Pčelarski list br 4 (1)

PČELARSKI LIST br 4, april 2012 1


Zajedniĉki informativnoedukativni ĉasopis udruţenja pĉelara IZDAVAĈ „SELIMPEKS“ DO SREBRENIK GLAVNI UREDNIK Pašezad Zukić REDAKCIJA Suljić Samir Emir Hifziefendić Piragić Samir Hasan Šabić Izet Jusufović Hajrudin Ţivĉić Alija Zehić Safet Kahrimanović Sadik Ĉamdţić Zejnir Halilović Dino Cerić Nusret Sirćo SARADNICI IZ INOSTRANSTVA Slobodan Jeftić Ivan Umeljić Đoko Zeĉević Dragoslav Ilić-Šeš Dragan Stekić LEKTOR Moranjkić Ekrem TEHNIĈKA OBRADA Suljić Samir SPONZORI SPZ API MED SARAJEVO DOO „HERCEG“ SREBRENIK DOO „PLASTEKS“ GRAĈANICA DOO „HIDROMONT“ SREBRENIK DOO „EUROCARGO LOGISTIC BH“ GRAĈANICA DOO „PERSEL“ SREBRENIK „MIRNA“ GRUPA GRAĈANICA DOO „RADIJUS“ GRAĈANICA DOO „AGROPEST“ GRAĈANICA DOO „BAUWOOD“ GRAĈANICA TIRAŢ 860 primjeraka

SADRŽAJ  UVODNA RIJEĈ 3 strana  PRIMJEDBE NA USVOJENI PRAVILNIK O NOVČANIM PODSTICAJIMA 4 strana  NA POMOLU RJEŠENJE MISTERIJE NESTANKA PCELA U SAD 5,6 strana  RADOVI U NAREDNOM PERIODU 7,8,9,10,11,12,13 strana  BRZA ELIMINACIJA SLABIH PČELINJIH ZAJEDNICA NA PČELINJAKU 13,14,15 strana  GOLI ROJ 16 strana  PRIPREMA PČELINJIH DRUŠTAVA ZA LIPOVU PAŠU 17,18 strana  MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM SREDSTVIMA - II dio 19,20 strana  HELJDA IZDAŠNA LJETNA PAŠA 21,22,23 strana,  PRVI ŽIVINIČKI SAJAM PČELARSTVA, MEDA, ZDRAVE HRANE I EKO BILJA „MED ZA DUGI VEK“ - ŽIVINICE 2012 23,24,25,26,27 strana  REANSON METODA 27,28 strana  ZIMSKO LETO 31,32 strana  PČELARSKA PRAKSA I ZDRAVLJE 29,30 strana  KADA RIJEČI KAPLJU KAO NEKTAR 31 strana  APITERAPIJA - POLEN 32, 33,34 strana  SPONZORI I MALI OGLASI 35,36 strana UVODNA RIJEĈ UREDNIKA: Poštovani pčelari, čitaoci časopisa ,,Pčelarski list,, srdačno Vas pozdravljam u svoje ime i u ime redakcije lista. Iza nas je veoma teška zima koja je uzela svoj danak pa su mnogi pčelari pretrpjeli velike gubitke. Zvanična imformacija je da na području Federacije BiH gubici u pčelarstvu iznose preko 30%. Možda je ovo i jedno iskustvo više da u narednom periodu učinimo napor više da pčelinje zajednice pripremimo kao da je na pomolu zima stoljeća. Mnogi pčelinjaci su ostali opustošeni pa je ovo dobra prilika da na djelu pokažemo solidarnost prema onima koji su imali veliku štetu. Ja tu vidim udruženja kao glavni pokretač incijative za pomoć pčelarima. Znam iz iskustva da pčelare samo treba organizovati i da uspjeh sigurno neće izostati. Nedavno su mnogi pčelari dobili novac od Ministarsva poljoprivrede kao pomoć , meĎutim mnogi su ostali i kratkih rukava iz razloga što nadležno ministarstvo nije ispoštovalo svoju odluku da podijeli pomoć i za pčelare koji imaju od 20 do29 zajednica. Ja se nadam da takvog ponašanja od nadležnog ministarstva u budućnosti neće biti. Što se tiče avog časopisa ovo je četverti broj po redu i sve više dobija na popularnosti što pokazuje i njegov tiraž. Pozivam sva udruženja da se jave i uključe u ovaj projekat jer definitivno je ovo glasilo koje po svom konceptu obećava dobro informisanje i kvalitetnu edukaciju a koliko će biti kvaliteta to najviše zavisi od nas samih koliko ćemo uzeti učešća putem tekstualnih priloga i slanjem raznih informacija. Na kraju Vam želim puno sreće, da Vam košnice budu pune meda i da najozbiljnije shvatimo zimski period kao najkritičniji u čitavoj pčelarskoj godini da nam se ne dogaĎaju stvari koje je moguće spriječiti.Medno Vam bilo. Urednik , Pašezad Zukić Mob: 062/185-681 Email:pasezadzukic@ hotmail.com


Autor teksta: Emir Hifziefendić

U.P.“Bagremovac“ Graĉanica

PRIMJEDBE NA USVOJENI PRAVILNIK O NOVĈANIM PODRŠKAMA

U

druţenja pĉelara Roj (Srebrenik), Bagremovac (Graĉanica), Lukavac (Lukavac), Vrijesak (Ţivinice) su nakon odrţanog sastanka 11.01.2012 god. sa Kantonalnim ministrom poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva Imširom Škahićem poslali primjedbe i sugestijena usvojeni Pravilnik o novĉanim podrškama za 2011 godinu. U ovim primjedbama navedeno je da model i naĉin poticaja koji je odreĊen Pravilnikom mimo svakog rezona i realnog ţivota.Novĉana podrška je bila uslovljena dostavljanjem dokumenata o izvršenoj prodaji, odnosno otkupu 15 kg meda po košnici.Niko se nije zapitao da li naši klimatski uslovi iz godine u godinu omogućavaju, a zakonodavac se nije ni upustio da procijeni niti odredi koliki je to poticaj za proizvodnju 1 kg meda. Samo se pitamo kakva je logika predati u otkup koliĉinu od 15 kg meda po jednoj pĉelinjoj zajednici da bi se ostvario podsticaj u iznosu od 10 KM, a kada se zna da se na kućnom pragu med prodaje u iznosu od 15 pa i više KM. Pitamo se da li ova zemlja ţeli podsticati ili uništiti pĉelarsku proizvodnju.Za elaboraciju ove tvrdnje navedeno je 8 argumenata i to: 1. U FBiH postoje svega tri pakirnice meda koje otkupljuju med po bagatelnim cijenama a nisu osposobljene za veći obim realizacije. 2. Uobiĉajeno je da se i u najsavremenijim zemljama (USA, Japan, Njemaĉka, itd.) ova ekskluzivna namirnica prodaje na kućnom pragu preko 90%. 3. Opšte društvene koristi od polinacijske djelatnosti pĉela je nekoliko puta veće

PČELARSKI LIST br 4, april 2012

4.

5.

6.

7.

8.

od direktnih koristi koje ostvaruju pĉelari vlasnici pĉela. Pĉelarstvo je nisko akumulativna i visoko riziĉna djelatnost u profitabilnom smislu rijeĉi. Iz izloţenog je lako zakljuĉiti da je košnica pĉela kolosalno korisna zbog oprašivaĉke djelatnosti i kad pĉelarvlasnik ne ostvari nikakav profit ili pretrpi ekonomski gubitak tj. ne izvrca ni gram meda. Znanstvenici se nisu ni usudili da izraĉunaju korist od pĉela za oĉuvanje genetskog fonda takozvane „divlje prirode“ jer se ulazi u podruĉje nemogućeg i svemogućeg. Pĉelinja zajednica (košnica pĉela) u toku godine uzgoji od 150 000-200 000 jedinki i na taj naĉin obezbijedi 15-20 kg hrane biljnom i ţivotinjskom svijetu, te na taj naĉin predstavlja vaţnu kariku u lancu ukupnog ţivota. Argumentima za poticaje treba dodatii ĉinjenicu da FBiH podmiruje manje od 50% potreba u medu, a još manje u drugim pĉelinjim proizvodima.

Na kraju, mislimo da je novĉanu podršku pĉelarima za 2011. godinu moguće i realno isplatiti na osnovu ranije donesenih pravilnika iz prethodnih godina , a za 2012.godinu u saradnji sa pĉelarima iz ove zemlje i na osnovu naših sugestija i primjedbi saĉiniti realniji Pravilnik o podsticaju u pĉelarstvu. Uz pĉelarski pozdrav „Slatko nam svima bilo“.

4

Autor teksta: Preuzeto sa internet stranice “Discover magazine” Preveo i obradio : Suljić Samir Mob: 061-721-378 Email: [email protected]

NA POMOLU RJEŠENJE MISTERIJE NESTANKA PĈELA U SAD

P

arazitski leteći insekti uoĉeni na pĉelama, uzroci su napuštanja kolonije od strane pĉela radilica. Diljem Sjeverne Amerike, pĉele su napuštale svoje košnice. Radilice su ĉesto pronaĊene mrtve, na odreĊenoj udaljenosti od košnica. U meĊuvremenu, u košnici ostaje saće s medom i peludom i larvama zarobljene u svojim komorama. Postoji mnogo mogućih uzroka ove pojave zvane "kolonija kolaps poremećaj" (CCD). To ukljuĉuje razne viruse, jednostaniĉni parazit naziva Nosema apis, grinje Varroe destructor, izloţenost pesticidima, ili kombinacija svih gore navedenih neprijatelja pĉela. Bilo koja ili sve od tih ĉimbenika mogu objasniti zašto pĉele umiru, ali pitanje je zašto radilice napuštaju košnicu? Nauĉnik Andrew Core iz San Francisca - State University je dao mogući odgovor, i sumnju na mogućeg krivca za CCD. On je dokazao da je parazitski leteći insekt- mušica, obiĉno poznat kod napada na bumbara, takoĊer napada i pĉelu. Leteći insekt lat. Apocephalus Borealis, polaţe do desetak jaja u pĉele radilice. Njegove izleţene larve jedu


pĉelu iznutra, a zaraţena radilica napušta košnicu i umire u prirodi. Postoje stotine vrsta Apocephalus muha, a najpoznatije su one što polaţu larve u tijelo mrava. Liĉinku poloţe na nogu mrava, zatim migriraju na glavu i proţdiru tkivo iznutra. Izgubljen mrav luta besciljno tjednima, prije nego što liĉinke oslobode enzime koje rastvare vezu izmeĊu mravlje glave i tijela. Glava otpada i odrasle muhe izlaze iz njega. Apocephalus Borealis ima sliĉan naĉin operacija ali ciljevi su joj pĉele a ne mravi. Andrew C. otkrio je ovu sklonost za pĉele pronalaskom radilica koje su bile nasukane na svjetla od zgrade svoga fakulteta i na drugim mjestima diljem San Francisco podruĉja. Radilica je bilo posvuda. To je bio napad parazita na pĉele u tri okruga dje je univerzitet i analizom DNK parazita potvrdio da je vrsta koja napada pĉele bila ista koja ubija i bumbara. Kada je jezgra pĉele zaraţenu muhom istu je izloţio u svom laboratoriju, te tom prilikom on je vidio iste dogaĊaje koji su zadesile nesretne mrave. Leteći napasnik pĉele leţe jaja u pĉelinje tijelo i tjedana kasnije, liĉinke prsnu i napadaju kukca u glavu. Zbog toga nas ne ĉudi da zaraţene pĉele, sa do 13 liĉinki stavljenih u mozak, se

5

ponašaju malo dezorijentirano. One se kreću poput zombija, lete u krugove i kad padnu ĉesto ne mogu više ustati. One takoĊer odustaju od svojih košnica. Andrew C. je utvrdio da umirući kukci doslovno glavu trpaju prema svjetlu. Veliki broj njih postali su zarobljeni u svijetlećim tijelima. Mnogi leteći kukci pokazuju sliĉne atrakcije, ali pĉele će takoĊer krenuti prema svjetlu i kad je hladno, kišovito, noću tj. kada drugi insekti potraţe sklonište. Nije baš sasvim jasno zašto pĉele odlaze iz košnice. To bi mogla biti da se se promjena ponašanja dešava u letu, budući da nekoliko parazita mogu promijeniti ponašanje svog domaćina. S obzirom na takve manipulacije, moţda promjena ponašanja pĉela dok lete uslovljava dnevni ritam ili osjetljivost na svjetlo. Alternativno, pĉele mogu napustiti svoje košnice kako bi izbjegle zarazu svoje kolonije. Takav altruizam je ĉest meĊu socijalnim insektima - bolesni mravi, koje su zaraţeni s

gljivicama, ĉesto će napustiti gnijezdo i umrijeti sami. Ništa od toga ne znaĉi da je parazitska muha jedini uzrok CCD-a. I drugi virusi i paraziti koji su povezani s CCD-om su još uvijek vaţni. Parazitska muha ĉak i moţe prenositi neke od njih. Andrew Core je otkrio da je mnogo mušica koju su testirane, pozitivne su na Nosema parazit i "deformiranih krila virus" (DMV). No, svakako, Andrew Core dokazi sugeriraju da muhe igraju neku ulogu. Muha napada pĉele najstroţe izmeĊu listopada i sijeĉnja, a potom još jednom u kasno ljeto. Andrew C. se nada da će pĉelari sada mnogo da pomognu u mjerenju i praćenju širenja muha. Najlakši naĉin je da se drţe svjetlosne zamke u blizini košnica i provjere zarobljene pĉele na parazitske liĉinke. Andrew C. će sam pokušati saznati gdje parazitske muhe napadaju pĉele, pronaći naĉine oko njihovog zaustavljanja i uništavanja.

