Poglavlje 1 Francesca „Trebalo bi da pogledaš taj DILF na registracionom stolu,“ Lorelai je šapnula kada je ušla u učionicu. „Najvreliji tata kog sam videla za pet godina koliko sam ovde.“ Volela sam je do smrti ali moja asistentica je bila totalna fufica.
Nametnula je naziv „DILF“ (Daddy I Would Like to Fuck-tata kog bih jebala). Ponekad se pitam da li je ovde da podučava decu ili da krade njihove očeve. A da ne spominjem da je ovo strogo religiozna institucija. Sveštenici i monahinje se uvek motaju uokolo, ali nju kao da nije briga za to.
„Imam pametnijeg posla od gledanja oženjenih muškaraca danas, Lor. Nijedna od ovih tabela nisu tačno konfigurisane. Imamo još deset minuta do otvaranja.“ Bio je prvi dan nastave u privatnoj Katoličkoj školi gde sam radila kao učitelj prvog razreda. Škola se nalazila na periferiji Bostona, St.Matthew je ekskluzivna obrazovna institucija gde su dobrodošli i dečaci i devojčice iz cijele države ukoliko njihovi roditelji mogu priuštiti dvadeset hiljada dolara godišnje za školarinu. Za razliku od izvesne koleginice, ja sam svoj posao shvatila ozbiljno.
Dok je većinu mojih prijatelja predavača plašio kraj leta, ja sam Volela sve vezano za prvi dan škole: svež jesenji zrak, miris nove odeće, ulazak u rutinu ponovo.
„Ozbiljno, ovaj tata je bio drugačiji nivo seksipila,“ rekla je Lorelai guranjem jedne stolice u prvobitni položaj. „Znaš onu savršenu kosu koje imaju neke filmske zvezde? Gustu,
bujnu, sjajnu kosu tako da poželiš da
prođeš prstima kroz nju? Kao lik iz serije White
Collar, kako se ono
zove?
„Matt Bomer,“ odgovorila sam gurajući stolicu na mesto. „Da! Ta vrsta kose. Ovaj tip nije izgledao baš kao on, ali je bio ta vrsta zgodnog. Visok, mišićav, dobro miriše. I ima najslađeg malog dečaka, također. Dečak je imao naočare i kovrdžavu kosu. On će možda biti u ovom razredu, jer izgleda prilično mlado.“ Nisam srela nikoga od svojih učenika za sada. Došlo je do nekih promena jer sam morala da otputujem na venčanje svoje majke u Antiguau. Drugi kolega me je menjao. Tako da sam osećala veću omču oko vrata nego ikada.
Pokušala sam da fokusiram Lorelai na sljedeći zadatak. „Hoćeš li molim te da postaviš ove pakete dobrodošlice na svakom stolu?“ Ništa nije izgledalo da ide na moju stranu. Prosula sam belu boju po mojoj crnoj suknji dok sam postavljala posude na svaku mesto. Imala
sam sjajnu ideju da će dan početi od toga da deca crtaju portrete novih prijatelja. Mislila sam da bi bio dobar način za njih da probiju led i upoznaju jedni druge. Sve ovo biće nakon jutarnje molitve, naravno, koja je uvek prije svih aktivnosti.
Kad sam otvorila vrata, roditelji su počeli da pristižu sa svojom decom. Posvetila sam više vremena predstavljanju, nego što je uobičajeno, jer nisam imala priliku da bilo koga sretnem ranije.
Upoznavanje sa individualnim potrebama i ličnostima učesnika potrajaće neko vreme, ali uvek sam bila želela da se upoznaju što je brže moguće. Kad sam konačno dobila svoju prvu šansu da predahnem od roditelja i dece, otišla sam do stola po brzi gutljaj vode kada je poznati glas zavibrirao na mojim leđima. „Frankie.“ Dlake na mom vratu su se podigle, a moje telo zaledilo. Taj poznati glas me je potresao do srži. Postojala je samo jednaosoba u cijelom svetu koja me zove tim imenom koje nije izgovoreno godinama.
Nije bilo objašnjenja zbog čega je on ovde. Živio je u D.C. ili možda u Virdžiniji sada. Ne bi trebao da bude ovde.
Spremala sam se za najgore, prisiljavajući sebe da se okrenem i suočim sa njim.
Iznenada mi je toplota prošla licem, a osećala sam kao da će me noge izdati.
Mack..
Ne samo da je Mackenzie Morrison stajao ispred mene, već je izgledao još više neverovatno nego što sam ga se sećala. On je bio sve što pamtim samo uvećano. Njegovi mišići su više bili definirani, a bradica ukrašavala uglastu vilicu.
Njegove svetlucave oči me pržile tako da mi je bilo malo nelagodno. Jasno, ovaj susret nema isti efekt na njega kao Dok spremnim su se mojaza usta osećala utrnulo, nemoćna da formiraju reči,naonmene. se činio ovaj trenutak.
„Izgledaš kao da si upravo videla duha.“ „Možda i jesi jedan,“ promrmljala sam ispod glasa. „Očekivao sam ovakvu reakciju.“ Šapnula sam, „Isuse.“ Mi nismo trebali da koristimo Gospodovo ime uzalud. Nisam se mogla
setiti ni svog imena, a kamoli jednu jedinu od deset zapovijedi. Odlučila sam da ga ne gledam više u oči, pogled mi je putovao dole po njegovim velikim rukama i venama koje su ih išarale. Sećanja kako se osećalo da uvijem svoje prste s njegovim bilo je jasno kao dan. Odjednom mi je sinulo da je Mack bio DILF na kojeg Lorelai mislila. Prvi put i jedini nije preterivala o tome kako neverovatno dobro neko izgleda.
Glas mu je bio zahtevan. „Pogledaj me Frankie.“ Kada nisam poslušala, ponovio je, „Pogledaj u mene.“ Podigla sam glavu. Pogledati ga je bilo bolno, vraćajući najezdu Sećanja koja sam želela zadržati na razdaljini. Jedno je bilo sigurno: muškarac
koji stoji ispred mene je imao mnogo više samopouzdanja nego momak koga sam posljednji put videla sa suzama u očima. „Ne razumem. Kako je ovo moguće? Što ti radiš u mojoj školi?“ Polako mi je prišao, šireći toplotu po mom telu. „Mi živimo sada ovde, u Massachusetts.
Mi živimo ovde. Ko je „Mi“ u stvari? Moje srce je silno tuklo u grudima
uz mešavinu straha i uznemiravajućeg uzbuđenja koje nisam baš razumela. Točkovi u mojoj glavi su se okretali. Sad sam se setila da kad sam gledala spisak razreda videla sam ime Jonah Morrison. Prezime me je malo isprepadalo ali nisam mogla da zamislim ni za milion godina da je to Mackov sin.
„Moses nikada da živiš „Znam. mi Rekao samnijemurekao da želim ja udaBostonu.“ ti kažem o svom preseljenju.“ Pomakla sam korak unazad, preplavljena sam bliskošću njegovog tela i saznanjem da je mirisao isto, njegov zemljani miris i dalje ima istu reakciju na mene.
Oči su mi lutale po prostoriji dok procesom eliminacije nisam videla Mackovog dečaka. Njegov sin.
Oh Bože. Mack je primetio gde gledam i dao mi trenutak da sve pohvatam. Mogla sam osetiti da gleda u mene dok gledam njegovog sina.
Jonah je bio malo mršav. Kroz njegove debele naočare, mogla sam da vidim da je imao oči boje lešnika kao njegov otac ali je inače izgledao više kao majka. Njegova kosa bila je kovrčava, tamnije nijanse smeđe nego Mackova.
Moje oči su pogledale njegove kada sam pitala, „Kako to da je tvoj sin završio u mom razredu?“ „Ako bih ti rekao da je to slučajnost, da li bi mi verovala?“
„Ne.“ „E, pa nije“ priznao je brzo. „Zašto? Zašto ovo radiš? Zašto me nisi upozorio?“ „Da li bi bilo lakše da jesam?“ „Ne“, šapnula sam. „Bili smo na upoznavanju. Ti nisi bila tamo. Nadao sam se da će doći do ovoga nekada, a ne prvog dana škole.“ Nisam bila sigurna da li se ono „mi“ odnosi na njega i Jonaha, ili na njega i njegovu suprugu. Ili je to možda samo devojka? Da li su i dalje zajedno? Nisam imala pojma o tome.
Srce mi je lupalo još jače na pomisao Jonahove majke, Torrie. „Gde je njegova majka?“ „Ona mora da bude na poslu rano ujutro. Ja ću ga uzimati i dovoditi u školu svakog dana, jer radim od kuće.“ Sve je bilo previše. Krenula sam da odem od njega. „Morat ćeš da me izvineš. Morat ću da se vratim svojim učenicima.“ Deca su razgovarala među sobom, praveći galamu i nesvesni što se dešava sa mnom i Mackom.
Prišao mi je s leđa. „Znam da je ovo šok.“ „Misliš?“ rekla sam sarkastično prije nego se okrenula ka njemu. „Dozvoli mi da te upoznam sa Jonahom. Onda ću otići.“ Krenuo je ka dečaku koju je sedio i petljao oko svoje kutije za užinu. Iako nikad nisam videla Torrie lično, znala sam da je višerasna, prelepa mešavina bele i crne boje, a Jonahova je bila maslinasta, negde između Torrine i Mackove boje.
„Jonah, ovo je tvoja učiteljica Frankie.“ „Gospođica O’Hara,“ brzo sam ga ispravila. „Francesca O’Hara. Drago mi je što sam te upoznala Jonah.“ Dečak me nije pogledao i uzvrpoljio se. Izgledajući osramoćen ponašanjem svog sina, Mack je podigao glas. „Jonah! Frankie razgovara sa tobom“, rekao je jasno ignorirajući moj zahtev da se formalnije obraća.
Detetovo lice se zacrvenilo. „Zdravo“, dizao glavu da pogleda u mene.
najzad je rekao dok je nerado
„Drago mi je što smo se upoznali. Dobro došao u St. Matthew’s.“Zapravo ja sam bila prestravljena što te upoznajem. Mack je bio jedini roditelj koji je ostao u prostoriji, a mi smo već kasnili. Lorelaine oči bile su zalepljene za nas dvoje. Samozadovoljan pogled se širio preko njenog lica dok je oblikovala usnama „DILF“ kao da nisam znala da je na Macka mislila ranije. Zatim pogledala u Mackovo dupe i podigla palac na gore. Mack je joj je bio okrenut leđima tako da nije
imao pojma što se dešava iza njega. Obratila sam joj se, „Gospođice Brown, hoćete li molim vas početi sa jutarnjom molitvom dok ja ispratim gospodina Morrisona van?“ „Naravno.“ Namignula je i oblikovala usnama „svetojebeno sranje.“ Srce mi je lupalo dok me je Mack pratio kroz vrata. Kada sam se okrenula ka njemu, primetila sam da je izraz zabrinutosti na njegovom licu zamenjeno samopouzdanjem od ranije.
„Pa...moj sin... on postane...anksiozan njega.“
nervozan veoma lako. Brinem za
Pustila sam ga da nastavi.
„Ti si jedina u koju imam poverenja sa njim Frankie. Njegova majka radi po cijeli dan. I ja ne znam što jebeno da radim, uopšte. Znam da to izgleda kao večnost od kada nismo bliski, i znam da si sada zbunjena. zaboravio. Ni Znam da samdan. sjebao između nas, ali te nikad nisam jedan jedini Kad jesveTorrie premeštena u Boston, znao sam da je to znak. Moses mi je rekao gde si učiteljica, saznao sam da predaješ prvom razredu i to sam shvatio kao najveći znak. Uradio sam sve da Jonah bude u ovom razredu.“ Ispustila sam dug, drhtav izdah i samo nastavila da ga gledam ali ne
rekavši ništa. Mack je pogledao oko sebe da bi se uverio da nas niko ne gleda, i rekao, „Znam da ne možemo reći sve što bi trebali upravo sada. Nije ni vreme ni mesto. Nije mi namera da te
uvučem u nevolju.“ Pogledao je u belu fleku
na mojoj crnoj suknji. Iskezio se. „Vidim da i dalje prosipaš sumnjive, bele supstance po sebi.“ Pogledala sam dole, sećajući se kako me zadirkivao i kada smo se prvi put sreli. Lice mi se zažarilo. „Vidim da si manje banalan u svom izražavanju sada. Mora da su u pitanju godine.“ „Ne baš. Moj humor je i dalje nezreo i glup. Ali ovo nije baš mesto da ti to dokažem.“ „Ne, nije.“ Nevoljno sam se osmehnula. Namignuo mi je. Neverovatno kako je jednostavno pomicanje njegovog kapka m ože uraditi mnogo stvari mom telu. Moja fizička reakcija na njega je sigurno jedna stvar koja se nije prom enila. Nisam imala pojma kako ću preživeti ovu godinu.
„Moram da idem,“ sam.da odem, pitao je, „Što se desilo sa tvojim Ignorirajući moju rekla potrebu naočarama?“ „Laserska operacija. Naočaremi više nisu potrebne.“ „Wow. Nikada nisam mislio da bi imala hrabrosti.“ „Da, bilo je prilično neprimetno. Ja, um, primetila sam da su stakla Jonahovih naočara veoma debela.“ „On ima užasan vid kao što si ti imala, tako da mora na ih nosi. Naravno, ne nosi drečavo tirkiz ili ljubičaste okvire kao ti nekada. Kad god pogledam njegove naočare setim se tebe, ipak.“ Nasmejao se. „Ali mnoge me stvari podsecaju na tebe.“ Od njegovog pogleda mi je opet neprijatno, pa sam se okrenula da
otvorim vrata, zastajući kad je progovorio iza mene teškim glasom. „Tako je dobro videti te opet Frankie.“
Victor je pričao punim ustima. „Pričaj mi o svom danu draga.“ Živela sam sa svojim dečkom, Victorom, u Boston’s Beacon Hillu. Njegov dvokatni stan ima više prostora nego što nam je potrebno. Vic je profesor antropologije na Univerzitetu u Bostonu, mom matičnom Univerzitetu. Upoznali smo se prije dv e godine preko zajedničkih prijatelja na B.U. Sedamnaest godina stariji, on je bio jedini stariji
muškarac sa kojim sam izlazila. Dobro je brinuo o meni, učinio da se osećam sigurno, i osigurao me svime što mi je potrebno. Gledano sa spoljne strane, živim savršenim životom. Lagani jesenji povetarac je ulazio kroz prozor uz zalazak sunca. Slaba
saobraćajna buka sa užurbane ulice Cambrige ispod je bila jedini zvuk. Pogledala sam u police tamne boje drveta koje okružuju našu trpezariju i na kraju mu odgovorila na pitanje. „Iskreno, osećala sam se veoma preplavljeno danas. Preskakanje sastanka bila je greška. Zaglavila sam sa dvadeset šestoro dece, a
nekoliko njih ima zaista značajne potrebe.“ „Žao mi je. To zaista nije bilo fer od njih da urade.“ Victor je uzeo karfiol iz svoje gomile povrća i uzeo još jedan zalogaj. Uvek je jeo mešano povrće jedne vrste istovremeno. „Pa, znaš, svako idete je mnogo dodatnog prihoda za školu. Oni jednostavno ne plate učitelje više za dodatni posao.“ „Znaš da nikad ne trebaš da brineš o novcu, tako? Dakle, ne nerviraj se.“ „Znam. znam te da muči.“ će ovo biti godina izazova.“ PogledaoNije me to. je. Samo „Još nešto Nisam mogla da mu kažem. Jednostavno nisam mogla da mu kažem za Macka. Nikada mu ga nisam spominjala. Koja je poenta? Ja sam pokušavala da zaboravim ono što se dogodilo, uostalom to je bilo prije nekoliko godina. Usprkos želji da mu izbrbljam, „O, i čovekkoji mi je slomio srce, pojavio se slučajno također.“ Izabrala sam da prećutim. „Ima jedan učenik koji ima prilično veliki strah.Izbegava drugu decu, i ima te male napade kad postane nervozan, pokušava da napusti učionicu.“
Cijelog dana sam opsesivno promatrala Mackova sina. Budući da mu
potrebe nisu smatrani razvojnim, on nije kvalifikovan za bilo kakve posebne usluge. Škola nije specijalizirana za poremećaje anksioznosti,
kao ni ja, osim mog ličnog iskustva da se borim sa njima. Shvatila sam zašto je Mack mislio da sam bila dobro rešenje za Jonaha. Znao je za moju patnju od istih problema dok smo se poznavali.
Provela sam ostatak večeri tiho opsednuta. Videvši Macka danas, bio je šok za mene, ipak nisam mogla da prestanem da mislim na njega. Victor je otišao na sprat sa čašom konjaka da se opusti i da pregleda zadatke svojih učenika. Planirala sam da mu se pridružim kasnije za vesti u jedanaest sati. Ista je bila rutina svake večeri, u većini slučajeva. Kada mi je telefon zvonio u devet i trideset, srce mi je potonulo. Niko me nije zvao uvečer u ovo vreme. Iako nisam prepoznala broj, moj stomak mi je rekao da je to on.
Poglavlje 2 Mack Odgovorila
je, „Halo?“ Zatvorio sam oči na zvuk njenog glasa, boreći se sa željom koju je izazvala u meni sa posljednjim atomom energije koja mi je ostala.
„Frankie, Mack je.“ „Ne možeš da me zoveš kod kuće ovako.“ Moj stomak je potonuo. Sjajno. Ona me jebeno mrzi.
„Ovo je tvoj mobilni telefon, zar ne? Bio je u e-mailu koji si poslala svim roditeljima. Rekla si da možemo da te pozovemo u bilo koje doba ako si nam potrebna.“ Potrebna si mi. „Znam, ali... kasno je.“ „Morao sam da ti čujem glas, da znam da te nisam totalno uplašio danas.“ Malo se nasmejala. „Pa, izvini, ne mogu da kažem to, jer totalno jesi.“ „Znam.“ Nakon dugog trenutka tišine, rekao sam, „Ne mogu da prestanem da mislim o tebi.“ Stani. Odstupi.
Odmah sam zažalio za ovim priznanjem, dodajući, „Mislim... Gospode, Frankie, da te vidim posle svih ovih godina. Za mene, kao da nije prošlo vreme. Tako sam jebeno ponosan na tebe. Uvek si govorila da želiš da budeš učiteljica. Učinila si to. To što radiš svakog dana, najteži je posao na svetu.“ „Zapravo što je tebi potrebno u vezi Jonaha, Mack?“Jao.
„Kakav je bio danas?“ „Izgledao je veoma nervozno. Moj asistent ga je izveo iz učionice u kratku šetnju jer je izgledao da će postati anksiozan u toku diskusije. Bio je malo mirniji kad su se vratili.“ Na kraju sam pameti kad je reč o mom sinu.Voleo sam ga mnogo, ali o njegovoj anksioznosti nisam znao mnogo. Nije bilo lako izvlačiti ga iz tog stanja.
„Kada je bio mlađi, bio je dobro.Negde oko pete godine počeli su napadi panike, anksioznost, nazovi ga kako hoćeš. Moje iseljavanje nije pomoglo situaciji.“ „Na što misliš? Ti ne živiš sa njim?“ „Ne. Torrie i ja nismo više zajedno.“ Danas sam joj pokazivao na činjenicu da ću gauzimati i dovoziti ujutro, ali verovatno nije sabrala dva i dva. Nije odgovorila odmah. Slušajući je
kako diše, pustio sam da obradi.
Znao sam da mora da obradi ovaj deo informacije.
„Kada se to dogodilo?“ „Prije oko godinu dana. Pokušao sam koliko sam mogao da izdržim zbog Jonaha, ali nikada ne bi funkcioniralo. Nije bila laka odluka, ali sam bio
nesretan veoma dugo vremena. Nisam mogao više da izdržim.“ „Moses nije spomenuo ništa od toga.“ „Da, ja nismo imali priliku da diskutujemo o tome. On zna da sam ovde,pa alionnei zna sve detalje.“ Moses Vasco je naš zajednički prijatelj. Nas troje smo nekada živeli zajedno u stanu iznad lanca prodavnica u Bostonskom Kenmore bloku.
Nakon što sam otišao, ostao sam u stalnom kontaktu sa njim, da bih dobivao informacije o Frankie, ali on i ja nikada nismo bili previše bliski. „Gde živiš sada?“ pitala me je. „Kupio sam kuću u Framingham nedaleko od Route Nine. Želeosam da osiguram da se Jonah oseća kao da ima pravu kuću kada je sa mnom, sa dvorištem i lepom spavaćom sobom.“
„A gde njegova majka živi?“ „Nedaleko od škole u Newton. Putuje u Boston na posao. Jonah je sa njom tokom nedelje, ostaje sa dadiljom posle škole dok ja radim. Radim od kuće.“ „Hoću li je upoznati?“ Pomisao na susret bivše i Frankie me je prepao. Ali sam znao da je neizbežno. „Ona planira da dođe uskoro i upozna te.“ „Da li zna za nas?“ „Ne. Ona nema pojma da se mi poznajemo odavno.“ „Dobro. Volela bih da tako i ostane.“ „Naravno.“ Naslonjene glave na uzglavlje kreveta, udahnuo sam i pitao je pitanje koje me izjedalo. „Jesi li sretna, Frankie?“ Nakon nekoliko trenutaka tišine, odgovorila je. „Da.“ „Pričaj mi o tom starcu sa kojim živiš?“ „Nije toliko star.“ „Pedeset godina?“ „Četrdeset pet.“ „Dovoljno staro. Njegova muda i dalje su u dobrom stanju? Koliko nisko vise?“ „Oh moj Bože!“ Skoro da sam zaboravio koliko volim da je posramim.
„Koliko nisko?“ smijao sam se i imao osećaj da je i ona radila isto. „Vidim da si i dalje netaktičan.“ „Vidim da te uvek zabavljam.“ Pustio sam uzdah. „Ozbiljno, da li se ponaša prema tebi kako treba?“ „Da, tretira me kao zlato.“ Zašto čuvši to povređuje moje grudi? Želeo sam da bude sretna. Ne bi trebalo da boli tako mnogo što to čujem. „Dobro. To je ono što zaslužuješ.“
„Da li imaš još nešto o čemu želiš da razgovaramo?“Da li još uvek briješ svoju pičku? Pokušavajući da ignorišem moje unutrašnje uzbuđene misli, rekao sam, „Tačnije hteo sam da razgovaram sa tobom o volontiranju. Kako mogu da pomognem ove godine?“ Tako je bolje.
„Pa, roditelji nekad dođu i čitaju knjige u razredu ili pričaju o njihovim poslovima. Nauče neke lekcije. Zaista možeš izabrati što god želiš.“ „Što misliš o sljedećoj sredi?“ „Što imaš na umu?“ „Voleo bih da čitam priču u razredu.“ Upravo sam zi vukao to iz dupeta, ali smisliću nešto. „U redu. Zakazaću za jedan popodne.“ Bila je
formalna da mi je bilo je pomalo. tako Ponašala se kaosadamnom jednom nismo znaličudno. sve štoNerviralo se možeme znati jedno o drugom. Samo sam želeo da je protresem i kažem joj, „Hej, da li se sećaš kad smo se napili i ti si me molila da te jebem?“ U isto vreme, njeno ponašanje je bilo izazov za mene da porušim sve te nove zidove, izazov koji bih rado prihvatio.
„U redu. Možda se vidimo ujutro svakako kad ga dovezem.“ Rekao sam. „Okej.“ Nakon duge pauze, rekla je, „Mack?“ „Da?“ „Biće on u redu. Pobrinut ćemo se za njega. Čak i kada bude imao loš dan, potrudićemo se da se oseća sigurno.“ „Hvala Frankie. Znao sam da hoćeš. To je razlog zašto sam sam ovde.“ Za njega. I zbog sebe. I zbog tebe. Tu sam za tebe.
Želim te opet u svom životu. Čak i ako je sve što mi daš samo tvoje prijateljstvo.
Jebeš to. To nikada neće biti dovoljno meni. Ne sa tobom. Toliko toga sam želeo da
joj kažem, ali nisam mogao. Spustila je slušalicu ne rekavši ništa. Iakoposle je preseljenje u Boston ogromna za Proveo mog sina, prvi put mnogo godina, osetiobila sam se kao promena ja ponovo. samposamo nekoliko godina ovde, u ranim dvadesetim, ali to su bile najbolje godine
mog života. Osećam se kao da sam napokon kući. Samo da moja osećanja prema Frankie nisu bila kao zaglavljena u prokletoj vremenskoj mašini. Ne osećam se drugačije danas u odnosu na dan kad sam napustio svoj stan u Kenmore Street i više se nisam osvrnuo. Rekla je da je sretna sa ovim tipom, ali ja poznajem Frankie. Rekla bi to
čak i ako nije bila. Morao sam da znam sigurno da definitivno nema šanse za naspoverenje dvoje. Jedini način da to kakav saznam, ponovoodpridobijem njeno , da joj pokažem samjeste čovekdapostao kad sam postao otac. Biću njen prijatelj. Onda će mi reći istinu. Samone znam hoću li moći da podnesem. Ne znam da li bih mogaopodneti da joj budem opet prijatelj ako se uda za tog tipa. Voleo sam je.
Samo što to nikada nije znala.
„Hej gđo Migillicutty!“ rekao sam mašući, dok sam gurao korpu smeća sa ivičnjaka. Moja komšinica je osamdesetogodišnja udovica, koja živi sama u kući koju poseduje pedeset godina. Provela je dobar deo prošlog meseca pokušavajući da mi nabaci svoju razvedenu unuku Usprkos mom odbijanju svake njene ponude da nas spoji.
„Mack, zašto ne svratiš na talijansku rum tortu?“ „Hvala, ali bolje je da se vratim na posao.“
„Ma hajde. Ti radiš od kuće, sam si svoj gazda. Daj sebi odmora i pojedi malo proklete torte.“ Smeškajući se, prihvatio sam „Pa dobro onda. Pretpostavljam da uvek ima vremena za tortu.“ Išao sam za njom u kuću koja je bila podeljena na nivoe po dizajnu. Unutrašnjost je bila istog rasporeda kao kuća koju sam kupio, samo je moja mnogo modernija.
„Mogu sačuvati jedno parče torte za Jonaha kada dođe ovaj vikend. Zaista nema mnogo ruma u njoj.“ „On bi to voleo. Hvala vam.“ Nisam mogao ne pomisliti da bi malo ruma bilo dobro za raspoloženje mog sina.
„Kako se prilagodio novoj školi?“ „Kad god ga pitam, kaže da mu je bilo okej, ali ne bi mi rekao ako nije.“ „Svakog dana biće sve bolje i bolje.“ „Hvala vam. I ja se tome nadam.“ „Što beše radiš?“ „Ja sam obaveštajni analitičar u biznisu.“ „Zvuči zanimljivo.“ „Da. Pa, to je zanimljiv način da se opiše neko ko prikuplja podatke. Omogućava mi da ne moram da idem u kancelariju, apošto ja radim za sebe, kad meputuje. moj sinDakle, treba. još Njegova majka ima drugačiju vrstu mogu posla.biti Onatu mnogo više mi važnije da imam fleksibilnost tako da neće imati oba roditelja odsutna u isto vreme.“ „A čime se ona bavi?“ „Prije nego što smo se doselili ovde, bila je politički konsultant u D.C. Počela je da radi kao pomoćnik moga oca.“ „Ko je tvoj otac?“ „Michael Morrison, senator Virdžinije.“ „Vau.“
želeo je da razgovaram o svom ocu. „Nećemo pričati o njemu“. rekao sam. „U svakom slučaju, Torrie je počela da
Posljednja stvar koju sam
napreduje u toku proteklih godina i ja sam dobio posao u javnim
poslovima i advokatskoj firmi u Bostonu, i to je razlog što smo se preselili.“ „Vau. Pametni ste ljudi.“ „Ne baš. Možda tako izgleda, ali nismo. Daleko od toga. Pravili smo mnogo grešaka.“ Rekao sam igrajući se šlagom na mojoj torti. „Što nije u redu Mack?“ Njeno me je pitanje uhvatilo nespremno. „Na što mislite?“ „Izgledaš kao da te opterećuje.“ „Zašto to govorite?“ „Dobivam takav osećaj.“ „Nije to ništa gđo M.“ Spustila je viljušku dole, i zvecnula na sto. „Imam vremena Mack. Da li ti izgledam kao da imam pametnija posla? Mnogo sam jeftinija nego psihijatar. Nemam nikoga kome bih rekla tvoje tajne. Iskoristi me. Gospod zna, da sam mlađa ove reči bi značile nešto drugo. Ali ja sam dovoljno stara da ti budem baka. “Pružila je čašu mleka prema meni i
rekla, „Dobro bi mi došlo malo drame.“ Nasmejala me je. „U redu. Je l’ si spremna za malo prljavštine?“ „Pucaj.“ Sami ste to tražili. „Zaljubljen sam u učiteljicu moga sina.“ „Već? Vi ne gubite vreme.“ „Nije ono što mislite. Mnogo je komplikovanije od toga.“ „Reci mi. Mogu podneti to.“ „Frankie je bila moja cimerica dok smo se školovali u Bostonu prije nekoliko godina. Studirao sam političke nauke. Ona je bila apsolvent za učitelja. Imamo dugu istoriju.“ „Već si je pojebao.“
Savio sam glavu unazad uz smeh.
Izgledala je iznenađena na moju reakciju za njenu izjavu. „Što?“ „Ja samo ne očekujem da neke stvari izađu iz tvojih usta.“ „Kao ove?“ ubacila je ruku u usta, izvadila zube, inasmejala. Nasmejao sam se još više. Ova je žena veoma zanimljiva. Vratila je protezu nazad na svoje mesto i rekla, „Vidi... imam unuke i kablovsku. Znam terminologiju.“ Obrisao sam suze koje su mi potekle od smeha. „Razumem.“ „Dakle ti si pojebao učiteljicu tvog sina.“ „Zapravo ne.“ „Ne?“ „Ne.“ „Bili smo prijatelji dugo vremena. Onda su se stvari postepenopromenile. Nisam očekivao da će se razviti ono što se desilo između nas. Ali nikad nisam stigao do te tačke sa Frankie.“ „Zašto ne?“ „To je priča za neki drugi dan, gđo M.“ „Možda pravi rum umjesto ruma iz torte za taj razgovor?“ Uzevši veliki zalogaj torte, rekao sam, „Bez i jedne sumnje.“
Poglavlje 3 Francesca skoncentrišem. Mack je dolazio ovo popodne da čita razredu, i to me je sprečavalo da se fokusiram. Učenici su radili neke matematičke zadatke, pogledala sam u Jonaha koji je završio prije ostalih. To je bilo normalno. On je bio jedno od
Nisam mogla da se
pametnije dece u razredu. Njegova socijalna anksioznost svakako nije uticala na njegovo akademsko napredovanje.
Prišla sam mu. „Da li ti je tata rekao da će doći danas?“ „Da.“ „Trebalo bi da bude zabavno.“Osmehnula sam se. Samo je slegnuo ramenima. „Da li te to čini nervoznim?“ Klimnuo potvrdno je glavom. „Nemoj biti.“ Jonah vrlo retko priča osim kada odgovara na pitanje, tako da sam se iznenadila kad je rekao, „On će me osramotiti.“ Smijala sam se u sebi jer sam očekivala da će biti smiren Mackovim dolaskom kada sam i sama bila nervozna o tome- zbog totalno drugačijeg razloga, naravno. Kucanje na vratima nateralo me
je da poskočim. Mack se osmehnuo i mahao kroz malo otvorena vrata učionice. Lorelai je izgledala vrtoglavo kada ga videla, što me nateralo prevrnem očima na nju. Vreme je za šou.
da
Kad sam ga pustila unutra, njegov osmeh koji se širi preko lica doneo mi je iznenadni osećaj nostalgije. Toliko toga se promenilo u našim životima, ali intenzivne emocije koje udaraju u meni kad god sam ga gledam bile su veoma iste. Samo su sada bile pomešane sa tugom, također.
„Žao mi je što kasnim nekoliko minuta. Vreme ručka pa je gužva na Route Nine.“ „U redu je.“ „Ne, nije.“ Insistirao je. Njegove oči zadržale su se na mojima i odjednom, vratila sam se an fakultet, gledajući u oči prvog momka koji je ikada srušio moje zidove, učinio da se osećam dobro u svojoj koži, a onda mi slomio srce. Mack je još uvek imao sposobnost da mi oduzme dah. Nedostajalo mi je da gledam te prelepe, oči boje lešnika koje su bile miks zelene, zlatne, i karamel rubom. Moram skloniti pogled jer sam osjetila da on neće bitisatajsmeđim ko će prestati sa gledanjem. Ovo bi trebalo biti najduža godina mog života. Posvećujući pažnju mojim učenicima, pročistila sam grlo. „Odeljenje, ovo je gospodin Morrison, Jonahov tata. On će nam danas čitati.“ Znajući da je Jonah postiđen, Mack se bojažljivoosmehnuo sinu. „Zdravo Jonah.“ Dečak je samo pocrvenio i ništa nije rekao. „Što ćeš nam čitati?“ pitala sam. „To je priča za decu koju sam sam napisao.“ „Nisam znala da pišeš knjige za decu.“ „Ni sam ni ja znao do ove nedelje.“ Namignuo je. Što? Mack je seo na stolicu na sredini kružnog tepiha. Deca su se okupila na podu oko njega. Lorelai mi se iscerila. Ona još uvek nije znala ništa o nama; samo misli da je zgodan.
„Dakle, danas ću da vam ispričam priču koju sam sam napisao i
ilustrovao. Zove se četvorooka Frankie i čarobni noćni štapić.“ Moje disanje se zaustavilo. Frankie Four Eyes. Sjajno. Napravio me u lika iz knjige.
Počeo je. „Jednom davno, postojala je devojčica po imenu Frankie Jane, ali su je ljudi zvali četvorooka Frankie zbog njenih velikih, ljubičastih naočara.“ Kikot se čuo svuda okolo, dok je mene počeo da obliva hladan znoj. Naravno deca nisu imala pojma da se radi o meni.
Mack je nastavio. „Frankie se plašila drugih ljudi i često se krila iza svojih naočara. Jedne noći, odlučila je dase prošeta u mraku bez svojih ćoroskopa.“ „Što su ćoroskopi?“ jedna devojčicaje prekinula. oroskopi su naočare. Samo druga reč za njih.“ Nastavio je da čita. „Ali „Č Frankie je bila slepa kao sl epi miš. Ona nije mogla ništa da vidi. U tamnoj noći bilo je još gore. Odjednom, put joj je presekao neki stranac. U početku, bila je uplašena tog čoveka. Kada je video koliko je prestravljena, uverio je da nije bio opasan. Čak joj je i ponudio svoj noćni štapić kako bi se zaštitila.“ Štapić. Postojao je samo jedan drugi put da sam se setila da Mack koristi taj termin. Ova priča je zvučala užasno slično našoj kad smo se prvi put sreli. Palo mi je na pamet da je samo zaokrenuo priču kako bi bila prikladna za decu. Moram da priznam Mack, veoma pametno. Nisam si mogla pomoći ali sam se nasmejala u sebi.
Mack je nastavio. „Čovek je rekao da je štapić magičan i tvrdio da ima moć da je zaštiti od svega čega se ikada bojala. Jedina stvar je bila...morala je da ga drži i nikada ne pusti iakooseti da treba.“ Pogledao me je. Moje lice mora da je postala crveno. Zatresla sam glavom ka njemu.
Naizgled zabavljen, nastavio je svoju priču. „Frankie jeverovala u bajku koju joj je čovek rekao, i posle tog dana nosila je čarobni štap sa sobom
skoro svuda gde je išla. Bilo je tako, dok nije videla istog čoveka po danu
kako prodaje noćne štapiće na uglu ulice za desetak centi. Tada je shvatila da noćni štapić nije čaroban uopšte. Sve je bilo iluzija. Frankie je tada shvatila da joj ne treba ništa da se zaštiti osim tačke gledišta. Verovala je u nešto, i stoga ga je i bilo.“ Vau. vratila mu svoj Mack okrenuo stranicu. „Frankie joj je više došlanije do trebao. čovekai Ako štapić.jeNije bila ljuta. Jednostavno ništa drugo, bila mu je zahvalna. Dao joj je poklon: shvatanje da joj ništa ne treba osim njene unutrašnje snage da bude osoba kakva je želelabiti. Frankie je sada shvatila moć koju su njene misli i male nad njom. Magija nije bila u štapiću. Bila je unutar nje sve vreme. Kraj.“ Na neki način poželjela sam da ga zveknem, ali iskreno, bio je sjajan. Potpuno je spojio delove naše prošlosti sa Jonahovom situacijom. A deca, koja su pljeskala rukama, su Volela priču i ilustracije koje je nacrtao
voštanim NisuPeg bilei mačka. tako loše, mada me je napravio da izgledam kao Peg izbojicama. PBS emisije, Mack je nekoliko narednih minuta odgovarao na pitanja dece i razgovarao o značenju koje se krije iza priče. Jonah je ostao tih, ali je izgledao smireno. Kada mu je vreme
isteklo, Mack je zatvorio knjigu i došao do mene. „Bilo je jako interesantno.“ Rekla sam. „Moram da te pohvalim. Štapić? Prilično pametno.“ „Svidelo ti se to, zar ne?“ vragolasto se smešio. „Pa mislio sam da se malo zabavim sa tobom dok sam ovde. Deca i onako ne prave razliku.
Uživali su u priči. Barem, mislim da jesu.“ „Jesu. Koliko ti je trebalo da smisliš ovo?“ „Praktično cijela nedelja.“ Nasmejao se. „Ne radiš?“ našalila sam se. „Radim, ali odvojim vremena za stvari koji su mi važne.“ „Ismejavati me u priči je bilo važno za tebe?“ „Opšta poruka je bila pozitivna, niko ne zna da si ti moja Frankie.“ Njegova Frankie.
„Tvoj sin zna da me tako zoveš.“ „Pretpostavljam da je to istina, ali on ne zna priču. Nikada me nije pitao o tome.“ Mack me je intenzivno gledao. Morala sam da ga odvedem odavde dok prije nego vidi kakav je efekt ostavljao na mene. Izgledao je tako sexy u farmerkama i pletenom džemperu koji mu je grlio grudi. Mirisaoje tako dobro, također. Mislim da je u pitanju ona ista mešavina gela za tuširanje i kolonjske vode koje se ja sećam. Što god to bilo, izazivalo je isti osećaj koji me dovodio do ludila. Dugo vremena je prošlo od kad sam posljednji put osećala takvu privlačnost prema nekome.
„Pa, hvala ti što si došao.“ Učinilo mi se da ignoriše moj nagoveštajda treba da ode, nastavio je da me odlučno gleda u oči i rekao, „Popij kavu sa mnom ovenedelje“ „Ne znam da li je to dobra ideja, Mack.“ „Zašto oklevaš?“ „Nisam sigurna.“ „Znam da imaš nekoga. Ovo nije sastanak. Samo želim da razgovaramsa tobom u četiri oka... bez dece oko nas.“ Htela sam da mu kažem da, ali reči jednostavno nisuhtele izaći. Bilo je previše razloga zašto je odlazak na kavu sa njim loša ideja. „Ne znam. Samo mi se čini neprikladnim.“ „Ti činiš da izgleda tako, da. To bi bila samo kava. Možda kolačić, ako budeš bila dobra.“ Namignuo mi je. Evo je opet. Ta glupa drhtavica koja bi prošla kroz mene kad god bi mi namignuo.
krenuo da mi namesti zalutali pramen sa očiju. Samo taj običan dodir njegov prsta na mom čelu naterao moj puls da
Trgala sam se kad je reagira.
„Samo kava Frankie. Krenuli smo nekim čudnim početkom, a osećamkao da ti dugujem više objašnjenja za to kako smo došli doovde.“
Koliko god da odoli.
se osećala pogrešnim da se sastanemo,deo mene nije mogao
„Kada?“ „Reci ti meni.“ „Četvrtak u četiri. Gourment Bean u Chestnut Hillu“ rekla sam brzo prije nego što sam mogla da se predomislim. Ozario se. „Biću tamo.“ Nakon što sam se složila, Mack je otišao do Jonaha i razbarušio mu kosu prije pozdrava. Jonah nije izgledao zabavljeno, prihvatio je Mackovo
čitanje priče bez potrebe da napusti sobu. Bila sam ponosna na njega zbog toga.
Kasnije tog popodneva, kad su učenici otišli, Lorelai mi se prišunjala dok sam se spremala da odem.
Prekrstila „Što?“ je ruke. „Prosipaj. Odmah.“ „Što se događa između tebe i Mack tatice? Promatrala sam vašu interakciju. Skoro da sam imala orgazam.“ „Što si rekla? Mack tatica?“ „Da, Mack tatica. Tako ga svi zovu ovde. Nisi znala?“ „Pretpostavljam da odgovara.“ „O njemu pričaju sve mame kad dovezu decu. Dosta njih želi da ubode svoje prljave, u njega, ti se,dadabudem sam iskrena. Samo manikirane njegov glaskandže je dovoljan da uključujući svršim. Kuneimmene imala jedan od onih malih uređaja za snimanje glasa, snimila bih ga dok čita i puštala noću.“ Nagnula je glavu, ispitujući moj izraz. „Smeta ti to.“ Odmahujem glavu negativno, rekla sam, „Ne, ne smeta mi.“ „Da smeta. Kriješ nešto.“ Ona zaškilji prema meni. „Da li se viđaš sa njim?“ „Ne.“ „Ali se dešava nešto. Vi se poznajete.“ „Poznavali smo se ranije.“
„Znala sam! Bila si sa njim?“ „Bili smo cimeri prije mnogo godina.“ „Jebala si ga.“ „Ne.“ „Prokletstvo. Ne? Zaista?“ „Zaista.“ „To je šteta. Ali nešto se dogodilo...“ „Naš odnos je bio veoma složen. Kad smo se prvi put sreli, bilo smo totalno suprotni jedno od drugo.“ „Ali znaš što kažu o suprotnosti?“osmehnula mi se pokazavši zube. „Da se privlače?“ „Da imaju neverovatan seks. A sa njim... kladim se da bi bio više nego neverovatan.“ Da. Sigurna sam da bi bio.
„Pa, opet, ne bih znala. I ti moraš da spustiš malo glas.“ „Mislim da lažeš da nije bilo seksa.“ „Zašto?“ „Zato što ti je lice crveno sada Francesca. Izgledaš kao krivac.“ „Kao što sam rekla, imamo istoriju. Ipak, nije bio kao stvari od kojih se prave
bajke.“ „Dakle, ne bi ti smetalo ako krenem za njim? Mislim, on je zaista vruć i sladak, a čula sam i da nije sa majkom više.“ „Ne zanima me što radite“, lagala sam, Usprkos goreći u mahnitoj ljubomori. Osjetilo se više kao panika. „Sjajno. Oči ti se trzaju. Tako si puna sranja.“ Rekla je ona. „Bilo je samo stresno videti ga ponovo. Što hoćeš od mene?“ „Hoću da znam što se desilo. Jesi li bila zaljubljena u njega?“ Sela sam i stavila ruku na čelo. „Mislila sam da sam bila. Ali nije ni važno, jer mi ljubav nije uzvratio. Iskreno, trebalo bi da budem dovoljno zrela
sada da prihvatim to što ga vidim ponovo. Stvarno sam ljuta na sebe.
Mislila sam da sam uradila dobar posao svih godina nastavljajući dalje od ovoga, ali sva osećanja su isplivala nazad. A da ne spominjem, da sam u
ozbiljnoj vezi sada.“ „Možda si samo mislila da ideš dalje, ali si možda samo blokirala.“ „Ne pomažeš mi, Lor.“ Lorelai je napravila nekoliko koraka ka meni. „Svi mi imamo tu jednu osobu. Nije uvek nužno neko sa kim ćemo ostati. Ali to je osoba koja, iz bilo razloga, uđe pod tvoju kožu i ostaneonde . Možeš nastaviti dalje, ali deo njega je uvek sa tobom. Ponekad, ako stvari nikada nisu imali priliku da se razviju, ako su osećanja još ne razjašnjena, ta osoba postaje još
moćnija sila u tvom životu, čak i kad je odsutna.“ „Dakle, ti mi kažeš da zato što Mack i ja imamo nezavršena posla, ne mogu ga pustiti.“ „Da. Nezavršena poslaslučaj između dvoje ljudi koji se očigledno međusobno privlače je kao večiti plavih jaja.“ „Ah, stvari koje možeš naučiti unutar parohijskih zidova.“ „Pa, hoćeš li mi ispričati priču ili što?“ „Sada?“ „Pa, skoro je vreme za happy hour u tom baru u Bruklinu.“Nakon ovog dana definitivno mi treba piće. Zgrabila sam svoju torbu.
„Što do đavola. Hajde idemo.“ Lorelai me je zadirkivala. „Ne spominji đavola. Ovo je katolička škola.“
Poglavlje 4 Francesca PROŠLOST
„Ne mogu ti reći koliko mi ovo znači. Da li si siguran da tvom cimeru neće smetati da stanujem sa vama?“ „Ne. Razgovarao sam sa Mackom o tome. On je u redu što se toga tiče, bio je potreban jošonline.“ jedan cimer u svakom slučaju. Spasila si nas mukanam da tražimo cimera Moses mi je pokazao trosobni stan. Kroz prozor koji gleda na ulicu, mogla sam da vidim osvetljeni CITGO znak u daljini.
On i ja smo išli na Bostonski Univerzitet, koji je bio dole u Commonwealth Aveniji. Moses je bio redovni nadzornik u studenskom klubu. Pošto sam radila u prodavaonici mobilnih telefona u blizini,
upoznali smo se. Združili smo se i kada sam mu rekla da me je moj stanodavac izbacio iz malog studija koji sam unajmila, Moses mi je ponudio praznu sobu u stanu koji je delio sa drugim tipom.
„Ovo je tvoja soba.“
Pogledala sam po velikom otvorenom prostoru, sa zidovima bordo boje.
„Lepa je. Veća je nego što sam očekivala.“ Bio je prazan, osim lava lampe priključene u uglu.“ „Lepa lampa.“ „Da. Pat je ostavila iza sebe. Odgovara ti, mislim.“ „Nekako ogovara. Kao hot mess.“ Sela sam na krevet i poskakivala na dušeku. „Ovo je zaista puno prostora za grad.“
„Da. Imaš sreće. To je najveći prostor. Nijedan od nas nijehteo premesti sva sranja kada je Pat otišla“ „Nemam reči kojima bih ti rekla koliko samzahvalna.“ „Biće ljepo imati još jednog štrebera okolo.“ Moses i ja smo bili veoma slični, u stvari. Oboje smo nosili naočare, uživali u stripovima, tehnološkim gadžetima, i naučno-fantastičnim knjigama, između ostalog. Definitivno smo imali dosta sličnih interesovanja. On je bio jedan od retkih koje znao o mom slučaju
da
socijalne anksioznosti i OCD tendencija. To je doprinelo tome kako smo se upoznali. Moses je bio jedan od nesretnih posetilaca u prodavnici na dan kada je jedan od novih Apple telefon stigao. To je bio moj prvi put da se bavim
tom vrstom gužve, i imala sam mali nervni slom kada je moj jedini kolega pobegao. Mores je spasio dan, pretvarajući se da je zaposlenik i sredio gužvu dok sam bila u skladištu da smirim živce. Kada sam zatvarala to večer, nasumice mi je prišao; i samo mi je izbrbljao da je gej. Moses mi je priznao da se osetio sigurnim da mi kaže kada je shvatio da nije bilo šanse da ću biti osuđujuća posle sranja koje sam uradila. To je bio dan kad smo postali prisni prijatelji.
„Pa, kakav je Mack? Da li je to njegovo pravo ime?“ „Skraćeno je od Mackenzie. Ali svi ga zovu Mack.“ „Da li je fin?“ „Može zastrašujući.“ „Sjajno.biti Zašto to kažeš? Da li je seronja?“ „Može biti, zavisi od raspoloženja. Ponekad je kul. Ali uglavnomje dobar za gledanje. I on to zna“ „Misliš da je zgodan?“ „Da.“ On ispusti dah. „Jebeno neverovatan.“Sranje. Napraviću budalu od sebe. „Da li on zna da ceniš...takve stvari?“ upitala sam.
„Da li on zna da sam gej?“ Moses se smijao. „Ne znam. Ne pričamo o takvih sranjima, ali sam poprilično siguran da me je uhvatio da ga odmeravam jednom kad je izvadio svoj kurac da piša ispred mene. „To je sranje. Mislim...da te uhvatio da ga gledaš.“ Moses je namignuo. „Vredelo je, ipak.“ Gospode. „Da li je student? Čime se on bavi?“ „Njegov otac je političar u Virdžiniji. Mack studira političke nauke. Radi neku vrstu plaćene prakse u Državnoj kući. Imadevojku u D.C., ide tamo često, otprilike dva puta mesečno.“ „Vidim.“ „Nema ga mnogo ovde, što mi se sviđa. Čini mi se kao da živim sam.“ „Kako si završio da živiš sa njim?“ „Craigslist.(to je sajt za reklame, kuće itd.)“ „Naravno.“ Moses je zgrabio ključeve. „Moram da idem.“ Uhvatila me panika. „Gde ćeš? Ostavljaš me samu?“ „Ti živiš ovde, Francesca.“ „Znam, ali što ako Mack dođe doma?“ „Što ako Mack dođe doma?“ „Ne želim da ga upoznam kad sam sama. Što ako on pomisli da sam neki uljez? Da li uopšte zna da sam se uselila danas?“ „Da, rekao sam mu jutros. Bit ćeš u redu.“ Trljajući sljepoočnice, udahnula sam. „Isuse.“ „Francesca, nemoj da poludiš dok nisam tu.“ „Potrudiću se.“ Usprkos Mosesovim uveravanjima, krila sam se u svojoj sobi ostatak
večeri. Prema mojim saznanjima, Mack nije ni došao kod kuće ili barem nije se mučio da se predstavi. Bilo je pola noći. Morala sam da piškim ali nisam želela da napustim svoju sobu. Ustala sam iz kreveta i primorala sebe da krenem niz hodnik. Bez
naočara nisam videla mnogo. Hodnik je bio mračniji nego što sam očekivala. Nakon što sam pronašla svoj put do kupatila, sela sam na wc školju i ispustila dah olakšanja. Kada pokušavate da ne probudite nekoga svojim piškanjem, morate da istisnete pravom brzinom, tako da se ne čuje glasno kada udara u vodu. Otkrila sam da ako gurnem jače, mlaz mokraće će udariti mnogo jače nego kontra kada ide sporije a glasno. Jedini problem sa ovom metodom je rizik od nadutosti. Ja sam to saznala na
teži način, kad sam sasvim neočekivano pustila gas. Bilo je glasno. Zaledila sam se.
Još uvek je bilo mirno, a ja sam se molila da izbegnem metak, da niko nije čuo moj prdež. Obrisala sam se, odlučila da ne pustim vodu i preskočila pranje ruku. Nazad u hodniku, dok sam se probijala do svoje sobe držala sam se za zid i nameštaj usput. Zvuk da mi se neko približava me je iznenadio. Onda ono što se činilo kao muške kameno tvrde grudi, zakucale pravo u mene.
Izgubila sam ravnotežu i uhvatila se za nešto za stabilnost. „Jebeno! Sklanjaj ruke s mog kurca!“ Tada sam shvatila da nisam uhvatila njega i da sam ne namernodržala njegov goli kurac svojom rukom.
Povukla sam brzo ruku. „Oh Bože, tako mi je žao!“ rekla sam, podižući se. „Jesi li dobro?“ pitao je. „Dobro sam. Nisam povređena.“ „Ne, mislim, jesi li u glavi u redu? Da li se uvek hvataš ljude tako?“ „Ne! Ne, mračno je a ja sam praktično slepa bez svojih naočara. Ne vidim te.“ „To zvuči kao izgovor za hvatanje mog kurca meni. Tačna namera.“ Nisam mogla da razaznam njegovo lice. Mucala sam opet. „Ja sam...žao mi je.“
Prije nego što je odgovorio, potrčala sam u pravcu moje sobe, saplelase o nešto prije nego sam konačno ušla unutra i zalupila vrata.
Sljedećeg jutra, pitala sam se koliko mi dugo bih mogla ostati u svojoj sobi prije nego što budem primorana da napustim. Moses me je proverio prije nego je otišao na čas, ali sam se pretvarala da spavam. Verovatno nije znao što se prethodne noći desilo između Macka i mene.
Cjele noći sam se bacala i okretala po krevetu, nesposobna da izbacim iz glave.
Nisam ni upoznala svog cimera a već sam dotaknula njegov kurac. Nisam baš moja ruka je bila obmotana okolo kao da se držim za dragidotaknula, život! Sećam se kako sam ga osećala živopisno, debelog i vrućeg na mom dlanu. Osjetila sam penise i ranije. Nisam bašdevica. Spavala sam samo sa par momak, milovala nekoliko kurca u životu, ali iskreno nikad nisam osjetila ovakav jedan. Osjetilo se kao ruka zaboga.
O Bože. Pomisao da trebam da se suočim sa njim je nepodnošljiva. Moje srce je skakalo milju u minuti.
Sat je pokazivao devet i trideset. Propusti ću svoj čas, koji je bio za dve stanice trolejbusom do Commonwealth avenije. Stvarno moram da ustanem iz kreveta.
Nerado sam ustala iz kreveta, protrljala umorne oči i krenula u potragu za svojim naočarima sa ljubičastim okvirom. Obukla sam neku odećui krenula u kuhinju. Stan je bio potpuno
miran. Nisam imala pojma da li sam ga promašila. Da sam imala sreće možda je već otišao na posao ili na predavanja. Nakon što sam prožderala jogurt koji sam našla u frižideru, primetila sam da ima preostale kave pa sam odlučila da popijem. Dok sam ispala
kavu u šalicu, vrata kuhinje su se naglo otvorila. Uplašena, bokal mi je iskliznuo iz ruku i s treskom udario o pod. Staklo je bilo svuda.
„Sranje!“ „Bože, ti si hodajuća katastrofa!“ čula sam ga da priča iza mene. „Platiću za to.“ Rekla sam jednostavno bez okretanja da ga pogledam. „Uplašio si me, ruka mi malaksala.“ „Ne znam baš. Učinilo mi se da imaš prilično dobre ruke za držanje stvari sinoć“ rugao se. Oh. Ne. Samo me ubij. Ne mogu da verujem da je to rekao! Polako sam se okrenula da ga pogledam „Jesi li morao da—„ Izbegavala sam kada sam uhvatila pogledom prelepo lice iza glasa...i njegovo visoko,
mišićavo ali mršavo telo. Moje srce je počelo da kuca brže. Moses je rekao da Mack dobro izgleda, ali moje telo je postalo zaista napeto nakon saznanja da je on tako dobro izgledao.
Pročistila sam grlo. „Zar si morao da spominješ? Bila je slučajnost.“ Stojeći ispred mene bio je najverovatnije najatraktivniji momak kojem sam u blizini. U Francesca O’Hara životu, momci poput ovog ne postoje, osim na Abercrombi & Fitch šoping torbama. Njegova sjajna, kestenjasta kosa bila je u neredu od sna i malo
duža oko ušiju. Od njegovih lešnik očiju do brade, lice mu je bilo jednostavno predivno. Njegovi mišići su oblikovani, ali ne preterano veliki i glomazni. Bio je visok-veći od života. Bio je luđački perfektan- kao New York gradski bilbord perfektan- a ja sam bila sjebana.
Mack je intenzivno zurio u mene, verovatno
Njegov izraz je više zabavljan nego ljut. „To su neke smešne naočare što nosiš.“
shvatajući moje
divljenje.
„Rekla sam ti. Ja sam slepa kao slepi miš. Nisam imala naočare kad sam išla u kupatilo sinoć. Tako da nisam primetila... znaš...kad...“ Izgubila sam reči. „Kad si mi praktično drkala?“ Moj stomak je potonuo. „O moj Bože.“ Promrmljalasam. „Francesca, smiri se. Samo se šalim sa tobom.“ Spustio je pogled na slomljeno staklo a zatim pogleda u mene.
