Ostin Osman Sper i njegova teorija sigila Napisao Frater U:.D:.
Kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka bilo je vreme radikalnih promena i velikih
slobodnih mislilaca. Tajno znanje i okultno uopšte bilo je na vrhuncu, i za ovo postoji dobar razlog: trijumf materijalnog pozitivizma sa svojim
mančesterskim industrijalizmom počeo je da pokazuje prve slabosti, što je izazvalo socijalna i psihološka razdiranja; uništavanje prirode već je donosilo svoje otrovne plodove. Ukratko, bilo je to
doba kada se činilo da je logično preispitati veru u tehnologiju i u svemoć slavljenih prirodnih nauka. Ponajviše su intelektualci, umetnici i takozvani "boemi" postali zagovornici kritičkih civilizacijskih vrednosti koje se uočavaju u literaturi naturalizma, u ekspresionističkoj umetnosti i čitavom dekadentnom pokretu koji je bio veoma čuven u to doba. Ostin Osman Sper (1886-1956) bio je tipičan potomak tog vremena, i zasigurno je, posle Alistera Kroulija, jedan od najinteresantnijih okultista i aktivnih magova engleskog govornog područja. Danas je uglavnom poznat samo u kulturnom kontekstu; van
anglosaksonskog područja pridavali su mu malo paţnje u literarnim krugovima, i to, ironije, u fusnotama! U fusnoti nađenoj u jednom od prvih dela Marija Praca (naţalost krajnje površ an rad: "La carne, la morte e il diavolo nella letteratura
romantica" /Meso, smrt i đavo u romantičarskoj literaturi/, The Romantic Agony, Florence, 1930) Sper je okarakterisan, pored Alistera Kroulija, kao "satanistički okultista" i to je sve. Međutim, ov o vaţno delo posle je mnoge okultiste -istraţivače dovelo do Sperovih dela.
U poređenju sa Alisterovim zagonetnim i zloglasnim ţivotom, egzistencija Ostina Osmana Spera gotovo da moţe stati u fusnotu. Uprkos njegovim raznim publikacijama objavljenim u dolazećem veku, ostao je skoro nezapaţen sve do
kasnih
šezdesetih.
Rođen
je
1886,
kao
sin
londonskog policijskog oficira, i malo se zna o njegovom detinjstvu. Tvrdio je da je kao dete
iniciran od strane jedne starije veštice, gospođe Paterson (Mrs. Paterson), koja je, po onom što znamo,
mogla
biti
Vikanka.
Svoj
intelektualni
i
umetnički poziv pronašao je kao slikar i ilustrator.
Pohađao je Kraljevsku školu umetnosti, gde se ubrzo proslavio kao perspektivni mladi umetnik.
Međutim, pobunio se protiv burţoaske umetničke karijere. Zgađen komercijalizmom, ubrzo se povukao sa umetničke scene, mada je još dugo uređivao razne magazine. Od 1927. pa do svoje smrti ţiveo je kao potpuni samotnjak u sirotinjskom delu Londona, gdje je ponekad odrţavao izloţbe u lokalnom pabu. Njegov ţivot upoređivali su sa ţivotom H. P. Lavkrafta (H. P. Lovecraft), i zasigurno je i Sper, poput Lavkrafta, bio istraţivač tamnih delova duše. Nedugo pre početka prvog svetskog
rata,
izdao
je
nekoliko
editcija
o b j a v l j e n i h u p r i v a t n o j r e ţ i j i , i d a n a s j e m og uć e , bar u Velikoj Britaniji, pronaći brojne, obično veoma skupe reprodukcije njegovih dela. Ali nas prvenstveno zanimaju dva izdanja, odnosno dobro poznata "Knjiga Zadovoljstva (Samoljublja): Psihologija Ekstaze" (Book of Pleasure (Self-Love): The Psychology of Ecstasy, London 1913) i Kenet Grantova (Kenneth Grant)
odlična knjiga prepuna informacija u kojoj je on, kao vođa svoje grane OTO -a (Ordo Templi Orientis), i kao ekspert za Kroulija, objasnio i aspekte Sperovog sistema. Sperova filozofija ovde
neće
biti
analizirana
u
detalje
jer
to
nije
neophodno za praksu teorije sigila, a moglo bi nas odvesti i u neku potpuno drugu temu.