Slika gore: Apocephalus Borealis polaţe jaja u tijelo pĉele


6

Autor teksta: Slobodan Jeftić St Kostolac Mob:065 387 42 Tel: 75012 248 063

RADOVI U NAREDNOM PERIODU

A

APRIL

pril je mesec kada su pĉele aktivnije, unose nektar cvetni prah i vodu u košnice. Povećavaju se aktivnosti, dolazi do povećavanja koliĉine legla, priprema se preraĊuje i konzerviše polen. Naš zadatak je da pratimo razvitak zajednice da proširujemo leglo praznim ramovima sa uraĊenim saćem, ne dozvolimo blokadu polenom, i ubacivanje satnih osnova ako je dobra voćna paša radi upošljavanja mladih pĉela na izgradnji voska. Unosom se vrši posticaj da matica više zaleţe jajašca. Slabija društva pripojiti jaĉim, ali samo ako su zdrava.

Izkontrolisati zdravstveno stanje pĉele. April je mesec kada se postavlja ram graĊevinak u biološkoj borbi protiv varoe, postavlja se u leglo nikada na krajevima. Isti se vadi 19 dan iz koga se vade ćelije viljuškom kada se završi opere se saće hladnom vodom i vrati u košnicu.


Tim naĉinom spreĉavamo bespotrebno ponovno izvlaĉenje saća trutovskog, već nam mlade pĉele rade na radiliĉkom saću, aprilu su steĉeni uslovi za to imamo obimne paše, topola, kruška, jabuka, uljana repica, dţanarika, razni korovi, borovnica, brest. Sada je pitanje ako je lepo vreme i pĉele opšte sa okolinom da li treba razvojno prihranjivati po meni ne, jer ima u prirodi dovoljno i nektara a i polena, ali ako je vreme loše pĉele treba stimulativno prihranjivati. Ukoliko se pĉelihje društvo nalazi samo u plodištu, a razvitak je poĉeo nagli istom treba dodati medište da ne doĊe do rojenja, a izmeĊu satova sa leglom i pergom treba dodati po ram dva prazna rama se satovima uraĊenim ili satnim osnovama da ne doĊe do blokade legla. Od snage zajednice moţe se uraditi i preureĊenje, a to je gornji nastavak polu nastavak staviti na mesto doljnjeg a doljnji gore. Kod košnica LR i

Fararovih plodišni prostor povećava se dodavanjem celih nastavaka. Ovom prilikom vrši se i razvrstavanje na proizvodna i pomoćna društva. Ako ima dosta unosa polena a vidimo da nam se pojavljuje višak u košnici, potrebno je postaviti hvataĉe polena. Polen je najkvalitetniji poĉetkom sezone kako godina odmiĉe pada na kvalitetu.

Jaka društva podsticati na brţi razvoj ali stalna obazrivost mora biti prisutna da ne uĊu u rojevni nagon. Slaba društva se pripajaju društvima srednje jaĉine koja se stimulacijom dovode do jakih društava. Uvek uzimati maticu iz slabe zajednice spajanje vršiti preko novinskog papira sa dva tela. Spajanje vršiti u veĉernje ĉasove, kada pĉele manje opšte sa okolinom. Uvek voditi raĉuna o zdravstvenom stanju zajednica. Ako smo dobro i na vrijeme uzimili pĉele, eliminisali vlagu iz košnica i tretirali protiv

7

varoe pravilno i na vreme, onda će se proljećni radovi na pĉelinjaku svesti na nekoliko osnovnih postupaka, a to su: rano postavljanje higijenskih pojilica, spreĉavanje rojenja, proširivanje prostora u košnici i zapošljavanje mladih pĉela na izgradnji voska.

Postavljanje higijenske pojilice na pĉelinjak prvi je i najvaţniji postupak i treba ga obaviti već prilikom prvog proĉisnog leta. Da ne bi pĉele pile vodu bilo kakvog kvaliteta i privikle se na higijensku pojilicu dobro je u pojilicu nasuti zaslaĊenu vodu. Higijenska pojilica je izuzetno bitna zbog nozemoze. Postoje dva naĉina na koji se spore nozemoze prenose hranom i vodom. Hranom mogu da se zaraze samo pĉele u košnici, a potom se zaraza širi na pĉele u cijelom pĉelinjaku. Nozemozne pĉele su oslabljene, imaju smanjenu resorpciju, pa se regrutuju u vodonoše. Jedna od mjera borbe protiv ove bolesti je postavljanje higijenskih pojilica na udaljenosti od oko petnaest metara od pĉelinjaka i mamljenje pĉela da ih koriste. Uzeti uzorke uginulih pĉela (ili legla ukoliko ima sumnje na bolest) i poslati u nadleţni veterinarski institut. Izvaditi potvrde o


zdravstvenom stanju pĉela (da su pĉelinjaci pod nadzorom veterinarske sluţbe), posebno ako se planira selidba . Pĉelari koji se ozviljnije bave pĉelarstvom ili to nameravaju , trebalo bi da se upoznaju sa uslovima za registaciju poljoprivrednih pĉelarskih gazdinstava. Pretopiti saće iz stradalih društava, osim u sluĉaju ameriĉke kuge kada pĉelinjak podleţe veterinarskom pregledu i uništavanju obolelih društava uz nadoknadu od strane drţave ako je prijavljivanje bilo blagovremeno. Zameniti saće za voštane osnove. Dezinfikovati košnice u kojima su stradala pĉelinja društva tokom takozvanog zimskog sna.

Podsticajno prihranjivanje na više naĉina Već je reĉeno da je aprilsko vreme nestabilno i onemogućava iskorišćavanje svake cvetnice. Veoma retko se dogodi da pĉele idu sa cveta na cvet za vreme voćne paše. Za njeno sukcesivno iskorišćavanje potrebno je sunĉano vreme, solidna vlaţnost vazduha, dublja vlaţnost tla kao i povoljan nivo temperature vazduha. S obzirom da to nije tako pĉelaru se nameće potreba

da na svaki naĉin, u tim nestabilnim prirodnim uslovima, pruţi adekvatnu pomoć pĉelama, sa ciljem da se ni po koju cenu ne zaustavi ubrzani prolećni razvoj. Pĉelar i tada (kao u uvek u toku godine), mora da obezbedi da pĉele kontinuirano donose hranu sa strane pa bilo da ona dolazi iz prirode ili iz tzv. podsticajnog prihranjivanja.

Pĉelama, dakle, treba pruţiti pomoć onda kada im je potrebna. U ovom periodu ta pomoć, pre svega, u energetskoj hrani pruţa se na nekoliko naĉina. U praksi se primenjuje prihranjivanje pĉela u malim dozama mlakim šećernim sirupom (1:1) svakodnevno u kasnijim popodnevnim satima ili u dozama 250 – 300 g svaki drugi dan. To mogu postići oni pĉelari kojima je pĉelinjak u blizini. Ako je pĉelinjak udaljen i u njemu postoji pĉelarska kućica pĉelar, ako je u mogućnosti, za vreme kišnih i hladnih dana preseljava se na pĉelinjak. Pošto takvih uslova uglavnom nema (pĉelar je u random odnosu, nema pĉelarsku kućicu…), onda za podsticajno prihranjivanje pĉelar koristi ram – hranilice. Ram hranilica sa medno – šećernim testom stavlja se u medišni prostor a najbolje rešenje je da ona nadje

8

mesto na severnoj strani plodišta, ako za nju ima mesta. Ovu ĉvrstu hranu pĉele iskorišćavaju za svoju ishranu, i to po pravilu, kada ne opšte sa prirodom. Ipak, pravu podsticajnu hranu u ovom periodu predstavljaće med u ramovima koji su izneti iz plodišta u medište za vreme prvog proširivanja gnezda. Pĉele će je radije uzimati nego što će to biti sluĉaj sa veštaĉkom hranom. Kod nukleusa i oplodnjaka stavljaju se medno-šećerne pogaĉe i to na satonoše. I ovom prilikom treba nedvosmisleno istaći da se pravo podsticajno prihranjivanje vrši prirodnom hranom, odnosno dodavanjem ramova sa medom i pergom ili pak dodavanjem kristalisanog meda na razliĉite naĉine.

Samo takva prihrana maksimalno pomaţe pravi razvoj svake pĉelinje zajednice. Svako prihranjivanje ima svoje prednosti i nedostatke, najbolje prihranjivanje je dodavanje ramova sa zatvorenim medom u zbeg. To je naĉin kojim ja radim i nadam se da je jedan od najboljih kada ima meda. Nedostatak kod toplog sirupa je taj što je uslov za izazivanje tuĊice. Kod ovakvog stimulativnog prihranjivanje pomaţemo


pĉelinjim zajednicama da se što pre razviju i iste pripremimo za bagremovu pašu.

Ko nema bagremovu pašu već neku kasniju nema potrebe za prihranom sem ako ne uvećava svoj pĉelinjak. MAJ Došao nam je najlepši prolećni mesec, u kom će se pokazati kako je pĉelar u prethodnim mesecima radio na pĉelinjaku. Ali mi ne bi bili mi kad ne bi, zbog sujete, izjavili da je proleće poranilo ili zakasnilo kad govorimo o pojavama koje teku drugaĉije od uobiĉajenog ili oĉekivanog. Ovom izjavom pojedini pĉelari ţele opravdati sebe ako poslove na pĉelinjaku nisu blagovremeno i na vreme uradili, i opravdati svoje greške koje su naĉinili u radu sa pĉelinjim zajednicama. Mnogi pĉelari su u dilemi treba li ili ne treba ograniĉavati maticu u vreme glavne paše. Da li je ograniĉavanje matice kod jaĉih društava matiĉnom rešetkom na jedan, plodišni nastavak 3-4 dana pre bagremove paše opravdano, jer ostavljamo matici, u zavisnosti od tipa košnice, od 60.000 do 90,000 ćelija u plodištu da nesmetano leţe i odrţava pĉelinje društvo u vrhunskoj formi? Ako je unos

nektara na bagremu izuzetan, same pĉele maticu

privremeno blokiraju u plodištu pa zbog toga ispod plodišnog nastavka kod LR košnice dodamo jedan polunastavak sa 30.000 ćelija, sa ciljem da se ne smanji biološki maksimum matice u polaganju jaja. Kad se unos nektara smanji, mlade (kućne) pĉele prebacuju nektar iz plodišta u medište.

Ukoliko neka pĉelinja društva pre bagremove paše ne dostignu jaĉinu od 50-60.000 pĉela, ona se pojaĉavaju izletnicama iz pomoćnih društava, a kod dvojnih društava se pojaĉavaju oduzimanjem izletnica iz gornjeg društva u korist donjeg. Tako stvaramo jako pĉelinje društvo. Tako radimo ako stavljamo matiĉnu rešetku. Postoje pĉelari koji rade razreĊivanje ramova u medišnom delu bez stavljanja matiĉne rešetke stavljanjem dva rama manje u medišni deo. Takav naĉin rada je zastupljen kod DB12 sa

9

polumedišnim ramovima. Kod stvaranja jakih pĉelinjih društava vrlo je bitno da pĉelari znaju i vode raĉuna na skladan prirodni odnos izmeĊu mladih (kućnih) pĉela i izletnica, odnosno pĉela svih doba starosti Odnos kućnih pĉela i izletnice treba biti 2:1 u korist kućnih pĉela.

Kućne pĉele (preraĊuju nektar u med, proizvode vosak, matiĉnu mleĉ, hrane larve svih starosti, ĉiste ćelije, odrţavaju temperaturu ĉuvaju ulaz u košnicu od tuĊica i dr) Izletnica koja radi poslove van košnice, izloţenija je većim opasnostima i gubicima u prirodi u odnosu na kućne pĉele i zato moramo posvetiti veću paţnju izletnicama, odnosno gubitke nadoknaĊujemo izletnicama iz drugih pomoćnih društava i tako odrţavamo biološku celinu i sklad. Takvim radom i odrţavanjem odnosa 2:1 ili 2:1,5 u korist kućnih pĉela, iste će biti stalno zaposlene tako da neće moću doći do rojevog nagona. Pĉelari poĉetnici i neupućeni ĉine najveću grešku kod pojaĉavanja društava, odnosno kod stvaranja jakih društava pred pašu. Oni pojaĉavanje rade sa ramovima zatvorenog legla i tako povećavaju broj mladih (kućnih) pĉela, a u nedostatku izletnica one


postaju višak i skoro uvek teraju maticu u rojidbeni nagon na poĉetku bagremove paše, što predstavlja katastrofu u prinosu meda za vreme bagremove paše. Ukoliko je izjednaĉavanje pĉelinjih društva obavljeno u aprilu, u košnici su stvoreni svi uslovi za proizvodnju meda. Jaka pĉelinja društva su puna pĉela. Takvo stanje u košnici ne sme da ostane dugo u skuĉenom prostoru , već im treba na vreme povećati prostor. Neblagovremenim dodavanjem nastavaka u košnici se javlja pojava nagona za rojenjem, što u vreme obilate paše nije ni malo prijatno, a ni ekonomiĉno. Zbog toga se nastavci i dodaju ranije, pre nego što pĉele doĊu u predrojevno stanje.

