Migracije Srba u Slavoniju tokom 16 17 i 18 stoleca Aleksa Ivic

СРПСКИ

ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК ИЗДАЈЕ

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА

КЊИГА XXXVI.

с у i. о 'I' ti ц л 1СЛДСКЛ III I ЛМ11Л1ЧЦЛ .................... A УЈШ ЦЛ l i l ’OJ Ü.

vm

ПРВО ОДЕЉЕЊЕ

НАСЕЉА и

ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА ПО АРХЧВСКИМ ДОКУМЕНТИМА

КЊИГА 21.

УРЕДИО

ЈОВАН ЦВИЈИЋ.

С У В О Т И Ц A 1ТАДСКЛ Ш ТАМ ПЛРПЈЛ, 110Ж)]*Ш1ЖА УЛИЦЛ »P O J 2.

МИГРАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ TO K O M 16., 17. И 18. СТОЛЕЂА.

НАПИСАО

ДР. АЛ Е К СА И В И Ћ .

УВОД. Две славонске војне границе, прва са седиштем у Вараждину, друга са седиштем у Осеку. Задатак ове књиге. Архивска грађа и литература. Ч ести упадаји тур ск и х пљачкашких чета принудили с у А у стр и ју , да на граници према Турцима милитаризује св оје становниш тво и да га стави под војну управу, к ојој je била и оверен а одбрана границе од Турака, П од сл а вон ском војном границом разум евају се два разна тери тори ја: првобитна

ва-

раж динска војна граница, формирана ср еди н ом 16. века, трајала je д о сврш етка 17. стол ећ а и обухватал а je земљиш те, к оје лежи између Вараждина, Ђ урђевца, Иванића и К риж еваца; каснија осеч к а војна граница, образован а крајем 17. вгка као последица протеривањ а Турака из Славоније, простирала се најпре на земљ иш те уз Саву, од Ј асен овц а до М оровића и Сланкамена, a касније на земљ иш те уз С аву од Јасеновц а до Земуна. Заповедници оне прве сл авон ске војне границе становали с у у Вараждину и у прво врем е с у носили чин обрш тара, a п осл е чин генерала. Заповедници ове друге војне границе становали с у с почетка у О сек у, a доцније, у другој половини 18. века, п рен есен о je њ ихово седи ш те у П етроварадин, В араж динска војна граница стојал а je п од врховн ом управом Ратног С авета у Грацу, a осеч к а војна граница п од врховном управом Ратног С авета у Б ечу. О ва књига поставила je себ и задатак, да прикаж е миграције и живот ср п ски х сл авон ски х граничара од стварањ а д о укидаша вараж динске сл авон ске војне границе и ф ормирањ а иове, о се ч к е сл авон ске војне границе. М играције сл авон ски х С рба у 16. стол ећ у приказане с у укратко, тек да се кауш лни континуитет догађајима,

iioiuto

ухвати

сам о том иредм ету 1*

4

ДР. АЛККСА ИНИЋ

иеданно иубликовао две сту д и је : у Гласнику Г еогр аф ск ог Д руш тва св. 7, и 8 . ш тампапо je „Д осељ анањ е С рба у С лавомнју tokom 16. ст о л ећ а “ , a у З бор н и к у радова, иосвећ ен ом Јоваиу Цвијићу п овод ом тридесетиетогодиш њ нце паучног рада, шгамиапа je расирава „С рп ски досел>епици у Славоиијц око средине 16. века“ . Главно теж иш те ове књиге н олож еио je у приказиваше ж ивота сл авон ски х С рба tokom 17. столећа. Ипак није сва грађа, к оју сам о ж ивоту ср п ск и х славопски х грапичара у 17, веку прикупио, ун есен а у ову студију. И сторијске податке о црквеном ж ивоту сл авон ски х С рба нубликовао сам иод н асловом „М арчан ска епискогш ја“ у Б раству Св. С аве

књига

X V II-X X ,

a р асправу

о

правним

одн осим а

С рба у Славонији, „Јурисдикц ија сл авон ски х племића и српски досељ еници од 1598. до 1630“ , ш тампао сам у П рилозима за за књ ижевност, језик, истори ју и фолклор, књига друга 1922. О д архивског материјала уп о тр е би о сам при писањ у ове Kibiire upe свега акта и протоколе градачког Ратног Савета,. т. зв. W in dica, која се сада налазе у Ратном А р х и в у у Бечу. У протокол е W in d ica (у мојим цптатима Prot. W ind.) ун есен а je садржина свих списа, који се од н о се na сл а вон ску грапицу, било да су ти списи приспели градачком Ратном С авету или да с у од Ратног С авета одаслапи. Једап и то мањи део ових сп и са сачуван je д о наших дана те сам се посл уж ио шиме, a где с у списи изгубљени, кор и стп о сам с е њ иховом кратком садрж ином ,

ирибележ еном

у

п ротокол у

и д он ео сам исиод

линије ове бел еш ке у целини, у оригиналном језику ii у иравои и су он ога доба. П осл е великих успеха, које je аустријска војск а постигла у рату с Турцима 1683— 1690, остал а je вараж динска војна граница у позадини, далеко од Турака и њ ихове смањ ене држ аве те су и градачки Ратпи С авет и вараж динска грапица изгубили сваки значај и н абрзо но том били укинути. О својењ е Славоније и формирањ е нове, о се ч к е сл авон ске границе, обављ ено je под управом беч к ог Ратног С авета те се иодаци о том е налазе у Ратиом А рхн ву у Б ечу међу експедитпим и регистратурним списим а и протоколим а пегдаљег беч ког Ратног Савета.

Од ових списа je још мап.и

бр ој сачуван до иаших дапа ге сам м е ст о ушиптеимх cinica д о п с о у св о јо ј ки>п:ш исиод липијс билеш ке ni сксмодптиих и регпсгратуриих

протокола о садржмми гмч

цитатпма Prot. 1'хр. и l’ rol. КоЦ.)

ciiikii

(у мојнм

5

МИГРАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

О сим ове грађе п роучи о сам и уп о тр е би о и иодатке ич св и х

одељ ењ а

оних

архива,

к оје сам н авео у У в о д у спојих

„М играција С рба у Х р в а т ск у “ (Н асељ а и п орекл о становништна кш. 16 стр. 21— 23), затим A cta Comitialia и A cta Com m issionalia из Kp. Д рж . А рхи ва у З а гр ебу ; G eheim e A cte n из кабииетског архива у Д рж авном А р х и в у у Б е ч у ; регистратурна и екснедитна акта и п рогокол е (Prot. R eg. и Prot. Exp.) у Ратиом А рхи ву у Б еч у ; T u rcica и Hungarica у Д рж . А р х и в у у Б ечу и најзад Epistolae и Politica у загребачком Н адби скупском А рхину. Од литературе уп отр еби о сам сва дела, цитирана у Миграцијама С рба у Х рватску, a оси м њих и осл уж и о сам се још „и овим публикацијама: N icolai Isthvanfi Pannoni Historiarum d e rebus ungaricis libri X X X V , C olon iae A gripinae 1622; V jekoslav K laić, Plem ići S vetački, Rad 199; Stjepan Pavičić, O g o voru u Slavoniji do turskih ratova i velikih seob a u 16, i 17. stoljeću,

Rad, 222;

Tade Sm ičiklas,

D vijestogodišn jica

o slo b o -

djenja Slavonije, I. i II. dio, Zagreb 1891; Feldzüge des Prinzen Eugen von S avoyen, I; K ercselics Balt., Historia cathedralis e ccle sia e zagrabiensis; Д р. A . Ивић, М арчанска енископија, (1642— 1684), Б раство X VIII— X X ; Ivan Zakm ardi od dra Karla Horvata, R ad jug. akadem ije, књ, 160; Emil L aszow ski, Prilozi za p o v jest hrvatske krajine, V jesnik kr. zem . arhiva VII, sv, II, Z agreb 1905; W u nderbahrer A dlers-S ch w u n g o d e r fernere G eschichts-Fortsetzung Ortelii R edivivi et Continuati verfast durch Joannem Const. Feigium 1694; R. Lopašić, Slavonski spom eiiici za XVII viek,

Starine,

knj. X X X ;

Arneth,

Prinz

Eugen

von

Savoyen , I. Band.

Досељавање Срба y вараждинску границу. Четонање Турака no аустријској Славонији. Упадаји српских чета у турску Славонију. Везе аустријских српских граничара са Турцима.

се

О гром на већина С рба на вараж динској граиици досслила иоследњ их година 16. столећа, од 1597. д о 1600, годиио.

С еобе

С рба

пре и н осл е овог времена немају јачег лш чаји,

јер с е радило са м о о незлатлом бр оју људи. Д осел .ш тм .у С р ба у аустријски д е о Слаионије t o k o m 16. иека претходили с у у iiehium случајсва, a

tokom

17. huku у смнма случијгнпми

ДР. АЛЕКСА ИВИЋ

6

преговори и према утврђеном сп ор а зум у слали с у аустријскп грш ш чарски заповедници св о је чете у Т у р ск у

пред д осељ е-

пикс, да их штите од Турака. П осл е склопљ еног мира с ТурCKOW чабранио je Ратни С авет асистенцију граничара ири д о оел.апан.у Срба те с у граничарски заповедници били принуbi’ iiii, да разним изговорим а оправдају пред вишим властима и р теп .е one забране. су

Граничарски војни заповедниди и одбегли С рби давали Турцима у оби латој мери повода, да се упадајима у

аустр и јск у границу о св е т е неверној раји, али с у густа насеља u стално страж арењ е С рба на граници отежали и го т о в о онемогуИили тур ск о четовањ е. К ад je избио тридесетогодиш њ и* par, мобилизовала je А у стр и ја и ср п ск е сл авон ске граничаре u иослала их je против непријатеља. Чим с у Турци дознали, да je одласком многих С рба на бо јн о пољ е осл абљ ена славоп ска граиица, отн оч еш е упадаји њ ихових чета у аустри јске крајепе. О ве чете с у ил:>ачкале ствари и марву, где с у ш то иашлс, убијале с у илн одводиле у р оп ств о муш ке и ж енске, децу и старце. Ч етовањ е с у вршилн или коњаиици, који с у памадали изпеиада и сиасавали се na брзим кошима испред п отср с luni иешаци, којп с у из ш ума чинили иападаје и у ш умама налазили заклоиа од иотере. П о бр оју људи биле су тур ск е чете неједиаке. П онекад je чета бројала са м о неколико л>уди, a други пут no неколико стотина na и д о хиљ аду л>уди те се више пута развила између турски х пљачкаша и аустријских граничара права битка. куле,

Ha крајњим тачкама границе постављ ене с у стаж арске U3 којих с у војници крстарили no околинн и чим би

д ош ал и или приметили да се Турци приближују, одм ах су дојаннлп у уиутраш њ ост границе за њ ихов долазак. У сл ед одл аска српски х граничара на северозап адн о ратиш те смаи>ио се бр ој војиика, који с у стражарили иа граници те с у Турци могли неиримећени да уђу у а устријске крајеве. Смаii.no се ii бр ој људи за ор уж је те je требало времена, док се не нскуии толико граничара, колико je п отр ебн о да се са ичгледом на у си ех уи у сте с Турцима у б ор б у , a Турци су дотле оби чп о заврпшли ил.ачкање и умакли. ОсујеНинап.е ту р ск ог нљачкан.а хватањ ем н.ихових чета иа делу било je и cym iins сл а бо ср едстп о. С рби граиичари, који су у приом реду страдали од турскнх ил.ачкаша,

молили с у


7

војне заповеднике, да дозвол е упадај ср п ски х чета у тур ск е крајеве, У Т у р ск о ј се налазила велика множина заплењ ене марве и велики бр ој заробљ ене ср п ске деце, ж ена и девојака, a Срби граничари н и су били у стањ у да и скуп е св о је уцењ ене жене и кћерке него с у хтели да и они за р о б е тур ск е деце na да разм еном избављ ају св оје из ропства. А у стр и ја се у то д оба налазила у ср ед рата са северним непријатељ има и чувала се, да не изазове и рат с Т у р ск ом те je ст р о г о забранила упадаје њених граничара у тур ск е крајеве. Граничарски заповедници с у се у више м ахова трудили да израде повлачење ове забране, доказујући Ратном С авету, да he Срби иначе морати побећ и у Т у р ск у, јер je то једини начин да се сп а су од ту р ск ог пљачкања и да се оп ет сједине са за р обљеним рођацима. С рби с у више пута и покрај забране Р атног С авета упадали у тур ск е крајеве, убијали, пљачкали и водили у р оп ств о тамош њ е становниш тво, a војни заповедници су скидали са се б е и са С рба војника од го в о р н о ст за те упадаје и бацали с у кривицу на он е ср п ск е граничаре, који н и су били војници, Ратни С авет je међутим био неумољ ив и љ уто je кажњавао кол овођ е ови х упадаја у Т у р ск у. Н есум њ иво je, да с у Срби граничари имали веза са својим сународницима у Т ур ск ој. М арчанска епископија признавала je од 1609. до 1670. п ећ ског патријарха за св ог врховн ог црквеног поглавара. Први марчански владика био je р од ом из тур ски х крајева и калуђери из Т у р ск е долазили с у ч е сто у сл авон ске ср п ске манастире. А у стр и јск е власти с у нерадо гледале ове везе св оји х поданика са турски м поданицима, али м ного више их je узнемиривала вест, која je у р азш ш вр ем енима и у разном облику дојављиваиа градачком Ратном Савету, да Срби ст оје с Турцима у вези и да сп рем ају издају хриш ћаиске ствари. У неколико м ахова: 1603, 1605, 1621 и 1634. добијали су граничарски заповедници налог од Ратног Савета, да бу д н о м отре на кретањ е С рба и да уђу у траг њихови м везама са Турцима. Истрага, к оју с у војни заповедници спровели, показала je сваки пут, да je н еосн ован а била сумњ а у в ер н ост срп ски х граничара.

8


Срби на славонској и Срби на хрватској граници. Војна служ ба славонских Срба граничара. Презимена српских грапичара у Славонији. Славонски Срби као војници и свештеници. Ж iiиот С рба у Славонији

tokom

17. века ируж а далеко

pa »шжрспију слику н его једноставни ж ивот њ ихових саврем еиика, С рба у Х рватској. Ha сл авон ској граниди je С рба било m u o io

ninne nero на хр ва тск ој граници. Предели, у којима су

с е мастанили славонски Срби, били с у плодни и богати, док с е п асеоби н е њ ихових сународника у Х рватској налазиле п оср ед крш ева и неплодних крајева. С рби у Х рватској концентрисали с у сву сн агу у б о р б у против хрватски х магната 'Зрињскнх u Франкопана, који су хтели да од срн ски х д о се л.емика ств ор е св оје км етове и њ ихова се бор б а завршила ср еди н ом 17. столећа ком п ром исом . Срби у Славонији имали су да iiчдрже с једне страпе б о р б у против хрвагски х сталежа, који су тежили, да н na ср п ске доселЈеиике прош ире св о ју сп ахпјску иласт, a с друге стране б о р б у са католичком upiuioM, која пх je гипнла, да иризнаду рим ског папу за св ог нрхоипог цркиемог иоглаиара. У on oj приој бор би пашли с у С рби чаштптс у граипчарскпм

војним заиопедницима,

те су

уч п.пхону иомоћ остали иобедиоци, у овој другој борби , у одбрани православпе нере од насртаја католичког клира, били с у С рбн yuyheiiH са м о na св о ју снагу те с у у неједиакој бор би подлегли. Католици с у отели од иравославних калуђера еписк оп ск у резидепцију М арчу и предали je присталицама уније, усл ед чега je већи д е о С рба напустио православну веру те ее или иокатоличио пли поунијатио. Срби na сл авон ској граници бавили с у се земљ орадњ ом u сточ а р ств ом , a у и сто д оба су вршили и војн у граничарску сл у ж бу .

Један

д ео

С рба

граиичара доби јао

иичку ллату, али и оии Срби, јали

су

под

уиравом

je

сталну вој-

који нису нримали плату, ст о -

граничарских официра и морали с у у

елучају п отр ебе да обављ ају војничке дуж ности. П рема платном сп и ску из 1630. године добијали с у у т о д о ба у великим каиетапијама крижевачкој, коиривничкој и иванићској и у капетаипјн Од

тих

ђурђеначкој

сталну

je у криж евачкој

војничку илату 1500 војника.

иелпкој

капетаиијн

било ок о 580

иојника, a Moby м>има су дис rpehime били Србн, У иосадама

9

МИП*АЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

Тонолонцу, Ровиш ћу, Беловару, С вибовцу, Св. Ивану и Ц рквеној били су Срби у огром ној већини, у п осадам а Крижевцима, З ачесм и и Градецу било je С рба око половине, a у Топлици с у трећину п оса де сачињавали српски војници. У копривничкој великој капетанији од 500 војника С рби с у износили отприлике једну петину и то их je највиш е било у Н овиграду и међу копривничким хусарим а. У ђурђевачкој капетанији било je на 120 војника, a м еђу њима се налазило свега 6 — 7 Срба. У иванићској великој капетанији служ ило je ок о 300 војника под платом, међу којима je било око 100 С рба и т о највише у Св. Крижу. Из пописа оних славонских граничара, који с у добијали војничку плату, види се, да с у презимена ср п ски х славонских досељ ен ика потицала већином од имена каквог знаменитијег претка (Радивој Оливеровић у К лош тру 1606, М арко Ш иш манониК и С теф аи П родановић у Ровиш ћу 1609). М еђутим je ч е сто нокрај имена ставл^ена м есто свак ог презимена ознака тур ск и х чииова (Војин Јузбаш а у Ц рквеној 1606, Вујица Харам баш а у Ровиш ћу 1609, Радман Б аш а у Б еловару 1626, М атија Х ајдук у Ђ ур ђ евц у 1630, Ж и в к о Х ајдуковић у Ђ у р ђевцу 1651). К од других je као презиме стављ ена ознака досељ еника (Гвоздан У ск о к у Б еловару 1630, Стеф ан П реск очило у В ирју 1630, С теф ан П редавец у Н овиграду 1630, a најчеш ће П рибег, Вук П рибег, М арко П рибег, В укдраг П рибег у З а чесм и 1609, К ом нен и Радивој П рибег у С вибовцу 1630). К од неких je м е сто презимена ставл ^на ознака земљ е и нар од н ости (Јурица П отурида 1606, Матија Бугарин у К риж евцима

1626, Вујица

Ц рквеној

1630,

С рем ац у

Павле У со р а ц

Б ел овару и Радмил С рем ац у у

Копривници

1626 и 1651,

Степан и Видак У со р а ц у Копривници 1651, Иван Турчин у Б ел овару 1630, х у са р М ихајло Турковић 1630, Л ука Турчић у К риж евцима 1651, Ивица Србин у Иванићу 1651, војвода М ед о Турчиновић и М итар Турчиновић у Ровиш ћу 1651, као и Рајић Влах 1606, Никола П осавац 1606, и П етар Рац 1606), a још чеш ће се налази назив м еста као презиме у Т у р с к о ј:

В ук

од Брода,

Ж и вко од Валпова,

(или м е сто В ук од Су-

боц к е 1606. године или м е ст о у аустријским крајевим а: П авко о д Ц рквене, М ихајло од Св. Ивана 1606, А л е к са од М учне 1630). Н ека нрезимеиа с у no занимању (Милош Златар у Н овиграду 1626, М алеш Златар у Ц рквеиој 1630, Матија Ц естар,

10


Јован Судац у Копривници 1630, П етар Бешлија у Ђ урђ евц у 1630, Л ука Слугић у Т оп ол овц у 1651), a нека no рођачким од н оси м а (Јован Сеш ић у Б ел овару 1630, Л ека Пријић у Св. К риж у 1630, војвода Драгић Пријић у З ачесм и 1651, Равша Стриц 1626, О стоја Стриц 1630). Н еобичнија и ређа с у презимена : П етар Вукмир 1606, Ратко и Иван С едрамац 1606, Ц ветко Ступар 1606, Вујица Милаш 1609, П етар Рогуљ а 1626, Иван

М ирослав

1626,

С евер

1630,

М илосав

Ш трбац 1651.

О сим војне сл у ж бе одавали с у се српски славонски rpaничари и на свеш тен ичку струку, али као С рби војници тако с у се и Срби свеш теници и калуђери бавили покрај својих. сл уж бен их функција редови то и земљ орадњ ом. О би чно се у породици наслеђивало занимање, у појединим м естим а се с оца на сина п реносило свеш тен ичко звање, a такође и војна служ ба, ч е ст о пута и војни чинови. Највиш е војника с у давале породице Вучковића (no д есета к војника у један мах, најпре у Ровиш ћу, a касније у Беловару), Богдановића (у капетанијама криж евачкој, иванићској и ђурђевачкој) и Пејаш ииовића (у криж евачкој капетапији, већином у Ровиш ћу, Св. Ивану

и Ц рквеиој).

Д о ст а

су

војпика

давале

и нородице

Д рагуловића, Н оваковића, Радуловића, О ж еговића и нарочито породица Вуковића. К од неких породица с у се чланови одавали и на војничку и на свеш теничку струку, на пр, П редојевићи, од којих je било три марчанске владике (Гаврило, Василије и М аксим П редојевићи), један војвода (Никола П редојевић у Крижевцима 1606 и 1609), један ху са р (Јурица П редојевић у Крижевцима 1630) и један иеш ак (Вукман П редојевић у Ровиш ћу 1651). Н еке породице с у биле искљ учиво војничке на пр. Пејаш иновићи, a од породице О см ок р уга опет нема ни једног м еђу војницима, али се зато српски свеш теник у криж евачкој капетанији звао no ирезимену О см ок р уг 1618. године, оси м тога je велики судија сл авон ски х С рба Стефан О см ок р уг

имао 1666. године брата и сина ^алуђере,

a Гри-

горије О см окр угови к би о je 1701. године архимандрит у манастиру Лепавини, Чланови једне породице оби чн о с у служили војн у сл уж бу у п стој чети. Тако с у 1606. у Иванићу служ ила три М илош еnnha у истој чети, у Св. Иваиу у чети в ојвод е П етра П ејаniiniOHiiha служили с у 1606. године десети ик Вук ПејашиновиК и исчмак Pa jun I lojamiiiioiiith,

у lO ionnpy код Инанића у чети

МИГРАЦИЈЕ СРБА У С Л А В О Н И ЈУ

11

војводе Д рагуле Д рагуловића служили су 1606. засташ ш к В укоје Д рагуловић и пешаци Радивој и Вујица ДрагуловиИ, у Б еловару je 1626. у чети војвод е Д о б р о в о ја БогданоииИа служ ио пеш ак Рајак Богдановић, у Т оп ол овд у с у 1626, годние у чети војводе П рерада Радуловића служили заставник Драга Радуловић и пешаци Радован и М ирко Радуловићи. Од војних чинова српски славон ски граничари с у моглм да п остан у десетницима, заставницима и војводама. К анетански чин je р етко м огао да постигне Србин православне вере. У 16. веку добили с у капетански чин браћа Јован и Плапац Маргетићи, a у 17. стол ећ у све д о а устр и јск о-ту р ск ог рата 1683— 1699. ни један Србин на сл а вон ској граници није иоста о капетаном. К ад се см рћу или пензијонисањ ем упразпи в ојв од ск о м есто, новим војвод ом je оби чн о именован син или најближи рођак пређаш њ ег војводе. Т ако с у Пејашинонићп заузимали у криж евачкој капетанији no три војвод ск а м еста (војвода Иван, П етар и Никола 1606. и 1609, војводе Иваи п П етар

1626, војводе

Јурај,

Блаж и Д имитрије 1651),

затмм

Богдановићи (војводе С екула и П авле 1609, војвода Д обр и вој 1630), Н оваковићи (војводе К омнен и Радмил 1630) и Д рагуловићи (војводе Д рагула 1607 и Д амјан 1626).

Значај српских ст а ту т а . Побуне српских граничара. Српски изасланици у Грацу и Бечу. Предавци. Српске комисије. О си м пљачкања од стране турски х чета имали с у сриски славоиски граничари и других невољ а да п од и есу . Војпмчкп илата им je закидана и неуредно исплаћивана, граиичарскн официри с у вршили над њима насиљ а и наносили им иеирапдс, католички свеш теници с у тражили од њих десети и у, a илемићи обављ ање км етовске служ бе. тута 1630, године

нормирано

Д онаш ањ ем срп скн х сти-

je донекле нравно стаљ е Срба

граничара, али ни статути нису били у стаљ у да обучднју са м ов ољ у официра, Д о к нису донеш еии статути, ноднлн су ср п ск е

п осл ове

војвод е

и калуђери,

a статути су стноричи

пову вр сту народних стареш ииа, велике судије, к ојс ji* марод бн рао оби чи о из р едова земл.орадпика, Ретко јс пао иародин и i6 op на нојноде или частанпике. Годипс 1631, fino ji' iu-miiuii

12

ДР. АЛ 1-КСА ИНИЋ

су д и ја у Копривпици х у са р ск и заставник Радман М ирчевић, али onaj je стека о народну симпатију своји м бунтовним држањем, радн кога je н абрзо би о лишен звања и кажњен. Приликом О см ок р угове буне 1666. наметнуш е власти војводу В ук осава 1’ ндојевиКа за великог судију, али огорчен и Срби не хтед ош е се покоравати В у к оса в у него га убиш е. Статути н ису били у стањ у да кон сол и д ују прилике на грапицн nero с у напротив били извор нових метеж а. Пре статута иоложај С рба граничара би о je неодређен и базирао je na обећањ има граничарских заповедника и на царсжим принилегијама, које с у биле састављ ене у опш тим фразама. Статути с у тачпо одређивали права и дуж н ости ср п ск и х граничара те je свака п овреда статута изазивала п р отест и отпор марода. Н ародне стареш ине н ису д о б р о познавале сиагу државе. Н еколико ср п ски х иобун а д о н е со ш е у главном понол>не резултате и стареш ине, осок ољ ен е овим у сп е х о м , поиедош е оруж ане граничаре у отвор ен у б о р б у против државних нласти. Б ор ба се завршила к а та стр оф ом : м аса народа je платила ж ивотом, спаљ ена су и разграбљ ена многа ср ц ск а имања, ичдати с у нови статути, који с у јако сузили права и повластице парода и п оош тр ен е с у мере у ствари насилиог униjaheiba срн ске православне марчанске епископије. Д о овог нремеиа с у Срби сматрани важним политичким ф актором , коме с у се цареви директно обраћали са својим налозима. I lapcKH декрети

и привилегије,

упућене Србима,

читане с у

na јанпим скупш тииама и предаване с у народним стареш инама mi чување. У сл ед ср п ски х метеж а, одлучи 1665. године Ратни CanuT, да се у будућ е С рбима не у р уч ују царске одлуке него

са м о да им с с саош пте, Србп су ч есто слали изасланике у Грац Ратном С авету п у Г>сч Д иору, да личпо и одп есу и иротум аче народне ж албе u молбе, Изасланици су долазили или у име свих српских граппчара пз cne три сл авоиске велике каиетаније или у име смих С рба између С аве и Д раве или у име становниш тва из лсколико сриских села,

понекад с у долазили у

име једног

села uли јсдног манастира. И засланике je народ обично бирао iiu

сиојим

јаппим

скупш тинама и ск уп и о

им

je прилозима

путне п другс трош кове. Ни граиичарски заповедници ни Ратни Саист ii u Д нор иису радо гледали тил .аш е ср п ск е депутације пасгојали су спаком приликом, да одврате народ од шилзања

ii


13

изаслаиика. Bmue пута с у војни заповедници забрањивали нотчињеиим сриским војводама, да се примају изасланства, a у апр. 1666. налож ио je цар Ратном Савету, да отпреми кући ср н ск с изасланике. А л и кад с у граничарски заповедници хтели да изиграју хрватске сталеж е, онда с у ишли за тим, да се срн ске

војне схареш ине приме мисије у народним стварима.

Тако с у 20. јуна 1650. дош ли у Вараждин као народни изасланици 60 Срба, међу њима 13 војвода и 5 заставника, С лавон ске

С рбе

су

у

другој половини 16. века звали

најчеш ће прибезима, a ч е ст о пута и калаузима. К рајем 16. и п очетком 17. века отим а св е више маха назив Власи. П очетком 17. стол ећ а долази у изворима назив предавци. Крчелић je ову реч изводио од предан у см ислу п ри додан 1) али je вер оватније, да реч предавац долази од предати се и да значи оне С рбе, који с у дошли из Т у р ск е или се придружили аустријским четама приликом њ ихових војних експедиција бе з претходних п реговор а и п ретходн ог сп оразум а. Х рватски племићи у жељи, да бар један део ср п ски х граничара начине својим кметовима, доказивали су , да славон ски Срби нису једна национална целина него с у их делили на: Original vnd natürliche Inwohner, Praedauzen, Sclauen, Priuat W allachen. П о назорима племића ови становници границе немају сви једнака права и не м огу уживати привилегије дате правим Србима, nero треба оделити нривилегисане од непривилегисаних С рба и посл едњ е подвргиути иод племићску јурисдикцију. А у ст р и јск е власти н и су се упуш тале у расправљање са славоиским сталеж има него с у одмах, чим je хрватски са б о р први пут ф ор м ул и са о св о је захтеве у питању српски х граничара,

именовале ком и си ју да проучи то питање и да д он е се

св о је предлоге. Овај излаз а устрпјске власти сваки пут,

из ситуаг(ије уп отреби л е су кад год би сталежи ионовили

>) У Крчелићеком делу Historia Cathedralis ecclesiae zagrabìensis стр. 194 пише: „Originem Pređauciorum (quorum posteriores sub Rudolfo, Ferdinando etc. articuli faciunt mentionem) praebuit ille artic. uti Petrus Petretich episcopus zagrabiensis in M. S. S. historia Rascianorum a se com pilata perliibet, de quibus parte 3 Predauci autem sunt s o d i vel niel/us adjuncti aut participantes in priuilegiis Rascianorum. Predan enim sive pridan adjunctum significat multique Rasciani se adjunxerunt, qui a Mathia inter reliqua priuilegia ab onere decimarum eximuntur“ (Kabinets Archiv y Државном Лрхиму y Иечу, Geheime Acten).

14


шхтев да ш пањ е

се

ср п ске

Срби

иотчине

ком исије

њ иховој

није у првој

си ахијској

власти

те

половини 17. века ни

сла:ш ло с дневног реда, a граничарски заповедници с у налачили начина, да ом ету донаш ањ е дефинитивних одлука комисије.

II.

ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА ИЗ ТУРСКЕ СЛАВОНИЈЕ HA АУСТРИЈСКУ СЛАВОНСКУ ГРАНИЦУ. Српски досељеници на славонској граници. Славонски епископ Василије као прибег 1595. Сеобе Срба у Славонију од 1597. до 1600. године. С рби у С рем у с у или старинци, који се там о иастанш ие у 6 , веку при досељ ењ у јужних С ловена на Балканско П олуост р в о или с у досељ еници из срп ске Д есп отови н е и осл е н.епог пада под Т урке. Један мали д е о сл авон ски х С рба иотичс из С рем а

п осл е

пада Б еограда и С рем а у

тур ск е

руке и из

С рбије t o k o m а устр и јск о-ту р ск ог рата 1689 и 1690, a сии остали С рби у Славонији и у Х рватск ој воде иорекл о из Б осн е, одакле с у се доселили у 16. и 17. стол ећ у. Кад с у Турци 1536. почели да осв ајају Славонију,

та-

мошњи Срби, досељ ен и из Срема са четама д есп ота Стеф аиа Берислава, Радосава Челника, С теф ана СкиљановиКа и других ср п ски х поглавица, п овукош е се испред Турака као и ск о р о сни славон ски Хрвати у западну Славонију, a један д е о се од сел и у У гарску. Тако je породица Перињи преселила С рбе и Х рвате са св оји х д оба р а у околини В алпова у Патак те с е у тамош њ им урбари м а 16. века спомињ у многа срп ска и м еп а .1) Турци заузеш е сл авон ске градове и да би обезбедил и ') Rajzok a török vilàgból II. стр. 159. Већина градова убијеног десп ота Стефана Берислава пала je у турске руке t o k o m 1536. Нике i paдоне je држала у својој нласти његова удоница Катарина Бакан.и. Велу Стену je на np. од н.е освоји о Петар КеглевиК 1542, a од н.ега пр соте овај град босански паша Улама године 1543. (Nicolai Istlivanffi Pannoni Historiarum de rebus vngaricis libri XXXIV. C oloniac Agripinae MDCXXII •c-rp. 257).