Nakon trenutka tišine, rekla sam, „Žao mi je. Ne radim ovo baš dobro.“ „Radiš što baš dobro?“ „Ljudi.“ To je bilo prvo što mi je palo na pamet. Iako je zvučalo čudno, bilo je tehnički tačno. Savio je glavu unazad i prasnuo u smeh. „Ne radiš sa ljudima? Da li si ti majmun ili tako nešto?“ Prešao je pogledom gore-dole po meni, i telom mi je prošla jeza.i„Ne nikakvo nove situacije novi primećujem ljudi.“ Pojasnila sam.krzno na tebi.“ „Ne idu mi dobro „Preseljenje ovde je dovoljno teško, a onda da ustaneš na pogrešnu nogu..“ „Dakle to si uradila prošle noći?“ „Nisam mislila na taj način.“ Gledajući u luster, šapnula sam sebi, „Ubij me sada.“ „Opet... ja sam se šalio! Isuse Hriste, izbijaju ti čudne mrlje na vratu i grudima.“ Zašto me gleda u grudi? „To je osip. Dobivam ga kad sam nervozna.“ „Možda bi trebala razmisliti o smirivanju, jebote. Stres nije dobar za tvoje zdravlje.“ Nije ni ludo zgodan, bez majice čovek čije su bokserice igrale žmurke iz pojasa pantalona.
Mack je čučnuo i počeo da skuplja razbijene komade stakla bokala. Gledala sam njegove trbušne mišiće kako se zatežu dok se pomera. Zatim zgrabio metlu i lopaticu ispod sudopere.
Samo sam stajala posmatrajući sve kao idiot. „Hvala za to. Nisi morao.“ „Pa jesam, ako nisam želeo da mi se kasnije komadići stakla zabiju u stopalo.“ „Znam. Ali mogla sam to i ja učiniti.“ Ignorirao me je i nastavio da čisti. Nije se zaustaviodok svaki komadić nije nestao.
Nakon što je vratio sve na svoje mesto, ustao je i rekao, „Hajdemo ispočetka, onaj koji ne uključuje tebe koja grabi moj kurac ili koja dobije napada.“ Pružio je ruku. „Mackenzie Morrison. Ali zovi me Mack.“ Prihvatila sam njegovu ruku. Još jedna jeza mi je prošla kičmom. Moj mozak se plaši interakcije sa njim, ali moje telo doživljava nepoželjno uzbuđenje od pukog dodira njegove čvrste ruke, koja me usput podsetila na još neštoO’Hara.“ čvrsto i toplo. Kičma mi se savija na pomisao prošle noći. „Francesca „Zašto nisi dobra sa ljudima, Francesca?“ „Uvek sam malo patila od socijalne anksioznosti.“ Podigao je obrve kao da me izaziva. „Malo?“ „Mnogo. To je nešto što je u mojoj prirodi.“ „Mi nismo rođeni uplašeni. Nešto mora da te je učinilo takvom.“ „Ništa što ne mogu odrediti.“ „Da li si jedinica?“ „Da.“ „To nije moglo pomoći. Braća i sestre bi te doveli u red, ne bi dozvolili da živiš sa tim sranjima. Kontrola i balans.“ „Da li ti imaš brata ili sestru?“ „Jedna sestra... Michaela.“ „Michaela i Mackenzie? Lepo zvuči.“ „Ili naporno, zavisi kako gledaš na to. Ja gledam na to sa ove druge strane. Moji roditelji su prilično prazni ljudi. Moj otac je Michaelodatle Michaela, a devojačko prezime moje majke je Mackenzie.“
„Aha. Šta Mackenzie znači?“ „O čemu pričaš?“ „Kakvo je značenje tvoga imena?“ „Rekao sam ti. To je prezime moje majke.“ „Ne. Svako ime ima značenje. Možeš pogledati to. Šta nađeš može biti prilično tačno.“ „Prilično sam siguran da je to sranje.“ Izvadio je telefon. „Ali hajdemo pogledati za tvoje ime.“ „Mističnost.“ Rekla sam. „Za Francseca.“ Potvrdio je. „Aha. Piše mističnost ovde. Ali takođe kaže i ovo ekscentrični i usamljeni.“ Nasmejao se. „Sranje. To je prilično smešno. Jedva te znam ali čini mi se da ti ovo odgovara.“ Vraćajući pogled na ekran, dodao je, „To je takođe maštovito i filozofski.“ „Da. Mislim da je to u redu. Pogledaj za sebe.“ Nakon što je otkucao njegovo ime, zaškiljio je zbunjeno. „Mackenzie znači lepuškast. Koji kurac to znači?“ Osetila sam kako mi temperatura lica raste. „To znači...“ „Šta?“ „Prijatan za gledanje. Ali to je obično povezano sa ženom.“ Cereći se pitao me, „Ja sam lepuškast?“ Mora da je primetio da mi lice postaje sve više i više crveno. „Isuse. Ne moraš odgovoriti na to.“ Obrisala sam znoj sa čela. „Šta još piše?“ „Kaže da je drugo značenje ’’sin poštenog čoveka’’. Bio sam zvan sin nečega drugog, ali nikada ovo.“ Spustio je telefon dole. „Dakle gospođice Solitary, da li si ikada živela sa cimerima ranije?“ „Ne. Ovo mi je prvi put. Živela sam sama u stanu u Beacon ulici u Bruklinu, blizu Cooligde Corner. To je bilo u podrumu kuće nekog tipa.“ Napravio je grimasu. „Zvuči jezivo.“ „Bilo je malo jezivo, ali niko me nije uznemiravao.“ „Šta se desilo? Kako si završila ovde?“
„Mesto je oduzeto, a oni su morali da me izbace. Moses je rekao da ste izgubili cimera. I tako je došlo do ovoga. Nije baš moj prvi izbor imam cimere, više volim da živim sama.“ „Ma nemoj.“ Rekao je sarkastično. „Da nisi alergična na druge ljude ili tako nešto?“ „Pretpostavljam.“ Seo je na jednu od kuhinjskih stolica i prekrstio nogu preko noge. „Pa, ja sam alergičan na sranja. Ne postoji alergija kao što ti misliš da imaš. Ti si samo stidljiva, možda malo i nesigurna. Jednostavno jetako. Postoji samo jedan lek za to sranje, a to je da kažeš ’jebeš sve’ i da prestaneš da brineš šta drugi ljudi misle. Jebe ti se za to. Jebi sve dok nemaš šta da jebeš.“ Zaustavio se, podigao kažiprst i nasmejao. „Taj poslednji deo nije zvučao dobro.“ „Razumem na šta si mislio. Samo što je to lakše reći nego učiniti.“ „Pa, znaš da ne možemo da živimo zajedno ako dobiješ osip svaki put kad sam tu.“ „Navići ću se na tebe. Znam da misliš da sam čudak.“ „Ko je to rekao?“ „Očigledno je da to misliš.“ „Spreman sam da se kladim sa tobom da nemaš pojma o čemu razmišljam trenutno. Želiš li da ti kažem?“ „Šta?“ „Osvežavajuće je da upoznam nekoga ko nije pun sebe. Ja sam po ceo dan okružen ljudima koje nije briga šta drugi misle o njima. Ja sam jedan od njih također. Sa druge strane... nismo ništa bolji od njih. Ali ti se nerviraš mnogo više na dnevnoj bazi.“ „U pravu si. Dala bih sve da me bude briga šta ljudi misle.“ Zaškilji u mene kao da mi proučava lice. „Napravićemo dogovor Frankie.“ Kako me je upravo nazvao?
„Frankie?“ „Da. Ne izgledaš uopšte kao Francesca, izgledaš mi kao Frankie.“
„Šta si hteo da kažeš?“ „Napravićemo dogovor. Ja sam seronja, zar ne?“ „Okeeeej...“ „Ti si uplašena mačkica-pičkica.“ „Ja samprotrljati pičkica...“moj šupak o tebe a ti ćeš nešto svojih pičkica o mene.“ „Ja ću Moje oči se raširiše. „Ti ćeš trljati svoj šupak o mene?“ „Ne doslovno. Imala si dovoljno mojih privatnih delova da traje godinu.“ Nasmejala sam se, gušeći se smehom. „Oh sranje. Je li to osmeh?“ pitao je. „Možda.“ „Dobro. Da pojasnim. Ono na šta mislim je... ako te uhvatim da se ponašaš nervozno, prozvaću te i podsetiti ću te da je to nepotrebno. Ako se ja ponašam kao seronja-kao na primer noćas kad si se uhvatila za moj kurac kao za noćni štap a ja vika o na tebe- prozovi me. Možeš li da uradiš to?“ „Mislim da mogu.“ „U redu. A u međuvremenu, pokušaćemo da preživimo bez da dodirujemo jedno drugom genitalije, oštećujemo pokućstva ili dobiti osip.“ „Ne mogu si pomoći sa ovim poslednjim. To je prirodna reakcija kad sam nervozna.“ „Ali možeš naučiti nerve da kuliraju.“ „U redu. Pokušaću to.“ Zahihotao se. „Ne verujem ti.“ „Ne možeš samo izbrisati preko noći kakva sam godinama.“ „To je tačno pretpostavljam.“ Pogledao je u moje oči i iznenada mi je opet postalo neprijatno. „Zašto naočare?“ „Rekla sam ti, ja sam skoro slepa.“ „Da, ali zašto ne odeš na lasersku operaciju?“
„Razmišljala sam o tome, ali se plašim da ne zeznu nešto i da ostanem slepa.“ „Zar ti već nisi praktično slepa? Ja bih rekao da je tovredno rizika. Ne da ima nečeg lošeg u vezi sa tvojim naočarama, već imam utisak da voliš da se kriješ iza njih. Jesam li u pravu?“ Iako nikada ranije nisam razmišljala o tome, bilo je istine u tome. Uvek sam imala osećaj udobnosti kada nosim naočare. Ako su oči ogledalo duše, naočare su bile mini-štit.“ Pogledala sam na sat. „Sranje!“ „Što je?“ „Propustila sam čas u deset i trideset. Dok stignem tamo već će biti pola gotovo.“ „Preskoči čas onda. Ja to radim sve vreme.“ edila dok sam „Nemam izbora sada.“ nešto Uzdahnula Minuta šutnjemijejeusl pokušavala da saznam više sam. o njemu. „Moses rekao da su ti političke nauke glavni predmet?“ „Da. Fakultet političkih nauka. To je jedino što je moj otac mogao da nađe.“ „Zašto?“ „Moj otac je Michael Morrison, senator iz Virdžinije. Godinama me je zamarao da krenem njegovim stopama.“ „Da li to planiraš?“ „Među nama? On misli da planiram, ali istina je da jebeno ne znam što radim. Osećao sam da moram da odem iz kuće, zato sam uzeo ovu priliku koju mi je ponudio i pridružio se Boston koledž programu.“ Povukao je stolicu i pokazao i meni da sednem. „Koja je oblast tebi glavna?“ „Osnovno obrazovanje.“ Podigao je obrvu. „Obrazovanje?“ „Da. Zašto kažeš to tako?“ „Ti si alergična na ljude, i studiraš da budeš okružena gomilom slinave dece po cijeli dan?“
„Zapravo deca me ne plaše.“ „Stvarno? Oni čak i mene užasno plaše.“ „Da. Zaista ne znam zašto mi oni ne smetaju. Smatram da nisi osuđujući. Oni nisu zaraženi lažnim idealima i očekivanjima još.“ „To je validan razlog pretpostavljam.“ Pogledala sam na sat, a zatim ponovo u njega. „Ne moraš da budeš negde?“ „Pokušavaš da se otkačiš od mene i ponovo se vratiš u svoj pustinjak?“ Namignuo mi je, a ja sam kunem se to osjetila do svog međunožja. „Samo pitam.“ „Moram da krenem na predavanja uskoro, tako da ću biti van tvog domašaja. Ima li još pitanja koja si želela da me pitaš?“ „Zašto si šetao gol u sred noći uopšte? Mogli smo ono izbeći da si na sebi imao neku odeću.“ „Ja sam alergičan na odeću kao što si ti na ljude.“ „Sumnjam u to.“ „Zapravo, bolje spavam kad sam gol. Mogla bi da probaš to nekad. Samo obuci nešto na sebe kad ustaneš, u suprotnom ti ćorava guzica može završiti na ulici.“ Pogledao me je u grudi. „Usput imaš misterioznu belu supstancu na košulji, koja slučajno izgleda kao sperma.“Sjajno. Pogledala sam dole. Očiglednom sam na brzinu pojela jogurt i prosula sam se malo. „To je jogurt.“ On nasmejao malo. „Znam.
Samo pokušavam da te zacrvenim malo, pošto činiš da bude lako. Samo... izgleda krasno.“ On frknu.
Oboje smo se sada smijali.
Koliko god me je činio nervoznom, velikideo mene se zagrijavao za ovog momka. Kontradiktorno je bilo osećati se lagodno i nervozno u isto vreme. Pretpostavljam da je ideja o njemu bila mnogo više zastrašujuć a nego što je on bio. Ustala sam i otvorila frižider, unutra je bila kutija puna jaja. „Čija su ovo jaja?“
„Pripadaju Mosesu. Ništa unutra nije moje. Nikada ne jedemovde.“ „Zašto ne?“ „Kao prvo, ne kuham.“ „Uvek je tvoja mama sve radila za tebe?“ „To je šala i pol. Ne. Moji roditelji su oduvek bili prezauzeti za porodične večere. Mislim da moja majka nikada ništa nije skuhala. Ali ipak, imao sam prilično dobre dadilje.“ „To je sranje.“ „Ne želim da zvučim nezahvalno.“ Rekao je. „Barem si imao oba roditelja.“ Mack nakrivi glavu na jednu stranu. „Ti nisi?“ „Ne?“ „Neko od njih je mrtav?“ Zaista ne želim da pričam o tome. „Ne...ovaj... ne znam. Moguće je. Nikada nisam upoznala oca. Napustio je moju majku kad je ona ostala trudna sa mnom. Bili su tinejdžeri.“ Izraz mu se smračio. „Oh, žao mi je. To je sranje.“ „Pa, ne može ti nedostajati nešto što nikad nisi imao, zar ne? Ne znam kako je to imati oca.“ „To je istina, pretpostavljam.“ Tišina je ispunila prostoriju, a Mack je nastavio da me gleda. Nikada nije sklonio pogled.
Napokon sam progovorila. „Da li bio jeo jaja ako bih ih spremila?“ „Prokleto da. Umirem od gladi.“ „Misliš da bi nam Moses zamerio?“ „Samo napred. Ako se naljuti, pustiću ga da mi pipne trbušnjake.“ „Znači... ti znaš da je on...“ „Gej. Da. Shvatio sam to vrlo brzo. Bilo je nešto u načinu na koji me je gledao dok sam pišao pred njim. Jebene zenice su mu se raširile, nije prestajao da bulji u moj kurac.“
Nisam mogla a da se ne nasmejem.
„Oh Bože,“ „Ne marim za to. On je dobar čovek.“ „Jeste.“ Činjenica je da nisam više gubila razum kada pričam sa Mackom. Sa njim je prilično lako razgovarati. „Kako želiš jaja?“ „Više tvrda.“ Imao je zloban smešak na licu kad je to rekao. „Da li tamo ima neke seksualne šale malo?“ „Pusti me da razmislim.“ Počešao je bradu. „Više tvrda...nešto kao tvoja ruka sinoć.“ „Odvratan si.“ „Sama si pitala“ Uzdahnula sam. „E pa ja volim svoja mekana. Prvo ću napraviti tvoja. Tvrdo kuhana za tvrdu guzicu.“ „Lagana. Nazvao bih te lakom, ali ne mislim da si. Mora da ti svide ljudi da bi ih pustila blizu sebe.“ Namignuo je.
Kada sam videla da gleda telefon sa podsmehom,
pitala sam, „Što radiš
to?“ „Gledam značenje imena Frankie.“ „I što kaže?“ Mack je pokušao da uguši osmeh kad je rekao: „Ona koja pušta vetar u noći.“ Vukao me je za nos. Čuo me je kad sam pustila gas!Htela sam umrem. „Čuo si to?“ „Da. To je ono što me je i probudilo.“ Iskezio se. „Nema veze. Svi mi to radimo. Možda ne tako snažno kao ti.“ On spusti pogled na telefon. „Hm.“ „Što?“ „Iskrenost. Kaže da Frankie znači iskrenost.“ „Što to činiš?“ „To je zapravo čudno.“ „Kako to?“
„Mislim da ako bih trebao da koristim jednu reč da te opišem po prvom utisku, bila bi ta. Ti si malo drugačija ali si malo viša od svega. Nisi ni pokušavala da se pretvaraš da nisi ti ta koja je ispustilavetar. Mogla si da okriviš Mosesa ili da porekneš. Ali nije ti to u prirodi. Što vidiš to i dobiješ. Ti si mnogo stvari, ali na kraju, iskrena si u vezi svega. Vidiš....Znao sam ti ime Frankie leži.“ Mack je završio sa proždiranjem jaja. To je bilo prvo od nekoliko jutarnjih predavanja koje bih „slučajno“ preskočila kako bih doručkovala sa njim.
I nikada me više nije nazvao mojim pravim imenom.
Poglavlje 5 Mack Kasnila je. Ili je to ili sam ispaljen.
Na drugoj šalici kave, kofein je počeo da mi izaziva nervozu. Nisam bilo toliko nervozan koliko uzbuđen i odlučan. Kada je Frankie konačno ušetala u Gourmet Bena kafić, moje srce je zakucalo brže dok sam ustajao da je pozdravim. al samo a potom sela stolicu Skinula trenutakje da šje gledam doknasam sedaopreko dolje. puta
mene. Uzeo sam
Jebi ga. Izgledala je prelepo.
Hladnoća napolju je
naterala pramenove njenu ukosnicama zakačenu crvenu kosu da se podigne. Njen mali nos je bio crven tak ođer. Bila je
tako slatka, i dalje je Frankie u svakom pogledu i usprkos svemu što se desilo. Bol je rasla u mojim grudima jer je bilo toliko toga što sam želeo da joj kažem. „Izvini što kasnim. Morala sam da pričam sa direktorom posle škole.“ „U redu je. Ja sam upravo meditirao.“ Razmišljao. Isto sranje. „Što mogu da ti donesem?“ pitao sam. „Oh, samo ću kavu. Otići ću da naručim.“ Podigao sam svoj dlan. „Insistiram. Ostani ovde. Odmori se, imala si dug dan. I dalje voliš lešnik sa ekstra kremom?“ „Da.“ Njen osmeh je bio neodlučan. „Iznenađena sam što se sećaš.“ Sećam se ja mnogih stvari, koje bi tiverovatno želela da sam zaboravio. „Vraćam se odmah.“ okrenuo bih se da dlanove. je pogledam. Bila Čekajući u redu,leđima s vremena vremekako nervozno trlja mi je okrenuta ali samnavideo
Mrzio sam što joj je neprijatno, i mrzio sam ideju da je možda sve ovo plaši. Kad sam se vratio za naš stol sa kavom, uzela je ali gledala je u isparavanje kave. Nisam više mogao da izdržim. „Pogledaj me Frankie.“ Njen glas je bio tanak. „O čemu hoćeš da razgovaramo Mack?“ „Moram da ti objasnim zašto sam ovde... na tvom terenu.“ „Ovde si zbog Jonah. Misliš da bih ja bila dobro rešenje za njega. Već si mi to rekao.“ „Ne Frankie. Nije samo to.“ „Što je onda?“ Ispustio sam spori izdah i bodrio sebe da ne budem pičkica. „Nikada nisam prestao da mislim o tebi. Sve ove godine bile su mi kao mutne. Gledam te kako sediš ispred mene i osećam iste stvari koje sam osećao kad smo bili zajedno.“ „Mi nikada nismo bili zajedno.“ Čuvši da je rekla to slomilo me je malo, nije bilo načina da negira ono što smo mi imali.
„Đavola nismo bili zajedno. Nikada se nismo jebali možda, ali bili smo povezani na svaki drugi način na koji dvoje ljudi mogu biti. Ne možeš to da osporiš. Povredio sam te. Znam to. Ali duboko u sebi, znam da razum
eš učinilo zašto sam to uradio.“ „To nije da manje boli kada si me ostavio.“ „Bože, misliš da ne znam to?“ povisio sam glas malo više i potrudio se da spustim ton kad sam je pitao, „Taj momak sa kojimsi... kako se zove?“ „Victor.“ „Brine se dobro o tebi?“ „Da.“ „Da li ga voliš?“ „Da.“
„Voliš ga ili je to samo osećaj sigurnosti koji imaš sa njim, jer je stariji od tebe i skoro kao...“ „Ne govori to.“ „Pa, moram da ti kažem. Imaš tata-kompleks, Frankie. Živiš sa muškarcem dovoljno starim da može otac da ti bude, jer imaš problem napuštanja.“ „Ne sećam se da me je otac napustio.“ Podigla je glas. „Ali se međutim sećam dana kad si me ti napustio, veoma jasno.“ Njene reči se osetile kao nož u mom grlu. Bila je u pravu. Po prvi put od kad sam je sreo ponovo, uspela je da me ušutka. Također sam po prvi put shvatio koliko ju je moj odlazak povredio. Mora da je predosetila o čemu sam razmišljao jer je rekla, „Izvini Mack. To nije bilo fer. Nisam treba la da ti kažem nešto takvo. Ovo mi je zaista
teško.“ „Znam da jeste. Zato i pokušavam da pričam sa tobom. Ne želim da stvari između nas budu čudne. Nedostaješ mi. Nije bilo dana koji je prošao da se ne zapitam što radiš, o čemu razmišljaš, da li me mrziš zbog odlaska. Kad većina ljudi kažu ovakve stvari, to jepreterivanje. U mom slučaju, nije. Svakog jebenog dana, Frankie.“ „Mislila sam da nikada nećemo videti jedno drugo. Biti opet ovde je okrenulo moj svet naglavačke.“ Čuvši bol u njenom glasu me nateralo duboko da udahnem prije nego što pokušam joj objasnim sve. u Bostonu... znajući da ću se približiti tebi „Kada je da Torrie dobila posao ponovo- da upoznaš mog sina, činilo mi se kao poklon. Sve se složilo na svoje mesto. Kao da se kisik vratio u moje telo prvi put poslije mnogo godina. Ovo je bila prilika koju nisam mogao da ispustim. Znam da je to
što sam ga ubacio kod tebe u razred bilo ekstremno.“ „Misliš?“ sarkastično je rekla. „Želim da te upoznam ponovo, Frankie. Želim da te on upozna. Kunem es bogom, nisam želeo da okrenem tvoj svet naglavačke. Ako si sretna,
kunem ti se životom mog sinom, to i mene čini sretnim. Samo ne želim da provedeš još jedan dan mrzeći me jer sam te napustio.“ „Ne mrzim te Mack. Možda sam bila ljuta dugo vremena, ali et nikad nisam mrzila.“ Bilo je takvo olakšanje čuti to, jer sam se često pitao. Pružio sam se preko stola i uhvatio je za ruku. Ne zanima me da li je to bio hrabar potez. Morao sam da je dotaknem. Onda sam joj premestio ruku do mog srca. „Osećaš to?“ Pitao sam. „Oseti kako sada kuca za tebe. Svaki put kad sam dozvolio sebi da mislim o tebi, kuca ovako. I ne
znam kako da zaustavim to.“ Držala je svoju ruku skoro cijelu minutu. Moje srce je nastavilo da kuca još brže na njenom dlanu što ga je duže držala na meni. „Što bih ja trebala da uradim sa ovim?“ šapnula je. Postojao je samo jedan odgovor. „Samo veruj što ti govori.“ Ostala je tiha i na kraju je povukla svoju ruku. Znao sam da imam uticaja na nju. Znao sam da još uvek oseća nešto prema meni, ali sam također znao da je neću moći uveriti samo rečima da mi da još jednu šansu. Mora biti urađeno kroz dela. I ja ću uzeti vremena. Ali ništa nije zagarantirano.
„Nisam došao da ti zamrsim život, ali pitala si me zašto samovde. Ovo je iskren odgovor: došao sam za tebe, Frankie. Došao sam da dovršim što sam počeodaprije nekoliko to. godina. Akosetidaiskreno volišdalje. njega, ti obećavam ću prihvatiti Trudiću nastavim Ali onda dok me ne pogledaš u oči i kažeš mi da nema šanse, nadaću se.“ „Ne znam što da kažem.“ „Ne moraš ništa da kažeš. Samo popij kavu sa mnom. Pričaj sa mnom. Budi moj prijatelj ponovo, čak i ako ništa drugo. Uzet ćemo samo ovaj jedan trenutak u vremenu.“ Uzimajući dubok udah, klimnula je glavom. „Dobro.“ Osjetilo se kao da se nešto teško podiglo sa mene kada je pristala.
Usprkos napetom početku našeg susreta, ostatak vremena koji smo proveli na kavi je bilo prilično bez stresa. Frankie me je obavestila o Jonahovom napretku u razredu, a ja sam njom pričao o mom poslu. Čak smo uspeli i da se nasmejemo malo. Isplanirali smo da odem opet i
volontiram u razredu uskoro, pošto je prošli put bio pun pogodak. Kava sastanak kojije jeotišla počeo kaosomodnoseći se završio priličnojoš mirno. Naposletku kodemocionalnim kuće svom dečku, sa sobom veći komad mog srca ovog puta.
U nedelju odvezao sam Jonaha njegovoj majci nakon vikenda provedenog
sa mnom. Kao i obično, bio je prilično tih tokom boravka sa mnom, želeći uglavnom da ostane kod kuće i igra se novim aplikacijama koje sam stavio na njegov tablet. Naterao sam ga da izađe
napolje da jede i čita sa mnom uvečer, ali činilo se da nikada nije bio skroz sretan bilo čime. Nije želeoprijatelje, i to je učinilo još težim da okupira njegovo vreme. Davao sam mu sve više i više sebe da bih nadoknadio vreme što nisam sa njim svaki dan. Između mog iseljenja iz kuće i onda iseljenja iz države, bilo je mnogo za njega. Bez obzira koliko sam samouveren bio, kada se radi o mom sinu, često sam se osećao nemoćnim, kao da nisam znao ništa i ništa nisam radio kako valja. Vozili smo se niz Route Nine kad sam primetio zadnjem sedištu dok je zurio kroz prozor.
da je prilično sumoran na
„Jonah, jel’ sve u redu? Zar nisi sretan što ćešvideti mamu?“ Kao i uvek, kad bih ga pitao o njegovim osećanjima, samo
je slegnuo
ramenima.
Gledajući ga kroz retrovizor, rekao sam, „Pa ja znam nedostajao. Uvek joj nedostaješ.“
da si joj
U grudima sam osećao teskobu tokom ostatka vožnje. Moj sin je bio mnogo osetljivije dijete nego što sam ja bio. Iako moji roditelji nisu imali najbolji brak i bili retko kad sa mojom sestrom i sa mnom,
jednostavno sam nekako to prihvatio. Jonah je znao bolje, i više od toga, zasluživao je bolje. Želeo sam da mu dam bolje detinjstvo nego što je imao. U posljednje vreme izgledalo
je kao da sam užasno neuspešan u tome, iako sam pokušavao sve da ga usrećim. Kad smo skrenuli ka Torreinoj kući od cigle, primetio sam i drugi auto parkiran na njenom prilazu.
Nakon što je otvorila vrata, osetio sam miris vina u njenom dahu. „Nisi trebao da se vratiš još pola sata.“ „Pa Jonah je zaboravio svoj Kindle punjačovde. Pitao me je da li bi mogli ranije da se vratimo. Da li je to problem?“ „Naravno da nije. Zašto bi to bio problem?“ Dok je Jonah trčao uz stepenice u svoju sobu, pogled mi je pao na visokog tipa sa bradom. Stajao je u uglu i držao pivo. „Ko je to?“ pitao sam dok sam ga nastavio gledati. Prišao mi je, nudeći mi ruku koju nisam prihvatio. „Ja sam Gerard Lockhart. Drago mi je što sam te upoznao.“ „Gerard i ja radimo zajedno.“ „Vidim.“ Okrenuo sam glavu nazad ka vratima. „Možemo li da razgovaramo napolju na minut?“ Išla je za mnom napolje, i pitala „Što je bilo?“ „Što radiš dovodeći nepoznatog muškarca blizu mog sina?“ „Nemaš prava da određuješ koga ću pozvati u moju kuću.“ „On nije emocionalno spreman za druge muškarce oko sebe. Još uvek prelazi preko toga da ja ne živim sa njim.“ „Ko je kriv za to? Jednog dana kad me bude pitao zašto nismo zajedno, reći ću mu istinu, da si mi ti priznao da me ne voliš, da me nikad nisi voleo. Nemoj me kriviti za sve ovo. Nemoj me kriviti što pokušavam da nađem nekog da mi pruži ono što ti nikada nisi. Tvoja je krivica što smo
na ovom mestu, i moraš da prihvatiš to. Ti si onaj Jebote. Da budem iskren, bila je istina. Ne želeći da
koji je napustio.“ moj sin čuje bilo što, jednostavno sam spustio sam glas. „U budućnosti, zaista moraš da pričaš o ovim stvarima sa mnom prvo.“ „Kako god Mack,“ rekla je Torrie prije nego je zatvorila vrata. Kad sam se vratio nazad u auto bio sam previše iscrpljen da pokrenem motor. Oslonio sam glavu na sedište i zatvorio oči da prikupim energiju da se odvezem dalje.
Kad sam stigao kući, ostao sam još malo u svom automobilu buljeći u telefon. Prelazio sam prstom preko Frankienog imena. Želeo sam tako jako da joj pišem, ali sam odustao. U mom trenutnom raspoloženju možda bih joj rekao nešto pa zažalio, kao što sam onda u kafiću poželio da joj poližem liniju od grudi do vrata pa do donje usne pre nego bih jako zasisao. Završili smo taj sastanak mirno, i morao sam nastavim sve polako.
Gospođa Migilicutty je otvorila prozor i uhvatila me dok sam ulazio u kuću. „Večer Mack.“ „Veče gospođo M.“ „Izgledaš kao govno.“ Počeo sam da se smijem. „Pa, hvala vam. Recite mi kako se osećate.“ „Znaš što je sjajno u tome što me imaš za komšiku?“ „Što?“ „Radim i kao barmen.“ „Tako? Sviđa mi se ta ideja. Možemo to nazvati Migilicutty pab.“ „Kako bi bilo da ti naspem malo tog ruma što sam ti obećala? Pravim zloban rum i koka kolu.“ Bože, mogao bih da popijem večeras. Bacio sam ključeve u zrak i uhvatio ih. „Poslužite me!“ Kad sam ušao, ona je već pripremila piće na stolu. Koka kola sepenila kada je sipala preko likera. Skliznula je čašu do mene. „Hvala vam.“
„Je l’ se šališ? Ja posredno živim kroz tebe, Mack.“ Prekrstilaje ruke i nagnula se. „Što nije u redu?“ „Što jeste bi bilo prikladnije pitanje.“ „Pričaj.“ „Hajde da vidimo. Odakle početi? Ljut sam na moju bivšu jer je dovela novog čoveka u život mog sina, bez da je mene pitala. Govoreći o svom sinu, prilično sam siguran da me mrzi i krivi za svoju nesrećnost. Bog zna kakvim ga lažima majka truje protiv mene.“ „Svako ko te vidi sa tim dečkom nikada neće posumnjati kakav si otac. Činjenica da nisi sa njegovom majkom ništa ne menja. Što se tiče novog muškarca, budi sretan što će joj neko pružati ljubav tako da ti ne moraš više.“ „Pretpostavljam da je to jedan od načina gledanja na to.“ „Kad smo toga, nisi imao sastanak Frankie?“ „Teško dakod je to bio zar sastanak, ali da. Počelosajegospođicom malo klimavo, ali es završilo dobro. Samo smo razgovarali.“ „Nikada mi nisi ispričao kako ste se upoznali. Znam samo da ste bili cimeri.“ „Zaista želite da čujete?“ „Jebeno, da.“ Nisam si mogao da se ne trznem malo svaki put kada kaže nešto što ne očekujem da izađe iz njenih usta. Ona je izgledala zbunjeno. „Što je toliko smešno?“ „Ništa.“ „Pa, ispričaj mi priču!“ „Dobro... pa stvar sa Frankie nije krenula romantično niti bilo što tako. Bila je-u nedostatku reči- čudna, čak malo i štreberka. Barem je to bio moj utisak o njoj kad se uselila. Ali bilo je nešto zaista posebno u vezi nje u isto vreme. Mislim da mi se dopala činjenica što nije bila egoistična i zastrašena kao većina ljudi sa kojima sam se tada družio.“ „Kladim se da mnogo ljudi misli da ti izgledaš zastrašujuće, Mack.“ „Možda.“
Nacerio sam se. „Kako god, bio sam okružen ljudima cijeli svoj život sa kojima sam se osećao kao da moram da se takmičim. Odrastao sam da pronalazim vrednost u praznim i nebitnim stvarima. Frankie, sa druge strane, nikada me nije učinila da se osetim drugačije nego prijatno u svojoj koži. Nikada nisam osetio da me osuđivala. Ona je imala užasnu socijalnu anksioznost. Govorio sam joj je da je ne bi jebeno trebalo biti briga što ljudi misle o njoj. Međutim, to je bilo malo licemerno jer duboko u sebi, definitivno sam se i sam mučio po malo sa tim, posebno kada je reč o mom ocu. U svakom slučaju, ti meseci dok sam je upoznavao kao prijatelja bili su kao dašak svežegzraka za koji nisam ni znao da mi je bio potreban. Frankie je bila slatka i brižna. Kuhala je za mene-nikada u životu niko nije kuhao za mene, osim ako nije bio plaćen
za to. Ali više od svega, biti u njenoj blizini...osjetilo sam se dobro.“ „Činila te sretnom. Nije uvek lako razumeti zašto se to dešava nekim ljudima. Svemir ili tako nešto.“ „Tako je. Nije ni uvek logično. To je bilo definitivno neočekivano sa njom.“ „Pa, što je bio problem?“ „Ja sam bio sa Torrie kad sam sreo Frankie.“ Gđa, Migillicutty je udarila o stol. „Aha. Vidiš, sada ova priča postaje jebeno dobra.“ Nasmejao sam se. „Frankie je bila kao jedan od momaka u početku. Ali kasnije, primetio sam da sam sve manje i manje izlazio. Bio bih na poslu
ili na predavanjima i mislio o tome kako ne mogu da dočekam da odem kod kuće. Setim se nečeg smešnog i moram da prestanem sve što radim da joj pošaljem poruku. Ili najgori deo, otputovao bih kod Torrie u D.C. i brojao bih minute do svog leta u nedelju noću do Bostona. Ali i pored svega toga, dugo sam to poricao. Nikada nisam imao osećanja prema nekome da nisu počela kao čista fizička privlačnost. Sa Frankie, bilo je obrnuto. Bio sam privučen njenom pameću, njenim srcem, samo da budem sa njom, tome kako me je činila da se osećam. Onda, posle nekog vremena, počeo sam da je gledam drugačije. Nisam ni siguran kada se to promenilo,
ali moje divljenje za nju se definitivno proširilo i na fizičko.
Primećivao sam način na koji grize usnu, a ja sam nalazio sebe želeći da ja mogu biti taj koji je grize. Izbrojao bih joj pegice na nosu i želeo da mogu da pratim liniju preko njih svojim jezikom.Primećivao sam kad joj bradavice štrče kroz majicu...“ Dohvatila je maramicu i hladila se njome. „Ovo je bolje od mog online kanala pornografije.“ Zapanjen nasmejao sam se „Ooooookeeeeej.“ „Nastavi.“ „U svakom slučaju, fizičkoj privlačnosti je trebalo dugo vremena da se razvije, ali kada jeste, bila je toliko jaka da skoro nisam mogao da podnesem to. I uopšteno, znao sam da sam bio u nevolji jer sam bio do
koljena u vezi sa Torrie godinama.“ „Koliko mlad si bio kada si počeo da izlaziš sa Torrie?“ „Torrie suradnika Hightower. Radila jejeu kćerka odnosimanajbližeg je bio sa javnošću za mogmoga oca oca, duže Burton vreme. To razlog zašto je ostala u D.C. kad sam se ja preselio u Boston zbog fakulteta. Samo što je počela da radi za tatu u to vreme. Od malih nogu, roditelji su me gurali da se zabavljam sa njom. Torrie je veoma vođena. Uvek me je pratila od vremena kad smo bili u srednjoj školi. Moj otac je sve bio isplanirao. Krenuo bih njegovim stopama u karijeri i oženio Torrie. Izgledalo je kao gotova stvar. Nemojte me pogrešnorazumeti... ona je bila lepa i pametna-što mnogi kažu cijeli paket. Privlačila me je dugo i konačno sam se prepustio i počeo da se zabavljam sa njom posle igranja fudbala u srednjoj školi. Stvarno sam mislio daje možda mogu zavoleti jednog dana, da bi se stvari sredile.“ „To se nije dogodilo.“ „Ne, nikada zapravo nije.“ Sipala mi je još jedno piće i rekla, „Onda je došla Frankie.“ „Aha. Nisam to video uopšte. Pretpostavljam da ne razumeš kakav je osećaj kada se istinski povežemo sa nekim dok se to ne dogodi. Misliš da ono što si doživeo do određene tačke sve što postoji. A onda, neko dođe i poljulja ti cijeli svet,
i shvatiš da nisi znao sranje o sranju.
Poglavlje 6 Mack PROŠLOST
Bio je moj nedeljni ritual
uvečer. Avion D.C. za Boston će sleteti u osam. Onda, uskočio bih u voz i vratio se u stan do devet, baš na vreme da uhvatim Frankie kako pere veš u podrumu naše zgrade. Uvek se plašila da ostavi svoje stvari, tako da bi se naslonila na mašinu i ala dok se ja neizbežno ne bih pridružio da joj pravim društvo. Uvek čit bih doneo svoj veš dolje i ubacio u drugu mašinu ako je prazna. Ostajali bi tamo do kasno u noć dok ne završimo pranje i sklapanje sve naše odeće. Zvučalo je blesavo, ali ritual za veš je bila jedina stvar kojoj bih se najviše radovao posle napornog vikenda. Nešto s mirisom praška, umirujućeg zvuka mašina, sa blagim osvetljenjem u prostoriji- i najviše sa Frankieno društvo me je smirivalo, nakon stresa u D.C.Deo mene je bio zabrinut za nju biti dole u tom mračnom podrumu bez mene.
„Ćao“, rekao sam stojeći na vratima. Frankie, koja se duboko zanela u čitanje, spustila je knjigu dole i nasmešila se. „Ćao.“ „Da li su nakaze dolazile da te uznemiravaju?“ „Ne dok se ti nisi pojavio Morison.“ Namignu mi. „Ti si histerična“ bacio sam jednu od mojih majica na nju i gledao je kako je miriše. „Da li ti to mirišeš moju majicu? Vežbao sam u njoj.“ „To je morbidna radoznalost.“
„Voliš da mirišeš stvari koje možda ne emituju prijatan miris? Kao ona stara Saturday Night Live lik koja je volela da miriše sopstvene pazuhe. Kako se zvala?“ Frankie se osmehnula. „Mary Katherine Gallagher.“ „Aha, počet ću da te zovem Mary Katherine.“ Ona se kikotala. „Ozbiljno, nikada to nisi uradio? To je kao... znašnešto možda miriše loše, ali ti ga ipak pomirišeš? Dobivam nekako bolesno zadovoljstvo od toga.“ Kladim se da si mala nakaza u krevetu. Nisam mogao da prestanem da mislim na nju u posljednje vreme.
„Oh da,“ rekao sam. „Uradio sam to jednom tvom prljavom donjem vešu. Prvi i posljednji put da sam ih pomirisao. Naučio sam lekciju na najteži način.“ „Lažeš.“ Bacio samdefinitivno drugu majicu na nju. „Lažem.“ Iako sam maštao o tome, kao i o svemu ostalom u vezi nje. Ona pomiriše drugu majicu također. „Kakvog je mirisa ta?“ „Kao tvoja kolonjska pomešana sa takosima.“ Zatresao sam glavu. „Nikada ne prestaješ da me iznenađuješ Frankie Jane.“ „Zašto si me tako nazvao? Jane nije čak ni moje srednje ime.“ „Ne znam. Ta dva imena mi nekako idu zajedno.“ „Ti me zoveš kako poželiš, zar ne?“ „Siguran sam da me zoveš svakakvim stvarima ispod svog daha.“ Uzeo sam knjigu koju je čitala sa vrha sušare. „Kakvo čudno sranje čitaš ovoga puta?“ Pogledao sam dole u naslov. „The Man Who Folded Himself? Što kog đavola?“ „To je roman putovanja kroz vreme.“ „Što je suština?“
„Glavni lik susreće različite verzije sebe u različito vreme. On čak ima i sex sa nekim od njih. Upravo je neko trudan. Pokušavam da shvatim da li on nosi svoje dijete.“ „Šta koji? To sranje je tako uvrnuto.“ „Znam. Zato mi se i sviđa. Piščeva mašta je beskrajna. Ne postoje granice kad je u pitanju ljudski um, i šta on može da dočara.“ „Tebi je sve fascinantno.“ To je jedna od stvari koje volim kod nje. Frankie uvek nađe nešto zanimljivo u svemu.
To je dokaz koliko naši stavovi oblikuju naše životno iskustvo. Što sam se više družio sa njom, više sam shvatao kakav sam bedan jebač bio čitav svoj život. „Ja imam prilično veliku maštu, što je verovatno i razlog zašto volim knjige poput ove. Ali maštoviti um može da i bude prokletstvo“, rekla je. „Na šta misliš?“ „Moja mašta je previše živahna ponekad i zato što imam opsesivan um iznad svega toga, može izazvati probleme za mene. Naprimer, pomislim nešto bizarno, i u stanju sam da zamislim tako jasno da se oseća kao da je istina. Ali onda počnem opsesivno da razmišljam o mislima, i tražim skriveno značenje.“ „Daj mi primer.“ „Pa, kao ti pričaš sa mnom, a ja imam nasumičnu misao da te ubodem. Prosečna osoba to odbaci kao prolaznu misao. Ali, neko sa opsesivnim umom poput mene, obavlja mentalne rituale kako bi utvrdila postoji li
bilo kakva validnost u vezi sa tim. To je oblik OCD. Zovu ga čisti O. To je kao da moj um nikad ne staje. Bilo je mnogo gore kad sam bila mlađa. Naučila sam da se nosim sa tim.“ „Šta si uradila da ti bude bolje?“ „Čitala sam neke knjige o samo-pomoći i posetila stručnjaka za OCD. U suštini, sve se svodi na prihvaćanje neizvesnosti. Umjesto da se plašimo svojih misli-poput mogućnosti da si ubojica- samo treba da ih prihvatimo to što su: samoalimisli. sam pokušavala da dokažem da nisureći u pravu razmišljajući, to jeNekada beskrajan ciklus. Umjesto toga, moraš sebi
da je to samo OCD. Ključ je da prihvatiš da bi i mogao biti ubojica i da nastaviš sa svojim životom. Uostalom, kako je prošao tvoj rođendanski vikend?“ „Samo bi ti mogla priznati da bi mogla biti ubojica i pitati za moj rođendan u jednom dahu.“ „Ja nisam ubojica. Ali ne mogu zapravo da kažem to... to je ponovno potvrđivanje. Moj OCD će samo pokušati da dokaže da nisam u pravu. Dakle, hajde da pretpostavimo da mogu biti ubojica i nastavimo dalje. „Meni odgovara. Ja ću sakriti noževe.“ Nasmejao sam se. „Šalim se. Hvala što si to podelila sa mnom. Kladim se da ima više takvih nego što
misliš“ Slika nje kako je jebem dok mi zadaje udarac nožem, prošla mi je pred očima. Govoreći o prolaznim mislima. „Da li misliš da sam luda?“ upitala me je. „Mislio sam da si luda prije nego što si priznala svoj problem. Ali sve je u redu. Sviđa mi se tvoja vrsta ludila- nije ga teško slomiti.“ „Pa...rođendan... kako je prošao?“ Iskreno, biti dole u podrumu sa njom bio je najljepši deo mog rođendanskog vikenda. Biti u mogućnosti da se opustim... pričati o svemu...čak i čudnom sranju... Izabrao bih pranje veša sa Frankie prije većine stvari u posljednje vreme. „Bilo je u redu.“ „Samo u redu?“ „Torrie je organizirala malu zabavu za mene, iznenadila me nekim mojim prijateljima.“ „To je ljepo.“ „Da.“ Uvek sam osećao njenu ljubomoru kada bi se pričalo o mojoj devojci. Mogao sam da osetim to, iako ona očigledno nije pokazivala to. Uvek sam sumnjao da sam se sviđao Frankie više od prijatelja, ali nedavno, Mosesu se okliznulo da je nešto zapravo rekla o meni. Iako sam želeo da mi ništa nikada nije rekao, duboko u sebi, te novosti nisu bile ništa što već nisam znao. Rekao je da nije sretan što joj radim iza leđa, ali osećaoje da je to bilo neophodno da me učini svesnim o tome kako bih se povukao. To je,
u suštini, bilo upozorenje da se povučem prije nego je povredim. Ali problem je bio što ja nisam hteo da se sklonim od nje. Više od toga, nisam znao kako da ostanem dalje od nje jer živimo pod istim krovom. „To me je podsetilo. Kupila sam ti poklon.“ Posegnula je u korpu za veš i izvukla zamotanu kutiju.
„Jel to Anthrax? Na kraju krajeva, možda si ubojica.“ „Ne ovog puta.“ Sumnjičavo sam gledao u nju dok sam odmotavao kutiju. „Buffy the Vampire Slayer, cijela serija... sveto sranje.“ Njeno lice je pocrvenjelo. „Da. Trideset devet diskova. Sezone od jedan do sedam.“ „Izgledaš postiđeno. Bila si nervozna da mi daš ovo?“ „Nisam znala da li će ti se dopasti. Zapamtila sam kad si jednom rekao da si voleo
gledati ovosmo kad imali si biozajednička. mlađi. U tomMislila trenutku, to jedina stvar koju da bimislila moždasam želeodadaje putuješ kroz uspomene.“ „Šališ se? Ova serija je bila najbolja. Kad Willow i Oz raskidaju? Mislim stvarno!“ „Da?“ ozarila se. „Najozbiljnije. Ovo je pakleno slatko. Nisi morala to da radiš. Hvala ti.“ Telo mi se naježilo, jer sam osetio potrebu da je zagrlim, ali sam se predomislio. Plašio sam što bi mi uradio osećaj njenog etla uz moje. Suzdržao sam se. U posljednje vreme, sve više i više, moje telo je reagiralo na njeno bez potrebe da je dodirnem. Fizička privlačnost je polako jačala proteklih meseci, iako sam znao da je pogrešno osećatito, jebi ga ako sam znao kako da zaustavim to.
„Jedne noći u toku nedelje možemo gledati neku epizodu,“ rekla je. „Znaš, ja verovatno nikome drugom ne bih priznao svoju zavisnost prema ovoj seriji.“ „Ali pošto sam čudna, znao si da te neću osuđivati.“ „Mislio da si malo čudna, da,da ali izgledaju tvoja čudnost je definitivno uticala. Tačnije,sam normalne stvari počinju dosadno u poređenju.“
„Dobrodošao u moj svet.“ „To je kompliment.“ Pocrvenjela je kao i u vek kad bih joj rekao nešto lepo. Pitam se da li je mogla da oseti koliko jako bih želeo da je poljubim. Frankie pročisti grlo. „Dakle, da li si dobio još iznenađenja za rođendan?“ „Tata je svratio na žurku na pola sata otprilike.“ „Da li je bio makar bolji prema tebi za tu priliku?“ „To bilo previše za tražiti, tako da ne, ne baš. Dao mi je olovku sa Morrison ugravirano na njoj, ipak“ „Zvuči pomalo formalno.“ „Aha. Tipičan poklon od oca-hladan i dosadan.“ „Pa, ti si njegov jedini sin. Pretpostavljamda zna da si mu ti jedina šansa da nastavi prezime dalje. Dakle, olovka je predstavnik toga.“ „Bolno sam svestan da me on smatra njegovom jedinom nadom da se nastavi nasljeđe. Problem je, prilično sam siguran da će završiti ozbiljno razočaran. Što više vremena prolazi, jednostavno ne vidim sebe da krenem njegovim stopama ili čak da radim u administraciji za njega. Nisam imao muda da mu saopštim vesti. Drago mi je što mi je dobro išao smer iz poslovnih, pa mogu na nešto da se oslonim kad on presečeveze.“ „Pa, ako te zaista voli, podržaće tvoje odluke na kraju.“ „Pogodila si srž. Nisam baš siguran u to...da me zaista voli. Čini mi se da više brine o sebi i svojim političkim poduhvatima, da budem iskren.“ „Ne misliš to.“ „To je moja presuda. Iskreno.“ Njen izraz se malo smračio, a onda mi je sinulo da ona možda misli da ne bih trebao stalno da se žalim na svog oca kada ona nije imala jednog uopšte . Osećao sam se kao guzica. „Izvini Frankie. Ja se žalim na svog oca, a ipak...“ „Rekla sam ti da ne brineš oko toga.“
„Kažeš da nije bitno, ali ja ti ne verujem baš. Rastužiš se uvek kad spomenem oca ili te pitam o tvom detinjstvu. Nije ništa što ti kažeš. Vidim izgled na tvom licu. Vidim kroz tebe.“ Namestila je svoje ljubičaste naočare i sklonila pogled sa mene. „To je što je. Možda me i rastuži malo. Ali se trudim da se ne zadržavam na tome.“ Posle duge pauze, dodala je, „ To i ne bi bilo tako teško da se ne setim njega svaki put kad se pogledam u ogledalo.“ „Ličiš na njega? Nikada mi nisi rekla to. Mislio sam da ne znaš kako je izgledao.“ „Putem eliminacije. Moja majka ima tamnu kosu i tamne oči. Jednom mi je rekla da je bio riđi kao ja, i da je imao plave oči kao ja. Ne izgledam poput nje, tako da znam kada pogledam sebe, na neki način gledam njega. Kad sam bila mlađa pokušavala sam da ga pronađem u svom odrazu. Ali sad kad sam starija znam više nego da tražim čoveka koji je napustio svoje dijete... samo prezirem sličnost. To je sranje.“ Poželio sam da je mogla da vidi ono što sam ja video kad god samgledao njeno lice: oči pune čuđenja i poniznosti i predivni osmeh koji se činilo da je jedini lek koji trebam u posljednje vreme.
„Kao neko ko je imao zadovoljstvo da te poznaje, to je njegov gubitak Frankie. Samo može da zamišlja šta propušta.“ Mislio sam to zaista. Ona je bila izuzetna osoba. Mislim da nije imala
mnogo ljudi da joj to kaže. Njene sumi sebila rasplakale. „Izvini.oči Nije namera.“„Odlično. Upravo si me rasplakao.“ „Ne bi trebalo da govoriš takve stvari. Trebalo bi da budeš kreten,Mack Morrison.“ „Oh da. Hvala što me podsećaš.“ Obrisao sam joj suze palcem. „Možda brišeš to iz mene.“ „To je bio dogovor kada smo se prvi put sreli, zar ne? Da protrljam svoju macu na tebe?“ Jebi ga. Zašto je morala to da spomene? Slika o tome je napravila da se moj kurac trzne.
Pogledao sam dalje od sebe i razmišljao šta sam jebote radio, puštao sebe da padnem na nju kada sam imao devojku sa kojom nisam planirao da raskinem. Nisam mogao da imam obe.
Frankie je uzimala svoju prvu turu veša iz mašineza sušenje i uronila nos u peškir. „Kada sam bila mala jedva bih čekala da majka baci topao veš na krevet. Skočila bih na gomilu, a ponekad bih tu i zaspala.“Voleo bih da zaspim sa tobom večeras, da zaronim glavu u tvoje grudi a kurac u tvoju...
Još jedna neprikladna misao. Osećao sam se kao jebeni ološ u poslednje vreme. Ali kako da zaustavim svoje najdublje misli o njoj? Bilo je nemoguće kontrolisati gde moj um ode kada je reč o Frankie. Za razliku od njenog OCD, ove misli su bazirane na stvarnosti. Rekao sam sebi da samo moram da prihvatim da
će ova osećanja biti prisutna i da je u redu sve dok ne delujem na njih. Frankie podiže crnu košulju sa njene gomile. „Šta misliš o ovoj košulji sa tamnim farmerkama za petak uveče?“ „Šta je u petak uveče?“ „Mislila sam da ti je Moses rekao.“ „Rekao mi šta?“ „On i ja idemo na dupli sastanak.“ Misleći da pravi šalu o sastanku sa Mosesom, rekao sam, „Mrzim da ti ovo saopštim, ali prilično sam siguran da Moses nije zainteresovan za vaginu.“ „Ne sastajem se sa njim. Znaš tipa sa kojim on izlazi?“ „Aha, Brad ili tako nešto?“ „Da. Pa očigledno, ima brata koji je strejt. Dolazi i on da me upozna.“ Moj stomak je potonuo.
Progutao sam teško. „Gde idete?“ „Nisam sigurna.“ Moje srce je lupalo kao da će iskočiti zi grudi. Nisam shvatao koliko sam zaglavio sa Frankie do tog momenta. Nisam znao ni šta da kažem, jer sam se bojao da će moja ljubomora biti očigledna.
„Mislio sam da si alergična na ljude.“ „Iskreno, ne radujem se tome, ali zaista moram početi da prisiljavam sebe. Dugo nisam bila ni sa kim, a što duže čekam teže ću da se vratim u igru.“ „Da li uopšte znaš kako izgleda?“ „Jok.“ „To je sastanak na slepo?“ „Mhm.“ „Kad kažeš da nisi bila ni sa kim dugo, misliš nisi dugo išla na sastanak ili nisi imala seks?“ Kičma mi se savila na misli nje kako pušta nekog momka da je iskoristi.
„I jedno i drugo. Nedostaje mi oboje.“ Čuvši je da kaže da u suštini žudi da bude pojebana me zabolelo. Nesiguran šta da kažem, pitao sam je, „Kad je taj sastanak?“ „Već sam ti rekla... petak.“ Izgubio sam sposobnost da razmišljam. Već mi je rekla da je u petak. „Upoznaću ga i ja onda.“ Pogledala me je uznemireno. „Ne ideš u D.C.?“ „Ovog vikenda ne.“ „Sjajno.“ „Da li si nervozna što ću biti ovde ili tako nešto?“ „Malo, da. Ti si veoma zastrašujuć.“ „Dobro. Trebao bi da bude zabrinut ukoliko planira da se zajebava sa tobom.“ Bila je tiha neko vreme, a onda me iznenadila kada je promenila temu i
pitala. „Da li Torrie zna za mene?“ „Kako to misliš?“ pitao sam, samo da bih
kupio malo vremena. Zapanjen
sam jer se nije raspitivala o tome ranije.
„Da li ona zna da imaš cimerku i da smo prijatelji?“
U oklevanju sam zagrizao svoju donju usnu. „Ne baš. Ona zna da imam drugog cimera po imenu Frankie. Pretpostavila je da si momak. I ja je
nekako...nikad nisam ispravio u tome.“ „Šališ se?“ „Ne.“ „Dakle, uznemirilo bi je kada bi znala da živiš sa devojkom?“ „Uznemirilo nije prava reč. Više je...poludela bi.“ „Zašto mi nikada nisi rekao da bi to što živim ovde bio problem za tebe? Ja bih potražila drugi stan.“ „To nije problem. Volim što si ovde.“ „Da, ali kada sazna, biće ljuta.“ Gledala je zamišljeno. „Jel’ zbog toga ti uvek tamo, a ona nikada ne dolazi ovde?“ „Ne. Nikada nije dolazila ovde čak i pre nego što si se uselila. Nije luda za letenjem, samo kad apsolutno mora. A bilo bi predugo da putuje
vozom. Dakle samo ja idem tamo. Tako je lakše.“ „Ne možeš da joj objasniš da nema ni o čemu da brine i da sam ja ovde jer me Moses primio? Sa slika nje koje sam videla, ne mislim da će biti ugrožena sa mnom.“ „Što to?“ „Mislim...vidi nju. Ona je visoka i predivna. A pogledaj mene.“ To me je iznerviralo da čujem. „Misliš da nisi privlačna?“ „Ne mogu da sudim o tome. Nemam jasnu sliku o tome kako me ljudi vide fizički. Ali sam sigurna da se ne mogu porediti sa njom. U pravu si. Ne možeš. Srce mi je lupalo jer sam umirao da joj kažem šta zaista mislim. Poželeo sam da su stvari drugačije, da imam samo jednu noć da dokažem Frankie koliko me je privlačila. Nije imala pojma koliko sam želeo da okusim njene usne. Samo jedno probanje. Kako bi bilo kad bih bio sposoban da
pustim sve svoje inhibicije? Poželeo sam da je pritisnem uz veš mašinu i oslonim svoju erekciju na nju da vidi koliko sam je želeo. Onda nikada ne
bi posumnjala moj nivo privlačenja prema njoj ponovo. Želeo sam da mogu da učinim da se oseti dobro, da odvedem njeno telo do mesta gde nikada nije bila.