Nastavci se popunjavaju ramovima sa satnim osnovama i delimiĉno uraĊenim satovima, u zavisnosti od toga ĉime raspolaţemo. U nastavak se moţe prebaciti jedan do dva rama sa zatvorenim leglom iz plodišta, da bi pĉele brţe prešle u medišno telo. Kod pĉelinjih zajednice koje su prezimele u dva tela, proširenje se radi dodavanjem nastavka izmeĊu dva tela. Na stavljeni nastavak, a sve u zavisnosti

od tipa košnice, rešetka se stavlja

matiĉna

na jedno ili dva tela. Ispod matiĉne rešetke ostaje matica sa leglom. Da ne bi traţili maticu, košnicu drţimo otvorenu na suncu nekoliko minuta, ili je odozgo nadimimo, saĉekamo par minuta i matica će sići dole. Kada matica siĊe stavljamo matiĉnu rešetku na telo koje ţelimo u zavisnosti od tipa košnice. Pĉelar mora stalno biti prisutan na pcelinjaku, da bi proširivao gnezda sa satnim osnovama ili izgraĊenim saćem. Isto tako, da bi redovno isecao novoizgradjene "zaperke" na ramovima gradjevnjacima, pošto pĉele u njima poklope trutovsko leglo, za borbu protiv varoe. Samo prirodno rojenje nije dobro u jakoj paši jer dolazi do pada radnog elana i pada u prinosu nektara u košnici. Najraniji simptomi pripreme pcelinjeg društva za rojenje su izgradnja trutovskih ćelija i odgajanje velike koliĉine trutovskog legla. Sledeći simptom, koji se javlja oko 15 dana posle polaganja jaja u trutovske ćelije, jeste polaganje jajašca u prazne matiĉne ćelije na boĉnim i donjim rubovima satova. Najsigurniji simptom da je pĉelinje društvo ušlo u rojevo stanje je momenat kada jako

10

uzbudjene rojne pĉele nateraju maticu da polaţe jaja u matiĉne ćelije, a pogotovu kada su već poklopljene larve u matiĉnjacirna. Posle pojave otvorenih rojevih matiĉnjaka pĉele se smiruju Kad pĉelinja drustva uĊu u rojevo stanje, njihova aktivnost jako opada, što traje celih 15 do 20 dana, pa i više. Mlade pĉele sve manje hrane maticu i ona polaze mali broj jaja ili ĉak potpuno obustavlja polaganje.

medi na tempeaturi iznad 24 stepena i kada noću temperature nisu ispod 14C Ne valja ako se veci broj cvetova otvorio i poceo da medi intenzivno, a kiša je pala, pogotovo ako kiša produţi 2-3 dana, i temperatura noću padne ispod 14 stepeni. Tada nećemo biti zadovoljni, ali moral ne treba gubiti, samo napred, nikada ne stati, samo radom se sve postiţe, radom i upornošću. U sluĉaju da nema medobranja imaće rojeva koji su sada traţeni. JUNI un je mesec kada će se videti šta nam je priroda darivala, što se tiĉe bagremovog meda i kako smo mi sami spremili zajednice za medobranje.

J Njen trbušĉić se istanjuje i ona postaje lakša (da bi mogla da leti sa rojem). Pĉele letaĉice najĉešće stoje pasivno na krajnjim satovima ili se gomilaju na "bradi" oko ulaza u košnicu ili ispod poletne dasĉice. Rojevo stanje se obiĉno javlja u maju i junu, a nekad i u julu i obiĉno pada u isto vreme kada i glavna paša, što je ĉesto uzrok da pĉele propuste medobranje. Luĉenje voska i izgradnja satnih osnova takodje se obustavIja. Šta nam je ĉiniti pre svih tih pojava? Moramo stalno proširivati košnicu i ubacivati satne osnove za izradu, a i realno je da u toku godine pĉele izrade 1/3 satnih osnova u jednoj zajednici. Ako smo sve radili kako treba i blagovremeno, ne moramo se plašiti nego ĉekati bagrem i nadati se, normalno, lepom vremenu Bagrem najbolje


Svi će se sada truditi da ne dozvole da im zajednice doĊu u rojevo stanje i izgube radni elan. Moramo shvatiti da i razmnoţavanje pĉelinjih zajednica je jedan od prevashodnih poslova, jer time uvećavamo pĉelinjak,a i nedozvoljavamo opadanje ukupnog broja zajednica. U junu profesionalni pĉelari trudiće se da što više pokupe nektara livadskog ili od svilenice kada je u punom cvetu u pola meseca. Poĉetnici, a i pĉelari sa malim brojem košnica ići će na

proizvodnju rojeva i uvećavanje pĉelinjaka, jer su

se stekli povoljniji uslovi za pĉelare sa povećanjem cene meda. Ja ću ovde više da se posvetim tom delu rada oko uvećanja zajednica rojenjem, a i tim problemima koji se mogu javljati kod rojenja, nego kod spreĉavanja istog. Pĉelar profesionalac zna u svakoj situaciji da se snaĊe i nedozvoljava sebi takav luksuz, ĉak i da ulazi u situacije iz kojih nema lepog i adekvatnog izlaza iz iste. Ali postoje i drugi pĉelari i to većina koja radi sa manjim brojem košnica i sa manjim iskustvom, kojima će ovde biti predstavljeno nekoliko naĉina za rojenje pĉela i uvećanje pĉelinjaka. Zašto više naĉina? Zato jer je svaki za sebe specifiĉan i razliĉit od predhodnog, a na nama je da odaberemo šta ţelimo i koji nam je naĉin prihvatljiviji u datom trenutku. PODELA Kada smo iscedili med društva su dostigla maksimum razvoja. Imamo prazne košnice ili nukleuse i trebamo uraditi podelu pĉelinje zajednice na pola. Kako? Za podelu se odaberu najjaĉa zdrava društva, koja imaju po 8, 9 ili 10 rama legla, od 15 do 20 kg meda, 15 do 17 ulice pĉele, 2, 3 ,4

11

rama perge. Podela se izvodi popodne, kada postoji intezivan let pĉela. Do košnice ĉija se podela društva izvodi postavlja se prazna košnica iste boje.

Na nosaĉima stavi se košnica prazna pored košnice koja će se deliti na polaIz gnezda se vadi i premešta polovina ramova sa leglom, medom, pergom i pĉelama koje su na njimaPrethodno se odluĉi kojem će društvu pripasti matica. Gnezda zatim ograniĉiti na po jedan deo i obe pomaknuti levo desno za po jedno 50 , 60 cm od mesta gde je stajala osnovna. Na taj naĉin pĉele koje su bile napolju pri povratku ne nalaze svoju košnicu na mestu, pa ulaze levo i desno u obe, ali ipak veći je ulazak u košnicu u kojoj je matica. Ujutru treba dodati društvu bez matice sparenu maticu u matiĉni kavez.Ako ima mesta sutra mogu košnice da se razmaknu za još, ali i ne mora.Primenom ovog metoda oĉuva se biološka celovitost svakog od društva. Ona imaju dovoljno pĉela i leglo razliĉitih starosti, te se ne narušava njihov normalan ţivot. Do jeseni oba društva se dobro razviju i blagodareći tome uspešno prezime. Sledeće godine u novoj sezoni ona su ravnopravni uĉesnici u glavnoj paši.


STVARANJE NOVIH DRUŠTAVA MLADOM PĈELOM Šta trebamo uraditi? Stavi se prazna košnica ili nucleus na neko prazno mesto u pĉelinjak. Zatim se uzmu ramovi sa leglom i pĉelama i prenesu u košnicu koju smo spremili. Pĉele izletnice vratiće se u svoju košnicu, a preostale mlade pĉele obrazovaće novo društvo, kojem se dodaje sparena matica ili zreo matiĉnjak. Ramovi za obrazovanje novih nuleusa uzimaju se samo iz jakih pĉelinjih zajednica koja imaju 8 , 9 rama sa leglom 15 , 16 ulica sa pĉelom. Ovaj posao se obavlja normalno po lepom i toplom vremenu, kada su pĉele vrlo aktivne. Društvo od koga će se obrazovati drugo novo društvo, ponovo pregledamo da utvrdimo njegovo stanje. Pošto pronaĊemo maticu obeleţimo ramove koje ćemo premestiti, a zatim stavljamo u košnicu koju smo pre toga stavili u pĉelinjak, tamo gde je imalo prazno mesto, uzmu se 2 rama srarog legla, 2 rama meda, 1 ram perge, sve sa pĉelom. Sem toga uzmu se još dva tri rama sa pĉelom i stresu se u košnicu iz drugih pĉelinjih zajednica. Leto se suzi toliko da mogu proći po jedna ili dve pĉele. Do veĉeri stara pĉela se vrati svom društvu, a nukleusu se doda u veĉernje sate sparena matica u matiĉni kavez ili zreo matiĉnjak.Društvu od kojeg se obrazuje nukleus, umesto oduzetih ramova, daju se ramovi sa satnim osnovama za gradnju ili već izgraĊene

osnove.Nekoliko dana nakon obrazovanja, izdvajanja, isti se ojaĉa jednim ramom legla razliĉite starosti, uzme se opet iz neke jake pĉelinje zajednice ali bez pĉele. Taj postupak se ponavlja nekoliko puta dok se roj ne razvije u normalnu pĉelinju zajednicu koja će biti spremna za suncokret. Ovakvi rojevi obrazuju se po završetku jaĉe prve prolećne paše , bagrem i kada se oĉekuje druga glavna paša, koja poĉinje krajem juna i poĉetkom jula.

Dokle god je razvitak pĉelinje zajednice, nove i stare, ako su u njoj ubaĉene satne osnove, u zbegu drţati obavezno ram sa medom kao stimulativnu prihranu.Ako negde ima unosa nektara nema potrebe za drţanjem rama sa medom u zbegu. FORMIRANJE ROJA IZ VIŠE PĈELINJIH ZAJEDNICA Takav naĉin uvećavanja je brz razvitak pĉelinjih novostvorenih zajednica, a da se ne gubi ništa od zajednica od kojih hoćemo da stvorimo novu. Ako nam je potreban roj za uvećanje ili za trţište, ali stvoriti ga brzo i omogućiti mu brz razvitak uradićemo sledeće: Po lepom i vedrom bez vetra danu u popodnevnim ĉasovima iz

12

nekoliko društava uzećemo po jedan -dva rama sa zrelim leglom i pĉelom i stavljaćemo u jednu košnicu ili nukleus, u zavisnosti šta nam treba, tu dodamo jedan ram sa medom i pergom, istu pĉelu koju smo ubacili posolimo sitnim mlevenim šećerom i odozgo poprskamo povidonom razreĊenim sa vodom, da bi pĉela bila smirena i da ne dolazi do tuĉe iste.

Vodimo raĉuna da ne uzmemo maticu iz ni jedne zajednice. Uspeh se najbolje postiţe kada takav roj ili da je nazovem pĉelinja zajednica se odnese dalje od pĉelinjaka tako da se pĉela ne moţe vrati u svoja matiĉna društva. Sutradan izvrši se pregled novostvorene zajednice, ubaci se kavez sa sparenom maticom, ali obavezno doda ram u zbeg sa medom, da bi se izazvao unos meda radi lakšeg prijema matice, jer imamo stariju pĉelu. Takvom stimulacijom matica koja je ubaĉena poĉeće ranije

zaleţanje i sigurnost prijema je veća. Ako neko ima strah od prijema moţe maticu drţati u kavezu tri dana, pa da proveri kako se pĉela ponaša, ako ustanovi da je sve u redu istu moţe pustiti, pratiti, ako pĉela ne sklupĉava maticu onda je sve u redu. Ovaj naĉin je najbrţi i najbezbolniji i ne ostavlja posledice na zajednice iz kojih uzimamo leglo. U te iste zajednice iz kojih smo uzeli leglo po ram dva dodaćemo ili uraĊene ramove ili ramove sa satnim osnovama. Takvim radom smanjili smo u znatnoj meri nagon za rojenjem.

Autor teksta: Ĉamdţić Sadik Kladanj Tel.:035/631-302

BRZA ELIMINACIJA SLABIH ZAJEDNICA NA PĈELINJAKU

N

a svakom pĉelinjaku, u proljeće, pri prvom pregledu, nailazimo na veći ili manji broj slabih zajednica. Naravno, pri kvalitetnom zazimljavanju, u proljeće ćemo imati malo slabih zajednica. Poduzimanje mjera na klasiĉan naĉin, za njihovo jaĉanje, je vrlo neracionalno. Maksimalno utopljavanje i dugotrajno prihranjivanje sa malim koliĉinama hrane je danguban posao. A ta slaba društva ĉesto ojaĉaju tek pri završetku glavnih paša pa ih onda treba prihranjvati za zazimljenje i onda ispada da je bilo jevtinije da su uginula u toku zime nego što su preţivjela kao slabići. Eliminacija slabih zajednica na pĉelinjaku se


vrši na sledeći naĉin:-Prvo se ustanovi razlog njihove slabosti. A razlozi mogu biti slijedeći a) brojĉano slabe uzimljene b) jedan dio zajednice uginuo jer je dio klubeta ostao bez hrane c) oslabio zbog zimovanja na lošoj hrani(medljici i sliĉno) d) oštećena zajednica u toku zimovanja od miša koji je ušao u košnicu e) oslabio zbog biološki slabe matice(nekvalitetne ili ostarjele) f) oslabio zbog bolesti ili parazita(nozemoza, varoa itd.)