16

ДР. ЛЛЕКСА ИВИЋ

и учврстили

св ој

полож ај у Славонији,

м ноге ср п ске породице,

д ов е д о ш е из Б осн е

населиш е их у о п у ст е л е сл авон ске

крајеве и ставиш е им у задатак, да обр ађ ују земљ у и да сл уж е Турцима као војници, као п утовођ е и као ух од е. Ови

С рби

из ту р ск ог дела Славоније д ођ ош е набрзо у

контакт са своји м сународницима v западиој Славонији, која je и даље остала под аустр и јском управом. С рбима у тур ск ој Славонији изгледао je лепши ж ивот под хриш ћанском влашћу те иочеш е да напуш тају т ур ск у управу и да беж е на хриш ћанску страиу. У први мах с у долазили појединци, касније rio неколико породица, a при крају 16. века пресељ авале су се из тур ске у а устр и јску Славонију велике м а се Срба. Први знатнији срп ски прибези у а устр и јск ој Славонији с у браћа Јован и Плавац М аргетићи среди ном 16. века, затим браћа А л ек са и Д ојчин године 1555. П ородице ови х прибега и оних Срба, који се с њима досел и ш е, настањ ене с у у Ш тајер ској, у околини Птуја и М арибора. J ohi je важнија с е о б а Ивана П ејаш иновића, ср п ск ог кнеза из Сирча. А устр и јск и пограпичпи заповедиици нападну у јануару 1586, na Спрач п за р обе ок о 100 српских душ а, веНнном ж еиа и деце,

али и пеколико одраслих л.уди,

међу љима и

сп ом ен утог кпеза ПејаппшовиКа. Д оговоривш и се са аусгријским заповедницима врати се Пејашиновић у Т у р ск у и сеп тем бра 1587. годиие преведе са тур ске na а устр и јск у страну многе срп ске нородице са неколико ср п ски х стареш ииа. К арактеристична

je се о б а ср п ск ог сл а воп ск ог епископа

Василпја почетком ок тобр а 1595. С лавонска срп ска егш скопија имала je седиш те у манастиру Ремети п од планином О р ахови ц ом . Изгледа, да je славонски еиискоа имао крупних разлога, због којих je м ор а о нагло да бежи из Т урск е, јер je сасвнм неочекивано д ош ао у К рижевце, молећи уточиш та и обећавајући, да he привуКи из Т у р ск е још ок о 40 српски х калауза. Из Криженаца

оде

Василпје

у

Вараждип да посети сл авоп ског

обрш тара барона Х ерберш тајна. Хитпнм мпсммиа, послатим једп о за другим, саоипгги Х србсрш таји надвојподи (^ердимапду поједппости о пајмонијем емиграпту, xmwiehii га као озбил.пог n иаметног човека. Надиојиоду ‘ Рсрдипанда н и.егове шгајерске саиегппке ш п и тср ееуje imjaiui ср п ск ог еиискоиа у њи\oiioj чомл.и то Ф ердиш ш д o;uu iionopn са ош ш углединм


17

С рбином. П очетком н овем бра 1595. крене се Х ерберш таји m Вараждина у Грац и п оведе с о б о м еп ископ а Василија. У Грацу начини Василије повољ ан утисак на н адвојводу и na чланоне Ратног Савета те надвојвода наложи 17. н овем бра Д в о р ск о ј К ом ор и да ср п ск ом еп и скоп у даде на поклон 50 форината и да плати св е њ егове трош кове, к оје je начинио у гостијоници, у к о joj je о д с е о . 2 А у стр и јск о-ту р ск и рат, који je избио у ов о доба, дао je маха новим српским сеобам а. П очетком 1596. водили с у Срби из ту р ск е Славоније са крижевачким капетаном Г ргуром Jlajба хер ом преговоре, да се д осел е на а устр и јску границу. Лајба хер не хтеде сам одлучивати него саоп ш ти ср п ск е предлоге надвојводи Ф ердинанду, a овај запита ш тајер ск е сталеж е, да ли да се прихвати ср п ск а понуда. Сталежи одговор и ш е да барон Х ерберш тајн најбољ е познаје ове С рбе из Т у р ск е и да je он недавно јавио да с у баш ти С рби разорили аустр и јску Славонију те с у заслужили, да бу д у сви поубијани, a њ ихова сел а да бу д у са зем љ ом сравњена, али с обзи р ом на корисне усл уге,

које

се

од

њих као

од аустријских поданика м огу

очекивати, п отр ебн о би било да им се изађе на с у с р е т . 5 Војни п оход против К остајнице одл ож ио je за неко време п реговор е о се о б и С рба из тур ск е Славоније, П очетком 1597. обновљ ени су ови преговори. Х ерберш тајн пош љ е пред С рбе једну ч ету војника, али се С рби прерано кренуш е на с е о б у , пре него ш то je Х ерберш тајн ова чета стигла д о њих те Турци нохваташ е ове ср п ск е бегун ц е и п оуби јаш е њ ихове к о л о в о ђ е . 4 К рајем маја д он е о je Л ајбахер ов у х о д а вест, да харамбаш а Милија има вољ у, да се са 40 другова и са м ного марве прссели из Т у р ск е на а устр и јск у страну. Каиетан Л ајбахер иошал>е св о ја четири граничара у тур ск у Славонију, да с е састапу са М илијом и да се д о гов ор е о сеоб и . А к о Милија жели одмах да се досел и , два граничара су добила налог од Л ајбахера, да оста п у код Милије и да припремају се о б у , a друга днојнца, да се са Милијиним братом врате у К рижевце те he им Лај-

~ Landes-Regierungs-Archiv у Грацу, коморски спиеи. 3 Landes-Archiv у Грацу, Militaria. 4 Ibidem. У Prot. Croat. за аир. 1597. пиш е: „Obrist in Windischlamt llanss Sigmund Frcyherr von Herbcrstain bericht K'undschafften vnd du« er etlichen W allachen, so hcrauscudtsfrrmfcMEMeiMt afllft^PM iA'liiklien w elle." Мш раник Cpfm v C iiuioiinjv

£

18


бахер дати 400 војника као пратњу досељ ен иц им а . 0 К ад je сп ор азум би о утврђен, крене се Л ајбахер лично на челу своји х граиичара и око 10. јуна 1597. изведе Милију и њ егове су~ иароднике из Т урске. У з пут даде спалити турска м еста Цепидлак, Дрежник и К усоњ е, Са М илијом je дош ло из Т у р ск е 117 душ а са 1000 комада марве. Ови досељ еници с у били већином m К усоњ а и Ступчанице, a на а устр и јској страни насељени с у у местима Ц рквеној, Св. Ивану Ж а бн ом , Глоговници, Т о п о ловцу, Градецу, Крижевцима, Д убр ави и у 'С в П етру. О сим оних С рба д об егош е тих дана у К опривницу 16, a у К риж евце 8 сриских бегунаца из Т у р ск е те Х ерберш тајн и њима одреди сталио боравиш те на сл авон ској граници. Д алеко важнија je била с е о б а С рба из околине Слатине у мрвој половини сеп тем бр а 1597. Ц ел о лето води о je Х ер бер штаји са изасланицима ови х С рба п реговоре, a п очетком септем бра се кренуо са ч етом од 5000 људи у Т урску, спалио je Слатину и д овео je из Слатине и околних м еста 1100 С рба са 4000 комада марве.® Д осељ ен е С р б е н аселио je Х ер бер штајм у Ровиш ћу и околини. С пролећа 1598. досел и ш е се две групе Срба, од којих je једпа насељ ена у П оганцу. О бе групе заједн о бројале су о к о 500 душ а. У августу je преш ло 146 С рба, који се н аселише у околини Иванића, a у ок тобр у се п ресел и л о нових 500 сриских становника, који се настаниш е код Св. Крижа. П очстком н овем бра упале с у иванићске ч ете у Т у р ск у и напредонале с у у правцу према П акрацу те су отуд извеле око 350 С рба са шиховим стареш инама Д рагулом агом и Вучићiiiom , 7 У сеп тем бр у 1599. године д о се л и о je Х ерберш тајн не-

г' Unnica Archiv у Грацу, Militaria. 11 Isthvanffi Nicolai,

Pannonj llistoriarum de rebus Iiungaricis libri XXXV, Coloiiinc Agripinae 1688 str. 710. 1При вођењу npcroHopa o ссоби сачунани документи истичу поимсничno об е one српске старешиие и неле, да je Драгула a ia имао утицаја na Србе у околини Пакраца, a ВучиК ara je био вођа С рба у околиии Нелике. После с е о б е спомише се само Драгула-ага, који je на аустријској страии добио војнодски чин И његови потомци Драгулови^и су иаунимали угледно м есто Meljy српским славонским граничарима. Мада си аа Иучи^-агу ite спомин.е иареком да je npeiuao na аустријску страну, мож емо т о утврдиги по п.егоиим потомцима, који се од сада сиомнњу na платним синсконима слаиопскс грамице. Тако се сиомии.у: хусар


19

колико српских породица, a 2 . ок тобр а д осел и ш е иванићске чете 120 цородица, које с у бројале 995 душ а и к оје с у с о б о м нодиле ок о 3000 комада марве. К рајем јануара 1600. п ов ео je А л бан Грасвајн експедицмју у тур ск у Славонију. П озвао je у п ом оћ ч ете из Л удбрега и из Криж еваца те се 27. јануара к р ен уо према Вировитици п Брезовици и напао je Слатину, к оју с у Турци били п он ово изградили те ју je спалио и зар оби о je покрај остал и х Турака слатинског заповедника М урат-агу,

кога Грасвајнови војници

у повратку убиш е. О сим Слатине спалиш е хриш ћани Вукичицу, М ихољац, Миљено, Бистрицу, М единце и Гечицу, a све С рбе из тих м еста заједн о са њ иховим угледним. стареш и ном Равш ом Ц ветиновићем , 8 д ов ед ош е с о б о м и настаниш е у ок олини Копривнице. Н аскоро посл е овога п ов ео je сличну акцију иванићски капетан Глајспах.

И он je п озвао у п ом оћ криже-

иачке и петрињ ске чете. Ha челу свнх ови х војника упадне у Т у р ск у и преведе ок о 100 срп ски х п ороди ца са 828 душ а, м еђу овима 309 за оруж је. У повратку га у два м аха напад ош е тур ске чете, нрикупљене из В ировитице, Б резовице, Слатине, Св. Н иколе и О раховице, али Турци об а пута бу д у потучени. У овом војвода Б л агоје , 9

сукобу

с Турцима

п оги нуо je и српски

П о Х ерберш тајн ову налогу п ођ ош е 1600. године Никола Црни и П родан Рац са српским четама п реко Д раве, нападош е na Харш ањ више Сигета и П ечуја и заплениш е велику множину говед а те странпутицом умакну у Б абочу, a отуд преко Кањиже сти гош е у К опривни цу .10

Н езадовољ ство Срба Ровишћана 1602. Нова досељавањ а Срба на славонску границу 1602. и 1603. Сумњинење српских граничара ради споразума с Турцима 1603. С рби с у у Ровиш ћу, З ачесм и и другим местима, у којима с е настаниш е, морали пре свега да подигну страж арнице (Skarthäuser), у које he се склонити, ако на њих нападну турДамјан Вучићагић (1626 и 1630), Никола Вучићагић (1647), заставник Јован Нучи^агиЦ (1650), хусар Т од ор Вучићагић (1651), сви у крижевачкој капетанији. 8 У платном списку копривничких хусара од 1606. године налази ■ее и onaj Raussaw Zwetinovitsch. 11 Landes Archiv y Грацу, Militaria. 10 Istvanffi, o. c. стр. 761.

2*

20

ДР.

АЛЕКСА ИВИЂ

ске чете и у којима he становати војничка стража, затим с у морали да искрче земљ иш те, к оје им je дато на обрађивањ е, u било je запарлож ено и об р а сл о ш иирагом и к ор овом . У о в о м носл у с у остављ ени били без п ом оћ и : нису добили ни o 6 ehaiiy плату ни обећан е работнике

те

ради тога настаде

ме)>У С рбима криж евачке капетаније велико н еза д овољ ство и

огорчењ е.

Никола П ејаш иновић, војвод а у Ц рквеној, Иван харам баш а Вујица, В у к оса в Даничић и ха ра м -

11 еја ш и н о в и ћ ,

баш а Новак, војводе у Ровиш ћу и П етар Д раш ковић, војвода у Градецу иокуш аш е да CTporoinhy народ умире, али га тиме још јаче изазваше. С рпски граничари се искупиш е у Ровиш ћу те Пејашиновићи и друге војвод е м ор а дош е бегств ом да се сп асавају од народног гњева. З а ову п о бу н у у Ровиш ћу јавi.eno je ноћу 2 1 . и 2 2 . априла криж евачком великом капетану Ф ел и ксу Ш р отен ба ху. Ш р от ен ба х с е п обоја, да ће ова п о буна С рба заузети велике разм ере те у том см и сл у извести управитељ а сл авон ске границе, копривничког великог капетана А лбан а Грасвајна , 1 али се њ егово

страховањ е није о б и ст и -

иило, јер се узрујани духови Ровиш ћана у б р з о стиш аш е. Д ок с у у криж евачкој капетанији трајали ови немири, иачинише иванићски граничари no Г расвајн ову налогу упадај у Т у р ск у. Ha челу са великим капетаном Иваном К ри стоф ом Пранком и са војводам а иванићским Д рагулом Д рагуловићем , рајнским Вукићем М илош евићем и харам баш ом Драгићем,. клош тарским П етром Х асан ови ћем и светокриш ким војвод ом Д м и гр ом П руговићем и војводом В уком спалише у марту 1602.. гурска м еста Церник, Д ругановце, Галетинце, П етровицу, B p x f Малу и Велику П еручију, К атиборје, П ридборје, Дрежник, К ур т-а п ш о сел о, Хагијановце, П одгаје, Б окуле, М и ха љ ева^ 1)о д о 11алце, С тоб ор је, М але С очице, В рбје, Лупињу, Совињак,. К ож ухови цу,

Ч рем очиш те

и Баничино, заплениш е мнош тво

1 У писму, датираном 22. апр. 16()2. у Копривници, саопш тава Hip отеибах ......... dass mir heut in der Nacht von zwaien Peaschinowitsch die Post kumen, das die maisten Wallachen zu Rouischka, weilen sie sich so K<»nz und gar verlassen befinden, dass inen schon in so langer Zeit khein Heller gereicht worden, dass Haus verlassen w ollen und fast alle vntter die Junklia stossen und w ollen niemandt nier verbunden sein. W eillen inen dan solch es der Peaschinowitsch vnd die ändern W oiw oden währen wollen, haben sie sich alssbald zusamengeroth vnd da sie nit entwichen weren, hetten sie die W oyuoda alle zu T o dt gemacht worden, dass sie Rebelion so möclit es bald weitter einreissen.“ (K riegs-Acten aa 1002, Landes-Archiv y Грацу).

21


марне и ствари и д ов ед ош е м н огобројн е ср п ск е породи це, те их населиш е међу раније досељ енике. Ратни С авет с е п остар а за прехрану ових нових граничара и уручи им п реко Л еопол да Граф енауера у марту ш ест a у априлу д е се т буради браш на .2 Идуће године с у крижевачки граничари обавили сличну миси ју. Нови обрш тар сл а вон ск е границе барон Т р аутм ан сдорф пошље среди ном н овем бр а 1603. капетана Ш р о те н ба х а са 1500 војника из криж евачке капетаније на О раховиц у више П ож еге. Ш р отен ба хова чета спали О раховиц у и околна сел а и сп ахијске д вор е те се са пленом и са заробљ еницима врати натраг. И овом приликом се хриш ћанској чети придружиш е многе ср п ске породице, које Т р аутм ан сд орф насели no граници . 3 Ha упадаје аустријских чета одговори ш е Турци упадајем на сл а вон ску границу, у к ојој с у сачињавали С рби већину а устр и јск и х

војника.

Погранични заповедници

су

н арочито

истицали јунаш тво, које С рби показаш е у овим сукоби м а, М огуће je, да je баш о в о х р а б р о држање С рба било узроком , ш то се n o турским крајевима раширила вест, да славонски С рби воде п реговор е са Турцима ради повратка у Т у р ск у и ради заједничке акције против аустријских граничара. К рајем априла 1603. уск оч и један хришћанин из ту р ск ог дела У гарске и преда се четама уга р ск ог граничарског заповедника барона Колонића.

При преслуш ањ у саопш ти

овај прибег,

да с е у

Т у р ск о ј отв ор е н о прича, да С рби на сл а вон ској граници ст о је у сп ор азум у с Турцима и да им обављ ају у х о д ск у сл уж бу. К олонић саопш ти ово надвојводи Ф ердинанду и предлож и му, д а даде

похватати

и казнити ср п ск е

прваке као издајнике.

Н адвојвода се 10 . маја захвали К олон ићу на саоп ш тењ у и наложи ба р он у Х ерберш тајн у, да према неверним С рбима најоштрије^ п оступ и.

Херберхптајн

се међутим није дао завести

иразним гласовима него 14. маја од говор и надвојводи, да се не см е преухитрити са осуђивањ ем С рба и са извршивањем о су д е , као ш то то К олонић предлаже. П ротив С рба није ништа 2 Графенауер пише из Радгоне 4. апр. 1602. ш тајерској земаљској нлади: „H abe auch Eur Gnaden Bewilligung nach auf die jungst durch Herrn Alban Grässwein herausgebrachten W allachen vnd Christen vber die vori gen sechs Vass noch zehn V ass Mehl bei dem Profiandt Beförderer zu W a rassdin zu reichen angeordnet“ (Kriegs-Acten за 1602.) 8 Kriegs-Acten aa 1603.; Isthvanffi, o. c. стр. 803.

22


конкретно и зн есен о н его са м о н еодређ ен а причања у народу.. Ono нричаше још не значи доказе. А к о прибег зна поближ е и детаљније о том ср п ск ом н евер ству, нека дођ е к њ ему у Вараждин и нека каже,

који с у С рби неверни хриш ћанској

ствари, јер je С рба много, има их у три пограничне капетаније. П ре него ш то се то догоди, не би било саветно, да се Срби нрогоне. Они с у дош ли из Т у р ск е са женама и дедом , оста вивши там о све св о је имање и овд е с у д о сад верн о служили. Он с е je лично осв е д оч и о и своји м je очима гледао, како с у се С рби п ош тен о и х р а б р о држали приликом недавног непријатељ ског упадаја na те љ уде б ез поузданих доказа вређати, значило би ићи на р ук у Турцима, који rio св ој прилици сами пуш тају гл асове о ср п ск ој невери, да се на тај начин С рбима осв ете.4 Сличан догађај се п онови о и у августу 1605. Један приб е г из Т у р ск е са оп ш ти о je обр ш та р у П етру К охари ју, да С рби из околине К опривнице стоје у сп ор а зум у и у завери с Турцима, да им предаду К опривницу. К охари дојави ов о надвојводи, али овај није више обр аћ а о пажњу на празне клевете о ср п ск ој н евер и .5 У ратном са вету je тада сед и о и бивши сл авон ски обрш тар барон Х ерберш тајн, који je д о б р о познавао С рбе те je сада м огао усм ен о да су зби је клевете, изнесене против њих. П о св о ј прилици je Х ерберш тајн ова заслуга, ш то Ратни Савет није

ништа п р ед узео

против

С рба ни кад

je

идућег месеца- стигла пријава бана Т ом е Е рдедија о срп ском договарањ у с Т урц и м а.8

Трош кови око српских досељеника 1604. и 1605. Т уж бе Срба у Мучној 1605,1607. и 1608. Незадовољ ство Срба 1607. С еоб а српски х м аса из Т у рск е na а устр и јск у сл авон ску грапицу и прехрана досељ еника 'у прво врем е, Д014 они не подигну се б и куће и д ок не искрче и не обр а д е додељ ен о им 4 Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, I. стр. 375; Kriegs-Acten за 1603.. •' Turcica за 1605. О овој српској завери јављено je и надвојводи Матији, као ш то се види из њ еговог писма, упућеног 17. авг. 1605. и збор ном кнезу Јоакиму Фридриху Бранденбуршком: ____ so ist vom sibenden diese aus des Redey Läger gew isse Kundtschaft einkhomen, das die Räzen vmb Copreiniz, deren bey dreytausend sein, mit dem türkischen Serdar ainen Verstandt haben, dieselbe Vestung mit List einzunemen vnd ihm, wann er daselbst, wie er ihm fürgenomen, fürzeucht, einzuantworten“ (Hungarica na 1605.) 0 У Prot. W ind, за ceirr. 1605. пише: „Thom as Erdeody bericht der Wallachen Corespondenz mit dem Eeindt.“

МШТЛЦШК CI’liA У СЛЛИОНИ.1У

23

tcM 'i.iiiii u*, коттало je миого, а те трошконе јс градачкп Ратпи Сшн-т mihi'inhmuio од штајерских сталежа. Једап рачуп ча Србс, доссммчк' 1599, исплатшпс сталежи тек 1604. годиис. Доссл.епици су трчели оскудицу у хал.инама, те je тадаши> 1 1 слаиопски обрштар барои Херберштајн затражио од вараждииског тргонца Виицснца Бсргера, да даде Србима на кредпт материју ча халише. С јесенн 1603. именован je Хсрберштаји члапом Ратпог Санета у Грацу те je у спојству ратпог саиетиика иосрсдсжао 28. ф ебруара 1604. код штајерских сталежа, да с:о lirpivpy илати 344 форипта, које Срби код н.ега чадужшпс п«ручуjyhn себи хал>ине.1 Једап Д1 ’<» гранпчара je нршио под илатом војну службу, a m jt* Лустрија током 16, п 17. нека стално натезала са ис’I иојмпчкпх прммалчсжпости п нпје им готово пикад in-и im и in ш чу inory nein јо једам део остајао neiiciinaheii if |t< .фишип uvioMii’ia маи.у iwiii nchy своту снаком свом Mii|iniiiv Ilnjiiipihii ii iain i рамичарима достаил.аиа je преко 1 М1 М1 М ПЧ нпјнида, Сиршстком марта 1604. поднесоше српске иојнидо ti t иртконачке киистаиије штајерским сгалежима молбу, ■in им итлате чаостатак платс. Војводи Ивану ПејашиновиКу, Ц|(Ч()И1 )М брату нојнодн Николи и његовом сииу војводи Пстру и н.ихопим иојпицпма дуговала je држава 4751 форииту. За« платс Вукосаиа Даиичића, војводе у РовишКу п п.екишх нојпика ичпосио je 593 форинта, војводи Радотш у Ожеl omihy дугоиала je држава 985 фориита, ДрагиИу РадичониНу 67 (|?<>puI>та, харамбаши Новаку, војводи у Pomunhy, 722 форимта, а нојводи Пегру Драшковићу 839 форшгга.’“ Војие власти су један део трошкова око сеобе п ирехраме српскпх досел>епика наилаћивале одбијањем од мојпнчкс илатс грамичара. Дешавало се, да су морали и немачкп иојници, којн су служили на славонској грапицп, сноснти трошконс око досел)апан>а Срба. Комиснја, која се 1604. годипс баипла па славоиској границп ради ирегледа грапице и исплате гра> ипчара, одбила je 768 форинта од илате немачких војппки у ИиапиКу, јер су Вук Грасваји и Гашиар Глајсбах толико дали ча иронијапт лоссл>еппм иреданцима. Немачки нојппцп подие* сош с грофу Траугмапсдорфу молбу, да их учмс у чаштиту протин овс пепраиде гс Траутмапсдорф ирепоручп штајсрсним h

ii

i i i o m

i u t u k

1 Ш гајерски .чсмчл.ски архин у Грацу, Militaria аи КХН. » Ihideni.

24


сталежима м ол бу немачких војника, да им се врати задржана с в о т а .3 О вде се n o први пут називају предавцима они Срби, који су се доселили на сл а вон ск у границу сами, б е з претходних п реговора и бе з сп р овод н е аустри јске чете. За пронијант другим српским досељ ен иц им а дадош е 14. априла 1604. иваниКски капетан Гаш пар Г л а јсбах и крижевачки капетан барон Ф ел и кс Ш р от ен ба х 559 ф оринта те н адвојвода Ф ер динаид наложи 15. априла 1605. ш тајерским сталежима, да илате и овај р а ч у н .4 Из овог

д о ба

им ам о једну занимљиву в е с т о јуначким

мегданима између сл авон ски х граничара и Турака. П о тадаш њ ем оби чају долазило je ч е ст о д о д вобоја изм еђу угледнијих граничара са аустр и јске и са тур ске стран е и то са д озвол ом , a гдекад и уз асистенц ију а устријских и турски х сл уж бен их лица. У м арту 1605. молили tc y од Ратног Савета д о зв ол у за мегдане В укоман Росић, вода Д рагула Д рагуловић.5

заставник Јурица и вој-

Д рагула je би о војвод ом у К лош тру код Иванића. Према нлатном сп и ску од 1606. носили су војвод ск у част ови С рби: у Крижевцима Никола П редојевиК и Радован Ож еговић, у Ровишћу В ук осав Томичић, харамбаш а Вујица, Иван П ејаш иновић, харамбаш а Н овак и В ук из Сирча, у Т оп ол ов д у je би о војвода Смољан Вранковић, у Топлицама Петар Пушкадија, у Градецу П етар Д раш ковић, у Св. И вану П етар Пејашиновић, у Ц рквеној Никола

Пејаш иновић, у

Копривниди Д митар из

Сирча, Ж и вко Селенић и М арко Егидовић, у Ђ ур ђ евц у М арко Галовић, у Иванићу Ивица Ивановић и П ријо Миловић, у Рајину Д амјан Д рагуловик, a у К лош тру оси м сп ом ен утог Д рагуле још и П етар Х асан ови ћ .0 3 Ibidem. 4 Militaria за 1605. У Prot. W ind, за април 1604. пише: „Foelix von Schroltenpach, Obrister Haubtman zu Creuz, bilt vmb Bezallung derjhenigen 249 FI. 36 Kr , für welche denen herausentsprungnen W allachen Profiant geben w orden;* под септ 1604. стоји : „Alban Grasswein schreibt wegen herausgebrachten W allach en “ , a под anp. 160.Ö. пише: „Dekret an die Landtschafft in Steyr per Bezallung der Profiandt, so der von Gleispach, Laiba cher vnd Schrottenpach für die heraussentsprungnen W allachen em pfangen.“ r* У Prot. Wind, за март 1605. пише: „V ukom an Rositsch begert ime ain Kampf zu uerwilligen. — In simili Juriza Fendrich. — In simili Tragola W eiu oda.“ 8 Kriegs-Acten.

25

МИГРАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈ У

У већини случајева •онда,

кад

с у војводе стојал е на челу С рба и

je требал о устати у одбран у оних права,

која су

С рбнма дата приликом њ иховог д осељ ењ а из Т у р ск е и која <',у оии суревњ иво чували. Д осељ ен иди с у се н арочито опирили покуш ајима хр ва тск ог племства,

да

и њима

наметиу

км етовске дуж ности. Тако с у од С рба у М учној к од К опривнице околни племићи захтевали,

да им обављ ају к м етовску

сл уж бу, на ш то с е С рби у јулу 1605. потуж иш е и нађоше заш титу код Ратног С а в е т а .7 У с к о р о п осл е овога дођ ош е С рби из М учне у с у к о б са својим

капетаном Ш р отен ба х ом те у дец ем бр у 1607. подне-

со ш е п реко своји х изасланика туж бу против њега. Ратни Савет не хтед е одм ах да д он оси одлуку н его затражи извеш тај и ■оправдање од Ш р о т е н б а х а 8 и добивш и од њега одговор , наложи му, да остави С рбе на миру док не приспе на границу славонски обрш тар. О ву одл уку Ратног С авета с у С рби иогреш но тумачили те Ш р о т е н б а х у отказаш е сваку п осл уш н ост. Ha Ш р от ен б а х ов у туж бу укори Ратни С авет марта 1608. С рбе ради н еп осл уш н ости и у мају те године повери Траутм ансд ор ф у задатак, да испита и изглади диф еренцију између сриских граничара и Ш ротен баха.,0 7 У Prot. Wind, за јули 1605. пише: „N. die Wallachen zu M ochna bei Copreiniz bitt, sy gegen irem Erbietten der Robat vnd ander dergleichen Anforderung zu befreyen.“ 8 У Prot. W ind, за дец. 1607. налази ce белеш ка: „N. der Wallachen zu Muhna im W indischlandt Beschwer contra Herrn Haubtman zu Copreiniz von Schrottenbach. — W irdet ime Haubtman vmb Bericht vnd Remedierung eingeschlossen “ 0 У Prot. Wind, под датумом марта 1608. стоји: „Oberhaubtman zu Copreiniz Herr von Schrottenpach beschwert sich, dass sich die Wallachen zu Motächna dess jungst erlangten Beuelchs, crafft w elches ime auferlegt, dass er sy biss zu des Herrn Obristen in W indisch inss Landt Khonfft wider die Gebier nit beschwern solle, gar zu hoch riemben vnd verner khaincn Gehorsam b laisten w ollen. Ingleichen clagt er wider den Martinum D obrinitsch, das er inen W allachen vnbillichen Hilff, Rath vnd Anweisung gäbe. In simili mit Vermelden, das neben der W allachen Agento dem Dobrinitsch •ain anderer Student, auch die zur Haubtmanschafft Copreiniz geherigen Vndterthanen gleichfahls aufwigle. Bitt vmb ain Verhör vnd schleust vom Haubtman zu Legrad ain Khundschaft ein, w as dise W allachen vnd Paurn für bese Vntugent vnd Vorhaben. — Darauf ist inen W allachen ir Vngebier verwisen vnd angedeutt w orden, wann Herr Obrist ins Landt khombt, dass sodann dise Differenzen decidirt w erden.“ У Prot. W ind, ва мај 16Ü8. mime:

26

ДР. АЛЕКСА ИНИЋ

И no другим м естим а било je м еђ у Србима незадовољ ства. Сви незадовољ ници

се н ису ограничили сам о на поднашањ е

туж бе Ратном С авету него с у се n o извеш тају капетана СпишиКа из јула 1607. многи Срби бавили плановима, да се врате у Т у р с к у и да се н асел е к од церничког бега и у Б ел ој Стени.10

Оснивање марчанске епископије 1609. Славонски племићи и српски досељеници. Нападаји Турака на славонску границу. Нове сеобе Срба 1615. Са а устр и јско-турски м миром, склопљ еним на уш ћу реке Ж итве

11. новем бра

1606,

п очел о

je сређивањ е прилика у

аустријским крајевима те je и ж ивот С рба на сл авон ск ој граници д оби о нормалнији ток. З а врем е рата морали с у српски досељ еници

много

да препате у верским стварима.

Они су

при с е о б и довели св оје п опове и калуђере, али с у врховне црквене власти остал е у Т урској те je међу досељ еницим а у црквеним утврђен

питањима владала и

олакшан

анархија.

прелаз преко

П ош то

границе,

je мир

договор и ш е

био се

ср п ски славонски граничари са своји м сународницима у Т урској, да са бо р архијереја п ећске патријарш ије креира за аустријске

С рбе православну епископију,

која he потпадати

под власт п ећског патријарха. Нашла се одмах и п одесн а личност, епископ С им еон Вретањ а те њега 28. јуна 1609. постави архијерејски са б о р на челу са пећским патријархом Јован ом за егш скопа аустријских Срба. Н ови епископ изабра »a сп оју резиденцију оп устел у околину брега М арче, на ком е je нскад п о ст оја о католички манастир na je од Турака би о моруш ен. Земљ иш те м арчанско припадало je загребачкој бискуиији те епископ С им еон пође у Рим, призна папу за св о г цркненог поглавара и изради код

nane 21. н овем бра 1611.

„An Herrn Obristen in Windischlandt in causa den Herrn Oberhaubtman zu Copreiniz von Schrottenpach vnd die auf derselben Gräniz wonenten W alla chen, sonderlich die zu Mutschna betr.1, 10 У Prot. Wind, за јули 1607. пише: „ __ Spissitsch schreib, dass sich merrere W allachen herausbegeben, auch bey zernikher Sambssach vnd bey W elessina niderrichten w ollen .“ Под датумом септ. J608. налази ce белешка: „Hiebei ain Anbringen von denen aus der windischen Gränizen angesidleten Wallachen, in dem sy sich in gemain beschwern, als ob inen wider die Gebier Vice Widerwertigkheit zugefiegt werden.“

МИГРАЦИЈЕ СНБА У СЛАВОНИЈУ

дозволу, да м ож е на бр егу

М арчи подигнути

27 правосланшг

манастир и поставити у њега св о ју еп и скоп ск у р ези ден ц и ју,1 Тако je подигнут манастир и ударен темељ м арчанској еп и ск опијм, која ће у б р з о п остати важан

ф актор у ж и воту славон -

скнх Срба. K ao ш то см о споменули, хрватски с у сталеж и још за трајаља а устр и јск о-ту р ск ог рата покренули најпре у загребачком земаљ ском, a затим и у п ож ун ском држ авном са б о р у питаље прош ирењ а племићске јурисдикције над српским досељ епицим а. Сталежи су,

на челу са загребачким би скупом ,

доказипали,

да je земљиште, које с у С рби запосели, својина појединих племићских породица те Срби, ако хоћ е там о да остаиу, м орају

потпасти

п од плем ићску уп раву и обављ ати км етовску

сл уж бу. П ош то би с е овим скучила власт и умањили приходи граничарских заповедника, који с у довели С рбе из Т урск е, устали с у граничарски заповеднипи у од бр ан у ср п ски х права, доказујући, да с у Срби затекли границу оп устел у и запуш тену, 1 Опширније о историји цркве славонских Срба у студијама: „М арчанска епископија“ у Б раству Друштва Св. Саве књ. XVII—ХК и у чланку ,,Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba“ у Vjesniku Kr. Zem. Arhiva, за годину 1916. — Границе земљишта манастира М арче, према дипломи загребачког бискупа од 11. фебр. 16)8., утврђене су овак о: ,,Ut primo a parte orientali fluvius G logovnicza profluens ad Lucum, qui Buiasin olim est denominatus, metas incipiat a lo c o Gradishe, via, quae a castro chasmensi ad monasterium ivaniczensi ducit usque ad malam cujusdem Wuhich et haec ipsa via, a praetacta mota olim Hruske Goricze nuncupatum tendendo inetae lo c o habetur sub eo prom ontorio Hruske G oricze, dicto vallis limitatur, hinc per collem recta transeundo ad aliam valletti vel rivulum in piscinam no stram episcopalem influentem ad molam usque, que unica in eo rivulo habetur, Laurentii cujusdem Praedavecz. Denique ab hac mota per sylvam recta proceden do versus rivulum in fluvium influentem G logovnicza, in eo loco, qui M ostarevecz dicitur, ubi clauduntur metae, trac hini in quam sylvae montosae sic limitatum“ (Ecclesiastica y Надбискуиском Архиву y З агребу). O самом оснивању М арче налазимо приказ у одбрамбеном од говору унијатског бискупа Рафајила МарковиИа, послатом 1717. Ратном Савету у Бечу. У том одговору вели М арковић: „V enerabilis condam Simeon Rascianorum catholicorum ritus greci episcopus cum num eroso popu lo Rasciano in fide et unione catholicae ecclesiae vivente u Turcarum tyranide in fines regnorum Hungariae, Sclauoniae et Croatiac se cesserit, in quibus finibus suprascripti regni Sclauoniae et signantur d ioecesis zagrabiensis cum praescripto fidei ardore ecclesiam quandam suh invocatione Omnium Sanctorum olini erectam, attuili vero impietate 'Гигсагши dirutam et desolatam restauraturus et prope eandem aedes ad formatu umnasterii extrui curaturus, ubi diuinus cultus augeretur et saluti pracscripto-


која никоме никаква прихода није дон осил а те с у уз помоћ ш тајерских сталеж а искрчили и обрадили н асељ ено земљиште. С рбима je при с е о б и обећ ано, да неће бити ничији кметови и ако би их сада приморали да врш е к м етовск е п осл ове, они би побегли натраг у Т у р ск у ,

a то би значило велику ш тету

и ои а сн о ст не са м о за границу н его и за све а устр и јске земље, које с у у близини границе. Тако се изм еђу хрватски х племића u ср п ски х досељ еника развила и провлачила деценијама борба, у којој с у граничарски официри енергично заступали ср п ск о ста н ов и ш те.2 И покрај склопљ еног мира славон ски Турци с у се и даље непријатељ ски понашали спрам су сед н и х а устријских граничара. Ни један турски п редео није t o k o m последњ ег рата претри ео толико ш тете као тур ска Славонија. У њој с у спаљена многа турска м еста, у њој с у опљачкани и оп устош ен и читави крајеви, из ње с е одсел и ле велике м а се ср п ск ог становниш тва. С ве

су

ово извршили аустријски славонски граничари.

Они

с у опљачкали и спалили турска места, они су омогућили с е о б у иезадовољ них С рба. Славонски Турци с у сада чекали п од есн у ирилику, да упадну у

аустр и јск у Славонију и да се осв ете

за миога зла, која им. хришћани н ан есош е. Д а би олакшали своји м четама упадај у аустр и јску границу, намеравали су, према

извеш тајима

иванићског

капетана

Спишића

и Т ом е

rum Rascianorum plurimum consuleretur.“ Позивајући ce на донацију би скупа Домитровића, издату Zagrabiae feria tertia post festum Sancti Matthei Apostoli et Evangelistae 1618, наставља Марковић овим речима: „P ostea quam religosissim us ac reuerendus dominus frater Simeon Urattanya, frater ordinis Sancti Basilii olim in partibus turcico im perio subiectis degentium abbas, divinae non reluctans inspiratioris sedes patrias deserere atque in has sacro romano imperio ipsique sacrae regni Hungariae coron ae su biectas partes cum innunierabili fere Valachicae seu Rascianae gentis familiarum numero commigrare non dubitavit hicque necdum firmitur fixo pede beatissimuin patrem summum romanae ecclesiae antistitem, pro vero Christi Sanctique Petri su ccessore ac universalis ecclesiae dei capite agnoscendo, ipsam praedictam gentem rascianam seu valacham ad veram dei cognitionem in formare, pietatem cultumque dei in eis prom overe nec minus in fidelitatis et constantiae officio erga augustam domum austriacam sacramque regni Hungariae coronam consecrare, confirmare et stabilire niteretur“ (Expidit. aa 1717.J 2 Опширније o OBOM предмету y расправи: „Јурисдикција славонских племи^а и српски досељеници* (Прилози за српски језик, историју, књиж енност и фолклор за год. 1923).

