SKTl
_y
1
1. POJAM OBLIGACIJE Obligacija je pravni odnos izmedu dve odre ene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilacj ovlašćena da zahteva od druge strane (dužnik) odre eno davanje, činjenje ili uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini, a druga strana je dužna da to ispuni. Npr. kod posluge knjige pedrnet obligacije nije sama knjiga već davanje, odnosno vraćanje knjige. Obligacija je pravni odnos izme u poverioca i dužnika. Sa stanovišta poverioca, obligacija je potraživanje (otuda u navedenom primeru posiugodavac je ovlašćen da zahteva vraćanje knjige) a sa stanovišta dužnika obligacija je dug {dužnik ima obavezu da vrati knjigu i time ispuni poveriočevo potraživanje). Treba imati u vidu da u jedtnoj obligaciji potraživanje i dug ne egzistiraju izo.lovano, već su oni u simbiozi i zato su potražrvanje i dug u korelativnom odnosu. O pojmu obligacije postoje razllćita shvatanja ali su sva ona reprodukovanje tradicionalne klasične formule poznate nam još iz rimskog prava. Prema Paulusu, suština obligacije nije da se neka stvar učini našom već da se drugi obaveže prema nama na neko davanje, činjenje ili nečinjenje. Justinijanove Institucije objašnjavaju obligaciju kao pravnu vezu koja . nas obavezuje da nešto. isplatimo. Prema tome, obligacija je pravna veza izmedu dva odre ena lica od kojih jedno ima pravo a drugo obavezu da nešto učini ili ne učini [dare, facere, non facere). Postoje različita shvatanja o pojmu ove pravne veze: 1. Dualističko polazi od stava da se u obligaciji kriju dva odnosa: primarni, koji se sastoji u ostvarivanju prava poverioca odnosno u izvršenju obaveze dužnika i sekundarni koji se ogleda se u dužnikovoj odgovornosti za ispunjenje obaveze. Po ovom shvatanju i - ostvarivanje prava, odnosno izvršenje obaveze i odgovornost su elementi pojma obligacije.Ovo shvatanje potiče još iz rimskog prava, a zastupljeno je u nemačkoj pravnoj teoriji. • * 2. Monističko polazi od toga da je obligacija jedinstven. pravni odnos izme u. poverioca i dužnika. Taj pravni odnos je ispunjen pravima poverioca da zahteva od dužnika da nešto preda, učini ili ne učini. odnosno obavezom dužnika da to ispuni.. Odgovornost nije element pojma..obligacije. već. posledica povrede prava.. Drugim rečima, sankcija za neizvršenje obaveze dužnika. Monističko stanovište je prihvatijivije. Obligacija je skup : prava poverioca i obaveza dužnika. Iz. tog odnosa ovlašćeno lice ima pravo na tužbu.za ostvarivanje. svojih. prava.. Dužnik koji nije izvršio svoju obavezu. snosi odgovornost prema poveriocu; ali: to nije nikakav drugi, paralelni odnos u. obligaciji nego imovinska sankcija za neizvršenje iii neuredno izvršenje obaveze dužnika. Ona se svodi na nafcnadu žtete ili drugu^ posledicu neizvršenja obaveze-. I za monističko i za dualističko shvatanje, zajedničkoj'e-da^dbligacija kao pravni odnos obezbeduje poveriocu~odre eno subjektivno pravo koje on ostvaruje prema svom dužniku [inter partes), a ne i prema svim lieima (erga omnes) što je karakteristika stvarnJh 1 drugih apsoiutnih prava. Subjektivno pravo poverioca je relativno jer se odnosi samo na dužnika iz odre enog obligacionog odnosa. Bilo je me utim i teorijskih pokušaja da se objasni pojam obligacije. Tako je npr. Digijeva teorija socijalnih funkcija negirala postojanje subjektivnog prava dok Salej nije. negirao da je obligacija subjektivno pravo." ali je primat u pojmu obligacrje dao njenom 'preUrrietu, svodeći obligaciju pre.svega na vrednost (za poverioca aJktivnu,/a za dužnika pasivnu vednostS. Bilo je ideja da se obligacija definiše kao odnos izme u imovina a ne izme u lica. One su : vodiie apsurdima kao što su npr. ugovori sa sarnim sobom. Svi ovi pokušaji definisanja obligacije nisu imali većeg značaja. Klasićna definicija obligacije je nadživela sve nove ideje, pa je stoga i danas aktueina ZOO ne daje defihiciju obligacije. 2. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA • ' v Obligacija kao_ imovinsko—pravni odnos - Obligacija j e pravni odnos koji omogućuje povefi'oću da od dužriika zahteva davanje, činjenje iii nečinjenje, koje je praćeno pravnom sankcijom 'za slučaj neispunjenja zahteva. Sankcija se ogleda u. naknadi štete. ili uspostavljanju predašnjeg stanja. Ostvarivanja potraživanja su praćena imovmskim. interesom poverioca. On se izraiava kao odre ena novčana vrednost koja je najčešće odgovarajuća aii može biti i neodgovarajuća, kao npr. kod afekcione vrednosti iii naknade neimoviriske štete.
2 Subjekti obligacionog odnosa - Subjekti obligacionog odnosa su odre ena lica. To su poverilac i dužnik, ali ne svaki poverilac niti svakl dužnik, već poverilac i dužnik 12 odre enog obligacionog odnosa. Poverioci i duinici mogu bitl i frzička i pravna lica. Poverilac irna pravo da zahteva neko davanje, činjenje ili nečinjenje i zato je on aktivna strana obligaclonog odnosa. Dužnik ima obavezu da ispuni potraživanje poverioca i tako izvrši dugovanu radnju što ga i čini pasivnom stranom obiigacionog odnosa. Kod jednostrano obaveznih ugovora i obligacionih odnosa koji izviru iz prouzrokovanja štete, neosnovanog bogaćenja, nezvanog vršenja tu ih poslova i drugih izvora,i*j%ir±a^«sfranarjedna strana je samo poverilac a druga samo dužnik. Kod dvostrano tretnih ugovora [kupoprodaja; razmena, zakup) oba ugovornika su istovremeno i poverioci i dužnici. Postoj'e obligacije kod kojih poverilačku tj. dužničku stranu čini samo jedno lice, ali postoje i obligacije u kojima poverilacku tj. dužničku stranu čini više lica. Ove druge su zajedničke tj. solidarne obligacije koje mogu biti aktivne ili pasivne, zavisno od toga na čijoj strani ima više subjekata. I kad su strane u obligaciji jedan poverilac i jedan dužriik, kao i kada su strane više poverilaca i više dužnika, oni uvek moraju biti odre eni imenom i prezlrnenom. ...,-.'-.. Obiigacioni odnos ima odre enu sadržintr - Sadržina obligacionog- odnosa' proiziiazi iz fijehog pojma. Nju čini ovlašćenje poverioca da od dužnika zahteva odre eno činjenje, davanje ;:ii|fuzdržavanje od činjenja, odnosno obavezu dužnika da potraživanje poverioca ispuni. ;;Pr€ina tome sadržina obligacije ispunjena je onim što poverilac može zahtevati od dužrnkajjdnosno onim što dužnik treba da ispuni' poveriocu. Sadržina obligacije se naziva i. prestacij'om";. Svaki obligacioni odnos ima svoju sadržinu. Po njoj se različite obligacije me usobno razlikuju. Predmet obligacije treba razlikovati od sadržme._Predmet Jestejmo na..šta_se odnosi sadržma obligacije. Njega čini davanje, činjenje iii uzdržavanje od činjenja.. Davanje' se'obično predužima radi prenosa svojine: Činjenje jersvaka druga pozitivna radnja npr. vraćanje duga, uzimanje stvari na posiugu -\faee-re\. Uzdržavanje od činjenja Je pasivan odnos prema mogućnosti preduzirnanja neke radnje koja je inače ■ dozvoljena':-npr.'-nepodizanje*visokog'Zida,: nitrsadenje visakog':drveća-'*zbog''Suseda-.'. Ono se često naziva i trpljenje. Prema tome sadržinu obligacijeT'prava i obaveze strana u odre enom obligacionom odnosu, dok je predmet ono na šta ;se obligacija odnosi. Predmefcastime^fc-sadržinarobligaG^ (što nije moguće nijesi ni dužan (OIZ CG - Bogišlć); ovde je reč kako o pravnoj (postojanje zabrane) tako i 0 faktičkoj nemogućnosti), da su dovoljno odre eni (mora se znaU na šta se obligacija. odnoslr:ona:.može. biti tačno-odredena..(obllgatžo certa}- iii odrediva {obligatioincerta}} i da su dopušteni (sa gledišta pravnog i morainog poretka). Obligaciom_qdnos je relativnog^_karaktera - Obligacija deluje inter'partes - izme u stranaka, za raziiku od stvarnih prava i drugih apsolutnih prava koja deluju prema svima - erga'ornnes. Stvarnopravni odnos se tiče svih lica dok se obligacioni odnos tiče samo stranaka^uiiom odnosu. Treća lica su izvan tog odnosa i njima on ne može ni goditi ni škoditL RaSg'fe izme u sb/arnopravnih i obligacionih odnosa su u sledećem: stvarnopravni odnos je'v'(!ffiios izmedu titulara stvarnog prava i svih drugiix neodredenih lica koja su. dužna da to pravo.'poštuju {ius 111 rem], dok kod obligacije'''titularViprava'"' (povetilac) uspostavlja odnos samo sa • dužnikom obaveze {ius a rem); predmet stvarnopravnog odnosa je stvar( dok je predmet obiigaeionog odnosa dare, facere I jion facerer stvarna prava 'ne zastarevaju, ali mogu prestati održajem. u korist drugog lica, dok obligaciona prava podležu zastarelosti posle proteka. odre enog roka. 3. RAZLIČITOST IZRA2A KOJMA SE OBELEŽAVA OBLIGACIJA Naziv obligacija je izveden od glagola ^obligar^' što znači vezati tj. obavezati. U rimskom. pravu on nije obuhvatao kompletan odnos/izmedu poverioca i dužnika. Odnosio se samo na dugovanje - obii|atio, a za potraživanje se koristio naziv creditum. Danas naziv obligacija se pre svega tiče celine odnosa, poverioca i dužnika, aii i danas se pod tim nazivom ponekad podrazumeva samo dug -ih samo potraživanje što je re e. U materiji hartija od vrednosti naziv obligacija označava posebnu vstu hartija - pismeno kojim se konstatuje postojanje duga (ona može biti privatna ili javna isprava). U našem pravu se
izraz obligacija često zamenjuje izrazom obaveza. Ta reč se inaČe koristi i u upravnom. radnom, krivićnom i prekršajnom pravu. 4. ODSTUPANJA OD RELATFVNOSTI OBLIGACIONIH ODNOSA Postoje i neki izuzeci od pravila da su obligaeiona prava relativna. Postoji 5 grupa izuzetaka: 1) slučajevi kada je neko obligaciono pravo upisano u javne registre i zemljišne knjige (npr. pravo zakupa nepokretne stvari) kada obligaciono pravo deluje erga omnes; 2} slučajevi kada se ugovori pravo otkupa (uz vraćanje cene) do odredenog roka, -povrede" pa se stvar otu i trečem licu pre isteka roka; tada titular prava otkupa može pobijati ugovor o otu enju; tu pravo otkupa deluje na trećeg; 3) Paulijanska tužba, kojoni se pobija pravni posao dužnika zbog ošteeenja poverioca: 4) ugovor u korist trećih lica, gde dva lica ugovaraju korist za treće lice koje je van ugovora; 5) kolektivni ugovori koje zaključuju sindikati radnika.i udruženja poslodavaca, a odnose se na sve radnike 1 sve poslodavce, kako sadašnje tako i buduće '.;i-
. ■ ' 5. SADRŽINA I PREDMET OBLIGACIONOG,ODNOSA ( pitanje obuhvata samo stavku "obligacioni odnos ima odre enu sadržinu" iz pitanja broj 2)
6. OBLIGACIONO PRAVO (POJAM, PREDMET REGULISANJA, ME.STO . U SISTEMU PRAVA) . <:*. ' Pojam - Obligaciono pravo je skup pravnih norrni kojima se regulišu obligacioni oclnosi. fjbligacioni odnosi imaju različitu sadržinu jer izviru Iz ugovora, prouzrokovanja štete, neosnovanog obogaćenja, mezvanog vršenja tudih poslova. Ali kod svih vrsta obligacionih odnosa-prava i obaveze stranaka tiču se davanja, činjenja i nećinjenja,, što .predstavlja predmet obligacija. Predmet _regulls_anja_ - Obligaciono pravo je posvećeno pravnom regulisanju prometa vrediiasti, a ne regulisanju stečenih vrednosti. Zato onb spada u dinamiku gra anskog prava za razliku od stvarnog prava koje spada u statiku gradanskog prava. Obligaciono pravo prati prelaz odre enih stvari. dobara ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog , lica. Taj prelaz. dobara, stvari 1 usluga, najčešće je- produkt ekvivalentne razmene. fkupoprodajartrarnpa, zakup) ali ona možebiti i produkt dobročme-razmene-lpoklon); Uoba slučaja promet dobara, stvari i usluga je u funkciji ekonomskih odnosa^ est _o u s l s t e m u prava - Obligaclono pravo je deo gra anskog prava ah je ono i deo pravnog sistema u ceiini'. .U okviru Gra anskog prava„ obligaciono- i- stvarno pravo- se razlikuju po sledećim odlikama: 1) subjekt stvarnog prava je u odnosu prema svim licima, dok je subjekt obligacionog prava u odnosu prema drugom odre enom licur 2) stvarno pravo je apsolutno i deluje erga oumes, a obiigaciono je. relativno .1 deluje- hter partes; 3) predmet stvaraog prava. je stvar, a obligacionog davanje, činjenje i nečrnjenje; 4) stvarna prava ne .zastarevaju, a. obligaciona zastarevaju; 5) stvarno pravo reguliše- stečene' vrednpsti,. a obligaciono promet vrednosti. U sistemu Prava uopšte,. obligaciono .pravo je : 4 f '- >.;/ "•■» :»tesno-povezano-sa.%1:) •naslednim pravom (bavi se regulisanjem imovtaskih. odnosa. za. slučaj ■ : smrti jedhog Uca, dok se obllgaciono pravo bavi poslovima me u živima [inter-'vivos}) i 2) privrednim (trgovačkim) pravom.fkoje je u stvari obligaciono-pravo- privrednih subjekata; ono se bavi prometom dobara stvari i usluga u okviru .privredriih odnosa - prevoz, špedicija.bankarski. poslovi) 7. DRUŠTVENA OSNOVA OBLIGACIONTH ODNOSA £ ■ ; Obligaciono pravo je posvećeno regulisanju prometa vrednosti za razliku od stvarnog prava ■ koje.se bavi regulisanjem steČenih vrednosti. Obzirom na to društvena osnova. obligacionih. odnosa su ekonomski odnosi u oblasti prometa dobara, stvari i usluga. Otuda karakter normi obligacionog' prava zavisi od stepena razvoja ekonomsMh odnosa. u domenm - prometa dobara, stvari i usluga. To je . domen tržišnih odnosa jedne zajedniceš'- ns.: unutrašnjem i spoljnom tržištu. Obligaciono pravo je nastalo sa robnonovčanim odnosima. odnosno sa pojavom tržišta. Zato je i bilo razvijeno u rirnskom pravu koje je te odnose reguhsalo. Sputanost tržišnih odnosa u feudalizmu je uticala i na obligaciono pravo koje je
4 u toj epohi vegetiralo, da bi se probudilo tek sa pojavom kapitalističkih elemenata u feudainim odnosima. Obligaciono pravo doživljava procvat u kapitaiizmu jer ovaj društveni sistem odlikuju vrlo razvijeni tržišni odnosi. U socijalizmu državnog tipa, obligaciono pravo stagnira zbog nerazvijenosti tržišnih odnosa. Socijalizam samoupravnog tipa je otvarao nešto šire mogućnosti za razvoj obligacionog prava jer su tržišni odnosi bili nešto razvijeniji, aii ni to nije bilo dovoljno za optimalne mogućnosti razvoja ove grane prava. 8. RAZVOJ (EVOLUCIJA) OBLIGACIONOG PRAVA Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina. Od samih početaka u starom veku pa do današnjih daiia ono prati i reguliše promet dobara, stvari i usluga. Za razvoj obligacionog prava izuzetan značaj imaju dostignuća rimskog prava. Od primitivne koncepcije obligacije {naatm manus inectio}\\x Justinijanovo doba^rimsko pravo je stvorilo kodifikaciju koja je postala riznica pravila obligacionog prava od kojih su mnoga i danas u upotrebi. Posle propasti rimske države, ekonomski odnosi se vračaju naturalnoj privredi ranog feudaiizma, koja je značila stagnaciju obiigacionog prava.^Qn©r>;š'e;•:t>udi, u kasnom feudalizmu, a ulazi u period snažnog razvoja u doba francuske buržoaske 'revolucije sa pojavom robne privrede i slobodnog tržišta. To je imaio za posledicu pojavu moderriih kodifikacijaf(npr. francuski Code Civil, Austrijski gra anski zakonik itd.). Pošto se mnogi instituti db'ligacionog prava uz izvesne modifikacije i danas primenjuju, može se stvoriti privid da je obllgaciono pravo statično. Ono to nije jer se stalno prilagodava tržišnim "odnosima, ali ono zadržava istu logiku. Pre se može govoriti o večitoj mladosti obligacionog prava. Ono je i stabilno i promenljivo. Stabilno je jer se mnogi instituti čija se starost meri vekovima p'a i miienijumima primenjuje i danas. Promenljivo je jer se večiti . instituti obogaćuju novim kao npr. konsensuaiizam, autonomija volje, kolektivni'ugovor; objektivna odgovornost za štetu, osiguranje. * 9. ZNAČAJ OBLIGACIONOG PRAVA Obligaciono pravo je deo gra anskog prava koji je posvećen pravnom regulisanju prometa vrednosti. Ono prati preiaz odre enih dobara, stvari i usluga iz imovine jednog u imovinu . drugog : llca:. .Drugimv; rečima; ono* se bavr robnonovčanim'.,odnosima, na=-.-.unutrašnjenr-i. spoljnom tržištu.. Značaj obiigacionog prava u tesnoj je vezi sa- stepenom razvoja ekonomskih odnosa u jednoj zajednici. U rimskom. pravu imaio je izuzetan značaj, naročito u periodu procvata ekonomije rimske države. Taj.:. razvoj -je krunisan Justinijanovirn institucijama. U feudalizmu je stagniralo j'er -"u toj epohi dominira naturama zatvorena privreda, 'sve do pred kraj te- epohe kada tržište ponovo oživljava. U kapitalizmu značaj obligacionog prava ponovo raste, zajedno sa razvojem tržišnih odnosa. Pošto je suština. tržišta ista u svim epohama, mnogi instituti. rimskog prava, su ostali u principu isti. UtoliJkio,' j,e obligaciono pravo i stabilno.. Ali mnogi instituti su i "hovi kao npr. objektivna';Mgovornost za šfcetu, konsensualizam, kolektivni ugovori, osiguranje- itd. i utoliko je dbligaciono pravo promenijivo. Na menjanje obligacionog prava- utiču i moralna. shvatanja,' filozofske ideje, politički odnosi i drugo. ''' ■■'■■■■ ;.;--;i.- <«•, >■•, 10. IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA Izvori obiigacionog prava podležu opštim znanjima o izvorima prava. Zato i te izvoremožemo podeliti na materijalne (podrazumevamo društvene snage tj. uzroke koji izazivaju srvaranje prava) i formalne (koji podrazumevaju obiik u kome se ijavljaju obiigacionopravne norme; dele se na pisane i nepisane). Pisani izvori - Najznačajniji pisani izvor je zakon ali tu spadaju i podzakonski akti i me unarodne konvencije. Zakon jeste najvažniji pisani izvor. Zakonske norme obiigacionog prava ,mogu se javiti kao deo kodifikacije gradanskog. prava iii u sklopu posebnpg zakona koji reguliše samo obligacione odnose. Kodiflkacija j e veliki zakon kojim. se ure uje celina društvenih odnosa. Njihova pojava je znak visokog stepena razvoja prava. u kome su se iskristalisaia i učvrstila odredena pravtla ponašanja. Takav nivo razvoja prava ukazuje na stabiinost društvenih odnosa u jednom dužem periodu. Ali, kodifikacija ne sme da bude prepreka u daljem razvoju prava. .Zato ona mora da zadovolji dve naizgied
5 protivurečne težnje: da učvrsti postojeće odnose i time doprinese još veeoj pravnoj sigurnosti i da ne zatvori put daljem razvoju prava vee da ga naprotiv podstrekne. Ona dakle treba da omogući simbiozu pravne sigurnosti i evolucije prava (bez revolucionarnih potresa). Tako se pravne ustanove u ambijentu pravne sigurnosti neće okameniti u večnosti. Prva velika kodifikacija gradanskog tj. obligacionog prava su Justinijanove Institucije koje su najveći domet rimskog prava. Moderne kodifikacije počinju sa Code Civile-om u Francuskoj. Poznate kodifikacije su izvršene u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj itd." Zakoni o obligaeionirn odnosima sadrže norme kojima se ureduju obligacionopravni odnosi koji nastaju ugovorima, prouzrokovanjem štete, nezvanim vršenjem tu ih poslova itd. Kod nas je ZOO donet 1978.god. Podzakonski akti su akti Vlade kojima se izvršavaju odredeni zakoni. Ti akti mogu biti uredbe, odluke itd. Tako je čl. 277. stav 1. ZOO propisao da se zatezna kamata utvrduje posebnim saveznim zakonom, a ovaj je odre ivao da SIV visinu kamate uredi svojom odlukom. Sada se visina kamate utvr uje Zakonom o vishii stope zatezne kamate. Me unarodni ugovori su izvori obligacionog prava samo ako su ratifikovani i objavljeni. •ir-j^Hjih'naročitoJmai.u.gblastipomorskog prevo2a robe, menice i čeka. Postoji jaka tendencija '- ' ■• ka harmonizaciji:..nacionalnih obligacionih prava. U tom pogledu naročito su značajne Haške konveneije iz 1964. god.: Konvencija o jednobraznom zakonu o zaključivanju ugovora o prodaji telesnih pokretnih stvari i Konvencija o jednobraznom zakonu o prodaji telesnih pokretnih stvari. Me unarodnom konvencijom se stvara nadnacionalno pravo koje je jače od .nacionalnog zato što država potpisnica mora da svoje pravo uskladi sa medunarodriim. Nepisani izvori - Običaji ,t.jesu pravila koja nastaju dugim. ponavljanjem odre enog ponašanja koje je svojstveno odre enoj užoj ili široj životnoj sredini. Ovo je pomoćni, dopunski izvor obligacionog prava. Izražen je pogotovu u trgovačkom i pomorskom pravu. Dolazi do izražaja pri tumačenju volje stranaca u ugovoru i kod-odrectivanja-eiemenata od ' značaja za ispunjenje ugovora, kao što su način, mesto ili vreme. Tu se i vidi supsidijarni karakter ovog izvora. Pravila morala su utkana u pravm' poredak. Otuda i teza da se pravo shvata kao minimum morala. Pravni i moralni poredak nisu kruto odvojeni, nego su u neraskidivoj vezi. Tako i čine .kategoriju javnog poretka. Za razliku od pravne, moralna norma je difuzna, lišena prinude ali je sankcionisana javnim mišljenjem u okruženju i grižom savesti u HčnostL Pravila moraia dolazc do'izražaja-u-'pojmovima-kao^što1 sujavni poredak. ■ dobri običaji, poštovanje i savesnost. Ona ublažavaju rigidnost zakonaoplemenjujući ga. Poznate su nam maksime Sumum ius, summa miuria, F'mt iusticia pereat mundo. One upozoravaju da "jahanje: na... paragrafu" ; bez uvažavanja moralnihprincipa može i da izneveri svrhu prava. Moralna' pravila dolaze do izražaj'a naročito kod načeia ekvivalencije, prekomernog oštećenja, zelenaških ugovora itd. Opšti pravni prtncipi kao što su princip slobode ugovaranja, princip jednakosti. pred zakonom, princip ^' ravnopravnosti muškarca i žene, princip sticanja radom, princip odgovornosti za prouzrokovanu štetu, princip zabrane zloupotrebe prava su stubovi čitavog pravnog sistema. koji.svakako imaju odre en značaj i u obligacionom pravu. Sudska praksa zvanično nije uopšte izvor prava,. pa ni obligacionog. Sudovi sude samo 'na. osnovu Ustava i Zakona, a ne i na osnovu vlastitih odluka, Aii donete sudske- odluke ukoliko se u istim situacijama ponavljaju^ a naročito načelna pravna mišljenja i pravna. shvatanja pojedinih sudova (usvojenih na opštrm sednicama ili sednicama- odeljenja) vrše veliki uticaj na sudove u primeni prava. Zato neki autori (Gams) smatraju da je sudska praksa praktično izvor prava. 11. KODIFIKACIJA OBLIGACIONOG PRAVA U JfAŠEM PRAVNOM SISTEMU Pre donošenja ZOO kod nas su obligacioni • odnosi bili uredeni ftavnim- pravilima; sadržanim u zakonima koji su se primenjivali na .teitoriji Jugoslavije- pre 2. svetskog ratsu Primena tih praviia je bila predvi ena Zakonom o nevažnosti pravnih propisa donesenih . pre 6.4.1941. i za vreme neprijateljske okupacije iz 1946. Reč je o AGZ iz:. 1918., SGZ-iz- 1844. i OIZ iz 1888. Ova pravila su se primenjivaia kreativno, što znači da su ih sudovi prilago avaii novom ruštvenom sistemu. U ovom periodu su se pojavili i prvi pozitivni zakoni iz oblasri obligacionog prava - Zakon o zastarelosti potraživanja (1953), Zakon o
6 prometu nepokretnosti. Neki obligaciorti pravni instituti bili su regulisani i Zakonom o stambenim odnosima (ugovor o korišćenju stana, zakup poslovnih prostorija), Zakonom o nasledivanju (ugovor o doživotnom izdržavanju),. Zakon o odnosima roditelja i dece (izdržavanje) itd. U tom periodu velki značaj su imale i Opšte uzanse za promet robom iz 1954 koje je usvojio Plenum glavne državne arbitraže. One su regulisale obligacione odnose privrednih subjekata, ali su imale i široku primenu iako su bile kvazinorme, budući da ih nije doneo zakonodavni već sudski organ. Kodifikacija obligacionog prava kod nas je izvršena donošenjem Zakona o obligacionim odnosima 1978. god. koji je donela federacija. Ovaj zakon sadrži opšti deo (koji obra uje opšte institute) i posebni deo (koji obra uje pojedine obligacione.ugovore). 12. ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA/(RAD NA DONOŠENJU, STRUKTURA I OKVIR REGULISANJA) Ideja da se donese zakon koji bi regulisao obligacione odnose se javila u sklopu ideje o kodifikaciji imovinskog prava uopšte. Već 1951. god. izra en je nacrt Zakona o naknadi štete, koji j e trebao da u e u sastav kodifikacije. ,To se viiije: os,ty|rilo.. ..Me utini ideja je ostala i sve je više dobijala na značaju. 1960. nadležni organi 'poverilr su prof. dr. Konstantinoviću dužnost da pripremi tekst budućeg Zakona o obligacijama. Devet godina ■ kasnije Pravhi fakultet je publikovao skicu za Zakonik o obligacijama i ugovorima.. Ona Je izazvala veliku pažnju javnosti, pogotovu pravničke, koja je obavila prvo široku javnu raspravu, a p o t o m su sudovi i rhnoge druge institucije, počele da se u svom radu oslanjaju na Skicu, respektujući je. Iste 1960. god. Savezna skupština je obrazovala Zajedničku komisiju svih Veća za civilni kodeks. U okviru nje foimirana je podkomisija za obligacione odnose, koja je i otpočela> rad na osnovu Skice prof. Konstantinovića. Posle ustavnih. amanclmana iz 1971. god. podkomisija za Zakon o obllgacijama,. nastavila je: da. radi. u. okviru komisije Savezne skupštine o udruženom radu. Kornisija je pripremila predlog za donošenje ZOO, kome su prethodile dve radne verzije nacrta. Usvajanjem Ustava 1974. god. formirana-je komisija za pripremu zakona.iz oblasti udruženog rada, koja-je dobila zadatak da u posebnoj podkomisiji pripremi ZOO. Ova komisija je pripremila radni tekst nacrta 1975.. god. i nacrt Zakona o obligacijama i ugovorima 1976. Pošto je obavljena široka javna^diskusija.rSavezno^.veće Skupštine- SFRJ j e 1977'.. utvrdilo predlog-:-Zakona>-a 1978. godine usvojilo i sam ZOO. On je objavljen u Sl.Listu SFRJ 29-78. Zakon .je noveliran 1985. i 1989. Osnov donošenja ovog zakona bio je sadržan u čl. 281. st. 1 tač.4. Ustava - SFRJ iz: 19-74.. god. po kom je- federacija bila nadležna.- da- ure uje osnove obligacionih odnosa (opšti deo obligacija) i ugovorne i druge obligacione odnose u. oblasti prometa roba i usluga. Struktura. zakona je sledeća. ZOO obuhvata široku oblast obligacija. Njegovih 1109 članova su sistematizovani u dva dela. Prvi deo je posvećen osnovama obligacionih^odnosa (opšti deo) i on sadrži odredbe o osnovnim načelima, izvorima, dejstvu, prestanku i vrstama obligacija i-promenama subjekata u obligacionom odnosu. Drugi deo je posvećen ugovorima u: oblasti prometa roba i usluga (posebni deo). Qn reguliše tipične ugovore koji spadaju u kategoriju imenovanih ugovora. Tu spadaju.vMasičxu..ugovqriy(prodaja, razmena, • zajam, zakup,- ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga i jemstvb), „ privredni' ugovori (uskladištenje, komision, trgovinsko zastupanje, špedicija, posredovanje, prevoz, lieenca, osiguranje, turistički ugovori, asignacija, poravnanje), bankarski poslovi (novčaoi depozit, deponovanje hartija od vrednosti, tekući račun, sef, kredit akreditiv, nalog za štednju,. bankarska garancija). Zakon je pisan jasnim i dobrim jezikom. Nastojalo se da se^svaka odredba izrazi u jednoj rečenici i da se izbegne upućivanje na druge propise. On Je obiman. (veći je od odgovarajućih Zakona drugih. zemalja), jer reguliše i ugovore-gra ana i ugovore privrednih •subjekata. Okvir reguhsanja. obligacionih odnosa ZOO je bio uslovljen zakonodavnlm ovlašćenjima federacije. Prema članu 281. stav.l. tačka 4. Ustava SFRJ 1974.' federacija je biia nadležna. da ureduje osnove obligacionih.!odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose u oblasti prometa roba i .usluga. Ovakav Ustavni odnos je omogućio da federacija uredi opšta pitanja obligacionih odnosa (načeia, izvori, dejstva, prestanak, vrste obligacija i promene subjekata), kao i odredene ugovore uoblasti prometa roba i usluga. Ono što nije obuhvaćeno ZOO spada u zakonodavnu nadležnost republika. Republiei je
/
ostaio da uredi ugovore i druge obligacione odnose van prometa roba i usluga. Zato je ona donela zakon o prometu nepokretnosti, a uredila je i ugovor o doživotnom izdržavanju (ZON), obavezu izdržavanja bračnih drugova (ZBPO). U zakonodavnoj nadležnosti republika je i uredivanje ugovora- o poklonu i ugovora o posluzi (jer se i tu ne radi o prometu roba i usluga). 13. ODNOS ZOO PREMA REPUBLIČKIM I SAVEZNIM ZAKONIMA U OVOJ OBLASTI Zakon o obligacionim odnosima je na osnovu člana/281. stava 1. tačke 4. Ustava uredio osnove obligacionih. odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose u oblasti prometa roba i usluga. Van ovth okvtra prostire se polje zakonodavne nadležnosti republike. Ona ure uje ugovore i druge' obligacione odnose van prometa roba i usluga (promet nepokretnosti, doživotno izdržavanje). Prema čl. 24 ZOO, republički zakon može odstupiti od odredaba opšteg dela ZOO, kad ure uje obligacione odnose iz dometa • svoje zakonodavne nadležnosti. Ova odredba je bila pod opservacijom Ustavnog suda Jugoslavije, koji je ocenio da je ona nesaglasna Ustavu SFRJ, pa je odredba ukinuta. Federacija može doneti i «4 +-^ nekfe'-:,dru'ge''- ž-akonekojima se ure uju obhgacioni odnosi u nekim specifičnim oblastima prometa 'r'oba i usluga. -Tako je ona i donela Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, Zakon o obligacionim i osnovnim materijamopravnim odnosima. u vazdušnoj plovi bi, Zakon o ulaganju stranih lica u domaće organizacije i sL Ovi savezni zakoni se odnose prema ZOO kao posebni zakoni prema opštem. Tu važi pravilo lex.specialJs derogat legi generaJi, što.-znači da će poseban zakon isključiti primenu opšteg. Otuda je primena ZOO. u_. oblastima koje su ure ene posebnim saveznim zakonima supsidijarna. ZOO je stoga rezidualan - ostaje da se primeni na kraju, ako ne postoji druga norma u posebnom saveznom zakonu. * /
14. ODNOS ZOO PREMA UZANSAMA " . ' Uzanse su skup poslovnih običaja u svetu prometa roba i usluga. njih ne donose zakonodavni organi već arbitraže ili drugi sudski organi' koji se bave- rešavanjem sporova u oblasti prometa roba. i usluga. Postoje opšte uzanse (sadrže poslovne običaje- u prometu roba uopšte) i posebne uzanse (sadrže poslovne običaje u odredenim oblastima prometa roba i usluga kao npr. trgovini, saobraćaju). Kod nas je opšte uzanse. za promet robe doneo 1954. Plenum giavne državne arbitraže (onajepotom prerasla. u Vrhovni-. privrednisud Jugoslavije). Ove uzanse su specifične, jer nisu prost skup trgovtnskih obieaja već sadrže pravila obligacionog prava u privreclriim odnosima.. Ta pravila se tiču zaključenja i ispunjenja ugovora, docnje i sl. Opšte uzanse-su se primenjivale • 20' god.. i potvrdile su; se■■ u praksi a odgovarale su i savremenoj pravnoj teoriji. One' su imaie dispozitivni karakter primenjivale su se u privrednim odnosima, uvek kada ih stranke. ne- bi isključile. I sudovi su ih respektovali. Njihova vrednost je potvr ena i time što su integralno ili u nešto izmenjenom'vidu pretežno prenesene u ZOO. Otuda u pitanjima koja. ZOO reguliše, opšte uzanse se više ne primenjuju. To važi i za posebne uzanse. U onoj meri u kojoj pravila uzansi nisu ušla u ZOO, opšte uzanse se mogu i dalje primenjivatL. Uslov'.je da njihova ->;'*■••''••-" primena"'bude
8 prirnena takvih pravnih pravila. Ali, preovladava mišljenje da bi tada trebaio poći od duha ZOO i pravnu prazninu popunjavati principima i opštim pravilima ZOO u okviru Ustavom utvr enih načela društvenog ure enja.
16. NAČELA I OSNOVNA OPREDELJENJA ZOO
ZOO polazi od ekonomskog i pravnog uredenja Jugoslavije koje je bilo odre eno u Ustavu 1974. Ovo polazište nije stvar expiicitnih odredaba koje na- to ukazuju. Više je to stvar duha i smisla zakona odnosno pojedinih pravnih instituta u njenru. Ipak nije redak slučaj da se načela i osnovna opredeljenja zakona implicitno navode u pojedinim odredbama. naročito na samom početku zakona od člana 1-25. Taj..deo se i zove Osnovna načela. Ona izražavaju osnovnu ideju, cilj i sadržinu zakona, njegovo mesto u pravnom sistemu i domašaj njegovih normi. Ta načela imaju dvojako poreklo: jedna su produkt našeg ustavnog ure enja, a druga su produkt duge evolucije prava u oblasti. prometa roba i usluga, čija se starost meri vekovima. Mnoga od ovih pravila su zajednička za sve učesnike obligacionih odnosa, ali neka važe samo za odre ene subjekte, pre'svega privredne. ZOO je donesen po koncepciji jedinstvenog regulisanja.obl. odnosa, hez, pbzira na učesnike tog odnosa.. Izvesna načela i osobenosti obl. odnosa važe samo za- drustvena' pravna lica. Većina nagela inače važi za sve učesnike obl. odnosa. Poseban značaj imaju načela pravičnostfilsavesnosti i poštenja, kao i dobri običaji. Dva najznačajnija izvora obligacija su ugovor i prbuzrokovanje štete, a svako od njih ima svoja osnovna obeležja. Princip ie..dinstvenog regulisanja - ZOO je prihvatio - koncept jedinstvenog reguUsanja • odnosa u oblasti regulisanja prometa roba i usluga za sve učesnike tog prometa, kako za društvenopravna tako i za privatnopravna lica. Taj koncept su. uvažavali i prvi zakonici Francuske, Nemačke. Ova§ koncept dopušta i izvesna odstupanja koja važe samo za privredne subjekte ali postoje i drugi izuzeci. Tako poseban propis isključuje primenu opšteg - matičnog ZOO ako postoji. Ipak najbrojnija odstupanja se javljaju kod ugovora u privredi jer su oni specifični u pogledu sposobnosti ugovaranja (vezuje se za delatnosti], masovnosti (zaključuje se u velikom broju), uprošćavanja zaključivanja (formularni ugovori), brzine (kraći rokovi) itd. Načela i osobenosti regulisanja položaja društvenopravnih lica - Ona su bila. značajna u doba važenja. ZUuR-a; koji Je. imperativnim normamairegulisao^poseban: položaj.,društvenih-. pravnih lica koja poslujti -sredstvima .u društvenoj svojini u udruženom, radu kao produkcionom odnosu. Sa prestankom važenja ZUR-a, prestaje i aktuelnost ovih načela i sposobnosti. Njih me utim i dalje ima u meri/u kojoj je- položaj preduzeća-specifičan.. po Zakonu o preduzećima i drugim propisima koji regulišu njihov radNačela_koja^ se odnose na_svejačejnJke_oJ^ugacjpnih_gdnq - Van domašaja načela koja važe samo za privredne subjekte deluju zajednička načela za sve učesnike obligacionih odnosa. Takva načela su npr. načelo jedinstvenog jugoslovenskog tržišta. načelo- zabrane stvaranja ili iskorišćavanja monopolskog položaja, načelo zabrane remećenja stabilnosti tržišta, na&Io uzdržavanja od nanošenja štete drugome, načelo izvršavanja obaveza sa pažnjom ddbrog domaćina. Me u ovim načelima poseban značaj imaju: pravičnost (koristi se kao osnov za naknadu štete koju je prouzrokovalo lice.koje za nju..ne. može odgovarati ("odgovara onaj koji vrši nadzor), kao osnov odgovornosti za štetii koju prouzrokuju u sudaru imaoci motornog vozila (svako odgovara za ukupnu štetu srazmerno odgovornosti), kao razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i sL), savesnost i poštenje (dva pojma koja čine jedan pravni standard: ti pojmovi su u simbiožTTprocenjuju se prema odnosu konkretnog i očekivanog ponašanja i to s'obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja; ovaj standard dolazi do izražaja kod sticanja bez osnova, cesije, poništenja ugovora zbog zablude itd.) i dobri običaji .(to je standard koji dolazi do izražaja kod " ponude, trajnih poslovnih odnosa, prihvatanja ponude, izvrsenja obaveza i drugo). Bitno je reći da gore navedeni pravni standardi imaju odre eno pravno značenje u užem ili širem okruženju. Propisi ZOO se često koriste ovim pravnim standardima. Osobine dva najznačajnija izvora obligacija - Ta dva izvora su : Ugovor Tnjegove osnovne kategorije su: princip slobode ugovaranja (koji se može i ograničiti), konsensualizam (zaključenje ugovora prostom saglasnošću), naćelo ekvtvalentnosti kod dvostrano teremih ugovora, princip Pacta sunt servanda (ugovor se izvršava kako je zakijučen), korekcije
9 ugovora zbog promenjenih okolnosti (klauzula Rebus sic stantibus)) i Prouzrokovanje štete (osnovne kategorije odgovornosti za prouzrokovanu štetu se tiču osnova odgovornosti (postoje dva osnova: krivica (angažuje se kad šteta nije nastaia usled opasne stvari ili delatnosti; ona se pretpostavlja i predstavlja osnov subjektivne odgovornosti) i rizik (angažuje se kad šteta nastane usled opasne stvari ili opasne delatnosti; tada za stetu odgovaraju imaoci opasne stvari odnosno organizatori opasne delataosti] t a postoji i odgovornost za drugog (roditelja za maioletnu decu, .preduzeća za radnike, države za siužbenike itd.JJ, uslova odgovornosti (to su postojanje štete (imovinske iii neimovinske) i postojanje uzročne veze (kod objektivne odgovornosti ona se pretpostavlja)) i razloga za isključenje odgovornosti (kod subjektivne, - nužna odbrana, stanje nužde, dozvoljena samopomoć, pristanak oštečenog; kod objektivne - viša sila. isključiva krivlca oštećenog, isključiva krivica trečeg lica)) 17. ZNAČAJ ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA ZOO je j e d a n od najznačajnijih zakona našeg pravnog sistema. On je donet na načelima i iekoviriSiuš; ~'abligationog prava i na načelima ustavnog poretka i društvenog ure enja Jugosiavije. Njegov značaj je višestruk i zato se mora procenjivati višeslojnom optikorn, Ako se gleda iz ugla zakonodavstva, ZOO ispunjava jednu pravnu prazninu koja je postojaia/više od 30 godina. Tu prazninu su privremeno prikrivaia preuzeta pravna pravila bivših gradanskih zakonika na tlu Jugoslavije, ZOO je okončao primenu tih pravila. On je na osnovu čl. 2 8 1 . s t 1 tač. 4.. Ustava SFRJ iz 1974. uredio osnoveobligacionih odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose iz oblasti prometa roba i usluga. Sve što nije bilo u njemu, spadalo je u ^akonodavnu nadležnost republika. Polje te nadležnosti nije bilo široko, ali je republika mogla da u svojoj zakonodavnoj nadležnosti odstupa od odredaba opšteg dela. I Federacija je mogla donositi posebne savezne zakone^ (drumski, železničkL vazdušni, pomorski) koji su kao Lex speciaJis isključivaii primenu matičnog ZOO. Ako se ZOO posmatr a sa stanovišta pravne nauke može se reći da je ona značajno uticaia na njegovu gra u, Mnogl naučni radovt su poslužiii kao podloga za. izradu-ovog zakona.: pri čemu treba posebno istaći Skicu za zakonik o obligacijama i ugovorima prof. Konstantinovića. U ZOO se prelamaju i uticaji strane nauke koji su zahvaijujuči komparattvnoni.metodu obrade; naučnih* pitanja imalLprilike-.da--prodnui da*nase nauke I pozitivnog prava. S druge strane, ZOO je izazvao eho naše kodlflkacije u svetu pa če se i on prelamatt zajedno sa drugim kodifikacijama u nauci i zakonodavstvima drugih zemalja. S a stanovišta, sudske. prakse. ovaj zakom obeležavaju.dosta široka. ovlašćenja sudova u . primeni starih pravnih praviia bivše Jugoslavije. Ovakva ovlaščenja s u sa druge strane sudovima omogućavala da kreiraju praksu koja je odgovarala vremenu p a su ta dostignuća našla svoje mesto i' u zakonu koji ih je i primio. Sudovi danas primenjuju zakon ali-nisu lišeni kreativne uloge jer je život intenzivniji od svakog propisa i uvek ostavlja prostora za stvaralačku ; ; uIogu u pravu. Iz ugla posiovne prakse značaj ZOO se~ ostvaruje kroz veču pravnu sigurnost poslovnih subjekata. Njihove aktivnosti u oblasti prometa roba i usluga su sada regiillsane, što ima značaj ne samo za poslovne subjekte u zemlji nego i za njihove poslovne partnere u inostranstvu. Oni sada sa većom sigurnošću ulaze u razne pravne odnose sa jugoslovenskim preduzetnicima. 18. FODELA I KRITERIJUMI OBLIGACIJA Postoji veliki broj obllgacija različite sadržine. One se mogu gmpisati po više kriterijuma: 1. Po karakteru sankcije - Postoje civilne (koje se mogu s u d s ki tj. prinudno'ostvariti) I naturalne obligacije (ne mogu se priipidno ostvaritl, ali ako ih dužnik dobrovoljno ispuni ne mpže tražiti povračaj datogj. -:e-v^.: 2. Prema predmetu - Postoje pozitivne (koje se odnose n a odredeno davanje ili fiinjenje).. negativne (odnose se na odredeno nečinjenje Ui uzdržavanje od činjenja), obHgacije rezultata tj. cilja (kod njih se izvršenjem prestacije postiže odre eni rezultat radi koga: ^ je obligacija i nascala), obligacije sredstava (kod njih se tzvršenjem prestacije ne mora postiči cilj iako je dužnik u obavezi da učini sve što može u tom pravcu), novčane (imaju za predmet predaju sume novca) i nenovčane (koje Lmaju za predmet predaju. nekih drugih stvari t odnosno činjenje ih nečinjenje].
10
3. Prema naćinu ispunjenja I vremenu trajanja - Trenutne (čije se ispunjenje sastoji u jednom aktu davanja, činjenja ili uzdržavanja od činjenja) i trajne (čije se ispunjenje sastoji u više sukcesivnih, kontrnuiranih akata davanja, činjenja iii uzdržavanja od činjenja). 4. Prema odre enosti i__množini predmeta - Postoje individualne (kod kojih je akt predaje, činjenja iii 'uzdžavanja od činjenja tačno i potpuno odre en), generične (pre aja, činjenje iii uzdržavanje od činjenja je odre eno samo prema vrsti iii rodu), kumuiativne (imaju dva ili više predmeta koje treba kumulativno predati ili izvršiti), alternativne (imaju dva iii više predmeta s tim da se isplatom jednog od njih cela obligacija gasi) i fakultativne obligacije, kod kojih se duguje samo jedan predmet, s tim, sto se dužnik može osloboditl obaveze ako umesto njega da neki drugi predmet. ' 5. Prema deljivosti predmeta.i množini subjekata - Postoji podela na deljive (predmet se može podelitT i" ispuniti u delovima, a 'da se pritom ne naruši suština ili ne izgubi njegova vrednost), nedeljive (predmet se ne može podeliti, a da se pritom ne izmeni njegova suština Ui ne smanji njegova vrednost) i solidarne (kod kojih postoji više dužnika (pasivne solidarne obligacije) iii više-poverilaca .-(aidivrierso'Udarae^obligacije1), kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni ceo dug, odndsno svaki poverilac ovlašćeii.fda zahteva isplatu celog duga, u kom slučaju se obligacija gasi, ali ne i unutraŠhjrodnos medu dužnicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa). 19. CIVTLNEM NATURALNE OBLIGACIJE Givilne obligacije su takve obligacije koje se mogu sudskim putem prinudno ostvaritL Tituiar ove obligacije - poverilac, raspolaie zahtevom kao elementom subjektivnog prava, koji mu obezbe uje pravo*na tužbu u materijalnom smislu reči. Drugim rečima,. civilne obligacije su snabdevene sankcijom. Naturaine (prirodne) obligacije su takveiobligacijekoje se ne mogu sudskim putem pruiudno ostvariti, ali ako dužnik dobrovoljno izvrši takvu obligaciju, ne može se pozvati na isplatu nedugovanog i tražiti povraćaj datog. Titular ove obligacije - poverilac, izgubio je zahtev kao element subjektivnog prava koje mu omogueujetužbu u materijainom smislu. Zato i ne može prinudnim putem ostvariti svoje potraživanje, ali dužnik koji je dobrovoljno ispunio svoju obavezu, ne može tražiti povraćaj • datog, jer-- je- izvršio' dugovanu. obavezu. Na)pxiznati1a_ natoalna; objigaci|a- |e zastarelaobligacija. Zastarelost nastupa istekom roka zastarelosti. Ali pošto se sud ne osvree na zastarelost po službenoj dužnosti, već po prigovoru dužnika, može se reei da zastarelost nastupa. kad se. posle proteka roka zastarelosti dužnik pozove na nju, isticanjem prigovora zastarelosti. To je trenutak' kad civilna obligacija postaje naturalna, odnosno kad tužilac gubi pravo da svoje potraživanje ostvari prinudnim putem. Tada gubi zahtev kao element subjektivnog prava. Postoji viŠe teorijskih objašnjenja natnralnih obligacija, od kojih su najpoznatija-:sledeća dva: Teorija nesvršenih _dvilnih obligacija - polazi od toga da je naturalna obligacija nastala iz civilne^obligacije, koja je nekad imala puni kapacitet, ali se kasnije degeherisala i pretvorila u obligaciju bez pravne sankcije npr. usled isteka roka zastarelostil^Ona poreklo naturahiih obligacija uvek vezuje za civilne obligacije, a nikad za neke moralne dužnosti i obaveze savesti; .Teorija_ morakuh ^dužnosti'': - ■■'objašnjenje.' naturalnih obllgacija prenosi isključivo na domen morala7~"0na ih vidi kao sinonim moralnih dužnosti i obaveza savesti polazeći od toga da ove dve moralne kategorije jedino i utiču na dužnika naturalne obaveze da svoju dužnost ispuni. Njega na to ne prisiijava zakon, već moralni poredak i njegov ljudski, ,moralni integritet. Dužnik ispunjava naturalnu obhgaciju gonjen grižom savesti, moralnim obzirima i morakiim shvaranjima okruienja, a ne gonjen strahom od sankcije. U kategoriju ovih obaveza ulaže npr. izdržavanje bliskih srodnika kada nema presude, obaveza davanja miraza ako je to običaj sredine, ob'aveza revanša pa čak i dug časti iz' kocke. Nijedna od ove dve teorije se ne • može u potpunosti prihvatiti. Svaka od nih ima svoju krajnost. Prva naglašava pravni izgled stvari, a druga moralni izgled stvari. Medutim moral i pravo ovde treba gledati u simbiozi koja nas vodi ka ustanovi javnog porertka. Na tom putu naturalne obligacije mogu izgledati i kao neprinudne pravne obaveze ili kao prinuudne moralne dužnosti. To ukazuje da se naturalne obligacije objašnjavaju i opštim pravnim principima i moraliiim principima društva istovremeno. Prema tome naturalna obligacija bi bila ono što odgovara
11 javnom poretku, Ono što ne odgovara tom poretku ne bi moglo biti ni naturalna obligacija npr. miraz, izdržavanje konkubine. 20. POZITIVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE Pozitivne su one obligacije koje se odnose na odre eno davanje i čmjenje (dare i facere). Većina obligacija su pozitivne kao npr. obaveze iz ugovora o prodaji, zakupu, zajmu, posluzi ili pak obaveze naknade štete, vraćanje stvari koja se drži bez osnova itd. U ovim siučajevtma dužnlk se obavezuje na aktivno ponašanje, koje se svodl na davanje (dare) ili clrugo činjenje (facere).Pod davanjem se podrazumeva: 1) Sama predaja stvari u cilju prenosa svojine ili prenosa drugog stvarnog prava 2) Sama predaja stvari, bez obzira da li se time prenosi ili ne prenosi svojina ili drugo stvarno pravo.Pod činjenjem se podrazumeva svako drugo činjenje koje nije predaja. Negativrie su one obiigacije koje se odnosena odre eno nečinjenje, odnosno uzdržavanje od činjenja (nonfacere). Reč. je o nečinjenju odnosno o uzdržavanju od činjenja, koje je inače dopušteno preduzeti. Zabranjena činjenja odnosno uzdržavanja od činjenja . i ne '»:..!Tivprecistavljaju^punovažnu obligaciju. Prematome negativna obligacija je samo ona čiji je ■ predmet dopušten, ali se dužnik obavezuje prema poveriocu da tu dopuštenu radnju neće preduzeti. Ovde se.dužnik obavezuje na pasivno ponašane,-;na propuštanje: nečega, što-bi inače moglo :da se čini. Broj ovih obligacija je manji od pozitivruh.- Ova obligacija je nekad samostalria, a nekad ide uz pozitivnu. Samostalna je npr. kad se dužnik obavezuje da ne podiže odre ene objekte da ne bi zaklanjao vidik susedu ili kad jedansused ,trpi prolaz drugog suseda kroz svoje dvorište. Negativna ide uz pozitivnu npr. kod prava na otkup kad se kupac obavezuje da u odre enom roku ne proda kupljenu stvar, da bi'je prodavac. mogao otkupiti. . * Značaj ove- podele j e u. tome što ona dolazi. do izražaja. kod primene propisa. o zastarelosti:. kao i kod pitanja povrede obligacija. Kod pozitivnih obligacija. rok zastarelosti počinje teći od dospelosti (istekom roka sa kojim nastaje obaveza). To znači prvog dana posle dana kada je poverilac stekao pravo da tužbom zahteva ostvarivanje svog potraživanja, a. kod negativniii obligacija, zastarelost poćrnje teći prvog dana kada je dužnik postupio suprotno obavezi. Povreda pozitivne obligacije se vrši nečinjenjem, a povreda negativne činjenjem. 21. OBLIGACIJE REZULTATA I OBLIGACIJE SREDSTAVA Obligacije rezultata (ciljaj su takve obligacije čijim se izvršenjem postice rezultat, radi koga je obligacija, i nastala. Cilj mora, biti tačno odre en. i mora se postići.. Ako se:.. ciljv ne ostvari, . smatra se da obligacija nije ispunjena. Takve obligacije su npr. obaveza. iz. kupoprodaje, prevoza stvari, ugovora o delu itd. Ako cilj ne bude postignut, obaveza nije- ■ izvršena i ako su preduzete radnje da se cilj ostvari. Obliigacije sredstava su takve obligacije kod kojih se izvršenjem obaveze-ne mora postići rezultat-koji poverilac. očekuje. Dužtuk se obavezuje da preuzme odre enu radnju, koja vodiciljukao ida.izvrši tu.radnju. sa dužnom pažnjom i svojinr najboljim znanjem i sposobnostima..' Ako,je,,tako,postupao,. dužnik je izvršio obavezu i-kad .nije bilo krajnjeg cilja. Takve obligacije.:su.npr. obaveza. iz: •.,:.% .-,.'; ugovora,;a.lečenju./ugovorao puriomoćstvu, ugovora o posredovanju ili obaveze uticanjana članstvo kod kolektivnog ugovora. Značaj podele je u tome što ona dolazi do izražaja kod odg'ovomosti za štetu,, pretpostavke, krivice kod ugovorne odgovornosti i kod bračnog posredovanja Odgovornost. za šteta kod; obligacije cilja se vezuje za odsustvo cilja. a kod obligacije sredstava za nepreduzimanje potrebnih radriji sa dužnorn pažnjom bez obzira da li je cilj nastupio ili mje- KrMea:kod.. ugovorne odgovornosti za štetu se pretpostavlja kod obligacije cilja,. a. dokazuje: kod. obligacija sredstava. Bračno posredovanje se nekada smatraio suprotnirn. javnom poretku. i.,,,. dobrim običajiina, Danas se ne smatra takvirn, ukoiiko se obaveze sastoje s a m o m u, dovo enju .zamteresovanih lica u vezu. Ali ako posrednik garantuje uspeh, onda.se bracno. posredovanje smatra ništavim (tj. ovo će bitlobligacija sredstava a ne obligacija cilja).. ;sg:-}:^.;'22. NOVČANE I NENOVČANE OBLIGACIJE Novčane su one obligacije koje za svoj predmet imaju predaju sume novca, koja je. u. zakonitora opticaju. Takve obligacije su npr. obaveza kupca da isplati cenu, zakupca da. ,
12 isplati zakupninu, zajmoprimca da vrati pozajmljenu svotu. Novčane obligacije mogu ići samostalno. iii zajedno (kumulativno sa nenovčanim). Npr. samostalna novčana obaveza je obaveza zakupca da isplati zakupninu, dok se kumulacija novčane i nenovčane obaveze javlja kada se traži isplata zakupnine i vraćanje zakupljenog dobra. Novčane obligacije podrazumevaju samo onaj novac koji se nalazi u opticaju. Po pravilu to je nacionaini novac, a ako je propisima dozvoljeno, to može biti i strani novac (zarada radnka ostvarena u inostranstvu se može ostvarifi u stranoj valuti). Nenovčane su one obligacije koje za pedmet imaju predaju nekih drugih stvari, a ne novca (činjenje iii uzdržavanje od činjenja), što nema neposredni novčani interes. Takve su obligacije uspostavljanja pre ašnjeg stanja u naturi, obaveza prodavca da preda kupljenu stvar kupcu, obaveza zakupca da vrati zakupljenu stvar zakupodavcu. Nenovčana obaveza može biti samostalna, a može se i kumulirati sa novčanom. Samostalna je kad se traži predaja zakupljene stvari posle isteka roka zakupa, Značaj podele je_u tpme što novčane obligacije prate odre ena pravila koja nisu svojstvena nenovčanim. Ta pravila se tiču kamate.~ Kod novčanih obaveza važi opšte pravilo da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem obaveze duguje pored giavnice i kamatu. Kamata može biti zatezna i ugovorna. •,, _Zatezna kamata se odre uje zakonom. Prerna čl. 277. stav I. ZOO, dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze, duguje pored glavnice i zateznu kamatu,. po stopi utvrdenoj saveznim-fakonom. A prema saveznom zakonu o visini stope zatezne kamate iz 1989. zatezna kamata se odre uje u visini eskontne stope koju mesečno utvr uje NBJ, uvećane za 20%, I- tim što se obračun te kamate vrši mesečno primenom konforne metode. Zatezna kamata je po svojoj pravnoj prirodi naknada štete koju vlasnik novca trpi zbog toga što je dužnik zapao u docnju i on nije. bio u mogućnosti da se koristi novcem i oplodi ga na odgovarajućl način, *a poznato je da je novac roba koja stvara veću vrednost no što sama vredi (profit,..ukamaeenje). Prema objektivnom shvatanju docnje; kamata sleduje-bez obzira na krivicu dužnika zbog docnje. Prema subjektivnom shvatanju, vodi se-računa o krMci, pa se- dužnik može braniti da je zapao u docnju usled više sile ili drugog spoljnog uticaja. Kod* nas se zatezna kamata duguje kod. svakog zadocnjenja u isplati novčane obaveze (objektivno shvatanje). Moguće je da se zateznom. kamatom ne pokrije sva šteta nastaia zbog dužnikovog zadocnjenja. U tom slučaju poverilac po čl.. 278. stav 2. ZOO može tražiti razllku do- potpune: naknade-štete: Poverilacje dužan, da>tu. štetu.konkretnoopredeli i da. njenu vtsinfcr/ dokaže. Za razliku od potpune visine štete koja se- dokazuje, zatezna kamata se odre uje nezavisno od toga da li poverilac zbog docnje trpi kakvu štetu ili ne. Pretpostavlja se: da je uvek trpi. Ugpvprria .kamata (za razliku od zatezne koja'se duguje- automatski, za slučaj docnje dužnika, kao sankcija za neblagovremeno ispunjenje obaveze) predstavlja naknadu koja se duguje na osnovu saglasnosti stranaka. Ona se ugovara, obično kod ugovora o zajmu. ZOO dozvoijava'ugovaranje kamate. Pri tome on pravi razliku izme u pojedinaca i drugih lica. Pojedinci -^ visina stope ugovorene kamate ne može biti veća od kamatne- stope. koja se piaća u mestu ispunjenja na štedne- uloge po vi enju. Druga lica - ugovorena kamata ne može bti veća od kamate koju plaća banka, odnosno ugovara je za takvu ili sličnu. vrstu posia. Ako je kamata ugovorena, ali nije odre ena, njena visina je^-6%,. a -iz ugovora uprivredi je 8% godišnje, s tim što dospeva po isteku godihe, ako nije drugačije odre eno. Još jednu pojavu u vezi sa prethodnim predstavlja tzv. Jcamata. na kamatu. ZOO prihvata.staro pravUo da se u principu ne može naplaćivati kamata na kamatu. Ovo pravilo je ustanovljeno u interesu dužnika, jer ga štiti od zioupotrebe poverioca. Ali, postoje izuzeci od ovog pravila kada je kamata na kamatu dopuštena- Oni moraju biti zakonom predvi eni. Dakle, kamata na kamatu je moguća; a) kada je dužnik u docnji isplatib šamo glavni dug, pa poverilac podnosi tužbu i traži Isplatu dospelih kamata - tada su. kamate predmet tužbenog zahteva, a na njih se može osuditi i kamata; b) kod lo-editnih posiova banaka u vezi sa štednjom iii kreditima (Dafina); c) kod ugovorne kamate se može ugovoriti povećanje kamatne stope, ako dužnik ne ispiati dospele kamate na vreme. Što se tiče vremena ispunjenja, opšte je pravilo da se obaveze izvršavaju o roku, ako je rok odre en. Ako pak rok "nije odre en, obaveza dospeva odmah. Medutim, ako je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika on ima pravo da svoju obavezu izvrši i pre nastupanja roka. UkoJiko je, pak, rok ugovoren isključivo u interesu poverioca i on može
13 traiiti ispunjenje obaveze pre roka. Van ovih situacija obaveze se izvršavaju o roku. Kod novčanih obaveza, za razliku od nenovčanih, prihvaćeno je pravilo da se one mogu ispuniti i pre roka. Smatra se da je ništava odredba ugovora kojom bi se dužnik odrekao ovog prava. Ako se novac vrati pre roka, dužnik ima pravo na kamatu zbog prevrernenog izvršenja obaveze. On tu kamatu može dobiti od iznosa duga, a ako je tako ugovoreno ili tako proizilazi iz običaja. Što se tiče mesta iuspunjenja, opšte je pravilo da se obaveze ispunjavaju u rnestu _koje je odre eno pravnim poslom ili zakonom. Kod nenovčanih obligacija, ako' mesto nije odre eno iii se ne može odrediti uz pomoć svrhe posla ili prirode obaveze, ispunjenje obaveza se vrši u mestu prebivališta dužnika, a ako ga nema, onda u mestu boravišta dužnika. Nbvčane obaveze se ispunjavaju u mestu prebivališta poverioca, a ako ga nema, onda u mestu boravišta poverioca, ako zakonom iii ugovorom nije drugacije odre eno. Monetarni nominizam i valorizam - Novac je specifičan i po tome što mu vrednost može rasti ili opadati. Kod nas je bio "aktuelan problam opadanja vrednosti novca zbog inilacije, ekondmske krize, ratnog stanja, ekonomske blokade i. dr. Izlaz iz probiema opadanja •' ••. vrednosti novca ima dve opcije: 1) monetarni nominalizam - koji polazi od toga da na ispunjenje novčane obaveze opadanje-vrednosti novca ne treba da utiče,. zato.se i vraća isti broj novčanih jedinica i 2) monetarni valorizam - po kome kod obavezai.koje .su u.stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu po ■kursu u trenutku nastanka "obligacije ili pak u trenutku ispunjenja obaveze.. Kod nas je prihvaćeno načelo monetarnog nominalizma. Prema čl. 394. ZOO kad obaveza. ima za predmet svotu novca dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odre uje nešto drugo. Ovaj princip važi i kod povećanja i kod smanjenja vrednosti novca. Od ovog pravila posteje i izuzeci, koji moraju biti utvr eni zakonom. Ta odstupanja • su izazvana primenom klauzule rebus sic stautibus, a tiču se: a) klizne skale, koja dopušta. da se cena proizvoda uskladuje sa promenama cena repromaterijala u toku odredenog vrernena; b) promena cena kod ugovora o gradenju, zavisno od promene. cena pojedinih elemenata: c) ako zajarn nije dat u novcu, ( a ugovoreno je da se može vratiti i u novcu), zajmoprimac može vratiti novac koji odgovara vrednosti tih stvari prema vremenu i mestu vraćanja; d) naknada rnaterijalne štete se odre uje prema vremenu donošenja sudske odluke a ne nastanka štete, Načelo monetarnog nominalizma ne dopušta ugovaranje tzv. ziatne klauzule, valutne klauzule I indeksne klauzule. Zlatna klauzula - ništava je odredba ugovora kojom se visina novčane obaveze u domaćem novcu vezuje za promenu vrednosti zlata. Valutna klauzula - ništava je odredba ugovora kojim se visina novčane obaveze u domaćem novcu vezuje za promenu vrednosti nekog stranog novca. Indeksna klauzula ništava je odredba ugovora kojom se visina novčane obaveze u domaćem novcu vezuje za promene vrednosti dobara i usluga, izražene indeksom cena kod statističkih organa. Izuzeci od zlatne i vaiutne klauzule se mogu zakonom utvrditi. Van ovih.izuzetaka, ako je novčana obaveza protivno zakonu vezana za zlato iii stranu. valutu, njeno. ispunjenje se može zahtevati u domaćem noveu prema kursu u.vreme nastanka-obaveze...-. ,, -?..v-:=23:. TRENUTNE I TRAJNE -OBLIGACIJE Trenutne su one obligacije čije se ispunjenje' sastoji iz jednog akta davanja, činjenja i • nečinjenja, koji se realizuje odjednom,. a ne u produženom, neprekidnom delovanju. Takve obligacije se odnose na predaju dugovane stvari, isplatu dugovane cene ih. jednokratni prolaz preko tu eg zemljišta. Trajne su one obligacije čije se ispunjenje sastoji iz više akata" davanja, činjenja iii uzdržavanja koji se reaiizuju kontinuirano u. vremenu. ...Takveobligacije se odnose na predaju stvari u pojedinim obrocima ili delovima, isplatu ;;čene u. ratama, prolaz preko tu eg zemijišta u vreme setve ili žetve. Trajne obligacije- se ispunjavaju:1 1) preduzimanjem kontinuiranog akta činjenja ill nećinjenja (obaveza čuvanja .poverene stvari ili obaveza kupca da ne otucti kupljenu stvar kod prava prekupa); 2) ponavljanjem dugovane radnje (plaćanje zakupnine svakog meseca iii otplata anuiteta). Ovakve obiigacije se zovu i sukcesivne obligacije (npr. obaveza izdržavanja, plaćanja rente itd.) Značaj ove podele Je u sledećem: ista radnja može biti iii trenutna ili traj'na obligacija. zavisno od karaktera obaveze, odnosno od toga da li se vrši jednokratnim ili višekratnim
14 aktom. Pozitivne obligacije rnogu biti i trajne i trenutne, a negativne mogu biti samo' trenutne. Značaj ove podele dolazi do izražaja kod klauzule rebus sic stantibus (prirnenjuje se sarno kod trajnih obligacija). Kod trenutnih se primenjuje izuzetno kad je izvršenje vezano za odredeni rok. Ova klauzula se primenjuje kad nastupe promenjene okolnosti u odnosu na vreme nastanka obaveze (izmena izdržavanja, rente). Zastarelost se računa kod trenutnih od dospelosti, a kod trajnih obligacija, razlikujemo zastarelost obroka (rente) - . 3 god i zastarelost celog prava (na rentu) - 5 god. U pogiedu dokaza o isplati treba naglasiti da priznanice o poslednjoj isplati sukcesivne obaveze stvaraju oborivu pretpostavku da su isplaćeni i prethodni obroci. 24. INDrVTDUALNE I GENERIČNE OBLIGACIJE Individualne su takve obligacije kod kojih je akt davanja, činjenja i uzdržavanja od činjenja taeno i potpuno odre en. Tu se tažno zna, šta se daje, šta se ćinl i od čega se uzdržava. Predmet je odre en i kad je odrediv tj. kada se može naknadno, prema relevantaim okolnostima odredidti. 'Kod njih izme u predmeta obaveze {M obligatione] i predmeta ispunjenj'a -{in solutlone) nema razlike. Predmet' obaveze: je. samo -..ono^rtčinies se- ona ispunjava. Generične su takveobligacijekod^kojih Je predaja stvarl, činjene■ ili uzdržavanje od činjenja odre eno samo prema rodu ili vrsti, tako da se obligacija ispunjava predajom odre ene kolteine stvari, činjenjem ili uzdržavanjem iz okvira odgovarajućeg roda ili--vrste, prema izboni dužnika, akp nešto drugo nije predvi eno. Ovde se ne vrši tačno preciziranje dugovane stvari, radnje, čmjenja ili nečinjenja već se samo odre uje rod stvari. Predmet obaveze je mhogo širi od 'predmeta ispunjenja.. Rod se može odrediti uže ili šire. Npr. rod pšenlce je uži od roda žitarica. Značaj podele - Ova po ela
15 Izbor je izvršen kad lice kome pripada to pravo saopšti drugoj - strani svoju odluku. Posle davanja te izjave, izbor se ne može opozvafi. Alternativne obligacije se mogu zasnovati ugovorom, testamentom, javnim obećanjem nagrade ili zakonom. U slučaju propasti dugovanih predmeta važe sledeća pravila (zavisno od toga da li je uzrok propasti viša sila ili krivica jedne strane). U slučaj propasti predmeta usled više sile alternativna obligacija se svodi na jednostavnu, a ako su propali svi predmeti, ona se gasi. U slučaju propasti predrneta krivicom jedne strane vodi se računa o tome ko je imao pravo izbora. Ako je 'pravo izbora pripadalo poveriocu, on može zahtevati ili preostali predmet ili naknadu štete za propaii predmet (ako je njega hteo). Ako je krivica na poveriocu, a njemu pripada pravo izbora, obligacija se gasi, ali poverilac može tražiti i preostaii predmet pod uslovom da dužniku naknadi štetu za propalu stvar. Ako je pravo izbora pripadalo dužniku obligacija se gasi, ali dužnik može dati preostalu stvar i tražiti naknadu štete od poverioca za propalu stvar. Fakultativne su takve obligacije kod kojih se duguje samo jedan predmet, ali dužnik može izvršiti obavezu dajući neki drugi predmet umesto dugovanog. Ovde se duguje samo jedan i fc'-.i-.j'ivpredmet;. >alii..d-užnik. je ovlašćen da ispuni obavezu bilo tim predmetom, bilo drugim ' " predmetom. Poverilac, ■ za razliku od dužnika, može tražiti samo dugovani predmet, ali ne i drugi. Da li će dužnik ispuniti obavezu dugovanim ili drug'im, predmetpm. zavisi samo od njega. On-rima - pravo izbora,. dok poverilac nema. Izjava. dužnika. u, pogledu. zamene predmeta nije neopoziva, jer drugi predmet i nije predmet obaveze, već njegova facultas alternativa, JJ shičaju propasti predmeta važe sledeća praviia;-a). ako je.predmet propao usled više sile _,obligacija se gasi bez obzira na fakultativnu mogućnost predaje drugog predmeta, jer on nije in obligatione; b) ako je predmet propao krivicom. jedne strane, pravila zavise od toga ko*snosi krivicu propasti predmeta (1). ako je krivica na dužniku poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnLik može osloboditi naknade predajom druge stvari; 2) ako je krivica na poveriocu, obligacija se gasi Jer on nema pravo izbora). 26. FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA Fakultativna potraživanja postoje kad se zakonom ili ugovorom predvidi da poverilac može umesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi odre eni predmet i to. tako da je dužnik duian predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva. Ako poverilac ne zahteva drugl predmet dužnik je dužan da preda dugovani predmet.. Pravo izbora pripada isključivo poveriocu. Ovde se shodno prirnenjuju pravila o fakuitativnom i. altemadvnim. obligacijama, što zavisi od namera ugovarača i konkretnih prilika posla. 27. DELJTVE I NEDELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su takve obligacije čiji se predmet rnože podeliti.. i, ispunitl.u. delovima^ koji imaju isto svojstvo kao i ceo predmet, s tim da dugovanipredmet .zbog-toga ne menja svoju suštinu, niti gubi od svoje vrednosti. Npr. obaveza-predaje,odre ene,,količine žita, peska, cementa. Deljive obligacije.. mogu postojati i.kad.,je;.poveruac..acmosno,,,dužnik. jedno i-r.i .;;*i,'.; rlice;. .Ali, .sedes-niateriae ovih obligacija. se vezuje za rmiožinu poverilaca ili dužnika. Kod eljivih obligacija, svaki od poverilaca može tražiti ispunjenje sam'o svog dela, .a svaM od dužnika dužan je da ispuni samo svoj deo.. Množina' poverilaca;' čine aktivmi.. deljivu obligaciju, a množina dužnika pasivnu deljivu obligaciju. Kod aktivne svaki poverilac. može da zahteva samo svoj deo tražbine. Kod pasivne, svaki dužnik je dužan da ispuni samo svoj deo obaveze. Ovako shvaćene, deljive obligacije se nazivaju i zajealmčkim obligacijama, i njih treba razlikovati od solidarnih obligacija ko.d kojih. jedan poverilac može zahtevati. celo potraživanje (odnosno jedan dužnik je„ dužan da. ispuni celu obavezu). Kod deljivih. obligacija, 'Svaki pojedini deo tražbine ili duga ima svoju pumi samostalnost. Onadolazido izražaja kod rizika insolventnosti dužnika. prekida zastarelostL dužničke docnjer novacije, propasti predmeta, obaveze i sl. Sve ovo niti koristi niti škodi poveriocu. odnosno dužhiku. Nastanak deljlvih obligacija može imati različite pravne osnove. Najčešće je to ugovor ili zakon (ugovor o ustupanju tražbine na više iica, odnosno zakon o nasledivanju, kojim više nasledLnika nasleduju potraživanje ostavioca). Kad postoji više dužnika, a ne postoji
16 pretpostavka o njihovoj solidarnoj obavezi, dužnici se nalaze u pasivnoj zajedničkoj obligaciji. Pretpostavka pasivne obligacije se nalazi kod ugovora u privredi. Nedeljive su takve obligacije čiji se predmet ne može podeliti i ispuniti u više istovrsnih delova, a da se time ne izmeni njegova suština ili ne smanji njegova srazmema vrednost (npr. obaveza predaje nedeljive stvari (trkaČkog konja, prstena, knjige)). I kod ovih obligacija sedes materie se vezuje za množinu poveriiaca odnosno dužnika. Svaki poverilac može zahtevati samo celu tražbinu, a svaki dužnik je dužan da ispuni celokupan dug. Kad poverilac naplati ceo dug, odnosno kad dužnik ispuni ceo dug, aktiviraju se regresna prava ostalih poverilaca, odnosno dužnika, kao i kod solidarnih obligacija. Na svakog poverioca tj. dužnika otpada odre ena velič.ina vrednosti. delova, a ako se ti delovi ne mogu utvrditi, obaveza se deli na ravne delove. U stvari, to su pravila solidarnih obligacija. Nedeljiva obligacija može biti: 1) apsolutno nedeljiva - kad je predmet po svojoj prirodi nedeljiv (predaja trkačkog konja); 2) relativno nedeljiva - kad je predmet deljiv, aii ga stranke smatraju nedeljivim pošto su se ugovorom tako sporazumele (ugovor o gradnji zgrade "pod ključ"). Znaćaj podele Je u tome što dolazi do izražaja kod!ispunJenja išzastarelostt ftbligacija: 1)' delimieno ispunjenje (sukcesivne isporuke) mogućno-je kod deljive, a nije kbd nedeljive obligacije.;:iIedan poverilac kod nedeljive obligacije ne može tražiti deo tražbine, a kod deljive mqž.e": 2) zastarelost se kod deljivih obligacija računa po delovirna tj. obrocima kod sukcesivneiisporuke, a kod nedeljivih se raćuna prema celini potraživanja tj. dugovanja ^28. SOLIDARNE OBLIGACIJE Solidarne obligacije su obligacije kod kojih postoji više dužnika, ili više poveriiaca, kod kojih je svaM dužnik obavezan da isplati ceo dug, odnosno svaki poverilac je ovlašćen da zahteva isplatu celog duga, u kom slučaju se obligacija gasi, ali ne i unutrašnji • odnos medu dužnicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa. Kada ima više dužnka postoji pasivna solidarna obligacija, a kada postoji više poverilaca postoji aktivna solidarna obligacija.. Me utim, moguće je da. na obe strane postoji više lica. u kom slučaju je jedna solidarna obligacija istovremeno i pasivna i aktivna. Kod svake solidarne obHgacije treba razlikovati dve vrste odnosa - me usobni odnos izmde u dužnika i poverilaca i unutrasnji odnos- izme u:. samih' dužnika tj. poverilaca,. koji se aktivirai.kad.jedan poveriiac.naplatt. celu tražbinu,. odnosno kad jedan dužnik ispuni celu obavezu (regresni odnos). Postoje dva teorijska objašnjenja solidarnosa' (kod nas je prihvaćeno prvo): 1) Solidarna obligacija je jedinstvena, tako da svaki dužnik' duguije isto dugovanje,. odnosno svaki. poverilac može. zahtevati jednu istu trazbinu; 2) Kod solidarnih obligacija postoji onoliki broj odnosa koliki je broj subjekata na strani dužnikar odnosno poverilaca - pošto svaki dužnik duguje celu • dbavezu tj. svaki poverilac može tražiti celu tražbinu. Teorija deii solidarne obligacije na : ' l ) Prave (savršene) koje nastaju saglasnošću volja odnosno ugovornom klauzulom u duhu praviia,."svi za jednog, jedan za sve " 2) Neprave (nesavršene) sohdarne obhgacije koje nastajuv.zakonskom normom, a ne saglasnošću volja. Čl. 82. stav 4. Zakona o;Tadnim odnosima 'ipredvi a da više radnika koji prouzrokuju štetu umišljajnim delovanjem odgovaraju solidamo. To su obligacije in solidum. Ova podela nema^-praktičanznačaj jer gra anski zakoni ne prave razliku na prave i neprave solidarne obligacije. Oni usvajaju jedinstven pojam solidarne obligacije bez obzira na porekio. 29. PASIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE Pasivne sohdame obligacije su obligacije sa više dužnika, kod kojih svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu, pa kad obaveza bude ispunjena od strane jednoga dužnika, obligacija prestaje i svi se dužnici osloba aju dbaveze prema poveriocu. Me utim, tada se aktivira unutrašnji odnos u kome dužmk, koji je ispunio celu obavezu ima pravo da se regresira od- ostalih dužnika srazmemo' njihovim obavezama. Za pojedine dužnike su mogući modaiiteti - rok, uslov, nalog. Foveriiae sam vrši i2bor dužnika od koga će naplatiti celo potraživanje, me utim izbor nije neopoziv, pa se može izmeniti sve do ispunjenja obaveze. Poveriiac može tražiti izvršenje obaveze od svih solidarnih dužnika, od nekih, ili samo od jednog. Dužnici odgovaraju po "pravilu svi za jednog, jedan za sve".
17 Značaj ovih obligacija je u siedećem. Pasivna solidarnost je sredstvo ličnog obezbe enja obligacija. Ovde se opasnost od insolventnosti svodi na manju meru, jer poverilac može zahtevati tražbinu od jednog dužnika, a to je obično onaj koji je solventan 1 dostupan. Pasivnu solidarnost kao sredstvo ličnog obezbe enja treba raziikovati od jemstva i ugovorne ka^ne. J e m a c je supsidijami dužnik. Supsidijarni dužnik je dužnik od koga se potraživanje može naplatiti tek ako ne može od glavnog, prvorednog dužnika, Dužnik po pasivnoj soiidarnoj obligaciji nije supsidijerni dužnik, pa može odgovarati. Ugovorna kazna obave2uje dužnika koji nije obuhvačen pasivnom solidarnošću^,. nego je sam dužnik obaveze. Što se tiče nastanka ove vrste obligacija, u uporednom pravu postoje dva pristupa : 1) solidarnost se pretpostavija, a ako se ne želi, onda se iskijučuje. Ovaj pristup odgovara zakonodavstvima Nemačke i Italije; 2) soiidarnost se izričito mora predvideti zakonom, testamentom ili ugovorom. Bez toga nema solidamosti jer se ona ne pretpostavlja. Zakonom se solidarnost odre uje pojedinim propisima. Tako ZOO predvi a sohdarnost kod odgovornosti više iica za štetu kod solidarnosti jemca, kod prekoračenja granica ovlašćenja u zastupanju, kod ugovora o gra enju "ključ u ruke", kod sudara ':t;-mbtorhih*-vb!zila 'itd: Propise o solidarnoj obavezi sadrže i Zakon o radnim odnosima (odgovovrnost više radnika za štetu kod umišljajnog krivičnog deia), Zakon o braku i porodičnim odnosima (odgovornost za dugove zbog tekućih potreba.,bračne, zajedniceK Zakon o nasle ivanju (odgovornost sanaslednika do visine naslednog dela). Testamentom se solidarnost odre uje aiko to odredi zaveštalac. a ugovorom se solidarnost odre uje klauzulama (o.bavezujemo se soiidarno, svi za jednog jedan za sve, nerazdeljeno...) Dejstva i prestanak solidarnosti - Solidarni dužnici odgovaraju po principu "svi za jednog, jedan za sve".- Poverilac jnože naplatiti ceio potraživanje od jednog dužnika. Kad taj dužnik ispuni obavezu, obligacija se gasi prema svtma, Ovo znači da se dužnici uzajamno zastupaju. Ispunjenje preuzeto od strane jednog dužnika,, dejstvuje, I prema ostaiim dužmcirna, Zbog ovog uzajamnog zastupanja načini prestanka obligacija, koji su usledili radnjom jednog dužnika u principu dejstvuju i na ostaie dužnike, s tim što za pojedine načine važe. posebna pravila: 1) ispunjenje obligacije preduzeto .od jednog. dužnika deluje prema svlm dužnicima; isto kod- zamene ispunjenja - datio m solutum 2) prebijanje (kompenzacija) p r e m a jednom dužniku gasi njegov deo obaveze, \z aspekta. unutrasnjeg odnosa i smanjuje ukupnu obavezu svih za iznos. kompenzacije- (npr: .ako~je. ukupna.... obaveza iznosiia 90.000, a ima tri dužnika, svaki duguje po 30,000; ako se- jedan kompenzira za 30.000 njegova obaveza se gasi, a ukupan dug preostaiih se smanjuje n a 60.000) 3) otpust duga - ako se dug oprašta m personam^ tj. samo jednoni dužniku F ..onda. . se smanjuje i obaveza ostalih za vrednost dela tog. dužnika u njihovonr medusobnom. odnosu; ako se dug oprašta In rem tj. za sve, obligacija s e gasi za sve 4) prenov - novacija - deiuje kao i oproštaj duga 5) zastareiost, kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti; moguči s u p r e m a pojedinim dužnicima, tako da ne deluju nauostaie;,:.zbog-.toga što-su dopušteni modaiiteti u pogledu roka. Odricanje od zastarelosti n e deluje prema ostalima. Onaj ko se odrekao nema pravo regresa 8) poravnanje - deluje samo. prema.onome ko ga zaključi, a n e i n a ostale dužnike koji mu, s e mogu pridruiitt: 7) presuda-nemadejstvoma ostaie,"pc)što";.njena pravosnažnost deluje samo prema učesnicima postupka 8). sjedinjenje' (konfuzija) gasi njegov deo obaveze i smanjuje za toliko obaveze ostaiih,.. odnosno celokupnu obavezu u njihovom unutrašnjem odnosu 9) docnja jednog n e mora uticatl nadrugog jer s u dopušterti modaliteti u vidu r o k a 10) nemogućnost izvršenja zbog. propasti stvari, ako je nastaio usled više sile, oslobada sve, a ako je kriv jedan dužnik ostali s e n e oslobadaju obaveze, aii ne odgovaraju za štetu. Pravni odnos posle ispunjenja (regres) - Kada jedan dužrtik ispuni obavezu prema. poveriocu, gasi se obaveza svih. Medutim tada nastupa personalna subrogacija,. p a dužnik. .. ,:...koji je ispunio obavezu stupa u poziciju poverioca, kako bi od preostalih.* solidamiiL, dužnika napiatio ono što je z a n j i h d a o . Deiovi solidarnih dužnika se odre uju ugovorom ili na drugi s h o d a n način. Ako se ti delovi ne mogu utvrditi primenjuje se praviio "da-sev u * ■; podela vrši na jednake delove. Ako se od nekog sadužnika ne može dobiti naknada (zbog. insoiventnostt iii drugih razloga), njegov deo se srazmemo deii n a ostaie dužnike.
