Biljke+i+cvece+-+brosura1.pdf

KRALJEVSKO DRUŠTVO ZA HORTIKULTURU

BILJKE I CVEĆE

 VELIKI ILUSTROVANI ILUSTROVANI VODI VODIČ Č

·

SVEOBUHVATNI ILUSTROVANI VODIČ DOPUNJEN I OBNOVLJEN 600 NOVIH BILJAKA GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK KRISTOFER BRIKEL

Sadržaj Sadržaj Predgovor 5 Kako da koristite ovu knjigu 8 Nazivi i poreklo poreklo biljaka biljaka 10 Boje u bašti 14 Odabir biljaka 30 Katalog biljaka 56–496 Drveće

56

uključujući četinare

Veliko

60

Srednje

70

 Magnolije 71

Malo

81

 Zelenike 94 

Krupni četinari

97

Srednji četinari

101

Mali četinari

104

Patuljasti četinari 106 

Žbunje

108

Krupno

112

 Jorgovani 116 

Srednje

123

Kamelije 124  Rododendroni 128  Hortenzije 140 

Malo  Minđušice 160  Vresovi 174 

149

Ruže Žbunaste i starinske Moderne Minijaturne Penjačice

Penjačice Paviti Bršljani

 Višegodišnje biljke uključujući trave, bambuse, rogoze, šaš i paprati 

Krupne

176 180 185 191 192

196 208 219

220

224 233

Perunike 234  Božuri 238  Plamenke 244  Geranijumi 248  Penstemoni 250  Kandilice 256  Graničice 263 Hrizanteme 268  Lepe kate 270  Bromelije 273

Male

326

Kamenjarke

354

Krupne Male

358 373

Lukovice

404

uključujući krtole i gomolje

Krupne

 Jagorčevine 280  Karanfili i karavilje karavilje 290  Hoste 298  Begonije 307  Orhideje 308   Afričke ljubičice 314 

Trave, bambusi, rogozi i šaš 318 Paprati 322

424

Lale 426  Narcisi 432 

Male

442

Šafrani 444   Zumbuli 447 

 Vodene  V odene biljke

458

Kaktusi i drugi sukulenti

468

Lokvanji 466 

275

408

Gladiole 411 Ljiljani 416  Georgine 420 

Srednje

Delfinijumi 228 

Srednje

 Jednogodišnje i dvogodišnje biljke

Krupni Srednji Mali

472 477 485

Rečnik biljaka

497

Rečnik posebnih izraza

739

Zahvalnosti

741

NAZIVI I POREKLO BILJAKA  

Vizuelni prikaz klasifikacije biljaka  koga sledi epitet vrste). Da bi se ovaj sistem bolje razumeo, dole je prikazan deo porodice Ericaceae , sa svim nivoima od porodice, preko roda i vrste do kultivara, grupa i hibrida.

U hortikulturi, kao i u drugim oblastima botanike, biljke se klasifikuju po hijerarhijskom sistemu (taksonomiji) i nazivaju po Lineovom dvoimenom načelu (naziv roda iza

PORODICA

Grupa nekoliko rodova koji dele skup osnovnih prirodnih karakteristika. Nazivi porodica obično se završavaju sufiksom - aceae. Granice porodica često su nejasne.

Ericaceae (vresovi )

ROD

Grupa koja se sastoji od jedne ili više biljaka koji dele spektar specifičnih karakteristika. Nekoliko rodova (retko kad jedan) svrstava se u porodicu. Svaki rod sadrži jednu ili više vrsta, a njegov naziv piše se kurzivom, s početnim velikim slovom:

Daboecia

Calluna

Erica 

Vaccinium

Kalmia 

Rhododendron

VRSTA

Grupa biljaka koja se se razmnožava prirodnim putem dajući potomstvo sa sličnim karakteristikama; to ih razlikuje od drugih biljnih populacija u prirodi. Svaka vrsta ima dvodelni naziv koji se piše kurzivom:

Daboecia cantabrica 

Daboecia azorica 

Rhododendron cinnabarinum

Erica arborea 

Rhododendron  yakushimanum

HIBRID

Polno ukrštanje između vrsta u okviru roda daje međuvrsne hibride. Daboecia x  scotica   scotica  FORMA

VARIJETET 

Manja varijacija vrste, koja se često razlikuje po boji cveta ili načinu rasta. Označava se skraćenicom „f.“, pisanom uspravno i epitetom pisanim kurzivom.

Podgrupa vrste koja se neznatno razlikuje u botaničkoj strukturi. Označava se skraćenicom „var.“ pisanom uspravno i epitetom pisanim kurzivom.

Daboecia  f. alba  cantabrica  f.

PODVRSTA

Izrazita prirodna varijanta vrste koja se razlikuje u  jednoj ili više karakteristika. Označava se skraćenicom „podv.“ pisanom uspravno i epitetom pisanim kurzivom.

Erica arborea var. alpina 

Rhododendron cinnabarinum subsp. xanthocodon

GRUPA KULTIVARA

Skup kultivara sa sličnim karakteristikama u okviru roda, vrste ili hibrida. Mogu biti označeni nazivom na nekom savremenom jeziku ili, u nekim slučajevima, na latinskom.

Rhododendron cinnabarinum

grupa Concatenans

Rhododendron cinnabarinum

grupa Purpurellum

KULTIVAR �SORTA�

Izraziti varijetet vrste, podvrste, varijeteta, forme ili hibrida, nastao veštačkom selekcijom ili uzgajanjem. Označava se nazivom na lokalnom jeziku pisanim uspravno pod znacima navoda.

Daboecia cantabrica

„Alba Globosa“

Daboecia x  scotica   scotica 

„Viljem Bjukenen“

Kalemljeni hibridi su bespolne biljke nastale spajanjem tkiva na mestu kalemljenja između trupa i izdanka. Na primer, kad se kombinuju vrste Laburnum i Chamaecytisus , one daju +Laburnocytisus adamii.

4

+

Chamaecytisus  purpureus 

„Džek Drejk“

Daboecia x  scotica   scotica 

„Silvervel“

„bakar“

Češći su hibridi nastali polnim ukrštanjem između botanički različitih vrsta ili rodova.  Ako je nastali hibrid plodan, može može da dâ nekoliko generacija biljaka koje dele karakteristike oba roditelja. Na slici je rezultat ukrštanja dve vrste iz roda viburnum, hibrid Viburnum x bodnantense.

HIBRIDI

Laburnum anagyroides 

Daboecia x  scotica   scotica 

Rhododendron cinnabarinum

=

+ Laburnocytisus  adamii 

Viburnum  farreri 

x

Viburnum  grandiflorum

=

Viburnum   bodnantense  bodnantense 

x 

Rhododendron cinnabarinum

„ćilibar“

Rhododendron  yakushimanum

‘Koichiro Wada’

Rhododendron

‘Ken Janeck’

4

Kako da koristite ovu knjigu

Katalog biljaka 

Biljke i cveće – veliki ilustrovani vodič Kraljevskog društva za  predstavlja idealnu literaturu za one koji planiraju hortikulturu predstavlja hortikulturu baštu, biraju biljke ili identifikuju pojedinačne primerke. Ona nudi obilje podataka o izgledu i načinu uzgajanja za hiljade vrsta biljaka. Enciklopedija je podeljena na nekoliko delova. U delu „Nazivi i poreklo biljaka“ objašnjen je međunarodni sistem klasifikacije i davanja naziva biljkama, a u delu „Boje u bašti“ postoje saveti kako da se najbolje istaknu boje u vašoj bašti tokom cele godine. „Odabir biljaka“ zamišljen je tako da vam pomogne da odaberete odgovarajuće vrste i njihove varijetete, dok glavni delovi knjige – „Katalog biljaka“ i „Rečnik biljaka“ nude izvrsne fotografije, opise i podatke o uzgajanju.

Ovaj deo enciklopedije spaja portrete biljaka i njihove opise u živopisnom katalogu koji je podeljen na sledeće grupe: drveće (uključujući četinare), žbunje, ruže, penjačice, višegodišnje biljke (uključujući trave, bambuse, rogoze, šaš i paprati), jednogodišnje i dvogodišnje biljke, kamenjarke, lukovice, vodene biljke i kaktuse i druge sukulente. Za svaku grupu postoji kratak uvod koji daje važne podatke o uzgajanju i aranžiranju biljaka u grupe. Zatim sledi katalog biljaka po veličini, dobu vegetacije i boji. Takođe, Takođe, u ovom delu su i brojni podaci o biljkama koje su naročito zanimljive, kao što su kamelije, zelenike i afričke ljubičice.

Kategorije veličina  U okviru većine grupa u „Katalogu biljaka“, one su poređane po veličini (a zatim po sezoni vegetacije). Veličine su poređane od malih do velikih, ali se razlikuju u

zavisnosti od grupe. Veličina je zasnovana na visini biljke. Raspon visine varira za krupne, srednje i male biljke u različitim grupama i dat je u uvodnom delu za svaku grupu.

Poredak po boji U okviru svake grupe, biljke su poređane po boji svog najistaknutijeg dela. Boje su poređane na isti način u svim grupama: od bele, preko

crvene, ljubičaste i plave, do zelene, žute i narandžaste. Biljke koje imaju varijacije kategorisane su po boji listova (bele ili žute); sukulente su poređane po boji cvetova (ako ih imaju).

Simboli A prija joj sunčeva svetlost B prija joj delimična senka C podnosi potpunu senku

d prija joj suvo zemljište e prija joj navlaženo zemljište f prija joj vlažno zemljište

m potrebno joj je kiselo zemljište

Stranica kataloga 

ŽBUNJE

srednje ZANIMLJIVO LETI

CRVENO

LJU BIČASTO PLAVO

Svaka stranica ima naslov koji izražava podelu svake grupe biljaka – obično po veličini i glavnoj sezoni vegetacije. (Videti takođe kategorije sleve strane.)

Viburnumbetulifolium

Listopadan, gustžbun s izdancimaiz kojih se razvijaju suva, krta krilca. Tamnozeleni listoviu jesen postaju sjajno crveni. Neupadljivi,zelenkasticvetovi cvetaju leti, aiz njih nastaju  3 m sitni,ljubičasto-crveniplodovi.

473t

473tk

na 23 kategorije, od biljaka za živice, do onih koje su pogodne za saksije. Katalog biljaka upućuje na fotografije i opise biljaka koje ste odabrali. POMOĆ U ODABIRU BILJAKA 

Nekibaštovanismatraju daprostorkoji je u sencitokomd eladana  ilivećimdelomdanapredstavl a predstavljaproblem,au stvaritrebalo a lo bidaga  posmatraju kao dobru priliku daeksperimentišu s drugačijimspektrom biljaka, koje su često podjednako uzbudljive kao i one koje su pogodnije zaosunčanijamesta. Sledećipokrivači tlamogu dase sade ubilo kojoj dubinisenke ukoliko je zemljište dovoljno plodno. Žbunje Cotoneasterconspicuus  Cotoneaster ‘Gnom’ Cotoneaster  ‘Gnom’ Cotoneaster ‘Herbstfeuer’ Cotoneaster  ‘Herbstfeuer’ Daphnelaureola  subsp. philippi   philippi , str. 152 Epigaeaasiatica  Euonymus fortunei  ‘Kewensis’  ‘Kewensis’ Gaultheriashallon,, str. 158 Gaultheriashallon Hypericumcalycinum,, str.166 Hypericumcalycinum Leucothöe fontanesiana  Lonicerapileata ,str.172 Lonicerapileata  ,str.172  Mahoniaaquifolium ,str. 153  Mahoniarepens  Pachysandraterminalis , str. 400 Paxistimacanbyi  Prunuslaurocerasus  ‘Otto laurocerasus  ‘Otto Luyken’, str. 150 Rubus tricolor  Ruscus hypoglossum, hypoglossum, str.172 Sarcococcaconfusa  Sarcococcahumilis ,str. ,str. 170 Vincadifformis  Vincaminor ,str.172 Vincaminor  ,str.172

Bergeniacordifolia  ‘Purpurea’, str. 277 Brunneramacrophylla  Campanulaportenschlagiana , str.394 Campanulaposcharskyana ,, str. 393 Campanulaposcharskyana  Ceratostigmaplumbaginoides , str.372 Chelidoniummajus   ‘Flore Pleno’, Chelidoniummajus  str.240 Convallariamajalis ,, str. 276 Convallariamajalis  Dicentraformosa  Dicentraspectabilis ,, str.247 Dicentraspectabilis  Dicentraindica  Elatostemarepens ,, str. 315 Elatostemarepens  Epimediumperralderianum

Euphorbiaamygdaloides  var. robbiae , str.279 Fittoniaargyroneura ,str. ,str. 312 FUNKIJE (neke),str. 298 – 289 Galaxurceolata , str. 363 ,str.285 Galiumodoratum,str.285 Galiumodoratum Geraniummacrorrhizum,, str.289 Geraniummacrorrhizum Geraniumnodosum,, str.278 Geraniumnodosum Geraniumrenardii , str.287 Geraniumsanguineum,, str.366 Geraniumsanguineum Geraniumwallichianum ‘Buxton’s Variety’,str. 297 Glechomahederacea ‘Variegata’,str.312 Glechomahederacea  ‘Variegata’,str.312 Hypselareniformis  Irisfoetidissima  Lamiummaculatum,, str. 277 Lamiummaculatum Liriopemuscari , muscari , str. 306 Luzulasylvatica ‘Marginata’ Luzulasylvatica  ‘Marginata’  Maianthemumbifolium  Meehaniaurticifolia  Omphalodescappadocica  ,str. 361 Pachyphragmamacrophyllum,, str.275 Pachyphragmamacrophyllum Persicariaaffinis   ‘DonaldLowndes’, str.388 Persicariacampanulata ,str. ,str. 267

Phalarisarundinacea  var var.. picta , picta , str. 318 Plectranthusoertendahlii  Pulmonariasaccharata , str. 279 Saxifraga x  geum  geum,, str. 359 Symphytumgrandiflorum vrtne ellimagrandiflora skupinaRubra, ellimagrandiflora  skupinaRubra, str. 314 iarellacordifolia , str. 359 olmieamenziesii  ‘Variegata’, radescantiafluminensis ‘Variegata’, radescantiafluminensis  str.312 Vancouveriahexandra ,str. ,str. 359 Violariviniana ‘Purpurea’, Violariviniana  ‘Purpurea’, str. 381 Waldsteiniaternata , str. 397 Kamenjarke  Asarinaprocumbens , str. 396  Asarinaprocumbens , Cardaminetrifolia ,str. trifolia ,str. 374 Cornus canadensis , str. 386 Homogyne alpina   Mitchellarepens  Prunellagrandiflora ,str. ,str. 393 Saxifragastolonifera  Saxifraga x urbium iarellacordifolia ,str. ,str. 359

Penjačice  Asterantheraovata  Berberidopsiscorallina , corallina , str. 207 Epipremnumaureum ‘Marble Queen’, str. 217 Ficuspumila  Hederacolchica ‘Dentata’,str.219 Hederacolchica  ‘Dentata’,str.219 Hederahelix ‘Green Hederahelix  ‘Green Ripple’,str. 219 Hederahelix ‘Ivalace’, str. 219 Hederahibernica , str. 221 Hydrangeapetiolaris , str. 204 Rhoicissuscapensis Rhoicissusrhomboidea  Schizophragmahydrangeoides 

Penjačice Hederacanariensis  var. algeriensis  ‘Ravensholst’ Hederacolchica ‘Dentata’, Hederacolchica  ‘Dentata’, str.219 Hederahelix  (malenicvi) Hederahelix   (malenicvi) Hederahibernica ,, str. 219 Hederahibernica  Hydrangeapetiolaris , str. 204 Lonicerajaponica  cvi Puerarialobata  rachelospermumasiaticum rachelospermumjasminoides , str.203

 Višegodišnje biljke  Aegopodiumpodagraria  ‘Variegatum’,  ‘Variegatum’, str.286  Alchemillamollis ,, str. 302  Alchemillamollis   Anthemis punctata subsp s ubsp.cupaniana  .cupaniana ,, str.286  Asarumeuropaeum,, str. 402  Asarumeuropaeum Campanulaportenschlagiana , str.394 Cerastiumtomentosum,, str.373 Cerastiumtomentosum Chelidoniummajus  ‘Flore Pleno’, str. 240 Duchesneaindica  Euphorbiaamygdaloides  var. robbiae , str.279 ,str.289 Geraniummacrorrhizum,str.289 Geraniummacrorrhizum Geraniumxx oxonianum ‘Claridge Druce’ Geranium Glechomahederacea ‘Variegata’,str.312 Glechomahederacea  ‘Variegata’,str.312 Heterocentronelegans , str. 294 Lamiummaculatum icvi Osteospermumjucundum,, str. 289 Osteospermumjucundum Phalarisarundinacea  var. var. picta   picta ,str.318 , str.318 ‘PinkLoveliness’ Prunellagrandiflora ‘Pink Prunellagrandiflora  Pulmonaria (većina), (većina), neke Stachysbyzantina ,str. ,str. 316 Symphytumxx uplandicum ‘Variegatum’, Symphytum str. 240

Crnogorica   Juniperus conferta   Juniperus sabina var. var. tamariscifolia ,str. 106 Žbunje Ceanothusthyrsiflorus   thyrsiflorus v  ar. repens ,str. ,str. 164 Cotoneasterconspicuus  Cotoneaster ‘Gnom’ Cotoneaster  ‘Gnom’ Cotoneaster ‘Skogholm’ Cotoneaster  ‘Skogholm’ Gaultheriashallon,str.158 Gaultheriashallon ,str.158 ,str.166 Hypericumcalycinum,str.166 Hypericumcalycinum Lantanacamara  Rosa GROUSE Rosa  GROUSE (‘Korimro’),str.185 Rosa PINKBELLS Rosa  PINKBELLS (‘Poulbells’), str. 186 Rubus tricolor  Stephanandraincisa ‘Crispa’ Stephanandraincisa  ‘Crispa’ Symphoricarpos  x  x chenaultii  ‘Hancock’  ‘Hancock’

Paprati Dryopterisdilatata  Polystichumaculeatum Polystichumsetiferum skupine, str.323,325

 Jednogodišnje idvogodišnje biljke Lathyrusodoratus  ‘Bijou’,  ‘Bijou’, str.336 Portulacagrandiflora serije Portulacagrandiflora  serije icvi Sanvitaliaprocumbens ,str.348 , str.348 ropaeolummajus  serije  serije icvi

PREKRIVAČ OD IGLICA

Geranium x Geranium  x magnificum  jedna jenekoliko vrsta otpornihbrzorastućih iglica kojedobro prekrivaju tlo.Ljubičastomodri cvjetoviuprivlačnome sukontrastuscrvenim cvjetovimavrste Rosa moyesii .

