Pejšns Kemp - Balkanski Kultovi

Pejšns Kemp BALKANSKI . KULTOVI .

LUTA Beograd, 2000

Sadržaj

BALKANSKI KULTOVI Tajna bogumila.

................................ 9 Nemanjići, vračevi i astralna vera . .. . . . . . . 13 Demoni lutalice . . . . . . . . . . . ..... 16 Proročke knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

DREVNA MAGIJA I LEČENJE Šamanizam na Balkanu. . .

. ... . . . . . 30 . . . . . . . . . . . . . . 34 Zabranjene knjige . . . .. .38 Kult drveta. .. . .. . .. . . . . . . .. . . . .. . . . . ..... . . .. 42 Svete biljke 45 .

Vračevi i proroci

... . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

LEKAR I NJEGOVI BOGOVI Dvanaest veštica. . . . .

. . .. 55 Hirurzi vidari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Demoni bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Lečenje srećom i tajnama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 .

.

.

.

.

... .

.

.

.

.

.

.

..

.

.

. ..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

BOLESTI ILEKOVI Groznica . . . . . . . Kožne bolesti . . . Čirevi . . . . . . . . . Tumori, otoci . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Venerične bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 00 Gangrene i žive rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 04 Rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 1 05 Ujedi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 0 Puštanje krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 4 Parenje i dimljenje . . . . . . . . . . . : . . . . ; . . . . . . . . . . . 1 1 6 Oblozi i previjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 8 Hirurški zahvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 7 .

BALKANSKI KULTOVI

.

.

.

.

.

Opisujući običaje Slovena, Prokupije navodi podatak da, i pored toga što su verovali u vrhovnog boga, dugove, demone i niža božanstva, Sloveni nisu verovali u sudbinu, niti u mogućnost direktnog uticaja na ljudski život bilo koje natprirodne sile. Ne znamo pouzdano šta je Prokopije ovom neobičnom tvrdnjom nameravao da· kaže, osim, možda, da u to vreme ideje o predestinaciji, kult sudbine i kult predaka - radi kojih su stvorene karakteristične cere­ monoje koje se održavaju na selu - jednostavno nisu bili poznati. Ili, da se njihova religija u biti razlikovala od one koju su negovali Grci. Prokopije dalje kaže da, kada bi se

čovek našao u velikoj opasnosti, od bolesti ili od rata, on bi obećavao poklone bogovima, a ukoliko je situacija bila do te mere ozbiljna, on bi ih zaista i prinosio, nadajući se da će na taj način otkupiti svoj život. Ovo još uvek važi kao osnovni element narodne profilakse. Pored ovih literarnih kurioziteta, rana religija Južnih Slovena može se rekon­

struisati isključivo iz dokumenata kasnijeg datuma, folklo­ ra i arheoloških proučavanja koja u ovom slučaju nisu od velike pomoći.

7

KOO severnijih ogranaka slovenske rase postoji obim­ na dokumentacija o paganskom sveštenstvu šamanistič­ kog tipa i o organizovanom kultu, zasnovanom na teme­ ljima animističke magije, te o utvrđenom ritualu, kalenda­ ru i svetilištima. Nema dokaza koji bi govorili o postojanju tako visoko razvijenog sistema među Južnim Slovenima, a tragovi idolopoklonstva do današnjeg dana nisu dobili konkretniju arheološku potvrdu. Potpuniji izveštaji Hel­ moldusa među Zapadnim Slovenima, i Nestora među Ru­ sima, opisuju veći broj lokalnih ili plemenskih kultova. Nije međutim opravdano pretpostaviti postojanje bilo kakvog uniformnog primitivnog sistema među svim Slove­ nima. Na jugu, u basenu donjeg Dunava i u Iliriji, tradicija prve karike u hrišćanstvo pripisuje Heraklovom vremenu, a izgleda da tamo nije postojala tako žestoka i dugotrajna opozicija ovom novom kultu, kao što je to bio slučaj u Rusiji i Severnoj Evropi. U rusiji i Poljskoj dvojna veroispo­ vest i pagansko sveštenstvo trajali su sve do kasnog Sred­ njeg veka. Između jedanaestog i dvanaestog veka učinjeni su pokušaji da se ponovo uspostavi stara vera na nacional­ noj osnovi. Istina je da je u Bugarskoj ustanak protiv Bori­ sa Uedanaesti vek) bio pod vodstvom antihrišćana, ali nije nam poznato da li je već postojalo i aktivno sveštenstvo, niti da li je ovaj ustanak predstavljao povratak slovenskih ili asperuških tendencija. Sve do konačnog osnivanja na­ cionalne, autonomne bugarske crkve, čak sve do prekretni­ ce koj u donosi Sinod od Trnova (sedamnaesti vek) , neod­ lučnost po pitanju vere bila je očigledna ne samo u naiz­ meničnim priklanjanjima papi ili patrijarhu, već i u po­ stojanju i aktivnostima brojnih jeretičkih sekti, koje ne samo što su bile tolerisane, već su i uživale značajne privile­ gije i bile veoma uticaj ne.

8

Prisustvo ovih sekti, izuzetno gnostičkog karaktera, prethodi ortodoksnim misijama iz desetog veka, i zaslužno je za njihovo povlačenje iz Panonije. Najraniji izveštaji slovenskih apostola pominj u "triput paganske jeretike" ko­ ji su bili strani Slovenima. Ovo se verovatno odnosilo na onu mešavinu pavlinske i euhitske doktrine, koja se, od četvrtog veka, širila po severnom Balkanu i ostala do da­ našnj ih dana među Nazarenima. Sirijske i jermenske kolo­ nije osnovane su u Trakiji tokom sedmog veka u vreme Konstantina. Jermenski monofiziti i pavlini živeli su u blizi­ ni Plovdiva, Sofije, Devola, Rile, Moglene, Đustendila itd, od jedanaestog do trinaestog veka; Dragovišci, poznati kao ekstremni dualisti u jugoistočnoj Makedoniji trajali su do desetog veka, a makedonski kudugeri postojali su sve do petnaestog veka. Mnoge oo ovih lokalnih sekti ostavile su tragove o sebi i po imenima mesta.

TAJNA BOGUMILA Pod različitim imenima bogumilstvo ili bugarska jeres, mešav ina pavlinskog i masalij anskog učenja, širila se iz nekog udaljenog centra koji bi mogao biti Ohrid (sudeći po izveštaju Dimitrija Homatijana, Arhibiskupa Ohrida, 1 2 1 7-34.), u Albanij i (verovatno za vreme druge bugarske okupacije) . Ova veza pustila je duboke korene u Bosni, neko vreme ugrožavala katolička područja Dalmacije, po­ javila se u Hrvatskoj u vreme kada je lokalno plemstvo prihvatilo Honorija III. U Bugarskoj bogumilstvo je umalo priznato kao službena državna religija u trinaestom veku. U Raškoj je bogumilstvo iskrslo kao jedna od glavnih briga prvih članova dinastije Nemanjića, koji su, po pisanju nji­ hovih biografa, spadali u najzagriženije pobornike i bra­ nitelje pravoslavne religije, a poznato je da ova jeres nije

9

bila u potpunosti iskorenjena na toj teritoriji u vreme Ste­ fana Dušana. Kasnije je ona našla fanatične sledbenike u Rusiji, gde se njeno učenje zadržalo sve do skorašnjeg vre­ mena. Nema sumnje da su Katarijanci iz Lombardije i srod­ ne sekte iz zapadne i srednje Evrope svoje verzije Svetog Pisma prepisivale direktno iz balkanskih izvora; ali bugar­ ska jeres, kakva se pojavljuje na severnom Balkanu, ima specifičan karakter, koji se može objasniti jedino lokalnom modifikacijom jermenskog prototipa. Da li je ona ovde apsorbovala nehrišanski element, ili se spontano razvila u okviru narodnih verovanja? Ne može se isključivo nedostatku informacija ili želji da se po svaku cenu diskredituje jeres pripisati činjenica da se jeretici pominju u vezi sa onim što se smatra narodnim sujeverjem, magijom i obredima koji prethode hrišćanstvu. " ...Zli Manihejci i svi paganski Sloveni treba da se stide jer tvrde da je đavo najstariji božji sin" , kaže Jovan Egzarh. Sinodik od Borila ponavlja anatemu upućenu bogumilu Jeremiji i ostalima:

"Oni koji u mesecu junu dvadeset četvrtoga dana, na dan rođenja Jovana Krstitelja, izvode magiju i beru bilje, i te noći izvode misterije kao što su helenski obredi; oni koji kažu da je Satana stvorio sve stvari, i koji sa kumirima prizivaju kišu i pozdravljaju sve stvari koje izlaze iz zemlje... "

Svi rani dokumenti koji pominju jeretike stvaraju sa­ mo konfuziju kada se radi o bogumilima. U kasnijima se jednostavno tvrdi da ovi jeretici slave đavola i uz njegovu pomoć stvaraju čudesa. Ekstremno demokratski karakter ovog pokreta uka­ zuje na odziv koji je on imao u klasama koje su zadržale najviše kontakta sa primitivnom tradicijom. Skorašnja ot­ krića stavljaju još veći akcenat na politički, pre nego na doktrinarni, uticaj bogumila. Postoji teorija da paterini i

10

bogumili u Bosni trinaestog i četrnaestog veka nisu imali sopstvenu jeretičku dogmu, već su pre bili politički diskre­ ditovani članovi, te stoga otpadnici pravoslavne vere.

Sudeći po najranijem izveštaju o jeresi u Bugarskoj (odgovor Patrijarha Teofilakta Fotijasa bugarskom caru, u čije je vreme pokret naročito uzeo maha) , ova verovanja izgleda da odgovaraju onima koja su postojala u Jermeniji dva veka ranije, a kakva su opisali, na primer, Petar Hegu­ menos i Đorđe Monakos. Nije nezanimljiv podatak koji navodi ovaj drugi, da su pavlinci bili "sujeverni" , te da su se okretali krstu, koji su inače u ostalim prilikama prokli­ njali, radi izlečenja od bolesti. Još 1 2 1 1 . Sinodik od Borila tvrdi da se jeretici krste, ali ne koriste svetu vodu, jer im to doktrina njihove sekte strogo zabranjuje.

Malo posle Fotijasa, Kosmas Presbiter do detalja opi­ suje širenje arijanske jeresi iz Makedonije, u vreme Petra Borisa, i učenja sveštenika Bogumila. Među prostim i neo­ brazovanim svetom jeres je pustila korena, a najveći deo ove popovedi u istoj je meri uperen i protiv nesvesnog pravoslavnog sveštenstva i monaha pustinjaka. Ukratko, bogumili su hulili sve crkvene svetinje, apostolsko nasleđe i autoritet hijerarhije, kao i sve crkvene obrede. Naizgled nenametljivi i trezveni, oni su se u svojim kućama potajno molili šest puta dnevno, koristeći samo Očenaš. Nisu se smejali, igrali, niti previše govorili, a njihova je trezvenost bila toliko prekomerna da pisan proklinje sve one koji se zalažu protiv telesnog braka, mesa i vina. Za Boga oni kažu da nije stvoritelj sveta, već da je đavo gospodar ovog sveta, jer on je načinio zemlju, čoveka i on poseduje sve stvari: sunce, zvezde, vazduh, zemlju, čoveka, crkvu, krst, .:.... sve što postoji oni predaju đavolu, i sve što se na zemlji kreće, što diše i ne diše, oni nazivaju đavoljim. Zahvaljujući nje­ mu Hrist je pravio čudesa, kao i Hristovi sveci, a njegovi sledbenici su svuda i u svemu. "Jer držeći u rukama svete

11

knjige oni ih tumače u neznanju i pretvomosti." Obra­ zovanje i bolja služba sveštenika i monaha po Kosmasu su jedini lek za ovakvo stanje.

Do sada smo ovde opisali: a) fanatično asketske, anti­ nomijske sekte, b) narodni pokret koji se suprotstavlja strogim pravilima pravoslavne vere - tendenciju ka religij ­ skoj anarhiji. Kosmas kaže da je sekta živela i radila manje više u tajnosti, da su njeni obični članovi vodili sasvim normalan dnevni život, da je ona mogla po"tojati i među sveštenicima i monasima, a da oni, i ne znaj II o čemu se u stvari radi. Izgleda da je ona pružila mogućnost nastajanju neke vrste feminističkog pokreta toga doba. Bogumilska "crkva" nije nikada bila organizovana, i nikada nije postala ništa više od antiteze etabliranoj religiji i feudalnom društvu.

Narodna religija je neodređena, eklektična, a ono što želi da sačuva od bogumilstva nije doktrina, ni dualistički koncept, već podsticaj ka inherentnOj anarhiji, demonolo­ giji i legendama. Mogli bismo uzalud tražiti puritanske ili asketske elemente, a mistični je izražen na drugačiji način, na primer u iznenadnom pojavljivanju Hezihijasta.

"Dvostruka vera, ili bolje reći mnogostrana vera, vla­ da među njima (bugarskim narodom) . Njihova religija je mešavina svih mogućih paganskih i hrišćanskih učenja, ispreplitanih u najraznolikiju mrežu, kroz koju su niti bo­ gumilstva čvrsto protkane." Za važnu ulogu koju đavo i demoni igraju li bugarskom folkloru dobrim delom se ima zahvaliti uticaju bogumilstva." l Svaki kult koji je ikada cvetao na Balkanu, pa čak i oni koji su ostavili svoje monumentalne tragove pre slovenske invazije, kultovi he­ lenskog i latinskog paganizma, azijatski kultovi kasne pa­ ganske imperije, ostavili su svoja obeležja. Ovo bi moralo važiti i za astraine kultove Avara, obrede koji su doneli Bugari, a možda i Kumani, Pečenegi, i razna turska pleme­ na, koja se pojavljuju i nestaju s vremena na vreme. Pravo-

12

slavna crkva je sama sankcionisala više paganskih kultova. a kasnije detaljnija istraživanja otkrivaju koliko je pravo­ slavlje sveštenike stavljalo pod sumnju. Međutim, ako se detaljno ispitaju neki manje važni običaji, za mnogo veći broj njih nego što bi se očekivalo, ispostavlja se da potiču iz najranijeg hrišćanskog perioda, ali su, pošto dugo nisu bili korišćeni, izjednačeni sa sujeverjem. Ovde spada, na pri­ mer, pročišćavanje hrane i nečistih životinja, blagosiljanje svakog izvora, kuće, predmeta za domaćinstvo, egzorcizmi koji se vrše u svakoj prilici u kojoj postoje sumnjive okol­ nosti (kao što je iskopavanje iz zemlje starih novčića, sudo­ va, statua i pronalaženje neobičnih stvri uopšte) , molitve za pčele, zveri i drveće, pljuvanje protiv uroka za novo­ rođenu decu, itd. itd�

NEMAN]IĆI, VRAČEVI I ASTRALNA VERA Na ovaj način narodna religija se utvrdila sa dina­ stičkim osnivanjem Raške u jedanaestom veku, "a pred­ stavljala je mešavinu starih paganskih elemenata, istoč­ njačke jeresi i vizantijskog pravoslavlja".z Upravo je pro­ čišćavanje ovakve religije bio apostolski zadatak Stefana Nemanje i njegovih naslednika - ono je trajalo i u vreme Stefana Dečanskog koji se borio protiv "bezbožnika i pa­ gana".

U međuvremenu mala zajednica Narentijaca sa ža­ rom je opravdala svoje ime "pagani" sve do porfirogenevog doba, pa i kasnije. Sveti Kliment Ohridski piše o obožava­ nju drveća, kamenja, i duhova koje se još uvek otvoreno praktikovalo. Kult idola očuvao se u Rodopima (možda poslednji trag religije starih Bugara) j a život Sv Đorđa Iver­ skog (jedanaesti vek) , hronike Domentijana (dvanaesti do

13

četrnaestog veka) i drugi spisi, pominju politeiste zajedno sa idolopokloncima i jereticima. Navešću samo neke od, poznatijih dokumenata: pisma ohridskog Biskupa Teofi­ lakta (jedanaesti vek), "rasprava" Kosmasa, koju smo u tekstu već citirali, rasprava Joana Rilskog, Propisi metro­

polita Jovanovića (sedamnaesti vek) , enciklike (poslanice) mitropolita Nenadovića u osamnaestom veku, srpsko za­ konodavstvo u devetnaestom veku, te čitava serija crkve­ nih dekreta i konstitucija katoličke crkve u Dalmaciji i Hrvatskoj, od desetog veka do osnivanja Zagreba 1805.

Svi oni, dakle, ukazuju na postojanje i razvitak ovog po­ luhrišćanstva. "Oni su bili hrišćani", kaže Tomas od Salo­ ne za davnašnje stanovnike severne Hrvatske, "ali var­ varski". Nekih pet stotina godina kasnije, vođe reforme srpske crkve ponovo su doneli, skoro doslovce prepisane zakone Milutina i Stefana Dušana protiv vampira, vračeva i jereti­ ka. Dakle, dva reda među bogumilima, perfekti, ili inicira­ ni, i vernici ili "hrišćani", ukazuju na suštinsku razliku između narodne religije i teologije, i iznad svega omogu­ ćuj u povratak "seoskom" kultu. Zrtvena ili pričesna gozba, koja predstavlja glavnu crtu svih većih ceremonija (Slava, Zadušnice, Zavetine, Badnji Dan, prolećno slavlje na dan Svetog Đorđa itd.), ustanovljena je u tesnoj vezi sa crkvenim obredima. Gozbe u crkvama strogo su kritikovane prilikom nekih kasnijih poseta srpskim i bugarskim crkvama, a činjenica da nisu ' predstavljale nikakav izuzetak, već pravilo i obred, nalazi potvrdu u katoličkim protokolima iz obilazaka Istočne Bu­ garske 1640, gde se kaže da, na nekim mestima, ljudi do­ nose hral)u i piće u crkvu, i posle liturgije svi se zajedno goste "kao da čine žrtvu", ili tako reći "obredno", "a svešte­ nici piju više od svih ostalih". 3

14

Takav je bio običaj i kasnijih pavlikanaca, koji na svojim svetištima nisu imali drugoga nameštaja do trpeze koja je služila potrebama ovakvih obroka. Ali, to je bio narodni, a ne religiozni običaj i u vreme regresija jednako se javljao među pravim pravoslavcima. Pavlinci između Nikopolisa i Plovdiva očuvali su "drevni bugarski običaj donošenja hrane u kući, gde se svi sakupe na bučnoj gozbi sa igranjem i pevanjem, a što su smatrali žrtvenim obre­ dom" (pismo katoličkog misionara, 1622.) . U današnje vreme, obredne gozbe održavaju se u crkvenim dvorištima i na groblju, ali se i dalje smatraju suštinskim delom odre­ đenih svetkovina koje se poklapaju sa onima u crkvenom kalendaru, i smatraju se religioznim činom. Ne postoje dokumenta koja bi pokazala neprekinutu vezu u sloven­ skim područjima sa sličnim obredima ranijeg datuma. Na­ protiv, oni su se pojavili relativno kasno, i istorijski je veoma teško pronaći korene institucije slavskih gozbi, koji predstavljaju delom dobrotvorni obrok, kakav je postojao u ranim hrišćanskim obredima. U svakom slučaju, njen karakter i značenje obnovljeni su u narodnom religijskom životu.

Određene ideje koje postoje u bogumilskom i pavlin­ skom učenj u imaj u izvesnih sličnosti sa prethrišćanskim shvatanjima, a tiču se demonologije i magije, te možda i prirode dvojnog božanstva i dvojnosti ljudske duše. Ma­ salijanstvo, Bazilova doktrina, onakva kakvom je opisuje Eutimijus, u suštini veoma podseća na reformu hrišćan­ stva na bazi demonologije i animizma, pošto uporno ističe obezvređivanje telesnosti, i bavljenje pre svega đavoljim aktivnostima. Pselos takođe pominje kult satanizma u Trakiji.

"Bogumili kažu da demoni lete sami od sebe; neki od njih uđu u čoveka i uče ga porocima, vode ga ka zločinima i zlu, gmižu njegovim telom i pored njega su i na njegovom

15

pogrebu, a zatim čekaju njegovo uskrsnuće da bi bili kaž­ njeni zajedno sa njim. Ne napuštaju ga ni kada je na mukama. Masalijanski jeretici kažu da se u svakom čove­ ku nalazi demon. Na ovo, što nam se čini osnovnim princi­ pom jeresi, pitali smo, zašto onda čovek, ako je mučen . demonima, trči do Hrista i kuka? Rečeno nam je da đavoli koji žive u Hristu vole krst kao svoje sopstveno delo... a sjedinjenje Svetog Tela i Krvi našeg Gospoda oni nazivaju žrtvom demona koji su u hramu..."4 i tako dalje u istom smislu. Imena nekih od ovih demona su zabeležena, i pojav­ ljuju se u egzorcizmima, ali u sličnim formulama usmene tradicije pominjanje nečistog je uglavnom nepreporučljivo, a ona imena demona koja se daju pronaći su izmišljena i nisu satanistička. Izuzeci iz ovog pravila mogu se naći u kasnijim rukopisima o egzorcizmu koji izgleda da potiču iz zapadnjačke magijske literature.

DEMONI LUTALICE Verovanje da demoni ulaze u ljude i sve što je živo i sve što je mrtvo u stvari pripada folkloru. Oni ulaze u telo kroz prirodne otvore na njemu, usta, nos, uši, anus itd. kao i kroz otvorene rane. Lutajući đavoli stalno su na oprezu u potrazi za mestom u kome će živeti i onim čime će se baviti. Hrana ostavljena na stolu ih privlači, oni ulaze u nezapuštene boce i prazne čaše, zavuku se u sve što padne na zemlju, kažu neki, i onaj koji pokupi i pojede đavolov obrok verovatno će ispaštati za to. Oni se kriju u odeći male dece dok ih majke kupaju. Nije dobro ostaviti skinu­ tu odeću praznom, treba je oko nečega obaviti dok se ponovo ne obuče. Odeća opsednutog čoveka treba da se istresa, baca ili spalj uje. Đavoli haraju po veću koji se

16

ostavi n a konopcu z a sušenje posle zalaska sunca. Oni se mogu izvući napolje u vedru vode ili iskopati iz zemlje. Oni leže u zasedi u hrpama smeća, u prašini koja se skuplja po kućama, u iverj u drveta za loženje u dvorištu, pod mlin­ skim točkom, na gumnu, u živici, pod određenim zloslut­ nim drvećem. Ako čovek naleti na takvo mesto, posebno posle smrkavanja, on može poneti đavola sa sobom, pošto se ovaj zalepi za njega. Tako dolazi do mnogih bolesti i drugih nevolja koje opsedaju seljaka. Drugi duhovi imaju moć poprimanja različitih obličja i neki od njih odabiraju nežive predmete koji ih privuku svojom lepotom ili vred­ nošću, i tako se desi da zavedu na pogrešan put bezazlene lj ude koji kasnije nađu ove predmete. "Ja ću se uvući u uho kraljeve kćeri i opsednuti je", kaže zahvalni đavo čoveku koji ga je spasao od čangrizave žene. "Zatim se ti možeš ponuditi da je izlečiš, i kada dođeš, pozovi me po imenu da mogu znati da si to ti, moj druže, i ja ću zatim izaći, a kralj će te nagraditi."5 Lj udi kažu daje ovo jedan od načina isceliteljstva, a sveti učitelji takođe smatraju da su i veštice i oni koji leče i čine čudesa u savezu sa samim đavolima. "Oni bacaju čini, prizivaj ući ime Hrista i svetaca, da ih se ljudi ne bi plašili i pobegli od njih. Kada bi prizivali imena đavolja, niko im ne bi dolazio." A odakle dolazi njihova moć ili njihova vešti­ na? Jesu li oni proveli godine u postu i molitvama i mi­ losrđu, i po svojim svetim delima u nagradu od Boga dobili čudesnu moć? Naprotiv, učio ih je sam Belzebub. "One žene koje nazivaju sebe usceliteljima i daju trave... zovu se učenicama antihrista, sluškinjama đavoljim, koje navode na greh nedužne duše Ijudi."6

Latinski pisac iz šesnaestog veka kaže da su "naši ljudi" (iz Dalmacije) verovali u svakovrsne demone, a po­ sebno u veštice, koje zatim do u detalje opisuje. 7

17

Đavo, manje ili više satanistički đavo, ponekad je pridobijao i univerzalne duhove drugih vrsta; i to, što je posebno indikativno, možda najčešće u onim oblastima u kojima je negovano bogumilstvo. I crkva i jeretici vekovi, ma su razrađivali učenje po kome su demoni stanovnici pakla. Jer kao što knjiga Enohije, Elucidarium (slavenska verzija) , i druga, posebno bogumilska dela kažu, Satanini anđeli pali su kao kiša kroz svemir, neki u podzemni svet, ispod Tiberijskog mora (kosmičkog okeana, u kome se nalaze trideset i tri kita koji drže svet) , neki su ostali na zemlji i zavukli se u potoke i reke i drveće i špilje (kao prva deca Adama i Eve) , a neki su ostali da vise ili lebde u vazduhu. "Oni su postali demoni koji mame ljude, a moć onih drugih nije dosegla zemlju, već lebdi kroz vazduh, a oni su postali anđeli i takođe mame ljude. Ali oni nisu isto što i đavoli, jer đavoli su crni, vatrom opdjeni", kaže ruska legenda. 8 Sve ovo nema dodirnih tačaka sa univerzalnim dina, mizmom, koji daje moć i životnu energiju stvarima samim po sebi, a što je u osnovi svake magije. Verovatno da se radi o namernoj kleveti kada se bogumilima pripisuje ma, gijska praksa. Međutim, bez obzira na to, njihova koncep, cija svemira ima dominantan magijski element. Postoje dve glavne kosmogonijske teme koje se po, javljuju u mitskim pripovedanjima južnih Slovena: tema o podeli elemenata među svecima, i priča o stvaranju božijeg sveta i sveta njegovog brata ili pratioca, đavola. Prva bi mogla, ali ne nužno, odražavati neki mnogo stariji teogo, nijski mit: druga nalazi paralelne elemente u "bogumilskoj" tradiciji. Vredi citirati kraću verziju ove legende (Bosna) , jer će nam ona ilustrovati magijska verovanja slična onima koja se nalaze u osnovi populatne magijske prakse. Bog, uz pomoć đavola, dolazi do komada zemlje sa dna prvobitnog okeana, i od njega on načini kopno. Đavo,

18

svojoj zavidnosti i zlosti, ubedi Boga da se odmori posle svojih dela, i dok on leži usnuo, podiže ga u svoje ruke i nosi ga do ruba ostrvskog sveta da bi ga bacio u more. Međutim, držeći Boga u svom naručju, đavo, tako hoda, jući, sa njim obrazuje krst, te Bog može blagosloviti zemlju, a blagoslov se širi u svim pravcima kako se oni približavaju vodi. Drugi predmet priče govori o tome kako pčela čuje davola govoreći da bi Bog mogao zaustaviti širenje kopna samo kada bi bio dovoljno pametan da upotrebi krst. Iako je ova priča po svojoj konstrukciji dosta udaljena od stari, jih prototipova, ona je dobar primer nezavisne, skoro auto, matske tehnike magijske snage, odnosno delovanja, koja čak i ne mora biti u potpunosti svojstvena predmetu koji se koristi. Izvođenje izvestnih pokreta, ili prisustvo odre, đenih simbola, makar i slučajno, dovoljno je da pokrene stvari. Određeni običaji i obredi, koje smo zapazili širom čita, ve takozvane patrijarhalne zone, ali koji variraju od mesta do mesta - kao što je na primer zabrana da se prekrste noge, koristi desna ili leva ruka za vršenje određenih ope, racija, oblači odeća u određenoj boji itd. - (ukratko, sve, prisutna briga da se sve učini na način koji odgovara uslo, vima, u skladu sa nekim unapred utvrđenim pravilom) postoje, jer bi se, da ih nema, zla sila mogla nesvesno aktivirati, ili bi čovek mogao na sebi izvršiti neku vrstu samoprokletstva. Posebna briga se mora povesti kada su u pitanju deca i domaće životinje, od kojih se prirodno ne može očekivati da shvate važnost ovakvih običaja, te ih je nužno sprečiti u činjenju pogrešnih stvari. "Strah me je ići na četiri strane sveta, i preko cele zemlje", kaže đavo u grčkom rukopisu (šesnaesti vek) kada silazi da bi uzeo zemlje za stvaranje čoveka. Stoga on na, �ini znak krsta svojim skiptrom, govoreći: "Istok, Zapad, Sever, Jug". Tako je sva zemlja stvorena pre Boga. II

19

PROROČKE KNJIGE Takozvana bogumilska legenda o stvaranju, sa blagim varijacijama, pojavljuje se u Rusiji, Transilvaniji, Dobruđi, u Rodopima, zapadnoj i južnoj Bugarskoj, i na odručju koje zauzima središte poluostrva, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, istočnoj Srbiji i "staroj" Srbiji, a verovatno i na drugim mestima. Nađena je i u rukopisima iz dvanae­ stog veka, u starim bugarskim, ruskim, srpskim i bosan­ skim knjigama. S jedne strane postoje verzije slične onoj iz Knjige Enohijine, proroka Isaije, i "Tajne Knjige" bogumila. Sa druge strane, ova legenda nadovezuje se na lanac ko­ smogonijskih mitova finsko-ugarskih i uralsko-altajskih naroda, a tradicionalna verzije poznata u slovenskom fol­ kloru više nalikuje ovom drugom.9 Zanimljivo je pomenuti da jedna starija ruska hronika pripisuje veoma sličnu kosmogoniju Volhima (magi) u Ki­ jevu, mnogo pre nego što su se pojavili prvi tragovi bogu­ milske apokrifne literature u Rusiji. Bitna je činjenica da se veći deo apokrifne literature od značaja za stvaranje novog izvora narodnih legendi na Balkanu p na primer Baruhova Apokalipsa, Evanđelje Sv. Tome, Palaja, Knjiga proroka Isaije itd. - javlja u sloven­ skim verzijama, često značajno različitim od bilo kog poz­ natog grčkog originala, još u jedanaestom veku, a možda i pre bogumilstva. Jeremiji, bogumilu, najčešće se pripisuje slovenska verzija Elucidariuma. Ni ovde se ne može naći odgovarajući grčki prototip. U slovenskim verzijama nije moguće sa sigurnošću utvrditi bilo kakav trag motiva o sklapanju saveza sa đavolom, niti onoga o njegovom po­ javljivanju nad prvobitnom vodom u obličju ptice, te dru­ gih bitnih detalja. Tek kada se krene na zapad u Bosnu, može se sa sigurnošću zaklj učiti da je književni oblik prethodio narod-

20

noj priči. Inače je potpuno jasno da su slovenski pisci srednjeg veka u dobroj meri koristili narodne izvora, bez svesti o bilo kakvoj nedoslednosti doktrine, a zatim taj materijal oblikovali po sopstvenom nahođenju. U početku je, po ruskom piscu-monah u iz sedamnaestog veka, Sve­ moćni Bog obitavao u tri odaje viših nebesa. "Tri odaje krsta", kaže on u inokografskom simbolizmu: "Car bez početka, nestvoren, neizreciv, nerođen, nezačet, sveopšti, nedivljivi, besmrtni i nematerijalni" bio je tamo pre /Jočetka vremena. Svojom mišlju učinio je da se rodi njegov Sin. Jer otac nije ni stvoren, ni začet, a Sin je začet (rođen) ali ne stvoren. Sveti duh je ne stvoren i ne začet, ali potiče od Oca. Sin Božji stvorio je svojom Rečju i po naredbi svoga svetoga Oca sva stvorenja na nebu, vidljiva i nevidljiva. Kako je govo­ rio tako se sve stvaralo od Svetoga Duha koji je izlazio sa njegovih mudrih usana... " To je besprekoran pravoslavni predgovor priči o Bož­ jem i đavoljem stvaranju. lO Bugarski monah iz jedanaestog veka (kako ga Jireček identifikuje) napisao je hroniku sveta koja je sačuvana u srpskom rukopisu. To je rana naturalizacija i adaptacija različitih tema. U usta proroka Isaije stavlja se vizija čita­ vog sveta, na anđeoskom putovanju u sedmu nebesku sferu. Na Božju zapovest, Isaija je prikupio odabrani narod bugarski sa severne obale Crnog Mora i odveo ih u zemlju koja se danas naziva Dobruđom, gde se on nastanio i raširio svoje carstvo. l l Čini se da je ovo delo bogumila, a time se potkrepljuje reorija po kojoj je sekta težila da postane nacionalistička . partija u srednjevekovnoj Bugarskoj. Značajno širenje apokrifnih knjiga prevedenih na slo­ venskoserbski i bugarski. nije samo zasluga sekte. S druge sInne, zna se da je veoma malo vizantijske nauke ili čak istorije našlo svoj put do 'Ovih j�zika. Najveći deo sačuva-

21

nih dela govori o astrologiji i magiji, o mineralima i životi­ njama. Sudeći po sačuvanoj literaturi iz ranijih vremena, postojao je veoma istančan ukus za fantastično i magijsko. "Putovao sam po mnogim zemljama, ali nigde nisam video toliko vračeva kao u našoj zemlji Bugarskoj, niti toliko veštica i čarobnjaka, kojima ljudi dolaze da bi od njih dobili lekove", navodi pisac iz sedamnaestog veka. A na drugom mestu: "Ima ljudi koji pričaju: 'Neko me je prokleo pa nemam potomaka'; 'U mojoj kući postoji neka magija, pa mi posao ne napreduje'; 'Moja stoka umire zbog neke ma­ gije'. Vračevi vam kažu: 'Idi na to i to mesto u kući i kopaj, tamo je magija'. Ili: 'Ta i ta osoba bacila je čini na tebe' ." 1 2 Bogumilskim jereticima, više nego bilo kojim drugim, bile su pripisivane spokrifne molitve i dela, kao što je Le­ genda o Krstu, koja predstavlja osnovu za molitve i polu­ magijske formule, ne samo u starim spisima, već i, možda pomalo nekritički, kod modernih autora. Zakonik Stefana Dušana pominje "Babunsku reč" u kontekstu kojim je izjednačuje sa vradžbinama, kao što i kasniji ruski kanon govori o "Bulgarskie basni", u istom smislu. "Babun" je verovatno bio naziv neke sekte, verovatno bogumilske na području Srbije, iako za to ne postoje čvrsti dokazi. Među zabranjenim knjigama, od kojih se mogu naći kopije novijeg datuma, većina ih je bila grčkog porekla, ali bi bilo teško odrediti u kom su periodu njihovi sadržaji modifikovani u skladu sa lokalnim ukusom, ili prešli u narodnu upotrebu. Š to se tiče južnih Slovena, u njihovoj narodnoj tradiciji može se naći malo toga što direktno odražava vizantijsku pseudo-nauku. Kada govorimo o bogumilskim molitvama i vradžbi­ nama, njima nije bilo mesta u doktrini sekte, koja je svela sve vrste molitvi na ponavljanje očenaša. Jedna vrsta. služ­ be u katarijanskom obredu koju objavljuje Kanić (Cu­ nitz) , 1 3 koristi početne stihove Jevanđelja Sv. Jovana, bla-