18 30. AKTIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE Aktivne solidarne obligacije su obligacije sa više poverilaca, u kojima svaki poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ispunjenje ceie obaveze, pa kad potraživanje bude naplaćeno od strane jednog poverioca, obligacija se gasi i prema ostalim poveriocima . Aii, u tom slučaju ostali poverioci imaju pravo da naplate svoj deo potraživanja od poverioca kome je dužnik platio ceiu obavezu (pravo regresa). Aktivna solidarnost nema veliki praktični značaj. Pasivna solidarnost je značajna zbog toga što je sredstvo ličnog obezbe enja obligacije. Aktivna solidarnost nije takvo sredstvo. Ona nosi čak i izvesan rizik naplate celog potraživanja od strane insolventnog poverioca. Aktivna solidarnost nastaje najčešće ugovorom, upotrebom izraza kao što su "potražujemo skupno", "potražujemo solidarno" iii "nerazdeljeno". Ona se ne pretpostavlja već se u svakom konkretnom slučaju ima predvideti. Testamentom se odre uje aktivna solidarnost kad se npr. više legatara ovlašćuje da svako od njih može zahtervati .ispunjenje cele obaveze od univerzalnog sukcesora. Zakonom je aktivna solidarnost predvi ena u meničnom pravu. Svaki solidami poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ispunjenje cele tražbine. Ispunjenjem tražbine se gasi dug prema svim poveriocima što je posledica. uzajamnpgt zastupanja.,poverioca. Uzajanmo zastupanje poverioca dolazi do izražaja u vezi sa- raznimV oblicima prestanka obhgaeija,»,,,Tajko 1) ispunjenje obligacije, odnosno zamena ispunjenja od strane jednog deluje prema svim poveriocima; 2) kompenzacija jednog poverioca gasi deo njegovog potraživanja. i smanjuje ukupno potraživanje ostalih poverilaca u visini tog dela; 3) sjedinjenje.„~- isto kao i kompenzacija; 4) oproštaj duga - in personam - samo za jednog poverioca, a in rem - za sve poverioce; 5) novacija - isto kao i kod oproštaja duga; 6) zastarelost - prekid i zastoj, samo prema Jednom, zbog mogućnosti modaliteta u pogledu roka; 7)poravnanje■ - safho prema učesniku poravnanja; 8) presuda - samo prema.. učesnicima sudskog. postupka ; 9)docnja dužnika - jednog ne. mora. uticati i na ostale, jer su dopušteni modaliteti u pogiedu roka; 10) priznanje diiga jednom poveriocu može bitl od koristi i ostalim poveriocima zbog prekida zastarelosti. Kad jedan od poverilaca primi ispunjenje-obligacije. ona se, gasi prema svim solidarnim poveriocima. Oni, me utim, .imaju pravo da od poverioca koji je primio ispunjenje cele obaveze od dužnika, zahtevaju svoj deo tražbine. Taj deo je odre en ili ugovorom Ui na neki drugi shodan načim Medutim, ako ti,. delovi.- nisu. odre eni ugovorom. ili. na. drugi. način onda se; po. našent pravuji potraživanje deh na jednake delove. 31. SAMOSTALNE.I AKCESORNE OBLIGACIJE . Samostalne su one. obligacije čiji nastanak i prestanak ne zavisi od drugog pravnog odnosa. Akcesorne su one obligacije čiji nastanak i prestanak zavisi od nastanka i prestanka drugog pravnog odnosa. One nastaju tj. g'ase se nastankom odnosno prestankom tog drugog,5pravnog odnosa. 32. IZVORJjpBLIGACIJA Pod izrvorirna obligacija podrazumevaju se skupovi pravnih Činjenica iz kojih izviru obligacije.. U opštoj teoriji prava,. pod pravnim činjenicama se. po razumevaju doga aj iH. Ijudske radnje za koje zakon vezuje promenu, nastanak Ui prestanak' hekog' pravnog odnosa, a na području obligacija izvori su pravne činjenice za koje zakon vezuje nastanak, promenu ili prestanak obligacionih odnosa. Te činjenice su različite. pa su otuda i različlti izvori obligacija. Gaj je u Lastitucijama izveo prvu podelu. On je sve obiigacije podelio na ugovore i,delikte. To mu je bila glavna podela {summa divisio). Ona se zadržala sve do današnjih daha. Toj glavnoj podeli rimsko pravo je dodalo i treći izvor. On je obuhvatio različite pravne činjenice kbje se nisu mogle svrstati ni u ugovore niti u delikte. One su podvo ene pod variae causarum ligurae. Justinijan u svojim Institucijama pravi još jednu podelu sa četiri elementa; ugovor, delikt, kvazidelikt i kvaziugovor. Teorija izvora obligacija, poslestagnacfje u srednjem veku počinje ponovo da se razvija uporedo sa razvojem robnonovčanih odnosa, koji su podstakii i razvoj obligacionog .prava. To se naročito može reći za francusku pravnu misao 17. i 18. veka. Doma je izvore obligacija podelio u dve grupe: prvu čine voljne obligacije, koje nastaju sagiasnošću volja (ugovorom) ili izjavom
19 volje dužnika (jednostrana izjava volje), a drugu čine obligacije koje nastaju nezavisno od naše volje (nezvano vršenje tu ih poslova, obaveze staratelja itd.J. Potje je sledio Justinijana tako da je svrstao obligacije na ugovore, deiikte, kvaziugovore i kvazidelikte, dodajući ovoj podeli i zakon, a nekad i samu pravičnost. Teorija podeie obiigacija se veoma razvila u prošlom ve.ku i moguće je uočiti sledeće osnovne tendencije: 1. Prihvatanje Justinijanove podeie na ugovore, delikte. kvaziugovore i kvazidelikte. Ovoj podeli se često dodaje i zakon, kao izvor obiigacija. U okviru ove tendencije se uočavaju mnoge rasprave o značenju kvaziugovora i kvazidelikata, pri čemu su obično ovi svrstavani u nevoljne obligacije. 2. Zakon kao izvor obligacija - Ova tendencija se ogleda u tome što se zakon tretira kao posredni izvor svih obligacija, odnosno neposredhi izvor izvesnih obligacija. Posredni izvor znači da svaka obligacija u krajnjoj liniji ima izvorište u zakonu, u smislu da je svaka obligacija utremeljena u zakonu . aii neke obligacije imaju neposredni izvor u zakonu (obaveza izdržavanja bračnih drugova iii srodnika). Ove obligacije se nazivaju zakonskim obligacijama. •' 3'X P6delah'izvora 'bbligaclja ila ugovor i zakon - Ugovorom obligacije nastaju nezavisno od zakona, jer volja stranaka ima snagu zakona. Svi ostali izvori imaju poreklo u zakonu i zasnivaju se na volji zakonodavca. Ova tendencija je inspirisana* teorijom autonomije volje i individualizmom. 4. Podela* izvora obligacija na pravne poslove i pravne činjenice - Pravni poslovi "obuhvataju sve izjave volja (i jednostrane i dvostrane), koje po objektivnom pravu - ' proizvode odre ene 'pravne posledice. Pravne činjenice obuhvataju sve ostale " najrazličitije- doga aje-i Ijudske' radnje iz kojih mogu nastati obligacije nezavisno od individuaine voije (rodenje, smrt, maloletstvo, promena okoinosti, viša-sila). 5. Podela izvora obligacija na ugovore i druge pravne- osnove predvi ene-.u- zakomr — Poovoj tendenciji izvori obligacionog prava su: ugovor, jednostrani pravni. poslovi, prouzrokovanje štete, nezvano vršenje tu ih poslova, obogaćenje bez osnova, administrativni akt i druge radnje i doga aji iz kojih izviru... obiigacije.. Razna zakonodavstva dele obligacije na razne načine . Neka samo" nabrajaju -izvore, dok ih druga i odre uju. Redovno se kao izvori obligacij'a pojavljuju. ugovor, prouzrokovanje štete, a što se.astalih tiče,. oni sejavljaju u.širent iii. u užem.-smislut'zavisnaod'pojedme:zemljei Naš ZOO ne predvi a na opšti način izvore obligacija, ali se iz\ njegove. sistematike, odnosno konkretnih odredbi vidi da su izvori obiigacija ugovor, prouzrokovanje štete, sticanje. bez.osnova,. poslovodstvo bez nalogai jednostrana izjava volje. • 33. POJAM UGOVORA Ugovor je saglasnost voija dva iii više lica kojim se postiže neko pravno dejstvo. To pravno dejstvo se može ticati nastanka, promene iii prestanka obligacija.- Ugovor je. izvor obligacionog prava. Zajedno sa prouzrokovanjem štete spada u klasične izvore koji se kao summa divisio javljaju još u' Gajevim Institucijama. •TJgovori "imaju-prvenstveno -imovinski karakter. Ugovor se u obilgacionom pravu može definisati kao- saglasnost voljadva ili.'višeTiča koj'im'se postiže neko obligaciono pravno dejstvo. Ugovor je pravni posao . Pošto j e produkt saglasnosti volja, on je uvek dvostrani.pravni posao.. Postoje i jednostrani pravnr poslovi kod kojih nema saglasnosti volje (jednostrana izjava volje). Suština svakog ugovora jeste saglasnost izjavljenih volja, Ova suština je prisutna kod svakog ugovora bez obzira'-na> vrstu, a broj ugovora razlićite vrste j e veoma veliki. Postoje imenovani ugovorir kupoprodaja, zakup, osiguranje, posluga, ostava, aii i neograničeni. broj neimenć'vanih. Svim ovim ugovorima zajedmčko je-da nastaju saglasnošću volja. Naziv ugovor pd'tiče od rimskog naziva contractusH francuskom pravu, genusni pojam j e konvencija, doks j e ^ - s ugovor specijalni pojam. Konvencija je svaka saglasnost volja,- a Ugovor je ona saglasnost 'volja, kojom se zasniva pravni odnos. U obligacionom pravu redovno se koristL naziv: "ugovor". Konvencija, pakt, sporazum se koriste u me unarodnom pravu. -:<:'■ .-■ 34. SLOBODA UGOVARANJA I AUTONOMIJA VOLJE Sloboda ugovaranja i konsensualizam sn osnovna načeia ugovornog prava. Sloboda 'ugovaranja je jedan od najzanačajnijih oblika ispoljavanja hčnosti ćoveka kao pravnog
20 subjekta. Ona je tesno vezana za slobodu inicijative ličnosti čoveka kojom. on stupa u različite pravne odnose. Ta inicijativa nije uvek imala isti pravni kapacitet. U starim pravima je bila skrornna, zattm je jačala i postigla vrhunac u eri ekonomskog i političkog liberalizma krajem 18. i početkom 19. veka. Ipak, ova sloboda nikad nije bila apsoiutiia. Ona se uvek ispoljavala u okviru opštih normi zajednice, odnosno objektivnog prava, samo su ograničenja bila veća ili manja. Poreklo slobode ugovaranja je veoma staro. Počeci rirnskog prava vezuju se za ambijent snažnog fonaalizma i magičnog dejstva odre enili reči što je značilo. krupno ograničenje slobode ugovaranja. Ipak i u tiin uslovima, sloboda ugovaranja nije bila isključena, Ona se javlja u -vidu opcije: ugovoriti ili ne ugovoriti. U kasnijem periodu razvoja rimskog prava (doba republike) formalizam opada, a sloboda. ugovaranja jača. Rimsko pravo je počelo da priznaje punovažnost i nefoiroalnim ugovorima, ukoliko su oni biii u skladu sa dobrim običajima (mores) i moralnim principima {boai mores). Već u Justinijanovom vremenu, veliki broj ugovora je oslobo en svake forme. U feu alizmu, sloboda ugovaranja je bila skučena pod pritiskom formalizma i naturalne privrede. Ona je bila ogranićena i verskim dogmama kanonskog -prava. U kasnijem.feudalizmu, ograničenja se umanjuju. Moć.-kanonskog prava ,ppada,.fa::Svetovnost:t jača. To je bilo izazvano jačanjem robnonovčanih odnosa koji su feudalizam sve- više prib ližavali, kr aj u. Autonomija!volje - U daljem razvoju ljudske civilizacije, došlo je do pojave kapitalizma. Ideje Francuske buržoaske revolucije su snažno uticale na pojavu koncepcije po kojoj je individuaina.' volja autonomna i bezgranična. Ova koncepcija je nazvana teorijom autonomije volje. Ona je izvršila snažan uticaj na mnoge kodifikacije, od Code Civiie - a, pa nadalje. U konceptu autonomije volje, sloboda ugovaranja dobija najšire moguće okvire. Ona je direktna poslediea*političkog. i ekonomskog liberalizma s kraja 18. i početka 19. veka, a označava trijumf pojedinca nad društvom.. IndividuaLna volja pbjedinca je-iznad zakona. Izvor obligacije je volja čoveka, a ne zakon kao spoljni autoritet. Čovek Je slobodan i stoga obaveze preuzima odlukom svoje slobodne volje. Njegova volja je autonomna i suverena. Ona je. i akt. pravičnosti. Iz svega ovoga. proizilazi da je učenje o autonomiji volje izraz individualističke filozofije političkog i ekonomskog liberalizma i direktna posledica ideja Francuske revolucije. Toj filozofiji je odgovaralo učenje o prirodnom pravu. Stvoren je.postulatda je.sloboda pojedinaca. aposolutna:4:.da-;se-prostire do granice slobode drugog, a da je opšti interesi ne mogu ograničavati. Autonomija volje je najveći domet slobode ugovaranja. Primena teorije autonomije volje se može posmatrati sa trl aspekta : 1) sa aspekta sadržine-,. autonomija volje. dolazi do izražaja. kako.u momentu zaključenja, tako i u toku izvršenja ugovora.. On podrazumeva opciju ugovaratr ili ne ugovarati, izbor subjekata sa kojim će se ugovarati, kakva će sadržina ugovora biti, ali podrazumeva i nepromenljivost jednom zaključenog ugovora, tako da se on mora izvršiti onako kakd je ugovoreno ipacta suiit servanda); 2} \z ugla forme, ugovora, autonomija volje znači da su'' stranke slobodne i u pogledu načina zakjueenja. ugovora, odnosno ispoljavanja svoje volje»f.;:fJgovor ne treba da bude {za forrnu) zaključen u plsmenoj, svečanoj ili nekoj drugoj forifii, već je dovoljna prosta saglasnost {solo consensus) . Prema torne, autonomija voje snažno podstiče princip konsensualizma; 3) iz ugla tumačenja.,ugovor,a, autonomija volje -znači otkrivanje zajedničke volje stranaka. Ugovor treba da bude ono- što su stranke htele. Ideja o autonomiji vofje nije nikad ni u jednom zakonodavstvu bila apsolutno prihvaćena. To govori da je ona nerealna i da se javlja samo kao neostvareni ideal. Medutim, može se govoriti o tome da je buržoaska liberalistička država krajem 19. veka bila najbliža tom idealu. Ona se javlja u vidu pravila kao što su : dopušteno je sve sto nije zabranjeno (Code Civiie), ugovori se mogu zaključivati o svemu što se u prometu": nalazi, ako nije nemoguće iii nedopušteno (AGZ), volja' i naredba čovečija, zastupa zakon, a zakon nakna a volju i naredbu ćovečiju (OIZ). Kritika autonomije volje - Učenje o autonomiji volje izazvalo je krajem 19. i početkom 20. veka oštre reakcije. One su išle u tri pravcar.l) isticanje diništveiiili ciljeva u prvi plan j c tipično za sociološku koncepciju ugovora, koja se javlja u okviru ideje da se socijalnim. funkcijama negira subjektivno pravo. U osnovi te ideje j'e bio zahtev da se individualna volja potčini zajedručkim interesima ,Tu je zakon iznad individualne volje 2) pravičnost se ne može izjednaćiti sa ugovorom. Onaj ko ima jaču ekonomsku moć, nameće svoju volju
21 • drugoj strani, a nametnuta volja ne može btti pravična. Zato je načelo pravičnosti nešto što se razlikuje od ugovora 3) teorija izjave volje ukazuje da nije bitna unutrašnja volja vee ona koja je izjavljena, odnosno manifestovana u spoljnom svetu. Po toj teoriji volja stvara obaveze, ako je praćena odredenom izjavom, jer tek kad je volja izjavljena, mogu nastupiti odre ene pravne poslediee. Prema tome, ne može se govoriti o autonomiji volje ako je bitna izjava volje, a ne sama volja. Autonomija volje kao nadgradnja robnih odnosa - Autonomija volje je produkt robnonovčaniii odnosa u kojima ueestvuju slobodni subjekti razmenjujući svoje proizvode i usluge, Robnonovčani odnosi imaju svoju osnovu u privatnoj svojini. Na tržištu su upravo vlasnici roba, s tim što se pod robom podrazumeva i radna snaga, a ne samo. proizvodi rada. Vlasnici ovih roba su pravno jednaki i zato oni imaju slobodu da na tržištu roba, odnosno radne snage, slobodno ugovaraju uslove rada i razmene rada. Zato se i može reći • da je autonomija -volje,' kao najviši stepen slobode ugovaranja nadgradnja robnonovčanih odnosa,. Sloboda tržišne razmene i sloboda ugovaranja. su u pravoj razmeri - ukoliko je sloboda tržišta veća,, veća je -i sloboda ugovaranja i obrnuto. Ipak, nema apsolutne slobode ■ ■-. •■?'«-.?iugovaranja bdnosno autonomije volje. Ona je uvek ograničera i može se govoriti o užim i -;-'-"- širirn okvirima tih dgraničenja, / 35. OGRANIČENJA SLOBODE UGOVARANJA Ograničenja.-slobode ugovaranja su brojna i raznovrsna -sa.; tendencijom.-porasta. U savremenonv a i našem p r a m ova ograničenj'a se mogu grupisati na.:-ograničenja putem ustanove Javnog poretka, ograničenja u pogledu zaključenja ugovora (obavezno zakijučenje ugovorai saglasnost trećeg i ograničenje izbora ugovornika), ograničenja u pogledu sadržrne ugovora (zakonsko reguiisanje sadržine, ugovori po pristupu), ograničenje u pogiedu . nepovredivošti ugovora (raskid ili revizija ugovora zbog. promenjenih okolnosti,., raskid ugovora žbog neizvršenja) i ogr.aničenja u pogledu forme ugovora. 36. OGRANIČENJE PUTEM USTANOVE. JAVNOG PORETKA. Javni poredak je najopštije ograničenje slobode ugovaranja, ali je zato i najkompleksnije. ■ Stranke ne mogu svojom voljom izazivati nikakva pravna. dejstva koja. bi bila u suprotnosti sa javriim. poretkom., Naš. ZOO u.čl. 10. predvi a da učesnici u prometu.sobocmo..ureduju. obligacione odnose, s tim što ih ne mogu ure ivati suprotno Ustavom uhrr enim načelima društvenog ure enja,-- prinudnim propisima i moralu društva. Iz ove odredbe proizilazi da ustanovu,javnog poretka kod-nas. obrazuju.. : 1) ustavna načela. - tiču. se ekonomskog ure enja, društveno političkog sistema, sloboda i prava. gra ana, ustavnosti, zakonitostl itd. 2) prinudni propisi - u obligacionom pravu su izuzetak od pravila da se ti. odnosi uspostavljaju voljom stranaka . Ali u prisustvu takve- norme, volja .suprotna.propisu,. ne može da dovede do odre enog pravnog učfnka. Takvi. su -npr. ^propisi ,o jedinstvenom; tržištu, zabrani zloupotrebe prava, zabrani monopolskog;položaja itd. .3)..moralne. norme društva - upotpunjuju sistem ograničenja slobode ugovaranja,. Jer ona,ne, .može -narušavati moral jednog;,.društva,. koji je neodvojiT deo javnog- poretka_.-Ustanovajavnog.poretka.je. ^'-%*/:;^-iirianenetna.. svakorh- društvu- Ona nije samo ustanova sadašnjosti, nego i prošlosti. Zato i postoje različita teorijska shvatanja pojma javnog poretka. Prema jednom, ova ustanova se. ne da definisati, pa njenu. primenu treba prepustiti pragmatici sudova. Po drugom,. treba odrediti samo osnovne odlike 'ove ustanove bez precizne. definicije. Prema. trećima treba navesti zakone koji ulaze u javni poredak, a ne treba insistirati na njegovom pojmu. Prema. ćetvrtima javni poredak treba definisati opštim kriterijumima, s tim što ti kriterijumi mogu biti i pravni i nepravni., Ovi teorijski stavovi ukazuju da ustanova javnog poretka. nije samo pravna ustanova, nego i društvena: Pravno odre enje. ovog pojma. je. samo. _.., _-M segment sadržine Janog poretka,. U njega još ulaze i ekonomski, filozofski,. etički, političkU.sociološki i drugi principi na kojima počiva. jedna' društveiia zajednica- Ti principi skupai. , .. u medusobnoj interakciji nisu jednom: zauvek. dati, čak ni u istom. društvu. Oni- nisu'- '.-.,. okončani u večnosti, već su promenljivi u vremenu i u prostoru. Ova ustanova nije- dakle. numerus dausus, i podložna je promenama. Ipak ttme nije ugrožena pravna sigurnost jedne društvene zajednice, jer se javni poredak menja tek sa promenom suštine društvenih odnosa u zajednici, a one nisu tako česte. Imajući u vidu ove elemente, mogio bi se reći da
je javni poredak skup principa na kojima je zasnovano postojanje i trajanje jedne pravno organizovane zajednice, koji se uspostavljaju preko odre enih društvenih normi, a koje subjekti pravnih odnosa moraju poštovati, 37. OGRANIČENJA U POGLEDU ZAKLJUČENJA UGOVORA Sloboda ugovaranja podrazumeva pre svega slobodu izbora. Me utim u savremenom pravu, postoje brojni slučajevi kojima se ova sloboda ograničava. Oni se mogu svrstafi u tri gtrupe: 1. Obavezno zaključenje ugovora jeste retko ograničenje ali ipak postoji. Ono u najvećoj meri sputava slobodu ugovaranja, jer dira u opciju ugovaratl ili ne ugovarati, koja je zametak i osnovni kvalitet te slobode. Neki zakoni stvaraju obavezu zaključivanja ugovora kao što su ugovor o obaveznom osiguranju motornih vozila, putnika u javnom saobraćaju, korisnika iii sopstvenika vazduhopiova ili ugovor o obaveznom osiguranju za slučaj nesreće na poslu vatrogasca, lica u obezbe enju itd. Ovde spada i obaveza trgovinskih preduzeća i radnji da prodaju izloženu robu iii obaveza preduzeea koja se bave prevozom putnika da prevezu svakog ko-.'>ima->potrebu zajkpriššeenjem., prevoza.-v Najzad, tu spadaju i obaveze isporuke el. energije, vode itd, 2. Saglasnost trećeg za zaključenje ugovora - Sloboda ugovaranja je ponekad ograničena zahtevpm-da se neko treći sa tim saglasi. Po ZOO, ta saglasnost može biti data^pre ili posle zaključenja ugovora. Ako se daje pre, reč je o dozvoli, a ako se daje posle onda. je reč o.-odobrenju. Treće lice može biti neki državni organ i tada se saglasnost daje administrativnim aktom, npr. u vezi sa spoljno trgovinskim posiovima, prometom poslovruh i stambenih prostorija, poljoprivrednog zemljišta. Saglasnost može dati i odre eno fizičko lice npr. staralae delimično poslovno sposobnog lica, roditelj starijeg maloletnika, zakupodavac kod podzakupa itd. 3. Izbor ugovornika - Ograničenja slobode' izbora ugovornika vezana su. za imperativne propise o personalnoj mogućnosti sticanja svojine na odre enim stvarima. Npr. prodavci odre enih stvari u susvojini moraju ponuditi-prodaju titularu: prava* prečekupovine - drugom suvlasniku; davaoci stana na korišeenje prodaju stanove- nosiocima stanarskog prava, koji imaju pravo otkupa itd. 38. OGRANIČENJA U POGLEDU SADRŽINE UGOVORA Sloboda ugovaranja podrazumeva da. stranke same odre uju sadržinu ugovora kojeg zakjučuju. Ali, i tu. postoje ograničenja. Njih nameću : 1. Zakonom., regulisana sadržina ugovora - U izvesnim slučajevima zakon predvi a šta jedan ugovor treba da sadrži, npr. zakon o stambenim odnosima odre uje sadržinu ugovora o korišćenju stana, zakon o nasle ivanju odre uje sadržinu ugovora o raispode||gtaovine za života. i ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakoni i podzakonski akti češjb^-odre uju i cene odre enih strateških proizvoda oclnosno inputa (benzina, ulja, brgšna, mleka, šećera, hleba). Njima se odre uju i otkupne eene. poljopriwediiih proizvod'a. 2. Ugovori po pristupu - Ograničenje slobode ugovaranja u pogledu* sadržhm. ugovora,. naročito je ■izraženo kod ugovora o pristupu. Kod ovih ugovora, jedna.ugovorna strana zbog svoje ekonomske nadmoći ili iz praktičnih razloga unapred odre uje elemente ugovora (opšti uslovi), a druga ugovorna strana samo pristupa. tako odre enoj sadržhii ugovora. Ovi ugovori se nazivaju i formularni ugovori, po formularu opštih uslova pod kojima se ugovor može zakijučiti. Opšti uslovi se moraju objaviti na uobičajen-.način (npr. cene avionskog, železničkog ili drurnskog prevoza), a bitne elemente sadrži i formuiar ugovora o pristupu. Ovakvi ugovori se zaključuju u oblasti saobraćaja (prevoz Ijudi i robe - konosman), obaveznog osiguranja ili kolektivnog ugovaranja. 3. Samoupravni sporazumni su ugovori kojima su samoupravne organizacijc i zajednice uskladivale svoje interese u društvenoj podeli rada. Udruženi rad kao produkcioni odnos više ne postolji, pa ni ovi ugovori. -
23
39. OGRANIČENJA U POGLEDU NEPOVREDIVOSTI UGOVORA U starom pravu je važilo pravilo pacta sunt servanda - jednom zaključen ugovor se mora izvršiti onako kako je bio stipulisan. Ugovor su mogle izmeniti samo stranke i to obostranom saglasnošću. Ukoiiko jedna strana nije ispunila ugovor, druga strana nije mogla raskinuti ugovor, već je mogla samo da traži prinudno izvršenje i naknadu štete. Me utlm u savremenom pavu pod uticajem sociološke koncepcije, mogućno je tražiti i raskid ugovora zbog neizvršenja obaveze druge strane i raskid ili reviziju ugovora - zbog promenjenih okolnosti. Ove mogućnosti su ujedno i ograničenja u pogledu praviia o nepovredivosti ugovora. 40. OGRANIČENJA U POGLEDU FORME UGOVORA U početku razvoja ugovornog prava, formalizam je imao izuzetan znacaj - počeci rimskog prava. Sa razvojem robnonovčanih odnosa, 'formalizam gubi na značaju, a jača . konsensualizam, zaključenje ugovora prostom saglasnošću volja. Konsensualizam odgovara • slobodi ugovaranja. Početkom ovog veka formalizam ponovo ozivljava vezujući se za ^/^>i''?p6jedMe*-ugovore?-"kbji imaju poseban značaj. Zaključenje takvth ugovora, zakon vezuje za pismenu ili svečanu formu. Kod nas su to npr. ugovor o prometir nepokretnosti, ugovor o radu (pismena forma), ugovor o doživotnom izdržavanju, -ugovor -o raspodell imovine za života (svečaha forma). Kod ovih ugovora forma je usiov punovažnosti 'ugovora - forma ad solemnitatem. 41. KONSENSUALIZAM Konsensualizam':-je zajedno sa slobodom ugovaranja, osnovno načelo ugovornog prava.. Konsensualizam znači da s l ugovor može zakljućiti prostom saglasnošću volja,. bez ikakvog formaiizma.* On je suprotan formalizmu.. Ali razvoj ugovornog prava;-je otpoeeo. sa formalizmom, koji je ustuknuo pred konsensualizmom tek u 16. i 17. veku. Stara prava su zasnivala ugovaranje na formalizmu, što je bilo produkt nerazvijenih društveno ekonomskih. odnosa i. uticaja religije. Odredene. radnje,. znaci i reči su. imaie magijski. . značaj, jer su biie povoljne za nastanak ugovora kao religijskog akta,. koji je nastajao u sakralnoj formi molitve,. prinošenja žrtve ili neke druge kultne forme. Forma se shvatala . kao sveta.formula. bez.koje. nije* bilo..ni prava. Rimsko,.pravo je.tako e.bilo.,formalis.tičko.r Ono se nikad nije oslobodilo formalizma na jedan opšti naein, iako su se pred kraj perioda republike javili i prvi konsenualni ugovori: emptio - venditio (kupoprodaja), locatio - conductio,{na.}axn), societas-[ortakhxk),.mandatum (zastupanje)..Svtostali ugovori.. su i dalje bili formalni, a forma je biia literarna, verbalna i reaina (predaja). Propašću rimskog carstva rani sredni vek je otpočeo vraćanjem formalizmu i napuštanjem prvih . oblika konsensualizma,. što je bila posledica zatvorene naturalne privrede, što je odlika srednjeg veka. Simbolika i ritual ponovo dobijaju na. značaju.'Početkom'lSi.veka u okviru. kanonskog 'prava, pojavile su se dve doktrine : 1) prostu' saglasnosfc voljaje trebalo sankcionisa1!i'-'tužbom-i'''23;'prostu saglasnost volja -nije *1reb-aioi'>pravno¥-s'ankcioMsaU već isključivo duhovno - anatemom. Ove-dve doktrine-su. se- uporedo favijale" do. 16. veka, a. ■"•v •?••""••p6t6rn--p'rva:"jača•a-'driiga doktrina polako nestaje. U 16. i 17. veku :pva doktrina prelazi iz kanonskog u svetovno pravo. Za nastanak konsensualizma u srednjem. veku istorijski značaj je imala promisorna zakletva. Ona je bila. fonnalaa' ugovor'religijskog- karaktera,.sičan stipulaciji. Glavna obaveza po ovoj zakletvi je bila obaveza prema božanstvru a* sporedna prema drugoj ugovoraoj strani. Sporedna obaveza je bila akcesorna, tj. zavisila je od giavne i bila je apstraktna tj. nezavisna od kauze, pošto je nastajala samora " zakletvom božanstvu. U kasnijem razvoju se sve više gubi razHka izme u prostog obećanjai obećanja datom božanstvu, pod zakletvom.:'Prosto obećanje-tj. prosta- sagiasnosfcrse. .v uzimala kao biaža formula zakletve. Na taj način je knsensuaJizam. nastajao baš preko-'" ■formalizma promisorne zakletve. Ona je navikavala lica da poštuju date-. reči i kadUnisu.'.... bila upućena božanstvu, već dfugom licu. Odatle do konsensiializma nije bio dug pufc Kraj feudalizma i početak kapitalizma. a naročito francuska reTolucija označili su nov zamah razvoja robnonovćanih odnosa. Tržišnim odnosima nije odgovarao nikakav formaiizam. Zato sloboda ugovaranja dobija snažan podsticaj u konsensualizmu. Ugovori su se zakljueivali prostom saglasnošću volja, bez ikakve forme. To je epoha liberalima. Po
24 principu konsensualizma su nastale i savremene kodifikacije - AGZ, Code Civile; OIZ. U svtma njima dominirao je konsensualizam, a formalni ugovori su bili izuzetak. Savremeno pravo od kraja 19. i početkom 20. veka, pridaje veći značaj formi pošto je to bilo u klasičnom buržoaskom pravu. Neki autori to nazivaju renesansom formalizma. Taj formalizam medutim nije bio isti kao onaj ranije. On se javlja kao racionaino sredstvo pravne tehnike kojim se postiže veća pravna sigurnost u obligacionim odnosima koji to iziskuju. ZOO predvida princip konsensualizma ali on mnoge ugovore proglašava formainim: ugovor o prodaji nepokretnosti društvenih i pravnih lica, ugovor o gra enju, ugovor o Hcenci, ugovor o osiguranju, ugovor o jemstvu, ugovor o bankarskom tekućem računu itd. Eorrnu pojedinih ugovora predvi aju i drugi zakoni npr. zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (ugovor o gradnji broda, zakupu broda itd.). 42. PODELA UGOVORA Sloboda ugovaranja i konsensualizam omogućuju zaključivanje brojnih i raznovrsnih ugovora. Ti se ugovori klasifikuju po odre enim kriterijumima. Svakom od kriterijuma odgovara .odredena podela ugovora, kao i . kod,, .podela :- obligacij.au \,Tpeba^me utim, razlikovati podelu obligacija od podele ugovora. Obligacija je pravni odnos koji nastaje iz , ugovora i drugih izvora obligacija. Ugovor je dakle jedan od izvora obligacija. Doduše jedan od od dva gfavna izvora [summa divisio). Prema zakonskom regulisanju, ugovori se dele na imenovane i neimenovane. Prema nužriim uslovima za nastanak ugovora, ugovori se dele na- foEmalne i neformaine. Prema odnosu prava i obaveza, ugovori se dele na jednostrano obavezne i dvostrano obavezne, teretne i dobročine, aleatorne i komutativne. Prema dužini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa tenutnim izvršenjem i ugovore sa trajnim izvršenjem. Prema karakteru prestacije ugovori se dele najednostavne i mešovite. Prema. tehnici i načinu izvršenja ugovori ■■ se dele- na ugovore sa sporazumno odre enom sadržinom i ugovore po pristupu, kolektivne i rndividualiie ugovore, generalne i posebne ugovore. Prema zavisnosti j'ednlh od drugih, ugovori se dele na samostaJne i akcesorne. Prema ličnosti ugovornika,- ugovori se dele- na ugovore* zaključene intuitu personae i ugovore zakijučene bez obzira na svojstvo lienostL Prema ugovornoj obavezi zakljueivanja drugog ugovora, ugovori se dele na prethodne i giavne. Prema vidljivosti kaauze-ugovori.se^dde na.kauzaMe-i apstraktne.. 43. IMENOVANI I NEIMENOVANI UGOVORI . Imenovani. ugovori su. oni. ugovori. kojL su zbog svoje-:važnosti. i ueestalosti. u pravnom prometu zakonom posebno predvideni i regulisani,. i čiji je naziv zakonom odre en. Takvi su ugovori kupoprodaja, zakup, poklona, punomoćstva, zajma itd. Svaki takav ugovor ima svoj naziv u zakonu koji odreduje njegove elemente. Neimenovanivugovori su oni ugovori koji nisu posebno zakonom regulisani, niti im zakon odre uje naziv.. Ovi ugovori se ne javljaju tako često, ali i za njih važe opšta pravila ugovornog p.f.ava kao i za imenovane. Mnogi ugovori koji su u prošlosti bili neimenpvani, sada su imenovani npr. izdavački ugovor, ugovor o sefu, ugovor o izložbi- itd. U ovom. trenutku najčešći neimenovani ugovori su vezaniza prikupljanje- i udruživanje- novčanih: « sredstava radi nabavke automobila i drugih roba,. oni obično kombihuju elemente raznih ugovora, ali su uvek atipični. Poreklo ove podele seže još od rimskog prava. Osim 4 konsensualna ugovora ( kupoprodaja, najam, ortakluk, punomoćstvo), svi ostali ugovori su bili formakrL Me utim, vremenom su tl formalni ugovori postepeno popušt'ali u strogosil forme, pa ako je-neki ugovor zaklj.učen bez forme, a jedna strana je svoju obavezu izvršila racunajući na'* bona. Udae druge strarie, mogla je da zahteva i izvršćnje obaveze druge- strane. Tako su pakti postrajali kontrakti — ugovori, i onda su su se zvali neimenovani ugovori. Njih je Justinijan svrstao u 4 kategorije : l) do ut des; 2) do ut facies, 3) facio ut des.A) facio utfacias. Značaj podele - Podela na neimenovane i imenovane ugovore je zanačajna po tome što ukazuje da se mogu zaključivati ne samo ugovori regulisani zakonom već i drugi ugovori koje zakon niti odre uje, niti naziva odre enim imenom. Stranke mo.gu zaključiti sve ugovore osim onih koji su zabranjeni. Pri zaključivanju imenovanih ugovora, odnos ne
25 mora biti detaljno regulisan. jer to čini zakon . Neimenovani ugovori se detaljnije regulišu pošto ih zakon ne reguliše. 44. FORMALNI I NEFORMALNI UGOVORI Formalni su ugovori za čije se zaključenje zakonom ili voljom stranaka zahteva odre ena forma. Oni su istorijski nastali pre neformalnih. U rimskorn su svi ugovori bili formalni osim 4 konsensualna. I danas postoje formalni ugovori, s tim što razlog njihovog postojanja nije sakralne naravi, već praktične (da bi.se podvukla važnost pojedinih ugovora u pravnom prometu). Forma može biti zakonska, ako je propisuje zakon i ugovorna, ako je propisuje ugovor. U prvom slučaju, forma je.obavezna kod svih. ugovora odredene vrste, a u drugom'slučaju, forma je obavezna samo ako je ugovorom predvi ena. inače nije. Kod formalnih ugovora, bez obzira da li je zahtev u pogledu forme nametnut zakonom ili ugovorom, propisana forma je uslov važnosti ugovora [forma sd solemnitatem). Ta forma ima konstitutivno dejstvo i ugovor koji ne ispunjava uslov u .vidu foraie je ništav. Ovu • formu treba razlikovti od forme ad probationem, koja je dokazna forma i kojom se jedino ^''•|s--i„-mož.e-'*-'dGkazivati. postojanje nekog ugovora kod koga inače forma nije bitan uslov •■'v- :• ;"postojanja. - Ovde je -ree samo o dokaznom sredstvu. -Formalni ugovori mogu biti jednostrano.:iii dvostrano formalni. U prvom slučaju, forma...obavezuje;samo. jednu, a u drugom obe" stranke. Jednostrani formalni ugovor je ugovor o ' poklonu •.•..nepokretnosti (dovoljno j e d a poklonodavac poštuje pismenu formu, a ne i poklonoprimac ). Ugovor će važiti i bezpotpisa poklonoprimca, ako je potpisao poklonodavac .Dvostrano. formalni.je ugovor o kupoprodaji kod koga forma mora biti. ispunjena kod obe stranke. Pismena forma zahteva da se ugovor napiše i potpiše (kupoprodaja, nepokretnosti). Svečana forma je pismena • forma kojoj se*dodaju i drugi zahtevi: ucešće sudije u zaključivanju iH overa ugovora (ugovor o doživotnom izdržavanju). Realna- fdrma-je posebna vrsta. forme... zaključenja ugovora. Forma je ispunjena kada do e do predaje stvari. Otuda se realni ugovori zaključuju tek predajom stvari. Bez predaje nema ugovora. Realni ugovori su se javili u rimskom pravu. kao. znak popuštanja stroge forme neksuma. i. apstraktne stipulacije. Oni su biii korak ka konsensulalnim ugovorima jer su formu svodiii na predaju stvari. Ovo tradiciohalno shvatanje realnih ugovora je trajalo vekovima. Novo shvatanje._.realnih ugovora. počiva na ideji da..se. predaja. ne. tretira. kao. znak. zaključenja. ugovora, već kao radnja ispunjenja ugovora. Ta ideja znači i negaciju realnih ugovora koji postaju konsensualni. Njihova konsensualnost bi se ogledala u prostoj sagiasnostl o predaji neke- stvari, kako bi akt predaje. bio.radnja ispunjenja.ugovora.. Realnim ugovorjma se smairaju ostava/posluga, zajam i zaloga.. Neformalni su oni ugovori za čije je zaključenje dovoljna prosta saglasnost volja [solo consensus). Frvi konsensualni ugovori su se javili u rimskom pravu u. kome je inače vladao formalizam. To su biU emptio-venditio, locatio-conductio, .mandatum.L societas, Savremeno pravo počiva na konsensualizmu-ugovaranja. Konsensualizam;,je..nastao u 13. i 14. veku - a'svoju punuafirmaciju'.je doživeo u vreme.UberaJbaogskapitaiizma^-Orrodgovara .slobodriim tržišnim odnosima. • - '• ' ■■ . ^T>.it-?.i?:'Z.naeaj.,:podele - Neformalni i formalni ugovori razlikuju... se po mogućnosti poništavanja . ugovorazbog odsustva forme. Odsustvo forme'čini mštavina samo 'formalne ugovore.. jer . neformalni nastaju prostom saglasnoćšću volja. Kod foiraalnih ugovpra se poatavljaju neka pravna pitanja kao što su : pravna dejstva. usmenih klauzuia, forma u slučaju-novacije ugovora. značaj priznanice, forma predugovora itd. Forma ima dve funkcije. Prva je zastitna. koja se ogleda.. u tome što forma predstavlja prepreku za lakomislenost, brzinu, prenagljenost u zaključivanju važnog pravnog posla . Ona doprinosi da se prava i obaveze jasnije ,'formulišu. Tom formom se štite i javnl. interesi, jer'se fiskalne obaveze stranaka mogu iakše namiriti. Dokazna forma omogućuje lakše dokazivanje pojedinih ugovora ukoliko su'ohi zakljuČeni u pismenoj ili nekoj drugoj formi. Forma je materijalizovana. u raznim ispravama, a one su pbgodno dokazno sredstvor, . Formu kao dokaz [ad probationem) treba razlikovati od forme kao bitnog konstitutivnog elementa ugovora. Kod forme ad solemnitatem, ugovor se može dokazivati sviiir sredstvima, a ne samo odredenim {ad probanonem) STedstvima- Kod forme ad
26 probatioaem, postojanje ugovora se može dokazati samo odredenorn formom. dokaza, bez obzira što ta forma nije uslov punovainosti ugovora. 45, JEDNOSTRANI I DVOSTRANI UGOVORI Jednostrani su oni ugovori koji stvaraju jednu ili više obaveza, ali samo za jednu ugovornu stranu . Tu ne postoje uzajamne obaveze stranaka, već samo pravo na jednoj a obaveza na drugoj strani. Zbog toga jedna strana ima uiogu poverioca a- druga ulogu dužnika . Takvi su ugovori o poklonu, jemstvu„ prodajni nalog itd. Takvi bi bili i ugovori o zajmu, posluzi i zalozi, ako bi se shvatili kao realni ugovori. Dvostrani su oni ugovori koji stvaraju uzajamne obaveze za obe ugovorne strane . Kod njih ob.e strane imaju istovremeno i ulogu' poverioca i ulogu dužnika. Takvi ugovori su kupoprodaja, razmena, zakup, ortakluk, ugovor o delu, o osiguranju. Kod njih je svaka stranka i dužnuk i poverilac, što zbog svog potraživanja, što zbog svoje obaveze. Postoje tri koncepcije ove podele : Rigidna koncepcija - kruta, stroga i restriktivna. Polazi od neprornenljivosti podele: "ako je jedan ugovor u momentu zaključenja jednostran ili dvostran, ostaje do kraja takav/bez obzira na kasniju pojavu obaveze druge straiie." Npr. ako je u momentu, zaključenja.-4..ugovor,.,,.0:,..;ostavi,bio. jednostran zato što je besplatan,: on će ostati takav i ako se kasnije na straiii ostavoprimca jave troškovifkoje snosi ostavodavac. Koncepcija dvostrano nesvršenih ugovora - odre uje ovu podeltf!5' ; širem smislu. Ona dopušta i uzima u obzir promene koje se rnogu-desiti u toku izvršenja ugovora, tako da izvesni Jednostrani ugovori mogu, tokom vremena da stvore obavežu i drugoj strani (poveriocu) i da na taj način postanu dvostrani.. U primeru besplatne ostave, ostavodavac, kao primarni poverilac bi bio u obavezi da naknadi ostavoprimcu troškove koji su. se tokom ostave pojaviii. Raziika izrne u dvostranib. i dvostrano nesvršenih ugovsra je u tome što su kod prvih obaveze obe strane nastale još u momentu zaključenja ugovora, a kod drugih u različito vreme- - kod dužnika u momentu. zaključenja ugovora (predajom stvari), a kod poverioca naknadno' (kad se pojave troškovi koje mora da snosi). Tvorac ovog kocepta je francuski pravnik Potje, a njegov koren je u rimskom. pravu. Code Civile- nije.' prihvatio ovo shvatanje, a odbija. ga i većinavfrancuskih teoretičara. Fleksibilna koncepcija - shvata ovu podelu veoma elastično. Ona polazi od. toga da izme u jednostranih i dvostranih ugovora nema čvrste granice, i da li će ugovor biti jednostran:'.,ili dvostran. zavisi-, isključivo-- od volje stranaka- Jednan" ugovor u- momentu.. zaključenja može biti jednostran da bi docnije postao dvostran ili obrnuto, sve* zavisi od volje stranaka, a ta volja može biti i naknadna. Zaključujemo da rigidna koncepcija- ne vodi dovoljno računa. o volji stranaka;. konepcija. o dvostrano neswšemnx ugovorima nije široko prihvaćena jer naknadna obaveza po pravilu nije uzajamna tj. recipročna drugoj, čime se ne ostvaruje- osnovni zahtev dvostranih ugovora o uzajamnosti prestacije. Ovaj koncept se uglavnom vezuje za realne ugovore shvaćene u tradicionainom smislu, a to shvatanje sS'rsve više napušta zbog ideje o konsensualnosti. ovih ugovora. Ostaje, dakle osnovni' kriterijum - volja. Što se tiče značaja podele, niz instituta primenjuje.bse kod dvosfranmiSffc ne kod jednostranih ugovora, što proizilazi iz uzajamnosti obaveza .stranaka iz dvostraaUlugovora. Tako za dvostrano obavezne ugovore-važe odredbe- o ekvivalentnosti prestacije, 'odredbe o raskidu ugovora zbog ..neispunjenja,- odredbe '.fcO,,,prigov ru, neispunjenja, odredbe o riziku zbog propastl stvari, odredbe o prekomernom oštećenju u slučaju očigledne nesrazmere uzajamnih davanja, odredbe o zelenaškim ugovorima, odredbe o ustupanju ugovora itd. Za jednostrane i dvostrane ugovore važe i različita pravila u vezi sa tumačenjem ugovora. Kod jecmostranih ugovora nejasne odredbe se tumače tako da budu povoljnije za onog ko ima obavezu, a kod dvostranih se tumače u c duhu uzajamnosti obaveza. 46. TERETNI I DOBROČINI UGOVORI Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju uglavnom. dobija od druge strane. Takvi ugovori su kupoprodaja, zakup, ugovor o doživotnom iždržavanju, ortakluk, zajam sa.kamatom. Dobročini ugovori su oni kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju ugovorom dobija od drugih. Takvi ugovori su poklon, posluga, besplatna ostava, beskamatni zajam. Češće se zaključuju teretni od dobročinih ugovora. Ova podela je bliska podeli na jednostrane i dvostrane
27 . -. .. ugovore, Svi dvostram' ugovori su ujedno i teretni. Ali teretni ugovori mogu biti i jednostrani npr. ugovor o zajmu bez kamate. Zato je podela na teretne i dobročine šira od podele na jednostrane i dvostrane ugovore. Postoje tri kriterijuma za ovu podelu i sva tri se odnose na identuifikovanje dobroćinih ugovora, tako da bi teretni bili oni koji nisu dobročini. Po subjektivnom kriterijumu kod svakog dobročinog ugovora mora postojati namera darežijivosti [animus donmdi). Po objektivnom kriterijumu kod svakog dobročinog ugovora jedno lice smanjuje svoju imovinu, a da bi se povećala imovina drugog liea bez ikakvog ekvivalenta. Po subjektivno - objektivnom kriterijumu potrebni su i namera darežljivosti i smanjenje imovine jednog na račun drugog liea. Ovaj kriterijum je dominantan. Ovi kriterijumi' ne važe samo za ugovore nego i za druge dobročine pravne poslove. Postoje dve vrste dobročinih ugovora: 1) dobročini ugovori koji su pravni osnov [iustus titulus) prenosa stvari i prava iz imovine Jednog u imovinu drugog liea - -takav je ugovor o poklonu 2) dobroeini ugovori koji predstavljaju samo neku besplatnu korist za jednu stranii (a nisu osnov prenosa stvari ili prava) - takvi su ugovori o besplatnom ,i)./',, punomo.estvu, ; beskamatnom zajmu. Značaj .podele - Ova. podela ima značaja u vezi sa zakljueenjem ugovora - uslovi za zaključenje dobroeinih ugovora su strožiji od uslova za zaključenje teretnih ugovora, U gotovo svim;.:zakonodavstvirna, poklon je formalni ugovor, s tim što. se. ponekad traži pismena,'nekad materijalna. a nekad realna forma - predaja stvari. Teretni.ugovori su obično konsensualni . Dobročini ugovori se u principu zaključuju kao ,ugovori .intuitu personae. Teretni * ugovori se u principu zaključuju bez obzira na ličnost, mada ne mora uvek biti tako. ., Kad je reč o ugovornoj. odgovornosti, kod teretnih ugovora, stranke odgovaraju za materijalne • i pravne. nedostatke stvari koje prenose, što Je posledica ekvivaientnosti prestacije, a kod dobročinih ugovora, ne odgovara se za materijalne i pravne nedostatke jer tu ne važi princip ekvivaiencije prestacije. Kod tumačenja ugovora, dobroeine.ugovore treba tumačiti u smislu da je manje težak za dužnika,. a teretne u duhu uzaj'aniruh davanja. Kod prestanka ugovora, ..mogućnost za raskid ili poništaj dobročiiiih ugovora je veća nego kod teretnih najmanje iz dva razloga: 1) kod dobročinih ugovora, motivi ulaze u polje kauze ugovora, pa utiču na punovažnost ugovora 2) dobročini ugovori se zaključuju intultu personae pa se- mogu pobijati i zbog zablude o ličnosti 3) dobroeini ugovori se mogu raskinuti i jednostranom izjavom volje 4) dobročini ugovori se mogu lakše pobijati pauiijanskom tužbom od teretnih. 47. KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORI Komutativni je takav ugovor kod koga je u trenutku njegovog zaključenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija tako da se tačno zna šta ko prima,- a š t a k a duguje. ;Takvi su. kupoprodaja,.zakup ; razmena,.ostava, posluga i dr. Oni mogu-biti Jednostr.ani,ili dvostrani. Aleatorni su itakvi ugovori kod'kojh u mometntu njihovog.-zakljuGenja.niJe...ppznato koja će strana nešto'dobitiili izgubiti,. niti se zna za koju će od njih nastati.,.pravo, .a za koju .'•. -•:»,::•-. obaveza,'.;ili ..kolika-.:će, biH obaveza, odnosno kakav će biti odnos uzajamnih obaveza stranaka, vee sve to zavisi od nekog neizvesnog doga aja. Neki ugovori su aleatorni po svojoj prirodi - igre na sreeu, opklade, osiguranje, ugovor o doživotnom izdržavanju. Drugi ugovori su aleatorm' po uslovima zakijučenja - prodaja budućih plodova, prodaja prinosa. sa livade "na zeleno" (ovo su komutafiviii ugovori koji postaju aleatorni zbog uslova zaključenja). Osnovna osobina aleatornih ugovora je neizvesnost doga aja od kog.,zavisi _. gubitak ili dobitak za Jednu ili drugu stranu. Taj doga aj može biti budući r sadasnjt ili' prošli, aii je neophodno da uvek bude neizvesan. Prema tome, ugovor je aleatoran i kad ser^. vezuje za doga aj koji se desio i'kad se vezuje za dogadaj koji tek'treba da s e dogodit'Akdf";';-se doga aj desio, postavlja se pitanje da li ne.izvesnost mora da postoji kod obe ili samo , jedne'Strane. O tome postoje razna shvatanja, ali prirodi aieatornih ugovoraviseodgavara|.|-. ; ;: da neizvesnost postoji kod obe strane. Suština deatornih ugovora je u uzajamnojmogućnosti gubitka ili dobitka zavisno od nekog neizvesnog doga aja. Te ugovore mogu da . zaključe ■ dva, ali i više lica. Ova druga mogućnost je karakteristična za kolektivne igre na .sreću - loto, lutrija, sportska prognoza... Treba raziikovati aleatorne ugovore i ugovore pod
28 uslovom, jer se i jedni i drugi vezuju za neizvesnu okolnost Ugovori pod uslovom su uvek vezani za budući neizvesni dogadaj. Ugovori pod uslovom su takvi, da od uslova zavisi egzisteneija - nastanak ili prestanak ugovora. Kod aleatornih, neizvesni doga aj ne deluje na egzistenciju ugovora jer ugovor defmitivno postoji, već deluje samo na visinu i me usobni odnos uzajamnih prestacija. Značaj podele - Kod aleatornih ugovora ne prrmenjuju se pravila o prekomernom oštećenju, zbog narušavanja principa ekvivalencije. Tu vlada pravilo alea isključuje leziju (prekomerno oštećenje - Jesio enormis). Kod komutativnih ugovora, primenjuju se pravila o leziji. Neki aleatorni ugovori pripadaju području naturalnih obligacija npr. kocka. 48. UGOVORI SA TRENUTNIM I UGOVORI SA TRAJNPM IZVRŠENJEM Ugovori sa trenutnim izvršenjem su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji od jednog akta činjenja ili propuštanja, koji se izvršavaju u jednom momentu. Takvi su ugovori prodaja stvari u kešu sa jednokrataim plaćanjem, razmena roba koje se odmah preuzirnaju, ugovor o punomoćstvu za jedan posao koji se obavlja odmah itd. Ugovori sa trajnim izvršenjem su oni kod kojih se izvršeiije,.,obaveza prostire u r yremenu .tako.da se , obaveze sastoje iz više akata Činjenja ili propuštanja. Neki" ligovori šu 'sa trajnim izwšenjem t po svojoj prirodi kao npr. ugovor o doživotaom izdržavanju, zakup, ortakluk, ugovor o'fradu, osiguranje. Trajanje ugovora može biti odre eno voljom. stranaka, ali može biti i neodredeno. Trajne obaveze se mogu izvršavati ili u odre enim periodima (mesečno plaćanje' zalmprihie) ili periodičrhm sukcesivnom isporukom roba (svakih 15 dana) ili svakodnevnirn izvršenjem obaveze (kod ugovora o radu). Značaj podele dolazi do izražaja "na području izvršenja i prestanka ugovora. Kad je reč o izvršenju ugovora, promenjene okolnosti utiču samo kod^ugovora sa trajnim izvršenjem obaveze. Samo se u njimajavlja klauzula rebus sic stantibus,- Kod trenutaih ugovora toga. nema. Kad je- reč o prestanku ugiovora, treba uočiti sledeću razliku : kod ugovora sa trenutaim izvršenjem. raskid i poništaj ugovora deluju retroaktivno [ex tunc), kod ugovora sa taajnim izvršenjem, poništaj deluje retroaktivno, a. raskid — samo u budućnosti [ex nunc.pro futuro). Kod ugovora sa trajnim izvršenjem, zaključenim na odre eno vreme ugovor se obnavlja, ako posle vremena za koje je zaključen stranke nastave da postupaju u skladu sa ugovorom. 49. JEDNOSTAVNT I MEŠOVITI UGOVORI Jerinostevni- su takvi ugovori čija. se sadržina sastoji samo od onih elemenata koji su karakteristični. samo-za. jedan odre eni. tip ugovora. To.-su uglavnom.-. imenovani ugovori kao što su kupoprpodaja, zajam, zakup, ostava, poklon itd. Mešoviti su takvi ugovorr čija se sadržina sastoji od elemenata dva ili više jednostavnih ugovora koji su. tako sjedinjeni da predstavljaju jedan jedlnstveni ugovor. Takav je ugovor o pansionu (koji sjedinjuje elemente ugovora o zakupu, kupoprodaji, delu i ostavi), ugovor o organizovanju putovanja,. ugovor o'delu, prevozu, punomoćstvu). Mešovite ugovore treba razlikovati od spajanja dva ili više ^ugpvbra i me usobno uslovljenih ugovora. Kod spajanja ugovora, svaki ugovor zadržavk'švoju individualnost., ali su i jedan i drugi zahvaćeni istim ciljem kojem, stranke teže, npr. kad se spoje ugovor o prodaji auta sa ugovorom o zakupu. garaže-.u kojoj.je taj auto smešten.. Kod me usobno usiovljenih ugovora. kupoprodaja jedne stvari je uslovljena. kupoprodajom druge stvari izmedu istih lica, I ovde postoje- dva samostalna" ugovora koji stoje u nekoj me usobnoj vezi. Značaj podele - Ova podela je značajna zbog. pitanja primene pravila kojima se regulišu. ugovorni odnosi, /. 1. Kod jednostavnih ugovora, primenjuju se isključivo pravila odre enog imehovanog. ugovora. 2. Kod mešovitih ugovora, stvar je složenija. U vezi sa primenom pravila postoje više teorija: po teoriji apsorpcije, jedan bitan element ugovora. apsorbuje druge elemente,.. tako . da praviia tog elementa dominrraju - primenuje se u ZOO. Po teoriji kauze, priro m- ;J_ mešovitog ugovora treba odrediti po karakteru njegove kauze. Po teoriji kombinacije, treba uzeti u obzir sve bitne elemente i njihovom kombinacijom doći do zajedničkih pravila. ugovora. Po teoriji kreacije, prirodu ugovora treba prepustiti oceni suda koji bi krakter ugovora iznalazio u svakom konkretnom slučaju uz pomoć načela pravičnosti. Po teoriji
analogije, karakter konkretnog mešovitog ugovora treba odrediti putem analogije tj. po pravilima nekog drugog ugovora koji je zakonorn regulisan.Izgleda da ovo pitanje treba rešiti pronalaženjem prave volje stranaka u jednom rnešovitom ugovoru. To bi se moglo postići primenom opštih pravila ugovornog prava kao i kombinovanjem navedenih teorija koje se me usobno isključuju. 50. UGOVORI SA SPORAZUMNO ODRE ENOM SADRŽINOM I UGOVORJ PO PRISTUPU Ugovori sa sporazumno odre enom sadržinom su takvi ugovori kod kojih obe strane sporazumno odre uju elemente i uslove ugovora i to saglasnošću volja koja je rezultat poga anja. Ovo je tradicionalni tip ugovora koji se potpuno uklapa u slobodu ugovaranja. Svaki ugovor, pa i onaj imenovani, razlikuje se od drugog iste vrste, baš kao što se razlikuju i stranke koje ga zakljueuju. Ovi ugovori predstavljaju redovnu pojavu. OUgovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred odre uje elemente i uslove ugovora, putem jedne opšte i stalne ponude, a ciruga strana samo pristupa tako ^uanjenoj ponudi.. Sporazum kod ovih ugovora nije rezultat. poga anja, već pristanka na iV_ !, ;*,.>.','unapfed' oare ene. 'elemente i uslove ugovora od kojih se u, principu ne može odstupati. Specifičnost ovih ugovora se tiče tehnike njihovog zakijučivahja: ponuda je'opšta i stalna, a tu ponudu može prihvatiti svako kohoće da zaključi ugovor pod uslovima.iz.ponude. Ponuda im'a' dva osnovna obeležja: opštost, koja' se ogleda u tome Što je upućena neodre enom i neograničenom broju lica. Ona se obično štampa ha' formularima, koji služe kao isprave na ugovoru. Zbog toga se ovi ugovori nazivaju i formularni ugovori.. Oni sadr'že opšte uslove u vidu pravila, cenovnika, kataloga i slično. Ti opšti uslovi su. dostupni javnosti jer se o njima šira javnost unapred obaveštava, npr.. cene vazdušnog,. železničkog, autobuskog saobračaja itd. Stalnost ponude, znači da se elementi i usiovi .ponude stalno ponavljaju. jer oni. proiziiaze iz redovne i trajne delatnosti stranke koja odre uje opšte uslove. Stranka koja odre uje ekonomske uslove je obično neka moćna organizacija sa velikim potencijaiom, npr. avioprevoznik, železnica, elektrodistribucija itd. Druga strana je. obično pojedinackoji koristi uslove ekonomski. jačesrraneu Ugovor po pristupu treba razlikovati od tipskih i formalnih ugovora. Tipski ugovori su ugovori čiju sadržinu ne nameće jedna strana ugovornica već država ili neka profesionalna organizacija..- ugovor o-.otkupu,stana pozakonu o stambemnx odnosima.r Formalni ugovori su ugovori kod kojih je odre ena foraia uslov punovažnosti ugovora. Ugovori po pristupu su konsesualni,. a he formalni ugovori. Me utim, zbog opštih uslova, koji se' moraju unaprecL.odrediti,. ugovorLpo pristupu. obično su izraženi u. pisanoj ispravi,, aii ona. nijeusiov važnosti ugovora, već dokaz o postojanju i sadržini ugovora. [ad proba onem). Domen primene - Ovi ugovori su novijeg datuma. Javili su. se u 19. i 2o. veku. Preteča ovog ugovora je bio ugovor o kupoprodaji stvari na javnoj dražbi, jer su. tu pravila prodaje biia unapred' odre ena. U savremenom pravu, ugovori o;pristupu. se-upotrebljavaju: u oblasti javnlh službi ■- vazdušni, pomorski," drumski, Železnički,. poštanski saobraćaj, . komunahje I"u oblasti .promefa stvari čija je cena unapred o.dredena'-*'. životne narnirnice, , vknjige;,.hqtelski^pansioniitd.. -'.. , Pravna. priroda ugovora - Postoje brojna i. različita shvatanja o ...pravnoj prirodi ovih ugovora. Ona se kreću od teze da ovo i nije ugovor, do teze. da je ovo ugovor kao i svaM drugi: 1. Shvatanje da ugovori o pristupu.nisu ugovori, polazi qd toga da su oni instirutJ javnog prava. Po njemu, ovde je više reč o opštem. aktu (statutu, pravilniku] kojirrr: se odre uju opšti uslovi za vršenje odre enih javnih usiuga.
30 5, Shvatanje da se ovi ugovori ni po čemu ne razlikuju od bilo kog drugog klasičnog obligacionog ugovora. Imajući sve ovo u vidu, ne može se osporiU ugovorni karakter ugovora po pristupu. Oni su speclfični - po opštim uslovima koji se unapred odreduju, po posebnoj tehnici zaključenja ugovora - i zato su i dobili mesto posebne grupe u opštoj klasifikaciji ugovora. Značaj podele - Zbog posebnih uslova i tehnike zaključenja, značaj ove podele dolazi do izražaja kod tumačenja ugovora i sadržtne ugovora. Ugovori po pristupu, ukoliko imaju nejasne norme, tumače se u principu u korist stranke koja je pristupila ugovoru. Ovo pravilo je izraz nadmoći stranke koja nameže uslove ugovora. Uzima se da je sadržina ugovora bila poznata stranci koja pristupa ugovoru, zato što se ti uslovi unapred objavljuju i zato što su staini. 51. KOLEKTIVNI I INDIVIDUALNI UGOVORI Kolektivni ugovori su takvi ugovori koje zaključuju kolektiviteti, odnosno asocijacije odre enih grupa, a koji deluju i na kolektMtete i na njihove članove. Ovi ugovori su novijeg datuma. Pojavili su se krajem 19. veka, kao5pdstupanja,od^principa,:udarfUgovori> deluju samo prema onima koji su ih zaključili ili s u ' i m pristupili.' Takvi' ugovori su kolektivni ugovori o radu, kolektivno osiguranje lica koja se na radu izlažu opasnosti (vatrogasci^piloti), prinudno poravnanje poverilaca povodom stečaja itd. KolektivnLugovri deluju ne sarno na članove kolektiviteta odnosno asocijacija koji su to bili u momentu zaključivanji. ugovora, nego i na članove koji su to postali naknadno. Njihovo dejstvo je tako što se na osnovu njih zaključuju individualni ugovori izme u članova različitih kolektiviteta npr: radnika i poslodavca koji moraju biti u skladu sa kolektivnim ugovororfl. .* Individualni ugovori su ugovori koje zaMjučuju pojedini pripadnici jednog' kolektiviteta, asoeijaeije sa pojedinim pripadnicima drugog kolektiviteta na osnovu kolektivnog ugovora i u skladu sa njim. Uskla enost individualnog ugovora sa kolektivnim, ogleda se u tome što individuaini može da bude jednak' ili povoljniji za radnika od kolektivnog. Domen primene - Kolektivni ugovori se naročito često javljaju u radnom pravu. Kolektivni ugovori su sada univerzalni izvori radnog prava. Postoje ,-opšti (na nivou Republike), posebnt'. (na^: nivou-r grane. delatnosti] i pojedinačni' (na. nivou preduzeća;.. odnosno-poslodavca),. Znaeaj podeler- Najveći značaj ove podele ostvaruje se u radnom pravu. Kolektivni ugovori su okvir: .za: zaključenje individualnih'. ugovora. IndMdualni ugovori ne mogu da sadrže nepovoijnije uslove rada, za radnike, od onih kbji su predvi eni kolektivnim ugovorom, ali mogu sadržati iste ili povoljnije uslove. Ako je neka odredba indMdualnog ugovora, suprotna. kolektivnom ugovoru, neposredno se primenjuje odredba kolektivnog ugovora. 52. GENERALNI I POSEBNI UGOVORI Generalrii ugovor je ugovor eije se' izvršenje prestacija prostire na jedan duži vremenski period, obieno više kalendarskih godina, kojim stranke u principu odre uju opšte elemente ugovora i opšte uslove njegovog izvršenja. U suštini, taj ugovor. je. pravni okvtr u kojem će se kretati prava i obaveze ugovornih strana u Jednom dužem vremenskom periodu. Poseban ugovor Je ugovor kojim • se preciziraju elementi generalnog ugovora koji se zaključuje izme u istih ugovornih strana, aii za kraći period (obično za svaku kalendarsku godinu). 'J.. Ovi ugovori se najčešće zaključuju povodom izgradnje raznih investicionih objekata ioji se grade više godina (železnica, stambeni kompleksi). Ugovorni odnos se zasniva generalnim. ugovorom,'dok se posebnim ugovorom samo izvršavaju prestacije iz tog generalnog ugovora. Stoga. je generalni .ugovor primarni i osnovni ugovor prava i obaveza, dok se posebni ugovor javlja kao realizacija, odnosno konkretizacija generalnog ugovora. Generalne i posebne odredbe treba razlikovati od kolektivnih i mcUvidualnih, prethodnih i glavnih ugovora. Izme u kolektivnih i individuainih ugovora, ne mora postojati apsolutna saglasnost, dok izmedu generalnog i posebnog, ona mora postojati. Stranke kod koiektivnog i individualnog ugovora nisu iste, dok kod generainog i posebnog jesu.Odnos
31 izme u generainog i posebnog ugovora nije isti kao izme u prethodnog i glavnog. Generalnim ugovorom uspostavlja se ugovorni odnos, da bi se posebnim ugovorom razradivao odnosno konkretizovao. Prethodnim ugovorom se stvara samo obaveza da se zaključi drugL, glavni ugovor, kojim će u stvari i nastati ugovorni o nos. Generalni ugovor je akt definitivnog zaključenja ugovora, a ne akt stvaranja obaveze da se ugovor zakljuČI. Generalni ugovor treba razlikovati od punktacije, kod koje su stranke postigle saglasnost u pogledu bitnih elemenata ugovora, ali nisu bile u mogućnosti da zadovolje odre enu formu, što će naknadno učiniti. To se punktacijom i konstatuje. Generaini ugovor najzad treba razlikovati i od okvirnog ugovora, kojim stranke utvr uju detaije niza budućih, pojedinačnih ugovora (kod generalnog se odre uju samo opšti elementi). Ova podela dolazi do izražaja na planu odnosa generainog i posebnih ugovora. Posebnim ugovorom se konkretizuju odredbe generalnog ugovora i ; priiago avaju okolnostima u okviru kojih se ugovor izvršava. Generalnim ugovorom se npr. daju elementi za odre ivanje cene, a posebnim se te cene i odre uju. "'^' ; '^53rŠAMOSf ALNII AKCESORNI UGOVORI Samostalni je onaj ugovor koji postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog. Većina ugovora je takva npr. kupoprodaja, zakup, pokion itd. Akcesorni je.onaj ugovor koji ne može samostalno 'da egzistira već je zavistan od postojanja nekog drugog' ugovora: Takvi ugovori postoje u oblasti sfrarnih i ličnih obezbe enja obligacija - ugovor o jemstvu, račnoj zalozi, bdpoteci itd,' - Zavisnost akcesornih ugovora, poviači posebna pfavila u' pogledu njihovog prestanka. Sa prestankom osnovnog ugovora, prestaje i dejstvo akcesornog. Npr. ako se ugasi obaveza giavnog dužnika po osnovnom ugovoru o kreditu, prestaje i obaveza jemca. 54. UGOVORI ZAKLJUČENI INTUITU PMRSONAE I UGOVORI ZAKLJUČENI- BEZ. OBZIRA NA SVO JSTVO LIČNOSTI Ugovori zaključeni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lična svojstva jednog ili oba ugovornika predstavljaju. odlučujući element njihove saglasnosti, tako da je i izvršenjeugovora strogo vezano za ličnost ugovormka. Lična svojstva se mogu ticati taienta, veštine, poverenja i drugih osobina odredenog lica. Takvi su ugovor o punomoćstvu, ugovor o dehi,: ugovor..o: ortakluku itd.. Ugovori' intuitu.„personae:mogu. bitt. teretni.. ili dobročirii* . jednostrani ili dvostrani. Lična svojstva se mogu ticati jedne ugovorne strane (ugovor o' delu) ili pak obe strane (kod ugovora o doživotnom izdržavanju). Upravo stoga su ovi ugovori neprenosivi na druga liea, jer Je.obaveza strogo> lična (ako se slika. naruči. kod jednog slikara, nju ne može uraditi neko drugi). Ugovori zaključeni bez obzira na svojstvo ličnosti su takvi ugovori kod kojih su lična svojstva po pravilu irelevantna za ugovornike, tako da izvršenje. ugovora. nije .strogo vezano za ličnost ugovornika. Većina ugovora pripada ovoj kategoriji. Značaj podele se ogieda u tome što ugovori zaključeni intuitw-personae~ povlače za sobom primenu odere enih,-posebnih pravila. Opšte je pravilo da ugovori nadživljujuvugovornike, jer obaveze- Iz ugovora ostavoioca obično preuzimaju naslednici. Ali kod. ugovora intuitui. ■ ' •■*••-"■ personae nije takva'situacija. Smrću stranke čija su lićna svojstva bila razlog zaključenja. ugovora, ugovor prestaje i to samo za budućnost - pro futuro. Ugovori intuitu personaer poništavaju se zbog zablude o ličnosti, tačnije o identitetu i svojstvima ličnosti. Kod ovili; . ugovora se ne može učiniti ni prinudno izvršenje, već se može tražiti samo naknada šteteNeki od ovlh ugovora su opozM kao npr. ugovor o punomocstvu (ako se izgubi poverenje) iii ugovor o pokionu (zbog neblagodarnosti poklonoprimca ili osiromašenja poklonodavca).. . Ugovor zaključen intuiutu personae se idenfifikuje na osnovu izričite odredbe-,. a ako?nje. nema, onda se ovo svojstvo utvr uje tumačenjem volje stranaka ugovora.. .,-;«,,. .v.-. . .55. PREDUGOVOR I GLAVNI UGOVOR . , v, Predugovor je takav ugovor kojim-se prenzima obaveza da se u odre enom. roka zaključt'^i,, drugi ugovor čilji su bitni sastojci već odre eni. (da bi se pripremilo i olakšalo budtiće zakjučenje ugovora). Glavni ugovor je ugovor koji je zakijučen na osnovu ranije zaključenog predugovora. Predugovor je korak dalje od pregovora i korak bliže giavnom ugovoru. Od prvih pregovora do konačnog zakijučenja ugovora, predugovor je negde na
32 sredini. Izvršenjem predugovora nastaje glavni ugovor. To izvršenje se može tražiti i prinudnim putem. Stranka koja ne izvrši predugovor, dužna je da naknadi štetu, Prava iz predugovora se rnogu prenositi i na druga lica, osim kod ugovora intuitu personae. Predugovorom se može obavezati samo jedna, a mogu i obe strane u ugovoru. Predugovor obavezuje stranke, ako su se njime saglasile o bitmm elementima glavnog ugovora. Zaključenje glavnog ugovora se može tražiti u roku od 6 meseci. Ovaj rok je prekluzivan. Predugovor se zaključuje sa ciijem da nastane glavni ugovor. Ako posle zaključenja predugovora do e do promena okolnosti, onda se po našem pravu može utvrditi da, predugovor ne obavezuje, ukoliko se oceni da kod tako izmenjenih oklolnosti ne bi bio ni zaključen. Predugovor treba razlikovati od: 1. Ponude za zaključenje ugovora koja je jednostrana izjava volje, a predugovor je saglasnost dveju volja. 2. Ugovora zaključenog pod odložnim uslovom - predugovor je ugovor čijim se izvršenjem zaključuje glavni ugovor. Ako predugovor obavezuje samo jednu stranu, zaključenje glavnog ugovora će zavisiti od volje druge strane. U tome je njegova sličnost sa ugovorom zaključenim pod oeUožnim uslovom s tim što se kpd .glavnog,:. ugovora ne,,, postavlja^pitanje,. retroaktivnosti, a kod odložnog uslova se postavlja (glavni ugovo'r nastaje ikad bude zaključen, a kod ugovora^zaključenog pod odložiiim uslovom, kad uslov nastupi - uzima se da ugovor važi od zaključenja) 3. Kod akcesornih ugovora postoji zavisnost izme u njih i samostalnih ugovora. Kod predugovora nije tako. On je samostalan, pa ne zavisi od glavnog ugovora, iako su oni povezani istirn ciljem. 4. Pregovori ne obavezuju u smislu ugovora i svaka ihstrana može prekinuti kad hoće ako nije drugačije odre eno. Me utim, predugovor obavezuje na zaključenje glavnog ugovora itd. Predugovor ima domen primene kod raznih vrsta ugovora - kupoprodaj'e, zakupa, kredita itd-, On može imati primenu i kod formalnih ugovora, posebno. kod. realnih koji se tetiraju, kao konsensualnl ugovori, Kod tako shvaćenih realnih ugovora, saglasnost stranaka je predugovor, a predaja stvari - izvršenje predugovora, odnosno zaključenje glavnog ugovora.. Značaj podele ■ dolazi do izražaja u vezi sa formom i izvršenjem, pre ugovora. Kad je. reč. o formi,. prema jednom shvatanju, forma predugovora mora odgovoarad formi glavnog ugovora, a po drugom shatanju, tako treba da bude ako je forma predvi ena u interesu stranaka, a. ako je predvideiia u. interesu trećeg liea, ili, države,. predugovor; se može zaključiti,'i. bez, ispunjenja„odgovarajućei forme. ZOO predvi a da i za predugovor važi forma glavnog ugovora. Kad je reč o izvršenju ugovora, ekvivalentnost prestacije, prekomemo oštećenje, odgovomost za mane i pitanje rizika se procenjujeprema vremenu zaključenja.glavnog ugovora, a ne predugovora.
56. KAUZALNI I APSTAKTNI UGOVORI
Kauzalni ugovor je takav ugovor kod koga je vidljivo označen i njegov cilj, tako da se tačno zna zbog čega se stranke obavezuju. Većina ugovora je kauzaina, jer se iz njih vidi svrhaobavezivanja'- kupoprodaja je kauzalna jer se tačno zna da se kupac obavezuje da. plati cenu, jer se. prodavac obavezuje da kupcu preda u svojinu odredenu stvar. Odre eni cilj imaju. i ugovdr o doživotnom izdržavanju,. ugovor o zakupu, zajmu, poklonu, ostavi. kod svih ovih ugovora sam ugovor objašnjava radanje ugovornih obaveza. Iz„ njih se vidi pravni cilj koji se ostvaruje izvršenjem ugovomih obaveza. Apstraktni ugovori su oni ugovori kod kojih nije označen njihov cilj, tako da se ne zna zbog čega se stranke obavezuju. To me utlm ne znači da tog cilja nema- On postoji i kod. ovih ugovora, ali nije vidljiv, već je apstrahovan, pa za razliku od kauzalnih njihov cilj ostaje' nepoznat za treća lica. Ove ugovore najčešće prati neka pismena isprava, obično menica, iz koje se ne vidi zašto je izdata. Ali ako- bi dužnik istakao prigovor iz. osnovnog posla [npr: da je obaveza izvršena) onda bi se pitanje osnova obaveze kauze moraio razJasnitL To istd vazi i za slučaj da je osnovni ugovor ništav. Poreklo'' apso-aktaih ugovora se vezuje. za. rimsko pravo. U rahoj fazi rirnskog prava svi ugovori su bih strogo fonnalni, a to znači i ar^traktni. Tipičan način ugovaranja je bio apstraktna stipulacija ('dovoljno je bilo da poverilac izgovori reč spondesne, a dužnik reč spondeo, u neposrednom kontakta, pa da nastane obaveza — kao da te reči irnaju magijsko ejstro). Magične reči su delovale bez obzira da li je postojao osnov (kauza) obavezivanja Me utim u kasnijoj fazi rimskog prava javijaju se 4 komensuaina ugovora, a što se ostalih ugovora tiče fomializam popušta, tako da je i prosta saglasnost obavezivala, ukoiiko je jedan od ugovarača izvršio svoju obavezu. Tada je drugi ugovarač
33 mogao tražiti izvršenje obaveze pozivajući se na neosnovano obogaćenje (conditio in debitio). To je bio zametak kauze, koja medutim u rimskom pravu nikad nije postaia opšti uslov zaključejna ugovora. Domen primene - Apstraktni ugovori postoje i u današnjem pravu, aii je njihov značaj sasvim drugačiji od onog u rimskom pravu. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1) Francusko pravo polazi od toga da svaki ugovor mora imati kauzu, tako da ugovor bez kauze, ili sa neistinitom ili zabranjenom kauzom ne poroizvodi pravno dejstvo; 2) Nemačko i Švajcarsko pravo.u principu priznaju važnost ugovora i bez naznačenja njihove kauze, ali ako takav apstraktan ugovor dovede do neosnovanog obogaćenja, lice na eiji je račun došlo do obogaćenja, može tražiti od onog ko se obogatio vraćanje odgovarajuće vrednosti. Iako su ova dva shvatanja različita, ona se približavaju u krajnjem rezultatu, samo što se on u francuskom pravu postiže na ugovornom planu, a u nemačkom na van ugovornom planu. 'Što se tiče značaja ove podele, važno je naglasiti da je položaj poverioca u apstraktnom ugovoru mnogo povoljniji nego u kauzalnom pošto ne mora dokazivati postojanje kauze. f'''*'^Tu^bu*'mb2e' podrie'u' samo na bsnovu pismena (menice) iz kojeg proizilazi obaveza. Apstraktjii'ugovori mogu kriti nedozvoljene poslove. Zato je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi na razloge apsoLutne ništavosti, Apstraktni ugbvori su značajni.i.po tome što 'se pomoću rijih ubrzava pravni promet. 57. ZAKLJUČENJE UGOVORA Ugovor' j'e izvor obligacija koji nastaje saglasnošću volja ugovornih stranaka. Da bi jedan ugovor nastao potrebno je da se ispune uslovi u pogledu: 1. Sposobnosti ugovaranja; * 2. Saglasnosti volja, 3. Predmeta ugovora, 4. Osnova ugovora, a ponekad i 5. Forme ugovora.. 58.,SPOSOBNOST UGOVARANJA .Sposobnostugovaranja.znači da lice koje zaključuje. ugovor poseduje poslovnu sposobnost ■ • koja se zakonom zahteva za pojedini ugovor, Poslovna sposobnost je sposobnost lica. da svojim izjavama volje stiče prava i zasniva obaveze. Ta sposobnost se stiče sa 18 godina, ako zakonom nije odre eno da se. stiće ranije (npr. sposobnost zaključenja.ugovora. o radu se stiče sa 15. godina). Izjava kojom se stiću prava i zasnivaju obaveze je pravna radnja koja podrazumevasvest i nameru da se ugovor zaključi. Poslovnu sposobnost imaju samo oni koji su subjekti prava, a to znači oni koji imaju pravnu sposobnost (sposobnost da budu nosioci; prava i obaveza). Volju da zaključuju ugovore ne. mogu"imati'Tica koja nisu poslovno sposobna. Ta lica nemaju ni sposobnost ugovaranja. Vrste nesposobnostj ■ — . Apsolutna nesposobnost ugovaranja.-. ;se:?-,vezujer;za,i.poslovno ... nesposobna.. lica.To, su maloletnici do 11. godina života, kao i nepunoletna liea zbog '•• duševne bolesti ili fizičke nemoći. Ipak, i ta lica mogu zaključivati izvesne ugovore. To su uobičajeni svakodnevni ugovori. male vrednosti • - kupovina.. novtna, . namirnica,. itd-. To zahtevaju- praktične potrebe. Isto tako, ova lica mogu i da prime -poklon (mada se i tu roditelj Ui staratelj, može naknadno javiti sa odobrenjem odnosno neodobrenjem poklona). Relativna nesposobnost se vezuje za maloletna lica od 14 do 18 godina kao i za punoletna lica koja su deiimično lišena poslovne sposobnos . Ova lica imaju deiimićnu. poslovnu sposobnost i mogu svojim izjavamavolje sticatt prava i zasnivati obaveze ali samo uz odobrenje roditelja odnosno staraoća. Me utim, po zakonu o radnim. ocinosima,. ova .iica mogu samostalno zaključiti ugovor o radu sa. navršenih 15. godina.. Tu inr. ■ odobrenje nije potrebno. ■ . ' Kad se odobrenje javlja kao uslov punovažnosti ugovora. Ugovor postaje punovažan: momentom davanja odobrenja. To odobrenje deluje ex tunc, pa se uzima da ugovor proizvodi dejstva još od samog zaključenja. Ako je ugovor zaključen bez odobrenja zakonskog zastupnika, delirnično poslovno sposobnog lica. odnosno malolernika od 14 do 18. godina. saugovarac može odustati od ugovora. On može odustati od ugovora i kad je
34
znao za relativnu nesposobnost ugovorne strane, ali je bio prevaren od nje da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika. Sposobnost ugovaranja pravnih lica - Pravno lice može zaključivati ugovore samo u okviru svoje pravne sposobnosti, a njihova pravna sposobnost je ograničena sadržinom delatnosti kojom se po zakonu iii statutu bavi. Ugovori zaključeni van okvira pravne sposobnosti pravnih lica, ne proizvode pravna dejstva. Pravna sposobnost pravnih lica upisuje se u sudski registar, a odredena je statutom ili aktom o osnivanju. Stranka koja pretrpi štetu usled zaključenja ugovora sa pravnim iicima koja su bez dejstva, može zahtevati naknadu štete pod uslovom da je savesna. Neki ugovori pravnih lica podležu prethodnoj ili naknadnoj sagiasnosti odredenog- organa upravljanja. Bez ove saglasnosti nema ugovora, s tim što savesna stranka može tražiti naknadu štete. Ugovor se može i naknadno odobriti. Zastupanje - Poslovno nesposobna lica nemaju sposobnost ugovaranja. Medutim, pošto su ona subjekti prava, mogu se javiti kao stranke u ugovoru, pod usiovom da u njihovo ime i za njihov račun ugovor zaključi zakonski zastupnik. Zastupanje je pravni odnos u kome jedno lice obavlja pravne poslove u ime i za račun drugog lica, tako da se pravna dejstva, pravnog posla ostvaruju prema zastupljenom.- U-mgovorima ;;koje:•■zaMjučuje.^astupnik,' stranka je zastupljeni, a ne zastupnik. I poslovno sposobno lice 'može biti zastupano, ako ovlasti punbrnoćjem drugo poslovno sposobno lice da ga zastupa. Ovde zastupanje vrši punomoćiSfe" i to je voljni zastupnik, a ne zakonski zastupnik. Me utim, i; radnje punomoćnika se preduzimaju u ime i za račun zastupanog lica, razume se pod uslovom da se punomoćnik kretao u granicama ovlašćenja. U slučaju prekoračenja oviašćenja, .zastupanje ne deluje, ali zastupljeni može naknadno odobriti pravne radnje punomoćnika. Savremeni pravni promet dopušta široku primenu ustanove zastupanja. Praviio Je da se svi pravni poslovi mogu* zaključiti preko punomoćnika. ako .drugaćije zakonom nije odre eno, kao na primer kod testamenta. Ugovor sa samim sobom - Pitanje da li Je moguć ugovor sa samim sobom. tesno je vezano sa ustanovom zastupanja. Ono je van ove veze logičan apsurd, i to iz dva razioga: 1. Prvi je š t o j e ugovor saglasnost voija dva iii više lica, tako da je ugovor sa sarnim sobom nespojiv sa samim pojmom ugovora i 2. Što nema sraisla da se neko obavezuje prema sebi Me utim; ■ ako- s e o v o pitanje poveže sa zastupanjem, onda može doer do: problema,.; a o tome je ovde reč. Ugovor sa samim sobom, može biti aktuelan u sledećim slučajevima: 1. Kad vlastodavac ovlasti punomoćnika da zaključi ugovor sa trećim Ucem, a on zaključi ugovor za seber~Npr. kad jedno lice- ode kod^ akvokata i ovlasti ga„ da stan proda nekom licu, a advokat taj stan kupi za sebe. 2. Kad obe ugovorne strane, izaberu za svog punomoćnika isto lice, npr. kad i kupac i prodavac uzmu istog advokata da im sačini ugovor. 3. Kad jediio lice ima imovinu u raziičitim imovmskim režimima, pa stan hoće- da preneseriz jednog u drugi režim. Npr. kad isto lice hoće da prenese neku stvar iz režima^otvorenog nasle a pre okončanja ostavinskog postupka, u režirnvnjegove svojine*koja je već definiitivna svojina [separatio). "~: Iz ovih slučajeva proizilazi da je i naziv - ugovor sa samim sobom - neadekvatan..- -,.,:r , U prvom slučaju, kad punomoćnik umesto da proda stvar, tu stvar kupi za sebe, postoje dve strane, a ne jedna. Prva je vlastodavac u ulozi prodavca, a druga je punomoćnik u ulozi kupca. U drugom slučaju, kad je reč o separaciji imovinskih dobara koja pripadaju istom licu, tu uopšte nije reč o ugovoru, jer se njime ne uspostavlja odnos izmedu dve imovine, već izme u dva lica povodom imovine. Iz rečenog proizilazi da je- pojam.rUgovor sa samim sobom više slikovit nego tačan. Drugo pitanje je kakve će posledice nastau' u prva dva slučaja? Nastala situacija može biti razlog da se raskine ugovor o punomoćstvu, odnosno poništi ugovor koji je punomoćnik zaključio sa sarnim sobom. Me utim, od ovog pravila postoje i izuzeci, tako da će ugovor ostati punovazan, ako ga vlastodavac ratifikuje ili ako je ugovor zaključen pod istim ili povoljnijim uslovima od onih koje je vlastodavac odredio. Razume se, do održavanja ugovora ne može doći ako je ugovor sakijučen intultu personae. Rečeno važi samo za punomoćnika, jer kod zakonskog zastupnika, slučajevi ugovaranja sami sa sobom, ne mogu nastupiti, jer postoje imperativni propisi, koji naiažu
35 potrebu posebnog staraoca za sve ugovorne odnose izme u štićenika i zakonskog zastupnika. 59. SAGLASNOST VOLJA Saglasnost volja je jedan od bitnih uslova za zakljueenje ugovora. To proiziiazi iz samog pojma ugovora koji se zasniva na podudarnosti dve volje, koje su se susrele. Saglasnost volja možemo analizirati razmatranjem sledeeih pitanja: 1. Sadržina saglasnosti - volja i njeni atributi, unutrašnja i izjavljena volja, naeini izražavanja volje. 2. Nastanak saglasnosti - pregovori, ponuda, prihvatanje ponude. 3. Nedostaci saglasnosti - zabluda, prevara, prinuda. 60. SADRŽINA SAGLASNOSTI Sadržinu saglasnosti ćemo upoznati ako ispitamo: Volju i njene atribute - Volja kao bitan uslov za nastanak ugovora je psihološka pojava, a saopštavanje te volje-jeste inteiektuaina radnja. Otuda formiranju i izražavanju volje ^ V ^ , prethodi donošenje svesnei voljne odluke.a tome. U volji da se zaključi odre eni ugovor : postoje, dakle: 1. Svest o zaključenju ugovora znači da je lice sposobno a shvati ..značaj onoga što želi postići ugovorom. Tu svest imaju lica koja raspolažu sposobnošću. ugovaranja. Nemaju je: lice nedovoljnog uzrasta, duševno bolesna lica i iica.pod dejstvom aikohola, drog'a, i sl. 2. Namera da se zaključi ugovor [anlmus contrahendi) izražava volju lica da zaključi ugovor odre ene sadržine. Pored ova dva elementa,, volja da se zaključi ugovor mora da bude i ozbiljna, stvama. slobodna i upravljena na ono što je moguće. Ovo su drugi atributi volje. Volja je dzbiljna ako nije produkt šale ili neke druge okolnosti iz koje proizilazi da je nema (reči izgovorene pri edukaciji, u. pozorišnom komadu itd.J. Volja je stvarna ako nije prividna (simulovana) radi prikrivanja nekog drugog ugovora ili ciija. Volja je slobodna ako nije opterećena nedostacima, kao što su zabluda, prevara, pretnja ili prinuda. Volja je upravijena na nesto što je moguće u pravnom smislu (da nije zabranjeno ili protivno moraiu) i u iizičkom srnislu (da se u redovnom toku zbivanja može ostvariti). Unutrašnja i izjavljena volja - Da bi došlo do saglasnosti volja'potrebno je'da onena neki način budu izjavljene. Pre no što je izjavljena volja postoji u. ličnosti ugovarača kao njegova unutrašnja, psihološka pojava. Ona je u domenu psihologije, a ne prava i zato ne proizvodi pravna dejstva. Ta dejstva mogu da nastanu-tek kad volja'buder izjavljena u. cilju postizanja saglasnosti. Me utim, tada može doći i do neslaganja izme u unutrašnje i izjavljene volje, npr. usied greške, nepažnje ili mane u volji. Tada i nastaje pitanje koja volja stvara pravna dejstva - unutrasnja ili izjavljena.. Odgovor n a ovo pitanje daju'dve- teorijer. 1) Teorija volje koja potiče od Savmjija i polazi od toga da da je bitaa unutrašnja volja. Ova'teorija odgovara individualističkoj doktrini liberalnog kapitalizma i došla je. do. izražaja u odre enom stepenu u Code Civile - u. Po ovoj teoriji, nema punovažnog ugovora ukolikose ; unutrašnja volja ne: ,;: i.;-,vpoklopi sa^ izjavljenom. Mentalne rezerve su reievantne:, mane u volji povlače ništavost, simuiovane izjave su bez dejstva,. a ugovori se tumače subjektivno. 2).' Teorija izjavljene volje koja potiče od Saleja polazi. od toga da je bitna izjavijena volja/ Akcenat je na izjavljenoj volji, što odgovara sigurnosti pravnog prometa» jer je unutrašnju volju teško: dokazivati. Ova teorija: je u dobroj meri došla do izražaja u Nemačkom gra anskom zakoniku. Ako izjavljena volja ne odgovara unutrašnjoj ugovor ipak nastaje, mentaine rezerve se ne uzimaju u obzir; mane. u voiji nemaju veći značaj, a ugovori se tumače objektivno. Iako su, ove teorije fcorijski. antipodi, one su u praksi priiično približene, jer se aijedna od njiu ne primenjuje u čistom obliku, pa .se tako može i govoriU o pretežnoj, a ne isključivoj primeni. Ove teorije vrše-' medusobni uticaj tako da i zakoni koji polaze od unutrašnje volje vode računa o izjavljenoj' volji i obrnuto. To se može reći i za naš ZOO..' *,-..■- .-. Načini izražavanja volje - Bez obžira da li se ugovori zakljueuju prostom saglasnošćii voljaiilf5primenom odredene forme, stranke izražavaju svoju volju na odredeni način.- Načini izražavanja volje su raznovrsni, aii se svode na aktivno i pasivno ponašanje: 1) Aktivno ponašanje - Volja se - po pravilu izražava nekim aknvrjim ponašanjem, prouzrokovanjem ' akata koji znaće ispoljavanje te votje. Aktivno ispoljavanje volje može biti : a) izrično, koje se
36 vrši rečima (izgovoreriim ili napisanim), znacima, gestovima, šifrom ili drugom radnjom koja ima taj smisao. Najčešće se to čini rečima, usmenim iii pismenirn putem (ispravom,pismom, teiegramom itd), aii se izjavljuje i gestovima npr. dizanjem ruke, znacima kojima se sporsLzumevaju 'giuvonemi itd., b) prećutno, volja se izražava komdudenmim radnjama aktima kojima se volja ne izražava direktno, već indirektno, aii tako da se sa sigunošću može zaključiti kakva je voija izražena. Na ovaj način je volja izražena npr. kad neko ude u autobus (očigiedno je da hoće prevoz), kad neko u e u restoran i sedne za sto (očito je da hoće ugostiteijsku uslugu). U svim ovim postupcima reč je o aktivnom ponašanju kojim se prećutno izražava volja. Tu dakle nema pasivnog ponašanja. 2) Pasivno ponašanje - Kao način izražavanja volje podrazumeva apsolutnu uzdržanpst od bilo kakvih postupaka kojima ' se volja izražava, a ipak se uzima da je volja izražena. Pasivno ponašanje treba razlikovati od konkludentnih radnji, tj. aktivnog ponašanja kojim se preeutno izražava voija. Dok kod konkludentnih radnji postoji uidirektno aktivno ponašanje, kod pasivnog ponašanja postoji ćutanje o ponudi druge strane. Prema tome pasivno ponašanje postoji kad jedna strana ćuti o ponudi da se zaključi ugovor, prispeloj publikaciji koja nije narueena, o nalogu za zastupanje i siično. U savremenom pravu. ćutanje samo za sebe ne,,znači.-.pristanak. Otuda se.,.pastvnim.!> ponašanjem po pravilu volja ne može izjavljivati. To pravilo- "sadrži i 'ZOO.-Tim'pravilom seštjfi pravna sigumost ponu enog i on se ne dovodi u stanje obaveze da na svaku ponudu mora da odgovara. Ipak.od ovog pravila postoje izuzeci koje predvi a i ZOO. Ti izuzeci su u stvari i slučajevi pasivnog ponašanja kojima se i izražava i volja odnosno saglasnost volja. Ti slučajevi. se odnose na: a-jL-ćutanje ponudenog.ako izme u njega i ponudioca postoji ranije ustanovljeni stalni posiovni odribs u pogledu isporuke odre ene robe u odre enim intervalima; b) ćutanje lica. koje se stalno bavi odre enom delatnošeu u slučaju da mu stigne nalog da za odre eno lice- iz. domena te delatnosti obavi odre ene poslove (posrednici, komisionari, zastupnici); c) ćutanje po isteku roka ugovora o zakupu, koji se u slučaju sa nastavljanjem. izvršenja obaveza smatra produženim, ali samo u kombinaciji da zakupodavac ćuti, a z a k u p a c nastavi da,koristi ; ' zakupljeno dobro (aktivno ponašanje zakupca, praćeno pasivnim ponašanjem zakupodavca); d) ćutanje kad trgovački ili neki drugi profesionalni običaji odnosno uzanse odre uju da se ćutanje smatra prihvatanjem; e) prećutno obnavljanje licence; f) kada stranke same ugovore da će ubuduće pasivno ponašanje jednog od njih značiti pristanak. U svim ovim. slučajevima, ako ponudeni ćuti, uzima se da je prihvatio ponudu. Zato ponu eni. koji žeii. da. ne. prihvati ponudu mora bitt aktivan. On mora odmah ili'u odre enom roku obavestiti pdnudioca da neprihvata ponudu. Ako to ne učini, njegovo ćutanje će značiti prihvatanje ponude. Posebna pravila vrede za poklon i pristanak putem. šifre. Što se tiče. poklona,. postoji . shvatanje da j e ćutanje prihvatanje' (francuski kasacionfc sud): Medutim, ovo' shvatanje nije pravilno, jer iako je poklon dobročin ugovor, poklonoprimac može imati značajne (moralne iii neke druge) razloge da. ga ne prihvatl. Pošto poMonoprimac ne mora da želi da prrmi poklon, ne treba njegovo ćutanje prihvatati kao pristanak. Šifra spada u načine izričitog izražavanja'-volje aktivmm ponašanjem. Zato ako se unaprecl ugovori da je ćutanje u odre enom fbku posle prispeća ponude akt prihvatanja ponude, onda to i spada u slučajeve izražavanja voije pasivnim ponasanjem. 61. NASTANAK SAGLASNOSTI Saglasnost nastaje kada se volje strana ugovornica podudare, kad s e susretnu u identdčnoj sadržini. To se doga a kada jedna strana učini ponudu,. a druga je prihvati, Ponudi,. tj. prihvatanju mogu, ali i moraju prethoditi pregovori. Zato su za nastanak- saglasnosti relevantni sledeći elementi : pregovori,. ponuda i prihvatanje pomide. l.Pregovori su fakuitativna mogućnost u postupku nastajanja saglasnosti. Do njih mc^že ali i ne mora da do e. U toku pregovora stanke pregovaraju oko niza različitih okolnosti, a najčešće o predmetu, ceni, načinu, vremenu isporuke, količini, načinu plaćanja itdPregovori, u'principu' ne obavezuju stranke pa ih svaka od njih.može prekinuti kad hoće. Zato se u narodu kaže "pregovori su pregovori, a ugovor je ugovor". Me utim, sledeći načelo savesnosti, ZOO je predvideo dva siučaja odgovornosti za štetu u vezi sa pregovorima : 1) kad je stranka vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor, Takva stranka je dužna da drugoj stranci naknadi štetu nastalu vo enjem pregovora (ova šteta je deliktna, a ne ugovorna). Pri tom su potrebna dva kumulativna uslova: a) da nije postojala namera zakljućenja ugovora; b) da je nastala šteta u vezi sa vo enjem pregovora (putni. troškovi
37 boravka'); 2) kad je kod stranke postojala namera za zaključenje ugovora ali je ona kasnije odustala od te namere bez opravdanog razloga i time što je drugoj stranci prouzrokovala štetu, I ovde postoje dva kumulativna uslova; a) odustanak od namere bez opravdanog razloga; b) šteta u vezi sa pregovorima. Odsustvo osnovanih razloga je faktičko pitanje koje se utvr uje od slučaja do slučaja. Neosnovani razlozi su izvan sfere ekonomskih razloga. Pregovori su značajni jer upućuju stranke u pregovorima da vode računa o onome o čemu su već pregovarali, jer se prilikom turnačenja zajedničke namere stranaka često ispituje i tok pregovora jer je tamo koren rnnogih klauzula itd. Ali pregovori iz praktičnih razloga često izostaju, što je posledica standardizacije načina zaključenja ugovora, sve većeg broja automata i formulara raznih ugovora i drugih rekvizita. savremenog načina života. 2.Ponuda je jednostrana izjava volje kojom ponudHac upućuje predlog za zaključenje ugovora . odre enom licu, koja sadrži sve bitne sastojke ugovora. tako da se njenim prihvatanjem ugovor zaključuje. Lice koje načini ponudu je ponudilac, a lice kome je upućena je ponu eni. Ponuda rnože biti ponudena od bilo koje strane - od kupca ili prodavea, od zakupca ili !l.i..i,zakuppdavca>,7poslugoprimca..ili poslugodavca. Bitno je da predlog za zaključenje ugovora ; sadrži. svebitne elemente ugovora. Ponudilac ima, u načelu, .slobodu izoora ponu enog, ali postoje i izuzecl - kod prava preče kupovine, otkupa stanova, prava prekupa i sl. kada se ponuda čini tačno odre enom licu. Od ponude u. rečenom. smisiu., teba...razlikovati opštu ponudu, izlaganje robe i slanje kataloga i oglasa. a) Opšta ponuda - Predstavlja predlog za zaključenje ugovora upućen neograničenom broju lica koji. sadrži bitne.elemente ponu enog ugovora. Opšta ponuda predstavlja predlog za zaključenje ugovora ukoliko drugo ne proizilazi iz okolnosti, slučaja i običaja. Razlika izme u ponude i opšte ponude je u tome što je kod ponude ponu eno odre encj lice, a kod opšte ponude,. neodre eni broj liea.. ZOO poznaje opštu ponudu. Ona postoji i kod ugovora o pristupu. b) Izlaganje robe - Ovo je poseban vid. opšte ponude. Da bi izlaganje robe bilo ponuda, potrebno je uz robu naznačiti i cenu. robe... Izlaganje-robe jeponuda ukoliko iz okolnosti, slučaja ili običaja ne proizilazi nešto drugo. Otuda,. ako se izloženoj robi sa označenjem cene hoće oduzeti odlika ponude potrebno je to posebno naznačitL raznim..naznakama.kao. što. su npr. izloženo u reklamne svrhe, prodato.LsL Izloženoj robi sa cenom. odliku ponude.oduzima i obićaj, ukoliko postoji. U vezi sa izlaganjem robe u uporednom pravu postoje dva oprečna stanovišta. Po jednom to je ponuda (franeusko i švajearsko, pravo).,. a, po. drugom.. to je; samo poziv na. ponudu.. KocL nas. se: uzima.da je>.izložena, . roba sa oznakom cene ponuda, a bez oznake cene poziv na ponudu. Oznaka cene, mora biti jasna i nedvosmislena. Roba se izlaže na razne načine.- Prodavniee na malo to. čine u_ Mozima, alL mogu postojati i. drugi načini. - na. izložbi,., sajmu itd. Cena; uz izlaganje.. robe mora\ biti.. odre ena ili odrediva, osim kod ugovora u privredi. gde se uzima da ponuda postoji i bez:toga pri čemu se cena odreduje prema vremenu zaključenja ugovora. c) Slanje kataloga i oglasa, Ono se ne smatra ponudom, već pozivom da se učini ponuda pod objavljenirn uslovima'. Ovo zakonsko rešenje je usvojeno u rnnogim" gra anskim zakonicima.-Opšte; uzanse.su tako e polazile od tog pravila, ali sudopuštale da slanje kataloga i ogIasa.-predstavija ponudu ako to proističe iz, njegove sadržine.-ZOO- se razlikuje od opštih uzansi,.jer onvtn^mogućnost.izriato nepredvi a. Ipak ako akt slanja kataloga i oglasa sadrži sve elemente- ponude on br to mogao biti. ; Osim kataloga i oglasa, poziv na ponudu se može činiti i dostavijanjem obaveštenja, cenovnika,. tarifa, prospekata itd. Katalozi se nude tamo gde je i roba, ali se moguslati i poštom ili putem akvtzitera-ili na druge načine. Oglasi se objavljuju putem štampe, radija,.TV - a itd. Pošto slanje' kataloga i oglasa nije ponuda, ukoliko neko lice naruči robu ili usluge iz kataloga ili oglasa, njihov posiljalac nije dužan da odgovara na to. Me utim, on će odgovarati za štetu koju pretrpi ponudilac ako bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu. ,: Sadržina ponude - Ponuda mora da sadrži bitne elemente ponu enog ugovora {esenOalik- negoiM npr. kod kupoprodaje stvari - cena. Nije nužno da ponuda sadržL prirodne elemente {mturalia 'negp i) i šiučajne elemente {ac dentalia. zegotii). O ostalim elementima stranke- se mogu - naknadno sporazumeti, ako o tome ne postignu saglasnost spor će rešiti sud vodeći računa o sadržirii pregovora. ranijoj praksi izme u ugovarača i običajima. Ponuda. sa. rezervom.: nije; ponuda. Rezerva se može označiH rečima "bez obaveze", "neobavezno" i sl. Forma ponude - Za ponudu, kao i za sam ugovor važi princip konsensualizma, ako drugačije nije odre eno. Prema tome, u principu ponuda ne podleže nikakvoj formi. Ona se može uaniti rečima - usmeno ili pismeno, uobičajenim znacima, konMudenmim radnjama itd. Me utim, ako zakon zahteva za zaključenje ugovora posebnu formu. onda se i ponuda za zaključenje ugovora mora učiniti u toj ibrmi. To predvida i ZOO. U slučaju kad zakon zahteva pismenu formu, kao
38 uslov punovažnosti ugovora, pismena mora biti i ponuda, s tim što je kod jednostrano formalnih ugovora, ovaj uslov vezan samo za stranku koja se obavezuje, a kod dvostrano obaveznih ugovora - za obe stranke. Dejstvo ponude - Ugovor čine ponuda i prihvat ponude. Prema tome, glavno dejstvo ponude je u tome što zajedno sa prihvatom ponude dovodi do nastanka ugovora. Me utim ponuda proizvodi pravna dejstva i nezavisno od prihvatanja Većina evropskih zakonodavstava. pa i ZOO, poiazi od toga da je ponuduilac za odre eno vreme vezan svojom ponudom u tom srnislu što je dužan da je održi. ZOO dopušta da se ova vezanost isključi izričito ili kad to proiziiazi iz okolnosti posla. Van tih izuzetaka, ponudilac je vezan svojom ponudom u odre enom roku. Ponudilac ne može opozvati svoju ponudu, sem ako to ne učini bržim sredstvom, pa opoziv stigne pre ponude. Npr. ponuda je učinjena pismom, a opoziv telegramom.Do kada ponuda obavezuje - Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li je ponuda učinjena prisutnom ili odsutaom licu. Ako je učinjena prisutnom licu, treba praviti razliku izme u dve situacije zavisno od toga da li je Ui nije ostavijen rok za prihvatanje ponude. Kad rok nije ostavljen, odgovor treba da usiedi bez odlaganja, Kad je odreden rok za prihvatanje ponude, onda je ponudilac vezan ponudom do isteka tog roka. Ako je ponuda učinjena odsutnom licu, treba praviti razliku izme u dve situacije. Kad nije odre en rokza prihvatanje ponude, .ponudilae Je • vezan ponudom za vreme koje je po redovnom toku'potrebno:da. poriuda. stighe^da Je*;ponu eni. razmotri, odgovori i da odgovor sttgtie-ponudiocu. Taj rok nije fiJksno odre en, već je odre en kao razumi|£ rok koji zavisi od konkretnih okolnosti. Siueaj kada je rok u ponudi odre en - U pismu, on' :p3Cinje da teče od dana koji je u pismu bio označen [dan pisanja pisma, odnosno od dana kada^Jb telegram predat pošti). Ako pismo nije dattrano, rok počinje da teče od dana kada je pismo predato pošti. Pravna priroda ponude - Postoje različita teorijska objašhjenja. pravne prirode ponude. Prvo, starije shvatanje nju objašnjava idejom predugovora.. Pri tom se. polazi od toga da ponuda sa rokom za odgovor sadrži, ustvari, dve ponude: glavnu,. čije- prihvatanje treba da dovede do zaključenja ugovora i sporednu, koja se odnosi na obavezu ponudioca da do: isteka roka odredi ponudu. Predugovor se i vezuje za neopozivanje glavne ponude do isteka. roka. Ova ideja nije široko prihvaćena, pogotovu jer ne objašnjava ponudu kad. nije odre en rok za njeno prihvatanje. Drugo, novije shvatanje objašnjava ponudu idejom odgovornosti za štetu ponudioca. Onaji ko se ne pridržava ponude u odre enom, prtaierenom roku, kriv je za štetu koja iz toga proizi e za ponu enog. Ova ideja bi vodila odgovornosti nasleclriika za prouzrokovanu štetu, što kod prvog objašnjenjarne-bi biio mogućno. Treće: shvatanje, prebacuje- odgovornosfe.ponudioca.i-za«. neispunjenje ponude na teren zloupotrebe prava.. Me utim pravnu. prirodu; ponude-,. ne: treba objašnjavati. kategorijama van same- izjave volje ponudioca. Tu izjavu volje treba shvatiti, kao jednostranu. izjavu volje. koja je kao izvor obligacija., dovoljna^ da- stvorl. obavezu na; strani ponudioca.. Obaveza se • ogleda u dužnosti ponudioca da održi ponudu,. odnosno u vezanosti ponudom do isteka odre enog ili primerenog roka. Ukoliko ponuda bude prihvaćena javlja se Još jedna jednosrrana izjava volle koja dolazi od ponu enog. Te dve podudarne jednostrane izjave volje predstavijaju i sam ugovor. Prihvatanjelponude-- To. je jednostrana izjava voije ponu enog,. upužena ponudiocu,. kojom se.. izražava pristahak na učinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje i stranke ga više ne'feogu jednostrano opozvatiJ prihvatanje ponude je, kao i ponuda, neopoziv:.akt.. ako dopre do ponudioca. Može se opozvati jedino bržim sredstvom' od sredstva. kojim je- učinjeno. prihvatanje. Prihvatanje ponude može biti učinjeno izrično ili prećutnp ^korMudmtimiTaclnjama- •• npr. ako se odmah pošalje cena ili stvar koja je predmet ugovora. Time se ugovorna obaveza ujedno i izvršava. Sadržina izjave o prihvatanju ponude - Prihvatanje ponude je akt kompiementaran ponudi. Ono saržinski mora da odgovara ponu i, jer se jedlno tada ponuda. i njeno prihvatanje mogu podudariti, biti recipročni, što i jedino dovodi do ugovora.. Ona„ dakie ne mora da obuhvati sve prirodne ili slučajne eiemente. Oni se i naknadno mogu uskladiti, a to u slučaju spora može- učiniti i sud. Izjava ponu enog u vezi sa ponudom, nije njeno prihvatanje ako se sa njom ne podudara. Otuda ZOO i odre uje da je ponuda odbijena ako ponudeni izjavi da je prihvata, ali i predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, s tim što se tada uzima da je ponu eni učinio drugu ponudu svom. ponudiocu.. Podudarnost ponude i njenog prihvatanja, ne mora automatski da znači i njihovu jezičku podudarnost. Prihvatanje ponude se može izraziti i sa manjim brojem reči (ponuda prihvaćena, u svemu sagiasan). Prihvatanje ponude može biti učinjeno i na nekom drugom. jeziku. Ponuda prihvaćena uz gundanje (mogao sam bolje da pro em i si.) takode znači
39 prihvatanje, U prihvatanju ponude, mora biti vidljiva i namera ugovaranja [animus contrahendi\. Najzad, sadržina prihvatanja ponude obavezuje ak'o potiče od ponudioca, odnosno njegovog zastupnika tj. punomoćnika. Ukrštanje ponuda - Ova pojava postoji kada jedna strana. ponudilac, traži manju naknadu za svoju obavezu od druge scrane, a druga strana, ponu eni, joj nudi više ne znajući da je to povoljnije od ponude. Npr. ako ponudiiac nudi stvar na prodaju za 9000 din, a ponu eni ne znajući za nju nudi 10000 din. U takvom slučaju, treba uzeti da je ugovor zaključen na srednjem iznosu, a to je u ovom slučaju 9500 din, Vreme prihvatanja ponude - Ono zavisi od toga da li je ili nije ostavljen rok za prihvatanje ponude. Ako u ponudi nije ostavljen rok, jer je ponu eni prisutan, ono mora biti učinjeno bez odlaganja. Ako je taj rok bio ostavljen ili ako to proizilazi iz okolnosti slučaja, prihvatanje ponude treba biti učinjeno pre isteka roka, jer samo dotle ponuda obavezuje, Prihvatanje ponude se može učniti neposredno ili poštom. Korišćenje telefona, teleprintera ili radio veze.smatra.se. neposrednom ponudom, odnosno prihvatanjem ponude. Zadocnelo prihvatanje ponude - Prihvatanje ponude mora biti ućinjeno pre isteka roka ,,...;.;..-. kojige .za.to,odre en. Ako. izjava o prihvatanju ponude bude učinjena posle isteka roka. . ' ugovor ne nastaje, jer se ponuda ugasiia istekom roka, pa prihvatanje ponude nije izazvalo susretanje volja tj, njihovu podudarnost, bez koje nema ugovora. Ali zakasnela .izjava o. prihvatanju ponude se smatra novom ponudom od strane pnudenog.. Ukoliko se desi da je prihvatanje ponude učinjeno blagovremeno, ali da je zbog prekida ili greške. u vezama taj prihvat stigao ponudiocu posle isteka roka, smatra se' da je ..ugovor...zaključen, .ako je ponudilac znao ili je mogao znati da je izjava otposlata pre isteka roka. Ipak i u tom slučaju ponudilac može odmah,. a najkasnije idućeg radnog dana, po prijemu prihvata izvestiti ponu enog, da se-rie smatra vezan ponudom, u kom slučaju ugovor ne nastaje. Forrna izjave' o prihvatanju. - Izjava o prihvatanju može biti ućinjena aktivnim ponašanjem,. . koje može biti izrično (rečima,- izgovorenim iii pisanim znacima) i prećutno, konkludentnim radnjama, i pasivnim ponašanjem koje podrazumeva ćutanje, koje ima značaj. pristanka u. pojedinrm-situacijama. Izjava o prihvatanju se po pravilu. čini prostom. saglasnošću. Ali ako se za zaključenje odre enog ugovora traži odredena forma, onda se izjava mora dati u toj formi. Dejstva prihvatanja ponude..- Osnovno' dejstvo prihvatanja-ponude se-.ogleda-u nastanku. ugovora. Zato se i kaže da je ugovor u stvari prihvaćena ponuda. Ponuda i prihvatanje ponude su dve recipročne, jednostrane izjave volje koje svojim susretom, podudarnošću, ra aju ugovor iz.. kogvizvire obiigacija.. Prihvatanje ponude mora biU-učinjeno dok ponuda postoji, a ne kad ona prestane. Kad.je ponuda učinjena prisutnom ponudiocu, on'treba odmah da se izjasni, a kad je odre en rok, pre isteka roka.. Prihvatanje ponude je bez dejstva, ako je ponuda bržim sredstvom opozvana ili ako je prihvatanje zadocnelo. Trenutak zakijueenja ugovora - Ugovor mogu zakijučiti prisutne1 ili odsutne stranke. Ako su prisutne, problem zaključenja ugovora ne postoji. Ugovor je- zaključen onog trenutka kada ponudilac primi izjavu. ponu enog da prihvata ponudu.\Tada.'.je; ponu eni.. dužan da na ponudu odgovori odmah ill do isteka roka,. ako je rok- ostavljen. Kada. su stranke "-""•-*.s"; ^odsutnev - pitanje; trenutka zakijučenja ugovora postaje slpžena stvar, zbog razlike u vremenu kada je učinjena ponuda, odnosno. razlike u vremenu- kada je ponudeni prihvato ponudu i kada je ponudilac o t'ome bio obavešten. Trenutak nastanka ugovora nije samo teorijsko pitanje, već ono za sobom poviači i niz praktičnih posledica, od kojib: su najvažnije: 1) od momenta nastanka ugovora. on počinje da proizvodi pravno dejstvo 2] prema momentu zaključenja ugovora ceni se sposobnost ugovaranja 3) prema mopaentu. zakijučenja ugovora računaju se rokovi za izvršenje ugovorae obaveze i rokovi zastafelostt 4) taj momenat je važan. i za primenu pravila' zbog slučajne propasti stvari 5) prema-tom*. trenutku odre uje se sukob zakona u vremenu 6) taj momenat j e važan i za primemi -propisa o stečaju dužnika, u vezi sa formiranjem stečajne ma.se 7) ovaj momenat je važanr i zbog podizanja pauhjanske tužbe- 8) prema tom momentu se opredeljuje mogućnbst^;j.V-;■■•>' opozivanja ponude bržim sredstvom. '■"''* U vezi sa trenutkom zaključenja ugovora, teorijski stavovi su se razišli u tri pravca; "" 1) Teorija izjave ili emisije sa korekeijom u teoriji otposlanja ili ekspedicije. Po njoj" ugovor se zaključuje u trenutku kada je ponu eni prihvatio ponudu. To je trenutak kada
40 je iz ličnosti ponudenog izašla (emitovana) izjava o prihvatanju ponude. Tu je irelevantno da li je i kada ponudilac saznao za to. Pošto je teško dokazivati taj momenat i pošto je čak mogućno da se i pismeno o prihvatanju ponude uništi, ova teorija je popravljena teorijom otposianja ili ekspedicije. Po ovoj teoriji uzima se da je ugovor zaključen u trenutku kada je ponu eni akt o prihvatanju ponude uputio ponudiocu. Me utim i taj momenat može biti neutralisan, ako ponu eni bržim sredstvom obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu. 2) Teorija saznanja ili informacije korigovana teorijom prijema. Po ovoj teoriji, ugovor je zaključen u trenutku kada je ponudilac saznao da jer njegova ponuda prihvaćena. Pošto je teško dokazati kada je prihvatanje ponude doprlo do svesti ponudioca, ova teorija je korigovana teorijom prijema. Po ovoj, drugoj, teorijir ugovor je nastao kada je ponudiiac primio izjavu o prihvatanju ponude {dan prijema pisma ili telegrama). Ovaj dan se lako dokazuje i zato je ova teorija praktična. 3) Teorija da 'je odlučna namera stranaka korigovana primenom običaja ili načelom pravičnosti. Po ovoj teoriji, momenat za zaključenje ugovora treba utvr ivati zavisno od toga kakva je bila namera stranaka u tom pogledu. Ako se ta namera pravilima o turnačenju ugovora ne može utvrditi, onda se trenutak zaključenja ugovora odre uje prema običajima odre ene sredine ili prema načelu pravičnosti. Svaka od dvth, tedfija- ima 'svojih Me'ddstatak'a, ali zahtevima prakse i dokazivanja najviše odgovara teorija prijema, koju prihvata i naš ZOO. Mesto zaključenja ugovora - Za isto se uzima mesto gde je zaključen ugovor.Ovo ima praktičan* žnačaj kod odre ivanja mesne nadležnosti suda u siučaju spora,"' kod odredivanja^jnerodavnog prava u medunarodriim sporovima, ukoiiko stranke to nisu u ugovoru odredile i kod odre ivanja merodavnog prava s obzirom na formu ugovora u slučaju me unarodnog spora, gde" se primenjuje pravilo locus regit actura.. Bilo bi logično da se mesto zaključenja itgovora odre uje zavisno od toga koja je teorija u vezt sa trenutkom zaključenja ugovora prihvaćena u zakonu. Me utim, naš ZOO nije sledio logiku iz čisto praktičnih razloga. Iako usvaja teoriju prijema, on ne odre uje da je; mesto zaključenja ugovora, mesto u kome je ponudilac primio prihvat ponude, već odreduje da je to mesto. ono u kom je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište. u trenutku kada je učinio ponudu. Sedište je relevantno za pravna lica, a prebivalište za. fizička. 62.. NEDOSTACL SAGLASNOSTI Ugovor Je saglasnost volja onih koji ga zaključuju. Da bi saglasne volje-proizvele ugovor; one moraju biti reeipročne, ozbiljne, stvarae, slobodne i upućene na nešto što je mogućno. Nedostatak. bilo kojih od ovih atributa.volje. pokreće pitanjau vezi sa važenjem zakijučenja ugovora.. Odsustvo neophodnih atributa volje može da bude izazvano raznim razlozima kao što su zabluda, prevara i prinuda. Ukoliko ovi razlozi nastupe, doiazi. do. primene sankcije. Sankcija se ogleda u reiativnoj ništavosti (rušljivosti) ugovora.. Poništavanje u. principu deluje ex tunc. Nedostaci u volji koji dovode do poništavanja moraju se dokazivanVj'er se ne pretpostavljaju. 63. Z A B L U S A - POJAM I VRSTE Zabluda je pogrešna predstava o stvarnosti. Ova. pogrešna predstava. u. svesti. nekog lica izaziva verovanje da je tačno ono što u stvari nije tačno; odnosno da'-'je- netačrio ono što je u stvari tačno. Reč je o jednom posebnom psihičkom stanju subjekta čija. je slika stvarnosti pogrešna. Ova opšta defrnieija zablude se može primeniti i na terenu ugovornog prava. U tom pogledu, zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora, prirodi ugovora, osnovu, predmetu, licu, supstanci, motivu itd. Za. zabludu je važno nagiasiti da ona ne podrazumeva nikakvo angažovanje' sugovornika o stvaranju pogrešne preds'tave- o nekom elementu ugovora. U suprotnom nije ree o zabludi već o prevari. Zabluda se može odnositi na razne činjenice, pa zato i postoje razne vrste zabluda. Tradicionalne su : 1 ) 0 prirodi ugovora {error in negotio), kad se pogrešna predstava odnosi na- vrstu ugovora fzaključio si kupoprodaju, a. misloio si da je reč o poklonu) 2) O ličnosti {error in persorm), znači pogrešnu predstavu o identitetu drugog ugovarača (zaključio si ugovor sa licem A, a mislio si da je to Iice- B) 3) O predmetu [error in corpore) jeste zabluda o identitetu predmeta ugovora {kupiš jednu, a misliš da si kupio drugu stvar) 4) O supstanci (error m .substantia) jeste pogrešna predstava o materiji od koje je stvur
41
napravljena (kupiš bakarni prsten, a mislio si da je zlato) 5) O motivu [eiror in motivo) pogrešna predstava o pobudi ugovora (kupio si novi auto, jer misliš da ti je stari uništen, a ustvari nije) 6) O kauzi {error in causa) - pogrešna predstava o postojanju kauze ugovor o osiguranju, već osigurane stvari, 7) O pravu [error iuris) - pogrešna predstava o sadržini prava - zaključio si zabranjen ugovor, verujući da je dozvoljen 8) O činjenicama (error facti) - pogrešna predstava o činjenicama - zakljueio si ugovor sa maloletnikom, verujući da je punoletan 9) zbog netačnog prenosa volje - pogrešna predstava o sadržini ponude zbog greške u prenosu (greške sl. lica pošte itd.) 10) O računskom podatku - pogrešna predstava o kollčlni, zbog greške u pisanju ili prepisivanju. Zablude iz njihovog mogućeg arsenala, ne uticu' na punovažnost ugovora na jednak način i istim intezitetom. Neke duboko zasecaju u egzistenciju ugovora, a neke ugovoru uopšte- ne smetaju. Zato.iz mnoštva zabluda treba izdvojiti samo one bitne zablude. Odredivanje bitnih zabluda je stvar koncepta. Postoje dva koncepta, kojima se to posttže: kazuistički put navo enja svih zabluda koje se smatraju bitnim (Švajcarski zakonik o obligacijama,: r :;vfeItSijanski.grja anski,zakonik, Francuski gra anski zakonik, ZOO i drugi) ili putem opšte klauzule ukazati na bitne zablude (Nemački, Austrijski, Poljski gradanski zakonik). Iako su ova dva koncepta teorijski različiti, ipak imaju zajedničkb to što insistiraju'-na bitnim zabludarna, a one su uvek uže od mogućih. Kod prvog pristupa'-bitne-zabludeodre uje zakon unapred, dok kod primene opšte klauzule njih u- svakom konkremom slučaju identifikuje sud. Me utim, iskustvo govori da su u oba slučaja bitne zablude one koje se tiču: prirode, osnpva i predmeta ugovora, sa manjim ili većim odstupanjima ii pogledu proširivanja njihdvog broja. Zbog toga, izgleda da je najbolje ovo mišljenje koje primera radi navodi odre ene bitne -zablude, prepuštajući sudu, da u svakom konkretnom slučaju te zablude p r o š i r i i drugim.. ZOO izričito navodi zablude o prirodi,, predmetu i osnovu ugovora ne isključujući i druge, kao što su zabluda o licu (kod ugovora intuitu personae), o motivu (kod dobročinih ugovora), i zbog" netačnog prenosa, ako je do toga došio itd. Pravna dejstva. zablude - zabluda. izaziva pravna dejstva, koja se odnose na.egzistenciju samog ugovora, odnosno njegovu punovažnost. Ta dejstva tiču se sankcija, i to kako karaktera sankcija, tako i uslova za njihovu primenu. Karakter sankcija - osnovna sankcija zbog, zablude.se..ogleda.u. relativnoj. ništavosti_ (rušljivosti) .ugovora.. Ugovor nije. ništav sam po sebi. kao kod apsolutne ništavosti, nego se može ali i ne mora tražiti njegov poništaj u .zakonom predvi enom roku.. Prateća sankcija može, ali i ne mora biti naknada štete, što će: zavisitt od savesnosti, odnosno nesavesnosti ugovornika. Savestan je poverilac naknade, a nesavestan je dužnik naknade. Uslovi za prrrnenu sankcija se tiču: dokazivanja (zabluda se mora dokazati, jer se ne pretpostavlja. Teret dokazivanja leži na onom ko se poziva na zabludu. To mogu biti obe ili samo jedan ugovorna strana), rok za pobijanje ugovora ( -pobijanje -ugovora zbog zablude, mogućno.je samo u odre enom roku. U raznim. zakonima, on je različito odre en -. 3o dana NGZ, 3 godine AGZ, SGZ, lo godina FGZ. ZOO .predvi a subjektivni rok od jedne gooline od saznanja.za. zabludu i objektimi' rok. od .3 godine :od'zaključenja •--./? ., ugovpra.), konvalidacija.ugovora (zabluda se ne uzima kao razlog za poništavanje ugovora ukoliko stranka. naknadno izjavi da. će izvršiti ugovor uprkos zabludi. Time ga ona. konvalidira (osnažuje), 64. ZABLUDA O BITNIM SVOJSTVIMA PREDMETA (SUPSTANCI) UGOVORA Ova vrsta zablude je istorijski posmatrano imala dva objašnjenja; po prvom,. starijem. shvatanju koje potiče iz rimskog prava zabluda o supstanci se odre uje po^- čistoobjektivnom kriterijumu, Za zabludu je dovoljno' da postoji zabluda o supstanci. ( das-neko kupi prsten 'od bakra a misli da je zlatan) pa da nastupi ova zabluda. Po drugom, novrjem." shvatanju .primenjuje se subjektivni kriterijum, koji polazi od postojanja pogrešne- ■ predstave- o supstanci, ali i insistira'da je odre eni kvalitet stvari presudno- uticao*nas'••<■ zaključenje ugovora (npr. ljubiteij starina je hteo antikvitet a Ijubitelj slika original.. ai'he*- ■ kopiju). Izgleda da subjektivni kriterijum više odgovara stvarnosti, jer obuhvata- i objektivno pogrešnu predstavu i nameru stranke. Ovu zablu u treba razlikovatL od skrivenih mana, pogotovo ako.se shvari u subjekiivnom smislu. Osnovna razlika tiće s e
43
66. PRINUDA Prinuda je nedozvoljeni akt jednog lica, kojim se drugo lice prisiljava da izjavi volju u odredenom pravcu. Prinudeno lice daje pristanak na zakljueenje odre enog ugovora, mada to ne bi učimlo po svojoj slobodnoj volji. Ovde nije reč o pogrešnoj predstavi stranke koja zaključuje ugovor, već o zaključenju ugovora pod pritiskom. Tradicionaino se razlikuju dve vrste prinude: 1. Fizička prinuda, kod koje je pritistak na volju apsolutan, jer se koristi fizićka sila {vis absoluta), kao što su mučenje, zlostavljanje, nanošenje telesnih povreda, hipnoza. Tu nije reč o mani već o potpunom odsustvu volje. 2. Pretnja - pritisak na volju ugovornika se vrši psihičkim nasiljem (yis compulsiva). Ona je upravljena prema samom ugovorniku, prema njegovoj imovini ili prema njemu bliskim licima. Psihičko nasiije se ogleda u izazivanju straha od buduće opasnosti po integritet ugovornika, njegove imovine iii njemu bliskih Iica, Kad je buduća opasnost upravljena na čast i ugled reč je o uceni. Naš ZOO pre vi a pretnju kao manu volje (prinuda isključuje volju, pa zato i nije mana). Definiše je kao nedopuštenu pretnju kojom ugovoma strana ili , ',* v,;. tope ,iice-Jzaziva opravdan strah kod druge strane, tako da ona zbog toga zaključuje ugovor. Strah' je opravdan ako iz okolnosti proizilazi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili neko dobro ugovorne strane ili trećeg lica. Da bi prinuda btla uzrok ništavosti, potrebno je da postoje sledeći uslovi; Odlučujući uticaj na izjavu voije - Ovaj uslov postoji ako je prinuda presudno uticala na donošenje odluke o zaključenju ugovora. Izmedu prinude i izjavljene-volje mora postojati kauzalna veza. Presudno utiče prinuda koja snažno- i prodorno utiče na svest prinu enog tako da.se ovaj opredeljuje da izjavi volju koju inače ne bi izjavio. Ozbiljan utisak na. govornika - Prinuda mora biti takva da izaziva opravdani strah kod druge stranev zbog pravog. i zamašnog zla. koje se stavlja u izgled. To. se. procenjuje i ;• prema subjektivriim i prema objektivnim kriterijumima, što zavisi od mnogih okolnosti snage, pola, prilike, moći itd. Nedopuštenost akta prinude. - Akt prinude mora. biti nedopušten, protivpravam To treba shvatiti dosta široko, šire i od krMĆnog dela prinude. Tu spada sve što j'e suprotno od bona fidae i dobrih običaja. Me utim, nije nedopušteno ako se preti nekim dozvoljeiiim pravnim. sredstvorm kaa': ako .se. prett tužbonL.jer-, dug nije vraćen. na_ vrerne-, AIi„ ni...tu zloupotrebe prava nisu dopuštene. Ne uzima se da postoji prinuda ni kada se ugovor zaključuje sa. drugom strankom koja je u nuždi. AJi time se ne dira u mogućnost zahteva da se ugovor poništi kao zelenaški. Prinuda potiče od samog saugovornika ili od trećeg lica. Kad potiče od samog ugovornika, ' prinuda je uvek uzrok ništavosti. Kad je reč o prinudi koja potiče od. trećeg iica, postoje dva zakonska rešenja; 1) prinuda trećeg utiče samo ako je za nju znala ili morala znati druga strana 2) prinuda trećeg utiče uvek. Ovo drugo rešenje prihvata :L ZOO, s tim što savesnost utiče- na ostvarivanje prava na-naknadu štete. Pravna dejstva prinude se tiču poništavanja.ugovora i naknade štete. ■ Poništavanje - Kod fizičke prinude, nije- stvar mane u volji, već'u o sustvu'-volj'e, Zato tu. j-.; ■..-,.,, ,nije reč.o relativnoj, već o apsolutnoj mstavosti, koja se utvr ujućom - presudom samo konstatuje, Kod pretnje, reč je o relativnoj ništavosti, koja s e može'- iskoristiti samo ako se tužba podnese u roku od 1, odnosno 3 god. ZOO za sve rušljive ugovore predvi a iste. prekiuzivne rokove. Naknadu štete može tražiti stranka koj'a je biia izložena prinudi. Ona taj zahtev može podneti zajedno sa zahtevom za poništavanje ugovora, ali i nezavisnood njega (madaje to retkost). ;-•-/• "? 67. PREDMET UGOVORA • ; - :.**v^;-.i* Predmet ugovora je ono o čemu je ugovor (OIZ). Često se kaže da se ono o čemo. jer ugovor, odnosi na neku stvar iii radnju. Medutim, predmet ugovora je davanje. bdre ene yy.: stvari-ili vršenje odre ene radnje. Drugim rečima, akt davanja stvari' {dare},. iii. činjenjerj^f [facere] iii nečinjenje [nonfacere) iii brpljenje [parti\. Prema tome. predmet ugovora. o-r' kupoprodaji je predaja stvari i cene, ugovora o zakupu predaja zakupnog dobra.- izakupnine itd. Da bi'jedan ugovor punovažno nastao, tradicionalno se zahteva da njegov predmet bude moguć, dozvoljen i odreden.
