Pd Tehnicki Proracuni

CsanyiGroup.com – Tehnički proračuni

CsanyiGroup.com - Tehnički proračuni -

NAPOMENA: Ovaj dokument je primer kako bi trebalo da izgleda prilog tehnički proračuni u projektnoj dokumentaciji. CsanyiGroup ne snosi nikakvu odgovornost za eventualnu netačnost ili posledice informacija u ovom dokumentu. Bilo kakve primedbe ili sugestije možete posalti na e-mail: [email protected]

CsanyiGroup .com – inteligentno projektovanje el. instalacija

1/15


1.

TEHNIČKI PRORAČUN

1.1

Proračun struja kratkih spojeva u mreži 10 kV

1.2

Proračun struja kratkog spoja na sabirnicama glavnog razvoda 0,4 kV

1.3

Izbor opreme u 10 kV razvodnom postrojenju (=1F)

1.4

Proračun minimalnog preseka kablova 10 kV prema nominalnoj potrošnji i termičkom naprezanju u kratkom spoju

1.5

Proračun opterećenja objekta

1.6

Izbor transformatora

1.7

Proračun snage kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage

1.8

Izbor opreme u glavnom razvodu 0,4 kV

1.9

Proračun preseka žila kablova prema trajnom opterećenju

1.10

Proračun hlađenja transformatora

1.11

Izbor elemenata instalacije gromobrana i uzemljenja trafo stanice

1.12

Proračun nivoa osvetljenosti

1.1 Proračun struja kratkih spojeva u mreži 10 Kv


2/15


Tranzijentna snaga tropolnog kratkog spoja na 10 kV sabirnicama u TS 10/0,4 kV, koja se uzima za proračun, prema tački 2.4 tehničkih uslova Elektroenergetske saglasnosti iznosi: S k = 250 MVA

Za tropolni kratki spoj na 10 kV sabirnicama u TS 10/0,4 kV, dobijene su sledeće vrednosti struja kvara:

I k " = I k = 14,36 kA

(

I k"

- početna

naizmenična vrednost struje kratkog spoja) ( I k - trajna struja kratkog spoja) I ku = 35,4 kA I ef =15,75 kA

t kVN =0,2 s

( I ku - udarna vrednost struje kratkog spoja) ( I ef - efektivna vrednost struje kratkog spoja) ( t - vreme trajanja kratkog spoja)

Napomena: prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije celokupna oprema na visokonaponskoj strani u trafostanici se dimenzioniše prema struji kratkog spoja od 14.5 kA, što je saglasno sa izvedenim proračunom. 1.2 Proračun struja kratkog spoja na sabirnicama glavnog razvoda 0,4 kV Tropolni kratki spoj na 0,4 kV sabirnicama u TS 10/0,4 kV Pri proračunu su zanemarene impedanse kablovskih vodova 10 kV od visokonaponskog postrojenja do transformatora, čime se išlo na stranu sigurnosti. Za snagu energetskog transformatora od S nt =1000 kVA , sprege Dyn-5

dobijeni su sledeći rezultati: I n1 =57 ,8 A

( I n1 - nazivna primarna struja)

I n 2 =1445 A

( I n 2 - nazivna sekundarna struja)

I k" = I k = 22,4 kA

(

I k"

- početna

naizmenična vrednost struje kratkog spoja) ( I k - trajna struja kratkog spoja) I ku = 49,5 kA

( I ku - udarna vrednost struje kratkog spoja)

I ef =23,3 kA

( I ef - efektivna vrednost struje kratkog spoja)

t kNN =0,25 s

( t - vreme trajanja kratkog spoja)

Napomena: prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije celokupna oprema na niskonaponskoj strani u trafostanici sa transformatorom snage 1000 kVA se dimenzioniše prema struji kratkog spoja od 22.5 kA, što je saglasno sa izvedenim proračunom.


