl1ite (1973, 1976); Clifford i Maюrs (1986); Atkiпsoп (1990)
4 Centralni proЬlemi U rпnogiш slucajeviшa, а neke sшо i ilustrovali u preЊodnoш po glavljн, rпi шоzешо da нvесашо паs vokabнlar - i, nadajшo se, prefiпj eпost паsе aпalize - pozajrпljнjнCi koпcepte iz drugiћ disci pliпa, пе шюsеСi radikalпe рrошепе н vlastitu iпtelektualnн tradici jн. Drнge ideje sн opasпije. Оле поsе tezi teret filozofskЉ pred-po stavki. Оле se zato opiru iпkorpшiraпjн н tнdu tradicijн - zapra vo, one prete da preobraze Ьilo koji iпtelektнalпi sisterп u koji budн нvеdепе. Тiш idejarпa, Ш Ьаrеш пеkiш od пјЉ, bavi se ovo poglavlje. Опо se нsredsreduje na tl'i sklopa iпtelektнalпЉ sнkoba. Prvo, па sнprotnost izшedн ideje fнпkcije (Ш struktшe), па ј еdпој straпi, i ideje о Ijнdskoj sposobпosti delovaпja (" akteri"), па drugoj . Drugo, ла пapetost izшedu sl1vataпja kultшe kao puke пadgradлjell i sr1vataлja kultшe kao aktivпe sile н istoriji (Ьilo da podstice рrоше лu ili koпtiпuitet). TI"ece, па sнkob izшedu ideje da лаш istoricari, sociolozi, aлtiopolozi i drugi рiнzајн Сiлјепiсе" о drнstviшa н sa dasлjosti ili pl'oslosti i sћvataпja da је опо sto опi proizvode пеkа vrsta fikcije. Glavni cilj I"aspl'ave, i ovde kao i drнgde u оvош ogle clн, р!'е је da postavi рiоЬlеше i ispita шogнcлosti пеgо da Ьilo kо ше kaze sta treba da Ciпi. 11
11
Funkcija "Fuпkcija" је, ili је barerп Ьila, klj нcпi koпcept u drustveпoj teoriji. Опа lako шоzе da izgleda kao bezazleп koпcept, koji iшplicira sа пю to da нstaпove iшајн паrпепе. Kada se defiпise piecizпije, ше dнtiш, ta ideja doblja ostiicн koja је Ciпi пе sашо zaпirпljivij oш пе-
110
Istol"ijn i til ustuenn teo1·ija
go i ораsпiјош. Fнпkcija svakog dela пеkе stшktшe, tako glasi defi пicija, jeste da odrzava сеliпн. " Odizavati" је zпaci dizati је н "Iav пotezi" (нtiсајпа aпalogija izшel1l1 sveta piiiode, od шel1aпike do Ьiologije, i diнstveпog sveta). Опо sto OVll tешiјн Ciпi i piivlacпoш i ораsпош, jeste Сiпјепiса da опа пiје sашо deskiiptivпa vec i eks planatoшa. Razlog postojaпja odredeпog оЬiсаја ili нstaпove, рiе ша fнпkcioпalistiшa, нpiavo је dopiiпos koji dajtl dп1stveпoj Iav пotezi. Istшicaiiшa ideja dшstveпe Iavпoteze пiје роtрнпо stiaпa. О sedaшпaestoш i оsашпаеstош vekн, ideja "гavпoteze sile, svojiпe i tigoviпe" iшala је sredisпje шesto н politickoj i ekoпoшskoj aпalizi. Kada је GiЬоп, па piiШei, objasпj avao slaЬljeпje i pad Riшskog caг stva пјеgоvош "ргеkошешош veliciпoш", оп је гazшisljao н kate gшijaшa teiazija ili ljнljaske. Mпogi dшstveпi teoreticaii, шеdнtiш, tietirali sн "гаvпоtеzн" пе sашо kao шеtаfош koja se kшisti роvге шепо, vec i kao tешеlјпн pietpostavkн па kojoj pocivajн viste pita пja koja postavljajн i vгste odgov01·a koje sшatгajtl p1Љvatljiviш. Fнпkcioпalizaш se poпekad kтitikпje kao koшplikovaп паСiп da se iskaze опо sto је oCigledпo. U пеkiш slнcajeviшa, шеdнtiш, fппkcioпalisticka оЬјаsпјепја vise viedajп zdгav гаzшn пеgо sto ga роtvтdпјн, kao н slнсајп aпalize dшstveпe fнпkcij e sнkоЬа. 1 Јеdпа od пajЬlistavijЉ ыsp1-ava tЉ pitaпja j avlja se п kпjizi koj a svesпo izbegava teiшiпe "stшktшa" i "fнпkcij a". Kлjiga је eksplicitпo po sveceпa Afгici, ali iша шпоgо siie iшplikacije. Aпtoi, pokojлi Maks Glнkшап, sagгadio је kпjigп oko j edпog пiza paiadoksa. Na p1·iшer, н poglavljн pod пaslovoш "Mir н vra zdi", * ОП tvгdi da VIazda пiје pretпja Шil"ll, kao sto Ьi to zdrav ra ZШ11 шоgао pгetpostaviti. Napгotiv, опа је iпstitнcija s fнпkсiј ош спvапја шiга i odгzavaпja dшstveпe kol1ezije. Роепtа ј е н tоше sto pojediпci cesto otkгivajп da Љ za оЬе zavadene straпe vеzпјп kтvпе veze ili piijateljstvo, te da iш taj sпkob lojalпosti stvaгa iпteies za оснvапје шiга. Dalje, Glпkшап је tvгdio da "роЬппе, daleko od to ga da гаzагајп ustaлovljeпi dпistveпi poгedak, dеlпјп tako da cak taj poiedak podгzavajн"; to jest, пjihova fнпkcij a је da odгzavajн p01·edak tako sto dеlнјп kao kakav sigшпosпi veпtil. Najzad, гаz шаtгајнСi пеkе Zнlп оЬгеdе оЬгtапја statпsa, апtог је izveo zakljп cak da oslobadaпje od поЬiсајепЉ tаЬна, јеdпош п godiпi, " slпzi za пaglasavaпje tЉ tаЬна" .2 1 Соsег (1956).
*
Tl1e Реасе iп tl1e Feцd "Fel!d", 11 ovom koпtekstll, zпaci krvпo пepгijateljstvo, zavadeпost, staпje pгivatпog гаtа, krvпti osvetl!. Pгim piev. 2 Glllckmaп (1955)
Ccntmlni pгoblc111 i
111
Као sto sпю videli (gоге, str 21), fнпkcioпalis ticki pгistнp ј е <.iшпiлiгао Ll sociologiji i socijalпoj aпtropologiji o d oko 1920. do oko 1960, н toj шel'i da је ргесl kr-aj tog pe1·ioda opisivaп пе kao vid aпalize шеdн dшgiшa, vec kao sаш socioloski шetod.3 Takva pгe teлzija se пе Ьi шogla od1·zati Ll doba н kоше se feпoшeпologija, stп1ktнralizaш, l1еппепенtikа i poststшktш-alizын лаdшесн za pгe vlast. Ipak, шoglo Ьi se s 1-azlogoш tvr·diti da fнлkcioпalisticka tl-adi cija jos нvek, ргitајепо egzistiia Ll sociologiji i aлtгopologiji, ра i da пastavlja da vгsi нticaj, нtoliko vazпiji sto је vise ili шапје zaboгa vljeп. Istшicaii sн, pak, нp1·kos GiЬопоvош ргiшеш, Ьili obaZiivi ргi нsvајапјн ovog pгistнpa. Zapгavo, tek sezdesetil1 godiлa ХХ veka, kad SLI sociolozi postajali пezadovoljпi idejoш dшstveпe fнпkcije, јеdап Ьгој istшicaгa prakticm·a росео је da ekspeгiшeпtise s tош vг stoш оЬјаsпјепј а . U svojoj klasicпoj stнdiji о viadzЬiпaшa i шagiji, Кit Тошаs ј е, па ргiшег, dokazivao da sн "vегоvапја н vestice" н seoskiш zajed пicaшa Eпgleske " slнzila tmпe da podcZ:e tгadicioпalпe obaveze шi loSI·da i dobrosнsedstva Ll vгеше kad sн se dшge dшstveпe i eko пoшske sile zaveгavale da Љ oslabe". Iшнспiјi seljaпi sн stгalюvali da се il1 simшasпiji pгokleti ili oшadijati ako Љ s vгata оtегајн рlЋ zпЉ saka. I Аlап Makfaгlejп је нkazao da је " st1·al1 ос! vestica delo vao kao saпkcija н пашеtапјн sнsedskog vladaпj a", ргешdа ga pгi vlaCi i alteшativпo (zapгavo, sнргоtпо) fнпkсiопаlпо оЬј аsпј епје, ргеша kоше sн ргоgопi veStica Ьili "Sl'edstvo za postizaпje dнboke dп1stveпe ргошепе" od ргеtеzпо sнsedskog do vise iпdividнalistic kog dшstva .J Сiпјелiса da SLl ova sнргоtпа оЬјаsпјепја koшpatiЬil пa sa istoш dokazпoш gгаdош, шшаlа Ьi da лаs oпespokoji. Fнпk cioпalisticka оЬј аsпјепја se lako пашесн, а tesko se vel'ifikнj ti (ili opovl'gavajн). Istol'icaгiшa ј е fнлkcioпalizaш pl'ivlacaл zbog toga sto piedsta vlja pгotivtezн пjilюvoj tl'adicioпalпoj skloпosti cla isнvise toga н pгoslosti оЬј аsпјаvајн пашеl'аша pojediпaca. P1·iшei н kоше ј е taj tгadicioпalпi "iпteпcioпalizaш", kako је to паzvапо, dosao н otvo r·eп sнkob s fнпkcioпalizшoш, j este istшiog1-afija Тгесеg гај!ы.5 Po kнsaji da se stшktшe пacioлalsocijalisticke dгzave i zЬivaпja н регi оdн od 1933. do 1945. godiпe оЬјаsпе н potpнпosti пашегаша fiie l'a, izgle<-iajн sve лeнveiljiviji otkad se istгazivaлje okrerшlo геgiја ша, "peiifeгiji" sisteшa. Sve је ј аса teпdeпcija da se нzнш н obziг .
.3 ·1 s
Davis (1959) Тlюmas (1971), 564-566; Масfагlане (1970), 105, 196 Маsоп (1981)
112
Isto1·ija i dгustvena tem·ija
politicki i socijalni pritisci па Hitlera, kao i пjegovi svesпi plaпovi, ра i nesvesпi pшivi. Iako ovo bavljeпje strпktшaшa i pritisciшa пе шоrа Ьiti fппkcioпalisticko п strogoш sшislн гесi, ono slнzi da ilн strнje potrebн za politickoш istorijoш koja пiје оg1-апiсепа па ciпo ve i razшisljaпja politickih predvodпika. Ako fнпkcioпalizaш resava рхоЬlеше, оп Љ, нјеdпо, i stvю·a. Јеdап od tih рrоЬlеша шоzе da se ilнstгнje ogledoш о kоше sшо govorili н rапiјеш poglavljн, Stонпоvош aпalizoш нzюkа eпgleske revolucije. Рrеша оvош ogledu, pгivredпi 1-ast i drнstveпe рrошепе п Eпgleskoj н гazdoЬlju 1529-1629. doveli sн do ипеrаvпоtеzеи iz шedu drнstveпog i politickog sisteшa. Reakcij a jedпog хесепzепtа Ьila је da pita: иА kada је postojala гavпoteza ?и, i da zakljuCi da se koncept ne шоzе priшeпiti па sгedпjovekovпн ili гапн шоdепш Еvюрн. U slicпoш duhu, Еdпшпd Lic ј е ј еdпош izjavio da иstvar пa drнstva пе шogu пikada Ьiti u stanjн гаvпоtеzеи .6 Ove kritike su шаlо рrеtегапе. Рагеtо, па ргiшеr, пiје dПistva sagledavao н и savг seпoj" Ш staticпoj, vec рге н "diпашiспој" ravпotezi, defiпisuCi је kao "takvo staпje koje, ako se vestacki podv1·gпe пеkој ргошепi . . . пајеdпош dolazi do reakcije koja tezi da ga povrati н пjegovo stvaгпo, поrшаlпо staпje" . 7 Istorijski ргiшеr koji шоzе izgledati gotovo kao izшislj eп da deшoпst1·ira sпagu fнпkcioпalizшa, jeste Mletacka xepнЬlika sesпae stog i sedaшпaestog veka. 8 Veпecija је, н to vгеше, izazivala div ljeпje zbog пеоЬiспе staЬilпosti drнstveпog i politickog sisteшa. Sa шi Veпecijaпci sн tн staЬilпost, za kојн sн veгovali da је vеспа, ob jasпjavali svojiш шesovitiш ili "шаvпоtеzепiш" ustxojstvoш, н kо ше је шoпaxl1ijski еlешепаt Ьiо predstavljeп duzdeш, aristokl·atski - Sепаtош, а tzv. deшokratski еlешепаt Velikiш vесеш, koje se sa stojalo od oko 2.000 odraslЉ pleшica. U p1·aksi, Vепесiјош је vlada la oligaxћija od oko 200 vodecih pleшica (u to vгеше pozпatiћ kao grandi), koji su se sшeпjivali па kljucпiш politickiш polozajiшa. Ide ja шesovitog ustxojstva se stoga шоzе opisati kao "ideologija" ili kao "шit" (u zпасепјu koje шн pridaje Maliпovski), koji је sluzio tоше da odrzava sisteш u zivotu. Nije veгovatпo da је taj шit Ьiо dovoljпo sпаzап da sаш vrsi tн fuпkciju, ubedнjuCi sitпije pleшice, gradaпe i рнсапе da је sve kako txeba; ali dxuge ustanove sн postojale da Ьi rasprsivale, ili, da оstапешо pri паsој оsпоvпој шetafoгi, "protivtezile" opoziciji iz tih segшeпata. Као н Glukшanovoj Afгici, i и Veпeciji su sнkoЬljene loб
Stoпe (1972); Koeпigsberger (1974); Leacl1 (1954); up. Eastoп (1965), 19-21.
s
Burke (1974).
7 Рагеtо (1916), odeljak 2068.
Ccntmlni p1 oblcmi
113
j alпosti slнzile dгнstveпoj kol1eziji. Sitпije pleшice је vнkla LI јеd пош ргаvсн solidamost р1·еша gгнрi, а н sнршtпош sн il1 ргаvсн vнkle sроле раtшпаtа (gоге, stг. 78-79), koje sн Љ kao pojediлce vezivale za pojediпe gгmzdi. Zal1vaceпi tiш sнkоЬош, опi sн irnali iпteгesa za koшpl'Oшis. А sta је sa ostatkoш popнlacije? Najaгtikнlisaпija gшра рнса па, koja је шogla da нgшzi veпecijaпskн oligю'l1ijн, Ьili sн gl'adaпi, гelativпo шаlоЬшјпа gшра od dve lio tгi bllj ade odraslill шuskaгa ca. Posto Sll Ьili isklj нceпi iz Velikog veca, gгadaпi Sll uzivali izve sпe fоппаlпе ili пеfоппаlпе p1·ivilegij e. Neke sluzbe н adшiпistгacij i Ьile sн гezeгvisaпe sашо za пјЉ. Njiћove kce1·i sн se пе tako retko нdavale za pleшice. Neke veгske bгatovstiпe Ьile su otvOI"eпe za g1·adaпe isto kao i za pleшice. Moze se tvгditi da su te pгivilegije davale g1·adaпiшa osecaj da Sll Ьliski pleшiCiшa, i tako iћ odvajale od ostalЉ рнсала. Ovi рнсапi, пјЉ oko 150.000, dгzaпi su н шiш, slicпo kao i рнk Ll stагош Юrпн рошосн kошЬiпасiје ЫеЬа i igaгaY Vlada ј е sнbveпcioпisala сепе zita i нz t o obezbedivala tгoskove odгzavaпja velicaпstveпЉ јаvпЉ гitнala. Каглеvаl, koji је н Veпeciji Ьiо пеоЬiс по lЋzгаdел, Ьiо је obied оЬгtапј а statнsa н kоше sн se vlasti шo gle rпaпje-vise пеkаzпјепо kгitikovati, sigшпosпi veпtil рорнt оЬге dа Zнlна koj i је aпaliziгao Glнkшап. Veпecij aпskiш гiЬагiша dopн Staпo је da izabeш vlastitog dнzda", koj eg је svecaпo ргiшао i ce livao stvaшi clнzd, sto је гitнal koji Ьi se пюgао opisati kao оЬгеd н slнzЬi нbedivaпja oЬicпil1 ljнdi da нсеstvнјн н politickoш sisteшн, iz kojeg sн, нistiпн, Ьili iskljнceпi. 10 Ostaje staпovпistvo teгitoгija роtСiпјепЉ Veпeciji, нklјнснјнСi zпаtап deo seveme Italije (Padovн, Vkепсн, Vегшш, Вегgашо i Вгеsн). Patгicije tЉ gгadova је veгovatпo ozlojedio gнЬitak пezavi sпosti, ali SLI опi iшali pгilike da se нposle kao oficiгi н rпletackoj vojsci. S to se tice оЬiспЉ ljнdi, пјЉ је пepl'ij ateljstvo ргеша vla stitirп patгicij iшa Ll пнюgiш slнcajeviшa нciпilo ргоvепесiјапсiша. Moglo Ьi se, stoga, геСi da је staЬilпost sisteшa pocivala па slozeпoj гavпotezi sпaga. Ciпi se da iша izboшog sгodstva izшedн ovog р1·iшега staЬil rюsti i шetoda fнпkсiопаlпе aпalize. lpak, ргiшег шоzе slнziti i kao ilнstгacij a sпage, i kao ilнstгacija slabosti шetoda. Na ргirпег, tн ј е proЬlerп ршшепе. Veпecija пiје сео svet, а i cesti sнkoЬi i kгize н sestriпskiш гернЬlikаша, Fiгeлci i :Deлovi - da пе icleшo dalje tesko se шоgн objasпiti fнпkcioпalistickiш kategoгij aшa. C ak i н ve11
�
10
Vеупе (1976)
U p. Mlliг (1981).
1 14
Jstoгijп i dmstl'CIIO tcrJl iјп
песiјапskош slнсајн, sisteш пiје Ьiо vесап. 1\epнЬiika је 1797. нИ пнtа, а i н гапiјiш vekoviшa опа је prolazila kroz Ьгојпе krize koje sн dovele do stшktшпe рrошепе - zatvaraпje Velikog veca za по vе claпove, poiast zпасаја Veca desetшice, ргегаstапје iz рошогskе iшpel'ije LI iшрегiјн н seveшoj Italiji itd. Ргошепа је cesto rezнltat sнkoba, а to шоzе da паs podseti da је fнпkcioпalпi pгistнp i н piefiпjeпijiш veгzijaшa vezaп za diike шovski, koпseпzнalпi пюdеl dшstva. Istoгicaii koji рiОнсаvајн Itali jн sн to stvamo sl1vatili i stvшili izгaz "шit Veпecije", da Ьi ozпacili slikн staЬilпog, шavпotezeпog d шstva, koji iшpliciгa da је slika iz oЬiiceпa. Ne bi, zaista, Ьilo шнdго pгetpostavljati da sн oblcпi ljнdi delili sve vгedпosti vladajнce klase, ili da iш se lako podvaljivalo obl'ediшa kakav је нstolicavaпje гiЬaiskog "dнzda". Као sto SШО vi deli, dшstveлa stabllпost ле шога da iшpliciгa koпseпzнs. Опа шо zе pocivati vise па гazboгitosti ili iпeгciji пеgо па zajedпickoj ideo logiji (gше, stг. 102). Nјп, isto tako, роtрошаzп odгedeпi tipovi po liticke i dшstveпe stl'tlktшe. Da zakljнciшo. Копсерt "fнпkcije" је koгisпa alatka н р1·Љоп1 istoгiCaгa, kao i н рiЉош teшeticaгa, pod нslovoш da se пе о tн рlјпје перl'iшегепош нроtiеЬош. Оп sa sоЬош пosi iskнseпje da se zапешаге dшstveпa рiошепа, dшstveпi sнkob i iлdividнalпi шoti vi, ali se tiш iskнseпjiшa шоzе odoleti. Nije роtгеЬпо ргесн tпо pгetpostavljati da svaka iпstitнcija н пеkош datoш dгнstvн iша po zitivпн fuпkcijн, bez ikakviћ tгoskova (" disfнпkcija"). Nije роћ·еЬпо ргеснtпо pгetpostavljati da је data нstaпova пеорl1оdпа za oba vljaпje date fuпkcije: а гazlicitiш dшstviшa, ili гazlicitiш peгiodi шa, 1·azliCite нstaпove шоgн da delujн kao ftшkcioпalпi ekvivaleпti, aпalogoпi ili alteшative. 1 1 Medнtiш, fнпkсiопаlпа оЬјаsпјепја пе Ьi treЬalo sl1vatati kao zашепе za dшge vгste istoгijskog оЬјаsпјепја koje опа рге dорнпјнјн пеgо sto iш pгotiv1·ece, ЬнdнСi da teze da Ьнdн odgovoгi па гazlicita pitaпja, а пе гazliCiti odgovoгi па isto pi taпje. 12 Опо sto se ovde pгedlaze, пiје da istшicю·i odbace iпteпcio пalisticka оЬјаsпјепја, vec da piOsto pгiћvate i пeSto za sta пешајн "fнпkcioпalпi ekvivaleпt".
Struktura Fнпkсiопаlпа aпaliza se пе Ьavi ljнdiшa vec se Ьavi "stгнktнгаша" . U pгaksi, гazliCiti pгistнpi dгнstvu koгistili sн гazliCite koпcepcije stmktшe, шеdн kojiшa шоzе Ьiti koгisпo гazlikovati Ьаг tl·i. Ргvо, 1 1 Мегtоп (1948); Rtшcimaп (1983-89), t. 2, 182-265. 12 Gellпeг (1968).
Cmim/11i l'l·oblcmi
115
mш·ksovski pгistнp, н сiјеш se st·e<.iistн пalazi шbltektoпska шetafo t·a о 'Ъazill i 11Пa<.igtЋLiпji" , а Ьаzа ili iпfгastшktшa zaшislja kao eko пomska kategoгija. Dшgo, stпil<.tшalпo-fнпkcioпalisticki pгistнp, гаz mаtгап gше, н kоше se koпcept 11 stгнktшall koгisti н opstijeш sшi slн Lia Ьi se ozпacio koшpleks iпstitнcija - poro<.iica, Liгzava, pt·avпi sisteш it<.i. Na tt·eceш шеstн, tzv. stгнktшalisti, oct Кlo<.ia Levi-Stmsa Lio Rolaпa Выtа (i, kako Ьi пeki гekli Misela Fнkoa, iz RcCi i sfiiПгi) bili Stl pгveпstveпo zaokнpljeпi stгнktшаша ili sisteшiшa шisljeпja ili kнltшe. Теше!јпi шodel ili шetaf01·a tl osпovi пjilюvog шisljeпja Ьiо је шo<.iel dп1stva ili kнltшe kao jezika. Iпspiгacijtl za taj 11Seшiotic ki" ili 11Seшioloski11 pгistнp kнltшi kao 11Sisteпш zпakovall Liali sн te oгeticat·i jezika Sosiг, ЈаkоЬsоп i Hjelшslev. Sosiгova снvепа di stiпkcija izше<.1 н llj ezikall (jezicka sгe<.istva) i 11 govшall (specificaп go voшi izгaz 0<.i аЬгю1 iz til1 sгe<.istava) норstепа је н distiпkcijtl izшe dн 11kodall i 11 pшнkell. Glavпa stvat· kојн Sosiг пaglasava је da zпа сепје роп1kе пе zavisi (ili пе zavisi sашо) od паше1·а pojediпca koji је ргепоsi, vec od pгavila koja сiпе kбct, dшgiш reciшa, пјепн stн1ktнпc 1 3 U slicпoш dнlш, iпspiгisaп liпgvistiшa, Levi-Stms је пapisao stнdijн о 11 еlешепtашiп1 stпil<.tшaшa srodstva", Ll kojoj је sisteшe sгodstva aпaliziгao kao решшtасiје istЉ оsпоvпЉ е!ешепаtа, па ргiшег ЬiпашЉ opozicija шнsko/zeпsko, otac/siп itd. Nastavio је pi sнCi stнdijн о шitoviшa, tl kojoj је шitove гazlozio па пjilюve sa stavпe jediпice ili 11 п:1itеше11, i dokazнjнCi da sн шitovi aшel'ickil1 Iп dijaлaca tl'aпsfoпнacije jedпog шita н dшgi Iнit i da se роsеЬпо od пose па Ьiпашн opozicijн izшedн priгode i kнltшe. 1 .J Ove icleje sн ргенzеtе i рiiшепјепе, ili p1·ilagodeпe, пшоСitо н Fl'aпшskoj, па vise I'azlicitill polja, Iazvij ajнCi stшktшalistickн kпj i zevпн kl'itikн (н гаdн прl'. Rolaпa Вшtа), stшktшalistickн veizij н psЉoaпalize (Zak Lakaп) i stгнktшalistickн veгzijн шaгksizшa (Lнј Altiseг). U Rнsiji је гazvoj tekao пezavisпo, vodeCi od liпgvista Rо шапа ЈаkоЬsопа i Nikolaj a ТrнЬесkој а ka stнdijaшa пагоdпЉ Ьajki Vladiшiгa Pmpa i шske kпj izevпosti i kнltшe Јшiја Lоtшапа. Pmp је, па рiiшег, pioнcavao 11 шшfologijнll шske паюdпе bajke, i i<.ieп tifikovao t1'ideset i ј еdап еlешепаt koji se poпavlja ili 11 fнпkcijll11 јнпаkн је zаЬiапјепо <.ia пesto нсiпi, оп se oglнsнje о zаЬгаш1 itd. 1 5 Kakve veze sa is tшij oш sve ovo iша? Stшktшalпa istol'ija је dоЬго pozпata, Ьilo da sle<.ii Maгksov шodel ili Bгodelov шodel, ali 1:1 I�нпсiшап (1969); L<:\Ile (1970); Cttlleг (1976)
н
Le\'i-Sttaнss (1949; 1958; 1 964-72)
1'> Ргорр (1 928); LotmJп i Uspeпskii (1 984)
1 16
Isto1·ijп i dгustucпп tc01 ija
ima li mesta za strukturalistickп istшijп? Moze izgledati da ј е п strпktшп strпkturalizшa пgradeпa opozicija рrеша istoriji. Sosir ј е svojп pozicijп defiпisao u opoziciji prema tadasпjim liпgvistima, Ciji је model jezika Ьiо evolпcioпisticki . Njegova је iпovacija Ьila п to me sto је пkazao da se staпje jezika l1 Ьilo kош treппtkп moze obja sпiti odпosom izшedп пјеgоvЉ гazliCitЉ elemeпata, bez pozivaпja па pгoslost. Sosiгov шodel је Ьiо model ravпoteze koji је svesпo da vao pгedпost stшktшi (" siпhгопош" ili istovгeшeпom) ргеd рт шепоm (" diјаћгопоm" ili гazпovremeпom). U slicпom dпlш, Le vi-Stros ј е davao stшkturi pгedпost ргеd ргошепош iz гazloga sto sп drпstva koja aпtгopolozi ргопсаvајп гelativпo staticпa ili, kako оп kaze, 'Ъlаdпа", dok sп slozeпa dгпstva - "vгuca". U пekim pl'i likama, Ьагеш, оп i dшgi stшktшalisti sп pisali tako kao da sн te meljпe kategшije kultшe izvaп vremeпa. Sпpгotпost izшedп stшkturalizma i istoгije se пе sше pгeпveli cavati. Levi-Stгos пе zапешашје istoгijн. Napmtiv, posveCivao ј е pazпju takvim ргеdшеtiша kao s t o је uporedпa istorija Ьгаkа. Вагt је нsао па teritorijн istшicaгa da Ьi poпudio stгнkturalisticku aпali zu istorijskog diskursa. Kad је гес о Lоtшапн, оп је пajveCi deo vге mепа posvetio ргонсаvапјu шske tгadicioпalпe kultшe. 1 6 Sa svoje stгапе, пekoliciпa istoгicaгa је Ьila privнceпa stшkturalistickim pгi stнpom н godiпaшa пjegove iпtelektualпe doшiпacije - пагоСitо u ргоuсаvапјн шita. Staгi gгcki mitovi, па ргiшег, i sгedпjovekovпa zitija svetaca (koji cesto kаzнјн iste ргiсе о гazlicitim pojediпcima) aпaliziгaпi sн ргеmа paгadigmama ћора i Levi-Stгosa, нz пaglasa vaпje elemeпata koji se poпavljaju i ЬiпашЉ sнpгotпosti. 1 7 Јеdпа od пајiшргеsivпiјЉ strпkturalпЉ aпaliza kојн је obavio пeki istoricaг је јеdпо рrонсаvапје dшgog istoricaгa, Fгапsоа Arto gov ogled о Негоdоtн, koji se няеdsгеdнје па паСiпе па koje Heгo dot pгikazнje "dшgog", dгнgiш recima, пe-Grke. Skiti sн, па pгi mer, pгedstavljeпi - пе sашо razliCito, vec, н mпogiш aspektima, iпvегzпо od Gгka. Gгci, гесiшо, zive н gгadovima, а Skiti zive н di vljiпi. Gгci sн uljнdeпi, а Skiti sн "varvю·i". Medнtim, kad He1·odot kreпe da opisпje параd па Skite od straпe Persij aпaca, koji sп па раН i Grcku, taj dogadaj izokrece iпveгzijн i Skiti se pojavljпju п povoljпij em svetlп. Artogov rad, рорпt гadova Rolaпa Barta i Hej dena Vajta ilнstшje tekstнalпe strategije istoгicara i опо sto Vajt пa ziva "sadrzajem f01·ше", пјепо dejstvo па porukп .18 U tokп гаdа sa struktшalizшom, postali sп vidljivi izvesпi pro blemi . Neki liпgvisti i kпjizevпi kriticю·i izгazili sп пezadovoljstvo 1 6 Levi-StгaLiss (1958; 1983); BarЊes (1967); Lоtшап (1984). 1 7 Vemaпt (1966); Gшevicl1 (1972); ВошеаtЈ (1984). IH
Hartog (1980)
Ccntmlni pmЬlcmi
117
idejoш zпасепја apstrahovaпog iz koпteksta шesta, vrешепа, go vorпika, slнsaoca i sitнacije. 1 9 Dшgi, pre svega Zak Derida i tzv. poststшktшalisti пezadovoljпi sн stшktшalпiш t.i eterrпiпizшoш koji se sнprotstavlja slobodпoj igri zпасепја, kako па straпi p1·eпosilaca tako i па straпi priшalaca, sto је tеша kојн 51110 prodiskнtovali ll odeljku о konшпikaciji i о kojoj сеnю govoriti porюvo pod пaslo voш "Кнltша" (str. 103, 123). 20 Јеdап ocl Propoviћ priшera шоzе da poslнzi kao ilнstшcija пe kill teskoca strнktшalistickog шetoda. Ргор poredi dve price: н јеd пој саюЬпјаk Ivarш claj e снп koj i ga odпosi н dшgo kralj evstvo, dok н dшgoj priлceza daje Ivапн prsteп sa istiш rezнltatoш. Ро Рюрн, ovi priшel'i ilнstшjн fнпkсiј н broj 14: " шagicпi predшet ј е stavljeп ј нпаkн п а raspolagaпj e". Zacelo, tesko ј е pol'eci slicпost н stшktшi oviћ dvejн epizoda. Aпalizirati price па ovaj пасiп је sva kako ронспо. Ра ipak, пesto zпасајпо н prici gнЬi se kad se еlе шепt kao sto је pl'Steп, ili kao sto је kопј, ll Ьrој пiш kнltшаша bo ga t asocijacijaшa, svede па algebarsko х ili у. Istol'icari, kao i liпgvi sti i kпjizevпi kritical'i, zele da se нsl'edsrede па objekte i asocijacije kao sto sн ove, па povrsiпн price, kao i па пјелн strнktшн. O tнda bn'colage, koji sаш gore opisao, пiје toliko priшer bojazljivosti koliko је priшer iпtelektнalпe rezervisaпosti. Као izrazitoш priшerн ovakve 1·ezervisaпosti шоzешо da se v1-atiшo Јаrш Vaпsiпi, koji ide toliko daleko da stшktшalizaш opi sнje kao "оЬшапн", шetod koji је "iпvalidaп", jer se пjegovi po stнpci пе шоgн "пi poпavljati пiti opovrgavati". 21 Ја, licпo, пе ЬЉ isao toliko daleko. S ј есlпе straпe zato sto пе шisliш da ijedпa aпali za tekstova ili нsшепiћ tl'adicija шоzе Ьiti toliko панспа koliko Ьi to Vaпsiпa zeleo da Ьнdе. S dшge straпe zato sto i dalje vешјеш da ј е - iako Ьiпаrпе opozicije пisн j ediпi obrasci koje treba traziti н kнl tнri - ројасапа osetljivost za takve obrasce пesto sto dнgнјешо stшktнralistickoш pokretн. U posledпjiћ пekoliko godiпa пeki sociolozi sн pokнsavali da krепн dalje od poiшartja stшktшe skорсапЉ sa stшktнralfuпkcio пalistiшa, па ј еdпој, i strнktнralistiшa па dшgoj straпi. Аlеп Тнrеп se, па priшer, zalozio za "povratak aktera" i sнgerisao da је рrонса vапје drнstveпЉ pokreta оsпоvпа tеша sociologije. 22 Епtопi Gideпs је нkazao da se prividпa opozicija izшed:н sredstva clelovaпja i stп1ktшe шоzе razresiti ili razloziti нsredsred:ivaпjeш раzпје па 19 20 21 22
Bakћtiн (1952-53); Hymes (1964) Culler (1980); Noпis (1982). Vaпsiпa (1985), 165 Тошаiпе (1984).
Istoгiia i dmsiiJcna tcoгija
1 18
ulogн dшstvenЉ ucesnika tl procesп "stп1ktшacije" (tеша па koju сешо se vratiti п sledeceш poglavlju). 21 Pjer Bшdije је, opet, i Diгkeшov i Levi-Stгosov p1·istпp kтitiko vao kao sпvise rigidaп i шel1anicki Оп daje pгedпost fleksiЬilпijeш роiшапјп stшktпгe kao "polja" ili skпpa polja (veгsko polje, kпji zevпo polje, privredno polje itd). Dшstveпi akteгi "se defiпisп пji l1oviш гclпtivnim polozajimп п оvош ргоstоп1", koji Bшdije opisпj e i kao "polje sila" koje опiша sto ll пј stпpajtl пашесе odredeпe odпo se, "odпose koji пisп svodivi па пашеге ројеdiпЉ delatпika ili cak пepoSl·edпe iпtemkcijc izшedн delatпika". Bilo ј е zaпiшlj iviћ pokн saja da se Bшdijeov koпcept polja нpotrebl za aпaliziraпje "гаdа пја" fгапспskЉ pisaca i fraпcпskЉ iпtelektнalaca kao saшosvesпЉ gгпра п sedaшпaestoш, оdпоsпо devetпaestoш vekп, п tokн k ој Љ s u se otkтile teskoce defiпisaпja "kпjizevпog", оdпоsпо "iпtelektнal пog" prostoгa. Medutiш, пiko do sada пiје testiiao koгisпost pristн pa za istoгicaгe, нрпstајпСi se н пеkо opstije рiонсаvапје stшktшi lЋпo па ovaj пасiп. 24 I istoгicaii sн гeagovali pгotiv ројша stшktшa. Pгistalice Maгk sa i BIOdela орtнzепе sп, пе ро prvi рпt, za deteiшiпizaш, izosta vljaпje ljпdi iz istorij e i, tl ekstieшпiш slпcajeviшa, za "пeistOiic пost", u sшislu da ргопсаvајн staticпe stшktшe папstгЬ ргошепа п vгешепп. Iako sн ove optнzbe, п celiпi пzev, рiеtегапе, pokпsaji da se stшktшalпa aпaliza kошЬlппје sa istoгijskoш aпalizoш пашесtl рiоЬlеше koji zaћtevajп rasp1-avн, рге svega diskпsijн о оdпоsн iz шedн iпdividнalпЉ aktel'a i dшstveпog sisteшa, dl'нgiш геСiша, гaspravн о рiОЬ!ешн deteпniпizaш vs. sloboda. Ocito da ргоЬ!еш ove vгste, ј еdап od vеспЉ рiОЬlеша filozofij e, песе Ьiti геsаvап н kтatkoj l'aspravi н kлjizi kao sto ј е ova. Ра ipak, роtгеЬпо ga је po staviti. 1Ј пагеdпа dva odeljka taj probleш оsшоtгiсешо iz dva нgla: нgla psЉologije i пgla kнltшe.
Psihologija PsЉologija је н ovoj kпjizi iшala do sada doпekle шагgiпаlпн нlо gн. Razlog za to pгividпo zaпeшarivaпje lezi н оdпоsн izшedн psi11ologije i istorij e. U Sjediпjeпiш Dгzavaшa је pedesetЉ godiпa н opticaj нsао ј еdап пovi teпniп, da Ьi ozпaCio пovi нzbнdljiv pristнp "psЉoistoгija". Stнdija о шlаdош Lпtеш, psЉoaпaliticara Erika 23 Giddeпs (1979), 2. pogl. 2-! Boшdiell (1984); Viala (1985); Сlыгlе (1990)
Ccntmlni pmblc111i
1 19
El·iksoпa, dovela је cio zive r·aspiave а pгedsedпik Aшer·ickog istoгij skog dп1stva, нvazeпi sепiш pшfesij e, izпeпadio је kolege kazнjнCi iш da је "пaredпi zadatak" istoгicaгa da psilюlogij tl sl1vate ozЬiljпi je пеgо sto Sll to do sada ciпili.25 Od till dапа, osпivaпi Sll casopisi posveceпi psil1oistшiji, а vode kao TI'Ocki, Gaпcii i Hitlei", ршнсаvа пi Stl sa tog staпovista. 26 Ра iy ak, пajavljeпi sastaпak istшije i psilю logije ciлi se da је odlozeп. Cak i н devedesetiш godiпaшa, оп osta je рге Iыгеdпi пеgо tekнCi zada tak. Јеdап od t·azloga пеsргешпоsti istoricaгa da se нl1vate н kostac s psЉologijoш - ршеd оtрша eшpii"ista рr·еша teшiji - sigшлo је Iazlicitost rivalskЉ veizija: fшj dovska, пeofгoj dovska, jнпgovska, гаzvојпа itd. Dшgi је ocita teskoca ргiшепјivапја Fl'OjdovЉ шetoda па Пlгtve, psЉoaпaliziгaпja dоkшлепаtа шпеstо ljнdi. ТгеСi је сiпје пiса da se sнsгet izrпedн istшije i psЉologije dogot.iio н пероvоlј пош tl'eпнtkн, н vгеше kad SLI se istшicю·i distaпciгali od "velikЉ ljнdi" а ныedяedivali па ostatak popнlacije. Za лјЉ vazaл ргоЬlеш пiје Ьila, гесiшо, toliko licпost Hitleгa, koliko pi"ijeшCivost пешас kоg пai"oda za пjegov stil lidei"stva. А sta је s kolektivпoш psЉologijoш? DvadesetЉ i tгidesetЉ godiпa ХХ veka пeki istoгicыi, pre svЉ dva Fгапснzа - Магk Вlok i Lisjeп Fevг, pi'opovet.iali Sll i pokнsavali da рi"iшепе 0110 sto SLI пazvali "istшijska psilюlogij a" gшра, c1-peCi пе iz Fl'ojda vec iz fi"aпшskЉ psilюloga i filozofa, kao sto SLI Sarl Вloлdel, Ашi Valoп i Lisjeп Levi-BI"il, сiј н sшо idejн "pi'iшitivпog rпeпtaliteta" vec pгika zali (sti". 98). Medнtirп, пјЉоvi sledbeпici - kao istoi"icai"i шeпtali teta - нglаvпош sн pt·eнsшei"ili раzпјн s psЉologije па aпti"opolo gij н. S to se aпtmpologa i sociologa tice, опi sн takode ostali па dis taпci od psЉologije. Diгkeш је odi"eliio sociologij н, панkн о li пi stvн, роrпосн koпti"asta рi"еша psilюlogiji, пансi о ројеdiпш. Tride setЉ i cetгdesetЉ got.iiпa Ьilo је pokнsaja pt·iЬ!izavaпja, рорнt rada aшei"icke "skole kнltшe i licпosti" - па pt·irпer Rнt Beпedikt - ili siпteze Vebeia i Froj da, kој н је izпeo NогЬегt Elijas; siпteze Marksa i FIOjda, koj11 је izпeo ЕrЉ Fшш; ili kolektivпog istrazivaпja "анtо гitаше licпosti", kojiп1 је шkovodio Теоdог Аdошо. 27 Ovaj pi"istнp је ocigledпo геlеvапtап za is toгicшe. Ako se "оsпоvпа" licпost ше пја od t.iшstva do dгнstva, rпшаlа se шепјаti i iz peгioda н peгiod. прi". па пјепош kопtгаstiгапјн Na r-adн skole kнltшe i licпosti "kнltшa stida" i "kнltшa krivice" - pociva klasicпa stнdija о stшoj 25 Erikso11 (1958); l_aпger (1958) 26 Wolf<=пsteiп (1 967); Etiksoп, Е ( 1970); Waite (1977). 2i Bt>11edict (1934); Elias (1939); Fюпш1 (1 942); Аdш по (1950).
Istoгijп i dгustvenп tеогiјп
120
Grckoj К R. Dodsa, kоји sи citirali i Beпediktova i From. 28 U celiпi gledaпo, medпtim, ovi radovi sи imali primetпo mali пpliv па isto riografijп. U svakom slисајп, priЬlizavaпje пiје potrajalo. Aпtropolozi sн Ьivali sve пesrecпiji s idejom пасiопаlпоg karaktera ili "drиstveпog karaktera", i vise sп voleli da rade s fleksiЬilпijim pojmom "kиltн1-a". Uspoп istorijske aпtropologije, koja је п sredistн imala taj po jam kнltшe, Ьiо је јеdап od пajplodotvoшijЉ interdiscipliпarпЉ pomaka п posledпjim godiпama. Ipak, пјепi пspesi пе treba da лаs zaseпe toliko da па vidimo poteпcijale парнstепоg pmjekta, istOl"ij ske psЉologije. PsЉoloska teorija moze istoricarima Ьiti od kOI"isti bar па tri гazliCita паСiпа. Na prvom mestп time sto се љ osloboditi "zdlЋVOrazиmskЉ" рrесиtпЉ pretpostavki о ljиdskoj prirodi, pretpostavki пtoliko sпа zпiјЉ sto sи пeprizпate, нkoliko пе i podsvesпe н doslovпom froj dovskom zпасепји teпniпa. Као sto Piteг Gej kaze, "profesioпalпi istoricar је иvek Ьiо psЉolog - psiholog amater". 29 Teorij a (pгeci zпij e, sнpaшicke teшije) moze otkriti racioпalпe koreпe prividпo iracioпalпog ропаsапја, i оЬшиtо, i time odvratiti istoricare od ola kog pretpostavlj aпja da јеdап pojediпac ili gшра delajн гасiопаlпо, а da druge pojediпce ili gшре otpisнjн kao iracioпalпe (" faпaticпe", "prazпoveшe" itd. ) . N a drнgom mestн, psiholoska teorij a moze d a dopгiпese pro cesн kritike izvoгa. Da Ьi se пеkа aнtoЬiogэ:afija ili dпevпik - прr. menюari Seп-Simoпa - iskшistili па pravi паСiп kao istшijsko sve docaпstvo, potrebпo ј е, kako је to јеdап istakпиti psihoaпaliticar preporиCio, da se пzme н oЬzir ле samo kнltura и kojoj је tekst па рisал i kпjizevпe koпveлcije zaпra, vec i анtогоvо zivotлo doba, пjegov ili лјел polozaj п zivotпom ciklиsи.30 U slicлom dнћн, ј еdал ј е socijalпi psЉolog нkazao da mi svi vazda izпova pisemo svoje Ьi ografije, doлekle, kao Sovjetska eпciklopedija н dоЬа Staljiпa. I isto гicari koji rade sa пsmeпim izvoгima poceli sн da пziшајп п oЬzir elemeлt пoЬrazilj e п svedocaпstvima koja sakпplj ajн i psiholoske potreЬe н osпovi tЉ faпtazij a.31 Јеdпа skшasлja kпjiga, eklekticлa и svojoj пpotreЬi sнpaшickil1 teorija, od ViЉelma Raj lы do Zila Dele za, ispitпje agresivлo zeпomrzacke faпtazij e pripadпika ft·ajkom, Ьiv sЉ vojлika пvпсепЉ п militaпtлп desпicarskи politikп п Nemackoj пeposredлo posle svrsetka Prvog svetskog rata.32 28 Dodds (1951). 29 Gay (1985), 6
зо Erikson (1968), 701-702 3 1 SamLiel i Tlюmpson (1990), 7-8, 55-57, 143-145 32 Тl1ewelei t (1977).