Kamenjarke  Acaenaanserinifolia  vrtna   Arabis caucasica icvi caucasica icvi  Aubrieta  Campanulaposcharskyana, str. 393 Helianthemum Persicariaaffinis icvi Persicariavacciniifolia, str. 399 Phlox douglasii cvi Phlox subulata  Phuopsisstylosa, str. 364 Saxifragastolonifera  iarellacordifolia, str. 359 Waldsteinia 

 3m

0

 3m

Catticarpabodinieri var. giraldii 

0

Berberis x carminea, carminea, „  „Barbarosa“

Listopadan, gustžbun. Listovisu bledozeleni,čestoprošaranibronzanom bojomdok su mladi. Sićušnicvetoviboje  jorgovanacvetaju sredinomleta, aiz njih nastaju sitne, ljubičaste bobice. 3m

Poluzimzelen len žbun s lučnimgranama. Imausko ovalne, tamnozelene listove igrozdaste cvastove oblih, žutih cvetova  kojicvetaju krajemprolećaipočetkom leta, iiz kojih nastaju loptasti, 3m narandžasto-skarletniplodovi. letniplodovi.

473

473t

3m

0

3m 0

Fotografije u boji pomoći Fotografije će Vam da identifikujete i odaberete biljku. Nymaniacapensis  Zimzelen žbun, uglavnomzaobljene krošnje s krutimgranama, ilimalo drvo. Uproleće cvetaju cvetovis uspravnim, ružičastim iliružičasto-ljubičastimlaticama.Naduveni, crveni,plodovipapirasteteksture rađaju u jesen. Minimalna  temperatura7 do 10°C.

Clerodendrumbungei  Zimzelen ililistopadan žbun ilipodžbun uspravnekrošnjesa sekundarnimizdancima  isrcolikim,grubo nazupčenimlistovima. Imakupolastegrozdovesitnih,mirišljavih, crveno-ljubičastih ilitamnoružičastih cvetovakojicvetaju krajemleta  ipočetkomjeseni.

 Zanthoxylum simulans  Listopadan,gustžbun ilimalo drvo sa  zdepastimbodljama. Aromatični, sjajni, svetlozelenilistovisastoje se odpet segmenata.Sićušni, žućkasto-zeleni cvetovicvetaju krajemproleća  ipočetkomleta, a iz njih nastaju narandžasto-crveniplodovi.

47

472k

473

3m

3m

0

3m

 3m

0

3m

3m

0

PODNASLOVI

Biljke pokrivači tla za senovite bašte

Unovim baštamačesto postoje strmine ilivelike površine kojenisu praktične zazatravnjivanje ilisadnju, au starijimbaštama površine koje su postale apuštene azpuštene ilizakoje nemavremena zaodržavanje. Takviproblemi mogu dase rešesađenjembiljaka koje rastubrzo, gusto, nisko uz tlo, razgranato is bujnimlišćem, što pomaže da se trajno potisne korov. Uvek birajte biljke koje su pogodne zavrstu tla u bašti, aza veće površine, one otpornije, kao što je bršljan (Hedera), koji može da se rasporedi tako da ih sasvim pokrije za dve do tri sezone.

Euonymus alatus (krilasta kurika)

Listopadan žbun uspravne krošnje s lučnim granama. Svetlozelenilistovisu blago sjajni s donje strane. Glavice sitnih, belih cvetova  cvetaju početkomleta, aiz njih nastaje obiljepognutihgrozdovadekorativnih,  3m svetlocrvenih plodova, naprelazu iz jeseniu zimu.

Botanički nazivi dati su za svaku biljku, a gde postoje, i uobičajeni nazivi (u zagradama).

o delimično otporna na mraz: može da izdrži temperature do 0 °C p uglavnom otporna na mraz: može da izdrži temperature do -5 °C q potpuno otporna na mraz: može da izdrži temperature do -15 °C

Biljke koje brzo pokrivaju tlo

NARAND ŽASTO

NASLOV STRANICE

NAZIVI BILJAKA

Odabir biljaka preporučuje biljke za određeni lokalitet, vrstu zemljišta ili namenu olakšavajući vam da pronađete onu koja vam odgovara. Lista je podeljena

Pokazuju spektar boja biljaka koje su prikazane na svakoj stranici. (Videti takođe tabelu sleve strane.)

PORTRET BILJKE

t Otrovna biljka  k nagrada za baštenski kvalitet

Odabir biljaka 

UZORCI BOJA

 Ako znate koju biljku tražite, a ne možete da se setite njenog naziva, ili ako želite da identifikujete primerak biljke, ili želite da odaberete biljku za baštu po veličini ili boji, u „Katalogu biljaka“ naći ćete odgovor.

Paprati  Adiantumvenustum ,str.325  Athyriumfilix-femina  Blechnumpenna-marina  Blechnumspicant  Polypodiumvulgare , str. 325 Polystichumsetiferum skupine, str. 323, 325  Višegodišnje biljke  Acanthus spinosus, str. 255  Ajugapyramidalis   Ajugareptans  ‘Atropurpurea’,  Ajugareptans   ‘Atropurpurea’, str. 315  Alchemillamollis ,, str.302  Alchemillamollis   Anemone apennina   Arisarumproboscideum  Asarumcaudatum  Asarumeuropaeum ,str. 402  Aspidistraelatior   Astrantiamaxima ,, str.287  Astrantiamaxima 

OBRUB JARKIH BOJA

Mrtvakopriva (Lamiummaculatum ‘Album’) izvrsna jebiljka za prekrivanjetla. Njeni bijeli cvjetovikombiniranisus ružičastima vrste Geranium maculatum  za uveseljavanješumskoga ruba.

FOTOGRAFIJE

VRHUNSKI IZBOR

 Teme za baštu i upotreba upotreba biljaka ilustrovane su fotografijima odabranih biljaka.

Preporučene biljke poređane su po grupama, a zatim po abecedi.

Podnaslovi detaljno opisuju biljke i upućuju na posebne namene koje imaju.

onsii 

Euonymus lat  Listopadan žbu o lišće krajemjesen Uisto vreme,tam s istaknutimkrilc biotkrilinarandž

uzimzelenžbun pogodan zažive e, sjajne, tamnozelene e u obliku plitkog početkomleta, 3m ndžasto-crvene u u jesen.

tk

47

VELIČINA I OBLIK 

Za većinu biljaka date su približna visina (V) i širina (Š) na kraju svakog podnaslova. (Visina visećih biljaka je dužina stabljike, bilo da visi ili se širi.) Za drveće, četinare i žbunje, crteži s mernom skalom pokazuju veličinu i oblik biljke u zrelom uzrastu. NAGRADA ZA BAŠTENSKI KVALITET

Simbolom su označene biljke koje su dobile nagradu za baštenski kvalitet Kraljevskog društva za hortikulturu. UZGAJANJE I OTPORNOST NA MRAZ

Simboli pokazuju koji uslovi prijaju biljci i koliko je otporna na mraz. Za biljke koje su osetljive navedena  je minimalna temperatura koja im je potrebna. Ipak, treba imati u vidu posebne klimatske uslove i sastav zemljišta na svakom lokalitetu jer i oni utiču na rast biljke. (Videti i legendu, levo)

Cotoneaster simonsii  Listopadna ili poluzimzelena žbunasta biljka pogodna za živice. Ima ovalne, sjajne, tamnozelene listove u obliku plitke posude, bele cvetove početkom 3m leta i dugotrajne, narandžastocrvene plodove u jesen.

473tk  473t

3m

0

OTROVNE BILJKE

Ovaj simbol označava da biljka može da bude otrovna. Detalji su dati u uvodnom delu za svaki rod, u Rečniku biljaka.

5

 3m

0

KAKO DA KORISTITE OVU KNJIGU

Rečnik biljaka  Rečnik biljaka sadrži odrednice za svaki rod iz enciklopedije i obuhvata više od 4.000 biljaka bil jaka preporučenih u „Katalogu biljaka“. Takođe, služi i kao indeks za Katalog.

UVOD U GRUPU BILJAKA

 Tekstovi o grupama biljaka  Tekstovi počinju fantastičnom fotografijom fotografijo m jedne od biljaka iz te grupe u krupnom planu.

x P. Cherub  ‘SpringDaffodil’  illus. p.311.Evergreen,epiphyticorchidforan intermediategreenhouse.H15cm(6in). Spraysofyellowflowers,5cm(2in) across,openinspring.Broadlyoval,rigid leavesare10cm(4in)long.Provide good lightinsummer.

Powder-puffcactus.  See Mammillaria  bocasana,i llus.p.487.

P

Iza botaničkog naziva roda sledi uobičajeni naziv, ukoliko postoji, kao i nazivi porodica biljaka.

SAVET ZA ARANŽIRANJE

Posle uvoda, sledi detaljan opis karakteristika biljaka koje pripadaju grupi, kao i ideje kako da najbolje istaknete biljke u bašti.

Žbu

Kadabirate žbun, kaoiprilikom izborasvih baštenskih biljaka, odključnog je značajada  prilagodite njegovu otpornostizahteve za  uzgajanje uslovimau Vašojbašti. Takođe je veomavažno daimate u vidu konačne dimenzije žbuna, da biste mu obezbedili dovoljno prostorazarast. Ako zbog ograničavanjaveličine morate često da  potkresujete žbun, to ne samo dapredstavlja  nepotreban posao, nego može idaoslab i otpornostžbunana bolesti.

ŠTA JE ŽBUN? Žbun jedrvenasta, listopadnaili zimzelena  biljkakojaseslobodnogranaodnivoastlom iliblizu njega. Nekižbunovinarastu iviše od šestmetarauvisinu,iakovećinavrstai kultivaradostigne manje odpolovine te veličine. Postojiizvesno preklapanje između žbunjai drugih grupabiljaka, zato što eći evći žbunovi, kao što sunekijorgovani (vrste injihovi kultivari), mogu darastu iz Syringa injihovi Syringa   jednog stablai mogu dase isto tak o svrstatiu drveće, dok su drugi, nazvanipodžbunovi, drvenastisamo u osnovi.

RASPOREDŽBUNJAUBAŠTI

Kodnjih, kao kod ceratostigmaifuksija, rastmekog vrha  smanjuje se svake godine s dolaskom mrazeva, pase zato obično u hladnim predelimasmatraju višegodišnjim zeljastimbiljkama. Nekižbunovi, kao što je Jasminum je Jasminum nudiflorum,, mogu nudiflorum dase gaje uz zidove, iu mnogimslučajevima  to je najjednostavniji način dase obuzdanjihov  rast. S druge strane, zidovi impružaju zaštitu odvetra  imrazaitoplotukoju akumuliraju, pomažući tako njihovo sazrevanje iolakšavajući cvetanje.

ŽIVOPISNA PODLOGA

Gore: Izdanci Exochorda Exochordaxx macrantha macrantha,, „nevesta“ u cvatu ljupko senadvijajuiznadspomenka ( Myosotis sylvatica), sylvatica), bele r adeBellis ( perennis)i Tulipa perennis)i Tulipa,, „CouleurCardinal“. UPEČATLJIV UTISAK 

Gore desno: U sjajnom rasporedu, zlatna boja kostriša, Hypericum,, „Hidkuta Hypericum „Hidkuta““ i ljubiceslažesesa sivombojom santolineiStachysbyzantina.

NARANDŽASTOŽUTO

Sažet uvod obuhvata osobene karakteristike i raspon otpornosti na mraz biljaka u okviru roda, kao i savete za izbor lokacije, uzgajanje, razmnožavanje i, ukoliko je bitno, orezivanje, zaštitu od štetočina, bolesti i podatke o otrovnosti biljaka.

ŽBUNJE

IZBORŽBUNJA 

BELO

KONTRAST

Desno:zlatnilistovi žbuna Choisyaternata Choisyaternata,,„sunčev ples“ („brica“),usjajnomsukontrastu slišćem Cotinus coggygria,, „kraljevski ljubičast“ iBerberisthunbergii  coggygria iBerberisthunbergii , „ružin sjaj“.

Koje godveličine ilistila daje Vašabašta, trajnadrvenastastruktura žbunovamože dabude ključnielementrasporeda. Mnogi žbunovimogu dase upotrebe u baštama  formalnog ilineformalnog stilazaživice, ograde ilizaklone. Onivariraju u veličini odmalih, kupolastih, kaoBuxus kao Buxus microphylla , „zelenijastuk“, do rododendronai krušvica  kojisu velikiskoro kao drvo. Niskižbunovi kojise prostiru u širinu ilipokrivaju tlo, kao Juniperus kao Juniperus procumbens ili Dryas octopetala  ili Viburnumplicatum , „Mariesii“i Cornus alternifolia saslojevitom saslojevitom strukturomgranja, daju jake vodoravne crte kompozicijibašte. Onimogu dase rasporede tako daskreću poglednakontrastne zaobljene krošnje mnogihvrstaheba ili Choisyaternata  i njenih varijeteta, ilinajake uspravne crte Eucryphia xx nymansensis , „Nimansej“ili Eucryphia  Pittosporumtenuifolium , kojitakođe mogu dabudu središnatačkabašte. Neke vrste žbunjaidealne su zažive skulpture, alimoraju dabu du otporne na  redovno potkresivanje idapo mogućstvu imaju sitne listove kojiomogućuju finu površinsku teksturu iprecizno oblikovanje. Zato su pogodnižbunovi kao što su šimšir (Buxus ), ) , tisa(axus  tisa(axus )i Loniceranitida.  Žbunje saelegantno lučnimili povijenim granama, među kojimasu Kerria  kojimasu  Kerria   japonica , „Pleniflora“, Forsythia  suspensa , Kolkwitziaamabilis i Malus x arnoldiana , mogu dase upotrebe kao veza  između elemenatakoji čine leju. Žbunjemožedasesadi ž edasesadi pojedinačnoili ukombinaciji sdrugim biljkama,kaopozadina  dinamičnijimluukovicama,  jednogodišnjimi višegodišnjim biljkama.Kompaktnižbunovi, kao štojelovor,idealnisuza  , idealnisuza  uzgajanjeu saksijama. ŽBUNJE U SAKSIJAMA

Levo:uovomelegantnojednostav nom aranžmanu,ružiča sticvetoviobičnefuksije leposeslažuspodlogompastelnihlepih  jova(Impatiens  jova( Impatiens).). Posle dužeg perioda na otvorenom,saksijamožedaseprenese u staklenubaštuda bi sezaštitila tokomzime.

Prayerplant.  See Marantaleuconeura. i v ri ri i . ri l . i , trn. il u . . . ni . ril r. ni s in i . il . r n i n, n, ri l . il u . . .  ysi r i l h i l f r n.

ODREDNICA ZA ROD

Žbunje Žbunje možedačini okosnicu izgledabašte, araznolikošćulišća,cvetov u lišća,cvetova,plodovaistabala  a ,plodovaistabala  pružazanimljiv prizortokom cele godine.

 Genus of evergreen, mat-forming perennials with small leaves, grown for theirmassofstar-shapedflowers;is suitableforrockgardens.Issometimes includedinLobelia . Some species may be invasive. Fully to half hardy. Prefers shadeandmoistsoil.Propagateby division or seed in autumn. P.angulata. Evergreen,creeping perennial. H 1cm ( 1 ⁄2in), S indefinite. Frosthardy.Bearssmall,broadly oval, darkgreenleaves.Star-shaped,white flowers, with 5 unevenly spaced petals, are carried in leaf axils in late spring and arefollowedbyglobose,purplish-red fruits in autumn. P.pedunculata i llus.p.395. ‘County Park’ is a vigorous, evergreen, creeping perennial. H 1cm ( 1 ⁄2in), S indefinite. Frosthardy.Hassmall,roundedtooval leavesand,insummer,a profusionof star-shaped,richviolet-blueflowers. Makesgoodgroundcover.

