Motoricki testovi

Prof . dr Fran ja Fratrić MOTORIČKI TESTOVI U DIJAGNOSTICI

Pobednici traže načine, a gubitnici razloge. razloge.

160 Dijagnostika treniranosti sportista sportista

Ključni termini -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Motorički testovi i funkcionalna dijagnostika Korišćenje motoričkih testova u kompleksnoj evaluaciji funkcionalnih sposobnosti

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti Testovi za procenu eksplozivne snage tipa sprinta Testovi za procenu eksplozivne snage tipa bacanja Testovi za procenu agilnosti i koordinacije

Testovi za procenu brzine ponavljajućih pokreta Testovi za procenu fleksibilnosti

Testovi za procenu ravnoteže Testovi za procenu repetativne i statičke relativne snage Testovi za procenu brzine

Testovi za procenu izdržljivosti Testov Testovii za procen procenu u aerobno aerobnog g kapacit kapaciteta eta Testovi za procenu anaerobnog kapaciteta

ilj ovog poglavlja je

da informiše o mogućnostima i značaju korišćenja testova u funkcionalnoj dijagnostici treniranosti sportista, a koji su znatno saturirani motoričkim sposobnostima (rezultati u značajnoj meri zavise od motoričkih sposobnosti i uzajamnoj povezanosti raznih bio-fizioloških

C

pokazatelja).

Motorički testovi i funkcionalna dijagnostika Među najčešće korišćenim funkcionalnim testovima, koji se upotrebljavaju u području sporta, postoji velik broj različitih motoričkih testova. Ovi testovi procenjuju različite psiho-fiziološke sposobnosti organizma, koje su rezultat bio-fiziološkog kapaciteta, psihosocioloških faktora (npr. motivacija, agresivnost) i određenih usvojenih motoričkih znanja (sportske tehnike). Motorički testovi su

Motorički testovi testovi u funkcionalnoj funkcionalnoj dijagnostici 161

pouzdan pouzdan instru instrumen mentt za merenj merenje, e, koji koji se na žalost u sportskomedici medicinsk nskoj oj prak praksi si nedov nedovolj oljno no kori koristi sti.. Osnovn Osnovnii probl problem em kod kod

motoričkih testova je činjenica da objektivno izmeren rezultat (npr. vreme trčanja na 60m) po pravilu integriše više različitih faktora (mišićnu silu, koordinaciju, tehniku, motivaciju…). Ukoliko se žele analizirati pojedinačni faktori, koji su kod nekog sportiste natprosečni, često moramo moramo koristit koristitii velike velike baterije baterije motoričkih motoričkih testova testova ili pribeći pribeći klasično koncipiranoj funkcionalnoj dijagnostici. Drugi problem kod motoričkih testova je velik broj originalnih testova i njihovih modifikacija (gotovo da nema istraživača i praktičara na ovom području koji nije "izmislio" neki motorički test, od kojih su neki pokazali svoju vrednost i opravdanost za dalju primenu . Međutim, veli veliki ki broj broj tih tih test testov ovaa je pokaz okazao ao i veom veomaa sumn sumnji jiv ve vred vredno nost sti) i).. Osnovna prednost motoričkih testova je njihovo brzo i relativno jeftino izvođenje, te su iz tih razloga pogodni za masovnu implementaciju pri čemu njihova velika varijabilnost ne predstavlja smetnju. Kod ispitivanja vanserijskih pojedinaca kakvi su u sportu rekorderi rekorderi - "unikati", "unikati", u cilju cilju dobijanj dobijanjaa precizne precizne informaci informacije je o efektima efektima nekog treninga i/ili tre nažnog procesa, ovi testovi znatno zaostaju za klasičnim bio-fiziološkim merenjima. Iz ovog razloga savremena spor sports tska ka dija dijagn gnos osti tika ka mora mora da bude bude bazirana na pronalaženju najadekvatnijih testova koji čine kombi kombinac naciju iju motori motoriččkih sposobnosti -energetsk etskog og kapac kapacite iteta. ta. S obziro obzirom m na velik velik broj broj i biofiziološkog-energ motoričkih testova koji se koriste u funkcionalnoj dijagnostici, ovaj

deo knjige nema pretenziju da ih "sve" iznese i sistematski prikaže. Osnovni cilj je da ukaže (informiše) o mogućnosti i značaju korišćenja motoričkih testova u funkcionalnoj dijagnostici i uzajamnoj povezanosti raznih bio-fizioloških pokazatelja, sa nekim od primenjivanih testova.

Koriš orišće ćenj njee

motor otorič ički kih h

test testov ovaa

u

kom kompl plek eksn snoj

evaluaciji

funkcionalnih sposobnosti Visoka funkcionalna efektivnost u sportu se ostvaruje zahvaljujući optimalnom nivou razvijenosti snage, brzine i izdržljivost, dok fleksibilnost i ravnoteža omogućuju racinalnije (efikasnije i ekonomičnije) izvođenje kretnih struktura putem kojih se odvija odvijaju ju pomenu pomenute te sposobn sposobnost osti. i. Za sve to su potrebn potrebnee i specifično

razvijene funkcionalne sposobnosti. Iz ovog razloga motorički testovi


Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti

Laboratorijski testovi za procenu skočnosti Namena testova je procena eksplozivne snage tipa vertikalne

skočnosti. Izvode se u laboratorijskim uslovima na tenzometrijskoj platformi po posebnom protokolu (Quatro Jump Bosco Test ), ), koji omogućuje objektivno merenje: sile skoka u odnosu na vreme, manifestovanu snagu, visinu skoka i vremena reakcije. Bosco test

protokol čine: -SJ) se izvodi iz statičnog Skok iz čučnja (Squat Jump -SJ)

položaja. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka), on stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90º) gde miruje 2 sekunde. Nakon faze mirovanja sledi maksimalni vertikalni skok, te doskok sa laganom

fleksijom u kolenima. Sledi ponovno zauzimanje početnog položaja. Test procenjuje koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 33. Izvođenje skoka iz čučnja (Squat Jump - SJ)

Skok i z učnja učnj a sa pripremom (Counter Movement Jump-

CMJ). Tokom izvođenja testa sve faze skoka su povezane, tj. nema pauze u trenutku promene smera kretanja. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u

uspravnom uspravnom položaju položaju nekoliko nekoliko sekundi sekundi iz kog se se spušta spušta u poziciju poziciju polučučnja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90º) i bez


zaustavljanja u tački promene smera kretanja, izvodi maksimalni vertikalni skok. Sledi meki doskok sa laganom fleksijom u kolenima.

Sledi ponovno zauzimanje početnog položaja. Test procenjuje ekscentrično-koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 34. Izvođenje skoka iz čučnja sa pripremom (Counter Movement Jump-CMJ)

Skok i z učnja učnj a sa sa pri pr i pre pr emom na n a jednoj nozi (One-legged

Counter Movement Jump-CMJ L/D) se izvodi iz statičnog položaja na jednoj nozi. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). Noga kojom se izvodi skok je flektirana u kolenu pod uglom od 90º, a izolovana noga se postavlja u položaj da je potkolenica odignuta od podloge (sa tim da je koleno u ravni sa

kolenom noge kojom se izvodi skok). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi iz kog se spušta u poziciju polučučnja i bez zaustavljanja u tački promene smera kretanja, izvodi maksimalni vertikalni skok na jednoj nozi. Doskok je na istoj nozi sa laganom

fleksijom u kolenu. Sledi ponovno zauzimanje početnog sunožnog položaja. Test procenjuje koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka jedne noge (visina skoka izmerena u centimetrima). Maksimalni skok sa pripremom (Maximal Counter Movement Jump-CMJmax) se identično izvodi kao skok iz čučnja sa

pripremom. Razlika je u tome da se ruke ne izoluju na kukovima, već su u funkciji zamaha (radi postizanja max visine skoka). Ruke se u početnom položaju nalaze u predručen ju u visini grudi. Koordinisano

sa spuštanjem u čučanj ispitanik izvodi zaručenje, sledi maksimalni odraz i zamah rukama kroz fazu predručenja do uzručenja. Pokret je karakterističan za većinu situacija koje se javljaju tokom sportske aktivnosti. Koordinisan zamah rukama u funkciji skoka doprinosi

većoj visini skoka za 10% (Harman i sar., 1990). Test procenjuje


ekscentrično-koncentričnu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima) i koordinaciju ekstremiteta u

izvođenju skoka. Vi š e povez povezani h skokova kok ova iz i z ču ču n j a sa sa pr i pre pr emom (Conti (Con ti nu ous Jump with Bent Legs-CJb) u trajanju od 15 do 60 sekundi. Zahtevi testa su visina skoka i frekvencija skokova u zadatom vremenskom intervalu. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max

izolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi, a nakon zvučnog signala počinje izvoditi kontinuirane skokove iz čučnja sa pripremom. Prilikom kontaktne faze sa podlogom (faza doskoka) noge moraju biti flektirane u kolenima pod uglom od približno 90º. Zavisno od trajanja, test procenjuje:

maksimalnu anaerobnu snagu (15sek) i snažnu izdržljivost u izvođenju aktivnosti eksplozivnog karaktera (45 ili 60sek). Vrednosti su izražene u obliku visine izmerenog skoka (cm) ili kao prosečna mehanička snaga (W/kg). Najčešće se koriste u sportovima u kojima postoji potreba za kontinuiranim eksplozivnim odrazima (brzinsko klizanje, skijanje...).

emom (Continuous Slika 35. Izvođenje više povezanih skokova iz čučnja sa pripr emom Jump with Bent Legs-CJb)