22

goslov i zahvalnicu, očenaš i dvostruku molitvu - koja predstavlja ponovljeno izgovaranje očenaša. Ova dvostruka molitva je posebno karakteristična. Takav oblik molitve preporučuje se u opasna vremena, na putovanjima, protiv demona, prilikom prelaženja mostova, itd, ali se ne javlja u narodnoj, odnosno raširenoj upotrebi. čenaš je zaista moćan ali, kao i u slučaju bilo koje druge formule, uobičajeno je da Se on ponovi tri puta, ako se ne izgovara samo jednom. U stvari, lako je utvrditi da su lokalne molitve i besmislene vradžbine bolje poznate od reči ove molitve. Bilo bi logično pomisliti da, ukoliko su bogumiiske formule ikada imale dubljeg uticaja na narod­ ne običaje i mišljenje, ova neobična dvostruka molitva se rakođe mogla zadržati. Kada se radi o prirodi lj udskog fizičkog bića, folklor se ponovo okreće pseudo-bogumilskoj legendi. Ali, pored čo­ veka od blata i čoveka koga je đavo napravio, sa Božjim dahom, i pored ideje o dvojnoj ličnosti, postoji i veoma rašireno verovanje da je telo načinjeno od zelje, krv od rvenog Mora, kosti od kamena, kosa od trave, mozak od oblaka, dah od vetra, misli od hitrosti anđeoske, oči od sunca ili vatre, i tako dalje. Ovakva inverzija skandinav­ skog mita slična je altajskom mitološkom ciklusu, ali se jednako pojavljuje i u apokrifnim pričama o Adamu, a iz njih je izvedena u Slovenskom razumniku (Elucidarium) . 14 Sledeća priča može se, koliko znamo, naći samo u užoj Bugarskoj i u Makedoniji (osim u Rusiji) : Pošto je oblikovao prvog čoveka, Gospod ga je ostavio da s' suši na suncu i pošao po životni duh. Tada je đavo (kako Iwžu i tatarski narodi) iz zavisti nagrdio ovu figuru, i izbušio Ila njoj četrdeset i jednu rupu. Tako, kada je Gospod dunuo u Adamove nozdrve, dah je izašao napolje kroz rupe. on je llhrao neke trave i zapušio njima četrdeset rupa, a jednu je ostavio otvorenom. "Zašto si", upitao je prvi čovek kada je

23

mogao progovoriti, "ostavio ovu rupu otvorenom?". "Ta rupa je smrt", odgovorio mu je stvoritelj. Eto zbog čega se umire. Duša polako izlazi kroz tu rupu. Trave kojima su ostale rupe bile zapušene, dobre su za lečenje. Bog je rekao: "Kada te zaboli neki deo tela, uberi od ovih trava i izleči se njima. Pij ih, peri se njima, raskuži se njima, umotaj njima svoje rane. " Prvi je čovek znao te trave; njegovi sinovi su ih znali, kao i njegovi unuci i njegovi praunuci; ali kasnije, malo po malo, one su se počele zaboravljati. Ima puno lekovitih biljki, ali čovek ne zna koje su. Prema rukopisu (iz šesnae­ stog veka) Bog je, kada je video 41 rupu, izvrnuo čoveka naopačke a rane je ostavio iznutra. Đavo je rekao: "Go­ spode, kada ovaj čovek oseti da ga nešto boli iznutra, on će se setiti tebe." Tako je Bog izvrnuo Adama i ostavio rane iznutra, odakle je i potekla bolest. Satana je bio taj koji je smislio da se čovek razboli i kuka: ,,0, 01 Milosti. O, Go­ spodel" lS Ovakav navodno bogumilski odnos prema telu i nje­ govim manama i bolestima doveo je do ekstremnosti se­ ljačko shvatanje ga su u lečenju jednako kompetenti i sveštenik i lekar. Cak se i u katoličkim područjima svešte­ nik smatra i izlečiteljem i egzorcistom. Trešenje svešte­ ničke odore nad bolesnim ili začaranim omiljeni je metod lečenja u delovima Hrvatske i u Dalmaciji, a puzanje ispod svešteničke mantije olakšaće ženi trudove pri porođaju. Bogumili su, kako to legenda pokazuje, pripisivali sve što je materijalno sferi Satane; a telesni bol je za njh, bio ne toliko kazna ili nesreća, ili demonska osveta, kao što naši seljaci misle, već trijumf telesnog i principa zla koji je tele­ snom, odnosno telu, svojstven. Njihov metod lečenja bio je zasnovan na principu, pravoslavne posete bolesniku i egzorcizma, ali, naravno, bez upotrebe svetog ulja ili vodi­ ce. Bolest bi se morala zaustaviti strogim postom, i, ukoliko je čovek u velikoj, smrtnoj opasnosti, odricanjem od svih 24

'maljskih poseda i svih bračnih veza, potomstva i rođaka. bi zatim bio duhovno kršten odnosno iniciran u red "perfecti" , dodirima ruku. Dugotrajan obren opisan je u I:lrinskom rukopisu. Pošto bi čovek primio utehu, ili op­ rost, učitelj bi spustio ruke na njegovu glavu (ili iznad I:lave, ako je u pitanju bila žena) , i čitao bi uvodnu reč iz jovanovog Jevanđelja. Svi prisutni bi na odgovarajućim mestima odgovarali Očenašem, jednom ili dva puta izgo­ vorenim, pognutih glava i sklopljenih ruku; čovek koji t reba da bude iniciran molio bi za blagoslov. On bi zatim ponavljao zakletve da će živeti savršeno čistim i asketskim životom, a sakupljeni ljudi bi molili za njegov prijem među odabrane. Ovo je bio obred consolamentuma, posle koga bi inicirana osoba predala sva svoja dobra zajednici, a za­ I'im, ukoliko bi preživela, živela bi u čistoĆi i apstinenciji do p slednjeg dana. Posebne zakletve na apstinenciju, čistotu, odanost, milosrđe ili hodočašće davali bi seljaci u bolesti, pa čak i prilikom priprema za magijski obred. Ovi zaveti nemaju uvek posebno pobožan ili etički karakter, već pre sadrže simboličku žrtvenu intenciju. Najčešći zaveti odnose se na ( dređeni post ili sveti dan, na izbegavanje određene hrane, ili priznavanje svetosti i nedodirljivosti neke .biljke ili ži­ votinje. Uglavnom se, prilikom polaganja ovakvog zaveta, odredi i neka vremenska granica do koje se on ima pošto­ vati, ali se ponekad dešava da .zavet važi do kraja života OI oga koji se zavetovao, a ne retko prenosi se i na članove njegovog domaćinstva, pa čak i na njegove potomke. U 'moj Gori i Kotoru dugo je, postojao običaj da se po­ svećuju mala deca, da bi mogla živeti, te ona mnogo godi­ nil nose monašku odeću i pridržavaju se makar nekih stro­ gih pravila reda, sličnih monaškim regulama. Ali kada bi ( 'pasnost prošla, ovakvo bi se prividno posvećenje ukidalo; II možda je njegov motiv bio pre da se zaplaši đavo i. otera z

()n

25

od onih koji nose obeležja odabranih, nego da se ugodi Gospodu. U katarijanskom obredu (prema bečkom ruko­ pisu) , ukoliko je tačno da je iz Bugarske bio proširen na zapad, usvojen je tradicionalni običaj, koji nije bio, koliko se zna, inspirisan nikakvom pravoslavnom idejom za ci­ ljeve ove vrste. Godišnji, ili bolje reći sezonski zaveti slo­ venskih seljaka takođe su po nameri apatropeični. Apsti­ nencija od seksualnog opštenja praktikuje se među južnim Slovenima kao i među primitivnijim narodima iz sasvim određenih razloga. Običaj koji propisuje apstinenciju pre izvesnih svetkovina ili postova ponekad se mora najstrože poštovati. Nekada je seksualni život bio regulisan u skladu sa sezonskim radovima, delom zbog ekonomskih razloga, dok se u redovima vojske još uvek smatra da koitus utiče na smanjenje borbene gotovosti, iako se u praksi pokazalo da može biti upravo suprotno. Sva uzvišenija ili mistična učenja koja se ne tiču ma­ terijalnog sveta, a koje su postojale u bogumilskim i srod­ nim učenjima, davno su zaboravljena. Narodna religija ni­ je ni gnostička, ni dualistička, niti je njena praksa asket­ ska, kao što ni njen demonizam generalno nije satanistički. Dosadašnjim tumačenjm istakli smo bliskosti novijih verovanja sa učenjima iz ranijih vremena, te smo došli do zaključka da je postojala jedinstvena osnova, čime se može objasniti i nastanak jeretičkih sekti među južnim Sloveni­ ma. Materijal koji posedujemo, legende i literatura, navo­ de nas da potražimo njihovo poreklo u gnostičkim kultovi­ ma Bliskog istoka, u Jermeniji i posebno, iranskim izvori­ ma, koji su srodni sa tradicijama Centralne Azije. Me­ đutim, generalni zaključak morao bi biti da bogumilstvo, kao i celina narodnog hrišćanstva, mnogo duguje lokal­ nom karakteru društva u kome se najpre pojavilo kao egzotični uticaj, jednako kao što narodna tradicija na Bal­ kanu mnogo duguje suštinskim idejama bogumilstva. Ni

26

na jednom stepenu kulturnog razvitka ne može se desiti da

na uticaje" ne izvrši uticaj. Zanimljivo poređenje može ;� se naCL među nedavno preobraćenim primitivnim narodi­ .Il�a, kao što je to slučaj sa Hauhau religijom Maura ili I uka sa Fiđija. Obe ove doktrine nastale su kao mešavina h rišćanskih misionarskih legendi, paganskih kultova i no­ vih tu�ačenja obeju religija. Ove dve poslednje jeresi, ako Ih mo�em� ta�o nazvati, takođe su dualističke u tendenciji. Bdo bl zammlJlvo saznati do koje mere ovo važi kao pravilo kada hrišćansko učenje pretrpi modifikacije od strane pre­ obraćenika. 16 se

Fusnote I)

Dr, agomanov , � Zabelež�i vorhu slavlanske religiozno-etičeski le­ ndl, II, Duahsttceskoto mlrovozrenie, sb. N.U. vidi str. 257, itd. �) Y: Marković, Pravoslavno Monaštvo i Manastiri u SrednjevekovnoJ' SrbiJI (1920.), str. 50. 1) Ferrnedžin, Acta Bulgariae Ecclesiastica, XVII, XVIII, XXX, itd. Eutimius Zigabey, PanopIia Dogmatica, Adversus Bogomilos, CXXX, . �) Veoma�ašire�a narodna p�ča, koju sam čula u Bosni. Reprezenta­ livna verzija naćI će se u zbrrkama narodnih priča koje navodim u daljem tekStu. (,») Kačanski, P�mjatniki Bolgarsako narodnogo tvorčestva (1882) Vasi­ IVIć, Spomemk (Srpske Kraljevske Akademije), XXXI. 7) L. Milić, Der Zauberteufel ( 1560.) . ll) J. Porfiriev, Apokrifičeskija Skazanija, Sbomik, XVII (1877.) 9) Sličnosti iZm , eđu slovenskih, finskih i Centralno-azijskih kultova i Il1Itologl!e prvi su za��zili nauč�ici koji su prouča, va�i ruske običaje, a 11, 1 đ� njima P. Ja�o\)11 p�of. Amčkov. Ovaj, drugi daje pre teorije nego IN O rtJskIpnkaz.' ah postOji dokumentacija u njegovom delu "Jazyčestvo . , levnaJa ,��?I" (1914.), kao I u tekstovima novijeg datuma u časopi­ NIma "SIavIa I "Revue des Etudes Slaves". Još relevantnije teoriJ'e izneo 1(' M. Amaudov u Sb.N.U.iv. ... 10) V. Močulskii, Russki'i Filolog Vestnik, XVII (1887) . II) L. Stojanović, "Spomenik'" III (1890), 160-93 str. 12) Kačanovski g

1)

J

27

13) U "Beitrage zu den Theologischen Wissenschaften, IV (188 7 ), pod naslovom: Ein Katharisches Ritual. Videti i kod F.e. Conybearea, "The key of truth". 14) Slovenska verzija navodi sedam ili osam delova: u grčkoj i latinskoj nikada ih nema više od četiri, što je simboličan broj čoveka. 15) I. Ivanov, Bogumilski knigi i legendi (Sofij a, 1 925) str. 336. Porfi­ riev, Apokrifičesldja Skazanija, str. 45 (Skazanie kako sotvori Bog Ada­ ma) . 16) Na primer, u "Hibbert Journal" za 1913, Hocart nudi originalnu teoriju o religiji na Fidiju, u kojoj ima neverovatnih sličnosti, ne samo po temi o dvojnom stvaranju, već i u detaljima koji opisuju uzrok Prvoga greha, odnose izmedu Eve i Satane itd. Više o političkoj i soci­ jalnoj podlozi bugarske jeresi videti kod V. N. Zlatarskog: "Istorija bu­ garske države", Tom l , str. 551 itd.

DREVNA MAGIJA v

I LE CENJE

U pagansko i polupagansko doba, Sloveni s u živeli u malim, nezavisnim plemenima, da bi kasnije formirali ne preterano čvrste saveze u okviru teritorijalnih granica. Grci lugo vremena nisu mogli trgovati sa njima upravo zato jer se oni među sobom nisu slagali i nisu imali nikakav centralizovani autoritet. Organizovanje sjedinjene države Raške poklapa se sa osnivanjem državnog hrišćansrva, a pagan­ sko carstvo je u Bugarskoj opstalo relativno kratko vreme. Plemenski religijski kult verovatno je bio produžetak lomaćinskog, odnosno porodičnog kulta, koji je retko bio I I vezi sa specijalizovanim funkcijama službenog svešten­ sr va. Domaćinski kult potrajao je do današnjih dana. Gla­ va domaćinstva vrši službu prilikom ceremonijala, a po­ moć osobe koja nije član porodice nije bitna. U ceremoni­ jama koje uključuju čitavo pleme ili selo, glave domaćin­ ' t va - plemenske starešine - takođe igraju važnu ulogu. Ali, oni nemaju potpuni monopol nad svim ritualima, a to , . vidi u obredima koje izvode .grupe bez nekog posebno !Kiabranog vođe, naročito onim koje vrše mladi ljudi ili I ( )je izvode starije zene isceliteljke. 1

28

29

ŠAMANIZAM NA BALKANU Ne postoje značajniji dokazi o postojanju šamanizma na Balkanu, i samo bi se slučajno moglo doći do primera nekakvog kombinovanja funkcija sveštenika, lekara i ma­ ga. U seoskim kultovima, ove dužnosti su prilagođene od­ govarajućim posebnim prilikama, sem ako nisu u domenu specijalnosti lokalnih mudrih (starijih) žena. Žene koje vi­ še nemaju menstruaciju, ili udovice, mogu biti odabrane za vršenje određenih obreda, ali to je samo privremeno sveš­ tenstvo. Vidovnjakinja posreduje između pripadnika za­ jedničke i sveta duhova samo kada se od nje to zatraži. Mladići koji nemaju fizičkih mana mogu učestvovati samo u nekim ritualnim plesovima. Skoro svaki kult ima sop­ stvenog "sveštenika". Ispunjenje seoskih "zaveta" i žrtvo­ vanje svetom drvetu sela vrše domaćini, a najviši sveštenik u takvoj prilici postaje domaćin sela za tu godinu. Majka blizanaca smatra se, kažu, izuzetno čistom, a sami blizanci imaju posebne funkcije prilikom određenih obreda. Pret­ postavljam da je ovakvo uređenje karakteristično za seo­ ske kultove. Izgleda da je institucija svešteničkog monopo­ la, bilo od strane hrišćanske crkve, bilo od strane organizo­ vanih paganskih iultova, značila korenitu društvenu pro­ menu, da su, na taj način, određeni narodni običaji bivali diskreditovani. U samoj Rusiji utvrđeno je da je morala postojati čvrsta veza sa azijskim šamanizmom. U celini, karakteristi­ ke magijske prakse daju se bolje utvrditi regionalno nego etnološki. Razumljiva je, u tom smislu, bliskost ruskih i zapadnih Slovena sa baltičkim i finskim narodima sa seve­ ra, dok folklor balkanskih Slovena više nalikuje folkloru susednih naroda sa j uga. 30

Tokom vremena, religiozna osećanja nastala su na ritualu nasleđenom od drevnih polumagijskih obreda, a neposredna magija pojavljuje se uglavnom kao deo medi­ cinskog sistema, u kome, međutim, danas prevladava em­ pirizam a magija se primenjuje racionalno. Ova distinkcija između primenjene magije i religije, vraća i sveštenika, iz­ gleda da je postojala još od davnina. Paganski je kult, reklo bi se, priznavao postojanje be­ skonačnog broja lokalnih i plemenskih božanstava, veza­ nih za razne ljudske aktivnosti, kao što je rat, poljopriv­ reda, itd, ili božanstava koja su predstavljala personifikaci­ je. Nalazimo i podjednako važan kult drveća, kamenja i vode u kome su, po nekima, vladali bogovi ili duhovi. loveni sa istoka nisu se mogli zaklinjati drvećem, izvorima ili kamenjem (ali su sveštenici optuženicima davali mo­ gućnost izbora suđenje po lemešu, gvožđu ili žlebu) . Neko­ liko ranih hroničara pominje sveto hrastovo drvo. Me­ dutim, dok je kult vegetacije, vodenih duhova i, do izvesne mere, kamenja, na Balkanu zadržao svoj iskonski karakter i značaj, te se na žrtvovanje drveću ili na drveću, na pri­ mer, može naići u istom onom obliku kakav opisuje Her­ bor među zapadnim Slovenima ili Ibn Rosteh u Rusiji, od kulta bogova zaštitnika, iz drevnog slovenskog panteona, nije ostalo ništa. Ni jedno jedino ime nekog slovenskog boga nije sa sigurnošću rekonstruisano, niti je pronađena ikakva statua ili slika takvih božanstava. Sudeći po celokupnom do sada prikupljenom materi­ jalu, nije nemoguće zaključiti da kompleksni panteizam drugih Slovena koji je zahtevao etablirano sveštenstvo, nije bio tipičan za religijU južnih Slovena. Dok je na severu i zapadu sveštenički kult nadvladao nad starijim religijskim f( mnama, kod njih se čak i o kultu svetog drveta govorilo k ao o drevnom narodnom običaju, a ne kao o jednoj od 31

svešteničkih dužnosti. Sami sveštenici davali su proročan­ stva i čitali znamenja. A pored vršenja službi, kojima narod nije imao pristupa, ili je mogao prisustvovati samo u ulozi publike, oni su na sebe preuzimali i zadatak da personifiku­ ju božanstva, ne bi li zaveli neuki svet. U pisanim izvorima na Balkanu, postoji bezbroj podataka o "magovima" , ali se sveštenici pominju samo u konvencionalnim izveštajima o paganstvu, izuzev dokumenata o Bugarima za vreme aspe­ ruškog perioda. Dve glavne dužnosti sveštenstva bile su prinošenje žrtvi i proricanje, i one su, na severu, sveštenika mogle uzdići do položaja plemenskog vođe. Na Balkanu je čitanje znamenja pratilo krvnu žrtvu. Sveštenici su među Istočnim i zapadnim Slovenima bili zasebna kasta, sa posebnim povlasticama. U dugačkom spisku izraza vezanih za sveštenstvo i vračeve, u starim izvorima, kao i u rečnicima savremenih jezika, nazivi ra­ zličitih vrsta sveštenika, magova i lekara ukazuju pre na razliku u metodu i funkciji nego na zasebne profesije. Du­ go nakon što su ovakvi sveštenici prestali da postoje, na području na kome su živeli južni Sloveni postojali su nazivi za njihove sasvim određene funkcije. U dokumentima se oni nalaze izmešani sa imenima koja predstavljaju grčke kovanice. Magija verovatno nije bila običan poziv, odnosno za­ nimanje, već je za nju čovek morao imati dara, kao što je to i danas slučajan. Među starim Bugarima, na primer, drugi Simeonov sin odao se magijskim aktivnostima, i mo­ gao je sebe pretvoriti u bilo koju zver. 2 Prokopije pominje proricanje sveštenika prilikom pri­ nošenja krvne žrtve. Helmoldus kaže da su ljudi pribegava­ li takvim proročanstvima u svakoj opasnosti. Na svetkovi­ nama oni su se okupljali da, bi čuli proročanstva i prineli

32

žrtve. "Nakon prinošenja žrtve, žrtvena krv poHvala se po sveštenicima, da bi njihova proročanstva bila istinitija... Jer mišljenje je mnogih da se demon lakše oslobađa uz pomoć krvi," a ako istorijski podaci i ne daj u dokaza o ovakvoj praksi među južnim Slovenima, dovoljno je istaći da među njima krvna žrtva u cilju divinacije postoji i dan danas)

Proricanje uz pomoć istopljenog gvožđa, voska ili ug­ ljevlja u vodi, stavljanja predmeta u vodu, zatim sa pepe­ lom ili iznutricama, kao i proricanje po slučajnim znacima i verovatno ono koje je zahtevalo upotrebu kanapa i čvoro­ va, bili su poznati u ranom srednjem veku i stavljani su u vezu sa lečenjem; lečenje bi, stoga, moglo biti jedna od glavnih funkcija divinacije iz još davnijih vremena.

U najstarije metode divinacije, svakako, spada pro­

ricanje pomoću vina i okretanja kolača. Adam od Breme­ na kaže: veliki kolač bi se okretao po zatvaranju ceremoni­ je povodom zimskog solsticija, a sveštenik bi čučao iza njega; po tome da li je ili ne njegova senka bila vidljiva posmatračima, zaključivalo bi se da li će naredna godina biti plodna. Vuk je opisao modifikovan oblik ovog običaja koji je postojao među pastirima u Hercegovini, a taj je metod izgleda do skoro postojao u jugozapadnoj Rusiji. Sam kolač spada u ritual pO!1uda, ili jedenja brašna i meda, d revni obred, · povezan sa pomenom mrtvima i zadušni­ cama.4 Žreco, ili onaj koji žrtvuje, ne nalazi se tako često u dokumentima o prošlim vremenima. $, čiju je etimologiju nemoguće utvrditi, je izraz koji se najčešće javlja i u j užno­ slovenskim i u ruskim izvorima, sa značenjem sveštenika, magosa, manteiosa (vidovnjaka, maga) . Volžba se javlja u starobugarskom, u veoma starim dokumentima, u smislu "magijskih mahinacija". One su, što se može zaključiti iz različitih, brojnih konteksta, pre svega bile divinacijskog L k araktera. .

VRAČEVI I PROROCI Žene su se takođe bavile vradžbinama, a kasnije su na tom polju dobile skoro potpuni monopol. Bugarsko-ruski rukopis pravi sledeću distinkciju: "Vrač je isto što i mag... volh'vi (proroci) su oni koji izgovaraju vradžbine priziva­ j ući demone" . Ovome se navodu verovatno ne može pripi­ sati univerzalno značenje, ali on predstavlja dokaz da su postojale zasebne funkcije. Magijske aktivnosti koje se pominju u srednjem veku, uključuju: vračanje i izgovaranje čini i egzorcizamaj čara­ nje sa magijskim formulama i bacanje čini, dobrih ili lošihj proricanje budućnosti j zavijanje u trave ili vezivanje čvo­ rova i konaca, i posebno umotavanje u smrdljive trave ili trave izuzetno jakog mirisa j travarsku magiju i pripremanje lekovaj proricanje sudbine j divinacij u uz pomoć riba, pti­ ca, semena, pasulja, voska, vode, vatre itd.j proricanje u ekstatičnom plesu j pretvaranje u životinje i letenjej gleda­ nje u životinjske iznutrice i plećku. Jedan pasus u bugarskoj Svjatoslav Antologiji glasi: "Kada vam se dete razboli, obratite se vraču i po detetu ispišete izvesne bogohulne reči. Takođe, ako nešto sanjate, pohitajte tumaču snova. Ako nešto iigubite, vidovnjaku. Ako strepite od neprijatelja, napravite njegovu figuru. . ." 5 U propovedima sv. Hrizostoma piše: "Kada ptice lete, oni proučavaju njihov let, da li one lete na istok ili na zapad, desno ili levo. Ako se vrana pojavi i počne graktati, oni pažljivo osluškuju, proričući budućnost ili nečiju sudbinu ..." Nema sumnje da je najraniji metod lečenja među Slovenima spadao u metode magije i proricanje, koliko se uostalom iz oskudnih izvora može zaključiti. Poznavanje bilja takođe je bilo jedna od magijskih veština, a magijsko lečenje nastalo je davno pre nego što su se iskustvene metode proširile među Slovenima, putem kontakata sa drugim narodima.

34

Tek u drugoj polovini šesnaestog veka (katolički) bi­

skup Bara zabranio je sveštenicima da se bave kako profa­

nom medicinom, tako i držanjem gostionica,6 iako su fra­ njevci u Bosni i Dalmaciji već imali dugotrajnu tradiciju hilj ne medicine, a u obalskim gradovima postojale su bol­ n ice i apoteke.

U sedamnaestom veku jedan bugarski pisac upozora­ vao je ljude da se čuvaju "doktora koji otvaraj u ranje, prodaju lekove i sakupljaju trave i imaj u svoje šegrte. Kada i m bolesnik dođe, oni nemaju pojma kakvim lekom da ga I 'če, te mu stoga jednostavno daju neku travu, a onda on p 'ni na usta zelenu penu i otruje se i umre." Lekarska radnja bila je grčka i turska institucija. 7 Najraniji izvori i istorijski dokumenti govore nam da j , medicina vračeva i sveštenika bila uglavnom povezana SiI spoljašnjim tretmanima.8 Lekovi se, međutim, ne pominju tako često. Filakterij iz ,leda da je bio više od amuleta, a verovatno je da je I l motavanje u biljke prethodilo njihovoj upotrebi za spre­ manje lekovitih napitaka. Pored velikog broja biljaka koje Sl ! služile kao amuleti, a čiji je jak miris rasterivao zle d u hove, i pored praktične upotrebe biljnih melema, bilo je i mnogo biljaka koje su sejednostavno stavljale na bolesnika, ili i znad njega, i to ne isklj učivo na samu ranu, ili površin­ 'ko zapaljenje, ili na ono mesto koje prouzrokuje bol. Biljke koje se koriste u magijskoj praksi, poseduju m isteriozne moći. Dovoljno je njima samo dodirnuti neki predmet da bi se te moći aktivirale. Postoje biljke koje ot varaju katanee i brave, one koje svojim dodirom oživ­ lj avaju, one koje okamenjuju ako se na njih nagazi, pa čak I one od čijeg se dodira umire. Začeće Device Marije desilo " " po legendi, tako što ju je Anđeo Gabrijel dotakao struč­ kom bosiljka na koji je Gospod dunuo dah iz svojih usta. Iva se tema ponavlja u ritualnom udaranj u zidova kuće 35

stručkom bosiljka, za vreme ili posle molitve. Postoji be­ skrajan broj narodnih priča slične partenogeneze. Narodni lekar, koji je u isto vreme i vidovnjak, dodi­ ruje pacijenta biljkom, a zatim daje uputstva za eventual­ nu dalju upotrebu te biljke. Ovo je bio slučaj i sa alban­ skim travarom koji je živeo u blizini Peći, a koji je, kada je davao trave svojim pacijentima, najpre njima blago dodiri­ vao pacijentovu glavu ili ruke, a tek onda davao detaljna uputstva za pripremu ovakvog ili onakvog eliksira ili leka. Ovo formalno upoznavanje pacijenta sa biljkom izražava istu ideju koju u sebi nosi sakupljanje trava ili pripremanje leka za sasvim određenu osobu, pri čemu se ponekad kori­ ste čini ili formule u kojima se nalazi pacijentovo ime, ili se odabire biljka koja će odgovarati nekim osobinama paci­ jenta, kao što su to, na primer, "ženske" biljne vrste za žene, i "muške" za muškarce. Na spisku lekova nalazi se i �elik.i �roj jednostavnih sredstava koje po sebi ne mogu ImatI mkakvog dejstva, čak ni na epidermu. Iz tih razloga, ako ni zbog čega drugog, narodni travar, za razliku od modernog lekara, mora sam doći do biljke, i nositi je sa sobom, ili je na poseban način ubrati. Na Otoku u Dalma­ ciji "doktori" koji su bili najviše na ceni, ili koji su bili pod zaštitom nimfi, prostirali su svoje trave i pravili lekove od njih - pod starim orahovim drvetom. Doktor mora znati ime svog pacijenta, koji mu, opet, mora doći lično, ili po­ slati nekoliko konaca sa svoje košulje, ili tri vlasti iz svoje kose. Doktor bi, pošto bi izgovorio nekoliko molitvi, stav­ ljao biljku na bolesnika. Međutim, ako bi pacijent i poslao nekog drugog doktoru, biljku je ipak morao primiti na otvorenom i sam je uneti u kuću, čak i ako bi bio toliko slab da bi ga ukućani morali izneti na rukama u dvorište. Posrednik sa svoje strane ne bi ni po koju cenu smeo ući u neku kuću pre nego što biljku preda pacijentu, inače bi biljka izgubila svoju moć.9 Obl,aganje travama, dakle, 36

predstavlja samo metod produženog kontakta, koji se ina­ če uspostavlja jednostavnim dodirom biljke. Medicinski, anatomski i botanički rečnik južnih Slo­ vena ima lokalni karakter, i on je u izvesnoj meri nezavi­ san; dok su, sa druge strane, mnogi izrazi koji pripadaju ovoj terminologiji zajednički ostalim Slovenima i nesloven­ skim narodima. Rečnik je, što je još važnije, drevan, što se može zaključiti kako po elementima koji su zajednički i ostalim Slovenima, tako i po poznatim pisanim izvorima. Nije teško dokazati da veliki, ako ne i najveći, deo prikaza­ nih iskustava, kao i jedan deo magije, - koja nije direktno I roistekla iz drevnih kultova, ima poluknjiZevnu osnovu. 1 0 Nije, stoga, iznenađujuće daje i terminologija vizantijske medicine doprinela građenju ovog rečnika. Urbana grČka k ultura širom Balkana ostavila je značajne tragove u na­ r dnoj medicini. Privatne kolekcije recepata koje se još uvek mogu naći u gradskim porodicama trgovačke klase, Hpadaju u ovaj red. U dve ovakve kolekcije koje sam ispita­ la pominju se grčki "doktori" poimenice. Srednjevekovna srpska i hrvatska medicinska dela ta­ k đe pokazuju sličnosti sa savremenom narodnom medici­ I Iom. Ovakve se knjige lako mogu povezati sa grčkim izvo­ rima, što je opšte pravilo, iako ne treba isključiti ni mo­ gućnost da su neke od njih zapisi usmene tradicije, ili da potiču iz velikog broja drugih izvora, kao što je to slučaj sa mnogim privatnim sveskama i zbirkama recepata. Odnos Između učene i narodne medicine postaje jasniji kada se zvesne odlike svojstvene vizantijskoj medicinskoj praksi pojave u narodnim običajima. Ponekad je moguće doći do p )rekla nekog leka, razmatranjem njegove karakteristične primene, na primer. Tako su oni tursko-orijentalnog pore­ k la karakteristični po tome što se koriste u raskuživanju, illko je ovaj metod bio poznat i grčkoj medicini. Vakcinaci­ II izgleda da takođe dolazi iz istočnih izvora. Ne bi bilo 37

opravdano tome pridavati toliku važnost da narodna me­ dicina nije do te mere i izuzetno precizna u recepturama za lekove, sve do detalja koji naizgled sami po sebi deluju besmisleno. U zavisnosti od bolesti ili od biljke koja se za njeno lečenje koristi, određeni delovi biljke koriste se na određene načine po utvrđenom redu. Neke biljke moraju se koristiti u osušenom stanju, neke u svežem, pod poseb­ nim okolnostima, i tako dalje.

ZABRANJENE KNJIGE Poslednji ostaci vizantijske medicine traju do osam­ naestog veka - Novaković daje podatke o jednom medi­ cinskom delu, prevedenog sa grčkog, 1 778, navodeći ga kao Plutarhovo! ! - a onda počinje naglo da se povećava broj prevoda nemačkih knjiga i domaćih knjiga zasnova­ nih na nemačkoj nauci, koje će kroz neko vreme predstav­ ljati celinu srpsko-hrvatske medicinske literature. ! 2 Otprilike u isto to vreme, popularne knjige nemačkog porekla, uključujući i modernije knjige o tumačenju snova i astrologiji i proricanju sudbine, počinju da stižu iz Zagre­ ba i Zemuna. Kasnije su se pojavila bolja dela čiji su autori bili domaći pisci, ponekad i kvalifikovani lekari, od kojih je najpoznatiji Pelagić, čiji je primerak knjige imala svaka pismena porodica u Srbiji. Jagić je mnogo kasnije podvu­ kao činjenicu da su ruske popularne knjige o bilju bile uglavnom nemačkog porekla. Učena medicina svakako ostavlja svoj beleg u tradiciji, a u Rusiji je relativno rano došlo do kontakta sa nemačkom medicinom. Na početku se orijentalna magija počela širiti preko kontakta sa Grcima. Upravo su grčkim elaboriranim ma­ gijskim sistemima i bile upućene anateme ranih hrišćan­ skih učitelja u Rusiji i na Balkanu. Iz objašnjenja koja se u raznim prevodima odnose na pasuse koji govore o magij­ skoj praksi i sujeverju, moguće je zaključiti da ih se u to

38

doba još uvek smatralo helenskim. Dosta rano je naprav­ ljena distinkcija između "helenskog"- i "grčkog" , pri čemu je ovo prvo korišćeno u smislu paganskog, a u slovenskim lelima je prenošeno doslovce. Grčka nauka i pseudo-nau­ h. predstavljene su u južnoslovenskim izvorima prevodima l Igiavnom iz enciklopedijskih dela, a posebno onih koja �ovore o as trologij i, alhemiji i nauci o dragom kamenju. ve ovo spadalo je u sferu literature. Tradicionalna nauka ( ) zvezdama i vremenu izgleda da je bila nezavisna. Zasebni lelovi iz drevnih knjiga nisu razjašnjene, ali uporedimo li v '6 broj tekstova o sujeverju u grčkim verzijama i ekviva­ I �n tne slovenske traktate i kanonske knjige, zapazićemo 1:1 su u ovim drugim one veoma raširene i eksplicitnije pisane, a nalaze se uz domaći rečnik sa manjim brojem lože�ica sk�vanih po grčkom modelu, . i to uglavnom u pasusLma kOJL se odnose na "zabranjene knjige" } 3 Izvesno je da ne postoje sigurni načini z a istraživanje

II )kalnih verovanja. Izveštaj o narodnoj magiji i medicini

I lo bi nepotpun bez referenci sa njihovim pisanim izvori­ l 1 1 a , a ipak ove je nemoguće analizirati bez detaljne tekI l Iaine kritike. Ovo su samo neki opšti zaključci.