NAZIV RODA

Vatrenitrn,dunjarica i Skimmiajaponica  sasjajnim raznobojnimplodovimapru žaju zanimljivizgledu jesen, dok većinavrsta  kurike, disanthus -ai -ai enkianthus -anude - anude živopisno lišće. Zimi, mirišljavicvetovi hamamelisai Lonicera  Lonicera xx  purpusii , kao iraznobojnastabla  Cornus alba , „Sibirica“, oživljavaju baštu, dok ukrasna Garrya  ukrasna Garrya  dolazido izražajanablagom, elliptica dolazido elliptica  zlatnomzimskomsuncu.

KATEGORIJEVELIČINAUOKVIRUOVEGRUPE  VELIKO SREDNJE MALO VEĆE OD 1,5–3 metra  DO 1,5 metra  3 metra 

.

ILUSTRACIJE BILJAKA

Opisi ilustrovanih biljaka nalaze se u „Katalogu biljaka“, osim ako nisu na stranicama s karakteristikama (videti dole levo).

JESENJE BOJE

Navrhustrane: Hamamelis Hamamelisxx intermedia,„Diana“,koji rađapaučinaste,tamnoc rvenecvetoveodsredine dokrajazime, dodatnoukrašavabaštusvojimživim  jesenjim bojama. ZANIMLJIV IZGLED TOKOM ZIME

Gore:živopisnebobicezenskogstabla Skimmia  japonica, kojerastuna mestima gdesezajedno uzgajajubiljkeoba pola, opstajudo duboko uzimu, a vrhunac dostižukadih orosimraz.

NAZIVI BILJAKA POKAZIVAČI Colquhouniacoccinea 

Cotoneastersternianus 

Rubus biflorus 

Zimzelen ilipoluzimzelen žbun otvorene krošnje. Imaaromatične, žalfija-zelene listove iprstenove skarletnih ili narandžastih cvetovakojicvetaju krajemleta iu jesen. en. 3m

Zimzelen ilipoluzimzelen žbun s lučnim granama.Listovisu sivo-zeleni,belis donje strane.Ružičasto prošarani,belicvetovi cvetaju početkomleta, aiz njih nastaju narandžasto-crveniplodovi. eniplodovi. 3m

Listopadanžbunuspravnekroš d anžbunuspravnekrošnjeskredan jeskredabelimmladimizdancimakojirastuzimi. m izdancimakojirastuzimi. Listovisutamnozelenisgornje,belisdonje e lenisgornje,belisdonje strane,a , a sastojeseod e seod petdosedamovalnih segmenata.Beli cvetovicvetaju krajem 3m prolećai a i početkomleta,aiz k omleta,aiz njihnastajujestivi,žutiplodovi j ujestivi,žutiplodovi.

472k

473tk

473

3m

0

 3m

0

 3m

0

Pokazivači u bojama olakšavaju pronalaženje svake biljke iz grupe.

Viburnum tinus

(lemprika)

Zimzelen, gustžbun s ovalnim, tamnozelenimlistovima.Mnoštvo pljosnatih glavicasitnih, belih cvetova  otvarase iz ružičastih pupoljaka  krajemzime iu proleće.

472t

3m

3m

0

Navedeni su botanički nazivi, sinonimi i uobičajeni nazivi biljaka. Naziv roda je skraćen; specifični nazivi vrsta ili varijeteta (npr. sagittifolia) dati su u skraćenom obliku ako su prethodno navedeni puni nazivi. OPIS BILJKE

Leonotis leonurus Poluzimzelen lenžbun uspravnekrošnje s retkimgranama. Imalistove u obliku glave kopljai prstenove cevastih, svetlonarandžastihcvetovakoji cvetaju krajemjesenii početkom zime.

471

 3m

Rubus thibetanus  Listopadan žbun s lučnimgranamai smeđkasto-ljubičastimmladimizdancima  častimmladimizdancima  presvučenimbelommaglicom,kojirastu zimi.Sjajno,tamnozeleno lišće,koje liči napaprat, s donje strane je belo. Sitni, ružičasticvetovicvetaju odsredine do krajaleta,a iz njih nastaju crniplodovi. 473k

3m

Pyracantha ,„zlatni šarmer“

3m

Pyracantha , „zlatna kupola“

Zimzelen,veomagustžbun zaobljene, bodljikavekrošnje.Tamnozelenolišće ističe bele cvetove kojicvetaju početkom leta.Iz njih nastaju narandžasto-žute bobicepočetkomjeseni. 3m

Listopadan,gustžbun s aromatičnim, tamnozelenimlistovima.Gustigrozdovi ružičastih pupoljakaotvaraju se u jako mirišljave, bele cvetove odsredine zime do početkaproleća.

473t

473t

473t

0

3m

0

0

Viburnumfoetens 

Zimzelen, gustžbun s lučnim, bodljikavim granamai sjajnim, svetlozelenimlistovima. mlistovima. Pljosnatigrozdovibelih cvetovacvetaju početkomleta, aiz njih početkom  jeseninastaju krupne, 3m svetlonarandžastebobice.  3m

[belaforma]

3m

0

 3m

Opisane su glavne karakteristike biljke. Otpornost na mraz i uslovi uzgajanja uključeni su samo ako su posebni za određenu biljku. Odrednice za kultivare (veštačke varijetete) nastavljaju se iza odrednice za vrstu, s izostavljenim dvoimenim (binomijalnim) nazivom.

Chamelaucium uncinatum Zimzelen, gustžbun s tankim, žilavim stabljikama. Svakiigličastilist imasićušnu kuku navrhu.Cvetovi, čijabojavarira  odtamno ružičasto-ljubičaste do 3m ružičaste, bele iliboje lavande, cvetaju krajemzime iliu proleće. Minimalnatemperatura5 °C.

47m

3m

0

Skraćenice

Calliandrahaematocephala 

[belaforma]

3m

0

Zimzelenžbunotvorenekrošnje. Listovi imaju od16do 24segmenata. Glavice cvetovasastoje se odmnoštvacvetića  s belimprašnicima,a limprašnicima,a cvetaju 3m odkraja jesenido proleća. Minimalnatemperatura7 °C.

47

 3m

cv

kultivar, sorta (veštački varijetet) f. forma  ilus. ilustracija  Min.minimalna Min. minimalna temperatura 

0

Kamelije

Stranice s karakteristika karakteristikama ma biljaka Rodovi biljaka koje su naročito interesantne za baštovane predstavljeni su na posebnim stranama s karakteristikama biljaka u okviru određene grupe. GLAVNE KARAKTERISTIKE

U uvodu su istaknute ka rakteristike roda biljaka i dat je vodič za sadnju i uzgajanje.

Ovo zimzeleno žbunje imalo drveće dugo je naceni zbog bujnog, intenzivno zelenog lišćaimnoštva  upečatljivih cvetovau nijansamabele, ružičaste, crvene ižute boje,kojicvetaju uglavnomzimii u proleće. Nekadse smatralo dasu pogodne samo za  staklene bašte, alimnoge kamelije su otporne na  mraz imogu dase uzgajaju nazaklonjenimmestima  naotvorenom, iako cvetovimogu dabudu oštećeni na mrazu i kiši. Kamelije iziskuju zemljište bez krečnjaka. Dole us prikazaniglavni oblicicvetova.

C.,„Širo-vabisuke“ ,„Širo-vabisuke“(jednostruk) (jednostruk)

 Jednostruk  –u obliku plitkog pehara,svakis najviše osam latica, poređanih u jednom redu, s prašnicimakoji icimakoji u sredinicvetaformiraju upadljivoispupčenje.

NAZIVI BILJAKA

Dati su botanički nazivi biljaka i njihovih grupa, kao i klasifikacija. Opis biljaka dat  je u „Rečniku biljaka“. biljaka“.



BOJE U BAŠTI

pl. str. supsp. supspp. syn.

r i ; . v r si, illu. ri r . . . r i r ni s ,  illu. ir ’ . . . r r s r i. . n r. nin. sin s n iy, ri r j in . il u . . . risss ri r rl . i

s.

n l r ri ri u l r r u t ,h r u r nn nni l i t ht u u l r , t f r rn in t i r h r l u t l ,l t ru y t . r i u u , y ni t l u ; t h r r i v r r n , y ni t r u r t t . r i n i th r ln, i l l y y rt .

PRIMULA 

spring, or under glass as winter- and spring-floweringcontainerplants. Cultivation Primulashavevaryingcultivation requirements. For ease of reference, these have been grouped as follows: 1 – Full sun or partial shade, in moist, butwell-drained,humus-richsoil. 2 – Partial shade, in deep, humus-rich, moist, neutral to acid soil. 3 – Deep or partial shade, in peaty, gritty,moistbutsharplydrained,acid soil. Protect from excessive winter wet. 4 – Under glass in an alpine house or frame. Avoid wetting foliage of mealy speciesandhybrids. 5 – Full sun with some midday shade, or partial shade, in moist but sharply drained,gritty,humus-rich,slightly alkalinesoil. 6 – In a cool or temperate greenhouse, or as a houseplant, in bright, filtered light. P. ‘Adrian’i llus.p.281.AlpineAuricula primula.HandS 10cm(4in).Fully hardy. Produces flat, light to dark blue flowers, with light centres and paler margins, in mid- to late spring. Leaves are oval to rounded and mid-green. Is usefulforexhibition.Cultivationgroup 1 or 4. k  P. allionii  illus. p.280. Rosetteforming,evergreenperennial. H7–10cm(3–4in),S20cm(8in). Fully hardy, but better grown in an alpinehouse.ubular,rose,mauveor white flowers cover a tight cushion of oval,mid-greenleavesinspring. Cultivation roup 4. . ci . t ,r t t f r i n rnnil. in, i n . ul yl h r y. r u t r i n l l ut ut r f n n ,t l l h , y l l t hit rurl r nln r t i n r yl u r. i r n l v r v l t l n h . u tl vi t i n r u . v .r ic    yn. .. vr. n ; ilu. . h f t u l h ur y l l .. vr. i . r. vr. . tic. l ,l r t t f r i n n l r riul. in, in. ully hr y. uulr, r ihrn r r r n i n r yl u r . l n , r l yv lt l n h , r , i r n l v . u l itv t i n r u . . t  i l u . . . ttfr in, vrr n rnnil. in, i n . r t h r y. r u ll u l f t,t, r t y ll r in r ni . nI u r , v ,l t t h , i r n l v h v t r i ni u r l r i r i ; i n i nt r ,l v f r t i h t u vr ith hitih frin. ultivtin ru r . . ci .   ttfr in, vrrn, ti h ti ly rnnil. in, in. u lyl h r y . r f r r n t , t ,y l l r i nl r u l in rin. vl, ft, l r n t ry  r n l v r n l y v r i ht h i t f r ni . u l it v t i n r u , r . . i ,   yn. . yn u . sin   liul . . ttfr in, iuu r ivrrn n lr ri ul. n ft. ully h r y .I nu r , t u t , hi t ly t r h r l f ut u l r ,y l l y, r ihin r . i n v r ly l n h t v l,l, t t h , i r n

Poludvostruk  –u obliku pehara,svakis dvaili aili više redovaod9 do 21 pravilnih ilinepravilnih latica  iupadljivimprašnicima. ,„G-đa  D. V. C. x williamsii ,„žirijeva ,„žirijeva žuta“ “ C.japoponica ,„G-đa D. Dejvis“(poludvostruk) Dejvis“  k  k  (poludvostruk)k  (anemona) k 

C.japonica ,„Lavinia ,„LaviniaMaggi“ (formalno dvostruk)k 

C . x williamsii ,„Džoan ,„Džoan Trehejn“(ruža) k  Trehejn“(ruža)

P.beesiana.

CharismaSeries. R   osette-forming, semi-evergreenorevergreen,Primrose Groupprimula.HandS 20cm(8in). Frosthardy.Hasinverselyoval,wrinkled, r r n l v . nI r i n r o ud c se tuulr r in vrity f differen i fferent l u r r l f l u r . u l l y g r ow n innil. ultivtin r up 1, 2 ro .‘ h r i l u’ u’   illu. . 1) as ahs y l l y , l u t u r l l ue flo we rs . ‘ h riri ’   illu. . haspinkto r r , ti h y l l ntrs. .c i t ,  syn. u . . n s illu. . . tte-forming r ming rnnil. in, 0cm i n . u l l yh r y . I n u r h sa u l f n n t, n r l yf un ne -l h , vilt url e rs ,w ti h l y, v l n , t r h ap ed , i r n l v . u l t i v t i n g or up 2 ro . . ‘ h l ’   il lu . . . r n e d g ed , h u r i u l r i u l . n S1 0 m c in. ully hry. Inlt ring ru t, rr n dfl w o ers ith l y lur n brilliant h i t t n t r . v l l v s aer da r k r n n h v n f r i n .I o df o r hiitin. ultivti n ru 4. .c i    illu . . . i r o su, r t t f r i n n l r rm i ul a. in, in). Fully h r y . nI u r r t i r w h or l s f tuulr, rn r ng oval t l n h , i r n l ves. u l itv t i n r u . .c i   llu. i . . ll,rosettefr in rnnil. in),S 15cm in. ully hry. In rin h s flat, t, r in r , i t hy l l e y e s ,j u ts v l u f r un t v a l ,p al e r n l v . u l t i v t i n r u 2 o r4 . ivi in lt intr. . c i    llu. i . . ll,rosettef r i n , v r r n r n n i l .H 8 c m in, in. ully l lyhr y.In r i n r u l f t u u l r , or s -e pni k k  P.

Rod listopadnih, višegodišnjih, podvodnih vodenih biljaka koje rastu na obodima vodenih površina. Uzgajaju se zbog listova i cvetova. Otpornost na mraz kreće se od potpune, do neotpornosti, s minimalnom potrebnom temperaturom od 5 °C. Neke vrste su pogodne za ukrasne bazene, a druge za akvarijume. Sve zahtevaju potpunu osunčanost. Po potrebi, treba uklanjati izbledelo lišće. Razmnožava se deobom u proleće ili leto, ili odvajanjem turiona (ljuspastih, mladih izdanaka) u proleće. S. japonica. Videti S. sagittifolia , „Flore Pleno“. S. latifolia ilus. str. 446. S. sagittifolia (uobičajeni naziv: vrh strele, strelica). Listopadna, višegodišnja vodena biljka koja raste na obodima vodenih površina. V 45 cm, Š 30 cm. Potpuno je otporna na mraz. Uspravni, srednje zeleni listovi su u obliku vrha strele. Leti daje beli cvet s tri latice i tamnoljubučastim središtem. Može da raste u vodi dubine do 23 cm. „Flore Pleno“  (syn. S. japonica ; japanski vrh strele) ima dvostruke cvetove. Saguaro. Videti Carnegiea gigantea , ilus. str. 456. Trava Sv. Avgustina. Videti Stenotaphrum secundatum.. secundatum rirs

   n u f i n yl h r u rnnil, y n v r r n . ll hv lv in l r t t n t u u l r, ll r rir h t r . In r i u l ,t h r t ,l v , l n, inlly, tin fth tl r vr i ht y r n n f r ni . r r ri u l u ti l f r l t v r yt y f i t :t h r r , r r n ,r rn, t r n, r n, l rin, rnhu n linhu. y i u l tt r t h y i il i nt r r u r h t . u ll yh r y t f r t t n r , i n. ° ° .

ri r l n th th u r i ul ul ivr ru f vrr n, i vrr n r iu u rnnil . v r is , r h y ri , r vi f r ith . vris, . i    n ht r i. y r i iv i nt t i nr u . ri r r u   t r u litry r n ht l v . r i nl y r n h r u r nn ilil , rin in rin, r innil, r nhu ntinr lnt rinin i nt r r ni . l n ht u r u r u r in l n t l u l . u ly r n i n ni l f r i n , n ni u r t r i n ni t r n t h f l l i n

UPUĆIVANJE NA DRUGE NAZIVE

Uobičajeni nazivi i sinonimi navedeni po abecedi upućuju na botaničke nazive.

množina  stranica  podvrsta  podvrste sinonim

Š V var.

širina  visina (ili dužina stabljike kod visećih biljaka) varijetet

C. x williamsii ,„Vilber Fos“

C.japonica ,„BetiŠefild  vrhunska“(nepravilno  vrhunska“ (nepravilnodvostruk)

k 

 Anemona –okrugao cvet,  Anemona–okrugao svakis jednimili više redova  krupnih, spoljnih latica, položenih ravno ilitalasasto; u kupolastojsredinaje mnoštvo izmešanih petaloidai prašnika.

C.,„kornvolskisneg“

(jednostruk)k 

C.japonica ,„Dženet ,„Dženet  Voterhaus“(poludvostruk)  Voterhaus“(poludvostruk)

C.japonica , „ Alba   Alba 

C. x williamsii ,„Frensis ,„Frensis

Simplex“(jednostruk) Simplex“ (jednostruk)

Henger“(jednostruk) Henger“ (jednostruk)

C.sasanqua ,„Narumigata“ ,„Narumigata“ C.japonica ,„ LejdiVansitart“ t“

(jednostruk)

(poludvostruk)

C.tsaii  (jednostruk)k

C.japonica ,„nova zora“ (nepravilnodvostruk)

Uoblikubožura   –okrugli, Uoblikubožura   kupolasticvetovi, obično imaju nepravilne latice izmešane s petaloidima  iprašnicima.

(jednostruk)

Uoblikuruže  – u obliku pehara, svakis nekoliko redovalaticakoj e se preklapaju iotvaraju dabi otkrile prašnike u sredini.

