Ljubomir Misic Radomir Lakusic
LIVADSKE BILJKE
LIVADSKE BILJKE
Recenzentl : dr Aajna Jovanovic dr Ljudevit llfjanic Redakcljskl koleglj : Dr Ljubomir Berberovlc Dr Muso Dizdarevic Mirjana Jovanovic Zvonko Korene Dr Aadomir Lakusic Mr Esad Maslic Dr Smilja MucibaЬic Dr Vitomir Stefanovic Dr ёedomil Silic (predsjednik) / Dr Tihomir Vukovic / Glavni urednlcl: Zvonko Korene Mr Vojislav Mitic Odgovorni urednik: Mr Esad Maslic Autorl fotograflja : Ljubomir Misic ёedomil Silic (4 na st. 20, 80, 85 i 129) llustratori: ljupomir Misic Ljerka Kovac Tehniёki
urednik: Auzica Aiorovic Lektor: Filip Zlousic Korektor: Auza Мlаё Tlraz: 15 ооо
lzdaju : SP »Svjetlost" lzdavacko preduzece Sarajevo, direktor Savo Zirojevic Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd
Za
lzdavaёe:
Abduselam Austempasic Aadojica Vucicevic Foto - slog LINOTAONIK 300 : GIP »SarS«, stamparija Sarajevo ~tampa:
Tisk Gorenjskl tlsk Kranj
Prof. dr Ljubomir Misic Prof. dr Radomir Lakusic
LIVADSKE BILJKE 160 fotografija u koloru 160 crteza u taЬlama
I izdanje
IP »SYJETLOST«, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Sarajevo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd l990.
SLIКA NA KORICAMA : kosвnice u Gata~kom
Uvade
polju
SLIКA NA UNUTRA~NJOJ STAANI KOAICA ;
Uvada na lgmanu kod Sarajeva. SL IКA NA STRANI З.; Crvena djetelina ( TГifolium ргаtвпsв L.)
CIP - Katalogizacija u puЫikaciji Narodna i univerzitetska ЬiЫioteka Sarajevo
Вosne
i Hercegovine,
UDK 581.9:633.2.03 MI$ 1C, Ljubomir Livadske Ьiljke / LjuЬomir Mi~lc, Aadomir Laku~ic;/ autori fotografija ЦuЬomir Misic ... [et al.] ; ilustratori LjuЬomir Misic [et al.]. - 1. izd. - Sarajevo : Svjetlost, 1989. 228 str.: 160 fotografija u koloru, 160 cneza u taЫama; 24 cm. - (Priroda Jugoslavije ; 5) Literatura: str. 181-185. - Skracenice lmena ciUranih autora: str. 187- 190. - Ajecnlk Ьotanicklh termina: str. 195-206. Aegistri: str. 207- 227 ISBN 8ЕН>1 -Q2501 -2
ISBN 86-01 -02501-3
SADRZAJ
Predgovor .... .. .... .. ....... ...... .. .... .. .... ............ .. .. .. .......... .. ....... ......... ..... .......................
7
Uvod .......................................................................................................................
9
Pregled najznaёajnijih zajednica livada i pasnjaka Jugoslavije .............................
11
Skracenice .............................................................................................................. .
18
Opis vrsta, fotografije i crtezi ................................. .............. ... ....... ........ .................
19
Literatura .............................. .... ............................ .................. ........ ......................... 181 Skracenice imena citiranih autora ...... ........................................... .... ..................... 186 lndeks asocijacija .... ................................................................................................ 191 Rjeёnik botaniёkih
termina . ..... ............... ........ ...................................... ................... 195
Registri Nauёna
imena (Nomina latina) ......... .... .... ........ ....... ........ .................. ..............
207
Srpskohrvatska imena ...................... ............... ........................ ........... ............... 21 О Makedonska imena ... .. .. .. .. .. ... .. .... . .. .. .. ... .. .. .. .. .. .. ...... .. .. ...... .. .. .. .. .. .. .. .. .. ...... .. .. .... 21 З Slovenaёka
imena .................. ..... ..... .............. .... .. ...... ... ..... ... ... .... ...................... 215 (Соттоп
Eng/ish Names) ....................................................
217
Francuska imena (Noms communs francais) ..................................................
219
Njemaёka
imena (Deutsche Namen) ...............................................................
221
ltalijanska imena (Nomi comuni italiani) ..........................................................
224
Ruska imena (Руские названия) ....................................................................
226
Engleska imena
5
PREDGOVOR Knjiga »L i v а d s k е Ь i 1ј k е '' iz edicije »Priroda Jиgoslavije (( sadri i пajvaiпije lпformacije о 160 vrsta Ыijaka koje optimиm ekoloskih иslova пalaze и ekosistemlma livada i pasпjaka horizoпtalпog i vertikalпog profila Jиgoslavije. Pri izborи vrsta, ёiji је broj оgrапiёеп, rиkovodili smo se pn}e svega zпаёајет svake konkretne vrste, пjenim kvalitativпim i kvaпtitativпim karakteristikama, i, s drиge straпe, izostavijanjem oпih vrsta koje sи оЬrадепе и гапiје pиЫikovaпim kпjigama ove edicije. Kako је morfoloskim karakteristikama prezeпtlraпih vrsta posveceпa рипа раiпја kroz fotografije и boji i crtei e, пastojali smo da и tekstи пaglasimo ekoloske karakteristike vrsta i пjihovih popиlacija, tj. пjihov odпos prema klimatskim, geoloskim, pedoloskim i orografskim karakteristikama пjihove iivotпe srediпe, pripadnost Ыiјпој zajedпici, iivotпoj zajednici i ekosistemи. Таkоде smo пastojali da za svakи vrstи istakпemo пјепи ироtrеЬпи vrijedпost hraпjivost, medonosnost, ijekovitost i dekorativпost, sto се, пadamo se, kпjigи иёiпiti korisпijom i иpotreЫjivijom пе samo za strиёпjake, stиdeпte i Clake iz oЫasti fипdameп talпe i primijeпjene Ыologije i ekologije vec i za daleko siri krиg ijиЫteija prirode. Radi toga smo za svakи vrstи, osim паиёпоg (latiпskog imena), dali i пјепа пагоdпа imeпa па : srpsko-hrvatskom, sloveпaёkom, makedonskom, eпgleskom, fraпcиskom, пјетаё kот, italijaпskom i rиskom jezikи. Radi boijeg razиmijevaпja оЬиhvасепе materije, и Uvodи smo dali razjasпjeпja пajosпovnijih pojmova i siпsistematikи Ыijпih zajedпica livada i pasпjaka, а па krajи kпjige indekse koji omogиcavajи brzo паlаiепје svake Ыiјпе vrste i svakog zпаёајпiјеg termiпa. Sirom literatиrom ieijeli smo da иkaiemo korisпicima kпjige па brojne izvore podataka kojima smo se slиiili и radи па ovoj kпjizi, kao i da ih иpиtimo па mogиcпost korisceпja potpипijih podataka, kako о ovoj proЫematici и cjeliпi, tako i и svakom koпkretпom s/иёаји.
Na dragocjeпoj pomoci pri izradi ove kпjige dиgиjemo iskreпи zahvalпost receпzen tima dr Rajпi Jovaпovic-Dипjic i prof. dr Ljиdevitи 1/iјапiси, kao i kolegi dr Cedomilи Silicи.
7
uvoo Pojam livadske Ьiijke podrazumjjeva sve one Ьiljne vrste koje optjmum uslova za zjvot nalaze u razljcjtjm tjpovjma ljvada, od onih mezofjlnih, hjgromezofilinjh ј kseromezofjlnjh, koje se zbog vjsoke Ьiljne produkcjje jednom jli vjse puta godjsnje kose radj saЫranja stocne hrane ili jntenzjvno jspasaju, do onjh koje se, zbog manje produkcjje, slaЫjeg kvaljteta Ыljne mase jlj nekjh drugjh nepogoda, uglavnom jspasaju а rjede kose, te jh nazjvamo pasnjacjma. Medutjm, pojam pasnjak znatno је sjrj od pojma ljvada ј ukljucuje sve оЫјkе Ыljnjh zajednjca u kojjma se napasaju stada domacjh zjvotjnja, Ьilo tokom cjjele godjne, kao sto је to slucaj u prjmorskjm ј njzjjskjm krajevjma, ilj samo tokom ljeta, kao u planjnskjm predjelima. Ljvade su ј ро genezj specjfjcne јег su nastale u novjjoj jstorjjj vegetacjje, pod utjcajem covjeka, kojj је krcjo ј palio prjrodnu, preantropogenu, tj. kljmatogenu, najcesce sumsku ilj sjЫjacku vegetacjju radj stvaranja ljvada па kojjma се sablratj stocnu hranu jlj jntenzjvno napasatj svoja stada. U pasnjake, medutjm, spadaju osjm antropogenjh, ј onj kojj su prjrodnog - preantropogenog porjjekla, kao sto su planjnske rudjne, planjnske vrjstjne, stepe, polupustjnje, jtd. Prema jntenzjtetu ј kvaljtetu antropogenjh utjcaja, sve ljvade mozemo svrstatj u dvjje grupe : а) livade jntenzjvno kultjvjrane, koje se kose najcesce 2-3 puta godjsnje ilj sluze za intenzivnu jspasu ; njjhov florjstickj sastav odreduje uglavnom covjek sjjucj odredene komblnacjje vjsokokrmnjh Ьiljaka ј cjju Ьioprodukcjju pomaZemo dubrenjem, navodnjavanjem, jtd. ј Ь) ljvade koje se ekstenzjvno kultjvjraju- kosenjem (najcesce jednom u toku godine), odstranjjvanjem drvenastjh vrsta i ekstenzjvnjm jspasanjem. Za ovu kategorjju livada cesto se ј u strucnoj literaturi korjstj termjn »prjrodne ljvade«, sto је sasvjm pogresno, јег se pod prjrodnim livadama mogu podrazumjjevati samo neantropogenj оЫiсј travnih zajednica, za koje najcesce koristjmo specjfjcne termine - planjnske rudine, stepe, mocvarne ljvade, tresetjsta, jtd., dok se za prvu kategorjju koriste termjnj vjestacke livade jli sijane ljvade, kojj u potpunostj odgovaraju njjhovoj genezj.
9
PREGLED NAJZNACAJNIJIH ZAJEDNICA LIVADA 1 PASNJAKA JUGOSLAVIJE Slozenj ekosjstem livada ј pasnjaka u uzem smjslu Jugoslavjje u ёеtјгј ргјгоdпе cjeliпe :
rјјеёј ,
djferencjra se na prostoru
а) livade па vlazпjm ј topljm staпjstjma medjteraпsko-submedjte!ranskog ј njzjjskobrdskog podruёja, па dubokjm tljma, јпtепzјvпо kultjvjraпe ј vjsokoproduktjvпe; Ь) ljvade па umjereпo vlaiпjm ј umjereпo hladпjm stanjstjma gorskog ј subalpiпskog pojasa, sa pljcjm tljma, eksteпzjvno kultjvjraпe ј sredпje produktjvпe ; с) uglavпom раsпјасј па suhjm ј topljm staпjstjma medjteraпskog , submedjteraп skog, пjzjjskog ј brdskog pojasa, па degradjraпjm ј pljtkjm tlima, пekultjvjraпj ј sa пjskom produkcjjom fjtomase; d} uglavпom раsпјасј gorskog, subalpjпskog i alpjпskog pojasa, па plitkjm degradjraпjm jlj prjrodпjm tlima, пekultjvjraпj ј sa veoma niskom produkcjjom fitomase, zbog njskjh temperatura ј fjzjoloske suse па njjhovjm stanj§tjma.
Svaka od pomeпutjh grupa se dјfегепсјга па subjedjпjce, koje su u fjtoceпoloskoj, ekoloskoj sjnsjstematjcj, оzпаёеnе kao razljёjte klase jlj razredj, redovj, sveze, asocjjacjje, geografske varijaпte , geolosko-pedoloske varjjaпte, subasocjjacjje ilj facjjesj. Оsпоvпа јеdјпјса fjtoceпoloske sjпsjstematjke, odnosпo пauke о vegetacjjj jeste asocjjacjja pod kojom podrazumjjevamo sjstem razljёjtih Ьiljпjh populacjja koje zive па odreдenom prostoru, u odreдeпom vremeпu, odпosno u odreдenjm ekoloskjm uslovjma, ekoloskj su sпаiпо povezane u jedjпstveпu fjtoceпozu а geпetiёkj meausobпo jzolovaпe јег pripadaju razljёjtjm vrstama, rodovjma, porodicama, itd., te se razmjena geпetjёkog mateгjjala ј ostvarjvaпje vjtalпog potomstva ostvaruje uпutar svake populacjje ропаоsоЬ. Sjstem florjstjёkj ј ekoloski sliёnjh asocjjacjja ёјпi svezu, sjstem sveza red, sjstem redova klasu, sjstem klasa krug, а sjstem krugova vegetacjju u globalпom smjslu гјј;еёј . Tako Ьi krugu ljvada ј pasпjaka, u uzem smjslu rјјеёј, prjpadale klase : оdпоsпо
а)
hjgro-mezofjlne, mezofjlne ј kseromezofjlne ljvade ј pasnjacj (Molinio-Arrhenatheretea R. Тх. 1937) ; Ь) mezo-kserofjlпj раsпјасј ј ljvade koпtjпeпtalпjh krajeva (Festuco-Brometea Br.-BI. & R. Тх. 1943); с) kserotermnj раsпјасј ј ljvade cjrkummedjteranskog podruёja ( Thero-Bra-chypodietea Br.-81. 1947); d) acjdjfjlпj hjgro-mezofjlпj , mezofjlnj ј kseromezofjlnj pasnjacj ј livade (Nardo-Callunetea Preisiпg 1949); е) hjgrofjlnj раsпјасј ј ljvade oko jzvora ј potoka gorskog i subalpjпskog pojasa ( Scheuchzerio-Caricetea fuscae /Nordhageп 1936/ R. Тх. 1937); t) higrofjlnj pasnjacj ј ljvade prjmorskjh, пjzjjskjh ј brdskjh moёvara ( Phragmitetea R. Т х. & Prejsjng 1942); g) higrofjlnj pasnjacj ј livade muljevjtjh obala rjjeka, jezera ј Ьага ( lsoёto-Nanojunce tea Br.-BI. & Тх. 1943); h) halofjlпo-hjgrofilne ljvade ј раsпјасј prjmorskjh krajeva (Juncetea maritimi R. Тх. 1951 ); ј) livadsko-stepska vegetacija slatjпa kontjпentalпjh krajeva (Festuco-Puccinellietea So6 1968), jtd. 11
Najvecj Ьгој vrsta obuhvaceпjh kпjjgom нljvadske Ьiljke« optimum uslova za zjv~~ nalazj u zajedпjcama klasa Molinio -Arrher:atheretea i .Festuco._-Bromet~a, а zпatno maпJI broj u okvjru drugih pomeпutjh klasa, koJe obuhvat~JU р~~tе~по paSПJake, ра cemo se ukratko osvrnutj па djferencijaciju livada u uzem sm1slu ГIJSCI . . . Higromezofilne, mezofilne i higrokserofilne livade klase Molmю-Arrhenatheretea se diferenciraju па: а) higromezofilпe Jjvade ј pasnjake redova Molinletalia W. Koch 1926. ј Deschampsietalia Н -је (1956) 1958. а ; . . Ь) mezofilne ljvade ј pasпjake r~da_ Arrhenathe~eta/1~ Pawlow. 1928. 1 с) hjgгokserofilne Jjvade reda Tпfolю-Hordeeta!Ja Н - 16 1963.
Hjgromezofjlne Jjvade ј pasnjacj reda Molinietalia u Jugosl~vjji djf~reпcjraju se па trj sveze: Molinion caeruleaeW. Koch 26, FilipendulionSegal19661 Calthюn А . Тх. 1937. Sveza Molinion caeruleae obuhvata razпovrsпe ј za covjeka zпасајпе ljvade ј pasnjake, kao sto su: Serratu/o -Piantaginetum altissir::ae_ llijaпjc 196~ .. Venle_f!alo- Trifolietum pallidi lljjaпic 1967, Molinietum arundinaceae IIIJaПIC ~ ~67, Canc1 gracJ!Js-~o.etum palustris lljjaпjc 1967, Lathyro-Molinietum caeruleae Tat1c et al. 1982, Mo!Jmetum caeruleae W. Koch 1926, Molinio-Giadioletum H- t 1954. itd. Saveza Calthion objediпjuje Jjvade ј pasпjake visih polozaja, hladпjjjh staпjsta ј uzeg rasprostraпjenja oko jzvora ј potoka, kao sto su : Trollo- Orchidetum bosniacae Mjsic 1984, Trolio-Juncetum (W. Koch 1926) Oberd. 1957, Equisetetum palustris Dапоп & Blaiencic 1978. itd. Sveza Filipendulion Segal 1966. obuhvata za covjeka manje zпасајпе pasпjake ј Jjvade kontjпentalnjh krajeva, kojj сјпе prelaz prema vegetaciji vjsokjh zeleпj, kao sto su: Filipendulo-Geranietum palustris W. Koch 1963. Vegetacjjskj red Deschampsietalia Н - је (1956) 1958. obuhvata moёvarпe livade nizjjskjh podrucja Jugoslavjje, па duze plavljenjm tereпjma ј teskim (dzombastim) tlima. Јеdјпа sveza ovoga reda - Deschampsion caespitosae Н - је 1930. obuhvata vjse asocjjacija livada ј pasпjaka, od kojih cemo pomeпuti samo пеkе пајzпаёајпiје, kao sto su : Deschampsietum caespitosae H-ic 1930, Caricetum tricostato-vulpinae Н-је 1930, Agrosti-Juncetum effusi. т. Cjпcovic 1959, Junco-Deschampsietum caespitosae Petkovic 1981 . Mezofilne livade ј pasпjaci reda Arrhenatheretalia Pawlow. 1928. па sirokom horjzontalnom ј visokom vertikalnom profjlu nase zemlje, od primorskih i paпoпskih podruёja do subalpjnskog pojasa srednjjh - vjsokih Djпarida, djferenciraju se u trj sveze: а) Arrhenatherion elatioris Вг. -81 . 1925, Ь) Cynosurion cristati А . Тх . 1947, с) Pancicion Lakusjc ( 1964) 1966. Saveza Arrhenatherion elatioris obuhvata uglavпom јпtепzјvпо kultivisane Jjvade njzjjskih ј doljnskih predjela, па dubokjm ј umjereno vlaiпim tlima, koja se najcesce dru su : R_hmantho-Cynosuretum Вlеёјс & Tatjc 1960, Knautio-Cynosuretum cпstat1 Blec16 & Tat16 1966, Cynosuretum cristati bosniacum Lakusjc et al. 1975 Festuco-Cynosuretum А . Тх . 1940, jtd. '
12
Sveza Pancicion obuhvata mezofil
d
.
па pli6im tljma koja se rijetko dubre te~ 11va е gorsk.og 1su~alplпskog pojasa, пајбе§се
karaktera ј rasprostran·en · ' а1u man1е pr1пose SIJena. Sveza је endemltnog Najznaca·nгe asoci' . Ј а Је od bosanskih do srbljaпskih i makedonsklh planina. 1966, ( 1964) 1 К. Tomic 1970 Alch -Ph u гestucoPancюletum sвгЬiсав • 11 Festucвtum failacis ~~~1~60 ytA~uhmвtull''!' psвиC~oorblcularis.Laku~lc et al. 1982, VioletoA . . • ,с ет ,o-Crepldetum bosmacaв 8jel{:j(: 1966, itd.
PahcJoio~Lil/~~~~eb~~~~:~:~e8j~1~~~~~~u~t~a9n6c9ic':tum sвrblcae_ ~aku§ic
stani~t~dd~~~~~~~~~~~=в~~Ј!: ~~• ~;d1 ~63d~b1uhvata l.jvade ј. pa~njake kra~klh polja ј slil:na k . ' . Ј nlm Је om god1ne, najl:eMe od novembra do aprila 1 1. ~ua~d~1:·o~I~Je~~ ::~а 1 8 IZioz~n~ 1 fizjёkoj i fizioloskoJ su~j, jet .se nајёеМе razvijaju n~ Т k ... ~ VI~O m P.rocentom nepr1stupa6пe 1 te~ko pristupaёne vode. 1
5
а ode se razviJaJu n~ sl1ёn1m stant§tjma ј u Panonskoj njziji, gdje su obuhvacene роsеЬпо':" .. svezo~ Т.~''?"o~Ra_nunculion pedati Slavnic ( 1942) 1948, unutar koje su najznaёЭJniJe ~SOCIJSCIJe . TГifOIIetum subtвrranвi Slavnic (1942) 1948 Pвucedano-Astв
"petum pиn.ctatl ( Aapcs. 1927) So6 1947, Trlfollo arabucsk1 1985, jtd.
angulвti-Alopвcu;вtum pratвnsis S
·
. Syez~ Trifolion resupin_~ti К. Micevski 1957. rasprostranjena је u submediteranskom dljelu JUQOistocne Jugos~~v~e, od uM~ Neretve, preko jugoistol:nog dijela Hercegovine ј krsk~. С~~е Gore do Srb11e 1~a.kedoniJ~ u kojoj је najoptjmalnije razvijena. Najznacajnije asoCIJ~CIJ~ ove sveze ~u: TГI.fOIIetum mgrescentis-subterranel Micevski 1957, Trifolietum resupmвtl-b8/ansae ~~c~vsk1 1957, Poeto- Trifolietum fr8giferi Micevski 1968, AlopecuroRan~nculetum margmatiZeld/er (1944) 1954, Poo-Aiopecuretum prвtensis А. Jovanovlc· DunJIC 1957, i Festuco-Hordeetum secalini А. Jovanovic 1957. . Livade ј pasnj~ci sveze Tri~C?Ii~n p81idi l)jj~nic 1969. razvijaju se u nizijskom dijelu SJ~veroz~p.~dnog diJela Jugo,sl.aVIJe 1d1ferenc1raJu se na vecj broj asocijacija, od kojih su ПSJZ~acaJПIJe : Gentlano-Mollmetum litor811s llijaпjc 1967, Trifolio-Aiopecuretum prвtensls Т. C~ncovic 1959, Rumici-Agrostetum c8ninae Cjпcovic 1959, jtd. Ljvade i раsпјасј sveze Molinio-Hordeion secalini H-ic 1934. raspгostraпjeпe su u sjevernjm i sredпjjm djelovjma jlirsko-submedjteranskog krsa ј razvijaju se па mol:varпjm ј poplavпim staпjstjma, te u kraskjm poljjma, spustajuci se sve do pojasa uvjjek zeleпe mediteraпske vegetacije ј zalaze(:j dosta duboko u kорпо Dinarida. Od petпaestak do sada opjsaпih asocjjacija ove sveze pomeпucemo samo пеkе пajrasprostranjeпije ј za ёovjeka пајzпаёајпiје : Trifolio-Hordeetum secвlini Н-ј(: 1934, Peucedano-Moliniвtum litorвlis Н-је 1934, Molinio-Lathyretum pannonicl H-ic 1963, Cвntвuretum pannonic8e At. 1954, Pl8nt8ginetum altlssim8e At. 1954, Deschampsiвtum medi8e (Zejdler 1944) Н-је 1963, Hordeo-Poёtum silvicolae H-ic 1963, Agrosti-Hordeetum secalini llijaпjc 1969, Carici gr8cills -Poёtum palustris 1/iјапј(: 1967, itd. Livade ј pasпjaci reda Agrostiet8/ia stoloniferae Oberd. 1967. zastupljeпe su па prostoru sjeverozapadпog dijela Jugoslavlje svezom Agropyro-Rumiclon crfspiNordhageп 1940, koja se difereпcira па ve(:j broj asocijacija od kojih su пајzпаl:ајпјје: Agropyro-Poё tum angustifoli8e 8ablc 1971, Trifolio-Agrostetum stolonifer8e Markovic 1973, RoripoAgrostetum stolonifer8e (Моог 1958) Oberd. et MOII. 1961. jtd. Pasnjacj ј livade klase Festuco-Brometea 8r.-81. & А. Тх. 1943. obuhvataju prjmarпe - klimatogeпe stepske fitoceпoze sjeveroistol:nlh dijelova Jugoslavjje, kao ј sekuпdarne - aпtropogeпe Ьilјпе zajedпice пastale degradacijom пајёеsсе kserotermпih - hrastovograbovih ili bukovih suma brdskog ј gorskog pojasa, а пesto rједе ј smrl:evih suma. Diferenciraju se, па prostoru Jugoslavije, па tri vegetacijska reda : Brometalia erecti8r.-8.1. 1936, Festucetali8 vвlesiac8e 8г. -81. & А. Тх. 1943. ј Scorzonero-Chrysopogonet8/18 H- t et H-ic 1958. Aed Brometalia erвcti 8r.- 81. 1936, па prostoru Jugoslavije, zastupljeп је svezom Bromion erecti 8r.-81. 1936, koja obuhvata mezokserofilпe (Mesobromion) i kserofilпe ( Xerobromlon) pasпjake ј livade brdskog 1 gorskog pojasa koпtineпtalnjh dijelova паsе zemlje, па serjji karboпatпih i perldotits~o-serp~пtiпskih zemljista. Od ~ezokserofilпih livada i pasпjaka па prostoru Jugosi~VIJe najs1re је .rasprostr~пjena s1r~ko shvace~a asocijacije Bromo- Pl8nt8ginвtum med18e .н- t 1931 ,. koJa se razVIJa па vert1kalпom profllu Diпarjda od пjlhovog podпozja do subalp1пskog poJasa. 13
Pasnjacj ј ljvade reda Festucetalia valesiacae 8r.-81. & R.~ Тх: 1943. r~vjjaju ~е _u sjeverojstocnom djjelu nase zemlje, jdu6j па sjeverozapad do 8a?ke 1?rer:'a. _D1feren~1ГaJu se u vjse vegetacjjskjh sveza, od kojjh su najsjгe rasprostr~nJene .1 naJbOIJ.~ . proucene: Festucion valesiacae Klika 1931 Chrysopogoni-Oanthonюn alpmae KOJIC 1957, te Festucion rupicolae Sоб 1940. Sveza Festucion valesiacae sjroko је rasprostranjena ј dobro proucena na podrucju Srblje. Od desetak asocijacjja ove sveze naves6emo samo neke : Pote~!illo-Caricetиr_n. humilis R. Jovanovj6 1955, Galio-Festucetum valesiacae R. Jovanov1c 1955, Сапсt humilis-Stipetum pulcherimae R. Jovanovi6 1955, Poterio-Festucetum valesiacae Danon 1960, Napeto-Festucetum valesiacae Qjklic et Mjlojevjc ~ 976, Trif~lio-F_~stucetum valesiacae Qjkljc et Njkoli6 1972, Taraxaco-Festucetum valestacae, StoJanovlc 1981 , Chrysopogoni-Festucetum valesiacae Veljovic 1971 Bromo-Festucetum valesiacae Danon et 81a.Zencic 1978. Pasnjacj ј ljvade sveze Chrysopogoni-Danthonion alpinae uglavnom su rasprostranjenj u njzjjskom, brdskom ј gorskom pojasu SrЬije ј diferencjraju se па veljk Ьгој asocjjacjja, od kojjh su kao jzvoгj kvalitetnjje stocne hrane najznacajnjje: Koelerio-f?anthonietum alpinae Z. Pavlovjc 1974, Centaureo- Trifolietum velenovsky Rexhep1 1978, Onobrychido-Trifolietum pannonici Randelovjc, Rexhepi, V. Jovanovic 1979, Agrosti capilaris-Cynosuretum cristati Vuckovic 1985, lnulo-Danthonietum alpinae К . Tomic 1972. ј Agrostio-Chrysopogonetum grylli Којјс 1958. Sveza Festucion rupicolae Sоб 1940. obuhvata vegetaciju jzгazjto stepskog karaktera. Ona је rasprostranjena па cernozemu i smedem stepskom tlu Podunavlja. Zahvata znacajne povrsjne ј jzgradena је od komЬinacjja : mezokserofjta, kserofjta, kseromezofjta ј mezofita, sto је cjnj znacajnjm jzvorom stoёne hrane, ра је pod jakjm antropogenjm utjcajjma. Od desetak opjsanjh asocjjacjja ove sveze pomenucemo samo neke: Calamagrosti-Festucetum rupicolae R. Jovanovjc 1985, Thymo-Festucetum pseudovinae Stevanovjc 1984, lnulo-Chrysopogonetum grilli Stojanovjc 1981, Centaureo sadlerianae-Chrysopogonetum grilli Parabu6ski et Stojanovi6 1984, Festuco-Potentilletum arenariae L. Stjepanovjc-Veseljcj6 1953. jtd. Vegetacjja submediteranskjh ј medjteransko-montanjh kamenjarskjh pasnjaka ј ljvada reda Scorzonero-Chrysopogonetalia H-t & Н-је 1958. optjmum zjvotnjh uslova nalazj па pljcjm jlj degradjranjm karbonatnjm tljma prjmorskjh Djnarjda ј diferencjra se u trj sveze: Chrysopogoni-Satureion H-t & Н-је 1934, Satureion subspicatae H-t 1962. ј Scorzonerion villosae Н-је 1949. 1
1
Sveza Chrysopogoni-Satureion obuhvata desetak asocjjacjja, od kojjh navodjmo neke najznacajnjje : Stipo-Salvietum officinalis Н-је (1956) 1958, Festuco-Koelerietum splendentis Н-је 1963, Asphodelo-Chrysopogonetum grylli Н-је (1956) 1958, ArtemisioSalvietum officinalis Njkoljc & 0jklj6 1966х Euphorblo myrsiniti-Bothriochloёtum R. Jovanovjc 1955, Narcisso-Asphodeletum N. ~egulja 1969. jtd. Kserotermnj kamenjarskj pasnjacj sveze Satureion subspicatae H-t razvjjaju se па nesto vjsjm polozajjma submedjteranskog ј medjteransko-montanog pojasa prjmorskjh Djnarjda ј djferencjгaju se u vjse asocjjacjja, od kojjh su najsjre rasprostranjene : Carici-Centauretum rupestris Ht. 1931, Satureio-Edraianthetum Ht. 1942, Satureio-Caricetum humilis Т rjnajstjc 1981 . ј Вгото- Caricetum humilis Sugar 1969. .. Kserotern:ne ljvade ј pasnj~cj na nesto duЬ\jjm ј ocuvanjjjm karbonatnjm t\jma gornjeg diJ.ela s~bmed1~eranskog 1 ~ed1~eransko-mo~tanog pojasa prjmorskjh ј srednjjh Qjnarjda pГipa~aJu svez1 Scorzonerюn vllfosae. U okv1ru ove sveze opjsan је ve6j Ьгој asocjjacjja od kojjh su za ёc;>vj~ka najz~.aёajnjje : Scorzonero-Hypochoeretum maculatae Н-је (1956) 1958, Festuco tl!yпcae-Poetum bulbosae Ht. 1956, Peucedano-Poёtum bulbosae Н-је 1956, te Festuco-Armerietum canescenUs Trjnajstj6 & Sugar 1972. . Кl~sa The~o-B~achyp~oc!ietea 8г.-81: 1947. obuhvata zajednjce kserotermnjh travПJ~ka 1 _kamenJarskl~. pasnJaka eumed1teranskog pojasa istocnojadranskog prjmorja. D1fer~nc1ra. se n~ dVIJe sve~e : C?ymbopogo-Brachypodion ramosi Н-је (1956) 1958. ј Vulpю-Lotюn Н-16 1960, koJe pr1padaju redu Thero-Brachypodietalia 8r.-81. 1936. . •Sveza Cymbopogo-~rachypodion ramosi (Syn.: Hyparhenio-Brachypodion ramosi Н-1с (1956) 19?8} razv1Ja. se ~а karbonatnjm tlima naseg eumedjteranskog krsa ј obuhvata kamenJarske pasnJake 1suhe travnjake. Djferencjra se u vjse asocijacjja, od kojjh 14
~~;ea);;~~:~sg;~~~~пje~ :. 6~archypodio- Trifolietum stellati H-ic (1956) 1958, Festuco Oryzopsetum
milia~~;: н::с (~~~~)) \995588.Barchypodio-Hyparhenietum hirtae H-ic 196 1,
karb~~=t~~mv~[P~~~i~~tk?n ~1?uhva0ta eumedjter~~ske. travпj~ke.. па d~Ыjlm i zakiseljeпjm .
а пrm
rma:
buh~ata vecr broJ asocrJaCrJa, koJe su najcesce uze
rаs~~оs~г~.~Ч~.~.пе, kao sto su : Pstl~ro- TпfC?Iietum cherleri Н~јс 1963, Chrysopogoni-Airetum
н .~ 1 \,.; (1956) 1963, Ormthopodt-Vulpietum Н- је 1960 Gastridio-Brachvpodietum capt 8 ':'5 ramos1 -1~.,; 1962. itd. ' .т,
. Кl~sa Nardc:-Callunet~~a Prejsjпg 1949. obuhvata ljvade i pasпjake па zakjseljeпjm tlrma brlo ..zbog k1selo~. mat1c.пog .supstrata jli zbog ispiranja karboпata iz njih. Na prostoru Ju~oslaVIje .ovakve .blljПe ~аЈе?ПIСе Optimum USiova za zivot Пalaze U brdskom ј gorskom POJЭSU ko~t1.пentalп1h p1aп1nsk1h masiva ј djfereпcjгaju se u dva reda- Nardetalia (Obred. 1949) Pre1s1пg 1949 1 Calluno- Ulicetalia R. Тх. 1937. .Р~sпја~ј ј !jvade reda Nardetalia zahvataju veljke povrsjne, пагоёitо па silikatпjm m~.s!vrma D1пar1da, Pro.kletjja, t~ Sarskjh. ј. Rodopskjh рlапјпа. Zbog loseg kvaljteta sјјепа, koJ! Је uglavпor:n usloVIJ~П ~~l1tetom ed1flkatorske vrste - trave tvrdaёe ili tjpca ( Nardus ~tn~ta L.) - ovr se travПJЭCI ГIJetko kose, а mпogo ёеsсе jspasaju, sto pogoduje tvrdaёj, Јег Је stoka пе pase osjm u пајгапјјјm fazama. Red Nardetalia је па prostoru Jugoslavjje zastupljeп sa dvjje sveze - Nardion strictae 8r. - 81. 1926. "!ontanun: ~оmјп 193~. ј (Achileo-Arnicion Horvat & Pawlowskj prov.) Calluno - Festucюn tenшfo/Jae ( = captllatae) Ht. {1959) 1962; treca sveza - Potentillo ternatae- Nardion Sjmoп 1958. obuhvata subalpjnske ј alpjпske pasпjake sa tvrdaёom, te јој је ргјгоdпјје mjesto u klasj Juncetea trifidi Наdаё 1944. U okvjru sveze Nardion, оdпоsпо пјеnе vjsjпske varjjaпte moпtaпum, па prostoru Jugoslavjje jzdvojeпe su dvjje zajedпice : Nardetum strictae montanum bosniacum Mjsjc Lj. 1984. i Nardetum strictae montanum montenegrinum Lakusic (1966) 1988, koje па gогпјој graпici svog vertikalпog areala - u doпjem dijelu subalpinskog pojasa bosanskjh ј crпogorskjh рlапiпа, postepeпo prelaze u subalpiпsku svezu Jasionion orblculatae Lakusic 1966. reda Seslerietalia comosae (Sjmoп 1957) Lakusjc 1964, оdпоsпо klase Juncetea trifidi. Sveza Calluno-Festucion tenuifoliae zastupljeпa је jedпom asocjjacijom, rasprostranjeпom u sjeverozapadпjm Qjпaridima- Arnico-Nardetum Ht. 1962. ј jedпom u sredпjjm Diпaridima - Aurantiaco-Nardetum ( Horvat 1960) 8јеlёјс 1964. Od zajedпjca sa tvrdaёom, koje povezuju gorske sa vjsokoplaпjпskim, te im је siпsjstematskj polozaj iпtermedjjaraп, mozemo пavestj : Agrostietum capillaris Z. Pavlovjc 1955, Trifolio-Nardetum 81еёiс & Tatjc 1964, Carici-Nardetum strictae Petkovjc 1981. ј sjroko shvaceпa asocijacija Nardetum strictae Grebeпsёikov 1950. Red Calluno-Uiicetalia па prostoru sjeverozapadпjh dijelova Jugoslavjje zastupljeп је svezom Calluno-Genistion Duvjgп. 1944, koja obuhvata asocjjacjje : Genisto-Callunetum Ht. 1931 . (illyrjcum) ј Erico carnee-Callunetum Lakusjc et al. 1979, od kojih se prva razvija па veoma kiselim tljma gorskog ј brdskog pojasa, а druga па Ыаiе kjseljm, u brdskom, gorskom ј doпjem djjelu subalpjпskog pojasa рlапјпа Vraпiёkog sektora, ёesto i па seriji serpentiпskih zemljista. Zbog jzгazjte domjпacije hamefjta erjkojdпog tipa, ovj su раsпјасј veoma loseg kvaljteta, ali se krёenjem ј klasifjkacijom mogu uпapredjvatj . Posto su kпjjgom » Plaпiпske Ьiljke « jz edjcije >>Pгjroda Jugoslavjje•• obuhvaceпe vrste pasпjaka i ljvada klasa Juncetea trifidiHada~ 19~4: (Sуп .: C~~icete~.curvulae8r. -81. 1947) ј Elyno-Seslerietea 8г. -81 . 1948) to u OVOJ kПJIZI песе о Пjlma bltl govora. Klasa Festuco-Puccinellietea So6 1968. obuhvata livadsko-stepsku vegetaciju paпoпskjh slatjпa па slabo zaslaпjeпim tlima. Klasa se djfereпcjгa па dva reda Festuco-Puccinellietalia So6 1968. ј Artemisio-Festucetalia pseudovinae So6 1968, od kojih је ovaj drugj zпаёајпјјi kao .i zvor stоёпе ~гапе, Р? cemo se па пј~gа u~ratko osvrnutj. Najme, пjegova sveza Festucюn pseudovmae Soo 1933. zastupiJeпa Ј~ na prostoru Vojvodine, odnosno Srblje asocijacjjama: Achil/eo-Festuc~tum pseudovmae . (Magya~ 1928) So6 {1933) 1945, Plantagini-Festucetum pseudovmae S. Parabueskl 1979. 1 Artemisio-Festucetum pseudovinae ( Magyar 1928) So6 ( 1933) 1945. 15
Кlasa Festucetea vaginatae So6 1968. emeпd . Vjchar~k ~ 972. o~uhva~a veget~cjju DeliЫatske pjescare ј ostaljh poduпavskjh stepa, kserof11п1h . travпJaka . 1 kameпJara jugojstocпe SrЬije ј M akedoпjj e , te vegetacjju serpeпtjпsklh kameпJara Kosova, zapadпe Srbjje ј Воsпе. Klasu sa~jпjavaju_ trj reda: Fe~tucetalia ~agina~ae So6 1 ~~7. Astragalo-Potentilletalia К . Mjcevskl 1970. 1 Halacsyeta/1a sendtneп Н . R1tter-Studп1cka 1970. Prvj red је rasprostraпjeп u Vojvodjпj ј Hrvatskoj svezom Festucion vaginatae So6 1929, uпutar koje su пајzпасајпјје asocjjacije : Festucetum vaginatae deliЫaticum L. Stjepaпovjc-Veseljc jc 1953, Festucetum vaginatae danublale So6 1929. ј Corynephoro-Festucetum vaginatae croaticum Sokljc 1943. Vegetacjja kserotermпjh travпjaka reda Astragalo-Potentilletalia se djfereпcjra па 4 sveze - Satureio- Thymion К . Mjcevskj 1970, Trifolion cherleri К. Micevskj 1970, Scabloso- Trifolion dalmatici Н-је et Raпoelovjc 1973. ј Armerio-Potentillion К. Micevskj 1978. U okviru prve sveze па prostoru Makedoпjje ј Kosova opisaпe su trj asocjjacjje: Brachypodio-Onobrychietum pindicolae К. Mjcevskj 1970, Astragalo-Morinetum К. Micevskj 1971 . ј Echinario-Convolvuletum althaeoidis Rexhepj 1973. Asocjjacjje druge sveze su : Petrorhagio- Trisetetum myrianthi К . Mjcevskj 1972, Helianthemo- Euphorbletum thessalae К. Mjcevskj 1973. ј Erysimo- Trifolietum К . Mjcevskj 1977, а rasprostraпjeпe su па topljm ј suhjm staпistjma Makedoпjje. Тгеса sveza rasprostraпjeпa је па podrucju pokrajjпe Kosovo i djfereпcjra se u cetjrj asocjjacjje : Astragalo-Calamintetum hungaricae Н - је & Raпoelovjc 1973, Teucrio -Artemisstum camphoratae (Ferj 1975). Rexhepj 1975, Onobrychidi-Haynaldietum dasypyrum-villosae (Ferj 1976) Rexhepj 1976. ј Sedo-Potentilletum arenariae Ruzj(: 1978, koja је rasprostraпjeпa jzvaп Kosova. Sveza Armerio-Potentillion rasprostraпjeпa је u Makedoпjjj ј obuhvata za sada dvjje asocijacjje - Genisto-Agrostietum Ьizantinae К. Mjcevskj 1978. ј Koelerio-Festucetum stojanovi К. Micevskj 1978. Serpeпtjпsko-perjdotjtske kameпjare reda Halacsyetalia sendtneri па prostoru SrЬije ј Воsпе djfereпcjraju se па 2 sveze - Centaureo-Bromion fibrosi Blecjc et al . 1960. ј Polygonion albanicae Н. Ritter-Studпjcka 1970, uпutar kojjh је opisaп veljk broj eпdemic пjh serpeпtjпofjlпih asocjjacjja, od kojjh cemo pomeпuti samo пеkе: jz prve sveze:
Cynancho-Saponarietum intermediae Blecjc et al. 1969, Polygalo-Genistetum hassertianae Blecjc et al. 1969, Sedo-Bornmйllerietum dieckiiBiecic et al. 1969, Роо molinieri-Piantaginetum holostei Z. Pavlovjc 1951 , Festuco sulcatae-Potentilletum zlatiborensis Z. Pavlovjc 1951 , Hyperico-Euphorbletum glabriflorae Rexhepj 1978, Onosmo-Scablosetum fumariodis Rexhepj 1978. jtd., а jz druge sveze: Halacsyo-Seslerietum rigidae Rt. 1970. Dorycnio-Scablosetum /eucophyllae Rt. 1970, Silenetum willdenowii-serpentinae Rt. 1970. itd. Кlasa Phragmitetea R. Т х. & Prejsjпg 1942. obuhvata emerzпu vegetacjju ј vegetaciju vjsokih saseva па hjdrogeпjm ј mocvaгпjm glejпjm tljma oko slatkjh ј brakjcпjh voda пjzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa. Qjfereпcjra se u dva reda : Magnocaricetalia Pjgпattj 1953 ј Phragmitetalia eurosiblrica W. Koch 1926. Vegetacjja vjsokjh saseva djfereпcjra se па dvjje sveze : Magnocaricion W. Koch 1926. ј Caricion gracilis-vulpinae Е. Balatova-Tulackova 1963. Sveza Magnocaricion obuhvata vjsokoproduktjvпe pasпjake ј ljvade vrlo пjskog kvaljteta za stocпu jshraпu , te se cesto korjstj kao prostjrka u objektjma za uzgajaпje stoke. Od veljkog broja asocijacjja ove sveze koje se javljaju oko slatkjh voda па prostoru Jugoslavjje pomeпucemo samo пеkе: Caricetum elatae W. Koch 1926, Hydrt?co_~ylo-Carice_tum elatae . ~-је ( 1958а) 1962. U okvjru druge sveze пајzпасајпјје asoCIJaCIJe su: Caпcetum graclfls R. Т х. 1937, Caricetum vulpinae-ripariae R. Jovaпovjc 1958. jtd.
_ ~ о_~јг~ reda Phragmitetalia e_urosiblric~ kao jzvor stocпe hraпe mogu se pomeпutj pasпJaCI 1 l1vade sveza Sparganю - Giycerюn Br.- Bl. & Siss. 1942. ј Beckmanion
eruciformis So6 1933. Klasa Scheuchzerio-Caricetea fuscae (Nordhageп 1936) R. Тх. 1937. obuhvata ve~etacjju _пjskjh cretova su~alpjп~kog ј alpjпskog pojasa ј zastupljeпa је па prostoru паsе zemiJe sa 4 re~a : ~ап~еtа/1<=! _ fuscae W. Koch 1926, Scheuchzerietalia palustris Nordhageп 1937, Tofleldietafla Pre1s1пg 1949. 1 Narthecietalia Lakusjc 1973. 16
Nesto vecj znacaj kao jzvorj stocne hrane jmaju pasnjacj ј ljvade obuhvacenj redovjma Caricetalia devallianae Br.-BI. 1949. (Syn.: Tofieldietalia Preising 1949) i ( Caricetalia fuscae W. Koch 1926. emend. Nordhagen 1937, odnosno njihovim svezama Caricion davallianae Klika 1934. ј Caricion canescentis-nigrae Nordhagen 1937, kao sto su : u prvoj : Eriophoro-Caricetum paniceae Ht. 1962, Molinio-Caricetum hostianae Ht. 1962. emend. Trinajstic 1985, Carici-B/ysmetum compressi Eggler 1933. i Orchido-Scheenetum nigricantis Obred. 1957. emend. Gбrs 1966, а iz druge: Caricetum macedonicae Ht. 1936. ј Carici-Sphagno-Eriophoretum R. Jovanovjc 1978. Osim kratko prjkazanjh, postoji jos dosta tipova livada i pasnjaka u nasoj lijepoj ј vegetacijskj veoma raznovrsnoj zemlji, ali su oni s uzim rasprostranjenjem i manjim znacajem za covjeka u ekonomskom pogledu, te ih ovom prilikom necemo prikazivati.
17
OВJASNJENJA SKRACENICA
Skracenice ар.,
apred = kod arap. = arapski emend., em. = emendavit, popravio, ispravio grc. grёki lat. = latinski nadm. vis. = nadmorska visina V = visina Ьiljke u centimetrima 2n = broj kromosoma · incl. = inclusive, ukljuёivsi Ch = hamefiti (chamaephyta) G = geofiti (geophyta) Е = epifiti ( epiphyta) Н = hemikriptofiti (hemicryptophyta) Т = terofiti (therophyta) Fam. (Familia) = familija, porodica sub sp. ( subspecies) = podvrsta var. (varietas) = varijetet, odlika f. (forma) = forma auct. (auctorum) = skracenica koja oznaёava daje nauёno ime od razliёitih pisaca (autora) cv. (cuttivar) = sorta (internacionalna skracenica za razne sorte kultumih Ьiljaka u vrtlarstvu i poljoprivredi) hort. {hortorum) = vrtni (znaёi daje dotiёno ime uoЬiёajeno u vrtlarstvu) х = znak krizanja kod bastarda syn . (synonim) = sinonim u uzem smislu s . str. (sensu striciore) s. lat. (sensu latiore) = u sirem smislu ех. = iz (djela, rada ... ) поn = ne р.р. (рго parte) = djelimicno р. var. (рго var.) = kao varijetet gen. = genitiv J-XII = vrijeme cvjetanja (i zrenja spora) oznaёeni su rimskim brojevima ± = vise ili manje
GEOGRAFSKE SKRACENICE
s
= Slovenija
= Hrvatska Da = Dalmacija в н = Bosna i Hercegovina Во = Bosna Не = Hercegovina Sb = Srblja Cg = CrnaGora Ма = Makedonija н
.
Ј
EQU/SETUM PALUSTRE l. Fam. Equisetaceae Mocvarna preslica, zaЫji rastavic
Mocvirska preslica Мочурлива надцавка
Marsh- Horsetail Queuede cheval, Prele des marais Simpf-Schachtelhalm Erba cavallina Хвош бопотниu
S,H,BH,Sb,CG ,Ma VI-IX 2n = 216 ; G
lz puzavog, dihotomski razgranjenog rizoma, jstovremeno se razvjjaju jednostavnj ili razgranatj, jzrazjto clankovitj fertilnj ј sterjlпi nadzemпj jzdancj, vjsokj 30-50 (- 75) cm, s 4-12 (vecjnom 6-1 О), dubokjh uzduznjh brazda jzmedu kojjh su glatka jlj malo hrapava rebra. Rukavjёastj ljsni ovoji zelenj, dugi 12- 15 mm, prema gore rasjreni, sa 6-1 О slobodnjh zubaca koji su linealno sjljasti, zelenkasti, prema gore crni sa §јгјm Ьijeljm s uvokoziёastjm rubom ј pгjЬiizno za trecinu kraci od ostalog djjela ovoja. Воёпј ograncj oblёno prema gore raskreёeпj , sa 5 (rjede 6-7) геЬага. Sporofilnj klas mrkocrn, па vrhu zaokruzen , dug 10- 30 mm. Obrasta mocvarne povrsine, obalna podrucja, te vlэZne ljvade ј pasnjake, u prvom redu zajednice reda Molinietalia (karakterjstjёna vrsta reda). Cesta је ј u zajedпjcama sveze Arrhenatherion elatioris, Trifolion resupinati, Molinio-Hordeion secalini, Deschampsion caespotosae, Magnocarycion elatae ј Rhynchosporion albae W. Koch, 1926. Као vэZan edifjkator ј karakterjstiёna , odnosno djferencjjalna vrsta, zastupljena је u asocijacijama: Molinietum coeruleae W. Koch, 1926, Carex gracillis-Poa palustris lljjanic 1967, Ventenato· Trifolietum pallidi llijanjc, 1967, Equiseto-Scirpetum sylvatici Segulja 197 4.
1, 2. habltus,
З. popreёni
presjek
staЫjike,
4. ohrea
Equisetetum palustris Danon et BlэZencjc 1978, Caricetum gracillis - vulpinae subass. equisetetosum palustris Н-је 1930. ј dr. Uslijed velike otrovnostj smatra se nasom najopasnjjom otrovnom ljvadskom vrstom. Sadrzj vjse otrovпjh supstanci: alkalojd ekvjzetjn, akonjtinsku kjseljnu, kao ј antjvjtamjnskj faktor kojj dovodj do gubltka vjtamjna 8 1 u organjzmu domacjh zjvotinja. Skodljiva је kako u svjezem zelenom stanju, tako ј u sjjenu. Opste rasprostranjenje : umjerena ј hladna podruёja Evrope, Azjje ј Sjeverne Amerjke.
19
OPHIOGLOSSUM VULGATUM L. F am. Ophioglossaceae
Jednolistak, zmijski jezik Navadni kacji jezik
Adder'stongue Langue de serpent Natterzunge Erba Luccia УжовникобыкновенныО
S,H,BH,Sb,CG,Ma (V)VI- VII 2n = 480, с.490 , 500-520; G
1, 2. haЬitus, з. fertilni klasic, 4. vrsni dio fertilnog klasica, 5. sporangije
Sa vrha kratkog rizoma svake godjne se nadzemno razvjja samo jedan list 5-30 ст dug. Peteljka otprjljke jednake duzjne kao ј sterjlnj, pljosnatj djo ljsta, kojj је zelen, sjajan, jajast do duguljast, cjjelog oboda ј mrezaste nervature. Fertjlnj djo lista znatno nadvjsuje sterjlnj djo. On jma na vrhu 2-5 cm dugu ј 3-4 mm sjroku spljostenu tvorevjnu poput klasa, u kojoj је na svakoj stranj, tj. dvoredno, smjesteno 12-40 20
(-50) uronjenih sporangija (eusporangjje). Ove se otvaraju poprecnom pukotjnom. Podzemnj protaljjum dvopolan, valjkast, bez hlorofjla, s mjkorjzom. Ova jzosporna paprat rasprostranjena је u hidrofilnim i mezofilnim livadama i pasnjacima klase Molinio-Arrhenatheretea od njzina do gorskog pojasa, uglavnom na karbonatnjm tljma. Karakterjsticna је vrsta sveze Molinio-Hordeion secalini. Jedna је od edjfjkatorskjh vrsta u zajednjcama reda Molinietalia ј Arrhenatheretalia (karakterjstjcna ј djferencjjalna vrsta asocjjacjja: Molinietum coeruleae medioeuropaeum W. Koch 1926, Bromo-Cynosuretum cristati H-ic 1930. ј Molinietum arundinaceae lljjanjc 1967). Sporadicno raste u zajednjcama sveze Oeschampsion caespitosae, te u mezofjlnjm hrastovjm sumama. Као ljekovjta Ыljka , dosta se primjenjuje u narodnoj medjcjnj. Za jshranu stoke ova izosporna paprat njje znacajna. Spada u vrste bez vrijednostj. Opste rasprostranjenje: Evropa, zapadna, sjeverna ј jstocna Azija, sjeverna Afrika, atlantska ostrva, Sjeverna Amerika.
POLYGONUM BISTORTA L. Fam . Po/ygonaceae Srёenjak ,
uvinuti dvornik Gadi koren , kacja dresen Ливадска троскот
Bistort, Snake-root Renouee-Bistorte Schlangenknбterich
Bistorta, Serpentina Горец змеинныu , рачьи шеu ки
S, H, BH,Sb, CG,Ma (V) VI- VII (VIII ) 2n = 44(46,48 ) ; Н
Visegodisnja zeljasta Ьiljka sa debelim valjkastjm ј jzuvijanjm гjzomom . StaЬijjka busenasta negranata- do 1 т vjsoka. Ohree duge, kopljasta vrha ј bez resa ро obodu. Donjj ljstovj dugj, trouglasto kopljastj, skoro odrezaпe jli suzeпe osпove, пajgornjj su skoro linealпj ј sjedecj. Cvast је vrsпi klas, valjkast ilj ovalпo glavicast. Cvjetovj dvopolпi, cvjetпe drske duze od petodjelпog , do osпove usjeceпog kruпjcoljkog регј gопа ruzjcaste Ьоје. Prasпjka 8, stuЬica з sa glavjcastjm zigovjma (karpela З}. Orasjca је trostrana - ostrih ivica, vjri jz cvjetпog omotaca. Rasprostraпjeпa је uglavпom u gorskom ј subalpjпskom pojasu. U odпosu па geolosku podlogu, eurjvaleпtпa је vrsta, dok је, u odпosu па tlo, uglavпom vezaпa za slabo kjsela, vlaiпa ј mocvarпa zemljista. Prjlagodeпa је па ekstremпe uslove staпista, kako u pogledu vlaiпosti tako ј suse. Naseljava mezohjgrofilпe i mezofilne livade i pasпjake reda Molinietalia, te zajednjce sveze Deschampsion ј Pancicion. Као edjfikatorska vrsta, jzgraduje asocijacjju Polygono Ьi storte-Poetum trivialis Z. Pavlovic 1951 . Koпsta tovaпa је ј u subalpjпskoj zbuпastoj zajedпjcj Salici-Ainetum viridis Coljc, Misic, Popovic 1964,
1. donji dio Ьiljke, 2. list rozete, З . gornji dio staЫjike sa listom, 4. cvijet sa braktejama, 5. razrezana i rasirena krunica sa prasnicima ј tuckom, 6. tuёak, 7. brakteja cvijeta, 8. orasica, 9. orasica zasticena cvjetnim omotacem
kao ј u zajednjci maljave breze ј Ьijelog bora па tresetistima - Pino-Betuletum pubescentis Stefaпovic 1962. Za ishranu stoke, kao krma slabog је kvaljteta, osim u mladom staпju , kada је stoka rado jede. Mladj listovj mogu se upotreЫjavatj za jelo kao ukusпo povrce. Као ljjek, upotreЫjava se podzemпo staЫo (Rhjzoma 8jstortae). Opste rasprostranjenje: Evropa, Azjja ; u Sjevernoj Amerjci adveпtjvпa. 21
RUMEX ACETOSA L. Fam. Polygonaceae Velika kiselica, ljutika Navadпa kislica, sёavje Обичен киселец
Common Sorrel Oseille commune Grosser Sauerampfer Acetosa, Salegiola Ки слица ,
Щавел ь ки слиu
S, Н , ВН , Sb, CG, М а V - VIII 2n = 14 ( 2 ). 15 ( d ) ; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. list rozete, З . gomji dio staЫjike sa listovima, 4. zenski cvijet, 5. muski cvijet, 6. orasica, 7. orasica bez perigona
Do 1 m visoka blljka sa kratkim, granatim rizomom i uspravпom brazdastom staЫjikom . Listovi пaizmjenicпi s razvijeпom ohrejom, koja је ро obodu паzuЫјепа ili resasta. Doпji listovi па drsci, strelaste osпove i kopljastog oЫika, sredпji postepeno suzeпi u drsku, а gornji sjedeci. Cvjetovi jednopolпi , u prsljeпima. Perogoп troclaп , od 6 listica Ьljjedozeleпe do crveпkaste Ьоје ; З uпutrasnja - valve srcasto-jajastog oЫi ka, s poluloptastjm bradavicama i obuhvataju plod. Prasпika 6, а tri ziga. Plod је trostraпa zasiljeпa orasica, tamnosmede Ьоје.
22
Optjmalпe uslove za zjvot nalazj u ekosistemjma mezofilпjh ј hjgrotilпjh livada brdskog, gorskog ј subalpjпskog pojasa, te se smatra karakteristicпom vrstom klase Molinio -Arrhenatheretea R. Тх . 1937. Takode se javlja u zajedпi cama acidofilпjh ljvada ј pasпjaka klase NardoCallunetea Prejsiпg 1949, te u zajedпjcama vjsokjh zelenj sveze Adenostylion alliaraiae Br.81. 1925, jtd. lma sjroku ekolosku valeпcu u odпosu па matjcnj supstrat ј tjpove tala, te је пalazjmo па zemljistima сјје рН varjra jzmedu 4 ј 7. Сiјепјепа је kao dobra krma пјепа zeleпa staЬijjka, ј to pod uslovom da пјеп teziпski dio u ishraпi п ј је veci od 10%, јег zbog kalcjjevog oksalata u vecjm koljёjпama пegatjvпo utiёe па sekrecjju mlijeka ј пjegov kvalitet. UpotreЫjava se kao djvlje povrce za salatu ј zаёјп, prjjatпog, osvjezavajuceg kjselog okusa. Mlado se ljsce osjm za salatu, moze upotreЫja vati ј kao varjvo, ali u ograпjceпim koliёjnama. U паrоdпој medjciпj upotreЫjava se od пajstarjjjh vremeпa .
Opste rasprostraпjeпje : Evroazija ј Sjeverna Amerika (izuzev Arktika), Cile, juzna Afrika (Kapland).
RUMEX CRISPUS L. Fam. Polygonaceae
Kovrdiava kiselica, poljsko zelje, stavelj oblёni Kodrasta kislica Кодрав штавел
Curled Dock, Curled Sorel, Curly Dock Rumex crepu, Potience crepue Krauser Ampfer, I:Jasenampfer Romblce cavolaia, Romice Щаеель курчавиО Чистотел
S, H, BH, Sb, CG, Ma Vl - Vlll 2n = 60; Н
Visegodisпja, slabo graпata Ьiljka, do 1 m visiпe , gola, sa slabo lisпatim staЫom i vertikalпjm debeljm korjjeпom . Ljstovj пarovaseпj , pomalo mesпatj, peteljka ј ljska jedпake duzjпe -
do 30 cm ; ljske doпjjh ljstova kopljaste, а gornjih ljnearne. Cvjetпj prsljeпovi u rastresjtjm metljcama; cvjetovj dvopolпj ј do 2 puta kraci od cvjetпjh drskj. Valve jajaste, srcaste, cijelog jlj fiпo пazub ljeпog oboda, te sa mrezastom пervaturom ; bradavjce su zпatno krace od valvj, okruglasto vreteпaste ј smeae Ьоје . Orasica oko З mm duga, па vrhu zaostrena, smeae Ьоје . Optjmum zjvotnjh uslo\lЗ пalazj u asocjjacjjj Rumici-Aiopecuretum geniculati Тх . {1937) 1950, а veoma је Ьrојпа ј u ostalim zajednjcama sveze Agropyro-Rumicion crispi Nordhageп 1940, te se пavodj kao karakterjstjcna vrsta ove sveze, kao ј reda Agrostietalia stoloniferae Oberd. 1967, iako је sa mпogo §jrom ekoloskom valeпcom ј пaseljava ekosjsteme klasa : MolinioArrhenatheretea, Festuco-Brometea, Plantaginetea majoris Тх. 1950. ј Phragmitetea. Vjsoku vjtalпost ј brojпost postjze na duЬijjm , cesto oglejeпjm, plavljenjm ј donekle пjtrjficjraпjm tlima njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa пasjh рlапј па . Jedan ekotjp ove vrste zjvj kao korov u
1. donji dio blljke, 2. list, З. cvijet, 4. plodovi, 5. orasica, 6. orasica bez perigona
ekosjstemjma strnjjsta klase Secalinetea 8r.-81. 1951 . ј okopavjпa klase Chenopodietea 8r.-81. 1951 . Ovu krmno bezvrjjedпu Ьiljku , ра cak ј skodljjvu u sjjenu prj tezjnskom udjelu vecem od 5%, treba potjskjvatj jz ljvada, pasnjaka ј oranjca јег negatjvпo djeluje па sekrecjju ј kvalitet mlijeka. Meautjm, пјепј mladj ljstovj jmaju vjtamjпa С ј drugjh korjsпjh supstancj, te se mogu upotrjjebltj kao povrce, а ј kao ljjek u narodпoj medjcjnj (aпtjseptic ј antjscorbutjc). Rasprostranjeпa је u umjerenom pojasu sjeverпe hemjsfere.
23
SILENE VULGARIS ( Моепсh ) Garcke
(Syn. S. inflata Sm.) Fam.
Caryophy/laceae
Pucavac, pusina Pokalica
Bladder Campion Silene enflee. Carnillet AufgeЫasens Leimkraut Been-Ьianco, Bubbolin1 Смолевка хлоnушка ,
Куколица
VI-VIII 2n = 24 ; Н (Ch)
Ova slozeпa sjeverno-euroazjjsko-submedjteraпska vrsta, sa sjrokom ekoloskom valeп com u odпosu па оsпоvпе ekoloske faktore staпjsta ј fjtoceпoze, razvrstava se na vjse
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio granёice sa cvjetovima, cvijet па uzduznom presjeku, 4. dio krunice sa prasnikom
З.
Vjsegodjsпja zeljasta Ьiljka, rastresjto buseпasta. StaЬijjke zeljaste jli prj dпu slabo odrve-
пjele , gole ј vjsoke do 80 cm пајсеsсе. Ljstovj jajastj, eljptjcпj јЈј kopljastj, ± mesпatj . Cvat је razgranata ili siromasnog dihazija. Brakteje sa hrskavjcavo opпastjm rubom. Cvjetovi dvopolпj ; casjca jajasta, пaduvena, opпasta, gola, sa 20 anastomozjranjh пerava ; kruпjca bljela jJi ruzjcasta, оЬlспо bez раvјепсјса ј sa duboko dvodjelпjm Jjstj(:jma. Plod је loptasta јЈј jajasto loptasta cahura, sa goljm karpoforom, duzjпe 2-4 mm. Sjemeпke bubrezasto okrugle ј bradavjcave.
24
podvrsta, varjjeteta ј formj. Тјрјспа podvrsta је па podrucju zapadпe Srblje, па serpentjпjtjma ј perjdotjtjma zastupljeпa sa zlatjborskom varjjaпtom ( S . v. var. zlatiborensis Novak), koja zjvj u kseromezofjlпjm, mezofjlпjm ј kserofjJnjm Jjvadama ј pasпja cjma brdskog ј gorskog pojasa. Bosaпska podvrsta (S. v. subsp. bosniaca (Beck) Jaпchen) rasprostraпjeпa је od Воsпе do АIЬапјје ј optjmum zjvotnjh uslova пalazj u livadama gorskog ј subalpjпskog pojasa, te se smatra karakterjstjcnom za mezofjlпe Jjvade епdеmјспе jugojstocпo diпarske sveze Pancicion. Na sjparjma od brdskog do alpjпskog pojasa zjve populacjje polegle pucaliпe (S. v. subsp. prostrata / Gaud./ Becherer), а па kameпjarskim pasпjacjma podvrste S . v. subsp. marginata (Kjt.) Hayek. Populacjje tјрјспе podvrste ј tjpicпe varjjaпte cesto ulaze u sastav пjtrofjlпe vegetacjje klase Chenopodietea. Mladj Jjstovj ј staЫjike prjje cvjetaпja upotreЫjavaju se kao povrce. Ubraja se u grupu medoпosпih ј ljekovitih Ьiljaka. Dobra је krma.
DIANTHUS ARMERIA L. Fa m . Cвryophyllвceae
Divlji karanfil Gmanjska ljubezen
Deptford Plnk Oelllet Armerie Buschel nelke, Rauhe Nelke Armerla, Strlgoll Гвоздика ар м ери е видн ая
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма 2n = 30; Т (Н ) Vl - IX
Jedпogodi sпja do dvogodj~пj a Ьiljka, visj пe do 50 cm, sa vreteп astj m korjje пom i krutom, u spravпom , prj vrhu razgraп atom staЬijj kom . Listovi su pri os пovj staЬijjke duguljastl ј tupi, а u g orп] em dljelu staЫjike liп earпi, ljnearno laпce tasti, krutj, uspravп i , dlakavj, s]edecj 1sa kratkim rukavcem . Cvjetovi u gustim cvastima, sjedecj ili sa vrlo kratkim drskama. Brakteje dugacke koliko 1 cvjetovi, slii':пe listovima . Ljuspe dvojп e, casice laпcetaste ilj jajaste, kozaste. sa zelenim osjem, krace, duze jli jedпake sa i':asjcnom cljevj. ёа~lёпа cijev meko dlakava, rjede gola, 15- 20 mm duga 1 2- 3 mm ~iroka, u go rпjem dljelu suzena, s ispupcenim uzduznjm пervima, zelena jll crveпa. Kruпlёne llske oko 5 mm duge, objajaste, паzuЫјепе, p rj osпovl kllп aste, sa gorпje strane crvenkaste ј tamno llj bjelii':asto lstai':kaпe, bradaste, а sa dопје straпe zuckaste. Cahura kraca od ёasice . Ova s redпjoevropsko~juznoevropska, subatlaпtsko -su b mediteraпska vrsta razvrstava se, па prostoru Jugoslavije, u dvlje podvrste sa veclm brojem varljeteta 1 form j, Naseljava ekosisteme kserote rmпog karaktera, tj. travпjake klase Festuco-Bromвtea, Sedo - Sclerantheteв (Br.- 81. 1955) Oberd. 1957. i Thero -Brachypo-
1. donjl dlo Ьi ljke, 2. vr§nl dlo staЫjlke sa llstovima i cvjetovlma, З. cvijet na uzduf nom presjeku, 4. ca~ica, 5. cahura sa ca§lcom uzduzno rasjecenom
dietea. ёesta ј е u zajednicama sveza : Mesobromion. Trifolion medii i Sarothamnion. Sredпje godisnje temperature па пjegovim staпjstima n вjcesce se krecu izmedu 8 i 14"С , а sredпja godlsпja relativп a vlaznost vazduha lzmedu 50 i 70%. Optimum zivotпl h uvjeta пalazi па пeutral пim , s labo baziёпim do s lвbo klselim tlima. Као i sve vrste karanfila, ima dekoretivпa svojstva 1moze se uzgajatl u hortikulturne svrhe. Slabog је kvaliteta kao stoёna hгапа.
25
DIANTHUS DELTOIDES L Fam Caryophy llaceae Кlinёiё
sareni, sareni karanfil Deltolisati klincek Шаре н каранфил
Ma1den P~nk Qejllet а delta, Hjede Nelke Гвоздика травяная
S, H, Sb, BH,CG, Ma VI- IX 2n = 30; Ch ( Н)
па,
1. donjj djo cvjetovjma,
2. gornjj djo staЬijjke sa listovjma ј prasnjk ј krunjcnj ljstj6, 4. ёahura s
Ьiljke, З.
ёasjcom
Vjsegodjsnja, cesto prj dnu odrvenjela blljka, razrjjedeno busenasta, zelena jlj sjvkastozelena, do 50 cm vjsoka. Sterjlnj jzdancj jmaju ljnearno lancetaste do eliptjcno lancetaste, tupe jlj slabo usjljene listove, а cvjetne staЬijjke su sa najcesce 4-1 о parj ljnearnjh usiljenjh ljstova. Ljstovj su ро obodu ј ро srednjem nervu s оЬје strane dlakavj. Rukavac najcesce dug koljko §jrjna lista. Cvjetova mnogo, pojedjnacnjh ; ljuspe dvojne casjce 2 (4}, jajaste ј postepeno suzene u sjljast vrh, od casjce upola krace ј ро obodu kozaste; casjca 14-18 mm duga, skoro cjljndrjc-
26
kozasta, cesto samo prj vrhu sjtno dlakava jli gola, crvena ; krunjcne liske sprjjeda nazuЬije ne, oko 8 mm duge, crvene jlj bljele, sa gornje strane bradaste, sa svjetljj jm tackama ј sa jednom tamnjjom poprecnom prugom. Optjmum uslova za zivot nalazj u ekosjstemjma livada ј pasnjaka na kjselim tlima brdskog, gorskog ј subalpjnskog pojasa kojj prjpadaju redovima Nardetalia i Festuco-Sedetalia Тх. 1951. Karakteristjcna је vrsta asocjjacjje Diantho deltoidis-Armerietum Krausch 1961 . jz sveze Armerion elongatae Krausch 1961 . Nesto rjede, nalazjmo ga i u vegetacjjj subalpjnskjh rudjna na sjljkatjma sveza Jasionion orblculatae Lakusjc 1964. ј Poion violaceae Ht. 1937. Moze se korjstiti kao dekoratjvna vrsta za uredenje prostora oko turjstjckjh objekata na planjnama gradenjm od sjljkatnjh stjjena, koje, u odnosu na karbonatne masjve, oskudjjevaju ukrasnjm vrstama. Rasprostranjena је u Evropj ј umjerenom djjelu Azjje, te prjpada evroazjjskom flornom elementu, а unesena је ј u Sjevernu Amerjku.
LYCHNIS FLOS CUCULI L. Fam. Caryophyllaceae Usac, rumenika, drijemina
Kukvicja lucka Кукав ичен цвет
Ragged Robln Fleur de coucou Kuckuckslichtnelke Fior del cucolo Горицвет кукушкин,
ЗорЬка
S, Н, ВН, Sb, CG, Ма V- Vlll 2n = 24 ; Н
Visegodjsnja Ьiljka, najёesce 25-60 cm vjsoka, s uspravnom, jednostavnom ilj slabo granatom cvjetnom staЫjikom, koja је rebrasta, ispod ёvorova ljepljjva, sa kratkjm i rjjetkjm prjlegljm dlakama okrenutjm nadolje, te ёesto crveno nahukana. Donji su listovj jzduzeno lopatjёastj ј siljatj, а gornjj linearno lancetastj ј siljatj. Cvjetovj su u razrjjeaenjm djhazijjma. Casica је trbusasto zvonasta, 6-1 О mm duga, sa 1О nerava, gola, zelena јЈј crvenkasta; ёasjёni zupcj oko 5 mm dugj, jajasti ј nesto kraci od polovine ёasiёne cjjevj . Krunjёnj listici crveni do Ыijedoru zjёasti, duboko izdjjeljeni na 4 djjela jli plice na dva djjela, reznjici linearnj ј razmaknutj ; u donjem djjelu krunjёne Jjske је parakrunica. Cahura је 6-1 О mm duga, u gornjem djjelu trbusasta, otvara se sa 5 kratkjh ј prema spolja strsecih zubaca. Sjemenke brojne, bubrezaste, smeaecrne ј ostro hrapave povrsine. lndikator је higrofilnjh livada reda Molinietalia i hjgromezofjJnjh Jjvada reda Arrhenatheretalia, te semjglejnih ј pseudoglejnih tala poplavnjh podruёja, u kojjma nalazi optjmum uslova za ostvarivanje visoke brojnosti i vitalnosti. Srednje godjsnje temperature na stanistima njenjh populacjja, rasutih od njzjjskog ј brdskog do gorskog pojasa, najёesce variraju izmeau 7 ј 12°С, а srednja godisnja vlaznost vazduha krece se
lJ
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima, cvjetovima i plodovima, з. kruniёni listic, 4. ёasica, 5. tuёak, 6. ёahura sa ёasicom uzduzno razrezanom
jzmeau 75 ј 1ОО%. lzrazjta је heliofjta, alj se neke populacjje mogu nacj ј u prorjjedenjm poplavnim sumama joha, vrba, topola ј hrasta luznjaka. Zbog sadГZaja Jjhnjdina, u zelenom stanju moze se smatrati slabootrovnom Ьiljkom, te ga stoka na pasi izbjegava, sto mu uz snainu rozetu pomaie da se jntenzjvno sjrj ј potiskuje neke znacajne krmne vrste, zbog cega је smatraju korovskom Ьiljkom . Potiskuje se odvodnjavanjem, tj. drenaiom tla, aubrenjem, valjanjem i herЬjcidjma na koje је jako osjetljjva. Subborealna је vrsta.
27
STELLARIA GRAMINEA L. Fam. Caryophyllaceae
Misjakinja prugolisna, crijevac Travasta zvezdica, kurja creva, matuska Пруголи сна глувчетин а
Lesser Stitchwort Stellaire gramminee Grass-Sternmiere, GrasЫattrige Sternmiere Звездчатка злачная, Пьяная трава
S, Н , BH, Sb, CG, Ма V- Vlll 2n = 26;
1. dio staЫjike sa listovima, 2. list donjeg dijela s taЬiji ke, З. dio staЫjike na poprecnom presjeku, 4. vrsni dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, 5. cvijet, 6. casiёn i listic, 7. sjemenka
Vjsegodjsпja Ьiljka, sa taпkjm ј dugackjm puzecjm гjzomom, te mпog jm plodпjm ј пeplod nim izdaпcima. Cvjetпe staЬijike polegle ili ustajuce, do 50 ст duge, lomljjve, cetvrtaste, zeleпe, gole. Ljstovi do 5 cm dugi, liп earпi, liпearпo l aпcetasti do eliptj cп o laпcetastj , ргј os п ovj suzeпj ј пesto trepljastj, јпасе golj. Cvat је razrjjedeпj djhazjj sa mпogo cvjetova. Cvjetпe drske gole, cetvrtaste, 1-3 cm duge. Brakteje kozaste, usko laпcetaste i ро obodu slabo trepUaste. Cvjetovj 5- 12 mm u precпjku, varjjabllпj . Casjcпih ljstjca 5; eljptjcпo laпcetastj , siljatj, 3-7 mm
28
Н
dugj, sa tri јаsпа пегvа , zeleп j, sa kozastjm ј trepljastjm obodom. Kruпicпjh ljstjca 5 ; Ьijelj, malo kracj, jedпaki јјј duzi od casjce, duboko jzdijeljeпj па dva lјпеаrпа djjela. Prasпjka 1О ; svj jlj samo пеkј razvjjeпj. Stublca З. Cahura duguljasto jajasta, duza od casice ј otvara se па 6 djelova. Sjeme crпosmede, jajasto, 0,8- 1,2 mm dugo ј ро povrsjпj slabo zrnasto hrapavo. Najvecu brojпost ј vjtalпost dstvaruje u ekosjstemjma пjzjjskog , brdskog ј gorskog pojasa, па zakjseljeпjm, dubokjm ј vlazпjm tlima, tj. u Ьiljпjm zajedпjcama redova Nardetalia, Arrhenatheretalia ј Molinietalia, а пesto rjede ј u zajedпjcama reda Festuco-Sedetalia. Vесјпа пј епјh populacjja heliofjtпog је karaktera, alj se moze пасј ј u prorjjedeпjm sumama poplavпjh tereпa. Sredпje godjsпje temperature па пјепim staпjstima varjraju пајсеsсе jzmedu 6 ј 10°С, а srednja godisпja relatjvпa vlazпost vazduha izпo s j jzmedu 70 i 90%. Slabe је krmпe vrjjedпosti ; potiskuje se dubreпjem ј iпteпzivпom ispasom. Zbog aktivпjh materija u korijeпu ubraja se u ljekovite vrste паsе flore. Rasprostraпjeпa је u gotovo cijeloj Evropi, Kavkazu, сепtгаlпој Azijj, Sjblгu ј japaп sko- kitaj skoj oЫastj, te ргјраdа evroazjjskom florпom el emeпtu .
MOENCHJA MANTICA (L.) Bartlx. Fam. Caryophyllaceae Pesёenka, oblёna masankз
Peterostevna pГZenka
Upгight chickweed Moenchie de Verone Aufechte Weissmiere, FQnfzahlige Weissmiere
S,H,Sb, BH, CG, Ma V-VII 2n = 38 ; Т
. Biljka vjsjne 10-40 cm, sjvozelene Ьоје, sa Jednostavnjm ili granatjm korjjenom ј vjse fertilnjh jzdanaka, kojj su uspravnj, tankj, jednostavnj jli u gomjem djjelu razgranatj. Ljstovj rozete suvj su vec u fazj cvjetanja ; listovj staЬijjke sjedecj, naspramnj ј prj osnovj ± sraslj ; svj listovj linearnj do ljnearno lancetastj, siljatj , golj, sjvkastozelenj, 1,5-3 cm dugj ј 2-5 mm sjrokj. Cvat је djhazjj sa najёesce 3-1 о cvjetova. Brakteje su sjroko jajasto Jancetaste, siljate ј sa sjrokjm Ьijelo kozastjm obodom. Cvjetne drs~e do 8 cm duge, tanke, kruto uspravne ј gole. Casjёnjh listica 5 ; jajasto lancetastj, kruto pravj, sjljati, sa 1 nervom, ро obodu vrlo sjroko Ьijelo kozasti, dugj 5-9 mm. Kru njёnj ljstjci (5) Ьijelj, duguђasto objajastj, skoro dvostruko duzj od ёasjёnjh listica, najёesce sa cjjelim obodom. Prasnika 1о . kracjh od ёаsјсе. Plodnjk loptast do jajast, sa 5 gotovo 1;1ravjh stublca kojj su dvostruko duzi od plodnika. Cahura sjroko jajasta do jajasta, duga gotovo kao ј ёаsјса, prava ј otvara se па vrhu sa 1О zubaca koji su malo savjjenj prema spolja. Sjeme tamnosmede, 06-09 mm dugo, trouglasto okruglasto ј zrnasto hrapavo. lzrazjta је heljofita. koja optjmum za zjvot nalazj u razljёitim asocjjacjjama klasa MolinioArrhenatheretea ј Festuco-Brometea ; Horvat et al. (1974) navodj је kao karakterjstjёnu ј djferen-
1, 2. habltus, З . cvijet, 4. krunicni listi6 i prasn1k, 5. casiёni listi6, 6. tuёak, 7. otvorena cahura s casicom uzduzno presjeёenom, 8. sjemenka gledana s dvije strane
cjjalnu vrstu asocjjacjje Festuco-Agrostetum, sto se moze odnosjtj samo па jednu od njenjh brojnjh populacjja, koje se danas svrstavaju u dvjje, prostorno, ekoloskj ј morfoloskj dobro izdjferencjrane podvrste, od kojjh је М. М. subsp. caerulea (Bojss.) Clepham endem Balkanskog poluostrva. Rasprostranjena је u juznoj Evropj jzuzev Madarske ј juzne Svajcarske, te u Turskoj ј pripada submedjteranskom flornom elementu.