Kada se govori o južnoslovenskim knjigama, što su I lsnijeg datuma, očigledniji je njihov narodni karakter. Ili (' možda bolje reći da se razvijala popularna medicinska I I 'fatura, koja je jedan svoj deo direktno izvodila iz tradi­ dj a zatim se, pogotovo kada je reč o lečenju molitvama i 'HZ fcizmu, sve više udaljavala od utvrđenih modela. "

Teško je zaključiti do koje mere ove knjige predstav­ Ijllj l l izvore narodne "nauke", a u kojoj jednostavno zapi­ l iJU ono što je već postojalo u običajima. Luićev Herbal 1 746.) , rukopis od pedeset pet strana na latinskom i h rvnrskom, na primer, izgleda da spada u ovo drugo. Sa "I l ige strane, oni koji su umeli pisati često su zapisivali i "III f'l Ičnije" savete sveštenika i učenih doktora. I katoličko i pl llvoslavno sveštenstvo učestvovalo je u ovoj razmeni i

39

očuvanju znanja. Jedan savremenik ovako je kritikovao knjigu o travama dalmatinskog redovnika iz osamnaestog veka: "lo restai molto edificato per non dir scandolezzato, che il nostro Frate sapesse qualche rimedio per i mali Cel­ teci (che i Morlacchi assolutamente non lo fanno, perche mali simili non si sono disseminati nella Nazione) e certe applicazioni delle noci moscate alle parti vergognose delle Donne per le cura degli efetti Isterici... " 1 4 Veliki broj medicinskih recepata može se naći zapisan na marginama i praznim stranicama svih vrsta starih knji­ ga, što ukazuje na činjenicu da su oni skupljani iz svih mogućih usmenih i pisanih izvora. Oni koji su ih zapisivali, bili su najčešće hodočasnici ili putujući sveštenici. Dobar primer zapisivanja može se naći u zbirci slovenskih traktata iz sedamnaestog veka, koja se nalazi u Britanskom muzeju, a u koju je uvršćeno i pismo sveštenika na hodočašću po Istoku. U ovom pismu on svome bratstvu šalje dva nova recepta za pravljenje dobrog mastila i pet medicinskih recepata. Prepisivanje ili prevođenje dela koja su više filozof­ skog karaktera u ovo vreme počinje opadati. Umesto njih, nekoliko narodnih zbirki iz kasnog osamnaestog i devet­ naestog veka kopira italijansku i nemačku medicinu tog doba, kakVa je bila poznata na istoku. Zanimljivo je po­ smatrati kako se kroz vekove modifikuju primitivne i polu­ pravoslavne molitve za bolesne i egzorcizmi, da bi se ko­ načno pojavile isklj učivo kao rituali narodnog karaktera. Anatemisane knjige iz srednjeg veka nisu uvek bile anti­ pravoslavnog karaktera, već svedoče o · procesu prilago­ đavanja koji je započeo u to doba. Nije uopšte poznato do koje je mere u ovom razvoju bio prisutan uticaj kasnije zapadne magije, od koje se on u biti mnogo ne razlikuje, ali mislimo da je kulturna izolovanost istočnih plemena Juž­ nih Slovena dovoljno jak razlog da se ova mogućnost sma­ tra sekundarnom. Naprotiv, došlo se do otkrića da su dal­ matinski i hrvatski doprinosi ovoj literaturi srodni sa deli-

ma koja vode po�eklo iz glavnih centara južnoslovenske i grčko-orijentalne magije, a koji se nalaze dalje na istoku. Ovde je nemoguće pronaći ikakvog traga nečijoj ličnoj spekulaciji, a još manje eventualnom izvanrednom majsto­ ru pseudo-nauke. Pisani izvori samo su uzgredni. Veština komplikovanih formula ovde nije nikada bila poznata. Di­ jagramske i slikovne formule su retke, a na njima se uvek nalaze različite predstave krsta, te nekih stereotipnih zna­ kova i simbola, kao što je to Solomonov znak itd. Od sve magije koja se nalazi u pisanim delima, samo je jedan manji deo postao tradicija, ukoliko, a takva mogućnost postoji, i on nije potekao iz usmenih predanja. Nejasno je da li su u neko vreme u prošlosti, duže i koherentnije molitve koje se daju naći u rukopisima, a od kojih neke llose nepogrešivi pečat lokalnog karaktera, bile raširenije i poznatije. Međutim, u današnje vreme, izvesno je da se retko može naći kompleksna formula, ili čak samo nešto složenija, a skoro nikome nije poznata neka verzija koja s:ldrži više od jednog ili dva činioca karakteristična za od­ H()varajuće pisane primerke, a pošto je poznato da su ove knj ige postojale od desetog veka na ovamo, moguće je da ' u , za duže molitve, sveštenici i drugi koji su ih recitovali k oristili i oslanjali se na svoje knjige. Rani zapisi o ovim ( )bl icima značajni su po upadljivoj univerzalnoj sličnosti. N 'ma sumnje da je sporadičan posao prepisivanja započeo 1 1 : \ Balkanu. Većina ranog ruskog i j užnoslovenskog mate1 ijala ovog reda ima uniforman karakter, koji se ne moZe I \: lći u drugim oblastima folklora ili narodne književnosti. l ( )� je značajnija činjenica da magijski recepti i oblici egzor­ (' i zama za koje se najpre smatralo da potiču iz pravoslavlja, I l isu nepoznati katoličkim zemljama. Kada se radi o magijk i m vradžbinama, one su upadljivo uniformne. Na Balka1 \ \ 1 je orijentalno poreklo dobro poznatih legendi dobilo l l< )v i akcenat posle prodora mohamedanske kulture.

I

40

41

KULT DRVETA Pravoslavlje Slovena u početku je imalo crte ekstrem­ nog asketizma. U svakom slučaju, hrišćanska kultura, kao takva, nije nudila novi materijal ili osnovu za metode leče­ nja, već � e praktikovala samo posete bolesniku, molitve i pričest. I Kakav god da je prethrišćanski sistem bio, on je zvanič­ no proglašavan ostatkom paganizma, i nikada nije posmatran u potpunosti, nezavisno od svojih primitivnih koncepcija. Da rezimiramo rezultate istraživanja - vidovnjaci i sveštenici starog vremena koristili su biljke jakog mirisa za spoljašnju i unutrašnju upotrebu; tela i produkte životinja, ptica, gmizavaca i riba; lekove i napitke u cilju izazivanja sna, intoksikacije ili abortusa; stimulative i otrove. Svaka­ ko je bila poznata i upotreba izvesnih minerala, a posebno određenih magičnih kamenova i nekih pigmenata. Tome treba dodati i svetinje vezane za određeni kult, a posebno proizvode žrtvenih ponuda, i, sve do danas, veliki broj onih materijalnih objekata odnosno predmeta koji, u dubokom poštovanju prostog čoveka prema svim stvarima koje mu služe, poprimaju snagu i skoro simbolizam svetinje. Sve stvari i živa bića tretiraju se sa poštovanjem, i nije čudno što su neki od njih izabrani za obožavanje, ili kao predmeti, odnosno bića koja imaju svoj kult. Kult hrastovog drveta ne znači da se hrast neće kori­ stiti za ogrev. Zbog poštovanja drveta višnje greh je paliti ga ili čak odsecati mu grane; tisa je moćna i ne sme se paliti, ali se sme odsecati njeno granje ili se od njenog drveta mogu praviti korisni predmeti, sudovi, drške, kutije, košare, kao i krstovi i amuleti, koji su posebno bezbedni i donose sreću. Glog se koristi u magijske svrhe, kao što je upokojavanje vampira, preporučuje se za pravljenje drve­ nog oruđa zbog svojih magičnih svojstava, ali prema sa42

mom drvetu gaji se strahopoštovanje i ne sme se podsecati ili poseći ili iščupati iz zemlje. Skoro svuda se kalemijenje grane voćaka na divlje drvo, posebno na divlje kruške i višnje, sm�tra plemenitim činom, jednom vrstom milosrd­ nog dela. Cula sam za seljaka koji kalemi voćke radi iskup­ ljenja grehova. Tamo gde se ritualni - poljoprivredni ka­ lendar poštuje u skladu sa tradicijom, svako kalemljenje rezervisano je za posebne dane, ponekad sa specijalnom lokalnom etiologijom. Pojedinci ponekad obeležavaju ro­ đenje deteta ili životinje oplođujući drvo na ovaj način. 16 Stalno sam nailazila, li udaljenim i izolovanim mesti­ ma, na slučajeve oplemenjivanje divljeg drveća, bez ikak­ vog vidljivog ekonomskog razloga. Mada znam da je u ovakvoj praksi prisutan i sentimentalan element, ipak se pitam da li se neko stvarno kultno značenje nalazi u poza­ dini ovog podarivanja nove vitalnosti drveću. Međutim, ova mogućnost izgleda da do sada nije dovoljno razmatra­ na, a ja sama još uvek nemam dovoljno podataka da bih mogla formulisati teoriju. Poštovanje stvari uopšte je nešto što je prirođeno seljaku. Dokle god je tako, bilo koji predmet, koliko god da je on uobičajen i prost, može po potrebi poslužiti u magij­ ske svrhe, iako sam po sebi nije svetinja. Međutim, dok je lista nultnih biljaka i životinja veoma duga, odgovarajuća lista prokletih stvari koje čovek nikako ne bi smeo dotaći, laleko je manjeg obima. Treba pri svemu ovome imati na umu da inventar /'\ 'oskog domaćinstva (misli se na ono koje još uvek nema kontakta sa urbanom sredinom) nije preterano veliki, a u planinama i u unutrašnjosti Dalmacije u takvom se inven­ I aru često ne nalaze čak ni one najosnovnije stvari potreb­ I) za održavanje veoma jednostavnog i skromnog načina �ivota. U takvim uslovima, oruđa i artefakti zadržali su ponešto od svog primitivnog značenja. U ekstremnim slu•

43

caJevlma, urednost domaćinstva i pospremanje pravi je mali ritual; svaki predmet ima određeno mesto kada nije u upotrebi, njime se pažljivo rukuje, i odlaže se u posebnom položaj u koji se mora poštovati. Metla, sito, lc�patica za brašno, korito za mešenje, lanci kotla koji visi nad og­ njištem, tikva, itd., svi ovi predmeti imali su svoje ritualne asocijacije u svakom narodu.

Nije moguće razmrsiti poznavanje fizičkih svojstava supstanci od njihovog značenja u legendi ili kultu, a bilo bi i jednako nemoguće doći do odgovora na pitanje da li neki predmet, koji se koristi u divinaciji, ili alatka; koja uživa posebno poštovanje, kao što je to sito ili sekira, ima izvesnu moć koja je njemu direktno pripisana, ili tu moć dobija kroz analognu asocijacij u sa nekom drugom kategorijom ideja.

Postojanje parne kupelji utvrđeno je u veoma ranom periodu kod Istočnih i Severnih Slovena, ali je zanimljivo da je posle slovenske invazije, rimsko kupatilo potpuno nestalo na severu Balkanskog poluostrva, iako su javna kupatila bila poznata i Avarima. U današnje vreme, tursko kupatilo je ograničeno na specifično kulturno područje, na kome je bio koncentrisan skorašnji azij atski uticaj . Kako se ovaj uticaj sada povlači, ova izvrsna institucija takođe po­ činje padati u zaborav. Međutim, kupanje i upotreba pare u cilj u znojenja, koja je sada univerzalna među Južnim Slovenima, trljanje i masaža, manje ili više simboličko pra­ nje i kupanje, kao i nameštanje polomljenih kostiju udova i oblaganje rana, spadaju u najstarije ritualne prakse koje postoje među njima. Arheološka nalazišta svedoče o zace­ ljivanju rana i fraktura, ali mi ništa ne znamo o praistorij ­ skoj trepanaciji među Južnim Slovenima - jedinim evrop­ skim narodima, uz Albance i neke Kavkažane, koji su ovu praksu nastavili do skora.

Ponude i z3.veti, ritualne predstave i praksa povezana sa kultovima plodnosti, bili su osnova mističkog lečenja.

44

Hidroterapija podrazumeva i obočavanje vodenih duhova, i, među Litvancima, obožavanje personifikovanog elemen­ ra vode. Niederle ovoj listi dodaje i upotrebu ulja ili masti koji su služili očuvanju snage i zdravlja, 1 7 kao i izvestan broj istočnjačkih začina, poznatih u drevna vremena.

SVETE BILJKE Biljke koje su ušle u upotrebu u istorijsko vreme, dale svoj doprinos botaničkoj mitologiji, i uživaju sopstveni su simbolizam, baš kao što i dogledi, upaljači, petrolej , vozovi, vatreno oružje i mnogi drugi darovi materijalne civilizacije skorijeg datuma, dobijaj u svoje mesto u modernom folklo­ ru, a u nekim slučajevima poprimaj u čak i magijsko-religij­ liku ulogu. Vatreno oružje je postalo predmet posebne le­ g 'nde; upaljači se ponekad koriste za paljenje ritualne vatre, dok su šibice u ovakve svrhe univerzalno obezvređene, itd. Pšenica, koja se u srednjem veku gajila samo na veo­ ma ograničenom području, i čija upotreba na početku de­ v tnaestog veka još uvek nije bila raširena u unutrašnjosti " rbije, ima univerzalni ritualni značaj , delom zahvalj ujući i vom mestu u hrišćanskom sakramentu. Istovremeno, pro­ l l, koje je mnogo starijeg datuma, tu nema nikakvog zna­ l njao Pasulj , masline i, iznad svega, vino (odnosno loza) , k oj i su ušli u upotrebu nakon prvog kontakta sa medite­ I I I n kom kulturom, sa sobom su doneli i asocijacije koje su pri hvaćene i dalje proširene, dok je medovina, koju su 'loveni počeli koristiti dosta kasno, izašla iz svakodnevne I l potrebe, ostavljajući svoje tragove u terapiji i ritualu. Za l l k uruz, međutim, nisu vezana posebna religiozna verova­ l ljn, uprkos njegovom značaju u seoskoj ekonomiji. Medicina i divinacija bile su oduvek veoma elastične I I pri lwatanju inovacija. Kamfor (poznat starogrčkoj medi­ \ il li) , ricinusovo ulje, kinin, vazelin i slični preparati i leko.

45

vi, često se koriste ali gube bitku sa sredstvima korišćenim u tradicionalnim metodima lečenja. Duvan (šesnaesti vek) i krompir (osamnaesti vek) imaju svoje značajno mesto u MATERIA MEDICA, kao što je to slučaj i sa izvesnim metalima i bazama, u nekim slučajevima poznatim vizan­ tijskoj medicini, ali uglavnom raširenim zahvaljujući tur­ skom uticaju, a u koje spadaju: živa, cinober, stipsa, sulfat bakra, grafit, antimon, itd. Bojenje kose je mera koja se preduzima protiv "urok­ ljivog oka". Sujeverje prati svaku radnju povezanu sa toa­ letom, u smislu da postoji utvrđeno pravilo kad i kako se koristi određeni kozmetički preparat. Ovi običaji mnogo su rašireniji među muhamedanskom populacijom,' a od njih je, na primer, depilacija propisana i muhamedanskim zako­ nom. Ovde se takođe smatra da kana ima medicinska svojstva. Kod jake groznice (uglavnom tifusnog karaktera) kana se proključa u vodi, pusti se da se ohladi, a zatim joj se doda sok od nekih dvadesetak glavica belog luka. Takva se mešavina ponovo zagreje, a zatim se stavlja na dlanove i tabane, na potpuno isti način kao pri bojenju, da bi "izvukla temperaturu". Ovaj recept korišćen je i među narodima koji su bili u bliskom kontaktu sa islamskom kulturom, a po analogiji, umesto kane, upotrebljavan je kinin u prahu. S druge strane, neke biljke imaju polureligiozno zna­ čenje, a da ne predstavljaju nikakvu ekonomsku vrednost, a samo neke od njih koriste se u medicini u mističkom smislu. Druge, pak, imaju mističku vrednost, a nemaju ili su izgubile medicinsku vrednost. Tako, na primer, SEM­ PERVIVIUM TECT, u Š umadiji nema drugog značaja sem da donosi sreću, a njena medicinska upotreba praktično je ograničena na Dalmaciju. Iris je bila sveta biljka pre nego što su njena hemijska svojstva postala poznata; njena ret­ ka upotreba može se locirati prema pisanim izvorima. 46

--�---

Poreklo danas veoma raširene upotrebe raznih mi�e � rala i pigmenata nije moguće tačno utvrditi. Izgleda J e l tu značajnu ulogu imala trgovina sa orijentom, delo� zbo toga što se velik broj tih materija redovno pojavljUj e po turskim imenima, i zbog njihovog kasnijeg uvrštav anp u pisane recepte. Upotreba kozmetike bila je uobičajena u starih Slove­ na. U današnje vreme mazanje pigmenata na koz u ogra­ ničeno je na urbanizovana područja i muhamedanske cen­ tre; tu su, na primer, i crnjenje zuba i oboljenja na usn��a čes�o posledice �potrebe, k���a za lice čiji su sastoj ci ZlV i antlmon, a ne SimptomI sIftllSa, kao vsto se to p oneka misli. Međutim, tonici i losioni redovno se koriste za ulep avanje kože i kose, a u južnoj Srbiji, u dolini Lima i dru­ gim krajevima, a posebno među albanskim življem, ko�a boji kanom ili orahovinom, i to uglavnom deci. U IJ e' � l mast koje su stari Sloveni mazali po telu, moguće � Cll � zaštite od hladnoće ili uboda insekata, možda su lln � l l ritualnu u�otrebu - a činje�ica je da ,,��štičje'� masti za� , u stanjU da otknjem tacne sastoj postoje. NlSam btla ovakvog ulja, ali sam, mada ne iz sasvim pouzdanih �zvora, xula da ulje od konoplje ima veze sa tim. Crtanje ugljenom po licu protiv urokljivog oka, maskiranje lica da bi se z: a ­ rala bolest ili nesreća, zacrnjivanje i ranjavanje ic u za 0.­ sri i tako dalje, spadaju u istu ovu grupu običaja. U boleSti, znak zdravlja ili amuleta može se napraviti iznad kože , k a na primer, "Solomonov pečat". Ovoobjašnjava i izvesnih obeležavanja i upiranja prstom iscelitelj a th me l jllma, bez ostavljanja ikakvog stvarnog znaka. Stari ni su, takođe, oblagali svoja tela sokovima smrdlj ivih, bllJ i smećem, a moglo bi biti da slični metodi lečenja , uemonije kojom se isteruju zli duhovi, ili se od njih b �ant. Među katolicima u Bosni, tetovirani ukrasi, koji lma I I I nejasan profilaktički cilj, prave se u velikom broj U raz -

da �

�

_

�f. t �:

la �

? �1l:ačer;r Sl?���­ ponču ­ ,

47

nolikih geometrijskih oblika; ponekad se prostiru čak od nadlanice pa sve do ramena i grudiju . Lični ukras još uvek ima mističko značenj e, a moguće je da bi analiza ovih crteža otkrila neku stariju direktnu vezu. Prirodno, am uleti imaju težnju ka ukrasnoj funkciji - korali za zdravlje, krs­ tovi od svetog drveta, novčići i medalje, obojene perle, mali talismani od srebra, cveće koje se nosi u kosi, naruk­ vice od žive koju nose muslimani u Bosni, kao i fini i skupoceni amuleti kasnijeg datuma. Takođe, svaki deo odeće ima svoju simboličku i praktičnu vrednost u ritualnoj magiji. Pojas neveste ili majke simbolizuje plodnost. U istoč­ noj MakedOniji pojas zbog toga tka tako da predstavlja dugu. Rezimirajmo: Među Južnim Slovenima i drugim naro­ dima koji žive na Balkanskom poluostrvu, danas postoji veoma razvijena medicinska praksa, koja je, iako veoma slična narodnoj medicini i verovanjima drugih naroda, du­ že zadržala svoj stvarni socijalni značaj, i koja, kao što istraživanja pokazuj u, još uvek postoji i cveta u izolovani­ jim krajevima. Ona svakako veoma duguje i poluučenoj orijentalnOj i srednjo-vekovnoj medicini. Izvesno je da u ovom sistemu ne postoji konzisten­ tnost u Ječenju bolesti, jer se koriste svi mogući metodi i lekovi. Cak i ako seljak pozove učenog lekara, on će vero­ vatno, u isto vreme, pokušati i sa molitvom i činima. Čak je verovatnije da će najpre pokušati sa ovim drugim. Istra­ žujući različite tretmane jedne iste bolesti, naišli smo i na slučajeve u kojima se koriste potpuno suprotni tretmani, pri čemu je njihov izbor pitanje ukusa ili jednostavnosti primene. "Podjednako može biti dobar", kažu seljaci. "Očenaš pročitan naopačke, ili doza ricinusovog ulja." Dok druge oblasti materijalne kulture značajno vari­ raju unutar jednog područja, i moguće ih je klasifikovati u potpuno zasebne tipove, medicinska praksa je skoro ho­ mogena, isti recepti stalno se pojavljuju. Ipak, neki od njih 48

su ograničeni na određene delove tog područja. Na primer, trepanacija je bila poznata samo u Crnoj Gori. Sivenje rana uz pomoć mrava takođe je bila specijalnost Crnogora­ ca i Salmatinaca sa juga, kao i upotreba žive, olova, arseni­ ka itd. Biljna farmakopeja varira u zavisnosti od lokalne flore, ali se ni za jedno područje ili kulturu ne može izdvoji­ ti neki zaseban karakteristični način upotrebe biljaka. Iz tog razloga mora se zaključiti da je širenje narodne medici­ ne trajalo vekovima, potpomognuto migracijama i putnici­ ma, a u manjoj meri i popularnim knjigama. Treba napo­ menuti i to, da se novouvedeni lek ili metod lečenja retko proveravao: on bi se, jednostavno, uvrstio u lokalnu prak­ su i eventualno modifikovao u skladu sa već postojećim idejama ili sredstvima koja se nalaze nadohvat ruke. Ovo se očituje i u indiskriminiranoj upotrebi simbola i svetinja svih mogućih vera, pri čemu se uopšte ne obraća pažnja na njihovo strano poreklo. Mnogo je teže uvesti novi princip higijene ako se on protivi običaju ili uverenju. Ovo se odnosi na sredine u kojima se red u kući, način ishrane, standardi čistoće i dnevne navike drže potpuno van do­ mašaja susednih elemenata tokom generacija, a posebno SLI očuvani oni najkonzervativniji običaji koji se tiču mate­ rinstva i odnosa prema deci. Lokalna nošnja, na primer, moze odlučivati o tome da li će se sklapati brakovi sa devojkama i mladićima iz drugih sela, kao i koja će to sela biti. Devojčina odeća se može smatrati neprikladnom u sLlsednoj zajednici, ili se devojka, na primer, zbog lepe ode­ �e koja se nosi u nekom drugom selu, može odlučiti da ( dade izabere muža. U vezi sa tim (ne)prihvatanjem obi­ Xaja i obeležja suseda, navešću primer Vojvodine. Njenu populaciju čine Srbi, Bugari, Hrvati, Makedonci, Crnogor­ ' i , Mađari, Nemci, Rumuni i Ukrajinci, i promene nacio­ nalnih društvenih obeležja tamo je otišlo veoma daleko. I pak, domaćinske razlike su, još veoma upadljive - u ova­ ko mešovitim zajednicama može se već po rasporedu zgra49

da ili opštem izgledu kuće utvrditi kojoj nacionalnosti od­ ređeno domaćinstvo pripada. Š to se tiče progresa u narodnoj medicini, mogu opisa­ ti slučaj jednog narodnog hirurga koji je tu skoro izbacio iz upotrebe zastarele lekarske instrumente nasleđene od svog dede, i naručio veći broj najmodernijih hirurških noževa i zubarskog pribora preko nekog ilustrovanog kataloga. Ne znam da li je on tom prilikom zamenio i svoje primitivne hirurške teorije modernim, međutim njegova praksa se sa­ stoji iz vađenja zuba, puštanja krvi i, kako on kaže, iako ja to ne mogu dokazati, operacija u slučaju internih oboljenja. Izgleda da narodna medicina ne teži da generalizuje principe empirijske prakse. Izvesni metodi koji u njoj na­ staju po analogiji sa učenom medicinom, degenerišu se u neku vrstu sugestivne ili imitativne magije. Vakcinacija, koja predstavlja suštinu prihvaćenog empirizma, koristi se u veoma ograničenom smislu, ali je moguće da je iz nje proisteklo lečenje po principu "klin se klinom izbija". Predrasuda nije suština narodne medicine. Naprotiv: "Sto ljudi, sto ćudi". Glavna karakteristika ovog "sistema" je da u njemu ima veoma malo, ili nema uopšte, opštih ili nepromenijivih zakona. "Ovo je siguran lek", "to je prove­ reno sredstvo", samo su klišei pisanih knjiga i šarlatana, a nikako stav koji su spremni da usvoje seljaci, koji nikada mnogo ne očekuju, i koji će strpljivo pokušati sa desetina­ ma različitih recepata, koji su za njih jednako razumni i jednako nesigurni. Seoska mudra starica, ponosna što možda poseduje tek delić više znanja od ostalih, ili jedan porodični recept, koji joj, ako je siromašna, može doneti nekakvih sredstava za život, ponekad se obavije velom misterije i upotrebi omiljeni kliše: "Ako ovo ne pomogne, onda ništa neće". To nije toliko hvalisanje koliko mera predostrožnosti i pri­ znanje sopstvene nemoći. 50

Fusnote \) Seoski obredi takođe ukazuju na samostalni razvitak. Nije istina da su samo nehrišćanski elementi doživljavali ponovni procvat nakon pada srednjevekovno
l) Procopius, III, 13, 14 itd. Helmoldus, Chron . Slavorum, I, 5 2 , itd. hietrnarus, Chronicon, I, 3.

'I

51

A. lIiev, Bulgarski Zadušnici, Nadežda, 1. Takođe, Vestnik Slov. Filologie a Starožitnosti, II.

4)

5 ) D. Smirnov, I, 229. 6) Farlatti, Illyricum Sacrum, V, str. 265 . 7) Vide Kačanovski.

LEKAR I NJEGOVI

8) Neki od najpoznatijih oblika spoljašnjih tretmana bili su u poznija vremena veoma rašireni. Uporedimo, na primer, rukopis iz četrnaestog veka, u kome stoji: "Ona počinje da umotava dete u obloge, i da ga umiruje pljujući na zemlju, terajući na ovaj način demona ... ", i verziju "Korrnčaje" iz osamnaestog veka: "ako neki čovek umotava čvorove ili korenje oko svoga vrata... ili stavlja lonac sa vatrom i vodom na svoj stomak ili trlja stomak da ga ne bi boleo... "

"BOGOVI"

9) J. Lovretić, Otok (u Slavoniji) narodni život i običaji, Zb. VII.

1 0) Od naučnih dela koja se cave egzorcizmima, a sa osvrtom na južno­ slovenske izvore, kao i na neslovenske izvore, pogledati V. J. Mansikka, uber Russiche Zauberforrneln. Ja ću se ovde pozabaviti tim temama samo u pogledu njihovog odnosa sa savremenim idejama. Njihova kri­ tička studija počinje sa V. Jagić (Starine) kao i Tihonravovim Pamjat­ niki Otrčenoi russkoi Iiteratury. I I) Novaković, Bibliografija: Zaharijević, Georgije, Zercalo supruže­ stva, to est Plutarha Herina slovo o Dolžnosti.

1 2) Prvo moderno medicinsko delo preveo je na srpski jedan Srbin iz Vojvodine, 1 7§6 . godine, a radi se o nemačkoj verziji A. A. Codet de Vaux. Dr A. Sević daje izveštaj o medicinskoj literaturi devetnaestog veka u Srpskom medicinskom arhivu, od januara 193 0 . 1 3) Tipičan spisak ovakvih izraza može se izvući iz Apostolskih kanona koji nose ime Jgvana Egzarha iz Bugarske: ...Ostrolog... Ostronomija ... Zemlemerija ... Carovnik... Gromnik... Molnija... Myslenik... 1 4) Lovrić, Osservazioni ( 1 776 .), str. 21 4 .

1 5) Funkcije pravoslavnog sveštenika, kao iscelitelja i egzorciste, upo­ treba svetog ulja ili vode, polaganje krsta, relikvija i knjiga itd, sažeti su u belešci u Goarovom Euchologionu, str. 7 50 .

16) Na Rakljanskom Polju postoji bor za koji kažu da je izrastao iz grane koju je u zemlju posadila Carica Milica kada je rođen car Lazar. J. Pančić, "Iz prirode", str. 5 2. Ovakav način komemoracije nije naravno nepoznat ni u drugim krajevima sveta. 1 7) 52

L. Niederle, Slovenske Starožitnosti, I, str.

1 27.

Neki čovek išao šumom i na jednom proplanku na­

išao na vatru na čijem se žaru pekla riba. Pojeo je ribu,

nakon čega su mu uši počele zvoniti od čudne buke i nepoznatih glasova, za koje je shvatio da su glasovi biljaka, životinja i kamenja. Tako je on, slušajući, postepeno na­ učio koje bolesti može svaka od njih lečiti, i vrativši se u svoje selo, postao je uspešan iscelitelj. Vile su često po­ k ušavale da ugroze njegov život i mučile su ga jer se ume­ šao u njihov posao, ali je on imao dovoljno razuma da ih izbegne. Veliki deo znanja ovog čoveka zapamćen je i pre­ nošen sa kolena na koleno, i na taj način započela je I radicija medicinske veštine. 1 U ovoj tipičnoj priči, dobro poznatoj u raznim krajevi­ ma, empirijska medicina shvaćena je kao suštinsko poz­ navanje životinja, biljki i kamenja, te njihovih lekovitih svojstava. Nema tu nikakvih misterioznih elemenata, izu­ zev čudesnog otkrića veština poznatih samo natprirodnim hićima, koja su možda . u bližem kontakru sa prirodom od �( )veka; i shvatanja da su i biljke i životinje i kamenje podjednako živi, i da poseduju manje ili više osetljiv i sve53

stan duh. Postoji čvrsto verovanje da: "Svaka bolest ima svoju lekovitu biljku, samo što nama nisu poznate sve lekovite biljke." U stvari, ne postoji samo jedan medicinski sistem, već veliki broj različitih "škola". Poznat je slučaj jedne siro­ mašne starice, kojoj je bogati paša savetovao da se bavi medicinom da bi zarađivala za život, pošto više nije bila u stanju da radi, i pokazao joj je kako da impresionira svoje pacijente mrmljajući besmislice. On sam se, posle mnogo godina razboleo, i niko mu nije mogao pomoći, sve dok, na kraju, njegovi rođaci nisu pozvali istu tu staricu, koja je u međuvremenu postala čuvena po svom poznavanju medi­ cine i uspehu u lečenju. Paša je ozdravio i upitao je: "Koju si mi to travu dala?" "Pa, gospodine, istinu govoreći, ubrala sam je na tvojoj kapiji, kada sam dolazila." "Kako si došla do svog izvrsnog poznavanja medicine?" "Ali, gospodine, pa vi ste me naučili kako da izigravam ljude!" Ova narodna priča s druge strane, ukazuje na moral, istaknut u izreci po kojoj niko ne bi trebalo da traži ili daje savet ukoliko sam u njega ne veruje. Dakle, apsolutno je neophodno verovati u lek i lekara. U stvari, nijedan narod­ ni lekar koji drži do sebe, neće očitati vradžbinu, ili čak preporučiti lek, ukoliko sumnja da ga nisu pozvali u dobroj veri, i to ne samo zato što je nečija skepsa uvreda za njega, već zato što je u tom slučaju opasno i za doktora i za skeptika da se igraju sa magijskim silama. Ovo verovanje bi trebalo da važi i za obrnut slučaj, pa bi, po tome, na urok­ ljivo oko bio imun onaj koji u njega ne veruje dovoljno. Da li je tako, ja ne znam pouzdano ... Bio jednom jedan čovek, čuven u narodu, koji je, zahvaljujući prijateljstvu sa Smrću, postao najpoznatiji le­ kar na svetu. Jer Smrt se sa njim sporazumela da, ako je vidi kraj nogu pacijenta, on slobodno može predvideti i obećati izlečenje, i tada, pretvarajući se da ga leči i dajući 54

mu neku travu, može tražiti naknadu za svoj rad. Ali uko­ liko vidi da se Smrt nalazi kraj glave pacijenta ' to je onda znak da je njegova postelja odista samrtnička, i da tu nema više nikakvog posla za njega. Tako se jednom. desi da neki bogataš pošalje po ovog ,,lekara" , ali kada an dođe vidi kak? Smrt sto � kraj �zglavlja bolesnika. "Ko Sam ja d� crv u OClma Boga. , - rece lekar. "Ja mogu tek l11alo učiniti uz njegovu pomoć, ali protiv njegove volje ja niti bih hteo niti bih n;ogao išta učinit� . �ko je tak� da po BOžjoj volji ti moras umreti,. onda tl msta ne moze pomoći. Ako je po Božjoj volji d� ti preživ�, o�da će�� naći �e�akvog leka za tebe. Kohko Ja znam l kohko vldlm, tvoJ oJ bolesti nema leka. Ona je fatalna. Ali, ako Bog želi drugačije s tobom će biti u redu." Međutim, samrtnik ga počne moliti i moliti i obećavati mu velike stvari, te doktor odluči da učini s�e š to je u njegov�! �oći. Najpre, o� o�renu SVog pacijenta, all Smrt poskoCl l opet stade kraj njegove glave. Doktor nast�vi da ov �k? o�reće pacijenta, t� na kraj u, iscrpevši . . . SmrtL, LZiecl ga, Jer ona ostavl sVOJU žrtvu i ode. 2 strpljenje

