ОБУКА ЗА РУКОВАОЦА CNC МАШИНАМА Приручник за полазника
1
САДРЖАЈ: УВОД .............................................................................................................................................................3 1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ .........................................................3 1.1. НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ НЕСРЕТНИХ СЛУЧАЈЕВА У МАШИНСКОЈ РАДИОНИЦИ .............4 2. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ И CNC ГЛОДАЛИЦОМ У РУЧНОМ РЕЖИМУ РАДА ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ...............................................................................................................................5 2.1. ТЕХНИЧКО - ТЕХНОЛОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ....................................................................6 2.2. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ .......................................................................................................6 2.3. АЛАТИ И ПРИБОРИ НА СТРУГУ ..................................................................................................8 2.4. АЛАТИ И ПРИБОРИ НА ГЛОДАЛИЦИ ......................................................................................10 2.5. КАРАКТЕРИЦТИКЕ CNC МАШИНА ..........................................................................................11 2.6. КООРДИНАТНИ СИСТЕМИ CNC СТРУГА И КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ТАЧКЕ ......................12 2.7. КООРДИНАТНИ СИСТЕМИ CNC ГЛОДАЛИЦЕ И КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ТАЧКЕ.............13 2.8. ТАСТАТУРА УПРАВЉАЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ И УКЉУЧИВАЊЕ МАШИНЕ .............................14 3. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ И CNC ГЛОДАЛИЦОМ у АУТОМАТСКОМ РЕЖИМУ РАДА – ИЗВРШАВАЊЕ ПРОГРАМА ..................................................................................................17 3.1. ОСНОВНЕ ГЛАВНЕ И ПОМОЋНЕ ФУНКЦИЈЕ ........................................................................17 3.2. СТАРТОВАЊЕ И ЗАУСТАВЉАЊЕ ИЗВРШЕЊА ПРОГРАМА ...............................................19 4. СКИДАЊЕ РАДНОГ ПРЕДМЕТА И ПРИПРЕМА МАШИНЕ ЗА РАД СЛЕДЕЋЕГ РАДНОГ ПРЕДМЕТА У СЕРИЈИ .........................................................................................................20 ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ ПОЈМОВА .......................................................................................................21
2
УВОД Приручник за полазнике Обуке за руковаоца CNC машинама развијен је у оквиру пројекта Развој система функционалног основног образовања одраслих у Србији – „Друга шанса“. Приручник је намењен полазнику који се образује у школи за основно образовање одраслих и ослања се на принципе, циљеве и исходе функционалног основног образовање одраслих и на циљеве и исходе програма обуке за руковаоца CNC машинама. Послови руковаоца CNC машинама припада подручју рада Машинство и обрада метала. Редовно похађање обуке уз употребу овог приручника омогућује стицање основних знања, вештина и стручних компетенција на пословима руковање CNC машинама у ручом и аутоматском моду, сагледавању њихове материјалне вредности и примена мера безбедности и заштите здравља на раду. Стечена знања, вештине и стручне компетенције омогућују даљу стручну обуку за послове: -
Оператера машинске обраде – стругар, и глодач
-
Руковаоц CNC бушилицама
-
Руковаоц CNC машинама за обраду дрвета
Сврха Приручника је унапређење знања и вештина неопходних за успешно обављање послова руковаоца CNC машина. Посебно је истакнуто како заштитити здравље кроз указивање на опасности које вребају у машинској радионици. Садржаји дати у приручнику такође омогућују успешно припремање и полагање испита за обуку. Приручник се састоји из неколико целина. У првом, уводном, поглављу обрађене су мере безбедности и заштите на раду у машинској радионици. У другом поглављу обрађене су неопходне припремне радње које омогућавају да се у трећем и четвртом поглављу обради тематика руковања CNC машина у ручном и аутоматском режиму рада. Пето поглавље посвећено је скидању радног предмета, чишћењу и одржавању радног места и машине и припрема машине за рад следећег радног предмета у серији. На крају сваког поглавља дата су питања и задаци чији је циљ провера наученог и разумевања прочитаног. На крају пиручника, могу се пронаћи дефиниције кључних појмова који се користе у тексту.
1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ Пре укључивања у процес рада неопходно је информисати се о опасностима на послу. Опасност је околност или стање које може да угрози здравље или изазове повреду радника. Сваки учесник у процесу рада треба да се упозна са правилником о заштити на раду и последицама које могу настати услед непридржавања датих упутстава. У машинској радионици, свака машина или алат, представља потенцијалну опасност. Међутим, ако су учесници у процесу рада информисани о опасних зона, појачаном пажњом, опасности се умањују. Под опасном зоном подразумева се одређено место или простор где може доћи до повреде. У машинским радионицама препозната су следећа места као опасне зоне:
3
-
Покретни делова машина као што су: зупчаници, ременице, осовине, ваљци, лежајеви, спојнице, разне врсте ексцентара, замајци и др. представљају опасну зону због могућег захватања појединих делова тела или одеће.
-
Опасност је још већа ако ротирајући делови, носе на себи разне врсте завртања, навртки, и сл. Ротирајући елементи могу да буду са испустом или удубљењем, као и са оштрим завршетком, што још више повећава опасност. Као типичан представник елемената са испустом и удубљењем може се навести стезна глава код струга.
-
Пре укључивања машине треба извући кључ из стезне главе (слика 1), уклонити све са машине, проверити положај ножа и командних ручица и окружити стезну главу машине штитником.
Слика 1 -
Машине код којих алат има транслаторно кретање могу да представљају извор повреда у виду укљештења (слика 2), између покретног и непокретног дела, удара, посекотина, одсецања, прелома итд.
Слика 2 -
Кретањем ван транспортних стаза и радног простора око машине улази се у опасну зону.
-
При обради резањем долази до одвајања честица материјала или парчади изломљеног алата. Ове опасности су утолико веће ако се ради о материјалима или деловима који имају шиљасте или оштре делове или крајеве.
-
У већини добро опремљених машинских радионица, могу се видети и разни типови дизалица, које нарочито повећавају површину опасне зоне. Њихова потенцијална опасност прети и у моментима када није у радном процесу, неосигуране куке и ужад, могу имати за последицу неконтролисано кретање појединих делова дизалице.
1.1. НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ НЕСРЕТНИХ СЛУЧАЈЕВА У МАШИНСКОЈ РАДИОНИЦИ Најчешће последице несреће на раду у машинским радионицама су: посекотине, падови, пригњечења, истегнућа, удари електричне струје итд. А узроци су следећи: -
директан контак са покретним деловима машине и алата,
-
удар делова распрснутог алата, 4
-
удар дела одрезаног материјала,
-
механички неисправна машина,
-
неисправне електричне инсталације,
-
неисправан радни поступак,
-
непостојање уређаја за заштиту на машини,
-
недовољно познавање оруђа за рад од стране радника,
-
потцењивање опасности од стране радника,
-
у производним просторијама не сме се јести, пити и пушити,
-
коришћење неисправне заштитне одеће и обуће,
-
непримењивање заштитне одеће и обуће, посебно водити рачуна о томе да радно одело мора бити закопчано са стегнутим рукавима око чланака (слика 3).
Слика 3 Док машина ради, не сме се поправљати, мерити помичним мерилом или контролисати шаблоном. Док машина ради струготину никада не уклањати руком већ куком (слика 4).
Слика 4 Ово су неки од услова заштите на раду у машинској радоници. Међутим, и најбољи прописи нису довољни уколико о заштити на раду не брине сваки учесник у производњи. Провери да ли знаш? 1. Које су најчешће опасне зоне у машинској радиници? 2. Како се безбедно уклања тракаста струготина у току рада? 3. Да ли је дозвољено руковање неисправном машином?
2. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ И CNC ГЛОДАЛИЦОМ У РУЧНОМ РЕЖИМУ РАДА - ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ За поуздан рад CNC машине изузетно је важна детаљна припрема процеса обаде. Припрему обављају високо квалификовани радници, а састоји се од израде детаљне технолошке документације. Пре стартовања извршавања програма-процеса обраде, неопходно је да рукваоц CNC машине: 5
-
проучи техничко технолошку документацију,
-
постави алате према плану стезања алата,
-
постави припремак према плану стезања припремка.
2.1. ТЕХНИЧКО - ТЕХНОЛОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА Техничко - технолошку документацију коју користи руковаоц CNC машине сачињава: -
радионички цртеж,
-
план стезања,
-
план алата,
-
програмски лист.
Радионички цртеж је средство комуникације у техници, на којем су једнозначно и потпуно дефинисани облик, димензије, толеранције и друге битне карактеристике о неком машинском делу. Да би на путу од замишљене идеје дошли до коначног производа, потребно је да цртеж буде израђен и да се чита по једнаким, унапред утврђеним правилима – правилима техничког цртања. План стезања дефинише радни простор машине алатке, са положајем обратка у њему. У плану стезања дефинисан је: -
координатни систем радног предмета,
-
карактеристичне тачке,
-
димензије припремка,
-
места и начин стезања.