29
PETRORHAGIA SAXIFRAGA (l.) Link. ( Tunica saxifraga / L./ Scop.) Fam. Caryophyllaceae Susulj, modar kameniёak Haljica, krenilca
Tunjc Flover, Coar1 Aover Tunjque saxjfrage Steinbrech Felsennelke. Gevбhnllche Felsennelke Туника
S, Н , BH, Sb,CG, Ма Vl- Vlll (IX) 2n = 60; Ch
1. donjj djo Ьiljke, 2. gomjj djo staЫjjke sa listovjma cvjetovjma, З . cvjjet, 4. uzduzni presjek cvjjeta, 5. cahura, 6. cahura s krunjcom ј easjcom
ј
Vjsegodjsnja ј prj dnu odNenjela Ьiljka, vjsjne 10-50 cm, busenasta i od osnove па sve strane jako granata. Rjzom puzeci ј odNenjen. StaЬijjka polegla jlj ustajuca, gola, hrapava jlj u donjem djjelu sjtno dlakava. Ljstovi usko linearnj, 5-25 mm dugj ј 0,5-1,5 (2,5) mm sjrokj, sa jednjm neNom i ро obodu ostro hrapavj. Cvjetovj pojedjnacni; listjca donje casjce 4 ј dosta su kracj od casjce, jajasto lancetastj bjeljcastosmeдe kozastj, sjljato bodljastj, sa jako izrazenjm srednjjm neNom - u vjdu koblljce. Casjca cjevasto zvonasta, 3-6 (7) mm duga, gola, sa
30
duguljastjm, tupjm ј slabo trepljastjm zupcima ; do ruzjcastocasjcnj listicj zelenj -Ьijeli, spojenj meдusobno sa bjeliёasto kozastim rebrjma. Krunjёni listjcj ruzjcastj jli Ьijeli , skoro 2 puta duzi od casice; krunjcne ljske sprijeda jzreckane, obrnuto srcaste, sa З zjljce, 3-4 mm duge ј postepeno suzene u nokatac, bez parakrunjce. Stublca 2, konёasta. Cahura budzasto jajasta, jednako duga kao casjca ј otvara se sa 4 zupca. Sjeme stjtasto, 1- 1,5 mm dugo ј 0,6-1 ,2 mm §jroko, bradavjcasto. Ova heljofjlna vrsta najvecu brojnost ј pokrovnost, te socjjalnost, nalazj na suhjm ј toplim stanjstjma submedjteranskog, brdskog ј gorskog pojasa. Navodj se kao karakterjstjcna vrsta vegetacjje reda Festucetalia valesiacae, jako ulazj u sastav asocjjacjja redova: Bromf!talia erecti, Scorzonero-Chrysopogonetalia, Sedo-Scleranthetalia, jtd. Srednje godjsnje temperature па njenim stanjstjma najcesce variraju jzmeдu 8 ј 15°С, а srednja godjsnja relatjvna vlainost vazduha krece se jzmeдu 50 ј 60%. lndjkator је plitkjh, humoznjh karbonatnjh tala, сјја pH-vrjjednost varjra jzmeдu 5,5 ј 7,5 najcesce. Prjpada submedjteranskom flornom elementu (od Spanjje do Persjje).
VIOLA CANINA L. Fam. Violaceae Pasja
ljublёica
Pasja violca, pasja ruza Тамјанушка ди ва
Dog's vlolet, Heath dog vlolet Violette de chien, Violette de serpent Hunds veilchen, Heideveilchen Vlola matta, Viola selvatica Фиалка собачья
S,
Н,
BH,Sb,CG,
Ма
IV - VII 2n = 40 ; Н
Nadzemnj dio rizoma najёesce kratak, razgranat, ponekad sa vrjjezama. lzdanak pokrjven prorjjedenjm dlakama ili gol najёesce mutno-zelen. StaЬijjke najёesce pojedjnaёne, uspravne ilj poluuspravljene, 5- 15 (-20) cm, оЬiёn о samo prj osnovj razgranate, sa 3-6 listova. Listovi rozete odumiru prjje cvjetanja; lisne drske srazmjerno su duge; ljska uzano do sjroko jajasta, 2-5 cm duga ј 1-2 cm sjroka. Zaljscj usko lancetastj ili §jljastj, najёesce 0,5-1,5 cm dugj. StaЬijjka nosi 1-3 cvjjeta, cija duzjna varjra izmedu 1,5 ј 2,5 cm ; cvjetovj ne mjrjsu; cvjetne drske do З puta duze od lista u ёјјеm se ~azuhu nalaze, sa 2 brakteole u gornjem dijelu. Casjёnj listjcj srpastj, па vrhu sjljati, sa oko 2 mm dugjm ј cetvrtastjm prjvjescima. Krunjcnj ljstjci svijetlo do tamnoplavoljuЬicasti , pri osnovj bjeliёastj , obrnuto jajastj, donjj kracj od boёnjh , bradatj, razlicite sirjne; ostruga 4-8 mm duga, valjkasta, ve6jnom debela, na vrhu tupa, prava ili neznatno savijena nagore, Ьijela ili zu6kastoЬijela ј duza od casjcnjh privjesaka. Polen loptast jlj tetraedaran. Zjg kratko kljunast ј papilozan. Plod izduzeno jajast, na vrhu tup ilj siljat, gol, duzj od ёasice ј pucajuci. Sjeme jajasto, zuckastoЬijelo do mrko.
1, 2. habltus, З, 4, 5. zaliscl drugog, treceg i sestog lista, 6. ёahu ra
Rasprostranjena је u umjerenom djjelu Evrope, Azjje ј Sjeverne Amerjke. Veoma је varij aЬilna ј na prostoru Jugoslavjje razlikuju se dvjje podvrste- V. с. subsp. canina ј V. с. subsp. montana, od koj jh prva nalazj optjmum uslova za zjvot u acjdofilnjm ljvadama i pasnjacjma brdskog ј gorskog pojasa klase Nardo-Callunetea, а druga u subalpjnskjm rudinama na kiseljm tlima sveza: Jasionion orblculatae, Poion violaceae i Eu-Nardion. Cijela Ьiljka је ljekovita - sadГZj glikozjd vjolin. Као krma је slabog kvaljteta. 31
LYTHRUM SALICARIA L. Fam. Lythraceae
Vrblca velika, vrblёica velika
Navadna krvenka Врбеста трева
Purple Loosestrife. Willowherbe Salicaire, Lysimachie rouge Blutwe1derich, Gemeiner Weiderich Salicerella, Salicaria Дереб ни к иволистныu , Плакун - трава
S, Н , BH, Sb, CG, Ma Vl- IX 2n = 60; Н
1. donji dio Ьilj ke , 2. dio slaЬij ike s listovima i cvjetovima, З. dio staЬijike na presjeku, 4. cvijet, 5. casica, 6. ёahura
Visegodisnja Ьiljka sa debelim, kratkim, ± uspravnim, drvenastim rizomom. StaЫo 30-200 ст visoko, jednostavno ili razgranato, u donjem dijelu 4-uglasto. Listovi sjedeci, u donjem dijelu staЫa duguljasto-eliptiёni , duzi od internodija staЫa, rasporeoeni naspramno ili ро tri u prsljenu. U gornjem dijelu staЫa listovi vrlo varijabllnog oЬiika, usko lancetasti do trouglasto lancetasti, pri osnovi srcasti ili zaokruzeni, rasporeoeni naizmjenicno. Cvjetovi podboceni sa 2 male, opadajuce brakteje u prosto ili slozeno dihazijalnim klasastim ili grozdastim cvastima,
32
skupljenim u vrhu staЫa u metlicu, rједе samo ро 1 cvijet u pazuhu listova namjesto pojedinih dihazija. Tubus casice sa 12 istaknutih, dlakama pokrivenih, nerava. Unutrasnji zupci ёasice siroko trouglasti, dva puta kraci od linealno lancetastih do siljastih spoljnih zubaca. Krunica od 6 elipticnih ili izduzeno eliptiёnih plaviёasto-pur purnocrvenih, rijetko ruziёastih ili Ьijelih listica. Prasnika 12 rasporeoenih u 2 kruga i zg loЫjenih Ыizu osnove ёasicnog tubusa. Plodnik sa 2 karpele, sinkarpan. Plod ёahura , zatvorena u tubusu ёasice , puca sa 2 kapka. Sjemena mnogobrojna zuckastomrke Ьоје. Karakteristiёna је vrsta poplavnih livada i pasnjaka reda Molinietalia i klase Phramitetea. Optimum zivotnih uslova nalazi u zajednicama sveze Molinion, Phragmition australis W. Koch 1926. i Magnocaricion. Cesta је u zajednicama cretova klase Scheuchzerio-Caricetea fuscae , te u livadskim zajednicama sveze Arrhenatherion efatioris, Deschampsion caespitosae, Trifolion resupinati i Mofinio-Hordeion secafini. Као krma, slabog је kvaliteta. Dobra је medonosa. Znaёajna је ljekovita Ьiljka. Opste rasprostranjenje : U Evropi, Aziji, Africi (samo u Alziru}, Sjevernoj Americi, Juzno1 Americi (Peru) i u jugoistocnoj Australiji.
RANUNCULUS ACRIS L. (Syn. R. acer L.) Fam. Ranuncu/aceae
Zabnjak ljutic Ripeca zlatica Барски лутич , лутиче
Meadow Buttercup Bassinet d'or, Bouton d'or Scharfer Hahnenfuss Batrachio, Tazza Лютик едкиО
S,
Н, ВН,
Sb, CG, Ма V-X
2n = 14 (16, 28, 42, 56); н
Vjsegodjsпja zeljasta Ьiljka, зо-1 оо ст vjsoka, sa kratkjm rizomom ј mпogobrojпim bocпim korje пovjma. StaЬfjjka uspravпa i razgraпje пa, u doпjem dijelu gola, u gorпjem sa prilegfjm dlakama. Prjzemпj fjstovj sa dugom peteljkom ± duboko dlaпasto izrezaпi па (З-) 5-7 isperaka. Ројеdјпј su jspercj duboko trokrpastj, пjihovi
rezпjevi urezaпo паzuЫјепј, liпealпj , laпcetastj
ilj duguljasto jajasti, u mladosti svjleпasto, kasnjje prileglo cekjnjasto dlakavj. Gomji listovj па staЫjici sjedeci, usjeceni do osnove u fjnealne ilj lancetaste rezпjice . Cvjetne drske valjkaste, sa prjlegljm dlakama. Cvjetovj preёnjka 0,8- 2,5 cm, skupljeni u racvaste cvastj. Perjjant sastavljen od 5 jajastjh prileglo dlakavjh casjcпjh fjstjca ј pet sjajnozutjh 6- 11 mm dugjh jajastjh krunjcnjh fjstjca. Medne kesice - nektarije sa poklopcem. Ginecej apokarpan. Orasjca mnogo па goloj cvjetnoj lozj. Pojedjne orasice oko з mm duge, uglasto okruglaste, sa pravim ifj malo savjjenjm kljunom. Као vrsta sjrokog rasprostranjenja zastupljena је u mпogim zajednjcama livada ј pasпjaka, ug l avпom hjgrofilпjm ј mezofjfпjm. Karakterjstjcпa је vrsta klase Molinio-Arrhenatheretea. Optlmum rasprostraпjenja је u zajedпjcama sveze Calthion ј Arrhenatherion elatioris.
1. donji dio Ьiljke, 2. list, З . cvijet sa strane, 4. cvijet odozdo, 5. zblmi plod (orasice na cvjetnoj lozi), 6. orasica
U vecem procentu sadгZj toksjcпj рrоtоапе spada medu пajotrovnjje livadske Ыljke . Za stoku је vrlo skodljjva u zeleпom staпju. Као krma u sjjeпu је bezvrjjedпa. Dobra је medoпo sa. Opste rasprostranjeпje : Evropa, sjeverпa ј juzпa Azjja, sjeverDa Afrjka, Sjeverna Amerjka ј Novj Zeland. Uz орјsапј tjpskj oЬfjk - var. acris ( R. acris var. typicum Beck), kojj obuhvata vjse formj, u nasoj florj zastupljeп је ј planjпski oЫik - var. alpinus Heuff. sa njskom staЫjikom - 15 (ЗО) cm ј sitnijim cvjetovima preёnika 0,8- 1 cm. mопјп ј
зз
RANUNCULUS REPENS L. Fam. Ranunculaceae
Puzavi ljutic, puzavi zabnjak
Plazeca zlatica Ползест жабњак
Creeping Buttercup Renoncule rampaute Kriechender Hahnenfuss Crescione salvatio Лютик nол зучиu
S, Н , ВН , Sb, CG, (IV) V-VIII (Х) 2n = (16), 32; Н
1, 2. klijanac, З . donji dio Ьiljke, 4. list, 5. cvijet, 6. orasica, 7. orasica na cvjetnoj lozi
Visegodisnja Ьiljka, (15) ЗО-40(-50) cm visoka. lz kratkog rizoma ili iz donjeg dijela staЫjike razvijaju se puzave stolone sa listovima i adventivnim korjenovima. StaЫjika uspravna ili pri osnovi polijeze i ustajuca, razgranata. Prizemni listovi troperi, svi listjci sa drskama, trodjelni, nepravilпo krupпo nazuЫjeпj . Listovi stabljike sljcпi prizemnim, prema gore jedпostavпijj , najgorпji sjedeci. Cvjetovi 2-3 cm u precпjku па dugim dlakavjm ј jzbrazdaпjm drskama. Casjcnj ljstj(:j (5) jajasti, dlakavi, prileglj uz krunicu. Sjajпih zlatnozutjh kruпiёпih listica 5, duzi od
34
Ма
casicпih. Giпecej apokarpaп . Orasice па kuglastoj, cekiпjasto-dlakavoj cvjetпoj lozi, з mm dugacke, okrugle, spljosteпe ј gole, sitno jstaё kaпe sa јаsпо istaknutim rubom. Kljun ploda siroko trouglast, prav ili slabo savijeп. Naseljava vlэZпa ruderalпa mjesta i depresije, te vlazne i poplavпe ljvade i pasпjake od пiziпe do subalpjnskog pojasa. Као zпacajna kompoпeпta vegetacije klase Molinio-Arrhenatheretea, Ьгојпо је zastupljeпa u zajednicama sveze Trifolion resupinati, te u mпogim fitoceпo zama reda Molinietalia, Deschampsietalia, Arrhenatheretalia i Agrostietalia stoloniferae, karakteristjcпa је vrsta sveze Agropyro-Rumicion crispi i asocijacija: Trifolio - Agrostietum stoloniferae Markovic, 1973. ј Agrostio-Ranunculetum repentis Knapp 1945). Veliku brojnost ostvaruje u vegetacijj klase Phragmitetea, prveпstveпo u zajedпjcama sveze Beckmanion eruciformis So6 1933, te u sumskjm ekosistemima reda Populietalia albae Br.-81. 1931 . i Salicetalia purpureae Моог 1958. Jedna је od rjjetkjh livadskjh Ьiljaka roda Ranunculus koja пiје toksicпa, odnosпo skodljiva za stoku . Meautjm, kao krma, slabog је kvaljteta. Opste rasprostraпjeпje : Evropa, Azjja, sjeverпa Afrjka ; adveпtivпa u Sjeverпoj Americi.
RANUNCULUS SARDOUS Crantz Fam. Ranunculaceae
Sardinijski ljutic, oЬiёni zabnjak Srhkodlakava zlatica
Hairy Buttercup Renoncule sarde, Renoncule des marais Sardinischer Hahnenfuss Stroscione Лютик сардинскиО
S, Н, ВН , Sb, CG, Ма (IV) V-IX (Х) 2n = 16 (32, 47, 48) ; Т
Jednogodjsnja, 1 0-ЗО(-50) cm vjsoka Ьilj ka. StaЬijika sa strsecjm dlakama jli skoro gola, od osnove vecjnom granata, sa mnogo cvjetova. Prjzemnj listovj sa drskama, trodjelnj. Srednjj rezanj suzen u drsku ј jzdijeljen na tri djjela, dok su Ьоёnј reznjevj jzdjjeljenj па dva reznja. Ljstovj staЬijjke sliёni su prjzemnim ј prema vrhu stabljjke jednostavnjji. Najgornjj је sjedecj, s usko lancetastjm reznjevima. Cvjetovj 1,2 - 2,6 cm u preёnjku sa drskama koje su jzbrazdane ј prileglo dlakave. ёаsјёnј listj(:j jajastj, usjljenj, trepljasto dlakavj, nanize okrenutj, otpadaju . Krunjёnih listica 5 (ili vise). Jajasti su i svjjetlozutj. Ginecej apokarpan. Cvjetna loza kuglasta, dlakava. Orasice :Zute Ьоје sa zelenim obodom, spljostene, sa strane glatke ili ± bradavicaste, na vrhu sa 0,5 dugim trouglastjm ј malo savijenim kljunom. Naseljava vla:Zne ј mocvarne livade i pasnjake, а takode i obradjvane povrsine, rubove putova i vla:Zna ruderalna mjesta sa mineralno-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЬijike sa listovima i cvjetovima, з. zblmi plod (orasice na cvjetnoj lozi), 4, 5. orasice
moёvarnjm tlom koje је uglavnom slabo· kjsele do kjsele reakcjje. Karakteristjcna је vrsta reda Trifolio-Hordeetalia H-ic 1963. ёesta је u zajednicama vla:Znih travnjaka reda Arrhenatheretalia Pawl. 1928. i Bidentetalia 8r.-81. et Тх. 43, te u asocjjacijama sveze Deschampsion caespitosae i Polygonion avicularis 8r.-81. 31 . Za stoku је vrlo skodljjva usljjed prjsustva toksjcnog protoanemonjna u vecem procentu. Opste rasprostranjenje : Evropa, Azija, Sjeverna Amerjka.
35
ALCHEMILLA VULGARIS L. Fam. Rosaceae Virak, oblcna vrkuta
Navadna plahtica Петлова перо
Lady's Mantle Manteau de Notre-Dame Gemeiner Frauenmantel Erba ventaglina Манжеn<а обыкновенная
S, Н, ВН, Sb, CG, МА V -IX 2n = 96-110; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. gornji dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, З. cvijet, 4. uzduzni presjek cvijeta
Siroko Lineovo shvatanje ove vrste danas najslozeniji agregat uze shvacenih srodnih vrsta i njihovih podvrsta, koje se ne sато ро ekologiji i spoljnoj тorfologiji vec i ро broju hroтozoтa тeдusobno razlikuju. Tako Alchemilla glabra Neyg. iта 2n = 96, А. oЬtusa Bus. 2n = 103, А. xanthoclora Rothm. 2n = 105, А. acutiloba 2n =са. 105-109, itd. L) prikazu ove vrste ostaceтo pri Lineovoт shvatanju. StaЫjika 1о - 50 ст visoka, gola ili ± dlakava, zelena do plavkastozelena, а preko
је
36
ljeta ponekad crvenkasta ili sтеда. Nadzeтni гјzот pokriven ostaciтa zalistaka i sterjlnjh rozeta. lzdancj uspravnj ili ustajucj. Ljstovj rozete sa dlakaviт i dugaёkjт drskaтa (5-10 ст) , okruglasto-bubrezastj, najёesce s оЬје strane ± dlakavj, 1,5-4 ст §jrokj, jzdjjeljenj па 7-11 reznjeva kojj zalaze do 1 / 4 jli 1 /З ljske, rједе do 1 / 2, najёesce svuda unaokolo nazuЫjenj jlj jzreckanj ; listovj staЬijjke nesto тanji su nazuЫje njт zaljscjтa, а u predjelu cvastj zvjezdasto usjeёenj. Cvast najёesce jako rasjrena, sa тnogo cvjetova koji su zelenj ј goli. Casjёnj ljsticj kracj jlj jste duzjne kao ј ёasjcna cjjev; listjcj spoljne ёаsјсе kracj od ёasjёnjh ljstjca. Optiтalne uslove za zjvot nalazj u тezofjl njт, kseroтezofjlnjт ј hjgromezofjlnjт ljvadaтa
i pasnjaciтa nizijskog, brdskog, gorskog i subalpjnskog pojasa. Vrste ovog agregata karakterjsu razliёite asocijacije i sveze redova Arrhenatheretalia, Molinietalia, Deschampsietalia, Brometalia erecti, Nardetalia, jtd. Znacajna је krmna Ьiljka ј svojjт prjsustvoт indjcjra na travnjake vjsokog projzvodnog potencjjala. Mladi ljstovj sluze za spravljanje vitaтjn skog ёаја, ёorbl, varjva ј pjrea prj ishranj u prirodi. Rasprostranjena је u Evropj, Azjjj, Sjevernoj Атегјсј ј Grenlandu.
FILIPENDULA VULGARIS MOENCH ( F. hexapetala Gilib.) Fam. Rosaceae Suruёica,
gomoljasta konёara
Navadna sraёica, gomoljasti oslad Мајска снегулка
Orop\vort Filipendule Knollenrusterstaude, ЕrЬа peperina Ла6аэник LUeC'ТWleneCТЬIU, Таволrа
S, H, BH,Sb,CG,Ma V - JX 2n = 14, 15: н
Najёes6e 30-80 cm visoka, sa priljёno tankjm, kosjm ј ёvorovjtjm rizomom ; adventjvnj korjjeni sa duguljasto vretenastim do loptastjm krtolama. StaЬijjka najёesce jednostavna jlj rijetko u gornJem djjelu razgranata, tanka, okruglasta ili slabo jzbrazdana, gola, sa jako razmaknutjm listovjma, uspravпa ili ustajuea. Listovj jsprekidaпo perastj, sa 8-25 parj ljstjca, kojj su duguljastj, perasto rezпjevjtj jlj perasto nazuЫje пi . Zalisci listova rozete smeдi i kozastj, а zalisci gornjih listova malj, zeljasti ј nazuЬijeпj. Cvjetovj sestoёlaпj, dosta krupni, Ьijeli, slozenj u metliёa ste cjmozпe cvatj duzjпe 3-10 cm пајсеsсе. Prasnjcj jste duzjпe kao ј kгuпјспi ljstici jli nesto duzj. Karpela 9-12, slobodпjh ј pravjh ; stuЬic јаsпо zadeЫjao. Plodjcj 3-4 mm dugj, sa kratkjm dlakama, sjedecj, пjsu spjralпo uvjjenj. Difereпcjra se па velik broj populacjja, koje nalaze optjmume za egzjstencjju u razlicjtjm ekosjstemima mezokserotermnog ј kserotermпog karaktera, пајёеsсе па bazjёnjm tlima submedjteranskog, brdskog ј gorskog pojasa. Smatra se karakterjsticnom vrstom klase Festuco-Brometea, ali је prjsutпa , sa пesto maпjom brojnoscu ј vjtalпoscu . ј u zajedпjcama drugjh klasa travnjaёke vegetacjje, kao i u svjjetlim ј prorijeдeпjm borovjm ј hrastovjm sumama.
1. donji dio Ьiljke, 2. dio lista, з. vrsni dio staЫjike sa Jistovima i cvjetqvima, 4. cvijet, 5. apokarpan gineceum, б . zblmi plod (orasice)
Srednje godjsпje temperature па njeпjm staпj stjma пајсеsсе varjraju jzmeau 7 ј 14°С, а sredпja godjsпja relatjvпa vlaiпost vazduha izmeдu 60 ј 70%. Mladj ljstovj upotreЫjavaju se kao salata, а пesto kasпjje ј kao kuvaпo povrce, u mjesavjnj sa drugjm djvljjm povrcem , zbog specjficпog okusa. Gomoljj jmaju slatko-пagorak okus ј podsjecaju па gorke bademe, te se jedu prjjesnj ili па razliёjte паёiпе pripremljeпi , najёesce sa drugjm krtolastjm Ьiljkama, u oЬijku kasa. hljeba i sl. Prjpada euroazjjskom flornom elemeпtu .
37
POTENTILLA RECTA L. Fam. Rosaceae Petoprstica, velika,
ёelasica
Petoprstnik Пето nрст
Sulphur Cinquefoil Potentille droite Hohes Fingerkraut, Лаnч атка nрямая
S, H, BH, Sb,CG, V- Vll 2n = (28) 42 ; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. list gornjeg dijela staЬJjike, З. vrsni dio staЫjlke sa listovima, cvjetovima i plodovima, 4. dio staЫjike na popreёnom presjeku, 5. dvojna casica, 6. tucak
Bjljka vjsjne 30-70 cm. Nadzemnj djo rjzoma pokrjven jzumrlim ostacjma zalistaka ј ljsnjh drskj. StaЫjjka uspravna, kruta ј u gornjem djjelu granata, sa mnogjm kratkjm cekjnjama ј strsecjm dugackim dlakama па ёvoricjma, а u gornjem djjelu sa brojnjm clankovjtim zljezdastjm dlakama. Ljstovi prstastj, s оЬје strane zelenj, sa ri]etkjm sjvjm maljama od -dugaёkjh dlaka, sa jakjm nervjma ј cesto naboranj. Prjzemni ј donji llstovj staЫjike veljki, sa dugaёkim drskama ј
38
Ма
5-7-clanj; gornjj ljstovj staЬijjke postepeno sve manjj ј sa kracjm drskama, 5-ёlano prstastj. Ljstjcj 15-100 mm dugj ј 5-35 mm §jrokj , duguljastj do klinasto objajastj, testerasto jlj perasto usjecenj, s оЬје strane sa ро 7-17 zubaca, §jljatj ili tupi ; zupcj slabo nazuЫjenj . Zaliscj donjjh ljstova sraslj sa ljsnom drskom ; ohreje Jjnearne do linearno lancetaste; zaljscj gornjjh listova samo pri osnovj sraslj sa ljsnom drskom, duguljasto-lancetastj do jajastj, ро obodu cjjelj, nazuЫjenj jli reznjevjtj. Cvjetovj brojnj, komponovanj u lijepe - razrjjeдene cjmozne cvastj; prvj cvjetovj razvjjaju se sa vrlo dugaёkjm drskama, dok su ostali sa kracim. Casjcnj listjci su trouglasto-jajasti, ± gusto dlakavj ј usjljenj; ljstjcj dvojne casjce linearno-lancetasti, iste duzjne ј)ј nesto duzj od casjce (rjjetko kracj), dugo usiljenj. Krunicni listici 6-12 mm dugi, opsrcastj, Ьljjedo zuti do svijetlozlatnozutj, jste duzine kao ј casjcnj listjcj ili nesto duzj. Prasnjka 20 (-25) ginecej apokarpan. Cvjjetna loza gusto dlakava. Plodjcj brojni, jajasti do duguljasto-jajastj, jako naborani ј sjroko okrjljenj, smedj; stuЫc konusno cilindrican ј kracj od ploda ; zig malo prosiren. Zivj u ekosistemima kserotermnjh pasnjaka ј livada redova: Brometalia erecti, Festucetalia valesiacae i Scorzonero - _Chrysopogonetalia. Pripada subpontijskom flornom elementu.
POTENTILLA REPTANS L. Petoprstica, puzava petoprsta Plazeci petoprstnik, Петопрст врежаст
Creeping Cinquefoil Potentille rampante, Quintefeuille Funffingerkraut, Kriechendes Fingerkraut Pentafillo Л аnчат ка nолзучая , nятияистник
S,
Н,
BH, Sb, CG, Ma Vl- Vlll 2n = 28; Н
Bjljka s uspravпjm debeljm гjzomom. Stabljjka puzeca, koпёasta, jzduzeпa, пајёеsсе 3о1ОО cm duga, sa Ьоёпјm jzdaпcjma ј adveпtjvпjm korjjeпjma па ёvorovjma. Ljstovj su prstastj, dопјј ј sredпjj sa 5-7, а gomjj sa 3-4 rezпja ј kracjm drskama, s оЬје straпe rjjetko dlakavj jlj gotovo goli, а kod пekjh oЬijka ј sa gustjm prjleglim dlakama. Listjcj (5-) 10 -30(-70) mm dugj ј 3-25 mm sjrokj, jajastj jlj duguljasto objajastj, suzeпj u kljпastu osпovu паzuЫјепј jlj testerasto паzuЫјепј . Zaljscj prjzemпjh ljstova kozastj, ± sraslj ро cjjeloj duzjпj sa ljsпjm drskama ј sa пepodjjeljeпjm laпcetastjm ohrejama; zaliscj listova staЬijjke jajastj, sjljatj, пај ёеsсе пероdјјеlјепј, а rjeae паzuЫјепј jlj usjeёe пi. Cvjetovj u pazuhu ljstova, реtоёlапј, ројеdј паспј , па dugim drskama ј promjera 15-25 mm. Casicпj listjcj ј listjcj dvojпe ёasice varijaЬilпj . Кruпјспј listicj 8-12 mm dugj пајсеsсе, siroko opsrcastj, zlatпozutj . Prasпjka oko 20 gјпесеј ароkаграп. Karpele Ьrојпе, пајёеsсе so-120; stublc prj osпovj kupast, skoro termjпalaп, jste duzjпe jlj пesto kracj od plodjca. Staпjsta populacjja ove slozeпe vrste jesu hjgrofjlпe ј hjgromezofilпe ljvade poplavпog podruёja, te brdskog ј gorskog pojasa. Optjmum uslova za zjvot пalazj u ekosjstemjma livada ј pasпjaka sveza : Agropyro-Rumicion, Molinion ј
1, 2. habltus, З . dvojna ёa.Sica, 4. krunicni listic, 5. tucak
Arrhenatherion, tj. па duЬijjm oglejeпjm zemljjstjma. Sredпje godjsпje temperature па пјепјm staпjstjma пајёеsсе varjraju jzmedu 8 ј 12°С, а sredпja godjsпja relatjvпa vlaiпost vazduha jzmeau 70 ј 1ОО%. Dobra је рёеlјпја pasa ј korjstj se u паrоdпој medjcjпj. Plodj(:j su povoljпa hraпa za ovce. Povoljпo djeluje па sekrecjju mljjeka, ali је stoka пerado jede. Pripada evroazjjskom flomom elementu, ali ju је covjek veoma rasjrio, te se moze smatrati sekuпdarnim kosmopoli:om.
39
SANGUISORBA MINOR Scop. Fam. Rosaceae
Dlnjlca, mala krvara Zelena svitlica Мала диница
Salad Burnet Pimprenelle SanguisorЬe, Petite SanguisorЬe Kleiner Wiesenknopf, BiЬernelle
Pimpinelle Черноголовник
кровохлебковыu
S, Н , ВН , Sb, CG. IV - Vll 2n = 28; Н
Ј'~ f\'\li\
{;'\_(j)_Q
·~ ~··
t!f\; .%~\~ ~\ · ~;(~; ~r ~ ~ ~ ~ ~ "~-
сь ~~-о v ~f;~' 3 _ t DiJ(:\ "'"· Jl ilf1 <.rtff]O<)([)O'&
~'
;
i Ј ,-;::::::;• 1
.
•
. б v {_
54 '
Ј ~~·~; ~~~
'f\ol'•
7 '1Ј
1. donji dio Ьiljke , 2. list, З. vrsni dio staЫjike sa listom i cvijetnim glavicama, 4. muski cvijet, 5. zenski cvijet, 6. dvopolni cvijet, 7. plod
Biljka visine 1о-90 cm, sa jakim, granatim, odrvenjelim rizomom. StaЬijika uspravna ili ustajuca, jednostavna ili granata, gola ili u donjem dijelu dlakava. Listovj perastj, sa 3-13 Jjstica; prizemni listovj sa dugjm dr~kama, malo se razljkuju od listova staЬijjke. Listj{:j okruglastj do eliptjёnj, 0,7-2 cm dugj i 0 ,5-1,5 cm ~irokj, tupo nazuЬijenj do testerasti, sa svake strane sa ро 3-9 zubaca sasvjm golj, svjjetlozelenj, sa donje strane ne~to tamnjjj. Zaliscj malj, skoro sasvjm
40
Ма
srasli sa Jjsnom dr~kom . Cvjetne glavjce ± sa dugom dr~kom, priljёno Ьogate cvjetovjma, 0,52 cm duge ј gotovo jsto toljko sjroke; u donjem dijelu glavjce mu~kj, u srednjem dvopolni, а u gornjem zenski cvjetovi; otvaranje cvjetova ide od donjeg dijela glavjce ; cvjetne dr~ke vrlo su kratke, sa jednom lancetastom braktejom ј 2 jajaste brakteole. Са~јса zelenkasta, crveno oro~ena, poslije cvjetanja otpada. Hjpancijum mrezasto naЬoran. cetvorouglast ј ро ivicama usko krjlat. Nektarije nedostaju. Prasnjka nајёе~ 1о-зо, а u dvopolnim cvjetovjma najёesce samo 1-4; prasnjёki koncj bljeli јЈј crvenkastj; pra~njce zute јЈј narandzaste. Karpela ј stublca najce~ 2, а rједе 1 јЈј з; zjg sa vrlo dugaёkjm, strsecim, crvenjm papilama. Plod cetvorouglast ± mrefasto naЬoran јЈј bradavjcav, srastao sa hipnacijumom ј sa hrptastjm uglovjma. Brojne populacjje ove vrste nalaze optjmum za zjvot u ekosjstemjma kserotermnjh ј mezokserotermnih travnjaka klase Festuco-Brometea, te se smatra karakteristjcnom vrstom ove klase. Таkоде se javlja u kseromezofjlnjm Jjvadama reda Arrhenatheretalia, kao ј u svjjetljm Ьorovim ~umama klase Erico-Pinвtвa Horvat 1959. Dobra је krmna Ьiljka, te se u novije vrijeme uzgaja. Dobra је рёеЈјnја ра5а ј jma ljekovit rizom. Pripada evroazjjskom flomom elementu.
SANGUISORBA OFFICINALIS L Fam. ROЫJCti зе
Jarcija trava, velika krvara Navadna svetlica. zdravilna strasntca Обична диница
Great-Bumet SanguisorЬe offie~nale
Ptmpinelle des pres Grosser Wiesenkopr Sangu1sorЬa Кровохлебка лекарственая.
К. алтечная
S, Н, ВН, Sb, CG, Ма VI - X 2n 28, 56 ; н
Biljka najёesce 2Q-1ОО cm vjsoka, sa jakjm granatjm гjzomom. StaЬijjke najёesce pojedjnac~e. uspravne ј u gornjem djjelu racvasto granate, tzbrazdane ј suplje. Ljstovj perastj, sa 3-15 ljstjca; prizemnj sa dugjm drskama ; ljstjcj jajasti ili duguljasto jajasti, sa srcastom osnovom ј sprjjeda najcesce zaokruzeni, 1,5-5,5 cm dugj ј з 0,7-3,5 cm sirokj, krupno testerasto nazuЫjeni, sa gomje strane tamnozelenj ј nesto sjaJn jjj, а sa donje sivkastj ј sa jako istaknutom nervatu1. donj1 dio Ьiljke, 2. dio l1sta rozete, З. d10 stзЬIJike sa rom. Zaljsci prjzemnjh listova kozastj ј skoro listom, 4 . vrsni dio grane sa CVjelnom glav1com, 5. plod cjjelom duzinom sraslj sa ljsnom drskom; mali zaliscj linearnj ј otpadaju. Cvjetnjh glavjca 1- 5, jajastjh do skoro loptastjh, na dugim uspravnjm drskama, dugih najёesce 1-2 cm ј sjrokjh o,s-. 1,5 cm, s oko 5-1О cvjetova, kojj su najёesce dvopolnj. Casjca tamnosmeдecrvena, 4-dijelna. Као sto јој i latinsko jme kaie - ljekovita је Prasnjka 4, sa tamnocrvenjm do crnim prasnicjЬiljka, сјје su aktjvne materije saponini, flavoni i gorke tvarj, te se korjstj u medicjnj i veterjnj. ma. Karpela jedna; stublc 1, kratak ј s umjereno dugim papjlama na zjgu. Plod zatvoren, s otvDobra је pёelinja pasa. lma ј dobru krmnu vrijednost u manjim koljcjnama. tj. ako ne рrеде rdnutjm, ёetvr1astim ј usko krilatim hjpancijukolicinu od З do 4% u sijenu ; u ranim fazama mom. razvjca stoka је rado pase, aJi unesena u vecim Zjvi u ekosjstemjma hjgrofilnjh livada ј pakolicjnama jzazjva nadгZaje ј proljeve. Potiskuje snjaka reda Molinietalia ј smatra se njjhovom se ranom kosnjom, jntenzjvnjm ispasanjem ј karakteristiёnom vrstom. Таkоде se javlja sa дubrenjem, kao ј herblcjdjma. Pripada evroazijnesto smanjenom brojnoscu i vitalnoscu u higroskom flornom elementu. mezofilnim livadama reda Arrhenatheretalia. 41
ANTHYLLIS VULNERARIA L. Fam. Fabaceae ( = Papilionaceae) Ranjenik, ranjenlca, belodun Pravi ranjak Мачкина детелина
Lady's Fingers (engl.), Кidney Vetch (amer.) Trefle jaune des saЫes , Vulneraire Echter Wundklee Erba vulneraria, Antillide Язвеник обыкновенныu
S,
Н , ВН,
V - Vlll 2n = 12;
Sb, CG,
Ма
Н
staЬiom , obuhvatajucj ga. Cvastj su glaviёaste , pojedjnaёne jlj ро dvjje, pгjvjdno vrsne, а ustvarj u pazusjma gornjjh ljstova, kojj su sliёnj prjpercjma ј duboko jscjjepanj u 3-7
srasli sa
1. donji dio blljke, 2, З. list pri osnovi s taЫa, 4. list u gornjem dijelu staЫjike, 5. vrsni dio grane sa cvastima, 6. list pri osnovi cvasti, 7. cvijet
Glavni korijen najёesce snaian, а nadzemni dio rizoma nerazgranat ili slabo razgranat, kratak. StaЬijika (5-) 10-40 (-60) cm visoka, nerazgranata ilj slabo razgranata, uspravljena ili poluuspravljena. Ljstovj su veoma varijabllni, neparno perasto slozeni, prjzemni nekada prosti ili sa 1-4 рага listica, а na staЬijici s oko 7 parj, gornji su sjedeci, а prizemni sa priliёno dugom drskom; ljstjcj su jzduzeno jajasti do eliptjёnj jlj lancetasti, vrsnj krupnjji od boёnjh, dugj do 6 ј sirokj do 2 cm, па ljcu skoro goli, а na naliёju pokrjvenj, najёesce prjljuЬijenjm svjlastjm dlakama. Zaljscj su mali ј najvecjm djjelom ilj potpuno
42
reznjeva; cvasti su od veceg broja cvjetova; cvjetovj su skoro sjedecj, uspravnj ј dugj 8- 19 mm ; ёasica је manje-vjse opnasta, 6-17 mm duga, u mladjm stadjjima cjevasto flasastog oЬijka, а u starjjjm ± trbusasta, malo naduvena, pokrivena vunastim do pustenastim dlakama, vecinom Ьijela do zuckasta, prj vrhu crvenkasta do purpurnoljublёasta ; krunjёnj ljstjci suzenj u dugj nokatac, bjeliёastozute do svijetlozute, jlj narandzaste do crvene Ьоје, sa slobodnom zastavjcom, pri osnovj srcoljkom; krjla su samo malo kraca od zastavjce а nesto duza od ёunica: ёunic је sjljat, bez kljuna i ёesto ± crven. Prasnjёkj konci su sraslj u cjjev ј u gornjem djjelu prosjreni. Tuёak је na drsci, sa dugjm ј ostro savijenjm, na mjestu zavoja zadeЬijalim stublcem ј glavicastim zjgom. Mahuna koso jajastog oЬijka, na drscj, spljostena, zatvorena u ёasjcu i jma jedno sjeme ; sjeme је jajasto, glatko, sjajno, jsarano zutjm ј zelenjm pjegama. Vrsta је veoma varjjabllna. Optjmum nalazi u suhjm pasnjacjma klase Festuco-Brometea. Ljekovjta је Ьiljka ј dosta dobra krma.
CHAMAESPARTIUM SAGIПALE (l.} Р . Gibbs. (Syn. Genista sagittalis L.) Fam. Fabaceae Streliёasta
zutica Ј prijestap
Prevezanka, krilata koseniёica Жолтача
Winged broom Genёt aile, Petite genistrelle FIOgelginster Ginestra alata
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма V-VII 2n = 44, 46, 48; Н
Busenastj poluzbun, vjsjne 1 о-25 cm. Nadzemnj djo rjzoma puzecj ј drvenast. StaЫo poluuspravljeno jli uspravno, nerazgranato jlj razgranato, sastavljeno od З do 6 ljstolikjh clanaka sa zjlavjm, opnasto kozastim, sjajnjm zelenjm krilima, prekjnutjm u vjsjnj clanaka ; na svakom clanku se nalazj ро jedan ljst, tj. ро 2- 5 na svakoj granj, vecinom dugih 1- 2 cm ј sjrokjh oko 0,5 cm ; mladj ljstovj gusto pokгjveni mekjm dlakama а kasnjje ogole ј relatjvno rano opadaju. Cvjetovj su svjjetlo zlatnozuti, duzjne 11-1 З mm, sa cvjetnom drskom nesto duzom od casjcne cjjevj, sa dvjje sjlaste brakteole, komponovanj u loptaste jli jajaste, guste vrsne cvastj, koje su uspravne ј najcesce sa ро 5-15 cvjetova. Casica dvousnata, pokгjvena mekjm svjlastjm dlakama s usnama jednake duzjne ј duzim od casjcne cjjevi; donja usna s uskjm srednjjm reznjem а gornja sa lancetasto sjljatjm reznjevjma. Krunjcnj ljstjcj ± jste duzjne, otvorenozutj i ne opadaju: zastavjca gola ili гјеае pokrivena prorijeдenim maljama; krila jzduzeno ljnearna, prava ј na vrhu tupa. Mahuna izduzeno spljostena, najcesce 1,5-2 cm duga ј oko 0,5 cm sjгoka, pokгjvena kratkjm prjljuЬijenjm dlakama, otvara se pucanjem na dva kapka ј jma 2-6 sjemenkj ; sjemenke jajaste, sjajne i masljnastozelene.
1. donji dio Ьiljke, 2. dio grancice sa listom, З. dio grancice sa listom i cvjetovima, 4. poprecni presjek granёice, 5. dio cvasti sa cvjetnom drskom, brakteolama ј casicom, 6. dijelovi krunice, 7. mahuna
Ova srednjoevropsko-juznoevropska vrsta, koja pripada subatlantsko-submedjteranskoprealpskom flornom elementu, optimalne uslove za zivot nalazj u ekosistemima acidofjlnjh ljvada reda Nardetalia, u brdskom ј gorskom pojasu ; znatno је rjeCia u nekjm asocijacijama reda Brometalia erecti, na zakjseljenjm tljma, kao i u zajednjcama sveza Poion violaceae ј Jasionion orblculatae. Ova ukrasna ј ljekovjta Ыljka moze Ьitj otrovna ako se uzjma u vecjm koljcjnama. 43
DORYCNIUM HERBACEUM Vill. Fam. Fabaceae Zeljasta bjeloglavka, bjelog\avica
Mnogocvetna spanska detela Зелеста белоглавица
Badasse, Dorycnium herbace Krautiger Behaarter, Bartklee Trifoglio senze lappola, Moscino Дорикниум
S, Н ,
ВН ,
Sb, CG,
Ма
V- Vlll 2n = 14; Ch ёasica pokrjvena prorjjeёlenjm, kratkim, prjljuЫje nim dlakama, sa kratko trouglastim zupcjma; krunjca Ьijela, sa zastavjcom oko 2 puta duzom od ёаsјсе (4-5 mm) ј oko 2 mm sjrokom, sa ёunicem tamne Ьоје . Mahuna jajasta do jzduzeno jajasta, 3-4 mm duga ј oko 1,5 mm §jroka, 2-3 puta duza od casjce, malo пaduveпa ј uzduz naboraпa. Sjeme okruglasto-jajasto ј пе
1. donji dio biljke, 2. dio staЫjike sa listom, З . dio sa listovima i cvastima, 4. cvijet, 5. ёasica, 6. mahuna staЫj i ke
Poluzbun jlj zeljasta Ьiljka. StaЬijjka uspravna jlj poluuspravna, samo prj osnovj odrvenjela, 30-45 cm vjsoka, s uspravnjm Ьоёпјm granama, koje su pokrjvene prorjjeёlenjm dlakama. lnternodjje 3- 5 puta duze od ljstova. Lisne drske kratke; srednjj listjcj duzjne 7- 18 mm ј sjrjne 4-6 mm, kao ј ostalj ljstjcj u ranjjjm fazama pokrjvenj dlakama а kasnjje golj jlj rjjetko dlakavj. Cvastj su stjtaste, guste ј naj ёesce bez prjperaka, komponovane od 15 do 25 cvjetova. Cvjetne drske duze od ёаsјёпе cjjevj jli od cjjele ёаsјсе ;
44
zпаtпо spljosteпo. Optjmum zivotпih uslova пalazi u submediteraпskjm, medjteranskomontanim ј eumedjte-
ranskjm
pasnjacjma, па pljtkjm tljma, сјјј рН пајёеsсе varjra jzmeёlu 6,5 ј 8. Ojfereпcjra se па prostoru Jugoslavije u veci broj varijeteta, kojj karakterjsu ј djferenciraju razlicjte asocjjacije redova : Scorzonero-Chrysopogonetalia, Thero-Brachypodietalia, Brometalia erecti i sl., te fjtoceпoze svjjetljh borovih suma reda Pinetalia heldreichii-nigrae Lakusic 1972. ј asocijacije kserotermпjh ljscarsko-listopadnjh sjЬijaka jugojstocпe Evrope, koje pripadaju redu Ostryo-Carpinetalia orientalis Lakusic, Pavlovjc, Redzjc 1984. Zbog suhog ј kozastog ljsca, stoka је pri pasj jzbjegava, te је kao krmпa Ьiljka bez vrjjednosti. Rasprostranjeпa је u Evropi, Traпskavkazju ј Maloj Azjjj. kameпjars kjm
karboпatnjm
LOTUS CORNICULATUS L. Fam. Fabaceae
Zuti zvjezdan, smiljkita Navadna nakota Жолт звездан
Common Bird 's-foot, Trefoil Lotier cornicule, Lotier des pres Gemeiner Hornklee, Gewohnlicher H6rnklle Trifogliolino, Moscino giallo Лядвенец рогатиu
S, Н , BH,Sb,CG, Ма 2n
=
IV - X 24 ; Н
. . StaЬijjka polegla, ustajuca jlj uspravпa, gola rlr slabo dlakava, slabo razgraпata, duziпe пај сеsсе 5-30 ст. Listovj sa kratkom drskom ј petoclaпj ; listjcj па kratkjm drskama, kljnasto objajasti do gotovo laпcetasti . Zaljsci reduciranj u vrlo kratke bodlje ili zljezdaпe kvгZjce . Cvastj stitaste, na drskama duzjпe preko 1о ст, vecjпom sa 2-6 cvjetova. Cvjetovj па vrlo kratkjm drskama ; casjca sa 5 пerava, sa zupcima dugim kao cijev; kruпica zuta, spolja cesto ± crveпka sta, pri susenju postaje postepeпo zeleпkasta, duga 1D-14 mm ; zastavica skoro okrugla do siroko jajasta, suzeпa u пokatac ; krjla siroka, objajasta, пesto uza od cunica koji је kracj od zastavjce ј pod pravjm uglom savijeп navjse, te пaglo suzeп u prilicno dug kljuп . Mahuпa okrugla, prava, u zrelom staпju kesteпjastomrka, duga 2-3 cm, sa sjemeп ima odvojenim rastresjtjm pareпhjmom . Sjeme loptasto-jajasto, sјајпо, mrko do crvenkasto, cesto sa crпjm mrljama. Као vrsta sa sirokim arealom, od Evrope ј Azjje do Afrjke i Australije, te sa sirokom ekoloskom valencom u odпosu па оsпоvпе ekoloske faktore, djferencjra se u vecj broj oЬijka, kojj пalaze optimum uslova za zjvot u razlicjtim ekosjstemjma mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka reda Arrhenatheretalia, te mezokserofjlnjh pasпjaka reda Brometalia erecti; plaпjпskj varijetet ove
1. donji dio Ыljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima u cvastima, З. cvijet, 4, 5, 6. dijelovi krunice (4. zastavica, 5. krilo, 6. ladica), 7. mahuna, 8. mahune u stitu
С. var. a/pinus Ser.) ulazj u plaпjпskjh rudjпa па karboпatima klase
vrste (L.
sastav Elyno-
Seslerietea. Zvjezdan је veoma dobra stocпa hraпa, kako u svjezem staпju tako ј u sjjeпu , te se cesto kultivjra. Ljstovj smjljkjte bogatj su vjtamjпima, ра ih u пekim zemljama jedu kao zdravu proljetпu salatu jlj varjvo. U mladim ljstovjma (do maja) ima 100- 140 mg % vitamiпa С ј oko 1О mg % karotjпa.
45
MEDICAGO ARABICA (1 .) ll шi~1011
(М fll ICIIIII 1SIЬII1. ) 1 1111. 1 .1t ICt\ IU РЈ gnvn рјоgнvя
lucornn. vljn
11 ~ 1 ш 1 луц Р" 1
~,
н~'{i 1 1ш
.1 vur
Lн.•,щю 1 1 •lt 1.•, lllp\11\1 :1 НIVI\tiO нiЉit'!..IЬI Щrlt11' Wt~ll !..lt Љ.
llll11pl\
,,
tџtp 1\~Щ , \
IIК'ЦI'f'll 1 ,1, ,\t'Ck щ
•м1
'. 11. 1'11. Vll • t\
1 11\ЧI\I !1,, t lj\.., , .' 1it' .-1,\\IIJI\..c :-.\ lt:·l•" 11\1,1 1 111.\1\11 tl.\11\,1, 1 lr~\1, 1 .llt:.t.rl.. ~·. (• ш.\1\1111.1
l t~.
,
MEDICAGO SATIVA L. SUBSP. FALCATA (L.) Arcang. (Syn. М. falcata L.) Fam. Fabaceae
Zuta lucerna, zuta vija Srpasta meteljka Жолта луцерка, кривошија
Sickle Alfalfa Medick Luzerne batarde Sichelluzerne Erba m'edica de fior gallo Люцерна серповидная
S, H,BH,Sb,CG, Ma V -IX 2n = (16) 32; Н StaЫo ustajuce jli poleglo, пајёеsсе 20-60 dugo. Listjci kliпasto duguljastj jlj lјпеаrпј , oko 1 cm dugj ј 1 ,5-3 (-1 О) mm sjroki, veciпom samo па vrhu паzuЫјепi, fiпo dlakavi, cesto Ьodljasto usjljeпj. Cvjetovi 7-11 mm dugi, svijetlozute do tamпozute Ьоје, rједе bjelicasti, skupljeпj u skraceпe kuglaste grozdove. Casjca gola. Mahuпa prava jlj srpasto savijeпa, 5-15 mm duga, 3-4 mm gjroka, ve6iпom obrasla jedпo stavпim dlakama ili gola, u zrelom staпju crne Ьоје. Sjemeпki 2-8 (пајсеsсе 4) u mahuпj; sjeme 2,3- 2,5 mm dugo, 1-15 mm sjroko ј 0,7- 1 mm debelo. Ova euroazjjska koпtiпeпtalпo-submedite raпska vrsta optimum uslova za razvice i razvoj пalazj u suhjm travпjacjma submedjteraпskog, stepskog ј brdskog pojasa. Nјепе populacjje ulaze u sastav asocijacija redova Festucetalia valesiacae, Brometalia erecti ј Origanetalia Th. Muller 1961 . Navodl se kao karakterjstjcпa vrsta sveze Geranion sanguinei Тх. 1960. jz reda Onganetalia, odпosno klase Trifolio-Geranietea sanguinei Th . MOIIer 1961 . lzrazjta је kalcjfilna vrsta, ра samjm tjm ј bazjfjlпa; р Н -vrjjedпost zemljjsta па kojima ostvaruje пajve6u brojпost ј vjtalnost пајёеsсе varira izmeдu 6 ј 8. Sredпje godisnje temperature па пјепim staпjstima пај ёеsсе variraju lzmedu 8 ј 15°С, а srednja godiст
1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЫjlke sa llstom i zallscima, llstlc, 4. vrsni dio staЫjike sa llstovlma i cvastima, 5. mahuna З.
sпја relatjvпa vlaiпost izmeдu 50 ј 60%. Као сјеlјпј pripada kategoriji heliofita, ali su пеkе пјепе populacjje dobro ргјlаgодепе па sjЬijaёke zajedпjce i rubove suma, te jh mozemo smatratj heljofitпo- poluskjofjtпjm . Ljпeovo shvataпje ove podvrste kao ро sеЬпе vrste prihva6aju ј daпas autorj razпih flora, ра se uпutar пје izdvajaju dvije podvrste, od kojih јеdпа ( Medicago falcata L. subsp. glandulosa / Dav./ Kozuh.) пaseljava suha ј topla staпjsta Poduпavlja. Као dobra krma uzgaja se u Evropi, Azjjj 1 Sjeverпoj Amerjci. Меdопоsпа је Ыljka.
vrsta u
47
MEDICAGO LUPULINA L. Fam. Fabaceae
Dunjica, hmeljasta lucerna Hmeljna meteljka Хмеловидна луцерка ,
дивајонџа
Black Medlck Mlnette doree Gelbklee, Hopfenklee Trifogliolino selvatico Л юцерна хмеловидная
S,
Н , ВН ,
Sb,CG, Ма
V - IX 2n = 16 , 32 ;
1. klijanac, poprecnom i cvastima, staЫjike sa
2. donjl dio biljke, З. dio staЫji ke na presjeku, 4. vrsni dio staЫji ke sa listovima 5. list, 6. listic, 7. cvast, 8. cvijet, 9. dio mahunama, 1О . mahuna, 11 . sjemenka
Jednogodjsnja, dvogodjsnja jlj vjsegodjsnja Ьiljka sa vretenastjm korijenom duzjne do 50 cm. StaЫo najcesce ustajuce jli poleglo, 1О-60 cm
dugo, busenasto, sa prjleglim jli prema dolje odstoje6jm dlakama. Ljstovj ро veljcjnj varjjabllnj ; ljsne drske па donjjm ljstovjma 3- 8 cm duge, а па gornjjm mnogo krace ; listj6j objajastj ilj sjroko eliptjcnj, srednjj sa nesto duzom drskom od bocnjh. Zaljscj sjroko jajastj do jajoljko lancetastj, zasjljenj, cjjelog oboda ilj ± nazuЫjenj, najcesce dugj kao listicj ali vecjnom znatno uzj.
48
Н( Т )
Cvastj па dugoj drscj, sa 1Q-50 cvjetova, 4-5 mm §jroke, u pocetku loptaste а kasnjje nesto jzduzene. Cvjetovj na vrlo kratkjm drskama, 2-4 mm dugj; ёаsјса dvaput manja od zastavjce, dlakava ј sa trouglasto lancetastjm zupcjma; krunjca svjjetlozute do tamnozute Ьоје; cunjc vrlo mal. Plodnjk s donje strane s dugjm dlakama ; stubl6 debeo, sa glavjcastjm zjgom. Mahuna 1,5-3 mm duga, bubrezastog oЬijka , gola jlj slabo dlakava, sa jako razvjjenjm transverzalnjm nervjma ј u zrelom stanju crne Ьоје. Sjeme jedno, izduzeno jajasto, 1,5-2 mm dugo, glatko, vostanozute do zelenkaste Ьоје. Ova §jroko rasprostranjena evroazjjska vrsta s eksklavom u sjevernoj Africj razvrstava se na vecj broj ekoloskj i morfoloskj jzdjferenciranih populacija, koje Ьiljni taksonomj oznacavaju kao varijetete ј forme. Neke od njjh optjmum uslova za zjvot nalaze u antropogenoj - tercjjarnoj vegetacjjj redova Chenopodietalia ј Sisymbrietalia, а neke u antropogenoj - sekundarnoj vegetaciji redova Brometalia erecti ј Arrhenatheretalla; navodi se kao slaba karakteristjёna vrsta sveze Mesobromion. Heliofjlna је, termofilna, mezokserofilna i bazjfjlna vrsta. lma visoku hranjivu vrjjednost kao krma, te se uzgaja u Evropi, Sjevernoj Americj, Juinoj Amerjcj ј Australijj. Dobra је pёel jnja pasa.
LATHYRUS LATIFOLIUS L. ( Syn . L. megalanthus Steudel) Fam. Fabaceae
Sirokolisni grahor, grahovina Ve lecvetni grahor Ди в грав, граорика
Everlasting реа Pois а bonquets Bukett Wicke Veccjone dj macchja Чина широколистная
S, Н , BH, Sb, CG, Ma Vl - Vlll (IX) 2n = 14 ; Н
Vjsegodjsnja Ьiljka s razgranatjm rizomom. StaЬijjka duga 6D-200(300) cm, okrjljena, krjla sjroka 2,5 - 6 mm. Ljstovj sastavljenj jz jednog рага listjca sa rasljjkom: Ljstici ljnealni do jajasti ili eliptjёno - kruznj, dugj (3)4-15 cm ј sjгokj 3-50 mm. Zaljscj lancetastj do jajastj, polukopljastj. Grozdasta cvast sadГZj (5)8-15 cvjetova, mnogo duza od ljstova. Casjca zvonasta, zupcj nejednakj. Krunjca tamnocrvena, rjede bjeljёasta. Mahuna jzduzeno linealna, gola, mrke Ьоје, duga 5-11 cm ј sjroka 6-10 mm, sadгZj 8-14sjemena. Sjeme poluloptastog jlj ovalnog oЬijka. Qsjm tjpjёnog oЬijka - var. latifolius; (L. latifolius var. typicum Posp.), kojj jma do 8 cm duge mahune ј ug/avnom eliptjcne ili sjroke listove, te grozdove sa 3- 12 cvjetova, zastupljen је ј var. membranaceus (Presl.) Beck/ L. membranaceus Presl./ , kojj jma grozdove samo od З do 5 cvjetova i mahune dugacke do 11 cm. Naseljava kserotermne livade ј pasnjake uglavnom па duЬijjm bazjcnjm, neutralnjm ј umjereno kiseljm zemljistima. Karakterjsticna је vrsta zajednica sveze Scorzonerion vi/losae. Optimum uslova za zivot nalazi u mnogjm zajednicama (npr. u asocijacijama Bromo-Chrysopogonetum Н -је 1934. i Danthonio-Scorzoneretum vil/osae Ht et Н - је (1956) 1958 znacajna је kao regjonalno karakterjstiёna vrsta asocjjacjje ). Се-
1. djo lista, 2. vrsnj djo grane sa ljstom ј cvjetovjma. cvjJel, 4. ёаsјса, 5. prasnjci ј tucak, 6. mahune
з.
sta је u vegetacjjj sveze Bromion erecti (djferencjjalna је vrsta asocjjacjje Bromo-P/antaginetum litorale Ht (1949) 1962, kao ј u vegetacjjj sveze Arrhenatherion elatioris (regjonalno је karakterjstjcna vrsta asocjjacjje Arrhenatheretum medioeuropaeum-Salvietosum nemorosae llijanjc et Segulja 1978). Као krmna Ьiljka vrlo dobrog је kvaljteta u zelenom stanju ј u sijenu. Znacajna је ј kao medonosna blljka. Opste rasprostranjenje: u juznoj Evropj, а prema sjeveru do Cehoslovaёke ј Poljske, prema jstoku do SSSR-a. Pripada istocnosubmediteranskom flornom e/ementu.
49
LATHYRUS РАд TENSIS L. Fam. Fabacoae Livadski grahor, livadna grahorika Travniёki graho r Ли вадскаграорика
Yellow vetchling, Meadow реа Gesse de pres, Gesso sauvage Wiesenkicher Pisello de prali Чина луrовая
S, Н , ВН , Sb, CG, VI - VII 2n = 14 ; Н
1. donjl dio Ыljke, 2. dio sta Ы]ike sa listovima, sa zaliscima, 4. cvast, 5. casica, 6. mahuna
З.
list
Biljka sa tankjm, dugjm i olistalim izdancima. i listovi plavicastozeleni, goli jli sa kratkjm prjleglim dlakama, ustajuce jli povijusavo 3060{- 120) cm dugo, vecjnom razgranato, neokrjljeno, cetvorougaono ј ± jzbrazdano. Listovi mali, sa 0,5-3 ст dugom drskom, jednjm parom ljstjca ј razgranatom rasljjkom; ljstjcj lancetastj do uzano eljptjcnj, najcesce 1-4 cm dugj ј 3-6 {- 12) mm siroki, najcesce usiljeni ј oblcno sa tri jasno jstaknuta ј vjse nejasnjh uzduznih nerava. Zaliscj kracj jli iste duzjne kao ljsna drska, asimetrjcno strelastj do kopljasti { donji cesto polustrelasti), {5) 10- 30 mm dugj ј 3-6 {- 12) StaЬio
50
Ма
mm sjrokj. Cvast mnogo duza od listova, sa drskom duzine 5-15 cm i sa 3-12 cvjetova ; cvjetovi 1- 1,5 (-2) cm dugi, slabo mirisljavi ; casica zvonasta, sa trouglasto-lancetastjm zupcima, donjim duzjm od gornjjh ali kracim od casjcne cijevj ; krunjca zute Ьоје , s obrnuto srcastom zastavicom koja је nesto duza od krila ј iskrjvljenjm cunjcem ; stublc u gornjem djjelu malo prosjren ј njje uvjjen. Mahuna linearno-lancetasta, 26-33 mm duga ј oko 6 mm sjroka, sa slabo izrazenjm mrezastjm neгvjma , u zrelom stanju oblcno gola, cme Ьоје i sa 6-12 sjemena. Sjeme okruglo do malo socjvasto, 3- 3,5 mm dugo, mrke jlj crvenkastozelene Ьоје, а ponekad ј sa crnim tackama. Livadskj grahor је siroko rasprostranjena evroazjjska vrsta, koja naseljava ekosjsteme mezofilnjh (jvada reda Arrhenatheretalia, hjgrofolnjh (jvada redova Molinietalia ј Oeschampsietalia, te ekosjsteme tresetjsta klase OxycoccoSphagnetea Br.-61. & Тх. 1943. lzrazita је heljofjta, na cjjjm stanj§tjma srednje godjsnje temperature najcesce varjraju izmedu 6 ј 12"С, а srednja godjsnja relativna vlainost vazduha jzmedu 65 ј 90%. U umjerenjm kolicjnama је hranjjva Ьiljka; uzgaja se za krmu u Velikoj Brjtanijj. Prjpada medonosnjm ј ljekovjtjm Ьiljkama.
ONOBRYCHIS VICIIFOLIA Scop. (Syn. О. sativa Lam.) Fam. Fabaceae Esparzeta Navadna turska detelja Еспарзета
Esparsette Sainfoin, Sainfoin, Esparcette Hahnenkamm Lupinella Эсnерцет noceвou , Э . виколистниu
S,
Н,
BH, CG, Ma V - VII 2n = 28; Н
Biljka vjsjne ЗD-70 ст, sa vrlo dugjm ј debeljm glavnjm korjjenom, te kratkjm i granatim nadzemnim djjelom rizoma, bez stolona. Stabljjke najcesce mnogobrojne, lucno poluuspravljene, najcesce samo pri osnovj razgranate. Ljstovj duzjne 5-15 cm, neparno perasto slozenj, donjj sa lisnom drskom а gornjj sjedecj, sa 5-15 parj listjca. Zaliscj veljkj, jzduzeno jajastj. Cvastj grozdaste ј sastavljene od veceg broja cvjetova, u pocetku guste, kratke, jajaste do jzduzeno valjkaste, а kasnjje jzduzene ј rastresjtjje. Cvjetovj duzjne 1D-14 mm, na kratkoj cvjetnoj drscj, strse. Prjpercj opnastj, sjlasti. Casjёna cjjev kratko zvonasta, sa zupcjma duga 5-7 mm; zupcj 3,5-4 puta duzi od casjcne cjjevj, lancetastj do zaokasto sjlasti. Krunjcnj listjcj sa kratkjm nokatcem, golj, ruzjёastj do zjvahno karmjncrvene Ьоје, rједе bjeljcastj. Mahuna polukruzno savjjena, jako spljostena, t:uga 6-8 mm ј gotovo jsto toliko §jroka, cesto sa priliёno §jroko krjlatim ј bodljjkavo nazuЫjenjm grebenom, sa 1 sjemenom, nakon sazrjjevanja okermrke Ьоје ј opada cijela ; sjeme је jajasto-bubrezasto ј mrke Ьоје. Ovu znacajnU krmnu Ьiljku ёovjek је odavno uоёјо ј росео је kultjvjsati od XV vjjeka, na suhjm ј toplim karbonatnjm tljma, gdje njje moguce kultivjratj lucerku ј druge krmne leptirnjace. Prirodne populacjje ove vrste zjve u jstoёnom dijelu
1. donji dio Ыljke , 2. list pri osnovi staЬijike, З. gomjj dio staЬijjke sa listom, 4. listic, 5. grozdasta cvast, 6. dio cvasti sa cvijetom ј brak1eolom, 7. ёаsјса sa prasnjcima ј tuckom, 8, 9. mahune
submedjterana, а covjek ju је prosjrjo ро cjjeloj Evropj, Azijj, Sjevernoj Amerjcj, Juznoj Americj ј Africj. Njene prjrodne populacije optjmum uslova za zjvot nalaze u suhjm ј topljm, te umjereno suhjm ј umjereno topljm travnjacjma submedjteranskog, njzjjskog ј brdskog pojasa, tj. u vegetacjjj redova Scorzonero-Chrysopogonetalia, Festucetalia valesiacae, Brometalia erecti, te na suvljjm ljvadama Arrhenatheretalia. Dobra је pcelinja pasa, te se ubraja u medonosne Ыljke. 51
ONONIS ARVENSIS L. (О. hircina Jacq.) Fam. Fabaceae Gladis, runjavi
zeёji trn, zeёak
Njivski gladez Зечји трн
Bocks Hauhechel. Стальн ик nа ш енныu
S, H, BH, Sb,CG, Ma Vll - Vlll (IX) 2n = 32; H(Ch)
1 . donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio grane sa listovima i cvjetovima, З . dio stahljike sa troperim llstom, 4. list sa jednim listicem, 5. cvijet sprijeda, 6. cvijet sa strane, 7. easica
StaЬio debelo, uspravпo ili od osпove poluuspravljeпo , nezпatno razgranato, bez adveп
tivnih korjenova, dlakavo ili zljezdovito dlakavo, sa kratkim izdancima bez trnova. Listovi uglavnom troёlani , а gornji prosti - sa jedпim listicem duziпe 1,5-3 cm i siriпe 0,5- 1,5 cm, izduzeno elipticпi, ± pokriveпi :Zijezdastim dlakama ili goli. Zalisci veliki, polujajasti, testerasto nazuЫjeni i obuhvataju staЫjiku, srasli sa lisnom drskom i pokrjvenj zljezdama. Cvjetovj 1,5-2 cm dugj, 52
gornji pojedjnaёni а dопјј u parovjma, па vrhovjma graпa ј gгапёјса , u pazusjma listova ј sa kratkom drskom, slozeni u guste grozdaste cvastj_ ёasica pokrjvena maljama ј zljezdastjm dlakama, sa ljnearпo lancetastjm zupcima 2,5 puta duzjm od ёаsјёпе cijevj. Krunjca је ruzjёasta ј prozeta crvenjm zilicama, гјеае Ьijela ; zastavica ± okrugla, duga 15-18 mm, najёesce za polovjпu duza od Ьijeljh ili ruziёastih krila, sa leдne straпe slablje ilj јаёе pokrjvena zlijezdama ; ёu пјс poпekad duzj od krila, na vrhu sjljat ј kljuпasto produzeп. Mahuпa jajasta, pokrjveпa zljezdastim dlakama, kao zrela zutomrke Ьоје i vecjпom sa 2 sjemeпa ; sjeme ± loptasto, priliёпo krupпo, bradaviёavo i mrke Ьоје. Rasprostraпjeпa је uglavпom u koпtiпeпtal nim djjelovjma Evrope, te u sredпjem i juzпom djjelu SSSR-a, i difereпcjra se па veci broj infraspecijskih oЫika, koji optimum uslova za zivot пalaze u zajedпicama klase Festuco-Brometea; za sredпju Evropu se пavodi kao karakteristiёna vrsta sveze Cirsio-Brachypodion На dаё & Klika 1944, koja obuhvata polusuhe supkoпtiпeпtalпe pasпjake.
Ova је vrsta slabe krmп~ vrijed пostj . U mediciпj se ёеsёе upotreЫjava srodпa vrsta Ononis spinosa L., koja ulazi u sastav razпih diuretiёnih ёајеvа.
ONONIS SPINOSA l Fam. Fabaceae Bodljikavi zeёji trn , bodljikavi gladis Plazeёi
glade:Z
Бодлест зечји трн , грмотрн
Restharrow
Arrёte Boeuf, Borigrane
Domige Hauhechel Arrestabue, Bonaga
S, H, BH,Sb,CG, Ма VI-IX 2n = 30, 32; Н (Ch)
Zbunj6 sa snainjm i dugim glavnim korijenom, bez stolona, sa poluspravnim ili uspravnim izdancima, visine 30-60 cm najёesce i dlakavim jfj zljezdasto dlakavjm ; boёni izdancj zavrsavaju se ± ёvrstim tmovima. Ljstovi su sa kratkom lisnom drskom jfj sjedeci; donji troclanj sa krupnijim vrsnim listicem а gornjj prostj ; fjstici su izdu:Zenj ili jajasti, katkad eliptjcni ilj jzduzeno eljptjёni, 0,5-2,5 ст dugj ј 6-1о mm §jrokj, testerasto nazuЫjenj ј pokrivenj njeznjm zljezdastim dlakama. Zaljsci su veliki ј polujajasti, ± obuhvataju staЫjiku . Cvati su gusci ili rastresitiji grozdovi. Cvjetovj pojedinaёni ili ро 2 u pazusjma listova, najёesce na bodljjkavjm kratkjm boёnim jzdancima, 6-25 mm dugi. Casica mnogo duza od kratke cvjetne drske, gotovo dvousnata, sa lancetastim zupcima 2-4 puta duzim od ёasicne cijevi, pokrivena dugim prorijeдenjm dlakama ј zlijezdama. Kruniёni listjci ruzicaste Ьоје i prozeti tamnije obojenjm zilicama, rjeae su svjetloljublёasti ili Ьijeli , 2 puta duzi od ёasice; zastavica је okruglasta nesto duza od cunica, sa zljezdastjm dlakama; kгjla su bjeliёasta ј za 1/2 ilj 2/ 3 kraca od zastavice. Prasnjcke kesjce naizmjeniёno okrugle ј jajaste. Plod jzduzeno koso jajast, oko 7 mm dug, pokriven mekjm dlakama ј zlijezdama, vecjnom sa jednim, ~еае sa dva sjemena. Sjeme okruglasto, mrko, poprskano tamnijjm pjegama, bradaviёavo .
1. vгSni dio grane sa Hstovima i cvjetovima, 2. uzduzni presjek cvijeta, З. casica, 4. mlada mahuna s ostacima cvijeta, 5. mahuna sa casicom, 6. poprecni presjek mahune
Dijeli se na veci Ьгој infraspecjjskjh sjstema, od kojih је, osim tjpjёne podvrste sa njenjm varjjetetima ј formama, za jugojstocne dijelove nase zemlje znaёajna ј О. s. subsp. antiquorum (L.} Arcang, koja јпаёе ргјраdа mediteranskoorijentalno-turkestansko-submediteranskom flornom elementu, dok tipjёna podvrsta pripada submedjteransko-euroazjjsko-subaltantskom flornom elementu. Nalazj optjmum zjvotnjh uslova u pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Brometea (Mesobromion). Као mlada dobra је krma. Medonosna је i ljekovjta Ьiljka.
53
TRIFOLIUM CAMPESTRE Schreber Fam. Fabaceae Poljska djetelina
Poljska detelja Полска детелина
Hop-trefoil, Hop-Ciover Petit trefle d'or Gelber Ackerklee Pratolina salvatica Клевер поле воu
S, Н , BH, Sb, CG, Ma V - Vll 2 n = 14 ; Т
1, 2. habltus, 7. mahuna
з.
listic, 4. zalistak, 5. cvijet, 6. casica,
Jednogodisnja Ьiljka sa tankim i jako razgranatjm korjjenom. StaЫa 10-30 cm duga, vecjnom razgranata, dlakava, polegla, ustajuca jli uspravna. Ljstovj па kracjm drskama ; ljstjcj 8- 1о mm dugj, klinasto objajastj, ёesto do preko polovjne nazuЬijenj , Ьljjedozelenj ; srednjj ljstjcj na mnogo duzoj drscj od boёnjh. Zaljsci na osnovj prosirenj, jajastj do jajasto lancetastj, najёesce kracj od ljsne drske. Drske cvastj krute, ± uspravne, odstojece. Glavjce do 15 mm duge ј 7- 1 о mm §jroke, u poёetku loptaste а kasnjje jajaste ј sa oko 20-30 cvjetova; cvjetovi 2- 5 mm
54
dugj, na drskama za polovinu kracjm od cjjevj casjce, u fazj precvjetavanja oborenj ; zupcj casjce nejednaki, donjj duzi od gornjjh kao ј od cjjevj casjce; krunjca svjjetlozuta do jako zuta а u kasnjjjm fazama zutomrka; zastavjca sa 12- 16 dubokjh brazda, а krjla ј cunic povezanj; stublc samo do 1 14 duzjne mahune ; sjeme jajasto. lma veoma sjroku ekolosku valencu u odnosu na osnovne ekoloske faktore. Srednje godisnje temperature na stanjstjma populacjja medjteranskog pojasa variraju jzmedu 1З ј 16°С, submedjteranskog jzmedu 11 ј 14°С, а brdskog ј gorskog pojasa jzmedu 8 ј 11 ос . Srednja godjsnja relatjvna vlainost vazduha na stanjstjma razlicjtjh populacjja ove vrste varjra izmedu 50 ј 70% . Vitalna је na razljёitim matjcnjm supstratjma ј razljcitjm tljma karbonatnjh ј sjljkatnih serjja. Visoku brojnost, vjtalnost ј Ьioproduk cjju ostvaruje u kserotermnjm ljvadama ј pasnjacima klase Thero-Brachypodietea Br.-BI. 1947, kseromezofilnim ljvadama ј pasnjacjma klase Festuco-Brometea Br.-BI. et R. Тх. 1943, te u mezofilnim livadama klase Molinio-Arrhenatheretea R. Тх. 1937. Prjpada kategorjji medonosnih ј ljekovitih Ьiljaka. Dobra је krma. Rasprostranjena је u Evropj, zapadnoj Aziji, sjevernoj Africj, na Maderj ј Kanarskim ostrvjma.
TRIFOLIUM FRAGIFERUM L. Fam . Fabaceae
'*
Jagodasta djetelina, bjelicasta djetelina r
Jagodasta detelja Јагодаста детелина
Strawberry Clover Trefle-fraise, Porte-fraise Erdberklee, Friesischer Klee, Blasenklee Trifoglio fragolino Клевер ягодиu , К. земляничныu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма (V) VI-IX 2n = 16; Н
Vjsegodjsпja (rjjetko dvogodjsпja) Ьiljka s puze~jm stol~mjma .. StaЫa 1Q-20 (-40) cm, p~zeca, kl1п':lsto
па cvorov1ma se ukorjeпjuju. Ljstovj objajastj, jajastj do eliptjcпj , 1-2 cm dug1, s ± 20 рагј Ьоспјh пегаvа. Zaliscj kozastj laпcetasto sjljastj, opkoljavaju staЬijjku . Cvjetпe glavice loptaste- па vrlo dugim drskama. Casica cjevasta, odozgo gusto dlakava s ± 20 пегаvа, gorпja polovjпa posljje cvjetaпja mjehurasto пa duveпa. Кгuпјса svjjetloruzicasta do сгvепа, rijetko Ьijela ± dvostruko duza od casjce. Plodпjk пadcvjetaп , jzgradeп od 1 oplodпog listjca. Glavjce паkоп cvjetaпja izgledaju kao jagoda. Mahuпa spljosteпa, kozasta s 1- 2 sjemeпa, opkoljeпa uvecaпom casicom. Sjeme bubrezasto, zuto s mгkjm mrljama. Obrasta ravпjcarske ј doliпske livade ј pasпjake . Cesta је па vlaiпjm ј zamocvareпjm mjestima pored putova i obala. Prjlagodeпa је па ekstremпe uslove vlaiпostj tla, а takode ј па djelimjcпo zaslaпjeпa tla. Karakterjstjcпa је vrsta higrofjlпjh livada ј pasпjaka reda Trifolio-Hordeetalia. Optjmum pogodпostj za zjvot postjze u zajedпjcama sveze Molinio-Horde;on secalini ј Trifolion resupinati, kao sto su: Trifolio-Hordeetum secalini Н- ј(: ( 1934) 1958;,. Рдеtо- Trifolietum fragiferi Mjcevskj 1968. ј dr. (.;esta је u zajedпj cama sveze Agropyro-Rumicion crispi (karakte-
1. . habltus, 2. dio listica, З. cvjetna glavica poslije cvJetanja, 4. cvijet, 5. casica razrezana i rasirena, 6. casica u vrijeme sazrijevanja ploda, 7, 8. dijelovi krunice, 9. sjemenka
rjstjcna vrsta asocjjacjje Trifolio-Agrostietum stoloniferae Markovjc 1973), zatjm kao pratjlac u zajedпjcama sveza: Magnocaricion, SparganioGiycerion, Beckmanion eruciformis, Nano-Cyperion flavescentis ј Fymbrostylion dichotomae. Daje krmu odlicпog kvaljteta. Opste rasprostraпjeпje : gotovo u cjtavoj Evropj, jzuzev vjsokjh рlапјпа ј sjeverпih djjelova Skaпdjпavjje ј Rusjje, zatjm u sjevernoj Afrjcj ј zapadпoj Aziji, па Maderi i Kaпarskjm ostrvjma. Evroazjjskj florпj elemeпt. 55
TRIFOLIUM HYBRIDUM L. Fam. Fabaceae
Svedska djetelina, hibridna djetelina Svedska detelja Детелина шведска
Alsike Clover Trefle hybride Schweden Кlее , Trifoglio ibrido ograzioso Клевер роэовыu . Клевер шведскиu
S, Н , ВН , Sb, CG, V- Vll 2n = 16; Н
1. donji dio biljke, 2. dio listica, З . dio staьlji ke sa listovima i cvjetnim glavicama, 4. cvijet, 5. sjemenka, 6, 7. dio staЫjike na presjeku (6= subesp. hybridum, 7= subsp. elegans (Savi) Asch. et Graebn.)