3/15


1.3 Izbor opreme u 10 kV razvodnom postrojenju (=1F) Shodno proračunatim parametrima kratkog spoja, izabrana je tipski testirana, prefabrikovana oprema tako da u svemu zadovoljava proračunate parametre kratkog spoja, i to:  Rasklopni blok 10 kV - tipa TIP I PROIZVOĐAČ OPREME - nominalni napon.............................12 kV - nominalna struja......................……630 A - početna naizmenična vrednost struje kratkog spoja.....……..…...... 25 kA > 14.36 kA - dozvoljena jednosekundna termička struja.....................……….25 kA > 14.9 kA* * Ekvivalentna termička struja je Iekv = Ik’’*√(m + n) = 14.36* √(0,07+1) = 14.9 kA, parametri m i n su usvojeni za vreme isključenja kvara t kVN = 0,2 s  udarna vrednost struje kratkog spoja……………………..2.5*25 kA = 62.5 kA > 35.4 kA Napomena: u ovom projektu, za 10 kV naponski nivo, izvršen je proračun samo onih elemenata u trafostanici koji se izrađuju na licu mesta, a to je 10kV kablovska veza transformatorska ćelija – energetski transformator. 1.4 Proračun minimalnog preseka kablova 10 kV prema nominalnoj potrošnji i termičkom naprezanju u kratkom spoju Usvajanjem sledećih podataka:  struja kratkog spoja na sabirnicama 10 kV iznosi 14.5 kA;  ukupno vreme isključenja kratkog spoja 10 kV prekidača iznosi približno 100ms;  dozvoljena kratkospojna gustina struje za t=1s za bakarni provodnik iznosi 144 A/mm2 Sledi da je dozvoljena kratkospojna gustina struje: 144 1 =J

0.1

=>

J=455.368 A/mm2

Odavde se dobija da je dozvoljeni presek bakarnog provodnika:

S=

14500 A = 31.84 mm2 455.367 A / mm 2

Za srednjenaponsku vezu energetskog transformatora 10/0,4 kV, snage do 1000 kVA i sklopke-rastavljača sa osiguračima, koriste se jednožilni kablovi sa izolacijom od umreženog polietilena, tipa 3 x (XHP 48 1x35/16 mm2 6/10 kV) sa odgovarajućim kablovskim glavama za unutrašnju montažu. Napomena: Izbor kabla je u skladu i sa internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije TP-1a. 1.5 Proračun opterećenja objekta


4/15


Proračun opterećenja objekta dat je u projektu unutrašnjih elektroenergetskih instalacija ovog objekta. 1.6 Izbor transformatora Na osnovu tačke 2.1.1 tehničkih uslova Elektroenergetske saglasnosti, a prema jednovremenom maksimalnom opetrećenju od 1542 kW, predviđena je ugradnja 2 transformatora prividne snage 1000 kVA i 1000 kVA, respektivno. Saglasno ovome izabrani su: 1. Zapečaćeni energetski transformator (bez uljnog konzervatora), sličan tipu TIP I PROIZVOĐAČ OPREME . Karakteristke odabranog transformatora –1T1 su: Sn = 1000 kVA - nominalna snaga transformatora In = 1445 A - nominalna struja transformatora. U1/U2 = 10/0,4 kV - prenosni odnos i napon transformatora. Dyn5 - sprega uk = 6.00% - napon kratkog spoja (ur = 1.05%, ux = 5.91%) Pcu = 10.5 kW - gubici u bakru Pfe = 1.7 kW - gubici u gvožđu 2. Energetski transformator, sličan tipu TIP I PROIZVO ĐAČ OPREME . Karakteristke odabranog transformatora –1T2 su: Sn = 1000 kVA - nominalna snaga transformatora In = 1445 A - nominalna struja transformatora. U1/U2 = 10/0,4 kV - prenosni odnos i napon transformatora. Dyn5 - sprega uk = 6.00% - napon kratkog spoja Pcu = 10.5 kW - gubici u bakru Pfe = 1.7 kW - gubici u gvožđu Napomena: Navedeni podaci odnose se na novu konstrukciju energetskog transformatora sa smanjenim gubicima i smanjenom energijom magnećenja, pri čemu se smanjenje gubitaka postiže konstruktivnim zahvatima, uz korišćenje približno iste količine materijala istog kvaliteta (lim, bakar) kao kod standardne konstrukcije, a u svemu prema internim standardima Elektrodistribucije Beograd i tehničkim preporukama Elektrodistribucije Srbije TP-1a. 1.7 Proračun snage kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage Kompenzacija reaktivne energije izvršiće se na nivou glavnog razvoda 0.4 kV (=1H); globalni (centralizovani) tip kompenzacije. Faktor snage potrošača priključenih na transformator –1T1 je 0.8. 1.7.1