Руковаоц CNC машина користи податке из плана стезања како би позиционирао и стегао припремак на начин како је то технолог – програмер дефинисао. У плану алата дефинисани су сви резни алати које је технолог – програмер предвидео у програму за обраду машинског дела. На основу њега, алати се могу припремити ван машине. Припремљени алати (стегнути у држаче и измерени), достављају се заједно са планом алата руковаоцу CNC машина, који их поставља на машину стриктно поштујући предвиђену процедуру. Програмски лист је део технолошке документације, садржи програмске наредбе које треба да изврши CNC машина да би се добио израдак тачно дефинисаног облика и димензија.
2.2. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ У току израде машинских делова, често је потребно измерити неку дужинску меру. После израде радног предмета мерењем и контролисањем утврђује се да ли је део урађен по цртежу. Како у пракси није могуће урадити два дела истих мера, на цртежу се прописују називне мере дела са дозвољеним одступањима. Ако је део урађен са мерама у границама дозвољених одступања, он је добар. Али, ако је део са грешком, мора се утврдити разлог настанка грешке. Грешка се може појавити због: -
неквалитетног материјала,
-
непоштовања технолошког поступка,
-
неисправности машине, 6
-
недовољне стручности извршиоца,
-
или због неисправног мерила или поступка мерења.
Мерење се мора извршити стручно, по прописаном поступку, коришћењем одговарајућег мерила. Основна јединица за дужину је метар (m). Јединице мање од метра су дециметар (dm), центиметар (cm) и милиметар (mm). Мање једнице од милиметра су 0,1 mm, 0,01 mm и 0,001 mm. Величина 0,001 mm назива се микрометар (µm). Дужинске мере у машинству изражавају се у милиметрима. Методе за мерење и контролу могу бити: -
директне ако се вредност измерене величине очита са скале и
-
индиректне када се вредност установи на основу других величина.
Сва техничка средства за мерење користе се под називом мерила. Према намени разликују се мерила за дужину, углове, зазоре, профиле, за мерење равности и храпавости површина. Мерни алат који има најширу примену у технологији обраде метала, је помично мерило (слика 5). Постоје различита конструкциона решења, али најширу примену има универзално помично мерило. Основни делови помичног мерила су:
Слика 5 -
лењир
-
помични клизач
На лењиру и клизачу се налазе краци (3), за спољашња мерења и краци (4) за унутрашња мерења. На задњој страни лењира, у жљебу, налази се шипка (5) за мерење дубина. С доње стране помичног мерила налази се кочница (6) која служи за померање клизача. Да се не би јавиле грешке мерења, мора се водити рачуна о следећем: -
мери се само применом познатог поступка,
-
користи се само одговарајуће исправно мерило,
-
пре мерења радни предмет се мора очистити,
-
мерило се не сме подешавати и поправљати,
-
мери се пажљиво, уз евидентирање три очитавања; усваја се средња вредност,
-
не мере се топли делови и делови у покрету јер очитана величина мере није тачна, а може доћи до оштећења мерила и повреде руку,
После мерења очисти се мерило, премаже уљем и остави на одређено место. 7
2.3. АЛАТИ И ПРИБОРИ НА СТРУГУ На стругу се могу обрађивати спољашње и унутрашње површине и то: -
цилиндричне,
-
коничне и профилне,
-
резати навој,
-
укопавати жљебови,
-
осецати и поравнавати радни предмети
Радни предмети обрађени на стругу приказани су на слици 6
Слика 6 При обради стругањем припремак је стегнут у стезној глави струга и изводи главно обртно кретање. Алат је стегнут помоћу држача на носач алата и изводи помоћна праволинијска кретања (слика 7).
Слика 7 За центрирање, и стезање радног предмета при обради стругањем најчешће се користе следећи стезни прибори (слика 8): -
стезне главе,
-
еластичне чауре.
8
Слика 8 Стезне главе се учвршћују на радно вретено навојем или са завртњима. Могу бити са: -
две чељусти за стезање пљоснатих делова и цеви,
-
са три чељусти за стезање делова кружног пресека и
-
са четири чељусти за стезање квадратних профилних и тежих округлих делова.
Радни предмет се стеже чеоном или степенастом страном стезних чељусти. Стезање се изводи ручно, пнеуматски и хидраулично. Постављање и стезање радног предмета зависи од пречника припремка, укупне дужине и дужине елемената који се обрађују. Припремак се поставља у стезну главу и стегне конзолно и са подупирачем. Пре постављања припремка, чељусти стезне главе се обришу. Између чељусти се постави припремак. Кључ се постави у стезну главу. Окретањем кључа у смеру казаљке на сату систем зупчаника се окреће, приближавајући чељусти ка центру главе, при чему долази до центрирања и истовременг стезања припремка. Чауре већег пречника могу се стезати са унутрашње стране степенастим деловима чељусти. Алат у процесу обраде стругањем зове се стругарски нож. Служи да дејством силе на обрадак уз помоћ кретања врши сечење – резање слоја материјала са предмета обраде. У зависности од врсте стругарске обраде постоје и различити стругарски ножеви. Алат је у процесу резања веома оптерећен. Зато материјал за израду алата мора имати одређене карактеристике. Алат мора бити: -
довољно тврд,
-
довољно жилав,
-
отпоран на хабање и на повишеним температурама.
Овакве карактеристике имају: -
високолегирани алатни челици,
-
тврди метали (синтероване легуре),
-
керамички материјали,
-
вештачки дијамант.
Данас се све више користе алати са плочицама од тврдог метала или керамике, овакви алати задовољавају све постављене услове. На слици 9 су приказани различити стругарски ножеви са изменљивим плочицама од тврдог метала.
9
Слика 9 За забушивање рупа на стругу користе се забушивачи (слика 10).
Слика 10 А за бушење рупа и отвора користе се завојне бургије (слика 11).
Слика 11
2.4. АЛАТИ И ПРИБОРИ НА ГЛОДАЛИЦИ Обрада глодањем обавља се на машинама које се зову глодалице са алатима који се зову глодала. Обрада глодањем је поступак обраде равних и профилних површина. Могу се израђивати и: рупе и отвори, жљебови, зупчаници и навоји. При обради глодањем главно кретање је обртно кретање алата, а помоћно кретање може обављати радни предмет и/или алат. Глодала за разлику од стругарских ножева су вишесечни алати. То су у ствари обртна тела по чијем су обиму или чеоној површини распоређени зуби. На слици 12 приказани су различити типови глодала.
10
Слика 12 При обради глодањем припремак је призматичног облика. Позиционирање припремка врши се према плану стезања. За стезање се користие универзални или специјално конструисани стезних прибори. Најчешће се користи машинска стега и стезне шапе (слика 13).
Слика 13 Пре постављања приремка неопходно је све површине припремка и прибора очистити како не би дошло до грешке ослањања – базирања радног предмета у односу на машину. Алат се поставља на трнове или у стезне главе или чауре. Према начину стезања глодала могу бити : насадна – са рупом или усадна – са дршком (слика 14.).
Слика 14
2.5. КАРАКТЕРИСТИКЕ CNC МАШИНА У класичним обрадним системима човек непосредно управља кретањима радних органа машине алатке, а самим тим директно утиче на резултат обраде, пре свега тачност радног 11
предмета. Када се за производњу машинских делова користе CNC машине (Computer Numerical Controled), компјутер управља кретањем радних органа машине. Управља се правцем, смером, величином и брзином померања.
УПРАВЉАЧКА ЈЕДИНИЦА
МАШИНА
Слика 15 Програм за израду радног предмета је учитан у компјутер машине (управљачку јединицу) и одатле се извршава. На слици 15 приказана је структура CNC машине - струг CNC технологија је била једна од главних покретача развоја производње у последњих 100 година (повећање квалитета и смањење производних трошкова). Када, како и зашто је произведена прва машина управљања компјутером? За време другог светског рата било је потребно произвести повећану количину одређених производа уз задовољавајући квалитет помоћу приучене радне снаге. Повећањем количине квалитет се смањивао због утицаја људског фактора који је на то утицао. Америчко ратно ваздухопловство тражило је начин да реши овај проблем. Постављени су следећи циљеви: -
Повећање обима производње веома компликованих делова у авио индстрији;
-
Побољшање квалитета и тачности произведених делова;
-
Стабилизовање цена производње.
Као резултат ратних напора, 1951. године, ангажована је лабараторија Massachusetts Institute of Technology ( MIT) да развије машину алатку која ће испунити задате захтеве. У исто време MIT је такође радио на развоју компјутера под именом Whirlwind. Последица је била да је MIT дириговао укупан даљи развој CNC. У току 1952. год. конструисана је прва нумерички управљана машина.
2.6. КООРДИНАТНИ СИСТЕМИ CNC СТРУГА И КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ТАЧКЕ Једна од карактеристика CNC машина је број управљаних оса. Свака оса представља једно независно помоћно кретање, транслаторно у правцу координатних оса или обртно око њих. За дефинисање узајамног положаја алата и предмета обраде најчешће се примењује Декартов правоугли координатни систем X,Y,Z. Правци и смерови кретања одређују се на основу правила три прста десне руке. Z оса је увек у правцу главног вретена, а њен негативан смер увек је усмерен ка материјалу. На слици 16 приказана је орјентација оса на стругу. За обраду стругањем користе се два помоћна кретања (уздужно и попречно), то су две управљане осе на CNC стругу (X,Z) 12
Слика 16 Да би дефинисали радни простор машине потребно је да знамо карактеристичне тачке (слика 17).