44
A) Moguć predmet - Predmet ugovora mora biti moguć, jer se nemoguće ne može izvršiti. Nemogućnost može biti materijalna (faktička nemogućnost koja se tiče razloga koje nisu pravne naravi; reč je o nemogućnosti koja ima flzičku, a ne pravnu prepreku), objektivna (apsoiutna nemogućnost je materijalna nemogućnost koja se procenjuje in rem ). subjektivna (relativna ništavost se procenjuje in personam; obaveza pisanja romana je objektivno moguća, aii za lice koje nema književnog dara je nemoguća], prvobitna (inicijalna nemogućnost nastaje u momentu zaključivanja ugovora), naknadna (subsekventna nemogućnost nastaje kasnije). Češći su slučajevi pravne nemogućnosti od slučajeva materijalne nemogućnosti. Pravna nemogućnost se tiče dozvoijenosti predmeta ugovora, a to je već drugi uslov njegove punovažnosti. B) Dopuštenost predmeta - Predmet je dopušten ako ne postoji kakva zabrana. Ustav Srbije polazi od toga da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno. Zabrane su moguene i mogu se svrstati u tri grupe koje sve proiziiaze iz opšte norme sadržane u članu 10. ZOO da "učesnici u prometu slobodno ure uju obligacione odnose pod uslovom da to ne čine suprotno Ustavom utvrdenim načelima društvenog ure enja. prlnudiiim propistma i moralu društva". Zabrane koje proizilaze iz fakta postojanja društvene i privatne svojine Ove zabrane proizilaze iz niza propisa koji odre uju' da'neka' dobra :mogu biti';'isključivo u društvenoj svojini (rudno blago, železnica, putna mreža itd.)» a da u privatnoj svojlni mogu biti. :..;samo stvari odre enog karaktera, odnosno vrednoštL Prestankom samoupravnog socijalističkog društvenog ure enja, odnosno novim ustavima, ova zabrana gubi na značaju, jer su društvena, državna, privatna,. zadnažna 1 svaka druga vrsta svpjine ravnopravne. Zabrane koje proizilaze iz prirode pojedMih stvari - zabrane po' ovom kriterijumu se odnose na stvari van prometa {res extra commercio) koje zapravo i nisu stvari. To su javna dobra odnosno dobra u opštoj upotrebi kao što su putevi, mostovi, parkovi, luke,. i za njih ne važi imovinski već administrativni režim.. Ove zabrane se tako e odnose i na stvari koje su u ograničenom prometu (stvari čiji je promet moguć, ali pod odre enim uslovima - ozvole, saglasnosti itd.). U tu grupu spadaju lekovi, otrovi, droge, oružje, eksploziv,. devize, zlato itd. Zabrane koje prozilaze iz. prirode. pojedinih. radnji - Ovde je reč o protivpravnim radnjama kao što su krivično delo, prekršaji i sl. Tu spadaju i radnje protivne javnom poretku i moralu. Tako se ne mogu ugovoriti duži iil kraći. rokdvr.zastarelosaV.odricanje.. od„ zakonskog. izdržavanja^.ograriičavati.ili. sprečavati:. slobodna konkurencija, utvrdlvati obaveza doživotnog rada itd. C) Odre enost predmeta - Predmet ugovora mora biti. odre en ili odrediv. Predmet je odre en. ako su. svi elementi. predmeta naznačeni u ugovooi (cena. je. odredena tačiiirn iznosom). Odrediv je ako su u ugovoru dati elementi ha osnovu kojih se predmet može naknadno, aii sa izvesnošću odrediti (cena na dan isplate). Predmet saglasno odre uju stranke, ali se one mogu dogovoriti da predmet odredi treće lice ih čak jedan od ugovormka,.*Predmet se odre uje u zavisnosti od vrste stvari, odnosno radnje. Tako je kod predaje, stvari potrebno odrediti oznake i podatke na osnovn kojih se može identifikovajtL. Kod predaje nepokretne stvari moraju se pružiti zemljišnoknjižni podaci. Kod individualno odre ene stvari se mora datL tačan opis stvart.. Kod stvari odre ehih. po rodu mora se tačno naznačiti vrsta roda. itd. Kvaiitet stvari se odre uje izričito, ali' se mogu koristiti i standardi "srednji kvahtet", "kiasa A" itd. D) Sankcija - Kad je predmet ugovora nemoguć, nedopušten ili neodre en, ugovor je ništav. Ovde je reč o apsolutnoj ništavosti, a ne o rušljivosti ugovora. To znači da se na ništavost može pozvati svako zainteresovano lice, da se na nju pazi po službenoj dužnosti i d a ' s e sudska zaštita može ostvariti nezavisno od prekluzivnog roka. Ništavost se utvr uje deklaratornom presudom, koji samo konstatuje da je ugovor ništav. Ta presuda deluje ex tunc. 68. KAUZA ^ ■ Dok pojam predmeta ugovora daje odgovor na pitanje na šta. se duinik obavezuje, kauza creba d a d a odgovor na pitanje zašto se dužnik obavezuje. Odgovor na ovo pitanje su. daii ninogi pravni teoretičari i zato o tome postoje mnoga razhčita shvatanja. Ona se, me utim, mogu svrstati u tri osnovna koncepta.
45
1. Klasičan koncept kauze - Nastaje u 16. i 17. veku, a rodonačelnik mu je francuski pravnik Doma. Ovo shvatanje polazi od toga da je kauza pravni cilj zaključenja ugovora. On je kod različith tipova ugovora različit. ali kod svakog od njih uvek ostaje isti. Tako je kod dvostrano obaveznih ugovora " obaveza jedne strane, osnov obaveze druge strane " (Doma). Npr. kod kupoprodaje, osnov obavez'e kupca da plati cenu je obaveza prodavca da preda stvar. Dakle, obaveza jedne strane je kauza druge strane i obrnuto. Jedan se obavezuje jer se drugi obavezuje prema njemu i obrnuto, Kod realnih ugovora shvaeenih u klasičnom smislu, kauza, tj osnov obaveze je u predaji stvari. Kod ugovora o poklonu i drugth dobročinih ugovora, kauza se sastoji u nameri darežljivosti {animus donandJ). 2, Koneept negacije kauze - Okuplja teporije antikauzalista, kojima se osporava kauza kao nepotrebna. Ovaj koncept je nastao u belgijskoj pravnoj doktrini. Pristalice ove koncepcije smatraju da je kod dvostrano obaveznih ugovora logički nemoguće zaključiti da je obaveza jedne strane osnov obaveze druge strane, zato što se obaveze ra aju istovremeno i što se ne da objasniti kako nastaje obaveza onog koji će prvi izvršiti obavezu. Kod'realnih ugovora, predaja stvari nije kauza, već uslov za zaključenje ugovora, , a ^kpćL' ppklona i drugih' dobročinih ugovora, namera darežljivosti nije kauza vzć motiv. Imajući 'ovo u vidu, pristalice ovog mišljenja smatraju da je kauza nepotrebna, jer sve što se tiče kauze, može se objasniti predmetom ugovora (kod dvostrano -obaveznih ugovora ), odnosno saglasnošću volja (kod dobročinih ugovora). •3. Noviji 'konćepti kauze - To su shvatanja 20. veka. Ta shvatanja, podupiru kauzu, što govori da je ona nadživela kritike antikauzaiista. Ta shvatanja su ■ brojna;! ali se mogu svesti naa tri osnovna; Subjektivno shvatanje kauze svodi se na kauzu kao psihološki fenomen., Ona igra ulogu pokretača izjave volje i tako se poistovećuje sa motivom, s tim' da se od više rnotiva uziaia onaj koji je odlučujući. Objektivno shvatanje kauze, svodi kauzu na ekonomski fenomen,- polazeći od. toga da ona nema ništa- zajedničko sa voljom,. već se tiče imovinske ravrioteže ili ekonomskih efekata (Gams). Po ovom shvatanju ugovor o poklonu nema kauzu, jer tu nema imovinske ravnoteže ni ekonomskog efekta. Mešovito . shvatanje kauze nastoji da izmiri, subjektivno i objektivno shvatanje., Tako - francuski pravnik Mori definiše kauzu kao željeni ekvivalent, pri čemu je subjektivni element u želji, a objektivni u. ekvivalentu. Francuski pravnik Kapiten polazeći od cilja obavezivanja. zaključuje,..da. se.srranka ne obavezuje zbog' postojanja. obaveze druge strane,. nego zbog" izvršenja obaveze druge strane. To važi za dvostrano obavezne ugovorc Kod njih su motivi van polja kauze. Me utim, ulaze u to polje ukoliko je motiv zabranjen ili nemoralan, kao. i, kod.. dobročinih ugovora- Ovo približavanje motiva, kauzi. je teoriju. Kapitana i uvelo u mešovito shvatanje kauze: Iz svega reeenog, moglo bi se zaključiti. da kauza nije samo psihološki ni samo ekonomski, a ni psihološko ekonomski pojam, već pravni pojam koji objašnjava pravni cilj obavezivanja. Kod dvostrano obaveznih ugovora, jedna strana 'se • obavezuje zbog izvršenja dbaveze druge strane. To je-neposredni pravni cilj' obaveze.. To-je kauza. Iza tog pravnog cilja stoje mrioge različite pobude - psihološke, •ekonomske;-- moraine. Sve ove pobude', po" pravilu' ne. ulaže'-u polje-kauze. Ulaze samo izuzetno'i to'kdd' nedozvoljenih i nemoralnih motiva koji su obema stranama bili poznati ili morali biti poznati i kod jednostrano obaveznih dobročinih ugovora - 'poklona,- ostave,' posluge, kod kojih se kauza ogleda u nameri darežljivosti ili da se drugom učini bespiatna korist {intentio liberahs). 69. KAUZA U PRAKTIČNOJ PRIMENI Pod praktičnom primenom kauze se podrazumeva sle ećer :,.. 1. Primena kauze u zakonodavstvu - Postoje dve vrste-zakonodavstva.. U jednoj jfe kaiiza izričito predvi ena 1 regulisana, a u drugoj grupi nije. ... A) U prvu grupu spada i ZOO, koji kauzu reguliše u čl. 51 - 53. Kauza je nužan uslov. za nastanak i postojanje ugovora. Svaki ugovor mora imati dopusten osnov. U ugovorima-ukojima nije izražen osnov, pretpostavlja se da on postoji. Ako osnov ne postoji ili, je. nedopušten - ugovor je ništav. ZOO reguiiše i odnos pobude i kauze u ČL. 53. Pravilo je da pobude iz kojih je ugovor sačinjen ne utiču na njegovu punovažnost To znači da pobude po pravilu ne ulaze u poije kauze. Ukoliko je reč o teretnom ugovoru, pobuda uiazi u polje kauze - ako je nedopuštena, a biino Je uticala na odluku jednog ugovarača
46 da zaključi ugovor, pod uslovom da je drugi ugovarač znao ili je morao znati za tu pobudu. Tada nedopuštena pobuda lišava ugovor dejstva. Ukoliko je reč o ugovoru bez naknade, pobuda lišava ugovor dejstva uvek, dakle i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na drugog saugovarača da zaključi ugovor. Prema tome, uticaj pobude na kauzu je veći kod dobročinih, nego kod teretnih ugovora. . B) Druga grupa zakonodavstava ne predvi a kauzu, niti je reguliše. U njima ulogu kauze preduzimaju neke druge ustanove kao što su neosnovano obogaćenje, zabluda, nezakonit iii nemoralan pravtii posao. U tu grupu spadaju nemački, ruski,. poljski itd. Zakonici. 2. Primena kauze u sudskoj praksi - Kauza je primenjivana u našoj sudskoj praksi i pre nego što je donet ZOO. Ona je kauzu tretirala kao cilj ugovora, koji obe strane imaju u vidu i koja je sastavni deo ugovora. Praksa je pravila razliku izme u teretnih.i dobročinih pravnih poslova u pogledu pobuda, kao kauze. Kod teretnih, pobuda je ulazila u kauzu i kad nije bila utvrdena kao usiova važnosti ugovora. Iz ovoga se vidi da je sudska praksa i pripremila rešenje kauze koje danas postoji u ZOO. Praktična primena kauze u zakonodavnoj i sudskoj praksi je bila naročito značajna u vezi sa sledećim slučajevima: A) Nedopuštena kauza je ona kauza koja je prptivna !i:JJstayqm .utr enim. jnačelima društvenog ure enja, prinudmm propisima i moralu .'društvav.fNedopuštenost - kauze-nije samo .njena:;*direktna suprotnost sa pomenufim načelima, propisima i moralom, već i zIoupotrebai;tih načela i propisa. Praksa je bogata slučajevima nedopuštene kauze. Tu spadaju zab-Mknjeni ugovori o nasle ivanju, ugovori o naknadi za konkubinat, ugovori o otudenju zarad osujećenja poverilaca itd. B) Odsustvo'kauze postoji kad kauza uopšte ne postoji, za razliku od prethodnog slučaja kada je ona postojeća, ali nedopuštena. Kod dvostrano obaveznih ugovora, kauza ne postoji kad nema ni.predmeta ili kad. ga je nemoguće izvršiti jer kauza jedne- strane je u izvršenju obaveze druge, pa ako pr.edmeta nema, ne.može se izvršiti ni. obaveza, što lišava drugu stranu kauze. Npr. stvar koja treba da se proda je propala, ,a u pitanju je. individualno odredena stvar. Ako te stvari nema ne može biti ni osnova za isplatu ceneza tu stvar. Kod jednostrano realnih ugovora koji nastaju predajom stvari,. kauze nema, ako stvar nije predata. U tom slučaju ne postoji m* osnov za vraćanje stvari.. C) PrMdne kauze odnosno putativne kauze su one koje su prividno naznačene da. bi prikrile stvamu.- kauzu_ Ista. postoji. ako se. jedan ugovor o pokionu.lažno. zaključuje sa namerom da se prikrije kupoprodaja ili da bi se prikrilo odsustvo svakog ugovora. U prvom slučaju prividna kauza je simulovana, a u drugom je fiktivna. Simulovana ne proizvodi. pravna dejstva jer j e lažna... dpk prikrivena može biti valjana. ukoliko. nije zabranjena ili nernoralna. Ao je zabranjena ili nemorakia onda je nedopuštena. Fiktivna kauza nikad ne proizvodi dejstva. Pravna dejstva kod nedopuštene ili nepostojeće kauze - Kako je kauza jedne obaveze u izvršenju obaveze druge strane, jedan ugovornik može tražiti ispunjenje obaveze drugog samo ako j"&.prethodno sam ispunio svoju obavezu. Ako strana koja nije izvršila svoju. obavezu traži ispunjenje obaveze druge strane, druga strana može istaći prigovor neizvršenja^bbaveze [ezceptio aonadinpleti contractus). Ako Je jedan ugovomikrizvršio svoju obavezu, a drugi-odbija da izvrši svoju, prvi ima pravo ; da traži raskid ugovora. Prema tome pravna sredstva su prigovor neizvršenja i raskid ugovora* Sankcije - Ako osnov ne postoji iH je nedopušten, ugovor je ništav. Reč j e o apsolutnoj ništavosti na koju se pazi po službenoj dužnosti, koja ne zastareva i koja se utvr uje dekiaratoraom sudskom odlukom sa powatriim dejstvom. Zakonodavstva koja poznaju nepostojeće ugovore, odre uju da je ugovor koji nema kauzu nepostojeći,. tako. da bi ništav bio samo ugovor sa nedopuštenom kauzom. Ako j e osnov prividan važe sledeća praviia; fiktivna kauza vodi ništavosti, simulovana kauza - ništav je simulovani ugovor, a desimulovani ugovor_ nije ništav, ukoliko njegova kauza nije zabranjena ili nemoralna (ako je takva, onda je i on ništav). 70. FORMA UGOVORA Forma ugovora je uslov za nastanak formalnih ugovora. Konsensualni nastaju nezavisno od forme. Kod formalnih ugovora važe i ostali uslovi nastanka: sagiasnost voija, sposobnost ugovaranja, predmet i kauza. Značaj forrne se, prema tome, vezuje samo za
47
■formalne ugovore, aii pošto njihov broj u savremenom pravu raste, raste i značaj forme. Forma obligacionih ugovora je način izražavanja njihove sadržine kroz unapred odre ene spoljne oblike kojima se manifestuje volja. Da bi se forma ugovora tačnije odredila, potrebno je razlikovati formu od sličnih kategorija kao što su: 1. Odobrenje za zaključenje ugovora - U odre eriirn slučajevima, zakon zahteva da se zaklj-ućenje nekog ugovora odobri od strane nadležnog državnog organa ili fizičkog lica, staraoca. Odobrenje je zahev forme. Tu je reč o ugovoru zakijučenom pod odložnim uslovom. Odobrenje može biti prethodno (dozvola) ili naknadno (saglasnost). Ako je daje državni organ odobrenje je službena radnja, a ako ga daje fizičko ■. tice, odobrenje je jednostrana izjava volje. Postoje dva shvatanja o načinu davanja odobrenja. Po jednom, odobrenje ne mora odgovarati formi ugovora, a po drugom, odobrenje se daje u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor. Naš ZOO predvi a da se odobrenje daje u obliku • propisanom za ugovore čije se zaključenje daje. Prema tome on prihvata drugo stanovište. 2. Formalnosti publiciteta - To su oblici kojima se obezbe uje publicitet izvesnih ugovora, da bi .se zaštitila savesna treća lica. . Takvi .ugovori su npr. ugovori o kupoprodaji •-• *•—••nekretHina- kojima se publicitet obezbe uje upisivanjem u zemljišne'knjige. Formalnosti : ''' :": publićiteta nisu-- obuhvaćeni pojmom forme ugovora. U navedenom primeru formaini ugovor je iustus titulus, dok je upis u ZK. modus aguirendi. To je akt izvršenja ugovora kojim se definitivno stiče svojina. 3. Fiskairie ibrmalnosti - Kod odre enih ugovora se zahtevaju i fiskalne. formalnosti kao što su registrovanje, žigosanje itd. Te formamosti nisu od značaja za- registrovanje ugovora i zato ne spadaju u formu ugovora. Oni služe naročitim ciljevima fiskalne politike, naplate pbreza i sl. Foriekad mogu biti korisne i za gra ansko pravo npr. ako se flskalna formainost odnosi na deponovanje jednog primerka ugovora kod. fiskainih organa, onda se mora saČiniti. pismeno o tom ugovoru i kad. se ne radi o formal-nom ugovoru, što može biti korisno kod dokazivanja obaveza (npr. kolektivni ugovori se registruju u ministarstvu rada). 4. Prost dokaz o postojanju ugovora - Konsensualni ugovori se zaključuju prostom saglasnošću. Forma nije uslov važnosti ovih ugovora. Oni nastaju i bez nje. Aii često se o jednom konsensualnom ugovoru saeuijava pismeno ili se on zaključuje pred svedocima. To ne utiće na nastanak ugovora, ali se pismeno odnosno svedoci, koriste.. kao dokaz, .o postojanju ugovora, ukoliko ga neko ospori. Ovde nije reč o formi nego;-o prostom dokazu o postojanju ugovora. 71. VRS.TE FORMI UGOVORA (KMTERTJUMT RAZLIKOVANJA). Postoje različite forme zakijučenja ugovora. One se mogu podeliti po tri kriterijuma: prema načinu ispoljavanja forme (pismena. forma javne isprave (svečana) i realna forma),. prema pravnom dejstvu forme (bitna forma ugovora (ad. solemnitatemh i._.dokazn&. forma ugovora (ad.probationem)) i prema načinu nastanka forme,(zakonska.-i ugovornaforma). 72. FISMENA FORMA UGOVORA • -'""'" Pod* pismenom formom podrazumeva, se pismena redakcija ugovora. na odredenoj ispravi koja je napisana pisaćom mašinom, rukom-ili drugim sredstvomu-i koja je svojeručno potpisana od ugovornih strana, koje se. obavezuju. Pismena forma je- najčešća. od svih-. vrsta forrni. Elementi pismene. forme su: 1. Tekst izjave koji može biti pisan svojeručno, štampan, otkucan, sastavljen od trećeg lica. Uobičajeno je da se tekst stavlja na hartiju. aii co mogu bitl i druge materije pergament, koža. što je re e u upotrebi. Materija na koju. je tekst stavljen je isprava_ lMe ucim, ona može biti jedinstvena (unitasscripturae), ah i sastavljena iz dve isprave^. s!: _ tim da se uj'ednoj nalazi ponuda (sa potpisom ponudioca), a u'drugoj prihvatanje ponudei;.' (sa potpisom ponu enog). U ovom drugom: slučaju„ materija isprave ne mora..bitt ' identična. Tekst ne mora biti datiran'. ali je' korisno.. Forma može bitL- vezana. i, za-7V. telegram. ako je njegov original snabdeven potpisom. To važi i za teleprinter. Tekst sesastavlja u onoliko primeraka koiiko ima stranaka, a ako je ugovor potrebno deponovati nekom organu, onda se broj primeraka za to uvećava.
48 2. Potpisi stranaka - Potpisivanjem teksta izjave onih koji se obavezuju nastaje ugovor. S Um u vezi se postavljaju 4 pitanja: Ko potpisuje ispravu - za ispunjenje pismene forme, dovoljno je da ispravu potpiše samo ona strana koja se ugovorom obavezuje. Zbog toga, za zaključenje dvostranog ugovora, dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu, ili da svaka strana potpiše ispravu namenjenu drugoj. Ova pravila sadržr i ZOO. Imajući u vtdu da se pismena forma zadovoljava i kad potpis stavi samo onaj koji se obavezuje, sudska praksa je i priznanicu koja nije potpisana od obe strane, ukoliko sadrži sve bitne elemente i predata je onom ko je izvršio obavezu, pridaje značaj ugovora. Potpunost potpisa - potpis na ispravi mora da bude-potpun. Potpun je kad se sastoji od imena i prezimena. Od ovog pravila se može odstupiti pod uslovom da se na osnovu potpisa može identifikovati potpisnik. Pod tim usiovom potpis se može sastojati ili samo od imena ili samo od prezimena, pa čak i od pseudonima ili nadimka. Potpis treba da bude eitak. O nečitkom potpisu postoje dva shvatanja: da ne proizvodi dejstva i da proizvodi dejstva ako potpis približno odgovara siovima imena. Trebalo bi uzeti da i nečitak potpis vredi ako se na osnovu takvog potpisa.može ..utvrditi ko j e potpisnik,.. a to je faktičko pitanje. Svojeručnosjrpotpisa - potpis po pravilu mora biti svojeručan tj, da ga je stranka svojom rukom, pisgnim slovima stavila na ispravu. Me utim, moguća su odstupanja (mehanički potpis (faksimil] priznaje se ako je uobičajen u poslovnom saobraćaju), Nepismena ili nemoćna liea umesto potpisa stavljaju otisak kažiprsta, obićno pred državnim organom ili' svedocima. ■■ Mesto stavljanja potpisa - Potpis se stavlja na kraju ili ispod. tekstaizjave. Uoblčajeno je da potpisnika obavezuje samo tekst iznad potpisa. Uzima se da obavezuje tekst ispod i sa strane, ako je iznad. potpisa. Sve što je ispod potpisa treba biti. naknadno potpisano.da.bi. bilo punovažno. Punovažan je i blanko potpis, ako se iznad njega stavi tekst. Ukoliko taj tekst nije odgovarajući, našta je blanko potpisnik pristao, ima pravo na naknadu štete. Elementi ugovora koji moraju biti uneti u pismeno. - Prema starijem shvatanju,. u pismeno je morala bitl unesena svaka klauzula ugovora, bez obzira da li je bitna ili ne (AGZ). Novije shvatanje, koje prihvata i naša sudska praksa, polazi od toga da pismenom .. ,^. formom. moraju biti zahvaćeni samo. bitni elementt ugovora. (esentiaIIa.-nego I}-.Ovo^iiovije snvatanje usvaja i ZOO. Po njemu sporedni elemetni proizvode dejstva iako. nemaju o govarajućn formu, ukoliko oni nisu protivni sadržini ugovora i cilju zbog koga je forma propisana_ Stoga su, punovažne i sve usmene. nagodbe. kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze obe strane, ako je forma propisana samo u njihovom. interesu. . Forma za izmene i dopune pismenog ugovora - Pismeni ugovor se može menjati. ili. dopunjavati. Stoga se i postavija pitanje da li i za novele pismenog ugovora važi ista forma. U sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoje različiti stavovi o ovom pitanju. Ipak preovladava-*stav da i za noveliranje pismenog ugovora vazi ista forma.- Postoje i mišljenja da novele ,jrie podležu istoj formi. Izgleda da se ni jedan od ovih stavova ne može kategoričkljjbraniti. Uvek treba poći od svrhe forme. Ako je forma odre ena u.,Javnom interesu ona važi i za novele, a. ako je ustanovljena uinteresu. stranaka onda i .usmener novele proizvode dejstva, ukoliko su povoljnije za njih. ZOO postavlja' pravilo da forma utvr ena zakonom za odre u vrstu ugovora važi. i za novele tJh ugovora. Od ovog pravila postoji izuzetak prema kome su i usmene novele moguće ako su ispunjena tri uslova: L da je reč o sporednim eiementima ugovora, 2. da o tim elementima nije ništa rečeno u prvobitnom ugovoru, 3, da njihovo dejstvo nije u suprotnosti sa ciljem zbog kog je.forma ustanovljena. *• - ' Neslaganje izmedu usmene saglasnosti i saglasnosti izražene pismenom formom - Često se u fonnalnim ugovorima, npr. u kupoprodaji zemljistau ne unosi, o pojedinim elementima, naročito ono što su se stranke sporazumele, već nešto drugo što ne odgovara. " njihovoj pravoj volji. S tim u vezi postavija se pitanje da li. važi ono što j e uneto u. ugovoru. ili ono što odgovara pravoj volji stranaka. Prvo stanovište - važi ono što je uneto u pismeni ugovor. Drugo stanovište - važi ono što je stvarno dogovoreno. Treće stanoviste ugovor je ništav. Izlaz bi trebalo tražiti u skladu sa svrhom forme. Ako je forma uvedena u javnom interesu, usmeriirn klauzulama ne bi trebalo pridavati važnost. Ah ako je forma
47 formalne ugovore, ali pošto njihov broj u savremenom pravu raste, raste i značaj forme. Forma obligacionih ugovora je način izražavanja njihove sadržine kroz unapred odre ene spoljne oblike kojima se maniiestuje volja. Da bi se forma ugovora tačnije odredila. potrebno je razlikovati formu od sličnih kategorija kao što su: 1. Odobrenje za zaključenje ugovora - U odre enirn slučajevima, zakon zahteva da se zaključenje nekog ugovora odobri od strane nadležnog državnog organa ili fizičkog lica, staraoca. Odobrenje je zahev forme. Tu je reč o ugovoru zaključenom pod odložnim uslovom. Odobrenje može biti prethodno (dozvola) ili naknadno (saglasnost). Ako je daje državni organ odobrenje je službena radnj'a, a ako ga daje fizičko •, lice, odobrenje je jednostrana izjava volje. Postoje dva shvatanja o načinu davanja odobrenja. Po jednom, odobrenje ne mora odgovarati foraii ugovora, a po drugom, odobrenje se daje u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor. Naš ZOO predvi a da se odobrenje daje u obliku ■ propisanom za ugovore čije se zaključenje daje. Prema tome on prihvata drugo stanovište. 2. Formainosti publiciteta - To su oblici kojima se obezbe uje publicitet izvesnih ugovora, da bi .se zaštitila savesna treća lica. . Takvi ugovori su npr. ugovori o kupoprodaji .,,,....,.,nekre-tnina- kojima se publicitet obezbe uje upisivanjem u zemljišne'knjige. Formalnosti :v ' "s '": publićiteta nisu'■■ obuhvaćeni pojmom forme ugovora. U navedenom primeru formalni ugovor je Justus tituJus, dok je upis u ZK. modus aguirendi. To je akt izvršenja ugovora kojim se definitivno stiče svojina. 3. Fiskalne .formalnosti - Kod odre enih ugovora se zahtevaju i fiskalne. formalnosti kao što su registrovanje, žigosanje itd. Te formalnosti nisu od značaja zaregistrovanje ugovora i zato ne spadaju'u formu ugovora. Oni služe naročitim ciljevima fiskalne politike, napiate pbreza i si. Pohekad mogu biti korisne i za gra ansko pravo npr. ako se fiskalna formalnost odnosi na. deponovanje jednog primerka ugovora kod. fiskalnih organa, onda se mora sačiniti.pismeno o tom ugovoru i kad se ne. radi o formainom ugovoru. što može. biti korisno kod dokazivanja obaveza (npr. kolektivni ugovori se- registruju u ministarstvu rada). 4. Prost dokaz o postojanju ugovora - Konsensualni ugovori se zaključuju prostom saglasnošću. Forma nije uslov važnosti ovih ugovora. Oni nastaju i bez nje. Aii često se o jednom konsensuainom ugovoru sačinjava pismeno ili se on zakijučuje pred svedocima. To ne utiče na nastanak ugovora, aii se pismeno odnosno svedoci, koriste. kao dokaz. .o postojanju ugovora, ukoliko ga neko ospori. Ovde nije reč o formi nego;-o prostom dokazu o postojanju ugovora. 71. VRSTE FORMI UGOVORA (KMTERrjUMTRAZLIKOVANJA). Postoje razhčite forme zaključenja ugovora. One se mogu podeliti po tri kriterijuma: prema načinu ispoljavanja forme (pismena... forma javne isprave (svečana) i realna forma), prema pravnom dejstvu forme (bitna forma ugovora (ad solemnitatem) _i .dokazna forma ugovora (ad-probationem)) i prema načinu nastanka forme,(zakonskai ugovorna forma). 72. PISMENA FORMA UGOVORA •" -^-"•'■■""-- Pod- pismenom formom podraztuneva.se pismena redakcija ugovora na odre enoj ispravi koja je. napisana pisaćom mašinom, rukom--ili drugim sredstvomji koja je svojeručno potpisana od ugovornih strana. koje se obavezuju. Pismena forma je najčešća. od svih-. vrsta formi. Elementi pismene. forme su: 1. Tekst izjave koji može biti pisan svojeručno, štampan, otkucan, sastavljen od trećeg lica. Uobičajeno je da se tekst stavlja na hartiju, ali to. mogu biti. i druge. materije pergament, koža, što je re e u upotrebi. Materija na koju je tekst stavijen Je iaprava-. Medutim, ona može biti jedinstvena (um'tas' scripturae), ali i sastavljena. iz dve isprave„ s-. _ tim da se ujednoj' nalazi ponuda {sa potpisom ponudioca), a u'drugoj prihvatanje ponude-i;.' (sa potpisom ponu enogj. U ovom drugom, slučaju,. materija isprave ne mora..bitl ' identična. Tekst ne mora biti datiran, aii je" korisno. Forma može biti. vezana. L zćfe.,. teiegram,. ako je njegov original snabdeven potpisom. To važi i za teleprinter. Tekst s e sastavlja u onoliko primeraka koiiko ima stranaka, a ako je ugovor potrebno deponovati nekom organu, onda se broj primeraka za to uvećava.
48 2. Potpisi stranaka - Potpisivanjem teksta izjave onih koji se obavezuju nastaje ugovor. S tim u vezi se postavljaju 4 pitanja: Ko potpisuje ispravu - za ispunjenje pismene forme, dovoljno je da ispravu potpiše samo ona strana koja se ugovorom obavezuje. Zbog toga, za zakijučenje dvostranog ugovora, dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu, ili da svaka strana potpiše ispravu namenjenu drugoj. Ova pravila sadrži i ZOO. Imajući u vidu da se pismena forma zadovoijava i kad potpis stavi samo onaj koji se obavezuje, sudska praksa je i priznanicu koja nije potpisana od obe strane, ukoliko sadrži sve bitne elemente i predata je onom ko je izvršio obavezu, pridaje značaj ugovora. Potpunost potpisa - potpis na ispravi mora da bude-potpun. Potpun je kad se sastoji od imena i prezimena. Od ovog pravila se može odstupiti pod uslovom da se na osnovu potpisa može identifikovati potpisnik. Pod tim uslovom potpis se može sastojati ili samo od imena ili samo od prezimena, pa čak i od pseudonima ili nadimka. Potpis treba da bude čitak. O nečitkom potpisu postoje dva shvatanja: da ne proizvodi dejstva i da proizvodi dejstva ako potpis približno odgovara slovima imena. Trebalo bi uzeti da i nečitak potpis vredi ako se na osnovu takvog potpisa.možeiitvrditi ko je potpisnik,..a to je faktičko pitanje. Svojeručnostpotpisa - potpis po pravilu mora biti svojeručan tj. da ga je stranka svojom rukom, pisaonlrn slovima stavila na ispravu. Me utim, moguća su odstupanja (mehanički potpis (faksimil) priznaje se ako je uobičajen u poslovnom saobraćaju). Nepismena ili nemoćna liga umesto potpisa stavljaju otisak kažiprsta, obično pred državnim organom ili" svedoctma.' Mesto stavljanja potpisa - Potpis se stavlja na kraju ili ispod. teksta.izjave.-Uobičajeno je da potpisnika obavezuje samo tekst iznad potpisa. Uzima se da obavezuje tekst ispod i sa strane, ako je iznad. potpisa. Sve što je ispod potpisa treba biti. naknadno potpisano.da.bi. bilo punovažno. Punovažan je i bianko potpis, ako se iznad njega stavi tekst. Ukoliko taj tekst nije odgovarajući, našta je blanko potpisnik pristao, ima pravo na naknadu štete. Eiementi ugovora koji moraju biti uneti u pismenc> - Prema starijem shvatanju,. u pismeno je morala biti unesena svaka klauzula ugovora, bez obzira da li je bitna ili ne (AGZ). Novije shvatanje, koje prihvata i naša sudska praksa, polazi od' toga da pismenom ■.. *„; formom moraju biti zahvaćent samo.bitni elernenti ugovora. {esentiaJla.negotii]-.Ovo-.-xiom}& shvatanje usvaja i ZOO. Po njemu sporedni elemetni proizvode dejstva iako. nemaju odgovarajuću formu, ukoliko oni nisu protivni sadržini. ugovora i cilju. zbog koga je forma propisana^ Stoga su; punovaine i sve usmene, nagodbe. kojima se smanjuju Jli olakšavaju obaveze obe strane, ako je forma propisana samo u njihovom. interesu. . Forma za izmene i dopune pismenog ugovora - Pismeni ugovor se može menjati. iii. dopunjavati. Stoga se i postavlja pitanje da li i za novele pismenog ugovora važi ista forma.. U sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoje različiti stavovi o ovom pitanju. Ipak preovladava;-stav da i za noveiiranje pismenog ugovora vazi ista. forma.- Postoje i mišljenja da novele ;ne podležu istoj formi. Izgleda da se ni jedan od ovih stavova ne- može kategoričkt^braniti, Uvek treba poći od svrhe forme. Ako je forma. odre ena u.-j'avnom interesu ona važi i za novele, a. ako je ustanovljena u interesu stranaka onda i .usmene . novele proizvode dejstva, ukoliko su povoijnije za njih.' ZOO postavlja pravilo da forma utvr ena zakonom za odre u vrstu ugovora važi. i za novele tth ugovora. Od ovog pravila postoji izuzetak prema kome su i usmene noveie moguće ako su ispunjena tri uslova: L da je reč o sporednim elementima ugovora, 2. da o tlm elementima nije ništa rečeno u prvobitnom ugovoru, 3. da njihovo dejstvo nije u suprotnosti sa eiljern zbog kog je.ibrma ustanovljena. V ■■ Neslaganje izmedu usmene saglasnosti i saglasnosti izražene. pismenom formom - Često se u formalnirn ugovorima, npr. u kupoprodaji zemljišta, ne unosi, o- pojedinim elementima, naročito ono što su se stranke sporazumele, već nešto drugo što ne odgovara ' njihovoj pravoj volji. S trm u vezi postavija se pitanje da li.važi ono što je-uneto. u ugovonr iii ono što odgovara pravoj volji stranaka. Prvo stanovište - važi ono što je uneto u pismeni ugovor. Drugo stanovište - važi ono što je stvarno dogovoreno. Treće stanovište — ugovor je ništav. Iziaz bi trebalo traiiti u skladu sa svrhom forme. Ako je forma uvedena u javnom interesu, usmenim kiauzulama ne bi trebalo pridavati važnost AU ako je forma
49 utvrdena u korist stranaka, usmene klauzule bi trebalo da proizvode dejstva pod uslovom da je rec o sporednim elementima ugovora. Kod bitnih elemenata ugovora, usmene klazule ne bi mogie proizvoditi dejstva. Ali ako je ugovor po usmenom sporazumu u potpunosti iii u pretežnom delu izvršen, onda će on da proizvodi 'pravna dejstva bez obzira na odsustvo pismene forme, ukoliko iz cilja zbog kojeg je pismena forma propisana ne proizilazi nešto drugo. Ovo pravilo bi moglo biti primenjeno i u slučaju kolizije izme u stvarne volje i onoga što je ižrazeno u pismenom ugovoru. 73. FORMA JAVNE ISPRAVE Forma javne isprave Je forma koja pored pismene redakcije ugovora zahteva i učešće odre enog organa javne vlasti u nastajanju ugovora. To učešće organa javne viasti može biti: 1. aktivno - kad organ javne vlasti učestvuje u samom zaključenju ugovora time što ga sastavlja i rediguje; 2. pasivno - kad organ ne učestvuje u zaključenju ugovora već'ga samo overava. U oba slučaja, učešće organa javne vlasti daje ugovoru karakter javne isprave. Zato se ova forrna i naziva formom javne isprave. Ona je složenija i strožija od ■ft*.-"-*'.''';>Tobične^pi-smene-forme. .Ugovori sa ovom formom su ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspoiaganju imovinom za života, ugovor o odricanju od otvorenog nasledstva. U njihovom zaključivanju učestvuje sudija koji prilikom overe mora ugovor-da pročita i upozori ugdvorrrike na posledice ugovora, što je više od'-proste,;overe';ugovora; Ovde sud ima aktivhu"■ ulogu. Aii kod overe ugovora o prometu nepokretnosti, sud ne učestvuje aktivno, ali pošt'o se ovi ugovori overavaju i oni imaju forrnu'javne-isprave-pri čemu je uloga suda pasivna. Postavlja se pitanje, da li se ugovor o doživotnom- izdržavanju može zaključiti preko'-punomoćnika. Na ovo pitanje se daju različiti odgovori, ali odgovor bi ■ipak trebao da Bude pozitivan. aii pod odredenim uslovima. Ugovori se u principu mogu zaklj'učivati preko punomoćnika. Odstupanje- od tog pravila mora biti izrično propisano kao kod'testamenta, kod koga je svaka mogućnost zastupanja isključena. Pošto se izuzeci usko primenjuju i tumače {lex .exceptionis simt strictissimse interpretandur) oni se ne mogu prošiiivati na slučajeve koji nisu zakonom izričito propisani. Zato i za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju treba da važi pravilo da se može zaključiti i preko punomoćnika,. ali pod uslovom da je punomoćje izdato u istoj formi u kojoj je zakijučen i ugovor o-doživotnom izdržavanju..dakle u. formi javne isprave, uz, odgovarajuće učešćesudije: Ovo pravilo je sadržano u čl. 9o. ZOO. U nekim pravnim sistemima forma javne isprave pretpostavlja učešće javnog beiežnika. To su javni službenici zakonom ovlasćeni da sastavijaju i.overavaju odr.e ene javne ugovore.. 74. REALNA FORMA Realna forma zaključenja ugovora zahteva, pored saglasnosti voij'a i predaju stvari. Predaja stvari je konstitutivan akt kojim upravo nastaje ugovor.•■■■Prema-.-klasičnom učenju, u realnoj forrni se zaključuju ugovori o zajmu, ostavi, posluzi'i zalozi. Novije vreme je ovim ugovortma -dodalo i ugovor o prevozu. Po ovom ■ • učenjU.-;koje; .potičeK-iz:~;rimskog. prava • sporazum 'stranaka" predstavlja samo'predugovor; "a zaključenje.-ugovoraj-.će-.usleditl sa -=** ■■ ' •-*■ momentorn predaje stvari.' Prema savremenom učenju, realna"; forma• Je- nepotrebna. *' Ugovori o zajmu, ostavi, posluži i prevozu trebalo bi da imaju konsensualni karakter, što znači da bi trebalo da se zaključuju prostom saglasnošću volja. Postizanje- ove saglasnosti ne bi bilo zaključenje predugovora, već ugovora a predaja stvari ne bi biia akt zaključenja, već izvršenj'a ugovora. Ovo saveremeno shvatanje realne forme primenjeno j c u Švajcarskom zakoniku o obligacijama, Madarskom i Poljskom. zakoniku. Njima.- s e pridružio i ZOO. On reguliše samo zajam, ostavu i zalogu ali ih reguliše kao konsesualne ugovore, prekidajući dugu tradiciju realnih ugovora u klasičnom smisiu, u nas. On ne reguliše ugovor o poklonu i posluzi, što znači da Repubiika može njih regulisati kao realne- ugovore u klasičnom smisiu. Do sada ona to nije regulisala. Ipak i ZOO poznaje realni ugovor, jer predvi a da se kapara ugovara predajom stvari odnosno novca. 75. KONKURENCIJA FORMI Konkurencija formi postoji kad zakon predvi a da se jedan ugovor može zaključiti u jednoj od više predvidenih formi pri ćemu stranke same vrše izbor forme koju će
50 koristiti. Konkurencij'a formi postoji i u našem pravu. Tako je ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta na kome postoji pravo svojine mogao biti zaključen u pismenoj formi ili u formi javne isprave (na zapisnik pred nadležnim organom). Ugovor o poklonu mogao je biti zaključen u pismenoj ili realnoj formi po pravnim pravilima. U slučaju konkurencije formi, ugovor je punovažan ukoliko je zakljuČen u bilo kojoj od mogueih formi. Svaka od tih formi je deiotvorna a izbor forme je u rukama stranaka. 76. BITNA I DOKAZNA FORMA Bitaa i dokazna forma su vrste forme koje se odre uju po njihovom pravnom dejstvu. Bitaa forrna [ad solemnitatem) je forma koja je usiov nastanka i važnosti ugovora. Ona Je konstitutivni element egzistencije ugovora. Bez nje riema ni ugovora. Bitna forma ugovora može biti odre ena zakonom ili voljom stranaka. Kod bitne forme, izjava volje stranaka može biti data samo u propisanoj formi, drugačije ne može. Ako je ugovor nastao zato što je ispunjena bitna forma, njegovo postojanje se može dokazivati ne samo odgovarajućom ispravom nego i svim dokaznim. sredstvima. Otuda ako je ugovor. zaključen, a isprava o njemu izgubijena iii uništena njegovo poštojanje, se može dokazivati svim drugim dokaznim sredstvima (saslušanje svedoka stranaka, i -sl.J... Dokazna ,.forma ~{ad probationem) je forma koja je odre ena kao jedino sredstvo dokazivanja ugovora, koja inače ne u.Sče na njegovu punovažnost. Ova forma nije uslov nastaka odnosno važenja ugovora. Onlvhastaje onako kako je propisano i dokazna forma nema sa tim nikakve'veze. Ali, ako od"e. do spora, postojanje ugovora može se dokazivati samo upotrebom te forme {probatio -- .dokazivanje). Tako, ako se isprava o ugovoru izgubi ili uništi, a 'ona je zahvaćena formom ad probationem,- postojanje ugovora se..ne\bi moglo. dokazivati drug'im dokaznim sredstvima, bez. obzira što ta forma.ne.-utiče\.na postojanje. ugovora. Zato ova forma čini. izuzetak od hačela jednakosti dokaznih, sredstava. Naše pravo ne predvi a formu ad probationem. U nekim zemljama, dokazna forma znači da je isključeno dokazivanje putern saslušavanja svedoka ili stranaka, već da se dokazivanje vrši putem pismenih isprava,, ali one ne moraju biti isprave o ugovoru, već i drugi pismeni dokumenti - korespondencija, .računi, priznanice itd, na osnovu kojih se može ustanoviti da jeugovor zaključen. Dokaznu formu treba razlikovati od prostog dokaza o postojanju ugovora. Tu Je reč o jednoj ispravi koja nije ni bitan uslov za zakljuČenje ugovora,. ni jeclino dokazno sredstvo o postojanju ugovora, već je reč o običnom pismenu koje je pogo no da se koristi radi lakšeg dokazivanja ugovora, a čije se postojanje može dokazivati na bilo koji drugi način. 77. ZAKONSKA I UGOVORNA FORMA Zakonska i ugovorna forma su vrste formi koje se odre uju po načinu nastanka forme. Zakonska ferma je forma odre ena zakonom, Zakon može odrediti razne vrste formi, a isto tako može odrediti da li je neka forma bitna ili dokazna.. Zakonska forma. se uvodi različitom pjavnom tehnikom, obično izrazhna " ugovor je punovažan, ako je zakljucen u pismenoj fojmi" ili " ugovor koji nije zaključen u pismenoj forrni ne proizvodi'.•pravno dejstvo". U svtm ovim slučajevima je jasno da se radi o bitnojjormi. Ali ako mje dovoljno, jasno odre eno o kakvoj se formi radi, onda postoje različita rešenja. Po ŠGZ" - uvta a še primenjuje pretpostavka da je reč o bitnoj formi. To rešenje ne bi odgovaralo našem pravu. Zato treba uzeti da je reč o bitnoj forrni,, samo onda kada je odsustvo forme sankcionisano ništavošću. Ali kad takva sankcija nije predvi ena, treba poći od pretpostavke da je reč o prostom dokazu. Tako bi trebalo tumačiti reči "sačiniće pismeni ugovor" ili "ugovor treba da bude sačinjen pismeno". ZOO predvi a da "ugovor koji .nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo, ukoliko iz ciija propisa. ne proizilazi nešto drugp ". Prema tome, ako je cilj propisa .ništavost„ reč je o bitnoj formi, a ako se ništavost ne porninje, reč je o običnom propisu. Ugovoraa forma je forma koju stranke svojom voljom predvide za neki ugovor. Taj ugovor može biH. ih konsensualni ili formaim.. Ako je konsensualni, on će se zaključiti u ugovorenoj formi, a ako je formalni, onda se on ima zaključiti u zakonskoj formi i. u formi koja je ugovorom biia predvi ena. Ugovorom se rnože predvideti svaka vrsta forme - pisrnena, svečana iii realna. Dakle, svaka forma u okviru javnog poretka. Ugovorena forma je bitna forma {ad solemnitatem }. To se najčešće
51 i navodi u ugovoru. Me utim, ako postoji sumnja o kakvoj je formi reč, treba postupiti na sledeći način. Najpre treba ispitati nameru stranaka u pogledu dejstva forme. Ako se ona ne može ustanovtti, trebalo bi usvojiti pretpostavku o formi ad solemnitatem. Takvo rešenje poznaju mnogi zakonici, a uglavnom je prihvaćeno i u ZOO. Njegov čl. 70. stav 2. kaže "Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukotiko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom". Argumentum a contrario : Ako stranke punovažnost ugovora nisu uslovile ugovornom formom reč je o prostom dokazu budući da formu ad probationem naše pravo ne predvida. U slučaju da ta forma nije primenjena, a nije .bitna ugovor bi ostao aii bi oštećena strana mogla.da traži naknadu štete. Ako bi stranke ugovorile formu običnog dokaza, koja nije primenjena, svaka stranka može zahtevati od suda da položi ispunjenje te forme (da se napravi pismeno kao dokaz). Pošto je ugovorna forma stvar volje stranaka. one saglasno mogu i odustati od forme kou su i ugovorile. Na taj način mogu i konvalidirati ugovor koga su zaključili suprotno ugovorenoj formi. Ovo nije mogućno kod zakonske forme, jer se zakon ne može menjati -voljom.stranaka, ali se volja može menjati novom saglasnošću volja. 78. DEJSTVA UGOVORA Dejstva ugovora 'se tiču pravnih dejstava koje jedan punovažno zaključen ugovor proizvodi. Najopš.tije rečeno, dejstva ugovora se sastoje u stvaranjU' prava, obaveza i odgovornosti izm.edu odre enih lica. Zato je ugovor izvor obligacije. Dejstva ugovora pokreću dva 'osnovna pitanja : l.'Izrne u kojih lica ugovor proizvodi dejstva - Ovde treba reći da se osnovno dejstvo ugovora prostire me u ugovornicama. Ugovor je izvor obligacija, a obligaciono pravo je relativno i tiče se odredenih stranaka. Ali se ponekad dejstva ugovora prostiru i na treća lica, aii samo onda ako su ugovori zaključeni u njhovu korist. 2. .Kakve su obaveze koje on ra a - Kad je reć o obavezama koje ugovor ra a, treba razlikovati opšta dejstva ugovora od posebnih dejstava teretnih ugovora. Neizvršenje ugovornih obaveza može da dovede do raskida ugovora. Ugovori se izvršavaju onako kako je ugovoreno/ali se kod teretnih ugovora mogu uzeti u obzir i promenjene okolnosti. Kod teretnih ugovora postoji i zaštita zbog pravnih i fizičkih nedostataka predmeta ugovora. 79. TUMAČENJE UGOVORA Tumaćiti ugovor znači istraživati smisao i domašaj njegovih odredbi. Ako su odredbe ugovora jasne i nedvosmislene i ako o njima ne poostoji spor medu stranama ugovornicama. tumačenje ugovora je izlišno. Tada se njegove. odredbe..primenjuju onako kako glase. Ali, ako su odredbe nejasne, dvosmislene ili ako postoji spor. o njihovom značenju, pristupa se njihovom tumačenju. Tumačenje je po-pravuu. delo,suda.-Meduilm, ZOO predvi a i vansudsko tumačenje ugovora, koje prethodi sudskom^<.To;.tumačenj*e daje -neko trećii--stručni pojedinci ili stručne ustanove. Ako je treći prihvati da tumači ugovor,. spor se pred sudom ne može pokrenuti, dok se tumačenje ne izvrši, ako nije drugačije odre eno. Ipak sedes materiae tumačenja'ugovora je usko tumačenje ugovora. Njega vrši nadležni sud, koji rešava konkretan spor. Tumačenje ugovora trebarazlikovati od pravne kvaiifikacije ugovora, pod kojom se podrazumeva utvr ivanje pravne prirode i vrste ugovora i ona je uvek pravno pitanje. Tumačenje je istraživanje smisla i domašaja ugovornih odredbi i u principu je faktičko pitanje. Postoje tri kriterijuma u tumaeenju. ugovora: Subjektivni - koji je svojstven mdividualistiČkoj filozofiji 18. veka i autonomiji volje. Ukoliko je domašaj autonomije volje veći, utoliko je subjektivni kriterijum jači i obrnuto. Otuda ,je kiasičan metod tumačenja - subjektivni kriterijum. Došao je do izrazaja u. AGZ, FGZ, odnosno u zakonicima koji su stavljali volju iznad zakona. •"• . Objekiivni - kriterijum koji izražava filozofiju koja negira ili minimizira volju, podre ujući je zakonu i državi. Ovaj kriterijum je naročito bio izražen u zemijama državnog socijalizma. Čehoslovački gra anski zakonik predvi a da izjavu volje treba tumačiti onako kako odgovara pravilima socijalističke zajednice.
52
Subjektivno-objektivni - kriterijurn koji uvažava obe strane. Prvi ga je primenio noveiirani AGZ. Taj kriterijum usvaja i ZOO. Po njemu, pri tumačenju spornih odredaba, ne treba se držati doslovriih značenja upotrebljenih izraza, već treba istražiti zajedničku nameru ugovarača, kako to odgovara načelima obligacionog prava. Ovaj kriterijum najvše odgovara zahtevima obligacionog prava, jer uvažava i autonomiju volje i njena brojna ograničenja koja su oduvek postojala. Pravila tumačenja treba da dovedu do otkrivanja smisla i domašaja ugovornih odredbi. Ta pravila su brojna i odnose se na vrlo konkretna pitanja tumačenja. Najvažnija od njih su sledeća: Pojedine odredbe ugovora treba tumačiti pomoću drugih, imajući u vidu celinu ugovora (skupno turnačenje) Odredbe ugovora predstavljaju jednu celinu i smisao odredbi treba izvlačiti iz te celine Treba težiti ideji da svaka ugovorna obaveza irna izvesno dejstvo, makar ono bilo vezano i za neki drugi institut, a ne onaj koji se u ugovoru pogrešno navodi (konverzija) Ako ugovornu kiauzulu odreduje samo jedna strana, kao kod ugovora o pristupu, takve kiauzule treba tumačiti u korist druge, slabije strare: Ovo pravilo sadrži i ZOO. Sva ova pravila su povezana istom idejom, a to je pronalaženje pravog-smsla ugovornih odredbi. Tandeja se ostvaruje i sa gledišta individualne volje i sa giedišta Javnog poretka. ' 'fiSft'
80. DEJSTV* UGOVORA ME U UGOVORNICAMA Ugovor, u proncipu, proizvodi pravna dejstva samo na ugovoraike {inter partes). U-tome se ogleda i relativni karakter prava i obaveza koje iz njega izvtru. Ugovornici su lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao, bez obzira da li su volju ■ izjavili direktno ili preko zakonskog zastupnika tj. punomoćnika. Ugovori, po pravilu deluju i na univerzalne sukcesore ugvornika jer njihovom smrću prava i obaveze iz ugovora prelaze na. naslednike ugovora. To se neže. dogoditi jedino ako je reč o ugovoru intuitu personae ili ako su ugovornici izričito propisali da se ugovor gasi smrću stranke (npr. zakup važi do smrti zakupca). Ugovori ne deluju na treća lica. Isto pravilo važi i u rimskom pravu.- Res inter alios acta neque redest Pod trećim licem treba podrazumevati svakog ko nije ugovornik iii njegov univerzalni sukcesor. Kad ugovor nastane, on deluje na stranke kao zakon. Ugovor i obavezuje stranku da obavezu izvrši. na način koji je u ugovoru 1 predvi en.pacta sund servanda. Me utim, pod ockedenim uslovtma, iz razloga pravičnosti, mogućno je i da se izvrši revizija ugovora, zbog promenjenih okolnosti - rebus sic stantibus. Šta više, kod dvostrano obaveznih ugovora, može doći i do raskida zbog neizvršenja. Izuzetno u odredenim slučajevtma, dejstva ugovora mogu ići i prema trećim licima, odnosno licima koja ugovor nisu zaključila. Npr. kod ugovora u korist trećih lica ili kod kolektivnih ugovora koje zaključuju asocijacije radnika i poslodavaca, a čije se odredbe odnose i na radnike i nar poslodavce. Karakter dejstva ugovora su relativnog karaktera i tču se- u principu samo stranaka. Medutim, u uporednom pravu postoje tri sistema u pogledu njihovog dejstva na prenos svojine. 1. Ugovor ima obiigacionopravno dejstvo - zato se svojina stiče kad postoji pravni osnov [iustus titulus) i odredeni način sticanja (modus aquirendi). Samim' • ugovorora se ne prenosi svojina, već se- samo stiče tražbeno pravo da se zahteva stvar koja je predmet ugovora, a svojina se stiče predajom, odnosno upisom u zemljišne knjige. Ovaj sistem je' bio primenjen u AGZ, SGZ, OIZ, ruskom i ma arskom zakoniku. 2. Ugovor ima stvamopravno dejstvo - za sticanje stvarnih prava dovoljan je sam ugovor. On ima i transiacivno dejstvo, a to znači da se samim ugovorom prenosi svojina,pod usiovom da je stvar individuaino odredena - italijanski, francnski i poljski GZ. "r 3. Kod prenosa st^arnih prava se javljaju dva-- ugovora : kauzalan {koji sadrži pravni osnov ) i apstraktan, koji se sastoji u prenosu stvari putem predaje, u smislu realne forme, pri čemu se predaja ne uzima kao materijalni akt, već kao poseban pravni posao. Ovo shvatanje je zastupljeno u nemačkom pravu. 81. POSEBNA DEJSTVA TERETNIH'UGOVORA Teretni ugovori su oni kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju dobija od druge. Ove ugovore odlikuje uzajamnost prestacija, tj. koristi. Teretni ugovori su
53 uglavnom dvostrano obavezni, mada mogu biti i jednostrano obavezni (poklon). Najčešći i najvažniji dvostrano teretni ugovor je ugovor o.kupoprodaji. Zato je ZOO posebna dejstva teretnih ugovora regulisao kod ovog ugovora, ali tako da se odredbe o tome shodno primenjuju i na ostale dvostrano teretne ugovore. Specifičnost teretnih ugovora proizilazi iz okolnosti da je ovim ugovorima svojstvena imovinska ravnoteža uzajarnnih davanja (ekvivalentnost prestacije). Reč je o naćelu jednake prednosti uzajamnih davanja. Narušavanje tog načela povlači, po zakonu, odgovornost za nedostatke i to kako pravne (evikcija), tako i fizičke nedostatke stvari. Propisi o ovoj odgovornosti imaju za cilj da pribaviocu obezbede nesmetanu državinu stvari i vršenje prava koj'a su na njega prenesena, kao i da mu garantuje da se stvaf može normalno upotrebljavati (da nema fizičke nedostake). 82. OBAVEZA ZAŠTITE U SLUČAJU EVIKCIJE Obaveza zaštite u slučaju :evikcije se odnosi na zaštitu od pravnih nedostataka stvari. Evikcijapredstavlja pravno uznemiravanje pribavioca stvari, tj. uznemiravanje na osnovu ..«!.,../ ;- nekog.,prava:,koje je postojalo pre pribaviočevog sticanja stvari, o-kome on prilikom zaključenja ugovora nije znao. Npr. kad je. prenosilac otu. io stvar na.kojoj. nije imao pravo svojine, pa je sada vlasnik stvari traži od pribavioca ili kad .je .prenosiiac otudio nepokretnost kao da je bez tereta, a potom se titular prava. službenosti.javlja.sa'zahtevom da preko te.nepokretnosti prolazi. Uznemiravanje je uvek.pravno, a.-.to.znači da se vrši isticanjem nekog prava u odnosu na pribavljenu stvar. Ovde .ne postoji faktičko uznemiravanje ( kao npr. oduzimanje stvari ) bez ikakvog pravnog osnova u odnosu na tu stavar. Uznemiravanje obično vrši treće lice, mada se može desiti i da uznemiravanje vrši i sam prenosilac. •* Postoje potpuna i delimićna evikcija. Potpuna je kada pribavilac' zbog prava. trećeg izgubi državinu na celoj stvari (prodavac proda tu u stvar, pa vlasnik vindikacionom tužbom tu stvar oduzme od kupca ). Delimična evikcija postoji kad pribavilac zbog prava trećeg izgubi državLnu na stvari ili kad mu-se državina na celoj stvari suzi u. pogledu ovlašćenja koje je imao u vidu prilikom zaključenja ugovora (npr. kad je kupio plac sa dve parcele pa mu je jedna oduzeta ili kad je kupio plac, pa se ispostavi da neko treći ima pravo službenostr ).. Ovo razlikovanje ima. značaja, zbog sankcija usled evikcije;, u vezi sa, raskidom ugovora, povraćajem stvari i naknadom štete. Sadržina obaveze zaštite se ogleda u tome da prenosilac pruža pomoć pribaviocu u sporu sa trećim. Kcem,.. isticanjem pravnog osnova. koji sticaocu omogućuje da. stvar koristL. Što ■ će učiniti mešanjem u parnicu na strani tuženog. U slučaju- da pribavilac izgubi spor, prenosilac je obavezan da sticaocu vrati vrednost koju ju od njega primio, kao i da mu naknadi štetu koju j e zbog toga pretrpeo. Da bi za prenosioca nastala, abaveza. zaštite od evikcije, potrebno je da se kumulativno ispune sledeći usio.vi : ., . Da se uznemiravanje pribavioca zasniva na nekom pravu.. To.,.je,.obično,ipravQ-.trećeg> ali nije iskljueeno. da, to:.bude. i pravo prenosioca ( mada,ne,možev:da,ieviGira;-.onaj-koji..treba. , .. :<,-da.. pruži. zaštitu).. Pribavilac rnpže biti uznemiravan na.-d.va. naeina. U sporu. se može ■:,-,,,- ■ • uznemiravati ili. tužbom (ako treće lice tuži). ili prigovorom- (ak.o je treće. lice zbog uznemiravanja tuženo. pa.se brani prigovorom). Pre-spora/ ako treći na razne načine verbaino, faktički i sl. - ističe svoju pravnu. pretenziju, onda pribavilac može podnett tužbu za utvr enje kako bi se utvrdilo da njemu pripada pravo na stvari (pozitivna tužba) ili da trećem licu ne pripada pravo na stvari (negativna tužba). Pravni nedostatak u prenosiočevom pravu. Obaveza zaštite od evikcije može nastati^sacio onda. ako je pravni nedostatak postojao još u prenosiočevom pravu tj. ako je nastao.pre . nego što je pribavilac stekao stvar. Nema zaštite od evikcije u.slučaju. da je pravna mana.. hastala kasnije npr. da sam pribavilac konstituiše neko stvarao pravo u korist trećeg. ■Pravni nedostatak se može ticati ne samo prava prenosioca,. nego i prava prethodnika prenosioca. npr. ako je prenosiiac preneo stvar koju je sa nedostatkom pribavio od svog' prethodnika Savesnost pribavioca. Zaštitu od evikcije može zahtevati samo savesni pribavilac, a to je onaj koji nije znao ili nije mogao da zna za pravni nedostatak, pa je stvar ipak pribavio.
54 Me utim i nesavesni pribavilac bi iraao pravo da traži povraćaj date vrednosti u slučaju potpune evikcije, aii zbog neosnovanog obogaćenja, a ne po osnovu zaštite od evikcije, Obaveštavanje prenosioca o pravnom uznemiravanju. Čim pribavilac bude uznemiravan od trećeg, dužan je da o tome obavesti prenosioca. Ukoliko se uznemiravanje vrši putem tužbe tj. sudskim putem, tuženi će zahtevati da prenosioca obavesti o parnici i da ga pozove da se umeša u spor, jer ima interesa da on uspe u parnici. Ukoliko se uznemiravanje vrši vansudsklm putem, pribavilac u strahu od evikcije može podneti tužbu za utvr enje (pozitivnu ili negativnu) pri čemu će preko suda opet obavestiti prenosioca da se umeša u postupak. Sankcije i- pravne posledice evikcije - One se razlikuju zavisno od toga da U je rec o potpunoj li deiimičnoj evikciji. Kod potpune evikcije tj. u slučaju da treće lice ostvari svoju pravnu pretenziju prema pribaviocu 1 liši ga državine stvari, ugovor izme u pribavioca i prenosioca se raskida po samom zakonu. Kod delimične, kada do e do umanjenja ili ograničenja pribaviočevog prava, pribavilac ima pravo da bira jednu od dve opcije : da raskine ugovor ili da zahteva srazmerno sniženje naknade. Ovo su sankcije u odnosu na egzistenciju samog ugovora. Me utim, njih mogu.da prate i sankcije u.pogledu : a) povračaja datog - u slučaju da je usled evtkcije došlb'do raskida' ugovora ii celihi iii delimično, ;;gribavilac ima pravo da zahteva od prenosioca povraćaj datog (cene, zakupmne i sl.) b) naffiiada štete - pre povraćaja datog, pribavilac ima pravo na naknadu štete koja mu je ušl'lcl' evikcije prouzrokovana. Npr. štetu zbog troškova zaključenja i izvršenja ugovora. Nakriada štete može obuhvatiti i plodove, ali samo ako je pribavilac bio savestan, odnosno dok je bio savestan. Dispozitivnost propisa o zaštiti od evikcije - Propisi o zaštiti od evikcije su dispozitivnog karaktera. Zato je mogućno da se saglasnošću volja režim odgovornosti pooštri ili ublaži. Češće se odgovornost ubiažava^ pa i isključuje. ZOO dopušta i ograničenje.- i iskijučenje ove odgovomosti. Aii ako je u vreme zaključenja ugovora prenosiocu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki pravni nedostatak u njegovom pravnom poslu, odredba o ograničenju ili isključenju odgovornosti je ništava. Ništava je. i odredba.ugovora. kojom. se prenosilac oslobada obaveze zaštite u slučaju da sam čini pravna iii faktička uznemiravanja. Zaštita od, evikeije i ograničenja.javnopravne. prirode. — Z.OO dopušta. zaštitu, od evikcije i u slučaju kada je na stvari postojao pravni nedostatak, koji se ogleda u nekom javnopravnom ograničenju ( zabrana gradnje), a prenosilac to nije saopštio pribaviocu. Gubitak. prava na. zaštitu - ZOO predvi a prekiuzivne rokove kojima-se. gubi pravo^-na. zaštitu od evikcije. U slučaju vansudske evikcije pravo na zaštitu se gasi istekom. godine dana od dana saznanja za pravo trećeg, a u slučaju sudske, pravo na zaštitu od evikcije se gasi istekom 6 meseci od pravnosnažno okončanog postupka. U sudskom sporu je prenosuae'umešač pribavioca, koga treće lice tuži, tako da se rok od 6 mesect odnosi na mogućnost*!pribavioca da podnese tužbu protiv prenosioca. 83. OBAVEŽA ZAŠTITE U SLUČAJU FIZIČKIH NEDOSTATAKA Pored zaštite od evikcije (pravnih nedostataka : ),. pribavilac ima. pravo i- na zaštitu „.pd fizičkih nedostataka stvari. Otuda je- prenosilac dužan da pribaviocu obezbedi ne samo mirnu, već i korisnu državinu . Time se obezbe uje da. se pribavljena stvar koristi onako kako' je namenjena. Obaveza zaštite zbog fizičkih nedostataka stvari je izraz načela jednake vrednosti prestacija kod dvostrano obaveznih ugovora. Ona je dakle implikacija povrede načeia ekvivaiencije. Prenosilac je dužan da pribaviocu pruži zaštitu od fizičkih nedostataka kada se kumulativno ispune sledeći uslovi : .< , Postojanje materijalnog nedostatka - Postojanje ovog nedostatka se utvr uje zavisno od ciija koji ugovorom treba da se postigne i namene stvari ( dakle od namere stranaka i namene stvari). Ako su ugovorom predvi ena neka posebna svojstva stvari ( npr. da pas bude.dresrran), onda odsustvo tih svojstava.predstavlja raziog za zaštitu. Ako ta posebna svojstva nisu ugovorena, stvar mora da ima' uobičajena svojsrva. Nedostatak mora da bude zamašiiiji, jer se neznatni ne uzima u obzir.
55 Skrivenost raaterijainog nedostatka - Nedostatak mora biti skriven, tako da ga pribavilac nije primetio. Ako je bio vidljiv, ili ako ga je pribaviiac primetio, ne može se ostvariti zaštita. Zaštita se ne može ostvariti ni kad nedostatak pribaviocu nije mogao ostati nepoznat. Pri tom se uzima objektivni kriterijum, a to znači da se zaštita ne može ostvariti i kad pribaviiac nije znao za nedostatak, ali mu je on, prema okoinostima slučaja, morao biti poznat, što je faktičko pitanje. Tu je reč o nedostacima koji se, po razumnoj oceni, mogu lako opaziti, a ipak nisu bili opaženi. Aii ako je prenosiiac izjavio da stvar nema nikakve nedostatke i da ima odre ena svojstva i odlike, prenosiiac će odgovoarati i za lako uočijive nedostatke iako ipak nisu bili primećeni. Postojanje nedostatka u momentu prelaza rizika - Ovaj uslov se procenjuje zavisno od toga da li ugovor ima stvarnopravno iii obligacionbpravno dejstvo. Ako ima stvarnopravno dejstvo (francusko pravo), momenat prelaska rizika je zaključenje ugovora, jer se njime i prenosi svojina, ali ako ima' obligaeionopravno dejstvo, momenat prelaska rizika je momenat predaje stvari pribaviocu, odnosno uknjižbe nepotrebnih stvari, jer tada prelazi svojina na pribavioca. /.,...• Fv.,pejstva--obaveze zaštite - Kad su svi usiovi zaštite ispunjeni, pribavilac stiče odre ena !•?, '-"i.pravaprema prenosiocu, u čemu se i ogledaju dejstva zaštite. Ta prava mogu biti razlićita, aii ih veže ista ideja: odstranjivanje uzroka povrede ekvivalentnosti prestacija. U pogledu dejstava u svetu postoje tri sistema: 1) Pribaviiac može sasvim ;.slobo,dno.. da optira za jedno -od 'sledećih prava: da. zahteva raskid ugovora (actio redhibitoria), .ili. da zahteva umanjenje date naknade (actio qvanti minoris} - ovaj sistem ima. poreklo u rimskom pravu, a prihvaćen je u francuskom i nemackom gra anskom zakoniku; 2) Drugi izbor mogućnosti ne zavisi od pribavioca, jer su njegova prava odredena. Njih odre uje- sam zakon iii sud. Zakon ih odre uje u austrij'skom pravu, a sud to čim' po OIZ i ŠGZ (npr. ako se mane -rnogu otkioriiti, onda se zahteva umanjenje naknade,. a ako ne- mogu, onda. raskid); 3) Pribavilac -može zahtevati od prenosioca izvršenje ugovora, izjaviti da raskida ugovor ili sniziti cenu. Uz svaku od ovih mogućnosti može tražiti i naknada štete. Pribavilac se. opredeljuje za prvu mogućnost kod "malih mana", za raskid kod "velikih mana", a za sniženje cene kod "srednjih mana". ZOO ima originalno rešenje. On u čl. 488 predvi a izvesnu gradaciju prava : najpre pribavilac može zahtevati da se nedostatak otkloni iii da se umesto sa.manom preda. druga stvar,.bez. nedostatka (ispunjenje ugovora)., Ako želi da zadrži stvar sa manom, pribavilac može zahtevati sniženje cene. Tek ako^ se nedostaci ne: mogu otkloniti na jedan od navedenih načina, pribavilac može izjaviti da. raskida ugovor,. ali za.raskid mu je potrebno da prethodno. prenosiocu ostavi naknadni, primereni rok za ispunjenje ugovora. Reč je o razumnom roku, koji se odre uje od sračaja do slučaja, zavisno od karaktera i veličine obaveze. Bez ovog roka, pribavilac može zahtevati samo raskid ugovora, i to samo ako ga je prenosiiac posle obaveštenja o nedostacima obavestio da neće ispuniri ugovornu obavezu. iii ako iz .okolnosti ugovora proizilazi da to neće moći da učini ni u naknadnom roku.. U. slučaju. da, : naknadni rok bezuspešno protekne, ugovor se raskida po samom zakonu. Ali pribavilac.ga..rnože održati •- ako bez odlagaiija to saopšti prenosiocu.. .....,,,,,..,,_,..._. .*"*■•.*v,a,„-R.ok,.za ostvarivanje prava na zaštitu - Pravo na zaštitu od fizičkih nedostataka; s e može •" \ ostvariti u odre enirn preMuzivnim rokovima„,kpje odre uje sam zakon. Postoje dva roka: 1) Rok u kome pribavilac izveštava prenosioca - o~ postojanju mane:, Ovaj rok je kratak i odre uje se rečima "bez odlaganja", "u kratkom roku" itd. 2) Rok za. podnošenje tužbe koji je duži. aii se odreduje različito. Naš ZOO ga odre uje na dva načina: a) Rok. za obaveštavanje, koji iznosi 8 dana od uočavanja mane, s rim što postoji obaveza da se stvar pregleda odmah po predaji. Kod ugovora u privredi, ovaj rok j e odre en rečima ,"bezodiaganja". Ukoliko se pregled vrši u prisustvu obe strane, primedbe se odmah... saopštavaju, - ovo vredi za nedostatke koji se mogu uočiti obicnim pregledom. Kbd skrivenih nedostataka koji se uočavaju naknadno, jer nisu. mogli biti uočeni pregledorm. 'rokovi su isti, ah počinju teći od'dana kada je nedostatak otkriveru s tim što. on nemože. biti duži od 6 meseci, posle predaje stvari, ako stranke nisu odredile duži rok. b) Rok zapodnošenje cužbe iznosi godinu dana, od dana odašiljanja obaveštenja prenosiocu, osim. kada je prenosiiac izvršio prevaru. Ali i posie proteka ovog roka, pribaviiac može istaći zahtev za sniženje cene, ako je nije piatio, kao i naknadu štete - kao prigovor povodom
56
prenosiočevog zahteva da mu ispiati cenu. Ovo je dakle mogućno, ako je prenosilac podneo tužbu protiv pribavioca koji je propustio rok. Postoje i rokovi za ostvarivanje prava na garanciju za ispravno funkcionisanje prodate stvari - garantni rok. Ovi rokovi ne iskljueuju primenu rokova za zaštitu od fizickih nedostataka. Otuda, ako su garancijski rokovi prošli, a ovi drugi nisu, prekiudirani korisnik garancije se može koristiti i rokovima za zaštitu od fizičkih nedostataka. Dispozitivnost propisa o zaštiti - Propisi o zašUti od fizičkih nedostataka su dispozitivni, pa stranke rnogu ograničiti ili sasvim isključiti prenosiočevu odgovornost. Ali ako je nedostatak bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio pribavioca, kao i kad je prenosilac nametnuo pribaviocu ograničenje iii iskijučenje odgovornosti za mane, klauzula o tome je ništava. ' ■• 84. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI ■ Pored opštih pravila o odgovornosti za materijauie i fizičke nedostatke, ZOO sadrži i posebna pravila o garanciji za ispravno funkcionisanje prodate stvari. Ova garancija je predvi ena ' kod prodaje tehničke robe koju prati garantni list u kome je odre en i garantni rok. Ako u garantnom roku stvar.ne bude,fonkcionisala,,pribavnac,/ ,tj.^korisiiikgarancije može zahtevati i od prodavca i od proizvo ača. da stvar u razumnom roku popravi, a.ako se to ne učini, da umesto nje preda drugu stvar koja funkcioniše ispravno. Uz svako' s d ovih prava pribavilac može tražiti i naknadu štete koju je pretrpeo zbog neispravnog^funkcionisanja stvari. Garantni rok se odre uje zavisno od vrste, odnosno karaktera stvari. Taj rok se odre uje u garantnom listu. Ukoliko do e do popravke stvari 11 garantnom roku, taj se rok produžava: kod manje popravke - za onoliko koliko je pribavllac bio lišen upotrebe stvari; kod. zamene stvari ili bitne. popravke - garantni rok poeinje da tece ponovo; *Ako je zamenjen ili bitno popravijen samo deo neke stvari, garantni-rok počinje ponovo da teče samo za deo te stvarL ' Garantni list - Tehnička roba koja sadrži garanciju za ispravno funkcionisanje se može stavijati u promet samo ako je snabdevena garantnim listom.. Garantni list izdaje proizvo ač, a za uvezene proizvode - uvoznik tj. Zastupnik strane firme. On sadržir • Podatke o proizvodu i trajanju garantnog roka • Izjavu garanta o ispravnom. funkcionisanju stvari, ako seprimenjuju priložena.uputstva. za rukovanje • Izjavu garanta. da je. obezbe eno servisiranje • Izjavu. garanta da.će o svom trošku. obezbediti otklanjanje kvarpvauz snošenje troškova prevoza " " ■ '■. • Izjavu garanta da će zameniti proizvod novim, ako se popravka ne izvrŠi u odre enom. roku • P o d a t k i o ffrmi i adresi izdavaoca garancije • Potpis tivlašćenog radnika ' '-■?•. Ugovor o garanciji je ugovor po pristupu, što znači da se sadržina garancije- javlja kao opšta ponttaa. Otuda pribaviiac stvari stupa u dvostruki odnos- sa prenosiocem: uiodrios iz osnovnog posla (kupoprodaja, zakup i si.) i u odnos po osnovu garancije.,.Zbog: toga.se garantni list prilaže- uz odredeni' industrijski proizvod i predaje ser pribaviocu v- kupeu,. pošto se prethodno na njemu upišu datum prodaje i drugi neophodni podacL. Pravna dejstva - Po našem ZOO, kupcu po osnovu garancije odgovara, kako prodavac,. tako i proizvo ač - izdavalac garantnog lista. Korisnik garancije ima primarno pravo da u garahtnom roku zahteva opravku stvari u razumnom roku... Tek ako se ovom zahtevu ne udovolji, ima pravo da zahteva umesto neispravne ispravnu stvar. Praktično, ovi se-zahtevi upućuju ovlašćenom servisu. On je dužan da ,popravi stvar ili da je zameni. ispravnom u razurnnom roku, koji se odre uje zavisno od karaktera nedostatka i vrste stvarL Za, industrijske ■ proizvode, taj rok ne može biti duži od 45 dana. Ukoiiko u^razumnom roku ■ garant ne popravi ili zameni stvar, Pribavilac stiče pravo da raskine- ugovor, ill da. snizicenu i zahteva naknadu štete. Pravo opcije je u rukama kupca, a pošto njima prethodt pokušaj popravke tj. Zamene stvari. ta prava su supsidijarna. Ako se kupac odluči za raskid ugovora, uspostavlja se ranije stanje, a svaka stranka vraća ono što je primiia. Ako se kupac odluči za sniženje cene, ugovor se ne raskida, već se revidira u pogledu cene,
57 koja treba da odgovara umanjenoj vrednosti stvari. Ako je u izradi nekog industrijskog protzvoda učestvovalo više kooperanata, odgovornost po osnovu garancije je upravljena prema Finalnom proizvo aču. Praviia o g'aranciji ne diraju u primenu pravila o odgovornosti za materijalne' nedostatke stvari. To znaei da ovde posebni propisi o garanciji ne isključuju opšte propise o odgovornosti zbog materijalnih nedostataka stvari. Gubitak prava - Kupac ima pravo da zahteva opravku ili zamenu stvari u garantnom roku. Ako se u razumnom roku ne usvoje njegovi zahtevi, ima pravo da zahteva raskd ugovora ili sniženje cene. Po ZOO prava kupca po osnovu garantnog iista se gase po isteku 1 god. od dana kada je tražio opravku ili zamenu stvari. Taj rok, prema tome, počinje teći od dana kada je kupac zahtevao popravku ili zamenu stvari (dan reklamacije). U okviru tog roka, dakie, kupac ima pravo da zahteva raskid ugovora ili sniženje cene, ukoliko se . opravka ili zamena ne izvrši. Istekom, ovog roka ne gube se prava koja kupac ima po osnovu odgovornosti za fizičke nedostatke. 85. PREKOMERNO OŠTEĆENJE , c ^ K o d vostrano teretnih ugovora, uzajamne prestacije moraju biti ekvivalentne. Odstupanja ",;.^' 'r:'u-ssu''moguća" ali's'amo do zakonom odre ene granice. Prekomerno oštećenje je upravo takvo odstupanje. Ono postoji ako se vrednosti me usobnih prestacija na u u takvoj disproporciji ■ da prelaze zakonom utvrdene granice odstupanja, -Ta-::Se-granica. različito odre uje"- nekada raziomkom a nekad odre enim standardom ("očigledna nesrazmera"). Pojam prekomernog ošteeenja je moguće odrediti na dva, načina -.: -subjektivno - ako se pojam svede : na hedostatak u voiji (zabludu o vrednosti) i objektivno-- ako se pojam svede. ria ekon'omske vrednosti prestacija i jedne i druge strane (u oba slučaja nesrazmera se procenjuje prema vremenu, zaključenja ugovora). Subjektivan ili objektivan način povlači razlicita pravila. o dokazivanju. Kod. subjektivnog se dokazuje, nedostatak u volji,. a kod; objektivnog ekonomska neekvivalentnost. Naš ZOO prihvata- subjektivni način utvr ivanja pojma, u principu. Meduttm, u nekim posebnim slučajevtma predvi a i objektivni nacin. Prema čl. 139. st. 1. ZOO ako je izme u obaveza ugovornih strana u dvostranom. ugovoru postojaia u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora, ako za pravu vrednost toga nije znala, niti je mogla znati. Subjektivni. pristup se vidi u- zahtevu da prava vrednost oštećenoJ.:strani. nije- biia poznata. Objektivni način dolazi do izražaja. u posebnim slučajevima. Postojedva takva slučaja :■ 1) Ako se osnovno sredstvo u društvenoj svojini otu uje privatnom iicu po znatno nižoj ceni, tj. u očigLednoj nesrazmeri sa pravom cenom 1 2) Ako. privatno lice- otu uje stvar koje može biti osnovno sredstvo, a sticalac je društveno pravno lice po znatno višoj cem", odnosno u očiglednoj nesrazmeri sa pravom vrednošću. Tada se- eventualna zabiuda o vrednosti uopšte ne uzima u obzir. Sankcija za prekomerno oštećenje Je u svim slučajevima.. .poništavanje. ugovora. Visina nesrazmere se istorijski giedano raziičito odre ivala. Klasičarrmačin.je...takav..da..uzima da. prekomerno,, oštećenje postoji kada vrednost jedne prestacije ..ne;. dostiže.ni. poiovinu vrednosti drugc, Otuda se tradicionalno ovaj institut. zove oštećenje.prfiko-;polo.vine..,Mada ii:-.!^:. Aaje^hilo^zakona koji su kao meru uzimali neki drugi razlomak, novije-shvatanje. polazi. od; ■•;-<'' ■ ' toga da. nesrazmeru ne treba odre ivati razlomkom već nekim standardom - pojmom . "očigledne nesrazmere". U našem -novijenr pravu* ova ustanova se prvo-nazivala oštećenje preko polovine. Me utim, zakonom- o prometu zemljištem i. zgradama iz. 1954. granica. očigledne nesrazmere je pomerena na dve trećine. a zakonom o pometu nepokretnosti. Srbije iz 1974. čak do tržišne cene, ZOO napušta ovu tehniku i uvodi pojam "očigiedne nesrazmere1'. On je manje precizan, ali je zato fleksibilniji. '-; Domen primene - Prekomerno oštećenje primenjuje se samo kod dvostrano teretmri ugovora. To predvi a i ZOO. Postoje, me utim i neki dvostrano teretni ugovori za koje n e važi'ova ustanova (to su aleatorni ugovorr tj.,ugovori na-sreću - alea isključuje leziju). . 'ugovori čija se vrednost predmeta odre uje osobitom emocijom- [pretivm alTecti'ons),.. . ugovor o javnoj prodaji, ugovor o poravnanju u stečaju. Prekomerno oštećenje treba da obezbedi primenu načela ekvivalen-tnosti prestacija, koje je svojstveno dvostrano teretaim ugovorima. Zbog toga se kao sankcija za prekomerno oštećenje javlja poniitavanje ugovora, a ne raskid, ZOO isključuje mogućnost odricanja od pobijanja ugovora zbog
58 prekornernog oštećenja odredbom da .odricanje unapred od ovog prava nema pravno dejstvo. Vreme ocene nesrazmere - Pri utvrdivanju nesrazmere uzirna se u obzir vrednost predmeta prestacije u vreme zaključenja ugovora. Obično se to čini uz pomoć veštaka. Docnije izmene vrednostt nisu od uticaja. Nesrazmera u vreme zaključenja ugovora je relevantna sve dok je rok za pobijanje otvoren (jedna godina od zaključenja ugovora). Prava oštećene stranke - Oštećena strana ima pravo da traži poništenje ugovora zbog prekomernog oštećenja. Druga strana ima pravo da zameni 'svoju obavezu vraćanja primljenog (u smislu poništaja) dopunom do prave vrednosti predmeta prestacije. Ovu mogućnost može iskoristiti sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično dugovanu stvar. - Oštećeni može podneti tužbu za poništaj ugovora zbog prekomernog ošteeenja u roku od jedne godine od zaključenja ugovora. Ovo je objektivan rok jer počinje teći od zaključenja ugovora. Rok je prekluzivan-, pa se njegovirn propuštanjem gubi pravo na tužbu. Dejstvo poništenja - Poništenje ugovora deluje unazad [ex tunc), pa se uzima da ugovor nije bio ni zakijučen. Dejstva poništenja zavise od" toga da li je ugovor bio izvršen ili nije, Ako je-ugovor bio izvršen, dolazi do obostrane restitacije,.,vpa:je,,svaka*strana;;dužna ,da vrati primljeno, a ako nije izvršen neće se ni izvršavati. Za slučaj da se restitucija ne može obezbediti'Mrnatura, vraćanje primljenog ee se izvršiti u novčanoj vrednostL 86. ZELENAŠKI UGOVORI Pod zelenaskim ugovorom podrazumeva se takav ugovor u kome neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim/.stanje. drugog, njegovim . nedovoljiiim. iskustvom, lakomislenožću ili zavisnošću, ug'ovori.za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je aao. ili se obavezao da će.dati iii učiniti. Kod zeienaškog ugovora postoje dva kumulativna uslova: subjektivni (korišćenje tude nevolje) i objektivni. (postojanje očigledne nesrazmere uzajarnnih prestacija). Po svim uslovima zelenaški ugovor se i raziikuje od prekomernog oštećenja, kod kojeg se ne iskorišćava tu a nevolja već neznanje i neobaveštenost. Zato ova dva instituta mogu i uporedno postojati. Karakteristični- elementi zelenaških ugovora su : 1) Subjektivni - iskorišćavanje tude nevolje - koji je sintetizovan pojam za. razne situacije saugovornika koja se iskorišćavaju da bi se. postigla nesrazmerna korist. To su nužda,. preka potrebai.zar nečim;. teškomaterijalno stanje s obzirom na konkretne okolnosti slučaja, nedovoljno. iskustvo - opšte ili u odre enom domenu, lakomislenost, nesmotrenost, nepromišljenost, zavisnost ekonomska, pravna," socijalna.." 2) Objektivni element - očigledna. nesrazmera - postojiako. je flagrantno naruleno načelo ekvivalentnosti prestacije. Ono može da se ispolji ne samo kroz ugovaranje predmeta obaveze, već i putem sporedriih obaveza, kao što su ugovorna kazna, penali, pravo- otkupa 1 sl. Sankcija se ogleda u poništavanju ugovora. Ovako energična sankcija je posledica okolnosti da se zeienaškim ■ ugovorom povreduju neka osnovna načela ugovornog prava - savesnost, poštenje, ekvivalentnost, dobri. poslovni običaji,. kapjii moralna shvatanja. društva. Ako je čitav ugovot zelenaški, poništava se u celini, a ako su zelenaške samo pojedine klauzule,. onda se poništava. samo delimično. Zelenaški ugovor je pod odre enim uslovima i krivično delo. ,U ovoni'slučaju,-..oštećeni ima pravOi za razliku od drugih ništavih ugovora da. traži da se ugovor održi, ali da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos.. Ovo je jedna vrsta konvahdacije, koja je inače kod ništavih ugovora nedozvoljena. Dozvoljena je samo konverzija. Ipak, ova konvalidacija kod zelenaških ugovora je moguća zbog njegove speeiGčnosti. Zahtev za konvalidaciju se može podneti u roku od 5 godina od dana zakijučenja ugovora. / . 87. RASKJJDANJE IU PROMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENH OKOLNOSTI Načelo. ekvivalentnosti prestacije štiti ppred prekomernog oštećenja i zabrane zelenaških ugovora, još i ustanova raskida ih promene ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ova. klauzula se tradicionalno naziva klauzulom rebus sic stantibus. Kod prekomernih oštećenja, nesklad uzajamnih prestacija se procenjuje u momentu zaključenja ugovora, Kod klauziue rebus sic stantibus, taj nesklad se pravno ocenjuje tokom izvršenja ugovora sa trajrum presxa.cijama. Ova klauzula stoji nasuprot načelu pacta sunt servanda, koja
59 insistira na tome da se obaveze izvršavaju onako kako su ugovorene. Klauzulu rebus sic stantibus su predvi ale i opšte uzanse, kao i ZOO. Prema čl. 133. ZOO, ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u oba slučaja je očigledno da ugovor više ne odgovara oČekivanjima ugovornih stranaka iii da bi ga po opštem mišljenju bilo nepravieno održau' takvog na snazi, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, tj. koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine. To ovlašćenje nema ona strana koja je u vreme zaključenja ugovora bila dužna da promenjene okolnosti uzme u obzir, ili ih je mogla izbeći, odnosno savladati. Promenjene okolnosti ne mogu biti razlog za raskid ugovora ako su nastupile posle roka za ispunjenje obaveze. Ugovor se neće raskinuti ako druga ■ strana ponudi ili pristane da se uslovi ugovora pravično izmene. U slučaju da raskine ugovor, sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja je tražila, raskid da drugoj strani naknadi pravičan deo~ štete. Klauzula rebus sic stantibus nije deio rimskog prava, već delo rimskih fiiozofa i moraiista, koja ■ nikada -nije dobiia snagu pravne norme. Ova ideja oživljava ..počev od XIL veka. Izražena je-u itaiijanskoj pravnoj misli, a prihvata je i nemačka doktrina XVH i XVIII veka. ^^'^Vellke'KbdiflKaGije 'krajem XVIII veka nisudale prostora ovoj klauzuli. Me utim, moderni zakonici je sve više uvažavaju. To je posiedica ograničenja svemoei autonomije volje. Postoje. različita teorijska objašnjenja za primenu klauzule re,5u£....\ IJTeorija.imprevizije (Francuska) - Ugovori se zaključuju pod normainim rizikom. Zato .nenormalni i neprevidM rizici deluju kao viša sila iako to nisu, zbog, čega. j.e., rastodanje. ili izmena ugovora opravdana 2) Teorija zajedničke namere stranaka - Stranke zaključuju. ugovor imajući u vidu ono što se u momentu zaključenja ugovora po razumnoj oceni može očekivati. Stoga hepredvi ene okolnosti izlaze iz sfere zajedničke namere, pa se zato i može tražiti raskid iii izrnena ugovora.. U.nemačkoj literaturi, klauzula rebus sic stantibus je objašnjavana načelom poštenja i savesnosti. U austrijskoj literaturi, pak, je branjena učenjem o nedostižnosti davanja u čiji pojam ulazi i nemogućnost ispunjenja. Potrebni usiovi - promenjene okoinosti mogu uticati. na raskid ili izmenu ugovora, kad su kumulativno ispunjeni uslovi: • Izvanrednost doga aja - Doga aj mora biti izvanredan, a to znači da se- nije mogao očekivati po redovnom toku stvari. Po ZOO, doga aj je izvanredan, ako stranka. prilikom zaključenja ugovora nije bila dužna da ga uzme u- obzir, odnosno da ga nije mogla izbeći ili savladati. To može da bude neki prirodni doga aj (poplava, suša,. grad), upravrri akt (zabrana. ili ograničenje uvoza), embargo,. ekonomski potresi na tržištu itd. Ovi doga aji mogu biti takvi da otežavaju fspunjenje- obaveze- (ne traži se da onemogućavaju, što je svojstveno višoj sili). • Otežano ispunjenje obaveze tj. neostvarivanje svrhe ugovora - Ovaj uslovne znači da je ■ izvršenje ugovora onemogućeno (što- odgovara višoj sili) r .već:je. reč, sama.o. otežanom ispunjenju obaveza, koje bi jednu stranu dovelo u očigledno. .neravno.pravan: položaj u odnosu na drugu, pri čemu se- za nju ne bi mogla ostvaxiti,:.ni.. svrha:,:ugovora. To otežano-išpunjenje" mora .biti takvo da bi po opštem:.:mjfiljenjii:;,bilo;:nepravično bilo * održati ugovor na snazi takav kakav je. '"'■■•*" • "' Nastupanje promenjenih okolnosti pre roka za ispunjenje obaveze- - Raskid, odnosno izmena ugovora je mogućna-samoako promenjene- okolnosti-nastupe- pre isteka roka za ispunjenje- ugovorae- obaveze, dakle pre docnje. To je i logičn.o - da je dužnik na. vreme ispunio obavezu, ne bi bio doveden u nepovoljan položaj. Strana koja zbog promenjenih. okoinosti ne može da ostvari svrhu ugovora zbog otežanog, ispunjenja obaveze, može zahtevati raskid ugovora. Me utim, ugovor se neće raskin^ti:.ako druga strana predloži ili pristane da se uslovi, ugovora pravično izmene (otuda i naziv raskidanje Ui promena ugovora zbog promenjenih okolnosti). Odluku o raskidu: ugovoradonosi sud. ta odluka ima konstitutivno -dejstvo. Pre nego što oštećena strana podriese tužbu,, dužna je da svoju nameru. saopšti - drugoj strani i to eim nastupe izmenjeneokolnosti. Druga strana će imati pravo na pravtčan deo naknade štete koju trpi zbograskida. Odricanje od klauzule rebus sic stajniibus - ZOO predvida da se stranke ugovorom unapred mogu odreći; pozivanja na odre ene promenjene okolnosti, osim ako je to u
fi
0 suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. Izuzeci se cene u svakom konkretnom slučaju. 88. UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA Ugovor u korist trećeg lica je ugovor kod koga se jedan ugovornik (promitent) obavezuje prema drugom ugovorniku (stipulantu) da će izvršiti odre enu prestaciju u korist nekog trećeg lica (korisnika). Ovaj ugovor je novijeg datuma. Pojavio se tek krajem XIX veka. Me utim, njegove tragove nalazimo još u rimskom pravu. Rimsko pravo u principu nij'e dopuštalo ovakve ugovore. Ono se držalo praviia da ugovor obavezuje samo ugovorae strane i da se ne može ugovarati ni u korist ni na teret treeih lica {res inter alios acta predestl. Rimsko pravo je me utim predvi alo neke ugovore u kojima se postiže' korist za treća lica npr. uz poklon je mogao ići nalog da se posle izvesnog vremena poklonjena stvar pokioni trećem licu, a kod ostave iii posluge, da se stvar vrati nekom trećem. Ipak, rimsko pravo je poštovalo princip da se ne može ugovarati u korist trećeg {alteri stipulari nemo potesft. Odstupanja su samo modifikacije dopuštenih ugovora. Pandektno pravo dopušta ugovaranje u korist trećeg, ali treem nije priznavalo. pravo da.zahteva korist (nesavršeni nepotpuni ugovor u korist trećeg). Najzad, savremeni gra anski zakonici .prizriajujugovor u. korist trećeg, po kome treće lice stiče samostalno pravo da neposredno zahteva izvršenje ugovora u -Sfoju korist (svršeni - potpun ugovor u korist trećeg). Kod ovih ugovora, pristanak tretteg nije uslov nastanka ugovora, ali on može da ne prihvati pravo iz ugovora. S druge str-ane, sve- dok treći. ne prihvati pravo iz ugovora, stipulant može opozvati iU izmeniti korist iz ugovora. Me utim, i savremena prava dopuštaju zaključivanje nesvršenih - nepotpumh ugovora u korist trećeg, u kojima treći ne stiče tražbeno pravo. Ugovor u korist treeeg treba razlikovati. od zastupanja. Zastupnik radi u tu e ime, a stipulant u svoje ime. Kod -zastupanja, pravna dejstva se ostvaruju u lmovtni zastupanog. a kod ugovora u korist trećeg, korist se ostvaruje u imovini trećeg (raste mu imovina)..Kod. ugovora u korist trećeg se može ugovarati samo korist za trećeg, a kod zastupanja i korist i teret za zastupanog. Domen primene ugovora u korist trećeg je priiično širok, jer se tim ugovorima omogućava indirektan prenos imovuie i olakšava pravni promet. Naročito veliki značaj ovi ugovori imaju u oblasti osiguranja'imovine i lica. Ovi ugovori se mogu koristiti i kod. kupoprodaje (s tim. da.se cena isplati trećem), poklona sa nalogom prema trećem i doživotne rente. Uslovi za zaključenje ovog ugovora tiču se stipulanta i promitenta s jedne i korisnika s druge strane. Što se tiče stipulanta i promitenta, važe opšti uslovi za zaključenj.e ugovora.(sposobnost za zaključenje ugovora,, saglasnost volja.. predmet ugovora, kauza, a. kad. je predvi eno i forma). Što s e korisnika tiče,. ti opšti ušlovi nevaže (baš svi) za njega. Npr. on n c m o r a da ima sposobnost ugovaranja, ali on mora da bude ugovorom odre en ili bar odrediv. Pod. trećim licem se podrazumeva svako ko nije strana ugovornica, -odnosno njegov univerzalni sukcesor (ako nije nastupila delacija). Što se tiče strukture odnosa, ugovor u korist trećeg stvara tri vrste- odnosar. 1) odnos stipulanta i promitenta - osnovni posao ugovornih strana koji se može odnositi i na osiguranje imovine i lfeja> kupoprodaju, poklon i sL 2) odnos izme tL stipulanta i. korisnika objašnjava zašto stipulant ugovara sa promitentom da promitent učini uslugu trećem licu; u ovom slučaju to može biti ispunjenje neke ranije obaveze, isplata. duga. poklon,.otvaranje' kredita itd. Stipulant je ovlašćen da izvrši opoziv koristi sve dok treći tu korist. neprihvati. 3) odnos izme u promitenta i korisnika - ukazuje na samostalno pravo trećeg da neposredno zahteva od promitenta izvršenje obaveze na koju s e on obavezao prema stipulantu. Zahtev se ostvaruje tužbom. Promitent mpže istaći sve prigovore koje bi mogao istaći i prema stipuiantu (npr. da stipulant nije izvršio obavezu prema. njemu. - nije uplatio prerniju. osiguranja), Me utim, promitent ne može prema korisniku. isticati prigovore koje on ima prema stipulantu iz nekog drugdg' pravnog odnosa, kao što je- prigovor . kompenzacije ,(treći nije ugovorna strana). Što se tiče pravne prirode ovog ugovora, postoje njena razMčita objašnjenja. Najstarija.je teorija ponude. Ona nastoji da princip relativnog dejstva ugovora proširi i na ugovoE' u.korist trećeg. Kod tog ugovora, ova teorija vidi dva akta - ugovor izme u stipulanta i promitenta koji rada pravo u korist stipulanta i ponudu sttpulanta da korisniku prenese svoje pravo. U teoriji o nezvanom vršenju tu ih poslova, stipulant dela kao nezvani vršiiae
61 tudiii poslova u korist trećeg (delovodstvo bez naloga - negotiorum gestio). Po toriji o jednostranoj izjavi volje, ugovor u korist trećeg se shvata kao ugovor izme u stipulanta i promitenta, kome se dodaje jednostrana obaveza promitenta prema korisniku. Nijedna od ovih teorija nije delotvorna. Svaka od njLh ima svoje mane, jer se sve svodi na konstrukciju. Zato ugovor u korist trećih lica nije potrebno stavljati u tude okvire, već ga treba objasniti samim sobom. Drugim rečima, taj ugovor je samostalan i kao takav treba da zauzme mesto u porodici imenovanih ugovora. Naprosto, ugovor u korist trećih lica je ugovor sui generis koji odstupa od relativnog karaktera ugovora i obligacije, donoseći korist brećem licu. Ti ugovori olakšavaju pravni promet i olakšavaju indirektan prenos imovine.