29


Ердедија из августа 1608, да изнова саграде и утврде поруш ену М ославину, која je била од страж арнице Св. Крижа удаљена једну миљу и налазила се у н еп оср ед н ој бличими срп ски х граничарских села. Ова намера турска значила je нелику ои а сн ост за аустријску границу, јер би онда С рби били ближе Турцима

него

И ванићу,3

с тога

аустр и јск е

власти,

извеш тене за времена о турски м плановима, енергичним мерама спречиш е утврђивање М ославине. П рвих даиа априла

1611. упадне једна тур ск а чета ич

Вировитице у околину Ђ урђевца и уби је четири граничара, међу њима заставнике Радмана и Р атка.4 He са м о овом ириликом, него и иначе при сваком упадају турски х чета најгоре je страдавало ср п ск о становниш тво. С рби с у се налазили на најизложенијим тачкама границе, a Турци с у били огорчени на њих ради неверства. Г р оф Т раутм ансдорф замоли у јануару 1612. Ратни Савет, да даде саградити неколико нових сгражарница ради заш тите Срба. И Ратни С авет je осе ћ а о п отр ебу, да се С рби заш тите од тур ски х пљачкашких чета те наложи изградњу

страж арница и no предлогу Т раутм ансдорф а замоли

бана и сл авон ске сталеж е, да даду св о је км етове за работнике при овом е п о с л у .5 Х рватски илемићи су се одазвали молби Ратног Савета, те с у се касније у п роц есу, вођепом против ср п ски х досељ еника, ч есто пута позивали на ову lioMoh, указану при подизањ у стражарница ради заш тите Срба. Т урски упадаји у славон ску границу н ису ни п осл е onora сасвим престали. У ф еб р у а р у 1613. напали с у Турци из Градишке на иванићске и крижевачке ср п ск е граничаре, заробили су неколико људи и запленили с у марве. Т раутм ан сдорф ичиести о овом догађају Ратни Савет и замоли за дозвол у,

да

и.егови граничари у упадну тур ск е крајеве и да се оснете Турцима, јер he с е они једино тако моћи умирити.” А устр н јск а влада иије хтела да д оводи у питање недавно склонл>еип мир те je одбила обр ш та р ову молбу. 3 Kriegs Acten за 1608. 4 Kriegs Acten за 1611. 5 W indica за 1612. 0 У Prot. W ind, за фебр. 1613. иише: „Herr Obrist in W indisdi bericht, wie die grädiscanischen Turggen den Wallachen bey Ibanilsch vntl von Creuz ain Anzal Vieh vntl Leith weckgefirth vnd bitet die (iegenriich besser zu erlauben, dann der Feind nit alzeit auf freyer 'l adt erdapt werden khOnne, obw olln die Wallachen weitli ausser der (ir.inizen w onen.“

30

ДР, АЛЕКСА ИВИЋ

Ha хрватској граници с у Турци у о в о време водили много. смсргцчиију акцију. Њ и хов е чете с у б е з ирбстанка нападале na тамош њ е С рбе граничаре те je из темељ а пољуљан сав рад око ср п ск ог н а сељ ењ а .7 Н езаш тићени Срби с у напуштали хриатску границу и селили се на св е стране. Један д е о ових С рба д осел и о се и покрај забране Ратног Савета на сл авон ску грапицу. Ови С рби из Х рватске д о ђ о ш е у малим групама, no меколико људи. Једино с у моравички С рби дош ли у маси, њих 14 нородица, Ратни Савет затражи у јулу 1615. од управитељ а сл а вон ск е границе Ивана Ф ридриха Х ерберш тајна п опис м оравичких Срба, који се настаниш е у С лавонији,8 али не хтеде нротнв њих предузимати никакве мере.

7 Др. A. Ивић, Миграције Срба у Хрватску, стр. 93—97. 8 У Prot. Wind, за јули 1615. пише: „Obristen Ambtsverwalter in W indischlandt von Herberstain Freyherrn wierdet wegen der meraueritzerischcn W allachen zuegeschriben. — Herr Hanss Fridrich Freyherr zu Her berstain Verzaichnuss der morauizerischen W allachen.“ У Prot. W ind, за anp. 1615, налази ce белеш ка: „Sigmund Friderich von Trautmansdorff windischer Obrister bericht, dass 7 Heusser Wallachen neben St. Georgen sich nidergesezt mit gehorsamer Bitt, solche herausszubegleitten. — An Herrn windischen Obristen von Trautmanstorff vmb Bericht wegen der 14 Heuser W allachen, welche auss Crabaten auff die windischen Gränizen sich begeben.“

III.

ОДНОШАЈИ АУСТРИЈСКИХ СЛАВОНСКИХ СРБА И СЛАВОНСКИХ ТУРАКА. Учеш ће славонских Срба у војним операцијама 1616. и 1620. Упадаји турских пљачкаш ких чета у аустријску славонску границу 1620— 1622. У рату, који je з б о г уск оч к ог питања избио између млетачке републике и А у стр и је , п осл ате с у на б о јн о пољ е и ср п ске чете са сл авон ске границе. В рбован о je више комцанија те je Ратни Савет у сеп тем бр у

1616. п озвао сл авон ског

обрш тара барон а Т раутм ан сдорф а да предлож и неколико капетана за ср п ске в о јн и к е.1 Србима се међутим није свидело ратовањ е против М лечића те се један д е о срп ски х славонскнх грамичара п обун и о и п обега о са ратиш та.2 У м ного нопске

већем

границе

у

б р о ју

верски

с у п овуч ен е ср п ск е чете са сларат,

који

je 1618. годиие бу к и уо

између а устр и јског цара и чеш ких, немачких и мађарских протестаната. У јуну 1620. налож ено je из Беча председнику градачког Ратног С авета кнезу Е генбергу,

да мобилиш е 400

срн ски х граничара и да их пош љ е у аустријски логор, који с е палазио на Д ун аву. И дућег м есец а je мобилисано 3000 С рба, али je н аск ор о овај бр ој повиш ен на 5000. Једна чета од 2000 људи пошла je под заповедниш твом барон а Траутмамс-

1 У Prot. Wind, за септ. 1616. пиш с: „W ind isch Obrist Sigmund! Pridricli von Trauttmanstorff solle etliche Haubtleuth vber die gcw orbncn Walachen vnd Haramien fürschlagen.“ 2 У Prot. Wind, за дец. 1616. стоји : „An Obristen in Wiiidischliuult Herrn Sigmund Fridrich von Trautmanstorff Freyherrn wegen des meuteri schen vnd aus dem Feldt entloffenen W allachen.“

32


д ор ф а одмах на б ојн о п о љ е ,3 a остали мобилисани Срби п о слати с у касније у б о р б у .4 Славонски Турци у б р з о дознаш е, да су ср и ск е чете са сл авон ске границе одведен е на сев е р н о ратиште. Сматрајући, да се сад пруж а п одесн а прилика за пљачкање незаш тићеног стаиовниш тва на а устр и јск ој сл авон ској граници, организоваш е Турци пл>ачкашке чете за угхадај у а устр и јску Славонију. Септем бра 1620. јави крижевачки велики капетан Јован Мајлграбер обрш тару Т раутм ансдорф у, да je једна тур ск а чета no палогу церничког санџак-бега упала у криж евачку капетанију те je на седам различних м еста заробила no неколико муш ких u ж енских о с о б а и одвела их с о б о м .5 чете уиадале у

И дуће године с у тур ске

а устр и јску границу сваки час,

више пута je

3 У Prot. W ind, за авг. 1620. пише: „An die Herrn gehaimben vnd Hoff Khriegs Räthe der röm. kays. Mt Resolution die Landt Defension be treffend^ zu welche dem windtischen Obristen das Com m ando zu geben, wegen der steyrischen gew orbenen Reutter vnd Knecht, der 3 tausend W a lachen vnd dass zu solcher Versamblung der dreyer Lendter Ausschuss zu erfordern.“ 4 У Prot. Wind, за авг. 1620. пише: „D ie Herrn gehaimben vnd Hoff Khriegs Räthe werden wegen W erbung der Walachen erindert, vnd das dem windischen Obristen das General Collimando vnd Direktorien ge geben vnd dass wegen dem selben Vntterhaltung ein Versamblung der dreyer Ländter gehalten mit Zurukhsendung der Instruktion deren nach Agramb abgeferttigten Commissarien, der auch die W allachen in Bereitschafft stehen mit Vermahnung, die Landts Defension inen anbeuolchen sein zu lassen. An die röm. khays. Mt., dass dem windtischen Obristen wegen dessen an getragnen Coniando auf 2 tausend geschlossen, wegen Bezahlung der geworbnen 3 tausend W alachen vnd in Beraitschafft Haltung.“ г' У писму вели М ајлграбер „d ass die tiirggischen Tschetta, allss ich /.ii Satschessma bey dem Gebeu gewest, in dreyen Tagen auf siben vnderschidlichen Orten Leuth hinweggenommen. Erstlichen vnder dem Gämbinx drcy Personen, welche die Wallachen von Poganez wider abgringt vnd ein Kopff von ihnen bekhommen, hernacher zue Peseka 3 Khinder, die zwey seindt ihnen wider abgetrungen, dass ein aber haben sy fortgebracht, von Noviniest auch nit weit daruon, ein Weib sambt einen Buben, welchen das W eib entloffen, das Khindt aber abgeiagt worden. Zu Horetschina 5 Per sonen, die gleicherniasseii bekhom ben worden vndt alls dise Tschetta de ren vier vnderschidlich gewest, alidori geiagt worden vnd zerstreuet gewest, haben sie noch in der Flucht zu Pollana Gradez, Sprianiz auf yedwedem Ort ein Person genommen, 2 gewaxen Mansspersonen vnd ein Bueben. Den Hueben haben meine Leuth nahendt bey Siritsch widerêrlangt vnd haben sich die vberigen anderwerts aussgethailt vnd allso noch drey hinweggefiihrt“ (Militaria).

МИ1ТАЦИЛК C PIiA У СЛАВОНИЛУ

у

року

Onu

од

м есец

дана долазило ио меколико турски х чета.

пл>ачкаши с у

Градишке

33

били

и Сирча.

већином

Х арам баш е

из над

Вировитице,

Пакраца,

тим четама као и сни

чстпицм бпли с у ск о р о редовито ср п ске народности, јер с у Турци у иоследњ е време новим досељ авањ ем С рба из Б осн е иопуппли празнину, насталу усл ед српски х с е о б а на а устр и јск у страну. Из Вировитице с у водили пљачкаш е на а устр и јску границу харам баш е Грујица Вобић, Л аза и Дејан, над четама из Градиш ке су заповедале харам баш е Вукман, Д ели-Хам за, Негован, Грујица и Стефан, из Сирча с у биле харам баш с ВучпН, Грујица, Јовица и М ирко, из Пакраца je би о харам баш а Негоман, из Церника харам баш а Гвоздан, из Д уби ц е харамбаш а Иван, a из С егеста харам баш е С тојан и Радојица. О ве чете с у пљачкале марву и ствари, где с у ш та нашле и водиле с у у р ои ств о где су кога стигле, најрадије младиће и девојке. Најшппе

су

страдавала

од

тих чета ср п ска м еста РовишИс,

Парта, Плавшино С ело, М учна, П оганац и П ргом ељ ." К ад Турци видеш е, да упадаји њ ихових чета у а усгр и јск е крајеве о ст а ју некажњени, п остад ош е још смелији те у јануару 1621. написа будимски паша писм о копривничком великом капетану, a пожеш ки сан џак-бег криж евачком великом капетапу захтевајући, да се Турцима изруче сви Срби са а устр и јск с грапнце, јер с у ти С рби турски поданици.7 О овом захтеву турски х поглавица јавља јула 1621. Ратном С авету и барон Т раутм ан сдорф и предлаже, да се граница за сваку си гур п ост бол.е утврди и да се сн абде м уни ци јом .8 П олож ај сл авон ски х С рба у ов о време би о je очајаи. Највећп д е о срп ски х граничара налазио се на северо-зап адп ом бојм ом пол.у, далеко од св о г завичаја. Н епријатељ je стално пл>ачкао незаш тићене с р п с к е 'д о м о в е , a аустр и јск е власти ие см сд о ш е

да изазивају Т урке

да упадају

у

тур ск е

крајеве

те

н ису дозвољ авале Србима,

и да одм аздом ук р оге тур ск е

0 Lopašić, о. с. II, стр. 107—115. 4 У Prot. W ind, за јан. 1621. пише: „W a s der Bassa zu Offen vini vnd der Beeg zu Bosega an Oberhaubtman zu Copreiniz vnd Creiz geshrieben w egen Hineinlassung der W allachen, w elchs die windischen Standt zu grossem praejudicio diser Länder verursachte.“ к У Prot. Wind, за јули 1621. пише: „Sigmund Fridrich von Trauttinanstorff, das der Tiirkh die von 30 Jahren gesezte W alachen zurucklibegehrn. Demnach zu disem Fridthrucli die Granizen mit Fortifikations Geben und Munition zu versehen.“ Мигрпциј,' C'prta y Слптшију

34


иљачкаше. Н евољ а сл авон ски х С р ба постала je још већа, кад се пронео глас, да они сп р ем ају издају, И овог пута с у вести о ср а ск ом н евер ству потицале из Турске. Од тур ск и х прибеглица дознали с у за о в у тобож њ у ср п ск у намеру угарски обрш тари К р и стоф Банфи и Патачић и саоиш тиш е je градачком Ратнсш С а в е т у ,0 a овај изда налог копривничком лајтпанту Ђ ор ђ у Вилхелму М андићу, да будно мотри на С рбе. Мандик одговори, да о ср п ск ој издаји није м ога о да примети никаквих зн а кова .10

Срби граничари се свете Турцима јуна и јула 1622. Аустрија каж њ ава Србе августа 1622. А устр и ји није иш ло у рачун, да покрај в ер ск о г рата, који je а п сор бов а о св у њ ену снагу, дођ е и д о рата с Турцима. Градачки Ратни Савет je на изазивања од стране Турака и на све уп адаје тур ски х пљачкашких чета понављ ао налоге граничарским заповедницима, да се ограниче на сузбијањ е турски х

пљачкаша и да никако

не дозвол е,

да аустријски

граничари упадну у Т у р ск у и да се свете за тур ск а пл>ачкања. Срби, који с у највиш е патили од тур ск и х чета, подносили с у дуж е времена стрпељ иво ову н есрећу, која je на њих наишла, али je пајзад дуго задржавани гњев потраж ио одуш ке : у ту р ск у Славонију упадне војвода С екула Богдановић са својим људима, да се освети Турцима за њ ихове нападаје. Тачан датум и друге п оједин ости С екулиног упадаја н ису познате, али се резултат зна: војни п оход њ егов je несрећн о заврш ен. Турци уби ш е С екул у и ск о р о све њ егове војнике и оставиш е њ ихове леш еве н еп огр ебен е на пољани. Смрт ових С рба узеш е њ ихови славонски сународници као изговор за i i o b упадај у тур ск е крајеве. О ко пет стотина С рба из криж евачке капетаније, међу њима в ојвод е Д обр ава 0 У Prot. W in.l. за авг, 1621. стоји : „An röm. Kayser werden die Zeitungen von Christophn Bämpfi vnd Patatich communicirt wegen des Budianischen K riegsw esen vnd der W allachen Abfall. — Berichtet den Herrn windischen Obristen der W allachen besorgenden Abfahl.“ io y Prot. W ind, за авг. 1621. пише: „A n Georg Wilhalbn Mändicii, das er sich zu der Stell verfuegen vnd auf die W allachen guete Achtung haben solle. — G eorg W ilhelbn Mandich, Leitenant zu Copreiniz, berichte^ dass von dennen Wallachen kliinc man Dato ainiehcn Abfall! nit spiren.“

35

МИП'АЦИЈК СРБА У СЛАВОНИЈУ

ii

Вујица,

пођош е

у

јулу

1622. т об о ж е

да сахрапе иојиоду

Секулу и другове, п ређ ош е преко р еке Илаве и иападош е тур ска м еста Цепидлак и Бастаје, уб и ш е 22 човека и олљ ачкаш с сне, што им je до р уку

дош ло.

Чим je Ратни Санет о

оиом догађају сазнао, наЛожио je сл авон ском обрш тару, да обустави даљу б о р б у и да см рћ у казни к ол овођ е о в о г уладаја, иначе he он морати да п он есе о д г о в о р н о с т .1 П ре него ш то je стигао овај налог Ратног С авета у Сланолију, догоди о се нов упадај сл авон ски х С рба у Т урску, оргаиизован од двојице харамија С у б от е Д обр ачеви ћа л Гноздана Грубачевића. Они н аговориш е двојицу војвода, скулпли1 око 600 људи и опљ ачкаш е турска сел а у околини Пакраца. У повратку наиђош е на 50 турски х коњ аника те половллу од њих п оубијаш е

и з а р о б и ш е .2

Турци

с у знали,

како

се у

теш ком п олож ају налазила у то д о б а А у стр и ја те пачилшле јак притисак на њу ради овог случаја. Кањишки М ехм ед naina лзвести

о

и баци

од говор н ост

упадајима аустријских граничара бу д и м ск ог iramy за

ову

акцију на криж евачког великог

1 У Prot. Wind, за јули 1622. пише: „Romanorum imperatori, welche abermaln aus Hansen W echslers Schreiben zu vernemben, das die W alaclien auf zwei türggische Dörffer als Zepitläckh vnd Bastah getroffen, 22 Turggen nidergehaut vnd w as sie bekhomben, geraubt vnder dem Schein, als wan sie den nidergehauten B oiuoda vnd sein Gesellschafft begraben wolten, w el ches dem Herrn Obristen verwisen. — Der wündisch Obriste würdt erindert, wass Hanss W echsler auisirt, das die Wallachen zu Creuz 500 Mann starkh auf 2 Dörffer Zepitläckh vnd Bastach getroffen, bei 22 Mann nider gehaut, das Vieh weckgefiert vnd sonst alles spoliert. W eiln nun dises der Fridens Capitulation zuwider, also das sich die Ttirggen rechen vnd grosses Vnhail darauss entstehen inedite, w olle er dise Feindthatlichkheiten einstellen vnd darob sein, damit Ir Mt. Intention volzogen vnd die darwider liandlen, an Leib vnd Leben gestrafft werden, sonsten ime die Verantwortung ob ligen w erde.“ Под датумом авг. 1622. стоји: „Hannss W echsler erindert den windischen Obristen wegen des nidergehauten Secula Boiuoda vnd seiner Mitconsorten vnd dass sich bey 600 Man vnder dem Schein, die Todten zu begraben, zusamben gerotli, vber die Ilova gesezt, zu Zepitläckh vnd Ba stach 22 Turgen nidergehaut vnd alles spolliert, darbei Boiuoda Dobraua vnd Vuiza gew esen.“ 3 У Prot. Wind, за авг. 1622. пише: „Hanns W echslcr berichtet den windischen Obristen, das zwei Haramien, namens Sobatha Dobratschouilscli vnd Guossdan Grubatschouitsch samt 2 Boiuoda, die sic dazue berctli viul Paursvolkh biss in die 600 Mann starkh in des I'eints Landt geraubt viul den 50 Pferdt der T(irggen auf si getroffen, den halben Theil nidergehaut vnd gefangen g en oin ben .“

.4*

36


канетана те будим ски иаш а преко а устр и јског диплом атског иредставника Ц езара Гала улож и ош тар п р отест код беч ког Днора. Ратни С авет сада понови налог сл а вон ск ом обрш тару,. да обустави даља непријатељ ства спрам Т у р ск е, да одм ах похната кол овође и да их погуби на турском, земљ иш ту, пред очима Т у р а к а .3 Ha захтев Ратног С авета п од н е сош е Т раутм ансдорф , М ајлграбер и В ексл ер извеш тај, да упадај у Т у р ск у н и су изнршиле регуларне

ч ете

него Срби,

да с у тројиц у кол овођ а

ухиатили и да he их дати погубити пред турским очима, к а о што je јавлЈвно кањ иш ком паши, затим,. да с у Турци сами криви за овај српски упадај, јер они с дана у дан нападају слаиопску границу те с у од нове године са м о из криж евачке иколине одвели 150 д у ш а .4 Ратни С авет даде у к ор сл а в о н CKiiM граничарским заповедницима и наложи обр ш тар у Т р а у т 3 У Prot. W ind, за авг. 1622. налази се белеш ка: „An windischen Obristen, wass der Bassa von Canisa dem W assa zu Offen, wie aus des Caesar Gäll Schreiben zu sehen, wegen der Wallachen zu Creiz auf dem tllrggischen veruebten Plinderung bericht vnd weiln das Verbrechen von den Tilrggen hocher als Oberhaubtman zu Creuz fürgeben angezogen wurdet,, solle er alles Sträffen einstellen, mehreren Bericht einziehen vnd die geuolgte Execution einbringen. — Der windisch Obrist würdt erinderf, das Ir Mt. die durch Hannsen W echsler zu Creuz vndergebnen W allachen zu Zepidläkh vnd Bastach fiirgenombne Beraubung fürgetragen worden vnd weiln sich de novo bei 200 Pauren zusambengeroth vnd etliche Dörffer bei Pakhriz zu berauben vnderstanden, würdet ime nochmaln anbefolchen, alle Feintthätlikhaiten einzustellen, die Rädelfüerer zu examiniren, ir Aussag zu berichten, dieselben auf der Ttirkhen Poden vor iren Augen zu iustificiren vnd beneIkmis bei dem Bassa zu Canisa, das solches one Vorw issen seiner vnd der Befehlshaber beschehen, sich entschuldigen, mit Assecurierung, das die I'rideiis-Capitulation zwischen beyden Kaysern, inmassen solches durch Caesar

м аи сдорф у, да

их

да ухваћене

погуби

чипа иод н есе

кол овођ е

на тур ск ом извеш тај.5

37

подвргне тачном испиту,

земљ иш ту и да п осл е сврш ен ог Ко

с у биле ове погубљ ене кол о-

uobu, mije познато. Толико с е поуздан о зна, да ни харам баш а Нујица ии Гвоздан Грубачевић н ису страдали, јер се обојиц а малазе

у платном

сп и ску

од

1626,

Вујица као крижевачки

иојвода, a Гвоздан као заставник у З ачесм и.

Нови упадаји турских ч е та у аустријску границу 1622. и 1623. Порази турских пљ ачкаш а код Ровиигћа новембра 1622. и априла 1623. П онижавањ ем пред Турцима и окрутним. мерам.а против ср н ск и х граничара отклониле с у а устр и јске власти ратне заплете са тур ск ом царевином,

али с у својим држањем о с о к о -

лиле сл авон ске и боса н ск е Т урке на нова пљачкања. Упадаји турски х чета у аустр и јску границу догађали су се са знањем и на потицај званичних турски х кругова. У организовањ у нљачкашких чета истицали с у се пожеиЈки санџак Ч оролајбег и цернички санџак М ех м ед -бег Светачки,

Овај М ехм ед-

б е г je био потом ак К ри стоф ор а Светачког, сл авон ск ог племића, који се 1540. године п отурчио, да би сп а са о св оје п о се д е у С лавонији.1 K ao потом ак сл авон ског п отурице би о je према хриш ћанима гори и окрутнији од правих Турака, Средином 1622. иш ао je у Цариград, да реф ериш е о приликама на граници и да д оби је инструкције од П орте. П риспевш и натраг у 11,ерник са зове ср п ске кн езове и суди је из целог санџаката и 5 У Prot. W ind, за авг. 1622. пише: „An Herrn windischen Obristen, das Ir Mt. sein vnd der Oberhaubtleuth zu Copreiniz vnd Creuz der W a lla chen fürgenombner Plinderung halber gethane Entschuldigung vbersend worden vnd weiln er beraith 3 Rädlfürer bekhomben, w olle er weiter inquirirn, gegen denselben mit Leibs vnd Lebens Straff, damit den Tiirggen ir gefaste Mainung benom ben, verfahren vnd die Execution zu Irer Mt. ferrer nembenden Resolution berichten.“ 1 Vjekoslav Klaić, Piemići Svetački ili Nobiles de Zempche (997— 1719). Rad jug. akademije, knj. 199 стр. 57. Овај Mehmed Beeg aus Czernyk траж ио je y августу 1606. године од славонског обрш тара Траутмансдорфа слободан пролаз за Беч да тамо no налогу турске владе учини иска саопш тењ а у стнари склапања уговора о миру (Држ. Архив у Бечу, Turcica na 1600); Stjepan Pavičić, O govoru u Slavoniji, Rad 222 стр. 221.

38


саопш ти им, да je д оби о од султана дозволу, да п ор оби св е С рбе на а устријској граници.2 Пл>ачкање аустр и јски х С рба сматрали с у Турци за св оје upano, које није у опреци са усл овим а мира, јер с у у Србима гледали св о ју рају, која их je изневерила те je заслужила качиу за учињ ену неверу. H o ако С рбима и није било д озвољено, да Турцима враћају једнаком м ером и да пљачкају тур ск у Славонију, нико им није забрањ ивао да се бране од турски х чета и да су зби ја ју њ ихове нападаје, M u ore тур ске чете с у опљачкале некаж њено ср п ск е граничаре, али с у no гдекад и Турци пострадали.

Тако с у крајем н овем бр а 1622.

дочекали Срби Ровиш ћани једну ч ету градиш канских Турака и паиели joj јак пораз. У бор би je погинуо и тур ски х а р а м б а ш а .3 Н еирестани турски нападаји створили с у теш ку ситуацију ма сл авон ској граници. П рема В ек сл ер ову извеш тају од 24, јаиуара 1623. опљачкали су Турци од С рба Ровиш ћана сам о у ток у тог м есец а 1700 комада свиња и 13 коња и одвели у роистио 15 пастира.

Један српски калуђер, који je тих дана

д ош ао из П ож еге на а устр и јску границу, причао je, да je на днору пож еш ког бега Ч оролаја ви део 60 хриш ћанске деце и чачуђен питао je, од куд толика д ец а ? О дговориш е му, да су ту децу Турци приликом четовањ а no хриш ћанским крајевима чаробили и бег je дао четницима награду, да м у заробљ ену децу у с т у п е .4 He са м о славонски С рби n ero су и њ ихови граничарски заповедници очајавали, ш то с у тако нем оћно м орали да н одн осе тур ск а пљачкања. У својим писмима Т раутм ансдорф je уи озор ав ао цара Ф ердинанда II, да се овако cTuii.e ne да дуго издрж ати,5 * У I'rot. Wind, на am-, 1622. пише: „Adam Verìag erindert den OluTliniibtman zu Creiz, das ein Geheimber, welcher herausentspringen will, cntbotten, das der W eeg zu Zernikh wideruuiben von Constantinopl khom hen vnd alle wallachisclien Knezen vnd Richter zu feich gefordert mit Ver melden, er habe von seinem Kayser alle W allachen auf diser Gränizen zu berauben Erlauben vnd soll noch diss Monat beschehen, so auisiert auch Carl Seen Caprini, das die Türggen zu Zernikh zusamben ziehen vnd auf Creiz sträffen w ellen.“ 8 Lopašić, o. c. II, стр. 107. 4 (). c. crp. 117. г' У писму од јан. 1623., управл,еном цару, јадикује Траутмансдорф : „O b nun diese unaufhörliche vnd ie lenger ie mehr vberhandt nehmende feindtliche GwaltlWIttigkheit, darzue man allezeit Stillschweigen, durch die

МИГРЛЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

Среднном

јануара

39

1623, донеле с у у х о д е криж евачком

неликом капетану В ек сл ер у вест, да je пож еш ки Ч ор ол а ј-бег одлучпо, да приреди н ово пљачкање а устријских С рба и да je у ту св р х у п оч ео прикупљати ч ете у Вировитици. Скупило се ок о 2000 коњаника и пешака, али are не хтед ош е да иду нротнв аустр и јске границе, бојећи се одговор н ости ради кршен.а ммра. Ha то je Ч оролај налож ио једн ом харамбаш и, да са четом од 300 љ уди из ш ума нападне на аустријске пограиичне иастире ух од а

и да им поотим а стадо.

извеш тај

о

овој

Чим je В ек сл ер д о б и о од

тур ск ој намери, уп утио je св о г лајт-

наита у Ровиш ће, да Србима изда п отр ебн е налоге за су зб и јап>е Турака. Стражарнице с у биле појачане и ху са р и су см еш тени једну миљу далеко од К ри ж евац а.0 В екслерови налози Ровишћанима, да бу д у на оп резу ради сузбијањ а тур ски х пљачкаша, уродили с у у с к о р о добрим плодом. Чим je настало пролеће, упала je п овећа чета босан ск и х Турака, да пљачка С рбе у криж евачкој капетанији, Пакрачки бег К алендер-ага одвраћао je Т урке од овог предузећа, a пожешки Ч ор ол а ј-бег и цернички С ветачки-бег одобр и ш е намеру босан ск и х сународника. К ад je чета п оч етк ом априла дош ла у близину Ровиш ћа, нападош е иа њ у Срби Ровишћани и до поге je потукош е. П реко 200 турски х леш ева покрило je бојмо пол.е, a 184 Турака je зар обљ ен о. У св ом е извеш тају од 12, априла 1623. са ветова о je Т р аутм ан сдорф дару Ф ердинанду, да затражи од ту р ск ог посланика на а устр и јском двору, нека I Iopra казни см рћу к ол овођ е и п одстрекаче овог ту р ск ог памадаја на аустр и јску границу. ' Finger zu sehen vnd mit gebundenen Henden sehen vnd alles mit höchster Vngedult v'‘ rsehluckhen vnd vertruckhen soll vnd muss, einer begehrten Fridenhaltung gemäss vnd erlich sey, gib Euer kayserlichen Mayestät allergnädigst zu bedenken“ (Kriegs A d en за 1623). 11 Kriegs-Acten за 1622. 7 У писму Траутмансдорф а, писаном из Негаве 12. апр. 1623. стоји: „Inmasseii Euer khay. Mt. ich vor disem allergehorsambist bericht, das im Höchsten Treffen von dem streiffenden Feindi 184 gefangen vnd mehr nllss 20J nidergehaut w rden, allss hab ich etlich exatniniren lassen, aus was Frlaubnus vnd Beuelch sy solch e Straiff fürnemben, die sagen aus, das der Beg zu Bosse.â vnd der Beg zu Zernik ihnen dise Reiss erlaubt vnd (inbeuolchen, es habs woll der Kalender Aga zu Bakriz widerrathen vnd nit zugcben w ollen, aber nichts richten miigen, das Khriegsvolkli sei alles von des Bassa aus B osnia-üebieth gewest. Die ungarischen Türckhen habens

40


Пораз, који Турци н ретрпеш е пред Ровиш ћем, није угуш и о уиадаје Турака него их je са м о начинио опрезнијим, Не-

нрекидно пљачкање ср п ск ог становниш тва стварало je све несн осн и ју а тм осф гр у на граници. Заповедници сл авон ски х граничара у свима извеш тајима наглаш ују,

да се о в о стањ е не

мож е

дуго издржати. Јула 1623. замоли Т раутм ан сдорф од P u T iior С авета дозвол у, да С рби упадну у т у р ск у Славонију u да се осв ете Турцима, иначе he с е изродити велико зло. У исти мах замоли и капетан В екслер, да се С рбим а дозволи освета, јер да они не м огу мирно да гледају св оје ж ене и св о ју д ец у где р о б у ју у Т у р с к о ј.8 mit ihnen nit halten wollen. Ess haben die ganze Zeit des gemachten Friden die bosner Türckhen den Friden nie gehalten sondern fuergeben, das Strniffen sey inen nit verbotten vnd sey auch nit wider den Friden. Diese Tag kliomen wider Khundtschafften ein, das sy sich des nächsten Verluste halber begehren zu rechen vnd w ollen von dem vngarischen Türckhen Hülff haben, glaub aber es werde ihnen von ihren Häuptern nit zugelassen werden vnd wie etliche Gefangne berichten, werden sy den nähsten Straiff schwär zu verantworten haben. Nichts desto weniger haben sy vor 2 Tagen 3 Personen von St. Georgen weckgefuert vnd weiln nit zu trauen, habe ich aller Ortten Bestellung gethan, in gueter Beraitschafft zu stehen vndvleissige Aufsicht zu haben. Es ist aber die besold e Manschafft so wenig, das aus den Fesstungen in der Zeit der Noth nichts zu nemben vnd da vom Feindt dergleichen Straiffen continuiren sollen, wurden Eur Khays. Mt. nit allain der Kriegsstatt wider zu ergenzen, sondern auch F.xtraordinarii mit Reutterey die Gränzen allergnedigst zu besterckhen haben. Es ist verschinen Herbst an meinen vnderhabenden W allachen ein ernstlich Exempel wegen das sy gestraifft, statuirt w orden, khan also ohne mein allergehorsambistes Massgeben dits Orts dergleichen Execution auch an den Potschaffer vrgirt werden“ (Kriegs Acten за 1623). У Prot. W ind за “април 1623. пише: „D er windische Obrist bericht der Tiirggen Sträffen, wie viel sy Leuth vnd Vieh entfüerth vnd das sy den Friden nit halten wollen, auch wie uil Türggen zu Rouischka von den Wallachen gefangen vnd nidergehaut worden, w elches dem türggisclien B otschafter anzuzeigen“ . 8 У Prot. W ind, за јули 1623. стоји : „Der windisch Obrist bericht des J'cinüts vnaufhürliche Sträffen, wieuil sy Leuth entführen vnd das von den Bassen ainiche Restitution nit eruolgen will vnd wissen sich die Wallachen wider die windischen Herrn vnd Landtleuth beschwären, bit also vmb Zuelassung der Gegenpfantung, in widrigen protestiert er, da ein Vnhail ent stehen mechte, für entschuldigt zu sein. — Hanss W exler bericht den win dischen Obristen, des Feints täglichen Sträffen vnd das die W allachen vmb willen ihnen die Gegenpfentung verpotten, sehr schwiirig mit Fürgeben, sy khinen ir Weib und Khindt nit also in der Türggei verbleiben lassen.“

41


Ропство Ивана Пејашиновића 1621. године. Иваи Пејашиновић бег цернички јула 1623. Иванов повратак из Турске маја 1624. М еђу вођама турски х пљачкаша налазио се и харам баш а Рмзнаи из Палежника,

који je са св о јо м четом 1621. и 1622.

у више махова упадао у п одручје криж евачке капетаније.

У

јуиу 1621. ухвати Ризван код Ц рквене сина там ош ег војводс Н иколе Пејаш иновића, Ивана и п оведе га с о б о м у ронстно. У

Т у р ск ој

св отом ,

те

бациш е

Ивана у тамницу и удениш е га всликом

њ егов

отац војвода Никола није био у стаи.у ди

иабави толико новаца и да искупи сина из ропства.

Видс1ш,

да he у тамници пропасти и да нема изгледа на осл обођ ељ е, изјави Иван пред Турцим а жељу, да пређе на м услим анску веру, Н адао се, да he се тиме сп асти тамнице и ииаче да he на тај начин користити хришћанима. У потаји je н оручи о обр ш тар у Траутм ансдорф у, да he се са м о привидно нотурчити. Славонски Турци

су

радо

дочекали

И ванову изјаву о

прелазу на муслим анство те га одм ах пустиш е из тампице и погурчиш е. У њ иховој средини с у живели потурчени бегонн Свегачки, који

с у великих услуга учинили ту р ск ој сгвари н

којм с у се истнцали мрж њ ом на xpnm haiie.

П ош то je баш у

то доба, среди ном 1623, ум р о М ехм ед бег Светачки, иредложише сланонски Турци П орти, да П ејаш иновића иостави за поног церничког санџак-бега и н ослаш е П ејаш иновића у Царнград,

да се Н орти нрикаже.