Pre nego što krenemo sa pričom o Sperovoj teoriji sigila, moţda će biti korisno da kaţemo n e š t o o u l o z i s i g i l a u m a g i j s k o m r a d u . P o z n a t o j e da zapadnjačka magija počiva na dva stuba, volji i i m a g i n a c i j i . U v e z i s a o v i m a s u r e l a c i o n o m i š l j e nj e i simboličke slike. Na primjer, Agripa (Agrippa) koristi specijalni sigil za svaki planetarni entitet ponaosob. Oni nisu, kao što se dugo sumnjalo, proizvoljno konstruisani, niti su primljeni putem
"otkrovenja", već su zasnovani na kabalističkim razmišljanjima. Hermetički red Zlatne Zore je koristio sigile kao "slike duša" magijskih entiteta, što je magu omogućavalo da sa tim entitetima uspostavi kontakt; ali, tehnika pravljenja ovakvih
sigila nije bila opisana. Isto bi se moglo reći i za OTO pod Kroulijevim vođstvom i za Fraternitas Saturni sa Gregorijusom kao vođom. Dela Agripe nagoveštavaju da magijski sigili imaju dugu istorijsku tradiciju, o kojoj ovdje nećemo govoriti j e r
bismo
morali
da
objasnimo
i
kompleksnu
okultnu ikonologiju. Najčešće je slučaj da se o sigilima misli kao o "ispravnim" ili "neispravnim".
Grimoari kasnog srednjeg veka bili su jedva nešto više od "magijskih kuvara" (često kritikovana VI i
VII Knjiga Mojsijeva u potpunosti prisvaja postupak
"odaberi sastojke, ubaci i mešaj"), i srednj ovekovni praktikanti verovali su u sledeći princip: znati "pravo" ime i "pravi" sigil demona značilo je imati moć nad njim. Pragmatičn a Magija, koja se razvila u anglosaksonskom okrilju, potpuno je promenila ovaj koncept. Kroulijev revolt u Zlatnoj zori, prvo u korist
Metersa (Mathers) a potom i protiv njega, se često smatra početkom moderne magije. Svakako ne bi bilo netačno reći da je Krouli lično podrţavao pragamatičku misao u modernoj magiji. Ali na kraju, Gospodar Terion (Master Therion) ostaje unutar hijerarhijskog dogmatskog sistema zbog otkrovenja Ajvaza (Aiwass) u Liber Al vel Legis-u. Alisterova ključna fraza "Čini što ti je vo lja, i to neka bude sav Zakon. Ljubav je zakon, ljubav pod
voljom", kao i čitav njegov koncept Teleme, prikazuju ga kao dogmatičnog maga. To nije bio slučaj sa Osmanom Sperom. Izgleda da je on s l e d i o i n d i v i d u a l n o -a n a r h i s t i č k i p r a v a c , k a k o b i mogao bez nepoţeljnog preterivanja opisati svoju psihologiju kao mešavinu Lao Tsea, Vike i Maksa Štirnera (Max Stirner). Na englesku magiju na prelasku iz XIX u XX
vek uticala je jedna vaţna mlada nauka koja će svoje veće uspehe postići posle Drugog svetskog rata
-
psihologija
Sigmunda
Frojda
(Sigmund
Freud). Pre ovoga, vaţne podsticaje okultnom uopšte dala su dela "Razotkrivena Izis" i "Tajna doktrina" od Madam Blavatski (Blavatsky) kao i Frejzerova (Frazer) "Zlatna grana". Komparativna p s i h o l o g i j a r e l i g i j e V i l j e m a D ţ e j m s a m n o g o j e uticala na intelekt toga vremena, ali Frojd, Adler i posebno Karl Jung (Carl G. Jung) direktno su
uticali
na
vaţnije
preokrete.
Od
tada
se
na
podsvest gleda mnogo ozbiljnije. Ova digresija, koja je morala biti kratka zbog nedostatka prostora , veoma je vaţna osnova
za diskusiju koja sledi. Nećemo do detalja analizirati sve uticaje na Spera. Pošto su Lao Tse i Štirner već spomenuti, mogli bismo navesti brojne autore,
od
Svinburna
(Swindburne)
do
samog Kroulija, u čijem je redu A:.A:. Sper bio n akratko
član. Umesto rasprave o uticajima na Spera, govorićemo o njegovom najvećem postignuću - o psihološkom pristupu magiji, što nas vodi u magijsku praksu. U Sperovom sistemu ne postoje "ispravni" i "neispravni" sigili niti postoji lista simbola spremnih
za upotrebu. Potpuno je nevaţno da li je sigil "ispravan" ili ne, već je vaţno da ga je napravio mag i da stoga sigil ima značenje za njega/nju. Pošto je napravljen za ličnu upotrebu, sigil lako postaje katalizator njegove/njene magijske ţelje, i ponekad će pobuditi ţelju zbog koje je i kreiran. Ovaj pragmatičan pristup koji dominira današnjom anglosaksonskom magijom (Israel Regardie, Francis King, Stephen Skinner, W. B. Gray, David Conway, Lemuel Johnstone, da pomenemo samo
nekoliko vaţnijih autora) dokazuje da bi Ostina Osmana
Spera,
a
ne
Alistera
Kroulija,
trebalo
smatrati pravim Ocem moderne Pragmatičke Magije. U zemljama nemačkog govornog područja, situacija je drugačija. Pisci poput Kvintšera, Gregorijusa, Bardona, Klingsora i čak Špisbergera (Quintscher, Gregorius, Bardon, Klingsor, Spiesberger) dozvoljavaju vrlo malo prostora za individualno stvaranje magijskih koordinata.