Ccntmlнi p1 oblcmi
121
Od dпеvпЉ faпtazij a do sпova sашо је шali kOI'ak. Piiшer psi11oaпaliticara iz razliCitiћ skola шоgао Ьi da podstakпe istшicare da koriste јеdап tip r·etko рrонсаvапЉ izvшa, to jest sпova (tacпije, za pisa sпova). Zgodaп priшer za ovakvo ргонсаvапје је slнcaj Vilija шa Loda, kaпterber·ijskog пadЬiskпpa i, zajeli.пo s gospodaгoш, C ar lsoш l, нdаше pesпice ршitапаса. Ciпi se da је Lod klasicaп priшer koшpleksa iпferiorпosti, ЬнdнСi da је Ьiо covek пiskoga rasta, пi skog porekla i agresivпog ропаsапја. Ali kako јеdап istoricar rпoze da pokaze da se Lod, пistiпн, osecao iпferioшiш, zabriпнtiш ili пе sigшпiш? U ovoj stvari пeSto паш шozda шоgн IeCi sпovi. Izшedн 1623. i 1643, Lod је zabelezio tгideset sпova 11 svoj dпevпik. Dve treCiпe tЉ sпova pr'ikazнjн zle нdese ili, н пајшапјн rЋkн, пepl'ijat пe sitнacije. Na ргiшеi, 11 sапјао sаш cнdпovat sап, kako se Ктаlј па lјн tio па шепе, i l10ce da ше odbaci, а пе kazнje шi zbog cega" . Р о пеkiш psil10loziшa, sпevaпi k!'alj ozпacava sпevacevog оса. Ро dш girпa, sve figшe н sпoviшa pl'edstavljajн vidove licпosti sпevaca. Ра ipak, н оvош koпkietпorл slнсајн tesko је odнpreti se zakljнckн da ј е Lod zaista Ьiо пеsроkојап zbog svog odпosa s kl'aljeш, i da ј е паdшепоst п а kојн sн s e savreшeпici zalili iziazavala teшeljпi пe dostatak sашоронzdапја.ЗЗ Na tr·eceш шеs tн, psiћolozi шоgн da dајн prilog Iaspravi о оdпоsн izшedн pojediпca i liшstva. Reciшo, опi sн гazшatr-ali kako psillologijн voda, tako i psil10logij н sledbeпika - па priшei, potie bн za figшoш оса. Iz te perspektive pгipisivaпje lшrizшe, о kоше sшо рiеЊоdпо govor'ili (stг. 95), postaje doпekle lakse za Iаzнше vалје. Neki psЉolozi Iazшatrali SH, opet, odпos izшedн опоgа sto ј е Zorz DeveiO пazvao psЉologistickiш" i 11 sociologistickiш" оЬјаsпје пјеш шotivacije, dшgiш Ieciшa, опоgа sto se оЬiспiш j ezikoш пazi va privatпiш i 11јаvпiш11 шotiviшa. U stнdiji о шadarskiш borciшa za slobodн iz 1956, Devel'O је dokazivao da Sll опi iшali, cesto, pri vatпЉ Iazloga za роЬнпн, а da iш је ј аvпа stvar dopнstala da dеlн јн рiеша zelj aшa bez osecaja kl'ivice.34 Drнgiш Ieciшa, aпalize iпdi vidнalпe шotivacije i aпalize razloga koji stoje н pozadiпi пekog dшstveпog pokl'eta se рге dорtшјнјн пеgо sto јеdпа dшgoj protiv rece. Ciпi se da Fгojdov снvепi koпcept 11Пaddetel'шiпacije11 tн пala zi svojн рiiшепн. Dшgi пасiп па koji sн psiћolozi porrюgli da se redefiпise od пos izшedн pojediлca i dl'llStVa је StO Sl.l IazшattЋli podizaлje dece 11
зз Вшkе (1973) зо� Devereнx (1961)
lstoгijп i dmstvenп tсогiјп
122
u razliCitiш kнltшаша, а ta diskнsija шоzе da osvetli i istшijske рrоЫеше. Uocivsi koпtrast izшedu srazшeшo predнziшljive politic ke elite u Ашstегdапш XVII veka i op1·ezпije elite н tadasпjoj Veпe ciji, ја sаш se zapitao iша li оп kakve veze s гazliCitiш пасiпiша po dizaпja dece. Bilo ј е pгivlacпo otkrivati odloшke evideпcije koja је пavodila па шisao da sн Aшsteгdaшci, нzev u celiпi, odЬijaпi od dojke гапо, а Veпecijaпci srazшeшo kasпo. U slicпoш dнlш, Gri viпova (Pbllip Gгеvеп) stнdija о koloпijalпoj Ашегiсi, iпspiiisaпa Fmjdoш i Eriksoпoш, razlikuje tii оsпоvпа " tешреrашепtа" i obja sпjava пјЉоvн geпezu паСiпош podizaпja dece. "Evaпgelisti", koje karakteiise пeprijateljstvo р1·еша seЬi, Ьili sн proizvod пeшnoljive discipliпe. "Uшегепјасi", cija је glavпa karakteristika saшokoпtrola, Ьili sн pгosli kгoz ншегепiјн discipliпн; пjil10ve sн volje н detiпj stvн pre povijaпe пеgо slашапе. Najzad, "Ыаgоюdпi", koje obele zava пјЉоvо sашоронzdапје, kao deca Sll Ьili tretiгaпi s пеzпоsсн, ра cak i s popнstljivoscн. Naravпo, ove karakteшe tipove је шоgн се паСi i н dшgiш kнltшarпa, а koшpaгativпe studije шоgн ovoj slici dodati jos пijaпsi. Оо sada, шеdнtiш, koшparativпa ргонсаvа пја detiпjstva пisн Ьila istшijska, а ist01·ijska пisн Ьila koшpara tivпa.35 Ove diskнsije о оdпоsн izшedн pojediпaca i dшstava zанzi шајн tle н srediпi izшedн koпveпcioпalпih zastнpaпja slobode ili deteпniпizшa. Оп е sн zaokнpljeпe шоgнспiш "slagaпjeш" izшedн јаvпЉ razloga i privatпЉ шotiva. Опе нkаzнјн па dшstveпe pl·iti ske па pojediпce kojiшa је шапје ili vise tesko (pie пеgо пешоgн се) da se оdнрш. Опе носаvајн postojaпje dшstveпЉ piiпнda, ali ih posшatiajн pie kao sнzavaпje pi"ostoгa izbora пеgо kao zahteva пje od pojediпca da se ропаsа па odredeп пасiп. Ova пicija zeшlja izmedн slobode i deteпniпizma Ьila је popiiSte i skогаsпјЉ гaspra va о pi"iгodi kнltшe.
Kultura U posledпjЉ пekoliko godiпa, шеdн панспiсiша н dшstveпim пан kаmа, i istшicai"iшa podjedпako, шаsоvпо se Ieagovalo pmtiv de termiпizma povezaпog s fнпkсiопаlпош aпalizoш, s шaiksizшom, kvaпtitativпiш шetodima i, н stvaгi, sa idejom dшstveпe "панkе". Та I"eakcija, ili роЬнпа, odvijala se pod stegoш "kнltшe", teimiпa koji ј е, kao i "fнпkcija", skopcaп sa оsоЬепiш stiloш оЬјаsпј аvапј а. 35 Вшkе (1974); G1eveп (1977).
Ccntmlni p1 oblcmi
123
"Кнltша" је koпcept sa zЬнлјнјнсош гаzпоvгsпоsсн defiпicija. U devetпaestoш vekн, tirп tеппiпош se slнzilo нglаvпош za оzпа саvапје vizнelпil1 шпetпosti, kлjizevпosti, filozofije, ргiгоdпЊ пан kа i шнzike, i Ll jsto vгеше se jzгazavala sve јаса svest о пасјпiша па koje sн шпеtпоst ј панkе oЬ!ikovaпe od str·aпe dшstveпe Sl·edj пe.36 Та па1-аstајнса svest dovela је do pojave sociologije ili socijalпe istmije kнltшe. Тепdепсiја је, н sнstiпi, Ьila шaгksisticka, ili шшk sovska, н tош sшјsЈн sto sн ншеtпоst, kпjjzevпost, пшzika itd. ti·eti гaпj kao леkа v1·sta sнрегstшktнге koja odгazava ртшепе н eko пoшskoj i dшstveпoj "osпovi". Tipicaп ргiше1· ovog zаша је снvе па Socijalna istoгija umctnosti (А Social Нistoгy of A1·t) Aшolda Нан zега, koja ншеtпоst Fiгепсе XV veka, па р1'iшег, kaгakteгise kao "па tшalizaш яеdпје klase"; ili шапiгizаш objasпjava kao ншеtпiс kо izгazavaпje piivl·edпe i politicke "kтize", koj a је p1-a tila otkгiva пje Ашегikе i fгапснskо osvajaпje Italije 1492, оdпоsпо 1494.37 U posledпjil1 пekoliko deceлija, taj sн pгistнp potkopala dva pat-alel пa, а povezaпa IЋzvojпa toka. Na ргvош шеstн, tеплiп "kнl tшa" је si1·io zпасепје опаkо ka ko sн istmicaгi, sociolozi, kлjizevпi kiiticaгi i dшgi siгili svoja iпte Iesovaпja. Sve veca раzпја piidavaпa је паl·оdпој kнltшi, Ll sшislll stavova ј vгedпostj оЬiспi\1 ljнdi i пjillovog izгazavaпja н пагоdпој шнetпosti, па1·оdпiш реsшаша, Ьајkаша, svetkovjпaшa itd.38 Ba vljeпje пагоdлiш шлеtпiсkiш tvoгeviпaшa i pгedstavaшa - пaшd skiш ekvivaleлtiшa stafelajskog slikaгstva, орега itd. - kгjtikovaпo ј е, pak, kao odvise нsko. Najлovija teпdeпcija је da se нdalji od tzv. opeгskog defiпisaпja kнltшe i da se tem1iп kol'isti н Љоkош zпace пj tt koje sн dнgo zastнpali aшel'icki aпtшpolozi. U ргеЊоdпој ge лel·aciji је postojao ostaг koпtгast izшedн bгitaпske "socijalпe aпtю pologije" i aшe!'icke "kнltшпе aпtiopologije" н tradiciji Fгапса Boa sa ј Rнt Beпedikt. Dok sн Bгitaпci isticali dшstveпe нstaпove, Aшe Iikaпci SLI пaglasavali "оЬгаsсе kнltшe", dшgiш геСiша, "siшbolic ko-ekspгesivпi aspekt ljнdskog ропаsапја" ili zajedпicka zпасепја koj a uoЬlicavajн роstнрапје н svakodпevпoш zivotн.39 KoliCiпa ра zпје koja је па оЬеша str-aпaшa Atlaпtika posveceпa GiiCOVOШ Ти тасспји kultum (1973), zаоkнр!јепош sisteшiшa zпасепја, нkаzнје da se dis tiпkcija izшedн " tvгde" bгitaпske i "шеkе" ашегiсkе skole sada is t1·osila. Isto se dogodilo i s dis tiпkcij oш izшedн dшstveпe
36 КгоеЬег i I<.lL!ckl1olш ( 1952); Williams (1958) 37 Hal1Ser (1951); kгitika l!: Gombг icl1 (1953, 1969). 38
Вшkе (1 978); Уео i Уео (1981) Za "oper slш" defiпicijll, v Wagпer (1975), 21; za "simbolicko-ekspгesivrш", v Wtttl1пovv et ul (1 984), 3 19
124
Jstoгijп i dгustvenп tеогiјп
istoгije i k.njizevпe istorije, Ьаг н гаdн "поvЉ istoгista", koji пaglasa vajн опо sto опi пazivajн "poetika kнltнre", tj. koпveпcije koje se пalaze kako ispod knjizevпЉ, tako i ispod пeknjizevпЉ tekstova, fопnаlпЉ i пеfогmаlпЉ izvodeпj a.40 Na dшgom mestн, kako је teimiп Sil"io zпасепје, jacala је teп deпcija da se "kultura" zamislja ЈЛе kao aktivпa пеgо kao pasivпa. Stшktнralisti sн, пагаvпо, Ьili pokнsali da zadovolje Iavпotezu i moglo Ьi se tvгditi da је роsеЬпо Levi-Stros Marksa оkгепно пa glavce, dшgim гecima, vгatio se Hegelн - tvгdeCi da stvarпe dн Ьiпske stшkture пisн u ekoпomskom i dшstveпom нstгojstvн vec tl meпtalпim kategшijama. Ipak, stшktнralisti i maгksisti se daлas ce sto tгpaju u isti kos i оdЬаснјн se kao determiпisti. Naglasak se sada stavlja па паrоdпо орiгапје "sistemu" i па kolektivпo stvaгalastvo.4 1 Опо sto se smatl-alo objektivпim, tvrdim dшstveпim Ciпj eпicama, poput roda, klase ili zajedпice, sada se smatra kнltнrпo "koпstшisa пim" ili "koпstituisaпim". Stнdije pokojпog Misela Fнkoa о promeпljivim pogledima па lнdilo i seksнalпost па Zapadu, i пjegova kтitika оskнdпЉ koпcep cija "r-ealпog", koje izostavljaju realпost опоgа sto је zamisljeпo, blle sн пеоЬiспо нtiсајпе u ovom pogledн.42 Medнtim, Fнkoov rad је deo siгeg tгепdа. Feпomeпolozi Sll odavпo пaglasili 0110 Sto se po пekad пaziva "dшstveпa koпstшkcija stvaшosti". 43 "Kнltнroloski" marksisti, kao Lнј Altiser i Moгis Godelije, јеsн teoгeticaгi koji sн is takli zпасај misljeпja i imagiлacije н proizvodeпjн опоgа sto mi zo vemo " drнstvo" .44 Кгiticki teшeticar Koшilios Kastoiij adis Ьiо ј е, ta kode, uticajaл н ovom pogledн. Ipak, рнstапје а opticaj termiпa l'imagi11ai1·e dagнje se - veгovatпo пajvise - primerн Zaka La kaпa.45 Bнrdijeova kтitika Levi Stгosa i drнgih stшktнralista, da је po jam kнltнrпih "pгavila", implicitпo 1лisнtап а пјЉоvоm radн, sнvi se mel1aпicki, cilja а istom ргаvсн. Bнrdije је kao alteшativн prepo rнCio fleksibllпiji koпcept "habltas", izvedeп iz Aгistotela (preko sv. Tome Akviпskog i istoгicara нmetпosti Erviпa Paпofskog) . "Ha Ьitas" se defiпise kao skap "shema koj e akterima оmоgнснјн da geпerisн Ьеskопасап Ьгој oblika ропаsалја, prilagodeпih Ьеskшјпо pгomeлljivim sitaacijama" .46 Sastiпa је н пеkој vгsti "regнlisaпe im40 41 42 43 44 45 46
GreenЬ!att (1988); Stallybrass i Wћite (1986) Certeau (1980); Fiske (1989). Foucault (1961; 1976-84). Berger i Lнckшann (1966). Altlшsser (1970); Godelier (1984) Castoriadis (1975). Boшdieu (1972)
Ccntmlni pгoЬlemi
125
provizacije" - iпaz koji podseca ла fоппнlе i tеше LISшeлih pesпi ka, koj e је proнcavao AЉert Lord (g01·e, st!'. 105). Као i Fнko (da ле рошiпјешо filozofa Merlo-Poлtija), Bшdije potkopava klasicлн distiпkcijн izшedн шна i tela роvеzалн s De kartoш i ры·оdirапн kao нселје о "нtvari н шasiпi". Poнasanja о kojiшa оп pise пiје lako klasifikovati kao "щепtаlпа" Ш "fizicka" . Na priшer, cast jedпog KaЬila iz Alzira, шеdн kojiшa је Bшdije obavio teieпski Iad, ispoljava se isto toliko н пјеgоvош LISpravnoш drzaпjн pri l1odн koliko i н Ьilo сешн sto govori. I 11 odlнCivaпje па паСiп kошјасе", razvijeпo kroz svesлi ili пesvesпi otpor vlastiшa od straлe шadarskil1 zeшljoradпika, kao sto је Cika Roka (opisaпo gore, stc 94), zivo ilнstшje опо sto Bшdije podrazншeva pod 'ЪаЬitн sош". Na poljiшa kлjizevпosti i filozofije - ili н prostoш izшedн пjih, slicпa рrеснtпа pt·etpostavka о kнltшпој kreativпosti stoji н osnovi "dekoпstшkcije" kојн praktikнj н Zak Derida i пjegovi sled beпici, dшgiш reCiшa, н пјilюvош оsоЬепош pristнpн tekstoviшa: паstојапјн da se raspletн лjihove protivrecпosti, нsшеrаvалјн ра zпје ла пjilюve dvosшisleпosti i Сitапјн tekstova пasнprot пјiша sа шiша i лjihoviш aнtoriшa. Ako је zastitлi zлak stшktшalista Ьilo iпtei"esovaпje za Ьiпаrпе opozicije, poststшktшalisti шоgн da se рrероzпајн ро паstојалјн da potkopajн te kategorije. Otнda Deridi лo iпteresovaлje za suppЊnent, koji ол н isti шаl1 dodaje песешн i пјiше ga zашепјнје.47 Ovaj dekoпstшktivлi treпd пarocito, ali i dшgi, opisaпi н posledпjЉ пekoliko pasнsa, poпekad se etiketirajн kao "poststrнktшalizaш" ili cak "postrnoderпizarn" . 48 Kako sн istoricari reagovali па ove razvojпe pravce? Ako па precizaл лаСiп defiпiseшo dekoпstшkcijн, poststrнktшalizaш i s пјiша povezaпe razvojлe p1-avce, песе Ьiti шпоgо toga о сешu se шоzе izvestiti. Na priшer, eksplicitпa rasprava о оdпоsн izшedн postшoderпizшa i istorije jedva da је pocela.49 Iako је rec 11 dekoп strнkcija" (н zпаселјн llrazgradпja") sve рошоdпiја, sашо пekolici пa istoricara otkriva da se н svojiш Ьitпiш radoviшa iлspirisala De ridoш. Dzoaп Skot је, ла priшer, aлalizirala odпos izшedu istorije zе ла i istorije terшiпiшa "logike dорнле". Н. О. Нашtнлiјал је ролн diо поv i koпtroverzaп паСiп citaлja diskшsa 11Пativizшa" (tj. oseca ja ideпtiteta) н Јарапн epohe Tokнgava, sluzeCi se ројшош 11kоп серtааlпЉ sl1eшa kao oЬlika igre", kao sredstvoш protiv tradicio47 Deпida (1967; 1972); Noпis (1982); Cl!lleг (1983). 48 Dews (1987); Наг\апd (1987). 49 Spivak (1985); Attridge (1987); Јоусе (1991); Kelly (1991)
126
Istoгijп i dmstvcnп tсогiјп
паlпоg sl1vataпja ideologije kao odгaza dшstva. Тi111 o ti MiceC opet, u svojoj studiji о Egiptu XIX veka, gгadi па Deгidiпoш koпceptu гazlike - "пе sl1e111a distiпkcija ili iпteгvala 111edu stvaгi111a vec нvek пestaЬilпo odstнpaпje ili гazlikovaпje шшtаг пјЉ" - da Ьi pгeispitao uvгezeпa sl1vataпja о koloпijalпo111 gгаdн. Micel podгza va paradoks, ро kоше, "Da Ьi se predstavio kao шоdегап, gтad za visi od odгzavaпja Ьа[јјеге koja dгнgoga dizi пapolju. Та zavisпost ciпi spoljasпje, шiј епtаlпо . . . iпtegt·alпi111 deloш шоdешоg giada" . 50 Za uгаvпоtеzепн рiосепн Deгidiпe kшisпosti za istoгicaгe, шшасе шо da sacekaшo dok bai jos пekoliko istoгicaгa пе ргоЬа da гadi s пjegoviш tеогiјаша, ili, pak, dok Det·ida пе odgovoгi па vlastiti po ziv па dekoпstшkciju "istoгijskЉ p1·ocesa", kao i tekstova.5 1 Pгetpostaviшo, шeduti111, da usvaja111o јеdпо siгe odiedeпje пovih tгeпdova: kao јеdап aпtistшktшalizaш, povezaп s difнzпiш оsесапјеш slobode i пestaЬilпosti, svesпost pгotivгecпosti, flнidпosti i пeizvesпosti, опоg sto Maгsal Saliпs пaziva "гiziko111" za kategшije kad god se koгiste u svetн svakodпevice.52 Kolektivпi odgovoг isto гicat-a tada postaje zпаtпо vidljiviji . Na ргiшег, od111ak od " socijalпe istшije kнltшe" опе vгste о kojoj sшо gоге гaspгavljali, а ргеша 0110111 sto је Roze S aгtije opisao kao "kнltнпш istoxijн dшstva", sve vise pieovladuje.53 Rasiгeпo iпte1·esovaпje istoгicaгa za Gixcov гаd, ilнstшje i пovi zпасај i поvн defiпicijн koja se daje kнltшi.54 NјЉ i!нstшje i ziva IaSpiava iz111 edн "шateгija\ista" i "kнltнialista" О tн шасепјН pгivгedпog Iasta i!i pada, ispoljeпa ll sрош oko kпjige О "slabljeпjн iпdustiijskog dнlы" н Bгitaпiji od kxaja XIX veka паоvа1110. 55 Istшicaгi sve vise ргероzпајп sпаgн "zaшislj eпog", kao н stн diji Zшza DiЬija о ideji " tii Ieda" dшstva (g01·e, stx. 69), ili н skша sпјеш Iadн о likoviшa (iшidzu) пасiје ili kнltшe.56 Stпdije iz dш stveпe istoгije j ezika su zaokнpljeпe пе sашо нtiсајеш dшstva па jezik, пеgо i оЬпшtо - па ргi111ег zпасајеш sнpгotstavljeпЉ teiшi пa, kao sto Sll "sгеdпја klasa" i "гadпicka klasa", t1 koпstitнisaпju dшstveпih gшра.57 OЬ!ici dxнstveпog шgaпizovaпja, kao sto Stl " рlеше" ili "kasta", koji sн пekada нziшапi kao "dшstveпe Сiпјепi се", sada se posшatiajн kao ilнzije, ili, н пајшапјп гнkн, kolektivпe 50 Scott (1991), 49-50; Harootunian (1988), posebno, str. 1-22; Mitc]le]J (1988),
145, 149.
51 52 53 54 55
Navedeno u: Dews (1987), 35. Sabliпs (1985), 149. CJ1artier (1989); up Hunt (1989). Gee1·tz (1973); WaJteгs (1980); Daглton (1984); Levi (1991). Wiener (1981) 56 Duby (1978); AпdeJ"son (1983); Nша (1984---87); Iпdеп (1990) 57 Вшkе i PoJ"ter (1987); Corfie]d (1991)
Ccntmlni Jл oblcmi
127
pr·ectstave.5н I iЉ·епје slozeпice "sociokнltшпi" нkаzнј е па јасапје svesti о zпасајн "kнltшe" i, оЬпшtо, svesti da se i "dшstvo" н iz vesпoj шer-i daje oblikovati. Zivi pгikaz pmcesa kнltшпе koпstшkcije шоzешо паСi н stн diji Sајшопа S arлe Nclпgodn bo,r;;n tilz о Ноlапdапiша н sedanшae stoш vekн. Sапш роsеЬпо zaokн рlјајн пасiпi па koje sн Holaпdaпi, н tош per-iodн поvа пасiја, iskivali svoj ideпtitet. Оп r-аzныtга kгај пје гazliCite tеше: od cistнпstva do рнsепја i od kнlta dгеvпЉ Bata vaca do шita о Holaпdskoj Repнblici kao Novoш Izгaelн, i sagleda va Љ н svetlн koпstшkcije ideпtiteta. Na ргiшеr-, idнCi za iпtегрге tасiјош jevr-ejski\1 zakoпa о islн-aпi aпtmpologa Метi Daglas, Sаша нkаzнје da је 'Ъiti Cist, гаtоЬошо cist, blla potvr-da posebпosti" . U slicпorп dнlш, оп i рiјепје i рнsепје lнle srпatгa пavikaшa "posl'ed stvoш kојЉ sн Holaпdaпi pгepozпavali svoj zajedпicki ideпtitet" . "Koпstтнktivлo рiјепје", kako Ы to r·ekla Daglasova. 59 Ova dva рошаkа н рr·онсаvапјн kнltшe sн blla izнzetпo ране па, ali sн i јеdап i dгнgi пarпetrшli ргоЬlеrпе za koje se jos пisн пa sla zadovoljavajнca r·eseпja. Uzшiшo kao pгvi ргоЬlеш "koпstшkci je". Bilo Ы tesko ршеСi iшplicitпi гedнkcioпizaш н пеkiш tr-adicio пalпiш pгistнpiшa kнltшi, dirkeшovskorп jedпako kao i шыksistic koш, ali i r-eakcij a н sнргоtпош pr-avcн је шozda otisla pтedaleko. 1\asiтeпi пaglasak па kнltшпој kr·eativпosti, i kнltшi kao aktivпoj si li н istшiji, шшао Ы da Ьнdе ртасеп izvesпoш svesпoscн оуапiсе пја шшtат kojil'1 ta kr·eativпost oper·ise. Radije пеgо da pшsto zа шепirпо socijalпн istoгijн kнltшe kнltшпош istoтijoш dl'llstva, шi tтеЬа da гаdiшо s tiш dveшa idejaшa zajedпo i istovтeшeпo, ша: koliko to шoglo blti tesko. Dl'llgiш геСiша, пajkorisпij e ј е sagledava ti odлos izшedн kнltшe i dшstva н dijalektickirп tеппiпirпа, sa оЬа ратtпета н isti ша\1 aktivпa i pasivпa, i deteтшiпisнca i deteплiпi saпa. 60 U svakorп slнсајн, kнltнпш koпstгнkcijн tтebalo Ы рте нziшati kao proЬlerп пеgо kao ртеснtпu pтetpostavkн; ргоЬlеш koji zaslн zнje podr·obпijн aпalizн. Kako se koнstшise, r·eciшo, 110VO sl1vata пje klase ili r-oda? I ko је taj ko to ciпi? Kako шоzеrпо objasпiti ргi ћvаtапје te лоviпе? Ili, t.ia оЬшешо ртоЬlеш, da li је шоgнсе obj a sпiti zasto tгadicioпalлa sl1vataпja ргеstај н da Ьнdн нbedljiva za odJedeлe gтнре н octгedeпirп vгешепiша? Neki od оvЉ рl'ОЬlеша sн veпtiliтaпi nшogo рге леgо sto se снlо za terшiлe kao "postшodнпizaш", и гаsргаvаша о peгcepciji -
sн SoLIЊall (1987); Iпdеп (1990)
59 Sclыma (1987), 200, 380; Dollglas (1966, 1987) ЫЈ
Up. Sапшеl (199] )
128
Isto1·ijn i dntstvenn tcoгijn
vodenim medu psiholozima i istoricarima umetпosti1 koje su dovele do G ombrihove klasicпe studije Umetnost i iluzija (1960). Poput kul turnog istorica1-a ЕЬiја Varburga i psihologa gestaltista1 GombrЉ је пaglasio паСiпе па koje опо sto оп пaziva "sl1eme"1 "steгeotipi"1 "шodeli" i "forшule" оЬ!ikнје percepcije uшetпika i пјЉоvЉ pu Ьlikal пјЉоvе vizнelпe "пivoe ocekivaпja". Оп ide toliko daleko da tvгdi da se "Sve pгedstave оslапјајн па sћеше koje uшetпik uCi da kOiisti" . OCita је paгalela ove diskusije s diskнsijaшa о usшeпosti i recepcijaшa iz pretћodпog poglavlja. Medutiш1 sћеше se шogu po sшatrati пе sашо kao ograпiceпja пеgо i kao ргiрошос kнlturпe koпstrukcije. Sledstveпo tome1 GoшbrЉovo оЬјаsпјепје рrошепа vizuelпЉ sl1eшa је od velike vazпosti. Da objasni pl'Oшeпul оп uvodi ideju "korekcije" sl1eme od stгапе шnetпika koji нocavaju лe saglasпosti izшedн шodela i stvaшosti. Рl'ОЬ!еш koji se tн javlja1 kao sto је јеdап kriticar istakao1 j este рrоЬ!еш cirkнlarпosti. Kako uшetпici шogu pгoveгavati sl1eme ргеша stvaшosti ako је пјЉоvо videлje stvarпosti i sашо pгoizvod sl1ema?61 Ista opaska Ьi se шogla izгeCi о stereotipizovaпiш percepcijaшa drugoga" : kaлiЬalal vesti cal Jevreja1 uшоЬоlпЉ1 Iюшoseksualaca itd. Као i н slнcaju proa(a.. vапја шeпtaliteta (g01·e� stt·. 99)1 нkoliko istoricaгi bolje objasnj avajн trajлost1 utoliko iш postaje teze da obj asne рrошепн. Сiпјепiса da stereotipi1 pre ili kasnij e1 ргеstајн da zadovolj avaju1 Ciпi se oCigled пa. Razlozi jos uvek cekaju ргоduЬ!јепiје istrazivaлj e. Као ideja "koпstшkcije" 1 i koncepcija kulture kao sisteшa za jedпickЉ zпасепја1 takode1 trazi da se tretira kao pгoЬieшaticnal пarocito kad proucavaшo kultшu се!Љ пасiја. Ova koпcepcija1 po red vгlina1 iша i nedostatke diгkeшovskog pгistupa1 budнCi da пa glasava koпsenzus пaustrb sнkoba. I nedostaci i vrliпe vidljivi su пaroCito j asno u S ашiпош opisu lюlaпdske kпlture п sedaшпae stom vekн. S аша је пajbolji опdа kad razшatra nastojaпj a Ноlапdапа da koпstrпisп kolektivпi ideпtitet па гazlikovaпjп od sпseda. Medutiш1 sociokulturпe podele uпutar гepuЬiike UјеdiпјепЉ Proviпcija - iz шedп bogatЉ i siroшasпЉI vагоsапа i seljakal kalviпista i katolikal Ноlапdапа i Fгizij aca - jedva da su priшetпe н S ашiпош delп. Ne lagoda bogatil1 podleze kritikaшa koje ј е Dzerald Sajder пеdаvпо пputio protiv опоgа sto оп пaziva "aпtropoloski koпcept kпltпre"1 koje kazu da пaglasak па zajedпickiш vredпostiшa пiје1 п nајшапјн rпkп1 "пarocito pogodaп za razшnevanje klasпЉ dшstava"1 i da ga tгеЬа zaшeniti пaglaskoш па kнltuшoш sпkoЬu. 62 11
61 Goшbrich (1960); Arnl1eiш (1962). 62 Sider (1 986), 5, 109
Ccntmlni pmblemi
129
Na ovu kl'itiku Ьi шoglo da se odgovori da koncept sukoba iшplicira koпcept solidarпosti, i da је Sajder prosto, zaшenio j ednu zajedпicu, Iegiju iJi пасiјн dшgош, dшstveПOПl kJaSOПl, StO Пе Ьi Ьilo delotvoшo kad пјепi pripadnici ne Ьi iшali zajednicke vгedno sti. S ta Ьi, onda, tгebalo Ciпiti'? Bilo Ьi, гаzшле se, pogгesno tгagati za tшiveгzalпiш lekorп, kao da sн sve kнltшe Ьile podjednako нје diпјепе ili podjedпako fгаgшепtоvапе. Ipak, н rппogirп slнcajeviшa iшalo Ьi se reCi шпоgо toga н pгilog - Ьаг н шоdеrпој istoгiji pгoSir'ivaпja i рюfiпјаvапја socioloskog koпcepta "sнpkнltшe", defi пisaпe kao deliшicпo аutопошпе kнltшe uпнtar siгe celine. 63 Sociolozi оЬlспо рюнсаvајн vidljivije sнpkнltшe, kao sto sн etпicke ili ver'Ske шanjine, dшstveni devijanti i oшlaclinske gшре. IstOiicaгi Sl.l, isto tako, pюнcavali gшре kao sto Sl.l Jevгeji 1.1 srednjo vekovnoj S paпiji ili pгosjaci ll elizabetanskoш Londoпн, ali oni ce sto nisн posveCivali шпоgо раzпје оdпоsн izшedн kнltшe tih rпa njina i kнltшe dшstva koje љ нokvirava. Koliko Sll ostre ove kнl tшпе gтапiсе'? Da li sнpkнltшa obнl1vata sve aspekte zivota пјепЉ pгipadпika ili sапю јеdап deo'? Da li је odnos izшedн osrюvne kнl tшe i sнpkнltшe odnos koшpleшeпtarпosti ili odпos sнpгotstavlje пosti'? Da li sн н sesпaestoш veku irпala vise zajedпickog dva Jevгe jina, od kojiћ је ј еdап Ьiо Italijaп, ili dva Italijana, od kojih је ј еdап Ьiо Jevrejiп '? Da li su p1·ofesioпalпe supkнltшe, нopste нzev, шапје анtопошпе od etпickЉ ili veгskih sнpkнltшa '? Koliko dнgo rпoze sнpkнltшa пеkе поvе gгнре iшigгanata, kakvi sн Ьili fгancнski pro testaпti и Lопсiопн XVII veka, ili и Arпsterdarпн, ostati аиtопошпа '? Da li sи шоgиса нopstavaпja о procesн asirпilacije (ili "akнltшaci j e"), Ш, pak, рюсеsн орiгапја asirпilaciji'? Moglo Ьi se, 111edнti111, s гazlogo111 tvrditi da sн пajvazпije sнpkнltшe 1·etko рюнсаvапе kao takve. То sн kиltшe dшstveпih klasa. Iz Bшdijeove pozпate stнdije о dшstveпoj гazlici proizlazi koпtгast izrпedн пavika i habltнsa sгeLinje klase i пavika i lыbltнsa гadnicke klase, ali оп ne r·azпiatгa zпасај te гazlike н рОiеdепјн s (гесiшо) гazlikoш izшedн Fгапсиzа i njihovih suseLia.64 Mozda se te гazlike пе rпogu rпeriti. Do111orocu н пеkој zerпlji шоgи izgledati preovladнjиCi kиltшni kontгasti izшedн гazlicitiћ klasa, dok stгanac носаvа nајрге опо sto опе iшајн zajedпicko (kao sto је slucaj sa S a1110111 i Holaпdani111a). Ра ipak, staпoviste sнpkнltшe 111oze irпati пesto vгеdпо da pridoda istoгijskoш Ш sociolosko111 рюнсаvапјн klase. 63 Yiпger (1960); Clarke (1974); Tiгosi1-RoЊscl1ild (1990) ы
Вошdiен (1979).
lsfo1·ijп i tim:Љюm tcol'ijп
1 30
Posledпja opaska kоји tгеЬа dati о kнltшi vodi паs ршнсаvа пји ргошепе. Опа se tice рiепоsепја - dшgiш гесiша, "tradicije" ili "kпltшпе Iepi"odнkcije" . Ovaj iuaz ozпacava tezпjo dшstva и celiпi, i роsеЬпо obi"azovпog sisteшa da se I"ерюdнkнје, нsadiva пjeш VI"edпosti iz џoslosti и pokoleпje koje od1-asta. 65 Tгadicije пе t1-ајн aнtoшatski, iz "iпегсiје", kako to poпekad tvide istoricaгi.66 Опе se pi"eпose, dobiiш deloш kao I"ezнltat парошоg I"ada I"odite lja, иCitelja, svesteпika, poslodavaca i dгнgЉ Ciпilaca socijalizacije. Копсерt "kиltшпе I'epl'odнkcije" је kшistaп нtoliko sto llSШel'ava раzпјн па пароl' нlоzеп н to tгсапје н шеstн, dп1giш I"eciшa н odг zavaпje dп1stva, vise ili шапје, oпakviш kakvo jeste. Ogгada "vise ili шапје" se 11101-а dodati, jer, kako kaze Saliпs, "svako repiodнko vaпje kнltшe predstavlja izшeпjivaпje, нtoliko sto ll delovaпjи ka tegoiije, kojiшa је piisнtпi svet oikestгiгaп, рорi"iшајн poпesto пo vog eшpiiijskog sadгzaja".67 Ako svaka geпeiacija шakai i пеzпаtпо Ieiпteipietiia попnе и рюсеsн пјЉоvоg piЉvataпja i рi"епоsепја, па dнzi Iok се doCi do оsеtпЉ dшstveпЉ ршшепа, kao sto сешо videti н sledeceш poglavljн.
Cinjenice i fikcije Istoгicaгi sa, kao i sociolozi i aпtiopolozi, oЬicavali da pieca tпо pietpostavlj aj н da se bave Сiпјепiсаша, i da пјЉоvi tekstovi odl-a zavaja istшijskи stvaшost. Ova piecatпa pietpostavka se ist1·osila pied пaletiшa filozofa, шoglo se - ili пе - reCi da se н пјiша "ogledaj н" siie, dнЬlј е р i'ОШепе ll шeпtalitetн."8 Neopl1odпo је da sada razшotl·iшo teza da se istшical'i i etпogiafi isto toliko bave fik cijoш kao i I"oшaпopisci i pesпici, dп1giш I"eCiшa, da sи i опi pюiz vodaCi "kпjizevпih tvoreviпa" sаоЬ1·аzпЉ piaviliшa zаша i stila (Ьili tih pi"avila svesпi ili пе).69 Novija рiоисаvапја "poetike etпogiafije" sи Iad sociologa i aпtшpologa opisala kao "tekstиalпи koпstшkcijи" stvaшosti, i иpшedila sи ga s Iadoш шшапорisаса. Rad poljskog eшigiaпta Bioпislava Maliпovskog sve vise lici па I"ad пjegovog ze шljaka Dzozefa Кошаdа - Cije је piice citao па teielш - а aпtro polog Alfied Меtш је opisaп kao "etпog1-afski пadiealista" .70 65 66 67 6Н 69 711
Bouгdieu i Passeron (1970); up Altlшsser (1970). Мош·е (1966), 485---4 87 Saћlins (1985), 144 Roгty (1 980) Wllite (1973, 1976); Вгоwп (1977); Cliffoгd i Mar·cus (1986). Clifford (1981, 1986); Atkiпsoп (1 990)
131
CcntJ пln i pгoblcmi
U s!нсајн istoгicaщ glavпi izazivac ј е Нејdеп Vajt, koji је јеdпош optнzio pгofesioпalпe kolege da zive ll devetпaestoш ve lш, dоЬв sisteшa kпjizevпil1 koпveпcija pozпa til1 kao "гealizaш", i da оdЬiјајв da ekspeгiшeпtisв s шоdегпiш oЬliciшa pгedstavljaпja. Uctaшi talasi posle ove izjave jos пisн zaшгli (iako је iиесепа jos
1966).7 1 Vajt, isto kao i kпjizevпi teшeticaг Nшtгор Fiaj, tvгdi da is tшi cшi - slicпo pesпiciшa, гошапорisсiша ili dгaшskiш pisciшa - ш gапizнјв svoje p1·ikaze pгoslosti oko zapleta koj i se ропаvlјајн ili mytlюi. Na ргiшеr, "koшicki шit ј е slнzio kao zapletлa stшktшa za vеСiпн Raпkeovil1 istшijskЉ dela", Ll siпislн da је, kad је pisao пр г. о fгапснskшп ili eпgleskoш gt·adaпskoш ratн, kazivao tшdе!пн ргi св koja se odvijala kao koшedija (ili tгagikoшedija), "pocev od sta пja pi"ividпog шit·a, pi"eko otkt·ivaпja sнkoba, do t·аиеsепја sнko ba вspostavljaпjeш пepatvot·eпo шii"olj нЬivog dшstveпog pшetka". Raпkeova pt"ica је tako sadt·zavala јеdап пesvodljivo ра tvшеп ili tvшacki е!ешепt. Njegovi dokшпeпti шн пisн kazivali gde da zа роспе svojв pt"icв, пi gde da је zavгsi.12 Tvгditi, kao sto је Raпke ci пio - i kao sto шпоgi istoгical"i jos нvek сiпе - da zapislljll 0!10 sto se stvaшo desilo" i пi vise пi шапје oli toga, zпaci postati zi"tva опоg sto је јеdап aпtmpolog (vesto оkтеснСi istшicш·skн нро tt·еЬв tetшiпa "шit" pшtiv пjih sашЉ) пеdаvпо пazvao "шitош гeali ziпa" .73 Dшgiш гесiша, gt·aпica izшedв сiпјепiсе i fikcij e, koja је пeka da izgleclala cvгsta, podi"iveпa је ll паsој tzv. роstшоdегпој el"i. (Ili, alteшativпo, шi tek salia viliiпю lia је ta gгапiса Ьila нvek оtvше па 7·1) . U ovoj gi"aпicпoj oblasti пalaziшo pisce koji sн pi"ivнceпi ide joш tzv. dоkншепtагпоg I"ошапа, kakav је Kapotov Hlпdnoknmo (Iп Cold Вlood, 1965), koji kazвj e pt·icв о нЬistvв pшodice Кlаtег, ili Majleгov Vojskc noei (Tl1e Аппiеs of Ње Nigl1t, 1968), о pt·otestпoш шшsв па Репtаgоп, koj i пosi podпaslov "Istoi"ija kao гошап/ Rо шап kao istot·ija" .75 Nalaziшo, isto tako, юшапорisсе koji ll tekst pt·ice нgiаdвјн dоkшпепtе (p1esнde, isecke iz поviпа itd.), ili pak istгazнjн alteшativпe pi"oslosti, kao Ll Fнeпtesovoj Тсгт nostгп (1975); ili опе koji gt·ade pi"ipovesti па рi"ергеkаша postizaпjн istшijske isti пe, kao sto to ciпi Мш·iо Var-gas Ljosa н Istoгiji Alelmndгп Мпјtе (1984), п kojoj pi"ipovedac pokнsava da I"ekoпstшise kat·ijeш jedпog 11
71 Wl1ite (1966) 72 Fгуе (1960); Wl1ite (1 973), 167, 177
73
Топkiп (1990); L!p. LaCaptu (1985), 1 5-44 HL1tcl1eoп (1989); Gearl1<11 t (1984) 75 Webet (1980), 73-79, 80-87
7-l
Ist01·ijп i dmstvenп teo1·ijп
1 32
peruanskog revolнcioпara шozda za rошап, а шozda i "vrlo slo bodпu istorijн tog perioda", suocen s protivrecniш izvшiшa. "Zasto da pokнsavaшo da otkrijeшo sve sto se dogodilo?", pita јеdап in forшaпt. "Pitaш se, da li шi stvarпo zпашо опо sto ti nazivas Istori joш s velikiш I . . . ili i u istшiji iша isto oпoliko izigravaпja koliko i п гошапiша." 76 S dшge straпe, шаlа grнpa istoricara, sociologa i aпtгopologa, odgovorila је па Vajtov izazov i eksperiшeпtisala је s "kreativпoш пe-fikcijoш", tj . s pгipovedпiш telшikaшa koje је панЬlа od гоша порisаса ili filшskil1 stvaralaca. Istшicar Golo Мап, па priшer, siп roшaпopisca Тошаsа Мапа, ј еdпош је пapisao blog1-afijн geпerala iz XVII veka, A!Ьrehta fоп Valeпstajпa, kao "н sveшu previse istiпit roшan" н kоше је prilagodio telшiku toka svesti istorijskiш svгћа ша, пarocito kad evocira posledпje шеsесе zivota svog јппаkа, kada geпeral, bolestaп i оgшсеп, izgleda kao da гazшislja о ргошепi stra ne. Мапоvе su fпsпote, шеdпtiш, koпvencioпalпije od пjegovog teksta. 77 Кагlо Giпzbшg, takode siп гошапорisса Natalije Giпzbшg, sledeCi је istшicaг zпашепit ро saшosvesпoш kпjizevпoш пасiпн па koji pise, bezшalo do tacke obezvredivaпja vlastitЉ kritika koje нрuспје Нејdепн Vajtн. 78 Aпtгopolog Ricat·d Prajs, opet, pгilagodio је postпpak visestшkog staпovista koji је, vrlo efektпo korisceп н гошапiша i filшoviшa, kao sto su Fokпerov Buka i bes (1929) i Ku rosaviп Rasomon (1950) za prikaz Sшiпаша XVIII veka. Uшesto da slaze individualпe prikaze, оп pгikazuje sitнaciju опаkо kako је vi deпa оСiша tri kolektivпa ucesпika - сrпЉ robova, l1olaпdskiћ Ci пovпika i шoгavskil1 шisioпara - а zatiш dodaje svoje koшeпtare о drнga tгi teksta.79 Drнgiш reCiшa, оп daje priшer "viseglasпog" ili "polifoпog" pгikaza, koji је pгeporuCivao rнski kriticaг MЉail Bal1ti.п. 80 Ostaje da se zali Sto је, do sada, veCiпa ргоfеsiопаlпЉ istшica гa (пе шоgн da govшiш о aпtгopoloziшa i socioloziшa) blla tako пеvоlјпа da ргероzпа poetiku svoga rada, kпjizevпe koпveпcije kо јЉ se dгze. U izvesпoш sшislн, tesko је poreCi da istoricari konstш isп predшete koje рrопсаvајп, grupisu6 dogadaje u radпje, kao sto sп "паuспа revolucija" ili "Tridesetogodisпji rat", koje sн vidljive tek osvrtaпj eш ппаzаd. Teшeljnije pitaпje postavio је davno Кепеt 76 77 78 79
Vargas Llosa (1984), 67. Мапn (1971); up Mann (1979) Giпzburg (1976, 1984). Price (1980). во Bakl1tiп (1981)
Ccнtmlнi p10Ьlcmi
133
Beik н Retm·ici motivп (Tl1e ReЊoric of Motives1 1950)1 а to је pitaпje пе slede li i ljнdski postнpci1 kao i govш i pisaпjel piavila Ietшike (ideja koj a нoЬlicava dгaшatшske peгspektive Erviпa Gоfшапа i Viktora Таrпега1 о kojiшa sшо govoгili па sti'. 56). Јedпako tesko se шоzе рогесi нloga fikcije "н arl1ivirпa" 1 kako to kaze Natali Dejvis н ј еdпој пovijoj kпjizi1 н kojoj se нрнstа н ЬшЬн s пеkiш od ргоЬlеша koj e је postavio kпjizevпi kriticar Sti veп GгiпЬlat (gorel stг. 107). U toj stнdiji о Fraпcнskoj XVI veka1 опа је н sнstiпi1 zaokнpljeпa шеstош retorike i pripovedпЉ tel1пika н koпstrнisaпjн tekstova kakvi sн izjave svedoka1 zapisпici о ispiti vaпjн оsшппјiсепiћ1 ili шаЉе za poшilovaпje1 dгнgiш reCiшal do kншenata koje sн pozitivisticki istoricari tгadicioпalпo tretirali kao relativпo verodostojпa svedocaпstva. Dejvisova росiпје stнdijн opa skorп cla sн је - kao i drнge istor'icare нCili da tгеЬа "ljнstiti fik tivпe еlешепtе tl паsiш dоkншепtiша da Ьisшо doprli do tvrdih Сi пјепiса" 1 а пastavlja ispovedajнCi svoje otkrice - шozda posledicн GгiпЬlatovog i Vajtovog izazova - da је zaпat pгipovedaпja i sаш ро sebl istorijska terпa od velikog interesa.81 S drнge straпe1 jedпaka је steta sto se Vajt i пjegovi sledbenici, da i ne роrпiпјешо teoreticaгe пaгativпog1 jos нvek пisн ozblljпo pozabavili рitапјеш da li је istorija kпj izevпi zaпr ili skнp osobeпih zaпi"ova1 irпa li sopstveпe forшe пагасiје i sopstveпн гetorikн1 i ob нllvatajн li te koпveпcije (sto svakako cine) i pravila о оdпоsн iska za ргеша dokншeпtacijil kao sto obнhvatajн pravila prikazivaпja. Raпkel па priшerl пiје pisao cistн fikcij н. Dokнrпeпti пе sашо da Sll podrzavali пјеgоvн паrасiјн1 vec sн i ograпicavali пaratora da daje iskaze za koje пiје Ьilo dokншeпtacij e. SliCпe opaske Ьi se шogle izreCi о socioloziшa i aпtгopoloziшa. Bilo da se slнze dоkншепtiша ili da н potpшюsti koпstruisн svoje prikaze od iпtervjнal гazgovora i licпog zapazaпja1 опi slede istrazi vackн strategij н koja нkljнcuje kriteгij e poнzdaпosti1 reprezentativ пosti itd. Опо о сеnш bll stoga1 trebalo da raspravljaшo (pre nego о staroj dilerпi izшeciн Сiпјепiсе i fikcije1 панkе i ншetnosti) j este koшpatibllпost1 оdпоsпо sнkob izшed:н tЉ kritei"ija i razlicitil1 obli ka teksta1 to jest retorike. Med:нtiш1 ovo tle н srediпi1 tle "fikcija Ci пjeпickog prikazivaпja" (шaska пepristгasпosti1 pгeteпzija па ро zпаvапје izпнtra1 sluzeпje statistikoш da Ьi se iшpesioпirao citalac1 itd.) tek росiпје da se istrazнj e па sisterпaticaп паСiп.82 81 Davis (1979; 1987, роsеЬпо З pogl.). 82 Нехtег (1968), 381 i dalje; Wl1ite (1976); Weber (1980); Siebeпsclшl1 (1983);
Megill i McCloskey (1987); Rosaldo (1987); Agar (1900)
5 Drustvena teorija i dJ'ustvena p1·omena Vise рнtа, н pretl1odniш poglavljiшa, pojediпi pristнpi, od fнпkcio пalizшa do stшktшalizшa, kritikovaпi sн zbog toga sto пе нsреvајн da нzшн н obzir ртшеnн. Kako se proшena objasnjava? Moze li se ona prepнstiti sашо istoricariшa i njЉoviш tradicionalпiш koпcepti шa, ili i dmstveпi teшeticaгi шоgн da dајн dopгiлos? Postoji li teo Iija dшstveпe ргошепе ili, Ьаiеш, пeki шodel? U ОVОШ poglavljн, ја СН pгistнpiti tош рiОЬlешн iz dva SH protпa piavca. Na prvoш шеstн, idнCi шшtlЋ, od opsteg ka po sebnoш, stavljajнCi opste шodele ргошепе pieko istorije ројеdiпЉ drustava, kako Ьi se videlo koliko sн шodeli daleko od toga da od govarajн istorijskoj stvaшosti i н kоше sve pogledн Ьi Љ treba lo prekrajati ili шodifikovati. Videceшo istoгicaie zaнzete пјЉоviш ошilјепiш zadatkoш "серапја", kako ga пaziva Hekster (gore, stc 31), otkidaпja od teorije, slicпo skнlptoгн koji параdа па Ьlok шег шеiа. А опdа се Ьiti vreшe da se okl·eпe kошрlешепtашош proce sн "нkl·нрпј аvапја", gradeпjн, а ле IаzЬiјапјн, i kretaпjн лароlје od pojediпacлog ka opsteш. Cilj ove veZЬe Ьiсе da ропнdi pгikaze ргосеsа рiОшеле н specificпiш dшstviшa, н пadi da ti prikazi шo gu рошоСi н izgradпji jedпog revidiraпog opsteg шodela. Zavrsпi odeljak се pokнsati da нspostavi bar provizoпш ravпotezн i da ро пнdi пekoliko razшisljaпja о ргоЬlешаtiспош оdпоsн izшedн doga daja i stшktшa. ТгеЬа ла sашош pocetkп istaCi da је teпnin "dнtstveпa рrо шепа" dvosшisleп. Оп se, poпekad, koristi н нskош zпасепјн, kad se нkаzнје па alteracije н dшstveпoj stшktшi (пре па ravпotezн izшedн гazliCitЉ dшstveпЉ klasa), ali se koгisti i н zпаtпо siгеш zпасепјн, koje ttkljнcнje politickн oгgaпizacij н, еkопошiјн i kнltн Пl . Naglasak н оvош poglavljн Ьiсе па toj Љој defiпiciji.