Слика 17 -
R - референтна тачка машине дефинисана је њеном конструкцијом, представља граничну тачку радног простора и помоћу ње се успоставља мерни систем машине. После укључивања, пре било каквог рада на машини, неопходно је учитавање реферетне тачке.
-
М – нулта тачка машине је такође дефинисана конструкцијом машине и представља почетак координатног система машине. Да би се поједноставило програмирање ова тачка се обично трансформацијом координатног система пребацује на повољнију позицију.
-
W – је нулта тачка обратка коју бира технолог програмер и поставља је на обратку у најповољнијој позицији за програмирање.
-
B – је стартна тачка алата, тачка из које алат почиње обраду у програмском моду. Бира је технолог програмер, алат се у ручном моду обично доводи у ову тачку пре почетка обраде.
2.7. КООРДИНАТНИ СИСТЕМИ CNC ГЛОДАЛИЦЕ И КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ТАЧКЕ Минимални број помоћних кретања при обради глодањем је три. То значи да глодалице имају три управљане осе (X,Y,Z) ако се сваким од ових кретања може управљати независно у истом тренутку времена. Постоје глодалице и са више од три управљане осе. Орјентација оса код глодалица може се одредити према правилу три прста десне руке као на слици 18. Постављањем средњег прста у правцу главног вретена и смеру супротно од материјала, лако се одређују правци и смерови друге две осе. 13
Слика 18 Слично као код обраде на CNC стругу и на глодалици, морају се знати положаји карактеристичних тачака. Пре свега то су: референтна тачка R, нулта тачка машине M, нулта тачка радног предмета W и стартна тачка алата B. Положаји ових тачака на CNC глодалици приказани су на слици 19
Слика 19
2.8. ТАСТАТУРА УПРАВЉАЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ И УКЉУЧИВАЊЕ МАШИНЕ Оно што руковаоц CNC машине мора да прихвати од самог почетка коришћења ових машина је да „сама“ машина не може да урадити ништа, она само извршава наредбе које је добила из програма или са тастатуре. Руковаоц CNC машине мора бити увек сигуран да ће машина одрадити баш оно што је он желео. Изузетно је важно да руковалац CNC машином свесно притиска дугмад на управљачкој јединици. Није дозвољено никакво експериментисање и импровизовање „..да стиснем па да видим шта ће бити..“ слика 20. Део CNC машине помоћу ког руковаоц комуницира са машином, зове се управљачка јединица (слика 21).
14
3
1
2
Слика 20
Слика 21
Управљачке јединице различитих произвођача на први поглед могу изгледати различито, али све се обично састоји из три целине и то: 1. алфанумеричког дела за унос и корекцију програма, 2. машинског дела за непосредно руковање машином као што је селектор начина рада, стартовање и заустављање извршења програма, стартовање и заустављање обртања главног вретена итд. и 3. екрана за приказ програма и различитих подешавања. Одабиром положаја преклопника селектора начина рада (слика 22) дефинише се начин рада машине. Постоје три основна начина рада и то: -
Ручно померање носача (држача) алата,
-
Програмски (аутоматски) рад и
-
Уношење и извршавање наредбе (MDA)
Ако је одабрано ручно померање носача алата, треба подесити величину померања помоћног кретања. Величине уписане на селектору начина рада на овом типу управљачке јединице дате су у микрометрима (1µм=0.001 мм).
15
Слика 22 Разлика управљачке јединице струга и глодалице споља гледано углавном није велика. Основна разлика је у броју управљаних оса. Поред оса X и Z, на глодалици увек постоји бар још оса Y. Да би могли да извршимо померање радних органа машине, потребно је укључити је на електрично напајање. Кључ се постави у отвор и затим окрене у позицију 1, као на слици 23.
Слика 23 Следећи корак је учитавање референтне тачке (R), како би се успоставио мерни систем. За ову акцију потребно је селектор начина рада (MOD) поставти у позицију каo на слици 23. Притиском на дугме за ручно померање у правцу X осе, а затим Z, машина се наводи на референтну тачку.
16
За довођење алата ручно, у неку жељену позицију, на селектор начина рада (MOD) поставимо величину померања помоћног кретања. Затим у зависности од тога у ком правцу и смеру желимо да ручно извршимо кретање, притиснемо једно од четири дугмета (+X, -X, +Z, -Z). Провери да ли знаш? 1. Шта можеш да прочиташ са плана стезања? 2. Како се зове основни алат за обраду стругањем? 3. Како се зове основни алат за обраду глодањем? 4. Орјентиши координатни систем помоћу правила три прста десне руке на стругу. 5. Објасни чему служи и како се користи селектор начина рада – MOD. 6. Колико управљаних оса може имати глодалица? 7. Објасни поступак укључивања машине.
3. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ И CNC ГЛОДАЛИЦОМ У АУТОМАТСКОМ РЕЖИМУ РАДА – ИЗВРШАВАЊЕ ПРОГРАМА Ако су све припремне радње на CNC машини урађене онако како је предвиђено процедуром, тада је машина спремна да после стартовања програма све радње обавља аутоматски. У нормалним условима на даљи рад CNC машине руковаоц више нема утицаја. Рад руковаоца се своди на праћење рада.
3.1. ОСНОВНЕ ГЛАВНЕ И ПОМОЋНЕ ФУНКЦИЈЕ CNC машине врше обраду радног предмета поштујући програм који је претходно учитан у управљачку јединицу. Програм је скуп наредби које треба да изрши CNC машина да би се од припремка добио израдак тачно одређеног облика и димензија. Подаци дефинисани у програму описују: -
геометрију радног предмета, која се налази на радионичком цртежу,
-
технологију рада која се налази у разним технолошким приручницима и упутствима за експлоатацију CNC машина.
Наредбе у програму су груписане у реченице – блокове. Један блок - реченица садржи све податке неопходне за реализацију једног радног захвата (кретања или укључивања). Структура програма приказана је у табели 1. ПРОГРАМ
ЗНАЧЕЊЕ
N0 G54
Учитавање кординатног система
N1 T2 D1
Учитавање података о алату
N2 M3 S800 F300
Укључивање главног вретена, дефинисање броја обртаја и брзине помоћног кретања
N3 G0 X0 Z100
Позиционирање брзим ходом у таку X0 Z100
N4 G1 Z5
Померање алата радним ходом по Z оси из претходне озиције Z100 у 17
нову Z5 ...
...
Nnn М30
Крај програма
Табела 1 Могу постојати извесне разлике у форми програма у зависности од управљачке јединице и машине на којој се програм извршава. Главне функције означавају се у програму са “G” и дефинишу услове (начин) кретања. Основне G функције су дате у табели 2. ГАВНА ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА G0
Помоћно кретање које се изводи брзим ходом
G1
Помоћно кретање које се изводи радним ходом по линији (најкраћим путем из тачке у којој се налази алат до програмиране циљне тачке).
G2
Помоћно кретање се изводи радним ходом по кругу (у смеру кретања казаљке на сату из тачке у којој се алат налази до програмиране циљне тачке).
G3
Помоћо кретање се изводи радним ходом по кругу (у смеру кретања супротно казаљке на сату из тачке у којој се алат налази до програмиране циљне тачке).
Табела 2 Помоћне функције се означавају са “M” и зовемо их и функцијама укључивања. Основне М функције дате су у табели 3. ПОМОЋНЕ ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА М0
Програмско заустављање
М3
Укључивање главног вретена у смеру казаљке на сату
М5
Заустављање главног вретена
М6
Измена алата
М30
Крај програма и враћање на почетак
Табела 3 Основне главне и помоћне функције се при обради на CNC годалици не разликују у односу струг.