Vi š e povez povezani an i h sk okova ok ova iz i z skočnog zgloba (Con ( Contiti n u ous ou s J u mp with Straight Legs-CJs) je test za procenu reaktivne eksplozivne

snage mišića zadnje strane potkolenice i mišića stopala. Našao je svoju opravdanost u sportskim disciplinama (troskok, skok u vis) koje

od ispitanika traže snagu i veliku toleranciju na elastičnu energiju tetivnog aparata. Test se sastoji od izvođenja serije od 6 do 7 skokova, pri čemu se izoluje i analizira 5 tehnički i rezultatski najboljih. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije

prilikom skoka). On stoji u uspravnom položaju nekoliko sekundi, a zatim kontinuirano započinje izvođenje skokova. Obratiti pažnju da noge budu ispružene u zglobu kolena u fazi kontakta sa podlogom


(skokovi se izvode iz skočnog zgloba). Vrednosti su izražene u obliku visine izmerenog skoka (cm) ili kao reaktivni indeks (trajanje faze leta i kontakta sa podlogom). Terenski testovi za procenu skočnosti Vertikalni skok sa zamahom rukama je je test za procenu eksplo eksplozivn zivnee snage donji donjih h ekstremi ekstremitet teta. a. Zadata Zadatak k ispitan ispitanika ika je da izvede izvede

maksimalan odraz i dominantnom rukom dodirne što je više moguće postavljeni merni listić ( Merni sistem Vertec ) ili ostavi otisak prsta na mernoj skali na zidu (Sardžent ). ). Potrebno je izvesti dva ispravna vertikalna skoka. Odmor između skokova je 30 sek. Od izmerene

visine dohvata u skoku oduzima se visina dohvata zabeležena u stojećem položaja. Dobijeni rezultat u centimetrima (cm), predstavlja visinu skoka ispitanika.

Slika 36. Prikaz izvođenja vertikalnog skoka primenom sistema Vertec

test za procenu procenu eksplozivne eksplozivne snage snage tipa tipa Skok u dalj iz mesta je mesta je test

skočnosti. odrazom je test za Tr oskok oskok u dal dal j i z mes mesta j ednono ni m odrazom

procenu eksplozivne snage tipa daljinske skočnosti.


Testovi za procenu eksplozivne snage tipa sprinta Terenski testovi testaa za Sprint Sprint 30m sa sa prol prolazn aznim im vrem vremeno enom m na 5m i 10m 10m je test procenu procenu akcelerac akceleracije ije (5m i 10m) i max max brzine brzine (sprint (sprint 30m). 30m). Prilikom Prilikom meren erenja ja vr vremen emenaa neop neopho hodn dnaa je upot upotre reba ba foto foto--ćelija (imaju tačnost mere merenj njaa od 1/10 1/100 0 sek sekund unde, e, u svakom drugom slučaju se javljaju

visoke visoke greške). Ispitanik Ispitanik iz položaja položaja visokog visokog starta, starta, nakon vizuelnog vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči označenu udaljenost. Test se završava nakon dva ispravno izvedena sprinta (odmor između sprinteva je 2 minuta).

Slika 37.

Prikaz izvođenja testa Sprint 30m

Testovi za procenu eksplozivne snage tipa bacanja je test za procenu B acanje acanj e medi medi cin ci n ke (3kg) (3k g) iz l e eće ećeg polo pol o aja aj a je eksplozivne snage ruku i ramenog pojasa. Bacanje se izvodi sa obe

ruke (aut tehnika), vodeći računa da leđa sve vreme ne gube kontakt sa strunjačom. Meri se daljina na koju je ispitanik bacio medicinku. Bacanj Bacanje e medicinke medicinke (3kg)’ (3kg)’ ’ aut tehn tehnik ikom’ om’ ’ je test za procenu

eksplozivne snage kinetičkog lanca izbačajnog tipa (noge-trup-ruke i rameni pojas). Meri se daljina na koju je ispitanik bacio medicinku. Bacanje lopte sa grudi grudi je test za procenu eksplozivne snage ruku i ramenog pojasa. Meri se udaljinost na koju je ispitanik bacio loptu. Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz seda seda je test za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanja lopte. lopte. Radar za merenje merenje brzine brzine je postavlj postavljen en na udaljen udaljenosti osti od od 4m.


Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz osnovnog stava je stava je test za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanja lopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 6m. B acanje acanj e r u kometne kometn e l opte j ednom r ukom uk om iz i z skok š u ta je test

za procenu specifične eksplozivne snage ruku. Meri se brzina kretanja lopte. Radar za merenje brzine je postavljen na udaljenosti od 9m.

Slika 38. Radar 38. Radar za merenje brzine kretanja lopte

Testovi za procenu procenu agilnosti i koordinacije koordinacije Laboratorijski i terenski testovi Test 9-6-3-6-9 sa okretom za 180º se 180º se koristi za procenu brzine promene pravca kretanja sa zadanim rotacijama oko ose tela za 180º, sa naglaskom na frontalnu agilnost.Ispitanik zauzima položaj visokog star st arta ta ta tako ko da je gr grud udima ima ok okre renu nutt ka ci cilj lju. u. Na zn znak ak me meri rioc oca, a, počinje da trči maksimalnom brzinom do linije udaljene 9m od starta, dotakne liniju linij u stopalom, stopalom, okrene okrene se za 180º i nastav nastavii da trči (grudima okrenut prema start startnoj noj liniji) liniji) do linije linije udaljene udaljene 6m od starta. Ponov Ponovo o dotakn dotaknee lini li niju ju,, po dr drug ugii put put se okr kren enee i na nast stav avii da da trči do lin linije ije uda udalje ljene ne 12m


od starta. Još jednom dotakne liniju, okrene se po treći put za za 18 180º i nastavi da trči do linije linije 9m udalje udaljene ne od starta. starta. Na toj toj liniji liniji po četvrti put men menja ja smer smer kreta kretanja nja za 180º 180º.. Zadatak je završen kada ispitanik, maksim simaln alnom om brzi brzinom, nom, gru grud dima prođe zamišljenu liniju cilja trčeći mak (udaljenu (udal jenu 18m od starta). starta). Test se izvodi tri tri puta. Upisuju Upisuju se vremena vremena sva tri pokušaja, a uzima se najbolji rezultat. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od

1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške).

Slika 39. Izvođenje testa 9-6-3-6-9

koristi isti za Test 9-6-3-6-9 napred-nazad (Vučetić, 2009b) se kor procenu koordinacije i agilnosti ispitanika, sa naglaskom na čeonu agilnost. Test se izvodi na identičan način kao i prethodno opisan (razl (r azlik ikaa je je u tom tomee što se sada nakon nakon dodira dodira linije, linije, započinje započinje trčan trčanje je unazad). Zadatak je završen kada ispitanik, trčeći maksimalnom brzinom, grudima prođe zamišljenu liniju cilja (udaljenu 18m od

starta). Test se izvodi tri puta. Upisuju se vremena sva tri pokušaja, a uzima se najbolji rezultat. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, u

svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). čeone i bočne agilnosti. U njemu ispitanik ima zadatak da se kreće dokoračnom tehnikom. Započinje kretanje tako što mu je leva noga nap napred (od tačk tačkee A do tačke tačke B), zatim u levom dijagonalnom stavu kretanjem u nazad (od tačke tačke B do tačke D), a zatim zatim bočnim kretanj kretanjem em (od tačke tačke D do tačke A) završava prvi ciklus. Ciklus se ponavlja i u drugom smeru Kretanje u dva trougla je test za procenu


(bez pauze između dva ciklusa), što znači: dokoračnom tehnikom kretanja kretanja - desna noga noga napred (od (od A do B), u desnom desnom dijagonal dijagonalnom nom

stavu kretanjem u nazad (od B do C), a zatim bočnim kretanjem (od C do A) se završava drugi ciklus. Test se završava nakon dva ispravno izvede izvedena na kretan kretanja. ja.

Slika 40. Izvođenje testa kretanje u dva trougla

Ajaksovog testa 5 x 10m se kor koris isti ti za proc procen enu u agil agilno nost stii (Marković i Bradić, 2008). Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz

položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči udaljenost od 10m pet puta. Test se završava tako što ispitanik nakon petog sprinta protrči između fotoćelija. Test se izvodi dva puta, sa odmorom od tri minuta između ponavljanja.

Slika 41.

Prikaz izvođenja Ajaksovog testa 5 x 10m

koris isti ti za proc procen enu u Testa Cik-Cak tr anj e bez bez i sa loptom se kor agilnosti i veštine vođenja lopte. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija (imaju tačnost mere merenj njaa od 1/10 1/100 0


u svakom drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima -cak stazu ukupne zadatak da maksimalno brzo pretrči postavljenu cik -cak dužine 20m. 20m. Ispitani Ispitanikk zauzima isti položaj položaj kao u prethodnom prethodnom slučaju, slučaju, ali sa fudbalskom loptom pored noge koja je bliže startnoj liniji. Ponavlja prethodni zadatak ovoga puta vodeći loptu. Test se ponavlja dva puta, sa odmorom od 90 sekundi između ponavljanja.

sekunde,

(sposobnost (sposobnost kontrole lopte u kretanju) kretanju) = Najbolji I n dex veš t i n e rezultat bez lopte / Najbolji rezultat sa loptom

Slika 42. Prikaz izvođenja testa Cik -Cak trčanje bez i sa loptom


Testovi za procenu brzine ponavljajućih pokreta Laboratorijski i terenski testovi Catting – n aiz ai zmeni n i pre pr esk oci je test za procenu brzine frekvencije pokreta donjih ekstremiteta (fleksora i ekstenzora natkolenice). Ova motorička sposobnost je odgovorna za sva mikropomeranja i izvođenje ponovljenih pokreta. Test se izvodi u

mestu, a beleži se broj promena pretkoračne noge. Tapping rukom je test za procenu brzine frekvencije ruku i ramenog pojasa. Ova sposobnost je usko povezana sa startnom reakcijom, startnim ubrzanjem i brzinom promene smera kretanja. Dominantnom Dominantnom rukom rukom se izvodi test. test. Za to vreme druga ruka ruka se nalazi u relaksiranom položaju u predručenju, između dve okrugle ploče

prečnika 12cm. Zadatak je da ispitanik za što kraće k raće vreme napravi 25 punih ciklusa (50 tapinga), dodirujući naizmenično ploče koje su na međusobnom rastojanju od 60cm (prelazi dominantnom rukom iznad i preko ruke koja miruje na središnjem delu).