89. OBEĆANJE RADNJE TREĆEG
Ugovor u korist trećeg lica je dozvoljen, ali ne i ugovor na teret trećeg. Takav ugovor bi ugrozio pravnu sigurnost i ličnu slobodu pojedinca. Svaki subjekt može samo vlastitom voljom preuzimati obaveze. One se ne mogu nametati. Obzirom na rečeno, .obećanje ,..• .. učinjeno drugom, da će ■ treće lice nešto učiniti ili propustiti ne obavezuje trećeg. To Je '*;"'"'"opste'prihva"ćeni stav u svtm zakonodavstvima. Izvesne razlike postoje u pogledu odnosa izme u obećavaoca i onoga kome je obećanje upućeno. Prvo rešenje - Obećavalac je dužan samo da s e zauzme kod trećeg da ovaj izvrši •odre enu,
62
92. NEPOSTOJECI UGOVORI Da bi jedan ugovor nastao, potrebno je da budu ispunjeni opšti uslovi. Ako neki od ovih uslova u momentu zakJjučenja nije postojao, ugovor nije ni nastao. On je dakle nepostojeći i ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Ovu situaciju teorijski treba razlikovati od ništavog ugovora, koji su nastali, ali ne proizvode pravna dejstva jer su protivni zakonskim ili moralnim normama. Iz rečenog proizilazi da je teorijski opravdano razlikovanje nepostojećih i ništavih ugovora. Ipak ovo razlikovanje nije opšte prihvaćeno u zakonodavnoj praksi osim u bračnom pravu. Razlog je u tome što je i kod nepostojećih i kod ništavih ugovora, sankcija ista - ugovor ne deluje od samog zaključenja (ex tunc}. To znači da i jedni i drugi ne mogu da proizvode nikakva pravna dejstva. Bez obzira da li se i nepostojeći ugovori svrstavaju u nevažeće ili ne (trojna ili dvojna podela), treba reći da kod njih i nije u pravom smislu reč o prestanku ugovora. Tu ugovor nije nastao čak ni. prividno. ZOO se opredelio za dvojnu podelu. On ne poznaje nepostojeće ugovore. Ipak u čl. 63. on ih posredno pominje.: "Kad stranke veruju da su saglasne, a u stvari medu njima postoji nesporazum o prirodi, osnovu ili predmetu ugovora, ugovor ne nastaje." Drugim rečima, on je nepostojeći, Presuda kojom se konstatuje nepostojanje ugovora je deklaratorna i deluje unazad, -,, 93. NIŠTA^j-UGOVORI Ništavi ugovfsri su ugovori koji su protivni prtaudnim propisima i moralnim normama. ZOO defffiiše--ništave ugovore kao ugovore koji su protivni Ustavom utvr enim načelima društvenognredenja, prinudnim propisima i moralu društva, ako ciij povredenog praviia ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon-.u odre enom .slučaju ne propisuje nešto drugo, Ukoliko je zaključenje o re enog ugovora zabranjeno samo Jednojstrani, ugovor će ostati na snazi, ako zakonom nije što drugo predvi eno, a strana pod zabranom snosiće odgovarajuće posledice. Osnovne odlike ništavih ugovora su: ne proizvode pravna dejstva od samog zaključivanja; sud na njih pazi po službenoj dužnosti; na ništavost se može pozivati svako zainteresovano lice; pravo na isticanje ništavosti ne zastareva. Sudska odluka kojom se konstatuje. ništavost ima deklarativno dejstvo i deluje unazad - ex tunc. Ta odluka se donosi da bi nastao trag.o ništavosti, jer i ništav ugovor ima svoj spoljni, izgled koji. daje privid pravog ugovora. Kad j e ugovor u celini protivan prinudnim. propisima i moralnim. normama, postoji potpuna ništavost, koja zahvata čitavu sadržinu ugovora. Delimična ništavost je ništavost pojeciiiiih odredbi ugovora. Tada su samo neke odredbe ugovora protivne pravnim. i moralnim normama, dok ostaie odredbe ugovora to nišu. Načelno, ništavost pojediruh odredbi ne povlači i ništavost celog ugovora ako on može opstati bez ništavih odredbi i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda za njegovo zaključenje. Pravilo da.«se. korisno štetnim ne kvari opredeljuje, dakie, delimičnu ništavost. Nju u napred rečenom smislu predvida i ZOO. Pored pravila da ništavost neke odredbe ne povlači nišlavost celog ugovora, ako on može opstati bez te odredbe i ako ona nij.e biia nl odlučujućiiftslov ni pobuda ugovora, ZOO predvida da će ugovor ostati na snazi, čak. i kad se primenjuju izuzeci — u siučaju. kad je ništavost ustanovlj'ena. upravo da, bi. ugovor bio oslobo en te odredbe i važio bez nje (ustanovljeno na. zahtev stranke). Ako je..moguće'da ništave odredbe budu zamenjene drugim, to ,bi trebalo dopustiti ukoliko.se time cilj ugovora ispunjava. Najzad, ako je ugovor ništav samo za neke, a ne za sve ugovarače, ništavost prema njemu se neće odnositi na sve stranke. Posledice ništavostl su povraćaj stvart i naknada štete. , Konverzija - Ono što je ništavo na početku ne može kasnije postati punovažno. O toine Je i •OIZ imao odredbu: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". Otuda kod. ništavih ugovora nije dopuštena konvalidacija, osim u dva izuzetka:. kod formakiog. ugovora, zakIjučenog;,van propisane forme i kad. je zabrana zaključenja ugovora bila manjeg značaja, a obaveze su u oba slučaja izvršene. Ali, ako konvalidacija nije dozvoljena, konverzija jeste;. Ako ništav.; ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, medu ugovaračima ćevažiti: taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa eiljem koji su želeii postići i ako se može uzefi da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost onog koga su zaklJučilL. Konverzija je moguća samo ako se i konvertovani ugovor na e u domašaju volje ugovornih
63 stranaka, jer bez nje nema ni ugovora. Do konverzije dolazi npr. ako se zaključi ugovor o ustupanju irnovine za života, a ne obuhvati sve potomke (tada se uzima da je zaključen ugovor o poklonu). Konverzija je moguća kod ništavih ugovora, čiji je razlog ništavosti u protivnosti ugovora prinudnim propisima ili moralnim normama. Konverzija je moguća kod ugovora koji su zaključeni protivno opštim uslovtaia (postojeći ugovorij. To je razlog više u prilog razlikovanju nepostojećih ugovora od ništavih. Konverzija je izraz tendencije očuvanja ugovora, koji je opšti princip ugovornog prava. Domen primene - Ništavost ugovora je rekvizit kojim se sprečava pravno dejstvo ugovora, pre svega u sferi nedopuštenosti predmeta i nedopuštenosti kauze. Drugim rečima, u sferi povreda imperativnih propisa i moralnih norrni. U zakonodavstvima koja ne poznaju nepostojeće ugovore, ništavost se odnosi i na ostale opšte uslove za zakijučenje ugovora: • Nedozvoljenost predmeta ima za posledicu ništavost npr. kod ugovora o otu enju nasledstva koje se očekuje, kod odricanja od prava na izdržavanje, o ugovaranju dužih rokova zastarelosti, o zelenaškom ugovoru, o trgovini zlatnim novcem i stranom valutom. '• "Nedozvoljenost osnova (kauze) postoji kad je zaključen ugovor o naknadi za konkubinat, prodaji devojke, lažiranju utakmica, kupovlni glasova na izborima itd. • Nepostojanje opštih uslova za zakijučenje ugovora se tiee sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja i forme ( pošto su predmet i osnov već uzeti u obzir). Iz reeenog proiziiazi da se ništavost ugovora svodi na protivzakonite ugovore i nemoraine ugovore. Protivzakoniti ugovori su ugovori koji su protivni Ustavonr utvr enim načelima društvenog ure enja i prtaudnim propisima, zakonima, podzakonskim aktima itd. Ovde hema većih problema, jer je razlog ništavosti utvr en već samim tekstom proptsa. Tu je reč o zabranjenirh ugovorima, zbog nedozvoljenosti predmeta tj. kauze. Nemoralni ugovori su ugovori protivni moralnim normama društva. Ovi ugovori nisu.slriktno. odredeni, jer je moral difuzna kategorija, koja zavisi od stanja svesti odre ene društvene sredine. Nemoraini ugovori su najčešće i nezakoniti, ali oni imaju svoje značenje i van sfere zakonitosti.. OnLpripadaju sferi javnog poretka. Zato i nije moguće nabrojatLsve nemoralne ugovore. Onl se ocenjuju u svakom konkretnom siučaju. Moralne pobude se kod dvostrano teretnih ugovora, po pravilu ne uzimaju u obzir. Reievantni su samo ako je druga strana ..znala iii morala znati za nedozvoljeni motiv.. Kod. poklonai. drugta-jednosttano.obaveznih.. ugovora, pobuda je zahvaćena kauzom i utiče na egzistenciju ugovora. Pozivanje na ništavost - Ništavi ug'ovori- ne proizvode nikakva pravna dejstva. Taj prtacip potiče još iz rimskog. prava, a izražen. je. u maksimi guod. nuilum est aullum. producit effectum. Ništavtm tigovororn se vre a javni poredak i zato je krug lica koja mogu tražiti utvrdivanje ništavosti širi nego kod rušljivih ugovora. Tužbu za utvr enje ništavostt mogu podići ugovorne strane i svako drugo zatateresovano lice, a može i javni tužilac. Sud pazi na nistavost po službenoj dužnosti, što je i posiedica energičnosti sankcija-: Razume se, na ništavost se mogu pozivati i sami ug'ovornici. S tim u vezr postavlja"se''pitanje,-da li se na ništavost može pozivati i strarika. koja je za to znala. Drugim.-rečimat atreba 11 pružati sudskuzaštitu i stranci" koja s e poziva na sopstvenu .brukm'.-Odgovorna/.ovo pitanje- zavisi od primene maksime nemo auditur propriam- turpitudmem alegans (niko se neće slušati ■ 'komavodi sopstvenu sramotu). Neki zakonici predvidaju upotrebu te: maksime (NGZ, AGZ, SGZ), a neki ne (francuski). ■ Pbstoje argumenti za primemi ove maksime (vaspitni i preventivni značaj, dostojanstvo suda koji ignoriše sramotu itd.) i argumenti protiv (neslušanje jedne nesavesne strane može pogodovati drugoj strani, a i ona može biti nesavesna). Zbog toga je i sudska praksa kolebijiva - nekada se ova maksima primenjuje. a nekada ne. r' ■ ' Pravne posledice ništavosti - Ništavi ugovpri- ne proizvode pravna dejstva od samog zasnivanja. .Presuda .koja utvr uje ništavost deluje ez tunc. Posiedice ništavosti se odnose na: a) Povraćaj datog - Ako nijedan od ugovornika nije izvršio svoje obaveze,.' problem.povraćaja datog ne postoji. Posledica ništavosu se ogleda u tome Što nijedna od stranaka ne može zahtevati izvršenje ugovorne obaveze. Problem povraćaja datog postaje složen kad su sDranke. jedna ili obe (potpuno ili delimićno) izvršile svoje ugovorne obaveze. Tada se povraćaj dacog vrši po pravilima restitucije, koja može biti: 1} jednosrrana restitucija. -
64 postoji kad je samo jedna strana u obavezi da izvrši povraćaj primljenog; kod jednostrano teretnih ugovora - kod kojth je samo jedna strana dužna da vrati ono što je primila; kod dvostrano teretnih ugovora - ako je samo jedna strana izvršila svoju obavezu ili ako su obe strane izvršile svoje obaveze, ali je samo jedna savesna (ukoliko se maksima nemo audltur propriam, turpitudinem alegans primeni). 2) dvostrana restitueija - postoji kad su obe strane izvršile svoje obaveze (delimično ili u eelini) pa onda svaki ugovoraik vraća ono što je od drugog primio. Ova restitucija se primenjuje kad su obe stranke savesne tj. kada nisu znale za razlog ništavosti. 3) nedopuštena restitucija - postoji kad do restitucije ne može doći zbog nesavesnosti stranke koja je znala za razlog ništavosti.. Ako je samo jedna strana nesavesna, postoji jednosbrana nedopuštena restitucija (koja je je moguća i kod jecinostrano i kod dvostrano obaveznih ugovora), a ako su obe strane nesavesne, postoji dvostrana nedopuštena restitucija, koja je moguća samo kod dvostrano obaveznih ugovora. Maksima nemo auditur propriam turpitudmem alegans primenjuje se upravo kod nedozvoljenih restitucija, ali tu nastaje i problem. Ako nesavesna stranka ne može dobiti svoju stvar natrag, ona će ostati kod druge strane bez osnova, a to neće biti u skiadu sa načelom pravičnosti, pogotovu ako je i ona nesavesna.. Neki zakonici ovaj problem rešavaju tako što stvar oduzimaju u korist države (Rusija, Poijska). ..Naš- ZOO. predvi a-vda se u slučaju nedozvoljene restitucije stvar preda opštini na čijoj teritoriji nesavesna stranka ima sedište preblvalište ili boravište. Pri odlučivanju o tome, sud će voditi računa o savesnosti jedne, driige ili obeju stranaka, o značaju društvenog interesa koji se ugrožavaju i o moraimm -shvatanjima društva. Sama restitucija se vrši tako što je strana' ugovornica dužna da vrati drugoj sve što je primila na osnovu poništenog ugovora (naturaina restitucija), a ako to nije moguće ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća jiovčana naknada (novčana restitucija), pri čemu se uzimaju u obzir cene u vreme donošenja sudske odluke, ako zakonom. nije drukčije odredeno.. b) Naknada štete - Pored restitucije, kao pravna posledica porrištavanja ugovora se može javiti naknada štete, razume se ako je usled toga nastupila šteta. Naknadu može zahtevati samo. savesna stranka.. Nesavesna je. dužna da štetu naknadi u celini.. Šteta. se. odnosLna gubitak u miovrni zbog neizvršenja ugovora kao i na izdatke koji su učinjeni u vezi sa zaključenjem nepunovažnog ugovora. Pravni, položaj. trećih. lica. - Ako je. sticalac: stvari po nistavom. ugovoru tix stvar otu io pravnim posiom trećem licu, stariji vlasnik može i od novog sticaoca reivindikacionom tužbom tražiti stvar natrag. Ali ako je savesno treće lice steklo svojinu putem održaja iii po praviJJma. o. sticanju svojine od.nevlasnika, onda to lice tu stvar zadržava. Nije je stekio. derivativnim, već originernim putem, pa se tu ne može primeniti praviio niko na drugogne može preneti više prava nego što sam ima, 94. RUŠLJWT UGOVORI RušljM ugovori, za razliku od ništavih, proizvode pravna dejstva, ali mogu biti poništeni u predvi enom'roku na zahtev zakonom odre enih lica,. čiji se pojedinačni interesLvre aju. Po ZOO, ugovor je rušljiv kada ga je zakljućila stranka koja je ograničeno poslovno sposobna, kad j e pri njegovom zaključenju bilo mana u. pogledu volje stranaka i u drugim slučajevima koji su izričito odre enL, Osnovne odlike rušljivih ugovora sus.. proizvode pravna dejstva dok ih sud ne poništi, njihovo poništavanje mogu zahtevari samo zainteresovana lica, na rušljivost se ne pazi po službenoj dužnosti i pravo na. isticanje rušljivosti zastareva. Rušljivost se ne konstatuje, kao kod. ništavosti, već se izriče. Zato sudska presuda ima konstitutivno dejstvo, a ne deklaratorno, kao kod ništavth ugovora. Rušljivost se može ocinositi na čitav ugovor, ali se može ticati i samo nekih ugpvormh odredbi - delimična rušljivost, pri čemu važe ista. pravila kao i kod delimičnih mstavostL, Posiedice poništavanja zbog rušljivosti su povraćaj u pre ašnje' stanje i naknada. štete. Restitucija je posiedica povratnog dejstva sudske presude. Domen primene - Rušljivost se tradicionalno odnosi. na tri područjar 1) nedostaci.. u. volji-. (zabluda je razlog rušljivosti, ako je bitna; prevara je uvek razlog rušljivosti, a pretnja je razlog, ako je nedopuštena iii ako je izazvala opravdan strah); 2) ograničena poslovna. sposobnost (imaju • je stariji maioletnici t punoletna lica deiimično lišena poslovne
65 sposobnosti); 3) ostali slučajevi (prekomerno oštećenje, ugovori zaključem' protivno opštem aktu pravnog lica) Pozivanje na rušljivost - Pošto je rušljivost blaži oblik nevažnosti ugovora. krug lica koja mogu tražiti poništenje ugovora je'mnogo uži nego u slučaju ništavosti. To je i razumljivo, s obzirom da se ovim ugovorima povre uju pojedinačni interesi, a ne interesi javnog poretka. U krug lica koja mogu podneti tužbu za poništaj ulaze ugovornik u čijoj su volji postojali nedostaci ili koji trpi zbog prekomernog oštećenja, njihovi univerzalni sukcesori, treće lice koje ima neposredni pravni interes (poverilac jednog od ugovornika) i staralac maioletnika koji je zaključio ugovor bez njegovog odobrenja. U nekim slučajevima to može učiniti i javni pravobranilac. Rušljivost traži onaj koji je pogoden. razlogom rušljivosti. Ali izvesnu inicijativu može imati i protivna strana (punoletno lice koje je zaključilo ugovor sa maloletnikom) koja može traiiti da se stranka ovlašćena da.traži poništavanje ugovora u roku koji nije krači od 30 danaizjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, s tim da će se, ako ćuti, ugovor smatrati poništenim. Posledice, poništavanja - Poništavanje deluje ex ttmc (retroaktivno). Zato su posledice ,.- •.■**. poništenja rušljivog ugovora iste kao i posledice poništenja zbog ništavosti, ali pošto je reč '•'■" "*o '"'žastiti ■ ' pojedinačnpg interesa, stranke se mogu sporazumeti da poništeni ugvor ne proizvodi pravna dejstva samo za ubuduće [ex nimc). a) Povraćaj datog - Pošto presuda o poništavanjuugovora usled rušljivosti, po pravilu deluje ex tunc, moradočrdo / 'povratka u pre ašnje stanje. vSvaka stranka vraća onoj drugoj ono što je od njeprimila, u naturi, a ako to nije moguće, ili se priroda onog što je ispunjeno protivr reštituciji;v'onda u. novcu' ekvivalentno cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke, ako zakonom 'nije drugačije odre eno. Restitucija može biti jednostrana iii dvostrana, kao i kod posledica ništavosti. Me utim, nedopuštena restitucija i pravilo aemo auditur... se -ne primenjuju ovde, jer rušljM ugovori ne-vre aju javni interes, su samo tada je-mogućno . oduzirnanje predmeta u korist države. Kod restitucije prema ograničeno poslovno sposobnom licu, povraćaj se odnosi samo na deo ispunjenja koji se nalazi u imovmi tog lica, ili jeupotrebljen.u njegovu korist ili. koj'i je namerno uništen ili otu en..b) Naknada štete - Pored povraćaja datog, posledica poništenja rušljivog ugovora može biti i naknada štete. Pravo da zahteva naknadu štete ima savesni ugovornik na čijoj strani je. i bio uzrok rušljivostL Ograničeno poslovno sposobno-lice odgovara-za štetu, samo ako.je lukavstvom ubedilo svog saugovarača da je poslovno sposobno. Položaj trećih lica i prestanak prava - Kao i kod poništaja ugovora zbog ništavosti, treće lice-.je.dužno da preda.stvar vlasniku, osim- ako ju je-steklo origmarnim putem - održajem i sticajem od nevlasnika. Mogućnost pobijanja ugovora zbog rušljivosti je vremenski ograničena. To se može učiniti u roku koji je odre en zakonom. Ako taj rok pro e, a tužba za poništaj ne bude podneta, nastupa konvalidacija rušljivog ugovora. To odgovara zahtevima pravne sigurnosti. Rok za poništaj ugovora je godinu danaod.saznanja za razlog rušljivosti, odnosno prestanka prinude (subjektivni rok),- odnosno* tri-godine od dana zaključenog .ugovora (objektivni rok). Subjektivni rok teče rod".."saznanja:.;za;.-relevantnu činjenicu, a objektivni teče od. zaMjučenja ugovorai predstavljajnajduže"?:vreme;'''u" okviru ;'■'■ kog'saznanje za razlog može biti relevantno. Saznanje koje usledi posle je bez značaja. Ovi' lJ :! ""rokovi su prekluzivni i njihovim istekom se gubi pravo na tužbu. ; . 95. KONVALIDACIJA Konvalidacija je naknadno osnaženje rušljivog ugovora, putem odricanja od prava na poništaj ugovora od strane lica koja to pravo imaju. Odricanje od prava na poništaj ugovora može biti učinjeno izričnom izjavom, dobrovoljnim izvršenjem i propuštanjem roka za tužbu radl poništaja ugovora zbog rušlj'ivosti. Za konvalidaciju su potrebni sledeći. uslovi: da se radi o rušljivom ugovoru, da konvalidaciju preduzima ■ strana ovlašćenai'na-' pobijanje ugovora, da to lice zna za razlog rušljivosti i da je u momentu konvalidacije' stranka biia u stanju da slobodno izjavi svbju volju. Konvalidaciju treba razlikovatf;'odž';f rariflkacije ugovora (naknadno prihvatanje ugovora koga je zaključio punomoćnik^" prekoračivši granice ovlašćenja) i konverzij'e ugovora (podvodenje ništavog ugovora. pod dopušteni ugovor).
66 Domen primene konvalidacije su rušljivl ugovori. Svi ruŠljivi ugovori se mogu konvaiidirati, ukoliko se naknadno osnaže izričnom izjavom, dobrovoljnim izvrŠenjem, propuštanjem roka za tužbu. Ugovori sa ograničeno poslovno sposobnim 'Iicima se konvalidiraju naknadnirn odobrenjem zakonskog zastupnika, • odnosno staraoca, Izuzetno, konvalidacija je mogućna i kod ništavm ugovora i to u dva slučaja: 1) Kad se koovalidira pismena forma (koja je izostala) izvršenjem ugovorniJi obaveza, pod uslovom da formanije propisana u javnom interesu; 2) Kad se konvalidiraju ugovori kod kojih je zabrana zaključenja bila manjeg značaja, ukoliko je ugovor već izvršen. Pravna dejstva konvalidacije se sastoje u tome što rušljiv ugovor postaje definitivno punovažan. Ono deluje ex tunc i ex nunc. Dejstvo ex tunc osnažava pravna dejstva ugovora od njegovog zaključivanja do konvalidacije, 'a dejstvo ex nunc se prostire na budućnost pro futuro. Neka zakonodavstva vode računa o interesima savesnih trećih lica i ne dopuštaju da oni zbog toga imaju štetne posledice ukoliko su. računajući na ništavost, stekla neka prava vezana za taj ugovor. 96. RASKTD UGOVORA Raskid ugovora je način prestanka punovažnog ugovor.a ...usled. volje>JednogMilr oba ugovornlka iz uzroka koji su zakonom predvi eni. Uzroci raskida nastaju posle zaključenja ugovora, za,.,razliku od uzroka poništenja koji su prisutni već u momentu zakljueenja. Poništava -Sje-Pnepunovažan ugovor, dok se punovažan ugovor raskida. Raskid ugovora može biti dvojak.-;, Kod sporazumnog raskida, stranke koje su zaključile ugovor, novom saglasnošćur.volja odustaju od tog ugovora. To je logična posledica samog pojma ugovora. Ali mogućan je i jednostrani raskid ugovora i to u dva oblika: 1) Kad se obe stranke saglase da svaka od njih može ugovor jednostrano raskinuti, u kom slučaju je i takav raskid produkt saglasnostf volja; 2) U slučajevima koji.su izričito zakonom predvi eni: a) raskid zbog neizvršenja b) raskid zbog promenjenih okolnosti. 97. SPORAZUMNI RASK3D UGOVORA Sporazumni raskid je novi ugovor kojim stranke odustaju od svog ranije zaključenog ugovora. Ako stranke mogu saglasnošću volja da zaključe ugovor, mogu ga i na isti način raskmuti. Saglasnost stranaka o raskidu ugovora je ustvari novi ugovor, koji za predmet kna o ustajanje od prvobitnog ugovora.- Treba razlikovati dve- situacije; Kad raniji ugovor . nije potpuno izvršen, onda je reč o raskidu ugovora, u pravom. smislu reči. Me utinr, ako je raniji ugovor potpuno izvršen, ugovor o raskidu tog ugovora je zapravo novi ugovor u kom strane: imaju suprotne uloge od'onih iz ranijeg ugovora. Tako je raniji kupac sada prodavac. i obrnuto. Izvršenjem ranijeg ugovora su prestale i ramje obaveze, tako da se ne može govoriti o odustajanju od njih, već samo o zasnivanju novih obaveza u suprotnom pravcu. , ■■_.■. Pravna dejsjva - Sporazumiii raskid ugovora osloba a dužnike obaveza koje nisu izvršene do momen|a-r-raskida. Pri tom treba razlikovati dve situacijer. 1) Da ugovor uopšte nije izvršen (Tgda se uspostavlja stanje koje je postojalo pre zaključenja ugovora,.,, pa seugovorne obaveze neće ni izvrsavati). 2) Da je ugovor delirnično. izvršen (Tada raskid u principu deiuje ex aunc (za budućnost), a ono što je izvršeno, uzima s e d a j'e punovažno. izvršeno, pa ne dolazi do restitucije). Raskid, dakle, po pravilu nema retroaktivno dejstvo, ali stranke se o tome mogu sporazumeti, s tim što treća savesna Ilca time ne mogu biti oštećena. Ipak. postoje neki ugovori čiji raskid po prirodi stvari ne može delovati unazad ( ugovor o zakupu zaključen na dve godine, a raskinut posle proteka jedne). Usiovi za sporazumni raskid - Pošto je sporazumni raskid ugovora tako e ugovor, za njega važe sva praviia kao i za ostale ugovore. Tu je reč pre svega o opštim uslovima za zaključenje ugovora. Svaki od ovih uslova se ceni nezavisno- od prvobitnog. ugovora. Npr. 'ako. je stranka bila" poslovno sposobna u vreme zaključenja prvog, može biti. poslovno nesposobna u trenutku zaključenja drugog ugovora. Poseban značaj ima forma sporazumnog raskida. Prema jednom shvatanju, forma sporazumnog raskida mora, odgovarati formi u kojoj je zakijučen ugovor koji se raskida. Stara maksima glasi: "Ništa nije tako prirodno, kao onim istim načinom nešto razrešiti, kojim je i sklopljeno". Prema drugorn shvatanju, formalni ugovor se može raskinuti i neformalnim sporazumom. ZOO se
67 opredelio za drugo shvatanje . On u principu predvi a da se i formalni ugovor može raskinuti neformainim sporazumom, s tim što predvi a dva izuzetka : da je zakonom predvi eno što drugo, što će reći da je predvi ena odre ena forma za raskid ugovora i drugi izuzetak, koji je vezan za cilj propisane forme za zaključenje ugovora, tako da će se ista forma primeniti ako to zahteva ciij forme, Ovo drugo ceni sud u svakom konkretnom slučaju. Ovakvo zakonsko rešenje odgovara osnovnom načelu da se ugovori zaključuju prostim sporazumom (solo consensus), a da se odredena forma koristi samo kad je izričito propisano, Značaj forme (brana od 'nepromišljenosti, prenagljene odluke itd.) vredi kod zaključenja ugovora, koji izazivaju promene postojećih prava i obaveza, ali ne i kod raskida ugovora kojima se ponovo uspostavljaju ranija prava i obaveze. Forma je važna kod promene stanja, ali ne i kod 'ponovnog uSpostavljanja ranijeg stanja. Što se sudske prakse tiče, oni su pre stupanja na snagu ZOO imali različitu praksu. Neki sudovi su insistirali na formi a neki nisu. Kod nepokrernosti uzimaii su, a pismena forma je bila nepotrebna ukoliko kupac nije uknjižbom stekao pravo svojine. A ako je svojinu stekao, onda je pismena forma biia potebna i za raskid, jer je zapravo tu ,reč o novom ugovoru.sa. suprotnim dejstvima, a ne o raskidu. Ovo stanovište u vezi sa nepokretnostima se može r 1,7 ^'vprimeniti' ; na šve ugovore. 98. JEDNOSTRANI RASKID UGOVORA Pored sp'orazumnog raskida, ugovor može prestafi i putem jednostranog. raskida. Dok sporazumni raskid nije posebno ureden, jer je reč o ugovoru za koga važe. opšta pravila, dotle je jednostrani raskid posebno regulisan. Prema starijem gledištu, ugovor Je jectnostrano mogao-biti raskinut, samo ako je to ugovorom bilo predvi eno. Ovo gledište je i danas aktuehio, ali je obogaćeno siučajevima jednostranog raskida ugovora, koji se nezavisno od voije strariaka utvr uje zakonom. To su slucajevi jednostranog raskida ugovora zbog neispunjenja i zbog promenjenih okolnosti.
1
99. RASKID UGOVORA ZBOG NEISFUNJENJA Raskid ugovora zbog neispunjenja je način prestanka punovažnog ugovora usled neispunjenja obaveze jedne strane. Ovaj način prestanka ugovora je predvi en i u ZOO. Prema njemu, u dvostrariim ugovorima,. kad jedna strana ne izvrši svoju obavezu, druga ■ __ strana može, ako nije što drugo odre eno, zahtevati ispunjenje obaveza iU.raskinuti ugovor samom izjavom, ako raskid ugovora. ne nastupa po samom zakonu, s tim što uvek postoji pravo na.naknadu štete. Ova ustanova je. imala svoju evoluciju.. Starija.prava..su dopuštala u -slućaju' neispunjenja obaveza samo prinudno izvršenje obaveze"' i • eventualnu naknadu štete. Ovo shvatanje je odgovaralo principu pacta sunt servanda i ideji svemoći individuaine volje, koja je bila iznad zakona. Savremena prava dozvoljavaju i raskid. ugovora zbog neizvršenja pod uticajem modernih ideja kao što su prećutni raskidni uslov, • kauza, pravičnost i ekvivaientnost. I zakonodavstvo je imalo-različit.odnos,..prema raskidu ugovora zbog neizvršenja.. Rimsko pravo nije ovu mogućnost predvidalo".kao..opšti princip, mada Je- kod ugovora' o kupoprodaji dopuštalo sporazum;straiiaka,:ot.tomea.5U?..pandektnom .. pravu mogućnost sporazuma o'jednostranom raskidu je proširen i na.druge.ugovoreu AGZ. ' *'' Je''ikkode dopuštao sporazum o jednostranom raskidu. FGZ.,.je . izričito predvideo'. mogućnost raskida dvostranog. ugovora, zbog neispunjenja .obaveza. druge .strane. Orr se. mogao traiiti samo sudskim putem, a sud je mogao drugoj strani odrediti "rok milosti" da eventualno izvrši ugovor. Siično rešenje ima i italijanski GZ. Raskid. zbog neizvršenjapredvida i švajcarski zakon o obligacijama. •• , --.. ;.. Postoje različita teorijska objašnjenja. za. raskid ugovora zbog neizvršenja.. Tedrijai o- ■;■ prećutnom raskidnom uslovu je najstarija. Po.njoj se kod dvostrano. obaveznih. ugovora stranke, zbpg uzajamruh prestacija, prećutno saglašavaju. da : se ugovor može-raskraotiP ^-■•; ukoiiko druga strana ne- izvrši svoju obavezu- Dakle, ugovor se. zaključuje pod rasMdiiim 'uslovom. Ako jedna strana ugovor ne. izvrši. druga. ga može raskinuti. Potom^^vtf -■•-;, objašnjenja preneta na teren Teorije kauze, najpre u njenom klasičnom izdanju (obaveza&' jedne stranke je osnova obaveze druge srranke - Doma), a potom u novijem izdarrju: (izvršenje obaveze jedne strane je izvršenje obaveze druge strane - Kapiten). Neki autori su teorijska objasnjenja -traiili i izvan prava, na području pravičnosti i ekvivalentnosti,-
68 zaključujući da je suprotno ovim principima da jedna strana zahteva izvršenje obaveze druge strane, a da sama nije izvršila svoju obavezu. Svako od ovih shvatanja ima svoje vrednosti i svako je u svom vremenu odigralo značajnu ulogu. Ipak, čini se da se raskid ugovora zbog neizvršenja najbolje može objasniti javnim poretkom koji uključuje i kauzu i pravičnost i ekvivalentnost. Time se izbegavaju i prigovori upućeni teoriji prećutnog raskidnog ugovora, koja se zasniva na konstrukciji o pretpostavljenoj volji stranaka u vezi sa raskidorn zbog neizvršenja. Domen primene raskida zbog neizvršenja se ograničava na dvostrano obavezne ugovore (kupoprodaja, zakup, doživotno izdržavanje) i to kako na one svršene (potpune) tako i na dvostrano nesvršene (nepotpune) ugovore kao što su ugovor o ostavi ili punomoćstvu koji su najpre bili besplatni, a potom su nastale i obaveze druge strane. Tu spadaju i realni ugovori shvaćeni kao konsensualm' ugovori (zajam). Uslovi za raskid ugovora zbog neizvršenja - Tiču se neispunjenj'a obaveza: • Obim neispunjenja može biti potpun ili delimičan. Kod potpunog neispunjenja, dužnik nije ni u najmanjoj meri ispunio svoju obavezu (ponaša se kao da ugovor nije ni zaključio). U tom slučaju stvar je jednostavna - druga strana ima pravo na. raskid ugovora. Kod delimičnog neispunjenja stvar je složenija." Ono. postoji kad je izvršen samo deo obaveze iii kad se obaveza izvrši, ali ne na način, u vreme* iirna mestu koje je bilo predvi eno. Tu postoje dva kriterijuma: 1) subjektivni - daje pravo na raskid ukoliko-Jt druga strana izneverila očekivanja 2) •objektivni - ogranićava se na glavnu obavezti '-P'princip ekvivalentnosti, bez ikakvih subjektivnih dodataka. U svakom slučaju, ugovor s # n e može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog deia obaveze. • Krivica ža neispunjenje obaveze se traži u nekim zakonodavstvima. Mogu postojati različiti uzroci neispunjenja, ali su relevantni samo oni koji se mogu pripisati krivici ugovornika. Viša sila i 4rugi neskrivljeni uzroci su izvan domašaja krivice. Naš ZOO ne pominje krivicu ugovornika, kao uslov raskida ugovora zbog neispunjenja. On. je- ne pominje ni kod docnje, koju shvata u objektivnom smisiu. Me utim, kako se u materiji ugovorne odgovornosti krivica za neispunjenje pretpostavlja, pitanje se svodi na problem tereta dokazivanja. Poverilac ne mora dokazivati krivicu dužnika zbog zadocnjenja, jer se ona pretpostavlja, a dužnik može obarati pretpostavku krivice pozivajući se na višu siiu. Realizacija raskida - Postoje dva načina... Sudski raskid se ostvaruje. podnošenjem tužbe. sudu. Ugovor se može raskinuti samo odlukom suda,. a pre nego što se izrekne raskid ugovora.sud.moze odrediti "rok milosti", kao naknadni rok za iapunjenje obaveze. Ovaj način je predvi en u FGZ i drugim.. zakonicima koji su doneti pod njegovim utieajern. Vansudski raskid je brži i efikasniji, jer ne zahteva intervenciju. suda i troškove sudskog postupka. Poznaju ga mnoga prava - NGZ, ruski GZ, ŠGZ. Usvaja ga.i naš ZOO koji predvi a da se raskid vrši prostom najavom ugovornika, koji je ovlašćen na raskid, s tim što je dužan/da je učini bez odlaganja, usmeno ili pismeno. Kad jedna strana ne ispuni svoj^ dospelu obavezu druga strana može da optfra za Jedno od dva prava.r: 1) Pravo na ispunjenje ugovora 2) Pravo na raskid ugovora. U oba slučaja,. stranka preftia kojoj nije ispunjena obaveza može. ali i ne mora tražiti i naknadu. prouzrokovane štete. Ovu opciju predvi a i ZOO. Neki zakonici (ŠGZ. NGZ) predvi aju i treće pravo - odustanak od ugovora bez naknade štete. Me utim, tu nema'trećeg prava jer se naknada štete može, ali i ne mora tražiti, pa ako se ne traži, onda se sve svodi na drugu opciju - raskid ugovora (odustanak od ugovora). Pravila o raskidu ugovora se razlikuju, zavisno od toga da li se odre uje naknadni rok za ispunjenje ugovora ili se taj rok ne odre uje. Raskid' ugovora uz naknadni rok se, pOjZOO, primenjuje kad ispunjenje obaveze u odre enom roku nije bitni element odr& enog ugovora. Tada poverilac, ukoliko žeii raskinuti- ugovor mora ostaviti dužniku primeren: naknadni rok za ispunjenje, tako da raskid nastupa posle isteka tog roka. Ovaj rok jedopunski rok i odre uje se zavisno od konkretnog slučaja, odnosno složenosti -i karaktera obaveze. Zato se i kaže da je i on primeren. prigodan, odmeren, razuman. Ostavljanje ovog roka, prema nekim zakonodavstvima, mora biti praćeno izjavom o raskidu, tačnije pretnjom da će doći do raskida ukoliko se u naknadnom roku ne izvrši obaveza. Ali'ZOO to ne traži. Po njemu je dovoljno da se ostavi naknadni rok, a ako on bezuspešno "protekne, onda treba uputiti prostu izjavu o raskidu drugoj strani. Ovo zakonsko rešenje
69 je opravdano jer uprošćava postupak raskida. Raskid ugovora bez ostavljanja naknadnog roka se, po ZOO, prirnenjuje u tri situacije: 1. Fiksni ugovor postoj'i kad je rok ispunjenja obaveze njegov bitni sastojak. Tada, nelspunjenjem obaveze u roku, nastupa raskid ugovora po samom zakonu. Nije" potrebno davati naknadni rok, jer ugovor prestaje da postoji samom činjenicom neispunjenja obaveze o roku. Eventuaina sudska odluka ima deklaratorno, a ne konstitutivno dejstvo. Da li je rok bitan element ugovora se ceni u svakom konkretnom slučaju, a to proizilazi iz prirode samog ugovornog odnosa. Ovi ugovori se zovu fiksni jer fiksiraju rok ispunjenja. Istekom tog roka, prestaje ugovor ipso iure. Ali poverHac može održati i takav ugovor, ako bez odlaganja obavesti dužnika da hoće izvršenje ugovora. Ukoliko dužnik opet ne izvrši obavezu, onda se taj ugovor "'može raskinuU izjavom poverioca. Naknadni rok nije potreban. -2. Raskid ugovora ako dužnikovo ponašanje ukazuje da on obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku - U ovom slučaju, raskid nastupa izjavom, poverioca da raskida ugovor, s tlm što u ovom siučaju nije potrebno- da se. dužniku ostavi .naknadni rok. .... , Ovde . ugovor ne prestaje po samom ^akonu, kao kod fiksnog ugovora, već ■ar
70
100. PRESTANAK UGOVORA USLED NEMOGUĆNOSTMSEUNJENJA **" Nemogućnost ispunjenja može biti osnov za prestanak ugovora samo;'ako''Je*-Fxaknadna (subsekventna). Prvobitna (inicijalna) nemogućnost nije osnov za prestanak, već je razlog koji sprečava nastanak ugovora. Nemogućnost ispunjenja može biti posledica razlieitih uzroka, koji se mogu svrstati u dve grupe : 1) uzroci nemogućnosti koji nastaju nezavisno od krivice ugovornih strana (siučaj i viša sila); 2) uzroci koji nastaju krivicom ugovornika. Samo uzroci iz prve grupe su relevantni za prestanak ugovora. Druga grupa uzroka samo stvara obavezu naknade prouzrokovane štete. Da bi uzroci iz. prve • grupe uticali na prestanak ugovora, potrebno je ispunjenje odre enih uslova: • Da se radi o dvostrano obaveznim ugovorima kod- kojih postoje uzajamne obaveze • Da je razlog nemogućnosti ispunjenja produkt neke objektivne okolnosti koja se može kvalifikovati kao viša sila • Da je predmet dugovanja obaveze individualno odre ena i nezamenljiva .stvar • Da je nemogućnost isp unjenja nastupila posle zaključenja ugovora, a pre dospelosti obaveze • •- ■&•■•'■' U slučaju nastupanja nemogućnosti pod. rečenim usloviiiia',';'u'govor|pres1taje da poštoji.po samom zakpnu, a eventualna sudska odluka ima samo deklaratorno dejstvo. U slučaju delimične nSrhogućnosti ispunjenja, ugovor ne prestaje po samom zakonu, već je potrebno da druga srflha ugovor raskine izjavom o raskidu. ZOO reguliše i nemogućnost ispunjenja za koju ne*Bdgovara ni jedna strana. Naime, kad je ispunjenje obaveze- jedne strane u dvostrano otiaveznom ugovoru postalo potpuno nemoguće, za koje nije odgovorna nijedna stranka, gasi se obaveza druge strane, a ako Je ova.nešto ispunila od svoj'e obaveze, može zahtevati vraćanje po pravijiima sticanja bez osnova. U slučaju delimične nemogućnosti, ispunjenja, druga strana 'može raskinuti ugovor, ako delimično ispunjenje. ne odgovara njenim potrebama. Ako'odgovara njenim potrebama, ugovor ostaje na snazi, a'druga strana ima pravo da zahteva srazmerno sniženje svoje obaveze. ZOO reguliše- i nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana,- Naime, kada je ispunjenje- obavezc jedne strane u dvostranom ugovoru posialo nemoguće zbog doga aja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s,.tim što-.se.smanjuje.za. onoliko. koliko je ona:mQgla.irnati. koristt-odrosloba anja* od sopstvene obaveze. Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani. sva prava- koja je. imala prema. trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze, čije je- ispunjenje-postalo nemogućno. .. ... 101. PRESTANAK UGOVORA USLED SMRTI Pravna dejstva obligacionih ugovora prostiru se na ugvoraike (zbog njihovog relativnog dejstva), ali:,!fpo pravilu prelaze i na univerzalne sukcesore, posle smrti ugovornika.- Zato "ugovori na življuju svoje ugovarače". Prema tome, ugovor, u principu, ne prestaje- usled smrti ugovdrnika, ali ako je zaključen ugovor iatuitu persoaae- (s obzirom ha lična svojstva), oifSa smrt takvog ugovarača dovodi do prestanka ugovora. ZOO takode o re uje da usled smrti ugovornika prestaju samo ugovori zaključeni intuitu:personae::sa; poznaHm..: slikarofn, ugovor o zastupanju sa odre enim advokatom i 'sl. Prestahak ■ ugovora intuitu personae usled smrti ugovornika deluje u principu ex aunc fza budućnost). 102. UGOVOR O KUPOPRODAJI Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se prodavac obavezuje da sfcvar koju prodaje preda kupcu tako da ovaj.stekne pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati'-cenu. Prodavac- se obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo-, a kad vršenje tog prava zahteva i .držanje stvari, da mu stvar i preda. Ovo je deftnicij'a iz ZOO (čl. 454). Ona se odnosi i na pravo privatne svojine i na pravo raspolaganja kao gradansko pravo segmenta društvene 'svojine. U uporednom pravu postoje dve vrste kupoprodaje: 1. Kuporodaja sa translativnim dejstvom (Francuska, Ifelija, Polj'ska) gde je za prenos svojine dovoljno samo zaključenje kupoprodajnog ugovora, tako da svojina prelazi na kupca samim zaključenjem ugovora.
71 2. Kupoprodaja sa ofaligacionim dejstvom, koje polazi od razlikovanja osnova i načina prenosa prava. Zaključenje ugovora je samo Justus titulus dok je predaja stvari, odnosno uknjižba u zemljišne knjige modus aguirendi. Ugovorom se obično prenosi svojina odnosno pravo raspolaganja, ali to mogu biti i druga prava - autorska prava, pravo pronalazača i tražbena prava (kod cesije). Poreklo i značaj - Kupoprodaja vodi poreklo od trampe. U naturalnoj privredi starog veka, kada nije bilo novca, robe su se razmenjivale. Tek posle pojave novca, koji je preuzeo ulogu opšteg ekvivalenta, stvari su počele da se razmenjuju posredstvom novca - stvar za novac, novac za stvar. Ulogu novca su najpre imale razne stvari - školjke, koža zivotinje, a potom i skupoceni metali. U rimskom pravu, ugovor o kuporpodaji je najpre bio formalan i ogledao se u aktu mancipacije - ritualno priznanje prodavca da je primio cenu. Kasnije je kupoprodajni ugovor postao konsensualni ugovor i to sa obligacionim pravnim dejstvom. U'savremenom pravu kupoprodaja je jedan od najčešćih ugovora jer se javlja kao sredstvo pravnog prometa u razmeni roba na tržištu. On ima ili translativno ili obligaciono dejstvo. Pravne osobine - Imenovani ugovpr (izričito predvi en zakonom), neformalan {solo consensus) ali u principu kod prometa nepckretnosti - formalan ■?'■■■ • ■(pismenj, - dvostrano obavezan - prava i obaveze su uzajarnne- i ima ih svaka strana, teretan - za korist koju jedna strana ima dužna je da plati naknadu, komutativan - u trenutku zaključenja, uzajamne prestacije su tačno odre ene, .izuzetno.. može biti i aleatoran - prodaja buduće žetve na zeleno, sa teretnim izvršenjem - obaveze.se izvršavaju jednim aktom, ali može bti i sa trajnim izvršenjem (sukcesivne isporuke), jednostavan ugovor - ne sadržl mešovite elemente, ugovor sa sporazumno odre enom sadržinom - aii mbžebiti i po pristupu (avio karte), samostalan - proizvodi dejstva nezavisiio o'd drugog ugovora. ugovor bez obzira, na ličnost - ali može biti i intuitu personae, može mu prethoditi i. predugovor i kauzalan je. Bitni. elementi ugovora o kupoprodaji su stvar i cena. To predvi a i naš ZOO, ali on me utim, dopušta da se kod kupoprodaja u privredi cena ne pojavljuje kao bitan element,. već. je kupac dužan da.plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme. zaključenja ugovora, a u nedostatku cene, razumnu cenu. Stvar je materijami deo prirode koji se može potčiniti Ijudskoj vlasti, a nije izuzeta iz prometa. i to je. predmet. prodavčeve obaveze. Predmet. ugovora. može- biti. samo. stvar.. u prometu {res in commercio). Stvari van prometa {res extra commercium) ne mogu: biti predmet kuporpodaje. Ukoliko se pojavljuju kao predmet kuporpodaje, stiže sankeija ništavost ugovora. Stvari van prometa. su najpre javna dobra. - putevi, mor.e,. reke, luke, kao i druge stvari koje su posebnim zakonom izuzete iz-prometa. U' te druge stvari spadaju stvari čija.je prodaja zakonom • zabranjena, kao što su zlatan novae,- devize, plemeniti metali i sL Fostoje i stvari čiji je promet ograničen - lekovi, otrovi, droge i sl. U prometu su obično telesne stvari ali i takozvane bestelesne stvari pod kojima se podrazumevaju tražbena prava, autorska i pronaiazačka. prava, prava:..-plodouživanja. Kupoprodaja se može odnositi i na buduću stvar - prodaja ploda, .vinp.grada„ili.yoćnjaka, s tim što su u tom slučaju kupoprodajni ugovori aieatorni. :Ako,.,predmet;...ugovora. nije. i-.,;,„v;.budiića stvar, stvar na koju se ugovor odnosi mora postojati u momentu' zaključenja. •■-■ugovora. Ako je stvar propala u momentu zaJdjučenja ugovora, ondaugovor ne proizvodi pravna dejstva. Ako je posle zaključenja ugbvorastvardeiiniično propala; onda-kupac ima pravo izbora: da raskine ugovor iii da ostane pri ugovoru. uz: srazmerno smženje cene. Raskid se može tražiti ako je delimična propast stvari osujetila svrhu celog ugovora. Može li se prodati tuda stvar? Na ovo pitanje je moguće odgovoriti tek ako se odgovor vežerza: jedno od dva moguća dejstva ugovora. U pravnim sistemima koji kupoprodajr; daju translativno dejstvo prodaja tu ih stvari nije moguća, jer se prenos svojine vrši samim zaključenjem ugovora, a onaj koji nije u tom- trenutku vlasmk. stvari ne može pravo'svojine preneti na drugog jer ga m' sam nema {nemo plus'iuris ad alium- transferepotest quam Jpso habered). U pravnim sistemima koji 'kupoprodajl daju obligacioni karakteiv'prodaja tu ih stvari je mogućna. Prenos svojine se vrši tek predajom svrari ili upisom ur zemljišne knjige, a do tog momenta prodavac može da stekne stvar koji u momentu zaidjučenja ugovora nije imao, da bi je mogao predati. Ako se prodata stvar ne preda
72
kupac može tražiti raskid ugovora i naknadu štete. Na ovome se zasnivaju i mnoge transakcije na tržištu. Cena je predmet kupčeve obaveze i to je novčana naknada koju kupac duguje prodavcu za kupljenu -stvar. Cena se odre uje u novcu, izraženom u nacionalnoj moneti odre ene zemlje. Ona se po pravilu obračunava i isplaćuje u domaćem novcu, a kada je saveznim zakonom dopušteno i u stranoj vaiuti. Dopušteno je da se jednim delom cena isplati u nekim stvartma, ali i tada se ona mora odrediti pretežno u novcu. U tom slučaju ' kupoprodaja ima elemente razmene. Cena mora biti odre ena ili odrediva. Cena je odredena kad se utvr uje jednim novčanim iznosom ■ i to izričito, a odrediva je ako se stranke dogovore o njenirn bitnim elementima na osnovu kojih se njen. iznos lako može utvrditi ili ako se njena visina veže za srednju tržišnu cenu u odre eno vreme, odnosno za tekuću cenu na odre enom tržištu. Cenu najčešće odre uju stranke izrično ili korMudentnim radnjama, ali nju mogu odrediti i druga iica - državni organ (kad odre uje cene inputa - hleb, ulje, mleko, nafta), treće lice (kad se ugovorne strana tako dogovore) ili samo jedna ugovorna strana (ako joj druga to ugovorom prepusti). Cena je praviena ako je u skladu sa principom ekvivalentnosti kod dvostrano teretnih ugovora. Ako je beznačajna, dovodi u pitanje kauzu, jer je neozbiljna-(ugovor:i'o\kupoprodaji je zapravo poklon). Ako nije beznačajna, ali upadljivo narušava princip ekvivalencije, onda može doei/Ho primene pravUa o prekomeraom oštećenju - poništenje ili izmena ugovora zbog prekp'mernog. oštećenja. Obaveze stftanaka - Obaveze prodavca su: I. Obaveza predaje stvari, 2. Obaveza zaštite u slučaju maierijalruh. i pravnih nedostataka na stvari; Obaveze kupca su: 1. Da isplati -cenu, 2. Da preuzme stvar. Obaveza predaje stvari - Kod translativne kupoprodaje kupac stiče pravo svojine samim zaključenjem ugovora, pa fnu kupijena stvar pripada kao vlasmku. Kod obligaciono. pravne kupoprodaje prodavac se zaključenjem ugovora obavezuje da preda stvar (odnosno izvrši uknjižbu) i tako prenese svojinu. Akt predaje stvari se sastoji iz radnje ili skupa radnji koje je prodavac dužan da preduzme kako bi kupcu omogućio državinu stvari. Ta radnja iii skup radnji se odre uje iii zakonom iii uobičajenrm pravilima ponašanja. Kod translativne kupoprodaje, predajom se stiče samo državina, jer je pravo stečeno samim zaključenjem ugovora. Kod obiigaciono pravne kupoprodaje, ,'predajom se stiče i državina i pravo. Predaja se odnosi na čitavu srvar i to u ispravnom stanju. i sa- svim pripatcima ukoliko drugačije nije ugovoreno. Kad je reč o piodovima (prirodnim i civilnim) oni. ostaju kod prodavca, ukoliko su nastali pre roka predaje. Ali ako su. plodovt nastali posle dana kada je~prodavac bio dužan da ih preda, oni pripadaju. kupeu. Rok'predaje se odre uje ugovorom, a ako njime nije odre en, onda odmah posle opomene upućene kupcu. Način predaje može biti različit zavisno od toga da li je u pitanju pokretna. ili nepokretna, telesna ili bestelesna stvar. Ko pokretnih stvari, predaja se obično vrši neposredno - iz ruke u ruku, ili je moguća i simbolična predaja - predaja kijuča od stana, ili automobila. Pravo raziikuje još i traditio brevi manu - to je predaja kratkom rukom, kad je kupac već imao državmu po nekom drugom pravnom poslu (zakupu). Tada se uzima da je predaja izvršena samim zakijučenjem ugovora. Constitutum possesorium j e obrnuta situacija prodavac je.preneo svojinu na kupca, ali je po drugom pravnom posiu. zadržao državinu i tada se uzima da je izvršena predaja. Kod. nepolaretm ..stvari predaja.se vrši. upisom u zemljišne knjige, a u tapijskom sistemu predajom tapije. Kod ugovora o prometu nepokretnosti to je modus aguirendi. Kod bestelesne stvari, odnosno prava kao predmeta kupoprodajnog ugovora, prenos se vrši samim zakijučenjem ugovora čim se postigne saglasnost o bitrum elenientima ugovora - o cesiji ili prenosu tražbenog, autorskog/prava, podzaloge, nadhipoteke. Telesne stvari su pokretne i nepokretne a o njima je već biio reči. Vreme, odnosno rok predajeje odre em* razmak u vremenu u kome kupacmože zahtevati predaju stvari, odnosno u kom je prodavac dužan da kupcu preda stvar. Stranke saglasno odre uju rok. One se mogu sporazumeti i da rok odredi jedan od njih. Ako on nije izričito odreden, a rok treba da odredi jedna stranka uzima se da je to prodavac. Ako rok nije izričito odreden, a predvi en je, uzima se da predaju treba izvršiti u razumnom roku - od zaključenja ugovora ili neki drugih radnji npr. abezbe rvanja ambalaže iii prevoza. Ukoliko prodavac ne izvrši obavezu predaje o roku, pada u dužničku docnju. U
73 uporednom pravu docnja se reguliše u subjektivnom iii u objektivnom smislu: 1. Docnja u subjektivnom smislu podrazumeva ne samo neizvršenje obaveze o roku nego i krivicu prodavca za, to neizvršenje. Njegova krivica se pretpostavlja ali je ova pretpostavka oboriva. pa je on može obarati protivdokazima. 2. Docnja u objektivnom srnislu postoji kad obaveza nije izvršena o roku pri čemu krivica prodavca nije reievantna. On je u docnji i kad je kriv i kad nije kriv. Ipak ako je neispunjenje obaveze o roku izazvano višom silom, onda nema docnje. Viša sila je osnov za iskljućenje oodgovornosti. Mesto predaje stvari - Odreduju .ga. stranke ugovorom. To je pravilo, ali ako ono nije odre eno ugovorom onda se odre uje zakonom. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1.. Prodavac je dužan da preda stvar u mestu ,u kome je imao sedište ili prebivalište u momentu zakljueenja ugovora - ovaj pristup usvaja i naš ZOO i 2. Prodavac je dužan da preda stvar u mestu gde je imao sedište ili prebivalište u momentu izvršenja ugovora. Rizik siučajne propasti stvari - Prodavac ima obavezu da preda stvar. Zato ima obavezu i da je čuva do predaje. Ipak može se desiti da ona propadne usled slučaja, uprkos pažnjl koja je pružena u pogledu čuvanja.. Ko snosi rizik od slučajne propasti stvari? Ovo pitanje t,-,,-..'K!'ti\se postavlja.samo za individualno odre ene stvari, jer ako je stvar po rodu odre ena ima se predati druga stvar istog roda. Odgovor na ovo pitanje daj'e teorija rizika koja polazi od pravila res -perit domino - štetu od siučajne propasti stvari snosi vlasnik. Pitanje je samo ko je vlasnik, Kod translativne prodaje vlasnik je kupac jer svojinu stvari stiče zaključenjem ugovora, što znači da on snosi rizik od slučajne propasti stvari, a kod obligacione kupoprodaje vlasnik je prodavac jer svojinu još* nije .preneb nakupca, budući da predaja stvari još nije izvršena. Troškovi predaje - Njih snosi onaj koji je ugovorom odre en. Ali ako nije ugovorom ništa predvi eno o. troškovima,
mogu biti različite, što zavisi od konkretnog ugovora. Često se ova radnja odnosi i na potrebnu ambalažu za prijem stvari. Ako je ugovoren rok predaje stvari pa kupac ne preuzme stvar, pada u poverilačku docnju. Ova docnja utiće na pravilo res perit domino kod rizika za slučajnu propast stvari. Po ovom pravilu rizik snosi prodavac kao vlasnik do predaje, aii ako kupac padne u poverilačku docnju nepreuzimanjem stvari, rizik slučajne propasti prelazi na njega. Pored toga kupac u poverilačkoj docnji je dužan da prodavcu nadoknadi štetu koji ovaj ima zbog neblagovremenog preuzimanja stvari. Najzad, nepreuzimanje stvari od strane kupca'je razlog za raskid ugovora zbog neizvršenja. 103. POSEBNE VRSTE KUPOPRODAJE Izvorni, matični oblik kupoprodaje se svodi ria obavezu prodavca da stvar koju prodaje preda kupcu, tako da ovaj stekne pravo svojine odnosno raspolaganja, kao i na obavezu kupca da prodavcu plati cenu. Ova obeležja svojstvena su opštem pojmu kupoprodaje. Aii postoje i mnoge modiflkacij'e prodaje, kojima se u izvesnoj meri odstupa od uobičajenih pravila za ovu vrstu ugovora. Ta odstupanja mogu biti različita, a svode se na poboljšanje ili pogoršanje položaja prodavca odnosno kupca. Modifikacijama kupoprpdaje,,ugovaraju se izvesna, šira prava u korist prodavca (kupoprodaja -sa' p'ravorn.
76 106. KUPOPRO'DAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameri prodaje i uslovima prodaje, kao i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Osnovna odlika ove modifikacije je u tome što je kupac ograničen u pravu raspolaganja kupljenom stvari. Ako želi da je otudi, ponudu mora učiniti najpre njenom ramjem vlasnlku od koga je stvar kupio. Tek ako prodavac ne prihvati ponudu kupac može kupijenu stvar prodati trećem licu, ali ne i pod povoljnijim uslovima od onih koje Je saopštio prodavcu. Predmet kupoprodaje sa pravom preče kupovine može biti kako pokretna tako i nepokretna stvar. Poreklo prava preče kupovine može biti različito. Najčešće proizilazi iz ugovora o kupoprodaji. Ono može nastati i iz testamenta a isto tako se može zasnivati i na zakonu. Obaveza prodavca da kupcu uputi odgovor na ponudu je vremenski ograničena. Neki zakonici prave razliku izme u nepofcretnih i pokretnih stvari odre ujući za prve duže. a ■ za druge kraće rokove. Naš ZOO to ne čini jer odre uje u oba slučaja rok od mesec dana u kome je prodavac dužan da se izjasni da li kupuje ponu enu stvar. Ako želi da je kupi, prodavac je dužan da isplati cenu dogovorenu sa trećim licem ili da je položi kod suda. Ovaj rok je dispozitivne prirode i može se ugovorom produžiti ili skratiti. Pravo preče kupovine se ostvaruje izjavom volje prodavca, upueene kupcu, ,da prihvata:-pbnudu. Po Jednom shvatanju, ta izjava mora biti data u formi u kojoj se zaključuje ugovor, tako da mora biti t u,Tpismenoj formi ako je i ugovor zaključen u toj formi. Po drugom shvatanju prihvatanje ponude je uvek neformalno dakle i kad ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi. Prvo^shvatanje Je prihvatljivije. Pravo preče kupovine traje odre eno vreme. Po jednom rešenju ono traje do smrti prodavca jer je neotu ivo od njegove ličnosti i ne može se nasle ivati. Po drugom, ono.je ograničeno odre enini rokom, dužim ili kraćim, u okviru koga se može i nasle ivati. Po ZOO ono traje 5 godina ako nije ugovoreno da traje kraće. Ukoliko je ugovoren duži rok, onda se on svodi na 5 godina. U okviru ovog roka stranke su slobodne da ugovaraju krače rokove trajanja prava preče kupovine. Moguaiost nasle ivanja odnosno otudivanja prava preče kupovine je različito regulisana: po jednom rešenju ovo pravo je vezano za lićnost i ne može se nasie ivati, odnosno otu ivati (AGZ), a po drugom rešenju ovo pravo se može nasle ivati odnosno otu ivati dok traje (Nemački gradanski zakonik). Naš ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, pa se ono ne može ni nasie ivati ni otu ivati. Doduše, ZOO ovo predvi a za pokretne stvari. što znači da bi za nepokretne stvari ovo moglo biti i drugačije propisano, Po ZOO prodavac se ne može pozivati na svoje preče pravo kupovine, u slučaju prinudne javne prodaje. Ali ako je ovo pravo biio upisano u zemljišne knjige, prodavac - raniji vlasnik, može zahtevati poništenje javne prddaje ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. položaj trećeg lica koje pribavi stvar na kojoj postoji pravo preče kupovine zavisi od toga da li je ono savesno iii nije. Ako je nesavesno, prodavac može zahtevati da se prenos poništi u roku od 6" meseouod saznanja za prenos odnosno u roku od 5 godina od prenosa svojine na trećeg. Ali ,ak:o je kupac netačno obavestio prodavca o usiovima prodaje trećem licu koje je bilo nesavesno, subj'ektivni rok od 6 meseci računa se od dana saznanja za tačne uslove prodaje. Akp^je treće lice savesno, tituiar prava preče kupovine ne može pobijati pravni posao otu enja pa mu nedostaje samo d a od kupca zahteva naknadu štete. Ako je pravo preče kupovine bilo upisano u javne knjige uzima se da je sticalać uvek nesavestan."
107. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE
Zakonsko pravo preče kupovine Je ono koje izvire iz samog zakona. Tako je zakonom predvi eno pravo preče kupovine na: gra evinskom zemljištu, poljoprivrednom zemljištu, šumskom zemijištu, stambenim zgradama i stanovima, zajedničkoj imovini bj-ačnih drugova, suvlasnićkim delovima nepokretnosti, spomenicima kulture, stvarima od značaja za odbranu zernije itd. U svakom od ovib" slučajeva zakon propisuje u čiju je korist ustanovljeno, pravo preče kupovine. Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije vremenski ograničeno. Ono traje dok je propis na snazi. Prema tome, titulari prava preče kupovine moraju uvek biti obavešteni o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje. U tom pogiedu nema vremenskih ogranieenja. Ali za tituiare zakonskog prava preče kupovine važe rokovl u kojima su dužni da odgovore na ponudu. Za njih i inače važe i sva druga pravila prava preče kupovtne. ako zakon ne predvi a nešto drugo. U tome je i siičnost
75 U slučaju ostvarivanja prava na otkup prodate stvari, potrebno je razmotriti položaj kupca i položaj prodavca. Položaj prodavca je takav da je dužan vratiti kupovnu cenu. Mogućno je ugovoriti višu ili nižu cenu, s tirn da se ne povrede propisi o prekomernom oštećenju i zelenaškom ugovoru. Uz cenu se ne vraća kamata, osim ako prodavac padne u docnju. Prodavac je dužan da kupcu naknadi troškove oko zaključenja ugovora ako se drukčije ne dogovore. Ukoliko stvar dobije na vrednosti, primenjuju se siedeća pravila: Ako je to posledica kupčeve radnje, prodavac je dužan da mu naknadi nužne i korisne troškove. Ako su ulaganja veća od povećanja vrednosti stvari, obaveza prodavca ne može biti veća od povećane vrednosti stvari. Ako je vrednost stvari povećana u većoj meri od vrednosti ulaganja, treba uze.ti da razlika u vrednosti pripada kupcu jer je on bio vlasnik u vreme povećanja vrednosti stvari. Položaj kupca je takav, da on ne može otu iti stvar sve dok traje pravo otkupa prodavca. Ako on, pak, proda stvar pre isteka roka, prodavac može pobtjati pravni posao. Nesavestan sticaiac nema izgleda u parnici radi pobijanja pravnog posla. Utoliko se može i govoriti da jedno obligaciono pravo može delovati ergaonmes (ako je upisan u zemljišne knjige, onda se uzima da je treći nesavestan). No, ako je •*■'■'"sticalac .bio-svestan, on ne može trpeti štetne posledice zbog prodavčevog prava otkupa, ali : je kupac dužan da mu naknadi svu štetu zbog neostvarivanja prava na otkup. Pravna priroda kupoprodaje sa pravom otkupa se različito objašnjava. Po 'jednom shvatanju,, kupac stiee svojinu koja je pod dejstvom raskidnog uslova dokprodavac ostaje vlasnik, ali pod odložnim uslovom - ako se pravo otkupa realizuje,' smatraće se da nije ni prestao biti vlasnik. Po drugom, pravo otkupa znači zaključivanje • novog ugovora o: kupoprodaji o istoj stvari . izme u istih iica, ali sa promenjenim ulogama. Po trećem shvatanju ovde je reč o obaveznoj ponudi kupca, da ranijem prodavcu proda kupljemt stvar. Ali treba poći od t»ga da j e kupoprodaja sa pravom otkupa. jedan ugovor sa rasMcuiim uslovom. Taj uslovje potestativan jer zavisi od volje prodavca. 105. KUPORODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA, ODNOSNO PRAVA SVOJINE. Kupoprodaja sa zadržavanjem prava svojine, odnosno raspolaganja je takav vid modifikacije, u kojoj prodavac zadržava pravo svojine, odnosno raspolaganja sve dok kupac ne- isplati. cenu. Ovde je reč o institutu pactum reservatum. .domini. Kod..ove. modiiikacije kupoprodaje, predaja nije akt sticanja svojine odnosno raspolaganja kupea . što je inače svojstveno opštem režimu kupoprodaje. Prodavac i posle predaje ostaje vlasnik, a kupac će to postati tek kad cenu isplati u ceiini. Iz ovog proizilazi da. j'e modifikacija moguća samo kod kupoprodaje sa obročnom isplatom cene. Predmet kod ove kupoprodaje je po jednom shvatanju samo pokretna stvar a po drugom i pokretna i nepokretna stvar. Naš ZOO odre uje da predmet može biti. pokretna stvar. To ne znači da se ova modifikacija kupoprodaje ne može odnositi i na nepokretne stvari (može, aii bl takav ugovor bio neimenovan jer ga zakon ne predvi a ali ni nezabranj'uje). Pravne posiedice ove kupoprodaje odre uju se zavisno od toga da li je isplata cene izvršena ili nije. Do momenta isplate cene, prodavac ostaje'vlasnik.'dok je kupac samo '•'"držaiac stvari. Posle isplate poslednje rate cene, kupac postaje ' vlasnik stvari odnosno titular prava raspolaganja. Ali kako je stvar već predata kupcu, ovde je reč o ■ institutu traditio brevi manu. Pravila o riziku zbog slučajne propasti stvari su specifičiia. Opštepravilo je da rizik snosi vlasnik [res perit domino). Me utim, po ZOO rizik snosi kupac od časa kad mu je stvar predata. iako nije postao vlasnik. Dejstvo prema trećim licima je takvo da ono ne može punovažno steći pravo svojine od kupca, sve dok ovaj ne o.tplati poslednji obrok cene. Pre toga kupac ne može otu iti stvar. Ako to ipak učini, pro avac kao vlasnik rnože reivindikacionom tužbom tražiti stvar od trećeg osim ako je treće lice tu stvar steklo n a originaran način (sticanjem od nevlasnika iii gdržajem). Kad je reč', o pravnoj prtrodi treba imati u vidu dva ugla posmatranja._ Sa gledišta kupca ova raodifikacija kupoprodaje je ugovor sa odložnim uslovom. Taj uslov zavisi od isplate cene u potpunosti. Sa giedišta cene ugovora, neispiata cene predstavlja raskidni uslov — ako cena ne bude isplažena, prestaže i ugovor.
75 U slučaju ostvarivanja prava na otkup prodate stvari, potrebno je razmotriti položaj kupca i položaj prodavca. Položaj prodavca je takav da je dužan vratiti kupovnu cenu. Mogučno je ugovoriti višu ili nižu cemi, s tim da se ne povrede propisi o prekomernom oštećenju i zelenaškom ugovoru. Uz cenu se ne vrača kamata, osim ako prodavac padne u docnju. Prodavac je dužan da kupcu naknadi troškove oko zaključenja ugovora ako se drukčije ne dogovore. Ukoliko stvar dobije na vrednosti, primenjuju se sledeča pravila: Ako je to posledica kupčeve ra nje, prodavac je dužan da mu naknadi nužne i korisne troškove. Ako s u ulaganja veća od povećanja vrednosti stvari, obaveza prodavca ne može biti veća od povečane vrednosti stvari. Ako je vrednost stvari povećana u večoj meri od vrednosti uiaganja, treba uze.ti da razlika u vrednosti pripada kupcu jer je on bio vlasnik u vreme povećanja vrednosti stvarL Položaj kupca je takav, da on ne može otu iti stvar sve dok traje pravo otkupa prodavca. Ako on, pak f proda stvar pre isteka roka t prodavac može pobijati pravni posao. Nesavestan sticalac nema izgleda u parnici radi pobijanja pravnog posla. Utoiiko se može i govoriti da jedno obligaciono pravo može delovati erga omnes (ako je upisan u zemljišne knjige, onda se uzima da je treći nesavestan). No, ako je !, ._*•*' : sticalac bio ; svestan» on ne može trpeti štetne posledice zbog prodavčevog prava otkupa, ali * " : je kupac dužan da m u naknadi svu štetu zbog neostvarivanja prava na otkup. Pravna priroda kupoprodaje sa pravom otkupa se različito objasnjava. Po jednom shvatanju,, kupac stiče svojinu koja je pod dejstvom raskidnog uslova d o k prodavac ostaje vlasnik, ali pod odložnim uslovom - ako se pravo otkupa realizuje,' smatraće se da nije ni prestao biti vlasnik. Po drugom, pravo otkupa znači zaključivanje novog ugovora o : kupoprodaji o istoj stvari .izme u istih lica, aii sa promenjenim ulogama.. Po trećem shvatanju ovde je reč o obaveznoj ponudi kupca, da ranijem prodavcu proda kupljenu. stvar. Ali treba poći od t©ga da je kupoprodaja sa pravom otkupa. jedan ugovor sa raskidnim usiovom. Taj uslovje potestativan jer zavisi od voije prodavca.
r
1 0 5 . KUPORODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA, ODNOSNO PRAVA SVOJINE. Kupoprodaja sa zadržavanjem prava svojine, odnosno raspolaganja je takav vid modifikacije, u kojoj prodavac zadržava pravo svojine, odnosno raspolaganja sve dok kupac ne* isplati cenu. Ovde je reč o institutu pactum resertratum. .'dominl. Kod_.ove. modiflkacije kupoprodaje r predaja nije akt sticanja svojine odnosno raspolaganja kupca što je inače svojstveno opštem režtmu kupoprodaje. Prodavac i posle predaje ostaje viasntk, a kupac če: to postati tek kad cenu isplati u celini.. Iz ovog proizilazi d a j ' e modifikacija moguća samo kod kupoprodaje sa obročnom isplatom cene. Precimet kod ove kupoprodaje je po jednom shvatanju samo pokretna stvar a po drugom i pokretna i nepokretna stvar. Naš ZOO odre uje da predmet može biti pokretna stvar. To ne znači da se ova modifikacija kupoprodaje ne može odnositi i na nepokretne stvari (može, ali bi takav ugovor bio neimenovan jer ga zakon ne predvi a ali m nezabranjuje). Pravne posiedice ove kupoprodaje odreduju se zavisno od toga da li je isplata cene izvršena ili nije. Do momenta isplate cene, prodavac ostaje'vlasnik.dok je kupac samo *' ' držalac stvari. Posle isplate poslednje rate cene, kupac postaje ■" vlasnik stvari odnosno titular prava raspolaganja. Ali kako je stvar već predata kupcu, ovde je reč o i n s t i t u t u traditlo hrevi majau. Pravila o riziku zbog slučajne propasti stvari s u speciiičha. Opšte pravilo je da rizik snosi vlasnik (res peiit ommo). Me utim, po ZOO rizik snosi kupac od časa kad m u je stvar predata. iako nije postao viasnik. Dejstvo prema trećim licima j e takvo da ono ne može punovažno steći pravo svojine od kupca, sve dok ovaj ne otpiati poslednji obrok cene. Pre toga kupac ne može otuditi stvar. Ako to ipak učini, prgdavac kao viasnik rnože reivindikacionom tužbom tražiti stvar od trećeg osim ako je treče lice tix stvar. steklo n a origin-aran način (sticanjem od nevlasnika ili gdržajem). Kad je reč, o pravnoj prirodi treba imati u vidu dva ugia posmatranja.._ Sa gledišta kupca ova modifikacija kupoprodaje je ugovor s a odložnim usiovom. Taj uslov zavisi od isplate cene u potpunosti. Sa gledišta cene ugovora. neisplata cene predstavlja raskidni uslov — ako cena ne bude isplažena, prestaie i ugovor.
76 106. KUPOPRO'DAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameri prodaje i uslovima prodaje, kao i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Osnovna odlika ove modifikacije je u tome što je kupac ograničen u pravu raspolaganja kupljenom stvari. Ako želi da je otudi, ponudu mora učiniti najpre njenom ranijem vlasniku od koga je stvar kupio. Tek ako prodavac ne prihvati ponudu kupac može kupljenu stvar prodati trećem iicu, ali ne i pod povoljmjim uslovirna od onih koje je saopštlo prodavcu. Predmet kupoprodaje sa pravom preče kupovine može bitl kako pokretna tako i nepokretna stvar. Porekio prava preče kupovine može biti različito. Najčešće proizilazi iz ugovora o kupoprodaji. Ono može nastati i iz testamenta a isto tako se može zasnivati i na zakonu. Obaveza prodavca da kupcu uputi odgovor na ponudu je vremenski ograničena. Neki zakonici prave razliku izme u nepokretnih i pokretnih stvari odre ujući za prve duže, a . za druge kraće rokove. Naš ZOO to ne čini jer odre uje u oba slučaja rok od mesec dana u kome je prodavac dužan da se izjasni da li kupuje ponu enu stvar. Ako žeii da je kupi, prodavac je dužan da isplati cenu dogovorenu sa trećim licem ili da je položi kod suda. Ovaj rok je dispozitivne prirode i može se ugovorom produžiti ili skratiti. Pravo preče kupovine se ostvaruje izjavom volje prodavca, upućene k u p c u . d a prihvatapbnudu. Po jednom shvatanju, ta izjava mora biti data u formi u kojoj se zaključuje ugovor, tako da mora biti. u.pismenoj formi ako je i ugovor zaključen u toj formi. Po drugom shvatanju prihvatanjeponude je uvek neformalno dakle i kad ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi. PrvQ,¥shvatanje je prihvatijivije. Pravo preče kupovine traje odre eno vreme. Po jednom rešenju ono traje do smrti prodavca jer je neotudivo od njegove iičnosti i ne može se nasle ivati. Po drugom, ono.je ograničeno oclre enim rokom, dužim ili kraćim, u okviru koga se može i nasle ivati. Po ZOO ono traje 5 godina ako nije ugovoreno da traje kraće. Ukoiiko je ugovoren duži rok, onda se on svodi na 5 godina. U okviru ovog roka stranke su siobodne da ugovaraju kraće rokove trajanja prava preče kupovine. Mogućnost " nasie ivanja odnosno otu ivanja prava preče kupovine je različito reguiisana: po jednom rešenju ovo pravo je vezano za ličnost i ne može se nasle ivati, odnosho otu ivati (AGZ), a po drugom rešenju ovo pravo se može nasle ivati odnosno otu ivati dok traje (Nemački gra anski zakonik). Naš ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, pa se ono ne raože ni nasledivati ni otu ivati. Doduše, ZOO ovo predvi a za pokretne stvari, što znači da bi za nepokretne stvari ovo moglo biti i drugačije propisano. Po ZOO prodavac se ne može pozivati na svoje preče pravo kupovine, u siučaju prinudne javne prodaje. Ali ako je ovo pravo biio upisano u zemljišne knjige, prodavac - raniji vlasnik, raože zahtevati pomštenje javne prodaje ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. položaj trećeg lica koje pribavi stvar na kojoj postoji pravo prece kupovine zavisi od toga da li je ono savesno iii nije. Ako je nesavesno, prodavac može zahtevati da se prenos poništi u roku od 6' meseci,od saznanja za prenos odnosno u roku od 5 godina od prenosa svojine na trećeg. Ali ako je kupac netačno obavestio prodavca o uslovima prodaje treeem iicu koje je bilo nesaves.no, subjektivni rok od 6 meseci računa se od dana saznanja za tačne uslove prodaje. Ako.Je treće iice savesno, titular prava preče kupovine ne može pobijatL'pravni posao otudenja pa mu nedostaje samo da od kupca zahteva naknadu štete. Ako je pravo preče kupovine bilo upisano u javne knjige uzima se da je su'calac uvek nesavestan. ■ "
107. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE
Zakonsko pravo preče kupovine je ono koje izvire iz samog zakona. Tako je zakonom predvi eno pravo preče kupovine na: gra evrnskom zemljištu, poljoprivrednom zemljištu, šumskom zemljištu, stambenim zgradama i stanovima, zajedničkoj imovini bjračnih drugova, suvlasmčkim delovima nepokretnosti, spomenicima kulture, stvarima od žnačaja za odbranu zemlje itd. U svakom od ovih" slučajeva zakon propisuje u čiju je korist ustanovljeno. pravo preče kupovine. Trajanje zakonskog prava preče kupovme nije vremenski ograničeno. Ono traje dok je propis na snazi. Prema tome, titulari prava preče kupovine moraju uvek biti obavešteni o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje. U tom pogledu nema vremenskih ograničenja. Ali' za titulare zakonskog prava preče kupovine važe rokovi u kojima su dužni da odgovore na ponudu. Za njih i inače važe i sva druga pravila prava preče kupovine, ako zakon ne predvi a nešto drugo. U tome je i siičnost
77 izrne u zakonskog i ugovornog prava preče kupovine. Razlike izme u ugovornog i zakonskog prava preče kupovine su sledeee: ugovorno pravo preče kupovine je ograničeno u pogiedu trajanja a zakonsko nije, ugovorno pravo preče kupovine deluje inter partes a zakonsko erga omnes, ugovomo pravo se ne može isticati u slučaju prinudne javne prodaje (osim izuzetaka) a zakonsko može. Ostala pravila su im zajednieka nemogućnost nasie ivanja ili otudenja, 108, KUPOPRODAJA SA PRAVOM TRAŽNJE POVOLJNIJEG KUPCA Ova modiflkacija je takav ugovor o kupoprodaji u kome "prodavac zadržava pravo da odustane od ueovora ako u odre enom roku pronade povoljnijeg kupca. Osnovna odlika ove modifikacife se ogleda u ovlašćenju, pravnoj moći prodavca! da jednostavnom izjavom raskine ugovor, ako u odre enom roku od prodaje prona e kupca sa povoljnijom ponudom. Za razliku od kupoprodaje sa pravom otkupa ovde nema odustanka bez pojave povoljnijeg kupca. To je pogodnost za prodavca, a koja podrazumeva ograničenje prava kupca da raspolaže kupijenom stvari. Naš ZGO ne predvi a ovu modiflkaciju jer je ona | -jreiativno-retka. .U.slučaju pojave povoljnijeg kupca, prodavac Je dužan da o tome izvesti f kupca čija je dužnost da se odmah izjasni hoće li zadržati- stvar pod uslovima koje povoljniji kupac nudi. Tek ako izjavi da to ne želi, prodavac može raskinutiugovor i stvar može prodati povoljnijem kupcu. Raskid se vrši jednostranom ■ izjavom "prodavca upućenom kupcu. na siguran način. Pravo traženja povoljnijeg kupca traje - odredeno vreme. Ono se utvr uje ugovorom, a ako to ne bude učinjeno primenjuju se zakonom utyr eni rokovi. Trebalo bi da rok bude izjednačen za pokretne i za nepokretne stvari a najduže trajanje .He bi trebalo da bude duže od 6 nieseci. Kad nastupi raskid ugovora prodavac ima pravo da traži*povraćaj stvari aii je dužan da vrati kupcu iznos.cene. Kupac nije dužan da piati naknadu za korišćenje stvari, niti je. prodavac: dužan.- da_ kupcu plati. ' kamatu. Rizik slučajne propasti stvari snosi kupac jer je predajom stvari postao vlasnik {res peržt domlno). Pravna priroda ove moriifikacije zavisi od toga da li je prodata stvar predata kupcu ili nije. Ako je.prodata stvar predata-kupcu ondaje reč o kupoprodaji pod' raskidnim usiovom, a ako stvar nije predata kupcu prodaja Je zakijučena pod odložnim. uslovorn (reaiizovaće se ako se u odre enom roku ne pojavi povoljniji kupac). U tom slučaju svojina.nije prešla na kupca pa rizik slučajne propasti stvar-i.snosiprodavac. 109. KUPOPRODAJA NA PROBU Kupovina na prohu je-takav ugovor o prodaji kod koga. kupac. uzirna stvar dacje- isproba. da bi utvrdio da li odgovara njegovim željarna s tim što je dužan da u odre enom roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Ovaj rok se odre uje ugovorom. ili običajem, a ako tako nije odre en, odre uje ga prodavac. Ako rok istekne a kupac se ne izjasni da ostaje pri ugovoru smatra se da je odustao od ugovora, Medutim ako'je-.stvar predata. kupcu da bt je on isprobao u odre enom roku pa je on ne vratf po^ istekxrroka a ne izjavi da odustaje od ugovora smatra se da je ostao pri ugovoru. Ova modhikacija kupoprodaje dovodi kupca. u povoljniji položaj. jer ga ovlašćuje, daje mxi: pravnu. moć da.'.odustane od ■,' ,*-ugovora. zavisno od ishoda obavljene probe. Kupoprodaju na probu treba razlikovati. od kupovine po pregledu odnosno sa rezervom probanja {ad'gustum) 'koja je modalitet' kupoprodaje na probu. Kod kupovine na probu ugovor je zakijučen sa pravom kupca da u. odre enom roku odustane od ugovora. Kod kupovine po pregledu ugovor još- nije zakijučen, a da li će biti zavisi od ishoda probanja odnosno ukusa kupca. Mnogi zakonici ■ ne prave razliku izmedu ove dve modifilcacije ~ Nemački, Itaiijanski gradanski zakonik. Naš ZOO je kupovinu po pregledu izdvojio od kupovine na probu, ali je odredio sHodn'u. primenu pravila o kupovini na probu. Kod. kupovine na probu. opstanak ugovora zavisi...isključivo od volje kupca odnosno od njegovog subjektivnog odnosa prema stvari i njenim'. svojstvima. Ali postoji i objektivna proba.. U slučaju ove probe opstanak. ugovora ne zavisi od kupčevog naho enja već od toga da li srvar prema odre enim standardima zaista. ims^.. odgovarajuća svojstva odnosno da li je pogodna za odgovarajuću upotrebu. Standardt su .stvar objektivnog a ne subjektivnog kriterijuma. Pravna dejstva kupovine na probu zavise od toga da li je stvar predata kupcu ili nije:
78
1. Ako je stvar predata kupcu u svrhu probe, a on je ne vrati u odre enom roku niti izjavi da odustaje od ugovora smatra se da ugovor o kupoprodaji proizvodi pravno dejstvo. Iste pravne posledice i kad kupac pre isteka roka isplati prodavcu cenu. Rok se utvr uje ugovorora ili običajem ali i prodavac može odrediti primeren rok za izjašnjenje kupca. Ukoliko je prodavac trebao da odredi rok a to nije učinio, kupac je dužan da se izjasni odmah posle opomene prodavca. 2. Ako stvar nije predata kupcu primenjuju se sledeća praviia: kupac ne preuzima obaveze iz ugovora pre nego što izjavi da stvar prima (odložni. uslov) i prodavac prestaje biti u obavezi ako se kupac pre isteka roka ne izjasni da stvar prima (raskidni uslov). Pitanje rižika za slučajnu propast stvari se rešava po pravilu (res perit domino). Ako je došlo do predaje stvari u cilju rešavanja ugovorne obaveze rizik snosi kupac. A ako se stvar našla kod kupca samo radi probe nezavisno od predaje u smislu izvršavanja ugovorne obaveze, rizik snosi prodavac. 110. KUPOPRODAJA PREMA UZORKU ILI MODELU. Ovo je takav ugovor o kupoprodaji u kame kupac .-odre uje predmet;.-ugqyora 1- njegova svojstva prema uzorku (mustri) ili modelu kako bi ■■- isporučene' stvari' njima bile odgovarajuće. Osnovna odlika ove modiiikacije je da je prodavac pokazao kupcu samo uzorak ili model uz obavezu da će mu predati stvar istih svojstava. Me utim; mogućno je i izvesno odstupanje od uzorka ili modela,. ali samo od. ugovorenih granica. Nas ZOO predvi a :, prodaju po uzorku iii modelu s t i m što kod ugovora u privredi odre uje da prodavac u slučaju isporuke koja nije saobrazna uzorku ili modelu odgovara kupcu po 'propisima o odgovornosti za materijalne nedostatke. stvari r .a u drugim slučajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze .( raskid. ugovora i naknada štete). Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti robe sa uzorkom ili modelom ukoliko je uzorak ili model poslužio kao obaveštenje o približnim osobinama stvari, bez obećanja saobraznosti. Kupoprodaja po ovoj modiiikaciji zaključuje se u momentu postizanja saglasnosti o bitnim elementima. Ali pošto predaja kupljenih stvari. tek treba- da usledL. rizik slučajne propasti stvari po principu res perit domino snosi prodavac. Uzorak ili model će biti neznatni deo stvari koji čini predmet ugovora. Me utim,. mogueno je da on predstavlja i veću vrednost (dijamanti). Tada se. uzorak uračunava. u izvršenje-, obaveze ukoliko je ostao kod kupca. U tom slučaju on postaje vlasnik stvari koja predstavija uzorak ili modei i snosi rizik zbog njene slučajne propasti. Autentični uzorak je zapečaćen i snabdeven pečatom. Kad ima.više.uzoraka. i modela.relevantan je onaj kojem. su,stranke namenile tu funkciju. 111. KUPOPRODAJA SA SPECIFIKACIJOM. Kupoprodaja sa speciikacijom je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac zadržava pravo da. ocnije bliže odredi svojstva stvari koje su predmet ugovora (dimenzije, boju„ čvrstinuJ.v^Kako to ne učini u odre enom roku, prodavac može raskMuti ugovor/'ili sam obaviti spe'd'ifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama. Ako do e. do; raskida ugovora prodavac ima pravo i, na naknadu štete. Ako .prodavac. sam .obavi specifikacijudužan je da obavesti kupca o njenim pojedinostima i odredi mu razuman rok da eventualno izmeni specifikaciju. Ukoliko kupac ne iskoristi ovu rnogućnost, obavezuje. ga specifikacija koju je izvršio prodavac. ZOO predvi a ovu specifikaciju. Kod. ove modifikacije ugovorne stranke se sporazumevaju samo o generično odre enoj stvari i njenoj koliČini, dok će ostala svojstva biti odre ena speciiikacijom. Pošto specijpkacija bude izvršena prodavac je dužan da preda stvari koje odgovaraju svojstvima odre errirn u specifikaciji. Ako specifikacija ne bude izvršena od strane kupca, a prodavac optira za .raskid ugovora dovoljno je da prodavac uputi'jednostranu izjavu o raskidu. I ovde se primenjuje vansudski raskid. Što se tiče pravne prirode, postoje dva ugla posrnatranja.. Sa. gledišta kupća specifikacija ima karakter odložnog. potestativnog uslova. A sa. gledišta, ugovora kao celine specifikacija ima obeležja raskidnog uslova. Rizik slučajne propasti stvari do docnje u pogledu specifikacije odre uje se u skladu sa principom res perit domino tako da ga snosi prodavac. Posle docnje kupca, u pogledu speciftkacije rizik prelazi na njega.
79 112. KUPOPRODAJA SA PRAVOM PREPRODAJE
Ovo je takav ugovor o kupoprodaji u korae kupac zadržava pravo da u odredenom roku vrati prodavcu scvar i da od njega zahteva povraćaj cene. Ono što prodavac stiče kod kupoprodaje sa pravom otkupa, kupac stiče kod kupoprodaje sa pravom preprodaje. ZOO ne predvi a ovu modifikaciju, što ne znači da ona nije moguća kao neimenovani ugovor. Osnovna odlika ove modifikacije je u tome što ona ovlašćuje kupca da kupljenu stvar vrati prodavcu-. uz zahtev za povraćaj, cene„ Time, se odstupa od pravila da se predajom stvari definitivno prenosi svojina na pribavioca. Kupac može vršiti ovo ovlašćenje. samo u odredenom roku. Rok se odre uje .u ugovoru, a ako tamo nije odreden odre uje se zakonom pri čemu se različito postupa - kao i kod kupoprodaje sa pravom'otkupa. Treba prihvatiti rok koji ne bi bto duži od 3 godine od dana ugovaranja. Ovu modifikaciju treba proveravati i sa stanovišta propisa o zelenaškim i drugih zabranjenim ugovorima jer može sadržati i njihove elemente. Ovu modifikaciju valja razlikovati od kupovine na probu jer kod nje odluka o vraćanju ne zavisi od ishoda probe, već isključivo od volje kupca. Za "•vrerhe/trajanja prava preprodaje ono se može uasledivati i otu ivati. Forma izjave kojom "se realizuje pravo preprodaje mora odgovarati formi u kojoj se zaključuje ugovor. Na ovu modifikaciju se shodno primenjuju pravila o kupoprodaji sa pravom otkupa. 113. KUPOPRODAJA SA OBROČNOM OTPLATOM CENE Ovo je takav ugovor u kome kupac stiče pravo da ne izvrši isplatu cene istovremeno sa prijemom stvarir već da to učini kasnije ali ne odjednom. već u pojedinim delovima. ratama ih obrbcima u odre enim vremenskim razmacima. Osnovna odlika ove modifikacije je da se cena plaća uobrocima, a ne istovremeno sa predajom stvari, a da za celo vreme predaje otplate, stvar bude kod kupca koji predajom postaje i vlasnik.. Ovde je reč o obliku kreditiranja kupca - zato se još i zove i kreditna kupoprodaja. Razlikuje se od kupovine na poček jer se cena isplaćuje sukcesivno a na poček odjednom, kasnije. Naš ZOO predvi a ovu modifikaciju kupoprodaje- ali je on vezuje samo za pokretne stvari. Me utim, to ne znači da predmet prodaje sa obročnim otplatama ne bi mogle biti i nepokreme stvari. Tada bi samo bilo reči o neimenovanom ugovoru. Kod prodaje sa obročnim otplatama cene, forma ugovora uvek mora biti.pismena- Reč je o formi -usiovu punovažnosti (ad solemnitatem). Bitni elementi ugovora pored stvari i cene moraju obuhvatiti i ukupan iznos svih obročnih otplata, računajući i onu izvršenu u času zakljućenja ugovora, iznos pojedinih otplata, broj otplata i rokove za ispiatu pojedinih otplata. Odsustvo ovih sastojaka vodi ništavosti. Ugovor mora saclržati i odredbu da kupac može odustati od ugovora ako to pismeno saopšti prodavcu u roku od 3 dana od njegovog potpisivanja. Odsustvo ove odredbe tako e vodi ništavosti. Kupac se ne može unapred odreći ovog prava. Ova modifikacija kupoprodaje je izvesna pogodnost za,.kupca.. Ali baš zato se on može odreći te pogodnosti, pa ostatak cene isplatiti odjednom i to tako što isplati čist 'iznos bez ugovome kamate i troškova. Odredba kojato .onemogućuje kupcu je ništava. Za' raskidanje ove modifikacije ugovora važe/siedeća pravua^-Prodavac. može raskintiti- ugovor ako kupac do e u docnju sa poeetnom. otplatom. Posle isplate početne otplate prodavac može" raskinuti ugovor ako kupac do e u dočnju s najmanje dve uzastopne otplate '-koje predstavljaju najmanje • osminu cene. Izuzetno, prodavac može raskinuti ugovor f kad kupac dode u docnju sa isplatom samo jedne 'otplate ako za ispiatu cene nije predvi eno više od jedne otplate. U navedeniiri siučajevima prodavac mesto raskida ugovora može zahtevati od kupca isplaru ceiog iznosa cene, s tim daT'mu prethodno ostavi naknadni rok od 13 dana za tu isplatu. Ova modiiikacija dopuštaj-sudsko produženje rokova otplate. Na traženje kupca sud može kad okokiosti slučaja to opravdavaju produžiti rokove za isplatu zadocneiih otplata ako kupac da obezbe enje. da će izvršiti svoje obaveze fnpr. jemstvom iii zalogom) i ako usled toga prodavac ne trpi štetu. Me utim, kupac kome sud produži rokove ne osloba a se obaveze piaćanja zatezne kamate. Ali ZOO predvi a ništavost odredbe o ugovornoj kazni za slučaj raskida ugovora zbog docnje u pogiedu isplace nekoliko obroka. (J slučaju raskida u napred rečeriim slučajevima, prodavac je dužan da vrati kupcu primljene orplate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio i naknaditi mu nužne troškove koje je ućinio za stvar. Sa svoje
so
strane, kupac je- dužan vratiti prodavcu stvar u stanju u kom je bila kad je predata i datl mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora. Ništave su odredbe ugovora o prodaji sa obročnim otplatama koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredaba zakona kojima je reguiisana ova modiilkovana kupoprodaja. Najzad, pravila o ovoj modiflkaciji shodno se primenjuju i na neke slične modiiikacije kupoprodaje sa obročnirri otplatama cene - kod ugovora o lizingu. 114. PRODAJNI NALOG Ovo je ugovor kojim se jedna strana (nalogoprimac) obavezuje da odre enu pokretnu stvar koju joj je predala druga strana (nalogodavac) proda za odre enu cenu u'odre enom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ako to ne učini smatra se da je on tu stvar kupio. Naš ZOO prodajni nalog predvi a kao poseban ugovor a ne kao modiflkaciju kupoprodaje, iako on to jeste. Osnovna odlika prodajnog naloga je da je izme u nalogoprimca i nalogodavca postignuta saglasnost o cenl stvari kao i o roku za njenu prodaju trećem licu s tim što se ima uzeti da je nalogporimac kupac ako u odre enom roku stvar ne proda ili je ne vrati prodavcu. Stvar koja je predmet prodajnog naloga se predaje nalogoprimcu odmah pošto se postigne ■•saglasnost o-cenli roku za/'prodaju trećem licu. Ali tom predajom se ne prenosi svojlna. Nalogoprimac se nalazi'samo u državirii stvari. Ako.je on u odre enom roku ne proda trećem licu ili ne vrati nalogodavcu, postaje vlasnlk putem tradltlo brevi manu i to bez obira da li je isplatio cenu nalogodavcu kao prodavcu. Ako cenu ne isplati, nalogodavac (prodavac) može tražiti raskid ugovora, povraćaj stvari i naknadu štete. Dok stvar drži radi prodaje, nalogoprimac nije vlasnik već držalae. Stoga shodno pravilu res perit domino naiogodavac snosi rizik slučajne propasti stvari. Tek po prelasku prava svojine na njega, rizik slučajne propasti stvari snosi naiogoprimac kao kupacf Zato bi morao da plati cenu i kad bi stvar propala. Nalogoprimac se rnora odnositi prema stvari s pažnjom dobrog domaćina. U suprotnom snosi odgovornost za štetu na stvari. Prodajni nalog sadfži elemente punomoćja, ali se od njega i razlikuje: 1. Punomoćstvo je- opozivo, a prodajni naiog nije. 2. Punomoćnik ne postaje vlasnik poverene stvari ako je u o re enom roktr ne proda, a nalogoprirnac postaje viasnik. Doduše i punomoćnik u odre enim slučajevima može da kupi poverenu stvar (ugovor sa samim sobom) ali u principu to nije dopušteno (sankcija je ništavost), 115. UGOVOR O RAZMENI Ugovor o razmeni je takav ugovor u kome se- svaki ugovornik obavezuje prema svom saugovorniku da mu. preda stvar koja se razmenjuje-tako- da on • stekne pravo svojine odnosno raspolaganja. Ovaj ugovor reguliše i ZOO s tim što dopušta da predmet razmene budu i druga prenosiva prava. Ugovor o razmeni kao i o kupoprodaji može imati translatorno ili obligaciono dejstvo. Transiatorno - da se sarnim ugovorom prenosi pravo (francusko pravo) a obligaciono - da je ugovor iustus titulus, a da s e svojina prenosi predajom odnosno uknjižbom (modus agurezi i), Ugovor o razmeni je sličan kupoprodaji. Razlika je :u torae što se kod kupoprodaje željena stvar stiče posredstvom novca, a kod razmene bei posredstva novca. Razmenu ne treba shvatiti kao dvostruku kupoprodaju. To je poseban ugovor koji je stariti od kupoprodaje. Porekio i značaj - Razmena je istorijski prethodnik kupoprodaje. Ona je starija od kupoporodaje jer je postojala još pre nastanka novca. Korišćena je u naturalnim privredama nerazvijenih oblika društva. Sa pojavom novca došio je do kupoprodaje koja je samo jedan oblik razmene - razmene posredstvom novca. Me utim, razmena postoji i u razvijenim robnim privredama. Ona naročito dolazi do izražaja u periodima monejarnih kriza i inilaeija i siičnih poremećaja na trzištu. U našem pravu ona dolazi do izražaja kod razmene stvari u društvenoj svojini, komasacije, zamene gra evinskog zemijišta, zamene stanarskih prava itd; Pravne osobine - ugovor o razmeni je: 1. Imenovani - jer ga zakon reguiiše, 2. Neformalan - mada postoje siučajevi kada se traži pismena forma (razmena • nepokretnosti), 3. Dvostrano obavezan - jer- svaka strana ima obaveze koje su uzajamne, 4. Teretan - svaka strana pruža drugoj odgovarajuću protivvrednost koja nije izražena u novcu, 5. Komutativan - odre ene su prestacije, ali može biti i aleatoran, 8. Ugovor sa
Sl
trenumlm prestacijama - ali može biti i sa trajnim, 7. Jednostavan ugovor - j e r n e sadrži elemente drugih ugovora, 8. Ugovor sa sporazumno odredenom sadržinom - mada može biti i po pristupu, 9. Samostalan - jer nije zavistan od drugog, lo. Ugovor koji se ne zaključuje s obzirom na iičnost - ali može biti i intuitu personae, 11. Može mu prethodia' i predugovor i 12. Kauzalan - jer mu je osnov vidljiv. Bitni elementi - Bitni elementi se tiču predmeta razmene. To su stvari ili odre ena prenosiva prava. Stvari mogu biti pokretne i nepokretne, telesne i bestelesne, Bitno je da nisu Izvan prometa {extra commercium) ili u ograničenom prometu. To mogu biti postojeće iii buduće 'stvari. Najzad, predmet razmene može biti 1 novac ali samo ako nije u opticaju (numizmatički). Kad je reč o prenosivim pravima, predmet razmene može biti; neko drugo stvarno pravo (plodouživanje), neka radnja ili uzdržavanje od radnje [facere, nonfacere), obaveza iz ugovora o delu (jedno lice sašije odelo drugom koje mu okreči stan). Predmet ramene može biti i neko oviašćenje iz autorskog prava imovinske prirode (ustupanje autorskog honorara za odre enu usiugu). Najzad, predmet razmene može biti i stanarsko pravo.- Ta. razmena je regulisana posebnim propisima (zakon o,stambenim ^■^''^9^oslmA)'..: Predmet razmene bez obzira našta se odnosi mora. biti moguć. dozvoljen i J:T ' ^' odrecieri'ui-odrediv. Obaveže stranaka - Svaka stranka ima obaveze prema drugoj. One su uzajamne. One su i istovetne jer to odgovara suštini ramene. Stranke u razmeni imaju'.sledećc'obaveze:1, Obaveza predaje stvari - sastoji se u preduzimanju odre enog marterijamog.akta kojim se omogueuje drugoj strani sticanje državine na stvari. Tu:.vrede ista;.pravila kao i kod kupoprodaje {predaja pokretnih stvari - neposredna i simbolična,/ predaja' nepokrektnih ■ sjtvari -'upis u zemljišne knjige, vreme, mesto predaje). Kad Je reč o bestelesnim stvarrma, odnosno tražbenim pravima, predaja se vrši momentom zakljućivanja ugovora. Uz stvar se predaju. i.'plodovi nastali posle roka. za predaju.. Momenat predaje je-značajan i zbog. primene .pravila o riziku za slučajnu propast stvari koji se zasnivaju na principu res perit domino. 2, Obaveza . zaštite- u slučaju materijalnih i pravnih. nedostataka - pošto je razmena. dvostrand teretan ugovor, svaki ugovarač odgovaja drugom za slučaj materijalnih i pravnih nedostataka. Pravila su ista kao i kod kupoprodaje,. samo što kod tog"ugovora odgovornost snosi samo prodavac. ' 3, Obaveza preuzimanja stvari - svaka strana ima obavezu da preuzima. stvar od strane koja ima obavezu da je preda. Preuzimanje stvari je niz odgovarajućih materijalnih radnji kojima. se- obezbe uje?izvršenje predaje- npr. obezbe ivanje- ambalaže,. smeštajnog prostora i sl. Neizvršenje obaveze preuzimanja stvari o roku dovodi stranku u poverilačku docnju zbog koje rizik slučajne propasti stvari prelazi. na nju. ,• 116. UGOVOR O POKLONU Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik (poklonodavac) prenosi ili.se obavezujeda prenese na drugog ugovornika (poklonoprimca) pravo svojine odre ene, stvarr odnosno drugo odre eno pravo ili da, mu na račun svoje imovine, učim',neku:kqrist';i;.to sve bez: ■-. odgovarajuće naknade. Ovde je reč o dvostranom pravnom poslu 'in'ter i vos, za.razliku.od testamenta koji je jednostrani pravni posao mortis causa. Poklonom se prenosi svojina ilidrugo pravo kao' i kupoprodajom iM razmenomali ono'štogačiru,,pose.bnim. u .odnosu na te ugovore je njegova besplatnost odnosno dobročinstvo. Poklonom dominira. nameradarežljivosti poklonodavca (animus donandi] koja je bitni sastojak ugovora.. Ova pobuda ulazi i u polje kauze poklona. ZOO nije regulisao ovaj ugovor zato što je FederaciJaipa.čU. ., . 281 stav 1. tačka 4. Ustava 1974. godine uredivala samo ugovorne odnose iz^bblasti'r'f": prometa roba iusluga, a ocenjeno je da,_on ne spada u tu oblast Tačnije.je re&da^K^^.^ poklon spada u tu oblast, ali da nije tipičan ugovor za promet roba i usluga. ..•,.......-.:^r'..Preciziranje pojma i vrste - Osnovno obeležje pokiona se ogleda u odsustvu naknade-za; ," __ koristi koje se dobijaju. Poklonoprimac naime ne daje nikakvu naknadu poWonodavctn|I:4^; Ovo me utim, zahteva odre eno preciziranje pošto Lzvesne vrste poklona pretpostavljaju.Tf-^"? odredene radnje pokionoprimca. Da bt se to bolje uočilo potrebno je ukazati na neke "-" modifikacije poklona, kao što su: .. i' ,1. Poklon sa nalogom ili teretom
82
2. 3. 4. 5. 6. 7.