18
3.2. СТАРТОВАЊЕ И ЗАУСТАВЉАЊЕ ИЗВРШЕЊА ПРОГРАМА Предуслов за почетак рада у аутоматском режиму CNC машине је следећи: -
одговарајући програм је учитан
-
сва софтверска подешавања су обављена
-
алати су припремљени према плану алата
-
измерени алати су постављени на носач алата или револвер главу или магацин алата
-
подаци о корекцијама алатима унети у машину
-
припремак постављен и стегнут према плану стезања
-
радни простор безбедан (уклоњена заостала струготина, алат и прибор)
-
врата машине (заштита) затворена
-
сви аларми уклоњени
Ако су сви услови за рад испуњени приступа се процедури стартовања програма -
Поставити MOD селектор на аутоматски начин рада
-
Поставити - проверити брзину помоћног кретања на 100%
-
Поставити – проверити број обртаја главног на 100%
-
Покренути програм – START дугметом
Ипак нека вам десна рука буде ВРЛО БЛИЗУ спасоносне “печурке” за хитно заустављање. После стартовања програм се извршава аутоматски, блок по блок, онако како је технолог програмер то испланирао. Последња наредба у програму је крај програма (М30), када се сва кретања заустављају и програм враћа на почетни блок – спреман за ново извршавање. Међутим има ситуација када је неопходно зауставити извршење програма који је у току. Постоји више начина заустављања извршавања програма у зависности који је разлог изазвао овакав захтев. Дугме за хитно заустављање (печурка) се користи само када је угрожен човек, алат или делови машине у току реализације програма. Заустављају се сва кретања, без могућности наставка рада, програм се враћа на почетни блок. Ово дугме се увек налази на приступачном месту и веома је уочљиво. Ресет дугме се користи када из било ког разлога желимо да прекинемо извршавање програма. Обично када се у току тестирања уочи грешка и даље тестирање не би имало смисла. Прекида извршење програма, без могућности наставка рада, заустављају се сва кретања. Привремено заустављање програма када је потребно зауставити рад машине са могућношћу даљег наставка рада процедура је следећа: -
Програм СТОП
-
Помоћна кретања СТОП
-
Обртање главног вретена СТОП
Ова процедура се мора испоштовати баш оним редом како је дата. 19
После привременог заустављања програма, програм се наставља по следећој процедури: -
Програм СТАРТ
-
Обртање главног вретена СТАРТ
-
Помоћна кретања СТАРТ
Заустављање помоћног кретања може се урадити и једноставним постављањем селектора брзине помоћног кретања на 0%, зауставља се само помоћно кретање. Обрада се наставља враћањем селектора брзине помоћног кретања на 100%. Провери да ли знаш? 1. Шта описују подаци у програму? 2. Шта садржи један блок (реченица)? 3. Наброј основне главне – G функције. 4. Наброј помоћне – М функције. 5. Како се хитно зауставља машина? 6. Како се зауставља машина са могућношћу наставка рада? 7. Шта треба проверити на машини пре стартовања програма?
4. СКИДАЊЕ РАДНОГ ПРЕДМЕТА И ПРИПРЕМА МАШИНЕ ЗА РАД СЛЕДЕЋЕГ РАДНОГ ПРЕДМЕТА У СЕРИЈИ По завршетку обраде израдак се скида са машине. У зависности од величине, тежине и начина стезања израдака, процедуре се разликују, али свакако треба пажљиво обавити и ове радње како не би дошло да повређивања или штете на машини или изратку. При постављању и скидању радних предмета користити средства заштите на раду пре свега рукавице. Очистити урађене радне предмете од заостале струготине. Извршити визуелну контролу и контролу габаритних мера изратка, заштитити од корозије и одложити на одговарајуће место. Сређивање радног места обавеза је сваког запосленог. Уредно радно место, сређен материјал, машина, алат, прибор, витрине и радни сто, огледало су реда и рада у радионици. Радно место се сређује тако што се: -
склони све са радног стола,
-
преконтролише бројно стање алата и прибора,
-
очисти алат и прибор,
-
одложи алат и прибор на одговарајуће место,
-
очисти струг, није дозвољено чишћење струготине ваздухом под притиском,
-
покупи струготина,
-
са пода помери патосница, покупи струготина и одложи у сандук за струготину,
-
покупи и остави памучњак на одређено место,
-
пре и после обраде очисте се и подмажу клизне стазе на радном столу струга или глодалице. 20
Док мотор ради и радно вретено се окреће минималним бројем обртаја, проверити ниво уља у контролницима. Ако је потребно, зауставити машину и долити уље. Потребно је једном недељно извршити контролу течности за хлађење и подмазивање и очистити резервоар и филтер. Повремено средство обнављати или га заменити ако је изгубило особине хлађења, подмазивања и остала својства. Не радити за машином и не укључивати команде ако се не знају функције. Команде искључити при напуштању радног места. Исправном машином, алатом и прибором рукује само један извршилац. После чишћења машине, уклонити из радне зоне метлицу, лопатицу, рукавице, мерни прибор итд. Обезбедити слободно кретање обратка и алата за време обраде следећег радног предмета. У току радне смене користити радно одело и средства заштите на раду. По завршетку радне смене опрати руке и одложити радно одело у ормар. Да не би дошло до повреда на раду, мора се поштовати радна и технолошка дисциплина. Провери да ли знаш? 1. Које површине на машини морају бити подмазане сваки дан? 2. Да ли је дозвољено коришћење ваздуха под притиском за чишћење машине? 3. Шта мислиш о радном месту приказаном на слици 24?
Слика 24
ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ ПОЈМОВА CNC CNC струг CNC глодалица радионички цртеж план стезања план алата програмски лист мерење контролисање
Computer Numerical Controled Компјутерски управљан струг Компјутерски управљана глодалица Приказује нерастављив део са свим потребним подацима за његову израду Дефинише радни простор машине, са положајем обратка у њему Дефинише све резне алате које је технолог – програмер предвидео у програму за обраду машинског дела Садржи програмске наредбе које треба да извши CNC машина да би се добио израдак тачно дефинисаног облика и димензија Одређивање апсолутне вредности неке величине очитавањем на мерном прибору Утврђује да ли мера изратка лежи у оквиру одређених граница. При томе се не добијају бројне вредности 21
мерила стезни прибори ручни режим рада аутоматски режим рада стругарски нож глодало
R - референтна тачка машине
М – нулта тачка машине
W – нулта тачка обратка B – стартна тачка алата Програм Главне функције Помоћне функције Управљачка јединица
величине, већ се утврђује одступање мерне величине од неке утврђене величине. Сва техничка средства за мерење Користе се за центрирање, стезање радног предмета при обради Машина извршава кретања која му задаје руковаоц са тастатуре Машина извршава сва кретања по програму, без утицаја руковаоца Алат у процесу обраде стругањем Алат у процесу обраде глодањем Дефинисана је конструкцијом машине, представља граничну тачку радног простора и помоћу ње се успоставља мерни систем машине. После укључивања, пре било каквог рада на машини, неопходно је учитавање референтне тачке. Дефинисана је конструкцијом машине и представља почетак координатног система машине. Да би се поједноставило програмирање ова тачка се обично трансформацијом координатног система пребацује на повољнију позицију. Дефинише је технолог програмер и поставља је на најповољнијој позицији за програмирање. Дефинише је технолог програмер, то је тачка из које алат почиње обраду у програмском моду. Скуп наредби које треба да изрши CNC машина да би се од припремка добио израдак тачно одређеног облика и димензија Означавају се са G и дефинишу услове кретања Означавају са M и представљају функције укључивања Део CNC машине који чува програм, обрађује и трансформише програм у сигнале које шаље машини
22
ОБУКА ЗА РУКОВАОЦА CNC МАШИНА Водич за наставника
23
САДРЖАЈ: УВОД ............................................................................................................................................................25 1. ОПШТИ ПРИСТУП У РЕАЛИЗАЦИЈИ ОБУКЕ .................................................................................26 2. ОПШТИ ИСХОДИ ОБУКЕ ....................................................................................................................27 3. РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ОБУКЕ ..................................................................................................28 3.1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ ......................................................28 3.2. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ ИЛИ ГЛОДАЛИЦОМ У РУЧНОМ РЕЖИМУ РАДА ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ............................................................................................................................30 3.3. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ ИЛИ ГЛОДАЛИЦОМ У АУТОМАТСКОМ РЕЖИМУ РАДА35 3.4. ЧИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И МАШИНА .................................................37
24
УВОД Водич за наставнике који изводе Обуку за руковаоца CNC машинама развијен је у оквиру пројекта Развој система функционалног основног образовања одраслих у Србији – „Друга шанса“ који се реализује у периоду од 2011. до 2013. године. Водич је развијен као део подршке наставницима за успешну реализацију обуке. Функционално основно образовање одраслих (ФООО) представља организациону и програмску интеграцију основног општег образовања, с једне, и стручне обуке, с друге стране. Функционално основно образовање одралих је намењено свим особама старијим од 15 година које немају завршено основно образовање и остварује се у оквиру три циклуса учења од по годину дана. У оквиру првог циклуса полазници завршавају програм који је еквивалентан програму прва четири разреда редовног основног образовања. У другом циклусу (V и VI разред) одрасли стичу основно опште образовање. Трећи циклус (VII и VIII разред) односи се на завршетак основног образовања и стручну обуку за обављање једноставнијих послова. Општи циљ Функционалног основног образовања одраслих јесте стицање и унапређивање знања, вештина, вредности и ставова неопходних за практично и конструктивно решавање проблема и суочавање са изазовима у свакодневном животу и раду, унапређивање породичних и личних услова живота, активно учешће у друштвеној заједници, обављање једноставних послова и даље образовање и учење. Очекивани општи исходи/међупредметне компетенције наставног програма функционалног основног образовања одраслих као интегрисане целине су: -
језичка писменост математичка писменост основе научне писмености дигитална писменост управљање сопственим учењем решавање проблема социјалне интеракције и сарадња са другима грађанска одговорност у/за демократију здравствене компетенције еколошке компетенције иницијативност и предузетништво културна свест, мултикултуралност и креативност.