Slika 43. Test 43. Test taping rukom

je test za procenu brzine frekvencije Tapp Tappin ing g nogo nogom m o zid zid je donjih donjih ekstremiteta ekstremiteta (aduktora (aduktora i abduktora) abduktora).. Ispitanik Ispitanik stoji stoji u spetnom at. Zadat stavu licem okrenut zidu, na kojem je označen kvadr at.

ispitanika je da za 15 sekundi što je brže moguće, naizmenično jednom pa drugom nogom, udara prednjim delom stopala u obeleženi prostor dvostrukim udarcima. Rezultat je broj ispravno izvedenih udaraca. Zadatak se ponavlja tri puta.


Testovi za procenu fleksibilnosti Laboratorijski i terenski testovi je test za procenu Pre Pr edno enj e i z l e anja anj a na l eđima đim a je

fleksibilnosti zadnje lože buta. Merilac postavi ispitanika da leži leđima na strunjači, tako da mu se kraj natkolenice (kuk) poklapa sa osom rotacije uglomera. Na znak, ispitanik podiže opruženu nogu (prednoži) i primiče je prema telu. U trenutku dostizanja maksimalne amplitude, testirana noga ne sme biti pogrčena u kolenu niti se druga noga sme odvajati od strunjače. Potrebno je izvesti po dva ispravna pokušaja svakom nogom. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 44.

Prikaz izvođenja testa prednoženje iz ležanja na leđima

a je test za procenu Razno Razno enj e i z l e anja anj a na l eđim

fleksibilnosti preponske regije. Ispitanik bez obuće leži leđima na strunjači, sa opruženim nogama u vis i oslonjenim na zid. Merilac postavi ispitanika, tako da mu se sredina tela poklapa sa osom rotacije

uglomera. Na znak, ispitanik maksimalno raširi opružene noge (raznoži). (raznoži). Prilkom Prilkom izvođenja izvođenja testa testa noge noge se ne smeju smeju grčiti grčiti u zglobu kolena. Potrebno je izvesti po dva ispravna pokušaja. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 45.

Prikaz izvođenja testa raznoženje iz ležanja na leđima


T est est ’’Sit and Reach’’ je test za procenu fleksibilnosti lumbalnog dela trupa i karličnog pojasa. Ispitanik se nalazi u sedećem

položaju bez obuće, sa potpuno opruženim nogama i oslonjenim stopalima o prednju stranu klupice. Ruke su opružene i postavljene na početak gornje strane (dodiruju klizni graničnik). Na znak merioca, ispitanik se spušta spušta u pretklon pretklon (noge (noge moraju moraju biti biti opružene). opružene). Test Test se završava nakon izvođenja dva ispravna pretklona u sedu. Odmor između ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 46.

Prikaz izvođenja testa Sit and Reach

Iskret palicom je palicom je test za procenu fleksibilnosti ruku i ramenog pojasa. Ispitanik u stojećem stavu ispred sebe drži palicu tako da

desnom šakom obuhvati palicu neposredno do nulte tačke, a levom šakom obuhvati palicu neposredno pored merne skale. Iz početnog položaja, ispruženim rukama ispred sebe, ispitanik lagano podiže palicu i razdvaja ruke klizući desnom rukom (leva ostaje fiksirana na početak palice). Zadatak je da ispitanik izvede iskret iznad glave držeći palicu pruženim rukama, trudeći se da pri tom ostvari najmanji mogući razmak između unutrašnjih ivica šaka. Zadatak se bez pauze izvodi tri puta.


Slika 47.

Prikaz izvođenja testa iskret palicom

Z an ano o enje enj e l e e i na grudima je test za procenu fleksibilnosti

prednjeg dela natkolenice i dela karličnog pojasa. Ispitanik legne na

stomak, bokom je prislonjen na mernu skalu tako da linija koja označava 90º bude u tački spinae iliacae anterior . Ruke se nalaze opružene po podu u uzručenju, a noge su opružene u nastavku trupa. Zadata Zadatak k ispit ispitani anik k je da da nogu bližu mernoj skali, opruženu u kolenu i sa punom ekstenzijom u stopalu, maksimalno podigne u zanoženje i zadrži 3 sekunde. Pri tom, ispitanik ne sme odvajati kukove od podloge niti izvoditi fleksiju u zglobu kolena. Zadatak se završava nakon izvođenja 3 ispravna pokušaja, svakom nogom.

Slika 48. Iz 48. Izvođenje testa zanoženje ležeći na grudima


Pre Pr etkl on r az azno no no iz seda je test za procenu fleksibilnosti

lumbalno-karlično-natkolenog dela ligamentarno-zglobno-mišićnog kompleksa. Ispitanik sedne na pod tako da su mu trup i glava oslonjeni o zid, noge su u položaju raznoženja pod uglom od 45º, a ruke se postave postave na pod ispred tela tako tako da se dlanovi dlanovi preklope. preklope.

Zadatak je da ispitanik izvrši što dublji pretkloni, tako da vrhovi prstiju klize po mernoj površini koja je postavljena u produžetku ruku. Tokom izvođen ja testa kolena se ne smeju savijati. Zadatak se završava nakon izvođenja 3 ispravna pokušaja.

Slika 49. Izvođenje testa pretklon raznožno

Testovi za procenu ravnoteže Laboratorijski i terenski testovi

Stajanje otvorenih ili zatvorenih očiju je test za procenu

ravnoteže.

su test testov ovii Stajanj taj anje e na je j ednoj i l i obe obe noge popr popr e no –uzdu uzdu no su

za procenu.ravnoteže. Ispitanik stoji na klupici za procenu ravnoteže poprečno na obe ili na jednoj nozi. Meri se vreme sa preciznošću od 1/10 sekunde (maksimalno 180 sekundi). Zadatak se ponavlja 3 puta.

Testovi za procenu repetativne i statičke relativne snage Laboratorijski i terenski testovi Podizanje trupa u 30 ili 60 sek je sek je test za procenu repetativne

relativne snage mišića trupa.


je test za procenu Bench press sa 70% telesne te i ne

repetativne relativne snage mišića ruku i ramenog pojasa.

učnje učnj evi u 60 se sek je test za procenu repetativne relativne

snage mišića donjih ekstremiteta.

je test za procenu statičke relativne je I zdr aj u eks ekste tenz nzii j i tr upa

snage mišića leđa.

Testovi za procenu brzine Laboratorijski i terenski testovi Modifikovani Bangsboov test služi za procenu specifične brzine i brzinske izdržljivosti. Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto-ćelija koje imaju tačnost od 1/100 sekunde (u svakom

drugom slučaju se javljaju visoke greške). Ispitanik iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretrči postavljenu cik -cak stazu i ciljnu ravninu (tačka B). Nakon toga ispitanik usporava i nastavlja se kretati laganim tempom

do tačke C. Zadat je da za 23 sekunde ispitanik ponovo bude na startnoj startnoj liniji. liniji. Nakon Nakon isteka isteka pauze od 25 sekundi, sekundi, ispitanik ispitanik ponovo ponovo sprinta sprinta (svaki (svaki put put menja smer u kom sprinta sprinta). ). Sprinteve Sprinteve treba treba izvoditi izvoditi maksimalno brzo. Test se izvodi samo jednom, a kraj je nakon što ispitanik šesti put prođe kroz ciljnu ravninu. Rezultat u testu predstavlja: najbolji rezultat (najbrži sprint) - mera specifične brzine sprinta, prosek rezultata svih 6 sprinteva-mera brzinske izdržljivosti, razlika između najboljeg i najslabi najslabijeg jeg rezultata rezultata (Indeks zamora) zamora) - mera

brzinske izdržljivosti.

Slika 50.

Prikaz izvođenja modifikovanog Bangsboovog testa


Test 300 yardi se koristi za procenu brzinske izdržljivosti anaerobnog kapaciteta. U njemu se uzastopno bez odmora, trče deonice od 20 metara (u testu 300m se istrčava 15 deonica od 20m) ili

25 jardi (testu 300 jardi u kojem se istrčava 12 deonica po 25 jardi, tj. 22.87m). Preporuka je da se mere prolazna vremena kako bi se omogućila naknadna analiza pada brzine kroz deonice i analiza % od

maksimalne postignute brzine trčanja na 20m, istrčane u zasebnom testu sprinta na 20m (pogledati grafike xx i xx u poglavlju 7). Test tr anj a po li n i j ama odboj odboj kaškog te t er en a - ’ ’ Jelka Jelka’’ ’ se koristi za procenu specifične odbojci. i. Merenje Merenje specifične brzinske brzinske izdržljivo izdržljivosti u odbojc

se izvodi u dvorani, na odbojkaškom igralištu. Na sredini i neposredno iza osnovne linije nalazi se kvadrat dimenzija 30 x 30 centimetara.