П ејаш иновић je обећ авао, да

hi* иридобити читрдесет срп ски х нородица, да се п ресел е са а у сф и је к е na тур ску страп у, шта више, да je већ д о б и о њ ихов iipni'TtuiuK na се о б у , И na Иорти с у веровали, да he у П ејаiiiiinoiinhy добпги д о ст о јп о г паследника С ветачком бе гу те ra им пкж ш ие церпичким саиџак-бегом . У то je нреме била иа' окупу царска комисија, која je рсш авала питање о потчињавашу ср п ски х граничара н од сиахи јску нласт славонских сталежа. Кад С рби дознаш е, шта им ирпнрема ова комнсија, скупиш е се крајем јула у Poitninhe na д огов о р и завериш е се, да he upe умрети n ero ш то he пристати, да

загребачком

би скуп у

илн племићима o6aiubujy

к м етовск у сл уж бу. Барон В ексл ер саопш ти гроф у Т раутм апсд о р ф у ову ср п ск у заверу и укаж е на on a cn ocr, која he naста ти , ако се огорчени С рби сн ор азум у са новим церпичким

42


бегом П ејаш иновићем .1 В ек сл ер ов о писм о пош љ е Траутм ансд ор ф у Беч те цар Ф ердинанд II. одлож и рад ком и си је, ш то се српски граничари ум и р и ш е.2 јула

на

П о извеш тају М арка Д октори ћ а упали с у Турци крајем у околину Иванића и поубијали с у или повели со б о м

9 о со б а , a у исти мах je no извеш тају А вгусти н а П арадајзера једна турска чета у околини Ђ урђ евц а убила или одвела у р оп ств о војвод у Илију i i још 42 о с о б е .3 T o с у ујед н о п оследњ е вести о упадајима тур ски х чета, јер je д ол а ск ом Ивана Пејаш иновића за пограничног сан џак-бега обу став љ ен о ч етовање и пљачкање на аустр и јској граници. П ејаш иновић не са м о да није оправдао тур ска очекивањ а него je у потаји одрж авао везу са св о јо м родбин ом и са граничарским заповедницима на а устр и јској страни. Ради оваког Д р ж ањ а почеш е Турци у б р з о да п одозр ева ју и на П ејаш ииовића и на све С рбе у њ еговој околини. ПејашиновиК je о се т и о шта га чека ако остан е н даље м еђу Турцима те п оручи Траутм ансдорф у, да жсли нребећн на а устр и јск у страну и замоли га, да пош љ е једпу граничарску чету у Сирач нред њега. Т раутм ан сдорф наложи

једпој

чети да пође

у Сирач, a у исти мах дође у

Сирач и бег ПејашиповиК са четири ср н ска калауза и са њиховим нородицама. Кад Турцн, који с у дош ли у Сирач као бегова пратња, оиазиш е аустријске војнике, било им je јасно, да je lio среди издаја те покуш аш е, да оруж аном р ук ом спрече сан џак-бегов одлазак. У борби , која се сад изроди, погинуло je 25 Турака и 19 их je рањено, на ш то остали Турци побе го ш е те се хришћани са П ејаш иновићем и са калаузима песм етапо вратише у К рижевце. 0 П ејаиш новићевом повратку из Т у рск е пош љ е гроф Т р аутм ап сд орф 14. маја 1624. извеш тај ш тајерским сталежима трудећи се, да у ш то недуж нијој ф орми прикаже изашиљање оруж ане чете на тур ск о земљ иш те. П ејаш иновић je, 1 Lopašić, о. с. II, стр. 118. i 2 У Prot. W ind за авг. 1623. пише: „D er windisch Obrist bericht, dass der Feindt vberall in der Beraitschafft sey vnd dass er die W allachen ziiiiblicliermassen gestiit.“ 3 У Prot. W ind, за авг. 162.1 стоји : „ . . . Marko Doctoritsch Schrei ben, dass der Feind zu Ybanitsch 9 Person, zu St. Georgen, vermüg Augu stin Paradeisers Auisen, den Boiuoda Eliasen vnd sonsten 42 M ans- vnd: W eibspersonen nidergehaut vnd w eckhgefuert. .

МИГРЛЦИЛЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

43

вели Траутм ансдорф , извести о, да неће бити никакна окршијн и да ће се Турцима протумачити, да je чета дош ла са м о да изведе св оје пријатеље, али п ош то с у Турци и покрај оп ом еие и п онуђен ог мира почели да се скупљ ају, да организују нотеру и да

нападају,

били

су

и граничари принуђени да се лате

о р у ж ја ,4 Вративши се у св ој завичај за узео je Иван бег Ileјашиновић војв од ск о

звање у

Ц рквеној на м есто св о г оста-

релог оца војводе Николе. С јесени 1624, једна чета С рба Ровиш ћапа упадне у тур ск у Славонију и довед е со б о м марве и заробљ еника. Турци се притужиш е ради овога аустр и јском а м ба са д ор у у Псш тп, a овај достави њ ихову оп ту ж бу преко градачког Ратиог Cuвета криж евачком капетану ба рон у В ексл еру. В ек сл ер од говори 6. октобра, да су већ пре тога Турци одвели ок о 30 Ровиш ћаиа у р оп ств о и упљачкали с у марву тамош њ их eruиовиика. Тек п осл е тога с у Срби Ровиш ћани одвели Турцими љ уде и марву na с у онда послали у Т у р ск у једног заробљ епог Турчина са поруком , да кад Турци врате ш то су Ровиш ћапкма одузели, вратиће и они Турцима, ш то с у у Т у р ск ој заплештли.0 П осл е прелаза Ивана П ејаш иновића на аустр и јску страпу зап очеш е нови упадаји тур ски х чета у сл авон ск о подручје. 3. ок тобр а je 30 турски х коњаника напало на кастел З а чесм у •ге с у из околних сел а заробили 22 ср п ск а дечка и убили диа Србина, У и сто д о ба с у чинили упадаје у петрињ ску граиицу Срби из турски х м еста К остајнице и З рињ а.6 У дец ем бру je стањ е na грапици и остал о ноново онако, као ш то je било upe иостанл.ања ПејаиишониНа за церничког санџак-бега. Баром Мекслер се бо ја о, да Ке очајаш е нринудити ср п ске граничаро да о д б е ш у

у Т урску и да се на тај начин сп а су од тур ск ог

u 1<ачкш1>а.7 И покрај оног очајиог стања на а устр и јск ој границм, иал аш л о се у тур ској Славопији С рба, који су се иосилп

4 Kriegs-Acten за 1624. 5 Ibidem. 0 У Prot. Wind, за авг. 1624. пише: „Romanorum imperatori werden des windischen Obristen Auisen wegen der zu Castanouiz vnd Serin nldorgerichten tiirggischen Wallachen Sträffen beygeschlossen.“ 7 У Port. W ind, за дец. 1624. налази ce белеш ка: „UansH Wexler bericht der Feindts Tschettiern vnd das zu besorgen, die W allachen inceliteli in die Tiirggei entspringen, weiln inen die Gegenwölir verpotten.“

44


ж ељ ом, да се преселе на а устр и јск у страну. T o с у Срби, који с у у носледњ е д о б а стајали у вези са аустријским граничарским заповедиицима и дојављивали им вести из Т у р ск е те су Турцим а постали сумњиви, нарочито п осл е и ск уства са П ејаш иновићем. У сл ед тога саоп ш те ови С рби капетану В ек сл ер у м олбу,

да пош љ е

једну ч ету граничара пред њих.

В ексл ер

с с према раније добивеним налозима није у су д и о , да шаље војнике на ту р ск о земљ иш те н его предлож и априла 1625. Ратиом С авету, да комисија, која je у Б ечу водила п реговор е са Турцима, неопаж ен о у н есе у у гов ор и ту тачку, да когод жели прећи из А у с т р и је у Т у р ск у и из Т у р ск е у А у стр и ју , да му се то м ора дозволити те he онда Турци д обр овољ н о иустити познато,

С р б е .8 али с у

Ha који

je

начин р еш ен о ов о питање, није

се ови Срби у б р з о п осл е тога налазили на

аустр и јској страни те с у славонски сталеж и t o k o m 1627. настојали, да п рош ире св о ју јурисдикцију на нове ср п ск е д о с е љенике,

a ови замолиш е

у а вгусту те године гр оф а Траут-

мансдорф а, да их узм е у заш ти ту.9 П рема платном сп и ску од 1626. носили с у у то време ови Срби в ојв од ск о звање на сл авон ској граници: у К рижевцима Михаило П ареопатовић и П етар Пејашиновић, у Ровиш ћу К омнен Н оваковић и харам баш а Вујида, у Б еловару харамбаш а Драгић, Војин Секулић и Д обр и вој Богдановић, у С вибовцу Јурица Д руш чевић, у Д убр ави О бр ад Јаковљевић, у Т о п о ловцу

П рерад Радуловић,

у Св. И вану П ејак Вранешевић, у

8 У Prot. W ind, за anp. 1625. пише : „Mit Hansen W exlers beygeschlossnen Schreiben, das die Wallachen, so den vnserigen dise Jar Khuntschaft aus der Türggei geben vnd verratten w orden, gern heraussgefuerth wurden, das solches von dem Kriegs Rath zu W'ien denen zu der Fridens Tractation abgeordneten Commissarien zu intimiern, damit diser Punct vnuermerckht in die Capitulation eingebracht vnd sy W allachen sodan guetwillig mochten heraussgelassen werden“ . D У Prot. Croat. за анг. 1627. пише: „D ie new aus derT ürggey entsprungne W allachen biten den Herrn windischen Obristen bey Ir Mt. ir Noth vnd ßetrangnus anzubringen, damit sy vnd ire Khinder auf iren Grundten von den windischen vnd crabatischen Ständen mit Ruehe gelassen werden vnd das sy bey der inen gegebner Freyhait nit gesehuzt werden solten, b egern sy beurlaut zu werden. — Der windische Obrist intercediert für die W allachen, damit sy von denen windischen Ständen bey iren W ohnungen vnucrtribener verbleiben mögen mit Guetachten, was es im widrigen für ein k rosses Vnhail gebern wurde “

м ш тлци je cpiiA у слАНоииЈУ

Ц рквеној

45

Иван Пејаш иновић, у З ачесм и Дамјам ДрагулопиИ

и М арко Д руш чевић, у Вирју Павле Кнежевић, у Н ош ириду М арко од Тополовца и Срђа из К омарнице, у Св. Крижу М арко М илошевић, Пријо Миловић и Ђ ор ђ е В ран ковић .10

10 Kricgs-Actcn .ча 1026,

IV.

СТАТУТИ СЛАВОНСКИХ СРБА. Српска барона дорфа Упадај

оптуж ба против великог капетана криж евачког Векслера марта 1630. Истрага грофа Траутмансмаја 1630. Срби моле проширење привилегија. у Турску 1630. Закључци граничарске комисије новембра и децембра 1630.

П очетком см рти владике

1630. налазио

се м еђу Србима, баш у време

С им еона Вретање,

Јеф тим ије

Цариграђанин,

no неким изворима соф и јски и влашки архијепископ, a no другим изворима архимандрит. He зна се поуздано, од куд je и заш то je он д ош а о на сл авои ск у границу, али je набрзо no д ол аск у стекао велику популарност и утицај код српски х граиичара и у св е се њ ихове п осл ове меш ао. Н есум њ иво je, да je он би о већ у мају 1630. у Славонији, али изгледа, да се je п осл е тога вратио у Т у р ск у и да je касније п он ово дош ао, јер славонски обрш тар у априлу 1631. јавља Ратном Савету, да с у на границу дош ли патријарх П ајсије и архијепископ Ј сн ти м и је.1 Ова белеш ка не тврди, да с у они дош ли заједно, али lio шој изгледа, да с у и патријарх и Јевтимије недавно мриснели на границу. Д олазак Јевтимијев изазвао je м еђу С рбима врењ е те опи подигош е у м арту 1630, туж бу прохив капетана В екслера. У име целе ср п ск е криж евачке општине потписали с у туж бу нротии барона В ексл ера Димитрије П ејаш иновић, војвода у Св. Ивану, Иван Пејаш иновић, војвода у Ц рквеној, Никола Пејашиновић, бивши војвода, отац И ванов, затим неки Димитрије

из РовишКа, који

се

не

налази у војничком платном

1 Др. A. Hunti, М арчанска егшскопија од Симеона Вретање до Гапрнла Предојенића ( 1С50У— 1642), Брастио XVII, стр. 160.

МИГРАЦИЈЕ CPJÌA У СЛАВОНШУ

47

сп и ску и хусар под командом капетана барона Д раш ковпћа Дамјан Вучићагић. Т у ж б у с у поднели преко нарочитих ичаслаиика бечвсом Д вор у. Цар je озбиљ но п ред узео ср п ск у туж бу. Одм ах je наредио Ратном С авету, да преко обрш тара гроф а Т раутм ансдорф а потанко испита поједине тачке оптуж бе, да ба рон у В ексл ер у забрани, да ишта предузим а против тужилаца и срп ски м изасланицима да саопш ти, да he идућа граничарска комисија донети одл уку у овој ств а р и .2 Чим вета, да за П .м а ј и пеш ке

je гроф Т раутм ансдорф примио налог Ратног Сасп роведе истрагу против В екслера, он са зове С рбе у Топлице. Срби дођ ош е у великом бр оју, на кои.у и ул огориш е с е на иољани код Топлица те подпе-

со ш е н ебројен е оп туж бе

С рба

туж бе. и наш ао

Т раутм ан сдорф je марљиво ироучио je,

да

они у неким тачкама имају

право, али већи д е о оп туж бе je би о претеран и неосновап, док с у неке ж албе биле B e h пре 15 година од регименте нсиитане и п ресуђен е.

Ha то je обрш тар преко архијеиископа

Јевтимија Цариграђанина и других п осредиик а уп о зо р и о С рбе, да с у прекорачили границу онога, ш то je дозвољ ен о и да су иеоснованим оп туж бам а починили кажњиво дело. С рби одговориш е да они неће попустити п H e h e поћи кућама, док крижевачки капетан не бу д е скинут са звања, na ма их то кош тало и живота. Т раутм аи сдорф попрети строгим м ерала м no Јевтим ијеву са вету узјаха коња и упути се лично међу С рбе. Ha пољани се налазило неколико стотина српских коп.аника и велика м аса пешака. Т р аутм ан сдорф их укори, што с у неистинитом и претераном оп туж бом почииили кажи.иио дело, иа ш то пешаци падош е на колена, признаше св о ју крив У Prot. W ind, за март 1630. пише: „Ihr Mt. beuelhen den Keliniinbcii vnd Khruegs Ratten auf der ganzen Comnumitet der W allachen zu Creuz wider den Oberhaubtman daselbst Hannsen W exler eingelanglen Beschwllr vini sonderlichen des Demetrii, Joannes vnnd Niclass Peassinovich, Demetrius aus Roisk vnd Damian W uchiczagich halber durch den windischcn Obristen die aigentliche Bewandtnuss zu inquiriern, darüber ir rättliches üuettai'hU'ii zu eröffnen vnnd bey ime W exler biss zu volgender Resolution alle '14111ligkhait gegen den Clagern cinzustöllen. — An die vnndter der Oberhaubtmanschaflt Creuz wider iren Oberhaubtman ciagenden wallachischen Aligesandten vnnd W allachen des Herrn wündischen Obristen alberaith anbeunllu'ii worden, die aigentliche Beschaffenheit der Sachen zu inquiriern vml dio Remedierung ftirzukheren, im widrigen das zu vorsteunder (jriiniz MusteruiiK dieses Negotium die Herrn Conimissarien solle erörtert vnnd hingelcgt werden."

48

ДР. АЛЕКСА ИВИЂ

вицу и замолиш е милост. Т раутм ансдорф х те д е у први мах да затражи од народа кол овођ е и да их казни, но ипак попусти и закуне п он ово св е ове С рбе на в ер н ост цару. Затим им уручи диплому о срп ски м привилегијама, која je тих дана ириспеда, ш то они примиш е са д у б о к о м понизнош ћу, уверавајући, да he

за цара у свако д о б а ж ртвовати свој ж и вот.3

П осле овога с у С рби са м о кратко време мировали. Наб р зо се обратиш е обр ш та р у с м ол бом , да изради потврду неких нових привилегија. Т раутм ан сдорф одговор и , да он ne м ож е ове тачке слати на Д вор. С рби сада замолиш е дозволу, да м огу сами отићи у Б еч и однети цару св о је жеље. Траутм ан сдорф им о в о дозволи, али забрани, да на Д в о р иду они, к о ји

стоје у војној служ би. И покрај овог налога обр ш та р ова

искупиш е се војводе и друга сл уж бен а лица, на челу им војвода из Ровиш ћа К ом нен Н оваковић и војвода из Ц рквене Иван Пејаш иновић те с у народ потстицали на отп ор и буну. Н арод други.

je траж ио да му са м о ова двојица бу д у вођ е и нико Њ их двојица позваш е св е С рбе, да дођ у 24. јула у

Беловар, je

да

В ексл ер

начине уиадај у непријатељ ску земљ у. у Т р а утм а н сд ор ф ово

име

границу u запретио им см ртном казном,

забранио

К ад им

да прелазе

одговор и ш е војводе

К омнен и Иван, да они не питају ии обрш тара ни В екслера. Ha то их Т р аутм ан сдорф п озове у Вараждин, a orni м есто да с е од а зову ов ом позиву, уп адош е 26. јула са 2000 људи у Т у р ск у у правцу према Сирчу те отуд изведош е 340 комада говеда, 60 коњ а и 6 пастира. П о повратку јавише Срби Траутм ансдорф у, да с у К омнен и Пејаш иновић хтели доћи, али с у силом задржани од народа. А к о их обрш тар још увек треба, они he доћи но с њима he доћи и цела чета Срба. Траутмансдорф иош љ е ш тајерским сталеж има опш иран извеш тај о овим догађајима u предложи, да с е ср п ск е кол овођ е казне екземпларном казном, како би се за времена стало на пут о п а с н о с т н .4 Идућих дана нође Траутм ансдорф лично у Грац, да се д оговор и о мерама, које треба предузети против Срба. П осл е њ еговог усм ен ог рефератај у ком е je рекао, да je чета С рба, која je упала v Т урску, износила 2500 људи, одржали с у ратни и тајни саветници конф еренцију и донели су на шој одлуку„ 3 Militaria за 1630. 1 Ibidem.

МИ1ТАПИЈК СРБА У СЛАВОНИЈУ

49

да се не подузим ају против С рба екземпларне мере. Они д о душ е својим п оступ к ом засл уж ују стр огу казну, али сада није н одесан мом енат за ст р о го ст . С рби с у наоруж ани и узрујапи и кад

би затворили њ ихове поглавице, они би се иобуннлм,

a м огуће je да би и у Т у р ск у побегли, ш то би значило нелпку ш тету и оп асност. О сим тога се ни цар не налази у земл.и, те би требал о сачекати њ егов повратак или бар њ егопу р сзолуци ју у овој ствари. С тога се налаже Т раутм ансдорф у, да са Србима благо п оступ а и да их одрж ава у п осл уш н ости и верности, a даљу ш тету и оп а сн ост нека настоји да укл оп и .1' О вако држање према Србима з а у зе о je и цар Ф ер ди ианд II. On разреш и у ок т обр у 1630. године од сл у ж бе криж евачког великог капетана барона В екслера, a на ш егоио м есто именује барона Ивана Вилхелма Галера. У једн о наложи граничарској комисији, да изврши преглед и исплату грамичарске сл авон ске в о јс к е .0 К ом еса р и у пратњи обрш тара гроф а Т р аутм аисдорф а приспеш е 12. н овем бра у К риж евце и одм ах идуће јутро п озове обрш тар у тврђаву ср п ск е поглавице војводе К ом нена Н оваковића и Иваиа П ејаш иновића, који с у с с огреш или вечитим упадајима у Т у р ск у и подговарањ ем иарода на н еп осл уш н ост. Т ек ш то с у војводе дош л е у тврђаву, стадогае њ ихови пријатељи и друге старе чести те в ојвод е молнти i i нреклињати чланове ком исије, да се заузм у код обрш тара, нека оп р ости кривицу К ом н ену и П ејаш иновићу. Ha иптериенцију ком есар а и на понизно кајање окривл>еника обрш тар je поклонио ж ивот српским војводама. '

Kriegs-Acten за 1630. n У Prot. Wind, за окт. 1630. пише: „Herr Oberhaubtnian Hans W exler wirt erindert, das sich Ir Mt resoluiert vnd ime seiner bedienten Oberhaiibtmanschafft Creuz erlassen vnd das die zwischen ime vnd denen W allachen schwebenden Differenzen bey yezig vorstehender Gräniz Musterung sollen erörtet werden. - Der W’ allachen wider den Oberhaubtman W exler eingcwendten Clagen sollen bei vorsteunder Mussterung abgeliert vnd die Relation der verrichten Mussterung in aineni vnd ändern hinausgeschikht werden. Hiebey die ganze Action der wallachischen Clagen contra Herrn W exler Oberhaubtman zu Creuz.“ 7 У изнештају комисије описује ce, како cy комесари приспелк у мече 12. ион. у Крижевце u иду^ег јутра „seind durch Herrn Obristen wlmllni'lier Grilnizen, die zween Haubt Rebellen oder Radclfilerer, Namens Coiiiblen Nouakhouitsch vnnd Ibann Picschinouicz, beede W oyuoden, welche wegiMi ihres st/lttigen Tschetticrens vnnd in anderwceg vervebten grossen VngohorM llip n u n jf C p flii y C la iu m !i|y

50

Д|>. АЛЕКСА ИВИЋ

К ом исија иротив

барона

je

повела

истрагу

В екслера,

бивш ег

и у ствари оп туж бе С рба великог капетана

криже-

вачког. П ош то je В ексл ер би о лишен сл уж бе, ком есари с у настојали, да њ егов сп ор са С рбим а реш е ком н ром исом . У току

истраге

je устан овљ ено,

да

већи д е о оп туж бе потиче

више из огорчењ а н его из правих разлога и да Срби изн осе и one случаЈјеве, који с у су д б е н о били већ давно заврш ени. К ом исији je п осл е дуги х п реговор а пош ло за р ук ом да наговори В екслера, да илати С рбима 200 форинта одш тете и Срби с е задовољ иш г том св от ом те je тако заврш ен овај с п о р .s Осим. овога обавили су ком есари још један п оса о, који се С рба тицао. Ha две године пре тога од сел и о се повелик бр ој С р ба са аустр и јске границе з б о г глади у У га р ск у и там о се насташго, али се недавно вратио у тур ск у Славонију и ступио Y т.урску сл уж бу. Ови С рби су познавали св е иутеве у аустријској С лввовији и сваки дан с у упадали међу аустри јске граНичаре и пљачкали их, a за њ ихово пљачкаше пруж ала им sa m t« tfind -den syau ch fast die ganze wallachische Comniunität zur W idersezlichKait aufgewiglet haben sollen, in die Vesstung citiert, welche baide durch ihre Befreundte vnnd redliche erlebte alte W oyuoden gegen vnns Com m issarios sich aufs Höchste humiliert vnnd vmb Intercession an Herrn windischen Obristen vnd Erlangung Perdons duemittigist gebetten. Darauf ihnen entliehen auf vnsere eingewende Intercession vnd ihr gethane fuesfälig Deprecation durch wolgemelten Herrn Obristen perdoniert vnd das verwürckhte Leben neben ainer starckhen Adhortation vnnd Vermahnung sich fürohin gebürendermassen zu uerhalten, geschenkht“ (Kriegs-Acten за 1630). 8 У извештају комисије пише o овом е: „W egen der W allachen bey Hof vnd anderstwo wider Herrn W exler Freyherrn alls gewesten Oberhaubtmann zu Creuz, fürkhumbnen starckhen Beschwärungen haben w ier vns eusserist dahin beflissen, beede Thail in der Guete zu vergleichen vnnd ihnnen von einander zu helfen vnnd obzwar wier entliehen vermerckht, das ihr der W allachen maiste Beschw är-Artici mehr aus einem verkherten vnnd verbitterten Gemueth alss rechtmessigen Vrsachen ihren Vrsprung genumben, sy auch etliche Puncten widerumb de nouo auf die Paan gebracht, welche vorhero durch sy oder ihre bestelte selbst aigene Richter rechtlichen hingelegt vnnd abgehanndlet worden vnnd Herrn W exler innen von Rechts wegen nichts zu geben schuldig were, so haben wier ihnen doch dahin persuadiert vnd bewegt, das er ihnnen gesambten Beschwärdten fiir alles vnnd iedes, es habe Namben wie es immer w olle, mehrere Irer kays. Mt. vnd Euer Hochw. vnd dennen Herrnen zu gehorsambisten Ehrn als ainiches Schuldigkait vnd damit man vor disen importunischen Leuthen nur ain Rhuee vnd Friden habe, zwayhundert Gulden zu geben verwilligt, so sy dan auch auf vnser gethannes Zuesprechen acceptiert vnnd allen ihren gehabten Practensioncn vnd Beschwernussen allerdings gefallen“ (Kriegs-Acten sa 1630).

51

М Ш Т А Ц Ш К С1Ч>Л У С .Л Л И О Н Ш У

je нарочиту иогод н ост шума, која се иалази између Конриинице и Крижеваца, ш ирока три миље, У тој шуми није бпло ]'раничара те с у ту р ск е чете м огле н есм етано кроч п>у ди пролазе. Д а би се ов о предупредило, усвоји ш е ком есари Траутм ансдорф ов предлог, да се у тим ш умама уста н ове диа nojводства, свако од 30 љ уди .9 П рема платном сп и ску славон ски х граничара, састанљ оном

од

сп ом ен уге

граничарске

ком исије

tokom

н овем бра

п

дец ем бра 1630, у то д о б а с у носили в ојв о д ск о звање они С рби : у Крижевцима М арко Д руш чевић и П етар Турјак, у T o n o ловцу П рерад Радуловић, у Ровиш ћу К омнен НоиакопнК и Вујица Х арамбаш а, у Б ел овару Јурач Д обровојевнИ , Р адм ш Н оваковић и Гвоздан У скок, у С вибовцу Јурица ДрушчекиН, у Св. Ивану Рајак Вранеш евић, у Ц рквеној Иван Пејашимоиић, у З а чесм и Д амјан Д рагуловић и П етар ПејашииовиК, у Вирју Павле Кнежевић, у Н овиграду Срђа од К оморнице, у Ипанићу Јурат Рајаковић и Павле Богдановић и у Сн. Крижу М арко М илошевић, П ријо Миловић и Ђ ор ђ е M a p a K o iiiih , 10 0 У извештају комисије о овом Траутмансдорф ову предлогу м и ш е : „W ier sollen Euer H ochw ohlgeboren vnd die Herrn bey diser üelegenliail vnerindert nit lassen, das wier vernemben muessen, wie das bey denen zway verflossenen Jahren ain zim bliche Anzall W allachen aus Hungers Nott von dennen Qränizen sich hinwegg vnd vndter Hungern begeben vnd aldorlon angesezt, neulichen aber von dort aus zue dem Feindt geschlagen vnd lu*ederreits der Traa ihre D om icilia vnnd W ohnungen gemacht viul in il/is Feindts Bestallung eingelassen haben sollen. W eillen nun aber dise I onlli alle W eeg vnnd Steeg ins Landt herein w oll wissen, auch täglichen tsehHtieren vnnd so weith herein straifen, alls auch bey offnen Kliriegon liiebeiior niemals verspürt w orden, wie dann in vnsern alda sein etliche Tni'licttc vmb Copreiniz vnnd Ibannitsch herumb sich fünden lassen vnnd die Leuth alss w ollen auch das Vieh hinweckgeführt, dennen aber die vnnserige nncligesezt v n n d zween Gefangene zurukh gebracht, zu welhem allen jenen s o n derlich üelegenhait an die Handt gebe derjhenige W aldt, w elcher zwischen Copreiniz vnd Creuz sich in der Praite allain auf drey M eilweegs erstreekhe, vmb willen aber derselb von keinem W allach bewohnt sey v n n d a l s o v n u c r wnchter verbleiben muesse, das die Tschetten dardurch v n u e r h i n d e r t aut der ain Seithen biss ober Copreiniz, auf der ändern nach dem grossen (!»•bürg hiss auf den Gaimbnick vnnd derselben Gegent straiffen v n n d hIcIht passieren kliiine. Deine nun zu begegnen vnnd furzukhuniben, vcrinaliit Herr Obrist wündischer üränizen, es erfordere die Notturfft noch zw o W oyu oillscliafften, jede mit dreissig Mann zu bestellen, d u r c h w e l c h e z w a y Scurih e i i B S e r aufgericht vnnd da sich etwo ein Tschetta durchstraiffen w o l t e , d e r s e l b e n vorgepogen vnd nachgeiagt werden khlindte“ (Kriegs A c t c n iiii Н Ш ) . 10 K riegs-A den na 1630.

4*

52


Српски статути од 5. октобра 1630. Граничарски капетани против архијепископа Јевтимија 1631. Т уж б а српских граничара против капетана барона Галера 1631. Цар Ф ердинанд je 22. јуна 1630. п осл ао из Р еген сбур га градачком Ратном С авету на проучавањ е два п ројекта ср п ск и х статута, један пројекат je потицао о д гроф а Т раутм ансдорф а a други од Срба. Овај други п ројек ат с у среди ном јуна д о нели српски изасланици, који изјавиш е, да he у Б еч у чекати na цареву одлуку. Цар затражи од Ратног Савета, да одм ах узм е у и р етрес и проучавањ е ове п ројек те и да м у резултат саоиш ти п реко курира. М е ст о да испуни царев налог, именонао

je Ратни

С авет једну ком и си ју и њој je дао о б а п ро-

јекта на проучавањ е. К омисија, која се састојал а од левантск ог бискупа, барона Ђ ор ђ а Галера, гроф а Карла С аурау-а u бивш ег подбана Т ом е Микуличића, одуговлачила je рад,

a

и иначе je била подозрива српским изасланицима те цар одузе од Ратиог С авета п оверен и мандат и иредаде ra а устр и јск ој Д и ор ск ој Канцеларији, која у кратком року п од н есе цару св о је ммш љ ењ е.1 Ha тем ељ у

овог реф ерата Д в ор ск е Канцеларије

itчдао je цар 5. ок тобр а 1630. статуте, no Срби, пасташепи између Д раве и Саве. К опију

којима he живети

ових статута пошље цар 26. ок тобр а градачком

Ратпом С авету и наложи му, да садрж ину статута достави сл авон ском обр ш тар у и да настоји, да Срби не бу д у у уж ииап>у своји х ирава ни од кога узнемиривани нити ускраћени. Ратпи Саиет саоиш ти 13. новембра, баш у време, кад се je na сланопској грапици бавила комисија за преглед и исплату појиика, гроф у Т раутм ансдорф у ср п ск е статуте, a гроф са зове epiicki! иогламице и даде им прочитати садрж ину статута. П ош ш ш цс чпмолшпс дочиолу, да са зов у скупш тину и да објаве стмтутс мароду. 'Граутм апсдорф дозволп сазив скупш тиие, којој. су опда cHomirivMii статути. Скупл.епи Срби се ne хтедош е l a A o n o ' i . i m i ( i i i i i m , im o п м јс објаиљ спо nero одгоноре обрш тару да onu пису опуномоКплп n тсл ам ике, да пристапу na оваке

ста ту т« те ччкити иоиратак пчаслапика, да чују и>ихов изпсштај. Гроф Т рп утм аи сдорф ju у то д оба п обол евао те чим ji‘ грапичарска иом иш ја

ширшила citoj рад,

on пође у Грац

1 l'erdo ŠiAlO, llrviilNkl каИигкИ »piši, knj. peta, Zagreb 1918. с т р ,476.

МИГТАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИ.ЈУ

53

д а се лечи и из Граца јави 16. јануара 1631. цару, да с у Срби иезадовољ ни са статутима, a и сто тако je незадовољ аи и on, јер статути скучавају дел округ и моћ граничарског обрш тара н великих капетана те he пасти њ ихов аутори тет у очима граничара, с тога мисли, да би требал о именовати једну комисију, к о ja he статуте подврћи ревизији,2 И Ратни Санет и одн есе у априлу ове године мишљење u предлоге у ствари ревизије ст а т у т а ,3 али их цар ипак не хтеде мењати нити повлачити. М ада С рби н ису у први мах били одуш евљ ени статутнма, ипак с у ови статути значили за њих велики усп ех . М еђутим јс п редусретљ иво држање највиших ф актора према Србима осл абило у п оследњ е д оба дисциплину на граници те једна чета ср п ск и х граничара и покрај најстрож ије забране пређе крајем 1630. на ту р ск о земљ иш те и п ороби околину Сирча. У и сто д о б а je упала турска чета у околину Топлица, али je Срби дочекаш е и разбиш е. Ратни Савет наложи сл авон ском обр ш тару, да казни кол овођ е оне ср п ск е пљачкашке чете и у ф еб р у а р у 1631. затражи извеш тај, да ли с у С рби кажњепи и да ли je Турцима враћено оно, ш то с у Срби од њих упљачкали? О брш тар je од говор и о Ратном С авету, a саветници нослаш е њ егов одговор у Б еч цару Ф ерди н ан ду.4 У иоследњ е врем е св е се више множили знаци, да акција сл авон ски х С рба не потиче од њих самих, n ero да њима стоји неко за леђима те их подговара и поучава, шта да радс. Војии заповедници п очеш е испитивати, ко то ср п ск с гршш* чаре уп ућ ује и п одсти че у њиховим акцијама и иабрзо npoиађош е да je архијепископ Јевтимије срнски н одстрекач. Сада 2 Kriegs-Acten за 1630. Траутмансдорф je умро у Грацу 5. маја 1(531. у добу од 60 година. 3 У Prot. Wind, за апр. 1630. пише: „Guetachten der wallacliisclien Statuta betreffenth, so nit angenomben sondern auf ändern Schlag expediert w orden .“ -1 У Prot. Wind, за фебр. 1631. етоји: „Herr windischer Obrist Holle berichten, w ass gstalt die nach Siritsch Straiffung Wallachen bestraft vnd die Restitution anbetiolhenerinassen beschechen, er möge auch in den vlirlgcn der Statuten halber die Nottdurfft bey Ir khays. M(. anbringen vnd die fcrcri* Resolution gehorsamst erwarten. — Die Herrn gehaimben vnnd Herrn Hoff Khriegs-Räthe vberschikhen Ihrer khays. Mt. dess Herrn windischen Obrlsten liericht wegen dess beclagten Straiffs nach Sere/., item die Schreiben wecen der W allachen geuebten Pfanntiing bey der warassdincr T o p li/."