DгuS!щn11 !сОЈ ij11 i tiгuStucn11 pmmc1111
135
Као i filozofije is tшije, od koji11 se ле пюgн роtрнпо гazliko vati, шodeli ili temije ci i·нstveлe ртшеле svt·stavaj tl se 11 лekoliko glavлil1 tipova. N eki SLI liлeaшi, рорнt jнdeo-11l'iscaпskill filozofij a istmije, ili рорнt шodela "шodCl'лizacije", koji је Ьiо toliko рорнlа гал rнеdн socioloziшa i гаzvојлiш ekoпoшistiшa pmsle gелегасiје. Dгнgi sн ciklicлi, рорнt aлtickЉ teшija рt·ошене, ozivlj eлЉ od stга пе Makij avelija i dшgЉ н 1·eлesaлsi, ili ideja velikog aгapskog isto гicaгa iz XIV veka Љп Наldнла, ili jos skoгij e, Speлglei'Ove Pmpasti Zapada (Uлteгgaлg des Abeлdlaпdes, 1918-1922) i TojлЬijevog Рт истюпја istoгijc (1935-1961). U ciklicлe teoгij e оgгалiсепiј е ргiшеле spadajн Koлdгatjevljevi "dнgi talasi", Dzaglet·ovi (Јнglаг) kгaCi pl'i vгedлi ciklнsi i Paгetov pгikaz "kшzелја elita", koje пekoliciлa isto t·icaгa sшаtга kшisлiш н 1-аdн. Moze Ьiti kшisлo i da гаzlikнјепю шodele koji нaglasavajн шшtашје ciлioce ршшеnе, i cesto орisнјн dшstvo рошосн шgал skЉ шеtаfога, kao sto Sl\ "гast", "evolнcija" i "ораdалје", od пюdеlа koji isticн spolj asлje ciнioce i нpotieЬljavajн tеппiле рорнt "po zajшljivaлje", "difнzij a" ili "podгazavaлje". Оvн dшgн tiadicijн za stнpali sн Gabl'ijel Tard, koga sн Zakoni podmiavanja (Les Lois de l'iшitatioл, 1890) Llvнkli 11 spor s Dit·keпюш, i Тогstејл VеЬlел, koji је svojн stнdijн Impaijalna Ncmacka i indust1·ijska 1 evolucija (1915) or gaлizovao oko koлcepta "pozajшljivaлja". S obzil'Oш ла to da se di fнzioлizaш н dалаsлје vгеше cesto оsнdнје kao роvгsла i шelыпi sticka teot·ija, шozda valja istaCi сiлјелiш da н шkаша Taida i Vе Ыела лiје Ьiо пi ј еdпо лi dшgo. Млоgо рге леgо sto је н шоdн нsla teшija гесерсiје, Тагd i VеЫеп bavili sн se гazlikaшa и pгijeш civosti za поvе ideje. VеЬlел је прг. гаzшаtгао posebrш "skloлost pozajшljivaпjн" kod Nешаса, Skaлdiлavaca i Јарапаса. U пovije vгеше se Ьlize ispitнje difнzija kнltшпЉ оЬгаzаса шшtш datog dmstva. Difнzijн od vt·lы пadole t-azшatгali sн роdгоЬпо iпdijski sociolog М. N. St·iпivas, koji је лaziva "saлskгitizacijoш", i fгaпcнski istшicat· Zoгz DiЬi. 1 Ovaj ршЫеш izЬice ропоvо ла роvгsiпн н to kн ovog poglavlja (stг. 1 59). U sгаzшешо kгatkoш pгikazн, шеdнtiш, veшvatпo је пајЬоlје poceti s гаzшаtгалјеш dva glavлa шodela koji sн daпas н нpotieЬi, koпfliktлog шodela i evolнcioпog шodela, ili, jedпostavпosti гadi Maгksa i Sрепsега. Sнvisлo је govoгiti da се опi Ьiti Пl\ZПО piikaza лi н pojedпostavljeлoш oЬlikн.
1 Stiпivas (1966); Dllby (1968)
Istoгijп i dгustvenп tem·ijп
136
Spenserov model "Spenser" је pгikladna etiketa za ј еdап model koj i naglasava drн stvenн еvоЈнсiјн, drнgim Iecima, drнstvenн promenн koja је poste pena i kнmнlativпa (" evolнcija" sнpгotstavljeпa "revolнciji") i sн stiпski deteгminisaпa izпнtra (" епdоgепо" sнprotstavljeпo "egzoge пom"). Ovaj endogeпi ршсеs se cesto opisнje kao "strнktнrпo dife reпciraпje", drнgim reCima, kao pomeыnje od jedпostavпog, пespe cijalizovaпog i пeformalпog, ka slozeпom, specijalizovaпom i for malпom, ili, ро Speпserovim reCima, od "пekol1ercпtпe homogeпo sti" ka "kohereпtпoj l1eterogeпosti" .2 То ј е, govoreCi uopsteпo, mo del promene koji sн нpotгeЬijavali i Diгkem i Veber. Dirkem, koji se sa Speпse1·om н mnogim pitaпjima пiје slagao, sledio ga је н opisivaпju drнstveпe promeпe sustiпski evolнcioпi stickim teгmiпima. Оп је stavljao пaglasak па postepeпo smeпji vaпje proste "mehaпicke solidarпosti" (drugim гeCima, solidarпosti slicnog) - slozeпijom, "orgaпskom solidarпoscн", solidarпoscu kom plemeпtarпog, zal1valjнjнCi rastнcoj podeli rada н drustvн.3 S to se tice Vebera, оп је tezio da izbegne termiп "evolнcija", ali је ipak, svetskн istorijн sagledavao kao postepeпi а ireveгziЬilпi treпd рге mа slozeпijim i impeгsoпalпim oЬlicima orgaпizovaпja, kakvi su Ьi гokratija (gоге, str. 32) i kapitalizam. Nije zato pгevise tesko izvгsiti siпtezu Diгkemovih i Veberovih ideja о dгнstveпoj promeпi, kao sto Sll i нCinili Talkot Рагsопs i drнgi.4 Rezнltat је model moderпizacije, u kojem se ргосеs ршmепе sagledava kao, н sнstini, гazvoj izпнtra, а spoljпi svet паstнра samo time sto daje podsticaj za "pгilagodavaпje". "Tгadicioпalпo drustvo" i " moderпo drнstvo" se ргikаzнјн kao aпtiteticki tipovi u sledeCim c1·tama.
1. Tгadicioпalпa drustveпa hijeraгhija poCiva па гоdепјн ("pгi pisivanje") i drнstveпa pokretljivost је пiska. Моdеша hijeгaгblja, пaprotiv, poCiva па zaslнzi ("postigпнce") i pokretljivost је visoka. Namesto drнstva "staleza" (gоге, str. 68) doslo је drнstvo "klasa", н kojem је veca j edпakost н izgledima. Dalje, н tгadicioпalпom drн stvн osпovna j ediпica је mala grнpa, н kojoj svako svakog роzпаје, "zajedпica" (Gemeinsclшft), kako јн је пazivao Feгdinand Tenies (gо ге, s tr. 17). Nakon modeшizacije, оsпоvпа jediпica је veliko impeг soпalпo "drustvo" (Gesellsclшft). U ekoпomskoj sfeгi ova impersonal2
Spencer (1876-85); Saпderson (1990), 10-35. з Durkћeim (1893); нр Lнkes (1973), pogl. 7 4 Parsoпs (1966).
Omstvcnn tc01 ijn i dmstvenn pmnzcnn
137
nost doblja oЫik trzista s пjegovom, kako ји је Adam Smit nazivao, "пevidljivom rukom", dok и politickoj sfeii doblj a oЫik опоgа sto ј е Veber лazvao "Ьiroki-atij om" . Ukratko, и Parsoпsovoj formиli, па mesto "uпiverzalizma" stнpa "partikиlarizam". Naravпo, grнpe li ce-н-lice пе пеstајн леgо se adaptirajн па лovLl sitнacij н. Da Ьi de lovale па Ље drнstvo, te grнpe нzimajн oblik dobrovoljпЉ нdшzе пја za specificпe svii1e - profesij a, crkava, klнbova, politickЉ parti ja it<1 2. Ovi aпtiteticki vidovi dшstveпog orgaпizovaлja sн povezaпi sa oprecпim stavovima (ako пе i "meпtalitetima" - gше, str. 98); stavovima пре prema piomeлi. U tradicioпalпoш dшstvн, gde ј е рюmепа sp01·a, ljнdi s н skloпi ili da Ьиdн piema пјој пetrpeljivi ili, pak, пesvesпi cta se dogodila (fепоmеп koji se poпekad opisнje kao "stшkturлa amпezija"). 5 S dшge straпe, pripadлici moderпiћ dш stava, Н kojima је р1·оmепа brza i koпstaпtпa, i te kako Sll је svesпi, осеkнјн је i odobravajн је. Zaista, akcij e se opravdavajи н ime 'Ъо-· ljitka" ili "пapretka", а iпstitнcije i ideje se оsнdнјн kao "zastare le" . C ovecaпstvo - ili пjegov veCi deo kretalo se od sitнacije и kojoj је " rюvo" Ьilo нvredljiv izraz ka sitнaciji н kojoj је "поvо" sa mo ро sebl preporнka. Od osamпaestog veka (medн elitama zapad пe Evrope) Ьнdиспоst se pocela percipirati, пе kao рнkо reprodн kovaпje sadasпjosti, пеgо kao prostor za odvijaпje projekata i treп dova. 6 З. Ovim osпovпim koпtrastima mogнce је doLiati i ј еdап broj dшgi\1. Kнltura tiadicioпalпiћ drнstava se cesto opisнje kao verska, magijska, ра cak i iracioпalпa, dok se kнltura moderпЉ drнstava sagledava kao sekнlarпa, Iacioпalпa i панспа. Veber је, па primer, smatrao da sн sekнlшizacija ili, kako ј н је оп пazvao, "oslobada пje sveta od zacaraпosti" (Entzaubenmg da Welt) - i пapredovanje I-acioпalпijЉ oЫika orgaлizovaпja ('Ъirokratizovaпje sveta"), osпov ne karakteristike procesa modeшizacije, sa osecaпjem protestaпata za "poziv", пјЉоvоm "svetovпom askezom" (inneпueltlicl1e Askese), kao presнdпim stepeпom razvoja н procesн. Uzgred bнdi Iесепо, иро tr·еЫј аvапје teпniпa "racioпalпo" пе zпaci da је Veber sveSI·dпo odobravao proces prema kome је, н stvari, Ьiо dнboko amЬiva leпtaп. Paralela izmed:н ovog modela sociokнlturлe promeпe i пekih роzпаtЉ modela pi'ivreclпog rasta i politickog razvoja је dovolj лo 5 Вагпеs (1947), 52. 6 Koselleck (1965).
138
Istoгijп i dmStucnп lcol·ijп
ocita. Na рriшег, teoreticaгi piivгedпog J·asta stavili Sll пaglasak па "нzlet" od piediпdнstгijskog dшstva, sl1vaceпog kao staticпog, ka iпdustгijskoш dгнstvн - н kоше 1-ast pгedstavlja попnаlпо staпje. "Iпteгes па iпteies је нgгаdеп, гeldo Ьi se, н пjegove оЬiсаје i н iп stitнcioпalпu stгнktшu" 7 Teшeticari politickog гazvoja istaldi Sll si Ieпje politicke paiticipacije (ili, da uроtгеЬiшо staroшodпiji teпniп, "deшokыtije"), kao i нspon Ьiгokiatije. Koпtгast izшedн tгadicioпalпЉ i шоdешЉ dгнstava se еlаЬшi гао иz рошос dopriпosa iz dгнgЉ discipliпa. Geog1-afi sн, па pri шer, ukazali da је шodeшost povezaпa s рошепаша sl1vataпja piostoгa, koji se росео treti1-ati kao apstгaktaп i "ispiazпjiv", н sшi slu: гaspoloziv za шпostvo sv1·ћa - а пе vezaп za пеkи odiedeпн fнпkсiјн.8 Socijalпi psil1olozi sн opisali 1-azvitak "шоdеше" licпosti, dгнstveпi kaiakter koji odlikиje sve veca saшokoпtгola i sposobпost saosecaпja s dmgiшa.9 Socijalпi aпtшpolozi sи, isto tako, koпtrasti rali tгadicioпalпe s шоdешiш паСiпiша шisljeпja (gоге, stг. 119, 97) . Ipak, dгнstveпi teш·eticaгi stl Ьili sve пezadovoljпiji рrесиtпiш pietpostavkaшa и osпovi ovog шodela, рге svega пjegoviш tгijшn falizшom i podгazшnevaпjem teleologije.10 C ak i па роlји ргivгеd пе istOiije, ideja о парrеdоvапјн prema sve iшнспiјеш dгнstvи је osporeпa i piedlozeп је alteшativпi, ekoloskj шodel, рiеша kоше se iпoviraпje н privredi objasпjava, н sнstiпi, kao геаgоvапје па iscrpljivaпje пekog геsшsа i, posledicпo, potieЬa da se паdе za meпa. 11 U stvari, evolнcioпisticki је шodel н posledпjil1 пekoliko godi пa Ыо toliko ostro kгitikovaп da је jediпo ргаvеdпо poceti s ukazi vaпjeш па пjegove vrliпe. Ideja пizапја dгнstvепЉ рiошепа koje, ako пе пеizЬеzпо а опо vemvatпo, slede јеdпа za dгнgош, пiје пe sto sto Ы istoгicaгi treЬalo da ispнste iz шkи. Ni idej a "evolнcije", s пјепiш daгviпovskim pгizvиciшa, пе tЈ·еЬа olako da se odbaci. 12 V. G. Rапsiшеп је dokazivao da је "ргосеs и kome dгнstva еvоlнiгаји апаlоgап, iako пiposto ekvivaleпtaп, рl"iгоdпош оdаЬl1-апјн", пagla savajuCi ОПО sto оп пaziva "takmicaгsko оdаЬlгапје praksi". 13 Zпа tап deo vојпе, а роsеЬпо ргivгеdпе, istшije, oЬlasti и koj iшa је ide ja takmiceпja пajvise prosvetljujuca, dolazi па ргаvо шesto ako ти se pгistнpi па taj паСiп. .
7 Rostow (1958)
s
Sack (1986).
9 Elias (1939); Lemer (1958), 47-52.
10 11 12 13
Tipps (1973). Wilkiпsoп (1973). Wertlleiш (1 974); Sапdегsоп (1990), 75-102; Hallpike (1986) Ruпсiшап (1980), 171; Ruпсiшап (1983-89), t. 2, 285-310
OmS!z,cnп tсогiјп i timstucnп JЛOnicnп
139
Dгнgа нpeca tljiva ilнstr·acija vrliпa ovog шodela је stнdija Dzo zefa Lija о iгskoш dшstvн posle "velike gladi" cetrdesetЉ godiпa XIX veka. Опа је oгgaпizovaпa oko koпcepta шodeшizacije, s па dош da се se tеппiп pokazati "iпшп па pшollijalпe zaokнpljeпosti iшplicitпo ргisнtпе kako Ll tesko н11vatljiviш tako i eшotivпijiш koпceptiшa, kao sto SLI keltizacija i aпg\izacija". U ОVОШ slнcaj ll, koшpaгativпa per·spektiva ошоgнснје sagledavaпje opsteg t1 роsеЬ оЬј аsпјепја lo пош, i лavodi па ргоdнЫјепiја - ili stшktшalпa kalпЉ ргошепа od опi\1 koj a sн r·ю1ije davali lokalпi istшicari 14 Za sledecн ilнstгacijн pгeiпшcstava шoclela шоzешо da se оkr·е пешо Neшackoj . Istшicaгi, toliko r·azliCiti н svoш ргistнрн pr·oslosti kao Тошаs Niperdej i Haпs-Ulгill Veler·, гazшatiali sн рl'Ошепе н пешасkош dшstvн od dmge poloviпe osaпшaestog veka паоvа шо tегшiпiша шoderпizacije. Nipeгdej је, па ргiшег, objasпio po r-ast Ьшја dobl'OvoljпЉ нdшzепја н godiпaшa oko 1800, нdгнzе пја оsлivапЉ гadi пшоziпе vеоша оdгеdепЉ ciljeva - kao deo opsteg рошегапја od tгaLiicioпalпog "staleskog dшstva" ka шоdег пош " klasпorп dн1stvн" . 15 S to se tice Veler·a, оп ј е dao svoj dopiiпos teoгiji kопсерtош "defaпzivпe шodeшizacije", koji нроtгеЫјаvа za kaгakteгisaпje ге fоппi spmvodeлЉ tl Pшskoj i dгнgiш пешасkiш dizavaшa izшedн 1789. i 1815. Ove аgгаше, adшiпistгativпe i vојпе геfшше Ьile sн, ро Veleш, odgovш па опо sto је vladajнca klasa peгcipiгala kao opasпost od Fr-aпcнske r·evolнcije i Napoleoпa. 1 6 Ideja defaпzivпe шodeшizacije ј е oCito i sire ргiшепјivа. Tгa clicioпalпi ројаш "koпtl-aгefoпп acija", па pr·iшer, koji је шodelovaп рrеша ројпш "koпtt·arevolнcija", пavodi па шisao cla se Katolicka Cl'kva t·efoппisala i\i пюdeшizovala srediпoш sesпaestog veka, геа gнјнСi па pl'Otestaпtskн t·eforшacijн. Nadalje, i јеdап Ьгој pokr·e ta za reforшн н devetпaestoш vekн, прr. " шladottпski" pokr·et н Оsшапskош cю·stvн, ili "Iestaшacija" Meidzija н Јарапн, шоgн da se posшatrajн kao odgovoгi па opasпost kојн је пosio нsроп Za pada. Vreшe ј е da se оkrепешо пedostaciшa teшije. Forшнlisaп н zешlјаша н kojiшa је sprovodeпa iпdнstt·ij alizacija, н dшgoj polo viпi XIX veka, ovaj шodel је pedese til-1 godiпa ХХ veka pt·ilagodeп da нzше н obzil' ргошепе н Тr·есеш svetн (н, kako sн se н to Vl'e шe zvale, "пerazvijeпiш" zешlјаша). Skшo da пе izпепаdнје da sн пшосitо istoгicшi pгediпdнstl'ij ske Evmpe шогаli otk1·iti пesaglasпo1-I
Lee (1973) 15 Nippe1dey (1972) 1 6 Wel1leг (1987).
140
Istoгija i dmstveнa tcoгija
sti izmedи modela i koпkretпЉ drиstava koja рюисаvајu. Опi sи ispoljili пarocito tri vrste пezadovoljstva, koje se ticи smera, оЬја sпјепја i melыпizma dшstveпe promeпe.
(1) Na prvom mestи, prosirivaпje паsЉ horizoпata preko po sledпjeg ili dva posledпja stoleca pokazиje da promeпa пiје j edпoli пijska, da istorija пiје "јеdпоsmегпа нlica"Y Dшgim reCima, drи stvo se пе krece uvek и pravcи vece ceпtralizacije, slozeпosti, speci jalizacije itd. Neki pokloпici modeгпizacioпe teorije, прr. S. N. Aj zeпstat, svesпi sи опоgа sto оп пaziva "regresija ka deceпtralizaciji", dok teorija goпi н sпpt·otпom pt-avcн. Regresija jos нvek пiје doЬila рrоdнЬlјепп aпalizп, kakvп sigшпo iziskпje. 18
Primer regresivпog treпda, koji је istoricarima veoma dobro pozпat, jeste regresivпi treпd н Evropi п vreme slablj eпja Rimskog carstva i пajezda "varvara" (kategorija koja i sama zaslпzпje preispi tivaпje п svetlп istorijske aпtmpologije). Stшktшпa kriza Rimskog carstva п trecem vekн п.е. Ьila је рrасепа raspadom ceпtralпe vla sti, propadaпjem gradova i sve sпazпijom tezпjom ka lokalпoj sa moupravi i па privredпom i па politickom plaпu. Laпgobardima, Vizigotima i drugiш osvajacima Ьilo је dopпsteпo da zive ро svojim vlastitim zakoпima, tako da је пastнpilo pomeraпje od "ппiverzali zma" ka "pю·tikнlarizmп" . Pokнsaj imperatora da siпove паgпајн da slede zапiшапја oceva пkаzпје da је па delн Ьilo i pomeraпje od postigпuca ka pripisivaпju. Istovremeпo s tiш, l1riscaпstvo је, паkоп pokrsteпja cara Koпstaпtiпa, postalo zvaпicпa religija Carstva. Ct· kva је postajala sve zпасајпiја н kultшпom, politickom, ра cak i п privredпom zivotu, а ovozemaljski su stavovi ustпpali pred stavovi ma опоgа sveta. 19 Dшgim t·ecima, primer kasпog Rimskog carstva ilustшje su protпost procesa "moderпizacije" и gotovo svakoj drпStveпoj obla·· sti. Potpппost toga obrta moze da poslпzi kao dokaz da sп razliCiti treпdovi povezaпi, kao sto podrazшnevajи speпserovci, i t1 tom smislп podrzavaju teorije drustveпe evolпcije. Ipak, ove su teorije suvise cesto izlagaпe п oblikп koji implicira da se regresija пе doga da. Сiпјепiса da za termiпe "шbaпizacij a", "sekпlarizacija" i "stшk tшпa difereпcijacija" н j ezikп sociologije пеmа sнрrоtпЉ termiпa, govori vise о precutпim pretpostavkama sociologa пеgо о prirodi dшstveпe promeпe. 17 Stone (1977), 666 18 Eisenstadt (1 973); Rнnciman (1 983-89), 1 9 Brown (1971), 1 1 1-112.
С 2, 310-320
DmStt�cнп tсогiјп i tfntsttJelm ЈИоmснп
141
I sаш terшiп "шoderпizacij a" stvara utisak о liпearrюш proce su. Medutirп, istoгicar·i ideja su i te kako svesпi da је rec "шоdеrпо" - koja ј е, prilicпo ir-oпicпo, upotreЫjavaпa jos u sredпjeш veku isрнпјаvапа vr-lo ыzlicitiш zпасепјiша u razlicitirп stoleciшa. I па сiп па koji su taj koпcept upotreЬljavali Raпke i Burkћart, koji su verovali da nюderпa istorija роСiпје tt petпaestoш veku, daпas iz gleda пеоЬlспо star-oшodaп. Raпke је пaglasak stavljao па drzavo tvorstvo, а Bшkћart па iпdividнalizarп, ali пiјеdап пiје iшао Ьilo sta da kaze о iпdustrijalizaciji. Ovo odsustvo gotovo da пе izпепа dнје, posto iпdнstrijska revolucija jos пiје Ьila prodrla u svet u kоше se govori пешасki u vrerпe kad је Raпke pisao svoju Istoriju mmanskilz i gennanskilz namda (Gescblcћte der roшaпisclteп uпd ger maпiscl1eп Vбlker, 1824), а Burkltaгt svoju Kultшu mzesanse и Italiji (1860). Ipak, to odsнstvo govori da пјЉоvа шoderпost пiје i паsа. Nevolja s шoderпoscu, drнgirп reCirпa, j este u tome sto se опа trajпo rпепја. Usled toga, istoricari Sll, da Ьi ozпacili period izrпedu kraja sredпjeg veka i pocetka iпdustrijske revolucije, Ьili prisiljeпi da iskuju samoprotivrecaп tеплiп: "raпi шoderпi". Iz slicпilt razlo ga, пeki aпaliticaгi savremeпog drustva poceli sн savremeпo drн, stvo da opisнju пе sашо kao "postiпdнstrijsko" i "pozпokapitalistic ko", vec i kao "postшoclerпo" .20 Mozda ima dobrЉ razloga i za iz пalazeпje поvЉ koпcepata, cla Ьi se aпalizirale рrошепе н posled пjiћ clvadesetak godiпa н toliko oCigledпo razliCitim oЬlastima kao sto su ekoпomij a i umetпosti. Istor-icaш, rпedutim, роsеЬпо istorica ru koji је zaokнpljeп dugim trај апјеш, izbor terшiпa "postmoder пo" шога izgledati kao jos јеdап ргimег blperbole kojoj sн geпeraci je iпtelektualaca od reпesaпse паоvашо prЉegavale da Ьi нverile dгuge da је пjilюvo гаzdоЫј е ili geпeracija izuzetпa. Ovakva retori ka svake geпeracij e zvucala Ьi veoma нveгljivo, kada пе Ьisnю paшtili vlastite pretke.
(2) Na drugom mestн, istoricaгi iшaju suшпје u pogledu оЬја sпјепја drнstveпe рrшнепе koje је ugradeпo u шodel Speпser, рrе снtпе pretpostavke da је рrошепа l1 sustiпi prirodeпa drнstveпoш sisteшн, da је razvoj poteпcijala, rast drveta koje se razgraпava. То Ьi шоgао Ьiti slucaj kad Ьi se пеkо odredeпo drнstvo шoglo izolo vati od ostatka sveta, ali u praksi se шоzе паСi шпоgо priшera drн stveпe рrошепе koju su izazvali susreti izшedu kultura. Upravo ra di razmatraпja tog ргосеsа, aпtropolozi, Cija је discipliпa i sama sa zгevala u koпtekstu dodira kultшa, izgradili su svoj koпcept " akul20 Bell (1976); НаЬеппаs (1981); Kolakowski (1986); Нагvеу (1990).
142
Istm·ijп i dmstvenп tеогiјп
turacije" . Valjaпost tog tеплiпа је zgodпo ilustгovaпa u гaspгavi о паСiпiша па koje su istoгicaгi пesvesпi aпtiOpologij e oЬicavali da гаzшаtгајu dodi1·e izшedu l1гiscaпa i шusliшaпa u Spaпiji. U izve sпoj шегi, опi su гadili isto sto i aпtmpolozi, slнzeCi se sашо гazliCi tiш tегшiпiша, ali sн iшali znatno шапје da kazн о шеl1апizшiша ртшепе. 2 1
Osvajaпja sн posebno d1Ћшаtiспа vгsta sнsгetanja izшedн kнl tuгa, kојн dгнstveпi istшicaгi гetko гаzша tгајн.22 Nоплапskо osvaja пje Eпgleske 1066, прг., opisivaпo је kao "klasicaп ргiшег н evюp skoj istoгiji шzагапја dшstveпog pшetka рнtеш пaglog нпоsепја tнde vојпе teћпike" 23 Vап Evmpe, podjedпako klasicni ргiшегi dш stveпe ргошепе koja ј е iпdнkovaпa spolja Sll spaпsko osvaj aпje Meksika i Реша i bгitaпsko osvajaпje Iпdije (н оЬа slнcaja рошосн поvе vојпе telшike) . U sviш oviш slнcajeviшa, tгadicioпalпe elite sн Ьile potisпнte od stгапе пovopгidoslica. Ргошеnе па dпн dгнstvene l
21 22 23 24
Dupi·oпt (1965); Glick i Pi-Sнпyer (1969) Foster (1960). Wblte (1962), 38 Neale (1957); Соl1п (1987), 1-17.
0J ustucnп tсогiјп i clmStucn11 JHOIIIC/111
143
Epideшije ilнstгнјн dгнgаСiј н vгstн ргоdiгапја izvaпa. Godiпe 1348, па ргiшеr·, Сша sшгt, kојн SLI pгeпosili pacovi, izvl'iШa је паје zdн па Еvгорн iz Azije i рошогilа LJ kыtkoш vгешепskош гаsропн skoгo tгеСiпн popнlacije. Мапјаk ljнdske гаdпе sпage, koji је tiшe izazvaп, doveo је do zпacaj пil1 рl'Ошепа dнgog tгајапја н evгopskoj dгнstveпoj stшktшi. S paпsko osvajaпje Novog sveta Ьilo је ргасело sit·eлjeш evгopskill boJesti, kao sto Sll bogiлje, kojirпa је dOШOl'O dacko staпovлistvo Ьilo veorпa podlozлo. Ргосепе se гazlikнj н, ali postoji saglasпost lia је vise тпi!iопа Ijнdi, ve1·ovatлo veCiлa popнla cije, шшlо н ргvој geлeгaciji posle osvajaпja Meksika. 25 U svakoш od ovil1 slнcajeva, лasilпi нticaj sроlјпЉ sila па dш stvo koje ј е ll рitапјн ciпi пешпеsпiш da se о пјiша raspravlja kao о рнkiш podsticajiшa па pгilagodavaпje, sto је j ediлa fнлkcija koj a se н Sрепsегоvош пюliеlн dodeljнje spoljлiш ciлiociшa.
(З) Ako zeliпю da гаzшлешо zasto se liшstveлa ргоrпепа do gacta, шоzе Ьiti dоЬга st1Ћtegija poceti s ispitivaпjeш kako se опа dogacta. Na пеSiесн, Speпse1·ov шodel daje шаlо obavesteпja о шеlылizrпн ргоrпеле. Тај rпапјаk obavesteпja оl1гаЬшје роgгеsпн р1·еснtлн pгetpostavkн о нлiliлeaшosti, i daje ргосеsн ргошепе pt'ivili glatkog i ptЋkticпo aнtoшa tskog sleda etapa, kao da је sve sto је пеkо liшStvo rпшаlо da нсiпi Ьilo da kгoCi па роkгеtле stepe пice. Eksplicitaл piiшet· опоg sto Ьi rпogli da пazoverпo " eskalatoг rпodeloш" је Rostovljeva stнdija о staliijiшa pгivl'eclлog гazvitka, pocev od " trЋdicioпalпog dl'llstva", ргеkо " нzleta", do "doba visoke rпasovпe potr·o sпje". Za sнpmtaл pristнp se шоzешо оkгелнti еkо пошskош istшicaш Aleksaпdm Gerseпkro1ш, i пjegovoj tezi da sн pozлi piovodioci iпdнstr'ijalizacije, kao sto Sll Neшacka i Rнsija, od stнpali od шoliela rапЉ iпdнstl'ij alizatшa, рге svega Bгitaпij e. U tiш kasпijiш slнcajeviшa нloga lil'zave је Ьila veca, а pгofit kao шo tivacija Ьiо је шапје vazaп. Raпiji rпodel је Ьiо пept·ikladaп za ka sлopl'idosle нргаvо zbog toga sto Sll Ьili l1 ZШЬi da dostigпн SVOje pietlюliпike. 26 Kasпopl'iclosli sн iшali kako pl'eirпнcstva tako i Ьeп dikepe н ршеdепјн s l'апiш pl'ovodociшa iлdнstl'ij alizacije, ali је i н ј еdпош i н dшgош slнсајн пjilюva sitнacija Ьila l'azliCita. PI-eiпшcstva kasпopl'ilioslЉ geпeгalizovao је н tешiјн ргоrпе пе lюlaпlisld istшicaг Јап Rorпeiп, koji је foплнlisao 0110 sto је оп пazvao zаkопош "zakasпelog ргеdпјасепја", а рr·еша kош је dш25 McNeill (1976); Postaп (1972); СюsЬу (1986) 26 Rost01v (1958); Сегsl1епkюп (1962), 5-30
144
Istoгija i dгustvcna tcoYija
stvo koje iпovira и prethodпoj geпeraciji, оЬlспо, Ьilo "zaostalo". Argшneпt za taj skokoviti efekat, ili "dijalektikи progiesa", је и to me Sto је drиstvo koje iпovira skloпo da odvec masivпo - metafo ricki, kao i doslovпo - iпvestira и tи оd1·еdепн iпovacijн, ра tako пе иspeva da se prilagodi опdа kad пastнpi delovaпje opadajиcih priпosa. 27 Moglo Ьi se tvrditi da kиltшпа istorija Zapada prilicпo dоЬю ilиstшje tн teoiijн, s reпesaпsom koja se javila и Italiji (kиltн ri koja пiје masivпo iпvestirala t1 gotikн ili sl1olastik11, kao sto Sll to ciпili Fraпшzi), dok se romaпtizam razvio и Nemackoj (kнltшi koja пiје mпogo iпvestirala н pюsveceпost). U slicпom dиЬи је Е. А. Rigli koпtrastirao 1лосеsе dшstveпih promeпa н Britaпiji i Holaпdiji. Sгediпom osamпaestog veka radпo staпovnistvo jedпog seoskog podгucja u Holaпdiji, Veluvea, Ьilo је vec aпgazovaпo u pтoizvodпji papira i tekstila isto kao i и poljopтi vredi. Роdшсје н koj em nije Ьilo gтadova i fabrika Ьilo је " moder no", н smislн da se dogodila strнktшпa diferencijacija i da је veCiпa odraslЉ Ьila pismeпa. Dшgim тeCima, Velиve prнza primeт moder пizacije bez iпdнstrijalizacije. I оЬrлнtо, sever Eпgleske u raпom de vetпaestom vekн ilнstшje industгijalizacijн bez modemizacije. Tu sн gradovi i fabrike koegzistirali s пepismeпoscн i sa sпazпim ose canjem zajedпice. 28 Ciпi se da паs ovi primeтi uce da пе tтеЬа da tragamo za po sledicama iпdнstrijalizacije (podrazumevajиCi da su оне j edпoobra zпe), VeC pre za "slagaпjem" ili kompatiЬilПOSCtl izmedu IazliCiti}l sociokulturпih struktшa i privredпog rasta. Primeт }арапа нkаzнје па isti ртаvас otkrivajнCi povezaпost zпacajne privredпe uspesпosti s vredпostima i stшktшama veoma razlicitim od oпih па Zapadн. Otнda tragaпje vebemvskil1 sociologa za пeCim sto Ьi Ьila fнпkсiо паlпа aпalogija protestaпtske etike. Јеdап od пjih, Robeтt Belal1, па sао је evidencijн о "svetovпoj askezi" (нklјнснјнСi koпcept tenslюku, vrlo slicaп konceptн "poziva"), ali је isto tako skreпнo раzпјн па "prodiraпje politickil1 vтednosti н ekonomijн" н Јарапн, sto је н iz razitoj sнprotпosti prema istoriji Zapada.29 Ukratko, dшstveпa promeпa se pokazuje рте kao viseliпijska пеgо kao jedпoliпijska. Ima vise od jedne staze ka moderлosti. Ove staze пisн ПllZllO glatke, kao sto podsecajн pтimeri Fraпcиske posle 1789. i Rнsije posle 1917. Za aпalizн drнstveпe ртоmепе koja stavlja пaglasak па krizн i revolнcijн, mozemo se obratiti Marksovom mo delu. 27 Rошеiп (1937) 28 Wrigley (1972--73). 29 Bellah (1957), 114-117.
Dmstщпn tcoгijn i dmst-ucnn рготспп
145
Marksov rnodel "Maгks", је kao i "Speпser", priklaliпa skтaceпica kој н сешо ovde koristiti za to da ozпacinю model dшstveпe prorneпe kome sн do pгiпose (izmedн osta!Љ) dali Eпgels, Lепјiп, Lнkac i Gгamsi. U ј еd пој Ieceпici, оп se moze opisati kao model ili teшija о sшепјivапјн drustava ("dшstveпЉ fоппасiја"), koja poCiva па piiv1·edпim siste mirna ("пасiпiша pгoizvodпje") i sadгzi шшtашј е sнkobe ("pюtiv recпosti") koji vode н kтizн, revolнcijн i diskoпtiпнiгaпн рrошепн. U ovoj teшiji ima, пагаvпо, livosmisleпosti, koje гazliCitim tнmaci rna dopustaju da isticu zпасај ekorюrnskЉ, оdпоsпо politickЉ ili kнltшпЉ sila, i da гаsргаvlјајн о tome da li pioizvodпe sпage оdге dнјп pгoizvodпe odпose, ili оЬпшtо.30 U пekirn aspektirna Mшks ршzа rnalo vise od vaгijaпte mode la modeшizacije, koja se stoga, moze гazrnoti·iti Ielativпo пkгatko. Као i Sрепsег, Maгks sadгzi idejп о пizапјн oЬ!ika dгнstva - ple meпsko, гobovsko, feпdalпo, kapitalisticko, socij alisticko i komнпi sticko dшstvo. Feнdalizarn i kapitalizarn, dшstveпe fшmacij e о ko jima se пајроdгоЬпiје ыspiavlja, pi'akticпo se defiпisн - slicпo kao i t1-adicioпalпo i шоdешо dшstvo - kao sпpгotпosti. Као i Speп sei, Maiks objasпjava dшstveпп pi'orneпп temeljпo eпdogeпim tei rniпima, stavljajпCi пaglasak па lШнtашјн diпamikп паСiпа pюiz· vodпje. 3 1 Medпtirn, bai н пekim od svojЉ veizij a, rnodel Marks odoleva pied tгirna glavпirn kгitikarna Sрепsега koje srno goie гezi rniтali. Pivo, и пјеmи irna ргоstша za ргошепи и "роgгеsпош" ргаv си, прi., za tzv. Iefeиdalizacijи S paпije i Italije i нsроп krпetstva ll ceп tialпoj i istocпoj Evшpi, istovierneпo sa нspoпorn bшzoazij e н Eпgleskoj i Nizozernskoj RepнЬlici. U stvaii, пеkе rnaгksisticke aпa lize, kao Sto srno videli, рге svega Valeгstiпove, пaglasavajи rnedи zavisпost privieclпog i clшstveпog Iazvoja и сепtш i "Iazvoja пe Iazvijeпosti" па pel'ifeгiji (gOie, sti. 86). Dгиgо, и Магksи irna rnesta za egzogeпa оЬјаsпјепја clгиstve пe ргоmепе. U slисаји Zapada, to rnesto је, и torne sи svi saglasпi, podr-edeпo. U сиvепош sрош iz peclesetiћ gocliпa шеdи maiksisti ma о ргеlаzн iz feнdalizrna н kapitalizarn, Svizijevo оЬјаsпј епје орасlапја feadalizma spoljasлjim ciпiocima, kao sto Sll рОПОVЛО otvaiaпje Sгedozemlja i posledicпi нsроп tigoviпe i gгadova, пaiSlo 30 Соl1еп (1978); Rigby (1987) 3 1 Sапdегsоп (1990), 50-74
146
Istoгijп i dmstucnп tconjп
је па l1orsko оdЬiјапје.32 S dшge stгапе, sаш Marks ј е azijsko dш stvo sшatl-ao dшstvoш liseпiш tшнtаmјЉ шећалizаша рrошепе. PisнCi о Britaпciшa н Iлdiji, dokazivao је da је fнпkcija osvajaca (ili, kako је оп to rekao, пјЉоvо "pozvaпje") Ьila da razore tradicioпalпi drнstveпi okvir i tako ошоgнсе рrошепн 33 Uopste нzev, dok Speпser pt·oces шodemizacije prikazнje kao пiz ршаlеlпЉ razvojпЉ tokova н razliCitiш роdшсјiша, Marks daje celovitiji pгikaz koji istice veze izшedu рrошепа н ј еdпош dшstvн i рrошепа н dшgiш. Valeгstiп, па priшer, kao sto sшо videli (stг. 86), пе ргонсаvа нsроп ројеdiпаспЉ evгopskЉ drzava ili privreda vec ekonomiju-svet - dшgiш I"eCiшa, iпteшacioпalлi sisteш. Оп sta vlja пaglasak па egzogeпe aspekte ргошепа.34 Trece, Maгks se шлоgо vise od Sрепsега bavi шећапizшош drustveлe рrошепе, роsеЬпо па р1·iшеш pгelaska iz feнdalizшa н kapitalizaш. РI"ошепа је tн sagledaпa, н sнstiпi, dijalektickiш terшi пiшa. Dшgiш reciшa, пaglasak pada па sнkob i posledice koje пisн sашо лel1oticлe пеgо i sasviш sнprotпe od опоgа sto se plaпiralo ili ocekivalo. Tako se dшstveпe fопласiје koje sн јеdпош oslobodile pгoizvodпe sпage kasпije "pгetvaiajн н пjilюve okove", ра Ьшzoa zija kopa vlastiti gтоЬ tiшe sto izaziva пastaпak pшletaтija ta.35 О pitaпju da li је razvoj нпiliпею-ап - ili шнltiliпешап, шark sisti se пе slazu. Sl1eшa pleшeпsko-гoЬovsko-feнdalпo-kapitalistic ko-socijalisticko, oCigledпo је jedгюliпijska. Medнtiш, sаш Marks је sшatrao da ј е ta sl1eшa relevaпtпa jediпo za evropskн istorijн. Оп пiје ocekivao da се Iпdija, ili cak Rнsija, cla sledi taj zapadпi рнt, ali пiје lЋZjasпio koje pнteve осеkнје da се опi izabl"ati. Dve srazшeшo пovije aпalize н okviш шarksisticke tl"adicije sн оdlнспо viselinij ske. Peri Aлdersoп, па priшer, stavlja лaglasak na 1-azlicitost шоgн сЉ pнteva ka шodeшizaciji, tiшe sto шdije odaЬira balistickн шеtа fош "рнtалја" пеgо "evolнcije", i opisнje "prelaze" iz aпtike н feн dalizaш i "rodoslove" apsolнtisticke dгzave.36 Багiпgtоп Мш, opet, гazlikнje tri glavпa ist01ijska рнtа рrеша шоdешош svetн. То sн: "klasicлi" рнt Ьшzoaske revolнcije, kao н slнсајн Eпgleske, Fraпcн ske i SјеdiпјепЉ Drzava; seljacka (pre пеgо proleterska) 1·evolнcija н slнсајн Кiпе i Rнsije; i koпzervativпa revolнcija ili revolucija odo zgo, и slнсајн Pшske i Јарапа.з7 32 з.з 34 35 36 37
Нilton (1976). Avineri (1968). Frank (1967); Wallerstein (1974) Магх ј Engels (1848); up. Соl1еп (1978) Andersoп (1974а, Ь); up . Fu!Ьmok ј Skocpol (1984) Moore (1966); up Sтjt11 (1984).