13

Kod zajednica pod: a,b,c i d radi se o kvalitetnim maticama. Ako je zajednica slaba zbog nozemoze, prvo se preseli na ĉisto saće i iztretira kvalitetnim lijekom. Ako je razlog brojĉane slabosti Ameriĉka gnjiloća, zajednica se hitno uništi s pomoću zapaljenog sumpora ili lovaĉkog baruta pa se pĉele, saće i okviri spale a ostala oprema: podnjaĉa, nastavci i poklopna daska, ako su kvalitetni, izvrši njihova rigorozna dezinfekcija let lampom ili gasnim plamenikom a onda izvrši raskuţba eksencijom. Tada se sve zajednice na pĉelinjaku vrednuju ocjenama od 1 do 5. A,onda se izvrši spajanje zajednica sa peticama, dvojki sa ĉetvorkama. Trice ostaju samostalne. Spajanje se vrši na slijedeći naĉin: Pošto kod mene, svi nastavci imaju okrugle otvore preĉnika 25 mm, nad peticama i ĉetvorkama se stave plastiĉne mreţe i na njih se stave jedinice i dvice. Poslije najmanje 24 h plastiĉne mreţe se zamijene duplim matiĉnim rešetkama ili jednostrukim matiĉnim rešetkama koje su prekrivene plastiĉnom folijom, s tim da je folija, od zadnje stranice kraća, za 3-5 cm. Tada se pristupa uobiĉajnom stimulaciji oplemenjenim sirupom ili pogaĉama. Gornja slaba zajednica će od donje, jake dobivati toplinu i potreban broj "babica" za njegu legla, pa će slaba brzo ojaĉati. Otvor na matiĉnoj rešetki je izuzetno loše rješenje jer tada donja zajednica gubi mnogo topline a gornja od te topline nema


nikakve koristi nego štete od prekomjerne vlaţnosti. Isto pravilo vaţi i za uzimljavanje slabih zajednica nad jakim, ako je izmeĊu njih Snelgrova daska. Kada slabe zajednice ojaĉaju, mogu se razdvojiti i odnijeti na udaljenost od 5 km, kako nebi izgubile izletnice. A moţe se izvršiti rotacija slabe i jake zajednice po vertikali i onda pĉelariti dvomatiĉno uz uvoĊenje Snelgrove radjelne daske ispod zajednice koja se naĊe na gornjoj poziciji. Po istoj metodi mogu se eliminisati slabe zajednice u drugoj polovini jula ili ranije, stim da gornja slabija zajednica mora biti razdvojena Snelgrovom daskom lil duplom matiĉnom rešetkom ili jednostrukom matiĉnom rešetkom koja je prekrivena plastiĉnom folijom koja je kraća sa zadnje strane 3-5 cm. I u ovom sluĉaju nipošto ne ostavljajte otvore na Snelgrovoj dasci ili matiĉnim rešetkama, nego koristite pomenute okrugle otvore na nastavku gornje zajednice. Ako tako ne uradite, biće

14

vrlo problematiĉno zimovanje obje zajednice iz već opisanih razloga. avedena metoda brze eliminacije slabih zajednica na pĉelinjaku bazirana je na maksimi: Matica u toku 24 sata poloţi onoliko jaja: a) koliko pĉele radilice pripreme ćelija b) koliki broj larvi mogu da ishrane c) koliko legla mogu saĉuvati od hladnoće.

Autor teksta: Izet Hadţić

GOLI ROJ ( PAKETNI ROJ)

Š

ta je u stvari paketni roj ili goli roj, pa sama rijeĉ govori da je to nešto što još nije završeno, to je roj napravljen na vještaĉki naĉin, ne voljom pĉela nego voljom pĉelara. Dakle, mi pĉelari ne moramo ĉekati da roj izaĊe iz košnice i da se negdje uhvani na granu i poslije toga stresemo u sanduk (košnica), već to meţemo napraviti u svako doba na pĉelinjaku i kada se ukaţe potreba, bio to prodajni roj ili liĉna potreba za formiranje novog društva. Najbitnije je u ovom postupku imati jako društvo osobito mladih pĉela za poĉetak formiranja paketnih rojeva a najbitnije je vrijeme kada se pĉele dovoljno razviju posebno poslije bagremove paše. U razvijenim zemljama zapada ova metoda se praktikuje u komercijalne svrhe, tako da se ovakvi rojevi transportuju iz Juzne Amerike u Sjevernu a


iz Sjeverne Amerike u Australiju i N.Zeland. ŠTA JE POTREBNO IMATI ZA OVAKAV SISTEM 1.OploĊenu maticu 2.Rojni sanduk 3.Limeni lijevak 4.Pĉelarska ĉetka 5.Pogaĉa 6.Spuţva 10x10 cm 7.Letvica 2 x 2 x 35 cm 8.Košnica ( ako sebi ţelimo formirati društvo) IZGLED SANDUKA ZA GOLI ROJ Ima više vrsta sanduĉića koji se prave za ovu namjenu. Najjednostavnija i najjefninija varijanta je od tvrdog kartona a restfur napravljen od letvica 2 x 2 cm. Kvalitetnija opcija je da se napravi od lesonita a pogodan je i za transport a svi ovi jeftini sanduci raĉunaju se kao nepovratna ambalaţa jer mogu da transportuju i avionom. Za sopstvene namjene preporuĉujem od drveta napravljen nukleus s tim da strane nisu od daske

već od mreţice sa obje strane ( mreţica koju

upotrebljavamo u podnicama za propadanje varoe). Sa gornje srane su dva otvora jedan je preĉnika fi 10 cm i sluţi nam da punjenje sanduka pĉelama pomoću velikog limenog lijevka, a drugi otvor preĉnika fi 5 cm kroz njega ubacujemo maticu koja je već u kafezu sa pĉelama. Uloga matice je da se u ovom sluĉaju formira grozd pĉela budući roj a najbitnije je neće se ukupĉati niti uginuti. Limenim lijevkom punimo sanduk pĉelama. On nema neku odreĊenu dimenziju, samo donji dio lijevka mora da odgovare preĉniku od fi 10 cm da u

15

njega moţe ljevak ubaciti i što više strm lijevak da kroz njega što lakše propadaju pĉele u rojni sanduk. Pored lijevka potrebno je imati i pĉelarsku ĉetku koja nam sluţi za smetanje pĉela sa ramova(najbitnije su pĉele sa ramova sa otvorenim leglom) Pogaĉe stavljamo preko ţiĉane mreţe za pĉele koje su gladne. Spruţva dimenzija 10 x 10 cm se natopi vodom i postavi se pored pogaĉe da bi ţedne pĉele mogle uzimati vodu za svoje potrebe. Letvica 2 x2 x 35 cm sluţe nam da rojni sanduk poloţimo na stranu gdje je ţica da je sanduk odvojen od patosa toliko da moţemo gurnuti papirić sa dimom protiv varoe. Košnica nam sluţi samo u sluĉaju ako ţelim formirati novo društvo za sebe. KAKO PUNITI ROJNI SANDUK SA PĈELAMA Kad punimo rojni sanduk sa pĉelama, poţeljno je što više mladih pĉela natresti, jer trebaju toliko da ţive tako da treba da odgoje buduće mlade generacije pĉela. Kada smo natresli dovoljan broj pĉela u rojni sanduk ( napomena ovdje se mogu uzet pĉele iz više sanduka i ne postoji mogućnos meĊusobnog sukoba ili ubijanja meĊu njima). Neka optimalna teţima je 1,200 kg a moţe biti i nešto veća teţina ali nije poţeljno praviti lakši roj od od navedene teţine jer bi u tom sluĉaju teţe razvila do kraja ljeta ( ne pravi sirotinju). Kada smo ovaj rojni sanduk napunili pĉelama, potrebno ga je skoloniti negdje u hladovinu a poslije toga


ostavlja se na mirovanje ĉitavu noć na mirno i tiho mjesto. Poslije toga sanduk poloţiti na stranu a pod njega postaviti letvice tako da moţemo pod njega staviti dimni papirić protiv varoe i zadimiti pĉele. Vrlo je vaţan ovaj postupak tj. ĉišćene pĉela protiv varoe. Sad nam je prilika da oĉistimo skoro 100% pĉele od varoe, što je ima ona se nalazi na pĉelama jer nema legla niti ramova da bi se varoa širila ili eventualno poloţila jaja u ćelije saća i tad smo mirni do zaraze pĉelijeg društva. U ovom sluĉaju mogu se upotrebiti sva srestva protiv varoe jer nema saća nema meda i nema sraha neţeljenim efektima i po meni ovo je najefikasniji naĉin za suzbijanje od varoe.Dakle ovo sve dosad smo radili sa donje strane rojnog sanduka. Sa gornje strane rekli smo da rojni sanduk ima sa obje srane ţiĉane otvore za protok vazduha. Pošto smo sanduk poloţili na sranu gornja srana nam je slobodna, te ćemo na ovu sranu staviti bar pola pogaĉe da pĉele mogu po malo uzimati one koje su gladne. Spuţvu natopiti ĉistom vodom da mogu po potrebi uzimati vodu i sve ovo odloţiti na mirno i tiho mjesto da prenoći. Sledeći dan moţemo utvrditi kakvo je stanje sa uništenom varoom, ako utvrdimo da je ima puno onda moţemo ponoviti postupak uništavanja preostale varoe. Ako je društvo planirano za prodaju moţemo obavijestiti eventualnog kupca da ga moţe preuzeti. Ako roj ostaje za naše potrebe onda

moţemo poĉeti pripremati košnicu gdje ćemo ovaj roj formirati( isto vaţi i za kupca). Košnicicu postavimo na mjesto gdje će ona stlno biti svedno koja (LR, DB,AŢ ) u tu košnicu staviti ram sa medom do kraja do njega ram sa zdravim saćem novi u kom nije bilo legla( da iskljuĉimo mogućnost bolesti ili jaja varoe)i do njega 4-5 ramova sa satnim osnovama ( ne brini se izvlaĉe vosak kao da je prorodni roj) osataviti mjesta za tri rama poslije ćemo za 3-4 dana dotati ramove sa satnim osnovama, ovaj prazan prostor ostavljamo radi lakšeg istresanja pĉela iz rojnog sanduka u košnicu. Kada smo pĉele isresli iz rojnog sanduka u košnicu onda moţemo provjeriti jesu li pĉele oslobodile maticu iz kafeza u kom je ona dodata, ako nisu moţemo kafez prenijeti sa maticom staviti ga u novu košnicu a pĉele će maticu osloboditi iz kafeza. Ovo društvo se razvija na isti naĉin kao da ste sresli društvo sa grane. Dakle, prednos ovakvog pĉelarenja je što vi kao pĉelar odluĉite kad će te formirati novo duštvo a drugo da se društvo skoro 100% oĉisti od varoe.

16

Autor teksta: Suljkić Abid Dedići, općina Srebrenik Mob. 066/921-482

PRIPREMA PĈELINJIH DRUŠTAVA ZA LIPOVU PAŠU

P

oslije bagremove paše, pĉelinja društva su sva jaka, pa ĉak i ona društva koja su ušla u bagremovu pašu kao srednje jaka. Svaki ozbiljan pĉelar ima plan, kako i na koji naĉin najbolje iskoristiti tu masu pĉela. Neko će proizvoditi matice, neko matiĉnu mlijeĉ, neko planski proširivati, neko paketne rojeve. Pĉelar, ne smije sebi dozvoliti da poslije bagremove paše bude pasivni posmatraĉ na pĉelinjaku i da prepusti inicijativu pĉelama i pĉelinjim društvima, jer bi se pĉelinja društva veoma brzo zarojila i izrojila. A kada se to dogodi, proizvodnja bilo kakvih pĉelarskih proizvoda za


tekuću godinu bi bila završena. Poznato je da pĉele imaju dva nagona: 1. nagon za razmnoţavanjem ( rojenje) 2. nagon za samo odrţavanjem ( razvijanjem legla, skupljanje meda , polena.) Ova dva nagona se meĊusobno iskljuĉuju, tj., ako nastupi nagon za rojenje, automatski se iskljuĉuje ovaj drugi nagon za samo odrţavanje. Ovo bi morali znati svi pĉelari a posebno, oni pĉelari koji sjeĉenjem ili uništavanjem matiĉnjaka spreĉavaju rojenje I tako apsolutno bespotrebno jalovo provode

17

dane na pĉelinjaku u najvećem jeku sezone. Jer, ako su i sprijeĉili rojenje, ovaj drugi nagon, nagon za samoodrţavanjem je utihnuo ili sasvim nestao pa pred lipovu pašu imamo društva koja su veoma slaba i oko kojih se treba dobro pobrinuti da se advekatno pripreme za zimu, odnosno, sljedeću pĉelarsku godinu. Moţe li pĉelar dozvoliti sebi takav luksuz da i više od mjesec dana ima društvo sa rojevnim nagonom, tako da ono nema pravilan razvoj, zaleganje matice, dovoljno meda.? Odmah poslije bagremove paše pĉelari koji namjeravaju proširivati svoj pĉelinjak vrše plansko, vještaĉko razrojavanje pĉela. Najlakši naĉin je dijeljenje društva na pola i dodavanje oploĊene matice onom društvu koji nema maticu. Pĉelari koji neće proširivati svoj pĉelinjak mogu da upotrijebe svu svoju maštu I znanje do lipove paše, s tim da moraju imati odgovarajuću pĉelinjarsku opremu koju će pratiti njihovu maštu. Na pĉelinjaku postoje pĉelinja društva u kojima matica nema sklonost ka rojenju, pa takva društva i ne treba dirati ako se s njima ţeli ići samo na proizvodnju meda, jer, dobra i kvalitetna matica moţe uvijek zaposliti sve pĉele u košnici, ĉak i u bespašnom periodu, tako da one nemaju kada ni pomisliti na rojenje a kamo li da uĉine tu glupost. A, kako prepoznati na poletalci društvo koje planira rojenje ? Ovdje treba reći samo dvije stvari koje moţe vidjeti svaki pĉelar i bez naoĉala i bez otvaranja košnice. Brada na kraju košnice u obliku grozda govori da u košnici ima besposlenih pĉela i ako takvo stanje potraje još nekoliko dana, to društvo će se izrojiti u 90% sluĉajeva, a ako je brada šiljasta ( trokutasta) i na sredini košnice, tu je pitanje vremena kada će roj izletjeti iz košnice, jer su matiĉnjaci zaleţeni. Što je brada veća, bliţi je trenutak izlaska roja iz košnice. Ovo su samo dva najvidljivija znaka na poletaljci koji upućuju pĉelaru jasan signal da mora odmah reagovati ako ne ţeli izrojenu košnicu na svom pĉelinjaku. Zarojeno društvo se moţe najlakše podijeliti na dva dijela i to, na istoj podnjaĉi i pod istim krovom, s nelgrovom daskom ( pregradna daska koja ima na sredini duplo zamreţen otvor 10x10 cm). plodište se podijeli na dva dijela u dva nastavka. Oba nastavka se popune ramovima sa izgraĊenim saćem ili


ramovima iz medišta koji su manje popunjene medom i po 1- 2 satne osnove.