54


граничарски заповедници осу ш е ту ж бе

једну за другом п р о -

тив Јевтимија. Тужили с у га Ратном С авету, a овај je д о стављ ао њ ихове туж бе цару Ф ердинанду. А у с т р и јск е власти замолиш е

п ап ског

нунција,

да п озов е

Јевтимија

у

Беч на

испит те да на тај начин уклоне оп асн ог агитатора са гран иц е.5 У м ају 1631. тужили с у с е загребачки каноници, да Јевтимије п одбуњ ује осе ч к е С р бе против каптолских кметова ° и да хоћ е према п озиву п ап ског нунција да дође у Беч, али уз пратњу од 2 д о 300 стоти н с људи. Цар наложи Ратном С авету, да наговори Јевтимија, нека дође у Б еч са ш то мањом пратњом и да при ов ом наговарањ у поступ и ш то опрезније, како Јевтимије не би приметио да му се о глави ради. ' Јевтимије оде у Беч, a с њиме п ођ ош е и ск о р о све ср п ск е славон ске војводе, поименце в ојвод е Вид, Ђ орђе, Гвоздан и Тадија и многи други одлични Срби. П очетк ом јула 1631. налазили с у се ови С рби заједн о са својим духовним стареш ином Јевтимијем у Бечу, где je Јевтимије 11. јула позајм ио својим нратиоцима 1000 талира. П о св о ј ирилици je боравак у Б ечу стајао С рбе више н его ш го с у оии рачунали те с у морали позајмицом да с е испом аж у. Н аи осл етку се С рби м орадош е да врате кућама, a Јевтимија задрж аш е у Бечу. Ш та се даље с њиме догађало није познато, али je ноуздано, да je у Б ечу ум р о и да га већ 1634. није било на ж ивоту. П ред полазак у Б еч наговорио je би о Јевтимије иванићск ог кнеза Петковића, да устан е против капетана Ивана А јб е с валда и крижевачке

С рбе,

да

п од н есу

туж бу

против свог

иеликог капетана барон а Ивана Вилхелма Г а л ера .8 Цар одреди,. У Prot. Wind, за апр. 1631. пиш е: ,,Ir fl. Qnade zu Eggenberg schliesst ein der Oberhaubtleutli zu Copreiniz vnnd Creiz Khundtschafft wegen dess Massa von Canisa Ankhonfft auff ßerouitiza, item wegen des griechischen Bischoff Verratherey mit Guetachten, dass er Bischoff durch den Nuntium apostolicum zum Examen hinaus gefordert solte werden.“ 0 Б раство, XVil. стр . 161. 7 Ibidem. 8 У Prot. Wind, за јуни 1631. налазе ce ове бел^ш ке: „Herrn Friderich vom M ohrsperg, windischer Obrist Ambts Verwalter schleust ein dess O berhaubtmann zu lbanitsch Schreiben wegen dess Oberrichter Petkovich. — Herr Oberhaubtman zu lbanitsch Hanns Sigmund von Eybeswalt berichtet, dass der Khness Pettkouitsch Oberrichter der Wallachen vnnder der Oberhaubtmanscliafft Juanitsch fluchtig seye. — An Fridrich Freylierr von M-eersperg Recepisse wegen des Petkouitsch Fllrhaben. Item der creizerisch ür.iniz

55

МИГРАЦИЈЕ СРБЛ У СЛАПОНИЈУ

једна комисија испита овај спор крижевачких Срба са ii)iixoBiiM капетаном Галером, али je сазив ове комисији пеирестано одгађао н ири томе je давао замеиику обрттлрн Мерспергу упутство, да према Србима благо и предусрстл>иио поступа.‘Ј Ha предлог Ратног Савета одреди цар, да комисија, која he инсталирати грофа Ш варценберга за обрштара ма славонској граници место умрлог Траутмансдорфа, спронедс i i истрагу у спору Срба против барона Галера и имеиујс у јуму 1631. грофа Карла Саурау-а за једног од комесара. 10 Ono именовање je касније иовучено те су ирема царсму иилшу од јануара 1632, обавили инсталацију Ш варцеибергопу и u ipoвели нстрагу у спору Срба против Галера комесарп блроп Готфрид Фалбенхаупт и барон Вид Жигмупд Херберштаји. 11 да

VVallachen Anbringen co n tra den Eutliymiuiii gricliiBclien M isd ioff »der A ililmandritam , damit sy w egen C assierun g der s o lang vertrösten C o m m ission lamentirn,' auff d a ss

erst s o l der O hrist A m ts V erw alter hinfflro

mit V lier-

schikhu ng dergleich en K liundtschafften auch sein Guetacliten nufenklion, w as* gstalt derselb en zu helffen o d e r geh olfen sein w erde vnd daratiff gleieliw oll der

R e solu tion

k h ein esw eegs auf

ein

Z eit

w eiter erw arthen , cassiert

oder

v e rsch ob en

auf

aufgehebt

das

ander,

d a ss

die

C om m ission

son d ern a u ss erh öb liclien V rsaclien

sein w ord en , vn der dessen so lle n die W a lla ch e n

d e ssen b esch id en vnd zu d e in e r G edult g ew isen w e rd e n .” sp erg

3 У Prot. W in d , за јуни 1631. п и ш е: „A n Friderich l-’ reyherr zu M eerA ntw ort auf sein vnnd d ess Herrn O bristen ü ’iller Sch reiben der

tn arck ou czer e tw o

W a lla ch en

durch

gethan,

der

da ss

er

Q uartier

Reutter die

V erw aigeru ng

M uetw illen

W a lla ch e n

cau ssiert

mit

betreffendt, das d ieselb en sey w ord en , er habe recht

G lim p f b esch id en , dass s o ll er noch

s on d erlich b ei diser erzaigend en sch w ierigen Zeit timen vnd mit Haltung gueter D isciplin ihne alles w o ll anbeu olhen sein la sse n .“ lrt У

P rot. W in d , за јуни 1631 с т о ји : „Ih r khays

Mt. w ürdet ein go-

rathen, die w egen der zw isch en dennen der Sau viul T raa w o h n en d en W a l lachen

vriJ dein

O berhaubtm an zu C reuz Hanns W illielb en C .lller s e liw c-

b enden

Strittigkheit

henden

Installierung

lassen. — Ihr khays. w indisc'ne;i

Gränizen

a n b e fo lch e n e dess Mt.

C om m ission mit G elegen heit der v o rste

angehenden pla cidiern

zw isch en

w in disch en

O bristen

vortsezen

zu

gn edigist, dass die w egen der auf d ir

der Sau vnnd T r a i w oh n en d en W a lla ch en

w id er den O berhaubtm an zu Creuz Hanns W ilh elb n G äller ein gebrach te G rauäinina a n b eu olch en e C o m m ission mit G elegenheit der v ostch on d en In stallierung des angehen den w indischen O bristen vortgesezt w erde.

Herr

Carl G raff von Saurau w ürdet zu vorsteh en den Installierung d e s s Herrn w ü n disch en O bristen G raffen von S ch w a rzen berg vnd der u ngeordneten C om m ission

w eegen

der zw isch en der S aw vnnd T raa w oh n en d en W a lla

ch en angebrachten G rauam ina zu einem C om m issa rio benen t.“ 11 У Prot. W in d, sa jan yap 1032. lutine: .,I)ie Herrn geh nlm be viul

56

ДР- АЛЕКСА ИВИЋ

С трогост граничарских војних заповедника према Србима 1631. и 1632. Врбовањ е српских славонских граничара за ратовањ е против п ротестан ата 1632. Упадаји турских чета у славонску границу 1632. u 1633. Славонским граничарским заповедимдима се није свидело благо поступање према Србима те су упозоравали градачки Ратни Савет, да се вечитим попуштањем и благошћу слаби дисциилина међу војницима. Привилегисани положај Срба имао je иривлачну снагу за њихове сусед е те се неколико хрватских села одметнуше од својих дотадањих господара и почегае да живе no одредбама српских привилегија. Ових репитентних села било je десет и то: Чуковац, Св. Волфланг, Вранчапи, Горњи и Доњи Иванац, Глобочац, Цветков Дол, Луковац, Дигачево, Никшино Село и Упоршек. Самовласно су проширили српске привилегије и на себе Хрвати, који су стаиовали иомешапн са Србима у местима Вирју, Тополовцу, Трему, Св. Петру и Црквеној. А устрија се у то доба налазнла у тешком ноложају. Морала je сву снагу да кондентрише ua бор бу са ирогестаптима и бојала се немира и незадовољства ira граимци те су политнчкн кругови стално наглашавали грапичарским пластима, да избегавају уиотребу оштрих мера иротив Срба. Међутим. после Јевтимнјева одласка у Беч сматрале су аустријске власти, да je настао иодесан моменат, да се разрачунају и са осталим немирним духовима међу Србнма. У децембру 1631. дао je славонскп обрштар гроф Шварценберг ухватити хусарског заставника и српског великог судију у комримшчкој капетанији Радмана Мирчевића те га je лишио знам.а и отнремно региментн, да она спроведе истрагу и да ra ек чемпларно казни. Извештавајући о овом случају Ратни Савет, гроф Ш варценберг je иоднео три тужбе, у којима ее K lin iegs Ratte iiitim iem dem Herrn Hannsen W ilh a lb n G aller O berhaubtm an zu C reuz,

d a ss lr khays. Mt. w egen der W a lla ch en

vn n d crsch id lich en t arieu

gebrauchten

B eseh w ärn u ssen ,

die

gegen ihn fiirgehabten

Sachen b e j' deren Herrn C o m m is -

vernünfftigen A bhandlung vnd der W a lla ch e n Abbit b e

w en d en lassen. — D ecret an Herrn Gottfridt Freyherrn von F aiben hau bt vnnd Herrn

Veith

w iln disch

Sigm unnden

O bristen

Freyherrn

G rauen

von

H erberstain

zu S ch w a rzen berg

alss

Installierung

zu

d ess Herrn

vnnd zugleich

C o m p o n ie ru n g etlicher w a lla ch isch er Strittigkhaiten abgeordn ete C on im is»arien , d a ss lr K hays Mt. ir V errichu ng j;en edigist w ollg efa lle n la s s e n .“

57

МИП*АЦИ.Ш СРБА У СЛАНОНИЈУ

Радману ириписују у грех нобуне крижевачких С рба. 1 У мају идуће године тужи се обрштар на неиослушност копрншшчкпх Срба, који неће да чувају стражу no шумама.а Huje noiiiaro, какве je мере унотребио обрштар против ових кринаца, али у крижевачкој капетанији, где je боравио нри крају јулн, строго je казнио ради непослушности Марка Богдапопића, киеза из Горње Плавнице и Смољана Вујића, пешачког частавника. Обе ове српске старешине обеш ене су no обрштарову налогу.3 Повлачење српских славопских граничара у рат iipmini протестаната наставило се све до вестфалског мира 164Н. године. Нарочито je много славонских Срба изнедеио па бојмо иоље 1632, кад je шведски крал> Гусгав Адолф спојом nofk’ доносном војском довео био у теснац католпчке држанс, lio царевом директном палогу мобилизонао je обрмггар ,/1ука Хрпстовачки у августу ове годиие нове три хпл.адс с.чшшпскпх Срба и гроф Ш иарцепберг je био саи очајаи глсдајуЈш, i u i k o се одводи војска са границе.4 При крају августа janno je iniaпићски капетан грофу Ш варценбергу, да Храстоначки мо врбује само прост српски иарод него нагонара судије п војводе, да ступају у љегову чету те постоји опасиост, да hi: опустити цела граница. Срби у масама одлазе na бојпо пол.е, 1 У P rot. W in d , з а дец. 1631. п и ш е: „H err w indiseh O b risi berichtet Ir khays. Mt. w a ssm a sse n Radm an M yrclieuicli Husaru Fem lrich vml R id iler der W a lla ch en zu C o p rein iz a llerley M eutlerey anfang,

er habe in a b er der

Stell entsezt

nach

vnnd zum R egim ent geschafft, dam it

er

BefOndniig der

S ach en B eschaffenhaith anndern zum F.xempel bestraft w erde.

I lle b e y d ie

C la g 3 Stiikh“ . 2 У P rot. W in d , за мај 1632. с т о јн : „H err w lln disch O brist berichtet der co p rein izen W a lla ch en V n g e h orsa m b w egen V errichtung der W a ld w a ch teii." dass

3 У P rot. W ind, sa аш у с т 1632. п и ш е: „H err w lindisch O brist berichtet, er versch iner W o c h e n von dannen nach R ou isk o geraist vnml den

A u gen sch ein des gesu nkh nen C a stels daselbsten ein gen on iben , w ie auch die B esch w er

der W a lla ch en ,

der bittet im e mit eh eisten ein Lechen eru olgeii

zu lassen , berichtet b en eb en s, d a ss er den M a rko B u gdan ouich , K I i ii o h « von O b e r P la u n iza vnnd Sm olan Vuich Haramia Fendrich b eed e mit dem Sinnig h ab e hinrichten la s s e n .“ 4 У P rot. W in d , за а в гу ст 1632. п и ш е: „K ays. R esolu tion es,

abgebue

G uetachten vnd von Herrn w in d isch en G räniz O b risten G raffen zu S ch w a rze n b erg h iergegen verhandelte

N otturfft dem O bristen Lucas llra s to u n d ik y er

laubte W erb u n g dreyer tausent W allach en auf b e trcffen d t.“

denen w iiidisclien (irllu l/e ii

58


јер на граници влада незадовољство већ и ради неплаћања иојничке плате. Ш варценберг je у писму од 31. августа протествовао код цара нротив овог прекомерног врбовања; граиица, која je тешком муком подигнута за последњих 20 до 30 година, сада he бити уништена и предана на милост и иемилост непријатељу; Срба je изведено у толикој мери, да су остале само слабе посаде no градовима, a села су отворепа ненријатељу те с тога моли за дозволу, да његови грапичари иачине два три упадаја у турске крајеве, да отуд доведу иове Србе и да их настане на граници место ових, који су отишли на бојно поље.° Ратни Савет није могао обуставитн даље врбовање, a није се усудио ни да даде дозволу 6 Ш в а р ц е н б е р г о в о п и см о ц а р у г л а с и : „È u r khays. Mt. geruehen auss b e y g e sch lossen e m S ch reiben d e s s O berhaubtm an v o n Y ban itsch gn edigist zu uernem ben, w a ssm a ssen der O brist H rastouaczki nit allain die gem ainen w a lla cliisclien D ienstleith son d ern auch die R ichter, W a y u o d e n vnnd andere B eu elch slia b er aufreden vnnd zu F u ess vnnderhalten thue, o n gea ch t er ausser derjenigen dreyhundert Pferdt, zu w eihen ihm verh olffen zu sein Eur khays. Mt. mir allergn edigist a n b eu olh en , sonsten zu der vorh a b en den W e rb u n g zu F uess ainige Patenteten aufzuzaigen haben s o lle . Nun liab zw a r Eur Mt. ich die h ierauss en tsteh ende Gefahr

khays.

vnnd gänzliche D esola tion dieser

Grflnizen alberaith zur G eniege a llergeh orsam bist representiert vnnd w essen ich mich hierinen zu verhalten gnedigisten B esch aidts erholet. D iew eillen aber d e rselb biss D ato nit eru olget vnnd imniitlst ob g em elter O brist mein vnderg eb n e G ränizer son d erlich W a lla ch en h au ffen w eiss an sich ziehet, die ihm e vm b so u il desto w illiger zuelauffen, w eillen sie s o w o ll zu F u ess sich leicht ausstaffiern khiinen, a lss auch son sten w egen der an y e z o s o selten fallen den

Lehen sich b esch w a rd t befunden, so hab

mahlen

ein

vor

allem ahl

aufs

ich

dem nach

hiemit

n o ch -

b ö s ste in Allerunderthanigkhait protestiern

w o lle n , an der gän zlich en Ruin diser Gräniz, w elch e durch offtb esa g te W e r bung auf ninmahl aus dem yezigen W ollsta n d t, in dem sie sich die negsten 20 o d e r .'ID Jalirn h ero nach vnd nach mit sch w ä rer M uehe vnd V n costen erh aben gesezt vnnd dem Feundt v o r jed er offen bah r,

m enigklich

gleich sa m b in den Rahen gestekht wird,

entschuldigt zu sein, dann ainmahl vorn a m b lich vnnd

dass zu B estellun g der W a lt W a ch ten , auf denen die Erhaltung

viul Sicfierhait diser G ränizen ainig vnd allein beruet, auss der w a lla cliisclien M annschaft khein ander Miti verbanden, in dem bey denen H eusern vber die s ch w a ch e n ordinar Besatzungen son sten nichts alss mein leu tsch e vnnd der O bcrhaubtleuth von C op rein iz vnd Creuz z w o Husarn C om p a gn ien zu b e funden,

die vbrigen drey C orn et aber mit iren Haubtleuth auf den N othfall

vm ider 10 o d er 12 T agen vnnd danoh nit co m p le t zu sam ben geb ra ch t w erden khönnen. Da nun s o ain g r o s s e Anzahl hinausgeführt w erden solte ,

m iesse

man die noch v b erb leib en d en , w eill sie allein dem Feindt zu sch w a ch , zu den F estungen ziehen vnnd dess Landt zu des Feundts D iscretion offen stehen lassen

o d er

aber

mit

Eur kays. Mt. a T crgn ed igistcr E rlau bnu ss ehe diese

59

МИГРА11ИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

за упадај у турске крајеве. Једино што je могао, то je учннио: 2. септембра je наложио, да се граничарима још upe него што зима наступи изда њихова плата. Гроф Ш варценберг je покушао на своју руку, да omutu врбовање српских граничара и да отежава њихов одлазак na бојно поље. Између осталих официра, који су врбовали Србе, био je и Јован Ђорђе Смојловић, који je у крижевачкој капетанији саставио четицу од 21 Србина. Обрштар му ne даде дозволу да врбоване Србе собом поведе, али Ратпн Cimer заповеди Ш варценбергу, да не задржава Србе, које je Смојловић врбовао.® Слабљење границе било je у толпко опасиије, што су Турци с јесени 1632. иочели са већом жестииом д » уиадају у славонску граиицу и да нлЈачкају iiehnnoM срмско ctuiidmништво. Турци су били обаветтеп и t> одласку ииликог бројп српских граничара na северпо ратиште, те су с toiu п учсстали са иападајима. Крајем септембра упадне јсдма чста у околину Ђурђевца, заплени марве и зароби неколико л>уди.7 Почетком октобра уиало je 400 турских коњапика у околипу Ровишћа те су иленили тамошње становпиштво. Обрпггар Ш варценберг јави за овај упадај турских нл>ачкаша Pnrном Савету, упозори га на оскудицу у л>удима na грапици и замоли, да се обустави даље врбовање Срба ta иојску.н E xtraction Feundts

ihren entliehen V ortga n g erraiche, z w o o d e r drey Uaiscn in denn

Landt vortkheren,

andere W a lla ch en herausszul'iiliren vnml auMnl

der verraissen den an zu sezen “ (K riegs-A cten ), 6 У Prot. W in d , за 1632. п и ш е: „A n Herrn w ilndisch O hristcn, der 21 vn n b esold ten W a lla ch en , s o vndter der H aubtm anschafft C reuz durch den Joann

G e o r g S m oilou ich g e w o rb e n betreffendt vnd d a ss s o lc h e

W a lla ch en

Herr w in disch O brist a ls o baldt ires V erp ots quitiere vnd s o lc h e vcrrcre ni( aufhalten s o lle .“ П од да тум ом д ец ем б р а 1632. п и ш е: „R e ce p is s e an Johann S m oilou itsch Rittnmister der 21 g ew orb n en W a lla ch en b e treffen d !.“ 7 У Prot. W in d , за ок т. 1623. налази

ce ова белеш ка:

„A n Herrn

w iin disch O bristen w egen der an den G ränizen sessh afften W a lla ch en betref fendt, diew eil d ie se lb e n nit auf die b esold ten son d ern vn b esold ten anncuclii'ii, a lss seye Herr O brist d essen zum öffteren b esch id en w o r d e n .— An Ir Кпуи. Mt. der an den w in d isch en G ränizen an gesezten W a lla ch en betreffendt viul d a s der Feind

vnnlengst

bey

St. G e o rg das Rennen habe ergehen limm'n,

das V iech daselbsten sam bt etlich P ersoh n en w ekhgefuert “ 8 У P rot. W in d, за ок т. 1632. п и ш е : „H err w iindisch O brist hcIiIouhI ein

des

V eld tsch reib ers

A uisa,

item

das

auf R o u is c o gestraifft, bericht der ganzen

eben

an cin cin T a jj 400 Pfiirdl

G räniz H eschaffcnliait vnd Мепц1

der M annscliafft, daruinb die W erb u n g en in n gcstclt w erilen niüchteii.'‘

60

ДК АЛЕКСА ИНИТ.

У исто доба упадну Турци у околину Вирја, но овде није ишло глатко са пљачкањем становништва, јер je било окршаја између турских и аустријских граничарских чета те Ратни Савет затражи од Ш варценберга разјашњење у овој ствари, Шпарценберг одговори, да Срби нису дали Турцима повода за ренресалије, јер je њима забрањено да чине упадаје у тур■ско подручје.8 Услед учестаних турских нападаја на српско становl i i n i i T B O обратише се српски славонски граничари у октобру 1632. Ратном Савету са молбом да им се дозволи, да и они могу иљачкати турске дом ове,10 Сличну молбу поднесе у мају 1633. и гроф Ш варценберг и приложи опгужбу Радмила Ноиаковића, у којој се набраја штета, коју Турци нанесоше Србима пљачкањем марве и хватањем становништва.11 Новаковић je у име крижевачких Срба молио дозволу, да се Турцима врати мило за драго, али Ратни Савет одговори обрштару грофу Ш варценбергу, да се изазивање Турака никако не може доиуститн. 12 11 У Prot. W ind, Ir fl. G nade von

за

1632. с т о ји : „H err w in discli O brist b eand tw orttet

K ggcn b erg

w egen d es jü ngst vorgeliabten Scharm inzl b ey

W eissen th u rn , dass der Feindt klicin V rsach hab<\ sich zu rech en , w eill er auf diser Seiten in lo c o zu W eissenthurn gefun den auch w eiter nit als die C onfin

vn nserer

G ränizen

prosequ irt,

denen

W a lla ch en

auch die begerte

R epressalien gen zlich en sein verb otten w o rd e n .“ 10 У P rot.

W in d ,

за о к т. 1632. п и ш е: „D ie zw isch en den Sau vnnd

Trna an der w in dischen G ränizen an gesezte W a lla ch en bitten zu b esserer D efcn d ieru n g der G ränizen die W erb u n g vnnd Ausfiehrung des V o lk h s ein /.ustüllcn vnnd gegen den Tü rggen w egen viller vn n a ch lä sslich er zu egefuegten Schäden innen die G egen rach zu erlau ben .“ 11 У Prot. W in d ,

за 1633.

п и ш е:

„H err w in discli O brist G ia ff von

S ch w a rze n b erg berichtet dem Herrn H off K ruegs P raesid enten der T ü rggen In solen z, s o sie an den W a lla ch en y eb en mit H inw ekhfuehrung viller C h ris ten,

die

Pfandtung vnnd

R epressalien erlauben zu lassen. — D abey auch

das C lagsch reiben von den R adom il

N ou ak ou ich .“

18 У Prot. W ind, за мај 1633. п и ш е: „D em Herrn w ü n disch O bristen, deine

w ierdt

w elch em

die

auf

der

R adm ill

W a lla ch en

N ou ak ou ich

e in g esch lossn e n

Sch reiben, in

zu Creiz w ider die T ü rggen w egen ires veryebten

Feindtattigkhaiten die R epressalien vnd G egenrach in e n zu erlauben bitten, gea n dtw orth , d a ss er sich der vorergangn en gem essnen Inhibitionen w o ll w ierdt zu

erindern

chen besch ayd en

h aben, crafft w elch er er sich n achzurichten, die W a lla

vnnd

da

berichten w issen w ierdt.“

w ass

m ehrers fiirlaufft,

die Stöll a ls o b a ld t zu

V.

КОМИСИЈЕ ВА РЕШ АВАЊ Е СРПСКОГ ПИТАЊА. Спор загребачког каптола и бискупа са Србима у 8абрђу, Новакима и Осеку 1613, 1629. и 1630. ii cnop подбана Гашпара Конског са Србима у Домапкушу 1633. п 1634. Преписка Срба са Турцима 1634. Компсија na решење српског питања од јула до септембра 1635. Покрај акције славонских сталежа, да преко хрнатскославонског Земаљског Сабора и угарског Држаниог Сабора подложе досељ ене Србе под своју јурисдикцију, било ji: п појединачних спорова између славонских фсудалаца и t u мошњих Срба. Спорови су настајали с тога, што сталижи иису свииа Србима хтели да признаду граничарско прано nero су правили разлику између оних Срба, који су дошли мо иротходном споразуму са граничарским заповедпицима п т, tit. предаваца или Словена, који су дошли сами, без ичијег noзива и без претходног договора. ВеК 1613. годипс je jurpcбачки каптол порицао граничарска ирава Србима у Забрђу n тражио je од њих, да се подвргну под јурисдикцију загрсбачке бискупије. У јулу 1630. тужио се бискуи Фраи.о Кргели на Србе у Забрђу и Новакима, што му не дају десетипу и не признају његову власт, као што су дотле чшшли. 1 Осим сукоба славонских сталежа са Србима назиаиим предавцима догађали су се и спорови ради иоједипих комплекса земљишта и ради међусобног отимања марве. 11очетком септембра поднео je загребачки каитол градачком 1’ атпом Савету туж бу иротив Срба из села Осека, који су држили 1 L o p a šić,

о.

с. II, ст р . 156.


62

марву на каптолском земљишту у Топлицама. 2 И вицебан хрватско-славонски барон Гашпар Конски тужио се у мају 1633. Ратном Савету, да су му Срби у Домаикушу до upe неколико година обављали као свом е спахији кметовску службу, a у последње време су се одрекли његове јурисдикције. Ратни Савет затражи од грофа Ш варденберга извештај у овом питању.3 Ha баронову нову туж бу понови у јуну Ратни Савет налог Ш варценбергу, да саопшти своје мишљење о овом сп ору.4 Ha темељу Ш варценбергова извештаја предложе ратни саветници цару, да се барону Конском из краљевске благајне даде сатисфакција у питању његових претензија на Србе у Д оманкушу.5' Овим начином je хтео Ратни Савет да задовољи обе парничне странке. Аустријски тајни и ратни саветници у Грацу добише средином 1634. вест, да славонски Срби стоје у оиасној кореспонденцији и у договарању с Турцима те почетком јула нослаше и цару о томе извештај. За овај мах нису чињени никакви даЛ)И кораци, али кад при крају августа стиже у Беч нунцпје хрнатско-славонских сталежа и потанко приказа 2 У P rot. würt

W in d , за

des C a pitele

zu

се п те м б а р 1629.

A gram b

B esch w er

пиш е:

„H err w in disch O brist

w id er die zu O sseck h an gesezte

W a lla ch en vm b w illen sie in der T ep p litz auf d es C apitis aigenthum blichen G eb iirg ir Vieh halten vnd die darauf förkherte Pfandtung ein g esch lossen mit B efelch, das er die B eschaffenheit berichten vnd den W a lla ch en die G egen pfan dtun g ein stellen , auch zu H inlegung diser Strittigkhaiten taugliche C om m issa rien

ben en n en

s o lle .“

У протоколу

за се п те м б а р 1630. с т о ји :

„H err w iindisch O b rist berichtet lr khays. Mt. w egen der o z z e g g e r W a lla ch en vnnd D ifferenz des innen a b gen om b n en V ie ch s “ . 8 У Prot. W in d , за мај 1633. п и ш е: „H err w iin disch O brist G raff von S ch w a rzen berg begerten

s o lle

w egen

E inandtw orthung

Herrn

der im e

C asparn zu

K hon sskhy

D om a n cu s

Freyherrn

w eg en

an geh örigen W a lla ch en

seinen förd erlich en Bericht thuen.“ 4 У

P rot.

W in d ,

за

јуни 1634.

налази

ce

белеш ка:

„D em Herrn

w iin disch O bristen w ierdt d e s Herrn C asparn K hon sskhy Freyherrn, Sittern vnd V iceb a n in W in d isch la n d t b ey den löb l. i. ö . H off Kriigs Rath gethan es A nbringen w egen R estituierung der zu D om an kusch an gesezten W a lla ch en , w e lch e sich etlich Jar v o n seinem D om in io exim iert hetten, ein g e sch lossen . Herr O brist s o ll derw eg en der löb l. Stöl sein förd erlich en Bericht vnd rätlich Guettachten zu khum eii la s s e n .“ Б У P rot. W in d , за н овем б а р 1634. п и ш е: „Irer khays. Mt. w ierdt gerathen, dem Herrn G e o rg C asparrn K hon iskhy mit E in sch lu ss sein es A nbringens w egen

sein er praetendierenden

.dem khön. F is c o S atisfaction zu g eb en .“

W a lla ch en

zu D om an ku s auss

03

МШУЛЦИЈЕ СТБА У СЛАНОНИЈУ

српско-турске везе, цар уирави кнезу Егенбергу, председиику градачког Ратног Сахета, својеручно писмо, приложи нпсмспу релацију хрватског нунција и позове кнеза, да о том питап.у спроведе истрагу. Да би се овај иредмет што спсстринмјг испитао, одреди Ратни Савет барона Жигмунда Фридриха Глајзбаха за комесара са задатком, да пронађе зачетиикс n истражи циљеве овнх српско-турских веза.” Глајзбах спронеди истрагу, али резултат њеп није донео шпнта познтшшо, јсдино je пала сумња на старог војводу Вујицу и na иојноду Пејашиновића, Ратни Савет наложи обрштару 11 lnapni'iiftcpi у, да у будуће оштро пази на рад ових осумн.ичспих иојмодп, ' a са овим се сложи и цар у својој резолуцији,8 Ha многе молбе хрватско-славонских сталежа одродш* je цар Фердинанд II. средином 1635. комисију, која hc понрај других послова имати да дон есс p e n i f i i . c n у нитпм.у c p i u u ич граничара, Расноложеље политичких фактора imji: бпк> imi вољно по Србе. Отпор Срба према налошмн гршшморскпх заповедника, оптужбе Срба нротии поједнпих камстама м ipmimкаше сриских чета у Турској упркос забрапи аустрпјских власти, створили су рђаво расноложен>е у Грацу ирема Србнма. Тајни и ратни саветници почеше да се кају што пнсу билп енергичнији у спречавању српских статута те дозпамши у мају 1635, да Срби одржавају скупштине у Pominihy и дл су поднели нове жалбе и оптужбе, предложише санстпици цару, да се укину или да се бар сусиендују па игно нремг 6 У P rot.

W in d ,

sa

се п т. 1634. п и ш е: „K liays. Mt. Iliiiiinllltrlcffl Ш1

Fürsten v o n E ggen perg mit E in sch lu ss, w a s d e r crabattisch vnnd w llm lisclien Ständt

a n w esen de

Nuntius

w egen der W a lla ch en mit dem ТПгккеи vorlm -

benden gefä h rlich en C o rre s p o n d e n z angebracht, lr fl. G nade von EgnenluTn s o lle n hierüber d ero räthliche M ainung eröffn en. D a rb cy d e s nuntli A nbringen in originali. — Patent s o dem Herrn von G leisp a ch zu E inziehung Inqui sition

w e g en

der W a lla ch en mit den T ü rggen vorh aben den C o rresp om len z

a ls C om m issa rien ist angehendigt w o rd e n .“ 7 У P rot. W in d, з а се п т. 1634. п и ш е: „S igm u n d t F rydrich en Frcylicrrn vo n G le isp a ch R ela tion , w a s er bey Inquirierung an der G ränizen w egen der W a lla ch e n gegen Tü rggen vorh a b en d en C o rre s p o n d e n z b efu n den. — iJem Herrn w in d isch

O bristen w ierdt b eu olh en w egen d es alten W u izn V o iu o d a

vnnd P ia ssin ou ich mit

dem

Erbfeindt vorh a b en den

C orre s p o n d e n z halber,

deren tw eg en auf sye ein w ach tsam es Aug zu h aben .“ 8 У P rot. W in d, за се п т . 1634. п и ш е: „K a y s. R esolu tion w egen der W a lla c h e n h a lb er.“

mit

den

verm ainent

vorgeh a b ten

gefärlich en

C orre sp on d cn /.

64


српске нривилегије.9 Под оваким ауспицијама се састала nona граничарска комисија, да решава о српском питању. За комесаре су именовани Јован Телегди, арцибискуп калочки, Тома Микулић, Петар Зника, Петар Споларић, Улрих барон 111ерфенберг, Готфрид барон Фалбепхаупт и Вид Жигмунд Херберштајн. Председник комисије био je арцибискуп Телегди. Сталежи су се надали, да he овог пута постићи своју давпашњу жељу, реституцију Срба под своју управу, али су рачупали и са евентуалним неусиехом те су прукуцљали noдатке, да осигурају успех бар у специјалним случајевима. 10 Комисија се састала у Вараждину и започела je рад 3. јула. Одмах тог дана поднеше сталежи комесарима своје захтеве, између осталих и захтев, да се Срби, који станују на иодручју хрватско-славонских племића, одузму испод власти граничарских заповедника и да се предаду у иуну јурисдикцију сталежима, позивајући се на закључке сабора од 1604, 1608, 1618. и 1630. године. Комесари одговорише на овај захтев, да ие могу ништа одлучивати, док најпре Србе не обавесте и док ие саслушају мишљење њихових изасланика; реституција Срба против њихове воље могла би држави нанети велику штету и несрећу те су стога позвали Србе, да пошљу у Ва0 У P rot. W in d ,

за мај 1635.

п и ш е:

„G u eta ch ten an Ihr khays Mt.

von den Herrn geh aim ben vnd i. ö. H off K riegs Rath der W a lla ch e n in w iin disch Lanndt G rauam ina betreffendt, die w o lle n dieselb e w egen irer g ro s s e n W ichtigkhait in guette C o n sid era tion nem ben lassen vnd w o niiigliche P riu ilegien gar od e r auf ann dere Zeit suspendieren, da aber Ir khays. Mt. nit ge fä llig , die zur b eu orsteh en d en Haubt C o m m ission V erordnete C m m issarien dahin gn edigist zu instruiren, d a s sy in ir Verrichtung der W a lla ch e n h alb er die

Sachen

eifrig

vnd

reiflich

erw egen s ollen . — G uetachten an d ie röm

khays. Mt. die W a lla ch is ch e H andlung betreffend, das gah aim be Rath zw eifei gar mit, sie W a lla ch en w erd en in V ern em bu ng Eur khays Mt. aliergen egiste R eso lu tio n ir e tw o co n cip ie rte V nngedult nit allein gen zlich ab legen , s o n dern vili m ehrers in den b ish ero g eh orsa m b ist erzaigten D eu otion c o r r o b o ricrt

w erden . — Ir Mt.

Heuelch an

R esolu tion

ligt bey dem C o m m is s io n s F a scik el. —

Herrn w iin disch O bristen der w iin disch en Stände vnnlengst

zu

Agram b ftirgehabte Austhaillung des dom inii vber die G räniz W a lla ch en vnd /u R ou isch k o angestelte V ersam blu n g betreffendt, ist d es Herrn w ündisch O bristen sein Relation a lsob a ld en nach H off befiirdert w o rd e n .“ 111 З а гр ебач к и би скуп Ф р ањ а Ергели пиш е 29. јун а 1635. п еч ујск ом бн ск уп у Б енедикту В и н кови ћу: „ . . . illustrissim i dom in i praelati praescripti de restitutione W a lla ch oru m bene n os sp era re volunt, veruni tarnen exitus liane spem co m p ro b a b it. Paria literarum super magistratu et iu diciis per

65


раждин своје изасланике, које he комисија саслушати и тек после тога ће дати сталежима одговор на њихов захтев. Ова одлука комисије немило je дирнула сталеже. Onu изјавише да питање реституције не сме зависити од пристанка или непристанка Срба. Познато je, да Срби у свему зависе од својих капетана и да he онако говорити, како их подуче капетани, a овима je у интересу, да осујете подложењз Срба сталежима. Кад би реституција зависила од Срба, не би сталежи покретали Двор и друге високе факторе него би једноставно дошли у везу са Србима и дознали би без ичије асистенције, да ли они пристају или не. Овде међутим није no среди воља Срба него царска одлука и санкцијонисани закључци сабора. Комисија ипак не хтеде да доноси одлуке док не саслуша Србе. Заман су сталежи уверавали комесаре, да je Србе хрватски бан довео из Турске, да нису Срби сами него су уз помоћ сталежа подигли тврђаве на граници и да се ни у случају реституције Срба не треба бојати њиховог повратка у Турску. Сви ови разлози не номогоше ништа. Комесари не хтедоше изазивати незадовољство код Срба, a Срби не хтедоше ни да чују о реституцији; не хтедоше ни слати изасланике у Ва-

sacratissin iam

caesaream

reu eren d issim am deferat n ec solu m

regia m q u e Maiestatern V alach is co n ce s sa ru m ad

D om in a tion em

V estram

tran sm itto,

ita ut eađem ad nie

h aec paria sed etiam q u osd a m co n ce p tu s reu eren d issim a e

D o m in a tion is V estrae in n e g o tio V a la ch oru m reu eren d issim o q u on d a m P a u lo D auid d a tos, binis litteris co n te n to s m itto. Si V a la ch oru m restitutio sequetur, eoru m

nulli

alii

prouen tu s

d om in is

terrestribus lim itabuntur p e r d o m in o s

co m m is s a rio s quam illi, qui in litteris a d iu ca toriis palatinalibus specifica ti sunt, nimirum d om in is terrestrib u s ea praestent, quae con fin io ru m gen erali et p raesid ioru m capitaneis praestiterunt.“ И дућ ег дана пиш е бискуп Ергели В и н к ов и ћ у:

„P ia e m em oriae C aspar Z tan kou ach ki

praedium Z a b e d e ry e in territorio fratribus eiu sdem iure perennali

e p is c o p u s zagrabien sis,

dom b ren si con d a m Sim oni B oin ich ich et contulit, ad q u o d praedium dictus Sim on

B o in ich ich cum suis fractribu s a d dictum praedium Z a b ed e ry e p e n e s curiain ip soru m ce r to s p ra ed a u cios et a lio s s cla u o s ad pu rgatos terras collo ca u crn n t ea co n d itio n e , ut ipsis seruitia c o lo n ic a lia praestiterunt, etiam aliq u ot nnnit» et totam d ep end entiam in iuribus etiam ab o fficia lib u s e p is co p a lib u s Inibiierunt, uti h o c ipsum ex litteris iu dicis n obilium in causa quadam lu cu lcn tcr patet d on a tio q u e dicti q u on d a m C a sp a ris Z tan kou ach ky testutur. P roim lo reu eren d issim am

D om in a tion em

Vestram

r o g o dignetur h o c negotiu m non

solu m d om in is com m issa riis p r o p o n e r e sed etiam p rom ou ere, si V alach oru m restitutio n on s u c c e d e r e t . M u r p u u iiji* С р б а У СлЈ\1К)1шју

.