�

DVANAEST VEŠTICL\ Bio opet, drugi jedan čovek, koga su još kao dete nimfe odvel: u planine i izl�čile mu grozni�u, inicirajući ga , drus v . ?�olno tl ovo a događaj a Su I I svoJe zanimljive. �� � ? vanaest vesttca l Jedan covek zute brade, njihov pratilac, po noći su ga odveli u neku planinu, visoku do oblaka u k � )joj su v�tice i duh�vi držali sastanke. Svi Su ga pozd�a­ ��It k�o v�lmskog �raIJa; "N a�a �ra�, a kO�tan ljudima! I I ćes bl, �l dokt r l po�agacy IJudlma . Naucile su ga svim ? I l' i \ vama l lek ��l�a, ah �u ga obav:zale da nikada za svoje I lsluge ne trazl ViSe od Jednog grosa. Naredne noći pred­ st :l vljen je drugoj družini duhova, koja mu je Podarila vrbov 55

prut, govoreći mu da, ako mu ponestane trava, samo neka pokupi malo pepela sa majčinog ognjišta, i neka stoji nad njim, te da ga tri puta dotakne vrbovim prutom, i nimfe će smesta doći k njemu i doneti mu sve što mu je potrebno. Oni su ga takođe naučili u ovoj molitvi Sv. Antonu: Anto bono bniparto. Anto santo velepanto. Anto sigo preporigo. Ante mange cerepange. Anto silo soparilo. Anto tale dividale. Anto lemi natilemi. Anto pana di/ovana. Anto saku karasaku. Anto vanem ustiamem). I još mnogim drugim stvarima. Treće noći "dobri duhovi" su se podelili u dva reda, skinuli dete do gole kože i naložili mu da tri puta prođe između redova, pri tom ga udaraj ući vrbovim prutovima, da bi ga groznica zauvek napustila. Zatim su mu dali mali prut da raspusti skup. On je njime zamahnuo na četiri strane sveta, i vešci i vile su se raspršili u raznim pravcima da bi nanosili štetu ljudima, dok je on otišao kući da leči ljude od bolova koje im ovi izazivaju. Još tri naredne godi­ ne on je nastavio da leži u postelji, iako je bio potpuno zdrav, ali nije ništa ni jeo ni pio, izuzev onoga što su mu noću donosili duhovi) Prenela sam ovu priču skoro doslovno, radi mnogo­ brojnih i izmešanih detalja. "Veštice" su ovde ekvivalentne "vilama". Implikacija da i blagonakloni i zli duhovi prou­ zrokuju bolest, ali i vladaju lečenjem, dakako je univerzal­ na. Ne daje se nikakvo objašnjenje zbog čega bi oni otkri­ vali svoje tajne, izuzev onoga po kome oni s vremena na vreme odaberu nekoliko ljudskih pratilaca koji im se do­ padnu. Postoji li ovde nekakvo sećanje na kult duha priro­ de, u kome su ljudi inicijacijom, sličnoj inicijaciji današnjih primitivnih naroda, sklapali savez sa ovim bićima, zadobi­ jali njihovo pokroviteljstvo, a k tome i ne samo specifično znanje, većmi izvesnu moć? Kada je bolest prouzrokovana zlim delanjem neke osobe, kao što je često slučaj, bilo da se radi o ljudskom vešcu, vili ili duhu, onaj koji je izazvao 56

bolest trebalo bi da zna i lek z a nju; i zaista, samo onaj koji je bacio čini može ih i ukloniti. Sudije su, u srednjem veku, naređivale vešcima i vešticama, koji su bivali optuženi, da uklone čini bačene na lj ude, jer su samo oni mogli znati kako se to radi. Slavljenje personifikacije kuge nije samo plod straha, već i verovanja da je u njenim rukama i moć da kugu ukloni, odnosno zaustavi. Personifikacije bolesti i pošasti u neku ruku su i pokrovitelji njihovog lečenja. S vremena na vreme, neka od ovih "bića" će preneti svoje znanje ljudskim prijateljima. Rođena u subotu, "božja-de­ ca" Kuge, ne samo da su bezbedna od njene zle volje, već pored toga imaju i izvesne sposobnosti lečenja. Samo onaj koga je odabrao savet nimfi može postati prijatelj vila. Kada čovek oseti ovaj nagon, on počinje da izbegava ljudsko društvo, luta po celu noć po šumi, priča sam sa sobom, i iznenada, stoga što ga vode vile, postaje nalik ludaku. Konačno on dolazi u kontakt sa nimfama i zaklinje im se na prijateljstvo. Ukoliko ga najstarija od njih prihvati, odnosno, ukoliko ona vidi da je on spreman da se drži svojih zaveta, dozvoliće mu da nastavi. Jedna će mu vila pokazati sve lekovite biljke, druga će ga naučiti kako da priprema svoje lekove, i kome da ih da a kome ne. Posle svega toga dopušteno mu je da se pridruži vilama u plesu, koji je, kao i ljudski, mahnit, kružni ples sa pevanjem i pljeskanjem rukama. Odabrani vilenjak, koji je naučio sve njihove tajne, može sa vilama slobodno razgovarati, a u slavu njegovog pristupa redu, priređuje se orgija. Takva je I radicija najbolje očuvana u Bosni, Hercegovini i Crnoj ori. Savez sa SAMOVILOM pominje se u popularnom obliku egzorcizma, u kome se VILA ili GORSKA MAJKA p ziva na venčanje, i traži se od nje da bude KUMICA ili "sestra". Jedan od najpoznatijih ovakvih egzorcizama je onaj koji izgovara majka deteta koje ne može spavati ili pati od difterije. U suton, majka sa detetom u naručju stoji 57

na kućnom pragu i šalje plač, nesanicu ili bolest vili, kao gostu pa venčanju svog sina, ili na poklon j itd., itd. Cesto se kaže da samo oni koji su bili teško bolesni ili ih je ujela zmija mogu steći sposobnosti lečenja drugih ljudi. Ovo je posebno slučaj sa ljudima koji su imali delirij­ ske groznice ili su dugo vremena bili bez svesti. Lokalni etnograf koji je zabeležio ovo verovanje kaže da bolesna osoba "pada kao u nekakav trans, ekstrazu i postaje nadah­ nuta (vetrovita) ... Zdrav čovek ne može biti lekar (vražalc) ".4 Veruje se da, pored duhova, i životinje poseduju spe­ cijalno znanje o biljkama. Preporučuje se da se ova či­ njenica koristi na različite načine. Ako vidite da se kornjača gnezdi i gradi malu ogradu oko jaja, ona će, kada se vrati u gnezdo, otvoriti ogradu uz pomoć Biljke koja sve otvara, i tako možete otkriti ovu dragocenu biljku i koristiti je. Mnogi su lekovi slučajno otkriveni, mada ne bi bilo pošteno reći da je seljaku nepoz­ nat eksperimentalni metod. Narodni lekar koga sam upoz­ nala u Dalmacini ispričao mi je kako je video jednog stari­ jeg čoveka kako priprema neki melem, ali nije saznao koje biljke za njega koristi. Posle toga, on sam je pokušao sa više sličnih biljki dok nije pogodio jednu koja je davala zadovo­ ljavajuće rezultate. U stvari, jedna od ozbiljnih mana narodne medicine je to što je ona u celosti eksperimentalne prirode, i lekari se često ne libe da isprobavaju svaku novu stvar za koju im se učini da bi mogla delovati lekovito. Ovakve eksperimente ponekad podstiču snovi, a ponekad glasine. Jedan mi je mudar čovek tako rekao: "Cuo sam da je smrvljena kora nekog drveta dobra za kosu, ali ne znam koje je to drvo. Treba isprobati sa mnogim drvećem da bi se saznalo koje je ono pravo" (Peć) . Jedan pisac kaže da je zatražio od svoje majke da mu sakupi što više vradžbina i podataka o lekovi­ tim travama iz sela u kome je živela. Ona mu je na to 58

odgovorila: "Možemo ih mi sakupljati dokle god ti volja, ali ih nikada nećemo sakupiti sve. Jer, čim neko sanja o ovoj ili onoj travi ili vradžbini, on će je iskušati narednog dana, te se broj vradžbina nikada ne može iscrpiti, već se samo sve više i više gomila". U narodnoj poeziji često se pominje lečenje rana i bolesti, lekara (ećim, medik, vrač, vidar, doktor), uglav­ nom sa mora, pri čemu se misli na italijanskog lekara, iz gradova na Jadranskom moru. Tu su još i lekovi, ispiranje i oblaganje, abortusi i trovanja, itd., dok su uspavljujuća sredstva, otrovi, lekovite trave i vilinski napici i natprirod­ ni lekovi uobičajen materijal u romantičnoj prozi ili čude­ snim životima lokalnih svetaca. Lekar, u smislu doktora medicine, koji nema veze sa vračem ili magom, pominje se prvi put tek 804. godine nove ere, u spisu u kome se pominje izvesni "jevrejski ili slovenski lekar". 5 Iz srednjeg veka podaci su takođe oskudni. Psellos beleži dasu sirijski i jermenski lekari u njegovo doba slati u Trakij u da bi se pozabavili kugom, dok se u vezi sa bolnica­ ma takođe pominju učeni lekari. Nije nam poznato ništa o njihovim metodima ili veštini. Pravna dokumenta i raspra­ ve koje su vođene među lekarima u državama J užnih Slo­ vena, dotiču se tek privatnih svađa po pitanju naknade za lečenje bolesti ili rana. Uobičajeni izrazi su: "izdaci za leko­ ve - ili tretman - i trošenje vremena", a mnogo ređe se nalazi reč doktor.

HIR URZI VIDARI Dokumenta su, dakle, suviše oskudna da bi nam pru­ žila detaljnije informacije o lekarima ili kliničkoj praksi, koja bi ukazala na bilo kakvu zanimljivost lokalnog karak­ tera. Međutim, u osamnaestom i ranom devetnaestom ve59

ku nastalo je sasvim dovoljno materijala u ovom predme­ tu, i pominju se čak i imena mnogih doktora. Iz ovih izveštaja možemo naslutiti da je narodna medicina, koja je tada, izuzev nekoliko stranaca na proputovanju kroz ove krajeve i učenih doktora iz gradova kao što su Raguza i Zagreb, predstavljala celinu znanja kojim je stanovništvo raspolagalo, imala u dobroj meri istovetan karakter kakav joj se pripisuje u današnje vreme. Još u davna vremena, vojna hirurgija je procvetala upravo na osnovama narodne medicine. Služba u ruskoj i austrijskoj vojsci otvorila je još jedan kanal za infiltraciju nekih metoda učene medicine, a iz te generacije, mnogi muškarci koji su u vojsci bili u sanitetskim jedinicama, po povratku u svoja sela postajali su "doktori", donoseći nove ideje i praksu, kao na primer injekcije, kako intravenozne tako i potkožne, uvodeći no­ vu fazu imitativnih metoda, koje bi kroz neki vremenski period eventualno istiskivale stariju tradiciju. Vuk Karadžić kaže: "U lečenju spoljašnjih povreda Crnogorci su veoma vešti... Naravno, nemajući bilo kak­ vog naučnog znanja, i lekarskih instrumenata, oni često pošalju čoveka na onaj svet, a možda bi takvoga evropski učeni lekar uspeo bar spasti smrti, pa makar ga i ostavio sakatog. Ipak, usuđujem se da kažem, da su oni mnoge ljude u potpunosti izlečili, kojima bi evropski lekari zasi­ gurno spasili život, ali bi ih ostavili bogalj ima. Oni svoje meleme za rane sami spravljaju od maslinovog ulja, od kozjeg loja i voska, a sakupljaju i lekovito bilje. Međutim, nijedan Crnogorac ne radi to da bi zarađivao za život. I iako svako u ovim krajevima mora imati nekakvog znanja o iscelivanju rana, ipak postoje i neki pojedinci koji se smatraju majstorima u ovoj veš tini, i najčešće se to znanje prenosi sa oca na sina. U vreme borbe Srba za oslobođenje, ovakvi su prirodni doktori lečili ranjenike." Vuk nastavlja opisujući praksu da se ranjenom čoveku da onoliko rakije 60

koliko god on može popiti, da bi bio nekoliko dana manje ili više pijan i neosetljiv, i da bi mu za to vreme seoski vidar pregledao rane, izvadio metke ili izvršio neku operaciju ukoliko je ona neophodna, a da pri tom pacijent ne daje nikakvog znaka da je u bolu. 6 Vuk Vrčević, opet, otprilike iz ovog perioda, donosi opis crnogorskog vidara koji pruža prvu pomoć mladiću koji je zadobio tešku ranu na grudima. Doktor najpre sipa oko dva i po litra čiste jake rakije na ranu, a zatim kotrlja čoveka, prevrće ga gore-dole i pušta da krv i rakija iscure, kao što se čini kada se čisti bure. Ovakva se operacija ponavlja nekoliko puta, sve dok ne počne cureti samo rakija bez traga krvi. Posle ovog, prilično grubog tretmana, rana se privremeno zamotava, a tek uveče doktor nanosi svoje meleme uz pomoć pera. Pre nego što će to učiniti, on pita ranjenika šta će piti za vreme oporavka - rakiju ili vino - a zatim još jednom ispira ranu alkoholom za koji se ovaj odluči. On potom objašnjava da je telo podeljeno na /.lornju i donju "komoru", i ukoliko gornja nije očišćena od krvi, ona će se unutra zgrušati, neće moći da kola i tako će o!Tovati bolesnika. Izbor dezinfekcionog sredstva (alkoho­ la, rakije ili vina) koje će odgovarati onome što čovek pije, I ez sumnje se vrši da bi se izbeglo mešanje vina i rakije u organizmu, a to je i primer koji ilustruje ideje o strukturi ljudskog tela.7 Izveštaji oba Vuka, kao i brojnih drugih pisaca, puni su hvale za seoske hirurge u svakom pogledu, dok ih malo ima reči u korist drugih narodnih doktora i vračeva. Mata­ vulj, koji je u drugoj polovini prošlog veka bio veran hro­ n ičar seoskog života, ima drugačiju priču. "Ne bi bilo toliko l )galja, slepaca, ćopavaca i deformisanih ljudi u Dalmaci­ j i , da nije 'empirika', koji pogoršavaju bolesti, a posebno rane, svojim čudesnim melemima, te ljudi postaju nespo­ ( bn i za rad i spadaju na prosjački štap ... Hiljade svešteni, '

61

ka, zemljoposednika, trgovaca, i drugih boljih ili lošijih ljudi (u manjim mestima) skočili bi u odbranu seoskih Eskulapa. Oni bi nabrojali kao dokaz hiljade primera kako je ovaj ili onaj seoski Eskulap izlečio Pavla i petra, kada je doktor već 'digao ruke od njega'." Dr Prajndlberger, iz Sarajeva, pregledao je pacijente koje su lečili seoski hirurzi, a koji su patili od bolesti očiju, i njegove oštre kritike objavljene su 1 91 3.8 U današnje vre­ me samouki operater (hirurg) retko je u stanju da uopšte vrši praksu. Moglo bi se pretpostaviti da je racionalna terapija karakteristična za tretman povreda i nezgoda čiji su nepo­ sredni simptomi i uzroci očigledni, kao što su to rane i frakture; međutim, nezgode se mogu pripisati i natprirod­ nim uticajima, a njihovo sporo izlečenje raznim misterioz­ nim uzrocima. Dugogodišnji običaj može prerasti i sujever­ je, te se mistična sredstva mogu pridružiti praktičnim me­ todama lečenja. Spaljivanje čireva nije nimalo neuobičaje­ no, ali u Dalmacini postoji vradžbina pri kojoj se plameni jezici drže blizu čira, tako da se može osetiti vrelina, dok se izgovara tekst vradžbine. Jedan albanski doktor koji prime­ njuje isključivo empiriju u svojoj praksi dao mi je prepis za pravljenje melema za rane, od masti ovce (ženke) . Pošto sam znala za nekoliko ovakvih preparata koji ne zahtevaju isključivo mast ovce, upitala sam ga da li se može upotrebi­ ti i mast ovna, misleći da je to potpuno svejedno. Ne, rekao mi je on jasno i glasno, mast ženke ovce svakako je najdelotvornija, a ako ne ovce, onda ženke koze. On sam nije nikada koristio mast ovna, ali ako nema druge i ona može poslužiti. Ovo je tipičan slučaj prenošenja tradicije u obliku u kome je ona verovatno i nastala igrom slučaja. Akumulacija ovakvih analogija, i zamena lekova po arbi­ trarnom principu sličnosti, stalno proširenju obim narodne medicine. 62

U narodnoj hirurgiji, više nego u bilo kojoj drugoj grani medicine, očituje se važnost imitativnih praktičnih metoda, uticaj indirektnog kontakta sa učenom medici­ nom. Tako je potrebno ispitati puls i pregledati urin, što može ući u dijagnozu začaranosti od strane urokljivog oka, ali i za autentičnije zdravstvene poremećaje. Hirurgija obi­ luje i primerima lokalne inventivnosti i individualne vešti­ ne, što ilustruje i Hovorka, opisujući pojas za povezivanje preloma. 9 Upravo su u južnoj Dalmaciji sakupljeni neki od na­ jinteresantnijih podataka o narodnoj hirurgiji, a tamo ona i dalje cveta. Ovde, u Dalmaciji, još uvek se primenjuju stariji metodi italijanske škole; terminologija ukazuje na jasan uticaj učene medicine, a izumi čisto lokalnog karak­ tera očigledno idu ovim pravcem. Opis narodne hirurgije koji daje dr Ulek Još uvek je, trideset godina kasnije, važeći; a veština hirurga koje on poimenice pominje ponekad se prenosi i na mlađe genera­ cije, dok njihova imena ostaju zapamćena. 1 0 I dok dr Ulek konstatuje da je jedan deo prakse izašao iz upotrebe (kao na primer operacija kod oboljenja konjuktivitisa, kile itd.) , ja sam čula za skorašnje njihovo postojanje u neposrednoj blizini Stona. Ono što generalno važi za ove narodne hirurge je odsustvo bilo kakvih mističnih pogleda. Tipičan ovakav primer je Pero Ban, seoski doktor u malom selu iznad ravoze. To je sredovečan čovek, izuzetno inteligentan, k ji za jednog seljaka prilično dobro čita i piše. On nikada nije nigde putovao, izuzev kada je služio vojsku, ali puno zna o svetu iz priča pomoraca i pisama svojih sinova koji žive u Americi. Svoju veštinu nameštanja kostiju naučio je ( ld jednog starijeg hirurga, koji je živeo i umro pre više od leset godina u istim brdima, poviše Perovog sela. Pero je p )rpuno iskreno odgovarao, propitujući me zauzvrat o me63

todima koji se primenjuju u praksi učenog lekara, pokazu­ jući pritom začuđujuće dobro poznavanje moderne medi­ cine, ako se uzme u obzir kako su male mogućnosti da do jednog izolovanog ribarskog naroda dopru čak i najznačaj­ nija naučna otkrića, čak i ako se njihova sela, kao što je to slučaj sa ovim, nalaze tako blizu jednom približno moder­ nom gradu. Uspešnost u hirurškoj praksi rezultat je poseb­ ne prirodne nadarenosti i dugotrajnog rada, ali u toj nada­ renosti nema ničeg misterioznog, rekao mi je Pero. Nasta­ vio je da mi na zdravim udovima svoga deteta pokazuje kako bi lečio takav i takav slučaj, sa savršenom stručnošću prijateljski nastrojenog profesionalca. On je svakako bio najinteligentniji i najprijatniji od svih narodnih lekara pra­ ve seoske tradicije sa kojima sam imala prilike da se upoz­ nam. Odbio je ponuđeni poklon: "Ja ne uzimam poklone od svojih bolesnih suseda" , rekao je, "a sigurno ga neću uzeti samo zato što sam vam sve ovo ispričao. Pa nisam vas ni od čega izlečio. Jedino što ću od vas zatražiti je da, ukoliko vam je zaista bilo od koristi ovo što sam vam ispričao, kažete ljudima moje ime. Ako ste bogati, možete nešto dati franjevcima u gradu." Ovde ja zahvalno ispu­ njavam jedan deo svog obećanja. Doznala sam da su nje­ govi tretmani sasvim autentični, i da se u odsustvu boljih doktora svojom veštinom koristio da bi pomogao ljudima. U ovim krajevima hirurzi se ne plaše da ponovo na­ meste loše sraslu kost ili delimično zalečenu frakturu. Iako se priznaje da se fraktura retko može izlečiti bez zadebljava­ nja oko pov ređenog mesta, ozbiljnom se greškom i neuspe­ hom smatra ukoliko udovi, nakon završenog tretmana, ne funkcionišu isto tako dobro kao i pre nastanka preloma. "Međutim" , kako mi je objasnio jedan od hirurga, "mišići" se umeju vezati u čvorove, ili se priklještiti između kostiju, jer vi ne možete videti gde se šta tačno nalazi, a svako je građen malo drugačije od drugih ljudi". Seoski doktor sma64

tra sebe nesposobnim da se pozabavi smrskanim fraktura, ma, ili sekundarnim komplikacijama, ali je u isto vreme sumnjičav prema učenim doktorima, i smatra da oni pre, tenduju na znanje kakvo smrtnik ne može posedovati, i naglašava da seoski doktori često uspevaju da izleče ljude koje nisu mogli izlečiti učeni lekari. Ipak, dva-tri ovakva doktora, koji žive u okolini Du, brovnika, skoro su prestali da obavljaju svoju praksu zbog loših rezultata, od kojih je jedan, 1 929. godine, završio smrću pacijenta. I dok je veliki broj njih spreman da pomo, gne kad god može, i ne traži za to nikakvu naknadu, mno, go je i onih koji nisu ni toliko vešti, ni toliko altruistički raspoloženi koliko je to, na primer, Pero Ban. Narodni doktori danas uglavnom primenjuju svoje znanje kao sporednu profesiju. Malo je njih, ako ih uopšte i ima, koji u današnje vreme žive isključivo od toga. Starica iz navedene anegdote zaista je uobičajen slučaj, a često su takve žene istovremeno i seoske "babice". Drugi, koji mož' da i i puno znaju, ili im je čak hobi sakupljanje trava i povremeno vršenje medicinske prakse, smatraju da im je ispod časti da se time bave za novac. Među Crnogorcima starije generacije, na primer, većina ima veliko iskustvo u vojnoj medicini i pružanju prve pomoći, i isto toliko znanja o domaćoj medicini koliko i bilo koji drugi vračar ili vidar, ali oni koji se time profesionalno �ave najčešće to čine jer nisu sposobni za druge poslove. Sćepan Mali Crnogorski sasvim je dobro živeo od sakupljanja trava, pre nego što je dramatično otkrio svoj identitet. "Nema tog poziva koji se tako dobro plaća među jednostavnim i neobrazovanim svetom kao što je lekarski poziv;" U svojoj mlad�ti upoznao sam jednog starca koji je nosio oružje u doba Sćepana pana. Onvmi se kleo da je tavan u kući Vuka Markovića, u kojoj je Sćepan bio gost, bio od kraja do kraja nakrcan vinom, uljem, rakijom, me, 65

dom, mašću, vunom i svakovrsnim mesom, a sve su to bili pokloni koje su bolesnici donosili Šćepanu na poklon. Ta­ van je po njegovim rečima toliko bio preopterećen da su ga morali odozdo poduprti dodatnim gredama da se ne bi srušio..." (Tavan je verovatno predstavljao slabiju struktu­ ru sprata ispod samog krova.) Pošto je i sam bio bolešljiv i slab, Š ćepan i nije mogao naći sebi nekog drugog posla među ratobornim Crnogorcima, sve dok nije odlučio da se proglasi Carem. l l Srela sam nekoliko narodnih lekara koji su utvrdili da su naučili da se bave hirurgijom samo zahvaljujući isku­ stvu. Crnogorski istoričar, govoreći o godinama koje su usledile neposredo posle Krimskog rata, kaže: "Svi Kuči nosili su sa sobom meleme i povoje, ali ako bi se desilo da kod sebe nemaju nikakvog melema, oni bi stavljali lišće raznih biljki na svoje rane, birajući tako one pod kojima se rana najbolje i najbrže zaleči. Na taj način, same su ih biljke učile koje su od njih najbolje za rane, a iskusniji ljudi umeli su ih razlikovati i prepoznavati. Za veštoga bi se reklo da je Taj i Taj imao 'laku ruku' za povijanje ili na­ meštanje povreda ranjenih ljudi. Međutim, najveštiji je bio čovek koji je i sam bio često ranjavan, pošto je iz sopstve­ nog iskustva naučio koji mu je tretman najbolje poma­ gao." 1 2 U starija vremena od čoveka se očekivalo da' bude u stanju da se u najvećoj mogućoj meri brine sam o sebi, i mnogi od metoda lečenja koje ćemo navesti, pokazaće da je često sam pacijent imao da na sebi izvede prilično kom­ plikovane operacije. Izuzev za vršenje operacija, kućni lekar je oduvek bila, a i danas je, žena. To je uvek bio slučaj u Dalmaciji i Crnoj Gori, i uvek su žene te koje se sakupljaju oko bolesničke postelje i dele savete o svim lekovima za koje su čule. 1 3 66

Upravo žene gaje lekovite trave, sakupljaju one koje rastu u divljini u određeno doba godine, kao na primer između dve svetkovine koje se priređuju Gospi; žene su te koje sakupljaju razne ostatke ili neobične predmete da bi ih jednog dana upotrebile ako zatreba, a ovde spadaju: krv praseta koje se peče na Božić, vlasi sa grive prvog ždrebeta crne kobile, embrioni od abortusa krava i ovaca, ostaci magijskih preparata korišćenih u obredima, sveta voda, košuljice novorođenčadi, odsečeni nokti, ulje škorpiona, mrvice sakupljene na Božić, i još mnogo štošta. Ova či­ njenica bi se možda mogla dovesti u vezu sa ženskim vrše­ njem apotropeične magije božićnih proslava, na primer (dok postoji kult koji je isključivo rezervisan za muške članove porodice) , a koje je prirodno nastalo iz njene uloge negovateljice sopstvene dece. Pored svih mogućih ograna­ ka ginekologije i pedijatrije, žene uglavnom drže monopol na polju čaranja, vračanja, proricanja i, u dobroj meri, biljne medicine. Svakako je prava retkost da se jedan muš­ karac bavi regularno pravom m.§lgijskom veštinom iscelje­ nja, koja se naziva BAJANJE. Cak i kada muškarci znaju ove vradžbine, retko ih koriste. Naišla sam na ogroman broj žena koje umeju da bajaju, i to nisu bile samo starice. Skoro nije bilo one koja ne zna makar najjednostavnije vrste lekovitih trava, a mnoge su uživale lokalnu reputaci­ ju sjajnih poznavalaca medicine ili su bile čuvene po svo­ jim "lakim rukama". Međutim, nisam upoznala nijednu ženu koja vrši ope­ racije, izuzev onih bezazlenih, bez krvi, vađenja krajnika, čišćenja lakih rana i skidanja skrame sa površine oka. Muškarci nameštaju kosti, puštaju krv, vade strana tela, amputiraju, operišu kilu, kamen u bubregu itd., a vrše i operacije očiju. Isto je i sa masažom, u kojoj muškarci, zahvaljujući fizičkoj snazi, imaju prednost. Izgleda, među­ tim, da su primitivni metodi vakcinacije poznatiji ženama. 67

Ponekad je kompleksni ritual podveden pod muški mono­ pol. Od muškaraca sam dobila najviše podataka o zrtve­ nim i vatrenim ceremonijama. Ipak, sve to varira od mesta do mesta, i tu nema pravila. Kada se javi potreba za bilo kojom vrstom manipulacije, na primer abdomena, onda uglavnom zene leče zene, dok stare zene izgleda da mogu lečiti bilo koji deo muškog ili ženskog tela a da ne povrede seosko shvatanje moralnosti. Postoje i muške primalje, ali to nije nikako uobičajen slučaj, dok opet mnogi muškarci postaju specijalisti za isk­ ljučivo ženske bolesti, i ja sam nailazila na situacije u koji­ ma muškarac, seoski doktor, leči rane na dojkama i sl. Doktor koji dođe u kuću smatra se počasnim gostom, i pored svoje naknade, ako je zatraži, dobija i sve najbolje za jelo i piće što u kući postoji. Tokom svojih putovanja nisam naišla na ciganske doktore, iako je mnogo Cigana koji trguju amuletima i talismanima. Inače, iz lekarskog poziva nije izuzet nijedan narod ili vera, i u lečenju se ne pravi pitanje povodom različite veroispovesti. U nekim pri­ likama postoje prevodioci koji posreduju između doktora i pacijenta koji govore različitim jezicima. Doktor ne mora uvek i po svaku cenu videti pacijenta, dovoljan je i opis simptoma, slova njegovog imena i imena njegove majke, ili deo odeće, vlas kose ili nokat. Narodni lekar danas može steći mnogobrojnu klijentelu putem poštanske korespon­ dencije, ali ovo ne važi kao pravilo za pravog seoskog lekara. Primivši novac preko pošte, zajedno sa detaljnim opisom simptoma, napredni hodža, na primer, pripremiće i poslati odgovarajuće vradžbine i čini, a travar sušeno kore­ nje, meleme ili recept za spravljanje potrebnog leka. Sam narodni lekar, uključujući tu i seoske lekare, ponekad nabavlja svoje lekove iz udaljenih krajeva. Musli­ manski seoski lekar, koji se slučajno našao u južnoj Dal­ maciji, snabdeva se sirovim katranom iz unutrašnjosti Bo68

sne, svoje postojbine, preko svojih prijatelja koji rade na železnici, jer nema poverenja u druge vrste ove supstance. Seoski lekari koje sam upoznala u staroj Crnoj Gori, traže od pastira da im donose retke trave koje rastu u planini, a retke lekove koje nije lako nabaviti, kao što su oni koji služe za izazivanje abortusa, ljudi iz gradova naručuju iz okolnih sela. Neku vrstu stalne razmene vrše oni koji pose­ duju retke "dragocenosti" kao što su: konopac kojim se obesio samoubica, košuljice embriona i slične stvari. Ukratko, narodna medicina je još uvek prilično vitalna, iako se sada nalazi u krizi, isto važi i za seosku medicinu, a vreme, trud i novac utrošeni na dobijanje ovakve lekarske pomoći, svedoče nam o još čvrstom verovanju u njene metode.

DEMONI BOLESTI Ima narodnih doktora koji su poznati širom zemlje, kao na primer, čuveni Sadik Sadiković, koji je objavio i knjigu. Jedan albanski doktor koji živi u blizini Peći, poznat je širom Metohije i severne Albanije, a u svoje vreme dobi­ jao je pozive i sa Kosova pa čak i iz Skoplja. Postoje porodi­ ce koje već vekovima uživaju ugled kao predstavnici ovog ogranka medicine, i čiji se članovi i danas njome bave: Medikovići, Karamanovići, Lelkovići itd. Iscelitelja karakteriše neka posebna tajna, znanje ili iskustvo, bilo da on primenjuje racionalna sredstva ili ča­ robnjaštvo, ili oboje. Ovo se može uspešno kombinovati sa nekim prirodnim talentom: vidovitošću, vezom ili prijate­ ljstvom sa demonima bolesti, moći razdvajanja duše od tela. Moć se može steći tako što se izlegne duh zaštitnik (petao posle deset godina izleže jaje, koje treba četrdesetak dana nositi pod levom miškom da bi se iz njega izlegao 69

mali, poslušni duh zaštitnik - detalji naravno variraju) , ili tako što se kažiprstom leve ruke dodirne rog puža na jutro Zadušnica. Kažu da na ovaj način vidovnjaci u Bugarskoj i istočnoj Srbiji "dobijaju" isceliteljski prst, ili bolje reći, eg­ zorcistički prst. Na Zlatiboru žena stavi mali prst leve ruke na prvog puža u proleće i kaže: "Kao što ovaj puž povuče svoje rogove nazad u kućicu, tako neka se i svaka bolest na dodir ovog mog prsta povuče" . Tada ona dobija sposob­ nost lečenja. Š tap kojim se razdvoji žaba od zmije koja se spremala da je pojede, poseduje magijske i isceliteljske mo­ ći. Na Otoku, da bi doktorka (bajalica) imala sreće u leče­ nju, ona treba da stane zmiji na vrat i da joj kažiprstom leve ruke pritiska i .snječi glavu sve dok ova ne ugine. l4 Muslimanski Serbetli u Makedoniji služio je kao kalfa šeiku, posteći, moleći se i vodeći besporočan život. Kada bi završio sa učenjem, majstor mu je davao ruku (el vermak) , odnosno predavao mu svoju moć. l S Postoji sasvim oštra distinkcija između osoba koje imaj u čudesnu ili magijsku nadarenost za lečenje bez leko­ va, i onih koji koriste prirodna sredstva. Ukratko, sa mnogih gledišta, za znanje se drži da je moć. Inače, ne postoji nikakav veo misterije koji obavija domaćeg iscelitelja. Znanje može steći svako, a tajne se prenose potomcima ili odabranim sledbenicima. Međutim, otkriti nekome tajni talenat prave magijske ili misteriozne prirode, znači preneti, odnosno predati moć, i stoga se to čini pred samu smrt, ili kada neki stariji doktor odluči da se iz određenih razloga povuče. Naravno, retko ko može pri­ sustvovati sceni samrtnikove ispovesti. Izuzev kada su u pitanju zaveti, nije mi poznata nijedna ceremonija ili obred inicijacije pri kojima se odvija prenošenje znanja ili tradici­ je i odgovornosti na drugu osobu, u kojima je dopušteno prisustvo posmatrača. Narodna medicina ima svojih pre­ varanata i šarlatana i samozvanih vračeva, ali i svoja stroga

70

pravila, kao i visok osećaj odgovornosti prema bližnjem i prema društvu u celini. Pripadnik starije ovakve samouke škole nije mogao odoleti da mi ne da neke informacije, ne zbog slave koju bi mu objavljeno ime moglo doneti, već zbog svesti o tome da ono što će mi reći može biti od pomoći drugim ljudima. Teško je, međutim, dobiti tačne informacije tamo gde postoji magijski element koji se ne da zanemariti. Nekoliko puta mi se desilo da, kada bih od nekoga dobila podatke značajne za ovu studiju, on najpre zatraži od mene da se zakunem da njegovu tajnu neću više nikome otkriti, ili da je neću otkriti ili upotrebiti u istoj oblasti (strah od konkurencije) , ili da je neću sama upotre­ biti. Zatim, ako ikada to znanje i upotrebim, to mora biti isključivo u slučaju stvarne potrebe, za dobrobit drugih, u skladu sa tradicionalnim pravilima i bez ikakve naknade. Ponekad su neki od ovih ljudi zauzvrat tražili molitve, a onima koji su · bolje razumeli čime se ja u stvari bavim, dovoljna je bila i ideja da će se objaviti njihovo ime ili ono što su me naučili. Opšte je prihvaćeno gledište da je otkrivanje tajni lečenja generalno čin milosrđa. Jedan starac, koji mi je dao recept za dugovečnost, objasnio je svoj postupak sledećim rečima: "Jer ja sam u svoje vreme odsekao nekih trideset ili četrdeset glava. Pustite da sada kad god mogu spasavam živote". Muslimani su skloni većoj tajnovitosti, ili makar prema onima koji ne pripadaju njihovoj veri, ali i oni pre­ nose svoje znanje iz sevapa, iz zahvalnosti za učinjenu uslugu, ili u znak počaSti koju ukazuju specijalnom gostu. Od mnogih seoskih vračara ili lekarki nemoguće je bilo šta saznati, ili se li najboljem slučaju iz njih može izvući oprezno formulisana priča. One se izgovaraju na sve moguće načine: ili im je sveštenik zabranio da šire svoje sujeverje, ili su prestale sa obavljanjem prakse, ili su zabo­ ravile svoju veštinu. One se plaše zle sreće ili, još gore,

71

kako kažu: "Vi gospoda ne verujete u naše seoske lekove. Oni vam neće dobro činiti". Ili: "Š ta vam može reći jedna siromašna starica? Lekari znaju sve bolje od nas". U takvim slučajevima, ako istraživač zaista želi da dopre do suštine stvari, on će morati da se ili sam prijavi kao pacijent, ili će , umesto sebe poslati nekoga kome može verovati. Ponekad su odbijali i da mi prenesu sadržaj vradžbina, zbog opscenih reči ili gestova koje one sadrže.