Nastavak na podnjaĉi ostaje bez matice ( imaju matiĉnjaci ) a preko zadnjeg nastavka u medištu se stavlja Snelgrova daska i na nju nastavak sa maticom. U nastavku na podnjaĉi će ostati sve izletnice i tu će se matica izleći, oploditi i poĉeti razvijati leglo do lipove paše. Nastavak sa maticom na vrhu košnice će ostati bez izletnica i tu će pĉele same porušiti matiĉnjake a matica će nastaviti polaganje jaja. Ovom nastavku sa maticom treba kroz petnaestak dana poduzeti izletnice i usmjeriti ih u medište, da bi se iskljuĉila eventualna pojava rojevnog nagona. Na ovaj naĉin, zarojenom društvu smo iskljuĉili rojevni nagon, što automatski ukljuĉuje nagon za samoodrţanjem, što nam i jeste bio cilj, da pred lipovu pašu imamo veoma jako društvo koje će pašu iskoristiti maksimalno. Pred samu lipovu pašu, vrcamo bagremov med I vraćamo medišne nastavke, mlada rojevna matica na podnjaĉi je ponijela i leglo se nalazi na 4-6 ramova. Sada staru maticu nastavke na vrhu košnice, iznad Snelgrove daske, uklanjamo, kao i Snelgrovu dasku a ramove sa leglom spuštamo na podnjaĉu. Nije potrebno izjednjaĉavati mirise, jer su mirisi u cijeloj košnici već izjednjaĉeni. Ukoliko ima legla više od jednog nastavka,ramove sa pokupljenim leglom iz kojih izlaze pĉele treba staviti u drugi nastavak iznad matiĉne rešetke. Kakva će biti dalja sudbina mlade rojevne matice to će odrediti svaki pĉelar invidualno, posle završene lipove paše, neko će je ostaviti u pĉelinjem društvu i dati joj povjerenje a veći broj pĉelara će je zamjeniti mladom selekcionisanom i provjerenom maticom.

18

Autor teksta: Presjednik skupštine pĉelara Tuzlanskog kantona ALIJA ZEHIĆ, Magistralni put 158, Ţivinice Tel: 0038735775123 Mob: 061292074 E-mail: [email protected]

MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM SREDSTVIMA – drugi dio

P

ĉelarim preko ĉetrdeset godina sa Farar košnicama i dobro pamtim kada je varoa dosla na ove prostore. Od tada se uspješno borim protiv ovog napsnika pĉela. Moram napomenuti da mi je u tome pomoglo da sam stalno pratio moderna dostignuća evropskih i svjetskih struĉnjaka iz oblasti pĉelinjih bolesti. Ĉesto sam prisustvovao raznim seminarima, predavanjima, svjetskim kongresima, simpozijima u susjednim i evroskim zemljama. Glavne smjernice mi je dao seminar u Republici Hrvatskoj na otoku Krku 2001 godine ĉiji organizator je bio GTZ Njemaĉka pod voĊstvom prof. dr.Ralfa Bihlera, Agronomskog fakulteta iz Zagreba pod voĊstvom prof. dr. Nikola Kezića i mnogih evropskih struĉnjaka iz ove oblasti kao što je prof . dr. Antonio Naneti iz Italije. Tema seminara je bila borba protiv varoe destruktor bez upotrebe hemijskih sredstava. Akcenat je dat nalijeĉenju biološkim metodama, organskim kiselinama i eteriĉnim uljima. Od te 2001 ja se borim protiv varoe iskljuĉivo organskim sredstvima, jer su hemijska sredstva u Evropi davno zabranjena, zbog rezidua u pĉelinjim proizvodima. U prošlom broju sam pisao kako to radim sa timolom, a sada ću opisati kako ja radim sa organskim kiselinama. Kako sam u prošlom broju pisao o ramu graĊevnjaku ovoga puta ću napomenuti da borba biloškim metodama sa ramom graĊevnjakom idem od aprila do polovine jula. Sa ramom graĊevnjakom uništavamo varou i dobivamo ĉisti djeviĉanski vosak. Ovoga puta opisat ću svoj postupak u lijeĉenju mravljom i


oksalnom kiselinom. kiselinom, po nekim

Evo

zašto

mravljom

nuĉnicima ubija varou u zatvorenom leglu, prorodni je sastojak meda, ubija uzroĉnika kreĉnog legla, nema rezistencije-otpornosti varoe na mravlju kiselinu, vrši dezinfekciju cijele košnice. Ja ću ovdje navesti dva naĉina primjene mravlje kiseline, prvi je spuţvasta krpa, sunĊer a drugi je Formidol ploĉe gotov ĉeški pripravak. Napominjem, kada se radi sa kiselinama, obavezna je upotreba zaštitnih naoĉara i rukavica. Kod nabavke mravlje kiseline voditi raĉuna da to bude od sigurnog proizvoĊaĉa, da na etiketi stoji kada i gdje je proizvedena i u kojoj jaĉini. Ja nabavljam kiselinu njemaĉke proizvodnje. Kada završimo pašnu sezonu, polovinom jula, skidamo medišnje nastavke, na poklopnoj

19

dasci-zbjegu, zatvaramo sve eventualne otvore, a to isto uradimo na podnjaĉi, pripremimo društva za stavljanje mravlje kiseline.

Prva metoda sa spuţvastom krpom: na gornji nastavak postavimo spuţvaste krpe 20x20x0,5 mravlja kiselina 60% a prije njene upotrebe obavezno je staviti u zamrzivaĉ i dobro je ohladiti. Pripremimo veterinarsku špricu i crijevo od infuzije koje moţemo nabaviti u apotekama (vrlo povoljno). Na flaši sa kiselinom probušimo poklopac-ĉep, toliko kako moţemo provući crijevo kroz poklopac a onda crijevo provuĉemo do dna flaše i ostavimo duţinu crijeva 5cm iznad ĉepa. Špricom navlaĉimo ţeljenu koliĉinu mravlje kiseline a to je za srednje jaka društva 20 mililitara a za jaĉa društva 25 mililitara 60% mravlje kiseline. Nakon toga sipamo kiselinu strogo na spuţvastu krpu vrlo oprezno imajući u vidu da nesmijemo nipošto prsnuti kiselinu van krpe. Poslije toga vraćamo zbijeg na košnicu i ostavljamo da kiselina djeluje dva dana. Postupak se ponavlja 4 puta u razmaku po ĉetiri dana. Kada potrošimo prvu flašu otaramo sledeću i na nju stavljmo crijevo i poklopac sa prve i tako redom, sa sljedećim flašama, na taj naĉin izbjegavamo dodir sa kiselinom. Pri primjeni mravlje kiseline, vodimo raĉuna da temperature ne pada ispod 20 stepeni. Druga metoda sa upotreba mravlje kiseline odozdo ispod mreţe ili na podnjaĉu sa flumidol ploĉom: Flumidol ploĉa je gotov ĉeški pripravak sa natopljen sa 85% mravljom kiselinom sa regulisanim isparavanjem. Kad se ploĉa


raspakuje vidjećemo odozgo foliju sa izbušenim rupicama. Ploĉu postavljamona ispod mreţe na podnjaĉu. Ploĉa ostaje tako dva dana da djeluje a poslije toga vadimo ploĉu, odlijepimo foliju sa rupicama i ponovo vraćamo ploĉu na podnjaĉu i ostavljamo je još dva dana. Postupak se ponavlja još jednom u razmaku od 7-10 dana. Ovaj ĉeški proizvod daje odliĉne rezultate ima registrovano predstavništvo u našoj zemlji. Upotreba oksalne kiseline. Kiselinu pripremamo tako što prokuhamo vodu i šećer u jednakim dijelovima 1:1, kada napravimo sirup na 1 litar toplog sirupa stavljamo 35 grama oksalne kiseline. Inaĉe oksalnu kiselinu dajemo u kasnu jesen kada u košnici nema legla i ona se daje samo jednom godišnje, ne smije se tretman ponavljati. Moj naĉin davanja oksalne kiseline je sljedeći: na društvo koje zauzima dva LR nastavka pĉela dajem 50 ml oksalne kiseline, na društvo koje zauzima jedan pun LR nastavak dajem 40 ml a na društvo koje zauzima 5,6 ramova pĉela dajem 30 ml kiseline. Oksalnu kiselinu je najbolje davati na +5 stepeni kada se pĉele malo usklupĉe. Na veterinarskoj šprici trebamo imati jedan produţetak i oksalnu kiselinu kapati strogo niz ulice po pĉelama. Pĉele socijalnim kontaktom-dodirom sve dobiju dio oksalne kiseline. Pošto je tada sva varoa na pĉelama i ona dodje u dodir sa oksalnom kiselinom koja je ubija. Ako se pravilno postupi sa oksalnom kiselinom uništava se 95-99% varoe a pĉelama se ne nanosi šteta.Poštovane kolege pĉelari ovaj naĉin borbe protiv varoe sam usvojio od svjetskih nauĉnika a vama prenosim svoje desetogodišnje iskustvo. Nemojte u svoje košnice stavljati hemijske otrove kao što su Amitraz i Flualinat ĉiniti pĉelinje proizvode sumnjivim. Ovdje ću citirati dr. Nusreta Sirću koji kaţe: “Kada okrenemo prvu vrcaljku, ko nam prvi priĊe toj vrcaljki, to su naša djeca, naši unuci, pa vodimo raĉuna da med kada procuri iz te vrcaljke bude 100% ispravan, radi nas, naših najdraţih i naših potrošaĉa” Dovoljan je samo 1kg meda po jednoj košnici i da nabavimo sve ove eko lijekove i da imamo ekološki ĉiste proizvode. Za sve eventualne nejasnoće stojim vam na raspolaganju.

20

Autor teksta: Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc. Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; http:brdsko-planinskopĉelarenje.com/forum/index.php

HELJDA IZDAŠNA LJETNA PAŠA

M

eĊu graĊanima a i pĉelarima, heljda je velika nepoznanica.U to sam se bezbroj puta uvjerio ovde, na planinskim visovima Zlatara. U sjećanju mi je dogaĊaj od prije petnaestak godina kada je nekoliko gošća ovdašnjih hotela ušlo u komšijinu njivu prepunu šarolikog mirišljivog cvijeća ( heljda cvjeta u raznim bojama i nijansama od bijele-crvenkastih preko ruţiĉastih, ljubiĉastobjelkastih do ţućkastozelenkastih cvetova), sa namjerom da uberu najljepše cvetove.Veseli ţagor i smijeh se odjednom pretvorio u vrisak jedne od njih (ubod pĉelice), a moja intervencija je tada bila neophodna. Zbog interesovanja mnogih pĉelara odluĉih se da za ĉitaoce vašeg lista napišem nekoliko podataka o ovoj ,,sirotinjskoj,, ţitarici, danas veoma cijenjenoj na našim trpezama i o medu dobijenom od nje, koji u ponudi kupcima nazvah ,,Kraljica planinskih visova,, Heljda se gajila u Kini još prije hiljadu godina. U ĉetrnaestom vijeku mongolski osvajaĉi prenijeli su je u Evropu. U Rusiji je veoma zastupljena u sjetvi, tako da ĉini preko 90% svjetskih površina pod heljdom (prof.dr Đ. Glamoĉlija,,,Posebno ratarstvo 2004,,) Iako zvaniĉna statistika ne beleţi podatke, istraţivaĉi su ustanovili da se krajem prošlog vijeka površina pod heljdom u svijetu udvostruĉila sa milon na dva miliona hektara. U literaturi se navodi da postoji preko hiljadu vrsti heljde! Unekim dijelovima svijeta heljda je višegodišnja biljka. U Srbiji se gaji uglavnom u brdsko- planinskim podruĉijma, a ima odliku ţitarice dugog dana, tako da se sije u junu!


Razlog ovakve sjetve je što heljda strada na temperature manjoj od -2 c, a takoĊe i temperatura iznad 25c joj ne odgovara? Kod nas je zastupljena jednogodišnja , takozvana ,,obiĉna,,heljda. Radi informacije, ovde ću još navesti nazive dveju vrsta koje su interesantne za sjetvu a to su: Fagopurum cumosum Meisn -višegodišnja heljda, Fagopyrum tatarikum (L) Gaertn. - tatarska heljda. U svijetu je najzastupljenija obiĉna heljda, a kako istiĉe Mazza(1992), ova vrsta pokriva preko 90% svjetskih površina zasijanim heljdom.

U našoj zemlji su bile zastupljene domaće autohtone populacije heljde i neke visoko rodne, preteţno iz Rusije, a danas postoje i sorte naših instituta, pa meĊu najpoznatije spadaju: bedija, golubica, novosadska i siva heljda. Golubica je najrasprostrenjija u brdsko-planinskim podruĉjima. Sjetva heljde se od davnina obavlja od

21

kada glog procvjeta pa do kraja juna. Sije se u predjelima koje imaju sjevernu padinu sa manje jakog sunca na pjeskovitim njivama. Prilikom sjetve treba znati da zemljište mora biti suho. Sije se ruĉno (najĉešće) ili mašinski. Potrebna koliĉina sjemena zavisi od lokacije njive i naĉina sijanja. Kod ruĉnog sijanja ona iznosi od 60kg do 80kg po hektaru. Ţeleo bih ĉitaocima da prenesem najznaĉajnije odlike heljde koje odreĊuju strukturu i sadrţaj meda od ove divne ţitarice. Zbog povoljnog hemijskog sastava, heljda je veoma pogodna za ishranu dijabetiĉara i djece. Nutricionisti istiĉu da pomaţe smanjenju koncetracije šećera i masnoća u krvi, što doprinosi smanjaju holesterola. TakoĊe zbog prisustva proteina, pomaţe sniţenju visokog krvnog pritiska. Da dalje ne nabrajam, moţe se izvesti opšta konstatacija da je heljda ţitarica koja ima znaĉajna ljekovita svojstva.