Omslc'CIIП lсогiјп i !intstucnп
Р' mпспп
147
Naglasak па t·evolнciji (о kоше sпю govoгili па stc 38) pгed stavlja, tыr-avпo, нpadljivн kaгakteгistikн Maгksovog шodela, koja ga sнpгotstavlja Sрепsегоvош. U јеli.пош slнсајн, ргошепа је glat ka, роstнрпа i aнtoшatska, а stнtktнгe еvоlнiшјн, гeklo Ьi se, sаше od sebe. U dшgош slнсајн, ргошепа је izпепаdпа i staгe stшktшe se slашајн LI tokн пiza dгашаtiспЉ dogadaj a. U Fr'aпcнskoj гevolн ciji, па ргiшеl', нkidaпje шoпal'ltij e i feнdalпog sisteшa, ekspгopгija cija o·kve i aiistokl'ata, zашепјivапје pokr-aj iпa dерагtшапiша itd., zblli stt se н Sl'azшeшo kгatkoш vгешепн. Teпzija, da пе kazeш "koпtгadikcija", Ll шю·ksovskoш sisteпш izшedtt ekoпoшskog deteгшiпizшa i kolektivпog volнпtal'izшa гe volнcije cesto је носаvапа, pmLIZl'Okнj нCi Ьitke izшedн l'azlicitЉ i ako пе skola tншасепја. Maгksov шodel па taj пасiп postavlja J.'esava - ртЬlеш odпosa izшedн politickilt zblvaпja i dгнstveпe рi'ОШепе, kao i рl'ОЬlеш ljнdskog delovaпj a, l'eZiШilЋП Ll снvепој fгazi "Ljнdi stvaгajн istoгijн, ali пе Ll okolпostiшa koje sн saшi iza biЋli" . Maгksove piistalice podelile sн se па "ekoпoшske", "politic ke" i "kнltшoloske" шaгksiste, ла оsпоvн svojЉ r·azliCitЉ tшпасе пја ovog epigt·юлa. ili zbog пјЉ - Maгksov шodel, Upгkos oviш пapetostiшa Ciпi se, bolje izdl.'zava h'itike istoгicaгa od Speпsel'Ove alteшative. То i пiје шпоgо izпелаLiнјнсе, s оЬziгош па to da је istшicaгiшa шodel шпоgо bolje pozпat i da sн ga шпоgi od пјЉ шodifikovali. Tesko је pгisetiti se пekog veceg pl'iloga dшstveпoj istшiji (za гazli kн od is tшijske sociologij e) kоше Sрепsег slнzi kao okvi1·. S dшge stгале, Mыksov шodel је kшisceп Ll klasicпiш stнdijaшa, kao sto Sll Тошрsолоvо снvело Nastajanjc cnglcskc mrlnickc klasc (1963), Agilo лova RcpuЬ!ika па sclu (La RернЬliчне ан village, 1 970), stнdija о is tocлoj Pt·ovaпsi н ргvој poloviлi XIX veka, ili Seгeлijev Kapitalizam na sclu (П Capitalisшo пelle Сашраgле, 1947), koji se bavi Italijoш н шzсlоЬlјн posle нјеdiпјепја 1860. Ne шоzе Ьiti slнcaj пost sto se ove tгi kпjige, а i dшge koje Ьi se шogle пavesti, bave Mш·ksoviш vekoш i ргеlаzош koji је оп пај Ьоlје pozпavao i aлaliziгao, нsропош kapitalizшa. Marksov пюdеl zпаtло шапје zadovoljava kao iпteгpгetacija starЉ Ieziшa pгediп dнstгij ski\1 dшstava. Оп ргорнstа da se bavi deшogt-afskiш ciпioci шa, koji sн шogli Ьiti лajvazлiji роgоп рюшепа н tiш dшstviшa (dole, st!'. 157). Оп пе шоzе da ргнzi шлоgо пi н aпalizi dгнstve лog sнkoba н tiш clшstviшa. U pгaksi, шaгksisticki istor-ical'i koji рюнсаvајн stal'e геziше koгiste slabн ve1·zijн шodela нр1-аvо олdе gde је роtгеЬпа шodifikovaпa. Na рiiшег, sнkobl н fгапшskош dшstvн Lt sedaпшaestoш vekн pl'ikazivaпi sн kao p1·edzпaci sнkoba
148
Istoгija i dntstvcna tcoгija
do kojih се doCi п devetnaestom vekп (gore, str. 67). Tek пedavno, marksisticki istoricari sп ozblljпo пzeli п obzir i dгпstvene solidai пosti dгпgaCije od klasпe, ра naslov jednog od Tompsoпovih clana ka, " Кiаsпа borba bez klasa", ilпstrпje ne samo aпtorovп lјпЬаv pie ma paiadoksп, vec i teskocп izпalazenja alterпativne koпceptпali zacije.38
TreCi put? S obzirom па to da postoje dva modela dгпstveпe promeпe, svaki sa osobeпim jakim i slablm stianama, vгedelo Ьi ispitati mogнcпost sinteze. То moze izgledati kao aЉ.emijsko vепсапје, dгпgim reCima, kao sjedinjavaпje sнprotnosti. Ipak, bar п nekim aspektima, Marks i Spenser se vise dopunjнju пеgо sto jedan drugom pгotivrece. Na primer, za Tokvilov cuveni prikaz Francнske revolнcije, ko ji је piedstavlja kao katalizatoгa promena koje sн pocele da se desa vaju п vreme starog rezima (gore, str. 15), moze da se kaze da po sredпje izmedн evolнcioпistiCkog i t·evolнcionistiCkog modela pro mene. Nadalje, i ispitivaпje vazne нloge koju su и Francuskoj гevo luciji igrali politicki klнbovi, pre svega ispitivaпje нloge Jakoblnskog kluba, pokazнje da sн naglasak па ulozi dobrovoljnЉ нdгпzеnја i naglasak na diskoпtinнiranoj promeni savrseno kшnpatibllni. I Tompsonovo Nastajпnje engleske mdniCke klпse, koje pocinje na padom па sociologijн нopste i posebno na stгпkturпп difeiencijaci jн, sadizi fascinantan prikaz polozaja sindikata i роtроrпЉ udшze пja н Eпgleskoj н Ianom devetпaestom veku, "obreda uzajamпosti" Bratstva pгiredivaca slada, "Diustva j edпodнsпih", itd., ргпzајнСi tako empirijskн podrskн teoriji moderпizacije kојн је pisac Ьiо kге пuо da роdгiје.з9 Bilo је i dгпgil1 znakova konvergencije dvaju modela, Ьагеm od sezdesetiћ godiпa. Jiгgen НаЬегmаs, па pгimer, crpi i iz Marksa i iz Vebera. Murov prikaz nastajaпja moderпog sveta је н orijentaciji temeljno marksisticki, ali iпkorpoгiгa нvide teш·ije moderпizacije, а Ьivsi Murov uceпik C arls Тili ј е " modernizator", koji је kadar da odgovori па neke od marksistickiћ kгitika tog pristнpa. Valerstiп komblnuj e temeljпo maгksovski pristнp s elementima evolucioпi sticke teoгije н kojoj se оЬнсаvао, pre svega, пjegov пaglasak па zпacaju takmiceпja izmedu drzava, za profite i 11egemoniju. 38 Hobsbawrn (1971); Т!шшрsоп (1978а). 39 Е. Р Т11оmрsоп (1963), 418--429.
Dmstve11a teoгija i dmstve11a pmme11a
149
Medвtiш, sinteza "Mшksa" i "Speпseia", cak i kad Ьi to Ьilo шоgвсе, ne Ьi se bavila sviш piigovOiiшa koji sв istakлвti na neko liko рiеЊоdпЉ stгaпica. Ovi шodeli stvaшo dele ozЬiljлe ogтaпice nosti piespektive. I јеdап i dшgi sв izwaaeпi da Ьi se obj asпila iп dustiijalizacija i пјепе posledice, i шпоgо шапје zadovoljavajв kada dај в оЬјаsпј епја рrшnепа pie яеdiпе XVIII veka. Na piiшei, " tia t.iicioпalпo dшstvo" в Sрепsеш, i "feвdalпo dшstvo" в Maiksв, в SllStiпi Sll Iezidвa!пe kategOiije, SVetovi iz ogledala ll kojiшa Sll glavпe kaгakteiistike " шоdешоg" ili "kapitalistickog" dшstva пa piosto izokl'eпute. UpotieЬljavanje teiшiпa kao sto Sll "piediпdн str·ijsko", " pгetpoliticko", ра cak i "pгelogicko", (gOie, stг. 100), в оvош pogletiu је пеоЬiспо iпdikativпo. Takva оЬгtапја ne dopгiпo se гealistickoj aпalizi. Postoji li tгeCi рнt, пeki шodel ili teoгija dгustveпe ргошепе koji се iCi dalje posle "Maгksa" i posle "Sрепsега"? PгepOiod istoгij ske sociologije osaшdese tih godiпa ukljвcвje ј еdап Ьгој pokusaj a da se нргаvо to uCiпi, od stгапе npl". Епtопi Gidensa, Majkla Мапа i C ю·lsa Tilija.40 Тiш шodeliшa sн zajedпicka пеkа vazпa obelezja, рге svega пaglasak па politici i гatu. Gideпs, па ргiшег, zapoCiпje svojн kпjigu о Nacionalnoj dl'iavi i nasilju kl'itikoш socijalпog evolн cioпizшa, upгavo zbog toga sto socijalпi evolucioпizaш istice eko пoшske ciпioce ("alokativпe геsшsе") па гасuп politickih.4 1 Мап se, poput Eшesta Gеlпега, пaioCito iпteгesuje za шedusobпo delovaпje pгoizvodпje, pгirшde i zпапја н ljudskoj istOiiji, ali se koпceпtгise па posledпji Ciпilac. Оп пudi пesto sto пaziva "istOiijoш vlasti", u kojoj ukazвje па to da se "гazvoj шоdеrпе dгzave, шегеп fiпaпsij a шa, objasпjava pгevashodпo geopolitickiш odпosiшa пasilja а пе uпutaшjiш zЬivaпjiшa " .42 Tili је zaokupljeп опiш sto пaziva "kapi taloш", isto kao i "ргiпudош", ali sebe opisuje kao пekog ko ide da lj e od preЊodпika upгavo " tiшe sto н sгediste aпalize пedvosшisle пo stavlja or·gaпizaciju pгiпude i рriргеше za гаt".43 U tош pogledu sva tri sociologa koпveгgiгaju, пе sашо ј еdап ргеша dшgош (i Periju AпdeiSOПll, cija је kпjiga о Rodoslovima ap solutistiCke d!·iave Ьila isto tako posveceпa llticaju гаtа), vec i рrеша istoricariшa rапе пovovekovпe Evrope. Neko vreшe, ј еdпа grнpa tih istoricara је tvrdila da је politicka ceпtralizacij a н sesпaestoш i sedarrшaestoш veku, u doba Habzbшga i Burboпa, Ьila шаlо vise od пusproizvoda ratпih potreba, ilustrвjuCi tako j eliпu opstu teoriju 40 Giddens (1985); Мапп (1986); Tilly (1990). 4 1 Giddeпs (1985), 8-9. 42 Мапп (1986), 490; up. Gellner (1988)
.Јз
Tilly (1990), 14.
150
Jsto1�ijn i dmstvenn tcm�ijn
dragu пешасkiш istoricaгima s pocetka хх veka - teoгiju о "ргi шаtн spoljпe politike". Агgншепtасiја glasi otpгilike ovako. S esпaesti i sedamпaesti vek Ьili sн doba "vojпicke гevolнcije", н kojoj sн vojske postajale sve vece i vece. Da Ьi placali te vojske, vladaгi Sll ШOI'ali da izvнkн vise od svojЉ pшeskil1 obvezпika. Vojske sн im, sa svoje stгапе, pomagale da нtегнјн poreze, нspostavljajнCi tako опо sto је Samjнel Fајпег пazvao "нte1·ivacko-izпнdivacki ciklнs".44 Uspoп ceпtralizova пe dгzave пiје Ьiо toliko гezнltat пekog рlапа ili teorije (kakva је "apsolнtizam"), koliko пel1oticпa posledica takшiceпja za ш ос н mе dнпю·оdпој агепi. Drнgi problem па koji sн istшijski sociolozi нsгedsгedivali ра zпјн j este pгoblem "нsропа Zapada". Оп је dvostrнko relevaпtaп za svakн tешiјн drнstveпe pmmeпe, ЬнdнСi da је izazov da se ob jasпi, пе samo kako (i kada) sн Evгopljaпi ispredпjacili ргеd svojiш ргivгеdпiш i vojпim takшaciшa, пеgо i kakve sн posledice za osta tak sveta pгoistekle iz нspostavljaпja evгopske l1egemoпije. Maks Veber је proveo veCi deo svog radпog veka пoseCi se s tim pita пjem. Maгksisti kao sto је Vale1·stiп, Ciпili sн isto. Na гazliCite паСi пе, ekoпomski istoгicar Erik Dzoнпs i sociolog Dzoп Но! н пovije sн vreшe гazvili alteшativпa оЬјаsпјепја. Iako doпekle detaljпo гaspravlja о politici, pozajmljнjнCi iz teo rije predнzeca da Ьi нkazao па "еkопошiјн rаzшеге" kојн iшајн ve like drzave, Dzoнпs se, н sнstiпi, Ьavi ekoпomskiш рrошепаша н Evropi н veoma dнgош vгешепskош регiоdн. UрогеdнјнСi i koп trastiгajнCi Еvгорн s Кiпош i Iпdijoш, оп tvrdi da је iпdнstгijalizaci ja Ьila "1-ast koji је iшао dнЬоkе koreпe н proslosti". U пjegovom оЬјаsпјепјн пaglasak pada па "geoloskн, klimatskн i topog1·afskн гazпovгsпost" Evrope, koja је pгoizvela " dosije rаzЬасапЉ resшsa" i пizi stepeп raпjivosti ргiгоdпiш katastгofaшa.45 Dzoп Hol, sa svoje straпe, пaglasak stavlja па politikн. Оп нkаzнје da kapitalizam пiје пюgао da se гazvije u опоше sto оп пaziva drzavaшa "slemeпiшa", kakvo је Ьilo Кiпesko caгstvo, н ko jiшa је vlada vrsila пadzor паd шпоstvош zaseЬпih drнstava а veze шеdн пjima - ukljucнjuCi i ekoпomske - sagledavala kao ргеtпјн svoj oj vlasti. U Кiпi је dгzave Ьilo pгevise, а н islaшskom svetн је vlade sн Ьile isuvise slaЬe ili isнvise kтatkovecпe Ьilo ргешаlо da Ьi oЬezЬedivale usluge роtгеЬпе komercijalпoш drнstvu. Ako је Аdаш Sшit Ьiо u ргаvн kad је нkazivao da sн politicki uslovi ро44 McNeill (1983); Paгker (1988); Епег (1975), 96 45 Јопеs (1981); up, ВаесЬlег et а!. (1 988)
Оги5tиспп lсогi;п i dmstucnп рго111спп
151
tгеЬлi za "пajvisi stepeп oЬilj a", лapi'Osto "шiг, пiski puгezi i sлoslji vo deljeлje pr-avde", олdа је Еvгора Ьila ргiшег zlatпe sгediлe. U Evi'Opi sн Cгkva i cыstvo јеdло dшgo лeнtl·alisali, ошоgнсаvајнСi, па taj ласiл, da паstапе "пшltipolaшi sisteш" takшicшskЉ dгzava, н kоше sн tigovciшa нslнge ршzале bez prevelikog нplitaпja н пji11ov posao:16 Istoгijski sociolozi sн svakako pokazivali iлteгesovaлje za isto гij н pгediш:lнs tгij skog sveta нopste i роsеЬло гапе пovovekovлe Еvгоре. U ргvош izdaлjн ove kпjige, нkazao sаш па to da sн socio lozi гаsргаvн о dшstveлoj рrошелi zasпivali, нglаvлош, па рriше гiша iz XIX i ХХ veka, tako da Ьi istoricar rале пovovekovпe Evi'O pe шоgао iшati sta da porшdi. Moglo Ьi se poшisliti da је ргошепа istшijske kliшe osaшdesetiћ gocliпa нkiпнlа роtгеЬн za пагеdпiш odeljkorп, koji ispitнje sest raпoпovovekovпЉ studija slucaja dш stveлe рrошепе. Razlog sto sшо Љ zaclrzali је sto нkаzнј н па jos леkе паСiле da se ode dalje posle Marksa i posle Sрепsега.
Sest monografija
u
potrazi za teorijom
Nij edaл шodel dшStveпe ргошепе песе пikada do kr-aja zadovoljiti istoгicare zbog toga StO Sll опi pгofesioпalлo zaiпteresovaпi za ra ZЛOVl'SЛOSt i razlikн. Otнda, kao sto је Roпald Dог јеdлош геkао, "Vi ле пюzеtе spravljati socioloske oшlete, а da ле Iazblj ete i пeko liko istorijskil1 јај а" . Hekstei'Ov (Jack Hexter) лapati ла шaгksizaш, kao па "ргеfаЬгikоvапн teшiju cfшstveпe ргошепе", и stvaгi је па раd ла sve шodele i sve teoгijeY Dшgi istoгicaгi ргЉvаtајн роtгеЬн za шodeliшa, ali su пezadovoljлi sviш шodeliшa koji se trепнtпо rшde i оkгесн se "шadi sаш" gгаdпј аша. Ргiшега гadi, Gaгet Sted шaп Dzoнпs је ospoгio tгаgапје za "ргеСiсош teoгetskog spaseпja н sociologiji", stoga sto је "teorijski гаd н is torij i isнvise zпасајап da Ьi se pr·eпosio podizvodaCiшa". 48 Ne idнCi toliko daleko пi н odbacivaпju rada sociologa пi н ocekivaпjн da се istoricaгi proizvesti sopstveпu tеогiјн, zeleo Ьih sa da da razrrюtriш шоgнспоst Iada koja proistice iz шопоgгаfiј а. Za srazшeшo роdiоЬпн raspгavн odabrao sаш sest шoпografija. Nji lюvi se autoгi iлteresнju za teoriju kao i za istorijн i пiје slucajлo sto gгнра ukljucнje sociologa (Elijas), aлtгopologa (Saliлs) i filozofa 46 Hall (1985, 1988); Sшit citiraп 47 Hexte1· (1961), 14-25. ·IH
Јопеs (1976)
u: Hall (1986), 154.
152
lstorija i dmstvena tem·ija
(Fнko), odnosno sto sva tri istoiicara dolaze iz takozvane "skole Anala" н kojoj је interdisciplinarni pristнp postao tradicija. (1) Stнdija pokojnog Nol"Ьerta Elijasa о " piocesн civilizovanja" је kлjiga koja је imala neoЬicnн sнdЬinн:19 PrvoЬitno objavljena н Nemackoj, 1939, ona је decenijama Ьila piakticno zanemarena. Tek sedamdesetih (odnos11o н e11gleskom govoшom svetн, osamdese tih) godina, sociolozi i istшicaii sн toj stнdiji piistнpili s ozЬiljnoscн kојн zaslнzнje. Ima, naravno, neceg cнdnog н nazivanjн Elijasove kлjige "moпografijom" . Ona је Ьila planirana kao piilog socioloskoj teoriji. SliCno Talkotн Parso11sн, i gotovo istoviemeno kad i Parso11s, Elijas је pokнsao da napravi sintezн ideja Vebera, Frojda i Dii kema.50 Ipak, Elijas se mnogo vise nego Parsons i11teresovao za istшijн i пjegovo је delo, shod11o tome, bogato koпkтetпim pojediпostima. Njegova је kпjiga mo11ografija н tom smislн Sto se нSiedsiedнje па izvesпe aspekte drнstveпog zivota н zapadпoj Evropi, роsеЬпо н poznom srednjem vekн. Odista, Elijasovo diнgo poglavlje tesko da Ьi moglo Ьiti ko11kтetnije. Razdeljeno н odeljke о " ропаsапјн za sto lom", "izdнvavanjн nosa", " рlјнvа11јн" itd., опо govoii о velikoj piome11i н ponasanjн н VIeme Ieпesanse. U to vreme, н нроtrеЬн sн usli пovi materij al11i predmeti, kao Sto sн maramica i viljнska, i Elijas dokazнje da su ti predmeti Ьili orнda onoga sto 011 11aziva " ci vilizacijom", а sto definise kao pomeraпje н опоmе Sto оп naziva pragovima ili " granicama" nelagode i stida. U vieme kad se istшija materijalпe kнltшe i istшija tela smatl"ajн пovim otkтiCima, valja se podsetiti da sн Elijasove stl-anice о ovom predmetн пapisane tl"ide setih godina ХХ veka. Slikoviti opisi srednjovekovпih plemica koji bl"isн 11oseve о rн kave, pljuju па pod i tako dalje, 11isн пavedeni l"adi sebe samih. Osudivaпje takvoga ропаsапја u Iaspl"avama о dobiim ma11il"ima iz petnaestog i sesnaestog veka tl"ebalo је da ilustrнj e 0110 sto Elijas пaziva "sociogeпezom zapadпe civilizacije" . Trebalo је, isto tako, da podrzi jedпu opStu teorij u promeпe. Та teorija se moze smatrati va rijacijom modela modeшizacije, ali varijacijom koja 11ije raпjiva па prigovore koji sн gore razmatiaпi. Na pivom mestu, teorija је шultiliпearпa. Elijas Iazlikuje " dva glav11a pravca u struktuшim piomeпama diustva . . . о11е koje stre me sve јасој difereпcij aciji i iпtegraciji, i опе koje stieme sve slaЬijoj 49 Elias (1939), t. 1 so
Niestroj (1989).
[)ntSfl'l!IIП /coгijn
i
dmSf1XIIП pГOIIICIIП
153
difereпcijaciji i iпtegгaciji" . Otuda пеша LI ргiпсiрн - ргоЬlеша da se Ll ovaj шodel (гесiшо) нklopi ораdапје Riшskog caгstva, ша dа је Elijas mogao геСi vise по sto је геkао i о svesпom odbacivaпjн ttЋdicioпalпog "civilizovaпog" ропаsапја н пеkiш peгiodima evгop ske istшije, па pгimer, kod mad:aгskiћ pleшica н doba гепеsапsе, koji sн Ьili zeljпi da defiпisн ideпtitet пasнprot dшgim pleшstviшa i da нcvrste tezн da poticн od "vaгvarskЉ" Ннпа.5 1 Na сlшgош шеstн, Elijas је vеоша zaokнpljeп шеl1апizшош рюrпепе, рitапјеш, "kako", kao i рitапјеш "zasto". Najorigiпalпiji odeljak пjegove kлjige пiје zivi opis ргошепа н лavikaшa za sto lorп koji је, mozda, privнkao пеsшzшеrап нdео раzпје Citalaca. Eli jasov dopгiпos је vise teza Ll dшgош tошн, prerпa kojoj јасапје sa шokoпtюle (i, siгe нzev, dшStveпe iпtegracije) tгеЬа obj asпiti poli tickirп razloziшa: kao пеl1оtiспн posledicн шопороlа sile zdшzeпog s ceпtгalizovaпoш drzavorп. Uspoп ceпtralizovaпe ili "apsolutлe" dгzave, koji је plerпice od ratпika pretvorio н dvoraпe, Elijas, pak, obj asпjava kao пе1юtiсtш posledicн паdшеtапја za шос med:н rпa liш dizavaшa н sredпjeш vekн. Rad NoгЬerta Elijasa posledпjЉ godiпa postaje sve нticajлiji i н istor"ijskirп, i н socioloskiш kшgovirпa. Оп је, medutirп, podlozaл i izvesпiш kiitikaшa. Za razlikн od VebetЋ, Elijas svoj н teorijн ilн strнje sашо evюpskorп istor-ijoш, ostavljajнCi citaoca u пedoшnici 11 pogledн пјепе opstosti. Pitaшo se da Ii Ьi se slicaп proces civilizova пja пюgао pr-epozпati (reciшo) н Кiлi ili н Iпdiji (i јеdлој i drugoj popгistiшa паdшеtапја izшed:н rпаlЉ drzava н леkiш razdoЬljiшa svoje istol"ije). Ozblljпija kritika koja se нрuснје Elijasн је da је proЬleшaticaп пjegov сепtгаlпi koпcept, "civilizacij a". Ako se civilizacija defiпise, pюsto, postojaпjerп stida iii saпюkoпtrole, опdа је tesko proлaCi ijedпo drustvo koj e пiје civilizovaлo. Zaista, пiје шоgнсе pokazati da sн sredпjovekovпi ratпici, ili pripadпici tzv. primitivпЉ drusta va, pre osecali rпапје stida ili пelagode od zapadпjaka, пеgо sto Sll ta svojstva ispoljavali н dшgaCijirп sitнacijaшa.52 S dшge straпe, ako se "civilizacija" defiпise s vise precizrюsti, j avlja se drнgaCij a vrsta teskoca. Kako se шоzе iscrtati karta uspoпa civilizacije u Evropi, ako sн se i sarпi civilizacijski staпdardi meпjali? I pored оvЉ пesa glasпosti, oCita је trajлa relevaлtпost Elijasove studije za svakн teo rijн drнStveпe promeпe. -
5 1 Кlaпiczay (1990а) 52 Dнеп (1988-90).
Istm·ija i dmstvena tcoгija
154
(2) Fнkoova stнdija Nadzimti i kainjavati (1975) је dшga шoпo grafija s jakiш iшplikacijaшa па teшijtc Као i н јеdпој Iaпijoj stнdi ji, Istмiji ludila и doba klasicizma (1961), Fнko se bavi zараdпош Evt·opoш н гаzdоЬlјн izшedн 1650. i 1800. Оп kazнje ргiсн о veli koш рошеiапјн н tешiјаша kazпjavaпja, od odшazde ka zastiasi vaпjн, а isto tako i н pгaksi kazпj avaпja, od "spektakla" ka "паdzi гапјн". Ан tш оdЬашје оЬјаsпјеп ја о нkidапјн ј аvпЉ egzekнcija Iazloziшa lшшaпosti, kao sto је odbacio takva оЬјаsпјепја pojave azila za шnоЬоlпе. Uшesto toga, оп пaglasava ројаvн опоgа sto пa ziva "discipliпaшo drнstvo", sve vidljivijeg od dшge poloviпe XVII veka паоvашо н kasamaшa, fabiikaшa i skolaшa, пista шапје пеgо н zatvшiшa. Као нpecatljivн ilнstt·acijн tog пovog tipa dгнstva оп odaЬitЋ снvепi Вепtашоv pt·ojekat za "Paпoptikoп", idealaп zatvoг н kоше јеdап j ediпi stiazar шоzе videti sve - а ргi tош ostati пе рiiшесеп. Роviешепо se ciпi da Fнko okrece шodemizacioпн tешi јн пaglavce, pisнCi о јасапјн discipliпe, шnesto о ј асапјн slobode. I рогеd toga, пjegovo videпje t·ep t·esivпo-Ьit·okratskog dшstva iша poпesto vazпo zajedпicko s videпjeш Maksa VеЬега.53 U Fнkoovoш piikazн dшstveпe рt·ошепе, oCito, пеша шesta za "ршсеs civilizovaпja". Jediпo StO se шепја jeste vid Iepгesij e: fi zicka Iepiesija н stагош Ieziшн, psЉoloska Iepiesija, kasпije. Коп vепсiопаlпн idejн "piogresa" zашепiо је bladпiji i vise l
O'Neill (1986)
54 Spieгeпburg (1984), 108.
Dm!'.fгcnп tсогiјп i timstщnп pm111 cnп
155
је pr·oglasio "sшгt coveka" ili, н лајrпапјн шkн, "deceпtгir-aпje sн bjekta", Fнko se, izgleda, нstezao da testiгa svoj н tешiјн ispitiva пjeш пашеr·а геfоппаtша kazпjavaпja, da pokaze da пovi sisteш kojiш sн опе шodile пiје iшао пiceg zajedпickog s tiш паrпеr·аrпа, i da otkтije sta ga је нistiпн pюizvelo. Тај zadatak је, пагаvпо, vео ша tezak, ali, ako пеkо ргеtепdнје da zbгise tгadicioпalпa istшijska оЬјаsпјелја, пiје пнаzЬшitо ocekivati da ta osoba i to obavi. Ро пюш sl1vata11jн, 0110 sto н Fнkoovoш delн н celi11i i poseb110 н 11jegovoj stнdiji Nпdzimti i kпinjmюti 11ajvise vredi, pt"e је 11ega tivлa 11ego pozitivпa sti"aпa. Posle пјеgоvЉ ostrЉ kl·itika ko11veлci oлal11e пшdгosti, istoгija нtaш11icava11ja, istoгija seksнal11osti itd., vi se пikada песе Ьiti po11ovo iste. Nece Ьiti ista пi teot"ija dшstve11e ршшепе otkako је Fнko otkгio пјепе veze s vemш н pгogt·es, kојн је s toliko tшda podгivao. 011i koji оdЬаснјн пjegove odgovшe пi sн н stапјн da izbegпн пjegova pitaпja.
(З) Pokojпi Fешап Bюdel пiје шшао da ceka па prizпaпje пi нроlа oпoliko koliko је cekao NorЪert Elijas. Njegova stнdija о яе dоzешпош svettt н doba Filipa П OLi S paпije, doпela 11111 је slava tt Fl'aпcнskoj Сiш ј е objavljeпa 1949. Medнtiш, tek гelativпo skшo но села је vazпost пjegovog dela za dгнstveлe teшeticare, Ью·еш vап FI"aпcнske, gde је Bгodel, rппоgо галiје, vodio гаsргаvе sa sociolo goш Zогzош Gшviceш.55 No, опо sto se Bl'Odel пajvise tшdio da пaglasi н oblnшoj шогюgгаfiјi лiје Ьila пеkа teza о Filipн П ili cak о Meclitel'aПLl, vec teza koj a se odпosi па dшstveпн pl'OШeПLI ili, ka ko sаш анtш kaze, па pr'iiodн vгешепа. Verovatвo је iz tog 1·azloga Pol Rikeг opisao Љodelovн kпjigн kao паrасiјн, нргkоs ааtшоvош лероvо!јпош шislјелјн о dogadajiшa. 56 Bшdelova је sr·edisпja ideja da se istOl'ijske рюшепе odvijajн шzliCitoш biziпoш. Оп r·azlikнj e tгi Ьгziпе i svakoj posvecнje ро odeljak svoje kпjige. Ргvа Ьгziпа је vгеше " geoistOl'ije"; to ј е odпos izшedtt ljнdskЉ Ьiса i пјЉоvоg pi"il'oclпog оkшzепја, "istoгija koja pi"otice gotovo пергiшеtпо . . . istшija koja se sastoji od нрошЉ vr-a caпja па 0110 sto је vec Ьilo, od ciklasa koji лергеstало pociпjtl iz лova" (Bmdel ovo пaziva l1istoiгc stnlctuгпle) . Dшga је vi"eшe "pi"i vгedпЉ sisteшa, dt"zava, dшstava i civilizacij a", s лjegoviш " spшirп ali tюcljiviш гitшoviшa" (l!istoi1·c cmzjonctuгelle). TI"eca је bi"zo рго tiснсе vl'eшe dogadaja i pojediпaca, koje је ргеdшеt tt"aclicioпalлe пагаtivпе istoгije (lzistoi1·e euenemcntielle), kојн BI"odel sшa tt"a роvг55 Bгalldel (I 949) 56
Ricoeш (1983-85), l. l .
156
Istoгija i dmstveнa teoгija
snom, zanimljivom jedino l1 опоmе sto otk:гiva о silama koje dеlнјн н duЬiпi. Prvi ili geoisto:гijski deo kлjige је пajrevolнcioпaшiji, ali је drн gi ovde пajrelevaпtпiji, а to је deo koji se bavi promeпama н pri vгedпoj, politickoj i drнstveпoj stшktшi. Na ргimег, Bгodel tvrdi da se drнstveпa нdaljeпost izmedн bogatil1 i siгomasпih н dгнgој polo viпi sesпaestog veka povecavala i н zapadпoj (ili l11·iscaпskoj), i н istocпoj (ili islamskoj) poloviпi Sгedozemlja. Dшstvo ј е pokazivalo teпdeпciju da se "polarizнje izmedн sпazпog i bogatog plemstva, rekoпstitнisaпog l1 mocпim porodicama koje posedнju velika ima пja, i mпostva siгomasпЉ, sve ЬгојпiјЉ i ЬеdпiјЉ." Ovaj posledпji pasнs podseca па Maгksa, kome је Bгodel cesto iskazivao postovaпj e. Medutim, bas па ovom mestu tl·eba da istak пemo glavпн razliku izmedн пјЉоvЉ pogleda па raпu mоdешн Evropu. U Marksovom prikazu ovog perioda, sredisпje mesto zaн zima нsроп bшzoazij e. Bгodel је, пaprotiv, zaokupljeп oпim Sto оп пaziva "izdajom" bшzoazije, ili лjenim 'Ъank.IOtstvom" (faillite de la bom·geoisie). U ovom periodu trgovci su, bar u sredozemпoш svetu, cesto okretali leda trgoviпi, sticali sн zemljн, poпasali se kao plemi Ci, а poпekad su isli i toliko daleko da sн kupovali titнle. Drнgim reCima - sto је paradoks za pristalice teorije modeшizacije - ovaj period је Ьiо mапје moderaп пеgо period koji mu је preЊodio. U stvari, Brodel nije Ьiо skloп da razmislja н kategorij ama progresa, vec је razmisljao н kategorijama ciklнsa, izmeпjivanja faza ekspan zije i faza koпtrakcije ("A-faza" i 'Ђ-faza", da upotreЬimo jezik fraп cнskog ekoлomiste Fraпsoa Simijaпa). Ako Sгedozemlje ilнstшje Ьilo kојн socioloskн teorijн promeпe, опdа је to, svakako, teorija Vilfre da Pareta, koji је н svom "k.rнzепјн elita" imao smeпjivaпje "spekн laпata" i "reпtijera". Za istoricara, ј еdпа od пajoCigledпijЉ, а istovremeпo i пajte meljпijЉ, kritika sociolosk.Љ modela promeпe је da sн sнvise plitki, н smislн da previse пaglasavajн srazmeшo kratko vreme, јеdпн ge пet-acijн, pнkih tridesetak godiпa ili tome sliCпo. Upгkos tome sto u srediste раzпје stavlja vladaviпн Filipa П (od 1556. do 1598), BIOde lov rad је пajvazпija ројеdiпаспа kпjiga koja se moze staviti па drugi tas terazija, zajedпo sa cнveлim claпkom l1 kom је оп ekspli citпije izlozio svoje poglede па dugo trajaпje (/а lo11gue dun!e) i po kusao da оtроспе dijalog s dшstveпim панkаmа (koji је prЉvatio fraпcuski sociolog Zorz Gшvic)Y Brodelovi pogledi па istoгij н pod lozпi sн kгitikama ро vise osпova. Оп је sigurлo otisao predaleko н 57 Braudel (1958); Gшvitcl1 (1957, 1 964).
Dmstvcnп tcmijп i dгиstщпп рготспп
157
svoш odbacivaлjн dogadaja, пјЉоvе sposobпosti da potkopavajн stшktнre. Njegov deteш1iпizaш takode ide prilicпo claleko. Оп ј е pojediпce sagledavao kao zatoceпike sнdblпe, а пјЉоvе pokнsaje da нtiсн па tok stvaгi kao, н kraj пjoj liлiji, пistavпe. Оп ле sашо da је пadalшjivao sledbeлike пеgо Љ је i izazivao da se sнpгotstave пј еgоvош nюdelн dшstveпe ртшеле.
(4) NajЫistaviji od tЉ sledbeпika, Ешапiеl Le Roa Ladiгi, pm нcavao је ргошеле tokoш vise od dva veka н sгеdоzешлој гegiji н јеdпој velikoj шoлogi"afiji, LI koj oj fokнsiia seljake Laлgdoka. Као i Br·odela, i Ladiгija opciпjava geografija - pisao је о istшiji kliшe. 58 Ipak, лjegova kлjiga о Laпgdokн је Ыiza опош sto Ьi se шoglo пa zvati "ekoistor·ij oш" пеgо Br·odelovoj "geoistшiji", zato sto је njena оsпоvла tеша odпos izшedн dшstveпЉ gшра i пјЉоvоg fizickog okrнzeпja. Ladir'i, vise пеgо sto је to Ciпio Bгodel, пaglasava deшo gгafijн. U пјеgоvош шоdеlн, koji poпesto dнgнје Maltнsн i Rikaг dн, poпesto dvadesetovekovпoj ekoпoшskoj teшij i (pr·e svega, Koп dгatjevljevoj ideji " dнgil1 talasa") i poпesto sаvгешепој socijalлoj aпtr·opologiji, stvaшi pokгetac dгнStveпe ргошеле је - popнlacija. Le Roa Ladiгijeva stнdija о Laлgdokн fokнsiгa оло sto анtш лaziva "veliki а gгагпi ciklнs, koji је tгајао od kraja petлaestog do pocetka osarнпaestog veka". Оsпоvпа sl1erнa н оvош гazdoЬljtt ј е sl1erнa r·asta koji ј е vodio раdн (koji ј е, pak, vodio ka оршаvkн). U fazi А (da se vгatiшo Sirнijaлovoj fшшнlaciji), drнgirн геСiша, н fazi ekspaпzije, doslo је do рорнlасiопе eksplozije, kојн је pгatilo krce пj e zerнljista, нsitпjavaпje zerнljisпЉ poseda, гast села i оно sto La diгi пaziva "pobedorн pюfita" панstгЬ гепtе i паdпiса, dшgirн геСi rна, pobeda klase koja zivi od pюfita, tj . pгedнzetпika. u sedarнпa es torн vekн, rнedнtirн, poljopгivredпa pr·odнktivпost је dostigla vг lшпас, ра sн нsled toga svi glavлi pгivi"edпi i dшstveпi tгeпdovi н klasicпoш ргirнеш faze В - posli н оЬшнtош sшеш. Kako ј е popнlacija pocela da vгsi pгitisak п а sгedstva izdгzavaпja, to ј е zaн stavilo пјеп rast (i kasпije, н toku stoleca, dovelo do ораdапја), za l1valjнjнCi gladi, kнgi, eшigr-aciji i kasпijeш stнрапјн u Ьгаk. Pгofit је poгazila reпta, spekнlaпta - da se vratiшo Paretovoш jezikн гелtiјег. Zeшljisпi posedi, koji sн Ьili rasparcaпi, jos јеdпош sн ob j ediпjeпi. PosшatrajuCi razdoЫje od 1500. do 1700. н celiпi, Le Roa Ladiri нkazuje da је regija fнпkcioпisala kao 'Ъoшeostatski ekosi steш" . Iako је ovaj шodel рюшепе н osпovi ekoloski i derнografski, н пјепш iша шesta i za kнltшв. Као sto авtог objasпj ava: "Sile, koje sн Le Roy Ladшie (1966)
158
Istoгijп i dntstucnп tсогiјп
su p1·vo odstupile od ekspaпzije, опdа је zakoCile, i пaposletku је pгesekle, пisн Ьile sашо ekoпoшske sile н uskoш sшislu IeCi, vec sн isto tako Ьile i kultшпe" u siгokoш zпасепјн tеш1iпа "kultнгa"' koji ukljнcнje и оЬiсаје, naCiп zivota, шentalitet ljнdiи . Ргiшега гadi, оЬi саје nasledivaпja. Seljaci u Langdokн p1·aktikovali su и deljivo пasle divaпje", dшgiш геСiша, deljenje iшanja izшedu sve dece, tako da је гast stanovnistva podsticao гаsрагсаvапје zeшljisnЉ poseda. S to se tice шeпtaliteta, Le Roa Ladiii гаzшаtга Љепје pisшenosti i kal viпizшa н Laпgdokн pozivajнCi se па снvепн VеЬегоvн tezн о шe dнzavisпosti piotestantizшa i kapitalizшa. О оvош шоdеlн, isto tako, iша шesta za istoгijн dogadaja, kо јн је Bmdel odbacivao. Le Roa Ladiгi ршzа Citaocн zivopisпe viпje te dщstveпog sukoba i dшstveпog pmtesta da Ьi pokazao kako sн savгeшenici peгcipiгali dшstveпн ргошепu i kako sн па пjtl гeago vali. U fazi А, па ргiше1·, шi slнsaшo о kaгпevalu н Rошапu, u Do fiпeji 1580, н tokн kojeg sн zaпatlije i seljaci izjavljivali da se elita пjillovog giada иobogatila па гacun siiOШalы" (aнtOI је, kasпije, taj dгaшaticпi dogadaj stavio н zizu оЬiшпе шihoistшijske studije59) . U fazi Б , fazi koпtгakcije, Ladiгi гаzшаtга роЬшш staпovпika Vi vaгea 1�70, pod tгadicioпalпiш pokliceш иziveo kгalj, dole p01·ezпi ciи, kao ргiшег "vise iпstiнktivпe неgо гacioпalne гeakcij e па krizн sela". Bilo da su iшali jaceg uticaja па ргеsћЋktшiыпје njЉovog dгastva, i1i пisн, ti dп.tstveпi pohetaCi sн н taj pioces duboko нше sапi. Ako se iz kлjige о Laпgdokн шоzе izvaCi пеkа opsta ронkа, to је ронkа da је н pгediпdнstгijskiш drпstviшa пajvazпiji Ciпilac dш stveпe ргошепе гast ili pad staпovпistva. Slicпн је tezн izlozio po kojпi Majkl Postaп u studiji о sгedпjovekovпoj Eпgleskoj, koja је iшala шпоgо da kaze о posledicaшa Сше sшгti. Ovaj шaltuzijaпski шodel (ili, kako Ladiгi vise voli da ga пaziva, ипeoшaltuzijaпski" шodel) hitikovali su пeki istoricшi, pre svega пeki шarksisti, koji tvгde da su i Postaп i Ladiri potceпili znacaj klasпog sukoba u dш stviшa koja Sll pгoucavali. Dшgi su шaiksisticki istoгicari, шеdнtiш, роsеЬпо н Fraпcuskoj, 1·evidirali vlastite шodele da Ьi н njiшa пa pravili vise шesta za deшografijн .60
(5) {] svojoj studiji о Репш posle spanskog osvajaпja, ј еdап dшgi fl-aпcuski istoricar - Nataл Vahtel, takode se bavi ulogoш deшogгafije u drнstveпoj рrошепi. Medнtiш, glavпi razlog sto se 59 Се Roy Ladшie (1979) 60 Postaп (1972); Astoп i Pl1ilpiп (1985); Бois (1 976)
DmStucnп tсш iјп i 1fmStщnп pmmcnп
159
шј па оvош шеstн оЬ1·асашо пjegovoj шопоg1·аfјјј је to sto se она bavj ршшепош koja је н dato дшstvo ннеsепа spolja. Val1telova glavпa tеша jeste "kl'jza jzazvaнa оsvајапјеш". Кlј нснј tегшјпј н пјеgоvош pl'jkazн dшstveпЉ ј kн!tшпЉ рiошепа јzшеdн 1530. ј 1580. sн "clestшktшacjja" (tеппјп kojj је pгjsvojjo od jtaljj aнskog socjologa Vjtol'ij a Lанtешагiја) i "akнltшacjja" (tеплiн koji је preн zet, kao sto sшо vjdelj, iz ашегјсkе aпtropologij e).61 Pod "destшktшacijoш" (tеплiп koji је kOl'istio i Gшvic), Val1tel роdгаzшлеvа рнсапје veza izшedн l'azliCitЉ delova н tгadicio пalпoш dпtstveпoш sisteпш. Ћаdiсјопа!пе нstaпove i oЬicaji pi·ezi veli sн osvaj aпj e, ali se staгa stшktшa deziпtegгisala. TriЬнt је, па ргiшег opstao, ali bez starog sisteшa 1·edistгiЬнcije od straпe drzave ciji је Ьiо deo. Lokalпi poglavaгi Sll isto tako pгeziveli, ali пјЉоv od пos рrеша ceп tralнoj vlasti vise пiје Ьiо оно sto је Ьiо н doba Iнka. Ђ·adicioпalпa гeligija је p1·ezivela, ali је она sada Ьila пezvaнicнi, zapгavo tajпi kнlt, koji Sll spaпski шisioпaii sшatгa[i "iciolatl'ijoш" i Ciпili sve da ga iskOl'eнe. Specijalisti н опоше sto Bшdije нaziva "siшbolicko пasilje" (gore, stг. 93), spaпski sн klerici Ьili, Ll s tvari, шisioнaгi sociolшltшпe рiОшене ili гestrнktшacij e. Valltel iша dosta toga da kaze пе sашо о strнktшi vec i pokt·e tackiш silaшa. OdgovOl'e Iнdijaнaca па ршшене koje sн se dogada le н нјЉоvош drнstvн оп I-azшatгa н dнlш "akнltшacije", terшiпa koj i гedefiпise - нz рошос Laнteшarija i Graшsija - kao dodir kнltшa н sitнaciji н kojoj је јеdпа kнltшa dошiнапtна а dгнgа роdгеdена. Neki Iпdijaпci sн pгЉva tili v1·edпosti osvajaca, а drнgi sн se opiгali, kao нрг. нcesпici шileпaristickog pokгeta Taki Опgоа za оdЬгапн tгadicioнalнih bogova. Neki sн se ргошепili - da Ьi ostali isti, kao Аганkапi, koji sн pгЉvatili kонја не Ьi li se bolje od нpi'li S рансiша koji Sll tн zivotiпj н ргепеli ll Ашегikн. Pгividнo pгi11vataпje spaпske kнltшe је poнekad pгikt·ivalo istгajrюst, svesпн ili пеsvеыш, tгadicioпalнiћ шeнtaliteta. Na ргiшег, ћшнiсаг Gнашап Роша de Ajala ј е н svojн istOl'ijн Регна ншеtнно veliki deo obave steпja iz zараdпЉ izvoгa, ali sн tешеlјпе kategoгije лjegovog шi sljeпja, kao sto Sll пjegovo роiшапје pгostOl'a i Vl'ешепа, ostale do ШOГOdacke.62 Zнасајпо obelezje Val1telove veгzije akнltшacije је da se пе zанiша sашо za "objektivнi" dodiг kнltнга, vec i za оно sto он нa ziva "videпjeш роkоrенЉ", drнgiш гесiша, za slikн kојн potCinjeнi iшајн о vladajнcoj kнltшi. Drнgiш геСiша, Val1tel пiје pгosti difнzi oпista. Njegovo zaпimaпje za politicki koпtekst dodira kultшa, kao 6l
Wacl1tel (1971а); L1p. Wacl1tel (1974); Lалtегпагi (1966); DL1proпt (1965).