Oh, čuj sebe. Morao sam budem realan. Nisam hteo da varam Torrie. I da raskinem sa njom da bih nekako bio sa Frankie bio bi kaos. Moja i Torrieina porodica
su bile previše povezane. Bio sam preduboko u tome, i prilično siguran da bi mi moj i njen otac napravili pakao od života, a možda i od Frankieinog. Nisam mogao da dozvolim da se to desi. Više od toga, nisam verovao sebi da neću kraljevski zajebati stvar sa Frankie, čak i da drugih komplikacija nije bilo. To što je njen otac ostavio dok je bila beba je zaista sjebano. Nisam verovao sebi da je neću povrediti. Kao što sam znao da će dilema biti lakša jednom kada se škola završi i ne budem je viđao svaki dan, također nisam mogao da zamislim da je nikada više ne vidim. Ali to je bilo nešto što će doći.
Uprkos svemu, hteo sam da shvati koliko je lepa, spolja i iznutra.
Njen glas me trgnuo iz misli. „Jesam li te izgubila?“ „Dozvoli mi da pokušam nešto, ok?“ uhvatio sam je za pletenicu sa strane koju je isplela. „Šta radiš to?“ „Samo želim da vidiš nešto. Udovolji mi.“ Polako sam joj raspleo pletenicu od dna do vrha, osetio sam kako joj se
disanje ubrzava što sam duže petljao sa njenom kosom. Kada su svi pramenovi pramenove. bili slobodni, prolazio sam prstima kroz njene crvene Onda sam joj skinuo naočare i ostavio ih na vrh sušare.
„Pokušavaš da se sakriješ. Lepša si iznutra nego bilo ko koga sam upoznao do sada. Ne znam da li sam shvatao koliko je to važno dok nisam sreo tebe. Ali jebi ga, ženo, ti činiš sve što je u tvojoj moći da sakriješ sve ostalo - svoju fizičku lepotu koju ti je Bog podario i spolja. Neću ti lagati. Nisam to primetio kad sam te video prvog puta.“
Okrenuo sam kameru ka njoj tako da može koristiti poput ogledala. „Pogledaj u ovo. Ne postoji način da neko ne bude ugrožen od tebe. Ova devojka...ona je jebeno vruća, Frankie.“ Ona zaškilji. „Ne mogu da vidim. Nemam naočare.“ Sranje. Zaboravio sam koliko je slepa bila. Seksualna tenzija se raspala kad smo Frankie i ja puknuli. Dobro smo se ismijali zbog ovoga.
Poglavlje 7 Francesca Trenutak kojeg sam se bojala godinama samo što se nije dogodio. Dok je za sve ostale bilo uobičajeno jutro ovde u St. Matthew’s, danas je dan kada sam se upoznavala sa Torrie Hightower prvi put.
Lorelai je prihvatila da vodi čas, dok sam ja išla ka konferencijskoj sali. Bilo je teško poverovati da ću se nakon svih ovih godina naći lice u lice sa njom. Još teže je verovati da ona apsolutno nema pojma koliko je značajno uticala na moj život. Provirila sam kroz vrata i videla da kuca na telefonu. Bila skoro onako
kako sam je zamišljala: visoka, zapovedničkog pristupa sa savršenom kožom malo svetlije od boje karamela. Kovrdže njene crne kose do ramena su bile savršeno pokupljene. Noseći bež haljinu i odgovarajuće Louboutinke, izgledala je preterano sređena za ovaj sastanak. Torrie je bila mnogo lepša uživo, nego na slikama koje sam videla pre nekoliko godina. To shvatanje mi je donelo neželjenu sliku Macka i nje zajedno. Izdahnula sam oslobađajući se ljubomore. Konačno sam otvorila vrata i primorala se da progovorim. „Dobar dan gospođice Hightower. Drago mi je da se upoznajemo.“ Ustala je i pružila svoje duge prste prema meni. „Gospođice O’Hara. Hvala vam na ovom susretu. Žao mi je što je potrajalo da dođem ovde.“ „Razumem. Veoma ste zauzeti.“ Torrie je sela nazad u stolicu i ugasila ton na telefonu. „Da pređemo na stvar. Jonah je imao veoma tešku godinu, iz više razloga osimprelaska iz Virdžinije. Stvari sa njim u kući su bile veoma teške, pa me interesuje šta ste vi primetili u školi.“
„Pre svega, vaš sin je veoma bistar. On je verovatno jedan od najinteligentnijih učenika u mom razredu. Ali da, jasno je da pati mnogo od socijalne anksioznosti. Pokušali smo ga ukloniti iz situacija za koje se činilo da mu stvaraju neugodnost, ali sada smo preuzeli malo drugačiji pristup.“ „Kako to?“ „Pa, nije korisno da ga učimo da beži iz situacija koje ga čine nelagodnim. Tako da pokušavamo da se zadrži duže, i da se izbori sa tim osećanjima.“ „Kako bi bilo da probati medicinskim putem?“ „Ja nisam doktor, tako da nisam ni adekvatna da odgovorim, osim što mogu da kažem da u mom ličnom iskustvu lekovi pomažu da se olakšaju simptomi. Oni ne mogu da izleče način razmišljanja koji vodi dokruga anksioznosti.“ „Dakle, mislite da je odgovor na to pitanje da pokušate da ga naučite da se nosi sa tim.“ „Tako je. Ali isto tako ga učimo i da je u redu da bude uplašen. Jednom kad prihvatite osećanja, uglavnom ona gube moć nad vama. Trening razmišljanja je više od dugoročne metode. Ali vaš porodični lekar imaće više informacija od rizicima i beneficijamasuplementarnih lekova.“ „Da li postoji pilula za uništen porodični život?“ sarkastično je pitala. Nisam imala pojma šta da joj odgovorim. „Bojim se da ne.“ Torrie prekrsti noge i zavali se dublje u svojoj stolici. „Upoznali ste Jonahovog oca...“ Moje grlo iznenada postade suvo. „Gospodin Morrison je volontirao u našem odeljenju nekoliko puta, da.“ „On se trudi da bude aktivan što je više mogućeda bi oprao činjenicu da je napustio svog sina.“ Moje srce je počelo da kuca brže od besa. Osećajući potrebu da branim Macka, rekla sam. „Čini se da je veoma uključen u život svog sina, zapravo. Imamo mnogo učenika čiji roditelji žive u odvojenim kućama,i
ne mogu da kažem da sam videla njihove očeve onoliko puta koliko i Jonahovog tatu.“ „Pa njegovo iseljenje kap koja je prelila čašu za Jonaha. Stvari su bile loše veoma dugo prije toga. Moj sin nikada nije zapravo znao kako je imati roditelje koji se slažu. Često se pitam koliko je naš porodični život uticao na njega, i njegov nedostatak želje da se nađe među ljudima...ako je zbog toga izbegavao svakoga.“ „On je još uvek mali da bi zaista shvatio da razvod nema nikakve veze sa njim.“ „Oh, mi nikada nismo bili venčani.“ Šta? „Oh... izvinite...samo sam pretpostavila...“ „Ne. Nikada nisam bila dovoljno dobra za Jonahovog oca, očigledno.“ Nikada se nisu venčali? Kad malo bolje razmislim Mack nikad to nije spominjao. Pretpostavila sam da je Torrie odlučila da zadrži svoje devojačkoprezime.
„Kako god, zaista bih volela da mi kažete ukoliko primetite da stvari sa Jonahom krenu na gore.“ Rekla je ona. „Učinićemo sve što možemo da se uverite da je sretan i uspešan. Ali naravno obavestićemo vas ako nešto krene po zlu.“ „Imate sve moje kontakte?“ „Da. Budite sigurni da ćemo vas obavestiti uskoro.“ „Pa, vidim da je u sigurnim rukama. Moram da priznam, kada je Mack istraživao škole na ovom području bila sam zauzeta premeštanjem posla i preseljenjem pa sam ga pustila da on to sredi. Nisam bila sigurna da li
da mu verujem sa konačnom odlukom, ali čini se da je dobro uradio.“ „Hvala vam. Cenim vaše poverenje.“ „Nažalost, kasnim na sastanak.“ Proverila je svoj telefon pre nego što je ustala. „Drago mi je što smo se upoznale.“ „I meni takođe.“ Slušajući zvuk njenih potpetica niz hodnik, sama u sali ispustila sam dubok uzdah olakšanja. Nije bilo ni približno loše kako sam očekivala.
Ipak, činjenica da ne zna ništa o mojoj prošlosti sa njenim bivšim činila je da se osećam jako neprijatno. Podsećajući se da moram da se nosim sa ovim do kraja godine, stavila sam „gaće velike devojke“ i otišla u učionicu.
Sledećeg poslepodneva, Mack je došao u školu da čita još neku svoju priču na času. Zamolio me da se sretnemo prvo na pauzi za ručak. Ruke su mu bile u džepovima dok me čekao ispod drveta na školskom terenu. Šareno osušeno lišće pada oko njega, što je znak da zima nije bila previše daleko. Nisam imala prilike da razgovaram s njim još od onda kad smo bili na kavi, ali iskreno, ni sat ni jednog dana nije prošao da nisam mislila na njega.
Mack je izgledao neverovatno u crnom, rebrastom džemperu i pletenom šeširu. Njegov nenamerni seksi izgled je u potpunoj suprotnosti sa konzervativnom sredinom. Podigao je ruku
kad me primetio da se približavam. „Hej.“ „Šta ima, Mack?“ Prelazeći pravo na stvar, rekao je, „Čuo sam da je dolazila da te vidi juče.“ „Da.“ Pogledao me je u oči. „Da li si dobro?“ „Da. Dobro sam. Poseta je prošla bolje nego što sam očekivala.“ „Dobro, hteo sam da budem siguran.“ „Uglavnom smo razgovarale o Jonahovim uznemirenostima u svim promenama u životu.“ „Dakle nije me blatila?“ „Nisam to rekla.“
Njegovo lice postalo je crveno. „Sranje. Znao sam da će se to desiti.“ Spustio je pogled na svoje cipele i zavrteo glavom s gađenjem pre nego je ponovo pogledao u mene. „Frankie...“ „Slušaj Mack. Ne moraš da se braniš. Ako postoji jedna stvar koju znam o tebi-to je da si dobar otac. Ne postoji ništa što će ona reći da me uveri u suprotno.“ Ispustio je dah koji mi je zagrejao lice. „Hvala ti. Nekim danima osećam se kao neuspešan. Ali kunem se da pokušavam najjače.“ „Vidim to. Nisam slepa.“ „Ne više. Imala si lasersku operaciju.“ „Da.“ Nasmejala sam se. Moje telo je odjednom postalo svesno da je udaljen samo par
centimetara od mene. Vreme kao da je stalo dok je lišće padalo oko nas. Nastavio je da me gleda intenzivno, i ja sam samo stajala tamo i upijala ga.
„Hvala ti što si uvek verovala u mene.“ Konačno je rekao. Pokušavajući da se borim sa osećanjima povređenosti koja su se šunjala unutra , morala sam da pitam. „Ne znam zašto, ali sam pretpostavila da ste bili venčani.“ „Ne. Bili smo vereni duže vreme, ali do venčanja nikad nije došlo... na veliko nezadovoljstvo moga oca.“ „Mogu da zamislim koliko se rastužio zbog toga.“ „Jednostavno nisam mogao da prolazim kroz to. Kraj nije bio lak. Znao sam da ne bi podnela to dobro. Izbegavao sam to dugo jer nisam želeo da naruši Jonahovo viđenje mene. Brinem se o tome šta mu priča.“ „Sve što možeš da radiš je najbolje da mu pokazuješ da ga voliš. Kako raste, videće stvari onakve kakve jesu.“ „Nadam se.“ On uzdahnu. „Dovodi novog momka u poslednje vreme. Nije mi ništa pričala o tome. Desilo se da sam ga slučajno zatekao tamo kad sam vratio Jonaha.“ Spustio je ruku na moje čelo sklanjajući mi zalutali pramen. „U svakom slučaju, nisam mislio da ti se ovako poveravam. Moraš da se vratiš na čas.“
Moje telo zadrhta od njegovog dodira. Kad god bi me dodirnuo osećala sam kao da je vreme stalo. Dodirni me opet.
Pročistila sam grlo. „U redu je. Vidimo se uskoro. Dolaziš u jedan?“ „Da, idem samo da prošetam i ubijem vreme. Vidimo se uskoro.“ Otišli smo u odvojenim pravcima. Skoro na ulazu okrenula sam se nazad da ga pogledam u daljini. Moje srce se stisnu kad sam shvatila da i on gleda mene.
Nekoliko žena koje su volontirale svuda sada su bile u učionici zbog Mackove priče tog popodneva. Među njima je bila i Clarissa McIntyre, majka jednog učenika. Bila je slobodna i očigledno je bacila oko na Macka. Sa dugom plavom kosom i vitkom figurom, Clarissa je verovatno
najatraktivnija majka od svih u ovoj školi. To što je ona bila ovde zbog Macka me je definitivno učinilo uznemirenom. Isto se desilo i poslednji put kad je došao da pomogne oko umetničkog projekta Halloween. Nasumice su se žene odjednom pojavile u uglu sobe. Kad god bih čula da šapuću „Macka daddy“ došlo mi je da udarim nekoga. Mack je zauzeo mesto u stolici, na sredini kružnog tepiha. Izvadio je svoju knjigu, i odmah primetila sam novu sliku nacrtane verzije mene na prednjoj strani.
„Doneo sam vam četvorooku Frankie ponovo danas za novu avanturu. Ova se zove četvorooka Frankie i Boy Band i zagonetka kupatila.“Oh Bože. „Nekada davno, postojala je devojčica po imenu Frankie Jane, ali ljudi su je zvali četvorooka Frankie zbog njenih ogromnih, ljubičastih naočara.“ Očigledno je sve priče počinjao istom rečenicom.
„Jednoga dana, Frankie je bila na koncertu svog omiljenog boy benda. Uspela je da se uvuče u bekstejdž i bila je toliko uzbuđena dase umalo upiškila.“ Svi su se nasmejali na to.
„Frankie je našla toalet koji je trebao da bude samo za zaposlene. Ali pre nego što je sela na wc šolju naočare su joj upale unutra.“ Deca su mislila da je to bilo histerično. „Ovo je bila zagonetka jer...“ „Šta je bubna opna?“ jedan od učenika ga je prekinuo. „Ne bubna opna. Zagonetka. Ali to je veoma dobro pitanje, zagonetka je nešto poput teškog problema, teško za rešiti.“ Mack je ponovio svoj poslednji red. „Ovo je... jer Frankie je bila mizofob.“ Mack je pogledao svoju publiku iščekujući pitanje. Dečak po imenu Cayden je podigao ruku. „Šta je mizofobija?“ „Dobro pitanje! Mizofob je osoba koja se plaši bakterija.“ Mack je nastavio, „Frankie nije znala šta da radi. Nije htela da gurne ruku dole u prljavu šolju i uzme naočare, ali ako to ne uradi neće biti u stanju da vidi. Bila je posramljena, pa je odlučila da ne viče za pomoć. Frankie je ostala zaključana u toaletu nekoliko minuta. Ovo je još jedna zagonetka. Ako bi otključala vrata, neko bi video njene naočare u šolji. Ako ne bi, bila bi zaglavljena u toaletu i ne bi videla ništa.“ Spustio je knjigu za trenutak. „Šta mislite šta bi Frankie trebala uraditi?“ „Pozvati pomoć.“ Neko je dobacio „Da. Hajde nastavim da otkrijemo šta je uradila.“ Mack ej okrenuo stranu. „Frankie nije morala da odluči jer joj je neko pokucao na vrata. Bio je jedan od pevača iz grupe kome je trebao toalet. Ona opet nije znala šta da radi. Ovo je još jedna...“ Zastao je. Odeljenje je odgovorilo jednoglasno. „Zagoooneeetkaaa.“ „Tako je.“ Nastavio je. „Pre nego što je Frankie uspela da otvori vrata, dečak je upao unutra. FrankieMackenzie je zaškiljila ka unjemu vidisamo ko je Ispostavilo se da je Magični pevač bendu.daNe da to. je
Frankie bila posramljena, već i uzbuđena što vidi svog omiljenog pevača.“ Okrenuo je stranicu. „Dečak je video da Frankie škilji onda je pogledao dole i video njene naočare u šolji. Bez da je dva puta razmislio, magični Mackenzie je gurnuo ruku u šolju, uzeo naočare i oprao ih sapunom i vodom. Ne samo to, šali se i namamio Frankie osmeh na lice. Ona nikada nije da bi Frankie neko poznat Mackenzia bio tako fin. jeKasnije te noći,očekivala on je i pozvao da impoput se pridruži na bini. Frankie shvatila da ponekad pomoć dolazi od najmanje očekivanog mesta i ponekad - sa pravom osobom - zagonetka se može pretvoriti u nešto veliko. Kraj.“ Dok su deca aplaudirala, Mackove oči su pogledale ka meni da vidi moju reakciju. Zakikotao se kad je video da sam i sama nasmejana. Znao je da me je opet podsetio.
Mack je proveo sledećih nekoliko minuta sa decom, razgovarajući na temu knjige.
Dok je ubistvo. završavao, majka klizilarazgovaraju. je do njega. Ona Clarissa ide po Čuljila samkoju uši sam kakoposmatrala bih čula o čemu ispruži ruku. „Clarissa McIntyre, Ethanova mama.“ „Mack Morrison, Jonahov tata. Drago mi je što smo se upoznali.“ Sam pogled na njenu ruku u njegovoj me je ježilo. „Mislila sam da te potražim u imeniku. Ethan mi je govorio koliko bi voleo da se igra sa Jonahom ponekad.“ „Zaista? To je zanimljivo, obzirom da moj sin uglavnom drži do sebe.“ „Imaju slične ličnosti. Mislim da je to ono što je privuklo Ethana zapravo.“ Sigurno da je to.
Nastavila je. „Moraćeš mi dati svoj broj. Memorisaću ga u mom telefonu. Možda nekad kasnije ove nedelje?“ „Ja sam zapravo sa Jonahom samo vikendom. Njegova majka ima dadilju koja je sa njim posle škole.“ „Vikend bi nam zapravo i više odgovarao.“Kladim se da bi. Mnogo bolje za tvoje potrebe.
Mack je bio neobavezujuć. „Dobro, pa, možda.“
„Okej, spremna sam za tvoj broj kad god si i ti.“ Bila je tako napadna. Videla sam kako je utipkala broj u telefon.
Zatim je Mack krenuo ka meni bez da kaže ništa više njoj. „Žao mi je zbog toga,“ rekao je. tankom igr „Ne, to je redu. Jasno je„Neću da je se željna Shvatio je umoj sarkazam. igratizausas kutiji peska anja.“ sa Clarissom, Frankie.“ „Sigurna sam da bi ona volela da se igrate u njenoj kutiji.“ Izgledao je zabavljeno mojom očiglednom ljubomorom. „E pa ja ne bih voleo.“ „Hvala što si došao.“ Zadrhtala sam kad se nagnuo i šapnuo mi na uvo, „Kad mogu ponovo da provedem neko vreme sa tobom?“ „Ne znam Mack.“ Stajali smo i buljili jedno u drugo. Pogled u njegovim očima je bio drugačiji od ranijeg vremena kada smo bili povezani. Njegove oči su mi govorile da ima još da se bori. Tačnije one su mi rekle da on nije ni počeo da se bori. Izgledao je kao da bi rekao nešto, ali umesto toga, samo se okrenuo, zgrabio kaput i otišao. Iz nekog razloga, te noći nisam mogla da prestanem da mislim na njega. Više nego inače.
Dok Victor umotavao oko mene dokživotu je padao u san, nešto u mojimjekostima mi je reklosvoju da ćeruku se stvari u mom zakomplikovati.
Poglavlje 8 Francesca PROŠLOST
Mack je stajao naslonjen na mom pisaćem stolu dok sam ja stavljala minđuše. Ruke su mu bile prekrštene i izgledao je zabrinuto. „Pa, šta ti zaista znaš o tom Emmettu?“ „On je preprodavac automobila, ali je nekada bio u Bostonu član boy benda kad je bio mlađi.“ „Šališ se? Zvuči sumnjivo. I otrcano.“ „Ti ga i ne poznaješ. Ne sudi na osnovu nečega što je nekada radio. To je kao kada bih ja tebe osuđivala jer se premišljaš u vezi ulaska u politiku.“ „Ne bih te krivio ni malo i da radiš to. Političari sunajsumnjiviji - moj otac pogotovo.“ Mack je ispustio dubok uzdah. „Pa, bar će Moses biti sa tobom.“ „Čak i da nije, umem sama da se brinem o sebi.“ Nisam šta nedeljom se dešavalo Macka i osećala mene. Sve znala jebašdarazumela sa svakom kojaizmeđu je prolazila, bih što se sam više fizički bolesna kada bi išao u D.C. da bude sa Torrie. Čudovište ljubomora me je potpuno preuzela. Ipak, ponekad je bilo teže imati ga u blizini vikendom jer smo tada imali više zajedničkog vremena. Moja osećanja prema njemu su prerasla u nešto previše opasno za moje dobro. Cela svrha ovog sastanka je da razbijem krug, krug koji je sadržavao moju opsednutost Mackom, maštanje o Macku, čežnju za nekim koga ne mogu imati.
Istovremeno, negovala sam prijateljstvo sa njim. To je iskomplikovalo situaciju, jer izgleda nisam mogla da odustanem od njega.
Zaista nisam imala pojma šta je osećao on prema meni, ali po tome kako se ponašao večeras, rekla bih da je malo ljubomoran. To me uzbuđuje i zbunjuje u isto vreme.
Moses je ušao. Pogledao je prvo u Macka, a onda u mene. Bila je čudna tišina. Znao je moja prava osećanja prema Macku. To je bio jedan od razloga zašto me je naterao da idem na pođem na ovaj sastanak. „Trebali bi biti ovde svakog trenutka“ rekao je Moses pre nego se okrenuo Macku. „Zar ti ne moraš negde da budeš?“ „Jok.“ Moses pogleda u njega. „Mogu li da razgovaram sa tobom?“ Obojica napustila sobu.
Šta je to bilo? Pre nego što sam znala, oglasilo se zvono na vratima. Sa Mosesom i Mackom koji još uvek razgovaraju u tajnosti, otišla sam pustim goste unutra. Emmett je imao crvenu kosu
poput mene, plave oči i lep osmeh. U svakom drugom svetu, možda bi i zgodan. Ali u mom svetu, niko se ne upoređuje sa Mack Morrison.
„Ti si sigurno Francesca.“ „Da. Drago mi je.“ „I meni također. Moses mi je toliko pričao o tebi.“ „Također.“ Onda sam se okrenula njegovom bratu, Mosesovom dečku. „Drago mi je što te ponovo vidim, Brad. Gde ćemo večeras?“ Moses je ušao u sobu i odgovorio na moje pitanje. „Mislio sam da idemo u Dick’s Last Resort.“ Dick’s je bio neprijatan restoran u gradu poznat po ćaknutoj dekoraciji i namerno bezobraznim osobljem.
„Govoreći o kurčevima...“ rekao je Moses, gledajući u Macka koji je upravo izlazio iz svoje sobe.
Mack je krenuo pravo prema
mom sastanku. „Ememtt! Šta ima brate? Kako si?“ izveo je neki plesni pokret Justin Bibera i onda pružio ruku. Oh, Bože. U pokušaju da se ruga Emmettu jer je bio član boy benda, Mack se presvukao u plitke farmerke koje su visile na pola dupeta. Bokserice su
bile skoro pa cele izložene. Takođe je obukao i belu usku majicu i nosio je bejzbol kačket na stranu. Uprkos mojoj sramoti, nisam mogla pomoći a da ne primerim kako mu dobro mišići izgledaju u toj majici. Prokletstvo.
Moses je odlučio da ignoriše Mackov kratki šou i otišao je do kuhinje da uzme 2 piva za naš sastanak. Osećajući se anksiozno, otišla sam do toaleta. To je bio trenutak kad su stvari otišle dole u toalet. Glupavo sam se bacila tamponnau šolju začepila Došao je odmah nazad sa vodom koja skupljala vrhu išolje. Bezje. otpušivača na vidiku, zaista nisam znala šta da radim. Pomisao da gurnem ruku u šolju i izvadim ga me je zgrozila. Ipak nisam mogla da ga ostavim tamo i izađem. Neko od momaka bi video. Znala sam da će jedan od njih koristiti toalet pre nego izađemo, a pogotovo jer su pili. Još gore, ako ne bi oni, onda bi Mack bio taj koji bi video moj plutajući tampon kada odemo. Nakon što sam se krila u kupatilu malo više od pola sata, neko je pokucao na vrata.
„Frankie, šta se dešava do đavola? Jesi li dobro?“ Sranje. Mack je.
„Ne.“ „Šta nije u redu? Zvučiš čudno.“ „Da li imamo otpušivač negde da mi ga dodaš?“ On se nasmejao. „U šta si se sad uvalila, Frankie Jane?“ „Samo... jel’ imamo ili ne?“ „Moses je mizofob. Uzeo je otpušač pre nekog vremena i rekao da će ga zameniti, ali nikad nije.“
„Pa, treba mi jedan.“ „Nemamo nijedan.“ „Možeš li otići i doneti mi jedan?“ Prošlo je nekoliko sekundi pre nego je progovorio. „Vratiću se.“ Mack je nestao na pet minuta.
„Da li si pristojna?“ „Ne možeš ući ovamo!“ Ponovio je. „Da li si pristojna?“ „Da, ali...“ Vrata su se otvorila. Mack je nosio gumu, rukavice za ribanje i kantu.
„Šta radiš to?“ „Otčepljujem nered koji si napravila.“ „Ne možeš.“ „Gledaj me. Ionako, koliko loše može biti?“ progutao je svoje reči kad je pogledao dole u moj krvavi tampon koji se proširio od vode. „Oh.“ Zacvilih. „Mhm.“ „Očigledno, nisi to trebala baciti i pustiti vodu.“ „Ne seri Sherlock.“ Odbrusih mu. „Pitao sam te zašto si mrzovoljna, ali su ti očigledno oni dani u mesecu.“ Uprkos mom poniženju, nisam mogla da se ne nasmejem malo. Mack se nacerio i namignuo mi, izazivajući da moje srce zatreperi. Kako je ovaj momak mogao da izazove da padam u nesvest u ovakvo vreme bilo je neverovatno.
Mack se uspravio. „U redu, evo ga.“ Bez premišljanja, gurnuo je ruku u šolju da izvuče tampon. Kada ga je bacio u smeće, nasipao je pozamašnu količinu šampona u šolju. Onda je otišao do lavaboa gde je napunio veliku kantu. Kada je sipao vrelu vodu, bio je u mogućnosti da natera stvari da odu. Završio je uspešnim puštanjem vode. „Kako si naučio kako se to radi?“
„To je magija Mackenzie.“ Namignuo je i rekao, „Zapravo, google. Pogledao sam sredstva za otpušavanje wc šolje bez otpušivača.“ „Hvala ti što si došao da me spasiš. To je bilo izvan tvoje dužnosti kao prijatelja.“ „Srećna si što mi se sviđaš Frankie Jane. Mislim da je ovo dokaz da bih sve uradio za tebe.“ Njegove reči izazvale su mi leptiriće u stomaku. Uvek je činio da se osećam kao da bi sve uradio za mene. „Hvala ti.“ „Znaš šta ja mislim?“ „Šta?“ „Mislim da podsvesno pokušavaš da izbegneš izlazak sa njim.“ „Zašto to kažeš?“ „Zato što niko ne bi ostao zaključan u kupatilu zbog plutajućeg tampona.“ Skinuo je rukavice i bacio ih u smeće. „Zašto samo ne kažeš da si bolesna ili tako nešto? Ostani kod kuće.“ „To bi bilo nepristojno u ovom trenutku.“ „A nestajanje u kupatilu nije?“ Skrenula sam temu sa sebe. „Šta bi sa onom glumom boy benda? Takva si kurva za pažnjom.“ „Samo kada je u pitanju tvoja pažnja.“ Moje srce je zakucalo brže. Bila sam izgubljeni slučaj. „E pa, sledeći put kad budeš želeo moju pažnju, probaj da ne vređaš druge ljude.“ „U pravu si. Bilo je nezrelo.“ „Nasmejao si me ipak.“ „To je zato što imaš isti smisao za humor kao ja. I niko nas nije toliko fin, zato se i slažemo tako dobro.“ „Možda.“
Oči su se fiksirale, a napetost u vazduhu je bila opipljiva. Njegova kosa je bila razbarušena zbog kape koju je nosio, ali na neki način, to je učinilo da izgleda još zgodniji. Tako sam želela da provučem prste kroz nju, povučem je, privučem njega do mojih usta i usisam mu usnu. Kad bi samo znao da me sama pomisao na to čini vlažnom. Da li je mogao znati koliko jako sam ga želela? Kad je posegao rukom do mog struka, izmakla sam se. U deliću sekunde, pomislila sam da će me privući njemu, ili tako nešto. Ispostavilo se da mi je samo popravio košulju. „Bila je napola izvučena,“ rekao je. „Malo si neuredna.“ Moj puls se još uvek oporavljao od uzbuđenja zbog kratkog kontakta kada je Moses ušao bez kucanja. „Koji se kurac ovde dešava?“ ispljuvao je. „Ništa. Mack mi pomaže oko nezgode sa wc-om.“ „Kako god. Jebeno si bezobrazna Frankie.“ „U pravu si. Doći ću tamo.“ Moses je izašao, zalupivši vratima za sobom. „On me sada mrzi,“ Mack se našalio. Nastavili smo da gledamo jedno drugo nekoliko sekundi, pre nego je prog ovorio. „Trebao bih te pustiti.“ Zgrabio je kantu, krenuo je pa se zaustavio na vratima jednom poslednji put da kaže, „Stvarno moram da naučim da budem bolji u tome- pustiti
te da ideš.“ To je bio prvi pravi znak njegove ljubomore. Zašto sam se osetila loše što ga moj izlazak sa Emmettom uznemiruje? Mack je imao devojku! Bože, naš odnos je bio tako sjeban.
Školska godina se bliži kraju. Znala sam da će Mack uskoro otići kod kuće u D.C. za leto. Trebalo bi da stigne kod kuće posle njegovog vikenda svake minute. Ove nedelje uveče ipak, odlučila sam da preskočim susret
sa njim dole u perionici veša. Umesto toga, otišla sam na krov naše zgrade.
Svetla obližnjeg Fenway parka osvetlila su noćno nebo. Red Sox utakmica protiv Orioles je otišla u produžetke, i radovanje gomile se moglo čuti. Osećati se super emocionalno, pustila sam zvukove iz parka da mi služe kao pozadina mnoštvu misli koje su mi bile u glavi. Nakon oko sat vremena samoće tamo gore, Mackov glas me iznenadi. „Frankie?“ Sranje. Okrenula sam se ka njemu. „Ćao.“ „Ispalila si me. Očekivao sam da ćeš biti dole u podrumu. Ne znam šta me je nateralo da odlučim da proverim ovde, ali imao sam neki osećaj.“ „Iz nekog razloga, nisam bila raspoložena da večeras perem veš.“ Seo je dole pored mene dok smo oboje gledali u park.
„Ništa kao bejzbol u melemskoj noći usama. Bostonu,“ rekla „Ti normalno ne dolaziš ovde gore Nešto se sam. dešava. Da li ti je jebeni Emmett uradio nešto?“ Odmahnula sam glavom. „Ne. Ja ga čak ni ne viđam više.“ „Zašto ne?“ „Onako. Samo se izgubio.“ „Pa, nisam mogao da te vidim sa njim u svakom slučaju.“ „Da.“ Šapnula sam. Njegov glas je postao uporniji. „Nešto te muči. Pričaj sa mnom.“ Pogledala sam u zvezde. Kako da mu kažem šta me stvarno izjeda? Da osećam kao da sam se zaljubila u njega. Da nisam sigurna mogu li kontrolisati svoju ljubomoru više. Da se osećam jadno na pomisao da odlazi preko celog leta. Da sam se plašila da možda odluči da se ne vrati više i da ga nikad više ne vidim. Da me nekako, njegov povratak ovde plašio još više. Da nikada u celom svom životu nisam bila više zbunjena. Verovatno osetivši moj unutrašnji nemir, rekao je, „Znaš da možeš da razgovaraš sa mnom o bilo čemu, zar ne?“ „Ne znam kako da pričam sa tobom o tebi.“ Jednostavno je klimnuo glavom.
Tačno je znao šta nije u redu.
Mack me je šokirao kada se pružio i uhvatio moju ruku, čvrsto zaključavajući moje prste sa njegovim. Gledao je dole u naše ruke dugo. „Ovaj razgovor se spremao doći dugo vremena, zar ne?“ „Da.“ „To nije jednostrano, Frankie. Znam da možeš osetiti to od mene, jer ne krijem svoju ljubomoru baš dobro.“ „Znaš, veoma je patetično da je najbolji deo mog vikenda uvek kada dođeš kod kuće. Pitao si me zašto nisam bila dole... nekako sam se nadala da me nećeš pronaći.“ „Prokletstvo, dotle je došlo?“ osmehnuo se. „Moram da prekinem ovaj obrazac, da se naviknem da nisi ovde, ne samo za leto već na duže vreme. Ovo nije zdravo.“ Stisnuo mi je ruku čvršće i nastavio da me gleda dok sam nastavljala priču. „Vezala sam se za tebe Mack – mnogo više nego što bi prijatelj trebao.“ „Znam da je sjebano, Frankie. Ceo moj boravak u Bostonu je trebao da bude privremeno olakšanje za mene, da shvatim svoju budućnost, da pobegnem od kuće. Nisam očekivao da ću se ovde više osećati kao kod kuće. To je zbog tebe. Nisi bila deo plana. Uopšte.“ „Ne želim da imam ova osećanja prema tebi.“ „Imao sam običaj da kažem sebi da na kraju moram reći Torrie za tebe. Ali što sam duže odlagao, teže je postalo, jer su moji osećajiprema tebi komplikovanija nego što su bila u početku. Bojim se da će videti kroz mene. Nije fer ni prema njoj, a ni prema tebi. Tako sam jebeno zbunjen
zbog svega. Sve što znam je... ja ne želim ikada da te povredim.“ „Znam.“ Klimnula sam. „Ovo leto odvojeni bi možda bila dobra stvar.“ „Da. Mislim da si u pravu.“ Sedeli smo u tišini dugo nakon toga, gledali svetla parka i slušali zvuke navijača bejzbola. Pogledala sam dole u naše spojene prste, znajući da mogu izbrojati prstima jedne ruke preostali broj dana pre nego što ode .
Poglavlje 9 Francesca Učenici su dobili zadatak da nacrtaju svoju porodicu pre odmora. To je bio deo lekcije o raznolikosti porodične strukture u Americi. Dok sam gledala dečje crteže, zastala sam na Jonahovom, koji je mnogo govorio. Tri oštre linije nacrtane crnom bojicom između slika njegove majke, oca i njega. Čudno, Jonah je nacrtao Torrie sa osmehom na licu, a sebe i Macka namrštene. Crtež je prikazivao kako on trenutno vidi porodičnu situaciju sa svojim emotivnim stanjem. Nije bilo moje da anali ziram dečakovo umetničko
izražavanje porodičnog života, nisam mogla pomoći sebi da ne poželim razgovarati sa njim. Možda je bilo neprikladno da njegov crtež ima posebnu važnost u odnosu na ostale, ali ne mogu ga ignorisati. Istina, podsećao me je mnogo na mene kad sam bila mlađa. Kao i obično, Jonah se igrao sa strane školskog dvorišta, udarajući loptu ukrug, izdvojen od ostale dece. Iskoristila sam priliku da razgovaram sa
njim pre nego se odmor završi. „Hej, Jonah. Mogu li razgovarati sa tobom na trenutak?“ Jednostavno je klimnuo i pratio me unutra i dole hodnikom.
U učionici, uzela sam stolicu i sela pored njega. „Dakle, gledala sam tvoj crtež koji si nacrtao ovde, i na neki način mi je zapao za oko jer je drugačiji. Nema ničeg lošeg u tome. Samo samhtela da razgovaramo o tome.“ Jonah je ostao miran ali i pažljiv.
„Prvo, želim da se uverim da razumeš da postoje različite porodice. Porodice u kojima su roditelji zajedno, porodice sa dve majke, dva oca, porodice sa jednim roditeljom. Pokazaću ti sliku svoje porodice.“
Prišla sam svome stolu i uzela crtež koji sam nacrtala malopre. Pokazivao je moju majku i mene na jednoj strani i isečen crni papir zalepljen na drugoj strani papira.
„Ovo je moja porodica. Izgleda drugačije od tvoje, ali je ipak porodica. Nikad nisam upoznala oca. Tako da je on neka vrsta misterije za mene.
Zato je obojen u crno.“ „Gde je on?“ „Ne znam Jonah. Odlučio je da ne želi da bude otac pre nego sam se ja rodila. Ali znaš šta? Imala sam odličnu majku. Ona je stvarno dobro brinula o meni. Ali vidi... htela sam da podelim svoju priču sa tobom tako da bi razumeo da nije svaka porodica kao iz bajke. To je bio razlog ovog
projekta, da pokažem to. Ako tvoji mama i tata ne žive zajedno, nisi sam. U redu je da si uzrujan zbog toga, jer emocije su prirodne. Ne možemo da im pomognemo. Ali imaš dva roditelja koji te vole. Mogu da te uverim u to. Oni će te uvek voleti, čak i ako nisu zajedno.“ „Tvoj tata te nije voleo?“ „On me i ne poznaje. I bio je veoma mlad.“ „Da li mu opraštaš?“ Klinac me je totalno zbunio, jer to je pitanje na koje zaista nisam znala odgovor.
Oklevala sam pre odgovora. „To je teško pitanje.“ Razbarušila sam mu lokne šaljivo. „Mogu li ti kasnije odgovoriti na to?“ „Da.“ Rekao je sa blagim osmehom koji podseća naMackov. „Samo zapamti da je u redu biti drugačiji. To važi i kad se osećaš kao da se ne uklapaš sa drugom decom. Podsećaš me mnogo na mene kad sam bila mlađa. Nosila sam naočare kao i ti, takođe.“ Iznenadio me je kada je rekao, „Znam, ti si četvorooka Frankie.“ „Znaš a, huh?“
„Ništa neću reći.“ „U redu“ osmehnula sam se. „Znaš šta još, Jonah? Takođe sam bila stidljiva sa ljudima, isto kao i ti.“ „Kako ste onda postali učiteljica?“ „Pa, u mom slučaju, postajala sam nervozna u društvu odraslih. Ponekadi sada.“ „Šta radite kad se to dogodi?“ „Bavim se time dok smešna osećanja ne prođu. Uvek prođu. I nikada ne bežim od stvari koje mi čine nelagodu. Nešto kao kad si ostao u razredu a pitao si da odeš. Da li si primetio da nisi posle često tražio da odeš?“ Klimnuo je.
„To je zato što si ostao dovoljno puta i shvatio da nemaš čega da se plašiš.“ Jonah je izgledao kao da razmišlja o tome. „U svakom slučaju, lekcija je da jeljudima. u reduOno biti što drugačiji, je da ne voliš da budeš non ovoga stop okružen je važnoi ujeredu da pokušavaš, ne zbog njih, već zbog sebe.“ „Dobro.“ „Hvala za razgovoru.“ Nasmejala sam se. „Još uvek imaš nekoliko minuta pauze ukoliko želiš da se vratiš napolje, a možeš ostati i sedeti ovde sa mnom.“ Odlučio je da ostane. Ostavila sam Jonahov porodični crtež na njegovom stolu. Gledala sam ga kako je zurio u njega neko vreme, a onda podigao
bojicu i promenio nešto. Kasnije sam primetila da je promenio svoj namršteni izraz u nasmejani.
Ne znam šta je obuzelo te noći da Viktoru kažem za Macka. Bilo je vreme.
Krivica me je oborila. Iako, tehnički nisam uradila ništa loše, bila sam toliko zabrinuta poslednjih nekoliko nedelja. Nije bilo lako sakriti
opsesiju od nekog s kim živiš iz dana u dan. Svake noći bi me pitao dali me nešto muči, a ja bih mu uvek odgovorila da je nešto u vezi sa školom i ništa više. Victor je, verovatno, osoba koju sam najviše poštovala u životu; zaslužio je više od mog laganja. Pošto sam mu ispričala celu svoju istoriju sa Mackom, reakcija mog dečka pokazala mi je zašto sam pala na njega. „Još uvek osećaš nešto prema njemu.“ „Ne razumem baš tačno šta znače. Možda je to samo osećaji od nostalgije.“ „Ali si zbunjena.“ „Da.“ „Znaš da mi tvoja sreća znači sve, zar ne?“ „Znam da stvarno misliš to. Jednostavno nisam sigurna da li zaslužujem to.“ „Francesca, ne mislim da sam ikada osetio da te zaslužujem. Ti si mlada i lepa... negovana i pametna. Idem na spavanje svake noći osećajući se kao najsrećniji čovek na svetu jer spavam pored tebe.“ Nasmejao se. „A kada ti je raspoloženje dobro, vodim ljubav sa tobom. Ali se budim svakog jutra nesiguran da li je danas dan kad ćeš shvatiti da ima i boljih od mene. Ili da možda želiš biti sa nekim bliže tvojih godina. Jedina stvar u koju sam siguran je da ne želim da budeš ovde, ako ti to ne želiš. Volim te dovoljno da uradiš to ako je to ono što ti treba.“ Jedini čovekTopored se osećala sigurno nudi mi da se distanciramo. mi nijekog selo sam najbolje. „Ne želim nigde da idem Vic.“ „Uvek ću brinuti o tebi ako je to ono što želiš. Uvek ću te želeti u svom životu, ali onoliko dugo koliko te činim srećnim. Da li razumeš šta hoću da kažem?“ „Da. Ti me činiš srećnim. Uvek si to činio.“ To je bila istina.
„Pošto smo iskreni jedno prema drugom večeras, zapravo imam i ja tebi da kažem nešto.“
Moje srce je zakucalo jače. „Okej...“ „Sećaš se programa B.U. koji sam pokušavao da krene sa Oxfordom?“ „Da.“ „E pa prošle nedelje, ponudili su mi priliku da ga vodim u Londonu na godinu dana.“ „Oh.“ „Odbio sam ih, Francesca.“ „Zašto mi nisi ništa rekao?“ „Nisam mislio da bi mogla napustiti posao ikrenuti sa mnom. Nije bila ni opcija da te ostavim. Ako, kojim slučajem, planiraš da ne budeš ovde sledeće godine, prihvatiću poziciju. Ali u slučaju da ne, radije bih da budem sa tobom. Ništa mi nije važnije. Samo sam mislio da bi trebalo da znaš o ponudi.“ Spoznaja da je tako lakoobzirom odustaodaodsam pozicije iz snova zbog mene učinila je da se osećam užasno, se zakačila za drugog čoveka. „Volim te Francesca. Nadam se da ti je to dovoljno.“ „Volim te Vic.“ Zaista sam ga volela. Moja osećanja prema njemu možda nisu bila puna ludom strašću koju sam jednom osećala prema Macku, ali bila su isto prava.
Victorove oči bile su iskrene. „Hvala ti što si bila iskrena sa mnom.“ Ništa nije rešeno te noći. Ako ništa drugo, bila sam zbunjenija zašto čeznem za čovekom koji me je ostavio pre nekoliko godina, a imam onog koji me obožava ispred nosa.
Bilo je veče našeg mesečnog PTO susreta. Na dnevnom redu bilo je da se odrede dobrovoljci za prikupljanje sredstava sledećeg proleća. Služeći osveženja i kafe van ispred učionice, jedva sam čekala da završim sa ovim tako da mogu otići kod kuće, obučem pidžamu i opustim
se. Uvek je iscrpljujuće imati večernje obaveze pored dugačkog radnog dana.
Duboki glas iza mene me je prepao. „Burence bi bilo mnogo zabavnije, zar ne?“ Okrenula sam se ka Macku koji je stajao i držao kutiju čokoladnih kolača iz supermarketa. „Šta ti radiš ovde?“ Ostavio je kolačiće na stolu. „Ovo je sastanakza roditelje i nastavnike, nije li?“ „Da, ali...“ oklevala sam ne znajući šta da kažem. Završio je moju rečenicu. „Ali ja ne bih trebao da pripadam toj grupi?“ Mack puknu prstom. „Oh, žao mi je. Mislio sam da je PTO za ,pissing teacher off.’ Moja greška.“ (razbesneti profesora) „Pa, da je je to pravo slučaj,mesto moždazabimene bio na pravom mestu.“ „Ovo večeras.“ „Ovaj sastanak je za ozbiljne učesnike.“ „Ozbiljan sam u vezi učiteljice. Da li se to računa?“ „Ne.“ „Zapravo, u svoj ozbiljnosti ja bih takođe želeo da pomognem. To je poslednje što mogu da uradim nakon rušenja tvoje školske godine. Zaista bih voleo da budem što više uključen u Jonahovo obrazovanje. To je istina, okej? A to što dobijam priliku da provodim vreme sa tobom je dodatni bonus.“ Šta da kažem? Imao je prava da bude ovde kao i ostali. „Samo budi svestan da ovo nije pravo mesto za šalu ili ometanje drugih učesnika.“ „Ne planiram da ometam nikoga drugog osim tebe.“ „Da, imaš dosta skrivenih fanova ovde. Imamo veoma strogi prog ram kojeg se pridržavamo.“ Približio mi se i gledao dole u mene na kratko. Ovaj kontakt izazvao je da mi se koža upali, a bradavice ukrute. „Ne brini,“ rekao je dok je gledao
dole, kao da je primetio da mi bradavice probijaju majicu. „Vašu svrhu sam veoma dobro primetio, gospođice O’Hara.“ Zaplesao je obrvama gore-dole. „Vidimo se unutra.“ Mrzela sam što je znao da ima uticaja na mene. Ako je moje telo imalo ovakav odgovor sada, šta bi se desilo ukoliko bi uradio nešto više? Spontano oplođenje? Neke stvari se jednostavno nikad ne menjaju, i moja reakcija na ovog čoveka je bila primer toga. Dugačak stol bio je smešten u sredini učionice u kojoj smo imali sastanak. Nije bilo ni jednog čoveka u učionici, osim Macka. Bio je kao ukras na sredini stola. Zauzela
sam mesto na kraju stola. „Dakle, hoćemo li krenuti?“ gledajući dole u svoju listu, rekla sam, „Prvo na listi je sajam knjiga. Moramo da izaberemo nekoga da bude zadužen za to i upravljanje volontera.“ Mack podiže ruku. „Da?“ upitala sam. „To zvuči kao da je u mom području. Voleo bih da se prijavim da vodim sajam knjiga.“ „Šta te tera da želiš ovaj zadatak? Mnogo je odgovornosti u vezi sa ovim zadatkom.“ Mislio je o tome na trenutak a onda rekao: „Ja pišem knjige za decu. Mislim da bih se savršeno uklopio tu.“ „To je dobar zaključak,“ jedna od žena je rekla. „On bi savršeno odgovarao.“ Sigurna sam da misliš da bi se savršeno odgovarao, u redu... u tvojoj vagini.
„Dobro... nadam se ste svesni ogromne količine rada pri organizaciji tog događaja. Odvija se tokom vikenda. Morate naručiti u knjižarama, popisati stvari, poveriti zadatke, i organizovati prodavanje hrane jer
mnogi ljudi dolaze samo zbog hrane. Na kraju krajeva, hrana je mamac.“ „Mogu namamiti ljude. Ja sam majstor namamljivanja.“ Zastao je. „Mislim... mogu to da podnesem. Dovešću sranje -gomilu ljudi da se prijavi.“
Glavna časna sestra ga pogleda sa gađenjem zbog korišćenja prljavog jezika.
On pročisti grlo, izgledajući da se kaje zbog korišćenja takvog rečnika. „Dovešću ljude da prisustvuju, ne brini.“ „Staviću vaše ime kao mogućnost. Glasaćemo na kraju.“ „Hvala vam.“ Gledajući sve u sobi, pitala sam, „Da li je još neko zainteresovan da vodi sajam knjiga?“ Niko živi se nije pomerio. Jedna žena je rekla: „Ne, ali ću rado pomoći Macku sa bilo čim mu zatreba.“ Sigurna sam da hoćeš. Mack je klimnuo i ponudio samodopadni osmeh. „Hvala.“ Zatim je uzeo zalogaj kolačića i namignuo mi. Bila sam ubeđena da su mi obrazi crveni. „Ok onda. Idemo dalje.“ Do kraja sastanka, glasovi za Macka da b ude na čelu sajma knjiga, bili su jednoglasni. Taj događaj je imao najviše dobrovoljaca, posebno kada je ponudio da održi sastanke planiranja u njegovoj kući. Vizija Macka kao Hugh Hafner- obučen u bade mantil, puši tompus, okružen sa svih strana napaljenim majkama- prođe mi kroz glavu. Slegnuh ramenima da oteram misao.
Većinu preostalog vremena na sastanku, Mack se ponašao najbolje što je umeo.
Kada su se svi razišli, on se zadržao dok nismo ostali sami u učionici. Zavalio se nazad u stolicu, klackajućise napred nazad dok me je gledao samo sa vragolastim osmehom.
Počela sam da pakujem svoje stvari. Bez da ga gledam u oči, rekla sam, „Nikada ranije nisi vodio školski događaj. Zar ne misliš da ćeš imati obaveza preko glave?“ „Ne kada imam tebe da mi pomogneš.“
„Zar nije obično da prvo pitaš nekoga pre nego što pretpostaviš da će ti pomoći?“ „Frankie... možeš li mi pomoći da vodim sajma knjiga?“ našalio se. „Imaš više nego dovoljno dobrovoljaca, zapravo.“ Podigla sam parče papira. „Pogledaj ovu listu.“ „Da, ali nijedna od njih nije pametna i snalažljiva kao ti. Na primer, nijedna od tih žena ne bi znala da koristi svoje sline kao lepak.“ Nisam mogla da verujem da se seća toga. Jednom sam mu priznala, da kad sam bila dete i radila neki projekat, nestalo mi je lepka i iskoristila sam svoje sline da zalepim papirnu konstrukciju. To je apsolutno odvratna misao sada. Ipak, nisam mogla da poreknem.
„Kako se uopšte sećaš toga?“ „Znam sve o tebi Frankie Jane. Pa, do određene tačke.“ „U svakom slučaju, postoji lakši način da znaš.“ provedeš vreme sa mnom umesto da otimaš školsko prikupljanje novca, „Stvarno? Ne činiš to nimalo lakim. Svaki put kada sam spomenuo da izađemo zajedno, ti promeniš temu. Da li je to jer zaista ne želiš da provedeš vreme sa mnom, ili te je samo strah od onoga što bi možda osećala? Ja lično mislim da je ovo drugo. Misliš da ne mogu da te pročitam, ali ja mogu.“ „Da li je tako?“ „Da. To je jedan od mojih mnogih talenata.“ Podigavši ruku, rekla sam, „Stani.“ „Šta?“ „Znam da bi počeo da pričaš o svojim drugim talentima i rekao bi nešto neprikladno. Ne zaboravi gde se nalazimo.“ „Isuse... nisi zabavna uopšte.“ „Ne koristi Gospodovo ime uzalud, također“, šapnula sam. „Sestra Tereza je ispred vrata. Doći će ovde i udariti te svojim čuvenim štapom.“ Kada se zlobno nasmejao, podigla sam kažiprst. „Znam da sad želiš da kažeš nešto o svom čuvenom štapu.“
„Bože Frankie... šta misliš kakva sam ja to svinja?“ zadirkivao me. „Ne pominji Boga.“ „Ti bukvalno stavljaš reči u moja usta, previđajućišta ću sledeće reći. Iako reči nisu jebeno ono što želim u svojim ustima sada.“ Isuse Hriste. Ne koristi Gospodovo ime uzalud.
Stekla sam mišiće između nogu. „Vidiš?“ ispljunula sam. „Vidim šta? Da sam totalni kralj seksualnog nagoveštaja koji koristi svaku priliku da ti izazove rumenilo? Da. Onda sam potpuno kriv. Oprosti
mi Oče, jer sam zgrešio.“ „Pssst! Ne govori to!“ „Možda je to ono što mi treba, da odem na ispovest.“ „Imaš probleme.“ „Apsolutno si u pravu. Zapravo, mislim da ću ići ove nedelje. Ispričaću Ocu Louisu o svojoj žudnji za prelepom, mladom učiteljicom, koja je nekada bila moj najbolji prijatelj. Reći ću mu kako fantaziram o tome kako bi izgledao otisak moje ruke na tvom dupetu. Možda me malo poprska svetom vodicom, i rashladi. Nadam se da mi Bog može pomoći da te prebolim, jer ništa drugo nikad nije radilo.“ „Stani.“ „Ne uživaš u ovome ni malo?“ Uživala sam i to mnogo... malo previše do tačke da su moje gaćice natopljene.
Prebacujući torbu preko ramena, rekla sam, „Trebalo bi da odavde. Moraju da zaključaju zgradu.“ On je ustao i pokazao rukom prema vratima. „Posle tebe...“
odemo
Vazduh je bio hladan napolju, a bilo je i maglovito. Mack me je tiho otpratio do auta. Kad smo se zaustavili ispred mog auta, samo smo se gledali nekoliko trenutka.