Visegodisnja Ьiljka sa korjenovjтa kojj prodiru duboko u tlo, te sa stolonjтa. StaЬio nerazgranato, do 50 ст dugo, golo jli u gornjeт djjelu staЬio dlakavo (rjjetko ± razgranato). Ljstovj na drskaтa do 1о ст; listjcj skoro sjedeci, jajastj ilj objajastj do sjroko eljptiёni, zaoЬijenj jli ± usjeceni na vrhu, skoro ро сјјеlот obodu nazubljenj ј sa тnogobrojnjm racvastjт bocniт nervjma. Zaliscj trouglastj ј cekinjasto usiljenj. Cvatj loptaste, 1,5-2,5 ст , sa тnogo cvjetova na dugiт drskaтa : drske donjjh cvjetova jste duzjne kao i ёаsјса, а gornjjh dvostruko duze ;
56
Ма
cas1ca sa pet nerava ј donjiт zupciтa nesto kracjт od gornjih ; krunica Ьijela ili ruzicasta, &-7 тт , 2-3 puta duza od casjce, posljje cvjetanja тrka, а zastavica naborana ј mnogo duza od krila ј cunjca. Mahuna eljptjcna, gola, sa 2--4 sj eтena . Sјете jajasto do tetraedrjcno, zutozeleno do taтnoтaslinastozeleno. Razdvaja se u dva varjjeteta: Т. h. var. hybridum L. ј Т. h. var. elegans (Savj) Boiss., koji se dosta dobro razlikuju kako тorfoloski tako ј ekoloski, ра jh nekj botaniёari dizu na njvo podvrsta ili vrsta. Ova slozena vrsta јта siroku ekolosku valencu kako u odnosu na kljтatske ј pedogeneticke, tako i u odnosu na Ьiotske faktore, te је sa punoт vitalnoscu nalaziтo u razlicitiт zajednicaтa klase Molinio-Arrhenatheretea R. Тх. 1937; navode је kao karakteristicnu vrstu sveze Deschampsion caespitosae, kao i asocijacije Eleocharo-Caricetum nutantis R. Jovanovic-Dunjic 1958. Hibridna је djetelina тedonosna Ьiljka, а njeni sasviт тladi listovi тogu se koristjtj kao kuvano povrce. Vеота је dobra krmna Ьiljka. Opste rasprostranjenje : od Kavkaza ј Male Azije do Atlantskog okeana, srednja ј juzna Evropa, srednjj ј juzni dio SSSR-a; kultjvirana: Engleska, Sj. Aтerika.
TAIFOLIUM INCARNATUM L. Fam. Fabaceae lnkarnatska djetelina lnkarnatska detelja, rdeёa detelja Инкарнатка
Crimson Clover Trefle incamat, lncamatklee. Blutklee ЕrЬа rossa. Trifoglio pesarone Клевер мясокрасныu
S, Н ,
ВН ,
CG, Sb, Ма
2n = 16 (16) ; Т ( Н)
Jednogodjsnja do dvogodjsnja Ьiljka, dlakava. StaЫo 1Q-50 ст dugo, pojedjnacno ili u skupjn j, uspravno ј/ј ustajuce, nerazgranato ili od osnove s dugjт uspravnjт granaтa, kao i ljstovj ± s gustjт prjlegljт do odstojecjт dlakaтa. Donjj listovj sa dugjт , а gornjj sa kratkjт drskama ; listjcj vecjnoт 8-25 т т dugj, kljnasto objajastj do gotovo okruglj, cesto usjecenj ј u gornjoj polovjпj nazuЫjenj , тeki, s jasnjт nerviтa. Zalisci velikj, jajasti, siroko u vjdu sare sraslj, zelenkastobljelj, te sa zeleniт jfi ljublcastj т nervjтa ј tupjm ± nazuЫjenjт , cesto сrvе пјт vrhovjтa. Glavjce vrsne, па dugiт drskaтa, bez omotaёa, u pocetku duguljasto jajaste i ёesto таlо savijene а kasnije cilindriёne, ukoёeno uspravne, oko 2 ст siroke ј do 5 ст duge, sa тnogo zЬijenjh cvjetova. Cvjetovi bez drskj i bez brakteja, 8-12 т т dugj : casjca s 1о nerava, sa cupercjma odstojecjh dlaka, sa duguljasto zvonastoт cjjevj koja је jznutra gola ј sa dvousnjт do prstenastjт zadeЬijanjeт u zdrjjelu ; zupcj skoro iste duzjne ili dvostruko duzj od cjjevj ёаsјсе, ljnearnj, §jljatj, krutj, u pocetku pravj а kasnjje zvjezdasto strsecj ; krunjca 1о-12 mт duga, crvena kao krv ј/ј zuckastobljela, jste duzjne kao casjca ј/ј nesto duza. Mahuna jajasta, s ostatkoт stublca ј jednosjemena. Sјете jajasto, zelenkastozuto i sjajno.
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЬijike sa listom i cvjetnom glavicom, З. dio listica, 4. cvijet, 5. ёasica, 6, 7. dijelovi krunice, 8. mahuna, 9. sjemenka
Qjferencira se u vise varijeteta ј forтj koje nalaze орtјтuт zjvotnjh uslova u razljcitim fitocenozaтa redova Scorzonero-Chrysopogonetalia H-t et H-i6 1958, Brometalia erecti Br.-BI. 1936, Festucetalia valesiacae Br. - Bl. et R.Tx. 1943. рај Arrhenatheretalia Pawlow. 1928. Pripada kategorijj тedonosnjh 1'-iljaka, ра saтjm tјт ј ljekovjtjh. Vеота је dobra krтna Ьiljka, kako u svjezeт stanju tako ј u sijenu. Opste rasprostranjenje : juzna Evropa od Pirjnejskog do Balkanskog poluostrva, Madarska, Francuska, Velika Britanija, sjevema Afrika i Alzir.
57
TRIFOLIUM MONTANUM L. Fam. Fabaceae Brdska djetelina Gorska detelja Детелина брдска
Mountain Clover Trefle des montagnes Bergwiesenklee Trifoglio montano Клевер горныu
S, Н,
ВН ,
2n = 16;
1. donji dio Ьiljke, 2. dio listica, З. gornji dio stabljike sa listovima i cvjetnim glavicama, 4. cvijet
Vjsegodjsnja Ьiljka sa debeliт drvenastjт sa jednoт ilj vjse rozeta opkoljenjh ostacjтa Jjsnjh rukavaca jz kojjh jzlazj vjse staЬijjka, uspravnjh ј nerazgranatjh ро pravilu, vjsokjh najcesce jzтedu 20 ј 40 ст ј vunasto dlakavjh. Drske donjjh listova duge (ј do 20 ст) . а gornjih mnogo krace ј dlakave ; Jjstici eliptjcni jli duguljasto elj ptjёnj, najёesce 2-4 ст ј dugj i 1- 1,5 ст sjrokj, ро obodu testerasti, а s donje strane sa gustjт , prilegljт svilastiт dlakaтa, koje kasnije opadaju, te sa тnоgјт jzra.Zenjт i razgranatiт bocnjm nervjma. Zalisci su kozastj, rјzотот
58
Sb, CG, Ма Н
dlakavj, а onj ргј osnovj staЫa preobraceni u cvrste sare. Glavice najcesce u parovima. prividno vrsne, na gusto dlakavjт drskama duzine 1- 7 ст, loptastog ili valjkastog oЫika, 1-2 ст duzine ј 1-1 ,5 ст sirine, sa тnogo zbljenih cvjetova; cvjetne drske 2-3 puta krace od cijevi casice ; casjca dlakava sa pravjт silastjт zupciтa ; krunjca Ьijela do Z.uckasta, а posljje тrka; cvjetovj najёesce 8-1 О т т dugj. Mahuna ovalna. tanko kozasta, jednosjeтena ј u gornjem djjelu gusto dlakava. Sјете ovalno, zelenkasto. Najvecj broj populacija ove vrste zivi u kseroterтnjт Jjvadaтa i pasnjacjтa klase Festuco-Brometea Br.-81. et Тх . 1943. Na prostoru Jugoslavjje орtјтuт Z.ivotnih uslova nalazi u аsосјјасјјата sveza Bromion erecti Br.-81. ( 1925) 1936, Schrysopogoni-Danthonion alpinae Којјс 1957. ј Scorzonerion villosae H-ic 1949. Ро krтnoj vrijednosti ova se vrsta ne istiёe narocjto, ali је znacajna pceljnja pasa. Opste rasprostranjenje : naseljava velik dio srednje ј juzne Evrope i pripada subpontijskom flornom elementu.
TRIFOLIUM NIGRESCENS VIV. Fam. Fabaceae Crnkasta djetelina Црнкаста детелина
Ball Clover Trefle noirclssant lstrischer Кlее Trifoglio de pascoli
S, Н ,
ВН ,
Sb,CG,Ma 111 -VII
2n = 16 (32);
Т
Jednogodjsnja Ьiljka.
StaЫa
prj osnovj
vесј
п~~ r~graпata, ustaju6a, prava jlj polegla. LjstiCI kiiПC;lsto ~bj~jastj ilj romblёпj , 8-15 (-25) mm dUQI. ZaiiSCI trouglasto laпcetastj , gjlasto usjljeп j .
Glavjce 1-2 cm sjroke, loptaste, sa cvjetova ј rastresjte, па mпogo duzoj drscj od listova. Cvjetovj па drskama jste duzjпe ~ј ?uzj _od cjjevj ёаsјсе - 5 mm d~gj, Ьijelj jlj zuckast1, а паkоп cvjetaпja mrkj ; zupcj ёаsјсе Ыаgо savjjeпj navjse; krunjca 6-7 mm duga. Mahuna ljnearna sa 1- 2 sjemena. Qsjm tjpjёne podvrste, u nasoj zemljj је rasprostraпjena ј Т. n. subsp. polyanthemum (Tenore) А et G., ёiје је staЫo suplje, debelo, s odstojecjm granama ј drskama gornjih cvjetova duzjh od ёаsјсе . Optjmalne ekoloske uslove пalazj u vegetacjjj medjteranskih ј submedjteranskih pasnjaka ј ljvada sveze Trifolion resupinati Micevskj 1957, odnosno asocjjacjje Trifolietum nigrescentis-suЫerranei Mjcevskj 1957. Таkоде se navodi kao karakterjsticna vrsta asocijacjje AlopecuroRanunculetum marginati Zeidler ( 1944) 1954 za podrucje donjeg toka Neretve. Dosta је cesta u mпogo
1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЬijike sa listovima i cvjetnim glavicama, з. dio listica, 4. cvijet, 5. ёasica, 6. mahuna
asocjjacijama sveze Vulpio-Lotion H-ic 1960, kao sto su : Ornithopodi-Vulpietum H-ic 1960. ј Psiluro- Trifolietum sherleri Н- ic 1962. Na ruderalnim stanistima ulazi u sastav пekih zajednica sveze Hordeion Br.-BI. (1931) 1947. - kao diferencijalna vrsta subasocijacije Lolio-Piantaginetum commutatae trifolietosum H-i6 1963. Smatra se vrlo dobrom vrstom za krmu u svjezem stanju; u sijenu prjpada kategorjji dobrih vrsta. Opste rasprostranjenje: medjteransko podrucje, Srblja ј Bugarska.
59
TRIFOLIUM OCHROLEUCUM Huds. Fam. Fabaceae Zutikava djetelina
Sulphur Clover Trerle JOunatre Blassgelber Klee Клевер бледожелтныu
S, Н, BH, Sb, CG, VI- VIII 2n = 16 ; Н
1. donji dio Ьilj ke, 2. dio staЬijike sa listovima i cvjetnom glavicom, З. cvijet, 4. ёasica, 5. razrezana i rasirena ёа§i~а. 6, 7, 8. kruniёni listici, 9. pra§nici, 1О. tuёak, 11 . cahura
Visegodjsnja Ьiljka sa rizomima. StaЫo ustajuce jli uspravno, najcesce 2G-40 cm dugo, dlakavo. Donjj listovj na dugjm dlakavim drskama, а gornjj na vrlo kratkjm ; listjcj duguljasto eljptjcni do lancetastj, najcesce 15- 30 mm dugi ј jzmeC!u 5 ј 8 mm sirokj, s оЬје strane sa prjljuЫjenjm dlakama. Zaliscj kozastj, dlakavj, zelenj. Glavjce jajasto loptaste jli loptaste, 1-3 ст duge ј sjroke, sjedece jli na drskama. Cvjetovj 13- 16 mm dugj, sjedeci ј bez brakteja; casjca 5-8 mm duga, sa 1 О nerava, u gornjem djjelu 60
Ма
dlakava ; krunjca mnogo duza od casice, zuckastobljela, nakon cvjetanja crvenomrka, ро precvjetavanju brzo opada, zastavjca dvostruko duza od kгjla. Mahuna jajasta ј na vrhu zadeЫjala. Sjeme sjtno, ovalno ј mrke Ьоје. Optimum uslova za zjvot nalazj u kserotermnjm livadama i pasnjacjma submedjteranskog, njzijskog, brdskog ј gorskog pojasa, te se moze smatrati karakteгjstjёnom vrstom klase FestucoBrometea Вг.- 81 . et R. Тх. 1943.; najmezofjlnjje populacjje zalaze u vegetacjju mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka klase Molinio-Arrhenatheretea R. Тх. 1937. Naroёjto је znaёajna ј ёesta u vegetacjjj sveze Chrysopogoni-Danthonion Којјс 1957. па podruёju SrЬije ј Bugarske, dok se u nasem prjmorju javlja u zajednjcama sveze Vulpio -Lotion Н - је 1960. Као ј sve djeteljne dobra је krmna Ьiljka . Opste rasprostranjenje : Evropa, osjm sjevernog djjela, Krjm ј Mala Azjja. Medu fjtogeografjma postojj znaёajan stepen neslaganja u determjnacjjj njene prjpadnostj flornom elementu. Oberdorfer ( 1962) је smatra submedjteranskosubatlantskom, Horvat, Glavaё, Ellemberg (1974) srednjoevropskom, а Cjncovjc (u Josifovjcu, 1972) pontsko-submedjteranskom Ьiljkom, sto nas najbolje prjЬiizava jstjnj о njenoj fjtogeografskoj prjpadnostj.
TRIFOLIUM PANNONICUM L. Fam. Fabaceae Panonska djetelina Panonska detelja Панонска детелина
Hungarian Clover Tretle de Hongrie Ungarischer Кlее Клевер nанонскиu
S.H. BH,CG. Sb,Ma VI-VIII 2n = са. 130, са. 180; Н
Vi~egodi~nja Ьiljka sa kratkiт puzeciт rizomoт . SteЬio uspravno. nајёеМе 15-40 ст
dugo. nerazgranato ili slabo razgranato, okruglo, kasnije ~uplje. u donjeт dijelu sa strseciт dlakaтa. Donji listovi na duziт, а gomji na kracim dгSkaтa . Listic1 donJih listova тali. objajasti, а gornjth duguljвsto lancetasti, 3-6 ст dugi i 2 ст siroki ; lisne dгSke kao 1 listtCi s ОЬје strane sa grublm dlakama; zal1sC1 uzanj, kozasti. sa dugiт linearnim vrhov1тa. zelent 1 srasli s lisnoт dгSkom Glav1ce veli"e 3-5, а ГЈеdе i do 8 cm duge 1 do З cm ~iroke . Cvjetovt sjedec1, 1-2,5 ст dugi, ёastca sa 1О nerava, gusto dlakava, sa suzentm zdriJelom. linearno ustljenim zupc1ma koji su trepaviёavo dlakav1 ј 1ste du:Zine kao cijev tas1ce os1m ПAJdOnteg kOJI ЈВ dvostruko duzi. krun1ca ±uckastobiJela. duza od donjeg zupca cas1ce, kaSПIJe mrka 1 opada. а zc stav1ca uzana ј mnogo duza od krlla 1 ёur11ca Mahuna sa ј dntm Jemeпom Sj~J11e dtJQLIIJaSto 111 okrLtglo. svijetlo?.elerlo i s,a,no. Opt1nшn' ekolo krll uslov nalazi u kserome.
1. donji dlo blljke, 2 dto staЫj1ke sэ listom ј cvjetovima. razrezana ј ra~jrena ca~ica. 4. mahuna
З
vrsta sveze Bromion erecti Br.- 81. 1936, odnosno asocijacije Bromo-Piantвginetum mediae H-t. 1931 . Panonska је djetelina vеота CiJ8ПJena krтna blljka, kako u svjezeт stan1u tako ј u sijenu. Sasvim тladi listov1 koriste se pri 1shrani u pr1rodi kao salata i kao kuvano povrce. Opste rasprostran,enje: juzna ј JUQOistocna Evropa. Madarska. Ukrajlna. srednja Rusija. Mala AziJB 1 Kavkaz ; u sredПJOJ Evropi se kultivira. Pnpada pontsko-subтediteranskoт flornoт elementu 61
TRIFOLIUM PATENS Schreber Fam. Fabaceae Zuta gunjica, zuta djetelina
Razmakljena detelja Жолта детелина
Hop-Ciover Trefle etale, Trefle-jaune Spreizklee, Abstehender Klee Trifog lio-dorato
S, Н, ВН , Sb, CG, Ма V-VII 2n = 14, 28, 32 ; Т
1. donji dio Ьiljke, 2. listic, з. zalistak, 4. dio staЫjike sa listovima i cvjetnim glavicama, 5. cvijet, 6. casica, 7. mahuna
Jednogodjsnja Ьiljka. StaЬio tanko, duzjne 20-50 cm, uspravno jli ustaju6e, najces6e razgranato, savjtljjvo. Lisne drske do 2 cm duge ; listjcj njeznj, dugul]asto eljptjcnj ј sa klinastom osnovom, 5- 18 mm dugj u gornjoj polovjnj fjno testerastj, srednjj listj6 na nesto duzoj drscj od bocnjh listj6a. Zaljscj jajastj, usjljenj, cijelog oboda ili slabo nazuЬijenj , najces6e kracj od lisne drske ј s jzraienjm uskama. Drske cvastj tanke, lucno odstojece, najcesce 3-4 cm duge daleko nadvjsuju6j list jz cjjeg pazuha polaze. Cvjetne glavjce 10- 12 mm duzjne, 9- 12 mm
62
sjrjne, poluloptaste u ranjjjm fazama, а kasnjje loptaste ј sa zЬijenjm cvjetovjma. Cvjetovj sjede6j, odnosno na vrlo kratkjm drskama, nakon cvjetanja opustenj ; casjca sa nejednakjm zupcjma- donjj vjse puta duzj od gornjjh ј dvostruko duzj od cjjevj casjce; krunjca oko 6 mm duga, zlatnozuta, а nakon cvjetanja svjjetlomrka; zastavjca na lednoj stranj ravna, sa slaЬo jzraienjm nervjma; krila sa koncastim uskama; stuЬic nesto kra6j od ploda. Sjeme duguljasto ј zutomrko. Brojne ј razljcjte populacije ove vrste optjmum uslova za zjvot nalaze u razljcjtim - mezofjlnjm, hjgromezofjlnim, hjgrofjlnjm ј mezokserofjlnjm ljvadama ј pasnjacjma njzjjskog, submediteranskog ј brdskog pojasa, te se moze smatratj karakterjstjcnom vrstom klase Molinio-Arrhenatheretea R. Тх. 1937; na pasnjacima је rjeda јег sjeme ne stjgne da sazri. Rasprostranjena је u juznoj i srednjoj Evropj.
TRIFOLIUM PRATENSE L. Fam. Fabaceae Crvena djetelina Travnjska detelja, crna detelja Ливадска детелина
Aed Clover, Purple Clover Trefle rouge Rotklee, Wiesenklee Trifoglio rosso, Capro rosso Клевер красныu
S, Н, BH, Sb, CG,
Ма
V-IX 2n = 14 {28) ; Н
Vjsegodjsnja Ьiljka sa snainjт vretenastiт korjjenoт ј јаkјт Ьоёnјт korjenovjтa, te sa kratkjт rјzотот . StaЫa polaze jz pazuha ljstova rozete, uspravna su ј najёesce nerazgranata jlj sa kratkjт granaтa, 20-50 ст duga, jzbrazdana do uglasta, ± obrasla gustjт prjlegliт jlj strsecjт dlakaтa. Donjj ljstovj na dugjт drskaтa. Ljstjcj s vrlo kratkjт drskaтa, najёesce 1 ,5-5 ст dugj ј 1-2 cm sjrokj, jajastj ilj duguljastj. Zaliscj jajastj ј naglo jzvuёenj u ёekjnjastj vrh . Glavjce pojedjnaёne jli ро dvjje u parovjтa, sjedece, loptaste do jajaste, ёesto okruzene zaljscjтa ј ljstovjтa, rjede su glavjce na drskaтa, 2-3 ст sjroke, sa ро 30-90 cvjetova. Cvjetovj su sjedecj, bez brakteja, 1,5-2 ст dugj; ёаsјса sa 1 О nerava bjeljёastozelena, ро cjjevj spolja kratko dlakava а unutra gola; zupcj ёаsјсе konёastj , trepavjёavj, jste duzjne kao ј cjjev jzuzev najgornjeg kojj је najduzj ј duzj od cjjevi. Krunjca crvena, rjede Ьijela, zastavjca duza od krjla ј ёunjca ; plodnjk sjedecj sa dva sjemena zaтetka. Mahuna jajasta, tanko kozasta, jednosjemena. Sjeme duguljastojajasto, glatko, zuto do mrko jli ljuЬiёasto . Najvecu brojnost, vjtalnost ј prjnos dostjze u mezofjlnjm ljvadama njzjjskog, brdskog, gorskog ј subalpjnskog pojasa reda Arrhenatheretalia Pawlowsky 1928 ; znatno manju brojnost, vjtalnost ј produkcjju jma u kseromezofilnjт
1. klijanac, 2. donji dio Ьiljke, З. dio staЫjike sa listom, 4. zalisci, 5. dio staЫjike sa listom i cvjetnom glavicom, 6. cvijet, 7. rasjecena ј rasirena casica, 8, 9. sjemenka
livadaтa reda Brometalia erecti Br.-81. 1936, kao ј u hjgrofilnjm ljvadama redova Molinietalia W. Koch 1926. ј Deschampsietalia Н-је . (1956)
1958. Zbog jzvanrednih krтnjh svojstava vеота mnogo se kultjvjse, sama ili u komЬinacjji sa jos nekjm djeteljnama ј travama. Znaёajna је medonosna i ljekovita Ьiljka, а moze se upotreЫjavatj i u ljudskoj jshranj. Opste rasprostranjenje: Evropa izuzev krajnjeg sjevera, zapadna Azjja do Altaja i Bajkalskog jezera, Kasmjra ј prednje lndjje; Alzjr u Africj; odomacena u Sjevernoj ј Juznoj Amerjcj.
63
TRIFOLIUM REPENS L. Fam. Fabaceae Bijela detelina, puzeca djetelina Bela detelja,
plazeca detelja Детелина бела
White Clover, Dutch Clover Trefle Ыаnс Weissklee, Kriechhenderklee Trifoglio Ьianco Клевер белыu, К. nолзуч ниu
S, Н ,
ВН,
IV- Х 2n = 32;
1. klijanac, 2. haЬitus,
з.
listic, 4. casica, 5. sjemenka
Vjsegodjsnja Ьiljka sa snainjm osovjnskjm korjjenom ј razgranatjm rjzomom. StaЫjjka puzava, do 40 ст duga, gola ј na cvorovjma se ukorjenjuje. Ljstovj sa goljm ј vrlo dugjm drskama. Ljstjcj kljnasto obrnutojajoljkj do el jptjcnj, 1-3 cm dugj ј nesto uzj, slabo usjecenj ј skoro ро cjtavom obodu nazuЫjenj , sa slabo razgranatjm bocnjm nervjma. Zaljscj kozastj, §jrokj, jajoJjkj, vecinom bjeljcasti sa crvenoljuЬicastjm jlj zelenjm nervjma. Glavjce na dugjm drskama, okrugle, rastresjte, najcesce sa 30-80 cvjetova, 1-2 cm §jroke. Cvjetovj na drskama duzjne ёasice i posljje cvjetanja oborenj nadolje. Casjca
64
Sb, CG, Н
Ма
(Ch)
zvonolika, s deset zelenkastjh nerava i lancetastjm usiljenjm zupcima. Krunica 8-1 З mm duga, Ьijela ili ruzjcasta, а nakon cvjetanja mrka; zastavjca elipticna ј usjljena; krila nesto kraca od zastavjce, rasjrena, srasla sa cunicem ј prasnjckjm koncjma; stublc nesto duzj od polovjne ploda ј ostaje na njemu. Mahuna linearna, spljostena, s tankjm omotaёem ј 3-4 sjemena. Sjeme jajasto, okruglasto jlj bubrezasto, sumporno do narandzastozuto, а kasnjje mrko. Najvecu brojnost ј vjtalnost ostvaruje u mezofjlnjm livadama brdskog, gorskog ј subalpjnskog pojasa, kao ј u parkovjma urbanjh ј ruralnjh naselja. Karakterjstjcna је vrsta klase MolinioArhenatheretea R. Тх. 1937. U zelenjlu kontjnentalnjh gradova ј sela jzgraduje specificnu asocjjacjju Trifolietum repentis Lakusjc et al. 1976. lzuzetno је znacajna krmna Ьiljka, koja se uz crvenu djeteljnu, zbog vjsokog procenta bjelancevjna ј drugjh hranjjvjh materjja forsjra u kultjvjranjm livadama ј pasnjacjma. Znacajna је medonosna, ljekovjta ј djvlja jestjva Ьiljka. Opsta rasprostranjenost : Evropa, sjeverna ј zapadna Azjja, sjeverna Afrjka, Sjeverna Amerjka, а odomacena u Juznoj Amerjcj ј jstocnoj Azjjj.
TRIFOLIUM RESUPINATUM L. Fam. FаЬасеве Crvena gunjica, persjjska djetelina Persjska detelja Детелина извиена, гркл а н
Persian Clover Trefle renverse Persischer Klee, WendeЫumenklee
Trifoglio trafoglino Клевер nерсидскиu, К. шабдар
Н , ВН ,
2n
=
Sb, CG, Ма V- VI 16 (14) ; Т ( Н)
Jedпogodisпj a (ili preziтljuj uca ) Ьiljka, glatka. StaЫo 1О - 30 (-60 ) ст dugo. Listovi jajasti do objajasti, ро cijeloт obodu ostro паzuЫјепi s пajvise 20 pari bocп ih пerava. Zalisci laпceta sti, usiljeп i, u dопјет dijelu srasli s lisпoт drskoт . Cvjetпe glavice do 1 ст siroke, za vrijeтe . sazrjjevaпja ploda loptaste, do 2 ст sjroke. Casjca zvoпasta, spolja u gогпје т djjelu gusto dlakava. Nј епа gorпja polovjпa za vrijeтe sazrjj evaпj a ploda роvесапа ј тjehurasto пadu veп a. Kruпjca ruzjcasta, zastavjca 2-3 puta duza od casjce (prije роvесапја ove). Ljstici kruпjce vесјпот pred otvaraпje cvjjeta okreпutj u obrпut polozaj ( геsuрјпјгапј ). Mahuпa loptasta do jajasta s 1- 2 sјетепа . Naseljava vlazпe ј тосvагпе pasпjake ј ljvade, kao ј poljoprjvredпe obradjve povrsjпe, uglavпoт па podrucju He rcegoviпa, Makedoпj je, Kosova ј oko Juzпe Morave. Odgovaraju јој vlazпa i тоkга staпjsta па aluvijalпiт ј sredпje teskiт tliт a пeutralne ili slabo alkalne reakcjje. Dobro uspijeva ј па zaslanje n iт zeт ljjstiтa. Karakterjstjcпa је vrsta sveze Trifolion resupinati. Орtјтuт postize u Ьгојпјт asocijacjjaтa, npr. Alopecuro- Ranunculetum marginati Zeidler 1944, Poo-Aiopecuretum pratensis R. Jovanovjc 1957, Festuco -Hordeetum secalini R. Jovanovjc 1957, Hordeo-Caricetum distantis-trifolietosum
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima 1 cvjetnim glavicama, З. dio listi6a, 4. cvijet, 5. ёasica, 6... resupinirana« krunica, 7. ёasica u vrijeme sazrijevanja ploda
resupinati Mjcevskj 1957, Cynosuro-Caricetum hirtae Micevski 1957, Trifofietum resupinati-balansae Mjcevskj 1957, Trifolietum nigrescentisuЫerranei Mjcevski 1957. Cesta је ј u zajednicaтa sveze Molinio-Hordeion secalini, dok је rjeda u zajedn jcaтa klase Phragmitetea. Medoпosna је ј daje dosta nektara ј роlепа . Као krтa је odljcnog kvaliteta. Opste rasprostranjenje : U cjtavoj тedjte ranskoj oЫastj do Kanarskih ostrva ; Madera, sredпja Azija, sjeverna Afrjka ; Portugal, srednja ј zapadпa Francuska, Balkansko poluostrvo. Subтediteranskj је florпi eleтent.
65
TRIFOLIUM SUBTERRANEUM L. Fam. Fabaceae
Djetelina podzemna Podzemna detelja
SuЫerraneum Clover Trerle semeur, Trefle souterroin Bodenfruchtiger Klee Trifoglio sotterrano
Клевер nодзем ны u
Н,
BH, Sb,CG, Ма
IV-V 2n = 12,16;
1. vrsni dlo staЫjike sa listovima i cvjetnlm glavicama, 2. zalisci, З. cvijet, 4. cvjetna glavica poslije cvjetanja ј plodonosenja, 5. mahuna u casici, 6. sjemenka
Jednogodisnja Ьiljka s poleglim, 5-20 ( -40) cm dugim razgranatim ± dlakavim staЫom. Listovi s dugim drskama. Listici s pjegama, obrnuto srcoliki, ро obodu sitno n azuЫjenj ј dlakavi. Zaljscj polujajastj, usjljenj. Cvjetne glavjce na dugjm dlakavim drskama, s malo cvjetova; samo spoljasnjj cvjetovj u glavjci fertjlni; takvjh cvjetova 2- 5; unutrasnjj cvjetovj sterjlni, bez krunjce, cesto jmaju samo casjcu; razvjjaju se poslije fertilnjh. Fertjlnj cvjetovi 1Q-20 mm dugj s trepavjcavjm casjcnim zupcima ; krunica Ьijela Ш Ыijedoruzjcasta, dvostruko duza od casice. Nakon cvjetanja glavice savijene nanize, 66
Т
zarjvaju se u zemlju gdje sazrijevaju ± socivaste jednosjemene mahune (geokarpija). Sjemenke sjajnocrne. Naseljava livade i pasnjake pretezno suvih i toplih stanista sa ± ispranim dekalcifikovanim, umjereno kiselim i neutralnim tlima. Karakteristicna је vrsta zajednjca sveze Vulpio-Lotion H-ic 60, cijj је centar rasprostranjenja u eumediteranskom podrucju jstocnojadranskog primorja. Cesta је u zajednicama sveze Trifolion resupinati. Karakteristicna је vrsta asocijacije Trifolietum nigrescenti-sublerranei Micevski 57 i asocijacije Trifolietum suЫerranei Slavnic (42)48. Као krma vrlo dobrog је kvaliteta. Prvenstveno sluzi za ispasu preko zjme ј u rano proljece. Opste rasprostranjenje : U cjtavoj mediteranskoj oЫasti ; zapadna ј juzna Evropa, sjeverna Afrika, Kanarska ostrva, Madera, prednja Azjja. Prenesenaje u Australiju. Takode rasirena u juznom dijelu USA, Argentinj ј juznoj Africi.
VICIA CRACCA L. Fam. Fabaceae Ptiёja grahorica,
graorica Ptiёja grasica П тичуи граор
Wild vetch, Bird vetch, Tufted vetch, Cat peas Vesce cracca Vogelwicke Craca, Veccia montana Горошек мышиныО
S,
Н,
BH, Sb, CG, М а
VI-VIII 2n = 12, 14, 24, 28 ; Н
Rjzoт puzecj ј razgranat. StaЬijjka 30- 150 vjsoka, najcesce pokrjvena kratkjт dlakaтa. Ljstovj se zavrsavaju razgranatjт rasljjkaтa ј јтајu 6-12 parj sjedecjh ljstjca, kojj su uzano eliptjcnj do linearnj, 1,5-3 ст dugj ј 1- 7 тт sjrokj, ро pravjlu pokrjvenj ргјlјuЫјепјт dlakaтa. Cvatj su najcesce od 15 cvjetova ј duze od lista u сјјет se pazuhu nalaze. Zaljscj su polukopljasti do lancetastj, 6-1 О т т dugj. Cvjetovj su najcesce 8- 12 тт dugj sa cvjetnoт drskoт duzjne do 1 т т ; casjca kratko zvonasta sa nejednakjт zupcjтa - donjj тnogo duzj od gornjjh ; krunjca је ljublcasta, 3-4 puta duza od casjce ; zastavjca jajasta ili polusrcasta, jste duzjne kao nokatac ilj nesto duza od njega; krjla su таlо kraca od zastavjce, а таlо duza od cunjca kojj јта pjegav vrh. Mahuna је jzduzeno roтblcna, 2- 3 ст duga ј 5-6 тт sjroka, spljostena, gola, тrke do crne Ьоје ј sa drskoт koja ne jzlazj jz ёаsјсе. Sјете је okruglo, precnjka 2,5-3,5 тт, тaslina stoтrke Ьоје ј jsarano tатnјјјт рјеgата, ро 4-8 u тahunj . ст
1. dio staЫjike sa listovima, cvastima i plodovima, 2. listic, з . 4. zalisci, 5. ёasica, 6. cvijet
Ovu evroazjjsku vrstu unjjeli su jos Vikjnzj па Grenland ј u sjeverojstocne djjelove Sjeverne Aтerjke. U USA ј Francuskoj se gajj kao krтna kultura, sto najbolje govorj о njenoт kvaljtetu. Medonosna је ј ljekovita Ьiljka . Njene razljёjte populacjje zjve u razljёjtjт Ьiljnjт zajednjcaтa higroтezofjlnjh ј тezofilnjh livada ј pasnjaka ј Arrhenatheretalia, te se тоzе sтatratj karakterjstjёnoт vrstoт klase Molinio-Arrhenatheretea. Оsјт toga, naseljava cesto ј oranice, gdje se javlja kao korov, koji se suzblja agrotehnickiт тјеrата i ргјтјепот herЬicida, kao sto su : DNOC, 2,4-D, itd.
redova Molinietalia
67
VICIA SEPIUM L. Fam. Fabaceae Vijugasta grahorica, purpurna grahorica Obplotna grasica Г рао р
Bush-vetch, Hedge-vetch Vesce des haies, Vesce sauvage Zaunwicke Siepi, Veccia silvana Вика эаборная, Горошек эаборныО
1. dio staЫjike sa listovima ј cvjetovima, 2. djo staЫji ke sa listom ј mahunama, з. listic, 4. cvijel, 5. casica, 6. mahuna
Podzemno staЫo vrlo takno ј razgranato, najcesce crvenkaste Ьоје . StaЬijjka 30-50 (1ОО) cm duga, nerazgranata jlj pri osnovj slabo razgranata, uglasta, njezne svjjetlozelene Ьоје, najcesce gola. Ljstovi dugj 5-1 о cm ј jzuzev najdonjeg svj se zavrsavaju neznatno razgranatjm rasljjkama; ljstjca 3-8 рагј , skoro sjedecjh, eljptjcnjh, jajastjh jlj skoro okrugljh, duzjne 7-35 mm ј sjrjne 6-14 mm. Zaljscj su znatno manjj od ljstova, jajastog do polukopljastog oЬijka, sa konkavnom, purpurnomrkom nektarjjom na donjem djjelu. Cvastj su sa 2-6 cvjetova, sjedece
68
S,H, BH,Sb,CG, IV - Vlll
Ма
2n = 14 (16-18) ;
Н
ili sa kratkom drskom, znatno krace od lista u cijem se pazuhu nalaze. Cvjetovi 1,2-1,5 cm dugi, orijentjsani na jednu stranu ; casica је kratko zvonasta, dlakava, sa nejednakim casjё nim zupcima kojj su kraci od cijevi, ро pravilu: krunjca vecinom crvenoljuЫcasta do mutnoplava, rjede zuckastoЫjela ili cisto Ыјеlа, gola; zastavica је obrnuto jajasta ј duza od krjla, koja su mnogo duza od cunjca, kojj ima tamnoljuЫ cast vrh; stuЫc је s unutrasnje strane pokriven kratkjm а sa spoljasnje dugjm dlakama. Mahuna је jzduzena siroko ljnearna, 2-3,5 cm duga ј 5-8 mm siroka, neznatno spljostena, dok је mlada pokrivena kratkim dlakama, а kao sazrela gola ј sjajna, crna ј sa 3-6 sjemenki. Sjeme је okruglo, sa djjametrom 3-4,5 mm, zu6kasto, crvenkasto, sivo ili sivomrko i poprskano s tamnjm pjegama. Populacjje ove sjeverno-euroazjjsko-subokeanske vrste nalaze najpovoljnije uslove za zjvot u ekosjstemjma mezofilnih livada reda Arrhenatheratalia i prorijedenih mezofjlnjh suma reda Fagetalia sylvaticae Pawlow. 1928. Prjpada kategorjjj odljcnjh krmnjh Ыljaka, te se u novjje vrjjeme sve cesce uvodj u kulturu. Dobra је medonosna Ыljka.
GERANIUM MOLLE L. Fam. Geraniaceae lglica mekana, babln zdravac
Mehka krvomocnica Здравец бабин
Dovers - foot, Cranesblll Тёtе rouge, Pied rouge, Pied de pigeon Zottiger Storchschnabel, Favetta, Piedi gallo, Erba del grue Герань моuкая
S,
Н,
BH, Sb, CG, Ma 2n
V- VIII ;Т
= 26
Jedпogodjsпja jlj dvogodjsпja Ьiljka. Stabljjka 10-30 ( 40) cm duga, slabo graпata, pokrjveпa rjjetkjm odstojecjm dlakama, prj vrhu poпe kad sa zljezdastjm dlakama. Ljstovj prj osпovj staЫjjke u rozetj sa drskama dugjm 6-10 cm, liske s оЬје straпe dlakave, okruglo bubrezaste, siroke -5 cm, do 1 /3 ili do 3 / 4 urezaпe па 7-9 objajastjh rezпjeva, koji su па vrhu plitko urezaпj па 3-5 tupjh rezпjj6a ; listovj па doпjem djjelu staЬijjke sa kra6jm drskama ј s uzjm rezпjevjma, gornjj jos sjtпjjj; zaliscj sjroko jajastj. susпj , crveпom rkj . Cvjetпe drske pokrjveпe dlakama ј zljjezdama, svaka sa ро dvjje cvjetпe peteljke, za vrjjeme plodoпoseпja odstoje6e. Саsјёпјh ј krunicnih listi6a ро 5, ёаsiспј ljstj6i pokrjveпj dugjm dlakama; kruпјёпј ljsticj ve6jпom duzj od ёasjёnjh , obrnuto srcastj, svijetloruziёastj jlj crveпkastoljuЬiёastj , prj osпovj trepljastj. Prasпjka 1О . Plodпjk sjпkarpaп petook, karpele па vrhu izvuёeпe u kljuпast izrastaj. Plod 10-30 mm dug ; pojedinaёпi plodi6j ( karpidije - ёahure) goli, popreёno (koso) пaboranj , kljun zljezdasto dlakav; sjemena ve6inom glatka. Rasprostraпjena od nizjjskog do subalpinskog pojasa i naseljava suve ljvade i pasnjake, uglavnom zaJednjce sveze Cynosurion ј Arrhenatherion elatioris. Cesta је kraj puteva, па
1. klijanac, 2. donji dio Ьiljke, З. list, 4. dio staЫjike na presjeku, 5. vrsni dio staЫjike sa listovima, cvjetovima i plodovima, 6 . ёasicni listic, 7. krunicni listic. 8. plod, 9. sjemenka popreёnom
zapustenjm пeobradenjm, ruderalnjm povrsjnama, rjeda u poljoprivrednjm kulturama. Као krma dobra је ј korisпa za stoku kada је u hraпi zastupljena samo u manjim koliёiпama. Stoka је пerado jede u svjezem - zelenom staпju . Smanjuje mljjeёпost, uzrokuje rano kiseljenje ј grusaпje mljjeka. Koristi se kao ljekovita vrsta. Opste rasprostraпjenje : Sjroko rasprostraпjeпa u пajve6em djjelu Evrope ј Azjje. Mediteransko-submediteraпsko-subatlaпtskj florni element.
69
LINUM CATHARTICUM L. Fam. Lmaceae Lan ёistilac, lanik Ьijeli Predivec Ливадски(див)лен
Purg1ng flax, Mountain flax, Fafry flax Lin sauvage purga\11, Petit Un Purgier Lein, Wiesen-oder-Barg-Lein Lino purgativo. Uno cathartico, Linoeula, Лен слабительныu , кокушкин nен
S,
Н,
BH, Sb, CG,
Ма
VI- VIII 2n = 16 ; Т,
1. donji dio Ыljke , 2. gomji dio stahljike sa listovima, cvjetovima i plodovima, З . cvijet, 4. krunicni listiё, 5. casica, 6. zrela - raspuknuta cahura s casicom
Jedпogodjsпja, dvogodjsпja, rjede vjsegodjsпja zeljasta Ьiljka sa tankjm bjelicastim korjeпom . StaЬijjka vjsjпe 5-30 cm, gola, taп ka, jedпostavna jli prj osпovj razgraпata. Listovj пaspramпo rasporedeпj, sjede6j, trepljasto hrapavj, sa 1 пervom; doпji izduzeпo obrnutojajastog oЬijka, gornjj lancetastj, sjljati. Cvjetovi u razgraпatoj cvastj па taпkim, dugackjm peteljka-
ma. Саsјспј listjcj eliptjcnj, zasjljenj, u gorпjoj polovjni trepavicavo zljezdastj. Krunjcпj listicj jzduzeпo obrпutojajastog oЬijka, Ьijelj, pri osnovj zuti. Prasпjci pri osпovi spojeni. Stubl6j sa glavi-
70
castim zjgovjma. Cahura loptasto-jajastog oЬij ka, gola, zuckastomrke Ьоје, vjsj. Sjeme jzduzeпojajastog oЬijka, zuckasto mrke Ьоје. Na vertjkalпom profjlu пalazimo је od пјzјја do subalpjпskog pojasa - na livadama, pasnjacjma, vrjstjпama, tresetjstjma, uz potoke, па poljjma, pjescanim пaslagama, kameпj tjm mjestjma ј u svjjetljm sumama ј sikarama. Zпаёајаn је element zajedпjca livada ј pasпjaka sveze Bromion erecti, Chrysopogoni satureion, Scorzonerion villosae ј Chrysopogoni - Danthonion. Nalazjmo је ј u zajedпjcama plaпjnskjh rudjпa klase Festuco-Seslerietea Barbero et Bonjm 1969, te u mпogjm fitoceпozama reda Arrhenatheretalia ј Molinietalia, kao ј u acjdofilпoj vegetacjjj sveze Calluno-Festucion tenufoliae ј Calluno- Genistion. Stoka је poпesto jede jako је gorkog okusa. Zbog sadгZaja eterjёnjh ulja, glikozjda ј gorkjh taпjпskjh materjja u svjezem staпju је u manjoj mjerj otrovna za stoku ј djeluje skodljjvo. Као purgatjv upotreЫjavala se u narodnoj medjcjni (Herba ljnj cathartjcj). Kod stoke uzrokuje kolike, krvavo mokreпje, uzetost ра ј ugjnuce (rjjetko). U sjjenu је gotovo пeotrovпa. Sjeme је otrovno. Opste rasprostraпjeпje: Evropa, jugozapadna Azjja, sjeverna Afrjka. Euroazjjsko-suboceansko-submedjteranski florni element.
EUPHORBIA CYPARISSIAS L. Fam. Euphorblaceae Mljeёika oblёna ,
mali
m lijeё
Cipresasti mlecak Смрековид на млечка
Cypres Spurge, lrish rtюss, Milk weed Euphorbe Petit-cypres, Zypressen Wolfsmilch, Bauernbarbar Erba cipressina, Erba-di-galbretto МолочаО киnарисовыu
S, Н , BH, Sb, CG, Ма IV- VII 2n = 20, 40 ; G(H)
Vjsegodjsnja zeljasta Ьiljka, vjsoka 15-50 cm , gola jlj ponekad malo dlakava, sa ciljndrjё njm puzecjm korjeпom. Stabljjke vecjпom mnogob:oj_ne, gusto olistale, razgranate, sa donjjm sterrlпrm graпama. Ljstovi sjedecj, spjralno gusto rasporedenj, uzano ljпearnj, na vrhu zatupastj jlj siroko usiljeпj, sa jedпjm nervom ; prjcvjetnj ljstovj jajasto romblёnj jlj trouglasto srcastj tupj zutj, kasпjje cesto purpurnj. Terminalпa cv~st 1О do 18-toradjjalпa (pazu sпjh cvastj 1-12), zracj па kraju jedaпput do dvaput dvoracvastj ( rjede prostj). Cijatijum З mm dug, sa polumjesecastim dvorogjm пektarijama, sa kratkjm zatupastjm roscicjma. Cahura troьrazdasta , jstaknuto taёka sta ; sjeme glatko, jajastookruglasto. Nastanjuje pretezno suпсапа ј topla stanjsta, na vertjkalпom profjlu od njzjna do alpjnskog pojasa. Nalazjmo је na jzrazjto suvjm ali ј па umjereпo vlazпjm livadama ј pasnjacjma, а takode ј па proplancima u zbuпju , u svijetlim sumama ј sjkarama, kao ј па ruderalпjm staп j stima uz putove ј zjvjce, te ро utrjnama, na njjvama, u usjevjma ј zasadama. Zпаёајаn је eleme пt livada ј pasпjaka klase Festuco-Brometea. Njene populacjje postjzu svoj optimum u zajed пicama reda Scorzonero- Chrysopogonetalia ј Festucetalia valesiacae, а Ьrојпо su rasprostraпjene ј u fitoceпozama sveze Bromion erecti,
1. donji dio Ьiljke , 2. vrsni dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, З . cijatijum, 4. stuЬic tucka sa reznjevima, 5, 6. pricvjelni lislici, 7. cahura, 8. sjemenka
Festucion vaginatae, Cymbopogo-Brachypodion ramosi ј Vulpion ( пesto manje u zajedпi cama sveze Calluno-Festucion tenuifoliae ј reda Arrhenatheretalia). Spada u vrlo otrovne Ьiljne vrste ј stoka је na pasi jzbjegava. Upotrebljava se u пarodnoj medicjnj. Opste rasprostranjenje: Cjtava srednja ј juzпa Evropa, kao ј juzпi djelovj Skaпdjпavije, sredпja ј juzna Rusija, u Sjblru sve do Bajkala; u Sjevernu Amerjku unesena ; па Balkaпskom poluostrvu §jroko rasprostranjena.
71
POLYGALA COMOSA Schk. ( Syn. Р. vulgaris L. subsp.comosa Chod.) Fam. Polygalaceae Dlakavi krestusac, kija ruzasta
Copasta grebenusa Витвеница
Tufted Milkwon Polygala, Laiter Schopf Kreuzblume, Schopfige Kreuzblume Истод хохлатыu
S, Н . BH, Sb, CG, Ма V-V/11 2n = 28, 32, 34 ; Н
1, 2. haЬitus, З. cvast, 4. dio lista stabljike, 5. krilo easice, 6. casicni listic, 7. dio cvasti sa braktejama i cvijetom, 8. Cahura, 9. cahura s ёasicnim listiёima, 1О. sjemenka
Vjsegodisnja zeljasta Ьiljka sa tankjm vretenastjm korijenom i razgranatim nadzemnim dijelom rizoma. StaЫjike mnogobrojne, uspravne ili ustajuce. Listovi u donjem dijelu staЫa usko lopaticasti do objajasti, zatupasti, оЫспо otpadaju prije cvjetanja ; u gornjem dijelu staЫa listovi linearno lancetasti, zasiljeni. Cvjetovi ( 1550) u terminalnoj grozdastoj cvasti, prije cvjetanja pjгamidalno 6ubastoj, kasnije valjkasto jzduzenoj. Osovina cvasti pokrjvena dlakama. Brakteje u donjem dijelu cvasti jajasto duguljaste,
72
glatke, jste duzjne ili malo duze od cvjetnih peteljki; u srednjem ј gornjem dijelu cvastj brakteje ljnearne, nekoljko puta duze od cvjetnjh peteljaka. Cvjetovi zigomorfnj, dvopolnj. Spoljni listi6i casjce linearno lancetasti ; unutrasnji (krila) eljptiёni ili objajasti : boёni nervi sa granama koje su vrlo nejasno povezane anastomozama. Cvjetovi ruzjёastoljuЫёasti, rједе plavj ilj Ыјеlј; krunjёnj /jstjci gotovo jste duzjпe sa krjlima ёasice. Plodnik dvook. Prasnjci pokriveni dlakama. Cahura objajasta ili opsrcasta, ро obodu krilata. Sjeme pokriveno bjeliёastim dlakama; privjesak dlakav sa boёnjm reznjevima od oko 1/3 duzine sjemena. Naseljava livade i pasnjake, svjjetle hrastove ј bukove sume, sjkare i vristine od пjzijskog do subalpinskog pojasa. Karakteristjёna vrsta klase Festuco-Brometea. Cesta је u zajednicama sveza Bromion erecti, Chryzopogoni-Danthonion ј Festucion rupicolae, а zastupljena је i u nekjm drugim termofjlnjm i termomezofjlnjm zajednjcama ljvada ј pasnjaka. Као krma slabog је kvaliteta. U sjjenu је bezvrjjedna. Рёеlе је rado posjecuju. Opste rasprostranjenje: Sjeverna ј sjeverozapadna Evropa, sjevernj djo Balkanskog poluostrva, jugoistoёna Azjja, М. Azjja. Pripada evroazjjsko-kontinentalnom flornom elementu.
POLYGALA VULGARIS L. Fam. Polygalaceae ОЫёni krestusac
Navadna grebenu~a. krizman, krizanka
Common Mllkwon Gang floveг Herbe а lalt. Polygala commune, Polygala vulgaire Geme1ne KreuzЫume, Gewohnllche KreuzЬJume Erba bozzol1na, Vecciollna Истод обыкновенныu
S, H, BH, Sb, CG, Ма V-V/11 2n
(28,32,48,с.56)
68 с.70
; H(Ch)
Vjsegodjsnja blljka, tankog, vretenastog koгjena sa razgrana\jm nadzemnjm dljelom rlzoma. StaЫa mnogobrojna (-35), uspravna ili ustajuca do polegla, gusto lisnata. Listovi u donjem dijelu staЫa objajasti do lancetasto ellptlcni, prj osnovj kllnasto suzeni, u gornjem llnearno-lancetasli, svi zasjljenj, Cvastj termi· nalne, u pocetku prramidalnog oЬijka, kasnije lzdu· zene ј rastresite. Cvjetovi zjgomorfni, najёesce plavi, rjjetko ruzjcasli ili bljell. Brakteje jajaste, opnaste ј opadajuce. Spoljni lis\161 casice linearnj; krila elipticna lli objajasto- eliptfёna, prj osnovi suzena, sa З nerva, srednjj nerv povezan mrezom anastomoza sa ± upola razgranatlm boёnlm nervjma. Tubus krunice oblcno malo duzj od slobodnog dijela kruniёnih listica, iste duzlne sa krilima. Plodnjk dvook. ёahura jajastoopsrcasta, prj osnovi suzena u peteljku, usko krilata ро obodu. Sjeme izduzeno jajasto, sivomrke Ьоје, pokriveno bjelioaslim dlakama; prjvjesak sa dlakama, reznjevl dostlzu oko 1/ 3 duzine sjemena. Rasprostranjena је na suvjm ill umjereno vlainlm /lvadama i pasnjacima, а takoдe u svijellim sumama, u zbunju 1u vrj§tlnama od nizlna do a/pjnskog pojasa, najcesce na ilovast1m ј silikatn~m zemljistima. Pretezno је zastup/jena u zajednicama klase Nardo-Caltunetea. Nalazimo је ёes to ј u zajednjcama reda Arrhenatheretalla i Moliniвtalla, kao i u nekim kseromezoПinlm fitocenozama sveze Scorzonerlon villosae 1 Bromlon erecti.
1, 2 haЫtus, З llsl donjeg dijela staЫjike, 4. dio lisla iz srednjeg dljela staЫJike, 5. krilo casice, б. casicni listic, 7. dio cvasli s braktejama i cvijelom, 8, 9. бahura s ёasicnlm llslicima, 1о. sjemenka
U pogledu krmne vrijednosti, spada u vrste slabl· jeg kvaliteta (u sljenu је bez vrjjednosti). Povecava sekreciju mlljeka. Zbog gorkog okusa, stoka је manje jede. Ukrasna је vrsta. Upotrebljava se u narodnoj medlcini. Mlado lisce moze se korjstlti kao dodalak salati. Opsle rasprostranjenje: Sjeverna ј sjeverozapadna Evropa, sjevernj dlo Balkanskog poluoslrva, juzna Ruslja, Kakvkaz, М. Azija, jugojstoёni Siblr. Subatlantsko-submediteranski florni element. 73
дNTHR I S CUS
SYLVESTRIS (L. ) Hoffm (Syn. Chaerophyllum si/vestre L.) Fam. Apiaceae ( -= Umbelliferae) Krbulj lca v e lika, krasuljica o blёna Gozdna krebuljica
Cow Parsley.
Smooth cherv1l Anthпsque sauvage. PersJI souvage w.esenkerЬel, Wilder KerЬel, Cerfogtю salvatico Куnырь лесная,
Дудка . Бу1>1ль
S. H, BH, Sb. CG, Ма IV - Vll 2n - 16 (18) : Н
{
-·': ~ ~\
~- 'Ј~
2
6/.1\
w)w. -~ј ·~l ~![Ј1з Ј У
1 donJ•
dю
/ .\ -
b•IJke, 2. dlo
staЬIJ •ke
1
9'
sa listo111ma • plodo-
vima, З dю stabiJike na popretnom pres1eku. 4. lisbl:
tnvoluceluma. 5. cv•J8t. 6 krunitn• l1stlc. 7. tucak. в . plod. 9 shematskJ popretni presfek plodiea
Visegodtsnja biljka sa ± repasto zadeЫja lim, vretenastlm korijenom. StaЫjika 30- 150 cm VISOka, suplj8, rebrasto IZbrazdana. gotOVO gola ill pri osnovi dlakava, vecinom u gomJem dljelu razgranata. Ustov1 trouglast1, 2- 3 puta perasto dijeljenj, reznjevj izduzeno lancetasti, siljati, naZUЬIJВПI jJi duЬoko USJeёeni, donjllistovi na drskama. sredПJI ј gornJi SJedeCI sa dlakavim rukavcem Cvast је slozenj stit. Vr5nj ј Ьоёnј stitovi sa 8-16 naJ~ golih zrakova Jednake duzine. lnvolukruma nema lnvolucelum lz 5-8 Jistlca sa petetjkama, ро oЬodu uzano opnastih, trepljasto
74
dlakav1h. Ca~ica slabo izraiena. Krunitni list1C1 blj8li, zelenkastl ill zuckasti, obmuto jajastog oЫika, razlicite veliё!ne , spoljasnji cesto kraci. Plodnik potcvjetan, smkarpan, sastoji se iz 2 srasla oplodna listica, na vrhu sa stilopodijumom. Plod sizokarpijum izduzeno lancetast 111 llnealno-lancetast, 5-7 mm dugatak i oko 2 mm sirok, prema vrhu suzen. Zreo se raspada па dva plodica. StuЫci duzi od s\ilopod•Juma Naseljava sikare i mezofllne livade, te ru· Ьоvе suma, а eesta Је uz obale, putove 1zJVtce. Ka rakteristiёan је element l1vadskih zajednica reda Arrhвnatheretвlta. ZastupiJena је i u nek1m asocijaaijama sveza: Fi/lpendu/ion. Arctlon. Geo-A/1/arion 1 Rumicion alpmt. Као krma Ј е dobrog kvaliteta. ako ПЈеn tezinski udio u hrani ne prelaz1зо.... Као kompo· nen1a sijena nema krmne vrijednosti. Pogodna Ј8 za slliranje. Medonosna Је Ыljka. Као poiJsko povrce upotreЫjava se za jelo U svjezem stanju doda1e se kao zaё1n salati. Bere se рпје cvjetan1a 1prikladna Је za susenJe ( djelim1ёno gub1aromu) Kod branja treba Ьit• oprezan jer Ј8 sllёn a smrtno otrovnOJ kukutl (Сопшт maculatum Ј 1 Op~te rasprostranjenje : Evropa, zapadna Azija, sjeverna Afrika Prenesena u sjevemu Amerlku. Nordijsko- euraziJsko -suboceansk• flomj element.
CARU Fam.
ARVI L. Ар1асеав
Obtcn1 (divljl} kim. poljski kim Navadna kum1na Див ким
Cara\vay. Caowey Сам,
Cum•n des рге~ W1esenkummc1. Kummel
Carv1. Сџmню Т adesco T MIIH OoUI
S. H. BH.Sb.CG
Мз
V- VI\
2n
20(22)
Н
Dvogodisnja gola btltka sa vretenasttm kor•jenom StaЫj1ka do 1ОО cm V1soka. razgranata u gomjem diJelu. L1stov1 2-З puta perasto diJeiJe"'· donJI na dugack•m drskama. sa 6-12 part SJedeclh reznJeva. retnJev• drugog reda nepraVIIno perasto diJ8IJ8ПI па l~neame tSJeCke . gornJ• l1stov1 SJedeCI sa razmaknut1m tSJeCctma CvJetov• u slozenim 5tttOV1ma sa 5-16 zraka razllttte dutine lnvolukrum i •nvolucelum ne postote 111 se sasto1e od 1 do З list1ca. ~as1ca sa neJasno tzraientm zupc~ma KruntЬltltstiCi btJelt. crvenkastt ''' crvent Plodntk Stnkarpan. potcv)etan PJod 1zduzenog ellpsotdnog oЬiika s tstaknutim rebr•· ma. 4-5 mm duga~ Ptodtё1 srpasto savrJent. lako se odvaJ&JU, brazde su sa ро 1 kanalom s etenЬl•m uiJem. Optimatno )е rasprostrantena na IIVadama ' pdnJacima Ьrdskog ' gorskog pojasa na duь ljtm, umjereno svje!im tllma Ьogatim karЬonati ma Karaktenstitna је vrsta zajednioa reda А· rrhenatheretalia Rjede Ј8 zastuplfena u nekjm UJednicama sveze Вromlon 8t8Cfl i Rumicion
aJplni ( RuЬel 1933) КШса 1944 Као сiј&ПЈ8П8
tivadska vrsta S dij8tetsklm 1 d)elovanjem za stoku је u ~ f u sljenu vrlo deЬra krma S8mO kOd manJea ~ udjela. jer је stoka ne jed8 u
svtetern
llekovitim
V860)fёollan• (~va
mflllllnalt
mt.lln08
DAUCUS CAROTA l . SUBSP. CAROTA Fam Ар1асеае
Mrkva divlja, sargarepa divlja
Navadno korenJe Диви морков
Wild Carrot Panars Pastanade (sauvage) Gemerne Mohrrube oder Mбhre , GelbrObe Carota salvatica, Dauco marrno Морковь дикая .
М обыкновенная
S, Н , BH,Sb,CG, VI-IX 2n = 18 ; Н
1. donji dio Ьiljke , 2. dю staЫjike sa listom, З. cvijet na uzduznom presjeku, 4. plod, 5. shematski poprecni presjek plodica
Dvogodjsnja, rjede jednogodjsnja Ьiljka sa vretenastjm korijenom bjelkaste Ьоје . StaЫjika vjsoka 50-80 (150) cm, rebrasta, cekjnjasto dlakava, гjjetko gola. Ljstovj 2-4 puta djjeljenj, jajastj, prjzemnj па drskama, gornji sjedecj; ljsnj rukavcj ро obodu opnasti. Cvat slozenj stjt sa zracima razlicjte duzine. U sredjnj slozenog stita nalazj se tamnocNen cvjjet. lnvolukrum od v jse trodjjelnjh ili perasto djjeljenjh ljstjca kojj su pri osnovj opnasto ojviceni. lnvolucelum od vjse trodjjelnjh ilj perasto dijeljenih listica. ёаsјса u oЫjku petozubog obruba. Krunica Ьijela, zucka-
76
Ма
sta, ruzicasta ilj purpurna. Tuёak sa potcvjetnjm plodnjkom od 2 srasle karpele. Plod sjzokarpjjum, nakon sazrjjevanja raspada se na 2 susna elipsojdna plodjca gusto obrasla lancetasto sjljatjm bodljama, koje su prj osnovi gotovo slobodne. Plodjcj jmaju 5 glavnih ј 4 sporedna rebra s uljanim kanalima. Znaёajna је vrsta livadskih zajednica reda Arrhenatheretalia, а ёesto је zastupljena i u mnogim zajednicama sveze Calthyon, reda Trifolio-Hordeetalia ј klase Festuco-brometea ј Thero-Brachypodipodietea. Nalazimo је ј u nekim ruderalnim zajednicama pored putova ј na nasipjma, kao i u poljjma na obradjvjm povrsrnama (u zajednjcama redova Sysimbrietalia ј Plantaginetalia majoris), а takode ј u sjkarama ј svjjetlim sumama. U svjezem stanju stoka је rado pase do faze cvjetanja (krma srednje dobrog kvaljteta). Starije Ьiljke zbog grube staЬijjke ј bodljikavjh plodova krma su slabog kvaliteta. U maloj koliёjnj еtегјёпо ulje jma povoljno djjetetsko djelovanje. Medonosna је vrsta. U narodnoj medjcjnj koristj se korjjen ј plod (Radjx et Semen Daucj sjlvestrjs). Aromatjёпj listovi ј korjjen korjste se u kulinarstvu kao zacjn ј povrce. Opste rasprostranjenje : Evropa, Azija, sjeverna Afrika. Euroazjjsko-suboceansko-submedjteranskj florni element.
HERACLEUM SPHONDYLIUM L SUBSP. SPHONDYLIUM Fam. Apiaceae Меёја sapa, medvjedi dlan
Navadna dezen Де вес ил
Cow-parsnip, Hogweed Berce Spondyle, Brancursine Wiesenbarenklau, Unechter Barenklau Sedano der prati, Panace erculeo Борщевик обыкновенныu
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма (V) VI-IX (Х) 2n = 22 ; Н Dvogodisпja do vjsegodjsпja Ьiljka sa debelim vreteпastjm ј razgranjeпim rizomom. StaЬ fjjka 30-150 cm vjsoka, suplja, rebrasta, razgraпata, obrasla ostrjm dlakama. Ljstovj vrlo varjjaЬilпj s obzjrom па podjjeljeпost ј dlakavost. ОЬiспо su perasto djjeljeпi sa 3-5 пesimetricпih rezпjeva, ро obodu grubo nazuЫjeпjh. Liske maljavo hrapave, poпekad gole ili ро nervima trepljasto dlakave. Doпji listovi cesto vrlo veliki , do 60 cm, па drskama, gornjj sjedeci sa prosjreпjm rukavcem. Slozeпj stjtovj пајёеsсе oko 20 cm u precпjku sa 1 0-ЗО zrakova razficjte duiiпe . lnvolukruma пеmа ifj је od 1 do 6 Jjstj6a. lпvolu celum iz veceg broja lancetastih jlj liпearnjh listjca. Casica sa 5 zubaca. Kruпjca Ьijela ili zeleпkasta, zeleпozuta , ili zuckasta, ruzjcasta, crvenkasta ili plavicasta. Plodnik dlakav, potcvjetan, srastao jz 2 karpele. Plod sjzokarpijum, raspada se па 2 susna pljosnata plodjca elipticnog, objajastog jlj okruglog оЬЈјkа, sa bocn1m krilima sirjпe do 1 mm. Rasprostraпjeпa Ьiljka па vlainjm Jjvadama i ruderalпjm stanistjma па duЬijjm 1 azotom dobro snabdjevenim tlima. Karakteristjcna је vrsta zajednica reda Arrhenatheretalia. Optimum pogodnosti za zjvot nalazi u zajedпjcama sveze Arrhenatherion. Nalazjmo је u zajedn1cama reda Molinietalia ј Tпfolio-Hordeeta/ia, te u ruderalпoj
1 dio staЫjike sa listov1ma, 2. vrsn1 dio ltsltca, З. d1o slozenog stita, 4. cvijet, 5. plod, 6. shematskl poprecnl presjek plodiea
vegetacjjj sveze Arction Тх . 1937 (cesta је uz rubove putova, kanale ј u bastama), kao ј u sikarama ј gustjm vlainim sumama. u mladom је staпju krma vrlo dobrog kvaliteta i stoka је rado jede. lma povoljno djjetetsko dJelovanje. U suvom stanju је krmna vrjjednost slaba. Ljstovi. korijen ј plodovi korjste se u narodnoj medjciпi. Usprkos jakom mirjsu moze se korjstjti i u kulinarstvu. Jestiv1 su mladj listovi ј staЬJjjke, а takode ј korjjen. Odlicna је medonosa. Opste rasprostranjenje : Evropa, zapadna 1 SJeverпa Azjja, zapadnj djo sjeverne Afrike. Evroazjjskj florni element. 77
PASTINACA SATIVA L. SUBSP. SYLVESTRIS (МЈ'а) FIOuy & CamJs Fam. Apiaceae
Oblcni pastrnak, oblcni pastrnjak Navadni pastinaka
rebrinec.
Паштернак
Wild Parsnip, Common Parsnip Pastenaque Gemeiner Pastinak, Hammelmбhre
Pastinaca, Pastncc•ani Пастернак noceвou
S,
Н , ВН,
VII-VIII 2n = 22;
1. klijanac, 2. donji dio Ьiljke , З. prizemni llst, 4. listovi gomjeg dijela staЬIPke, 5. plod, 6. shematski popreёni presjek plodiea
Dvogodjsnja Ьiljka sa vretenastjm, ponekad repasto zadeЫjalim korijenom. StaЬijjka vjsjne ЗG-1 ОО ст, suplja, okrugla, rebrasta. Listovj jednostavno djjeljenj, sa 2-7 pari reznjeva. Reznjicj jajastj ili lancetastj, prj osnovj sa 1-2 jsjecka, ~еае perasto usjecenj, ро obodu grubo nazuЫje nj ; vrsnj reznjevi sa З jsjecka. Prjzemnj ljstovj na drskama, sa prosirenim kratkim rukavcem ; gornjj gotovo reducjrani u rukavac. Vrsnj stjt sa 5-20 zrakova. lnvolukruma ј involuceluma nema ili su od 1 do 2 listica, koji otpadnu. Krunjёni listjci jajastj, zuti. Plodnik potcvjetan, srastao iz
78
Sb, CG,
Ма
Н
2 karpele. Sizokarpijum mrkozute Ьоје . Plodicj spljostenj, sirokog eliptjёnog oЫika, s uskjm krilima ро obodu. Sjroko rasprostranjena Ьiljka suvjh i umjereno vlainjh livada. U njzijskom podruёju ёesta је na ruderalnjm povrsjnama pokraj puteva, uz grmove, na meaama ј nasipjma. Karakteristiёna је vrsta sveze Arrhenatherion i asocjjacjja Arrhenatheretum elatioris-Arrhenateretum medioeuropaeum. Naseljava zajednice sveze Sysimbrioon. Uvedena је u kulturu. Као krma је srednjeg kvaliteta. Povoljno djeluje na mlijeko. Kod veceg udjela u jshrani mlijeko postaje gorko. U suvom stanju је slabog kvaliteta. Korijen је odliёna krma ј sredstvo za tovljenje krupne stoke. Povecava masnocu mlijeka. Korjjen se sablra prjje cvjetanja. Medonosna је Ьiljka. Mladi izdanci i listovi koriste se u kulinarstvu: kao dodatak salati ј kao povrce u jelima. Za jelo se koristj ј korijen. ali samo od jednogodjsnje Ыljke, јег starjjj njje za upotrebu. Plodovj sluze kao zaёin. Korijen i plodovi koriste se u farmaceutskoj jndustrjjj ј narodnoj medjcjnl (Radix et fructus Pastinacae satjvae s. sylvestris). Opste rasprostranjenje: Evropa, Kavkaz. SiЫr. U ostale dijelove svijeta unesena је i gaji se.
PIMPINELLA MAJOR (L.) Huds ( Syn. Р. magna L., Р. saxifraga var.
major L.) Fam. Apiaceae
Bedrinac veliki, bedrenika velika Velikj bedrenec Голе м анасон
Greater bumet Saxifrage Grande Pimpinelle, Grand boucage, Pimpinelle Ыanche Grosse Bibemelle Tragoselino maggiore Бедринец большоu
S, Н, ВН, Sb, CG, Ма VI-IX 2n = ( 18) 20 ; Н
Vjsegodjsпja Ьiljka sa vreteпastim zadeЫja ljm korije:пom. StaЬijjka visjпe do 1ОО cm, suplja, uglasta, 1zbrazdaпa. Ljstovj perasto djjeljeпj , prizemпj па drskama, sa З-7 parj rezпjeva . Rezпjevj jajasti do jzduzeпo jajastj, duzjпe do 7 cm, gjljatj jlj zasiljeпj, sa srpastom ili kliпastom osпo vom, vrs пj пајёеsсе trodjjelпj ili usjeceпj па з djjela ; _sredпjj ј gorпjj listovi mапјј , sjedeciJ. s opпast1m rukavcem, sa maпjjm rezпjevjma. Ыi tovi sa 9-15 zrakova. lпvolukruma ј jпvoluce luma пеmа. Stitici sa vecjm brojem cvjetova, па drskama razljёite duzjпe. Кruпiёпј ljstjcj Ьijeli do iпteпzivпo crveпe Ьоје. Plodпik potcvjetaп, srastao jz 2 karpele. Sjzokarpjjum se паkоп sazrjjevaпja raspada па 2 plodica jajastog oЫika sa koпёastjm rebrima. Brazde sa ро З kaпala s etarskjm uljem. Rasprostraпjeпa vrsta u livadama ј poljjma. Karakteristjёпa је za livadske zajedпice reda Arrhenatheretalia. Voli zasjeпu. Nalazjmo је cesto uz grmlje, zjvice ј rubove suma, te u svijetlim sjkarama kao i u ruderalпoj vegetacjjj ј u zajedпicama sveze Rumicion. Vezaпa је za duЫja tla пeutralпe do umjereпo kjsele reakcije koja su u vecem dijelu vegetacioпog perioda vlaiпa. Stoka је rado jede u svjezem staпju. U mladom stadjju је vrlo dobra krmпa Ьiljka. Povoljпo djeluje па mlijeko. Nakoп cvjetaпja i kasпije, s
1. donji dio staЫjike, 2. dlo staЫjike na popreёnom presjeku, З. prizemni list, 4. listovi gomjeg dijela stabljike, 5. plod, 6. shematski popreёni presjek plodica
obzirom па to da sadгZj mпogo eteriёпjh ulja, mlijeku daje ostar ukus. Susenjem se veci dio listova drobl ра је u sijeпu krmпa vrijedпost mпogo mапја. Prizemпj ljstovj ubraпi u martu ј aprjlu mogu se koristjtj kao povrce (kuvaпo varivo ili dodatak salatama}. Plodovi i svjezj ili osuseпj ljstovj sluze u kuliпarstvu kao zaciп. U паrоdпој medjcjпj upotreЫjavaju se plodovj ј korijen. Opste rasprostraпjeпje: Evropa, osim Arktjka, Kavkaz. Evropski-subatlaпtsko-predalpskj florпi elemeпt.
79
PRIMULA VERIS L. SUBSP. COLUMNAE (Ten.) Ludt (Syn. Р . columnae Ten ., Р. officinalis (l.) Hill subsp. columnae {Ten .) Arcang .) Fam. Primulaceae Jaglika proljecna, jagorёevina
proljecna Pomladanski jeglic, smigovec Јаглика
COVISiip, Paigle Primevere. Pr~mevere officinale HimmelschlusseiЬiume .
Arzneiprimel Primavera, Primalavere Первоцвет весенниu
S,
Н . ВН ,
Sb, CG, Ma
IV- V 2n = 22 ;
1. donji dio blljke, 2. list rozete, З. vrsni dio cvjetnog sa cvjetovima, 4. dio staЬia па poprecnom presjeku, 5. cvljet, 6. rezanj - slobodni dio zvonaste krunice, 7. ёahura
staЬia
Vjsegodjsnja Ьiljka, 15-20 (30) cm vjsoka, sa kratkjm korjjenom, pokrjvena vjsecelijskjm ј zljezdastjm dlakama sa crvenjm glavjcama. Ljstovj jajastj u ljsnu drsku naglo suzenj, na naliёju gusto pokrjvenj Ьijelim dugaёkjm granatjm dlakama koje su gusto prepletene. CvLetovj u stjtastoj cvastj, dvopolnj, aktjnomorfnj. Casjca prosireno zvonasta. Krunjca zvonasta sa pet reznjeva na vrhu, zuta, na zdrjjelu cjjevj sa 5 crvenkastjh pjega. Plod ovalna ёahura, upola kraca od ёаsј се .
80
Rasprostranjena је na livadama ј gasnjacrma, od brdskog do alpjnskog pojasa. Cesto se srece meдu grmovjma, na jvjcj suma ј u svjjetlim sjkarama ј sumama. Znaёajan је element sveze Bromion erecti, ј to naroёjto u zajednjcama livada ј pasnjaka vlзZnjje varjjante. Vrlo је cesta ј u zajednjcama reda Scorzonero-Chrysopogonetalia Arrhenatheretalia ј Festucetalia valesiacae. Karakterjstjёna је vrsta asocjjacjje Scorzonero-Hypochoeretum maculatae. U asocjjacjjj Arrhenatheretum elatioris jndjcjra na suvlja stanjsta. Таkоде је zastupljena u fjtocenozama planjnskjh rudjna reda Seslerietalia juncifoliaв Ht. 1930. ј Crepidetalia dinaricae Lakusic 1966. te sveze Poion violaceae Ht. 1937. Nalazjmo је ј u vegetacjjj kreёnjaёko-dolomitnih sjpara sveze Sileniom marginatae Lakusjc 1968. Konstatovana је u mnogjm sumskjm zajednjcama reda Quercetalia pubescentis, te sveza: Orno-Ericion serpentinicum, Vaccinio-Piceion, Fago-Corylenion colurnae ј Pinion peuces. Као krma је slabog kvaliteta. Medonosna је Ыljka. Koristj se u narodnoj medjcjnj ј farmaceutskoj jndustrjji (Radix Prjmulae, Flores Prjmulae, Folium Primulae). Mlado ljsce sluzi za jelo kao vjtaminsko povrce. Opste rasprostranjenje : Evropa / bez krajnjjh sjevemjh djelova/ ј Sredozemlje.
LYSIMACHIA NUMMULARIA L. Fam. Primulacвaв Krugollsna metlljka, polegll protlvak
Droblzna pijavcnica Метил трава
Creeplng Jenny Herbe aux ecus Pfennigkraut Borlssa, Erba quatrina Луrовоu чаu, Желтая nовитель
S, Н , ВН, Sb, CG, Ма V- VII 2n = 32, 36, 43, 45 ; Ch
Visegodisпja Ьiljka. StaЫjika polozeпa, 1о50 cm duga, jedпostavпa ili malo graпata. Listovi okrugli jli elipticпj , tupj, ро obodu cijeli. Cvjetovi ројеdiпаспј u pazuhu listova. ёasica do osпove izdijeljeпa, casjcпi ljsticj srcasti - zasiljeпi. Kruпica zuta, uпutra sa tamпocrveпim zljjezdama, dva puta duza od casice, do Ыizu osпove podjjeljeпa, sa tupim vrhovima, ро obodu cijela. Prasпicj 2-3 puta kraci od kruпice. Fllameпti zljezdasto dlakavi, srasli pri osnovi. Tucak iz 5 oplodпih listica. Stublci jedпake duziпe sa prasпicima. ёahura loptasta, zutobjellcasta, sa malim crveпim rezervoarom sekreta. Sjeme okruglo, bradavicavo - crveпosmede Ьоје. Raste па vlainim livadama i pasпjacima, u trscacima, sikarama ј sumama, па poplavпim stranistlma i u stajacim vodama uz obale potoka i rijeka. lndlferentna је па reakciju tla. Karakteristicпa је vrsta mezofilпih i mezohigrofi lпjh ljvada klase Mollnio-Arrhenatherвtae. Vecu brojпost postjze u zajedпjcama redova : Agrost/etalia stoloniferaв, Arrhenвtheretalia ј Mollnietalia ( regioпalпo karakteristicпa vrsta asocljaclje Mollnietum совги/вавW. Koch 1926).
1. habltus, 2. llst, З. ~a§lca, 4. kruni~nlllstlc, 5. pra§nlcl
1 tu~ak
ёesta је ј u zajednicama sveze Trifolion resupinati. Koпstatovaпa је u brojnim zajednicama u okviru vegetacije klase Phragmitвtea (прr. u asocijaciji Caricвtum elataв W. Koch- lysimвc hietosum Micevski 1959}. Као medonosna Ьiljka od veceg је znacaja za pcelinju pasu. Sto se tice kvaliteta krme u vezi s ishranom stoke, spada u vrste koje su bez vrijednosti. Opste rasprostraпjeпje : gotovo u cijeloj Evropi do srednjeg dijela SSSR-a, па Kavkazu, а kao adveпtivпa u sjeverпoj Americi i Јарапu .