(E p istola e). 5

66

ДР. АЛККСЛ ИНИЋ

раждии nero поручише комисији, да се они никад неће подложити сталежима него he се радије вратити у Турску или he

отићи у другу земљу. Добивши ову поруку, одбише комесари захтев сталежа за реституцију Срба, a сталежи на то уложише иротест против овог закључка комисије. Сада се прешло на расправљање приватних тужби и молби. Сталежи замолише комисију, да изврши сепарацију Срба иредаваца и Срба граничара и да праведније регулише судбени иоступак у парницама између племића и Срба. Пошто се дешава да многи кмегови побегну са земљишта својих господара и населе се међу Србима те онда пркосе и наносе штету својим заканитим господарима, замолише сталежи комесаре, да наложе капетанима, да све те бегунце-кметове потраже и да их врате под јурисдикцију спахија. Комесари закључише, да у овим. питањима изађу на сусрет сталежима. По изјави загребачког бискупа налазили су се у околини Д убраве помешани Срби граничари са Србима предавцима и то у овим селима: Хабјановци, Фука, Костаковци, Коритно, Мокрице, Марковци, Парушевац, Кнежи, Домитровци, Врховл>ани, Кренчани, Форијановди, Лепушевци и Коларовци. Сва су ова села некад плаћала бискупу десетину, a сад Hehe то да чине. Комисија закључи, да се у тим селима као и иначе lio целој граници имају оделити Срби предавди од Срба граиичара те he предавци бити стављени под јурисдикцију бискупа и хрватских сталежа. Затим je загребачки бискуп Ергели поднео комисији туж бу иротив српског марчанског епископа и његових калуbcpa и свештеника, који крсте католичку децу и венчавају католичке младенце. Ови српски понови венчавају католичке жеие, које одбегну од својих мужева и дођу међу Србе, a то исто чиие и са људима католичке вере, који напусте своје жепе, Српски поиови приморавају и католике, који се налазе међу Србима, да живе no старом календару. И у овом питању изађе комисија бискупу на сусрет и закључи да замоли цара, пека српском епископу строго забрани оваке ексцесе. Решавано je и о тужби Владислава Керечењија, поднесеиој комесарима против Срба у селима Тук, РовипЉе, Болк, Цеиидлак, Хрзова, Марковци и Св. Иван Ж абно. По тврдњи Керечењи-ја наиали су ови Срби оружаном руком његов кастел Црквену, извршили су многу пљачку и попили 15 бу-

МИП'ЛЦИЈК СНЈА У СЛАИОПИ.ЈУ

67

ради иина. Крижевачки канетан изјави комесарима, да he naгонити Србе на накнаду штете и казниће их, чим Керечеп.и саопшти имена криваца. Овим je завршила комисија свој рад и 7. сеитембра je поднела цару извештај о донесеним закључцима. 11 Цар иотврди ове закључке одлуком од 18. марта 1636. године.

Тестам енат Јевтимија Цариграђанина. Сеоба Срба иа Рајића и Б орова на славонску границу октобра 1637. Комисија за одељивање Срба граничара од Срба upeдаваца 1639. и 1640. Боравак архијеиискоиа Јевтимнја na слаиоиској rpiuumu оставио je дубоког трага у жиноту тамомш.ег српеког мпроди, По. Јевтимијеву упутстну Срби су исмослопаип ciary ri- и нриширили дотадаље привилегије, мод п>огопим утицајом су многобројне српске породице, настаи>еие na добрима слипопских сталежа, отказале послуш иост својим спахијама и протегнуле и на себе граничарска права, по његову нагокору су Срби дизали оптужбе против капетана и других запопедлмка, ča којима су граничари били незадовољни. Ho ueo onaj noкрет међу славонским Србима завршио се трагичпо ио његовог зачетника Јевтимија. Он je умро у Бечу у заточеп.у, no свој прилици не природном смрћу. У Бечу je пачшшо тестаменат, којим je између осталог оставио 135 талира Anu Радуловој, удовици влашког војводе Николе Петрашка и 1000 талира своме нећаку Александру Стети Цариграђатш у. One две своте није имао Јевтимије у готовом nero je паследпицима оставио облигације Срба из Ровишћа и других места, којима с у сведочили, да су горње своте узели од Јевтимија у зајам.1 С пролећа 1635, затражила je од цара Фердииаида II. Ана Радулова, да joj се исплати Јевтимијев легат. Цар iaтражи извештај у тој ствари од грофа Ш варценберга, који 28. септембра одговори, да Срби не признају тај дуг. Други Јевтимијев наследник Александар Стети уступи своје потраживање Јовану Павлу Дамјани-ју, a овај поднесе 14. марта 11 L o p a šić, о. с. II, стр . 164— 181. 1 Б р а стн о XVII. ст р . 162. 5*

68


1636. молбу цару Фердинанду, да му се исплати свота од 1000 талира, коју су Срби дуговали Јевтимију.2 Цар наложи 20. маја градачком Ратном Савету, да наплати ово потраживање Дамјани-ја. Срби међутим одговорише Ратном Савету, да ништа не дугују Јевтимијевим наследницима. Они су додуше узајимали од Јевтимија новаца, али су му касније у име тог дуга дали 16 коња и искупили један златан ланац, који je Јевтимије у Бечу био заложио. 3 Последњих година су се проредили упадаји турских чета у славонској граници. Према Ш варценбергову писму од 13. октобра 1636. долазио je Ибрахим паша Соколовић под Ђ урђевац, али изгледа, да није начинио никакве штете граници.4 Годину дана после овога упала je једна граничарска чета у турску Славонију, да no Ш варценбергову налогу изведе једну групу Срба из Рајића и Борова. У тим местима je Ш варценберг имао седморицу својих ухода, који су стајали с њиме у у тајној вези и дојављивали му вести из Турске. Турци су ночели да подозревају na ове Србе те они, видећи се у оп асиости, замолише обрпггара, да иошл.е једну чету граничара иред н.их на he се они под заштитом ове чете доселити на аустријску границу. Шиарцепберг je зиао, да би више власти забраниле прелаз граничара на турско иодручје, с тога ne хтеде у напред ништа јављати Ратном Савету него пошље септембра 1637. крижевачког лајнанта Гашпара Станковачког са коњицом. и пешацима пред Србе. Станковачки изведе из Турске око 150 Срба и насели их на граници. Тек после свршеног чина извести Ш варценберг Ратни Савет о овој сеоби Срба, на што му Ратни Савет и цар наложише, да у будуће таке сеобе не подузима без претходне дозволе виших фактора.5 2 Д ок ум ен ат

о

цесији

С тети јева

потраж и вањ а- п оч и њ е

речим а :

„A lex a n d er Stetti C on sta n tin op olita n u s nunc pro suis particu laribus n e g o ciis V ien n a e degens, ben e notus, n ep os et h aeres uniuersalis q u on dam reu erendissim i dom ini Eudem ii C on stantinop olitan i, archima.ndritae, m agistri o rie n talis e ccle s ia e n ec n on V alacoru m de U latica e p i s c o p i . . . “ (W in d ica ). 3 W in d ic a sa 1636. 4 У P rot. W in d , за о к т. 1636. п и ш е: „H err w ü n disch O brist, der wirdt auf sein vom 13. dits zur Stöll aingeraichtes Sch reiben den V eldtzug vn nd ter St. G eorgen des Ibrahim Z o k o llo u iz B a ssa von Barzika, E ntbietung w egen in G eh orsa m b Erhaltung d e r u n besolten W a lla ch en , item die P rouiandtierung vnd M unition der G ränizen betreffendt in einem vn d ändern b ea n d tw orth en .“ 5 У Prot. W in d ,

sa

ок т. 1037. n inn e:

„H err w ltiidiscli O brist G raff

69

МИГРАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЛУ

Године 1638. извршен je преглед коњаничких чста na славонској граниди. У четама свих каиетана било je и Срба хусара. Највише их je било у компанији крижевачког обрштара бароиа Галера,0 затим под командом копривничког капетапа Ајбеспалда7 те под капетаном Војковићем8 и капетаном Јанком ПатачмКем." v o n n S ch w a rzen b erg b erich tet Irò khays. M t., dass etliche tü rggisch e W a l la ch en zu R aieza vnnd B o ro u a sessh afft den Herrn O b ristcn flehentlich er sucht, da ss sie vnnd die ierig en durch ein sich ere C on u oi lierauss m ochten beglaittet w erden w ie auch zu dem

E nde Herr O brist dem l.euttennnbl /.u

Creuz Q a spa r Stankouacki mit ainer Anzal zu R o s s vnnd F u ese iliuon entgegen gesch ick h t vnd b is in d ie 150 S eelen auf die creu zer Urllniz nein h egleittet w o rd e n . — R om an oru m Im peratori, der Kibl. H off KliriegH Rulli berich tet Ir khays. Mt. d a ss Herr w ündisch O brist Grnff zu S ch w iirzcn b or« sib en seiner zu Raiza vnnd B o ro u a geh eim b e Freundt durch den l.ciitcniim bt zu Creuz habe h era u scon foiren lassen . A lss ist dem Herrn w iindisch Obrlntcii p r o R e ce p isse a nbeu olhen w ord en , dergleich en ConfoiruiiK hlnfuro zu vnnilor la ssen vnd v orh e ro der V erw illigun g zu erw arthen. — Ihr kliny«. MI. dio Immen Ir gn edigist G efallen, d a ss dem w in discli O briston

dergleich en

C on folru n g

hinfuro oh n n e gem essen e B esch aidun g sich enthalten ist a n b cu oh lon w ord e n ." 6 У Г а л е р о в о ј компанији cy служили С р б и : Radan M cchincdouitH cli, C ly o P eruanou itsch , M irkh o P eakh ouitsch, Ibann N icolitsch ,

B a riseli» M ile-

nouitsch, M e d a T u rtsch in ou itsch , M ich ailo Reitsch, Vukhm an B eschliu, Juro G u o ssd a n ou itsch , Vukhm an T o m its ch , R a d o je K h u ch olou itsch , V u ck liosa w R a doyeu itsch , R adasin W u litsch , M ico la Saleitsch , Jurascliin D obrouoycuitm -Ii, V u ck h o u o y H örgolan,

Stephan

K ostsch eu itsch ,

Prerad V oyn ou itscli, Jurizii

P etrou itsch , Jouan N ikolitsch , Vuckhm an P redra gou itsch , M ichal M ustafitncli, Stephan V istrositsch , D ra goye R ackhitsch, Radtm il S tepitsch , ü o y d tk h o C oin blen o u itsch , B yrgo S tepa n ou itsch , Juriza D ra golou itsch ,

O gnan M itsch eu itsch , N ico la 1‘ opoiiltMch,

B osch a P iesch in ou itch ,

N ouak

V u kliouitsch,

W oôc

F ran escheu itsch , Sm ola n K haditsch, Raydyn Ibankhouitscli, Iban Jelllscli, Petter R adm anouitsch, D ra g o s a w V uckhdragouitsch (K riegs-A cten ). 7 У компанији б а р о н а А јбесва л д а служили су они С р б и : M ech ter,

M irkh o M echter,

Radouun

Fendrich W u in J ovanou itsch , R adou an Reitscliu-

uitsch, Radan O ssra l, Jow an M iltschitsch,

V idackh O ssa ra z,

M illen P la w -

sch its ch , Illia W u ck h sa n ou itseh , W u c k h o w o y O ssrä ll, M illag o d P o g a n /a , M ilo s ch o d P og an za , Juriza A llexitsch , W u kh T h o d o rits ch , M ilackh W n ck sitsch , W u itza W ellitsch ,

W u k h D u g obrad ou itsch , M ilo s a w Sterbaz,

1441er

K hou atsch euitsch (Ibidem ). 8 У В ојк ов и ћ евој капетанији били cy ови С р б и : M ilosch K hostucliouitsch, Stoyan Jelitsch, N ico la u s T u rck h ou itsch , G a spa r M argetitsch, Ninklio O s s e g o u its ch , Vuyn L u b ou itsch , V u ck ou a V a silou itsch , Jouan PopoultH ch, Juriza S eu erouitsch, G ardin V u tsch itsch agitsch , P la u sch a N icolitsch , Guostulnn G o ra n o u itsch ,

Sch ifkho

V u tsch etitseh , Juriza G ruitschitsch,

W o g d a n Sou o-

rou itsch , P roda n M ilad Janou itsch , Jouan M aritsch, Jurey O stoytscli, V u cklioo o d P o la m a (Ibidem ). 0 У П атачиКеној комманији налааили cy c e они С р б и : Paul Schlpim ch,

70

ДР. АЛЕКСА ИВИТЈ

Мада je комисија 1635. године решила, a цар 1636. године потнрдио решење, да се оделе Срби, који с правом уживају грапичарске привилегије од оних који немају на то права, ииак ова одлука није спроведена него je и даље остало дотадаи.е стање. Услед овога je највише штете трпио загребачки бискуп, a осим њега и друге спахије на славонској граници. Срби су окупирали бискупово добро Бреги те су га заједно cu коиривничким грађанима обрађивали, a бискупу нису давали десетину. И сто су то чинили у Св, Михајилу од Здеље и у Комарници, где су Срби имали кастел са шанцем, око кога тече речица Комарница и у Св. Ладиславу, где се налазили здрани зидови од негдашње католичке цркве, но без крова и олтара. Цигл>е од ове цркве разносили су Срби те je 1643. године остао још само зид са западне и источне стране, 10 Хрватски сталежи су се бринули, да се не забаци и не заборави решење комисије о одељивању Срба, Хрватско-слаBoi i CKi i сабор одреди као своје изасланике на пожунском држакпом сабору 1637. Мартина Богдана, препозита загребачког каитола, Гаврила Црнковића, вараждинског поджупана u Ђуру ПегрнчевиНа, загребачког поджупана и стави им у дужпост, да upe спега иоведу реч о реституцији Срба, т. ј. да се изврши предаја оиих Срба, за које je комисија одредила, да морају иризиати над собом јурисдикцију хрватске господе. 11 Ha нотицај пожунског сабора одреди цар комисију, коja he обавити сепарацију Срба граничара од Срба преданаца> За комесаре именује грофа Ђорђа Лудвига Шварценберга, Тому Микулића, врховног судију и Петра Знику, нротонотара, a м ссто умрлог Петра Споларића одреди Ж игмунда Домjamiha, моджунана крижевачке жупаније. Писмом од 25. марта 1639. објавн славопским Србима састав комисије, a писмом од 27. марта иротумачи Србима, шта je задатак ових комесара. Beh много година туже се хрватски и славонски сталежи, да су се joui од времена архимандрита Јевтимија na и I’ cter

Katscliitscli, Juriza

D ugitscli,

Rayakli

Serblin,

F etgou itsch ,

Iban W uksan, Ibaji Slau oeuitsch, M a rco

W u iza Seueritsch,

M a rco Spayitsch, M a rco

Jaytsclianitscli, M athe P ea sch in ou itsch , P etgo W u ck h m ierou itsch , Illia N ou ak houitsch (Ibidem ). 10 L op ašić, o . c. II. стр . 200; W in d ica за 1643. 11 Ivan Zakniardi o d dra Karla H orvata, Rad ju g . akadem ije, књ. 160 c i p . 04 и ()5.

МИГРАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНШ У

71

пре њега многи кметови и прздавци, насељени на земл.ишту нриватпих поседника и подложии под власт тих поседн тш , отргли од својих законитих господара и придружили су се српским граничарима. Пошто се граничарске привилегије ne могу примењивати и на предавце и кметове, одлучио je цар, да се обави сепарација Срба граничара од Срба преданаца, те налаже Србима, да не крију нредавце и кметове, јер he иначе и они рђаво проћи. Хрватски сабор je Beh 19. јула 1638. одредио са своје страпе изасланике, који he водити преговоре са царским комесарима ii једнога од тих изасланика, Ивана Закмардија, иослао je 12. окт. 1638. цару, да затражи налоге и инструкције и да пожури сазив комисије. 12 Ho комисија се на сав јед сталежа није тако брзо састала. При крају идуће године покушаше иестриљиви сталежи да испослују састанак комисије. Обратише сс 22. нов. 1640. грофу Ш варценбергу и саопштише му у писму, да су се договарали са Микулићем о сазиву комисије те моле и љега да се споразуме са колегама о термину састанка. Д ок су се сталежи трудили, да крену питање комнсије са мртве тачке, Срби постигоше један нов успех. Они замолише дара Фердинанда III., да им потврди статуте и привилсгије, добивене од његовог оца Фердинанда II. Цар заиита градачкч Ратни Савет за мишљење, a овај одговори новембра 1640, да треба изаћи на сусрет српским граничарима, на што цар ичда потврду српских статута.13

упадај Турака у славонску границу јан. 1640. Односи српских граничара и католичког клира 1641. и 1643. Нове чете славонских Срба полазе на бојно поље септ. 1643. Сазив граничарске комисије децембра 1643. Hob

Унадаји турских чета у аустријску границу постајали су све ређи, поглавито с тога шго су илачкаши рђаио пролазили. У јануару 1640, догодио се једап упадај Турака у околиму 18 О. с. стр . 6 7 ; W in d ica за 1634. 13 У P ro t. W in d, за h o b . 1640. п и ш е: „D e r geliaim ben vnnd I loft K riegs Räthe Q uetachten w egen der zw isch en denen h eeden Flllssen der Smi vnnd

T ra a

confirniirn

w oh n en d e vnnd

zu

W a lla ch e n , ihre Artikhl,

b e s tä tig e n ,

s o lich e Statuten vnd P riuilegien gn edigst a u ssfeitigen zu la ssen .1'

ü s a tz

vnnd PriuiloÛ'i) /.u

w ähre d es K hriegs Raths М апнш к, Ihnen die C on firm ation bey der geh(trl|,4‘ ii Stell

72


Чазме. По извештају крижевачког великог капетана барона Галера неколико стотина турских коњаника напали су на чазманску границу, али су их тамошњи Срби за времена осетили и отворили су из једне шуме мерзерску ватру против пљачкаша, на што се Турци дадоше у бегство,1 Ш то су Срби мање страдавали од Турака, тим су више имали посла са хрватским сталежима, a од све славонске господе најјаче су се бунили против српских граничара загребачки бискуп, каноници и остали фактори католичке цркве, Велики део земљишта, запоседнутог од Срба, био je својина загребачке бискуиије те je католичка црква била највише оштећена. Осим тога су католички кругови били огорчени на Србе и српске свештенике, што нису хтели да признају римског папу и загребачког бискупа за своје црквене поглавице. У уживању привилегија заштићавали су Србе граничарски заповедници те су између њих и католичког клира настали запети односи. Католички кругови су оптуживали граничарске капетане, што држе у позадини католичко свештенство, a на крајњу границу пуштају само српскг иопове. По мишљењу католичког клира гребало би католичке свештенике поставити no свима крајевима na и на најизложеиијим тачкама границе са задатком, да Србе граничаре и предавце обраћају у католичку веру, a тако исто и оне, који су некад били католици на су од сриских нопова нреведени у шизму.2 Загребачки бискуп Бенедикт Винковић обрати се с јесени 1642. једним писмом на војводу Ђурђа, великог судију иваииКских српских граничара и затражи преко њега, да му иванићски предавци плате десетину, Војвода Ђурађ одговори из Граберја 5, октобра, да ни један Србин из иванићске капегаиије неће платити бискупу десетину; Срби доста служе геиералу, чувајући стражу на граници и дању и ноћу; они су се овде настанили пре 50 година и дошли су у живу шуму и у страшним временима, бранили су одважно и одбранили 1 У P rot. W in d , за јан . 1640. пиш е: „H err W ü h e lb e n G äller, O b e rhaubtnian zu Creuz, berich tet den Herrn w iindisch O bristen, da ss der Tiirgg etlich hundert Pferdt starkh auf die Z ösch m a er (T s ch a s m a ) G räniz k h om ben, s o lc h e s aber die W a lla ch en w ahrgenom ben vnd a u ss einem W a ld t M ersser F ew r geben , darauf sich der Feindt a lsob a id en in die Flucht b e g e b e n .“ a П исм о п а р о х а М ихајила iHliy 8. ок т. 1641. (E p is to la e ).

П исковића уп р а вљ ен о канонику П е т р е -

МИГРАЦИЈЕ СРВА У СЛАВОНИЈУ

73

с у границу од иенријатеља те стога моли бискупа да ие узнемирује и не вређа његове сународнике.3 У то се и хрватско-славонски сталежи 3. јуна 1643. потужише цару Фердинанду III. на Србе, да исти под заштитом својих војних заповедника раде противно закључцима вараждинске комисије од 1635. године.4 Али цару су требали Срби и он није хтео да их вређа. С јесени 1643. наложио je цар обрштару Шварценбергу, да врбује нових хиљаду Срба граничара и да их пошље на бојно поље. Ш варценберг сазове најугледније српске старешине у Крижевце те им саопшти царску наредбу. Старешине му помогоше у врбовању и наскоро се кренула ова чета na ратиште.5 Хрватско-славонски сталежи су се преко својих изасланика потужили 1643. године цару, што се комисија за решавање српског нитања није састајала и што се царски патенти у тој ствари не извршавају. Непрекидне молбе сталежа покренуше цара, да именује нову комисију место оне од 1639. године, јер су тројица од негдашњих комесара и то Петар Зника, Петар Споларић и Ж игмунд Домјанић били помрли. Ha њихово место су 10. дец. 1643. именовани Тома Микулић, Јован Закмарди, јавни бележник славонских жупанија и Јоваи Ручић, поджупан загребачке жупаније. И стог дана наложи цар грофу Ш варценбергу да припреми све што je потребно те да са именованим комесарима приступи одељивању Срба npeдаваца од правих Срба граничара и понови инструкцију, коју му je издао у овој ствари 27, марта 1639, године. У инструкцији je наложио цар Ш варценбергу, да забрани својим каиетанима ометање и отежавање рада комисије, Осим тога изда цар и Србима на славонској граници проглас, да he се ускоро састати комисија, која ће делити кметове и предавце од правих граничара те се одредбама ове комисије морају сви иокорити, Граничари не сму примати ни заклањати one, којм

3 L op a šić, о. с. II, стр . 261. 4 E m ilij L a szow sk i,

P rilozi

za

p o v je s t

hrvatske krajine, V jesn ik l
zem . arkiva, VII. sv., Zagreb 1905, стр . 86. 5 У P rot.

W ind, з а се п т. 1643. п и ш е:

„H err G e o rg Ludw ig G ra f

zu

S ch w a rze n b erg berichtet w eegen der 1000 W a lla ch e n , hab er a ls o b a ld cn ihre fürn em besten H äubter nach C reu z b esch riben , alda ihnen den khays. H cuclcli fü rzu h a lten .“

74


немају права на граничарске привилегије, иначе ће се и њима одузети повластице, које су им дате.0 Сталежи су успели да увгре цара у оправданост њихових захтева те je цар у јануару 1644. позвао тајне и ратне саветнике на одговорност, што нису извршили његове раније налоге у питању састанка комисије ради одељивања. Срба граничара од Срба предаваца. Ратни Савет позове Шварценберга, да оправда одгађањг комисије, a Ш варценберг у свом одговору приложи једно писмо, које je у овој ствари добио од славонских Срба. ' Садржина овог писма пије сачувана, али je оно свакојако тумачило раслоложење српских граничара и правдало поступак граничарских заповедника, У марту 1644. састала се комисија да спроведе одељиваље Срба, који немају права на граничарске повластице од иравих граничара, али je у исто време покрет Ђорђа Ракоција заузео опасне размере те je бечки Двор поново затребао сриске мишице. У ф ебруару je цар наложио тајним и ратним саиетпицима, да врбују на славонској граници још неколико стотипа хусара и Срба за борбу нротив Ракоција.8 Разуме се, да се ono врбовање и апеловаље na српске граничаре није могло сложити са радом комисије, која je имала задатак, да велики део граничара лиши уживања њихових иривилегија. 0 W in dica

за 1643; L op ašić,

о. с. II стр . 261. Један о д ови х к о м е-

са ра , Т о м а М икулић, имао je баш у т о врем е су к о б са С рби м а из П ога н овц а и Ц екена, који су у мају 1643. п о р о б и л и њ егове к м е тов е. И н тер вен ц и јом гр о ф а Ђ о р ђ а Ш в а р ц ен б ер га изглађен je ова ј с п о р и накнађена je ш тета М икулићевим љ удима. У з а гр е б а ч к о м Д рж авн ом А рхи ву н алазе с е сн и си : „ A m ica b ilis c o m p o s itio inter G eorgiu m Ludouicum a Sch w arzen berg con fin ioru m M ikulych

S cla u on ia e

de

et

B ru k o n ow cz,

petrin ien sis ra tion e

suprem um

repartitionis

gen eralem

dam norum

et T hom ain

per

V a la ch o s

p o g a n cze n s e s et czek en ses quibu sdam subditis annotati T h o m a e M ikulych illatorum , anno 1643. fa cta .“ 7 У Prot. W in d , за јан . 1644. п и ш е: „K h ays ben

vnnd

H off

w a ra ssd in isch en

K riegs

Rath

w egen

E xequierung

ß eu elch an den g eh a im dess

1636.

ratificierten

C o m m is s io n s s ch lu s s s o w o ll den Punct der Separation der

original Inw ohnern, P raedauzen , Sclauen vnnd anderer F^rivat P erson en b e treffendt vnnd w arum ben s o lic h e s W erck h auf Ihro Mt. V erord n u n g bissliero nit effectuiert w o rd e n , darbey in h o c casu ein kha^s Patent. — A id a ein S ch reiben von der gan zen G m ain der W a lla ch en , s o lateinisch an den Herrn G rauen von S ch w a rzen b e rg .“ 8 У Prot. W in d , за ф еб р . 1644. п и ш е: „K h a ys. B eu elch an den g e h aim ben vnnd H off K riegs Räth w egen Aufbringung etlicher hundert H ussara vnnd W allach en w ider den R a g o z i.“

МИГРАЦИЈЕ CPIjA У СЛАВОНИЈУ

75

Ово врбовање Срба дошло je грофу Ш варценбергу као маручено, да помоћу њега осујети цео рад комисије. On извести 7. априла Ратни Савет, да у овај мах није саветно узмемиривати границу. Ратни Савет усвоји мишљење обрштаромо и наложи му, да суспендује рад комисије на одељивању граиичара и да се комисија до даље наредбе ограничи на распран* љање специјалних молби и тужби,9 a 19. априла допуни onaj налог с тим, да гроф Ш варценберг протумачи сталежима разлоге, ради којих се мора одложити рад српске комисије. 111 Одлукама од 15. априла и 7. маја усвојио je и цар становиште Ратног Савета те je наложио Јовану Закмардију н Јовану Ручићу, да због побуне ердељског кнеза Ракоција обуставе до бољих и подеснијих времена рад на одељивашу Срба предаваца од Срба граничара.11

9 L o p a šić, о . с. II, ст р . 263. У P rot. W in d , за апр. 1644. п и ш е: „H err w iin disch O brist G raff zu S ch w a rzen berg erinnert den Herrn geh aim ben vnd H off K riegs Rath, dass th ails denen

w iin disch en Ständen thails W allach en,.

P raed auzen , Sclauen vnnd Landt In w oh ner s o lte n vn dtergeben w erden , habe er O brister nit für rathsam b befunden, durch V orkeh run g der khays. B euelch, dissm ah ls die G renzen zu beunruhigen, son d ern villm ehr in gu etter A in igkhait zu

erhalten

vnndt da d ise C o m m ission vorkeh rt

w erde, w ill er sich

gw islich darbey finden la ssen . — An Herrn w ü n disch en O bristen , die S ep a ration vnd Einandtw ortung betreffendt, s o lle

er

der thails

Herr w iin disch

W allach en, O brist

die

Praedauzen vnnd Slauen sp ecia l C lagen gebü hren d

abzu helffen w issen , die b eleidigten Satisfaction vnclaghafft halten vnnd biss auf e rfo lg e n d e

kays. R esolu tion mit der C o m m is s io n nur innenzuhalten.

R om an oru m im peratori, G uetachten an Ihr Mt. die Sep aration vnd Vbura n d tw ortu n g der begehrten W a lla ch en , Praedauzen , S clau en vnd Inw ohner betreffendt,

bätten die Herrn

diser C o m m is s io n b iss auf H ereinbefiirderun g einen risten

w egen

der

bey

geh aim ben vnnd i. ö. H o ff Khriegs Räthe mit

eru olgen d e

allergn edigiste R esolu tion vnd dero

Stillstand zu halten. — An Herrn w ü n disch en O h den Ständen vnd bey dem Herrn w in discli Christen

solicitierten C om m ission in pu n cto S ep aration is der thails W a lla ch en , Р п ц dauzen vnnd anderer Slauen betreffend, h ab e Ir khays. Mt. sein dits OrtliHeröffn ete g eh orsa m b iste M ainung vnd erh öb lich e C on sid era tion w ollg e fa lle n lassen vn nd

zu

S u spen d ieru n g der C om m ission b is s auf sich ere Zeittcii

d isp o n iren sich b e fle iss e n .“ 10 W in d ica за 1644. 11 L o p a šić, o . c. II, стр . 265. и 266.

zu

76


О тп ор хрватских кметова против спахија 1644. и 1646. Покушаји сеобе српских славонских граничара 1646. и 1647. Официри славонских Срба у рату са протестантима 1644. Српски статути, који су нормирали права и дужности српских граничара, изазивали су као што см о видели код хрватских кметова завист и жељу, да се српске повластице иротегну и на њих. Срби су се успеш но бранили од настојања сталежа, да их подложе под своју власт na се no њихову иримеру почеше и кметови опирати давању десетине и вршењу других дужности. Нарочито су се трудили кметови загребачког бискупа, да се осл ободе његове спахијске власти, позивајући се при томе на српске граничаре. Тако je јула 1644. јавио из Иванића бискупов чиновник Јован Долачки, да кмет Тома Арберовић и његови Горшаци неће да плаћају десетину за земљу све дотле, док то не учине и Срби.1 И Петар Биљан из Иванића саопштио je 3. h o b . 1646. бискупу сличну вест. Он je тражио од Павла Божичковића и Томе Бунавца из Липовца, да од својих винограда у забрђу Хлапи Врх плате бискупу десетину вина, али се они изговорише, да имају иста нрава као и Срби те неће ништа да плате.2 И крај свих привилегија и статута било je и међу српским граничарима незадовољства, те су и од њих многи желели 1 У писму 'В огд а н у:

св о м о д 16. јула 1644. јављ а Д олачки би ск уп у М артин у

„ . . . T hom as

A rb elou ych

bil je

k

meni d ossa l i a k o zam gh a

kliazal, sto ie d n o cs z u assim g o z p o d s tu o m ne opraui sto prau de na praude naklada, th o je zm il rech y, da on ni n iegou i Q orn iaki nigdar ne dadu d e z e toglia vassem u g o z p o d s tu u o d zem lye,

koyu ze m ed W lah i odk erch ili i za -

zadili y sto ze execu tie o d nih uchiniene d o z to y , k ada uasse g o z p o d s t u o o d w zyh onih executyu uchinite uchiniti, k oy zu in illa in su rrection e bili, neche ze ny o n on d a kratit i oni drugi to lik o za to daju, k olik o k o y W la h ,

ki ze

ni m a lo ne b o y . . .“ (E p isto la e). 2 У писму и звеш тава Биљ ан б и ск уп а : ......... Ad qu id mihi B o s s ich k ou itsch resp on d it taliter: Ja h ochiu z drugem y w laskem y zynm i dersati, ar m ene m oya prauicza m ore obraniti y h och iu s s e branitti,

ar zam z m oyem

z lo b o d a n chiniti stho h och iu . A d qu a e u erba illiu s resp on d i ip s i: T a k o ssu teb e y tu oy w lasky g o z p o d in a nedani

y

zini biskupi y ti ne p ozn a u as za zu oiegh a zem alzkogh a

g o z p o d in a nechu

da

biskupa byu

za greba ch k ogh a.

R esp on d it

ite ra to :

m oy G orn iak tam o p la ch a l, h och iu

braniti. D einde d ic to T h o m a e d ix i: S olu as tu ? lioch iu in y ia, a drugach ei nechu . .

Ja ze

s s e prauiczu

Qui dixit: A k o in on u plati,

( Epi stol ae) .

77


да се одселе са границе, надајући се, да Ке у другом крају боље живити. Тако су с јесени 1646, неки Срби хтели да се преселе у крајински котар, али обрштар не даде дозволу за ту се о б у него насели католике у тај котар.3 И Срби Дубравци су се хтели у лето 1647. селити те обрштар спроведе исграгу да утврди, шта je дало повода за ову одлуку Срба Дубраваца? Према изјави војводе Томе Репца узрок овој српској сеоби био je градачки поркулаб.4 С јесени 1644. бавила се на славонској граници комисија ради визитације и исплате граничарских војника. Toj комисији се обратише неколико граничарских старешина са разним молбама, истичући при томе заслуге, које су стекли у рату с протестантима, Војвода Радић Пријић вели у својој молби, којом je тражио граничарску службу, да je прошле године био у ropifaoj М оравској и да се на челу својих 200 Срба војника борио пред Брном те je освојио једну каиију овог града, a ове године су га Турци копљем тешко ранили и једва je на животу остао. И Гашпар Станковачки je молио комисију, да му исплати провизију од месечних 4 форинта,, к о ју je добио царевим решењем од 9. нов. 1620. за своје ратне заслуге и ради заслуга његовог ујака Гргура Лајбахера и коja му од 1. марта 1638. до краја фебруара 1644. иије плаћена, јер je он за све ово време провео у Немачкој na бојном пољу као ритмајстер, a последњу годину дапа као заповедник над 1000 С рба.г> 3 Г аш пар вели :

С тан ковачки у писму би ск уп у Б огд ан у о д 5. нон. I(J4(>.