Njegov izraz je postao ozbiljan. „Mislio sam da sam te video jednom.“ „Šta?“
Dah mu je bio vidljiv dok je pričao. „Jonah je imao oko šest meseci. Torrie i ja smo ga odveli do tržnog centra. Bio je u jednom od onih nosača na mojim grudima. Ona je ušla u jednu od prodavnica, a ja sam stajao u sredini tržnog centra noseći bebu. Bila je jedna devojka. S leđa, izgledala je baš kao ti, ista ravna, crvena kosa tačno iste dužine kao kad sam te poslednji put video. Takođe, imala je i isti stav.“ „Stvarno si pomislio da sam to ja?“ Klimnuo je glavom, izgledajući sumorno. „Bio sam siguran u to. Srce mi je zalupalo jako u grudima. Bio sam toliko ubeđen da si ti, nije mi uopšte imalo smisla da si u Virginiji u to vreme. Pretpostavljam da je zato jer
sam toliko želeo da verujem da si to ti. I jesam. Zaista sam verovao.“ „Šta si uradio?“ „Stajao sam tamo dugo i prikupljao hrabrost da ti priđem. Jonah je plakao, ali bilo je kad da sam zaboravio da je bio tamo zakačen za mene. Ništa mi drugo nije bilo važno u tom trenutku dok sam nateravao sebe da ti kažem koliko si mi nedostajala, da ti kažem sve stvari koje su se nagomilale unutar mene sve vreme koje smo bili razdvojeni. U mom varljivom stanju, nisam sumnjao ni jedne sekunde da si to zaista ti. Osećaj u grudima mi je bio jak. Korak po korak, prišao sam ti bliže gde si
stajala u delu sa hranu, proveravajući meni. Nisam znao šta sam mislio da će se desiti. Nije bilo kao da sam mogao da pobegnem sa tobom ili nešto tako. Osećao sam se kao da sam dobio drugu šansu, da te je nekako, na neki način, Bog doveo do mene u tom momentu.“ „Došao si do mene? Do nje?“ „Da.“ Ispustio je uzdah, umoran osmeh i zatresao glavom. „Pozvao sam te ’Frankie’. Kad se okrenula, bilo je očigledno da to nisi ti. Osećao sam se kao jebena budala.“ „Nisi znao.“ „Trebalo je da znam da nisi u Virginiji. Samo sam jako želeo da verujem da si to ti.“ „Šta ti je devojka rekla?“
„Ništa. Izvinio sam se, stavljajući joj da znanja da sam mislio da je ona neko drugi, i otišao ošamućen. Torrie se ubrzo nakon toga vratila noseći neke torbe. Te noći me je stalno pitala šta nije u redu.Pretpostavljam da sam izgledao potrošeno kako sam se osećao. Na neki način, bilo je teže nego bilo šta što se desilo do tada. Bilo je kao da sam te ponovo izgubio. Nateralo me je da shvatim koliko sam pun kajanja bio, koliko je
toga ostalo nedorečeno.“ „Šta si hteo da mi kažeš? Znaš... da sam to zaista bila ja?“ „U tome je stvar... nisam ni znao šta bih ti rekao, ali sam siguran da bih napravio budalu od sebe, blebetajući dok beba visi sa mene. Nije trebalo da to bude taj dan. U tom trenutku sam se zakleo, da ako ikada dobijem
priliku da te vidim, da neću sjebati, i da ću biti pripremljen. Obećao sam sebi da ću ti jasno staviti do znanja svoje namere i da nećugubiti priliku kojom me je univerzum častio.“ „Da li si ikada čuo pesmu ’Pictures of you’ od ’The Cure’?“ „Mislim da jesam.“ „Svaki put kad je čujem, ja mislim na tebe.“ „Moraću da je slušam večeras.“ Mack je pružio ruku ka mom vratu i sklonio moj labavi šal, pomerajući ga oko mog vrata. „U svakom slučaju, hladno je. Bolje je da uđeš u auto i odvrneš grejanje.“ Iznenada ne želeći da ga napustim, nisam bila sigurna šta da kažem, pa sam jednostavno odgovorila sa, „Pomoći ću ti oko sajma knjiga ako želiš to. Bila sam uključena u to ranije.“ „Zaista bih cenio to.“
Kasnije te noći, bila sam u krevetu kada mi je stigla poruka na mobilni. Mack: Prokleta pesma. Wow. Nikad nisam slušao reči. Otkucala sam.
Francesca: Znam. Mack: Sad ne mogu da prestanem
da je slušam.
Nisam znala šta me je nateralo da mu priznam da me ta pesma podseća na njega. Podelio je priču o tržnom centru sa mnom. Mislim da sam želela da zna da nije jedini koji oseća kajanje i tugu svih ovih godina. Mack: Uvek me je ubijalo, da jedino što je ostalo od tebe su tvoje slike koje sam sakrio. Kako je moguće da nikad nismo napravili jednu zajedno? Francesca: Znam. I ja sam se pitala isto.
Mack: U svakom slučaju... hteo sam da znaš da volim ovu pesmu. Hvala ti što si to podelila sa mnom. Francesca: Nema na čemu. Mack: Uzgred, počeo sam da gledam katalog dečjih knjiga za sajam knjiga. Znam koju ću prvu naručiti. Francesca: Koju?
Mack: Zove se ’Da li želiš da se igraš mojim lopticama’. Poslao mi je sliku kako je izgledala dečja knjiga sa tim naslovom.
Francesca: To ne može biti istina! Mack: LOL. Ne, nije. To je za odrasle. Da li sam ti upravo izazvao
srčani udar? To je bio jedan od mnogih mini srčanih udara koje mi zadaje u poslednje vreme.
Francesca: Ovo je totalno nešto što koledžu.
bi mi ti dao kao poklon na
Mack: Na koledžu? Već je naručena i poslata tebi. Procenjena isporuka je u ponedeljak.
Francesca: Šališ se? Mack: Ne. Samo pazi, nemoj dozvoliti da je starac vidi. Mogao bi se
uzbuditi i dobiti pravi srčani udar. Francesca: Ti si lud.
Mack: Laku noć, Frankie Jane. Francesca: Laku noć, Mack.
Poglavlje 10 Mack Nije bila klasična subota uopšte. Probudio sam se odlučan da izvedem Jonaha iz kuće i što dalje od njegovih elektronskih uređaja. Vozili smo se u grad, na doručak na severnom delu grada. Plan je bio da kasnije odemo u muzej nauke. Bar tamo, ako se ne bude osećao da priča sa mnom, tamo bi bilo mnogo na šta ćemo moći da se fokusiramo. Odlučili smo da ubijemo neko vreme posle doručka u pijaci voća i povrća. Obećao sam gospođi Migillicutty da ću joj doneti malo kukuruza. Predajući Jonahu korpu, rekao sam mu da odabere koliko i koje god voće bude želeo. Odmah nakon toga, primetio sam fine, poznate ruke kako cede avokado. Još jedna ruka-ne tako poznata- stiskala je Frankieino dupe. Progutao
sam teško, gledajući Frankie i njenog dečka kako stoje ispred mene. Mešavina ljubomore i adrenalina tekla je kroz mene. Reci nešto. Nije me primetila kada sam se nagnuo i rekao prvo što mi je palo na pamet. „Kako do đavola uopšte znaš da su zreli?“ Poskočila je na zvuk mog glasa. „Mack. Šta ti radiš ovde?“ „Isto što i ti. Stiskam stvari?“ Frankieini se obrazi zacrveneli.
Njen čovek me pogledao a onda okrenuo kao njoj. „Ovo je Mack?“ Ona jednostavno klimnu glavom. Vau. Ona mu je rekla o meni.
Nisam bio siguran da li mi je to pružalo zadovoljstvo ili me uznemiravalo. On ispruži ruku. „Victor Owens.“ Prihvatio sam je. „Mack Morrison.“ Bilo je bizarno doći lice u lice sa nekim ko mi je broj jedan suparnik duže vreme. Drugom rukom je čvrsto držao oko struka. Na moje veliko zaprepaštenje, Frankiein dečko je zapravo pristojno izgledao za starijeg čoveka. Uprkos prosedoj kosi, bio je u dobroj formi, što verovatno većina žena smatra privlačnim. Jonah se pojavio sa plastičnom korpom punom jabuka i nara. Frankie se primorala na osmeh. „Hej Jonah.“ Izgledao je kao da mu neprijatno što je sreo učiteljicu. „Ćao.“ „Idemo u muzej nauke još malo“ rekao sam. „Oh, svideće mu se to.“ Nasmejala se. Victor se okrenuo
mome sinu.Obavezno „Voleo sam da idemColossal tamo kad sam bio mali, iako je sada mnogo bolje. posetite Fossil.“ „Šta je to?“ Jonah je upitao. „To je skelet dinosaurusa, star šezdeset pet miliona godina, otkriven je u Dakoti Badlands pre desetak go dina. Stvarno je super ako voliš dinosauruse.“ Dok je moj ljubomorni i nezreli ego hteo da napravi šalu o Frankie i dinosaurusima, bilo je teško da ozbiljno shvatim unutrašnje misli. U stvarnosti, ovaj tip je izgledao mlađe nego što sam ga zamišljao. Po prvi put, shvatio sam da imam ozbiljnu konkurenciju
ikada pomišljao da ukradem Frankie od njega. Osećaj koji toneako mi sam se stvorio u stomaku dok sam gledao njegovu ruku posađenu tik iznad njenog dupeta. „Pa, lepo se provedite.“ Rekla je. Petljao sam sa rečima. „Da. I vi. Mislim...lep vikend.“ „Hvala“ rekla je.
Frankieine oči zaključale su se sa mojima u tihom priznanju koliko je čudan ovaj susret bio. Victor je potapšao mog sina po ramenu. „Drago mi je što smo se upoznali, Jonah.“
Grudi su mi stisle dok smo odlazili. Tog popodneva, dok smo Jonah i ja gledali gore u zvezde na plafonu planetarijuma u muzeju, moj um je bio negde drugde. Nisam mogao da
izbacim susret iz glave. Više nego ikada, osećao sam da mi je vreme isticalo.
Nedelja uveče, zaustavio sam se kod Torrie sa Jonahom. Osećao sam se posebno emotivno između susreta sa Frankie dan pre i pokušaja uspostavljanja veze za mojim sinom čitavog vikenda. Pogledao sam iza sebe u Jonaha koji je grlio svoj ranac. „Nadam se da si se proveo ovog vikenda. Ja znam da sam se zabavio družeći se sa tobom.“ Umesto da mi odgovori, oborio me je pitanjem. „Da li si tužan?“ Srce kao da mi je stalo za trenutak. „Zašto to misliš?“ „Nasmejan si kad me gledaš, ali ponekad, izgledaš tužno kad misliš da te ne vidim.“ Moj dečko je očigledno imao veću moć opažanja nego što sam mislio. Stao sam da razmislim kako bih mogao ovo da mu objasnim.
„Svi mi imamo svoje momente. Postoje neke stvari u životu koje bih voleo da mogu da promenim. I te stvari me nekad čine tužnim. Ali ti nisi jedna od njih. Ti si najbolja stvar koja mi se ikad desila. I ako ti nekad
izgledam tužno, znaj da to nema nikakve veze sa tobom. Ti si jedini koji mi donosi najveću sreću. Ti si moj dom, Jonah. Mi smo tim. Ja idem tamo gde ti ideš. Iako nismo pod istim krovom svake noći, ja sam i dalje sa tobom... samo poziv ili brza vožnja dalje. Kada god me zatrebaš, ja sam tu. Shvataš?“ „Okej.“ „Dobro.“ Okrenuo sam se ka zadnjem sedištu. „A sada, daj svom starom zagrljaj.“
Nakon što smo se zagrlili, upravo sam hteo da izađem iz auta kad je rekao, „Gospođica O’Hara nema tatu.“ „Ona ti je rekla to?“ „Da. Osećam se loše zbog nje.“ Jednostavno sam klimnuo, i napravio mentalnu belešku da je pitam zašto mu je to rekla.
Sa Jonahom vraćenim majci na noć, hitna potreba da vidim Frankie koja me pratila čitavog vikenda je bila u punoj snazi. Uzeo sam telefon i pozvao je sa puta.
Znala je da sam ja kad se javila. „Mack...“ „Frankie...“ „Šta se zbiva?“ Odmah sam prešao na stvar. „Možemo li se naći negde? Mogu te pokupiti ispred kuće, ali ne znam da li bi se njemu to svidelo.“ „Je li sve u redu?“ „Da, sve je u redu. Samo, stvarno moram da te vidim. Ja sam u autu. Samo mi reci gde da idem. Gde god, samo da ne bude u pakao.“ Nakon malo oklevanja, pristala je da se vidimo. Rekla mi je da je pokupim blizu državne kuće Massachusettsa, što nije bilo daleko od mesta gde je
živela. Čekala me na stepenicama, bila je obučena u uzani bež blejzer i farmerke. Svetlo takođe šareni je šal nosila bio jojvisoke, je omotan vrata. Izgledala je seksi kao pakao, crne, oko kožne čizme. Njen stil oblačenja definitivno se promenio na bolje tokom godina. Otvorila je vrata i ušla. Okrenuo sam se ka njoj. „Šta si mu rekla gde ideš?“ „Da sam otišla da se nađem sa tobom. Ne želim da ga lažem.“ „I on je okej sa tim? Da li je on lud?“ „On ceni moju iskrenost.“ „Bio sam iznenađen što je znao ko sam jučer na pijaci. Šta tačno zna?“
„Sve. Rekla sam mu celu priču prošlog vikenda.“ „Pa, prilično je samouveren što je dozvolio da mu žena izađe sa drugim čovekom.“ „Rekao si da želiš da razgovaramo. Ovo nije izlazak, i on to zna.“ Njene reči bile su povratak u realnost. Koliko god ja to želeo, to nije bio izlazak.
„Naravno.“ Dok sam se približavao rampi I-93, upitala je, „Gde idemo?“ „Ne znam.“ „Ne znaš?“ „Ne. Samo sam želeo da te ukradem. Jebeno ne znam gde idem, Frankie. Ne znam ni šta jebeno radim. Samo mi je bilo potrebno da te vidim.“ Nagnula je glavu nazad na sedišta, okrenula se ka meni ali je ostala tiha. „Da li si jela?“ upitao sam. Nasmešila se. „Pa mogla bih da jedem.“ Uzvratio sam joj osmehom. Znala da kad god sam joj postavljao to
pitanje, ona bi odgovarala ’pa mogla bih da jedem’. Da jedemo zajedno oduvek je bila jedna od naših omiljenih razonoda. Pala mi je ideja na pamet. „Misliš li da je Sullivan’s otvoren u ovo doba godine?“ „Znam da su otvoreni,“ rekla je. „Da li sisam bila nekoliko opet tamo?“ „Otišla puta.“ „Sama ili sa njim?“ „Sama.“ To je bilo naše mesto. Dvadeset minuta kasnije, parkirali smo na naše staro mesto. Sullivan’s je bio kiosk brze hrane za poneti, pored vode Castle Island u južnom Bostonu. To nije bila odlična plaža za kupanje, ali voleli smo da sedimo i gledamo u vodu, gledamo avione u niskom letu koji su sletali na obližnji Logan aerodrom.
Primetivši da 747 dolazi, govorio sam glasnije zbog buke motora. „Osećaj je tako dobar, biti ovde sa tobom, gledati avione koji sleću. Maštao sam puno o dolasku ponovo na ovo mesto sa tobom“ Frankie je tiho jela svoj grilovani hot-dog dok je zurila prema vodi, vetar joj je mrsio kosu.
„Hoćeš mi reći kako ste se upoznali?“ Ona obriše usta pa pročisti grlo. „Ja sam bila u diplomskom odeljenje u B.U. On je profesor tamo.“ „On je bio tvoj profesor?“ „Ne. Ali smo se upoznali tamo. U početku nisam znala da je profesor.“ „Koliko je dugo posle mog odlaska iz Bostona si počela da se zabavljaš s njim?“ „Prošlo je puno. Zajedno smo dve godine.“ „Jesi li bila sa nekim pre njega?“ „Izlazila sam tu i tamo, ali Vic mi je bio prva ozbiljna veza. Bilo mi je teško povezati se sa nekim duže vreme nakon što siti otišao.“ To je bilo teško čuti. Ali nije me iznenadilo. Znao sam da joj je duboko stalo do mene, i do dana današnjeg, naša kemija je bila kao ništa drugo što sam iskusio. Iako me zadovoljilo što se tako osećala, također, bilo mi je loše što joj je trebalo toliko vremena da krene dalje posle mog odlaska. Ipak, nisam ni očekivao drugačije. „Šta je bilo drugačije sa njim?“ „Sve. Poštuje me, ceni sve moje hirove-kao što si i ti. Brine o meni, čini me sigurnom. Nikada nisam imala nekoga da brine meni ranije. Uvek sam se sama brinula o sebi. To je bila lepa promena.
„Obećavam da se neću šaliti o tatica-kompleksu.“ „Vidi. Nisi skroz u krivu što se tiče toga. Bio je u stanju da ispuni tu šupljinu, ali ja ne volim da razmišljam o njemu na takav način.“ Zaista nisam želeo da zamišljam punjenje bilo kojih njenih šupljina. „Da li on želi da se oženi tobom? Mislim, ide gore.“
„On kaže da želi da provede ostatak svog života sa mnom, ali ne veruje mnogo u brak. Kaže da bi to uradio samo ako ja budem to želela. Isto je i sa decom. Ali nisu mu potrebna da bi bio srećan. Znam da uživa u svojoj slobodi.“ „Da li je bio oženjen ranije?“ „Ne.“ „Da li ti želiš da se udaš?“ „Sada? Ne.“ „Da li te još uvek seksualno privlači?“ „Bože Mack, kao da smo u trećem osnovne. Zašto želiš da znaš to?“ Završio sam sa okolišanjem. „Moram da znam koje su sve tačke slabosti.“ „Zato što planiraš da pokušaš da me ukradeš od njega?“ „Ako ti je suđeno da budeš sa njim, neću to uspeti koliko god se trudio.“ „Ali ti planiraš da pokušaš?“ Planiram pakleno da pokušam. „Znam da je možda prekasno. Nisam glup. Ali nikada sebi ne bih oprostio ako bar ne pokušam.“ „Šta zapravo planiraš da pokušaš?“ „Neću biti u Bostonu zauvek. Ne sumnjam da će Torriein posao ovde da potraje. To je samo pozicija po ugovoru. I ja moram da odem gde god je
Jonah. Dakle, ovo je prilika koja se ne propušta. Pitaš me šta planiram da uradim? Sve. Svaku prokletu stvar Frankie- dok mi ne kažeš da prestanem. Dok me ne pogledaš u oči i kažeš mi da nema svrhe za tim.“ „Moraš da budeš tamo gde ti je sin. Shvatila sam. Ruke su ti vezane. Mogu da zamislim da proteklih nekoliko godina nisu bile lake za tebe.“ „Nisu. Ali najviše se kajem što sam te povredio. Ne kajem se što imam sina. Možda ne znam šta radim sve vreme, ali taj dečak mi znači ceo svet.“ „Znam to.“ „Mislio sam da to što sam ostao sa njegovom majkom je najbolja stvar koju sam uradio za njega. Pogrešio sam. Imati dva roditelja koji se
stalno svađaju nikada neće učiniti njegov život bolji. Konačno sam shvatio, da ako ja nisam srećan, ne mogu biti otac kakvog moj sin zaslužuje. On može da vidi pravo kroz mene.“ „Povučen je u sebe, ali je svega svestan.“ „Razgovarala si sa njim u vezi tvog oca.“ „To ti je on rekao?“ „Da.“ „Jesam. Učili smo o raznolikostima porodice. Nacrtao je sliku tebe, Torrie i njega sa debelim linijama između svih vas.“Oh. To mi je slomilo srce.
„Bez zezanja, a?“ „Ne. Htela sam da zna da mnogo ljudi žive u različitim porodičnim strukturama i da je to u redu. To je bio razlog zašto sam podelila informaciju o mom ocu sa njim.“ „Hvala za to. Znam da ti nije lako da pričaš o tome.“ „Pitao me je da li sam oprostila tati... što me je napustio.“ „Stvarno?“ „Mislila sam da je to dobro pitanje i odgovorila sam mu iskreno. Rekla sam mu da nisam sigurna, i da ću se vratiti sa tim. Izgledalo je kao da prihvata to.“ Pogledala je vodu, a odmah zatim u mene. „Da li su stvari bolje sa njim kod kuće?“ „Mislim da da polako idemo na bio m?dobar.“ Kakav je tvoj odnos sa „Drago mi to čujem. Štabolje. je saVikend tvojimjeoce njim?“ „Isti kao što je i bio. Nije zadovoljan sa mnom-od izbora moje karijere do odbijanja da oženim Torrie. Ali njegovo mišljenje mi nije važno u ovom delu života. On ne može da promeni moje odluke. I više od toga, ne dopuštam mu moć nad mojim mislima više. To je bila najveća promena. Ali tata je bio dobar prema Jonahu. Moram da priznam to. Inače i dalje je isti bednik kakav je bio, više se brine za javni ugled, nego za bilo šta drugo.“
Naš razgovor je prekinut kada Frankie zazvonio telefon. Pogledala je dole u njega.
„To je Victor?“ „Da. Samo proverava da li sam dobro.“ „Da mislizadačuđenje, ću te povrediti ili tako nešto?“ To neli on bi bilo s obzirom da sam je već povredio za ceo život. „Ne. On samo radi što bi svaki momak u ovakvom scenariju.“ „Znam. Ne krivim ga ni malo.“ Zadrhtala je, borio sam se sam sa sobom da je ne zagrlim. Koliko god
želeo da uradim to, nisam imao prava. Oči su joj blistale na mesečini. „Postaje kasno. Trebalo bi da se vratim.“ „Hajde, onda, da te vratim kući.“ Vožnja nazad da je joj bilakažem prebrza. Moje vreme je uvek ograničeno. Nisam stigao ni pola onoga što sa samnjom planirao. Kad sam se zaustavio na uglu iza njene kuće, pitao sam, „Kad te mogu videti ponovo?“ „Victor ide u Englesku za nekoliko nedelja na konsultacije o novom programu antropologije na Oxfordu.“ „Na koliko dugo?“ „Na nedelju dana.“ Nedelju dana.
Uprkos svih zlih planiranja u mom mozgu, pokušao sam da zvučim opušteno. „Onda večera?“ „Razgovaraćemo.“ Rekla na neobavezan način. Srce mi je brže zakucalo. Znao sam da je to moja jedina šansa da zaista provedem vreme sa njom, da imam moju Frankie nazad- makar i na jednu nedelju.
Poglavlje 11 Francesca Victor je zatvorio svoj kofer. Bio je neobično tih jutros
dok se pripremao za put. Naizgled izgubljen u mislima, u jednom trenu zastao je
a onda me uhvatio za podlaktice, privlačeći me sebi. Grlio me čvrsto, a onda šapnuo na uvo, „Voleo bih da ideš sa mnom.“ Udahnula sam miris njegove Givenchy kolonjske i re kla, „I ja, ali me nisi pitao. Nisam ni znala da postoji ta opcija.“ „Mislim da trebamo nedelju dana odvajanja. Treba da shvatiš neke stvari. Dajem ti prostora za to nedelju dana. Neću ispitivati šta se dešava dok nisam tu. Ne želim da znam.“ Pustio me zi zagrljaja da me pogleda. „Ali, Francesca, ja ne mogu zauvek da živim ovako. U jednom trenutku, trebaće mi da znam da tvoje srce pripada samo meni. Možda izgledam kao jaka osoba, ali u poslednje vreme, shvatio sam da nisam jak kao što sam mislio. Volim te previše. Ali ne mogu da podnesem da budem
sa tobom, ako tvoje srce nije u tome sa mnom.“ Njegove reči bile su otrežnjenje za mene. Ostala sam tiha kad je nastavio.
„Ove dve godine bile su najbolje u mom životu. Nisam ni sumnjao da ćemo biti zauvek zajedno-sve do nedavno. I kad saznao razlog tvog
čudnog ponašanja, dokaz da su moje brige bile opravdane.“ „Žao mi je što sam unela ovaj stres u nas.“ „Nemoj da ti bude. Bila si iskrena sa mnom. Cenim to više nego bilo šta. Ali neću da te lažem. Nakon što sam video, da tip na kog si se zakačila izgleda kao Calvin Klein model na vrhu svega, pa, nije mi to pomoglo.“
Nasmejala sam se malo, jer nisam znala kako drugačije da reagujem ili šta uopšte da kažem. Mack je izgledao kao jebeni model, ali to nije imalo nikakve veze zašto smo u ovakvoj situaciji. „Ja nisam površna osoba. To znaš. Moja veza sa njim bila je dublja, kao i sa tobom.“ „Znam da misliš glavom i srcem. Tako da, ako bilo kog trenutka odlučiš i shvatiš da tvoje srce nije u ovome, želeo bih da povučeš flaster. To je sve što tražim. Ne želim da me vučeš okolo.“ „Obećavam da ti to neću napraviti, Vic. I obećavam da ću rešiti ovo kako bi nastavili sa svojim životima.“ On spusti pogled na sat. „Zakasniću, samo još jedna stvar pre nego odem.“ Stavio je obe ruke oko mog lica. „Ako zaključiš da sam ja taj, odlučio sam da želim da idem sa svime. Zato što nema pola puta sa ovim kako se osećam, ljubavi moja. I nisam shvatao to dok izgubiti te nije postalo prava pretnja. Želim da se oženim tobom. Želim da imam decu sa tobom. Želim da te volim do kraja svoga života i ništa drugo da ne radim samo da te usrećim. Potrebno je da samo odlučiš kojim ćeš putem ići. Ako je putovanje sa mnom, obećavam ti da nećeš zažaliti.“ Suze su mi ispunile oči. Victor mi nikada ranije ništa slično nije rekao. „Volim te Vic. Zaista.“ „I ja tebe Francesca. Vodi računa o sebi ove nedelje, važi?“ „Dobro.“ Zatim je otišao.
Glava mi je bila prilično u oblacima dok sam pokušavala da držim nastavu. Nisam mogla da prestanem na mislim o Victoru. Nikada nije ogolio dušu preda mnom. Zaista sam shvatala koliko ću izgubiti, ako dozvolim da moja osećanja prema Macku stanu na put vezi sa jedinim čovekom koji je tvrdio da me voli.
Kasnije tog dana, moje raspoloženje će mi promeniti, ali ne Popravljala sam papire dok su učenici radili test pravopisa.
na bolje.
Lorelai je došla do mene i tiho rekla. „Razgovarala sam sa Clarissom jutros. Pomenula je da Mack bio u njenoj kući juče.“ Stomak mi je potonuo. „Šta?“ „Prema njenim rečima, proveli su ceo dan zajedno.“ Krv mi je ključala. Evo mene, stavljala sam ceo svoj život na kocku zbog ne rešenih osećanja prema njemu, a on je provodio vreme mazeći se sa tom kurvom?
Bila sam ljuta. Bila sam zbunjena. Nedostajao mi je Victor.
„Da li je rekla još nešto?“ „Samo je brbljala o njemu, kako je vruć, kako je sladak, kako je sjajan otac. Ima ga na nišanu Francesca. Mislila sam kako bi trebalo da znaš šta govori o njemu.“ „Hvala ti.“ Pretvarala sam se smirena celog dana, ali čim je razred otpušten, emocije koje sam suzbijala su bile pred pucanjem. Nisam imala prava da
budem ljubomorna ili da se ljutim. Ali to nije ništa menjalo. Uzela sam telefon, duboko udahnula pre nego mu napisala poruku.
Francesca: Čula sam da si se lepo proveo sa Clarissom. Te tri tačkice koje pokazuju da odgovara su se pojavile skoro odmah. Mack: To je bio dan igranja za Jonaha. Nisam ja hteo da prisustvujem, ali on me je sam pitao. Nisam mogao da odbijem. A
nisam mogao ni da ga samo ostavim u nepoznatoj kući, posebno sa njegovim napadima anksioznosti. Francesca: Ne mislim da je za Clarissu to bio samo dan za igranje.
Ona te želi. Mack: Nije bitno šta ona želi. Francesca: Možda bi trebalo da ideš za to.
Mack: Gde si sada?
Francesca: Još uvek sam u školi. Mack: Ostani tamo. Dolazim po tebe. Francesca: Imam auto.
Mack: Sačekaj me ispred za dvadeset minuta. Moje srce je skakalo dok sam čekala unutra na prednjem ulazu u školu. Kad sam videla Mackov kamionet, pogledala sam iza ramena da se uverim da nema nikoga pre nego mu priđem.
Otvorila sam vrata i ušla, zalupivši ih. Mack je izgledao ljutito kad je rekao, „Ćao.“ „Ćao.“ Ispustivši dubok dah, pokrenuo je auto i krenuo. Mora da smo se vozili u tišini pola sata do Route Nine. Iznenada je skrenuo u stambenu ulicu sa drvoredom. Izgledalo je kao fino, srednje klase susedstvo.
„Gde mi to idemo?“ „Mojoj kući.“ Progutala, nervozna na misao da budem sama tamo sa njim.
„Zašto?“ „Treba da razgovaramo. Ne želim to da radim pred ljudima.“ Mack je skrenuo, pretpostavljam na svoj prilaz, i mahnuo starijoj ženi koja je skupljala poštu. „Sranje,“ promrmljao je. „Šta?“ „To je gospođa Migillicutty, moja komšinica. Nadao sam se da me neće videti sa tobom.“ „Zašto?“
„Ona zna sve o tebi. Ovo će biti možda malo čudno, okej?“ prenego što sam mogla da odgovorim, on je otvorio svoja vrata i došao da otvori moja.
Mack klimnu glavom. „Hej, gospođo M!“ Žena podignu ruku do svojih očiju da blokira zrake sunca dok je prilazila, vukući papuče preko betona. „Ti mora da si Frankie.“ „Da. Kako ste znali?“ „Crvena kosa.“ „Pa, drago mi je što sam vas upoznala.“ Rekla sam. Namignula je Macku.
„Pričaćemo kasnije gospođo M.“ „Totalno očekujem to“ Zakikotala se. „Prelepo što sam te upoznala, Frankie Jane.“ Frankie Jane? Znala je i za to ime takođe? Šta do đavola? „Šta je to bilo?“ Mack je delovao zabavljeno. „Ona je nekako kao moj komšija- crtica – barmen – crtica - psiholog.“ „I zna sve?“ „Poprilično. Razgovor sa njom me održava normalnim.“ Koliko god čudno bilo, Mackovo prijateljstvo sa starijom ženom mi je delovalo nežno. Mack je živeo u velikoj kući sa spratovima. Odmah unutar ulaznih vrata bile su stepenice koje vode do njegove dnevne sobe, i druge stepenice koje vode u suteren.
Bacio je ključeve na stočić u dnevnoj sobi. „To je to... kuća koju sam kupio za Jonaha i mene. Definitivno je veliki prostor samo za nas
dvojicu, ali hteo sam da mu priuštim pravi dom.“ To me je podsetilo na tipove kuća mojih porodičnih prijatelja. Dok smo majka i ja živele u stanovima nedaleko od Bostona, mnogi naši prijatelji su živeli u kućama, u mirnim ulicama, sa velikim dvorištima.
Kretala sam se tiho, prelazeći prstima preko nameštaja. Mack je bio dva koraka iza dok me pratio.
„Sam si dekorisao?“ Mogla sam praktično osetiti njegov glas kako vibrira po mojoj koži. „Već je bila nameštana. Ljudi od kojih sam je kupio su se razveli i prodali je. Svako je krenuo svojim putem i ostavili su sve ovde. U suštini, živim u sećanju na nečiji razbijeni život. To je prilično ironično.“ Našalio se. „To je tužno nekako,“ rekla sam nastavljajući kretanje do velikog, isturenog prozora, odmah iza kauča. Dok sam gledala napolju Mack je stao iza mene. Od blizine njegovog tela sam se ježila. Nije me dodirivao, ali mogla sam osetiti kao da me dodiruje. Zvuk njegovog tihog
glasa me je naterao da zadrhtim. „Da li je otišao
jutros?“ „Da. Kako sam si zapamtio to?“ još onda kad smo išli na Castle Island.“ „Označio na kalendaru Okrenula sam se ka njemu samo da bih naišla na njegov pogled koji gori. Nagnuo se ka meni, izazvavši da moje srce ubrzano zakuca. „Šta je sa porukom koju si mi poslala, a?“ „Šta sa njom?“ „Da li zaista misliš da sam došao u Boston da te ponovo povredim?“ „Nemam pravo da ti kažem koga ćeš jebati. Ja sam sa nekim.“ „Da li imaš pojma šta čuvši tebe da kažeš reč jebi radi meni?“ Približio se još više, terajući moje bradavice da se usprave. „Nikada ne bih uradio ništa da te povredim. Razumeš to? Nemam nikakvog interesovanja za tu ženu. Misliš da bi mi dozvolila da je pojebem u ostavi dok su se dečaci igrali? Bi. Misliš da to ne znam? Ali da li zaista misliš da želim jebeno da se muvam sa majkama u školi? Da li me takvom osobom smatraš? Jer ako da, onda imam mnogo veću borbu pred sobom nego što sam mislio.“ Zatvarajući oči da oteram reakciju svog tela na njega, šapnula sam, „Šta hoćeš Mack?“ „Želim ovu nedelju.“ Rekao je bez oklevanja.
„Ovu nedelju...“ „Želim da mi daš ovu nedelju. Svaki dan posle škole, doći ću po tebe. Provodićemo vreme zajedno, razgovarati, proći kroz sve što se desilo sa nama, možda se i zabavimo malo. Iskoristimo ovu priliku da se međusobno ponovo upoznamo. Nema očekivanja, osim dobijanja nazad malo vremena koje smo izgubili. To je sve što ću tražiti od tebe. Samo mi daj ovu nedelju.“ Mack je prestao pričati, ali njegove oči su i daje na meni. Victorove reči od jutros zazvonile su mi u glavi. Dao mi je jedinstvenu šansu da shvatim neke stvari, a u osnovi Mack mi je nudio isto to. Potrebno mi je da uradim ovo. „U redu Mack.“ Njegove oči su se raširile. „Da?“ „Da.“ Njegov dah olakšanja prešao je preko mojih usana. Ne mogu da poreknem da sam želela da ga okusim više nego bilo šta za čime sam žudela. Nikada nisam dobila priliku da to uradim. Došlo blizu poljupca jednom koliko se sećam - poslednje noći kad smo bili zajedno. B ili smo pijani te noći tako da je moje sećanje u magli. Mackov glas mi je prekinuo tok misli. „Bilo je dana, Frankie, kada sam možda privremeno zaboravio neke od razgovora koje smo vodili. Možda sam ponekad imao problema setiti se kako si izgledala u to vreme. Ali ni
za trenutak,koju nikada kakokoji samnikad se osećao sa utobom povezanost smo nisam imali. zaboravio To je osećaj nisam bio stanju– ponoviti. Nedostaje mi to. Nedostaješ mi ti. Jebeno mnogo.“ Zatvorila sam oči ponovo, puštajući reči da slegnu. „Odakle ćemo početi?“ „Završimo teži deo. Počećemo da pričamo o onome što se desilo poslednje noći kad smo bili zajedno. I šta se desilo nakon toga.“
Poglavlje 12 Mack PROŠLOST
Poslednji dani semestra prošli su veoma brzo. Bio je petak, a moj let nazad za D.C. bio je zakazan za subotu popodne.
Frankie i ja smo odlučili da preskočimo posao, pošto će to biti moj poslednji ceo dan u Bostonu jer se nećemo više videti do jeseni . Iako nismo pričali o razdvojenosti, bilo je melanholije u vazduhu. Oboje smo bili prilično tihi tokom doručka. Moses je već otišao ranije ovog jutra u Ohio na leto. Večeras će biti prvo veče da je ostavio Frankie i mene potpuno same. Bio sam nervozan, kao zaista je potrebno da odjebemo iz stana pre nego što kažem ili uradim nešto glupo. „Mislim da bi trebalo da izađemo i uživamo u gradu, ostanemo do kasno. Jebeš sve što bi trebalo da uradimo. Poslednji mi je dan, a let mi je tek sredinom popodneva sutra.“ „Šta želiš da radiš?“ „Mogli smo da odemo do Newbury Street, pojedemo nešto, prozujimo okolo. Možda da upadnemo u neki od klubova na Lansdowne posle.“ „Obično si više za ostajanje kod kuće. Iznenađena sam što želiš da idemo u klubove.“ „Nekada sam izlazio sve vreme dok nisam počeo da visim sa cimerom koji voli da ostaje kod kuće.“
Bacila je salvetu na mene. „Nemoj mene da kriviš za tvoju jadnost.“ „Sećaš li se kad si se uselila? Ne mislim da sam ikada jeo obrok u stanu dok ti nisi počela da kuvaš za mene.“ „Moje kuvanje je tako dobro?“ „Dobro je, ali ostajem okolo zbog društva.“ Frankie se zacrvenela kao i svaki put kad bih joj udelio kompliment.
„Pa, ekonomija će te opet zavoleti neki dan kada ne budem ovde više.“ Stvari su iznenada utihnule. Kada ne budem više ovde. Frankiena pretpostavka je bilo validna. Nikada joj nisam dao nagoveštaj da bi ostavio Torrie. Ali mnogo toga se skoro promenilo, i iskreno, ja ne mogu
da zamislim da Frankie zauvek nestane iz mog života. Nisam mogao da podnesem da izlazi sa drugim momcima, takođe. Srećan sam bio kad je Emmett nestao, nije bilo drugih posle njega. Ako sam tada jedva sakrio
svoju ljubomoru, sada to ne bi bilo moguće. Spustio sam šolju na stol, uz glasan tresak. „Hajde... moj poslednji dan je. Ne želim ga provesti kod kuće. Osećam da trebamo radimo nešto ludo.“ Lice mu se razvedrilo. „Znaš šta sam želela da uradim jako dugo?“ „Šta?“ „Želim napraviti tetovažu.“ Nasmejao sam se. „Ti želiš tetovažu? Gde?“ „Pa, bila bi mala i negde gde se lako može sakriti. Gležanj ili donji deo leđa.“ Sranje. Njen donji deo leđa. Pomisao na to je tako seksi da sam mogao osetiti da mi se diže na samo razmišljanje o tome. Izgledala je tako nevino, ali Frankie je definitivno imala divlju stranu.
„Donji deo leđa?“ „Da. Zašto?“ Grizao sam donu usnu i iscerio se. „Dobićeš droljastu oznaku, Frankie Jane?“ „Misliš da je droljasto da tamo uradim?“
„Mislim da je seksi. Mislim da bi nešto suptilno izgledalo lepo na tvojoj koži.“ „Možda ću uraditi jednu dok smo vani. Osećam se neobično impulsivno danas.“ „Zašto misliš da je tako?“ „Možda zato što odlaziš“, rekla je. „To me stavlja u čudno raspoloženje.“ „I mene isto. Bio sam snužden cele nedelje.“ Izgledala je kao da želi da kaže još nešto. „Šta, Frankie?“ „Biće veoma čudno što te nema ovde.“ „Znam.“ „Tako je čudno kad pomislim kada sam se uselila. Nekada sam više volela da živim sama. Sada, nisam sigurna kako ću se vratiti na to.“ „To je samo par meseci. To će proleteti,“ rekao sam, iako sam verovatno više ludeo od nje jer odlazim. „Mnogo šta može da se desi za nekoliko meseci,“ rekla je. Bila je u pravu. Nepoželjna misao mi je pala na pamet. Šta ako Frankie upozna nekog ovog leta? Ona nije htela da bude sama, verovatno bi
tražila društvo. Šta ako se vratim i pronađem je sa nekim tipom? Šta ako ništa ne bude kao pre? Letnji raspustje samo dva meseca, ali ta dva meseca mogu promeniti ceo život. Šta ako je danas poslednji dan kad će biti sve ovako među nama? Moj puls se počeoubrzavati. Na kraju smo krenuli do Newbury Street i posadili se u baru na otvorenom. Sunce obasjava Frankeinu kosu baš kako treba, praveći da
izgleda kao boja vatre. Nisam znao o čemu se radi u tom trenutku, ali nešto mi je govorilo da ću pamtiti zauvek ovaj trenutak, da samo sedim i gledam dok joj sunčevi zraci obasjavaju kosu. Frankie je čačkala oko pomfrita i burgera, nesvesna da sam buljio u nju. Osećao sam se srećno što sam izašao sa njom, ali i tužno u isto vreme, jer nisam mogao da prestanem da mislim da je ostavljam preko leta.
Brinuloprljavom me je to što će biti onom podrumu.
potpuno sama, znajući da će prati veš sama u
Zadubljen mislila koje su kružile u mojoj glavi, pogledala me je. „Pripita sam. Možda je sada dobar trenutak da odem i uradim tetovažu, pre nego se predomislim.“ Počešao sam se po bradi. „Jesi li sigurna da hoćeš to da uradiš?“ „Da.“ Pokazujući glavom ka ulici, rekao sam, „Hajdemo onda.“ Nekoliko blokova dalje, naišli smo na tatoo shop i bar. Prigodnog naziva DrINK. Frankie se upisala na listu čekanja, i to je bilo dobro, s obzirom da nije znala šta će uraditi. Otišao sam i uzeo nam par pića dok je ona gledala katalog tetovaža. Kad sam se vratio sa Long Island ledenim čajevima, ona je i dalje bila nesigurna oko odabira.
Pružila mi je katalog. „Odaberi neku za mene. Iznenadi me.“ „Ti to ozbiljno? mi života?“ dovoljno? Šta ako odaberem nešto što mrziš i zaglaviš sa timeVeruješ do kraja „Nećeš.“ „Šta ako odaberem da imaš veliko dlakavo dupe na tvojim leđima? Kako možeš biti tako sigurna da neću to uraditi?“ Pijuckala je pića i nasmejala se iza cevčice. „Zato te poznajem, ti nikada ne bi rekao ili uradio nešto namerno da me povrediš. Ne smatram da ćeš početi večeras. Izgledaš kao žestok momak, ali u stvarnosti, veoma si pažljiv i zaštitnički nastrojen. Stalo ti je do moje sreće. I mislim da znaš da me označavanje dlakavim dupetom na leđima ne bi učinilo srećnom.“ „Nisi zanimljiva uopšte“ zadirkivao sam je. „Izaberi nešto na šta ću biti ponosna, Morrisone.“ Naišao sam na sadržajna tetovaže, jedna mi je privukla pažnju. Odlučio sam da je ona ta, jer me podseća na nju. I prilično samsiguran da će se i njoj svideti. Ne samo zato što je bila daleko od dlakavog dupeta, već jer je zaista prelepa.
Kao što je ona bila.
Nije više bilo poricanja šta sam osećao. Tetovirani lik u crnom nas je odveo u sobu iza koja je mirisala na tamjan. Frankie je rekla da želi da je iznenadim, tako sam diskretno pokazao
crtež koji sam izabrao iz kataloga tattoo majstoru. Pogledala me je radoznalo i nasmešila mi se. Dah mi je zastao kad je počela da spušta farmerke sa kukova. Osetio sam da mi se kurac ukrućuje. Samo jedan pogled na njenu kremastu kožu i udubljenje na leđima koje vodi do njenog dupenceta bilo je dovoljan. Ležeći na stomaku, Frankie je presavila kičmu kako je igla počela da se zabada u njenu kožu. Koža joj je kao od porcelana. Nisam mogao da es setim da li sam ikada video njena donja leđa gola. Da su jojpantalone bile pola inča niže, njeno dupe bi se videlo. Bilo je zaista lako zamišljati kako izgleda gola. Tattoo majstor je odmarao slobodnu ruku na njenom kuku. Dobijao sam drhtavicu. Savijao sam prste, stiskajući potrebu da pomerim njegovu
ruku sa njenog tela. Šta jebote nije u redu sa mnom? Postao sam ljubomoran jer je on dodiruje; on samo radi svoj posao. Moja reakcija na
ovo je zaista pričala. Sat vremena kasnije, konačno je završio. „Gotova je. Želite da pogledate?“ Pogledala je pozadi u mene i nasmejala se. „Želim da ostane iznenađenje. Ja volim misteriju.“ Tattoo majstor se nasmejao. „Ne mogu da kažem da se ovo desilo ikada ranije.“ Nasmejao sam se. „Samo ona.“ Čovek je stavio zavoj preko tetovaže pre nego je Frankie skočila sa stola.
„Šta je sa tobom, Mack? Hoćeš li mi dozvoliti da izaberem jednu za tebe?“ „Razmisliću o tome drugi put. Malo si pripita sada za pametne odluke. Ne želim da završim sa dlakavim žbunom na sebi.“
Okrenula
se tattoo majstoru. „Svakako je ne bi uradio. Ne želi da upropasti svoje predivno telo i besprekornu kožu.“ Frankie je bila potpuno pijana i reči su lagano izlazile iz nje. Znao sam da je privlačim ali nikada nije rekla takvo nešto. Njeno pričanje o m om telu nije pomagalo mom problemu.
Napustili smo tattoo radionicu za nijansu pijaniji nego što smo ušli. Nakon lutanja ulicama Copley Square neko vreme, nastavili smo put ka klubovima u Landsdowne Street do mraka.
Odlučili smo se za club Punk, i tamo je bilo kada se raspoloženje noći promenilo u teritoriju koju nikad nisam iskusio sa mnom pre . To je uglavnom jer smo nastavili da se opijamo. Iako smo do sad pili
zajedno, nikada se nismo napili. Trebao sam joj ograničiti alkohol, ali iskreno, imali smo prokleto dobar provod. Izgledalo je kao odgovarajući kraj ludom semestru. I više od toga, zadržalo me od stresiranja zbog sutrašnjeg odlaska. Iako se Frankie isticala sa svojim ljubičastim naočarima, izgledala je više seksi nego što sam je ikada video. Nasebi je imala halter-top bez grudnjaka, koji je lako prikazivao siluetu kruškolikih grudi. Bradavice su joj strčale kroz tkaninu. Što znači da su moje oči lutale u tom pravcu cele noći. Na putu do kluba, stala je do parfimerije i kupila sjaj za telo koji je namazala svuda po grudima i rukama. Pod svetlima, mogao si videti zaista videti kako sija.
„Ti blistaš.“ „To je i bila poenta. Pokušavam da se izdvojim.“ „Prilično sam siguran da si jedina riba ovde sa ljubičastim naočarima. Veruj mi, Frankie. Izdvajaš se.“ Zatvorila je oči na trenutak, onda je rekla, „Moram da se kresnem.“ Njen komentar je bio iz vedra neba. Ali bila je pijana, ne bi trebalo da
me iznenadi. Ipak, fizički me zabolelo čuvši je da to kaže. Možda je uradila namerno da testira moju reakciju jer je znala da sam zbunjen, ali
u svakom slučaju, jebeno peče. Pretpostavljam da je normalna stvar, da
riba prizna to svom „prijatelju.“ Problem je bio, nisam video sebe kao samo to više. Ali ona je imala svako pravo da želi nešto više. Ona takođe nije imala pojma koliko su se stvari promenile za mene kada se radi o njoj, jer joj nisam rekao.
Uzeo sam gutljaj piva i promenio temu, ne želeći da dalje kopam u Frankienu želju da je pojebe neko drugi sem mene. „Kada ćeš pogledati svoju tetovažu?“ Povikala je kroz muziku. „Ne znam. Još uvek mi se dopada uzbuđenje što ne znam šta je.“ „Ti si luda. Ta radoznalost bi me ubila.“ „Dobro je što nisi dozvolio da izaberem za tebe jednu.“ „Zašto?“ „Htela sam da odaberem jednu što piše Porn Star.“ „Taj sam,“ našalio sam se. Ubadao sam svoj prst u njega rebra, golicajući je. Onda sam je uzeo za ruku i odveo na plesni podijum.
Nakon još nekoliko pića, može se reći da su moje kočnice nestale. Iako sam znao da ne mogu proći određenu tačku, uživao sam u bliskom kontaktu veoma mnogo. Moj kurac se napinjao kroz farmerke dok smo igrali blizu. Nisam imao pojma da li je ona mogla to da oseti. Miris alkohola u njenom dahu i slatki miris njenog tela su me dovodili do ludila. Moja savest je stajala na putu. Ali Bog zna kak o sam želeo da joj posisam svaku kap alkohola sa jezika.
Nisam hteo da je ostavim samu, ali upišaću se u gaće. Govorio sam joj u uvo, „Da li ćeš biti u redu ako odem u toalet?“ Ona klimnu glavom, i ja je ostavim na podijumu uprkos mom izbegavanju. Probijajući se kroz masu, krenuo sam ka toaletu. Nakon izuzetno dugog
pišanja, proverio sam telefon i video da imam nekoliko propuštenih poziva od Torrie. Sama pomisao da razgovaram sada sa njom, dok sam napaljen zbog druge
žene, bila mi je bolesna. Krivica me je obuzela, jer ono što treba da uradim kad se vratim u D.C. bila je jasnija iz minuta u minut.
Moja konstanta patnja za devojkom koja je postala moj najbolji drug, nije bila fer prema mojoj stvarnoj devojci. Torrie i ja imamo dugu istoriju, i značila mi je mnogo - dovoljno da ne želim da je prevarim,
uprkos intenzivnim nagonima. A da ne pominjem da je Frankie zaslužila mnogo bolje nego da bude uhvaćena u sredini ovog haosa. Znao sam da moram sa Torrie negoAliodem Frankie. Preživetizavršiti ovu noć stvari bez jebanja će bitipre izazov. nikadadalje nisamsavarao i ne želim da počnem to večeras. Svaki preostali trag normalnosti ove večeri se završio u trenutku kada sam se vratio na plesni podijum.
Momak sa znojem koji curi niz njegovu belu košulju jebio iza Frankie, trljajući se o njeno dupe. Bila pijana. Nisam trebao da joj dozvolim da popije toliko, i definitvno je nisam trebao ostaviti samu ni na sekundu.
Najgori deo? Njen jebene naočare su nestale. Obzirom da ništa nije mogla da vidi bez njih, to je bio veliki problem.
Hteo sam da ubijem momka što je pokušao da je iskoristi. „Makni se jebeno od nje“, rekao sam povlačeći Frankie dalje od njega. „Šta ti se dogodilo sa naočarama?“ „Pale su. Ne mogu ih naći.“ Nekoliko sekundi kasnije, osetio sam parče plastike pod mojom cipelom. Njene upečatljive ljubičaste naočare slomljene su u paramparčad. Sjajno.
Iako sam znao imaspominjem nekoliko rezervnih koddakuće, ove su koštale bogatstvo, a dada ne što sam para morao je nekako slepu dovedem do kuće. „Bolje je da krenemo,“ rekao sam, vodeći je sa plesnog podijuma. Jedva je mogla hodati. Nisam imao pojma da nije mogla da podnese
alkohol. Pili smo otprilike isto, ali je definitivno moj prag pijanstva veći. Osećao sam krivicu jer nisam bolje vodio brigu o njoj. „Zašto si dopustila da se taj momak trlja o tebe tako?“ „Bila sam okrenuta leđima. Mislila sam da si ti.“ Pa, sranje. Nisam znao da li me to čini srećnim ili bolesnim.
Frankie se bukvalno sapletala o sopstvene noge. Nismo živeli daleko od kluba, pa sam odlučio da hodamo do stana. Tako ćemo stići brže nego da čekamo taksi. Pošto su joj noge bile klimave, rešio sam da je nosim do kuće. Ruke su joj bile umotane oko mog vrata dok smo hodali do Kenmore bloka. Mora da
je padala kiša dok smo bili u klubu, jer su nas auti koji su prolazili kroz bare zapljuskivali s vremena na vreme.
Frankie je bila tiha dugo tokom naše šetnje dok nije iznenada progovorila.
„Ne vraćaj se.“ „Molim?“ „Ne mogu da živim više sa tobom.“ „Zašto to kažeš?“ Pijan ili ne, njena
iskrenost me šokirala. „To boli.“ Rekla je. „Šta boli?“ „Što znam da te nikad ne mogu imati. Nikad nećeš raskinuti sa njom. Ti samo trošiš vreme ovde.“ Možda je bila pijana kao dupe, ali znao sam da su ove reči koje izlaze iz nje apsolutna istina.
Pogledala je u mene. Oči su joj bile teške. „Bože, da nemaš devojku sada, ja bih...“ oklevala je. Morao sam da znam šta je htela da kaže. Trebalo mi je više od pijane Frankie.
„Ti bi šta?“ podsticao sam je. „Nema veze.“ Ostatak puta bio je tih. Ruke su me ubijale dok smo stigli nazad do stana.
Kada sam je spustio dole, izgubila je ravnotežu, pa sam je vodio do kauča.
Seli smo dole, a Frankie je legla sa glavom u mom krilu. Soba se vrtela malo, ali nisam bio ni blizu pijan koliko i ona.
Bezbrižno sam prolazio prstima kroz njenu kosu, naslonio sam glavu nazad na naslon i zurio u plafon. Deo mene želeo je da se već uspavala dok je veći deo mene želeo da razgovara sa mnom, da završi rečenicu od ranije, da mi kaže šta bi uradila da nemam devojku. Pogledao sam dole u nju i video njene širom otvorene oči. „Jesi li dobro, Frankie Jane?“ Jedva je šapnula. „Ne.“ Izgledala je kao da će se rasplakati. Gurnuo sam je na gore, uglavnom da joj udaljim lice dalje od mog kurca. Pomeranje je bila greška, nekako je završila opkoračujući me. Pogledao sam u njene prelepe plave oči i pitao se koji sam kurac pokušavao da negiram svoja osećanja. Njena crna maskara je bila razmazana. Kosa joj je neuredna a ipak, ona je i dalje
bila najlepša devojka na svetu. Stvarno sam želeo da znam o čemu razmišlja. „Reci mi sve šta ti je na umu“, rekao sam. „Pijana sam. Ne može mi se verovati.“ „Dvoje nas je. Nećemo se sećati ničega sutra. Reci mi o čemu razmišljaš, a ja ću ti reći o čemu ja razmišljam. Niko nikada neće znati.“ Naslonila je čelo na moje, i osetilo se tako dobro osećati njen dah na svojim usnima dok je dahtala. Hteo sam da je poljubim, više nego što sam ikada poželeo to,bila ali sam uspeo da se suzdržim. je previše pijana da oseti to. Moj kurac je rastao ispod nje. Možda „Želim te, i to boli jako.“ Konačno je šapnula. To me ubija. Kontrola mi je ubijena kad sam je čuo da izgovara ovo. „Jebeno želim da te prožderem upravo sada, Frankie.“ Disanje joj je postalo otežano. „Uradi to.“ Nasmejala se malo, a zatim rekla, „Ne, nemoj. Toliko sam pijana da ne znam šta pričam.“ Procedio sam kroz zube. „Želim to. Veruj mi.“
Znao sam da neću dozvoliti da stvari odu dalje od ovog razgovora, ali sam želeo da je čujem da to kaže. Jebeno, prljavo kopile u meni nije moglo da odoli.
„Kada ne bi bilo posledica, reci mi šta bi želela da mogu da ti uradim,“ pitao sam.
Odmarala je sa licem u mom vratu i ništa nije rekla. Pomislio sam da je zaspala, dok nije rekla, „Volela bih da me jebeš tako jako, da te osećam danima nakon toga.“ Sveto sranje. Kurac mi pulsira. Boli.
Uhvatio sam je za kosu i povukao glavu da me pogleda. „Voleo bih da te jebem, upravo sada.“ Iako sam je ohrabrivao da mi kaže šta je želela, čuvši te reči iz mojih usta su bile poziv stvarnosti kroz sredinu pijane izmaglice. Želeo sam se, ali to ne može da se desi ovako.drkadžija, iznenada sam se pomerio ispod Trebajući olakšanje kao pravi nje, premeštajući je u ugao kauča. Postavio sam joj nešto ispod glave, rekao sam, „Vratiću se.“ Frankie se uvila oko jastuka, ne rekavši više ništa. Otišao sam pravo u kupatilo i zatvorio vrata pre nego otkopčam pantalone. Bokserice su mi bile mokre od preejakulanta koji je iscureo iz mog kurca. Kurac mi je bio neverovatno tvrd dok sam drkao brzo u očajnom pokušaju za oslobađanjem. To je bilo sigurnije nego da to
uradim Frankie. Ponavljajući njene reči, zamišljao sam da jebem nju, a nepijanoj svoju ruku. „Volela bih da me jebeš tako jako da te osećam i danima posle.“ Nakon, manje od minute, udario sam glavom nazad o vrata dok sam svršavao u svoju drugu ruku. Jedva mi je sve stalo u jedan dlan. Zadihan,
ostao sam na vratima i zatvorio oči, obećavajući da nikada više neću piti ovako.
Ali svršavati nije učinilo nikakvo sranje da otkloni žudnju. Znao sam da će biti duga noć i bez obzira šta bi se desilo trenutno- jutro će biti neprijatno.
Kad sam se očistio i vratio u dnevnu sobu, Frankie je ležala onesvešćena na kauču. Odlučio sam da je prenesem u krevet. Nadao sam da se neće probuditi, ali čim sam je podigao sa kauča, pogledala me uizmaglici. „Ne osećam se baš dobro.“ „Povraćaćeš?“ „Mislim da bih mogla.“ Samo što smo stigli do praga kupatila, roknula je i povratila svuda po nama i oko nas.
Pogledao sam dole u nas. „Sranje!“ Bilo je preko cele njene kose, na mojim grudima, njenoj majici. Bila je
previše pijana da bi očistila sebe. Prekriven povraćkom, zaledio sam se, ne znajući kako da se nosim sa time. Pažljivo sam je spustio na noge, rekao sam poslednju stvar koju sam mislio da ću reći večeras. „Moramo da te izvučemo iz ove odeće.“ Jednostavno je klimnula glavom. Puštajući vodu u tušu da krene topla, mogao sam osetiti svoje srce kako tuče u grudima. Okrenuo sam se i našao je bez pantalona i donjeg veša, ali je još imala majicu. Ovo nije bilo dobro.