Mešoviti poklon Uzajamni poklon Naknadni poklon Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti Poklon u opšte korisne svrhe Poklon za slučaj smrti
1. Poklon sa nalogom ili teretom - je takav ugovor o poklonu kojim poklonodavac stiče . pravo da rasktne ugovor ukoliko poklonoprimac ne-izvrši odre enu ,-radnju u korist poklonodavca iil trećeg lica, odnosno ukoliko ne poštuje pravo koje je poklonodavac zadržao za sebe ilr trećeg. Naiog ili teret se može odnositi na neko činjenje iii nečinjenje u korist poklonodavca ili nekon trećeg. Nalog ili teret se može odnositi i na način upotrebe jpoklonjene stvari što nrože biti u interesu i samog poklonoprimca. Ipak nalog ili teret, bez obzira kakav bio predstavlja .tegobu ili dužnost za poklonoprimca koji nisu svojstveni opštem režimu poklona. Ako bi nalog odnosno teret predstavljao ekvivalent odnosno protivvrednbst za prestaciju poklonodavca .onda.se. ne ,b.i. r.adiloo pokiqnu.,iZatp,;i..kod poklona sa nalogom ili teretom mora postojati namera4dare'žljivOstti::(-ani^.u*^c)jS^d/]' jer ■ bez nje nema ni poklona. Prema tome, nalog ili teret ne sme ugušiti dobrocinstvo ' poWonapfim-|a, Ako poklonoprimac ne izvrši nalog ili teret, poklonodavacmože- raskinuti ugovor jedncfŠrranom izjavom volje (vansudski put), osim ako je treće lice. steklo pravo da zahteva ispujjjerije naloga. U slučaju raskida poMonodavac ima pravp na povraćaj datog, a ako stvar.jos.nije predata. neće se ni predavati. Po svojoj pravnoj prirodi poklon sa nalogom ili teretom je ugovor sa raskidnim uslovom - ako se uslov ne ispuni ugovor se raskida. U siučaju nedopuštenog iii nemorauiog naloga odnosno tereta, uzima se: 1_ da ugovor nije ni nastao'(da je ništav) iii 2- da proizvodi pravna-dejstva,, ali bez, naloga, ako nije drugačije ugovoreno. 2. Mešovit poklon je takav ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju, ali tako da prestacija veže vrednosti predstavlja poklon. za drugog^ugovomika.. Ovde.sepoklon javlja zajedno sanekim drugim ugovorom a najčešće razmenorrr ili kupoprodajom. Poklon predstavlja samo ono što j e izvaii vrednosti prestacije drugog ugovornika^ Samo je. utoliko reč o.poklonu, a u pogledu. preostale vrednosti.prestacijea. pitonju.Je.nekl drugi. ugovor. Takva je npr. prijateljska prodaja,. rodbinska. kupoprodaja i sl. ti kojoj je cena upadljivo niska.. Razlika izmedu prestaeija. je- posledica namere darežljivosti i zato se mešovitl pokloni ne- mogu pobijati zbog. prekomernog oštećenja. ili nekogvdrugog razloga oslonjenog na ekvivalentnost prestacija.. " ~ . 3. Uzajamni poklon je takav ugovor o poklonu kojim stranke uslovljavaju njegovo pravno dejstvo, zaključivanjem. drugog ugovora o poklonu sa obrnutirn ulogama: stranaka. Ovde svaka stranka čini poklon onoj drugoj ali je kod svake od njih: prisutna. namera darežIjivosti-ifBez te namere ne bi bilo poklona već. nekog drugog teretnog • ugovora (razmene:iii'*|:ijpoprodaje). Ukoliko bi vrednost prestacija bila ista radilo b i se o nekom teretnom ugo^pru (razmeni ili kupoprodaji). Ali ako vrednost prestacija nije ista uzajamni ; poklon bi postojao samo u prisustvu namere darežljivosti. Bez.gtoga..j-op,et...bi-se'.radilp,!..p. ^ ■ nekom teretnom ugovoru. Tamo gde ima namere darežljivosti^ iiema mogućnpsti pobijanja ; • ugovora zbog prekomernog oštećenja_ Tamo gde nema ove" namere, takva mogućnost. •'postoji. Uzajanirii poklon treba razlikovati od dva poklona izme u ištih lica. sa obrnutim' ; uiogama koja nisu medusobno uslovljena. Tada dva ugovora o poklonu predstavljaju potpuno zasebne- ugovore. Posebni pokloni se najčešće javljaju u različitlm: vremenimaj,'..pri čemu je drugi revanš za prvi. '■' •■ "4. .Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga.je namera darežljivosti zasnovana, . na odre enoj, radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca,. pri čemu. se poklon javlja- kaopriznanje ili nagrada. Motivi za ovaj poklon mogu biti veoma različiaV npr: poklon. nalazaču stvari.- poklon spasiocu, poklon pobedniku trke, najboljem pismenom zadatktt:.;.:itd. Ima mišljenja da kod ovog poklona poklonodavac treba da odgovara za pravne i ' . fizičke nedostatke stvari i da ne može braniti shvatanje da j e isključena odgovomost a. . dopušten opoziv kao i kod poklona učinjenog po opštem režiratu Dar'treba da ostane dair j i kad je ućinjen \z zahvalnosti i kad je učinjen kao nagrada. UTcoIiko bi se zbog mana na
83 stvari dogodiia šteta poklonoprimeu na drugim njegovim stvarima, on bt mogao tražiti naknadu po opštim pravilima odgovornosti za štetu. 5. Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti je takav ugovor kod koga j'e namera darežljivosti proizišla iz odre ene moralne dužnosti. Ta moralna dužnost može biti vezana za srodnieki, bračni, prijateljski ili neki drugi odnos. Moralna dužnost ne sme biti produkt neke pravne obaveze makar ona biia vezana i za naturalne obligacije. I nagradni poklon je zasnovan na morainoj dužnosti ali je on ipak poseban jer je kod te vrste poklona odre ena radnja zasluga iii držanje ' poklonoprimca poslužila kao neposredni motiv poklona. Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti nije zasnovan na konkretnoj pobudi već na dubljoj vezi poklonodavca ili poklonoprimca 6. Poklon u opšte korisne svrhe je takav ugovor o poklonu kod kogaje namera darežljlvosti zasnovana na motivu postizanja opšte korisne svrhe. Tu je poklonoprimac najčešće neka društvena, kulturna ili humanitarna ustanova. Takvi su npr. pokloni učinjeni bolnicama, ranjenicima, dečijim ustanovama, bibliotekama, pozorištima itd. Ovi pokioni su najčešće uslovljeni odre enorn namenom korišćenja sredstava. Za sve te ■ poklone je zajedničko da se postiže neka opšte korisna svrha. '' '7'. 'Poklon 'za '■ shičaj smrti je takav. ugovor o poklonu kod koga se predaja predmeta poklona odlaže do momenta smrti poklonodavca. Ovaj poklon je preteča testamenta ali se koristi' i u savremenim pravima. Reč je o pravnom poslu inter vivos sa dejstvom mortis causa - hjegovo dejstvo nastupa tek momentom smrti poklonodavca. Ovaj. poklon treba razlikovati od ugovora o nasle u a razlika je u tome što: 1. pokion za siučaj smrti nije osnov za nasledivanje, a ugovor jeste, 2. pokionoprimae se ne tretira kao naslednik već kao poverilac. 'Po jednom shvatanju ovaj poklon se ne može opozvati, ali je ispravnije shvatanje da je to mogućno kao kod poklona u opštem režimu. Ipak razlozi opoziva treba da budu zakonom odre eni da ne bi sve zavisilo od slobodne volje^ poklonodavca.. Poreklo i značaj - Poklon je jedan od najstarijih ugovora. NjegovL "tragovi sežu "'do Hamurabijevog zakonika. Njime se čini besteretna korist za drugoga uglavnom da bi se izrazila neka afekcija. Aii on je uvek krio i mogućnost ostvarivanja nedozvoljenog cilja. Poznavalo ga je i rimsko pravo i to u više vidova - mancipacija, tradicija,. cesija, prenošenje tražbine, oproštaj duga i dr. U Justinijanovo doba se mogao i' opozvati zbog nezahvalnosti. Srednjl vek ga poznaje kao. sredstvo besplatnog uvećanja.imovine crkava, vlastele i vladara. Klasične kodifikacije 19. veka ga poznaju kao poseban imenovanLugovor. Poklon je čest pravni posao ali ne tako čest kao kupoprodaja i drugi teretni ugovori. Njegova kauza. obuhvata i motive - pobude. One su uglavnom' altruistične ali kad kad mogu biti i nemoralne, Pravne osobine -" Ugovor o poklonu je: 1. Imenovani - jer ga zakon reguliše, ' 2. Formalan - pri čemu se zahteva ili pismena ili realna forma (predaja stvari). Forma je važna da bi se izbegla lakomislenost pri davanju poklona i da bi se pobude učiniie vidljivim. 3. Jednostrano obavezan - jer se- njime obavezuje samo poklonodavac, 4. Dobročin - s tim što kod nekih modifikacija može biti praćen nekim.. nalogom,. 5. Komutativah - a izuzetno aleatoran (poklon buduće-žetve),,'6..- Ugovor-sa.. trenutnim izvršenjem - ali može i sa' rrajnim, 7. Jednostavan — jer ne sadržr elemente* drugih' •' ugovora mada ni to 'nije isključeno, 8. Sa sporazurnno odre enom sadržinom, 9. Samostalan- -■ mada može biti i'-akcesoran;-io: ■Intititu>persojaae----~aJA*može.biti i bez obzira na svojstva ličnosti,. 11. Kauzalan - s tim što u njeno polje uiazi i pobuda. Za poklon važe opšta pravila o sposobnosti ugovaranja, ali važe i neke osobenostL Kad jereč o poklonodavcu on mora biti poslovno sposoban. Izuzetno, kod poklona sredstava- ■. ostvarenih zaradom dovoljan je i uzrast od 15 godina sa kojim se može zaključiti ugpvor o. radu. Kad je rec o poklonoprimcu ne zahteva se njegova poslovna sposobnost jer on dobija korist bez protivnaknade. Ako bi se poklonom nametao i neki razlog,.. potrebna-tje-i.saglasnost roditelja odnosno staraoca. Bitni elementi: - L Predmet poklona može* biti stvar, odre eno imovinsko pravo- ili,neka.Vj.j#,.'.. druga korisL Stvar može biti pokretna ili nepokretna, postojeća ili buduća,. teiesim. Uxke:. bestelesna. Ona ima prometnu vrednost ali nekad može imati i afekcionu vrednosL. LT. svakom slučaju scvar mora biti takva da zadovoljava zahteva u pogledu mogućnosti. dozvoljenosd i odre enosti predmeta. Vlasnik stvari je poklonodavac. Ako on proda. tudu
84 stvar vlasnik je može dobiti reivindikacionom tuibom osim ako je njen držalac savestan ili je svojinu stekao na originaran način (održaj, sticanje od nevlasnikaj. Imovinsko pravo može biti predmet poklona ako se odnosi na imovinska prava pronalazača, autora, vršenja prava plodouživanja itd. Ono može biti predmet poklona i kod oproštaja duga. Druga imovinska korist može biti predmet poklona kad se odnosi na vrednost rada koji je poklonodavac besplatno izvršio u korist poklonoprimca. To ne treba mešati sa nekim drugtm pravnim poslovima, kao što su besplatna ostava, besplatna posluga, beskamatni zajam. 2. Namera darežljivosti {ammus donandi) jeste .drugi bitan element ugovora o poklonu. Ona ukazuje na to da je poklon akt dobročinstva kojim poklonodavac hoće da uveća imovinu poklonoprimca bez protivnakiiade. Ovaj element mora da postoji kod svakog poklona čak i kod mešovitog koji u sebi sadrži elemente teretnog ugovora. Animus donandi se ne pretpostavlja, već mora nedvosmisleno da proiziiazi iz sadržine ugovora. Ona mora biti zasnovana na različitim motivtma - zahvalnosti, prijateljstvu, ljubavi itd. Iz tih razloga je pobuda (motiv) zahvaćena kauzom kod ugovora o pokionu i drugih dobročinih ugovora. Obaveze poklonodavca - Poklon je- jednostrano •obavezanrugdvor^.Zato-'seikod.njega i javijaju šamo obaveze poklonodavca. Poklonoprimac nema obaveze jer je reč o dobročinorn|ugovoru. Ipak kod poklona sa nalogom iii teretom postoje izvesne tegobe iii dužnosti-poMonoprimca ali one ovaj poklon ne čine dvostrano obaveznim i terernim ugovorom. jPoklonoprimac u skladu sa javnim poretkom i moralnim normama ispoljava zahvalnost poklonodavcu ali se ni to ne. uzima kao ugovorna obaveza. Poklon prema tome ostaje ugovor u kome postoje samo obaveze.poklonodavea,.Te obaveze su: a) Obaveza prenosa prava jpredajom stvari ili obećanjem predaje stvari - Ako se ugovor o poklonu posmatra kao realrh. ugovor onda se on: zaključuje tek predajom. stvarL Tim aktom se ujedno 'i izvršava obaveza poklonoprimca. Ako se posmatra kao pismeni ugovor onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao. Predaja može biti različita zavisno od toga-da li je reč o pokretnoj' ili nepokretnoj stvari. Pokretna stvar se predaje iz ruke u ruku iii simboličnom predajom iii predajom kratke ruke. Nepokretne stvari se predaju uknjižbom. Stvar se predaje u stanju u kom se nalazi u momentu. zakljueenja- ugovora^. Sa predajom. preiazi i rizik slučajne propasti stvari koja je individualno odre ena - rod. ne propada. I ovde važe pravila o vremenu načinu i mestu predaje kao i kod kupoprodaje. b) Obaveza naknade. štete - Pošto Je poklon dobročin. ugovor poklonodavac. ne odgovara za pravne. i flzičke nedostatke na stvari. Ali ako su pravni ili fizički nedostaci na. stvari prouzrokovali takvu'štetu poklonoprimcu u vidu izdataka. troškova i sl. poklonodavac je dužan da pokionoprimcu naknadi tu štetu. Medutim, u osnov te odgovornosti ulazi samo namera ili krajnja nepažnja. Drugim rečima on će odgovarati za štetu ako je bio nesavestan'.'Ui ako je znao Ui morao znati za pravne ili fizicke nedostatke,. pa je poklon ipak učinior, Raskid ugovbra - Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor. Ali on je i dvostrani pravni posao. Zato se on može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca. PoMon je~ speciflčan po slučajevima je nostranog raskida., Razlozi takvog raskida se dele u dve grupe. Prva, koja se tiče, samih ugovornika.. i
85 i njemu biiskih srodnika - supružnik, deca, roditelji. Kada nastane ovaj razlog poklonodavac može raskinuti ugovor jednostranorn izjavom. Reč je o vansudskom raskidu a ne sudskom. Dovoljno je da izjava bude upužena na siguran način u ptsmenoj formi. Ako se sudska odluka ipak donese ona ima samo deklarativno dejstvo. Pravo na raskid se gasi po proteku jedne godine od dana saznanja za raziog, odnosno po isteku lo godina bez obzira na saznanje. Pošto ugovor bude raskinut, poklonodavac stlče pravo na povraćaj datog. Pri tom savesni poklonoprimac neće odgovarati za eventualnu smanjenu vrednost stvari, a imaće pravo na troškove uvećanja vrednosti stvari i na plodove. Naprotiv, ■ nesavesni poklonoprimac odgovara i za smanjenu vrednost, a vraea i plodove koje je pribavio ili propustio da pribavi. Raskidom ugovora-o poklonu poklonodavac .ne.stiče pravo prema trećem licu, kome je poklonoprimac stvar otu io. Savesno treće lice ostaje vlasnik, a poklonodavac stiče pravo da od poklonoprimca zahteva povraćaj vrednosti stvari koja je poklonjena. Raskid zbog osiromašenja poklonodavca - Osiromašenje je nedostatak nužnih, sredstava za život. Osiromašenje poklonodavca se uzima kao čisto objektivna okoinost, nezavisna od ^•'*;-i?;'»,;ponašanja;,poklonoprim.ca. Ali ono mora biti znatno tj. da dovodi u pitaje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava. O tome postoje dva pristupa; a) Reč je o potpunom osiromašenju poklonodavca i. tu dolazi do potpunog opozivanja poklona i.b) Reč je o nemanju sredstava za izdržavanje gde dolazi do delimičnog opozivanja tj.. opozivanja u meri koja je potrebna da se obezbedi izdržavanje. Kad nastane ovaj razlog dolazi do raskida ugovora jednostranom izjavom poklonodavca upuženom poklonoprimcu (vansudski način). Tada dolazi do vraćanja datog ako je stvar predata, a ako stvar nije predata jer je poklon samo obećan, onda neće ni doći do njegove predaje. Raskid deluje samo pro*futuro, pa se može vratiti samo ono što je preostalo. Poklonoprimac se može osloboditi obaveze vraćanja prirnljene stvari ako: prihvati obavezu da poklonodavcu obezbedi sredstva za izdržavanje [facultas alternativa). Povraćaj predmeta pokiona u slučaju razvoda i poništaja braka - U slučaju razvoda, pravi se raziika izmedu običnih i ostalih poklona. Obični pokioni se ne vraeaju. Reč je o manjim, uobičajenim poklonima. Za ostale poklone, pokione veće vrednosti, važe pravLia: 1. Supružnik koji nije kriv za razvod zadržava sve poklone od supružnika čijom krMcom je brak razveden, a ima i pravo da traži povraćaj poklona. koje je on učinio. 2. Ako je brak razveden bez krivice, svaki supružnik. zadržava prirnljene poklone 3. Ako su oba supružnika kriva, ni jedan od njih nema pravo da zahteva povraćaj datih poklona. Pokioni. se vraćaju^u. stanju u kom su se; naiazili u. trenutku nastankai'uzroka za razvod. Umesto otu enih poklona vraća se njihova vrednost. Vraćanje poklona se različito objašnjava.. Po jednom shvatanju zbog • neosnovanog obogaćenja, po drugom zbog negativnog raskidnog uslova, a po trećem zbog nezahvalnosti. Izgieda da se ovo najbolje može objasniti uz pomoć kauze u koju ulaze i motivi. Postojanje braka je- odlučujući motiv poklona a bez njega narušena je sama asiimus donandi. U slučaju poništenja braka,. pokloni se vraćaju zavisno od savesnosti odnosno od nesavesnosti supružnika. . Savestan supružnik. , supružnik koji nije znao za razlog ništavosti, zadržava. poklone; a ima'' pfavo da. traži ■!•*'< 4 -natrag'. 'učinjene poklpne-nesavesnom supružniku, Ako su oba supružnika savesna ili nesavesna, zadržavaju.. priirjijene..poklone.i.nemaju pravo_.da traže povraćaj. datih poklona. od drugog supružnika. Savestan nije dužan da vrati poklone ni trećem licu, a nesavestart jeste. Proglašavanje poklona bez važnosti u odnosu na nužne naslednike, izdržavanalica.i poverioce po paulijanskoj tužbi - Ugovor o poklonu deluje inter partes ali on može. da iritira i prava nekih trećih lica: nužnih naslednika, izclržavaiiih lica i poverilaca?. po' paulijanskoj tužbi. Nužni naslednici kojima je poklonom povreden nužni deo, mogu'tražiti vraćanje poklona u meri u kojoj se podroiruje'' njihov nužni deo. Vraćanje se traži počev od poslednjeg poklona pre.smrti ostavioca. ;pa u obrnutom redu. Lica koja imaju pravo' nat'izdržavanje mogu pobijari poklon koji učini dužnik izdržavanja ako s c tim poklonom: ugrožava njihovo pravo. Obim pobijanja treba biti. srazmeran zadovoljanju potreba:. uiž.. pogledu izdržavanja. Poklonoprimcu stoji na r.aspolaganju facuitas aiternativa da obezbedi. sredsiva za izdržavanje i očuva poklon. Poverioci po Pauiijanskoj tužbi mogu tražiti da s e poklon ogiasi bez dejstva prema njima ako su njime osujećeni u naplati njihovog dospelog
86 potraživanja. Ovome se pribegava ako je dužnik insolventan i nema druge imovine iz koje bi se potraživanje naplatilo. Ovde poklon ostaje, ali se lišava dejstva perma poveriocima. 117. UGOVOR O ZAJMU Ugovor o zajmu je ugovor kojim se jedan ugovornik (zajmodavac) obavezuje da drugom ugovorriiku preda odre enu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, dok se drugi ugovornik (zajmoprimac) obavezuje da mu posle odre enog vremena vrati istu količinu novca ili istu količinu stvari, iste vrste i kvaJiteta. Na primijenim. stvarima zajmoprimac stiče pravo svojine odnosno raspolaganja. Ovu definiciju je usvojio i ZOO. To znači da je on prihvatio ideju o zajmu kao konsensualnom ugovoru koji nastaje saglasnošću volja i stvara obavezu na obe strane - zajmodavca, da preda novac ili zamenljivu' stvar, a zajmoprimca - da vrati isti iznos novca odnosno vrstu stvari. Ove obaveze nisu istovremene i to ih čini različitim od ostalih dvostrano obaveznih ugovora. Naš ZOO je napustio klasičan koncept o ovom ugovoru kao realnom ugovoru koji nastaje predajom stvari, kome prethodi predugovor o zajmu. Prema tome po konsesualnom konceptu zajma predaja nije akt zaključenja, već izvršenja ugovora- o zajmu. Ovaj ugovor. je osnov za sticanje prava svojine odnosno prava raspolaganja na odre enoj- kollčini žamemjivih stvari. Po tome zajam odgovara ra2meni, kupoprodaji ili poklonu (kojima se tako e stiče to pravo). Ali">za razliku od ovih ugovora, sticalac (zajmoprimac) preuzima obavezu da prenosiocu :(zajmodavcu) vrati istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta. Obaveza vračanja postoji i kod posluge, ostave ili zakupa, ali tada ne dolazi do sticanja prava svojine odnosno raspolaganja. Ugovor o zajmu ima i svoje modifikacije, pa tako postoji: 1. Namenski zajam, koji ograničava zajmoprimca tako što mu odre uje šta ima da radi sa predmetom zajma. Npr. k©d zajma za .izgradnju kuće da ga upotrebi za tu svrhu, kod uvoznog. zajma - za uvoz robe itd.. Nepridržavanje namene zajma je razlog za raskid ugovora a mogu uslediti i administrativne sanckije. 2. Lombardni zajam je takav zajam kod koga se dužnik obavezuje da banci preda odre ene stvari na kojima. banka stiče založno pravo. .Te stvari mogu biti dragocenosti.. hartije od vrednosti i sl. Ovaj zajam je kombinacija zajma i zaloge. 3. Emisioni zajam postoji kad dužnik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac kupuje za_novac.(kombinacija zajma.i kupoprodaje). 4. Ulog na štednju Je takav ugovor o zajmu u korne ulagač predaje banci na čuvanje odredenu kollčinu novca, a banka se obavezuje da mu na osnovu štedne knjižice.na njegov zahtev isplati taj novac. . 5. Javni zajam je zajam koga na osnovu odre enog propisa daju gra ani ih pravna Iica državi ili nekoj drugoj javnoj ustanovi s tim da im u odre enom roku predmet zajma bude vraćen. U svim ovim slučajevima, zajam Je po pravilu uz kamatu ali su mogući i bezkamatnii'Zajmovi. Porekio i zhačaj - Zajam je jedan od najstarijih ugovora. Porninju ga i zakon. 12 tablica i Hamurabijev zakonik. Od najranijih vremena razlikuju se- dve vrste zajma: sa kamatom 1 beskamatrji'lprijateljski zajam).. Prvi je teretni a drugi Je dobročin.. Ove dve- vrste zajma poznaje i rimsko pravo. Ono uvodi i izvesna ograničenja u pogledu_visine,kamate. Zajam sa kamatom naziva se fenus a beskamatni mutuum. U srednjern veku pod uticajem. kanonskog prava zajam sa kamatom ne uživa podršku. Medutim, u praktičriom životu kamata se ipak naplaćivala, pod uslovom da je ugovor zakijučen u formi promisorne zakletve. Velike kodifikacije 19. i 2o. veka ponovo daju puni značaj zajmu sa kamatom ali regulišu i beskamatni zajam. Zajam sa kamatom postaje važan instrument tržišnih. odnosa, naročito u bankarskim poslovima i to kako aktivnim (davanjem kredita) fiako- i pasivnim (izdavanje obveznica, ulog na štednju). Zajam postaje i instrument me unarodnog prometa. , Pravne osobine ugovora o zajmu su: 1. Imenbvani - jer je zakonom regulisan; 2. Neformalan - po savremenom konceptu o konsensualnosti, odnosno realan (formalniJ.;:i::;. po ranijem konceptu da on nastaje predajom stvari. Naš ZOO prihvata konsensualni koncept tako da zajam nastaje saglasnošću volja, a predaja je izvršenje ugovora kojim nastaje obaveza vraćanja. 3. Dvostrano obavezan - s tim što obaveze ne nastaju istovremeno. Prva je obaveza predaje a tek potom obaveza vraćanja.4. Teretan - ako je sa
87 kamatom odnosno besteretan ako je bez kamate, 5, Komutatlvan - jer su prestacije unapred poznate, 6. Sa trajnim izvršenjem obaveze - jer uvek postoji rok vraćanja, 7. Jednostavan - mada kod nekih modifikacija (lombardni i emisioni) mogu postojati i elementi drugih ugovora, 8. Sa sporazumno odredenom sadržinom - ali može biti i po pristupu s tim što se ovi drugi javljaju kao zajam sa kamatorn, 9. Samostalan - jer ne zavisi od drugog ugovora, lo. Ne zakijučuje se s obzirom na ličnost ali može biti i Intuitu persouae (naročito beskamatni), 11. Može mu prethoditi i predugovor, naročito u konceptu zajma kao realnog ngovora. Ova osobina gubi značaj kod konsesualnog zajma. i 12. Kauzaian - jer je ona vidno označena. Bitni'elementi - 1. Predmet zajma su zamenljive stvari. To su stvari odre ene po rodu. Treba učiniti jedno preciziranje: neki stariji zakoni - AGZ, SGZ - su odre ivali da'su ' predmet. zajma samo potrošne stvari. Me utim. potrošne stvari se troše jednom upotreborn, a ovde je reč o zamenijivim stvarima to jest stvarima po rodu odre enim koje se mogu zamenjivati u okviru svog roda bezbroj puta, kao što su žito, benzin, ulje, šećer, itd. Mnoge od tih stvari su i potrošne ali je ta odlika ovde irelevantna. Najčešći predmet v^č« M zajma 'je jiovac: Ali to mogu biti i druge zamenljive stvari. Br.duće stvari ne mogu biti predmet 'zajnia ^ako se on shvati kao .realni ugovor, ali ako.se shvati kao konsensualni onda je to moguće jer se može ugovoriti predaja budućeg dela žetve. Predmet zajma je stvar čiji je viasnik zajmodavac. Ako se zajam shvati kao realni ugovor to" uvek mora biti tako ali ako se shvati kao konsensualni ne mora jer se i nevlasnik mora obavezati da u odre enom roku preda stvar na zajam s tim da do tog roka postane vlasnik. Zajmoprimac neće postati vlasnik ako mu stvar preda nevlasnik. Me utrm. .on će i tada postati Vlasnik'ako je bio savestan a postoje uslovi za održaj ili sticanje od nevlasnika. Poštd zajmoprimac postaje ^lasnik, on snosi rizik slučajno propale stvari prema praviiu res perit domlno. 2, Rok je svojstven i zajmoprimcu i zajmodavcu ako se zajam shvati kao konsensualni ugovor, Tada je zajmodavac u odre enom roku od zaključenja ugovora dužan da preda novac ili zamenljivu stvar- zajmoprimcu. Kad je ovaj priinu on. (zajmoprimac) dužan je da vrati istu količinu, vrstu i kvalitet stvari. Ako se zajam shvati kao reaian ugovor onda se za rok vezuju samo obaveze zajmoprimca. Rok je odre en protek vremena ili momenat u vremenu za čije se* nastupanje vesuje dospelost obaveze: Taj se rok odre uje. u ugovora ili. za celu ili za obroke obaveza, zavisno od ugovorenog načina vraćanja.. Ako rok nije ugovoren, a ne može se ustanoviti tumačenjem zajedničke namere. primenjuje se sledeće pravilor a)-.Kod zajmodavčeve- obaveze- čim to zajmoprimac zatraži f ..samo.ne u. nevreme s tim što -taj rok zastareva' za 3 meseca od nastupanja. docnje zajmodavca i b) Kod zajmoprimeeve obaveze - obaveza vraćanja se obavezuje za primeren rok koji ne može biti kraći od 2. rneseca od dana zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati. 3. Kamata se javlja kao bitan element samo ako j c zajam teretam Tada se dužnik obavezuje da pored glavnice vrati i izvesnu naknadu za koristi- koje.je; imao koriščenjem zajma odnosno za štetu koju je zajmodavac imao zbog nekorišćenja. svog novca.ili druge zamenljive- stvari. Ta naknada. se zove kamata iii interes. Postoji ugovorna kamata. i H"■;." 'zakonski kamata; Ugovorena se ugovara, a zakonska odre uje zakonom i zove se zateznakamata. . Kamata se javlja u još* najstarijim oblicima ovog ugovora. Vremenom. j e ograničavana ali se uglavnom reguiiše imperativim propfšima. Zatezna~kamata-se.odre uje zakonom o visini stope zatezne kamate prema iznosu duga u momentu isplate. u visini eskontne stope koju mesečno utvr uje NBJ uvećana za 2o%. Zatezna kamata se plaća bez obzira da li je nastupila kakva šteta zbog docnje zajmoprimca. Ali ako je zatezna kamata manja od štete koju zajmodavac trpif on ima pravo da zahteva razhku do-potpune : ..naknade štete. Ugovorna kamata izme u pojedžnaca ne može biti veća od kamatne stope koja.se u mestu ispunjenja plaća na štedne uioge po vi enju. Ugovorna kamata izme tc'-"'-'^ - drugih lica odre uje se posebnim zakonom. Ako je ugovorena kamata veća od dozvoljene primenjuje se najveća dozvoljena stopa kamate. Kamata na kamatu (ugovornu ili, zatemu)£v>r|.-> se po pravilu ne može odre ivati izuzev kad je to zakonom odre eno. Ništava j e odredba:'* -« kojom se unapred ugovara kamata na kamatu, osim kod kreditnih poslova banaka. i drugih bankarskih organizacija. Me utrm, kamata na kamatu se može ugovoriti naknadno pošto istekne rok za naplatu kamate. Time se štiti dužnik. Prema tome ako kamata nije
88 isplaćena a prošao je rok za njenu isplatu, na iznos neisplaćene kamate se može zahtevati zatezna kamata i to od dana kad je sudu podnet zahtev za isplatu neisplaćene kamate. Obaveze zajmodavca - 1. Obaveza predaje obećanih stvari - kod zajrna shvaćenog kao konsensualnog ugovora zajmodavac je dužan da preda obećane stvari zajmoprinicu kako bi ovaj stekao pravo svojine ili raspolaganja. Predaja se najčešće vrši praktičnom predajom iz ruke u ruku. Moguća je i skraćena predaja traditio breri rnanu ako zajmoprimac već drži stvar a moguća je i simbolična predaja - predaja konosmana. Predajom predmeta zajma prelazi rizik slučajne propastl stvari na zajmoprimca tako da će morati da vrarj predmet zajma i ako je primijena stvar propala. Predaja se vrši na ugovprenom mestu i na ugovoren nacin i u ugovoreno vreme kao i kod predaje kod drugih ugovora kojima se stiče svojina (kupoprodaja, razmena, poklon). Ako rok mje odre en, predaje se čim zajmoprimac zatraži. Specifičnost obaveze zajmodavca je u tome što on može odbitl da on izvrši svoj'u obavezu ako se u meduvremenu od zaključenja ugovora, pogoršaju zajmoprimčeve materijalne prilike do te mere da se ne zna da li će on biti u stanju da zajam vrati. 2. Obaveza zaštite i naknade štete - rečeno je da ugovor o zajmu može biti, teretan ili dobročin. Ako je teretan, primenjuju ,se pravila ,o zaštiti :odpravnhV.i; fizlekih^ttedostatakana stvar, kao i kod svakog drugog teretnog ugovora. Tu važi princip ekvivalencije. Pored prava koje^jiroizilaze iz zaštite zbog fizičkih ili pravnih nedostataka. zajmodavac je dužan da naknadi štetu zajmoprimeu koju je usled tih nedostataka imao. Ako je bez naknade, tj. dobročin, ohda načelo ekvivalencije prestacije ne važi pa ne- postoji ni obaveza zastite zbog pravnih i fižičkih nedostataka na stvari. No ako je usled toga zajmoprimac pretrpeo kakvu štetu na svojim stvarima zajmodavac Je dužan-da mu je. nadoknadi. Obaveze zajmoprimca - Oljaveza vraćanja predmeta zajma je svojstvena svakom ugovoru o zajrnu bez. obzira da li je sa kamatom ili ne. Zajmoprimac postaje vlasnik. pozajmljenih stvari i može sa njima činiti što mu je volja ali ima obavezu da zajmodavcu vrati istu koiičinu stvari iste vrste i kvaiiteta. Pravila vraćanja se tiču predmeta, naeina, vremena, mesta i pravnih posledica neizvršenja obaveze. Predmet obaveze vraćanja je. ista koiičina stvari iste vrste i kvaiiteta. To je pravilo ali su mogućna izvesna odstupanja - vraćanje manje količine stvari, vraćanje stvari lošijeg kvaliteta. Tada je zajam kombinovan sa poklonom.uz.; animus donandl Ako se ugovori da..se umesto'. prirnljene. stvari vrati novac, onda je zajam kombinovan sa kupoprodajom. Zajmoprimac vraća stvar iste količine, vrste i kvaliteta bez obzira što se vrednost tih stvari u me uvremenu popela ili spustila. U tom pogledu. postoje dva važna pravila: 1.. Kad obaveza ima za: predmet svotu novca, dužnik je dužan isplatiti onaj broj novčanih jedimca na koju obaveza glasi izuzev kad zakon odre uje šta drugo (načelo monetarnog nominalizma) 2. Ako novćana obaveza prorivno posebnom saveznom zakonu glasi n a plaćanje u zlatu ili stranoj valtiti, njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu,. prema kursu. u. trenutJcu'.nastanka obaveze. Način ispurfifenja obaveze se odreduje samim ugovorom. Vraćanje-može biti odjednom. ili u obrocuna.. Ako je ugovoreno odjednomv on nije dužan da.primi, demnično, ispunjenje: (ali. može). Ako je ugovoreno vraćanje u obrocima,. onda je poverilac-diižan..:da.priirii izvršenje: i odjednom. Ukoliko ništa nije ugovoreno u. pogledu načina uzima s e d a se-predmet zajma vraea odjednom, u celini. Vreme vraćanja se odreduje ugovorom. utvrdivanjem roka. Ako rok nije odre en izričito u uporednom pravu se primenjuju dva rešenja: 1. Potrebno je da zajmodavac opomene zajmoprimca i dospelost odmah nastupa i 2. Potrebno je odrediti naknadni rok. Njega prihvata i naš ZOO, predvi ajući odreptivanje primerenog roka koji ne može biti kraći od. 2 meseca. Po našem ZOO zajmoprirnac može vratiti zajam i pre rpka ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o tome i naknaditi, mu eventualnu štetu. Mesto ispunjenja obaveze odre jaje se samim ugovorom,. a ako to n e ' bude uČinjeno, a ne mbže se odrediti ni pomoću svrhe i prirode zajmar. uzima se dajetctt ....;• mesto u kome je dužnik u trenutku nastanka obaveze imao prebivahste, ukoliko nije reecr- V zajmu novca. Kod zajma novca uzima se da je to mesto u kome poverilac ima prebivaMte. Posledice neizvršenja - zajmoprimac pada u dužničku docnju od koje počinje obaveza^ plaćanja zatezne kamate čak i kad je zajam dobročin. On duguje i naknadu štete
89 zajmodavcu. S tim u vezi je i kasatorna klauzula - odredba kojom se ugovara gubitak odre enog prava iz ugovora, ukoliko se ne ispuni neka ugovorna obaveza npr. gubi se pravo na vraćanje zajma u ratama ako se ne isplati jedna rata. Obaveza plaćarija kamate je obaveza svojstvena samo teretnom zajmu. Kamata čini zajam teretnim ugovorom. Postoji ugovorna kamata koja se ugovara, i zatezna kamata koja se odre uje zakonom. Pod odre enim uslovima, je moguća i kamata na kamatu. 118. UGOVOR O ZAKUPU Ugovor o zakupu je ugovor kojim se jedan ugovornik (zakupodavac) obavezuje da preda odre enu nepotrošnu stvar na upotrebu drugom ugovorniku (zakupcu), a ovaj se obavezuje da mu za to plaća odre enu naknadu'(zakupninu) i da mu po isteku odre enog' vremena stvar vrati. Upotreba obuhvata i uživanje stvari (upotreba piodova) ako nije drugačije ugovoreno iii uobičajeno. Ovim ugovorom se, za razliku od kupoprodaje, razmene, poklona i zajma ne prenosi svojina.već se prodaje upotreba. Postoji više oblika zakupa, ali za sve oblike je karakteristično da se ovim ugovorom ne prenosi svojina. Ipak, * " " ima nekih oblika zakupa sa elementima prodaje npr. Zakup kamenoloma, koji se """'"' '"''upotreBfjaVa tako što se vadi i prodaje kamen. Zakupom se stiču relativna, a ne apsolutna prava. Stiče se pravo upotrebe, ali ne i pravo raspolaganja. Ipak, u izvesnoni smislu, zakupac može raspolagati zakupnim dobrom izdajući da u podzakup, čime,se ispoljavaju i neki elementi erga omnes odnosa, Odnos prema drugim ugovorima - Ova dva slučaja (zakup "kamenoloma J podzakup) ukazuju samo na neke minimalne sličnosti sa kuporodajom. Ova dva ugovora razdvajaju kapitalne razlike:'-zakup nije osnova sticaja svojine, a kupoprodaja jeste, zakupac-je uvek dužan da vrati 'predmet ?akupa a. kupac nije dužan da vrati predmei kupoprodaje, zakupac daje zakupninu u novcu ili drugim stvarima a cena se.uvek.plaća u. novcu, zakup se odnosi na nepotrošnu stvar a kupoprodaja i na potrošnu i. nepotrošnu. Obaveza vraćanja postoji i kod nekih drugih ugovora npr. Zajmu, posluzi, ostavi, što te ugovore čirti sličnim zakupu. Ali, razlike izme u ovih ugovora.su očigledne. Tako 'se zakup i zajam, razlikuju po tome što je zajam osnova sticanja prava svojine, a zakup nije, što je predmet zajma- zamenljiva stvar, a zakupa nepotrošna,, što zajam može biti zaključen i kao dobročin ugovor, a zakup ne. može-. Zakup 'i posluga se razlikuja. po tome što se kod ostave ne stiče upotreba a kod zajma stiee, što kod ostave može biti i bez naknade, a zakup je sarno sa naknadom. Podzakup - To je ugovor kojim zakupac predaje zakupljenu stvar. na upotrebu. podzakupcu, a ovaj se obavezuje. da mu piaća podzakupninu i- da mu. po isteku odredenogvremena stvar vrati. Podzakup predvi a i ZOO aii samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu, pri čemu zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar u skladu saugovorom o zakupu. Podzakup reguiišu dve grupe pravila; 1. Prva grupa reguliše uslove podzakupa. Potrebno je da.se on zaključuje, u skladu sa zakonom, ugovorom o zakupu i da ne izaziva štetne posledice-,pp zakupodavca.. 2. Druga reguiiše odnose izmedu zakupodavca, zakupca. i .podzakupca... Što..se.. ovih.odnosa "s ;';" tieev postoje različita shvatanja: a) zakupac uspostavlja odnos. samo sa. zakupcem, a. ne i sa podzakupcem,' kome se ne može obraćati b) zakupodavac se može obraćati i zakupcu i podzakupcu, c) podzakupac i" zakupac su"zajedno"odgovorni zakupodavcu- za-upotrebu stvari. Naš ZOO predvida da se zakupodavac može radi naplate svojih -potraživanja. od. zakupca nastalih iz zakupa obraćati i podzakupcu, ukoliko ovaj duguje zakupcu. po osnovu podzakupa. Prema tome, odnos izme u zakupodavca, zakupca ,1 podzakupca: se zasniva na principu Juter partes, a princip erga omnes dolazi do izražaja sarno izuzetno kad zakupodavac treba da naplati zakupninu lz podzakupnine od.podzakupca;. Podzakup se ustanovljava po pravilu bez dozvole-zakupodavca. Dozvola je potrebna-ako je izriSto propisana xx zakonu ili je odre ena u ugovoru o zajmu. U tom -slučaju, izdavanje u. podzakup je razlog za otkaz zakupa. Podzakup je akcesoran ugovor, jer zavisLod zakn-pmižpjj:: može trajati samo dok traje zakup, ': -*-i'*"■--,.-";ffe;, Otu enje zakupijene stvari - Zakupodavac Je vlasnik stvari koja -je izdata u zakup^- Za. ' :'.. vreme zakupa, njegovo pravo svojine ne prestaje, pa zato može činiti i akte raspolaganja.. . U tom pogledu, postoje dva shvatanja:
90
1. Pribavilac, odnosno novi vlasnik zakupljene stvari, stupa na mesto zakupodavca (ranijeg vlasnika) tako da se uspostavlja odnos izme u njega (kao zakupodavca) i zakupca, pri čemu je on dužan da poštuje ranije zaključen ugovor o zakupu. Po tom shvataju raniji ugovor o zakupu deluje i na prvog vlasnika, što znači da sadrži i dejstva erga omnes. 2. Ugovor zakupu deiuje isključivo inter partes. Otuda, ako raniji vlasnik otu i stvar koju je izdao u zakup, ugovor o zakupu ne deluje na novog vlasnika, pa zakupac nema pravo da zahteva produženje zakupa. Drugim rečima, pribavilac (novi vlasnik) može otkazati ugovor o zakupu, osim u dva izuzetka; 1) ako je ugovor o zakupu zabeležen u ZK, b) ako je ugovorom izme u ranijeg i novog ' vlasnlka izrićito predvideno da zakup ostaje. ZOO prihvata prvo mišljenje pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca pa prava i obaveze iz zakupa nastaju izme u njega i zakupca. Otuda, pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako to vreme nije odredeno pre isteka otkaznog roka. Za pribaviočeve obaveze iz zakupa. prema zakupcu odgovara prenosilac (raniji zakupodavac). Posebne vrste zakupa - Opšii režim zakupa regulisan je:" ZOO, ■-'ali pbstoje-i*posebiu režimi zakupa, koji su regulisani posebnim propisima. Oni isključuju primenu odredaba ZOO. Posebnim.propisima se reguliše: 1. Zakup siana je regulisan zakonom o stambenim odnosima. Ugovor o korišćenju stana je bio Jedan od tri konstitutivna elementa za sticanje stanarskog prava, *pored akta davaoca stana i akta uselenja. Ovaj ugovor se zaključivao izme u nosioca stanarskog prava i organizacije za gazdovanje stambenim zgradama, kasnije SlZ-ovima stanovanja. Elemente tog ugovora jpdre ivao je zakon - stan, opis i veličina, zakupnina, članovi domaćinstva, obaveze u vezi sa korišćenjem. stana i drugo. Ovaj ugovor je imao, pored elemenata zakupa i stvarno pravna dejstva: nosilac stanarskog prava je imao .zaštitu prema svim trećim licima, a posle njegove smrti stanarsko pravo je prelazilo na članove, domaćinstva. Članovi. domaćinstva su tako e sticali odre ena. prava kao. korisnici stana, i ako nisu bili stranke u ugovoru. Stanarsko pravo sticalo se trajno, s tim, što je moglo prestati samo iz razloga odre enih zakonom. Ali, zakon o stambenim odnosima. je izmenjem i više: se ne. zaključuju. ugovori o, korišćenju: .stana,. već ugo.vori o zakupu, ali opet po posebnom režimu iz novog zakona o stambenim odnosima. I ti se ugovori zakijučuju na neodre eno vreme, a njima se odre uju i predmet i zakupnina. Raniji .ugovori o korisćenju stana, posle odredenog roka^ preobraziće se u ugovore o zakupu, ukoliko se-ne iskoristi pravo na otkup stana. . 2.. Ugovor o zakupu poslovnih prostorija je regulisan zakonom o poslovnim. zakupima i prostorijama. Predmet ovog ugovora je poslovna prostorija u kojoj se vrši odredena poslovna delatnost. Ugovor je sadržao odredbe o zakupnini, naknadi za korišćenje zajedničkih ure aja, otkazu i otkaznim rokovima, Otkazni rok iznosi 6 meseaL ako drugačije. nije odre eno. Materiju zakupa. poslovnih. prostorija su reguiisaii i dopunski propisi ~ odluke opštine, odnosno grada. 3. Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta regulisan. je zakonom o korišćenju. poljoprivrednog zemljišta u svojini gra ana. Društvena • pravna -llca- koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, imaju preče pravo zakupa u odnosu na zemijoradnike. Kod ovog zakupa se ne može konstituisatipodzakup. Ovaj ugovor treba da sadrži i: katastarske oznake zemljišta, vreme trajanja zakupa, visinu, vrstu i način plaćanja zakupnine. Mogućno je da se propisima odredi i najviši iznos zakupnine. • Poreklo i znaeaj - Ugovor o zakupu je veoma star ugovor. Poznavao ga je još zakon XII tablica. U rimskom pravu je uiazio u. korpus 3 ugovora, koja su u svom nazmt. imali . odrednicu. locatio conductict. 1. Zakup - locatio conductio ■ rei, 2. Ugovor o radu - loca.Hoconducdo operamm, 3. Ugovor o deiu - iocatio conductio^ operis. Kasnije su s e ova. tri. ugovora samostalno razvijala u srednjem veku. Ugovor o zakupu j e dobio javnopravner elemente, jer je kmet bio vezan za zemlju feudalca koju mu je ovaj iznajmljivao. Veliker kodifikacije posle buržoaskih revolucija su davaie značajno mesto ugovoru o zakupu. naročito kod zakupa stana, zemlje i drugih stvari. U modernom pravu, zakup tako e ima.
91 značajno raesto, što važi i za naše pravo, koje odre uje opšti režim ovog ugovora u ZOO. i posebne režime u posebnirn zakonima. Pravne osobtne - Ugovor. o zakupu je: 1. Imenovani - jer je regulisan zakonom, 2. Neformalan - jer se zaključuje solo coasensus, ali može biti i formalan npr. o korišćenju stana, zakupu posiovnih prostorija, poljoprivrednog zemljišta itd. 3. Teretan jer druga strana daje naknadu za ono što uzima tako da postoji ekvivalentnost prestacija, 4. Dvostrano obavezan - jer svaka strana ima obaveze prema drugoj, a one su uzajamne, 5. Komutativan— jer su prestacije unapred odredene, 6. Sa trajnim prestacijama - s'tim što je kod nekih ugovora, vreme trajanja odre eno posebnim propisima, a obaveze u pogiedu zakupnine se odre uju uglavnom obročno, 7. Jednostavan - jer ne sadrži elemente drugih mada može (ugovor o pansionu), 8. Ugovor sa sporazumno odre enom sadržinom - aii može biti i ugovor po pristupu, 9. Samostalan - jer je nezavisan od drugih ugovora, lo. Zaključuje se nezavisno od svojstva ličnosti , ali može biti i intuitu persoaae, 11. Ne mora mu prethoditi predugovor ali može i 12. Kauzalan - osnov mu je vidljiv ' Bitni elementi zakupa - Predmet zakupa je odre ena■• j.» ; .^-jPQkreta^^i,ne.po.kre.tna stvar, za koju se vezuju tri uobičajena zahteva: da je moguća, dozvbljeha' 1 bdre ehaV Dolaze u obzif samo nepotrošne stvari' (mogu i potrošne ako se zakupljuju radi izlaganja a ne trošenja). Stvar se mora predati u ispravnom stanju, da može poslužiti za upotrebu zbog koje je ugovor i zaključen. Uz stvar idu •! pripatci. Stvar treba biti postojana, ali je moguće da bude i buduća. Može 'biti telesna ali i bestelesna. Predmet može biti i neko imovinsko pravo - licenca. Stvar, obično predaje-vlasnik," ali ne mora biti tako....'Predrnet posebnih ugovora su: stan, poslovne prostorije, poljoprivredno zemljište i dr. Zakupnina - za upotrebu *iznajmljene stvari, zakupac plaća zakupinu, jer je ugovor o zakupu dvostrano obavezan teretnf ugovor. Ona se. obično odre uje-u novcu-iliu drugim srvarirna po čemu se razlikuje od cene. Zakupninu odre uju samo stranke. Me utim, postoje slučajevi kada je ona odre ena od organa vlasi - kod zakupa poslovnih prostorija Ui stanova. Zakupnina mora' biti odre ena„ ak' može biti i odrediva; Njeno odre ivanje semože prepustiti i trećem licu.. Vreme trajanja zakupa — odre eno je nekim vremenskim periodom. Samo svojina nema ' takva'" ograničenja,. a zakup-: nije* svojimko-većobligaciona: pravov. Zakupirmogur-bitf. i-kratkoročni, ali i dugoročni.. Oni se. mogu zakljueivati i naneodre eno vreme, ak\ uz mogućnost otkaza, pri čemu se odre uje i otkazni rok. Dugogodišnji zakupi su re i,. ali ■5» mogući. Postojali. su-.-u.feudalnonrpravu-,; zbogvezanosti kmete-za^'zemlju,.. alt'su-mogućni'i danas - kod zakupa 'stana. Istekom roka zakup prestajer ah ako stranke nastave da s e ponašaju kao i ranije, dolazi do produženja zakupa na_ neodre eno vreme. Ugovor o zakupu na neodre' eno vreme ne vezuje se unapred za odre eni rok,.'ali se može otkazati uz otkazni rpk. Kod nekih'posebnih ugovora (zakup stana r poslovnih? prostorija) -razlozi za otkaz su utvr eni zakonom. " "" ; :'v ;•-.-.:■- <\ \r;-;. Obaveze zakupodavca — Obaveza predaje stvari ^'vrši--se..•:na*'r.azUčitev;načMer;:iiz-ruke. u simbolično. Stvar'' sevmora'predati.- u. ispra'moiit^stanju'^:--a^itošv!znači'rt]cako.'.je. s .. a i 4 , f _ruku, ;j«.A:;y^govQT^ da.može poslužiti za. upotrebu: radi koje je-ugovor i zaMjučen...'Uz~s.h^.~idu.*"'i.'pripat^^ Stvar se prodaje: u vreme i u mestu. kako Je' ugovoreno. Ako mesto nije ugovoreno, izričito pokretna stvar s e predaje u mestu u kontje dužnik imao prebivalište-u vreme nastaka obaveze; odnosno u mestu gde-se- nalazi; nepokretnost Predaja se mora tako obaviti da zakupodavac- omogući zakupcu državinu na stvari. ■*' y' v - Obaveza održavanja stvari - zakupac je dužan da održava stvar u ispravnom stanju I da^ vrši popravke na njoj. Ako je troškover ocii^avanja snosio zakupac^ zakupodavac će mui^ilr.., r...naknadiU,, ukoliko je on bio dužan da ih snosL Troškovi redovnog održavanja (sitnef ^' popravke) padaju na teret zakupca. Sve ostale snosi zakupodavac. O potrebi preduzimaiija^ .'_,"radnji u cilju održavanjastvari, njene popravke i slično, zakupac Je dužan da ga obavesiKtg^:-^ o troškovima koje je sam preduzeo zbog hitnosti, a koje padaju na teret zakupodavca£**''?; - Obaveza zaštite - pošto je ovde reč o dvostrano teretnom ugovoru, zakupodavac je dužan: - " da pruži zakupcu zaštitu od evikcije i za materijalne nedostatke. Kad je reč o zaštit±'od> '[;-:evikcije, treba razlikovati dve situacije: u slučaju potpune evikcije ugovor o zakmm
92 prestaje po sarnom zakonu, a zakupodavac je dužan naknaditi štetu- zakupcu, dok u slućaju delimične evikcije, zakupac ima pravo opcije da raskine ugovor, ili da zahteva sniženje zakupnine. Kad je reč o zaštiti za rnaterijalne nedostatke zakupljene stvari, treba reći da se odgovara za skriveni nedostatak. O tom nedostatku zakupac je dužan da odmah obavesti zakupodavca. Zakupcu su na raspolaganju sledeće opcije: 1. Raskid ugovora, 2, Sniženje zakupnine, 3. Otklanjanje nedostataka i 4. Naknada štete. Izbor ovde zavisi od toga da li je nedostatak otklonjiv ili nije. Obaveze zakupca - Obaveza plaćanja zakupnine -r zakupac je dužan da plaća zakupninu u novcu ili u drugim st^arima. Zakupnina se plaća u rokovtma odre enim ugovorom ili zakonorn. Ako to nije odfe eno onda se piaea onako kako je uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu. Ako nije drugačije odre eno ili uobičajeno zakupnina se plaća polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina a ako je data za kraće vreme po isteku tog vremena. Neplaćanje zakupnine je razlog za otkaz s tim što se prethodno ostavlja još jedan rok od 15 dana. Obaveza upotrebe stvari prema ugovoru zakupac je dužan da upotrebljava stvar sa pažnjom dobrog domaćina. Pošto zakupljenu stvar mora da vrati neoštećenu dužan je da je čuva..: Bez'-toga se takva*obavezai-vraćanja ne. može ispuniti. Stvar se upotrebljava onako kako je ugovoreno-Ako ništa nije ugovoreno onda u 'skladu sa karakterom i namenom stvari. Prema tome on se prema stvari mora odnositi.rifižno. Ako se tako ne odnosi zakupodavac može otkazati ugovor i bez davanja otkaznogijrpka. Obaveza vraćanja zakupljene stvari - po isteku roka zakupa zakupac je dužan da-vfati stvar zakupodavcu neoštećenu. Ona se vraća u stanju u kojem je primljena s tim što se uzima u obzir istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom kao i oštećenja koja pojiču od njene dotrajalosti. Pri vraćanju stvari zakupae može zadržaO. dodatke stvari koje. je sam ugradio ali ih može i. predati. zakupodaveu s tim da mu on naknadi njihovu vrednost. Stvar se vraća u mestu u. kom je bila predata. Rizik siučajne propasti stvari snosi viasnik - zakupodavac po pravilu res perit domino aii ako je stvar propala. krivicom. zakupca. orx će snositi rizik. Prestanak zakupa - Trajanje- zakupa odre uju same strane saglasnošću. volja. One to čine. izričito odre ivanjem roka uz pomoć kalendara ili prećutno s obzirom na prirodu, cilj iii .druger relevantiie, okolnosti. U oba- slučaja. odre enog, trajanja zakupai.ugovor, prestaje . istekom roka ipso iure, a eventualna presuda o tomeima samo deklaratorno dejstvo. Kod ugovora o zakupu zaključenog na odre eno vreme može doći i do prećutnog.. obnavljanja zakupa_ukoliko svaka- stranka nastavi d a se. ponaša kao Lranije posle isteka. roka~ IX tom slučaju se uzima da je zaključen novi ugovor o zakupu rieodre enog trajanja pod isthn usiovimaL kao i prethodni. Medutim, obezbe enja koja. su treća lica dala za prvi zakup prestaju da važe. Za prestanak. zakupa važno je razmotriti još i otkaz,. propast stvartusled više sile: i srnrt stranke. Otkaz ugovora je način prestanka ugovora o zakupu zaključenom na neodre^eao vreme. Svaka stranka može otkazati ugovor o zakupu u svako doba samo ne u nevrerhe. Pri tom mora poštovati, pravila o otkaznom. roku.. Otkaz. predstavlja pravnu moć: zakupek, ili. zakupodavca da jednostranom izjavom volje učini kraj ugovora o zakupu. ZOO sadrži praviio da se otkazni rok odre uje ugovorom, zakonom ili mesnim običajem. Ukoliko nije odre en ni jedan od ovih* načina, onda iznosi 8:dana s«iirii: da ne-možeiDiti dat u nevreme. Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje zakupac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka čak i kad. je znao za tu. opasnost s tim što se. ovog prava ne može odreći.. Ako zakupljena stvar bude uništena usled:više sile ugovor o zakupu prestaje, pa ni jedna strana drugoj za to nij'e odgovorna.. Ako zakupljena stvar bude samo delimice uništena iii samo oštećena zakupac ima pravo izbora. On može raskinuti ugovor iljj-dstati I dalje u zakupu i zahtevati o govarafuee sniženje zakupnine. Ako stvar propadne krivicom. jedne stranke ona je dužna da drugoj nadoknadi šteta. Smrt stranke ne dovodi do prekida ugovora. Zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drugaćije ugovoreno ili iz prirode ugovora ne proizilazi što drugo; Ovdeje došao do izražaja princip*. •. da ugpvori nadživljuju ugovornike ali strake: mogu. same ugovoriti da smrću prestaje." ugovor. On će prstati smrću i kad to nije izričito ugovoreno, kad je ugovor zaključen inimtu personae.
93 119. UGOVOR O POSLUZI Ovaj ugovor je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslugodavac) obavezuje da preda odre enu nepotrošnu stvar na besplatnu upotrebu drugom ugovorniku (poslugoprimcu), a ovaj se obavezuje da mu po isteku odredenog vremena tu stvar neoštećenu vrati. Ovakva definicija posluge ukazuje na njen konsensuaini karakter, čime se napušta klasićno shvatanje posluge kao realnog ugovora koji nastaje predajom stvari poslugoprirncu, pri čemu sporazum o posluzi ima značaj predugovora. Konsensualnost posluge znači da se ugovor zaključuje. samom. saglasnošću .volja. pri čemu se predaja uzima samo kao akt izvrsenja obaveze poslugodavca posle koje nastaje obaveza vraćanja. Naš ZOO nije regulisao ugovor o posluzi pošto on nije tipičan za promet roba i usluga, a i ta oblast je bila u zakonodavnoj nadležnosti federacije. Ugovor o posluzi sadrži obavezu jednog ugovornika da drugome preda stvar. Takva obaveza postoji i kod kupoprodaje razmene poklona i zajma, ali se ovaj ugovor razlikuje od pomenutih po tome što ne predstavlja osnov za. sticanje prava svojine odnosno raspolaganjaPosluga se razlikuje od kupoprodaje jer nije teretan već dobročin ugovor što isto važi i za razmenu. Kod ovih. ugovora nema ,.V ^•obaveze.'vraqanja .stvari koja kod posluge postoji. Posluga je besplataa kao i poklon ali se ■ poslugom' ne stiče'svojina, već s a m o pravo na besplatnu upotrebu. Posluga se razlikuje od zajma jer se zajmom prenosi svojina a poslugom stiče saino pravo upotrebe. Predmet zajma je ^amenljiva stvar, a posluge nepotrošna stvar. Pošluga je uvek besplatna a zajam može biti i teretan. Sličnost posluge i zakupa je u tome što s e stvar predaje na upotrebu ali se za to kod posluge ne plaća naknada a kod zakupa se plaća s"tim'što se kod oba ugovora javlja obaveza vraćanja stvari. Posluga i ostava su slični po predaji i vraćanju stvari ali se razlikuju po tome što poslugoprimac upotrebljava stvar dok je ostavoprimac samo čuva. * Poreklo i značaj - Poslugu je poznavalo rimsko p r a v a i . t o kao. dobročui. ugovor.. Odlike posluge iz rimskog prava su preuzete od velikih kodifikacija 19. i 2o. veka s tim što je posluga shvaćena kao realni ugovor. U modernom pravu, posluga dobija karakter konsensualnog ugovora. Pravne osobine: 1. Imenovani - jer je regulisan zakonom, 2. Konsensualni - u savremenim pravima dok je u starijim shvatan kao realni ugovor, 3. Dvostrano obavezan - po nekim savremenim- pravima,. a. jednostrano obavezan po starijim- pravima- koja ga.- tr.etiraju. kaorealan ugovor (obaveze stranaka me utim nisu istovremene), 4. Dobročin - jer poslugoprimac ne plaća naknadu poslugodavcu, 5. Komutativan - j e r su prestacije unapred: odre ene,. 6. Sa trajnim izvršenjem. - jer- prestaeija- traje odre eno vreme, 7. Jednostavan - jer ne sadrži'mešovite elemente, aii i može da ih sadrži,. 8. Sa sporazumno odre enom sadržinom - ali može biti i po pristupu, 9.. Samostalan — jer nije akcesoran, lo. In'tuita personae - mada može biti i bez obzira na ličnost 11. Moguć. je i predugovor ali može 1 bez njega i 12. Kauzalan - jer je osnov vidljiv. Bitni elementi - Predmet posluge je nepotrošna stvar. Predmet morabiti.'moguć, dozvoljen i odredenr..Nepotrošna Je ona stvar koja se prvom redovnom.'-upotrebom-.ne.utroši. Stvar može biti pokretna.. ili nepokretna, ali uvek individualno oclre ena.:"Gakvi;kad.je.zamenljiva • ona se.individualizira jer se m o r a vratiti ista stvar. Stvar j e obično postojeća,. ali može biti i buduća ako se pOsluga uzme kao konsensualni ugovor. Po>nekim autorima stvar može. biti i bestelesna. ' ' '• ■ ' "'' --■-•. Vreme trajanja posluge- - Posluga j e ugovor sa rrajnim izvršenjemm; a t o značl da ugovor traje odre eno vreme. Vreme trajanja se odre uje ugovorom izrično-ili preeutno.. Rok se odre uje kalendarski ili vezuje za odre enu budu'cu okohiost (završetak školske. godine). Ako vreme trajanja nije odredeno, a ne može se odrediti iz svrhe ugovora trajanje'hposlugeprestaje čim poslugodavac zatraži da m u se.-stvar vrati. Po isteku roka stvar uzeta- na> ■ poslugu se vraća. -'• '--'""■*: '" . Prekarijum■- Ovo je. vrsta posluge čije trajanje nije unapred odre eno. Reč j e o besplatnoj fc ^ upotrebi stvari koja se u svako doba može opozvad s tim što- opoziv deluje samčpprdg^ futuro. Prekarist ima državinu na stvari i može je štititi clržavinskim tužbama.' Ovo-' : jer:f : rimsko shvatanje prekarijuma koje se odlikuje većom samostalnošću u odnosu narr f
poslugu. Drugo shvacanje prekarijuma je tešnje povezano sa poslugom tako da se uzima- '.; da on postoji kad je ugovorena posluga ali nije odredeno vreme njenog trajanja. U svakorrt
94 slučaju prekarijum odlikuje osobina da upotreba stvari nije unapred vremenski o re ena, iako se podrazumeva. Otuda se prekarijum može opozvati čim to poslugodavac zatraži. Postojanje prekarijuma ne moze biti izvedeno kao zakonska pretpostavka u slučaju da vreme posluge nije odredeno - odredivo, već jedino saglasnošću voija može biti predvi eno i to pod usiovom da nema elemenata nedozvoljenog posla. Obaveze stranaka - Posluga shvaćena kao konsensualni ugovor porazumeva obaveze obe strane u ugovoru. One me utim, nisu istovremene u potpunosti. 1. Obaveze poslugodavca- su: a) obaveza predaje stvari - ova obaveza se javlja samo kod' posluge kao konsensuamog ugovora. Kod realne posluge predaja je akt zaključenja ugovora. Predaja se vrši na razne načine: faktičkim uručenjem, simboličnom predajom iii kratkom rukom. Predajom posiugodavac treba da omogući poslugoprimeu upotrebu stvari prema njenoj nameni. Mesto predaje se odreduje ugovorom. Isto tako je i za troškove predaje. b) obaveza naknade štete usled materijalniii nedostataka - posluga je dobročin pravni posao, pa tu nema odgovornosti za evikciju i materijalne nedostatke na stvari. Ali ako je zbog materijalnih nedostataka na stvari nastupila kakva šteta za poslugoprimca, za nju odgovara poslugodavac ako je znao za te nedosta*'ke pa je nameraom ili grubom nepažnjom propustio da ukaže na.,,to. Za običnu n^pažriju:ne':Odgovara.ft?e),'obaveza snošenja vanrednih troškova - poslugodavac snosi troškove koji nisu vezani za uobičajenu upotrebu stvari npr.. ako je predmet posluge automobil, poslugodavac će snositi troškove redovnog 'servisa ukoliko on padne u vreme trajanja posluge, dok će troškove za benzin snositi poslugoprimac. Prema tome, redovne (obične) torškove snosi poslugoprimac, a vanredne poslugodavac. Ukoliko poslugoprimae zbog hitnosti učini izdatke koji padaju na teret posiugodavca ima pravo da ih. od njega. zahteva po praviiima o nezvanom vršenju tu ih poslova. «, 2. Obaveze poslugoprimca su: a) obaveza upotrebe stvari prema njenoj. nameni i čuvanje stvari - poslugoprimac ima pravo da upotrebljava stvar uzetu na poslugu onako kako je ugovoreno, a ako ništa nije ugovoreno prema prrrodi stvari i njenoj nameni. On ima pravo na upotrebu stvari ali ne i na obavezu pa je ne mora upotrebljavati osim ako karakter stvari to zahteva. Ali bez obzrra da li on stvar upotrebljava iii ne mora je čuvati sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka što je viši standard od pažnje dobrog domaćina. Stoga on. ne. može dati stvar drugome na. upotrebu bez saglasnosti. poslugodavca.. Poslugoprimac koji prekrši ovu obavezu čuvanja, odgovara i za slučajnu propast stvari (ima pooštrenu odgovoraost). b) obaveza snošenja redovnih troškova - redovne troškove u vezi sa upotrebom stvari uzete. na posiugu snosi. poslugoprimac. Vanredne snosi poslugodavac. To proizilazi iz obročinog karaktera posluge. c) obaveza vraćanja posu ene stvari - po isteku trajanja posiuge poslugoprimac ima obavezu da vrati posudenu stvar poslugodavcu neoštećenu. Posluga nije osnov sticanja svojine i stvar se- mora vratiti njenom vlasniku makar se našla i kod trećeg lica. Stvar se ima vratiti neoštećena uz tolerisanje'hormalnog habanja od redovne i dozvoljene upotrebe. Stoga posiugoprimac ne odgovara zarumanjenje vrednosti stvari usled takve upotrebe.. On može skrnuti dodatke koje je priMjučio stvari ali stvar može biti vraćena i sa dodacima ako poslugodavac naknadi njihovu vrednost. Stvar se vraća posle isteka roka trajanja posluge. U slučajevima prekarijuma taj rok nije odreden pa se stvar vraća čim je poslugodavac zatraži. Poslugoprimac može vratiti stvar i pre roka ako je rok bio ugovoren u njegovu korist a to ne bi biio na štetu poslugodavca. Stvar se vraća u mestu koje je ugovorom odre eno. Ako ono nije ugovoreno, a ne može se odrediti prema okoinostima slučaja, vraća se poslugodavcu u mestu njegovog prebivališta. Troškove vraćanja snosi poslugoprimac ako nije drugaeije odre eno. Rizik slučajne propasti stvari snosi viasnik po praviiu r& perit domino. To je poslugodavac ali ako je poslugoprimac stvar dao drugom licu bez. znanja poslugodavca iii je nije vratio u roku, rizik prelazi na njega. 12Č.UGOVORO DELU Ugovor o deiu je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslenik) obavezuje da izvrši odredeni' posao za drugog ugovornika (naručioca), a ovaj se obavezuje da mu za to plati odredenu naknadu i da primi izvršeni posao. Pod poslom u smislu ovog ugovora porazumeva se materijalni, a ne pravni posao. npr. izrada portreta, popravka neke scvari itd. Iz ovog
95 genusnog pojma proizašli su neki posebni ugovori: ugovor o izdavanju autorskog dela. ugovor o gra enju, ugovor o prevozu itd. Definisanje ovog ugovora zahteva izvesno preciziranje - predmet ugovora je posao i to materijaini a ne pravni, Suština ovog posla je da se on obavi kako bi nastaio neko delo, kreacija. Najčešće, obavijanje ovog posla daje i odre eni rezultat Zato ovaj ugovor sadrži obligaciju rezultata (ciija), ali nije isključeno da posao bude i obligacija sredstva (angazovanje lekara da leči bolesnika kako najboije ume) tada postoji ugovor o delu a bez rezultata (boiesnik boluje od neizlečive bolesti). Osobine ugovora o delu se mogu najbgije uočiti ako se on uporedi sa kupoprodajom, ugovorom o punomoćstvu, ugovorom o radu, ugovorom o zakupu i ugovorom o . ostavi. Kod kupoprodaje suština je u prenošenju svojine na odre enoj stvari za odre enu cenu. Toga rnože biti i kod ugovora o delu - ako se naruči izrada odre ene stvari od poslenikovog materijaia. Ali tu ipak nema kupoprodaje jer sušina je u poslenikovoj obavezi da stvori odre eno delo, a to čini ovaj ugovor posebnim bez obzira što se njime dešava i prenos svojtne, Kod ugovora o punomoćstvu predmet ugovora je pravna radnja dok je kod ugovora o delu ; predmet materijalna radnja. Kod punomoćstva, punomoćnik stupa u i:t7$*-: ^odnpse 4a ,txe,ćim u'.ime i za račun poslodavca, dok kod ugovora o delu toga nema. Kod ugovora'b radu' pf-edrriet ugovora je -sam rad bez obzira da li će taj rad dovesti do odre enog rezuitata ili ne pri čemu se uspostavlja i odnos subordinacije i zavisnosti u radu. Kod ugovora o delu bitno je da se postigne odre eno delo -,-
96 dela nego i posle roka (Unutar roka - ako je rok odmakao a posao nije ni započet. Posle isteka roka - ako je rok prošao, a posao nije obavio). Zaključenje ugovora sa nadmetanjem - ZOO predvida i ugovor o delu sa nadmetanjem. Naručilac može uputiti poziv odre enom ili neodre enom broju lica na nadmetanje za izvršenje odre enih poslova pod odredenim uslovhna i uz odre ene garancije s tim da se ugovor zaključi sa onim koji da najpovoljniju ponudu. U oglasu se može isključiti obaveza zaključenja ugovora sa najpovoljnijim učesnikom nadmetanja. Tada se može zaključiti ugovor sa bilo kojim učesnikom nadmetanja. Npr. nadmetanje za najbolje idejno rešenje nekog objekta. Nadmetanje se objavljuje oglasom i ima kakrakter jednostrane izjave volje koja.obavezuje da se postupi u skladu sa uslovima nadmetanja. Prava i obaveze stranaka: 1. Obaveze poslenika su: a) obaveza izvršenja posla - poslenik ima obavezu da posao izvrši blagovremeno i uredno. Blagovremeno znači da bude izvršen u roku. Istekom roka poslenik pada u docnju koja pogoršava njegov pravni položaj. Poslenik može tražiti raskid ugovora i naknadu štete. Uredno znači izvršenje posla u skladu . sa narudžbinom što podrazumeva odgovarajući oblik, kvalitet, boju i druge -elemente. Pri tom se koriste i odgovarajući standardi ako elementi nisu, bliže. ■ugovorom-'-'odr.e emAiNeišpunJenje'ovog' uslova vodi..r,askidu ugovora po zahtevu naručioca i pravu da mu poslenik naknadi štetu. Posao moraftposlenik obaviti lično jer je. ugovor. intuitu personae. Zbog ove odlike smrću poslenika "prestaje ugovor. Naručilac, ako ima.interesa, može preuzeti nedovršem posao, ali je dužantsda isplati srazmernl deo ugovorene naknade.. Dopušteno je da. se ugovori da poslenik poveri posao nekom trećem licu. U tom slučaju on.i.dalje odgovora naručiocu za blagovremeno i uredno izvršenje posla. Bez obe klauzule to nije mogućno jer je -ovaj ugovor Intuitu personae. p) obaveza naknade štete usled nekog nedostatka posla poslenik je dužan da posao obavi saglasno ugovoru. i pravilima poslenika odnosno zahtevima posla. Ipak može doći do odre enog nedostatka u poslu. To mogu biti nedostaci u materijalu koji mogu postojatt i kad je materijal obezbedio naručilac. O tim nedostacima poslenik je dužan da obavesti naručioca čim ih primeti. Ako to ne učini ili.ih. ne primeti, a morao ih je primetiti odgovaraće za štetu. Ako je naručilac obezbedio materijal, a bio je upozoren na. nedostatke pa izda nalog da se stvar napravi bez obzira na nedostatke, poslenik. neće odgovarati za štetu.. Poslenik će. odgovarati za sve. nedostatke koje on učini. To ukljucuje sve nedostatke u materijalu koga on obezbe uje-. Naručilac je dužan da odmah obavesti poslenika o nedostacima čim ili otkrije. U slučaju osporavanja nedostatka o tome se. izjašnjava stručno lice. Za ove nedostatke^ odgovara. poslenik osim u. slučaju kad su nedostaci bili skriveni a nisu se mogli otkriti u momentu prijema posla. c) obaveza predaje predmeta - poslenik je dužan da predmet posla preda naručiocu u vreme i na.način kako je to ugovorom predvi eno. Vreme se ugovara zavisno od posla. Način predaje može biti različit - faktičko uručenje, simbolična. predaja kratke ruke. Predaja izostaje ako^stvar propadne usled više sile ili slučajno. Rizik snosi vlasnik. Otuda. ako Je. materijai. dao narueilac on .snosi rizik propasti materijala a poslenik rizik propasti vrednosti rada ugra enog u delo. 2. Obaveze naručioca posla su: a) obaveza isplate nagrade - naručilac je dužan. da, isplatl. posleniku nagradu po obavljenom poslu i to u vreme, mestu i na n čin kako je.ugovorom predvi eno. Način ugovaraju stranke slobodno. Ako ne ugovore, isplata se vrši poštonaručilac pregieda. obavljeni posao i izvrši prijem.. Nagrada se plaća odjednom ili u obrocima ako je i izrada dela bila sukcesivna. Ako Je naručilac u toku obavljanja posla postavljao dodatne zahteve, naknada se povećava za vrednost novih poslova. Mesto isplate naknade se odre uje ugovorom a ako to nije učinjeno, a ne može se utvrditi m' nabsnovu svrhe. prirode posla iii mesnog običaja piaćanje.se vrši u mestu prebivališta poslenika. b) obaveza saradnje pri izvršavanju posla - kod nekih ugovora o delu zbog prirode iii vrste posla mora -se uspostaviti odnos saradnje poslenika i naručioca. Npr. u vezi predaje materijala od strane naručioca, odazivanje naručioca na probu, davanje uputstva posleniku. itd. Neizvršavanje ovih obaveza daje pravo drugoj strani na raskid ugovora i naknadu štete. c) obaveza prijema posla - naručilac ima obavezu da izvrši prijem posla pošto ga je poslenik obavezao. Naručilac je dužan da prijem obavljenog posla učini blagovremeno. On to može učiniti izrično iii prećumo i to u vreme, mestu i na način predvi en
97 ugovorom, Ako posao ne primi na vreme, naručilac pada u poverilačku ocnju, Tada se njegov položaj otežava jer snosi rizik slučajne propasti naručene stvari, a dužan je i da naknadi štetu posleniku. Tada poslenik stvar može držati kod sebe ili je dati na čuvanje trečem licu na trošak i rizik naručioca. Izbor trećeg vrši poslenik s pažnjom, urednog i brižljivog čoveka. Prijem posla podrazumeva niz radnji kojima se obavezuje prijem predmeta ugovora, Nekad je to obezbe ivanje ambalaže, prevoza, a nekad osiguranja prenosa predmeta. Najzad aktom prijema posla.od strane naručioca, poslenik se oslobada svake odgovomosti izuzev za nedostatke zbog skrivenih mana posla koje se nisu mogle uočiti iii koje je poslenik namerno prikrio. 121. UGOVOR O PUNOMOĆSTVU Ugovor o punomoćstvu je ugovor kojim se jedan ugovornik (punomoćnik) obavezuje da besplatno ili uz naknadu preduzme odre ene pravne poslove u ime i za račun drugog ugovornika, (vlastodavca) koji mu za to daje ovlašćenje. Predmet ovog ugovora je pravni posao, a ne materijaini kao kod-ugovora o delu. Pimomoćnik taj pravni posao preduzima ^.u'lme i ra raćun viastodavca. U ime znači da se pravna dejstva pravnog posla ostvaruju "prema vltstbdavcua ne punomočniku. Za račun znači da se imovinski efekti pravnog posla ostvaruju u'imovini viastodavca. Okvir pravnih poslova koji se ovim ugovorom mogu preduzimati je' veoma širok. On uglavnom zavisi od volje ugovornih'strana ali-nekad na to utiče i zakon; statut iii neki drugi opšti akt ZOO sadrži odredbe o .zastupanju uopšte, a ugovorno zastupanje naziva ugovor o nalogu. Po ZOO, nalog je termin zajednički za razlieite vrste zastupanja. Ugovor o punomoćstvu treba razlikovati od ugovora o deluf prodajnog naldgaž ugovora o ostavi i ugovora o komisionu. Kod ugovora o delu poslenik preduzirna materijalne radnje dok kod punomoćstva punomoćnik preduzima pravne poslove. Poslenik radi za sebe; a punomoćnik.u imcri za račun vlastodavcac Prodajni nalog , • ovlašćuje nalogoprimca da stvar proda, a ako to ne učini smatra se da. je'on stvar kupio. Punomočnik preduzima pravne poslove samo u ime* i za račun poslodavca. Prodajni nalog se ne može opozvati, a punomoćje može. Ugovor o ostavi ima za predmet čuvanje poverenih stvari, a ugovor o punomočstvu preduzimanje pravnib poslova u ime i za račun poslodavca. Kod ugovora o komisionu komisiouar postupa u svoje ime, a za račun komitenta, dok/punomoćnik postupa u- ime i za račtur viastodavca; Komision; je uvek teretni posao a punomočje može biti i teretni i dobročini. posao. Punomoestvo - Obzirom na ovlaščenja koja punomoćnik dobija od vlastodavca, punomoćje može biti opšte i posebno. Opšte - generaino - punomoćje ovlasćuje- punomoćnika da preuzima širi obim poslova u ime i za račun poslodavca. Npr. sve poslove u vezi sa održavanjem stambenezgrade - naplata stanarine, isplata raznih obaveza, vršenje raznih* popravki itd. Posebno iii specijalno punomoćje ovlašćuje punomoćnika da preuzima užu vrstu pravnih poslova, odnosno konkretne pravne posiove tako da punomoćnik.van toga ne može vršiti druge pravne poslove. Ako je užeg domasaja;- specijaino!;punomočstvo i obično ima fadikalnije dejstvo jer se najčešče odnosi na -raspblaganjeovlastodavčevom imovinom. Obzirom na to, takvo punomoćje je preciznije/'od^/opštegivjer konkretizuje, , pravne. poslove koji se imaju preduzeti. Posebno punomočje s e odlikuje i striktmmovlasćenjemV Ono je ispunjeno uputstvima kojih je punomočnik dužan da se pridržavaTakva ovlasćenja su obično ograničena 'ali pundmdćje'može. bitt i neograničeno - bez posebnih uputstava. Takva punomoćja su obično opšta punomočja kod kojih. j e punomoenik, u okviru oviasčenja, slobodan da obavlja razne pravne poslove rukovoden. samo inieresom vlastodavca. Poreklo i značaj - Ovaj ugovor vodi poreklo tz rimskog prava.. Prvi znaci ovog ugovora . nosili su obeležje komisiona, jer je punomočnik preuzimao pravne poslove u svoje ime a za racun vlastodavca- i to uvek besplatno, s tim što je viastodavac bio dužan da nataiadi troškove oko'' izvršenja poslova. U savremenom pravu, punomoćje ima široku primenu. kako me u fizičkim licima tako izme u pravnih i fizičkih lica. U principu svi pravnir -■ poslovi se mogu obavljati preko punomočnika i to kako uz naknadu tako i bez nje-.'* Isključenje punomoćsrva se mora izričito predvideti npr. kao kod sastavijanja testamenta, ugovora o doživotnom izdržavanju itd.
98 Pravne osoblne - 1. Imenovani - jer ga zakon predvida, 2. Neformalan (konsensualanj - u načelu mada može biti i formalan - kada se daje punomoćstvo za zakijučenje formalnog ugovora o prometu nepokretnosti, 3. Jednostrano obavezan - ako se zakijučuje bez naknade - a dvostrano obavezan ako je sa naknadom. 4. Teretan - ako je sa naknadom, a dobročin ako je bez nje, 5. Komutativan - jer su u trenutku zaključenja poznate prestacije, 6. Sa trajnim izvršenjem - izuzetno sa trenutnim, 7. Jednostavan - aii se njegovi tragovi nekad mogu javiti u drugim ugovorima (kod prodajnog naloga), 8. Ugovor sa sporazumno odre enom sadržinom - ali može biti i po pristupu, 9. Samostalan - jer nije zavistan od drugih, lo. Obično je intuitu personae, 11. Moguć je predugovor i 12. Kauzalan - jer je osnov vidljiv. Sposobnost ugovaranja - Za ovaj ugovor važe praviia o sposobnosti ugovaranja uopšte. To znači da i vlastodavac i punomoćnik moraju biti poslovno sposobni. Ako nisu, ugovor o punomoćju može zaključiti samo zakonski zastupnik u ime nesposobnog lica. Me utim, posebna praviia vrede za vlastodavca. Ukoliko je on poslovnu sposobnost za obavljanje odre enih poslova stekao pre punoletstva onda on može zaključiti i ugovor o punomoćstvu pre punoletstva. Lice može zasnovati radni odnos sa 15 godina, kada stiče i poslovnu sposobnost za raspolaganje zaradom. Otuda on može i zaMjučiti.ugovorj-O'punomoćstvu u vezi sa raspolaganjem tom zaradom. Lica sposobna da zaključe ugovor o punomoćstvu zaklj'učuju .-|aj ugovor saglasnosću volja koja mora biti izričita. Me utim, za lica koja se profesionalnp bave zastupanjem važi pravilo da ugovor zaključuju i prećutno, ukoliko izričito ne odgovore da ne prihvataju nalog za zastupanje, Bitni elementi - 1. Posao punomoćnika - mora biti pravni posao a ne materijalna radnja kao kod ueovora o delu. Taj posao morabitl uokviren opžtirn, iii specijainim.punomoćjeni.. U principu svi pravni posioS se mogu obavljati preko punomoćnika. Zakon isMjučuJe mogućnost da se: preko'. punomoćnika zaključuje testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor o raspodeii imovine za života. Posao mora biti dozvoijen i objektivno mogućan. On se može preduzimati u okviru obligacije cilja i obligacije sredstva. Češće se vezuje za obligacije sredstva. 2. Nagrada punomoćnika - se javlja samo- kod teretnih ugovora o punomoćstvu. Nagrada je naknada. koju vlastodavac duguje punomoćniku za njegov trud u obavljanju pravnog posla. Odreduje se u novcu ali može i u nekoj drugoj imovinskoj vrednostL -.predaja slike:.har.uje.od-.vrednostL.i. sL. Nagrada.se ugovara ali je za advokate propisana tarifom. Stranke njeno odre ivanje mogu prepustifi. i trećem licu. I nagrada. mora. biti. mogućna i dopuštena. 3. Vreme trajanja- - Odre uje- se., kalendarskim. računanjem ili nastupanjem neke okolnosti. Ovo naročito važi za opšta punomoćja.. Neka posebna, specijalna punomoćja mogu biti i trenutna. Ugovor traje do isteka roka ali moguće je i jednostrano ga raskinutL Ako to čtni vlastodavac. onda je to opoziv,. a ako to čini punompćnik onda je to otkaz. U slučaju opoziva kod teretnih ugovora o punomoćstvu, punomoeniku pripada deo naknade srazmeran delu obavljenog posia. U slučaju otkaza, vlastodavac1(!'.može zahtevati naknadu štete koju: je u tom slučaju pretrpeo. Ukoliko je punomoćnik-po prestanku punomoćja izvršio posao, on ne proizvodi. pravna dejstva. osim. prema trećem, savesnom licu koje nije znalo da je punomoćje prestalo, pa je zaključiio ugovor sa vlastodavcem preko dotadašnjeg punomoćnika... Punom'qćje prestaje i usledsrnrti punomoćnika jer je ovaj' ugovor uglavnom intuitu. personae: Ako nije takav, oa nadživijuje punomoćnika. Punomoćje prestaje i Menjem poslovne. sposobnosti odnosno stečajem vlastodavca - pravnog lica.. Obaveze stranaka - Funomoćje je dvostrano obavezan ugovor pa svaka stranka.-. ima. obaveze koje su uzajamne: i 1. Obaveze punomoćnika - a) obaveza da izvrši .pravni posao - punomoćnik.je dužan da u. ime i za račun vlastodavca obavi pravni posao kako je ugovoreno i kako nalažu pravni standardL Pri tom mora da postupa sa pažnjom dobrog domaćiua bez obzira da li j e ugovor teretan ili dobročin. U suprotnom odgovara za naknadu štete. Punomoćnik je. dužan da pravni posao obavi u granicarna ovlašćenja. Ako ovlašćenja prekorači,.. vlastodavac ih može naknadno odobriti (ratifikovati). Ako to ne učini vlastodavac se može pozivati na nezvano vršenje tu ih posiova. Pošto je ovaj ugovor po pravilu intiiitu personae, punomoćnik je dužan da ga lično obavi, a ne može ga poveriti drugom licu
97 ■ ugovorom. Ako posao ne primi na vreme, narueilae pada u poverilačku docnju. Tada se njegov položaj otežava jer snosi rizik slučajne propasti naručene stvari, a dužan je i da naknadi štetu posleniku. Tada poslenik stvar može držati kod sebe ili je dati na čuvanje trećem licu na trošak i rizik naručioca. Izbor trećeg vrši poslenik s pažnjom, urednog i brižljivog čoveka. Prijem posla podrazumeva niz radnji kojima se obavezuje prijem predmeta ugovora. Nekad je to obezbe ivanje ambaiaže, prevoza, a nekad osiguranja prenosa predmeta. Najzad aktom prijema posla .od strane naručioca, poslenik se oslobada svake odgovornosti izuzev za nedostatke zbog skrivenih mana posla koje se nisu mogle u'očiti iii koje je poslenik namerno prikrio. 121. UGOVOR O PUNOMOĆSTVU Ugovor o punomoćstvu je ugovor kojim se jedan ugovornik (punomoćnik) obavezuje da besplatno ili uz naknadu preduzme odre ene pravne poslove u ime i za račun drugog ugovomika, (vlastodavca) koji mu za to daje ovlašćenje. Predmet ovog ugovora je pravni posao, a ne materijalni kao kod-ugovora o delu. Punomoćnik taj pravni posao preduzima u/irrie i ra racun vlastodavca. U ime znači' da se pravna dejstva pravnog posla ostvaruju "prema vlastddavcu' a ne punomoćniku. Za račun'znači da se imovinski efekti pravnog posla ostvaruju" u' imovini vlastodavca.- Okvir pravnih poslova koji se ovim ugovorom mogu preduzimati 'je veoma širok. On uglavnom zavisi od volje ugovornih'stranaalimekad na to utiče i zakon," statut ili neki drugi opšti 'akt ZOO sadrži odredbe o'.'zastupanju uopšte, a ugovorno zaštupaiije naziva ugovor o nalogu. Po ZOO, nalog je termin' zajednički za raziičite vrste zastupanja. Ugovor o punomoćstvu treba razllkovati od ugovora o delu, prodajnog naldga/ ugovora o ostavi i ugovora o komisionu. Kdd ugovora o delu poslenik preduzima materijalne radsje dok kod punomoćstva punomoćnik preduzima pravne poslove. Poslenik radi za sebe, a punomoćnik. u imeT za račun vlastodavcac.Prodajni.nalog ... ovlašćuje nalogoprimca da stvar proda, a ako to ne učini smatra se da.je on stvar kupio. Punomoćnik preduzima pravne poslove samo u ime i za račun poslodavca. Prodajni nalog se ne može opozvati, a punomoćje može; Ugovor o ostavi ima za predmet čuvanjepoverenih stvari, a ugovor o punomoćstvu preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun poslodavca. Kod ugovora o komisionu komisionar postupa u svoje ime, a za račun komitenta, dok.pruiomoćnik postupa u--ime i za račun vlastodavca; Komision: je uvek teretni posao a punomoćje može biti i teretni i dobročini. posao. Punomoćstvo - Obzirom na ovlašćenja koja punomoćnik dobija od vlastodavca, punomočje može biti opšte i posebno. Opšte - generalno - punomoćje ovlašeuje- punomoćnika da preuzima širi obim poslova u ime i za račun poslodavca. Npr. sve posiove u vezi sa održavanjem stambenezgrade - naplata stanarine, isplata raznih obaveza, vršenje raznih popravki itd. Posebno ili specijamo punomoćje ovlašćuje punomoćnika da preuzima užu vrstu pravnih poslova, odnosno konkretne pravne posiove tako da. punomoćmk.van toga ne može vršiti druge pravne poslove. Ako je užeg omašaja,- specijalno-punomoćstvo i obično ima'fadikalnije dejstvo Jer se najčešće odnosi na •••■raspolaganje.'.vlastodavčevom imovrnom. Obzirom na to, takvo punomoćje je preciznije^od'^-opstegrg'er::koiikretizuje. pravne;,posloy'e koji se imaju preduzeti. Posebno punomoćje se odlikuje i stiiktaimovlasćenjem. Ono je ispunjeno uputstvima kojih je punomoćnik dužan da se pridržava.. Takva ovlaŠćenja su obično ograničena 'ali punomdćje" može bitf i neograničeno - bez. posebnih uputstava. Takva punomoćja ! su obično opšta punonioćja kod kojih. j e punomoćnik, u okviru ovlašćenja, slobodan da obavlja razne pravne poslove rukovo en: samo interesom vlastodavca. Poreklo i znaćaj - Ovaj ugovor vodi porekio iz rimskog prava.. Prvi. znaci ovog ugovora . nosili su obeležje komisiona, jer je punomoćnik preuzimao pravne poslove u svoje ime a za račun vlastddavca- i td uvek besplatno, s tim što je vlastodavac bio dužan da naknadi .troškove oko-" izvršenja poslova. U savremenom pravu, punomoćje ima široku primenu. kako me u fizićkim licima tako izme u pravnih i fizičkiii lica. U principu. svi. pravntr. .poslovi se mogu obavijati preko punomoćnika i to kako uz naknadu tako i bez nje."" Isključenje punomoćsrva se mora ižričito predvideti npr. kao kod sastavljanja testamenta, ugovora o doživotnom izdržavanju itd.
99 (supstitutu) bez saglasnosti vlastodavca. Ako to, pak, učini odgovaraće vlastodavcu za štetu. b) obaveza polaganja računa i podnošenja izveštaja - u toku obavljanja poslova punomoćnik je dužan da podnosi izveštaje o stanju poslova vlastodavcu na njegov zahtev ili u odre enim ugovorenim rokovirna ili kako to priroda posla zahteva. c) obaveza naknade štete - ako punomoćnik ne izvrši povereni posao onako kako je ugovoreno ili po odre enim standardima, odnosno ako ne postupa sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka ili se ne rukovodi interesima vlastodavca dužan je da mu prouzrokovanu štetu naknadi. On je to dužan... da učini. i kad. prekorači ovlašćenja ili obavi posao po prestanku punomoćstva ukoliko vlastodavac pretrpi zbog toga štetu. 2. Obaveze vlastodavca - a) obaveza naknade troškova i predujmljivanje novca - pošto punomoćnik obavlja poslove u ime i za račun vlastodavca, sve troškove za obavljanje tih poslova snosi vlastodavac. On te troškove može preduzeti uplaćivanjem odre enih novčanih iznosa punomoćniku. Ako to ne učini, dužan je da naknadi punomoćniku. troškove koje je dvaj' iz svojih sredstava podmirio. Obavezu snošenja troškova ne treba mešati sa obavezom isplate naknade. Isplata naknade postoji kod. teretnog ugovora, a io-^V'sr-.-'.naknada. .troškova i kod .dobročinug, Pod troškovima se podrazumevaju putni troškovi, isplata 'tak'si" Itd. b) bbaveza isplate naknade - vlastodavac je dužan da isplati naknadu punomoćniku, ako je ugovor bio teretan. Naknada se može isplatiti u fiksnom iznosu iii u ratama. Ako punbmoćnik bez svoje krMce samo delimično obavi posao; onda-mu pripada samo srazmerni deo naknade. Naknada se isplaćuje u mestu g d e ' j e t o ugovoreno a ako nij'e ugovoreno onda u mestu gde poveriiac ima prebivalište. Ako se- naknada-plaća kao nenovčana obavez'a, ona se plaća u mestu u kome dužnik ima svoje prebivalište. c) obaveza naknade "štete - ako punomoćnik pretrpi štetu za vreme obavljanja posla za ime' i za račun vlastodavca, viast davac je dužan da mu štetu naknadi, ako je ona nastala bez. krivice punomoćnika. Jer ako punomoćnik radi u korist vlastodavca pa-pretrpi štetu. za-. koju 'nije kriv treba da se obrati vlastodavcu za naknadu bez obzira da 11 je ugovor o punomoćstvu teretni ili dobročin posao. Tako je i po ZOO. 122. UGOVOR O OSTAVI Ugovor' o ostavi j e ugovor kojim se jedan ugovoraik (ostavoprimac) obavezuje da uz nagradu ili. bez.-nje primi pokretmr-stvar drugog ugovornika*(ostavodavca)i-da je. čuva* i vrati kad je ovaj bude zatražio. Ovako ostavu definiše i naš ZOO iz čega proiziiazi da on . . napušta klasično shvatanje ostave kao reainog ugovora, koji nastaje predajom stvari kojoj prethodi predugovor a- ostavi.. Savremeno shvatanje ostave- polazi-.od toga; da je ree o konsensualnom ugovoru, kod koga je predaja izvršenje. obaveze' ostavodavca iz kojenastaje obaveza čuvanja i vraćanja. Ugovor o stavi ne spada u red ugovora kojima sestiče pravo svojine. Po tome se razlikuje od ugovora o kupoprodaji, razmerh, pokionu i zajmu. Osim toga kupoprodaja i razmena su teretni ugovori, a ostava- može ■.•biti' i teretni i dobročini.. Dobročini su ugovori i poklon i posluga aii se ipak ražlikuju'bd' ostave. Kod poMona.se.prenosi svojina, a kod ostave ne. Kodposluge se'Stvar-- upotrebljava,. a kod ostave ne. Me utim, i kod ostave i kod posluge'postoji 'obaveza ;vraeanjai-stvari, a kod ,-.-.«:>. poklona ne.. Poklon; je popravilu formalan a ostava nije. Posebni. slučajevi ostave -'Kod svake ostave, osnovna odlika'Je čuvanje tu e pokretne' stvari uz obavezu njenog vraćanja. Ipak moguće su i birojne modifikacije ostave. Posebne vrste ostave su; ' 1. Neprava ostava - je ostava sa elementima zajma. Ona oviašćuje ostavoprimca da stvarr datu na čuvanje potroši uz obavezu da vrati istu količinu stvari iste-vrste i kvaliteta.. Naš ZOO predvi a da element mešovitog ugovora apsorbuje eiement matičnog ligovdra tako da se kod neprave ostave imaju primeniti pravila ugovora o zajmu, izuzev pravila, ^ _ u pogiedu vremena i mesta vraćanja (teorija apsorpcije). '".' ' ■ 2. Ostava u nuždi. - Postoji kad se ostava uspostavlja u nekoj izvanrednoj situaciji.; kojai._.; stvara nuždu čuvanja ugroženib. stvari. Nužda je posledica požara, zemijotresa: poplave&j^; -iii druge elementarne nepogode. Ona nastaje prećutno. samim aktom predaje stvari" koja je spasena. Ona je uvek besplatna jer predstavlja neku vrstu javne dužnostL. Ostavoprimcu pripada naknada broškova čuvanja koju treba razlikovati od nagrade. Ova ostava nije uriapred vremenski ograničena ali traje dok opasnost ne pro e. Čuvar
100 mora da postupa sa povećanom pažnjom. Ta pažnja je veća nego pažnja koju poklanja svojim stvarima. 3. Skupna ostava - Postoji kad više ostavodavaca predaju na čuvanje odre ene količine zamenijivth stvari, aii tako da ih ostavoprimae može smešati i tako smešane čuvati. Npr. čuvanje žita različitih lica u silosu. Ovde je ree o javniin skladištima u kojima se stvari čuvaju izmešane. Za to je potreban pristanak ostavodavca. Pri vraćanju, smešane stvari se vraćaju prema alikvotnim delovtaia stvari koje su čuvane. Reč je o stvarima istog roda. Kod ove ostave se javlja susvojina na izmešanim stvarima. 4. Ugostiteijska ostava - Kod ove ostave ostavoprimac je ugostitelj. On čuva stvari koje je gost doneo sa sobom, odnosno predao na čuvanje. Ovu modifikaeiju predvi a i ZOO. Ugostiteij odgovara za nestanak ili ošteeenje stvari. Ugostitelj ne odgovara ako su stvari propale ili oštećene usled više sile iii ponašanjem samog gosta ili lica koje je on doveo sa sobom. Ugostitelj odgovara za štetu usled vlastite kriviee ili krivice lica za koje odgovara (zaposleno osoblje). Ugostitelj je dužan da prkni na čuvanje stvari koje gosti donesu i hoće da predaju na čuvanje izuzev ako ne raspolaže podesnim prostorom ili mogućnostima za čuvanje odredenih stvari. Za odbijanje čuvanja kad postoje uslovi, ugostitelj odgovara za štetu (ako stvar-nestane). ! Gost-je-:dužan^da^prtjavi.'-hestanak ^ stvari IfL.pštećenje, čim dozna za to. Ugostitelj ne može isključiti svoju odgovornost i kad o togtie istakne objavu u prostorijama. Na predmetu ostave ugostitelj ima pravo retencrje.:f'{2adržavanja stvari sve dok gost ne plati), Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se*primenjuju i na bolnice, garaže, kola za.spavanje, kamione i sl. 5. Ugovorni'sekvestar - je takav ugovor o čuvanju u kome su ostavioci lica koja se spore oko neke stvari, a kod koga se ostavoprimac obavezuje da primi stvar sve dok spor ne bude rešen. Njemu pripada i pravo na nagradu. Ovde mogu postojati i elementi ugovora o. punomoćstvu, ako čuvar treba i da upravlja odnosno redovno. održava stvar jer ona može biti i nepokretna. 6. Kvanritativna ostava - Postoji kad je ostavoprimcu dozvoljeno da stvar datu na čuvanje zameni, vraćajući ostavodavcu drugu stvar iste vrste, obima i kvaliteta. Razlikuje se od . skupne ostave po tome što ovde ne dolazi do mešanja stvari. 7. Trezorna ostava (sei) - Postoji kad banka u svojim prostorijama stavlja na raspolaganje. komitentu odgovarajuće sigurnosne pregrade-u. kojima. ovaj. čuva 'stvart veće vrednosti. Pregrada se zatvara sa dva različita ključa od kojih- je jedan. kod banke, a drugi kod komitenta. Za ovu ostavu komitent plaća naknadu. banci. ZOO poznaje ovu ostavu i naziva je ugovor o sefu. Pristup sefu s e može. dozvoliti, samo njegovom. korisniku i njegovim punomoćnicima. Banka ne sme držati duplikate ključeva ni onog kod nje niti onog koji je kod komitenta/ U sef se ne smeju stavljati. stvari kojima se ugrozava sigumost banke i drugih sefova. Povreda ove zabrane vodi raskidu ugovora. On se može raskinuti i kad koristnik ne plati rnakar jedan obrok po dospelosti, ali pošto istekne mesec dana od pismene opomene upućene preporučenim pismom. . Poreklo i značaj - Ostava je bila poznata još u vreme zakona. XII. tablica, iako je tretirana kao delikt fis^slucaju nevraćanja). Tek u Gajevo vreme javlja se kao ugovor. Klasično rimsko pravo, poznavalo je samo besplatnu ostavu. Teretna ostava tretirana. je kao ugovor o delu. U savremenom pravu poznajemo i besplatnu i teretnu ostavu.. Ona. je dobila.i rnnoge modifikacije. Pravne osobine ostave su - 1. Imenovan ugovor •— jer je zakonom regulisan, 2. Neformalan - ali su neke modifikaeije formalni ugovori, 3. Jednostrano obavezan - ako je bez' naknade, a ako je sa naknadom onda je dvostrano obavezan, 4. Dobročin - ako je bez naknade, a teretan ako je ugovorena nagrada, 5. Komutativan - jer su' prestacije i njihov medusobni odnos unapred odre eni, 6, 5a trajnim izvršenjem 7. Jednostavan - ali neke modiflkacije mogu biti i mešovite (neprava ostava' - zajam) 8. Sa sporazumno odre enom sadržinom ali može biti i po pristupu, 9. Samostalan, a ne akcesoran, lo. Bez obzira na ličnost ali može biti i intuitu personae, 11. Predugovor je moguć, ali raože i bez njega i 12. Kauzalan. Bitni elementi - Predmet ostave je telesna stvar. Pri tome ona može biti zamenijiva iii nezamenljiva, potrošna ili nepotrošna. Nepokretna stvar ne može biti predmet ostave osim kod ugovomog sekvestra. Bestelesne stvari odnosno prava ne mogu biti predmet ostave.
101
Buduee stvari mogu ako se ostava shvati kao konsensualrii ugovor, a ne mogu ako se shvaU kao realni ugovor. Vreme trajanja ostave je bitan eiement ovog ugovora jer je ostava trajni ugovor. Njega odre uju stranke samim ugovorom putem računanja vremena kalendarom ili s obzirom na neku okolnost. Ali pošto se rok ugovara u korist ostavodavca on može tražiti stvar i pre isteka tog roka, To je pravilo kod besplatne ostave. Kod teretne ostave rok može biti ustanovljen i u korist čuvara. U tom slučaju ostavodavac je dužan da mu naknadi štetu zbog prevremenog vraćanja. Nagrada se odre uje samo kod teretne ostave. Ona mora biti. o.dre ena ili odrediva, Njena visina se obično odre uje ugovorom. ali može biti odredena i nekom tarifom - • kad depozitar obavlja javnu službu (javna garaža). Po ZOO ostavoprimac nema.pravo na nagradu osim ako je ugovorena, ako se ostavoprimac bavi čuvanjem stvari ili ako- se nagrada mogla očekivati s obzirom na okolnosti slučaja. Obaveze stranaka - Obaveze obe stranke postoje kad se ostava tretira kao dvostrano obavezni kauzalni ugovor. 1. Obaveze ostavoprimca su: a) Obaveza prijema stvari - kad se ostava shvati kao ,.-• koiisenšualni ugovor ostavoprimac ima obavezu da primi stvar na čavanje. Kod realne ostave' prijem" je momenat zakijučenja ugovora. Prijem se sastoji u nizu radnji kojima se' omogućuje da ostavodavac izvrši akt predaje. To je faktičko pitanje i zavisi od načina predaje. b)"Obaveza čuvanja stvari - ova obaveza je sedes materiaeovogrugovora, jer dominira tirne što je to glavni cilj ugovora. Čuvanje se sastoji u redovndm održavanju supstancije 'stvari bez upotrebe stvari. Redovno održavanje supstance stvari je faktičko pitanje što zaviši od prirode stvari (provetravanje, podmazivanje, pretakanje, hranjenje itd.). Ostavoprimac je dužan da prijavi svaku promenu na supstanci stvari. Pri čuvanju, ostavoprimac je dužan da^ispolji pažnju koju ispoljava i prema svojim stvarima, prema jednom g'ledištu. Prema drugom gledištu kod besplatne ostave ispoljava. pažnju kao i prema svojim stvarima, a kod teretne pažnju dobrog domaćina. Ovo drugo giedište usvaja i ZOO. c) Obaveza vraćanja stvari - ostavoprimac ima obavezu da vrati stvar i to sačuvanu, na traženje' ostavodavca odnosno po isteku odre enog roka_ Zajedno. sa stvari vraća i pripatke i priraštaje stvari. Vraća se ista stvar osim kcd skupne ili kvantitatine ostave. Ako nije drugačije odredeno iii ne proizilazi iz prirode stvari vraćanje se ima izvršiti u mestu predaje stvari, Stvar se vraća ostavodavcu. ili njegovim naslednicima.. Stvar se može vratiti i pre isteka roka ako joj preti neka opasnost (od propasti ili kvarenja). >. 2. Oba'veze ostavodavca su: a) Obaveze naknade troškova - troškove čuvanja definitivno snosi ostavodavac. To su oni.izdaci koje ostavoprimac čini..da.bl.sačuvao supstancu stvari. Ti troškovi se mogu' predujmiti, a' ako se to ne ućini plaćaju se naknadno po računima koje mu ispostavi ostavoprimac. Ostavodavac snosi troškove i kod teretne i kod dobročine ostave. b) Obaveza isplate nagrade - ostavodavac je dužan da isplati nagradu ostavoprimcu samo kod teretne ostave. Kod dobročine takvu obavezu. nema~,...Nagrada...se. .plaća. u ugovoreno vreme, a ako ono nije ugovoreno niti se može.'-odrediti'premarprirodi posia nagrada se isplaćuje posle- obavljenog posla. Način plaćanja se^odre uje .-.ugovorom. Ugovorom še odre uje.i mesto plaćanja a ako se nije odrediloniti -se--može*-odrediti onda se plaea u mestu u kdme Je ostavoprimac imao prebivaiište. U slučaju nenovčane nagrade, mesto se' bdre uje prema prebivalištu ostavioca. c) Obaveza naknade štete - ostavodavac je dužan da naknadi štetu ostavoprimcu ako jeovaj tu štetu pretrpeo čuvajuei poverenestvari osim ako je sam kriv što je do štete došlo. Kod ostave sa naknadom ostavodavae neće odgovarati za štetu ni kad je ona nastaia bez krivice cffitovoprimea. Pošto je ovde reč o teretnoj ostavi ocmosno profesionalnom bavljenju ćuvanjem tudih stvari ne važipraviio res perit domiiio pa rizik propasti stvari snosi ostavoprimac. • 123. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE KAO IZVOR OBLIGACIJA Jednostrana izjava volje je izbor obligacija novijeg datuma. Najstariji izvori su ugovor r prouzrokovanje štete. Oni su summa divisio (glavni izvori) obligacija još od vremena Gajai Kasnije su im se pridružili 1 neosnovano obogaćenje i nezvano vršenje m ih poslova.. kao variae causarum figurae (Justinijanove institucije). Jednostrana izjava volje stiče svojstvo izvora obligacija tek u 19. veku sa nagiim razvojem robnonovčanih odnosa koji je zahtevao instrumente za ubrzani promet. Doduše. ima autora koji tvrde da je i rimsko pravo
102
poznavalo Jednostranu izjavu volje, ali samo u korist bogova, odnosno države. Me utim, pošto je ovde reč o bogovima, odnosno državi, ova ideja je više zanimljiva nego tačna, budući da spada u domen javnog prava. Ipak, ako se država tretira kao domenium, odnosno gra ansko pravno lice, a ako se bogovi uzmu kao fikcija za korist koju dobijaju hramovi, odnosno sveštenici, ovo tvr enje može imati značaj i u domenu privatnog prava kakvo je i obligaciono. Suština jednostrane izjave volje kao izvora obligacija je u tome što obligacioni odnos nastaje voljom jednog lica. Ona spada u jednostrane pravne poslove kojom jedno lice svojom izjavom volje utiče na nastanak, prestanak. ili izmenu nekog pravnog odnosa. Ovaj izvor obligacija još nije opšte prihvaćen. Postoje argumenti za i argumenti protiv uvo enja ovog izvora obligacija. Argumenti u priLog - Jednostranom izjavom volje se ne stvaraju obaveze za druga lica. Obaveza se sivara na strani onog ko daje izjavu, a svako drugi može ali i ne mora stupiti s njim u neki pravni odnos, razume se, ako je drugo lice prihvatilo uslove iz jednostrane izjave volje. Ako su mogućni ugovori, odnosno dvostrani pravni poslovi u korist trećeg, treba da budu moguće i jednostrane izjave volje u korist trećeg. Argumenti protiv - Tiču se tvr enja d a . s e . ovaj izvor teško uklapa,.u pojam. obligaciono pravnog odnosa, koji podrazumeva , dva: odre ena ,?.subjekta~,1 <■-pbverioca i dužnika. Ovde je dužnik odmah poznat, ali ne i poverilac. Otuda je mogućno da posle jednostrane;,f:izjave volje, pravo poverioca i ne nastupi, npr. ako se niko ne odazove, odnosno iie:prihvati jednostranu izjavu volje. Iako jednosfcrana izjava volje u izvesnom smislu odstupa od obligacionopravnog odnosa u klasičnom 'smislu, ona se ipak uzima kao izvor obligacija. Suština obligacije je u obavezi, a ona nastaje i davanjem jednostrane izjave volje. Pravo poverioca može; ali i ne mora nastati, Ako nastane, dobija se i konkretni poverilac, a sa njim i kompletni obligacioni. odnos. To što prava i obaveze ne nastaju. istovremeno, ne treba da bude odlučujuće za postojanje. obligacionog odnosa, jer .prava i obaveze ne nastaju istovremeno ni kod ugovora o zajmu,. posluzi ili ostavi, shvaćenih kao konsesualnih ugovora. Čak i kad se niko ne odazove jednostranoj izjavi. volje, ona obavezuje do isteka roka. u kome se. mogao. javiti poveriiac (ako je rok odre en), odnosno sve dok jednostrano data izjava volje ne bude opozvana (što je moguće samo do pojave poverioca), a takvo dejstvo jednostrane izjave volje i čini da je ona izvor obligacija. Doduše, uz uslov da neko lice. prihvati. uslove; iz jednostrane izjave volje i na taj način predstavi kompletan obligacionopravni. odnos.. U uporednom pravu, neka zakonodavstva daju-jednostranoj izjavi volje značajsamostalnog. izvora obligacija, dok ga druga zakonodavstva, zajedno sa ugovorom svrstavaju u.pravne poslove, Naš ZOO ne sadrži opšte pravilo o jednostranoj izjavr voljei'kao izvoru' obligacije. On me utim, u odeijku o jednostranoj izjavi volje, reguiiše dva slučaja: 1 Javno obeeanje nagrade i 2. Hartije od vrednosti. Me utim, u odeljku o ugovoru, ZOO reguliše i privatna. dejstva ponude za zaključenje ugovora iz čega proizilazi da je i ona poseban slučaj jednostranesizjave volje. Zato se: i može reći da u nas postoje tri slučaja jednostrane izjave volje. ;;::, 124. NASTANAK OBAVEZE U SLUČAJU PONUDE- ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA Ponuda za zaključenje ugovora je prvi korak u nastajanju ugovora, Ponudaje predlog za zaključenje ugovora učinjen odre enom licu koji sadrži sve- bitne sastojke ugovora, tako da bi se njegovim prihvatanjem ugovor mogao zaključiti. Ponuda se čini konkreuiom. licur aii Je moguća i opšta ponuda koja se čini. neodre enom broju lica. Prihvatanjem ponude nastaje ugovor. Otuda, ponuda za zaključenje ugovora deiuje pre zaključenja ugpvora.. Dejstvo ponude za zaključenje ugovora se raziičito objašnjava: }. 1. Idejom predugovora - ponuda za zaključenje ugovora se objašnjava tvr enjem da ona. sadrži u stvari dve p.onude: jedna je glavna i odnosi se na zaključenje odre enog pravnog ppsla (kupoprodaje, zakupa, zajma), a druga je sporedna I odnosi se na obavezu ponudioca da do isteka roka održi ponudu. Druga sporedna. ponuda. je zapravapredugovor, koji nastaje prećutnim pristankom obe stranke, da se glavna ponuda ne može* opozvati do isteka odre enog roka. Ova ideja nije široko prihvaćena, jer mnoge ponude nisu vezane za rok. Sem toga, postojanje prećurnog pristanka je u stvari fikcija, što se javlja i kao mana ove ideje.