81
GENTIANA CRUCIATA L. Fam. Genttanaceae
Prostrel, siristara, mala llncura, mall srёanik Lecjan zivinski, gorki koren
Gross Gent1an Gentlane Croisette Kreuzenzian Genziana minore Горечавка крестообразная
S, H, BH, Sb, CG, Ma VII-X 2n = 52 : Н
1. donji dio blljke, 2. gomjj djo staЫjike sa Jjstovjma cvjetovima, з. cvijet, 4. razrezana ј raslrena casica, 5. razrezana ј rasjrena krunica, 6. cahura
ј
Visegodisпja, glatka Ьiljka, sa valjkastim rizomom i racvastim korijeпom . StaЫo visoko 1D-40(60) cm, pri osпovi sa rozetom prizemnih listova. lz pazuha listova svake godiпe izblja veci broj poluspravпih stabala, gusto pokrivenih listovima. Listovi u doпjem dijelu staЫa lancetasti ili eliptiёni, zaslljeni, osnovama srasli u dug rukavac, unakrsno postavljeni ; u gornjem dijelu staЫa listovi jajasti ili lancetasti, zatupasti, unakrsno naspramпi , osnovama srasli u kratki rukavac. Cvjetovi ро pravilu 4-clani, rjede 5-clani, skupljeпi prsljenasto u pazuhu listova ili па vrhu staЫa, rjede usamljeпi . Casica kratko zvonasta,
82
sa 4 kratka, liпearпo-silasta zupca, mnogo kraca od tubusa. Kruпica zvoпasta, uglasta, З puta duza od casice, sa 1 ili vise zubaca izmedu 4 krunicпa reznja, plave Ьоје, spolja zeleпkasta. Filamenti kratki, polenove kesice slobodne. Plodпik sinkarpaп, dvook. Stublc nedostaje, zig sa dva kratka uпazad povijena rezпja. Plod cahura. Sjeme elipsoidпo, sa fjno mrezastom opnom, cme Ьоје. Naseljava kserotermпe ljvade ј pasnjake. ivjce suma ј sjkare, u_glavnom u gorskom i subalpjnskom pojasu. Cesca је па otvorenim suпcaпim stanistima iznad krecпjacke podloge. Karakteristicna је vrsta zajedпica klase FestucoBrometea (koпstatovana је u mnogim asocijacijama, kao, па primjer: Asperulo-Agrostidetum R. Jovanovjc 1968, Carici-humilis-Stipetum pulcnerrimae ( = grafianae) R. Jovaпovic 1955, Stipetum joannis R. Jovanovic 1956). Као krma је slabog kvaliteta. U suvom stanju listovi se lako drobe ра је u sijenu bezvrijedna. Cijela Ьiljka је gorka. UpotreЫjava se u narodnoj medicjni. Sablra se cijela Ьiljka u fazi cvjetaпja (Gentianae cruciatae herba). Opste rasprostranjenje : Centralna i juzna Evropa, М . Azija, Kavkaz, zapadni Siblr, Turkestan. Pripada evroazijsko-kontinentalno-subalpinskom flornom elementu.
GENTIANA PNEUMONANTHE L. Fam. Gentianaceae
Mocvarna lincura, mocvarna siristara Mocvirski svisc
Marsh Gentjan, Wjnd-flower Gentjane pneumonantne, Gentjane des marajs, Lungenenzjan, LungenЫ ume, WasserlungenЬiume
Mettjmborza, Genzjanella а foglie strette Горечавка легочная , Г. лазоревая
S, Н, ВН, Sb, CG, Ма VII-IX 2n = 26 ; Н
Visegodisnja glatka Ьiljka . Rizom kratak, razgranat u mesnate korjenove. StaЫjika uspravna, (10)25 - 50(65) cm visoka, trouglasta, rjede od osnove granata. Listovi naspramni, sjedeci, linearni ili linearno lancetasti, zatupasti, pri osnovi suzeni u kratak rukavac, ро obodu cijeli i najcesce uvrnuti; u donjem dijelu staЫa listovi manji, skoro ljuspasti. Cvjetovi upadljivo dekorativni, 25-53 mm dugi, pojedinacni ili ро 2- 1О skupljeni u pazuhu gornjih listova ili па vrhu staЫa.; donji па peteljkama, gornji sjedeci. Casica zvonasta, sa 5 linearnih ili linearno-lancetastih, zasiljenih zubaca, ± jednaki duzini tubusa ili malo duzi. Krunica zvonasta, 4-5,3 cm duga, tamnoplave Ьоје, rjede gotovo Ьijela ili crvenoruzicasta, iznutra sa 5 tackastih, zelenih pruga ; reznjevi krunice mnogo kraci od tubusa ; па obodu nabora izmedu 5 reznjeva ро 1 sirok, kratak zubac, tri puta duzi od reznjeva. Prasnici sa sraslim prasnickim koncima) polenovim kesicama, pri osnovi siroko krilati. Zig stublca 2-rezQjevit, spjralno uvijen, s uspravnjm reznjevima. Cahura 3-5 cm duga, suzena pri osnovi. Sjeme vretenastog oЬijka, sa mrezasto zjljcastom ор nот .
Nalazjmo је па vlaZnjm livadama, pasnjacima ј vrjstjnama. Stanjsta su najcesce svjeza ј mokra (karakterjse ih visok njvo podzemne vo-
1, 2. habltus, З . cvjjet, 4. razrezan ј rasjren cvjjet, 5. razrezana 1 rasjrena ёasica. б. razrezana ј rasjrena krunjca, 7. cahura
de). Karakteristicna је vrsta sveze Molinion coeruleae. Optimum postize u zajednjcama : Molinietum coeruleae W. Koch 1926. Gentiano-Molinietum litoralis llijanjc, 1968. i Molinio-Lathyretum pannonici Н-је 1963. ј u kojjma је vaZna edifjkatorska vrsta. Као krma је slabog kvaliteta. U sjjenu је bezvrjjedna јег se listovj lako drobe. Upotrebljava se u narodnoj medicinj. Opste rasprostranjenje: Skoro cjtava Evropa, Kakvaz, umjerena podrucja Azjje. Prjpada evroazijsko-suboceansko-submedjteranskom flornom elementu. 83
GENTIANA UTRICULOSA L. Fam . Gentianaceae Vid, mjesiniёasta
gencijana Trebusasti svisc
Bladder Gentjan Gentjane acalice renfle AufgeЫasner Enzjan, Schlauchenzjan Горечавка мешочная
S, Н , ВН , Sb, CG, {V) Vl- Vlll 2n = 22; Т
••
dJJJJ.
1, 2. haЬitus, З . cvjjet, 4. vrsnj djo staЬijjke s listovjma cvjjetom, 4. razrezana ј rasjrena ёаsјса, 5. razrezana ј rasjrena krunjca, 6. ёah ura
ј
Jednogodjsnja, zeljasta, glatka Ьiljka, sa vretenastjm korjjenom. StaЬijjka uspravna, 8( 10)-25{30)cm vjsoka, od osnove jlj u gornjem djjelu razgranata, jednocvjetna do vjsecvjetna. Prjzemnj ljstovj u rozetj, 6--1 О mm dugj, jajasto zatupastj; ljstovj staЬijjke manjj, jajasto lancetastj, sa 3-5 nerava, zatupastj jlj malo zasjljenj. Cvjetovj na kratkjm drskama, postavljenj bocno ј па vrhu staЫa. ёasjcnj listjcj duguljasto eliptjcnj. ёаsјса naduvena, 1Q-20 cm duga ј 5-1 О cm sjroka ; cjjev casjce duz uglova sjroko krjlata, krila 2-4 mm sjroka. ёasjcnj zupcj kratkj, lancetastj, zasjljenj sa З nerva; bocnj nervj susjednjh
84
Ма
casjcnjh zubaca povezanj mrezastom nervaturom. Krunjca u donjem djjelu cjevasta, prj vrhu tanjjrasta, sa 5 duguljasto eliptjcnjh zatupastjh ilj zasjljenjh, 5-8 mm dugjh reznjeva, tamnoplave Ьоје, гjjetko Ьijela, spolja cesto zelenkasta. Krunjcna cjjev malo duza od casjce. Plod cahura, lancetasta, kratka, sjedeca, zajedno sa casicom 8-12 mm sjroka. StuЬic tucka duboko rasjecen; zjg okrugao. Sjeme duguljasto, 1-1,5 mm dugo, bradavjcasto, crvenkaste Ьоје. Na vertikalnom profjlu sjroko је rasprostranjena od brdskog do alpjnskog pojasa. Naseljava mnoge zajednice livada ј pasnjaka sveza : Molinion coeruleae, Arrhenatherion elatioris, Pancicion, Chrysopogony-Satureion, Bromion erectii, Calluno-Festucion tenuifoliae. U subalpjnskom pojasu Ojnarjda cesta је u zajednjcama planjnskjh rudjna sveze Festucion pungentis Ht. 1930 ј Festucion pseudoxanthinae Lakusjc et al. 1968. Jednocvjetnj oЫik f. montenegrina Beck ёesta је komponenta alpjnskjh rudjna sveze Oxytropidion dinaricae Lakusjc 1966. Nalazjmo је ј u zajednjcama cretova sveze Carycion davallianae Kljka 1934. Procentualno је vrlo malo zastupljena u sjjenu i nema veceg znaёaja u jshranj stoke. Opste rasprostranjenje : Srednja ј juzna Evropa (Apenjпsko ј Balkansko poluostrvo), Erdelj. Apenjnsko-balkanski flornj element.
'~ft
I~JJ
11/
r,н
". r"
(1 ' : ;t ,,",~
(~IJfi/{IIГIJ I
f', jf
r,t//fllfl
f
1
(J(J(tJ/JJ(fiiЏ}IIIJ
:trfl
r ,, рЈЈ ,•• ti trc·pJJ:s
t:J 11 n, .tJ, ·~lrt .ttmt
Ј 't f,
·.л 1/ ,,
•.:;•.1
tt,r1rr,,
'~'
,,.. ,:щ
',, н.нн,~,t,.'"'' •1.
11/
'љ
.44
1
., 'J':'lt~J, ,"t}r:, f1ltИ(fl ftf.ilfftilff
11 ""1'/1 '.t•J
l'м,t".,•,fltfl
••.,
lr.lftJ~,:r .ьт, Г:SдЈГМ :'JIIШ,
мЈ Љl ttпнm ,/ЈЈ:т.t,щ,~, '.,tмп,,v:; !.1/U'"/JJ ,"" / t*'//(ft IJI~1:,•,t:J lt}l1f '1',/#llftfJJ (jt~t~ •.:1 /l-,tJ t , /Jtsft1 /f1 11:'1 mM.t/ ,(IIJflllfl t;~/",щ, 'ЈГМtfщ :1 11 JшttMrtl flt.;tft:; t1'19 Jljfl•.tt1 ':s( t.rft1J'.1t, / 1 1,!ЈЈ'
1
•.tr,;;
')f:r1YI , ·.~, 1 ut~t tt,m, 1r1 '" ;t,llll rr,1tl f.~ tJttfiJ /1 1 r 11)1 ft nrщ~o.,ft 11 f/,·,t;., 1/J'tnl (i:f'.ll.:, / trщ:s•,1:, , f J д1/,_11JtJf U 1lf'./fJЩ'I f:н t.Jif, ',tlffl /ЩУ,ЩЩ J-'11JI tfl,
1': ,r
t'
';IJ Фщ.,f.."' ,"Ј 1 1/~ t,::,~ft_, 'AJ'sll Уп т t,:s tff~'' 1m·.tJ/t ,, 1! ,t/kt1 Щt, ·.rt~J~r t 1J 1 (!J'.jt/,tstl:t, 4- 1 тј,,,щ tltJfJ:s, ~fj/sffflt:,, 1/ fJ(lAJ. Ј t ,tf/
rt, t:,,,
т·.
,l,v:,
1
1, ~
tиr,l(tiJ•,, '~
J•''"'t (
Ф··• lf)., t~ l
' tн~('(IJI ,, Ј!Јщ .,,..., ,,, r.~д /н/.,
t, fl
vм"
\lrm
>~),,
1
t_.,,.,,,,
'tM
4
.. '
f>ttfi~I•JI ·i
fl•'.ttlf.и r,.~,>~..,
, 1' ' 111, rJ]tstJп, t,,Jt;JIJ ~~1'; J't#д·J'' It JlttJн,џ, (11 / 1 1 tнt, Ј', 1, ~УЈ IJfrrfiJ •-јt/,щ • r 1:;
1:'}• •,1Ј, dtl'J~'J,
trr. џ11·
,t,.,
~·tlr1 у .тvмџщ /•ч ~t;Ф/.-4, 111-'lfщ:,r1 f;:Ji, Jf:; t; pt#'Ars: ФЩ~Јј f,lJt41yA. f'rл,r,y, '1 r,ljtif,, ~ f11f:, 1lfs•,!t, 11:, ~ ,JJ(Iflt/r. 11 1 У ,1, Љll t,дJ#I rt т fт1'1 1 .11JIU,;ГIIfs 1 :, у,щ ;f rfщ; IЩI'"".tUI ., 11 ;.t fU / 1111 "' lirr:,, ":, ,/lt, l,cm t, 111, IJ(:,,,,:, '"''й IIJ'•t•Ut .tJJt• ',t;m:, J1if:, 11 r;u Jl; fl t пн111, 1' 1УЈЈ ".:,ft,t, r 1 r.slr '; :,,Y,:,f!f.,, t,, :, у:, tl,t '-1 o;:,St
,,:,t, ,, t,
rtг;.
rr:,
•,•.,v,
m 1tJ11rJ1,·.1 Ј"~ fli l rf'J lн',fr11 tlf,f Ј'' Ј ·, IJ'r~t,u •,tfJf•j Ј IJ '•'Ј'" • Ј f'J l,t1/ IЩt~Jrtt,•,tt f ' IJls1YIJ ft; 1 f71J 1.t Ј /t/,tsm J1 1Jt,/·J r):, t,r ,,, 1' t:trfl, '1;;, rtJst lll'•t'Jfћ 1)!fr:,·.н:, J's 1 ljt;}rt,llfJ1 IAj/}':, f
l ;iJI
У:,r:,~tJ,"•,t,l,:m Ј'' t, tJ(( tJtlf У' ,J,(Iлr ,,д:,fl!r. ~t љtЈ,, 1 Ji·''·"':,l':, •.14 /ls {Jfi:JIГJ/IJf/I.Jfllf-11 ' :,ji.Js'/,t,
у, 1 :, r, / Jf('IJ 1 /Щt;tlr
'.fiJ~y:, frфf ' 1 :,·I~AJM..fJ' /JJ(JrfJII / 1/IJtJIЩJ/ffiJ/JJ/fl •,tJfJi'f/1. • џt/;/IJ/'Io~Mtm r 11ft,rпr, 1'/lirr/иtj/fft,/llm џt /JJil, ',jГ{fJ"ill{fl)f; ,1/fflЈ /ЈЈ I'.П(fl(l 1 ~.tl,}rJ; , IJtfl~ 11/,1 /.( :tf,.,J YtttJI :,
,,,.mrh
у :JJГ'Jif t дAtltJ
r,
r,:,
IJ/,tJ, r:t',f;rf1•.1rщ •Ј''' •1''
' ,(l;'fr,J:, , jiJ/o:,
r:·,
Ј lfi7J!:, '"'JI,',tJII (f,t 'Ј , .:, /'i'J'J fiiJ.tftJ'.J,tfl'J 1 у:,/ "- ЈНЈiј•, Hf1•,!rlr{J ,•,tt,v:, 1'O,!J:IfJ,'·V'J •• ,љrt tJ,r:.t •,уЈ, Jfffft;fl:t••,y,,,,t,r!l,rrt:.lrн ft,," ' ,J''m~tmt
,,(!'
CENTAURIUM ERYTHRAEA Rafn SUBSP. ERYTHRAEA (Syn С. mmus Moench, С umbellatum G1lib, Erithraea ceпtaurium поп (L. Pers.) Geпtiaпaceae
auct. Fam.
Rasljasta kiёica, crveni kantarion
Navadna ta'!Zentroza Common Centaury Рюk Centaury Ery1hree, PetiteCentauree. Echtes TausendgOidenkraut Centaurea m1nore Зопототысячни к
зонтичныu
S, Н , ВН , Sb, CG, Vil- IX 2n
1. 2. haЬitus. 5. ~ahura
З.
cvijet, 4. razrezan i rasiren cvijet,
Jednogodisnja ilj dvogodjsnja Ьiljka, vjsoka StaЫjika jednostavna ilj u gornjem dijelu granata, 4-uglasta, gola. Prjzemni listovi u rozeti, objajasti do jajasto elipticni, zatupasti, pri osnovi ± suzenj u drsku. Listovi na staЫu sjedeci, naspramni, duguljasto jщasti do lancetasto elipticnj. Petodijelnj cvjetovi u raёvastoj stitasto-grozdastoj cvasti ± zЫjeni. ёasica cjevasta sa 5 reznjeva, ovi lancetasti, skoro silasti, sa з nerva. Krun1ca simpetalna, 10-15 mm duga, ruzicaste Ьоје , rjede Ьijela; reznjevi krunice elipticni, zatupasti. Stu Ыc tucka sa 2-reznjevjtim zigom. Plod poludvooka usko cilindrjcna cahura,
10- 50 cm.
86
Ма
= 40 (4Q-48); Th
puca duz pregrada па 2 kapka. Sjeme sitno, sa mrezasto zjlicastom opnom. Raste na umJereno suvim livadama i pasnjacima od nizijskog do subalpinskog poJasa. Cesta uz rubove suma, u svijetlim sumama i sikarama, kao i ро ivicama njiva 1 putova. Као element kseromezofilnih livada 1 pasnjaka najcesce је zastupljena u zajedn1cama sveze Chrysopogoпi Danthonion. Bromion erecti, Scorzonerion vi/losae i Chrysopogoni-Satureion. Qsjm toga, nalazjmo Је i u mnogim zajednicama reda Arrhenatheretafia, kao ј sveza : Molmion coeruleae, Calluno- Genistion, Hyparhenio- Brachypodion ramosi i Vulpio-Lotion. ёesta је u sastavu tvrdolisnih zimzelenih mediteranskih suma i sikara klase Quercetea illcis Br.-BI. 1947, kao ј u raznim tipovima hrastovih suma. SadгZi gorke glikozide. lako је gorkog okusa, stoka је jede (poboljsava opstu probavu) . U svjezem stanju kao krma је slabog kvaliteta, dok је u sijenu bezvrijedna. StaЫjika u cvijetu ( Herba Centaurii minoris} kor1sti se u narodnoj i sluzbenoJ medicini. Opste rasprostranjenJe : Gotovo citava Evropa - izuzev sjevernih podruёja, Kavkaz, lran, sjeverna Afrika. ј u Sjevernu Ameriku unesena. Submedlteransko-subatlantski florni element.
SA LVIA L. Fam. Lamiaceae РАд TENSIS
LaЬiatae
Divlja zalfija, livadna kadulja
Travniska kadulja Јановденче ливадско
Meadow Sage, Wild Clary Sauge des pres Wiesensalbei Salvia de'prati, Шалфеu лyroeou
S,
Н , ВН ,
Sb, CG,Ma V- Vlll 2n = 18 ; Н
Korijen vretenast i jako odrvenio. StaЬijika najёesce uspravna, 30-80 cm visoka, nerazgranata ili razgranata samo u visini cvasti, ёetvorou glasta, izbrazdana, u donjem dijelu sa prorijedenim strsecim dlakama, а u gornjem dijelu sa zlijezdama na drskama. Listovi rozete krupniji, sa lisnom drskom З-7 cm, te jajastom do izduzeno lancetastom liskom, dugom 6-17 cm i sjrokom 2-7 cm ; listovi na staЫjici mnogo manji od listova rozete, sjedeci ili sa kratkom lisnom drskom. Priperci zeleni i okruglasti, osnovom obuhvataju staЫjiku, mnogo kraci od cvjetova. Cvasti u razgranatom prividnom klasu, sastavljene od razdvojenih prividnih prsljenova; cvjetovi 2-З cm dugi, sa kratkom cvjetnom drskom, najcesce 4--8 u prsljenu, а prsljenova 6-12 ; ёasica zvonasta, duzine 6-11 mщ gusto pokrivena strsecim dlakama, ponekad i zljezdastim, sa gornjom usnom duzine oko 2,5 mm i sa zupcima bez osastog nastavka, а donja znatno duza sa lancetastim, na vrhu silastim i duЬije odvojenim zupcima ; krunica 1о-зо mm duga, najcesce plavo do tamnoljublcasta, cesto Ьijela ili ruzicasta, prljavocrvena lli sarena. pokrivena prorijeaenim maljama, do З puta duza od ёasice, sa jako srpasto savijenom gornjom usnom koja је bocno spljostena, na vrhu kratko dvoreznjevita ј duz sredisnje linije pokrivena zljezdastim dlaka-
1. donji dlo blljke, 2. llst, З. vrsni dio staЫjike sa cvjetovlma, 4. cvijet, 5. ёasica
ma, а donja usna troreznjevita, s izduzenim ili elipticnim boёnim reznjevima i sirokim, na vrhu usjecenim, srednjim reznjem ; krunicna cijev kod zenskih cvjetova mnogo manja, jedva duza od ёasice ; prasnicj dugi kao gornja usna krunice, а stublc mnogo duzi. Plodici jajasti, dugj oko 2 mm glatki ј crnomrke Ьоје. OЫicima bogata vrsta, submedlteranskoUmJerenokontinentalnog rasprostranjenja na prostoru Evrope i jugozapadne Azije. Njezjne populacije nalaze optimum uslova za razvice ј evolucjju u ekosistemjma klase Festuco-Brometea. Slaba је krma. Medonosna је ј ljekovita.
87
ST ACHYS
RECT А
L. Fam. Lamiaceae
Cistac Pokonёni ёisljak Ранолист жолт
Џpright- Hedg e- Nettle
Epiaire droile, Crapaudine Beschreikraut Erba slrega Чистец nрямоu
S, Н, BH,Sb, CG, М а V - IX 2n = 32, 34 ; Н
1. donji dio staЫjike, 2. dio staЫjike sa listovima, vrsni dio staЫjike sa cvjetovima, 4. cvijet, 5. plodic
З.
nom jednakjh, trouglasto lancetastjh, oko 2 puta kracjh od ёаsјёпе cjjevj ilj jednakih ро duzjni sa njom. Krunica Ьljjedozuta do zuckastoЬijela, gola ili pokrivena kratkim dlakama ; krunjёna cjjev duza od ёasice jli ± jednake duzine sa njom ; gornja usna ёasice malo kraca od donje, nesto jspupёena i stoji pravo, а donja duza nanize savjjena, troreznjevjta, iscrtana mгkjm sarama, sa sirokojajastjm srednjjm reznjem kojj је na vrhu usjecen ј kracim boёnim reznjevjma. Prasnicj jako jskrjvljenj napolje, sa poluanterama koje stoje pod uglom. Plodjci okruglasto jajasti, oko 22 mm dugj, kestenjavomгkj , ёesto fino jstaёkani .
StaЬijjka
snaina, nerazgranata ilj jos od osnove razgranata, uspravna jlj se jzdjze, 20-80 cm vjsjne. Ljstovj jajastj, lopatjёastj , eljptjёnj do lancetastj, а gornjj ljnearnj ј suzenj u kratku ijsnu drsku jli sjedecj, 2-8 cm dugj ј 0,5-2 cm §jrokj, ро rubu slabo testerastj ј s оЬје strane ljske dlakavj_Prjperci sjedeci i sa visinom staЫjike se smanjuju. Ро 6-12 cvjetova slozeno u 6-12 prsljenova kojj su razmaknutj jedan od drugog za duzjnu prjperaka; dопјј prsljenovj prorjjedenj а gornjj zЬiјепј_ Casjca је cjevasto zvonasta, duga 5- 10 mm пајёеsсе, pokrjvena ёekjnjama, kratkjm dlakama ј zljjezdama, rjede gola, sa ± jstaknutjm nervjma ; casjёnih zubaca 5, uglav-
88
Ova veoma varijaЬilna vrsta rasprostranjena od najnizjh dijelova do subalpinskog pojasa nasih planina. Razliёjte podvrste, varjjeteti i forme, odnosno populacjje ove vrste zivj '~ razlicitim ekosistemima submediteranskog, medjteransko-montanog, brdskog, gorskog i subalpjпskog pojasa, te u stepama pontsko-panonskog prostora. Najveci broj populacija optimum uslova za zivot nalazj u suhjm ј toplim travnjacjma koji pripadaju asocijacijama, svezama ј redovima klase Festuco-Brometea, dok subalpinske populacije zive u ekosjstemima klase Elyno-Seslerietea. Medonosna је ј ljekovita Ьiljka, ali је slaba krma.
је
TEUCRIUM CHAMAEDRYS L. Fam. Lamiaceae Dubaёac, dupёac
Navadni vrednik Дубчица
Common Gennander Gennandree petit chene Edel - Gamander Calamandrea Дубровник nypnypoвьlli
S,H, BH, Sb, CG,Ma VI-IX 2n = 60, 64 ; Ch
Poluibun. Korijen uglavпom drveпast, sa stolonjma. StaЬijjka пајёеsсе uspravпa, razgranata, 10-25 cm vjsoka, gusto pokrjveпa dugim sivim strsecim dlakama, sa zljezdastim dlakama. Listovi sa kratkom lisпom drskom, romblcпo jajasti do elipticпi, 1-2(-4) cm dugj ј 0,5-1 cm sjroki, ро rubu пazuЬijeni, pokriveпi mekjm dlakama sa dопје straпe а sa gornje gotovo goli; prjpercj se prema vrhu stabljike postepeп o smaпjuju . Cvjetovj 10-12 mm dugi, na duzim drskama ј uspravпj, ро 2-6 slozeпj u pazuhu priperaka u privjdпe prsljeпove grade6i prividпe termjпalпe grozdove ёesto okrenute па jedпu stranu ; ёasica cjevasto zvoпasta, pri osпovj пеzпаtпо trЬusasto prosireпa, prorijedeпo pokriveпa strse6jm dlakama, sa 5 zubaca koji su trouglasto laпcetastj, jedпakj ј kraci od ёаsјспе cijevi, duz oboda trepljasti јЈј zljezdastotrepljastj; kruпica пајёеsсе blijedocrveпa, ~ede Ьijela, oko 2,5 puta duza od ёasice, sa kruпiёпom cijevj jedпake duziпe sa casjcom ili пesto duzom; dопја usпa kruпjce pokrjveпa maljama јЈј duzjm dlakama, sa zaokrugljeпim ј vaJovitjm, oboreпim sredпjim rezпjem ј sjljatjm Ьоёпјm rezпjjma пa vise savjJeпjm. Prasпjcj ј stublc daleko duzj od kruпjce. Plodjcj jajastj, 1,5-2 mm dugj, glatkj ј ро povrsjnj fiпo mrezastj. podzemпim
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio stabljike sa listov1ma 1 cvjetovima, З. cvijet, 4. plod
Glavnjna populacjja ove vrste zjvj u submedjteranskim, mediteraпskjm ј stepskim oЬiastima Evrope ј zapadne Azije, а manji broj u sjevemoj Africj. Optimum uslova za zivot пalazi u pasпja cjma ј livadama klasa Festuco-Brometea ј Тhero-Brachypodietea. Srednje godisnje temperature па stanjstjma njenjh populacjja najcesce variraju izmedu В ј 16°С, а srednja godisnja relativna vlaiпost vazduha krece se izmedu 40 ј 60%. Qsjm izrazito heliofilпih jma i heliofilno-poluskjofjlne populacjje, koje zjve u svjjetljm borovjm ili svijetlim lis6arsko-listopadnjm sikarama ј sumama. Losa је krma, ali ј odljёna ljekovjta Ьiljka protjv proljeva ј infekcjje probavnih organa.
89
PRUNELLA LACINIATA L. ( Р. а/Ьа Palles ех Bieb.) Fam. Lamiaceae Crnjevac zuckastl Prunelca Црно з ел је пересто
Cut leaved Self Heal Brunelle Weisse Brunelle Brunella Черноголовка белая
S, Н , BH, CG, Sb, Ma Vl - Vlll
2n = 32 : Н
1. donji dio Ьiljke , 2, З. dio staЫjike sa listovima, 4. vrsni dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, 5. casica
Rizom kratak i gusto pokrjveп korjeпcjcjma. lzdanak pokrjven Ьijelim, neznatno kovrdzavim dlakama. StaЫjika uspravпa jlj se uzdize, cesto razgraпata, 5- 30 (-40) cm visoka. Doпji listovi staЫa пајсеsсе u rozeti, sa lisпom drskom duzjпe do з cm, te liskom duziпe 1- 5 cm ј sirine 5-15 mm, jzduzeno jajastog ili laпcetastog oЫika ј pokrivenom dugjm dlakama; listovj па staЫj jcj dugj do 7 cm, slablje pokrjvenj dlakama, srednjj i gornji jednostruko jli dvostruko perasto izdjjeljeпj . Cvjetovj su sjedecj ilj gotovo sjedeci, 15- 18 mm dugi, slozeni па vrhu graпa u prjvjdne
90
prsljeпove kojj grade guste prjvjdne klasove duzine 2-6 ст . Prjperci su siroko okruglasti, s ostro jzdvojenim dugaёkim siljkom ј pokrjveni bjeljcastjm krutjm dlakama. Cas jca oko 12 mm duga, pri osпovj gusto dlakava. dvousnata. sa §jrokjm srednjim ј puno uzjm boёnjm zupcjma. Krunica zuckastobljela, пajvecjm djjelom gola, oko 2 puta duza od casjce, sa cijevi koja је prema vrhu prosjrena ј gornjom usnom duzjne oko 5 mm ј doпjom nesto kracom. Prednjj prasnici sa zupcem duzine oko 1 mm. Plodici eljptjёni , duzjne 2-2,5 mm. Rasprostranjena је u submedjteranskom djjelu juzne Evrope, Male Azjje ј sjeverne Afrike, te u srednjoj Evropi, ра se smatra medjteranskosrednjoevropskom vrstom. Njenim populacjjama najbolje odgovaraju zajednica klasa FestucoBrometea ј Trifolio-Geranietea sanguinei; u nasoj zemljj postize najvecu brojnost ј vitalnost u zajednicama sveze Mesobromion, kao sto su Brometum erecti, Koelerietum montanae, jtd. Srednje godjsпje temperature па njen jm stanjstjma пајёеsсе variraju jzmeёlu 1о ј 15°С, а srednja godisnja relativna vlainost vazduha krece se jzmeёlu 55 ј 65% ; vecina populacija heliofilnog је karaktera, ali se javlja i u svijetlim borovim, te degradjraпim hrastovo-grabovim sumama submediteranskog podrucja.
PRUNELLA VULGARIS L. (Syn. Brunella vulgaris Moench) Fam. Lamiaceae OЬicni crnjevacJ krizalinaJ celinscica
Navadna ёrnoglavka Црно зелје
Common Seff-heal Brunelle vulgatre Кleine Braunelle Brunella Черноголовка обыкнове нная
S, Н, ВН, Sb, CG. Ма VI-IX 2n = 28(34); Н
Vjsegodjsnja Ьiljka sa kratkjm rjzomom. StaЬijjka dugacka 5-ЗО cm, vecjnom razgranata.
Listovi naspramni, prizemnj ± u rozetj. Ljske jajaste ili jajasto izduzene. Gornjj ljstovj staЬijjke postepeno prelaze u ± sjedece priperke jajastog ili skoro okruglog oЬiika. Cvjetovj zigomorfni, vecjnom dvopolnj, 8- 13(16) mm dugackj, ро 4-6 slozenj neposredno iznad gornjeg рага listova u prjvidne prsljenove koji su па vrhu grana grupjsani u zЬijene prividne klasove. ёa sica zvonasta, dvousnata - petozuba. Krunica dvousnata, kod dvopolпjh cvjetova dvojno duza od ёasice, vecinom tamnoplavo ljublcasta, rjede ruzjcasta ili Ьijela. Krunicna cijev malo duza od casice. Prasnika 4. Plodnik sinkarpan, iz 2 karpele. Plod merkarpijum sastavljen od cetiriju jajastih do eliptjcnjh orasica. Naseljava zajednice hjgrofilnih ј mezofilnih livada ј pasnjaka, kao ј mnoge sumske ekosisteme, od eumediterana do subalpinskog pojasa. lndjferentna је па vlaznost ј reakciju tla. Karakterjstjcnaje vrsta klase Molinio-Arrhenatheretea. Nalazimo је vrlo cesto u zajednjcama sveze Calluno-Festucion tenuifoliae i Bromion erecti, zatim u vo6пjacima i djetelistjma, uz putove, па zapustenim ј ugaienim mjestjma (u zajednicama reda Bidentetalia tripartiti, Chenopodietea, Plantaginetea majoris). Najhigrotilnije populacije za-
1. donji dio Ыljke , 2. vrsni dio staЬij ike sa listovima i cvjetovima, з. cvijet, 4. ёaslca, 5. prasnik
stupljene su па travnjacima klase Phragmitetea i Scheuczerio-Caricetea fuscae, te u zajednjcama reda Salicetalia purpureae Moor 1958, Populeta/ia albae ј klase Alnetea glutinosae. Као krma је slabog kvaliteta. Zbog njskog rasta nakon kosnje se iskorjstj nezпataп djo. Medutjm, dobra је medonosa, а mladj listovj se korjste kao povrce (kuvano ј u salatj), Као ljekovjta Ьiljka korjstj se u narodпoj medjcjnj. Opste rasprostranjenje : Evropa, Azjja, Australija, sjeverna Afrika, Sjeverna Amerika. Kosmopolit. 91
AJUGA REPT ANS L. Fam. Lamiaceae
lvica, puzava ivica Plazeёi skreёnik Горе шниче
Common Bugle Bugle rampante GOidengunsel, Kriechender GOnsel Bugula, Marandola Живучка nолзучая , Дубровка nолзучая
S, Н , Sb, CG, IV-VIII 2n = 32 ; Н
ВН , Ма
zdasta, sa zupcjma duzjпe casiёne cijevj ilj пesto duzim ; kruпjca cjjelom povrsjпom dlakavozljezdasta, sa cjjevi koja је dvostruko duza od ёаsјсе, sa duboko dvorezпjevjtom gorпjom usпom ј trorezпjevjtom doпjom usпom ; prasпjckj kопсј gusto su dlakavj ј zajedпo sa stublcem
1, 2. habltus, З. dio staЫjike na poprecnom presjeku, 4. cvijet, 5. plod sa ca§icom
Rozetasta blljka sa puzecjm izdaпcima kojj se ukorijeпjuju . StaЬijjka jedпostavпa, 15-35 cm visoka, slaЬo dlakava. Prizemпj listovi па dugjm drskama i rozetasto rasporedeпl , lopaticasti ilj lopaticasto-objajastj, 5-12 cm dugi ј 1-5 cm gjrokj ; listovi staЬijike malobrojпj, izduzeпj ili jajasti, sjedecj ј postepeпo prelaze u pricvjetпe listove; prjcvjetпj ljstovj cjjeli, jajasti, doпji duzj а gorпji kraci od cvjetova. Cvjetovi plavi ili modri, poпekad bljeli ili ru zicasti, 1- 1,5 cm dugj, ро 6-8 sakupljeпi u privjdпe prsljeпove, koji su pri vrhu zbljeпi u klasolike cvasti; ёаsјса dlakavo-zlje-
92
strse jz kruпjcпe cijevj. Orascjcj okruglastj do jajastj, oko 2,5 mm dugi ј fјпо mrezasto паЬоrапј . Ova subatlaпtsko-submedjteraпska vrsta rasprostraпjeпa је gotovo u cjjeloj Evropj, jzuzev sjeverпe, u Sredozemlju, Maloj Azjjj ј lraпu . Nјепе se populacjje difereпcjraju ekoloskj u dvjje skupjпe - heljofjlпe (пesumske) ј poluskjofjlпe (sumske). Nesumske populacjje пalaze пајЬоlје uvjete za zivot u razljёjtjm asocjjacjjama mezofjlпjh ljvada reda Arrhenatheretalia, а sumske u prorijedeпim mezofjlпjm hrastovo-grabovim ili bukovim sumama umjereпe zопе sjeveme hemjsfere. Sredпje godisпje temperature па staпi stima пesumskih populacjja variraju пајёеsсе jzmedu 6 ј 14°С, а па staпjstjma sumskjh populacjja izmedu 6 ј 12°С, dok је srednja godjsпja relatjvпa vlaiпost vazduha па staпjstjma sumskjh populacjja vece za oko 1Q-20%. UpotreЬijavala se kao povrce jos kod aпtic kjh пaroda. Ljekovjta је ј medoпosna blljka, а u hortjkulturj se upotreЬijavaju dvije пјепе forme ( viridissima ј variegata). Slaba је krmпa blljka.
THYMUS SERPYLLUM L. Fam. Lamiaceae Majёina
dusica
Poljska materina dusica Матер ка
Serpollet, Wild Тhyme Тhym serpolet Quendel, Feldthymion Pepolino Тимьян nолзучиu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма V - IX 2n = 24 ; Ch
StaЬijjka је duga ј prj osпovj odrveпjla, puza jzduzeпjh stoloпa razvjjajucj adveпtjvпe
u vjdu
korjeпove ј па vrhu se zavrsava sterjlпom rozetom listova. Cvjetпe graпe vjsoke 4-1 О ст ј razvjjaju se duz polozeпog staЬia u п jzovjma, а ravпomjerno su pokriveпe dlakama sa svjh straпa. Ljstovi su јој malj, ёvrstj, uzaпo jajasto eliptjёпj, па vrhu zaokru zeпj а prj osпovj kliпastj, 4-6 mm dugi ј 2-4 mm sjrokj, golj, jzuzev prj osпovj duz oboda, gdje su trepljastj, sa jzraieпjm sredпjjm пervom . Cvjetovj slozeпj па vrhu graпa u okruglaste jlj пesto jzduzeпe cvastj ; casjca dlakava, duga 3,5-4 mm, sa zupcjma kojj su pokrjveпj dugjm trepljama ; kruпjca ruzjёaste, bjeljcasta ilj crveпa, sa trodjjelпom doпjom usпom cij j Је sredпji rezaпj duzi i siri od Ьоёпјh , te kracom пepodjjeljeпom ј ро rubu пarovaseпom gorпjom usпom. Prasпjcj ј пjuska tuёka strse jz cjjevj kruпice. Ljпeovo shvataпje ove vrste veoma је sjroko ј obuhvata velik broj oЬijka, od kojjh su u поvјје vrjjeme mпogj podjgпutj па stepeп posebпjh vrsta, od kojjh пеkе zjve i u паsој zemljj. Daпas ova vrsta, u uzem smjslu rјјеёј, obuhvata samo dvjje podvrste - tјрјёпu (ёјјј је sjпoпim : Th. s.
1. habltus, 2. list,
З.
cvijet, 4. plod s
casюom
subsp. angustifolius / Pers./ Arcaпgelj ј subsp. rigidus / Wjmmer & Grab./ Lyka) ј Th. s. subsp. tanaensis (Hyl.) Jalas, od kojjh пјјеdпа пе zivj па prostoru паsе zemlje, vec u sjeverпoj ј sredпjoj Evropj. Мј ovom prjljkom ostajemo pri sjrem shvataпju ove vrste. Вrојпе populacjje ove slozeпe vrste пaseljavaju sjrom nase zemlje ekosjsteme kserofjlпjh ј mezokserofjlnjh pasпjaka ј livada klasa Festuco-Brometea ј Festucetea vaginatae, kao ј ekosjsteme subalpjпskjh rudjпa па karЬonatjma klase Elyno-Seslerietea, te па sjljkatjma klase Juncetea trifidi. Medoпosna је ј ljekovjta Ьiljka. alj је slaba krma zbog visokog prisustva eteriёпih ulja.
93
RHINANTHUS RUMELICUS Velen ( S y n . R. major Ehrh va r . gla nd ulosus Simonk .,
Alectorolophus rumelicus (Velen.Borb.) Fa m .
Scrophulariaceae Rumelijski suskavac, rumelijski skrobotac Rumelijski skrobote c Шушкавец, клоnоторче , шу м арига
Rumelische
Кlappertopf
Погремок румелискиu
S, Н , ВН . Sb. CG, Ма
V- Vlll 2n
1. donji dio Ьiljke , 2. dio staЫjike s listovima, З . dio s listovima i cvjetovlma, 4 . priperak (pricvjetni listic), 5. casica, 6. cahura
staЫjike
Korijen slabo razvjjen. StaЫjika uspravna,
15-60 cm vjsoka, slabo razgranata jJi nerazgranata, u gornjem dijelu pokrjvena najcesce zljezdastim dlakama, posuta jskjdanjm uskjm crnjm ljnjjama. Listovj jajasto izduzenj do uzano lancetastj, sjedecj , duz oboda testerasto nazuЫjeni; interkalarnjh listova najёesce do 5 parj. Prjperci trouglasto jajasti, sa kratkjm vrhom, Ыijedozele ni, pokriveni zljezdastim dlakama, rједе slabo dlakavi ili goli, duz oboda nazuЫjeni. Casica pokrivena kratkjm zljezdastjm dlakama. Krunjca duga do 2 cm, svijetlozuta, sa tubusom neznatno
94
= 22
,
Т
nagore savijenjm ј ljublcastjm zupcjma na gornjoj usni, duzjne oko 2 mm ; donja usna krunjce uspravna ј naljjeze na gornju, zatvarajucj na taj nacjn zdгjjelo kruпjce. Cahura zatvorena u casjcj. Sjeme sa kruznjm membranoznjm krjlatim jspustom sjгjne oko 1 mm. Ova srednjoevropsko-balkanska vrsta koja seze do Male Azjje i pripada dacijsko-balkanskom flornom elementu, jma sjгoku ekolosku valencu u odnosu na osnovne aЬiotjcke fak1ore stanjsta. Najvecj Ьгој njenjh populacjja zjvj u Jjvadama ј pasnjacjma gorskog, brdskog subalpinskog i nizijskog podruёja, kako mezofilnog higromezofilnog tako ј kseromezofilnog karaktera, te је mozemo smatratj karakterjstjcnom vrstom klase Molinio-Ar.rhenatheretea, odnosno reda Arhenatheretalia. Zbog vjsoke brojnostj i vjtalnostj navodj se kao vrsta karakteгjstjёnog skupa nekjh asocjjacjja, kao sto је sluёaj sa
Rhinantho (rumelici) - Cynosuretum cristati Вlеё. & Tat. 1960. T akoae је nalazjmo ј u zajednicama klase Festuco-Brometea, а naroёjto reda Festucetalia vallesiacae, kao ј u zajednicama subalpjnskjh rudjпa па karbonatjma sveza : Festucion pungentis, Festucion pseudoxan-
thynae
ј
Festucion albanicae.
Zbog otrovnjh gljkozjda nepozeljna је kao krma. ali је medonosna.
PHYNANTHUS MINOR L. (Syn.: Alectorolophus minor (L.) Wimm. & Grab.) Fam. Scrophulariaceae Mali suskavac, mali zvecac, petlova kresta Mali skrobotec Мала шумарига
Little Rattle Petit Rhinanthe Кleiner Klapper1opf Cresta dl gallo Погремок малыu
S, Н .
ВН ,
Sb, CG, Ма V-IX
2n
=
22; Т
Korjjen slabo razvjjen. StaЬijjka uspravпa, cm пајсеsсе, nerazgranata jli samo u gornjem dijelu razgraпata, djelomjcno dlakava te sa uzduznim crnim isprekidanim crtama ili bez пjih . Listovj izduzeni, jajasto lancetastj do usko laпcetasti, testerasto nazuЫjeni , duzine 2-15 mm. Prjpercj dugi kao i ёasica ili nesto duzi. trouglastj, па vrhu si]ati, duz oboda пazuЫjeni , tamnozelenj, goli. Casjca gola i duz oboda hrapava. Krunica svijetlozuta, duga oko 1,5 cm ; dопја usna ne nalijeze potpuпo na gornju, te је zdrijelo ± otvoreno ; zupci gornje usne vrlo kratki, zaoЫjenj ј kraci od 1 mm, najёesce ' bjeliёasti , rjede ljublcastj. Sjeme ojviceno opnastim krjlatim ispustom slriпe oko 1 mm. Naseljava ekosisteme higromezofilnih, mezofilnih, kseromezofjlnih ј mezokserofilпih ljvada , ј pasnjaka. sa neutralnjm, slabo bazicnjm ј slabo k1selim tlima. Najvecu brojnost ј vitalnost postjze u asocijacjjama sveze Arrhenatherion elatioris. dosta је ёesta u asocjjacjjama sveza Trifolion resuplnati ј Molinion coeruleae, а prjsutna је i u 5-ЗО
1. donji dio blljke, 2. gornjl dio staЬijike sa listovima 1 cvjetovima, З. vrsni dio staЬijike sa plodovima, 4. cvijet. 5. uzduzni presjek cvi)eta, 6. cahura
zajednjcama sveza Bromion erecti i Chrysopogoni-Danthonion, te u acjdofilnjm ljvadama. sveze Nardion strictae montanum. Као poluparazjt javlja se na vrstama 1z porodjca : Fabaceae ј Роасеае. SadГZj dosta bjelancevjna ј drugjh energetskjh materjja, ali је stoka nerado jede zbog sadrzaja stetnog gljkozjda rhjnantjna. Ubraja se u skupjnu slablje otrovnjh Ьiljnjh vrsta. U mladom stanju stoka је konzumjra ponekad, sto stetno djeluje па kvalitet mljjeka. Dobra је pёeljnja pasa.
95
VERON ICA CHAMAEDRYS L Fam. Scrophulariaceae ёestoslavica , zmijina cesto s lavica
Vrednikov jeticnik Великденче , трескава билка
Angel's eys, Bird's eys Fleusse germandree, Veronique des bois Gamanderehrenpreis Crescione dei prati Вероника дубравка
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма IV - Vlll 2n = 32 ( ? 16) ; Н
1, 2. habltus, З. dio staЬijike na poprecnom presjeku, 4. cvijel, 5. ёahura sa casicom
Rjzom razgranat ј puzecj. StaЬijjka 1о-40 vjsoka, luёno se jzd jze, vecjnom nerazgranata, sa 2 njza dugjh dlaka duz dvjje naspramne ljnjje. Ljstovj jajastj do jzduzeno jajastj, 1,5-3 cm dugj ј 1- 2 cm sjrokj, duz oboda duboko usjeёe no testerastj, na ljcu gotovo golj а na naljёju sa krutjm dlakama; donjj ljstovi sa kratkom ljsnom drskom, а srednjj i gornji najёesce sjedeci, sa zaoЫjenom ili neznatno srcastom osnovom. Cvjetovi slozeni u Ьоёnе, naspramne i rastresite grozdaste cvati, duge 2-20 cm: drske cvasti pokrivene dlakama, polaze iz pazuha gornjih ст
96
listova staЫa. Brakteje lancetaste jli jzduzeno lancetaste, najёesce krace od cvjetnih drski. Cvjetne drske uspravne kao i osovina cvasti, pokrivene kratkim, kovrdzavim zvjezdastim dlakama. Casjca se sastoji od 4 gotovo podjednaka reznja, koji su lineamo lancetasti ilj lancetasti, do 2 puta kraci od krunjce i pokriveni maljama. Krunica tanjirasta, 10-14 mm siroka, azurnoplave Ьоје , rjeёle ruzjёastocrvena jlj Ьijela , sa ёetiri nejadnaka reznja, od kojih је donjj najmanji. Prasnicj kraci od krunjce. Cahura trouglasto obrnuto srcasta, Ьоёnо spljostena, na vrhu plitko usjeёena, 3-4 mm duga ј 3,5-4 mm siroka, pokrivena prorijeёlenlm maljama. Sjeme brojno, jajasto, pljosnato, glatko, duzine oko 1 mm. Ova varijabllna i siroko rasprostranjena evroazijsko-subokeansko-submediteranska vrsta ima §jroku ekolosku valencu u odnosu na tipove stanista i Ьiljne zajednice. Jedna skupina njenih populacija najbolje uslove za zivot nalazi u mezofilnim livadama reda Arrhenatheretalia, druga u pasnjacima reda Brometalia erecti, treca u §jЬijacima reda Prunetalia spinosae, cetvrta u svijetlim kserotermnim sumama reda Ouercetalia pubescentis ј siЫjacima reda Ostryo-Carpinetalia orientalis, peta u degradiranim mezofilnjm liscarsko-listopadnjm sumama, itd. Medonosna је. Bez krmnih vrijednostj.
VERONICA SERPYLLIFOLIA L. Fam.
Scrophulariaceaв
Verenika sitna grozdasta. jajastolisna cestoslavica Тimijanov
jetrcnik
Великденче Тhymel-leaved
-Speedwel, Smothspeedwel Veromque а feuilles QuendeiЫattrige
Ehrenpre1s Erba guada selvatlca Верони ка Т\IIМЬЯНОЛИСТНая
S,
Н , ВН,
Sb, CG, Ма V- Vlll 2n = 14 : Н
Rjzom puzecj. StaЬijjka (5-) 10- 25 (-40) cm vjsoka, uspravпa ili se uzdjze, pokrjveпa kratkjm maljama u doпjem ј zljezdastim maJjama u gorпjem dijelu. Listovj пaspramпi, jajastj ili eliptiёпj, do okruglasti, dопјј sa kratkom Jjsпom drskom, sredпj j ј gornji sjedecj, goli. Cvjetovj sa kratkom cvjetпom drskom, grade vrsпe, rastresite, u raпjjjm fazama do umjereпo zЫјепе, а u doba plodoпoseпja jzduzeпe grozdaste cvatj. Pripercj su eliptjcпj do jzduzeпj, cjjelog oboda ј pokriveПJ fiпjm prorijedeпjm zljezdastim dlakama. Саsјспј rezпjevi jajastj, па vrhu tupi, pokrjveпj zljezdastjm maiJama. Kruпjca taпjjrasta, bjeliёasta, prozeta plavjm zjlicama, rjede plava, siroka 5-6 mm i sa vrlo kratkom cijevi. Cahura sјга пеgо duza, okruglasto bubrezasta do opsrcasta, па vrhu dosta duboko urezaпa, malo пaduvena, duga 3-4 mm ј pokгjvena zljezdastim maljama. Sjeme stitoliko, oko 1 mm dugo. Rasprostraпjena Је u arktiёkom i umjereпom pojasu Evrope, Azjje i Sjeverne Amerike ј pripada nordijsko-evroazijsko-suboceanskom flor-
1, 2. hab1tus, З. cvijet, 4 tahura, 5. t ahura sa ~icom , 6. sjemenka
nom elementu. lma siroku ekolosku valencu u odnosu па aЬiotiёke faktore i fitocenoze. Optimum nalazi па nitrificjranjm stanjstima brdskog, gorskog ј subalpinskog pojasa, u vegetacjjj reda Chenopodietalja, а nalazjmo је cesto ј па livadama klase Molinio-Arrhenatheretea. Plantagjnetea majorjs, а ponekad i na krcevinama јЈј pozaristjma mezofjfnih suma u vegetaciji reda Epilobletalia angusfolii, а kao korovska vrsta moze se javiti u agroekosistemima strnjjsta reda Secalinetalla. lma malu produkciju fitomase i losa је krma.
97
EUPHRASIA ROSTKOVIANA Hayne (Syn.: Euphrasia officinalis L.) Fam . Scrophu/ariaceae Vidova trava, vidac Navadna s metlika Зорвица
EyeЬight
Euphrasia de Rostkovius Augentrost, Grosser Augentrost Euphragia, Lumjnella Очанка лекарстве нная,
Очанка ростковская
S, H, BH,Sb, CG, Ma V-X 2n = 22;
1. donji djo Ьiljke, 2. vrsni djo staЬijjke sa ljstovjma cvjetovjma, З. list, 4. cvjjet, 5. krunica sa prasnjcjma tuckom, 6. cahura
ј ј
Korijen veoma slaЬo razvijen. StaЫjika uspravna, 5-20 ст vjsoka, u donjem djjelu granata, ± dlakava jlj zljezdasto dlakava. Ljstovj u donjem djjel1u slabo kJjnasto zatupastj, sa maljm ј tupjm zupcjma; u srednjem ј gornjem djjelu staЬijjke listovj su jajastj ј kratko zasjljenj, sa 6-12 zasjljenjh zubaca. Prjpercj skoro naspramnj, sljcnj ijstovjma sa gornjeg djjela staЫa, ali nesto kracj ј § јгi , s оЬје strane ijske sa ро 3-5 zasiljenih zubaca ј prj osnovi sa zljezdastim dlakama. Cvast u pгvjm fazama razvica zЬijena, sa kratkjm cvje1лjm drskama, а nakon precvjetavanja jzdu-
98
т
zena. casjca pokrjvena zljezdastjm dlakama ј ne uvecava se za vrjjeme plodonosenja. Krunjca Ьijela, rjeae blijedoljuЬiёasta sa ljuЬicastom gornjom usnom, te naznaёenom mrljom ј tamnom prugom па donjoj usnj, duga 9-15 mm. Cahura eljpsojdna, ро duzjnj jednaka ёаsјсј ilj malo duza, usjeёena ј ро obodu pokrjvena dugjm ёekjnjastjm trepljama. Pod ovu vrstu Wettstein је podveo u nivou podvrste vrstu Euphrasja montana Jodanov, koja је endem Balkanskog poluostrva, vjsokoplanjnska silicjfjlna, nerazgranata ј znatno niza Ьiljka, ёјmе је znatno prosireno shvatanje rostkovske vjdove trave, ne samo u horolosko-ekoloskom vec i u morfoloskom pogledu. Тipjcn a podvrsta u oЫiku izdjferencjranjh populacjja najbolje uspjjeva u asocjjacjjama klasa Molinio-Arrhenatheretea ј Nardo-Ca/lunetea, dok planjnska, balkansko-maloazjjska Ьiljka zjvj u vegetacjjj planjnskjh rudjna па sjljkatima reda Seslerietalia comosae i planjnskjm vrjstjnama reda Vaccinietalia. Kako u svjezem stanju tako ј u sjjenu skodljjva је za stoku ј nepovoljno djeluje na sekrecjju mljjeka. Znaёajna је medonosna ј ljekovita Ьiljka, о cemu svjedoёe i njena imena na jezjcjma raznjh naroda, te nauёno -latjnsko jme ( Е. officinalis L.).
ASPERULA CYNANCHICA L. Fam. Rublaceae Lazarkinja crvena, modricica Hribska perla Црвена лазаркина
Herbsquinancy wort, Herb-of- vine Herbe а l'esquinancie, Asperule des saЫes Hugelmeier Asperello montano Ясменник полевоu
S, Н,
ВН ,
Sb, CG, Ма VI-IX 2n = 22 ;
Н
Buseпasta Ьiljka vjsj пe 10-30 cm пајсеsсе , sa taпkjm ј jako granatjm rjzomom. StaЬijjka mnogo, polegljh i/j ustajucjh, graпatjh, goljh ј glatkjh. Ljstova u donjem djjelu staЬijjke ро 4 u prsljenu, eljptjcnjh jlj objajastjh, najcesce vec suvjh u perjodu cvjetaпja ; u sredпjem djjelu staЫjjke 4-6 liпearnih listova koji su : sa jednim nervom, ро obodu savjjeпj, па vrhu usj ljeпj u os duzjпe oko 1 mm, goli ј najcesce kracj od clanaka staЬijjke ; listovj gornjeg djjela staЬijjke cesto пaspramпj . Cjmozne cvatj sa malo cvjetova grade rastresjtu metlicu. Brakteje u cvastj jajasto lancetaste, sa bodljom па vrhu. Kruпjca svjjetloljuЬicasta jli ljublcasta, cjevasto tanjjrasta, spolja hrapavo dlakava; kruпjcпj rezпjevj jednakj sa krunjcnom cjjevj jlj upola kracj. Plodjc је hrapavo bradavjcav, oko З mm dug. Rasprostraпjeпa је u sredпjoj ј juzпoj Evropj do Kavkaza ј pripada submedjteraпskom florпom elementu. Optimum uslova za zjvot njene brojne ј dobro jzdjferencjraпe grupe populacjja пalaze u razlicjtjm asocjjacjjama, svezama ј redovjma klase Festuco-Brometea, а nesto rjeёle i u ekosjstemjma sveze Geranion sanguinei, оdпоsпо klase Trifolio -Geranietea sangui-
1. donji dio Ьiljke, 2. vrsni dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, З. cvijet, 4. cvijet па uzduznom presjeku, 5. plod
nei. Prjpada skupjпj kalcjfilnjh Ьiljaka, te пajvecu brojnost ј vjtalпost ostvaruje па pljtkjm karbonatпjm ј pjeskovjtjm tlima, сјја pH-vrjjednost najcesce varjra jzmedu 6 ј 8. Nalazjmo је ј u borovjm sumama па dolomjtjma, krecпjacjma ј serpentjпjtjma, kao ј u ekosjstemu subalpjnskjh rudjna па neutralпjm, slabo bazjcnjm ј slabo kjselim tljma (А с. subsp. montana / W. & К / Stojanov). Ubraja se u skupjne ljekovjtjh i ukrasпih Ьiljaka . Stoka је rado pase. Podzemпi organi koriste se za dobljaпje crvenog mastila.
99 --
ASPERULA PURPUREA (l.) Ehrend. (Syn.
Galium purpureum L.} Fam. RuЬiaceae
Purpuma lazarkinja, purpurni broc
Bedstrav' Ga1llet pourpre Purpur Labkraut Подмеренн~1к nypnypныu
S, Н , ВН , CG, V - Vlll 2n = 22 ; Ch
1 donji dio Ьiljke, 2. dio stahljike sa listovima i plodovima. З. plod
Rizom је puzeci, graпat i skoro drveпast . 10-50 cm visoka, prj osпovj odrveпJela, cetvorouglasta, ustajuca ili uspravпa, jako graпata ј pokrjveпa sitпjm dlakama. Ljstovj lјпеагпј , sa sjljkom, ро obodu пesto savjjeпj, 1 о-20 mm dug1 ј 0,5-1 mm sjrokj, goli, sa paralelnjm jvicama ј najcesce jh је 8-1 О u prsljenu. Cvjetovi pojedjnacnj jli u veoma rastresjtjm cjmozпjm cvastima, rasutj duz cjjele staЬfjjke u pazuhu ljstova; cvjetпe drske vrlo tanke ј posljje cvjjetaПJa vjsece; krun jca purpumosmeda, oko 2 mm u precпjku, sa kratko usjljenjm rezпjevjma . Plod Је go, gladak, 1,5 mm dug, u zrelom staПJU StaЫjika
crпkast .
100
Ма ,
Sb
Juzпoevropska submedjteranska vrsta, sa sjrokom ekoloskom valencom u odпosu na kljmatske, mjneralosko-petrografske, zemljjsne 1 Ыocenoloske faktore. Srednje godisпje temperature па staпjstima razljcjtjh populacjja, odпosno ekotjpova, varjraju jzmedu 8 ј 15°С najcesce; jzrazita је heljofita sa vecjnom populacjja, dok је manji broj populacjja heljofitпo-poluskjofjtnog karak1era ; srednja godjsnja relatjvпa vlaiпost vazduha varjra jzmedu 50 i 60% najcesce; kalcifjlпjm populacjjama najbolje је па pljtkjm krecпjackjm tljma - kalkolitosolima, kalkoregosolima ј kalkomelanosolima, dolomjtofilпim na plitkim dolomjtпim, а serpeпtjnofilnim па pljtkim serpeпtjпskjm tlima - serpentjпskjm litosolima, serpentinskjm regosolima ј serpeпtjnskim melanosolima, odпosno rankerima. Vjsoku brojnost i vitalnost postize u razlicitim asocjjacjjama kamenjarskjh pasпjaka redova Brometalia erecti, Festucetalia valesiacae, Scorzonero-Chrysopogonetalia ј Halacsyetalia, а prjsutna је ј u borovjm sumama sveze Pinion nigrae Lakus1c 1972, odnosno nj~~im podsvezama : Pinenion pallasianae Lakus1c 1972, Pinenion il/yrlcae Lakusjc 1972. ј Pinenion dafmaricae Lakusjc 1972.
CRUCIATA GLABRA{L.) Ehrend. (Syn. Galium vernum Scop.) Fam. Rublaceae Zuta brocika.
prava brocika Pomladinska lakota, dremota rumena
Slender Crosswort Gaillet printannier Fruhlings Labkraut
S, H, BH, Sb, CG, Ma V - VII 2n = 22,44 ; Н
Rjzom vrlo taпak ј puzeci. StaЬijjka vise, uspravпe jlj ustajuce, ёetvorouglaste, glatke, gole ili slaЬo dlakave. Ljstovj duguljasti ili еlјрtјё пј , tupi ili пesto siljati, sa tri пегvа, ро obodu kratko trepljasti, iпаёе goli, ро ёetiri u prsljeпu. Cjmozпe su cvatj pazusпe ј sa mпogo cvjetova. Cvjetпe drske bez brakteja, gole, poslije cvjetaпja пadolje savijeпe. Kruпica zuta do zelenkasta. rijetko Ьijela, рrеёпјkа oko 2 mm, sa siljatjm reznjevima. Plod је go, gladak i пakon sazrijevaпja crпkast. Rasprostraпjeпa је u submedjteraпskom i umjerenokoпtiпeпtalnom prostoru, te prjpada poпtijsko-submediteraпskom flornom elemeпtu .
Razljkuju' se dvije grupe populacjja, od kojih ekosjsteme suhih smetljista klase Artemisietea, а druga higrofjlпe i mezofilпe liscarsko-listopadпe sume пjzijskog i brdskog pojasa koJe pripadaju svezama Alno-Padion ј Carpinion betuli. Sredпje godisпje temperature па staпjstima prve grupe populacija пајёеsсе varjraju izmedu 7 ј 12 'С, а sredпja godjsпja јеdпа пaseljava
1. donji dio Ьiljke, 2. d10 Ьiljke sa listov1ma 1CVJetovima. list, 4. cvijet, 5. plod
З.
vlaiпost izmedu 50 ј 70%, dok па staпistima druge grupe populacija sredпje godisпje temperature varjraju jzmedu 8 ј 1о ·с . а sredпja godjsпja relatjvпa vla2пost vazduha jzmedu 70 ј 90%; populacjje suhih smetljista izrazjto su heliofilпe, а populacjje suma ј sjkara пајёеsсе poluskjfjlпe ; Ьitпа razljka medu пјјmа postojj ј u odпosu па zemljjsta koja naseljavaju. Zastupljeпa је u mпogim zajedпjcama ljvada ј pasпjaka, uglavпom kseromezofjlпog karaktera. Vecu brojпost postize u asocjjacjjama redova : Festycetalia valesiacae. Arrhenatheretalia, Nardetalia i Seslerietalia comosae.
101
GALIUM MOLLUGO L Fa m. Rub1aceae
Brocac, brocika
oЬicna
Navadna lakota Обичен пепавец,
Мека копенка
Hedge Bedstraw Gallle lait Ыаnс Geme1nes Labkraut Caglio b1anco Подмеренник мяrкиu
S, Н ,
ВН ,
Sb, CG, Ма
V-IX 2n = 22, 44 ;
1. donji dio blljke, 2. dio staЫjike sa listovima i cvjetovima, З , 4. cvijet (З. odozgo, 4. sa strane), 5. plod
Bjljka 25-100 cm vjsoka, sa njeznjm valjkastjm rjzomom. StaЬijjka uspravna, granata, sa strsecim granёicama, rjede ustajuca ili polegla, ёetvorouglasta, na ёvorovjma nesto zadeЫjala, najcesce gola, s izduzenjm intemodjjama. Ljstovj duguljasti ilj sjroko lancetasti, prema vrhu naglo stegnuti, 8-25 mm dugi i 3-7 mm sjrokj. Cvjetovj malj, 2-3 mm u preёnjku ; cvjetne drske 2-4 (-5,5) mm duge ј posljje cvjetanjajako raskrecene, te је cvast rastresita. Plodjci poluloptastj, oko 1 mm dugi i nakon sazrijevanja crnkasti. 102
Н
Euroazijsko-subokeanska vrsta, sa sirokom ekoloskom valencom u odnosu па osnovne ekoloske faktore stanjsta. Тipjcnj varjjetet tipjёne podvrste karakterjstjёan је za mezofjlne livade sveze Arrhenatherion elatioris, dok је G. т. var. dитеtогит karakteristjcan za svezu Trifolion тedii; G. т. subsp. erectuт karakterjstican је za ljvade ј pasnjake klase Festuco-Broтetea, а neke ekotjpove nalazjmo cak u vegetacjji pukotjna karbonatnjh stijena (klasa Asplenietea rupestris), te u vegetacjji sjpara klase Thlaspeetea rotunditolii; nekj, pak, оЬiјсј zjve u higrofilnim sumama sveze Alno-Padion. U svjezem stanju stoka ga jede. а u sijenu brzo pocrnj ј trusj se, te njje pozeljan. Ranjje se korjstjo za bojenje sira ј kjseljenje mljjeka. Korjjen mu sadгZi materije za bojenje. Ljekovjta је Ьiljka, sa veljkim brojem aktivnjh materjja, kao sto su : heterozidj asperulozjda ј prjmaverozjda, tanjni, saponozjdj, nesto etarskog ulja, vosak, crvena Ьоја, vjtamjn С, jtd. Korjsti se za lijeёenje koznih bolestj, skorbuta, jtd.
GALIUM VERUM L. Fam. Rublaceae
lvanjsko cvijece, ivanjska brocika Prava lakota Жолт лепавец, Иваниште
Yellow Bedstraw Gaillet jaune Echtes Labkraut Caglio giallo, Erba zolfina Подмеренник настоящиu
S, Н, BH,Sb, CG, Ма
2n
V-IX ;Н
= 44
Rjzom valjkast ј puzecj. StaЬJjjka do 1ОО cm vjsoka, uspravna jfi ustajuca, tupo cetvrtasta, gola jfi malo dlakava. Ljstovj linearnj, sa gornje strane gofj јЈј slabo hrapavj, tamnozelenj, а sa donje strane gusto fjno dlakavj, ро obodu savjjenj, ро 8-12 u prsljenu, 15-25 mm dugj ј 0,5-2 mm sjrokj, sa bodfj jcom na vrhu. Cvast је metfjca, termjnalno postavljena, duguljasta; osovjna cvastj gusto pokrjvena kratkjm dlakama. Krunjca zuta, 2-3 mm siroka, jako mjrjse па med ; krunjcnj reznjevj sjljatj. Plod go, oko 1,5 mm dug, nakon sazrjjevanja crn. Ova sjroko rasprostranjena euroazjjskosubmedjteranska vrsta, koja је prenesena u Sjevernu Amerjku ј tamo odomacena, ima vefjk broj dobro jzdjferencjranjh populacjja. Jedna skupjna populacija pogodnu sredjnu nafazj u mezokserofjfnjm Jjvadama ј pasnjacjma reda Brometalia erecti, odnosno sveze Mesobromion, druga u pasnjacjma reda Origanetalia, treca u ekosjstemjma reda Festuco-Sedetalia, а cetvrta u zajednjcama klase borovjh suma (Erjco-Pjnetafja Horvat 1959). Najbolju vjtalnost ostvaruje na umjereno razvjjenjm karbonatnjm tfjma, сјја рН vrjjednost varjra jzmeдu 6 ј 7,5. Srednje
1. donji dio Ьiljke, 2. dio lista na poprecnom presjeku, dio staЫjike na popreёnom presjeku, 4. dlo staЫjike sa listovlma i cvjetovima, 5. cvijet, 6. cvijet na uzduznom presjeku, 7. plod З.
godjsnje temperature па stanjstjma razfjcjtjh populacjja ove vrste varjraju najcesce jzmeдu 7 ј 15°С, а srednja godjsnja relatjvna vlainost vazduha krece se jzmeдu 55 ј 70%. Prjpada kategorjjj medonosnjh ј ljekovjtjh Ьiljaka. Dobra је krmna Ьiljka u svjezem stanju, а u sjjenu pocrnj ј trusj se te njje pogodna. Na mfjjeko djeluje bojenjem ј pospjesjvanjem kjseljenja; korjstj se za bojenje sjra. Potjskuje se gnojenjem sa NPK дubrjvjma, јег ugrozava krmnjje livadske Ьiljke. 103
PLANTAGO AL TISSI MA L. (Syn.: Plantago /anceolata L. var altiss1ma Pollini) Fam . Plantaginaceae Visok a bokvic a
Trpotec Ribwor1 plantain Hoher Wegerich Подорожн11к высокиu
S, Н , В Н. Sb, CG, (V) Vl - Vlll 2n = 72; н
Ма
srasla, оЬа zadnja slobodna. Krunica З mm duga, bjeljcasta ili mrka, krunicna cijev gola. Qrasnici 2-3 puta duzi od krunice, bjelicasti. Cahura jajasta. 4-5 mm duga. dvooka, sa mпogo sjemeпa.
1. 2. habltus. З. dio staЬijike na popreenom presjeku, 4. lisl, 5. cvijel, 6. cahura
Visegodisnja zeljasta Ьiljka sa puzecim polozenim rizomom sa cvatnim drskama visokim ЗО-1 ОО cm. Svi listovi u prizemnoj rozeti, izduzeno laпcetasti, do за cm dugj ј 2-4 cm sjrokj, sa З do vecinom 7 nerava, na kratkim drskama, obodom prorijedeno nazuЫjenj, na vrhu usiljenj. Cvatne drske okrugle ј visestruko uzlijeЫjene. Brakteje trouglasto jajaste, usiljene, sa sirokom opnastom ivicom svijetlomrke Ьоје, duze od ёasice. Cvjetovi u kratkim klasovjma valjkastog ili jajastog oЫika, 2-3 cm dugacki, Ca:sica sa з pukotine. dva prednja casicna rezпja rebrasto 104
Naseljava vla:Zne i poplavпe livade i pasnjake sveze Milinio-Hordeion secalini H-ic 1934, koje su razvij eпe па vecim povrsiпama na podrucju пaseg primo~a. u prvom redu submediteraпskog kгSa па mocvarпim tereпima i u kraskim poljima, zalazeci duboko u kорпо. Uslijed relativ пo visokog nivoa podzemпih voda па staпistima su zastupljeпa pretezno vrlo vla:Zпa i do odredene mjere slaпa tla. Karakteristicna је vrsta raпij e opisane asocijacije Plantaginetum altissimae Ritter 54. Cesto је prisutna u zajednicama sveze Agropyro-Rumicion crispi Nordh. 40. Od posebпog је zпаёаја za vegetaciju sveze Molinioп coruleae Ht. 4.9. Као edifikatorska vrsta izgraduje vise zajedпica, kao п рг.: Serratulo-Piantaginetum alitissimae llijaпic 67, Deschampsieto-Piantaginetum altissimae llijaпic 74. Као krma vrlo је dobrog kvaliteta. Takode је dobra i kao medonosпa Ыljka. Opste rasprostraпjenje : Juzпi dijelovj srednje Evrope, ltalija, Balkaпsko poluostrvo.
PLANTAGO HOLOSTEUM Scop. (Syn. Р. carinвla Schr. ех Mert & Koch non Moench.) Fam. Plantaginaceae Bokvica ёunasta , minja moravica Gredljati trpotec
НеrЬе au f•c Кlelщ;gerrch
S. H. BH, Sb, CG, Ma
2n
V - VIJI 12 · Н
Korijen snaian, vretenast 1 odrvenio. Stabljike 10- 30 cm \lisoke. listovi u prizemnoj rozet1, linearni oko 1 mm Бirokt, okruglasto-trouglasti na poprecnom presjeku, odozdo grebenastl. Cvatne staЬijike brojne i uspravne ili uzdizuce; cvjetovi sakupljeni u cilindricne guste klasove, 2-6 cm duge; brakteJe sa jaJastom osno11om prema \l(hU lancetasto suzene, duge kao CaSiCa ili neSto duze ; ёasicni lrstici svi jednaki, zeleni, jajasti, sa ledne strane grebenasti; krunicni rezr}ievi 3-4 mm dugi, а cljev krunice dlakava. Cahura jajasta, dvooka, sa ро 1 sjemenom u svakom okcu, duza od casice ; sjeme oko 1,5 mm dugo, elipsoidno. О\1а evroazijsko- submediteranska vrsta raz'IГS\.ava se na velik ЬГОЈ populacija, koje su rasute na vertikalnom profilu od submediteranskog i brdskog do gorskog i subalpinskog pojasa.
1. habttus, 2. dio lista na poprecnom presJeku, З . gornJI dio staЬJjike sa klasom, 4. c~Jijet , 5. cahura sa casicom
Najvecu brojnost i vitalnost ostvaruju na plitkim zemljistima krecnjacke, dolomitne, serpentinitske i kisele silikatne serije, te vrstu mozemo smatrati pionirom u naseljavanju razlicitih maticnih supstrata, sa razliblim fizicko-hemijskim karakteristlkama. Narocito su brojne populacije na balkanskim serpentinitjma, koje najbolje uspijevaju u serpentinitskim kamenjarama reda Halacsyetalia, te na dolomitima i kreёnjackjm dolomitima u pasnjacima reda Scorzonero-Chrysopogonetalia ј Brometalia erecti; ne~to rjede је nalazimo ј u subalpinskim rudjnama па siljkatjma sveza Poion violaceae i Jasionlon orblculatae.
105
PLANTAGO LANCEOLATA L. Fam. Plantaginaceae
Muska bokvica, uskolisni trputac Uskolisni trpotec Теснолистен тегавец
Albworth plantaln Plantain lanceole Spitzwegerich Lanciuola, Arnoglossa Подорожник
ланцетолистн ыu
S, Н , ВН , Sb, CG, Н IV- IX 2n = 12 ; Н opпasti , s jzraieпjm zeljastim grebenom, goli jlj na lеёfпој stranj dlakavi ; krunjcпj reznji su jajastj jlj jzduzeпo jajastj, zaostrenj ј oko 12 mm dugj.
Cahure eljptjcne ili jajaste, sa dva sjemeпa ј oko mm duge ; sjeme izduzeno, oko 2 mm dugo, crnkasto, sa jedne straпe ispupceпo а sa druge З
uzlijeЫjeno .
1, 2. habitus, з. dio staЬijike na poprecnom presjeku, 4. cvijet, 5. Cз.hura sa ёasicom
Rjzom kratak, vertikalaп . Cvjetпjh staЬijika mпogo , vjsfпe do 50 cm, uspravпjh ili ustajucjh. Ljstovj u prjzemпoj rozeti, elipticпo-laпcetastj , laпcetastj jlj linearno-laпcetastj, sa 3-7 nerava, па kratkjm ili dosta dugjm drskama, goli, slabo
dlakavi jli vuпastj . Cvjetпe drske jzrazjto uzduzno izbrazdaпe, sa пagore priljuЫjenim dlakama. Cvati su glavicasti jll cilindrjcni klasovi, 0 ,5-7 cm duge. Brakteje su jajaste jli elipticпe, gole flj rijetko dlakave. Casicni listici 2,5- 3,5 mm dugi,
106
Sjroko rasprostranjena euroazijsko-subokeanska vrsta, koju је ёovjek zbog visoke krmne vrijedпosti prenio ј па ostale kontjneпte ; uzgaja se u Africj ј Australjji. Diferencjra se па veci broj podvrsta, varjjeteta ј formj, tj. ekotipova ј populacija, od kojjh se пеkј razlikuju ј ро broju hromosoma. Тјрiспа podvrsta пalazj optjmum uslova za razvice ј razvoj u ekosjstemjma mezofjlпjh ljvada klase Molinio-Arrhenatheretea, dok Р. /. subsp. sphaerostachya (Wjmm. & Greb.) Hayek najvecu brojnost ј пajbolju vjtalпost jma u ekosjstemjma pasnjaka ј livada klase Festuco·Brometea. Treca grupa populacjja naseljava ekosjsteme ugaienjh staпjsta klase Plantaginetea majoris, te brojne njtrofjlne, ruderalne i sege· talne geoЫocenoze submediteranskog, brdskog, gorskog i subalpjnskog pojasa. Poznata је ljekovjta Ыljka sa velikim brojef!! aktjvпih materjja, kao sto su : heterozjdj, eпziml, taninj, fitoncidi, jtd. UpotreЬijava se protiv upala koze i sluznjce, katara, grceva, itd.
PLANTAGO MEDIA L. Fam. Plantaginaceae
Srednja bokvica, srednji trputac Srednji trpotec Среден тегавец
Hoary plantain Plantain batard Mittlerer Wegerich Piantaggine mezzana Подорожник средниu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма IV - IX 2n = 24 ; Н
B_iljka visine 1G-15 cm najcesce, sa prizemnom -~1snom _rozetom,_ te jednom ili vise cvjetnih s!aЬIJI~a. koje su pr1 dnu saЫjasto savijene. L1stov~ s1roki, elipticni ili jajasti, rjede jajasto-lancetastl,_ ~а 5-9 neravaJ najcesce 2-2,5 puta duzi nego SIГI , ± dlakavi, sjedeci ili pri osnovi suzeni u kratku ј siroku drsku kod heliofilnih ј znatno ~uzu ~rsku kod h~liofilno- poluskiofilnih populaciJa.. C~Jetne staЬIJrke dlakave, sa zbljenim cilin~~lcnrm klasovima, duzine 2-6 {10) cm: brakteje Jajaste ili izduzeno jajaste, obodom opnast.e, ~.u.g~ gotovo kao casica ; casicni listici elipticni 111JaJasto elipticni, opnasti i s izraienim zeljastjm grebenom, 1,5-2 mm dugi. Cahura jajasta, 2-4 mm duga, sa 2-6 sjemenkj, koje su naЬorane ј crne. Siroko rasprostranjena evroazijsko-kontinentalno-submediteranska vrsta, koja se diferencira u dvije grupe populacjja, od kojih jedna optimum nalazi u mezofjlnim livadama klase ~o_linio-Arrhenatheretea, а druga u kseromezofllnrm pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Brometea, odnosno sveze Mesobromion. Najvecu brojnost ј najbolju vjtalnost u nasoj zemljj ostvaruje u asocjjacjjj Bromo-Piвntaginetum medlвe, koja је sjroko rasprostranjena u brdskom, gorskom ј subalpjnskom pojasu Qjnarida. Srednje godjsnje temperature па stanjstjma razlicjtih ро-
1. donjl dio Ьiljke, 2. gomji dio cvijet, 4. raspuknuta cahura
staЬijike
sa klasom,
з.
pulacjja najcesce variraju jzmedu б ј 12°С, а srednja godisnja relativna vla.Znost vazduha izmedu 60 ј 70%. NajceMe naseljava karЬonatne kamblsole, ali se dosta C:esto javlja i па karЬonat nim luvjsolima, ра ј karЬonatnim melanosoljma. Poznata је ljekovita vrsta, koja sadГZi veljk broj aktivnih materjja, kao sto su : heterozidi aukubozidj, enzimj- invertaze, trozinaze, koagulaze ј emulzjni, tanini, pektini, limunska kiselina, vitamjn С, itd. Droga је Plantaginis mediae folium, herЬa et radix; sjeme se koristi kao hrana za ptice. Upotreba kao kod Р. lвnceolвtв. 107
KNAUTIA ARVENSIS (l.) Coulter.