Frankie je ušla u kadu i izgubila ravnotežu. Završio sam unutra sa njom da je držim. Pokušao sam kao pakao da ne buljim u njenu pičkicu; zaista jesam. Dozvolivši sebi jedan brz pogled, otkrio sam da je bila kompletno obrijana. Jebi. Me. Ovo
je bilo okrutno i neobično kažnjavanje. Kako je voda curila preko nas, rekao sam, „Moram da ti skinem majicu, u redu?“ Zatvorila je oči i klimnula glavom. Nije bilo vreme da se otreznim, ali jesam. Povlačeći njenu natopljenu majicu gore u pokušaju preko glave, pravio sam se da ne vidim kakosu njene grudi poskočile. Pokušao sam da ne gledam dole ali jednostavno
nisam mogao da pomognem sebi. Imala je najneverovatnije sise. Nisu bile ogromne, ali nisu bile ni male – svaka puna šaka, prelepi oblik suza. Svetlo
roze bradavice veličine pola dolara, savršeno centrirane na kremastoj koži. Bradavice uspravne, kao i moj kurac koji puca u mokrim farmerkama. Bio sam potpuno obučen ispod vode dok je ona stajala skroz gola.
Okrenuo sam je da ne bih bio u iskušenju da piljim u njenu golu macu, sipao sam malo šampona na sunđer i dao joj. „Okupaj se, Frankie.“ Uzela ga je od mene i polovično ga protrljala po telu. Skoro sam potpuno zaboravio na tetovažu dok me nije ubola u oči kroz providan flaster. Sranje. Njena guza.
Guza joj jeOzbiljno bila neverovatna, sise i pička. Bilaplavih je okrugla, bez mane. ću umreti nakao podu kupatila zbog jaja. čvrsta i Sipao sam malo šampona i prao povraćku iz njene kose, primetivši koliko je duža bila nego kad smo se upoznali. To je bila najlepša nijansa đumbira, sjajna i prava poput svile. Možda sam joj je prao duže nego što je bilo potrebno.
Bila je čista, a ja sam i dalje bio u haosu. Frankie mi je i dalje bila okrenuta leđima kad sam skinuo svoju mokru polo majicu preko glave i bacio je na pod kade. Protrljao sam sunđer o grudi i vrat i brzo oprao kosu.
Frankie se naglo okrenula i pala ka meni, pritiskajući svoje telo o moje. Samo što nisam pao nazad na zid pločica. Sa njenim sisama zalepljenim o moje grude, zatvorila je oči dok sam je držao. Bio sam prilično siguran da će zaspati na meni. Voda je nastavila da pada na nas. Stajao sam tamo, držao je, ne verujući šta se dešava sa mnom večeras. Ali biti sa njom ispod vode, na tom najintimnijem mestu- Frankie potpuno gola ispred mene- shvatio sam
jasnije nego ikada, da jednostavno nije bilo načina da negiram. Ona je bila prava.
Naše zajedničko vreme mi je preletelo pred očima, svi naši mnogobrojni razgovori, od najdubljih misli pa sve to čudnih i smešnih. To je bila ona. Uvek je bila ona.
Poglavlje 13 Francesca PROŠLOST
oči sledećeg jutra i ispružila ruku za jedan par naočara koje sam držala u noćnom stočiću. Sve čega sam se sećala je da sam uradila tetovažu, i da sam previše Soba se vrtela kada sam otvarala
popila u klubu u Landsome Street. Sve ostalo je mutno.
Srce mi je poskočilo kad sam videla da Mack leži pored mene u krevetu. Nije imao košulju, iako nikad nije spavao u košulji. On takođe nikada nije spavao ni u mom krevetu. Sveto sranje. Mack je bio u mom krevetu. Pored mene.
Ruka mu je bila preko glave, pokazivajući svoj pazuh. Nikada nisam shvatila da bih mogla pronaći dlake na pazuhu tako seksi dok nisam izbliza videla Mackove. To je bio još jedan primer čvrste privlačnosti prema njegovoj muževnoj lepoti. Pogledala sam dole i videla veliku majicu koju sam retko nosila. Gde je
uopšte našao? Barem je pokrivala bedra, kad već i onako nisam nosila pantalone. Gde su moje pantalone?
Bilo je olakšanje videti da imam donji veš na sebi, ali ne one obukla juče. Šta se desilo noćas? Gurnula sam mu rame. „Mack?“ „Mmmmm,“ promumla pre nego se okrenuo. Glas mu je slab.
koje sam
„Kako se osećaš?“ Stomak me je boleo, i moja usta su bila isušena. „Kao govno.“ „Shvatio sam to.“ „Šta radiš u mom krevetu?“ „Ne sećaš se?“ „Ne.“ „Šta je poslednje čega se sećaš od sinoć?“ „Bila sam sa tobom u klubu.“ Mack se uspravi i nasloni na uzglavlje. „U krevetu sam jer si me posle tuširanja zamolila da legnem pored tebe. Rekla si da se bojiš da budeš sama.“ Moj stomak je potonuo. „Tuširanja?“ On protrlja oči i nasmeje se malo. „Ništa se nije desilo, Frankie. Oboje smo bili prilično pijani sinoć. Igrali smo mnogo. Nosio sam te od kluba do kuće, malo smo otvoreno razgovarali kad smo došli kući, a onda si nas ti povraćala na nas oboje. Dakle, morao sam te oprati pod tušem.“ „Šta ’otvoreno razgovarali’ znači tačno?“ „Nije važno. Bila si pijana. Sve što si rekla...što smo oboje rekli... biće pripisano tome.“ Moj um je sada pretraživao po mislila šta mi je rekao. „Čekaj. Bila sam gola pod tušem? Skinula sam sisvoju odeću?“ bljuvotinom. Oboje smo bili. „Nekako si morala to, bila prekrivena Trebala ti je moja pomoć. Nisi mogla stajati pravo. I bio sam uplašen da ne padneš i razbiješ glavu.„ „Video si me golu?“ Mack je oklevao. „Da.“ Pokrila sam lice. „Oh moj Bože. Tako se osramoćena.“ „Veruj mi, nemaš čega da se stidiš.“
„Ovo nije kako sam zamišljala da tvoj poslednji dan ovde bude, oboje mamurni.“ „Juče je bio najbolji dan koji sam ikada mogao da tražim. Kao vreli haos koji nikada neću zaboraviti.“ Reči su mu zvučale iskreno. „Stvarno?“ „Da.“ „Ne želim da odeš.“ „Veruj mi, ni ja ne želim da odem. Uspavali smo se. Sada, imam samo dva sata do polaska na aerodrom.“ Pogledala sam u sat. „Sranje. Htela sam da ti napravim doručak, ali mislim da sada ne mogu da podnesem miris hrane.“ „I onako nisam toliko gladan. Uzeću nešto u Logan.“ Mack spusti pogled na donji deo mog tela. „Moraš da pogledaš svoju tetovažu. Još uvek čak ni ne znaš šta je.“da bi trebalo, zar ne?“ nasmejala sam se podižući se sa „Pretpostavljam kreveta kad me jak talas mučnine udario. Mack je išao za mnom, do visokog ovalnog ogledala u uglu moje sobe. Stao je iza mene i polako mi podigao majicu do iznad pupka. Njegovo preuzimanje inicijative da me delimično skine mi se činilo kao hrabar
potez. Ali svakako ukazuje na promenu u našem odnosu, nakon prošle noći. Blizina njegovog tela slala mi je jezu kroz kičmu. Za trenutak, svesna sam da me je video u gaćama, ali onda me je udarilo da je video više od toga sinoć. Polako, dok je skidao flaster, rekao je. „Nadam se da će ti se svideti.“ Dodir njegovih prstiju na mojim donjim leđima me je naterao da zatvorim oči na čas. Okrenula sam glavu da se pogledam u ogledalo. Moja usta su se iskrivila u
osmeh kad sam videla plavi cvet veličine loptice za golf. Bilo je lepše nego bilo šta što bih odabrala za sebe. „Prelepo je. Kakav je to cvet?“ „To je lotosov cvet.“
„Prilično sam sigurna da sam ga videla. Samo nisam znala kako se zove. Šta te je nateralo da izabereš ovo za mene?“ „Pa, u knjizi koju sam čitao, pisalo je da je lotos cvet koji se rađa iz mračne ljigave vode.“ Podigla sam obrve. „Ljigavi deo te je podsetio na mene?“ „Ne. U osnovi, cvet se smatra čistim zbog svoje sposobnosti da izađe iz mračnih voda ujutru savršeno netaknut. Ono što me je podsetilo na tebe je činjenica da iz mračne vode izraste prelepi cvet. Nekada si mi rekla da se osećaš da je deo tebe došao iz crne rupe, zbog tvog oca. I znam da se ideš okolo svakog dana osećajući se kao da deo tebe nedostaje. Ali shvatala ti to ili ne, ti si svetlo onima koji te znaju - meni. Kao i lotos, izdigla si se iz tame da postaneš nešto predivno- predivna osoba.“ Oči
su mi zasuzile. Nikada mi niko nije rekao nešto tako dirljivo. „Vau. Ne znam šta da kažem. Hvala ti.“ Obrisala sam oči i pitala ga, „A zašto si izabrao plavu boju?“ „Zapravo, zanimljivo je što to pitaš. Postoje razne boje lotosa. I čitao sam o svakom od
njih. Kada sam stigao do plave... pa, bilo mi je
simbolično mog iskustva sa tobom.“ „Kako to?“ „Knjiga kaže da plava takođe predstavlja um pre materije, naročito duhovnu kontrolu nad fizičkim čulima i prinudama- što povećava duhovno suprotstavljanje telesnim iskušenjima.“Oh. Oboje smo Ipak znalije na šta jesvakako. tačno ciljao. Nije trebao dodatno da objašnjava. to uradio „Plavo je moja lična oznaka koji sam u suštini pečatirao na tebe, Frankie.“ „Šta?“ „Uradio sam sve što sam mislio da trebam kad si ti u pitanju. Borio sam sam svime što se osetilo normalnim veoma dugo. Tako da zaista ima nečeg u toj mantri um pre materije. Ali ono što nisu uračunali šta se desi kada počneš da gubiš razum. A ja sam siguran da upravo počinjem. Pokušavao sam uradim pravu stvar, ali jebeno je teško. I ja sam prošle
noći shvatio da ne želim više da idem protiv onoga što se oseća prirodnim.“ Stavio je obe svoje ruke na moje obraze. „Šta misliš o mom povratku pre nego se leto završi, ali da ostanem zauvek?“ „Šta hoćeš da kažeš?“ „Kažem da moram da sredim neke stvari sa Torrie i sa ocem kad stignem kući. To će potrajati, ali ja ne želim da budem daleko od tebe celog leta. Ne želim da budem daleko od tebe... nikada, zaista.“Da li se ovo stvarno dešava? „Ni ja ne želim da budem daleko od tebe.“ „Stvari su mogle iskliznuti iz ruku prošle noći. Prilično sam siguran da bi se pojebali do maksimuma da sam dozvolio to. Ali nisam želeo da se desi na taj način-pijani seks. Kada te konačno poljubim, Frankie, kada konačno vodim ljubav sa tobom... želim da budeš sposobna da znaš da sam ceo tvoj ni sa čim da nas zadržava nazad. I hoću da osetiš i zapamtiš sve. Ti ne zaslužuješ ništa manje.“ Umotala sam svoje ruke oko njegovog vrata da ga zagrlim. Njegovo srce
je kucalo brže od mog. „Tvoje srce kuca jako brzo sada, Mack.“ „Samo mi veruj šta ti pričam. U redu?“
Dani posle Mackovog odlaska bili su teški. Njegove obećavajuće reči i zvuk njegovog otkucaja srca su bledeli sa svakim danom koji je prošao dok me briga obuzimala.
Ostavši sama u stanu, provodila sam dane čekajući. Čekajući njegove pozive. Čekajući njega da se pojavi na vratima. Zvao me je nekoliko puta iz D.C., ali ne treba biti genije da shvatiš da nešto nije bilo u redu u odnosu na to kako smo ostavili stvari. Sumorni ton njegovog glasa kad bi zvao, kratkoća naših razgovora, reklo mije da
se nešto promenilo. Nešto se desilo u D.C. Samo nisam znala šta. A iskreno, plašila sam se i da pitam. Iznenadna poseta jednog četvrtka popodne potvrdila je da su moje sumnje bile tačne. Nikada neću zaboraviti taj dan. Samo što sam počela da trčimda se izborim sa nervozom zbog Mackovog odlaska, došla sam sa trčanja kada sam čula kucanje na vratima. Kad sam otvorila, Mack je stajao tamo sa jednom malom torbom i bez kofera.
„Mack. Šta ti radiš ovde?“ Ukočio se kad sam ga zagrlila. Oči su mu upale i bile umorne. Šta se desilo sa harizmatičnim, samouverenim momkom koji me ostavio sa toliko nade? Izgledao je tužnije više nego sam ga ikada videla, kao da se smrt uvukla. Ogroman osećaj straha prošao je kroz mene. Mack je seo i samo odmahivao glavom bez reči. U grudima mi se steglo.
Kad me je konačno pogledao, nagoveštaj vlažnosti u njegovim očima potvrdile su moje najgore strahove.
Poglavlje 14 Mack „Sećam se da nisam želeo da me dodirneš tog dana. Zagrlila si me, a ja nisam mogao to da podnesem. Bilo je jebeno mnogo bolno.“ Frankie se nije pomerila sa svog mesta pored prozora. Naslonjena na
ivicu prozora, izgledala je izgubljena u mislila, pre nego je rekla. „Kunem se Bogom, Mack. To je bila poslednja stvar koju sam očekivalada ćeš mi reći kad si tog dana ušao u stan.“ Grudi mi se stegnuše samo kad pomislim na to. „Ti i ja zajedno. Nisam dobro postupio. I dalje sam bio u šoku kad sam došao kod tebe. Bilo je nemoguće da izrazim koliko sam uništen bio. Izgledalo je kao ružan asn. Jednostavno, samo sam... utrnuo.“ „Sećam se. Nikada te nisam videla takvog.“ „Torrie i ja nismo imali seks oko dva meseca pre nego sam otišao u D.C. za leto. Izmišljao sam izgovore poslednjih nekoliko odlaska tamo. Bilo je patetično, ali bilo je trenutaka kada se osećalo pogrešno. Znao sam u srcuihdazadržavam ću završitiu sebi. sve saSamo njomnisam jer suskupio osećanja premahrabrosti tebi bila dok prejaka da dovoljno nije došao kraj semestra. Do tog vremena, bio sam i više nego siguran šta želim.“ „Da budem iskrena, ne sećam se jasno ni šta si mi rekao toga dana. Čim je reč ’trudna’ izašlo iz tvojih ustao, sve ostalo je izgledalo mutno.“ „Kada mi je rekla da je trudna 3 meseca već... izgledalo je nemoguće, iako je tehnički bilo moguće. Bila je na piluli, ali nikada nisam trebao da verujem.“ „Ne misliš da je to planirala, zar ne?“
Zatresao sam glavom gledajući dole u tepih, rekao sam, „Iskreno, ne znam. Znam da je osetila da se menjam. Verovatno je osetila da ću raskinuti. Ne želim da mislim da bi uradila tako nešto namerno, ali iskreno, Frankie, nikad neću ni saznati, jer mi ona to nikada neće priznati.“ „Nadam se da nije.“ Frankie je tupo gledala kroz prozor u neke klince na biciklama, a onda rekla, „Ja ne mogu ni da zamislim kakve su stvari bile za tebe tokom tih meseci, Mack.“ Činjenica da je ona mislila o mojim osećanjima u tom trenutku bez obzira koliko je povredilo, govori kakav tip osobe je bila.
Nakon što sam rekao Frankie o trudnoći tog kobnog dana, vratio sam se u D.C. i poslao po ostatak mojih stvari. Ubrzo nakon toga, prebacio sam se na diplomski programi American University.
„U osnovi ja sam samo postojao. Nisam bio spreman za dete. Nisam bio zaljubljen u Torrie. Osećao sam se kao da mi je sva sreća isušena iz života. Sve što sam želeo je da budem u Bostonu sa tobom. Ali jednostavno nisam video mogućnost kako bi to funkcionisalo. Znao sam da bi ti moj otac od života napravio pakao. U njegovim očima, to što imam vanbračno dete je bilo dovoljno loše, a kamoli napuštanje njegove majke zbog druge žene. Njegov dragoceni ugled bio ni na koncu, a Michael Morrison nije dobra osoba, pogotovo kad su njegovi lični interesi ugroženi. Nisam ga želeo nigde blizu tebe. Iako sam sve to znao, uvek sam razmišljao o svojoj odluci da te ostavim.“ Frankie je izgledala duboko u mislima kada je rekla, „Ja ne bih mogla da budem sa tobom tada. Nisam bila dovoljno jaka. Ne bih mogla da
podnesem. Doneo si pravu odluku.“ Čuti je da to kaže, značilo mi je i više nego što je mogla znati. „Takođe sam brinuo da me ne bi poštovala ukoliko ne preuzmem svoju odgovornost, posebno imajući u vidu šta se desilo sa tvojim ocem. Pa, osećao sam da imam jednu opciju i to je bilo da te pustim.“
Konačno je otišla od prozora, i sela na kauč. Spustila glavu u ruke, ali nije plakala. Obrađivala je sve. Ovaj razgovor nas je čekao osam godina, i sad je uzimao danak od nas. Ali morao je da se desi.
„Šta se tačno desilo poslednje noći kad smo bili zajedno, kad smo se napili? Mislim, rekao si mi samo neke nejasne stvari, ali šta sam ti ja rekla?“ „Stvarno želiš to da znaš?“ nasmejao sam se. „Hajdemo ovako, ako bi rekla iste stvari sada, ne bi trošili vreme na priču.“ Porumenela je. „Možda ne želim da znam. Nikada se nismo poljubili?“ To je nešto što joj nikad nisam rekao. „Dok sam ti pomagao da se obučeš posle tuširanja, stavila si mi ruku na potiljak i pokušala da me poljubiš. Okrenuo sam glavu, ne zato jer nisam želeo da te poljubim, sam Bog zna da ništa drugo nisam želeo već da te okusim te večeri. Okrenuo sam se jer nisam hteo da naš prvi poljubac bude pijan kog se nećeš sećati. U to vreme, bio sam siguran da ću imati mnogo prilika da uradim dobro. Ali moram priznati, ako mi je jedna misao
bila u glavi više od bilo koje druge u poslednjih sedam godina, bila je ta da sam želeo da sam uzeo taj poljubac kad sam imao prilike.“ „Nisi znao.“ „Izgubio sam sve te godine, završavajući na istom mestu, želeći tebe i želeći da te nikad nisam pustio. Gledano unazad, često sumnjam u svoju odluku. Ali ne mogu kontrolisati prošlost. Jedino što mogu kontrolisati je moj život u napred. Pokušavam da ga vratim što je više moguće, a da ostanem Jonahu ona vrsta oca kakav mu treba. To što si u mojoj kući mi je nestvarno. I dalje si, na neki način, moja Frankie, a na druge načine si se promenila.“ „Na koji način vidiš da sam se promenila?“ „To nije loša stvar. Nisam siguran znam li kako da ti objasnim. Hoću da kažem kao da je tvoje čudnost progutana prefinjenom zrelošću.“ Nasmejala se. „Veruj mi, neobičnost je još uvek tu. Ali si u pravu. Malo sam drugačija nego pre, više zaštićena, možda. Ono što nam se desilo je imalo ogroman uticaj na moj život.“
„Treba mi da mi kažeš šta se desilo nakon što sam se vratio u D.C.“ Frankie je delovala tužno dok se nerado sećala. „Bila sam depresivna i usamljena duže vreme. Ali ipak sam bila bolja osoba zbog iskustva naše veze. Uvek si činio da se osećam posebnom i pomagao mi da izađem iz svog oklopa. Ja se ne kajem, Mack. Bitno mi je da to znaš. Ako bi bilo izbora, izbrisati sve ili doživeti ponovo, ja biram ovodrugo.“ Olakšanje je to čuti. „Nikada ne bih izbrisao ni sekundu tog vremena,“ rekao sam. „Ne mislim da sam ikada stvarno prebolela što sam te izgubila. Ali naučila sam da stavim to negde u sebe jer nisam imala izbora. Znala sam da žaliti za onim što sam izgubila sa tobom – što nije imalo šansu ni da se desi – ne bi promenilo ništa. Nemoj me pogrešno shvatiti, misli o tebi bi se uvek ušunjale unutra bez obzira koliko jako pokušam, posebno za vreme praznika i svake godine kada znam da će tvoj sin biti godinu stariji. Pitala bih se kako podnosiš sve to i ponekad, osećala sam se krivom takođe.“ „Osećala si se krivom? Zašto?“ „Pa pre svega, bila sam tvoj prijatelj. Jer nisam mogla da kontrolišem svoja osećanja, nisam bila tu za tebe kad si me trebao. Znalasam da nisi bio pripremljen. Znala sam da ti treba podrška koju verovatno nisi dobijao od svoje porodice. Ipak, ja nisam mogla biti tu za tebe, jer
nisam bila dovoljno jaka da se izborim sa time šta bi to značilo za mene.“ „Nikad nisam mislio da si se osećala krivom.“ „Jesam.“ „U momentu kad se Jonah rodio, prvi put sam zaista dozvolio da sve izađe iz mene. Sećam se da sam se gušio u suzama, i bio je taj čudan miks osećanja. Bilo sam zapanjen da mogu odmah osetiti ljubav za to biće koje nikad nisam upoznao. Pre nego što se rodio, bojao sam se da nikada neću osetiti. Bio sam prestravljen od toga šta bi mu uradilo dok odrasta ako oseti da ga nisam želeo. Znajući da je ljubav došla prirodno bilo je olakšanje. Ali sam razmišljao i šta sam izgubio tog dana. Sv akog trena, mislio sam na tebe, nisam mogao da se oduprem. Deo mene je
želeo da te pozovem i kažem ti.“ „Saslušala bih te da jesi.“ Osetio sam tenziju u razgovoru.
„Vidi, mislim da je dosta pričali u jednoj noći. Pada mrak. Sigurno si gladna.“ „Mogla bih da jedem.“ Kada se nasmešila, uzvratio sam. Raspoloženje se zvanično popravilo. Hvala kurcu.
Pratila me je do kuhinje. „Šta ćeš mi napraviti, Morrison?“ Nisam morao previše da razmišljam o tome. „Špagete.“ Rekao sam ponosno.
„Stvarno?“ „Da. Špagete. Voleo bih da napravim za tebe.“ „Od kada kuvaš?“ „Od kad sam postao odgovoran za ishranu drugog ljudskog bića vikendom.“ „Pretpostavljam da je to garancija da se nauči kako se to radi.“ „Pa, naučio sam da provrim vodu, barem. I mogu da koristim mikrotalasnu. Mogu da spremim gomilu slanine u mikrotalasnoj.
Uglavnom, ako može da se kuva u mikrotalasnoj, ja mogu spremiti.“ „To je prilično tužno, ali bolje išta nego ništa.“ „Pa, ja nemam Frankie O’Hara da više kuva za mene. To je tužno stanje stvari u mojoj kuhinji.“ „Torrie nikad nije kuvala?“ „Ona je bolji kuvar od mene, ali to ne govori mnogo. To stvarno ni nije njena stvar.. Njeno uživanje je posao, ne kuvanje. Jonah je imao više nego dovoljno puta hranu za poneti. Sada, pokušavam da promenim to.“ „Sa špagetama?“ Klimnuo sam. „Sa špagetama.“ „Kakve špagete praviš?“
„Postoji više od jedne vrste?“
„Mislim, kako ih serviraš?“ „Sa jarred sosom. Spaghetti a la Ragu.“ Njen osmeh je odjeknuo kuhinjom. „Šta kažeš na ovo? Skuvaćemo zajedno. Ti možeš proključati vodu, a ja ću napraviti sos od nule.“ „To zvuči sjajno, ali ne znam da li imam sve potrebne sastojke za tvoj izvrsni sos.“ „Sigurno imaš prodavnicu u blizini, zar ne?“ Na kraju smo brzo otišli do prodavnice. Dok smo se glupirali kroz police sa kolicima, ljudi mora da su pretpostavljali da smo bračni par. Usred toga što bi drugi smatrali normalnim zadatkom, ja sam se osećao blagosloveno da provodim vreme u prodavnici sa njom.. Bilo je lako zamisliti kakav bi život sa njom bio. Ljudi uzimaju toliko stvari zdravo za
gotovo, kao što je spavanje pored toplog tela pored osobe koju voliš. Za tih nekoliko trenutaka u prodavnici, pretvarao sam se da je moja. Dok
smo unosili stvari u kuću Frankie je rekla, „Sranje. Najbitniju stvar sam zaboravila.“ Njene reči su zazvučale ironične. Spustila me na zemlju. Najvažnija stvar je nedostajala. „Šta to?“ „Zaboravili smo svež beli luk. Nisam ni razmišljala o tome, pošto je nešto što uvek imam pri ruci.“ „Kladim se da gospođa M. ima neki. Ona uvek kuva.“ Uzimajući telefon rekao sam, „Dozvoli mi da je pozovem.“ Moja opičena i simpatična komšika je odgovorila, „Mack! Frankie je još kod tebe? Umirem da znam šta se dešava.“ „Da, još je ovde.“ Frankie je pocrvenela kad je shvatila da govorimo o njoj.
„Vrlo dobro“ rekla je gospođa M. „Spremamo večeru, ali nam treba malo svežeg belog luka. Da li imate neki?“ „Naravno.“ „Doći ću.“
„Pošalji Frankie“ insistirala je. „Ne.“ „To je uslov. Želim da je dobro pogledam. Frankie ili nema luka.“Sranje. Uzdahnuo sam. „U redu.“ Prekinuo samSamo vezu je i pogledao u Frankie. „Insistira budeš ta koja će otići i uzeti. radoznala. Bezopasna je. Imašdali tinešto protiv?“ „Ne, ne uopšte.“ Nakon što je Frankie otišla, nije se odmah vratila. Onda sam shvatio da je, poslati je mojoj ludoj komšinici, možda bila velika greška.
Poglavlje 15 Francesca Gđa Migillicutty je povukla svoj dugački džemper kako bi se zaštitila od hladnoće dok me je čekala na vratima. „Nisam se htela da stavljam brushalter samo da bih dala Macku beli luk. Nisam htela da šokiram jadnička mojim grejačicama struka.“ Smejala sam. „Ah, pa, zato se insistirali da ja dođem?“ „Okej, neceni potpuno.“ Mahnula mi jealida uđem.da„Ne želim da te zadržavam., Znam da ovo vreme sa vama, moram ti kažem nešto na brzaka, Frankie.“ „Dobro...“ rekla sam, ulazeći u kuću. „Samo zato što izgleda jako spolja, ne znači da je njegovo srce neuništivo.“ Ne očekivajući je da ide tim putem, progutala sam i rekla, „Znam to.“ „Sada, ne znam ništa o čoveku sa kojim si u vezi, ali dečko u kući do moje? On misli da si ti prava.“ „On je rekao to?“ „Možeš reći mnogo o nekome po onome što kažu kad popiju i spuste svoj oklop. Dođeš do dna njihovih misli. Ti si sve o čemu on govori. I prilično sam sigurna ako bi uzimao poslednji dah ti bi bila poslednja stvar na koju
bi mislio, takođe. Sada, radi šta hoćeš sa ovim informacijama. Ja sam rekla svoje.“ Nisam znala šta da kažem. „Cenim vaše mišljenje.“ Pokazala mi je staru fotografiju nasmejanog čoveka koji je izgledaokao u svojim sedamdesetim. „Vidiš li ovog zgodnog muškarca? Pedeset jednu
godinu me je zvao „prava“. I hvala bogu ne moram da živim sa kajanjem, zato jer kad je umro, nije morao da se pita da li ga je osoba kojoj je
poklonio srce volela.“ „Žao mi je zbog vašeg gubitka.“ „Nemoj da ti bude. Nema kajanja. To je o čemu je sve, živeti bez kajanja. Ako zaista voliš tog čoveka sa kojim živiš, pusti Macka da ide. Preboleće na kraju. Gospod zna, kolone žena bi čekale na taj dan. Ali vidiš... upravo sada, on ne može krene dalje dok apsolutno ne sazna da nema šanse sa tobom. Bez obzira da li to znaš ili ne, nosiš srce tog čoveka svakog dana sa sobom. U nekom trenutku, moraš ili da mu ga vratiš i oslobodiš ga...ili da mu daš svoje. Ako je on taj kog želiš, ne dozvoli da strah stane na put dobroj stvari.“ Njene reči su me pogodile jako. „U redu gđo M. Razumela sam vas.“ „Laku noć, Frankie Jane. Vidim zašto on misli da si tako divna.“ Nisam si mogla pomoći a da se smešim dok sam se vraćala Mackovoj kući. Čekao me je na vratima i sigurno je primetio moj izraz lica. „Sranje. Šta ti je rekla?“ „Ništa. Imale smo lep mali razgovor.“ „Sigurno. Znajući nju, to znači da ti je dala treći stepen.“ Mašući glavicom belog luka, rekla sam, „Imam čarobni sastojak.“ „Lepo skretanje teme. Ozbiljno, da li ti je rekla nešto da te uplaši?“ Odlukom da zadržim njen savet za sebe, odmahnula sam glavom. „Ne nikako. Hajde, imamo špagete da napravimo.“ Macku je voda već ključala dok sam počinjala seckati svež bosiljak. Zvuk otvaranja čepa me je privukao da pogledam u njega. Uzeo je dve čaše i u svaku točio crveno vino. Bilo je nečeg tako seksi gledati ga dok to radi. Pa, možda je on bio seksi više nego proces točenja vina. Tada sam primetila da je izuo cipele da mu bude udobnije. Takođe ej skinuo i džemper, i sada sam mogla da vidim obris njegovih izvajanih grudi kroz majicu.
Predao mi je jednu čašu i rekao, „Ne brini. Neću otvoriti više od jedne flaše. Nema jebene šanse da ću ovo dragoceno vreme provesti previše pijan da ga se posle ne s ećam.“ „S obzirom na našu evidenciju, mislim da je to pametno.“ „U svakom slučaju, ne treba mi više alkohol da ti kažem kako se zaista osećam. Nadam se da ti smeta ako sam s vremena na vreme direktan. Ne moraš da odgovoriš ništa, ali ja ću ti reći šta mi je na pameti ako trenutak to dozvoli. Ne osećam da imam nešto za izgubiti u ovom trenutku.“ „Hvala ti za fer upozorenje.“ Uzevši gutljaj, rekla sam, „Nisam mislila da piješ vino.“ „To je nekako skorašnja stvar, možda je stečeni ukus koji dođe sa godinama. Sipam čašu ili dve svake noći da se opustim nakon napornog dana.“ „Teško je zamisliti te u ovoj kući samog preko nedelje.“ „Meni kažeš. Ne sviđa mi se preterano, ali bolje biti sam nego živeti sa nekim ko te pravi nesrećnim. Naučio sam to na teži način. Veoma sam u miru ovde osim nedostatka što živim odvojeno od Jonaha.“ Mack je stajao i vrteo svoje piće dok me gledao kako pripremam sos. Celo telo me je peckalo, ali ne od vina, već zato što su njegove oči na meni.
„Gledaš li pastu ili mene Morrison?“ „Sranje,“ rekao je kad je shvatio da je zamalo prekuvao špagete. „Imao si jedan zadatak, „ našalila sam se. „Jedan zadatak...“ „Žao mi je, bio sam ometen. Volim da te vidim u svojoj kuhinji, jebeno mnogo.“ Završili smo imajući veoma lepu večeru. Bilo mi je olakšavajuće što smo težak razgovor od ranije sklonili sa puta. Osećala sam se jako prijatno u njegovoj kući, i to me je činilo malo nervoznom. Krivica me je sustigla kad mi je Victor prošao kroz glavu, ali to nije bilo dovoljno da me spreči da uživam dok sam ovde.
„Toliko smo se zapričali da nisam stigao da ti pokažem ostatak kuće. Pokazaću ti nakon večere,“ rekao je. „Volela bih to.“ „Zatim, obećavam da ću te vratiti kod kuće u pristojno vreme. Znam da ustaješ rano, kao i ja, da odvedem Jonaha u školu. Nisi očekivala da ću da te kidnapujem.“ „Drago mi je da jesi. Zaista nam bio potreban taj razgovor, i iskreno, sviđa mi se ova kuća. Biti ovde...deliti obrok... to je stvarno lepo.“ „Volim te imati ovde.“ Tokom druge polovine večere, razgovor je prešao na još lakše teme, na Mackovo volontiranje u školi tokom zimskog karnevala ovog vikenda. Bio je unutrašnji događaj, a tema je bila leto u zimi. Mack se dobrovoljno ponudio da bude na stolici iznad rezervoara vode da pomogne u prikupljanju novca za školu. Jedva sam čekala da probam tu igru. Nakon
što smo završili pastu, Mack je insistirao da on očisti dok sam ja polirala čašu od vina. To me je podsetilo na stare dane kada bih ja kuvala, a on prao sudove dok smo pričali. Mnogo toga druge polovine mog vremena u ovoj kući me podsećalo na stara vremena. Taj osećaj je bio još jači kad smo sišli u podrum. „Sveti pećinski čovek,“ rekla sam kad smo ušli unutra. Velika crna koža zauzima veći deo sobe. Bio je tu i ogroman televizor i lepo ugrađeno svetlo. Neka apstraktna slika visila je na zidu. Dekoracija je bila moderna ali ipak veoma udobna.
„Sviđa ti se?“ „Mi bi uživali da smo imali ovakvu sobu ranije.“ „Ovde Jonah i ja gledamo filmove kad ga odvojim od video igara. I to je mesto gde provodim većinu vremena kad sam sam.“ Otišla sam do police sa knjigama u uglu sobe. Nekoliko knjiga sam prepoznala. Jedna me je posebno šokirala. „The Man Who Folded Himself? Nisi me ismejavao zbog čitanja baš ove knjige?“ „Nisam mislio da ću te dovesti ovde danas, pa nisamimao vremena da
sakrijem dokaze o mojoj kolekciji naučne fantastike.“ „Da li ih zaista čitaš?“ „Pročitao sam ih sve. To je neka vrsta moje male tajne. U početku, to je bio samo način povezivanja sa tobom svih ovih godina kad nisam mogao drugačije. S vremenom, shvatio sam da zapravo uživam u njima. Pretpostavljam da sam bio skriveni štreber sve vreme.“ Činjenica da je čitao knjige kako bi me se sećao je veoma dirljivo. „Ja još uvek čitam čudne stvari,“ priznala sam. „Drago mi je što to čujem. I misliosam tako.“ U uglu police bio je Buffy the Vampire Slayer kolekcija koju sam mu
kupila pre nekoliko godina. „Još uvek imaš ovo?“ „Naravno. To mi je najomiljeniji poklon koji sam ikada dobio.“ Nasmešila sam se, prisetivši se koliko sam uzbuđena i nervozna bila kad sam mu ga dala. „Imali smo neke zaista lepe trenutke.“ „Jesmo.“ Njegov pogled pao je na moj vrat, pa opet na oči. „Hajde. Pokazaću ti ostatak kuće gore.“ Mali hodnik na drugom spratu ima kupatilo i tri sobe. Prva soba sa leve strane je Mackova radna soba.
„Ovo je moja kancelarija.“ U uglu se nalazio drveni sto. Jabuka sa zadnje strane Mac laptopa je
svetlela. Lampa na niskom stoliću je jedina svetlost u sobi. „Lep laptop.“ „Pa, kad jednom pređeš na Mac, nikad se ne vratiš.“ Namignuo je. „To je ocrtano čak i za tebe, Morrison.“ On se nacerio. Prelazeći prstima preko radnog stola, rekla sam, „Lepo je što možeš raditi od kuće.“ „Obično sam zatvoren ovde veći deo dana. Borim se za vazduh ponekad, tako da odem po ručak i odnesem ga gđi M.“ „Sviđa mi se to.“ Izašli smo nazad u hodnik. „Pokazaću ti Jonahovu sobu.“
Spavaća soba njegovog sina bila je nebo plave boje sa jednim naglašenim crvenim zidom.
Svuda je bilo igračaka, konzole video igara. Sve je bilopretrpano, ali kao organizovani nered.
„Vau. Ova soba izgleda kao da ovde živi godina.“ „Da. Kad je ovde, većinu vremena provodi u ovoj sobi. Ispunio sam je do kraja sa svime što je imao u Virginiji, pa i malo više.“ „Razmazio si ga, zar ne?“ „Da, ali ne ponaša se razmaženo, ako to ima smisla.“ „Oh, ima. Vidim iz prve ruke. Dobro je on dete.“ „Voleo bih da mogu uraditi više da ga usrećim. Ali mogu samo ovoliko. Postoje neke stvari koje jednostavno ne mogu promeniti.“ Fotografija na stolu mi je zapala za oko. Mack i Torrie sa Jonahom, izgledajući kao jedna velika srećna porodica za Božić. Neželjeni osećaj
ljubomore se uvukao u mene. Mack je primetio šta sam gledala pre nego sam dobila priliku da kažem išta. „To je slikano pre par godina. Mislim da je bitno da takve stvari budu oko njega, da ne pomisli da su njegovi roditelji uvek bili očajni oko njega, ili međusobno.“ „U pravu si. Važno je.“ „Žao mi je. Da sam bio pripremljeniji sklonio bih tu sliku. Ne treba da vidiš to.“molim te. Ne budi smešan. Skrivanje fotografije ne menjaništa.“ „Mack, Klimnuo je glavom, nesiguran da li je moj komentar trebao biti
jednostavna činjenica ili malo gorak. Nisam čak ni ja bila sigurna. „Dozvoli mi da ti pokažem svoju sobu.“ Srce mi je ubrzano kucalo dok me je vodio hodnikom do svoje spavaće sobe.
Mackova soba je bila sve što sam mogla zamisliti. Pogledala sam okolo, tiho upijajući muževnost. Njegov neverovatan miris ispunjava vazdušni
prostor. Mornarski pokrivač prebačen preko veoma velikog kreveta, tamnog trešnjinog drveta koji pristaje čoveku njegove visine. Sela sam na ivicu, lagano sam poskakivala i prešla dlanovima preko plišane tkanine. Biti sama sa njim ovde budi napetost u meni. Naslonio se na komodu, prekrstio ruke i tiho me posmatrao.
Misao mi je prošla kroz glavu. Pitala sam se da li je bio još sa nekom osim sa Torrie. Mack je definitivno bio seksualna osoba. Pitala sam se kako je
mogao ostati u celibatu čak i u kratkom periodu dok je bio u Bostonu. Iskreno nisam želela da znam ako je imao i nisam htela da razmišljam o tome.
„Ova soba je stvarno lepa.“ On je podignuo obrvu. „Stvarno? Zašto onda izgledaš kao da želiš da pobegneš?“ „Malo sam čini nervoznom u tvojoj sobi.“ „Da li želiš da te odvedembiti kući?“ „Ne.“ „U redu.“ Seo je pored mene, ostavljajući smo nekoliko inča izmeđunas. Moje telo se napelo u naporu da se izbori sa privlačnošću ka njemu. Kažiprstom je dodirnuo donji deo mog vrata, šaljući mi jezu niz kičmu. „Šta se dogodilo sa malim mladežom koji je nekad bio tu?“ „Uklonila sam ga pre mnogo godina. Bojala sam se da je rak. Nije bio. Znaš kako paranoična mogu biti. Iznenađuje me da se sećaš da sam ga imala.“ Gledao me u oči dugo, pre nego je rekao, „Sećam se svega, Frankie. Sećam se da si nosila Punky Brewster majicu tog dana kad smo se prvi put sreli. Sećam se kako ti je kosa uvek mirisala. Jebeno koristim isti šampon, Finesse, kako bih te mirisao svakog dana. Mirisao sam svaku bocu u prodavnici dok se nisam setio koje je marke. Sećam se poslednje serije koju smo gledali zajedno, reprizu Prijatelja, onu gde Pheobe
pronađe ljudski prst kako pluta u konzervi sode. Ti si se smejala seriji, a ja samcelog samo leta. buljioSećam u tebe,sei čudio do đavola izdržati da kosu te neu vidim kako se je kako suncećuuhvatilo tvoju crvenu
onom otvorenom baru gde smo bili poslednjeg dana zajedno. I nikada
neću zaboraviti tugu na tvom licu kad si saznala da odlazim iz Bostona i da ne neću vratiti. Sećam se svega, i u zavisnosti od dana, to je prokletstvo ili blagoslov.“ Moje srce kao da se spremalo da eksplodira. Stavio je ruku
preko moje. „Sećam se svega, i dobrog i lošeg, i ništa od toga ne bih menjao.“ Gledajući u naše isprepletane prste i pitao, „Dali je ovo u redu? Da te držim za ruku?“ Dodirivati ga se osećala sam se veoma dobro. Iako je izgledala kao nevina gesta, uznemirujuće uzbudljiv. Odgovorila sam. „Da.“ Bili smo tihi neko vreme dok on nije progovorio. „Bez obzira šta se desi, sve ove uspomene biće sa mnom dok ne umrem. Ali ja bih radije da napravim nove.tada. Sjebano ali simislio sam drugim, da ne mogu te želim više nego što sam Sada,je, kada sa nekim kada da te mogu izgubiti po drugi put, zauvek, to je sasvim drugačiji nivo želje.“ Izvukla sam ruku iz njegove, ustala i krenula do prozora. Bio je
maglovito, što me sprečavalo da vidim napolje. „Pre nego je otišao, Victor je rekao da želi da me oženi,“ izbacila sam iznenada. „I da imamo decu. Nikada mi pre to nije rekao, ali mislim da se oseća ugroženo zbog tebe.“ „Da, zar ne? Da li su njegovi osećaji opravdani?“ Da li je Victor razloga za brigu? Način nadodira koji mi srce tuče, činjenica da su miimao gaćice bile mokre od prostog Mackove ruke, značilo je da Victor s razlogom brine. I dalje reagujem na Macka na isti način kao i pre osam godina. Ništa se u tom smislu nijepromenilo. Svaki nelogičan deo mene je želeo Macka i samo Macka. Ali ovo nije odluka samo za moje telo i srce. Moj um me je stalno podsećao da je umešano i dete i ogorčena bivša. Da ne spominjem i strah koji dolazi sa davanjem druge šanse kada su ti već slomili srce. Ali odgovorila sam mu istinu. „Njegovi osećaji su opravdani, da. Ali ja sam veoma zbunjena.“
Ustao je i krenuo polako ka meni. „Čudno je to kako su se uloge okrenule. Nekada sam želeo da budem sa tobom, ali sam zaustavio sve jer nisam hteo da povredim Torrie. Ništa i niko me ne sprečava sada. Nije me briga za njega, ali poštujem što je tebe briga, jer brinem za tebe. Učiniću ono što zaista želiš. Tvoja sreća mi je jedino važna. Držiš sve karte, Frankie, sve do jedne. Ali budi svesna da nemam problema
pokazati ti koliko te želim upravo sada.“ Prišao mi je bliže, tako da osećam toplotu njegovog tela. „Kad me sledećeg puta pitaš da te poljubim, jebeno ću te poljubiti.“ Pokazao je ka krevetu. „U stvari, ništa više ne bih voleo nego da učinim da ti se oči prevrću upravo sada.“ Ispustila sam blagi zvučni uzdah. Mišići između mojih nogu su se instinktivno stisnuli.
„Pa, rekao si da se nećeš ustručavati. Pretpostavljam da se nisi šalio.“ „Neću se pretvarati, ne. Neću ti lagati o mojim osećanjima. Neću da krijem činjenicuje da želim više od svegatenziju. da vodim ljubav sa tobom.“ Njegov telefon zavibrirao, prekidajući Pogledao je dole. „Sranje. To je Torrie. Bolje da se javim u slučaju da se radi o Jonahu.“ „Nema problema.“ Slušala sam dok je pričao sa njom. Poziv njegove bivše u sred našeg trenutka je bio podsetnik da biti sa Mackom, uvek će značiti da će i Torrie biti uvek u slici.
Stavio je telefon u džep. „Žao mi je zbog ovoga.“ „Sve u redu?“ „Da. Nije imalo nikakve veze sa Jonahom. Želela je da potvrdi u koje vreme je zimski festival ovog vikenda.“ Progutala sam knedlu u grlu. „Ona će biti tamo?“ „Da, očigledno želi da ide.“ Pokušala sam da napravim šalu od toga. „Pa, to je jedan siguran pad u rezervoar za tebe.“ Cerekao se. „Možeš da se kladiš.“
Sledećeg četvrtka popodne, Mack me je čekao u pet na parkingu; moj sastanak osoblja se odužio. Morao je da otkaže viđanje sa mnom pre dva dana, jer je Torrie dobila neočekivan pozivnije izvan hitnog posla. Poštozajedno je Jonah morao da ostane sa njim, bilograda šansezbog da provedemo vreme posle škole. Mnogo mi se izvinjavao iako sam mu rekla da nema potrebe da se
izvinjava zbog nečeg što nije mogao da kontroliše. Kad sam ušla u kola izgledao je mrzovoljno. „Jebeno mi je jako žao, Frankie.“ „Rekla sam ti, sve je u redu.“ Osvrnuo se oko sebe kako bi se uverio da nas niko nije video pre nego je krenuo.
„Ne, nije u redu. Imamo samo ovu nedelju. Ovo vreme je bilo kao poklon, a ja sam izgubio cela dva dana sa tobom. Sada, imamo samo večeras.“ Vikend sa Jonahom je počeo u petak popodne i trajao do nedelje uveče. Osim što ću ga videti na zimskom festivalu u subotu, večeras bi to bilo to.
„Iskoristićemo sve od toga.“ Nasmejala sam se. „Umirao sam da te vidim.“ Rekao je. Reči su mi bile na vrhu jezika. Htela sam da mu kažem
da sam mislila
samo u prethodna dvajer dana, ali sami dalje moralasebiti oprezna. htela na da njega mu dam lažnu nadu, iskreno, dvoumim štaNisam će se
desiti kad se Victor vrati. Ovo odlučivanje nije bilo fer prema njima, ali zaklela sam se da neću dopustiti mojoj zbunjenosti da uništi ovo veče. To je bila moja noć sa Mackom, i morala sam da se fokusiram na taj trenutak.
Konačno sam mu odgovorila. „I ja sam mislila na tebe. Mnogo.“ Mack je obukao u usku košulju i formalne pantalone. Pogledom sam prelazila gore dole po njemu. „Baš si se skockao.“
„Imam iznenađenje za tebe. Ali moraš svratiti kući i presvući se u nešto lepo.“ „Vodiš me u moj stan?“ Osetio je moje shvatanje. „Da, ali ću te pričekati u kolima.“ Čim sam ušla u stan nisam želela da gubim vreme, nikad se brže nisam obukla u životu. Puls mi se ubrzao sa uzbuđenjem dok sam oblačila crvenu haljinu i odgovarajuće cipele. Pogledavši u sliku Victora i mene u spavaćoj sobi, pokušala sam da ne dozvolim krivici da se uvuče. Podsetila sam se da je i Victor želeo da iskoristim ovo vreme da shvatim neke stvari. Izlazak sa Mackom večeras je bio deo toga. Mack razrogači oči kad sam ušla u kola. „Jebi ga, izgledaš prekrasno. Uvek sam te voleo u crvenom. Naglašava ti kosu.“ „Hvala.“ Koža mi je postala vruća od komplimenta. „Dakle, nećeš mi reći gde idemo?“ „Kao što sam rekao, to je iznenađenje.“ Dvadeset minuta kasnije, stigli smo do hotela Hyatt Regency sa pogledom na reku Charles.
„Idemo u The Spinnaker.“ Nasmejao se. The Spinnaker je restoran na poslednjem spratu hotela. Bio je poznat po
rotirajućem spratu, i pružao je pogled na grad sa različitih strana. Dok smo bili na fakultetu, došli smo da proslavimo naše diplomske ispite. Mack je napravio veliki račun na kreditnoj kartici svoga oca tada i zakleo da će se baviti posledicama kasnije. Tako smo se lepo zabavili te večeri. Krenuli smo ka vrhu hotela, ali na naš šok, tamo više nije bilo ničega. Čistačica je usisavala tepihe, a vrata koja su nekad vodila do restorana, bila su zaključana. „Šta se dogodilo sa restoranom?“ upitao je Mack. „Zatvoren je pre nekoliko godina,“ rekla je žena. „Sada samo izdaju ovaj prostor za privatne zabave.“ „Nisam znala.“ Šapnula sam mu.
„Hvala vam,“ rekao je radnici pre nego se okrenuo ka meni. „Osećam se tako glupo.“ Stavila sam mu ruku na rame i rekla, „Sve je u redu.“ „Nije u redu. Nije. „Ponovio je. „Ništa od ovoga nije u redu. Kao da sam očekivao da će sve biti isto.“ Znala sam da je mislio na nešto više, osim na zatvoreni restoran. Mack je bio izuzetno tih dok smo se liftom spuštali nazad. Kad je izašao iz hotela, umesto da krene ka automobilu, stao je i zagledao se prema reci. Vetar zbog
blizine vode je vrteo moju kosu, pitala sam, „Mack šta nije u
redu?“ Pogledao je u nebo pa u mene. „Da li sam ja u zabludi?“ „Na šta misliš?“ „Budi Da li se jasedržim štoda višesam i nije tamo?“ se ka iskrena. mene. „Probudim ujutruzasanešto nadom, svakog danaOkrenuo nekako budem bliži sa tobom. Još uvek osećam vezu između nas. Osećam to jako. Ali večeras je primer kako jebeno pojma nemam. Samo sam pretpostavio... da će biti ovde, kao što sam pretpostavio da se mogu vratiti u tvoj život i nekako te dobiti nazad posle osam jebenih godina. Jedina šansa koju dobijem da budem sa tobom, ova nedelja, i moj život stane na put, još jednom pokazujući kako nikada nećeš moći biti moj prioritet kao što zaslužuješ. Jebi ga, ja čak i ne znam da li bih se odabrao svo da sam na ovog tvomsveta mestu.“ u nebo zatim savršeni u mene. „Nemam vreme da tiPogledao dam. Nejemogu da tiapružim život, čak i ako to želim, jer nosim toliko prtljaga. Nekim danima i ne znam ko sam... Jonahov tata, Torriein bivši, otuđeni sin Michaela Morrisona. Ali kad sam s tobom... ja sam Mack. Osećam se kao ja. Kad me pogledaš, podsetiš me ko sam i ko želim da budem. Želim da opet budem onaj čovek koji je bio srećniji nego svinja u blatu, samo jer sam pored tebe. Ali nije fer da ukradem ni gram tvoje sreće samo da bih imao svoju.“
Koliko god da sam izbegavala da ga dodirnem, nisam mogla da odolim. Zagrlila sam ga jako.
Samo smo se grlili duže vreme. Njegov dah je bio drhtav. Mogla sam da osetim kako mu jako tuče srce. Po prvi put, shvatila sam koliko je Mack zaista ranjiv. Iako je uvek izgledao siguran i jak, spustio je u potpunosti svoj oklop u ovom
trenutku. I dalje nisam imala pojma šta je pravi izbor za mene, ali u jedno sam bila sigurna; želela sam da provedem svaki trenutak večeras sa ovim čovekom. Ovo veče neće proći uzalud. Prekidajući zagrljaj, pitala sam: „Hoćeš li me odvesti tvojoj kući?“ Bio je iznenađen. „Mojoj kući?“ „Da. Hoću da kuvam za tebe i gledam filmove na tvojem velikom tv-u. Tako želim da provedem veče, a ne u nekom modernom restoranu.“ „Ali trebalo je da pijemo vino i večeramo.“ „Ono bi me liusrećilo da tebe?“ nam skuvam lep obrok i samo budem tobom.što Možemo da idemoje kod „Naravno. Moja kuća je i tvoja. Voleo bih to više od svega.“ „Dobro. Dogovoreno onda.“
sa
Poglavlje 16 Mack Frankie je želela da svrati u njen stan da pokupi neku udobniju odeću i uzme hranu koji je imala u svom frižideru tako da bi je mogla pripremiti kod mene.
Znajući da ću ući u njegovu kuću me je pravilo malo bolesnim, ali on nije bio tamo, tako da je to malo poboljšalo. Bio sam definitivno željan neobične prilike da saznam gdeje živela. Ova kuća riđeg kamena je sigurno koštala milione. „Kako je priuštio ovo mesto?“ „Bilo je u njegovoj porodici godinama.“ „Hteo sam reći. Sama profesorska plata ne bi dozvolila ovo.“ „Svakako da ne.“ Dekoracija je bila kombinacija tamnog drveta i unutrašnjim ciglama sa mnogo ugrađenih policama i tamnog kožnog nameštaja. Knjige su bile posvuda. Plafoni visoki a bilo je i dosta soba, gotovo previše prostora za dve osobe.
Pratio sam je do kuhinje u rustičnom stilu. Ormani su obojeni svetlo tirkiznom bojom i ostrvo je imalo mesarki radni deo. Bilo je i male otvorene ostave u uglu napunjene namirnicama.
Frankie je zgrabila platnenu torbu i počela da stavlja namirnice iz frižidera u nju. Spustila je uz tup udarac i rekla, „Vratiću se. Samo da se presvučem u nešto udobnije i možemo da idemo odavde. Slobodno razgledaj.“ Otišao sam do dnevne sobe. Oči su mi sletele na sliku Frankie sa Victorom. Nagnuo sam se da ga proučim. Fotografija kao da je snimljena
na jednom od labudovih brodova na Boston Common. Njegova ruka je bila
omotana oko nje. Ali nije to bilo ono što me ispunilo ljubomorom. Nežno joj ljubi čelo dok ona stidljivo gleda u kameru. Njegove oči su bile zatvorene. Nisam morao da zamišljam šta mu je prolazilo kroz glavu u tom trenutku, jer sam odlično znao šta je mislio; mislio je kakvo je srećno kopileNisam bio. I hteo da mudanije potrebno mu je bilo ispred nosa. lažem, to štoništa sam osim videoonoga sliku što uznemirilo me je iz više razloga. Uznemirilo me je jer sam bio ljubomoran, ali takođe me je uznemirilo jer osećam da se Victor zaista brine o Frankie. A i znam da ona to svakako zaslužuje. Pojavila se na vratima i primetila me da gledam dole u sliku. Nosila je
trenerku. Podsetilo me na nešto što bi nosila u stanu u prošlosti. Od kada smo se ponovo povezali, nikada nije izgledala više kao stara Frankie nego u tom trenutku. Eto je, baš ispred mene, ipak tako daleko. „Eto je Frankie koje se sećam.“ „Žao mi je što izgledam kao propalica, ali dan je bio dug. Htela sam da mi bude udobno.“ Usta su mi se iskrivila u osmeh dok sam je gledao. „Nikada nisi izgledala lepše.“ Zarumenila se. „Ti si lažov.“ „Nikada ti nisam lagao, Frankie. Ni jednom.“ Činilo se kao da razmišlja o tome. „To je istina. Nikada nisi...koliko ja znam.“ sam Izgubio
malo borbe ranije večeras. Vratila se nazad. Iznenada, koliko god sam se osećao loše zbog Victora posle otkrivanja slike, vratio sam se u borbeni režim. Glas u meni kao da kaže: „Bori se jače.“ U ljubavi i ratu sve je opravdano Vic. Žao mi je, ali ja jetakođe volim.
Frankie je napravila ukusnu piletinu i artičoke sa paradajzom osušenim na suncu u mojoj kuhinji. Takođe mi je pokazala kako da skuvam pirinač u aparatu na paru koji nisam ni znao da imam. Mora da su ostavili pređašnji stanari. Nakon
večere, povukli smo se u moju mušku pećinu. Upalio sam peć na
pelet, i plamen vatre je napravio prostor lepim i toplim.
Imajući je ovde sa mnom bio je raj i pakao istovremeno. Nije bilo teško zamišljati ovo kao naš život, raditi ovo svake noći. Ali postojalo je oštro shvatanje da je ovo može biti naše poslednje vreme zajedno. Nije imala nikakav nagoveštaj onoga što joj je bilo u glavi. I bio sam siguran da je tako jer ni ona nije potpuno znala.