Transformator -1T1 -ukupni faktor snage potrošača koji se napajaju iz transformatora 1T1 je cosφ 2 = 0,87 -željeni faktor snage na NN sabirnicama u razvodnoj tabli =1H (sekciji povezanoj na 1T1 je cosφ1 = 0,95. Snaga kondenzatorske baterije se izračunava prema obrascu: Qkbn = P* (tgφ2 – tgφ1) = 560 * (0,5667 - 0,3287) Qkbn = 133.3 kVAr Usvaja se kondenzatorska baterija koja će biti sastavljena od 3 kondenzatora snage 75, 50 i 25 kVAr, pri čemu će korak regulacije biti 25 kVAr.


5/15


Pošto je snaga baterije veća od vrednosti reaktivne energije koja se kompenzuje, stvarna vrednost (maksimalna vrednost) faktora snage će biti tgφ1 = (Qu - Qkb)/P = (560*0.493-150)/ 560 tgφ1 = 0,2252 cosφ1 = 0,975 1.8 Izbor opreme u glavnom razvodu 0,4 kV 5.8.1

Na dovodu u glavni razvod 0,4 kV (01Q1 i 02Q1) Nominalna struja transformatora In = S/U*√3 = 1000/0,4*√3 = 1445 A Usvojen je tropolni prekidač 02Q1 sledećih karakteristika:  nominalni napon....................…690 V  nominalna struja........................2000 A > 1445 A  prekidna moć............................ Icu=65 kA > 22.4 kA  uklopna moć..............................I cm=143 kA > 49.5 kA  jednosekundna termička struja..Icw=65 kA  servisna moć…………………….Ics=100% sličan tipu TIP I PROIZVOĐAČ OPREME. Usvojena je tropolna sklopka rastavljač 01Q1 koja predstavlja tipsko rešenje na područiju JP EDB za transformator snage 1000 kVA sledećih karakteristika:  nominalni napon....................…500 V  nominalna struja........................1600 A > 1445 A

5.8.2. U izvodnim poljima 0.4 kV razvoda napojenog sa TR-1 Usvojene su tropolne sklopke-osigurači sledećih karakteristika:  nominalni napon........................400 V  nominalna struja podnožja.........400 A  nominalna struja osigurača prema potrošnji na izvodu (videti jednopolnu šemu, crtež 3.  prekidna moć............................ Icu=50 kA > 22.4 kA  uklopna moć..............................I cm=105 kA > 49.5 kA slične tipu TIP I PROIZVOĐAČ OPREME. U izvodnim poljima 0.4 kV razvoda napojenog sa TR-2 Usvojene su tropolne osiguračke letve od 400A za za ugradnju nožastih osigurača velike snage prekidanja, NV 250A.

5.8.3. Sabirnički razvod (za vezu od transformatora do niskonaponskog postrojenja) Na niskonaponskoj strani, između energetskog transformatora i priključnog polja razvodne table niskog napona, primenjene su obojene sabirnice od pljosnatog bakra, pravougaonog preseka 80x10 mm.


6/15


Ovako izabran presek sabirnica, mora se proveriti prema max struji koja protiče u normalnom pogonu kroz sabirnice, kao i na termička i dinamička naprezanja za vreme trajanja kratkog spoja. Provera prema max struji u normalnom pogonu: Nazivna struja transformatora na niskonaponskoj strani iznosi:

I n2t =

S nt 3 ⋅ U2

=

1000 kVA 3 ⋅ 0,38 kV

= 1520 A

Za usvojene obojene sabirnice od bakra dozvoljena trajna struja iznosi 1540 A. Pošto je ispunjen uslov I n 2 t < I doz

zaključujemo da izabrane sabirnice zadovoljavaju u pogledu dozvoljene trajne struje u normalnom pogonu. Provera na termička naprezanja za vreme kratkog spoja: Na osnovu podataka iz tačke 5.2. Proračun kratkog spoja, minimalni presek sabirnica s obzirom na zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja može se izračunati pomoću uprošćene relacije:

S min = 7,5 ⋅ I ef ⋅

t

( mm ) 2

Presek određen prema ovom izrazu predstavlja potreban (minimalan) presek, da bi se sprečilo povišenje temperature provodnika iznad dopuštene granice (200 OC) za vreme trajanja kratkog spoja. S min = 7,5 ⋅ 23,3 ⋅ 0,25 = 87,38 mm 2

Prema tome, iz napred izračunatog, zaključujemo da primenjene sabirnice pravougaonog preseka od 80x10 mm = 800 mm2 zadovoljavaju analizirani kriterijum. Bojenjem sabirnica se povećava njihova strujna opteretljivost, zbog boljeg odvođenja toplote, a istovremeno se i upotrebom različitih boja međusobno razlikuju faze. Provera na dinamička naprezanja za vreme kratkog spoja: Elektromagnetna sila koja deluje između sabirnica kroz koje protiče struja kvara, dobija se iz sledeće relacije: F2 = 2,04 ⋅ I 2ku2 ⋅

l ⋅10 −2 ⋅ 0,981 a

(daN)

gde su

I ku 2 =49,5 kA niskonaponskoj

I ku 2

-

udarna struja tropolnog kratkog spoja na

strani

l -

razmak između potporišta sabirnica (dva susedna potporna izolatora iste faze u cm)

a

- razmak između osa faznih sabirnica niskog napona; usvojena vrednost a = 19 cm


7/15


(Vrednost od a =19 cm usvojena je na osnovu poznatih kataloških vrednosti proizvođača opreme za:  osna rastojanja provodnih izolatora niskog napona najčešće korišćenih tipova distributivnih transformatora snage 1000 kVA, a = 22 cm  i osna rastojanja faznih sabirnica NN razvodne table a =16 cm ).

Niskonaponske sabirnice: 80x10 mm

POTPORNI IZOLATOR a a

l

Kako u obrascu za silu, nakon definisanja razmaka “a”, kao nepoznata veličina figuriše samo razmak između potporišta ( l ), to ćemo ga izabrati vodeći računa o sledećim osnovnim kriterijumima:  a. Kriterijum sopstvene učestanosti sabirnica  b. Kriterijum najvećeg dozvoljenog naprezanja sabirnica i  c. Kriterijum dozvoljene sile potpornih izolatora. Izvršićemo analizu po svim ovim kriterijumima. a. Kriterijum sopstvene učestanosti sabirnica Kritičan razmak između potporišta, koji se mora izbeći, usled rezonantne pojave oscilovanja sabirnica pri sopstvenoj učestanosti od oko 100 Hz, dobija se iz izraza l kr =

c ⋅h f kr

( m)

gde su: c = 3,61 ⋅103 konstanta za pljosnati bakar h =0,08 m

dimenzija sabirnica u pravcu titranja (u pravcu sile)

f kr = 2 ⋅ f ± 15% = 100 ± 15% = 85 ÷115 Hz sopstvenih

(interval pojavljivanja učestanosti sabirnica)

Zamenom poznatih veličina u obrazac za ( l kr ), dobija se kritično rastojanje između potporišta, koje se mora izbeći:

l kr

= 1,58 do 1,84 m

b. Kriterijum najvećeg dozvoljenog naprezanja sabirnica ( σdoz ) Za naprezanje sabirnica koje se javlja usled dejstva sile između sabirnica, može se postaviti sledeća relacija:


8/15


σ = νσ

F2 ⋅ l ≤ 2 ⋅ σ 0, 2 12 ⋅ W

(daN / cm 2 )

gde je: νσ W-

frekventni faktor moment otpora

Za pravougaoni profil, moment otpora se određuje po obrascu: b ⋅h 2 W = 6

h ( cm 3 )

b

F2

2 Dozvoljeno opterećenje za bakar iznosi: σ 0,2 =1373 daN/cm

Kada se u jednačinu

σ = νσ

F2 ⋅ l = 2 ⋅ σ 0,2 12 ⋅ W

(daN/cm 2 )

umesto l unese l max i zamene poznate veličine odgovarajućim vrednostima, dobija se: 2 l max 2,04 ⋅ 49,5 ⋅ ⋅ 10 − 2 ⋅ 0,981 19 σ =νσ , 1⋅ 82 12 ⋅ 6 2

odnosno 2 σ = 0,02736 ⋅ν σ ⋅ l max

Najveći dozvoljeni razmak ( l max ) između potporišta, (onaj pri najvećem dozvoljenom naprezanju sabirnica), dobija se ako se predhodni izraz izjednači sa 2 ⋅ σ0, 2 : 2 ⋅ σ 0,2 = 0,02736 ⋅ ν σ ⋅ l 2max = 2746 daN/cm 2

a zatim, usvajajući frekfentni faktor νσ = 1 , reši po l max : 2 l max =

2 ⋅ σ 0, 2 0,02736 ⋅ν σ

Odnosno: l max =

2746 = 317 cm 0,02736 ⋅1

c. Kriterijum dozvoljene sile potpornih izolatora 1 kV Potporni izolatori nose sabirnice i ostale neizolovane provodnike u postrojenju. Oni “odvajaju” provodnike od uzemljenih delova i preuzimaju sile koje deluju na sabirnice. Provera izabranih izolatora 1 kV vrši se na dozvoljene sile i na sopstvenu učestanost sabirnica, koja može da poveća dinamičku silu tokom trajanja kratkog spoja.


9/15


l Fi 2 = νf ⋅ F2 = νf ⋅ 2,04 ⋅ I 2ku 2 ⋅ ⋅ 10 −2 ⋅ 0,981 a I ovde je frekventni faktor νf = 1 . Ako se upotrebi izolator 1 kV za unutrašnju montažu, iz grupe "B", koji izdržava prelomnu silu od Fi2 = 750 daN, uz napred definisane ostale veličine, može se izračunati najveći raspon između potporišta, po kriterijumu dozvoljene sile potpornog izolatora:

l maxi =

Fi 2 ⋅ a ⋅ 10 2 νf ⋅ 2,04 ⋅ I 2ku 2 ⋅ 0,981

750 ⋅19 ⋅10 2 l max i = = 290 cm 1 ⋅ 2,04 ⋅ 49,5 2 ⋅ 0,981

Zaključak: Na osnovu prethodno dobijenih rezultata, potpuno je definisan izbor rastojanja između potporišta: a) najveće naprezanje: lmaxi = 290 cm lmaxi - rastojanje koje se ne sme prekoračiti prema kriterijumu dozvoljene sile izolatora, pošto je to strožiji kriterijum od kriterijuma najvećeg naprezanja sabirnica ( σdoz ), lmax = 317 cm. b) sopstvena učestanost:

l kr = 158 do 184 cm

l kr - područje koje se mora izbeći zbog kriterijuma sopstvene učestanosti sabirnica. Rezultati proračuna mogu se prikazati i grafički na sledeći način:

DOZVOLJENA PODRUČJA ZA ” l ” lkr 0

158 184

290 lmaxi

l (cm)

317 lmax

1.9 Proračun preseka žila kablova prema trajnom opterećenju Proračun preseka žila kablova prema elektroenergetskih instalacija ovog projekta. 1.10

trajnom

opterećenju

dat

je

u

svesci

Proračun hlađenja transformatora Proračun hlađenja transformatora svodi se na određivanje preseka ventilacionih otvora u prostoru trafo stanice.