Udaljen je 4.35m od bočnih linija, tj. postavljen je na sredini zone za serviranje i odmah do osnovne linije. Na spojevima bočnih linija i linija napada postave se čunjevi, kao i na spojevima bočnih linija i osnovne linije suprotnog polja (suprotno od startnog mesta). Na

igralištu nema odbojkaške mreže ili je podignuta, te ne ometa ispitanike u izvođenju trčanja. Ispitanik se nalazi iza i na sredini osnovne linije odbojkaškog igrališta u visokom odbojkaškom stavu. Stopalo noge koja je napred, postavljeno je na oznaku (kvadrat napravljen od samolepljive trake dimenzija 30x30 cm). Zadatak je da ispitanik nakon znaka “Pozor -

sad!” maksimalno brzo trči udesno do desnog čunja koji ruši desnom rukom, te se vraća do startnog mesta gde mora nagaziti u postavljeni kvadrat. Nastavlja trčati u levu stranu, te levom rukom ruši prvi čunj. Ispitanik se vraća maksimalno brzo prema startnom mestu i sve isto ponavlja naizmenično rušeći čunjeve na desnoj, pa na levoj strani. Kada sruši posljednji čunj na levoj strani, trči prema startnom mestu. Vreme se zaustavlja kada ispitanik pretrči osnovnu liniju, tj. nagazi u zadani kvadrat. Zadatak se izvodi samo jednom. Test se ponavlja ako

ispitanik ne ugazi u kvadrat, tokom bilo kojeg od 6 povratnih trčanja, ili ako sruši čunj pogrešnom rukom. Čunjevi na desnoj strani ruše se rukom. Merila Merilacc desnom rukom, a čunjevi na levoj strani ruše se levom rukom. stoji sa strane igrališta u produžetku startne osnovne linije. Meri se vreme ispravno izvedenih trčanja.


Slika 51. Prikaz testa

’’Jelka’ ’’Jelka’’’ rađenog na odbojkaškom odbojkaškom terenu

Testovi za procenu izdržljivosti Terenski testovi Yo-Yo Intermittent Endurance Test je Test je test za procenu aerobne aciklične izdržljivosti. Može se istovremeno testirati veći broj

ispitanika. Na zvučni signal sa CD uređaja svi igrači trče do drugog čunja udaljenog 20m (oznaka B) i nazad na start. Nakon dolaska na start, ispitanici imaju pauzu od 5 sekundi tokom koje moraju otrčati lagano do trećeg čunja (oznaka C) udaljenog 2.5m i vratiti se nazad. aste. Na novi signal ponavlja se trčanje. Brzina trčanja progresivno r aste. Test se prekida kada ispitanik dva puta uzastopce ne uspe istrčati deonicu, zadatom brzinom. Rezultat u testu je ukupno pretrčana deonica u metrima.


Slika 52.

Prikaz izvođenja Yo-Yo Intermittent Endurance Testa

Yo-Yo Intermittent Recovery Test je test za procenu brzine oporav oporavka ka tokom tokom intenzi intenzivne vne aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera. Na zvučni signal sa CD uređaja svi igrači trče do drugog

čunja udaljenog 20m (oznaka B) i nazad na start. Nakon dolaska na start, ispitanici imaju pauzu od 10 sekundi tokom koje moraju otrčati lagano do trećeg čunja (oznaka C) udaljenog 5m i vratiti se nazad. Na novi signal ponavlja se trčanje. Brzina trčanja progresivno raste. Test se prekida kada ispitanik dva puta uzastopce ne uspe istrčati deonicu, zadatom brzinom. Rezultat u testu je ukupno pretrčana deonica u metrima.

Slika 53.

Prikaz izvođenja Yo-Yo Intermittent Recovery Testa

Water Polo Intermittent Intermittent Shuttle Test (WIST ) je test za procenu aerobne izdržljivosti (Mujika, McFaden, Hubbard, Royal & Hahn, 2006).


Hit & Turn Tennis Test Test se koristi za procenu specifične izdržljivosti (Ferrauti, 2008). Ispitanik započinje kretanje sa

centralnog dela osnovne linije terena do jednog od štapova za simulaciju udaraca (ball pendulum), koji su postavljeni na uzdužnim stranama terena i međusobno su udaljeni 11m. Ispitanik izvodi udarce forhendom i bekhendom (moraju imati tu jačinu, da vrh štapa prilikom udarca dodirne tlo). Nakon udarca ispitanik se do centralnog mesta vraća bočnim dokoračnim korakom ( side side steps), dok je prilaz sidewards). Test se sastoji od sledećem štapu moguć i pretrčavanjem ( sidewards

20 intervala, gde se vremenski interval u svakoj sledećem intervalu smanjuje za 0.1 sek. Pauza između intervala je 10 sek, dok je pauza između nivoa 4, 8, 12 i 16 nešto duža (iznosi 20sek zbog mogućnosti ivanje koncen koncentrac tracije ije lakta laktata) ta).. Brzinu Brzinu uzimanja uzorka krvi za određivanje kretanja ispitanika određuje zvučni signal koji se reprodukuje sa CD. Test je završen kada ispitanik u zadanom vremenu ne uspe da stigne do zadanog mesta, tj. više nije u mogućnosti da izvrši udarac prihvatljivom tehnikom.

Slika 54. Prikaz ’’Hit and Turn Tennis Testa’’

Testo Te stovi vi za procenu procenu aerobn aerobnog og kapacite kapaciteta ta Harvard step test je po svojoj prirodi vrlo stresan, a svoju primenu je pronašao u testiranju osoba koje se rekreativno bave sportom. Gotovo obavezna je pojava upale mišića donjih ekstremiteta


nakon obavljenog testa (što potvrđuje veliku opterećenost mišića prilikom testiranja), tj. pored opšteg javlja i lokalni mišićni zamor. Potvrđeno je da fizički napor tipa penjanja i silaženja niz stepenice primarno predstavlja opterećenje i meru lokalne mišićne snage i izdržljivosti (više nego opšte cirkulatorne efikasnosti). Brojnim istraživanjima je potvrđeno da ispitanici sa višom telesnom visinom lakše podnose ovaj test, od ispitanika nižeg rasta. Na rezultate testa mogu da utiču antropometrijski parametri - dužina noge i telesni sastav (mada ima rezultata studija koji su kontradiktorni po ovom pitanju). U novije vreme su izrađeni posebni tipovi step-ergometara sa tromotora. pokretnim stepenikom, koji se podiže i spušta pomoću elek tromotora. Harvardski Harvardski step step test uveden u praksu praksu od strane strane Brouha i sar. (1943) (1943) u Harvard-laboratoriji za zamor, danas predstavlja klasičan test za ispitivanje fizičkih sposobnosti rekreativaca. Vrednost Harvardskog

step testa je višestruka: 



Kada se testira

grupa rekreativaca nepoznatih fizičkih sposobnosti, ovaj test dobro diferencira: slabije, prosečne, dobre i odlične rezultate. Izvođenjem testa, pre i posle planiranog i programiranog treninga, mogu se ustanoviti razlike u rezultatima koje trebe prepisati samom treningu.



Kod potpuno identično sprovedenog treninga, doći će do značajnijeg poboljšanja rezultata testa kod onih rekreativaca, koji su imali slabije početne funkcionalno-motoričke sposobnosti.



rezultatii se dobija dobijaju ju u kratko kratkom m Test je jeftin za izvođenje, a rezultat vremenskom roku.



Velika praktična izvodljivost testa.

Za izvođenje Harvard step testa potrebna je klupica visine 50.8 cm, metronom i štoperica. Testirana osoba se penje i silazi sa klupice u neprekinutom vremenskom intervalu od 5 min (u jednoj minuti izvrši 30 penjanja i 30 spuštanja sa klupice). Test se izvodi ovim redosledom: 

Ispitanik zakorači desnom nogom na klupicu / zakorači levom nogom i ispravi se na klupici / silazi desnom nogom sa klupice / silazi levom nogom sa klupice.






može da izdrži 5 min, treba test prekinuti i zabeležiti broj sekundi koliko je test trajao. Nakon završenog testa ispitanik vreme oporavka od 3 minuta, provede u sedećem položaju. Frekvenca srca u oporavku se beleži 3 puta, nakon svake pune minute od završetka testa. Na osnovu izmerenih vrednosti srčane frekvence u oporavku, izračunavaju se bodovi. Algoritam je: Ako ispitanik ne

B = n x 100 / 2 x (P1 + P2 + P3) B - broj postignu postignutih tih bodova, bodova, n - trajanje trajanje testa u sekundama, sekundama, P – srčana frekvenca. ja rezultata originalnog Harvard step testa Tabela 33. Interpretaci 33. Interpretacija Bodovi Nivo sposobnosti do 55 slaba sposobnost 55 do 64 nizak prosek 65 do 79 visok prosek 80 do 89 dobra sposobnost preko 90 odlična sposobnost

Originalan Harvardski step test je za 55 godina svoje primene, modifikovan modifikovan od strane strane mnogih mnogih autora. autora. Menjala Menjala se visina visina klupice, klupice,

ublažavao ritam penjanja, skraćivalo vreme trajanja testa, dodatno se opterećivao opterećivao ispitani ispitanikk određenim teretom.... teretom.... Određeni autori autori su uveli i klupicu sa dva stepenika. Neke od modifikovanih testova su:

The Harvard "Pack test" (Johnson)

Test je sličan originalnom samo što se sportista prema telesnoj težini opterećuje odgovarajućim teretom (kako bi sam test bio još teži za izvođenje). Step test za žene (Sloan) Razlika je u smanjenoj visini klupice (40cm), sve ostalo je identično originalnom testu. Bergmanova modifikacija modifikacija

Koristi za praćenje ženske populacije svih uzrasta i muške populacije mlađe od 18 godina. Izvođenje testa i izračunavanje indeksa je identično originalnom, samo je skala za rangiranje


sposobnosti izmenjena (započinje sa 30 do 40 poena za lošu, a iznad 60 poena za odličnu funkcionalnu sposobnost). Modifikovani step step test po Master-u Master-u Test se izvodi na klupici sa dva stepenika, svaki je visok 23cm. Traje 12 minuta, sa tim da se opter ećenje povećava svake 3 minute. 15, 20 20 i Počinje se sa 10 ciklusa, a zatim sledi povećanje intenziteta na 15, 25 ciklusa. Kod slabijih ispitanika test se zapo činje sa 8 ciklusa i povećava na 12, 16 i 20.