Fam. Oipsacaceвe Udovlca njlv s ka, oblёna
plienica
Njivsko graЫjisёe П олско синоглавче
Glpsle's Rose. Egyptlana-Rose Knautia des champs, Langue de vache AckervJitwenЬiume
Vedovina campestre. Ambretta Короставник noлeeou
S, Н. BH, Sb, CG, V - IX 2n = (20) 40 ;
.~
?§в
1. donji dio Ыljke, 2. llst gornjeg dljela staЫa, З. vrsnl dio staЬijlke sa llstovlma 1cvastima, 4, 5. cvljet, 6. plod
Rizom razgraпat. StaЬijika uspravпa, зо150 cm visoka, u donjem dijelu dlakava а u gorпjem gola ili maljava. Listovi lopatiёasto lancetastl, naj~iri u vrsnoj trecini, ± dlakavi, dvostruko rezпjevito perasto duboko dijeljeпi ili cljeli, sa krupnijjm vrsnim reznjem ; prizemпi listovl polimorfпi, izduzeпo laпcetasti, siljati, пајсеsсе паzuЫјепi, ро dr§kama i па пallёju gusto pokriveпi dlakama. Cvast1 su па dugim drskama koje su pokriveпe dlakama. ponekad i ztljezdama, slroke 2-4 cm, sa mnogo cvjetova: cvjetna loza pokrivena dlakama ; ovoj пi listici cvasti poreдani 108
Ма
Н
u vise redova, izduzeno jajasti ili laпcetast1 , sa jajastom osnovom, pokriveпi priljuЬijeпim dug1m dlakama; cvjetovi oko 15 mm dugi, plavoljuЬiёa sti, гје де crveпoljuЫcasti: spoljnja casica cetvorouglasta. sa 4 111 vise zubaca na vrhu ; unutrasпja se produzava u 8 perasto dlakavih ёekinja . Plod је 5-6 mm dug i gusto pokriveп пagore uspravljeпim dlakama. Sjeverпo-euroazijsko-subokeanska vrsta, razvrstana па velik broj lnfraspecijsklh s1stema. Jedna grupa populacija пајЬоlје uslove za zivot пalazi u mezofilпim livadama sveze Arrhвnathe rion вlatioris, druga u pasnjacima i livadama sveze Mвsobromion, а treca u agroekosistemima i ekosistemima ruralпih пaselja, u пizij skom, brdskom 1 gorskom pojasu. U starijim fazama razvica је gruba, te ј е stoka nerado jede. Ljekovita је vrsta, јег sadrzi aktivпe materije kao sto su: taпiпi i saponozidi (scaЬiosid), te se u narodu upotreЬijava protiv kozпih bolesti, za јасе mokrenje, protiv proljeva, za preznojavanje, itd. Medonosпa је biljka.
SCABIOSA COLUMBARIA L. Fam. Dipsacaceae Golublja udovicica Navadni grintavec Заечки уши
Field Scablous Scableuse, Bonnet Ыеu Gemeines Kratzkraut Scablosa rustja Скабиоэа голубиная
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма VI - IX 2n = 16 : Н
Когјјеn vretenast, sa jednjm cvjetnim staЫom ј sjedecim sterilnjm ljsnim rozetama. Stab-
ljika uspravna, 50-1 ОО centimetara visoka, ± pokrjvena kovrdzavjm mekim dlakama, razgranata; grane sa jednom ili manjim brojem cvastj ; rjede је nerazgranata. Ljstovj pokrivenj ± kovrdzavim dlakama ilj gotovo golj, ljrasto-perasto reznjevitj . Drske cvastj pokrivene mekjm, prjljubljenjm kovrdzastjm dlakama. Cvasti 1,5-3,5 cm sjroke ; ovojni ljstj(;j lancetastj do linearno-lancetasti, pokriveni maljama, kraci od cvjetova ilj jste duzjne. Cvjetovi u pocetku crvenkastj а kasnije plavjcastoljublcastj , vrlo rijetko Ьijeli , ivicni znatno veci. Plod oko З mm dug, sa 8 dubokih uzduznih brazda, dlakav. Pripada submedjteransko-subatlantskom flornom elementu. Razvrstava se na vecj Ьгој infraspecjjskjh оЫјkа, cije su populacije rasute od submedjteranskog i panonskog do subalpinskog prostora makedonskih planjna. Jedna grupa populacjja zjvj u submediteranskjm ј medjteransko-monta-
1. donji dio Ьiljke, 2. list gomjeg dijela staЫjike, з. vrsnl dio staЫjike i glavicasta cvast, 4. cvijet, 5. plod
nim sjЬijacima reda Ostryo-Carpinetalia orientalis, te kamenjarama reda Scorzonero-Chrysopogonetalia, druga u panonskjm stepama reda Festucetalia valesiacae, а treca u subalpjnskjm rudinama na karbonatjma makedonskjh ј srЬijan skjh planjna reda Onobrychidi-Seslerietalia, odnosno sveze Onobrychidi-Festucion. Dok је mlada stoka је rado jede, kasnjje odrvenj. Uzgaja se kao ukrasna Ьiljka. Medonosna је ј ljekovjta, а moze se korjstiti ј za doЬivanje Ьоје. Ро aktjvnjm materijama ј ljekovjtjm svojstvjma sljcna је vrstj Knautia arvensis.
109
SUCCISA PRATENSIS Moench. Fam. Dipsacaceae Piskavac, oЬicni
preskoc
Navadni objed
Devil's Blt - Scabюus Scableuse succise, Mors du diaЫe Gemeiner TeufelsabЬiss Morso del diavolo Сие ец обгрызанныu , с . лугово u
S, Н , BH, Sb, CG. Ma VII-IX 2n = 20 (18) ; Н
1. donji dio staЫj ike , 2. list gomjeg dijela st aЫa, З. vrsni dio staЫj ike sa llstovima 1cvastima, 4. cvast, 5. cvijet, 6. plod. 7. shematski poprecni presjek ploda
vertjkalaп , kratak, sпа.Zап ј sa brojbotпim korjeпovima. StaЬijjka uspravna jlj
Rjzom nim
poluuspravljeпa, зо-1 ОО ст vjsoka, u gornjem djjelu razgraпata, rjede nerazgraпata. u donjem dijelu gola а u gornjem pokrivena krutim prjljubljenim dlakama ill gola. Listovi naspramni, malobrojni ; dопјј ј srednji elipticni, objajasto laпcetastj ili laпcetasti , suzeni u drske koje su pri osпovi srasle ; gornjj listovj sjedecj, ljneamo lancetasti, cljelog oboda jli rjede testerasto пazuЫjenj; svi ljstovi na пaljcju sa prorjjedeпim dlakama ilj goli, zadeЫjali, kozastj ј sјајпј . Cvasti па vrhu dugih
11 о
grana, u pocetku poluloptaste, а kasnije loptaste. Ovojпi listici mпogobrojni, siroko lancetastj, postavljeпj u dva reda, kra6j od cvasti i pokriveni priljubljenjm dlakama. Kruпica cetvororezпjevita, 4-7 mm duga, plavoljublёasta , dlakava. Spoljna casica ёetvorouglasta, hrapavo dlakava ј produzava se па uglovima u 4 kratka vrska. Casjca је plitko cankoljka, sa 5 kratkjh zrakasto postavljeпjh cekiпja. Plod је oko 5 mm dug i gusto pokrjven dlakama. Prjpada evroazjjsko-subokeansko-submedjteranskom flornom elementu. Njene brojne populacjje ekoloski se razvrstavaju u vjse skupiпa , od kojjh jedna nalazi optimum uslova za zjvot u vegetaciji mezohigrofilпih livada reda Molinietalia, druga u acidofilnjm livadama ј pasпjacima reda Nardetalia, treca u ekosistemima tresetista klase Oxycocco-Sphagnetea, ёetvrta u mezofjlnim livadama reda Arrhenatheretalia, jtd. Sredпje godisnje temperature па njenim stanjstjma najcesёe variraju izmedu 5 i 1оос, а sredпja godisnja relativпa vlainost vazduha izmedu 70 i 90%. lzrazita је heljofita. Stoka је ne koristi јег sadгZi пеkе otvome materjje, zbog kojih se ubraja u ljekovite blljke (metil-glikozidi, tanini, saponini, itd.). Lisce mlade rozete u Bugarskoj koriste kao salatu. Меdопоsпа је.
CAMPANULA PATULA L. Fam. Campanulaceae
Otvorena zvonёika , strkasti zvonёic Razprostrta zvonёica
Звонче
Spreading Bell-flower Campanule etalee Wiesen GlockenЬiume Raponzolo minore Колокольчик раскидистыu
S, H, BH, Sb, CG, Ma V-VIII 2n = 20 ; Н
Rizom vretenast, vertjkalan, bez lozjca. StaЫjika uspravna, gola ј/ј dlakava, brjdasta. Ljstovj suzeni u kratku drsku, donjj dlakavj а gornji golj. Cvast је bogata met/jca sa dugim
granama, ili grozdolika sa 1-3 cvijeta. Cvjetovj na d.r~kama; са~јса gola sa kopljastjm zupclma krac1m od krunice ili jednakjm sa njom; krunjca 2-~ cm duga, ~jroko ljevkasta ј do polovjne ~sJecena, Ыjjedoljublcasta ilj bjeljcasta. Cahura Је uspravna ј otvara se prj vrhu sa З pore. Evroazjjsko-kontjnentalno-submediteran~~a vrsta, сјје populacjje na prostoru Jugoslavije z1ve u mezofilnim livadama brdskog, gorskog, ј ~ubalpinskog pojasa. U srednjoj Evropi smatraju Је karakteristicnom vrstom sveze Arrhenatherion elatioris, а kod nas se javlja jos ј u svezj Pancicion, gdje preovladuje njoj srodna vrsta С. abletina, koju nekj sjstematicarj smatraju samo podvrstom od С. patula. lzrazjta је heliofjta. S_rednje godisnje temperature na stanjstjma njeПih populacija najcesce variraju izmedu 5 i 8"С, а srednja godisnja relativna vla2nost vazduha 1zmedu 70 ј 80% najcesce. Optjmum pogodnostj ~а zjvot nalazj na duЬijjm, zakiseljenjm tlima 1znad razljcitjh stijena.
1. donjl dio blljke, 2. vгSni dlo stahljlke sa llstovlma 1 cvjetovima, З . cvijet, 4. cvijet bez krunice uzduzno presjecen, 5. cahura s ёasicom
Medonosna, ljekovjta ј ukrasna vrsta, koja sadrfj g/jkozjde, te povo/jno djeluje na sekreciju mlijeka. Campanula patula L. subsp. abletina (Grjs. & Schenk) Sim. (Syn.: С. abletina Gris. & Schenk) optimum .Zivotnjh uslova nalazj u acidofilnim /jvadama gorskog pojasa reda Nardetalia i subalpjnskjm rudinama na sj/jkatima reda Seslerietalia comosae, odnosno njegovih sveza Poion violaceae ј Jasionion orЬiculatae, kao i u mezofilnim livadama pomenute endemjcne balkanske sveze Pancicion.
111
CAMPANULA RAPUNCULUS L. Fam . Campanulacea Repasta zvonёika , repusica Krapuncel , zvoncica Звонец
Rampion, Coventry-repes Campanule gantelee. Campanule Raiponce RapunzelglockenЫume
Raperonzolo Колокольчик реnчатыu , Раnунцель
S, Н , BH, Sb, CG, Ма V- Vll l 2n = 20 ;
1. donji dio blljke, 2. vrsni dio cvijet, 4. cahura s casicom
staЬiji ke
sa cvjetovima.
з.
Korjjen debeo ј vretenast. StaЬijjka uspravna, najcesce dlakava, 30- 1оо cm visoka, u gornjem djjelu granata. Ljstovi golj ј/ј slabo dlakavj, prema gore se smanjuju ; donjj obrnuto jajastj ј/ј obrnuto kopljastj, srednjj izduzeno elipticnj, cipkastog oboda ј sjedecj, а gornjj kopljastj ili trakasto kopljastj, usiljenj, sjedecj ј dlakavj. Cvast је klasasta ili metlicasta, sa cvjetnjm granama slozenjm u klasaste grozdove. Cvjetovj su pojedjnacnj jli ро dva; casjca 2- 2,5 cm duga, gola, sjajna j/i bradavjcasta, sa dugjm sjlasto-tra112
Н
kastjm zupcjma; krunjca usko ljevkasta, do 2 cm duga, do 1 / 3 usjecena, s ostrjm, trouglastjm zupcjma, Ьljjedoljubicasta. Naseljava srednju ј juznu Evropu, jugozapadnu Azjju ј sjevernu Afrjku, te prjpada evroazjjskq-submediteranskom flornom elementu. Zjvj u ekosjstemjma submedjteranskog, kontjnentalno-njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa. Optjmum za zjvot nalazj u pasnjacjma ј livadama klase Festuco-Brometea, odnosno sveza Festucion rupicolae ј Chrysopogoni-Danthonion. Takoae је nalazjmo u prorjjeдenjm kserotermnim hrastovo-grabovjm sumama ј sjkarama pontsko-panonskog ј submedjteranskog djjela nase zemlje, koje prjpadaju redovjma Quercetalia pubescentis ј Ostryo-Caprinetalia orientalis. Prjpada skupjnj medonosnjh ј ljekovjtjh Ьilj a ka ; korjjen је bogat jnuljnom. Korjjen ј /jstovj su jestjvj, te se korjstj prj jshranj u prjrodj kao salata ili povrce, а u Francuskoj i Njemackoj је i uzgajaju.
ACHILLEA MJLLEFOLIUM L. Fam. Astreraceae (Compositae)
Hajducka trava, hajducica, sporls, oblёni stolisnik Navadni rman Ајдуч ка трева
Mllfoil Millefeuille Gemelne Schafgarbe Millefoglio, Erba da tagi Тысячелистник обыкно венный
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма 2n
= 54
V-IX ; H(Ch)
Rizom puzeci. StaЬijjka najcesce 20-80 ст vjsoka, sa dosta /jstova, nerazgranata, dlakava. Ljsto_vj dvostruko do trostruko perasto jzdjjeljenj, Sa ~IП8~ГПО lancetastim ј Siljatjm reznjevjma posljedn)eg reda, ± dlakavj, ponekad sa zljjezdama. Cvati su granate gronje, sa brojnim glavjcama promjera 3-5 mm u precniku. lnvolukrum је jajast, sa zutozelenim listicima svijetlosmedeg jli crnog kozastog ruba; sredjsnjj cvjetovj prljavobljeli ; jezjcastjh cvjetova ро pravjlu 5, kojj su Ьijeli , rjjetko ljublcastj, ruzjcastj jlj tamnocrvenoruzicasti, kratko trozupcastj ј upola kraci od jпvo/ukruma. Ahenija, 1,5-2 mm duga. Dјfегепсјга se u velik broj podvrsta, varijeteta i formi ; neke ranije shvacene podvrste danas se jzdvajaju ј kao posebne vrste (А . collina Ј. Beck, А. pannoпjca Schelle, А. setacea W. & Кit .). Tipicna podvrsta nalazi optimum uslova za zivot u ekosistemima mezofilnih livada reda Arrhenatheretafia, koje su rasprostranjene od nizjjskog ј brdskog do gorskog i subalpinskog pojasa. U sjeverozapadnom djjelu Jugoslavije u/azj u sastav Ьiljnih zajednica sveze Poion alpinae, Polygono- Trisetion, Cynosurion ј Arrhe-
1. donji dio Ьiljke, 2. dlo lista, 3. glavlca, 4. glavica na uzduznom presjeku, 5. jezicasti cvijet, 6. cjevasti cvijet. 7. ahenija
natherion elatioris, а u j ugoistocnom dijelu dviju posljednjih i sveze Pancicion. Neke populacjje ove podvrste nalazimo u vegetacijj пjtгjficiranih stanista sveze Arction, а neke ј u vegetaciji sveze Mesobromion, te acjdofi/пjh pasnjaka ј livada sveze Nardion. Poznata ljekovita ј medonosna vrsta, kao ј dobra krma u ranjm fazama razvjca (prije cvjetanja), djelujucj povoljno па mlijecnost i ргјпоs mesa; u fazi cvjetanja i nakon пје zbog obllja aromaticnih ј gorkih materjja nije pozeljna kao krma јег kvari kvalitet mlijecnih i mesnih proizvoda. 113
BELLIS PERENNIS L. Fam. Asteraceae Bela rada, tratincica, krasuljak Navadana marjetica Париче , Турте
Common Daisy Paquerette, Fleur de paturage Gemeiпes GaпseЫOmcheп
Margherita, Bellide Ма ргаритика многолетняя
S,
Н,
BH, Sb, CG,
IV- Х 2n = 18 ;
~ \'
,:lf;j ~~, ~
..
,.,...."
1
1
•г,
6
'f1-
. . '" --- 4
2
ёesto ruzjcastj do sasvim crvenj, 8-15 mm dugi ј 0,5-1 mm sirokj. Ahenjja 1- 1,5 mm duga,
.t .\
1
'
з
1. habltus, 2. glavica па uzduzпom presjeku, З . cjevasti cvijet, 4. cjevasti cvijet па u zduzпom presjeku, 5. jeziёasti cvijet, 6. aheпija
Najёesce 5- 15 ст vjsoka. Skapus sa jednom glavicom, bez ljstova, pri vrhu nesto zadebljao ј sa prjlegljm dlakama. Listovj u rozeti, lopatiёastj do objajasti, naglo suzenj u siroku drsku, ро rubu slabo nazuЫjenj ili testerasti, sa kratkjm dlakama ilj goli. Glavjca preёnika 10- 20 т т ; involukrum poluloptast, sa eliptiёnim ili duguljastim listicjma, kojj su tupi, dlakavi ј poredani u dva reda; djskus 4- 5 mm sjrok, sa zutim, cjevastjm i mnogobrojnim dvopolnim cvjetovima; obodnj cvjetovi jezjёasti, zenskj, Ьijeli , na vrhu
114
Н
.,. ~m
~
....
Ма
objajasta, sa strane spljostena, glatka i bez papusa. Prirodni areal ove vrste obuhvata Evropu, Malu Aziju, Siriju ј Madejru, а unesena је u Sjevernu Amerjku ј na Novi Zeland ; ubraja se u subatlantsko-submedjteranski flornj element. Razvrstava se u velik broj populacjja koje naseljavaju utrine, livade ј pasnjake njzijskog, brdskog ј gorskog pojasa. Najvecu brojnost ј vjtalnost ostvaruje u ekosisterl)!ma doljnskih ljvada i pasnjaka reda Arrhenatheretalia, kao ј u parkovima urbanih i ruralnjh naselja koji pripadaju ugazeпjm ekosistemjma klase Plantaginetea majoris. lma dekoratjvna svojstva, te је ёovjek projzveo formu hortensis, koja se uzgaja sjrom svjjeta. Medonosna је ј ljekovjta Ьilja ( Bellidis flos) , koja sadr:Zj saponjne, gorke materjje, eterjcna ulja ј tanjпe, te ulazj u sastav ёајеvа za ljjecenje disajnih organa.
CENTAUREA ЈАСЕА L. Farn A.steraceae
Razllcak, zecina, vnsiljak
Променш в разтtчак
Аауоо (Sro\\11)
t
Stв<:ooni S~oppюn В.1с1о1леt< nyroвou
S
Н ВН
Sb CG Vl-
:\а Х
2n = 44 . H
Fk:om granat ' dehtю Stat>tJtka ~зд..,Ш 4(}-8() ст vrsoka. uspravna. J~onosta\·na ., gr.Inata uglasta gola 1 · paucщпsto с aka ·а L•sto\, zelem 1 pauttnзsto pustenasto a laktv• u do· n,em d•telu Stab'J ke s.з drs. ama atasto lancetast• 11 lancetas!'t C.Je't tll razmaknuto hrska , Э\10 nazuol,em do re.:nJe\ttl •1 iueno peras!o rem~~\1t • u srednJem • gom~em d•1elu staЬIJ• е dugu [as't 111 lancetastt. с 1el sд zаоь €П;)11'1 ,,, suzenom OSПO\'Om 1 5jede<:1 Gla /Се pvjвdir'lJCt1e. n 811\О 2-З ZЭJedflO. па 'rhu gmnbca ln"·olukrum 1atast 11 !alasto ' p1as1 1(3-20 mm dug 1 7-20 ~111 s:rok. 1sttCI tn\ olt.l
щetko
b1!et· оЬоаn• s"o'a u•:tJal.\ neplodnt 11e1asno d crezrrje\ Ф Papus ще ta.z'. :Je"'. ahentja oko З~"' duga. g а 1.1 fmo d аk~м1 zra~ru
1
btJe os va da SIWIJB! csmeda. s'аЬо •~bra=dana.
s1arna
CENTAUREA RUPESTRIS L. Fam. Asteraceae
Zuta krska zeёina, zuti krski razliёak
Felsen
Fl ockenЬiume
В асилек кам е нйстыu
S, Н , BH, Sb, CG VI- VIII 2n = 20 ;
1. donji dio Ьiljke, 2. prizemni list, З. list srednjeg dijela 4. glavica, 5. listi6 involukruma
staЬijike,
Vjsegodjsnja Ьiljka, 15-70 cm vjsoka, sa granatjm ј valjkastjm rjzomom. StaЬijjka jednostavna јЈј od sredjne granata. Ljstovj sjvozelenj, ро Jjsnoj osj malo vunasto dlakavj, јnаёе golj, duguljasto eliptjёnj (opsti oЫik) ; u donjem djjelu staЬijjke Jjstovj su sa drskama, dvostruko perasto djjeljenj; u gornjem djjelu staЬijjke Jjstovj jednostavno perasto dijeljenj, sjedecj, reznjevj usko linearnj, 1- 2 mm sjrokj, sa jasno bodljjkavjm vrhom. Glavjce pojedjnacne, na dugaёkjm drskama. lnvolukrum jajast, 20 mm dugacak ј 15 mm sjrok. Ljstjcj jnvolukruma zuckastozelenj, bez
116
Н
nerava, pokгjvenj nesto vunasto i kratko dlakama; nastavak trouglast, 1-1 ,5 mm dugacak, оЬје strane se spusta njz Jjstjce, sa cesljastjm trepljama (sa svake strane 5-8 trepljj), na vrhu sjljat jli sa bodljom. Cvjetovj cjevastj, zivozlatno do Jjmunzutj, obodnj cvjetovj zraёnj . Papus skoro dvostruko kracj od ploda, bjeljcast. Ahenjja gola, sjvoplava, sjajna, 4 mm dugaёka. Biljka suvjh stanjsta, jskljuёjvo jznad karbonatne geoloske podloge. Tlo је neutralne reakcije, najёesce pljtko skeletno iJj rendzjna. Karakterjsticna је vrsta mediteransko-montanih ј submedjteranskjh pasnjaka ј kamenjara sveze Satureion subspicatae ј edjfjkatorska vrsta asocijacjje Carici-Centauretum rupestris koja cjnj vrlo rasprostranjen pasnjak u submedjteranskom fjtogeografskom podrucju, а koji se na duЬijjm ј manje skeletnjm tljma korjstj ј kao livada kosanjca. Takode је cesta ј u mnogim zajednjcama sveze Scorzonerion villosae ј Chrysopogoni-Satureion. Za jshranu stoke u svjezem zelenom stanju jeste krma slabljeg kvaljteta. U sjjenu је bezvrjjedna. Као medonosna vrsta jma vecj znacaj. Opste rasprostranjenje : Austrjja, Jugoslavjja, srednja ј sjeverna ltaljja. Submedjteranskj florni element.
CENTAUREA SCABIOSA L. Kozja brada, ёesljasti razliёak
Poljski glavinec Раnав различак
Hard-Heads, Greater Knapweed Centauree Scbleuse ScaЬiosenflockenЫume
Centaurea-vedovina Василек шероховатыu
S, H, BH, Sb, CG, Ма Vl- Х 2n = 20, 40 ; Н
Bjljka sa sпaiпjm ј gotovo odrveпjelim rjzomom. StaЫjika uspravпa, uglasta, hrapava, od srediпe graпata. Ljstovj kozasti, tamпozeleпj, пајёеsсе isprekidaпo djjeljeпi , sa duguljastim ili laпcetastjm rezпjevima, kojj su ·пајсеsсе djjelje· п ј , hrapavi od cekiпja ilj rjjetko goli; listovi doпjeg djjela staЬijjke sa drskama, а u gorпjem sjedecj ј slaЬije djjeljeпj . Glavice ројеdiпаёпе, па vrhu graпcica. lпvolukrum jajast loptast, пајсеsсе 1520 mm dug ј 14- 16 mm sirok; listicj jпvolukruma smedezeleпi , cesto brasпasto maljavj. Nastavak trouglast, 1-5 mm dug, cesljasto perasto jzdije· lјеп , bez jli sa bodljom. Palje па cvjetпoj lozj otpadaju. Cvjetovj purpurпj , rjede ruzicastocrveпj ilj Ьijeli ; оЬоdп ј cvjetovj radjjalпj, rijetko пedostaju. Papus ljuЬiёast, poпekada svjetlijj, skoro jedпak sa duzjпom ploda. Аhепјја maljava u poёetku а kasпjje ogoli, prljavozuta do smeda, пајёеsсе sa strane spljosteпa, 4-5 mm duga. Ova evroazijsko- subokeaпsko- submediteraпska vrsta, ciji areal па istok jde do Bajkalskog jezera, па ve rtikalпom profilu пasjh рlапјпа ide od submedjteraпskog do subalpjпskog pojasa. Јеdпа grupa populacija optjmum uslova za iivot nalazj u ekosistemjma reda Brometalia erecti, druga u subalpinskjm rudjпama па karboпatima sveza Festucion bosniacae, Festucion pseudo-
1. donji dio staЫjike, 2. list gomjeg dijela staЬijike, 4, 5. listici involukruma (З = spoljasnji, 4 = sredisnji, 5 = unutrasnji), 6, 7. cvijet, 8. ahenija З,
xanthynae, Onobrychidi-Festucion ј Festucion albanicae, а treca u vegetacjjj strnjjsta klase Secalinetea. Populacjje tјрјспе podvrste пajvecu brojпost ј vitalпost ostvaruju u pasпjacjma ј livadama sveze Mesobromion, dok populacjje podvrste С. s. subsp. spinulosa (Roch.) Hayek karakterjsu kserotermпe pasпjake krecпjackih, dolomitпih i serpeпtjпskih kameпjara redova Scorzonero-Chrysopogonetalia ј Halacsyetalia. Dok је mlada, stoka је rado jede, te jma zпасаја ј kao krmпa Ьiljka а ubraja se ј u medonosпe Ьiljke.
117
CIRSIUM ACAULE Scop. Fam. Asteraceae Bodilica, mala Ьоса, bestaЬijiёni
osjak
Bezstabelni osat Безстабелни осот
Pod-Thistle, Dwarf-Charline-Thistle Cirse а tiges courtes Stengellose Kratzdistel Cameleone-rosso Бодяк безстебельниО
S, Н , BH,Sb, CG, Ма VI-IX 2n = 34 ;
1. habltus, 2. list - vrsni dio, 4. cvijet
З.
listici involukruma,
Biljka bez staЬijjke jlj sa kratkom staЬijjkom . Ljstovj kod jndjvjdua bez staЬijjke u rozetj, zЬije nj, duguljastj, reznjevjtj do lucno perasto reznjevjtj; reznjevj jzdjjeljenj па 3-4 djjela, ostro nazubljenj ј sa bodljama, sa gornje strane svjjetlozelenj ј goli а sa donje strane kratko dlakavj. Glavjce najcesce sjedece, pojedjnacne jlj na kratkjm drskama, najcesce ijstovjma gornjeg djjela stabljjke opkoljene. lnvolukrum jajast, 2,5-4,5 cm dug, sa tupolikjm, purpurnosmede nahukanjm listjcjma, prjleglim, golim ј suzenjm u vrlo kratku bodlju, rjede bez bodlje, na poledjnj sa nejasno smolastom brazdom; unutrasnji ljstjci linearno 118
Н
lancetastj а spoljasnji jajasti. Cvjetovj 25-30 mm dugj ; obod krunjce kracj od krunjcne cjjevi. Papus prljavobljel. Ahenjja 3-4 mm duga. Naseljava Evropu ј zapadnu Azjju ј ubraja se u subatlantsko-submedjteransko florn j element. Na vertjkalnom profjlu nasjh planjna nalazjmo је u svjm pojasevjma od brdskog do subalpinskog, ј to u pasnjacima ј ljvadama kserotermnog karaktera, koje pripadaju klasi Festuco-Brometea. Optjmum uslova za zivot nalazj u asocjjacjjama sveze Mesobromion. Ojferencjra se na karbonatne ј serpentjnske populacjje, te pH-vrjjednost zemljjsta na njenjm zemljjstjma najcesce varira izmedu 6 i 7,5. lzrazita је heliofita. Srednje god jsnje temperature na stanistjma razlicjtjh populacija varjraju jzmedu 5 ј 1оос najcesce, а srednja godjsnja relatjvna vlaznost vazduha jzmedu 60 ј 70%; najmezofilnije populacije ulaze u sastav asocjjacjja reda Arrhenatheretalia. Medonosna је Ьiljka. Stoka је na pasnjacjma zbog bodljj slabo konzumjra, а kosaci је jzbjegavaju prj sakupljanju sjjena.
CIRSIUM OLERACEUM (L.) SCOP. Fam. Asteraceae Vodenika, zutkasti osjak Mehki osat
Оцот
Water Thistle Chardon des potagers Kohldistel Cardo dei prati Бодяк огородны
S,
Н, ВН ,
Sb, CG. Ма Vl- IX 2n = 34 ; Н
Rjzom valjkast, ёvornat ј kos, sa razrijedenim zjlama bez zadeЫjanja. StaЬijjka 50-150 cm visoka, obrasla listovjma do vrha, najёesce jednostavna, а rjede u gornjem djjelu granata, slabo dlakava ili gola, uspravna. Listovj donjeg dijela staЬijjke jajastj ili eljptj(;nj, prema osnovj dugo suzenj, cijeli ilj nazuЫjenj , ilj ± duboko perasto reznjevjtj ; reznjevj duguljastj, usjljenj kratko nazuЫjeni ; ljstovj srednjeg ј gornjeg djjela staЬijjke jajastj, prj osnovj suzenj, srcastj ј obuhvataju staЬijjku, sjedeci, cijelj, rjeae perasto reznjevjtj, ne spustaju se njz staЬijjku; svj listovj meki, zelenj, goli, rjede pokrjvenj razrjjedenim dlakama i ро obodu sa mekjm bodljastjm trepljama. Glavjca vjse, zЬijenjh na vrhu staЬijjke i obuhvacenjh Ьljjedozutozelenjm braktejama koje su eliptjcne, ро obodu sa nejednakim bodljastjm trepljama ј nadrastaju glavjce. lnvolukrum jajasto-valjkast, sa listjcima koji na poleёfjnj nemaju smolastjh brazda; najvjsj spoljnjj ljstjcj sa kratkjm bodljastim vrhom, а unutrasnjj ljsticj sa strsecjm vrhom. Cvjetovj bjeljcastozutj jli rjjetko crvenj. Papus prljavoЬijel , oko 16 mm dug. Ahenjja svijetlosjva, cesto slabo jvicasta ј oko 4 mm duga. Evroazjjsko -kontjnentalnog је rasprostranjenja.
1. donji dio Ьiljke, 2. dio staЫjike sa listom, З. vrsni dio sa listovima i glavicom, 4, 5, 6. listici involukruma, 7. cvijet, 8. ahenija staЫjike
Brojne, geografskj najcesce dobro jzdjferencjrane populacjje zjve na higrofjlnjm ljvadama ј pasnjacjma brdskog i gorskog pojasa, te pored jzvora ј potoka, ostvarujucj najvecu brojnost ј najbolju vjtalnost u ekosjstemjma sveza: Calthion, Filipendulo-Petasition ј Alno-Padion, па mocvarnim glejnim, semjglejnim ј livadskim glejnjm tlima. Dobra је pcelinja pasa. Mlado ljsce se u srednjoj Evropj jede kao salata. Stoka ga rado jede u svjezem stanju, а za sijeno njje preporucljiv zbog debele staЫjike koja se tesko susi i truli . 119
CREPIS BIENNIS L. Fam. Asteraceae ёekinjusa crna, dvogodisnji dimak
Navadni dimek
Rough hawsbeard Crepide Ыsannuelle Wiesen Pippau Скедра
S, Н ,
ВН,
Sb, CG,
Ма
V -IX 2n = 40 ;
1. donji dio Ьiljke, 2. gornji dio staЫjike s listovima i glavicama, З. listovi srednjeg dijela staЫjike, 4, 5. listici involukruma, 6. ahenija, 7. ahenija bez papusa
Korjjen kratak i valjkast, sa vecjm brojem vretenastjh zjla. StaЬijjka uspravna, visine 50120 cm najcesce, u gornjem djjelu gronjasto jlj metljcasto granata, jzbrazdana, pokrjvena djelomjcno cekjnjastjm dlakama jli skoro gola, sa razrjjedenjm ljstovjma. Ljstovj zelenj kao trava, pljosnatj, golj ilj slabo dlakavj, testerasto perasto djjeljenj, perasto jzdjjeljenj jlj nejzdjjeljenj ; u donjem djjelu staЬijjke suzenj u drsku ј kljnasto duguljastj, а gornjj duguljastj do lancetasti ј sjedecj . Glavjce 25-З5 cm u precnjku, sa 120
Н
drskama koje su ргј glavjcj dlakave do vunasto dlakave. lnvolukrum 10-1 З mm dug, valjkasto zvonast; ljstjcj jnvolukruma crnkastozeleпj, ljnearno lancetastj, tupoljkj, ро obodu pokrjveпj pustenasto zvjezdasto pahuljastjm dlakama ј ponekad sa kratkjm crnjm zljezdastim cekjnjama, spoljasnjj uskj, strsecj ј kracj od unutrasnjjh ljstjca kojj su s unutrasnje strane pokrivenj gusto poleglim dlakama. Cvjetovj duzi od jnvolukruma, zlatnozutj. Papus snijeznobljel. Ahenjja smeda, па vrhu suzena ј bez klju па, 10-1 З mm duga, rebrasta ј poprecno naborana. Umjereno kontjnentalna evropska vrsta, koja optjmum nalazj u mezofilnjm ljvadama ј pasnjacjma njzjjskog, brdskog ј gorskog pojasa. Najvecu brojnost ј najbolju vjtalnost ostvaruje u asocjjacjjama sveza Arrhenatherion elatioris, Polygono- Trisetion ј Cynosurion. Rjedj је u asocjjacjjama sveze Pancicion, kao i u vegetacjjj ruderalnjh staпjsta sveze Sisymbrion. Naseljava najcesce duboka ј Ыаgо njtrjfjcjrana, umjereno vlazna tla, сјја pH-vrjjednost varjra najcesce jzmedu 5,5 ј 7,5. Medonosna је Ьiljka. Umjereno је dobra krma, narocjto u svjezem stanju ; zbog debele staЬijjke, koja se tesko susj, u sjjenu njje pozeljna.
CREPIS CONYZIFOLIA (Gouan) А. Kerner (Syn. Hieracium grandiflorum All. , Crepis graniflora Tauch.) Fam. Asteraceae
Cekinjusa bodljikava, dimak bodljikavi, odvracenica Dimek Hawk's beard Crepide а feuilles de Conyze Grosskбpfir Pippau, DurrwurzЫattriger Pippau Crepide Скедра, белоnушица
S, Н , BH,Sb, CG, Ma V/1- /X 2n = 8 ; Н
Visegodisnja Ьiljka, 20-60 cm visoka. Rizom cjfjndrican. StaЫ~jka u gomjem djjelu jzdjjeljena, gr~~e zavr~avaJU sa glavicom, rijetko gola, obtcno pokrtvena maljavo zljezdastjm dlakama. Listovi s оЬје strane gusto pokrjvenj zljezdastjm dlakaГ!la ~ prjzemn~ fjs~ovj ~jnasto duguljastj, prj osnovt kltnasto suzen1 u drsku, nazuЬijeni , rjeae test~ra~t.~ r~z~jevjto urezanj ; listovj staЬijjke nazuЬijent tlt CtJelt sa strelastom osnovom, sjedecj ; u .donjem djjelu staЬijjke listovj klinasto duguljastt, u gornjem lancetastj, sjljatj, najcesce ро obodu cjjeli. Drske glavjce na vrhu zadeЫjale . Ljstici involukruma sjroko lancetastj, prilegli, crnkastj, pokrjvenj gusto maljavo mekanjm crnkastjm dlakama ј zljezdastjm dlakama ј jos sazvjezdasto pahuljastim dlakama; spoljasnji Jjstici mnogo kracj ј uzj od unutrasnjih. Cvjetovi jezicasti, zlatnozutj do oranzzuti. Papus snjezпo Ьijele Ьоје. Ahenjja bez kljuna, sa 20 uzduznjh rebara, glatka, prema vrhu nesto suzena. Rasprostranjena је u srednjoj ј juzпoj Evropj, па planinama, od brdskog do subalpinskog pojasa; prjpada alpsko-prealpskom flornom elementu. Brojne populacjje ove vrste djjele se u nekofjko skupiпa, od kojjh su пajjnteresantпije ј za covjeka najznacajnije : populacjje acjdofjfnjh livada ј pasnjaka brdskog ј gorskog pojasa koje
1. donji dio blljke, 2. srednji dio staЬijike sa listovima, vrsni dio staЫjike sa listovima i glavicama, 4. dio staЫjike па poprecnom presjeku, 5. listici involukruma, 6. ahenija З.
ulaze u sastav asocjjacjja reda Nardetalia; populacjje subalpjnskjh rudjпa па kjsefjm tlima sveze Jasionion orblculatae; populacjje u subafpjпskjm rudjпama па karbonatjma zakjseljeпjm tlima sveza Festucion bosniacae, Festucion pseudoxantynae ј Festucion albanicae; populacjje па serpeпtjпskim tlima u okvjru asocjjacjje Dantonietum calycinae, itd. С. с. var montenegrina је karakteristjcпa Ьiljka za asocjjaciju Crepidi ( conyzifolii) - Centauretum kotschianae, iz subalpiпskog pojasa рlапiпа prokletijskog sektora visokodiпarske proviпcije alpsko-visokoпordijske
regije. Dobra је krma u svjezem stanju. 121
HIERACIUM PILOSELLA L. Fam. Asteraceae Zеёја loboda, oblёna runjika,
kosmatica
Dolgodlakava skrzolica Висока заечка лобода
Mouse-Ear Hav1kweed Ore1lle de Souris Langhaariges HaЫchtskraut
Pelosella, Pelosetta Ястребинка волосистая
S,H, BH, Sb, CG,Ma V- Vlll 2n = 36, 45; Н
1. habltus, 2, glavica, З . listic involukruma, 4. cvijet, 5. ahenija
Rjzom jzduzen ј nesto zadeЫjao. Stolona vjse, najcesce bogato pokrjvenjh priljёno dugjm dlakama, а ponekad ј sa zlijezdama. Skapus najcesce 5-30 cm vjsok, bez listova, sa Jednom glavjcom, najёesce dlakav ј zljezdovjt. Prjzemnj Jjstovi lancetasti do duguljasti, jezjcasti do obrnuto jajasti, sa gornje strane zeleni, а sa donje strane sivozeleni ј\ј bjeljёasto- pustenastj, rједе samo sa mnogo pahuljastjh dlaka. lnvolukrum naJёesce 8-12 mm dug, loptast do jajast ј sa zaobljenom osnovom, go jli bogato dlakav, sa zlljezdama ј pahuljastim dlakama ; Jjstjcj jnvolu122
kruma 0,5-2 mm sjroki, ljnearnj, sjljastj, zelenosjvj, crnkastj, гједе bjeliёastj, najcesce sa svjjetlim obodom, kojj је bez ifj sa pahuljastjm dlakama. Cvjetovi zuti, spoljasnji najcesёe crveno prugastj. Prjpada nordjjsko-evroazjjsko-subokeanskom flornom elementu, а unesen је u Sjevernu Ameriku. Diferencira se па veci broj podvrsta, varijeteta i formi, koje naseljavaju razljcite ekosjsteme, od brdskog do subalpinskog pojasa. Jedna veljka grupa populacjje ove vrste najbolje uslove za zjvot nalazj u ekosjstemjma klase Nardo-Ca1/unetea, druga u ekosjstemjma klase Sedo-Scleranthetea, а treca u vegetacjji subalpjnskjh rudjna па sj\jkatjma sveza Jasionion orblculatae, Poion violaceae i Nardion subalpinum ( Syn.: Eu= Nardion). Sa znatno manjom brojnoscu ј vjtalnoscu moze se nacj u nekjm zajednjcama reda Brometalia erecti jli, pak, u prorjjeдenjm, acjdofjfnjm, hrastovo-grabovim, bukovo-javorovjm ili smrёevo-jelovim sumama. Ljekovita је Ьiljka (Hjeracji herba l) Sadrij gorke materjje, tanine, smole, sluzi, flavonske derjvate. Narodni је lijek za Jjjecenje nekih koznih oboljenja (lisaja), upala besjke, kamena u bubregu, jtd. Slaba је krma ј kvari kvalitet mljjeka.
HYPOCHOERIS MACULATA L. Fam. Asteraceae Pjegavi jastreЫjak, provaljen koren, surjan
Pegasti svinjak
Spotted Catsear, Cat's-ear Porcelle acheatee Geflecktes Ferkelkraut Porcellina macchiata П азник краnчатыu
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма Vl- Vlll 2n = 10 ; Н
Vjsegodjsnja Ьiljka, 20-90 ( 1оо) cm vjsoka sa mlijecnjm sokom. Rjzom crnkast, debeo: valjkasto vretenast. StaЬijjka jednostavna jli prj vrhu granata sa 2-3 glavjce, bez listova jli sa 1-2 lista, pokrjvena kratkjm krutjm dlakama. Prjzemnj listovj u rozeti, sjedecj, duguljastj do objajastj, tupj, ро obodu cjjelj jli паzuЫјепј, sa crvenkastjm srednjjm nervom, pokrjvenj kratkjm krutjm dlakama, katkad ј sa smedjm mrljama ; listovj staЬijjke jajasti, паzuЫјепј , cesto nedostaj u. Glavjce velike sa dugackjm drskama, ove ispod glavjce zadeЫjale. lnvolukrum skoro poluloptast, ljstj(:j jnvolukruma crvenkastoze l eпj , ро obodu otvorenjjj, pokrivenj zvjezdasto pahuljastjm dlakama ; spoljasnjj ljstj(:j jnvolukruma lancetastj, unutrasnjj ljпearno lancetastj, prema vrhu zuckastj. Cvjetovj limunzuti , dvopolni, jezjcastj, duzj od jnvolukruma. Papus u 1 redu , се kјпје papusa peraste. Аhепјја sa dugackim kljunom, poprijeko naborana. Sjroko rasprostranjena vrsta, uglavnom п а suvjm i umjereno vlaznjm livadama ј pasnjacjma. Nalazimo ј е ј u svijetljm sumama, pretezno hrastov jm . Као edjfikatorska vrsta zпаёајап је element zajednica sveze Chrysopogoni-Oanthonion alpi-
nae, Scorzonerion villosae ј Bromion erecti. Karakteristicna је vrsta sljjedecih asocijacjja:
з
1. donji dio 4. ahenija
Ьiljke ,
2. listic involukruma,
з.
cvijet,
Scorzonero-Hypochoeretum maculatae H-ic(56)58, Pediculari-Caricetum humilis Н - је 56, Bromo-Oanthonietum alpina.e Sugar 72 ј Festucetum panicu/atae R. Jovanovjc - 1955. Cesta је u zajedпjcama Molinion coeruleae, Arrhenatherion elatioris, Chrysopogoni-Satureion Festucion rupicolae, Poion violaceae, OnobrychidoFestucion, Festucion pungentis ј Festuco-Knaution longiflorae. Као krma svrstana је u grupu bezvrijednjh vrsta. Proljecni ljstovj rozete mogu se korjstitj u kuljпarstvu kao salata. Opste rasprostranjenje : Evropa, Kavkaz, SjЬir.
123
HYPOCHOERIS RADICATA L. Fam. Asteraceae Svinjski korijen, surjan, zrakasti ja stre Ыjak
Trpezni svinjak Свински корен
Long-Rooted-Cat's Ear Salade de pork Gemeines Ferkelkraut Porcellina giuncolina Пазник
S, H, BH, Sb, CG, V - VIII 2n = 8 ; Н
zeleni, ро ёekinjastim
1. donji dio Ьiljke, 2. gomji dio glavicama, З . ahenija
staЫjike
sa listovima i
Rjzom kratak ј valjkast, najёesce sa zadebljaljm boёnjm korjjenjma. StaЬijjka 30 - ВО ( - 1ОО} cm vjsoka, uspravna ili koso ustajuca, viljuskasto granata, plavozelena, fino jzbrazdana, bez ljstova, sa ljuspama ј pri osnovj sa krutjm dlakama. Prjzemni listovi obrazuju rozetu, duguljasto su lancetastj i bez drski, tupoljkj, luёno nazuЫjenj, sa gornje strane zeleni а sa gornje plavkasti, golj jli sa prorijedenim gruЬim dlakama. Cvjetne drske pri vrhu malo zadeЫjale. Glavjce 2,5-4 cm siroke. lnvolukrum go, valjkasto zvonast, 12 25 mm dug; listjcj jnvolukruma lancetasti, mutno124
Ма
sredini sa ledne strane cesto sa dlakama, ilj golj. Cvjetovi zuti, obodni duzj od jnvolukruma, spolja zelenkasti. Papus u dva reda; unutrasnji red ёekinja perast, а spoljnj od ёekinja koje su vrlo kratko hrapave. Ahenjja crvenkastozuto-smeda, sa kljunom, 15 - 17 mm duga. Prjrodnj areal vrste obuhvata Evropu, Malu Azjju ј sjevernu Afrjku, а danas је posredstvom ёovjeka sjroko rasprostranjena. Prjpada subatlantsko-submedjteranskom flornom elementu. Na vertikalnom profilu nase zemlje javlja se u nizijskom, brdskom ј gorskom pojasu. Razvrstava se u ёetjri grupe populacjja, od kojih jedna optjmum nalazi u higromezofjlnjm livadama reda Molinietalia, druga u mezofjlnim livadama reda Arrhenatheretalia, treca u kserotermnjm livadama reda Festuceta/ia valesiacae, а cetvrta u acjdofjlnjm livadama reda Nardetalia. Mlado lisce i staЬ/jjka su jestivi ј korjste se kao poljska salata. Medonosna је ј ljekovjta Ьiljka ј korjstj se za ljjeёenje plucnjh bolestj. SlaЬih је krmnjh vrjjednostj.
INULA SALICINA L. Fam. Asteraceae Pasnjaёki oman,
utrenica glatka Vrbollsni oman Утреница глатка
Wtllow-Leaved- lnula lnule а feullles de saule Weiden alant Spraginella Девясил иволистныu
S, H, BH, Sb, CG, Ma VI - IX 2n = 16 ; Н
Rizom granat i puzeci. StaЫjika 25-85 cm visoka, sa mnogo listova gola ili u donjem dijelu sa ёekinjastim dlakama, uspravna, kruta, lomljiva. Listovj jedrj, jajastj ili duguljasto lancetasti, sa srcasto uvastom osnovom, upola obuhvataju staЬijiku, sjedeci, goli ili ро obodu ј sa donje strane ро nervima slabo pokriveni kratkjm dlakama. Glavjce pojedinacne ili u razrijeёlenim terminalnjm gronjastjm cvastjma, 2,5-3(5) cm u preё njku. Ljstjcj jnvolukruma pravjlno poreёlani kao crepovj па krovu, ро obodu sa trepljama, kozasti ј sa zeljastjm usjljenjm nesto strsecjm vrhom ; unutrasnjj Jjstjci ljnearnj, vise od dva puta duzj od jnvolukruma. Аhепјја slaЬo prugasta, gola, 1,5 mm duga. Rasprostranjena је u Evropi i jugozapadnoj Azijj ј pripada umjerenokontinentalno-submedjteranskom flornom elementu. Diferencira se u tri grupe populacjja, od kojih jedna - najbroJnija, najpovoljпjje uslove za zivot nalazi u ekosjstemjma reda Molinietalia, druga u ekosjstemjma reda Brometalia erecti, а treca u degradjranjm sumama i sjkarama redova Quercetalia pubescentis ј Ostryo-Carpinetalia orientalis; ро osnovj
1. donji dio biljke, 2. vrsni dio staЬijtke sa listovima i glavicom, З, 4. listovi, 5. jezicasti cvijet, 6. cjevast cvijet, 7. ahenija
brojnostj ј optjmuma uslova za zjvot, odnosno vjtalnosti indjvidua i populacjja, neki fitocenolozj srednje Evrope smatraju је karakterjsticnom vrstom zajedпjce Molinietum medioeuropaeum. odnosno sveze Molinion. Pripada grupi ljekovjtjh Ьiljaka, kao i vecina vrsta iz ovoga roda, meёlu kojjma је najznacajnjja lnula helenium L. SadГZe jnuljn, jnulenin, pseudoinulin ј druge fruktozjde, etericna ulja, gorke materije jtd., te se upotreЫjavaju u lijecenju plucnih, stomacnih i koznih bolestj, kao ј za regulacjju menstruacjje. 125
LEONTODON AUTUMNALIS L. Fam. Asteraceae Goloёek
brdski, lavlji zub, loёina
Jesenski јајёаг
Fall-dandelion, Autumnal hawkblt Liondent d'automne Herbst Lбwenzahn Radicchiella tardiva Кульбаба осенняя
S, Н , Vl-
"2n
1. donji dio Ьiljke , 2. gornji dio glavicama, З. cvijet, 4. ahenija
staЫj ike
sa listovima i
Rjzom valjkast, kos i odrezan. StaЫjika najcesce 10-50 cm vjsoka, uspravna jlj ustajuca, najcesce racvasto granata, gola ј uglavnom bez ljstova ; mali lancetasti listovj u pazuhu grana. Listovj u rozetj prjlegli uz zemlju, duguljastj, duguljasti ili lancetastj, lucno nazuЫjenj ili ± perasto djjeljenj, sa ljnearnjm reznjevjma kojj strse. Drske glavjca sa brojnjm ljuspama, duge ј prema gore zadeЬijale. lnvolukrum jajasto valjkast, go jli dlakav, taman do crvenkastozelen ; ljstj(:j involukruma linearno lancetasti, §jljatj ј najcesce sa kratkjm dlakama. Cvastj zlatnozute, 126
ВН,
Sb, CG,
Ма
Х
= 12, 24 ; Н
rijetko bjelicastozute. Cekjnje papusa jste duzine, peraste, nazuЫjene samo prj prosjrenoj osnovj, prljavobljele. Rasprostranjena је u Evropj i u Azjjj do Altaja, па Grenlandu, а ј u Sjevernu Amerjku је unesena. Prjpada evroazjjskom flornom elementu. Optjmum uslova za zjvot nalazj u ekosjstemjma reda Arrhenatheretalia. Ojferencjra se u trj grupe populacjja, od kojih jedna naseljava mezofjlne ljvade ј pasnjake brdskog ј gorskog pojasa sveze Cynosurion cristati (L. а. subsp. autumnalis), druga naseljava subalpjnske pasnjake ј ljvade sveze Poion alpinae, а treca se javlja u pasnjacjma ј livadama sa Agrostis vulgaris na serpentinjtjma ј kornjtjma Srblje ј Bosne. lz fjtocenoloske djferencijacjje populacjja jasno projzilazj da vrsta u cjeljnj ima §jroku ekolosku valencu u odnosu na geolosku podlogu, tjpove tala, ра ј osnovne kljmatske elemente - toplotu ј vlaznost ; srednje godjsnje temperature па staпj§tjma tјрјёпе podvrste varjraju najcesce jzmeдu 6 ј 10°С, а na stanj§tjma populacjja subalpjnskog pojasa (L. а. subsp. pratensis / L./ Arcang.), u okvjru sveza Poion alpinae i Pancicion, krecu se jzmeдu 4 ј 6°С . Medonosna је vrsta ј povoljno djeluje na kvaljtet mlijeёnjh projzvoda.
LEONTODON HISPIDUS L. Fam. Asteraceae Nakostrijeseni lavlji zub, cekinjasti golocek Navadni otavcic
Rough Hav1kb1t Uondent en rer lanc-e Gemeiner Lov1enzahn Radicch1ella
Кульбаба шершавая Кульбаба оnушенная
S, H, BH, Sb. CG. М а V - IX 2n = 14 ; Н
Rjzom kratko valjkast ј kos. StaЬij jka 10-60 ст, sa jednom glavjcom , sa 1-2 /jnearne ljuspe jlj gola. Ljstovj golj, sa zvjezdastjm ili raёvastjm dlakama, zeleпj do sjvozelenj, u rozetj, razljёjtog oЬijka - duguljastj do obrnuto lancetastj, ро obodu cjjeli, luёno jzruЫjenj ј/ј perasto reznjevjtj, suzenj u nejasnu drsku. Glavjce poslije cvjetanja vjsece i krupne. lnvolukrum 12-17 mm dug, tamnozelen do crnkast, go i/ j sa kratkim bjelicastim dlakama ; spoljasnji listici involukruma lancetastj ј tupoliki ili kratko usiljeпj. Cvjetovj zuti, dvostruko duzj od involukruma. Papus plavoЬijel do smeдast ; ёekjnje papusa poredane u dva reda, od kojih је spoljasnji sa hrapavim, а unutrasnjj sa perastim cekinjama. Ahenjja 5-8 mm duga, svijetlosmeda, slabo паЬогапа, prema vrhu suzena u oЫiku kljuna. Naseljava Evropu ј jugozapadnu Aziju ; prjpada evroazijsko-subokeansko-submediteranskom flornom elementu. Diferencira se па horjzontalnom ј vertikalnom profj/u areala na vjse grupa populacjja, koje su razlicitj taksonomi shvatili kao razliёite podv-
rste, varijetete i forme. Tako tipiёnu podvrstu mozemo smatrati karakterjstiёnom za red Arrhenatheretalia, odnosno za klasu Molinio-Arrhenatheretea. а L. h. subsp. hyoseroides (Welw.) Murr. kao karakteristiёnu vrstu klase sipara Thlaspeetea rotundifolii, sto ukazuje па velike raz/jke njihovih stanista, а narocito u pogledu tipa zemljista koje naseljavaju, tipovima ekoklime i ро strukturi fitocenoza, odnosno Ьiocenoza. Lisce ove vrste, dok је mlado, moze se koristiti kao salata. Povoljno djeluje u krmi па mlijeёne proizvode, ali ga stoka u starijim fazama slabo konzumira, zbog grube dlakavostj. 127
LEUCANTHEMUM VULGARE Lam. (Syn.: Chrysanthemum leucanthemum L.) Fam. Asteraceae ОЫёnа margareta, оЫёnа ivanёica
Navadna ivanjsica Обична иванчица, маргаритка
Охеуе Daisy Grande marguerite Wiesen wucherЫume Occhio di Ьоvе, Margherita Нивяник обыкнове нныu
S,
Н,
BH, Sb, CG,
V -XI 2n = 18 (54, 72) ;
1. donji dio Ьiljke, 2 ..dio staЫjike sa listovima, cjevasti cvijet, 4. jezicasti cvijet, 5. ahenija
З.
Rizom valjkast, clankovit i koso polozen. 20-1 ОО ст vjsoka, uspravna, jednosa jednom glavjcom, ilj је granata sa vjse jzduzenih grancjca koje se zavrsavaju glavicom. Ljstovj prilicno jedri, goli ilj slabo dlakavi, а samo ponekad gusce pokrjvenj kovrdzavim dlakama ; prjzemni ljstovj lopatjcasti ili kljnasto duguljasti, sa dugom drskom ј grubo nazuЫje nom do perasto reznjevjtom liskom; listovj stabljjke duguljastj ili linearno lancetasti, usko i duboko nazuЫjeni s usiljenjm zupcjma. Glavice sa dugackjm drskama, precnjka 3-5 cm. lnvolukrum StaЬijika stavna ј
128
Ма Н
poluloptast, sa listjcjma koji su ро obodu svjjetli ilj crnosmedi ј poredani kao crepovj па krovu. Sredjsnjj cvjetovi zlatnozuti, jezjcastj cvjetovj Ьijeli, najcesce duzj od precnika diska. Papus kod sredjsnjjh cvjetova nedostaje, а kod obodnih jli nedostaje jlj obrazuje malu, kosu krunjcu. Ahenija 2,5-3 mm duga, oЫika ёјgге. Prjrodnj areal vrste је Evropa ј Azjja do Altaja, а danas је veoma rasprostranjena u svjjetu, posredstvom covjeka, kao dekoratjvna vrsta. Prjpada evroazjjsko-subokeanskom flornom elementu. Ova kompleksna vrsta, shvacena u najsjrem smjslu rjjecj, djferencjra se u velik broj vjkarnjh ј sestrjnskjh vrsta, podvrsta, varjjeteta ј formi, koje se cesto razljkuju ne samo ekoloski i morfoloskj, vec ј ро broju ј oЬijku kromosoma. Kod nas su najznaёajnije svojte ovog agregata L. v. subsp. vu/gare L. i L. v. subsp. montanum (all.) Brjqu., od kojjh prva jma 2n= 18, а druga 2n= 54. Populacjjama prve podvrste najbolje odgovaraju mezofjlne livade sveze Arrhenatherion elatioris u njzijskom, brdskom ј gorskom pojasu, dok druga naseljava pljca karbonatna tla subalpjnskog ј gorskog pojasa, ulazecj u sastav zajednjca mezofjlпjh livada ј pasnjaka jli planjnskih rudina. Ljekovjta је ј krmna blljka.
SCORZONERA VILLOSA Scop. [Gelasia villosa (Scop.) Cass.] Fam. Asteraceae Muravka
Viper-grass Zottige Schwarzwurzel Scorzonera spinulosa
S, Н ,
ВН,
CG
V -VII 2n = 14 ; Н
Rjzom vertjkalan, cjlindrjcan, ponekad sa duboko ukopanjm jajoljkjm gomoljjma. StaЬijjka jedna jlj jh је vjse, najcesce uspravna, nerazgranata jli sa 1-2 grancjce. Ljstovj najcesce u donjoj polovjnj staЬijjke , 10-25 cm dugj ј 0,2-0,3 cm sjrokj, linearnj, cjjeli, povjjenj, donjj sa prosjrenjm Ьijelom rubom. lnvolukrum 17-25 mm dug. Ljgulastj cvjetovj 1-1 ,5 puta duzj od jnvolukruma, zutj, crvenkastj spolja. Ahenjja 9- 15 mm, cjlindrjcno-eljptjcna. Papusne dlake 1,5-2 puta duze od ahenjje, Ьljjedocrvenosmede . Tjpjcna podvrsta ј е endem Qjnarjda ј rasprostranjena је od lstre do Albanjje, te prjpada dinarskom florпom elemeпtu . Optimum uslova za zivot nalazi u kamenjarskjm pasnjacjma i kserotermnjm livadama submedjteranskog ј medjteransko-montanog pojasa, dajucj vjsokom brojnoscu ј vjtalnoscu snэZan pecat njzu asocjjacija koje su obuhvacene svezom Scorzonerion vi/losae, medu koj jma su od posebnog znaёaja : Oantonio-Scorzoneretum villosae, ScorzoneroHypochoeretum maculatae, Ononidi-Brometum r ondensati ј Chrysopogoni-Euphorbletum nicaensis. lzraz jta је klacjfjlna vrsta, u cijjm plitklm karbonatnjm tljma pH-vrjjednost najcesce
1. donjl dlo Ыljke , 2. dio staЫjlke sa listovima, glavica, 4, 5. l istiёi involukruma, 6. ahenija
З.
varjra jzmedu 6 ј 8. Srednja godjsnja osunёanost staпista ove vrste najёesce varira izmedu 2000 ј 2600 satj. Srednje godjsnje temperature na podrucju njenog areala najcesce varjraju jzmedu 1О ј 15°С, apsolutne mjnjmalne temperature najcesce se na duze vrijeme ne spustaju jspod - 15°С , а apsolutne maksjmalne u podnevnjm casovima jula i avgusta, па juznim ekspozicjjama ј nagjЬima do 45° djzu se ј preko 45°С . Srednja godjsnja relatjvna vlэZnost vazduha па пjenjm stanjstjma najcesce varjra od 50-60%. Znacajпa је krmna Ьiljka na oskudnom prjmorskom krsu Djnarjda. 129
SERRAT ULA TINCT OAIA L. Fam. Asteraceae Srpak, obl ё n l
srpac,
piljca Barvilna macina
SavJ wort , Centaury Sarrete de tetnture Farberscharte Serretta, Cerretta Cepnyxa красильн а я
S, Н , BH, Sb, CG, VII - IX 2n = 22 ; G, Н
1. donji dlo Ыlj ke, 2, З . dio staЫj i ke sa listom, 4, 5. listict involukruma, 6. cvijet, 7. ahenija
8jljka vjsjne 30-100 cm najcesce, sa kratkjm, ёvornatjm ј valjkastjm rjzomom. StaЬijjka gola, sjajna ј sa dosta listova, uspravna, uglasta ј u gornjem djjelu slablje jlj јаёе granata. Ljstovj goli, zivozelenj, jajasto-lancetasti, u donjem djjelu stabljjke nedjjeljenj ј sa dugjm drskama, u gornjem djjelu stabljjke lirasto perasto reznjevjtj, ро obodu ostro ј sjtno nazuЫjenj. Glavjca mnogo, sa sirjnom 6-12 mm ј duzjnom 15-20 mm, u metliёastoj jlj gronjastoj cvasti. lnvolukrum cilindriёan; ljstjci involukruma jajasto lancetastj, 130
Ма
bodljasto sjljatj, ро obodu maljav1, zelenj ifj ёesto ljubjcasto prevucenj. Cvjetovi purpurnj, rjjetko Ьijeli. Papus prljavobljel do slamastozut. Rasprostranjena је u Evropj, Azjjj ј sjevernoj Afrjcj (Aizjru); prjpada evroazjjsko-submediteranskom flornom elementu. Diferencjra se u nekoliko sjstema populacjja, od kojjh su neki shvacenj ј opjsanj kao posebne podvrste, varijetetj i forme. Tipicna podvrsta nalazj optimum za zjvot na dubokim glejnjm tlima njzjjskog ј brdskog pojasa, u asocjjacijama sveze Molinion, te se smatra karakterjstjcnom vrstom ove sveze ; takoCie se javlja u vegetaciji vjsokih zelenj sveze Filipendulo-Petasition. Druga podvrsta - S. t. subsp. macrocephala (Bertol.) Rouy optjmum uslova za zjvota nalazj u subalpinskim rudinama na karbonatjma sveze Caricion ferruginei, kao ј sveze Ca/amagrostidion arundinaceae koja pripada redu Adenostyletalia; ova podvrsta sadгZj materjje za bojenje. Prjpada ljekovjtjm biljkama (Herba et Radix Serratulae). Medonosna је i dekoratjvna bjljka. а i krmna za koze.
TARAXACUM OFFICINALE Weber in Wiggers Fam . Asteraceae
Maslacak
Navadni regrat Глуварче
Dandelion, Blow-ball, Lions Tooth Dent de lion, Pissenlit Gemeiner Lбwe nzahn Dente di leone, Radichiella Одувачник лекарственныu
S,
Н, ВН ,
Sb, CG,
Ма х
111 -
2n
= 24 (32, 16-37)
Bjljka 2-50 ст visoka. Rizom vjseglavjcast, skoro uvjjek bez slamastjh lisnih ostataka. Skapus uspravan ili ustajuci. Listovi goli, objajasti, do usko lancetasti ilj linearпj , najcesce duboko testerasto usjecenj do duboko perasto jzdjjeljeпj , sa lјпеагпјm do trouglastim reznjevjma kojj su ро obodu c jjeli jli паzuЫјепј ili samo sa pojedjnacnjm zupcjma. lnvolukrum zeljast, mek, zelenkast jli crnkast, sa spoljasnjim ljstjcjma sa jlj bez kozastog oboda. Cvjetova mnogo, zutjh do svjjetlozutjh, rijetko narandzastjh jli Ьijelih , kojj su sa donje strane ponekada prevucenj sjvoplavkasto, crveno jli smede. Papus Ьijel . Ahenjja sjva, do tamnosmeda ili crna, gotovo glatka jli sa mnogo bodljastjh kvГZjca. Prema »Fiora Europaea", 4 :340-343, grupa Taraxacum officinale koja prjpada Sect. Taraxacum (Sect. Vulgaris Dahlst.) obuhvata vjse od sto uze shvacenjh vrsta, medu kojima Taraxacum officinale Weber јп Wjggers, kao podskupina, odnosno podgrupa. Rasprostranjena је u Evropi ј Azijj ј pripada sjeverno-evroazjjsko-subokeanskom flornom elementu. Prema Hayek, А. & Markgraf, F., 1931 :834 : 835, ova vrsta se па prostoru Jugoslavjje djferencjгa u trj podvrste - Т. о. subsp. officinale,
1. habltus, 2. glavica, bez papusa
З.
cvijet, 4. ahenija, 5. ahenija
Т. о. subsp. palustre (Lyons) Becherer јп Schjnz u. Kell ј Т. о. subsp. erectum (Schrk.) Schjnz u. Kell. Tjpjcna podvrsta optjmum uslova za zjvot nalazj u vegetacjjj mezofjlnjh ljvada ј pasnjaka reda Arrhenatheretalia ј ugazenih staпjsta urbanjh ј ruralnjh sjstema reda Plantaginetalia majoris, druga podvrsta naseljava hjgrofjlne ljvade reda Molinietalia i reda Deschampsietalia, а treca podvrsta zjvi u vegetaciji oko snjeznjka na vjsokim planjnama Jugoslavjje, u asocjjacjjama sveza Salicion retusae Ht. 1948 ј Ranunculion crenati Lakusic 1966. Ljekovjta, medonosna i jestiva Ьiljka.
131
TRAGOPOGON РАдTENSIS L. Fam . Asteraceae
Kozja brada, tlvadska kozja brada, turovet Travnjska kozja brada Козја брада
Yellow Goat's beard Salsifis des pres WiesenЬocksbart ВаrЬа di Ьессо
Козлобородник луrовоu
S, H, ВН , Sb, CG,Ma V-VIII 2n = 14 ; Н (G) jпvolukruma
1. donji dio Ыljke, 2. dio staЫjike sa listovima, glavica, 4. cvijet, 5. ahenija, 6. ahenija bez papusa
З.
Biljka visiпe 30-70 cm. Korijen valjkasto vreteпast , smea, sa mпogo mlijeёпog soka. StaЫjika gola ilj u raпjjim fazama razvjca slabo pahuljasto dlakava, plavkastozeleпa, uspravпa , jedпostavпa jlj slabo razgraпata ; graпe sa jedglavjcom. Listovj dugj, Јјпеаrпо laпcetastj, prj osпovj trbusasto prosjreпj, а prj vrhu siljatj, goli, 4-10 mm sjrokj ј do poloviпe obuhvataju staЬijjku. Drske glavjca pri vrhu slabo zadeЫjale. lпvolukrum tokom cvjetaпja 2, 5-З cm dug, а u vrijeme plodoпoseпja пesto produzeп ; listjca
пom
132
8-10, laпcetastj , sjljatj ј jzпad osпove stjsпutj . Cvjetovj sumporasto do tamпo zlatпozutj. Аhепјја pokrjvena bodljastjm ljuspama, 16-22 mm duga ј suzeпa u kljuп, koji је duzjпe aheпije jlj пesto duzj od пје. Rasprostranjeпa u Evropj, па Kavkazu, u zapadпoj Persjjj ј Sjblru. Prjpada evroazjjskosubmedjteraпskom flomom elemeпtu . Тiрјспа podvrsta пalazj optjmum uslova za zjvot u asocjjacjjama sveze Sisymbrion, па prostoru ceп tralne ј zapadпe Evrope, а Т. р. subs. orientalis
(L.) ёelak је karakteristjcпa vrsta mezofjlпjh ljvada reda Arrhenatheretalia i djfereпcjra se па prostoru Jugoslavjje u пјz populacjja od subme1.teraпskog ј пjzjjskog do brdskog ј gorskog pojasa. lma siroku ekolosku valeпcu u odnosu па matjcпj supstrat ј tjpove zemljjsta, te ga пalazjmo па karboпatjma ј sjljkatjma, оdпоsпо па krecпjacjma , dolomjtjma, kornjtjma i serpeп tjпjtjma ј пjjhovjm uglavпom razvjjeпjjjm tlima. Serpeпtjпske populacjje uglavпom su vezaпe za ljvade ј pasпjake sveze Mesobromion ј sveze Festucion valesiacae, te se јаsпо ekoloskj djfereпcjraju od krecпjackjh populacjja, koje optjmum za zjvot nalaze u asocjjacjjama sveza Arrhenatherion. Cynosurion ј Pancicion. Ljekovjta је Ьiljka. Mlado ljsce se korjstj kao salata. Krmпa Ьiljka.
COLCHICUM AUTUMNALE L. Fam. Liliaceae
Ј
Mrazovac
Jesenski podlesek Мраза вец
Meadow Saffron Colchique Herbst zeitlose Colchico Безврсм снни к осенниu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма VIII -IX 2n = 38 ; G
Bjljka vjsjпe 20 - 40 cm пајёеsсе, sa koso jajastom krtolastom lukovjcom duzjпe 2,5 - 5 ст ј pokrjveпa mrkom do crпom tuпjkom . Ljstovj prjzemпj, uspravпj, 20-40 cm dugj ј 2-6 cm sjrokj, uzduzпo laпcetastj, па оЬа kraja suzeпj, golj, sa dugom sarom, razvjjaju se rапо u proljece zajedпo sa plodom, а ujeseп tokom cvjetaпja Ьiljke пedostaju. Cvjjet пајёеsсе јеdап , rjede dva ilj trj, veliёjпe 10-25 cm пајёеsсе , svjjetloljuЬiёastoruzjёastjh, rjede Ьijelih ili sa sarom u oЫjku sahovskog polja. Perjgoп ljevkast sa listjcjma razliёjtog oЬijka ј veliёjпe - obrnuto jajasto jzduzeпjh, eliptjёпjh do laпcetastjh , З- 7 cm dugjh ј 7-15 mm sjrokjh, sa 2 uzduzпe lјпјје pokrjveпe papjlama; cjjev perjgoпa vrlo duga, skoro koпёa sto s uzeпa, 3-4 puta duza od ljstjca perjgoпa. Prasпjka 6, kracjh od perjgoпa ; aпtere jzduzeпe, пaraпdzastozute, priёvrsceпe sa ledпe straпe, 6- 12 mm duge. Stublca З, kracjh jli jedпake duzjпe kao ј perjgoп , па vrhu zadeЫjalj ; zjgovj zadeЫjalj , djelomjёпo se spustaju пјz stuЬic ; plod пjk trook ј ostaje pod zemljom sve do proljeca kada zajedпo sa ljstovjma jzrasta. Cahura jzduzeпo objajasta, пaduveпa, па vrhu kratko usj ljeпa, 3-5 cm duga, taпkjh zjdova, otvara se do sredjпe , sa vecjm brojem sjemeпkj . Sjemeпke loptaste, mrke do crпomrke Ьоје, rupjcavo jstaёkaпe, 0,8-2 mm duge.
1, 2. donji dio biljke {2 = uzduzni presjek), З, 4. gornji dio perigona sa prasnicima i stubicem {4 = na uzduznom presjeku), 5, 6. cahura {6 = na popreёnom presjeku), 7. sjemenka
Areal vrste obuhvata
juzпu, sredпju ј
za-
padпu Evropu ; prjpada subatlaпtsko-submedjte raпskom florпom elemeпtu .
Najvecj broj populacjja zjvj u asocjjacjjama klase Molinio-Arrhenatheretea, а пesto mапјј broj ј u asocjjacjjama klase Festuco-Brometea. Mrazovac је veoma pozпata ljekovjta, alj ј otrovпa Ьiljka. SadГZj dva jaka alkalojda - kolhjcjn ј kolhjcejп, te se паrоёјtо mlada stoka veoma ёesto truje пјјmе ; паrоёјtо ёesto stradaju goveda, kопјј ј svjпje .
133
VERATRUM ALBUM L. Fam. Liliaceae Cemerika Ыјеlа
Bela cmerika Бела чемерика
False White HelleЬore Varatre blanc Welsser Germer Elabro Ьianco Чемери ца
S, H, BH, Sb, CG, Ma Vl - Vtlf 2n = 32; Н
1. donjl dio biljke, 2. dlo stabljike sa llstovima, З. cvijet, sjemenka
4 . 11sti~ perigona sa prasnikom, 5. cahura, б .
Biljka visine 50 - 150 cm najcesce. Aizom uspravan, kratak, mesnato zadeЬijao i sa brojnim korjenovima. S taЫjika snaina, uspravna, suplja, cljelom duzlnom pokrivena listovima ј njihovim cjevastim sarama, u gornjem dijelu pokrivena kratkim dlakama. Listovi u donjem i srednjem dijelu staЫjike jajastl, siroko elipticni do elipticni, 10-20 cm dugi i 6-10 cm siroki, а gornji lancetasti; svl listovl sjedeci, pljosnati, cijelog oboda, sa gornje strane golj а sa donje naroeito uz nerve maljavi, duboko uzduzno naboranl 1 sa brojnim paralelnjm nervlma. Cvast је 1З4
vrsna metlica, duzjne ЗО-60 ст . sastavljena od klasolikih grozdova. Cvjetovi srazmjerno veliki 1, 5 -2 cm u precniku, spolja zeleni а s unutrasnJe strane Ыjeli ili zuckastozeleni do jntenzivno zeleni, donjj dvospolni, а gornji vecjnom muskj; cvjetna drska pokrivena maljama ; listicj perigona obrnuto jajasti, jzduzeno eliptjcni do lancetasti, na оЬа kraja suzeni, 7-9 mm dugi, u vrsnom dijelu cesto resasto nazuЫjeni . Prasnicj kraci od perjgona; antere bubrezaste ili okruglaste. Plodnik graaen od з karpele ; zjga з. Cahura 10-20 mm duga najcesce, jajasto elipticna ili jajasta. Sjeme mnogobrojno, 5-15 mm dugo, pljosnato. Sjroko је rasprostranjena u sjevernim i srednjim djefovima Evroazije i diferencjra se u dvije podvrste, od kojih tipicna zivi u sjeverozapadnom, а V. а. subsp. lobelianum (Bernh.) Rchb. u istocnoj Evropj i Azijj do Aljaske. Nase - jugosfovenske populacije, zjve u razliёjtjm nesumskjm, ра ј nekim sumskim ekosjstemima kao sto su: ekosjstem subalpjnskih pasnjaka ј livada па kjselim tljma klase Juncetвa trifldl, odnosno sveza Jasionion orblcu/a taв i Polon violacвae, u ekosjstemima vjsokih zefeni reda Adвnostyletalia, te njtrofjfnjh visokjh zelenj sveze Rum1cjon alpinj, u ekosistemima gorskih i subalpjnskih mezotilnih livada sveze Pancicion itd. Poznata је otrovna ј ljekovita Ыljka .
NARCISSUS POЁTICUS l . SUBSP RADIIFLORUS (Salisb.) Baker Fam. Amaryllidaceae Narcis, sunovrat Beli narcis, bedenica Нарцис
Poet's Narcissus, While- Dillies, Primose- Peerless Narcissus des poetes, Herbe а la vierge Weisse Narzisse Fior-maggi, Narciso Нарцисс
S,
Н,
BH, Sb, CG,Ma
IV -VII
2n
= 14 ( 16, 21 )
;G
Lukovjca loptastog do jajastog oЬijka 5-6 duga ј 1,5-2,5 cm sjroka, sa tamпjm , suhjm omotacem. StaЫjika 20-50 cm vjsoka, spljosteпa i sa dva istaknuta uzduzпa rebra. Listovi liпearni, 3-6 mm sirokj, па vrhu zatupasti, plavicasti ili zeleni, kracj od staЬijj ke. Cvjetovi ројеdi паёпi, rjede ро 2 па vrhu staЫjike, па peteljki duzjпe 1,5-2 cm koja је u doпjem dijelu obuhvacena opnastim priperkom. Perigon је Ьijel ili u poёetku cvjetaпja zuckastobljel ; cijev perjgoпa 2,5-3 mm duga; elipsojdni ilj jzduzeno objajastj reznjevj 2-2,5 cm dugj, па vrhu siljatj ili ovalп j, prema osnovj se suzavaju ј ро pravilu se пе prepokrjvaju. Parakru п ica tanjjrasta, 2-4 mm duga, zuta, ро obodu nepravjlno sjtno nazubljeпa ј crveпa. Svj prasnjcj gotovo jste d u zj пe (gornjj пesto malo kraci). Stublc se zavrsava trodijelim zjgom. Plod је ёahura sa mп ogo sjemena u svakom okcu. Areal ove podvrste obuhvata Alpe, Karpate, Jugoslavjju i sjevernu Grcku ; pripada prealpskosubmediteranskom flornom ele m eпtu , а tipska podvrsta је rasprostranjena па lberskom poluotoku. Populacjje nase podvrste rasprostraпjene su na vertikalnom profilu Qjnarida, od submediteranskog do a lpjпskog pojasa. Naj brojпije i najvjtal пjje populacjje zjve u kraskjm poljima ст
1. donjl dio
Ьiljke,
2. dio
staЬijlke
sa listovima,
З . uzduzni presjek cvijeta, 4. vгSni dio s taЬijike sa
cvijetom
gornje Hercegoviпe, а пагобtо su karakterjstjcne za G ataёko polje, gdje krajem maja jli u prvoj polovinj juna stvaraju prekrasan bjjelj tepih njeznjh i opojno mjrjsnih cvjetova. Ova grupa populacjja optimum uslova za zjvot пalazj u asocijacjjama sveze Molinio-Hordeion secalini. а narocjto u asocijacijj Molinio-Lathyretum panonici, od nosпo пјепој subasocijaciji М. -L. р. narcissetosum radiiflori Lakusic 1974. Druga grupa populacua zivi u mezofilпim livadama gorskog i subalpjпskog pojasa, а пaroёito па plaпinama oko Sutjeske (Magljc, Volujak ј Zelengora). а treca u planjnskjm rudjпama reda Crepfdetafla dinaricae. Ukrasпa је ј za stoku otrovпa . 135
LEUCOJUM AESTIVUM L. SUBSP AESТIVUM
Fam
Amaryllldacoae Drljemovac, dokoljen
Snov1Фop d'ёte
Snovlflai
N1voo1e
SommerknotenЬiumo
Campanelle, C/poll по Беnоцвотю1к neТI-i~~u Беnянка nетняя
S. Н . ВН Sb CG IV - Vl 2n- 22 24 G
1 donri d10 blljke. 2. vr!m dio staЬijike sa cvjetovima, 4. cvijet (4 = na uzduznom presjeku), 5. prasnici i tucak, 6. plod з.
Lukov1ca jajolika, najcesce 20-40 mm u precniku, sa sivkastim ili bjelicastim opnastim omotacem. StaЫjika 30-60 cm visoka, malo spljo~tena , na vrhu sa 3-8 cvjetova u ~titastoj cvasti. Listovi ~iroko lineami, 5-15 mtn siroki, sjajnj, iste duzine ili nesto duzi od staЫjike . lspod stitaste cvasti lancetast i opnast priperak duzine do 5 cm. Cvjetovi zvonasti, na dugim peteljkama ј nadole povijeni ; listici perjgona izduzeni, objajasti lli elipsoidnj, 10- 15 mm dugi i 8-1 О mm siroki, bljelj i na vrhu sa zelenkastom ili zelenkastozuckastom mrljom. Prasnici duzine 7-1 о mm. Stublc duzi od prasnika. oko 1О mm,
136
Ма
na vrhu malo kllnasto proslren, ispod z1ga sa zelenim prstenom. Cahura skoro loptasta il1 objajasta, duga oko 10-15 mm 1 oko 5 mm u precniku. Sjemena loptasta, crna. Rasprostran,ena је u juzno1 Evrop1, na Krimu 1Kavkazu, u Maloj Aziji i srevernoj PerSIJI, pripada submedlteransko-mediteranskom llornom elementu. Ova izrazito higrofilna vrsta optimum uslova za zivot nalaz1 u poplavn1m sumama sveza Salicion albae. Populion albae i Alnion glutinosae, te u poplavn1m livadama sveza Deschampsion caespitosae, Magnocaricion, Molinion coeruleae, Alopecurion utriculati Zeidler 1953. 1 Calthion, na mocvarnim glejnim, livadskim gleJ· njm ј pseudoglejnjm tljma, te na hidrogen1m crnicama. Srednje godjsnje temperature na stanjstima razlicitjh populacija najёesce var1ra)u 1zmeдu 1О 115°С, apsolutne minimalne temperature ро pravilu se ne spustaju ispod -15 ас, а apsolutne maksimalne ne dlzu se iznad 30 С. sto znaёi da ima relativno usku ekolosku valencu u odnosu na temperaturu, kao 1 sve higrofite. Heliofitne populacjje su ро pravjlu na vla2nijim. а poluskiofitne na nesto suvljim tlima. sto ukazuje na njenu veoma usku ekolosku valencu u odnosu na vlagu, odnosno vodu. Ukrasna, medonosna i ljekovita blljka.