LEČENJE SREĆOM

l

TAJNAMA

Jednom je jedan stari doktor na samrti posao po me­ ne. Malo pre toga ja sam ga posetila i razgovarala sa njim. Držao je moje ruke u svojima dok mi je pričao o biljkama koje je koristio za lečenje , a kada je trebalo da mi ispriča o to�e �ako namešta kosti i slično, pokazivao mi je, i pored svoJe lzuzetne slabosti, na mojim udovima. Možda je sma­ trao da mi na taj način prenosi svoju moć, jer kada sam ja, u strahu da ga preterano zamaram, predložila da ponovo dođem kada se bude bolje osećao, on je insistirao da nasta­ vi sa započetim na svoj način. Žene iz sve tri generacije njegove porodice već su klečale na podu i kukale, njemu je OČigledno bilo veoma stalo da sve to učini, i kao da se pomalo nadao da će mu taj čin doneti oporavak i ozdrav­ ljenje, ili, kako mi je njegova kći jednog trenutka šapnula, osloboditi mu dušu. (Ova pojedinost za mene je bila izne­ nađujuća, jer ovi ljudi su bili albanski Muslimani i ja nisam znala da oni drže do istih uverenj a po pitanju samrtničke ispovedi) . Starac je rekao: "Ako preživim, naučiću te sve­ mu što znam i pokazaću ti sve. Ali sada ja moram učiniti što više mogu, u slučaju da umrem. Zakuni se da ćeš samo za dobro koristiti ono što ti kažem, da je ne: bih grešio pred Bogom. Možda ćeš ti umeti da mi kažeš kako da se izlečim n

od ove svoje bolesti i tako ćeš mi još većom merom uzvrati­ ti. Tada ću ti ja moći sve bolje da kažem. Ali, u svakom slučaju, sada ti dajem svoju tajnu". Drugačiji je slučaj bio sa mojim prijateljem Ramom Smailom, takođe Albancem, neočekivano strpljivim sarad­ nikom. Dok sam lutala sa njim po planinama u blizini Peći, on je brao razne biljke koje je poznavao i objašnjavao mi kako se koja od njih koristi. Jednog dana mi je rekao: "Ja odlazim u Aziju. Ako sam ti potreban, vratiću se, ili ću ja doći u tvoju zemlju, ili ću ti poslati trave iz Azije. Činim to iz prijateljstva, jer ti si stranac. I ja ću biti stranac u Aziji. Neću ništa da kažem bilo kome iz ovih krajeva. Ti ideš uokolo nenaoružana, ali ono što ti ja kažem biće ti oružje ... Uostalom, ja odlazim, i nije ni važno šta ćeš ti posle toga raditi". Drugim rečima, mogla sam naslediti njegovu prak­ su, i, s obzirom da je imao više neprijatelja nego prijatelja, nije ga bilo briga ni da li ću pobiti čitavo stanovništvo kada on ode. Mnogi su ljudi naučili veštinu nameštanja kostiju ili masaže gledajući druge kako to rade. Vojni bolničar ili narodni doktor "feltscher" tipa, jednako je poštovan kao i samouki ili onaj koji svoje znanje nasledi po tradiciji. Jedan srpski zvanični dokument iz 1 836. pominje izvesnog Gavri­ la Savića i njegovu ženu "koji su, pateći dugo vreme od rana, naučili raznorodne lekove, lečeći se sami". U stvari, svako ko zna neki lek ili čaroliju slobodno je sve primeniti, ali i ovde važi princip, kao i u svim drugim stvarima, da neki imaju sreće a neki ne, i vradžbina koju jedan uspešno koristi, može doživeti neuspeh ako je neki drugi izgovara. Stoga izuzetna briga da se poštuje monopol u posedovanju ovakvih tajni ima i materijalnu osnovu, pored one sujever­ ne. Značajno je napomenuti da se umnogome ovo očituje i u stavu prema sveštenicima. On svoj značaj ima da zahvali svom poznavanju molitvi, čitanju i pisanju, a u mnogo 73

manjoj meri bilo kakvom verovanju u dar Svetoga Duha koji se prenosi dodirom njegove ruke. U odsustvu svešteni­ ka, a kada se ukaže potreba za njim, ne postoji nikakva sumnja da na njegovo mesto može doći svako ko ume pristojno da oponaša njegove reči i pokrete prilikom obre­ da. Sveštenička svetost je privremena, a ne apsolutna. Ona nije prirođena njegovoj ličnosti, već je stiče kroz kon­ takt sa svetim predmetima, ili njihovim posedovanjem. Sveštenička mantija ima mnoge moći, a on sam je vidovit u momentu davanja pričesti. Ali u svakodnevnom životu, po čemu se on razlikuje od bilo kod drugog čoveka? Stav dakako varira, ali u današnje vreme ideja o posebnom znanju teži da nadvlada onu o postojanju posebne moći. Neki seoski lekari imaju veoma široko znanje o leko­ vima. Hirurzi često kombinuju biljnu medicinu sa svojim ostalim veštinama, ali od svih onih koji leče nekoliko bole­ sti malo ih je koji koriste više od desetak, petnaest ra­ zličitih lekova, a mnogo je više onih koji ne koriste više od dvaAri, ponekad tvrdeći da se njima može izlečiti svaka bolest. Specijalizacija je uobičajena. Postoje specijalisti za bolesti kože, za kilu, za rak, za epilepsiju, za tifus, za lečenje rana, katarakta i tako dalje. Pomenimo i to da ima trava koje su poznate skoro svakom domaćinstvu. Berberi se pretežno bave previjanjem rana, vađenjem metaka, puštanjem krvi, lečenjem veneričnih bolesti i va­ đenjem zuba - i sve to oni rade i u današnje vreme, - u staroj Srbiji, južnoj Srbiji i na Kosovu, kao i u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da uspeju da izbegnu uplitanje lokalnih vlasti. Ovi berberi su uglavnom Muslimani, Turci, Albanci, ponekad i Grci. Upravo se među njima, u njiho­ voj praksi, mogu pronaći elementi orijentalne farmacije. Inače, njihova je praksa u dobroj meri stereotipna, i na­ sleđuje se. Većina njih još uvek ima staromodne instru-

74

mente, koji se ponekad nalaze u porodici već nekoliko generacija - komplet bronzanih posuda, kravlji rog, kružna ili četvrtasta britva, klešta za vađenje zuba, žičani nož za bradavice, makaze i žileti za brijanje. Sve ovo, uz dodatak noževa za obrezivanje, predstavlja komplet instrumenata turske hirurgije u ovim krajevima. Seoski lekar, s druge strane, retko ima bilo kakvih posebnih instrumenata, već koristi obične noževe, oštro kamenje, kristale, trnje, glave šećera, igle, novčiće i sprave koje može sam napraviti od drveta. Tu i tamo nađe se i poneka srebrna igla, koja se čuva za potrebe akupunkture i vakcinacije. Za nanošenje melema koristi se perje. Vračar ili vračara uglavnom se koriste noževima sa crnom drškom, koji treba da se napravi uz određeni ritual. Ostatak ličnog pribora odabire se među predmetima za. svakodnevnu upotrebu. Berberi i putujući doktori imaju utvrđeni cenovnik usluga, a to je slučaj i, sa mnogim seoskim specijalistima. Ako čovek ne može odmah platiti, od njega se traži da ostavi zalog. Ovakvi specijalisti mogu privući klijentelu iz udaljenih krajeva, i poprilično zaraditi, iako u strahu od restrikcija za koje su, po njihovim rečima, odgovorni učeni lekari i njihova ljubomora. Većina njih nabavlja ili pripre­ ma poseban lek za svakog pacijenta; mnogi imaju zalihu svog standardnog melema ili lekovitog sredstva; neki samo daju savet i usmene recepte. Na Otoku je postojalo ve­ ravanje da će lekar ostati bez zaštite vila ako naplaćuje za svoje usluge više od predviđene minimalne naknade. Oni koji pušu vradžbine, a to su uglavnom muslimanske hodže, takođe imaju fiksne tarife. Pre nego što su se pojavili kvalifikovani lekari u Srbiji ( 1 8 1 9. prvi) , koji su, sve do osnivanja Medicinskog fakul­ teta u Beogradu 1 920, studirali u inostranstvu (a u ranije vreme bili su to isključivo stranci) , veština lečenja bila je u 75

rukama različitih samoukih doktora, narodnih lekara i pu­ tujućih specijalista, kao što su KALIATROI sa Epirusa. Njihovo je znanje bilo nasleđivano sa oca na sina, putovali su uglavnom u grupama, i to čak sve do Bosne i Srbije. Članovi ove stare škole mogu se još uvek susresti na uda­ ljenijim mestima na jugu i u Albaniji. U provincijama koje su bile pod turskom upravom, isti je sistem nastavio da postoji sve do veoma skorašnjeg vremena, uz tu i tamo ponekog orijentalnog učenog lekara u gradovima. Pravoslavni manastiri takođe su preuzimali na sebe brigu o bolesnim ljudima, posebno duševno poremećnim, ali su retko nudili bilo kakav metod lečenja, izuzev molitvi i posta. Čak je i u Hrvatskoj i Sloveniji evropska medicina bila poznata samo u većim gradovima. Prvi kvalifikovani lekari u Srbiji bili su Grci, Italijani i Austrijanci, koji su lečili Obrenoviće i manji broj veoma bogatih osoba. Počet­ kom devetnaestog veka, Narodni Sovjet je dodelio poseb­ ne diplome i privilegije izvesnim samoukim ljudima, a po­ sebno onima koji su u vojsci služili kao medicinsko osoblje. Miličević pominje ećima Tomu Kostića, sina seoske vra­ čare, koji je 1 806. postao regularni vojni lekar sa platom. Sve su to bili narodni lekari. Službeni arhivi pominj u 1 8 13. godine nekog Grka iz Smirne u Beogradu, žandarma koji je bio vešt u nameštanju kostiju, pa je čak zahvaljujući tome dobio i penziju 1 835 ; izvesnog Savu Jovanovića koji je primenjivao znanje stečeno posmatranjem B. C. Kuniberta na delu, a ovaj je bio dvorski lekar; bivšeg slugu grčkog doktora u Smirni, koji se specijalizovao za kožne i vene­ rične bolesti - svi oni, kao i još mnogi drugi, imali su posebnu dozvolu za obavljanje lekarske prakse. Jedna za­ konska naredba iz 1 836. utvrđuje naknadu za doktorsku vizitu, kao i besplatno lečenje siromašnih. Lindermajer be­ leži tri glavne operacije koje su u ovom periodu vršili na­ rodni doktori: amputaciju, lihotomiju i otklanjanje skrame 76

sa površine oka. Vojna dokumenta svedoče o izuzetno uspešnom, iako grubom tretmanu. Godine 1829. Pirch ka­ že da su seoski lekari lečili povrede kod kojih bi učena medicina verovatno donela odluku o amputaciji, a oni su ih na svoj način lečili tako da ne ostave za sobom nikakvog traga. Postoje podaci iz 1 824. o nekom monahu Inćentiju, sa područja Užica, koji je odsecao tumore i otekline na vratu, a da nijedan njegov pacijent posle toga nije imao nikakvih problema i svi su umirali tek mnogo kasnije, pri­ rodnom smrću. Izgleda da su seoski lekari vodili regularne bolnice ili klinike za lečenje sifilističnih pacijenata oko 1836, i da su za to imali poluslužbene dozvole. Od mana­ stira se zahtevalo da preuzmu brigu o bolesnima i da leče duševno poremećene "metodima koji su im bili poznati". Bogati Turci takođe su imali sopstvene lekare, a ovi su između ostalih dužnosti imali i da pripremaju otrove za njihove neprijatelje. Inače se većina ostalog sveta za po­ moć obraćala svojim seoskim vračarama i travarima. Prvi srpski vladari devetnaestog veka i sami su na­ stavljali da ih zapošljavaju. Mnogi su članovi porodice Ob­ renovića bili bolešljivi, i Miloševa korespondencija svedoči o tome da je on, čiji se domaćinski život malo razlikovao od života njegovih siromašnih podanika, često u pomoć pozivao razne starice i Ciganke radi lekovitog bilja, melema i vradžbina. Za vreme izbijanja dizenterije u Kragujevcu 1 823, savetovano mu je da svome sinu kao profilaktik daje urin mužjaka koze, te pored toga još i "četiri lubenice i neko mlado korenje". Njegovoj ženi je 1 834. savet starica preporučio da otečenu slezinu svoga sina leči mlekom i belim lukom. Miloš je 1 837. raspisao potragu za "nekim od onih Turaka, ako ih još ima Živih, koji znaju dobro lečiti oči", a u epidemiji kolere devet golih starica imalo mu je istkati košulju, sedeći u tišini kraj ognjišta, da bi se ispod te 77

košulje provukao on i njegova porodica, a za njima i celo­ kupna svita i vojnici iz lične garde . l 6 Međutim, uprkos sopstvenim sujevernim shvatanji­ ma, Miloš je osnovao nacionalnu sanitarnu i medicinsku službu, i ohrabrivao i podsticao rad stranih lekara svim sredstvima koja su mu bila u moći, pored ličnog zauzima­ nja za one lekare koji su bili u njegovoj službi. On je prvi uveo nešto što bi se moglo nazvati preventivnim merama protiv infekcije, donoseći stroge zakone i dekrete po pita­ nju karantina i izolacije zaraženih područja. Poslednja epi­ demija kuge zabeležena je 1 8 1 4- 1 6, a po Miloševim na­ ređenjima štampana su i izdata uputstva kako da se postu­ pa u slučaju kolere i izbijanja epidemija drugih bolesti. Tako, dakle, možemo zaključiti da je narodna medicina stotinu godina uspevala da odoli konkurenciji moderne nauke, i da je tek u poslednjih deset, dvadeset godina, počela pokazivati znake ubrzanog odumiranje.

Fusnote l) �)

I. Zovko.

Ovu verziju "Prijatelja Smrti" prenosim iz zbirke narodnih priča V. Cajkanovića.

3) Gl.Z.M. (1890), str. 4 1 6. 4) V. M. Nikolić, "Narodna XIII.

12) 13)

M. M. Popović, "Pleme Kuči" (Beograd,

1904.), str. 1 08-9.

U ovakvim prilikama smatra se da bolesniku ne treba odbiti ništa od onoga što zatraži, i ako mu se nešto posebno jede ili pije, to se mora po svaku cenu dobaviti. Neki kažu da je upravo to stvar koja će ga izlečiti: ili će mu izvesno štetu naneti ako mu se bilo šta odbija. (Neispu­ njena želja ove vrste kažu da je loša za trudnice, kojima se ne srne odbiti ono što traže da jedu ili piju.) Potraga za nekim retkim predmetom za koji bolesnik misli da će ga izlečiti, dobro je poznata tema u pesmama i pričama.

14) J. Lovretić. 15) T. Đorđević, "Iz turskog folklora", Godišnjica Nikole Čupića (1905.), str. 265 i dalje. 16) O istoriji narodne i učene medicine najpotpuniji izveštaj i mogu se naći kod T. Đorđevića, "Iz Srbije Kneza Miloša", (1929), koja sadrži u

celini njegovo delo: "Medicinske prilike za vreme vlade Kneza Miloša" (192 1 ) . Pogledajte i: E. Lindermayer, "Serbien, dessen Entwicklung un Fortschritt in Sanitats-Wesen" (Temišvar, 1876) j Vl. Đorđević, "Isto­ ri' a srpskog vojnog saniteta", r (1879) j M. Petrović, u Na�odnoj Enci­ k opediji, str. 225 i dalje. O trepanaciji: S. Trojanović, "Saronjanje u Crnoj Gori", Delo, X (1896) j "Die trepanation bei d. Serbep", Corre­ spondenzblatt d. deut. anthrop. Geselch., No. 2 (1900) j "Saronjanje kod Srba" (Skoplje, 1922) . O vakcinaciji: B. Stem, "Medizin, Aber­ glaube, und Gestlechleben in der Tiirkei" (1903) j T. Đorđević, "Ka­ lemljenje boginja u starije doba", Glasnik Skopskog Učenog Društva, V, 2, str. 363-5 j R. Jeremić, "Kalemljenje boginja u starije doba u Foči", Glasnik Skopskog Učenog Društva, XI, str. 5j D. Midžović, "Ka­ lemljenje boginja u okolini Gnjilana za vreme Turaka", Glasnik Skop. skog Učenog Društva, XI, str. 5. O veneričnim bolestima: B. Stern, već citiranOj V. Mihajlović, "Istorija polnih bolesti u Srbiji do 1912. godi. ne", Biblioteka Centralnog Higijenskog Zavoda, No. 7.

/

lekarstva (u Lužnici i Nišavi) ," S. E. Z.

5) F. Kos, "Gradivo za zgodovinov Slovencev v srednjem veku" str. 9.

(1903.), II,

6) Vuk Karadžić, "Crna Gora i Boka Kotorska". 7) Vuk Vrčević, "Narodne pripovjesti i presude" (1890.), str. 145-8. 8) Preindiberger, "Prilozi narodnoj medicini", Gl.Z.M. XII, str. 65. 9) O. Hovorka, "Narodna medicina na poluostrvu Pelješac", Gl.Z.M. XII, str. 1 19. 10) Lilek: Gl.Z.M. V. l l ) S. Mitrov Ljubiša, "Pripovjesti" (Pančevo, 1 882.), str. 1 1 2-15. .

78

79

BOLESTI I LEKOVI

GROZNICA U opštem smislu ovaj pojam obuhvata bolesti koje se kreću od tifusa do malarije. Pojmovi kao što su groznica, dobrica, vatra itd, obično se opisuju slučajevi lakših oblika fibrilnih stanja, dok se oganj, vrućica, teška groznica, teška bolest, velika bolest i sL, koriste za akutne oblike. To je, uopšteno govoreći, groznica koja se javlja povremeno, u naletima, i koja je povezana sa dejstvom vode i obredom drveta. U Srbiji, kao i u drugim krajevima, hidroterapija je jedan od najstarijih postupaka pri lečenju groznice, ali su efekti često povezani sa prisustvom raznih predmeta u vodi (gvožđe, lanci, nokti, delovi pluga, noževi, vatreno oružje, vučiji i lisičji rep ili glava i sl. Među biljkama koje se obično koriste u ove svrhe, mogu se izdvojiti listovi lešnika, topo­ le, vrbe, zove, a manje je uobičajena upotreba kore ovog drveća. Hladna voda se koristi s podozrenjem u nekim delovi­ ma Srbije, st�re Srbije i Bosne, iako je čak i u ovim krajevi­ ma, a češće u Hrvatskoj i Dalmaciji, njena upotreba u ove svrhe već odavno postala pravilo. U Dalmaciji sam zabe­ ležila sledeći recept: hladni oblozi se stavljaju na obrve,

81

slepoočnice i stomak, a belance na sirovoj svili na puls. Drži se stroga dijeta, isključuje se bilo kakav alkohol, kao i meso. Vino i rakija se smatraju najboljim i najpraktičnijim lekovima, ne samo u slučaju prehlada, već za bilo koju vrstu groznice, kao i za dizenteriju. U većini slučajeva se kod bilo koje vrste groznice, znojenja i povećane tempera­ ture, uzimaju topli napici. U Homoiju se tifusna groznica leči oblozima od hladne vode ili sirćeta. Primenjuje se i kupanje celog tela u mlakoj vodi u kojoj su pomešane različite trave. Posle toga bolesnik sedi pored vatre, prekri­ ven toplim pokrivačima. Suvo trljanje celog tela, ili trljanje pomoću vode, ili masti, takođe je jedan od čestih lekova. Leđa se, ili mnogo češće arterije na vratu, ruke i vene, pete i listovi, kao i slepoočnice obično trljaju mešavinom pute­ ra, maslinovog ulja i isitnjenog kinina, ili začinima i sir­ ćetom, smešom od kore vrbinog drveta, isitnjenim belim lukom sa sirćetom, borovom smolom, korenom rotkve po­ mešanim sa sirćetom, kamforom ili kamforom u masti ili rakiji. Koriste se i neki od sledećih sastojaka, koje nalazimo kod Milićevića: tri četvrt posude jakog sirćeta, dva drama kamfora, pet drama isitnjenog belog luka i pet drama ulja. Listovi smreke se isitne u avanu i stavljaju se na glavu. U južnim delovima zemlje često sam viđala da se na glavu stavlja mešavina sirćeta i začina, a na pete se nanosi debeo sloj paste od kane, uglavnom u slučajevima nazeba ili groz­ nice. Ako se dijagnosticira sunčanica, mešavina fino isec­ kanog belog i crnog luka i maslinovog ulja na tkanini stavlja se na obrve i celu glavu. Smeša od kvasca, sirćeta ili tople vode nanosi se na stopala (kod groznice ili gripa) . I ovi načini su široko rasprostranjeni. U različitim varijanta­ ma takođe se pojavljuju oblozi od kvasca, sirćeta ili isecka­ nog belog luka, za glavu, ruke i stopala. Isitnjen luk u sirćetu stavlja se na stopala, dlanove i obrve, dok se celo telo pere sirćetom i vodom. Sledeće obloge ću navesti sa-

82

mo da bih prikazala različitost i rasprostranjenost upotre­ be. U Crnoj Gori se na slepoočnice stavlja ljuska od jajeta, dok se u Bosni ona drži među prstima ruke, ili na grlu, a rep guštera služi u profilaktičke svrhe. U Dalmaciji se koristi košuljica od jegulje. Na ostrvu Cresu narod obično hvata morske jegulje na plaži pored crkve, izmrvi ih i pomeša sa malo bibera, te ovu smesu stavlja na plavu tkaninu i pričvršćuje na stopala. Pelen se koristi širom Bosne, Crne Gore i Srbije, a verovatno i u drugim krajevima, kao lek ili oblog. Isitnjena ljuštura raka ili kornjače koristi se u Duvnu. U Srbiji se ponekad ispeče kornjača, dok se u Crnoj Gori i Srbiji, prema nekim drugim izveštajima, kornjača otvara živa, začini se biberom i tam­ janom, te se stavlja na stopala. Krv kornjače se pije ili se koristi kao oblog. U Makedoniji i nekim drugim krajevima, uglavnom sam nalazila da se jedu sveži rakovi, ili se ostave da odstoje u rakiji ili ulju, i tek tada se uzimaju protiv malarije ili gripa. Ali, po svemu sudeći, ovaj običaj nije široko rasprostranjen u ovom delu sveta. Krebel spominje da radnici sa Volge hvataju sveže rečne rakove i jedu ih protiv malarije, a posle toga piju mnogo votke. Ja nisam pronašla druge sličnosti među južnoslovenskim izvornici­ ma. Preporučuje se takođe i škorpionovo ulje. Koristi se i sveža krv. Zelena žaba se živa raspori i stavlja se na grlo. Jednako isečeno salo, pomešano sa belim lukom, solju i pelenom, stavlja se na pete i vene. Komadi isečenog krom­ pira sa kafom nanose se na obrve, ili kuvani krompiri, kao i ulupana jaja sa malo stipse. Kvasac nakvašen sirćetom i poprskan isitnjenim semenom veće rotkve, stavlja se na pete i oblog se redovno menja. Kopriva i listovi Petasites officinalis stavljaju se na glavu. Kvasac i biber se nanosi na butine i stopala, ili katran pomešan sa čađu ili medom. I sledeći lekovi su poznati: listovi cvekle 'se stavljaju oko 83

struka i menjaju se ujutru i uveče, tri daha zaredom. Tre, balo bi piti tri kapi mleka žene koja doji dete, pomešane sa živim jajetom. Za najteže oblike groznice koriste se pluća žabe nanizana na končić, zatim osušena i isitnjena - tako spravljen napitak treba odjednom ispiti sa vodom. Tu je i kipuća kaša spravljena od pisanga i duzaka. Vruće kaše se piju kao pomoć pri znojenju. Žumance od jajeta se stavlja u litar starog vina, jak goveđi čaj meša se sa sokom od limuna a topla kaša pravi se od rakije, pelina, različka i listova kestena. Koristi se i topla kaša od kore vrbe. Mlađa zelena kora vrbe, takođe u kaši, koristi se i kao kupka, i I kao napitak. Među ostalim lekovima koji se piju trebalo bi izdvoji, ti: koren Colchicum autumnale u kaši i u vrlo malim doza, ma, žuč zeca, konjska muva u plelinjem vosku, hlebu ili rakiji, španska muva u rakiji, i određena količina listova i stabljika biljke Salvia officinalis (kadulja) koja se ostavi da stoji pod pritiskom u rakiji. Mnoge od ovih biljaka, trebalo bi naglasiti, mogu da izazovu povraćanje ili kao purgativi. Pilule napravljene od soka Euphorbia verid (mlečar) i kreda u prahu, mogli bi se smatrati za opisanu mešavinu. Koren Mercurialis parvensis jede se sa medom ili se uzima iseckan u vodi. Uzima se takođe kaša od biljke Veratrum album, ili četvrt litre rakije pomešano sa mastikom i šakom soli. Jede se i mladi med, ponekad zagrejan. U Hercegovini kuvaju bubrege i piju izvorsku vodu. Da bi se sprečio proliv, Ery, thraea centaurium se potopi u vodu ili se pomeša sa me, dom. Nadimljavanje (u svrhu očišćenja, dezinfekcije) čini se da potpada pod magijska lečenja. U slučaju groznice, pored uobičajenih sredstava za nadimljavanje (fumigaci, ju) , u Bosni se koristi zmijska košuljica spaljena iz tri dela, kao i zečiji zubi. Inula helenium se takođe spaljuje. Sledećim 84

primerima, nažalost, nedostaju nazivi trava i biljaka. Trava se pričvršćuje visoko na ruci; kasnije se to mesto dobro opere i na taj način se groznica "istera". Groznica se još leči i ispijanjem sopstvene mokraće i tako se "ispljuje" iz tela. Mokraćom se i maže i masira celo telo. Komad kože skinut sa bolesnikovog stopala pije se zajedno sa šoljicom vode. Pravi se kolač od pljuvačke uzete sa jezika i znoja sa peta i dlanova bolesnika, te se daje oboleloj životinji. Koriste se i određeni postupci da bi se sprečila infekci­ ja, kada se prepozna njena mogućnost. Najvažnija dezin­ fekciona sredstva koriste se za nadimljavanje. U Bosni i Hercegovini, Makedoniji i još nekim krajevima, naročito među muhamedancima, upotrebljava se koren ovna (Inula helenium) . Smola, gvožđe, beli luk, biljke jakog mirisa, ljud, ski znoj i izmet efikasni su u lečenju groznica, epidemija kuge i duševnih oboljenja. U Bosni se pale smolasti borovi i jele u slučajevima epidemije izvan kuće. U drugim slu, čajevima crevne groznice (?) pali se opala kosa pacijentu, ali taj običaj predstavlja greh. Nekoliko lekovitih trava sprečavaju infekciju, a najčešće beli luk i bobice smreke. Predrasude o uzimanju hrane dok je epidemija u toku, ili profilaktičke mere protiv specifičnih bolesti, mogu se po' klopiti sa običajima religiozna zakletve i apstinencija. Za, kletve i apstrinenciju obično preporučuje seoski lekar. Po, što nije do kraja potvrđeno da se infekcija prenosi samo dodirom i u direktnom kontakru sa obolelim, teško je shvatiti kako uzimanje hrane koja je preostala od bolesni, ka, ili držanje njegove hrane jednu noć pod jastukom, ili pranje istom vodom kojom se i bolesnik kupao, mogu da spreče zarazu. Takođe, dobro je poznat i običaj zakopava, nja ćupa sa vinom zajedno sa umrlim od tuberkuloze (na četrdeset dana, godinu dana ili tri godine) , a nakon toga se isto vino koristi za lečenje tuberkuloze. Slični lekovi su bili korišćeni i u slučajevima lečenja elefantijaze. 85

KOŽNE BOLESTI Niz akutnih zapaljenja kože i osipa, kao što je crisipe­ la, poznati su pod imenima: plamac, oganj, risipela, majasil, crveni vetar, sklopac, naboljak... Neki od lekova za ove bolesti se piju ili ujutru ili uveče (kao što je poznato, lek za ujutru uzima na prazan stomak) . Pronašla sam da postoji lek koji se najčešće uzi­ ma u svim oblastima: dva dela korena kupine meša se sa tri dela provrele vode i kuva do 1/5 sadržaja. Kaša od bršljana, Amica nwntana, koristi se na isti način ili tamjan sa kore­ nom iste biljke; stipsa itd. Svi ovi melemi se najviše koriste za spoljašnju upotrebu. Sledeći lekovi, koji se koriste za crveni vetar, verovat­ no spadaju u berberske recepte, ali ih koriste narodni leka­ ri u oblasti oko reke Lima. Ti lekovi sadrže razne supstance koje se upotrebljavaju u različitim mešavinama ili posebno. Litar sirćeta, jedan dekagram bele gline (vrsta koja se kori­ sti za izbeljivanje lica u kozmetici) , pola dekagrama stipse, dva dekagrama crvene krede koja se koristi za obeležava­ nje ovaca, pola glavice belog luka, deset dekagrama galeni­ ta (olovni sulfid) , pola dekagrama baruta, kao i komad crvenog sapunastog kamena {poznatog kao ićikardat "dva brata") . l Ovi sastojci se isitne u avanu i daju vrstu masti. Sličan recept mi je dat i u ovom obliku: dva drama olovne gleđi, dva drama sirćeta, pedeset drama rakije, jedna dra­ ma ćerementa (ovde označava metalnu crvenkastožutu supstancu) i malo maslinovog ulja. Ovu smesu bi trebalo postepeno mešati navedenim redom i stavljati na upaljena mesta dva ili tri puta dnevno. Treću verziju ovog leka mi je ponudio narodni lekar koji je poznat u okolini Plava kao "doktor". Slučajno, taj čovek je bio blizak za lokalnim ho­ džama i organizovao je i obrede sa vatrom. Njegov recept sadrži olovnu gleđ, maslinovo ulje, uvenuo limun i isit-

86

njenu stipsu. Svi sastojci se dobro pomešaju i smesi se doda malo soka od belog luka. Ove mešavine ne treba zagrevati pri procesu spravljanja. Sirov katran, ispran u devet svežih voda, polako se zagreva i, kada omekša, pomeša se sa isitvjenim sumporom i puterom ili sa mašću (Crna Gora) . Cesto se upotreb­ ljavaju i listovi duvana premazani medom. U Crnoj gori se preporučuje i stavljanje ovog melema posle unazad izgovo­ renog Očenaša. Među biljkama koje se upotrebljavaju u ovim slučaje­ vima, najpoznatije su Veronica Beccabunga (razgon) i Acan­ thus (crni štir) koji se kuva zajedno sa crnim lukom i pše­ ničnim ostacima u zakiseljenom mleku. Kaša koja se pravi od cele biljke Helleborus viridis služi i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu. Kamilična voda se preporučuje u Dalmaciji. Lappa maior i Petasites officinalis pojavljuju se često u kaši ili sa kiselim mlekom. Korenje kupine, koje se polako kuva, takođe se vrlo često koristi. U upotrebi su još: listovi kupine u maslinovom ulju; rakija i barut, ili sirće; kamilica; strugotina; pasta koja se spravlja od pasu­ lja; crvenica kuvana u sirćetu (Dalmacija) . Listovi bre­ skve, isitnjeni, a potom pečeni na goveđoj masti, ili listovi biljke koja je poznata pod imenom devetosilj. Salo jazavca ili isitnjene košuljice malih rečnih jegulja. Čeramidlija (pra­ šak crvene boje, prašina od crepa) , isitnjena i pomešana sa rakijom. Prašak napravljen od listova Acer tatarium (Cy­ tus) ili pasulj samleven u ručnom mlinu u "suprotnom pravcu", tj. okrećući mlin sa desne na levu stranu. Smatra se, u Hercegovini, da je veoma teško lečiti plamac, a još teže udarac. Ova bolest se leči lišćem jasenovog drveta koje se potopi u vodi. Sledeći melemi se koriste za lečenje svih rana i kožnih oboljenja: od komada nesoljene slanine, bršljanovog lišća i pregrši tamjana napravi se smesa, pa se pali sa grančicama smreke; tu je još i smola smreke po87

mešana sa salom. Ova upotreba sala zajedno sa smolom smreke, naširoko je poznata. Svež izmet životinja ili čoveka koristi se takođe kao melem, a tu spada i svinjski izmet. Dobar je i ječmeni kvasac potopljen u maslinovo ulje. Bilo bi nemoguće dati kratak izvod bajalica koje se koriste pri lečenju crvenog vetra. Sledeća bajalica koju ću navesti skoro je otkrivena u Srbiji i duža je od svih koje sam do sada pronašla, ali je dosta tipična. Koristi se pri dimljenju pacijenta vlažnom plevom i sirćetom. "Sveti Nikola prođe na plavom konju; osedlao ga plavim sedlom; opasao ga plavim kolanom; okitio ga pala­ vim ukrasima; pregazio plavo more; uklonio plavi vetar (tri puta) . Sveti Nikola prođe na crvenom konju; osedlao ga crvenim sedlom; opasao ga crvenim kolanom; okitio ga crvenim ukrasima; pregazio crveno more; i odneo crveni vetar (tri puta) . Sveti Nikola prođe na belom konju; ose­ dlao ga belim sedlom; opasao ga belim kolanom; okitio ga belim ukrasima; pregazio belo more; i odneo beli vetar. Ustuk! Biće! Tebi ovde mesta nema! Odlazi u bujicu gali­ lejsku. Gde crkve nema; gde popa nema da poji; gde sveća nema upaljenih; gde slavski kolač se ne seče; gde stoka ne muče; gde ovce ne bleje; gde svinje ne grokću; gde pedovi ne kukuriču; gde psi ne laju; gde nema ničeg. Okrenuo sam te, povratio sam te. . Ustuk! Budi ko zemlja. Crveno crvenilo, prokleta, grubost, ognjena svirepost! (prekida se) , pocrveneo (prekid) , budi rumen (prekida se) , izgori kao vatra. Spalio sam tvoju decu, spalio sam tvoga dedu (ili majku) , spalio sam oca tvoga i spalio mater tvoju, spalio i tvog strica, u braku sam spalio tetku tvoju, i ujaka tvoga, spalio sam tvog čuvara, spalio sam ti majku čuvarnu, spa­ lio sam ti snaju, spalih ti i sestru, spalih ti zeta; poslah ti svetlo, ispržih te, spalih te, spalih te ' potpuno. Popalih ti porod,lCU ., . . . " 2 88