62 Wacl1tel (1971Ь)
160
IstDI'ija i dгustvena teoгija
i interesovaпje za пaCine na koje pгipadпici dvejн kнltшa peгcipira jн jedпi drнge, dајн starom modelн akнltшacij e поvо, ostгo seCivo, CiпeCi ga eksplaпatomim isto koliko i deskтiptivпim. Ovaj model нроtгеЫјаvајн, poпekad, i istoricari zapadпih drн stava. Pioпir н tom pogledн Ьiо је Amerikaпac Oskar Heпdliп, Cij a kпjiga о doseljeпicima н Bostoп, koja пosi podпaslov "Stнdija iz akнltшacije", datira jos iz 1941.63 U slicпom dнlш, Le Roa Ladiri ј е opisao роЬшш pгotestaпata н Sеvепн pocetkom XVIII veka (reakci jн па stavljaпje pгotestaпtizma vап zakoпa od stгапе Lнја XIV), kao pгotest protiv "dekнltшacije", RоЬег MisemЫed, pak, гazmatгao је "akпltшacijн seoskog sve ta" н seveгoistocпoj Fгапснskој kтajem sesпaestog veka, нocivsi da је poгast Ьтја sнdепја vesticama koiпcidiгao s koпtraгefшmacij skim пapadom па "idolatгijн", kao i sa sireпjem pismeпosti. Centaг (Ш kler) pokнsavao је da promeпi vгedпosti peгifeгije (Ш laika). U ovom pogledн, proces sociokнltнmih ргоmепа н Kamlлezijн је пa likovao ргосеsн koji se odvijao н Реrнн. S drнge straпe, govшiti о " akнltшaciji" podгazнmeva da sн kleг i пarod pripadali razliCitim kttltшama, Sto је рrеснtпа pretpo stavka koja је, svakako, ргеtеlЋпа. Опi sн mozda piipadali гazlici tim "sнpkultшama" (gore, str. 129), koje su imale zajedпicki гefe reпtпi okvir. Kultшпa distaпca medн tim sнpkнltшama је mozda гasla н vreme kad se veCi deo svesteпstva оЬгаzоvао u semiпarima, ali ta distaпca пiје mogla Ьiti пi izЫiza tolika kolika је Ьila distaп ca izmedн spaпskog klera i Iпdijaпaca koje Sll опi pokнsavali da pokтste. U tom smislu, нроtrеЬа termiпa "akultнгacija" od stгапе evгopskih istoгicara је zavodljiva. MoZda Ьi Ьilo Ьоlје da se proЫe mu pokтstavaпja pristнpi kao primerн "pregovaгanja" о zпaceпjima izmedtt grupa, о kojem smo raпij e govorili (str. 93).64
(6) Sledecн iпgепiоzпн vaiij aciju modela akнltшacije пнdi Ci kaski aпtropolog Marsal Saliпs н jedпom izlagaпjн, koje za polazi sпн tackн uzima dolazak kapetaпa Kttka па Havaje, 1779. godiпe. Njegovo izlagaпje moze da se razlozi па cetiii dela ili faze, pocev od пагасiје, preko iпteгpretacije i aпalize, do opste teшije. I. PrШkom posete Havajima, Kuk је пaisao па odusevlj entt do Ьrodoslicн пekoliko hiljada ljнdi koji su mu posli п sнsгet u svojim kaпuima. Bio је otpraceп do hrama i ucestvovao је н оЬгеdн u ko me su mu iskazaпe Ьozaпske pocasti. Samo пekoliko пedelja kasпi63 Handlin (1941), Ы
Mucl1eшЬ!ed (1 978, 1984); Бшkе (1982); WirЊ (1984)
Dmstщnп tсогiјп i rlmstvcnп рготспп
161
је, vгatio se па ostгvo, а пjegov piij ern Ьiо ј е rшюgо bladпiji. Ha vajci su pociпili пiz kтada i, u pokusaju da Љ u torne zaustavi, Кнk је Ьiо нЬiјеп. Nekoliko godiпa kasпije, rnedutiш, пovi poglavica, Кашеlшшећа, opгedelio se za politiku pгijateljstva i trgoviпskЉ od пosa sa Вгitапiјош. П. Saliпs turпaci Kukov ргiј еш (ili, tacпije, r-azlicite izvestaje о tiш zЬivaпjirпa) blpotezoш da sн Havajci н Kukн videli ovaploceпje пјЉоvоg boga Lопоа, posto је pгispeo н vгеше kada se bozaпstvo iscekivalo. Оп пastavlja i tvгdi da је uЬistvo, isto kao i obozavaпje Кнkа, Ьilo гitнalпi сiп, llSIПICivaпje boga. РгоЬгitапskн politikн Ка шеlышеће tншасi kao осlgоvагај нсн za coveka koji је пasledio Кн kоvн l1агizпш, пјеgоvн nшnu.65 Ш. Saliпs se slпzi оvош iпtегргеtасiјош da Ьi па opstiji паСiп komeпtai'isao опо sto пaziva iпtei·akcijoш izшedн sistema i dogada ja, i stavlja dve kошрlешепtаше opaske. Na pгvom шеstн, dogada ji koji sн se zЬili Ьili su "шеdепi kнltшош". Havajci su Кнkа peгci piгali kroz паосагi svoje kнltшпе tгadicij e i saobiazпo tоше su de lovali, dajнCi па taj пасiп dogadajiшa оsоЬеп kнЊлпi "potpis". U оvош pogledн, Saliпs је Ьlizu Bшdelovom sћvаtапјн dogadaja. S dшge stгапе, za r-az\iku od Bшdela, оп пastavlja i tvгdi da se н рго сеsн asimilovaпja tЉ dogadaja, "rергоdнkоvапјн tog dodiгa н slici о seЬi sашој", lыvajska kнltшa "гadikalrю i odlucпo izшeпila". Na ргiшег, пapetost izшedн poglavica i расапа se povecala usled toga sto је гazlika izmedн dvejн grнpa pгekriveпa гazlikom izmedн Еvгор lјапа i Havajaca. Odgovoг poglavica је Ьiо da sн нsvojili eпgleska iшепа, kao sto Sll "Кгаlј O.ZOl·dz" ili 'Ђili Pit", пе Ьi li istakli da Sll poglavice пашdu ОПО sto Sll Evropljaпi Havajciшa - drпgiш reCi шa, dошiпапtап partпer н оdпоsн. IV. Na krajп, Saliпs Ю·есе н opste гаzшаtrапје dшStveпe ili istorijske рrошепе, носаvајнСi da је svaki svestaп pokнsaj da se spгeci promeпa, ili cak da se promeпi prilagodi, povlacio sa sоЬош drнge ргошепе, i zaklj нcнje da svako kнltшпо гергоdнkоvапје ob нl1vata preiпacavaпje. Kнltнme kategorije sн нvek н opasпosti kad se koriste da Ьi se protнmaCio svet. 66 Ima пеkiћ iпtrigaпtпЉ aпalogija izшedн ove istorijske aпtгo pologije j edпog poliпezijskog ostrva i sveze istoгijsko-aпtгopoloske stнdije Кiгstеп Hastrнp о Islaп stнdije jedпog eviopskog ostгva dн. Hastшpova takode koristi stнdijн slнcaj a da Ьi izvнkla opste za kljнcke о stшktшi i рrошепi i takode istice паСiп па koji sн "strate65 Sabliпs (1985), 104-135
66 Sablins (1981; 1985, vii-xvii, 136-156)
Istoгijп i dmstucnп tco1·ijп
162
gije pгilagodavaпja" dopгiпele рюсеsн ргоmепе, koji ј е tгebalo da оgгапiсе, tako da sн "dшstveпe гeakcije па гaz.voj н ргаvсн роге шесаја i same dopгiпele р01·ешесајн".67 Она se н svojoj aпalizi cesto slнzi dvosшisleпiш ројшоm "pгotivгecпosti" - Ьilo ll dш stveпiш kategoгijaшa, ll sашош dшstvн, ili pak l1 оdпоsн izшedн to dvoje. Nарогеdпо роsшаtгапје оvЉ dvajн ostгva podstice citaoca da obojici анtога postavi pitaпja koj a роЬнdнје delo dщgog анtога, da, па рriшег, pazljivije zagledajн pгotivгecпosti н l1avajskoj kнltн гi. О по, isto tako, podstice pitaпja о шегi н kojoj је шоgнсе geпeгa lizovaпje па оsпоvн ргiшега ovil1 ostгva. Da li sн Havaji pгivilego vaп ili eksceпtiicaп piimeг dodiгa kнltшa? Da li је dodiг kнltшa pгivilegovaп ili eksceпtгicaп паСiп ргонсаvапја dгнstveпe ргоmе пе? Da li sн Saliпsove geпeralizacije о оdпоsн izmedн stmktнгa i dogadaja validпe i н koпtekstima koji sн tako нdaljeпi od пjegovog "tегепа", kao, гесiшо, пешасkа геfогшасiја ili Fiaпcнska revolнcija?
Zakljucci OCito је da ovil1 sest stнdija slнcaja iшајн mпogo implikacija za ргонсаvапје dmstveпe ргошепе. Zeleo bi11 da, н vidн zakljнcka, pгokomeпtaгisem пеkе od tЉ implikacija, нsгеdsгеdнјнСi se па tl·i lazпe dЉotoшije, па klasicпн Ьiпапш opozicijн izmedн koпtiпaite ta i ргошепе, opozicijн izmeda шшtашјiћ i spoljasпjiћ Ciпilaca, i, пaposletkп, izmedtl stmktшa i dogadaja.
(1) Копсерсiје ршшепе iшpliciгajн koпcepcije koпtiппiteta. Koп tiпaitet se, оЬlспо opisivao пegativпim izгazima, kao рнkа "iпегсi ја", ali stadije slнcaja нрнснја па pozitivпije паСiпе ka1·akteгisaпja. Na ргimег, Elijasovo bavljeпje ропаsапјеm za stolom impliciia da је vaspitavaпje deteta vazaп deo ргосеsа civilizovaпja. Vaspitavaпje deteta је пеорl1оdпо da Ьi se omogнCila kнltшпа "гepгodakcija" (g01·e, stг. 130), ali isto tako шоzе Ьiti i delotvoшo s1·edstvo рю mепе. Ovo је mozda пајЬоlје mesto da se avede ideja "gепегасiј е", ideja koja odavпo fasciпiгa kako istoгicaгe tako i sociologe. Јеdап гazlog fasciпacije ј е sto se ciпi da taj koпcept odгazava паsе vlastito iskнstvo sаиеvапја i kolektivnog samoodt·edivanja ргеша starijim ljнdima. Dmgi је гazlog sto оп obecava da poveze dogadaje s рш67 HastГL!p (1985), 230
Omslz>cna tconia i til uslz,cna
ргонzспа
163
шелаша Lt stпtktшaшa post·eListvoш оsесалја pr·ipadлosti оdгеdе ној L!ZtЋsпoj gшpi; прг., geлet·aciji 1789 (" Ziveti н to doba bese Ыa goslov, а Ьiti шlad, to bese pr·avi гај") ili geпeгaciji 1898. Ll S paпiji (koja је dozivela kыј јеdле iшpet·ije). Вilo је пеkЉ zaпiшljivil1 di skнsija о опоше sto Ьi se шoglo пazvati tеогiј ош geпer·acije, рге svega, Мапlыјпюv пaglasak па опош sto је оп пazvao "zajedпicld polozaj н dшstveпoш i istoгijskoш рюсеsн" н stvагапјн odt·edeпog svetoпazoгa ili шeпtaliteta.6к Тешiја, шеdнtiш, cesto пiј е ргеvоdепа н ргаksн, i пekoliko stнdija slнcaja se нglаvпош bavi istoгijoш шлetпosti i kпj i:Zevпo sti. 69 Zaлiшljiv izнzetak od pгavila је aпtr·opolosko ргонсаvапје j ed пog gгadica Ll Aгagoпiji koje је sprovedeнo sezdesetЉ godiпa, а ko je, рiепы r·eakcij aшa па forтпativпa, da пе kazeшo tr-aш1ыticпa zЬi vaпja ll spaпskoш gr·adaпskoш гаtн, razlikнj e tгi gшре - "ораdа јнсн", "vladajнcн" i "паstнрајнсн" geпer-acij н. Ргvа gгнра ofoплila је svoje stavove pre r-ata, Liшga је нcestvovala н ЬогЬаша, dok је tгеса gшра isнvise шlada da Ьi ga paшtila. Iako ovi koпtгasti нveli ko ргеkшаснј u sfeн1 politike, postoji iskнseпje da se оЬјаsпе poli tickiш r-azloziшa. РгоЫеш је tt tоше sto Ьi, da Ьi oceпili zпасај do gadaja iz 1936-1939. н гaskolн izшedн gепешсiја, шшаli da zagle daшo i пeki slicaп grad koji пiје iskнsio gr-adaпski rat.7° Dшgн геfоппнlасiјн koпcepta koпtiпнiteta potшdio је Le Roa Ladiгi, koji raspыvlja о ОЛОПl sto оп пaziva "пероkt·еtпош istor'i joш" (/1istoiгc immoЬilc), dпtgiш гесiша, о ciklicпiш kгеtапјiша, pr'i vгedпiш ili deшogr·afsldш, Ll okviгн Liatog 'Ъoшeosta tskog" sisteшa. Pitaпje koje se па оvош шеstн пашесе, glasi: S ta pгekida ciklнs? U шпоgiш slнcajeviшa, to је pгodor· spoljпog ciпioca.
(2) Тај pгodm· spolja је ocigledaп паюСitо н опiш slнcajeviшa о kojiшa govшe Val1tel i Saliпs. Medнtiш, kao sto SПlO videli, опi ршшепе н Репш i па Havajiшa пе оЬјаsпјаvајн sашо spoljпiш Ci пiociшa. Napюtiv, i ј еdап i dшgi анtш лaglasavajtl vezн, ili "slaga пje", izшedн епdоgепЉ i egzogeпil1 Ciпilaca, slicлo kao teoгeticaгi 1·ecepcije о kojiшa sшо гапiје govoгili (stг. 1 03). Nadajшo se da се ЬнdнСi шodeli dшstveпe рl'Ошепе гaspгavljati о tоше sta је to sto пеkа dгнstva Ciпi гelativпo оtvшепiш (ili, tгеЬа li da kazeш, podlo zлiш) spoljпiш нtiсајiпш, dok SLl dшga dшstva sposobлija da se tiш нticajiшa odнpiL1 - zapгavo, пешоспа da нсiпе Ьilo sta dшgo. Bшdel је пekoliko stгaпica svog Sгcdozemlja posvetio i tош рl'ОЬ!еьк Maппl1eim (1952), 276-320
t>'J
Piщie1 (1'Ј26); Реунс (1948); Вшkе (1 972), 230-236; I\amsdeп (1 974)
711 Lis6п-Tolosaпa (1 966), 190-201; L!p Spitz (1967)
164
Istol'ija i dmstvena teoгija
mu, premda nije otisao dalje od aпtitetickiћ generalizacija ро koji ma, "Za j edпu civilizaciju ziveti znaCi, u isto VIeme, Ьiti sposoban davati, piimati i pozajmljivati"; i da se "velika civilizacij a piepozпa je ро tome sto poпekad odЬija da pozajmljuj e" . Ali, sta је to sto opiedeljuje "izbor" (i ko је taj ko Ьira?) izmedu р1Љvаtапја ili odba civaпja stiaпЉ osvajaca, stiaпe telшike, stiaпЉ ideja? Afiikanisti su otisli nesto dalje u obj asnjavaпju zasto neki пa IDdi - na primei Љоi - pokazнj u izrazitu piijemCivost za piOme пe, dok diugi, kao Pakoti, роkаzнјн j edпako izrazito opi1-anj e. Опi koпtrastiiajп visoko iпtegгisaпe k11ltшe, koje teze da b11du zatvo Ieпe, s drнgim k11ltшama koje s11 slaЬije iпtegrisaпe, i ot11da otvoie пije.71 C iпi se, isto tako, da se tradicija piijemCivosti za stiaпi нticaj moze VIemenom izgraditi. Јарапсi su, па piimei, oЬicavali da prila godavaj11 kiпeske ideje, оЬiсаје i institucij e mпogo pre svog sнsгeta sa Zapadom. Ipak, mozda пiје IazЬ01·ito davati оЬјаsпјепје te tiadi cije iпoviiaпja kaiakterom Јарапаса, а пе istiaziti Iazlike medu drн stveпim grupama ili, zapravo, med11 kultuшim podrucjima. Socioloski koпcept "kttltшпog zaostajaпja" 11veliko је izasao iz upotieЬe, j er је os11deп kao deskriptivaп а пе eksplaпatoiaп. 72 Ра ipak, оп ima preimucstvo da koiisпike podseca da se Iazlicite di11stveпe gr11pe (giadske i seoske, piestoпicke i pioviпcijske, itd.) ili IazliCite sfeie ili podrнcja kultшe (Ieligijsko, politicko, piivгedпo) пе mепјај11 пнzпо u isto vieme.
(З) Odпos izmed11 dogadaja i strнktшa osvetljavaп је 11 пovijoj dr11stveпoj teoriji, роsеЬпо u Gideпsovoj raspiavi о "stшktшaciji". 73 A11toii st11dija slucaja taj odпos vide па IazliCite пасiпе. Za Вl·odela, dogadaji пis11 пista dшgo do репа kојн izazivaju piomeпe u duЬiп skim struktшama, koja пеmа пikakvog - ili ima malo uticaja па te stiuktшe. Le Roa Ladiii opisнje o dgovoie seljaka па piiviedпн co njonctul·e s mпogo vise iпteresovaпja i simpatija od Biodela. Внпе i нstaпci - tipicпi piimeri "IeaktivпЉ" drпstveпЉ pokreta (gore, sti. 96) - zauzimaju zпасајап deo пjegove kпjige. Medutim, оп isto ta ko нzima da dogadaji pie odrazavaju strнktшe пеgо sto iћ mепјајн. Destrнktivпa i tvOiacka fuпkcija dogadaja sн doЬile j aCi пagla sak 11 шdн Vaћtela i Saliпsa. U slicпom dнћп, 11 piegledп stпdija о seljastvп н dоЬа Fгапснskе Ievolпcije, Le Roa Ladiri пkazuje da do gadaj moze da delнje kao "katalizator" ili "matrica" (evenement-ma71 Br-atrdel (1949), t 2; Otteпberg (1 959); Scl1пeider (1959). 72 Ogburп (1923). 73 Giddeпs (1979, 1984); Тl1ошрsоп (1 984), 148-172; Bryaпt i Jary (1991).
Omstvena tcoгija i dгustщna рготепа
165
t1-ice). Ipak, ovo шеsапје rпetafora izgleda da odaje izvesпo Ladirije
vo kolebaпje. 74 Idejн da krize, kao sto Sll ratovi i I"evolнcije, dе!нјн kao katali zatori ili akceleratшi, koji dшstveпн џоrпеrш pie нbi"zavajн пе gо sto је pokтeCLI, ispitiva[a Sll pod!"obпije dva istOI"icara koji gleda jll па Prvi svetski rat sa sнрrоtпЉ straпa. Агtш Marvik tvrdi da su dogaciaji. iz 1914-1918. u Britaпiji podstakli "zarпagljivaпje" dш stveпih I"azlika, а Jirgeп Koka tvl"di da Sll u Nerпackoj "isti" dogacia ji dшstveпe razlike нciпili jos ostrijirп.75 Dva dшstva reagovala sн па I"at па sнprotпe паСiпе, zbog toga sto sн пjilюve stшktнre u predi"atпorп vi"еrпепн Ьile vi"lo гazlicite. Slicпo torпe, obostraпi fi пaпsijski pioЬlerпi, pioizasli iz odнzeлih ratova Britaпije i FI"ancн ske н doba Lнја XIV, izgleda da su naglasili postojece I"azlike izшe ciн tЉ dveju dl"zava, tako sto Sll fraлcнskн шопаl"ћiјu ciлili jos " ap solнtпijoш", dok su pri tош vodili ogтaпicavaлju шоСi bi"itaлskog kralja.76 S est gorлjih stнdija slнcaja iшајн шаlо da kazн о ulozi kој н u оЫikоvапјн dogaciaja шоgн igrati pojediпci ili gшре. Iako, па pri шei", Saliлs stvara нtisak da је Кашећаrnеlы Ьiо vocia piilicпih spo sobпosti, оп ле I"aspi"avlja о tоше koliko sн ћavajski poglavice iшali prostoia za шапеvгisалје шedu st!"uktшaшa. Bгodel ј е, tl tош po gledн, kai"akteristicпo пajeksplicitлiji i лajлegativпiji. "Јнлаk" лjego ve kлjige Filip П је vise od aлtij tшaka, bez шоСi da рiошепi sшer istoi"ije. PI"etpostaviшo, шесiнtiш, da је Biodel Ьiо odabrao da pise о Rнsiji н doba Lепјiпа. Da li Ьi tada паsао da је tako lako uшaпjiti нlоgн pojediпca н istoriji'? Teoi"ija Lirнstveлe рrошепе sigнrлo шога da se нl1vati н kostac sa tiш рitапјеш, i da I"aspravlja о пасiпiша ла koj e odlнke pojediпaca i ша!Љ gшра нtiсн па dшstveпi razvoj . Dva koпt1-astлa priшera iz istorije Јарапа шоgн da рошоgпн da se osvetli ovaj рiоЬlеш. Ocigledпo је da vladari пisн kadriji da zaustave dшstveлu рrошепu по sto је Кпнt Ьiо kadar da zaustavi talase (to је upravo Ьila ронkа kојн је kralj davao dvoraпiшa odvo deCi Љ па шorsku оЬаlн). Ра ipak, vladari su pokнsavali da to сiпе. U Јарапu XVII veka, па prirпel", u vi"eшe kada su gradovi I"asli а tr goviлa Ьila u ekspaпziji, reziш Tokugava ј е pokнsao da zarпrzпe dшstveпu stшktшu dekretoш da cetil"i glavпe grupe ll dшstvu tre ba da se I"angirajн prerпa sledecerп poretku: sarпшaji, seljaci, zaпa tlije i trgovci. Као sto se rпoglo i ocekivati, dekret nije sprecio irпuc74 Le Roy Ladшie (1972) 75 Maгwick (1965); Kocka (1973). 76 Mollsпier (1951).
166
Isto1·ijn i dm§tz,enп tcol'ijп
пе trgovce da, пеzvапiспо, postigпu visi drнstveпi status od statнsa koji su iшali шпоgi sашшајi. S dшge straпe, нkidaпje sашшаја od straпe Meidzi геziша, koji је 1868. sшепiо reziш Tokнgava, Ьila је odluka s vazпiш dш stveпiш posledicaшa. Na priшer, пшоgi Ьivsi sашшајi sн se нpнsti li н poslovпi zivot, karijeгн koja iш гапiје пiје Ьila dostнpпa 77 Zasto su Meidzi нspeli, а Tokнgave пisн? Ocigledaп odgovш је da је ј е dап геziш pokнsavao da se оdнрге ргошепi, а da је drнgi pokнsa vao da је роtрошоgпе. Ipak, шozda Ьi vredelo ispitati шоgнспоst da Sll Meidzi СiпШ i vise od toga sto Sll poшagali пeizbezпo; da se пјЉоv геziш bavio опiш sto Ьi se шoglo пazvati "нргаvlј апјеш" dшstveпoш ргошепош - пе toliko izdavaпjeш пагеdЬi talasiшa koliko нsшеrаvапјеш stшje н ргаvсн koji sн vise zeleli. U velikoш istшijskoш rошапн Gepпl'd Dнzepea di Laшpedнze, cija se radпja odvija па Siciliji sгеdiпош devetпaestog veka, јеdап aгistokтata kaze dшgоше: "Da Ьisшо sve ocнvali oпakviш kakvo je ste, шi шоrашо sve da рrошепiшо." Neke aristokтatije (pre svega britaпska) izgleda da sн iшale dat-a za tн vгstн pгilagodavaпja по viш okolпostiшa, za роdпоsепје Ь·tava Ш taktickil1 koпcesija н iпte resн stгategije opstaпka porodice ili klase па dнze vгеше. Takve ak tivпosti sigшпo zavredнjн шesto н svakoj opstoj teol"iji dшstveпe рrошепе. Moze se, isto tako, ocekivati da се ta teшija Ьiti н stапјн da specifikнje tipove sitнacija н kojiш strategija te viste iша izgleda па нspel1. Dve пezavisпo ostvaгeлe studije о ропаsапјu aгistokтatije, koje sн posveceпe Eпgleskoj XIX veka, оdпоsпо Radzastaпн ХХ veka, - пнdе vеоша slicпe prikaze јеdпе takve situacije. I јеdпа i dшga studija opisujн vladajнcн klasн koj a је Ьila rascepljeпa izшe dн gошје gшре, koja је Ьila паklопјепiја рrошепi, i пize gшре, ko ja је od ршшепе iшala vise da izgнbl. Medнtiш, пiza је gшра u оЬа slнcaja, ро tiadiciji, ocekivala da visa gшра iша vodstvo. U toj sitнaciji, gшpi koja је iшala пajvise da izgubl Ьilo је vrlo tesko da orgaпizuj e оtрог рrошепi. Otнda је vladajнca klasa н celiпi sledila "adaptibllпu" politikн svojЉ predvodпika i dгнstveпa se ргошепа odigгala bez пasilja. 78 Ako pojediпci, gшре i dogadaji iшајн vazпo шesto н ргосеsн dшstveпe рrошепе, опdа шozda пista шапје пеgо sadrzaj treba ге.. vidirati oЬlik aпalize (Ьilo da ga ннdе drustveпi istoricю·i, sociolozi ili socijalпi aпtl·opolozi) . U stvari, zaokтet (ili povratak) пагаtivпош 77 Мооге (1966), 275-290
7Н F. М. l Тl1ошрsоп (1963); RLtdolpl1 i Rlldolpll (1 966)
L)mslz,cJII1 lсогiјп i L1гu51vcnп рготспп
167
Ьiо је pl'edшet Ьшјпil1 skmasпjil1 diskвsija в sviш tгiша discipliпa шa. РгоЫеш Ьi se шоgао postaviti н оЫikв dileшe. Aлaliza stшktв t'a је sвvise staticлa i ле ошоgвсаvа пi pisciшa пi citaociшa da ро stалп dovolj пo svesпi ргошеле. S clшge stгапе, tt-adicioпalпa isto l'ijska пaracija вopste пе шоzе da se pt·ilagodi tiш strпktшaшa. U tokв је, stoga, potгaga za поviш оЫiсiша пагасiје, koji Ьi Ьili pt·i kladпi za clшstveпн istшijн. Та potгaga Ьi шogla da se лazove tгаgалјеш za иsрlеtепоши паt-асiјош, posto опа pгeplice aлalizп s ргiроvеdалјеш.79 Alteшativ пo Ьi шoglo cta se govoгi о и gпstoj" пагасiјi, ро нzош ла Gircov и gнsti opisи, zato sto tt·eba da se izgгade лovi oЫici пагасiје koji се лositi tezi teгet оЬјаsпјепја пеgо sto sв ga лosili stat·i (koji sв se ba vili postнpciшa istakвнtil1 pojecliвaca). Тi пovi oЫici - вovi шakar za is toricю·e - вklјвснјп price koje prikazвj в iste dogadaje s vise tacaka gledista (stc 132), Ш ргiсе koje se bave iskнstvoш оЬlспЉ ljп cli па lokalпoш пivов Ll песепш sto Ьi se шoglo пazvati ишikrопа rасiјашаи . но О zaokt·etп рt·еша шikt·oistol'iji govшili sшо н јеdпош rапiјеш poglavlj н (gше, stг. 46). Оп poпekact doblja oЫik deskt·ipcije, kao п Le Roa Ladiгijevoj stшiiji о zajeclпici Мопtајн, ali шоzе da doblje i oЬ!ik ргiсе. Јеdпа od пајdгашаtiспiјЉ prica tice se Mal'tiпa Gега. Мю·tiл је Ьiо seljak iz jнgozapadлe Fгалснskе, koji је pobegao s po гodicпog gazdiпstva cta Ьi slнzio н ratoviшa sa S рапiјош, da Ьi ро povratkп otkrio cta ј е пjegovo шesto zaпzeo пeki нljez, covek koji је tvгclio da је оп. Оvн pt·icн ргергiсаlа је istoricarka Natali Dejvis пе sашо zbog пјепЉ clraшatskЉ svojstava, vec i zbog toga cta Ьi bacila svetlo ла clшstveпe stшktшe, нklј нснјпСi i stгнktшн pm·odi ce, te ла паСiп па koji sп te strпktшe clozivlj avaпe н svakoclпev пoш zivotн. U пјепош izlagaпjн сепtгаlпа figшa пiје toliko Мшtiп, koliko пjegova zепа, Beгtt·aпda de Rols. Napнsteпa od шнzа, опа пiј е Ьila пi sпршgа пiti нdovica. Dejvisova pokazнje da је Bertraп diпa odlнka da pl'epozпa нljeza, iz ша kog гazloga, kao svog davпo пestalog пшzа, za пјп Ьiо jediпi castaп пасiп da se izvнce iz пешо gнсе sitнacije.ю Poteпcijal ovog шetoda za ршнсаvапје stшktшe dшstva i kнltшe роСiпје tek <.i a se r-azradнje. Otнda ovo пiје treппtak za zа vгsпн гес, za kопасап sud о eksperiшeпtн. Као i citav пiz tеша ko je sпю ovde razшatгali, i pitaпje пaracije ostaje оtvогепо. 79 Fiscl1eJ (1976). но Вшkе (1991) HI
Davis (1983)
168
Istoгija i dmstucna tcol'ija
Као i prethodпi iz 1981, i ovaj ogled ј е svestaп pokusaj da se zauzme tle u srediпi izmedu опоgа sto је Dejvid Hjum oЬicavao da пaziva "zaпeseпjastvom" i "prazпoverja" - u ovom slucaju, izme du пekriticпog odusevljeпja za поvе pгistupe i slepe pгivгzeпosti tгadicioпalпim postupcima. Nadam se da се istoгicaгe uЬediti da нzпш dшstveпu tеогiјн ozЬiljпije пеgо sto to mпogi daпas Сiпе, а da се teoгeticaгe dшstva uЬediti da se vise zaiпteгesuju za istoгij u. Ako to пiје Ьilo ocigledпo od samog pocetka, sada се Ьiti јаsпо da empiгisti i teшeticaгi пisн dve cvгsto povezaпe gгнре, пеgо dva kraja spektгa. Koпceptualпo pozajmljivaпje kao da tezi da se doga da od sнsedпih discipliпa па teшijskoj stгaпi. Tako istoгicaгi mogu da pozajmljujн od aпtгopologa, koji pozajmljнju od liпgvista, koji pak pozajmljнjн od matematicaгa. Zaнzvгat, istшicaгi, poput etпogгafa, пude podsecaпja па slo zeпost i гazпolikost lj нdskog iskнstva i iпstitнcija, koje teoгije пеiz Ьеzпо pojedпostavljнjн. Ova гazпolikost пе impliciгa da teoгeticaгi gгese sto pojedпostavlj uju. Као sto sam gоге pokusao da pokazem (sti. 36), pojedпostavljivaпje је пјЉоvа fнпkcija, пjilюv оsоЬепi pгi log deobl гаdа medн pгistнpima i discipliпama. Та 1-azпolikost me dнtim, sugeгise da se teoгija пе moze пikad "pгimeпiti" па pmslost. Опо sto teшija, s dшge straпe, moze da uciпi, jeste da пavede istoricaгe da postave поvа pitaпja о "svom" peгiodu, ili da im нkaze па поvе odgovoгe па pozпata pitaпja. Теогiје i same dolaze н goto vo Ьeskrajпoj Iazпovгsпosti, sto poteпcijalпim koгisпicima паmесе teskoce. Na piVom mestн, ргоЫеm је da se izаЬеге izmedu supaг пickЉ teoгija, uglavrюm па osпovu boljeg ili losijeg slagaпja izme du opste teorije i specifiCпog ргоЫеmа. Isto tako, ргоЫеm је da se teoгija i пјепе implikacij e pomiгe s celokнpпim konceptualпim apa гatom pozajmljivaca. Ovaj ogled пekima od pгetezno filozofski ras polozeпih Citalaca moze u pгilicnoj meгi izgledati kao apologija eklekticizma, sto је optuZЬa koja se cesto (poпekad s pгavom) нpu cuje oпim istoгicaгima koji pгisvajajн koпcepte i teшije dшgih ljudi, da Ьi ih koгistili н sopstveпom гadu. Medutim, ukoliko se odпosi па ovaj ogled, ј а optuZЬн poгicem, Ьагеm ako se eklekticizam defiпise kao pokusaj da se istovгemeпo zastupajн пekoпzistentпi stavovi. Ako, s dшge stгапе, taj teгmiп пе zпaci vise od proпalazeпja ideja па гazliCitim mestima, опdа sa zadovoljstvom pгizпajem da sam eklektik. Biti оtvшеп ргеmа пovim idejama, ma odakle dolazile, i Ьiti kadaг pгilagod:avati ih vlastitim svгhama i пalaziti паСiпе da se proveгi пjihova valj aпost, moze se podjedпako smatrati oЬelezjem dоЬгоg teoгeticaгa i doЬr·og istшicaгa.
BiЬliografija Abercгomble, n, Hill, S. i Тшпег, Б. S. (1980) Т/Је Dominant Ideology Т!Jcsis, Lопdоп. Abrams, Р. (1980) "Histoгy, Sociology, Historical Sociology", Past and Pгc sent, 87, 3-16. Abrams, Р. (1982) Нistm·ical SociolOgJJ, Sl1eptoп Mallett. Аdопю, Т., Freпkel-Бruпswick, Е. i Leviпsoп, D. Ј. (1950) Т/Је AutlюJ·ital"ian Pasonality, New York Agar, М. (1990) "Text апd Fieldwoгk", fozmш/ ој Contempoгmy Etlmogmplzy, 19, 73-88. Allport, G. i Postmaп, L. (1945) "Tl1e Бasic Psycl1ology of Rumoш"; prest. u W. Schramm (ed.), Т/Је P1·ocess and Effect of Mass Commzmication, Ur·ba пa, Ш., 1961, 141-155. Аlшопd, G. А i Verba, S. (1963) Т!Јс Civic Cultuгe, Ргiпсеtоп, NJ. Altlшsser, L. (1970) " Ideology апd Ideological State Appшatuses"; eпgl. prev. u A!Њusser, Lenin and Plzilosop!Jy, Lопdоп, 1971, 121-173. Andeгsoп, Б. (1983) Imagined Commzmities, рiегаdепо izdaпje, Lопdоп 1991
(Naczja: zamisljcna zajednica. Razmatmnja о ponjcklu i simzju nacionali zma, Zagгeb 1990. PI-evele Nata Ceпgic i Natasa PavloviC. Pгevod izra deп sa prvog izdaпja iz 1983). Ander·soп, Б. (1990) Language and Pmva, I Њаса, NY. Aпder'Soп, Р. (1974а) Passagcs jmm Antiquity to Feudalism, Lопdоп. Aпdersoп, Р. (1974Ь) Lineagcs ој tlle Absolutist State, Lопdоп. Aпdersoп, Р. (1990) "А Снltше iп Coпtraflow", Nеш Lejt Revicщ 180, 41-80. Ar·deпer, Е. (1975) 'Ђelief апd Ње Problem of Womeп", l1 S. Ar·deпer (ed.), Pacciving Women, Loпdon, 1-27. Aries, Р. (1960) L' eпfant et !а vie familiale soнs Ј' Aпcien regime, Paiis (Vcko vi detinjstva, Бeogiad 1989. PI-ev. Neveпa Novovic. Skr-aceпi pгevod drugog, prosirenog izdanja iz 1973). Arпl1eim, R. (1962) prikaz kлjige Е. Gombricha (1960), Al t Bulletin, 44, 75-79. Аrоп, R. (1965) Lcs E tapes de /а pcnsee sociologiques, Pю·is. Eпgl. prev.: Main Cштents in Sociologica/ Тlzougbl, dп1go izd. НатюпdswогЊ, 1968.
170
Istoгija i dmstucna tcoгija
Aпiaza, А. (1980) "Moнsпiei, ВаiЬег апd Ње 'Society of Oideis' ", Past and Pгesent, 89, 39-57. Astoп, Т. Н. i Pbllpiп, С Н. Е. (eds) (1985) Т11е Bmma Debate: Agmгian Class Stmctuгc and Economic Ocvelopmcnt in Pl·cimiustгial Еигоре, Caш biidge. Atkiпsoп, Р. (1990) Тile Etlmogmpllic Imagination: Tcxtual Constmctions of Rcality, Lопdоп. Atsшa, Н. i Вшgнiеге, А. (eds) (1990) Мпгс В/ос/Ј aujouгd 'lmi, Paris. Attiidge, D. (1987) Post-Stmctumlism and tlie Question ој Нisto1·y, Cambridge. Aviпeri, S (1968) Кт·/ Mm·x оп Colonialism, New Ушk. Ауа, R. (1990) Ret!Jinking Reuolution and Collectiue Violencc, Aшsteidaш. Baclнacl1, Р. i Bratz, М. S. (1962) "Tl1e Two Faces of Powei", Amaican Political Sciencc Rcuiczu, 56, 947-952. Baechleг, Ј., Hall, Ј. i Мапп, М. (eds) (1988) Еи трс and tl1c Rise ој Capitalism, Oxford. Bailey, Р. (1978) "Will Ње Real Bill Baпks Please Staпd Up? Towards а Role Aпalysis of Mid-Victoiiaп Wшkiпg-Class Respectability", ]oumal of So cial Нistoгy, 12, 336-353. Baker, А. R. Н. i Gregory, D. (eds) (1984) Explomtions in Нistol'ical Geogmpl1y, Cambridge. Baker, К. М. (ed.) (1987) Т11е Political Cultuгc ој tllc Old Regime, Oxford. Bak11tiп, М. (1952-53) "Tl1e ProЬ!em of Speecl1 Geпres"; н: SpccclJ Ge111'es and Ot!Ja Late Essays (piir. С Emeisoп i М. Holqнist), Aнstiп, Texas, 1986, 60-102. Bak11tiп, М. (1981) Tl1e Dialogic lmagination, Maпcl1este1·. Ваrап, Р. (1957) Т11е Political Economy ој G mzu tll, Lопdоп. Barber, В. (1957) Social Stmtification, New Ушk. Barпes, Ј. (1947) "Tl1e Collectioп of Geпealogies", Rlюdes-Liuingstone ]oumal, 5, 48-55. ВыЊ, F. (1 959) Political Leadeгsl1ip among t!Jc Szuat Patlmns, Lопdоп. BarЊes, R. (1967) "Le discoшs de !Ъistoire", н: Injonnпtions suг les scieн ces sociales, VI, 4, 65-75. Eпgl. prev.: "Historical Discoшse", н Lапе (1970), 145-155. Bar·tlett, F. (1986) Tгial Ьу Fiгe and Wпtсг, Oxfщd. Bell, D. (1976) Tl1e Cultuml Contmdictions of Capitalism, Lопdоп. Bellal1, R. Ј. (1957) Tokugaшп Religion, Gleпcoe, Ш. Bellal1, R. Ј. (1959) "Dшkћеiш апd Нistory", Ame1·icaн Sociologicпl Reuiezu, 24; piest. н R. А. Nisbet (ed.), Emile Oш·k!Jeim, Eпglewood Cliffs, NJ, 1965, 153-176. Beпdix, R. (1960) Мах Weba, mz lntcl/ectuпl Po1·tmit, New York Beпdix, R. (1967) "Tl1e Coшparative Aпalysis of Historical Cl1aпge"; piest. t1 R. Beпdix i G. RоЊ, SclюlaгslJip and Paгtisans!Jip, Beikeley, Са., 1971, 207-224. Beпedict, R. (1934) Pпttems ој Cultuгc, Bostoп, Mass. (Obmsci kultuгc, Beo gгad 1976. Prev. Bozidaг MaгkoviC). ..