103
2. Ideja odgovornosti za štetu - počiva na opštem pravliu o krivici, kao osnovu odgovornosd za štetu: onaj ko se ne pridržava ponude u odre enom, odnosno primerenom roku, kriv je za štetu koj'a za ponu enog iz toga proizade. Mana je u tome što se polazi od toga da je ponuda apsolutno neopoziva. Me utim, ponuda se nekad može i opozvati (bržim sredstvom). 3. Ideja o zloupobrebi prava - samo varijanta pretfaodne ideje, jer zloupotreba prava ima iste implikaeije kao i kršenje prava, a povreda prava učinjena krivicom (dakie i zloupotrebom) je osnov odgovornosti za štetu. 4. Ideja o jednostranoj izjavi volje - danas preovladava u mnogim pravima i ponudu svrstava u slučajeve jednostrane izjave volje. Ona obavezuje ponudioca da ostane kod ponude u odredenom roku, a ako on nije odre en, onda u primerenom roku. Da bi ponuda obavezivala, potrebno je da stigne do ponudioca i zato se ona i može opozvati bržim sredstvom, dakle pre no što stigne ponudiocu. Naša pravna teorija, ponudu objašnjava kao jednostranu izjavu volje. To objašnjenje ;odgovara i sadržini odredaba članova 36. i 37. ZOO, koje regulišu dejstvo ponude i vreme njenog' ejstva; Po ZOO ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključib, ili ako to iskijučenje proizilazi iz okolnosti posla. Ponuda. se može opozvati, akd opoziv ponu enome stigne pre ponude ili istovremeno-sa njam.-Ponuda u kojoj je odre en rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka rog roka. Ako rok za prihvatanje nije odre en, ponuda odstupnom licu vezuje.'ponudioea.za .vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponu enom, da nju razmotri,. da o njoj' odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. Ovakva dejstva ponude, odnosno vezanosti ponudioca ponudom u odre enom odnosno primerenom roku i čini • ponudu za zakijučenje ugovora - jednostranom izjavom volje. Takva njena pravna- priroda doprinosi. sigurnosti pravnog prometa. Dejstva ponude treba da dovedu do zaključenja ugovora u slučaju prihvatanja ponude. Ali obaveza iz ponude može prestati i pre odre enog, odnosno primerenog roka. Do toga će doći u dva slučaja: kad ponudeni. pre isteka. roka. izvesti. ponudioca da odbija ponudu, -i kad ponu eni pre isteka roka obavesti ponudioca da. prihvati ponudu. U prvom slučaju ne dolazi, a u drugom dolazi do zaključenja ugovora..
125. JAVNO OBEĆANJE NAGRADE
Javno obećanje.nagrade je slučaj jednostrane izjave voije koji nisu poznavali stari zakoni. ali kogapriznaju sva savremena zakonodavstva pa i ZOO. Po-članu. 22o. ZOO pod.javnim obećanjem nagrade podrazumeva javnim ogiasom učinjeno obećanje- nagrade onom ko izvrši neku radnju: postigne neki uspeh, nade se u odre enoj situaciji ili ispuni neke druge uslove. Ovako ućinjeno obećanje nagrade, obavezuje obećaoca da ispuni obećanje. Kad je reč o ngradi u nekom takmičenju, obećalac je dužan da.odredi.odgovarajući rok. Iz rečenog prbizilazi- da javno obećanje nagrade postoji kad - neko -lice - javno obeća neodre enom broju lica da će dati odre enu nagradu onom ko izvrši ono što je označeno u obećanju npr. da vrati izgubljenu stvar, da izradi nacrt amblema preduzeća itd. Obaveza. za'obećavaoca nastaje- u trenutku kad jeobećanje javno učinjeno - objavljivanjeimoglasa,. ali' obaveza se' realizuje kad se javi lice koje je ispunilo usiove-iz obećanja. Ovaj "trenutak nastanJka obaveze govori da naše pravo prihvata javno obećanje nagrade kao jednostranu izjavu volje. Postoji i drugo sfavatanje po kome obaveza nastaje tek kad neko Iice prihvati obećanje izvršenjem radnje. Ovo, ugovorno objašnjenje javnog obećanja nagrade.'. nijeprihvaćeno u našem zakonodavstvu. .;; Da bi obaveza nastala u trenutku kad je obećanje učinjeno, potrebno je da su ispunjerii sledeći uslovi: L Da je obećanje učinjeno'javno, a to znači putem sredstava javnog informisanja,. , 2. Da je obećanje nagrade upućeno neodredenom broju lica, 3. Da je u javnom obećanju odredena radnja ili nešto drugo, što treba da se izvrši, -C;' 4. Da je odredena nagrada, vrstom i visinom. Javnom obećanju se odre uje i rok za izvršenje radnje, iii druge činidbe iz obećanja, ali obaveza nastaje i kad rok nije odreden, s tim što to tad odre uje sud na zahtev učesnika tamićenja (iako j'e radnja vezana za takmičenje). Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši
104 radnju za koju je nagrada obećana, Ako je više lica izvršilo radnju istovremeno, • svakom pripada jedan deo nagrade, ukoliko pravičnost ne zahteva drugačiju podeiu. Pravo na naknadu nastaje tek kad se ispuni radnja ili druga činidba iz obećanja. Iz ovog proizilazi da najpre nastaje obaveza, a potom pravo onog ko ispuni obećanje. Onaj ko ispuni radnju iz obećanja je poveriiac. Njernu pripada nagrada bez obzira da li je znao ili ne za javno obećanje nagrade. Opozivanje obećanja nagrade je mogućno pod uslovom da se izvrši na način kako je izvršeno i javno obećanje. Ono se može učiniti i ličnim saopštenjem. Ali, onaj ko je izvršio radnju, a nije znao niti je morao znati za opoziv obećanja nagrade ima pravo zahtevati obećanu nagradu. Obećanje nagrade se ne može opozvati ako je oglasom odre en rok za izvršenje radnje, odnosno druge činidbe. U slučaju opozivanja, obećavalac je dužan da naknadi troškove licu koje ih je imaio radi izvršenja radnje, odnosno činidbe iz oglasa, osim ako obećavalac dokaže-da su oni uzaludni. Prestanak obaveze nastupa zavisno od toga da li je u oglasu odre en rok ili nije. Ako je odre en rok za izvršenje radnje, odnosno druge činidbe, obaveza nagrade prestaje ako u tom roku niko ne saopšti da je izvršio radnju, postigao odredeni uspeh ili uopšte ispunio uslove iz javnog oglasa. Ako rok nije odre en, onda obaveza prestaje godinu dana od.oglasa, :ukoIiko.'neko;m-tom vremenu ne saopšti da je izvršio odre enu radnju, postigao odre eni uspeh ili ispunio druge uslove iz javnog oglasa. 126. KONKURS KAO JAVNO OBEĆANJE NAGRADE - Javno obećanje nagrade se može učiniti i j'avnim konkursom. Za njega važe opšta pravila o obećanju nagrade, ali i posebna pravila za slučaj konkursa. Prema tome, sve što je rečeno o javnom. obećanju nagrade (nastanak obaveze, uslovi, dejstva i prestanak). važi i ovde, ali važe i sledeća posebna pravila: 1. O dodeljivanju nagrade u slučaju konkursa odlučuje Organizator konkursa ili jedno ili više Uca koje on odredi (žiri). Da li će neko dobiti nagradu ili ne, zavisi ne samo od ispunjenja radnje, već i odluke organizatora, žirija, a ona se donosi prema odredenini kriterijurnima u odnosu nakvaiitet radnje, odnosno činidbe. Npr. konkurs zanajbolju radio drarnu,. ili muzičko delo, ne mora da. bude okončaii nagradom, ako organizator, odnosno žiri oceni da nijedno delo ne ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta.. Pri tom se može odrediti i više nagrada. Tada je moguće da se, dodeli 1. a i da se. dodeii 2 ili ■ 3 nagra e., Prema. tome, nagrada se ne- dodeijuje automatski,. već zavisi od-. odluke organizatora, odnosno žirija. 2. Na nagra enom delu, svojinu ili koje- drugo pravo zadržava lice koje je delo stvorilo, a organizator konkursa samo ako j.e- to izričito navedeno u konkursu. Ako su uslovtma konkursa ili u nekim opštim propisima, odre ena pravila. po kojima nagrada- treba. da bude dodeljena, svaki ucesnik konkursa ima pravo zahtevati da, se poništi odluka o dodeljivanju nagrade, ako ona nije dodeljena saglasno tim pravilima. 3. Nagradas'se može odrediti. u novcu,, drugim. stvarima (pokretne i nepokretne) ill u drugpj^ imovinskoj vrednosti (besplatno, putovanje). Mogućno j e odre ivati i više nagrada'T različite vrednosti. Odre ivanje' nagrade • zavisi • od\ odluke ■ ,organizatora konkursa, odnosno njegovog žirija. 127. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI NA DONOSIOCA Hartija od vrednosti na donosioca je takva hartija, od vrednosti u kojoj je imalac hartije, istovremeno i nosilac prava iz hartije. To je dakle- samo jedna vrsta hartija od vrednosti.. Kod svake hartije od vrednosti treba razlikovari dva prava: 1. Prava na. hartiji i 2.. Prava 'm hartije. Pravo na hartiji je uvek stvarno pravo,. dok pravo iz hartije može- biti. i stvarno i obligaciono i lično pravo, Hartije od vrednosti uopšte se dele po dva kriterijuma: 1. Prema prirodi prava iz hartije, postoje; Stvamopravne' hartije (Konosman ili Teretnica, Skladišnica), Obligaciono pravne hartije (menica, ček obveznice), Korporacione hartije (akcije).
105 2. Prema načinu odre ivanje titulara, postoje: hartije od vrednosti na ime (štedna knjižicah hartije po naredbi (menica, ček konosman, skladišnica), hartije od vrednosti na donosioca (blagajnički zapis). Hartije od vrednosti na donosioca - U ovoj hartiji nije upisano ničije ime, več je imalac hartije istovremeno i nosiiac prava iz hartije. Izdavalac hartije m o r a izvršiti obavezu prema svakom donosiocu. Hartija se prenosi s jednog na drugo lice prostom predajom. Ove hartije su od Izuzetnog značaja u platnom prometu, jer ga one krajnje pojednostavijuju. Takve-.hartije su: blagajnlčki zapisi, obveznice narodnog zajma. Postoji više teorija kojima se objašnjava nastanak obaveze kod hartija od vrednosti na donosioca. Po teoriji kreacije, obaveza izdavaoca hartije nastaje u trenutku izdavanja hartije, To je trenutnak kad je hartija nastala kao perfektan pravni akt, nezavisno od toga da li je hartija emitovana iii nije. Po ugovornoj teorijl, obaveza nastaje tek kada njen izdavaiac tu hartiju preda imaocu. Po emisionoj teoriji. za nastanak obaveze važan je momenat emitovanja hartije. To je momenat kad je hartija puštena u promet, bez obzira da li je legitimno dospela do imaoca ili nije, Teorija kreacije je naprihvatljivaja jer ona odgovara objašnjenju da je hartija od vrednosti na donosioca jednostrana izjava volje. Po ZOO, kao N3/^v^-2^ vrednosti.na donosioca se smatra njen donosiiac. Savesni pribavilae ove hartije od vrednosti stiče pravo na hartiju i iz hartije i kada je hartija izasla iz r u k u njenog izdavaoca odnosno ranijeg imaoca i bez njegove volje. Poverilac po ovoj hartiji tj. njen donosilac može tražiti Ispunjenje obaveze od izdavaoca u svako doba ali uz podnošenje hartije. Izdavalac je dužan da svakom imaocu hartije izvrši , obavezu na koju ovaj ima pravo. Izdavalac ne može proveravati kako je imalac stekao svojinu na hartijL Pretpostavlja se da je svaki donosilac, zakoniti držaiac hartije, AIir ako izdavaiac zna da donosiiac nije vlasnik hartije, tj. da je do nje došao na nesavestan način, m o r a odbiti izvršenje obaveze. Ukoliko to ne učini. odgovara pravom viasniku hartije. Van ovog slučaja, izdavalac hartije može isticati samo prigovore koji se~tiču same hartije ili same obaveze koja je naznačena na hartiji kao npr. da je hartija falsifikovana ili da je pravo iz hartije zastarelo. Kod hartije na donosioca postoji opausnost da pravo iz hartije realizuje i neko ko je hartlju stekao nesavesno (kra om ili slično). Da se* ukradena iii na ena -'hartija od vrednosti na donosioca ne bi reailzovaia, zakon predvi a postupak amortizacije hartije od. vrednosti. Ovaj postupak sprovodi Opštinski s u d -u vanparničnom postupku. Kad s u d primi predlog, on zabranjuje realizaciju hartije i o tome obaveštava svakog ko može doći u tu priliku (ZOPt Banke). Zabrana traje dok se postupak ne okonča, a sa okončanjem postupka donosi se i odluka o poništenju hartije. Tom odlukom hartija gubi svaki pravni značaj I tada se od izdavaoca može zahtevati nova h a r t i j ^ ^ L ' prestanak obaveze po hartijl na donosioca važi posebno praviio - Dok se. kod osta.1ih. hartija obaveza gast ispunjenjem, ovde se i posle ispunjenja obaveze može: dogoditi da do e do nove realizacije ukoliko imalac ponovo do e do hartije (kra om iz banke). Zato će do prestajhka obaveze doći tek uništenjem hartije na.donosioca. Hartiju od - vrednosti n a donosioca treba razlikovati. od: legitimacionog papira i legitimacioilih znakova. Legitimacioni. papiri su npr. Železničkev;karte r ppzorišne uiaznice, bonovi i d r u g e . siične. isprave koje sadrže odre enu obavezn za. njihovog, izdavaoca,. a u ,; r - *' ^kojima^nija naznačen. -poverilac. To nisu hartije od vrednosti, ali.se.. i na njih shodno primenjuju odgovarajuće odredbe p hartijama od vrednostL. Legitimacioni znaci su garderobni ili slični znaci koji se sastoje iz komada hartije, metala ilidrugog materijaia n a kojima je obično utisnut neki broj, odnosno broj predatih predmeta, a koji obično n e ■ sadrže nešto odre eno o obavezi njihovog izdavaoca. Na osnovu ovih znakova. se poverilac u odre enom obligacionom odnosu legitimiše. Izdavalac legitimacionih znakom.. s e , osiobada obaveze kada u dobroj meri ispuni ,obavezu prema donosiocu znaka.. AIL z a donosioca ne vazi pretpostavka da je on pravi poverilac. Zato u slučaju sunmjer odnosno^? spora, on je dužan da dokaie to svojstvo. Pravi poverilac može zahtevati ispunjenje "' obaveze iako je izgubio legitimacioni znak, razume se, ako dokaže d a je'poverilac. ^ A ^ %-Jrfri, r'*i
- '***' -'?"■
128. PROUZROKOVANJE ŠTETE Prouzrokovanje štete. je zajedno sa ugovorom, osnovni izvor obligacija. Po Gajevim institucijama, ugovor i delikt su suimna divisio svih izvora obaveza, Ugovor je akt voljm. a
106 delikt je akt nevoljni. Ugovor je čin dozvoijen, a deiikt je čin nedozvoljen. U najstarijim pisanim izvorima prava, prouzrokovanje štete nije imaio atribute reparacione odgovornosti. Zakon XII tablica dopuštao je fizičku osvetu, nanošenjem istog teškog zla licu koje je štetu prouzrokovalo. To je sistem taliona koji se zasnivao na načelu isto za isto. Kasnije je odredivana i odredena kazna za prouzrokovanje štete, ali ona nije značila naknadu štete, već otkup za odustajanje od osvete. Tek je Akvilijev zakon, sredinom 3. veka pre nove ere, uspostavio temelje reparaeione odgovornosti za štetu. Ovaj značajan akt rimskog prava je prvi' odredio da plaćena suma novca za prouzrokovanu štetu nije kazna,. već naknada štete. Osnovi odgovornosti - Istorijski posmatrano, najstariji osnov odgovoraosti za prouzrokovanu štetu je krivica. Krivica se vezuje za reparacioni karakter odgovornosti za štetu (u sistemu taliona, a kasnije i kazne, na krivici se nije insistiralo). U vreme Justinijana, krivica je već biia razvijen odnos odgovornosti. Ona je imala i hronologiju pojedinih stepena: Obična nepažnja {culpa levis), krajnja nepažnja {culpa lata\ i namera {dolus). Sa propašću rimskpg carstva u 5. veku nove ere, dolazi do velikog zastoja u razvoju prava što se odrazilo i na prouzrokovanje štete kao izvora obiigacije. Varvarski zakoni ponovo tretiraju naknadu kao osvetu ni .kaznu.,.Me utirn'fc,sa pojavomsikapitalizma, u Masičnim .kodifikacijama gra anskog prava, krivica ponovo postaje osnov odgovornosti, Zato će Jering i reći: Ne obavezuje na naknadu sama šteta već krivica. Na krivici se zasniva subjektivna odgovornost. Sa razvojem tehničke civilizacije, od kraja prošlog veka pa nadalje^lerivica je izgubila svoj prvobitni kapacitet, jer nije bila u stanju da zadovolji potrebe novog vremena. Nova tehnička sredstva su uvećavala produkciju dobara, aii su uzimala i danak. Samo u saobraćaju svake godine u svetu. strada više od miiion ljudi. Radnici su dnevno izloženj riziku povre ivanja od raznih mašina, postrojenja i drugih sredstava rada. U tim novim uslovima nastajanja štete, njihovi vinovnici ostaju anonimni.i zato su najpre sudska praksa a potom i teorija, potražile novi.osnov odgovomosti odgovornost bez krivice, zasnovan na riziku poslovanja i logici ubi emoultum iblonus rizik štete treba da.pogo i onog ko izvlači ekonomsku korist iz delatnosti u kojoj Je šteta nastala. Rizik poslovanja postao je osnov odgovornosti za štetu koja nastaje usled opasnih stvari iii opasnih delatnosti. Odgovornost zasnovana na riziku je objektivna odgovornost Tu. za štetu odgovara imalaa.opasne stvari,. odnosno organizatbr opasne delatnosti. U današnje vreme, uglavnom. se koriste ova dva osnova odgovornosti - krivica i rizikr,. odnosno subjektivna i objektivna. odgovornost. Me utim, razvoj tehničke civilizacije, naroeita^rizici od. atomske i. kosmičke. energije, zahtevaju, da se. ovim osnovima. odgovorflsfsti pridruži i novi osnov za naknadu štete - socijaiizacija odgovornosti- Štete, kao što f je ona od havarije atomske centrale u Čemobilju, ne može da. otkioni imalac opasne stvari, već čitavo društvo, odnosno država. Začeci takve odgovoraosti se javljaju u. teoriji (projekat Andre Tenka) ali i u nekim zakonodavstvima (N. Zeland, Švedska, Kvebek), K§d, prva dva osnova reč je o osnovu odgovornosti,. a kod trećeg o osnovu za. naknadu-, štete. Objektivna pdgovornost odvaja odgovornost od krivice, a socijalizacija odgpvoraoipodvaja odgovoraost od naknade štete. .;., Istorijat prouzrokovanja štete kao izvora obiigacije i osnova odgovornosti, ukazuje da se' odgovornost za štetu kretala od komutativne prema disMbutivnoj pravdLi-Još je Aristofcel, a pre njega i Platon, razlikovao dva obiika pravde: komutativnu pravdu, koja se izražavala aritmetičkom proporcijom - oštećeni ima da dobije od štetnika onoliko koliko iznosi šteta, bez obzira na sve druge okolnosti i distributivmi pravdu, koja uvažava i neke posebne okolnosti (zasluge, društverji značaj i drugo). Obe ove pravde vode AristotelovoJ savršenoj i potpunoj vrlini, nekoj vrsti apsolutne pravde. *? , 129. POJAM I VRSTE ŠTETE U najširem srnislu reči, pod štetom se podrazumeva uštrb {narušavanje, ili povreda) nekog pravno zaštićenog dobra Ui interesa. To dobro može biti" imovinsko, odnosna. materijalno aii i neimovinsko, odnosno nematerijalno. U prvom slučaju, šteta nastaje na. stvarima odnosno imovmskim pravima, a u drugom u ličnosti, odnosno u njegovom. psihičkom iii emocionalnom životu. Ovo je šteta u pravom smislu koju treba razlikovati od pojma štete u svakodnevnom životu. Šteta u svakodnevnom životu je širi pojam, jer
107
V,<;Š^;
pored štete u pravom smislu obuhvata i razne 'druge neprijatnosti, neprilike i druga negativna iskustva. U životu se kaže šteta je što sam se razboieo, što je izgubio klub za koji navijam itd. Vrste štete - Šteta u pravom smislu, rnože se razlikovati po različitim kriterijumima: 1. Prema poreklu nastanka, šteta može biti: delikataa i ugovorna. Delikatna je posledica protivpravne radnje, odnosno postupaka koji su suprotni zakonu ili drugom propisu. Ugovorna nastaje povredom neke ugovome obaveze. U vezi sa ovom podelom postoji dualističko i monističko shvatanje. Dualističko (dopušta) odvaja deliktnu od ugovorne odgovornosti, a monističko polazi od toga da je odgovornost za štetu jedinstvena i da se vezuje za povredu neke ranije obaveze, s tim što je =kod deliktne, reč o povredi obaveze predvi ene zakonom,' a-' kod ugovorne je reč o povredi obaveze predvi ene ugovorom. 2. Prema karakteru šteta može biti materijalna ili nematerijalna. Materijalna se ogleda- u umanjenju nečije imovine (obična šteta) ili u sprečavanju njenog uvećanja (izmakia dobit). Ona nastaje objektivno. Nematerijalna se sastoji u nanošenju drugome fizičkog _ ili psmićkog bola ili straha. Ona ne nastaje objektivno već-subjektivno, u ličnosti "'-* "'''"'oštećehbg kao poremeeaj njegove psihičke i emocionalne ravnoteže. Zato se ta šteta ne doga a, vee doživljava. Doživljaj je neprijatan, i uvek se sastoji u nekoj negativnoj afekeiji. 3. Prema-mogućnosti utvr ivanja i dokazivanja, šteta može biti konkretna ili apstraktna. Konkretna je meriva i može se utvr ivati odnosno dokazivati. tako da, se otklanja potpunom haknadom (npr. kad se ošteti odelo, polomi prozor, ■ automobii 'itd). Apstraktna -šteta je- šteta koja nastane» ali. koja se ne može ili teško može meritt, tako da bi njeno dokazivanje bilo davolsko [probatio diabolica). Otuda se ta šteta ne dokazuje vee se njeria visina pretpostavija, na osnovu unapred odre ene tarife, kao--. npr. ako radnik zakasni na posao 1. sat, šteta je nastaia. jer nije radio, ali je nemogućeutvrditi tačan iznos Štete, pa se naknada odre uje prema unapred odre enoj vrednosti . za svaki sat odsustva sa posla. Otuda je ovde naknada globalna, paušalna. 4. Prema' tome da li je nastaia ili će. tek nastati, šteta može biti:.. postojeća, buduea i eventualna. Postojeća je već nastala šteta. Buduća je. šteta koja još nije nastaia, ali će sigurno nastupiti u budućnosti, a javija se kod sukcesivnih šteta. koje se otklanjaju... rentom. Eventuaina je šteta. koja nije nastupila, ali je njeno nastupanje mogućno-iako nije sasvim izvesno, npr. šteta. zbog onemogućavanja napredovanja u službi (u našem pravu se ne dosu uje). _ • 5. Prema' mogućnosti predvtdanja štetnih posledica, šteta rriože- biil predvi illr i nepredvidiva. Predvidiva je ako je njeno nastupanje moglo biti predvi eno unapred, kao npr. ugovorna šteta u prometu kvarljive robe.. Nepredvidiva šteta je šteta koja se ne može unapred predvideti. 6. Prema tome da li'je nastala direktno ili indirektno,:-,.šteta-..može-biti- posredna iii neposredna. Neposredna nastaje' kao direktna posledica štetaev : radnje n .npr. radnik vozeći automobil preduzeća nanese. štetu treeenEiicu..-,Posxectaa:štetai:nastaje .Mdirektno ■ npr. kad u.- pomenutom primeru, pre uzeće- isplati naknadu treeem- licu, onda ono "■'"'•■"'poštaje
108 odgovarajućih mera da se spreči nastanak štete, ili otkloni opasnost od njenog-aastanka na trošak držaoca izvora opasnosti, Ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normaine granice, dakle ne i obustava delatnosti. Ali i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje odgovarajućih mera za sprečavanja nastupanja štete ili njeno smanjenje. 131. ZAHTEV DA SE PRESTANE SA POVREDOM PRAVA LIČNOSTI Prema članu 157. ZOO svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak radnje kojom se povre uje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. Prava ličnosti su apsolutna gra anska subjektivna prava, koja ulaze u korpus ustavnih sloboda i prava gra ana. Ta prava imaju i m e u n a r o d n u konotaciju, j e r s u predmet mnogih me unarodmh akata. Takva prava'su prava na život, ugled, čast, psihički i telesni integritet, pravo na privatni život, pravo na identitet, pravo na ime itd. Ova lična prava su višestruko zaštićena. Ona uživaju i krivičnopravnu zaštitu, ali je ovde reč o njihovoj gra anskopravnoj zaštiti. Gra anskopravna zaštita može biti preventivna i Tepafaeioha.>Reparaeiona je v predvi eha u o d r e d b a m a članova 199-2o5. ZOO o nematerijalnoj šteti. Član 157. ima više preventivnu a manje repateacionu funkciju. Jer, čim do e do povrede prava ličnosti sa izgledima da povreda btfde trajnijeg karaktera, svako ko je tom povredom ugrožen ima pravo da zahteva o d s s u d a ili drugog organa da naredi pestanak radnji kojom se ta povreda čini. Pošto je reč o urgentnoj potrebi, nalaganje prestanka radnje vrši se- odre ivanjem privremene m e r e , . p o odredbama zakona o izvršnom postupku.. Tu privremenu meru sud može usvojiti tek pošto oarnični postupak bude pokrenut.. On se pokreće tužbom, a nadležni s u d Je opštinski sud. Drugi nadležni organ može biti prekršajni organ.. Sud, odnosno drugi nadležni organ, može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, odre ene ukupno ili po jedinici vremena (na svaki dan stanja trajanja povrede). Ova novčana svota se. ima plaćati sve dok ne prestane radnja povrede. Ovo sredstvo je eflkasnije ako je novčana svota veća. 132. ODGOVORNOST ZA PROUZROKOVANU ŠTETU S a m a šteta nije dovoljna da se odredi obaveza. naknade štete-. Postojanje štete je objektivni uslov za odredivanje naknade. Odgovornost za štetu. j e subjektivni uslov za odredivanje n a k n a d e . Pošto šteta može biti deliktna iii ugovorna i odgovornost za žtetu može biti ugovoiip: ili deliktna.. Deliktna odgovoraost j e odgovornost za štetu - prouzrokovanu protivpravnom radnjom. Postoje dve vrste deliktne odgovornosti: subjektivna i objektivna. Subjektivna odgovornost se zasniva n a krMci, a taj se osnov angažuje kad šteta nastane nezavisno o d . o p a s n e stvari ili opasne delatnosti. Objektivna odgovovoraost se zasniva na riziku, a taj -se osnov angažuje kod šteta nastalih usled opasne stvari ili opasne delatnosti. Ova dva psnova odgovornosti.se pojavljuju u svim slučajevima deliktne-odgovornostr, a oni se mogu-'.^vfstati u nekoliko. grupa. ZOO reguliše sledeće slučajeve odgovornosti: 1. Odgovornost po osnovu krivice; 2. Odgovoraost za drugog, 3 . Odgovornost preduzeća i drugih poslodavaca za štetu koju njihov r a d n i k pričini trećem licuv, 4.' Odgovoraost" zaštetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, 5. Posebni slučajevi odgovornosti: od terorističkih akata, javnih demonstracija, ili. manifestacija, organizatora priredbi, zbog' uskraćivanja neophodne pomoći, u vezi sa obavezom zaključivanja ugovora, u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. Pored krivice i rizika, izuzehio se kao .osnov odgovornosti javlja i pravlcnost V: 133. ODGpVORNOST PO OSNOVU KRTVICE Odgovornost po osnovu krivice je subjektivna odgovoraost Osnov te odgovoraosti j e krivica. Prema članu 158. ZOO krivica postoji kad je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjorn. Zla namera [dolus) postoji kad je štetnik bio svestan svog postupka i kad je hteo da nastupi štetna poslediea (direktna namera) ili kad je bio svestan da usled njegovog ponašanja može nastupiti štetna posledica pa je na nju pristao (eventualna namera). Nepažnja (culpa] se ne definiše pozitivno, već u odnosu na neke standarde
109 ponašanja kao što su: pažnja običnog čoveka, pažnja dobrog domaćina, pažnja stručnjaka. Ovi standardi su očekivana ponašanja, Otuda nepažnja postoji ako se neko lice u odre enoj situaciji nije ponašalo u skladu sa potrebnim standardom. Stoga se može reći da je nepažnja odnos izme u konkretnog i očekivanog ponašanja. Postoje dva oblika ' nepažnje: 1. Krajnja nepažnja lculpa Iata) postoji kad se štetnik u odre enoj situaciji nije ponašao ni kao iole pažljiv čovek što se ceni u svakom konkretnom slučaju. 2. Obična nepažnja {culpa levis) postoji kad se štetnik u odre enoj situaciji nije ponašao prema potrebnom standardu {kad nije ispoljio pažnju običnog čoveka ili dobrog domaćina, dobrog privrednika itd.]. Prema čl. 154 s t 1. ZOO kriviea štetnika se pretpostavlja,. ali je on može obarati dokazima da je šteta nastala bez njegove krivice. Ova odredba zahteva izvesna'' preeiziranja. Pretpostavka krivice ne može se po prirodi stvari ticati namere ili krajnje nepažnje. Ovo su teži oblici krivice i zahtevaju posebno utvr ivanje. Ti oblici krivice. se utvr uju samo onda 'kad se zakonom propisuje da štetnik odgovara samo ako je štetu prouzrokovao namerno iii iz krajnje nepažnje; U svm drugim slučajevima krivica se odnosi na običnu . nepažnju (ci pa levis), a to Je stepen krivice knji se pretpostavlja.. Kriv jtnože biti samo #-'*-'•'
uzročnost se dokazuje a teret dokazivanja je na oštećenom (kod objektivne se pretpostavija). 3, Nepostojanje razloga za Lsključenje odgovornosti - štetnik će odgovarati za štetu ako ne postoje razlozi za isključenje njegove odgovornosti. Po ZOO razlozi za isključenje subjektivne odgovornosti su: • nužna odbrana - ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan nadoknaditi je osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane. Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac štete od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad. • stanje nužde - kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, oštećeni može zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete iii od liea od kojih je šteta otklonjena aJi od ovih poslednjih ne više od koristi koju su imala od toga. • dozvoljena samopomoć - ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo upotrebu samopomoći, nije dužno naknaditi je. Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad mu neposredno preti opasnost ako je takv^ zaštita.nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prtlikama u kojima nastaje .opasnost. ■■■■...•■...• 100 f. • pristartlk oštećenog - ko na svoju štetu dozvoli dfugome preduzimanje neke radnje, ne može ©ct njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Ništavna je izjava oštećeiiika kojom je pristao da mu se učini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena. ' 134. ODGOVORNOST ZA DRUGOG Odgovornost za drugog postoji u zakonom odre enim slučajevima koji predvi aju da naknadu oštećenom licu ne plati. štetnik već lice koje za njega. odgovara. U ZOO predvi eni su sledeći slučajevi odgovornosti za drugog: 1. Odgovornost lica koje vodi nadzor za štetu koju prouzrokuju duševno bolesna lica iU lica koja zaostaju u. umnom razvoju - za štetu koju prouzrokuje. lice: koje usled duševne bolesti, zaostalog urrmog razvoja ili drugih razloga nrje sposobno za rasudivarije, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili ugovora-dužan-:.da; vodl. nadzor nad njim. Ovde je reč o. odgovornosti.,.za.štetu.koju prouzrokuju lica nesposobna za rasu ivanje zbog duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja:, ili fizičke nemoći (giuvonema, nepokretna lica). Za njih odgovara lice koje po zakonu^ odluci..nadležnog organa iii ugovoni vpdt nadzor nad njima. To je- obično staralac ali može biti i drugo lice, npr. roditelj nad punoletnim neuračunljivim detetom. ili ustanova koja se stara o takvim licima, Osnov odgovornosti lica koje. vodi nadzor je krivica (zbog nevršenja odgovarajućeg nadzora), s tim što se ona pretpostavlja. Pretpostavka je oboriva pa se odgovorno lice može osoboditi odgovornosti ako dokaže da bPSteta nastala i pri brižljivom vo enju nadzora. U ovom slučaju-je- reč o subjektivnoj odgovornosti. 2. Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete - Već je rečeno da se deliktna sposobnost stiče sa 14 godina. Tada.se ne postavlja. pitanje odgovprnosti. roditelja. Ovo pitanje se postavija kada' štetu prouzrokuje maloitetno lice 'do navršene 7 godine ocmosno maloletno lice od navršene 7 do 14 godine. • za štetu koju prouzrokuje maloletnik do navršene 7 godine: roditelji odgovaraju bez obzira na svoju krivlcu. Njihova odgovornost je objektivna i isključuje se u slučajevima postojanja razloga za isključenje objektivne odgovornosti (viša sila, radnja oštećenog i radnja trećeg lica). Osim ovih razloga, roditelji neće odgovarati ni u slučaju?;kada je njihovp dete bilo povereno drugom licu,-a ono j e odgovorno za štetu.. Kad su oba roditelja živa onda odgovaraju solidarno. Kad je živ samo jedan ili se samo jedaa stara o detetur, odgovara samo roditelj koji vrši nadzor. • za štetu koju prouzrokuje maloletno dete, koje je navršilo 7 a nije 14- godinaž> roditeljr. odgovaraju po osnovu krivice koja se pretpostavlja. Pretpostavka je oboriva da roditelji mogu dokazivati da je šteta nastala bez njihove krivice. U ovom slučaju može odgovarati i sam maloletnik ako se dokaže da je bio sposoban za rasu ivanje. U" tom slučaju. roditelji i dete odgovaraju sohdarno. Solidarno odgovaraju i oba roditelja ako
111 "su živi i ako se oba staraju o detetu. U ovom slučaju odgovornost roditelja je subjektivna. 3. Odgovornost drugog lica za štetu koje prouzrokuje maloletnik - za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnlk dok je pod nadzorom staratelja škole ili druge ustanove, odgovaraju isti osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su se obavezali i . da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ovde je reč o odgovornosti za štetu koju prouzrokuju maloletna lica pod starateljstvom iii koja borave u školi internatskog tipa ili u ustanovama za vaspitanje odnosno primenu vaspitnih mera i krivlčnih sankcija za maioletnike. -Za ova lica odgovaraju staratelj,..škola.ili druga ustanova.. Njihova odgovornost.se zasniva na krivici koja se pretpostavlja s tim što je pretpostavka oboriva pa se može dokazivati da je nadzor vršen kako treba ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora (u kom slučaju se odgovornost za štetu isključuje).' Ovde je reč o subjektivnoj odgovornosti. Ako za štetu odgovara i maloletnik onda je~ odgovornost staratelja škole i drugih ustanova solidarna.. Treba naglasiti da će škola odgovarati i za ake ■ na ekskurzijama. Odredba o ovoj ■ odgovornosti će se ~ *"•••_' ' analogno primeniti i na druge subjekte-koji vrše nadzor nad maloletnicima.. ^'''"^".-"'"Posebna"' odgovornost. roditelja- u slučajevima odgovornostL drugih lica za štetu koju prouzrokuje maloletmk - Ako dužnost nadzora -nad malolemim licem ne leži na rooUtelju,.''i:već'-.staraocu,-;-škoU.-iU'-'drugoj ustanovi,. • •oštećerii.«.Jma.v,:pEavo..J;da., .zahteva. naknadu'ištete. od roditelja-kad je šteta nastala usled;lošeg.•vaspitanja:.malolemika, r avih primera-ili■ porodičnih navika koje sn mu-roditdjir,dahn;.ili.ako,v.se:;.inače šteta .može upisati u krivicu roditelja. Ovo je izuzetak od pravila*-da -•za- •stetu - lica pod nadzorom staratelja, škole ill drugog lica odgovara. onaj ko vrši nadzor. Zar- štetu koju pod tim nadzorom prouzrokuju maloletnici, odgovaraće roditelji ako je- do štete došlo usled-lošeg vaspitanja,. r avog primera^. poromčnih. navika ili..akose:.šteta..i inače može. upisati u krivicu',.roditelja. 'Ova'šteta "može'-biti direktna. — ako ostećeno iice zahteva,'' . štetu od roditelja ili mdirektna. - ako s e zahteva od onog ko vrši nadzor pa taj, pošto plati .naknadu,. zatraži od. roditelja regres- Ovo j e subjektivna . odgovoniost roditelja. (krivicaj5. Odgovornost po osnovu pravičnostr — Postoje dva slučaja ove odgovornosti: •- Tiče„se.štete..koje je,-prouzrokovalo-. neodgovorno lice:- lice. koje. netmože odgovarati. (duševno. bolesno,, lice zaostalog umnog. razvoja ili koje nije iz drugih: razloga sposobno za rasu ivanje, maloletnik. do navršene 7 godine). Ako. se naknada. ne: može- dobiti od lica kojejeb'ila-.dužno.• da.-.vodi nadzor nad.njim,. sudmože,.kad.to pravičnost zahteva„ a naročito- s obzirom. na materijalno. stanje- štetnika-. i ošteeenog",. osuditi štetnika na. . naknadu štete, potpuno ili delirnično.. •* Tiče se-štete koju prouzrokuje odgovorno maloletno lice-(14 - 1 8 godina) - ukoliko to lice nije u.stanju da. štetu naknadu sud može, kad pravičriost;to.'Zahteva, 'naročito s obzirom na materijaino stanje roditelja i oštećenika_ obavezatiir.oditeije.' a. naknade štetu, potpuno .111 delimično, iako za nju. nisu krivi. ■ 135.. ODGOVORNOST' PREDUZEĆA, POSLODAVCA I DRUGIH'. PRAVNIH LICA PREMA "TRfiĆlM
■' -' ' •'< •■•■■".:'.■■■.
.
.
.
Ovde je reč o naročitim.slučajevima odgovornosti za drugoga: 1. O odgovornosti preduzeća za štetu koju njegovi radnici pričine trećem. licu 2. O odgovornosti poslodavca za štetu koju njegovi radnici prouzrokuju trećem licu 3.. O odgovornosti pravnih liea za štetu. koju njeni organi pričme trećem licu. t U svim ovim slučajevima uspostavljaju se dva odnosa: a) Odnos izme u treć.eg lica i odgovoniog lica (preduzeće, poslodavac, pravno lice) • _• b) Odnos izme u odgovoraog lica i štetnika (radnik preduzeća iii poslodavca, odnosno-'.. organ) . ___ _._. 1, Odgovoraost preduzeća za štetu koju radnik u radu ili u. vezi sa. radomr prou2xoknje^f'-fa-trećem licu - Ovde odgovara preduzeće u kome je radnik radio u trenutku prouzrokovanJaj:- '-• :" štete. osim ako preduzeće dokaže da je radnik u datim okolnostima postupao onako kaka-. •. r ... je.trebalo. Uslovi odgovornosti preduzeća su: a) Da je štetu prouzrokovao radnik preduzeća
^ifr,,^
112 b) Da je štetu pričinio na radu ili u vezi sa radom c) Da radnik u datim okolnostima nije postupao onako kako je trebalo, što znači da je kriv za nastalu štefcu ali se uzimaju u obzir svi stepeni krivice - namera, krajnja nepažnja, obična nepažnja. Kad su -ispunjeni svi ovi uslovi, treće lice ima pravo direktne tužbe prema preduzeću. Ono me utim može tužiti i radmka neposredno ako je on štetu prouzrokovao namerno. Odgovornost preduzeća za štetu koju njen radnik pričini trećem licu, zasniva se na krivici koja se pretpostavlja. Krivica se objašnjava na različite načine. Preduzeće odgovara: a) Fii zbog preduzimanja radnje koja je morala izostati {culpa in comitendo) b) ili zbog propuštanja radnje koja je morala da se preduzme [culpa in omitendo) c) iii zbog propuštanja duzne paznje u nadgledanju radnika [cuipa in custodiendo) d) ili zbog propuštanja duzne paznje pri izboru radnika (cuipa m eligendo) e) iii zbog toga što je na bilo koji drugi način izostalo ponašanje koje je trebalo da usiedi. Ovim osnovom se ne dira u pravila o odgovornosti za štetu usled opasne stvari iii opasne delatnosti. Zato ako šteta naštane na ovaj način, preduzeće će odgovaratipo objektivnoj odgovompsti kao imalac opasne stvari i organizator, opasne. dela.tr),ostJ.fyPitanjle;ilregresnog zahteva preduzeća prema radniku nije ure eno odredbama>Z0d;lveć ^o redbama-'zakona-o". radnim odngpima. Preduzeće koje isplati naknadu ima. pravo da se regresira od radnika, ako j e ovaj^fetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje. Ako ju je prouzrokovao običnom'nepažnjom, radnik nije dužan da štetu naknadi preduzeću, pa ono m': štetu deftotivnojsritisL Pravo na regres zastareva za 6 meseci od dana isplaćene naknade;štete. Ovde je rec'o indirektnoj šteti za preduzeće. 2. Odgovomost poslodavca - Pod poslodavcem se podrazumeva svako drugo fizičko ili. pravno lice, koje nije preduzeće, a zapošljava. radnike.. Za odnos izme u trećeg lica i poslodavca važi. sve kao. i kod odnosa. trećeg lica i preduzeća. Poslodavac. odgovara za. svaku štetu -koju njegov radnik na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu i to '" "• _b£z obzira na stepen krivice. Odgovornost poslodavca je subjektJvna. j e r se zasniva. na krivici.-I.. ovde. s e ne. dira u. pravila o. primeni objektivne. odgovornosti. Odnos izme u poslodavca i radnika je regulisan odredbama ZOO za razliku- od prethodnog slučaja. Poslodavac koji isplati naknadu ima pravo regresa, ako je : radmk prouzrokovao štetu ., namemo.. lii-. jz...krajnje nepažnje.. To pravo. zastareva za 6 mesect od dana, ispiaćene-. naknade. 3. Odgovomost pravnih lica -Pravno lice odgovara za šteturkoju njegov organ prouzrokuje . ... trećern..lictu u. vršenju. ili u.vezi. s a vršenjem. svojih-.funkcrja.. Pravno- lice.- koje; isplatL naknadu, ima pravo regresa od lica koje-je štetu skriviior namemo ili i z krajnje nepažnje, ako za'odre eni slučaj nije što drugo odre eno. Pravo regresa zastareva- za 6 meseci od " dana isplate^.naknade. Pod pravnim licem se podrazumeva svako pravno lice, osim preduzećaj, ^drugik.pravnih. Lica koje su. izjednačena sa preduzećem - država - lokalna - samouprava.,|td. Pravno lice. odgovara za štetu koju pričine- njegovi organi u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, pri čemu dolazi u obzir svaki oblik krivice, organa. Odgovomos't. pravnih lica s e raziičito. objašnjava. Jedni smatraju d a je reč o subjektivnoj odgovomosti po krivici koja se- pretpostavlja,. a drugi' smafraju da>-jer- reč o objektivnoj odgovomosti. ZOO je prihvatio.ideju objektivne odgovomosti.--.Regresni-zahtev-pravnog:"lica prema organu. odnosno licu koje je skrivilo štetu, regulisan je tako da su moguća odstupanja: Ako za odre eni slučaj nije što drugo odre eno, onda se pravo na regres ostvaruje samo kad je šteta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje. Ovo pravo zastareva u roku od 6 meseci od dana isplaćene. naknade. 136. OBJEKTTVNA ODGOVORNOST (ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARL ILI OPASNE DELATNOSTI) Odgovomost. za štetu d opasne stvari ili opasne delatnosti j e objektivna odgovornost Za štetu. se odgovara bez obzira na krivicu. Odgovorno lice. j e imalac. opasne: stvari^ odnosnoorganizator opasne deiatnosti. ZOO ne deflmse opasnu stvar, odnosno opasnu delatnost Onto prerpušta teoriji. Objektivna odgovornost se vezuje za opasne stvari i opasne delatnostt ali i za druge slučajeve odre ene zakonom.
Opasna stvar je ona pokretna ili nepokretna stvar koja svojim položajem, upotrebom, unutrašnjim osobinama ili samim postojanjem, povećava opasnost za okolinu, pa mora biti nadgledana i upotrebljavana sa posebnom pažnjom. Ovako odreden pojam opasne stvari nije aumerus claasus već je jedan pokretljiv okvir, koji se stalno menja i rasteže, tao da u promenjenim priiikama može dobiti i drugu sadržinu. Po položaju opasne stvari su dotrajala fasada. saksija na prozoru, naslagani džakovi. Po upotrebi opasne stvari su automobil, dizalice, vršilice, lokomotive i sl., ali samo dok su u pogonu, a ne i u stanju mirovanja. Po osobinama, opasna stvar je 2apaljiva materija, kiselina, exploziv. Po postojanju, opasne stvari su fabrički dimnjaci, TV tornjevi, nezaštićeni šahtovi. Jedna stvar može biti opasna na više načina : auto je opasna stvar po upotrebi [dok je u pogonu), ali može biti i po položaju (ako je ostavljen na sred puta neosvetljen noću). Opasna delatnost je delatnost koja svojom prirodom iii uslovima u kojima se vrši stvara povećanu opasnost za okolinu, nezavisno od opasnih stvari, pa mora biti organizovana uz primenu posebnih mera opreza i nadzora. U takve delataosti spada organizovanje masovnih skupova, snimanje masovnih scena u fiknovima, lečenje agresivnih duševno oboielih lica. Odgovorno lice je imaiac opasne stvari iii organizator opasne delatnosti. Imaocem se smatra «•■ :■ i.'";';'v/-s6pstve'nik-5tvari, kao i držalac stvari kome je stvar poverena na privremeno korišćenje. Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravni način, za štetu od te oduzete stvari odgovara onaj koji je stvar oduzeo, ako imalac za to nije odgovoran. Ao je imalacpoverio drugom Ucu opasnu stvar ne bi li se on njome poslužio, onda će to drugo lice' odgovarati za štetu od opasne stvari, ukoliko poslugoprimac ili zakupac nije kod imaoca.na radu. Ako je imalac poverio opasnu stvar drugom lieu zarad popravke, ili neke druge činidbe na stvari, onda je -to lice odgovorno jer je dužno da nadgleda stvar. U oba ova slučaja, odgovaraee i imalac stvari, ako je šteta proizišla iz neke skrivene mane iii svojstva. na koje on nije obratio pažnju. Tada će odgovorilo lice imati pravo regresa prema imaocu. Najzad,. imaiac će" odgovarati i kad je stvar poverio nekom licu koje- nije sposobno da njom rukuje, pa usled toga do e do štete. Organizator opasne delatnosti je ono itzičko ili pravno lice koje organizuje, vrši ili kontroliše opasnu delatnost. Npr. politička partija koja organizuje mifing, klub koji organizuje utakmicu itd. Osnov odgovornosti za štetu od opasne stvari odnosno opasne delatnosti je rizik. Teoretičari različito objašnjavaju rizik. Jedni pozivaju na Justinijanovo pravilo, zaključujući da rizik .štete treba dapogodi onog ko izvlači ekonomsku korist iz. delatnosti u koj'oj-je' šteta-i nastala-- "čija korist, toga i šteta". Drugi smatraju da rizik treba vezivati za svako vršenje aktivnosti kojima se ugrožava javni red, sigurnost, pravni red I mir (Salej, Konstantinović). Ovo drugo shvatanje j e ispravnije, jer štete od opasnih stvari ili delatnosti nastaju i u vanprivrednim deiatnostima - sportu, poiitičkim org. Ovo shvatanje je prihvačeno i u našem ZOO. Prema Članu 154. stav 2. " za štetu od stvari ili deiatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu". Uslovi odgovornosti - Ako postoji osnov odgovomosti, štetnik se može obavezati za naknadu štete ako su ispunjeni sledeći uslovi : Postojanje štete - Šteta je preduslov svake odgovornorsti. za-štetu.'. Šteta- može biti izražena kao materijalna i nematerijalna. Materijalna se može ispoljiti kao:"izmakia-dobit ili obična šteta. Nematerijalna - kao nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili' straha. Ona može *'" *• biti-'i konkretna i" apstraktna, postojeća Ui buduća. direktna ili indirektna. Postojanje uzročne veze - Uzročnost kod objektivne odgovornosti u svom pojmovnom smislu je ista kao i uzročnost kod subjektivne odgovomosti. Me utim. ona's'e kao uslov objektivne' odgovornosti bitno razlikuje od uzročnosti kod subjektivne odgovornosti. Razlika je u tome što se kod objektivne odgovornosti uzročnosc pretpoštavlja. Prema odredbi 173. štetanastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno delabaošću se smatra da potiče od te stvaru odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu- bile uzrok štete. Iz ovog proizilazi da je pretpostavka uzročnpsti oboriva i može se obarati dokazivanjem da opasna stvar iii opasna delatnost nije uzrok štete. Ova pretpostavka govori da je za štetu od opasne stvari. odnosno ' opasne delatnosti odgovoran imalac odnosno organizator opasne delatnosti^ ali: om tu,-.. , pretpostavku može obarati. Teret dokazivanja, dakle, pada na njega. Treba prtmetiti da kod^ ' subjektivne odgovomosti teret dokazivanja uzročnosti (kao usiova odgovornosti) pada. na. oštećenog.
H4 Nepostojanje razloga za iskijučenje odgovomosti - Prema čl. 177. ZOO tmalac opasne stvari tj. organizator opasne delatnosti, osloba a se odgovornosti, ako dokaže da je šteta nastala na sledeći način: Isključiva radnja oštećenog - Ako oštećeni sam sebi nanese štetu, onda će on sam snosia' posledice, pri čemu je nevažno da li je za radnju koja je dovela do štete on kriv iii nije. Zato je pogrešno ovaj razlog vezivati za isključivu krivicu oštećenog. Imalac opasne stvari, odnosno organizator opasne delatnosti, neće odgovarati ni kad oštećeni nije kriv što je sebi prouzrokovao štetu. Dovoljan je njegov objektivan doprinos nastanku štete. Npr. ako neki radnik, uprkos upozorenju uJdjuči cirkular i pretrpi štetu od mašine. Isključiva radnja trećeg lica - Ovaj slučaj postoji kad je štetu prouzrokovalo treće lice, prl čemu radnja trećeg lica može biti skrivljena ili neskrivljena. Npr. ako jedno Iice radi pored vršilice i neko rreće lice ga gurne medu noževe mašine i prvo lice zbog toga pretrpi štetu, za štetu neće odgovarati imalac stvari, već lice koje. ga je gumulo. U'ovom slučaju treće lice je prekimuo uzročnu vezu izme u opasne stvari i štete i stvorilo svojim ponašanjem osnov vlastite odgovornosti (krivicu), Uzročna veza će biti prekinuta i ako treće lice nije bilo sposobno za rasu ivanje, jer je bitan objektivni doprinos Šteti. J/iša sila - Pod višom silom se podrazumevaju prfradni .dogadaji .ili ljudsket.radnje koji doiaze spolja i nezavisno od volje subjekata, a utiču na nastanak, promeriu 'ili prestanak nekog pravnpg odnosa, bez mogućnosti da se njeno dejstvo predvidi, izbegne ili otkloni. Prirodni dogadaji su viša siia samo ako se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti. Takvi doga aji sUj^emljiotres, poplava, požar itd. Prirodni dogadaji koji su se mogli predvidetL izbeći ili otSloniti nisu viša sila.. Takvi su kiša, sneg, plima, oseka itd, Čak i grom nije viša sila ako je mogao da se otkloni (postavljanjem gromobrana) iii predvidi (u slučaju ponavljanja nevremena nekoliko dana uzastopce). U svakom slučaju. da bi priradni doga aji bili nepredvidljivi, neotkloBjivi ili neizbežni, moraju biti izvanredni, atipični, neobični za odredenu. sredinu, odnosno ambijent. Ljudske radnje su viša ■ sila,. ako su tako e nepredvidive, neizbežne ili neotkionjive. To su rat ekonomska blokada, me unarodne sankcije, zatvor. U oba slučaja uzrok mora da do e spolja i da je nezavisan od volje subjekta. Ako je uzrok u samoj oštećenoj stvari ili nekom rugom oštećenom dobru, onda.šteta nije izazvana višom silom, već slučajem. Za slučaj odgovara imaiac stvart (vlasnik ili držalac). Otuda i pravilo res perit domino. Slučaj postoji kad do štete do e npr. usied pucanja-poluosovine..automobila-. zbog ■ premora. materijala^. znači zbog. ličnih:,uzroka koji se.._ nalaže u samoj stvari tj. koji nisu došli spolja. Viša sila isključuje odgovornost imaoca. opasne- stvari, odnosno organizatora opasne delatnosti, a slučaj ne isključuje. Odgovornost za slučaj je upravo svojstvena objektivnoj odgovomosti. Podeljena odgovomost - Oštećeni ne mora svojom radnjom biti isključM uzročnik. štete.. Može se dogoditi da je njegova radnja samo delimično uticala na nastanak štete, U tom slučaju njegova radnja prekida uzročni lanac izme u opasne delatnosti, odnosno radnje i štete, samq.;|delirriično. Tada postoji podeljena odgovomost, npr. radnik je povre en na poslu svojom nepaznjom, ali je ona bila posledica umora od rada dužeg od punog radnog vremena. U ovom siu.čaju će radriik odgovarati zbog svoje nepažnje, a preduzeće zbog toga što je teralo radnika daigadi duže- od punog radnog vremena i time izazvalo umor. Udeli u nastanku štete kod podeljene odgovornosti mogu biti različiri - 50% : 50%; 70% : 30% i obmuto što se ceni prema konkretnom slučaju. '. . 137. ODGOVORNOST ZA SLUČAJ UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZTLIMA U POKRETU (SUDAR VOZDLA) ZOO' u čl. 178. sadrži posebna pravila o odgovomosti za štetu u slučaju udesa izazvanog motomim vozilima u pokretu. Do toga najčešće dolazi u slučaju sudara dva ii više vozUa. pri čemu šteru mogu pretrpeti kako imaoci vozila, tako i treća lica (putnici u vozilima,.'pešaci, biciklisti). Pravila su sledeća : Ako je do udesa došlo Isključivom krivicom jednog imaoca vozila, primenjuju se pravila o subjektivnoj odgovomosti, pa on odgovara po osnovu krivice. Sam snosi svoju štetu. i duguje naknadu drugom imaocu. Ako je do udesa došlo obostranom krivicom oba imaoca, svaM imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli, srazmerno stepenu svoje krivice. To znači da se najpre utvr uje
115 ukupna šteta oba imaoca, pa se onda tako utvr ena visina štete deli na svakog imaoca, srazrnerno stepenu njegove krivice. Ako nema krivice ni kod jednog imaoca, imaoci odgovaraju na ravne delove, ukoliko razlozi pravičnosti ne zahtevaju nešto drugo, a to drugo se' može ttcati sudara automobiia i motocikla koji stvaraju raziičite stepene opasnosti. Odgovornost se odnosi na ukupnu štetu, kao i kod prethodnog pravila. Za štetu koju pretrpe treća Iica, imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno, Svaki od njih duguje naknadu cele štete i na njihov odnos prema trećem licu ne utiče pitanje krMce za . udes, tako da se može desiti da štetu plati i imalae koji nije kriv. Prema trećim licirna se primenjuju praviia objektivne odgovornosti.' Ali kad jedan imalac plati svu štetu, on ima pravo regresa prema drugom, srazmernd njegovoj krivici. Otuda, ako on uopšte nije kriv, on će se regresirati u celiru' isplaćene štete prema trećem licu, dok će se kod obostrane krivice regresirati srazrnerno krivici drugog imaoca. 138. ODGOVORNOST PROIZVO AČA ZA STVARI SA NEDOSTATKOM, Ova odgovornost je reguiisana u članu 179. ZOO. Prema ovoj odredbi, lice koje stavi u :" pfomet neku stvar koju je proizvelo, a koja zbog nekog nedostatka za koji ono nije znalo predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastaia usled nedodstataka. Ovde dakle nije reč o šteti u samoj stvari koja ima neki.nedostatak, već u šteti koju stvar s'a nedostatkom može izazvati za lica i stvari u njenom-okruženj.u,..odnosno koja do u u koritakt sa njom. Nije dakle reč o "šteti na samoj stvari zbog njene mane", već o "šteti od mane", Npr. ako flaša napunjena pod pritiskom sa soda vodom,-pivom iii drugim gaziranim pićem explodira i nanese štetu licima ili srvarima oko nje, za tu štetar neće odgovaf'ati imalac flaŠe, već onaj koji je flašu napunio pod pritiskom i stavio je u promet. Ovde je reč o deliktnoj odgovornosti,. a ne o ugovornoj odgovornosti za štetu zbog fizičkih nedostataka na kupljenoj stvari. Ovde je u pitanju sekundarna; posredna, prateća iii . refleksna šteta. Ova odgovornost je specifična po tome što za štetu ne odgovara imalac stvari, već proizvodač stvari od koga je imaiac stvari nju nabavio. Me utim, odgovornost proizvo ača- za opasna svojstva stvari' je- uslovljena- time- da on nije preduzeo sve što j c bilo potrebno da štetu, ukoliko ju je mogao predvideti spreči putem odgovarajućeg upozorenja, bezbedne ambalaže ili'drugom odgovarajućom merom. Sudska praksa uzima da za uvezenu robu odgovara -uvoznik robe. 139. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJA •Životinje su. naročite- opasne stvari (naročite zbog toga. što su. živa biča koja se smatraju opasnim stvarima). One su opasne stvari pre svega po unutrašnjinr. svojstvuna (mogu da ogrebu, ugrizu). Već iz okolnosti da je- životinja opasna stvar, proizilazi da se štete koje one prouzrokuju otkianjaju po pravilima o objektivnoj odgovornosti. To znači da za štetu od životinje odgovara njen držalac iii imalac. U vezi sa pitanjem ko j c imalac-.živorinje, treba praviti razliku izmedu domaćih i divljih životinja. Domaće životinje- (psi;, mačke; konji) imaju svoje vlasnik'e iii držaoce. To su njihovi imaoci koji'odgovaraju'za.-^tem.^Divlje-'životinje žive slobodno u'prirodi i nisu u vlasti čoveka. Te životinje* mogu biti ■■ zastićene-ili nezastićene. Odgovornost za štetu od tih. životinja je regulisana propisima o iovu. Za štetu od njih odgovara lovno gazdinstvo ili iovačko društvo. Njihova se odgovornost zasniva na činjenici da •oni ostvaruju prihode od lova, da za vreme sezone love te živofinje, a da se za vreme lovostaja brinu o njima. Za zaštićene životinje (orao, medved) važi praviio da odgovara, ona lovačka organizacija na čijoj teritoriji se nalazi brlog odnosno gnezdo. Za nezaštićenu divljač odgovara lovačka organizacija na čijoj je teritoriji nastala steta. -., 140. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRA EVBME Pod. gra evinama se podrazumevaju zgrade, tornjevi, mostovi, metroi i druge konstrukcije. To su nepokretne stvari. One mogu predstavljari i opasnu strar i to po položaju (toranj), po potrebi (metroi), po svojstvima (tuneli) i po samom postojanjti, (nezaštićeni šaht). Za.štetii-OoU..;;•-... gradevina (pad crepa, odron fasade, pad saksije ) odgovara iinalac ili držalac gra e'vme;x''poi-';v '. pravilima objektivne odgovornosci od opasne stvari. AlL ako je šteta nastala. usled. konsrrukcione greške nastale pri izgradnji gra evine, odgovara onaj ko je zgradu sagradio, po praviiima odgovornosti proir/odaća stvari sa manom. Za štetu koju pretrpe rreća Eca u
116 vezi sa izvo enjem radova na nepokretnosti, solidarno odgovaraju naručilac i izvo ač radova, i to kako u toku gradnje tako i posle izvedenih radova. 141. POSEBNI SLUČAJEVl ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU U posebne siučajeve odgovornosti za štetu spadaju : Odgovornost usied terorističkih akata, javriih demonstracija iii manifestacija Odgovornost organizatora prire be Odgovornost zbog uskraćiv'anja neophodne pomoći Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora Odgovoniost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa 1. Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem iii uništenjem imovine fiz. lica, usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara društveno - poiitička zaje nica, čiji su organi po važećim propisirna bili dužni da spreče takvu štetu. Pošto javnu bezbednost, po novom Ustavu i propisima donetim na osnovu njega obezbeduje'Repubiika, ona je i dužna da naknadi tu štetu. Ova odgovornost je objektivna. Pravo na naknadu.-štete./,mogu .pst^raritt.svaifizieka-.lica oštećena u ovim prHikama, izuzev organizatora, učesnika, podstrekača" i pomagača u aktima nasilja iii terora u javnim manifestacijama iii demonstracijama, a ukoliko su one usmerene,Jia podrivanje Ustavom utvr enog društvenog uredenja. Pomenuta lica nemaju prava na/;jaaknadu štete po ovom osnovu. Kad odgovnorna DPZ isplati naknadu štete oštećenom" licu, ona ima pravo i obavezu da se regresira od lica koje je štetu "pr.ouzrokovalo. Pravo na regres zastareva po opštim rokovima o zastarelosti (3 godine), a ne po posebnim rokovima o regresnom zahtevu kod indirektne štete, koju trećim licima pričine radnici preduzeća ili poslodavca, odnosno organa pravnog lica (6 mesecij. Šteta može biti kako materijalna tako i nematerijalna. 2. Odgovornost organizatora priredbi - Organizator okupljanja veeeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru, odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju' neko pretrpi usled izvaiuxdnih okolnosti koje u takvrm prilikama mogu nastati. Ovde je reč o štetama usled smrti ili telesne povrede koje nastaju na velikim fudbalskim utakmicama, na masoviiim javriim priredbama' rok i folk muzike, kao i na druginr priredbama, na otvorenom ilr zatvorenom prostoru. Na ovakvrnr okupljanjima- su moguće neke izvanredne okolnosti (stampedo, gibanje, metež]. Rizik za štetuod ovakvih okomosti snosi organizator okupljanja (fudbalski klub, estrada, koncertna organizacija,. disko.klubovi); Oni pdgovaraj-u za štetu nastalu usledsmrti ili telesne povrede a to znači da šteta može biti materijaina i nematerijalna. U stučaju da se neredi iz odre enog' zatvorenog ili otvorenog prostora koj.i kontroliše organizator okupljanja,. prošire na grad, uiice ,i trgpve, štete od toga će se reparirati po odredbama za odgovornost usled javnih maiufestačija. Ovde je reč o objektivnoj odgovornosti, pa organizator odgovara i bez svoje krivice,. kab prganizator opasne delatnosti. 3. Odgovomost zbog uskraćivanja neophodne pomoći - Ko, bez opasnosti po sebe,-.uskrati pomoć licu čiji su život i zdravlje- oeigledno ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda nastala ako je on tu štetu, prema okolnostima slučaja moraopredvideti.'Ako, pravičnost to, zahteva, sud može oslobodiri takvo lice obaveze da naknadi štetu. UŠktaćivanje neophodne pomoći je krivičnopravno sankcionisano. Odredbom čl. 182. ZOO uvodi se i imovinskasankcija za isto ponašarrje. Ova odredba postavlja 3 uslova odgovornosti: a) da je pomoć mogla biti pružena bez opasnosti po onog ko je trebao da je pruži b) da pomoć nije pružena licu čiji su život ili zdravlje biii očigledno ugroženi j' c) da je nastupanje štete moglo biti predvideno od strane onog ko pomoć nije pnižio Svi ovi uslovi, procenjuju se prema objektivnim kriterijiiiiiima, s obzirom na prosečne standarde ponašanja u odredenoj, životnoj situacijl. Ove situacije najčešće nastaju posle saobraćajnih nezgoda, bez obzira da li je reč o licu koje je izazvalo nesreću ili se tu slučajno zadesiio, I kad postoje pomenua* uslovi, sud može llce koje je uskratilo pomoć osloboditi obaveze da naknadi štetu, ako praviaiost to zahteva. Zahtevi pravičnosti se procenjuju u svakom konkretnom siučaju i to prema subjektivnim svojstvima onog ko je uskracio pomoć (koji su uticaii da on pogrešno proceni upotrebu ukazivanja pomoći) npr.
117 posle udesa došlo je do unutrašnjeg krvarenja koje nije biio vidljivo, pa žrtvi nije biia ukazana blagovremena pomoć, a nije pružena zbog odsustva iskustva. 4. Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora - Lice koje je po zakonu obavezno da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor. Obaveza zaključenja ugovora postoji npr. kod obaveznog osiguranja automobila, kod stavljanja u promet prehrambenih proizvoda, kod javnog prevoza i sl. Ako se ovi ugovori ne zaključe bez odlaganja na zahtev zainteresovanog lica. subjekt koji ugovor nije zakljućio odgovara za štetu koja iz toga nastane. 5. Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa - Organizacije koje vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa, odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Ovde je reč o shabdevanju vodorn, gasom, odnošenjem smeća, korišćenju javnog prevoza itd. Svaka od ovih komirnalnih ili drugih javnih službi, poverena je odre enoj organizaciji [elektrodistribuciji, gradskoj čistoći itd,). Ako ove organlzacije bez opravdanog razloga neredovno vrše iii uopšte ne vrše svoje usluge, dužne su da naknade štetu koja iz toga proiza e. To mogu ^ :h ;:./4 ^Jpiti ,š.tete \zbog.kvara u zamrzivačima, nabavke vode na drugoj strani, korišeenja taksija J ' umesto javnog prevoza i sl. 142. UGOVORNA ODGOVORNOST ZA ŠTETU Ugovorna odgovornost za štetu proizilazi iz ugovora, odnosno iz voljnog akta, za razliku od deliktne odgovornosti, koja proizilazi iz delikta - nedozvOljenog akta. Ove dve odgovornosti proizilaze iz dva osnovna izvora obligacija koji čine summa dinsio svth obaveza ljudi. Ugovorna odgovornost je odgovornost za štetu zbog povrede neke ugovorne obaveze. Ovde treba svrstati i povredu obaveza iz jednostrane izjave volje odnosno svih drugih obaveza koje proizilaze iz. voljne radnje. • Monističko shvatanje Izvestan broj autora brani shvatanje da je odgovornost za štetu jedinstvena i kod ugovorne i kod deliktne štete. Ovi smatraju da se odgovornost uvek zasniva na povredi neke obaveze bez obzira da li je njen izvor u ugovoru ili zakonu. Tako je Planiol (francuski pravnik) sastavio listu obaveza zajedničkih za sve štete. To su sledeće : 1. Uzdržavati. se od. nasilja 2. Uzdržavati se od prevare 3. Uzdržavati se od postupaka koji zahtevaju odre enu snagu ili umešnost, ako se to nema 4. Nadgledati. opasne. stvari u državini. i paziti. na lica koja su nam .poverena^na čuvanje. Ovo shvatanje je monističko, koje se zasniva na teoriji jedinstvene: krivice. Ona briše razlike izme u ugovome i deliktne odgovornosti • Dualističko shvatanje Ovo suprotno shvatanje odvaja ugovornu od deliktne odgovornostL- Po • tom shvatanju ugovorna odgovornost je samo vid obaveze stvorene ugovorom (kod svih obaveza dužnika javlja se i t ,naknada štete). S obzirom na to postoje autorr koji smatraju da se ova odgovornost treba drugačlje i nazvati - garancijom. Deliktna' odgovornost. je vezana. ^-'^^''.rf^iskijučivp za deliktne radnje,.postupke suprotne zakonu. Fostojanje monističkog- i dualističkog shvatanja ukazuje na zajedmcke odlike i razlike ugovorne 1 deliktne odgovoraosti : 1. Kod obe odgovornosti postoji osnov* odgovornosti. On se ogleda u krivici koja se pretpostavlja, s tim što se kod objektivne odgovornosti javlja i rizik kao osnov 2. Kod obe odgovornosti traži se da postoji šteta i uzroćna veza, s tim što se kod. objektivne i ugovorae odgovornosti uzročnost pretpostavija 3. Obe odgovornosti proizilaze iz povreda obaveze (samo je kod prve obaveza. iz ugovora, a.kod druge zakonska obaveza) . . 4. Obe odgovornosti daju pravo na naknadu Razlike izme u ugovorne i deliktne odgovornosti su. brojner 1. Ugovorna odgovornost spada u domen privatne- volje jer proizilazi iz povrede ugovorae obaveze, dok deliktna odgovornost spada u domen javne viasti jer predstavlja povredu zakonske obaveze. Zato se prva reguiiše cuspozitivnim, a druga odgovornost imperativtiirn normama.
118
2. Kod ugovorae odgovornosti u mnogim slučajevima su relevantni samo teži stepeni krivice. Kod deliktne odgovoraosti najčešće je dovoljna obična nepažnja, a ima slučajeva kada se odgovara i bez krivice (opasne stvari, delatnosti i sl.} 3. Uopšte govoreći, kod ugovorne odgovornosti krivica dužnika obaveze se pretpostavlja (kad se ne odnosi na teže oblike) čim padne u docnju, dok se kod deiiktne odgovornosti krivicu treba da dokazuje štetnik.. Me utim, u našem pravu ta raziika je ublažena time što je i kod deliktne odgovornosti ustanovljena pretpostavka krivice. 4. Kod ugovorne odgovornosti, sposobnost za odgovornosf se po pravilu vezuje za punoletstvo (osim kod ugovora o radu i raspoiaganju zaradom) dok se kod deliktne odgovornosti, ta sposobnost stiče sa 14 godina. 5. Ugovoraa odgovornost se uvek zasniva na kriviei, a deliktna i na krivici i na riziku .6. Kod ugovorne odgovornosti po praviiu odgovara štetnifc - ugovornik (a izuzetno drugo lice - jemac npr.), dok je kod deliktne odgovornosti mogućna i, u principu, odgovornost za drugoga, kada se ugovorno lice razlifcuje od štetnika. 7. Kod ugovorae odgovornosti je moguće i ugovaranje isključenja odgovornosti za štetu, a kod deliktne odgovornosti tafcvo ugovaranje nije mogućno jer je reč o imperativnim propisima 8. Kod ugovorne odgovoraosti, kad prouzrokuje štetu više lica nema solidarne obaveze u pogledug|iaknade štete, već svafci ugovornifc odgovara za svoj deo neizvršene obaveze, dok kod'jdeliktne odgovornosti više štetnika odgovaraju solidarao 9. U pogle u. nadležnosti suda, razlika je u tome što kod ugovorne štete sudi sud na čijem podrueju štetnik ima prebivalište tj. boravište, a. kod delifctne sud na čijem j e području šteta učinjena 10. Kod ugovorne štete, zastarelost počinje od dospelosti obaveze (docnje), a kod delifctne štete od saznanja za šteru % l l . K o d ugovorae odgovornosti, odgovara se samo za predvidivu štetu,. a kod deliktne i za predvidivu i za nepredvidivu. 143. PROŠIRENJE ODGOVORNOSTI 2A ŠTETU Proširenje odgovornosti za štetu je, ustvari, pooštravanje odgovornosti za štetu. Drugim rečima, njeno prostiranje i na slučajeve kada se inače i : ne odgovara.. Do proširenja odgovornosti može doći na osnovu zakona ili ugovora. Slučajevi zakonskog proširenja odgovornosti se snose na odgovornost za štetu nastaiu višom silom za koju se inače ne odgovara. Ovo proširivanje odgovornosti je. predvideno u ZOO u vazdušnom saobraćaju ili u slučajevima odgovoraosti preduzeća za štetu koju radnlk na radu', iili u^vezi sa radom, pričini trećem licu, obično nepažnjom (ovde se proširenje ogleda u odsustvu .prava na regres koje se može ostvariti kad postoji namera ili krajnja nepažnja). Slučajevi ugovornog proširenja.-.pdgovomosti se utvr uju klauzulama ugovora o obavezi naknade štete u svakom slučaju, a to znači i u slučaju više sile odnosno drugog slučaja. 144. OGR4MČENJE I ISLJUČENJE ODGOVORNOSTI Ograničenje odgovoraosti - Do ograničenja odgovoraosti može doći kod Helifctne odgovornosti na osnovu zakona, a kod ugovorne 'odgovornostina>.osnovu .ugovora.. Zakonsko ograničenje odgovoraosti je predvi eno npr. čl. 182 sL L ZOR-a po kome je radnik fcoji na radu ill u vezi sa radom prouzrokuje štetu preduzeću, odgovara samo za nameru. a ne i za običnu nepažnju. Ugovorao ograničenje se odre uje ugovornim klauzulama, da se za štetu odgovara samo ako. se prouzrokuje namermo ili grubom nepažnjom, pri čemu se ne odgovara za obićnu nepažnju. • ,/ Isključenje odgovornosti - može biti: • a) Potpunp isključenje odgovornosti odre uje se zavisno od toga da li je reč o subjektivnoj ili objefctivnoj odgovomosii. Subjektivnu odgovornost štetnika isljučuje nužna odbrana, stanje nužde, dozvoljena samopomoć, pristanak oštećenog. Objefctivnu. odgovornost isključuje isključiva radnja oštećenog, isključiva radnja trećeg lica i viša sila. U nekim pravima, odnosno propisima predvi eno je da se odgovornost za štetu isključuje vršenjem prava. Ovo zapravo ne može biti razlog za isključenje odgovomosti zato što tu odgovoraost i ne nastaje. Onaj ko vrši pravo, postupa u skladu sa njim a
119 ne protivpravno. On ne krši nlkakvu obavezu (zakonsku ili ugovornu) i zato se tu pitanje odgovornosti za štetu i ne može postaviti. Odgovomost koja nije nastala, ne može se ni isključiti, Vršenje prava treba me utim razlikovati od zloupotrebe prava. Zloupotreba prava je vršenje prava protivno ciiju, odnosno svrsi tog prava. Zloupotreba prava nije vršenje prava i zato je to osnov odgovornosti za štetu. Odgovornost za štetu se zasniva na krivici, a ona se ogleda upravo u zloupotrebi. b) Delimieno isključenje odgovomosti dovodi do podeljene odgovornosti štetnika i oštećenog u slučajevima kad je oštećeni svojom radnjom u Izvesnoj meri (koja se odre uje procentom) doprineo nastanku štete. Tada oštećeni odgovara za štetu srazmerno svom udelu. 145. OBAVEZA NAKNADE ŠTETE (UOPŠTEJ Obaveza naknade' štete je sankcija za prouzrokovanu štetu. Njome se štetniku nameće da otkloni štetu koju je naneo oštećenom. Ova sankcija se može odrediti kad postoji osnov i kad su ispunjeni uslovi odgovornosti. Osnov odgovornosti može biti krivica i rizik, a izuzetno i pravičnost. Uslovi odgovomosti su kod objektivne i kod subjektivne odgovornosti postojanje štete, postojanje uzročne veze, nepostojanje razloga za isključenje odgovornosti. Obaveza naknade štete nastaje- momentom prouzrokovanja štete. Tada nastaje i pravo na tužbu oštećenog {actio nata est). Neki smatraju da obaveza nastaje momentom donošenja pravosnažne presude, a to je pogrešno shvatanje. Presudom se samo . ostvaruje pravo, pdnosno realizuje obaveza koja je već nastala. Ali u momentu presu enja ima značaja, jer ako štetnik neće da plati naknadu, bez presude se njegova obaveza ne može realizovati. Osim toga, prilikom odre avanja naknade uzima se u obzir stanje u momentu štete i cene u momentu presu enja. Naknada štete odgovara vrsti i obliku. štete. Materijalna. š teta.se otklanja naknadom materijalne štete, a nematerijaina šteta se otklanja naknadom nematerijalne štete. Naknada štete se može odnositi na naturalnu restituciju (uspostavi ranijeg stanja)...i na naknadu u novcu. Moguća je i kombinacij'a - delimično jednoi drugo. Kod naturalne štete, novčana naknada ima karakter reparacije, a kod nematerijalne štete, novčana naknada ima karakter satisfakcije. Pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike.jer.je. tc.šteta u. imovtni,..a pravo.na.naknadu.nematerijalne. štete. ne~ prelazi. na naslednike, jer šteta nastaje u ličnosti oštećenog u kojoj se može jedino i ostvariti naknada. Ali ako je novčana naknada nematerijalne štete odre ena u. pravosnažnoj .presudi. ili.sudskom poravnanju, onda pravo na tu. naknadu. prelazi na-riaslednike (tu. se. novac nasle uje u njegovoj opštoj funkciji a ne u funkciji naknade- nematerijalne štete).
146, NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE
Naknada materijalne štete odnosi se na reparaciju štete u raioviiii oštećenog lica. Zato se ta šteta naziva i imovinskom štetom. Materijalna šteta se otklanjavna"'dva načina: 1. Uspostava ramjeg stanja ima prioritet ukoliko je mogućna. Tada se vrši naturalna restitucija popravka oštećene stvari - nabavka nove'stvarinste'vrste;-.; kvaliteta i količine f-~..-:v,. f ^včirne. se oš.tećena stvar, odnosno imovina dovodi u stanjekakvo je bilo pre nastanka štetei 2. Novčana naknada se odre uje kad upostavljanje ranijeg stanja. nije moguće. ili kad sud smatra da to nije nužno. Tada će sud obavezati štetnika- da oštećenom isplati odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. Sud će dosuditi naknadu u novcu kad. ožtećeni to zahteva osim ako okolnosti slučaja opravdavaju uspostavijanje ranijeg stanja. Novčana naknada će se dosuditi i kad je oduzeta srvar propala usled više sile. Razume se,. reč je o protivpravnom oduzimanju stvari, jer ako to mje u pitanju važi princip r.esperit domino. Novčana naknada se dosu uje u dva oblika: a) jednGkrataa naknada se dosuduje za postojeću štetu koja. je- u celini vee nastalar (za'. . uništen automobil, srušenu kuću, oštećeno odelo). Isplatora. te naknade, šteta se reparira u potpunosti. '■:• ■ ... '-'Cf* -: b) mesečna renta se dosu uje za buduću štetu tj'. štetu koja će izvesno' nasttipitif u ; budućnosti i to sukcesivno iz meseca u rnesec. Takva šteta je šteta zbog manje zarade usled telesne povrede oštećenog ili zbog izgubljenog izdržavanja deteta pogtnulog lica.. • Novčana renta se isplaćuje sukcesivno u mtervalima u kojima sukcesivno nastaje i buduća
120 šteta. Ali ako postoji opravdan razlog rizik od insolventnosti štetnika i sl. sud može ukoiiko štetnik ne pruži odre eno obezbe enje jemstvo ili garancije, kapttalizirati rentu odredivanjem jedne ukupne svote koja bi se na ime svih budućih obroka rente isplatila odjednom. Ovo kapitaliziranje se vrši uz pomoć veštaka - aktuara, koji imajući u vidu verovatno trajanje poveriočevog života izračunava sadašnju vrednost budućiii davanja uz primenu odgovarajućih me ukamata. Mesečna renta se dosuduje pod klauzulom rebus sic stantibus. Otuda ako se šteta u budućnosti poveća ili smanji, oštećeni, odnosno štetnik može tražiti povećanje, odnosno smanjenje rente da bi se naknada uskladila sa promendm visirie štete. Novom odlukom o visini rente, prestaje dejstvo ranije donete presude. Renta se može i ukinuti ako je u budućnosti šteta prestala - npr. kada dete završi školovanje i zaposii se, ono bi izgubilo pravo na izdržavanje i od pokojnog oca pa i od štetnika/ 147. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE Obim naknade materijalne štete zavisi od toga da li je reč o običnoj šteti ili izmakloj dobiti. Obična šteta sastoji se u umanjenju imovine oštećenog. U tom slučaju visina naknade mora da odgovara visini umanjenja imovine. Naknada mora odgovarati šteti 1 ne može biti ni veća ni manja. Tu dolazi da .izražaja prmGip,,mtegralnos.ti >-naknade ;,-'■ ona.. mora biti potpuna. Visina naknade štete se odre uje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ako zakonom nije što drugo odre eno. Kod novčane reparacije, naknada se isplaćujeaa novcu, a kod uspostave ranijeg stanja u naturi s obzirom na vrstu, količinu i kvalitet. Izmakla dobit se sastoji u sprečavanju povećanja imovine. Pri oceni vislne izmakle koristi uzima se u obzir dobitak - korist - koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarivanje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Prema tome dolazi u obzir samo dobitak koji bi se osnovano . mogao ostvariti s obzirom na konkreme okolnosti slučaja. Takav izvestan dobitak se odnosi npr. na izostalu zaradu radnika koji je povre en na poslu, na tzostala primanjataksiste kome je oštećeno vozilo, pa do popravke nije mogao da ga koristL na izostanak piodova zbog uništenog voćnjaka itd. Eventualna šteta ne dolazi u obzir. Vrednost oštećene srvari, odnosno tmovine odre uje* se prema objektivnim merilima, odnosno prema tržišnoj vrednosti. Ali kad je stvar uništena ili dštećena krivičniin delom sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknade prema vrednostl koju je stvar imala za oštećenog (pretium affectionis). Ovo ovlašćenje suda Je fakultativno, tako da se afekciona vrednost može ali i ne mora primeniti, To zavisi od karaktera oštećene stvari i drugih okoinosti slučaja. Princip potpune naknade, odnosno princip integralne naknade znači da će sud„ uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile. posle- prouzrokovanja štete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijaina situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radiije ili propuštanja.. Ovo praviio institira da naknada odgovara šteti, da nije ni manja. ni veća. Pri tom na visinu naknade';ne:,./:utiču materijalne prilike oštećenog ni druge okolnosti subjektivne prirode. Ali na potpunu^.naknadu utiču okolnosti koje su nastupile- posle- prouzrokovanja štete npr. pojačana havarija zbog oštećenja, izmakla korist, troškovi u vezi sa otklanjanjem štete, kamate, opadanje vrednosti srvari itd.. Sniženje naknade —, sud može, .vodeei računa o materijalnom stanju oštećenog, osuditi odgovorno lice da isplati manj'u naknadu nego što iznosi šteta ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom ukoliko je odgovorno iice slabog materijalnog imovinskog stanja, te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Do sniženja naknade može doći izuzetno (jer pravilo Je potpuna naknada), a izuzetak se može primeniti kada su kumulatlvno ispunj'ena 3 uslova: / ' 1. Da Je materijaino stanje oštećenog relativno dpbro 2. Da je materijalno stanje štetnika relativno slabo 3. Da štetnik nije štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje Sud može odrediti manju naknadu štete ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto u korist oštećenog pri čemu će vodiH račima o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima. Pri tom moraju biti kumulativno ispunjena 2 uslova: I. Da je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto u korisc oštećenog
121
2. Da štetnik nije pokazao manju brižljivost u toku rada za oštećenog od brižljivosti koju pokazuje u sopstvenim poslovima. Princip integralne naknade je pravilo i zasniva se na komutativnoj pravdi. Sniženje naknade je izuzetak i zasniva se na distributivnoj pravdi. Podeljena odgovornost Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane iii da bude veća nego što bi inače bila, ostvaruje pravo na srazmerno smanjenu naknadu. Naknada se smanjuje srazmerno njegovom doprinosu. U nastanku, odnosno uvećanju štete. Ali ako se taj doprinos ne može utvrditi. sud ee smanjiti naknadu po slobodnoj oceni vodeći računa o okolnostima- slučaja. Prema tome podeljena odgovornost u oba slučaja vodi sniženju naknade s tim što je u prvom slučaju smanjenje odre eno prema udelu oštećenog u šteti, a prema drugom po slobodrioj oceni, s obzirom na sve okolnosti slucaja. 148. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI, TELESNE POVREDE ILI NARUŠENJA ZDRAVLJA ZOO posebno reguliše naknadu materijalne štete zbog smrti, telesne povrede i oštećenja zdravija: , _. ^ .L Naknada u slučaju smrti - U slučaju smrti štetnik je dužan da nadoknadi: r ^''''**'far?%"običajerii'troškovi sahrane - obuhvatajutroškove u vezi sa kovčegom, prenosom leša, grobriim mestom i sahranjivanjem, obredom i dr. kao i troškove- u vezi sa nadgrobnim spomenikom. Uobičajeni troškovi se o re ujuod zavisnosti,.:od .shvatanja .-sredine iz koje usmrćeni potiče s tim što bi se imali eiiminisati troškovi, .makar biii i uobičajeni, koji odstupaju od razumnih troškova npr. troškovi za učinjene darove učesnicima sahrane iii za izdatke koji ne priiiče sahrani već su bliski veseljima. b) Troškovi lečenja - obuhvataju izdatke za leČenje do momenta smrti, preglede,. boravak u bolnici, operacije lekqye i dr. c) Drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem - odnose se: na. troškove prevoza do bolnice. odnosno do druge zdravstvene organizacije, troškove poseta biiskih srodnika žrtve do njegove smrti, izgubljena zarada pratilaca žrtve do bolnice itd. d) Zarada izgubljena zbog nesposobnosh za rad - pbuhvata izostale prihode. iz radnog odnosaili drugih oblika rada koje žrtva riije ostvarila od momenta povrede do smrti e) Izostanak izdržavanja - lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao kao i lice koje je po zakonu. imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog,. ima pravo na naknadu štete koju trpi zbog gubitka izdržavanja, odnosno pomaganja. Izdržavano-lice je ono lice koje ima zakonsko pravo izdržavanja ukoliko je to pravo i ostvarivalo. Pomagano lice je lice koje je uživalb stakm pomoć od. poginulog,.. iako u. tom. pogledu nije. postojala neka zakonska obaveza. Pored ovih lica, naknadu može zahtevati. i lice koje je po zakonu imalo pravo od poginulog ali ga nije efektivno ostvarivalo. Naknada za izostalo izdržavanje se dodeljuje u obliku mesečne rente, jer je ovde reč o sukeesivnoj šteti koja nastaje iz meseca u mesec. Iznos rente se- odre uje prema visini izostalog izdržavanja. Presuda se donosi pod klauzuiom rebus: sic-stmtibus,.pa. se ako se promene okolnosti može tražiti povećanje odnosno smanjenje: rente; Dospeli iznosi se dosuduju odjednom, a budući u obliku mesečne rente.. 2. Naknada u slučaju telesne povrede lli narušenja zdravlja - U slučajunanošenja telesne iv ' ' povredeili narušavanja zdravlja, oštećeniima pravo na naknadu štete: a) Troškovi lečenja - kao i u prethodnom slučaju ■ • . b) Troskovi u vezi sa lečenjem - isto c) Izgubljena zarada za vreme lečenja - isto d) Smanjena ili izgubljena buduća zarada zbog potpune- ili delimične nesposobnosti za rad - ako lice zbog delimične ili potpune nesposobnosti za. rad nije u stanju. da obavija; ranijeposlove. već je prinudeno da ne radi Ui radi na drugim, slabije plaćenim poslovima ima. pravo na-naknadu štete u visini negahvne razlike izmedu zarade ili penzije koju ostvaruje posle okončanog lečenja i zarade koju bi ostvarivao da nije došlo do povrede odnosno deiirničnog ili potpunog gubitka radne sposbonosti. Ova naknada se dosu uje u, obliku._ mesečne rente koja je podložna promenama jer se presuda donosi pod klauzuiom. rebvs.-. sic stantibus. U zavisnosti od promenjenih okolnosti, mesečna renta se može povećati ali i smanjiti ili ukinuti na zahtev štetnika. Pravo na rentu u slučaju srnrti bliskog lica iii
122 povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti na drugo lice osim ako je reč o dospelim iznosima utvrdenim pismenim sporazumom ili pravosnažnom presudom. 149. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITffl NAVODA Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti o znanju i sposobnosti drugih lica ili o čemu drugom, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, dužan je da naknadi materijalnu štetu koju je time prouzrokovao. Obično se povreda časti otklanja naknadom nematerijalne štete ali povreda časti i širenje neistinitih navoda može izazvati materijalnu štetu. Ako materijainu štetu prouzrokuje onda je štetnik dužan da je naknadi. Povreda časti može biti izvršena na različite načine - realno, verbalno, mimikom, šamarom ili drugim postupkom kojim se omalovažava drugo lice ili izražava nepoštovanje njegove ličnosti. Iznošenje ili prenošenje neistinitih navoda se tiče prošlosti, zvanja, sposobnosti ili nečeg drugog što je vezano za oštećenog, pod uslovom da štetnlk zna ili mora znati da je reč o neistini. Napred navedene radnje predstavljaju odnos za naknadu štete samo ako je zbog njih nastala materijalna šteta npr. oklevetano lice je izgubilo posao i s tim u vezi i zaradu, oklevetano lice je rasktoulo.svadbu,,aaimalo. Jeuzdatkerzajnjeno pripremanje- itd. "%.:
150. NAKMADA NEMATERIJALNE ŠTETE (UOPŠTE) Naknada nematerijalne štete se odreduje radi otklanjanja štete koja nastaje u. Iičnosti oštećenog "zbog izazvanog poremećaja psihičke ili emocionalne ravnoteže. Nematerijalna 'šteta ne nastaje u imovini pa se, zato naziva i neimovinska. Ona zapravo ne nastaje objektivno već je oštećem' doživljava kao neprijatnu afekciju - fizički bol, strah ili duševni boi zbog naruženosti iii umanjenja životne aktivnosti. Ako se nematerijalna šteta doživljava onda se naknada te štete doživljava. Zato se i može govoriti o doživljaju štete i doživljajti naknade. Nematerijalna šteta se otklanja na dva načina; 1. Uspostava ranijeg stanja se ostvaruje objavljivanjem presude ili ispravke, ali samo u slučaju kad je šteta nastala povredom prava iičnosti (povreda časti, širenje neistinitih navoda i dr). U tom slučaju sud može narediti, na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravke ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ih učini što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom. Sredstva za uspostavu ranijeg stanja su objavljivanje presude i objavljivanje ispravke. Presuda, kojom je utvrdena povreda prava ličnosti osu enog se objavljuje i to kako krMčna, tako i gra anska presuda. Presuda se objavljuje u javnim-sredstvima informisanja. Ispravka.se objavijuje u onom sredstvu javnog informisanja u kojem je učinjena povreda prava ličnosti i to kao demanti oštećenog. Ako sud naloži da štetnik povuče izjavu kojom je povreda naneta, pa on to i učini onda ta izjava o povlačenju treba da bude objavljena na isti način na koji je i data.
' a) pretrpljeni fizički bol, b) pretrpljeni strah c) -pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugle.da, časti, slobode ili prava ličnosti' i smrti bliskog lica. U svtm ovim slučajevtma, novčana naknada se odre uje ako sud na e da okolnosti slučaja, a naročito jačina faolova i straha i njihovo trajanja to opravdava. Ova rezerva je brana od zloupotrebe prava na nematerijalnu štetu. Novćana naknada nematerijalne štete se dosu uje nezavisno od toga da li postoji ili ne materijalna šteta. Prilikom odlučivanja o
122 povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti na drugo lice osim ako je reč o dospelirn iznosima utvr enim pismenim sporazumom ili pravosnažnom presudom. 149. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti o znanju i sposobnosti drugih lica ili o čemu drugom, a zna iii bi morao znati da su neistiniti, dužan je da naknadi materijalnu štetu koju je time prouzrokovao. Obično se povreda časti otklanja naknadom nematerijalne štete ali povreda časti i širenje neistinitih navoda može izazvati materijamu.štetu. Ako materijakru štetu prouzrokuje onda je štetnik dužan da je naknadi. Povreda časti može biti izvršena na različite načine - realno, verbalno, mimikom, š a m a r o m ili drugim postupkom kojim se omalovažava drugo lice ili izražava nepoštovanje njegove ličnosti. Iznošenje ili prenošenje neistinitih navoda se tiče prošlosti, zvanja, sposobnosti ili nečeg drugog što je vezano za oštećenog, pod uslovom da štetnik zna ili m o r a znati da je reč o neistini. Napred navedene radnje predstavljaju odnos za naknadu štete s a m o ako je zbog njih nastala materijama šteta npr. oklevetano lice je izgubilo posao i s tim u vezi i zaradu, oklevetano lice je raskinulo>syadbu-,„a-?irnalo. Je^izdatke:za>njeno, pripremanje- itd. 150. NAKMffDA NEMATERIJALNE ŠTETE (UOPŠTEJ Naknada nematerijalne štete se odreduje radi otklanjanja štete koja nastaje u . Iičnosti oštećenog "■'zbog izazvanog poremećaja psihičke ili emocionalne ravnoteže. Nematerijalna 'šteta ne nastaje u imovim pa se- zato naziva i neimovmska. Ona zapravo ne nastaje objektivno već je oštećeni doživljava kao neprijatnu afekciju - fizički bol, strah ili duševni bol zbog naruženosti ili umanjenja životne aktivnosti. Ako se nematerijalna šteta doživljava onda se n a k n a d a te štete doživljava. Zato se i može govoriti o doživljaju štete i doživljaju naknade. Nematerijalna šteta se otklanja na dva načina: 1. Uspostava ranijeg stanja se ostvaruje objavljivanjem presude ili ispravke, ali samo u slučaju kad je šteta nastala povredom prava ličnosti (povreda časti, širenje neistinitih navoda i dr). U tom slučaju sud može narediti, na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravke ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili učini što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom. Sredstva za uspostavu ranijeg stanja su objavljivanje presude i objavljivanje ispravke. Presuda, kojom je utvr ena povreda prava ličnosti osudenog se objavljuje i to kako k r M č n a , tako i gradanska presuda. Presuda se objavljuje u javnim-sredstvima informisanja. Ispravka.se objavljuje. u onom sredstvu javnog informisanja u kojem je učinjena povreda prava ličnosti i to kao demanti oštećenog. Ako sud naloži da štetnik povuče izjavu kojom je povreda naneta, pa on to i učini o n d a ta izjava o povlačenju treba da bude objavljena n a isti način na koji je i data. a£J 2. NovčanSb naknada nematerijalne štete odreduje se u novcu- tj.- u jedno.kratnom novčanomftiznosu koju štetnik ima da plati oštećenom.. Ta. novčana naknada nije protivrednost za povre ena lična dobra, niti novčana kazna za. štetnika. Svrha ove naknade je u tome da oštećeni njenim: podsredstvom pribavi s.ebi ,-neku.. prijamost. ili radost, neko duhovno, ćulno ili intelektualno zadovoljstvo, kako bi n a taj način uspostavio raniju psihičku ili emocionalnu ravnotežu. Prema tome, sav novac nije naknada. Njegova uloga je čisto tehnička. On treba da posluži da oštećeni njegovim ulaganjem obezbedi odredena zadovoljstva i prijatne emocije ne bi li ublažio ili otklonio poremećaj duhovne ravnoteže kojoj je izložen. Novčana naknada nematerijalne štete se dosuduje za: ć ' , a) pretrpljeni fizički boi, b) pretrpljeni strah c) pretrpljene duševne bolove zbog rananjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugieda, časti, slobode ili prava ličnosti" i smrti bliskog lica. U svim ovirn slueajevima. novčana naknada se odre uje ako sud na e da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanja to opravdava. Ova rezerva je b r a n a od zloupotrebe prava na nematerijalnu štetu. Novčana naknada nematerijalne štete se dosuduje nezavisno od toga da li postoji Ui ne materijalna šteta. Prilikom odlučivanja o
123 visini nemaf.erijalne štete i njene novčane naknade, sud vodi računa o značaju povredenog dobra i cilju kome ta naknada siuži ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Novčana naknada,se dosu uje u jednom paušalnom iznosu koji obuhvata dospelu i buduću' štetu. Ona ima sve atribute pravične novčane naknade, a odmerava se po slobodnoj oceni s obzirom na sve konkretne okolnosti slučaja. Pošco je novčana naknada nematerijaina šteta strogo ličnog karaktera, pravo na naknadu nematerijalne štete se ne nasle uje. Novčana naknada nematerijaine štete prelazi na nasledriike samo ako je priznata pravosnažnom presudom ili pismenim sporazumom. Pod istim uslovtma ova naknada može biti premet istupanja, prebijanja ili prinudnog izvršenja. Na nematerijalnu štetu i njenu naknadu se shodno primenjuju pravila podeljene odgovornosti. 151. VIDOVT NAKNADE NEMATERIJALNE ŠTETE Prem'a čl. 2oo ZOO novčana naknada nematerijalne štete se dosu uje za: 1. Naknada štete za pretrpljeni fizički boi - Fizički bol je nenormalan i težak osećaj koji ; trpi orgmizam, a zapaža nervni sistem. On ima spoljne i unutrašnje uzroke. Spoljni imaju s>: ■■■■>■■, Hi -f^^f u . fc^tvoj mehaničkoj, hemijskoj ili drugoj vrsti siia. .Unutrašnji su posiedice bolesti. Izostajanje bolova u prisustvu uzroka je redak slučaj. Bolovi mogu biti primarni ili sekundarni, zavisno da ii su vezani za povredu ill lečenje (hirurške intervencije. i sl.). Bol se meri frajanjem i intenzitetom. Bolovi mogu biti jaki, srediiji i slabi-a svaki stepen traje odre eno vreme. To se utvr uje uz pomoć veštaka - rraumatologa,. 2. Naknada štete za pretrpljeni s t r a h - Strah je neprijatna reSrtivna afekcija koju prate organske promene u vegetauvrum funkcijama i mirnične reakcije u motorici - drhtanje, znojenje, pojačan rad srca^proširene zenice itd. I strah može biti primarari i sekundaran. Primaran.'nastaje uoči sudara koji je.- neizbežan,. a.sekundaran.. posle sudara. On se: meri trajanjem'i intenzitetom. Postoji Jak, srednji i slab strah i svaki od njih traje odre eno vreme. To se utvr uje uz pomoć veštaka - neuropsihijatra. 3. Naknada štete za duševne bolove zbog; a) Umanjenja životath aktivnosti — koje postoji kad usled telesne povrede iii oštećenja zdravlja nastupi mogućnost ili smanjena mogućnost funkcionisanja organizma zbog koje oštećenl ne. može. vršiti. iii može vršiti. tek uz< pojačane: napore-. L. tegobe; opšte.životne funkcije i aktivnosti kaošto su. kretanje, ra anje,.obavljanje- fizioloških funkcija i sl. Ovo umanjenje se utvr uje uz pomoć veštaka. a izražava se u procentima. Zavisno od procenta umanjenja, doba starostr utvr uje se i. naknada.. Naknada-se- nedaje za org'an već za patnje-zbog odsustva-organa.. b) Naruženje - telesna deformacija kojom se narušava. telesni izgle , oštećenog od blagih stepena do unakaženja. Takvi deformiteri su: ožiljci, opekofcine, deformiteti udova ili organa itd.. Stepen naruženosti se: utvr uje . putem veštaka, Stepenuje; se na jaku, sredrrju i slabu. Naknada se daje zbog naruženosti, a.nezbog odsustva..organa.. c) Povrede ugieda, časti, slobode i prava Učnosti. postoji-kad;...se.-,vre a...east ili iznosi i prenose 1 neistiniti navodi o prošlosti, znanju,. sppsobnosti:.;ill,,0:: čemu^.,drugom što .;• narušava rntegritet ličnosti, njegovu prvataost, ustavna prava. 1 slobode. ' '"''' : d) ZOO' predvi a' i posebno pravo na novčanu naknadu — satisfakciju zbog duševnih bolova zbog kažnjive obljube-'iii bludrie radnje ■ odnosno drugogs krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala.. e) Smrt - u slučaju srnrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravićnu novčanu oaknadu za. njihove duševne bolove-. Takva se naknada može dosuditi i braći i sestrama i vanbračnom drugu ako Je ■•izme u njih i umrlog postojala trajna zajednica života. f) Teškog. invaliditeta - u slučajevima naročito teškog invaJiditeta (paraplegija, gubitak vida) sud može dosuditi njegovom bračnorn drugu, deci, roditeljima kao i vanbračnom drugu koji živi u. trajnoj zajedmci sa ošteeenim, pravičrru novčanu. naknadu za njihove duševne bolove.