Postoji još mnogo modifikacija originalnog testa, ali su ona uglavnom prilagođena kliničkim ispitivanjima (starije osobe i osobe sa određenim zdravstvenim problemima). Cilj ovog izlaganja je isticanje važnosti poznavanja specifičnosti svakog sporta i sportske discipline, kako bi se mogao odabrati onaj test koji će najbolje proceniti baš tu specifičnost. Iz tog razloga treneri moraju dobro poznavati fiziološke specifičnosti sportske discipline, kao i svakog sportistu individualno. idualno. Samo Samo u tom slučaju slučaju će moći moći da interpretiraju rezultate testiranja na valjan način. Diskontinuirani progresivni test plivanja (7 x 200m) se koristi za prikupljanje informacija o ekonomičnosti plivanja i proceni aerobnog kapaciteta. Stepenasto rastuće opterećenje provocira organizam i pruža mogućnost praćenja same reakcije organizma na a plikovano opterećenje, putem kardiovaskularnog (srčana frekvenca) i metaboličkog parametra (vrednosti laktat u krvi). Test se sastoji od isplivavanj isplivavanjaa sedam deonica deonica od 200m prvom tehnikom tehnikom (specijalis (specijalisti ti za delfin i mešovito plivanje , test plivaju kraul tehnikom) u petominutnom režimu (tehnika prsno u šestominutnom). Pre početka testa ispitanik se zagreje na standardni način (1000 - 1500m).

Preporučljivo je završiti zagrevanje isplivavanjem jedne do dve deonice od 100m, tempom kojim će se započeti test (brzina prve deonice 200m). Svaka deonica se započinje startom ’’iz vode’’, a zadati tempo plivanja se određuje na osnovu najboljeg ličnog rezultata (LR) za deonicu od 200m, na sledeći način:


Interval 1 2 3 4 5 6 7

Tempo plivanja (sek) 30 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata

25 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 20 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 15 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 10 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata 5 sek sporije od najboljeg ličnog rezultata Maksimalna brzina plivanja

% od LR 70 75 80 85 90 95 100

Beleže se prolazna vremena na svakih 100m, krajnje isplivano vreme, vreme, broj zaveslaja zaveslaja tokom tokom poslednjih poslednjih 50m u svakoj svakoj deonici, deonici, srčana frekvenca se memoriše u petosekundnom intervalu uz pomoć POLAR monitora srčane frekvence (zabeležite pik vrednost HR). Uzorak krvi se uzima iz resice uha pre početka testa i nakon svake isplivane deonice (kraj prvog minuta oporavka). Ispitanik startuje naredni interval po isteku petog minuta od početka deonice (pauza nije 5 min, Ispitanik nik ulazu ulazu u bazen bazen 15 sek pre nego je to režim plivanja!!!). Ispita početka narednog intervala i startuje odgurujući se nogama od ivice bazena. bazena. Nakon isplivan isplivanee sedme deonice deonice uzima uzima se uzorak uzorak krvi (u (u 1 minu minuti ti opor oporav avka ka - max vrednost La), u četvrtoj minuti (rana faza oporavka) i 10 minuti (kasna faza oporavka). Tabela 34. Primer dobijenih vrednosti za ’’Test 7 x 200m’’ Int

200m (min:s)

1 2 3 4 5 6 7

2:21.40 2:18.10 2:11.15 2:05.13 1:59.47 1:55.99 1:51.91

Prvih 100m (sek) 71.0 69.3 65.1 62.5 59.5 57.5 56.1

Drugih 100m (sek) 70.4 68.9 66.1 62.6 60.0 58.3 55.9

AV 100m (sek) 70.7 69.1 65.6 62.6 59.7 57.9 56.0

Na osnovu izmerenih podataka

Puls (otk/min)

Laktati (mmol/L)

120 133 142 156 172 178 181

1.8 1.9 2.2 3.3 5.7 8.2 11.2

Broj zaveslaja na 50m 38 37 38 38 38 38 38

moguće je iscrtati grafikone u kojima kojima će se pratiti korelacija korelacija srčane srčane frekvence frekvence i vrednosti laktata laktata (y – osa) sa srednjom brzinom plivanja (x – osa). osa).


Grafikon 17. Odnos srednje brzine 200m, u tri različite vremenske tačke

plivanja i srčane frekvence tokom testa 7 x

Posmatrajući grafike može se zaključiti da li dolazi do pada ili do poboljšanja nivoa treniranosti. Ukoliko kriva ima tendeciju skretanja na levo i penje se strmoglao u vis, to je siguran pokazatelj da je došlo do pada u nivou nivou treniranos treniranosti. ti. Nasuprot Nasuprot ovome ovome - ukoliko ukoliko kriva ima

tendeciju skretanja na desno i pritom su vrednosti srčane frekvence i laktata niže, sigurno je došlo do poboljšanja nivoa treniranosti i povećanja brzine plivanja na nivou ANP. Grafikon 18. Odnos srednje brzine plivanja i koncentracije laktata tokom testa 7 x 200m


Vrednosti laktata na kraju testa i tokom oporavka, predstavljaju senzitivni pokazatelj stepena adaptacije organizma na trening. Rana faza oporavka se ocenjuje merenjem razlika u koncentraciji laktata dobijenim 4 minuta nakon opterećenja i u 10-oj minuti oporavka. Vrednosti oporavka su dobre, ako je razlika u koncentracijama laktata najmanje 1.5 – 2.0 2.0 mmol/L. Za samog trenera veliki veliki značaj značaj imaju imaju sledeći sledeći podaci podaci, dobijeni ovim testom: brzina plivanja na nivou ANP, vrednost srčane frekvence na nivou ANP, vrednost laktatnog praga, maksimalna koncentracija laktata i brzina oporavka. Modifikacija ovoga testa za vaterpolo je sledeća: igrači plivaju 5 x 200m kraul tehnikom, a golmani 3 x 200m prsnom tehnikom. Int

Igrači

% od LR

1 2 3 4 5

Tempo plivanja (sek) 25 sek sporije od LR 20 sek sporije od LR 15 sek sporije od LR 10 sek sporije od LR 5 sek sporije od LR

80 84 88 92 96

Golmani Tempo plivanja (sek) 30 sek sporije od LR 15 sek sporije od LR 6 sek sporije od LR

% od LR 75 85 95

Tes Test tr anja anj a na r azl azl i i tim deoni deonica cama ma (ACS (A CSM M ) se koristi za

indirektnu procenu maksimalne potrošnje kiseonika (pomoću ponuđenih algoritama i prosečne brzine trčanja (km/č) na deonicama od 1500 1500m, m, 3000 3000m, m, 5000 5000m, m, 10.0 10.000m 00m i 42.19 42.195m) 5m).. Tabela Tabela 35, pore pored d algoritama za izračunavanje pok azuje azuje i visinu visinu korel korelaci acije je indire indirektn ktno o procenjenog VO2max sa stvarnom vrednošću (direktno izmerenom). Tabela 35. Procena VO 2max preko srednje brzine trčanja na određenim distancama DISTANCA FORMULA KORELACIJA 1500m .95 METS=2.4388 + (0.9343 x km/č) 3000m METS=2.5043 + (0.8400 x km/č) .98 5000m METS=3.1747 + (0.9139 x km/č) .98 10.000m METS=4.7226 + (0.8698 x km/č) .88 42.195m METS=6.9021 + (0.8246 x km/č) .85

Primer: 1 MET = 3.5 ml/kg/min 5000m 5000m = 18mi 18min n 30sek = 16.2 km/č (5 (5 x 60 / 18.5) METS = 3.1747 + (0.9139 x 16.2) = 18 METS


18 x 3.5 = 63 ml/kg/min

Tes Test tr anja anj a na 1.5 mil j u se koristi za određivanje fitness

kategorije. Ukupna dužina koju treba pretrčati u sopstvenom maks maksim imal alno no brzom brzom temp tempu u je 1.5 1.5 milj miljaa (241 (2414 4 met metar ara) a).. Rezul Rezulta tatt se ava u min minut utam amaa i sek sekun unda dama ma (pro (proce cenj njuj ujee se se nivo nivo izražava kardiorespiratorne izdržljivosti). Kategorije su prikazane u tabeli 36. Tabela 36. Kategorije milju (2414 metara) Kategorija Pol Vrlo slabo M