Frankie se sklupčala u uglu mog kauča. Sa čupavim čarapamaizgledala je jako udobno. U jednom momentu, stavio sam joj stopala u svoje krilo i
počeo je masirati. U ekstazi, zatvorila je oči i pustila me da imam svoj način sa njima.. cele jer noći.suZvuci ekstaze šta kojesam je ispuštala bili su Mogao stvarnosam bolnitozaraditi slušanje me podsećali stvarno želeo da mogu da radim da joj pružim zadovoljstvo noćas. Zatvorio sam oči i zamišljao kako li bi bilo biti u njoj. To je nešto što sam zamišljao mnogo puta tokom godina, ali je bilo mnogo više frustrirajuće zamišljati dok slušam njeno malo stenjanje. Na televiziji je bio filmski kanal, ali niko nije obraćao pažnju na to. Bili smo tihi dugo dok mi jedna ideja nije pala na pamet.
„Pa, razmišljao sam...“ „To može biti i opasno,“ našalila se i dalje žmureći. Stisnuo sam joj stopalo jače kao odgovor. „Au“ nasmejala se. „Kao što sam pričao... mislio sam da treba da napišemo listu prednosti i mana.“ „Za šta?“ „Ja protiv njega.“ Povukla je noge dalje od mene i uspravila se. „Da li si ti ozbiljan?“
„Da. Znam da si još uvek zbunjena oko toga šta je najbolje za tebe dugoročno. Ponekad, pomaže kad napišeš to.“ Ustao sam da potražim papir. „Odmah se vraćam.“ Bio sam siguran da je mislila da se šalim, ali nisam. Nismo imali mnogo vremena, a ja sam morao da dobijem bolji pogled gde stojimo.
Vratio sam se na kauč i seo bliže njoj, uživajući u mirisu njene kose. „U redu, počni sa njim.“ Ona odmahnu glavom. „Ne mogu ovo.“ „Naravno da možeš.“ Nacrtao sam uspravnu liniju na sredini. „Ja ću početi.“ Počeo sam da pišem. „Prednosti za Victora... on je siguran. On te obožava. Ima sjajan posao. Neverovatnu kuću. Nema decu. Nema bivšu ženu. Nema prtljagu.“ Pogledao sam u nju. „Želiš da dodaš nešto svoje?“ Odgovorila je sarkastično. „Pa izgleda da znaš sve o Victoru, takoda...“ „Pristrastan sam i ne možeš mi verovati. Upravo ću ići za ubistvo za moju stranu, tako da je bolje da pomogneš svom prijatelju.“ Uzela je olovku i napisala: „Pošten. Brižan. Zaštitnički nastrojen. Veoma inteligentan.“ Progutao sam ponos i zakašljao se. „To su sve dobre.“ Uzeo sam olovku. „Victorove mane....star k’o jebanje.“ Nasmejala se. „Nije toliko star.“ Nastavio sam listu. „Dozvoljava ti da se družiš sa nepoznatim muškarcem.“ „To nije mana. To znači da mi veruje.“ „Kurac nije mana. Da si moja žena, ne bi išla pod mojoj stražom sa nekim likom koji pokušava da ti se uvuče u gaćice.“ „To je onda mana za tebe, Morrisone. Pokušavaš da se uvučeš u moje gaćice?“ „Frankie Jane, ja sam želeo da se uvučem u tvoje gaćice još one noći kad si me naterala da ostanem i gledam Doctor Who maraton.“ Nasmejala se. „Tada si odlučio da želiš da spavaš sa mnom?“
„Ne znam da li je to bilo baš tog trena, ali se definitivno sećam želje da ti sisam vrat te noći. Bilo je mnogo takvih noći, ali iz nekog razloga at se izdvaja.“ Ukazao sam joj na papir. „Fokusiraj se. Koje su još Victorove mane?“ Odmahujući rukom, rekla je, „Iskreno, ne mogu da se setim ni jedne.“ „Da li se ti to šališ na moj račun?“ „Ništa mi ne pada na pamet.“ „Svako ima nedostataka. Čak i to što ih nema, može se smatrati manom i čini ga jebeno dosadnim.“ Zapisao sam to. „Dosadan.“ Nacerila se. „U tom slučaju, ti si veoma uzbudljiv, Morrisone.“ „Auć.“ „Samo se zezam sa tobom.“ U pokušaju da mi dokaže da se šalila, prošla je rukom kroz moju ko su. To je bio prvi put da je ona započela bilo koji fizički kontakt, i učinilo je da moj puls ubrza. Želeo sam da je prikovem dole pokažem joj u šta sam bio siguran je moja velika prednost na mojoji listi. Otresajući intenzivnu potrebu da to uradim, rekao sam, „Dobro, pošto očigledno Victor nema mana, pređimo na Mackove mane. Ja ću početi.“ Uzevši dubok dah, počeo sam da pišem nešto, ali mi se ruka zamrzla. Sranje, bilo je tona mana. Jednostavno nisam mogao da ih napišem. Druga žena trudna. Napustio sam te. Tona prtljaga. Korumpirana porodica. Nema vremena za tebe vikendom. Lista se nastavljala u mojoj glavi. Spustio sam olovku i stisnuo pesnicu.
„Šta nije u redu?“ „Ne mogu. Ima ih previše. Izgubiću.“ „Možda treba da počneš sa prednostima onda.“ Pružila mi je olovku i nasmešila se. To me je motivisalo da nastavim. Počeo sam pišem ponovo. „Zanimljiv...zgodan... obdaren.“
„Mogu da potvrdim to poslednje.“ Smejala se. „Od kratkog i nenamernog kontakta u noći kad smo se prvi put sreli.“ „Nenamernost je diskutabilna.“ Namignuo sam. „Šalim se. Drago mi je što sam ostavio dobar prvi utisak.“ Kad sam nastavio da odugovlačim, zgrabila je olovku i napisala. „Sjajan otac.“ „Hvala ti.“ Nije bilo mnogo stvari koje bi me opisala; najiskrenije nisam mogao da
nastavim da pišem o sebi. Ali bila je jedna stvar, najbitnija prednost, koju moram dodati. To je ono najvažnije i iznad svega kada se o njoj radi. Ruka mi se malo zatresla kad sam uzeo olovku od nje i napisao:
Voli te više nego što ćeš ikada saznati. Samo je gledala u reči,togdopuštajući slegnu.miZnao sam da da nijeje očekivala te rečidole da dođu momenta, alidanešto je govorilo sada najbitnije vreme da se kažu. Uzeo sam je za ruku. „Malopre si rekla da te nikad nisam lagao. To i dalje važi. Nikada nikoga nisam voleo kao što volim tebe. Od trenutka kad smo se sreli, život se osećao drugačije. Donela si boje u moje sivilo i sumorno življenje, razumeo sam šta znači imati nekoga da ti promeni pogled na život, promeni razloge življenja. Polako sam se zaljubljivao u mog najboljeg prijatelja. Ti si bila moja prva, jedina ljubav. Trebao sam ti
reći tada dosta šta sam se životništa isprečio između,da iako se promenilo togaosećao. u našimIako svetovima, nije moglo odnese ljubav koju sam osećao prema tebi. Uvek je bila tu, sve ove godine, iako nikada do sada to nisam rekao. U slučaju da si ikada sumnjala, volim te, Frankie. Možda na kraju, to je sve što ti trebam dati. Možda me to ne čini najboljim na papiru. Ako odabereš mene, ja ću samo morati da t e volim više, voleti te jače, tako da moja ljubav za tebe pobedi sve ostalo. To neće biti teško za mene, jer ja ne osećam da postoji granica toga koliko te volim.“ Iako je ostala bez reči, suze su joj se stvarale u očima.
„Ne moraš ništa reći,“ rekao sam, „samo sam hteo da to znaš.“ Frankie je izgledala kao da želi da kaže nešto ali je bila prilično tiha neko vreme.
Na kraju je priznala, „Victor mi je rekao da mi ovim putovanjem daje malo prostora da shvatim neke stvari. Ali sam zbunjenija i uplašenija više nego ikada.“ Moje srce je skoro stalo u trenu.
„Čekaj... on je zapravo rekao da ti daje prostora? Mislio sam da je samo na poslovnom putu. On zapravo očekuje da se desi nešto između nas dok on nije tu?“ „Rekao je da ne želi da zna šta se desilo ovenedelje, ali se nada da ću na kraju, izabrati njega.“ Osetio sam se kao mi je vena pukla u glavi. „Kao ’ne pitam- ne govori’? Sveto nema?“sranje.“ Postao sam glasniji. „On misli da se mi jebemo dok njega „Nisam definitvno sigurna da on to misli. Mislim da se pita da li se nešto desilo, ipak. Nije da ga nije briga. Mislim da bi bio uništen ako pomisli da smo prešli granicu. Ali osećam da on skoro i očekuje da se nešto desi među nama. Ali to ne znači da je u redu. Ja to ne bih nikad uradila dok sam tehnički sa njim.“ Nisam znao šta da uradim sa ovom informacijom. Osećao sam se kao da sam propustio priliku koju nisam ni znao da imam. Bio sam besan. „Pa da On tiovde je dao kartu daumesto istražiš sa na mnom? urazjasnimo. osnovi, sedimo i pričamo da stvari mi sediš licu?“Dakle, Frankie je delovala zbunjeno. „Hm....“ Počeo sam da gubim malo. Moj bes je rastao sa novim shvatanjem. „Znaš šta? Činjenica je da je on pomenuo da želi da se oženi tobom pre nego je otišao znači da misli da je mogućnost bilo čega trajnog među nama nemoguća. Da li se nadao da ćeš biti sposobna da me izjebeš iz sistema i onda odeš veselim putem s njim?“ Njen glas je bio poput cviljenja. „Ne znam.“
„Svaki čovek koji bi te pustio dovoljno dugo iz vida da bi testirala vodu sa nekim drugim je prokleta budala. On misli da je jedno dobro jebanje
možda sve što je potrebno da me preboliš? Možda bi trebalo da proverimo to.“ Progutala je. „Da proverimo?“ „Da. Daj mi jednu noć. Otići ćemo gore u moju sobu upravo sad i imati vruć, znojavi i neverovatno jebeni seks. Biće najbolji u tvom životu.“ Njeno disanje se ubrzalo. „Prilično sam sigurna da to moju odluku ne bi olakšalo.“ „Pa ja sam prilično siguran da odluke više ne bi bilo ako se to desi. Mislim da te ovo preplašilo jer se plašiš da ćeš me želeti još više nego me želiš sada.“ Stavio sam ruku na njeno koleno, zbog čega je ustuknula. „Da li želiš da znaš šta si mi rekla one noći kad smo se napili?“ „Šta?“ „Rekla si da želiš da te jebem tako jako da bi me osećala narednim danima. Možda je to alkohol govorio iz tebe, ali imam osećaj da je to oduvek bila jedna od tvojih fantazija. Sviđa ti se grubo? Da li je to ono što želiš?“ Podigao sam glas. „Da li ti daje ono što želiš?“ Sranje. Pustio sam bes da joj se pokaže i morao sam da se zaustavim. Uprkos besu, krv je jurnula i moj kurac je nabrekao samo od misli da je jebem..
To što je Victor dao dozvolu da bude sa mnom me je preplavilo. Ali to nije ono što me je uznemirilo najviše. Bio sam ljut jer nije odlučila da ne iskoristi to, da ne rizikuje. To mi je reklo da, odlučila ili ne, verovatno je planirala da ostane sa njim. Stvari nisu išle u moju korist kao što sam se nadao. Tačnije, možda sam je već izgubio. Odjednom, potreba da zaštitim svoje srce od uništavanja bila je jača nego ikada. Ustao sam. „Žao mi je. Ovo je trebalo da bude opušteno veče, a ja sam sjebao sve. Kasno je. Uzmi moj krevet na spratu. Ja ću spavati ovde dole.“ „Ljut si na mene.“
„Nisam ljut na tebe. Ništa loše nisi učinila. Trudiš da radiš prave stvari. Ljut sam na život, generalno, i pokušavam da sprečim sebe da kažem još nešto zbog čega bih zažalio.“ Njene oči su blistale. „Kaješ što si rekao da me voliš?“Da. Ignorisao sam njeno pitanje. „Laku noć, Frankie.“
Poglavlje 17 Francesca Nisam videla
Macka od kad me je u sitne sate dovezao do škole da uzmem auto u petak. Nastavio je da se ponaša ograđeno čitave vožnje. Takođe mi nije pisao ni zvao od tada. Bilo je jasno da ga je moje priznanje da sam izabrala da ne iskoristim priliku koju mi je Victor dao zaista razbesnelo.
Sada, bilafestivalu. je subota, i ja mi ne sedauvrteo ću sresti samopomisli njeganaveć zimskom Stomak od same to. i Torrie na Dok sam sedela u kuhinji sama pijuckajući svoju jutarnju kafu, poslednja stvar koju sam očekivala je da će se vrata iznenada otvoriti. Hladan talas vazduha je ušao kad je Victor ušetao. Nije trebalo da se vrati do nedelje uveče. „Francesca...“ jednostavno je rekao. Spustila sam šolju i ustala. „Zašto si se vratio?“ „Nisam mogao da ostanem duže, uhvatio sam let ranije.“ Zagrlio me je. „Kakav je Oxford?“ pitala sam dok mi je srce još lupalo od šoka što se vratio.
„Bilo je sjajno. Žele da se vratim opet za nekoliko meseci.“ Zastao je da mi prouči lice. Lažirao je osmeh, i rekao, „Izgledaš šokirano tšo me vidiš.“ „I jesam malo. Nisam te očekivala danas. Imam zimski festival u školi. Trebalo bi da volontiram celog dana. Nećemo provesti vreme zajedno.“ „Pa ići ću sa tobom. Biću srećan da pomognem.“ Spustio mi je ruku na leđa i nežno me poljubio u čelo. Kad se odmakao i pogledao me u oči, briga mu je bila ispisana na licu.
Odgovorila sam mu na pitanje koje me je u mislima pitao. „Ništa se nije desilo, Victore.“ Zaškripao je zubima. „Nisi morala da objašnjavaš.“ „Ali si gledao u mene kao da želiš da znaš.“ „Pa onda možeš videti kroz mene. Jer sam bio zabrinut.“ Ispustio dubok uzdah. „Ne treba da pričamo o tome. Ne želim da zakasniš.“ Nešto se promenilo među nama. Nisam mogla da pokažem prstom šta, ali osećala sam se strano u svojoj kuhinji. Koliko god sebi pričala da sam bila zbunjena prošle nedelje, nešto se promenilo. Provedeno vreme sa Mackom imalo je više uticaja na moje osećaje nego što sam prvobitno mislila.
Victor mi je nežno protrljao ruku. „Imam li vremena da se istuširam ili ćemo se naći tamo?“ Njegovo me jeoko nervoznom, ne mogu mu reći da nedaide. Pogledaladruštvo sam na činilo sat. „Imaš petnaest ali minuta. Čekaću te, tako se možemo voziti zajedno.“ Dao mi je poljubac u obraz. „Biću brz.“ Panika je počela da raste. Victor i Mack će se sresti danas. A ja i dalje ne shvatam zašto se sve odjednom razlikuje. A tu je i ovaj ogroman bol u grudima.
Iskoristivši vreme dok je Victor pod tušem, pozvala sam majku. Ona je bila jedina osoba koja je bila upućena u moju dilemu. Poslednji put smo razgovarale tokom pauze za ručak, ostavili stvariu petak, neraščišćene. Tako da je bila istog brza. dana kad smo Mack i ja Mama se javila. „Rano je. Da li je sve u redu?“ „Nemam mnogo vremena. Treba mi tvoj savet kao nikad ranije.“ „Šta se desilo?“ „Sranje samo što se ne dogodi. Victor se vratio ranije sa puta. Ide sa mnom na zimski karneval danas, a Mack će tamo volontirati. Ludim.“ „Tvrdiš da si zbunjena, Francesca, ali ludiš jer znaš da Victor ima razloga bude neprijatno. situacija je ta kokad očigledna meni, mila, i jadanemushvatam zašto je neOva vidiš. Od momenta se taj čovek
vratio u tvoj život, ti ni na šta drugo nisi mislila. Znam da ceniš vreme koje si imala sa Victorom, ali je jasno da tvoje srce nije više u tome. Ono je sa Mackom.“ „Zašto onda boli tako jako? Kad god sam sa Mackom, kao da me srce fizički boli.“ „Ti pretpostavljaš da je ta bol loš znak. Ponekad, ljubav se izražava kao bol. Uplašena si. To je sve. Ne želiš da te ponovo povredi. Ali tvoja osećanja prema Macku su jača. Nema osporavanja. Zato i boli.“ Definitivno nisam gledala na to tako, ali sam znala da je u pravu. Ono za
čim je moje srce želelo, za čim je žudelo, nije najsigurniji izbor, ali je bilo neosporno.
„Ne želim da povredim Victora.“ „Dušo, ti to već radiš. Došao je ranije jer zna da te već gubi. Zar ne vidišjeto?“ Bila u pravu. Cevi su zveckale, što je značilo da je Victor isključio vodu. „Sranje. Moram da idem. Sići će svakog trenutka.“ „Srećno danas.“ „Hvala mama.“ Biće mi potrebna.
Mack je bio rok zvezda.
Pomislili biste da su čekali da vide nekog poznatog. Kolona do njega bila je dugačka kilometar. Victor i ja smo raspoređivali pecivo po stolovima u suprotnom uglu velike sale. Mack je bio u zoni vodenog rezervoara kada smo stigli, tako da nas
nije video. Olakšanje me je preplavilo. Bila sam van radara za sada. Zimski festival u St. Matthew’s je bio najveće prikupljanje sredstava za školu, sa zanatskim stolovima, igrama, aukcijom i domaćom hranom. Održavao se u sali, to ijeučenici jedinipod putistim kad krovom. su svi roditelji, predavači, sveštenici, časne sestre
Lorelai se zaustavila kod stola i šapnula mi na uvo: „Izgleda da je tata Mack glavna atrakcija. Čak i za nekoliko monahinja.“ Pogledala sam u nju u pokušaju da je ućutkam pre nego je Victor čuje. U daljini, mogla sam videti da je Mack mokar, bela majica zalepljena za
trbušnjake dok prolazi rukama kroz pokvašenu kosu. Njegovo mišićavo telo bilo je nepristojno napaljujuće kroz mokru odeću. Trudila sam se da ne gledam dugo u njegovom pravcu.
Victor nije pomenuo ništa, ali se na kraju okrenuo ka meni. „To je on u vodenom rezervoaru, zar ne?“ Klimnula sam glavom. „Da.“ Iako sam se trudila da zvučim smireno i nonšalantno, moji nervi su pucali. Bila sam ubeđena da mi je lice crveno. Victor je bio na meni, a ja zaista nisam znala kako da se nosim sa time.
„Izgleda da se red smanjio. Smeta ti ako bih probao to?“ pitao je. „Šta?“ „Želim da ga potopim. Kada ću drugi put dobiti ovu priliku?“ Ustao je ne čekajući moje odobrenje. Oh ne.
Moje srce je lupalo van kontrole dok sam trčala za Victorom. Mack nas još nije primetio dok je nastavio da tapše i ohrabruje ljude u redu – uglavnom žene, naravno – koje su pokušavale da pogode metu. Kada je Mack primetio da Victor i ja stojimo u gomili, izraz na licu mu se
dramatično promenio. Njegove oči su srele Victorove, i telo mu se smirilo.
Kada je konačno došao Victor na red, Mack se više nije šalio. Napetost je ispunila vazduh dok su njegove oči pržile moje, pre nego je pogledao Victorov užareni pogled. Sigurno su prošle čitavih trideset sekundi, a osetilo se kao večnosti. Mackovo telo je ostalo mirno dok je sedeo tamo čekajući ono što je vrlo dobro znao da dolazi. Victor je zgrabio loptu, iznenadno i brzo zamahnuo ka meti, pogađajući sredinu u jednom pokušaju. Iznenadilo me je da mašina nije pukao od udarca. Mack je upao u vodu ispod.
Kad je ustao izgledao je besniji nego malopre. Sva buka u sali kao da je
izbledela. Naposletku, to je bilo moje opažanje jer mi je u ušima zujalo glasno sa svakom sekundom dok sam stajala i procenjivala Mackovu
reakciju. Zurio je u Victora sa bodežima u očima. Victor se okrenuo prema meni. „Hoćeš li moću upravljati sama tim stolom ako odem kući da odremam? Izgleda da me umor od leta stigao odjednom.“ Nije shvatao šta je upravo uradio; nije ni morao. Progutala sam, jedva u stanju da odgovorim. „Naravno.“ Samo je otišao, ne rekavši ništa više. Odlučila sam da ga pustim jer sam znala da nije bilo ničeg što bi mogla reći da popravi stvari, posebno zbog onoga što sam jutros shvatila. Moje srce kao da se razbijalo dok sam gledala u Macka, koji je dalje
buljio u mene. Sledeća žena je pokušala da ga potopi, ali on nije obraćao pažnju. Samo je gledao u mene, kao da je hteo nešto da mi kaže. „Žao mi je.“ usnama, njegovo iako nisam ni znala za štaneko se izvinjavam. Pre Oblikovala nego što jesam odgovorio, teločak je palo u vodu, je uspeo da ga sruši. Tad sam primetila da Jonah sedi sam u uglu na klupi.
Mack je pomenuo da će i Torrie biti ovde. Pitala sam se gde je. Većina dece su trčala okolo, igrala se dok su se roditelji gledali razne stolove. Ali kao i obično, Jonah je sedeo odvojen od gomile. Želela sam da odem i razgovaram sa njim, ali sam morala da se vratim do svog stola sa pecivom.
Nešto kasnije, primetila sam nekoliko momaka oko Jonaha. Nisam mogla da čujem o čemu su govorili, ali izgledalo je kao da žele da izazovu nevolje. Kad sam videla jednog da je zgrabio Jonaha za kosu i vukao,
skočila sam sa stolice. Pre nego sam stigla, videla sam da se i Mack približava. Bio je natopljen, a sa kose mu kapala voda. Mora da je primetio šta se dešava pa je iskočio iz rezervoara. Kad su ga deca videla da dolazi, uplašili su se i pobegli kao slepi miševi iz pakla. Kleknuo je, stavljajući dlanove oko Jonahovog lica. Mackoveruke su se tresle. „Jesi li dobro sine?“
Primetivši da je publika počela da se okuplja, uzeo je Jonaha za ruku. „Hajde.“ Otišli su niz hodnik do prazne prostorije. Pratila sam ih, ali sam ostala na vratima dajući im prostora. „Šta se dogodilo Jonah?“ Dečak je šmrknuo dok je odgovarao ocu. „Zvali su me ružnim i ismejavali moju kosu. Počeli su da je vuku. Boli me glava.“ Mack je zatvorio oči dok sabira misli pre nego je izdahnuo. „Moraš da razumeš nešto. Ti dečaci imaju pik na tebe jer znaju da to utičena tebe. Zli ljudi se neće promeniti. Jedina stvar koju moraš kontrolisati je reakcija na njih. Obećavam ti, ako im ne dozvoliš da vide da si uznemiren, ili se ponašaš kao da te nije briga, oni te neće uznemiravati više.“ „Ali mene je briga.“ „Znam. Znamiako sine. Ali moraš da pokušaš se pretvaraš ti to put ne smeta, čak smeta. Nije lako. Znaš štadaželim da uradišdasledeći ako se tako nešto desi?“ „Šta?“ „Želim da odeš od njih.“ „A šta ako krenu za mnom?“ „Neće. Ti samo idi i pravi se da te ne zanima šta imaju da kažu. Veruj mi na reč, važi? A ako te kojim slučajem neko ikada povredi, Jonah, moraće da se obračunaju sa mnom. Imam jedan zadatak sada, a to je da zaštitim tebe. Neću nikome dozvoliti da te povredi. Obećavam ti.“ Povukao je svog sina u zagrljaj. „Veruješ li mi?“ Jonah klimnu glavom. „Volim te, sine.“ Jajnici su mi skoro eksplodirali, a moje srce kao da je bilo spremno da
pukne. Neverovatan je osećaj videti koliko je on divan otac bio. Skoro da sam ljubomorna na Jonaha jer ima ljubav oca kao što je Mack. Odjednom, pogodilo me to da i ja imam ljubav tog čoveka, samo na drugačiji način. Podsetila sam sebe da mi je rekao da me voli pre samo nekoliko dana.
Mack me je konačno primetio da tu stojim. Osetila sam se kao varalica.
Ušavši nekoliko koraka u prostoriji, pitala sam: „Jesi li dobro, Jonah?“ „Da.“ Obratila sam se Macku, „Želim da znaš da ću pozvati roditelje tih dečaka i obavestiti ih o tome šta se dogodilo.“ „Hvala“, rekao je ne pogledavši me. Zatim je došlo nepoželjno prekidanje kada su Clarissa McIntyre i njen sin, Ethan, ušli. Sjajno.
„Izvinjavam se što smetam. Čuli smo za situaciju vani i hteli smo da se uverimo da je Jonah u redu.“ „Hej Jonah,“ dečak je rekao. Jonah je podigao pogled malo. „Ćao Ethan.“ Ethan je zapravo bilo dobro dete, stidljivo i činilo se da je Jonahov jedini prijatelj. Sa druge strane, njegova majka, bila je totalno suprotno
od stidljive i nije mogla biti očiglednija u svojim namerama. Clarissa prebaci oči na Macka. „Kako se držiš, tata?“ „Uznemirio sam se kad sam video te male propalice da se motaju oko njega pa sam odmah iskočio iz rezervoara.“ Stisnuo je Jonahu rame. „Ali imali smo mali razgovor o ignorisanju nasilnika, zar ne?“ „Ethan je isto imao problem sa tom grupom dečaka.“ Ona pročisti grlo. „U svakom slučaju, tvoje mesto u rezervoaru je zauzeo Kyle McDonough. Tako da mislim da si se izvukao.“ „Dobro, jer nisam raspoložen da se vratim tamo.“ „Malo sam razočarana jer nisam dobila prilike da te gađam.“ Rekla je Clarissa dok je pogledom lutala po Mackovom golom telu diveći se. „Pitali smo se da li bi ste želeli da nam se pridružite na večeri?“ Mack je izgledao zamišljeno. „Šta misliš ti, Jonah? Želiš da odemo kod Ethana na večeru?“ Jonah klimnu glavom. „Dobro. Hvala. Pozvaću te kasnije da vidim šta možemo doneti,“ rekao je Mack.
Clarissa je izgledala kao da je dobila na lutriji. „Nema potrebe da bilo šta donosite. Ja ću skuvati gomilu različitih jela za nas. Dođite gladni.“ Mack pogleda u mene, pre nego odgovori: „Hoću.“ On me jebeno zeza jer zna da sam ljubomorna. Ne krivim ga što je ljut nakon Victorovog poteza. Mack je imao svo pravo da bude frustriran.
„Jedva čekam. Onda, vidimo se kasnije momci.“ Pogledala je u mom pravcu, po prvi me primetivši dok je odlazila. „Zdravo, Francesca.“ Čim su Clarissa i Ethan izašli, situacija se dramatično promenila na gore kad se Torrie pojavila na vratima. Bilo je kao igra „udariti krticu“, jedna dole, i još gora se pojavi. Panika se ocrtavala na njenom licu. „Šta se do đavoladešava, Mack? Tražila sam te okolo, i rekli su mi da se nešto desilo Jonahu.“ „Nisam očekivao da ćeš se pojaviti.“ Kleknula je i poljubila sina.da„Žao mi zvati je, dušo.“ Okrenuvši se ka Macku, rekla je „Nisam očekivala će me u kancelariju u subotu, ali evo me, tu sam.“ Pogledala ga je. „Zašto si natopljen?“ „Volontirao sam u rezervoaru sa vodom, ali sam ostavio sve kad sam video da su neki dečaci bockali Jonaha.“ „Šta su radili tačno?“ „Čupali ga za kosu i ismejavali.“ „Da li si ti ozbiljan? Nisi trebao da ga ostaviš samog.“Bila je takva kučka prema njemu. Torrie me je konačno primetila. „Gospođice O’Hara.“ „Zdravo gospođice Hightower. Lepo je videti vas opet.“ Obratila mi se. „Da li ste vi videli šta se desilo?“ „Videla sam da ga izazivaju i vuku za kosu. Mack je prekinuo to. To je grupa dečaka poznata po stvaranju problema. Kontaktiraću njihove roditelje.“ „Volela bih da dobijem imena njihovih roditelja i kontakt informacije,“ rekla je pre nego obratila pažnju Macku. „Odvešću ga odavde, vodim ga kući da bude sa mnom malo.“
„Dobro je Torrie. Mora naučiti da bude jak. Treba da ostane.“ „Meni on ne izgleda dobro. Ionako sam u blizini. Možeš doći po njega kasnije.“ Macka je uznemirilo što Torrie insistira da ukrade njegovo vreme sa Jonahom, ali je pustio da Jonah odlu či. „Da li želiš da ideš kod mame?“ Kad je Jonah klimnuo za da, Mack je rekao, „Dobro... moje je veče, Torrie. Imamo planiranu večeru kod prijatelja, tako da ću ga pokupiti oko pet.“ Zgadila mi se pomisao da Mack večeras ide kod Clarisse. „Dobro,“ kratko je rekla pre nego ga uhvatila za ruku. „Hajde dušo.“ Pogledala je u mene. „Drago mi je videti vas, gospođice O’Hara.“ Lažirala sam osmeh. „Takođe.“ Nakon što su otišli, Mack i ja ostali sami po prvi put. Dug trenutak tišine se razvukao dok nije pitaosa gorčinom: „Gde ti je momak?“ „Otišao je kući.“ „Jako je smešno to što je uradio. Prilično mladalačko za jebeno starog čoveka.“ „Žao mi je. Nisam znala da će biti zao. Mislim da je konačno pukao.“ „Mogu da se povežem. Osećam sebe kako pucam baš u ovom trenutku, zapravo.“ Istiskao je vodu iz svoje majice. „Ono što je trebalo da bude dobar dan, pretvorilo se u usrani. Završio sam ovde.“ „Treba ti piće.“ Njegov odgovor me je iznenadio.
„Jebanje je ono što meni treba, Frankie. Želiš da mi pomogneš? Akone, kladim se da će Clarissa biti za to.“To je gorelo. Bio je ljut i namerno pokušavao da razljuti i mene. Ali prihvatila sam bez da mu odgovorim jer sam osećala kao da to i zaslužujem posle ovog jutra. Mogla sam da vidim kroz njega. Više od svega, izgledao je povređeno.
I dalje potpuno mokar, naglo je ustao i izašao iz sobe bez pozdrava. Sve oči bile su na njemu dok je išao kroz salu i najzad napolje do parkinga. Gledala sam ga kako je ušao u svoj auto i odjurio. Stajala sam zaleđena na ulazu, nesigurna šta da radim. Lorelai je zauzela moju obavezu oko peciva. Prava stvar bi bila da ostanem i nađem neki drugi način da pomognem. Ali ja sam tako završila sa tim da idem protiv svoje sreće da bih uradila pravu stvar. Dok sam bežala ka autu, odlučila sam da ću ići pravo kod kuće Victoru, da mu kažem da ću se odseliti. To je bila ispravna odluka, čak i ako stvari ne budu funkcionisale sa Mackom. To što imam intenzivna osećanja prema drugoj osobi nije bilo fer prema njemu. Rekla sam sebi da idem u stan na Beacon Hillu. Ali stvarnost je bila, ja sam se vozila dole Route Nine ka Framingham.
Kad stigla do njegove kuće, Mackov kamionet je bio parkiran napolju. Bio je kod kuće. Nervozno sam pokucala na vrata, zahvalna što gospođe M. nema na vidiku. Nakon otprilike
jedne minute, otvorio je, i dalje ljut kao sam vrag. „Šta
ti radiš ovde?“ Svo naše provedeno vreme zajedno kao da je sevnulo preda mnom dok sam gledala njegove bolne i iscrpljene oči. Sve je došlo do ovog trenutka. Reci nešto. - taBila „I dalje sam ona, Mack čudna, nesigurna udevojka oseća strahopoštovanje prema tebi. sam zaljubljena tebe svekoja ove godine iz drugačijih razloga, ali danas, videvši te sa sinom, pa, nikad te nisam više volela. Volim te. I vidim te. Vidim koliko se trudio. Vidim svuljubav koji imaš pružiti.“ Zatvorio je oči na kratko. „Trebalo bi da odeš kući.“Ovog puta ne.
„Izgubljena sam i uplašena, ali sam prilično sigurna da sam kod kuće.“ Zgrabila sam ga za mokru košulju, popela se na prste i pritisnula usne o njegove. U deliću
sekunde izgledalo je kao da će me odgurnuti, ali onda
sam osetila njegov jezik u ustima, i duboko stenjanje mu je pobeglo u priznavanju.
„Jebi ga,“ promrmljao je na mojim usnama, zgrabio me za dupe i uneo u kuću zalupivši vratima. Znala sam istog trenutka kad su se vrata zatvorila da nije bilo povratka.
Mack je lupio o neki nameštaj dok je hodao unazad noseći me i ljubeći jako. Odmotao je šal koji je bio oko svog vrata, i nemarno ga bacio na pod. Nismo želeli da se odvojimo jedno od drugo da pogledamo oko sebe, saplitali smo se hodnikom, praktično zalepljenih usana konačno smo stigli do njegove sobe.
Bilo je zamračeno, ali bilo je dovoljno svetlo za mene da ga vidim. Prolazeći prstima kroz njegovu vlažnu kosu, osetila sam ukus piva u njegovom dahu. Sigurno je otvorio bocu kad je stigao kući, sigurno ne očekujući da ću ga pratiti do ovde. Više od piva, osećala sam njega. Po prvi put u životu, mogla sam da probam čoveka svojih snova i da postanem opijena njegovim neopisivim i zaraznim ukusom. Zadihan, mokar, i drhtav, ništa mi drugo više nije važno na svetu. Podigla sam se na prste koliko sam mogla, i odbijala da se odvojim da udahnem dok smo
trošili jedno drugo, naši jezici su se sudarali u očajničkoj borbi želeći više. Zarežao je na mojim usnama. „Bolje odmah idi ako imaš nameru da mu se vraćaš, jer neću ostaviti ni centimetra tvog tela neoznačen. Daću ti deset sekundi da odeš.“ Počeo je da odbrojava, ljubeći me između brojeva. „Deset...devet...osam...sedam...“ Polako je spustio usne da mi lagano grize vrat. „Šest...pet...četiri...tri...dva...“ Ljubio je na gore i onda šapnuo na mojim usnama, „jedan.“ Nisam se pomerila. Mack me je zgrabio za zglobove i zaključao ih iza mojih leđa pa me okrenuo sa pogledom na zid. „Uvek si mi pripadala, zar ne, Frankie?“ Njegov poljubac više nije blag dok mi je halapljivo sisao kožu na zadnjoj strani mog vrata. Toplota njegovog daha dovodila me je do ludila. Celo
telo mi je malaksalo, prepuštajući se njemu. „Trebam te...sada,“ dahtao mi je u uvo. „Treba mi da te jebem jako. Molim te, nemoj mi reći da stanem.“
„Neću.“ Bradavice su mi nabrekle. „Nemoj stati. Molim te.“ Skliznuo je rukama niz moje telo i polako mi otkopčavao bluzu pre nego je strgao sa mene i bacio negde u stranu. Obrazom sam se naslonila uza zid dok je on
polako nizao poljupce duž
moje kičme. Njegove ruke se premestile do mog struka, spustivši mi suknju dovoljno nisko da vidi tetovažu na donjem delu leđa. Zatvorila sam oči i čekala. Deset sekundi prolazile su kao minut. Osetila sam njegove usne kako mi n ežno ljube deo kože gde je cvet lotusa bio istetoviran. Stisnuo mi je kukove i nastavio da ljubi po mojoj
tetovaži, izazivajući me jezikom. Imati njegove usne na sebi činilo me je veoma vlažnom sa hitnom potrebom da ga osetim u sebi. Iznenada osetila sam svoj veš kako se spušta. „Tako su jebeno vlažne,“ promrmljao je. „Moram da ih okusim.“ Nastavio je da mi ljubi leđa, sve niže i niže, pre nego je raširio moju guzu. Bez upozorenja. Osetila sam njegove vruće usne između mojih nogu, ispod mene, proždirujući moju pičku od pozadi. Klečeći nastavio je da preuzima vlasništvo nad mojim telom na način koji nikad nisam doživela. Bilo je ozbiljno kao simfonija pokreta i zvukova: njegov jezik koji se zabada u mene uz ritmičku preciznost u sinhronizaciji sa prstima na mom klitorisu. I jebi me... pogađao je sve prava mesta. Ništa se nikada nije osetilo ovako dobro. Ništa. Okrenuo me i zagledao u mene zamagljenim pogledom koje odražava najviši nivo gladi i želje. Vratio je usne na moj natečeni klitoris, počeo ga je sisati sa novim entuzijazmom. Njegovo seksi stenjanje mi je
vibriralo između nogu. Nikada niko drugi nije izgledao tako zadovoljno što se spušta dole. Kako su moji prsti zgrabili jače njegovu kosu, mora da je primetio da sam blizu gubljenja kontrole. Nagl o je prestao i ustao polako. „Želim da osetim kad svršiš dok su moja usta na tebi, ali bih radije da to bude kad sam u tebi.“ Oslonio se čelom o moje. „Sećaš li se svih stvari koje si želela da mogu da ti radim? Upravo ću ti ostvariti sve želje.“
„Želela sam te tako dugo,“ šapnula sam ne uspevši da sakrijem očaj u mom glasu.
Mackova kosa je u haosu. Njegova košulja je bila još vlažna od malopre i pripijena mu je uz grudi. Kada sam pogledala dole, videla njegov tvrd kurac kako se napreže uz farmerke; nisammogla a da ne stavim svoj dlan
na njegovu toplu erekciju. On zašišta od dodira, potom skloni moju ruku i privuče me u čvrsti zagrljaj. Mišići na leđima su mi skoro napukli. Tad sam shvatila koliko je Mack zapravo bio jak, i ništa više nisam želela sem da osetim njegovu težinu na meni, pustiti ga da opustoši moje telo. Očajnički mi je bilo potrebno da me jebe. Oči su mu bile prodorne dok je polako skidao mokru majicu sa svog savršenog tela. Mogla sam to da gledam iznova i iznova. Olizala sam usne gledajući u njegove izvajane grudi. Prošlo je puno vremena od kad sam ga videla bez majice. Sada ima više definicije i pločice. I dalje osećam kao da ne zaslužujem ovog muškarca. Prolazeći dlanom linijom njegovih grudi do srećnog traga dlačica na njegovom stomaku, šapnula sam „Ja volim tvoje telo.“ „Ti si sve što mi sada treba.“ Otkopčao mi je grudnjak s prednje strane i pustio ga da padne. Grudi su mu se nadimale dok je zurio dole u moje pre nego se nagnuo i krenuo sisati moje bradavice, jednu po jednu. Sisao je tako jako da sam znala da
će boleti i sutra; ali me nije bilo briga. Što jače, još bolnije, još intenzivnije...bolje je. Povukla sam se od njega. Pomislio je da mi je neprijatno.
„Da li te povređujem?“ pitao je. „Ne.“ Bez daljeg objašnjenja, pala sam na kolena. Brzo je shvatio i nije oklevao da pomogne. Mack je otkopčao svoje pantalone i izvukao svoj lepi debeli kurac.
Obmotavši ga obema rukama, divila sam se vrućem, išaranim venama kurcu pre nego sam polako zaokružila jezikom po glaviću. Gustirajući slanoću uzbuđenja dok je poskakivao na mojim ustima je verovatno bilo najjače napaljivanje u mom životu. Zaokružila sam jezikom oko njegovog
vrha pre nego da uvukla skoro celom dužinom. Osećajući ga duboko u grlu, namerno sam zastenjala tako da može ion osetiti. „Sranje. Pokušavaš da me ubiješ?“ zareža on. Počela sam da ga uzimam brže, rastrljala sam mu preejakulaciju preko celog kurca. Zvuci zadovoljstva koje je ispuštao, terali su me da ga sisam dok ne presuši. Zabacio je glavu unazad, uzimajući sve što sam mu pružala. „Neverovatna si. Najbolje pušenje ikada.“ Rekao je pre nego je iznenada povukao moju kosu. „Ali moraš prestati.“ Zgrabio me je za ruku, podigao i odveo do kreveta pre nego što se spustio i lebdeo iznad mene na sve četiri. Njegova svilena posteljina, koja je bila prekrivena njegovim mirisom, je bila glatka na mom golom
dupetu. Iščekivanje da ću ga konačno osetiti u sebi mi je nateralo mišiće između nogu da se stegnu. „Reci mi ako te povređujem, važi?“ rekao je dok mi je razdvajao noge. To su bile poslednje reči koje je izgovorio, pre nego se spustio i lagano ušao u mene. Obim njegovog kurca me je rastezao dok nije bio do jaja duboko. Ono što je započelo skoro bolno, ublažilo se u brzom i intenzivnom ritmu.
„Volim te.“ Njegove reči su bile meke u mom uhu, skoro kao da se izvinjava, uzimajući u obzir jačinu kojom se zabija u mene. Nije mi bilo dovoljno. U jednom trenutku, počela sam da pomeram kukovima, i on je prestao sa svojim kretanjem da oseti kako ga jašem ispod njegovog tela. „Jebi ga, to je tako dobar osećaj.“ zastenjao je pre nego se nastavio zabijati u mene jako.
Mack je omotao moje noge oko svojih kukova kako bi ušao još dublje dok me je jebao. Krevet je škriputao. Njegova jaja su me udarala u dupe dok je pogađao sve prave uglove, pokušavajući jako da ne svrši. Nisam želela da se završi. Znoj je kapao sa nas dok su nam pogledi ostali prilepljeni jedno za drugo. Bili smo povezani i umom i telom u tom trenutku. Zadivilo
me je kako seks sa njim može biti tako životinjski, ali jeipak bilo nežno, emocionalno iskustvo mog života.
Dok sam zakopavala nokte u njegova leđa, držeći se za njega kao za dragi život, znala sam da me ni jedan drugi muškarac neće moći zadovoljiti ovako. Ni jedan drugi čovek me nije ovako zadovoljio. Bila sam i više nego sigurna da je Mack jedan jedini za mene. Nije bilo šanse da se ovaj osećaj ponovi...jer trebalo je godine da se napravi. Njegov ritam je postao još mahnitiji, služeći se sa hrapavim dahom. Znala sam da će uskoro svršiti. „Pogledaj me, Frankie. Pogledaj me, i reci mi kada želiš da svršim u tebi. Svršiću tako jako. Želim da osetiš svaki delić onoga šta mi radiš.“ Kad sam osetila nadolazeći orgazam, nisam mogla da nađem reči i kažem mu. Oči su mi se jednostavno okrenule. Ali on je znao. Svršioje uz padajući dole uz gromoglasne ubode dok je orgazam prolazio kroz nas, njegova topla sperma je špricala u meni. Mack je psovao dok je svršavao. „O, jebi ga... jebi ga...jebi ga...da... jebi ga.“ Izgledalo je da traje dugo, njegovi bokovi se kreću i dalje dok svršava. Na kraju je pao preko mene. „Oprosti na rečniku...ali jebi ga!“ „Jebi ga, da.“ Dahtala sam i nasmejala se, pokušavajući da dođem do daha. „Molim te reci mi da možemo da ponovo to da uradimo.“ „Najbolji seks u mom prokletom životu. Jebeš to. Jedini. Najbolji.“ „Da li si ozbiljan?“ On se nasmešio. „Da. Kunem se životom. Ono malo pre je bilo upravo to. Trebalo je trideset godina, ali to je bio jedan jedini najbolji trenutak.“ Zatvorila sam oči. „Moj takođe.“ Rekla sam iskreno. Prekrio me je poljupcima i rekao: „Dobro je znati da više nisi alergična na mene, Frankie Jane.“ „Pa... tvoja injekcija deluje.“ Nasmejala sam se. Kada se polako izvukao iz mene, bilo je kao da je gravitaciono povlačenje neprirodno prekinuto. Stavio je dlanove sa obe strane moje glave i poljubio me gladno.
„Moja prelepa, bezobrazna devojko. Ne mogu da verujem da te konačno imam. Da li imaš predstavu koliko sam dugo maštao o ovome?“ Ljubio me je dugo i jako, pre nego je nastavio, „Sada mogu jebeno umreti u miru.“
„Molim te nemoj umreti na meni sada. Stvari su taman krenule na bolje.“ „Nema šanse. Moram da živim da ti radim ovo ponovo još mnogo puta. Zaglavila si sa mnom.“ Isprepletanih ruku, ležali smo u blaženom stanju nekoliko minuta pre nego nas glasno lupanje nije prestravilo.
Skočila sam. „Šta je to bilo? „Ne znam. Ostani ovde.“ Mack nabacio farmerice i izjurio iz sobe. Umotala sam svoje golo telo u jorgan i nervozno čekala. A onda sam čula ženski glas da kaže: „Jonah, vrati se u kola sada, molim te.“ Torrie. Oh ne. Ne!
Nalet adrenalina me je udario. Skočila sam i krenula mahnito da se oblačim. Mogla sam osetiti njegovu spermu kako mi klizi bedrima dok sam se sakrivala unutar ormara i slušala svaku reč njihove prepirke. „Rekao sam ti da ću ga pokupiti kasnije.“ „Da, e pa on je želeo da se vrati. Čiji je automobil parkiran na tvom prilazu, Mack?“ „To nije tvoja briga. Molim te vrati Jonah tvojoj kući, a ja ću doći po njega uskoro.“ „Ko je ovde? Koga jebeš?“ Molim te Bože, ode.da kaže, „Taj šal na podu. Izgleda kao onaj što ima Onda samneka je čula Jonahova učiteljica.“ „Torrie, treba da odeš.“ „Gde je ona?“ Koraci su se približavali. Mogla sam čuti kako Mack mahnito pokušava da je zaustavi.
„Ne diraj me!“ ispalila je. Vrata spavaće sobe su se naglo otvorila, lupajući o zid.
Zatim je otvorila vrata ormara. Torrieine oči su bile ispunjene otrovom kad smo se našle licem u lice. Grudi su mi se dizale i spuštale. Nisam imala reči. Mogla sam samo zamisliti kako je to izgledao njoj, s obzirom da ne zna ništa o našoj prošlosti. Mack se pripremio za njenu reakciju. Znala sam da trebam nešto reći, ali reči nisu izlazile. Tresla se od besa. „Zar tvoj sin nije već dovoljno sjeban? Ovo je ono što mu radiš? Jebeš njegovu učiteljicu? Ti si odvratno ljudsko biće!“ Uprkos ozbiljnosti situacije, Mack je bio relativno miran.
„Ne, Torrie. Postoji mnogo više nego što misliš da znaš da se događa ovde, i mi moramo da razgovaramo o tome.“ Uperila je prst u mene. „Što se tiče vas, prijaviću vas sutra školskim zvaničnicima.“ Želela sam da plačem, ali suze nisu izlazile. Ne. „Ti ne razumeš,“ Mack je rekao. „Oh razumem ja jako dobro, a ti ćeš platiti za ovo. Nemoj ni da pomišljaš da ćeš uzeti sina večeras.“ „Ne možeš to da uradiš!“ „Mogu da uradim mnogo više od toga. Veruj mi.“ Torrie je istrčala iz kuće, i sledeći zvuk je bio škripa njenih guma. Konačno puštajući suze koje sam zadržavala, rekla sam, „Šta ćemo sada da radimo?“ „Neću joj dozvoliti da ode u školu. Moram otići večeras tamo i objasniti sve.“ „Izgubiću posao, Mack. St. Matthew’s ima strogu politiku poslovanja koja zabranjuje bilo kakvu vrstu odnosa između zaposlenih i roditelja. Ako ode kod njih, ja sam gotova. Ali iskreno. Više sam zabrinuta da Jonah sazna za ovo nego bilo šta drugo.“ „Razgovaraću i sa njim takođe. On već zna da se mi poznajemo. Ali želim da zna celu istinu.“ Povukao me je na svoje grudi. Srce mu je lupalo uz moje dok mi je govorio u kosu. „Srediću ovo, Frankie. Obećavam.“
Veče se samo pogoršalo kad sam stigla u Victorov stan. Nije da sam očekivala ništa drugačije, s obzirom da ga nisam pozvala celog dana, a sad je bilo veče. Znala sam da ću večeras raskinuti sa njim i sumnjala sam da i on to već zna. Vozila sam se satima da bih se smirila i izbegla sukob sa njim.
Čim sam ušla na vrata jednim pogledom je prekinuo sve moje planove da mu objasnim situaciju. Osećajući se kao tinejdžer uhvaćen krišom kako se šunja iz kuće, bila sam sigurna da mirišem na seks i krivicu. „Ne moraš da kažeš, Francesca. Poznajem te. Znam šta se ovdedešava. Poštedi me agonije, važi?“ „Tako žao,pogleda Victore.“ Bez i mi dajeme rekao je, „Možeš ostati koliko ti je vremena potrebno da nađeš nov stan i smisliš kako da preseliš stvari. Sredio sam gostinjsku sobu na spratu za tebe. Ima dosta prostora ovde da damo
jedno drugom prostora.“ „Victor...“ Prekinuo me je. „Molim te... zaista nema šta mi objašnjavaš. Ne želim da čujem kako si me oduvek volela, kako nikad nisi ovo očekivala, kako nisi mislila da me povrediš. To je što je. I ranije sam bio povređen, pa sam preživeo. Biću dobro. Voleo bih da ovo završim sa nekim dostojanstvom. Možda barem mogu da ubedim sebe da sam imao neku kontrolu nad ovim.“ Pošteno. „Dobro...“ Odabrala sam da ispoštujem njegove želje, nisam imala snage da se raspravljam sa njim o tome, ne posle ovog dana. Njegovo dopuštanje da ostanem u kući je više nego milosrdno. San mi nije dolazio te noći. Dok sam se bacala i okretala po krevetu, poruka od Macka stigla je malo posle ponoći. Pružila sam se za telefon na stočiću.
Mack:
„Da li si budna?“
Francesca: „Šta se desilo? Čekam da mi se javiš.“ Mack: „Žao mi je. Bio sam kod Torrie cele noći. Rekao sam joj sve.“ Francesca: „Kako to misliš sve?“ Mack: „Mogu li da te pozovem?“ Francesca: „Da.“ Moj telefon je zavibrirao i javila sam se.
„Ćao.“ „Pa bio sam brutalno iskren,“ rekao je. „Rekao sam joj da sam zaljubljen u tebe već godinama. Ona je morala da zna da nisam rizikovao dobrobit mog sina zbog neke bezvezne avanture. Završio sam sa neiskrenim životom. Jebeno sam završio, Frankie.“ „Da li je Jonah čuo bilo šta od ovoga?“ „Prilično sam siguran da jeste, iako je bio u svojoj sobi i igrao video igrice. Moram da razgovaram sa njim nasamo. Obećao sam joj da mu neću pominjati ništa u vezi tebe za sada.“ „Šta sada? Gde ćemo odavde?“ „Gde si?“ „U Vicorovom stanu. On je prekinuo.“ „On je prekinuo?“ „Htela sam mu reći sve čim sam stigla. Ali on je već pretpostavio šta ću reći. Da ne spominjem, ja sam prilično sigurna da je ono što se desilo među nama bilo ispisano na mom licu. Preselio me je u spavaću sobu na spratu dok ne pronađem drugi stan. Ozbiljno se oseća nadrealnim.“ „Ne ostaješ tamo. Dođi kod kuće. Želim da živiš sa mnom.“ „Zaista je kasno. I iskreno, mislim da to nije dobra ideja zbog Jonaha. Ne mogu da se uselim kod tebe još uvek.“ Uzdahnuo je u slušalicu. „Pretpostavljam da si u pravu, ali ja zaista ne želim da budeš kod Victora. Platiću ti hotel ako odeš uskoro.“
„Obećavam ti da će to biti uskoro. Počet ću da tražim novi smeštaj sutra.“ Promenio je temu. „Slušaj, ubedio sam je da te ne tuži školi.“ „Kako si to uspeo?“ „Ispisaće ga iz St.Matthew’s. Bilo je ili to ili da te prijavi. Pristajati da ga ispiše iz tvoje škole je bilo manje od dva zla.“ Osetila sam se loše zbog Jonaha. „Ali to nije u njegovom najboljem interesu.“ „Razumem to, Frankie, ali biće on dobro. Ti trebaš taj posao, i ti si prokleto dobra u tome što radiš. To je bio jedini izbor sada. Besna je i sposobna da ti napravi ozbiljne probleme.“ „Gde će da ide sada u školu?“ „Nisam siguran još. Možda će biti kod kuće par nedelja. Ali moj prioritet će biti da mu nađem neku dobru školu. Ne brini o tome.“ „Ovo je najgori dan u mom životu.“ Promrmljala sam. „Stvarno? Ja sam i dalje siguran da je moj najbolji.“ „Kako možeš to da misliš nakon svega što se desilo?“ „Zato jer sam slobodan. Nemam više šta da krijem. Ne moram više da se pretvaram da ne postoji žena koja mi znači više od svega. Ali iskreno, bio je najbolji dan jer sam konačno vodio ljubav sa devojkom svojih snova.“ „To se zaista desilo, „Jeste. I ništa i zar nikone?“ nam to ne može oduzeti. Bilo je jebeno neverovatno. Skoro još uvek osećam tvoj ukus. Treba mi još, Frankie. Sedim ovde u krevetu kao jebena životinja u teranju. Molim te, dozvoli mi da dođem po tebe. Želim te u svom krevetu noćas.“ „Veruj mi i ja to želim, ali ne mogu. Mislim da moram da se suočim sa Victorom ujutru i pokušam da porazgovaramo, iako mi je rekao da radije ne bi.“
„Dobro. Pretpostavljam da mu duguješ toliko. Trebalo bi da pokušam imati više razumevanja, ali sebičan sam kad si ti u pitanju. Obećaj mi da ću te videti sutra uvečer.“ „Obećavam.“ „Ozbiljno, trebalo bi da budem uznemiren nakon svega danas, ali ja jednostavno ne mogu biti. Ja sam lud od sreće. I dalje osećam tvoj miris po mojoj posteljni. To je rajski.“ „Još uvek mogu da te osetim između nogu.“ „To je ono što si želela.“ „Bilo je mnogo bolje nego što sam ikada zamišljala.“ „U početku će nam malo usrano, Frankie, ali ne postoji ništa što može da izbriše ovaj prokleti osmeh sa mog lica.“
Poglavlje 18 Mack Trebalo je da znam da me neće tako lako pustiti. Biti srećan a da se ceo moj svet ne okrene ubrzo naopako je bilo očigledno previše da tražim. Nekoliko dana nakon što je Torrie uhvatila Frankie i mene zajedno, otišao sam do kuće svoje bivše i zatekao je kako stoji sa agentom za nekretnine. Plastični znak je bio zaboden u prednjem dvorištu. Jonah nije išao u školu. Trebao je da krene u javnu školu početkom sledeće nedelje čim pronađemo neku privatnu blizu njene kuće. Bar sam ja mislio da je to bio plan.