124 152. ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ŠTETU Odgovornost više lica za štetu je po pravilu solidaraa. Izuzeci od tog p r a v i l a s u izričito odre eni zakonom. Takav izuzetak postoji kad više radnika prouzrokuje štetu preduzeću radnjom koja nije umišljajno krivično deio jer tada svaki radnik odgovara za svoju štetu po zajedničkoj deljivoj obligaciji. Van izuzetka, ukoliko su propisani, vlada pravilo o solidarnoj odgovornosti. Solidarna odgovornost postoji i kad naručilac (investitor i izvo ač radova) prouzrokuju štetu trećem licu u vezi sa izvo enjem tih radova. Solidarna odgovornost se tiče ne samo više lica koji su izvršili deliktnu radnju, već i podstrekača i pomagača izvršilaca tih radnji. Svi oni odgovaraju solidarno. Solidarno odgovaraju i lica koja s u prouzrokovaia štetu radeći nezavisno jedan od drugog ako se ne mogu utvrditi njihovi udeii u prouzrokovanoj šteti. Solidama odgovornost postoji i kad je nesumnjivo da je štecu prouzrokovalo neko od dva ili više lica koja su me usobno povezana nekim odnosom a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, Kod solidaraosti, svaki dužnik odgovara za celu štetu. Kad naknadu plati, nastupa personalna subrogacija, pa on stiće pravo ■ regresa prema ostalim šternicima i to za višak iznosa naknade preko njegovog udela u nastanku štete. Te udele utvr uje sud s obzirom na ,.težinii, krivice i težinu posledica proisteklih iz delovanja svih. Ako se -ti udeli ne1 mogu utvrditi,"onda se dele n a j e d n a k e delove osim ako pravičnost zahteva da u konkretnom slučaju bude drugačije.1!!^"" 153. OSTVARTVANJE PRAVA NA NAKNADU ŠTETE Pravo na riaknadu štete ostvaruje se tužbom koja se podnosi nadležnom sudu (kod nas d p š t i n s k o m sudu). Zakonom o pamičnom postupku.predvi ena je izabrana nadležnost za su enje u sporovima o .deliktnoj šteti. Za su enje je nadležan. ili sud opšte mesne nadležnosti (koji se odre uje po prebivalištu štetnika} ili s u d n a čijem j e području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području nastupila štetna posledica. U sporovima za n a k n a d u štete usled smrti iii teške telesne povrede nadležan je pored već pomenutih sudova i.-sud n a čijem području oštećeni ima prebivalište. Izbor mesne. nadležnosti je u r u k a m a oštećenog. On izbor vrši podnošenjem tužbe, a može je podneti biio kom od navedenih sudova. Potraživanje naknade štete zastareva za .3 godine od kad je oštećeni
saznao za,štetu. i lice koje je šteto učinilo.. Kod. štete.u' obliku mesečne rentetreba: razlikovatl zastarelost samog prava i zastarelost pojedinih obroka. Obroci zastarevaju za 3 godine od dospelosti, a samo pravo zastareva za 5 godina od dospelosti najstarijeg obroka. Posle nastupanja, zastarelosti prava da se zahteva- naknada štetev oštećeni može' zahtevati od odgovornog lica da mu po pravilima o sticanju bez, osnova ustupi ono što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta.. Npr. ako štetnik obije kiosk i nanese mu štetu lomljenjem prozora da bi izneo robu onda Je rok zastarelosti za prouzrokovanu. štetu na prozoru%'<3 godine, a za odnetu robu 5 godina koliko iznosi rok zastarelosri za sticanje bez osnova. Otuda ako pro e rok za naknadu štete zbog oštećenja prozora. ostaje još 2 godine da'lstećeni zahteva povraćaj robe od lica koje je obilo kiosk. Ovo pravo obuhvata i zahtev za #aćanje plodova od odnetih stvatri (npr, ako se- ukrade trudna. krava). 154. GRA ANSKO PRAVNA I KRTVIČNOPRAVNA ODGOVORNOST •'■ Gra anskopravna odgovornost je odgovornost za štetu, a krivičnopravna odgovornost Je odgovornost za izvršenje krivičnog dela. Obe ove odgovornosti su pravne i samostalne. One mogu biti i paraielne, jer isto iice za isti životni doga aj može odgovarati i krivičnopravno i gra anskopravno, ukoliko u istoj radnji ima i krivičnog dela i deliktne radnje. Me utim, izmedu krMčnopravne i gra anskopravne odgovornosti postoje raziike: 1.' Krivičnopravna odgovornost j e odgovoraost za krivično delo kao društveno opasno delo utvr eno zakonom. Opšti zaštitni objekat Krivićnopravne odgovornosti je društveno iire enje, odnosno poredak Jedne zemlje, uključujući i zaštitu gra ana, ali u konotaciji zastite društva kao celine. Gra anskopravna odgovoraost je odgovornost za štetu koja se prouzrokuje povredom zakona iii ugovora. Njome se štite pravni subjekti i njihovi interesi pri černu se to ne čiti u konotaciji zaštite poretka.
125
2. KrMčnopravna odgovornost redovno poviači i gra anskopravnu odgovomost. Ukoliko je došlo do štete a gra anskopravna odgovornost može, aii i ne mora biti paralelna sa krivičnom odgovornošću. 3. Gra anskopravna odgovornost se reguliše opštom normom - ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je da je naknadi. Krivičnopravna odgovomost se normira pojedinaenim inkriminacijama za svako krivično deio, bez čega nema ni odgovornosti. 4. Postupak utvrdivanja gra anskopravne odgovornosti se pokreće po tužbi (privatnoj), a krivični postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a postoje i krivična dela za koja se gonjenje preuzima po privatnoj tužbi. 5. Ako je u krMčnom postupku utvr ena krivična odgovomost sud koji rešava spor u vezi naknade štete vezan je tora presudom u pogledu odluke o kfivici pa se pretpostavka krivice ne može obarati. KrMčni sud me utim nije vezan odlukom - gra anskopravnog suda o krivici. 6. U krivičnom postupku se može odlučivati o imovinsko-pravnom zahtevu u vezi sa naknadom štete (adhezioni postupak). U parničnom postupku nije moguće utvr ivati-, ..i - ... odgovornost za krivična dela. ■''■^. ' •'■■7;; ' KrMčnopravne sankcije su kazne, mere bezbednosti i vaspitne mere. Gra anskopravne sankcije su uspostava ranijeg stanja i novčana naknada štete. 8. Svrha krivičnopravne odgovornosti je represija i prevencija (opšta -r psoebna), a svrha gradariskopravne sankcije je reparacija - popravka štete. 9. Kod krMčne odgovornosti odgovara učinilac protivpravne.radnje.vKod/odgovornosti za štetu odgovara tako e učinilac, ali u slučaju odgovornosti za drugog i neko drugo lice. 10. KrMčnopravna odgovornost se ostvaruje u krivičnom postupku, a gra anskopravna uparničnom postupku. * 155. GRA ANSKO PRAVO I PREKRŠAJNA ODGOVORNOST (UPRAVNO PRAVO) Gra anskopravna odgovornost je odgovornost zaštetu. Prekršajnopravna odgovornost je odgovornost za prekršaj. Ove odgovornosti su samostalne ali i ne zavisne. Mogu biti i paraleine ako je jedan isti životni doga aj i deiiktna. radnja i prekršaj. .Me utlm.-,izmedu gra anske i prekršajne odgovornosti ima i razlika: 1. Prefcršaj je povreda javnog poretka utvr ena zakonom iii uredbom i odlukom nadležnog-organa.. Gradanskopravna odgovornost je odgovornost za. štetu-.koja. se prouzrokuje povredom zakona iii ugovora. 2. Prekršaj povlači i odgovomost za štetu ukoliko je do nje došlo. Prouzrokovanje štete može, ali Lne mora predstavljati prekršaj. 3. Prekršajna- odgovornost se normira pojedinačnim utvr ivanjem radnji i prekrašaja. Gra anskopravna odg'ovornost se- normira opštom klauzulom. 4. Prekrašajna odgovornost se pokreće po službenoj dužnosti na zahtev nadležnog organa (unutrašnji poslovi i inspekcije). Gradansko pravna odgovornost/se, pokreće po. tužbi oštećenog. 5. Prekršajne sankcije su - kazne (novčane i zatvor): i zaštiitnfr.,,.mere.. .Sankcije za : prouzrokovanu štetu su uspostava ranijeg stanjai novčana-naknadai-štete; •.:--. 6. Svrha prekršajne sankcije je represija i prevencija (opšta i specijalna). Svrha naknade"- ■ ' štete je ; reparacija - popravka.. • 7. Sud koji odlučuje o naknadi štete nije vezan odlukom: prekršajnog organa i obmuto, 8. I kod prekršajne odgovomosti odgovara učiniiac aii može biti odgovomo i pravno lice u kome je učinilac u radnom odnosu. Za štetu odgovara učinHac aii može i drugo lice. 9. Prekršajnu odgovornost urvr uje prekršajni organ, a gra anskopravnu odgovornost nadležni sud. t 156. GRA ANSKA ODGOVORNOST I ODGOVORNOST ZA POVREDU RADNTH OBAVEZA '' Gra anskopravna odgovomost je odgovomost za štetu. Odgovomost za povredu radnih obaveza je disciplinska odgovomost u- radu. Obe ove odgovomosti su nezavisne: isamostaine, ali mogu biti i paraleine kada. isti životni dogadaji predstavljaju razlog za, utvr ivanje gradanskopravne i disciplinske odgovomosti. Izmedu ove dve odgovomosti postoje i raziike:
126
1. Odgovornost za povredu radne obaveze je disciplinska odgovornost - za učinjene Iakše ili teže povrede radnih obaveza, Gradanska odgovornost je odgovornost za štetu prouzrokovanu povredom obaveze iz ugovora odnosno zakona. 2. Disciplinska odgovornost povlači i odgovornost za štetu' ako je ta šteta prouzrokovana. Odgovornost za štetu na radu (materijalna odgovornost radnika) može ali i ne mora da dovede do disciplinske odgovornosti. 3. Disciplinska odgovornost se normira pojedinačnim utvr ivanjem povreda radnih obaveza. Gradanskopravna odgovornost se normira opštom klauzulom. 4.. Disciplinska odgovornost se pokreće po zahtevu ovlašćenih organa u preduzeću, odnosno drugoj radnoj sredini. Gradanskopravna odgovornost se pokreće tužbom oš'tećenog opštinskom sudu. 5. U disciplinskom postupku moguće je utvr ivati materijalnu odgovornost radnika. U postupku utvr ivanja materijaine odgovornosti nije dopušteno utvrdivanje disciplinske odgovornosti. 6. Disciplinske sankcije su javna opomena, novčana kazna, mera prestanka radnog odnosa. Sankcija za prouzrokovanu štetu je uspostava ranijeg stanja i novčana naknada. , .' 7. Svrha disciplinske sankcije je represija (opšta i specijalna). Svrha sankcije za gradanski'pravnu odgovornost je reparacija - popravka štete. 8. Ako je utvrdena disciplinska odgovornost ta odluka ne vezuje onog ko odlučuje o šteti i obrnuto* 9. Kod disciplinske odgovornosti odgovara učinilac povrede. Tako je i kod. odgovornosti za štetu s tim što tu može odgovarati i drugo lice u slučaju odgovornosti za drugog. lO.Disciplinsku odgovornost utvr uju discipIMski organi u preduzeću ih drugoj radnoj sredini (disciplinska komisija organ upravljanja odnosno drugostepena diisciplinska komisija), O odgovornosti za štetu odlučuje nadležni sud. 157. OSIGURANJE OD ŠTETE (POJAM I PREDMET, LICA I OSNOVNI POJMOVI) Pod osiguranjem od štete se podrazumeva obligacionopravni odnos koji nastaje na osnovu ugovora ili zakona u kojem jedno lice Eosiguranik) ima obavezu da plati premiju osiguranja, drugom licu (osiguraču), a to lice,, osigurač,.ima obavezu da. plati. naknadu iz osiguranja najviše do osigurane. sume, ukoliko se dogodi osigurani slučaj. Osiguranje od štete treba razlikovati od socijalnog osiguranja. (zdravstveno, penzijsko, invalidsko) koje se vezuje za radni odnos,. kao i od odgovornosti štetnika za prouzrokovanu štetu (osiguranjem se pokriva ova odgovomost u principu ali ne- u potpunosti). Osiguranje od štete je relativno novija pravna ustanova. Iako su njeni zameci bili prisutni i ranije, tek u drugoj polovini 19. veka ova ustanova dobija svoj pravi, smisao. Osiguranje se javlja istovremenO;kad i ideja o objektivnoj odgovornosti za štetu od opasnih.stvari i delatnosti.. Kada j e razvoj tehničke civilizacije dobio svoje negativne pratioce u žrtvama od raznih rizika koji -su se javili, imaoci opasnih stvari, odnosno organizatori opasnih delatnosti postali su ribsioci interesa d a s e osiguraju od objektivne- odgovornosti. Taj svoj interes su zadovoljiLi osiguranjem za slučaj nastanka štete u. ličnim dobrima ili imovini trećih lica. Osiguranje počiva na načelu uzajamnosti i solidarnosti onih koji lmdju.;-zajedničke intereseu pogledu obezbedivanja od rizika prouzrokovaja štete na jednoj- strani i na računu verovatnoće- da se svi ti rizici neće realizovati. Nosioci rizika uplaćuju premije osiguranja osiguraču, a osigurač iz sredstava pribavljenih na taj način obezbe uje isplatu naknade iz osiguranja, ako se dogodi osigurani slučaj. Pošto se po računu verovatnoće nikad ne dogodi da se svakom osiguraniku dogodi osigurani slučaj, premije osiguranja su «bleno dovoljne da se zadovolje sve potrebe u pogledu isplata naknada. U tome je. i obostrani interes obe'Stranke u osiguranju. . Predmet - Predmet osiguranja mogu biti Lična i imovinska dobra kao i odgovornost za. Štetu prema trećim licima. U lično dobro spadaju život, telesni integritet, zdravlje;, estetskt.. iz.gled itd. U imovinska dobra spadaju pokretne i nepokreme stvari, materijaina prava (pacenti i licente ) itd. U novije vreme sve se više kao predmet osiguranja javlja i odgovornost za štetu prema trećim licima. Reč je o osiguranju od ocigovornosti. U mnogim pravima je ova odgovornost obavezna.
127
Lica - Lica kod osiguranja od štete se mogu podeliti u dve kategorije: 1. Lica u odnosu osiguranja su osiguranik i osigurač. Osiguranik je lice koje se osigurava od štete stupajući u tu svrhu u odnos osiguranja sa osiguračem. Ono plaća premiju osiguranja osiguraču da bi on, ukoliko do e do osiguranog slučaja, isplatio naknadu za osigurajije njemu ili drugom korisniku. Osigurač je lice kod kojeg se osiguranik osigurava od štete. To je obično osiguravajuća organizaeija. Njoj se uplaćuje premija osigruanja, a ona je dužna da kad do e do osiguranog slučaja isplati naknadu osiguraniku ili drugom korisniku. U nas to može biti samo pravno lice. 2. Lica u vezi sa odnosom osiguranja su osigurano lice i korisnik osiguranja. Osigurano lice je lice u čijem životu treba-da se dogodi. osigurani siučaj da bi osigurač trebao da plati naknadu za osiguranje. Redovno se kao osigurano lice pojavljuje sam osiguranik ali osigurano lice može biti i neko drugo lice izvan odnosa osiguranja. U prvom slučaju osiguranik je istovremeno i osigurano lice (kad sam sebe osigura}. U drugom slučaju osiguranik se razlikuje od osiguranog lica (kad jedno lice osigura drugo). Korisnik osiguranja- je lice kome osigurač treba da isplati naknadu iz osiguranja ukoliko se dogodi osigurani slučaj. Ukoliko naknada iz osiguranj'a treba da se isplati osiguraniku onda se korisnik osiguranja podudara sa osiguranikom i taj pojam tada rrij'e u upotrebi. Ali ako naknada iz osiguranja treba da bude isplaćena licu izvan odnosa osiguranja, onda je to lice korisnik osiguranja. To može biti kako osigurano lice; tako i drugo lice. ■.•• Osnovni pojmovi u vezi sa sadržinom osiguranja su: • Premija osiguranja je novčani iznos koji je osiguranik dužan da platr osiguraču da bi ovaj, kad se dogodi osigurani slućaj isplatio naknadu iz osiguranja. • Osigurani slučaj je onaj životni doga aj koji treba da nastupi i da izazove nastanak štete, da bi osigurač, bio dužan da plati naknadu štete iz osiguranja. To mora biti budući neizvestan. životni doga aj' npr. poplava, provala i krada, oštećenje- automobila itd. • Naknada iz osiguranja je novčani iznos koj'i je osigurač dužan da plati ukoliko se dogodl osigurani slučaj i iz.njega nastane šteta. • Osigurana suma je najveći novčani iznos do kog se osigurač obavezuje da će platiti naknadu iz osiguranja, ako se dogodi osigurani slučaj. To je limit do kojeg može ići visina.'.naknade iz, osiguranja.. Ako je-.šteta manja od. limita-,. naknada-,iz'.osiguranja Je manja od sume osiguranja. Ona može biti i jednaka sumi osiguranja i biće tolika ako visina štete odgovara visini limita, ili ako je visina štete veća od limita. U ovom drugom. slučaju. naknada. iz. osiguranja- pokriva samo- deo štete:. Ovde je reč o • ograničenom osiguranju. Osiguranje je uglavnom takvo ali postoji i neograničeno. osiguranje - kad nije ustanovljen limit do kojeg osiguranje pokriva štetu. Neograničeno osiguranje nije uobičajeno, ali u savremenim pravima postoji tendencija proširenja domašaja neograničenog osiguranja. 158. VRSTE OSIGURANJA OD ŠTETE Postoji više vrsta osiguranja-jer se- osiguranje od ■ odgovornosti-'razvija:'paralelno sa * . .,.povećanjem broja i karaktera rizika. Osiguranje se može razvrstati po više kriterijuma: 1. Prema predmetu osiguranja se deli na: a) Lično osiguranje - osiguranje koje ima za predmet osiguranje ličniii dobara kao što su živoi telesni integritet i si. b) Imovinsko osiguranje - ima za predmet osiguranje imovinskih dobara kao što su stan, kuća, automobil, dragocenosti i sL. c) Osiguranje od odgovoraosti - je osiguranje od odgovornosti za štetu koju osiguranik pričini .trećim licima odnosno njiiiovim • imovinskrm ili Učnim dobrrma. Po jednom shvatariju ovo je posebna vrsta osiguranja, a po drugom samo podvrsta imovtnskog osiguranja. Preovladava prvo shvatanje. 2. Pfema mestu nastanka osiguranog slučaja; a) Vazdušno osiguranje - osigurani slučaj nastaje u vazdušnom prevozu b) Rečno osiguranje - osigurani slučaj nastaje u prevozu na rekama i jezerima c) Pomorsko osiguranje - osig»jrani siučaj nastaje u pomorskom saobraćaju d) Drumsko osigurarije - osigurani siučaj nastaje u drumskom saobraćaju.
128 3, Prema načinu zasnivanja, osiguranje se deli na: a) Obavezno osiguranje nastaje na temelju imperativnih zakonskih propisa i to na osnovu samog zakona ili na osnovu ugovora, čije je zaključenje po zakonu obavezno. U prvu vrstu spadaju osiguranje za štetu od motornog vozila, prema trećem licu, a u drugu spadaju osiguranje vatrogasaca, pilota i drugih radnika koji rade pod otežanim uslovima rada. b) Ugovorno osiguranje je ono osiguranje koje nastaje na osnovu ugovora koga dobrovoljno zaključuje osiguranik i osigurač. To je voljno ili dobrovoljno osiguranje za razliku od obaveznog. Ovo osiguranje se zaključuje ugovorom o osiguranju. Taj ugovor se naziva polisa osiguranja. Ugovor je zaključen kad ugovarači potpišu polisu. Poiisa sadrži sve bitne sastojke ugovora: ugovorne strane, osiguranu stvar, osigurano lice, rizik osiguranja, trajanje osiguranja, sumu osiguranja, da li je ■ • .ograničeno ili neograničeno, premiju osiguranja, način odre ivanja naknade, datum izdavanja polise, korisnike osiguranja i potpise. Ugovor o osiguranju je aleatoran. 159. REOSIGURANJE Reosiguranje je obligacioni odnos koga uspostavljaju osigurač i reosigurač.. U tom odnosu koji nastafe' ugovorom osigurač uplaćuje deo premije koju je primio od osiguranika reosiguračtt' da bi on, ukoliko se dogodi osigurani slučaj sa odgovarajućim pr.oceritom • učestvovaees u isplati naknade iz osiguranja. Reosiguravajuće organizacije mogu biti nacionalnelli iz drugih zemalja, npr. osigurač ZOEL Dunav uplati deo premije britanskom ' Lojdu da bi i on učestvovao u isplati naknade osiguraniku. 160. ODNOS IZME U OSIGURANJA ZA ŠTETU I ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU. Odgovornost za štetu je gra anskopravna odgovornost štetnika za prouzrokovanu štetu oštećenom. Osiguranje od štete može biti jako značajno za sigurnost u uslovima delovanja odre enih. rizika. Zato je osiguranje pre svega vrsta obezbedenja od moguće štete. Slićnost izmedu osiguranja i odgovoraosti za štetu je njihova zajednička svrha - otklanjanje posledica nekog štetnog" dogadaja. Treba reći da je osiguranje po praviiu ograničeno i da ne pokriva svu štetu, Utoliko se i.ova svrha. ne ostvaruje kod obe ustanove u potpunostL Ostvaruje se samo kod neograničenog osiguranja ali su ti slučajevi retki. Razlike izmedu osiguranja i odgovornosti za štetu. su brojne: 1. Obe ove ustanove se pojmovno. razlikuju.. Odogovornost za.štetu. obavezuje štetnika na naknadu. Osiguranjem od štete se obezbe uje za slučaj nastanka štete time što osigurač isplaćuje naknadu štete zato što je primio premiju osiguranja. 2. Odgovornost za štetu je vremenski nastala mnogo pre osiguranja (odgovornost još u rirnskom pravu, a osiguranje u 19. veku). 3. Odgovornost za štetu regulišu propisi o reparacij'i štete, a osiguranje propisi o osiguranju. 4. Naknala štete sleduje kod svakog prouzrokovanja štete. Naknada iz. osiguranja..sleduje samo kod onog nastanka štete koji je pokriven. osigurarjjenu 5. Šteta se reparira po pravuima gra anske odgovornosti na osnovu :krivice (subjektivne odgovoraosti) ili rizika (objektivna odgovornost). Naknada iz osiguranja se ne ostvarujepo tom osnovu, već po osnovu osiguranja. 6. Obaveza naknade štete po osnovu gradanske odgovornosti proizilazi iz samog delikta odnosno iz povrede kakve ugovorne obaveze. Naknada iz osiguranja proiziiazi iz odnosa osiguranja koji nastaje na osnovu ugovora ili na osnovu samog zakona.s: 7. Naknada štete se ostvaruje prema štetniku, a naknada iz. osiguranja prema osiguraču. Ostvarivanje prava. na naknadu štete, kad sva šteta nije pokrivena osiguranjem — Vee je rećeno da Je osiguranje po pravilu ogranićeno, a to znači da suma osiguranja ne pokriva svu šteta. Otuda. ako oštećeni kao korisnik osiguranja ne dobije naknadu, iz osiguranja.u. punoj visini štete, ima pravo da se obrati štetniku i da od njega naplati razliku do punog iznosa štete. Ako je tužbu odmah podneo protiv štetnika za ceo iznos štete, pa mu je osiguranik isplatio naknadu osiguranja, taj iznos se ima uračunati u naknadu štete koju traži , pa će ta naknada obuhvatiti samo razliku do punog iznosa štete. Ovo pravilo se
129 primenjuje i kod drugih vidova osiguranja, npr zdravstvenog, penzijskog i invalidskog. Otuda ako ošteeeni zbog teške telesne povrede traži rentu zbog gubitka zarade, u tu naknadu će se uračunati iznos penzije koju ostvaruje zbg potpune nemogućnosti za rad. Isto tako, u naknadu štete za izostaiu zaradu za vreme lečenja uračunava se naknada koju je radnik primao po osnovu zdravstvenog osiguranja za vreme bolesti. Iz navedenih razloga kod ograničenog osiguranja oštećeni obično ostvaruje naknadu iz osiguranja koja je manja od pune štete, pa zato razliku od punog iznosa štete dobija tek po tužbi za naknadu štete protiv oštećenog.. Tako vodi dva postupka - jedan po osnovu osiguranja, a drugi po osnovu odgovornosti za štetu. Da bi se ovo izbeglo, postoji tendencija da se domasaj osiguranja proširi i postane neograničen, da bi se već po. osnovu osiguranja reparirala puna šteta. 16 L STICANJE BEZ OSNOVA - PRAVNO NEOSNOVANO OBOGAĆENJE Stieanje bez osnova {condictio sine causa), odnosno neosnovano obogaćenje je poseban izvor obligacija koji izlazi iz okvira summa divisio. Sticanje bez osnova obavezuje sticaoca da vrat* ono što je stekao jer to drži bez osnova. Ovaj osnov se pojavio još u rimskom pravu. a pravo na vraćanje stvari od sticaoca bez osnova se ostvarivalo ili tužbom ili kondikcijama. Ovaj izvor obligacija dobio je mesto i u velikim kodiiikacijama, a i u savremenom pravu. Poznaje ga 1 ZOO. On odre uje da je, kadje.neki.deo. imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz .nema.svoj osnov u nekom pravnom-poslu iii.u zakonu sticaiac je dužan vratiti ga, a kad to.nije mogućno naknaditi vrednost tih koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti postignutih koristi postoji i -kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se kasnije ne ostvari ili kasnije otpadne. Iz ovog prpizilazi da postoje dva obiika sticanja bez osnova:. 1. Kad je neki deo imovine prešao u imovinu drugog lica bez pravnog osnova 2. Kad.je prešao po nekom pravnom osnovu, ali se taj osnov nije ostvario Ui'je otpao. . U prvom slučaju osnov nikada nije postojao, a u drugom je nastao ali je kasnije.prestao. U oba ova slučaja postoji obaveza da se vrati ono što je stečeno, odnosno što se drži bez osnova. Kod sticanja bez osnova postoje dva lica. Lice koje se obogaćuje. i lice koje se osiromašuje. Obogaćenje sticaoca, odnosno osiromašenje drugog lica mora biti bez osnova,. a njega..nema ako preiaz dela imovlne nema svoj osnov u. nekom pravnom poslu ili zakonu. Odnos obogaćenja i osiromašenja - Obogaćenje se sastoji u uvećanju imovine obogaćenog lica, povećanjem aktive Ui smanjenjem pasive. Osiromašenje. se sastoji u umanjenju imovine osiromašenog lica. smanjenjem aktive ili povećanjem pasive. Izme u obogaćenja i osiromašenja mora postojati me usobna uslovljenost - jedno lice se obogaćuje za onoliko kollko.'je drugo osiromašeno i obrnuto. Obogaćenje je, dakle, posledica osiromašenja i to u obrnutoj srazmeri jednakih velieina.. , 162. NAČINI STICANJA BEZ OSNOVA Sticanje bez.osnova može nastati na različite načine. (u.različiiim,slučajevima) ali se svi oni mogu. svrstati u 4 grupe: L Radnjom osiromašenog lica, 2. Radnjom obogaeenog lica, ''',■*"-,'"':3.'*Radnjom=trećeg lica-i 4. Doga ajem 1. Obogaćenje radnjonr osiromašenog. lica — Najćešći.slučajevi sticanja bez. osnova nastaju radnjom osiromašenog lica. Ti siučajevi se odnose na: a) Isplatu nedugovanog {condictio indebiti] koje postoji kad je osiromašeno lice- isplarilo obogaćenom nešto što uopšte nije bilo dužno da plau' verujući u zabludi da je plaćalodug. Ovde postoje dva elementa: .■ -J , • Plaćanje nedugovanog koje postoji: ako se plaća dug koji uopšte nije postojao, ako j e isplaćen tu i dug u uverenju da se plaća svoj, ako se svoj dug plati drugom poveriocu. a' ne pravom, ako se preda druga stvar u uverenju. da se predaje dugovana,, ako seizvršavaju dve-.obaveze.kunmlativno a trebaju biti izvršene alternativno, ako.se diigj. isplaćuje pre odložnog uslova koji nije nastupio u uverenju da je nastupio... aka* sei izvršava obaveza u eeiini i ako je došlo do zakonske kompenzacije za deo duga, ako je. ponovo isplaćen dug koji je jednom već bio isplaćen i u drugim sličnim slučajevima-
130 • Zabluda - u svim ovim slučajevima postoji stJcanje bez osnova ako je kod isplatioca prisutna zabluda da plaća nešto što duguje, Ako je isplata izvršena bez zablude, ne radi se o ispiati nedugovanog u smislu sticanja bez osnova. Ta isplata se procenjuje prema nekom drugom osnovu - nezvanom vršenju tudih poslova, poklonu, namemom plaćanju tu eg duga itd. Smatra se da nema isplate nedugovanog u sledećim slučajevtaia: kad se dug isplaa' pre roka u uverenju da je nastupio, kad se dug platl iako je dužnik mogao da upotrebt prigovor neizvršenja obaveze druge strane, izvršenje prirodne obligacije (pomoć u nevolji i sl,, poklon), izvršenje duga savesti (davanje milostinje), izvršenje simulovane obaveze, izvršenje tudeg duga ako se znalo da je tu i, ali u uverenju da je postojala takva dužnost, izvršenje društvene obaveze u vezi sa solidarnošću. b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario. Ovo je slučaj kad osiromašeno lice izvrši kakvu isplatu, odnosno drugu prestaciju s obzirom na očekivani osnov koji se kasnije nije ostvario. Npr. ako neko lice isplati unapred zakupninu za stan licu koje mu je obećalo da će zaključiti ugovor o zakupu, a do toga ne dode iii ako verenik učini poklon verenici u očekivanju venčanja, a do toga ne dode. Ovaj slučaj je condictio ad causam non secutam. . ■ • : c) Isplata s obzirom na osnov koji je kasnije otpao. Ovaj slučaj postoji kad je osiromašeni izvršio nek^-isplatu s obzirom na osnov koji je nastao ali je kasnije otpao. Npr. ako je izvršena bbaveza po zaključenom ugovoru koji je kasnije raskinut. Tu je u stvari reč o restituciji pjGjsle prestanka pravnog osnova. Postoje Jednostrana i dvostrana restitucija. Ali postoji i nedopuštena restitucija kada se stvar ne vraea onom koji ju je dao već ide u crkvenu kasu ili u fondove države. Reč je o primeni maksime condictio ad causam fmitam. 2. Sticanje radnjom: obogaćenog lica - Do sticanja bez osnova može doći i radnjom obogaćenog lica, najčešće u sledećim slučajevima: a) kad nedozvoljenom radnjom pribavi tu u stvar b) kad neovlašćeno upotrebi iii potroši tu u stvar c) nad neovlašćeno preradi tudu stvar iii smeša svoju sa. tu om stvari (gradnjom tudim cementom na svome zemljištu). U ovim slučajevirna, a naročito u prva dvar osiromašeno lice može tražiti i naknadu štete. Ako ne postoje uslovi da ostvari naknadu štete, onda se koristi sticanje bez osnova. 3. Sticanje radnjom trećeg lica - Ovaj način postoji u istim situacijama kao i u prethodnom; slučaju. samo radnju ne vrši obogaćeno lice već treće lice... 4. Doga ajern - Doga aj- može- da hude razlog sticanja bez osnova kad neki prirodni doga aj izazove obogaćenje jednog lica na račun drugog, npr. kad mu bujica donese u dvorište tu u stvar, kad vetar obori'neki predmet sa susedne zgrade i tako do e u ruke drugog, m 163. S A D R J I N A O B A V E Z E S T I C A N J A B E Z OSNOVA Ako dode do stleanja bez osnova, sticalac je- dužan da imovinu stečenu bez osnova vrati a kad 'to nije moguće, da naknadi vrednost .postignutih koristi. •Iz'- ovog- proiziiazi da osiromašeno lice i ima pravo da zahteva, a obogaćeno lice ima obavezu da vrati sve što je steklo bez osnova. Ako vraćanje nije moguee,. mora naknaditL vrednost postignutih koristL U prvom slućaju reč je o restituciji, a u drugom o isplari protivvrednosti.. 1. Restitucija u naturi - Obogaćeno lice je dužno da vrati sve stvari, odnosno imovtau koju drži bez osnova, osiromašenom licu. On mora vratiti sve plodove - prirodne i eivuiie.i io od.dana sticanja - ako je nesavestan, a od dana podnošenja zahteva za vraćanje ako je savestan. Sticalac ima. pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova koje je učinio za stvar koju vraća. Me utim, ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada samo. do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja. Kad su u pitanju individualno odredene i nepotrošne stvari, vraćaju se te stvari, ali kad su u pitanju potrošne stvari odnosno zamenljive^ vraćaju sedruge stvari istog roda, količine i kvaiiteta. 2. Restitucija u protivvrednosti - Vrši se u novcu ako nije mogućna naturaina.
131 164. OSTVARIVANJE PRAVA IZ STICANJA BEZ OSNOVA (TUŽBE) Pravo na vračanje stvari iz sticanja bez osnova ostvaruje se tužbom nadležnom sudu. Ova tužba je obligacionopravne, a ne stvarnopravne prirode, Zato tužbu može podneti samo osiromašeno liee, a tuženi može biti samo obogačeno lice. U rimskom pravu, ove tužbe su nazivane kondikcijskim tužbama - condictio mdebiti (kod isplate nedugovanog), coudictio ad causam secutam (kad se osnov nije ostvario) 1 condictio ad CBusaiu Hnitam (kad je osnov postojao pa prestaoj. Kondikcijska tužba se razlikuje od.vindikacione tužbe, tužbe za naknadu štete, tužbe za izvršenje ugovora i tužbe iz nezvanog vršenja tudih poslova; a) Odnos prema vindikacionoj tužbi - kondikcijska i vindikaciona tužba se isključuju. Ko može da vindicira, ne može da kondicira i obrnuto. To znači da se kondikcijska tužba ne može podneti protiv vlasnika stvari. b) Odnos prema tužbi za nakna u štete - ove tužbe mogu biti paralelne ali se ne mogu koristiti kumulativno (i jedna i druga, već samo jedna od njih). Izbor je u rukama osiromašenog lica. Razume se, paralelnost tužbi je moguća samo kad postoje I uslovi odgovornosti za štetu, a oni mogu postojati .samo kad je do sticanja došlo radnjom -. obogaćenog lica. U tom slučaju mogučno je da se podnese kondicijska tužba, a ako se njome ne može ostvariti puna restitucija, onda da se podnese tužba za nafcnadu štete do punog iznosa. c) Odnos kondikcijske tužbe i tužbe za'izvršenje ugovora - ove dve-tužbe. se isključuju. Ako se hoće izvršenje ugovora, onda se hoče očuvanje osnova, pa ne može biti kondikcijske tužbe. Ali ako se traži raskid ili poništaj ugovora; pa/se u. tome uspe - onda se može tražiti samo kondikcijska tužba, jer je osnov otpao. d) Odnos kondikcijske tužbe i tužbe iz nezvanog vršenja tu ih poslova - odnos izmedu ove dve tužbe je po pratnlu isključujući. Može se podneti ili jedna ili druga, ali ako je sticalac ulagao u stvar koju je- držao, on može- odgovoriti:- protivtužbom ■ na. tužbu osiromašenog lica tražeći da mu osiromašeno lice naknadi troškove koji su bili nužni i korisni za stvar,
185, NEZVANO VRŠENJE TU IH POSLOVA
Nezvano vršenje tu ih poslova (negotiorum gestio) je stara ustanova. Biia je poznata u rimskom pravu« Ova ustanova se svrstavala u kvaziugovore.. Nezvano vršenjertu ih poslova postoji kad. neko lice obavlja pravne ili materijalne poslove. drugog lica bez njegovog ovlašeenja ako je to nužno ili korisno. Prema klasičnim kodifikacijama, ova korist se, ogleda u otklanjanju.većerštete. za drugo-lice tako da se u;.drugim situacijama poslodovstvo bez naloga ne može primeniti. Ovu ustanovu poznaje i ZOO. On se razlikuje od mgih zakona po tome što ne insistira na uslovu u pogledu otklanjanja veće štete. Za njega poslodovstvo bez naloga može uslediti ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji šteta iii propuštanje očigledne koristi. Prema tome, uslovi po ZOO za poslodov stvo bez. naloga su; 1. Da se-posao obavlja za drugog - posao mora biti tucL On.: se ne pre uzima za sebe i svoj račun već za drugog i'za njegov račun, Po- toriie je paslovodstvo-bez. naloga. slično , , --ugovoru, o- deiu i punomoćstvu ali se od njih razlikuje po tome jer se poslovi vrše bez ugovora odnosno ovlaščenja. Ti poslovi mogu biti pravni ili materijalni, 2. Da se vrši nezvano - tu i posao se vrši nezvano ako onaj ko ga vrši (poslovoda) nema ovlažčenje več to čini na svoju ruku, ali verujući da postupa u .skladu sa interesima gospodara posla (dominusa). 3. Da posao ne trpi odlaganje - posao mora biti hitan* jer ukoliko se ne preduzme,. uslediće odredene posledice. 4. Da se posledice nepreduzimanja posla tičii štete koja predstoji ili očigledne koristt koja se'propušta - pod štetom se ne podrazumeva samo materijalna šteta nego I svaka druga šteta - po život zdravlje, telesni integritet. Pod propuštanjem očiglednev koristi podrazumeva se svaka korist, kako Imovinska tako i neimovinska. -;.'Da bi ovi uslovi doveli do nastanka obaveze, iz poslovodstva bez naloga, potrebna/suL'i sledeća dva zahteva: 1, Da je poslovo a obavio posao u nameri zasnivanja poslovodstva bez naloga 2. Da gospodar posla nije izričito zabranio vršenje tudih poslova za njega
132 Instltut poslovodstva bez naloga je sličan ugovoru o punomoćstvu, ugovoru o delu, a ponekad i ugovoru u korist trećeg, ali se od svih ugovora i bitno razlikuje zbog odsustva saglasnosti volje. Zato je negotiorum gestio samostalan izvor obligacija. Zbog siičnosti sa ugovorom mnogi ga svrstavaju u kvaziugovore. Dejstva poslovodstva bez naloga čine obaveze poslovo e i gospodara poslova. Obaveze poslovode: 1. Obaveštavanje gospodara posla - poslovo a je dužan da obavesti o svom postupku, što je moguće pre gospodara posla, kako bi ovaj preuzeo na njega započeti posao. 2. Polaganje računa - po svršenom poslu posiovo a je dužan da položi račun o poslu koji je obavio, gospodaru posla. 3. Dužna pažnja - pri vršenju poslova, poslovo a je dužan da ispolji pažnju dobrog dornaćina. Ako to ne učini, odgovara za štetu po pravilima o ugovomoj ili deliktnoj odgovornosti. Obaveze gospodara posla - Obaveze gospodara posla su ujedno i prava poslovo e: 1. Osloba anje svih obaveza - čim bude obavešten o poslovodstvu, gospodar posla je dužan da posiovo u oslobodi daljih obaveza, s tim što je poslovo a dužan da do faktičkog preuzimanja -posla, nastavi da.ga obavlja. -! .-• ■ -■ ■..,•■ 2. Preuzimanje obaveza poslovo e koji je on zaključio u njegovo ime - osloba anje od daljih ijaveza poslovode, znači i preuzimanje obaveze koje je poslenik zaklj.učio u njegovo 'irne. Ako je neki ugovor zaključio, gospodar posla ga mora preuzeti. 3. Nafcnada1? nužnih i korisnih izdataka - gospodar posla ima obavezu da naknadi poslovoai sve nužne i korisne izdatke, što se ceni u svakom, konkretnom slučaju. Naknada štete - Gospodar posla je dužan da poslovo i naknadi svu štetu koju je pretrpeo obavljajući poslove za gospcdara posla, čak i kad nije došlo do očekivanog rezultata.. . Primerena nakanda pripada poslovo i. ako je uspeo da otkloni stetu od. gospodara posla ili ako mu je pribavio korist koja u svemu odgovara njegovim namerama i potrebama. Poslovoda ima pravo da odnese dodatke (pripatke) stvari kojima je povećao tu u imovinu, ako mu se učinjeni, izdaci ne nadoknade, ukoliko se oni mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojima su dodati. U tom slučaju gospodar posla može zadržati dodatke ako isplati protivvrednost. Poslovoda ne može ostvarivati prava koja mu pripadaju, ako je poslovodstvo- bez; naloga obavio,supromo..izričitoj zabrani. Tada. će on. odgovarati i za.štetu koju je prouzrokovao mešanjem u tu e poslove čak i ako je- do nje došlo bez. njegove krivice. Ali ako je zabrana poslovo e protivna zakonu i moralu, ona neće- delovati tako da će važiti opšte. pravilo o poslovodstvu.. Samim tim će poslovo a. ostvariti svoja prava. Razlika od'sličnih instituta: ■ 1. Vršenje tu ih poslova u nameri da se pomogne - Ko vrši tu posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga pripada mu pravo 'iria naknadu učinjenih troškova. ali najviše do visine koristi koju je drugi postigaB? Ako nema korsiti nema ni naknade. 2. Nepravo^poslvodstvo - Ko vrši tu i posao u nameri da za sebe postigne koristi,. iako zna da'fć posao tud, dužan je da na zahtev gospodara posla položi račun i preda mu sve postignute koristi. Gospodar posla može- zahtevati vraćanje stvari u pre ašnje stanje, kao i naknadu štete. 3. Naknadno odobrenje - Ako gospodar posla naknadno odobri ovo što je za njega izvršeno, poslovo a bez naloga smatraće se nalogoprimcem kao da je od početka radio po naiogu gospodara posla. U ovom slučaju se ne primenjuju pravila o poslovodstvu bez naioga, već praviia koja važe za. ugovor o punomoćstvu. Ovo se naziva i ratiftkacija. 166. ZAKON KAO IZVOR OBLIGACIJA .. , Kao imenovani izvori obligacija, javljaju se ugovor, jednostrana izjava volje, prouzrokovanje štete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga. Medutim, postoje neke druge obaveze koje se ne mogu svrstati ni u jedan od ovih izvora. Te. raziičite obaveze koje nemaju svoj genusni izvor nazivamo zakonskim obiigacijama {obligatioaes ex lege). Zakonske obiigacije u ovom smistu reči poznaje AGZ, Ruski i Čehoslovački GZ. U nauci postoje različita shvatanja o zakonu kao izvoru obligacija;
133
1. Zakon ne treba tretirati kao poseban izvor obligacija jer svi imenovani i neimenovani izvori obligacija proizilaze iz zakona, pa je on iznad svih tih izvora. 2. Zakon treba tretirati i kao poseban izvor jednak svtrn drugim izvorima obligacija. On jeste iznad svih izvora obligacija jer svi oni proizilaze u krajnjoj liniji iz njega pošto ih on reguliše. Aii postoje činjenice za koje različiti propisi vezuju različite obaveze koje se ne mogu podvesti ni pod jedan imenovani izvor obligacija jer su različite i nemaju zajedničke osobine osim što ih reguliše zakon. Pošto im je zakon zajednički sadržalac, te različite obaveze se nazivaju i zakonskim obligaeijama. Prema tome, smisao zakona kao izvora obligacije je da okupi sve druge činjenice iz kojih proiilazi kakva obaveza. Rimsko pravo Gajevog vremena razlikovalo je tri izvora obligacija - ugovor, delikt i jedan skupni izvor - variae causarum figurae. Ono što je svrstavano u variae causarum figurae rimskog prava danas se svrstava u zakonske obligacije. Postoje brojne i raziičite pravne činjenice za koje neki zakonski propis vezuje nastanak neke obaveze. Te obaveze se mogu ticati: zakonske obaveze izdržavanja, obaveze vanbračnog oca prema majci za vreme trudnoće, obaveze zasejavanja oranica, obaveza obezbe ivanja sigurnosnog pojasa duž železničke pruge, obaveza naknade parničkih troškova. 1: Obaveza zakonskog izdržavanja postoji izme u supružnika;! srodnika u' pravoj liniji, roditelja i dece usvojenika i usvojioca, očuha (maćehe) i pastorka, razvedenih supružnika, braće i sestara. Uslovi za obavezu izdržavanja regulisarii.su ,zakonom o braku i ".porodičnim odnosima. 2. Obaveze/vanbračnog oca.'prema majci za vreme trudnoće i poro aja --ova obaveza vanbračnog oca da učestvuje u troškovima izazvanih trudnoćom i porodajem kao i u izdržavanju majke odre eno- vreme, regulisana je zakonom o braku i porodičnim odnosima, * 3. Obaveza zasejavanja. oranice. ustanovijena je zakonom o iskorišćavanju' privrednog zemljišta. 4. Obaveza obezbe ivanja sigurnosnog' pojasa duž železničke pruge je propisana zakonom o železnici. 5. Obaveza naknade parničnih troškova Je ustanovljena zakonom o parničnom postupku. 167. DEJSTVA OBLIGACIJA Obligacioni odnos je pravni odnos izme u dve odredene strane, na osnovu koga je jedna strana ovlašćena da zahteva od druge strane-odre eno davanje, činjenje ili uzdržavanje od .činjenja što bi. inače. imala pravo da.čini, a druga srrana..je.dužna da to ispuni. Iz. pojma obligacionog odnosa proizilazi da svaka obligacija proizvodi odre ena pravna dejstva i to kako prema dužniku tako i prema poveriocu. Dejstvo obligacija prema dužniku - Obligacija deluje prema dužniku u dva smisla: 1. Dužnost.ispunjenja obaveze - dužnik je dužan da ispuni■ .svoju.,..obavezu sasveno i u svemu kako ona glasi. Razume se, svaka obaveza zavisi od vrste obligacije i uslova koji su pred'vi eni za njeno ispunjenje. Neke obaveze su trajne-, neke.,su. trenutne, neke se odnose'na davanje ili činjenje a neke na nečinjenje., 2načajna:j.e. tražiti. razliku. izmedu obaveze kod obiigacije cilja i obligacije sredstva. U' prvom • slučaju, obaveza seispunjava ako se postigne rezultat a u drugom se- obaveza. ispunjava ako dužnik postupi po svom najboijem znanju bez obzira da liće-rezultatnastupiti ili ne; 2. Odgovomost zbog povrede dužnosti - Ako se dužnik ogluši o svoju obavezu, povredi j e ili je ne ispuni snosiće odgovoraost tako što će biti izložen različitim sankcijama. Te sankcije se mogu odnositi na raskid ugovora zbog neizvršenja i naknadu štete zbog neizvršenja obaveze. Pored ovih osnovnih sankcija postoje i druge koje zafise 'od kakraktera ugovora. Tako će prenosiiac u.siučaju evikcije biti dužan da vrati. cenu, a u. siučaju .fizičkih nedostataka da otkloni te nedostatke ilf da preda drugu stvar. bez. nedostataka. Kod teretnih ugovora koji predvi aju. ugovomu kaznu zbog zadocnjenja,,-. sankcija će biti isplata ove kazne. ". ■,4~\r^;ip Dužnička docnja - Ovo je poseban oblik odgovornosti za povredu obaveze iz ugovora*tzvl"""" odgovomost dužnika zbog zakašnjenja u izvršenju obaveze. Drugim rečima, odgovomostzbog docnje. Docnja je zakašnjenje dužnika u ispunjenju obaveze. U uporednom. pravu docnja se trerira na dva načina: kao subjektivna docnja - koja podrazumeva krMcu
134 dužnika zbog zakašnjenja izvršenja obaveze i kao objektivna docnja - ne podrazumeva krivicu dužnika za zakašnjenje. Objektivan pojam je prihvaćen u našeni ZOO. Po njemu dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odredenom za ispunjenje bez obzira da li je ili nije kriv za zadocnjenje. Objektivno shvatanje docnje predvi eno Je u jednoobraznom zakonu o me unarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari. Ipak iako se u nas docnja shvata u objektivnom smislu izvesni subjektivni činioci se ne mogu zanemariti. Tako se ne može uzeti da je reč o docnji, ako do zakašnjenja ne do e krivicom dužnika već višom silom ili nekom drugbm okolnošeu za koju on ne snosi odgovornosti. Viša siia odnosno ovakva okolnost isključuje svaku odgovornost pa i odgovornost za slučaj docnje. Docnja nastupa ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u odre e.nom roku. Taj rok može biti predviden u ugovoru ali ugovor može biti i bez klauzuie o roku. U slučaju da je rok odre en dužnik tada u docnju pada kad taj rok istekne a on ne izvrši svoju obavezu. U slučaju neodredenosti, roka dužnik pada u docnju kada ga poveriiac pozove da ispuni svoju obavezu. On to može. učiniti usmeno iii pismeno, vansudskorn opomenom iii. pokretanjem nekog postupka čija je. svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Ovim pozivanjem se jedna neoročena obaveza oročava. Prema jednom shvatanju, akt preobražaja neoročene u oročenu obavezu se objašnjava kao jednostranivpravni' po;sad.p Po;.- rugom shvatanju. koje Je prihvatljMje reč je o pravnoj moći kojom poverilac utiče na promenu odre enog.fi'.avnog odnosa, Posledice doenje - posledice dužničke docnje se tiču: 1. Prava na.naknadu štete - kad dužnik zadocni sa ispunjenjem obaveze, poverilac ima pravo zahtevatl naknadu štete koju .je usled toga pretrpeo. Poverilac ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi. Dužnik se osioba a odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogag ispuniti obavezu u roku zbog okolnosti posle zaključenja ugovora, zbog okokiosti koje nije mogao predvideti. otklonlti. ili izbeći (ovo su subjektivni elementi u objektivnom pojmu docnje). Ako je za nastalu štetu. kriv u izvesnoj meri i poverilac, odgovornost za štetu se deli pa se naknada štete koju dužmk duguje srazmerno smanjuje. U svemu ostalom shodno se primenjuju pravila o naknadi štete iz ZOO. 2. Pooštrenje dužnikove odgovornosti - docnja pooštrava odgovornost dužnika. To pooštravanje se ogleda. u tome što će dužnik u docnjt snošiti rizik propasti stvari i kad do toga do e bez njegove krivice - usied slučaja iii više sile. Tada se on može osloboditi pooštrene odgovornosti samo ako dokaže da bi ona propala i kad bi se našla kod poverioca, da je on izvršio svoju obavezu. 3. Druge pravne posledice - mogu se odnositi na raskid ugovora žbog neizvršenja pošto se prethoćuio odredi primereni naknadni rok iJi na obavezu da se uz dugovanu stvar vrate plodovi odnosno koristi koje su dobijene ili su mogle biti dobijene od stvari u . toku docnje. 4. Docnja jednog solidarnog dužnika se odnosi i na ostale solidarne dužnike. Prestanak docnje — dochja m.ože prestati: 1. Ako strake- u obligacionom odnosu naknadno produže- rok .za. izvršenje obaveze dužnika. Ako do tog produženja ne do e, stanje docnje prestaje. 2. Kad dužnik naknadno izvrši ugovornu obavezu zajedno sa obavezarna. koje- mu .je . nametnula docnja (naknada štete, predaja. plodova). U ova dva slučaja razlozi koji su doveli do prestanka docnje deluju samo na. budučnost [ex nunc) a ne i na prošlost (ex tunc). Stranke se mogu sporazumeti da dužnik izvrši samo svoju ugovornu obavezu povodom docnje. Ovo se smatra kao delimični oproštaj duga. jf'... Dejstvo obligacija prema poveriocu - Iz depniicije obligacionih odnosa proiziiazi da poverilac u obligacionom odnosu ima odre ena ovlašćenja. Ona se odnose- na ostvarivanje potraživanja; koje poverilac irna prema dužniku, ali i na izvesne dužnosti koje poverilac ima u odnosu na prijem onoga, na šta se njegovo potraživanje odnosi. Ovlašćenja poverioca se tiču: 1. Ovlašćenje da traži ispunjenje obaveza dužnika - ovo je osnovno oviašćenje poverioca kao. titulara subjektivnog prava. Subjektivno pravo čine dva elementa - ovlašeenje i zahtev. Ovlašćenje da zahteva ispunjenje obaveze je vezano za prvi element
135 subjektivnog prava poverioca. Poverilac je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze onako kako obligacija glasi. Zato i dolazi u obzir naturalno ispunjenje obaveze - da se preda odre ena stvar, da se učini odredena radnja itd. U siučaju da je naturano ispunjenje postalo nemoguće, poverilac je oviašćen da traži ispunjenje u novcu odnosno novčanom ekvivalentu, pošto je novac zamenljiva stvar za svaku drugu stvar odnosno radnju. Mogućno je da poverilac u sporazumu sa dužnikom primi drugu stvar odnosno radnju umesto dugovane kada postoji zamena ispunjenja {datio in sotutum). 2. Ovlašćenje da zahteva prtnudno ispunjenje obaveze - ovo ovlašćenje odgovara drugom elementu subjektivnog prava poverioca - zahtevu. Poverilac ima pravo na tužbu u materijalnom smislu. Sam akt - podnesak, kojim se reaiizuje pravo na tužbu u materijalnom smislu je tužba u formalnom smislu. Na osnovu te tužbe, sud donosi presudu i usvaja zahtev ostavljajući rok (paricioni rok) da se izvrši obaveza pod pretnjom prinudnog izvršenja. Ako- dužnik ne ispuni svoju obavezu u ovom roku, poverilac pokreće izvršni postupak u kom se prinudno izvršava presuda i ne rniruje ■ ^..poveriočevo potraživanje. " 3 . ' Ovlašćenje"'da' traži preventivne; mere obezbe enja potraživanja - ovO se tiče privremenih mera uperenih prema dužniku kako bi se sprečili akti otudenja ili umanjenj'a imovine iz koje on treba da izvrši obavezu.: "Nprv'privremene naredbe zabrane .otu enja imovine do okončanja spora po tužbi za ostvarenje potraživanja. Na nepoketnosti' se može tražiti zabeiežba o zabrani otu enja. 4. Ovlašćenje na vršenje dužnikovih prava - dolaze u obzir kad dužnik zanemaruje' svoja prava ne vršeći ih i tako dovede u opasnost svoju imovinu iz koje se njegov poverilac može naplatiti. U tom slučaju poveriiac može vršiti njegova. prava što ga čini legitimisanim da podnese tužbu.protiv trećeg lica koje. duguje- njegovom. dužniku, kako bi se iz' naplaćenih sredstava mogao namiriti npr. ako je dužnik poverilac svojih dužnika, pa od njih ne traži ispunjenje obaveza onda to može učiniti u vršenju dužnikovih prava, njegov poverilac podnošenjem tužbe da dužnici njegovog. dužnika ispune svoje obaveze, kako bi obezbedio sredstva za ostvarivanje njeg'ovog potraživanja. Pravo 'se ne vrši za sebe nego za dužnika. 5. Ovlašćenje pobijanja. dužnikovih pravnih dela - tiče se pobijanja pravnih poslova- i drugih' pravnih dela dužnika i trećih lica 'kojima se želi osujetiti prinudna. naplata potraživanja. Dužnosti poverioca - Da. bi poverilac ostvario svoje. ovlašćenje u pogledu potraživanja, nameću mu se i neke dužnosti, a : pre svega dužnost a primi izvršenje - obaveze; S tim u vezi on ima dužnost da sara uje sa dužnikom u ispunjenju njegove obaveze, npr. da nabavi ambalažu, obezbedi prevoz- itd. što sve zavisi od ugovora. Ako poveriiac ne prirni obavezu čije je ispunjenje dospelo, pada u poverilačku docnju. 168. VRŠENJE' DUŽNIKOVH PRAVA Poverilac ima' interesa da njegov dužnik sačuva svoju imovimr jer/ona služi kao' vrsta opšte zaioge iz koje- će se i on naplatiti ukoliko do e do prinudnog ispunjenja -obaveze po njegovom' zahtevu. Zato poverilac brine o imovini dužnika. U slučaju da- dužnik. ne vrši svoja prava zbog kojih se njegova imovina umanjuje poveriiac može vršiti prava dužnika koja on zanemaruje kako < bi sačuvao. njegovu imovinu u svom interesu. U francuskom pravu poveriiac pod odre enim uslovima može da podnosi tužbe u ime i za račun dužnika ako on to sam ne čini. Reč je o tužbama koje se potinose protiv lica koja duguju njegovom dužniku. To mogu biti obligacionopravne i stvarnopravne tužbe. Prva je npr: razba po osnovu naknade štete ili isplate cene, a druga je tužba za predaju stvari po osnovu svojine. U tom pogledu postoji jedno ograničenje. Poverilac može vršiti samo imovinska prava. Ne može vršiti lična prava. dužnika Ne može vršiti čak ni imovinska prava vezana za ličnost (pravo na izdržavanje). . . . . . . . . -;V-.v, Da bi poverilac mogao vršiti prava dužnika, potrebno je da su ispunjeni sledeei uslovi: - da dokaže svoje svojstvo poverioca, pri čemu mu stoje na raspoiaganju svi dokazi, a n c samo izvršna presuda (ugovor i sl.).
136
- da je dužnik' postao insolventan (tj. da se poveriiac iz njegove imovine ne može naplatiti). - da dužnik zanemaruje vršenje svojih obaveza, da ih ne vrši Pravna dejstva vršenja dužnikovih prava. ogiedaju se u tome -što poverilac podiže tužbu protiv dužnika, njegovih dužnika, u ime i za račun svog dužnika, a ne u svoje ime i za svoj račun. Ako uspe u sporu, potraživanja idu na račun dužnika,. ali ako izgubi spor. donesena presuda ne deluje prema dužniku, pa ta odluka neće biti procesna smetnja {res iudicata) da dužnik sam podnese tužbu protiv istih lica. Ako naplati potraživanja svog dužnika, pa ona u u u njegovu imovinu. poverilac koji je. vršio njegova. prava, ne stiče nikakvu prednost u odnosu na ostale poverioce njegovog dužnika. Zato se ova ustanova retko koristi. 169. POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH DELA {ACTIO PAULIANA) Poveriiac ima interesa da njegov dužnik sačuva svoju imovinu, jer ona slttzi kao vrsta opšte zaloge iz koje će se on naplatiti, ukoliko do e do prinudnog ispunjenja obaveze po njegovom zahtevu. Zato poverilac bririe o imovini dužnika. Često se r me utim. dogada da dužnici raspolažu svojom imovinom da bi.onemogučili".poverioce::da-se iz,nje,naplate. ,Da bi to sprečio,. poverilac može pobijati dužnikove pravne radnje. Ova mogunost ima dugu istoriju koj%«.seže do rirnskog. prava. Justinijaiiove institucije p02navale-.su Paulijansku tužbu. Pobrjanje dužnikovih pravnih radnji poznaje i ZOO..,To pobijanje se.može vršiti uz pomoć dva,^ekvizita: 1. Paulijanska tužba koju podnosi poverilac pobijajući pravno delo dužnika kojim se otu uje imovma. Tu je poverilac - tužilac. 2. Paulijanski prigovor ističe poverilac kod koga se nalazi stvar dužnika koju je on otu io trećem licu pa' sada treće lice tuži poverioea tražeći predaju. stvari. Braneći se od ove tužbe, poverilac ističe Paulijaiiski prigovor. Tu je poverilac - tuženi. Predmet pobijanja su pravna dela kojima dužnik otu uje svoju imovinu trećem. Iicu. Pobijaju se i pravna dela koja na drugi način štete poveriocu. Npr. novo dužnikovo zaduženje prema trećem licu, novo davanje zaloge, oproštaj duga i sl. Ipak, ne mogu se pobijati sva pravna dela. Izuzetak su ona koja se odnose na plaćanje izdržavanja, prigoclne poklone,. pokloni zahvainosti, poklone učinjene u humanitarne svrhe i sL, ukoliko. su srazmerni materijaJiiirn mogućnostrma tuženog. Stranke, u sporu pobijanja su: 1. Tušilac je- poverilac jer on pobija pravna dela svog dužnika, budući da se fcime ugrožava naplata tražbine. 2. Tuženi 'je treće lice, sa kojim je dužnik stupio u odre eni p'ravni odnos, kojim se otuduje dužnikova imovina. Ako je treće lice i samo otu ilo pribavljenu. stvar, onda se kao tuženi javlja pribavilac, ukoliko je znao da se pravno delo njegovog prethodnika moglo pjsbijati, a kod dobročinih pravnih poslova i kad to nije znao. Uspeh Paulijanske tužbe zavisi od tri uslova: 1. da je rjGverilac pobijanim pravnim delom oštećen - ovaj ,je uslov.ispunjen ako poverilac r dokaže da je dužnikova imovina u toj mert. umanjena..da, je ...naplata njegove tražbine dovedena u pitanje-, tj. onemogueena, 2. da je dužnik preduzeo pobijano pravno delo sa.namerom .da onemogući naplatu.. poveriočeve tražbine - za šta je dovoljno da je dužnik bio svestan da će-njegova radnja izazvati takve posledice. 3. da je treće lice nesavesno, tj. da je znalo ili je moralo znati za dužnikovu nameru da izigra poverioca. Po našem ZOO, treba razlikovati tri situacije utvrdivanja nesavesnosti: < 1. Kod teretnih raspolaganja, potrebno je da su nesavesni i dužnik i treće lice, a to znači da su znali ili morah znati da se preduzetom radnjom nanosi šteta poveriocu. 2. Kad je treće lice dužnikov suprug ih srodnik, po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do 1 stepena, iii tazbini do 4 stepena - nesavesnost trećeg se pretpostavlja. 3. Kod besplatnih raspolaganja uzima se da su dužnik i treće lice nesavesni (pravna fikcija). Sa besplatnim raspolaganjem izjednačeno je i odricanje od nasledstva. Rok za podnošenje Pauhjanske tužbe - Prema ZOO, PauMjanska tužba se može podneti u roku od 1 godine od preduzetog akta raspolaganja, ukoliko je ono vršeno teretnim
137 pravnim poslom. U ostala dva slučaja (raspolaganje u korist bliskih srodnika i besplatno raspolaganje) rok za pobijanje je 3 godine od preduzetog akta raspolaganja. Ako se pobijanje odnosi na nečinjenje, onda se rok računa od dana, kad je radnja trebala biti preduzeta. Posebni slučajevi pobijanja - Pre stupanja na snagu ZOO, posebni slučajevi pobijanja su biii predvi eni zakonom o pobijanju pravnlh dela van stečaja (1931). U tim slueajevirna. poveriočev položaj je bio olakšan time što se uzimaio da je u njima dužnik oštetio svog poverioca i da je zajedno sa trećim licem bio nesavestan. Ti slučajevi su: 1. Otu enje imovtne u bescenje, npr. prodaja stvari daieko ispod njene vrednosti, 2. Otudenje imovine bez naknade, npr. poklon, 3. Sticanje dužnikove imovine od trećeg, sredstvima dužnika npr. dužnik da novac svom prijatelju da otkupi njegovu raniju stvar koja je prodata na javnoj dražbi. Pravna dejstva pobijanja - Ukoliko zahtev iz Pauiijanske tužbe' bude usvojen, ne poništava se pravni posao" tzme u dužnika i trećeg lica. Pravni posao i dalje postoji i proizvodi pravna dejstva, osim što pobijano pravno delo ne deiuje prema tužiocu. Prema tome, _ v ^ preduzeti pravni posao deluje prema svima, osim prema tužiocu. Ovakvo pravno dejstvo ?.+ -,',.. i'p'ogijanja utice na nastanak dva odnosa; Odnos poverioca i trećeg - treće lice obavezno je da ustupi poveriocu, ono što je dužnik pobijanim pravnlm delom preneo na njega, ali samo u onoj~merrkoja"je-potrebna da se namiri poveriočevo potraživanje, Odnos dužnika i trećeg - zavisi od karaktera pravnog posla. Npr; kod dvostrano obaveznog ugovora, treće lice ostvaruje prema dužniku ona prava. koja irna.u slučaju evikcije (predaja' druge stvari, ili nadomeštanje vrednosti vraćenog dela imovine). Tada nastupa personalna subrogacija, pa treći stupa na mesto poverioca. Dužnik sada duguje trećem ono što je treći izgubio zbog Paulijanske tužbe. 170. PRAVO ZADRŽAVANJA (IUS RETENTIONIS) Pod. pravom zadržavanja se podrazumeva pravo poverioca da pokretnu stvar dužnika koju ima u državini zadrži do naplate svog dospelog potraživanja prema dužniku bez obzira iz kojeg je pravnog odnosa nastalo to potraživanje. Sa naplatom potraživanja prestaje pravo . zadržavanja. Naš.ZOO poznaje pravo zadržavanja.. On. to pravo reguliše jedinstveno tako da ne razlikuje gra anskopravne od trgovačke retencije. Za gra anskopravnu reteneiju svojstveno je da se zadržana stvar ne može prodati radi realizacije tražbine dok j e za trgovačku retenciju ta mogućnost svojstvena. ZOO predvida. da pravo. zadržavanja. daje poveriocu pravo da se naplati iz zadržane stvari na isti način. kao i založni poverilac. Po ZOO za vršenje prava zadržavanja potrebno je da je potraživanje- dospelo. Čim do toga dode moguće je i pravo zadržavanja. Me utim, ako je dužnik postao insolventan pravo zadržavanja ■ može nastati i pre dospelosti potraživanja.. Za pravo ■ zadržavanja■ uslov sine qaa non je da poverilac ima državinu na stvari koja pripada dužniku.-Topravo me utim,. izuzetno neee moći da vrši kad je stvar izašla iz državinedužnika protiv-njegove voije ili kad. je pre a'ta poveriocu na čuvanje ili naposlugui Predmečpravazadržavanja-je'svaka. pokretna stvar koja može biti u državini uzuzev.-- punomoćja, isprava,. iegitimacija^ prepiske I ostale slične stvari kao ni 'druge stvari koje se ne mogu' izložiti prodaji. ZOOupotrebljava pojam stvar aii se po prirodi stvari ima uzeti da je reč o pokremim stvarima. i to onim pokretnim scvarima koje su roba. Ako dužnik pruži poveriocu odgovarajuće: obe^be enje njegovog potraživanja poverilac je dužan da mu vrati stvar koju držL Odgovarajuće obezbe enje može biti stvarno (zaloga) i iično (jemstvo). Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti kao i založni poverilac To znači da stvar proda i da iz dobijene vrednosti namiri svoje potraživanje i ostatak vrati poveriocu. Me utim, pre no što pristupi ostvarivanju naplate« dužan je da:o svojoj nameri blagovremeno obavesti duinika. Pravo .zadržavanja; j e vrlo približno zaiožnom pravu. Ipak izm'e u njih postoje i razlike: " : "• •; 1. Založno pravo se zasniva na osnovu ugovora a pravo zadržavanja na osnovu zakona.. ■ 2. Poveriiac je duzan vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbe enje njegovog potraživanja, a kod založnog prava to nije slučaj
138
3. Pravo retencije prestaje izlaskom zadržanih stvari Iz državine poverioca a kod založnog prava u takvom slučaju pripada mu sledovana stvar. Zaiožno pravo time ne prestaje. 4. Pravo retencije se ne može prenositi na drugoga. Zaiožno pravo se može prenositi. 171. POSEBNA POVERIOČEVA PRAVA U ODRE ENIM SLUČAJEVIMA Poveriočeva prava u posebnim slučajevtma se tiću slučajeva: 1. Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odre ene po rodu, a dužnik padne u docnju, poverilac može da bira jednu od dve opcije - da sam nabavi stvar istog roda o trošku dužnika (koji je dužan da mu naknadi cenu i naknadu štete), ili da od dužnika zahteva vrednost dugovanih stvari. Uslov da poverilac pristupi izboru jedne od ovih opcija je da prethodno obavesti dužnika da će iskoristiti svoje pravo da bira jednu od ovih opcija. 2. Kad se obaveza sastoji u činjenju, a dužnik je pao u docnju poverilac može sam o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio dužan uraditi i od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja kao i druge štete koju .je imao zbog ovakvog načtna ispunjenja. Uslov da poverilac ovo učini je da prethodno>aužnika-o,.tonifi;'obave3ti;: . 3. Kad se obaveza sastoji u nečinjenju, poverilac ima pravo da zahteva naknadu štete sarnirn'Jtirn. što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi. 4. Kad se,'t>baveza sastoji u uklanjanju nečeg što je sagra eno protivno obavezi da se ne gradi -^Ovaj slučaj je posebna situacija prethodnog.slučaja.. ReČ.je o.gra enju protivno obaveži "iiečinjenja. Tada poveriiac može zahtevati da.se sagra eno ukloni o trošku užnika i da mu dužnik naknadi štetu koju je pretrpeo u vezi sa gra enjem i uklanjanjem. All tada §ud može, kad na e, da je to očigledno korisnije, uzimajući u obzir društveni interes i opravdani interes poverioca, odlučiti da se ne ruši ono što je" sagra eno već da se poveriocu naknadi šteta u novcu. 5. Kad se zaJiteva naknada umesto dosu enog - Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odre en pravosnažnom presudom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadno primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće prihvatiti ispunjenje već da će tražiti naknadu štete u novcu žbog neispunjenja. Po isteku naknadnog roka poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog. neispunjenja. Ne može tražiti ispunjenje. Ovde je- reč o postojanju obaveze- iz pravosnažne- odluke koja može biti sudska ali i drugog organa (npr. organa urpave). Sa odiukom je izjednačeno i sudsko odnosno, upravno poravnanje. Opcije koje- poveriocu ovaj propis. daje ovlašćuje. ga da~postupi drugačije, a ne da traži izvršenje odl'uke' u odgovarajućem izvršnom postupku. Pravo na naknadu štete u slučaju primene propisa' poverilac ostvaruje.u novom sporu, Sudski penali - Kad dužnik ne izvrši u roku neku svoju nenovčanu obavezu utvr enu pravosnažiipm odlukom sud može na traženje poverioca odrediti. dužniku naknadni. primeren rpk i izreći da će. dužnik ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku biti dužan isplatiti poveriocu izvesnu sumu novca na svaki dan zadocnjenja. ili koju„. drugu jedinicu vremena (nedelja, mesec) poeev od isteka tog roka. Sudski penali odre uju se nezavisno od toga da li postoji ili ne postoji šteta a njihov cilj je da utiču.:na dužnika da Izvrši. svoju obavezu. Uslovi za primenu sudskih penala su: 1. Docnja dužnika u pogledu nenovčane obaveze 2. Postojanje pravosnažne odluke (sudske, upravne, poravnanja) 3. Postojanje zahteva za odredivanje penaia 4. Prethodno odre ivanje naknadno primerenog roka f Sudske penale treba razlikovati od ugovorne kazne. Ugovornu kaznu odreduju ugovorom. same stranke, a sudske penale odre uje sud. Ugovorna kazrta se plaća zbog skrivljenog zadocnjenja dok se sudski penali isplaćuju bez obzira na krivicu. Penali se razUkuju i od naknade štete jer se isplaćuju bez obzira da II šteta postoji dok se naknada štete plaća samo kad štete ima.
139
172. POVERIOČEVE DUŽNOSTI NA OSNOVU OBLIGACIJA ' Poveriočevo pravo da traži ispunjenje obligacije je subjektivno pravo. Ono ima dva elementa: ovlašćenje da traži izvršenje obaveze i zahtev za prinudno izvršenje obaveze. Pravo poverioca da traži ispunjenje obligacije nije istovremeno i njegova obaveza. Zato on to pravo može vršiti ali i ne mora. Zbog toga što nema obavezu da traži ispunjenje ona može i zastariri u odredenom roku. Za razliku od poverioca, dužnik ima i pravo i obavezu da ispuni obligaciju. Ali on poverioca ne može naterati da primi ispunjenje. Medutim, pravo i dužnost dužnika da izvrši svoju obavezu imaju za posledicu odredene poveriočeve dužnosti povodom ispunjenja, Poverilac treba da saraduje u ispunjenju obaveze. On najpre treba da primi ono što je predmet obaveze, a ako taj prijem zahteva i preduzimanje nekih radnji, on treba i da ih preduzme - da obezbedi ambalažu. prevoz i sl. Ukoliko poverilac ne ispuni ove svoje obaveze pa odbije prijem ispunjenja, onda mu sleduju siedeće mere odnosno sankcije: 1. Dužnik može dugovanu činidbu izvrširJ deponovanjem stvari ili novca kod suda, u kom slučaju se smatra da je obavezu izvršio ' ., ,;2.. :.PpyeriIae pada u poverilačku docnju. 173. POVERILAČKA DOCNJA Odgovorpost poverioca zbog odbijanja da primi ispunjenje obaveze regulišu pravila o poverilačkoj docnji. Poverilac dolazi'u docnju ako bez osnovanog razloga. odbije da primi ispunjenje obaveza dužnika ili da to svojim ponašanjem spreči. Poverilac dolazi u docnju i kad, je spreman da primi ispunjenje dužnikove dospele obaveze ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze. Poverilačka docnja zahteva da se ispitaju sledeća pitanja: 1. Uslovi poverilačke docnje*jesu sledeći uslovi: a) postojanje dospele tražbine- - poveriočevo potraživanje* mora biti dospelo, a. to znaei da je prošao rok za ispunjenje obaveze b) dužnikova ponuda ispunjenja - ona postoji kad dužnik do e do poverioca i donese mu dugovanu stvar, odnosno kad pozove poverioca da primi ispunjenje neke-, druge njegove obaveze. U oba siučaja dužnik treba da izrazi spremnost da ispuni svoju obavezu. c) pov.eriočevo neosnovano odbijanje ispunjenja - reč je o subjektivnoj docnji jer je relevantno; sarno.. neosnovano* o bijanje, dakle. odbijanje; uz-.poveriočevu; krivicu:. Tb, je ključni uslov .poverilačke docnje. On može uslediti na dva načina - izričitim odbijanjem prijema ili ponašanjem koje sprečava izvršenje obaveze. Postoji i jedan poseban slučaj odbijanja - kad je- poverilac spreman. da primi ispunjenje dužnikovedospele obaveze ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze. 2. Posledice poverilačke docnje - manifestuju se dvojako: a) otežavanje položaja poverioca se ogleda u: obavezi naknadi štete dužniku koju pretrpl zbog odbijanja prijema ispunjenja, obaveze naknade. ■ troškova dužniku koje je- imao povodom odbijanja prijema ispunjenja, prelaz. rizika slueajne pr'opasti stvari sa dužnika na poverioca, Ove posledice nastupaju nezavisno od krMce'poverioca osirn kod naknade štete jer je tamo krivica osnov odgovornosti. , b) plakšanje položaja dužnika koje se ogieda u: prelasku rizika slučajne propasti stvari sa dužnika na poverioca, ovlašćenje dužnika da deponuje dugovanu. stvar kod suda prestanku dužničke docnje (ukoliko je postojaia) 1 prestanJku^ toka.. kamate. Kod solidarnih obligacija docnja jednog poverioca proizvodi dejstva i prema ostalim poveriocima. 3. Prestanak poverilaĆke docnje: j' a) ako poveriiac nakandno primi ispunjenje obiigacija odnosno ako naknadno učiiii šve što je bilo potrebno da se ispuni dugovana č'inidba. b) ako se 'dužnik i poverilac sporazumeju da poverilačka docnja prestane (novacijom ugovora kojom se produžuje- rok). 'U ovom slučaju prestanak docnje može delovatL _ samo na budućnost iii na prošlost i na budućnost (sporazum). 174. PROMENE SUBJEKTA U OBLIGACIONOM ODNOSU Promena subjekta u obligacionom odnosu postoji kad na mesto jednog subjekta u obligaciji do e neko 'drugo lice pri čemu se promena subjekta može odnositi ili na
140
poverioca ili na dužnika ili na poverioca i dužnika zajecmo. Do promene subjekta dolazi iz različitih uzroka. Otuda je i osnov promene subjekta različit. To može biti: L Univerzala sukcesija - javlja se u nekoliko vidova, a svi proizilaze iz praviia da ugovorni odnosi obligacije nadživljuju stranke osim kod ugovora intuitu personae. Najčešći vid univerzalne sukcesije Je nasledivanje u slučaju smrti ugovome strane. Tada nastupa promena subjekta utoliko što na mestu stranke- u obligacionom odnosu stupa njegov nasiednik odnosno naslednici. Univerzalna sukcesija dolazi i u slučajevima odlre enim zakonom npr. kod nacionalizacije, konfiskacije, prekoračenja zemljišnog maksimuma. Tada subjekti kojima je pripao predmet nacionalizacije, koniiskacije iii oduzimanja stupaju na mesto ranljeg vlasnika u obligacionim odnosima koje je on zaključio. Ona postoji i kod statušnih promena preduzeća u slučaju njihovog spajanja. pripajanja ili podele odnosno izdvajanja. 2. Sudska odluka može'biti osnov za promenu subjekta u obligacionom odnosu u sluČaju deobe zajedničke imovine, flzičke deobe stvari više suvlasnika i dr. Značaj sudske odluke ima i sudsko poravnanje. 3. Jednostrana izjava volje može biti osnov samo za promenu poverioca npr. k?d testator testamentom ustupi svoju tražbinu nasledniku Ui legataru. ...,.,,,;,.. -. 4. Sporazum zainteresovaniii strana je naječšći osnov za promenu subjekata obligacionog odnosa^jjer pruža najšire. mogućnosti. Sporazum se može odnositi na cesiju," preuzimanje duga, asignaciju, personalnu subrogaciju itd. Istorijski.razjvoj ustanove - Stara prava nisu poznavala promenu subjekata u obligacionom odnosu. To se može reći i za rimsko pravo. Ono je medutim, ipak dopuštalo promenu subjekata, ali zaobilaznim putem. Doduše rimsko pravo je poznavalo ustanovu nasle ivanja ali je nju objašnjavalo kao produžetak ličnosti umrlog a ne kao prenošenje njegove imovine za slueaj' smrti. Prvi oblik promene subjekata se ticao promene poverioca putem novacije. Dužnik je uz saglasnost starog poverioca. zaključivao novi ugovor sa novtm poveriocem. Kasnije će se iz ovoga izroditi cesija - prenošenje potraživanja na novog poverioca bez saglasnosti dužnika.. Kao što su postojalL zaobilazni. načini promene poverioca tako su postojali i zaobilazni načini promene dužnika i to putem novaeije ili putem nastupanja u parnici koju vodi novt dužnik. U svim tim zaobUaznim siučajevima promene.. subjekata. sa, promenom, subjekta.menjaa.se i. sam:oblieacioni odnos. To je- bilo k l u t t n o shvatanje promene subjeto u obHgacionom odnos?. Savremeno shitanje promene subjekta je promovisano u kasnom srednjem veku-a zasniva se na tome da. do promene. subjekta u. obligacionom- odnosu dolazi bez istovremene promene- same obligacije. To shvatanje dolazi od toga da obligacija ima odre enu objektivnu sadržinu. Ta objektivna sadržina obligacije ima odre enu imovinsku. vrednost (supstanca koja može biti premet prenosa kao i svaka druga unovinska vrednost). Kao što se stvar može prodati tako se i^pravo može prodatL Pravo potraživanja iz neke obligacije sa njegovom imovinskom vrednošću se može prenositi na drugo lice (novog poverioca) i to bez saglasnosti^dužnika zato što tu nije reč o novoj obligaciji već o istoj obiigaciji koja se prenosi nadrugog subjekta. 175. CESIJA Cesija je ustupanje potraživanja ugovorom. Tim ugovorom ustupiiac (cedent) ustupa svoje potraživanje koje ima prema dužniku (eenzusu) - prijemniku (novom. poveriocu, cesionaru). U ovom ugovoru ne učestvuje dužnik niti Je potrebno da se on sa njim saglasL Dovoljno je da o cesiji bude obavešten. Svaka cesija deluje prema dužniku. (cezusu). Ona će biti bez dejstva prema dužniku samo ako su on i poveriiac ugovorih da se porraživanje ne može preneti na drugog odnosno da se ne može preneti bez saglasnosti. dužnika ako Je ovaj nije dao. Predmet cesije - je potraživanje, odnosno tražbeno pravo poverioca. Potraživanje može biti dospelo ili neodspeio i može se ticati svih potraživanja kako civimih tako i naturalnih. Cesijom se prenosi obligaciono pravo, a ne stvarno pravo kao kod kupovtae, poklona, razmene i sl. Ipak postoje izvesna ograničenja u pogledu predmeta cesije - ne mogu se cedirati. (ustupati) potraživanja vezana za ličnost, potraživanja iz zabranjenih ugovora, potraživanja koja se ne mogu zapleniti. Cesijom potraiivanje ustupioca (cedenta) prelazi
141 na prijemnika (cesionara). Sa potraživanjem prelaze na prijemnika i sporedna prava kao npr. prava prvenstva naplate hipoteke, zaloga, kamata, ugovorna kazna i dr. Založena stvar može preći u ruke prijemnika samo ako zalogodavac na to pristaje. Potrebni uslovi - Uslovi cesije zavise od vrste ugovora kojim se cesija ostvaruje. To može biti kupoprodaja (najčešće), poklon, zajarn, razmena, i svaki drugi ugovor podoban da se njime prenese tražbina. Zavisno od vrste ugovora odre uju se i potrebni uslovi. Osim tih uslova potrebno je da se o cesiji obavesti užnik. To obaveštavanje nije uslov nastanka cesije ali može imati značaja na dejstva cesije prema dužniku. Dejstva cesije - Cesija deiuje u tri pravca: 1. Odnos ustupioca i dužnika - Kad se zaključi ugovor izme u ustupioca i prijemnika prestaje odnos izmedu ustupioca i dužnika. Od tog trenutka dužnik duguje prijemriiku jer je potraživanje ustupioca prešlo na njega, jer je promena poverioca i glavno dejstvo. Ali ako dužnik nije bio obavešten o cesiji pa je svoj dug isplatio ustupiocu on se time osloba a svoje obaveze. U tome je i smisao da se dužnik obavesti o cesiji. 2. Ocuios prijemnika i dužnika - Na osnovu cesije prijemnik stupa na mesto ustupioca i prema dužniku ima ista ona prava koje je ranije imao ustupilac. Sadržina obligacija se ■ cesijom niukoiiko ne menja. 3. Odnos prijemnika i ustupioca - Taj odnos se uspostavlj'a zavisno od vrste i karaktera ugovorakojim je cesija obavljena. Kod teretnili, dvostrano .obaveznih" ugovora ustupUac odgovara od evikcije i za fizičke nedostatke stvari. On odgovara nesamo za postojanje već i za naplativost potraživanja. Kod dobročinih ugovora'nenia-ovih -odgovornosti. Osim toga ustupilac je dužan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu. Višestruka ustupanja - Ova cesija postoji kad poverilac isto potraživanje ustupi raznim licima odnosno kad poverMac svoje isto potraživanje prenese na dva ili više lica. U tom slučaju prijemnik će postati onaj o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika odnosno koji' se prvi'javio dužniku (za slučaj kad o cesiji dužnik uopšte nije obavešten). Posebni slučajevi cesije - ZOO predvi a dva posebna slučaja: 1. Cesija radi ispunjenja. 'ili naplaćivanja - Cesija radi ispunjenja, postoji kad dužnik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje prema trećem. Tada se još •samim zaključenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza gasi do iznosa ustupljenog potraživanja. Cesija. radi. naplaćivanja postoji kad dužnik ustupi svom poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja. Tada se njegova obaveza gasi odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati. ustupljena potraživanja. U oba ova slučaja prijemnik je dužan da preda svom .ustupiocu sve što. j.e. naplatio preko- iznosa. svog potraživanja a prema ustupiocu.' 2. Cesija radi obezbe enja - Postoji kad je izvršena samo radi obezbe' enja prijemnikovog potraživanja-'Tada je prijemnik dužan da se stara o naplati ustupljenog potraživanja (kao dobar domaćin), a da po. izvršenoj naplati pošto zadrži svoju. -.proviziju,. ovome preda višak. 3. Cesija tražbine iz hartija od vrednosti je posebna utoliko.što se na.hartiji;-ukoliko nije na ime, upisuje ime novog prijemnika što se čini indosamentom. 176. PREUZIMANJE DUGA Preuzimanje duga je promena dužnika u obligacionom odnosu- Preuzimanje duga se vrši ugovorom dužnika i preuzimaoca na koji Je pristao poveriiac. Ugovor zaključuju samo dužnik i preuzimaoc. Ne i poverilac. Ali ugovor ostaje bez dejstva ako na njega ne pristane poveriiac. O zakijučenom ugovoru poverioca može izvestiti i dužnik i preuzimaoc. Poverilac svoj pristanak može saopštiti svakome od njihu Pristaiiak se može dati ižričito (davanjem izjave) ili prećutno (prijemom ispunjenja od preuzimaoca koje ovaj učini u svoje ime).' Ako je. poveriocu ostavljen rok da se izjasni o prihvatanju ugovora o preuzimanju. duga (to mogu činiti i dužnik i preuzimatelj), pa se on u tom roku ne izjasni; smatra se da nije dao svoj pristanak. Pravna dejstva - Osnovno pravno dejstvo je.promena dužnika. Ali ovde dejstva idu u tri pravca: 1. Odnos izmedu dužnika i poverioca - dužnik prestaje da bude subjekt obaveze i na njegovo mesto dolazi preuzimatelj.
142
2. Odnos izmedu preuzimatelja i poverioca - preuzimatelj postaje dužnik. On stupa u položaj ranijeg dužnika i može prema njemu isticati iste prigovore kao i stari dužnik. 3. Odnos izme u preuzimatelja i dužnika - ure uje se ugovorom kojim je izvršeno konkretno preuzimanje duga. To može biti ugovor o kupoprodajl ili razmeni, poklonu. Osim ovih dejstava potrebno je ukazati i na sledeća dva momenta: 1. Ako je poverilac pristao na preuzimanje duga a nije znao niti je mogao znati da je preuzimatelj prezadužen, pre ašnji dužnik se ne osloba a obaveze a ugovor o preuzirnanju ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu. 2, Ako je došlo do preuzimanja duga a pre ašnji dužnik je imao jemca, jemstvo prestaje jer je Intmtu personae osim ako jemac tzjavi da če jemčiti i za novog dužnika. 177. PRISTUPANJE DUGU Pristupanje dugu je ugovor kojim se treče lice obavezuje poveriocu da će ispuniti dužnikovu obavezu u celini "ili delimično tako da poveriiac može svoje potraživanje naplatiti i od dužnika i od njega. Ovde dužnik i lice koje je pristupilo dugu solidarno odgovaraju poveriocu. Pristupanje dugu se razlikuje od preuzimanja duga.,poJ..tome što raniji dužnik to ostaje i dalje s tim što mu se samo.pridružuje još Jedan : dužnik.'Kod preuzimaja„duga raniji dužnik prestaje da bude subjekt obaveze a na njegovo mesto dolazi novi dužniksi. Poseban oblik pristupanja dugu nastaje kad neka imovinska celina (npr. zanatska*radnja) prede na osnovu ugovora na drugo liee. Tada novi imalac odgovara poveirocu r iiijeg imaoca zajedno sa ranijim imaocem ali samo do vrednosti- aktive te imovinske celine. 178. PREUZIMANJE ISFUNJENJA Preuzimanje ispunjenja je ugovor dužnika i trećeg lica na osnovu kog se treće Iice obavezuje prema dužniku da ispuni njgovu obavezu prema njegovom poveriocu. Ovim ugovorom poverilac ne stiče nikakvo pravo prema trećem licu jer ono ne preuzima dug niti pristupa dugu. Ono samo izvršava obavezu dužnika. koju on ima prema poveriocu. Npr. lice A je subjekt obaveze isplate mesečnih obroka izdržavanja prema licu B, a preduzeće u kome radi lice A je ugovorom preuzelo obavezu da iz zarade lica A svakog meseca izdvaja potreban iznos i šalje ga licu B. Ako ne ispunjava ovu obavezu preduzeće je obavezno licu A a ne svom poveriocu a lice A je neposredno odgovorao svom poveriocu. Ovaj siučaj najčešće nastaje kod prinudnog izvršenja pravosnažne sudske odluke o izdržavanju. 179. ASIGNACIJA (UPUĆIVANJE) Asignacija odnosno upućivanje postoji kad jedno lice (uputilac - asignant) oviašćuje drugo lice (upueenik - asignat) da za njegov račun izvrši odre enu činidbu trećem Ucu primaocu ušluga (asignator), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime. Ovaj odnos odnosno način opštenja izmedu tri različita subjekta može biti smešten u različite pravne poslbve i zato ima vrlo široku primenu. Naročito se primenjuje u platnom prometu jer je pogodno sredstvo da se novčane obaveze izvršavaju bez efektivnpg novca .putem žiralnog novca. Dejstva - dejstva asignacije idu u tri pravca: 1. Odnos uputioca i upućenika - Ovo je odnos pokrića, Ovaj odnos se uspostavlja u dve različite situacije: a) kad uputiiac kod upućenika ima pokriće u obiiku nekog duga /. b) kad uputilac kod upućenika nema pokriće. ?■ Kad pokriće postoji upućenik je dužan da izvrši uput u korist primaoca uputa a kad pokriće ncpostoji upućenik nije dužan prihvatiti uput (čak iako je dužnik uputioca) izuzev . ako mu je to obećao. Izvršenjem uputa izdatog na osnovu pokrića upućenik se osiobada obaveze u istoj meri svoga duga prema uputiocu. Uput se može i opozvati sve dok upućenik ne izjavi primaocu uputa da ga je prihvatio. 2. Odnos primaoea uputa i uputioca - Ovo je valubii odnos. Ovaj odnos se uspostavija u dve različite situacije: . a) kad je uputilac dužnik primaocu uputa
b] kad uputilac nije dužnik primaoca uputa Kada je uputiiac dutnik primaoca upuca, dug uputioca se gasi kada upućivač izvrši isplatu. Kada upucilac nije dužnik primaoca uputa dug uputioca će prestati u trenutku kad se zakijuči ugovor o asignaciji. 3. Odnos primaoca uputa i upućenika - Taj ocinos zavisi od toga da li je upućenik dužnik primaoca uputa iii nije. Kad je upućenik dužnik primaoca uputa on je obavezan da primi uput od uputioca i da izvrši isplatu. Kad upućenik nije dužnik primaoca uputa primaiac uputa stiče pravo da zahteva od njega ispunjenje uputa tek kad ovaj izjavi da priiivata uput. Prihvatanje uputa je neopozivo. 180. PERSONALNA SUBROGACIJA ' ' Personaina subrogacija postoji kad treće lice plad dug pa usled toga stupi na mesto poverioca tako da dužnik umesto ranijem poveriocu duguje njemu. Ovde dugovanu činidbu nije izvršio dužnik već neko rreće iice. Zbog toga obligacija ispiatom duga ne prestaje aii doiazi do promene poverioca tako da umesto ranijeg stupa novi i to. treće lice /it -■/..« koje je
>1'"""potraživanje-"i,'sva 'iii samo neka sporedna porraživanja što zavisi od toga kako je personainom subrogacijom odredeno. Postoje dva oblika personaine subrogacije: i. Ugovorna personaina subrogacija nastaje na odnosu ugovora. rrećeg" iica sa poveriocem ili na osnovu ugovora trećeg lica sa dužnikom. Personaina subrogacija na osnovu ugovora trećeg lica sa poveriocem nastaje kad su ispunjeni siedeći uslovi: a) da treće iice zakiiuči ugovor sa ooveriocem (npr. ugovor o Dristurjanju dugu) b) da taj ugovor bude zakijučen pre isplate a najkasnije u samom trenutku isplate c) da treće lice ispiati dug*poveriocu. Personaina subfogacija na osnovu ugovora. trećeg iica sa dužnikora postoji. kad ugovor zakijučuje ireće iice i dužnik. Slučaj je neobićan zato što poverilac ostaje van ugovora. Medutim, i pored toga ovaj oblik subrogacije se koristi pre svega iz prailićnih. razlpga. 2. ..Zakonska personaina subrogacija nastaje na. osnovu..samog zakona.. Ovaj.obiik' nastaje npr; kad jernac plad dužnikov dug, kad treće iice u vršenju svog pravnog interesa piati dug poveriocu, kad preduzeće isoiati naknadu štete koju je prouzrokovao niegov radnik itd. I u slučaju ugovorne kao i u slučaju zakonske. subrogacija može biti pocpuna iii deiimična. Potpuna je kad treće iice isplati dug u celini. Tada na njega prelaze sva prava poverioca. Deiimična postoji kad treće. lice. deiimićno. isplati dug u, kom, slučaju na njega prelaze poverioćeva prava ali samo do tog iznosa. Kod personalne subrogacije treće iice stupa . na mesto poverioca u istom obligacionom odnosu. Raniji poverilac njemu ne odgovar.a ni za postojaje ni za naplativost prenete tražbine. On ne odgovara po osnovu personalne subrogacije ali može odgovarati po pravilima o sticanju bez' osnova: Razlika izmecu personaine subrogacije i cesije - Mnogi personainu.' subrogaciju nazivaju zakonskom'eesijom, jer kod obe ustanove dolazi do'promene*poveriocav,,'Meau-tim, izmeau njih postoje" bitne razliker ....,,.., ',... 1, <-Personaina subrogacija može nastati i na osnovu zakona i na osnovu ugovora a cesija samo na osnovu ugovora. 2. Personalna subrogacija po osnovu ugovora nastaje ugovorOm ,izme u trećeg lica sa poveriocem iii sa dužnikom a cesija. samo sporazumom poverioca i trećeg lica. 3. Personaina subrogacija je uvek konsensuaina dok se za cesiju traži ona forma koja je predvi ena za ovaj ugovor kojim se cesija vrši. «;' . 4. Kod personaine subrogacije tražbina prelazi na treće lice tek isplatom duga poveriocu dok kod cesije zaključenjem ugovora. 5. Kod personalne 'subrogacije poverilac ne .odgovara ispiatiocu (novom poveriocu) za postojanje odnosno naplativost tražbine, a kod cesije odgovara. 6. Kod oersonalne subrogacije novi Doveriiac se ne može obraćati starom u vezi sa zastitom u pogiedu postojanja iii naplativosti tražbine aii može po osnovu sticanja bez osnova. dok kod cesije novi poveriiac može rražiti tu zaštitu od raijeg po samom ugovoru.
144
181. USTUPANJE UGOVORA Ustupanje ugovora predstavlja ustupanje ugovornog statusa trećem iicu kod dvostranog ugovora ako na to pristane druga strana. u kom slućaju treče iice postaje nosilac svih prava i obaveza stranke koja mu je uscupila ugovor. To se može odnositi na ustupanje stacusa poverioca ili ustupanje statusa dužnika. U prvom slučaju se dogada cesija a u drugom preuzimanje duga. Uslovi za usmpanje ugovora su: 1. Da je reč o dvostrano obaveznom ugovoru kao što je kupoprodaja. zafcup, razmena jer se jednostrano obavezni ugovori ne mogu ustupiti. 2. Da prava odnosno obaveze iz ugovora koji se ustupa još nisu ispunjena (u suprotnom ustupanje nema svrhu). 3. Da ugovor nije vezan za ličnost 4. Da je druga strana pristala na ustupanje Predmet ustupanja je ugovorni status. odnosno prava i obaveze stranke u ugovoru koja svoj status ustupa. Ustupanjem ugovora. ugovor prelazi na prijemnika u času kad je druga srrana pristala na to. a ako ga je dao unapred onda u času kada je o tome obaveštena. F A rma pristanka na ustupanje ugovora mora odgovarati fbrmi u. kojoj je.zaklj.učen ugovor koji se usarpa. Kad dode do usrupanja 'ugovora : druga' 'stfana' rnože 'istaći- prijeniniku ugovora .^ye prigovore koje je mogla istaći i prema ranijoj strani iz tog ugovora, kao i prigovore-'-koje ima prema ustupiocu. U pogiedu odgovornosti ustupioca. 'ustupilac odgovara* rljemniku samo za ounovažnost ustuDlienog ugovora. On ne o govara'za to da li će druga strana ispuniti svoje obaveze osim ako se na to naročito obavezao. On ne odgovara ni drugoj strani da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ugovora osim ako se na to naročito obavezao.
182. OBEZBE ENJE OBLIGACIJA Obezbedenje obligacija ima za ciij da se ojača poveriočev položaj i na taj način poveća sigumost da će njegovo porraživanje biti ispiaćeno. Obezbecenje ima preventivnu funkciju jer se stavljanjem u izgied odredenih sankcija za siučaj zakašnjenja ili neizvršenja obaveza vrši psihiloški pritisak na dužnika da u svemu postupi po obavezi koju ima. Obezbedenje nastaje: 1. Ugovorom izme u dužnika i poverioca 2. Ugovorom izme u poverioca i rrećeg iica. Izuzetno u nekinr slučajevirna obezbedenje obligacija nastaje i 3. Na osnovu samog zakona 4. Na osnovu sudske odiuke Sredstva>,obezbedenja su brojna i različita. Ona se mogu svrstati u dve grupe: 1. Lična.tsredstva obezbe enja u koja spadaju jemstvo, ugovorna kazna, odustanica, pasivna solidarnost 2. Stvarna.sredstva obezbe enja u koja spadaju kapara. kaucija, avans. 183. JEMSTVO Jemstvo je lično obezbe enje obiigacija. Jemstvo predstavija odnos izrne u poverioca i rrećeg lica (jemca), koji nastaje ugovorom iii zakonom, u kome se jemac obavezuje poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu .obavezu dužnika ako ovaj to ne učini. Jemstvo nastaje ugovorom iii zakonom. Ugovorno jemstvo nastaje sporazumom..poverioca i jemca. Najćešee je to dobročin ali može biti i teretan pravni posao. U većini'slučajeva jemstvo ,nastaje ugovorom. Ugovor o jemstvu može zakijučiti samo jemac koj'i ima potpunu poslovnu sposobnost Ugovor o jemstvu obavezuje samo ako je izjava o jemstvu učinjena pismeno. Zakonsko jemstvo nastaje na osnovu samog zakona. Npr. jemstvo države za štedne uloge gra ana u banci. Jemsrvo se može dati za svaku punovažnu obavezu bez obzira na njenu sadržinu. Ranije se smatraio da iične obaveze ne mogu biti predmet jemstva. To shvatanje je sada napušteno s tim što se kod Učriih obaveza uzima da jemac ne može, preuzeti da sam učini ono što je mogao učiniti dužnik kod ugovora .intulni personae. Obično se jemči za bezuslovne tražbme i za postojeće tražbine, aii
145 mogućno j'e jemstvo i za uslovne kao i za buduće obaveze. Kod uslovne obaveze i Jemstvo je uslovno, Jemstvo za buduee obaveze se može opozvati pre no što obaveza nastane, ako nije predvi en rok u kom ona treba da nastane. Naturalna obligacije ne može biti predmet jemstva je je to protivno njenoj suštini. Osnovne odlike jemsta su: 1. Akcesornost jemstva - znači da je jemstvo zavisno od dužnikove glavne obaveze. Ono u svemu deli pravnu sudbinu te obaveze. Otuda akeesornost dovodi do sledećih posledica: a) obaveza jemca traje dok postoji obaveza glavnog dužnika b) obaveza jemca ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika ali može biti manja c) jemac može isticatJ poveriocu sve prigovore koje može isticati i glavni dužnik d) ako je glavna obaveza nepunovažna, nepunovažna je i obaveza jemca. e) sa prestankom glavne obaveze prestaje i obaveza jemca. 2. Supsidijamost jemstva se ogleda u tome što je jemac dužan da izvrši obavezu glavnog dužnika tek ako sam glavni dužnik svoju obavezu prema poveriocu ne miri. Jemac je dužnik drugoga reda. Zato poverilac najpre ostvaruje svoje potraživanje prema glavnom : . f . ,,_« dužniku, a ako ga ne može ostvariti (usled insolventnosti ili drugih razioga) tek se onda ■ '• ■■;"' može obratiti jemcu. Ova odlika nije svoj'stvena jemcu. Pravna dejstva jemstva se kreću u dva pravca: 1. Odnos poverioca i jemea proizilazi iz supsidijarnog karaktera jemstva,i..akcesornosti jemstva. Supsidijarnost jemstva traži da se poverilac najpre .obrati glavnom. dužniku pa tek ako potraživanje ne može naplatiti od njega - jemeu. .-Akcesornostjemstva ukazuje da poverilac od jemca može naplatiti samo ono što može i od glavnog.dužnika,. ukoliko ■ jemac nije jemčio za manji iznos. Poverilac prema jemcu ima one dužnosti koje irna i prema glavnom dužniku. Stoga ako mu jemac isplati dug, dužan je da mu preda* priznaoicu o isplati, isprave o dugu, da mu ustupi pravo zaloge, zato što je nastupila personalna subrogacija i jemac postao poverilac dužnika. Jemac može istaći sve prigovore protiv poverioca koje može i glavni dužnik, uključujući i prigovor prebijanja ali ne i.čisto lične dužnikove prigovore. 2. Odnos jemca i dužnika se može posmatrati pre i posle ispunjenja obaveze. Pre nego što je obaveza ispunjena, odnos izme u jemca i dužnika zasnovan je na principu supsidijarnosti. Jemac je dužnik drugog reda pa. se poverilac ne može naplatiti od njega pre nego što pokuša da se- naplati od glavnog dužnika. Posle- ispunjenja obave2a poveriocu od strane jemca, odnos izme u jemca i dužnika zasniva se na personalnoj subrogaciji:. jemac stupa na mesto- poverioca i može zahtevati odglavnog dužnika da m u naknadi sve-što je isplatio poveriocu kao i kamatu t.troškove eventualnog spora sa ■ poveriocem. Ali ako je jemac bez znanja glavnog dužnika isplatio dug poveriocu,. glavni duž.nik može prema jemcu isticati sve prigovore koje- je mogao i prerna poveriocu. Ukoliko se ustanovi da je taj dug prestao ili da je potraživanje.-,bilo...ništavo, jemac može zahtevati od poverioca povraćaj ispiaćenog (sticanje,bez..osnova). Prestanak jemstva - Jemstvo prestaje sa prestankom glavnog.-duga. ali. može .prestati i pre toga: a) ako se ugovor o jemsrvu raskine h) ako poverUac oprosti dug jemeu c) ako do e do konfuzije, pa jemac nasledi poverioca tli poverilac-jemca d) ako istekne rok do koga je jemstvo bilo ugovoreno • • e) ako je poverilac bez opravdanog razloga odbio da primi jemčevu ponudu ispiate- duga.. 134.POSEBNE VRSTE JEMSTVA / . \;.."-... Posebne vrste jemstva su atipični oblici jemstva: > :-. 1. Solidarno jemstvo postoji kad jemčeva obaveza nije supsidijarna-, već. solidarna;-. Eocl;-^- ovog oblika jemsrva, jemac je i platac što znači da odgovara soUdarno sa. glavnim- ; dužnikom. Poveriiac se ne -mora najpre obraćati glavnom dužniku, već„ može po.-svom^-^.;. izboru tražiti naplatu dospelog duga od jednog ili drugog. Kbd ugovora VL- privredi#""' jemac odgovara kao platac ako što drugo nije ugovoreno. . .-..-.. 2. Sajemstvo postoji kad za jedan dug jemče više jemaca. Tada je obaveza svih. jemaca medusobno solidarna bez obzira na to da li su jemčili zajedno ili odvojeno ukoliko
146 ugovorom nije odre eno drugačije. Medutim, njihova solidarna obaveza prema poveriocu ostaje supsidijarna u odnosu na primarnu obavezu glavnog dužnika. To znači da se poverilac i kod ovog oblika jemstva mora najpre obratiti glavnom dužniku pa tek ako se od njega ne naplati onda se može koristiti solidarnom obavezom svih jemaea. 3. Jemstvo za jemca - Kod ovog oblika javlja se jemčev jernac. To je lice koje jemči poveriocu da će ispiatiti obavezu jemca ako ovaj to ne učini. I ovde postoji supsidijarnost i to kako izme u jemca i glavnog dužnika tako' i izmedu jemca i jemčevog jemca. Jemčev Jemac je dužan da plati dug tek ako to ne može jemac (a prethodno nije mogao ni glavni dužnik). 4. Jernstvo za naknadu štete jemcu - To je' lice koje se obavezuje jemcu da će mu naknaditi štetu koju pretrpi ako ne dobije od glavnog dužnika ono što je ovaj platio da isplati njegov dug poveriocu.185. UGOVORNA KAZNA Ugovorna kazna je vrsta iičnog obezbedenja obligacija. Ugovoma kazna je kazna koju poveriiac i dužnik ugovaraju tako što se .dužnik- obavezuje ' a^poveripcu/f'piati^odre eni/ novčani iznos ili da mu pribavi neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ill^adocni sa njenim ispunjenjem. Ugovorna kazna ima dvostruku funkciju: a) javija'serskao sredstvo ličnog obezbe enja ali i b)- u izvesuem smislu ostvaruje i funkciju naknade štete. Na taj načm ona utvrduje ugovornu disciplinu i doprinosi.ugovornoj sigurnosti. Medutim, hagiasenija je njena funkcija sredstva ličnog obezbedenja obligacija. Ugovorna kazna se ugovara sporazumom povgrioca i dužnika. Taj sporazum je sastavni deo ugovora čijem obezbe enju ona služi. Obično je reč o jeclnoj klauzuli ugovora kojom se utvrduje i reguiiše plaćanje ugovorne kazne. Tom klauzulom se precizira da li se ugovorna kazna utvrduje za slučaj neispunjenja ili za slučaj zadocnjenja. Ako se ona predvidi, a ne odredi se da li se odnosi na zadocnjenje iii ispunjenje, uzima se da je ugovorena za slučaj zadocnjenja. Ugovoma kazna je akcesomo potraživanje - zavisno -Je od glavne obaveze. Zato i deii sudbinu te obaveze. Ako Je ta obaveza nepunovažna, nepunovažna je i ugovorna kazna. Domen primene - Ugovoma kazna se javlja kao sredstvo ličnog obezbedenja svih obligacija. Jedini izuzetak se odnosi na novčana potraživanja odnosno obaveze. Ugovoma kazna ne ide uz novčane obaveze zato što uz njih ide kamata, pa je to sredstvo njihovog obezbe enja. Ugovoma kazna-ima širu primenu u privrednom pravu. Predmet i način odre ivanja ugovorne kazne - Predmet ugovome kazne je odredeni novčani iznos ili druga materijaina korist - imovinska vrednost. U praksi se ugovorna kazna najeešće odre uje u novcu. Visinu ugovome kazne srrane mogu odrediti: a) po svormnaho enju b) u jednonr ukupnom iznosu c) u procentu za svaki dan zadocnjenja d) na koji drugi način Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je-nastala'obayeza,koja se obezbe uje. Oblici ugovome kazne - Ugovorna kazna se može javiti u dva oblika 1. Ugovoma kazna za slučaj neispunjenja - kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja obaveza poverilac može zahtevati iii ispunjenje- ugovome obaveze ili ugovomu kaznu. Pravo izbora je u njegovim rukama. On ne može ostvariti i ispunjenje ugovome obaveze i ugovorau kaznu. Ako se opredeiio za isplatu ugovome kazne poverilac gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Dužnik nema pravo da isplati ugovomu kaznu i 'odustane od ugovora izuzev ako je to bila namera ugovarača kad su kaznu ugovarali. 2. Ugovoma kazna za slučaj zadocnjenja - kad je kazna ugovorena za siučaj zadocnjenja poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje ugovome obaveze i ugovome kazne, dakle i jedno i drugo - kumuiativno. Po tome se ovaj oblik raziikuje od prethodnog kod koga se zahtevi mogu postaviti samo altemativno. Poveriiac ne može zahtevati ugovomti kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunenje obaveze, a nijebez odlaganja saopštio
147 dužniku da zadržava i svoje pravo na ugovornu kaznu. To je i izuzetak od kumulativnosti zahteva kod ovog oblika ugovorne kazne. Smanjenje iznosa ugovorne kazne - Prilikom ugovaranja visine ugovorne kazne ugovornici uzimaju u obzir sve okolnosti a pre svega očekivanu štetu usled neizvršenja odnosno zadocnjenja. Pri tom je mogućno da iznos ugovorne kazne bude adekvatan, prenizak iii previsok u odnosu na vrednost štete. ZOO propisuje da će sud na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nade da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze, što se ceni u svakom konkretnom slučaju. Ugovorna kazna i naknada štete - Mogućnost smanjivanja ugovorne kazne ukazuje da izme u nje i štete usled neizvršenja ili zadocnjenja postoji odre eni odnos, Ugovorna kazna treba' da prati visinu štete ali ne striktno jer se ona ne može izjednačiti sa naknadom štete. Stoga poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premašuje visinu štete koju je pretrpeo kao i kad nije pretrpeo'nikakvu štetu. Razume se time se ne dira u primenu odredbe o smanjenju iznosa ugovorne kazne. Ai ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati raziiku do . dopune naknade štete. U tom slučaju ugovorna kazna se uračunava u naknadu štete. U 3 :; - r' " ■• "' 'ovim p^avillrna'ogledase i druga manje značajna odštetna funkcija ugovorne kazne. Odnos ugovorne kazne i sličnih ustanova - Ako je za. neispunjenje obaveze ili za slučaj zadocnjenja sa ispunjenjem, zakonom odre ena visine, naknade.:,-podv:nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom, a ugovornestrane.su pored toga ugovoriie kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno' ugovorenu ■ kaznu i naknadu odre enu zakonom izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno. 186. ODUSTANICA. Odustanica je sporazum^ugovornih. strana. kojim se ovlašćuje jedna. ili. svaka strana. da odustane od ugovora davanjem odre ene sume novca ili druge imovinske koristi. U pogledu pravne prirode osutanice postoje dva gledišta. Prema jednom ovo je lično sredstvo obezbedenja obligacija, a. prema_ drugom ona. to nije jer ona ne jača ugovor .već ga- slabi davanjem mogućnosti odustajanja od ugovora. Treba prihvatiti prvo shvatanje jer odustanak nije bezuslovan. To je mogućno t e k a k o se piati odredena novčana suraa iii ...druga.. imovinska vrednost, a taj. uslov je upravo sr.edstvo psthološkog pririska. da se. ostane pri ugovoru. Odustanica se- ugovara obično jednom klauzulom glavnog ugovora kao što se ugovara i ugovoma kazna. Pravna dejstva odustanice se ogledaju u tome što ovlašćuju onog u čij.u..korist j e odustanica ugovorena da. izabere jednu od. dve mogućnosti - ili da ispuni ugovornu obavezu ili da odustane od ugovora. Ovaj izbor j e u rukamasamo onog koji se može koristiti odustanicom. Ako je ona ugovorena .u korist jedne strane druga se strana ovom mogućnošću ne može koristiti tako da ta strana ne može tražiti odustanicu umesto izvršenja. Ako je ona ugovorena u korist..obe:,strane.:.onda.:obe strane imaju pravo izbora izme u ovih mogućnosti. Ako je ovlašćena ugovorna strana. izvršila izbor tako što je optiralaza. odustanicu, ona više'ne može::zahtevati":-izvršenje ugovora. Izbor odustanice je neopoziv. Na osnovu izjave kojom:=se:vdrngojT*stram',v:daje- .odustanica,. _ ovlašćena strana je dužna istovremeno isplatiti odre enu novčanu sumu ili dati neku ■ ' •■■ ' '''*"'drugu"' imovmš'ku' vfednost' Izjava o davanju odustanice i plaćanje odustanice moraju-biti istovremeni. Davanje odustanice se može učiniti sve- dok ne protekne rok odre en za ispunjenje obaveze onog ko ima/ovlašženje da odustane od ugovora. Ali ako je odustanica ugovorena tako da se može dati u nekom kraćem roku, onda važi taj kraći rok. Pravo davanja odustamce prestaje i kad strana u čiju je korist ugovorena, počne sa ispunjavajem obaveza iz ugovora ili počne sa primanjem obaveza druge strane. Plaćanje odustaniee nije uslovljeno krivicom■ strane oviašćene na odustanak. Ona s e plaća. kad se odustane od. ugovora bez obzira na razlog odustanka. Razume se ne i u slučaju- sporazumnog rasMda ugovora, obostrane krivice ugovornih. strana ili više siie. Tada dolazi do prestanka ugovora iz drugih razioga pa i do prestanka klauzule oodustanici koja je sastavni deo ugovoras« -.. _-'• Kapara kao odustanica - Kad je uz kaparu ugovorena i odustanica, kapara se smatrakao odustanica i svaka strana može odiistati od ugovora pod sledećim pravil ima: ako odustane . strana koja je dala kaparu ona je gubi, ako odustane strana koja je kaparu primila ona je vraća ali u dvosrrukom iznosu vrednosti. Sa ovim u vezi postavlja se pitanje da li-se
148 odustanica može smanjivati. Odgovor bi trebao da bude pozitivan jer ako se kapara rnože smanjiti onda bi takva raogućnost trebalo da postoji i kod odustanice. Razume se ako je preterano visoka. Odustanicu treba razlikovati od ugovorne kazne. Ugovorna kazna predstavlja u izvesnom smislu i naknadu štete (jer se u nju uračunava ako je manja od štete) dok odustanica nikada nema značenje naknade štete. Ove dve ustanove su siične jer obe spadaju u sredstva ličnog obezbe enja i ugovaraju se obećanjem davanja a ne samira davanjem odre ene novčane svote odnosno druge imovinske vrednosti (kakav Je slučaj sa kaparom). 187. PASIVNA SOLIDARNA OBLIGACIJA Pasivna solidarna obligacija Je ona u kojoj više užnika odgovaraju za ceo dug tako 'da se poverilac u celiru' može naplatiti i od svih i od nekih i od jednog dužnika. Ona je takode i jedno od sredstava ličnog obezbe enja obligacije (o ovom sredstvu je bilo reči u pitanju br.29). 188. KAPARA Kapara spada u sredstva stvarnog obezbe enja. abligaeija..-;PoćL, kaparom :se/podrazumeva suma novca. ili neka druga imovinska vrednost koju dužnik predaje poveriocu u cilju obezbe enjaVispunjenja obaveza kao znak da je ugovor zaključen kao i na ime delimičnog ispunjenja ohaveze. Pošto se kapara daje unapred odnosno pošto se predaje drugoj strani ona i spada-.ru sredstva-stvarnog, a ne ličnog .obezbe enja obligacija. Po pravnoj prirodi, ugovor o kapari je realni ugovor jer nastaje predajom predmeta kapare. Kapara je i akcesorni ugovor jer zavisi od postojanja, odnosno punovažnosti osnovnog ugovora. Funkcije kapare su trojake^ 1. Kapara je najpre sredstvo stvarnog obezbedenja obligacija jer se njom ne vrši psiholoski pritisak na obe strane da izvrše ugovor. 2. Kapara je znak da je ugovor zaključen jer strana koja je primila kaparu može na osnovu toga dokazivati postojanje ugovora. Ona je dakle i dokaz o zaključenju ugovora. 3. Kapara je ujedno i predujarn jer ako do e do ispunjenja obaveze ona se uračunava u ispunjenje obaveze pa je dužnik u obavezi da isplati samo razliku do pune vrednosti obaveze. Dejstva kapare - Kaparu daje samo jedna strana. To je pravilo ali nije isključeno da je daju obe strane. Medutim, dejstva kapare su podeljena prema pravilu da kaparu daje samo jedna ugovorna strana. Dejstva kapare se mogu odrediti u tri situacije: 1. Kad obe strane izvrše svoje obaveze - u ovoj situaciji kapara se uračunava u ispunjenje obaveze tako da predstavlja avans. Mogućno je me utim. i da se kapara vrati uz ispunjenje čitave obaveze. Do toga će doći ako je predmet kapare bila neka vrednost koja po svom karakteru ne odgovara vrsti obaveze. 2. Kada obe strane ne izvrše svoje obaveze - ova situacija može nastupiti zbog sporazumnog raskida ugovora ili zbog nemogućnosti ispunjenja ugovora usled vise sile ili drugih razloga za koje ni jedna strana ne odgovara. U tom slučaju prestaje osnovni ugovor a sa njim i kapara kao sporedni .ugovor. 3. Kada je za neispunjenje obaveze kriva jedna strana u ugovoru:..-..u ovoj.situaciji. treba razlikovati dva slučaja: a) kad je kriva strana koja je dala kaparu, druga strana po svom izboru može tražiti ili izvršenje ugovora, ako je moguće zajedno sa naknadom štete zbog zadocnjenja iii zadržati primljenu kapara uz raskid ugovora. U* prvom slučaju kapara se uračunava u izvršenje obaveze krive strane, a u drugom 'toj strani kapara propada. v ■. b) kad je kriva strana koja je primila kaparu.^druga strana po svom izboru može tražiti ili izvršenje ugovora, ako je moguće ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare iii tražiti vraćanje dvostruke kapare. Smanjenje kapare - Sud može na-zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veHku kaparu.. Rečeno je koje su funkcije kapare. Ako sud oceni da je kapara odre ena preterano visoko u odnosu na funkcije koje ima, tako da može pogodovati težnjama za bogaćenjem, špekulacijama i drugim zloupotrebama sud može na zahtev zainteresovane strane kaparu smanjiti i učiniti da ona bude primerena njenim funkcijama.