Ž Slabo

M

Ž Srednje

M

Ž Dobro

M

Ž Odlično

M

Ž Vrhunsko

M

Ž

kardiorespiratorne izdržljivosti na osnovu testa trčanja na 1.5 13-19 godina > 15:31 > 18:31 12:11 12:11 - 15:30 15:30 16:55 16:55 - 18:30 18:30 10:49 10:49 - 12:10 12:10 14:31 14:31 - 16:54 16:54 9:41 9:41 - 10:4 10:48 8 12:30 12:30 - 14:30 14:30 8:37 8:37 - 9:40 9:40 11:50 11:50 - 12:29 12:29 < 8:37 < 11:50

20-29 godina > 16:01 > 19:01 14:01 – 16:00 16:00 18:31 – 19:00 19:00 12:01 – 14:00 14:00 15:55 – 18:30 18:30 10:46 – 12:00 12:00 13:31 – 15:54 15:54 9:45 – 10:45 10:45 12:30 – 13:30 13:30 < 9:45 < 12:30

30-39 godina > 16:31 > 19:31 14:44 14:44 - 16:30 16:30 19:01 19:01 - 19:30 19:30 12:31 12:31 - 14:45 14:45 16:31 16:31 - 19:00 19:00 11:01 11:01 - 12:30 12:30 14:31 14:31 - 16:30 16:30 10:00 10:00 - 11:00 11:00 13:00 13:00 - 14:30 14:30 < 10:00 < 13:00

UKK test hodanja na deonici od 2km je 2km je razvijen na Finskom Institutu "President Urho Kaleva Kekkonen" kao doktorska disertacija dr Raija Laukkanena. Cilj je bio istražiti korelaciju između pretpostavljene i direktno izmerene aerobne snage (VO2max). U testu se koriste sledeći parametri: vreme postignuto hodanjem na 2km,

srčana srčana frekvencana frekvencana kraju kraju intervala, intervala, godine godine života i indeks indeks telesne telesne mase (BMI). Pre početka testa potrebno je da se ispitanik zagr eje eje 1015 minuta. minuta. Važno je održati konstant konstantnu nu brzinu hodanja hodanja (bez trčanja). trčanja). Ispitanik koristi monitor srčane frekvence tokom testa. Primer:

Testirana osoba je stara 20 godina, telesne težine 83 kg, visine 188 cm, a BMI je 23.5 kg/m².


Tabela 37. Vrednosti 37. Vrednosti BMI BMI < 20 20 - 25 26 - 30 > 30

TEŽINA Težina ispod idealne Idealna težina Blago povećana težina Velika gojaznost

Algoritam za izračunavanje Fitness indeksa glasi: Za muškarce od 18 do 65 godina 420 - (11.6 x min + 0.2 x sec + 0.56 x FS + 2.6 2.6 x BMI) + 0.2 x godine starosti Za žene od 18 do 65 godina 304 - (8.5 x min + 0.14 x sec + 0.32 x FS + 1.1 1.1 x BMI) + 0.4 x godine starosti Min i sec = vreme postignuto postignuto u testu hodanja hodanja 2 km, FS = frekvenca frekvenca srca na kraju kraju testa

Dobijene vrednosti se uporede sa zatim se odredi Fitness kategorija. INDEX

< 70 70 – 89 89 90 – 95 95 96 – 105 105 106 – 110 110 111 – 130 130 > 130

FITNES KATEGORIJA

Značajno ispod proseka Malo ispod proseka Slab prosek

Prosečno Dobar prosek Malo iznad proseka

Značajno iznad proseka

tabličnim vrednostima, a

FREKVENCA

TRAJANJE

VEŽBE

VEŽBE

2 do 5 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno

20 - 30 30 min min 30 - 40 40 min min 30 - 40 40 min min 30 - 40 40 min min 30 - 60 60 min min 45 - 60 60 min min 60 min

3 do 4 puta nedeljno 3 do 4 puta nedeljno Svaki drugi dan Svaki drugi dan

Podaci Podaci dobijeni dobijeni upotrebom upotrebom softvera softvera Polar Polar ProTrainer ProTrainer su prikazani prikazani u nastavku. 2KM UKK WALKING TEST Datum testiranja: 17/10/2008

PERSONALNE INFORMACIJE Ime i prezime: V.B. Godine: 20 Telesna visina: 188 cm

Telesna težina: 84 kg


BMI: 25.1 kg/m² REZULTATI TESTA

Postignuto vreme u testu: 12min 13sec

Srčana frekvenca: 196 otk/min Energy expenditure: 197 kcal/826 kJ Fitness Index: 113 Fitnes kategorija: Malo iznad proseka Predicted VO2max: 55.1 ml/kg/min

Testovi za procenu anaerobnog kapaciteta koristii za procen procenu u anaerob anaerobnog nog kapac kapacite iteta. ta. Wingate test se korist Tokom testa dobijamo sledeće rezultate: Peak Peak Powe Powerr - maksi maksima maln lnu u manifestovanu snagu (apsolut. vrednosti-W i relativ. vrednosti-W/kg),

vremena u kom je dostignut pik, prosečna snaga tokom testa i ukupno ukupnog g ostvaren ostvarenog og rada. rada. Razvijen Razvijen je tokom tokom 1970. 1970. godine godine od strane strane Wingate Instituta iz Izraela i pripada grupi testova koji se izvode na bicikl-ergometru. Vremenski period izvođenja (30 sek undi) undi) je dovoljan da obezbedi maksimalno naprezanje ispitanika tokom koga

se priliv energija energija obezbeđuje obezbeđuje anaerobnim anaerobnim radom. radom. Opterećenje Opterećenje koje se aplikuje na točak bicikl-ergometra je 0.075kg po 1kg telesne mase ispitanika. Sportovi u kojima je dominantna snaga ili su sprinteri,

koriste opterećenje od 1 do 1.3kg po 1kg telesne mase ispitanika. il krive krive manifestova manifestovane ne snage snage tokom Wingate Wingate testa testa Grafikon 19. Prof 19. Profil


PREDLOG BATERIJE TESTOVA ZA VRHUNSKE SPOR SPORTI TIST STE E U POJED JEDINIM INIM SPOR SPORTO TOV VIMA IMA

Atletika (400m, 800m, 1500m i 400m prepone) Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Submaksimalni 60 sekundni test na pokretnoj traci. Procena  peaka SF, akumulacije laktata i pH krvi 

Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražiti u velikom značaju elastične eksplozivnosti koja se manifestuje amortizacijom u početnoj fazi kontakta stopala sa podlogom i fazi odraza

Terenski test:    

Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom Sprint 30m sa prolazom na 10m RAST test Catting nogom

Biciklizam Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na bicikl-ergometru (VO2max,  vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne

izdržljivosti 

Wingate test na bicikl-ergometru

Terenski testovi: Hronometarski test 30 minuta 


Fudbal Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,  FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne 





izdržljivosti Izokinetičko testiranje snage (procena max snage i mišićne izdržljivosti pojedinih mišićnih grupa) Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi Igrači (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs). Golmani (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni

pokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama. Testiranje ravnoteže (modifikovani Rombergov test)

Terenski testovi: Vertikalni skok sa zamahom rukama (procena eksplozivne  snage donjih ekstremiteta) Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 10m (procena  akceleracije + max brzine) Ajaksov test 5 x 10m (procena agilnosti)  Cik-Cak trčanje bez i sa loptom (procena agilnosti i veštine  



vođenja lopte) Prednoženje iz ležanja na leđima (procena fleksibilnosti zadnje lože buta) Raznoženje iz ležanja na leđima (procena fleksibilnosti preponske regije)







Test ’’Seat and Reach’’ (procena fleksibilnosti donjeg dela leđa) Modifikovani Bangsboov test (procena specifične brzine i brzinske izdržljivosti) Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)




Yo-Yo Intermittent Recovery Test (procena brzine oporavka tokom aciklične aktivnosti aerobno-anaerobnog karaktera)

Košarka Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,  FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne

izdržljivosti 

Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz čučnja – SJ; Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje je u dinamici same igre. Pored trčanja i promene smera kretanja, košarka se sastoji

od skokova iz pozicije: čučnja, stojećeg stava ili nakon doskoka. Terenski testovi: Kretanje u dva trougla  Skok u dalj iz mesta     

Troskok u dalj iz mesta jednonožnim odrazom Izbačaj lopte sa grudi Catting test Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti) 


Rukomet Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,  FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi 


Igrači (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs). Golmani (Skok iz čučnja sa pripremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni

pokret započinju iz pozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama. Terenski testovi: Kretanje u dva trougla  Sprint 30m sa prolaznim vremenom na 10m (procena  akceleracije + max brzine) 

Bench press sa 70% telesne težine Izdržaj u ekstenziji trupa



Catting test



Pretklon raznožno iz seda



    

Bacanj Bacanjee rukometn rukometnee lopte lopte jednom jednom rukom rukom iz seda Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz osnovnog stava Bacanje rukometne lopte jednom rukom iz skok šuta Test 300 yardi Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične

izdržljivosti) 


Odbojka Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,  FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne

izdržljivosti 

Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz ipremom - CMJ; Maksimalni skok sa pripremom – čučnja sa pr ipremom CMJmax; Skok iz čučnja - SJ). Oni pokret započinju iz

pozicije stojećeg stava ili polučučnja uz pomoć ruku ili sa već unapred ispruženim rukama


Terenski testovi: Test 300 yardi   

Test ’’Jelka’’ (brzinska izdržljivost) Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične izdržljivosti)

Vaterpolo Laboratorijski testovi: 

Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije Iskret palicom, zaklon trupa, duboki pretklon, spoljna rotacija u zglobu kolena, fleksija u skočnom zglobu, supinacija stopala



Merenje sile zaveslaja uz pomoć plivačkog dinamometra



(max. sile zaveslaja) Terenski testovi: 

Bench press sa 70% telesne težine



Iskret palicom Progresivni diskontinuirani test plivanja igrači (5 x 200m kraul teh.), golmani (3 x 200m prsnom teh.) (75%, 85%, 95% od najboljeg rezultata) Water Polo Intermittent Shuttle Test (WIST) Brzina preplivavanja deonice od 25m, bez i sa loptom



Preciznost pogađanja cilja u golu

 



 

Procena brzine kretanja lopte Iskok iz vode

Veslanje Laboratorijski testovi:  



Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije

Spiroergometrijski test na veslačkom ergometru (VO2max, vVO2max, FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti Wingate test na veslačkom ergometru


Plivanje Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz  čučnja – SJ; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Maksimalni skok sa pripremom – CMJmax; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražiti

u rezultatskoj prednosti koja se može napraviti prilikom start i 

okreta u vodi. Iskret palicom, zaklon trupa, duboki pretklon, spoljna rotacija u zglobu kolena, fleksija u skočnom zglobu, supinacija stopala



Merenje sile zaveslaja uz pomoć plivačkog dinamometra (max. sile zaveslaja)

Terenski testovi: Progresivni diskontinuirani test (7 x 200m)  Merenje aktivnog otpora plivanja (Kolmogorov)   

Test Index opšte izdržljivosti Test brzinske izdržljivosti 6 x 50m (p-10sek); Intenzitet 9095%

Rvanje Laboratorijski testovi: - Antr Antrop opom omet etri rijs jska ka mer meren enja ja + pro procen cenaa teles telesne ne kom kompoz pozic icij ijee - Subm Submak aksi sima maln lnii 60 sek sekun undn dnii test test na pokr pokret etno nojj trac traci. i. Proc Procen enaa peaka SF, akumulacija laktata i pH krvi - Spir Spiroe oerg rgome ometr trij ijsk skii test test na na bici biciklkl-er ergo gome metr tru u (VO2m (VO2max, ax,

-

vVO2max, FSmax, vANP, FS na APN); Procena opšte aerobne izdržljivosti Testovi motoričkih sposobnosti:, gipkost u leđima, gipkost

-

ramenog pojasa, , brzina jednostavnih pokreta rukom: procena koordinacije Test Testov ovii za pro proce cenu nu sil silee i snag snage: e: sil silaa ruku ruku i ram ramen enog og poj pojasa asa,, sila sila

trbušnih mišića, sila leđnih mišića, sila opružača nogu, eksplozivna snaga nogu


Terenski test: - Rvački 6 minutni test sa lutkom - Testovi snage: čučanj, benč, nabačaj, od 5 m

zgib, penjanje uz konop

Tenis Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci (VO2max, vVO2max,  FSmax, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne

izdržljivosti. 

Vertikalni skokovi na tenzometrijskoj platformi (Skok iz čučnja – SJ; Više povezanih skokova iz skočnog zgloba - CJs; Skok iz čučnja sa pripremom – CMJ; Skok iz čučnja sa pripremom na jednoj nozi - CMJ L/D). Opravdanje treba tražiti u potrebi za brzom promenom smera kretanja radi zauzimanja što bolje pozicije za izvođenje kvalitetnog udarca.

Terenski testovi: Yo-Yo Intermittent Endurance Test (procena aerobne aciklične   

izdržljivosti) Hit & Turn Tennis Test (procena specifične izdržljivosti) Bacanje medicinke (3kg) iz ležećeg položaja



Catting test Podizanje trupa u 30 ili 60sek



Izdržaj u ekstenziji trupa



Triatlon Laboratorijski testovi: Antropometrijska merenja + procena telesne kompozicije  Spiroergometrijski test na pokretnoj traci i/ili bicikl-ergometru  (VO2max, vVO2max, FS max, vANP, FS na ANP); Procena opšte aerobne izdržljivosti


Terenski testovi: Yo-Yo Endurance test  Progresivni diskontinuirani test plivanja (7 x 200m)  Hronometarski test 30 minuta 

POGLAVLJE 11 PSIHODIJAGNOSTIKA U SPORTU

Mi smo jedina stvorenja na Zemlji Zemlji koja mogu da promene promene svoju biologiju, biologiju, onim onim što mislimo mislimo i osećamo. osećamo. Granica Granica između između biologije biologije i psihologije se ne može sa sigurnošću povući.

224..Dijagnostika 224..Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pojam - Psihodijag Psihodijagnosti nostika ka

Primena psiholoških testova Psihološko testiranje

Pojam - Psihodij Psihodijagnos agnostik tika a

P

sihodijagnostika

podrazumeva

proces

utvrđivanja

nivoa

razvijenosti pojedinih psihičkih karakteristika sportista, te moguće obrasce reagovanja u pojedinim situacijama. Psihodijagnostički postupak se sprovodi koristeći skup psiholoških metoda i postupaka koji omogućuju procenu karakteristika pojedinca ili ekipe. Psihodijagnostička obrada predstavlja osnovu za planiranje i realizaciju psihološke pripreme sportista, ali može služiti i za analizu aktuelnog stan ja u klubu ili ekipi, te kao pomoć treneru u donošenju odluka kako raditi sa sportistom ili ekipom. Segmenti psihodijagnostike Psihologija sporta se deli na nekoliko segmenata: se gmenata: Istraživanje  Edukacija  Psihološka priprema  Psihodijagnostika  Psihodijagnostik a sportista omogućava: Procenu individualnih i timskih karakteristika i potencijala  Uvid u nivo psihološke pripremljenosti sportiste ili ekipe  Procenu različitih faktora koji mogu delovati na individualnu 

i

timsku sportsku uspešnost 

Uvid u potencijale pojedinca (što može preporuke za izbor adekvatnog sporta)

biti jedan od faktora

Psihod Psi hodija ijagno gnostik stika a u sportu sportu 225

Psihodijagnostički postupak podrazumeva: Primenu psiholoških testova    



Intervju sa sportistom Intervju sa trenerom Situacijsko praćenje ponašanja sportiste ili ekipe (trening, takmičenje) Analizu grupne dinamike u ekipnim sportovima

Primena psiholoških testova Podaci koji se dobiju psihodijagnostičkim postupkom prvenstveno su od praktične važnosti za trenera ili rukovodstvo kluba, te omogućavaju informacije potrebne za postizanje kvalitetnijih

razultata i višeg nivoa opšte sportske uspešnosti. U daljem tekstu detaljnije ćemo opisati svaki od pomenutih psihodijagnostičkih postupaka. Intervju sa sportistom Postupak se sprovodi u obliku struktuiranog razgovora sa sportistom, u trajanju oko 45 min, a u cilju identifikacije potencijala

sportiste, njegovih jakih i slabih strana, motivacije, doživljaja sopstvene uloge u timu, kao i odnosa unutar kluba ili ekipe. Postupkom struktuiranog razgovora sa sportistom, dobijaju se informacije ko je predstavljaju veoma važnu dopunu saznanjima dobijenim psihološkim testiranjem. Intervju sa trenerom Osnovna funkcija ovog intervjua jeste utvrdjivanje trenerovih

očekivanja i ciljeva zbog kojih mu je potrebna psihodijagnostička procena. U razgovoru koji traje oko 30 min, prikupljaju se opšti podaci o timu, mišljenje trenera o odnosima među sportistima, kao i problemima pojedinog sportiste ili ekipe.

Situacijsko praćenje ponašanja pojedinca ili ekipe Postupak se najčešće sprovodi na zahtev trenera ili rukovodstva kluba. Podrazumeva opservaciju jednog ili više treninga,


ili praćenje psihološke strukture ekipe ili reakcija pojedinačnog sportiste tokom utakmice.Konkretno, posmatra se i beleži ponašanje i reakcije sportista koje predstavljaju nivo psihološk e pripremljenosti, identifikaciju i praćenje pozitivnih i negativnih karakteristika igre, procenu i identifikaciju rizičnih faktora, kao i analizu i procenu produktivnosti meča neophodnu za budući rad pojedinca ili ekipe. Analiza grupne dinamike Podrazumeva procenu timske kohezivnosti, funkcionalne i

emocionalne povezanosti igrača u ekipi, kao i identifikaciju rizičnih faktora koji mogu narušiti saradnju i sportsku uspešnost tima.

Psihološko testiranje je Psihološko testiranje se sprovodi koristeći bateri je psihodijagnostičkjih testova, gde se za razliku od kliničke dijagnostike u kojoj se identifikuju disfunkcionalna stanja, simptomi i sindromi, psihodijagnostika u sportu koristi instrumentima kojima se otkrivaju

psihološke komponente kao važne važ ne determinante sportskog s portskog postignuća. Testiranje se sprovodi individualno ili grupno, najčešće u pismenom obliku i garantuje tajnost dobijenih podataka.

Testiranje se koristi za ispitivanje i procenu ličnosi sportiste. U tu svrhu mogu se koristiti različiti inventari ličnosti (PI PIE E - JRS, JRS, Cat Catte tell ll 16 pf, KON 6, EPQ...), testiranjem se može ustanoviti nivo anksioznosti sportiste (SCAT), kao i procena motivacije. Za ispitivanje kognitivnih sposobnosti sportiste, osim papir-

olovka testova, sve češće se koristi CRD serija psihodijagnostičkih testova koja obuhvata: Perceptivne testove  

Testove mišljenja Testove pamćenja



Testove za merenje psihomotornih reakcija.