C.japonica ,„MargaretDejvis“

(nepravilnodvostruk)

C. x williamsii ,„brodsnova“ ,„brodsnova“

(formalno dvostruk)

Formalnodvostruk –okrugli Formalnodvostruk –okrugli cvets više redovapravilnih laticakoje se precizno preklapaju iskrivaju prašnike. Nepravilnodvostrukoblik  je sličan,ali često imaviše komotno poređanih, ponekadnepravilnih latica.

C.japonica ,„BernisBodi“

(poludvostruk) k 

C. x williamsii ,„Dž.K.  Vilijams“(jednostruk)k   Vilijams“(jednostruk)

C. x williamsii ,„E.Dž. Voterhaus“

(double)tk

PORTRET BILJKE

Fotografije pojedinačnih Fotografije cvetova ili biljaka u krupnom planu omogućuju brzu identifikaciju ili izbor.

677

leaves,withred midribs.Cultivation group2. P. bhutanica ‘Sherriff’sVariety’ , syn. P. whitei ‘Sherriff’sVariety’illus.p.281. Rosette-formingperennial.H15cm (6in),S20cm(8in).Fullyhardy,but oftenshort-lived.Inspringproducesneat umbels of tubular, pale ice-blue to skyblueflowers,with strongly-toothedpetals and a greenish-yellow eye surrounded by abroad white zone, close to oval to lance-shaped, crinkled,mid-greenleaves.Cultivation group3. P. ‘BlairsideYellow’ i llus.p.282. Compact,borderAuricula primula. H10cm(4in),S 20cm(8in).Fully hardy.Inearlyspring,bell-shaped, golden-yellow flowers nestle in a rosette of tiny, rounded to oval, pale green leaves. Cultivation group 2 or 5. P. ‘Blossom’i llus. p.283.Vigorous, alpineAuriculaprimula.HandS 10cm (4in).Fullyhardy.Flat,deepcrimsonto bright red flowers with golden centres are borneprofuselyinspring.Has oval,dark green leaves. Is suitable for exhibition. Cultivation group 1 or 4. k  P. bulleyana  illus. p.283. Rosetteforming,semi-evergreen,Candelabra primula.HandS 60cm(24in).Fully hardy.ubular,deeporangeflowers appear in early summer. Leaves are oval to lance-shaped, toothed and dark green. Cultivationgroup2.subsp. beesiana  see  see

C. x williamsii ,„dar“ (poludvostruk)k 

OBLIK CVETA

Detaljan opis oblika cveta i hortikulturalna klasifikacija u okviru roda dati su uz crteže.

s i s .

Vrh strele      

SINONIMI

 Auricula primulas Tese are evergreen primulas, derived from hybrids between P.auricula  and P. hirsuta,p   roducingflat,smoothflowers carried in an umbel on a stem above the foliage.Tereare 3mainsub-groups: alpine,borderandshow.  Alpine Auricula Group. In  In these, the colour of the flower centre is strikingly different from that of the petals. Tey may be either light-centred (white or pale in the centre) or gold-centred (yellow or gold in the centre). Tere is no meal or ‘farina’ on either leaves or flowers. Grow in an alpine house or rock garden. Show Auricula Group  has flowers with a distinct circle of white meal or ‘paste’ in the centre. Some are self-coloured, with one colour, which may be red, yellow, blue or violet, from the central paste to the petal marins; ed ed cultivars have a l rin urrunin th ntrl t , f t h r i n u tt n f t n r n , r y r hit rin; in fn y ultivr th t i urun y l u r t h rt h n l , i ht r n , r y r hi t rin.h u ri u l h v h i t f r i n nt h i rf l i tth i th rn r , n t hi hi r r y n, ti , nthir tl rin. r unr l t rttth r f r r i n. r r ur i u l r u       h n r l l y r u t , r n u r i u l ri u l , h i h r ftn vryfrr nt. hv frin n r t n lv. r in i rh r u r r .

S AGITTARIA  i n i . ri f lii. r ri ri f ni. ni , i lul . . ; rs r i

Sinonimi upućuju na pravilne botaničke nazive.

Repotpot-grownplantsannually.idy up fading foliage and dead-head as floweringceases.Propagatespeciesby seed when fresh or in spring; increase selected forms when dormant, either by divisioninautumn-spring,orbyroot cuttingsinwinter. Auriculaprimulas should be propagated by offsets in early springorearlyautumn.Border cultivars may be prone to slug damage in damp situations and to attack by root aphids when grown in very dry conditions or in pots. Primulasaredividedintomany differenthorticulturalgroups,ofwhich the following are in common use. See alsofeaturepanelpp.280–83.

NAGRADA ZA BAŠTENSKI KVALITET KRALJEVSKOG DRUŠTVA ZA HORTIKULTURU Kraljevsko društvo za hortikulturu (RHS) dodeljuje Nagradu za baštenski kvalitet (AGM) kojom odaje priznanje izvanrednim dostignu ćima u ukrašavanju i korišćenju otvorenih i staklenih bašti. Osim što predstavlja najveće priznanje koje RHS dodeljuje nekoj biljci, nagrada ima i praktičnu vrednost za baštovane jer im pomaže u izboru između hiljada biljaka koje su im na raspolaganju. AGM znači da biljka zadovoljava sledeće kriterijume: • odlična za upotrebu u baštama  • nije posebno osetljiva na štetočine i bolesti • ne zahteva posebnu negu osim obezbeđenja odgovarajućih uslova za uzgajanje

5



BOJE U BAŠTI

Boje tokom godišnjih doba  Najuspešnije su one bašte u kojima biljke cvetaju tokom cele Najuspešnije godine. Pošto nijedna biljka to nije u stanju tokom svih dvanaest meseci, utisak koji ostavljaju grupe biljaka se menja kako godina odmiče. Na primer, drvo koje izgleda spektakularno u proleće kada je prekriveno cvetovima, bledi u pozadini p ozadini slike bašte tokom ostatka godine. Izgled biljaka u celini menja se s godišnjim dobima. Međutim, godišnja doba nemaju jasno određen početak i kraj; to zavisi od klime i oblasti, kao i od konkretne lokacije bašte. U blagim godinama, pupoljci mogu da se otvore i do dve nedelje ranije nego inače, dok jaka suša ili rani mraz mogu da prevremeno okončaju prolećno cvetanje. Pri izboru biljaka treba imati u vidu varijacije u izgledu u zavisnosti od godišnjeg doba da bi se osiguralo da različite grupe biljaka zadrže zanimljiv izgled bašte tokom cele godine.  Ako se zasade samo višegodišnje višegodišnje biljke koje cvetaju u leto, bašta će delovati neugledno u proleće, leto i zimu. Treba Treba uzeti u obzir kvalitete svake biljke – veličinu, način rasta, oblik listova, boju, koru i teksturu – a ne samo boju cveta. To To su dugoročni kvaliteti biljke koji će se videti dugo pošto prođe sezona cvetanja.

U idealnom slučaju, treba pokušati da se postigne „smenjivanje“ glavnih biljaka u bašti u kojoj stalnu pozadinu čine žbunje i drveće. Tako će, kad jedna biljka koja privlači pažnju završi cvetanje, druga početi da cveta. Drugo rešenje jeste da planirate ovakvu smenu po godišnjim dobima za celu baštu, a ne samo za jedan deo. Tako Tako će se centar pažnje pomerati s jednog na drugi kraj bašte, ističući različite delove. Takođe, Takođe, treba razmotriti mogućnost zasađivanja nekoliko velikih saksija da bi se postojeći raspored biljaka učinio još zanimljivijim.

Proleće Dolaskom proleća, bašta brzo postaje preplavljena bojama. Neke potiču od žbunja i drveća koje cveta u proleće, kao što su trešnje i magnolije, i od mnoštva kamenjarki, ali najviše boja potiče od obilja cvetova lukovica i gomolja u koje se ubrajaju visibaba, šafran i narcis. Kada oni precvetaju, za njima dolaze kamelije, forsitije, f orsitije, azaleje, rododendroni i obilje mladog zelenog lišća s mirišljavim cvetovima udike i jorgovana koji se javljaju jedni za drugima tokom kasnog proleća.

KASNO PROLEĆE

KASNO LETO

Mlado zeleno lišće i predivno crvenkasto-ljubičasto lišće žutike predstavljaju odgovarajuću pozadinu za upadljive ljubičaste glave luka vlasca u ovoj kasnoj prolećnoj leji u senci jorgovana i k aravilja.

U ovom prelepom zasadu višegodišnjih biljaka, trake naizmeničnih boja privlače pažnju, s travom i šiljatim listovima koji učvršćuju strukturu. Hladnoplava boja kotrljana i agapantusa (ukrasnog ljiljana) u veoma je lepom kontrastu s jarkonarandžastom bojom montbrecije.

BOJE TOKOM GODIŠNJIH DOBA  

BOJE TOKOM GODIŠNJIH DOBA  

Od leta do jeseni Početkom leta još boja se javlja u bašti zvog obilja višegodišnjih i dvogodišnjih biljaka koje često cvetaju do jeseni. Žbunje postaje manje zanimljivo kako leto odmiče, a tada jednogodišnje biljke daju svoj doprinos, osvetljavajući duboko zelenilo leta.  Jednogodišnje  Jednogodišn je cveće, koje je često veoma jarkih jarkih boja, traje vrlo kratko, pa je neophodno stalno sejati i saditi sadnice da bi se održalo njihovo prisustvo u bašti. Jednogodišn Jednogodišnje je biljke koje se same razmnožavaju semenjem pojavljuju se nasumično iz godine u godinu, često stvarajući kratkotrajne eksplozije boja na neočekivanim mestima. Obilje zanimljivih biljaka koje cvetaju krajem leta, u koje se ubrajaju pavit i ruže koje cvetaju više puta, kao i jednogodišnje biljke i višegodišnje zeljaste biljke, može da ima i neželjeni efekat: budite selektivni, inače će se stvoriti utisak prenatrpanosti. Kako leto prolazi, zelenilo počinje da se pretvara u vatrene boje jeseni, čiji intenzitet i trajnost zavise od vremenskih uslova. Uključite u vaš zasad drveće ili žbunje koje ima upečatljivo



 jesenje lišće, kao što je javor mleč; mleč; to bašti daje privlačan izgled i u ovom godišnjem dobu. Višegodišnje biljke koje kasno cvetaju, kao što su miholjdanska bela rada i hrizantema, oživljavaju baštu do dolaska prvih mrazeva i, kad požutelo lišće opadne, vraćaju bašti zimski izgled.

Zima  Tokom zime, zanimljivog cveća u bašti je vrlo malo i tada upadljivi oblici i boje lišća zimzelenih biljaka, kao što su četinari, zelenike i bršljani, dolaze do izražaja. Boje i tekstura t ekstura grančica, granja, kore i sasušenih plodova listopadnog drveća i žbunja takođe, mada manje upadljivo, igraju ulogu u stvaranju vizuelnog utiska bašte. Elegantno granje vrbe, na primer, može da izgleda sjajno na zimskom suncu; srebrne breze posebno su privlačno, graciozno, drveće s ljupkom belom korom koja blista čak i u najtmurnijim danima. Oblici listopadnih, kao i zimzelenih biljaka, imaju važnu ulogu u ovom godišnjem dobu kao siluete na vedrom zimskom nebu ili da su pod snežnim pokrivačem.

JESEN

ZIMA

Kako se dan skraćuje, sjaj žutih bobica oskoruše Sorbus, „Džozef „Džozef Rok“ i predivna zlatna boja višegodišnjih trava unose svetlost, a kasno cvetajući oman i tamnoljubičasti jedić dodaju boje bašti.

Nisko zimsko sunce obasjava gole krošnje listopadnog drveća i bujne zelene vrhove planinskog bora ili krivulja (Pinus mugo). U podnožju četinara, tepih purpurnocrvene Erica carnea dodaje jarku boju bašti.



POMOĆ U ODABIRU BILJAKA 

Biljke za primorska područja  U primorskim krajevima, vetar nosi so iz morske pene na znatnu udaljenost od obale, što mnogim biljkama stvara probleme. Neke, međutim, dobro podnose povišene nivoe soli; one često imaju listove s tvrdom površinom ili visokim sjajem, koji vrlo malo upijaju, ili listove prekrivene finim dlačicama koje sprečavaju so da dođe do njihove površine. Primorske bašte često su otvorene prema moru, pa se zato biljke zaštićuju živicom ili ogradom od pruća. Pripremite peskovito tlo dodavanjem organskih materija i zemlje za baštu da biste podstakli dublje prodiranje korenja i sadite biljke koje gusto prekrivaju tlo kako biste stabilizovali pesak i omogućili bolje hlađenje korenja. Drveće

 Acer pseudoplatanus  pseudoplatanus  (beli  (beli ili gorski javor)

i sorte

 Agonis flexuosa , str. 86  Alnus incana (bela ili maljava jova), str. 62  Arbutus unedo (planika, jagodnjak), str. 89 Castanea sativa (pitomi kesten) Cordyline australis  Crataegus laevigata (crveni glog),

„Polov skarletni“, str. 87

Crataegus x lavallei , „Carrierei“ Eucalyptus coccifera , str. 68 Eucalyptus globulus  Eucalyptus gunnii , str. 68 Ficus macrophylla 

Fraxinus excelsior (beli jasen) Ilex aquifolium (božikovina) sorte, str. 94–95 Laurus nobilis (lovor, lorber)  Melaleuca viridiflora  viridiflora  var.  var. rubriflora   Melia azedarach azedarach, str. 72 Populus alba (bela topola), str. 60 Quercus ilex (hrast crnika, česmina) Salix alba (bela vrba) Schefflera actinophylla  actin ophylla , str. 80 Schinus molle (perkanski mastiks) Sorbus aria (mukinja), „Lutescens“, str. 74 abebuia chrysotricha , str. 93 Tevetia peruviana (tropski ili crveni

oleander), str. 89

ipuama tipu

Četinari x Cupressocyparis  x leylandii (hibridni pačempres) Cupressus macrocarpa (čempres kalifornijski)  Juniperus conferta  conferta  Pinus contorta  var.  var. Latifolia (usukani bor),

str. 102

Pinus nigra  (crni  (crni bor) subsp. nigra , str. 100 Pinus radiata (kalifornijski bor), str. 100

Žbunje  Acacaia verticillata  verticillata   Atriplex halimus  halimus  Baccharis halimifolia  Berberis darwinii , str. 113 Brachyglotis , grupa Danedin, „Sunčev sjaj“,

str. 166

Buddleja globosa , str. 119 Bupleurum fruticosum, str. 142 Cassinia leptophylla  subsp.  subsp. fulvidia  Chamaerops humilis (žbunasta palma), str. 172 Choisya ternata (meksička narandža), str. 123 Cistus ladanifer (labdamun), str. 155 Colutea arborescens (pucalina, grohotuša),

str. 142 Corokia x virgata  Cytisus x spachianus  Duranta erecta , str. 146 Elaeagnus  x  x ebbingei  Elaeagnus pungens , „Maculata“ (bodljikava dafina), str. 123

Erica arborea var. a lpina lpina (veliki vres), str. 174 Erica cinerea , „rajska dolina“, str. 175 Erica vagans , „Lyonesse“, str. 174 Escallonia rubra , „grimizni toranj“ Euonymus japonicus (japanska kurika) Euphorbia characias  (kaktusolika  (kaktusolika mlečika)

podv., str. 152

Fabiana imbricata , „Prostrata“ Felicia amelloides , „Santa Anita“, str. 164 Fuchsia magellanica (baštenska minđušica),

str. 160 str.