Bolesti tipa variole kao što su bubuljice, kraste od bubuljica i rane, mogu biti nazivane izvornim imenima: kraste, boginje, dobrinjke itd. Mogu se pojaviti kao "velike", "male", "crne", "vodene". U ovaj niz spadaju i male bogi­ nje, ali je lečenje pravih malih boginja prilično retko, jer su smatrane za poseban slučaj, kao nepodobne za lečenje. Iz usmenih i pisanih izvora praktično je nemoguće razlikovati pravu prirodu oboljenja, osim ako se oboljenje ne vidi, ili se patologija određene bolesti ne posmatra sa medicinskog stanovišta. Glavni cilj lečenja je skoro uvek - sprečiti kož­ no oboljenje da ode "na srce" ili da se spusti na stomak (u slučajevima ekcema, herpesa i malih boginja) . Kada se pojavi unutrašnji oblik variole, cilj lečenja je da se bolest izbaci na površinu kože. Crno vino se pije sa krmezorn da bi se sprečilo vraćanje boginja ili ponovni osip. Povremeno se primenjuje i kupanje u toploj vodi, a ređe kupanje u hladnoj. U Hercegovini protiv bolesti koja se naziva velike kraste, jede se med koji sprečava da se ova pojavi na unu­ trašnjoj strani, dok se na kraste stavlja kiselo mleko ili ovčija vuna sa koje nije skinut mastan sloj. U Varešu se bubuljice skidaju komadom čvrstog papira ili ivicom sre­ brnog novčića, a ponekad se uzima krv iz mišice. U slučaju slatkih rana (rane nastale od bubuljica na licu) stavlja se med sa šećerom, a deca koja pate od ove bolesti kupaju se u vodi u koju je potopljeno gnezdo bogomoljke. Za obolje­ nje kože glave, u Hrvatskoj se hvata deset malih riba iz reda sardina koje se kuvaju u vodi. U mnogim krajevima u širokoj je upotrebi i kaša od rute i endoderma bresta. Ta­ kođe i ugljenisan žir pomešan sa puterom ili kajmakom, ili mekinje u toploj vodi, ili sapun napravljen od masti ježa. Za blagi osip (impetigo) kod male dece, poznat pod ime­ nom krupa, koristi se isitnjen balzam od žutog šećera i dosta pigmenta skinutog sa korena biljke Rubia tinctorum. 89

Lečenje nekih vrsta krastavih oboljenja se ne razliku­ je značajno jedno od drugog. Takođe je zanimljivo naglasi­ ti da se nazivi kao što su žljezde, žljezdine itd., odnose ponekad na vario lu, a ponekad su istovetni sa imenima oboljenja tipa skrofula, difterije ili uvećanih žlezda i otekli­ na uopšte. U osipe sa vidnom iritacijom kože, kao što su sugreb, svrab itd., spadaju i ekcem a ponekad i bolesti pod imeni­ ma "svrab" i "šuga". Ove bolesti se odnose na stajanje u vatrenom krugu, ili su njime izazvane. Čak i tamo gde ovakva objašnjenja nisu data, lečenje nagoveštava vezu sa ovakvim verovanjima. Skoro da je univerzalni lek trljanje osipa torbicom od kozje dlake, koja se posle toga baca preko kuće, npr. od istoka prema zapadu; ili primena obre­ da operacije pod strehom ili blizu đubrišta. Kozja dlaka je povezana sa veštinom lečenja i preporučuje se kao zavoj ili aplikacija u nekim drugim slučajevima. Ali torba naprav­ ljena od kozje dlake može biti zamenjena bilo kojom dru­ gom torbom koja takođe ima ista svojstva. U Bosni, upo­ treba raznobojnih stvari uopšte, vrlo je rasprostranjena, a rečeno mi je da se svrab može trljati šarenom torbom i bojenom rogozinom. Koze su zdrave životinje i retko pate od bolesti očiju, možda zbog toga što su njihove oči tako snažne, a i njihovo mleko je jače od kravljeg ili ovčijeg, te je to jedino racionalno objašnjenje koje mi je bilo po­ nuđeno u vezi sa torbom od kozje dlake. Ali u slučajevima u kojima sugreb ne podrazumeva kožni osip, već predstav­ lja rezultat hodanja po nezdravim mestima, torba može poslužiti kao i svaki drugi univerzalni lek za osipe, kao što je, na primer, komad mladine venčanice. U ovom slučaju nekom može biti rečeno da obojene stvari (naročito nešto crveno ili mestimično obojeno) mogu poslužiti i u te svrhe. U lekove spadaju i sapun od katrana i slab rastvor od bršljana, zatim potaša od vode sa crvenim biberom i aplika-

90

cije od crvenog pigmenta (cukurta) . U Vrbniku je mast od maslinovog ulja, sumpora, pepela i krede, takođe u upotre­ bi, kao i kaša od divlje cvekle i sumporne vode koja se piju. Za šugu, u Duvnu u Bosni i južnim krajevima koriste se stipsa, so, sumpor, potaša, garež, rakija i maslinovo ulje, sumpor u nafti ili alkoholu, stipsa u vodi, ili samo sumpor. U Srbiji upotrebljavaju kašu od korena kukuruza, urin pomešan sa pepelom, belo vino kuvano sa sirćetom, solju, uljem i lišćem jorgovana. U Hrvatskoj se kupaju u mleku mlade krave, koja je oteljena u zimu, i to tako da se prvo u mleku prokuva leska, a onda ono odstoji pr�ko noći izvan kuće (upotrebljava se tri jutra uzastopno) . Cetvrtog dana se upotrebljava samo kaša od bršljana ili čemerike, ili urin sa sumporom, koji se takođe pije. U Hercegovini se kupaju u zoru u kaši od biljke Rhamnus frangula, koja preko noći treba da odstoji ispod strehe. Upotrebljavaju se još: urin priplodnog pastuva; mast pečenog vuka; barut i svež mile­ ram. Kora i cvat hrasta se koriste za različite vrste svraba, za skorbut i kožna oboljenja glave, dok se u Sandžaku i u drugim mestima koristi kaša od hrastove kore i prepo­ ručuje se za kosu i glavu, kao i za sve vrste ćelavosti. Postoji još i poneka veza između domaćih životinja i krastavih i iritantnih osipa. Goveđi svrab, goveđi lišaj, kozji kašalj itd., u mnogim mestima su indikovani kao posebna vrsta svraba ili skorbuta. Postoje konjski, stočni i kozji svrab. Često sam nailazila na naziv guba, koji se na jugu koristi da bi se označila bolest koja dolazi od koza i drugih životinja. Veruje se da bolest dolazi od životinja, ili je one izazivaju, u slučajevima kada se udari životinja. Guba (ko­ ja označava i lepru) dobija se od koze, ili kao kazna za odricanje od nekog, a leči se uljem pokupljenim od sala spaljenog na borovini. Crna šuga se dobija od stoke, a leči se vodom u kojoj se nalazi glavica belog luka i nešto baru­ ta. Lišaj, naziv koji se koristi opisno za suve kraste nalik 91

lišaju, uvek je udružen sa crvenilom kože kada dolazi od stoke. Za lečenje se koriste bale iz usta bika ili vola, kao i sveže meso govečeta. U Hercegovini bi pacijenta trebalo da obliže bik. Viđala sam da dete za istu bolest u Srbiji drže dok ga ne obliže aps. Drugo objašnjenje za bolesti ovog porekla je - slaba ili nezdrava krv. Na Hvaru kažu da, ako bolest ode na glavu, bolesnik gubi razum. Lek je da se mačka preseče na pola i da se stavi na bolesnikove pete da bi mu "izvukla krv iz glave". Takođe, pije se i sok od spaljenog drveta. U Dalmaciji trljaju kožu sokom od limu­ na i belanceta, i pokrivaju kraste ljuskama od jajeta koje stoje na telu dok same ne otpadnu. Na kraste se stavlja i isitnjena puhara (gljiva) . U upotrebi su i lišajevi ili kame­ nje na kome lišajevi rastu. Komad samog kamena može se isitniti i popiti. Vrste biljaka kao što je Lecidea Geographica, već su pomenute. U svakodnevnoj upotrebi je biljka Heliotropium europeum. Koristi se Majčina dušica u vidu kaše.

ČIREVI Gnojni čirevi, furunkli i apscesi, uključujući one pot­ kožne, kao i one koji se mogu pojaviti na licu i vratu, zajedno sa crnim prištom, obično se pojavljuju pod imeni­ ma micina, nicina, prišt, čir, poganica itd. U Crnoj Gori se bolesti ovog tipa opisuju kao teški čirevi, koji u periodu od nekoliko sati porastu i postanu crni. To je, uglavnom, rezultat ishrane pokvarenim mesom, pa ga zbog toga nazi­ vaju još i mesnik. Izaziva velike bolove, a ako ode na glavu i stomak izaziva i smrt. U Kolašinu se, na primer, "lekar" odmah poziva u takvim slučajevima. On poprska čir baru­ tom, a ako je čir na licu, onda prvo savije prsten načinjen od .tkanine i sipa barut u prsten. Da se ne bi zapalila cela 92

tkanina, zgodno je da se barut zapali krajem od cigarete ili užarenim ugljem. Kada se izvrši kauterizacija na ovaj na­ čin, i kada pacijent oseti da je meso spaljeno, na mesto na kojem se nalazi rana stavlja se list duvana namazan me­ dom, te se potom veže preko rane. Ovde se ne koristi nijedna vrsta bajalica, osim ako je kauterizacija prebrzo izvršena, jer kažu da tada nijedno lečenje ne pomaže. Uop­ šteno gledajući, crni prišt podseća na antraks, ali princip lečenja za sve slične apscese i čireve sastoji se u spaljivanju ili stavljanju obloge koja ubrzava gnojenje. Ceo ovaj pro­ ces je praćen kauterizacijom i, ređe, otvaranjem čira in­ strumentom. U Duvnu (Bosna) , čir se kauterizuje baru­ tom kako je prethodno opisano, da bi se potom rana po­ prskala stipsom, a vrabac vezao za ranu; kao mera predo­ strožnosti, pre ovakvog poduhvata jede se med sa belim lukom. Med sprečava da se bolest ne proširi na srce. Koriste se još sveža krv mačke, žučni mehur zeca, glava zeca i njegovo salo, crni petao ili žaba (živi rasporeni) , izmet gu­ ske i katran od bora na plavom papiru. Biljni lekovi se ređe koriste. Slovenski i albanski na­ rodni lekari u jugoistočnim krajevima preporučuju lišće ili napitak od lišća biljke Sambucus ebulus (zova) za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu. Koren biljke Lappa communis kuva se u mleku. Lišće bršljana stavlja se sa sirćetom. Za čireve se upotrebljava i napitak od semena ili unutrašnjeg dela kore vrgove (Bolecus agaricus?) . Cela biljka, uklju­ čujući i koren, Podagraria(?) isitni se i ostavlja na čiru tokom 24 časa, a posle nje se koristi Betonica officinalis. Lokalni naziv za Aegopodium je Poganica trava. Ovo je lek za reumatizam, obično poznat pod imenom poganica, što u ovom slučaju znači "crni prišt". Barut predstavlja omiljeno sredstvo za lečenje: napra­ vi se rupa na komadu suvog hleba i ostavi se da leži na 93

apscesu, te se tako zaštiti površina oko čira ili apscesa. Barut se zatim stavi u rupu od isečenog hleba: i zapali. Umesto hleba koristi se i nečešljana vuna, a ako nije na licu, čir se uokviri tkaninom ili vunom i zapali se barut koji se nalazi oko tkanine. Lažna kauterizacija ima mimetičku primenu. Užarenom lopatom maše se iznad apscesa i neo­ phodno je da pacijent oseti toplotu na koži. "Lekar" izgo­ vara sledeće reči: "Prizivam te pridu (čiru) , čim vatra prođe ne rasti više. Neka nam pomognu Sveti Bog i Sveta Devica Marija" . Kristal, toeilo ili metalni novčići se ponekad zagrevaju i stavljaju direktno na čir. Kristalno kamenje ili tocilo za­ grevaju se do usijanja i po njima se pospe sirće. Sirće se zatim tako zagrejano nekoliko puta nanosi na čir. Neke obloge se spravljaju od žabe koja se živa raspori i pospe stipsom, zatim od svinjskih fekalija, šljive koja se prepolovi i napuni stipsom, lanenog semena koje se kuva u mleku, ili od komada vrućeg mesa ili sirišta (buraga) . Za čir na desni­ ma jedna Ciganka mi je dala utrobu krastave žabe, u kojoj se nalazilo napola osušena šljiva poprskana crvenim bibe­ rom, a sve to se stavlja na obraz. Čula sam jedanput paci­ jenta u bolnici koji se žalio: "Odsekli su mi prst! Da sam slušao one sumnjive savete, mogao sam da budem izlečen kožom krastave žabe". Koža krastave žabe služi za lečenje gangrene (MaktEdonija) . Crni prišt se leči pomoću izgnje­ čenog vrapca. Cula sam da se u Bosni vrapci· koriste za otekline, ali ovo ima, verovatno, i neke veze sa vrapcima koji se koriste za ljubavne mađije. U Kraljama u Hrvatskoj, pogana (zagnojena rana) leči se ljudskim izmetom, a mici­ na (verovatno crni prišt) - duvanom, kiselim kupusom i medom. Za ostale otoke koristi se škorpijino ulje ili duvan i kiseli kupus. Med i kreda u orahovoj ljusci se stavljaju preko čira. Crni prišt na ruci otv�ra se zlatnom iglom, ili se ugura u živu rasporenu žabu. Zivi vrabac se izgnječi u

94

avanu i stavlja na čir. Na čir se pažljivo stavlja i burag (sirište) bilo koje životinje. Melemi se koriste da bi se za­ lečila rana nastala posle čira, a za ostale apscese se koristi pečeni luk. Fumigacija biljkom Nigella i medom ili sirćetom vrši se vrlo blizu čira, a za crni prišt posebno se izvodi fumigacija semenom od koprive. Mnogo drastičniji metod otvaranja apscesa je nanošenjem isitnjenog stakla. Kada se apsces u potpunosti zagnoji i kada je rana već formirana, "živo meso" koje može da nastane leči se skuvamim smok­ vama koje se poprskaj u sulfatom bakra ili stipsom. Za čire­ ve ili apscese koriste se u ljuski oraha, opiljci bakra, isit­ njen sumpor, barut pomešap. sa pljuvačkom i drveni ugalj, ili prepolovijeni testisi psa. Zumance jajeta i so stavljaju se na apscese u ranoj fazi da bi sazreo, a takođe i med po­ mešan sa kredom (Crna Gora) . Salo goveda koje se polako kuva sa solju i lukom, sve dok se ne napravi kaša, koristi se često u iste svrhe. Preporučuje se i paljenje nesečenim limunom i lapisom (poludragi kamen) . Takođe, glavica belog luka, barut i sumpor, prethodno promešani, mogu se stavljati na čir dok ne sazri (zagnoji se) . U homoljskoj oblasti se pravi krug oko čira od isitnjenog lapisa, da se rana ne bi širila. Da bi apsces ili čir otvorili, kuva se laneno seme u mleku (može seme od bundeve) , ili vrući napitak od unutrašnjeg dela kore bresta. Kada čir pukne, rana se ispira unutrašnjim delom kore limuna skuvanom u mleku. Ljudske fekalije, kravlji izmet... , se takođe koriste, ali mi je rečeno da moraju da budu sveži. Barut, pepeo hrasta ili bresta, katran od bora i stipsa mešaju se u jednakim ko­ ličinama sa pljuvačkom i kuvaju: komad plavog papira se nabode na iglu, mast se stavi preko njega, i sve to zajedno veže se preko apscesa. Jedna od mogućnosti je i da se namaže smola od čemerike na plavi papir i pospe sumpo­ rom. To se zapali i stavi na čir što je moguće toplije. Sle­ deći spisak lekova odnosi se u slučajeve čireva na glavi: 95

ugrejani crveni biber; sirište bika ili ovce; pitomi bršljan, zajedno sa zečijim salom; prženi praziluk; sveži neslani sir; živa žaba; kiselo mleko; malo pečenog brašna pomešanog sa rakijom. Za apscese, kao što je čir na desnima, koristi se sveža biljka Malva rotundifolia (Crna Gora) , maslinovo u­ lje, beli sapun, beli luk, ili stipsa. Ove supstance se kuvaju zajedno, dodajući jednu po jednu navedenim redom (Peć) . Kaša od kukuruznog brašna i maslinovog ulja stavlja se dok je topla. Lišće od biljaka Solanum viola se koristi za otoke. Za bilo koje gnojno oboljenje koristi se mešavina belog luka, soli, sleza, živinskog izmeta; ili mešavina od sušenih smokava, kvasca, slanine, soli i sapuna; ili vruće maslinovo ulje i voda, od kojih će čir pući, te se na to kasnije stavlja melem. Za ranu ili otok na stopalu, za trn koji je ušao u živo meso itd., - na povređeno mesto se stavlja topla kaša od izmeta na listu rotkve, ili listovi i cvetovi od biljaka Sambucus nigella, Rumex, Malva i Nigella, koji se pomešaju se kukuruznim brašnom, katranom i sa­ lom. Trava od prikojasa (Aegopodium ili Peucedanum?) na­ maže se medom i stavi se na čir. Gnoj iz zagnojenog mesta koristi se za sprečavanje širenja bola. Malo gnoj a može da se stavi na graničicu ili novčić i potom baci. Cir se leči i komadom sapuna koji je bio korišćen za umivanje, otrov­ nim zmijskim zubom, grančicom crnog gloga ili nekim dru­ gim lekovitim sredstvom. "Idi, idi, idi, ne ostavljaj traga za sobom!", izgovarajući ovo bolesnik bi trebalo svaki put da pljune, i dodirnuvši kamen da zamišlja da bolest prelazi na njega. Ovo se ponavlja tri puta. Za otoke i apscese bi trebalo uhvatiti krticu. Bolesnik ga postavlja na zemlju iza sebe i podiže ga sa rukama iza leđa. Krtica se stavlja u papirnu kesu ili levak napravljen od presavijenog papira, sa malom rupom na kraju u levak, zatim sipa vodu koja se profiltrira i koju potom izručuje u sud. Tom vodom bole­ snik pere povređeno mesto (Vrelo) .

96

TUMORI, OTOCI Terminološki se retko pravi razlika između otoka i tumora pa vrlo često u istu grupu se svrstavaju i škrufule, angina, zauške, oboljenja limfnih sudova uopšte, pa čak i kila (hernija) . Na osnovu recepata za lečenje oboljenja ne može se sa sigurnošću utvrditi priroda bolesti, a ni melemi nisu strogo određeni. Ali prema mom iskustvu, nazivi kao što su otok, gute, žlezde, želve, grlobol, vrat itd., mogu u lokalnoj primeni imati prilično određeno značenje koje se ne može menjati. Sledeći recepti spadaju u one čija je primena i priroda bolesti na koje se odnose, onoliko jasna koliko to savremena patologija dozvoljava. Za gušobolju, bolna zapaljenja i otoke (angina) , kori­ sti se cela biljka od sarađe (Polygonatiuin officinale - ali su mi takođe dati i nazivi P. multiflorum i P. verticillatum, koji su se ustalili u oblasti u kojoj sam ja bila) . Naziv sarađa je poznat u Bosni i Srbiji, tamo se ova biljka koristi za lečenje škrofula, ali mnogo više za bolove u grudima i za gušobolju. U Vrelu se upotrebljava napitak spravljen od sveta zove i lišća iste biljke koja služi i kao obloga. U Varešu se za gute (škrofula) orahovo lišće kuva u vodi, list se skuvan stavlja na obolelo mesto, a tečnost se pije. Vrlo često sam slušala da su orah i njegovo lišće "dobri za krv", "dobri za srce" itd. Kada mi je objašnjavala kako je kupka sa orahovim lišćem dobra za jačanje udova i da leči rahitis, žena iz okoline Peći je dodala da orah i njegovo lišće čiste krv i drob i da su zdrava hrana, te se tako i kupka i lek, kao i jezgro oraha, mogu preporučiti u slučajevima sušice (tuberkuloze) . Napitak od malve se pije u slučaju škrofula. Koren biljke Lappa communis (?) zajed­ no sa solju, krompirom, ustajalim vrhnjem (pavlakom) i korenom Petasites officinalis, isitnjeni, izgleda da liče na lek 97

sličan onom koji je izazivao gnojenje običnog apscesa. Liš­ će i kora orahovog drveta se kuvaju, potom se pošećere i nanose spolja; jezgro oraha se jede sa ribljim uljem i me­ dom. Orahovo lišće i beli luk se peku na puteru, pomešaju sa svežim izmetom i nanose tri puta na dan. Za oteklo ždrelo se isitni konjska repa i pomeša sa borovim katranom "kao i za rane" : Koren biljke Carduus tuberosus, ili Verba­ scum thapsus se jede (Plav) . Za škrofule se u ovdi kuva Mentha aquatica, te se tako skuvana biljka nanosi spolja, dok se tečnost pije. Koristi se i kopriva kuvana u svežem mleku, kao i kiseli kastavac. Zatim još neoprana vuna ostrižena između zadnjih nogu ovna. Korenovi koprive ko­ ji se kuvaju u vinu ili listovi biljke Parietaria officinalis mešaju se sa solju, sirćetom i medom. Sambucus ehulus i S. nigra peku se na masti sa divljom tikvom i biljkom Lappa maior. Drugi recepti sadrže med i tamjan, beli luk, pirinač kuvan u mleku. Uz to, koriste se i: napitak od biljke Quer­ cus sessiliflora, koren Malve, iseckana konjska repa zajedno sa kvascem, sok od cvekle sa medom i nišadorom. Koren biljke Iris germanica meša se sa kamforom. Mnogi od ovih lekova koriste se za otoke uopšte. Za tumor ili otok, u Duvnu se koristi pola litre prvodestilovane rakije, metilal­ dehid alkohol i so, i kuvana koštana srž iz kopita mrtvog konja. Za natečeno lice - isitnjen luk sa solju i pomešan sa kiselim mlekom. Ova kaša se nanosi na tkaninu. Otoci 'i apscesi koji pucaju na bilo kom delu tela bez nekog od­ ređenog razloga, leče se smesom od jednakih delova katra­ na, loja, meda, soli i voska; ovi sastojci se mešaju dok se ne stvori neka vrsta masti. Slično je i u slučaju oticanja testi­ sa: pripremi se kaša od korena Symphytum officinale sa mlekom i medom, ili flaster od opranog katrana, dok je upotreba kao i kod rana. Sok od gorkih listova rotkve se utrljava, kaša od Symhytum-a kuva se sa mlekom i nanosi

98

na tkaninu. Pečena jaja poprašena nišadorom koriste se za bolove ili otoke, ali i za obnavljanje neprecizno oštećene plodnosti (Peć) . Za bolove pri mokrenju upotreblj �v a s� . l divlja nana ili kaša od isitnjenog i skuvanog luka. LJ1IJan biljka Scolependrium se utrljava u venerni breg, testise ili penis. Medić spominje isitnjen koren ovnike (Inula hele­ nium?) u iste svrhe. U Varešu se za zauške ili otoke na vratu koristi crve­ nica (crvena zemlja) pomešana sa svetom vodicom. Tom smesom se napravi krug oko otoka i krst u njemu, te se ponavlja odgovarajuća bajalica. Kod istih simptoma, jed�� žena iz Belog Polja dodiruje otok sa tri mala kamena, lh oštricom noža, neoštrim delom sekire, tocilom, češljem, vremenom ili mućkalicom; zatim napravi krst preko otoka oštricom sekire govoreći: "Pobegni, pobegni, ovo te je pre­ seklo", a onda udara sekirom o prag, gde se i obavlja ced ritual, u sumrak (to se ponavlja tii puta) . Nadalje bajalica glasi:

Zemlja, zemlja presirač Od Boga tebi ilovač Da poljubiš laskolac Uroka udare Dobri ljudi dadoše ručak, Ključ ne dadosmo. Oko rane ili apscesa se može kružiti nožem, sla�om, ili kozjim rogom, izgovarajući istovremeno bajalicu: "Cire­ vi umnožite se na kamenu ili panju, ali ne na ovome č�veku, ni na njegovom telu. Jer ti vide ovu vilu sa kozjim rogom i nožem. Probijaću te sve do belih kostiju". Vračara probada svaki otok nožem, kaže "zdravo" i odlazi. Za čir kokošav ona upotrebljava kokošije pero kojim isteruje čir: "Neka ovo kokošije pero nežno obriše čireve, neka oni na kamen pređu, da više ne bole i ne svrbe, neka na kamenu ostanu koliko hoće". Posle toga se pero spaljuje iznad

99

trave: "Kad .ovo pero sagori, nek takvi postanu i čirevi na ovom čoveku". Beličasti otoci na jeziku ili u unutrašnjosti usta (aphthae) koji se nazivaju jašterice, leče se tako što pacijent sedi pored vatre, pljuje u lopatu i tom lopatom meša pepeo u vatri. Neko bi trebalo da ga upita: "Koga to plašiš?", a on da odgovori: "Guštera" . Sve se ponavlja tri puta. Otok na bilo kom delu tela leči se i dobro umu­ ćenom smesom od po jedne trećine mere ulja, meda i žumanceta, koja se zagreva sve dok ne provri (Travnik) .

VENRIČNE BOLESTI Verovatno je tačno da su se venerične bolesti raširile tek u novije vreme, te su sada poznate i u krajevima u kojima se do skora za njih nije znalo. U nekim krajevima, naročito tamo gde je razvijena islamska i urbana kultura, endemične forme sifilisa su uveliko postale poznate pojave. O ovakvim stvarima se, više-manje, ćuti, dok se vidljivi simptomi polnih bolesti svrstavaju zajedno sa ostalim kož­ nim oboljenjima. Zanimljivo je napomenuti da se i ovde njihovo lečenje uglavnom podudara sa lečenjem u orijen­ talnOj medicini. Sledeći recept mi je dao jedan muhameda­ nac, "doktor" koji je lečio svoje susede koristeći knjižicu turskih recepata, koja je pripadala njegovom pradedi, i u kojoj se svaki slučaj poklapa sa slučajevima navedenim u brojnim turskim knjigama recepata starijeg datuma. "Uzmi jednu dramu karanfila, jednu dramu žive, jed­ nu dramu rastike (crni pigment) , dve deke bakarnog sulfa­ ta, dve deke gorkog oraha i jednu deku sušenog i isit­ njenog lišća biljke (Asarnm europeaum?) . Čim se ujutru probudiš, pljuni na živu i dobro je pomešaj sa pljuvačkom. Onda ta dva sastojka pomešaj sa ostatkom žive, a rastiku ostavi. Dodaju se jako vinsko sirće i sok od limuna. Napra100

vi mešavinu i podeli je na sedam jednakih delova u obliku oraha. Svaki komad se posebno stavi na komad papira i postavi se u kalajnu Činiju, a potom sve zajedno ide u peć. Bolje je da se dva puta peče. Kada se pojavi frenga u ustima, trebalo bi izvršiti fu­ migaciju (dimljenje) , tako da se stavi malo žeravice na tiganj, unutra se baci komad gore pomenute mešavine i pokrije se glava nekom tkaninom. Bez obzira na kom se delu tela pojavi bolest, može se izvršiti fumigacija istom mešavinom. Ako se bolest pojavi u ustima ili ždrelu, udiše se dim, sedam dana, svaki dan po jedna od sedam 'pilula'. Dim se inhalira što je moguće više. Kada je pilula izgorela, ostavi lonac sa strane i lezi u krevet. Dobro se pokrij i umotaj. Radi to stalno u toku sedam noći. Kada prođu tri dana, usta treca isprati. Vodica za ispiranje usta se pravi trećeg dana od dve deke stipse i pola deke bakarnog sulfa­ ta. Stipsa se stavi na parče gvožđa i drži iznad žara. Kada to počne da cvrči, doda se još malo i sve se dobro isprži. Kad se ohladi, treba ga dobro isitniti, kao brašno. Pomešaj za­ tim smesu sa lišćem kupine (?) i podeli je na četiri dela u vodi. Osmog dana se usta time ponovo ispiraju. Bolesnik mora da bude gladan, da jede samo pokvašen hleb bez soli i kvasca, nesoljenu supu i sveže mleko. Trebalo bi da izbe­ gava'sve što je toplo, kiselo ili slano, i ne bi trebalo da ima polni odnosa sa ženom u toku četrnaest dana. Posle četr­ naest dana će biti potpuno izlečen." 3 . Moja asistentkinja je jednom prilikom bila pozvana u Ministarstvo zdravlja, jer je jedan čovek ponudio na pro­ daju porodičnu tajnu - verovatno je bila u pitanju fumiga­ cija uz pomoć žve. Skupu je trebalo da prisustvuje i dva­ naestak ljudi koji bi potvrdili efikasnost leka u njihovim slučajevima. Zanimljivo je spomenuti da je tajna, sve dok je taj čovek nije naučio od svoje majke i rešio da je proda 101

(a Ministarstvo je lek i odobrilo za javnu upotrebu) čuva­ na u porodici tokom nekoliko generacija. Njegova majka je rešila da je otkrije i proda tek kada su došli na ivicu bede. Berberski recepti počinju ispiranjem usta vodicom od stipse i ulja čiji su glavni sastojci živa i sublimat arsenika. Među lekovima koji se piju pronašla sam mešavinu gorkog oraha, brašna i vode, od koje se prave kuglice veličine graška. Uzima se jedna dnevno u toku četrdeset dana. Pola kilograma ječma, šaka (rukohvat) limuna i vlakno zrelog kukuruznog klipa, kuva se polako u litri vode sve dok ječam ne omekša, te se pije odmah čim se pojave prvi znaci gonoreje. U Hercegovini se sifilis u ranom stadijumu leči malim količinama smese od dva dela šećera i jednog dela sumpora, čemu može biti dodato i malo bakarnog sulfata; uzima se sedam j utara ili dok se ne pojave bubuljice na koži. Rane se zatim leče bakarnim sulfatom i kiselim mle­ kom, ili rasolom. Mogu se poprašiti solju i vezati listom kiselog kupusa. Stavlja se i pepeo naživo pečenog ježa ili male šarke. Pilule sumpora, bakar sulfata, žive, ječmenog brašna i soka od limuna, jedu se jednom do tri puta dnev­ no, dok se pilule od žive, arsenika, karanfila, ječmenog žita i limunovog soka koriste za fumigaciju. Za fumigaciju se koriste i piluleod žive, pseće dlake, arsenika, ječmenog žita i soka od limuna. Malo karanfilića, bakarnog sulfata i osu­ šenog belog psećeg izmeta isitni se i pomeša, zatim se u malim količinama kroz slamku uduva u grlo obolelog; od­ mah posle toga se popije čaša hladne vode. Ovo se čini svakog dana, sve dok se bolest ne pojavi na površini kože. Tada se upotrebljava isti prašak koji je sada pomešan sa kiselim mlekom; ta se kaša ostavi da stoji dvadeset četiri sata u bakatnom loncu, a nakon toga se utrljava u kožu. Pseći izmet se koristi za fumigaciju, a pseća krv i meso za 102

profilaksu. Fumigacija samo sa živom poznata je u mnogim krajevima, kao i ona sa gorkim orahom, živom i brašnom. Muslimani u Bosni sami prave pilule za fumigaciju. Za istu svrhu, jedan starac iz Dečana pravi kolače - teški su oko 90 gr i imaju po 7,5 cm u prečniku i visini; okruglog su oblika. Na kući ovog iscelitelja, koji ima skoro devedeset godina, mogu se videti kako vise čizme, kaputi, oružje, jednom rečju, karakteristični predmeti albanskih brđana, a ostavljeni su u zalog za vreme lečenja. Pilule predstavljaju mešavinu žive i kokošijeg ili guščijeg izmeta, koji se mešaju ponekad sa smolom od čemerike; to se zatim suši na sun­ cu, ili peče na tihoj vatri, na ravnoj cigli ili komadu gvožđa. Smesa se inhalira u toku deset dana, a za to vreme bole­ snik mora da drži strogu dijetu, izbegavajući so i meso. Sledeći lek se uzima tri puta dnevno, u toku devet dana, u svim slučajevima veneričnih bolesti: pola litre rakije, nešto krede, stipse, kamfora i kašika maslinovog ulja, pomešaju se i ostave da se ukisele; ili se devet insekata koji žive na brestu (striži buba) ispeku u tiganju i isitne, a potom se piju sa rakijom. Pre nekoliko godina, u kraju oko Smede­ reva, jedan šarlatan je uspeo da tamošnjim seljacima proda mešavinu (napitak) sa ovim insektima i isitnjenim stak­ lom. Stern pominje, da se u Turskoj, u koju ubraja i delove koji joj danas ne pripadaju, kana koristi zajedno sa antilue­ ričnim lekovima. Nisam, međutim, otkrila da je ovakav slučaj zabeležen u tradicionalnoj medicini krajeva koje on spominje, niti se, koliko ja znam, kana koristi za fumiga­ ciju. Trave se takođe koriste za fumigaciju, kao što je, na primer, Sedium telephium, ili ona poznata pod imenom fren­ ga trava. 1 03

GANGRENE I ŽIVE RANE Tumori, čir, gangrena, lupus, zagnojene rane itd., se uglavnom leče kao posebni slučajevi rana. Zabeležila sam slučaj kada je narodni lekar odsekao kanceroznu izraslinu sa gornje usne bolesnika i spalio ranu usijanim gvožđem. Zatim je naneo mast, a kada se čir ponovo pojavio na istom mestu, stavio je na njega komad arsenika i privezao ranu. Danas je ovaj "doktor" iz Crne Gore čuven po lečenju raka putem odsecanja izrasline i oblaganja rane zelenim smokvama "zajedno sa drugim bi­ ljem". Ovaj način lečenja je naučio od nekadašnjeg hirur­ ga na crnogorskom dvoru, Rusa po poreklu. Dalje širenje zagnojene rane (živa rana) trebalo bi sprečiti zasecanjem u krug. Sledeća mast se posebno koristi u slučaju raka: sveži puter, pčelinji vosak, voda, lOj, kao i malo tamjana; smesa se polako zagreva i dodaje joj se iseckan endoderm biljke Sambucus nigra - mešavina se kuva sve dok se ne dobije gusta žuta masa (Berane) . Takođe, skoro su svugde pozna­ ta lekovita svojstva različka, a koristi se u svim gore pome­ nutim slučajevima. Sveže lišće ili iseckano i sušeno stavlja se na obolelo mesto. Sledeći melem koristi se za "divlje meso": čaša belog vina, čaša maslinovog i kuglica žutog pčelinjeg voska pomešaju se i zagrevaju - oblozi se menjaju svakih dvadeset četiri sata. U slučaju zagnojene rane, kao i onih koje mogu biti posledica neke vrste trovanja, narodni lekar iz okoline Lima preporučuje da se takva rana istrlja stipsom, potom bi pacijent morao da popije vodu pome­ šanu sa duvanom i da stavi noge u toplu vodu. Rane se mogu gnojiti i zbog prisustva malih crvolikih parazita u krvi, ranjavanja oružjem ili zbog nelečenog jakog udarca itd. U tim slučajevima rane se leče parom od vode po­ mešane sa pepelom brestovog drveta. Bosiljak kuvan i po­ tom obložen na ranu takođe uništava crve. U Hercegovini 104

postoje stručnjaci koji se bave ovakvim slučajevima i koji odstranjuju zagnojenu kost koju su napali crvi. Mast koja se koristi da bi se rana otvorila i da bi se odstranilo trulo meso i gnoj, sadrži sledeće sastojke: srž zove, koren kupine, tamjan, smolu čemerike i maslinovo ulje. Sušeni cvetovi biljke po imenu Verbascum popraše se po rani da bi se otrovali paraziti. Kada rana postane čista i zaleči se, na povređeno mesto se nanosi druga mast koja se pravi od srži Sacimbusa, pčelinjeg voska, maslinovog ulja, smole (čeme­ rika) , kao i različitih vrsta bilja. Apscesi se leče prvo sa navedenom mašću; a kada puknu, stavlja se list od bokvi­ ce. Sve druge rane leče se drugom navedenom mašću, a stavlja se i koren Verbascum-a zajedno sa maslinovim u­ ljem. Protiv parazita koji se mogu naći u ranama koriste se i: zeleni gušter, žuč ježa, ženino mleko i isitnjena stipsa, kao i prah od isitnjene šarke sa bakarnim sulfatom. Prepo­ ručuje se dijeta u kojoj se izbegavaju riba, alkohol, zeleno povrće i kiselo voće. Rak se takođe leči pilećom jetrom isitnjenom i izmešanom sa šećerom, uljem od raka i sokom od koprive, slanom potašom od vode, jetrom crnog petla, koja se stavlja na ranu dok pacijent mora da bude u to­ plom i da sedi pored vatre. Ako se koriste pluća tek ubije­ nog jagnjeta, nije neophodno da bolesnik bude utopljen. U upotrebi su i sok od korena Malva-e (beli slez) kuvan u vodi i isitnjen koren osušene koprive pečen na masti.