GLADIOLUS ILL YRICUS Koch Fam. lridaceae Gladiola,
sabljiёica
lllyrtens-sword-ltly, lllyriens S\vord-grass Glaieul d'lllyrte lllyrisches SieQ\vurz. lllyrisches Schwenel ШnЗ>~<ник ипирскиu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма IV- Vl 2n = 69, 90 : G
Krtolasta lukovjca loptastog оЬЈјkа, а poпe kad malo spljosteпa jfi kruskasto jzduzeпa. StabJjjka taпka ј 30-60 ст vjsoka. Ljstovj saЫjastog оЬЈјkа , 3 - 15 тm sjrokj, ро obodu ј duz nerava sa kratkjm ёvrstjт dlаёјсата. Cvast rastresjta, sa 3-1 О cvjetova kojj su okreпutj па jednu stranu пајёеsсе. Pripercj kracj od cvjetova ј пеЈеdпаkе duzjпe оЬ1спо . Perigon purpurne do ljublёaste Ьоје, 3-4 ст dug ; cjjev perigona таlо povjjena ; reznjevj zatupastj ili zaokrugljenj i razliёiti - tri donja duza od gornjjh, Prasnice duge 7-1 о т т, pri osnovi razvedene ј krace od prasпjckjh konaca. Rezпjevi zjga Objajastj 1sa trepljaтa. Cahura objajasta, sa tri rebra 1 zаоЫјепјт stranaтa . Sјетепkе krilate. Rasprostranjeпa u srednjoj ј juznOJ Evropi, Maloj Azijj ј Kavkazu , prjpada disjunktnoт тedi teranskom flornoт elementu. Vrsta u cjefinj је izrazjta helюfjta . na ёijjm stanjstiтa u podnevniт easovjтa ljetnih тjese Ci , па juzпiт ekspozjcijama 1 pri паgјЬlта oko 45 1nteпzjte t svjetlosti dostize oko 100.000 luksa. Sredпje godjsпJe teтperature па stanistjтa razliё1tih populacija najcesce varjraju izтedu 12 1 16 С , apsolutпe rntпiтalпe ро pravilu se пе spustaJU ispod - 15 С, а apsolutпe maksiтalпe dizu se ј preko 45 С па staпt stiт a пaJkseroter mnijjh populaciJa. Geolosku podlogu ёi пе karbo-
1. donji dio Ыljke, 2. dio staЬijike sa listovtma, З. dto sa cviJelom, 4. ztg tuёka. 5. dio steЬIJike sa plodovima, 6. sjemenka staЫjike
паtпе s tijeп e- krеёпјасј , doloтitizjrani kreёnjacj ,
do loт jti, te laporovjtj kreёnJacj i laporct, а zeт ljjsta su razljcite razvojne faze karbonatne serije , te је тоzето sтatratj bazofjlno-пeutrofilпo slaboacjdofilnoт vrstoт . U fjtocenoloskom sтj slu, vrsta se difereпcjra na 4 grupe populacjja. Јеdпа grupa populacjja пalazj орtјтuт za zivot u euтedjteraпskiт kатеп1аrата reda Cymbopogo-Brachypodletalia. druga u subтediteraп skoт
i
тediteraпsko-тoпtanjт
travпjaciтa
reda Scorzonero-Chrysopogonetalis. treca u livadaтa reda Tnfolio-Hordeetalia, а cetvrta u livadaтa reda Brometalia erecti. 137
ORCH IS MORIO L. Fam. Orchidaceae
Kacun, salep Navadna kukavica
Green-wlnged orchls
Bouffon, Couillon de chien, Orchis-bouffon Kleines Knabenkraut, Knabenkraut\'leibchen Gigli caprini, Zonzelle Ятрыwник дРемпик
S, Н . ВН , Sb, CG, Ма IV - Vll 2n = 36: G
1 . donji dio Ьiljke , 2. gornji dio staЫjike sa cvjetovlma, З.
gomj1 dю staЬijike sa plodovima, 4. cvijet
Krtola cijela, loptasta, rjede jajasta ili elipticna. StaЫjika 5-30 cm najёesce, svijetlozelena, u gronjem dijelu malo ljublёasta , pri osnovi pokrivena siljastim listovima koji lijesno prilijezu uz staЫjiku poput rukavaca. Listovi plaviёastoze leni, siroko do izduzeno lancetasti, na vrhu siljati, 5-15 mm siroki. Klas jajast i dug 4-8 cm dug, zbljen ili rastresit, najcesce sa 7-20 cvjetova. Cvjetovi ljublcasti, s izraienim zelenim пervi ma, а rjede ruiicastocrveпi jfi Ьijeli. prjjatnog mirisa. Brakteje siljato laпcetaste, opпaste , purpurnocrveпe i пesto krace od plodпika. Listlci perigoпa, izuzimajuci usпu , meausobпo povijeпi, 138
gradecj tako kratku zatupastu kacjgu ; poпekad Ьоспј listjci strse ili su naпize povijeni ; usna је sira пеgо duza, pri osnovi suieпa i пајсеsсе ljuЫcastopurpurne Ьоје, sa Ьijelom osпovom na kojoj se jzdvajaju tamnije purpurne pjege ili bez pjega, пајсеsсе trorezпjevita , srednjj rezaпj nesto duzi od bocnjh, па vrhu dvorezпjevit, ро rubu паzuЫјеп ; ostruga valjkasta. kriva, pomalo пa vise uzdjgnuta ili horizoпtalna, па vrhu Ыаgо пaduveпa , kraca od plodпjka ili jste duzine sa пјјm. Gjпostemijum kratak, na vrhu zatupast, sa kratkim dodatkom ; апtеге ljublcaste. Areal vrste obuhvata Evropu do juzne Skandinavije, Kavkaz, Malu Aziju ј Siblr; prema Meuselu ( 1965) pripada mediteransko-submediteraпsko- poп tsko-atlaпtsko- zapadпosarma tskom flornom elemeпtu . Difereпcira se па velik broj populacija, odnosno podvrsta, varijeteta ј formi, koje optimum uslova za zivot nalaze u razlicitim ekosistemima klasa Molinio-Arrhenatheretea i Festuco-Bro· metea. Jedna grupa populacija karakteristicna је za asocijacije sveze Mesobromion, druga za asocijacije sveze Arrhenatherion, treca za Molinion, а cetvrta se javlja u kameпjarama serpentinitskim, kao sto su : Festuco sulcatae-PotentiiJetum zlatiborensis, itd. Znacajna је ljekovita vrsta.
JUNCUS ARTICULATUS L. (Syn.: Juncus lamprocarpus Ehrh. Fam. Juncaceae
Cvorasti sit, sitinac
ёvorasti
Clenkovito lоёје Јазлеста сиnка
Spreat, Closs Jonc ar1rcule Glanz Binse Giunco-nodoso Ситни к
блестящеплодныu
S, H, BH, Sb, CG, Ма
VI-IX 2n = 80 ;
Н
Rastresjto buseпasta Ьiljka sa kratkjm puze(:jm rjzomom. StaЬijjka sa fjstovima, uspravпa ili se uzdize, poпekada polozeпa ili flotaпtпa, 1О70 ст visoka, okrugla ili пesto spljosteпa. pri osпovi sa svijetlomrkim ili mгkjm rukavcem. Listovj pri osnovj sa tupim uvastim пastavcjma, Ьоспо spljosteпj, povijeпj, ёlaпkovjtj . Cvast slozena, uspravпa, rastresjta, sastavljena od veceg Ьгоја poluloptastjh glavjca па uspгavnim ili razvedeпjm granama. Glavice 4-8 mm, najcesce sa 3-1 О cvjetova. Brakteja 2-4 puta kraca od cvasti. Brakteole sjroko jajaste, Ыijedo opnaste, osasto usiljeпe ј пesto duze od polovjne perigoпa. Lis tjci perjgona 3-4,5 mm dugj, mrki jfi kesteпjasti, rjeae gotovo crnj, sa zeleпom prugom ро srediпi, svi jednake duzine. Prasnika 6; antera duga kao i prasniёki konac. Stublc kratak, sa ruziёastim iti mrkocrvenim zigovima. Cahura duguljasto jajasta, 3-3,5 mm duga, па vrhu naglo stisnuta u kratak siljak, sjajna i mrkocrna. Sjeme sjtno, 0,3-0,5 mm dugo, crvenkasto ј uzduz mrezasto. Rasprostraпjeпa је u Evropj, Azjjj ј Sjevernoj Americj, od brdskog do subalpinskog pojasa. Razvrstava se па velik broj prostorno, ekoloski i morfoloskj izdjfereпcjranih populacija, koje taksonomija oznacava гazliёitim varijetetima i formama. Jedna grupa populacija zivi u emer-
1. donn dio Ьiljke, 2. dio slaЬijike sa listovima ' cvjetovima, З . cvast, 4. cvijet odozgo, 5. cvijet sa strane, б. tucak, 7 . ёahura sa perigonom, 8. sjemenka
znoj vegetacjji trstika reda Phragmitetalia, u submediteranskom, nizijskom, brdskom i gorskom pojasu, druga u пjtrjficjraпoj hjgrofilпoj vegetaciji reda Bidenteta/la tripartiti, u panoп skom podrucju, treca u vegetacjjj submediteranskih i nizjjskjh Jjvada ј pasnjaka reda Trifolio-Hordeetalia, ёetvrta u vegetacijj vjsokih ostrica reda Magnocaricetalia, peta u vegetacijj njskjh cretova reda Caricetalia canescentis-nigrae ј sesta u vegetaciji visokih cretova reda Sphagnetalia. Slaba је krmna biljka, alj nesto bolja od ostaljh sjta.
139
JUNCUS EFFUSUS L. Fam. Juncaceae Gola sita, rastreseni sit
Navadno
lоёје
(loёek) Растресена сиnка
Common (Soft) Rush Jonc а meche FlatterЬinse Ситник расходящиuся
S,
Н,
BH, Sb. CG. Ma
Vl - Vll 2n = 40 ;
1. donJI dio blljke, 2. gornji dio blljke sa cvastima. cvijet, 4. nedozreli plod, 5. plod sa perigonom i pricvjetnim IISIICima, 6. prezrela eahura, 7. Sjemenka З.
Gusto busenasta Ьiljka sa puzecim rizomom. StaЫjika uspravna, kruta, fino jzbrazdana, ispod cvasti skoro glatka, 30-1 ОО ( -120) cm visoka, svijetlozelena, sa bezlisnim tamnjm rukavcem, na vrhu produzena u 12-15 cm dugu ј bodljavu brakteJU. Cvat prjvjdno Ьоёnа. metljёa sta. Cvjetovj na vrhovima grana cvasti ј rasporedenl u rastresite glavjce ; grane razljёjte duzjne. Brakteole opnaste, do 1 mm duge. jajaste do jajasto lancetaste. zasiljene. Listici perigona 2· 2 ,5 mm dugi. duguljasto lancetasti, jednake 140
Н
duzjne jli unutrasnjj nesto kraci, zasiljeni. zeleni jli Ьlijedomrk i, ро obodu opnasti. Prasnika З ; antere duzine prasniё kog konca. Stublc kratak, sa konёastim upredenjm zigovima. Cahura obrnuto jajasta, з mm duga, mrka jlj zuckasta. sjajna, na vrhu zaoЫjena ј s uduЫjenjem u kojem se nalazi stuЫc, jednaka duzini perigona i1i nesto kraca. Sjeme sjtno, duguljasto, oko 0,5 mm dugo svjjetlocrvenomrke Ьоје. Rasprostranjena је u Evropi, Maloj Aziji. na Kavkazu i na Madagaskaru ; prjpada medjteransko-(planinsko) -submediteransko-(pontsko)srednjoevropskom flornom elementu. Diferencjra se u velik broj populacija rasprostranjenih oko izvora, potoka, bara ј jezera u submedjteranskom, nizijskom, brdskom i gorskom pojasu. Oberdorfer ( 1964) ј е navodi kao karakteristicnu vrstu reda Molinietalia, а poznate su i asoc1jacije koje su ро ovoj vrsti imenovane, kao sto su : Epiloblo-Juncetum effusi, AgrostoJuncetum effusi itd. Zastupljena је u mnogim zajednicama reda Deschampsietalia. Као krma је veoma losa. Nepovoljno djeiUJe na kvalitet mlijeka ј snizava sekreciju. Zbog znaёajnog prisustva Si02 i hlorida izazjva proljeve kod krupne stoke koja је sporadjёno zagrl· za.
LUZULA CAMPESTRIS tl ) Farn Сн1е ~1са.1е Beklca,
оЫёnа
bekica Polrskв
bek1ca
F1 ~rd-Woodrush Blcc c.1ps Lu:ulo dos chзmps Gt•mctno Haens1n1s(' Gшnco-secco ~lеЛКОЦВС'Т!.;Оf\ЈЯ 0>1\IIГJ
S H.BH.Sb.CG,Ma 2n
111 - Vll 12 • Н
Rastres•to busenasta blljka. sa kratl-.im ili nesto •zduzenim rizomom bez stotona ili sa kratkim puzecim stolonima. StaЫjika :elena. rijetko pri osnovi crvenkasta, 1о - 40 cm duga. uspravna ili se uzdize. Listovi lineami do tinenmo lancetasti. rjede pri osnovi :adeЫjali. sa razbacan•m dtakama koje sa starenjem listova iscezavaju, 1 -5 mm sirokl. Cvast vrsna. ± zbljene. oblcno visi, nakrivljena ili uspravna. ~ede 1\ао jedna glavica sa 3-15 klesica. Bral-.teja jedna. ~ede dvije. Listici perigona tamno ili crnkostomrki. rjede zucl\asti, sa ili bez opnastog obode. SpOijasnji jajastO lancetaStl i zasiljeni, 8 LIПUIГB Snji izduzeno tancetasti. Prasnika 6; antere 3 -6 puta duze od prasnickog konca. StuЫc iste duzine kao i plodnir.. ili nesto duzi. sa koncastim, bjelicastozelenim zigovima. Brar..teote siroko jajaste, cijele, opnaste. upola krace od listica perigona. Cahura jajasta. r..estenjoste Ьоје, na vrhu tupa, sa kratkim silrkom, jednahe duzine ill kraca od listica perigona. Sjeme od 1.2-2.4 mm dugo, sa privjeskom karunkulom dugim do polovine sjemena. Veoma 1е siroko rasprostranjena. te 1 е mozemo smatrati subhozmopolitskom vrstom. U tropskim kra)evima d1ze se u planine. в na
б
(
1, 2. З. hJbtlu~. 4 cve1el. 5 plod s~1 pongonorп pricvjotnin1 llsttCtrШI, 6 SJen~on"a
1
sjeverпoj graпicl suptropskog pojasa. tj. kod nas u jedransr..om prlmo~u utazi u sostav asocitacija sveze Vulpio-Lotюn. na cij•m ston•stima srednje godiSnJe temperature najёesce var•raru i:rпedll 14 i 16uC. U svim pojasevima vertihalnog profiln rшsih planina, od rnediteranskog do alpinskog. na slaЫje ili јасе zakiseljenin1 tlirna, kako u nesumskim taho 1 u sumskim fitocenozama ova vrsta re zastupljena mante ili vise brotnim. odnosno manje 111 vise vitalnim populacitama. Na)botre јој odgovaraju ekosistemi klase Nardo-Callunetea. odnosno reda Nвrdetaliв. Slaba Је krma.
141
СдА. ЕХ
CARYOPHYLLEA Latour. Сагех verna Chaix non Lam.) Fam. Сурегасеае
Proljecna ostrica Pomladinski sas
Spring Sedge Carex (Laiche) sprintainer Fruhllngs Segge Осока еесненняя
S, Н ,
ВН .
Sb, CG. Ма
111 - V l
2n
1. donji dlo Ьiljke. 2. vrsni dio staЬijike sa cvastima, zenski cvijet, 4. muski cvijet, 5. orasica
з.
Prorijedeno busenasta Ьiljka sa tankjm puzecim rizomom pokrjvenim smedjm jli tamnosjvim ostacima lisnjh rukavaca, sa kracjm jlj duzim puzecim izdancjma. StaЬijike najёesce 5-30 cm vjsoke, pojedinacne, tanke, prave ili polusavijene, tupo trouglaste, hrapave ilj glatke, prj osnovj sa smeдim i skoro cijelim rukavcima. Listovi linearni, 2-3 mm sjrokj, pravj ili odstojeci. malo hrapavi, pri osnovi sa sivosmedim rukavcima (jednogodisnji) ilj sa svjjetlosmeдim {trogodisnji). Prjperci pri osnovi cvasti sa kratko ёekinja stom liskom i kratkim rukavcem, ponekad bez liske, sa ljuspastim dijelom rukavca. Cvat kratka, 142
= 62 (64, 66, 68): Н
rastresita. sa 2-3 zenska klasica, duzine 5-15 mm ; muski klasici na vrhu cvasti, do З cm dugi ; pljeve muskog klasjca s uskim opnastim rubom. zasiljene, svjjetlokestenjaste, а kod zenskjh klasjca siroko jajaste, zatupaste, sjljate ili rijetko bodljasto sjljate, smede ј sa zelenom sredisnjom prugom duzjne meskova jij nesto duze, Meskovj objajasti ilj eliptiёni, jspupёeno trouglasti, pokriveni kratkjm maljama, 2-2,5 mm dugi, prj osnovj suzeni, slamnozutozeleni u ranijim fazama razvi6a а kasnjje riёlj, zjga З. Orasjca tamnosmeёla . Rasprostranjena u Evropj, na Krimu, u Sjblru ј Sjevernoj Amerjcj; pripada evroazijsko-subokeansko-submediteranskom flornom elementu. Rasprostranjena је od submediteranskog do alpjnskog pojasa, u kserotermnim kamenjarama i planinskim rudinama, te u borovim i termofilnjm hrastovo-grabovim sumama. lma veoma siroku ekolosku valencu u odnosu па matiёni supstrat stanista, kao ј u odnosu na tipove zemljista. Najvecu brojnost ј vitalnost postize u ekosistemima redova: Nardetalia, Brometalia erecti, Scorzonero-Chrysopogoneta/ia i Festucetalia valesiacae; rjeda је u Seslerietelia comosae ј Crepidetalia dinaricae.
AGROPYRON REPENS (l.) Beauv [Eiymus repens (L.) Gould. subsp. repens] Fam. Роасеае (Gramineae) Pirevina, pirika Plazeca pirnica Пиревина, nолзест nир
Couch, Quitch, Quickgrass Chiendent rampant Gemeine Quecke Gramiana Пыреu nолзvЧиu
S, H, BH, Sb, CG, Ma
V - VI
2n
= 42 (28, 56)
;
Н
Rjzom u oЬijku dugopuze6eg podzemпog stoloпa, spratovпo rasporedeп u zemljjstu do dublпe od 20 cm. StaЬijjka 50-150 cm vjsoka; fertilпj jzdaпak jma пајсеs6е 5-6 jпternodjja sa Jjstovjma, а vegetatjvnj jzdaпak dvostruko vecj broj ; fertilпa jnternodjja sa klasom duga је oko 1 / 3 duzjne cjjele Ьiljke. Ljstovj su ravnj, sa zaostreпjm vrhom ј sa lica hrapavj; Јјsпј rukavcj goli jli dlakavi. Кlas 7-11 (-20) cm dug, sa 7-36 klasjca jajastog oЫika kojj su najcesce 11 -14 mm ј sa 3-5 cvjetova ; pljeve duge 9-11 mm, zasiljene ili produzene u osje, sa 5 uzduzпjh nerava; antere 5-6 mm duge. Plod 6-7 mm dug, na prednjem dijelu spljosten, dlakav i prirastao za pljevjce sa prosjecпom teziпom izmedu 0,4 ј 0,5 mg. Rasprostranjena је u srednjem ј sjevernom djjelu Evroazjje. Na vertjkalnom profjlu Jugoslavjje nalazjmo је od prjmorja do gorskog pojasa. Qjfereпcjra se па vjse podvrsta, varjjeteta ј formj, medu kojjma su za prostor Jugoslavjje od posebпog znacaja: А. г. subsp. гepens ј А. г. subsp. са/сагеиs (ёerпjavskj) Melderjs (Syn. :
1. donji dlo Ыljke, 2. dlo liske i rukavca sa ligulom, dio klasa, 4, 5. klasic
з.
А. calcareum ёernjavskj , Тiрјспа podvrsta djfe-
rencira se па velik broj populacjja, koje optimum uslova za zivot nalaze u raznim antropogenim tercjjarnim ekosjstemjma klasa Chenopodietea, Artemisietea, Plantaginetea majoгis, jtd. ёesto se navodi kao karakteristjcпa za svezu Agгo pyгo-Rumicion, sto se ustvari odnosi samo na jednu grupu populacjja. Аgгоругоп гepens subsp. calcaгeus jeste eпdem juzne Makedoпjje i optimum uslova za zivot пalazi na dolomitпjm stijenama i kameпjarama . Dobra је krmna Ьiljka kako u svjezem stanju tako ј u sijenu. 143
AGROSTIS CAPI LLARIS L. (А. tenuis Si Ыh . , А. vulgaris With.) Fam. Роасеае Obl ё na
rosulja, nacrvena rosulja
Navadna sopulja Пелевица обична
Common Bent. Agrostide vulgaire Gemeines (Rotes) Straussgras Capellini Полевица волосовидная
S, Н . В Н , Sb, CG, Ма VI-IX 2n = 28 (32, 34) ; Н
1. donji dio Ыljke, 2, З . dlo liske i rukavca sa ligulom, 4. metlica, 5, 6. klasic
Rizom kratak, podzemni, puzeci, sa stolonima preko 5 cm duzine ј ukorjenjuje se duboko. StaЫjika 30-60 cm visoka najёesce, tanka, uspravna jli se koljenasto savija ustajuci, j,spod metljce cesto hrapava. Ljstovj ravnj, oko 30 cm dugj ј 2-4 mm sjroki, uglavnom glatki ; ljgula jajasta, glatka, poprijeko odsjeёena, cesto nedostaje. Metljca 2-15 cm duga ј u vrjjeme plodonosenja raslrena, sa granama duzjne do 7 cm, tankim, njeznim, cesto vijugavim ј horizoпtalno odstojecjm. Кlasici malj, 1,5-2 mm dugj, ± ljublcastj ili rjeae zelenkasti ; pljeve jednake, 144
najёesce oko 2 mm duge, па grebenu prema vrhu hrapave, mrko, ljublcasto ilj zeleno obojene; donja pljevjca gotovo uvjjek bez osja, na vrhu zaokrugljena, sa З nejasna nerva, а gornja pljevjca za polovjnu kraca. Sjroko је rasprostranjena u Evropi, Azijj, Sjevernoj Amerjcj ј sjevernoj Africj, te је mozemo smatratj supkozmopoljtskom Ыljkom . Na vertjkalnom profjlu nasjh planjna zastupljena је sa veoma brojnjm populacijama od njzjjskog do subalpjnskog pojasa. Jedna grupa populacija najbolje uslove za zivot nalazi u ekosjstemjma klase Molinio-Arhhenatheretea, odnosno reda Arhhenatheretalia, druga grupa u okvjru klase Nardo-Callunetea, odnosno redova Agrostidetalia ј Nardetalia, а treca u silikatnim kamenjarama klase Sedo-Scleranthetea. Sa znatno manjom brojnoscu ј vjtalnoscu populacjje ove vrste nalazjmo ј u subalpjnskjm rudjnama na siljkatjma sveza Jasionion orblculatae ј Poion violaceae. kao ј u antropogenjm tercjjarnjm ekosistemjma okopavjna, ugaienjh stanista jtd. Krmna vrijednost populacija povecava se sa nadmorskom visjnom. odnosno sa povecanjem mezofjlnosti.
AGROSTIS STOLONIFERA L. (А. alba auct. поп L.) Fam. Роасеае Bijela puzava rosulja
Plazeca sopulja Бела полевица
Creeping Bent-grass Agrostide Ыanche Weisses Gras, Weisses Straussgras Полевица белая
S, Н, ВН , Sb, CG, Ма V- IX 2n = 28 ; Н
Biljka sa гjzomjma ј stoloпjma. StaЫjjka ustajuca, do 50 ст vjsoka, па doпjjm ёvorovima se пајёеsсе ukorjeпjuje. Ljstovj su sjvkastj, гаvпј , 4-7 mm sjrokj ј sa glatkjm rukavcjma; ligula duguljasta, 2-4 mm duga, duza od §јгјпе listova staЫa ј па vrhu паzuЫјепа. Metlica 5-10 cm duga пајёеsсе, zЬiјепа ј sa strsecjm graпama povjjeпjm па jednu stranu. Klasj{:j Ьljjedozelenj, па vгlo kratkjm drskama; pljeve 1,5 mm duge, sa gusto prjljuЫjenjm fjnjm dlakama; donja pljevjca upola kraca od pljeve ј bez osja; gornja pljevjca skoro jste duzjne kao donja. Rasprostгanjena је od zapadne ј srednje Еvгоре do srednje Azjje, kao autohtoпa , а danas је covjekom га§јгеnа ј па druge kontjneпte, te se moze smatrati subkozmopolitskom vrstom ; prjpada evroazjjsko-submedjteranskom flornom elementu. Zastupljeпa је brojnjm populacjjama па vertjkalnom profilu Jugoslavije od mediteraпskog ј submedjteranskog, preko пjzjjskog ј brdskog do gorskog ј s ubalpjпskog pojasa. Sredпje godjsnje
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, 4. metlica, 5, 6. klasi6
З,
temperature па пјепјm staпjstjma najёesce varjraju jzmeёlu 6 ј 15°С, а sredпja godjsпja relatjvпa vlэZпost vazduha izmeёlu 70 ј 80%. lzrazjta је heliofjta. Smatra se karakterjstjcпom vrstom sveze Agropyro-Rumicion i Trifolion resupinati, alj se dosta ёesto javlja ј u ostalim ekosjstemjma tercjjarпog karak1era, kao sto su: Artemisietalia, Secalinetalia, Chenopodietalia, te u aпtropoge noj sekundarnoj vegetacjjj klase Molinio-Arrhenatheretea, kao ј u prjmarnoj vegetacjjj klase Phragmitetea. Као krmna Ьi ljka је s l aЬijeg kvaliteta, ali se ёesto korjstj za stvaraпje tratjne u parkovjma mezofjlпjjeg karaktera. 145
ALOPECU RUS PRATENSIS l . Fam. Роасеае Li1siёjl
repak
Travniski rep Лисичја оnашка
Meadow IO)(\ail Vulpin des pres Wiesen ruchsschwanz Coda di topo Лосохвост луго воu
S, Н , ВН , Sb, CG. V- Vl l 2n = 28; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. klasolika metlica, rukavca sa ligulom, 5. klasic
З,
4. dio liske i
Biljka sa kratkjт rјzотот. StaЫjika 30-1 ОО ст vjsoka, uspravna ili pri osnovi koljenasto savijeпa ј tada па cvorovjтa sa korjeпovjтa. Listovi 5-1 О mт siroki, ravпi , odozgo hrapavi ; rukavci glatki ј kod gomjih listova таlо naduveпi ; ligula preko 4 mт duga, tupa, jedпako duga 1 siroka, rjede vrlo kratka i odsjecena. Klasolika metlica cilindricпa, zeleпa 5-1 О ст duga. do 1О mт u promjeru, tupa, sa 4-10 klasica sa vrlo kratkim drskaтa па svakoj grani cvasti ; klasici 4-6 mm dugi, siroko jajasti; pljeve skoro do sredine medusobпo srasle, lancetaste, prave ili 146
Ма
prjmaknute, ро grebenu ј ро zelenjm bocnjm nervima pokriveпe gustjm trepavicavjm dlakama, rjede gole {А. р. var. glabresceпs) , bjelicaste, crvenkaste j\i crпkaste ; donja pljevica bjeljcasta ј пes to kraca od pljeva, oko 5 mm duga, s osj u dопјој treciпj ledпe straпe ; os do 1О mm duga, malo savjjeпa ј пајсеsсе dvostruko duza od dопје pljevice; gornja pljevica ј lodjkule nedostaju. Plod 2,5-3 тт dug. Rasprostraпjena је u umjerenoj ј borealnoj zonj Evroazjje ; pripada sjevemoevroazjjskom flomom eleтeпtu . Na vertjkalпoт profilu паsе zeтlje javlja se od submedlteranskog do subalpiпskog pojasa. Najvecu brojпost, vjtalпost ј produkclju nalazj u тezofilniт ј higroтezofilnim ljvadama klase Molinfo-Arrhenatheretea, te se smatra karakterjstiёпom vrstom ove klase. Ekoloski ceпtar vrste пalazj se u subasocijacjji a/opecuretosum asocijacije Arrhenatheretum elatioris. Tla па пjenim stanistima su duboka, dobro obezbljedena vodom ј miпeralпiт materijaтa , te јој је i fjtoprodukcija visoka, sto је od izuzetnog znacaja za razvoj stocarstva, је г pripada grupj blljaka sa vjsokom krmnoт vrijedпos cu.
ALOPECURUS UTRICULATUS Solander in А. Russel Fam. Роасеае Lis iёj i
koljenasti repak Kolencasti lisicji rep Коленч аста лисичја оnаш ка
Vulpin а vessies Aufg eЫasener
Fuchsschwanz Borsette Лисохвост
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма IV - Vll 2n = 14 ; Т
\ Ј
Jednogodisnja Ыljka. Pri osпovi jako razgranata, sa brojпim staЫjika ma, ustajucjm jJi uspravnjm, golim ј do 40 cm vjsokim. Listovi Jjnearni, ravni, do 2 mm sirokj; rukavci па gorпjim ljstovjma mjehurasto naduvenj, goli i glatkj. Кla solika metljca kratka, jajasta ili kratko cilindricпa, 1-2 cm duga ј 0,5-2 mm siroka ; grana metlica 1-2, sa prilicno krupпim klasicima. Pljeve 4-7 mm duge, do sredine srasle, bjelicaste, sa zelenim nervjma, iznad sredjпe naglo s u zeпe u pljosnati vrh, а u doпjem dijelu па lednoj strani sa dugjm do skoro ёekjnjastim trepaviёavim dlakama, u zrelom stanju otvrdle; donja pljevjca pri osnovi rubovjma u vidu cjjevi povezaпa. па leдnoj strani u donjoj trecini sa koljenasto saviJenom, do 1,5 mm dugom osj. Plod је jajast ј lako spljosten, sa gotovo sjedecjm bocnjm stuЫ cem.
1. donji dlo Ьiljke, 2. gornji dio st aЫji ke sa llstovima i klasolikom mellicom. З. klaslc, 4. donja pljevica
Vrsta је rasprostraпjena u jug ois toё noj Evropj, Francuskoj ј Engleskoj. te se smatra submediteransko-atlantskom Ы ljkom . Karakterjstjcna је vrsta sveze Alopecurion utriculati, а javlja se i u asocjjacijama sveze Cynosurion (cristati). lzrazjta је heljofita. Srednje godisnje temperature па staпjstjma пjenih populacija njacesce variraju izmedu 8 ј 1 5°С , а srednja godisnja relativna vlainost vazduha izmedu 60 i 70%. Stoka ga rado pase, te se smatra dobrom krmnom Ыljkom . 147
ANTHOXANTHUM ODORATUM L. Fam.
Роасеае
Mirisavka Diseca boljka, rosulja Мирисна трева
Sweet Scedent Vemal grass Flouve odorante Gemeines Ruchgras Paleo Душистыu коnосок
S, Н ,
ВН ,
IV -VI /1 2n = 20 ;
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, 4. klasolika metlica, 5. klasic, 6, 7. cvijet
З,
Sb, CG, Ма Н
оЬје uпutrasпje pljeve dlakave ј па leanoj straпj s osjem duzjпe 4-5 mm. Prasпika 2; stublca ј zjgova 2, do 1 cm duzjпe. Plod vrlo mal, oko 2 mm dug, kafene Ьоје, zatvoren u tvrdoj mrkosjajпoj ј kozasto obruЫjenoj donjoj pljevjcj. Prjrodno је rasprostraпjeпa u Evropj ј Azjjj, а uпesena је u Sjevernu Amerjku, Australjju ј Tasmaпjju ; prjpada sjeverno-evroazjjskom florпom elemeпtu .
Biljka sa zЬijenjm busenovjma, 30-50 cm vjsoka, sa brojпjm staЬijjkama koje su uspravпe jlj ustajuce, glatke jlj malo hrapave. Ustovj ravпj , 3-6 mm sjroki, dопјј do 30 cm dugj, а gornji zпаtпо kracj, pri osпovj trepavjcavj, rjeae s оЬје strane dlakavj ; lisпj rukavcj goli jlj samo dопјј dlakavj ; ligula do 2 mm duga, tupa, cesto пazub ljeпa ili rascijepana. Кlasolika metljca duguljasta, dosta gusta, 2-6 cm duga ј 0,5-2 cm siroka. Кlasici jedпocvjetпi, sa 4 pljeve ; 2 spoljпe pljeve usiljeпe, laпcetaste, gole ili sa razbacaпjm dlakama; dопја pljeva 3-5, а gorпja do 7 mm duga; 148
Qjferencjra se па veljk broj populacjja, koje postjzu vjsoku brojпost ј vjtalnost u razljcjtjm pasnj aёkjm ј ljvadskjm zajedпjcama klasa Molinio-Arrhenatheretea, Nardo-Callunetea, Festuco-Brometea ј Caricetea curvule. Takoae је пalazimo ј u degradjraпjm sumama reda Quercetalia robori-petreae. Nekada se vjse vjerovalo u krmпost ove vrste, te је i uzgajana u nekjm ljvadskim smjesama. U sjjeпu је prjjatпog mirjsa, zbog kojeg је stoka nerado konzumjra. Posjeduje kumarjnske materjje, proteine ј neke secere, te se smatra ljekovjtom Ьiljkom. Smatra se uzroёпikom polenske kjjavice, te јој se polen korjsti u ljjeceпju ove bolestj.
ARRHENATHERUM ELATIUS L. Beauv. Ј. & С . Presl. Fam. Роасеае
Ovsenica, pahovka, francuski ljulj Visoka pahovka Француски рејграс
Tall Oatgrass Fromental Franzбsische Raygras, Glattharer Perlaria. Vena maggiore Paurpac высоки u
S, H, BH, Sb,CG, Ma 2n
V - Vll ; Н
= 28
1 ~jljka sa restresjtjm busenovjma, 50-120 cm v1soka, ёesto sa kratkjm stolonjma. StaЬio u~pravno ili od osnove ustajuce, glatko ј sjajno.
L1stovj ravnj, 4-8 mm sjrokj, hrapavi, zutozeleni jli sjvozeleni ; rukavci golj ili slaьo dlakavj ; ligula kratka, gola, odsjeёena. Metlica duguljasta, prjje cvjetanja stegnuta, а kasnjje rasjrena, uspravna ј sa mnogo klasjca. Klasj6j okruglastj, Ьijeloze lenj ј/ј mrkoljublёastj , sa 2 cvjjeta. Donjj cvjjet muski (sa zakr:Zijalim plodnikom) ј s osjem, gornjj hermafrodjtпj ј bez osja; os donjeg cvjjeta koljenasto savijena, upredena i polazj jspod sredjne leone strane donje pljevjce; pljeve duguljasto lancetaste, trepaviёavo hrapave, donja kraca ј uza od gornje ; gornja pljevjca kozasta. Plod 5 mm dug, vretenast, sa mekjm maljama ј па vrhu sa kratkim dlakama, te sa malo §jljatjm hjlumom. Rasprostranjena је u juznoj ј srednjoj Evropi, zapadnoj Azjjj, sjevernoj Africj ј Kanarskjm ostrvjma, а prenesena је u Sjevernu Amerjku ј Australjju. Na vertikalnom profilu naseg prostora javlja se u vegetacjji mezofilnjh livada, od submediteranskog ј пjzijskog do brdskog pojasa. Karakterjstiёna је vrsta reda Arrhenathretalia, kojj је kao ј sveza Arrhenatherion e/atioris ј
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, dio metlice, 4. klasic. 5. pljeve, 6. cvjetovi, 7. tucak sa lodikulama З.
asocijacjja Arrhenatheretum elatioris ро njoj doЬila jme. Malobrojne populacjje se javljaju u primorskim garjzima ј kamenjarama, tj. na suhjm ј toplim stanjstjma, te ёine poseban ekotip, Ьitno izdiferenciran od tipiёnog ekotipa mezofilnih livada kontinentalnjh djjelova nase zemlje. lma vjsoku Ьioprodukciju i izuzetno је znaёajna krmna Ьiljka za projzvodnju sjjena; u svjezem stanju је nagorak, te ga stoka nerado jede. Uzgaja se u djetelinskim smjesama ј vec su projzvedene kulturne sorte, kao sto је В-16 lnstjtuta za oplemenjjvanje ј proizvodnju Ьilja u Zagrebu, itd. 149
BRIZA MEDIA L. Fam. Роасеае
Suzlca, oblёna tresllёlca
Srednja migalica Средна солзица
Common Quaking-grass Trotter grass Amourette. TremЫette. Gramen tremЫant , Wiesen Zittergras, Miltleres Zittergras Tremolina. Brillantina Трясунка средняя
S. Н , ВН . Sb, CG, V- Vll 2n = 14 ; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, metlica, 4. klasic, 5. cvijet
З.
Rizom kratak sa kratkjm podzemnjm stolonjma. BjJjka rjjetkog busena. StaЫo uspravno, 30-100 cm vjsoko, golo. Ustovj Jjnearnj, ravnj, 2-5 mm sirokj, goJj ј ро obodu hrapavj ; rukavac potpuno go; Jjgula duga do 1 mm, sjroko okruglasta. Metlica sjroko pjramjdalna, u ranjjjm fazama razvica zbljena, а kasnije rasjrena, s uspravnjm jJi horizontalnim grancjcama. Klasj(:j па dugjm peteljkama vise, srcastojajastj do srcasto okruglastj, boeno stisnutj, 4-1 О mm dugj, sa 3-12 cvjetova. Pljeve jednake, objajaste, 3-4 mm duge, tupe, konveksne, kozaste, s uzanim opna150
Ма
stjm rubom, gole, sa З nerva, ljublёaste ili zelenkastoljublёaste. Pljevjce jajaste, tupe, ро obodu opnaste, sa 5 nerava slabo istaknutih, zelenkastobljele јЈј ljublёaste. Rasprostranjena је u Evropj i Azjjj pripada evroazjjsko-submedjteransko flornom elementu. Brojne populacjje ove vrste razvrstavaju se u ёetjri ekoloske skupine, od kojih jedna nalazi optimum u ekosjstemjma mezokserofjJnjh livada sveze Mesobromion, druga u ekosjstemjma mezofiJnjh livada reda Arrhenatheretalia, treca u higromezofilnim Jjvadama reda Molinietalia ј reda Deschampsietalia, а ёetvrta u acjdofilnjm livadama brdskog ј gorskog pojasa reda Nardetalia. lndjvidue ј populacije ove vrste jmaju dosta nisku produkcjju fjtomase, te nije od velikog znaёaja kao krmna blljka ; ovce је rado pasu. lma veoma dekoratjvnu metJjcu, te se koristi u aranzjranju jkebana, kao i njena primorska svojta Briza maxima L.
BROMUS COMMUTATUS Schrader Fam. Роасеае Ovsik, promjenljiva klasaca Spremenljiva stoklasa Класица
Brome confondu Verwechselte Trespe Костер переменчи выu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма V- Vll
2n = 28. 14 ; Т
Jednogodjsnja prezimljuju6a Ьiljka. StaЬijjka do 90 cm visoka. Liske donjjh listova, kao i lisni rukavci kosmato dlakavi, а liske gornjih listova kratko dlakave. Metlica do 20 cm duzjne, rastresita i u kasnijim fazama razvj6a oborena nadolje ; grane cvasti tanke, uspravne, bez dlaka ј hrapave; klasi6j jajasto lancetastj, do 20 mm dugj, sa 5-8 cvjetova, sjvozelenj ј djelimjcno crvenkastj ; pljeve uzane; pljevjce obrnutojajaste, sa posuvracenjm obodom, samo ро nervjma hrapave ј 8-9 mm duge. Oska do 1 cm duzjne, kod vrsnjh cvjetova nesto kraca; prasnjca do 1,5 mm duga 1 oko 0,5 mm sjroka. Vrsta је rasprostranjena u Evropj ј sjevernoj Аfгјсј ј pripada submedjteransko-subatlantskom flornom elementu. Na vertjkalnom profilu Jugoslavjje vrsta se javlja od submedjteranskog do gorskog pojasa, nalazecj optimum uslova za zjvot u ekosjstemima mezofilnjh livada reda Arrhenatheretalia, kao i u njihovim daljjm degradacjoп jm stadjjjma - antropogenoj tercjjernoj vegetacjjj utrjna. okopavjna ј strnjj sta. Cesta је u zajednjcama sveze, Trifolion resupinati. Srednje godjsnje tempera-
1. donji dio Ьiljke , 2. klasi6, З. metlica, 4. dio liske i rukavca sa ligulom, 5, 6. donja pljevica
ture па njenim stanjstjma najcesce varjraju jzmeau 8 ј 16°С , apsolutne mjnjmalne ро pravjlu se ne spustaju ispod -15°С, а apsolutne maksjmalne djzu se ј do 40°С. Srednja godjsпja relatjvna vlainost vazduha na stanjstjma razlicjtjh populacjja ove vrste najcesce varjra jzmeau 65 ј 75%. lzrazjta је heliofjta. Naseljava duЫja ј Ыаiе ili јасе zakjseljena zemljista silikatnjh ј karbonatnjh serija. Ро krmnoj vrjjednostj ova vrsta prjpada kategorijj Ьiljaka sa osrednjom jlj slabljom krmnom vrjjednosti. U sijenu је prjsutan samo u prvom otkosu. 151
BROMUS ERECTUS
Hudson Fam. Роасеае
Uspravni ovslk, uspravna stoklasa Pokoricna stoklasa Исnравена класи ца
Uprighl Brome Brome dresse
Trespe Костер береrовоu
S, Н, ВН . Sb, CG, Ма V - Vll
2n = 42, 56;
1 donjl dlo blljko, 2. motllca, З, 1\ , klaslё, 5. cvljet
B/ljka sa gustfm busenom, а rijetko 1 sa stolonlma. StaЫjika n aj~e§Ce 30-60 cm visoka, kruta, uspravna, rjede ustaju~a. gola. Lisnl rukAvcl za Lvorenl. dlakavi ; llska ро obodu trepljavo dlakava. do 2 mm §lroka, suva, upredena; llske ро staЬiu §lroke, oLvorene, sa 7- 11 ја~е lzrafenlh nerava 16-1О slablje lzra.Zenlh ; llgula kratka 1tupa. Motllca do 12 cm duga, uzana, sa kratk1m. uspravnim i hrapavlm lzdanclma. Klas l~i uzani. lancotastl, sa б~ 12 cvjetova, 2-4 cm dugl, naj" te§co crvenkasli. а rjede 1utl ; pljevlce osate, sa 5-7 hrapavlh nerava, 8- 14 mm duge, dlakave ill gole ; oskft 4 - 10 cm duga.
152
Н
Rasprostranjena је u srednjoj i juznoj Evropi, sjevernoj Africi, Kanarskim ostrvima 1prednjo] Azijl: pripada submediteranskom flomom elementu. Ро ekolo§ko-morfolo§koj i produkcionoj sliё nosti, populacl]e ove vrste mozemo grupisati u tri skuplne. Prva skupina obuhvata populacije koje optimum uslova za zivot nalaze u ekosiste· mima reda Brometalia erecti, u kontinentalnim dijelovima na§e zemlje, na vertikalnom profilu od brdskog do subalpinskog pojasa. Druga skupina populaclja zivi u ne§to suvl]im i toplijim varl]antama ekosistemima mezofilnih livada reda Arrhenatheretalia, takoae uglavnom u kontinentalnlm podruё]ima, а tre~a skupina u ekoslstemlme submedlteranskih i mediteransko-montanih pa~njaka 1 llvada reda Scorzonero-Chrysopogonetalla. Srednje godl~n]e temperature na stani/Шma razllёltlh populaclja ove lzrazite heliofite nајёеМе variraju lzmeau 6°С u subalpinskom i 14°С u submediteranskom pojasu, а srednja godi§nja relativna vlaznost vazduha kre~e se izmedu 50 1 70%. U ranljlm razvojnim fazama dobra је krmna vrsta, а kasni/e ogruЫ, te ga stoka nerado jede. No, danas se vec prolzvode sorte sa vecom krmnom vrijednosti.
BROMUS HORDEACEUS L. SUBSP. HORDEACEUS ( В. mollis L.) Fam. Роасеае Meka st ok lasa, maljava klasaёa Mehka stoklasa Мека овсица
Soft Brome-grass, Soft Chess Brome nou Weiche Trespe Spigolina Костер мягкиu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма V- Vll 2n = 28 ; Т
Jednogodisnja prezimljujuca Ьiljka, pri o5novi najcesce bu5ena5to granata, 5ivozelena, 5 u5tajucim ili u5pravljenim 5taЬiima. Li5ni rukavci 5omota5to dlakavi ; li5ke do 5 mm siroke, glatke ili 5\аЬо hrapave, 5а dugim dlakama. Metlica kruta, u5pravna, do 1О cm duga, jaja5ta, а nakon cvjetanja gu5to zЬijena ; grane cva5ti 5а mekanim dlakama. Кla5ici jaja5to lanceta5ti, oko 15 mm dugi i 5а 6-1 О cvjetova па vrlo kratkim drskama; pljeve nejednake, оЬiспо dlakave; p\jevice jaja5to elipticne, 8-12 mm duge, naj~esce 5а mekim dlakama i 5 o5kom do 1 cm duzine, te 5а istaknutim nervima 5а ledne 5trane. Areal vr5te obuhvata srednju i juznu Evropu, Aziju, Sjevernu Afriku i Sjevernu Amerika; pripada evroazijsko-submediteranskom flornom elementu. Na prostoru Jugo5\avije vrsta se diferencira u dvije grupe populacija od kojih jedna zivi u eko5i5temima mezofilnih livada reda Arrhenatheretalia, gdje u a5ocijaciji Bromo-Cynosuretum cristati ostvaruje najvecu brojno5t i vitalnost, а druga grupa populacija је rasuta ро urbanim i ruralnim ekosi5temima reda Sysimbrietalia, Ono-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, 4, 5. metlica, 6. klasiё, 7. donja pljevica
З,
pordetalia i Chenopodietalia, od submediteranskog i nizijskog do brdskog i gorskog pojasa. Srednje godisnje temperature na stanistima razlicitih populacija najcesce variraju izmedu 7 i 14°С, ap5olutne minimalne temperature se ne spustaju ро pravilu i5pod -20°С , а ap5olutne mak5imalne se dizu i do 40°С. lzrazita је heliofita. Najcesce na5eljava dublja i manje ili vise oglejena zemljista. Lako se obnavlja nakon prvog otkosa te znacajno ucestvuje i u drugom otkosu, ali јој krmna vrijednost nije znacajna, kao ni produkcija fitoma5e.
153
BROMUS RACEMOSUS L. Fam . Роасеае Grozdasti ovsik, livadska klasaёa Grozdasti vlasen Гроздеста класи ца
Upright-chess Brome en grappe
Trespe Костер nоременчивыu
S, H, BH, Sb, CG, Ма V - VII 2n
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, meUica, 4. klasic, 5. cvijet
з.
Jednogodjsnja preziтljujuca Ьiljka. StaЬijjke vjsoke do 80 ст , zuckastozeleno, uspravno jfi koljenasto uzdizuce. Lisnj rukavci najcesce hrapavj i s unazad okrenutjт dlakaтa. Liske do 4 тm siroke, sато ро obodu trepljavo dlakave. Metlica do 7 ст duga, uspravna, gusto zbljena, grozdasta i nakon cvjetanja obore~~-; .g~an~ice cvasti do з ст duge, hrapave. Klas1c1 JЭJaStl do 16 тт dugi, sa 5-8 cvjetova, zuckastosivi jfj ljublcastj ; pljeva do 8 т т duzine~ ~опја !an~~~a sta, а gornja duguljasta, obrnuto JaJasta 1zasiiJe-
154
= 28; Т
па ; pljevjca do 7 т т duga, eljptiёпo jajasta ј gola; oska 6-7 mm duga, prava ; prasпica oko 1,5 mm duga. Vrsta је rasprostraпjeпa u Evropi; pripada subatlaп tskoт flornom elementu. Populacije ove vrste rasute su ро ekosistemiтa hjgrofjlnih ј higroтezofi f njh livada kao sto su oni obuhvaceпj svezama: Calthion, Deschampsion caespitosae, Molinion coeruleae. Magnocaricion elatae, te пesto vlaiп jje varjjaпte sveze Arrhenatherion eletioris. Sredпje godjsпje temperature па staп j§tjma populacjje ove vrste najёesce variraju jzmeou 8 ј 12°С , apsolutne тjniтalne ро pravjlu se ne spustaju jspod -15°С, а apsolutne тaksiтalne nајёеsёе se пе djzu iznad 30°С . Srednja godisnja relatjvna vlainost u ekosisteтima koje naseljava najёesce varira izmeдu 70 ј 90%. lzrazita је heliofita, па ёјјiт staпis tjтa jntenzitet svjetlostj u podnevпiт casovima jula ј avgusta dostize do oko 100.000 luksa. Pripada kategoriji osredпj ih do slaЬih krт nih Ыljaka. U prikupljanju sjjena prisutan је sато u prvom otkosu.
CHRYSOPOGON GRYLLUS (L.) Trin Fam. Роасеае Rdobrada, dipovina Zlatolasi obrad
Brush-grass Andropogon grillon Goldbart ЕrЬа da spazzola, Brecco Золотобородник
цикадовыu
S,
Н, ВН .
Sb. CG, Ма V-VII 2n = 20, 20 + В
Aizom hoгjzoпtalaп ili koso ustajucj, kratak, razgraпat ј pokrjven brojпjm ostacima listova. StaЫjika do 1 т visoka, gusto buseпasta Ьiljka. Ljstovj 2-З mm §jroki, odozdo glatki, а odozgo ј ро obodu malo hrapavj, s Ьijeljm dlakama do 5 mm duzjпe ; rukavcj gotovo glatkj ; ligula reducirana па пiz dlaka. Metljca rastresjta, 10-20 cm duga, sa mnogjm prsljeпasto rasporeoeпjm taп kim granama, kojjh је do 12 u jednom prsljeпu , а па svakoj ро З klasjca. Klasj(:j oko 1 cm dugj, па osпovj sa gustjm sпopjcem zlatпjh do crveno sjajпih dlaka; pljeve ljublёaste, пajdonja kod hermafrodjtпih cvjetova u§jljeпa, gornja pljeva eekiпjasto trepevicava, sa 2 vrha i s oko 10-14 mm dugom vjjugavom osj; dопја pljevjca skoro sasvim reducjraпa па oko З cm dugu, koljenasto savjjeпu i upredeпu os; Ьоспј klasicj muski ј па drskama, s пјеzпјm osatim pljevama i sa kozastim, na vrhu rascjjepljenjm doпjjm pljevjcama. Plod vrlo uzan. Aasprostranjeпa је u medjteranskoj oЫasti; istok jde preko Male Azjje, Kavkaza, Sirjje ј lгапа do јstоёпе lпdjje ; danas је jma ј u Australijj; pripada pontsko- medjteranskom Пornom eleпа
meпtu .
Aazvrstava se u velik broj populacjja, koje su geografskj ј ekoloskj па prostoru Jugoslavjje povezane u dvije skupiпe - primorsku ј panon-
1. donji dio blljke, 2. dio liske i rukavca sa reduciranom ligulom, З. metlica, 4. klasic
sku. Prjmorska skupjпa populacija zjvj u zпаtло topljjjm ј suvljjm kljmatskjm uslovjma, prj srednjjm godjsпjjm temperaturama izmeou 14 ј 18°С ј pri srednjoj godjsпjoj relativпoj vla:Zпostj vazduha jzmeou 50 ј 60%, te prj vjsokoj osuпёaпo sti od oko 2500 sati godjsпje, па kreёnjacjma ј dolim jtjma, tj. па crveпjcama i smeёJjm prjmorskjm tlima, u fjtoceпozama redova CymbopogoBrachypodietalia ј Scorzonero-Chrysopogonetalia. Paпonska sku pjпa populacjja zjvj па hladпjjjm ј пesto vla:Zпijjm staпj§tjma, па ёernozemu , је krma.
u stepskoj vegetacjji. Losa
155
CYt~OSURUS
CRISTATUS 1
Farn Роасеае
Krestac , 6es1Jika, petlova krestica PaSJI rep Ввnиуа
Y/YIPfTYa
Crt:-:.IEIO Dog •, Та 1 Cr(:t~:'e CE~m(: n(:-; Y..ammgra~
Grarn gna r.зna Ul) fJ Гр~6(:1-1НИi"
OOr.. r'НOOOHHt:.. u
S.
Н, ВН .
Zb CG .%
1 - 111 • 1/ 1 2л 14 • н
.:;ј.
1
~
;! 1 i~
~r"
~
r
~
4
rJ/~ 1
~
~- 2 •
'б
ј /
.Ј з
5
'W; &
1 don, с t'J о 11-t:, 2, з. l'tэ·h' :-~ rмtl ~ . Ј1 dl() 1'.У~ 1 (ЏУ_;ј IЏ:s 'Asl guforn, 5. qr;J/1G1Цt Yl'.f'hf!\o
Rrwrnr
Y:rэct, d'i:ЬIJt, tэrnn~
do
џnt;;
bvJC::.
8u-:.t:na·~tэ ~:;, tэnr1rn tfJI::!i11'tm :..t.aЬijt~эrna lt:..tnc:: 2()-€/Ј
r,m
nщl..e::~te.
u:J1ЭJUCim
ili
u~prэ mrrfl.
u·~r'' rul'э ltA u·~rr i 9lэtt.•, H:..Jrc:: plitlro lueno
ud~;OIJr::nt;, yrJd dvOJih l1:..t'.J lo t~crnom Y.rэll'~. do 2 rnrn ~ffck~ а J.r.o
:.tog oblil'.a, na trjoj oso,,jnt ima do 1о uzenth, i trepa 116а lih Ьodlja!;Uh prazn1h plj~;: 1а ; f~rtilm ~faziei oэdrie: 3·4 C'l iJE:I.a; don1e р/ј~ ''се: fыtllnih Jttacica jmщu о~је ~raoo od n11h Ьi1ЈЭ1!2 ~u 1 ~э 2 zupc:з Plod )е 2-2,3 mrn dug Ra:.pro:.trэnje:na ЈЕ~ u ::.r~dnJOj ' JUZnOJ Е·но· р1 , prrpada subatlantsko -~ubmedit~ranьrorn flornorn elemмtu Вrојм populac.tJE: о 1е нзttа nэ pro~t(нu Jugo:c.lэ lije diferencfrэju ~~ u 1i~f: '"rupma. od YJ>)ih Је ~ /ЭУЭkО najbrOJПijЭ , n~Jjvit.alntJЭ ј ПЭЈрrо· duktPtnrja оn;э koja zj 11 U li tаdЭfЛЭ 1 pa!nJЭC.trna r~dэ ArrhenathereJalla , odnosno r. tr;z~ Cynosurlon cricJ.ali. Srt:.:dnjr::: godl~njr;, te:mperature na ПJ~n,rn r.tэлtCJtima nэјtв{;(.е 1amaju izmr:du 5 1 1о •с, эp::.olutne mlnrrnalм spu1taju ::е 1 do -зо ·с, э ap:.~lutne rnav~лnafne diiu џ~ 1 do зs··с Sr(;dПJЭ godi~nja r6lalt!Jna 1/laino::.t 18· zФЈ h;э •tэrtrэ tzm€1du 65 , гсr~. lzraz,tэ 1-: h~Јю o~lrih udUЬIJE:nih
Ыэ .
Vrrnnu •trrJr:;dno~l ovr,; 'JrtJtt: rэz11~rto ~u СХ.Ј€:· n1• tell rэzlicill c:tutorr. U ::.terrjOJ litыaturi pпdэ!lala ЈОЈ -:.~ љ/,;; J.rrmne~ 'lr/jr;dno'Jt, tr: J~Z.: 'Aoga ' C&:sto bJio fcm:irэщ~ u r~lltШm lill&d~kirn ·,rnjt::
DACТYLIS
GLOMERAТА L. Fam. Роасеае J ezevica, klupёasta ostrica
Pasja trava Ежовка
Cocksfoot, Orchard grass Oactyle pelotonne Gemeines Knaulgras Mazzollna Ежа сборная
S,
Н,
BH,Sb,CG,
Ма
V- Vlll 2n = 28; Н
Korjjen razgranat. StaЬijjka 30-1 оо cm vjsoka. kruta, uspravna ili koljenasto ustajuca. Listovi ravnj, do 40 cm dugi ј oko 1 cm sjгokj, sjvj јЈј plavieastozeleni; rukavac spljosten, najёesce go; ligula duga 4 mm, zasiljena. Metljca jajastopiramidalna, do 18 cm duga; granёice prvoga reda krute, sa zbljenim klasicima na vrhovima. Кlasi6i dugi oko 7 mm, sa 3-5 cvjetova koji su ponekad svijetloljublcaste Ьоје; pljeve nejednake, lancetaste, zasiljene ili sa kratkom oskom ; donja pljeva sa 1-3 nerva; pljevice jajastolancetaste, sa 3-5 nerava i izraienim rebrom, koje је trepavjёavo ili vrlo kratko dlakavo. Rasprostranjena је u Evropj, Azjji i Sjevemoj Africi, а unesena је ј u Sjevemu Amerjku ; pripada evroazijskom flornom elementu. Brojne populacjje ove vrste rasute su na horizontalnom i vertikalnom profilu Jugoslavije, od submediteranskog do gorskog pojasa. Najveea skupjna populacije optimum uslova za zjvot nalazi u ekosistemima klase Molinio-Arrhenatheretea, te se ёesto cjjela vrsta uzjma kao karakteristjёna za ovu klasu ili njen centralnj vegetacijskj red Arrhenatheretalia. Drugu grupu populacija nalazjmo u kseromezofilnjm livadama
1. donji dio Ьi ljke. 2. list, З. metlica, 4. klasic, 5, 6. dio liske i rukavca sa ligulom
sveze Mesobromion, najёesce u brdskom pojasu, а trecu skupjnu u ruderalnoj vegetacjjj ruralnjh i urbanjh ekosjstema reda Artemisietalia ; malobrojne populacije nalazjmo ј u vegetacjjj hjgrofjJпjh suma sveze Alno-Padion, odnosno u njjhovjm degradacjonjm stadjjjma, kojj naginju higrofjJnjm livadama redova Molininietalia ili Deschampsietalia. Dok је u mladem stanju stoka је rado jede, а kasnjje otvrdne ; povoljno djeluje па prjnos mlijeka ј njegov kvalitet. Uzgaja se vecj Ьгој sorti ove vrste u krmne svrhe. Pelud јој izazjva alergjje. Medonosna је Ьiljka.
157
DANTHONIA ALPINA Vest. [0 . calycina (VIII.) Reichenb., поn (Lam.) Roemer & Schultes ; О. provincialis ОС .] Fam . Роасеае Siljka, silj
Oklasnica Дантонија
Danthonia Danthonie de Provance Kelch Traubenhafer Vena spigata Дантония
S, Н , BH, Sb, CG, Ма V - VII 2n = 36;
1. donjl dio biljke, 2. metlica, regionu ligule, 4. klasi6
З.
dio
staЫjike
i lista u
Buseпasta blljka. StaЬijjke vjtke, uspravпe jli ustajuce, 30-80 cm vjsoke. Ljstovj usko Јјпеаг пј , do з mm sjrokj, postepeпo zasiljeпi, uvrпuti ј ро obodu cesto trepavicavo dlakavj; пajvisj1 list па staЫjici пајсеsсе п е doseze cvast ; umjesto ligule пalazi se vjeпcic dlacica, duzi пe oko 4 mm. Cvast је rastresiti grozd, пајёеs6е do 5 cm duziпe, sa 3-8 u spravпo odstoje6ih klasica. Klasiёi krupпi, do 1 ,5 cm dugi, svijetlozeleпj , а ponekada sa ljublёastom nijansom, najёesce sa 2-3 cvijeta ; pljeve oko 15 mm duge. zasiljeпe. пајсеsёе duge kao i klasic; gorпje plevice duze
158
Н
za po loviпu od pljeva, ро obodu cekinjasto dlakave, tvrde, па vrrhu sa dva zuba izmedu kojjh је oska duzjпe do 1 cm, trakasto upredeпa i kolje пasto povijeпa . Plod је duzjпe 3-3,5 mm. Ras prostraпjena је u sred пjoj ј Juzпoj Evropi, па Kavkazu, u zapadпoj Aziji i Alziru ; pripada poпtsko-subemditeraпskom florпom elemeпtu . Вrојпе populacije ove vrste rasute su ро ekosistemima klase Festuco-Brometa. Optimum uslova za zivot пalazi u razlicitim ekosistemima submedite raпskog i poпtskog dijela Jugoslavije. Najvecu broj пost i vitalпost п а podrucju submediteraп skog i mediteraпsko -moпtaпog diпarskog krsa пalazi u asocijaciji Bromo-Danthonietum alpinae, kao i u asocijaciji Danthonio-Scorzoneretum villosae, dok је u koпtiпeпtafпjm krajevima пajvitalпija i пајЬrојпiја u asocijacijama sveze Chrysopogoni-Oanthonion, оdпоsпо u asocjjacjji Danthonietum ca/ycinae, п а serpeпtiпjtjm a zapadпe Srblje, pri пadmorskjm vjsiпama jzmedu 600 ј 1100 m. Na kameпjarskim pasпjacima dinarskog krsa јеdпа је od pioпj ra i najzпaёajпjjih krmnih vrsta. Gajj se u SAD ј Australiji.
DANTHONIA DECUMBENS ( L.) ОС in Lam. ОС (Syn. Sieglingia decumbens ( L.) Bernh.) Fam. Роасвае Trozupka,
leieca trava Trizobka Тризабка
Heath grass Danthonie decombante Niederfiegender Dreizahn, Dreizack Gramigna logliarella Зиглингия лежащая
S, H,BH,Sb, CG,Ma Vl - Vll (VIII) 2n = (18) 24, 36, 124; Н
Visegodjsnja gusto busenasta, 15-40 (60) cm visoka Ьiljka. StaЫo glatko, ustajuce jfj uspravno. Listovj ravnj, fjske malo krute, 2 mm sjroke, na obodima hrapave, s rijetkim trepavicavjm dlakama. Rukavci vecjnom glatkj, na obodima s dugjm trepavjcavjm dlakama. Ljgule nе та, umjesto nje dlake. Metlica stegnuta, preko 6 cm duga, sa 4-12 klasica i uspravnjm granama Klasicj duguljasto jajastj, sa З-5 cvjetova, skoro 1 cm dugi, svijetlozeleni, rjjetko prelaze u ljublёasto. Osnova klasjca ispod cvjetova s dlakama. Pljeve malo duze od cvjetova, оЬје zatvaraju klasic, prema osnovj sa З-5 nerava, sa istaknutjm srednjim nervom. Donja pljevica s vjse nerava i na vrhu s З zupca. Lodikule malo mesnate. Prasnika З. Plod duguljast, з mm dug, s leдne strane ± stisnut, zatvoren u pljevicama. Rasjrena је od njzjnskog do subalpinskog pojasa. Naseljava livade, pasnjake, sume i sikare, uglavnom na stanistima siromasnim karbonatjma. lndiferentna је na vlэZnost tla. Znaёajan је element acidofilnih ljvada ј pasnjaka klase Nardo-Cal/unetea. Karakteristiёna је vrsta asocUacjje Nardetum strictae montanum bosniacum. Cesto је nalazjmo i u fitocenozama sveze Arrhenatherion Molinion coeruleae ј Вог-
1. donji dio blljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, metlica, 4, 5. klasic, 6. cvijet
з.
mion erceti. U poplavnjm njzijskjm podruёjjma jstocnojadranskog prjmorja zastupljena је u vegetacjjj slabo halofilnih travnjaka sveze Agropyro-Piantaginion maritimae Н - је 19З4 (karakterjstjcna vrsta asocijacjje Schoeno-Piantaginetum maritimae Н -је 19З4 . Skromne је krmne vrjjednosti dok је u mladom stanju. U sijenu је bezvrjjedna (stabljike brzo otvrdnu). Opste rasprostranjenje: Evropa (u juznim dijelovjma samo na planinama), Kavkaz, sjeverni djo Male Azije, Alzjr, Madera. Prjpada subatlantsko-submedjteranskom flornom elementu. 159
DESCHAMPSIA CAESPITOSA (L ) SUBSP. CAESSPIТOSA Fam. Роасеае
Busika, ostrica busika Rusnata masnica
Tutted Ha1r grass Oeschampsle en gazon Gemeine Rasenschm1ele NebЬia
Луrови к дернистиu , Ш учка дернистая
S, H, BH, Sb, CG,Ma Vl - Vlll 2n = 26, 28 ; Н
1 donji dю blljke, 2. dio metlice, З. klasic, 4. dio staЬij1ke
1 llsta u regionu ligule
Biljka sa gustim i ёvrstim busenovima, najcesce 50-150 cm visoka. sa mnogobrojnim staЫima koJa su glatka ili samo ispod metlice hrapava Listovi ravni, 2-З mm siroki, odozgo sa snain1m, ostrim i vrlo hrapavjm rebrima koja su medusobno povezana ј daju listu zanimljivu strukturu, rukavcj su najcesce glatkj; ljgula Је 1zduzena. sjljata i oko 8 mm duga. Metlica је velika, rastresjta, piramjdalna, do 20 cm duga, zuckasta ili sarena ; grane metljce hrapave, па kraJu hor1zontatno odstojece Klasj(;j kratki, 4-5 mm dug1, sa 2-З cvjjeta, sa kratkim drskama, 160
zeleni; pljeve duguljaste, tupe, donja 2 mm duga, sa 1 nervom, а gornja oko З mm duga ј sa З nerva; donja pljevica s osjem, koje је kratko, pravo i krace od pljevjce, ili је jedva nadvisuje, ne strsi iz klasica. Rasprostranjena је u Evropi, Aziji, SjevemOJ Americi, Tasmanijj ј Novom Zelandu ; pripada subkozmopolitskom flornom elementu. Na horizontalnom i vertikalnom profilu Jugostavije javtja se u svim pojasevima, od submediterana do subalpskih predjela. Jasno se izdvajaju dvije vetike grupe populacija, od kojih jedna zjvi u submediteranskom ј nizijskom podruёju , u okviru ekosjstema poplavnog podruёja velikih rijeka, jezera i bara, koji su naseljenj vegetacijom reda Deschampsietalia (caespitosae), а druga grupa naseljava gorski i subalpinski pojas, gradeci specificne fitocenoze oko izvora i potoka, gdje se voda duze zadгZava (Deschampsietum subalpinum). Takode је znaёajna komponenta fitocenoza visokih zeleni reda Adenostyletalia. mocvarnih livada reda Molinietalia, te vlainih suma sveze Alno-Padion. . Ve~ma је _gruba, sa visokjm procentom SI02, te Је stoka Jede samo dok Је sasvjm mlada. Zbog snainjh busenova pravi dzombe 1kvari tlo 1 snazno se zakorovljuje u livadama potiskщuci bolje trave.
FESTUCA NIGRESCENS Lam. SUSP. NIGRESCENS (F. fallax Thuill., F. rubra Lam. subsp. fallax Thuill.) Fam. Роасеае Crvena vlasulja, crvena vlasenika Rdeca Ьilnica
Cherwing Fescue Fe'tuque HorstЬildender
Rotschwingel Овся ница
S, Н, ВН, Sb, CG, Ма
VI - IX 2n = 28, 42; Н
Gusto buseпasta Ьiljka, bez podzemпjh puzecih jzdaпaka, 25-70 cm vjsoka, sa koljeпasto ustajucom, glatkom i golom staЬijjkom . Prizemпj listovi ili cekjпjasto savijeпi ilj u oЬijku zlijeba ј tada 2 mm sjroki, sa 2-7 пerava; ljstovi staЬijjke u oЬiiku zlijeba jli sasvim rav пj . Metljca vjtka, 5-1 О cm duga, sa malo klasova ј malo cvjetova. Klasj(:j sa 4-6 cvjetova, zeleп j ili crпoljuЬicastj; pljeve laпcetaste, пејеdпаkе; pljevjca laпceta sta, cesto pri vrhu dlakava, s osjem koje је krace ilj do po lovj пe duzjпe pljevjce. Plodпik је gladak ili sa пekoliko dlacica па vrhu. Rasprostraпjeпa је u Evropj, umjereпom pojasu Azjje i Sjevernoj Americi ; prjpada evroazijsko-subatlantskom flornom elemeпtu . Na nasem prostoru populacije ove vrste djjele se u vjse skupiпa, od kojih su najbrojnjje, najvitalnije ј najproduktjvпjje one iz acidofilпih livada reda Nardetalia ј reda Arrhenatheretalia, odnosno jz sveza: Nardion strictae montanum, Cynosurion i Polygono- Trisetion. ТаkоёЈе је zпа-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom,_. з. shematski popreёni presjek lista, 4. metlica, 5. klas1c
cajna kompoпeпta fjtoceпoza subalpiпskjh rudjпa na zakjseljeпjm tljma sveza Jasionion orblculatae ј Poion violaceae, kao sto је Violeto-Festucetum fallacis. Pravj guste tratjпe ј brzo obrasta ogoljela zemljjsta te se kao pjoпjrska vrsta cesto korjstj za ozeleпjavanje sportskjh tereпa, parkova ј slicпih aпtropogenjh ekosistema, te su u tom cjlju projzvedeпe u USA, Svedskoj ј Zapadпoj Njemackoj posebne sorte. Као krmпa Ьiljka пiје па glasu, iako је u subalpjпskom pojasu, gdje је veoma Ьгојпа, zпасајап jzvor hraпe, za ovce пагоёјtо . 161
FESTUCA OVINA L
[F. \ ulgaпs (Koch ) Hayek] Fam. Роасеае Vijuk, оvёја vlasulja Оvёја Ьilnica Овча власенt ща
Sheep's Fescue Coquюle, Petit ою Schaf schvingel Gramigna Betaюla Овсян11ца овечья
S, Н , ВН . Sb, CG. V- Vll 2n = 1-i, 21 . 28 . .f2. -+9, 56; н
9 1. donji dio Ьiljke. 2. dio liske i rukavca sa ligulom,
shematskt poprecni presjek lisla. -+. 5. metlica, 6, 7. klasiё, 8. donj a pljevica s d\1aju strana, 9. pljeve
З.
Gusto busenasta Ьiljka , sivozelene do Z:ivozelene Ьоје i sa intravaginalnim sterilnim staЬiji kama. koje su tanke, uspravne ili nesto ustajuce, najcesce sa dva clanka, dlakave ili gole, ispod metlice hrapave ili glatke. Rukavac razrezan, gladak, bez uzduznih pruga, cesto pokriven sitnim dlakama; ligula kratka. uvasta ; liske konёaste ili cekinjaste. u suhom stanju cilindricne, tupe. hrapave il1 glatke. naJёesce 0.3 -1.2 mm siroke, sa З- 7 nerava. zelenkaste. Metlica је uspravna. linearno duguljasta ili duguljasto јаја162
1 а
sto. 2-12 cm duga. Кlasici duguljasti ili duguljasto elipticni, 4-8 mm dugi, sa 3-8 cvjetova. zeleni ili prljavoljublcasti, ~ede intenzivno ljublё:a sti; pljeve nejednake, lancetaste, donja 1.5 -3.5 mm duga. а gornja 2-4,5 mm; pljevica 3-5 mm duga, s osjem duzine 1-2.5 mm. ~ede bez osja i sa kratkim siljkom. Prasnici 1 ,5-2,5 mm dugi. Plodnik go. Rasprostranjena је u Evropi, Aziji i Sjevernoj Africi. а unesena је u Sjevernu Ameriku: pripada sjeverno-evroazijskom flornom elementu. Vrsta је na nasem prostoru zastupljena sa brojnim populacijama. koje se grupisu u vise skupina, od kojih su najbrojnije one u ekosistemima klase Festuco-Brometea. na vertikalnom profilu od submediteranskog i panonskog do subalpinskog pojasa. Druga grupa populacija naseljava suvlje livade reda Arrhenatheretalia. u kojima је. zbog povoljnijeg hidrickog rezima stanista. fitomasa ove Ьiljke nesto povoljnija za stoku. Treca grupa populacija zivi u acidofilnim livadama reda Nardetalia. а cetvrta u degradiranim sumama sveze Ouercion roboris. gdje poprimaju heliofilno- poluskiofilan karakter. Vrsta је u cjelini slaba krma. zbog izrazite kseromorfne graae. ali је znacaJna kao pionirska vrsta u obrastanju plitkih i degradiranih zemljista.
FESTUCA PRATENSIS Hudson (F. elatior subsp. pratensis / Huds./Hack. Fam. Роасеае
Livadski vijuk, livadna vlasulja Travniska
Ьilnica
Л ивадска власеница
Fescue-grass Fetuque des pres Wiesenschwingel Овсяница луговая
S,
Н,
BH, Sb, CG,
Ма
V- Vlll 2n = 14 ; Н
Rjzom kratak, puzecj. Busen razrjjeden. cm vjsoka, lucno ustajuca, jznad osnove najcesce sa З ljsta, sa najvjsjm nodusom oko polovjne staЬijjke. Ljstovj ravnj , najcesce glatkj, tamnozelenj , 10-20 cm dugj ј З-5 mm sjrokj, labavj; malj sudovnj snopjcj sa donje strane povezanj preko sklerenhjma s epjdermjsom; rukavac otvoren ј najcesce gladak. Metlica uspravna jli prj vrhu gotovo vjseca, duguljasta 10-20 cm duga, prjje ј poslije cvjetanja skupljena, cesto jednostrana; prva grancjca u donjem djjelu metlice sa 4-6 klasjca, kraca od polovjne metljce. Кlasj(:j zuckastozelenj, ponekad ljuЬicasto prevucenj, rjede sa ljuЬicastjm mrljama, duguljastj jlj lancetastj, 9-11 mm dugj, sa З-1 З cvjetova, pljeve lancetaste, nejednake (gornja duza), donja sa 1 а gornja sa З nerva; pljevjca lancetasta, 6-7 mm duga, bez osja, rjjetko ljuЬicasto jsarana, nervj slabo jzra:Zenj. Plod је jajasto duguljast. Rasprostranjena је u Evropj ј umjerenom pojasu Azjje, а u Sjevernu Amerjku је unesena; prjpada evroazjjsko-kontjnentalnom flornom elementu. Na vertjkalnom profjlu javlja se od njzjjskog do subalpjnskog pojasa. Najbolje јој odgovaraju ekosjstemj mezofjlnjh ljvada reda ArrhenathereStaЬijjka ЗО-120
1. donji dio Ьiljke , 2. metlica, ligulom, 4, 5. klasic
З.
dio liske i rukavca sa
talia, odnosno sveze Arrhenatherion i Cynosurion, dok је u okviru sveza Pancicion ј Poion alpinae znatno rjeda, manje vjtalna ј sa njzom produkcjjom fjtomase ; rjede se sreta u zajednjcj sveze Mesobromioni reda Brometalia erecti. Livadska је vlasulja bez sumnje nasa najkvaljtetnjja ј najznacajnjja vjsoka trava. Sadrzj vjsok procenat protejna ј malj procenat mehanjckjh elemenata. Jednako је podesna za jspasanje kao ј za spravljanje sjjena. Dobro podnosj navodnjavanje ј dubrenje sa NPK dubrjvjma, odnosno znatno povecava produkcjju njjhovjm tretmanom. 16З
FESTUCA RUBRA L. Fam. Роасеае Crveni vijuk, crvena vlasulja Rdeca Ьilnica Црвена власеника
Red Fescue Fetuque rouge Rotschwingel Fusajola Овсяница красная
S, Н , ВН , Sb, CG, VI -X
Ма
2n = 14, 28, 42, 56, 70 ; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, shematski popreёni presjek lista, 4. metlica, 5. klasic, 6. donja pljevica, 7. gornja pljevica
З.
Gusto jlj razrjjedeпo buseпasta Ьiljka, јпtеп zјvпо zeleпa. Sterjlпe staЬijjke пајсеsсе jntravagjпalпe jlj ekstravagjпalпe ј tada dugo puzece. StaЬijjka 30-90 cm vjsoka пајсеsсе, kruta ј glatka. Rukavac gladak, suv ј djelimjcпo se сјјера u kопсе . Ljgula uvjjek gola. Prjzemпj ljstovj cekjпjasto savjjeпj , rjjetko ravпj, tupi, sa 5-7 пerava, 0,4-1 ,2 mm u precпjku; ljstovj stabljjke пајсеsсе ravпj , sa mпogo пerava, sa gorпje straпe dlakavj, rijetko cekjпjastj . Metljca opusteпa, 6-15 duga, uspravпa ili пesto viseca ; graп-
164
сјсе metlice u vrijeme cvjetaпja strsece. Klasicj laпcetastj do liпearпj, lj uЬicastoruzicasti jlj smedastj, 7-1 О mm dugj, sa 4-6 cvjetova. Pljeve laпcetaste, пејеdпаkе. Pljevjca laпcetasta, cesto pri vrhu dlakava, s osjem koje је kratko jli dospjjeva ј do polovjпe duzjпe pljevjce. Plodпjk gladak ilj sa пekoliko dlacjca па vrhu. Rasprostraпjeпa је u Evropj, umjereпom pojasu Azjje ј sjevernoj Afrjcj, te u Sjeverпoj Amerjcj; prjpada sjeverпoevroazjjskom florпom elemeпtu . Razvrstava se па vecj broj podvrsta, varjjeteta i formj, tj. па razljcjte grupe populacija, od kojjh пеkе jmaju ј specjfjcaп broj hromosoma. Populacije tipjcпe podvrste пaseljavaju ekosjsteme klase Molinio-Arrhenatheretea, пalazeci optimum zjvotпjh uslova u okvjru fitoceпoza reda Molinietalia ј Arrhenatheretalia, а sa maпjom brojпoscu је пalazjmo ј u subalpjпskoj ј gorskoj пjtrofjlпoj vegetacjjj sveze Rumicion alpini (F. г. var. megastachya). Јеdпа grupa populacjja zjvj u acidofjlпim ljvadama reda Nardetalia, u brdskom ј gorskom pojasu, а пalazjmo је ј u vegetacjjj subalpiпskjh rudjпa па kjselim tljma sveza Jasionion orblcu/atae ј Poion violaceae. Тiрјспа podvrsta dobra је krmпa Ьiljka, kako u svjezem staпju tako ј u sjjeпu. Projzvedeпe su пјепе razljcite kulturпe sorte.