Fuchsia (minđušica), „Riccartonii“, str. 160 Garrya eliptica , „Džejms Ruf“ Genista hispanica , str. 166 Griselinia littoralis  Halimium lasianthum subsp. formosum, str. 165 Hebe  x  x franciscana , „plavi dragulj“ Hebe salicifolia  Hebe , „beli dragulj“, str. 154 Helichrysum italicum (smilje, sredozemno) Hibiscus rosa-sinensis (hibiskus) Hippophäe rhamnoides (vučji trn), str. 120 Hydrangea macrophylla (hortenzija

krupnolisna) i sorte

Lavandula (lavanda), „Hidkut“, str. 163 Lavatera  x  x clemantii , „Rosea“, str. 137 Leptospermum scoparium (leptospermum),

„crveni Damask“, str. 127

Leycestria formosa  Lonicera pileata (kozokrvina), str. 172 Lycium barbarum  Malvaviscus arboreus , str. 117 Nerium oleander (oleander, lijander), str. 117 Olearia x haastii , str. 135 Olearia macrodonta  Ozothamnus ledifolius , str. 156 Parahebe perfoliata , str. 296 Phillyrea latifolia (širokolisna zelenika) Phlomis fruticosa (grmolika gostanka), str. 166 Pittosporum tobira (pitosporum) Pyracantha coccinea (pirakanta divlja),

„Lalandei“

Rhamnus alaternus (tršljika, monjen),

„Argenteovariegata“

Rosa pimpinellif pimpinellifolia olia (divlja ruža) Rosa rugosa (japanska ruža ili šipak), str. 183 Rosmarinuss offi cinalis (ruzmarin), str. 163 Rosmarinu Sambucus racemosa (crvena zova) i sorte Santolina chamaecypariss chamaecyparissus  us  Spartium junceum (žuka, brnistra), str. 143 amarix ramosissima (tamariks), str. 117 Ulex europaeus (štipavac), „Flore Pleno“ Viburnum tinus (lemprika), str. 145 Yucca gloriosa (juka veličanstvena), str. 133

Penjačice

 Antigonon leptopus  leptopus , str. 205 Bougainvillea glabra (bugenvilija), str. 212 Eccremocarpus Eccremocar pus scaber , str. 215 Ercilla volubilis , str. 200 Euonymus fortunei (kineska kurika),

„Coloratus“

Fallopia baldschuanica , str. 215 Ficus pumila  Hedera canariensis  (alžirski  (alžirski bršljan) baštenski  Muehlenbeckia  Muehlenbeck ia complexa  Pandorea jasminoides , str. str. 204 Pyrostegia venusta , str. 216 Schisandra rubriflora , str 207 Solandra maxima , str. 202 ripterygium regelii  ropaeolum tuberosum var. lineamaculatum,

„Ken Aslet“, str. 214

Wisteria sinensis (glicinija), str. 213

Trave (uključujući bambuse) Cordateria selloana (pampas trava), „Saningdejl srebrna“, str. 318 Pseudosasa japonica (strelasti bambus), str. 320 SREBRNO I SIVO

Levo: tvrdi, bodljikavi listovi morske zelenike (Eryngium), mogu da se izbore sa suncem, slanim vazduhom i jakim vetrovima. Lavanda, koja prirodno uspeva na kamenitim obroncima Mediterana, takođe je dobar izbor za primorske bašte



BILJKE ZA PRIMORSKA PODRUČJA  

 Višegodišnje biljke

 Anaphalis margaritacea margaritacea (srebrnasta suva ruža),

str. 241

 Anchusa azurea azurea (volujak), „Lodon kraljevska“,

str. 260

 Anthurium andraeanum, str. 272  Argyranthemum frutescens (ivančica, pariska

bela rada), str. 242

 Arthemisa absinthium absinthium, „Lambruk srebrna“, Carpobrotus edulis  Centaurea hypoleuca , „Džon Kuts“,

str. 289

Centranthus ruber (mamuzica),

str. 247

Crambe maritima (morski kelj),

str. 286

Echinacea purpurea  Erigeron (repušnjača, hudoletnica),

„Dobročinstvo“, str. 288

Eryngium variifolium (kotrljan šareni),

str. 296

Euphorbia griffithii (mlečika Grifitova),

„Sjaj vatre“, str. 266

Geranium sanguineum (ilja crvena, krvavac),

str. 366

Kniphofia (tritoma) Lampranthus Lampranth us glaucoides , str. 484  Myosotidium hortensia , str. 297 Osteospermum jucundum, str 289 Peperomia obustifolia , „Variegata“,

str. 317 Pericallis x hybrida 



PERUNIKE , str. 234–237 Phormium tenax  Pilea cadierei , str. 312 Romneya coulteri , str. 224 Senecio cinearia (primorska pepeljuša),

Portulaca grandiflora  (prkos,  (prkos, portulak)

Stachys byzantina (vuneni čistac, zečje uši),

 Achillea clavennae clavennae (planinski stolisnik),

radescantia fluminensis (rečni puzavac,

 Aethionema grandiflorum grandiflorum, str. 364  Armeria maritima maritima (babina svila),

 Jednogodišnje i dvogodišnje biljke  Antirrhinum majus (zevalica) i sorte Basia scoparia (letnji čempres) f. trichophylla , str. 347 Calendulaa offi cinalis (neven) serije i sorte Calendul Clarkia amoena i serije Coreopsis tinctoria , str. 349 Cynoglossum amabile , „Firmament“, str. 346 Dahlia (dalija), „Dragulj iz Koltnesa“, str. 341 Dianthus chinensis  (kineski  (kineski karanfil) serije

 Aubrieta deltoidea deltoidea (deltoidni karanfil),

„Srebrna prašina“, str. 346 str. 316

rečna lozica)

Dorotheanthus bellidiformis  Echium Eschscholzia californica , str. 350, 351 Gilia capitata , str. 345 Lavatera trimestris (letnji portugalski slez)

sorte

Limnantes douglasii , str. 348  Matthiola (matiola)

serije i sorte

Rhodanthe chlorocephala subsp. rosea ,

str. 333

agetes (kadifa)

Kamenjarke str. 385

PRIMORSKO ODMARALIŠTE

Ovoj bašti na litici upečatljive plave glavice ukrasnog ljiljana i tvrdi listovi u obliku mača novozelandskog lana daju strukturu i utisak visine. Obe biljke idealne su za mesta izložena moru, s blagim zimama.

„osvetnica“, str. 392

„Argenteovariegata“, str. 380

Dianthus deltoides  Draba aizoides  Iberis sempervirens (iberis, biserak),

str. 358

Origanum laevigatum (ukrasni origano),

str. 366

Oxalis eneaphylla  Parahebe catarractae , str. 368 Phlox subulata (veseli plamenac),

„Mardžori“, str. 390

Pulsatilla vulgaris (sasa velika), str. 360 Saxifraga paniculata (grozdasta kamenika) Sedum spathulifolium, „Cape Blanco“,

str. 403

Sempervivum arachnoideum, str. 401 Silene schafta , str. 391 Tlaspi cepaeifolium subsp. rotundifolium,

str. 377

V iola iola cornuta , str. 361

Lukovice, krtole i gomolji

 Agapanthus (ljiljani)  Amaryllis (amarilisi) Crinum (krinovi) Crosomia , „Lucifer“, str. 413 Eucharis amazonica (ljiljan Amazona),

str. 441

Freesia (frezija) Galtonia candicans , str. 409 Hippeastrum (amarilis) Hymenocallis  LALE , str. 426–428 NARCISI, str. 432–434 Nerine (nerina) Scilla  Sperkelia formosissim formosissima  a , str. 429 ŠAFRANI , str. 444–445 Veltheimia bracteata , str. 441  Zantedeschia aethiopica aethiopica (kala) ZUMBULI , str. 447



Biljke za vlažnu senku U područjima s velikom količinom padavina, zemljište u delovima bašte koji primaju malo ili nimalo sunčeve svetlosti ostaje hladno i vlažno tokom cele godine. Bašte u niskim predelima s velikom količinom padavina ili lošim odvodnjavanjem mogu trajno da zadrže vlažne delove u senci. Slični uslovi postoje duž ivica prirodnih vodenih tokova ili u veštački stvorenim močvarnim površinama iz baštenskih jezeraca. Iskoristite ih da na t akvim mestima posadite biljke kao što su širokolisne hoste, paprati i visoke  jagorčevine kojima prija vlaga. Zasadite ih u proleće, a siromašnije zemljište obogatite organskim materijama. Proveravajte količinu vlage tokom dužih sušnih perioda. Žbunje  Anopterus glandulosus, str. 112 Cassiope lycopodioides, str. 375 Clethra arborea Crataegus laevigata , „Punicea“ Cyathodes colensoi, str. 372 Danae racemosa Gaultheria procumbens, str. 399 Kalmia latifolia, str. 137 Ledum groenlandicum, str. 150 Leucothöe fontanesiana Lindera benzoin, str. 127 Lyonia ligustrina Neillia thibetica, str. 136 Paeonia ludlowii, str. 239 Paeonia rockii, str. 238 Paxistima canbyi var. forrestii  Pieris formosa var.  forrestii , „Wakehurst“, str. 138 Pittosponim eugenioides Primus laurocerasus RODODENDRONI, str. 128–130 Salix magnifica Sarcococca ruscifolia Skimmia japonica, str. 171 Viburnum,, „Pragense“, str. 135 Viburnum  Xanthorhiza simplicissima  simplicissima 

Penjačice  Akebia quinata, str. 201  Asteranthera ovata ovata Decumaha sinensis, str. 200 Dioscorea discolor, str. 217 Humulus lupulus , „Aureus“, str. 202 Hydrangea petiolaris, str. 204 Lonicera tragophylla  Macleania insignis  Mikania scandens Passifloraa coccinea, str. 201 Passiflor Pileostegia viburnoides, str. 204 Schizophragma integrifolium, str. integrifolium,  str. 204 Smilax china  Tunbergia mysorensis, str. 203 rachelospermum jasminoides, str. jasminoides,  str. 203 Paprati  Athyrium niponicum, str. 325 Blechnum tabulare Cyathea australis, str. 96 Cyathea medullaris Dicksonia antarctica, str. 322 Dryopteris goldieana Lygodium japonicum  Matteuccia struthiopteris, struthiopteris, str. 324 Onoclea sensibilis, str. 324 Osmunda claytoniana

SVEŽE ZELENILO

Paprati i širokolisne hoste ovde rastu zajedno s plavim Corydalis flexuosa u vlažnoj senci.

Polystichum munitum, str. 322 Selaginella martensii, str. 323 Woodwardia radicans 

 Višegodišnje biljke  Actaea pachypoda, str. 267  Ajuga reptans , „Atropurpurea“, str. 315  Anemone x hybrida sorte  Anemonella thalictroides, thalictroides, str. 376  Anthurium scherzerianum, str. 314  Aruncus dioicus, str. 224  Asarum europaeum, str. 402 Begonia rex i hibridi Bergenia  Brunnera macrophylla Calathea zebrina, str. 274 Cardamine pentaphyllos, str. 278 Cimicifuga racemosa Convallaria majalis, str. 276 Cortusa matthioli, str. 366 Cyathodes colensoi, str. 372 Darmera peltata, str. 240 Deinanthe caerulea Dichorisandra reginae, str. 258 Digitalis x mertonensis Epigaea gaultherioides, str. 376 Galax urceolata, str. 363 Geranium nodosum, str. 278 Hacquetia epipactis, str. 383 Hedyotis michauxii, str. 395 Helleborus x ballardiae , „decembarska zora“  x hyhridus, str. 312, 313, 314 Helleborus  x

HOSTE, str. 298–301 Isopyrum thalictroides  JAGORČEVINE (mnoge), str. 280–283  Jeffersonia diphylla, diphylla, str. 359 Kirengeshoma palmata, str. 271 Lamiun galeobdolon podv. montanum montanum,, „Florentinum“ Lamiun maculatum, str. 277 Lathraea clandestina, str. 279 Lithophragma Lithophr agma parviflorum, str. 358  Maianthemum canadense, canadense, str. 375  Maranta leuconeura  leuconeura , „Erythroneura“, str. 315  Mitella breweri, breweri, str. 396 Omphalodes cappadocica, str. 361 Ourisia caespitosa, str. 386 Pachysandra Pachysand ra terminalis, str. 400 Periscaria campanulata, str. 267 Polygonatum x hybridum, str. 240 Pratia pedunculata, str. 395 Prunella grandiflora, str. 394 Pulmonaria Ranzania japonica Ruellia devosiana, str. 287 iarella cordifolia, str. 359 rillium grandiflorum, str. 276 Uvularia grandiflora, str. 284 Vancouveria hexandra Xanthosoma  str. 274 sagittifolium, str. sagittifolium,

Lukovice, krtole i gomolji  Arisaema   Arisarum proboscideum proboscideum  Arum italicum, italicum, „Marmoratum“, str. 450 Camassia leichtlinii, str. 409 Galanthus elwesii, str. 455 Galanthus nivalis i sorte podv. plicatus  Galanthus plicatus podv.  plicatus  Leucojum aestivum, str. 408 Leucojum vernum, str. 442 Narcissus cyclamineus, str. 434



BILJKE S MIRISNIM CVETOVIMA  

Biljke s mirisnim cvetovima  Miris ispuštaju cvetovi mnogih biljaka. On može biti toliko jak da ispunjava vazduh oko biljke, ili primetan samo kad se približite pojedinačnom cvetu. Neke biljke mirišu stalno, dok se kod drugih miris više oseća noću. Osunčano, zaklonjeno unutrašnje dvorište  je najbolja sredina za male mirisne mirisne biljke. Posadite krupno krupno mirisno žbunje blizu staza, a oko vrata kuće postavite mirisne penjačice. Zumbuli u saksijama unose miris ranog proleća u kuću. Drveće  Acacia dealbata, str. 79  Aesculus hippocastanum, hippocastanum, str. 60 Bauhinia variegata, str. 93 Clethra arborea Crataegus monogyna Drimys winteri, str. 74 Eucryphia lucida, str. 86 Fraxinus ornus, str. 72 Genista aetnensis, str. 89 Laburnum x watereri , „Vossii“, str. 88 MAGNOLIJE, str. 71  Malus coronaria , „Charlottae“  Malus hupehensis, str. 70  Malus , „izdašnost“, str. 73 Pittosporum tenuifolium, str. 123 Pittosporum undulatum Plumeria rubra, str. 92 Prunus mume , „Beni-chidori“, str. 126 Prunus , „Watereri“ Prunus x yedoensis, str. 83 Pterostyrax hispida Robinia pseudoacacia Styrax japonicus, str. 73 Styrax obassia ilia x euchlora ilia , „Petiolaris“, str. 64 Virgilia oroboides  Žbunje  Abelia grandiflora, grandiflora, str. 117  Abeliophyllum distichum distichum  Azara microphylla, str. 121 Berberis x stenophylla, str. 131 Boronia megastigma, str. 152 Brugmansia arborea Buddleja asiatica Buddleja davidii i sorte Camellia sasanqua , „Narumigata“, str. 124 Chimonanthus praecox Choisya ternata, str. 123 Clerodendrum bungei, str. 144 Clerodendrum trichotomum, str. 143 Clethra delavayi, str. 117 Colletia hystrix, str. 143 podv. glauca,  str. 153 Coronilla valentina podv.  glauca, str. Corylopsis pauciflora, str. 127 Cytisus battandieri, str. 119 Daphne (mnoge) Deutzia x elegantissima sorte Edgeworthia chrysantha Elaeagnus x ebbingei , „centar pažnje“, str. 149 Erica arborea  Erica lusitanica Fothergilla major , str. 123 Gardenia augusta , „Veitchii“, str. 154 Hamamelis mollis Heliotropium arborescens, str. arborescens,  str. 163 Itea ilicifolia, str. 142  JORGOVANI (većina), str. 116 Lavandula stoechas, str. 163 Lavandula , „Hidkut“, str. 163 Ligustrum lucidum, lucidum , „Excelsum Superbum“, str. 123 Lonicera fragrantiss fragrantissima ima Lupinus arboreus, str. 165 MAGNOLIJE, str. 71 Osmanthus

Philadelphus (mnoge) Pittosporum tobira RUŽE (mnoge), str. 180–184 Sarcococca Viburnum (mnoge)

Penjačice Clematis montana , „Elizabeta“ Drega sinensis Hoya carnosa, str. 204  Jasminum (mnoge) Lathyrus odoratus i sorte Lonicera (mnoge)  Mandevilla laxa RUŽE (mnoge), str. 192–195 Stephanotis floribunda, str. 200 rachelospermum Wisteria   Višegodišnje biljke  Anemone sylvestris, str. 276 Clematis heracleifoli heracleifolia  a , „Vajvejl“, str. 211 Convallaria majalis, str. 276 Cosmos atrosanguineus, str. 253 Crambe cordifolia, str. 224 Galium odoratum, str. 285 Hedychium gardnerianum, str. gardnerianum,  str. 232 Hemerocallis lilioasphodelu lilioasphodelus,s,  str. 264 Hesperis matronalis, str. 241 HOSTE (neke), str. 298–301 Iris graminea Iris unguicularis KARANFILI i KARAVILJE (većina), str. 290–291  Meehania urticifolia urticifolia  Mirabilis jalapa , str. 241  Myrrhis odorata, odorata, str. 242 Nicotiana sylvestris, str. 224 Petasites fragrans Primula elatior, str. 282 Primula veris, str. 282 ulbaghia natalensis Verbena x hybrida serije i sorte Viola odorata   Jednogodišnje i dvogodišnje biljke  Jednogodišnje biljke  Amberboa moschata, str. 347  Antirrhinum majus serije  Argemone mexicana, str. 347 Dianthus barbatus serije Raundabaut, str. 338 Erysimum cheiri serije i sorte Exacum affi ne, str. 343 Iberis amara, str. 330 Lathyrus odoratus i cvs Limnanthes douglasii, str. 348  Matthiola incana  Mentzelia lindleyi, str. 348 Nicotiana alata, str. 241 Reseda odorata , str. 331 Scabiosa atropurpurea Verbena x hybrida (većina) Kamenjarke  Alyssum montanum Dianthus (većina) Erysimum helveticum, str. 385 Papaver croceum Primula auricula Viola odorata 

Lukovice, krtole i gomolji  Amaryllis belladonna , str. 424  Arisaema candidissimum, candidissimum, str. 451 Chlidanthus fragrans, str. 452 Crinum bulbispermum Crinum x powellii, str. 410 Crocus angustifolius  Crocus longiflorus, str. 445 Cyclamen persicum, str. 456 Cyclamen repandum Eucharis amazonica, str. 441 Freesia (većina) Hyacinthus orientalis i sorte Hymenocallis  LJILJANI (nekoliko), str. 416–419  Muscari armeniacum, armeniacum, str. 449 Narcissus jonquilla i Div. 7 hibridi Narcissus tazetta i Div. 8 hibridi Ornithogalum arabicum, str. 436 Polianthes tuberosa 

Orhideje Cattleya , Dž. A. Karboun, str. 309 Coelogyne flaccida, str. 308 Kaktusi Epiphyllum laui, str. 477  Vodene biljke  Vodene  Aponogeton distachyos, distachyos, str. 463 Nymphaea , „plava lepotica“, str. 466 Nymphaea , „Džems Brajdon“, str. 466 Nymphaea odorata , „Sulphurea Grandiflora“

MIRISI KOJI SE MEŠAJU

Kaskada ruža penjačica, ispod kojih raste Lilium regale i mnoštvo lavandi, izgleda divno i ispušta divan miris.