„Šta se dešava ovde, Torrie? Gde je Jonah?“ „Dadilja ga je odvela u Target.“ Ona je razgovarala sa agentom. „Možete li nas ispričati?“ Čim smo ušli u kuću zbog privatnosti, Torrie je bacila bombu. „Stavljam kuću na prodaju.“ „Zašto?“ „Tražila sam da me oslobode ugovora.“ „Ne razumem.“ „Dobro, reći ću ti slovo po slovo. Moj život je bedan otkako smo se preselili u Boston. I posle onoga što sam otkrila o tebi, postao je još gori. Ne želim više da budem više ovde. Tako da se selimo nazad u D.C.“ „Kad si tačno planirala reći mi da odlaziš sa mojim sinom?“ vikao sam, briga me da li me agent za nekretnine čuje. „To je za njegovo dobro. On nikada nije bio srećan ovde. I iskreno, nisi pokazao nikakvo poštovanje kad si počeo da se krešeš sa njegovom
učiteljicom, zašto sam ja dužna da se konsultujem sa tobom onda? Jasno je da ti njegovi interesi nisu na prvom mestu.“ Stiskajući pesnice, pokušao sam da ne učinim nešto glupo, kao razvaliti njenu kuću. Uzevši dubok dah rekao sam: „Ja razumem da si uznemirena što ti nisam rekao za nju, ali ne možeš se iskaliti na našeg sina.“ „Radim ono je najbolje za Jonaha.daOnsenepreselimo treba dau te viđa sa njom. je Sada znamšto zašto si tako navaljivao Boston. Trebalo da pretpostavim da nema nikakve veze sa nama.“ „To što će me viđati sa njom neće ga uznemiravati. Jonah zna o mom prijateljstvu sa Frankie. Objasniću mu sve lepo. Ona neće biti njegova učiteljica više.“ „To nije važno. Ona je kriva što je odnos njegovih roditelja mrtav.“ „To nije tačno.“ „Ti si mi rekao da si zaljubljen u nju još dok Jonah nije začet. Nikada nisam imala šanse. Verovatno si i mislio na nju dok si me jebao u to vreme.“ Sada definitivno nije bilo dobro vreme da joj priznam je u vezi toga u pravu.
„Ona nije uzrok našeg raskida i ti to znaš. I da nije bilo Jonaha mi ne bi trajali koliko smo trajali. Pokušali smo, Torrie, ali nikada ne bi uspelo među nama.“ „Pokušala sam. Ti nisi.“ „Pokušavao sam...više od sedam godina.“ „Sedam godina. Prosto čarobno. Jednom si mi rekao da me nisi stvarno voleo. Sada, znam zašto.“ Njen pogled je bio leden. „Ako mi dozvoliš, moram da se vratim agentu za nekretnine.“ Nakon što sam je propustio pored vrata, vikao sam: „Ne ideš nigde dok se ne dogovorimo. Ovo je ishitrena odluka. Imaš li uopšte siguran posao tamo?“ „Opet ću raditi za tvog oca.“ Trebalo je da znam.
Stao sam ispred nje. „Rekla si mu za ovo?“
„Da. Rekla sam mu sve.“ „To jebeno nije njegova jebena briga, Torrie.“ „Ti si njegova briga. I morala sam da znam da imam posao pre nego ostavim ovaj ovde. Morala sam mu reći zašto sam osetila potrebu da se vratim kod kuće u D.C. Ne bi imalo smisla drugačije. Ne moram ti reći, on nije srećan.“ „Molim te ne radi to.“ „Zašto? Jer ne želiš da ostaviš svoju devojku? Ostani ovde. Ništa te ne sprečava.“ „Znaš da ne mogu da živim daleko od Jonaha. Zato ovo i radiš. Radiš mi ovo iz inata jer kriviš nju za ono što nam se desilo.“ „Selim se kod kuće sa sinom. Ako imaš problem sa tim, predlažem ti da uzmeš sebi advokata.“
Osećajući se potpuno bez veze, vozio sam se pravo do St.Matthew škole. Sećam se da je Frankie spomenula da će raditi duže. Kad sam ušao u njenu kancelariju bila je zabrinuta što me vidi u ovo doba dana. „Šta radiš ovde?“ „Morao sam da te vidim.“ „Je l’ sve u redu?“ „Ne. Ne, nije.“ Povukla me je unutra. „Dođi. Ne želim da te neko vidi.“ Onda me je odvela do ormara školske nabavke koji je bio baš do učionice, i zaključala vrata. „Šta se dogodilo?“ „Odvodi ga nazad u Virdžiniju.“ „Molim?“ „Da. Vraća se svom starom poslu...radiće za mog oca. Otići će za nekoliko dana.“
„Možeš li da sprečiš to?“ „Ne. Na žalost, ne mogu legalno da je zaustavim.“ Uhvatio sam je za obe ruke. „Oduvek sam znao da će se ovo naposletku desiti ... da će se vratiti i da ću morati da odem, ali sam se nadao da će proći nekoliko godina.“ Strah joj je ispunio oči. „Šta to znači?“ „To znači da i ja moram da odem.“ „Ne razumem. Totalno se okrenula. Mislila sam da si rekao da Jonah polazi u Newton javnu školu.“ „Ona je praktično lagala o tome, verovatno da bih se ja opustio. Sada ona ne želi da on uopšte krene u školu dok se ne vrate u Virdžiniju. Neće čekati da se ova kuća ovde proda. Odlazi s njim u narednih nedelju dana.“ Frankie je delovala kao da je počela da paničari. „Šta je sa tvojom kućom?“ da je prodam, iako me boli da to učinim.“ „Moraću „Oh Bože moje.“ Ona stisnu moje ruke, koje su još okruživale njene. „Kako Jonah to podnosi?“ „Pa u tome je stvar. On je srećan. Nikad nije želeo da bude ovde. Blizak je sa Torrieinom majkom i mojom sestrom, i ne sumnjam da će biti srećniji tamo.“ Tiho je klimnula glavom. Izgubljena u mislima, Frankie je pogledala dole
na trenutak i rekla, „Još uvek možemo da uspemo.“ „Misliš to stvarno?“ „Virdžinija nije tako daleko. Smislićemo nešto.“ Stisnuo sam joj ruke jače, i rekao, „Ne želim da budem daleko od tebe opet. Ovo je kao jebeni deja vu.“ „I jeste.“ „Reci mi šta da uradim i uradiću to, Frankie. Kaži mi šta možemo da uradimo da funkcioniše.“ „Želim da završim školsku godinu ovde, ali možda da počnem da tražim učiteljski sertifikat tamo u međuvremenu.“
Nada izgleda kao da se počela dizati iz pepela u meni. „Uradila bi to? Stvarno bi se preselila zbog mene?“ „Kako ćemo drugačije ćemo biti zajedno?“ Rekla je to kao da dugoročno razdvajanje ne dolazi u obzir. Činjenica da, ne samo da bi se preselila zbog mene, ali da će me prihvatiti sa svim prtljagom koji imam čini da je volim još više. Iako je bilo očigledno, po prvi put sam shvatio da je ona napravila svoj izbor. Izabrala je mene.
Uzeo sam joj lice u ruke i poljubio je tako jako pre nego što sam joj šapnuo na usnama, „Ne želim da te ostavim.“ „Ovde sam sada,“ šapnula je spustivši svoje ruke oko mog vrata i naslonivši svoje telo na moje. Bio je to kao da se prekidač isključio unutar mene, koji me čini da zaboravim gde sam bio. Izgubili smo se u poljupcu. Nijedno od nas
izgleda da se nije brinuo što smo tehnički u njenoj učionici, čak zaključani u ormaru. Podigavši joj suknju, okrenuo sam je i otkopčao pantalone. Moj kurac je stajao u punoj erekciji i pulsirao. Spustio sam joj gaćice dole i brzo ušao u nju. Utonuo sam u nju, diveći se kako je mokra i spremna bila za mene. Spori pokreti unutra i van brzo su se promenili u brze i mahnite.
je očajnički, nesiguran da li će nam ovo biti poslednja šansa da budem u njoj duže vreme. Njena pička omotana oko mog kurca bila je sve toplija i vlažnija sa svakim
Spustio sam ruke do njenog struka i jebao
potiskom.
Mogao sam svršiti u bilo kom trenutku ali sam odlagao jer je bilo tako prokleto dobro. Njeni tihi uzdasi zadovoljstva poticali su me na još više. Bilo je i blagog uzbuđenja od mogućnosti da budemo uhvaćeni, ipak sigurno sam kao pakao nadao se da se to zapravo ne desi.
Podigavši joj suknju još više, fokusirao sam se na plavog lotosa n a donjem delu njenih leđa, koji je upalio osećaj posedovanja. Pogled mi je otputovao još niže. Nije bilo ničeg više napaljujućeg od ovog pogleda, biti u mogućnosti da gledam kako ulazim i izlazim iz nje.
Pogled na njenu vlažnost preko mog kurca naterao me je
da izgubim
kontrolu.
Pomerala je dupe brže dok nisam osetio njen orgazam kako prolazi njom. „Sranje.“ Nabijao sam u nju jače, čvrsto zatvorivši oči dok sam je ispunjavao spermom dok nije ostalo ništa. Moji pokreti su se usporili dok sam joj nežno ljubio vrat. Moja jedina želja je bila da budem u mogućnosti da svaki dan ovako završim. Znao sam da će još mnogo proći do ispunjenja te želje. Uvukavši košulju unutra, dohvatio neke papirne ubruse i predao joj. Okrenula se ka meni. Frankiena kosa je bila ra zbarušena, i njeno lice je bilo ružičasto. Izgledala je temeljno pojebana, i činjenica da sam ja taj koji je to izazvao, bila je dovoljna da poželim da je jebem ponovo. Potrebom da okusim njene usne ponovo, spustio sam svoja na njena i
rekao „Narednih nekoliko nedelja neće biti lake.“ „Izborićemo se.“ „Moram da budem u Virdžiniji, da pazim da ne manipuliše ili daje lažne informacije. Da ne spominjem, moram opet naći kuću u kojoj ću da živim.“ „Oboje moramo da radimo na tome da dovedemo naše živote u red.Radiš ono što je potrebno za Jonaha. To je prioritet. U međuvremenu, ja ću se fokusirati na preseljenje iz Victorovog stana i pronalaska svog.“ „Prezirem ideju da još uvek živiš sa njim. To me zaista izluđuje.“ „Biće sve okej. Bili smo srdačni. Zaista viđam mnogo, jer je uglavnom na drugom spratu. Otićigaćuneuskoro.“ „Da ja ne odlazim, preselio bih sam tvoje sranje u moju kuću.“ „Ja sam velika devojka. Mogu da sredim stvari.“ Te reči će se vratiti da je progone.
Nisam mogao otresti loš osećaj koji me je pratio celim put do Virdžinije. Ubrzo, shvatiću da je bio opravdan. Ne bi trebalo da me iznenadi da bi moj otac bio u korenu svega toga.
Dve nedelje kasnije, bio sam u iznajmljenom stanu u Alexandriji nedaleko od D.C. Bio je mali i hladan, ali
poslužiće, jernenisam planirao dok se imanje u Massachusetts proda. Zima dajekupim bila novu teškakuću za nekretnine. Trebaće strpljenja dok ne krene prodaja u proleće. Jedna od najtežih stvari odlaska iz Bostona bilo je što sam morao da odem daleko od g. Migillicutty. Ona je zavisila od mene za određene stvari, a ja sam zavisio od njenih glasnih savete. Dogovorili smo se da
ostanemo u kontaktu preko telefona, i obećao sam da ću je posetiti kad god dođem da vidim Frankie. Ali reći zbogom je sranje. Živeo bih u toj kući pored njene zauvek kada bih mogao. Sada, okružen kutijama u mom novom stanu, otvorio sam bocu piva i seo prvi put nakon dugog dana. Iscrpljen, poslednje što sam želeo da čujem je kucanje na vratima. Kad sam otvorio, moj otac je stajao tamo, obučen u trodelno odelo i držao veliku kovertu.
„Šta ti radiš ovde?“ „To i nije baš topla dobrodošlica, sine“ rekao dok je prolazio pored mene, upadajući u moj stan. „Pa bio je dug dan. Mogu bez ispitivanja. Trebao si prvo nazvati.“ „Imam nešto važno da razgovaram sa tobom, a to nije moglo da čeka.“ „Zašto ne može da sačeka?“ Izvukao je stolicu. „Znaš da mi je Torrie veoma draga. Radila je dobro za mene, a ja nikad nisam razumeo zašto si napustio svog sina i nju.“ „Ne moram da ti se pravdam. Ja sam bolji otac Jonahu nego što si ti ikada bio meni. Barem sam prisutan u njegovom životu. Ni na koji način ga nisam napustio. Ne cenim to što ulaziš ovde i osuđuješ me u sopstvenoj kući.“ Osvrnuo se oko sebe. „Ovo bi trebalo da bude dom?“
„To je privremeno.“ „Torrie mi je rekla o toj drugoj ženi- Francesci O’Hara. Boli me što vidim majku tvog deteta tako uznemirenu i izdanu.“ „Ne trebaš ti ništa da znaš o Frankie. To nije tvoja briga.“ „Frankie?“ Namrštio se. „Slatko ime. U svakom slučaju, bojimse da su Torrie i moj unuk moja briga. Dakle, moram da budem upoznat sa svim
što narušava njihovu sreću. Kad neko dođe i poremeti moju porodičnu strukturu, povredi ljude koji su mi bitni, to postaje jako bitno za mene.“ „Od kad je tvoja porodica tebi bitna? Umešao si se u ovo da bi se zajebavao sa mnom jer si razočaran što više ne možeš da me kontrolišeš. I Frankie nije uradila ništa da povredi nekoga. Moja veza sa Torrie ne bi trajala. Moja sreća sa nekom drugom nije ničija briga.“ „Misliš da zaista poznaješ ovu ženu? Okrenuo si ceo svoj život naglavačke ne poznaješ.“ „Ne da te za se nekoga tiče, alikoga ja uopšte znam sve što se može znati o njoj. Ona je ljubazna, prelepa osoba i fenomenalna učiteljica. I poznavao sam je godinama pre nego je itko od vas saznao za nju.“ „Šta ako ti kažem da imam dokaz da ti nemaš pojma sa kim se petljaš sve ovo vreme?“ Bes mi je prolazio kostima. „O čemu koji kurac pričaš?“ „Malo sam istraživao o njoj.“ To je značilo temeljnu istragu.
„Nisi imao pravo na to.“ Ozbiljno sam želeo da ga povredim svog oca. Veze koje je imao značilo je da može pristupiti skoro bilo čijim najličnijim informacijama veoma lako. Znao sam da je pun sranja, ipak. Nije mogao da iskopa ništa o Frankie što bi bilo iznenađenje za mene. Ali sama činjenica da je čak i pokušao da to uradi me je uznemirilo. „Možda bi trebalo da pogledaš ovo.“ Predao mi je žutu kovertu. Zgrabio sam ga i pogledao unutra, našavši nekoliko isečaka iz Filadelfijskih novina. Svi datumi su iz 1990-ih. Jedan naslov je glasio:
Freddie Higgins optužen za ubistvo u McCabe.
„Šta je jebeno ovo? Kakve to veze ima sa njom?“ „To je porodični album tvoje devojke.“ Seo sam, gledajući u novine. „O čemu pričaš ti?“ „Francesca O’Hara je vanbračno dete Karen O’Hara i Freddie Higgins, osuđenog prestupnika koji trenutno izdržava životnu kaznu u zatvoru zbog ubistva.“ „Frankie i ne zna ko joj je otac. Ona čak i ne zna njegovo ime.“ „Postoji kopija njenog izvoda iz matične knjige rođenih. Možeš videti da je Freddie Higgins naveden.“ „Rođena je u Bostonu, ne u Philadelfiji. Kako znaš da je ovo ta Francesca O’Hara. Verovatno postoji mnogo ljudi sa tim imenom.“ „Da li stvarno moraš da ispituješ moju sposobnost da utvrdim informacije, Mackenzie? Znaš da imam svoje načine. Ovo je potvrđeno od
stranezbog mnogih Mogu tisvoju reći porodicu. sve što treba da znaš devojci, kojeljudi. si odbacio Trenutno živi ou ovoj ulici Cambridge u Bostonu, išla je u srednju školu South Boston, diplomirala na Bostonskom Univerzitetu. Šta još želiš da znaš o njoj? Reći ću ti.“ Ispunjen strahom, sumnjao sam da bi ovo moglo biti istina, samo nisam
želeo da verujem u to. „Dobro, pa šta ako je ovaj tip stvarno njen otac? Ona nema nikakve veze sa njim. Na šta ciljaš? Šta ćeš da radiš?“ „Neću uraditi ništa ako ti uradiš pravu stvar, pravu za tvoju porodicu. Ovo će ostati među nama.“ „Ti me ucenjuješ?“ „Ako nastaviš da je viđaš, nastaviš da živiš svoj život odvojen od porodice, ovo bi moglo izaći u javnost - da se viđaš sa ćerkom proslavljenog mafijaša. On je osuđeni ubica, Mack. Ovi ljudi su opasni.“ „Lažeš. Ne bi dozvolio da ovo izađe u javnost. Ne bi dozvolio ovako nešto da se sazna i uništi tvoju dragocenu reputaciju.“ „Promašio si poentu. Neće biti moja reputacija uzdrmana ako bi ovo izašlo. Uraspizdio? pitanju jeKaren Frankein život.je Da li shvataš koliko je ljudi Freddie Higgins O’Hara morala da pobegne iz Pennsylvanije
sa svojom porodicom da ih zaštiti, ne samo njih, već i svoje novorođenče. Mislim da ne želiš da rizikuješ da ovo izađe u javnost. Ako ti ljudi saznaju da ima ćerku i shvate gde je, ona odmah postaje meta. Kriminalna porodica Freddijeve žrtve je aktivna i danas. To je velika kriminalna mreža, od južnog New Jersey do severne Philadelfije. sa bilo kim na Zapravo, je iveća nego što ranije bila. Pričaj tamošnjimdanas ulicama, oni znaju ko sujeFreddie Higgins i Timothy McCabe. Sve informacije su ti u koverti. Voleo bih da mogu reći da izmišljam, ali ne izmišljam.“ Uperio je prstom u mene. „Niko neće saznati o njenoj vezi sa Higgins ako prestaneš da se viđaš sa njom i posvetiš se porodici.“ „To ne dolazi u obzir.“ „Onda, ništa od zaštite ovih informacija.“ „Čoveče, uvek sam znao da te boli dupe za moju dobrobit, ali od svih odvratnih stvari koje si mi rekao ili uradio, ova mora da je najgora.“ „Žao mi je što sam nosioc loših vesti, Mackenzie. Nisam ja ovo uneo u naše živote. Ti si. Tako, pustiću te da smisliš kako ćeš se izboriti sa ovim.“ Nakon što je moj otac otišao, počela je da me hvata panika. Samo sedeo u kuhinji neko vreme. Nisam imao pojma šta da radim. Nisam mogao ovo da krijem od Frankie, a istovremeno, imam potrebu da je zaštitim od svega ovoga. Ne znam da li da verujem da će moj otac sve ovo obelodaniti zaista. Možda je prazna pretnja, ali nisam mogao da budem siguran u to. S jedne strane, previše je on sujetan da dozvoli da nešto ovako naruši njegov ugled. A sa druge strane, ako ne obelodani to, ipak bi mogao dati
informacije lošim ljudima o njenom prebivalištu. Osim dana kad sam saznao da je Torrie trudna, nikad se nisam osećao više bespomoćnim. Nisam nikoga mogao pitati za savet, jer nisam želeo da iko sazna za to.
Paralizovan od šoka i dalje sam sedeo na istom mestu u kuhinji, skoro sat vremena. Jedina razlika je što je dnevna svetlost koja je ulazila kroz prozor sada zamenjena mrakom.
Kada mi je zazvonio mobilni, podigao sam ne znajući kako da se ponašam prema njoj.
„Ćao Frankie.“ „Jesi li dobro?“ Zapanjilo me kako je mogla osetiti da nešto nije u redu, čak iako sam rekao samo dve reči. „Ovaj povratak je teži nego što sam mislio da će biti. Nedostaješ mi.“ „I ti meni nedostaješ. Bila sam u poseti gospođi M. danas.“ „Jesi?“ „Da. Znam da ne možeš više paziti na nju. Pa sam svratila da proverim treba li joj šta.“ „Hvala ti. To je stvarno lepo sa tvoje strane. Cenimto.“ „Šalje ti svoju ljubav i virtuelni rum i koka kolu.“ Mislio sam da je moj život ranije bio težak. Sad bih dao sve da se vratim mesec, dva unazad i da jadikujem gđi M. o tome kako želim Frankie nazad. Sve je bilo bolje od ove dileme trenutno.
„Stalno razmišljam o našem vremenu u ormaru nabavke“, rekla je Frankie.
Zatvorio sam oči. Dao bih sve da se vratim u to vreme, takođe. „Držim se za to“ rekao sam. „I držim za sebe u tom slučaju.“ Pokušao sam da se našalim da ne bi provalila kako se osećam. „Ne zadugo. Mislila sam da dođem tamo sledećeg vikenda.“Oh sranje. „Stvarno?“ „Ne odgovara ti?“ „Veruj mi, više od svega želim da te vidim. Samo bih hteo da budem spreman. Ovaj stan nije baš domaćinski.“ „Biće kao u stara dobra vremena. Da li postoji i prljav podrum gde bi mogli oprati veš?“ „Zapravo, nemam čak ni mašinu za veš u ovom privremenom smeštaju.
Moraću da idem do automata.“ „Možemo ići zajedno.“ Nisam joj reći da ne dolazi. „Nije bitno gde smo. Dokle god sam s tobom, to je sve što mi je bitno, Frankie.“ „Uskoro. Važi?“ Nakon što smo prekinuli razgovor, mučnina me je uradila u stomak. Znao sam da joj ne mogu sakriti informacije o njenom ocu. Obećao sam sebi da ću joj reći prvom prilikom kad je budem video. Nažalost, taj dan će doći brže nego što ću ja spreman biti.
Poglavlje 19 Francesca Moj let je rezervisan za vikend do D.C., i ići ću da idem da vidim jedan stan sutra posle posla. Stvari su konačno krenule napred. Neverovatno, Victor i ja smo se slagali veoma dobro zajedno. Opet
počeo da mi se pridružuje ujutru na doručku. Uopšte smo se držali odvojenog puta na kraju svaku dana, ali je bilo utešno znati da nećemo završiti stvari na užasan način. Bar smo razgovarali. U sredu uveče, Vic i ja smo se sreli na vratima kad se vraćao s posla. Ja sam bila u kuhinji da napravim čaj. „Dobila si FedEx paket,“ rekao je. „Stvarno? Nisam ga primetila kad sam ulazila.“ „Ponekad ih dostave kasnije. Mora da samo što su ga ostavili na ulazu.“ „Hvala ti,“ rekla sam, uzevši paket odnjega. Unutar koverte bilo je pismo i niz Xeroxed novinskih članaka. Pismo je poslato iz kancelarije senatora Michael J.Morrison. Srce je počelo da mi podrhtava. Draga Francesca, Razlog mog pisanja vama je dvostruk. Kao senator Morrison koji se priprema za reizbor i za mogućnost da se u budućnosti kandiduje za
predsednika, moj posao jednog od glavnih savetnika je da omogućim dobrobit njegove karijere, dobrobit njegove porodice, koja je slučajno i moja porodica.. S obzirom na vašu neprikladnu vezu sa ocem mog sina, izuzetno je važno da u potpunosti istražimo saradnike senatora Morrison ili bilo kakvog saradnika Morrison porodice.
Temeljnom istragom vaše matične evidencije i porodične istorije otkriveni su uznemirujući zaključci u vezi sa identitetom vašeg oca. Vi ste jedino dete Fredericka Higginsa, zatvorenika koji trenutno
izdržava doživotnu kaznu za iznudu, narkotike, ilegalno kockanje, ubistva i zavera da počini ubistvo. Bio je član irske mafije u Philadelphiiji. Vaša majka, pobegla je iz Philadelfije ubrzoknjige nakonrođenih vašeg rođenja.Karen U ovomO’Hara, paketu se nalazi kopija izvoda iz matične gde je Frederick Haggins naveden kao vaš otac. Takođe sadrži i mnoge novinske članke u vezi njegovog suđenja i presude. Ova informacija stvara prob leme na mnogim nivoima, tj. ako vaš identitet ikada postane javno poznat postoji veoma ozbiljna šansa da budete u opasnosti. I to bi moglo staviti i moju porodicu u opasnost sve
dok se družite sa Mackenziem. Iako senator Morrison nema nameru da ovu vest o belodani,
on ne može
da kontroliše bi njegovikoliko konkurenti Nije tonam mnogo da iskopamo ove šta informacije, god tonašli. smetalo, je trebalo kletva današnjeg vremena. Stoga, ni drugome neće trebati vremena puno. Kad se to desi, vaš život i životi vaših voljenih biće u opasnosti, uključujući i mog sina. A ja to ne mogu da dozvolim.
Mackenzie je upoznat sa identitetom vašeg oca pre nekoliko dana. Sigurna sam da i on razmišlja kako će ovo uticati na vašu vezu na duže staze. Verujem da će se na kraju odlučiti za pravu stvar, onu koja će biti u najboljem interesu njegovog deteta.
Uradi šta hoćeš sa ovom informacijom. Ali ako ti je stalo do Mackenzieja ili mog sina, nadam se da ćeš doneti pravu odluku. S poštovanjem, Torrie Hightower. U glavi mi je lupalo tako jako, i moj vid se zamaglio. Jedva sam razaznala Victorov glas.
Zvučao je prigušeno, kao da smo govorili kroz čašu iako je bio ispred mene. „Francesca, šta nije u redu?“ Ruke su mi se tresle dok sam mu pružala pismo.
Nakon što je pročitao pismo i pročešljao isečke, privukao me u naručje i čvrsto držao. „Biće sve u redu.“ „Ne mogu da dišem“, rekla sam, praktično bez daha. „Pokušaj. Pokušaj da dišeš. Sredićemo ovo. Proverićemo je li istina. Ako jeste, izborićemo se sa time.“ Previše uplašena da vidim lice navodno svog oca, nisam bila u mogućnosti da pogledam novinske isečke. „Prvi korak... moramo dovesti tvoju majku ovde. Samo ona može da potvrdi šta je istina, a šta ne.“ „Ne mogu da se suočim sa njom sada.“ „Moraš, Francesca. Hoćeš li moći da spavaš noćas ako to ne uradiš?“ Ispustila sam dug, drhtav dah. „Verovatno ne.“ „Ja ću je nazvati. Važi? Mogu to da uradim? Neću joj otkriti razlog... samo da trebamo da dođe, da nešto razgovaraš sa njom.“ Oslonjena na stolicu zbog ravnoteže, samo sam klimnula glavom. „Da.“ Victor se povukao u sobu da pozove moju majku. Nisam mogla da
zamislim da me je osoba kojoj sam najviše verovala na ovom svetu lagala sve ove godine. Ova vest je tako razarajuća na toliko različitih nivoa. Kada se Victor vratio u kuhinju, stao iza mene i masirao mi ramena
polako. „Udahni duboko. Napraviću ti čaj. Želim da ga popiješ i pokušaš da pročistiš um dok ne stigne.“ Vic je otišao do šporeta da proključa vodu i pripremi dve šolje sa parom. Onda je seo pored mene dok smo pi li čaj u tišini i dok mi je lagano trljao leđa. „Ako ne možeš govoriti, ja ću da pričam umesto tebe, ok?“, rekao je i uzeo moju ruku u njegovu.
To je bilo prvi put da su mi suze ispunile oči. Činjenica da posle svega što sam uradila, Victor me je tako tešio da sam ostala bez reči. Nisam znala šta bih radila da sam bila sama kad sam primila kovertu. Njegovo prisustvo zapada mene je bilo iznenadnog sa broda.
kao da je bačen splav za spašavanje nakon
Kad se oglasilo zvono na vratima, skočila sam. Victor mi je stavio ruku na rame. „Ti ostani ovde. Ja ću je pustiti.“ Tamnu kosu moje majke vetar je raščupao, a nos joj je crven od hladnoće. Nosila je svoj tipični neon pink karmin. Znam da nema pojma zašto smo je pozvali ovde. Verovatno je još više zbunjuje to što je Victor umešan kada smo navodno raskinuli. „Šta se dešava? Zašto plačeš?“ prišla mi je. „Jesi li trudna?“ „Molim te sedi, Karen,“ rekao je Victor. Predao je mojoj mami kovertu, čiji je sadržaj sve rekao. Njene usne su zadrhtale kako je zatvorila oči i pala dole na jednu od naših kuhinjskih stolica. „O Bože“, šapnula je, pokrivajući usta i ponovila „O moj Bože.“ Moje telo počinje da se trese. „Dakle to je istina?“ Nastavila da klima glavom neprestano. dugo dok konačno rekla, Suze od su mi se sadajeslivale niz obraze „Kako sinije mogla ovo„Da.“ da kriješ mene?“ „Ima mnogo toga da se objasni, Francesca. Ali molim te znaj... to je sve bilo radi tvoje zaštite. Ne znam ni odakle da počnem.“ „Možeš početi ispočetka“, plakala sam. Victor je stavio svoju ruku oko mojih ramena za podršku dok je moja majka počinjala govoriti. „Znam da sam te navela da veruješ da si rođena u Bostonu, da je moja porodica odavde, ali zapravo sam odrasla u delu Philadephije pod nazivom Kensington. Moj deda, Patrick, bio je član Irske mafije.“ Protrljala je
oči i nastavila: „Kad sam upoznala Freddie, bio je jedan od dedinih poznanika. Bio je mnogo mlađi i bolje izgledao od većine ljudi koji su bili okolo, ali bio je stariji od mene pet godina. Ja sam imala sedamnaest, a on dvadeset dve. Zaista je želeo da se promeni, da izađe iz mafije, ali je
ušao suviše duboko. To je bio jedini svet za koji je znao. Verujem da je duboko u sebi bio dobra osoba, ali je bio uhvaćen u tome bez izlaza. Bio je prisiljen da radi neke užasne stvari.“
Samo sam odmahnula glavom i promrmljala: „Ne mogu da verujem.“ Nastavila je. „Njegov život bio je na ivici ako se ne pridržava onoga što mu se kaže da uradi. To nije u redu, ali tako je bilo. Zamalo mu nisam rekla da sam trudna, ali nisam htela da živim sa krivicom. On je hteo da bude deo tvog života, ali onda kad si se ti rodila, to je bilo previše opasno. Neko nas ubio, tebe se i mene. Mojiiroditelji susa uradili što su smatrali da bi trebaju. Preselili u Boston poveli nas njima.ono Imali smo sreće što niko nije primetio moju trudnoću. Niko nas nije pratio u Boston. Freddie nikome nije rekao da si se rodila jer je znao da bi bila u
opasnosti. Izabrala sam da ti ne kažem ko ti je otac radi tvoje sigurnosti. Bojala sam se da ćeš ići protiv mene i pokušati da ga vidiš. Iako je on u zatvoru, ti ljudi imaju načina za pronalaženje posebnih stvari. Postoji mnogo doušnika u zatvoru. Dakle, da ti kažem sve bio je preveliki rizik, jer ako bi neko saznao nešto o tebi, mogli bi pokušati da se osvete Freddie preko tebe.“ „Dakle, moj otacu je živ. U zatvoru. Da li si ikada pokušala da ga kontaktiraš?“ „Ne, nisam. U zatvoru je, ali da nije bio bi mrtav, Francesca. Tako da je dobro što je tamo. Još uvek postoje ljudi koji ga traže da se osvete na neki način za ono što su Freddie i njegovi partneri uradili.“ „Mogla si mi reći. Poslušala bih tvoj savet i držala se podalje. Ali ja sam provela čitav svoj život misleći da je moj otac bio neko za jednu noć i da nije želeo nikakve veze sa mnom. A to baš i nije tačno.“
„Znam. I osećala sam se krivom zbog toga. Uvek je bio najgori deo koji sam krila. I dalje se osećam kao da je to bio jedini izbor koji sam imala.“ Još uvek slućena, rekla sam, „Iskreno ne znam ni gde da idem odavde. Mislim da sam još u šoku.“ „Oduvek sam znala da je bilo šanse da saznaš, ali nikada nisam zamislila da će se desiti na ovako grozan način. Ti ljudi treba da se stide što su te stavili u ovu poziciju. Da li si razgovarala sa Mackom? Zna li on išta o paketu?“ „Dobila sam ovo pre nekoliko sati. Trebalo je da ovog vikenda otputujem u D.C. Ne znam tačno šta on zna.“
Victor me je prekinuo. „Ne želim da ideš nigde blizu tamo. Svako ko te stavio u ovu poziciju je čisto zlo. Ova žena te ucenjuje i stavlja sve ostale u opasnost.“ Okrenula sam se ka majci. „Ne samo da se mučim sa činjenicom da si krila ovo od mene sve ove godine, ali ne mogu da verujem ni da je Mack
znao za ovo a nije mi rekao.“ „Pa, sigurna sam da ni on nije znao kako da shvati ovo.“ „Zaista mislim da bi trebalo da razmisliš o otkazivanju putovanja,“ rekao je Victor.
Gledajući dole u novinske isečke, dozvolila sam sebi da vidim kako izgleda po prvi put. Iako je slika crno- bela, mogla bih reći da je imao crvenkastu kosu kao ja. Imali smo isti prćasti nos i strukturu kostiju. Nije bilo sumnje.
„Izgledam kao on.“ „Taj deo nikad nije bio laž.“ Priznala je moja majka. „Treba mi malo vremena nasamo. Uzeću sve ovo i poneti sa mnom gore i pročitati svaku reč u privatnosti.“ „Molim te obećaj mi da ćeš me zvati kad budeš bila spremna da pričamo o ovome opet. Bitno mi je da mi oprostiš.“ Boleo me je mozak samo razmišljajući kako da to uradim. „Razumem zašto si mislila da radiš pravu stvar. Samo će mi trebati mnogo vremena da prihvatim ovo.“ „U redu.“ Moja majka je obrisala suze. „Razumem. Volim te, dušo. Uzmi vremena koliko ti je potrebno.“ Posle sat vremena prelaženja preko svog sadržaja iz koverte, odlučila sam da ne mogu da se suočim sa Mackom ovog vikenda. Nisam mogla podneti da ga vidim, znajući da on zna o ovome i nije mi rekao. Istovremeno, deo mene je osećao da mi je potreban više nego ikada. Kad je moj telefon zazvonio i videla da je on, razmišljala sam da li da mu se javim ili ne pre nego sam konačno odgovorila. „Mack...“
„Zvao sam te dva puta.“ Zvučao je uznemireno. „Kako to da me nisi pozvala?“ „Izvini. Nisam se osećala dobro.“ „Nema potrebe da se izvinjavaš. Samo sam hteo da ti čujem glas, uverim se da si dobro.“ „Mislim da neću moći da dođem ovog vikenda.“ „Da li si ozbiljna? Stvarno mi je potrebno da te vidim.“ „Žao mi je.“ Odgovarala sam kratko jer nisam znala kako da sakrijem to koliko sam uzrujana.
Jednostavno nesposobna da se pravim da nisam uništena, prekinula sam poziv posle kraćeg vremena. Nisam mogla preći preko činjenice da – barem po Torrie – je znao za mog ova i još nije ništa spomenuo. Ostatak nedelje mi je proleteo u magli. Prolazila sam kroz predavanja u
školi, jedva prisutna. Još uvek nesposobna da razgovaram sa majkom, provodila sam većinu vremena u svojoj sobi u Victorovom stanu. On je bio pravi prijatelj,
pridruživao mi se na večerama i nudio svoje slušanje, ali me nije primoravao na razgovor. Takođe predložio mi je neke terapeute u slučaju da mi zatreba da se vidim sa nekim od njih. Pričati sa profesionalcem o mom tati problemu je odavno prošlo, ali sad potreba je izgledala hitna. Subotu popodne provodila sam zatvorena u svojoj sobi kad je telefon zazvonio. Bio je Mack.
Javila sam se. „Ćao.“ „Ispred sam. Možeš li sići dole ili si toliko bolesna da ne možeš biti na hladnoći?“ „Ti si ovde?“ „Da. Upravo sam doleteo.“ On je bio ovde?
„Kako to da mi nisi rekao da dolaziš?“ „Nisam želeo da čujem da mi kažeš da ne dolazim. Imam neki predosećaj, i nisam mogao da spavam. Morao sam da te vidim. Ovde sam do sutra uveče. Jonah je sa mojom sestrom.“ „Gde si odseo?“ „Nisam mogao da se vratim u svoju staru kuću jer je agent za nekretnine pokazuje ovog vikenda. Pa sam iznajmio sobu u Beacon Hill hotelu iza ugla
odavde. Uzmi torbu sa stvarima i vidimo se napolju.“ Oklevala sam za trenutak, ali sam shvatila da nema izlaza da se ne pozabavim sa ovim.
„Dobro...stižem odmah.“ Skoro da sam zaboravila koliko mi je nedostajao. Mack je bio naslonjen
na automobil parkiran ispred. Nosio je teget vuneni kaput i teške čizme ispod farmerka. Kosa mu je porasla malo duža, a brada veća nego obično. Njegov topli poljubac je dobrodošao kontrast hladnom vazduhu. Bio je očajan i snažan. Uzeo me je za ruku dok smo hodali u tišini do hotela nekoliko blokova dalje. Soba u hotelu je bila mala ali udobna, sa prozorima koji su puštali
puno svetlosti. Mack je seo na ivicu kreveta i privukao me bliže, odmarajući glavu na moj stomak dok sam stajala ispred njega.
Odmah sam počela da plačem. Bilo je nemoguće bilo šta sakriti od njega. Pogledao je u meni i oči mu se polako raširiše. „Znaš?“ Klimnula sam glavom nemoćna da izgovorim. „Znao je i privukao uz sebe.Victora prošle nedelje, ništa nije Koliko sam.“ god jeUstao bilo utešno imati podršku bilo bolje nego biti u Mackovim rukama, čak iako još ne razumem zašto je krio novosti o mom ocu od mene.
Šaputao mi je u kosu, „Znam te, Frankie. Ti si u mom jebenom srcu, a kad te nešto muči, ja to bukvalno mogu da osetim. Reci mi kako se to dogodilo? Kako si saznala?“ povukao se da bi me mogao pogledati. Brišući moj nos rukom, rekla sam,. „Bila je Torrie. Ona mi je poslala paket sa pismom i svim onim člancima.“ Ukočio se za trenutak i treptao više puta da pusti da mu to slegne.
„Jebi ga. Šta?“ „Da. Bio je užasan način da saznam ovo.“ „Sumnjao sam je i ona bila u tome, ali ja ne mogu da verujem da bi to uradila i da je on pustio da odradi prljav posao.“ „Mack, kako si mogao znati ti za ovo i ne reći mi te sekunde kad si saznao?“ „Bio sam bolestan zbog toga,“ izjasnio se. „Znam za to samo nekoliko dana. Pokušao sam da smislim kako da to uradim na način da te najmanje povredi...ako je to uopšte moguće. Planirao sam da ti kažem onaj vikend kad dođeš u posetu. Onda si ti otkazala, tako da sam morao ja doći ovde. Nikad ne bih sakrio ovo od tebe, Frankie. Moraš da znaš to.“ „Znam da ovo nije tvoja krivica. Samo ne znam kako da se nosim s ovim.“ „Ovo je tipično za mog oca. Ovo je tip sranja koje gledam ceo život kako radi Kad smodana, se prvi uvekotvoreno, sam se plašio da ćebiseuradio ovako neštoljudima. desiti jednog da put samsreli, te voleo mojotac nešto da te povredi. Skoro, ubedio sam sebe da te mogu zaštititi od svega što bi se desilo. Ovog puta sa tobom, prestao sam da budem opsednut oko toga, birajući da uživam u životu. Spustio sam zidove. Samo sam hteo da te volim bez da brinem o svemu tome Ali od svih
mogućih stvari koje je mogao da uradi, ovako nešto nikada nisam mogao predvideti.“ „Moja majka je potvrdila sve. Nikada nije planirala da mi to kaže, ali sve je istina. Freddie Higgins jeste moj otac.“ „Jesi li dobro?“ pitao oslonivši se čelom o moje. „Znam da to zvuči kao glupo pitanje.“ „Samo sam u šoku. Sve je ovo kao san. Ne mogu ni da objasnim šta osećam jer još uvek nije sve sleglo.“ „Mrzim što sam izazvao ovo.“ „Nisi ti izazvao.“ „Nisam direktno. Ali da se nisam vratiou tvoj život, ovo se nikada ne bi desilo. Nikada neću oprostiti sebi ako te ikada stavim u neku opasnost. Šta ti je Torrie rekla?“
Pružila sam se do torbe i izvukla presavijeni papir. „Imam pismo ovde.“ Mackove uši su postaje crvene kako je čitao. Izgledao je kao da gori u besu „Ne mogu da verujem. Jednostavno ne mogu da verujem da bi ti pretila tako. Ovako da se jebena majka mog deteta ovako ponaša.“ Prolazeći rukom kroz kosu od razočarenja, pogledao je dole u pod a zatim u mene. „Kunem se Bogom, da nije mog sina, odveo bih te negde i nadao se da se nikada ne vratimo. Želeo bih da znam najbolji način da se izborim sa ovim. Osećam se zaista bespomoćno.“ „Ne mislim da će odgovor doći preko noći.“ „Šta da radimo u međuvremenu?“ „Iskreno? Samo želim da me držiš noćas. To je sve. Ne želim da razmišljam. Samo želim da budem sa tobom.“ „Mogu da uradim to.“ Mack je zatvorio zavese, zamračivši sobu. Pomerio je posteljinu pre nego je skinuo majicu. Zagrlio me rukama, ja sam se uvukla u njegovo toplo telo. Za nekoliko trenutaka, mogla sam zaboraviti celu prošlu nedelju.
Njegovo srce je kucalo jako na mojim leđima. Znala sam da um trči. Konačno je progovorio. „Sve ove godine, mislila si da te otac ne želi. On je samo bio sjeban.“ „Drago mi je što sam znam istinu. Samo bih volela da znam šta da uradim sa njom.“ „Da li misliš da ćeš ga ikad kontaktirati?“ „Iskreno, ne znam.“ „Mislim da je bolje da ne radiš to. Nije vredno rizika.“ „Da li zaista misliš da bi neko došao za mnom posle toliko vremena?“ „Ne želim da otkrivam to, Frankie. Pomisao da bi ti se nešto desi zbog onoga što je moj otac povukao je neprihvatljiva.“ Stisnuo me je jače. Osećala sam se majušno u Mackovim velikim rukama. Na kraju smo oboje utonuli u san. To je bio prvi dobar san za oboje u poslednjih nekoliko dana.
Nakon što se vratio u Virginiju, u danima koji su sledili stvari će se promeniti i ne na bolje. Ovaj vremenski period
napustio stan u Bostonu i
me je podsetio kad je pre nekoliko godina otišao kod kuće preko leta samo dabi se vratio
i slomio mi srce. Mack se ponovo distancirao kao i onda pre. Kad god bih ga ispitivala,
rekao bi mi da pokušava da pronađe najbolji način da krenemo napred. Nisam mogla da ne brinem da je došao do zaključka da je bezbednije za sve ako krenemo odvojenim putevima.
Po prvi put, sumnjala sam da li ćemo moći da se oporavimo.
Poglavlje 20 Francesca Dok sam čekala ispred gđe. Migillicuty, pogled na Mackovu praznu kuću budio je melanholiju u meni. Prozori su bi zamračeni, a znak zaprodaju bio je i dalje na osušenoj travi prekrivenoj snegom. Bilo je užasno imati kuću na tržištu u sred zime, tako da nije dobio nikakve ponude. Žudela sam da se vratim toplini te kuće sa njim. Više od toga, nedostajalo mi je vreme kada su se stvari činile komplikovanim, u odnosu na sada, nisu bile uopšte. Otvorila je vrata. „Stavila sam vodu da proključa za toplu čokoladu, Frankie Jane. Smućkaću je stvarno dobro.“ „Hvala vam. Zvuči kao ono što mi treba.“ Skidajući sneg sa čizama, pitala sam, „Da li ste se čuli sa Mackom. „Nisam, dušo. Ali sigurno da mi nedostaje.“ „I meni takođe.“ „Zašto pitaš? Nešto nije u redu?“ „Postajem zabrinuta je me nije zvao nekoliko dana. To uopšte ne liči na njega. Njegove poruke su bile kratke i nejasne, takođe. Jako sam uplašena da ga gubim.“ „Šta do đavola?“ sipala vruću vodu u šolje. Gospođa Migillicutty nije znala ništa o uceni i o mom ocu. Osetila sam da trebam da joj sve ispričam. Zapravo, pucala sam po šavovima da saznam njeno mišljenje u vezi sa ovim, ne samo daje direktna, već je uvek imalo smisla što kaže. „Umete li da čuvate tajnu? To je nekako duga priča, ali stvarno moram da je skinem sa duše.“
Pokazala je prstom ka svom okruglom stomaku. „Vidiš ovaj stomak? Prilično sam sigurna da je pun tajni. Pa, moždaje pun Tim Tam kolačića, ali u svakom slučaju, čuvanje tajne je ono u čemu sam najbolja.“ Verovala sam joj. Pošto nisam išla da vidim profesionalna, ona je verovatno sledeća najbolja za stvar. Trebao mi je neko objektivan da razgovaram koji je sam bio što od ove zamršenosti. Narednih minuta, prepričala joj dalji sve što se dogodilo od kad se Mackčetrdeset vratio u Virginiju.
„Vau, kakva manipulatorka“, rekla je, misleći na Torrie. „Volela bih da joj polomim vrat.“ Uzdahnula sam. „Da.“ „Ne brini. Karma je veća kučka nego što bi ta pička mogla ikada biti.“ Njen prljavi jezik me uvek nasmeje.
Primetila je moju zabavljenost. „Šta?“ „Ništa. Vaš izgled se ne slaže uvek sa vašim jezikom. Ja samo ne očekujem da ćete reći neke stvari, ali trebala bih znati bolje do sada.“ „Mack je imao običaj da kaže istu stvar. Šta je sa vama ljudi?“ „Hvala vam što ste me nasmejali.“ Uzdahnula je, i njen izraz lica postade ozbiljan. „Dobro. Hajde da pokušamo da rešimo ovo. Šta je koren tvojih strahova sada?“ Zaustavila sam se da zaista razmislim na trenutak, vrteći toplu čokoladu. „Iskreno, čak ni ne brinem o toj kučki ili o bilo čemu što su ona ili njegov otac uradili da me povrede. Zabrinuta sam za Macka i Jonaha. Takođe sam zabrinuta da je odlučio da je sigurnije za njega da se distancira od mene, čak i ako to nije ono što njegovo srce želi. Ali više od svega, ono što me muči je moja sumnja, taj unutrašnji glas koji mi govori da će oni biti bolje bez mene.“ „Gomila sranja. Mack nije živeo dok se nisi vratila u njegov život. Odbijam da prihvatim da vas dvoje dopustite strahu da vam upravlja
životima.“ Dodala je još malo pepermint Schnapps u moju toplu čokoladu. „Šta je poslednja stvar koju ti je rekao?“
„Rekao je da mu je potrebno malo vremena da dođe do rešenja.“ Duvala je u svoje piće pre nego je uzela gutljaj. „Dobro. Moraš da veruješ da on zna šta radi. Ne vidim kako bi on mogao uzeti u obzir život odvojen od tebe. Smisliće on nešto.“ „Pa, Jonah mora biti njegov najviši prioritet. Šta ako on misli da biti sa mnom moglo staviti njegovog sina u opasnost?“ „Da li zaista misliš da će senator učiniti nešto da ugrozi život svog unuka? On neće ići u javnost sa ovim, Frankie.“ „Ali kao što kaže Torrieno pismo, šta ako neko drugi, kao politički protivnik, otkrije moju prošlost?“ „Ljudi napadaju ljude koji im daju razloga. Ako ne želiš da brineš oko ovoga, moraćeš da držiš stvari dalje od radara dok ovo ne prođe.“ „Mislite da se pravim da ne budem sa Mackom? Krijući se okolo?“ „Šta god je Ali izložiti reći ću ti verujem Ako da ćeste prljavi političar ili potrebno. ona veštica tojednu jadnostvar. dete Ne opasnosti. ti i Mack zajedno, to znači da ćeš biti i u Jonahovoj blizini, a oni to znaju. Oni pokušavaju da te uplaše i oteraju dalje od njega.“ „Nadam se da je samo to. I zaista se nadam da ste u pravu.“ „Kao što sam govorila i Macku... ja sam uvek u pravu.“
Dok mi je veče provedeno sa gospođom M. Poslužilo da se uverim malo, sumnja se uvek najviše pojavi kad sam sama noću. Fizička, a sada i emocionalna udaljenost od Macka uzima svoj danak. Nešto se promenilo od njegovog povratka u Virginiju, i plašila sam se da ga teram na odgovore. Plašila sam se istine. Sve više i više, osećalo se kao da je odlučio da naša veza jednostavno nije bila vredna rizika. Činilo mi seda me gura dalje od sebe, jer nije imao hrabrosti da kaže šta je mislio. Potpisala sam ugovor za novi stan u Brooklinu, ali nisam mogla da se
preselim još nekoliko nedelja. Victor me nikada nije učinio da se osetim
da sam ostala predugo.
Deo mene je osećao da se potajno nada da se moja veza sa Mackom neće oporaviti iz ovoga. Kada god bih mislila o tome da zadržim Vica blizu kao sigurnu mrežu, morala sam da podsetim sebe koliko je nepravedno bilo da uopšte razmišljam tako. Ali sa Mackom koji drži distancu, bilo je lako videti zašto moj um beži ka tom pravcu. Bila sam na raskršću bez pravca. Moje stanje konfuzije prekinuto na veliki način jednog popodneva posle časova kada je neko pokucao na vrata moje učionice. Popravljala sam papire ali sam ustala da odgovorim, očekujući da vidim da se Lorelai vratila jer je zaboravila nešto. Umesto toga, dve veoma dobro obučene žene stajale su ispred mene. Jedna je izgledala tridesetak godina starija od druge, ali ipak jednako upečatljiva. Nisam ih prepoznala da su u bilo kakvoj vezi sa nekim od
učenika. „Mogu li vam pomoći?“ „Da li ste vi Francesca O’Hara?“ pitala je mlađa žena. „Da.“ „Ja sam Michaela Morrison, Mackezieva sestra. A ovo je moja majka, Vivienne.“ Oh moj Bože. Michaela je imala iste oči boje lešnika i strukturu kostiju kao Mack. I oboje su izgledali kao njihova majka.
„Vau. O, bože. Uđite, molim vas.“ Dovela sam ih do jednog od učenikovih stola gde smo sve sele.
„Izgledaš stvarno nervozno. Molim te, nemoj biti.“ Rekla je Michaela. Vivienne je izgledala mrzovoljno. „Nismo došle da ti pravimo probleme. Prvo moram da se silno izvinim za ono što se nedavno dogodilo. Mackenzie me je upoznao sa pismom koje si primila i informacijama koje su iskopali o tvom ocu. To je bilo jako nesrećno i jako mi je žaozbog
takvih poteza mog muža.“ Bilo stvarno neprimereno da izgubim smirenost. Uprkos, suza je pošla i palajedole na moj obraz.
Mackova sestra se pružila i stavila svoju ruku preko moje. „Žao mi je ako smo te uznemirile.“ „Ne. Nimalo. Zaista mi je drago što sam te upoznala. Nikad nisam znala šta da očekujem kad što se vas obe tiče. Malo je olakšavajuće, zapravo.“ „Upoznavanje tebe trebalo se odavno desiti,“ rekla je njegova sestra. „Znam.“ „Moj brat mi je jednom rekao za tebe pre nekoliko godina, kadaje Jonah imao oko tri godine. Bilo je Badnje veče. Mack i ja smo sedeli pored jelke i razgovarali. Pitala sam ga da li je planirao da oženi Torrie, i bio je iskren sa mnom. Rekao mi je da ne može naterati sebe na taj poslednji korak jer je još uvek zaljubljen u neku drugu. I tada mi je ispričao celu priči o tome kako te je upoznao i kako je ostavio stvari sa tobom tu u Bostonu. Nikada neću zaboraviti izgled žudnje i kajanja u njegovim očima. Nikad nisam videla tu stranu Macka. To mi je slomilo srce.“ „Zaista?“ „Da. Sećam se da sam mislila da je bilo tako romantično a ipak tragično. I mislila sam o tebi puno posle toga, iako te nikad nisam znala, jer
osećala sam se strašno zbog brata. U to vreme, tek sam upoznala svog sada verenika, i sećam se da sam želela tako jako da Mackenzie može pronaći istu sreću kakvu sam ja našla. Vivienne je prekinula. „Bojim se da je izvinjenje u ime mog supruga samo polovina razloga zašto smo došle da te vidimo.“ „Moj brat je u jako lošem stanju.“ Stomak mi je potonuo. „Znala sam da nešto nije u redu. Nije mi se otvarao.“ „Nešto novo se desilo.“ Moj puls se ubrzao. „Je li on dobro?“ „On je fizički dobro. Žao mi je ako sam te uplašila.“ „Šta se dešava?“
„Moj brat i ja smo navikli na krive postupke našeg oca celog života. Ali kad sam otkrila šta ti je moj otac uradio, odlučila sam da mi je bilo dosta.“ Srce mi je lupalo u strahu. Nisam imala pojma šta bi ostalo imale da dođu ovde da mi kažu. Nastavila je. „Počela sam da istražujem svog oca. Jedna od stvari koje sam uradila je da sam provalila u njegovu privatnu kancelariju. Pre mnogo vremena, gledala sam kako otvara sef. On nije shvatio da sam mentalno
beležila kombinaciju. Nikad nisam pomislila da bih mogla da je koristim jednog dana.“ Michaela se držala za majčinu ruku za podršku. „Dakle, nedavno sam koristila šifru i otvorila ga. Mislila sam da ću možda pronaći nešto što bih mogla da iskoristim da ga ucenjujem na isti način na koji je on tebe, s tim što bi moj jedini uslov bio da ostavi mog brata na miru. Nikad nisam očekivala da ću pronaći ono što jesam.“ Vivienne je zatvorila oči i izgledala kao da priprema sebe za ono što sledi. Michaela duboko udahnu a onda reče: „Našla sam slike Torrie... i video na usb memoriji.“ „Torrie?“ „Da. Gole fotografije... i seks snimak.“ Nisam mogla da shvatim. „Šta? Goli?“ „Znam. To je šok. Moj otac je izgleda imao aferu sa njom godinama.“ Mackova majka je konačno progovorila. „Duboko u sebi znalakojidajemi je Michael bio neveran u nekom trenutku braka. Ali nivosam izdaje ovo donelo našoj porodici je izvan svakog razumevanja.“ „Da li ste mu se suprotstavile?“ Michaela klimnu glavom. „Suočili smo se sa oboje. Nisu osporili. Tvrdili su da je to gotovo pre mnogo vremena.“ „Da li Mack zna?“ „Da. Nakon što smo se majka i ja suočile sa ocem i Torrie, otišle smo do Macka i rekle mu sve. On je praktično u šoku. Veoma teško je prihvata ovo. Odustao je od ogromnog dela svog života zbog te žene, samo da bi
bio uništen na najgori način. A da ne spominjem biti ovako izdan od sopstvenog oca.“ Iz nekog razloga, nije mi sinulo ranije, ali kad sam shvatila, udarilo me je kao tona cigli. Oh ne. Ne. Ne. Ne.
„Da li postoji šansa da...“ nisam mogla ni reći reči. Ona je završila moju rečenicu. „Da je Jonah sin mog oca? Verujemo da postoji šansa, da. Ali još uvek ne znamo.“ Oh dragi Bože. „Koliko dugo Mack zna sve ovo?“ „Rekle smo mu kad je došao kod kuće posle njegove poslednje posete tebi, onda kad sam ja čuvala Jonaha.“ To objašnjava bizarno ponašanje od kad je otišao. „On se ponaša čudno prema meni,“ rekla sam- „Mislila sam da to ima neke veze sa mojom situacijom. Očigledno je odlučio da mi ne kaže ništa od ovoga.“ „Kao što verovatno misliš, on ne podnosi sve ovo dobro. Znajući da postoji mogućnost da Jonah može biti našeg oca mu izazivamentalnu bol. Zatvorio se, takođe. Na neki način, osećam se užasno što sam sve ovo otkrila, ali pretpostavljam da je bolje da se zna nego da ostane tajna o
nečemu tako bitnom.“ Okrenula sam se ka Mackovoj mami. „Kako se vi držite?“ Njen glas je bio jedva čujan. „Ne baš dobro, plašim se.“ „Koliko dugo ostajete u gradu?“ Michaela baci pogled dole na telefon da proveri vreme. „Vraćamo se pravo u D.C. za nekoliko sati. Svrha ovog putovanja je bila da te
upoznamo i da ti kažemo koliko nam je žao zbog svegašto se desilo ali najviše da te upoznamo sa time što se sada dešava.“
Poglavlje 21 Mack Ne postoji ništa teže nego kad trebaš da održiš hrabro lice ispred svog deteta kada se osećaš da ti se svet raspada. „Hoćeš još sosa?“ Jonah klimnu glavom. Sipao sam mu još sosa preko špageta i smrznutih ćufti. I pre nisam bio neki kuvar, ali sa svime što se dešava u poslednje vreme, kuvanje ovde je bilo još više ispod nivoa. On je motao rezance oko svoje viljuške. Mrzim što sam opsesivno zurio u njegovo lice svaki put kad bih imao priliku, tražeći znake moga oca. Ovo je bio moj sin, i ništa nikada to neće promeniti. Pitao sam se da li je Jonah mislio o tome zašto mi je brada skoro u potpunosti izrasla. Takođe sam se pitao da li je nekako mogao osetiti bol koja mi je konstantno stezala srce.