10/15


Ukupni gubici u transformatoru iznose Pv=12.2 kW (proračun je urađen za uljni transformator snage 1000 kVA a dimenzije otvora dobijene ovim proračunom usvojene su i za transformator od 630 kVA, s obzirom da je TS dimenzionisana na 2x1000 kVA). Visina ventilacionog stuba (od sredine transformatora do donje ivice žaluzina) iznosi H = 0.82 m. Dozvoljena temperaturna razlika (zagrevanje vazduha) Θul - Θiz = 25°C. Ulazni otvor (otpori) - ubrzanje - mreža (žaluzine) - uvećanje preseka - promena pravca

Izlazni otvor (otpori) - ubrzanje - mreža (žaluzine) - skretanje pod 90°

1 3 0.55 0.95 ______________ R1 = 5.5 (sačinilac otpora i ubrzanja u dovodnom kanalu )

1 3 1.5 ______________ R2 = 5.5 (sačinilac otpora i ubrzanja u odvodnom kanalu )

Preporučuje se da se odvodni otvor načini za 10% većim od preseka dovodnog kanala, pa je: m = A1/A2 = 0.9 m2 = 0.81 (odnos preseka dovodnog i odvodnog kanala) Uopšteni izraz za otpor vazdušnom strujanju je: R = R1 + m2 * R2 = 5.5 + 0.81 * 5.5 = 9.96 Površina ulaznog otvora (efektivna vrednost): A1 = √(13.2*Pv2*R)/(H*ΔΘ3) = √(13.2*12.2 2*9.96)/(0.82*25 3) A1 = 1.24 m2, Minimalne dimenzije ulaznog otvora su (2x0.62m²). Prema podacima iz građevinskog projekta ulazni ovori su površine 2x0.87m² što zadovoljava postavljeni uslov. A2 = A1/m = 1.24/0.9 = 1.38 m2 Minimalne dimenzije izlaznog otvora su 1.38 m2. Prema podacima iz građevinskog projekta izlazni ovori su površine 2.65m² što zadovoljava postavljeni uslov. Napomena: Izbor dimenzija ventilacionih otvora je u skladu sa internim standardima JP Elektrodistribucije Beograd. 1.11

Izbor elemenata instalacije gromobrana i uzemljenja trafo stanice Kako se TS 10/0,4 kV nalazi u objektu, to joj nije potrebno predviđati posebnu gromobransku zaštitu. Provera otpora rasprostiranja uzemljivača objekta shodno uslovima za uzemljenje elektroenergetskih objekata nazivnog napona iznad 1000 V Novoprojektovana TS 10/0,4 kV radiće u sledećim pogonskim uslovima, bitnim za izbor i proračun uzemljivača iste:


11/15


 Novoprojektovana TS 10/0,4 kV radiće u elektrodistributivnoj kablovskoj mreži 10 kV (kablovi tipa NPO 13-A) sa neutralnom tačkom uzemljenom preko niskoomske impedanse u TS 35/10 kV.  Napajanje nove TS 10/0,4 kV na strani 10 kV, prema Elektroenergetskoj saglasnosti, tački 2.1.2 tehničkih uslova će se ostvariti umetanjem novoprojektovane ТS u vezu TS10/0.4kV “N. Bgd, Bul. A. Čarnojevića 48 (reg. br. Z-744) i TS 10/0.4kV “N. Bgd. Proleterske Solidarnosti 22” (reg.br. Z-1374). Elektrodistributivna mreža isporučioca na koju se priključuju TS ims struju zemljospoja 300A prema tački 2.6 Elektroenergetske saglasnosti.  Nova TS 10/0,4 kV je u objektu.  Novi niskonaponski izvodi su kablovski, bez provodnog plašta i omotača, tipa XP00 0,6/1 kV i NHXHX 0,6/1 kV.  U postojećoj niskonaponskoj mreži, postojeći objekti (potrošači) se od previsokog (opasnog) napona dodira štite TN sistemom. " U transformatorskoj stanici 10/0,4 kV sa kablovskim izvodima (gradska transformatorska stanica) izvodi se po pravilu združeno uzemljenje, koje se koristi i za radno i za zaštitno uzemljenje " (tačka 237.131 Propisa i preporuka EDB). "Radno i zaštitno uzemljenje ne mogu efikasno da se razdvoje na području urbanizovanog dela naselja zbog velike gustine metalnih instalacija (cevovodi, provodni plaštevi kablova, uzemljivači susednih zgrada itd). Zato se u takvim uslovima obavezno projektuje i izvodi združeno uzemljenje " (tačka 237.139 Propisa i preporuka EDB). Imajući u vidu napred navedeno, a prema čl. 48, 57, 62 i 65 Pravilnika 13/78, predviđa se združeno uzemljenje u novoj transformatorskoj stanici 10/0,4 kV. Prema propisima EDB uslovi bezopasnosti biće ispunjeni ako se merenjem otpornosti združenog uzemljenja (Rezdr) dobije vrednost koja je data u tački 237.142. ("Gradske transformatorske stanice 10/0,4 kV"): Rezdr ≤ 1 Ω