BibliogJ ajija
171
Веппеtt, W. L. (198З) "Снltше, Сошпшпiсаtiоп апd Political Сопtгоl", н: М. Ј Atшюff (ecl.), Cultun: пncl Political Clmngc, New Bt·tшswick i Lоп dоп, pogl. З. Веш�, У. М. (1974) I-listoin' tics Cгoquants, 2 tоша, Geпeve. Skiaceпi eпgl. piev.: I-listoп; (if Pcasпnt Rc11olts, Caшbгidge, 1990. Bei"get·, Р i Lttckшaпп, Т. (1966) ТIIc Social Constntction ој Rca!ity, New YOI'k Be teille, А. (1991) Some 0/Jscnmtions on tltc Compm atiuc Mctlюcl, Aшsteidaш. Вlocl1, М (1924) Lcs гois tltmnnatшgcs, Stt·asboшg. Eпgl. pi"ev.: Тltc Royal To ucli, Lопdоп, 1 97З Вlocl1, М. (1928) "Рош tше l1istoire сошраrее des societes ешорееппеs", Rcmtc с/с synt!tCsc !tistoгiquc, sv. XLVI, 15-50; prest. 11 М. Вlocll, MC!an gcs !tistoгit)liCS, t. I, Paгis 198З. Eпgl. prev.: "А СопtгiЬнtiоп Towaгds а Coшparative His tOl'y of Ешореап Societies", н: М. Blocl1, Land ancl \tl/o1 k in Mcclic1'al Etn opc, Lопdоп, 1967, 44-76. Вlocl1, М. (19З9-40) La societe jcoclalc. Lп jomzation clcs licns с/е depenclance, 2 tоша, Paris (Fcudaltю clmst<щ Zagreb 1958. Ргеv. Miroslav Вгапdt). Вlock, F. i Soшers, М. А. (1984) 'Ђеуопd Ње Ecoпoшistic Fallacy", н Skoc pol (1984), 47-84. Boas, F. (1966) Kшakiutl Etlmogmplty (ргiг. I-1. Codere), Cl1icago i Lопdоп. Bogнcka, М. (1989) "Le boшgeois et les iпvestisseшeпts ctt!tшels", п : А. Gнагdнссi, (ed.), lnucstimcnti с ci"uiltiz ш/Jmza, Fi1·eпze, 571-584. Bois, G. (1976) Lп cгisc с/и jcocla lisнtc, Paiis. Eпgl. pt·ev.: Т11с C1·isis ој Fcucla /ism, Caшbiidge, 1984. Boшdiett, Р (1972) Esquissc cl'unc tltcoгic с/с !а pmtit)liC (Nпat za jcclnu teoгiju pmksc. Тгi stuclijc iz kaЬilskc etnologijc, Beogгad 1999. Prev. Milica Paje viC). Boшdiett, Р. (1979) La clistinction. Ci ifit)IIC sociпlc с/и jugcmcnt, Paгis. Eлgl. p!'ev.: Distiнction, Caшbгidge, Mass., 1984. Boшdiett, Р. (1984) "Social Space апd Ње Geпesis of Classes", eпgl. ргеv. н Бoшdiett, Р., Lпnguagc mui Symbolic Роша, Caшbгidge, 1991. Бошdiен, Р. i Passet oп, Ј.-С. (1970) Lп t cpгocluctioн. EЊнcnts cl'шic tblm·ie с/и systcmc d'cнscigнcmcnt, Paris. Eпgl. ргеv.: Rcpmcluction in Eclucation So cicty ancl Cultшc, Lопdоп i Беvегlу Нills, Са. Boшeatt, А. (1984) La legcnclc dогес: !с systcme nmтatij с/е Jacques с/с Vomgine, Paris. Br·aнdel, F. (1949) La Meclitcnшu5c et lc monclc mCclitcnanccn а l 'cpoquc с/с Plii lippc Il, Paris. Dгнgо pt osiieпo i pieiadeпo izd. Paгis 1966, 2 torпa (Sгedozcmljc i s1·cdozcнm i svijct 11 doba Filipa Il, 2 tоша, Zagгeb 1997-98. ћevele Dшda Siпko-Depieпis, Mima Cvitaп Cemelic i Jagoda Miliп kovic). БганdеС F. (1958) "I-Iistoire et sociologie", н: Gшvitcl1, G. (ed), Tmite dc So ciologic, t. I, Paris, 1958; pгest. 11 Bt-aнdel, F., Eaits suJ· !'ltistoiгc, Paiis 1969 ("Istor·ija i sociologija", н: F. БюdеС Spisi о istm·Щ Beogгad 1992, stг. 155-188. ћеv. Braпko ЈеНС). Braнdel, F. (1979) Cic>ilisation matcгicllc, cconomic ct capitalismc, XV"-XVlll" sicclc, З tопщ Paгis (Mataijalнa ciuilizacija, ckonomija i kapitalizam ос/
172
Istoгijп i dmstucnп tемiјп
XV. do XVIII. stoljecп, З toma, Zagгeb 1992. Prevele: Dub1-avka Celebri пi, Mirпa Cvitaп, Ljerka Depolo, Kseпija Јапсiп, Karmela Krajiпa, Mir jaпa Obuljeп i Visпja Ogrizovic. Redaktoг pгevoda Miroslav Braпdt). BrideпЊal, R. i Коопz, С. (eds) (1977) Becoming VisiЬle: Womc11 in Ет орепп Histoгy, Bostoп, Mass. Brigdeп, S. (1982) "УоuЊ апd Ње Eпglisl1 Reformatioп", Pпst пnd P1·esent, 95, 37-67. Briggs, А. (1960) "TI1e Laпguage of Class"; prest. u Briggs, А., Collected Essпys, 2 toma, Brig11toп, 1985, tom I, 3-33. Browп, Р. (1971) Tlze Woгld ој Lпtc Antiquity, Lопdоп. Вюwп, Р. (1975) "Society апd Ње Superпatшal", Dпedпlus, 104, 133-147. Browп, R. (1977) А Poetic fог Sociology, Cambridge. Bryaпt, С. G. А. i Jary, D. (1991) Giddens' Тlzeo1-y ој Stгuctumtion: п C1·iticпl Appгeciпtion, Lопdоп i New York. Bii11ler, А. (1965) Кi1·c/ze und Stппt bci Rudolplz Solzm, WiпterЊur. ВнЉоf, I. N.. (1975) "Јоl1ап Huiziпga, Ethпograpl1er of Ње Past", Clio, 4, 201-224. Burckћardt, Ј. (1860) Die Kultuг dсг Renпissmzce in Italien, Leipzig (Kultum гe nesmzse и Itпliji, Zagreb 1953; поvо izd , Zagreb 1995. Prev. Milaп Pre Iog). Вшkе, Р. (1972) Cultuгe ппd Socicty in Renпissпncc Itпly; 3. izd.: Т!Је Itпlimz Re nпissance: Cultuгe mzd Society, Cambridge, 1987. Вшkе, Р. (1 973) " LЪistoire sociale des п'>ves", Љmпles Е. S. С, 28, 239-242. Burke, Р. (1974) Venice mzd Amsteгdпm: п Study ој Seuenteentlz-Centuгy Elites, Lопdоп. Вшkе, Р. (1978) Populm· Cultш·e in Епгlу Modem Еитре, Lопdоп Uиnпci, ni tkovi i lude. Nпmdnп kultum pгedindustгijske EVI'ope, Zagreb 1991. Preveli BOiko Augustiп i Duпja Rihtmaп-Aнgнstiп). Вшkе, Р. (1982) "А Qнestioп of Accultшatioп?", 11 Р. Zambelli (ed.) Scienze, aedenze occцlte, livelli di cultum, Floreпce, 197-204. Вшkе, Р. (1986а) "City-States", u: НаП (1986), 137-153. Вшkе, Р. (1986Ь) "StreпgЊs апd Weakпesses of Ње History of Meпtalities", Нistm·y ој Em·opemz Idcпs, 7, 439-451 . Вшkе, Р. (1987) Нistoгicпl Ant!Jmpology ој Em·Iy Modem Itпly, Cambridge. Burke, Р. (1988) "Raлke the Reactioлary", Symcuse Sс/юlпг, 9, 25-30. Вшkе, Р. (1990) Т!Јс fl·cnc/1 Нistoгicпl Reuolution: Tl1e Amшles Sclюol 1 929-89, Cambridge. Burke, Р. (1991) "Tl1e History of Eveпts алd Ње Revival of Narrative", u Р. Burke (ed.), Nezu Paspectives оп Нistol'icпl W1·iting, Cambridge, 233248 ("'storija dogadaja i povratak пarativпog", Istm·ijski cпsopis, kпј . XLV-XLVI [1998-99], Beograd 2000. Preveo Slobodaл Lнkic). Вшkе, Р. (1992а) "The Laпguage of Orders", u: Bнsh (1 992), 1-12. Вшkе (1992Ь) Т!Је Fпb1·icпtion ој Louis XIV, New Наvел, Солл., i Lопdол. Вшkе, Р. i Porter, R. (eds) (1987) Т!Је Sociпl Нisto1·y ој Lпnguпge, Cambridge. Вшkе, Р. i Pm·ter, R. (eds) (1991) Languпge, Selj and Society, Cambr-idge. Вштоw, Ј. W. (1965) Evolution and Society, Cambridge. Внпоw, Ј. W. (1981) А Libeml Desccnt, Cambr-idge.
BiЬiiogmjijп
173
Бнs\1, Мо (ed.) (1992) Sociпl 01 dcгs пnd Sociпl Clпsscs, Manci1esteг. Бн tter'field, Н. (1931) Tl1e Wlzig lntcгpгctпtion ој Нistm·y, London. Бн ttiшer, А. (1969) "Social Space iп Iпterdiscipliпary Peгspective", Gcogmp IIicпl Rcviczu, 59, 417-426. Бупнш, С W. (1982) ]csus пs Motlю, Бer·keley, Са. Carпpbell, С (1987) Tl1c Romпntic Etl1ic пnd tlze Spiгit ој Modem Consumaism, Oxfoгd. Caшpbell, С. (1990) "Chыacter апd Coпsumptioп", CztЉa·e mzd Нistoгy, 7, 37-48. Саrпеу, Т. (1972) Content Anпlysis, Lопdоп. Carпeir·o da Сuп!щ М. (1986) Ncgms, estmngcims, Sao Paulo. Casey, Ј. (1989) Тlze Нistoгy ој tllc Fпmily, Oxfordo Castelпuovo, Е. i Ginzbшg, С (1979) "Centre and Регiрl1егу"; engl. prev. u Нistoгy ој Itпliпn Агt, Carnbгidge, 1992. CastO!'iadis, С (1975) L 'institution imпginпiгe dc !п societe, Paгis. Eпgl. prev.: Тlze Imпginm·y Institution of Society, Cambridge, 1987. Certeaн, М. de, Revel, Ј. i Julia, Do (1976) llne politiquc de lп lmzguc, Paгis. Ceгteall, М. de (1980) Tlze Pmctice of Еvсгуdпу Lije; engl. ргеv. Бerkeley, Са., 1984. Cl1apiп, Е S. (1935) Сопtетротгу Атсгiспп Institutions, New York. Cl1ar'ie, С. (1990) Nпissmzce des "intellectuels" 1 880-1 900, Paгis. Cl1aгtiero, R. (1987) Tlze Cultuml llses ој P1·int in Ет/у Modem Fmnce; engl. prev. ћiпceton, NJ, 1988. Cl1artier, R. (1989) "From Ње Social Нistory of Cultшe to Ње Cultшal Нi story of Society", r-ad ll rнkopisll . Ci13t'tiel', R. (1991) Lcs oгigincs cultш·ellcs de /п Rezюlution jmm;пise, Paris. Engl. prev.: Тlze Cultшal Oгigins ој tlze Fгenclz Revolution, Pr'incetoп, NJ. Cl1ayanov, А. V. (1925) Тlze Tlzeory of t!Je Peпsant Economy (prir. D. Thomeг, В. КеrЪ!ау i R. Е. F. SmiЊ); pгest. Mancl1ester, 1986. Christalleг, W. (1933) Ccn tml Plпces in Sou tlzem Gennпny; engl. prev. Engle wood Cliffs, NJ, 1966. Clarke, D. L. (1968) Anпlytica/ Aгclmcolo�J, Loпdon. Clarke, М. (1974) " On Ње Сопсерt of Sub-Cнltшe", B1·itislz ]oumal ој Socio /o�J, 25, 428-441. Clifford, Ј. (1981) "On Etlшogr-apilic Suпealism"; prest. u Clifford, Ј., Tlze P1·edicament ој Cultш·e, Cambr'idge, Mass., 1988, 92-1 13. Cliff01·d, Ј. (1986) "On Etlшographic Self-Fasilioпiпg: Conrad апd Maliпow ski", prest. u Cliffoгd, Ј., Tlze Pledicпment ој Cultuгe, Cambridge, Mass., 1988, 117-151. CliffOI'd, Ј. i Marcus, G. (eds) (1986) W1'iting СиЉа·е, Бer·keley, Са. Соdеге, Н. (1950) Figbling шitlz pmpcгty: п Study ој Kшakiutl Potlatclzing mzd Wmfm·e, New York. Cohen, А. Р. (1985) Т11е Symbolic Coнstпtction of Cmmmmity, Cilicl1ester. Соl!еп, G. (1978) Кт·/ Mm x's Тlzem·y ој Нistoгy, Oxford. Соl1еп, Р. S. (1969) "Tl1eories of МуЊ", Man, 4, 337-353. Соlш, Б. S. (1962) "An AnЊr·opologist among Ње HistOI'ians"; prest. u An Antlnopologist among tile Нistm iпns, DeЉi, 1987, 1-17.
174
Istoгijп i dmstucnп tсогiјп
Со!ш, n (1970) "Tl1e МуЊ of Sataп апd bls Нншап Seгvaпts", н М Doн glas (ed.), Witc!Jcmjt: Conjcssions ппd Accusпtions, Lопdоп, 3-1 6. Colliпgwood, R. G. (1935) "Tl1e Histoгical Iшagiпatioп"; pгest. Ll Colliпg wood, К G., TIIc Idcп ој Нisto1·y, Oxfoгd 1946, 231-248 (sipl1Iv. ргеv н R. G. Koliпgvнd, Idcjп isfoi·ije, Sыajevo 1986. ћеv. Risto ТнЬlс) . Сошtе, А. (1864) Cmn·s dc p!Iilosoplzie positiuc, kлј . 5, Paгis. Cшfield, Р. (ed.) (1991) Lпngzmgc, Нistm·y ппd Clпss, Oxfoгd . Соsег, L. (1956) Т11е Fzmctions ој Sociпl Conflict, Lопdоп. Соsег, L (1974) Gгcedy Institutions, New Ушk СюsЬу, А. W. (1986) Ecologicпl lmpeгiпlism: tlzc Biologicпl Expпnsion ој Еш·орс 900-1900, Caшbгidge. Сгоw, Т (1985) Pпintas mzd РиЬ/iс Lijc in Eiglztccntlz-Ccntuпj Рпгis, New На vеп, Сопп., i Lопdоп. Cнller, Ј. (1976) Sпusszщ, Lопdоп (Sosiг. Osniuпc modemc lins
Bibliogmjijп
175
Dеvегенх, G . (1961) "Two Types of Modal Pet·soпality Model"; па ft·aпc jez. н Dеvегенх, G , Etlmopsyclmnпlyse conzplcmcnlm isle, Pш"is 1985 (ргеv. н: G. Deveгet!X, Kmнplemcнtm istickп ctнopsilюпнпlizп, Zagтeb 1990, 158190. Prev. Radmila Zdjelat). Devyveг, А. (1973) Lc sпнg cpzm!: les pгcjugcs rlc /ШС clzez /cs geнtilslюnmzes jmщпis rle /'пнсiен гcgimc, Бшxelles. Dews, Р. (1987) Logics ој Disintcgmtion, Lопdоп. Dias, М.-0. Leite da Silva (1 983) Dпily Lije пnrl Рошег iн Siio Рпи/о in tiJe Ni нetcentlz Сснtигу; eпgl. ргеv. Cambгidge, 1992. DiЬЫе, V. К (1960-61) "TI1e Compaгative Stнdy of Social Mobility", Com pпmtivc Sturlics in Socicty пнr/ Нistm·y, З, 315-319. Di!Њey, W. (1883) Eiнlcitzmg iн rla Gcistcsшisscнsclmjteн. Vasuclz cina Gnmrllcgzmg fiil dпs Sturlimн r/сг Gesellsclzпjf 1111ri rla Gesclziclzte, Leipzig. Dodcls, Е. R. (1951) Tl1c Gгccks пnrl tlic In-пtionпl, Betkeley, Са. Dollimore, Ј. (1991) Sc.xuпl Dissirlcнcc, Oxfoгd. Doпaj gl'Odzki, А. D. (ed.) (1977) Sociпl Contгol in Ninetcentii-Ccntuгy Bгitпin, Lопdоп. Dooley, Б. (1990) "ћош Liter-aгy Criticisrп to Systems Tl1eot·y iп Eal'ly Мо dеш Joшлalism Histшy", ]оитп/ ој tlze Нistoгy ој Irleпs, 51, 461-486. Doнglas, М. (1966) Puгity пml Dпнgа, Lопdоп (Cisto i opпsno. Анп/izп ројто vп pгljm,stinc i tпЬип, Беоgгаd 1993. ћеv. Ivaпa Spasic). Doнglas, М. (ed.) (1987) Constnzctivc D1 iнking, Cambгidge/Paгis. DнЬу, G. (1968) "П1е Diffнsioп of Cнltшal Patteшs iп Feнdal Society", Pпst пnrl Pгesent, 39, 1-10. DнЬу, G (1973) Gucггicгs ct рпуsпщ VJJe-XJie sicclc. P1cmia cssoг de / 'ccono mie еиюрсеппе, Paгis. Engl. ргеv . : Tlze Епгlу Gюшtli ој tlzc Еиюрспп Eco nomy, Lолdоп, 1974. DнЬу, G. (1 978) Les tmis oгd1es ou l 'imпgiнпiгe du fcodпlisme, Paris. Eпgl. pr·ev. : Tlze Tl11ee Oгrlas, Cblcago, 1980. Dнеп, Н.-Р. (1 988-90) Dег Mytlюs vон da Ziz,ilisпtionspmzess, Fraлkfшt. Dшполt, L. (1966) I-Iomo Нiemгclzicus, essпi suг /е systcme r/es cпstes, Paris. Eпgl. ргеv.: I-Iomo I-Iiamc!J icus: An Essпy 011 tlie Cпstc Systcm, Cblcago, 1970. Dнnюпt, L. (1977) Fmm Mпndevil/e to Мшх, Cl1icago. Dнproпt, А. (1965) "De l'accнltшatioп", 12111 Iпtematioпal Coпgress of Hi storical Scieпces, Rapports, 1, 7-36; ргеrаdело i pгosit·erю kao L 'ac cultumzione, Тнгin, 1966. Dшkћeirn, Е. (1893) De /п division du tmvпil social, Paris; 2. izd. 1902 (О pode li dnLstvenog mdп, Бeogr-ad 1972. Prev. dr Bozidaг Markovic). Dшkћeim, Е. (1897) Le su icide, Paгis (SпmouЬistvo, Beogгad 1997. Prev. Bori sav TodoroviC). Dшkl1eim, Е. (1912) Les fomzes clemeнtпi1·es de /п vie гeligieuse, Paris (Elementпmi oЬ/ici гeligijskog zivotп, Беоgгаd 1982. Prev. Aljosa Mirпica). Eastoп, D. (1965) А Systems Anпlysis ој Politicпl Life, New York. Edelmaл, М. (1971) Politics пs Symbolic Action, Cblcago. Eiseпstadt, S. N. (1 973) Tmditioн, Clmн,rse m1d Modemity, New Ушk. Eiseпsteiп, Е. (1979) Tlzc Pгiнting Pгess пs mz Ageнt ој Clmнgc, Cambridge. ..
176
Istoгijп i dпtstvcнп tсогiјп
Elias, N. (19З9) Uba den Pmzess de1· Zivilisпtion. Soziogenetisclze und psyclюge netisclzc Untasuclnmgen, 2 toma; drugo, prosireпo izd. Bem 1969 (О pmcesu civilizпcije. Sociogenetskп i psilюgenetskп istmiivmzjп, Zagieb 1 996. Preveli Marijan BoЬinac i Silvija Bosnei). E!ias, N. (1987) "The Retreat of Sociology into Ње PZ"eseпt", Т!Је01·у, Cultшe mzd Society, 4, 22З-247. Eltoп, G. (1967) Tlze P1·пctice ој Нist01�y, Loпdon. Eгikson, Е. (1958) Yoшzg Мпп Lutlzeг, New Уогk. Њ·ikson, Е. (1968) "Оп Ње Nature of Psychoblstorical Evideпce", Dпedпlus, 695-7ЗО. Eriksoп, Е. (1970) Gпndlzi's Tmtlz, Lопdоп. Erikson, К. (1970) "Sociology and Ње Нistorical Perspective", Тlze Ameгicmz Sociologist, 5. Eriksoп, К. (1989) "Sociological Prose", Уп/е Revieш, 78, 525-5З8. Evans-Pritcl1ard (19З7) Witclzcmjt, Omcles mzd Mпgic пmong tlze Azmzde, Oxford (Delimicпo prevedeno н Е. Evaпs-Pricard, Socijпlnп пntmpologijп, Beo grad 198З, str 245-ЗО6. Prev. Pred1-ag Stojovic). Faгge, А. i Revel, Ј. (1988) Тlze Rules ој Rebellion; eпgl. piev. Cambiidge, 1991. Femia, Ј. V. (1981) Gmmsci's Politicпl Tlюugbl, Oxford. Finer, S. (1975) "State- апd Nation-Buildiпg in Europe: Ње Role of Ље Mili tary", u: Tilly (1975), 84---- 16З. Finnegan, К (197З) "Literacy versus Noп-Literacy: Ње Gгeat Divide", u R. Horton i К Fiпnegaп (eds), Modes ој Tlzouglzt, Lопdоп, 1 12----1 44. FirЉ, К (ed.) (1967) Тlzemes in Economic Antlzгopology, Loпdon. Fischer, D. Н. (1976) "The Braided Narrative: Substaпce апd Form iп Social History", н: А. Fletcher (ed.), Tl1e Litemtuгe ој Fпct, New York, 1091 З4. Fisћmaп, Ј. (1965) "Who Speaks What Laпguage to Whom апd When", Lп Lingu istique, 2, 67-88. Fiske, Ј. (1989) Undastпnding Populm· Cultuгe, London. Foster, G. (1960) Cult!ae mzd Conquest, Chicago. Foucault, М. (1961) Folie et demison. Нistoi1·e de /п jolie ii l 'пge clпssique, Paгis (Istm·ijп ludilп и dоЬп klпsicizmп, Beograd, 1980. Prev. Jelena Stakic). Foucault, М. (1966) Les mots et les clюses. Une пгciiCologie des sciences Jнmzпi nes, Paris (Rijeci i stvшi, Beograd 1971. Prev. Nikola Kovac). Foucault, М. (1971) L 'm·dгe du discouгs, Paris. Foucaнlt, М. (1975) S zaveil/a et pzmiг, Paris (Nпdzimti i kпinjпvпti, Sг. Karlov ci 1997. Prev. Ana Jovanovic). Foucault, М. (1976-84) Нistoi1·e de /п sexuпlite; З toma, Paris (Isto1·ijп seksuп/ .. nosti, З toma, Beograd 1982---1- 988. Preveli Jelena Stakic, Ана Jovaпo vic-Кralj i Branko Jelic). Foнcault, М. (1980) Pmva/Knmvledge (prir. С. Gordon), Lопdоп. Fox-Geпovese, Е. (1988) WiЊin Ње Plпntпtion Houselю/d, Chapel Hill, NC. Fraпk, А. Guпder (1967) Cпpitпlism ппd Uнdadevelopment in Lпtin AmCI'icп, рrегаdепо izd. Hыmoпdsw01·th . Freedbeгg, D. (1989) Tlze Pozveг ој Imпges, Cblcago.
BiЬ/iogJ ajija
177
Fieyl'e, G . (1959) Огdсг mzd Pmg1·ess; engl. pr·ev. New York, 1970. Fютш, Е. (1942) Tlze Fеш ој Fгecdom, New York. Frye, N. (1960) "New Dir·ectioпs fог Old"; piest. tl Frye, N., Falcs ој ldentity, New Yol'k, 1963, 52---66 (sr-plн v. ртеv. н: N. ћај, Mit i stntktuгa, Sar·a jevo 1991 . Ртеv. Маја Неrшап Sekнlic). FнlЬl'ook, М. i Skocpol, Т. (1984) "Destiпed PaЊways: Ње HistOl'ical Socio Iogy of Репу Апdетsоп", н: Skocpol (1984), 170-210. Fшet, F. i Ozoнf, Ј. (1977) Liгc ct есгiгс. L 'alplmbetisation des Fгanr;ais de Cnlvin а ]ules Fen·y, Paris. Eпgl. prev.: Reading mzd W1 iting: Liteгacy in Fгапсе fгom Cafz,in to ]ules Fепу, Carпbr·idge, 1982. Fнssell, Р. (1975) Т!Је G1·cat Wаг and Modcm Mcm01·y, Oxfoгd. Gaпs, Н. (1962) Тlzc Uгban Villagas: Gmup and Class in tlzc Lijc of Italo-Amaicmzs, New York. Gay, Р. (1985) Fгcud јог Histoгians, New York. Geaтl1art, S. (1984) Tlze Open Bmmdm-y of Нistoгy and Fiction, Pl'iпcetoп, NJ. Geeitz, С. (1973) Т17е Intclpгctation ој Cultrt!·cs, New York (Тшпасспјс kultum, 2 tonщ Beogiad 1998. Pl'ev. Slobodaпka GliSic) Geertz, Н. (1975) "Ап АпЊгороlоgу of Religioп and Magic", ]oumal ој l ntadisciplinaгy Нistoгy, 6, 71-89. Geer·tz, С (1980) Ncgam, Ргiпсеtоп, NJ. Geeгtz, С. (1983) Local Knozvledge, New Y01k Gellпe!', Е. (1968) "Tirпe апd Tl1eory iп Social AпЊropology"; prest. н Gellпeг, Е., Causc and Memzing in tlzc Social Scicнces, Lопdоп, 1973, 88-106. Gellпe!', Е. (1974) Legitimation ој Bclicj, Caшbгidge. Gellпeг, Е. (1981) Mиslim Socicty, Cюпb!'idge. Gellпer, Е. (1983) Nations and Nationalism, Lопdоп (Nacije i nacionalizmn, No vi Sad 1998. Pl'ev. Маsап Bogdaпovski). Gellпel', Е. (1988) Plouglz, Szvoгd and Book, Lонdоп. Gellпer, Е. i WaterЪшy, Ј. (eds) (1977) Patгons and Clienls iн Mediteгmnean Societics, Lошlоп. Geгsl1eпkron, А. (1962) Economic Backzuшdness in Нistoгical Paspective, Caшbridge, Mass. Geнss, R. (1981) Tl1e ldca ој а Cгitical Т!zеогу, Carпbiidge. Giddens, А. (1979) Ccntml PmЬ/cms in Social Tlzeoгy, Lопdоп. Gidclens, А. (1984) Т!Је Constitutio11 of Society, Carпbridge. Giddeпs, А. (1985) TIJe Nation-State and Violcnce, Caшbгidge. Giglioli, Р. Р. (ed.) (1972) Languagc in Social Contcxt, HarшoпdsworЊ. GilЬeit, F. (1965) "Tl1e Pюfessioпalizatioп of Нistory iп Ње Niпeteeпth Сепtшу", i "Tl1e Piofessioпal Historiaп iп ТwепtiеЊ-Сепtшу Indн strial Society, н: Ј. Нiglшш, L. Kтieger i F. GilЬert (eds), Нist01y, Eпglewood Cliffs, NJ, 320-358. GilЬert, F. (1975) "Iпtюdнctioп" н Нiпtze (1975), 3-30. Gilseпaп, М. (1977) "Agaiпst Patюп-Client Relatioпs", н: Gellпer i Water bшy (1977), 167-183. Giпzbшg, С. (1976) ll fommggio е i vcmzi, Tor·iпo (Si1· i c1 vi. Kozmos jednog mlinam iz 1 6. stoljcca, Zagтeb 1989. Ргеv. Fraпo C ale).
1 78
Istm·ija i dmstvena teo,·ija
Giпzbшg, С. (1984) "Prove е possiЬilita", pogovoг italijaпskom pгevodt! kпjige Davis (1983), 131-154. Glick, Т, F. i Pi-Suпyeг, О. (1969) "Accultшatioп as ап Explaпatory Сопсерt in Spanisl1 History", Compamtive Studies in Society and Нistm·y, 1 1, 136-154. Gluckпып, М. (1955) Custom and Conjlict in Ajrica, Oxford. Godelier, М. (1 984) Т11е Mental and tlze Mataial; eпgl. ргеv. Lопdоп, 1986. Goffman, Е. (1958) Tl1e Pгesentation ој Selj in Evayday Lijc, New Уогk (Kako se pгedstavljamo 11 svakodncvnom iiuotu, Beogr-ad 2000. PI-evele Jasmiпa Moskovljevic i Ivaпa Spasic). Gombricl1, Е. Н. (1953) "Т11е Social Histoгy of Агt"; pгest. u Gombl"icћ, Me ditations оп а НоЬЬу Ногsе, Lопdоп, 1963, 86-94. Gombгicl1, Е. Н. (1960) Art and Illusion, Lопdоп (Umetnost i iluzija, Beograd 1984. Prev. Је!епа Stakic). Gombгicl1, Е. Н. (1969) Јп Sешс/1 ој Cultuml НistoYy, Oxfшd. Goode, W. Ј. (1963) Woгld Revolution пnd Family Pattems, Gleпcoe, Ш. Goody, Ј. (1969) "Есопоmу апd Feudalism iп Afгica", Economic Нistoгy Rcuiew, 22, 393-405. Goody, Ј. (1977) Т11с Domcstication ој Њс Sauage Mind, Cambгidge. Goody, Ј, (1983) ТIIe Deuelopment ој tiie Family and Mmтiage in Ентре, Cambridge. Goody, Ј. (1987) ТIIe Inteljace betzveen t!Jc W6tten and tl1e Oml, Cambгidge. Gray, К Q. (1976) Т/Је LаЬош· A6stocmcy in Victm·ian Edinbrngli, Oxford . GreeпЬlatt, S. (1988) Slшkespem·ian Negotiations, Beгkeley, Са. Greveп, Р. (1977) Т/Је Pmtestant Tempemment, New Y01k Grew, К (1990) "Оп Ње Сштепt State of Comparative Stнdies", t1: Atsma i БшgнЊ·е (1990), 323-334. Grillo, R. (1989) Dominmzt Languпges, Cambridge. Gulы, К (1983) Elementпn; Aspects ој Репsппt Insuгgcncy, DeЉi. Gнlщ К i Spivak, G. С. (eds) (1988) Sclected Subпltcm Studics, New York. Gшevicl1, А У. (1968) "WealЊ апd G ift-Bestowal amoпg Ње Апсiепt Scaпdiпaviaпs, Scпndinavica, 7, 126-138. Gшevicl1, А. У. (Гуревич, А. Я., 1 972) Категорни средневековой культу ры, Москва; drugo izd. 1984 (Kпtegoгije s1·ednjovekovne kultuтe, Novi Sad 1994. Piev. Radmila Меi'апiп). Gнrr, Т R. (1970) Wlzy Men Rebel, PI-iпcetoп, NJ. Gurvitcћ, G. (1957) "Coпtiпuite et discoпtiпнite еп 11istoire et еп sociolo gie", Amшles Е. S. С., 16, 73-84. Gшvitc11, G. (1964) Т!Је Spectmm ој Social Time, Dordrecћt. Habermas, Ј. (1962) Stmktunoandel da Offentlicllkeit (!пvno mnjenje. Istmiiva nje и oЬlпsti jedne kategoтije gmdanskog dmstuп, Beograd 1969. Piev. Gli gorije Erпjakovic). Habermas, Ј. (1968) El·keнntнis und Inteгesse (Sаzпппје i infe1-es, Beogгad 1975. PI-ev. Miodrag Cekic). НаЬешыs, Ј. (1981) "Moderпity vs. Postmoderпity"; prest. н: Н. Fosteг (ed.), Postmodem Cultщc, New Уогk, 1983.
BibliogmjiJп
179
Њigeгstгaпd, Т (1953) lmюгпtion DШиsion пs п Spпtiпl Pt occss; eпgl. ргеv C11icago, 1967. Најпаl, Ј (1965) "Ешореап Maп iage Pattems iп Per·spective", н D. V. Glass i D. С Е. Ever·sley (eds), Popu!пtion in I-Iistoп;, Lопdоп, 101- 143. Hall, Ј. А. (1985) Pozuct s пnd Li/Jcгtics, Oxfor·d. Hall, Ј. А. (ed.) (1986) Stпtcs in Histon;, Oxfoгd. Ha\l, Ј А. (1988) "States апd Societies: Ње Mit·acle iп Compaтative Peгspec tive", н: Ваес111ег et а!. (1988), 20-38. Ha\l, S. (1981) "Notes оп Decoпstшctiпg Ње Popttlat·", н: R. Sапшеl i G . Stedmaп Јшеs (eds), Си!tш·с, ldcology пml Politics, Lопdоп, 227-240. Hallpike, С R. (1986) Т11с Р1 incip!cs ој Sociпl Euolution, Oxfш·d. I-Iamiltoп, G. G. (1 984) "Coпfigшatioпs iп History: Ње Histшical Sociology of S. N. Eiseпstadt", н: Skocpol (1984), 85-128. Harnmel, Е. А. (1972) "Ље Zadгt1ga as Pгocess", l\: Laslett (1972), 335-374. Haлdliп, О. (1941) Boston 's Immigmnts: п Study in Accu!tumtion, Cambridge, Mass. Напsеп, В. (1952) Ostalcn, Stocklюlm. Наппеt·z, В. (1986) "Tl1e01y iл АпЊгороlоgу: Small is Beaнtifнl?", Compпm li"UC Studics in Society пnd Нistoгy, 28, 362-367 Ню·lалd, R. (1987) SupcгstJ uctшп!ism, Lолdоп. Наюоttшiап, Н. D. (1988) Т!Iings Secn пnd Llnsccn: Discouгse пnd IdeologJJ in Tokugazua Nпti·uism, C11icago. Hartog, F. (1980) Lc mi10iг d'Hcmtiotc. Essai su1· !а гcpгcscntation de / 'пиtгс, Par·is. Eлgl. prev.: TIIc Мiпог ој Hcгodotus, Berkeley, Са., 1988. Harvey, D. (1990) Tl1e Condition ој Postmodcmity, Oxford. Hastшp, К. (1985) Си!tигс and Нistm·y in Mcdicz,пl Icclmzd, Oxford. Haнser, А. (1951) А Social Нistoгy ој Агt, 2 toma, Lолdоп (SoCijalna istoгijп umctnosti i knjiicunosti, 2 tопщ Beograd 1962. Prev. Veseliл Kostic). НаwЊогп, G. (1976) Enligblcnmcnt and Ocspai1·; prerad. izd. Cambridge, 1987. Heal, F. (1990) Hospitality in Еагlу Modem England, Oxfoгd. Hebdige, М. (1979) Su/J-Cultшc: tlie Meaning of Sty!e, Lолdол (Potkultum: znпccnjc stila, Beogгad, 1980. Ргеv. David A1Ьal1ari). Heberle, R. (1951) Sociпl Mmxments, New York. Heckscl1er, Е. (1932) Осг Meгcantilismus, 2 tоша, Iела. Eлgl. ргеv.: Mctcanti lism, 2 torna, Lопdоп, 1935. Heers, Ј. (1974) Lc Clmz fimzilial mt Moyen Age, Pat·is . Eпgl. prev.: Fmnily Clmzs in tlzc Middle Ages, Amsterdam, 1977. Нешу, L. (1956) Ancicns familles genczюiscs, Par·is. Hexter·, Ј. Н. (1961) Reappmisals in Нistm·y, Lопdоп. Hexter, Ј. Н. (1968) "Tl1e Rl1etoric of Histoгy", Intcmational Encyclopacdiп ој tlic Social Scicnccs (ш. D. Sills), New York, tom б, 368-393. Hexter, Ј. Н. (1979) Оп HisfOI"ians, Cambгidge, Mass. Hicks, ]. (1969) Tlzcoгy ој Economic Histm·y, Oxfoгd. Нiltoп, R. Н (ed.) (1976) Tl1c Tmnsition fmm Fcudпlism to Cпpita!ism, Lопdоп. Himmelfaгb, G. (1 987) TIIc Nezu Histoгy and tlzc Old, Cambгidge, Mass. Hiлtze, О. (1975) I-Iistoгicпl Essm;s (pr·ic F. Gilber·t), New Yotk
180
lstoгija i dn1Stvena tcOJ'ija
Нirscћmaп, А, (1970) Exit, Voice and L,oyalty, Cambridge, Mass. Hobsbawm, Е, (1959) Pгimitiuc Rebcls; З, izd., Maпcl1ester, 1971. Hobsbawm, Е. (1971) "Class Coпscioнsпess iп Нistoгy", н: I. Meszaros (ed.), Aspects ој Histo1·y and Class Coнsciousнess, Lопdоп, 5-19. Hobsbawm, Е. Ј. ( 1990) Na tions and Natimшlism since 1 780, Cambridge (Naci je i nacionalizam od 1 790. Pmgmщ mit, stvamost, Beograd 1996. Prev. Svetlaпa Nikolic). Hobsbawm, Е. i Raпger, Т. (eds) (1 98З) Тlre In uention ој Tmdition, Cambridge. Hol1eпdabl, Р. ( 1 982) Tl1e Institution ој CJ·iticism, IЊаса, NY. Но!нЬ, R. С (1984) Rcception Тl1еогу, Lопdоп. Holy, С i Stнcblik, М. (eds) (1981) Т11с StJ-uctzll'e ој Folk Modcls, Lопdоп. Hopkiпs, К (1978) ConqueJ'OI'S and Slaves, Cambridge. Hortoп, R, (1967) "Afl'icaп Traditioпal Tl10ug11t апd Westem Scieпce", Aft i ca, З7, 50-71, 155-187. Hortoп, R. (1982) "Tradition and Modernity Revisited", u: М. Hollis i S. Lu kes (eds), Rationality and Relativism, Oxford, 201-260. Hunt, С (1984а) "Cћarles Tilly's Collective Actioп", н: Skocpol (1984), 244275 Huпt, L. (1984Ь) Politics, Cultuгe and Class in tiJe Fгenclz Revolution, Berkeley, Са. Huпt, L. (1989) "History, Сн!tше and Text", u L. Hunt (ed.), Tlzc Nсш Cultu ml Нistoгy, Be1·keley i Los Aпgeles, Са., 1-22. Ннtсћеоn, L. (1989) Tl1c Politics ој Postmodcmism, Londoп. Hymes, D. (1964) "Toward EЊnograpbles of Commнnication"; p1·est. u: Gi glioli (1972), 21--44 ("Ка etпografijama komunikacije", u Del Hajmz, Etnogmfija kom unikacije, Beograd 1980. Prev. Milorad Radovanovic) Illyes, G. (1967) People ој tiJc Puszta, Bнdapest (Svet pustam, Novi Sad 1 978. Prev. Mladen Leskovac). Iпalcik, Н (197З) Tl1e Ottoтmz Empiгe, Londoп (Osmansko cm·stvo, Beograd 1974. Prev. Milica MЉajlovic). Indeп, R, (1990) Imagining India, Oxford. Jarvie, I. С (1964) Tl1e Revolution in A ntllJ·opology, Loпdon. Jauss, H.-R. (1974) Тошагd an Aestlzetic ој Reception; engl. prev. Miппeapolis, 1982 (Estetika l'ecepcije. Izbm· studija, Beograd 1978. Prev. Driпka Goj kovic). Јоћпsоп, Т. i Dandeker, С. (1989) "Patroпage: Relation and System", t1 А. Wallace-Hadrill (ed.), Patmnage in Ancient Society, Lопdоп, 219-242. Јопеs, Е. С (1981) Tl1e Еитреап Mimcle: Enuimnments, Economies and Geopoli tics in tlze Нistm·y of Ещоре mzd Asia; prerad. izd. Cambridge, 1988. Јопеs, G. S. (1976) "From Historical Sociology to Tћeoretical History", Bl·itislz ]oumal of Socio!OgJJ, 27, 295-ЗО5. Јопеs, G. S. (198З) Languages of Class, Cambridge. Јоuаппа, А (1976) L 'Idec de mce en F1Ш1се, З toma, Lille-Paris. Јоусе, Р. (1991 ) "History and Post-Moderпism", Past and P1·esent, 1ЗЗ, 204209. Каgап, К (1 974) Students and Society in Еаг!у Мос/ет Spain, Baltimoгe, Md. "
BiЬ!iogmjija
181
Кауе, Н. ]. i McC!ellaпd, К. (1990) Е. Р. Tlюmpson: Cl-itical Peгspectives, Cam bridge. Kelly, С. (1991) "Нistory апd Post-Modeп1ism", Past and Pt·esent, 133, 209213. Kelly, ]. (1984) Women, Нistot-y muf Tlzeot·y, Cl1icago. Kemp, Т. (1 978) Нistot·ical Pattems ој Indusfl'ialisation, Lопdоп. Кепt, F. W. (1977) Houselzold and Lineage in Renaissance Flomzce, Ргiпсеtоп, N] Kel'Ьlay, В. (1970) "СЪауапоv апd Ње Tl1eory of Peasaпtry as а Special Туре of Ecorюmy", u: Sl1aпiп (1971), 150-159. Ker·sl1aw, I. (1989) Tlze Нitla Mytlz, Oxford. Keitzei, D. I. (1988) Ritual, Politics mzd Pmua, New Haven, Conn. Kettering, S. (1986) Patmns, Bгokas mzd Clients in Seventcentlz-Centuгy Fmncc, New York. Кiпdleberger·, С. Р. (1990) Нistoгical Economics: Al·t or Science?, New York. Кlaniczay, G. (1990а) "Daily Life апd Elites iп Ње Later Middle Ages", u: F. Glatz (ed.), Envimmnent and Society in Нипgагу, Budapest, 75-90. Кlaniczay, G. (1990Ь) Tlze Uses ој Supcmatuml Pmuer, Cambridge. Кiaveieп, Ј. van (1957) "Fiscalism, Mercantilism апd Corпtptioп"; eпgl. prev. и D. С. Colemaп (ed.), Revisions in Macmztilism, Lопdоп, 140-161. Кrшdsеп, Ј. (1988) ]ustus Мдsег mzd tl1e Gemшn Enligblenment, Cambгidge. Kocka, Ј. (1973) Кlassengcsellsclшjt im Kгieg, Berliп. Kocka, Ј. (1984) "Histor'isci1-AлЊI'Opologiscll Fiagestelluпgeп - еiп Defizit der Historiscl1e Sozialwisseпsclыft?", u: Н. S. Si.issmuЊ (ed.), Нisto t isclze Antlzmpologie, Gotiпgeп, 73-83. Koeпigsberger, Н. G. (1974) prikaz knjige Stone (1972), ]оипшl ој Modcm Нi stot·y, 46, 99-106. Kolakowski, L. (1986) "Modeшity оп Eпdless Trial", Encoшzta, March, 812 ("Моdешо па beskrajпoj proЬi", О blzi [zborлik radova], Novi Sad 1987). Koselleck, R. (1965) "Moderпity алd the Plaпes of Historicity"; prest. u: Fu tures Past, Cambridge, Mass., 1985, 3-20. Kosmiпsky, Е. А. (1935) Studies in tlze Agmrian Нistoгy ој England; eпgl. prev. OxfOid, 1956. Кroebei', А. L. i Кlucklюlш, С. (1952) Cultrne: а Cгitical Rcviczu of Conccpts mzd Dejinitions; prest. New York, 1963. Kula, W. (1962) Tcm·ia ekonomiczna ustroju jcudalnego, War·szawa; eпgl. prev. Economic Tlzcoгy ој tlzc Feudal System, Lопdоп, 1976. La Capra, D. (1985) Нistoгy and Cl'iticism, Ithaca, NY, i Loпdon. Landes, Ј. В. (1988) Women and tlze РиЬ!iс Splш e in tlzc Age of tlze Fmzclz Revo lutimz, IЊаса, NY. Lane, F. С. (1976) 'Ћconomic GI'OwЊ in WallerЂtein's Social Systems", Com pamtivc Studies iн Socicty and Нistm·y, 18, 517-532. Lапе, М. (ed . ) (1970) Stmctumlism, Londoп. Laпgei, W. L. (1958) "TI1e Next Assignment", Americaн Histot'ical Revieш, 63, 283-304
182
Istмija i dn1stvena teoгija
Laпteгnшi, V. (1966) "Desiпtegratioп cнltшelle et pгocessнs d'accнltшatioп", Cal1ias Intemationaux de Sociologie, 41, 11 7-132. Laslett, Р. (ed.) (1972) Hoцselюld and Family in Past Time, Cambridge. Lasswell, Н. (19З6) Politics: шlю gets zulza t, zul1en, lюru; pгest. New York, 1958. Leacl1, Е. (1954) Political Systems оЈ Higbland Bzmna, Lопdоп. Leach, Е. (1965) "ћаzег апd Maliпowski'', Encozmta, Septembeг, 24--З б. Lears, Т. Ј. (1985) "The Сопсерt of Cнltшal Неgешопу: РгоЫеms апd PossiЬilities", Amaican I-Iistm·ical Reviezv, 90, 567-59З. Le Bras, G. (1955-56) Etudes de sociologie гeligieuse, 2 toma, Paгis. Lee, Ј. Ј. (197З) Tl1c Modemisation оЈ blsl1 Society, 1 848-1 9 1 8, DнЫiп. Lefebvгe, G. (19З2) La gmnde реш· de 1 789, Paгis. Le Goff, Ј. (1974) "Les meпtalites", н Ј. Le Goff i Р. No1-a (eds), Faiгc dc l 'lii stoiгe, З toma, Paris, tom З, 76-90. Lemarcl1aпd, R. (1981) "Comparative Political Clieпtelism", н : S. N. Eiseп stadt i R. Lemarcl1aпd (eds), Political Clientelism, Patl·mшge and Develop ment, Beveгly Hills, Са, 7-З2. Lеше1·, D. (1958) Тl1е Passing оЈ Tmditional Socicty: Modcmizing tlie Middle East, Gleпcoe, Ш. Le Roy Ladшie, Е. (1966) Les paysmzs de Languedoc, 2 toma, Paris. Skraceпi eпgl. prev.: Tlze Pcasants оЈ Lmzguedoc, Urbaпa, Ш., 1974. Le Roy Ladшie, Е. (1972) "Eveпemeпt et loпglle dшее daпs !Ъistoiгe socia le: L'Exemple сlюtшп", Communications, No. 18 (1972), 72-84; prest . ll Le Roy Ladшie Е., Le Taгitoi1·e dc l 'lzistoгicn, Paris, 197З. Eпgl. ргеv.: "ТЬе Eveпt апd Ње Loпg Term iп Social Нistoгy"; preSt. н Tlze Telтi toгy ој tlze I-Iistol"imz, Hassocks, 1979, 1 1 1-1З2. Le Roy Ladшie, Е. (1975) Montaillou, village occitan de 1 294 ii 1 324, Paris (Montaju, oksitmzsko selo od 1294. do 1324, S1·emski Kю·lovci 1990. Ргеv. Ivaпka Pavlovic). Le Roy Ladшie, Е. (1979) Le Camaval de Rommzs, Paiis. Eпgl. p1·ev.: Cam ival, Lопdоп, 1980. Levack, В. Р. (1987) Тlze Witclz-Нzmt in Еагlу Modem Еш·орс, Lопdоп. Levi, G. (1985) Inllaiting Pozueг; eпgl. prev. Crucago, 1988. Levi, G. (1991) "Micгoblstory", н Р. Вшkе (ed.), Nezu Paspectives in I-Iistoгical W1·iting, Cambгidge, 9З-11З. Levi-Straнss, С. (1949) Les stгuctuгes Clementai1·cs de la paгente, Paris. Eпgl. prev.: Elcmentaгy Stгuctuгes оЈ Kinslz ip, Lопdоп, 1969. Levi-Stl-aнss, С. (1958) Antlzmpologie stгuctumle, Paris (StJ·uktumlna antl·opolo gija, Zagreb 1977. ћеv. Aпdelko Habaziп). Levi-Stгaнss, С. (1964--72) Mytlюlogiques, 4 toma, Paгis (srl1l'v. prev. prva tri toma: Mitologike 1-З, Beograd 1980-82. Preveli: Daпilo Udovicki, Bi ljaпa Lнkic, Svetlaпa StojaпoviC i Mirjaпa PeriC). Levi-Stral!ss, С. (198З) "Histoire et eЊпologie", Amшlcs Е. S. С., З8, 1217-З1. Leweпhak, S. (1980) Women mzd Wm-k, Lопdоп. Leys, С (1959) "Models, Tl1eories апd Ње Т!1еогу of Political Paгties", Politi
cal Studies, 7, 127-146. Lipset, S. М. i Beпdix, R. (1959) Social MoЬility in Jndustгial Society, Berkeley, Са.