Da stvar bude još gora, nisam mogao ni da pogledam Torrie. Sedeo bih u kolima kad god bih ga uzimao ili vraćao nazad. Od dana kad su moja sestra i majka bacile bombu, Torrie i ja smo jedva razgovarali. Tokom jednog od razgovora koji se desio dok je Jonah bio u školi, tražio sam od
nje da mi se izjasni o tome da li postoji mogućnost da moj otac može biti biološki otac Jonahu. Kada je priznala da je to moguće, poludeo sam. Nastavila je da se izvinjava, koristeći svoje godine u to vreme i naivnost kao razlog, pričajući kako je moj otac zavodnik. Stalno je naglašavala da je afera bila kratka i pre mnogo godina. Pokušala je čak da svali krivicu na mene, rekavši da je bila ugrožena njegovim šarmom zbog nedostatka moje pažnje prema njoj.
Pored razbijanja neke njene imovine, napravio sam niz praznih pretnji
koje sam znao da nikada ne bih ostvario. Podnošenje zahteva za potpuno starateljstvo bio je jedan od njih. To nije bila opcija, jer je Jonah voleo svoju majku previše uprkos njenim manama. Iako sada kada sam shvatio
koliko je odvratna, nisam želeo da stavim sina kroz još jednu veliku promenu; ne bi bilo fer. Moj sin.
Što se tiče mog oca, nisam mogao naterati sebe da mu se suprotstavim iz straha da ću poželeti da ga fizički uništim. Nisam podigao ruku na Torrie uprkos svom besu; ideja da fizički povredim oca, međutim, nije bila daleko od realizacije. Tako da sam se držao dalje za moje dobro. Nije me kontaktirao ni jednom od kada je sve izašlo na videlo. To me nije iznenadilo; bio je jebena kukavica. I iskreno, nije bilo ničeg što bi rekao da promeni ovu situaciju ili da je učini boljom. Završio sam sa njim. Nije mi bilo važno da li ću ikada više razgovarati sa njim dok sam živ. Kad je Jonah spustio viljušku, pitao sam, „Nisi gladan?“ „Ne baš.“ Gledao je u prazno a onda iznenada rekao: „Mama puno plače.“ Nisam znao kako da mu odgovorim. Ono što sam želeo reći-’dobro’- ne bi baš bio pravi odgovor. „Žao mi je što to čujem.“ A nije mi bilo. Jedino mi je žao što je Jonah svemu tome svedočio. „Da li ti je rekla zašto je uznemirena?“ „Rekla mi Ponekad, je da se ne brinem.“ „Tako je. ljudi se rastuže i plaču, ali to prođe. Biće sve u redu.“ Mrzeo sam sebe što nisam imao snage ni da se pretvaram da mi je stalo zašto je njegova majka plakala. Moja sklonost je bila samo da počnem neku što dalju temu, tako da on ne oseti ništa sa moje strane. Reći mu istinu nije bila opcija.
Znao sam da Torrie nije imala nameru da provera Jonahovo očinstvo, osim ako je nekako ne prisilim. I dalje nisam bio siguran šta sam hteo, dvoumio sam se između želim li DNK test za mir u umu ili nikada ne želim znati.
Moj um je bio jedan zbrkan nered, prekinut svako malo blicevima crvene
kose, blicem svetlosti, bleskom Frankie. Nisam mogao ni da počnem da zamišljam šta je mislila o mom virtuelnom odsustvu iz njenog života. Nisam mogao da podnesem da podelim ovu vest sa njom, da joj objasnim
da to što sam joj slomio srce pre mnogo godina je možda bilo uzalud. omeren od Zatim je i oca. pitanje još više ludorijatumog Šta njene ako jesigurnost. on još Bio uveksam planirao da pjoj izazove probleme? Verovatno je još više bio ljut i razočaran na mene posle otkrivanja afere sa Torrie. Jednostavno nisam znao šta da radim. Bilo je sebično dovesti Frankie sad u haos u kom je moj život sada. U najtežim trenucima, ubedio sam sebe da bi joj bilo bolje sa onim starcem, koji bi
brinuo o njoj i držao je skrivenu i sigurnu, dalje od moje jebene porodice.
Te večeri dok sam se zaustavljao kod Torrie, Jonah me konačno prozvao za moje postupke.
„Kako to da me više ne uvodiš unutra?“ „Mora biti ovako neko vreme. Obećavam ti da neće biti zauvek.“ „Šta je mama uradila?“ „Odrasli se svađaju s vremena na vreme, okej? Sve će ispasti dobro. Obećavam. Ne moraš da brineš. Kada ljudi imajuneko neslaganje, bolje je da se drže na distanci dok sve ne prođe. Mama i ja te mnogo volimo, i to je sve što trebaš da zapamtiš.“ Zagrlio sam ga jako i gledao kako hoda od auta da budem siguran da je
ušao u kuću bezbedno. kuće. Ometen, skoro sam udario u drugi auto u suprotnoj traci. To je bio poziv za buđenje. Mislio sam o svim kajanjima koje bih imao ako bi mi se život završio upravo sada. To je bio podsetnik da se oslobodim ovog mračnog vremena. Samo mi je potrebna pomoć.
Moj je bio uzburkan na putu do
Kad sam stigao u svoj hladan i prazan stan, zgrabio sam pivo i seo da pod
kuhinje naslanjajući leđa na frižider. Nije bilo energije u meni da se maknem sa tog mesta. Bilo je tako slučajno mesto i trenutak da udarim
kameno dno, ali bio sam siguran da je
to to; pogodio sam svoju najnižu
tačku. „Molim te.“ U početku nisam bio siguran kome sam govorio. Verovatno Bogu. Ponovo sam šapnuo. „Molim te.“ Dokazalo mi je da sam ipak verovao da me neko sluša iako nikada nisam naučio Jonaha o religiji. Iako je St.Matthew bila katolička škola, moj sin nije rastao sa bilo kakvom verom pre toga niti su moji roditelje mene
ikada vodili u crkvu dok sam odrastao. Bez obzira što nisam znao kako moj Bog izgleda, jednostavno sam osetio duhovnu prisutnost u tom momentu. Tako da sam nastavio da preklinjem ovu veću moć za smernice.
Molio sam se Bogu da mi pomogne da smislim svoje sledeće korake, kako da nastavim svojim životom. Bio je prvi put da sam shvatio iskreno verovanje.
Otišao sam da spavam te noći spreman da pustim sve božjim rukama, jer ja nisam osećao da su moje više sposobne da se nose sa ovom situacijom. Pogodio sam dno, i nije bilo nigde drugde ići sem gore.
Sledećeg jutra, nosio sam istu odeću od prethodnog dana. Jedina stvar koja se promenila jeste da mi je brada duža. Kucanje na vratima me je iznenadilo. Bilo je suviše rano da se nosim sa bilo kim. Bolje bi bilo da nije moj otac.
Kad sam otvorio vrata, trepnuo sam nekoliko puta da se uverim da ne haluciniram. Sve je moguće s obzirom na nedostatak sna u poslednje vreme. Frankie je stajala tamo sa ogromnim koferom.
Izgledala je šokirana što me vidi ovakvog. „Šta do đavola, Mack...“ Trepćući, rekao sam, „Frankie?“ I dalje nisam mogao verovati da je ovde.
Ostavljajući svoj kofer, skočila mi je u naručje. Dok je nisam zapravo držao, nisam shvatao koliko jako mi je bila potrebna. Sa razdaljinom među nama, nekako sam bio sposoban da ubedim sebe da mogu živeti bez nje. Ali sada, osetilo se kao da dišem prvi put nakon nekoliko nedelja. Ono što mi je rekla stvarno me je izbacilo iz takta. „Znam Mack.“ „Šta?“ „Znam šta je tvoja sestra otkrila. Tvoja majka i Michaela su došle da me vide u Bostonu. Bile su zabrinute za tebe i rekle mi sve. Ne moramo odmah da razgovaramo o tome. Ali htela sam samo da ti kažem da znam i
da ne moraš da mi ponavljaš. Ne duguješ mi nikakva objašnjenja. Ovde sam samo da uradim šta mogu da učinim sve boljim, jer te volim tako mnogo.“ Samo sam se raspao u njenim rukama, plačući kao beba po prvi put otkako se Jonah rodio. Kako li sam ikada mislio da ću proći kroz ovo bez nje pored sebe. Bog mi je poslao upravo ono što mi je trebalo: nju. Kada sam se smirio, obrisao sam oči pitao je, „Koliko dugo možeš ostati?“ „Koliko dugo me želiš?“ „Zauvek“, rekao sam bez oklevanja. „Ne želim te zauvek. Trebam te zauvek.“ „Onda, ovde sam.“ „Šta je sa tvojim poslom?“ „Uzela sam odsustvo. Ne znam da li ću se ikada vratiti.“ „A šta je sa...njim?“ „Stvari sa Victorom su se zaista davno završile. Jedina razlika sada je da sam ga definitivno napustila. Bila je prava stvar uraditi. I pre nego
smo se bili fizički, moje srce je pripadalo tebi. Samo sam bila uplašena da priznam. Victor je pametan čovek. Mislim da se nikada nije nadao da ćemo se pomiriti čak i kada su stvari izgledale loše između tebei mene u poslednjih nekoliko nedelja. Od trenutka kada je saznao za tebe, mogao
je videti koliko sam istrošena bila. Nakon što su tvoja majka i sestra
došle da me vide bila sam polomljena. Rekla sam Victoru te noći da planiram da dođem ovde čim sredim odsustvo na poslu.“ „Šta je sa onim o tvome ocu?“ „Šta o tome? Moram prihvatiti to. Ali osećam se daleko od svega toga, iskreno. Ne poznajem ga i verovatno ga nikad neću upoznati. To nema nikakve veze sa nama... osim pretnji tvoga oca i Torrie. U svakom
slučaju, mislim da imam plan kako da rešim tu situaciju. Ali ne želim da ulazim u to sada. Danas ne želim da razgovaram o uznemiravajućim stvarima. Samo želim da provodim vreme sa tobom, da se osećaš jakim ponovo tako da imamo snage da se nosimo sa time.“ Nastavio sam da prolazim prstima kroz njenu dugu kosu. „Ne mogu da verujem da si zaista ovde. Sinoć, nakon što sam odvezao Jonaha kući, osećao sam se beznadežno. Molio sam se po prvi put da se mogu setiti i pitao Boga za pomoć. I on mi te je poslao. Priličnosam siguran da je to više nego što sam se mogao nadati.“ Frankie je nadvladana emocijama. „Kad sam te prvi put srela, video si u meni nešto što drugi ljudi nisu. Ti si prvi čovek u mom životu koji je učinio da se osećam posebnom. Život nam je preprečio planove. Ali želim da vratim to. Ko kaže da ne možemo? Kad si napustio Boston pre nekoliko godina, trebalo je da mi se vratiš. To nije bilo naše vreme, ali to ne znači da još uvek nismo suđeni jedno drugom. Dakle, sada se ja vraćam tebi. Neka ovaj trenutak o naj koji je trebao biti pre mnogo godina, početak novih početka.“ „Činiš da zvuči tako jednostavno.“ „A zašto ne bi i bilo? Nećemo dozvoliti da strahu da upravlja našim životima. Sve ćemo smisliti u pravo vreme.“ Dobio sam iznenadnu potrebu da je podignem u naručje. „Dokle god si sa mnom, ja osećam da mogu podneti sve.“ Obgrlila me je nogama oko struka. „Moramo da idemo dan po dan. A danas.... imamo samo jedan zadatak.“ „A to je šta?“ „Da te okupamo i obrijamo.“
„Hoćeš reći da sam zver?“ „Kažem da sam došla dva dana kasnije spavala bih sa Čubakom.“ (izmišljeni karakter iz “Ratova Zvezda”). Moj smeh se prolomio stanom dok sam je spuštao dole. „Bože, dobar osećaj smejati se opet.“ „Kad je bio poslednji put?“ Skliznuo sam joj rukama polako niz leđa. „Bilo je sa tobom.“ Frankie je uzela moju ruku. Vodio sam je do kupatila i uključio slavinu. Skinula mi je svu odeću a zatim i svoju dok oboje nismo bili potpuno goli. Sela je preko puta mene u maloj kadi koja je bila do ruba ispunjena
penom i nežno mi brijala bradu. Zatvorio sam oči, zahvalan što je sa mnom. Kad je završila nežno mi je poljubila lice. Obmotavši ruke oko nje, podigao sam je na moj kurac dok me opkoračila. Jebali smo se u vodi dok oboje nismo svršili. Ako je sinoć bio pakao, ovo je moje svetlo posle mraka.
Shvatio sam da ovo nije ona naivna devojka u koju sam se zaljubio. To je
bila moja žena, koja se brine o meni, uzima kontrolu nad mojim životom kad sam je potpuno izgubio. Molio sam Boga za pomoć, a on mi je poslao mog anđela. Pogledavši u plafon, tiho sam mu se zahvalio. Dobro si uradio.
Frankie i ja smo ostali zatvoreni u mom stanu nekoliko dana. Polako sam
izlazio iz moje snuždenosti sa obnovljenom odlučnošću da dovedem moj život – naše živote – u red. Konačno smo se uputili u kupovinu stvari za stan. Počistili smo Home Goods, kupili smo lampe, jastuke, sveće, slike i druge stvari za domaćinstvo.
Nakon što smo ceo dan proveli sređujući prostor, moj hladan stan je konačno izgledao kao dom. Shvatio sam da nikad nije ni bio strašan, činio se takvim jer je bio prazan, odraz onoga kako sam se i ja osećao. Iznenada, bilo je toplo, primamljivo mesto. Takođe sam želeo da krstim svaku sobu sa njom na najgori način. Te noći, uzeli smo naše prljave stvari i krenuli do automata dole niz ulicu. Bio je smešten na prvom spratu malog stambenog kompleksa. Stajali smo jedno pored drugog sa prekrštenim rukama, gledajući kako se veš okreće u sušilici. Bilo je mračno napolju, i bili smo srećni da imamo ceo prostor za nas.
„Posle svih ovih godina... kako smo završili na ovom mestu, da ponovo zajedno peremo veš?“ pitao sam. „Neverovatno, zar ne? Može proći mnogo vremena, mnogo toga se promenilo, a ipak evo nas. Potpuno ista situacija.“ „Osim što smo tada, odlazili gore u odvojene sobe, a jasam morao da izdrkam svu svoju seksualnu frustraciju. Večeras, vodim te kući i imam na moj način. Više mi se sviđa pranje veša 2.0.“ „Želela sam te tako jako tada,“ rekla je. „Ta misao me izluđuje. Postajem napaljen samo misleći kako sam se osećao želeti te i osećao dok sam mislio da te nikada neće imati. Ponekad je bilo nepodnošljivo. Izgledala si tako neiskusno i nevino tada. Sećam se da sam želeo da te podignem na mašinu, obmotam tvoje noge oko mene, i jebem te dok ne budeš mogla pričati.“ „Ili hodati.“ Namignula je. „To, takođe.“ Pomerio sam se da joj sisam donju usnu, polako je oslobađajući. „Ali mi smo bili previše dobri. Nikad se nismo predali osećajima.“ „Bila sam luda za tobom toliko jako, da sam imala naviku da odlazim samo bih bila blizu tebe, pričati sa tobom, slušajući tvoj glas. Bilo koji kontakt sa tobom činio me vlažnom. Mi bi se samo družili dole u tom podrumu, i moje gaćice bi bile natopljene.“Prokletstvo.
„Drago mi je što to nisam znao u to vreme.“ Pritiskajući erekciju o nju, rekao sam, „ Reci mi više ipak.“ „Zapravo, moram ti priznati nešto. Mislim da ćeš ceniti to“, rekla je. „Da li će to zahtevati od nas da napustimo naša sranja i odemo u auto?“ „Možda.“ „Mogu samo da se nadam.“ Poljubio sam je i onda pričao tiho preko njenih usana, „Reci šta si htela.“ Ona zagrize usnu. „Jednom...ja sam ukrala tvoje bokserice iobukla ih. Masturbirala dok u njima dok nisam svršila.“ „Da li ti to mene zajebavaš?“ „Ne.“ „To je jebeno vruće. Šta si još uradila, ti mala đavolice?“ „Dirala sam se u tvom krevetu kad bi odlazio u D.C.“ „Ne seri? Mogao sam se zakleti da sam osećao tvoj miris na posteljini ponekad.“ „Dap. To sam bila ja. Mogu da skrenem od tvog mirisa samo. Pretvarala bih se da si sa mnom, i svršila bih, ponekad i više puta valjajući se u tvojoj postelji.“ „Ubijaš me sada. Reci mi još.“ „Jednom, gledali smo televiziju, i ti si zaspao pored mene. Tvoje rame jedva je dodirivalo moje. Ali ja sam počela da trljam klitoris odmah pored tebe si spavao.“ „Sranje. A dok ja nisam imao pojma. Prokletstvo devojko, bila si hronični masturbator tada.“ Zacrvenela se. „Bila sam.“ „A ja sam propustio sve to. Moramo da ispravimo. Želim da živim izvan te bokserske fantazije.“ „Možda ćemo kasnije.“ Pogledao sam okolo pre nego što sam stavio ruke na njeno dupe i jako ga stisnuo. „Ne. Mislim da ne može da čeka.“ Frankie su oči praktično ispale iz glave. „Ovde?“
Ljubio sam joj vrat a onda posegnuo za boksericama koje su bile na
gomili već spakovane u korpi. „Da. Želim da obučeš moje bokserice, i želim da te gledam dok svršavaš pored mene. Osim što sada neću spavati kao budala. Gledaću svaku sekundu dok se trljam i svršim zajedno sa tobom.“ „A gde bi to trebalo da uradimo ovde?“ „Bili smo prilično dobri u ormaru namirnica. Onaj tamo je otvoren. Momak koji radi je previše zauzet igranjem sa svojim telefonom. Neće nas čak ni primetiti tamo.“ Bila je nepokolebljiva. „Ne mogu.“ „Znaš šta, ako ima bravu, onda ćemo uraditi to. Ako nema, onda ćemo čekati kad stignemo kod kuće.“ Otišao sam da proverim i video da ima brave. Sa šašavim osmehom na licu, podigao Vrativši se dosam nje,palčeve. nasmešio sam se. „Pogodak!“ „Gleda pravo u nas. Ne mogu to da uradim.“ Češkajući bradu, rekao sam, „Sačekaj.“ Posmatrala me kako sam prišao službeniku i imao kra tak
razgovor sa
njim.
„Šta si to upravo uradio?“ pitala me kad sam se vratio do nje. „Dao sam mu pedeseticu. Pristao je da nas pusti da idemo u njegov stan gore.“ „Ti si lud.“ „Pomažem ekonomiji.“ „Ti pomažeš ekonomiji tako što me gledaš kako masturbiram u tvom donjem vešu u krevetu nekog stranog muškarca?“ „Rekao sam mu da smo bili razdvojeni 8 godina i da nam treba neko mesto da budemo sami i imamo sex po prvi put.“ „On misli da mi još nismo imali sex?“ „To je mali detalj. Mislio sam da će tako bolje prihvatiti.“
Zgrabio sam sam peškir pre nego je poveo strmim stepeništem u strančev stan. Prošli smo kroz kuhinju dok nismo našli sobu. Stavio sam peškir preko kreveta, znajući da će se tako osećati bolje. „Skini pantalone.“ Zaigrano sam bacio sivebokserice na nju. „Pokaži mi kako si svršavala u ovima.“ Polako je skinula svoj veš, ogolivši pičku koju sam ja obrijao golu prošle noći. Voda mi je polazila na usta dok je navlačila moje bokserice preko vitkih bedara.
„Lezi na krevet.“ Frankie je zabacila glavu nazad i zatvorila oči dok je sa dva prsta skliznula do otvora na preponama i počela ih pomerati u malim kružnim pokretima. Želeći da sve upijem nekoliko minuta, pretvarao sam se da sam voajer koji gleda u akt kojem nisam trebao da svedočim. Skinuo sam svoju majicu i stajao tamo sa farmerkama koje prekrivaju moju punu
erekciju. Ruke su mi bila na struku da bih se odupreo želji da se umešam. Nagrada će biti mnogo veća na taj način. Kad sam primetio da joj vlaga curi kroz bokserice koje je nosila, postalo
je nemoguće da se obuzdam. Otkopčavajući, pustio sam pantalone da padnu na pod pre nego sam iskoračio iz njih i polako hodao ka njoj. Uvijala je bokovima dok je nastavila da masturbira. Stojeći na ivici kreveta, počeo sam povlačim svoj klizav kurac na samo par centimetara od nje, pogled mi je fiksiran na pokrete njenih prstiju i blago cviljenje
zadovoljstva koje je ispuštala. Dok me je gledala kako drkam, polizala je usne i trljala sebe još brže. Osećajući da ću svršiti, pustio sam kurac i otišao do podnožja kreveta pre nego uspuzao do nje. Jedina bolja stvar od posmatranja njenog
samozadovoljavanja u mojim boksericama je što sam mogao da ih skinem preko njenih nogu i probam plodove njenog uzbuđenja. Izbacio sam jezik dok su moja usta proždirala njen natečen klitoris. Sa peškirom ispod nje, povukla me za kosu da mi upravlja lice preko nje. Režao sam uz njenu kožu, „Skidaj svoju košulju, jer čim svršiš na mom licu, želim svršiti svuda po tvojim sisama.“
Nakon što je brzo uradila kako sam joj rekao, čvršće me je uhvatila za kosu i nabila svoje kukove u moje usne dok je svršavala. Moj jezik je kružio oko njenog ukusnog ispupčenja, uživajući u svakoj poslednjoj kapi nje..
Čekao sam da joj disanje uspori pre nego sam se pomerao lebdeći iznad nje. Uživajući u staklastom pogledu u njenim očima, nasmešio sam se pre nego što sam spustio svoja usta do nje, tako napaljen znajući da može osetiti sebe na mom jeziku.
Trebajući da svršim, stavio sam kurac između njenih kruškastihgrudi i počeo ih jebati. Stisnula je sise oko mog kurca dok sam se kretao napred-nazad. Mogao sam videti da je bila nestrpljiva da što pre izađe iz strančevog stana, pa sam se pustio, oslobađajući moje toplo punjenje svuda po njenoj kremastoj koži. Bila je prekrivena mojom spermom kad sam se spustio svoje grudi na nju i poljubio je iz sve snage.
Potrudili smo se da sakrijemo dokaze pre nego što smo obukli. Kad smo ponovo sišli dole, radnik u perionici nam je klimnuo glavom. Uzvratio sam mu zahvalnim osmehom. Tako je dobro osećati se ponovo kao čovek. Povlačeći Frankie u poljubac, rekao sam. „Hvala ti što si me vratila nazad na Zemlju. Počeo sam da budem uvučen na veoma loše mesto. Zaboravio sam koliko je neverovatno imati nekoga ko te voli pored sebe, čak i u lošim trenucima. Znam da se nismo bavili lošim stvarima još, ali uspela si da zaboravim to na nekoliko dana. I stvarno mi je trebalo da napunim
baterije pre nego se posvetim tome.“ „Ja sam ovde na duge staze, znaš, u dobrim i lošim danima.“ „Činjenica da si spremna da prihvatiš ovu šansu sa mnom uprkos svemu što se desilo znači mi sve .“ „Popravićemo sve ovo,“ rekla je, stavljajući dlanove oko mog lica češkajući moju bradu. „Da li si spreman da čuješ moj plan kako da se nosimo sa tvojim ocem?“ Moja prelepa žena je imala odlučan izraz lica. Bio sam radoznao šta je skuvala u toj lepoj maloj glavi.
„Da.“ „Mi ćemo mu dati neki od njegovih lekova, i trebamo da svi budu uključeni.“ Izgledala je tako samouvereno dok je uzimala košulju iz prljave gomile i njuškala je. „Da li ti to mirišeš moju prljavu majicu?“ „Možda.“ Nasmejala se cinično. Neke stvari se nikad ne menjaju, a ja sam bio prokleto zahvalan na tome upravo sada.
Poglavlje 22 Francesca „Jesi li spreman?“ pitala sam. „Spremniji nego što ću ikada biti.“ Mack i ja smo stajali ispred poslovne zgrade njegovog oca u D.C. Sazvali
smo hitan porodični sastanak koji uključuje i Torrie. Torrie je stigla poslednja. Mackova majka, Vivienne i sestra Michaela, jenom pravcu. držale su da odstojanje nisu htele ni pogledati „Izgleda smo svi i ovde“, rekao je Mack.u n„Trebali bi poći unutra.“ Michael Morrison je sedeo za velikim drvenim stolom i okretao stolicu
da nas pogleda. On je očekivao sastanak sa Mackom i sa mnom, ali nije očekivao da vidi i svoju ženu, ćerku i Torrie. „Šta je ovo...intervencija?“ Mack je odgovorio. „Ovo je poslednji sastanak koji ćeš ikada imati sa mnom.“ Mackov otac je bio mnogo svetlije kože nego njegov sin. Mack definitivno više liči na majku. Okrenuo se ka meni. „Drago mi je što se srećemo, gospođice O’Hara.“ „Rekla bih da je lepo upoznati vas, takođe, ali žao mi je trebaće mnogo više od jednog dana da mi se svidite, gospodine.“ „Drago mi je što si konačno odlučio da me vidiš, sine. Mogu zamisliti šta si mislio.“ Mack je stavio ruku oko mene. „Ja sam ovde samo zbog nje. Ne želim da čujem šta imaš da mi kažeš, tvoje izgovore. Nisam ovde da govorim o užasnim slikama kojima je moja majka morala da svedoči. Ovde sam samo da ti kažem gde stoje stvari sa nama –sa svima vama.“
„U redu.“ „Mislim da nema osporavanja da je tvoj prioritet broj jedan uvek bila tvoja reputaciju...javno vijanje tebe. To se neće nikada promeniti. Ako postoji jedna stvar koji sam naučio u životu, to je da ljude ne možeš promeniti. Ti si sebičan čovek. Uzimaš šta god poželiš bez obzira šta to znači drugima.“ Nije rekao ništa dok je Mack skretao pažnju na Torrie. „Torrie, ja stvarno ne znam šta da radim sa tobom. Jonah mi je pričao da si plakala. Očigledno je da se kaješ. Ja ne mislim da si loša osoba duboko u sebi, niti verujem da si potpuno kriva za ono što se dogodilo. Delimično si u pravu kad kažeš da ti nisam posvetio pažnju koja ti je bila potrebna. Bio sam zaljubljen u nekog drugog, a pretpostavljam da nisam dobro skrivao činjenicu da moje srce nije bilo sa tobom. U
međuvremenu, pala si na čini jednog moćnog a ipak korumpiranog čoveka, koji je slučajno moj otac. On je manipulisao tobom. Pošto ja ne mogu da se odvojim od tebe, jer si majka mome sinu, želim da pokušam da naučim da ti oprostim, pod pretpostavkom da dođemo do razumevanja danas.“ Sa suzama u očima, Torrie je samo klimnula glavom. „Dozvolite mi da razjasnim jednu stvar. Ne želim da pravimo test očinstva. Jonah je moj sin. Ja sam jedini otac za koga zna. Ne želim da ikada sumnja u moju ljubav. Ako ikada odlučim da mu kažem da postoji mogućnost da je njegov deda zapravo njegov otac, najidealnije bi bilo kad on bude mnogo stariji, osim ako me ne prisiliš da to uradim ranije.“ Mack nije zaista imao nikakvu nameru da stavi Jonaha kroz test, ali smo
želeli da njegov otac poveruje u to. Pa smo računali da ova pretnja deluje.
„Šta to znači?“ pitao je njegov otac. Michaela se ubacila. „Imam video i gole slike Torrie. Predaću ih novinama ako ne složiš sa našim uslovima. Tvoja politička karijera biće gotova. Novine će imati puno posla sa činjenicom da si imao vatrenu aferu sa devojkom svog sina i da postoji opcija da si otac svom unuku.“ Ne izgledajući baš iznenađen pretnjom, Michael je upitao, „Koji su vaši uslovi“?
„Prvo, daćeš majci šta god zatraži pri razvodu“, rekla je Michaela. Vivienne je progovorila po prvi put. „Uzgred, podneću zahtev za razvod.“ Očigledno to nije spomenula do sada. Michaela je uhvatila majčinu ruku i nastavila. „Ona će zadržati porodičnu kuću, a ti ćeš osigurati da sve prođe štoje brže i besprekornije moguće“ Michael lupnu olovkom u stol. „Pretpostavljam da ima još?“ „Da ima,“ rekao je Mack. „Informacije koje si iskopao o Frankienom ocu biće prikrivene. Ti ćeš učiniti sve što je u tvojoj moći da ih zaštitiš i održiš tu informaciju što je moguće privatnije, što, u obrnutom, štiti Jonaha jer će Frankie da živi sa nama. Ti ćeš da zadržiš svo troje od političkih poduhvata. Ne želimo da imamo bilo šta sa tim.“ Torrie je progovorila po prvi put. „Na šta tačno misliš kad kažeš da će Jonah živeti sa tobom? Nećeš ga uzeti od mene.“ „Ništa se neće promeniti po pitanju starateljstva preko nedelje, ali ne želim ga više sa dadiljama preko dana. Ja ću ga uzeti posle škole i biće sa mnom dok ti ne dođeš kod kuće sa posla.“ Nije se raspravljala o tome. „Da li ima još nekih uslova?“ njegov otac je pitao. „Da. Držaćeš se dalje od mog sina, i prihvatićeš to da nemam nameru da ispitujem moju ulogu njegovog oca.“ Michael je klimnuo glavom jednom i rekao. „Jesmo li završili?“ „Postoji još jedan uslov,“ Mackova sestra je rekla. „Potraži terapiju. Ne znam kako ćeš zadržati to privatno, ali smisli način. Ti si narcisoidan i potrebna ti je pomoć.“ Posle dugog ćutanja koje se činilo zauvek, surovi političar je protrljao oči i rekao: „Slažem se sa ovim uslovima.“ „Dobro,“ Michaela je rekla. „Nadam se da ćeš se izlečiti. Zaista. Tvojoj karijeri će jednog dana doći kraj, a onda šta će ti ostati? Mama i mi imaćemo jedni druge, a šta ćeš ti imati?“ Svi smo čekali njegov odgovor zadržavajući dah, sve doknije napokon rekao. „Nadam se vašem oproštaju jednog dana.“ „To će zavisiti od tvog napretka.“ rekla je. Pogledao je svoju ćerku u oči. „Razumeo.“
Macku je bilo dosta. Ustao je sa svoje stolice. „Zbogom, tata.“ Pratila sam ga napolje. Zastao je na prednjim stepenicama. Vetar mu je mrsio kosu.
Stala sam iza njega i rekla, „Jesi li dobro?“ „Da. Osećam se neverovatno slobodno.“ Nasmejao se, „Dobro došla u moju ludu porodicu.“ „Hej, ti zaboravljaš. Dolazim iz ludog porekla, takođe, očigledno. Tako da ću se uklopiti.“ „Dobro. Možda zajedno možemo poništiti ovo ludilo.“ Mack mi je dao čedni poljubac. Prizor Torrienih dugih nogu kako nam se približavaju prekinule su naš trenutak. Oboje smo se okrenuli ka njoj.
Pročistila je grlo. „Samo sam htela da vam kažem da mi je žao kako je sve ispalo.“ „Sve je ispalo sjajno, zapravo.“ Mack je rekao. „Ne mogu biti srećniji kako su stvari ispale.“. Obratila se meni. „Pretpostavljam da ono što pokušavam da kažem je da mi je žao zbog onoga što sam ti uradila sa pismom.Razumem sada kakav je osećaj primiti ucenu, i nije zabavno. Bila sam očajna kad sam ti poslala to pismo. Znam da imam mnogo toga da uradim, i ne očekujem da mi oprostiš, samo hoću da znaš da mi je žao za bol koju sam ti nanela.“ Pogledavši u Macka, rekla je, „Molim te, ulazi u kuću kada dovezeš Jonaha od sada. To jeimamo sve što Želim da Znam on veruje da ćedastvari biti u redu, čak iako dugtražim. put pred nama. da misliš sam čisto zlo u ovom trenutku, ali zaista brinem o sinovljevom viđenju situacije.“ Čudno, poverovala sam jeste. „Mogu to...zbog njega.“ Mack je rekao. „I neću praviti probleme tebi, Francesca. Ako ćeš biti oko Jonaha, onda moramo bar biti srdačne, čak i ako me i ti i Mack mrzite iz dubine duše. Ja zaista želim da on vidi kako se mi slažemo, čak i ako je sve to iluzija.“
Mack nije ni pokušao da se raspravlja o tome da li je mrzi. Jednostavno je rekao: „Imaj lep dan, Torrie.“
Torrie ostala dostojna reči. ja bineišlistigne po Jonaha iz škole svakog je dana i dovodili ga svojih kod nas sveMack dok iona kod kuće sa posla.
Dok sam pregledavala oglase za posao u ovoj regiji, počela sam da razmišljam da je možda bolje da svoje vreme iskoristim pomažući oko brige o Jonaha tako da se Mack može usredsrediti na posao i da ne bi morao angažovati pomoć. Iako je Jonah bio u školi veći deo dana, to što nemam posao omogućavalo mi je da ga pokupim popodne. Mrzeo je autobus, a mi ga nismo prisiljavali da uzima.
Od kad sam se uselila, primetili smo da se Jonahovo ponašanje pogoršalo. Izgledao je više povučen i zabrinut, što je bilo čudno, jer verovatno nije imao više pažnje. Uvek sam videla puno mlađe sebe u njemu, ali jedno popodneva, otkrila sam koliko je to istinito bilo..
Čisteći njegovu sobu, dok je on bio u školi jednog dana, našla asm svesku skrivenu ispod njegovog kreveta. Otvorila sam i pronašla dve iste rečenice napisane nekoliko puta, Jonahovim rukopisom. Neću ubiti svog oca. Ja sam dobra osoba.
Na prvi pogled nisam znala šta da mislim. Bila sam uplašena da idem Macku i još više uplašena Jonahove reakcije ako sazna da sam otkrila. Odlučila sam da ću odvesti Jonaha u vožnju posle škole tako da možemo porazgovarati pre nego što kaže svom ocu. Nisam mislila da će Mack dobro podneti ovo. Bio je tako jaka osoba, ali kad je u pitanju njegov sin,
brinuo je previše i često se osećao bespomoćnim.
Tog popodneva, Jonah je tiho sedeo na zadnjem sedištu mog RAV4. Gledao je kroz prozor dok sam nas vozila na igralište u blizini našeg stana.
Kad smo stigli pitala sam ga da mi se pridruži naklupi koje je gledala na džungla teretanu. Sunce se presijavalo u njegovim očima boje lešnika. „Pa, pronašla sam nešto u tvojoj sobi danas, i pre nego ti pokažem, želim da znaš da nisam rekla tvom tati. Ovo je samo između tebe i mene za sada. Takođe, želim da znaš da meni možeš reći apsolutno sve, i da te neću nikad osuđivati. Ponekad, lepo je imati nekoga da razgovaraš osim naših roditelja, neko kome se možemo otvoriti.. Ja želim da budem ta osoba za tebe, Jonah. Važi?“ Oči su mu se ispunile strahom kad sam uzela svesku iz torbe. „Našla sam ovu svesku u tvojoj sobi.“ Kad je počeo da drhti, uzela sam ga za ruku. „Sve će biti u redu, ali želim da znam zašto si pisao ove dve rečenice više puta.“ Suza je pala niz njegov obraz. Ovo je bilo bolno, ali ja sam znala da mora
biti urađeno. „Sve je u redu. Uzmi vremena koliko ti je potrebno. Ja samo želim da ti pomognem.“ Konačno me je pogledao i rekao: „Molim te nemoj reći mom tati. Molim te.“ „Tvoj tata te voli, Jonah. Ne postoji ništa što možeš reći, uraditi,ili pomislitidugog da toćutanja, promeni.“ Nakon priznao je. „Ja imam te strašne misli. Ne mogu da ih zaustavim.“ Stisnuo je čvrsto oči da otera suze. „Koliko dugo ih imaš?“ „Duže vreme.“ „Duže nego što se poznajemo?“ Klimnuo je za da.
„Pričaj mi o njima.“
„Ponekad vidim kako povređujem tatu, ponekad mamu, ali uglavnom tatu.“ „Ti znaš da su te misli samo misli, zar ne? One ne znače ništa.“ „Mrzim ih. Bojim se.“ Strah na njegovom licu bio je opipljiv. Sijalica mi se upalila u glavi. Ovo je zvučalo tako poznato. „Kad ti dođu te misli, šta radiš tada?“ „Moram da pređem preko njih u mojoj glavi iznova i iznova dok se ne osećam bolje...dok znam da neću uraditi. Onda, one se vrate još gore, i ja moram da radim istu stvar. Nikada ne stane.“ „Jonah... znam da će ovo zvučati čudno, ali mislim da nam je bilo suđeno da se sretnemo, da sam ja suđena da budem u tvom životu.“ „Zašto?“ „Ovako nešto se i meni dešavalo kad sam bila tvojih godina. To se zove OCD.“ „OCD?“ Morala sam da stanem i razmislim kako ću mu
najbolje objasniti. Iako nisam bila lekar i nisam mogla da mu dam dijagnozu, sumnjala sam da je Jonah patio od opasnih prisilnih misli, inače poznat kao Pure O - istu stvar od koje sam patila godinama. On je praktikovao nikada završavajući mentalni ritual da se oslobodi straha.
„Kad sam bila mlađa, imala sam vizije kako bodem svoju baku. Ona me je čuvala dok je moja majka radila. Duboko u sebi, znala sam da nikad to ne bih uradila, ali te misli su me plašile. Što su me više plašile, to su se češće pojavljivale.“ „Nikada nisi povredila svoju baku?“ „Ne. Nisam. Ali znaš šta? Sve te misli... one imaju naviku da se fokusiraju na ljude koje najviše voliš. Dakle, ako ti je u mislima tata, onda je to zato.“ „Kako si ih ti zaustavila“? „U tome je stvar. Ti zaista ne možeš da ih zaustaviš. Moraš prihvatiti da su to samo misli. Dokle god te plaše, i dokle god obraćaš pažnju, one će uvek biti tu. Ali, ako ih prepoznaš za ono što jesu... samo smeće koje tvoja mašta smišlja... one će na kraju prestati da ti smetaju.“
„Šta da radim kad dobijem neku?“ „Zaustavi se i kaži, ’Dobro, evo tih misli ponovo. Ja znam da su one samo misli. Dozvoliću im da budu tu i otići ću da se igram ili ću uzeti grickalice’.“ „To zvuči jako teško.“ „I jeste, u početku. Ali ti treba vremena i vežbanja. Naći ću ti pomoć, važi? Treba da mi dozvoliš i da kažem tvom tati, važi?“ Iznenada je stavio svoju malu ruku na moje koleno.
„Ne, ne možeš!“ „Obećavam da će razumeti. Njegovo osiguranje bi ti moglo platiti lekara koji će ti pomoći da razumeš da to što imaš je OCD i ne znači ništa loše. Lekar će raditi vežbe sa tobom i pomogne ti da se nosiš sa svim ovim.“ „To si i ti radila?“ „Da. sam kodistim specijaliste mi jekoje pomogao. On svakog dana viđati, ljudeOtišla sa potpuno strašnimkoji mislila mi imamo. I obećavam Jonah, biće bolje. Možeš naučiti da živiš sa tim. Nikada ne treba da te bude sramota da mi bilo šta kažeš, važi?“ Nakon duge pauze, rekao je: „Važi, četvorooka Frankie.“ Njegov osmeh mi je zagrejao srce. Znam bol i patnju koju mora da je
podnosio da zadrži ovo u sebi. Između njegovog vida i OCD, Jonah me zaista podsećao na mene kad sam bila mlađa. Zaboravi školu, osećala sam da je moje mesto sada ovde da pomognem ovom malom dečaku da izađe iz sopstvenog uma. Nisam sumnjala da sam upravo tamo gde trebam biti.
Poglavlje 23 Mack Odveli smo Jonaha kod specijaliste koji mu je zvanično dijagnostikivao opsesivno-kompulzivni poremećaj. Lekar je to opisao kao misaonu bolest koja se hrani nesigurnošću. Očigledno, moj sin je od toga patio najmanje nekoliko godina. OCD je, u kombinaciji sa anksioznošću, pretvarao njegov život u pakao. Nismo imali načina da saznamo strašne misli unutar njegove glave. Da nije bilo Frankie, verovatno ne bi uopšte ni otkrili. Uvek sam znao da ej njeno prisustvo u mom životu bilo blagoslov, ali nikada se neću moći odužiti za ono što je uradila za mog sina. Iako se još uvek borio sa svojim OCD, Jonah se više nije stideo. Moja kuća u Massachusettsu je napokon prodata. Upravo smo se preselili iz stana u novu gradsku kuću u Alexandriji. Okruženi kutijama, izgledalo je kao da nam je život u haosu. Ali, uprkos svom fizičkom neredu, nikada se više nisam osećao u miru. Frankie se oblačila za naš prvi izlazak od kad se preselila. Gledala se u velikom ogledalu i nije imala pojma da ja gledam nju. Okrenula se da
pogleda kakvo joj je dupe u haljini, a sve na šta sam ja mogao misliti kako ne mogu dočekati da vidim to lepo telo trudno sa našom bebom. Iskusiti to sa njom bilo bi mi kao da prolazim prvi put, po što sam bio u poricanju sve do Jonahovog rođenja. Nisam mogao da dočekam da iskusim život sa njom i nastavio sam biti zahvalan za ovu drugu šansu sa njom.
„Zaista želim da te napumpam.“ Zapanjena, zadrhtala je na zvuk mog glasa.
„Pa, ne mogu da kažem da me je neko ikada pozdravio tako.“ „Da li sam to rekao naglas?“ „Nisi nameravao?“ Obmotavajući svoje ruke oko nje otpozadi, reko sam, „Samo sam razmišljao o tome koliko te volim i koliko želim da imamo dete jednog dana.“ „Jednog dana...ili sada?“ „Napumpao bih te odmah samo da mi dozvoliš.“ Frankie se okrenula da me pogleda. „Stvarno?“ „Zašto te to toliko iznenađuje?“ „Ne znam. Nikada nismo o tome razgovarali. Valjda sam uvek pretpostavljala da si želeo da se koncentrišeš na Jonaha neko vreme.“ „To će uvek biti slučaj, zar ne? Nema ničeg više što želim na ovom svetu nego napravim bićeporodica sa tobom.sada Mislim da biBrat bebamožda bila upravoda lepak kojimalo ova ljudsko slomljena treba. pomogne Jonahu da se fokusira na nešto pozitivno. Ali nikada ne bih očekivao da se složiš sa tim dok ne budeš spremna, nebitno da je to sledeće godine ili za pet. Samo sam razmišljao na glas.“ Poljubio sam je u čelo. „Izgledaš šokirano.“ „Zapravo...možda će zvučati blesavo, ali u poslednje vreme sam mnogo razmišljala koliko stvarno želim bebu sa tobom, takođe. Plašila sam se da ti kažem koliko jako to želim, jer sam pretpostavljala da je prerano.“ „Nemoj da seako plašiš da me pitaš zaA nešto što ako želiš.proces Šanse do su, toga želim još više,nikad posebno te to usrećuje. naročito podrazumeva mnogo seksa sa tobom.“ Zakačio sam prst na bretelu haljine. „Dakle, treba li da počnemo odmah?“ „Zar nije to malo unatraške?“ Smejala se. „Na šta misliš?“ „Zar ne bi trebalo da se verimo prvo ili tako nešto?“ „Oh...sigurno.“ Srce mi je počelo lupati dok sam se pružao do zadnjeg džepa. „Sačekaj.“ Izvadio sam malu plišanu kutijicu koju sam nosio svuda sa sobom svaki dan nedeljama.
„Da li je to ono što mislim da jeste?“ „Jeste, Frankie. Neću da izvučem ogrlicu. To bi bilo bez veze.“ Oči su joj se raširile. „Planirao si da me zaprosiš večeras?“ „Nisam baš siguran. Nosio sam ga svuda okolo sa sobomsvakog dana u slučaju da dođe pravi trenutak.“ „Sada? Sada je pravi trenutak?“ „Upravo si mi rekla da ćeš me pustiti da te napumpam. Rekao bih da je pravi trenutak bio pre godinu dana. Kasnim.“ Pokrila je usta u šoku. „O, moj Bože. Da li se ovo stvarno dešava?“ Kleknuo sam na jedno koleno i pogledao u nju. „Frankie Jane... hvala ti što si mi pružila radost. Ti si bila prva osoba koja je to ikad donela u moj život. Prava radost me je napustila kad smo bili razdvojeni. Ali se sada vratila. Hoćeš li se udati za mene i dopustiti mi da te napumpam...šta god da se sam desijoj prvo?“ Mahnula jei rukama u uzbuđenju. „DA!“ Kada skliznuo jedno po karatni dijamant na njen prst, pogledala je dole u svoju ruku i zavrtela glavom u neverici. „Prvi i drugi deo su mnogo različiti, zar ne?“ Zavlačeći njene prste u moje, rekao sam, „O čemu pričaš?“ „Osećam kao da se naša veza može podeliti na dva dela. Naše vreme na koledžu je jedan deo. Bilo je zabavno i o upoznavanju samih sebe. Bilo je čak i nevino...osim činjenice da si imao devojku. Drugi deo je bio izazovan. Morali smo da ponovo upoznamo jedno na drugo da nađemo staru vezu ponovo ali takođe i da se borimo sa novim preprekama.“ „Izabrala si mnogo teži put kada si izabrala mene. To je sigurno.“ „Ponekad najteži putevi vode do najboljeg odredišta. Drugi deo je mnogo teži, ali nagrada je mnogo bolja nego što sam mogla da zamislim. Lakše nije uvek bolje. Ja bih izabrala drugi deo sa tobom i Jonahom bilo kog
dana.“ Odjednom sam je uzeo u naručje i nosio do kreveta. „Šta to radiš?“ nasmejala se. „Voleo bih da počnem treći deo.“
GODINU DANA KASNIJE
Nisam mogao da spavam. Uzbuđenje
zbog onoga što će se sutra desiti me je držalo budnim.. Impulsivno sam zgrabio papir i olovku iz stočića i počeo da pišem nešto što sam razmišljao mnogo dugo.
Dragi Freddie,
Vi mene ne poznajete, i neću vam čak reći ni svoje ime. Ali već jako dugo imam potrebu da vam pišem. Znam da imate ne znatei žena je kakva je ona osoba da i štaznate je postala. Vašaćerku. ćerkaAlijeono divnoštostvorenje koju volim. Možda se pitate kako je neko dobar i dobrodušan mogao da nastane od vas. Očekujem da ste imali mnogo vremena tokom godina da razmislite o svojim postupcima u prošlosti, i možda se kajete zbog svega što ste uradili u mladosti. A možda i ne. U svakom slučaju, želim da vam kažem da jeste uradili jednu pravu stvar u životu, da ste doneli nesebičnu i osećajnu osobu na ovaj svet. Vaša ćerka je odrasla misleći da ju je otac napustio, da je niste želeli. Znam da prava istina nije tako jednostavna. Bili ste mladi i uvalili ste se u neka sranja iz kojih se niste mogli izvući. Ona zna sada. Nedavnoje
saznala istinu o vama, i iako je odlučila da vas ne upozna, i pomirila se sa situacijom. Moj još malo pa devet godina star sin ju je pitao da li vam oprašta. To je bilo pre nego što je saznala istinu. U to vreme, rekla mu je da se mora vratiti sa tim odgovorom. Prošle noći, ispunila je svoje obećanje. Rekla mu je, da iako je njen otac napravio neke greške, oprostila mu je, i time naučila mog sina praštanju. Ona je bolja osoba od mene, jer ja još uvek radim na opraštanju svom oca zbog njegove indiskrecije. U svakom slučaju, mislio sam da ako ovo znate možda
pomogne da bolje spavate noću, nebitno da li mislite da zaslužujete taj oproštaj ili ne. Dok sedim i pišem ovo, spremam se da je oženim sutra na maloj ceremoniji uz prisustvo najbližih prijatelja i porodice. Nećete biti tu da je otpratite do oltara. Umesto toga, do mene će doći sama. To je bio njen izbor kao oličenje jakog i nezavisnog duha koji je uvek imala. Nisam siguran da li je greška ili ne što vam pišem ovo pismo. Nisam siguran ni šta me je navelo da ga napišem večeras. Možda, zato što kao otac, zaista razumem da koliko god sjebemo stvar, jedno se nikad ne menja, ljubav prema svojoj deci.
Želim da znate da ne morate da brinete za dobrobit vaše ćerke. Ona će uvek biti zaštićena i nikada joj više ništa neće faliti- a posebno ljubav čoveka. Vodite računa o sebi, nadam se da će vam ovo pismo doneti barem gram mira koji je vaša ćerka donela meni. S poštovanjem, M.M.
Epilog Mack TRI GODINE KASNIJE
„Sećaš se onih priča koje si pisao...one o Frankie? Kako to da ih ne pišeš više?“ Volim što je moj sin zove Frankie, takođe. „Pretpostavljam da je stvarni život uzbudljiviji od bilo koje avanture koju bi četvorooka Frankie mogla imati. Četvorooka Frankie se udala za magičnog Mackenziea i živeli su srećno do kraja života. Kraj.“ „Trebalo bi da ih nađeš i čitaš ih Joy kad počne da razume malo.“ Rekao je Jonah.
„To je dobra ideja. Možda ih možemo vratiti kad bude dovoljno stara da shvati. Iako sam planirao da napumpam Frankie odmah, trebalo nam je mnogo
vremena začnemo. je u našim Ali naše malo čudoda rođeno je Bio malosam višeuplašen od dveda godine poslekartama. našeg venčanja. Oduvek sam sanjao da imam ćerku crvene kose kao njena majka. Ispalo je, moja prelepa devojčica suđena da liči na mene umesto na nju. Imala je Frankien prćast nos, ipak. Nasmejavalo me je da vidim ženin prćast nos na malom biću koje je ličilo na mene. Bilo je kao naša specijalna verzija Face Swapa.
Joy Elene je upravo napunila godinu i počela hodati. Jonah je držao sestrinu ruku i stajao iza nje da bude siguran da ne padne. Imajući malu sestru da gleda i zaštiti dalo je mom sinu novu svrhu i pomoglo da ne
misli na sebe. Jonah se i dalje borio sa svojim anksioznim poremećajem, ali napravio je veliki napredak u poslednjih nekoliko godina.
Dao sam joj ime Joy iz očiglednih razloga. Zauvek ću biti zahvalan Frankie što je dovela Joy (radost) u moj život, i imajući našu ćerku dalo je novo značenje tome. Njeno srednje ime, Elena, bilo je u čast gospođe Migillicutty,
malo prepodeli nego među se Joyljudima rodila.doMoja komšinica je koja želelajedaumrla se njen pepeo kojihbivša joj je bilo stalo. Nakon njene smrti, dobili smo poruku od njene porodice da smo bili jedni od primaoca pepela. Kada nam je mala urna dostavljena,
bilo je jasno da je čak i mrtva, gospođa Migillicutty mogla da nas nasmeje. Uz urnu bila je i poruka: Čuvajte me negde u baru. Samo me nemojte pomešati sa solju za margaritu. Odlučili smo da zadržimo njen pepeo u boci njenog omiljenog ruma na posebnom mestu.
Ove posebne noći, bio sam u svojoj slavi. Imao sam ženu, majku, sina i ćerku. Slavili smo Joyin prvi rođendan. smo kako puta udara svojom malom bucmastom rukom Ranije, u svojugledali specijalnu tortu,više praveći ogroman kaos. Frankie je volela
što je kod kuće sa decom. Iako se nije vraćala na posao sa punim radnim vremenom, podučavala je u večernjim satima i planirala da se vrati na postdiplomske studije i postane OCD terapeut.
I dalje smo otuđeni od mog oca, koji je ponovo izabran na aj vnu funkciju. Dok je njegova politička karijera cvetala, njegov privatni život je i dalje bio u neredu kako smo nastavili svoje živote odvojeno od njega. Prema mojim saznanjima, ispunio je sva obećanja, uključujući diskretno tražeći terapiju. Torrie je i dalje radila za njega, ali sve u svemu, moj odnos se promenio u srdačan ali udaljen. Posle intervencije u kancelariji mog oca, pitanje Jonahovog očinstva se nikada nije ponovilo. Joy je polako prelazila svoj put ka meni na klimavim nogicama. Jonah je bio odmah iza nje svakog koraka puta, dovodeći sestru pravo u moje
ruke. Podigao sam kćer i poljubio joj bucmaste, ružičaste obraze koji su i dalje mirisali na šećernu glazuru. Ona me je naučila da imam čak i veći kapacitet ljubavi nego što sam mislio da je moguće.
Frankie je pala na kauč pored nas. Gledala je ka mojoj majci. „Da li si primetio da Joy ima iste spojene prste kao Jonah?“ “Misliš spojene plovnom kožicom?“ moja majka je pitala. „Da. Samo dva prsta ali dva ista.“ Frankie je podigla nogu naše ćerke. „Pogledaj na način kako ova dva izgledaju kao da su ušivena. Jonahova su ista takva.“ „Baš kao i njihova baka.“ Istakla je moja majka. „Misliš... ti?“ pitao sam. „Ti imaš spojene prste?“ Mama je pokazala na svoje stopalo. „Da, i ja ih imam takođe.“ Oči su mi se raširile. „Kako to da nisam znao?“ „Ne znam. Možda nikad nisam istakla, ili nikad nisi obratio pažnju kako izgledaju noge tvoje majke. To je genetski, znaš. Moja majka i sestra su ih imale isto. Mnogi od Mackenzies su imali. Može preskočiti generaciju, zatodasi mi ti pošteđen, Mack.“ dok sam prerađivao ovo što mi je rekla. Kao se svet zaustavio „Hoćeš da kažeš da su moja deca nasledila spojene prste od tebe? Joy ih je nasledila od tebe? I Jonah...Jonah...ih nasledio od tebe, takođe? Dakle, to je Mackenzie crta, a ne Morrison crta. Vidiš na šta ciljam?“ Moja majka je ozarila. „Ne mogu da verujem da ovo nismo shvatili ranije. Nikad nisam primetila Jonahove prste. U suprotnom bih rekla nešto.“ Frankiein izraz se ozario, i suze su počele da se formiraju u njenim očima. Shvatila je tačno ono na šta sam ciljao. Ako su spojeni prsti genetski bili u porodici majke, to Od prokleto je Jonah inasledio svoje odmoje mene. Ne odonda mogje oca. mene. dobra šansa da Pružio sam se do njega i dao mu veliki poljubac u lice. Potpuno je zbunjen i zatečen. „Tata, šta to radiš? Odvratno!“ „Ništa, sine. Ništa. Nije važno.“ Ali bilo je. Značilo je mnogo, više nego što sam ikada mislio da jeste. Nije nam bio potreban prokleti test. On je bio moj sin.
bio
Jonah je odšetao nesvestan dok je koracima do druge strane prostorije.
pomagao Joy sa svojim klimavim
Moja supruga, koja je razumela veličinu ovog otkrića, skočila mi je u naručje i šapnula: „Čestitam, tata Mack.“
KRAJ!