RANE Rane se leče na različite načine u zavisnosti od toga da li su od metka, oštrog predmeta, itd. Da bi se zaustavilo krvarenje iz rane, ona se može čvrsto držati prstima ili jako vezati; poznati su slučajevi kada je narodni lekar uspevao da zadrži krvarenje i iz glavne arterije. Za sprečavanje krva1 05

renja koriste se paukove mreže, puhara (gljiva koja još uvek ima malu ekonomsku i komercijalnu važnost u po_ gledu korišćenja u ove svrhe) , trulo drvo, duvan, kora od limuna, pepeo, ugljenisan pamuk ili lan, kao i vunena odeća, so, spaljena i stara koža itd. Sirov katran, sedam ili devet puta ispran u vodi, polako se kuva sa rakijom i čuva se u skladištu (Bosna i Dalmacija) . Posle vode, za ispiranje rana najviše je upotrebljavana rakija, zatim urin, a pone­ kad se koristi i vino ili hladna infuzija od vrbinog lišća. Salo od zeca, a - kako sam čula u Bosni - i salo od medveda, imaju široko rasprostranjenu upotrebu pri lečenju i ek­ strakciji stranog tela iz organizma. U Hercegovini je običaj da se rana nadimi sa kozjim salom, koje se stayi na žar; za kozje salo se misli da je dobro u slučajevima ekstrakcij e metaka, trnova itd. Posle prvog čišćenja, hirurg stavlja mast, ili pokriva ranu lišćem lekovitih biljaka, pre zavija­ nja. U velikoj većini slučajeva koji su mi. poznati, korišćene su biljke: Veronica officinalis, Betonica officinalis, Plantago, Erythraea centanum, Symhytum, crna vrba, zatim slanina, ili katran u nekom obliku. Hajdučka trava (Betonica offici­ nalis?) se kuva na puteru, vodi i borovoj smoli. Maže se med na bokvičin ili duvanski list (Crna Gora) . Stipsa 'Se prvo kalcinira, sitni i posipa po rani, ili se koristi isitnjen i osušen različak (listovi) i ugljenisan jelenski rog. Starija rana se leči belancetom pomešanim sa solju, što se nanosi na tkaninu; ili svinjskim izmetom. Još se koristi glina po_ mešana sa rakijom, grnčarska glazura pomešana sa masli­ novim uljem, pirinač kuvan u sirćetu, kamfor i rakija na­ neseni na sirovu (nečešljanu) vunu, senf (od slačice) sa belancetom, ulje' na listu kiselog kupusa, sok od bršlja­ novog lista pomešan i pečen sa slaninom, sušena kopriva. Uzme se po deset drama žutog voska, tamjana i belog sapuna, i tri isitnjene bršljanove bobice.

Ovo se polako meša sve dok smesa ne zgusne. Tada je treba staviti u hladnu vodu, izvaditi i gnječiti sve dok ne izađe sva voda. Kuvaju se zajedno maslinovo ulje, borova smola (katran) i iseckana srž zove, i takođe se upotreb­ ljavaju kao melem. Sledeći recept mi je dao jedan stari hirurg iz okoline Dečana, napominjući da ga je koristio preko četrdeset godina, te da je u doba dok je još tu bila turska vlast, imao u kući i poturice ranjenike: žuti pčelinji vosak se zagreva na tihoj vatri dok ne postane mekan, sa dodatkom maslinovog ulja. Ova mešavina bi trebalo da bude kao krema, a dodaje joj se iseckana srž bilja Sambu­ cus, zajedno sa malo tamjana, ili po želji borovog katrana. Cela smesa treba da bude dobro umešana i mora se jedno vreme krčkati. Ranu bi trebalo prvo oprati što jačom raki­ jom. Isti hirurg mi je napomenuo da je za vađenje metaka ipak najbolje obratiti se berberinu. A jedan Albanac mi je rekao da ne koristi ništa drugo u takvim slučajevima do stari kozji sir, koji spada u najbolje i najpraktičnije meleme za izvlačenje metka na površinu. Drugi Albanac, koji je radio kao narodni lekar - hirurg i veterinar u Vrelu, a stalno je putovao u Albaniju i Crnu Goru, dao mi je sle­ deći recept: ugreje se oko pola litra maslinovog ulja i doda se komadić borovog katrana (veličine oraha) , ista količina tamjana i ovčijeg sala i manja kuglica pčelinjeg voska. (On je koristio više tamjana u svojim receptima nego bilo koji drugi narodni lekar na kog sam naišla.) Ovi sastojci se jedan po jedan dodaju i kuvaju na vatri; a smesi se dodaju još tri trave koje je on nazivao stog, p$smtin, bar i hajl. Kada masa postane čvrsta i kad se pojave loptice na ivici tiganja u kom se smesa kuva, trebalo bi je premazati preko čiste tkanine, pritisnuti je, kao što se radi pri dobijanju sira, a zatim je , premestiti u drugi sud - gde se ulupa kašikom, sve dok se ne stvori pena. Za mene ovo predstavlja primer koliko muke treba da bi se napravio jedan melem. Kuva1 07

nje, lupanje i pripremanje traju najmanje nekoliko sati; a ponekad samo kuvanje traje ceo jedan dan i završi se tek sledećeg. Ovaj lekar je znao gde raste svaka od trava koje su mu bile neophodne za pravljenje melema, i mogao je da se njima redovno snabdeva. Neophodno mu je bilo da trave budu sveže i, iz nekih razloga, želeo je da biljke budu već velike, možda zbog toga što nije znao da ih prepozna u drugom obliku. Iako za lečenje stoke postoji već određena tarifa, on nije skoro nikad ništa uzimao za svoj trud, osim dobrovoljnih priloga ili tek toliko da pokrije troškove oko lečenja rane. U ostale lekove za lečenje rana spadaju i listovi ra­ zlička, Melissa officinalis i prah od uglja. Za ozbiljnije i veće rane koristi se srž svinjskih kostiju ili rogovi od stoke po­ mešani sa belancetom i malo isitnjenog korena biljke Sym­ hytum (gavez) . Arum se takođe upotrebljava za rane kao i za tumore; Helleborns, tj . njegov koren, se ponekad stavlja u ranu; ljuljak Veronica se, osim za rane, upotrebljava i za kožne bolesti.

U Albaniji, Crnoj Gori i Hercegovini pronašla sam da se i rane i opasne modrive (podlivi) često leče sredstvom napravljenim od sveže odrane kože ovce. Ovo je, naravno, širom poznat metod. U Crnoj Gori i u Metohiji, videla sam da se koža prvo potapa u rakij u, za slučajeve uboja od padova i ozbiljnih rana, ili za lečenje modrica od udarca konja, i sl. Maskalić u Dalmaciji označava neku vrstu fla­ stera, a u nekim ostrvskim dijalektima ima značenje vune (ital. mascalcia) . Puštanje krvi u slučajevima modrica vrši­ lo se pomoću pijavica, i još se uvek preporučuje u nekim delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i još ponegde. U slučaju sjevalice, poganice, nastale kao posledica udarca ili modrice, kada se ne pusti krv dolazi do infekcije. Prvo se pokuša sa pijavicama, a ako taj metod neuspe, stavlja se mast ili isitnjen koren konjske repe. Za rane i čireve ovog

1 08

porekla na nogama i rukama, izgovara se odgovarajuća bajalica. Uporedo se koristi lišće biljke Fracinus excelsior i šljivinog drveta. Lišće se jede ili stavljaju na povređeno mesto. Za modrice se koristi i ulje od jelena (koji nije stariji od pet godina) , a koje se dobija iz roga sagorelog na žaru. To se pomeša sa rakijom i tamjanom i nanese se na plavi papir. Isitnjeni suvi listovi biljke Clematis vitalba, ako se koriste u većim količinama, mogu da naprave ranu. Ovo je zabeležio S. Banović na jadranskoj obali. Ista biljka je poz­ nata mnogim seljacima iz različitih oblasti kao pomoć pri izbegavanju vojne obaveze - tako su mi rekli regruti. Upo­ trebljavaju se još i jednaki delovi tamjana, morske soli i katrana (borovog) - oni se mešaj u zajedno na vatri dok ne omekšaju i nanose se na plavi papir; koristi se i med i tamjan, ili med pomešan sa belancetom, koren žareće ko­ prive pomešan sa solju, riba (Rhodeus amarus) sa solju, iznutrice tek ubijene ovce ili koze.

Zavoj od sveže životinjske kože stavlja se na teže po­ vrede, da bi se razlila krv iz modrice (podliva) . Ljudski izmet u urinu ili vodi pije se u iste svrhe. U Crnoj Gori za teške podlive raspori se ovca i povređeno mesto se pokrije svežom iznutricom. Primenjuje se takođe i napitak od isit­ njene žareće koprive i roske. Naišla sam i na upotrebu sveže odrane koZe crne mačke, toplog pepela hrastovog drveta u vodi i katrana bora. Smola čemerike i bora, pčeli­ nji vosak i pola čaše sirćeta kuvaju se polako na vatri, a doda se i malo tamjana; mešavina se kuva dok ne provri, a zatim se stavi na plavi papir i nanosi na ranu. Opekotine se hlade vinskim sirćetom, a nanosi se belance ulupano sa rakijom. Drugi je recept da se voda prelije preko krede, zatim se dva dela vode pomešaju sa jednim delom maslino­ vog ulja, i to se onda nanese na opekotinu. Parenje je poznato u slučajevima težih podliva, na jugu i na zapadu zemlje, a spominje se i u istočnim delovima, gde se koriste

1 09

so i luk, ubojni kamen (pigment kojim se markiraju ovce) , Lapis haematitis, oksid mangana koji je inače univerzalni lek. 4 Obično se mangan isitni i pije sa rakijom, mlekom ili vodom, ali se može nanositi i spolja, suv ili pomešan sa nekom tečnošću. U Sandžaku i limskoj dolini, na primer, koriste se oba metoda za lečenje modrica (podliva) , a po­ mešan sa mlekom ili rakijom, mangan takođe moze biti upotrebljen da spreči krvarenja, pa se preporučuje i za "ženske tegobe", za povećane odlive i haematurie(?) . Zabe­ ležila sam da je jedna babica iz okoline Berana, prepo­ ručivala ovaj kamen u nedostatku mleka kod dojilja.

UJEDI U prirodi nema mnogo zmija otrovnica, ali se i neo­ trovne vrste smatraju donekle opasnim, jer mogu da za­ skoče i napadnu čoveka. Inače nijedno domaćinstvo nije bez brojnih recepata protiv ujeda otrovnica. Najuobičaje­ nija prva pomoć u takvim slučajevima je: isivanje otrova, probadanje mesta ujeda, ili čvrsto vezivanje povređenog mesta, ponekad i sa obe strane rane, kao i utrljavanje baruta. Retko se vrši amputacija prstiju na nogama i ruka­ ma na licu mesta. Uzimaju se sredstva koja izazivaju po­ vraćanje, a smatra se da nije preporučljivo spavati neko vreme posle ujeda. Može se prepisati i dijeta. Kada se rana zaseče što je moguće dublje, povraćanje se izaziva pijenjem vode u koju je stavljena određe.na količina duvanaj zatim se ujed leči kao bilo koja druga očišćena rana (Plav) . Ranu treba raseći i ispustiti što je moguće više krvi. Potom se rana podvezuje i oblaže isitnjenim belim lukom potop­ ljenim u sirćetu. Povraćanje izaziva i šok od biljke Sambu­ cus ebulus (Scopolia atropoides?) , moze se jesti i beli luk, sa rakijom i vinom. Vrši se i kauterizacija, paljenjem trulog 1 10

drveta ili baruta preko rane. Posle ispiranja rane (koja je prethodno spaljena ili otvorena) slanom morskom vodom, pa zatim bršljanom i sirćetom, iscedi se sok od divljih smo­ kava i luka i nanese. U Vrbniku ujedeni ne sme da zaspi dvadeset četiri sataj rana se probuši korenom strička-(?) i veze. U Crnoj Gori sam zabeležila sledeći recept: četiri ili pet džakova različitog bilja u cvetu, što je moguće više vrsta, kuva se u vodi dok bilje ne omekša. Vodu bi trebalo menjati osam puta. Na kraju se bilje procedi i kuva pono­ vo sve dok se količina ne smanji na polovinu. Tri četvrt kilograma borovog katrana i jedna četvrtina kilograma pčelinjeg voska se dodaju u tečnost, te se to kuva dok ne ostanu dve trećine celokupne količine i dok masa ne dobi­ je izgled meda. Nanosi se dok je još toplOj upotrebljava se za modrice (podlive) , udarce, čireve i sl.-Druge biljke, koje se koriste za meleme, mešaju se medom ili se koriste same. To su: Sonchus oleraceus, Teucrum pollium, Trifolium pra­ tense, Inule sqarosa, Prachypodium, Sambucus ebulus. Kori­ ste se još: kreda i sumpor j gujina trava isitnjenaj kuvani topli ječamj salo jelena. Isitnjen koren Sambucus-a i smre­ ke pije se po nekoliko kapi tog soka. Glava zmije koja je ujela, veže se ili prišije za ranu - ispod kože (Bosna) . Sveže ljudsko seme (sperma) koristi se samo u izolovanim delovi­ ma Srbije. Klasičan recept za zmijsko ulje, ili škorpijino ulje (protiv uj eda škorpije) , može se pronaći skoro svugde, ali je ipak karakterističniji za izolovanije seoske zajednice. Ži­ va zmija, ili škorpija, stavlja se u staklenu posudu, do vrha se naspe rakije, pa se posuda zatvori. Ubrzo će zmija ispu­ stiti sav otrov u tečnost. Negde, ujedeni buši ranu sre­ brnom iglom, potom je pokrije tkaninom natopljenom u ulje. U Crnoj Gori škorpija se stavlja u staklenu posudu sa maslinovim uljem i posuda se hermetički začepi, ostavlja da odstoji na suncu sve dok se škorpija ne raspadne; što je ulje starije, to je bolje. Sok od biljke SerTljJervivum tectorum 111

se takođe koristi protiv ujeda škorpije. Kad je u pitanju ujed zmije na ruci ili stopalu, kopa se rupa u zemlji i rana se prekrije zemljom - ostavi se da tako stoji sat ili više. Isti postupak se primenjuje i za ujed pauka koji živi na zemlji, ali ne i za ujed "vazdušnog pauka" . Negde se za ranu se vezuju kosti kojima se pripisuje magijsko dejstvo, kao i razno kamenje; smatra se i da ukrasne šare sa zmijske glave imaju lekovito dejstvo. Mlada grančica lešnika se preseče na Svetog Đorđa, posle zalaska sunca, i koristi se za trljanje rane kao za pravljenje magijskog kruga oko nje. Negde, opet, vrač uzima grančicu drena, stavi je u šuplju trsku, tako da jedan kraj izađe napolje, i tim krajem crta krug oko rane:

"Ovo drvo što uništi zmiju, Nek na drvo ode ujed Gde moje ruke prolaze Otrov odlazi Tu bolest silazi Nek ide zemlja zemlji Nek ode otrov sa kože ovog čoveka Bog prokle zmiju Ti koja puziš na stomaku, ideš bez nogu Nosiš đavola u repu Bog nek potvrdi Da će te moja ruka satrti Smirićeš se· za đavolom svojim I stadom njegovim Ujediniću te s bolom Oboje umrite u ruci mojoj Pre no što stigneš do praga Taj đavo u tvom repu nek nestane Pomoću ruke moje i. Božje volje Bolestan čovek nek ozdravi " (Otok, 5. bibliografija) .

1 12

Prizivanje đavola spada u uobičajeno verovanje da zmija nosi otrov, neki kažu "vraga", u svom repu, ili da on izlazi na rep kada zmija ugine. Veliki broj bajalica vezanih za zmijski ujed sačuvane su, manje-više u oštećenom obli­ ku, u srednjevekovnlm rukopisima, i to u onima koji su pisani u stavu sv. Pavla, ili se odnose na legendu o iscelje­ nju na ostrvu Patmosu. Ujed psa i ujedni drugih životinja, takođe se saniraju povezivanjem rane, kauterizacijom, izazivanjem povraća­ nja, ali dva za to najkarakrerističnija metoda su: puštanje krvi i upotreba španske mušice. Univerzalna prva pomoć je nanošenje na ranu izgrickanih polovina pasulja ili graš­ ka, zajedno sa pljuvačkom. Međutim, strah od prenošenja besnila (bijes) podrazumeva mnogo komplikovanije meto­ de. Veruje se da nije svaka osoba podložnasamo besnilu, već da i ugriz zdrave životinje može da bude fatalan. Imuni­ tet je u nekim slučajevima potvrđen ako se čovek rodi istog dana kada i životinja o kojoj je reč. Ujed neke zveri se jasno razlikuje od ujeda zmije ili ujeda nekog insekta (jad, otrov) . Krv se najčešće pušta iz vene koja se nalazi ispod jezika, a ređe iz vene na vratu ili slepoočnicama. Španska mušica je širom poznata kao lek protiv ujeda psa, kao i protiv gonoreje. Mušica se pije cela u rakiji, ili se jede u komadu hleba, ili se, sečena i isitnjena, koristi kao sastojak za druge lekove. Ovaj lek je dugo opstao u narod­ noj medicini, te prikupljanje i primena mušice, iako ne uvek baš španske, postaju lični monopol. Izvesni Nikola Simonović iz jednog zaseoka na pet kilometara udaljenog od puta Peć-Berane, sakuplja neke "zelene mušice" po drveću na kojem se roje, u noći na Sv. Jovana, te ih obično poklanja onima kojima su neophodne. Kaže da ih sam lovi u sumrak, i objašnjava da to mora da se uradi na sasvim određen način. Uz to mi je dato i objašnjenje da lek, ako pas koji je izazvao ranu nije besan, može izazvati jake bolo­ ve, povraćanje i bolest. U slučaju besnila, mušice se uzima1 13

ju sa rakijom, dok se u slučaju gonoreje isitne sa oraščićem i pomešaju sa vodom. U drugim mestima, pak, neke starice hvataju mušice, ali nije �abeleženo da se primenj uju bajali­ ce ili bilo kakvi obredi. Cesto se pije i semenje čička, sirovo ili isitnjeno i kuvano u vodi. Upotrebljavaju se i sve vrste luka, univerzalnog leka. Na primer, beli luk sa biljkom Ruta graveolens i solju, ili luk sa medom i sirćetom, koji je odličan melem za rane. Bele vaši iz ružinih pupoljaka jedu se u hlebu. Izraštaji sa biljke Verbascum thapsus, isitnjeni ili u prahu, predstavljaju takođe efikasan leko Ako je latinsko ime biljke ispravno, zanimljivo je da mi je jedan narodni lekar, koga sam srela u limskoj oblasti, pomenuo istu biljku kao odličan lek sa antitoksičnim dejstvom - a poznato mi je da se koristi i za škrofule. Ujed čoveka se leči belim lukom, slaninom i borovim katranom koji je ispran tri puta. Ujed vuka se spaljuje smolom dobijenom iz drveta čemerike (lučevina) ali se pretpostavlja da ovaj lek nema dejstva u slučaju ujeda bilo koje druge životinje ili bića, te ni za jednu drugu vrstu rana.

PUŠTANJE KRVI Puštanje krvi je nekad bio, a u nekim krajevima je još uvek, posao berberina. Za to oni uglavnom imaju posebne instrumente (mah instrument za sečenje sa kratkom oštri­ com koja se nalazi na nekoj vrsti opruge) , ili cihndričan instrument - nešter (sa zavrtnjem) , koje koriste širom Bli­ skog Istoka doktori stare škole. Narodni lekar je takođe praktikovao, i još uvek praktikuje, puštanje krvi, ali on koristi i mali oštar nož, brijač ili pijavice. Krv se ispušta iz slepoočnica, s potiljka, temena, ispod jezika i, mnogo ređe, iz otvora na nozi ili ruci. Puštanje krvi uz pomoć kupica zabeleženo je u mestima koja su imala dodira sa savreme­ nom medicinom. U "operaciji" puštanja krvi koristi se i rog 1 14

neke životinje, mali bakarni lonac ili čaša. Praktikuje se i suvo puštanje krvi kupicama, kao i pravljenje krsta i dub­ ljeg reza na koži. Kada čir naraste, zaseca se nožem, a krv se putša u čašu ili šupalj rog. Pri upotrebi roga, operator onaj uži deo zapuši voskom ili prstom. Kod suvog puštanja krvi kupicama, vazduh se može zadimiti paljenjem komada odeće ili malog fitilja u kupici. Kupica se stavlja na pluća ili stomak. Bilo bi vredno istražiti, do poslednjeg detalja, prili­ ke (običaje) puštanja krvi, i možda prikupiti takve detalje iz svih krajeva, te bi na taj način bila objašnjena verovanja koja su vezana za krv. Sledeći primeri se mogu smatrati značajnim samo u najopštijem smislu. Pijavice se stavljaju na slepoočnice, u slučaju glavobolje, bolova u ušima, oš­ trih bolova u grudima i stomaku (probadi) , prehlade, bolo­ va u leđima itd. Upotrebljavaju se još i u slučajevima kad treba odstraniti krv iz modrica i podliva, za otoke na vratu, difteriju(?) , otoke na leđima i grudima, za bolove u grudi­ ma koji idu zajedno prate groznicu. Krv se pušta i, zaseca­ njem vene ispod jezika, u slučajevima glavobolja, besnila i ujeda psa, žuticu, prehlade i glavobolje posle težih nazeba. Zarez se pravi i na zatiljku, s tim da se to mesto prethodno obrije. U slučaju ujeda psa krv se pušta sa vrata i potiljka. Venska krv se pušta iz ruke ili noge u slučaju skoro svake bolesti koja je povezana sa nedovoljno zdravom krvlju, uključujući tu i glavobolje. Rez se pravi na udubljenju kod lakta, a krv se ispušta u šoljicu ili čašu. U levaču, prilikom uzimanja krvi sa nekog mesta na glavi, vezuje se vrat, a ako se krv uzima iz ruke vezuje se vrpca iznad lakta. Kada otekne stomak, posle teže groznice, smatra se da je to oboljenje slezine ili jetre. U zavisnosti na kojoj je strani tela oboljenje, lekar pravi rez na levoj ili desnoj resici na uvetu i ispuštaju po ne�oliko kapi krvi. Otok se leči stavljanjem obloga od borovbg katrana namazanog na hleb, a bole­ stnik pije napitak spravljen od trava, kao što su Artemisia, Malva i Manubium. 1 15

PARENJE I DIMLJENJE Znojenje može biti izazvano kupanjem u vrućoj vodi, fumigacijom i parenjem. Uobičajeno je da se parenje obav­ lja tako što se usijano gvožđe, ili usijan kamen, baci u veliki lonac vode nad kojim bolesnik sedi ili je nagnut nad njim. Ovaj, verovatno drevan, a inače nepraktičan, način zagrevanja vode i u terapeutske svrhe, danas se upotreb­ ljava uglavnom za spravljanje šerbeta i toplih alkoholnih pića. Ovako se nekad zagrevala velika količina vode, kada je bilo nemoguće zagrejati je nad vatrom, ili kada je posuda sa vodom bila od drveta, ali je stvar u tome da se parenje u slučaju bolesti obavlja na ovaj način i danas, kada više nema potrebe za takvim postupkom. Možda je razlog u tome što su "doktori" koji preporučuju parenja, uglavnom iz neurbanih sredina, a većinom iz planinskih krajeva. Me­ đutim, ovo sam viđala u gradovima, na primer u Peći. U slučaju hemoroida ili konstipacije, bolesnik seda na dasku postavljenu između dve stolice - na kojoj je iskružena rupa ispod koje se stavi bakarni tiganj sa vodom. Parenje se obično primenjuje zajedno sa masažom i trljanjem kod artritisa, bolova u mišićima itd., za koje se često smatra da su veštičija rabota ili napad malignog obo­ ljenja. Otuda možda za reumatizam naziv poganica, kako sam ponekad čula. U Hercegovini, na primer, kopaju dubok rov i pale veliku vatru u njoj (ovaj postupak se još koristi u Srbiji, kao i u jugozapadnim krajevima) . Kada se vatra ugasi, stavlja se nekoliko vrsta biljaka na topao pepeo (npr. Co­ nium maculatum, Helleborus niger?) i pusti se da se dobro ugreju. Tada bolesnik legne u rov i �krije se. Jedan od mogućih metoda je i sipanje kipuće vode preko slame, na koju bolesnik legne i pokrije se. Za širom rasprostranjenu opasnu bolest hronični artritis - koja se 'pripisuje dvama

1 16

demonima, demoni Kuk i Kost - iskopa se tupa i zapali vatra iznad nje, te se dva kilograma različitih životinjskih kostiju kalcinuje na vatri. Kipuća voda se pospe preko pepela, pacijent se spusti nag u rupu, prvo prekriven biljem i lišćem, a zatim ćebetom, te se ostavi da tako leži nekoliko sati. Dodaju se i pijavice ne bi li se isterali demoni. Za bolove u krstima stavljaju se ugrejane cigle i kamenje, dok se za prehlade kamen umota u tkaninu i staVlj a na grlo; isti postupak koristi se i u slučajevima diferije, pleuritisa i sl. Parenje vodom u koju je stavljeno semenjem raži, izaziva povećano znojenje i mokrenje, te se takođe primenjuje i kod lečenja nefritisa. Fumigacija se smatra zaštitom od zaranih prehlada, veštica, veštičijeg ujeda i uroka. Onaj na koga je bačen urok trebalo bi da izvrši fumigaciju sa nečim što pripada osobi koja je bacila urok na njega; u slučaju s trave, fumiga­ cija se vrši delom tela neke životinje, nekom stvari ili pred­ metom koji je pripadao onome ko je bacio urok. Pro­ nađeno je da se bolesnik može kaditi i nečim što njemu samom pripada; takođe, solju koja se izmoli od osobe koja je bacila urok (na dete) , te se so rastvori u vodi i rastvorom se namaže (dečija) obrva. Među biljkama koj e se koriste za kađenje nalaze se još i: suncokret, Ruta graveolens, bor, Inula helenium, Mandragora officinalis, Parietarja officinalis, Aristolochia (rotunda) , mokra pleva i druge . Za lečenje dalaka (otok na stomaku) Miličević navodi sledeći postu­ pak: tiganj sa žarom prenosi se od ognjišta do đubrišta i ostavlja se kod nogu bolesnika koji tu sedi. On inhalira dim od trava, slame, belog luka, izmeta peradi i grančice sa metle (skinuta sa donjeg dela za čišćenje) . Tada iscelitelj postavlja ruku na oteklinu, te izgovara bajalicu: "Šta ćeš jadan tu ... " Za oboljenje očiju, ili "ako je crv u oku" , kađe­ nje se vrši semenjem biljke Hyoscyamus niger. Protiv dizen­ terije,· u Srbiji se bolesnik kadi izmetom i tamj anom. Za istu 1 17

bolest koristi se i parenje ugrejanim sirćetom koje se prospe preko užarenog uglja; isti lek je i za konstipaciju. U ovim slučajevima bolesnik sedi na dasci sa otvorom kroz koji dim može da uđe u anus. Za bolove u stomaku, koliku, i sL, kadi se travama sv. Jovana, koje se prikupljaju na dan kada se vrši obred, magijski i medicinski. To su sledeće biljke: balzam, karanfilić, iz�atkinja itd., koje, između osta­ log, izazivaju i povraćanje. Cilibarom se kadi u slučajevima žutice. Kađenje se praktikuje i kao pomoć ženi pri po­ rođaju, pogotovo za brže izlaženje ploda. Kađenje barutom se koristi protiv krvarenja iz ušiju. Za bolove u ušima iscep­ ka se papir i potopi u vosak, koji se zatim stavlja u ušnu šupljinu; na kraju se ostavi duži deo papira i zapali se tako da dim uđe u ušnu duplju. o

OBLOZI I PREVI] ANJE Kao što se kožne bolesti leče po ugledu na saniranje rana, tako i oštri bolovi u grudima, ili stomaku, mišićni reumatični i akutni interni bolovi, mogu biti lečeni kao udarci i podlivi. Tako da se može reći da karakteristična terapija u ovim slučajevima podrazumeva upotrebu obloga i puštanja krvi. U Dalmaciji za veliki broj ovakvih obolje­ nja koriste se flasteri napravljeni od smole i katrana, kao i kod modrica. Kvadrela se spali i zajedno sa sirćetom nanosi na telo; ako je bol u glavi nanosi se na stopala, verovatno da bi povukla krv iz glave. Upotrebljava se i med namazan na list duvana. Stavljanje kože i krzna, kao i vlažni oblozi, primena rashlađenog lišća i trljanja uljem, jesu postupci pri lečenju, težih povreda. Lečenje bolova u grudima, groznica koje su povezane sa tuberkulozom, i sL, podrazumeva zno­ jenje koje se izaziva pijenjem vrućeg ulja i vina, dok se u isto vreme stavlja vruće pečeno jaje na, leđa. Kod .sličnih