(Propisi EDB 237.142.1.)

Ukoliko se ne ispune ovi uslovi (Rezdr ≤ 1 Ω) moraju se izraditi dopunski uzemljivači u svemu prema propisima "Elektrodistribucije - Beograd". Termička provera uzemljivača Prema tački 237.113. Propisa EDB-a uzemljivači čije su dimenzije i preseci izabrani prema propisima EDB tačka 237.111. i 237.112. (prvenstveno bakarno uže preseka 35 mm2 u kablovskoj mreži 10 kV ili okrugla pocinkovana žica prečnika ne manjeg od ∅ 10 mm ili pocinkovana čelična traka preseka ne manjeg od 100 mm 2, ali ne tanja od 3,5 mm, izdržaće sva termička naprezanja pod uslovom da se eliminiše mogućnost pojave dvostrukog zemljospoja. Vrednosti otpornosti uzemljenja Pre aktiviranja transformatorske stanice mora se izmeriti otpornost uzemljivača združenog uzemljenja (tačka 237.152.). Merenje otpornosti uzemljenja i provera ispunjenja uslova bezopasnosti Merenje ukupne otpornosti združenog uzemljenja (Rezdr), vrši se bez odvajanja uzemljivača čija se otpornost meri od ostalih uzemljivača koji su priključeni na njega (tačka 237.152).


12/15


Merenje napona dodira i napona koraka nije potrebno ako se uzemljivači i ostale zaštitne mere izvedu prema Propisima EDB (tačka 237.155.). 1.12

Proračun nivoa osvetljenosti Da bismo ostvarili traženi nivo osvetljaja E ovaj proračun obuhvata sledeće: a - izračunavanje potrebnog svetlosnog fluksa φ (lm) b - izračunavanje broja izvora svetlosti c - izračunavanje broja potrebnih svetiljki d - određivanje rasporeda svetiljki e - izračunavanje stvarnog osvetljaja Est a) IZRAČUNAVANJE POTREBNOG SVETLOSNOG FLUKSA Potrebni svetlosni fluks računamo prema obrascu:

Φ=

E ⋅a ⋅b (lm)............................................................................(1) η⋅ f

gde je: E - zadani ili preporučeni nivo osvetljaja (lx) a - dužina prostorije (m) b - širina prostorije (m) η - stepen iskorišćenja osvetljaja (1) f - faktor zagađivanja i starenja (1) Od tačno izračunatog svetlosnog fluksa, potrebnog za postizanje traženog nivoa osvetljaja, zavisi i kvalitet ovog proračuna, stoga ovo izračunavanje ima sledeći tok: a.1) Izbor svetlosnog izvora i svetiljke Kako smo iz odgovarajuće tablice odredili boju svetlosti i stepen reprodukcije boje to na osnovu toga iz tablice iste literature potražimo one izvore koji zadovoljavaju, odlučimo se za jedan tip, koji odgovara navedenom zahtevu, a time smo definisali i broj svetlosnih izvora i svetiljki. a.2) Indeks prostorije Indeks prostorije k koji zavisi od dimenzija prostorije izračunavamo prema sledećem obrascu: k=

a⋅b .................................................................................(2) h k ⋅ ( a + b)

gde je: a - dužina prostorije (m) b - širina prostorije (m) hk - korisna visina (m) Korisna visina je rastojanje od radne površine prostorije do svetlosnog izvora u svetiljki. CsanyiGroup .com – inteligentno projektovanje el. instalacija