POMOĆ U ODABIRU BILJAKA 

Biljke za živice i vetrobrane Biljke za živice često se biraju zbog svojih ukrasnih kvaliteta, ali treba imati u vidu i druge aspekte. Živice koje prate međe stvaraju utisak privatnosti ili zaklanjaju zgrade koje ne izgledaju reprezentativno; takođe, mogu gustinom ili trnjem da zadržavaju životinje ili uljeze. Postarajte se da biljke koje sadite da bi zaklanjale pogled mogu da narastu do željene visine i birajte četinare ili zimzeleno žbunje da bi davale efekat tokom cele godine. Na brisanom prostoru treba odabrati drveće i krupnije četinare za vetrobrane; dva ili tri reda s naizmeničnim rasporedom obično su znatno efikasnija od jednog gusto zasađenog reda. Drveće  Alnus cordata (planika, jagodnjak, maginja), str. 62  Arbutus unedo, unedo, str. 89 Carpinus betulus (grab obični) Carpinus betulus , „Fastigiata“, str. 96 Crataegus monogyna (beli glog) Fagus sylvatica (bukva), str. 64 Ilex aquifolium (božikovina), str. 94 Ilex aquifolium, aquifolium, „Argenta Marginata“, str. 94 Larus nobilis   Meleleuca viridiflora  var.  var. rubriflora   Metrosideros excelsa , str. 79 Nothofagus dombeyi , str. 64 Nothofagus obliqua , str. 64 Olea europaea (maslina) Populus  x  x candensis , „Robusta“, str. 61 Prunus lusitanica (portugalska lovor višnja) Syzygium paniculatum, paniculatum, str. 77 Umbellularia californica (kalifornijski lovor), str. 70  Zelkova serrata (zelkova, japanski brest), str. 67



BOJE U BAŠTI

Četinari  Abies grandis grandis (kalifornijska jela), str. 100 Cedrus deodara (himalajski kedar) Cephalotaxus harringtonii (koštuničasta patisa) Chameaecyparis  x  x leylandii  Cupressus macrocarpa (čempres, kalifornijski)  Juniperus communis (kleka, venja) Larix decidua (ariš) Picea omorika (omorika, Pančićeva), str. 99 Pinus nigra (crni bor) Pinus radiata (kalifornijski bor), str. 100 Pseudotsuga menziesii (duglazija)  glauca , str. 98 var. glauca  var. axus baccata (tisa) Tuja plicata (džinovska tuja) suga canadensis (kanadska ili istočna tsuga), str. 103 Žbunje Berberis darwinii , str. 113 Buxus sempervirens (šimšir), „Suffruticosa“, str. 173

Choisya ternata (meksička narandža), str. 123 Codiaeum variegatum (kroton) var. pictum var. pictum,, str. 173 Cotoneaster simonsii , str. 144 Dodonaea viscosa , „Purpurea“, str. 147 Duranta erecta , str. str. 146 Elaeagnus x ebbingei  Escallonia (eskalonija), „Langleyensis“, str. 138 Euonymus japonicus (japanska kurika), „Macrophyllus“ Griselinia littoralis  Hibiscus rosa-sinensis (hibiskuk) Hippophäe rhamnoides (vučji trn), str. 120 Hydrangea macrophylla sorte  Lavandula  sorte  sorte Leptospermum scoparium (leptospermum) sorte  Ligustrum ovalifolium (japanska kalina), str. 122 Lonicera nitida (orlovi nokti) Photinia  x fraseri   x fraseri , „Birmingham“, str. 113 Pittosporum tenuifolium, tenuifolium, str. 123 Prunus laurocerasus (lovor višnja, zeleniče) Prunus lusitanica (portugalska lovor višnja) Pyracantha  x  x watereri , str. 132 Rosmarinuss officinalis  Rosmarinu cinalis  (ruzmarin)  (ruzmarin) i sorte amarix ramosissima , str. 117

Ruže Rosa californica  Rosa , „Céleste“, str. 181 Rosa , „Felicia“, str. 181 Rosa , „Frühlingsmoren“ Rosa gallica  var. offi  var. offi cinalis  Rosa gallica (divlja ruža), „Versi „Versicolor“, color“, str. 183

FORMALNA STRUKTURA

U ovoj razvijenoj bašti, visoka živica od tisovine stvara zeleni zid koji pruža zaklon, a takođe daje bašti odličnu strukturu. Dvostruka živica od šimšira omeđuje leje s poljskim biljkama.

Rosa glauca (modrolisna ili divlja ruža), str. 182 Rosa , „veliko devojačko rumenilo“, s tr. 183 Rosa , „Margerita Hiling“, str. 182 Rosa moyesii , „geranijum“, str. 183 Rosa , „Nevada“, str. 181 Rosa , „Penelopa“, str. 180 Rosa , „Président de Sèze“ Rosa rugosa (japanska ruža ili šipak), str. 183 Rosa , „izvanredna toskanska“

Trave (uključujući bambuse)  Arundo donax (italijanska trska) Cortaderia selloana (pampas trava), „saningdejlska srebrna“, str. 318 Fargesia nitida  Phyllostachys bambusoides , str. 320 Semiarundinaria fastuosa , str. 320 Stipa gigantea , str. 319  Višegodišnje biljke Echinops bannaticus (banatski glavoč), str. 226 Eupatorium purpureum, purpureum, str. 231 Filipendula camtschatica  Helianthus atrorubens , „monarh“  Macleaya microcarpa  microcarpa , „Kelvejeva koralna perjanica“, str. 225 hormium tenax  P hormium Rudbeckia laciniata , „Goldquelle“, str. 227



BOJE U BAŠTI

Kombinovanje boja  Raspoloženja koja stvaraju boje svako tumači na različit način, a mnogi ljudi menjaju raspoloženje u zavisnosti od vremenskih uslova, doba dana ili emotivnog stanja. Osobe koje savršeno razlikuju boje mogu da ih vide različito, a slepilo za boje je veoma čest fenomen. Izbor boja je pre svega lični čin. Iako postoje neka osnovna pravila aranžiranja boja, u koje se ubraja izbegavanje očiglednih nesklada kao što je jarko narandžasta naspram nežno ružičaste, ona u stvari čine samo širok okvir za korišćenje osnovnih boja. Često ta pravila nemaju mnogo veze sa stvarnim izgledom bašte – teksturom biljaka, promenom svetla, varijacijama nijansi spektra boja, godišnjim dobima i lokacijom.

Složenost opažanja boja  Suština opažanja boja jeste svetlost. Pastelne boje izgledaju divno u rano jutro, uveče, po oblačnom ili vlažnom vremenu. Na mediteranskom suncu, ove boje izgledaju izbledelo, a jarke boje, koje bi pod mekim svetlom bile prejake, dolaze do izražaja. Srećom, priroda se postarala da biljke s cvetovima jarkih boja obično uspevaju u sunčanim krajevima. Prigušeno svetlo umerene klime nimalo ne onog u vlažnim i tropskim predelima ili od jasne pustinjske svetlosti; oštro zimsko



svetlo sasvim je različito od izmaglice letnjeg podneva, a i jedno i drugo su drugačiji od maglovite jesenje i senovite večernje svetlosti. Sve one imaju različito dejstvo na boje koje menjaju naše opažanje i utisak koji bašta ostavlja. Ako baštu koristite samo u određeno doba dana, na primer uveče, imajte to u vidu prilikom izbora biljaka; beli cvetovi mogu da zasijaju na svetlu koje se gasi, ali tamnoplavi će biti nevidljivi. Osim vremenskih uslova, uslova, i drugi faktori utiču na opažanje boja. Površinaa mora, na primer, odbija svetlo na izvesnu daljinu na kopno. Površin Zgrade u pozadini ili ograda takođe utiču na tonove boja odbijajući ili upijajući svetlo: bilo da su njihove površine glatke ili mat, od stakla, kamena, cigle ili drveta, uticaće na naše viđenje boja biljaka koje rastu ispred njih. I same boje utiču jedna na drugu. Mnoge nijanse zelene menjaju bilo koju boju koja se nalazi pored njih, kao i sivo-smeđe boje zimskog pejzaža. Pojedinačne boje u grupi utiču jedna na drugu, kao i na celinu zasada. Zasad koji je pretežno bele s primesama ljubičaste boje stvara jednu vrstu utiska; ali, kako je u obrnutom slučaju, uglavnom ljubičast zasad s primesama bele? Prvi utisak  je svetao i jak, a drugi sumoran i mlak. PASTELNE BOJE

Pastelne boje su u harmoniji u ovom prefinjenom zasadu cveća Geranium, „ Džonsonov plavi“ u prednjem planu, istaknutim belim ružama Rosa, „ledeni breg“ i crvenom macinom travom (odoljenom).



Drveće Drveće predstavlja najtrajniji element u svim rasporedima biljaka u bašti. Srećom, postoji obilje ukrasnog drveća koje može da se uzgaja u specifičnim klimatskim i drugim uslovima u vašoj bašti.

Šta je drvo? Drvo je dugovečna, listopadna ili zimzelena, višegodišnja, drvenasta biljka s rasponom životnog veka od nekoliko decenija do nekoliko vekova. Većina ovih biljaka ima  jedno stablo, s krošnjom krošnjom od granja iznad njega, iako mnoge vrste imaju višestruka stabla, bilo prirodno, bilo kao posledicu kalemljenja ili drugih metoda uzgajanja. Drveće je različitih veličina, od patuljastih četinara visokih jedan metar, do šumskih džinova od 90 m ili veće visine. Ima ih u različitim oblicima, od uzanog kupastog, preko stubastog, do oblog i širokog, a svi predstavljaju jak element strukture bašte. Većina četinara je zimzelena i ima šišarke.

Izbor drveća za baštu Pošto je drveće uglavnom najskuplje od baštenskih biljaka, a takođe i najistaknutij najistaknutije, e, izbor vrste i položaja u bašti predstavlja

važnu odluku – tim pre što u manjim baštama ima prostora samo za jedno ili dva drveta. Ako želite da drvo napreduje, morate ustanovitii da li mu odgovaraju klimatski ustanovit uslovi, tip zemljište i osunčanost u vašoj bašti. Posle toga je od presudnog značaja da znate do kojih dimenzija drvo raste u visinu i širinu i da ga posadite na mesto gde će imati dovoljno prostora da se razvije, neometano, ali ne smetajući zidovima, cevima, kanalima ili kablovima.

Planiranje izgleda bašte s drvećem Drveće snažno vizuelno utiče na osnovni raspored u bašti svojom veličinom; takođe, poboljšava strukturu bašte. Na primer pr imer,, nekoliko stabala može da se posadi tako da ogradi određeni prostor; drveće u paru daje okvir pogledu koji se pruža iz bašte, a u redovima stvara aveniju ili kolonadu. U veoma velikim, ili baštama na brisanom prostoru, red drveća pruža pr uža zaštitu od vetra na površini pet puta većoj od svoje visine.

„IZLOG“ ČETINARA

ZANIMLJIVOST TOKOM CELE GODINE

Gore: Izuzetno i uzbudljivo obilje veličina, oblika, tekstura i boja patuljastih četinara čini baštu zanimljivom tokom cele godine. Kada se četinari grupišu u izdvojenom delu bašte, kao na slici, u pogledu na njih može da se uživa iz više uglova.

Desno: Trešnja (Prunus) je često zanimljiva tokom više godišnjih doba i ubraja se u najkorisnije drveće za male bašte. Pored sjajnog izgleda kad je u cvatu, u proleće, ima lepe boje i u jesen. Neke vrste, kao Prunus serrula, imaju i atraktivnu koru.

PLODOVI KOJI DAJU BOJU

U jesen, oskoruša (Sorbus) rađa bobice u više boja, kao što su krem-žuta vrste „Džozef „Džozef Rok“ (levo), bisernobela vrste cashmiriana ili jaka skarletna vrste aucupario. Mnoge oskoruše imaju veoma lepo jesenje lišće.

U manjim baštama, drveće kojem prija orezivanje, naročito grab (Carpinus beatulus), beatulus), bukva (Fagus sylvatica) i sylvatica) i tisa ), idealno (axus baccata ),  je za živicu koja izoluje izoluje od vetra i buke, a takođe stvara utisak privatnosti. Kada se drvo uzgaja kao pojedinačan primerak, može da bude zanimljiva središna tačka pažnje, naročito efektna ako može da se vidi iz nekoliko uglova. Oblik drveta i njegovi ukrasni kvaliteti utiču na stil cele bašte. Jednostavan,  jasan oblik uzanog uzanog stubastog drveta  Juniperus  Juniperus chinensis , „Obelisk“, na primer, ili oblik koji  Carpinus betulus , podseća na plamen, drveta  Carpinus „Fastigiata“, odgovaraju formalnom rasporedu u bašti, dok zaobljena, opuštena razgranata struktura planinskog jasena (Sorbus aucuparia) ili aucuparia)  ili japanska jabuka (Malus  floribunda) stvara  floribunda)  stvara prirodno neformalnu



DRVEĆE

LEPOTE PROLEĆA

Gore: Sjajna Malus, „Ketrin“ daje u proleće obilje krupnih dvostrukih cvetova iz kojih u jesen nastaju sitni, rumeni žuti plodovi. NAGOVEŠTAJ LETA

Levo: Acers shirasawanum, „Aureum“ poznat  je po lepom izgledu, veličini i listovima živih boja – sveže zelenoj krajem proleća i leti, koja se pretvara u jesenji sjaj bez premca. ATRAKTIVNA KORA

Dole: Mnoge vrste eukaliptusa, kao što je ovaj Eucalyptus pauciflora podv. niphophila, čuvene su po divnoj kori koja se ljuspa i ljušti.

atmosferu. Ako u bašti ima mesta za nekoliko stabala, možete da je oblikujete u šumskom stilu, s biljkama kojima prija senka u zaklonu drveća. Japanski javor ( vrsta Acer  vrsta Acer ) i trešnja Prunus , „širofigen“ idealni su za bašte orijentalnog stila. Mnoge vrste malog drveća pogodne su za uzgajanje u saksijama i mogu da se upotrebe za ukrašavanje unutrašnjih i spoljnih dvorišta i krovnih terasa.

Održavanje zanimljivog izgleda tokom cele godine Širokolisne zimzelene biljke kao što su zelenike (Ilex)  daju bašti (Ilex) i i Quercus coccifera  daju nezamenljivu zelenu pozadinu tokom cele godine, dok četinari stvaraju dobrodošao kontrast svojim oblikom i teksturom: mnogi imaju izrazito kupast oblik; drugi, kao što je Picea je Picea breweriana , ljupko spuštaju grane ka zemlji. Patulj Patuljasti asti četinari imaju oblik u rasponu od jasno zaobljenih kupola,



  DRVEĆE

veliko

mugo, „Gnom“, do široke kao Pinus mugo, kao Pinus krošnje vrste Juniperus vrste Juniperus x pfitzeriana. Širokolisno listopadno drveće ima boje lišća koje se menjaju s godišnjim dobima – od svežine limun-žute i limun-zelene u proleće do rumenog sjaja u jesen. Oblik njihovih krošnji je raznovrstan: isprobajte zanimljive kontraste u teksturi između nežnog bagrema (Robinia pseudoacacia) i „arhitekturalne“ vrste Catalpa vrste  Catalpa bignonioides. Iako većina cvetajućeg i plodonosnog drveća cveta u proleće, neke vrste stvaraju izlive boje u drugim godišnjim dobima.  Maackia amurensis, amurensis, mnoge vrste eukrifija i planika dobijaju cvetove krajem leta i u jesen, a Magnolia a Magnolia campbellii i Prunus x subhirtella , „Autumnalis“ osvetljavaju tmurne zimske dane. KATEGORIJE VELIČINA U OKVIRU OVE GRUPE VELIKO

SREDNJE

MALO

Veće od 15 m

10–15 m

Do 10 m

DRVEĆE

srednje ZANIMLJIVO U PROLEĆE





  DRVEĆE

veliko ZANIMLJIVO ZIMI/TOKOM CELE GODINE

ZELENO

DRVEĆE

ŽUTO

Betula albosinensis

(kineska crvena breza)

Listopadno drvo lepe, otvorene krošnje s nazupčenim, bledozeleni listovima čiji oblik varira od ovalnog do kopljastog. Kora koja se ljušti je boje meda ili crvenkasto-bordo sa sivom pokoricom. 473k 30 m

22,5m

0

srednje ZANIMLJIVO U PROLEĆE

BELO

Umbellularia californica (kalifornijski lovor) Zimzeleno drvo široke krošnje s aromatičnim, kožastim, sjajnim, tamnozelenim listovima i krem-žutim cvetovima koji rašaju krajem proleća. Oštar miris izgnječenih listova može da izazove mučninu i glavobolju. 482t 30 m

22,5 m

0

 Malus hupehensis (kineska jabuka) Moćno listopadno drvo široke krošnje. Ima tamnozelene listove, krupne, mirišljave, bele cvetove, ružičaste dok su pupoljci, koji cvetaju od sredine do kraja proleća. Rađa sitne, crveno prošarane, žute divlje jabuke krajem leta i u jesen. 473k 15 m

 15 m

0

Salix alba var. vitellina

(zlatna vrba)

Listopadno drvo široke krošnje, koje se obično potkresuje da bi se podstakao rast jakih, mladih izdanaka koji su zimi svetlonarandžasto-žute boje. U proleće niču zeleni listovi u obliku vrha koplja. 483k

30 m

22,5 m

Nothofagus betuloides Zimzeleno stubasto drvo s gustom krošnjom od ovalnih, sjajnih, tamnozelenih listova na izdancima bronzano-crvene boje.