FESTUCA VALESIACA Schleicher ех Gaudin (Syn. F. ovina L. var. valesiaca Koch.) Fam. Роасеае Vlasulja janjёarica, vlasulja valiska, vijuk stepski Valiska Ьilnica
Fetuque du Valais Valliser Schwingel Овсяница
S, H, BH,Sb, CG,Ma V - VII 2n = 14, 28 ; Н Visegodisпja, gu5to bu5eпa5ta, Ьiljka, ± vostaпo prevuёeпa ili zeleпa, 5 iпtravagjпafпjm 5taЬfjjkama. StaЫjika 20-50 (70) cm vj5oka, tanka. Rukavac plavka5to prevuёeп, razrezaп.
Ugula jako kratka, uva5ta, gola. L.j5tovj vrlo tanko jfj tanko ёеkјпја5tј, do 0,6 (0,7) mm u preёпjku, tupj, пајёеsсе hrapavj ј 5jvo vostaпo prevuёeпi; 5klereпhjm5kih 5порјса З. Rukavac 5tarijjh fj5tova пе ra5pada 5е u kопсе . Metfjca dugulja5ta, gotovo gu5ta, (2-) 3,5-8 ( -14) cm dugaёka. Kla5jcj .5-7,5 mm dugaёkj, 5а 3-8 cvjetova. Pljevjce sjfa5to laпceta5te, do 8 mm dugaёke, 5а kratkjm 05jem. 05је 1 -3,5 mm dugo. Vr5ta је vrlo varijaЬilпa ј obuhvata пekoliko podvr5ta i varjjeteta. Тiрјёпј oЫik ( F. valesiaca Schl. 5ub5p. valesiaca Stohr var. valesiaca; Sуп . F. valesiaca Stohr. var. valesiaca Beldei) jma golu 5taЬfjjku 5а 2 ёlапkа. Kla5jcj ёе5tо 5ivo vostaпo prevuёeпj; pljevjce 3,5-5 mm dugaёke , gole, 5 o5jem - ovo do 3,5 mm dugaёko. Ra5pro5traпjeпa Ьiljka, vrlo ёе5tа па k5erotermпim livadama, pasпjacima i kameпjarama 5ubmediteraп5kog i 5tep5kog karaktera, uglavпom па plitkoj krеёпјаёkој podlozj. Srece 5е u sikarama ј 5vjjetlim sumama. Karakteri5tjёпa је vr5ta k5erofilпih travпjaka reda Festucetalia valesiacae. Zпаёајап је elemeпt zajedпjca reda Scorzonero-Chrysopogonetalia, а ёе5tа је ј u
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, З. shematski popreёni presjek lista, 4. metlica, 5. klasic, 6. cvijet
fjtoceпozama
5veze Vulpio-Lotion i HyparhenioBrachypodion ramo5j. Nafazj 5е u brojпim fjtoceпozama u kojjma је vaiпa edjfjkator5ka vr5ta, kao па prjmjer u a5ocjjacjjama : Galio-Festucetum valesiacae, Bromo- Festucetum valesiacae, Trifolio-Festucetum valesiacae, Taraxaco-Festucetum valesiacae, Chrysopogono-Festucetum valesiacae, Festucetum pseudovinae valesiacae. U pogledu kvaliteta krme, 5VГ5tava 5е u vr5te o5redпje vrjjedпo5tj . Opste ra5pro5traпjenje : Juzna ј j5toёna Evropa, umjerena Azjja, Mala Azija. 165
HOLCUS LANATUS L. Fam. Роасеае Vunasta medunika, pahuljasta medunika
Volnata medena trava Мофлеста м едовица
Soft-meadow grass, Wolly Soft grass Houlque laineuse Wolliges Honiggras Fieno Ьianco Бухарн и к
шерстистыu
S, Н , BH, Sb, CG, Ma VI - VII 2n = 14 ; Н (Ch)
1. donji dio Ьiljke , 2. dio liske i rukavca sa ligulom, 4. metlica, 5. klasic
З,
Rjzom zjljcast. StaЫo uspravno jli ustajuce, 30-1 ОО cm vjsoko, golo, samo prj koljencjma dlakavo. Ljstovj dlakavj, 4-8 mm sjrokj; ligula usjecena, do 2 mm duga ; ljsnj rukavac go ilj samo kod srednjih ј donjjh listova ponekada dlakav. Metljca jzduzena, oko 1О cm duga, osrednje gusta ј sa dlakavim grancicama. Klasjcj bjelicasto zelenkastj, zuckastj jli ruzjcastj, sa ро 2-3 cvjjeta, 3-6 mm dugj, Pljeve 5-6 mm duge, zasjljene, samo ро leдnom nervu ј ро obodu trepljasto dlakave. Os donje pljevjce svjh muskjh cvjetova kukasto savijena. 166
Lodjkule su oko 2 guta duze od plodnjka hermafroditnjh cvjetova. Zjga 2, perasto djjeljeni. Krupa prj osnovj dlakava, 1-2 mm duga. Rasprostranjena је u Evropj, Aziji, sjevernoj Africj, Sjevernoj Amerjcj i Kanarskjm ostrvjma; prjpada subatlantsko-submedjteranskom flornom elementu . Brojne populacjje ove vrste nalaze povoljne uslove za zjvot u ekosjstemjma klase Molinio-Arrhenatheretea, а narocjto u okviru reda Molinietalia, па dubokim, najcesce oglejenim zemljistima. Srednje godisnje temperature na njegovjm stanistjma najcesce varjraju jzmeau 8 ј 12°С , apsolutne mjnjmalne ро pravilu se ne spustaju jspod -20°С , а apsolutne maksjmalne ne djzu se iznad 30°С . Srednja godjsnja relatjvna vlaZnost vazduha na stanjstjma vecjne populacjja varira jzmeau 70 ј 90%. lzrazjta је heliofita. Slabe је krmne vrjjednost, јег brzo ogrubl, te је stoka samo u sasvjm mladom stanju konzumira, ј to kad nema boljeg jzbora. Prjpada grupi medonosnih Ьiljaka. Zbog dekoratjvnjh svojstava gajj se u hortjkulturj (Н. 1. f.albovariegatus).
HORDEUM HYSTRIX Roth. [Syn. Н. maritimum With. subsp. gussoneanum ( Parl.) Asc. & Graebn., Н. marinum Huds. subsp. gussoneanum Parl.] Fam. Роасеае Livadski
јеёаm,
mekis
Sea Barley, Sea side Barley Orge maritime Strand gerste Orzo marino Ячмень ощетинен ныu , Ячмень морскоu
Н, ВН,
Sb, CG
(V) Vl - Vll 2n = 14, 28 ; Т
Jednogodisnja busenasto razgranata Ьiljka. StaЫa тnogobrojna, do ЗО ст visoka, gola, sve do klasova obrasla lisceт . Listovi ravni, ± goli; rukavci ± goli, ili oni na donjiт listoviтa s g ustiт, теkiт dlakaтa, а oni na gornjiт listoviтa ± naduveni ; ligula tupa, do 0,5 т т duga. Кlasici jednocvjetni, u zbljeniт klasoviтa. Klas cilindrican, ± uspravan, oblcno do 6 ст dug, bez osja oko 8 тт sirok, na osnovi zaoЫjen . U grupi od З klasica, srednji herтafroditan , s pljevaтa oЫika osja, 15-25 тт duge, donja pljevica gola s osi duzoт od pljevica, dugoт do З ст . Bocni klasici тuski , njihove pljeve тedu sobno prilicno jednake, оЬје oЫika osja, ili gornja таlо rasirena, s ostro hrapaviт do 2,5 ст dugoт osi ; os donje pljevjce srednjeg klasjca nadvisuje ih za 1/ 4 ; donja pljevjca vrlo таlа, linearno lancetasta, gola, 5-6 тт duga, suzena u os priЫizno iste duzine (pljevica ј os zajedno do 1,5 ст dugi). Antere ± 1 тт duge. Raste na ruderalniт stanistiтa, pored putova, na nasjpiтa i pjescaniт naslagaтa, takode i na ruboviтa obradenih polja, а u vegetacijj ljvada na veciт povrsinaтa zastupljena је па podrucju kraskih polja. Stanista su najcesce na dohvatu proljecnih poplava ј odlikuje se vrlo koleЫjiviт
1. donji dio Ьiljke , 2. gornji dio staЫji ke sa listovima i klasom, з . grupa klasica, 4. pseno
reziтom vlaZnosti tla. Djeljтicno su u vecoj ili manjoj тjeri zaslanjena. Vrlo је rasirena u zajednicama sveze Molinio-Hordein secalini; karakteristjcna је vrsta asocijacije Centauretum pannonicae Н . Ritter 1954. ј Deschampsietum mediae il/yricum (Zejdler 44) H-ic 196З. ёesto је nalazimo u antropogenoj vegetaciji sveze Hordeion Br. -81. (З1) 1947. Stoka је rado jede dok је u mladom stanju. Као krтa dobrog је kvaliteta ako se rano kosi. U kasnjjoj fazi gotovo је bezvrijedna. Opste rasprostranjenje : Juzna i srednja Evropa, Krim, Kavkaz srednja Azija; adventivna u centralnoj Evropi i Sjevernoj Aтerici .
167
HORDEUM SECALINUM Schreber (Н. nodosum Koch : Н. pratense Hudson) Fam. Роасеае Visoki јеёаm , klasulja Travniski jeёmen Ржовиден јачмен
Meadow Barley Orge des pres Roggen gerste Ячмень
корот коостистыu,
Ячменьлуговоu
• S, Н , BH,Sb,CG,Ma VI-VII 2n = (1 4) 28 (42) ; Н
1. donji dio blljke, 2, З. dio staЬijike i lista u regionu ligule, 4. gornji dio staЬijike sa listom i klasom, 5. grupa klasica
Bjljka gusto busenasta. StaЬijjka do 60 cm vjsoka, tanka, uspravna ilj ustajuca, u gornjem djjelu gola. Ljstovj ravnj jlj cekjnjasto prevjjenj, do 5 mm sjrokj ; rukavcj donjih ljstova hrapavo dlakavj. Klas cjljndrican, 3-5 cm dug ј 4-5 mm sjrok, na osnovj suzen; osovjna klasa nakon sazrjjevanja lomljjva. Klasicj svjjetlozeleni, 6-8 mm dugj, Ьоёnј na prilicno dugjm drskama. Pljeve svih klasica u oЬijku osj, 12-15 mm duge ј pri osnovi njsu prosjrene. Donja pljevjca lancetasta, oko 8 mm duga, suzena u nesto duzu os 168
(9-10 mm); Ьоёnј klasicj muskj, sa linearno lancetastjm pljevama, duzjne oko 5 mm, produzene u os duzine do 7 mm. Rasprostranjeпa u juznoj, sredпjoj ј zapadпoj Evropi, па Kavkazu, u predпjoj Azijj, sjeverпoj i juzпoj Africj, te Sjevernoj ј Juznoj Americj ; pripada subkozmopolitskom florпom elementu. Vrsta је zastupljeпa brojпjm populacijama па horizoпtalпom ј vertikalпom profjlu Jugoslavjje, od submediteraпskog do brdskog pojasa. Najbrojпije ј najvjtalnjje populacjje zive u ekosjstemjma reda Trifolio-Hordeetalia, оdпоsпо sveza Molinio-Hordeion secalini i Trifolin resupinati. Karakteristjcпa је ј difereпcjjalпa vrsta asocjjacije Hordeo-Caricetum distantis i TrifolioHordeetum nodosi, а ucestvuje u jzgradnji asocijacija Oenantho-Aiopecuretum bu/Ьosi ј Peucedano-Molinietum litoralis. Sredпje godjsпje temperature па stanistima razlicitih populacija ove vrste najёesce variraju izmeёfu 1О ј 16°С, apsolutne mjпjmalпe spustaju se do oko -1 0°С, а apsolutne maksimalne dizu se i jznad 45°С. Sredпja godjsnja relatjvпa vlэZпost vazduha па stanjstima vесјпе populacjja krece se jzmeёfu 60 ј 70%. lzrazjta је heliofjta. Optjmalпo uspijeva па реrјоdјёпо plavljeпjm ј oglejenim tljma, koja su tokom ljeta najёesce veoma suha. Oobra је krma samo u raпjjim fazama razvjca.
KOELERIA MACRANTHA ( Lebedev.) Schultes [Syn . К. gracilis Pers., К cristata ( L.) Pers. var gracilis ( Pers.) Beck] Fam. Роасеае Smilica tanka, smilica njezna Nez na smiljica
Hair-grass Zarte Kammschmiele, Zierliche Kammschmiele, Тон коног строuныu , т. тон к иu
S, Н , ВН , Sb, CG, Ма V - VIII 2n = 14 ; Н
Visegodisпja Ьiljka, gustog buseпa. StaЬio пјеzпо , 20 -60 cm visoko, samo u doпjem dijelu sa liscem, пајёеsсе ёitavo golo ili samo ispod metlice dlakavo. Prizemпi listovi vrlo uzaпi, jedva prelaze 1 mm siriпe , pokriveпi kratkim dlakama. Usce па staЬiu kratko, оЬlёпо upredeпo. Cvast pi ramidalпo izduzeпa ili duguljasto ciliпdriёпa, do 1О cm duziпe, ёesto sјајпа. Klasici sitпi , 4-5 mm dugi, uzaпo laпcetasti , 2-3 ~ede 3-5 cvjetпi, пајёеsсе goli. Pljeve liпearno laпcetaste, gotovo jedпake, siljate, gole. Pljevice zпаtпо krace od klasiёa, liпеагпо laпcetaste , u doпjem dijelu ili ispod srediпe пajsire , postepeпo suzeпe, оЬiёпо
gole, bez oski. Rasprostraпjeпa је sve do subalpinskog pojasa uglavпom па suvim pasпjacima, livadama ј kamenjarama. U nizijskom podruёju srecemo је па veoma suvim staпistima. Karakteristiёaп је elemeпt zajedпica klase Festuco- Brometea. Cesta је u zajednjcama sveze Bromion erecti, Festucion rupicole, Chrysopogoni- Danthonion, Satureion subspicatae ј Festucion valesiacae {zпаёајnа је edjfjkatorska vrsta asocjjacije Potentillo-Caricetum humilis R. Jovanovic
1. donji dio Ьiljke , 2. dio liske i rukavca sa ligulom, 4. metlica, 5, 6. klasic
З,
1955). Nalazimo је ёesto ј u nekim zajedпicama planjnskjh rudjna sveze Festucion bosniacae Ht. 1930 {karakteristiёпa vrsta asocijacije Anthyllidetum alpestris Ht.). Stoka је rado jede dok је u mladom staпju , s proljeca, јег kasnjje previse otvrdпe. Hranljiva vrjjedпost је neznatпa. Opste rasprostranjenje : gotovo ёitava Evropa (пеmа је u Sredozemlju) па sjever do 60° sjeverne §jrine, па istoku do Himalaja; Kamёatka, Maпdzurija, Kina ј Sjeverпa Amerika. Pripada evroazijsko- koпtineпtalпom flornom elemeпtu .
169
KOELERIA PYRAMIDATA (Lam.) Beauv. ( = К. cristata / L.) Pers.) Fam. Роасеае
Piramidalna kelerija, оЫёnа smilica Navadna smiljica
Crested Hair grass Koelerie а crete Pyramiden Kammschmiele Тонконог
S, H, BH, Sb, CG, Ma V - Vll 2n = 28, 42, 70 ; Н
Maaarske ј zemalja Balkaпskog poluostrva; prjpada subatlaпtsko-submedjteraпsko florпom elemeпtu .
1. donji dio Ьiljke , 2. dio liske i rukavca sa ligulom, 4. metlica, 5, 6. klasic
З,
Gusto buseпasta Ьiljka. StaЬijjka do 1 m vjsoka, jspod cvastj sa kratkjm dlakama, ljsпata, prj osпovj оЬаvјјепа starjm, ёvrstjm ljsпjm rukavcjma. Ljstovj mekj, zeleпj , golj jlj sa trepljastjm dlakama; rukavcj labavo obavijaju staЬijjku ; ligula kratka. Cvast krupna, do 1 О cm duga, Ьljjeda, rjeae slabo оЬојепа . Klasjcj пајёеsсе krupпi , trocvjetпj, 5-7 mm dugj, rjeae dvocvjetnj ; pljeve §jroke, zasjljeпe , пајсеsсе gole, hrapave; pljevjce bez oske. Rasprostraпjeпe u Evropj, па sjeveru do Daпske ј sjeverпe Njemaёke, па zapadu do Belgjje ј Fraпcuske , а па jugu do sjeverпe ltaljje.
170
Populacjje ove vrste rasute su па vertjkalnom profilu od brdskog do subalpjпskog pojasa. Najveca grupa populacjja пalazj optjmum za zjvot u ekosjstemjma klase Festuco-Brometea, odnosпo reda Brometalia erecti ј sveze Bromion erecti. Karakterjstjёna је ј domjnaпtпa vrsta asocijacjje Koelerietum pyramidatae Pavl. 1951, koja se razvjja па serpeпtjпjtjma zapadпe Srblje ј јstоёпе Воsпе. Мапје grupe populacija пala zjmo u subalpjпskjm rudjnama na karboпatjma sveza: Festucion variae, Festucion bosniacae, Festucion pseudoxanthinae i Festucion albanicae, kao ј u borovjm sumama reda Pinetalia heldreichii-nigrae па karboпatjma ј serpeпtjnjtj ma. lma siroku ekolosku valencu u odnosu па svjetlo, toplotu, vodu, matiёпi supstrat ј tjpove zemljjsta. U mlaajm fazama razvjca, ovce је rado pasu, а kasnije otvrdпe.
LOLIUM PERENNE L. Fam. Роасеае Engleski ljulj, oblcni ljulj, ljulj utrinac Angleska ljuljka, trpezna ljuljka Англиски рајграс
Perennial Rye-grass Raygrass anglais Deutsches Weidelgras, Englisches Raygras Logliarella Плевел многолетниu, paurpac nастбищныu
S,
Н , ВН ,
Sb, CG, Ма V- Vll 2n = 14 ; Н
Biljka sa rasirenim busenovima, 30-70 cm visoka. StaЬijjka nerazgranata, glatka, ponekada spljostena, uspravna ilj koljenasto ustajuca. Ljsnj rukavcj glatkj, golj, najdonjj crvenj ; ljsne plojke u pupoljku naborane, tamnozelene, dosta cvrste, 2-4 mm §jroke ; ligula kratka ј nesto vjse od 1 mm duga. Klas tanak, rastresjt, do 20 cm dug. Klasjcj uspravnj, sa 6-16 cvjetova najcesce ; osovjna jzmedu klasjca glatka ; pljeve vecinom duze od donje pljevjce, 7-1 О cm duge, usjljene ; donja pljevjca sa 7-9 nerava, 6-7 mm duga, 1,5 mm §jroka, tupa јјј §jljata ј uvjjek bez osja; gorпja pljevjca sa 2 nerva, ро nervjma fjno ј gusto trepavjcava; cvjetovj uspravnj. Rjede vjvjparna Ьi ljka.
Nalazjmo је u Evropj, izuzev arktjcke oЬia sti, sjevernoj Afrjcj, srednjoj Azjjj, а unesena u Sjevernu Ameriku ј Australjju ; ро autohtonom arealu pripada evroazjjskom flornom elementu, а prema recentnom arealu cjrkumpolarnom. Ova §jroko rasprostranjena vrsta djferencjra se па veljk broj populacjja, koje se mogu grupjsatj u dvjje skupjne. Skupjne urbano-ruralnjh populacjja, koje forsjra covjek zasjjavanjem , gazenjem, dubrenjem ј slicnjm aktivnostjma ј koje
1. donji dio Ьilj ke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, klas, 4. klasic, 5. pljeva, 6, 7. dijelovi cvijeta
З.
prjpadaju tercjjarnoj antropogenoj vegetacjjj reda Plantaginetalia majoris nalaze optjmum u asocjjacjjj Lolio-Piantaginetum majoris, koja је subkozmopoljtskog rasprostranjenja ј vjeran pratjlac ljudskjh naselja. Druga grupa populacjja zjvj u antropogen jm sekundarnjm ekosjstemjma reda Arrhenatheretalia, odnosno sveze Cynosurion cristati, postjzucj najvjsu brojnost, pokrovnost, vjtalnost ј produkcjju u asocjjacjjj Lolio-Cynosuretum crtistati, koja је takode vezana za uzu ilj sjru okoljnu urbanjh ј ruralnjh naselja. Veoma је dobra krmna ј odljcna hortikulturna vrsta.
171
MOLINIA CAERULEA (L.) Moench SUBSP. CAERULEA Fam. Роасеае Modra beskoljenka
Modra stozka Модра молиниа
Purple Moorgrass Molinie Ыеuе Pfeifengras Gramigna liscia Молиния голубая
S,H, BH,Sb, CG, Ma VI - IX 2n = 36; Н
1. donji dio Ыljke, 2, З. dio staЬijike i lista u regionu ligule, 4. metlica, 5, 6. klasic
Bjljka sa jakjm ko~eпovjma ј stoloпjma duzjпe do1 m pokriveпjm ljuspama. StaЬijjka пај ёеsсе 20-80 cm vjsoka, sa vrlo kratkjm doпjjm сlапсјта kojj su malo jzпad zeтljjsta, пajgornjj ёlапаk vrlo је dug ј jde do jspod metljce, te se doblva utjsak da је bez ёlапаkа (beskoljeпka) ; па ёvorovjma kratkjh jпternodjja razvjjaju se korjeпovj sa dопје ј pupoljcj sa gorпje straпe; u se rezervпa celuloza; gorпjj djo staЬia bez cvorova, gladak, katkad do sredjпe opkoljeп rukavcem. Osпove Jjstova u zemljjstu prosjreпe ј jako zadeЬijale; Јјsпа plojka sa bjeljёastom sredпjom prugom, 3-5 mm sjroka; Jjgula пedostaje; ulaz pojedjпjm, пaduveпjm jпternodjjama пalazj
172
u rukavac sa gustjm dugjm dlakama. Metljca uspravпa, do 40 ст duga, uzaпa, stegпuta kod Jjvadskjh ј rasjreпa kod sumskjh forтj; graпe metljce taлke, do 20 ст duge, uпazad hrapave. Klasjcj 6-8 тm dugj, 1-6 cvjetпj, пajgornjj оЬlёпо zakriljao, пајёеsсе plavjёastj а katkad ljublёastj јЈј zeleпkastj, rijetko bjeliёastj; osпova klasjca sa kratkjm dlakama; pljeve sa 1 пervom , 2-2,5 mm duge, gorпja пesto duza ј poпekad sa З пerva ; dопја pljevjca zasvoaeпo okruglasta, trbusasto prosjreпa, s 5 пerava, 3-6 mm duga, bez osj па vrhu ljublёasta ; gorпja pljevjca gola ј bez osj. Aпtere tamпoljublёaste . Plodпjk sa dva tamпoc rveпa perasta zjga ; stublc па osпovj slabo zadeЬijao. Plod slobodaп, malo savjjeп, sa maljm stjtjcem ј Jjпeamjm hjlumom. Rasprostraпjeпa је u Evropj, jzuzev juzпe Sрапјје, juzпe ltalije ј Grёke , u maloj Azjjj, па Kavkazu, u Sjblru ј u Sjevernoj Атегјсј; prjpada sjeverпoevroazjjsko - subokeaпskom flornom elemeпtu .
Qjfereпcjra se па vecj broj populacjja, od kojjh јеdпа grupa пalazj пајЬоlје uvjete za zjvot u asocjjacjjama sveze Molinion caeruleae, оdпо sпо reda Molinietalia, druga grupa u zajedпj cama reda Brometalia erecti, treca u okvjru reda Nardetalia, ёetvrta u acjdofjJпjm sumama. lma slabu krmпu vrjjedпost.
NARDUS STRICTA L. Fam.
Роасеае
Tvrdaёa,
tipac
Volk, vrnuh, scetinovka Кртул, крт
Mat Weed-grass Nard, nard raide Gemeines Borstengrass, Bocksbart Cervino, Tondello Белоус торчащиu
S, H, BH,Sb, CG, Ma V- Vll 2n = 26, 30 ; Н
Biljka sa debelim, З-5 cm dugim podzemпim rizomima, od kojih polaze brojпi zbljeпi vegetatjvпj ј cvjetпi izdaпcj . Gusto zbljeпi buseпovj sa staЬij ikam a duzjпe 1о-зо cm пајсеsсе. StaЬijjke krute, uspravпe, samo па osпovi sa listovjma, u doпjem dijelu glatke а u gorпjem hrapave, zпаtпо duze od listova. Ljstovi пајсеsсе do 1о cm dugj, sjvozeleпj ; dопјј reduciraпi па slamпa tobjelicaste i sјајпе ljuspe; gorпjj ljstovi sa vrlo uskjm, cekjпjasto savjjeпjm, do 0,5 mm §jrokim, па obodjma hrapavim, siljatim ј uspravпjm liskama; ligula kratka, пај сеsсе do 2 mm duga, а poпekada sasvim пedostaje. Klas је jedпostraп , jedпostavaп i taпak. Klasici do 12 mm dugi, vrlo usko laпcetasti, dugo u sjljeпi , u raпijim fazama razvica uspravпi а kasпije odstojeci, plaviёasti ili ljublcasti, ра zuti, posjedaпi па dvjema straпama trostraпe osoviпe ; pljeve пedostaju , оdпо sпо zakГZijale i postoje samo sa jedпom пеја sпоm ljuspom па osoviпj klasa ; dопја pljevica sa dопје straпe ravпa, sa З пегvа, cesto vrlo tamпa i suzeпa u krutu os; gornja pljevica 4 mm duga i пјеzпо taпko kozasta. Stublc jedпostavaп , а zig cjelovit. Plod sa З jvice, vreteпast, suzeп u stublc koji па пjemu ostaje i go. Areal vrste obuhvata Evropu, sjeverпu Aziju, Kavkaz, Malu Aziju; pripada sjeverпoevroazij skom florпom elemeпtu .
1. donji dio Ьiljke, 2. klas, З. dio klasa, 4. dio staЫjike i lista u regionu ligule, 5. klasiё
Vrstu ёiпi velik broj populacija koje su rasute od brdskog do subпivalпog pojasa nasih рlапiпа. Najbrojпije i пajvitalпije, kao i пajproduktjvпjje populacjje zjve u ekosjstemima acidofilпih livada brdskog i gorskog pojasa kojj pripadaju klasi Nardo-Callunetea, оdпоsпо redu Nardetalia. Veoma Ьгојпе i vitalпe, ali manje produktivne populacije zjve u subalpjnskom, alpinskom ј subпivalnom pojasu, u ekosistemima klasa Juncetea trifidi ( = Caricetea curvulae), RhodoretoVaccinietea i Salicetea herbaceae. Као krma је veoma losa, јег sadГZj рuпо Si02; korovska blljka. 17З
PHLEUM PRATENSE L. Fam. Роасеае Macji repak, macica Travniski macji rep Ливадска мачкина опашка
Тimothy
grass, Cat's tail grass Fhleole des pres Wiesenlieschgras, Тimotheusgras
Coda di topo Тimфеевка луrовая,
Аржанец луrобоu
S,
Н , ВН ,
V - IX 2n = 42 ;
Sb, CG,Ma Н
nazuЬijena. Antere su ljublёaste . Plod loptast do jajast, 1,5-2 т т dug ; pljevjce cvrsto prjrasle uz plod. Rasprostranjena је u Evropj s jzuzetkom arktjёkog djjela SSSR-a, u Maloj Azjjj ј sjevernoj Afrjcj, а prenesena u Sjevernu Amerjku ј Australjju. U okvjru ove vrste na prostoru Jugoslavjje 1. donji dio Ьiljke, 2. dio llske i rukavca sa ligulom, razljkujemo dvjje velike grupe populacija. od з . klasolika metlica, 4, 5, 6. klasic, 7. tucak i lodikula kojih jedna nalazi optimum uslova za zjvot u тezofilnjт livadaтa reda Arrhenatheretalia, а druga grupa, znatno тalobrojnija, naseljava mezokserofilne livade ј pasnjake sveza Mesobromion i Chrysopogoni-Danthonion calycinae. Ро· Bjljka sa ПJeZnlт korjjenoт . Busenasta. pulacije prve grupe јтајu izuzetno vjsok znacaj StaЬio uspravno, 20-150 ст vjsoko. Ljstovj ravkao krma, Ьilo da su prjrodne jlj antropogenog nj, blijedozelenj, 30-35 ст dugj, postepeno suporijekla, dok su populacije druge grupe manje zenj u vrh ; rukavcj goli, glatkj, donjj naduvenj а znaёajne u tот pogledu. . Zbog izuzetno vjsokjh krmnjh vrjjednostl najgornjj ne; ljgula gornjjh ljstova nesto duza, do ёovjek је ovu vrstu odavno роёео uzgajati i 5 тт duga, а kod donjjh 2-3 тт duga, siroka. Кlasolika тetljca uska, cjlindrjёna, 2-30 ст du- - proizvodjtj sorte sa vjsokjт prjnosoт ј visim ga, 4-8 тт sjroka. rjjetko kratka, loptasta, najkvalitetoт. Tako је nas selekcionar Strelec Р. iz Poljoprjvrednog instituta u Banjaluci ~roizve~ cesce zelena, rjeёle ljublёasta. Pljeve 3-5 тт duge, bjeljёaste, opnaste ј sa zelenjт grebenoт nekoljko kvalitetnih ј visokoproduktjvnlh sort1, koje se kultivjraju preko livadskjh i pasnjackih па kоте su krute trepevjёave dlake ; donja pljevjca sa 3-5 nerava, gola, odsjeёena ј па vrhu sтjesa sjroт Jugoslavjje ј jzvan nje.
174
РОА
PRATENSIS L. Fam. Роасеае Livadna vlasnjaёa, metlusica, prava livadarka Travniska latovka Права ливадарка
Blue grass, Kentucky Blue grass, Bird grass Paturin des pres Wiesenrispengras Gramigna dei prati Мятлик луговоu
S, Н, ВН, Sb, CG, Ма
V - Vll
2n
= 28-142
;
Н
Biljka sa buseпastim ili puzecim rizomima, od kojjh cesto polaze izduzenj stoloпj . StaЫo uspravпo, okruglo, glatko, u gorпjem djjelu bez lisca. Listovj па staЫu 2-4 ; rukavci goli ilj dlakavj, glatkj, na Ьоспј m jzdaпcima potpuпo zatvorenj; liske ravпe jlj prevjjene, gole, kratko usjljene, krute, sjvozelene, 2-4 mm §jroke ; ligula kratka, odsjeceпa ilj jajasta, oko 1 mm duga. Metljca prjje cvjetanja stegпuta, а za vrijeme cvjetaпja rasjreпa, plavozeleпa ilj ljublcasta, do mrka; graпe metljce hrapave, donje ро З-5 zajedno. Klasj(:j jajastj, пајсеsсе sa З-5 , а poпekada ј do 1З cvjetova, 4-5 mm dugj, zeleпj, prelaze па ljublcasto; pljeve gotovo jednake, З-4 mm duge, dопја sa 1 а gorпja sa З nerva, sjljate; donje pljevjce kruto kozaste, duguljaste, gotovo tupe, 2-З mm duge, па osnovj sa vunasto-paucjnastjm cupercjma, а па lednoj straпj ј па obodпjm пervjma do sredjпe sa gustjm kratkjm dlakama. Cvjetovj povezanj cupercjma. Plod vretenast, 1,2-2 mm dug. Rasprostraпjena је u Evropj, па Kavkazu, u sjevernoj Azijj, Sjevernoj Amerjcj, sjeverпoj Afrjci ј Australijj ; ро osnovu prjrodnog areala prjpada evroazijsko - kontjпentalno-submedjte raпskom florпom elementu, а ро osnovu recentnog- prjrodno-antropogenog areala supkozmopolitskom.
1. donji dio Ьiljke, 2. dio liske i rukavca sa ligulom, metlica, 4. klasic, 5. donja pljevica
З.
Brojne populacjje ove vrste grupjsu se u dvjje podvrste: Р. р. subsp. pratensis ј Р. р. subsp. angustifolia {l.) Sm., od kojih prva nalazj optjmum uslova za zjvot u ekosistemjma klase Molinio-Arrhenatheretea, а druga u ekosjstemjma klase Festuco-Brometea. Tipicпa је podvrsta brojnija ј produktjvnija, а jma ј znatno vecu krmnu vrjjednost, te spada u grupu nasjh najkorjsnjjih trava za razvoj stocarstva, kako za napasanje stada, tako za sjjeno. Veoma se korjstj u raznjm livadskjm smjesama, dugotrajna је i bujno se regenerise. 175
РОд BULBOSA L. Fam. Роасеае Lukoviёasta vlasnjaёa,
lukoviёasta
livadarka Cebulasta latovka Луковиреста ливадарка
Bulbous Meadow-grass Paturin bulbeux Knolliges Rispengras Fienarola Scalogna Мятли к л у ко вичныu
S, Н , BH, Sb, CG, Ма IV - Vl 2n = 28, 42, 45 ; Н
1. donji dio Ьiljke, 2. metlica, З. dio liske 1 rukavca sa ligulom, 4. klasic, 5. cvijet, 6. pseno
Korijeп
povrsjпskj,
eksteпzjvaп .
StaЬijjka
10-50 cm vjsoka, uspravпa , kruta, rjede ustajuca, па osпovj sa lukovjёastjm zadeЫjaпjjma, u gorпjem djjelu staЬijjka bez ljsca. Ljstovj 1-2 mm sjrokj, па staЫu ravпj , а u rozetj savjjeпj ; rukavcj golj; jzumrlj rukavcj па osпovj staЫa kozastj, zadeЫjalj ј obrazuju lukovjcasto zаdеЫјапје; ligula duguljasta, sjljata, do З mm duga. Metljca rastresjta, do 8 cm duga, za vrjjeme cvjetaпja ras jreпa, sa kratkjm, uspravпo odstojecjm graпa ma, koje su cesto vjjugave. Кlasj(:j duguljasto jajastj, sa 4-10 cvjetova, zeleпj jlj prelaze па ljuЬicastu boju. Pljeve do 4 mm duge, laпcetaste,
176
na grebenu hrapave. Оопје pljevice duguljaste, oko З mm duge, sjljate ј sa purpurпom mrljom jspod kozastog vrha, rjede potpuпo zeleпe. Rasprostraпjeпa је u sredпjoj ј juzпoj Evropj, zapadпoj Azjjj, u SjЬiru ј u sjeverпoj Afrjcj; prjpada medjteraпsko- submedjteraпsko- koпtj пeпtalпom flornom elemeпtu. Вгојпе populacjje ove vrste rasute su па vertjkalпom profjlu пas jh prjmorskjh рlапјпа, od medjteraпskog do subalpjпskog pojasa. Najveca grupa populacija zjvj u ekosjstemjma klase Brachypodio-Chrysopogonetea, tj. u pasпjacjma ј kserotermпjm ljvadama eumedjteraпskog , submedjteraпskog ј medjteraпsko-moпtaпog pojasa, пајсеsсе па plicjm karboпatпjm tljma. Druga grupa populacjja zjvj u stepskim ekosjstemjma klase Festuco-Brometea, а treca u ekosjstemjma reda Trifolietalia parnassii, па makedoп skjm ј grckjm рlапјпаmа. Sredпje godjsпje temperature па staпjstjma razljcjtjh populacjja пај сеsсе varjraju jzmedu 8 ј 18°С, а sredпja godjsпja relatjvпa vlazпost vazduha jzmedu 50 ј 60%. Zпасајпа је krmпa Ьiljka u arjdпjm- prjmorskjm ј stepskjm podrucjjma; kultjvjra se u Oregoпu (USA).
РОд
TRIVIALIS L. Fam. Роасеае Oblcna livadarka, oblcna vlasnjaca, petograna metlusica Navadna latovka Обична ливадарка
Rough Meadow-grass Paturin commun Gemeines Rispengras Spannochina, Sciamonica Мятлик обыкновенныu
S, H, BH,Sb, CG,Ma VI-VIII 2n = 14 ; Н (СН)
Buseпasta Ьiljka sa пadzemпjm puzecjm jzdancjma kojj se ukorjenjuju ј granaju. StaЫjjka koljeпasto ustajuca, okrugla, gotovo do vrha obrasla liscem, pod metlicom hrapava. Rukavcj uпazad hrapavj; ljsпe plojke liпearne, ravпe, 1-4 mm sjroke, usjljeпe , jako hrapave, zeleпe; ljgule makar kod пajgorпjih listova jako jzduzeпe, пај ёеsсе sjljate ј do 5 mm duge. Metljca duguljasta jlj pjramjdalпa, do 20 cm duga, prava; graпe metlice prije cvjetaпja uspravпe, zatjm strsece, dопје ро З-5 zajedпo. Klasj(:j jajasti, oko 4 mm dugj, sa пajvjse З -4 cvjjeta, пајёеsсе zeleпj, rjeёfe svjjetlomrkj ili prelaze па ljublёasto ; pljeve laпcetaste jlj jajaste, siljate, dопја 2, а gornja з mm duga, gornja mпogo sjra ј jajasto siljata; dопје pljevice duguljasto laпcetaste, taпko kozaste, zeleпe, ostro hrptaste ј usiljeпe, 2-2,5 mm duge, па osпovj sa gustim ёupercjma paucjпa stjh dlaka, а па obodu ј leёfпjm пervjma sa ргјliбпо jasпjm, kratkjm, srebrпastosjajпjm dlakama. Cvjetovj povezaпj ёupercjma dlaka. Plod eljpsojdaп, sa lеёfпе straпe sa slablm zlijebom, 1,5 mm dug. Rasprostraпjeпa је u cijeloj Evropi, sjevernoj Azjjj, па Kavkazu, u sjevernoj Americj, Maroku, Alziru ј Australjjj; prjpada sjeverno-evroazjj-
1. donji dio Ьiljke, 2. dio metlice, З. dio liske 1rukavca sa ligulom, 4. klasi6, 5. donja pljevica
sko-subokeaпskom florпom elemeпtu, ро osпovu autohtoпog areala, а ро osпovu receп tnog - prjrodпo-aпtropogeпog subkozmopolit-
skom. Вrојпе populacjje ove vrste rasute su ро ekosjstemjma hjgrofjlпjh, hjgromezofjlпjh ј mezofjlпjh ljvada ј pasnjaka klase Molinio-Arrhenatheretea. Jedna grupa пајЬоlје uslove za zjvot пalazj u asocjjacjjama sveze Calthion, druga u zajedпjcama sveze Filipendulo-Petasition, а mа пје Ьrојпе populacjje пalazjmo ј u aпtropogeпoj tercjjarnoj vegetacjjj sveza Sysimbrion ј Polygonion avicularis. Dobra је krma u svjezem staпju.
177
TRISETUM FLAVESCENS (L.) Beauv. (Т. pratense Pers. ) Fam. Роасеае Zlatnozuti ovsik, zlatnozuta zoЬika
Zlatni ovsenec Жолт овсик
Yellow Oat grass, Golden Oat grass Avoine jaunatre Goldhafer Gramjgna Ьionda Трищетинни к луговой
Овсец золотистыО
S, Н ,
ВН ,
Sb, CG, Ма
V - V\1 2n = 24, 28 ; Н
1. donjj djo Ьiljke, 2. met\jca, З. djo \jske ј rukavca sa \jgulom, 4. klasjc, 5. vrh donje pljevjce ј upredenj dio osj
Rjzom puzecj sa kratkjm stoloпjma. StaЬio uspravпo, 30-80 cm vjsoko, гједе па osпovj koljeпasto savjjeпo , sa 4 cvora, od kojjh је пajgornjj bez rukavca, па cvorovjma cesto dlakavo, а jspod metljce sasvjm golo. Rukavcj sa taпkjm mekanjm dlakama, hrapavj jli golj ; ljsne
ploce ravne, odozgo nesto јасе , а odozdo slablje dlakave; ligula 1-2 mm duga, па vrhu росјјера па. Metljca veljka, duguljasta, rastresjto rasjrena, do 20 cm duga, u pocetku ј poslije cvjetanja uska, tanka, stegnuta ј sa mпogo klasjca ; grane metljce njezne, slabo hrapave jlj skoro glatke.
178
Klasjci sa 1-4 cvjjeta, 5-8 mm dugj, ргјје cvjetanja okruglastj, а za vгjjeme cvjetanja §jroko rasjгenj ј tada zelenj ј zlatnozutj; osovjna klasjca sa vrlo kratkjm dlakama. Pljeve krace od cvjetova; donja sa 1 nervom ј oko 4 mm duga, а gornja sa З nerva ј dvostruko duza. Snopjcj dlaka jspod t vjetova vrlo kratki, а jspod najdonjeg cvjjeta skoro potpuno nedostaju. Donja pljevjca gola, sa 5 nerava, na dva djjela rascjjepljena sa vrhom kojj se zavrsava savjjenjm osjem, do 7 mm duga. Gornja pljevjca tanko kozasta ј sa 2 hrpta. Plod go ilj sa paucjnastim dlakama. Rasprostranjena је u srednjoj ј juznoj Evropj, na Kavkazu, u Alzjru, Maroku, srednjoj Azjjj ј Sjevernoj Amerjcj ; ргјраdа prealpsko-submedjteraпsko-subatlantskom flornom elementu. Optjmum uslova za zjvot nalazj u asocjjacjjama sveze Polygono- Trisetion flavescentis, а ucestvuje ј u graдj nekjh asocjjacjja sveze Arrhenatherion e/atioris, odnosno reda Arrhenatheretalia. Daje kvalitetnu krmu, kako u svjezem stanju tako ј u sjjenu.
LITERATURA, SKRACENICE IMENA CITIRANIH AUTORA INDEKS ASOCIJACIJA, RJECNIK BOTANICКIH TERMINA, REGISTRI
LITERATURA ADAMOVIC, L., 1909: Die Vegetatioпsverhaltпisse der Balkaпlaпder (Masische Laпder) , Leipzig.
АНДРЕЕВА-ФЕТВАДЖИЕВА, Н.,
1973:
Борба с плевелитте, София.
ASCHERSON, P.F.A. & GRAEBNER, К, О, P.D. 1896-1938: Syпopsis der mitteleuropaicheп Flora. Ed. 1, Leipzig.
ВАСА А , R., 1950: Prilog pozпavaпju vegetacije pretplaпiпskih travпjaka Makedoпije. Godiseп zbornik па Zemjodelsko-sumarskiot fakultet па Uпiverzitetot, Zemlodelstvo, Х, Skopje.
ВЕСК, G., 1890-1893: Flora vоп Nieder-Osterreich, Wieп. ВЕСК , G., 1903-1~27 : Flora Воsпе, Hercegoviпe i Novopazarskog Saпdzaka, 1- 2, Sarajevo, Beograd ВЕСК , G. & MALУ, К. , 1950 : Flq_ra Воsпае et Hercegoviпae, 4, Sympetalae 1, 1-72, Sarajevo. ВЕСК, G., Maly, К. & Вјеlёiё, Z. 1967: Flora Воsпае et Hercegoviпae 4, Sympetalae 2 :1-110,
Sarajevo. ВЕСК, G., MALY К. & BJELCIC, Z. 1974: Flora Воsпае et Hercegoviпae 4, Sympetalae 3 :1--83, Saraj evo. ВЕСК, G., MALY, К. & ВJELCIC, Z. 1983 : Flora Воsпае et Hercegoviпae 4, Sympeta/ae 4 :1-188, Sarajevo BJELCIC, Z., 1966: Vegetacija pretplaпiпskog pojasa рlапiпе Jahoriпe. Glasпik Zemalj. muzeja BiH u Sarajevu, Prirodпe пauke, Sarajevo BLECIC, V. & LAKUSIC, R., 1967: Prodromus Ьiljпih zajedпica Crne Gore, Glas. repuЫ. Zavoda zast. prirode Prirodпjaёkog muzeja Тitograd, 9, 57-98, Тitograd. BLECIC, V. & ТАТIС , В., 1964: Acidofilпe livade i pasпjaci па plaпiпi Goliji. Glasпik Prirodпjackog muzeja u Beogradu, 19, 89-94, Beograd. BOHINC, Р . , 1979: Sloveпske zdravilпe rastliпe, Mladiпska kпjiga, LјuЫјапа. BONNIER G. Е. М . 1911-1935: Flora complete illustree еп Coulers de Fгапсе, Suisse et Belgique, 1-XII, Paris. BONNIER, G. & LAYNES, G de., 1962: Flore complete portative de la Fraпce de la Suisse et de la Belgique, Paris. BRAUN- BLANOUEТ, Ј., 1950; Ubersicht der Pflaпzeпgesellschafteп Ratieпs (IV), Vegetatio, Vol. 11, Haag. BRAUN-BLANOUEТ, Ј ., 1964: Pflaпseпsoziologie. Dritte Aufl. Spriпger-Verl. Wieп-New York. BRIOSI, G.: Atlaпte Botaпico , Secoпda Edizioпe, Urlico Hoepli, Milaпo. CINCOVIC, Т., 1956: Livadska vegetacija u reёnim dolinama Zapadпe Srblje, Dokt. disert., ZЬorn . radova Polj. fak. 1-62, Beograd CINCOVIC, Т., 1956: Тipovi livada u Posaviпi, ZЬorn. radova Polj. fak. IV, 1, Beograd. CINCOVIC, т. & KOJIC, М ., 1956: Neki tipovi livada i pasnjaka па Divcibarama, Zborn. radova Polj. fak. IV, 2, Beograd. CINCOVIC, Т. & KOJIC, М., 1962: О livadskoj zajednici Danthonietum ca/ycinae u zapadnoj Srblji. Arhiv za Poljoprivredne пauke, (47), 3-12, Beograd. CANAK, М., PARABUCSКI, S. & KOJIC, М. , 1978: llustrovana korovska flora Jugoslavije, Novi Sad. C ERAVSКI , Р. , 1949 : Sistematika Ьiljaka, Beograd. DANON, Ј ., 1960: Fitocenoloska ispitivanja livada tipa Agrostidetum vulgaris i Poterieto-Festucetum vallesiacae u okollпi Krivog Vira. Arhiv Ьiolos~ih пauka, (_1- 2),_1:-9, Beograd. ... . . DIKLIC, N. & Nlkolic, V., 1964: О nekim zajedn1cama pasnJaka 1 l1vada па SvriJISklm plan1nama. Glasnik Prirodnjackog muzeja, 19, 65--88, Beograd. DIKLIC, N. & NIKOLIC, V., 1972 : О nekim livadskim zajednicama iz E>erdapske klisure, Glasn. Prirodnjackog muzeja, serija В, 20, 57-76, Beograd. DIZDAREVIC, М :, 1974: Rjeёnik ekologije, Sarajevo. DOMAC А . 1950: Flora za odreдivanje i upoznavanje Ьilja, Zagreb. оомдс : R.• 1973: Mala flora Hrvatske i susjednih podrucja, 1-543, Skolska kпjiga, Zagreb.
181
EIORE>EVIC, V., 1951 : Livadarstvo s pa~njarstvom, Beograd. EHRENDORFER, F .• 1973: Liste der Gefasspflanzen Mltteleuropas, Graz. FIORI, А. , 1923-1929: Nouva flora analitica d' ltalia, Bd. 1-2, Firenze. FRITSCH, К. & GJURASIN, S. 1941 : Prirodopis Ьilja, Zagreb. GAJIC, М., 1954 : Sumske i livadske fitocenoze Kosmaja. Arhiv Ьioloskih nauka, 1- 2, 145-160, Beograd. GIL, N. Т. & VEAR, К. С . 1958: Agrjcultural Botany, London. GLIGIC, V. 1954: Etjmoloski botanicki recnik, Sarajevo. GOSTUSКI А. 1969 : Leёenje lekovitim Ьiljem, Beograd. GREBENSCIKOV, О. & al., 1956: Hole juznej ёasti Vel'kej Fatry, Slovenska Akad. vjed., Bratislava. GRLIC, LJ. 1980: Samoniklo jestjvo Ьilje. Prosvjeta; 1-335, Zagreb. HEGI, G., 1906--1931-1966: lllustrierte Flora von Mjttei-Eurpa, Munchen. НАУЕК, А. , 1924-1933: Prodromus Florae Paninsulae Balcanicae 1-З. (jn Feddes Repert. Beih., 30), Berlin-Dahlem. HOLMGREN, Н . 1958: Weeds of Utah, Utah State Unjversjty_ HORVAT, 1., 1931 : Brdske livade ј vristine u Hrvatskoj, Acta. Bot. Unjv. 7, 76--90, Zagreb. HORVAT, 1., 1949: Nauka о Ьiljnjm zajednjcama, Zagreb. HORVAT, 1. 1960: Pretplanjnske ljvade ј rudjne planjne Vlasjc u Bosnj. 8joloski glasnik, 13, 2- 3, 113-157. Zagreb. HORVAT, 1. 1962: Vegetacjja planjna zapadne Hrvatske. Prjrodoslovna jstrafjvanja, Jugosl. akad., 30, Acta Ьiologjca, 2, Zagreb. HORVAT, 1., 1962: Ovjje znaёajne dolinske livade gorskjh krajeva Hrvatske, Veter. arh. XXXII, 129-143, Zagreb. HORVAT, 1., GLAVAC, V. & ELLENBERG, Н . 1974: Vegetatjon Sudosteuropas Geobot. selecta 4. Gustav Fjscher Verlag, Stuttgart. HOAVATIC, S., 1934: Flora ј vegeracija otoka Paga. Prirodosl. jstraf. Jugoslav. akad. znan. umjetn. 19, 116--732, Zagreb. HORVATIC, S. 1954: llustrjranj biljnar, Zagreb HORVATIG, S., 1956: Fjtogeografsko rasёlanjenje krsa Hrvatske ј susjednjh podruёja Jugoslavije, Krs Jugoslavjje 5, Split. HORVATiё, S., 1963 а: Vegetacijska karta otoka Paga s opcim pregledom vegetacijskjh jedinjca hrvatskog primorja. Prjrodosl. istrafiv. Jugoslav. akad. znan. umjetn. 33, Acta Biol. 4, Zagreb. HORVATIC, S., 1963 Ь : Biljnogeografski polozaj i rasclanjenje naseg primoф u svjetlu suvremenih fitocenoloskih istrafivanja. Acta Bot. Croat. 22, Zagreb. HORVATIC, S., 1964: Fitocenoloske jedinice vegetacije krskog podruёja Jugoslavjje kao osnova njegovog rasёlanjenja. Acta bot. Croat. Vol. exstraord., 15-34, Zagreb. HORVATIC, S., TOMAZIC, G., 1941 : Travniska vegetacija reda Arrhenatheretalia v njzjnskem pasu Slovenije. Zborn. Prirodoslov. drustva 2, 68-75, Ljubljana. HORVATIC, S. & TRINAJSTIG, 1. (eds.), 1967-1981 : Analitiёka flora Jugoslavije 1. Zagreb. ILIJANIC, LJ., 1957: Ekolosko fjtocenoloska istrafivanja livada u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. Vol. XVI, Zagreb. ILIJANIG, LJ., 1965 : Recherches phytosocjologjques et ecologjques dans les prajгjes de 1' Arrhenat hвrion de Lattes (Herault). Comm. SIGMA 173, Acta Bot. Croat., 24, 47-67, Zagreb. ILIJANIC, LJ., 1968: Die Ordnung Molinietalia in der Vegetation Nordostkroatjens, Acta Bot. Croat. 26--27, Zagreb. ILIJANIC, LJ., 1969: Das Trifolion pallidi, ein neuer Verland der Ordnung Trifolio-Hordeetalia H-ic. Acta Bot. Croat. 28, Zagreb. ILIJANIC, LJ., GAZI, V. & TOPIC, Ј .• 1972: Grasslands Containing Chrysopogon gryllus in Contlnental Regions of West Croatia, Acta Bot. Croat., 31 , Zagreb. ILIJANIC, LJ. & SEGULJA, N., 1978: Zur Pflanzensozjologischen Gljejderung der Glatthaferwiesen Nordostkroatiens, Acta Bot. Croat. 37, Zagreb. JAKOVLJEVIC, S., 1962: Sistematjka lekovjtih Ьiljaka, Beograd. JASMAK, К. , 1980: Medonosno bllje, Nollt, Beograd. JAVORKA, S .• 1925: Magyar Flora (Fiora Hungarjca), Budapest. JAVORКA, S. & Csapody, V. 1975: lconographia Florae Partls Austro-orientalis Europae Centraljs, Budapest йОРДАН О В, д. & ал., 1963-1982: Флора на Народна Реnублика България 1 - Vlll, СОФИЯ. JOSIFOVIC, м. , 197D-1996: Flora SR SrЬije, tom 1-Х. Srpska akad. nauka ј umetn., Odeljenje prir. - matem. nauka, Beograd.
182
JOVAN~~IC, В. & al., 1986: PRODROMUS PHYТOCOENOSUM JUGOSLAVIAE ad mappam
vegetatюn1s m 1 : 200 000, Nauё. vece Veget. karte Jugoslavjje, BriЬir-llok . JOVANOVIC, В. & al., 1986: Prirodna potencijalna vegetacija Jugoslavjje Nauc. vece Veget. karte Jugoslavjje, LjuЬijana. '
JOVANO~IC-DUNJIC, R., 1954 : О fjtocenozi дipovine (Chrysopogon gryllus) u jstoёnoj Srbljj. ZЬorn1k radova lnstituta za ekologjju ј Ыogeografiju , knj. 5, 1- 18, Beograd. JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1955 : Tipovi pasnjaka ј livada Suve planjne. Srpska akad. nauka i umetn. ' lnstjtut za ekologjju ј Ыogeografiju 6,2 , 1- 104, Beograd. JOVANO~IC-DUNJIC, R., 1956: Тipovi pasnjaka ј livada na Rtnju. Srpska akad. nauka ј umetn. Zbom1k radova. lnstjtut za ekologjju ј Ыogeografjju , 7,1. Beograd. JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1957 : Tipovj doljnskjh ljvada Jasenjce, Arhiv. Ыоl. nauka, IX, 1-4,
Beograd. JOVANOVIC-DUNJIC, R., 1958: Tjpovj moёvarne vegetacjje u Jasenjcj. Ztюrnjk radova Bjol. jnstjtuta NR SrЫje, 2, 1-36, Beograd.
KLAPP, Е. 1938 : Wjesen und Wejden. Verlag Paul Parey, Berljn, KLAPP, Е. 1965: Taschenbuch der Graser, Berlin KLAPP, Е., 1974 : Tashenbuch der Graser, Verlag Paul Parey, Hamburg. KOJIC, М ., 1957: Chrysopogono-Danthonietum calycinae-nova sveza u redu Festucetalia va/esiacae Br. - Bl. & Тх. Zbornjk radova Poljoprjvrednog fakulteta, 2, 51-55, Beograd. KOJIC, М ., 1959: Zastupljenost, uloga ј znaёaj djjpovjne (Chrysopogon gryllus) u ljvadskim fitocenozama zapadne SrЫje . Arhiv za poljoprjvredne nauke, 37, 3-46, Beograd. KOJIC, М . & IVANOVIC, N., 1953: Fitocenoloska istra.Zivanja livada na juznim padjnama Maljena, Zbor. radova Polj. fak. 1, 1, Beograd. КОМАРОВ , Л. В . & ал., 1934-1964: Флора СССР, Вол. 1. ХХХ, Москва- Ленинград. KOVACEVIC, Ј ., 1959 : Pregled tipova travnjaka s agroekoloskog gledjsta podruёja Ыvsjh bosanskjh kotara Sanskj Most, Mrkonjjc Grad, Bosanskj Petrovac ј Ljjevca Polja. Godjsnjak Bjol. jnst. Unjv., Xll 1-2 Sarajevo. KOVACEVIC, Ј . , 1967: Travnjacj, Poljopr. encjklopedjja 111, Jugosl. leksjkografskj zavod, Zagreb. KOVACEVIC, Ј . 1971 : Poljoprjvredna fjtocenologjja, Zagreb. KOVACEVIC, Ј. 1976: Korovj u poljoprjvredj, Zagreb. КУЛъТИАСОВ, М. В., 1955: Ботаника, 11- Систематика растениu , Москва. KUSAN, F., 1956: Ljekovjto ј drugo korjsno Ыlје . Poljoprjvrednj nakladnj zavod, Zagreb. KVAКAN, Р. 1947: Trave, Zagreb. LAKUSIC, R. , 1964: Seslerietalia comosae Ordo novus der Caricetea curvulae Br.- Bl. 26, auf dem BalkangeЫrges. Mjtt. Ost. alp. - djn. Sect. Heft 5, Glagenfurt. LAKUSIC, R., 1966: Vegetacjja ljvada ј pasnjaka na planjnj Bjelasjcj. Godjsnjak Bjoloskog jnstjtuta Unjverzjteta u Sarajevu, XIX, Sarajevo. LAKUSIC, R., 1967: Crepidetalia dinaricae Ordo, novus der Elyno-Seslerietea Br. - Bl. 48 auf dem sudбstljchen Qjnarjden. Mjtt, Ostalp. - djn. Sect., Heft 8, Wjen. LAKUSIC, R., 1968 : Planjnska vegetacija jugojstocnjh Ojnarjda. Glasnjk. RepuЫ. zavoda za zastjtu prirode, 1, Titograd. LAKUSIC, R., 1969: Fjtogeografsko rasёlanjenje visokjh Dinarida. Acta Bot. Croat. XXVIII, Zagreb. LAKUSIC, R., 1969: Planinska vegetacjja Prokletjja. Zbornjk rezjmea 11 kongresa Ьiologa Jugoslavjje, Beograd. LAKUSIC, R., 1969: Vergleich zwischen den Elyno-Seslerietea Br. - Bl. 49 der Apenjnen und der Dinariden. Mjtt. Ostalp. - din. Sect., 9, Camerjno. LAKUSIC, R. , 1970: NatOrlichen und antropogenen Hohengrenzen jn den sudбstljchen Ojnarjden, Mjtt. Ostalp. - djn. Sect., Heft 1О, lnsbruck. LAKUSIC, R., 1970: Florjstjcke rijetkosti ј vegetacjjske zakonitostj planjne Hajle (2400 m.s,m.). Glasnjk RepuЫ. zavoda za zastitu prjrode, br. З, Tjtograd. LAKUSIC, R., 1970: Qje Vegetatjon der sudбstljchen Ojnarjden, Vegetatjo, XXI, Fasc. 4-6, Тhе Hague. LAKUSIC, R., 1973: Qje resultatae der autбkologjschen und synбkologjschen an den sudбstljchen Qjnarjden, ЕСООР, Bratjslava. LAKUSIC, R., 1974: Specjfjcnosti flore i vegetacije Komova i Prokletija, Zbornik radova sa Sjmpozjjuma о flori ј vegetacijj jugojstocnjh Dinarida, Tokovj 9, lvangrad. LAKUSIC R., 1976: Prirodnj sjstem tala u prirodnom sjstemu geoЫocenoza na Dinarjdjma, ZЬornik refer~ta v kongresa Jugoslovenskog drustva za proucavanje zemljjsta, Sarajevo. LAKUSIC, R., 1976: Prjrodnj sistem geoЬiocenoza na planinama Dinaгjda. Godjs. Bjol. jnstjtuta Unjverzjteta u Sarajevu, XXIX, Sarajevo. LAKUSIC, R., 1977: Struktura i dinamika ekosjstema ёovjekove sredjne na jugojstocnlm Ojnarjdlma, Zbornjk radova sa Sjmpozjjuma Crnogorske akad. nauka u Herceg Novom. LAKUSIC, R., 1980: Ekologija Ыljaka, Svjetlost, Sarajevo.
183
LAKUSIC, R., 1982 : Planinske Ыljke, Sarajevo. LAKUSIC, R., 197З : Narthecietalia Ordo novus der Scheuchzerio- Caricetea fuscae Nordh. З6. ln den sudeuropaisch~n Geblrgen, Berichte des Geobotanlsches lnstilut der ЕТН, 51 , ZOrich. LAKUSIC, R., Bjelcic. Z., Silic, С .. Kutlesa L., Misic, lj. Gгgic, Р .. 1969 : Planinska vegetacija Magliёa, Volujaka ј Zelengore. Radovi Akad. nauka i umj. BiH, posebna izdanja, Xl, Od]elj. prirod. i matema\. nauka, З, Sarajevo. LAKUSIC, R., Pavlovic, D. & Abadzic S., 1977: Uticaj antropogenih faktora па strukturu ј dinamiku ekosistema ёovjekove sredine u podruёju centralne Bosne, nauёni skup ..тehnoloskl progres, ljudske slobode ј zastjta ёovjekove okoline«, 2, Sarajevo. LAKUSIC, R., & PULEVIC, V., 1977; Makrofitocenoze kao lndikatoгj degradjгanosti ёovjekove sredine, Zbornik radova sa Simpozijuma Crnogoгske akademije nauka u Herceg Novom. LAKUSIC, R., & al., 1977: Prirodni potencijali ljekovjtjh, vitamjnoznih ј jestjvih divljih Ьiljnih vrsta na jugoistoёnim Dinaridima, Zbomik radova sa Simpozijuma Crnogorske akad. nauka u Herceg Novom. LAKUSIC, R., & al., 1978: Prodromus Ьiljnih zajednjca Bosne ј Hercegovine, Godisnjak Biol. jnst. Unjverz. u Sarajevu, Vol. ХХХ, 1-87, Sarajevo. LAKUSIC, R.• & al .. 1979 : Struktura i dinamika ekosistema planine Vranice u Bosnj, ZЬornjk radova 11 kongresa ekologa Jugoslavjje, 1, 605-714, Zadar. LAKUSIC, R., & al., 1982: Ekosistemj planine Vlasjё, Bjlten Drustva ekologa ВјН, Ser. А - ekoloske monografije, 1, 1, 7-1З1 , Sarajevo. LAKUSIC, R., & al. 1987: lndjkatori stanja zivotne sredine, Bilten Drustva ekologa BiH, Serija А - ekoloske monografije, 111, З, Sarajevo. LAKUSIC, R., & al. 1987 : Pregled nesumskjh ekosjstema Nacjonalnog parka Sutjeska, Bilten Drustva ekologa BiH, Sегјја А - ekoloske monografije, Vol. 4, Sarajevo. ЛАРИН, И . В., 1950-1956: Кормоные растения сенокосов и nастбищ СССР , Том 1 - 111, Москва - Ленинград. MAJOVSKY, Ј . & КRЕЈёА, Ј ., 1970: Rastliny vбd moёvarov а IUk, Obzor, Bratjslava. MARKOVIC, LJ., 1978 : Travnjacka vegetacjja sveze Agropyro-Rumicjon u obalnom pojasu Save u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. З7, Zagreb. MARTINёiC, А., & SUSNIK, F., 1984: Mala flora Slovenije. Praprotnjce in semenke. Driavna zalozba Slovenije, LjuЫjana. MAYER, Е. , 1952: Seznam praprotnic in cvetnic slovenskega ozemlja. SAZU, LjuЫjana MEUSEL, Н . , 194З : Vergleichende Arealkunde, 1, 11, Berlin - Zehlendorf. MEUSEL, Н . , JOGER, Е. , WEINERT, Е. , 1965: Vergleichende Chorologje der Zentraleuropaischen Flora, Jena. МИЦЕВСКИ , К. , 1964; Тилолошка истражувана на вегетацијата на низинските ливади во Македонија, Годишен зборник на Природно - математички факултет на Универзитет во Скопје , 15, З , Скопје. MISIC, LJ., 1984 : Vegetacjja livada ј pasnjaka na planjnj Treskavici. Doktorska djsertacija, Prirodno-matematjёki fakultet, Sarajevo. MISIC, V., 1964: Ekoloski faktori ј njjhov znaёaj za Ьiljnj svet, Beograd. MISIC, v . & al., 1978: Biljne zajednjce ј stanista Stare planjne. Srpska akad. nauka ј umetn. DXI, Beograd. MISKOVIC. В. , 1986 : Krmno Ьilje, Nauёna knjjga, Beograd. NESTOROV, V., 1959 : Prjlog poznavanju prjvredne vrjjednost~ planin~ko~ pasnjaka Lj~buse, sa posebnjm osvrtom na Ьiljnu zajednjcu ~estu~etИ:m '?l!ngentls,. Veter~na~a. Vll_l, 1, _S~raJ_~vo. NESTOROV. v., 1964: Prilog proucavanju nekJh zeiJastJh bJIJaka plan~nskog reJona LJubuse Ј ПJJhove pogodnosti kao krme, Veterjnaria, 1з. 1, Sarajevo. _ НОВАК. Ф. А., 1976:: Иллuстрированная энциклопедия растениu . Артия, Праха. OBERDORFER, Е. , 1962, 1970: Pflanzensoziologjsche Exkursionsflora. Юг Suddeutschland und dje angrenzenden GeЫete, Stuttgart. OCOKOLJIC, S., & al., 1964: Krmne Ьiljke, Zadruzna knjjga, Beograd. OCOKOLJIC, S., & al .. 198З : Prjrodnj ј sejanj travnjaci, Beograd. PAULINI, О. 1969: Flowers of Europe. London-New York-Toronto. . . PAVLOVIC, Z., 1950: Pregled livada i pasnjaka Zlatjbora, Zborn. radova lnst. za ekolog. Ј bюgeogr. 1, Beograd. Х l k 1 · ь· PAVLOVIC, z., 1951 : Vegetacija planine ZJatlbor. Zborn. rad. SAN 1, nst. za е о . Ј юgeogr. 2, Beograd. . . ь·l· k u · · в d PAVLOVIC, s., & ZIVANOVIC, Р., 1982: Sistematlka lekovJIJh Ј Ја а, nJverzJ1е1 u eogra u, 1-287, Beograd. . . "' PEТKOVSEK, v., 1974: Travniska zdruzba Bromo~Da_nthometum са/устав ;:,ugar. 1972 in njena rasirjenost v Sloveniji. Biol. Vestn. 22, 29-37, LJUЬIJana.
184
PETRIC, М., 1969: Pregled slstema visjih rastlin, Univerza v LjuЬijani, Blotehnjska fakulteta, LjuЫjana. PIGNAТТI, S., 1982: Flora d' ltafja, 1- 111, Edagricole, Roma. PIZON, А., 1925: Anatomie et physjofogie vegetales, Parjs RAUH, W., 1966: Unsere W jesenpflanzen, Winters naturwissenschaftliche TaschenbOcher, Heldelberg. RESMERITA? 1., 1970 : Flora, vegetatia si potentjaful productjv ре masjvue Vliideasa, Editura Academjej RepuЬijcjj socjafiste Romanja, Bukuresti. RICHTER, М., & SEVERA, F. 1971 : Lecive rostlyn. Praha РЫЧИН , Ю. В. ,
1948: Флора Гиrрофитов, Москва. RITER-STUDNICкA, Н ., 1954: Flora ј vegetacija ljvada kraskih polja Bosne ј Hercegovjne, Godisnjak Biol. inst. Univerz. u Sarajevu, V/1, 1-2, 25-109, Sarajevo. RIТТER-STUDNICКA, Н., 1956, 1957, 1959, 1962: Flora ј vegetacija па dolomjtjma Bosne i Hercegovlne, Godjsnjak, Biol. jnst. Univ. u Sarajevu, /Х, Х, Xll, Х/11 , Sarajevo.
RIТТER-STUDNICКA, Н., 1963: Biljnj pokrov па serpentinjma u Bosni, Godjsnjak Biol. inst. Unjv. u Sarajevu, XVI, Sarajevo. ROHLENA, Ј., 1942: Conspectus Florae Montenegrinae, Preslia, ХХ-ХХХ, Praha. ROSE, F., 1983 : Wild F/owers, Frederjck Warne, London. SAVULESKU, Т., & а/. 1951-1972: Flora RepuЬijcj Populare Romane, Т. 1-XII. Bucurestj. SCHLOSSER, Ј. С. & VUKOTINOVIC, L. 1869 : Flora Croatjca, ZagraЬiae . SELISКAR. А. & Wraber, Т. 1986: Travniske rastline па Slovenskem. Presemova druzba, LjuЬijana. SIMONOVIC, О. 1943: Botanjka. Beograd. SIMOI';JOVIC, D. 1959 : Botanicki reёnik, Naucno delo. Beograd. SLAVNIC, 2:., 1949: Slatjnska vegetacija Vojvodjne . Arhjv za poljopriv. nauke ј tehnjku, З, 4, 1-180, Beograd. STANKOVIC-ТОМ/С, К. , 1975: Livadska zajednjca lnulo-Danthonjetum ca/ycinae u vegetacjjj lbarskog Kolasjna ( Kosovo ). Ekologjja, 1О, 1, 1-22, Beograd. STJEPANOVIC-VESELICIC, L., 1953: Vegetacjja DeliЬiatske pesёare, Poseb. jzd. SAN, knj. CCXV/, Beograd. STRASBURGER, Е., NOLL, F., & al., 1921 : Lehrbuch der Botanjk, Verlang von Gustav Fjscher, Jena. SEGULJA, N., 1977: Nove jedjnjce sveze Calthion na podruёju Vukomerickjh gorica, Acta Bot. Croat, vol. 36, Zagreb. SEGULJA, N., & HRSAK, V., 1988: Prirucnik za fjtocenoloska ј ekoloska jstraijvanja vegetacije, 1-93, Zagreb. SILIC, С., 1973: Atlas drveca ј grmlja, Sarajevo. SILIC, С., 1977: Sumske zeljaste Ьiljke, Sarajevo-ZagreЬ-Beograd SILIC, С., 1984: Endemicne Ьiljke, Sarajevo-Beograd. SIMIC, F., 1980: Nase medonosno Ьilje Znanje. Zagreb. SOSTARIC-PISARCIC, К., & KOVAtEVIC, Ј. 1968: Travnjacka flora i njene poljoprivredne . vrijednostj, Zagreb. SUGAR, /., 1972 : Dvjje nove Ьiljne zajednice u Samoborskom poiJU. Acta bot. Croat., 32, 197-201, Zagreb. ТНОМЕ, О., W., 1975: Lehrbuch der Botanik, Сб/n. THOMEN, Е. , 1967: Taschenatlas der Schwejzer Flora, Basei-Stuttgart. THURZOVA L., & KRESANEK, Ј. & а/ ., 1971 : Ма/у at/as lecjv)'ch rastlin, Osveta. TRINAJSTI<~. 1., (ed.), 1975-1983 : Analiticka flora Jщ~oslavjje 2.,(1-З),_ Zagre~. . . . . TRINAJSTIC, 1., & SUGAA, /., 1972 : Prjfog poznavanJu vegetaCIJe suh1h travnJaka na plan1n1 D1nar1 u Hrvatskoj, Acta Bot. Croat. 31 , 165-171, Zagreb. TAINAJSTIC, 1. & а/., 1981 : Prjfog poznavanju floristlckog sastava i rasprostranjenosti as. BromoDanthonietum alpinae Sugar u gorskjm predjelima Hrvatske, Acta Ьоt. Croat. Vol. 40, 155-163, Zagreb. TUCAKOV, Ј., 1971 : Leeenje Ьiljem, Beograd. TUAINA, В., 1952: Uvade ј pasnjacj, 11, Zagreb. TUTIN, т. G . & al., 1964-1980: Flora europaea 1-5. Cambridge, University Press.
V/SIANI, А. , 1842- 1852: Flora Dalmatjca, 1- 111, Upsiae. WEТТSTEIN, А. , 1935: Handbuch der Systematisvhen Вotanjk, V/1, Leipzig- Wien.
185
SKRACENICE IMENA CIТtRANIH AUТORA 4Nvtч tht ~ ;tth' k щr~
All,: •\t 1 1 'INI К ( 1; . Э lt\04), ~ t\ 1\Sc 1 t""t \1)\kt' At
tl
1t'lfHIO (lt \Щ;\)
•\tl\~'· ,jjt1l,t .. FI\\1!\ Pt'\Jt: IH )1\\,\t\ ' " ( 1..~ \ 1 dl ·:щ~. \ 1\t\' • .-\r ,tn~lt. l1\ ЛRСЛN ,f;LI. :.. ( lt\4(} ..~. чщ~щ ft ' ~1, н,, Н 1 ' lt.tlt.ш '" ( 188. )
1~t'1 ), t.tiiJI\11~1-.t Ь..'l tr\tt'.\1
Atll !t tf(t kt
8 tkc: r : Љ\1\ Н. ,l i ( 18..~4 Н}. 1). l\t1Sk1$ Kt w Htчt \IШitl\ tl 1t 11d 1111 8 r11.: i"Лt-11 LIN(~ . ~llt 111 •lt \)\tllt Ь ( 1 7~ 16 r ~). щtl\t't:tlt t~JI.t p/'\)lt :.ю1 t'( t.юl\o.tl , dнt 1-.lt, \ 1\,Юit)., ,1 \11,, \.1 :\ tt\1\~)t IHI '-'' ill1t 1818 1$\t ~1\ Ю (t1 St. 111$1-.t ~~~ 1,,\ \ l t /\lbtt\1, 1 lt .'\11\,\ltl 't'l·" 1) ~~ d~t>llll)ы ''t' 1111 1tb11~ .\~ ншl1$ '" щs Ltbшnlt'l .. ( \8:'0) 1 ... ~, 11 'l11t1Ь\'' dltl '~'''~' ", ·lt / \ШНt " \ lt\1~)
Bt mh.: R •1NHЛRDI . ·"-''' щ11 ,Ј t
l t 11\11.'1-.11\
dt~ 1\
Ь \ 1,· ,·4 t ~(H, pt\-1ft ~~ t )\ tnll\t' 11
€ t1шш
1 p1$,tt' t\t lo.rl1
8\t' Ь. : MЛRs~~н L \ ВЉЈ1 RSl EIN. Fnd11 •lt t\tl~}\.1$\ ( 11't>8 1Э.'t') Љ 1tl11 11 Nft11t1,t~;lo.l?t. lo..t$t11ft1 1\l$1-.1 ,1,: " 11 '"111 t~Ф.t:1v.'"" "'' ~~~ ",v~ 1 ,,,ш\~s Лttll.l dj~_lt\ ..н,)' ·' t щщ~ ' ·\·,ю,•. p$t ~ \t\ IЪ}) , \.Ј \11 "11)1gt 1 1.i1Щ1ih dtt.l \, Blt: lclc : H,ILL 1 dt .~tl\"''· $ \11\)t.\$1-.1 t t \1\t н : t111t~l-.t 1 :~.~m,\IJ$I-.Q9 11\\/:t 1t \t $ ,tt,\lt,\tl ,
,:
,$•··'"
pl$(tt' l\f\: ~"1\ Љ.·ч 1$tl~ 1-.111 1 111t :'\ 111.: k)S\..Ih 1,, ј V,\ : \ lt. lllt.'ltljtr R~,,~ 1 Htil ::t~}t 11\t. Bltc 1с: I~Lt с. 1 .tl-. \~1t.IIН1.,_ Vtl \llt.' t 1~ 1 1 1981 ). р1 )ft $ 1 00\ttt,ll-.t n t Ur\t\ t'' :tlt ltr 11 ~t~r tdll Рl:џ~· bt\\jl\lh ltl\ :-t 1\1: 1 slo.\1\. 11 11$1\t't.Љ 1 bl~'\$1$\t.lt\ \1$klh 11\t1t1~\t ,') t 1\dt 1\\1 111111 1 '" lt"ll\1111 ~Щ1Ш11 \ ISt,шц tl ''" \П$1-. . Ј polнt s t1v,, 1 Пlll\ .v1111 : '"' inl \\11\ ' 8t шv .: P•\LIS 1 t1t\ titлtt AIS Л11\bl~l$~ М tttt) Fr.\1\t~l\...; ,Ј ~t,pl1 ( 1 i.. lt\.\1) f""• ilt.-\\,\t ft tr,t\t' t 1 \)\Jt tt') Ptџptllt ~' .\\.1 Лl1tl-.11 1 Лt Bor kl1.: R RI\H~\li$EN М 111: fЧ\Ith \S tt t 1 ;б(} HIOt\) Ntt\111 \t lo.t t \1\lt ,\1 • prs..tt.~ t r 1J11IIt r,, :k)\' ,\
. ш: 11 t "~нrt (191З ). tiЩJ Ј i1~njl dittlo.tot .:,, 1t :,\ :;.\~tll\1 pllf\.'ll.it' sR 1ttit 1 Шt dt1\lo. t\\$\ pl$' .. : \~ltt' pltt 1t.. А\11\)1 br jl\111 ц\d\t (\ 1: 111 'tiOk~11f\. 1 :•t~titt ~ 111t'
ollt:
Crnnt.t: t'RЛNi:
IMitf\ ~h .1 ~~ "'" Nt ~'111\Uk 1.11 ( 1 ,·.. ~" \ ,·~~). ~~~~ \.11lk 1 P"'lt $ 1 Ьоt,\1\1"'' ~~ Bt ~~ • \\I,~ПI j)f\)fl\'1111-. Lll\1\t \1 ~1 \C'q\111,' Л\11 1 t11t 1' ··Stllp.: $ д~!$\11 \ \t" (tl '" ""'~{) t l .· t\: 1, t\7')
Dnnon: ОдN )N. Pf\'1 1r .J.tlo.Ov pn: lt\S\)1 Ьаt щllo." Atll 1 ~)~\: 111111 111 ~ 11:01 ~"lh 1 \1.:1\:'v \ О·. : OL ANi Ll A\IQtiStll\ ~rcttt\\1$ (1718 1t:'41). ~\:1\jc\l~l t I\1\1\RI Лt~IQI ~!Jt11'' P!OOtVI\\U.~
$'1 ~lt 111 tlis " \tur \lls Rt'l9111 V~t't tЬIIIs t 11\LI<." t.11 N\k(ll ' · sr~k• Ьl;'1ttn1Cш Pl~\.' :щt 1\jl\lh 1/ щ~tl~th. Ы ststt cn \\$klh 1 11\I.W\111:01 ~1-.th
Olki/C:
1-~ 1()\ .\
Ehrond. ~ ПН~ Nt HfER Ftlt"dttch (19 4 ), prol\ $\.1f Ur"': ~111\t 1 \ tl Bt \1 1 ~stnlo.l\\111 8: lt tskt 11.\Щ 1\111. Н ~;10/Rst\ bim\I$1_,П\ tlkt\. llk'Qt"ПIIt\ 1 t'\ \lt:'ijo Ь\1\f\kt\ Et\rh. : t ННН RT fll jr~·h (1 "74-. 1 t ..:1 ). tpott\lo.t\r 1 \~1)1-.. llllt\t ·o.v Р\~\' dj~l\ "8tllt\{.lt\ .щ N,\tщ.,_щ,,it " ( 1'/87 179..) Gnrck : (1дНСкt F \1 81 ~ 1004) N/ 1na~~ Ьюlt\1\ll.i \t . Лl..l\\)f l~jt11 \ .. Fk: Н )f\ Nooi щ\d Mlt\t1H~t hlt\IIO" { HW9) Qn.udln: L1 UDIN Ј н Fr ~ otlteЬ Phtltpptt ( 1766- 1 . ). А1..1ћ.'\f \1toh\ "'FIOI Hofwtlct\"" ( 1t\:'8 1~~~) 1 dn1glh r dov Gltlb. : l11LIBEFП Ј r\ Emn\ nu 1( 17-41 181-4), protesor tx t '"" u Lyot\· U. ~ dtelt\ .. HI.."rotnt des pl юtt s tf Е\1/'\)~"' 1 t1ruglh.