O v d e s e o č e k u j e d a s e a d e p t u t o k u s v o g razvoja uključi u već postojeći sistem a ne da stvara novi. Ovo je potpuno drugačiji pristup, ali sada nećemo raspravljati o tome koliko je taj pristup dobar ili ne. Prvi autor čije su ideje slične pragmatičkoj magiji već postoj ale 1917. (odnosno 1921, kada je izašlo drugo izdanje njegovog velikog rada na temu magije kao eksperimentalne
nauke) bio je Štaudenmajer (Staudenmaier). Dela Mahamudre, koja u poslednje vreme izazivaju interesovanje, uglavnom su deskriptivne prirode i bave se tradicijama i novim interpretacijama,
ostajući na taj način u okviru nemačkog magijskog nasleđa. Međutim, Mahamudra ne zanemaruje novija postignuća u naučnoj psihologiji i zato se, makar jednim delom, povezuje sa pragmatičkim pristupom. Pragmatička magija postajaće sve vaţnija jer se današnji magovi moraju suočiti sa psihologizovanim okruţenjem čiji je filozofski relativizam oblikovao, i još uvek oblikuje sve nas. Bez
obzira
na
istinitost
koju
pripisujemo
psihologiji/psihoanalizi, svi smo zaraţeni njen im rečnikom i načinom razmišljanja. Čak i mi magovi moramo usvojiti kritički, logičan pogled na psihologiju. Nekom budućem vremenu ostaje da pronađe drugačije modele objašnjenja, opisa i prakse. Kako Sper nastavlja sa svojom praksom?
S i g i l i s e p r a v e m e š a n j e m i s t i l i z a c i j o m s l o v a . Prvi korak je fomulisanje rečenice u kojoj navodimo ţelju. Da pogledamo primer koji navodi sam Sper u "Knjizi zadovoljsta", govoreći o izjavi namere (declaration of intent).
MOJA JE ŽELJA DA DOBIJEM SNAGU TIGRA.
O v a r e č e n i c a m o r a s e n a p i s a t i v e l i k i m slovima. U sledećem koraku sva slova koja se ponavljaju se brišu, tako da ostaje samo po jedno isto slovo. (Napomena: Zvezdice označavaju precrtana slova. Izjava namere koja počinje sa MOJA JE VOLJA, umjesto MOJA JE ŢELJA, moţe se pokazati efikasnijom. -prim. prev.)
MOJA *E Ž*LJ* D* **BI*** SN*GU T**R*
Sada
ostaju
sledeća
slova:
M,O,J,A,E,Ž,LJ,D,B,I,S,N,G,U,T,R . Sigil se kreira od
ovih slova; dopušta se predstavljanje jednog slova kao drugog posmatrano iz različitog ugla (na primer, obrnuto slovo M izgleda kao E odnosno kao W). Ovako se ova tri slova ne moraju ponoviti
tri puta u sigilu. Naravno, brojne su mogućnosti za prikaz i stilizaciju.
"Moja je ţelja da dobijem snagu tigra." U obliku sigila ovo bi izgledalo ovako:
Moja je ţelja
Da dobijem
Snagu tigra
Kombinovano u jedan sigil:
Međutim, vaţno je da završen sigil bude što j e d n o s t a v n i j i ,
sa
nekoliko
prepoznatljivih
slova,
čak iako je prepoznavanje teţe. Umetnički kvalitet j e n e v a ţ an , a l i i z p r os t i h p s i h ol o š k i h r a z l og a očigledno je da ne treba da naţvrljate nešto na brzinu. Trudite se da ga napravite što bolje moţete. Završen sigil (u početku će vam verovatno biti potrebno nekoliko pokušaja) fiksirajte - nacrtajte ga na komadiću papira, u pesku ili čak na zi du. Po Sperovim kratkim uputstvima, sigil treba uništiti poslije internalizacije, tako da ga moţete spaliti, obrisati sa peska itd. Sperova osnovna ideja je da sigil,
zajedno sa svojim značenjem, mora biti usađen u podsvesno. Posle toga, svesno treba da zaboravi
sigil, kako bi podsvesno moglo šifrovana naređenja bez ometanja.