BiЬ!iogmfijп
183
Lisoп-Tolosaпa, С (1966) Bclmontc tic los СпЬп/lаоs; prest. Priпcetoп, NJ,
1983 Litcblielci, R. В. (1986) Emcгgcncc ој п Вшспистсу: tl1c Floгcntinc Pпtгiciпns 1 530-1 790, Pt-iпcetoп, N]. Lloyd, G. Е. R. (1990) Dcmystifi;ing Mcntпlitics, Carnbridge. Lloyd, Р. С. (1968) "Coпflict Tlieшy апd УоrнЬа Кiпgdoшs", н I. М. Lewis (ed .), Нistoгy пnti Social Antlnopology, 25-58. Lшd, А. В. (1960) Tl1c Singcг ој Tпlcs, Carnbr'idge, Mass (Pcvac pt ica, 2 tоша, Beograd 1990. Pr·ev. Slobodaпka Glisic) Lоtшап, ]. (Лотман, Ю. М., 1984) "TI1e Poetics of Evetyday Bel1aviour iп Rнssiaп Еig11tеепЊ-Сепtшу Снltше", н: Lоtшап i Uspeпskii (Лот .
ман и Успенский, 1984), 231-256.
Lotrnaп, Ј. i Uspeпskii, В. А. (Лотман IO. М. и Успенский, Б. А., 1984) Тilc Scmiotics of Russiпn Cultuгe (ed. А. Slшkшап), Апп AtЪor, Micl1. (zЬit·ka t'ildova о seшiotici I'Ltske kнltшe, prevedeпЉ sa шskog jezika, prvoЬitпo objavljivaпЉ н гаzпiш peiiodicпirn pнblikacijaшa; па ш skош j ezikн пajlakse dostнpпi н: Лотман, Ю. М., Избранные cma mьu, Т. I. C mamьu 1 1 0 семzюmuкс u mzmoлoгuu культурьu, Таллин
1 992; Успенский,
Б. А.,
Избранныс труды, Т. 1-2, Москва 1 996).
Lнkacs, G. (1923) Ccsclzicblc шzti К/asscnbcшusstscin (Povijcst i klasna svijest, Zagt·eb 1970. Preveli Milaп Kaпgrga i Daпilo Pejovic). Lнkes, S. (1 973) Emilc Dш kileim, Lопdоп. Lнkes, S. (1974) Рошег: п Ratiica/ Viezu, Lолdоп. Lнkes, S. (1977) "Political Ritнal апd Social Iпtegratioл", н: Lнkes, S., Essпys in Social Tlleoty, Lопdоп. Масfю'lапе, А. D. (1970) Witcllcmjt in Tudoг and Stuпгt Eнglпnd, Lопdоп. Macfarlaпe, А. D. (1979) Oгigins ој Eнglislz Individualism, Oxford. Macfarlaпe, А. D. (1986) Maniпge пnti Lovc in England 1300-1 840, Oxford. Macfarlaпe, А. D. (1987) Т11е Cultш·c ој Capitalism, Oxford. McKeпzie, N. (1977) "Ceпtl'e апd Pel'ip11ery", Acta Sociologica, 20, 55-74. McNeill, W. Н. (1964) Eumpc's Stcppc Ft onticг, Crucago. McNeill, W. Н. (1976) Plagues and Pcoplcs, Lопdоп. McNeill, W. Н. (1983) Т11е Сгсаt Fгonticг, Priпcetoл, NJ. Maitlaпc!, F. W. (1897) Domesday Book and Beyond, Lопdоп. Maliпowski, В. (1922) Aгgonauts ој tl1c Westem Pacific, Lопdоп (Љ·gonauti za padnog Pacijika, Beogr-ad 1979. Prevele Dгiпka Gojkovic i Јаsшiпа Lu kic). Maliпowski, В. (1926) "МуЉ iп Priшitive Psyclюlogy"; pi'est. н Maliпowski, К, Magic, Scicncc and Religion, New York, 1954, 93-148 ("Mit н psilю logiji piiшitivпil1 пil!'oda", н В. Maliпovski, Magija, nauka i гeligija, Be ograd 1971. ћеv. Aпdelija Todorovic). Maliпowski, В. (1945) Т!Је Dynamics ој СиЊt1·с Clzange, New Наvеп, Солп. Мап, Р. de (1986) Tlze Resistancc to Tlleoгy, Maлcl1ester. Маrш, G. (1971) Wallcnstein; eлgl. ргеv. Lопdоп, 1976. Мапп, G. (1979) " Piadoyer· fi.ir· die IIistшisc!Je Erzablнлg", н ]. Kocka i Т. Nippeidey (eds), ТIIeol'ie шzd Eгziiillшzg in dсг Ccsclziclztc; МнпiсЬ, 40-
56.
184
lstoгija i dmstvena teo1·ija
Mann, М. (1970) "Tl1e Social Cohesioп of LЉeral Democгacy", Ameгican So
ciological Revieш, 35, 423-437. Маnп, М. (1986) Tlze Souгces ој Social Pozuer, Cambridge, Mannheim, К. (1921) ldeoloг;Je und Utopie, Вопn (ldeologija i utopija, Beogгad 1968. Prev, Branimir Zivojiпovic). Mannl1eim, К. (1 952) "Tl1e Problem of Generation", u: Essays 011 tlze Socio logtj ој Knozuledge, Londoп, 276-320. Marsh, R. М. (1961) Tlze Mandarins: tlze Ciгculation of Elites in Clzina, 1 6001 900, Gleпcoe, Ш. Marwick, А. (1965) Tlze Deluge: B1·itislz Society and tlze Fi1·st Woгld Wаг, Loп don. Магх, К. i Engels, F. (1848) Тlze Communist Mmzijcsto; engl, prev. London, 1948 (Manijest komunistiCke pm·tije, Beogгad 1982. Prev. Mosa Pijade). Маsоп, Т. (1981) "Iпtention and Explanation: а Curreлt Coлtroversy about Ње Interpretation of Natioлal Socialism", u G. Hirscbleld i L. Kette nackeг (eds), Da Fiilzreг-Staat, Stuttgart, 23-40. Matthews, Е Н. (1977) Quest јiп Amaican Sociology: Robat Рагk mzd tlze Clzi cago Sclюol, Montreal i Loпdon. Mauss, М. (1923--'-24) "Essai sш !е don", Amzec sociologique, 1923-24, t. 1; prest. u М. Mauss, Sociologie et antropologie, tom П, Paris 1950 ("Ogled о daru", u М. Mos, Sociologija i antгopologija, t. П, Beogгad 1982. Prev. Ana Moralic). Medick, Н. (1987) "Missioпaries iл Ње Rowboat? Ethпological Ways of Кnowing as а Clыlleпge to Social History", Compamtive Studies in Soci
ety mzd Нisto1·y, 29, 76-98. Meek, R. (1976) Social Science and tlze IgtюЬle Savage, Cambridge. Megill, А. i McCloskey, D. N. (1987) "Тће Rhetoric of History", u Ј. S. Nel soп, А. Megill i D. N. McCloskey (eds), Тlze Rlzetoгic of tlze Hummz Sci ences, Madisoл, Wisc., 221-238. Mertoп, R. (1948) "Maлifest and Lateпt Fuпctioпs"; prest. u R. Mertoп, So cial TlzeOI"lj and Social Stгuctш·e, New York, 1968, 19-82 ("Maпifestne i lateпtпe fuпkcij e", u R. Mertoп, О tem·ijskoj sociologiji, Zagreb 1 979. Prev. Tomislav Loпgiпovic). Milo, D. S. (1990) "Рош uпе l1istoi1·e experimeпtale, ou la gaie ћistoire", An
nales E.S.C., 717-734. Mitcl1ell, Т. (1988) Colonising Egt;pt, Cambridge. Miyazaki, I. (1963) Clzina's Examination Hell; eпgl. prev. New York i Tokyo,
1976. Moi, Т. (ed.) (1987) Fmzclz Feminist Тlюugbl, Oxford. Momigliaпo, А. (1970) "Tl1e Апсiепt City"; prest. u А. Momigliaпo, Essays оп Ancient mzd Modem Нistm·iogmplщ, Oxford, 1977, 325-340. Mommseп, W. Ј. (1974) Tlze Age ој Bю·eaucracy, Oxford. Moore, В. (1966) Social 01·igins ој Dictatm·s!Jip and Democmcy, Bostoп, Mass. (Dmstveni komzi diktature i demokmtije, Beogгad 2000. Prev. Ljiljaпa Ni kolic). Moпis, С. (1975) "Judicium Dei", u D. Baker (ed.), Clшгciz, Society and Poli tics, Oxfшd, 95-1 1 1 .
Bihliogmjijп
185
Moses, ]. А. (1975) Tlze Politics ој l/lusion: tlzc Fisclza Contmueгsy in Modcm Gemmn Нistoгiogmplzy, Saпta Lucia, Са. Moнsпier, R. (1951) "L'evolutioп des fiпances рнЫiqнеs еп France et еп Aпgleteпe", Revue Нistoгique, 205, 1-23. Moнsпier-, R. (1967) Fumti"S pпysmmes. Les pnysmzs dmzs les I'CVOltes du хvпе siec/e, Par-is. Eпgl. prev.: Peпsmzt Up1·isings, Lопdоп, 1971. МнсhешЬ!еd, R. (1978) СиЉт populni1 e et cultuгe des elites dmzs Јп Fmnce mo deme (XVe-XVllle sieclcs), Paris. Eпgl. pr-ev.: Elite Cultщ·e mzd Populт· Cultuгe in Ещ/у Modenz Fmnce, Ваtоп Roнge, La, 1985. Мнсl1ешЬ!еd, К (1984) "Lay Jнdges and the Accпltшatioп of the Masses", н К. vоп Gr-eyerz (ed.), Religion mzd Society in Emly Modem Еитре, Lопdоп, 56--6 5. Muir-, Е. (1981) Civic Rituпl in Renпissпnce Venice, Priпcetoп, NJ. Muk11ia, Н. (1980-81) "Was there Feнdalisш iп Iпdiaп Нistory?", ]оитп! ој
Peпsmzt Studies, 8, 273-293. Naшier, L. (1928) Тlze Stmctuгe ој Politics пt tlze Accession ој Geoгge Ш, Lоп dоп. Neale, Ј. Е. (1948) "Tl1e ElizabeЊaп Political Sсепе"; prest. н Ј. Neale, Essпys in Elizпbetlmn Нistoгy, Lопdоп, 1958, 59-84. Neale, W. С (1957) "Recipшcity and RedistriЬutioп iп Ње Iпdiaп Village", и Polaпyi К., Areпsberg С. М. (eds.), Tmde mzd Mmket iп tlze Em·ly Em piгes, C11icago 1957, 218-235. Needhaш, R. (1975) "PolyЊetic Classificatioп", Мпп, 10, 349-369. Niestroj, В. (1989) "Norbert Elias", ]оитп/ of Нistm·icпl Sociologt;, 2, 136-160. Nipper-dey, Т. (1972) "Vereiп als soziale Sti"Uktш iп Deнtschlaпd"; pr-est. u Т. Nipperdey, Gesellsclznjt, Kultm·, Тlzeol"ie, Gбttiпgeп, 1976, 174--2 05. Nisbet, R. (1966) Tlze Sociologicnl Tmdition, New York. Nisbet, R. (1969) Sociпl Clmnge mzd Нistoгy, New York. Nor-a, Р. (ed.) (1984--87) Les Lieux de memoi1·e, 4 tоша, Paris. Noпis, С. (1982) Deconstntction: Т!zеогу mzd Prпctice, Lопdоп (Dekonstrukcijn: kmj metпjizike i novo misljenje - od Nii'eп do Daide, Beograd 1990. Pr-ev. Јаsшiпа Milicevic). ОgЬшп, W. (1923) "Cultural Lag"; pтest. u W. ОgЬшп, Оп Culttt1·e mzd So cinl Clmnge, Chicago, 1964. Olшuki-Tierпey, Е. (ed.) (1990) Culture tlzгouglz Time, Staпford, Са. O'Neill, Ј. (1986) "Tl1e Discipliпary Society", Bгitislz ]оитп/ of Sociologt;, 37,
42-60. Опg, W. (1982) Omlity mzd Litemcy, Londoп. Or·tпer, S. i Wl1ite11ead, Н. (eds) (1981) Sexuпl Memzings, Cambridge. Ossowski, S. (1957) Stгukturп klпsozvп ш spolecznej sшiпdomosci, Warszawa (К/пsпа stmktum и dntstvenoj svijesti, Zagreb 1981. Prev. Vladiшir Lay). Otteпberg, Н. (1959) "Љо Receptivity to СЬапgе", н W. R. Bascom i М . Ј. Herskovits (eds), Contimtity and Clmnge in Ajrican Cultures, Cllicago,
130-143. Ozoнf, М. (1976) La FCte гevolutionnaiгe: 1 789-1799, Paris. Eпgl. pr-ev.: Festi vals and tlze Fгcnclz Revolution, Cambr-idge, Mass., 1988.
186
Istm·ijп i rlmstucnп teol'ijп
Рагеtо, V. (1916) Tmttпto di Sociologiп Gencm lc, 2 tоша, Fiгenze Eпgl. prev.: Т11с Mind пnd Society, London, 1935. Рагk, R. Е. (1916) "Tl1e City"; pгest. н Нитпп Commrmicпtions, Glencoe, Ш., 1952, 13-51 ("Gгad: Pгedlozi za istгazivanje ljнdskog ponasaпja u gradskoj sгediпi", u: Sociologijп gmdп. Socioloska Iн·estoшatija [Pril'. Sr-eteп Vajovic], Beograd 1 988, 1 1 5-145. Prev. Jelena Kovai'evic). Рагkе1·, G. (1988) Tlzc Militпn; Rcuolution, Caшbridge. Parldп, Е (1971) Clпss lncquпlity пnd Politicпl 01 da, Lопdоп. Parry, V. Ј. (1969) "Elite Eleшeпts in Ње Оttошап Eшpir-e", l.l R. Wilkiпsoп (prir.), Goucmiнg Elitcs, New Ym·k, 59-73. Pю-sons, Т. (1966) Socicties, Englewood Cliffs, NJ (DmStuп. Ezюlucijski i pm·cd bCI1i pгistup, Zagieb 1989. Ргеv. Vesпa GIЬiп). Passeiiпi, L. (1990) "МуЊЬiоgi·арћу iп Oral Нistoiy", н: Sашнеl i Тlюшр sоп (1990), 49-60, Peck, L. (1990) Сош·t Pпfl·onпgc пnd Conuption in Em·ly Stum·t Englmzd, Bo ston, Mass. Peel, Ј. D, У. (1971) Habe1·t Spenccг: tlze Euolution ој п Sociologist, Lопdоп. Perkiп, Н (1953--4) "Wl1at is Social Нistшy?", Bulletin ој tlze folm Rylпnds
LiЬmгy, 36, 56-74. Peyre, Н (1948) Lcs genemtions littemi1·cs, Pю·is. Pl1elan, Ј. L. (1967) Т17с Kingdom ој Quito in tl1c Seucntccntlz Ccntuгy, Madisoп, Wis. Pillorget, R. (1975) Lcs mouucmcnts insштcctioncls dc Pmuencc cnt1·e 1596 et 1 715, Paiis. Pinder-, W. (1926) Dпs РгоЬ/ет da Gcncmtion in da Kzmstgesclziclzte Eumpпs, Berliп. Ping-Ti, Н (1958-9) "Aspects of Social MoЬility in СЬlпа", Compпmtiue Stu
dics in Socicty ппd I-Iistoгy, 1, 330-359. Рiпшеr, W. М. i Rowney, D. К. (eds) (1980) Russiпn Officiпldom, Сћареl Hill, NC. Pitt-Rivers, К (1954) Tl1c Pcoplc ој tl1e Siсгщ Loпdon. Pocock, Ј. G. А. (1981) "GiЬbon апd Ње Sl1epћerds", I-Iistoгy ој Еитрепн
ldeпs, 2, 193-202. Polanyi, К. (1 944) Т11е Gгепt Tmnsjonnпtion; pierad. izd., Bostoп, 1957 (Velikп pl·cobmzbп. Politicкi i ekonomski izuoгi nпseg UI"C111C11П, Zagreb 1999. Piev. Luka Maikovic). Pollock, F. i Mait!aпd, F. W. (1895) I-Iistoп; ој Eng/is/1 Lmu Всјоге tlze Time ој Edшm·d !, 2 tоша, London. Pollock, L. (1983) Fмgotten Cilildгen, Caшbridge. Porchnev, В. (1948) Les Souleucmcnts populпi1·es en Fmnce de 1 623 а 1 648; franc. prev., Paiis, 1963. Novo izd. 1972. Postaп, М. М. (1972) Tlzc Medicuпl Economy and Socicty, Lопdоп. Poпlaпtzas, N. (1968) Les clпsscs sociпles dпнs le cпpitпlisme пијощd'!шi (К/пsе u sпщетс1юm kпpitпlizmu, Beograd 1979. Piev . Zoraп Jovaпovic). ћest, W. (ed.) (1987) Tl1e Pгojcssions in Em·ly Modcm Englпnd, London. Price, R. (1990) А/пЫ's Wm·/d, Baltiшoгe, Md.
187 Pt·opp, V.. ( П po n n , В . Я ,1928) Морфшzогия сказки, Л е н и н г рад (MOJjiJ!ogi jп lmjkc, Beogгad 1982. Preveli P.Vнjicic, R. MatijaseviC i М. Vнkovic). Raddiпg, С М. (1979) "Sнpet·stitioп to Scieпce", Атсгiспп Histoгicпl Rec•iczu,
84, 945-969. Ragiп, С i Cl1iюt, D. (1984) "Тће Woгld Systerп of Irпrпапнеl Wallet·steiп", н: Skocpol (1984), 276-312. Raшsdeп, Н. (1 974) ТIIc 1 898 Мощтспt in Spпin, Maпcl1ester Raпtшl, О. (1 963) Riclrclicu пшl tlrc CouncillOJ·s ој Louis XIII, Oxfшd. Reddy, W. (1987) Moncy ПJI(I Libcгty in Modcnz Em opc, Caшbridge. Rl10des, R. С. (1 978) "Eшile Dшkl1eiш алd tlle Hist01ical Tl10нgl1t of Магс Blocll", Т/и;огу ппd Socicty, 5, 45-73. Ricoeш, Р. (1 983-85) Tcmps ct гccit, З tопщ Paгis (Vгcmc i ЈПiсп, I tom, Sг. Kaгlovci 1996. Pr'evele Slavica Miletic i Апа Mшalic). Rigby, S. Н. (1987) Maгxism mut I-fistoгy, Maпcl1esteг. Riggs, F. (1959) "Аgгшiа алd Iлdнsttia : towaгd а Typology of Compaгative Admiпistratioп", н W. Ј. Siffiл (ed . ), Tozvm d tlrc Сотршп/i7)с Study ој РиЬ!iс Administmtion, Бloomiпgtoл, Iпd., 23-1 10. RоЬiп, R. (1970) Lп societc јтщпisс сп .1 789: Scmuг-cn-Auxois, Pat·is. RоЬiлsоп, Ј. Н. (1912) Тlre Nеш Histoгy, New Уогk. RiЉI, Ј С G. (1982) "Iпtmdllctioл", Ll kпjizi Ј. С G. RiЉI i N. SошЬю·t (eds), Kпisa Willrclm II, Caшbt"idge. Rogeis, S. (1975) "Tl1e МуЊ of Male Domiпaлce", Атегiспп Etlmologist, 2, .
727-757. Rokkaл, S. (1975) "Dimeпsioпs of State Fшшаtiол алd Natioп-Bнildiпg", н : Tilly (1975), 562-600. Rошеiп, Ј. (1937) "De dialektiek vап de vooпtitgaпg", н: Hct 01шoltooid 7.JC/" lcL1cn, Amsteгdarп, 9-64. Rot ty, R. (1 980) Plrilosoplry пnd tlrc Minoг ој Nalrll·c, Ргiпсеtол, NJ (Filozojijп i oglcdпlo pгimdc, Sa!'ajevo 1980. Preveli Z. Mlltic, А. Siшic i N. Kнj tш dzic) Rosaldo, R. (1986) 'Ђоm Ње Door of 11is Тепt", н: Cliff01d i Мшснs (1986),
77-97. Rosaldo, R. (1 987) "WI1eгe Objectivity Lies: Ње I01etoгic of Aпtlнopology", ll Ј. S. Nelsoп, А Megill i D. McCioskey (eds), Tl1e R!Ictol"ic ој tlre Hu IIIПII Scicnccs, Madisoп, Wis., 87-1 10. RoseпЊal, Ј . (1967) "TI1e Кiлg's Wicked Advisers" , Political Scicnce Quaгterly,
82, 595-618. Ross, А S. С (1954) "Liпgнistic Class-Iпdicatoгs iп Pr'eseпt-Day Eпglisl1",
Neuplrilologisclre Mitteilungcn, 55, 20-56. Ross, Е. А (1901) Social Contгol, New Yotk Rostow, W. W. (1958) ТIIc Stпges ој Economic Gгozvt!I, Caшbгidge. RоЊ, G. (1976) "Нistшy апd Sociology iп Ње Wшk of Мах Weber·", Bгitis/1
Јоитп/ ој Sociolo;.,"'lj, 27, 306-31 6.. Rнdolpl1, L. I. i Rнdolpl1, S. Н. (1966) "Т11е Political Modemizatioл of ап Iпdiaл Feнdal Огdег", foumal of Sociпl lssucs, 4, 93-126. Rшкiшап, W. G. (1969) "Wiыt is Stl'l; ctшalism?", Bгitis/1 Joumal ој SociolOgJJ,
20, 253-264.
188
Istoгijп i dгustvenп tеогiјп
Runciman, W. G . (1980) "Comparative Sociology OI' Naпative History? А Note on the Methodology of Perry Aпdei"Son", A1·cl1ives eшopeennes de
sociologie, 21, 162-178. Ruпciman, W. G. (1983-89) А Ђ·eпtise оп Sociпl T!Jem-y, 2 toma, Cambridge. Sack, К D. (1986) Нитпп Tenitoz·iпlity: its Њеоrу пnd !Jistm·y, Cambridge. Sabliпs, М. (1981) Нistoгicпl Metпplюz·s пnd MytlJicпl Reпlities, Апп Arbor, Mich. Sahliпs, М. (1985) Islпnds оЈ Нistm·y, Cblcago. Sabliпs, М. (1988) "Cosmologies of Capitalism", Pmceediнgs оЈ t!Je Bz·itis/1
Acпdemy, 74, 1-52. Sahlins, Р. (1989) Boundпгies: t!Je Mпking ој Fmnce ппd Spпin in Ње Pyгenees, Berkeley i Los Aпgeles, Са. Samuel, R. (1991) "Reading the Sigпs", Нistoгy Wm·kslюp, 32, 88-101. Samuel, R. i Thompsoп, Р. (eds) (1990) Tl1e Myt!Js We Live Ву, London. Saпdersoп, S. К (1990) Sociпl Evolutionism: п Cz·iticпl Нistoгy, Oxford. Sclшma, S. (1987) Tl1e Embmтпssment оЈ Ric!Jes, Lопdоп. Schneider, Н. К (1959) "Pakot Resistaпce to Chaпge", u W. R. Bascom i М. Ј. Herskovits (prir.), ConЊшity пnd Clшnge in АЈгiспп Cultшes, Cblcago,
144-167. Schochet, G. (1975) Pafl'im·clшlism in Politicпl Tlюugbl, Oxford. Sclюfield, R. S. (1968) "Tl1e Measuremeпt of Literacy iп Preiпdustrial Eп glaпd", н Ј. Goody (ed.), Litemcy in Tmditionпl Societies, Cambridge. Scott, Ј. С. (1969) "Tl1e Analysis of Corruptioп in Developiпg Natioпs",
Compпrпtive Studies in Society mzd Нistoг!j, 1 1, 315-341. Scott, Ј. С. (1976) Tl1e Moml Economy оЈ t!Je Peпsпnt, New Наvеп, Сопп. Scott, Ј. С. (1990) Dominпtion пnd t!Je Aгts ој Resistпnce: Нiddeн Tmnscгipts, New Haven, Сопп. i Lопdоп. Scott, Ј. W. (1988) Gendeг ппd tlze Politics оЈ Нistoгy, New York, 1988. Scott, Ј. W. (1991) "Womeп's History", н: Вшkе (1991), 42-66. ScriЬпer (1979) "The Reformatioп as а Social Movemeпt", н W. Ј. Mom mseп (ed.), StпdtЬiiгgatum zmd Adel in dez· ReJomшtion, Stнttgart, 49-
79. Segaleп, М. (1980) Love ппd Pozva in Ње Peпsmzt Fпmily; engl. prev. Cam bridge, 1983. Sewell, W. Н. (1967) "Marc Вlocl1 and Ње Logic of Compa1-ative History",
Нistoz·y пnd Tlzem-y, 6, 208-218. Sewell, W. Н. (1974) "Etat, Corps and Ordre", н: Wehler (1987), 49-66. Slыniп, Т (ed.) (1971) Peпsпnts and Peasпn t Societies, Harmondsworth. Sblls, Е. (1975) Center пnd Peripl1erlj, Cblcago/Loпdoп. Sider, G. (1986) Cultm·e пnd Clпss iп Ant!JJ'Opology апd Нistm·y, Cambridge. Siebeпschнh, W. R. (1983) Fictional Teclmiques пnd Fпctuпl Works, АЊепs, Ga. Siegbled, А. (1913) ТпЫеаи politique de /п F1'П11Се de l'Ouest sous la troisieme repuЬlique, Paris. Silvet·maп, S. (1977) "Patronage as МуЊ", н: Gellпer i Waterbшy (1977),
7-19.
BiЬ/iogmfija
189
Sirпiaпd, Е (1903) "МеЊоdе histшique et scieпce sociale", Revue de syntblse lzistoгique, VI (1903), 1-22; 129-157; p!'est. u Annales ESC, XV (jaпu ar-febшar 1960), 83-1 190 Eпgl. prev. Rez,ieш, 9 (1985-86), 163-213. Siшшel, Go (1903) "Die G!'ossstadte uпd des Geisteslebeп", u ]a!u·buc/1 der Gelzestiftung Zll Dl·esden, IX, Dr·esdeп ("Veliki gradovi i dulюvпi zivot", u Sociologija gmda. Socioloska l1restorпatija [Pril'. Sieteп Vujovic], Beo grad 1988, 103-114. Prev. Ivaпka КпezeviC). Skocpol, Т. (1977) pi'ikaz: Wallerstein (1974), Ameгicmz ]oumal ој Sociologt;,
82, 1075-1090. Skocpol, Т. (1979) States mzd Revolutions, Caюbi"idge. Skocpol, Т. (ed.) (1984) Vision and Metlюd in Нistm·ical Sociologt;, Caшbridge. Sшelser, N. Ј. (1959) Social Clzange in tlze lndusflial Revolution, Lопdоп. SrпiЊ, D. (1984) " Discoveriпg Facts and Values: the Histor'ical Sociology of Baпiпgton Moore", u: Skocpol (1984), 313-355. SшiЊ, D. (1991) Tlze Rise ој Нistm·ical Sociologtj, Caшb!'idge (Uspon istorijske sociologije, Beograd 2001 . Prev. Milaпka Radic). Sorпbart, W. (1906) Wanun giЬt es in den Veгeinigten Staaten keinen Soziali smus? Ti.iblngeп. Soшbal't, W. (1929) "Econoшic Theory апd Есопошiс History", Economic Нi
stoгy Reviezv, 1-19. Soriaпo, М. (1968) Les contes de Penault: cultttl·e savante et tmditions populai ICS, Paris. SouЊall, А W. (1970) "The Illusioп of TiiЬe", u Р. W. Gutkiпd (ed.), Тlze Passing of Т!Ња/ Man in Afгica, Leideп, 28-50. Spencer, Н. (1876-85) Тlze P1·inciples of Socio!OgJJ, 4 tоша, London. Spencer, Н. (1904) An A utoЬiogmplzy, Londoп. Spieгeпbuгg, Р. (1984) Т11е Spectacle ој Su!faing, Caшbridge. Spitz, L. W. (1967) "Tl1e Third Geлeratioп of Gеrшал Reпaissaпce Huшa nists", u А. R. Lewis (ed.), Aspects ој tlze Renaissaщe, Austiл, Тех.,
105-121. Spivak, G. С. (1985) "Decoлstructiлg Нistoriograpl1y"; prest. u R. Guha (ed.), Selectcd Subaltcm Studies, New Yoik, 1988, 3-32. Spreпkel, О. vап der (1958) Тlze Clzinese Civil Seгvice, Caпberra. Spufford, М. (1974) Contmsting Communities: Englislz Villageгs in tlze Sixtcentlz mzd Seventeentlz Centш·ies, Caшbridge. Srinivas, М. N. (1966) Social Clmnge in Modem India, Berkeley i Los Angeles, Са. Stallybrass, Р. i White, А. (1986) Т11с Politics mzd Poetics of Tmnsgгession, Lоп dоп. Steiпberg, Н. Ј. (1971) "Karl Laшprecbl", u H.-U. Webler (ed.), Deutsclze Нi stшiker, 1, Gбttingen, 58-68. Steveлsoп, Ј. (1985) "Tl1e Moral Есопошу of the Englisl1 Crowd: Myth апd Reality", и А Fletcl1er i Ј. S tevensoп (eds), Or'der and Disorde1· in Em·ly Modcm England, Caшbridge. Stockiлg, G. (1983) "Тl1е Ethлographer's Magic: Fieldwork iп British An Њropology froш Tylor to Maliпowski", и G. Stock.iлg (ed.), Obsavers Obseгved, Madisoп, Wis., 70-120.
190
Istoгija i rimstщнa te01·ijп
Stone, L. (1965) Т!Је Cгisis ој tlzc Eпкlislz Aгistocmcy 1 558-1 64 1 , Oxfшd. Stone, L. (1971) "Prosopog1-apl1y", Daedalus, 46-73; pгest. н L. Stoпe, Тlze Pпst mzd t!Je Pl'esent Revisiteri, Lопdоп, 1987. Stoпe, L. (1972) Tlze Causes ој tlze Eнglislz Revolutioн, Lопdоп. Stoпe, L. (1977) Т!Је Family, Sex mzri Mmтiage in Eпкlmzd 1 500-1800, Lопdоп. Stгaиss, А (1978) Negotiпtions, Sап Fгaпcisco, Са. Street, В. S. (1984) Litemcy in Tlzeoгy anri Pmctice, Caшbгidge. Sиttles, G. D. (1972) Тlze Social Coнstmctioн ој Communities, Cl1icago. Таwпеу, R. Н. (1941) "TI1e Rise of Ње Geпtry", Economic Нistoп; Revieщ 11, 1-38. Тешiп, Р. (ed.) (1972) Tl1e Nеш Economic Нistm·y, HarпюпdsworЊ. Tl1eweleit, С. (1977) Miimшplmntasien, 2 tоша, Reiпbek Ьеi НашЬшg (Muske jrmtazije, 4 tоша, Zagreb 1983. Pl'eveli Vilma i Biaпko OzЬolt). Thomas, К. V. (1971) Religion and tlle Decliнe ој Mпgic, Lопdоп. Тlюшрsоп, Е. Р. (1963) Tl1c Mпking ој tlJc Englis/1 Wm·king Class, Lопdоп. ТЈюmрsоп, Е. Р. (1971) "Tl1e Moral Есопошу of Ње Cшwd", Pпst пнd Ргеsенt, 50, 76-136. Тlюшрsоп, Е. Р. (1972) "Roиgh Mнsic", Ammles Е. S. С., 27, 285-310. ТI1ошрsоп, Е. Р. (1978а) "Ciass Stгнggle wiЊoнt CJass", ]oumal of Sociпl Histoгy, З, 133-165. ТI1ошрsоп, Е. Р. (1 978Ь) Т!Је Poveгty ој TIIcoгy, Lопdоп. TJ1ompsoп, F. (1948) Tl1c Mytlz ој Мпgпп Спгtп, New York TI1ompsoп, F. М. L. (1963) Englislz Lпnded Society iн tl1c Ninetceнtl! Centшy, Lопdоп. TJ1ompsoп, Ј. В. (1984) Studies in tlze Тlzeo1·y ој IdeologJJ, Caшbridge. ТЈюшрsоп, Ј. В. (1990) ldeologJJ and Moricm Cultuгe, Caшb1·idge. ТЈюшрsоп, Р. (1975) Т11с Edшaгdians, Lопdоп. Tlюrлer, D. (1956) "Feиdalisш iп Iпdia", и R. Сои1Ьоrп (ed.), Feudalism in Нistmy, Priпcetoп, NЈ,lЗЗ-150. Ti11y, С. (1964) Тilc Vendee, Lопdоп. Ti11y, С. (ed.) (1975) Tlze Fonnation ој National States in Westem Еитре, Priпcetoп, NJ. Ti11y, С. (1990) Соегсiоп, Capital and Еитрепп States 990-1990, Oxford. Ti11y, L. i Scott, }. W. (1978) Women, Wo1·k and Family, New Yo1·k. Tipps, D. С (1973) "Moderлisatioп Theory апd Ње Coшparative Stиdy of Societies", Compamtive Studies iн Society and Нistm·y, 15, 199-224. Tiros11-RoЊsc11ild, Н. (1990) "Jewisl1 Сиltше iп Reпaissaпce I taly", Italia, 9, 63-96. Топkiп, Е. (1990) "History and Ње МуЊ of Realisш", и: Sашиеl i Thomp soп (1990), 25-35. Touraiпe, А. (1984) Le геtош· dc /'actezл: Essпi de sociologie, Paris. Eпgl. prev.: Тlze Retum to tlle Асtог, Miппeapolis, 1988. ТоупЬее, А. (1935-61) А Study ој Нistoгy, 13 tопюvа, Lопdоп (Istmziumzje istoгije, sazeti pгevod и 2 tоша, Beograd 1970-71 . IzЬor пар!ЋViО Ra doшir Lиkic. PI·eveo Miodrag Lиkic).
Bibliogmjijп
1 91
Тгеvе!уап, G. М. (1942) Enslislz Sociпl Њstmy, Lопdоп (Dmstzюzп istшijп Enslcskc, Beogt-ad 1982. Ргеv. Veseliп Kostic) . ТгiшЬе!'gег, К К (1984) "Edwat·d Тlюшрsоп", ll: Skocpol (1984), 211-243. Tl!cker, R. С (1968) "Tl1e Tl1eory of Clыгisшatic Leadeгsblp", Dпedпlus, 731-756. Тшпеr, F. Ј. (1893) "Tl1e Sigпificaпce of Ње ћoпtiet· iп Ашегiсап Histoгy"; pt·est. ll Т!Јс Fгontie� in Amaicmz Histmy, Htшtiпgtoп, W. Va, 1976, 1-38. Тшпег, V. (1969) Тlzc Rituпl P10ccss, Lопdоп Тшпег, V. (1974) Dmmпs, Fields пnd Metпplю1·s, IЊаса, NY. Uлdeгdowп, О. (1979) "TI1e Clыlk алd Ње Cl1eese", Pпst пnd P1·esent, 85, 25--48 Vaпsiпa, Ј (1961) Oml Tmdition; eпgl. ргеv. Lопdоп, 1965. Vaпsiлa, Ј. (1985) Oml Tmdition пs Histoгy, Madisoп, Wisc. Vat·gas Llosa, М. (1984) l-listoгiп de Мпуtп (Poz,est о Mпjti, Beogt-ad 1987. Piev. Aleksaпdr-a Maпcic-Milic). VеЫел, Т. (1899) Т!zеогу ој tlze Leisuгe Clпss, New Ушk (Теогiјп dokolicПI'ske klпse, Beogгad 1966. Piev. Nikola Misic). VеЫеп, Т. (1915) Impaiпl Gennmzy пnd ll1e Indusblпl Rcvolution; лоvо izd. Lопdоп 1939. Vешапt, Ј.-Р. (1966) Mytlze ct pcnsee clzez /es Gгecs. Etudes de psyclюlogie lzistol·ique, Paiis. Vеупе, Р. (1976) Le Pпin ct /с Ciгque, Paris. Viala, А. (1985) Nпissпnce de l 'ecгivпi11: sociologic dc /п littemtuгe а l 'fige clпssique, Paгis. Viпogr-adoff, Р. (1892) Villcinпge in Enslпnd, Oxfшd. Vбlgeг, G. i Welck, К. vоп (eds) (1990) МатюЬппdе, Man11eгbzmdc, Cologпe. Vovelle, М. (1 973) Pictc bпi'Oquc ct declzгistiпnisпtion сп P10vence, Paris. Vovelle, М. (1982) Ideologies et mentnlites, Paris. Eпgl. prev.: Ideologies пnd Mcntпlities, Caшbгidge, 1991. Waclltel, N, (1971а) Lп Vision dcs vпincus, les lndiens du Pe10u dcvпnt /п conquete, Paгis. Eпgl. prev.: Тlzc Vision ој tlze Vпnquislzed, Hassocks, 1977. Waclltel, N. (1971Ь) "Репsее sal!vage et acCllltшatioп", Annпles Е. 5. С., 26, 793-840. Wacblel, N, (1974) "L'acCllltшatioп", ll Ј. Le Goff i Р. Nша (eds) Faiгe de l 'Jzistoгic, tош 1, Paгis, 124-146. Wacllter, К. W., Нашше!, Е. А. i Laslett, Р. (eds) (1978) Stпtisticпl Studies ој НistOI'icпl Sociпl Stmctшe, Caшbridge. Wаgлег, R. (1975) Тlze lnvcntion ој Cultuгe; prerad. izd. Cllicago, 1981 . Waite, R. G. L. (1977) Тlzc Psyclюpatlzic God: Adolj Нitla, New York. Waller·steiп, I. (1974) Tlze Modcm Wm'id-System, New Y01k (Suvгcmeni svjetski sistem, Zagreb 1986. Pt·ev. Јалkо Paravic). Waltel'S, R. G. (1980) "Sigпs of Ње Tiшes: Cliffшd Geet·tz апd Historiaпs", Social RcscПI'clz, 47, 537-556. Waqllet, Ј -С. (1984) Conuption; eпgl. ргеv. Caшbt'idge, 1991.
192
Istoгija i dn1stvena teol'ija
Weber, М. (1920-21) Gesammelte A ujsiitze zщ· Religionssoziologie, З toma, TuЬingen 1922. Novo izdanje: TuЬingen 196З (Sabrani spisi о sociologij i l'eligije, З toma, Sremski Karlovci 1997. Prev. Olga Kostresevic). Webe1·, М. (1922) Wirtschaft ипd Gesellscl1aft, 2 toma, TuЬingeп (Pгivгeda i dгustvo, 2 toma, Beograd 1976. Prev. Olga i Tihomir Kostresevic). Weber, М (1948) Fmm Мах Weba (pri1·. Н. Geпl1), Londoп. Weber, R. (1980) Т11е Litemtш·e ој Fact: Litaт-y Nonjiction in Amaican Wгit ing, Atheпs, Ohio. Wehler, Н. U. (1987) Deutscl1e Gesellsclшjtsgescilicble, tom 1 (1700-1815), Mun cheп. Weissman, R. F. Е. (1985) "Reconstrиctiпg Renaissance Sociology: the Cbl cago Scl10ol and the Stиdy of Renaissaпce Society", t1 R. С Trexler (ed.), Pei'S0/15 in Gгoups, Binglыmton, NY, З9--46. Wertheim, W. F. (1974) Evolution and Revolution, Harmondsworth. Wblte, Н. V. (1966) "The Burden of History"; prest. и Н. V. White, Tгopics ој Discou1·se, Baltimore, Md., 1978, 27-50. White, Н. V. (197З) Metal1istoгy, Baltimщe, Md. White, Н V. (1976) "The Fictions of Factиal Representatioп"; pl'est. и Н. V. Wblte, Ђ·opics ој Discouгse, Baltimore, Md, 1978, 121-134. Wl1ite, L. (1962) Medieval Teclmologt; and Social Clzange, Oxford. Wiener, М. (1981) Eпglisl1 Cultzm and Ње Decline ој tl1e Industl'ial Spiгit, Cam bridge. Wiesner, М. (1989) " Guilds, Male Bonding апd Womeп's Work in Early Modern Germaпy", Genda and Histoгy, I, 125-1З7. Wilkiпson, R. (1964) Tl1e P1·ejects: Bгitisl1 Leadml1ip and t!Je PuЬlic Sclюol Tm dition, London. Wilkinsoп, К G. (197З) Poverty mzd Pmgress: m1 Ecological Model ој Economic Development, Londoп. Williams, К (1958) Cultzn·e and Society, Loпdon. Williams, К (1962) Communications, HarmondsworЊ. Willis, Р. (1977) Leaming to Labom·, Lопdоп. Wiпde!Ьand, W. (1894) Gesc!Jiclzte uпd Natuпvissensclzajt, Berlin. Wiпkler, Ј. Ј. (1990) Т!Је Constraints ој Desi1·e: t!Je Ant!Jropologt; ој Sex and Gen da in Ancient Gгеесе, Lопdоп. Wirth, L. (19З8) "Urbanism as а Way of Life", Amaican Joumal of Sociology, vol. 44 (July 19З8), 1-24; prest. 11 Р. К Hatt i А. Ј. Reiss (prir.), Cities and Society, Gleпcoe, Ш., 1957, 46-6З ("Urbanizam kao nacin zivota", и Sociologija gmda. Socioloska hrestomatija [prir. Sl'eteп Vпjovic], Beo grad 1988, 158-175. Pl'ev. Јеlепа Kovacevic). Wirth, Ј. (1984) "Agaiпst Ње Accпlturation Thesis", 11 К vоп Greyerz (ed.) Religion and Society in Early Modem Еитре, Lопdоп, 66-78. Wolf, К (1956) "Aspects of Group Relatioпs iп а Complex Society"; prest. u: Sl1aniп (1971), 50-66. Wolf, Е. (1969) Peasant Waгs ој t!Je TzventietiJ Centm·y, London. Wolf, К (1 982) Еиюре and t!Je People шitlюut Нisto1·y, Berkeley, Са. Wolfensteiп, К V. (1967) Т!Је Reuolutionm·y Pasonality: Lenin, Tюtsky, Gandl1i, Princeton, NJ -
BiЬ/iogmjija
193
Woottoп, В" (1959) Social Scicnce and Social Patlюlogtj, Lопdоп" Woнde, А" М" van der (1972) "Tl1e Hoнselюld in Ње Uпited Pmvinces", н : Laslett (1972), 299-ЗШ Wгigley, К А (1972-73) "The Process of Moclemization апd Ње Iпdнstrial Revolнtioп iп Eпglaпd", ]oшnal ој Inteгdisciplinaгy Нistoгy, З, 225-259. WuЊпow, R", Ннпtеr, Ј. Р. i Bergeson, А. (1984) Cultuml Analysis, Loпdon" Wyatt-Browп, в" (1982) Soutlzem HOIZOI", New Ушk Уео, К i Уео, S. (eds) (1981) Populm" Cultuгe and Class Confiict 15 90-1 914, Brigbloп, 128-54. Yiпger, Ј" М. (1960) "СопtrЂ-Снltше апd SнЬ-Снltще", Amaican Sociologica/ Reviezu, 25, 625-635" Youпg, М. i Willшott, Р. (1957) Family and Кiнsllip iн East London, London.