187
RJEёNIK botaniёkih termina, imena dljagnostlёkih atrlbuta, te upotrijeЬijenlh
vrsta, varijeteta i formi, porijekla imena rodova u ovoj knjlzi
aЫoticki faktori - obuhvataju kompleks faktora nezive prirode :
klimatske (svjetlost. temperaturu. vlainost. vazduh), orografske, edafske i druge, koji zajedno sa Ьiotickim faktorima ёine ekoloske faktore u okviru kojih se odvija zivot organizma acaulis (gгё. а = ne, kaulos = staЫo) bez staЫa acetбsus, - nakiseo, kiseo Achillea L. (grc. achilleia) ро Ahilu, junaku iz trojanskog rata acidofilan (lat. acidus = kiseo, grё. philos = prijatelj) koji voli, odnosno podnosi kiselu podlogu sredinu (staniste) acris acer (lat. acer = ostar, siljat) zbog oblika lisnih reznjeva adventivne Ыljke (advenire = pridoei) Ьiljke koje su slu ёajno donesene iz drugih udaljenih podruёja adventivni izdanci (advenire = pridoci) izdanci koji se ne javljaju па odredenim nego па proizvoljn1m mladim ili starijim Ьiljпim djelovima adventivni korijen (radix adventiva) korijen koji ne nastaje iz korijenka klice nego naknadno na izdanku (staЫjici ili listu} aestivalis, aestivus, - ljetni, koji cvjeta u ljetnem periodu Agrostis L. - antiёki grёki naziv za vise livadskih trava ahenija (achenium) (grё. а = ne, heno6 = sjedinjujem, chaino = otvaram) poseban oЬiik sinkarpne roske (orasice) s jednom sjemeпkom ёiја sjemenjaёa nije ёvrsto sгasla s usplodem. Plod karak1eristiean za predstavnike fam. Asteraceae. Ajuga L. - od gгё. aguja = giht, Ьolest zgloЬova, ргеоЬгасеn naziv u ajuga, јег se vrsta А. chamaepitis upotrebljavala protiv gihta aktinomorfan (actinomorphus) (grё. aktis = zraka, morphe = oЫik) zrakast; cvijet koji se moze sa vise od dva uzduzna presjeka podijeliti u priblizno jednake dijelove; sinonim : polisimetriёan , radijalaл, multilateralan album - bjelina albus - bijel Alchemilla L. - od arapskog Alkemelych = nebeska rosa, (kod AraЫjana se ljekovitost i cudotvorna moc pripisivala ne samo pojediпim biljkama, пеgо cak i kapljicama rose sa пjih ) Alectorolophus (g гё . atektor = pijetao, lopos = kresta) pijetlova kresta. alkaloidi { агар. al-kal = potasa, soda ј grё. eidos = vid, oblik, slika, sliёaп) azotпa orgaпska jedinjeпja baziёпih svojstava, prisutпa u пekim Ьiljkama. Sпainog su fizioloskog djelovaпja i otrovпa za zjvotiпje ј ljude. U terapeutskim dozama koriste se u medicini. Оо daпas ih је u hemiji poznato vise od stotinu ( nikotiп, morfiп , kofejn, kokain, kjnin, strihnin, teobromin ј dr.). Alopecurus L. {grc. alpoex = lisica, oura = rep) kad uvenu prasnici, klasolika metlica pos1aje rida kao lisica alpinus, - alpski. planinski altus, - visok altissimus, - najvisi aluvijalni (lat. alluvium = naplava, nanos) nanosni, naplavni ampНtuda (lat. amplitudo = obujam, velicina) prostranstvo, sirina, opseg andreceum (androeceum) (grё. aner, andr6s = muz, oicos = stan) kolek1ivna oznaka za muske cvjetne dijelove anemofilno (grё. anemos = vjetar. philos = prijatelj) prilagodenost na opra5ivanje pomoeu vjetra angustifolius, - uskolistan annuus, - jednogodisnji antera (-antherв)(grc. antheros = koji cvjeta) prasnjca; sastoji se iz 2 poluantere . Anthoxanthum L. - od grc. anthos = cvjjet ј xanthos = zut, јег је cvast ро svjetanju takve ЬоЈе Anthrlscus Pers. - od grc. antherix = stabalce, јег mu је staЫo tanko, ili od grc. anthos = cvijet i rhyskos = zivica, јег biljka cesto raste u zjvjcama
195
Anthyllis L. (grё. anthos = cvijet, ioulos = malja) ime ро ёasici sa bljelim maljama. antropogeni faktori (gгс. antropos = covjek, genes1s = poгijeklo ј lat. factor = ё/пјlас) faktoгi kojj se odпose па djejstva i uticaje koje па zivj svijet vrsi ёovjek роsгеdпо jl/ пероsгеdпо areal (lat. area = роvгsјпа) oЫast pгjrodne гaspгostгanjenostj оdгедепјh blljnih ili zivo\jпjskih vrsta lli zajednica aridaп - susan Arrhenatherum (grё. arrhen = muskj, ather = os) tako пazvano јег muskl cvjetovj, za гazl jku od bezosпjh dvospol пj h, jmaju prilicпo dugu os arvensis - poljskl, огап јсkј asocijacija (lat. associatio = udruzjvanje dгustvo, udгuzeпje ) оsпоvпа јеdјпјса u sistematjcj fjtoceпoza, koja se odlikuje odredeпim floгistjckjm sastavom, оdгедепоm fizioпomjjom , odгedeпjm zjvotп jm prilikama ј odгedenom djnamlkom u prostoru ј vгemenu , а jzdvaja se na osnovu kaгakteгjstjcnjh vгsta jlf kaгakteгjs tjc nog skupa vrsta aspekt (lat. asp ectus = jzgled, pojava) jzgled fitocenoze kojj se javlja kao njena геаkсјја na sezoпske pгomjene ekoloskjh faktora Ьiotopa. Ovaj jzgled treba shvatjtj kao izгaz sastava ј staпja u datom tгeп utk u .
Asperula L. - demjпutjv od asper = hгapav, јег su listovj hгapavj articulatus - ёlankovjt autohorija (autochoria) rasjjavanje plodova jlj sjemeпkj bez ucesca staпjsпjh faktora autohton (grё. autos = sam, chtoon = zemlja) samoпjkao, staгosjedjlackj , kojj oduvjjek postoji па jedпom mjestu, u јеdпој oЫastl autumnalis (lat. autumnum = јеsеп) јеsепјј. azoпalna vegetacija - vegetacjja koja njje uslovljeпa opstim klimatskjm prilikama, te zato пјје raspoгedena u vjdu odreaeпjh zопа bazifilne vrste, vгste koje se jskljucjvo razvjjaju u Ьаzјёпој sredjni ili jm ta sгеdјпа pruza optjmum uslova za пj j hovo razvjce Bellis L. - пazjv kod Pliпjja za В. perennis od lat. Ь81/иs = lijep Ыenпis, - dvogodjs пjj Ыocenoza (grc. blos = zjvot, koln6s = zajedпjckj) zjvotпa zajedпjca razпovrsпjh Ьiljnjh ј zjvotjпjskjh orgaпjzama na odreaeпom staпjstu (Ьiotopu) Ыogeocenoza (sјпопјmј : gеоЫосепоzа , ekosjstem) оsпоvпј ekoloskj sjstem, sa specjfjcnjm arealom, kljmom, geoloskom podlogom, Ьiocenozom, produkcjjom, evolucjjom, jtd. Као prjmjerj гazlicjtih ekosistema mogu da posluze : livada, bara, suma, jtd. Ыogeografjja ( gгё. blos = zjvot, ge = zemlja ј graphia = opis, nauka) nauka о geografskoj rasprostгanjenosti zjvog svijeta : Ьiljaka (fjtogeografjja), zivotjnja (zoogeografjja), covjeka ( antгo pogeografjja) Ыoloski spektar - pгocentualno ucesce vrsta svih zjvotnih foгmj u jednoj zajednjcj, ilj u jednoj oЫastj. Dosta dоЬго odraiava opste klimatske uslove oЫastj. Ыotiёki faktori (sjnonjm : Ьiotskj faktorj) (gгё. blos = zjvot) odnose se na one utjcaje koje na odгedenj organjzam vгse druga ziva Ыса, Ьiljke , zjvotjnje ј covjek Ыotjёki potencijal - unutгasnja moc populacjje da raste. Оп ukljuёuje u sebe dvjje osnovne konstante: poteпcjjal гazmnozavanja ј potencjjal prezjvljavanja. Ыоtор (grc. Ьios = zjvot ј t6pos = mjesto) stanjste, uze zjvotno podruёje zjvotjпja ј Ьiljaka koje zjve u jstjm uslovjma ; skup svih faktora okoljne (svjetlo, vlainost, tlo, jtd.) kojj djeluju na mjestu gdje Ьiljke ј zjvotjnje zjve Ыstortus (bis = dvaput, tortus = uvrnut) dvostruko svjnut ; ро zmijoljkoj glavnoj osj borealпi florni elemenat, - grupa Ьiljnjh vгsta sa aгealima u oЬiastj гаsјгеnја sjevernjh cetjnaгskjh suma brakteja (lat. bractea = list) гedukovanj ljst u cjjem se pazuhu гazvjja cvjjet : ргјрегаk, potpornj ljst brakteola (bracteolla) listjc iz kategorjje goгnjeg ljsca kojj se пalazj uz cvjetпu dгsku Briza 1. - od grё. britho = tonem; zbog viseёjh klasiёa Bromus L. - od gгё. broma = hгana, pasa, nazjv kod Grka za пeku vrstu djvljeg ovsa (pod : bromos) bulb6sus- lukovjcav, poput lukovjce caeruleus, coeruleus - modar caespitosus - busenav, busav Campanula L. - dem. od lat. сатрапа = zvono; zbog zvonastjh cvjetova campestris (lat. campus = ravnjca, polje) poljskj caplllaris, - vlasast, utanjeп poput vlasi Carex L., kod Rimljana - nazjv za neke barske Ьiljke, lat. carere = grepsti, strugati (gгс. keiro ), јег su se neke od njjh upotгeЬijavale za razna glacanja Carum L. - od grc. kar јјј kare = glava, zbog izgleda cvastj Caryophyllaceae (grc. karyon = kuglasto zadeЬijanje, phyllon = list) listovj su ёesto prjcvrsc.enj za staЬio
±
гazvjjenjm zadeЬijanjem
Centaurea L. - od gгс. kвntayrion mвga za vгstu Cвntaurea centaurium, koja гaste u Gгckoj ј gdje se
196
upot.reЫjav.a u ljekarstvu, kao ј mnoge druge vrste ovog roda CentaurJUm H1ll. - Ро jednom mjsljenju jme potice od lat. centum = stotjna 1 aureum = zlatnjk 1 upucuje na vrjjednost ljekovjtostj ove Ьiljke. ' chamaedrys (grc. drys = hrast) zbog oЬijka lista kojj podsjeca na hrastov ljst ciatij (cyathiu~) (grc . .~athos = posuda slicna soljj) specificna cvast, veoma slicna pojedjnacnom hermafrod1tnom CVIJetu, u stvarj plejohazjjum sa jednjm zenskjm ј vjse muskih vrlo reducjranlh cvjetova, obavijenih posebnim peharastlm omotacem Cirsium. Adans: - <;>d grc. kirsion, nazjv za neku vrstu ovog roda koja se upotreЫjavala u antjcko doba prot1v pros~renJa vena Colchicum L. - kao otrovna Ьiljka nazvana ро Kolhisu na Crnom moru, domovjni trovacjce Medeje (= С. autumnale, mrazovac) commutatus - pretvoren, promijenjen, preokrenut com6sus - kjtnjav, vlasast, kosmat Compositae (lat. compositus = slozen) glavocjke, nazvane tako zbog siaganja mnogobrojnjh maljh cvjetova (jezjcastjh, cjevastjh) u specjfjcnu racemoznu cvast - glavjcu conglomeratus - uklupcan, nagomilan cornjculatus - opskrЫjen roscjcjma, roscjcav Crepjs L. od grc. krepis = osnova, јег ljsna rozeta lezj na tlu cretovi - ~il)n~ zajednjce. mocvar~jh stanjsta u kojjma је produkcjja organske mase mnogo veca nego potrosnJa 1rastvaranJe. ( Dom~nantne su tresetne mahovjne - vrste roda Sphagnum.) Donjj slojevj jzumjru ј prelaze u treset. crjspus - kovrcav crjstatus - krestav, grebenav, cesljast cruciatus - krstast Cruciferae (сгих = krst, krjz, ferre = nositi) fam. krstasjce, u vezj sa krstastim rasporedom ljstjca cvjetnog omotaca cucullus - kukuljjca cultjvar ( cv.) sorta (jnternacjonalna skracenjca za razne sorte kulturnjh Ыljaka u vrtlarstvu ј poljoprjvredj) cvast (cvat) - razgranatj metamorfozjranj jzdanak сјје se grane zavrsavaju cvjetovjma. Ро nacjnu grananja moze Ьitj monopodjjalna (racemozna) ј sjmpodjjalna (cjmozna) cvast. Cynosurus L. - od grc. kyron = pas ј ига = rep, zbog jzgleda cvastj cyparissias - kao cempres
Dactylis (grc. daktylos = prst) zbog prstasto razgranate metljce Danthonja Lam. et DC. - ро francuskom prjrodnjaku Dantonu (Е. Danthonje) Daucus L. - od grc. daukos, jme za vjse raznjh rodova fam. Apiaceae (Athamantha, Daucus ј dr.) decumbens - povaljen, polegao degradacjja (lat. degradatio) postepeno snizavanje, smanjjvanje jlj guЫjenje nekog svojstva ; svodenje па stupanj manje sposoban za vrsenje odredene funkcjje; proces pogorsavanja neceg deltojdes, deltoideus - oЫika grёkog slova delta, dakle sliёan trouglu Deschampsia Beauv. - u cast francuskog prjrodnjaka Des- Longchamps-a (- 1849} Dianthus L. - antjckj nazjv za Lychnis, Papaver, а vjerovatno ј za ovaj rod. Ро jednom tumacenju jzveden је od grc. dios = bog ј anthos = cvjjet, sto Ьi trebalo da znacj bozanskj cvjjet. Ро drugom tumacenju, ime mu dolazj od grc. pref. di = dva, dvostruk, ј anthos = cvjjet, tj. kojj jma dva cvjjeta, kojj bujno cvjeta. Za ovaj rod nazjv datjra od XIV stoljeca. Dotle је rod nazjvan Caryophyllus. djferencjjalne vrste - vrste koje djferencjraju njze vegetacjjske jedjnjce (subasocjjacjje ј facjjese) u okvjru jedne asocjjacjje djhazija (grc. dis = dvaput, chasis = pukotjna) cjmozna cvast kod koje glavna osovjna projzvodj dva ogranka dihotomo (racvasto) grananje- kada sa vrha jzdanka (jlj grane) polaze dvjje ravnomjerno razvjjene grane koje se dalje na istj nacjn mogu granatj disjunkcija (disjunktjvan areal) (lat. disjungere = rastavljatj) oznacava razjedjnjenje areala nekjh vrsta, tj. areal ovjh vrsta sastojj se od dva, tri jli vjse medusobno odvojenjh djjelova domlnantna vrsta (lat. dominare = vladatj) vrsta koja svojom brojnoscu jlj pokrovnoscu preovladava u jednoj zajednjci (vidj : edjfjkatorj) Do,.Ycnlum Vill. - grё. dorycnion, naziv za neki slb koji raste uz morsku obalu droga (fr. drogue) sjrovj ili polupreradenj produkt za farmaceutske, medjcjnske Ш tehnoloske svrhe; moze bjtj bjljnog porjjekla (osusenj nadzemnj jli podzemni dijelovi ljekovitjh Ьiljaka ; smole, balzami), zivotinjskog (vosak, riblje ulje) ili mjneralnog (kaoljn, kreda, parafjn) dvodomne, ( = dvodome) Ьiljke (planta dioicia, р. diocia) - one vrste kod kojih jednj jndjvjduj nose samo muske а drugj jndjvidui, jste vrste, samo zenske cvjetove edafskl taktori (grc. edafos = zemljiste) - cjne grupu ekoloskih faktora koji se odnose na fiziёke, hemijske i bioloske оsоЫпе zemljjsta, kao 1 osobine stijena па kojima se zemljiste razvjja
197
editikatori zajednlce {lat. edifikarв - gradjti) - vrste koje lzgraдuju neku zajednicu. Shvaceni u najsirem smjsJu .....onj su sastavni clanovi zajednice, koji uslovljavaju njezin opstanak. odreдuju njezinu strukturu i proizvode u zajednici narveci uticaj« (Horvat 1., 1949). effusus - rasprsen, rastrkan, rasjren, razgranat ekologlja (gre. oikos = okoljna, sredina, logia= nauka), nauka koja proucava odnose organizama (blljaka i zivotjnja) ј zjvotnjh zajednjca (Ыocenoza) prema uslovjma spoljasnje sredine. kao ј uzajamne odnose izmeдu zjvjh Ыса ekoloska amplituda izraiava variranje pojedfnjh ekoloskih faktora u ёljim okvirima је moguc opstanak date vrste ekoloskl faktori - mnogostruka djejstva razliёjte prirode {fizjёke , hemjjske i bюtiёke ) kojima su jzlozenj organjzmj ekotip (grc. oikos = kuca, sredjna, stanjste ј typos = оЬЈјk, lik, uzor) - nasljedno izmjjenren oЫik neke Ыljke ili zjvotinje uslijed prilagodenja lzvjesnom tjpu sredjne ekstrazonalna vegetacija (lat. extra = van, izvan ј grc. z6ne = pojas)- dio zonalne vegetacjje jzvan granjca odreдene zone, koja se mogla razvjti zahvaljujuci specjficnjm lokalnjm uslovima ekstreman (lat. extremus) - krajnjj. elatus - visok endemiti (grc. en = u ј demos = narod) vrste sa og raniёenjm arealom, tj. vrste koje su, s obzirom na svoje rasprostranjenje ograniёene na posve odreden, redovno mali, prostor na povrsjnj Zemlje entomofilija (grё. entomon = kukac ј philos = ljuЫtelj ) oprasjvanje cvjetova pomoeu jnsekata Equisetum (lal. equus = konj, seta = dlaka) cekinja, u vezi s izgledom nadzemnog djjela vecjne vrsta ovog roda erectus - uspravan erythrjnus - zarkocrven Euph6rЫa L. - grё. euphorЬion, nazjv za Euph6rЬia officinarum ј njenu smolu, koja se upotreЫjavala u ljekarstvu. Р о Pljniju, Ьiljku је nazvao numjdskj kralj ро svom ljekaru EuforЬusu (jz 1st. prije n.e.) Euphrasia L. (grё. euphrassia = radost), - zbog ljupkih cvjetova ј navodne ljekovitosti kod oenih bolesti evroazljski florni element - grupa Ьiljnjh vrsta koje jmaju areale na vecem dijelu evroazjjskog kontjnenta facijes (lat. facies = spoljasnjost, izgled, strana, lice) najniza jedjnica u fjtocenologjjj, koja nema svojstvenih vrsta. Karakterise se masovnim pojavljjvanjem jedne ilj vise vrsta Ьiljaka u neklm sastojjnama asocijacije ili subasocjjacjje kojjh u drugjm sastojjnama jste asocjjacjje nema. falcatus - poput srpa, srpast fallax - laian fenofaze - sukcesivne fenoloske pojave u zjvotnom cjklusu jedne organske vrste, odnosno zjvotne zajednjce fenologija (grc. phainomai = pojavljujem se, logia= nauka) grana ekologjje, jzuёava odnose izmedu kljmatskjh faktora ј perjodjёnjh sezonskjh Ыoloskjh pojava fertilnj dio lista - djo lista papratj na kome se obrazuju sporangije fertilni izdanak - izdanak kod papratj na kome se stvaraju sporangjje fertilnost (lat. fertillis = plodan, rodan) plodnost, rodnost Festuca L. - anticki naziv kod Grka za slamku, kao 1za Ыljke ёјја staЬJjjka postaje kao slamka kad uvene filament (lat. filamentum) prasnjёka njt Filipendula Mill. (lat. filum = konac, njt, pendulus = vjsecl) korjjenova vlakna su na kraju krtolasto zadeЫjala , tako da krtole vjse kao п а koncu fitocenologija {fitosociologija) nauka о Ыljn i m zajednicama; bavj se proucavanjem odnosa Ы ljnjh zajednlca prema faktorima sredjne, uzajamnjm odnosima ёlanova Ьiljn e zajednjce, kao ј uopste svjm zakonjtostjma formjranja, odгZanja i evolucije i propadanja fjtocenoza fitocenoza (grc. fyt6n = Ыljka, koin6s = zajednjcki) Ьiljna zajednjca; kao komponenta Ыocenoze, sto је organjzovanj prirodnj skup Ыljaka koji је istorjjskj nastao u procesu ЬоrЬе za opstanak ili prjrodnog odaЫranja ј prilagodavanja vrsta na zajedniёkj zivot ј odredeno stanjste koje zajedno naseljavaju. U svojoj najsjroj upotreЫ termjn fjtocenoza nije taksonomskj vec opsti pojam kojjm se oznacava Ыljna zajednjca neodreдenog sistematskog ranga (oznacava Ы lо koju Jjvadsku, sumsku ili neku drugu zajednjcu). fitogeografija (grc. phyt6n = Ыljka, geographia = zemljopis) nauka о rasprostranjenostj Ыljaka na Zemlji, Ьiljna geografija flavescens - zuckast fl6ra (lat. f/6s, f/6ris = cvjjet) kompleks Ьiljaka koje zjve u odredenoj regjjj (na pr. flora Balkana, flora Zlatjbora), u odredP.nom amЫjentu (morska flora), Ыljaka jz odredenog geoloskog razdoЫja (flora karbona) ili odredene sjstematske pripadnostj (flora bakterjja) florni elemenat- grupa Ыljnjh vrsta koje imaju areale na vecem dijelu jedne regjje (Zemljjne polulopte, kontinenta ј sl.), npr.: borealni, evroazjjski, evropski, evrosiЫrski, srednjoevropski pontskj, submedjteranskj, pontsko-submedjteranski, pontsko-ilirskj, iljrski, balkansko-karpatskj (ј sl.)
198
floгni elemenat fl6s-cuculi - cvijet kukavice ; kao ј mnoge druge sa pocetkom pjevanja kukavice flos, floris - cvijet folium - list
Ьiljke,
dovedena је
ј Ьiljka
Lychnjs flos-cuculi u vezi
Galium L. - od gгс. gafa = mlijeko, јег se pomocu nekjh vгsta ovog гоdа postize zg гusavanje mlijeka gametofit - polna geneгacjja : Ыljka mahovjna i pгotalijum kod раргаtј Genjsta L. - kod Rimljana nazjv genjsta jfi genesta jzveden је od lat. genu = koljeno, јег su mlade gгane koljenaste, ili od keltskog gen = zbun • Gentiana Tourn. - ро iliгskom vladaгu Genciju jz 11 st. ргiје n.e., kojj је pгotiv kuge ргерогuсјvао vrstu G. lutea Gentianella - demjnutiv od Gentlana genus - гоd, klasjfjkacjjskj stupanj visj od vrste, nizj od porodice geoblocenoza - vjdj Ьiogeocenoza geokarpija (grc. ge = zemlja, karpos = plod) pojava da se plodovi zavlace u tlo, gdje sazгijevaju ; napr., Arachjs hypogea, Trifolium subleггaneum geofjte (geophyta grё. ge = zemlja, phyt6n = Ьiljka) suvozemne Ьiljke сјјј pupoljci ifj dгugj гasplodnj oгganj nepovoljne uslove prezjvfjavaju u zemfjj. Neke od njjh prezivljavaju u oЬfjku lukovjce, druge u obliku гjzoma , tгесе u obliku krtola ј sl. Geranium L. - demjnutiv od gгё. geranos = zdгal, zbog spoljnog izgleda ploda kojj је sljёan njegovom kljunu gineceum (lat. gynaeceum = gjnecej; gгс. gine = zena, oikos = kuca) kolektivna oznaka zenskjh generativnjh organa u cvijetu ёјја је osnovna struktura tucak. Tuёak kojj nastaje od jedne kaгpele monokaгpan је. U vecini slucajeva gineceum је polikarpan. Cesto dolazi do srastanja kaгpela, te u cvijetu postoji samo jedan tucak. Takav se ginecej zove sinkaгpan ili cenokarpan. Medutim, u cvijetu sa polikarpnjm gineceumom moze svaka karpela za sebe da formira tucak, ра se takav gineceum oznacava kao apokarpan jfi horicarpan. ginostemijum (gгё. stemon = pгasnik) ; oplodni stublc Orhjdeja, nastao sгastanjem andгeceuma sa gjneceumom. glaber - gladak, gol Gladiolus L. - demjnutjv od lat. gfadis = mаё, zbog oЬfjka lista glandul6sus - zljezdav, ima zlijezde glikozidi ili heterozidi - slozena organska jedinjenja koja ргi hidгofizj oslobadaju sесе г ј aglikon. Mnogj su otrovnj za zjvotjnje ј ljude. U medjcjnj se upotгeЬijavaju kao gljkozjdne droge. glomeratus - klupёast gomolj - vjdj krtola gracilis - vjtak, tanak, njezan Gramineae 1 lat. gramen (gen. graminis) = tгava 1 famjfjja trava grandiflorus - velecvjetnj gryllus (gгё. gryl/os = cudljjvost) zbog ёudnog jzgleda habltus (lat. habltus = jzgled, oЬiik) oЬfjk, spoljasnjost, spoljasnjj jzgled (opstj jzgled Ьiljke kao odraz njenog naёina gгananja) halofite - Ьiljke koje su pгjfagodene zivotu na zaslanjenjm zemljj§tjma hazmofite - Ьiljke koje se гazvijaju u pukotjnama stjjena hederaceus - kao brsljan heliofilne blljke (gгё. hefios = sunce, phi/os = ljubltelj) Ыljke koje se optjmalno razvjjaju u uslovjma pune sunёeve svjetlostj hemikriptofite, hemicryptophyta (gгё. hemi = pola, polovina, kript6s = skriven phyt6n = Ьiljka) zjvotna foгma Ьiljaka kod kojjh nadzemnj djjelovj jzumjru u jesen ј preko zime, ali njihovi pupoljci, jz kojih се se sljedece godine гazviti novi izdancj, ostaju pri osnovi staЬia, neposгedno blizu povгsine zemlje ili, u drugom slucaju, pupoljcj se nalaze ispod zemlje na koгjenovima. Heracleum L. - ime ро antiёkom Heгkulu ilj Heгaklu - zbog snainog rasta, ili, pak, zbog toga sto se smatгalo da је ova Ьiljka vгlo ljekovita ( izvedeno od Herosa, Heгakla ili Herkula, kojj su mozda otkrill ljekovitost Ьiljke) herba - zeljasti dio Ыljke herbaceus - zeljast hermafrodltnl cvijet (flos hermaphrodltus) dvopofnj = dvospolan cvjjet s pгasnjcjma ј tuёkom heteroflllja (gгё. heteros = гazfjёjt, phyllon = Jjst) pojava da se na jstoj staЬfjjcj nalaze Jjstovj гazfiёjtog oЬfjka
hexapetalus - kojj jma sest latlca hlbrldl (lat. hibrida = melez od gгё. hybris = obljest, nasilje) krizancj, potomcj гodjtelja kojj pгjpadaju istoj vгstj, а гazlikuju se ро nasljednim svojstvima. Hleraclum L. - antjёkl nazjv za ovaj ј njemu Ьfjske гodove; gгcki : hierax = jastгeb (vjerovalo se da jastreb i soko lmaju ostaг vld, zato sto ••upotreЬijavaju•• mlijeёnj sok tjh Ьiljaka. Postojl i tumacenje
199
da naziv, mozda. potice otuda sto ovih Ьiljaka ima u znatnom broju па visiпama gdje borave jastrebovi. higrofite (grc. hygr6s = vlaga, phyt6n = Ыljka) Ьiljke koje su prilagoйeпe uslovima veoma vla.Znih stanista Hipancljum - prosjreпa 1 uduЫjena cvjetпa loza (cesto u oЬijku pehara) hispidus - ёеkјпјаv, ostrodlakav Holcus L. - antickj пazjv za пeku vгstu jz poгodice tгava sa dugjm osima, od grё. holkeln = vuci, jzvucj, јег se osje lako jzvlaёi ; рге mа Plj п jj u ta trava moze da jzvlaci iz gгla гјЬiје kostj. Hordeum L. - aпticki nazjv za ovaj гоd od lat. horrere = Ьiti hrapav, bodljikav, zbog osja horologija (g rё. h6ra = zemlja, mjesto logia = пauka) паuспа djscipliпa koja ргоuёаvа zakoпitosti гаsргоstгапјепја Ьiljпjh ј zjvo tiпjskj h vгsta ј пj ihovih zajedпjca
hortikultura (lat. hortus = vrt ј cultura = gаје пје) vrtlarstvo, gгana poljopгivгede koja se bavl uгeдenjem vrtova ј pa гkova i uzgojem Ыlja ka u пјјmа humjdan (lat. humidus) vla.Zan, mokaг humus - zemlja cmjca, tamпa orgaп ska materjja u tlu, пastal a гazgгadnjom Ьiljпih ј zivotinjskjh ostataka ; va.Zan elemenat plodпostj tla hybridus - hjbгjdan, kгjzan ; kгјzапас , bastaгdпj Hypochoeris L. - апtјё kј пazjv vje rovatпo za Hyoseris od hypo = pod, jspod, ргј ј choiros = prase, јег svjпje rado jedu ovu Ьiljku hystrix - bodljast jlyricus - j liгskj ilirskl - fjtogeogгafskj pojam, пazjv ргеmа ju zпom djjelu гj mske ргоvјпсјје lliгjje (1/iricum) (kasnjje гimska provjпcjja Dalmacjja) indlkator (lat. iпdjkator = pokazjvaё, ukazjvaё) stvaг jlj pojava koja ukazuje п а пe sto, u ovom sluёaju Ьilj ka koja ukazuje па odreдeпu kjselost, vla.Zпost, sastav zemljista, jtd. infraspecijski (lat. infra = pod, jspod njze ј species = vrsta) jedjnice пјzе od v гste inicijalni - роёеtп јk ; pocetnj stadjjum п ase ljavanj a zjvog svijeta u procesu obrascivanja ilj пaseljavanja staпista
inklinacija - пagib insolacija - diгektno zagгjjavanje Suпcem ; osunёavaпje internodije (inter = izmeдu , n6dus = koljence) djo staЫa kojj se пalazi jzmeдu koljeпaca (поdјја) lnula (grё. inoo = prazпim ) zћog purgativпog djelovanja korijeпa involucelum (lat. invo/ucellum) ovojcic (kategorjja gorпjeg lisca koje se пalazi пeposredno pod cvjetovima) involukrum (lat. involucrum) ovoj, omotaё (kategoгjfa gorпjeg lisca koje obгazuje omotac парг. stitaste ј glavjёaste cvastj) izdanak - staЫo sa ljstovjma jednodomne Ь . (planta monoecia, р. monoica) Ыljke koje па jstoj jedjnkj jmaju muske ј zenske cvjetove jednopolan cvijet, jednospolan с. - cvjjet kojj sadгzj jlj samo muske jlj samo zeпske generatjvпe djjelove Juncus L. od lat. jungere = vezatj, svezatj, јег se mnoge vrste upotгeЫjavaju za pleteпje kosaгa ј sl.
jednodome
Ыljka,
( j пdjvjduumu)
kalavac (schizocarpium) susnj plod kojj пastaje od sjnkarpпog plodnjka sagгadeпog od dva ili vjse oplodnih listjca kojj se poslije zгenja uzduzпo djjelj (kala) dajucj onoljko plodjca koliko је karpela uёestvovalo u gradi tucka, ako se pгjljkom zгenja raspada па vjse plodjca nego sto jma karpela koje uёestvuju u jzgradnjj tucka, оzпаёаvа se kao meгjkaгpjum kalclfili (lat. ca/cium = krecnjak ј gгё. philos = ljuЫtelj) Ыlјпе vгste za сјј ј је uspjesan гazvoj ј opstanak potrebno pгjsustvo kalcjjuma u podlozj, alj mogu opstatj ј bez njega kalcifobne vrsJe (lat. calcium = krecпjak ј gгё. phobos = strah} vгste koje ne podnose kalcijum, оdпоsпо najbolje se гazvjjaju u odsustvu kalcjjuma kamenjare- najdegradjгanjji оЬiјсј vegetacjje u pojasu tvrdoljsnjh zjmzelenjh ј kserotermпjh listopadnjh suma medjteranskjh kгajeva kapsula (lat. capsula} ёаhuга, tobolac; opstj nazjv za sve susпe pucajuce plodove sagradene od dvjje ili vjse srasljh oplodnjh ljstjca, а kojj se mogu otvaratj па гazliёjte naёine. Postoje ёаhuге sa kapcjma, ёаhuге sa zupcjma, cahura sa porama, cahura sa poklopcem. karakterlstiёne vrste - vrste koje su u toj mјегј prilagodene odredenim uslovjma Ьiotiёke i aЫoticke sгеdјпе u jednoj zajedпjcj, tako da se u njoj пајсеsсе (ili iskljuёjvo) sгecu ili postjzu пajvecu Ьгојпоst ј vjtalnost. Kaгakteгjstjёne vгste najbolje odra.Zavaju ekoloske uslove sгedine ј sna.Zno utjёu na njih svojjm oЫijem ili masom jlj svojom vjtalпoscu. karpele (lat. carpellum = plodnj jlj oplodni jli karpelni ljst) fertilпj djjelovj cvjjeta kojj jzgгaduju tuёak ili tuёkove karpofor- zajednjёkj nosaё plodjca kod ploda kalavca (sjzokarpjjum) klas (spica) cvast kod koj.e se па dugaёkoj osovjnj nalaze sjedecj cvjetovj. Prostj klasovj (klasjcj) u
200
nekih Ыljaka (tam. Роасвав) skupljeni su u slozeni klas (spica composita) ili metlicu. klasic - prost~ cv~st u .tra~a (fam. Роасвав). Ро pravjlu klasic obavjjaju dvije pljeve. U klasicu se nalaze CVJetovr. CviJet ЈВ obavjjen donjom 1 gomjom pljevjcom i pljevl~jcama (lodikulama). Na pljevjcama ( obl~no jednoj) moze se nalaziti izra~taj - os. kleist~kar~ija - cvjetovi ~od kojih је jedinj naёjn oprasjvanja - samooprasivanje (kleistogamni cvjeto.vr} ..Kod _t~kvih brljaka povremeno nastaju takvj cvjetovj koji se uopste ne otvaraju, ра se oprasrvanJe vrs1 samo vlastitjm polenom. klimatogena (klimaks, klimazonalna} zajednica - slozenija 1 postojanija fltocenoza koja na]Ьolje odgovara uslovjma ј mogucnostima date oЫastj, u prvom redu klimatskim prilikama. U odnosu pr~ma ~poljasnjoj sredini klimaks-zajednica nalazj se u stanju relatjvne ravnoteze, relatjvnog mrrovanJa. Knautia L.- ро njemaёkom botanjёaru ј ljekaru Knautu - Ch. Knaut (- 1716 g.) Koeleria Pers. - ро njemaёkom prjrodnjaku Keleru - G. L. Koeler (- 1807 g.} kosmopoliti - sjnonjm geopolitj (grc. kosmos = svijet, poleo = stanujem) organjzmj kojj su vrlo sjroko rasprostranjenj, gotovo na svjm kontinentjma kras (kras, krs, karst), specifjёan reljef s posebnom (pretezno podzemnom) cjrkulacijom u topljjvjm stjjenama (vapnenac, dolomjt, sadra ј dr.). Otapajuci kalcjjev karbonat, voda stvara skrape, ponjkve, ili vrtaёe, polja ј drugo. krtola ( = gomolj) podzemnj jzdanak najcesce sferjcnog оЬЈјkа sa veoma skracenlm jnternodjjama (og ran jёenog rastenja). SadГZi dosta rezervnjh materjja. krupa (pseno) (lat. cary6psis) susni nepucajucj plod sa sraslom oplodnicom i sjemenjaёom . Krupa је posebni vid sjnkarpne orasjce. kserofilne vrste- obuhvataju Ьiljne (kserofite) ј zjvotjnjske vrste koje su sposobne da se normalno razvijaju u susnim oЫastima sa njskjm stepenom vlainostj vazduha. kserofite (grё . xeros = suv ј phjton = Ьiljka) Ыljke prilagoдene zivotu na susnim stanjstima. U okviru kserofjta moguce је razljkovati kserofite u strogom smislu rijeёi (zive u toplim oЫastjma oskudicom u vlazi) , kriofite (prilagoдene fizjckoj susi ali njzoj temperaturj), psjhrofjte (prjlagoдene vlainim stanjstjma sa njskom temperaturom, prilagoдene, dakle, fizjoloskoj susj), kserohalofjte (prjlagoдene fjzioloskoj susj na slanjm zemljjstjma}, oksjlofjte ( prjlagoдene da zjve na sfagnumskim tresavama) . kseromorfni oЫici - obuhvataju Ыljne vrste kod kojjh se javljaju specjfiёne morfoloske i anatomske osoЫne uslovljene i vezane za oskudjcu u vodi. Veoma karakterjstiёna kseromorfna svojstva jesu ројаёаnа kutjkula, povecana dlakavost, razvjjenjje provodno tkjvo, redukcija transpiracionjh povrsina, pojava sukulentnostj, jtd. kultivar (cultivar) - vrtna forma. kumarin - slozeno organsko jedjnjenje aromatjёnog mjrisa, sluzi u kozmetjcj, duvanskoj industriji i medicini, prisutno u nekim Ыljkama labellum - medna usna LaЫatae - familija usnatice ((lablum = usna) posto krunjca jma dvjje usne) laevigatus - gladak, uglaёan . laevis - gladak, ravan. lamina - lisna plojka Lamium (grё. lamos = zdrijelo) zbog оЬЈјkа krunjce. lanatus - vunast lanuginбsus , lanugjneus - fjno vunast lapovi - listici ёaske (sepala) . . . .. . .. • . . . Laserpitium (laser - sok, grё. pitizo = kapljem) prvob1tno rme za Jednu biiJku famiiiJe st1tark1 rz Kjrenajke, koja је davala zaёinskj sok . .. . ' . .. Lathyrus (grё. /а = vrlo hyros = zestok} dolazi od upotrebe Latyrus sat1vus 111 L. c1cer kao afrodiZIJaka latice - listjci vjenёjca (petala} latifбlius - §jrokolistan Leguminosae - famjljja mahunarkj (legumвn = mahuna) Leontodon (od /eon = lav, dons = zub) .. . . . . . . . Leucanthemum (grё. Jeucos = Ыјеl , anthemos = CVIJet) Dюscur1d Је ov1m 1menom oznaёavao razl1ё1te vrste familjje glavoёjka (Astвrauae} sa Ьijeljm zrak~~tim c~astj~a. . . . Leucбjum (grё. /euc6s = Ыјеl ј ion = ljuЫёica) zЬog biJele Ьоје CVIJeta 1 ran
201
Lukovica - podzemni 1zdanak ograni~enog rastenJa. StaЫo slaЬo razvljeno-skraceno, sa rezervn1m materijama u soёnim listovjma Luzula (lat. lucere = sjjatj) u vez1 sa svjjetlim i sjajnim perigonom vrsta ovoga roda Lychnis - anti~kj nazjv za ovaj rod od gr~. lychnos - svjetlost, posto se vrste ovoga roda u mno§tvu druglh Ьiljaka sa kojima rastu jstiёu lljeplm cvjetovima, а neke vrste roda Lychnis otvaraju cvjetove tek sa zalaskom sunca. Ро drugima, zato sto se listovj vrste L. coronaria upotreЫjavaju kao fitilj za svjetiljke. Lysimachia L. - Najvjerovatnije doblla jme ро anti~kom ljekaru Lizimahu. macrophyllus - krupnolistan macrocarpus - krupnoplodj maculatus - pjegav major, majus - vecj makija (ро korzjkanskom nazjvu za formaciju) vrlo gusta, zatvorena formacija raznog uvjjek zelenog zbunja (Erica vrste, Arbutus unedo, Smilax aspera jtd.), oblёno nastala degradacjjom sume ёesvjne
maximus - najvecj medialis - srednjj Medicago L. - U grckom medike = medijskj, ро Medijj (Mala Azija), odakle је prenesena Medicago sativa ; lat. medicus = ljekovit. mezijski - fjtogeografskj pojam nazvan prema rjmskoj provjncjjj Mezjjj (Moesia) , koja se nalazjla na dosta sjrokom prostoru istocno ј zapadno od Morave, а na jug do jspod Skoplja mezofjte (grё. messos = srednji, phyton = biljka) Ьiljke prilagoёlene na umjerenu vlзZnost vazduha ј zemljjsta metabolizam - ukupna razmjena materije ј energjje, koja se neprekidno odvjja u svakoj zivoj celijj, odnosno bloloskom sjstemu mjcranthus - malih cvjetova microcarpus - sjtnoplodi micoriza (grё. mycos = gljjva, rhiza = korjjen) gljjve oko korjjena ili u korjjenu mnogih visjh Ьiljaka, koje su od velikog znaёaja za njjhovu jshranu (mikotrofija) / vjdi pod н ektotrofan « i "endotrofan«/ microsporangija - prasna kesjca u kojoj nastaju polenova zrnca, tj. mikrospore mikrostrobilus - muski strobllusj jli »muskj cvjetovi« minimus - najmanjj, vrlo malen minor, minus - manjj. minutus - vrlo malen mirmekohorija (grё. mirmex = mrav, horeo = jdem, sirim se) kada sjemenke јЈј plodove pojedjnjh blljaka (npr. ljublёjca ( Viola spl.), Gagea sp., kopitnjak (Asrum еигораеит L.) i dr.], raznose mravi koji se hrane razljcjtjm jzrastajima na sjemenkama (tzv. karunkulj). Kod tjh Ьilja ka karakteristiёno је da su im peteljke cvjetova njezne ј posljje cvjetanja padaju na zemlju, а plodovj sazrjjevaju rano, posto mravj raznose sjeme, uglavnom ljetj. mixtus - pomjjesan (s obzjrom na osoЫne najsrodnijih vrsta, odnosno na populacjje razljёjtih vrsta u fitocenozi, odnosno blocenozi) mjehur-mjesak (follicu/us) nadrasli, suhj, jednoplodnicki plod pucavac, koji se u zrelom stanju otvara na trbusnom savu [npr. kukurjjek (HelleЬorus sp.), jasenak ј dr.] Molinia Schrank- ( = Aira, Festuca)- doЫia jme ро spanskom jezuitj Ј. Ј . Moljna, istrзZjvaёu ёileanske flore mollis - mekan, sa mekim dlaёjcama monanthus, monanthemus - s jednjm cvjjetom mon6gyna - sa jednim tuёkom monosimetriёan - vidi pod .,zjgomorfan« monspellensis, monspessulanus - monpeljeski {ро mjestu Montpellier na jugu Francuske) montani pojas - brdskj pojas montanus - brdskj morfologija (grё. morfe = oЫik logos = nauka) jskazuje vanjsku ј unutrasnju gradu organizma mughus - ime bora krivulja (Pinus mugo Тигга) u juznim Alpama multifldus - visestruko razdijeljen multifl6rus - mnogocvjetan multilateran - vidj »aktinomorfan" mur6rum - kojj raste na zidovima nektarij (grё. nektar = pice bogova) medne zlijezde cvjetova (mednjce) nemoralls, nemorensls, nem6rosus - kojj raste u gajevima, lugovjma nerv6sus - sa zilama (nervima) nlger, nigra, nlgrum - crn n6bllis {lat. nobllls = otmjen, plemenit, uzoran, vrstan)
202
nod!ji _(с~огоvј, koljenca) kгatke zone staЫjike па kojima su pricvгsceni listovi nudJcauiJs - gole staЫjike nutans - koji visj preko nux - огаh, ora§cjc Narcissus ( = Hermione) od grckog narao = opitj, omamjti zbog jakog mjrisa kojj karakterjse vecinu vгsta ovoga roda ' Nardus L. - ро grckom nardos, nazjvu vjeгovatno za Andropogon nardus. Nepeta L. ( = Glechoma) - ро antickom nazivu za sadasnji gгad Nepi u ltaliji.
obuvena~ .- djo cvj~ta kod trava ( Graminaeae) koji је u oЫiku ljstica. Obuvenci imaju vrlo cesto па
.~r~u 111 n~ lednoJ stг~ni ~v. osje jli osati u oЫiku raznolikih cekinja. OCVIJece_<~er•~an~) 1penanthшm/ skup metamorfoziranih ljstova koji obavljaju glavne cvjetne organe (pгasn1ke 1 tucak) Oenanthe. L. :- Od. grё. ~~~о~ ~ vi~.o , vjnova. l~za i anthos = cvjjet nastao је antiёki naziv za vrstu Ое. plmpmello!des, CIJI m1ns CVIJeta podsJeca па miris vina. officinalis- upotreЫjiv, ljekovit officinarum - u uроtгеЫ u apotekama On
optim~:~m ~optif!1.US = supeг!ativ od.!Jonus ~ najbolji) onaj stepen intenziteta jednog spoljasnjeg faktoгa рп kojem z1votna radnJa dost1ze kulm~naciju , odnosno skup ekoloskih faktoгa ргi kojem dati zivi sistem ostvaгuje najvecu vitalnost orasica - suvi nepucajuci plod orЫcularis, orЫculata - kгuziёast Orchis (grё. orchis = muda) u vezi sa slicnosti jajasto-okгuglastih gomolja brojnih vrsta familije Orchidaceae (kacuni) sa mudima ј u vezi s upotгebom gomolja kao afгodizijakuma orientalis - istocni, istoёnjacki orografski (grc. oros = planina, grapho = pisem) kojj se odnosi па гeljef Zemljine povгsine ovalis, ovatus - jajast.
Pancicia Vis. - endemicni rod iz porodjce Apiaceae, koji је па pгostoгu nase zemlje zastupljen samo jednom vгstom (Pancicia serblca Vjs.), dоЫо ime u cast Josifa Panёica, velikog jugoslovenskog botanicaгa
pann6nicus - panonski. papile (papШ6sus = papilozan = bгadavicav) bгadavicasto izboceni spoljni zidovi epidermalnih celija Papillionaceae - familija leptiгnjaёe (papillio = leptiг), Ьiljke leptiгastih cvjetova. papus (pappus) - гeduciгana, metamorfoziгana ёaska гazlicitog oЫika (dlacjce, membгanoznj jzгastajj, boblce ј dг.) , koja ostaje na plodu гaznjh vгsta glavocjka [Compositae (Asteraceae)], а sluzj гaspгostjгanju plodova pomocu vjetгa [maslaёak (Taraxacum)] ili pomocu zjvotinja [dvozub (Bidens)] ј dг. patulus - sjгok, гasiгen Pedicularis L. - od latjnskog pediculus = vas, 05, јег se vгsta Pedicularis palustris kod гjmljana upotгeЫjavala pгotjv vasaka pedologija (gгс. pedon = zemlja, /ogos = nauka) nauka koja proucava zemljjste, tj. zakone njegovog nastajanja, egzjstencjje ј evolucjje perennis - tгajan perfolliatus - pгoгaslih ljstova perigon (gгс. gonos = leglo, jzdanak) jednostavan cvjetni omotaё kojj se sastojj jz 2 istovjetna lisna kruga, bez djferencjjacjje па casjcu ј kгunicu petiolatus - sa dгskom ( odnosj se па listove) .. _ . . petraeus - kojj гaste па stjenovjtjm mjestjma Peucedanum L. - antjёkj nazjv za Р. officinale, postao 111 od gгckog peuke = smгca 1danos = n1zak, zbog izvjesne medusobne slicnostj listova, а mozda od gгёkog peukedanos = goгak, opor, zbog _. . . ukusa smole jz korijena Phleum (gгё. phleein = teci) јег su neke vгste ovog гоdа sluz1le kao sгedstvo pгot1v curenJa uha pil6sus - mekano dlakav. pinnatifidus - peгast, peгasto гаsсјјерд:n . ·pionirske vrste - vгste koje prve naseiJaVaJU neko stan1ste planinski vrticl - vegetacija visokih zeleni planta annuela, planta annua - jednogodisnja biljka planta Ыennis - dvogodisnja Ыljka . . Plantago L. - od latinskog planta = taban, zbog oЬIIka l1sta sl1cnog tгagu stopala planta perennls, perenna - trajnjca. . . . .. . . . . plodnlca- donji, siroki, vecjnom okruglast1 dю tuёka u koJem se razVIJBJU SJemenl zamec1.
203
Роа L. - ant•ckt nazrv kod Gri
pontski florni elemenat - grupa Ьiljnih vrsta s arealima u oЬiastj juznoruskjh stepa pontsko-ilirski flomj elemenat - skupjna Ьiijnjh vrsta cjji se areali jednim dijeiom naiaze u oЬiasti JUznoruskih stepa, а drugjm djjeiom u ilirskom podrucju pontsko-juznosjЬirski florni elemenat - grupa Ьiljпih vrsta koje jmaju areale u oЬiastj juzпoruskih stepa ј u juzлom SjЬiru pontsko-submediteranski florni elemenat - grupa b•ljnih vrsta s areaJjma u juznoruskim stepama ј submediteraпskom djjelu Evrope populacija - sistem jпdivjdua koje zive па jstom staпistu , u istom vremeпu . aklivпo гazmjenjuju genetiёkj materijal ј ostvaruju vjtalпo potomstvo Potentilla (dem. od gгё. potens = mосап) sгednjovjekovni nazjv za vrstu Potentilla anserina L. posto se smatralo da је ova Ьiljka veoma ljekovita pratensis - livadski Primula (lat. primus = prvi) posto se velik Ьгој vгsta ovoga гоdа pojavljuje u prvjm pгoljetn im danima pro parte (р.р. ) - djeljmiёno рго parte maxima (р. р. max.)- vecjm dijelom pro parte minima (р. р. min.) maпjjm dijelom pro var. - kao varijetet Psilurus Trin. - od grckog psilos = go, bez dlaka i ura = rep, јег taпki klas пеmа osja pubescens - pahuljast pumilio, pumilis - patuljast, mal пjzak punctatus - jstoёkaп purgativum - lijek (sredstvo) za ёjscenj e crjjeva Ranunculus (lat. dem. rana = zaba) Pliпjjevo jme Ьiljke, posto је vecina vrsta ovoga гоdа zastupljeпa u Ьагаmа ј па vi8Zпjm stanjstjma, gdje zjve zabe (klasa) razred - пajvisa fitoceпoloska jediпjca, koja objedjпjuje redove, а ovj sveze, itd recentan (lat. recens = svjez, nov) sadasnji, danasnji, jz пaseg doba. red - ritoceпoloska јеdјпјса koja obuhvata vjse sveza, а ove vjse asocjjaclja relikt - populacjja jJi vrsta koja је ostatak пekadasпje drevne rrore rendzina - tjp humusпog karЬon atпog zemljjsta ГE!pens - puzucj reptans - kojj puze ј zako~enjuje se rizom (grё. rhizoma od rhiza = korijen) - podaпak : metamorfiziraп podzemпi izdaпak koji se ukorjenjuje i potsjeca na korijeп, ali se od njega razlikuje ро tome sto ima sitne ljuspaste listove. roska - aheпija rotundifolius - okruglolistaп ruber, rubra, rubrum - crven Rumex - rimsko ime za kiselice(Rйmex sp.) rupester, rupestris, rupestre - опај koji raste na stijeпama Rhinanthus L. (Aiectorolophus, Fistularia) - od grckog rhis - rhinos = nos ј antlю = cvijet, zbog oblika gomjeg djjela kгunjce sagitt&Шs, sagittarius, sagittatus - strelicast salep (persijski sahlep ili schalep = sluzav) sluzпa droga koja se dobjva iz gomolja (ТUber Salep) raznih vrsta kacuпa (Orchis) lli пekih drugih rodova ramilije Orchidaceae salicifolius - sa listovima kao kod vrbe (Salix) Salix L. od lat. salire = jzЬijati, јег Ьiljka brzo raste, ili od grё. helix = povijeп, uvijeп, јег su grane savjtljjve Salvla - гjmskj пazjv za zalriju, kadulju, (S. officinalis), od latiпskog salvare = spasjti, izlijeёiti Sangulsorba L. od lat. sanguis = krv ј sorbere = pjtj, upijati, јег se rапјје uzimala za zaustavljaпje krvi Satureja (L.) Briq. ( = Calamintha, Clinopodfum, Mfcromerfa, Nepeta, Thymus)- od lat. saturare = zasititi, јег se kod Rimljaпa pod sataregia ill kunila uzimala kao zaёin S. hortensis saxatllls - koji гaste na stjjeпama, stjenoljubjv ScaЬiosa L. - od lat. scaЫes = suga, јег se S. succisa uzimala kao lijek pгotiv svгaba scloflta - biljke sjenovjtih staпjsta Scorzonera L. - ili od jtalijaпskog scorza = kora i nera = crveпa ili od spaпskog eskorzoп naziv za
204
~rs~u ~ ustera .od cijeg ujeda se lijeci korijenom ove Ыljke
semrscro~rta - Ьiljke poluzasjenjeпih staпista sensu latrore (s. lвt.) - u sirem smislu
sensu strictiore (s. str.) - u uzem smislu s~pi~m - koji ra~te uz ograde, па rubovima sikara i slicпim staпistima serbrcus - srpskr serбtinus - kasaп, zakasпio serpyllif61ius - sa listovima koji su slicni majciпoj dusici {Thymus sp.) serratus - testerast sessilis - sjedeci, bez drske s.il.ene L. -:- od grc. sel~ne = mjesec, јег S. noctiflora cvjeta посu~ ali ima i drugih pretpostavki srlrqua - ljuska, komuska silvaticus, silvester, silvestris - sumski sinonim (Synoniщ sуп .) - drugo(a) ime(na) za istu vrstu skeletan (grc. skelet6s. = kostur, skelet) misli se па zemljiste s visokim procentom kameпa sorus (~?rus) - s~uprпa trusпica (sporaпgija) koje izrastaju iz jedпog mjesta ili pokrivaju malu povrsrпu sporoflla species •. vrsta- sist~m P
stomahika - sredstva za podsticaпje fuпkcije zlijezda striptika - sredstva (ljekovi) koji stezu (zaustavljaju) /taпiпi / strobllus (strobllus)- klas sporofila (прr. kod vrsta roda Equisetum, Lycopodium i dr.) subalpinski pojas - pretplaпinski pojas subasocijacija - fitoceпoloska jediпica niza od asocijacije, а odlikuje se time sto пета karakteristicпih vrsta vec samo diferencijalпe vrste ; ima пastavak - etosum, па primjer campanuletosum submediteranski florni elemenat - grupa Ыljпih vrsta koje imaju areale u submediteraпskom dijelu Evrope subspecies - podvrsta. sukcesije - smjeпjivanje јеdпе populacije drugom, odnosпo smjeпjivaпje Ыосепоzа па istom prostoru supstrat - podloga sveza - sistem sliёпih asocijacija (fitoceпoza) ; doЫva ime tako sto se imenu пajznacajnije vrste doda nastavak-ion, npr. Pinion, Molinion sizokarpium - vidi kalavac takson- taksonomska (sistematska) jedinica tanini (treslovine) пajva:Zпiji predstavпici hemijskih jediпjenja ugljeпih hidrata sa aromatskim kiseliпa ma, koji se susrecu u prirodi. Koriste se u farmaceutskoj i kozarskoj industriji. Taraxacum (Hall.) Zinn. ( = Leoпtodoп) - пajvjerovatпije od grё. taraxis = zapaljeпje oёiju, protiv ёеgа se upotreЫjavala vrsta Т. officinale tenuifolius - taпkih listova Teofrast / Theophrast/ (372-287) пapisao је djelo »Historija Ыlјасс, koji obuhvata sve sto se do tada znalo о ljekovitom Ьilju . .. tercijaran - koji se odпosi па geolosku perюdu tercrJar termlnalan (termlnalls) vrsпi (cvijet, pupoljak, i~d . ) . . . . . .. . terminologlja - skup izraza koji se upotreЫjavaJu u. ne~?J пau~noJ drscr~lrпr rli <:>Ьiastr ~auka •. . teroflta (therophytв) /Т 1 jednogodisпje i dvogodi.snJe br.IJke koJe пepovoiJ~n penod 9?d•ne prezrvljavaju samo u oЫiku sjemena Ш plodova ( Ste/lana medta, Agroatemma gtlhago, Lamtum purpureum, itd.) . terra rossa - crvenica, ро pravilu primorsko tlo па karЬo!latr.ma . tetrameran (grc. tetra = cetiri, meros = dio) cetvorotlanr cvjetnr krug
205
Trifolium L. - od lat. tres - tri 1 folium - ljst, zbog trodjelnog ljsta Thymus L. - od gr~. thymos ili thymon tamjan, zbog sli~nostj mirisa tobolac - ёahura (capsula) - suhj plod pucavac, kojj, ро pravilu, sadrij vecj broj sjemenkl, se na vrlo razliёjte nacjne (zaklopcjma, poklopcjma, rupicama, jtd.) trjfolius, trjfoliatus - troljstan. tuber6sus - gomoljast. tYpicus - tipican, uzoran
а
otvara
uligin6sus - kojj raste na moёvarnim stanjstjma Umbelliferae (lat. umMIIa = suncobran) u botanjёkoj terminologjjj stitac ј fere = nosjti, familija stitarkj unifl6rus - jednocvjetan urbanicus, urьanus, urЬicus - gradski. vagina (rukavac) ljsta- baza ljsta koja obuhvata staЬijiku (Роасеае, Cyperaceae ј dr.) var. (varietas) - varijetet, odfjka vegetacija - sve Ьiljne zajednice planete Zemlje ilj neke njene oЬiasti, planine, polja, itd vegetativno razmnozavanje- razmnozavanje Ьiljaka vegetatjvnim organjma (reznjcama, ljstovjma, jtd.) Veris, vernalis, vernus - proljetnj (koji cvjeta u proljece) (Ver, veris = proljece) verruc6sus - bradavjcav verticilaris, verticillatus - prsljenast verus - pravj vikarirajuce vrste (vicarius = zamjenjk) koje su sljёne, а koje se u prostoru smjenjuju. Viola - ро grckom antjckom nazjvu ion jlj iolon za vrstu Mathiola incana jzveden је rjmskj nazjv violaria za ovaj rod ј kasnjje skracen na viola vrijeze - stolonj vulgarjs, vulgatus - oЬican, opsti, sjroko rasprostranjen Veratrum L. - od lat. verare = govorjtj jstjnu, јег sprasenj korijen jzazjva kjjanje, tj. znak da se govori jstjna Vicja L. - od lat. vincire = vezati, zbog vjtjca kojjma se prjcvrscuju za okolne Ьiljke jli predmete zaliscj - paljstjci. zigomorfan (grc. zygon = jaram, morphe = оЬЈјk) organ (u ovom slucaju cvjjet} kojj se moze podjjelitj na dva simetrjcna djjela samo jednjm presjekom (monosjmetrjcan, dorzjventralan) zoohorija (dlspergatio zoochorica) rasprostjranje sjemena ј plodova posredstvom zjvotjnja zivotni oЫici (forme) Ыljaka - pojam u fjtoekologiji ро kojem su vise i nize Ьiljke svrstane u razne kategorjje. Svaka zjvotna forma predstavlja odreдenj nacjn prjlagoдenosti na date uslove zjvota. Danski botanjcar Raunkier, 1905. godine izradjo је veoma jednostavnu ј jasnu podjelu zjvotnjh оЬЈјkа Ьiljaka. Za osnovu te podjele uzeo је onu prjlagodbu bjljke koja sluzj prezjvljavanju najnepovoljnijeg godjsnjeg doba, а to је u hladnjm ј umjerenjm krajevjma zima, u topljm (tropska ј suptropska oblast) susa. Biljke su prjlagoдene ovim va:Znjm promjenama, а te prjlagodbe naroёjto se ogledaju u polozaju ј zastitj pupova (tj. prezjmljujucjh organa}, jz kojih се se razvjti Ьiljka na poёetku vegetacione sezone. Prema polozaju prezjmljujucih organa, Raunkjer је postavjo nekoliko zjvotnjh oblika (formj), koje svrstava u pet osnovnjh kategorjja : fanerofjtj (Phanerophyta) / Р 1 jesu Ьiljke koje jmaju vjsegodjsnje, trajne grane sa pupovima na vrhovima, koje se nalaze slobodno u vazduhu, na vecoj jli manjoj vjsinl od povrsjne zemljjsta; hamefjte (Chamaephyta) / Ch/ jesu niske biljke ёiјј se pupoljcj nalaze najvjse do 25 cm jznad zemlje, tako da su onj za vrjjeme zjme bolje zastjcenj nego kod vrsta prethodne skupine ; hemjkrjptofjte (Hemicryptophyta / Н / jesu Ьiljke kod kojjh nadzemnj djelovj preko zjme jzumjru, ali pupoljcl ostaju prj osnovj stabla, neposredno uz povrsjnu zemlje (Ьilo da se nalaze jspod ili jznad nje)! Veci broj biljnjh vrsta umjerene zone pripada ovoj skupjnj. Geofite(Geophyta) /GI jesu bjljke сјјј nadzemnj organj potpuno jzumjru а pupoljcj se nalaze na podzemnjm organjma, ј to na znatnoj dubfnj. Geofite prezjmljuju jlj pomoeu rizoma (Апетопе, lris, Polygonatum, jtd.), lukovica (Ga/anthus, Leucoium, Allium ј dr), korjjenskjh krtola (Orchidaceae) ili staЬiovjh krtola (Colchicum, Cyclamen ј dr.). Terofjte (Therophyta) /Т1 jesu jednogodisnje Ьiljke koje nepovoljan perjod godine prezjvljavaju samo u obliku sjemena, odnosno plodova
206
~....~""',...._
-
-
~
rriillelcйllm
~.
.-·-:::
.. -
Crepis conyzifolia
~-
.:=-=:ws: :-=_,.::.~~ - ~ с:--
·~
~
:.. •~
~ glaiЬn - :::--er.:: Cynosurus aisaatus _ · 5С
DaiJCUS c:arota - su:::s.:- c:arola ~ glomaata- ·~ Dai dfцlia alpina • :s . 5ё ~--у--,.а
.;z.~.a
~е;'! 5:r. Dailtt'мlia dea nЬens :с •Sf
......:.
.::<.---:-cnc: са
ё.'\ -
.«:.
~
~--
е s ;:8юsa
-Х-~!.
. 5ё _
5еа.:.
es ptosa · 3:
Dianthus anuesia _ .25 DianChus cle8c!ides - 2Е Doryccniuln hertJacet 1111 :::·.~~
.:_ Go-c э..сsс "'Е!С1еЂ • .t.:
-
- • •~ ::'"'edia - • 5:
<: tlle-{~·8:5
5,.""fZ: Е -
s
5-::-- ...:s
rtatus
~'"Э:е' • 5 •
eЂCtx:s - Ј:S:Г •
5.2
:: --=- .:s "'.01 c;eacezs _ s...:::s.:: horrteececos • 55 - ·s=
-~~~~-· ·· - :-~ .... _ "'2.).
~-··2
caryophylee ...3!DJ • .Q
: =: .?-.а ::-,а..). -о- Ј!Г'.
:.0::
-эs.. ·ва
;:r:".~ - х
Deschalnpsia • 5€а.;.
. 2~
• .&2
.·-
29
Gentiana pneumonanthe L 83 Gentiana utriculosa L. 84 Gentianella cillata (L.) Borkh. 85 Geranium molle L. 69 Gladiolus lllyricus Koch 137 Heracleum sphondilium subsp. sphondillum П Hieracium grandiflorum All. 121 Hieracium pllosella 122 Holcus lanatus L. 166 Hordeum hystrix Roth. 167 Hordeum marinum Huds. subsp. gussoneanum Parl. 167 Hordeum maritimum With. subsp. gussoneanum (Parl.) Asch. & Graebn. 167 Hordeum nodosum Koch 168 Hordeum pratense Hudson 168 Hordeum secallnum Schreb. 168 Hypochoeris maculata L. 123 Hypochoeris radicata L. 124 lnula salicina L. subsp. salicina 125 Juncus articulatus L. 139 Juncus effusus L. 140 Juncus /amprocarpus Ehrh.
ех
Hoffm. 139
Knautia arvensis (l .) Coulter 108 Koeleria cristata (L) Pers. 170 Koeleria cristata (L) Pers. var. gracillis (Pers.) Beck 169 Koeleria gracilis Pers. 169 Koeleria macrantha (Lebedev) Schultes 169 Koeleria pyramidata (Lam.) Beauv. 170 lathyrus latifolius L. 49 Lathyrus megalanthus Steudel 49 lat hyrus pratensis L. 50 Leontodon autumnalis L. 126 Leontodon hispldus L. 127 leucanthemum vulgare Lam. 128 leucojum aestivum L. subsp. aestivum 136 linum catharticum L. 70 Lolium perenne L. 171 lotus corniculatus L. 45 luzula campestrls (l.) ОС. in Lam. & ОС. 141 lychnis flos-cucull L. 27 lyslmachia nummularia L. 81 lythrum sallcaria l . 32 Medicago araЬica (L.) Hudson 46 Medicago falcata L. 47 Medlcago lupullna L. 48 Medicago macu/ata SiЫh. 46 Medlcago sativa L subsp. falcata (l .) Arcang 47 Moenchla mantlca (l.) Bartl. 29 Mollnla caerulea (L) Moench subsp. caerulea 172 Narcissus poёticus L suЬsp. radliflorus (SalisЬ.) Baker 135 Nardus strlcta l . 173 Onobrychis satlva Lam. 51 Onobrychls vlcllfolla Scop. 51 Ononls arvensls l . 52 Ononis hlrcina Jacq. 52
208
Ononis splnosa L. 53 Ophloglossum vulgatum L. 20 Orchls morlo L. 138 Pastlnaca sativa subsp. sylvestrls (MIIIer) Rouy & Camus 78 Petrorhagla saxifraga (L.) Link 30 Phleum pratense L. 174 Plmpinella magna L. 79 Plmplnella major (L.) Hudson 79 Pimpinella saxifraga var. major L. 79 Plantago altissima L. 104 Plantago carinata Schrad, ех Mert & Koch non Moench 105 Plantago holosteum Scop. 105 Plantago lanceolata L. 1 06 Plantago lanceolata L. var. altissima Pollini 104 Plantago media L. 107 Роа bulbosa L. 176 Роа pratensls L. 175 Роа trlvlalls L. 177 Polygala comosa Schkuhr. 72 Polygala vulgaris L. 73 Polygala vulgaris subsp. somosa Chod. 72 Polygonum Ьistorta L. 21 Potentilla recta L. 38 Potentilla reptans L. 39 Primula columnae Ten. 80 Primula veris L. subsp. columnae (Ten.) Arcang. 80 Prunella alba Palles ех Bieb. 90 Prunella laciniata L. 90 Prunella vulgaris L. 91 Ranunculus acerl. L. 33 Ranunculus acrls L 33 Ranunculus repens L. 34 Ranunculus sardous Crantz 35 Rhlnanthus mlnor L. 95 Rhinanthus major Ehrh. var. glandulosus Simonk. 94 Rhinanthus rumelicus Velen. 94 Rumex acetosa L. 22 Rumex crispus L. 23 Salvia pratensis l . 87 Sangulsorba mlnor Scop. 40 Sangulsorba officinalis L. 41 ScaЬiosa columbarla L. 109 ScaЫosa duЫa Velen. non Moench. 91 Scorzonera vlllosa Scop. 129 Serratula tlnctoria L. 130 Sieglingia decumbens (l .) Bemh. 159 Sllene inflata Sm. 24 Sllene vulgaris (Moench.) Garecke 24 Stachys recta L. 88 Stellaria gramlnea L. 28 Succlsa pratensls Moench. 11 о Taraxacum officlnale Weber in Wiggers 131 Teucrlum chamaedrys L. 89 Thymus serpyllum L. 93 Tragopogon pratensls L. 132 Trlfollum campestre Schreber in Strum 54 Trifolium fragiferum L. subsp. fragiferum 55 Trifolium hybridum l . 56
Trifollum Trifolium Trifolium Trifolium Trifollum Trifolium Trifolium Trifollum Trifolium Trifolium
incaranatum L. 57 montanum L. 58 nigrescens Viv. 59 ochroleucum Huds. 60 panonlcum Jacq. 61 patens Schreber in Sturm 62 pratense L. 63 rapens L. 64 resupinatum L. 65 suЬterraneum L. 66
Trlsetum flavescens (l.) Вeauv. 178 Trisetum pratвnse Pers. 178 Tunica saxifraga (L.) Scop. 30 Veratrum album L. 134 Veronlca chamaedrys L. 96 Veronlca serpylllfolla L. 97 Vlcla cracca L. 67 Vlcla seplum L. 68 Vlola canlna L. 31
Srpskohrvatska imena BaЬin zdravac 69 Bedrenika velika 79 Bedrinac veliki 79 Bekica 150 Bela rada 114 Belodun 42 BezstaЫjiёni osjak 118 Bijela djetelina 64 Bijela puzava rosulja 145 Bodilica 118 Bodljikavi gladis 53 Bodljikavi zeeji trn 53 Bokvica ёunasta 105 Brdska djetelina 58 Brocac 102 Busika 160
Crijevac 28 Crnkasta djetelina 59 Crnjevac zuckasti 90 Crvena djetelina 63 Crvena gunjica 65 Crvena vlasenka 161 Crvena vlasulja 161 , 164 Crveni kantarion 86 Crveni vijuk 164 Dimak bodljikavi 121 Dinjica 40 Divlja zalfija 87 Divlji karanfil 25 Divlji kim 75 Djetelina podzemna 66 Dlakavi krestusac 72 Dokoljen 136 Dubacac 89 Dunjica 48 Dupёac 89 Dvogodisnji dimak 120 E>ipovina 155 Engleski ljulj 171 Estarzeta 51 Francuski ljulj 149 Gladiola 137 Gladis 72 Gola sita 140 Golocej brdski 126 GoluЫja udoviёica 109 Gomoljasta konёara 37
210
Grahovina 49 Graorica 67 Grozdasti ovsik 154 Hajdu ёka trava 11 З Hibridna djetelina 56 Hmeljasta lucerna 48
Cekinjasti goloёek 127 Cekinjusa bodljikava 121 Cekinjusa crna 120 Celasica velika 38 Celinsёica 91 Cemerika Ыјеlа 134 Cestoslavica 96 Cesljasti razliёak 117 Cesljika 156 Cistac 88 Cvorasti sit 139 Cvorasti sitinac 139 lglica mekana 69 lnkarnatska djetelina 57 lvanjska brocika 103 lvanjsko cvijece 1ОЗ lvica 92 Jaglika proljecna 80 Jagodasta djetelina 55 Jagorcevina proljecna 80 Jajastolisna ёestoslavica 97 Jarёija trava 41 Jednolistak 20 Jezevica 157 Kacun 138 Kija ruzasta 72 Klasulja 168 Кlinёic sareni 26 Klupёasta ostrica 157 Kovrdzava kiselica 23 Kozja brada 117 Krasuljak 114 Krasuljica оЫёnа 74 Krbuljica velika 74 Krestac 156 Krugolisna metiljka 81 Krizalina 91 Lan ёistilac 70 Lanik Ыjeli 70 Lavlji zub 126 Lazarkinja crvena 99
Lezeca trava 159 Lisicji koljenasti repak 147 Lisicji repak 146 Livadna grahorika 50 Uvadna kadulja 87 Livadna vlasulja 16З Livadna vlasnjaca 175 Livadska klasaca 154 Livadska kozja brada 1З2 Livadski grahor 50 Livadski jecam 167 Livadski vijuk 16З Locina 126 Lukovicasta livadarka 176 Lukovicasta vlasnjaca 176 Ljulj utrinac 171 Ljutika 22 Macica 174 Macji repak 174 Majёina dusica 9З Mala Ьоса 118 Mala krvara 40 Mala lincura 82 Mali mlijec 71 Mali srcenjak 82 Mali suskavac 95 Mali zvecac 96 Maljava klasaca 15З Maslaёak 1З 1 Месја sapa 77 MedvjeCII dlan 77 Meka stoklasa 15З Mekis 167 Metlusica 175 Minja moravica 105 Mirisavka 148 Mlsjakinja prugolisna 28 Mjesinicasta gencijana 84 Mljecika oblcna 71 Mocvama lincura 83 Mocvama preslica 19 Mocvarna siristara 83 Modar kameniёak 30 Modra beskoljenka 172 Modricica 99 Mrazovac 133 Mrkva divlja 76 Muravka 129 Muska Ьokvica 106 Nacrvena rosulja 144 Nakostrijeseni lavljl zub 127 Narcis 135 Obicna bekica 141 Obicna broeike 102 Oblёna ivancica 128 OЬicna livadarka 177 Obicna margareta 128 OЬicna mahnka 29 Obicna pi'Zenica 108 Obicna runjlka 122 Oblcna smllica 170 Obll:na tresllflca 150
OЬicna vrkuta З6 OЬicni ornjevac 91 OЬic ni kim 75 OЬicn1 krestusac 7З OЬicni OЬicni OЬicn i OЬicni OЬicni OЬicni OЬicni
ljulj 171 pastrnak 78 pastrnjak 78 preskoc 11 о srpac 1зо stolisnik 11 з zabnjak З5 Odvracenica 121 Ostra rosulja 144 Ostrica busika 160 Otvorena zvonёika 111 Ovcja vlasulja 162 Ovsenica 149 Ovsik 151 Pahovka 149 Pahuljasta medunika 166 Panonska djetelina 61 Pasja ljublcica 31 Pasnjacki oman 125 Persijska djetelina 65 Petlova kresta 95 Petlova krestica 156 Petogradna metlusica 177 Petoprstica 38, 39 Pesenka 29 Pilica 130 Piramidalna kelerija 170 Pirevina 143 Pirika 143 Piskavac 11 О Pjegava lucerna 46 Pjegava vija 46 Pjegavi jastreЫjak 123 Polegli protivak 81 Poljska djetelina 54 Poljski kim 75 Poljsko zelje 23 Prava brocika 101 Prava livadarka 175 Prijestap 43 Proljecna ostrica 142 Promjenljiva klasaёa 151 Prostrel 82 Provaljen korijen 123 Pticja grahorica 67 Pucavac 24 Purpuma grahorica 68 Purpuma lazarkinja 1ОО Purpumi broe 1ОО Puslna 24 Puzava petoprsta 39 Puzavi ljutlc 34 Puzavi zabnjak 34 Puzeca ivica 92 Ranjenica 42 Ranjenik 42 Rastreseni sit 140 Ra§ljasta ki~ica 104 Razlle&k 115
Repasta zvontika 112 Rdobrada 155 Repu~ica 1 12 Rumenika 27 Runjavi zeeak 52 saьljicica 137 Salep 138 Sardinijski ljutic 35 Siri~tara 82 Smilica njezna 169 Smilica tanka 169 Smiljkita 45 Sporis 113 Srcenjak 21 Srednja Ьokvica 107 Srednji trputac 107 Srpak 130 Strelieasta zutica 4З Sunovrat 135 Su~an 123 Surucica 37 Suzica 150 Svinjski korijen 124
Sareni karanfil 26 Sargarepa divlja 76 Silj 158 Siljka 158 Sirokolisni grahor 49 Stavelj oЬicni 23 Stт1
173 тratincica 114 Trepljasta siristara 85 Trepljasti raven 85 Trozupka 159 Turovet 132 Tvrdaёa 173 Udovica njivska 108 Uskolisni trputac 106 Uspravna stoklasa 152 Uspravni ovsik 152
212
Usac 27 Utrenica glatka 125 Uv1nuti dvomik 21 Vasiljak 115 Vellka kiselica 22 Vellka krvara 41 Verenica sitna grozdasta 97 Vid 84 Vidac 98 Vidova trava 98 Vijugasta grahorica 68 Vijuk 162 Vijuk stepski 163 Virak 36 Visoka Ьokvica 104 Visoki jeeam 168 Vlasulja janjearica 165 Vlasulja valiska 165 Vodenika 119 VrЬica velika 32 VrЬicica velika 32 Vunasta medunika 166 Zecina 115 Zecja loЬoda 122 Zeёji trn 52 Zeljasta bjeloglavica 44 Zeljasta bjeloglavka 44 Zlatnozuta zoЫka 178 Zlatnoiu1i ovsik 178 Zmijina eestoslavica 96 Zmijski jezik 20 Zrakasti jastrebljak 124 ~lji rastavic 19 Zabnjak lju1ic 33 Zuta gunjica 62 Zuta broeika 101 ?uta djetelina 62 Zuta krska zecina 116 Zuta lucema 47 Zuta vija 47 Zuti kгSki razliCak 116 Zuti zvjezdan 45 Zutikava djetelina 60 Zutkasti osjak 119
U Ediciji PRIRODA JUGOSLAVIJE izasle su slijedece knjige: 1. С. Silic : ATLAS DRVECA 1 GRMLJA 2. С. Silic : SUMSKE ZELJASTE BILJKE З . С. Silic : ENDEMICNE BILJKE 4. R. Lakusic: PLANINSKE BILJKE 5. R. Lakusic, LJ. Misic: LIVADSKE BILJKE 6. С. Silic: UKRASNO DRVECE 1 GRMLJE U pripremi su slijedece knjige:
1.
2.
З.
4. 5. 6. 7.
А.
Sofradzija, Z. Korene : SLATKOVODNE RIBE т. Vukovic, z. Pocrnjic, Е. E>urovic: VODOZEMCI 1 GMIZAVCI Ј . Gregori Z. Korene : PTICE А. Sofradzija : LOVNA DIVLJAC А. Span, В. Antolic : BILJNI SVIJET JADRANA А. Simunovic, О. Zavodnik: BESKRALJESNJACI MORSKOG DNA JADRANA 1. Jardas: RIBE 1 GLAVONOSCI JADRANA