13/15


a.3) Stepen iskorišćenja osvetljaja Stepen iskorišćenja osvetljaja zavisi od tipa svetiljke, visine montaže svetiljke, dimenzija prostorija, kao i od boje zidova i tavanice. U praksi on se daje u vidu tabele u funkciji indeksa prostorije k i koeficijenata refleksije zidova, tavanice i poda. Vrednosti za koeficijente refleksije nalazimo iz odgovarajuće tablice. U tabelama pomenute literature za nalaženje stepena iskorišćenja, dat je odnos rastojanja između svetiljki u zavisnosti od visine vešanja S/H da bismo imali dobru ravnomernost osvetljaja. Takođe je dat i koeficijenat tj.kategorija zagađivanja svetiljke K. Ovaj podatak nam je potreban da bismo odredili faktor zagađivanja i starenja. a.4) Faktor zagađivanja i starenja Ovaj faktor određujemo po obrascu:

f = f1 ⋅ f 2 .................................................................................(3) gde je: f1 - faktor zagađivanja f2 - faktor starenja a.4.1) Faktor zagađivanja f1 Ovaj faktor određujemo sa dijagrama koji su dati u pomenutoj literaturi. U tački a.3 rečeno je kako smo došli do faktora zagađivanja K, a u zavisnosti od njega uzimamo odgovarajući dijagram sa koga očitavamo faktor zagađivanja u zavisnosti od vremena izmađu dva čišćenja svetiljki (dato u mesecima) i u zavisnosti od tehnologije koja se obavlja u prostoriji tj.Kako ista utiče na prljanje svetiljki. a.4.2) Faktor starenja f2 Ovaj faktor zavisi od vrste izvora svetlosti, predspojnih naprava i vrste el.spoja. Ovaj podatak treba tražiti od proizvođača svetlosnog izvora. Ukoliko se ne raspolaže tim podatkom koriste se približni podaci iz odgovarajuće tablice navedene literature.

b) IZRAČUNAVANJE BROJA IZVORA SVETLOSTI Broj svetlosnih izvora ( ncel ) za celu prostoriju preračunava se pomoću obrasca:

n cel =

Φ .................................................................................(4) Φ0

gde je: Φ - celokupni fluks prostorije sračunat po obrascu (1) Φ0 - svetlosni fluks radnog svetlosnog izvora koji se nalazi u tablicama D svetl.priručnika ili katalogu proizvođača, a prema izabranom svetlosnom izvoru i svetiljci u skladu sa a.1. CsanyiGroup .com – inteligentno projektovanje el. instalacija

14/15


c) IZRAČUNAVANJE BROJA POTREBNIH SVETILJKI Broj svetiljki ( n' ) za celu prostoriju računa se pomoću sledeće jednačine:

n' =

n cel .................................................................................(5) n

gde je: ncel - broj svetlosnih izvora za celu prostoriju računat po jednačini (4) n - broj svetlosnih izvora u svetiljci koji sledi iz tipa odabrane svetiljke (kod fluorescentnih svetiljki broj cevi)

Proračun je urađen za nadgradnu fluo svetiljku sa dve cevi snage po 36W Rezultati proračuna su sređeni u tablici. P R O R A C U N

U N U T R A S NJ E G

O S V E T LJ E NJ A

Dimenzije prostorije Zaht. Karakteristike Svetlosni izvor Rezultati proracuna Naziv a b h S E k/d æ f ío/à n Snaga n'/dsr nsv Eizr prostorije (m) (m) (m) (m²) (lx) (1/m) (1) (1) (lm/ø)(kom) (W) (kom/m) (kom) (lx) -------------------------------------------------------------------------------------------------Etaza : TS RAZV. BLOK TRAFO BOKS

5.0 2.5

3.5 3.5

2.50 2.50

17.5 8.8

200 150

1.21 0.86

0.34 0.33

0.66 0.66

3450 3450

2 2

36 36

2.27 0.88

3 1

263.82 170.71

ODGOVORNI PROJEKTANT Vaše ime i prezime.


15/15

Pd Tehnicki Proracuni

Recommend Documents