1 18

oboljenja i za zapaljenja, pleuritis i međurebarnu neuralgi­ ju, upotrebljava se vruć pepeo koji se malo rashladi vo­ dom, umota u tkaninu i stavlja na grudi. Druga vrsta obloga za grudi pravi se od fino istucanog duvana, meda, tamjana, soli i prvo-destilovane rakije; sastojci se pome­ šaju i stave se na plavi papir. Kvasac, sirće i beli luk iz­ mešaju se i peku zajedno - to se nanosi na šake, stopala i glavu, a u slučaju prehlade i groznice obloga se stalno menja. Za pleuritis Lovrić spominje obloge od tople cigle koja se umota u tkaninu i stavlja na grudi. Ovaj lek je još uvek omiljen. Kad oštrih bolova u krstima, ramena se tr­ ljaju medom, ili se na krsta stavlja vruća opeka dok bole­ snik leži na stomaku. Oštri bolovi, probadanja, mogu se lečiti i "nevidlji­ vim" i "mimetičkim" postupcima. Na primer, snažno se pritisne nož na zemlju, potom se skloni i lizne se zemlja koja je ostala na oštrici, dok se u isto vreme govori: "Nožu, skidam zemlju sa tebe jezikom svojim Tako ću možda biti zdrav kao što sam nekad bio Moja bolest dođe od noža Možda će Bog dati da sada prođe. " Kod ovakvih bajalica uobičava se i ovlašno zabadanje noža u pravcu gde se bol nalazi. Sledeći primeri obloga za grudi, bolove u leđima, i sL, možda će potpunije ilustrovati analogije; u većini slučaje­ va njihova upotreba ni na koji način nije ograničena na samo jedno oboljenje. Ulje iz jelenskog roga Oelena ne starijeg od pet godina) zagreje se sa rakijom i nanese na plavi papir, ili se plavi papir nabode na iglu i preko njega se prespe maslinovo ulje ili slanina. Koristi se i borov katran koji se omekša zajedno sa rakijom i stavi na plavi papir; ili so i sirće. Zajedno se kuvaju glavica kupusa i dva luka, a dodaje im se i omekšano salo brava, ili se kuvaju jaja u 1 19

ljusci i mešaju se sa tamjanom i solju. Koristi se i sirće sa borovom smolom, ili plavi papir potopljen u rakiju i po­ prskan tamj anom. Upala slezine i tumor lienis mogu se ponekad lečiti kao i apscesi ili tumori, · na primer spaljivanjem sa laPis infernalis, ali su mnogo češći oni lekovi koje smo naveli u prethodnom pasusu. Ispeče se kolač od ječmenog brašna, i dok je još topao preseče se na pola, namaže medom, pospe tamjanom i nanosi na otok. Semenje pelena, koje se neko vreme ostavi da odstoji u kvascu i masti, nanosi se kao kaša, dok se sok od lubenice pije. Sirće i isitnjeni biber takođe leče tumor. Otok bi trebalo trljati, svako jutro u toku petnaest dana, sa opranim salom i malo kamfora. Glavni sastojci obloga (flastera) su ponovo katran, smola, salo i tamjan. Jedan deo lečenj<;l. podrazumeva i terapiju trljanjem, masažom, pritiscima i pri tome bi se mogao pri­ meniti položaj pacijenta koji hoda na rukama i nogama, dok mu na usta izlazi pljuvačka. Oblozi za nefritis, elefanti­ jazu, itd., čini se da spadaju u istu grupu. Tako u Duvnu (Bosna) , u slučaju vodene bolesti, upotrebljavaju izgnje­ čene bobice ariša, koje se zagreju u dobrom vinu, te se koriste kao sastojak za pripremanje dva kolača koji se ve­ zuju s obe strane abdomena. Isti oblog se stavlja nekoliko puta, a bolesnik bi trebalo da se pročisti. Kardalgija, ka.tar creva, kolika i sL, čine niz ozbiljnih poremećaja koji su grubo svrstani pod nazive kao što su: strunja, strupa, želudac, pupak; razvio se, pomerio, svrg­ nuo, smasio; želudac, pupak, trbuh, itd. Prva dva sa lisfe ovih naziva nalazimo još u ranim rukopisima Qedanaesti i dvanaesti vek) u potpuno istom značenju, a označavali su vrstu internog akutnog napada. Etimološki su srodni, tj. izvedeni iz značenja "truljenje", "izazvati truljeD.je" , "pok­ vari.ti", te su bez sumnje od glagola izvedene reči. Za neke organe se kaže da su "pomereni" , "spušteni" ili "otkačeni" 1 20

u značenju da neka unutarnja pomeranja pojedinih orga­ na ili utrobe mogu izazvati bol. Mehanički postupci pri lečenju, tako, podrazumevaju pomeranje ili vraćanje odre­ đenih organa na svoje mesto (graditi trbuh, namestiti pu­ pak, saviti, itd.) . Previjanje je obično posao žena. Uglavnom žene po­ mažu i trudnicama pri porođaju, ili, posle njega, pa na­ meštaju i spuštenu matericu. Zavoji su, najčešće, naprav­ ljeni od nekoliko metara čvrsto tkanog materijala, koji se vezuje vrlo jako; povezi počinju nisko ispod leđa, a pone­ kad završavaju iznad pupka. U Srbiji, danas kada se sve više ograničava broj dece, vrše se pobačaji dugim i iscrp­ ljujućim masažama; neke babice posle toga stavljaju zavo­ je, ili u slučajevima između dva nastavka operacije". Ovo je, praktično, jedina pomoć posle abortusa. U Bosni sam zabeležila neke zanimljive običaje. Kao mera predostrožno­ sti u toku trudnoće, u slučajevima kada je žena pre toga imala spontani pobačaj, žena bi trebalo da ode do vodenice i da sa nje skine dugačku travu ili trščicu, te da se njome poveže (opaše) i da vodi računa da sledećih četrdeset dana ne prelazi preko potoka. Ili bi trebalo da napravi prsten od kopita uginulog konja i da ga nosi vezanog uz struk i pripijenog uz kožu. Kad nekome "spadne stomak", sirovo meso (uglav­ nom govedina) se izlupa dok ne postane meko i stavlja se na donji deo stomaka. Za hronične slučajeve, izmet od perati se umuti u ravnom kolaču koji se vruć stalno stavlja na prepone. "Izmet izvlači bol i otok iz utrobe, a stomak se vraća na svoje mesto, jer ne trpi izmet". Jedna žena je kupala bolesnika u toploj vodi, masirala mu telo uljem sve dok se stomak ne vrati na svoje mesto, a potom vezivala da ne bi ponovo spao. Ako se koristi meso, trebalo bi ga prvo dobro izlupati i dugo kuvati sa rakijom i travama - na primer, biljkama Curcum ih Balsamit... Govedina je u opš121

toj upotrebi u ovakvim receptima. Pronašla sam da je pri­ menjuju u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni. Govedina se takođe upotrebljava i u slučajevima kada se nekome po­ meri stomak kao posledica kakvog istegnuća, ali i iz .bilo kog drugog razloga. Kada se pronađe tumor na stomaku, izmrvi se hleb i skuva sa medom i vodom, za kašu. Da bi se stomak vratio na svoje mesto, koriste se još dva metoda. Prvi podrazumeva nekoliko postupaka. Ko­ mad hleba se stavi na pupak, te se fitilj, sveća ili šibice zabodu u njega i zapale. Hleb se prekrije čašom, nekom posudom ili šoljicom. Posuda se tako pripije na kožu da ju je veoma teško skinuti. Praksa se razlikuje od jednog do drugog slučaja: neki ga uklanjaju na silu, dok ga drugi puste da sam otpadne. Jedna od mogućnosti je da se masi­ ra stomak rukama i skupi na jedno mesto ispod posude. Drugi metod podrazumeva jednu vrstu bajanja, a upotrebljava se u jugoistočnim delovima zemlje. Šolja ili neka posuda se okrene i stavi na ravnu činiju sa kipućom vodom. Ako se sva voda u činiji skupi ispod posude, to je znak da se stomak zaista pomerio, ili da će se bolesnik oporaviti. Molitve i bajalice su uglavnom udružene sa od­ ređenim obredom, kao što je na primer: ,,0, Vodo! Bogom te zaklinjem, zemljom i nebom te zaklinjem, ako je nešto loše sa njegovim stomakom, vrati ga na njegovo mesto" ponavlja se tri puta. Naravno, bolesnika treba pominjati po imetu ili misliti na njega. Ponekad se preporučuje vodena pena iz vodenice, ili neka od "svetih" vodenih struja, i sl. Među predmetima koji se koriste za lečenje putem izvlačenja krvi iz pupka, mogu se naći: kafene šoljice, bo­ kali sa uskim grlom napunjeni toplom vodom, pa čak i metalni tanjir ispod kojeg se peče hleb. Kada se stavlja vruć sud, ništa drugo nije potrebno. Narodni lekar iz Le­ vača masira stomak dok arterije u njemu ne počnu snažno da pulsiraju. Mali sud se zagreva na vatri da bi se potom

122

pljesnuo na stomak. Lekari takođe stavljaju i kupice na meso, savijajući ih tako da budu okrenute u pravcu u koji bi stomak trebalo da se vrati. Čim se uklone kupice, savije se tkanina i njome se podveže određeni organ, kako bi se zadržao na svom mestu, te se zaveže i ceo donji deo stoma­ ka. U zapadnim krajevima bolesnik se ostavi da leži pored vatre dok ne provri voda. Lekar tri puta dune u kupicu i uroni je u kipuću vodu. Ona se zatim stavlja na bolesnikov stomak, preko odeće. Lekar masira mesto oko kupice i namešta ga. Isti postupak se ponavlja nekoliko puta sve dok se organ ne vrati na svoje prirodno mesto. Na kraju se stavlja flaster od katrana na plavom papiru. Karavlasi u Bosni leče slične poremećaje mešajući prvo malo zemlje uzete sa praga u posudi sa vodom, u koju zatim bacaju šest komadića ugljevlja, te odmah pokriju posudu da para ne bi izašla. Izgovara se bajalica zajedno sa ovim obredom: "Koli­ ko dana u nedelji toliko ugljevlja u ovoj činiji. Čim se ugljevlje u ovoj vodi ugasi, nek i bolest ovog X, koji ovu vodu popije, odmah nestane". Pravi se tri puta krst nad posudom i tek tada se voda popije. Negde, pak, lekar dodi­ ruje bolesnikov stomak, a potom i zemlju, oštricom noža, izgovarajući bajalicu, i konačno zabija nož u zemlju. Nož se ostavlja u zemlji dok bolesnik ne zaspi. Nije bez sličnosti i obred koji se održava na Otoku, u Slavoniji, za prestanak bolova (prosadi, sađije) . Lekar uzima šoljicu punu pepela , koji utrlja u zemlju, pored toga stavi nož i sve pokrije poklopcem. Zatim okreće šoljicu naopačke ispod poklop­ ca, pa nožem bocka bolesnika oko mesta gde ga boli, i potom lupka šoljicom preko odeće, govoreći: "Odlazite, sanđije, probošće vas" . Tri puta se izgovara Očenaš i Sveta Marijo. Ako se posle ovog obreda pokaže da je pepeo napukao ili se raspršio, to bi trebalo da bude znak da je u pitanju ista bolest.

1 23

Treći neobičan ritual pri vraćanju unutrašnjih organa na svoje mesto je zaista vrlo zanimljiv. U Kraljama lekari trljaju vene i arterije leve ruke, u pravcu od šake ka laktu. U Varešu (Bosna) , lekar napipava arteriju na leđima, uzi­ ma je između palca i kažiprsta, te prati pravac krvi u krv­ nim sudovima sve do pazuha. U drugim krajevima snažno se trlja mesto između palca i kažiprsta leve ruke, ili se masiraju mišići ispod leve lopatice. Ponovo lekar svojim palcem i kažiprst()m uzima bolesnikov palac i kažiprst leve ruke i pritiska ih na gore što je moguće jače. Ako bolesnik nije u stanju da izdrži pritisak, to bi trebalo da bude znak da boluje od strunje. U Srbiji lekar štipka mesto ispod pazuha. Lekar masira arterije, počevši od donjeg dela palca i, prateći unutrašnju stranu ruke sve do bicepsa. Kad napi­ pa mesto na kojem krvni sudovi su iskočili i napravili čvorić, snažno ga stisne prstima, dok asistent jako pričvr­ šćuje tkaninu na tom mestu. Potom bolesnik mora da leži na levoj ruci, sve dok mu ruka ne utrne. Zavoj se tada malo olabavi, te bolesnik opet leže u isti položaj. Nije baš najjasnije kakva je veza uspostavljena između pomeranja unutrašnjih organa i krvnih sudova. Orijentalni običaj na­ pipavanja pulsa između palca i prsta prihvaćen je i u na­ rodnoj medicini, a najčešće ga primenjuju, kako sam pri­ metila, lekari u Bosni i Dalmaciji. Muslimanski iscelitelj u Bosni, na primer, koji je pola narodni a pola učeni lekar, u ovakvim slučajevima koristi pisane recepte, gde se objaš­ njava da se na levoj ruci može osetiti pulsiranje iz stomaka (mahina) , koji on objašnjava kao prirodni mehanizam od kog potiče sva snaga. Pulsiranje aorte je, naravno, vrlo bitno pri dijagnostikovanj u internih poremećaja. U Avice­ ninoj sistematizaciji, venesekcija je podudarna sa lečenjem bazilik sistema (?) U slučajevima poremećaja jetre i slezine, na primer vena koja se nalazi između srednjeg i domalog prsta, može biti sečena leve i između palca i kažiprsta desne

1 24

ruke. Slično se smatralo korisnim i u slučajevima bolova jetre i poremećaja dijafragme, kao i za ekstrakciju na arteri­ ji s unutrašnje strane šake. Oni koji su bolje upoznati sa srednjevekovnom medicinom mogli bi da prate trag daljim analogijama, i da odrede koja dalje veza postoji između pronalaženja krvnih sudova za lečenje bolova u stomaku, te koliko je ovaj metod izveden iz prakse koja je potekla od podražaj nog metoda. O pravoj venesekciji u sličnim slu­ čajevima nemam potrebnog znanja, niti sam ikada čula za neki takav primer. Luksacija, masaže itd., primenjuju se kod artritisa, reumatizma, mišićnih i neuralgičnih bolova, ukočenosti". U slučaju simptoma ozbiljnih prehlada, ukočenosti, i onog što seljak ponekad opisuje kao "učvoravanje" mišića, lekar uzima kraj "čvora" između dva prsta i povlači kožu i meso sve dok otok ne spadne. Ako je bol u leđima, bolesnik leži na zemlji a lekar, ili uglavnom neko dete, gazi i gnječi bolesno mesto golom petom. Kada je maser temeljan, tak­ va masaža traje i više od jednog sata. Kod ukočenosti, koja je uglavnom posledica prehlade, legne se na stomak, maser trlja sve od obrva preko vrata i potiljka, ramena, ruku, trupa, nogu, do peta. Kod bolova u krstima i lumbalnom delu, pacijent leži lica okrenutog ka prostirci, sa nogama ispod grede (da se ne pomeraju) . Lekar, koji u ovom slu­ čaju treba da je snažne građe, sada na pod i postavi paci­ jenta između k61ena, pa ga polako podiže na gore, zajedno sa prostirkom. Zatim počinje da ga ljulja sa jedne na drugu stranu, i kada bolesnik najmanje očekuje, isteže mu celo telo, sve dok se ne čuje da je nešto iznutra puklo. Za nateklu žuč koristi se isti postupak, samo što se pacijentu vežu ruke iza glave, ili visi ruku obešenih za merdevine. Lekar ga vuče nadole težinom svog tela i isteže ga tako što se okači rukama za njegova stopala. D'AH Astra objaš­ njava da uzrok izvesnim bolovima u leđima može biti pre -

1 25

terano istezanje ili zaglavljivanje mesa među kostima. U tom slučaju se bolesnik okrene da leži na stomaku. Lekar mu stavlja jednu ruku na vrat, a drugu na stražnjicu, zatim počinje da mu povlači meso na povređenom mestu zubi­ ma, "kao pas"; na kraju se stavlja oblog od katrana s ohe strane leđa. Iako može biti bolno, drastično istezanje je efikasno za lečenje artritisa. Jedan drugi postupak se koristi kod unutrašnjih povreda, i vredno ga je spomenuti. Paci­ jent legne na stomak, dok lekar masira krvne sudove na vratu, rukama, nogama i leđima. Zatim se bolesnik okreće na leđa i malo savije noge u kolenima kako bi mu se opustili stomačni mišići. Doktor masira stomak i namešta određeni organ na njegovo mesto. Kada je organ vraćen, preko pupka se stavlja omotač od mekanog materijala, koji se zatim učvrsti kamenom težine pet do šest funti. Posle nekog vremena, kamen se ukloni a bolesnik se poveže velikim komadom materijala, koji je ušiven koncem. Ka­ men se ponovo stavi na isto mesto i tu ostavi neko vreme. Kod pomeranja unutrašnjih organa, ili bolova, karak­ teristična je masaža koja se izvodi prstima obe ruke, od pupka na gore i nadole, pritiskom obe strane abdomena ka sredini stomaka. Među mastima koje se smatraju najpo­ godnijim (u takvim slučajevima ?) , posle maslinovog ulja, mogu se naći različite mešavine ulja sa kamforom, biberom, petrolejom, slanom vodom, sirćetom i rakijom. Sledeće kaša se nanosi na pupak i preko nje se previje zavoj: voda, mleko, rakija, kunica, petoprst i malo brašna ispečenog na tiganju. Osoba koja priprema kašu trebalo bi za to vreme da izgovara "Sveta Marijo", prvo tri puta, potom dva pa jedan put, kao kaša se koristi vruća palenta, zatim još dva i tri puta ponavlja istu molitvu. U Dalmaciji, Bosni, Hercegovini, i još ponegde. Na istoj teritoriji mnogo se koristi i ulje od ruzmarina kao mast ili kao lek koji se pije, uglavnom sa šećerom. Petrolej se takođe pije, dok se, -

1 26

sudeći po nekim izvorima, mnoge lekovite trave koje služe kao diuretici, upotrebljavaju i kao uobičajeni purgativi. Za slučaj spuštenog stomaka (strunja) , grčeva, ili jaku podnadutost, u tom regionu koristi se parenje. Lekari, ta­ kođe, trljaju taj deo stomaka uljem, masirajući levo i desno od pupka, a potom na dole. Neke od trave potopljene u vodu, koje se koriste u slučajevima konstipacije i hemoroi­ da, mogle bi biti Sa/via, Agrostis, Parietaria officinalis i Urtica. Parenje crvenim kristalom potopljenim u vodu upotreb­ ljava se kao lek za prehlade, dok se parenje dimom sirćeta na usijanoj metalnoj podlozi koristi za bolove u uhu.

HIRURŠKI ZAHVATI Slomljene kosti, različite vrste iščašenja i uganuća, leče specijalisti, čiji se metodi mogu podvesti pod "racio­ nalnu" terapiju. Ti ljudi su obično i neka vrsta veterinara. Njihovi metodi se mnogo ne razlikuju. Prelomi i uganuća se nameštaju postepenim masiranjem i izvlačenjem po­ vređenog dela tela. Ako su u pitanju velike kosti, butna ili one iz ramenog pojasa, neki od njih primenj uju i operacije. U slučaju slomljenog rebra nisam naišla ni na jedan drugi postupak osim na parenje, trljanje, povezivanje, kao i na­ nošenje gipsa. N ajveći deo lekara, možda čak i svi, potope prelom ili uganuće u vruću ili slanu vodu, ili ga drže iznad pare. Kada trljaju povređeno mesto koriste mast, vodu, slanu vodu, ulje, zagrejano ulje i sl. Nameštanje kostiju spada u dugotrajan posao, dok je metod koji se primenjuje eksperimentalan. Narodni lekari ne oklevaju da ponovo slome loše namešten prelom i ponove nameštanje kostiju. Parenje, fumigacija i upotreba soli, koji se uobičavaj u kao priprema pred finalno nameštanje preloma, služe da bi se omekšalo tkivo u oblasti preloma. Ugled uspešnih lekara

1 27

vezan je za priče o čudesnim izlečenjima slomljenih kostiju, ali se ne mogu sve baš doslovno shvatiti. Najiskreniji hirur­ zi priznaj u da komplikovanije zahvate više i ne nastoje da spoje kosti onako kako su bile pre preloma. Hipertrofija je zapažen slučaj. I sama sam viđala slučajeve u kojima je lekar nalazio da je prelom previše komplikovan da bi se preduzimala bilo kakva intervencija - tada se ruke ili noge samo napare i povežu krznom, te se ostave da same zara­ stu. Oedan od tih slučajeva odnosio se na težak prelom nadlaktice i podlaktice usled pada sa stene) . Lekari nastoje da se prelom spoji bez komplikacija, ali ne garantuju mno­ go više. Retko se dešava da narodni lekar dozvoli da spaja­ nje kosti iskomplikuje sepsa. Rane se uglavnom leče, a ako se primete znaci zapaljenja, odmah se interveniše. Mora se priznati da težina preloma ima najviše veze sa izlečenjem. U slučaj u preloma ruke hirurg postupa na sledeći način: prvo potopi ruku u toplu vodu u kojoj je rastvorena so (naglašavam da i puder borne kiseline može da posluži u iste svrhe kao i so) , potom je masira odozgo na dole sa obe ruke, stalno je držeći potopljenu u mlakoj vodi. Postupak se ponavlja izvesno vreme dok tkivo ne omekša. Zatim doktor seda preko puta pacijenta i počinje polako, sa obe šake, da mu isteže ruku u svom pravcu. S vremena na vreme proverava i upoređuje stanje preloma sa kosti na zdravoj ruci, zagledajući i napipavajući. Ponekad pomoć­ nik drži pacijenta otpozadi za ramena. Čim se lekaru učini da je kost dobro nameštena, nanosi se flaster (vrsta gipsa) od masti, tamjana, ulja i soli koji su pomešani sa belance­ tom i fino iseckanim korenom biljke sodula (Symhytum) . Preko toga se stavljaju četiri udlage čije bi ivice trebalo skoro da se dodiruju, te se čvrsto vezuju zavojem koji ih spaja i drži na jednom mestu. Flaster i zavoji se s vremena na vreme menjaju, a čim se primete prvi znaci upale, leče se slanom vodom i masažom. Hirurzi koriste instrumente

128

koji su im pogodni za rukovanje: jabuka se stavlja pod pazuhom. U Crnoj Gori sam zapazila da u slučaju preloma stavljaju zavoj potopljen u slanu vodu. Mnogi poznati hi­ rurzi Albanci ne koriste ništa osim parenja povređenog mesta za vreme operacije (upotrebljavaju vodu u koju je bačen usijan kamen) , dok za povijanje koriste sirovu i neopranu ovčiju vunu, a ne stavljaju udlage niti bilo šta drugo. U Crnoj Gori i Hercegovini sam pronašla da se koriste listovi mlade koprive potopljeni u toplu vodu, te da se prelom ruke ili noge drži potopljen u istoj vodi. Kada je prelom namešten, stavlja se nečešljana vuna, a preko nje se postave udlage. U Srbiji se pravi kaša od trica i nanosi se na vunenu tkaninu, pa zatim na povredu pre nameštanja udlaga. Ne caš uvek, ali primetila sam da se upotrebljavaju losioni i melemi posle nameštanja preloma, za koje se zna da omogućavaju zdravo zarastanje. Najvažniji sastojak koji se koristi pri prelomima je belance ili neki od ranije nave­ denih sastojaka, koji se upotrebljavaju za pravljenje flaste­ ra. Jedan od ranijih izveštaja iz srpskih rukopisa, kaže da se polomljene kosti na nogama i rukama prekrivaju slojem krede. Ovaj podatak je zanimljiv jer se nalazi i u uputstvu za spravljanje flastera, gipsova i obloga u zapadnjačkom načinu lečenja (Pariz) . Postupak nije nepoznat ni u današ­ nje vreme. Na jugu sam čula da mogu da posluže i gipsovi koji se prave od mulja ili gline, dok se u Crnoj Gori gips pravi od isitnjenog drvenog uglja. Izgleda da se i konjska dlaka pojavljuje kao sastojak za pravljenje gipsa, kao i belance i seme od konoplje. Premaz se pravi i od semena lana, belanceta i isitnjene stipse. Takođe bi trebalo napo­ menuti da se i reumatizam i kila leče rečnim muljem; mulj se ostavi da se osuši na suncu, te se nosi kao gips. Ovaj postupak sam videla u Crnoj Gori i Bosni, pored potoka i reka. Pečena jaja i zemlja se fino isitne i koriste kao gips u slučaju preloma. Posle uklanjanja udlaga stavlja se na pre1 29

lom isitnjen Symphytum (gavez) skuvan na mleku; ostavlja se da stoji na prelomu dvadeset četiri sata. U iste svrhe koristi se i Malva (slez) kuvan na mleku crne steone krave. Druga vrsta melema se priprema od šest fino ulupanih belanaca, pomešanih sa stipsom i solju; ovaj melem se stavlja ispod zavoja od vune u slučaju preloma ili iščašenja. Priprema se i gips od soli pomešan sa kvascem, ili isit­ njenim gavewm. Druge operacije, kojima bi trebalo posvetiti pažnju, odnose se na amputacije, transplantacije, skidanje naslaga sa očne jabučice, odstranjivanje kamena iz bešike, kao i na operacije hernije i hemoroida. Operacije na oku su još uvek uobičajene. Neke druge hirurške zahvate zabeležila sam u Plavu. Tamo sam se susrela sa jednim hirurgom koji mi je opisao operaciju kamenca (podseća na jednu opera­ ciju Gidonian sekte - Guidonian - opisanom kod Prein­ dibergera) ; pričao mi je o tome kako je njegov otac operi­ sao kamen u bubregu pomoću tankog noža. Detalji ovog hirurškog zahvata nisu najjasniji, dok čovek koji danas vrši operacije bubrega stavlja samo tople obloge. Nisam čak ni sigurna da li je bilo u pitanju oboljenje bubrega ili nešto drugo. Još uvek se mogu pronaći detalji o nekim ozbiljnim operacijama, ili ih pamte neki ljudi, međutim, ovi opisi nemaju dovoljno korisnih elemenata. Može se pretpostavi­ ti jedino da su se obavljale slične operacije, i da se još ponegde mogu sresti, možda u Albaniji - iz koje su potekli mnogi od ovih narodnih običaja i postali poznati i među J užnim Slovenima. Trepanacija (bušenje) se koristila u Dalmaciji i Crnoj Gori, sve do početka ovog veka, a možda i kasnije. Slučaje­ vi koji su lečeni na ovaj način pripadali su grupi teških oštećenja glave, glavoboljama i žutici. Običaj puštanja krvi na temenu ili vrhu glave još uvek se primenjuje u ovom obliku (kao i kod trepanacije) : ili + , u oblasti sagitalnog

130

šava na lobanji. Trepanacija je bila uobičajen postupak u Crnoj Gori u osamnaestom i početkom devetnaestog veka, sve dok nije zabranjena zakonom iz 1856. Kao i za većinu ozbiljnih operacija, pacijent se opijao rakijom, ili ga je drža­ lo nekoliko ljudi. Lekar je koristio i nož, zakrivljeni nož, malu kuku, šolju u koju je hvatao krv, nazubljen cilindar, srebrnu kašiku, pero ili komad vune da bi sprečio komade kosti da upadaju u lobanjsku šupljinu. Da bi se zaštitila šupljina, koristio se prsten isečen od osušene tikve, dok se šav pravio svilenim koncem. Držala se dijeta neko vreme, a zabeleženo je i da je jedan te isti pacijent bio nt;koliko puta podvrgnut istoj operaciji u toku svog života. Zene i mladi ljudi (ispod četrnaest godina) , kao i stariji ljudi, vrlo su retko, ili nisu nikada, bili . podvrgnuti ovakvom hirurškom zahvatu. U svim ovim operacijama upotrebljava se instrumen­ tarium najprimitivnije vrste. Kompletan pribor hirurga­ berberina od pre dvadeset godina sačinjavali su: dva para grubo napravljenih klešta, tanka klešta za ekstrakciju zuba (koja su se često lomila i bila popravljena žicom ili kana­ pom) , kukasti instrument sa dugačkom drškom, komad bakarne žice sa čvorom na jednom kraju (služio je za ispi­ tivanje) , mali zakrivljeni nož, kaoi obični noževi i brijači iz njegovog arsenala. Sa takvim instrumentima vadio je met­ ke, otvarao rane, puštao krv, vadio kamen iz žuči i vršio neke manje amputacije. U Crnoj Gori, hirurg koji je obav­ ljao trepanaciju (otvaranje lobanje) koristio je trepin (in­ strument za otvaranje lobanje) , koji su pravili metalski radnici iz tog kraja, a mogli su se naći u raznim veličinama. Srebrne igle su se koristile za probadanje, tetovažu i ubriz­ gavanje, kao i rogovi. Masti su se nanosile na pera, papir; praškovi su se propuštali kroz slamčice i stabljike biljaka, kao i kroz papirne fišeke. Mere za lekove su se ponekad određivale prema veličini orahove ili lešnikove ljuske. Ud-

131

lage se prave od bilo kog svetlog drveta; zašilje se na kraje­ vima, ali se ne moraju obavezno šmirglati na ivicama. Za zavoje se više koristi vuna nego pamuk, ali i lan noža da posluži. Za vezivanje se koristi, kao najpraktičniji, deo tka­ nine, koji je obično u obliku komada sa haljine. Za skida­ nje skrame sa oka koristi se šećer u kristalu, oštar kamen, ili crveni svileni konac. Kao improvizovan klistir viđala sam grubu, šuplju stabljiku.

Fusnote 1) Sličan recept zamenjuje plavi pigment crvenim, kiselo mleko koristi se umesto sirćeta, izostavlja se beli luk, a smanjuje količina crne sup­ stance; pije se u slučaju "belog vetra" (ekcem) , a služi za spoljašnju upotrebu pri oboljenju testisa, te se u takvim slučajevima nanosi u obliku obloga.

2) 3) 4)

S.E.Z. XIX, v. bibliografiju. V. str.

236.

Ubojiti kamen je, između ostalog, i čarobni kamen koji služi za lečenje. I magičan, kao i običan, kamen koristi se kao lek kada se preko njih prelije voda.

132

Registar latinskih naziva bilj aka Acanthus . . . . . . . Achillea millefolium . Aegopodium . . . . . . Amica montana . . . . Asarum europeaum . . Betonica officinalis . . Clematis vitalba . . . . Colchicum autumnale Conium maculatum . Erythraea centaurium . Euphorbia verid . . . . Fraxinus excelsior . . . Helleborus niger . . . . Helleborus odorus . . . Hyoscyamus niger . . . Inula helenium . . . . Iris germanica . . . . . Melissa officinalis . . . Mentha aquatica . . . Nigella sativa . . . . . Parietaria officinalis . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . Crni štir . . . . . . Hajdučka trava . . . . . . Poganica trava . . . . . . Brđanka, amika . . . . . . . . . Kopitnjak . Betunika, ranilist, ranjak . . . . . . . . . Divlja loza . Mrazovnk, jesenji kaćun . . . . Kukuta, mišje zelje . . . . . . . . . . . Kičica . . . . . . Mlečika, mlečar Jasen (praslovenski naziv) . . . . . . . . Glavobolka . . . . . . . . . . Kukurek . . . . . . Bunika, zubnjak Oman, ovnak, veliko zelje . . . . . Perunika, bogiša . . . . . . . . . Matičnjak . . . . . . Konjski bosiljak . . . . . . . . Mačkov brk . . Drenak, mrtva kopriva 133

Plantago maior . . . . . Polygonatium officinale Rubia tinctorum Rumex acetosa . Ruta graveolens Salvia officinalis Sambucus nigra Sambucus ebulus . Sempervivum tectorum Symphytum officinale Trifolium pratense . Veratrum album . . Verbascum . . . . . Veronica officinalis .

. . . . Bokvica . . . . Sarađa Broć (praslovenska reč) . . . Kiselica Ruta, rutvica . . . Kadulja . . . . Zova . . . . Burjan, avtika Ćuvarkuća, uzludobra . . Gavez Detelina Ćemerika Divizma, jagorčac . . . . . . Razgon

·

·

. . . .

.

.

.

.

·

·

·

·

·

·

·

·

Bibliografij a

·

Adamović, L. Bilnogeografske formacije zagorskih krajeva Dalmacije, Bo­ sne, Hercegovine i Crne Gore (Rad Jugoslovenske Akademije,

1912-13).

Adamović, L. Die Pftanzenwelt Dalmatiens (191 1). Adamović, L . Die Pftanzenwelt der Adrialander (1929) . Adamović, L. Flora Jugoistočne Srbije (Rad, · 1908-1 1). Adamović, L . O Nazivima biljaka (Brankovo Kolo, 1899) . Adžić, S.M. Lekovite Biljke u Jugoslaviji (1930). Arambašin, J. Uječki rječnik (Split, 1 9 1 2) . Ardalac, V. Basne (iz Bukovice) , lb. XVII, pp. 357-64. Ardalac, V. Bukovica, Narodni život i običaji, Zb. IV, V, VII. Balarin, N. Gatanje na Grudi, lb. III. Banović, S. O nekim biljkama dvije ljekaruše, lb. XXVI. Banović, S. Pet tezacl
134

135

Pavić, B. Strava i uroci (Venac, XVI) . Pavlović, LM. ŽillOt i običaji naroda u Kragujevac"koj Jasenici u Šumadiji, S.E.z. XXII. Pećo, Lj. Običaji i verovanja iz Bosne, S.E.Z. XXXII. Petkov, S., Vatev, S., Javasev, A., Stamboliev, S. Materiali po narod, Medicina II BUgarija, Sb. N.U. XXI. Petrović, A. Narodno bajanje u nekim selima u Kragujellačkoj Jasenici (Glasnik Etnografskog Muzeja, VII, pp. 84-90). Petrović, A. Skopska Crna Gora (Lekari) , S.E.Z. VII. Petrović, S. Lekollite bilje (Srpski Arhiv za .oCelokupno Lekarstvo, XXVI) . Pichler, A. Prilozi poznalIanju narodnih imena biljaka u HercegolIini (Mo­ star, 1 905). Plemanov, T . Materiali po narod, Medicina, Sb. N.U. IV. Radulović, J. Iz narodne medicine u okolini Podgorice (Glasnik Etnograf­ skog Muzeja, VII, 1933) . Šapkarev, Po narod, medicina i njenata nomenklatura II Makedonija (Sb.N.U. X) . Sasel, J. Lečenje različitih bolesti (Glas, Zgodovinskog Društva v Mariboru, XVI) . Schlosser, Flora Groatica (Zagreb, 1869) . Skarić, D. Vračke (UpoIIO Polje u Lei) , Zb. XXIII. Steiner, K. Bosanska Narodna Medicina, Gl. Z.M. XV. Stem, B. Medizin, Aberglaube und Geschlechtsleben in der Tiirkei. 2. vols. (Berlin, 1903) . Šulek, V. Imenik Bilja (Zagreb, 1879) . )ruhelka, G. Die Heilkunde nach IIOlkstiimlicher Ueberlieferung mit Au­ sziigen an einer alten Handschrift {Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und Hercegowina, Il, 1894} . Truhelka, G. Narodna Medicina u Bosni, Gl. Z.M. I. Udziela, M. Ein Beitrag zu Volksthierheilkunde in Bosnien (Materyaly an­ tropologiczno--archeologiczne i etnograficze, I, 1896). Vatev, S. BUgarski medicinski rečnik (Medicina, 1894) . Vatev,S. Uputstva za skupljenje građe iz narodne medicine (translated in Narodno 'ZdralIlje, 1900) (Bulgarian, Sb. N.U. XV), 1898. Veljić, Đorđević, Stefanović, Bušević, Običaji i verovanja iz Istočne Srbi­ je, S.E.Z. XXXII. de Visiani, R. Flora Dalmatica (1842) . Vuksen, 0.0. Jedan zbornik narodnih lijekova iz Boke (Glas. Etnograf­ skog Muzeja, IV 1926) .

138

Vuksen, 0.0. Jedan zbornik narodnih lijekova iz prošloga llijeka (Glas. Etnografskog Muzeja, III, 1926). Žić, I. Vrbnik na Otoku Krku, Zb. XV, VII, etc. Zovko, I. Narodna Demonologija, Gl. Z.M. IV. Zovko, I. Narodna jela i pića. Bolesti i lijekol!i.. . po Bosni i Herce�lIini, Zb. I. Zovko, I. Nekoliko narodnih ljekolIa, Gl. Z.M. ( 1889-90) . Zovko, I. Vjerovanja iz Herceg-Bosne, Zb. IV, VI. Žuljić, M. Narodna Medicina u Varešu (Bosna) , Zb. XI.

Skraćenice S.E.Z. Srpski Etnografski Zbornik. Zb. Zbornik za narodni ŽillOt i Običaji Južnih Slavena. Sb. N.U. Sbornik na Narodno Umot\lOTenie. Gl. Z.M. Glasnik Zemaljskog Muzeja u SarajellU. Other material for folk-medicine may be found in the above publica­ tions, and other journals mentioned in the text and notes.

1 39