Ona pripada skupini medonosnih biljaka i zavisno od vremena sjetve, moţe predstavljati odliĉnu pĉelinju pašu tokom ljetnjeg jesenjeg perioda, kada nema drugih medonosnih biljaka. Cvjetovi su bogati nektarom i polenom, a cvjetanje biljaka traje dugo, tako da pĉele u povoljnim meteorološkim uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti do 300kg meda. Šta pretpostavljaju povoljni meteorološki uslovi za dobar nectar na heljdi? Prije svega povećana vlaţnost vazduha, jer se povećava nektarnost biljke, umjereno oblaĉan dan u vrijeme cvjetanja, povremena sitna i blaga ljetnja


kiša-kupusara, pa se tada moţe desiti da pĉele posjećuju cvjetove heljde po cijeli dan. Inaĉe,u sunĉanim danima pĉele je posjećuju uglavnom do 10, a najduţe 11 sati prije podne, spuštajući se sve niţe i niţe niz boĉne grane stabljike, zbog prisustva vlaţnosti u okruţenju biljke! Prvi cvjetovi na heljdi pojavljuju se već 20 dana nakon nicanja biljke. U jednoj cvasti cvjetovi se razvijaju 15-20 dana, a cijeloj biljci do 60 dana. To nam govori da heljda cvjeta u takozvana tri kola, pa je zbog toga i poznata kao produţena pĉelinja paša. U ovoj kratkoj analizi ove znaĉajne pĉelinje nektarice, treba napomenuti da ima godina kada pĉele sa heljde ne donesu skoro ništa od nektara! U prostoru gdje se nalazi moj pĉelinjak (bilo je posijano preko 11ha), u 2007 .godini nije uopšte bilo unosa sa heljde (zbog jako toplih dana), ali pĉele su donosile pollen i to samo do 9 sati prije podne! Med od heljde je svijetlo-drap boje, vrlo oštrog i jakog mirisa koji se manifestuje kao ,,buke,, dobrog vina. Veoma je traţen i dostiţe visoku cijenu, ĉak i do 10 eura po kilogramu. Na pĉelinjaku pri unosu nektara od heljde razvija se dosta ĉudan miris (ĉak i neprijatan!). Med ima odliĉne osobine za prezimljavanje pĉelinjih zajednica. Blago se kristališe i lako otvara u košnici, tako da je veoma poţeljan kao zimska hrana pĉelama. Cvjetanje heljde na ovim prostorima ĉesto se završava krajem avgusta, pa je to razlog za tvrdnju da će zimovanje pĉela proteći bez problema, naravno kad su uslovi za nektarisanje povoljni. U ovoj skraćenoj analizi opisa heljde kao veoma izdašne ljetnje pĉelinje paše u brdsko-planinskim podruĉjima, navešću i podatak da njen med ima izrazitu prednost u antioksidantnim svojstvima nad ostalim livadskim i šumskim vrstama (osim suncokreta), a to se moţe potkrepiti sljedećim podacima:

22

Analiza meda od heljde pokazuje da je sadrţaj ukupnih polifenola izraţen u miligramima katehina po kilogramu meda(mg K/kg) iznosio 327,6mgK/kg, ukupna antioksidativna aktivnost(FRAP-test) bila je 213,4 umol Fe(II)/100g i ukazuje da odreĊeni sastojci meda od heljde imaju antioksidantna svojstva. Aktivnost protiv slobodnih radikala (DPPH-test) pokazala je izraţenu sposobnost neutralizacije slobodnih radikala, a iskazani procenat inhibicije iznosi 71,6. Radi poreĊenja, kod analize uzoraka livadskog meda ,sadrţaj

ukupnih polifenola kretao se u uskom opsegu od 1074 do 1284mg katehina/kg, ukpna antioksidativna aktivnost je iznosila od 113,98 do 138,94 umol Fe (II)/100gr, dok je aktivnost protiv slobodnih radikala varirala od 25,7% do 30%. Kao rezime moţemo navesti da je heljda pĉelinja paša preteţno planinskih visova od 800 do 1400 metara n/m. Njen med je veoma traţen i postiţe visoku cijenu, a pĉele na njemu dobro zimuju.

Ţivĉić Hajrudin, predsjednik UP Vrijesak Ţivinice, tel:062/851-925 www.prodajapcela.comeze.com www.mojepcele.host56.com

PRVI ŢIVINIĈKI SAJAM PĈELARSTVA, MEDA, ZDRAVE HRANE I EKO BILJA “MED ZA DUG VEK” – ŢIVINICE 2012


23

O

drţan je u srijedu 07.03.2012 godine u sportskoj dvorani u Ţivinicama.U inicijativni odbor za

organizaciju Prvog Ţiviniĉkog sajma pĉelarstva su ušli: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Ţivĉić Hajrudin, predsjednik udruţenja i ĉlanovi, Avdo Smajić, tel:061/868-384 Hamdo Mulavdić, tel:061/597-613 ĉlan! Mehmed Šljivić, tel: 061/495-460 i saradanici Alija Osmanbegović, tel:061/391-754 i Ibrahim Kikanović, sekretar udruţenja;

Sajam je trajao jedan dan, odnosno u terminu od 10-18 časova, sajmu su se odazvali izlagači iz dosta općina širom BiH počev od Brčkog, Doboja, Ţepča, Zavidovića, Tuzle, Olova, Kladnja, Srebrenika, Lukavca, Tuzle, Kalesije, Ţivinica, Sokolca, Priboja, Janje, Bosanskog Šamca, Bihaća i još drugih susjednih općina! Mi kao pčelari iz Ţivinica smo posebno ponosni što je baš naše udruţenje organizovalo prvi Ţivinički sajam a pogotovo što je to baš iz pčelarstva tj ono čime se i mi bavimo!Pored izlagaĉa manifestaciji su se odazvali predstavnici općinske vlasti Ţivinice na ĉelu sa naĉelnikom općine gosp. mag. Hasanom Muratovićem, predstavnici poljoprivredne komore Tuzla gosp. Suad Selimović, Vrtagić Idriz i predsjednici

većine naših kantonalnih općinskih udruţenja sa podruĉja TK-a (IzetLukavac, Pašezad-Srebrenik, HasanGraĉanica, Safet-Sapna, Huso-Tuzla, Mahmut-Tuzla te predsjednik kantonalnog saveza pĉelara TK gosp. Fehro i sekretarica kantonalnog saveza gosp. Mubera. Pored nabrojanih bilo je prisutnih i pĉelara i predsjednika i sa drugih kantona Zeniĉko–Dobojski, a neki koji su najavili svoj dolazak i potvrdili nisu uspjeli doći zbog sprijeĉenosti, predsjednik Federalnog saveza pĉelara BiH te predsjednik udruţenja pĉelara iz Goraţda gosp Sejo Deljo koji je ujedno i ĉlan Federalnog saveza pĉelara BiH. Poslije sveĉanog dijela u kome su uzeli uĉešća Limena glazba, J.U. Djeĉije obdanište sa „Ţiviniĉkim pĉelicama“ kako sam ih liĉno prozvao od milja, te naše KUD Ţivinice i J.U. MSŠ Ţivinice sa izvoĊenjem monodrame od strane

uĉenika Emira Ibrišimovića, je zapoĉeo program sajamskih aktivnosti! Sve sajamske aktivnosti su propraćene medijski od strane lokalne


24

televizije Ţivinice a reportaţe su napravljene i od televizije RTV TK-a i predstavnika televizije Hayat, na ĉemu im se zahvaljujem. U sklopu sajma su odrţana i dva prigodna pĉelarska predavanja za ovaj vremenski period kao što je predavanje na temu proljetnog razvoja, pripreme društava za glavnu pašu i sprijeĉavanje rojenja, predavaĉ je bio velepĉelar gosp. Ismet Isić iz Republike Srbije, te prikupljanje matiĉne mlijeĉi, ĉuvanje i upotreba iste, predavaĉ gosp. ing. Ferid Velagić iz Tuzle, odnosno Janje! Teme su bile interesantne osim pĉelarima ĉak i dijelom graĊanima općine kao i uĉenicima

poljoprivredne škole. Na sajtu udruţenja pĉelara Vrijesak Ţivinice je postavljen gotovo komplet video materijal kako sa predavanja isto tako i sa same sveĉanosti otvaranja pa koga zanima više o tome moţe pogledati na našem sajtu www.upvrijesakzivinice.comli.com

Humanitarna akcija za djecu sa posebnim potrebama

U sklopu sajma je naravno pokrenuta i dobrovoljna humanitarna akcija prikupljanja meda i ostalih pĉelinjih proizvoda za djecu sa posebnim potrebama! Akciji su se za sada odazvali sljedeći izlagaĉi kao i pojedini naši pĉelari iako oĉekujemo još neke da će se ukljuĉiti u istu, jer je akcija još u toku: Svima onima koji su podrţali ovu akciju se zahvaljujemo ispred udruţenja pĉelara i u ime onih kojima je namijenjeno a to su djeca sa posebnim potrebama (kao što smo rekli):


25

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Ţivĉić Hajrudin ......... 1 kg meda i 300 gr meda u saću, Pĉelinjak Ţivković .... 1 Kg meda i 15 Ljupko mehlema groţdana, tel: 065/352-961; Midhat Dţafić ......... 1 Kg meda ... tel:061/704-541; Husnija Majdanĉić .... 1 Kg meda ... tel:061/393-842; Kikanović ibrahim ..... 1 Kg meda ... tel:061/644-515; Pirić Hazim .............. 1 Kg meda ... tel:061/733-062; Perić Vojislav ........... 1 Kg meda ... tel:061/643-369; Sinanović Rejhan ..... 1 Kg meda ... tel:061/961-954; Hamdo Mulavdić ...... 1 Kg meda ... tel:061/597-613; Šehić Fehim ............. 1 Kg meda ... tel:061/756-242; Hadţić Izet .............. 1 Kg meda ... tel:065/816-637; Vuković Milorad ....... 1 Kg meda ... tel:065/847-348; Osmanbegović Alija... 1 Kg meda ... tel:061/391-754; Sirćo Nusret ............ 1 Kg meda ... tel:032/823-105; Bajramović Kasim .... 1 Kg meda ... tel:061/761-895; Alija Zehić ............... 1 Kg meda ... tel:061/292-074; Šljivić Mehmed ........ 1 Kg meda ... tel:061/495-460; Izet Husić ............... 1 Kg meda ... tel:061/681-100; Smajić Avdo ............ 1 Kg meda ... tel:061/868-384;

Spisak svih onih koji su odazvali ovoj humanitarnoj akciji je takoĊe javno objavljen na našoj web stranici udruţenja http://www.upvrijesakzivinice.comli.com/2_17_Spisak-dobrovoljnih-davalaca-meda-za-djecu-saposebnim-potrebama-2012.html

PRVI ŽIVINIČKI SAJAM 2012, DONATORI Još jednom se zahvaljujemo našim donatorima koji su nesebiĉno pomogli odrţavanje PRVOG Ţiviniĉkog sajma meda, zdrave hrane i eko bilja pod nazivom „Med za dug vijek – Živinice 2012“! U prilogu slijedi spisak donatora i iznosi donacija: 1. Općina Ţivinice, Naĉelnik općine, gosp. Mr. sci. Hasan Muratović, generalni sponzor, 2. "POLJO-HEMA" d.o.o. ŽIVINICE .......................... 100,00 KM 3. " NESAL COMPANY" d.o.o. ŽIVINICE .................... 100,00 KM 4. "ZH- ZOLA" d.o.o. Živinice ................................... 100,00 KM 5. MISTER ALEN LOJD TINKER Živinice .................... 100,00 KM


26

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

BRČANINOVIĆ ESAD ......................................... 20,00 KM "ZLATNA DOLINA" d.o.o. ŽIVINICE...................... 50,00 KM "PROTECTION BH SECURITY" ŽIVINICE ............. 50,00 KM TV Živinice, medijski sponzor, GiPS PJ Živinice, KUD Živinice, JU Dječije obdanište Živinice, Limena glazba Živinice

Autor teksta: Blaško Lovrinović Bruchermuhlenstr.8 42781 Han Njemaĉka

REANSON METODA

M

etoda koju je sluĉajno otkrio pĉelar walonac iz Belgije, a koriste je pĉelari u Belgiji, Holandiji, Njemaĉkoj. Henri Renson je iz Cheratte-Vise/Belgija, ovu metodu zagovara od 1977, pĉelar koji posjeduje u Belgiji oko 400 košnica i u sezoni prodaje 500-1000 matica! Metoda je nastala u nedostatku vremena hobi pĉelara i primjenjuje se, u prilikama od negdje 20 aprila. Pošto znamo da zimske pĉele dugo ţive zato sto imaju masno tkivo koje se najviše troši pri luĉenju mlijeĉi za ishranu mladih jajašca i larvi. Ako se izvrši ograniĉavanje legla dobar dio mladih pĉela nije opterećen uzgojem legla tako da one prijevremeno postaju sabiraĉice. Po nekim istraţivanjima, ţivotni vijek ovih pĉela se produţava do 80 dana u vrijeme paše. Svo prisutno leglo dobija optimalnu njegu, pa pĉele koje se radjaju iz ovakvog legla budu jako vitalne i zdrave. Odnos pĉela koje su zauzete odgojem legla i sabiraĉica je 3-8


naspram 5-8. Kod ovakvih društava konstantno je prisutno oko 25000 pĉela kao sabiraĉice nektara i polena. Zbog manjeg prostora legla manja je i potrošnja meda za odgoj, tako da se sav višak nektara deponuje u medište. Društvo se uzimi na dva nastavka dimenzija nešto manjih od LR sa najmanje 15-18kg hrane. U proljeće se vrši stimulacija otvaranjem mednih ramova ili okretanjem nastavaka. Oko 20.04, ako je pĉelinja zajednica zaposjela 2 nastavka, stavlja se matiĉna rešetka izmedju nastavaka, a zatim još jedna resetka na gornji nastavak, a na nju mediste. Poslije par dana se kontrolom ramova lako utvrdi gdje je matica. Ako se nalazi dole, nastavcima se zamijene mjesta tako da matica je sada u gornjem nastavaku, ispod medišta. Krajni ramovi tog nastavka zamijene ramovima koji su sa strana zatvoreni sperploĉom ili slicnim materijalom, stavi se ram gradjevnjak i ram sa zatvorenim