Општи исходи ФООО су претпоставка за организацију обуке за руковаоца CNC машинама и постигнуће њених исхода и циљева. Истовремено, обука за руковаоца CNC машинама, као интегрални део ФООО, својим садржајем и начином његове реализације треба да допринесе постигнућу општих исхода ФООО. То значи да полазници у току реализације обуке морају имати могућност да конкретизују, и унапређују своју језичку и математичку писменост, контекстуализују базичне научне принципе у обављању радних активности, осмишљавају властите стратегије учења, решавања проблема, разумеју значај здравља и здравог окружења, буду проактивни, кооперативни и осетљиви на културу и системе вредности оних са којима раде и уче. Обука за руковаоца CNC машинама непосредно се ослања на постигнуће исхода математике, физике и дигиталне писмености, али и на постигнуће исхода модула примењених наука усмерених на обуку у области машинско-електричарских послова. 25
Водич је конципиран као нека врста упуства за реализацију обуке. По својој основној структури (исходима на чију реализацију упућује), Водич за наставника је компатибилан са Програмом обуке за руковаоца CNC машинама, Приручником за полазнике обуке за руковаоца CNC машинама и Водичем за организацију испита за обуку за руковаоца CNC машинама. Централни део овог Водича је план или сценарио за постигнуће општих исхода обуке. План је кохерентна, садржински и временски избалансирана пројекција активности учења, неопходних ресурса, материјала и начина провере наученог. План има следеће елементе: -
циљ специфични исходи потребно време потребни ресурси потребни материјали процедура за реализацију активности начин провере наученог (питања и задаци за полазнике).
Водич ипак не представља обавезујући и општеважећи, већ пре препоручени и могући моделе реализације обуке. Његова је основна функција да усмери наставника, мотивише га на планиран и систематски приступ обуци и инспирише да трага за начинима реализације обуке који су најадекватнији за ситуацију у којој они реализују обуку.
1. ОПШТИ ПРИСТУП У РЕАЛИЗАЦИЈИ ОБУКЕ Основни напори наставника у реализацији обуке треба да буде усмерен на постигнуће општих исхода програма, односно процеса обуке. Општи исходи обуке су изведени из уобичајеног технолошког процеса и редоследа операција код послова израде радних предмета на CNC струговима у серији и израде радних предмета на CNC глодалицама у серији. Они описују опште резултате учења, односно оно што ће полазник бити у стању да (у)ради по завршетку обуке. Према томе, општи исходи су стручне компетенције, односно способности да се према дефинисаном стандарду или доброј и уобичајеној пракси обаве конкретне радне улоге, функције или дужности. Општи исходи представљају информацију за послодавца о томе које послове је полазник у стању да обави, на основу које он доноси одлуку о његовом запошљавању, због чега се они и директно наводе у уверењу о положеном испиту за обуку. До постигнућа општих исхода долази посредством усвајања посебних знања, вештина, ставова и вредности који су у програму обуке означени као специфични исходи програма. У остваривању обуке неопходно је да наставник примењује основно дидактичко правило – казати, показати и захтевати да се уради. На тај начин обука има интегралан карактер и добија обележја ситуационог учења и учења путем деловања, чиме се избегава њена вештачка подела на „теоријски“ и „практични“ део. У начину реализације обуке доминантан је интерактивни начин рада. Сваку наставну јединицу треба започети питањима из свакодневног живота која су полазнику позната, после чега следи систематско презентовање и разматрање неопходних информација и садржаја који се односе на дату тему, односно тематску целину. Након тога се организује практичан рад полазника, индивидуални или групни. У реализацији обуке користити следећи општи образац: Информација
Демонстрација
Увежбавање индивидуално или групно
Повратна информација 26
Начин рада, исто тако треба да омогући и да сами полазници буду у прилици да једни са другима размењују сопствена искуства, али и да, у разговору са наставником, добију одговоре на питања са којима се суочавају у процесу рада и учења. Напредовање полазника потребно је пратити кроз самосталан практичан рад. Повратна информација о постигнућу мора бити објективна и правовремена. Повратну информацију о постигнућу полазника наставник добија увидом у извршење задатака и кроз разговор са полазником. Полазницима који су мање успешни пружати додатну стручну подршку у виду додатних информација, објашњења и радних задатака. Практични део обуке треба конципирати као већи број појединачних радних задатака. При сачињавању радних задатака треба водити рачуна да буде заступљена она проблематика са којом ће се кандидати сусретати када се укључе у свет рада. Посебну пажњу треба посветити усвајању одговарајућих норми и правила понашања, спремности за сарадњу и комуникацију, способности за самоконтролу, правилан однос према раду и обавезама и способност за функционисање у тиму.
2. ОПШТИ ИСХОДИ ОБУКЕ Циљ пограма је оспособљавање полазника за израду делова у серији на CNC стругу и CNC глодалици. Целокупна обука за помоћног стругара је организована око постигнућа три општа исхода, односно три стручне компетенције. 1. Руковање CNC стругом или глодалицом у ручном режиму рада - припремне радње
2. Руковање CNC стругом или глодалицом у аутоматском режиму рада - извршавање програма
3. Скидање радног предмета и припрема машине за рад следећег радног предмета у серији Исходи се налазе у хијерархијском и међузависном односу и сваки има свој значај и вредност у постизању коначног циља – израда радних предмета у серији на CNC стругу и израда радних предмета на CNC глодалици. Неадекватно обављене припремне радње, провера спремности за извршавање програма представљају лошу основу за све касније фазе обраде. У том смислу, треба код полазника изградити став о неопходности доследне примене поступака постављања и центрирања радних предмета и алата и свих осталих неопходних услова за рад. Обрада на CNC машинама без обзира да ли се ради о стругу или глодалици захтева поштовање технолошког поступка. Грешке у овом делу могу проузроковати лош радни предмет, оштећење алата, прибора, машине или повреду на раду. Чишћењем и одржавањем радног места и машина штити се радник од повреда, а машини се обезбеђује дужи радни век.
27
3. РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ОБУКЕ Основу за организацију обуке чине три кључе стручне компетенција (општих исхода) са којима полазници морају овладати током обуке. Њиховој реализацији претходи уводни блок који је посвећен упознавању полазника са мерама безбедности и заштите на раду. Сходно томе, обуку за руковаоца CNC машина потребно је организовати у оквиру четири тематска блока: 1. Уводни блок - Мере безбедности и заштита здравља на раду 2. Руковање CNC стругом или глодалицом у ручном режиму рада - припремне радње 3. Руковање CNC стругом или глодалицом у аутоматском режиму рада извршавање програма 4. скидање радног предмета и припрема машине за рад следећег радног предмета у серији Реализација тематских блокова од 2, 3 и 4 на стругу или глодалици се одвија као континуирани, сукцесиван и репетитиван процес. Практичан рад и увежбавање полазника одвија се на основу логике, правила и процедура радног процеса, што значи да после постављања и центрирања радних предмета и алата, провере услова за извршење програма, следе обрада на CNC стругу или глодалици у аутоматскм режиму. На крају се готови радни предмети чисте и одлажу на за то одређено место. Чисти се и машина како би била спремна за израду следећег радног предмета. При томе се сваки пут врши теоретска надградња везана за поједине исходе, а што се тиче практичног рада инсистира се на све већој прецизности и све већем степену самосталности у изради радних предмета на CNC машинама.
3.1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ Циљ: Формирање способности и спремности за примену мера безбедности и заштите здравља на раду и припрема полазника за рад у безбедном и здравом окружењу. Специфични исходи По завршетку овог блока полазник: -
познаје најчешће врсте несрећа и повреда на раду у машинској радионици; познаје основна правила заштите на раду у машинској радионици; разуме значај доследне примене заштите на раду; примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици.
Укупан број часова
6
Потребни ресурси
Радно одело и ципеле
Потребни материјали
Извод из Правилника о заштити на раду; 28
Фотографије повреда на раду; 1. Процедура
Информативно-инструктивни блок Пре него што се укључе у процес рада, наставник је дужан да информише полазнике о опасностима на послу. Први корак: Упознавање полазника са Правилником о заштити на раду и последицама које могу настати непридржавањем датих упутстава. Упозорити полазнике са опасним зонама у машинској радионици. Навести најчешће узроке несрећа на раду у машинској радионици: -
директан контак са покретним деловима машине и алата, удар делова распрснутог алата, удар дела одрезаног материјала, механички неисправна машина, неисправне електричне инсталације, неисправан радни поступак, непостојање уређаја за заштиту на машини, недовољно познавање оруђа за рад од стране радника, потцењивање опасности од стране радника, коришћење неисправне заштитне одеће и обуће, непримењивање заштитне одеће и обуће.