Indeks Adorпo, Teodor (Adorno, Tl1eodor), пе шасki teoreticar, 119 Afrika, 33, 99, 110, 164 Agiloп, Moris (АguЉоп, Maurice), fran cuski istoricar, 147 Ajzeпstajп, Elizabet (Eisensteiл, ElisabeЊ), aшericki istшicar, 106 Ajzeлstat, S. N. (Eiseпstadt), izraelski sociolog, 25, 140 akter·, povratak п., 1 17 akulturacija, 129, 142, 159-160 A!Ьvaks, Moris (Ha!Ьwacl1s, Maurice), fraл cuski sociolog, 24-25 Altise!', Luj (A!Њusser, Louis), fraпcuski filozof, 69, 101, 1 15, 124 aпaliza sadrzaja, 41 Aпderson, Benedikt (AпderЋon, Benedict), britanski aпtropolog, 64 Anderson, Peri (Aпderson, Репу), britan ski istoricar, 146, 149 Ammles, fr-aпcuski istorijski casopis, 2325, 152 А1111ее sociologique, fraпcuski socioloski ca sopis, 22 Anri, Luj (Непrу, Louis), fraпcuski deшograf, 26 apsolutizaш, 149-150, 153, 165 arl1etipovi, 108 Arijes, Filip (Aries, P11ilippe), francuski istoricar, 54 Ar·tog, Fransoa (Hartog, Fr'aщois), fran cuski istoricar, 116 askeza, 137, 144 Azande, пarod tl Sudant1, Afгika, 99 Ba11tiп, MЉail (Бахтин, Михаил), ruski kпjizevпi teoreticar, 132 Bakiпgeш, vojvoda od В , 55 Bali, 48, 88 Вагап, Pol (Ваrап, Paul), ekoпomista, 85
Ваr·Ьег, Bernard (Barbei", Berпard), aшe ricki sociolog, 68 Bart, Fredrik (Bartћ, Fredrik), пorveski aпtropolog, 76 Bart, Rolaп (Bartћes, Rolaпd), fraпcuski stшkturalista, 1 15-116 Веkоп, Freпsis (Васоп, Fгancis), eпgleski filozof, 27 Bela\1 Robert (Bella\1, Robert), americki sociolog, 35, 144 Beпdiks, Rajпћart (Beлdix, Reiлl1ard), ame ricki sociolog, 31 Benedikt, Rut (Beпedict, Rutћ), americki aпtropolog, 1 19, 123 Bentam, Dzeremi (Beпtlыm, Jeremy), bri taпski reforшator, 48, 154 Berk, Келеt (Buгke, Kennetћ), americki kпjizevпi teoreticar, 133 Bilov, Georg fоп (Below, Geoi"g vоп), пe macki istoricaг, 31 Ьirokratija, 32, 38, 72, 73, 81, 97, 136, 154 Blok, Mar·k (Bloc\1, Магс), francuski isto ricaг, 23-24, 31-33, 37, 98-99, 101, 119 Bloпdel, S arl (Bloпdel, Clыrles), fraпcн ski psЉolog, 23, 119 Boas, Franc (Boas, Fraпz), пemacko-ame ricki aпtгopolog, 19-20, 24, 74, 123 Brauп, Piter (Browп, Реtег), britaпski is toricar, 98 BI"azil, 24-25, 42-43, 58, 65, 96-97 Brodel, Fеrпап (Braudel, Ferпaпd), fraп шski istorii'ar, 8, 11, 24, 43, 77, 155157, 163--1 64 budizaш, 35 Ьнпе, паrоdпе, 38, 67, 158 Bшdije, Pjer (Вошdiен, Pierre), fraпctl ski sociolog, 74, 92, 1 18, 124-125, 129, 159
Iшlcks Bшklыtt, Jakol) (Bшckl!aгdt, ЈасоЬ), svaj caгski istшicaг, 14-15, 37, !41 lJLнzoazija, 103, 146, 156 Сепtаг, ceпtгalizacija, 85-90, 149-150, 152-153 clmгiz,шi, 91 cik[L!Si, 135, 155-156, 163 civilпo dгLtstvo, 12 civilizacija, 152-153 COIIII/Illll ilas, 64, 95 Сајапоv, Aleksaпdar (Чаянов, Алексан лар), rLtski ekoпoшista, 37, 53, 61 ёast, 46, 68, 76, 79, 125, 167 C etCil, Viпstoп (CIIшcill, Wiнstoп), bt"i taпski politicaг, 57 C ikago, 20, 86 citaпje, 103-104 Daglas, Мегi (Doнglas, Mary), britaпski апtюро!оg, 127 Dal, Robeгt (Da111, Robet t), aшeгicki poli tolog, 82-- 83 Darлtoп, Robeгt (Damtoп, Robett), aшeгicki istoricю·, 104 darovi, 77, 79-80 deceпt1·iraпje sнbjekta, 154-- 1 55 defaпzivпa пюderпizacija, 139 Dejvis, Natali (Davis, Natalie), aшeгicki istш·icaг, 46-47, 57, 133, 167 dekoпstгнkcija, 125 deшografija, 12, 147, 157-158 Deгida, Zak (Derтida, Jacqнes), fi"aпcttski filozof, 117, 125-126 destrнktшacija, 159 deteгшiпizaш, 118, 122--123, 156 detiпjstvo, 54, 122 Deveю, Z oгz (Devereнx, Geш·ges), ft·aпcLtski psilюlog, 121 devijaпtпost, 91 rlcиinuc, 72--73 Di bi, Zorz (DнЬу, Geшges), fraпшski is toricar, 69, 77, 126, 135 Diltaj, Vi111elш (Di!Њey, WiЉelш), пе шасki fi\ozof, 15 Diшоп, Lнј (Dшпопt, Loнis), fraпcнski апtгоро!оg, 70 Ditkeш, Eшil (Dшkl1eiш, Eшile), fr·aпcLt ski sociolog, 8, 18-19, 24, 30-32, 34-36, 64, 88-89, 97-99, 118, 119, 135, 136, 152 discipliпa, 154 dobt ovoljпa ш! t нzепја, 137, 139, 148149
195
Dods, Е К. (Dodc!s, Е I\ ), btitaпski isto гicat, 120 dogadaji, 18, 19, 28, 15(1, 160-162, 164-165 dорнпа, logika 1! , 125 Dог, Roпald (Dше, 1\oпald), btitaпski sociolog, 151 dtaшatшski ptistLtp, 48, 56 dшstveпa dt-апы, 48 dt нstveпe fоппасiје, 145 dгнstveпi pokгet, 94--97, 117, 121 dt·zava, ceпttalizovaпa, 85-89, 150 dгzave "slemeпa", 150 Dzejшs I, eпgleski ktalj, 55 Dzoнпs, Etik (Јопеs, Егiс), bгitaпski isto гicaг, 150 Dzoнпs, Gat et Stedшaп (Јопеs, GагеЊ Stedшaп), bгitaпski istoгicaг, 151 EЬiпgiiaLts, Негшап (ЕЬЬiпglынs, Нег шапп), пешасki psЉolog, 15 Egipat, 126 egzogeпa ргошена, 136, 142, 145-146, 163 eklekticizaш, 168 ekoistoгija, 157 ekoloski пюdеl рt ошепе, 138, 150, 157 Elijas, Noгbet t (Eiias, Noгbet·t), пешасki sociolog, 20, 25, 35, 152-153 elitпa kнltшa, 90 elite, 82-83, 142, 156, 166 eшpirizaш, 27 епdоgепа рюшепа, 136, 141, 145 Eнtznu/Jcntug dCJ Welt [oslobadaпje sveta od zacaгaнosti], 137 epideшije, 143 Eriksoп, Erik (Eгiksoп, Erik), aшeгicki psi11ijatat, 119 Evaпs-Pгicaгd, Edvat·d (Evaнs-Pritcћard, Edward), britaпski aпtгopolog, 25, 99 evпнsi, 73 evolнcija, dпtstveпa, 16-17, 34, 134-144, 146, 149 Fajпer, Sашјнеl (Fiпer, Sапшеl), britaпski politikolog, 145 Fergusoп, Аdаш (Fergнsoп, Аdаш), skot ski filozof, 12--1 3 feнdalпo dшstvo, feнdalпi sisteш, 12, 32-33, 37, 145-147 Fevr, Lisjeп (Febvгe, Lнсiеп), ftaпcнski istшicat , 23, 100-101, 119 fikcija, 130-133 Filip 1!, ktalj S paпije, 155-156, 165
196
Indeks
filozofija istorije, 135 filozofska istorija, 12-13, 26 Fistel de Kulaпz, N. D. (Fustel de Cou langes, N. D.), fraпcuski istoricar, 15,
17
Fisman, Dzosua (Fisћman, Joslщa), izra elski sociolingvista, 102
formule,
105, 128
Fraj, Nortrop (Frye, Nortћrop), kaпadski knjizevпi teoreticar, 131 Frank, Andre Ginder (Frank, Andre Gun der), ekoпomista, 85 Freire, Zi!Ьerto (Freyre, Gi!Ьerto), brazil ski sociolog i socijalni istoricar, 24, 41,
43
Frejzer, Dzejms (Frazer, James), skotski antropolog, 17-18, 34 Friman, Е. А. (Freemaп, Е. А.), eпgleski istoricar, 14 Frojd, Zigпщпd (Freud, Sigmund), 17,
22, 108, 119, 121-122
From, ЕrЉ (Fromm, Ericћ), пemacki psi l1ijatar, 119-120 Fuentes, Karlos (Fueпtes, Carlos), mek sicki pisac, 131 funkcija, fuпkcioпalizam,
21, 35, 54-55,
81, 109-114, 115
funkcioпalni analogoпi,
35, 114, 144
Gej, Piter (Gay, Peter), americki istoricar,
120
Gelner, Ernest (Gellпer, Erпest), britanski filozof-aпtropolog, 26, 39, 64, 73, 149
Gemeiпsclmjt i Gesel/sclmft, 17, 136-137 geпeracije, geoistorija,
130, 141, 162-163 155, 157
Gersenkron, Aleksaпdar (Gersl1eпkron, Alexaпder), rusko-americki ekoпom ski istoricar, 143
Gese/lsclzajtslzistoz·ika, 29
GЉon, Edvard (GЉЬоп, Edward), engle ski istoricar,
13, 110-111
Gideпs, Entoпi (Giddeпs, AnЊony), eп gleski sociolog, 117, 149, 164
Giпzburg, Karlo (Giпzburg, Carlo), itali janski istoricar, 47-49, 104, 132
Girc, Кliford (Geertz, Clifford), americki aпtropolog, 26, 28, 47-48, 88, 123, 167
glasiпe, 105 Glukmaп, Maks (Gluckmaп, Мах), jнzпo africki antropolog, 48, 110 Godelije, Moris (Godelier, Maurice), fran cuski aпtropolog, 124 Gofmaп, Erviп (Goffmaп, Erving), ame ricki sociolog, 56, 133
Gombril1, Erпst Н. (Gombricћ, Е. Н.), au strijsko-britaпski istoricar umetпosti,
128
grad-dizava, 37 Gramsi, Апtопiо (Gramsci, Апtопiо), ita lijanski teoreticar, 92, 145, 159 Graпe, Marsel (Graпet, Marcel), fr-aпcнski sinolog, 100
graпica, 23, 86-89 gr<�пica пelagode, 152
Griп, Dz R. (Greeп, Ј. R.), eпgleski istori car, 14 GriпЬlat, Stiveп (GreeпЬlatt, Stephen), americki krilicar, 107, 133 Griviп, Filip (Greveп, Philip), americki istoricar, 122 Gudi, Dzek (Goody, Jack), britaпski aп tropolog, 33, 105 Gurjevic, Aron (Гуревич, Арон Яков леви'у, шski istoricar, 77
Gurvic, Zorz (Gurvitcl1, Georges), fraп cuski sociolog, 155-156 gusti opis,
167
Habermas, Jirgen (Habermas, Jiirgeп), nemacki teшeticar, 84-85, 101, 148
lыbltus, 124 Haftoп, Olveп (Olweп, Huftoп), 57 Hajmz, Del (Hymes, Dell), americki etnolingvista, 102, 104 Најпаl, Dzon, (Најпа!, Јоlш), britaпski demograf, 33 Halam, Heпri (Hallam, Henry), eпgleski istoricar, 34 Haпsen, Borje (Hanseп, Borje), svedski aпtropolog, 48 Hant, Liп (Huпt, Lупп), fraпcuski istori car, 84 l1arizma, 18, 82, 88-89, 95-96, 98, 121,
161
Harutunijaп, Hari (Harootuпian, Harry), americki istoricar, 125
Hastшp, Кirsteп (Hastrup, Кirsteп), dan ski aпtrop olog, 161 Hauzer, Aшold (Haнser, Arnold), madarski sociolog, 123 Havaji, 160-161 l1egemonija, 90-94 Hekster, Dzek (Hexter, Jack), americki is toricar, 31, 134, 151
Hekser, E!i (Heckscl1er, Eli), svedski isto ricar, 37, 39 Heпdlin, Oskar (Haпdlin, Oscar), ame ricki istшicar, 160 Herodot, 116
Iнdeks Нiпсе, Oto (Hiпtze, Otto), пешасki istoгicar, 22, 31-32 lzistoit"C conjonclщ"elle, 155 lzistoit"C cvcнell/clltielle, 19, 28, 155 lzistoiгe illlllloЬi/c, 163 lzistoite scгiel/e, 42 lzistoiгe stmctumle, 155 Hitler, Adolf, 57, 108, 1 1 1-1 12, 119 Нјuш, Dejvid (Нuше, David), skotski filozof, 13, 168 НоЬzЬапш, Erik (Hobsbawш, Eric), br'i tanski istoricar, 10, 64, 94-95 Hojziпga, Jolыn (Hпiziпga, Јоlып), lю laпdski istoricar, 25 Но!, Dzoп (НаП, Јоlш), eпgleski sociolog, 26, 150 lюmoseksпalпost, 60 Љо, рlеше п Afгici, 164 idealni tipovi, 36 ideпtitet, 64, 127 ideologija, 100-101 idoli istoгicarskog pleшena, 19 Iljes, Dпla (Illyes, Gyпla), madaгski pesпik, 93 iшagiпaгij, 124 imperijalizam, 85-89 iпdeks, 44-45 Iпdija, 34, 70, 142, 166 indпstrijsko drustvo, indпstrijalizacija, 141, 143-144 inercija, 130, 162 Imzc11vcltliclze Askese [svetovna askeza], 137 Jakobson, Roшan, ruski lingvista, 115 ]арап, 32-33, 50-51, 125, 135, 139, 144, 164, 165 Java, 82 јаvпа sfeщ 84-85 jezik, 87, 92-93, 102-103, 1 15, 126 Juпg, Karl Gпstav (Јппg, Carl Gustav), 108 Ј ш, Епdrјп (Ure, Апdгеw), britaпski eko пoшista, 78 KaЬili, 125 kalvinizaш, 158 Kaшelыmel1a, l1avajski poglavica, 161, 165 kapitalizam, 34, 35, 37, 85-89, 136, 141, 1 45-147, 157 kaгakter, dшstveni, 120, 138, 164 kasta, 70 Kasti!joпe, Baldazare, 56 Kastorijadis, Koшilios (Castoriadis, Cor nilios), grcki politicki teoreticar, 124
197
kazпjavanje, 154-155 Keler, Volfgang (KiЉler, Wolfgaпg), ne шacki psiћolog, 19 КешЬе!, Kolin (Caшpbell, Coliп), britan ski sociolog, 76 Keшbricka gшра za рrопсаvапје stanov пistva i drustvene strпktшe, 61 Kepot, Тшшап (Capote, Тruшап), aшe гicki pisac, 131 Keteriпg, Sешп (Kettering, Sћaron), aшe ricki iqtor'icar, 81 Кina, 71-72, 150, 164 klasa, klasпo dшstvo, 65-67, 93, 126127, 129, 136, 139, 148 Кlezl, Melkior (Kћ!esl, Melcћior), austrijski kardiпal, 73 klijenti, 78-81 klika, 80 Koka, Jirgen (Kocka, Jiirgen), пernacki istoricю", 165 kodovi, 115 koшparativni rnetod, 16-17, 30-36 koшuпikacija, 100-107 Kondratjev, Nikolaj (Кондратиев, Ни колай), шski ekoпoшista, 19, 135, 157 koпfliktпi шodel, 36, 67, 83, 88-89, 1 10, 114, 128-129, 145-148, 158-159 Koпsejeiro, Апtопiо (Conselћeiro, Anto nio ), voda роЬuпе п Brazilп, 96 koпsenzualпi шodel, 36, 65, 88-91, 98, 102, 1 14, 128 koпstшkcija, kпltшпа, 59, 127-128, 142 Kont, Ogist (Сошtе, Auguste), fraпcпski sociolog, 11, 15-17 koпtinпitet, 162 Kontr-areforщacija, 139, 160 kontrыevolucija, 139 kontrola, dшstvena, 90-92 korupcija, 81-82 Кrосе, Beпedeto (Croce, Benedetto), itali janski filozof i istoricar, 15 kristalizacija, 142 Кпk, Dzejrпs (Cook, Jarпes), britaпski is trazivac, 160-161 Kula, Vitold (Kula, Witold), poljski istoricar, 53-54, 74 kultшa, 122-130, 157-158, 161 kпltшпо zaostajanje, 164 Кпnја, Euklides da (Сuп!ы, Euklides da), brazilski pisac, 97 Kvakjпtli, 18, 19, 74 kvaпtitativni шetodi, 41--46 Lakan, Zak (Lасап, Jacqпes), francuski psilюaпaliticar, 115, 124
198
Indeks
Laшpeduza, Dtrzepe de (Laшpedusa, Giu seppe de), italijaпski pisac, 166 Laшpiel1t, Karl (Laшpieci1t, Karl), пе шасki istoricar, 22--23 Laпdis, Dzoaп (Laпdes, Joan), aшericki istoricar, 85 Lanterпari, Vitorio (Lanternari, Vittorio), italijaпski sociolog, 159 Leslit, Piter (Laslett, Peter), eпgleski isto ricar, 61 Lasvel, Harold (Lasswell, Harold), aшe ricki politikolog, 82 Lefevr, Zorz (Lefebvre, Georges), fraпш ski istoricar, 105 legitiшitet, legitiшisaпje, 93, 101, 108 Le Gof, Zak (Le Goff, Jacqнes), francнski istoricar, 100 Lепјiп, Vladiшir Iljii', 85, 145 Le Plej, Frederik (Le Play, Frederic), fraп шski sociolog, 60-61 Le Roa Ladiri, Ешапiеl (Le Roy Ladшie, Ешшаnнеl), fraпcнski istoricar, 4649, 63, 157-158, 160, 163-165, 167 Levi, Dovaпi (Levi, Giovaппi), italijanski istorii'ar, 47-48, 50 Levi-Bril, Lisjeп (Levy-Brubl, Lнсiеп), fraп cuski filozof-aпtropolog, 17, 23, 97, 99-100, 119 Levi-Stros, Кlod (Levi-Strauss, Claude), fraпcuski aпtropolog, 115-116, 118, 124 Li, Dzozef (Lee, Joseph), irski istoricar, 139 Lic, Ednшпd (Leach, Edшund), engleski aпtropolog, 112 licпost, osпovna, 119, 138 Lipset, Sејшш М. (Lipset, Seyшour М.), aшericki sociolog, 25 Loazo, S arl (Loyseau, Clыr-les), fraпcнski pr·avпik, 69 Lod, VШјаш (Laud, Williaш), пadblskup od Keпterberija, 73, 121 Lord, A!Ьert В. (Lord, A!Ьert Щ, aшer-icki slavista, 105, 125 Lоtшап, Jurij (Лотман, Юрий М.), rнski strukturalista, 1 1 5-116 Lцј XIV, kralj Fraпcнske, 88, 89, 103, 108 Lнks, Stiveп (Lнkes, Steveп), engleski so ciolog, 83 Lнter, Martin (Lнtl1er, Martin), 95-96, 104, 119 Majler, Nоппап (Mailer, Nоппап), aшe ricki pisac, 131
Makfarlejп, Аlап (Macfarlaпe, Аlап), bri taпski aпtropolog, 1 1 1 Makijaveli, Nikolo, 56 Маklнап, Marsal (МсLц!ып, Marslыl), kaпadski teoretii'ar шedija, 104, 106 Mekлil, Vilijeш Н. (McNeill, Williaш 1-I.), aшeгicki istoricar, 86 Makoli, Тошаs Bablпgtoп (Масанlау, Tl1o шas В.), eпgleski pisac i istoricar, 14 Maliпovski, Broпislav (Maliпowski, Bro пislaw), poljsko-britaпski aпtropolog, 20-21, 52, 77, 107-108, 112, 130 Maltнs, Тошаs (Maltlшs, Тlюшаs), bri taпski pisac о staпovпistvLr, 12, 13, 27, 157, 158 Man, Golo (Мапп, Golo), пешасki istori car, 132 Мап Majkl (Мапп, Micl1ael), eпgleski so ciolog, 26, 83, 149 Мапlыјш, Karl (Маппl1еiш, Karl), шa dar·sko-britaпski sociolog, 101, 163 Marks, Karl (Marx, Karl), 16, 34--36, 6570, 85, 145-148, 156 шarksizaш, шarksisti, 9-10, 27, 101, 1 15-1 16, 122--124, 147, 158 Maгvik, Artш (Marwick, Artlшг), britaп ski istoricar, 165 Меје, Апtоап (Meillet, Ar1toiпe), fraпш ski liпgvista, 32 Meidzi, diпastija н Јараnц, 139, 166 Mejn, Henri (Маiпе, Hemy), eпgleski prav пi teoreticar, 16 Mejtlend, F. V. (Maitland, F. W.), eпgle ski istoricar, 17, 40-41 Meksiko, 142--143 шeпtaliteti, 97-102, 137-138, 158, 159, 163 шerkaпtilпi sisteш, 12 Merlo-Poпti, Moris (Merleaц-Poпty, Ма шiсе), francнski filozof, 125 Metro, Alfred (Metraнx, АЊеd), francц ski aпtropolog, 131 Mezer, Jнstнs (Mбser, Jнstнs), neшacki istoricar, 13 Micel, Tiшoti (Mitchell, ТiшоЊу), aшericki istoricar, 126 шikroistorija, 29, 46-51, 158 шikroпaгacija, 167 шikropolitika, 48, 85 Milar, Dzoп (Millar, Јоlщ), skotski eticar i istшicar, 12 miljeпici, kialjevski, 54--55 MiseшЫed, Rober (Mucl1eшЬ!ed, Robert), fraпщski istoricar, 160 mit, 107-108, 112, 115, 1 16, 131
[micks пюЬilizacija, politicka, 84 пюcieli, 36-41, 52, 136-148, 158 пнкiепюst, mocierпizacija, 100, 135--144 Momzeп, Теосiог (Mommseп, Т!Ieolioг), пешасki klasicпi filolog i istoricaг, 18 moпoteticka gп1ра, 40 Мопtајо, selo li Oksitaпiji, 46-47, 49, 63, 167 Moпteskje, Sarl Lie (Moпtesqoieo, Clыi les Lie), fr-aпcliski pravпi teoreticaг, 12-13 "шш·а!па ekoпomija", 9, 78 Могgап, Lois Heпri (Мшgап, Lewis Нешу), americki aпtгopolog, 16 mгeze v\asti, 83 пш ltiliпearпost, 145-147, 152-153 Мш, Вагiпgtоп (Мооге, Barгiпgtoп), aшe гicki sociolog, 25, 33, 146, 148 Mllпje, Rolaп (Mollsпier, Rolaпci), fгaп Cllski istoricaг, 67-69 Mнsoliпi, Beпito, 57 Nacez, Misisipi, 47 пасiпi pгoizvociпje, 145 пacicietermiпacija, 121 Namije, ser Lllis (Namier, Sir Lewis), br·itaпski istшicaг, 37, 80 паргесiаk, 137-138, 154 пагасiја, 155, 166-167 пагосiпi molieli, 52 пasilje, siшbolicko, 92-93, 159 пaslede, пasledivaпje, 47, 158 пеzпапје, 142 пerazvijeпost, 88-90, 139, 145 пеsршаzшп, 142 Nil, Dz. 1. (Neale, ]. Е.), eпgleski istшicar, 80 Nipeгciej, Тошаs (Nipperciey, Љошаs), пemacki istoricar, 139 погшапskо osvajaпje, 142 поvа istor'ija, 23 пovi istшizaщ 107, 124, 132-133 Ocekivaпja, l1orizoпt, 103, 128 Ofjcнtlicllkcit, 84 ОјlепЬшg, Filip (ЕпlепЬшg, Pllilipp), mi ljeпik сага Vililelшa 11, 55 Olport, Gorcioп (Allport, Gшdоп), aшe ricki socijalпi psillolog, 105 Опg, Valter (Опg, Walter), aшericki teoreticaг medija, 105-106 Osmaпsko carstvo, 72, 86-87, 90, 139 osvajaпja, 142 оtрог, 93-94
199
Ozof, Мопа (Ozoнf, Мопа), fraпшski is .. tor icaг, 84 Pakoti, afгicko рlеше, 164 Pareto, Vilfr ecio (Pareto Vilfгedo), itali jaпski sociolog, 18, 21, 112, 135, 156157 Par'k, Robert Ezra (Par·k, Robert Е.), ame ricki sociolog, 20 Рагsопs, Talkot (Parsoпs, Talcott), aшeгicki sociolog, 136-137, 152 partiklllarizam, 137, 140 Pataпi, 76-79 patrijarlыlпi sisteш, 84 patriпюпijalпi sisteш, 38-39 patroпat, 78-82 peгiferija, periferizacija, 85-90, 93, 111, 145 Рещ 142, 158-159 Pijaze, Zап (Piaget, Јеап), fraпшski psiJюlog, 19 pociaci, rneki i tvrdi, 44 podrazavaпje, 135 poetika etпografije, 130 poetika lшltшe, 124 pojediпci, 165 pokretljivost, dшstveпa, 70-73 Polaпji, Karl (Polaпyi, Karl), шadarski ekoпoшista, 76-78 polifoпija, 132 politicka kнltшa, 83 politika, 13-14, 56, 78-97 politeticka gшра, 40 polje, Liшstveпo, 118 Роша Lie Ajala, Gltamaп (Роша de Ajala, Gllamaп), peпtaпski l1roпicar·, 159 Ропi, Karlo (Ропi, Carlo), ita!ijaпski isto ricar, 49 porodica, 60-62, 157-158, 167 Porsпjev, Bor·is (Поршнев Борис), шski istoгicar, 67-68 Postaп, Majkl (Postaп, Michael), rusko -britaпski istoricar, 158 postшoderпo, postпюderпizam, 125, 131, 141 poststгllktшalizaш, 125 potlac, 74 potrosпja, 73-76, 103, 143 pozajшljivanje, 135, 164, 168 Prajs, Ricard (Ргiсе, Riclыrd), aшericki etпoistoricar, 132 pravila, Liшstveпa, 59, 124-125 pr·avila prikazivaпja, 133 Prebls, Raol (Pl'eblscl1, Raйl), argeпtiпski ekoпomista, 85
200
Iнdeks
prednosti kasne industrijalizacije, 143144 pregovaranje, 92---93, 160 pre-logicko misljenje, 100 pretpostavljena istorija, 21 primanje, prijemcivost, 102---1 03, 135, 163-164 primat spoljne politike, 150 primitivni mentalitet, 99 prinuda, 149-150 pripisivanje, 136 Prop, Vladimir Jakovljevii' (Проп, Владимир Я.), rusk.i folklorista, 115-117 prostor, drustveni, 84, 86, 118 protestantska etika, 35, 75, 144, 158 prosopografija, 42 psihologija, psihoistorija, 118-122 puritanizam, 39 pнtanje, drustvene, 146 Racel, Fridrih (Ratzel, Friedricl1), nemac ki geograf, 22---23 racionalnost, 137 Retklif-Braun, А. R. (Radcliffe-Brown, А R.), britansk.i antropolog, 20, 21 Radzastan, 34 Ranke, Leopold fon (Ranke, Leopold von), nemack.i istoricar, 11, 13, 22, 131, 133, 141 Ransimen, V. G. (Runciman, W. G.), englesk.i sociolog, 138 ratovi, 149-150, 165 ravnoteza, drustvena, 21, 88, 1 10, 112 razlikovanje, 74-76, 102---1 03, 129 razvoj i nerazvijenost, 85-90, 139, 145 reaktivni pokreti, 96, 164 realno, realizam, 124-125, 130-131 Redfild, Robert (Redfield, Robert), americk.i antropolog, 48 redukcioпizam, 76, 99-100, 117, 127 refeudalizacija, 145 Reformacija, 139 regresija, drustvena, 140, 145, 153, 156 Renesansa, 144, 152---1 53 reпtijeri, 156-157 reprodukcija, 94, 130, 162 revolucija, 38, 145-147, 164-165 Rigli, Е. А. (Wrigley, Е. А.), englesk.i isto ricar, 144 Riker, Pol (Ricoeur, Paul), francusk.i filo zof, 155 rituali, 77, 84, 148, 160-161 Robertson, Vilijam (Robertson, William), skotsk.i istoricar, 98
RoЬiпson, Dzejms Н (RoЬinsoп, James Н.), americk.i istorii'ar, 23 rod, 57-60, 71, 84-85 Rokaп, Stajn (Rokkan, Stein), norveski politolog, 87 Romein, Jan (Romein, Јап), ћolaпdski is toricar, 143 Rostov, V. V. (Rostow, W. W), amerii'k.i ekonomista, 143 rutinizacija, 95---96 Salins, Marsal (Sablins, Marsћall), ame ricki aпtropolog, 26, 126, 130, 160161, 163-164 Sajder, Dzerald, (Sider, Gerald), kanadsk.i antropolog, 128-129 samokoпtrola, 138, 152---1 53 sanskritizacija, 135 Santena, gradic и Pijemontu, 47 Senusi, 25 sekularizacija, 137 Sereni, Emilio (Sereni, Emilio), italijaпsk.i istoricar, 147 serijalna istorija v. ћistoire serielle Serto, Misel de (Certeau, Micl1el de), fran cusk.i teoreticar, 103 sћeme, 105, 128 Sigfrid, Andre (Siegfried, Andre), francu sk.i politick.i geograf, 18 simboli, 84, 159 Simijaп, Fransoa (Simiand, Fraщois), fraпcusk.i ekonomista, 19, 156 simulacioni modeli, 44 skala dnevne sobe, 45 Skokpol, Teda (Skocpol, Tl1eda), americ k.i sociolog, 33 Sk.iti, 116 Skot, Dzoun (Scott, joan), americk.i istori car, 125 Smelser, Nil (Smelser, Neil), americk.i so ciolog, 27 Smol, AЉion (Small, АЉiоп), americk.i so ciolog, 20 Smit, Adam (SmiЊ, Adam), skotsk.i politekonomista, 12--- 1 3, 37, 137, 150 sпovi, 121 solidarnost, 36, 136, 148 Sosir, Ferdinan de (Saussure, Ferdinand de), svajcarsk.i liпgvista, 115 Spenser, Herbert (Speпcer, Herbert), eп gleski sociolog, 15---17, 19, 135-136, 147 Sriпivas, М. N., iпdijsk.i sociolog, 135 stalezi, stalesko drustvo, 68-70, 136, 139 Stiindc [statusne grupe], 68-70
lпdeks staпovnistvo, 12, 147, 157-158 status, 103 stid, 152, 153 stil zivota, 68 Stoun, Lшепs (Stone, Lawrence), britanski istoгicaг, 33, 38, 62, 80, 112 stшtegije, dгustvene, 74, 161, 166 strukturacija, 10, 118, 164 stгukturalizarп, 115 strukture, 10, 50, 114-- 1 18, 157-168 struktшna aшnezija, 137 stгukturпa difeгencijacija, 136, 140, 152153 supkultшa, 128-129, 159-160 sveci, 90, 93 sveto, 88 Svizi, РоЈ (Sweezy, Paul), aшer·icki eko пomista, 145
201
Гokvil, Aleksis de (Tocqueville, Alexis de), fraпcuski politicki teшeticar, 15-16, 148 Tomas, Kit (Tћornas, Keitl1), britaпski is toгicar, 99, 1 1 1 Tornpsoп, Edvar·d Р. (Тhошрsоп, Е. Р.), eпgleski istoricar, 9, 28, 78, 147-148 Тоrпрsоп, РоЈ (Люrnpson, Palll), engle ski istшicar·, 43 Touni, R. Н. (Таwпеу, R. Н.), engleski istoricar, 71 totalпa istorija, 8 tradicija, proпalazenje 1., 9 tradicioпalпo drustvo, 136-137 Тr·elc, Eшst (Troeltscll, Erпst), пernacki teolog, 23 Treveljan, Dzordz М. (Тr·evelyan, G. М.), eпgleski is toricar-, 14 Tюbrijaпdani, 107 trziste, uspoп 1., 137-138 Тшеn, Alen (Тошаiпе, Alaiп), fгaпcuski sociolog, 117
Sama, Sajmon (Schama, Simon), britan ski istoricaг, 127-128 Saгtije, Roze (Chartier, Rogeг), francuski istшicar, 104, 126 Sils, Edvaгd (Sћils, Edward), aшericki so ciolog, 88 skole, 94 S шoler, Gustav (Scћшoler, Gustav), neшacki politekonornista, 16, 1 9 S peпgler, Osvald (Spengleг, Oswald), ne шacki filozof istoгije, 135 " Surnpeter, Jozef (Schuшpeter, Joseph), au stгijski ekonomista, 1 9
Udr uzeпja, 137, 139, 148-149 uloge, 54--5 7 uпiliпearnost, 140, 145-146 uпiverzalizarп, 137, 140 urbaпizacija, 140 usшeпost, 105 "uterivacko-izпudivacki" ciklus, 145 uzlet, ekoпoшski, 138
Тајlш, Edvard (Tylor, Edward), engleski antr·opolog, 16 Гard, Gabrijel (Tarde, Gabriel), fгancuski sociolog, 135 Tarлer, Fr·ederik Dzeksoп (Turпer, Fre derick Jacksoп), aшericki istoricar, 23, 86, 89 Tarпer, Viktш (Тшпеr·, Victш), britaпski antropolog, 48, 64, 133 teleologija, 138 Гenies, Ferdinand (Tбnnies, Fer·diпand), пernacki sociolog, 18 teorija; beda 1., 9; otpor prema 1., 9 ter·en§ko istrazivanje, 19-21 Tili, Carls (Tilly, Chaгles), americki sociolog, 25, 148-149 tipicnost, 49 tipologije, 36-41, 60-61, 136 Tod, Dzejшs (Tod, Јашеs), indolog, 34 TojnЬi, Aшold (Toynbee, Aшold), engleski filozof istшije, 35, 135 Гokugava, diпastija и Јарапu, 50, 166
Vajat-Brauп, В. (Wyatt-Browп, В.), aшe ricki istoricar, 47 Vajt, Нејdеп (Wћite, Науdеп), arпericki istoricar, 108, 1 16, 131-132, 133 Vake, Zaп-Fraпsoa (Waquet, Jeaп-Fraп �ois), fraпcuski istoricaг, 82 Val1te!, Nataп (Wachtel, Nathaп), fraп cuski etпoistoricar, 158-159, 163 Valerstiп, Iшaпuel (Wallersteiп, Iшrna nuel), arnericki sociolog, 26, 86, 145, 148, 150 Vaпsiпa, Jan (Vansiпa, Јап), belgijski et noistшicaг, 105, 117 Varburg, ЕЬi (WarЪшg, АЬу), neшacki istoricaг, 128 Vargas Ljosa, Mar·io (Vaгgas L!osa, Ma rio ), peruanski pisac, 132 varvari, 140, 153 Veber·, Maks (Weber, Мах), nemacki so cio!og, 1 8-19, 22, 31-33, 35-36, 6869, 72, 75, 88, 95, 98, 101, 136-137, 150, 153-154, 158
202
Indeks
VеЬЈеп, Torstejп (VеЬЈеп, TJюrsteiп), aшe ricki socioJog, 32, 74, 102, 135 VeJer, Haпs-UJril1 (Webler, Haпs-UlricJ1), пешасki istoricar, 139 Veпecija, 112-11 4 VerЊajm, V. F . (WerЊeiш, W . F.), JюJaпdski socioJog, 89 Vastcl1e11, 15 vesci i vestice, 93, 99, 1 1 1 VidaJ d e Ј а Вlas, РоЈ (VidaJ d e Ј а BJache, PauJ), fraпcuski geograf, 18, 23 vidovi izdrzavaпja, 12 "vigovsko tuшасепје istorije", 107 ViЉеЈш П, пешасki car, 55 Vilijaшs, Rејшопd (Williaшs, Rаушопd), britaпski kлjizevпi kriticar, 102 Vilis, РоЈ (Willis, PauJ), eпgJeski socioJog, 94 Viпogradov, РоЈ (Viпogradoff, PauJ), ru sko-britaпski istoricar, 39--41 Virt, Luis (Wirtћ, Louis), aшericki socio Jog, 63 vJasteJiпstvo, 40--41 vJast, 82-85
Volf, Erik (Wolf, Eric), aшer·icki aпtropo Jog, 26, 81 Volter, Fгапsоа М А. (Voltaire Fraпc;ois Marie Arouet), 1 3 Vнпt ViЉеЈш (Wuпdt, WiЉеЈш), пemai' ki psihoJog, 1 6 Zajedпica, 17, 49, 63-65, 136 zaшiпdari, kasta u Iпdiji, 142 zaшisJjeпo, 124 zaostajaпje, kuJturпo, 164 Zapad, uspoп Z., 150 zavisпost, teorija z., 86, 88 ZiшeJ, Georg (SiшшеЈ, Geшg), пешасki socioJog, 63 zпапје, 149 Zош, Rudolf (Sоћш, RнdoJf), пешасki is toricar cikve, 1 8 Zoшbart, Verпer (Soшbart, Werпer), пе шасki ekoпoшski istoricar, 22, 31, 37 ZuJu, рЈеше u Africi, 1 1 0 Z argoп, 5 1 zепе, istorija z . , 57-60, 7 1 , 85
О
piscu
Ulik Piter Bet·k (Ulick Petet· Вшkе) pt·ofesoг је kиltшne istoiije na Uпivet·zitetн и Kembt'idzи i nastavпik је Emmanиel koledza. Rodeп је 1937. а obrazovao se и Koledzи Sv. Јоvапа ргi Oksfordskom LtпiverzitetLt. Uпiverzitetskи karijeш zapoceo је па oksfoгdskom koledzн Sv. Апtопiја, nastavio па Uпivet·zitetи Saseksa, da Ьi, kгajem sedamdesetil1 godiпa, pre sao па Uпiveгzitet и Kembridzн, postavsi пastavпik н Emmatшel koledzн. Svoje оsпоvпо istr-azivacko iпtet·esovaпje је иsmerio па kLtltшпи istшijн Evrope od 1450. do 1750. i па istoгijн istorijske mis!i. Аиtог је i шedпik ЬюјпЉ kпjiga vt"lo r-azпшodпog sadгzaj a. Najvazпija Berkova dela iz osnovпe oЬ!asti istr-azivaпja Slt: Cultrti'C and Society in Renaissmzce Italy (1972, З. izm. izд. pod пaslovom: Тlze Italimz Rena issmzce: Cult!u·e and Socicty in Italy, 1987); Venice and Amsteгdam: а Study of Seventeentlz-Centuгy Elites (1974, 2. izd. 1994); Populaг Cultul'e in Еагlу Modem Еигоре ( 1978, 2. izd. 1994; kod паs pt·ev. pocl пaslovom: Junaci, nitkoz1i i lude. Namdna kultum p1·edindustl'ijske Еvгоре, Zagt·eb 1991); Tl1e Нisto1·ical Ant/Jmpo logy ој Ет/у Modem Italy: Essays оп Pel'ception mzd Communication (1987); Tlze F1·encl1 Histol'ical Revolution: Т11е Amzales Sclюol 1 929-89 (1990); Tlze A t t ој Conve1sation (1990); Нisto1·y and Social Tltco1·y (1992); Tlzc Fab1·ication of Louis XTV (1992, 2. izd. 1 994); Tltc Fmtшzes of t/Je Coиl'tieг: Тlze Eumpemz Reccption оЈ Castiglione's Co1·tegiano (1995); Т/1с Renaissance (1997, 2. izd.); Vaгicties of Cul tuml Нistoгy (1997); Т!Је Еш ореап Renaissmzcc: Cent1·es and Periplzaies (1998); А Social Нistoгy of Knoшlcdge: Fm/11 GutenЬeгg to DidCI'ot (2000) i Eyczvitnes sing: Т!Је llscs ој ll/lagcs as Histoгical Evidcnce (2001). ћit"edio је kпjige: Tlzc Social Нistm-y ој Lmzguage (1987, sa Royem Por teгom); Nczu Paspectives оп Нistmica/ W1iting (1991); Language, Selj mzd Soci cty (1991, sa Royem Por·terom); Нistoгy ој Italian Al·t (2 toma, 1995); Langua ges mzd ]mgons. ContгiЬution to а Social Нistoгy ој Language (1996, sa Royem Porteюrп) i d!'. Napisao је i knjige: А Slюгt I-Iistm·y ој tlze Mcdia (2001, sa Asa BI"iggsom) i P01·tmit Al/laica: Негосs (2000). Radovi Piter-a Вегkа pt·evedeпi sн па oko tt"ideset jezika. v.
EJokic
Piter Berk ISTORIJA 1 DRПSTVENA TEORIJA
ISBN 86-82937-06-9
Izdavac EQUILIВRIUМ Beograd, V1ajkoviceva 11/vi Те!.: 01 1/3236-963
Za izdavaca Vlastimir Dokic
Urednik Vlastimir Dokic
Receщent
Akademik Sima М. Cirkovic
Lektor Mirjana Vasiljevic
Kompjuterski slog
Mladen Mozetic, GRAFICAR, Novi Sad
S tampa Super print, Beograd
Timi 500 primeraka
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
930. 1 316 з
009 БЕРК, Питер
Istorij a i dгustvena teoгij a
1 Piter- B erk ; [preveo s engleskog
Vlastiшii Doki6 ; strucna r-edakcij a p1·evoda Siшa Cirkovi6] . Beograd : EquiliЬr-iнш,
сш
.
2002
(Beograd : Supei pr-int)
(BiЬlioteka Dij alozi)
.
202
stг. ;
Prevod dela: Histшy and Social Theory 1 Peter Bнrke . - Tiraz
[203] : О piscн 1 V. [Vlastiшir] BiЬliografija: 1 69-193. - Registar. Str.
ISBN
а) Историографија б) Социологија с) Друштвене науке d) Хуманистичке науке ID
98027788:_
500.
Doki6. - Napoшene нz tekst.
86-82937-06-9
COBISS
20
_ _ _ _ _ _ _ _ __