27

medom. Na ovaj nacin ostaje matici na raspolaganje 6-7 ramova (35dm) za leglo. Bit svega je da se leglo ograniĉi na oko 30000 ćelija ili 35dm. Ako uzmemo da kvadratni decimetar saća sa obe strane broji oko 800 ćelija, moţe se izraĉunati koju dimenziju rama imamo i koliko ostavljamo matici. Devet dana nakon razdvajanja rešetkom, kontroliramo donji nastavak na eventualne matiĉnjake, što obiĉno nije sluĉaj. Ostatak sezone ovaj nastavak se koristi za skladištenje polena i privremeni smještaj nektara, i nije ga potrebno kontrolirati. Od oduzetih ramova se mogu praviti nukleusi ili nova društva ako se košnica napuni ramovima iz više društava. Naravno treba voditi raĉuna da se pĉelama da i ram sa mladim larvama i eventualno prihrani. Tokom pašne sezone, vrši se kontrola samo gornjeg nastavka (6,7 ramova) u kojemu se nalaze iskljuĉivo mlade pĉele koje su mirnije, pa je rad sa pĉelinjim društvima jednostavniji. Stare pĉele se nalaze u donjem nastavku koji ne otvaramo. Eventualne matiĉnjake uklanjamo, ili koristimo, ako su prisutni novi duţe vremena, ovu maticu bi trebalo zamijeniti novom, ili je ukloniti i pustiti da pĉelinja zajednica uzgoji novu maticu. Ovakve formirane pĉelinje zajednice sa mladim maticama se ne roje, zbog ograniĉenog legla, ili je rijetkost! Još jedana ĉinjenica koju RENSON zahtjeva je da, su ova pĉelinja drustva utopljena od marta! U ovim klimatskim uslovima prosjeĉna temperatura u ovo vrijeme je 5C vani, a kod pĉela na vanjskoj strani klubeta je 12C, razlika je 7 C! U ljetu prosjeĉna temperatura vani je 19C a za leglo pĉelama je potrebno 36, razlika je 17C!!!!!! Vaţno je da

matica ima 30000 ćelija na raspolaganju jer inaĉe moze doći do pokušaja tihe smjene matice. Ako ima više ćelija, dolazi do rojevnog nagona. GraĊevnjak se redovno isjeca radi suzbijanja varoe. Loša strana je da trutovi mogu izlaziti napolje samo za vrijeme kontrole društava. Dobra matica zaleţe sve okvire sa vrha do dna tako da nema uopšte ili ima vrlo malo meda u ramovima u plodištu. Sa ovim treba voditi raĉuna prilikom vrcanja, tako da u sluĉaju naglog zahlaĊenja društvo ne gladuje. Nakon zadnjeg vrcanja, pĉelinjoj zajednici se moraju dodati ramovi sa medom. Krajem 6 ili poĉetkom 7 mjeseca se ukloni matiĉna rešetka izmedju nastavaka, kojima se mogu zamijeniti mjesta. Obicno je donji nastavak dobro napunjen polenom, što dobro doĊe matici za proširenje legla i pripremu jakog zimskog društva. Nakon zadnjeg vrcanja odmah se pristupa borbi protiv varoe. Poĉetkom Jula, ko radi ovu metodu mora da vodi paţnju da ne zakasni da "oslobodi maticu", posto pĉele sakupljaĉice u ovim uslovima ţive i do 80-85 dana, sto znaci maj, juni i poĉetak jula, da ne izgubi iz vida da će tada doći do odumiranja starih pĉela, i da treba na vrijeme da "oslobodi" maticu, da bi poĉela sa leţenjem uz prisustvo velike koliĉine polena u donjem, tj. sada gornjem nastavku, društvo se veoma brzo razvija, ima jos i 6 ramova legla, i sa unosom sa vana moţe sebi da obezbjedi zimnicu sa mladom neopterećenom pĉelom bez dodavanja sećera!

Autor: Hasan Šabić UP Bagremovac Graĉanica

ZIMSKO LETO

V

Već je poĉela proizvodnja i upotreba kvadratne podnjaĉe i odgovarajućih nastavaka (korpusa) ĉija je svrha pored ostalih prednosti da se zimi tijela mogu zakrenuti za 90 stepeni tako da zrak sa leta udara boĉno u okvire odnosno ulice. To je ono što pĉele prirodno prave u košnicama sa nepokretnim saćem (trnke, dubine i


dašĉare). Razlog što one to rade je nagonska odbrana od hladnoće. U narodu je to poznato pod nazivom na toplo- na hladno. Dakle, ovom podnjaĉom i tijelima je moguće zakretati tijela zajedno sa okvirima i pĉelama za 90 stepeni. Time njima pravimo ono što su one ranije same radile sa nepokretnim saćem. Ovdje ţelim predloţiti nešto što sam sam probao sa

28

našim LR košnicama. Naime, bez ulaganja moţemo postići sa njima ono što se moţe sa kvadratnim tijelima. Potrebno je sa lijeve strane dakle na boĉnoj letvici podnjaĉe u sredini napraviti otvor veliĉine 7 * 20mm pri dnu. Tako pripremljenu podnjaĉu zajedno sa tijelima, dakle ĉitavu vašu košnicu u kojoj je društvo zakrenuti za 90 stepeni udesno uz prethodno zatvaranje leta u košnici (vidi sliku).

Leto

Razlog za to, već je reĉeno, je suviše jaka zima u kojoj smanjujemo direktan ulaz hladnog zraka u ulice i ĉuvamo toplotu u košnici.

Slika“ Zimsko leto“

Autor teksta: Mujabašić Kasim Tuzla Mob:061-953-948

PĈELARSKA PRAKSA I ZDRAVLJE

C

ilj ovog teksta je svakako popularizacija pĉelarstva uz ţelju da objektivno i nepristrasno na ovu temu.Primijećeno je da pĉelarska populacija uglavnom zadrţava vitalnost i u poznim godinama što nas upućuje na zakljuĉak da ova djelatnost ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam.Dobro je koristiti med i druge pĉelinje proizvode u svrhu oĉuvanja zdravlja, a još je bolje biti pĉelar. Zašto je to tako ? Savremeni ţivot prepun ţurbe i obaveza kojima je teško odgovoriti neminovno dovodi do stresa koji je preduslov nastanka mnogih oboljenja. Svijet pĉela nudi izvjesno utoĉište i moţe pomoći u ponovnom uspostavljanju psihofiziĉke ravnoteţe. Sam ambijent u kome se pĉelarska praksa odvija povoljno djeluje na pĉelara.


Svjeţ zrak, sunce, bujanje vegeteacije i fiziĉka aktivnost doprinose stvaranju optimistiĉnog ozraĉja. Postoji tvrdnja da je zrak oko pĉelinjaka posebnog kvaliteta zbog isparenja meda, propolisa te razliĉitih vrsta fitoncida te doprinosi poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja. Rad sa otvorenom košnicom je naruĉito interesantan kada govorimo o ovoj temi. Sam pristup košnici ako je u skladu sa principima "dobre pĉelarske prakse" usmjerava nas da budemo smireni i bez nesmotrenih pokreta koji bi eventualno uznemirili pĉele. Pĉele nam dakle "nameću" svoja pravila igre te postajemo dio njihovog svijeta što više koristi nama nego njima. Prilikom samog rada na košnici izloţeni smo djelovanju prije spomenutih isparenja, a u sluĉaju povoljnih pašnih prilika bivamo ispunjeni zadovoljstvom dok gledamo ramove pune meda. U razgovoru meĊu pĉelarima moţe

29

se ĉuti reĉenica: "DoĊi da vidiš i nahraniš dušu". U posljednje vrijeme sve više se priĉa o piše o apitoksinoterapiju odnosno o lijeĉenju pĉelinjim otrovom. Osim povoljnog uĉinka kod reumatskih tegoba postiţu se dobri rezultati kod oboljelih od multipla skleroze. Inaĉe kada je rijeĉ o apiterapiji najveću primjenu je našla u zemljama bivšeg istoĉnog bloka, a posebno u Rusiji. U toku moje pĉelarske prakse primijetio sam da se za vrijeme aktivnog rada sa pĉelama moje opšte zdravstveno stanje popravlja pa zato dopuštam odreĊen broj uboda. Ipak treba reći da bi svaki pĉelar u svojoj "prvoj pomoći" trebao imati sredstvo za sluĉaj burne alergijske reakcije na ubod pĉele. U razgovoru sa osobljem "urgentne medicine" saznao sam da tableta šumećeg kalcijuma i bilo koji lijek za alergiju predstavljaju sigurnu zaštitu od neţeljenih posljedica. Nauĉnim istraţivanjima je utvrĊeno da pĉelnji otrov pospješuje cirkulaciju krvi i povećava koliĉinu kiseonika u organizmu što pomaţe oboljelim tkivima. Drugo vaţno svojstvo pĉelinjeg otrova je ukalnjanje bola kod artritisa i sl. Pĉelinji otrov stimuliše adrenalinske ţlijezde da proizvode kortizol, hormon koji ima protivupalna svojstva. Vezano za lijeĉenje pĉelinjim otrovom citirat ću jedan pasus iz knjige "health and the honey bee" od Charles Mraz: "Ako se odluĉite da koristite pĉelinji otrov nemojte dozvoliti da vas bilo šta obeshrabri. Terapija pĉelinjim otrovom traţi mnogo strpljenja.To nije magija, ĉarobna pilula, već sredstvo koje će pomoći da se tijelo samo izlijeĉi." U novije vrijeme sve veći broj ljudi pati od polenske alergije. Malo njih zna da je rješenje za ovaj problem na


dohvat ruke. Upotreba meda sa lokaliteta na kojem ţive moţe pomoći da ovu jako neprijatnu alergiju stave pod kontrolu. Polenova zrnca u medu su umrtvljenja i organizam ih prihvata bez problema, a pri tom izgraĊuje vlastite odbranbene mehanizme. Ovaj mehanizam je sliĉan onom koji ima vakcina protiv gripa.Eto još jednog razloga da budete pĉelar pa makar i "hobista" sa nekoliko košnica. Na kraju treba nešto reći o psiho socijalnoj dimenziji pĉelarstva koja ima vaţnu ulogu u sveukupnom pozitivnom djelovanju na zdravlje ove populacije. Svaki iole ozbiljan pĉelar zna da nema napretka u ovoj djelatnosti ukoliko ne prati savremene pĉelarske trendove koji imaju za cilj da nova saznanja uobliĉe u "dobru pĉelarsku praksu". Aktivna komunikacija sa lokalnim udruţenjima, prisustvovanje predavanjima, sklapanje prijateljstava sa razmjenom ideja i iskustava pozitivno djeluju na mentalno zdravlje pĉelara pojedinca.Istinski pĉelari su uglavnom vedrog duha uvijek spremni da pomognu tako da uprkos raznim problemima nastoje da stvore pozitivno ozraĉje. Bez obzira na sve probleme koji prate savremeno pĉelarstvo ipak je privilegija biti pĉelar. Ovaj tekst je samo pokušaj da se skrene paţnja na blagodati koje nudi dobra pĉelarska praksa i nije rasvijetlio sve njene korisne segmente. Za modernog pĉelara je jako vaţno da zna da je najvaţnijeg insekta na planeti koji je do juĉe ţivio slobodno stavio pod svoju kontrolu i da zbog toga ima veliku odgovornost spram budućnosti istog.

30

Autor: Dejan Ilić

KADA RIJEĈI KAPLJU KAO NEKTAR

Za vašu biblioteku

P

oslije dobro primljene prve knjige Rajka

Radivojca, uglednog pĉelara i aktuelnog predsjednika Udruţenja pĉelara “Prva pĉela” iz Prijedora, pod naslovom “Pĉelarstvo – ilustrovani priruĉnik za poĉetnike” pred sudom ĉitalaca našla se i druga knjiga istog autora “Pĉelarstvo – ilustrovani priruĉnik za napredne pĉelare”. Ova druga, ne samo što je obimnija, nego je pisana nadahnuto i s ljubavlju, ali znalaĉki, egzaktno i kritiĉki, što joj daje posebnu vrijednost. Sakupljajući i odabirajući sakupljena iskustva autor kao da je sakupljao kamenĉiće od kojih je stvorio prekrasan mozaik. Ĉitajući ovu knjigu, već poslije prvog poglavlja, stiĉe se utisak kao kada se toĉi nektar, kaplju rijeĉi i stapaju se u


jasne reĉenice, saopštavajući obilno iskustvo. Poput pĉele, koja samo njoj znanoj putanji, nepogrešivo stiţe do polena i nektara, autor vještinom vrsnog filigrana, veze i prepliće praktiĉne pĉelarske savjete. Rajko Radivojac ih vješto rasporeĊuje poput nepogrešive simetrije saća. Knjiga izvandernim skladom podsjeća na košnicu u kojoj je sve u najboljem skladu, mada sve što u njoj piše nije slatko kao med. Neke konstatacije djeluju opominjujuće i upozoravaju koliko smo zastranili dobrovoljno se udaljavajući od majke prirode. Autor je jasno i glasno ukazao na više primjera loše pĉelarske prakse. I to je istina. I to je jedna od vrijednosti ove knjige. U finom preplitanju onoga šta radi ĉovjek, a šta radi pĉela, krije se namjera iskusnog pĉelara da saopšti poruku knjige. Ustvari, on opominje koliko se ogrezlo u trci za profitabilnošću koja ĉesto zna imati neugodne posljedice. Pĉele su dar prirode. One u savremenoj ekonomiji imaju svoje mjesto i ulogu. Sigurno je da zasluţuju daleko više paţnje. Prije svega kao ĉudesni oprašivaĉi i pomoćnici agronomima, apotekarima i dr. To je autor spretno provukao “izmeĊu redova” tako da ona ima i svoju ekonomsku, a istovrmeno i ekološku dimenziju. Svaki redak u ovoj knjizi sve više ubjeĊuje ĉitaoca da je mora proĉitati do kraja, uz napomenu da ona nije da se proĉita. Ona je da se proĉita i da joj se vraća. U pitanju je, dakle, trajno dobro, knjiga “zelenog pokreta”, kako danas nazivaju udruţene borce za prirodne vrijednosti.