Навести примере последица несрећа на раду у машинској радионици и мотивисати полазнике да изнесу своја искуства и сазнања о повредама на раду, колико повреда на раду годишње има у Србији, како је законом регулисано плаћање боловања приликом повреда на раду итд. Показати фотографије на којима су приказане последице повреда на раду. Други корак: Упознавање полазника са мерама личне заштите у машинској радионици. Радно одело: Да би испоштовали прописане мере заштите на раду полазници морају носити прописану радну одећу и обућу, па их наставник упућује из чега се састоји радна одећа, каква би требало да буде и како да се користи (нпр. радна блуза-мантил мора бити закопчана, а рукави стегнути око зглоба руке како покретни делови машине не би захватили радно одело). Скренути пажњу полазницима да радно одело мора бити уредно, а да по завршетку радне смене треба опрати руке и одложити радно одело у ормар. Радне ципеле: Информисати полазнике да у машинској радионици није дозвољено обувати папуче и сандале, већ ципеле са ојачани ђоном и делом изнад прстију. Оштра струготина може довести до озбиљних повреда, посекотина и опекотина. Одржавање простора око машине: Упознати полазнике са техникама чишћења машина. Организовати да полазници у машинској радионици учествују у чишћењу машина и простора око машина. Размотрити са полазницима последице не примењивања мера личне заштите. 29
Корисни извори и/или литература за наставника: С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде
3.2. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ ИЛИ ГЛОДАЛИЦОМ У РУЧНОМ РЕЖИМУ РАДА - ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ
Циљ: Оспособљавање полазника да самостално на основу технолошке документације постави припремак и алате и рукује CNC стругом и глодалицом у ручном режиму рада. Специфични исходи:
По завршетку овог блока полазник: -
Чита и примењује техничко-технолошку документацију Рукује помичним мерилом Уредно и прецизно обавља послове Свестан је неопходности поштовања процедуре Користи припадајући прибор на CNC машини Стеже и центрира радни предмет на стругу и глодалици на основу плана стезања Познаје врсте резног алата на стругу и глодалици Поставља резне алате на стругу и глодалици Рукује тастатуром управљачке јединице Разликује координатни систем машине и припремка на глодалици Разликује карактеристичне тачке Зна процедуру укључивања машине Чита технолошки поступак Поштује технолошку и радну дисциплину Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици 96 Укупан број часова обуке Потребни ресурси:
- CNC струг и глодалица - Помоћни прибори за стезање припремака на стругу и глодалици - Припремци различитог облика и димензија - Сет резних алата за обраду на стругу и глодалици - Постери или графофолије, стезни прибор 30
- Узорци различитих врста резних алата - Каталози алата - Помична мерила - Узорци технолошке документације - Резни алати за обраду на стругу постављени у држаче алата - Резни алати за обраду на глодалици постављени у држаче алата - Шеме машина - Пано за орјентацију оса и карактеристичних тачака на стругу и глодалици - Пано са исписаним процедурама за укључивање машине.
Процедура Први корак Мерење и контролисање. Ослањајући се на искуства полазника, упознати се кроз дијалог са предзнањима полазника везаним за јединице дужинских мера. Систематизовати и резимирати знања -
јединице мере (1mm, 0.1mm, 0.01mm), указати да се мере у машинству изражавају у милиметрима.
Затим демонстрирати руковање универзалним помичним мерилом. Посебно инсистирати на: -
намени помичног мерила, деловима помичног мерила, начину држања радног предмета и мерила, руковању покретним делом мерила, очитавању величина на скали са нонијусом на помичном мерилу. Указати на грешке мерења које могу настати због неправилног руковања. Посебно нагласити специфичности при одржавању и чувању мерила.
Други корак: Користећи демонстративну методу упознати полазнике са технолошком документацијом, на основу узорака: -
радионичког цртежа, плана стезања, плана алата, програмског листа,
објаснити намену сваког документа и неопходност поштовања технолошке документације. Објаснити како се на радионичком цртежу приказују облик и димензије радног предмета. Са посебном пажњом указати на план стезања - најбитнији документ за полазника обуке. Трећи корак. У инфоративном блоку, ослањајући се на искуства полазника, 31
систематизвати облике припремака са којима ће се полазници сретати у току рада. Приказати различите облике и димензије припремака. Указати како димензије припремка могу утицати на тачност обратка. Четврти корак. Показати различите приборе за стезање припремака на стругу: - стезне главе, - еластичне чауре, - шиљке. Показати различите приборе за стезање припремака на глодалици - машинска стега, - степенаста стега, - специјални стезни прибор. Водећи дискусију навести полазнике да изведу закључак који је прибор најприкладније користити у зависности од облика и димензија припремака. Демонстрирати постављање различитих прибора за стезање припремка на стругу и глодалици. Демонстрирти постављање, центрирање и стезање припремка. Дискусијом са полазницима извести закључак који се проблеми могу јавити при стезању различитих припремака и како се ти проблеми превазилазе. Посебно указати на проблем стезања витких обрадака на стругу. Указати на потенцијалне опасности услед лошег стезања и центрирања припремка. Пети корак. Упознати полазнике са различитим врстама резног алата на стругу и глодалици. Користити узорке алата и каталоге алата. Упознати полазнике са материјалима за израду резног алата и специфичностима сваког материјала у односу на обраду резањем. Демонстрирати постављање резног алата на стругу коришћењем различитих држача (брзоизменљиви револвер итд). Демонстрирати висинско подешавање резног алата – указати на проблеме који могу настати током обраде у случају да алат није добро постављен по висини. Указати на проблеме који се могу јавити у случају недовољног стезања алата. Демонстрирати постављање резног алата на глодалици коришћењем различитих држача алата. Указати на проблеме који се могу јавити у случају непоштовања плана алата. Шести корак Кроз дискусију навести полазнике да изведу закључак о основним карактерисикама CNC машина. Седми корак Упознати полазнике са структуром и принципом рада CNC машина посебно указати на појмове: - функционалне целине управљачке јединице - координатни системи CNC машина - орјентација оса CNC машина помоћу правила три прста десне руке - положај карактеристичних тачака (R, M, W, B). 32
Осми корак Анализирати поједине функционалне целине управљачке јединице: -
садржај екрана алфанумерички део машинског дела
Посебно обратити пажњу на могућност коршћења селектора начина рада. Девети корак Демонстрирати укључивање машине. После укључивања електричног напајања, објаснити полазницима неопходност учитавања референтне тачке у циљу успостављања мерног система Десети корак Демонстрирати учитавање референтне тачке на CNC стругу и глодалици Једанаести корак Демонстрирати руковање CNC стругом и глодалицом у ручном режиму рада. Избором различитих опција на селектору начина рада вршити померања радних органа машине помоћу JOG тастера различитом брзном, или различити инкрементима померања. Демонстрирати ручно укључење и искључење главног вретена и подешавање броја обртаја главног вретена. Посебне препоруке наставнику: Пре почетка обучавања полазника за савладавање сваког исхода, може се демонстрирати израда радног предмета на CNC стругу и глодалици кроз све фазе, како би полазници имали увид у циљ програма обуке и како би их мотивисали за рад и обучавање.
Полазници приступају изради задатака
Задатак 3.2.1 Анализа технолошке документације Полазници подељени у групе анализирају радионичке цртеже једноставних радних предмета. Препознају и разликују цилиндричне од призматичних радних предмета. Анализирају план стезања за стругарски и глодачки део. Наставник прати рад сваке групе, усмерава их и подстиче на дискусију. Задатак 3.2.2 Мерење дужинских мера Плазници у паровима увежбавају мерење пречника дужине и дубине на различитим радним предметима помичним мерилима. Задатак 3.2.3. Припрема CNC струга Сваки полазник индивидуално вежба постављање припремљених алата.
33
Задатак 3.2.4 Припрема CNC струга Сваки полазник индивидуално вежба постављање, центрирање и стезање припремка у прибор. Полазници један другом проверавају центирање припремка. Задатак 3.2.5 Припрема CNC глодалице Сваки полазник индивидуално вежба постављање и стезање припремака у прибор. Полазници један другом проверавају постављање и стезање припремака.
Задатак 3.2.6 Припрема CNC глодалице Сваки полазник индивидуално вежба постављање алата на основу плана алата. Полазници један другом проверавају постављање алата. Задатак 3.2.7. Ручно померање носача алата у правцу X и Z оса Вршити померање на стругу носача алата помоћу JOG тастера. Варирати брзне и величине померања. Више пута поновити вежбу.
Задатак 3.2.8. Ручно померање носача алата у правцу X ,Y и Z оса Вршити померање на глодалици помоћу JOG тастера. Варирати брзне и величине померања. Више пута понавити вежбу.
Посебне препоруке наставнику: Мање успешне полазнике треба охрабривати, доделити лакше задатке или им поверити сложеније задатке да ураде у једноставним корацима са понављањем појединих корака како би дошли до задовољавајуће рутине.
Корисни извори и/или литература за наставника: С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде С. Симић и З. Симић – Технологија 2 оператер машинске обраде М. Николић, С Зорић и Н Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг
34
3.3. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ ИЛИ ГЛОДАЛИЦОМ У АУТОМАТСКОМ РЕЖИМУ РАДА – ИЗВРШАВАЊЕ ПРОГРАМА Циљ: Оспособљавање полазника да самостално на основу технолошке документације рукује CNC стругом и глодалицом у аутоматском режиму рада. Специфични исходи: По завршетку овог блока полазник: - Зна да провери да ли су испуњени предуслови за рад машине у аутоматском режиму рада - Разликује главне од помоћних функција - Чита једноставан програм - Рукује CNC стругом и глодалицом у аутоматском режиму рада - Зна процедуру заустављања машине у случају нерегуларног рада - Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици. Укупан број часова обуке
126
Потребни материјали:
- CNC струг и глодалица са прибором и алатима. - Разрађени технолошки поступци за рад на CNC стуг и глодалица - Припремци према технолошким поступцима - Пано са исписаним процедурама за укључивање, стартовање, заустављање извршавања програма
Процедура: Први корак - у информативном блоку објаснити појам и структуру програма CNC машина а затим основне G и M функције. Други корак - кроз дискусију навести полазнике да наведу предуслове за почетак рада у аутоматском режиму. Трећи корак - демонстриати процедуру стартовања програма и праћења извршења програма на ЦНЦ стругу и глодалици. Четврти корак - демонстрирати различите начине прекидања – заустављања извршавања програма. Посебно указати када и како се користи дугме за хитно заустављање. 35
Пети корак Указати на све потенцијалне проблеме који се могу јавити у току рада као што је: -
Погрешан програм учитан Погрешан алат постављен Алати постављени на погрешно место у магацину алата Припремак лоше постављен
Упозорити да се рад CNC машина одвија аутоматски, и да може бити веома опасно улажење у радну зону. Никада не прилазити алату у покрту.