482

22,5 m

0

Salix x sepulcralis chrysocoma 

(zlatna žalosna vrba)

30 m

0

Listopadno drvo s vitkim, žutim izdancima koji se spuštaju ka zemlji kao zavesa. Žuto-zeleni mladi listovi sazrevaju u zelenu boju.

483k

22,5 m

30 m

0

 Malus baccata var. mandschurica  Moćno listopadno drvo široke krošnje s tamnozelenim listovima i obiljem belih cvetova u grozdovima; sredinom proleća iz njih nastaju dugotrajne, sitne, crvene ili žute divlje jabuke. 15 m

483

MAGNOLIJE

15 m

0

Salix daphnoides

(pepeljkasta vrba)

Brzorastuće listopadno drvo široke krošnje. Ima sjajne, tamnozelene listove u obliku glave koplja, srebrne muške rese koje cvetaju u proleće i ljubičaste izdanke koji zimi imaju plavo-belu pokoricu. 483 15 m

15 m

0

MAGNOLIJE

 M . x soulangeana , „Lennei Alba“ k 

orman Guld“  M. „N „Norman

 M. x wieseneri

 M. „Pegasus“



 M. salicifolia k 

 M. denudata k 

 M. wilsonii k 

 M. stellata ‘Waterlily’ k 

 M. sprengeri 

 M. obovata k 

  ŽBUNJE

malo

Odrasla magnolija u punom cvatu je spektakularan prizor u proleće. Većina magnolija ima elegantne krošnje, a iako sporo rastu, konačno formiraju impresivno drvo ili žnun, veoma pogodne za središne tačke ili izdvojene primerke na travnjacima. Neke vrste, kao  Magnolia stellata, mogu da se uzgajaju i u najmanjim baštama. Cvetovi su po pravilu u obliku tacne ili pehara i č esto imaju nežan miris. Boje variraju od bele ili bele prošarane ružičastom ili ljubičastom, do ružičaste i intenzivne boje crnog vina. U rod se ubrajaju i neke zimzelene vrste koje cvetaju leti. One su, kao i kultivari k ultivari koji nisu potpuno otporni na mraz, pogodne za sađenje pored osunčanih zidova. Nekim magnolijama prija zemljište kiselog i li neutralnog sastava, ali većina može da uspeva na svim vrstama tla ukoliko su bogata humusom. Pre sađenja treba u zemljište dodati dosta organskih materija.  M. „nebeski miris“ k 

M. „Manču Fan“

 M. x veitchii , „Peter Vejč“

 M. grandiflora , „Ferruginea“

 M. x loebneri ,

 M. fraseri 

 M. x soulangeana ,

„Etjen Sulanž-Boden“ k 

 M. campbellii podv. mollicomata 

„Leonard Mesel“ k 

„Rustica Rubra“ k 

 M. x soulangeana ,

 M. liliiflora , „Nigra“ k 

 M. campbellii

 M. campbellii ,

„Dardžiling“

 M. sprengeri , „Vejkherst“

 M. „Riki“

M. campbellii , „Čarls Rafil“



  ŽBUNJE

malo ZANIMLJIVO LETI

CRVENO

Salvia microphylla var. neurepia  Zimzelen, lepo razgranat žbun uspravne krošnje s listovima čija boja varira od bledo do srednje zelene. Ima cevaste, svetlocrvene cvetove koji rastu iz ljubičasto prošaranih, zelenih čašica, krajem leta i u jesen.

 Justicia brandegeeana

471

47k

1,5 m

Potentilla fruticosa „crveni as“ Listopadan, gust žbun široke krošnje. Svetlocinober cvetovi, bledožuti sa zadnje strane latica, cvetaju između zelenih listova od kraja proleća do sredine jeseni, ali brzo uvenu na jakom suncu. 1,5 m

Phygelius aequalis Zimzelen ili poluzimzelen žbun ili podžbun uspravne krošnje. Grozdovi cevastih, bledocrvenih cvetova sa žutim grlićima cvetaju od sredine leta do početka jeseni. Listovi su ovalni i tamnozeleni.

472

1,5 m

1,5 m

1,5 m

0

1,5 m

0

0

Grevillea , „Robin Gordon“ Zimzelen, polegnut žbun s kožastim, tamnozelenim listovima. Od početka proleća do kraja jeseni, u intervalima, na lučnim izdancima cvetaju grozdasti cvastovi grimiznih cvetova s isturenim, posuvraćenim tučkovima. Min. temperatura 5 do 10 °C. 47mt

1,5 m

573

1,5 m

Salvia fulgens Zimzelen pod-žbun uspravne krošnje. Ovalni listovi su beli i vunaste teksture s donje, a prekriveni dlačicama s gornje strane. Grozdasti cvastovi cevastih, skarletnih cvetova s dve modifikovane latice cvetaju krajem leta.

1,5 m

471k

1,5 m

0

0

(ukrasni hmelj)

Zimzelen žbun zaobljene krošnje na kom neprekidno, ali uglavnom leti, cvetaju beli cvetovi okruženi čašicama ružičaste boje. Minimalna  temperatura 10 do 15 °C.

1,5 m

1,5 m

0

 Acer palmatum,

„Dissectum Atropurpur Atropurpureum“ eum“

Listopadan žbun koji formira krošnju u obliku humke, od izrazito podeljenog, bronzano-crvenog ili ljubičastog lišća, koje u jesen postaje sjajno crveno, narandžasto ili žuto. 1,5 m

473k

1,5 m

0

 Acer palmatum, „Chitoseyama“ Listopadan žbun ili malo drvo lučnih grana koje formiraju krošnju u obliku humke, sa zelenim, režnjevitim lišćem koje postepeno, od kraja leta do jeseni, postaje sjajno crveno. Sitni, crvenkasto-ljubičasti cvetovi cvetaju sredinom proleća. 473 1,5 m

1,5 m

0





LJUBIČASTO

Hebe hulkeana , „dah jorgovana“ Zimzelen žbun uspravne, otvorene krošnje s nazubljenim, sjajnim, bledozelenim listovima. Obilje sitnih bledoljubičastih cvetova cveta u krupnim grozdastim cvastima krajem proleća i početkom leta.

1,5 m

472

1,5 m

0

Rosmarinus officinalis (ruzmarin) Zimzelen, gust žbun s aromatičnim, uskim listovima. Sitni, ljubičasto-plavi ili plavi cvetovi cvetaju od sredine proleća do početka leta, a ponekad i u  jesen. Koristi se u kulinarstvu.

1,5 m

472

1,5 m

0

Heliotropium arborescens  Zimzelen, gust žbun. Polusjajni, tamnozeleni listovi su fino naborani. Cvetovi, čija boja varira od ljubičaste do boje lavande, cvetaju u gustim, pljosnatim grozdovima, od kraja proleća do zime. minimalna temperatura 7 °C. 47

Hebe , „E. A. Bouvis“ Zimzelen, gust žbun zaobljene krošnje s uskim, sjajnim, bledozelenim listovima i vitkim grozdovima cvetova boje jorgovana, koji cvetaju od sredine leta do kraja jeseni.

Polygala x dalmaisiana Zimzelen žbun uspravne krošnje sa sitnim, sivkasto-zelenim listovima. Intenzivno ljubičasti cvetovi s belim žilicama cvetaju od kraja proleća do  jeseni. Minimalna temperatura 7 °C.

1,5 m

1,5 m

0

1,5 m

472

1,5 m

0

1,5 m

1,5 m

0

1,5 m

47 k

1,5 m

0

Lavandula stoechas Zimzelen, gust žbun. Glavice sićušnih, mirišljavih, tamnoljubičastih cvetova prekrivenih ružičasto-ljubičastim čašicama, cvetaju krajem proleća i leti. Zreli listovi su srebrnosivi i aromatični.

1,5 m

472k

1,5 m

0

Hebe , „jesenja divota“ Zimzelen žbun koji formira krošnju u obliku humke, od ljubičasto-crvenih izdanaka i zaobljenih, tamnozelenih listova, preko kojih cvetaju gusti grozdasti cvastovi tamno ljubičasto-plavih cvetova, od sredine leta do početka zime. 472

1,5 m

1,5 m

0

Lantana montevidensis  Zimzelen žbun s nazupčenim listovima, penjačica ili pokrivač tla. Glavice ružičasto-ljubičastih cvetova sa žutim, „okom“ cvetaju neprekidno cele godine, ali uglavnom leti. Minimalna temperatura 10 do 13 °C.

Brunfelsia  pauciflora   pauciflora , „Macrantha“ Zimzelen žbun široke krošnje s kožastim listovima. Plavo-ljubičasti cvetovi, koji za otprilike tri dana postanu beli, cvetaju od zime do leta. Minimalna te mperatura 10 do 13 °C.

Lavandula , „Hidkut“ Zimzelen, gust žbun s gustim grozdovima mirišljavih, tamnoljubičastih cvetova koji cvetaju od sredine do kraja leta, i uskim, aromatičnim, srebrnosivim listovima.

47t

57

473k

1,5 m



Desmodium elegans  Listopadan podžbun uspravne krošnje. Zeleni listovi sastoje se od tri krupna segmenta. Krupni grozdasti cvastovi cvetova, čija boja varira od bledo-jorgovan do tamnoružičaste, cvetaju od kraja leta do sredine  jeseni. 472

  RUŽE

1,5 m

moderne

0

1,5 m

1,5 m

0

1,5 m

1,5 m

0



  RUŽE

moderne

ŽUTO-NARANDŽASTE

473

R.   („Dikmedžik“) Patuljasta grmolika ruža s grozdovima cvetova guste krošnje. Blago mirišljavi, dvostruki, zlatnonarandžasti cvetovi prošarani ružičastom bojom, široki su 4 cm u prečniku, imaju oblik urne, i cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 38 cm, Š 30 cm. 473k

R. „Sautempton“ Grmolika ruža s grozdovima cvetova uspravne krošnje. Mirišljavi, šiljati, dvostruki cvetovi boje kajsije, široki su 8 cm u prečniku, a cvetaju pojedinačno ili u grozdovima, na prelazu iz leta u jesen. Lišće je sjajno i otporno na bolesti. V 1 m, Š 60 cm. 473k

R. „Doris Tisterman“ Moćna grmolika ruža uspravne krošnje s krupnim, blago mirišljavim, šiljatim, potpuno dvostrukim, narandžastocrvenim cvetovima, širokim 10 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Listovi su krupni, sjajni i tamnozeleni. V 1,2 m, Š 75 cm. 473

R. A H („Harkaramel“) („Harkaramel“) Grmolika ruža s grozdovima cvetova uspravne krošnje. Dvostruki cvetovi boje ćilibara, u obliku urne, široki su 8 cm u prečniku i cvetaju u velikim grozdovima krajem leta i u jesen. V 1,2 m, Š 60 cm.

R.    („Kokdestin“) Moćna grmolika ruža guste krošnje s krupnim, šiljatim, potpuno dvostrukim, bakarno-narandžastim cvetovima, širokim 9 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Ima obilje sjajnih listova. V 1m, Š 75 cm.

473

473k

R.    („Dikdivajn“) Grmolika ruža s krupnim cvetovima, uredne, pravilne krošnje. Mirišljavi, zaobljeni, potpuno dvostruki, zlatnožuti listovi, široki 9 cm u prečniku, cvetaju pojedinačno ili u ši rokim grozdovima, na prelazu iz leta u jesen. V 75 cm, Š 60 cm.

RUŽE

minijaturne

R.    („Pumidor“) („Pumidor“) Moćna grmolika ruža s krupnim cvetovima guste krošnje s polusjajnim listovima. Mirišljavi, šiljati, dvostruki, narandžasto-crveni cvetovi prošarani ružičastom bojom, široki su 15 cm u prečniku, a cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 1m, Š 75 cm. 473k

R. P („Makar“) Moćna grmolika ruža guste krošnje s krupnim, šiljatim, dvostrukim, crvenim i žutim cvetovima, širokim 12 cm u prečniku, koji obilno cvetaju na prelazu iz leta u jesen, pojedinačno ili u grozdovima. Obilje lišća je crvenkasto i sjajno. V 1m, Š 60 cm. 473

R. „samo Džoi“ Grmolika ruža s krupnim cvetovima razgranate, otvorene krošnje s kožastim, tamnozelenim lišćem. Zaobljeni, potpuno dvostruki, blago mirišljavi cvetovi s talasastim, bakarno-ružičastim laticama, široki su 12 cm u prečniku, a cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 75 cm, Š 60 cm. 473k



RUŽE

minijaturne



BELO-RUŽIČASTE

CRVENE

R.   („Makanđeli“) Kompaktna, puzeća, minijaturna grmolika ruža s potpuno dvostrukim, belim cvetovima u obliku kićanke, širokim 2,5 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Ima obilje sitnih, sjajnih listova. V 20 cm, Š 30 cm.

R.   („Tanba“) Minijaturna grmolika ruža guste krošnje s obiljem kožastog lišća i grozdovima dvostrukih, žuto-ružičastih cvetova u obliku rozete, širokih 2,5 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazi iz leta u jesen. V i Š 40 cm, više ako se ne potkresuje.

473

473

R. „Stejsi Sju“ Minijaturna grmolika ruža široke krošnje s obiljem tamnozelenog lišća i potpuno dvostrukim, ružičastim cvetovima u obliku rozete, širokim 2,5 cm u prečniku, koji obilno cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V i Š 38 cm.

473



i

R. A R („Okaru“) Minijaturna grmolika ruža s blago mirišljavim, potpuno dvostrukim, losos-ružičastim cvetovima u obliku urne, širokim 4 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen, i mnoštvom sitnih, tamnozelenih listova. V 45 cm, Š 30 cm. 473

R. Š E („Moršeri“) Minijaturna grmolika ruža uspravne krošnje sa sjajnim, kožastim lišćem. Blago mirišljavi, dvostruki, svetlocrveni cvetovi u obliku rozete široki su 2,5 cm u prečniku i cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 45 cm, Š 30 cm.

R. „Hula devojka“ Minijaturna grmolika ruža široke, guste krošnje sa sjajnim, tamnozelenim lišćem. Blago mirišljavi, potpuno dvostruki, losos-narandžasti cvetovi u obliku urne široki su 2,5 cm u prečniku i obilno cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 45 cm, Š 40 cm. 473

R. „princeza vatre“ Minijaturna grmolika ruža uspravne krošnje sa sitnim, sjajnim listovima. Grozdovi potpuno dvostrukih, skarletnih cvetova u obliku rozete, širokih 4 cm u prečniku, cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 45 cm, Š 30 cm.

R.   („Amruda“) Kompaktna, minijaturna grmolika ruža s dvostrukim, tamnocrvenim cvetovima u obliku rozete, širokim 4 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 35 cm, Š 30 cm.

473

473

  JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE

473



i

  JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE  BILJKE LJUBIČASTO-PLAVE

Pericallis x  hybrida , „prolećna lepota“ Spororastuća, zimzelena višegodišnja biljka u obliku humke ili kupole, uzgaja se kao dvogodišnja, s krupnim, ovalnim, nazupčenim listovima. U proleće cvetaju glavice krupnih cvetova u kombinacijama raznih boja. Visina 20 cm, širina 30 cm. Minimalna temperatura pet stepeni.

47

Callistephus chinensis serija

Milejdi Super [plava]

Uspravna, gusta jednogodišnja biljka umerenog rasta, s ovalnim, nazubljenim listovima. Ima glavice krupnih, dvostrukih, ljubičasto-plavih cvetova koji cvetaju leti i početkom jeseni. Visina 25–30 cm, širina 30 do 45 cm. 471k

Consolida ajacis , serija džinovska carska Brzorastuća, uspravna, razgranata jednogodišnja biljka s paperjastim listovima. Dugački grozdovi zaobljenih, dvostrukih cvetova s mamuzama ružičaste, plave ili bele boje, cvetaju leti. Visina 1,2 m, širina 30 cm.

473

Petunia serija Resisto [plava] Razgranata, gusta višegodišnja biljka umerenog rasta, koja se uzgaja kao  jednogodišnja. Ima ovalne listove listove i vodootporne, široke, intenzivno plave cvetove u obliku trube, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Visina 15–30 cm, širina 30 cm. 471

Lobelia erinus , „safir“ Spororastuća jednogodišnja ili povremeno višegodišnja biljka koja raste u širinu, opuštene krošnje. Bledozeleni listovi su ovalni ili u obliku glave koplja; sitni, safirno-plavi cvetovi s belom sredinom cvetaju neprekidno leti i početkom jeseni. Visina 20 cm, širina 15 cm. 471

Convolvulus tricolor , „plavi bljesak“ Uspravna, gusta jednogodišnja biljka umerenog rasta, s listovima koji su ovalni ili u obliku glave koplja. Ima sitne, intenzivno plave cvetove u obliku tacne, s krem i žutim sredinama, koji cvetaju leti. Visina 20–30 cm, širina 20 cm.

Viola x wittrockiana serija džoker Gusta višegodišnja biljka koja raste u širinu, obično se uzgaja kao  jednogodišnja ili dvogodišnja. Krupni, zaobljeni, ljubičasto-plavi cvetovi s pet latica imaju crno-bela „lica“ i žute „oči“, a cvetaju leti. Visina i širina 15 cm.