31

Autor teksta: Preuzeto sa internet stranice - Apiterapija

P

APITERAPIJA - POLEN

olen je izvor hranljivih materija koje su pĉelama neophodne za odgajanje legla, kao i za rast i razvoj odraslih ĉlanova pĉelinje zajednice. Sa taĉke gledišta pĉela, polen je najvaţnija materija u košnici. Ranije su pĉelari i u Evropi i u Americi smatrali da je polen male komercijalne, odnosno ekonomske vrednosti, osim znaĉaja u odrţavanju jakih, produktivnih pĉelinjih društava. MeĊutim, poslednjih decenija, interes za polenom drastiĉno se povećao, najpre u Istoĉnoj Evropi, zatim u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. U Severnoj Americi, zbog popularisanja zdrave hrane i prirodnih dodataka hrani, interes za polenom je znatno porastao tokom 1970-tih i 1980-tih godina XX veka. Obzirom da pĉele sakupljaju polenova zrna sa velikog broja biljnih vrsta na datom lokalitetu, polen koga pĉele unose u košnicu predstavlja mešavinu polenovih zrna. SEM)


Konzumirajući mešavinu razliĉitih tipova polena, pĉele teţe da obezbede bolji nutritivni balans i da razblaţe potencijalno toksiĉne alkaloide ili druge toksine. Ako ima mogućnosti da bira, pĉela konzumira mešovitu polensku hranu (Schmidt, 1984) jer opstaje duţe kada se hrani mešavinom polena nego kada se hrani polenom samo jedne biljne vrste. Hemijski sastav: • Proteini predstavljaju glavni sastojak polena sa proseĉnim uĉešćem od oko 24%. • Ugljeni hidrati ĉine oko 27% polena i to su uglavnom prosti šećeri fruktoza i glukoza. Najveći deo šećera dodaju pĉele izletnice u vidu nektara ili meda koje koriste da poveţu polenova zrnca i da omoguće da se polen efikasno spakuje u korbikule (polenske korpice) na zadnjim nogama pĉele.

32

• Lipidi - polen sadrţi u proseku samo 5% masnoća, koje ulaze u sastav spoljnog omotaĉa polenovih zrna. • Minerali - polen sadrţi znatne koliĉine kalijuma, kalcijuma i magnezijuma i visoke nivoe gvoţĊa (140μg/g), mangana (100μg/g), cinka (78μg/g) i bakra (14μg/g). • Vitamini - Polen je izvanredno je bogat vitaminima B-grupe: kao što su niacin (B3 157μg/g), riboflavin (B2 - 18,6μg/g), tiamin (B1 - 9,4μg/g), piridoksin (B6 - 9μg/g), pantotenska kiselina (B5 - 28μg/g), folna kiselina (5,2μg/g) i biotin (0,32μg/g). Neke vrste polena, naroĉito polen trava, sadrţi i skrob, koji moţe biti prisutan u veoma velikom procentu, ĉak do 18% teţine polena (Baker and baker, 1979; Schmidt et al., 1989). Polen je idealna, dobro izbalansirana hrana za pĉele, ali, on nije “savršena hrana” za ljude. Polen nije savršena hrana jer sadrţi relativno veliku koliĉinu nesvarljivih materija, najviše celulozu i karotenoidni polimer nazvan sporopolenin, koji obrazuju ĉvrste zaštitne omotaĉe polenovog zrna (unutrašnji i spoljašnji - intinu i egzinu) i zato se dugo verovalo da ljudi ne mogu da iskoriste hranljive sastojke polena. MeĊutim, eksperimentalno je dokazano da u digestivnom sistemu sisara osmotski pritisak probija polenova zrna kroz germinativne pore i time omogućava njihovo razlaganje Wang-a (1987). Izvanredni izvor hranljivih materija za ljude jer: • sadrţi preko 7,5 puta više gvoţĊa od govedine, hrane koja se inaĉe preporuĉuje kao dobar izvor gvoţĊa. • izvanredno bogat karotenima, koji su metaboliĉki prekursori vitamina A - u proseku, njihov sadrţaj je ĉak tri puta veći nego u kupusu, koji se smatra odliĉnim izvorom tog vitamina. • predstavlja najbogatiji izvor vitamina B grupe, naroĉito niacina, riboflavina i tiamina, ĉija su koncentracije daleko veće nego u svim ostalim namirnicama biljnog i ţivotinjskog porekla. • izuzetno je bogat manganom, bakrom i cinkom, tako da se sa 30 do 100 grama polena obezbeĊuje njihovo celokupno dnevno sledovanje.


Apiterapijska vrednost: • za leĉenje hroniĉnih problema prostate Najbolje dokumentovano lekovito dejstvo polena kod ljudi je nesumnjivo u leĉenju problema prostate, ne samo infekcija i hipertrofija, već kod karcinoma prostate. Korišćenje polenskih preparata smanjuje upale, nelagodnost i druge neprijatnosti koji prate oboljenja prostate. (Denis, 1966; Ask-Upmark, 1967; Hayashi et al., 1986). Ovi terapeutski efekti objašnjavaju se visokim nivoima cinka, jer polen sadrţi izuzetno velike koncentracije cinka. Kod ljudi cink je kljuĉni element za funkcionisanje prostate. Koncentracija cinka u prostati ne samo što je nekoliko puta veća nego u ostalim tkivima, već izgleda da je povezana sa sposobnošću prostate da proizvodi antibakterijske faktore sperme. • Radioprotektivni efekat - oralno uneti polen pomaţe u zaštiti od štetnih efekata X-zraka, što je eksperimentalno dokazano na ţivotinjama i ljudima (Wang et al. 1984; Schmidt and Buchmann, 1992) • Dokazani su izvesni bakteriostatski efekti polena, ali se to pripisuje enzimu glukozooksidazi koji pĉela dodaje kada meša med ili nektar sa polenom (Dustmann and Gunst, 1982). Veći bakteriostatski efekat ispoljava

33

preraĊeni polen (perga) nego nepreraĊeni koje su pĉele sakupile i spakovale u granule. • za desenzibilizaciju pacijenata alergiĉnih na polen - subkutanim injektiranjem ekstrakata polena. Nesumnjiva je korist polena u ishrani, naroĉito siromašnoj ili neizbalansiranoj, jer sastav polena, po sadrţaju svih hranljivih sastojaka, minerala i vitamina (osim vit. D, K, E) prevazilazi sve ostale namirnice. • konzumiranje polena poboljšava fiziĉku izdrţljivost, • poboljšava opšte stanje i brzinu konverzije hrane i kod ljudi i kod ţivotinja, tako da ga, osim u svakodnevnoj ishrani, treba primenjivati i kao dopunu terapije drugim lekovima. OGRANIĈENJA: Mogući negativni efekti konzumiranja polena Najvaţnije negativne reakcije koje se javljaju nakon konzumiranja polena su: • stomaĉne i gastrointestinalne tegobe i • mogućnost pojave alergijske reakcije. MeĊutim, nakon brojnih analiza, dokazano je da konzumiranje polena nosi samo trivijalan rizik za pojavu alergije, mnogo manji od rizika koji nose kikiriki, mleko, jaja, školjke i pšenica, tako da je mnogo više opravdana briga o stomaĉnim i gastrointestinalnim poremećajima koje izaziva polen. Respiratorne alergije i anafilaktiĉke reakcije se strogo razlikuju i po nastanku i po tretmanu. Respiratorne alergije izazivaju alergeni (u ovom sluĉaju polen) koji dolaze u kontakt sa vlaţnim sluzavim membranama, dok je anafilaksa u osnovi uvek izazvana direktnim kontaktom alergena (kao sto su penicilin, konjski serum, otrovi) sa krvlju. Osim toga, dovoljan dokaz je ĉinjenica da polenska groznica i respiratorne alergije ne izazivaju anafilaktiĉke reakcije. PRIMENA Za pozitivno delovanje polena na organizam, preduslov je redovno i dugotrajno uzimanje. Preporuĉuje se korišćenje polena u vidu praha dobijenog mlevenjem dobro osušenog pĉelinjeg polena kako bi se razbio celulozni omotaĉ polenovih zrna koji organizam ĉoveka ne moţe da svari. Samleveni polenov prah moţe se koristiti u


smeši sa medom, ili rastvoren u ĉaju, mleku, soku. Ukoliko polen nije samleven, nakon potapanja u ĉaj, mleko ili mlaku vodu, treba ga ostaviti nekoliko sati da bi polenova zrna nabubrela. NAJBOLJE JE DAN UNAPRED PRIPREMITI DNEVNO SLEDOVANJE PREPARATA SA POLENOM I TO U KOMBINACIJI SA MEDOM JER POD DEJSTVOM ENZIMA IZ MEDA POĈINJE FERMENTACIJA, POVEĆAVA SE PROPUSTLJIVOST EGZINE (OMOTAĈA) POLENOVOG ZRNA I TIME POVEĆAVA MOGUĆNOST ISKORIŠĆAVANJA KORISNIH SASTOJAKA POLENA. Osim preparata koje svako moţe napraviti, danas postoje i preparati polena u vidu tableta i kapsula u kojima se, osim polenovog praha, nalaze vit. C, liofilizovani matiĉni mleĉ, prah ţen-šena.....+pirinĉani prah (absorbent viška vlage). Minimalna dnevna doza je 10-15 gr polena. Zdravim osobama se preporuĉuje uzimanje 20 grama polena dnevno (preventivno), a bolesnim, slabim i iscrpljenim osobama 30 grama dnevno (terapijski) u trajanju od najmanje mesec dana. NAJJEDNOSTAVNIJI PREPARATI SA POLENOM: • 250 gr meda se dobro izmeša sa 50 gr polena – uzima se 2-3 kašiĉice dnevno izmeĊu obroka. • 180 gr meda rastvori se u 800 ml vode i uz stalno mešanje doda 50 gr polena. Ostaviti nekoliko dana na sobnoj temperaturi. Uzimati jednu ĉašu mešavine dnevno pre jela. • 50 gr meda, 10 gr polena i 100 putera dobro izmešati. Kod dece i rekonvalescenata primeniti 3 puta dnevno po jednu kašiĉicu. • 10 gr polena, 1 gr mleĉa i 250 gr meda dobro izmešati i uzimati 1 kašiĉicu 3 puta dnevno pre jela. • 10 gr polena i 50 gr meda rastvoriti u 0,5 litra mleka, ostaviti da stoji najmanje 1 sat i popiti u toku dana. • 1 kašiku polenovog praha izmešati u ĉaši kiselog mleka ili jogurta, nakon sat vremena popiti (blagotvorno deluje kod bolesti srca, jetre, endokrinog sistema, posebno sepreporuĉuje starijim osobama.

34


35

MALI OGLASI



PAŠEZAD ZUKIĆ – proizvodnja vrcaljki sa 4 i 6 okvira, pĉelarskih vaga, nosaĉa košnica, kliješta za vaĊenje okvira i proizvodnja po narudţbi ruĉnih silikonskih presa za izradu satnih osnova svih dimenzija sa vodenim hlaĊenjem - tinja telef. 070-214-619 i mob. 062-185-681 VEJZOVIĆ ABDULAH prodajem 30 društava sa mladim maticama iz 2011 godine. Kladanj 061-776998 SADIK ĈAMDŢIĆ - Prodajem u drugoj polovini aprila rojeve sa julskim maticama na 10 okvira. Tel: 035/621-302 OMEROVIĆ SALKO – proizvodnja drvenog programa iz oblasti pĉelarstva – BIKODŢE, mob. 061638-087 SAID NURIKIĆ – prodaja i prerada voska – GRAĈANICA, mob. 061-714-878 ESAD VIKALO – prodaja rojeva na okvirima – SLADNA VIKALI, telef. 035-654-224 i mob. 061-687-835 FARUK MURATOVIĆ – proizvodnja i prodaja matiĉne mlijeĉi – 10g mat. ml. + 0,5 kg meda = 40,00 KM , GRAĈANICA, 035-704-268; mob. 062-284-207 IBRAHIM HUSKANOVIĆ - Prodajem rojeve na 5 ramova i starke na 1 ili 2 L-R nastavka. Cijena po dogovoru. GRAĈANICA tel.: 062 001 051 MUHAREM TREPANIĆ - Prodajem sadnice medonosnog bilja (Evodija) i vještaĉke rojeve na 5 i 10 L-Rramova sa selekcionisanim maticama GRAĈANICA tel.:061 679 868 SAMIR SULJIĆ – prodaja svjeţe ubrane jagode u periodu od 15.05 – 15.06. 2012. g. Bjelave bb – SREBRENIK, mob. 061-721-378


36

Pčelarski list br 4 (1)

Recommend Documents