„...Zaradi

te

ze lb e

iezu

m n ogi

vlaški

zini

doh a gia li

g o z p o d im i

o b risteru , k oy bi ze bili radi o v d e nazeliti, ali nyh g o z p o d s t u o liotil bi, koy bi ze nase vire liudi o u d e n azelili, kako ze i h ote n azeliti“ (Ibid em ). 4 У писм у Јована Х р а с т о в а ч к о г , д а ти ра н ом у В у гр о в ц у 2. ју н а 1(547. и у п р а вљ ен ом б и ск уп у Б огд а н у , п и ш е: , . . . P o r k o la b gradachki ou d e ie hi I у tusil

mi

ze ie

lam entabiliter na R epach a T h o m a s a o u a k o , da zad a p r o -

saztni chetertak bili zu uzi w o iu o d e w laski у zastauniki u K riseuczeli, kada ie installatus M akar na vicecap ita n iu . P o o b e d u d ozu a l ie ob erzta r preda ze uze

w oyuode

у

zastaunike у

M ih ohu zu oiem tom a ch u pitati,

p o c h e l ih ie uzeh op ch in zk em za k on om po g d o ie zrok, d a ze D ubrauczi hotte on a m o

zeliti, kam o zu ze h oteli d o tretogh a.

Na to zu uzi w o iu o d e y zastuiinlkl

zam uknuli

p ou e d a li, ne znaiuchi nistar.

у

nezu

na

nikogar

kriune

Nejjo

R epach T h o m a s izm aknul ze ie g o u o r e c h i: B ogm e nistar ne teriu niti ц о*p o d in b iskup niti D ubrau czi nyedan n ego ie uze th o kriu p o rk o la b ^raduclikl у on th o zam chini . .

( Ibi dem) .

1 С тан ковачки пиш е и.чмеђу о с т а л о г :

„ . . . W ann dann v o n o b b e -

78

ДН. АЛЕКСА ИВИЋ

Комесарима поднесе молбу и војвода Блаж Пејашиноiwh, кога je велика капетанија у Крижевцима послала са н.егових 69 коњаника и иешака у Радгоиу и Вержеј и док су његони војници добили плату, њему није плаћено ништа него je упућен на комисију, да му она плати. 0 И сто je тако поднео молбу и војвода Радован Прерадовић, Он се обратио на криженачког великог капетана барона Галера, да му се даде нлата ча 32 војника, јер их толико има, a плату je добио само за 31 иојника. 7

Hielten D a to an b is s dise Stundt nunmehr w iederum ben in die 18 Jahr lang ich

nit allein sch u ld igerm a ssen w ie v o r diser Z eit mich auff der löblich en

G ränizen a lss der alhieeigen O berhau btm an schafft Creuz nun lange Jahr h ero von einem G räniz Leithenandt, zu eu or aber H ussarn Leuthenandt son n dern auch in khays. V eldzügen in T eu tsch land t mit B edienu ng Rittm aisterstell vnnd erst jiingstlich vor einem Jahr mit Beuelcli vb er 10U0 W a lla ch e n im Veldt zu com m en d iern g eh orsa m b st gebrau chen la s s e n “ (K riegs-A cten ). 0 П ејаш иновић

пиш е

и змеђу д р у г о г :

„N eben a nderen jüngst disen

H erbst nach R ackh ersbu rg vnnd W 'arnsee com m en dierten G räniz V ölckhern bin ich von

diser O b erhau btm an schafft C reuz auss mit 69 M ann zue R o s s

vnnd F u ess auch dahin com m en diert, nun seundt m eine vn n d ergeb n e ihrer b ew illigten Z u eb u ess o d e r Z ehru ng alle befridigt, m ir aber nichts gereicht soniidcrn dišem

von

Lehen

den

zah lm eisterischen an Eur G naden eine A n schaffu ng bei

a u sszu w ürckhen

gew isen w ord en . W eillen dann a lle v or mir

dahin b eu elch te W o y u o d e n einer E rgötzlichkh eit vn d Z u e b u e s s jedesm ahl befridigt, ich auch h offentlich nicht w eniger a ls sie Ihrer khays. Mt. D ienst a llergeh orsa m b ist verrichtet, d erow eg en gelan gt an Eur G naden mein vn dertlieniges A n su ech en vnnd Bitten, mich auch durch A n sch a ffu n g an den lö b lichen G eneral-K riegszah lam bt mit einer g n ed igen Z u eb u ess zn begn adigen . . . “ (K riegs-A cten ). 7 В ојн од а Р адован вели y свом п и см у: Sua

illustissim a

triginta

d u os

s o lu m m o d o

D o m in a tio

m ilites, in triginta

ad

voiu oda tu m

seruitiis

unus.

Q uare

sem p er igitur

„N on est dubium , quin sciat R adou ani

tot

v o iu o d a e

existere, in

su p plica m u s

Suae

pertinere

s o lu tion e ve ro illu strissim ae

D om in ation i tanquam dom inu m gratiosissim u m , ut dictum locu in p ro q u o n o s inseruinius uel d e b ere faceret uel s o lu e re unum e x istis oram u s. •beneficii o p u s speram us a Sua illustrissim a D o m in a tio n e .“ (Ibidem ).

O u od

VI.

HOBE КОМИСИЈЕ И ПОБУНЕ. Гласови о новој комисији за одељивање Срба предаваца од Срба граничара 1647. Именовање и рад комисије 1648. Рад комисије јуна—јула 1650. Средином 1647. раширена je no славонској граници вест, да jè угарски државни сабор посредовао код цара, да се почетком новембра састане у Вараждину комисија која he спровести разделу Срба граничара од Срба предаваца. Ова вест je узбунила не само Србе него и све граничарске војне заповеднике. Копривнички велики капетан гроф Ернрајх Траутмансдорф замоли 19. јула 1647. заменика славонског генерала барона Ивана Јакова Галера, да спречи одељивање Славопаца и предаваца од Срба граничара, јер he се тиме уништити граница и Срби he се или побунити или одселити у Турску. 1 Барон Галер пошље 31. јула Траутмансдорфово писмо Ратиом Савету и укаже са своје стране на велику опасност, која прети граници од рада ове комисије; трећина, ако не и ноловина пограничног становништва 6nhe одузета од војннчке граничарске управе и 6nhe предата племићима те војна управа неће бити у стању да брани границу. Њ ему треба најмање 300 људи да стражаре дневно на граници; кад Срби rpami* чари буди видели, шта je учињено са Србима иреданцима, они he помислити, што се данас догодило предавцима, сутра he се догодити њима na he ди1ш буну и побећи he у Турску, где he их д£>аговољно дочекати. С тога Галер у име целе границе, која му je поверена за генералова одсуства, изјанл.ује, да he рад ове комисије значити највећу штету за xpmiihuiiство. 2 1 L op a šić, о. с. II, ст р . 270. а О . с. с г р . 277.

80


Цар je на посредовање угарског сабора био одредио, да се комисија за раздељивање Срба предавада од Срба граничара састане 11. новембра 1647. но добивши преко Ратног Савета писма Траутмансдорфа и Галера, одгоди до 22. аирила 1648. састанак комисије. Тако je рад комисије ослабљен и паралисан још пре него што je започео. За комесаре су одрсђени барон Вилхелм Галер, барон Ђорђе Адам Куфштајн и гроф Жигмунд Фридрих Траутмансдорф. Њ има je цар 11. фебр. 1648. издао инструкцију и у њој je, имајући на умуоиасност, која се према Галерову писму могла излећи при одел>ивању привилегисаних од непривилегисаних Срба, истакао, да треба прекинути посао, ако искрсну какве год занреке и да при томе треба и сачувати граничарске уредбе и одржати добре односе са сталежима. Тих дана je издао цар заповест, да се на хрватској, славонској и приморској граници у будуће не сму без посебне царске дозволе примати и насељавати Срби из Т урске.3 Комисија се састала у Вараждину 22. априла, a већ je у недељу 26. аирила јављено председнику комисије, да су сви Срби на границн одлучили, да побегну у Турску, ако их буду ставили под власт племића. Изасланици славонског сабора су тражили, да се Срби подвргну кратким путем својој властели. Комисија ие хтеде на то пристати него je нудила пакнаду за свако српско имање, на које сталежи докажу право власништва. Пошто се никако не могоше сложити, известе комесари цара о неуспеху њихове мисије, a цар на то резолуцијом од 28. маја одгоди комисију до авгусга или септембра 1648. Саслушавши царску резолуцију изјавише сталежи, да he onu у међувремену послати цару молбу, да измени инструкцију у ствари реституције Срба.4 Комнсија се међутим није више састала у току 1648,. шта више ни 1649, nero тек средином 1650. За комесаре одредм цар Фердинанд бана Николу Зрињског, вицебана Гашnapa Орехоција, протонотара Јована Закмардија и загребачког поджумана Јована Ручића и 26. маја 1650. издћ инструкцију комисији, да позове прваке Срба граничара и Срба предаваца na расираву, a у исто време je и Дворска Канцеларија уиутила 3 (). с

стр . 279.

■! (). с. стр . 383.

МИГРАЦИЈЕ CPIÌA У СЛАВОПИЈУ

81

позиве српским првацима. Осим тога je у инструкцији паложено комесарима, да опрезно пазе, да се не пољуља сигурност и мир на славонској граници, јер у суседстну бссни турско-млетачки рат те je свако узрујавање скончапо cu опасношћу-.5 Према добивеној инструкцији састала се коммсија 10. јула у Вараждину. Одмах тога дана образложише изаслаинци сталежа своје захтеве, да им се на темељу одлуке комисије од 1635, иредаду Срби предавци, да се наложи омим Србима, који су пређе плаћали племићима десетину, да и у будуНе т<> морају чинити и да се истраже копривнички и лругп кмегони, који су се умешали међу Србе, ге да се врате натраг мод власт својих спахија.0 Комесари затраже 13, јуна од сталежа, да им назначе села, у којима жипе сами Срби иредаици, затим она села, у којима су предавци помешапи са Србими граничарима, a тако исто и имепа личпости п иородица. кој«> треба оделити од осталих. У исти мах nomarne комесари Србе, да за 20. јуни иошљу своје изасланике у Вараждип na веКање. 7 Изасланици хрватско-славонских сталежа о с е т и ш с , д а ови кораци комесара иду на изигравање н^ихових захтека re упозоре 14, јуна на палатинску пресуду и на с п е ц и ф и к а ц и ) У села у тој пресуди, a што се поименичног пописа тиче, o n се може обавити лакше и једноставније иа лицу м еста.н Комесари одговорише 20. јуна, да се не могу залож>л>итп спсцпфикацијом, учињеном у палатиновој иресуди, пзмеНу осталог ни с тога, што се у њој говори о Србима, a nC i■paun cc разлика између привилегисаних Срба и омнх, који иемају права на привилегије. 0 У то су приспели српски изасланици, у свему 60 особи, међу њима 13 војвода и 5 заставника. Њима саошптише комесари своју намеру, да оделе Србе нредавце од Срба i p a i n i * чара те да се предавци подложе племићима, a граппчари да остану додуш е под граничарском упраном, али да i M a h u j y годишњу своту племићима у име нризнам>а u > i i x o n o r спахпнW in d ica з a 1650. 11 P o litica за 1650. " Ibidem . * Ibidem . 11 Ibidem .

(I

82


ског права. Српски изасланици одговорише комесарима, да су се Срби предавци и Срби граничари доселили из Турске и настанили су се у напуштеним бреговима и у шумама, које су с великим напором и знојем искрчили и обрадили, излажући се upu томе животној опасности. Родитељи су изумрли, деца су се измешала и све послове заједнички раде, чувају стражу iiu граници и бране je од непријатеља. Кроз многе године су дужмости Срба граничара и Срба предаваца биле једнаке те je иемогуће сада њих делити једне од других, a кад би их оделили, немогуће би било границу бранити. Ha захтев сталежа, да им се уступе нека српска села, изјавише Срби, да се то ие може дати, јер су та села подигнута трудом и крвљу њихових садашљих становника. И сто тако не могу ништа ллаИати сталежима, јер су они слободни граничарски војници, иодложни једино генералу и капетанима, a са сталежима немају никаква посла. Ha то комесари затражише од српских изасланика, да ипак бар нешто плате у знак да признају сталеже, a Срби одговорише, да они довољно признају сталеже тиме, што мх браме од непријатеља и што чувају границу од Дринс до C ane.1" Комесари саошптише сталежима ове одговоре српских изасланика и указаше на опасност, која прети држави од незадовољства и огорчења међу српским граничарима. Развила се дуга дискусија и у току ове дискусије модификоваше сталежи cnoje захтеве и формулисаше погодбе, rio којима би племићи уиравл>али над Србима, у ових ш ест тачака: 1. над Србима he заиоведати или бан или капетан, који Ке од бана зависити u пмати војничку и цивилну власт над њима; 2. пошто he српском капетану бити тешко да управља над све три грапице, треба му дати заменика у све три капетаније, затим у Poiiiinihy и у Дубрави, који he при војним походима стојати Србима на челу; дубравски вицекапетан he заповедати над снима граничарима од Крижеваца до Копривнице; 3, Срби he од сваке Kyhe плаћати племићима преко својих капетана и пицекаиетана оно, што су до сад плаћали генералу; 4. no селима he се бирати кнез, који he порез прибирати и преданати га вицекапетану и капетану; ови кнезови Hehe плаћати иорез иити he ићи на рад; 5, сваки вицекапетан he имати 10 Acta C om m issio n a lia за 1650.

МИГРАЦИЈЕ СРБА У СЛАНОНИЈУ

83

no два заставника, једног коњичког, a другог иешачког и онн he водити бригу о свима потребама Срба; 6. у сваком ницокаиетанству he бити 12 плаћених коњаника, 4 njiaheua пеишка; осим тога he плату примати и војводе и заставници.11 У ово време je славонска граница била без врховпог no* главице, јер je њен генерал гроф Франц Кристоф Кевенхилер не* давно био умро, a нови генерал још није био именонан те сталежи почеше приватно да се договарају са сриским шаслаиицима, попуштајуЈш све више од својих захтепа м rpamehu ба >у m сноразум. Стање сриских граничара иије било ми мало ружп* часто ни нод војничком управом, Срби су били ne тд отш .и н и огорчени на граничарске заионедаике те уичпе у очбил.пп претрес услове сталежа. Док су сталежи 30. јупц и A. јула одговарали на iipono ш ш ф комесара, u номиспрп иобпјлли разлагап>е сталежи, punnipit се мијидиниут ni’cr, да су cl1 Србм у иотаји спорачумелм са сталсжпма и да су iipitiipaniiit, да иризиаду пласт млсмиИа пад собом , Ona je нест стигла и у Грац и бацила je у naјпеКу бригу штајсрске сталеже, тс omi замолише иовог сланоиског геиерала барона Ханса Вилхелма Галера, да иодговори Србе на нов отиор против хрватских сталежа. Галер међутим нанрасно умре, lipe nero uno je и преузео управу границе. Њ егова смрт изазва узрујапост n забуну међу Штајерцима. Ш тајерски сталежи се обратимк: писмено на грофа Ж игмунда Фридриха Траутмансдорфа и ставише му на срце, да свим силама и средстиима умири и задовољи Србе. Они су се, веле сталежи, надалм, да he баром Галер ствар тако удесити, да се Срби сами одупру захтеву сталежа, али je овај план CMphy Галеровом ocyjehen те се сад Срби договарају и споразумевају са сталежима, само да би се ослободили самовоље и окрутности граничарских капетана. С тога сталежи моле грофа, да Србе утеши и да им обећа, да h e нови генерал испитати све њихове тужбе a ако граничарски официри и даље буду кишили Србе, нека им гроф саветује, да се обрате у Грац штајерским сталежима иа he им они прибавити сатисфакцију. Осим гога пека rpc>c|> дозове к себи две три српске војводе и нека их поучи, да се пред комесарима позову на своје привилегијс и да ипкако n e иристану на захтеве сталеже. Ha крају ппсми ч Ibidem . (I*

84


истичу сталежи, да he им гроф овим чином указати велику у сл угу.12 Услед притиска на Србе, изведенОг од грофа Траутмансдорфа и осталих граничарских заповедника, осујећено je даље споразумевање Срба и хрватских сталежа. Расправе између комесара и изасланика сталежа провлачене су кроз цео август и септембар, али кад српски изасланици lio наговору спојих војничких старешина, одбише све захтеве сталежа,. комесари прихватише изјаве српских изасланика као израз мишљења свих граничара и указаше на немогућност, да се носред таког народног расположења усвоје жеље хрватских сталежа. Са овом констатацијом комесара и са протестом сталежа одложен je почетком октобра даљи рад комисије. У јупу 1651. издао je цар одлуку, коју je Ратни Савет саопштио и штајерској влади, да ова комисија неће више ни наставл.ати свој рад.13

Огорчење Срба граничара против обрш тара барона Галера и других капетана 1647—1650. Т уж бе Срба против барона Галера и Галерове ту ж бе против Срба 1650. и 1651. Заповедници славонске војне границе као и сви граничарски виши официри постављани су на предлог градачког Ратног Савета и потицали су из кругова штајерског високог племства. Ови су официри имали јаку залеђину у штајерским сталежима и у градачком Ратном Савету, са чијим су чланокмма били у родбинским и пријатељским односима. Услед тога су имали тако рећи одрешене руке на граници и радили су што им je вол.а, знајући, да у Грацу имају поузданог заклопа. Ш тајерски племићи замењујући удобан живот у Грацу и околипи са напорним животом граничарских официра, имали су пред очима план, да као граничарски заповедници стекну iiito више имања na да се врате натраг у Ш тајерску, где he 12 L op a šić, о. с il, ст р . 288. 13 У P rot. W ind, за јуни 1651. пиш е:

,A n

Herrn Landtshaubtm an,-

Herrn Praesident vnd V erord n ete in Steyer beschicht die Erinderung, das die verintig ergan gener allergnedij;isten kliays. R esolu tion angestelten w a lla ch isch e C on ni ission ihren F ortgan g derzeit nit erraichen w e rd e .“

МИГИАЦИЈЕ СНВА У СЛАВОНИЈУ

85

комотније и безбрижније живети nero дотле. Ha границн je* међу официрима штајерског порекла ностојала тако pehu утакмица, ко he више и за краће време стећи новаца. Прп овоме се нису бирала средства. Војничка строгост и дисциилина на граниди отежавала je граничарима поднашаше тужбс иа неправде, које су им. наносили грабљиви заповедници. Осим тога je одноша[ граничарских заповедника и штајерских магната био тако интиман, да je било врло мало изгледа, да he градачки Ратни Савет дати сатисфакцију онима, којима су ти заповедници нанели насиље и неправду. Када je 1650. одређена комисија за решавање сриског питања, поднесош е Срби туж бу против заменика и вршиоца дужности граничарског заповедника барона Галераради миогобројних злоупотреба, које je починио. Најобичнија злоуиотреба обрштарског звања састојала се у томе, што je Галер под разним изговорима изнуђавао новчане своте од граппчара. Срби су навели неколико таких случајева. Граничар Вук Костадиновић био je заробљен од Турака, a у исто доба се налазио турски поданик Негован Матијашевић као заробљеник барона Галера, кога je Галер уценио са noeehoM свотом. Турци предложе, да они нусте Вука за Неговапа и Галер пристане на то, али чим Вук дође из Турске, Галер затражи од њега ону своту, којом je уценио Негована, Пошто Вук није имао новаца, морале су српске поглавице да rapauтују за ту сврту. Други случај се догодио у Дерези, гдс су деветорица Срба морали 28. марта 1647. зајамчити поичаиом свотом од 1000 талира, да Радован Радовић liehe no6ehii у Турску. Идућег месеца, 19. априла 1647. ову исту обпезу ia Радована примише на себе седморица угледних Срба, иојнода, заставника и десетника. Сличан je случај и са Марком Глумчевићем, који je ухваћен у невери и дуго времена држап у тврђави те je пуштен на молбу његове породице ii зш irijaiiy јемаца кнеза Радована Ceiimha, Кузмана KyuiTpuha, Нмколс Мојадиновића и Јована Белетића Ђумлије, да Ке сиаки од п.ич платити 100 талира, ако Глумчевић иодузме ма какну тчи-ру или се удали у Турску или у другу коју земл.у и шш i u јемци не буду могли ухватити и предати граиичарским n'ia стима. Изјава je иотписана 19. јуна 1650. Баром Галер јс im лазио начина да оваке гаранције натури тако pehu сиима нмуКнијим Србима, a исто je тако палашо начипа, да one

86


јамчевине, које су ишле у његов џеп, буду исплаћене. Како je безобзиран био у том наплаћивању, показују ови случајеви. Војвода Смиљан, војвода Митар и десетник Мирослав понудише се да буду јемци за једног Србина, али Галер одби њихову понуду. Н аскоро тај Србин побегне из тамниде и пребегне у Турску, на што Галер задржи од војничке плате оне тројице од свакога no 30 талира, као да je јамчевина углављена. Према писменој изјави војводе Вука Драгојевића, војводе Марка Вранковића и војводе Драгића Пријића молили су они 1648, године Галера за дозводу, да подигну нека утврђења, нудећи му за дозволу четири авене. Он не хтеде дати дозволу, a кад му понудише 320 авена, он им даде дозволу. Сав народ у оној околини je пропиштао, док није смогао тих 320 авена. Комисији, к оja се састала средином 1650. у Вараждину, Срби су поднели против барона Галера тужбу од девет тачака. У првој тачци износе насиља, помоћу којих je Галер изнудио 68 четврти јечма од неког Масларовића, затим 63 четнрти пшемице од српског села Пргомеља, 39 четврти јечма од киеза Јакова Јадашпића из Велике и описују, како je на ненравди затвором казнио Мартина Ковачевића и новчаном глобом српско село Мало Ровшнће. У другој тачци износе, како je барон Галер продавао за новац упражњене војничке чинове. Војвода у Црквеној Вукосав Радојевић морао je да плати Галеру 1000 форинти за војгодско место. Тако су исто морали да потплате Галера и на тај начин да дођу до унапређења чазмански војвода Марко Вранковић, харамбаша Вујко Николић, заставник Вуковој Хергуља, заставник Михајило Пејашиновић, Ж ивко Виновић, Вујић Царић, Милан Рајић, Ж ивко Вујић, Комнен Зорић, Стојић Југовић и Јован Стојановић. У трећој тачци износе тужитељи, да je Галер оглобио и изнудио новаца од Радошина Зорића из Свибовца, Марка из Клоштра и кнеза Огњана из Ka6
МИГРЛЦИЈН СРВА У СЛАНОНИЈУ

87

шевића из Доље Плавнице, хусара Радошина Булића н десетника Гргура Врбановачког. У осмој тачци оптужују Срби Галера, да je 12 српских села и то Точеник, Пољане, Грачииу, Трновац, Лемезо, Орловицу, Треме, Свети Петар, Ладислапац, Венциславац, Ружабић и Храшину приморао, да му кулучо. Од ових места Св, Петар je имао 120 кућа, a остала села 6, 12 до 16 кућа. У деветој тачци се износи случај Радонаиа Ш тете из Дереза, за кога су морали да јамче да неће побеКи у Турску Митар Радановић, Драгић Пријић, војвода Нонак Смољанић, десетник Гргур Врбановачки, Нико Пријић, Јурпца Сушић из Чазме и Радановић из Свибовца. У свом одговору признао je барон Галер, да je од nojводе Меда добио приликом именовања за војводу 100 талира a од заставника М ојсија 60 талира, али зато од Драгића Вујичића, од Јована Меноловића, Радоње Милешовића, Луке Турчина, Вукца Предојевића, Срдана Јаковљевића, Јонаиа Радовића, харамбаше Вучете, Смољца Вујичића, Предрага РојиКа и других није добио ништа при њиховим именовањима. Платио je ко je хтео и могао и колико je ко хтео и то иосле унапређења. To није било подмићивање него добра нол.а унапређених.1 У исто доба поднео je барон Галер са своје стране тужбу иротив Срба граничара. У тужби je истакао, да Срби no слушају као што треба, a томе су криве војводе и судијо, јер неће непослушне да пријаве и да их одаду, него скрмиају харамије и јумблије. Чување страже на граници се врло 'ionie обавља. Војводе не надгледају стражарнице no итумама, uo неки пут месецима не обиђу поверене им стражаре, a ninne иута их не посете и ио годину дана. Ни страже у кастелима се не врше уредно. Свибовачки војвода ПејашинопиИ месецима ne посети Свибовац. У Ровишћу више пута пс буде код куће ии војвода ни заставник ипти и једаи харамија. Гдекоје војводе држе no неколико стотина Срба грапичара па свом имашу, да им земљу обрађују. Војводе обичпо nn no станују у својим кастелпма. Митар РадановиИ не стапујо у Свибовцу нити Марко Вранковић у Чазми. Свакојакм иростуни се некажњено врше. Марка ГлумчевиНа су ухмптшш шумски стражари у моменту, кад je хтго једиу жепу п дип 1 Militaria « a 1050.

88

ДР. АЛККСА ИВИЋ

летета да одведе у Турску, али je војвода Д обровојевић заклоиио Глумчевића од казне. Продаја хришћанске деце у Турску je свакидашња појава. За последњих неколико година иродато je на 300 деце у Турску. Војводе no гдекад доведу крннца и барон га затвори, али војводе онда месецима не иодпосе оптужни материјал те се многи окривљеник, можда и невин, у тамници разболи и умре. П осебно je истакао војиоду Стефана Мал^ака, војводу Блажа Пејашиновића, војводу Грујицу Вукосавића и војводу Гвоздана Вечковића као кривце ради учешћа у крађи и продаји хришћанске деце у Турску.2 Комисија je проучила туж бу српских граннчара и одгонор и тужбу барона Галера na je онда салушала сведоке. Саслушавање сведока се провлачило и кроз 1651. годнну. Мада je кривица барона Галера била очигледна већ и no п.еговом одговору на српску туж бу и мада je оптужба Галерова против Срба сама no себи доказивала његову потпуну неспособност да држи ред и дисциплину над повереном му грапицом, ииак су његови пријатељи у Грацу употребили сав сној утицај, да га и даље одрже у служби. У јануару те годиис именован je гроф Валтер Леслије за граничарског заповедника место умрлог барона Ханса Вилхелма Галера те комисија уиути 8. јула 1651. грофу Леслије-у извештај о новој тужби српских граничара, у којој je наведено, да барон Иван Јакоб Галер поступа према њима ванредно окрутно и npoтшшо шиховим повластицама и статутима, да их за најмању сптиицу кажњава затвором и стављањем окова око врата и да »ојничке службе не дели no заслузи и способности nero н\ иродаје за иовац. Све ове оптужбе завршиле се строгим иалогом комисије барону Галеру, да се у будуће мора уздржаиатп од таких ексцеса и Галеровим свечаним обећањем, да Ке у будуке поштовати српске привилегије и статуте. Да би се узрујапи Срби потпуно умирили, комесари замолшпе генерала Леслије-а, нека припази, да се све неправде, иаиесене Србима, поправе, да се села, која je Галер нагонио na кулучеше, оиет врате чувању границе, да се над њима управл.а према њиховим статутима, да се не одузимају од ii.их заробљеии Турци и да се сви невино кажњени врате у пређашњу службу. У погледу тридесеторице Срба, које je * Ibidem .


89

Галер бацио у тамницу, комисија je замолила генерала, да их изведе пред суд и да им изрече пресуду, али да узме и два-три Србина међу судије, како би осуда била што ираведнија и непристраснија.8 Према платном списку копривничке капетаније из 1650. године били су ови Срби граничарске старешине у том крају: војвода О стоја Матијашевић, заставник Михајило Грубачевић, заставник Мирко Срдић, војвода Милета Микашиновић, заставник Милосав Петричевић и коњанички заставник Дука Сладојевић. Према једној молби од 25, маја 1651, били су у крижевачкој капетанији ови Срби војводе: Стефан Мал>ак, Митар Пејашиновић, Радован Прерадовић, М едо Турчиновић и Јурат Гаршиновић.4 Према платном списку од 1651. били су у копривничкој капетанији: војвода Познан од Поганца, војвода Степан Усорац, војвода Михајило Кнежевић, заставник Цветко Плавшић и војвода Огњан Микашиновић. У ђурђевачкој капетанији: војвода Мирко Костић и заставник Јурица Радмановик. У крижевачкој капетанији: војвода Радован Прерадовић, заставник Цветко Матијевић, војвода М едо Турчиновић, војвода Ђурађ Добровојевић, заставник Вуковој Хергољан, војвода Блаж Пејашиновић, заставник Радан Ивановић, војвода Дмитар Гвоздановић, заставник Војин Радичевић, војвода Дмитар Радановић, заставник Јован Стојановић, војвода Дмитар Пејашиновић, заставник Гојко Колшеновић, војвода Вукосав Радојевић, заставник Радован Вучићевић, војвода Марко ВранковпК, војвода Вук Драговић, заставник Вукдраг Бурић, војвода Драгић Пријић, заставник Новак Смољановић, четовођа Петар Остојић. У иванићској капетанији: војвода Рајак Петковић, војвода Павле Вуксан, војвода Илија Богдановић, војвода Марко Милашиновић, војвода Цветко Вуковић, заставник харамбаша Вујица, војвода Цветко Рајковић, заставник Петар Рајаковић, војвода Гојко Сладојевић и заставник Иван ДомитровиН/'

3 Ibidem . 4 K riegs-A cten з а 1650. и 1651. 3 Ibidem .

90


Нова сеоба Срба на славонску границу авг. 1651. Срби граничари и Срби кметови. Гравамина Срба граничара 1656. Побуна славонских Срба 1658. Колебљиво држање гроф а Ј1еслије-а у српском питању. Средином седамнаестог века ретке су сеобе Срба из Турске на аустријску славонску границу. Ha граници je у то доба владао мир, Турци су обуставили четовање, a ни на другим странама није Аустрија ни с ким ратовала те није требала нових досељеника. С аустријске стране не само да нису Срби из Турске позивани на се о б у него им je директно поручивано, да не долазе. Крај свега тога се и у ово доба догађале омање, спорадичне сеобе. Мада je Ратни Савет с времена на време понављао налоге, да се новим досељеницима не даје места за насељење и да их у опште не треба нримати, ипак су граничарски заповедници населили на граници оне, који би упркос забрани прешли на аустријску страпу. Тако je и у лето 1651. прешло и то уз потпору граничарских заповедника, 11 српских породица те Ратни Савет заиига почетком августа 1651. славонског генерала, колико душа броје ови досељеници и где су насељеии.1 Комисија за решавање српског нигања, која се састала средином 1650. у Вараждину, није донела конкретну одлуку у иогледу Срба, али носле разлаза комисије настојали су поједини фактори, да неосетно спроведу одељивањз привилегисаних од непривилегисаних Срба. Ha захгев Ратног Савета поднео je копривнички лајтнант Јован Фердинанд Ш пид у јулу 1651. нопис свих српских села и означио je, како су та села помешана са Србима предавцима и са Хрватима (Славонцима, староседиоцима).2 Нарочито су тежак положај имали у ово доба Срби у Посављу, подложници грофа Имра Ердеди-ја. Бан и сталежи хтедоше, да овим Србима намакну кметске дужности, на што војводе, официри и судија иванићске крајине иставише у два маха, 10. августа и 10. октобра 1653, 1 У P rot. W in d , за 1651. п и ш е: „H err w in d isch er O brist s o lle b e richten, w elch ergestalten die 11 H euser W a lla ch e n vnd w ie starckh heraussgefuerth, auch w o sye a n gesid elt w ord en “ 2 У P rot. W in d , за јули 1631. п и ш е: „Johann Ferdinand Spiz, Leithenand zu C op rein iz, sch lie st die S p ecifica tion der w a ü a ch isch en D örffer bey vnd w ie selb e mit denen P raedauzen vnd w in d isch en verm isst sein .“


91

сведоџбу, да Срби Посавци чувају границу, да се и no ноди н no суву боре против непријатеља хришћанске вере те ако би се ради повреде њихових граничарских привилегија морали одселити из Посавља, опустио би читав онај крај, a то би зиачило велику штету и опасност за осталу границу, те с тога молс бана и сталеже, да не вређају Посавце у уживању њихопих повластица него да их држе, као шта су их и до сад држали. Ову молбу су потписали војводе Драгић Пријић, Цветко Подограјић, Цветко Ђуратовић, Гојко Сладојевић, Павле Вуксан, Матија Врајски, Микула Предавец и Иван Ц ага.8 Пошто je загребачка бискупија имала највише иман.а у крајевима српских граничара, били су загребачки бискупи кроз цео 17. век најенергичнији и најупорнији у захтеву, да се српски досељеници потчине под јурисдикцију сталежа. И с пролећа 1655. обратио се бискуп цару Фердинанду III. с молбом, да му се потчине села Забрђе, Мајор Новаки са градићем Градецом и Дубравом као и остали Срби на инанићској и крижевачкој граници, који су дужни да му обавл>ају службу кметова. Цар се одазове бискуповој молби и 22. јуна 1655. изда из Пожуна градачком Ратном Савету налог у овом см ислу.4 Мада ова царева одлука није била никад фактички спроведена ипак хрватски сталежи на вест о бискуповом усиеху замолише цара, да одреди нову комисију, која he оделити Србе предавце од Срба граничара. Цар изађе и сталежнми на сусрет те именује комисију и наложи joj, Ха се састаис у Вараждину 1. новембра 1655. Ратни Савет у намери да осујети састанак комисије, замоли цара, да се њен сазив одгоди до идућег пролећа, a цар пристане на одгоду те тако иитање комисије буде скинуто с дневног реда.° Ово je уједно и по3 K riegs-A cten з а 1653. 4 У Prot. W in d ,

за

јуни 1655. п и ш е:

„K h a yserlich e R e solu tion viul

B efelch, d a ss vb er die von dem B isch o ff zu A gra m b geb etten e Restituicrunn der D ö rffer Z ab erd ie vnd M a jo r Novaki n eben dem C astel G ra dez vnd «Ioni D o rff D o rn b r o .“ П од и стим д а ту м о м : „Ihre khays. Mt. erindern, d a s« dom B isch offe n zu A gram b ertheilte D ip lom a w eegen A bn em bu n g d e s Z c Ih’ iiIh von den en zu C reuz vnd luanitsch w oh n en d en W a lla ch en vnd denen mll seinen Vnterthanen verkhaufften G riindten mit B efelch, ihm e darbey zu s d iu zen, w o r ü b e r auch die ferrere E xpedition an Herrn G eneral O bristen lilcb ey," 5 У Prot. W in d, s a сеп т. 1655. п и ш е: „Ihre khays. Mt. v e rw in d e n dl«* von d en en croa tisch en Stenden w eegen der W a lla ch en vnd P raedauzen мпце

92


следа>и покушај, да се спор хрватских сталежа и српских граничара у Славонији реши путем комисије. Срби су сузбијали јурише хрватских сталежа на њихове граничарске привилегије, али су у исто време настављали и борбу против својих граничарских заповедника, који су се окрутно понашали према њима. Средином 1656. одлуче српски граничари, да пошљу једну депутацију цару у Беч и да преко т и х деиутата уруче цару оптужбу против сва три велика капетана, крижевачког, копривничког и иванићског, a нарочито иротив крижевачког барона Галера. Ратни Савет наложи грофу Леслије-у, да спречи полазак српске депутације у Беч и да нреузме од Срба туж бу те да je пошље у Грац. Неизвесно je, да ли je овај налог касно приспео или je Леслије био пемоКан да сиречи Србе у њиховој намери или je у потаји одобравао њихову акцију те иије хтео да je спречи. У новембру 1656. известио je Леслије Ратни Савет, да je на енергичну молбу Срба дао дозволу, да могу неколицину својих сународника иослати иа Двор, да тамо поднесу своје тужбе. У овом изнештају заузима се Леслије за српску депутацију и моли Ратни Санет, да лоради, да Срби буду на Д вору лепо дочекаии и да се, у колико je могуће, изађе на суср ет њиховој молби и нарочито молби њиховог војводе Гвоздана, који je важио као генералова поверљива личност. Ho Ратни Савет није делио Леслије-ово мишљење у погледу Срба те кад дар запита, шта да се ради у ствари српске тужбе, изјавише се ратни саветници против Срба. Услед овога није српска депу•гација могла да ностигне никаква успеха у Бечу.° sueclite

A b ordn u n g

einer

G eneral

C om m ision ,

w e lch e a b er b is s auf den

Frühling zu differirei! eingerathen, auch a ls o placidirt w o rd e n ." У Prot. W in d , na O k t . 1655. с т о ји : „D ie i. ö. H off K riegs Räthe rathen ein, dass Ihr Mt. die w eegen der W a lla ch en vnd Sclauen zu W a ra ssd in an F est A llerh eilligen angestellte C o m m ission b is s in F ruelin g m öch te vberlegt w e rd e n .“ ü У P rot. W in d, за h o b . 1656. п и ш е: „D ie W a lla ch en b esch w ä ren sich in vn dersch idlichen Piinct w id er ihre drey Oberhaubtleuth zu Creuz, C op rei niz vnd lbanitsch, in son derh eit aber w id er Herrn G äller Freyherrn vnd O b er haubtm an zu Creuz. — Herr G raff L eslie berichtet, d a ss er denen vnter die 3 O berhaubtinanschafften Creuz, C oprein iz vnd lbanitsch g eh örig e n W a lla ch en auf ihr s o

vilfeltig

e tlich e aus

ihnen

G rauam ina

alda

vnd instendiges A nhalten L icen z g eb en habe, d a ss sie

nach den khays. H off a b o rd n en m ö g e n ' s o ihre h aben de anbringen.