473

473k

Salvia farinacea , „Viktorija“ Umereno brzorastuća višegodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja, s mnoštvom uspravnih stabljika. Ima listove koji su ovalni ili u obliku glave koplja i grozdove cevastih, ljubičastoplavih cvetova koji cvetaju leti. Visina 45 cm, širina 30 cm. 471k

Primula serija super džinovska [plava] Višegodišnja biljka koja raste u rozetama, obično se uzgaja kao dvogodišnja. Ima listove u obliku glave koplja i glavice krupnih, mirišljavih, pljosnatih, plavih cvetova koji cvetaju u proleće. Visina i širina do 30 cm.

473





plava 

Torenia fournieri Uspravna, razgranata jednogodišnja biljka umerenog rasta, s nazupčenim, svetlozelenim listovima. Tamni plavoljubičasti cvetovi, bleđe boje i žuti iznutra, cvetaju leti i početkom jeseni. Visina 30 cm, širina 20 cm. Minimalna temperatura pet stepeni. 57

Gilia capitata Uspravna, razgranata jednogodišnja biljka. Ima paperjaste, zelene listove i glavice sićušnih, gusto raspoređenih zaobljenih cvetova nežne lavanda plave boje koji cvetaju leti i početkom jeseni. Pogodna je za sečenje. Visina 45 cm, širina 20 cm. 473

 Ageratum houstonianum,

„plava kuna“

 Jednogodišnja biljka umerenog umerenog rasta, koja ima oblik humke. Ima zašiljene ovalne listove i grozdove paperjastih, četkastih, pastelno plavih cvetova koji cvetaju na pelazu iz leta u jesen. Pogodna  je za živice. Visina i širina 20–30 cm. 471

 Ageratum houstonianum,

„plavi Dunav“

 Jednogodišnja biljka umerenog umerenog rasta, koja ima oblik humke, sa zašiljenim ovalnim listovima. Ima grozdove paperjastih, četkastih, lavanda plavih cvetova koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Pogodna  je za živice. Visina i širina 15 cm. 471k

Nigella damascena

serija persijski dragulji

Brzorastuća, uspravna jednogodišnja biljka s paperjastim listovima. Sitni, poludvostruki cvetovi u nijansama plave, ružičaste ili bele boje cvetaju leti, a iz njih nastaju naduvene semene čaure koje mogu da se seku i suše. Visina 45 cm, širina 20 cm. 473

KAMENJARKE

male ZANIMLJIVE U JESEN

Nigella damascena , „gospođica Džekil“ Brzorastuća, vitka, uspravna jednogodišnja biljka. Paperjasti listovi su svetlozeleni; sitni, zaobljeni, poludvostruki, plavi cvetovi s mnoštvom latica cvetaju leti, a iz njih nastaju naduvene semene čaure koje mogu da se seku i suše. Visina 45 cm, širina 20 cm. 473k

Nemophila menziesii Brzorastuća jednogodišnja biljka koja raste u širinu, s nazupčenim, sivo-zelenim listovima. Sitni, plavi cvetovi u obliku zdele, s belom sredinom, cvetaju leti. Visina 20 cm, širina 15 cm.

473

Sedum caeruleum  Jednogodišnja biljka umerenog umerenog rasta, s razgranatim cvetnim peteljkama. Ovalni, svetlozeleni listovi prošarani su crvenom bojom leti, kad cvetaju grozdovi sitnih, zvezdastih, svetloplavih cvetova s belom sredinom. Visina i širina 10–15 cm.

Viola x wittrockiana , „istinska“ Uspravna, gusta višegodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja, sa stabljikama koje rastu u širinu i ovalnim listovima. Zimi ili leti, cvetaju krupni, neboplavi cvetovi s malim žutim okcima. Visina 16–23 cm. širina 23–30 cm.

473t

473



KAMENJARKE

male ZANIMLJIVE U JESEN

RUŽIČASTO-PLAVE

PLAVO-NARANDŽASTE

Persicaria vacciniifolia Zimzelena višegodišnja biljka s drvenastim, crvenim stabljikama. Listovi su u jesen osenčeni crvenom bojom. Tamnoružičasti Tamnoružičasti ili rumeni crveni cvetovi cvetaju krajem leta i u jesen. Visina 10–15 cm, širina do 30 cm.

Gentiana sino-ornata

(jesenja gencijana)

Zimzelena, prizemna višegodišnja biljka koja raste u širinu. Intenzivni plavi cvetovi u obliku trube cvetaju u jesen pojedinačno na krajevima stabljika. Listovi su uski. Podižite je i delite svake tri godine. Potrebno joj je vlažno zemljište. Visina u nivou cvetova 5 cm, širina do 30 cm. 48m3k

483tk

Gaultheria procumbens Moćan, zimzelen podžbun s prizemnim stabljikama na kojima rastu grozdovi ovalnih, kožastih listova koji zimi postaju crveni. Leti cvetaju usamljeni, zvonasti, beli cvetovi s ružičastim odsjajem, iz kojih nastaju skarletne bobice. Visina 5–15 cm, širina neodređena. 58m3tk



Gentiana x macaulayi ,

„Velsov varijetet“

Zimzelena, prizemna višegodišnja biljka s plavim cvetovima u obliku trube koji cvetaju krajem leta i u jesen. Stabljike koje rastu u širinu prekrivene su uskim, zelenim listovima. Visina u nivou cvetova 5 cm, širina 20 cm. 47m3

Oxalis lobata Višegodišnja biljka koja raste u gomilama s gomoljima prekrivenim vunastim dlačicama. Grozdaste cvasti široko levkastih, svetložutih cvetova, širokih  jedan do dva centimetra u prečniku, cvetaju krajem leta i u jesen. Visina 5 cm, širina 8–10 cm. 471

Nertera granadensis (kućna sreća) Prizemna višegodišnja biljka s gustom prostirkom od sićušnih, svetložutih listova. Početkom leta cvetaju majušni, zelenkasto-beli cvetovi iz kojih nastaje mnoštvo sjajnih, narandžastih bobica. Leti joj je potrebna obilna vlaga. Visina do 1 cm, širina 10 cm. 571





ZELENO-ŽUTE

ŽUTE

Sempervivum giuseppii Moćna, zimzelena, prizemna višegodišnja biljka. Listovi su prekriveni dlačicama, naročito u proleće, i imaju tamne šare na vrhovima. Vršni grozdovi zvezdastih, tamnoružičastih ili crvenih cvetova cvetaju leti. Visina u nivou cvetova 8–10 cm, širina 10 cm. 473

Sedum kamtschaticum, „Variegatum“ Poluzimzelena, prizemna višegodišnja biljka s mesnatim listovima obrubljenim krem bojom. Ima mesnate stabljike i pupoljke listova koji niču zimi. Početkom jeseni cvetaju opušteni vršni grozdovi žutih cvetova s narandžastim odsjajem. Visina 5–8 cm, širina 20 cm.

473

Raoulia haastii Zimzelena višegodišnja biljka koja formira niske, nepravilne humke od majušnih listova boje zelene jabuke u proleće, tamnozelene leti, a čokoladasmeđe zimi. Povremeno leti cvetaju glavice sitnih, paperjastih, žutih cvetova. Visina do 1 cm, širina 25 cm. 473

Plantago nivalis Zimzelena višegodišnja biljka sa skladnim rozetama debelih, zelenih listova prekrivenih srebrnastim dlačicama. Grozdovi neuglednih, mutnozelenih cvetova cvetaju leti. Ne odgovara joj zimska vlaga. Visina u nivou listova 2,5 cm, širina 5 cm. 473

Paronychia kapela podv. serpyliifolia  Paronychia Zimzelena, veoma zbijena višegodišnja biljka pokrivka s majušnim, srebrnastim listovima. Neupadljivi cvetovi cvetaju leti, okruženi papirastim, srebrnastim čašičnim listićima. Pogodna je za prekrivanje sedre. Visina do centimetra, širina 20 cm. 473

Sedum spathulifolium,

Saxifraga exarata podv. moschata ,

Zimzelena višegodišnja biljka s rozetama mesnatih listova, često s ljubičastim prelivom. Sićušni, žuti cvetovi cvetaju leti iznad lišća. Prija joj senovito mesto. Visina 5 cm, širina neodređena.

Zimzelena višegodišnja biljka koja formira humke od mekih rozeta listova svetlozlatne boje; najlepšu boju postiže kad raste u senci. Ima zvezdaste, bele cvetove koji cvetaju leti na vitkim stabljikama. Visina 10–15 cm, širina 15 cm. 583

Bolax gummifera Zimzelena višegodišnja biljka izuzetno sporog rasta, sa skladnim rozetama sitnih, plavo-zelenih listova od kojih se formiraju veoma tvrdi jastuci. Neugledni, žuti cvetovi retko cvetaju. Dobro uspeva na sedri. Visina 2,5 cm, širina 10 cm.



velike

473tk 

„Kejp Blanko“

473tk

„tkanina od zlata“



  LUKOVICE

velike ZANIMLJIVE LETI

BELO-RUŽIČASTE

Nectaroscordum siculum subsp. bulgaricum Lukovica koja cveta od kraja proleća do poč etka  leta, s visećim, zvonastim, belim cvetovima s ljubičasto-crvenim i zelenim odsjajem. U periodu sazrevanja semena, stabljike se izvijaju nagore, tako da drže semene čaure uspravno. Visina do 1,2 m, širina 30–45 cm.

Crinum moorei Lukovica koja cveta leti, s dugačkim vratom, visokim do metar, i trakastim, poluuspravnim sivo-zelenim, listovima grupisanim na vrhu vrata. Stabljika bez listova nosi glavice levkastih, dugačkih cevastih cvetova čija boja varira od bele do tamnoružičaste. Visina 50–70 cm, širina 60 cm. 471t

Cardiocrinum giganteum Lukovica s debelim, lisnatim stabljikama. Leti cvetaju dugački grozdovi mirišljavih, blago visećih, krem cvetova dugačkih 15 cm, s ljubičasto-crvenim prugama s unutrašnje strane, koji sazrevaju u smeđe semene čaure. Visina do 3 m, širina 75 cm–1,1 m. 582k

582

Eucomis comosa Lukovica koja raste u gomilama s trakastim listovima talasastih oboda. Na stabljikama s ljubičastim šarama cvetaju grozdovi belih ili zelenksto-belih cvetova, ponekad s ružičastim prelivom, s ljubičastim tučkovima. Visina do 70 cm, širina 30–60 cm. 472

Nomocharis pardanthina Lukovica koja cveta leti sa stabljikama  na kojima rastu kolutovi listova u obliku glave koplja i do 15 belih ili bledoružičastih cvetova okrenutih ka spolja, od kojih svaki ima ljubičaste šare i tamnoljubičasto okce. Visina do 1 m, širina 12–15 cm. 583

GLADIOLE

Crinum  x powellii Lukovica koja cveta krajem leta ili u  jesen s dugačkim vratom na kom su grupisani trakasti, poluuspravni listovi. Cvetne peteljke bez listova nose glavice mirišljavih, širokih levkastih, ružičastih cvetova. Visina do metar, širina 60 cm.

472tk 

GLADIOLE Ovaj rod ima oko 180 vrsta krtolastih višegodišnjih biljaka, s više od 10.000 hibrida i kultivara stvorenih za uzgajanje u baštama, izložbe i sečenje. Gladiole su na ceni zbog upečatljivih grozdova obično otvorenih, levkastih cvetova, koji cvetaju uglavnom od proleća do početka jeseni. Hibridi gladiola dele se na grupu Grandiflorus, s dugačkim, gusto raspoređenim grozdovima cvetova, cvetova, koja se dalje razvrstava na minijaturne, male, srednje, velike ili džinovske, u zavisnosti od širine najnižih cvetova, i grupe  i Nanus , s opuštenim grozdovima sitnih Primulinus  i cvetova. Sadite gladiole u gomilama u mešovitim lejama, ili u redovima, ako je uzgajate za sečenje. U predelima s mrazom uzgajajte ih pored zaklonjenih, osunčanih zidova; južnoafričke gladiole koje cvetaju zimi zahtevaju prohladnu staklenu baštu.

G., „odmetnik“ (Grandiflorus)

G., „Florans C“ (džinovska)

G., „vrhunska ruža“

G., „Amanda Meni“

G., „Ana Leora“ (velika)

G., „ružičasta dama“ (velika)

(džinovska)

G., „Hejli“ (grupa Nanus)

(grupa Nanus) k 

G., „kraljica plesa“

(Grandiflorus)

G., „ljupkost“ (srednja)

G., „drama“ (velika)

(grupa Nanus)

G., „beli led“ (srednja)

G., „nevesta“

G. communis subsp. byzantinus k 

G., „mis Amerike“ (srednja)

G., „spasenje“

(Grandiflorus)

G., „Piter Pirs“ (velika)

G., „Esta Bonita“

G., „Tesoro“ (srednja)

G., „zeleni detlić“

(džinovska)

(srednja)

LOKVANJI Smirena lepota lokvanja (rod Nymphaea ) svakoj vodenoj bašti daje boju i središnju tačku. Ove podvodne višegodišnje biljke rastu širom sveta, a uzgajaju se zbog upadljivih, ponekad mirišljavih cvetova i plutajućih listova. Uglavnom beli, ali i žuti, ružičasti, crveni, a kod vrsta neotpornih na mraz i plavi cvetovi, cvetaju leti. Vrste sa skladnim, malim listovima rastu u dubini od samo osam centimetara, ali krupnijim vrstama je potrebno i do metar dubine. Krupni listovi slični tanjiru pružaju sklonište ribama i pomažu u regulisanju rasta algi. Lokvanjima nije mnogo potrebno, a odgovaraju im otvorena, osunčana mesta i stajaća voda. N., „Virdžinija“

N., „Eskarbakl“ k 

N., „Gladstoneana „Gladstoneana““ k  N. tetragona , „Alba“

N., „Džejms Brajdon“

N., „privlačnost“

N. grupa Marliacea, „Albida“

N., „Rouz Arej“

 VODENE BILJKE

N. grupa Laydekeri,

„Fulgens“

N., „plava lepotica“

N., „vatroglavi kraljić“

N. tetragona , „Helvola“

N., „Lucidia“

N., „General Peršing“ N., „američka zvezda“

k 

N., „Froebelii“

N., „izlazak Sunca“

N. grupa Marliacea,

„Chromatella“ k 

 VODENE BILJKE



ŽUTE

Lysichiton americanus Moćna, listopadna, višegodišnja obodna vodena ili močvarna biljka. U proleće, pre pojave krupnih, zelenih listova, cvetaju upadljive svetložute cvastne nožice. Visina 1 m, širina 75 cm.

Caltha palustris , „Flore Pleno“ Listopadna, višegodišnja, obodna vodena biljka sa zaobljenim, tamnozelenim listovima. Ima grozdove dvostrukih, svetlih zlatno-žutih cvetova koji cvetaju u proleće. Visina i širina 25 cm.

Nymphoides peltata

Caltha palustris

Listopadna, višegodišnja biljka za duboku vodu, s plutajućim, sitnim, oblim, zelenim listovima, često prošaranim smeđom bojom. Ima sitne, resaste, žute cvetove koji cvetaju tokom celog leta. leta. Širina 60 cm.

Listopadna, višegodišnja obodna vodena biljka, sa zaobljenim, tamnozelenim listovima i grozdovima peharastih, svetlih zlatno-žutih cvetova koji cvetaju u proleće. Visina 60 cm, širina 45 cm.

493k 

493k 

493

(plavun, lokvanjić)

Nuphar lutea

(žuti lokvanj)

Moćna, listopadna, višegodišnja biljka za duboku vodu i velike bazene. Zeleni listovi su kožasti. Sitni, žuti cvetovi nezdravog mirisa, u obliku boce, otvaraju se leti, a iz njih nastaju dekorativne semene glavice. Širina 1,5 m.

593

Ranunculus lingua Listopadna, višegodišnja obodna vodena biljka s debelim stabljikama i listovima  u obliku glave koplja, prekrivenim maglicom. Grozdovi žutih cvetova cvetaju krajem proleća. Visina 90 cm, širina 45 cm.

Orontium aquaticum Listopadna, višegodišnja biljka za duboku vodu ili, manje prikladno, obodna vodena biljka. U proleće se iznad plutajućih, duguljastih, plavo-sivih ili plavo-zelenih listova izdižu grozdovi zlatnih i belih cvetova u obliku olovke. Širina 60 c m.

493t

493

(kopitac, kaljužnica)

493k 

NAJBOLJE PRODAVAN KLASIČAN VODIČ ZA BAŠTENSKE BILJKE I CVEĆE

Izaberite biljku koju želite u svojoj bašti, s preko 8.000 dobro organizovanih odrednica i hiljadama fotografija koje vam pružaju sva neophodna uputstva.

Poslušajte iskusne savete stručnjaka o gajenju, kao i o zaštiti od štetočina i bolesti da bi vaše biljke bile lepe i zdrave.

Napravite fantastične kombinacije koristeći potpuno nov dodatak o upotrebi boje, kao i osobinama omiljenih biljaka kao što su ljiljani i hoste.

 „Ako tražite knjigu knjigu koja je pravi rudnik informacija, informacija, stručnih saveta i praktičnih praktičnih uputstava za baštovane, kako profesionalce tako i amatere, ovaj Vodič je pravi izbor.“ GARDEN NEWS