Testovi CRD serije namenjeni su utvrđivanju (dijagnostici i praćenju) vremena i tačnosti ostvarivanja pomenutih mentalnih i psihomotornih funkcija, te dimenzija sposobnosti i funkcionalnih


mentalnog og potenci potencijala. jala. Kao takvi se često specifičnosti individualnog mentaln koriste kao pomoćno psihodijagnostičko sredstvo, kojim se na efikasan i brz način dobijaju potrebni podaci o sportisti. Rezultat psihodijagnostičke procene dobija se u vidu pisanog izveštaja - mišljenja psihologa (pogledati u prilogu). Ukoliko se radi sa celom ekipom, osim pojedinačnih izveštaja za svakog sportistu, dobija se i komple letn tnoj oj ekip ekipi. i. On sadrži: analizu grupne kohezivnosti, izveštaj o komp moti motiva vaci cion onu u struk struktu turu ru tima tima,, anal analiz izu u odno odnosa sa među igračima, analizu ponašanja trenera, kao i moguće posledice na odnose unutar ekipe (relacija individua-ekipa).

Izveštaj psihologa daje informacije koje pomažu trenerima da razvijaju potencijale sportista, unaprede komunikaciju između sportista i time smanje uticaj rizičnih faktora na ekipu, kao i efikasnije reše potencijalne konflikte. Psihodijagnostička procena predstavlja poverljivu informaciju i može se koristiti, isključivo, u svrhu postiz izan anja ja bolj boljih ih unapređenja rada sa sportistom ili ekipom, radi post sportskih rezultata i povećanja sportske uspešnosti. Mišljenje da je psihologija sporta namen jena samo vrhunskim sportistima pokazalo se kao pogrešno, jer rad sa sportskim psihologom namenjen je svim sportistima, kako početnicima tako i razvijenim sportistima. On omogućava da se nakon psihodijagnostičke obrade, napravi plan psihološke pripreme čime će se sportisti ono najb najbol olje je što ima u sebi, onda kada je to omog omoguć ućit itii da po poka kaže že ono potrebno. Slika xx. Savremeni sistem za psihodijagnostiku (CRD – Kompleks Reakciometar Drenovac)


Primer: Izveštaj psihološke procene rađene u Pokrajinskom zavodu zavodu za sport PSIHOLOŠKI NALAZ I MIŠLJENJE Ime i prezime: NN Sportska disciplina: Tenis

Datum rođenja: 25.05.1992. Datum testiranja: 20.07.2009.

Primenjene metode: Testovi KOG 3, KON 6, PIE, EPQ, CRD baterija testova, intervju. Razlog psihološkog testiranja: Procena i opis psihosocijalnih karakteristika

važnih za sportsko postignuće. Po rečima sportiste, neposredan povod testiranja su problemi koji se javljaju kada u toku meča sportista ne uspeva da postigne željeni želj eni rezultat, rezulta t, što se manifestuje manifestuj e kroz slabiju kontrolu ponašan ja na terenu (viče, baca reket) i pad koncentracije (potrebno mu je puno vremena da se vrati u igru). Ovi problemi rezultiraju slabim krajnim rezultatom u meču.

PROCENA LIČNOSTI Sportista potiče iz porodice u kojoj vlada pozitivna i podsticajna klima, bez pretranih očekivanja i opterećenja u vezi sportskih postignuća. U toku razgovora sportista ostavlja utisak osobe kojoj je potrebno

dosta vremena da stekne poverenje da bi otvoreno pričao o sebi, te pokazuje relativno nizak novo aspiracija u kontekstu životnih ciljeva koji nisu vezani za sport (npr. škola). Sposobnosti opažanja i razlikovanja materijala koji je vizuelno prisutan, orijentacije u prostoru, učenja i pamćenja, kao i intelektualne sposobnosti su u skladu sa očekivanjima zasnovanim na uzrastu i obrazovnom nivou sportiste, što predstavlja faktor koji omogućava dalji takmičarski napredak.

U profilu ličnosti dominiraju crte opreznosti, plašljivosti i pasivnosti, te često prepuštanje vodstva drugima. U interpersonalnoj komunikaciji (ophođenju sa drugima) je teško prilagodljiv i nesiguran. Često je opterećen mislima da stvari mogu krenuti loše, razdražljiv je, sklon depresivnim osećanjima, kao i katastrofiziranju ishoda vezanih za budućnost. Kada stekne poverenje u osobu prihvata savete i sugestije, što predstavlja osobinu na koju trener može da računa. Pokazuje nizak nivo tolerancije na frustraciju što dovodi do besa prema samom sebi, slabije kontrole ponašanja na terenu i gubitka trenažne i takmičarske stabilnosti u neočekivanim situacijama.


Sportista postavlja pred sebe visoke ciljeve vezane za tenis i izuzetno

je motivisan da ih ostvari (uporan, marljiv, poseduje osećaj usmerenosti u životu, fokusiran je na sport).

ZAKLJUČAK Na osnovu pokazanih sposobnosti i osobina ličnosti lič nosti može se zaključit zaklj učiti da je kod sportiste potrebno razvijati: samopouzdanje i veru u sopstvene

sposobnosti da ostvari uspeh u otežavajućim okolnostima, da se prilagodi, da može savladati neočekivane situacije, povećati nivo tolerancije na frustraciju, te ivanja prema ciljevima koje postavlja samom sebi razvijati realna oček ivanja (kratkoročnim i dugoročnim) u vezi sa sportskim postignućima. Dalji trenažni rad je potrebno dopuniti sa: mentalnim treningom, vežbama disanja i vežbama za održavanje fokusa pažnje i koncentracije.

Neosporno

je

da

su

psihološke

komponente

važne

determinante sportskog uspeha. One su istovremeno i prediktori opstanka pojedinca u profesionalnom sportu (Smith i Christensen,

1995). Iz tog razloga je važno identifikovati relativna psihološka obelež ja posmatranog sportiste i informisati sportske trenere o tome kako ih usmeriti, koristiti i razvijati. Ukoliko sportski treneri dobiju

podatke o psihološkim karakteristikama sportiste sa kojim rade, te preporuke o komunikacijskim i interakcijskim uslovima u kojima je te karakteristika moguće staviti u funkciju igračeve i ekipne efikasnosti, njihov se trenažni programi može isto istovr vrem emen eno o foku fokussirat iratii i na razv razvoj oj tehničko-taktičkih veština. U nizu podataka koje trener koristi pri određivenju sadržaja treninga i okolnosti pod kojima se izvodi

trenažni program, podaci dobijeni psihodijagnostičkom metodom mogu u velikoj meri proširiti i pojačati područje trenerovog uticaja i kontrole.

Uključivanje psihologa u postupak određivanja psihosocijalnog statusa članova jedne sportske ekipe, te korišćenje psiholoških rezultata u kreiranju programa sportskog treninga, doprinos doprinos je interdisci interdisciplinar plinarnom nom pristupu pristupu radu u vrhunskom vrhunskom sportu. sportu.


Umesto sažetka Duboko unutar nas nepoznata našim čulima, nalazi se najdublja nemerljiva suština našeg postojanja, polje nepromenljivosti koje stvara ličnost, ego i telo. Pošto je to naše osnovno stanje - to je ono što mi zapravo jesmo. Svaka ličnost doživljava i stvara svoj vlastiti svet. Ona je sklona da nešto prihvata stvarnim zato što to može da vidi i dohvati. Uverenja stvaraju misli i osećanja i pokreću hemijske reakcije koje podržavaju život u svakoj ćeliji. Mnoge od ovih reakcija se mogu meriti, ali su procedure složene i skupe (merenje nivoa hormona, transmitera ili elektro-hemijskih procesa). Iz

tog razloga, iako izuzetno važne, nisu našle široku primenu u sportu. Testovima možemo (prilično grubo) proceniti kakvo je nečije zapažanje. Zapažanje je (subjektivno) direktno vezano za ličnost i naučeno. Doživljaj je diktiran time kako smo naučili da zapažamo. On može biti prepreka, ali i motiv i oružje u borbi ka uspehu. Prepreka je naše uslovljavanje, naš zajednički pogled na svet koji smo naučili od svojih roditelja, nastavnika i društva. Ta prepreka je ’’hipnoza društvenog uslovljavanja’’ koja ima snažan uticaj na naš pogled na svet. Iz takvog privida se stvaraju pravila koja nisu ništa drugo, nego izmišljotine ljudskog uma. Iako je sasvim jasno da nauka i psihodijagnostika treba da otkrivaju objektivnu stvarnost koja je nezavisna od posmatrača, u ovom trenutku to se čini nemogućim jer je

previše saturirana uslovljenim mislima. Posmatrač je pun predrasuda o pojavama koje mu prenose njegova čula. Čula podržavaju poruku da su stvari takve kako izgledaju, dok u stvarnosti to može biti sasvim drugačije. Inteligencija se može izraziti bilo kao misao, bilo kao molekul. Osnovna emocija (kao što je strah) se može opisati kao apstraktan osećaj ili kao dodirljiv molekul hormona adrenalina. Bez osećaja nema hormona, bez hormona nema osećanja. Na isti način: nema bola bez nervnog signala koji prenosi bol; nema uklanjanja bola bez endorfina koji odgovaraju receptorima za bol i zaustavljaju te signale. Kud god ide misao, hemija ide za njom. Svako mentalno stanje

ima i svoju specifičnu biohemiju.

Motoricki testovi

Recommend Documents