149 Kapara u siučajevtma delimičnog ispunjenja obaveze - U ovim slučajevima, poverilac ne može zadržati kaparu. Tada on može birati izme u sledeeih opcija: a) tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja b) tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja. U oba siučaja kapara se uračunava u naknadu. Ako poveriiac raskine ugovor i vrati ono što je primio na ime deiimičnog ispunjenja, on može birati izme u ostalih opcija koje pripadaju jednoj strani kad ugovor ostane neizvršen krivicom druge strane - naknada štete, zadržavanje kapare ili potraživanje dvosrruke kapare, 189. KAUCIJA Kaucija je suma novca koju dužnik predaje poveriocu u cilju obezbe enja ispunjenja svoje obaveze, Pošto doiazi do predaje sume novca, ovo je sredstvo stvarnog obezbe enja • obligacija. Kaucija je realni ugovor jer nastaje predajom sume novca, ali ona je i akcesorrh ugovor jer zavisi od punovažnosti osnovnog ugovora. Osnovna odlika kaucije je da . - . poverilac postaje vlasik sume novca koja mu je predata. Ovo sredstvo obezbe enja nema %<< ___,,_ široku primenu. Srećc se kod ugovora na osnovu javnog nadmetanja u oblasti privrednog i4 i;i¥ ' ■'"*'■ 'pravav'UgoVofdni:''o kauciji dužnik pristaje da se predajom sume novca ona ■ definitivno pripada poveriocu u slučaju neispunjenja obaveze iz glavnog ugovora. Glavna dejstvo kaucije su siedeća: a) u slučaju neispunjenja obaveze iz glavnog ugovora kaucijadefmitivno ostaje poveriocu koji je svojinu na njoj stekao još predajom. b] u slučaju ispunjenja obaveze iz glavnog ugovora. kaucija se vraća dužniku. Sudbina kaucije zavisi od fakta' ispunjenja odnosno neispmijenja obaveze. Pitanje krivice rhje reievantno. Kaucija nema odštetni karakter. 190. PREDUJAM (AVANS) Avans je suma novca koju jedna strana predaje drugoj u trenutku zaključenja ugovora kao anticip'irano..delimično ispunjenje.obaveze. Anticipirano znači da.se.delimično ispunjenjevrši unapred, pre dospelosti. Ovo sredstvo rhje u pravom smislu sredstvo stvarnog obezbe enja obligacija jer se predujam daje na ime budućeg izvršenja obaveze. Otuda ako ugovor prestane iz. bilo kog-razloga... avans.-ne. propada. nego-se. vraća, stranci koja.ga-je dala. Me utim, avans se ipak ubraja u sredstva obezbedenja jer ako je- dat avans,. ima više ' sigurnosti da će stranka koja ga.je dala biti verna. ug'ovoru. Time ona ispoijava veću zainteresovanost. za ugovor.. U praksi. se avans ■ najčešće. daje kodL ugovora o delu da.-bi poslenik iz njega obebedio početne troškove izvršenja posla (materijal za- krečenje). 191. PRESTANAK OBLIGACIJA Obligacioni odnosi služe kao mstrumenti pravnog prometa; Onhnisursami-sebi- eilj, već su. sredstva da se postigne odre eni cilj - stekne- svojina,' sagradi' stvar -ili zadovolje neki drugi interesi, Pošto je vek obligacija relativno kratak,-.one!..proizvoder;dejstva-brzo i. interes stranakaje-da-se obaveze iz obligacijašto pre ostvare da.-bivse?pbstigao--ickrajnji cilj.. Ova odlika svojstvena je pre svega trenumim' obligacijarna, aii se- Hme odlikuju. i trajne "'•''-' '' bbligacije. Tz: ovog'proizilazi da se smisao i sama suština. obhgacijei'ogledaju u tome da se obaveza što pre ispuni i to upravo onako kako glash Time se- ostvaruje i chj obhgacije. - Drugim rečima, cilj obligacije se ispunjava ako ona prestane : ispunjenjem - obaveza. Ispunjenje obaveze je i normalan način prestanka obligacije. Ali ona može prestati i n a druge načina bez obzira što se tada svrfaa obligacije ne ostvaruje- (što~ ne doiazi do ispunjenja obaveze). Otuda u modernim pravima,' a i u našem pravu obligacije rnoguprestati na sledeće načine: ispunjenjem 'obaveze, prebijanjem, (kompenzacijom)^ vj.r; oproštajem' duga, novacijom, sjedinjenjem (konfuzijom), nemogućnošću ispunjenja^. , zastarelošćuV ih posefarhm načinima prestanka - smrt, protek vremena i otkaz. Treba;' -_. razlikovah prestanak obligacije od prestanka ugovora. Ugovor prestaje samo poništenjeni4.i?::"; ugovora raskidom ugovora ili srnrću (kodugovora intuitu personae). Smrću prestaje. i"'"' obligacija i ugovor, ah samo kad su u pitanju obaveze odnosno ugovori iiituitu persome.
150
192. ISPUNJENJE OBLIGACIJE Ispunjenje obligacije je najvažniji način prestanka obligacije. To je i normalan način jer obligacija i nastaje da bi bila ispunjena. Obligacija nije sama sebi cilj. Ona je sredstvo da se dode do odre enog cilja .odnosno zadovolje odredeni interesi (da se do e do svojine, da se stekne odre ena stvar, da se upotrebljava odre eno dobro). Ispuniti obligaciju znači izvršiti ono što je predmet obligacije: dati odredenu stvar, izvršiti neku činidbu ili se uzdržavati od nekog činjenja. 2a ispunjenje obligacija koriste se i drugi termini: izvršenje, namirenje, isplata (kod novčanih obaveza). Obligacija se ispunjava onako kako glasi a to zavisi od njenog predmeta. Pri tom se misli na način, vreme, mesto ispunjenja itd. Troškove ispunjenja snosi dužnik, ako ih nije prouzrokovao poveriiae. U nauci postoje različita objašnjenja pravne prirode ispunjenja obligacija. Pristalice ugovorne teorije smatraju da i ispunjenje predstavlja ugovor koji nastaje kad poverilac prihvati dužnikovu ponudu ispunjenja obligacija. Protivnici ugovorne teorije smatraju da ispunjenje predstavlja jednu faktičku radnju kojom se ugovorna obaveza operacionalizuje. Pristalice modifikovane ugovorne teorije polaze od toga da je ispunjenje obaveza novi ugovor poverioca i dužnika koji nastaje prihvatanjem obaveza ispunjenjem. ali dppu,šta da ,se ugovori mogu izvršiti i faktičkom radnjom (npr, kod bbaveze"'iz' ugovora o delii iii obaveze nečinjenjaj.^pa bi se upoznao onaj najvažniji i normalan način ispunjenja obligacije, potrebno .je-da se razmotre sledeća pitanja: ko može da ispuni obligaciju, kome treba ispuniti obligaeiju, predmet ispunjenja, zamena ispunjenja i davanje radi ispunjenja, ispunjenje novčane obaveze, imputacija, vreme i mesto ispunjenja, potvrda o ustupanju, dejstvo ispunjenja, posebni načini ispunjenja itd. 193. KO MOŽE ISPUNITI &BLIGACIJU ? Dužnik - On je nosiiac obaveze u obligacionom odnosu, pa je on po prirodi stvari pre svega dužan da ispuni obavezu. On je dužnik obaveze ali i titular prava da zahteva od poverioca da primi izvršenje. Ukoiiko ovaj to odbije, pogodiće ga sankcije poverilačke docnje; Podrazumeva se da je reč o poslovno sposobnom licu ali i poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je njeno postojanje nesumnljivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje. Me utim, ako je poslovno nesposobni dužnik isplatio zastareli dug ili dug iz igre ili-opklade, ispunjenje obaveze.se može osporiti.. Dužnik može ispuniti obavezu lično iii preko punomoćnika. Štaviše on može ispuniti obavezu i posredstvom drugih lica koja bi umesto njega izvršili obavezu pod uslovom da se ne radi o obavezi intuitu personae (npr. popravku automobila po ugovoru o delu ne mora popraviti vlasnik radnje, već neko od radnika]. Treće lice - Obavezu dužnika može ispuniti i treće lice. Poverilac je dužan primiti ispunjenje_o trećeg lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena čak i kad se dužnik prptivi tom ispunjenju. Tu je reč o jemcu, vlasniku založene stvari za dužnikov dug, tuženLjDO Paulijanskoj tuibi. Poverilac je dužan primiti ispunjenje i od trećeg lica koje nemagjOdre eni pravni interes, ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev ako je reč o obavezi intuitu personae koju može da ispuni samo dužnik lično. Poverilac mož'e primiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja pa i u slučaju k a d g a j e dužnik. obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu. Ali ako mu je 'dužruk ponudio da sam odmah ispuni svoju obavezu, poverilac ne može primiti ispunjenje od trećeg. 194. KOME TREBA ISPUNTTI OBAVEZU? Obavezu treba ispuniti poveriocu, jer je on nosilac prava potraživanja. U tom svpjštvu on je ovlašćen da primi ispunjenje. To njegovo ovlašćenje nije medutim i njegova obaveza pa ga niko ne može naterati prinudno da primi o'bavezu. Ali ako obavezu ne primi, a ona je dospela, izlaže se sankcijama poverilačke docnje. Punovažan prijem ispunjenja zahteva da poverilac ima poslovnu sposobnost. Ipak staralac poslovno nesposobnog poverioca neće moći osporavati ispunjenje obaveze ako dužnik dokaže da se predmet ispunjenja nalazi u imovini poslovno nesposobnog ppverioca. Inače kad je poverilac poslovno nesposoban obaveza se ispunjava prema poveriočevom zakonskom zastupniku (roditeij iii staralac). Obaveza se može ispuniti i prema prividnom poveriocu tj. ranijem poveriocu u slučaju cesije o kojoj dužnik nije bio obavešten.
151 195. PREDMET ISPUNJENJA Dužnik duguje poveriocu onu prestaciju koja čini sadržinu obligacije. Ta prestacija predstavlja i predmet ispunjenja obaveze. U ZOO je stoga i odre eno da se ispunjenje sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze. To je neko davanje činjenje, nečinjenje iii trpljenje. S obzirom na rečeno poverilac ne može zahtevati nešto što nije predmet obaveze niti dužnik može ispuniti obavezu nekim drugim predmetom, a ne onim koji čini sadržinu konkretne situacije. Otud nema punovažnog ispunjenja ako je dužnik predao kao dugovanu stvar nešto što ne.duguje, odnosno ako je poverilac primio neku drugu stvar, a ne dugovanu. T a d a poverilac ima pravo da vrati ono što je primio i da zahteva dugovanu stvar. Ispunjenje obligacije odgovarajućim predmetom predstacije podrazumeva i sledeće: 1. Dužnik se mora pridržavati načina ispunjenja što zavisi od toga da li se obaveza izvršava odjednom ili sukcesivno. 2. Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje osim ako prtroda obaveze drugačije naiaže s tim što j e ' kod novčanih obaveza obrnuto - dužan je da primi i delimično . . ispunjenje osim ako ima poseban interes da ga odibje. ".3.. Akb: š e ' p r e d a j u po rodu odre ene stvari onda se predaju stvari srednjeg kvaliteta, a ako je poznata namena stvari, onda odgovarajućeg kvaliteta. Ova pravila su dispozitivnog karaktera. Zato se stranke 'mogu.sporazmetr da se obaveza ispuni na drugi način. Taj način može se odnositi na zamenu ispunjenja.ili davanje radi ispunjenja. " 196. ZAMENA ISPUNJENJA ILI DAVANJE RADI ISPUNJENJA Zamena ispunjenja i davanje. radi ispunjenja su dve mod.ifikacije ispunjenja obligacije-koje . nastaju sporazumo m poverioca i dužnika. Takav sporazum isključuje primenu opštiir dispozitivniii pravila o predmetu ispunjenja. Zamena radi ispunjenja [datio tii solutum) jeste sporazum poverioca i dužnika na osnovu koga se dužnik može osloboditi svoje obaveze tako što će umesto dugovane, izvršiti neku drugu prestaciju. U tom slučaju poveriiac je dužan da primi nešto drugo umesto onog što m u se duguje. Ovde se daje solucija. Otuda ime datio in solutum. Pravna p r i r o d a datio in soiutum se objašnjava na raziičite. načine. Prema„ starijeni. shvatanju, datio in solutum- je uslovni sporazum - zamena prestacije će dovesti do prestanka obaveze samo pod uslovom da drugi predmet ne bude eviciran (oduzet) o d poverioca. U slučaju evikcije važi ranija obaveza, jer j e uslov raskidan... Po. novijem shvatanju, datio in solutum se tretira. kao potpuno nov teretni. ugovor. Stoga ako do e- do evikcije iii fizičkih nedostataka,. primenjuju se pravila o teretnom ugovoru pa se odgovornost dužnika ostvaruje po njemu. Stoga se ranija obaveza ne- aktivira. Po trećem shvatanju, datio in soiutum je istovremeno uslovna isplata i teretni ugovor. ZOO prihvata ovo treće stanovište - dužnik. odgovara, kao i prodavac, za materijalne-i'pravne nedostatke stvari koja j e data umesto dugovane. Ali poverilacrumesto.zahteva po - osnovu ..odgovornosti. dužnika .za materijalne i pravne nedostatke zamenjener srvari r : ! .'možefzahtevati od .dužnika . (ali.ne više i od jemca) ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu. štete. Davanje radl ispunjenja [datio pro solveda) postoji kad s e poverilac i dužnik sporazumeju da dužnik pred a poveriocu svoju stvar ili koje drugo tražbeno pravo - da ih proda i da iz. postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a da mu ostatak preda. Ovde obaveza-; prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa. Naš ZOO ovu ustanovu poznajepod imenom predaja radi prodaje. Ova modifikacija ispunjenja se razlikuje od prethodne. po tome što se kod obligacija gasi predajom drugih stvari umesto dugovane d o K s e k o d davanja radi ispunjenja odnosno predaje radi.prodaje obligacija gasi tek k a d se poverilac naplati iz postignute cene. Raziika izme u datio in soiutum i-novacije j e u tome što: koct prva dva -instituta dolazi do gašenja obligacije, ispunjenjem obaveze, dok kodnovacije toga. nema jer dolazi samo do promeneobiigacije. 197. ISPUNJENJE NOVČANIH OBAVEZA Novčane obaveze se ispunjavaju po posebnim pravilima. Ta praviia se tiču:
152
1. Princip monetarnog nominalizma - dužnik je dužan isplatiti onaj broj noveanih jedinica na koji obaveza glasi. izuzev kad zakon odre uje što drugo. 2. Monetarni vaiorizam - po sada važećoj odredbi ZOO ako novčana obaveza protivno saveznom zakonu glasi na vraćanje u zlatu ili nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Ova odredba je skoro promenjena i giasi - ako novčana obaveza gtasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti Ui zlatu, nj'eno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku izvršenja obaveze. 3. Zlatna klauzula - proizilazi iz monetarnog valorizma. Ona zabranjuje da se visina novčane obaveze u domaćem novcu vezuj'e za promenu vrednosti zlata. Sa predstojećom izmenom ova klauzula gubi raniji značaj jer se Iznos domaćeg novca vezuje za kurs zlata u trenutku ispunjenja obaveze. 4. Valutna klauzuia zabranjuje da se visina novčanih obaveza u domaćem novcu vezuju za promenu vrednosti strane valute. Sa predstojećom Izmenom i ova klazuia gubi raniji značaj jer se iznos domaćeg novca vezuje za kurs u trenutku ispunjenja obaveze. 5. Indeksna klauzula zabranjuje da se visina vrednosti, novčane ' obaveze • u... domaćem novcu. vezuje za promenu vrednosti dobara i ; usluga'• izražeiiih ••mdeksom;',čena kod statističkih organa. Predlaže se brisanje ove klauzule. 6. KaTO.ata**tekod novčanih obaveza dužnik vraća pored glavnog duga i kamatu. Ona može biti zatezna i ugovorna. Prva se odre uje zakonom, a druga sporazumom. 7. Vreme ispunjenja - specifičnost je u tome što dužnik može vratiti dug i pre roka ako je on ugčvoren isključivo u njegovom interesu. 8. Mesto ispunjenja - specifičnost je u tome što se kod novčanih obaveza ispunjenje obaveze vrši u mestu#prebivališta odnosno boravišta poverioca ako nije drugačrje odre eno. 9. Kod nenovčanih obiigacija uzima se mesto prebivališta ili boravišta dužnika ako nije drugačije odr eno. 10. Klizna skala - strane mogu ugovoriti da će kod ug'ovora o izgradnji, izradi odre enih predmeta cena zavisiti od cene materijaia rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje na tržištu tako da se cena proizvedenih predmeta može menjati u zavisnosti.od cena na tržištu. 198. URAČUNAVANJE ISPUNJENJA (INPUTACIJA) Ustanova. uračunavanja. ispunjenja primenjuje se. kad jedan dužnik dugujeastom poveriocu više raznorodnih obaveza. Ukoliko dužnik u'toj situaciji izvrši neku isplatu, odnosno izvrši neko ispunjenje, a to nije dovoljno da se narnire sve obaveze onda se poverHac i dužnik sporazumevaju na ime kojih obaveza će se ova isplata odnosno ovo ispunjenje uračunavati'; Ukoliko takav sporazum ne bude zaključen odnosno postignut, uračunavanje se vrši ovtarredom koji odredi dužnik (najkasnije prilikom ispunjenja). Ako dužnik ne odredi svojomizjavom redosled, obaveze se namiruju redom kako. je koja obaveza dospela za ispunjenje. Ako je više obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbe ene a kad su sve obaveze podjednako obezbe ene, prvo semamiruju one koje su dužniku na najvećem teretu. Ako su u svemu napred rečenom sve obaveze jednake, one se namiruju redom kojim su nastaie, a ako su istovremeno nastale, ono što je dato na ime ispunjenja, raspore uje se na sve obaveze srazrnerao njihovim iznosima. Ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši sledećim redosledom - prvo troškovi, pa kamate, pa tek onda glavnica. 199. VREME I MESTO ISPUNJENJA .< Vreme ispunjenja obaveze - Odre uje se zavisno od toga da li je rok odre en iii nije odre en: ' ' 1. Ako rok nije odre en onda se on odre uje zavisno od svrhe posla, priroda obaveze i ostalih okolnosti. Aii ako ove okolnosri ne zahtevaju odredivanje izvesnog roka za ispunjenje, poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze odmah, a dužnik može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.
153 2. Ako je rok odreden onda se po pravilu ispunjenje obaveze ne može zahtevati pre isteka roka niti dužnik može zahtevati prijem tog ispunjenja. Od ovog' pravila postoje i izuzeci: a) dužnik ispunjenje može izvršiti i pre isteka roka, ako je rok ugovoren u interesu dužnika ali on mora o svojoj nameri obavestiti pvoerioca i paziti da to ne bude u nevreme, Ovo je naročito čest slučaj kod novčanih obaveza. U ostalim slučajevima kad dužnik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac može to odbiti, a može ga i primiti uz zadržavanje prava na naknadu štete ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika. b) zahtev poverioca za ispunjenje obaveze pre roka, Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao obećano obezbe enje iii ako na njegov zahtev nije dopunio obezbe enje, smanjeno bez njegove krivice kao. i kad je rok ugovoren u interesu poverioca, c) kad je odredivanje roka ostavljeno jednoj strani (iii poveriocu ili dužniku) pa ona ne odredi rok ni posle opomene, druga strana može zahtevati od suda da odredi primereni rok za ispunjenje. Kod novčanih obaveza postoje posebna pravila: . .,„, ,,,,• .,.1.:, Ako-.se plaćanje vrši preko Banke, smatra se da je dug izmiren kad novč?na doznaka u T:«V-■••<>■'>-korist poverioca stigne do. banke u' kojoj on ima račun ako stranke nisu drugačije odredile. 2. Ako je ugovoreno plaćanje preko Pošte smatra se daje-dug izmiren uplatom dugovanog iznosa pošti. Ukoliko takav način plaćanja nije ugovoren,-dug je izmiren-kad poveriiac primi doznaku..3.. Ako je ugovoreno iii predvi eno plaćanje čekovnom uplatnicom, obaveza je izvršena kad dužnik uplati dugovan iznos tom uplatnicom. Mesto ispunjenja - Postoje opšta praviia o mestu ispunjenja i posebna, pravila o mestu : ispunjenja novčanih obaveza: .. a) opšta pravila - dužnik je dužan ispuniti obavezu a poveriiac primiti ispunjenje u mestu odre enom pravnim poslom ili zakonom: • Kad mesto ispunjenja nije odre eno na ovaj način, a. ne može se odrediti. ni- prema svrsi posla, prirodi posla ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u kome je dužnik u vreme nastaka obaveze imao svoje sedište odnosno prebivalište. a u nedostatku. prebivališta boravište.. • Ako je dužnik preduzeće koje ima više jedinica po raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište one jedinice koja treba da izvrši radnje- neophodne za ispunjenje. obaveze. b) posebna pravila za.novčane obaveze - novčane obaveze se ispunjavaju u mestu u. korne poveriiac ima sedište, odnosno prebivalište a u nedostatku prebivališta, boravište: • Ako se plaćanje vrši virmanom, novčane obaveze se plaćaju u sedištu organizacije kod koje se.vode poveričeva novčana sredstva • Ako je • poverilac pormenio svoje sedište, odnosno prebivallšte-'u"vremenu kad je obaveza nastala te se usled toga troškovi povećaju, topovećarij*e;pada':riateret poverioca l:— J 200, PRIZNANICA '--"'' Prinanica je isprava da je obavezau potpunosti ili delimično ispunjena. a izdaje je poveriiac. Ko ispuni obavezu potpuno ili delimično ima pravo zahtevati da mu. poveriiac o tome izda priznanicu o svom trošku. Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevatl da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog (npr. ako je izgubio uplatnicu). Ako je izdata priznanica da je u potpunosti isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene kamate, sudski i drugi troškovi;ako ih je biio. Kod sukcesivnih (obročnih) obaveza postojanje priznanice o isplaH docnijeg obroka. znači da j e namirena obaveza i u pogiedu ranijeg obroka Ako poverilac odbije- da izda .priznanicu, dužnik mpže položiti u sudski depozit predmet svoje obaveze; Kad' izmiri svoju' obavezu, dužnik pored priznanice može zahtevati i vraćanje obveznice- iii druge* isprave o dugu. 201. DEJSTVA ISPUNJENJA I PRAVNA PRIRODA
154
Ispunjenjem obaveze kako ona glasi, obligacija prestaje. To znači da se gasi poveriočevo potraživanje i dužnikova obaveza. Presstankorn glavne obaveze prestaju i sporedne. Izuzetno sporedna obaveza ne prestaje npr. obaveza u pogiedu ugovorne kazne. Ispunjenjem obaveze neće doći do prestanka obligaeionog odnosa u slučaju personaine subrogacije. Tada umesto ranijeg, stupa novi poverilac pa sada dužnik duguje njemu. Posebna dejstva ispunjenja postoje i u slučaju inputacije. 202. POSEBNI NAČINI ISPUNJENJA Posebni načini ispunjenja se tiču: 1. Polaganja (depozit) kod suda - Dužnik može položiti (deponovati) dugovanu stvar kod suda za poverioca: a) kad je poverilac u docnji b) kad je nepoznat c) kad je neizvesno ko je poverilac d) kad je poverilac poslovno neposoban a nema zastupnika U ovim slučajevima, polaganje stvari kod suda može. izvršiti i treće lice koje ispunjava obavezu. Po izvršenom polaganju dužnik .. obaveštava-,-poverioea vako; zna'-'gde je. Depon.ovanj.ese vrši kod prvostepenog suda u mestu ispunjenja. Deponovanu stvar čuva' sud, a akog&tvar nije podesna za takvo čuvanje, sud odre uje čuvara o trošku i za račun poverioca: .gplaganjem dugovane stvari dužnik se osloba a obaveze u času kad je izvršio polaganje. Tada prestaje i njegova docnja ako je bio u njoj a i kamata prestaje teći od tada. Rizik siučajne propasti stvari. prelazi od.tada na poverioca.. Dužnik može i opozvati depozit uzimanjem natrag deponovane stvari, o čemu- Je dužan obavestiti poverioca. Troškove depozita snosi dužnik do visine uobičajenih troškova ispunjenja, a preko tog iznosa troškove snosi poverilac. 2.Prodaja umesto polaganja stvari sudu - Do prodaje umesto polaganja stvari sudu dolazi: a) kad je stvar nepodesna za čuvanje b) ako su za njeno čuvanje i održavanje potrebni nesrazmerni troškovi Tada dužnik može prodati na javnoj prodaji (dražbi), stvar koju nije mogao predati poveriocu. Do te prodaje dolazi u mestu odre enom za ispunjenje ili nekom drugom mestu, ako je to u interesu poverioca. Postignuti iznos po odbitku. troškova prodaje, polaže se kod suda iz tog mesta. Dužnik može prodati stvar i iz slobodne ruke ako ona ima tekuću vrednost ili ako je male vrednosti u pore enju sa troškovima javne prodaje. Ako je stvar takva da može brzo propasti ili pokvariti se, dužnik je. dužan prodati je. bez. odlaganja i na najpogodniji način. O svemu prednjem dužnik je dužan obavestiti poverioca kad god je to moguće. Sud predaje poveriocu položenu stvar pod uslovtma koje je dužnik postavio. I sud može naplatiti troškove čuvanja prodajom stvari ako troškovi ne budu nakna eni u. razurrmorn roku. 203. K O M P J N Z A C I J A (PREBIJANJE) Prebijanje fifompenzacija) je način prestanka obligacije do kojeg može doći: 1. Kad dužnik postane poverilac svog poverioca, odnosno kad. poverilac postane dužnik svog dužnika.. 2. Ukoliko me usobna potraživanja glase na novac ili druge zamenijive stvari istog roda. 3. Ako su oba potraživanja dospela 4. Ako su istog kvaliteta 5. Ako jeclna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje*. Kompenzacija je korisna ustanova jer se njome gase dve obligacije tako da je u lirokoj primeni, pogotovo kad dode do poremećaja na.,tržištu zbog smanjenja novčane mase i dr. Ova ustanova se primenjuje kako u obligacionom tako i u privrednom pravu. Ako su me usobna potraživanja jednake vrednosrj onda se gase u celini, a ako su potraživanja raziičite vrednosti onda se gase do visine vrednosti manjeg potraživanja tako da dužnik veće obaveze ostaje dužan za razliku vrednosti me usobnog potraživanja. Postoje tri vrste kompenzacije: A, Zakonska kompenzacija - Do nje dolazi kad su ispunjeni odre eni uslovi: . a) uslovi u pogiedu karaktera potraživanja:
155 Uzajamnost potraživanja je osnovni uslov tj. pretpostavka svake kompenzacije. Bez njega nema prebijanja. Uzajamnost uključuje samo poverioca i dužnika. Zato dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poveriiac duguje jemcu. Aii jemac može izvršiti prebijanje, ne svoje, već dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca. • Jednorodnost potraživanja znači da se mogu prebijati samo potraživanja iste vrste novac za novac, zamenljive stvari istog roda, odnosno zamenljive stvari za novac - zato što je novac zamenljiva stvar za svaku drugu i on pripada svakom rodu. • Dospelost potraživanja znači da je kod oba potraživanja isteklo vreme u kome je obiigacija trebala da -bude ispunjena. To je logična posledica pravila da se može ispuniti samo dospela obaveza. • Likvidnost potraživanja u našem ZOO nije usiov zakonske kompenzacije. Tako je u većini savremenih kodifikacija. Ovaj stav se zasniva na shvatanju da likvidnost može imati samo procesnopravni značaj, a da ne može biti materijalni usiov kompenzacije. Me utim, starije kodifikacije predvi aju ovaj usiov, a on znači da su potraživanja čista , , , , ... i jasna što će reći da su nesporna. ,r'*>':;';b-) uslovi u pogiedu izjave o prebijanju: ■ U uporednom pravu postoje dva shvatanja o tome kako nastupa kompenzacija: • Po francuskom pravu, kompenzacija nastupaautomatski čirnse ispune uslovi • Po nemačkom i švajcarskom pravu, kompenzacija ne ■ nastupa. automatski već kad jedna strana-izjavi drugoj da vrši prebijanje. Naš ZOO usvaj'a ovo drugo shvatanje- i po njemu prebijanje ne nastaje kad se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Aii ako je takva izjava data, smatra, se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za - to.. .. __ . . . . . . Slučajevi kad je prebijanje isključeno - ZOO odre uje da neka •potraživanja ne mogu prestati kompenzacijom a to su: 1. Potraživanja. koja se ne mogu zapleniti 2. Potraživanja stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje, poslugu ih" Lh je bespravno uzeo iii bespravno zadržao. 3. Potraživanje. nasMo.mamerriim prouzrokovanjem štete 4. Potraživanja naknade štete koja je nastala oštećenjem zdravlj'a- ili usled smrti 5. Potraživanja zakonskog izdržavanja . .Kompenzacija. zastarelih potraživanja - Dug. se može prebiti sa.- zastareiim potraživanjem ako ono još nije bilo zastarelo u momentu kad su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su" uslovi nastali pošto je jedno od potraživanja već zastarelo, do prebijanja neće doći ako je dužnik zastareiog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. Ukoiiko ga nije istakao prebijanje će nastati. Posebna praviia o kompenzaciji u slučaju cesije - U slučaju cesije. ZOO sadrzi neka. posebna pravila o kompenzaciji.. Osnovno pravilo- je ■da--duznik.-ispunjenja--potraživanja može prebiti prijemniku ona. svoja potraživanja/koja-je'do'-obaveštenja'o-cesiji mogao ..... . ,,.prebiri i ustupiocu, Ali ako je-dužnik bez rezerve izjavio prijemniku. da' pristaje- na ustupanje, ne može mu više prebijati nikakvo svoje potraživanje od ustupioca. B. Sudska kompenzacija - Kad se ispune uslovi za zakonsku kompenzaciju. može nastupiti i sudska kompezacija, ukoliko izme u poverioca. i dužnika već postoji parnica po tužbi poverioca u kojoj dužnik istakne prigovor kompenzacije ili podnese kompenzacionu tužbu.. Podnošenje kompenzacionog prigovora,. odnosnp kompenzacione tužbe je usrvari iziava.o kompenzaciji (prebijanju). Razlika izmedu kompenzacionog prigovora i kompenzacione tužbe je u siedećem: . •■ y .a.) ako dužnik odnosno tuženi ima veće potraživanje prema poveriocu, odnosno tužiocu, a : is'takne samo kompenzacioni prigovor, dpći će do prebijanja samo do visine- tužbenog. zahteva tj. do manjeg iznosa. b) aiiako je dužnik, odnosno tuženi podneo kompenzacionu protivtužbu on će moći da pored kompenzacije ostvari i raziiku do njegovog punog potraživanja. Ovo je posledica pravila da sud može odlučivati samo u granicama istaknutih zahteva. «
156 C, Ugovorna kompenzacija - Do ugovome kompenzacije dolazi kad se dva lica (poveriiac i dužnik) sporazumeju da njihova uzajamna potraživanja prestaju prebijanjem. Jedini uslov za ovu kompenzaciju Je postojanje me usobnih potraživanja. Ostali usiovi se ue postavljaju. Ovo je zbog toga što dva lica sporazumno regulišu svoje me usobne odnose pa dolazi do izražaja autonomija volje i princip da stranke mogu zakijučivati sve ugovore osim onih koji su zabranjeni. Zato mogu zaključivati i neimenovani ugovor o kompenzaciji. Tim ugovorom se mogu kompenzirati i raznorodne, nedospele, uslovne, buduće pa čak i naturalne tražbine. Dejstva kompenzacije - Kompenzacija izaziva prestanak dvaju uzajarnnih potraživanja do visine manjih potraživanja. Sa prestankom tražbine prestaju i akcesorna prava - jemstvo, kamate i sl. Kod zakonske kompenzacije do prebijanja dolazi u trenutku ispunjenja potrebnih uslova, aii ako je data izjava o prebijanju (jer bez nje nema prebijanja). Kod pasivne solidarne obligacije, ako jedan od solidarnih dužnika prebije svoje potraživanje prema poveriocu, dejstva kompenzacije nastupaju prema svim solidarnim dužnierma, razume se do visine manje tražbine koja je učestvovaia u kompenzaciji. I kod aktivne soiidarne obligacije, kornpenzaeija prema jednom poveriocu deluje i na': ostale po istoj logici.
■ - • . . - <
■■.-. -
.
- , . ■ . . • -
204. OPROŠTAJ DUGA (OTPUŠTANJE DUGA)
Oproštaj duga je način gašenja obligacije koji nastaje kad poverilac izjavi dužniku da neće 'tražiti ispuftjenje obaveze, a dužnik se sa tim saglasi. U pravu su postojala dva pristupa ovom institutu. Prema jednom, otpuštanje duga je jednostrana izjava volje poverioca, a po drugom do otpuštanja duga dolazi na osndvu sporazuma poverioca i dužnika. Naš ZOO prihvata ugovorni koncept otpuštanja duga do koga dolazi sporazumom poverioca i dužnika. Taj koncept vodi računa o obostranim interesima strana u jednoj obligaciji. Naime, oproštaj duga može da bude motivisan i malicionim razlozima - da se dužnik. omalovaži da se povredi njegova čast i ugled, Ti motivi bi mogli doći do izražaja kad bi oproštaj. bio jednostrana izjava poverioca. Kod sporazurrmog oproštaja. duga to. nije moguće. Oproštaj duga je najčešće motivisan nekim dobročinstvom. Zato je sporazum o oproštaju duga obično- ugovor o poklonu, ali nije iskijučeno da do oproštaja do e uz izvesnu naknadu-od-dužnika...Oproštaj.. duga može biti.potpun -.ako se-.opr.osti ceo dug„ i delimičan - ako se oprosti samo deo duga. U prvom slučaju obligacija se gasi u eelini, a u drugom delirmcho, Ugovor o oproštaju duga je neformalan konsensuaian ugovor. Stoga za njegovu. punovažnost nije potrebno da bude zaključen u formi pravnog posla iz kojeg je obaveza nastala. Kad se oprosti dug glavnom dužniku, prestaju i obaveze jemca, što je posledica akcesornosti ovog oblika ličnog obezbedenja obligacija. Aii otpuštanje duga jemcu ne osloba a glavnog dužnika. Kad ima više jemaca, pa poverilac oslobodi obaveze jednog od njih, ostali jemci ostaju u obavezi, aii se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na "Sslobo eng jemca. Kod pasivne solidarne obligacije oproštaj duga zavisi od namere: ' '""'■ 1. Ako je 'dug oprošten samo prema jednom solidamom dužniku (In persanam) onda su pravila ista kao i kod oproštaja duga jednom jemcu. Obaveza ostalih ostaje, ali se smanjuje za deo koji otpada na onog jednog. 2. Ako je oproštaj prema svima, obaveza je prestala prema svima. Kod aktivne solidarne obligacije, otpust duga od strane jednog solidarnog poverioca ne deluje na druge solidarne poverioce, aii smanjuje dužnikove obaveze za deo koji pripada tom poveriocu. U slučaju opšteg otpuštanja dugova tj. otpuštanja svih dugova;.prema jednom dužniku gase se sva potraživanja poverilaca prema dužniku, izuzev onih ža'koje poverilac nije znao da postoje u momentu kad j'e otpuštanje izvršeno. . 205. NOVACIJA (PRENOV) Novaćija je način prestanka obligacija na osnovu sporazuma poverioca i dužnika prema kome' obligacija koja je me u njima prestaje, a istovremeno sa njenim prestankom medu istim stranama nastaje nova obligacija. Ovde je zapravo reč o zameni postojeće obligacije novom dbligacijom izme u istih iica. Novacija je stara ustanova. Potiče iz rimskog prava. Tamo je služila i kao sredstvo kojim se postižu ciijevi cesije ili preuzimanja duga. Postoje
157 različita mišljenja o pravnoj prirodi novacije. Prema Jednom shvatanju, novacija nije način prestanka obligacionog odnosa već samo način gašenja odre ene dužnikove obaveze. Po drugom novacija nije način prestanka, već preinačenja obligacije. Ima i mišljenja da je novacija u stvari zamena ispunjenja, aii većina autora smatra da ovo mišljenje nije tačno. U svari, novacija je simultano gašenje stare i nastajanje nove obligacije me u istim stranama. Uslovi za novaciju - Novacija nastaje sporazumom poverioca i dužnika. To je dakle njihov novi ugovor. Zato je osnovna pretpostavka za postojanje novacije' sposobnost ugovaranja, odnosno puna poslovna sposobnost ugovornih strana. Što se samih uslova novacije tiče oni se odnose na: 1. Postojanje stare obiigacije - ovaj uslov je ispunjeri •ako je stara obligacija bila punovažna. Ako je stara obligacija bila ništava, ništava će biti i nova. Rušljiva obligacija može biti novirana ako su prošli rokovi za njeno pobijanje ili ako se lice koje je to moglo učiniti odreklo prava pobijanja. Stara obligacija mora biti civUna a ne naturalna (zastarela). .. 2. Ugovaranje nove obligacije - sve što je rečeno za staru, važi i za novu obligaciju. I ona * 'rhora biti punovažna i civilna, a ne naturakia. 3. Razlika izme u stare i nove obligacije - nova obligacija se mora raziikovati od stare i to: a) u pogledu osnova, postoji npr. ako je ranija obligacija nastaia po osnovu kupoprodaje, a nova obaveza će biti zasnovana na zajmu. Ovde se pojam osnovne uporebljava u smislu kauze već u smislu titulusa dugovanja -'ista svota novca ostaje predmet obaveze, ali ta "obaveza više nije kupoprodajna cena, već dug po osnovu zajma. b) u pogledu predmeta,. pgstoji npr. kad se obaveza plaćanja odre ene sume novca zameni obavezom predaje neke stvari ili kad se obaveza davanja preobrazi u. obavezu činjenja ili. nečinjenja", pri čemu osnov može ostati i isti. c) Novacija postoji kad se nova obligacija razlikuje od stare i po osnovu i po pre metu. 4. Namera da se izvrši novacija - uz sve rečene uslove potrebno je da postoji i volja ugovornih strana, odnosno njihova namera da svojim sporazumom (ugovorom) ugase staru i zasnuju novu obligaciju tj. da postoji animus jiomndi. Ova namera proizilazi iz same suštine novacije kao ugovora- Zato je tu i reč. o zajedničkoj nameri .obeju. ugovornih. -strana. Ova-namera-se-obično- izražava'klauzulom - ovim ugovororn: prestaje. raniji ugovor. Dejstva novacija - Ugovorom o novaciji, ranija obaveza prestaje a nova nastaje. To je osnovno dejstvo novacije koje proizilazi lz samog njenog. pojma.. Sa..pr.estankom. stare obligacije prestaje i docnja po toj obligaciji. Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem dragaČije ugovoreno. Isto važi I za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu. Dejstva novacije na pasivnu solidarnost su ista kao i kod oproštaja duga. Ako je novacija in rem,,novacija deluje samo na onog prema kome je izvršena, ali se smanjuje i obaveza ostalih za deo koji otpada na njega. Ako je novacija in rem prema svima, onda. deiuje prema svima. .Kod aktivne solidarnosti, novacija jednog solidarnog poverioca i dužruka..irna,-,,za posiedicu smanjenje dužničke obaveze prema svtnr soiidarnim- poveriocima za deo koji odgovara novaciji. 206. SJEDINJENJE (KONFUZIJA) Sjedinjenje (konfuzija) je način prestanka obligacije'do kojeg dolazi kad u jednoj obligaciji ista strana postane istovremeno i poverilac i dužnik, drugim rečima kad se u istoj iičnosti sjedine funkcije poverioca i dužnika. Tada do presranka obligacije doiazi jer je nemogućeda jedno lice samo sebi bude poverilac i dužnik. Tada se gasi pravni odnos, jer jedno licer može biti u pravnom odnosu sa drugim licem, ,a ne sa samim. sobom. Do sjedinjenja najčešee doiazi usled. nasledivanja ili druglb, vidova univerzalne sukeesije.... Me utim, postoje neke situacije u kojima je došlo do sjedinjenja. funkcij'e poverioca idužnika u kojima ni ne dolazi do prestanka obligacija. ZOO predvi a dva takva slučaja;.;■..&■-ztt 1. Obaveza glavnog dužnika ne prestaje kad jemac postaje poverilac (tada prestaje samos "" obaveza jemca) 2. Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje tek kad se izvrši upis brisanja pošto prechodno dode do sjedinjenja, a ne samim sjedinjenjerm
158 Treba uzeti da do prestanka obligacije usled konfuzije ne dolazi ni kad fai time bila povredena prava trećih lica koja su oni stekli pre sjedinjenja (zaloge, plodouzivanja). U slučaju postojanja hartija od vrednosti na donosioca, konfuzija neće izazvati prestanak obligaeija sve dok postoji hartija na donosioca, Konfuzija neće izazvati prestanak obligacija ni u slučaju primene pravila naslednog prava koja se odnose na instituciju separatlo bonorum - odvajanja naslednikove imovine od nasle ene imovine da bi se poverioci naplatiii samo iz ove druge. Kod solidarnih obligacija, konfuzija u kojoj učestvuje jedan solidarni dužnik ili poverilac nikada nema za posledicu prestanak cele obligacije. Ono samo smanjuje obaveze odnosno potraživanja za deo koji je zahvaćen konfuzijom.. 207. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA Ciij svake obligacije je da bude ispunjena kako bi se zadovoljio neki interes. Me utim, ako se taj cilj ne može postići zato .što je 'posle nastanka obligacije njeno ispunjenje postalo nemoguće, obaveza ispunjenja obligacije će prestati. Uslov za to je da je nemogućnost nastupiia usled okolnosti za koje dužnik ne odgovara. Uobičajeno je da se pravi razlika izmedu faktičke i pravne nemogućnosti. Prva je fizička nemogućnost. izvršenja obaveze do koje dolazi usled nekog prirodnog doga aja ili ijudske. radnje■ koja-v;nastane-MnezavisnO'Odvolje ugovornih strana (viša sila - slikar oslepi pa ne može da dovrši sliku), dok se druga vezuje za f a%ne akte države npr. zabrana uvoza i izvoza eksproprijacija dugovane. stvari i sl. U stvarf^ne postoje faktička i pravna nemogućnost jer je nemogućnost jedinstvena, a samo uzroci-tih nemogućnosti mogu biti različiti. Teret dokazivanja da je nemogućnost nastupila iz'';razloga za koje dužnik ne odgovara, pada na dužnika. Nemogućnost mora biti takva da ne ostavlja nikakvu moguenost za izvršenje obaveze. Takve su okolnosti koje. dovode do trajne nemogugiosti ispunjenja obaveze, ali nekad i privremene nemogućnosti imaju iste posledice npr. kod fiksnih ugovora.. Pravila nemogućnosti ispunjenja se razlikuju zavisno od karaktera predmeta obavezar 1, Ako je predmet obaveze stvar odre ena po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad propadne sve što dužnik ima od takvih stvari. Rod ne propada (genersi non pereuntl pa se mogu nabaviti stvari iz istog roda da bi se ispunila obaveza. Tu dolazi do izražaja pravilo res perit ommo. 2. Ako je predmet. obaveze. stvar. odre ena po rodu, koja_.se ima uzeti iz odre ene ograničene mere tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela masa.. Ovde je reč o rodu koji je ograničen obimom mase stvari tako da sesamo iz te mase može pribaviti. . Iz ova dva. pravila. proiziiazi da se: pravila o nemogućnosti ispunjenja potpuno primenjuju.. samo kod individualno odre enih stvari tj. stvari na čije mesto ne mogu doći druge stvari. Ustupanje prava prema trećem licu koje snosi rizik nemogućnosti ispunjenja - Dužnik odredene stvari koji je oslobo en svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja dužan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.
208. ZASTARELOST
ZastarelosPje način prestanka obligacija usled toga što poveriiac u zakonom odre enom vremenu nije tražio od dužnika ispunjenje obaveze. Prema ZOO zastarelošću prestaje pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze. Ako se po e od toga da subjektivno pravo sadrži ovlašćenje i zahtev, onda se zastarelošću gubi samo zahtev, a to znači pravna moć prinudnog ostvarivanja potraživanja. Pošto se zahtevom ne iscrpljuje subjektivno pravo, zastarelošću ne prestaje obligaciono pravo u celini. Ono samo prelazi iz sfere civiinih u sferu natoainih obligacija. Otuda ako dužnik ispuni obavezu dobrovoljno on ne može tražiti povraćaj datog. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odre eno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje .obaveze. Tačnije kad istekne poslednji dan zakonom odre enog vremena. U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je protekio u korist dužnikovth prethodnika. Ovo se naziva uračunavanje (akcesija), a primenjuje se kod preuzimanja duga, iii u slučaju nasle ivanja obaveze - slueajevi univerzalne sukcesije. Nastupanje zastarelosti zahteva izvesno preciziranje. Istekom roka zastarelosri ne nastaju. automatski dejstva zastareiosti. Prema ZOO sud se ne obazire na zastareiost, ako se dužnik na nju nije pozvao. On to čini isticanjem prigovora zastarelosri. Ako se i ova okoinost uvede u pojmovno odre ivanje zastarelosti onda bi se moglo reći da zastarelost
159 nastupa kad se posle isteka roka zastarelosti dužnik na nju pozove. Tek tada se zapravo jedna civilna obligacija pretvara u naturalnu. Bez tog prigovora sud će pružati zaštitu poveriocu, a to znači da se tek sa prigovorom gubi zahtev za prinudno ostvarivanje potraživanja. Opravdanje - Obligacije nastaju da bi se bez velikog okievanja ispunile i na taj nacin ostvarili odre eni interesi poverioca. Poveriiac ima pravo da zahteva ispunjenje obiigacija, ali on nema obavezu da to čini, Zato se doga a da on ne vrši svoje pravo. Ako on to ne čtni bez opravdanih. razioga, onda to dovodi do sankcije u vidu zastarelosti. Ona'je irnpLikacija težnje za pravnom sigurnosću. Jer ako neko ne vrši pravo koje mu pripada onda konačno treba da se reši da li on treba da ostane titular tog prava ili ne treba. 1. Ako pravo ne vrši zato što ga ne interesuje, onda obiigacija gubi svoj smisao pa ne treba više da postoji. • 2. Ako se pravo ne vrši zbog' nemarnosti, onda ono treba da prestane jer pravo zahteva savestan odnos tituiara aii, 3. Ako pravo ne može da se vrši iz odre enih objektivnih razloga. onda sve dok oni - postoje poverilac ne može biti ugrožen sankcijom zastarelosti. , ; s^V ^. r\^.Vr'erii'e'?zastarelosti.~. Vreme zastarelosti je ono zakonom odre eno vreme za čiji istek je vezano nastupanje zastarelosti. To vreme se utvr uje isključivo .zakonom. Reč je o imperativnom propisu, tako da se. vreme zastarelosti ne.mož.e.-.pravriim.-.poslom. menjati ni u smislu- produžavanja, niti u smislu skraćivanja. Vreme zastarelosti teče kontinuirano osim u slučajevima zastoja koji se tako e odre uju zakonom. Prekid toka.zastarelosti ne može se odrediti pravnim poslom. U odre enim slučajevima može doći i do prekida "zastarevanja, ppsle čega rok zastarelosti ponovo počinje teći. iznova. I ovi se utvr uju zakonom. Vreme. zastarek)sti nije isto za sve vrste potraživanja.. Ali kod svih vrsta potraživanja, početak roka zastarelosU je ure en na isti. načtn: . 1. Kod„obligacija koje se sastoje n davanju. ili činjenju, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako za pojedine slučajeve nije što drugo odre eno (npr. zanaknadu štete - od saznanja). 2. Ako se obaveza sastoji u nečinjenju, odnosno propuštanju ili trpljenju, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi fprvog dana posle činjenja). • Istek roka- zastarelosti -se razlikuje- zavisno'od. vrste potraživanja:. 1. Opšti rok zastarelosti je 5 godina ako zakonom nije odre en drugi rok. 2. Posebni rok zastarelosti je odreden za pojedine vrste potraživanja.. Izme u ovog' i opšteg roka postoji odnos karakterističan za- opšti i poseban: propis. - poseban rok iskijučuje. primenu opšteg roka. Drugim rečima opšti rok se prirnenjuje kada nema posebnog roka. Posebni rok je duži od opšteg roka u dva slućaja: a) potraživanje naknade štete prouzrokovane. krivičnim delom zastareva. istekom roka zastarelosti krivićnog gonjenja za to krivično deio, akoje taj .rok duži. .od 3 godine, a najduži rok zastarelosti krivičnog gonjenja je 25 godina. b) kad je..potraživanje utvr eno. pravosEuažnom..-sudskom:...odlukom...ill.. odlukom. drugog ! nadležnog organa, odnosno'-poravnanjem pred timv organima. — rok. zastarelosti iznosi '.'". "'"''-"' '■■ "10 godina. .
,
_
•
:
.
.
Posebni rok je kraći u više različitih slučajeva: " a) 3 godine je rok zastarelosti za isporuku robe, izvršen rad ili uslugu,, za zakupninu. i za naknadu prouzrokovane štete (od saznanja za štetu i učinioca) b) 1 godina je rok zastarelosti za potraživanja za išporučenu električnu energiju. toplotau energiju, plin, vodu, ciirnničarske radove, održavanje čistoće, porraživanje za uptorebu. radio i TV prijemnika, potražlvanje pošte,..,telegrafa i telefona, za upotrebu telefona. i. poštanskih fahova, potraživanje pretplate za povremene publikacije. Moguće je- da? hekim posebnim zakonom bude propisan i neki drugi duži ili kraći rok od. opšteg' rpka. Rok ističe istekom poslednjeg dana zakonom odredenog roka. Izuzetno preina:maloletnicima i drugim poslovno nesposobnim licima bez zakonskih zastupnika,. zastarelost ne može nastupiti dok ne proceknu 2 godine od kad su postala poslovno sposobna ili dobila . zastupnika. Kod povremenih potraživanja kao što su: mesečiio
160 izdržavanje, renta, i druga sukcesivna davanja, rok zastarelosti je odre en na poseban način - pojedini obroci zastarevaju za 3 godine, a samo pravo za 5 godina. Tok roka zastareiosti - Rok zastarelosti teče kontinuirano od početka do kraja. To je pravtlo od koga postoje dva izuzetka; A. Zastoj zastarelosti do koga dolazi u tri grupe slučajeva; 1. Prva grupa se tiče ličnih odnosa izme u poverioca i dužnika. Zastarelost ne teče: a) izrne u bračnih drugova b) izme u roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo c) izmedu štieenika i njegovog staraoca kao i organa starateljstva za vreme trajanja starateljstva, odnosno d) dok ne budu položeni računi e) izme u dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici dok ona postoji. 2. Druga grupa se tiče lica uodre enom statusu. Zastarelost ne teče: a) kod potraživanja lica na vojnoj dužnosti, za vreme mobilizacije, neposredne ratne opastnosti i rata. , b) kod potraživanja izmedu lica zaposienih u tu em domaćinstvu s i njihovog-poslodavca, odnosno članova njegovog domaćinstva sve' dok radni odn'os traje.'; " : ' 3. Treća .grupa se tiče slučajeva u kojrma postoje nesaviadive prepreke zbog kojih poverilać*flije mogao da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze dok su te prepreke trajale. ftkve prepreke su npr. a) ratno 'stanje b) epidemije zbog kojih je odre en karantin c) velike elementarne nepogode d) prekid saobraćaja, ockiosno komunikacije sa sudom. Za vreme zastoja, odnosno dok traju razl-ozi zastoja,. rokovi zastarelosti ne teku. Po prestanku razloga oni nastavljaju da teku i to tamo gde su zaustavljeni. Po tome..se zastoj i razlikuje od prekida kod koga rok ponovo počinje da teče aii iz početka. Prekid zastarelosti - Zastarelost.se prekida u dve.grupe slučajeva: 1. Radnjom dužnika se prekida zastarelost kad dužnik prizna svoj dug. Priznanje'može biti izrično, davanjem izjave poveriocu ili konkludentnom radnjom, npr. davanjem otplata^ plaćanjem . kamata, davanjem obezbe enja ili drugom. radnjom iz- koje nesumnjivo proizuazida-dužnik priznaje dug. 2. Radnja poverioca kojom se izaziva prekid zastareiosti je podizanje tužbe ill preduzimanje druge radnje protiv dužnika, pred sudom ili nadležnim organom u ciiju utvrdivanja, obezbe ivanja iii ostvarivanja potraživanja.. Tužba je- podnesak kojim se poveriiac obraća sudu u ciiju ostvarivanja svog potraživanja, a druge poverilačke radnje se mogu odnositi na: a) pozivanje u zaštitu od pravnog uznemiravanj'a b) istieanje kompenzacionog prigovora c) podnosenje zahteva za prinudno izvršenje itd. Obično'' pbzivanje dužnika da ispuni obavezu ne prekida zastarelost. Tužba,. odnosno druga radnja poverioca neće izazvati prekid ako poverilac odustane od tužbe iii ako sud odbaci tužbu iii odbije tužbeni zahtev. Prema tome tužba prekida zastareiost jsamo ako je bila osnovano podneta. Ako je tužba bila odbačena zbog nenadležnosti ili drugih razioga koji se ne tiču suštine stvari pa poverHac podnese novu tužbu u roku od 3 mešeca, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Posie prekida zastarevanja, rok zastarelosti počinj'e teći iznova, a vreme proteklo pre prekida se ne računa. Novi rok ima isto trajanje. Raziika zastoja i prekida je u tome što se kod zastoja rok nastavljai."' a kod prekida počinje iznova. Dejstvo zastarelostl - Nastupanj'em zastareiosti gubi se zahtev, kao eiement subjektivnog prava, pa poveriiac gubi pravo da prinudnim putem ostvari svoja potraživanja. Zbog toga se civilna obligacija preobražava u naturainu. Otada se sva dejstva obligacija ostvaruju u domenu dejstva naturalnih obligacija. Usled toga, ako dužnik sam ispuni svoju obavezu. Našta inače nije mogao biti prinu en, ondane može tražiti povraćaj datog zbog sticanja bez osnova. Zastarelost kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti prema jednom
161 soli arnom dužniku, odnosno poveriocu ne deluje prema ostallina jer se i rokovi mogu različito ractmati. Odricanje od zastarelosti - Dužnik se može odreći zastarelosti tek kad ona nastupi. Odricanje pre nastupanja zastarelostl nije dopušteno. Takve klauzule u ugovoru su ništave. Odricanje od zastarelosti se vrši izrićitom izjavom dužnika. All znaeaj odricanja imaju i neke druge radnje - pismeno priznanje zastareie obaveze iii davanje jzaloge ili drugog obezbe enja za zastarelo potrazivanje. Zastarelost i prekiuzivni rok - Zastarelost i prekluzija se bitno razlikuju iako l n v j e zajedničko da nastupaju posle odre enog, zakonom utvrdenog vremena s tim što je to vreme kod zastarelosti, po praviiu, znatno duže nego kod prekluzije.- Razlike= se ogledaju u sledećem: 1. Kod zastarelosti ne prestaje obllgacija u potpunosti. Gubl se samo zahtev da se potraživanje prinudno ostvari. tako da se obligacija^ preobražava iz civilne u naruralnu. Kod prekluzije gubi se pravo u celini,. dakle i oviašćenje i zahtev (oba elementa subjektivnog prava), tako da ne postoji čak ni naturaina obligacija. , 2... Na zastarelost sud ne pazi po službenoj dužnosa, već samo ako se na nju dužnik pozove - - prigovorom zastarelosti. Na prekluzrju sud pazi po službenoj dužnosti bezobzira da 11 je istaknut prigovor prekluzije ili ne. 3. Kod zastarelosti sud meritorno odlučuje o predmeru mžbenog;.zahteva. i donosi presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. Kod prekluzije sud bdlućuje nemeritornom odlukom i onosi rešenje kojom se tušba odbacuje. 2 0 9 . POSEBNI NAČINI'P&ESTANKA OBLIGACIJE U posebne načine prestanka obligacija spadaju: i. Protek w e m e n a - Ovaj način prestanka obligacije se tiče trajnih obligacija (jer trenutne prestaju.Jednokratnim ispunjenjenLkojim se ostvaruje ciij. obligacije)..-Kocitrajiiih..obligaeija . prestacije se ispunjavaju trajnim činjenjem. To važi i za sukcesivne obligacije. Zbog toga trajne i sukcesivne obligacije prestaju protekom vremena odnosno roka do kojeg je odredeno njihovo. trajanje.. Do-toga neće.doći. ako: a) r o k trajanja nije odreden b) kad je ugovoreno. odnosno zakonom odredeno da se posle isceka roka dugovlnski odnos produžava n a neodredeno vreme.. ako. ne bude blagovremeno otkazan. Van ovih izuzetaka. do prestanka t r a j n i hi sukcesivnih obligacija dolazi sarnim: protekom vremena. Eventualno, sudska odluka o tome ima samo deklatorno ejstvo - konstatuje ono što se. po s a m o m zakonu dogodilo. Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika. ono što je dospelo, pre- nego- Sto j e obaveza prestala protekom roka. 2. Otkaz - Ovo je način prestanka.. trajne ill sukceslvne obligacije. kad postoje izuzeci u kajima obligacija ne prestaje protekom vremena po samom zakonu.. To su sledeća dva siučaja: . a) trajna ili sukcesivna obligacija čije trajanje nije .ograničeno.odre enim.rokom.. b) trajna ili sukcesivna obiigacija kod koje je ugovorom ili zakonom .odredeno, da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava na neodredeno vxemev.ako.ne bude* blagovremeno otkazan. ,,,. . .Pravila o otkazu su sadržana u ZOO: • i\ko vreme trajanja dugovtnskog odnosa nije odre eno, svaka stranka ga može prekinuri otkazom koji mora biti dostavljen drugoj strani. • Otkaz se rnože daO.. u svako doba samo ne- u nevr.eme. • U slučaju otkaza. dugovinski odnos prestaje kad istekne otkazni rok odreden ugovorom. a ako takav rok nije odre en ugovorom dugo\'inski odnos prestaje po iateku'- r o k a odredenog zakonom ili običajem, odnosno istekom prtmerenog roka. • Stranke mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestatl samim. dostavijanjenr, otkaza; ako za odredeni slučaj nije zakonom- odredeno nešto drugo. • Poverilac irna pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego Sto j e obaveza" prestala otkazom. ■-•'■••"-■,;.';>_3. Smrt - Smrću dužnika ili poverioca prestaje obiigacija. samo ako je nastaia s obziromna lićne osobine ugovornih strana. odnosno jedne srrane iii.lične sposobnosti dužnika. Prema tome, smrću prestaju samo obiigacije mmiru personae. Smrt inače nije uslov za
Ic>2
prestanak obligacija. One nadživljuju stranke jer prelaze na naslednike, To se ne oga a sanao kod obllgaclja mcuiaj personae. One su dakle izuzetak od pravtla. Smrt je ujedno i jedini zajednički - osnov za prestanak obllgacija i ugovora. Smrću prestaju 1 ugovori zakljućeni mcuitu personae. Ostali ugovort ne prestaju. I onl, kao 1 obtlgacije. nadživljuju stranke. Treba praviti razllku izmedu prestanka obligacija t prestanka ugovora.
DODATAK {OBJAŠNJENJA
IISPRA VKE)
' POZITTVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE Kod negativniri obligacija zastarelost počtaje teći prvog dana posle dana kada je dužnik postupio supr.otno'abavezi. Pošto se ovde obaveza sastoji u tome da se nešto ne učtni, da se propusti -111 trpi, zastarevanjepo prirodi stvari ne može teći od vremena koje je predvt eno. kod pozitivnih obllgaclja, već od dana kada je dužnik prestao da se uzdržava od odredene radnje tj. od dana kada Je postupio suprotno svojoj obavezi nečinjenja. ALTERNATIVNE OBLIGACIJE' • ■ • ■ • .■ ■~ ■ Ako je do jiemogućnosti ispunjenja Jednog od dva dugovana predraeta došlo usled krivice jedne stratjev onda se vodi računa čijorn krivtcom je ošlo do nemogućnosti ispunjenja. krivicom'■ dužnika ili krivicom poverioca i kome Je pripadalo pravo izbora. Ako je do nemogućnosti ispunjenja jednog predmeta došlb krMcoriEs.dužnikai onda, ako je>. njemu pripadalo pravo izbora,. obligacija postaje jednostavna, što znači da će dužnik biti dužan d a - ispuni preostali predmet.all ako je pravo izbora pripadalo poveriocu, onda poverilac može optirati iii za ispunjenje preostalog predmeta ili za naknadu štete koju usled toga trpL Naprotlv, ako je do nemogućnosti ispunjenja jednog predmeta došlo usledlkrjvice'paverioca! onda-se: ukoliko ■ Je-njemu pripadakrpravo-'izbora. dužnikova.._obaveza!gasij._ali poverilac" može ako'hoee da d a n a k n a d u štete i da traži prebstali predmet; ako, pri tome pravo izbora pripada "'duzniku, njegova obaveza prestaje, ali on moie~^o'~hocertražitrhalmadu~štete i izvršitr- svoju/; opavezur-preostalimv.predrnetom.,. Ogramčeme^^nar-rnanjk' brc^rpredmeta (koncentracija), kao što se vidi u prineipu'ne nastupa ako je do nemogućnosti izvršenja jednog predmeta obligacije doslo usled krivice one straue koja nema pravo izbora.. REALNI UGOVORI Realni ugovori su jedna vrsta formalnih ugovora. 2a njihovo zaključenje, naime, nije dovoljnaprosta..saglasnost,voLja,...već se. imperativno.zahteva.L ispunjenje.r.ealne,forme. koja se ogleda u predaji stvari. Bez predaje nema ugovora. Realni ugovori' s u se-javili u rimskom pravu kao znak popuštanja stroge forme neksuma i apstraktne stipulacije-. Oni su bili korak ka konsensualnim ugovorima jer su formu svodili na predaju stvari. Ovo tradlcionalno shvatanje reaJLnih ugovora je trajalo vekovima. Novo ahvatanje realnih ugovora počiva na ldeji da se^predaja ne tretlra kao znak zaključenja ugovora, već kao radnja ispunjenja ugovora. Tca ideja znači i negaciju realnih ugovora koji postaju konsensualnL Njihova konsensuaJLnost bi se ogiedaia u prostoj saglasnostl o predaji neke stvari, kako,. bi akt prettaje bio radnja ispunjenja ugovora. Reairum ugovorirna se tracUcionaLno smatraju ostava^ posluga, zajam i zaloga, a u novijem pravu i ugovor o prevozu robe. KONSENSUALNI UGOVORI Konsensuaiizam kao princip ugovornog prava znači d a se. ugovori mogu zaključivati prostom sagtasnošću volja fsolo. consensus) bez lspunjenja zakonom predvl enih formL Stranke mogu ispoljavati svoju voiju na razne.načine-- usmeno ili pismeno - kao i svten postupcima kojlma se posredno ili neposredno pokazuje odre ena volja. One, dakte nisu obavezne da se prillkom zakljućenja ugovora pptčine Ispunjenju unapred odre enih formL Prvi kons,emuaIni ugovori su se javili još ' u rimskom pravu u kome je inače viadao formaiizam. T o ' su bili 'ezuptio - vendltio, Iocatio - condnctio, sodetas, mandatum.. Konsensuaiizam se inače- vezuje za. 13. i 14. vek. a svoju punu afirmaciju. Je doživeo, u vreme liberalnog kapitahzma. On odgovara slobodmm tržižntrn odnoslma. pa Je stoga. uz; Izvesne izuzetke, dominantan i u danasnjim pravnim sistemima. Svedoci smo svojevrsne renesanse formallzma, aii ne onog starog (formalizam reilgije i nerazvijenih društvenih
163 odnosa), već jedne nove vrste - formalizma pravne sigumostiL Konsensualne ugovore najbolje objašnjavamo njlhovora razllkom od formalnih. Nepoštovanje odredene forme Ima za posledicu ništavost formalnog ugovora, zbog čega se pravtla forme kod isuh moraju dobro poznavati.. što nije slućaj sa konsensualnim (neformalnim) ugovorima. Tako e, i2vesna pravna pitanja se ne postavljaju u siučaju nelbrmataih ugovora - npr, pitanje pravnih dejstava usmenih klauzula kod ugovora zaključenlh u pismenoj formi. UGOVORI SA SPORAZUMNO ODRE ENOM SADRŽINOM I UGOVORI PO PRISTUPU U teorljl se pravt'razllka izme u ugovora po pristupu i apskih ugovora. U osnovl ugovora po pristupu leži' ekonomska nejednakost stranaka- t kod njih jedna ugovoma strana odre uje uslove ugovora, dok kod tlpskih ugovora elemente. i uslove ugovora ne odre uju ugovorne strane- već su oni postavljenl od strane države : ili neke druge profesionalne •organizaclje. Saglasnost stranaka se tada posmatra s a m o . k a o uslov prlmene unapred odre enlh elernenata ugovora. Medutim terminologija u.ovoj oblasti nije ujednačena tako.da se 1 Jedni i drugi često nazivaju tipskl ugovori, a naročito zbog toga što se i ovde organizacija koja sastavlja ugovor može u tom ugovoru pojaviti kao ugovorna strana. Tipski ugovori su od posebnog značaja za medunarodnu trgovinu gde se kao -sastavijaći ovih. ugovora javijaju krupne trgovačke organizaeije čijaje delatnost usmerena na'uvoz ili izvoz odredene robe (npr. uglja. drva. celtka. žita. kafe. svile. pamuka it .) --• ' UGOVOR Kada je za zaključenje giavnog ugovora potrebno i ispunjenje i odredene forme. pitanje je da 'li i predugovor : fnora biti zaključen u toj forrni. Po jednom stanovištu, predugovor je uvek. ništav- ukoliko riije sačinjen. u istoj fooni koju zakon propisuje za glavni ugovor. Po drugom sianovištu se pravi razlika prema ciiju koji j e inspirisao zakonodavca da propiše odredenu formu.-Tako. akoje^ forma propisana*radizaštlteinteresa'samih' ugo.vornih-.'Strana-'(npr. ,da ; se stranke spreče od trenumog i prenagljenog odlućivanja kao što je često slučaj kod poklona), onda se i predugovor mora sklopiti u odgovarajućoj formi. Naprotlv. ako je forma propisanarsav ciljem-^cIav0s%tira?.bQljfc.daka2W^^^ publiciteta (npr. kod konstituisanja hipoteke). predugovor se može zaključitl i bez ispunjenja odgovarajuće forrne. Naš ZOO prihvata pr/o stanovište. PREDUGOVORTGLAVNI
KAUZALNI I APSTRAKTNI UGOVORI
Apstraktni ugovori takode imaju kauzu, samo što ona nije vtdljiva kao što je to slueaj kod kauzalnog ugovora... vee je voljoni. stranaka apstrahovana,, tako. da za treća. Iica. po.pravilu ' ostaje nepoznata (npr. ako se neko lice obaveže Jednonr pismenom ispravom da će drugom licu u odredeno vreme predad odre enu sumu novca.. onda se ne vidi kauza te obaveze). Za treca llca je neizvesno da li ta suma predstavlja kupoprodajnu cenu, zakupninu. povraćaj duga, pokion ili nešto drugo. Medutim, apstraktni ugovor se uvek može svesti na kauzalan i to vo'ljom stranaka. prigovorom Jedne strane u slučaju s p o r a i l i po' siužbenoj dužnosti. ako je u pltanju apsolutno ništav ugovor. To je moguće čak I kod menice, koja je najtlpićniji primer apstraktnog pravnog posla. Za zaMjučenJe^ovog^-ugovora'Sei-zahteva- i : ispunjenje odredene forme, najčešće pismene. To znači da su apstrakmi ugovorlujedno i formalni. dok svi formalni ugovori nisu, normalno, i apstraktni. Apstraktni ugovori; su danas formalni po racionalnom zahtevu veće pravne sigumosd. Naime.-oni,. prikrivajući.. svoju kauzu. često uz to kriju i neki' nemoralan lli nedozvoljen posao, tako da se formom donekle to-može i otkloniti, a pored toga forma utiče i na veću izvesnost u reguiisanju pravnih odnosa koji su nastali apstraktnim ugovorom. NASTANAK SAGLASNOSTI Kada slanje kataloga i oglasa predstavlja pozive-na ponudu. onda konkretna ponuda, da bi proizvela željena pravna dejstva. mora biti sačinjena tako d a odgovara objavljenim uslavima« ■Pošiljalac poziva na ponudu ne odgovara kao ponudilac j e r on nema. status ponudloca r pošto učtajena obaveštenja ne predstavljaju ponudu. već samo pozive. na. ponudu-. Ipak., pošiljalac takvih poziva je dužan da prihvati ponudu koja j e ućinjena pod objavijenim uslovtoia. Ukoliko on bez osnovanog razloga odbije prihvat takve ponude, dužan je danaknadl šteru koju je ponudllac zbog toga pretrpeo. šta je onovan. a šta neosnovan razlog odbijanja ponude, ceniće se u svakom konkremom slućaju s obzirom na odgovarajući
164 standard, Šteta koju Je ponudilac pretrpeo usled neosnovanog odbijanja prihvata ponude može se manii'estovati na različlte naćine, a naroćito zbog toga što je ponudilac usled takvog akta pošiljaoca poziva na ponudu, propustio da pod istim usloviraa pribavi stvar na drugoj stranL _ KAUZA (ODNOS KAUZE- PREMA.MOTTVIMA) ' Novrji pravci shvatanja kauze imaju nekoliko težišta: subjekttvno, objektivno 1 mešovfto. U svom čistom obliku, subjektivno ■shvatanje-. podrazumeva apsorbovanje kauze od strane. motiva, što je suvlse radikalno. Ublaženo je ..bilo stvavom da od svih motiva treba uzeti samo onaj koji Je uslovio izjavu volje (tj, onaj koji je bio odlueujući).. Objektlvno shvatanjeudaljuje kauzu od motiva. prenoseći njeno objašnjenje n a ekonomski teren, dok mešovito uzima u obzir oba stanovišta. ali u svakoj teorlji ove vrste akcenat je ilJt na subjektivnoj lli , na objektivnoj teoriji. Sve u svemu. kauza nije nl ekonomski ni psihološki. vee pravni cilj, koji stranke ostvaruju izvršavajući svoje ugovorne obaveze. Ali iza tog pravnog, neposrednog' ciija stoje razne pobude (ekonomske, moralne prtrode). Doduše u pojam kauze ulazi samo poslednja u' lančanom nizu pobuda (ona koja se ogieda u einjeniei. da se jedno liee obavezuje prema dragom samo zbog izvršenja obaveze tog drugog prema prvom). Izuzetno u pojam kauze mogu ući i neki drugt motivi - nedozvoljeni ili nemoraini : -'ukoliko su i je noj i drugoj strani blli poznatt lii morali bitl poznati, Naša sudska praksa odnos motiva prema kauzi posi|jatra s obzirom na. podelu ugovora na teretne i dobročine. Kad je ugovorteretan. onda je pjierua pravnim pravilima imovinskog prava pobuda relevanma. ukoliko je medu so-arikama.Jitvrdena kao usiov važnosti ugovora. Naprotiv, kada je ugovor-dobroćin, pobuda je relevarima i onda kada nije medu strankama utvr ena kao uslov, ali je darodavcu poslužila kao Jedini raziog darovanja. tj. da je volja darodavea jedino na toj pobudi zasnovana (kod poklona. dakle, kauzu čini animus donandi. dok se kod teretnih ugovora m o t M u, principu ne uzimaju u obzlr (sem ako su kao nedozvoljeni ili nemoralni' bili u svesti oba ugovornika, tako da sti ih oni odveli nedozvoljenom cilju)). Znači uttcaj motiva na kauzu je veći kod dobročinih nego kod teretnih ugovora (mogućnost poništaja). RASKIDUGOVORAPREISTEKAROKA Moguće je ugovor raskinuti i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, ako je oćigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora. Tada druga strana može raskinuti "••ugovoE-prastomiizjavom-'r-zahteva^ .. ispunjenje, odnosno što nije ostavila dužniku npr. naknadni, primereni rok; sveovo važi ako je oeigle no cia dužnik neće ispuniti svoju obave2U o roku). Šta bi značilo "ačigledno" faktićko.je pitanjeJtoje sud cenr.-od;.slučaja.-do:.sIučaja; npr-.ako. se.izvo a&radova'obavezaa:.prema 1 naručiocu da o odredenom roku izgradi odredeni objekt, pa se pre isteka ovog roka uD/rdi da on nije poćeo ai pripremne radnje (kopanje temeija i sL), odnosno ničim ne • pokazuje spremnost za ispunjenje obaveze, onda je oćigledno da on neće ispuniti svoju obavezu. U toj situaciji se primenjuje pravilo da druga strana može raskinuti ugovor 1 zahtevati -naknadu štete. Raskidanje ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveze vrši se vansudskom izjavom koju poverilac mora saopštiti dužniku bez odlaganja. Eventualna sudska odluka tmaće samo utvrdujuće dejstvo. USLOVI ZA POSTOJANJE ODGOVORNOSTI (OPŠTI I POSEBNI) Tačari naziv bi bio uslovi gradanskopravne odgovornosti za prouzrokovanu stetu. Pod njima treba podrazumevati postojanje odre enih činjenica bez kojih ne može da nastane gra anskopravna odgovomost za nastalu štetu.. Podela ovih uslova na opšte i posebne se vrši prema tome da 11 se postojanje odredenog uslova zahteva kod svth ih samo kod nekih vrsta gradanskopravne odgovornostL 2a prouzrokovanu štetu. Bez postojanja činjenica koje imaju karakter • opštih uslova ne može riastupiti gradanskopravna odgovornost za prouzrokovanu štetu bilo koje vrste. U iste spadaju: protivpravnost prouzrokovanja štete, sposobnost lica da odgovara za nastalu štetu i uzročna veza izme u činjenice od koje Je nastaia šteta-1 nastale stete. Mnogi pravni pisci u ove uslove svrstavaju 1 postojanje štete, Sto pravnoiogički giedano l nlje- ispravno, jer je- šteta fakttčki neophodan preduslov rj. pretpostavka gradanskopravne odgovornosti za prouzrokovanu štetu.. Me utlm, s a praktlčiiopravnog stanovišta. šteta predstavija opštl uslov odgovornosti (naime, ćesto se dešava u praksi da je šteta sporna ćinjenica i da bi postojala
165 odgovomosc tuženog lica, mora se se najpre utvrditi postojanje atete kao preduslova: rd ucvrciivanje daje iscoj karakrer prvog i najvažnijeg usiova za gra anskopravnu odgovornost). Posebni uslovl nisu zajedriički svirn vrstarna gradanskopravne odgovornosti za prouzrokovanu stetu. oni se traže samo kod pojedlniJb vrsca. Pojavljuju se pored opštih usiova I to ne svi odje nom, nego zavisno oci siučaja tj. od vrste gra anskopravne odgovornosti. U posebne uslove spadaju: kriyica odgovomog lica, pravno - relei'antni odnos (veza), poticanje štete od opasne stvari iii opasne aktivnosti i svojstvo irnaoca opasne stvart ill svojstvo nosloca opasne aktivnosti, poticanje štete od povrede postojeće obaveze i svojstvo dužnika. , \ t PROTF/PRAVNOST '' ' Da bi se za prouzrokovanu štetu o govaralo, po'trebno- je da je šteta prouzrokovana protivpravno. Prerna tome protivpravnost prouzrokovanja šiete predstavlja opštl uslov za gradanskopravnu odgovornost za prouzrokovanu štetu. Protivpravnost postoji onda kada je šteta prouzrokovana protivno.objektivnom pravu koje zabranjuje prouzrokovanje■ štete tj. koje„za prouzrpkovanje štete predvi a kao sankciju obavezu naknade žtete (objektivno f' p r a v o ? = .zakonske pravne n o r r a e u najširem smisiu -r (moralne + obićajne norrae (koje uzivaju državnopravnu sankciju)) -f- sve pravne . norme ćija povreda povlaci gra anskopravnu odgovornosr tj.sankciju naknade štete) Procivpravnost, s e ' nekada niesa sa uzročnošću. što nije' ispravno . scanovište, Svako ponašanje kojim se prieini šteca nije protivpravno., već saino ono koje predstavlja povredu objektivnog-prava i poviaći .gradanskopravnu odgovomost. Izmedu svakog: ponašanja kojim se prouzrokuje šteca i nastale stete postoji uzroćnost ■ aii ne i protivpravnosc jer ima prouzrokovanja štete koja nisu protivpravria (slučajevl Isključenja gradanskopravne odgovornostf sza prouzrokovaou štecu). U pravnoj nauci postoje dva osnovna;shvatanja protivpravnostk a) objektivno - protivpravnim ■ ponasanjem se smacra ono koje je u suprotnosti sa odredenom pravnom normom:. ono se ne dovodi ni u kakvu vezu sa subjektivnira sranjem.liea koje.seponaša:,da-.bfcpostojala : pi:oiivpravnosr.,.davoljna,je..ćinjenica.cia je ponašanje u supromosti sa objektivnim pravom.. b) subjektivno - procivpravnost postoji ukoliko je lice koje je svojim ponašanjcm prouzrokovalo-štetu,. krivo tj^ukoliko.muse.povreda tudeg subjektivnog.prava Uipravno zastičenog interesa može upisati u krivicu, BITNO: Protivpravnost kao usiov gradanskopravne odgovornostl se raziikuje od procivpravnosti. uopšte. Za protivpravnost u. gradanskopravnom smislu je potrebno postojanje 1 povreda objektivnog prava i-prouzrokovanje štete nekome kao posledica Le povrede. Krivica ne uiazi- u pojam protivpravnosti uopšte,. jer bi u suprocnom do!a2ilo do protivurećnih situacija (ponasanje protivno pravnim normama od strane neuračunljive osobe se ne bi mogio smatrati protivpravnim). UZROČNA VEZALzinedu ..činjenica iz. kojih se~sastojL.živoc u dmšt>%i,i,zbivanjar^^ odredeni odnos, odredena veza u smislu: da.se jedne pojavijuju kao uzrok- a drugekao posiedica. Ta veza se na^iva uzroćnom (kauzainom), Pri utvrdivanju pojma uzročne veze kao gradanskopravnog pojnia, nagiašavamo a j e uzroćna veza odnos izmedu radnje, opasne stvari ili opasne aktivnosti kojom je prouzrokovana šteta. za koju odgovara odgovomo lice i štete koja je prouzrokovana. Uzročna veza kao opšti uslov gradanskopravne odgovornostr za prouzrokovanu štetu poscoji kod svih vrsta ^adanskopravne odgovomosti: i kod delikme" i kod ugovorne, Sudska praksa definiše uzroćnu 'vezu na osnovu isfcustva. pomažući se tekscovima pravne nauke. Sama gradanskopravna nauka nastoji da utVTdi izvesne' preniise n a osnovu kojih će se utvrdivati postojanje ili nepostojanje uzročne veze izme ttprouzrokovane štete kao posledice L štetne radnje. Razlićtta shvatanja o uzroćnoj vezi u. gra anskopravnoj nauci su poznata pod nazivom teorije o uzročnoj vezi: a) teorija uslova - štetna radnja se.pojavijuje -kao uslov bez čijeg.postojanja ne bi ni biio. v: štete, pojavijuje se kao condltlo sine qua non štetnih posledica: svi ctrugi'uslovt kojisur- : ućestvovali u nastanku ukupne štete vezuju se za štemu radnju kao za počemi uslov i čine sa njom. kao uzrokom štece. celinu: teorija uslova stavija na pieća odgovomog Iica suvtse veiiki i često neopravdan teret jer ga čtni gra anskopravno odgovomim za svu
166 šteru koja nastane počev od izvršenja štetne radnje. pa do konacnog Iznosa štete. srnairajući kasnije nastale uzroke kao neprekldan lanac koji se.nadovezujc na štemu radnju kao početni uslov (uzrok) b) teorlja prevalentnog uzroka - uzrokom štete se smatra ona- činjenica čija važnost preteže za nastanak štete tj. ima veći značaj od drtigih ćinjenica u vezi s nastankom štete; ovoj teoriji se zamera to što ne daje dovoijno elemenata na osnovu kojih se može 'utvrditi " koja činjenica u poredenju sa drugim činjenicama u vezi sa nastarikom štete prevaiira. • da bi se mogla okarakterisati kao uzrok štete ' • c) teorlja neposrednog uzroka - po istoj postoje dve vrste uzroka: vrem'enski ili prostorno' bllži prouzrokovanoj šteti i oni koji su vremenski ili prostorno daiji; vremenski ili prostorno najbiiži uzrok štete j e , neposredni uzrok, a ostaii su posredni uzroci (u, rimskom-pravu.je još važilo pravilo causa proxima, noa remots, spectatuf] d) teorija adekvatne. uzročnosti - u nizu činjenica koje> s u vezane za, prouzrokovanje šteie, . uzrokom se smatra samo ona koja je adekvatna ućinjenoj šteti; šteta koja je nasrala kao rezuitat specifićnih i neočetovaruh okolnosti u vezi sa'• adekvatnim uzrokom štete. nes m a t r a se posledicom toga uzroka jer ta šteta po redovnom toku stvari nije adekvatna (ne odgovara) uzroku: ona je posiedica nekog drugog uzrdka koji je .njqj:adekvatan- • Po mišljenju jednog broja pravnih teoretičara, nečinjenje kao vid Ijudskog ponašanja predsravljJa- nulu: pa stoga nečinjenje ne može blti uzrok štete. Po drugom shvatanju, nećinjenj%'>-rnože da se pojavi kao uzrok stete i to ako' postoji obaveza činjenja za neko lice,pa ono tu-%bavezu ne izvrši te usieds toga nastane šteta. U siucaju-;;- kada šleta nastane. "kao posledica ' više "samostainih uzroka. govori. se o " korLkurenciji uzroka. U prvu grupu spadaju siućajevi u-kojimaj'e Steta nastaia kao posledica vtse uzroka {tzv. grirpa kumulativnih uzroka - ima ih dva ili više. aii nijedan sam za sebe nije ciovoljan za nastanak- tikupne štete: šteta u ovotn slučaju obavezno dovocli do podeljene odgovornosd. ali ako se ne mogu' utvrditi' udeir pojedinih' učesnika u"prouzTokovanoj šteti. oni za štetu odgovaraju soiidarno); u drugu grupu spadaju siučajevi u kojima Je šteta nastala kao posiedica jednog uzroka ( tzv. altemativni uzroci - taćniie, šteta'je posiedica dva - iii više uzroka od kojih je svaki. uzrok'za-sebe b i o u stanju-da- izazove-štenru-celini,. alinijeizvesno koji je od njiii štetti stvamo izazvao: pravo u ovim slučajevirna propisuje soiidamu odgovomost za prouzrokovanu štetu), a u treću izv. hipotetićki uzroci — šteta nasrane fcao posledica.-odgovarajuceg.-.,ozroka„aii,ubrzav posl&.toga.- nasajpi.neka:druga;ćinjenica (uzrok) koja bi u ceiini tli delimlcno, prouzrokovala istu štetu; ta druga činjenica se naziva i hipotetički, rezervni iii laientni uzrok (npr. lopov odncse jedan deo pokošenGg sena uveće, s . ujutru pacine kiša. nascane. bujica. Lodnese ostaio. seno-^taj .uzrok nije izazvao štetu.. ali. bi je izazvao da štefcu nije prouzrokovao uzrok koji je pre njega dejstvovao). Problem uzročne veze je bitniji za gra ansko nego za krivično pravo, jer je u krivici pored uzroćnasti potrebna i vtnost ućinioca, dok je u ovom siućaju za postojanje odgovornosBL za štetu: potrebna samo uzročnost (pitanje krivice kao uslova za gra anskopravnu odgovornost se ni- ne p'ostavlja). KR^v^cAP* , Krivica' 'Šp'ada u posebne uslove odgovomosti za prouzrokovanu stetu. Pod krtvicam podtrazumevamo psihićko - voljni odnos lica sposobnog za rasu ivanje, prema postupku kojim je prićinilo šteru i prema šteti kao posiedici svoga ponašanja: ■Prema tome ona predstavija jedno unurrašnje stanje subjekta. Pojam krivice ne odre uje zakonodavac, već pravna nauka i sudska praksa. Krivica se neopravdano meša sa protivpravnom radnjom (deliktom) - krivica je psihićko stanje, a delikt postupak protivan objektrvnom pravu - a • često i sa sposobnošću za rasudivanje (to je sposbbnost. čoveka da uopšte shvari znacaj svojih postupaka, dok se krivica odnosi na rasucUvanje prema konkretnom postupku); Po jednom shvatanju, krMcu lica koje, je prouzrokovalo štetu treba utvrdivati uporedivanjem njegpvog ponašanja sa ponašanjem pažljivog ćoveka (podrazumeva standarde' ,dobar domaćin, dobar privrednik, dobar strućnjak i sL). Normalno, postoji više vrsta--nepažijivog ponasanja i stoga postoji vlše stepena krivice.. Krivica se uopšte deii na; 1. rjraišljaj - postoji kao oblik krivice kada štetnik prouzrokuje šteru namerno (cfo/usj. Javija se u dva vida: a) Dtrektan - Postoji ka'da je štetnik svesno preduzeo štetni postupak i hteo je da nastupi šteta kao posiedica njegovog ponašanja. b) Eventualan - Postoji kada je štetnik svestan da iz njegovog postupka može da proizide šteta. koju on o uše ne žeii; aii
lo7
dopušta da ona eventuakio nastupi i šteta srvarno nastupi, 2. Krivica u užem suiialu Postoji, kada se štemik p n prouzrokovanju žtece nlje pcnašao nl umišljajno. ali ni kao pažljtv ćovek odredenog standarda. nego se ponasao nebrižljivo. Javlja se u dva osnovna vida: a] Gruba nepažnja - Postoji kada se štetnik u slućaju prouzrokovanja štete ponašao krajnje nepažljlvo (granići se. a i često izjednaćava sa umiMjajem). b) Obična nepažnja - Štetnik se.nije ponašao kao pažljiv ćovek. aii se nije ponašao ni sa grubom nepainjom (ovoae 2ove i običan nehat - culpa Ievis). .Javlja se u više vidova: svesna nepažnja, nesvesna nepainja, nepažnja manja od pažnje Idealno pažljivog ćoveka 1 kao nepainja manja od , pažnje koja se potlanja 'svojim stvarima. Ova ideja je.dominirala u XIX veku. ali danas se ' sve vlše pritivata mlšrjenje da naknada štete ireba da bude Jednaka visinl pričinjene štete. bez obzira na stepen krivice Stetnlka. Po clrugom stivatanju (tzv. teoriji jedinstva kriviee) šteta uvek poOće o 'neizvršenja .neke ranije postojeće obaveze-. Llce koje ne izvršt' obavezu usled Čega nastane šteta smatra se krivlm. Teorlja jedinstva krivice ne pravi razliku izrnedu ugovorne i vanugovorne odgovoraosti. Ova teorija u principu nije prihvaćena. Što se tiče polja prtmene krivice, ona Je najlzraženija kod subjektivne odgovornosti. Naime: da bi .oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete. ono mora dokazati krivicu odgovomog ■■} ■''- r-'?';licar pa se'tako krivicamanifestuje kao .uslov odgovornostl za prouzrokovanu štetu. Kbd nas ' je situacija malo drugačija. jer oštećeno lice ne dokazuje krivieu štetnika. nego se negova krrvlca pretpostavlja, a. ako. stetnik kao. odgovorao liee smatra' a mje ..kriV'T..želi da.se^ oslobodi gar anskopravne odgovornosti, .na njemu. leži teret dokazivanja da.do njega nema krivice za nascalu štetu. U siučaju odgovornosd za drugoga i ugovorne:,odgovornosri. zs razliku od siueaja subjektivne odgovornosd, krivica se ne dokazuje. ona se .pretpostavlja. Krivtca se kao pojam vezuje i za l'izieka i za pravna lica. Doduše, samo fizička lica imaju voiju ali ona se javijaju kao organi pravnog lica pa se .stoga i krivica kao ftisto stibjektivno stanje ćoveka može javid. l*u slueaju pravnih lica. U našem pravu • ?e Javija rendenaja-- zaneTnartvanja-- krivice.- r jaea--- stanovlžte- potpunog obeštečenja. oštećenog, sto znaći da naše pravo u principu ne čini zavismrn visinu naknade štece od stepena krlvice o govomog lica (sem u izuzetmm slućajevima). I
OSMOV ODGOVORNOSTI ZA DRUGOGA Poci osnovom odgovoraosd rreba podrazumevati razlog poscojanja ove odgovornasd u pravnonLživotu.. ... ..... . .; . O Istom postoje raziicita shvatanja. Po jednom. osnov odgovoraosti za drug'oga je krMca odgovomog lica. Druglm rečima. odgovomo lice je krivo za itefu koju je prouzrokovao štetnik. ce j e prema tome. krivica..osnov (raziogj„postojanja njegove odgovornosti. Po.ovora shvatauju. krivica odgovornog lica je i usiov: osnov odgovornosti za drugoga, -kao vrsre gradanskopravne odgovornosd za prouzrokovanu odšcetu. Po drugom ohvatanju. kao osnov ■ odgovornosti za drugog. pojavijuje se zaštita rnteresa oštećenog. Naime. u velikom broju siučajeva oštećeni ne bi mogao ostvariti pravo na naknadu štete ako bi obesteeenje mogao traiiti samo od štemka ištemik je neuračunljiv, nema dovoijno Lmovinej.-Da--bi.-,bili zaštićeni interesi oštećenog, uvedena je odgovornost drugog lica. tj. onog koje sa štemikom stoji u odredenom pravnom odnosu i time omogućiio oštećenom da praktlćno ,astvari'..pravo na naknadu štete. Po trećem shvatanju.. pravnl odnos kojl postojl izmedit, odgovoraog iica 1 "'■•'• . <- •; štetnika opravdava postojanje odgovornosd odgovornog lica za štetu koju prouzrokuje '-" ' štetnik (ovo' shvatanje još nije prodrio u pravni život). ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD AUTOMOBILA ' Ovaj slučaj prouzrokovanja stete nastaje udesom 111 najćešee sudarom dva ili više motornih voziia u pokretu. Tada šteta može nastati na strani imaiacs. motomih vozila ili na.-straru trećih llca (putnicl u voziiu, viasnicl unlštenih ili oštećenih vozila i sl.k U motoma.voziia u pokretu spadaju sva voziia koja se kreću pomoću pogona n a motor biio koje vrste, npr. . automobili, kamioni, tramvaji, buidožerl i to kako oni tako i prikljućci (prikolice. vagoni itd.%ZOQ posebnim odredbama reguliše samc slučajeve-prouzrokovanja štete motornim vozilonr . u pokretu kada tim voziiom upravlja imalac motornog vozila i kada dode do sudara (udesa) tog voziia sa motornlm voziiom u pokreru drugog traaoca iti drugih imalaca. Na druge slučajeve prouzrokovanja štete mocornim voziiom, primenjuju se opšta pravlla o
168 odgovomostl za štetu od opasne stvari i opasne deiamosri rj. opšta pravila o odgovomosd lobjektivnoj) za pncinjenu štecu. Svi imaoci motomog vozila koji su pretrpeli šteru usled sudara voziia u pokretu su u principu i ošteeeni i štetnici, i paverioci i dužnicL' Ova složena situacija je i namemuia potrebu donošenja posebnlh pravila o odgovornosd imalaca motornog vozila za šteru koja nastane od vozila u pokretu. jer je regulisanje njihove medusobne odgovomosti za stecu sioženije pitanje nego pitanje njihove odgovornosti prerna treeim licinia. Odgovomost za štetu Je regulisana pravilima subjektivne odgovomosti, što znači da ona zavisi od krivice imaiaca motomili vozila. Ako je jedan kriv. on naknaduje i svoju i tudu _ štetu. a ako Je krivica obostrana, onda svaki imalac motomog voziia snosi deo od ukupne štete koji odgovara njegovoj krivlci. A aJko ne poatojl krivica nijednog imaoca. onda oni snose štecu.na jednake delove. ukoliko razlozi pravićnosti ne nalažu neko drugo rešenje. Što se tiče trećih lica. ZOO propisuje da.'imaoci motornih vozila odgovaraju solid'amo I to po pravilima' o objektivnoj odgovomosti., Ne postoje pravila o odgovomosti za štetu od automobiia u tri situacije: a) u stućaju kada vozilima u pokretu nisu upravijaii imaoci voziia nego lica u njihovoj SlUŽbi
!■
y
;; "• -•••"••
^
b) u siućaju kada se kao imaoci vozila pojavijuju pravna lica-. a vozilima u pokretu su upravijala lica koja se nalaze u službi u okviru pravnog lica c) u, : slučaju kada je nekiraod vozila u pokrem upravljao imalac vozila, a drugini vozilima u. pokretu lice u službi drugog imaoea motoraog vozila. Tek'ce praksa pokazati najei'iicas.nija rešenja za ove probleme. ■> IMPUTACIJA ' Fitanje uraćunavanja ispunjenja (tj. ; imputacije) se postavija u siučaju kada dužnik uguje povenocm'više istorodnili obaveza - npr. više novčanih obaveza. - pa isplari povenocu Jedan • iznos koji je nedovoijan za narnirenje svih obaveza. U ovakvom se- siučaju sporazitciom strana. odreduje koji Je od više dugova datim iznosom isplaćen. Ukoiiko je po namirenju. tog duga-'stogocl preostaio. taj visak se uračunava - imputira - kao deiimicno piacanje- oniir " obaveza^'kako to strane urede svojim sporazumom. Ako je- data suma. nedovoijca za namirenje'"i- jedne od obaveza u celini, dato se uračunava kako se strane sporazumeju. Ukoiiko--i=e*dužnik i poverilac ne sporazumeju u pomenutim pitanjima, primeniće se sledeća praviia: '"• • ' •■ •• -:y '-r •'.-"" ,'"' 1. A k o . s ^ p n i m što je dužnik piatio ne mogu.namiriti sva njegova dugovanja:v.itračunavanje-' se.vTŠiltinim redom koji a re i dužnik najkasnije priiikom isplate ■''■'"■-'■' ■■ 2„..-„.Akoteca*kve-: dužnikove- izjave*nema,;..obaveze. se narniruju.redom---kako.-Xe-.kpja. dospelaza išp'unjenje ' ;:'••; . ' ^gg/;,3. Ako je" istovremeno dospelo više obaveza. prvo se- narriiruju one' koje su najmanje';,"•'*"* obezbe ene, a ako' su sve podjednako obezbedene. prvo se namiruje- ona-koja je- dužniku.. n a najvećem teretu ' , 4. Ako s u u svemu navedenom obaveze jednake. namfruju se redom. kako su nastale, a : ako su sve-nastale istovremeno, ono što Je dato na ime ispunjenja. rasporeduje sena-sve•obaveze, srazmemo njiiiovlm iznosima • 5, Ako dužnlk" pored glavnice duguje i kamate i troškove. uračunavanje se- vrsi takoišto-se ' ; prvo otpiaćuju troškovi, za m kamate i najzad giavnica