Посебне препоруке наставнику: указати полазницима да никад не притискају дирке на тастатури насумице, ако нису сасвим сигурни шта ће се догодити, „да виде, да пробају...“. Указати на то да машина неће ништа „сама“ урадити, она само извршава наредбе које је добила из програма или са тастатуре. Често се од неискусних руковаоца може чути: „јао па, ова машина је полудела...“ међутим на крају увек се закључи да је разлог неправилно руковање. Људски је грешити – машине не греше
Полазници приступају изради задатака: Задатак 3.3.1. Наставник подели полазнике у групе, даје им једноставне програме како би полазници препознали научене главне и помоћне функције и објасни њихову улогу у програму. Задатак 3.3.2. Полазници вежбају стартовање и прекидање извршења програма. Симулирати различите ситуацијске задатке где је неопходно прекинути рад CNC машине.
Задатак 3.3.3 Сваки полазник добија комплетну технолошку документацију, припремак, алате и програм учитан у CNC струг, уз надзор наставника вежба постављање припремка, постављање алата, укључивање машине, стартовање програма и прекидање рада.
36
Задатак 3.3.4 Сваки полазник добија комплетну технолошку документацију, припремак, алате и програм учитан у CNC глодалицу, уз надзор наставника вежба постављање припремка, постављање алата, укључивање машине, стартовање програма и прекидање рада.
Задатак 3.3.5 Када сви полазници ураде свој први радни предмет, наставник водећи дискусију наводи полазнике да искажу све евентуалне недоумице.
Корисни извори и/или литература за наставника: М. Николић, С. Зорић и Н. Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг
3.4. ЧИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И МАШИНА Циљ: Оспособљавање полазника за одржавање радног места и машине. Број часова обуке
12
Потребна средства
CNC стуг и глодалица Радни предмети димензија
различитог
облика
и
Четке, метлице и памучњак Уља и мазива Рукавице Специфични По завршетку овог блока полазника је у стању да: -
Користи алат за чишћење обратка Одлаже обратке Користи прибор за чишћење и подмазивање машине Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици.
Процедура: Демонстрирати скидање обратка са машине. Посебно указати да је неопходно сачекати да 37
се сва кретања зауставе. Објаснити шта је неопходно урадити са сваким изратком после скидања са машине. -
Чишћење обратка од заостале струготине Визуелна контрола Мерење појединих кота Заштита обратка од корозије ако је неопходно Слагање на за то одређено место.
Указати да је сређивање радног места и контрола исправности средстава за рад обавеза извршиоца на свом радном месту! Указати шта је неопходно урадити: -
после израде сваког радног предмета, на крају радне смене, према плану превентиве.
Демонстрирати чишћење машине и простора око машине. Очистити струг, покупити струготину. Са пода померити патосницу, покупити струготину и одложити је у сандук за струготину. Покупити и оставити памучњак на одређено место. Није дозвољено чишћење струготине ваздухом под притиском. После чишћења демонстрирати подмазивање клизних стаза на радном столу струга. Док мотор ради и радно вретено се окреће минималним бројем обртаја, демонстрирати проверу нивоа уља у контролницима. Ако је потребно, зауставити машину и долити уље. Када машина мирује, отворити бочни поклопац, како би се уочио пренос снаге ременом са мотора до главе струга и изменљивих зупчаника за помоћно кретање. Демонстрирати притезање ремена. Указати да је периодично (једном недељно) потребно контролисати течности за хлађење и подмазивање. Ако је потребно очистити филтер и резервоар, долити или заменити течност. Увежбавати полазнике путем следећих задатака. Задатак 3.4.1. Чишћење обрадака после скидања са машине. 1. Припремити ручни алат за чишћење обрадака и рукавице. 2. Очистити обратке од заостале струготине. 3. Заштитити обратке од корозије. 4. Сложити обратке на за то предвиђено место. 5. Очистити радно место и одложити алат.
Задатак 3.4.2 Чишћење машине и простора око машине. 1. Припремити ручни алат за чишћење и рукавице. 2. Очистити машину од струготине и течности за хлађење. 3. Подићи патосницу и очистити простор око машине. 38
4. Одложити алат
Задатак 3.4.3 Провера нивоа уља и подмазивање клизних стаза 1. Припремити потребна мазива 2. Проверити ниво уља и долити ако је потребно 3. Проверити да ли су клизне стазе чисте, а затим их подмазати 4. Одложити алат и неискоришћен материјал Задатак 3.4.4 Контрола и замена расхладне течности 1. Припремити расхладно средство 2. Проверити филтер и резервоар, очистити ако је потребно 3. Проверити ниво расхладног средства и долити ако је потребно 4. Одложити алат и неискоришћен материјал Корисни извори и/или литература за наставника: С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде С. Симић и З. Симић – Технологија 2 оператер машинске обраде М. Николић, С Зорић и Н Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг
39
ОБУКА ЗА РУКОВАОЦА CNC МАШИНАМА Водич за организацију испита за обуку
40
НАЧИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСПИТА ЗА ОБУКУ Према Правилнику о програму огледа функционалног основног образовања одраслих („Службени гласник РС“ бр. 6/11) право на полагање испита за обуку има кандидат након завршеног осмог разреда, односно стеченог основног образовања и након похађања програма обуке. Стручна школа образује комисију за обављање испита за обуку. Комисија има најмање три члана. Председник комисије је наставник практичне наставе за дату обуку. По једног члана комисије предлажу унија послодаваца, привредна комора или занатска комора и филијала Националне службе за запошљавање, а на захтев стручне школе. За председника или члана комисије за обављање испита за обуку не може да буде одређен наставник који је обављао обуку или лице које је обављало обуку, али је дужан да присуствује испиту. Испитом за обуку проверава се постигнуће стручних компетенција, односно општих исхода програма. За сваку предвиђену стручну компетенцију утврђује се листа радних задатака. Радни задаци за испит за обуку дефинисани су тако да интегрално проверавају вештине и знања за јединице компетенција које су савладане током обуке. У оквиру испита за обуку кандидати извршавају по два радна задатка. Један задатак реализују на CNC стругу, а други на CNC глодалици. Полазник извлачи радне задатаке непосредно пре почетка испита за обуку, с тим да има довољно времена за припрему за извршење радног задатка. Током извршења радног задатка чланови комисије могу захтевати од кандидата да образложи и објасни поступке и процедуре извршења задатка. Радни задаци за испит за Руковаоца CNC машина: Текст радног задатка 1
На основу технолошке документације поставити, центрирати и стегнути припремак и припремљене алате, а затим урадити радни предмет на CNC стругу.
2
На основу технолошке документације поставити, центрирати и стегнути припремак и припремљене алате, а затим урадити радни предмет на CNC глодалици.
Пре испита за обуку наставник припрема услове за реализацију испита. На основу радионичких цртежа, задатака 01-06 наставник: -
ради технолшку документацију, (плана стезања, плана алата, програмски лист),
-
припрема резне алате (мери, и стеже у држаче алата),
-
уноси у управљачку јединицу пограм и друга сва потребна подешавања везана за алате и координатне системе.
-
одређује укупно време обраде
Испит за обуку се изводи у школској радионици. Уколико школа не поседује адекватну радионицу, испит за обуку се изводи у машинској радионици са којим школа има потписан уговор, а који задовољава прописе о безбедности и заштити здравља на раду. Овим испитом проверава се постигнуће следећих елемената компетенција: 41
1. руковање CNC стругом у ручном режиму рада - припремне радње 2. руковање CNC стругом у аутоматском режиму рада - извршавање програма 3. руковање CNC глодалицом у ручном режиму рада - припремне радње 4. руковање CNC годалицом у аутоматском режиму рада - извршавање програма 5. скидање радног предмета и припрема машине за рад следећег радног предмета у серији Постигнуће стручних компетенција путем испита за обуку оцењује се са положио - није положио. Оцена положио се даје уколико кандидат изврши сваки постављени радни задатак према утврђеним критеријумима извршења. У Прилогу 1 је дат образац за оцењивање радног задатка на испиту за Обуку за руковаоца CNC машина. Критеријуми извршења за сваку стручну компетенцију и њени појединачни елементи описани су у Прилогу 2. Испитна комисија утврђује оцену на основу збира бодова по елементима радног задатка. Укупан број бодова
Оцена
0-50
Није положио
51-100
Положио
Осим извршења радног задатка према утврђеним критеријумима комисија вреднује и додатне елементе извршења као што су: − лична припрема за израду радног задатка (прописана одећа и обућа), − припрема радног места (припрема алата и прибора и стање у коме их оставља по извршењу радног задатка), − спровођење мера заштите на раду, − поштовање прописа из области сигурности на раду и заштите животне средине.