da
izvršava
Kada je sigil završen, aktivira se "ubacivanjem" u um. Ovo je najteţi deo procesa, i Sper nudi vrlo malo saveta o praktičnom postupku. Međutim, od najveće je vaţnosti da j e sigil internalizovan u toku transnog stanja. To moţe biti stanje euforije (npr. euforija izazvana drogama), stanje ekstaze (npr. orgazam masturbacijom ili
snošajem, ili ritualom) ili stanje fizičkog napora. Oči i ruke mogu se zamoriti ukoliko mag drţi ru ke savijene iznad glave dok stoji ispred ogledala i
pogledom fiksira svoj lik. Vaţno je da sigil "škljocne", odnosno, da se internalizuje u jednom trenu (spazmodično), za šta, naravno, treba veţbe i samokontrole. Ovaj postupak moţe biti praćen monotonim ponavljanjem izjave ritmičnim i namere. U početku je ritam ponavljanja spor, a zatim postaje sve brţi. U isto vreme, mag mora fiksirano da gleda u sigil. (U našem slučaju, kada mag gleda u ogledalo (moţe se koristiti i magično ogledalo) od pomoći je ako se s igil nacrta na ogledalu bojom koja se rastvara u vodi). Posle
spazmodične internalizacije, simbol treba da se uništi i obriše iz svesnog uma. Kao što je već pomenuto, od sada je na nesvesnom da obavi posao. U svom praktičnom radu otkrio sam da je korisno nositi sigil na sebi,
na primer, urezan na prstenu, itsl. Ali ovo će zavisiti od magove individualne sklonosti i svako
treba da pronađe način koji mu odgovara. Ponekad će biti potrebno da se čitav proces ponovi, pogotovo ukoliko se radi o velikom i problematičnom cilju čije postignuće zahteva
ogromnu količinu energije. Međutim, treba imati na umu da iskustvo pokazuje da je od ogromne
vaţnosti da se značenje i cilj sigila ne prizivaju u sviest
ni
u
jednom
trenutku.
Jer,
bavimo
se
tehnikom koja je slična autosugestiji i vaţe ista
pravila
kao
i
kod
autougestije.
Zbog
toga
ne
smete da koristite negativne formulacije kao što je "MOJA JE ŢELJA DA SE NE DESI..." jer vrlo često nesvesno ne prepoznaje
niti razume
negaciju i moţe vam se desiti da dobijete rezultat sup rotan
originalnoj ţelji. Ukoliko gledate sigil svaki dan, na zidu ili ugraviran sa spoljašnje strane prstena, aktivacija sigila desiće se nesvesno, jer svesno ne primjećujemo predmete koje stalno koristimo. Naravno, ne pričajte o svojoj sigilizaciji, jer r a s p r a v a s a s k e p t i c i m a i l i č a k d o b r i m p r i j a t e l j i m a moţe da oslabi moć sigila. Prednosti ovog sistema, koje se ovde mogu
izloţiti samo u kratkim crtama su očigledne. Veoma je jednostavan i sa malo prakse moţe se izvoditi u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu.
Nikakvi skupoceni predmeti nisu potrebni, zaštitini Krugovi i Pentagram rituali nisu neophodni (mada su ponekad veoma korisni, posebno kod radova
na magijskoj zaštiti) itd. Međutim, osobe kod kojih postoje izgledi za javljanje psihičke nestabilnosti bi
morale
da
budu
oprezne.
Mada
se
prag
šizofrenije ne prelazi lako sa sigilizacijom koliko sa evokacijama, sigilizacija uključuje duboko prodiranje u ekologiju psihe, što u svakom slučaju iziskuje oprez. Psihomagijske posledice su ponekad veoma nepredvidive. Kao što je dobro poznato, stvarni problem sa magijom nije u pitanju da li
deluje, već u činjenici šta se magijom postiţe. Korišćena sa odgovornošću, sigilizacija je alatka koja magu daje neograničene mogućnosti magijske primene. Ubique Daemon :. Ubique Deus :.
Preveo K.V.