42
ПРИЛОГ 1 ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА НА ИСПИТУ ЗА ОБУКУ CNC РУКОВАОЦА Назив радног задатка Назив школе Седиште Назив обуке Име и презиме кандидата
Руковаоц CNC машинама
1. СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА ЗАШТИТЕ НА РАДУ (заокружити одговарајући број бодова (максималан број бодова 10) Потпуно Делимично Нема Прописана одећа и обућа и личне заштитне мере 4 2 0 Спроводи мере заштите на раду 6 3 0 2. ИЗРАДА ДЕЛОВА НА CNC СТРУГУ (максималан број бодова 40)
Чита техничко-технолошку документацију Објасни процедуру провере пре укључивљња и укључивање машине Центрира и стегне радни предмет на CNC стругу Рукује тастатуром у ручном режиму рада Стартује и прати извршавање програма на CNC стругу Свестан је неопходности поштовања процедуре Објасни процедуру заустављања машине у случају нерегуларног рада Скида радни предмет и припрeма машину за израду слерећег радног предмета у серији
Добро
Задовољ.
Лоше
6
3
0
4
2
0
4 6
2 3
0 0
6
3
0
4
2
0
4
2
0
6
3
0
3. ИЗРАДА ДЕЛОВА НА CNC ГЛОДАЛИЦИ (максималан број бодова 40)
Чита техничко-технолошку документацију Објасни процедуру провере пре укључивљња и укључивање машине Центрира и стегне радни предмет на CNC глодалици Рукује тастатуром у ручном режиму рада Стартује и прати извршавање програма на CNC глодалици Свестан је неопходности поштовања процедуре Објасни процедуру заустављања машине у случају
Добро
Задовољ.
Лоше
4
2
0
4
2
0
6 6
3 3
0 0
4
2
0
6 6
3 3
0 0 43
нерегуларног рада Скида радни предмет и припрeма машину за израду слерећег радног предмета у серији
4
2
0
4. ОЧЕКИВАНО ВРЕМЕ ЗА ИЗРАДУ (максималан број бодова 10) Прописано укупно време израде: Т1 _________ мин
Критеријум вредновања Остварено укупно време израде: Т2 ________ мин прекорачење времена израде у %
Проценат прекорачења Бодова за добар комад (ако су габаритне мере у границама толеранције) Бодова за дорадни комад (ако је бар једна габаритна мера за дораду) Бодова за лош комад (шкарт) (ако је бар једна габаритна мера лоша)
Прекорачење укупног времена израде у %: П________%
0-30%
Преко 30%
10
0
5
0
0
0
ЗБИР БОДОВА ПО ЕЛЕМЕНТИМА РАДНОГ ЗАДАТКА: Елементи
1
2
3
4
Укупно бодова
Бодови
44
ЗБИРНИ ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА НА ЗАВРШНОМ ИСПИТУ Подаци о школи Назив установе Седиште Школска година Испитни рок Датум одржавања завршног испита Подаци о полазнику Име и презиме кандидата ПРОГРАМ ОБУКЕ
Руковаоц CNC машина
Број бодова на испиту за обуку Број бодова чланова комисије
РАДНИ ЗАДАТАК ред. број
Председник
назив
2. члан
3. члан
Просечан број бодова свих чланова комисије (1+2+3) 3
1. ПРОСЕЧАН број бодова на испиту за обуку На испиту за обуку кандидат _____________________________________________________ ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: Председник: ________________________________ Други члан: ________________________________ Трећи члан: ________________________________
45
ПРИЛОГ 2 КРИТЕРИЈУМИ ИЗВРШЕЊА СТРУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА РУКОВАОЦА CNC МАШИНАМА Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ РАДНЕ ПРЕДМЕТЕ НА CNC СТРУГУ – У СЕРИЈИ 1.1. Елемент компетенција (стандард). Руковање CNC стругом у ручном режиму рада - припремне радње Опис Критеријуми обављања Потребна знања Рукује CNC стругом у - Одговарајући програм - Чита план стезања ручном режиму рада селектован - Центрира припремак у току припремних - Координатни систем машине - Стеге припремак радњи успоставље - Рукује тастатуром - Преклопник за избор начина рада управљачке јединице у положају ручни рад - Рукује CNC струг у ручном - План стезања анализиран режиму рада - Припремак стегнут у стезној - Разликује координатни глави машине систем машине и припремка - Дужина припремка ван стезне - Користи потребан ручни главе усаглашена са планом алат стезања - Примењује мере - Припремак центриран у стезној безбедности и заштите глави машине здравља на раду у машинској - Нема активних аларма радионици Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ РАДНЕ ПРЕДМЕТЕ НА CNC СТРУГУ – У СЕРИЈИ 1.2. Елемент компетенција (стандард). Руковање CNC стругом у аутоматском режиму рада - извршавање програма Опис Критеријуми обављања Потребна знања Стартује и прати - Селектор начина рада постављен - Рукује тастатуром извршење програм у на аутоматски управљачке јединице аутоматском начину - Селектор брзине помоћног - Рукује CNC струг у аутоматском режиму рада рада кретања постављен на 100% - Селектор броја обртаја постављен - Примењује процедуру на 100% заустављања машине у - Извршење програма стартовано случају нерегуларног рада - Програм се извршава у - Примењује мере аутоматском начину рада безбедности и заштите - Руковалац прати извршење здравља на раду у машинској радионици Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ РАДНЕ ПРЕДМЕТЕ НА CNC СТРУГУ – У СЕРИЈИ 1.3. Елемент компетенција (стандард). Скидање радног предмета и припрема машине за 46
рад следећег радног предмета у серији Опис Критеријуми обављања Отпушта и скида - Радни предмет скинут са машине радни предмет, чисти - Радни предмет очишћен машину од струготине - Радни предмет одложен на настале током рада одговарајуће место - Машина очишћена
Потребна знања - Рукује CNC струг у ручном режиму рада - Користи потребан ручни алат - Користи алат за чишћење обратка - Одлаже обратке - Користи прибор за чишћење машине - Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици
Јединица компетенција: 2. ИЗРАЂУЈЕ РАДНЕ ПРЕДМЕТЕ НА CNC ГЛОДАЛИЦИ – У СЕРИЈИ 2.1. Елемент компетенција (стандард) Поставља радне предмете Опис Критеријуми обављања Потребна знања Рукује CNC глодалицом у - Одговарајући програм - Чита план стезања ручном режиму рада у селектован - Позиционира припремак у току припремних радњи - Координатни систем машине помоћном прибору успостављен - Стегне припремак - Преклопник за избор начина - Рукује тастатуром рада у положају ручни рад управљачке јединице - План стезања анализиран - Рукује CNC глодалицом у - Припремак позициониран и ручном режиму рада стегнут у помоћном прибору - Разликује координатни - Висина припремка ван систем машине и припремка стезног прибора усаглашена са - Користи потребан ручни планом стезања алат - Нема активних аларма - Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици Јединица компетенција: 2. ИЗРЂУЈЕ РАДНЕ ПРЕДМЕТЕ НА CNC ГЛОДАЛИЦИ – У СЕРИЈИ 2.2. Елемент компетенција (стандард) Стартује и прати процеса обраде Опис Критеријуми обављања Потребна знања
47
Стартује и прати извршење програма у аутоматском начину рада
- Селектор начина рада постављен на аутоматски - Селектор брзине помоћног кретања постављен на 100% - Селектор броја обртаја постављен на 100% - Извршење програма стартовано - Програм се извршава у аутоматском начину рада - Руковалац прати извршење
- Рукује тастатуром управљачке јединице - Рукује CNC глодалицом у аутоматском режиму рада - Примењује процедуру заустављања машине у случају нерегуларног рада - Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици
Јединица компетенција: 2. ИЗРАЂУЈЕ РАДНЕ ПРЕДМЕТЕ НА CNC ГЛОДАЛИЦИ – У СЕРИЈИ 2.3. Елемент компетенција (стандард) Чисти машину и припрема је за рад следећег радног предмета у серији Опис Критеријуми обављања Потребна знања Отпушта и скида радни - Радни предмет скинут са - Рукује CNC глодалицом у предмет, чисти машину од машине ручном режиму рада струготине настале током - Радни предмет очишћен - Користи потребан ручни рада - Радни предмет одложен на алат одговарајуће место - Користи алат за чишћење - Машина очишћена. обратка - Одлаже обратке - Користи прибор за чишћење машине - Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици
48
ПРИЛОГ 3 ЗАДАТАК 1
49
ЗАДАТАК 2
50
ЗАДАТАК 3
51
ЗАДАТАК 4
52
ЗАДАТАК 5
53
ЗАДАТАК 6
54