—

Der

w in d isch e

O brist

Herr

G raff

L e slie

intercedirt b ey Ihro khays. M t. für den K osdan V oy u od a w egen einer G nad. — H err G raff L esslie berichtet, a u ss w a s V rsachen er denen W a lla ch e n L icen z


93

Ипак су се за овај мах стишали српски граничари, али средином 1658. године изби њихово незадовољство у отворепу побуну. Ha пољани код Ровишћа искупило се неколико хиљада побуњених Срба, који отказаше послуш ност граничарским заповедницима. В ест о овом догађају раширила се па све стране те je гроф Леслије јавио о побуни Ратном Сапету у Грац и цару у Беч. Ратни Савет заповеди Леслије-у, да са другим граничарским официрима пође међу побуњенике u да их умири. Побуњеници су намеравали, да напусте граиичарску службу и да се одселе са границе. Гроф Леслије доНо у Ровишће и уз пут сврне у Крижевце те одавде изда пнсмеи проглас бунтовницима, да he се у будуће на граници упраи* љати строго према српским статутима и опростиће им ону буну, ако се одмах разиђу и умире. Неће их у будуће гонити ни на какве иослове осим на утврђивање границе и копањи шанчева.7 Проглас Леслије-а донео je успеха, буна се стишала и људи се разишли кућама. Набрзо после тога започеше nona договарања, само се сада није радило о сеоби са границе него о шиљању депутације на Двор, да поднесе цару српска гравамина. По налогу Ратног Савета покушао je гроф Леслијс, да наговори Србе, да њему предаду своја гравамина и да их одговори од пута у Беч, али Срби не хтедош е иовераиатн своје молбе и тужбе ни Леслије-у ни икоме другом него једиио цару. Између осталих жеља и захтева тражили су Срби, дп сви њихови сународници између Саве и Драве буду унсссии у српске привилегије и да се не прави никакав изузетак у том погледу.8 Ратни Савет се био озбиљно забринуо због g eb en

n acher

dem

khays.

H off abzuraisen, in terced iert zu gleich , dass sie

nicht in co n s o lie rte r vorf dannen gelassen w erd en m öchten, a b son d erlich der K o sd a n

V oyuoda.

—

Herr w in disch

O brist

w ürdet a lles Ernsts auferlei't,

alle diejen igen B esch w ä r Piincten, s o die W a lla ch en w id er d ie 3 O b crh au b tleuth zu Creuz, C oprein iz vnd lbanitsch Ihr khays. Mt. ford erist aber w ider den zu C reu z Freyherrn G ä ller angebracht, a b zu stellen .“ 7 L o p a šić, o . c. III, ст р . 442. 8 У Prot. W ind, за се п т. 1658. п и ш е:

„Ih ro khays. Mt. w ierdel von

dem H o ff K hruegs Rath g eh orsa m es Bericht geb en , da ss sich auf der Creul/.i'r G räniz b ey R o is ca die w idersp än n ige W a lla ch e n auf etlich 100 zu snn ibeng e s ch la g e n heten. — Herr [G raff Leslie berich tet, d a ss die aufruehrim-h g e w e s te W a lla ch en in einen b ö s se rn G ehorsam !) geb ra ch t w erden niucNsen. G ra ff L esslie würdet in etw a ss verw isen , d a ss er sich neben ändern (ir.'InU

94


срнске нобуне те je радосно честитао грофу Леслије-у, што му je успело, да утиша побуњене С р бе.а Гроф Леслије се колебљиво понашао према Србима. Д ок je у септембру препоручивао Србе и њихову молбу, у октобру je саопштио Ратном Савету, да Срби хоће у Беч да иду, али no његовом мишљењу не би требало њихове привилегије потирдити, јер he они онда постати обесни те he бити теже држати их у дисциплини. У одговору на ово саопштење наложи Ратни Савет Леслије-у, да Србе лепим речима и обећашима умири, a у исти мах да предложи Ратном Савету мере, noMohy којих he се моћи завести јача дисциплина међу српским граничарима.10

O fficiern

persöh nlich zu den

aufrührerischen W a lla ch e n b eg e b e n hat, s o lle

d e roh a lb e n d a rob sein, dam it s y e w ideru m ben in guette Ruehe gesezt w erden vnd

kh önn e

W ien

zu

dergestalt

raisen

berichtet, d a ss E nde

w ed er

ein ige

der W a lla ch en

gesch eh en

ihme

L icen z

s o lle ,

alls

n och

ändern

nit erthailt w erden . neue

dass

G räniz O fficiern nacher —

Zusam benkhunfft

sye

Herr G raff L esslie zu

kheinem ändern

einen A u ssch u ss m achen w o lle n zu

Ihr Mt zu schikhen v n d ersch id lich e G rauam ina anzubringen — Herrn G eneral L eslie w ürdet a n b efolch en , sich zu bem u ehen , dass er der W a lla ch en G rauamina

m öge

zu

Händen

brin gen

vnd w ie

s o lch e n o h n e R ecu rs zu Ihr Mt.

a b g e h o lffe n w erden khönne, sein rätliches Guetachten herauf a b g e b en so lle. — Herr G raff L eslie berichtet, w a ssg esta lten die W a lla ch en ihre G rauam ina w ed er ihm e n och einigen ändern M enschen vertrauen od e r einreichen w ollen ,

alss Ihr Mt. selb sten . — Herr G raff L eslie berichtet, w ie d a ss die W a lla ch e n bey ihme g ew est vnd vn dersch ü d lich e Begehren gethan, vnder ändern aber dass alle von ihrer N ation, w e lch e zw isch en S aw vnd T ra a w oh n en , zu gleich mit ihnen in ihren P riuilegien solten begriffen sein .“ u У Prot. W in d, за се п т. 1658. п и ш е: „H errn G raff L eslie w ürdet gean tw ortet, d a ss man gar gehrn vern om b en h abe, dass die aufruehige W a lla ch en w id er gestilt w o r d e n .“ 10 У P rot. d er

W in d ,

aufruhrischen

за

о к т. 1658. п и ш е:

W a lla ch en

„K h ays. R e s o lu tio n in cau sa

vnd C onfirm irung ihrer P riuilegien.

—

Herr

G raff L esslie berichtet, w a s s gestalten die W a lla ch en se lb sten zu Ihr Mt. h inauss w olten vnd ihre G rauam ina anbringen, m eldet, d a ss ihre Priuilegia nicht

zu

con firm iern ,

w ehren gar zu vberm uetig vnd v erliessen sich zu ui 1

auf sich selbst. — Herrn G ra ff L esslie w ürdet a n b efolch en sich auf alle W e iss zu

bem uehen, w ie

V ertröstungen sch la g en ,

m ög e

er

die

stillen

schw ü rigen W a lla ch en mit gu eten W orth en vnd vnd

in vorig e

Ruehe bringen, auch M iti v o r

auf w a s s W e is s s y e khünfftig in einer b ö s se rn D iscip lin erhalten

w erden m öch ten .“

95

МИ1ТАЦИЈЕ СРБА У СЛАНОНИЈУ

Српска депутација у Бену дец. 1658. Потврда српских привилегија фебр. 1659. Сеоба Срба из Турске на славонску границу авг. 1659. Градачки Ратни Савет није био задовољан извештајнма граничарских заповедника о српској побуни него затражи у нов. 1658. од вараждинског мустермајстора Јована Јакона Конти, да преко потчињених му органа поверљивим начином испита и дојави, шта je узрок српском незадовољству. Koimt затражи у највећој тајности од својих фелдшрајбера коиринничког Улриха Ш вајгера, крижевачког Ђорђа Јаука и ђурђцпачког Јована Августина, да истраже и да му саопште узрокс српској побуни. Ови послаше Конти-ју своје одговоре, a Контп их достави Ратном С авету.1 Да би се свестрано претресла и решила питања о незадоволзству Срба, о учвршћењу границе и изградњи снсачке тврђаве сазвана je у Грацу једна конференција, на којој je од стране граничарских власти учествовао гроф Леслије. Ha грапици je и даље трајала узрујаност међу Србима те Леслије замоли, да се конференција одгоди, пошто он није могао у тај мах наиустити Вараждин и путовати у Грац. Цар усвоји грофоне разлоге и одгоди конференцију. Намеру Срба, да пошљу једну деиутацију у Беч, покушао je Леслије да осујети, али бе> успеха. Срби изабраше изасланике, који се у дец. 1658. крепуше у Беч, да цару поднесу молбе и жалбе сриских грапичара. Рагни Савет извести цара да му долази српска деиутациј«, и Л еслије-у наложи, да са Србима лепо поступа и да их одржава у миру и добром располож ењ у.2 1 У P rot. W in d , за rassdin,

w ürdet

hob.

a n b efolch en

1658. п и ш е:

n och

w id er auf ein neues aufruerisch

„D em M u ssterm aister zu W a -

zu fo rs ch e n ,

w arum ben die W a lla clicn

w ord en , w a s s d o ch d essen die Vrsacli vnd

ihnen hierzue A n la ss geb en haben m öchte vnd d ie ss alles in G ehaim b der H off K hriegs Stöll b erich ten .“ 2 У P rot. W in d , s a дец. 1658. п и ш е: „H err G raff L e sslie berichtet, d a ss

ein

khlainer A u ssch u ss

v on

denen

W a lla ch en

n acher W ienn

zu

Ihr

khays. M t. a bgeraist vn d d a von k h e in esw ee g s abzuhalten g e w e s e n , die Vrsnch ih res A u fstan dts w ürdet ihr A n bringen am T a g geb e n . — An Ihr khays. Mt. Erinderung, der W a lla ch en hinauss n acher H off k h om b en d en A u ssch uss. Herrn G raff L e sslie w ürdet zurukh angedeutet, d a ss gar w o ll vcrnoiiihun w ord en , w a s s er w eegen der W a lla ch en A b ra iss n acher W ien n berichtet, s o lle die ändern zu H auss b leib en d e vn terdessen vnd mit ihnen glim pflich vm b g eh eu .“

in gueter Ruehe erhalten

96


Изасланици Срба из крижевачке, копривничке и иванићске канетаније стигоше почетком јануара 1659. у Беч и поднесош е цару своја гравамина и молбу, да поново потврди њихове иривилегије. Поднели су и молбу хрватских местаКварновака, Прокорца, Петрииака и других, да цар и њих унесе у српске иривилегије. Више од месец дана чекали су Срби на одлуку. Царевом резолуцијом од 21. фебруара саопштено je изаслаИицима, да се цар колебао, да ли да потврди српске статуте, пошто су Срби недавном побуном дали довољно узрока, да им се све привилегије одузму. Ha препоруку и молбу Леслије-а ипак се цар решио, да им изда нову диплому и он je ту диплому послао Леслије-у, који he je предати Србима, кад се изасланиди врате кућама. Цар je у овом питању изашао Србима на сусрет у нади, да he цео српски народ остати у пређашњој верности и покорности. У ствари српских гравамина саопштио je цар депутацији, да je именовао једну комисију, која he сва та гравамина испитати.3 Чим се прочула вест о новој српској комисији подигоше се становници Д убраве и замолише загребачког бискупа, да их иред комисијом узме у заштиту у ствари повратка њиховог околиог земл>ишта, које им преотеше граничарски запопедници. Тако су им отели селишта Парушевце, Марковце, Коритно, Грађан, Мокрице, Чернчане, Хабјановце и Врховљане и населише у њих Србе граничаре и Србе иредавце.4 3 L op a šić, о.

с.

III, стр .

442. У Prot. W in d , за ф еб р . 1659. пиш е:

„K hays. R e solu tion vnd Erinderung, w a s s gestalten den en W a lla ch en vber ihre Priulegien ain C on firm a tion s D ip lom a aussgeferttiget w o rd en , w eegen ihren G rauam ina a b er ein C om m ission sich die W in disch en in s o lc h e s

angestelt w erden s o lle vnd w eillen

Priuilegium ein verleibt sein w o lle n , deren t-

w e e g e n B ericht a b geford ert w ürdet. — G rauam ina der w in d isch en C om m u niteten Q uarnouack, P ro k o rz, Petrinach vnd anderen vnd w o lle n g le ic h fa lls in der W a lla ch en Priuilegia in corporiert sein. — D er W a lla ch e n A b g e o r d nete w erden

durch

d is e s

D ecret erindert,

dass ihnen Ihr khays. Mt. w ie

w o lle n die d ieselb e w eegen ihrer Aufruehr gen u egsa m b e V rsach geh abt heten, s o lch e s abzu sch lagen , ihre Priuilegien w ider gnedigist con firm iert habe, dabey zu aller besten digen G ethrey angem ahnet vnd d a s s s y e sich hinfüro alles Aufstandt vnd T u m ults enthalten sollen . — D ecretum vnd A nm ahnung an d er W a lla ch e n B isch o ff vn d deren A b geord n e ten , w orin n en sye zur besten digen T reu angem ahnet vnd dass sye ein A ufstandt od e r V nruehe vnter denen W a lla ch en erh öben so lte, selb e mit ihren Z u esp rech en w id e r stillen vnd zu Kuetter Ruehe bringen helffen s o lle n .“ 4 L op ašić, o . c. II, стр . 303.


97

Комисија за испитивање и расправљање српских граиамина требала се састати у Вараждину. Српске послове je у то доба из позадине водио владика Сава СтаниславиК. Мада je он Градио у највећој тајности, ипак су аустријске власгн његовом утицају приписивале српску нобуну 1658. године. Војвода Гвоздан, аустријски поузданик, који je био у занађи са својим сународницима те су га ови опљачкали и заналили, саопштио je у априлу 1659. крижевачком обрштару барону Галеру, да je владика Сава подговорио Србе, да не иду прсд нараждинску комисију него he владика сам nohn пред комисију и преузети српске привилегије, a Срби нека се скумс, нека начине логор и тамо нека чекају на његов повратак.л По свој прилици je ова денунцијација била узроком, што се комисија није ни састала него je гроф Леслије у мају 1659. уручио српским старешинама диплому о потврђеним статутима и утишао je незадовољнике.0 Прикупивши свестране информације о узроцима незадо1!0л>ства међу Србима затражи Ратни Савет од граничарских чаповедника предлоге, како би се у будуће најсигурније могли предупредити српски немири. Крижевачки велики канетан барон Иван Јаков Галер одговори, да са Србима не треба благо поступати него строго и енергично и предложи pa:»ue мере, које би требало употребити против њих. У сличном смнслу су се изјавили и велики капетани гроф Еренрајх 'Граутмансдорф и гроф Јован Јосип Херберштајн. Уснеси, које Срби постигоше својим побунама, осоколили су их na дал.е кораке те су се у августу 1659. поново искупили, ностављајући нове захтеве граничарским властима. Цар наложи 19. сеитембра, да се покуша на леп начин стишавање Срба и ако ово не помогне, да се онда употребе оштре мере. Д о

d a ss

1 У P rot. W in d , за апр. 1653. п и ш е: „H err O brist zu C reuz b c r ic h ld , der Q osd a n V o y u o d a , w elch en die W a lla ch en gebliin dert vnd ahjic-

brent, ih m e angezaigt, es w ähren die W a lla ch en durch ihren B is ch o ff duliin beredt w ord e n , zu der w a ra ssd in isch en

C o m m is s io n zu ersch einen , er aber

w o lle aldorthin khom en vnd ihre Privilegien a b h o lle n vnd en tzw isch en so lle n sye sich zu sam ben zu rötten, ein V eldtlager form iern vnd seiner erw urtlicn. Vnd eröffn et auch h iervber sein Q uettachten, w a s s mit disen R ebellen v o rz u khern w ä re .“ 0 У P rot. W ind, з а мај 1659. с т о ји : „H err Graff L eslie G eneral (Jhriat b erich tet, w a ssm a ssen er denen W a lla ch en Ihre Priuilegien angeheiuligel vnd w id e r auf ainen guetten W e e g gebracht h e te.“ Миграцијс Србм y С ш ш ш нју

7

98

ДР- АЛЕКСА ИВИЋ

ових мера није дошло, 'је р се идућег месеца Срби мирно разиђоше кућама. ' И из овог времена je сачувана једна вест о сеоби Срба на славонску границу. У августу 1659. саопштио je барон Галер, да две куће Срба желе да се доселе из Турске те je послао једну чету од 100 људи, да досељенике заштити од Турака и да их допрати у нову домовину. Из сачуваних докумената се не види, колико je било нових досељеника и где су настањени.8

Нови немири Срба 1660. године. Репресалије над Србима јануара 1661. Сеоба Срба из Подгорја на славонску границу јула 1662. Побуне српских граничара забрннуше аустријске власти и начинише их опрезнијима, Ратни Савет се побојао, да славонски Срби стоје можда у вези и са млетачким Србима и да отуда добијају подстрека на отпор и немире, У марту 1660. наложи Ратни Савет грофу Леслије-у, да у потаји испита, да ли се славонски Срби налазе у коргспонденцији са Србнма на млетачком земљишту? Леслије одговори, да нема никаквих знакова за везу његових граничара са Млечићима, али да су српски граничари поново постали непокорни.1 О тој неиокор7 У Prot. O berhaubtm ann d a ss bey

W in d , з а авг. 1659. п и ш е: „H err H am iss J a co b G äller, zu Creuz, berich tet auf des Herrn G en erals Z usch reiben ,

denen

W a lla ch en w oll kheine Guete verfangen sonn dern mit der

S ch örffe zum G eh orsa m b gebrach t w erden m u essen, sch la g t auch

Miti vor,

auff w a ss W e is s s o lc h e s b esch eh en khönne. — Herr Ehrenreich G raffen s von T rau ttm an storff,

O berhaubtm anns

zu

C op rein iz

Bericht

vnd

G uettachten

w eegen Bestraffung der vn geh orsa m b en W allach en. — Herr Johann Joseph G raff von H erberstain berichtet, auff w a ss W e is s d ie vn geh orsa m b en W a l lach en zum G e h o rsa m b zu b rin gen .“ 8 У P rot. W in d , за авг. 1659. пиш е: O berhaubtm an die W a lla ch en

zu

Creuz,

berichtet,

„H err

H annss J a cob

G äller,

da ss von 2 H eysern auss der T ü rggey

h erausgeh en w ollen , dahero er ihnen 100 Mann zur C o n fo y

en tgegen gesch ikht hette.“ 1 У P rot. W in d , з а м а р т 1660. п и ш е: „H err G eneral O brist Graffen L eslie w ürdet a n b eu olch en , auf dero vn tergeben e W a lla ch en ain Aufsicht zu h aben vnd h aim blich N achfrag halten zu lassen, ob s elb e nicht etw an auch mit

denen

venetianischen

W a lla ch e n

begriffen sein o d e r ein lassen m öchten.

in aitier haim blichen C o rre s p o n d e n z —

Herr G raff L eslie berichtet h ier-

МИ1ТАЦИЈ1: LPLiA У СЛЛИОНПЈУ

99

ности јавља Леслије Ратном Савету и у мају one годммс, додајући, да се српским немирима не може стати на пут б е ч велике снаге, која би се употребила против њих.2 И Срби из Турске задавали су у ово доба бриге н посла аустријским властима упадајима у границу и наношељем н г г с т с аустријским поданицима. По дозволи генерала Леслије-а наиадне у јануару 1661. крижевачки обрштар једно срнско село код Вировитице, које се нарочито истидало иркосом и штстама, нанесеним аустријској граници и одузме селзацима неколико пастира и 250 комада крупне и ситне марве. Днорскп Ратни Савет одобри ово кажњавање српског села, алн уночорп граничарске заповеднике, да сад морају добро мотрити мa Турке, јер he они покушати да се св ете .3 У исто време je бан хрватско-славонски гроф Никола Зрињски напао два српска села на славонској граиици, која су припадала грофу Ердедију. Ова села су била власпмштпо Ердеди-ја, али су Срби, становници тих села, наједаннут отказали послуш ност своме господару na су приступили уз снојс граничарске сународнике. Пуне две године покушавао јс беч успеха гроф Ердеди, да врати Србе у послушност, a кад лепим начином није могао ово да постигне, бан Зрињски оил.ачки и спали оба ова села, погуби три Србина и шеснаестормцу

auff, d a ss er b issh ero von seinen vn dergeb en en W a lla ch e n nichts luibe vurn em ben k h önen , dass sie mit denen ven etian ischen h aim b lich e CorrcH pundun/ h aben s ollen , in so le n t.“

erzaigen

sich

aber son s te n

w o ll

auff ein Neues w ldoriim b

2 У P rot. W in d , за мај 1660. стоји : „H err w in d isclier O brist berichtet, w a'ssgestalten die W a lla ch en dises Jahr w ie d er anfangen

nicht w eniger in

s o le n t zu sein a lss zu u or, gibt b eyn eb en s sein M ainung, w ie diesem Vbel a b zu h elfen . — Herr G raff L eslie berichtet, d a ss e s vnm tlglich seye mit denen W a lla ch e n o h n e g ro s s e n G ew alt vnd M ach t w a ss a u sszu rich ten .“ 3 У P rot. W in d , з а јан. 1661. п и ш е: „H err Ehrenreich G raff von Trm ittm a n sd orff, G eneral A m bts V erw a lter, berichtet, d a ss der Herr O brist zu Cren/, auf

E rlau bniss d ess Herrn G enerain ein w a lla ch isch e s D orff b ey V irou ltl 7.11

w eegen

vn d ersch ü d lich er

zu egefuegten Schäden vnd V n geh orsa in b nt-'slniffl

vnd ihnen etliche H alter mit 200 Stiickh g r o s s vnd khlein Vieh h i n w e g ц оn om b en . — Dem Herrn G eneral A m bts V erw a lter G rauen von Tnuittiim niu to r ff w ürdet angezaigt, d a s s bey der lö b l. H off K hruegs Rath bey des durch H errn

O berhaubtm an zu Creuz w ider d e s D o rff bey

B estraffung beruehen la s s e , •ein w a ch tsa m b es A ug haben,

Virouitiza fdrkherti'ii

s o lle aber auff d es Feindts w eithere АпнсМПц damit sye

kheln

R euancza su cch cn шНксм."

7*

100

ДН. АЛЕКСА ИВИЋ

новеде собом у Чаковац, али их убрзо иусти у слободу. О овом догађају извести Траутмансдорф Ратни Савет и затражи инструкцију, како да се држи у овој аф гри.4 А устријске власти су често понављале налог, да се не смеју нови српски досељеници примити из Турске и насељавати на славонској граници. Потреба, да се славонска граница појача српским становништвом, није више постојала, јер je граница већ била густо насељена Србима, који су спречавали упадаје турских пљачкашких чета. Осим тога су досељеници задавали много посла питањем њиховог пресељења и њиховог сталног насељења и њихове прехране. Ho мада je престала потреба, ипак су граничарски заповедници с времена на време спровађали нове сеобе. Средином 1662. упао je крижевачки велики капетан у Турску и отуд je цело једно село од 38 кућа, названо Подгорје, са женама и децом, са марвом и свима покретностима, нреселио на аустријску страну. Уз пут je ухватио седморицу Турака те je и њих као заробљенике собом довео. Ратни Савет се љутио због овог догађаја, али je морао да се помири са свршеним чином. У јулу 1662. заиитао je грофа Траутмансдорфа, ко je дао крижевачком капетану дозволу, да досељава Србе, али je у исти мах затражио попис људи и ствари, које су нресељене и извештај, где he ови Срби бити стално насељени.5 Одговор Траутмансдорфа није сачуван. 4 У Prot. W in d , за април 1661. п и ш е: „H err G eneral A m bts V erw alter G raff E hrenreich von Trau tm anstorff berichtet, w ie d a ss Herr G raff Bann zw ei w a lla ch isch e D örffel nach Luberung Herrn G raffen E rd eo d y geh örig, ga n z aussblindern vnd abbrenn en lassen, 3 W a lla ch en n idergehaw en vnd 16 leb en d ig h inw eg nach Chakathurn geführt, aber w ider lo s s g e la s se n .

Die

Vrsach dessen seye, w eillen der w in dich en Herrn W a lla ch en len ger als zw ei Jahr ihnen khein G eh orsa m b laisten, sondern sich mit G ew a lt vn der die G ränitz W allach en starckh annem ben vnd verbunden h aben, Lubering a b zu brennen vn d zu zerstören. Erkhundiget sich a lso, w e s s e n er sich bey dieser Vnruehe zu verhalten h a b e.“ 5 У Prot. W in d , за јули 1622. п и ш е: „G en era l A m bts Verw alter G raff vo n

Trautm anstorff. N ach

khays.

dem e

Herr O berhaubtm an

zu

C reuz

zu w ieder

R e solu tion ainen Straff in die T ü rggey gethan vnd ain D o rff von 38

H euser W a lla ch en , P o d g o rie gennant mit W e ib vnd K hünder, Vieh vnd allen M o b ilie n neben 7 G efan gen en h eraussgebracht haben s o lle , dah ero er G e neral

A m bts

V erw alter

berichten

s o lle ,

von

w em e

die L icen z zu diesem

geb en vnd w a s eigentlich heraussgebracht vnd w o die W a lla ch e n a ngesezt w erden kluinen.“

101

М Ш ТЛЦИЈН 1Т11Л У СЛЛНОИШУ

Марта 1663. послао je султан Мухамед нелпког иешра Ахмеда Ћуприлића са 120.000 војиика na Угарску. У јупу 1663. приспела je ова војска под Београд, a из Београда nobe у Угарску и опседне Нови Замек. Мањи сукоби су били под Кањижом, Новим Зрињом и Новим Замеком, a одлучиа бнтки се догодила 1. авг. 1664. код Св. Готхарда, у којој су Турци до ноге потучени. Ha славоаској граиици "ujo било борбе, Мада се рат водио на другом крају, ипак су учестионали у њему ii српски славоиски граничари. I lo милогу Pam or Саиота нрбоиао je у октобру 1663. гроф Леслије јодиу чоту од 1000 српсипч граиичара. Срби међутнм ме хтедопи' uhu па fiojno док Лислијо 11е шнеде na чпсто питаше и . м х о п о г и iдржанап.а. Леслије саопшти ono I V i i i o m (.'аисту, u onaj одlo iio p ii, да Србс ipi-tiu остапптп 11u грапици, дои cu пс mpiiu* nporoiiopit i) ii.u x o iio m п ифжшшњу, lu ijo jo nunon l ’i m n i ( ’ i m n ca inrajopchoM i h u a o m . " () д т . о ј судбшш пмс грпске ipnini чарско чсто un je itti in rit im ina io.

c У P rot. W in d, за о к т. 1663. п и ш е: „H err G eneral L esile berlclilrt, •dass d ie W a lla ch en auf kliein W e is s fortzubringen sein w urden, wnn нуе nicht die richtige Vnderhaltung w isten .“

У п р о т о к о л у за нон. 1(503. crn ju :

„D e m Herrn G enerain L eslie w ürdet angezaigt, die 1000 W a lla ch en b is s m an mit der steyerisch en Landschafft w eegen is t, b is s auff w eithere O rdre darunden la ssen .“

äo IIu

or

der VnderhaltiuiK nlim

VII.

ОСМОКРУГОВА БУНА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ. Стефан Осмокруг и његова парница са војводом Г возданом почетком 1665. Осмокругове Скупштине. Затварање Осмокруга у Копривници. Међу Србима у Славонији истакао се крајем 1664, и почетком 1665. један човек немирног духа no имену Стефан Осмокруг.' У први мах дошао je Осмокруг са граничарским п л а с т и м а у сукоб ради једне своје приватне парнице. А у стријске н л а с т и су у то време имале међу Србима n a славонској граииди једпог поверл>ивог човека, војводу Гвоздана ВечковиКа, који je дојављивао граничарским заповедницима све што се код Срба догађало. За ове денунцијантске услуге узимали су Аустријанци војводу Гвоздана код свих згода у заштиту и обасипали су га земљиштем и другим поклонима. Крајем 1664. оптужи Осмокруг војводу Гвоздана, да ужива земљишта и млинове, који њему припадају. To имање je О смокругов отац добио од хрватских сталежа, a Гвоздан га je пре 30 година неправедно одузео те je сада Осмокруг захтевао, да му се врати натраг.1 phan

1 У Prot. W in d , з а јан. 1665. п и ш е: O sm ok ru ck angebrachte B esch w äh r

w eegen

etlich

seinen

Eltern

„K h ays. R e solu tio n auf des Ste w id er den G u osd a n V o y u o d a

zu egeh örigen vnd ihm e en tn om b en en G rundt-

stukh vnd M üllen mit B efelch , ihm e die sch iein ige justitiam zu adm inistriern. — An Herrn G en era l-A m b ts Verw altern der w in dischen vnd petrinianischen G rainizen vnd O berhaubtm an zu C opreiniz Befelch, d a ss er Herr auf herein gelan gte gn edigiste zu C reuz croa tisch e n

w eegen

R e solu tion an gebrach ter

Stenden

vnd

V ernem bung des Herrn O berhaubtm an

B esch w äh rde,

dass

ihm e

das

von denen

erthailte Grundstuckh von dem G o s d a n (W e ch k o u ich )

V o y u o d a ganz vn billich er W e is s en tzog en w ord en , sein ratliliches G uettachten vb crsch ik h cn vnd die gebü hren de llilliclikliult adm inistriern s o lle .“

МИГРАЦИЈЕ C i'ß A У СЛАВОНИЈУ

IU3

У исто доба, када je повео нарницу иротин војводе Гничдана, држао je Осмокруг договоре и скунштине са народом у својој околини. Овим скупштинама je О смокруг inanimo гњев граничарских заповедника против себе те je п то допринело, да пресуда у његовој парници исиадне у корнст аустријског поузданика војводе Гвоздана. Осмокруг се сада обрати на цара да му помогне, да дође до свог нрава, ал» Ратни Савет извести цара, да je Осхчокругова молба иеоспована, да je та париица већ и у ранијим временима досуђена бнла у корист Гвозданову, да О смокруг продаје хришИанску децу Турцима, да буни Србе граничаре и да je иеверап као аустријски поданик.2 Ha славонској граници je Осмокруг наставио започету акцију. He питајући никог за дозволу сазивао je народ na договор и граничарима, који су под платом служили иојску те не хтедоше доћи на скупштину, претио je, да he их огп.ем и мачем казнити. О свему овоме извести крижевачки капетап грофа Траутмансдорфа, који забрани под смртном казпом свима граничарима договарање и буњ ењ е.3 У пркос овој забрани Срби су наставили своја саветовања и договарања.

Recht

3 У Prot. W ind, за јан. 16S5. п и ш е: „V o n vnparthayischeni G räniz ergan gener A b sch id t w eegen etlich er G rundstuckh zw isch en Stephan

O sniok ru ckh

a lss

C lägern

vnd

G osd a n V o y u o d e n

B eclagten, w o rü b e r der

B eclagte ledig vnd m u essig erkhendt vnd diser A b sch id t von Herrn w indischen G eneral O bristen zu cräfften durch d ero Förtigu ng con firm iert. — Ihro kliayn. Mt.

w ürdet

des

Stephan O ssm ok ru ck h

vnbegrintes

Anbringen vnd (irilnl/.

Vnthrew in Verkhauffung der Christen K hinder vnd V errätherey in d ie T u r g g e y , auch

A u fw iglerey vn der den G räniz W a lla ch en h interbracht vnd d a ss iliine

die praeten d ieren de vnd von G osda n V o y u o d a b esizen d e G rundstuckh durch ge rich tlich er A b sch id t s ch o n lengsten aberkhendt w ord e n vnd seye der Herr V iceg en era l befelcht, die W a llä ch en von allen gefährlichen Zusanibenkhünfftcn abzum ahnen, d o ch hierauf ein fleissig A b sich t zu tragen. — Stephan O s s m o khruckh bittet Ihr khays. Mt. geh orsa m ist, d ise gn edigiste V erord n u n g erneheii zu lassen , damit ihm e die seinen Eltern v or 30 Jahren mit Vnfueg vnd Vnruclit e n tzog en e vnd die zeith ero von dem G osd a n V o y u od a in nen liabendc Gruiul* stuckh sainbt dein F ru ch tgen u ss w iderum ben ein geantw orttet w erd en .“ 3 У Prot. W in d , за јан. 1665. с т о ји :

.D e r w in d isch e G eneral Obrinl

A m bts V erw alter vnd O berhaubtm an zu C op rein iz Herr Ehrenreich G raff von T rau ttm an storff

berichtet,

das

der

Stephan

O ssm okhruckh mit Vnwarlielt

die v o n dem G osd a n V o y u o d a p ossid ieren d e Grundtstuckh praetendiere vnd o h n e V orw issen die W a lla ch e n zu verbottenen gefährlichen Zusam benkliunffleii vnd Aufruer anlaitte vnd cittiere vnd da die besold te hierzue nit e r s d ir liic n w ü rd e , b etroh e er sy e mit Feuer vnd S ch w ert zu verbergen, liete aber durch

104


I Јрема извештају грофа Траутмансдорфа, војводе су покушале, да задрже народ од тих састанака, али je народ поручивао, да he их све поубијати. Траутмансдорф вели у свом извештају, да му je владика Мијакић обећао, да he умирити узрујане српске граничаре, но он je за сваки случај замолио бана, да буде спреман, да му притекне у помоћ ако затреба.4 Осмокруг покуша cpehy са својом парницом и код грофа Траутмансдорфа. Д опутује у Копривницу и замоли грофа, да му досуДи имање, које je војвода Гвоздан од њега преотео, Траутмансдорф баци Осмокруга као бунтовника у затвор. Ha Мијакићеву молбу, који je обећао, да he задржати Србе од опасних завера и побуне, пусти га на сл обод у.5 Све ово, што je учињено на граници у ствари угушења немира, одобрио je цар својом одлуком, Саопштавају1ш ову одлуку ставио je Ратни Савет у дужност граничарским заповедницима, да што будније мотре на даље кретање С рба.°

Иабор Стефана Осмокруга за великог судију криж евачког почетком 1666. године. Буна и смрт Осмокруга и њ егових другова (м арт—мај 1666). Немири на славонској граници стишани су почетком 1665. заједничким настојашем владике Miijaituha и граничарских заповедника, али су они били само предигра крвавој драми, која се идуће године одиграла. Енергичан иступ против власти gem essen en

B efelch an a lle G ränizen die Zusam benkhiifften vnd R ottierung

bey L eib s vnd Leben s Straff inhibiert vnd son sten alle guete Anstalten w ider die reb e llieren d e W a lla ch en verord net.“ 4 L op a šić, o. c. II, стр

314.

6 Ibidem. 0 У P rot. W in d, з а јан. 1665. п и ш е: „H err O brist zu C op rein iz würdet ferrers

aufgetragen,

gefä h rlich e

verm itls

des

w a lla ch isch en

B isch offs

der W a lla ch en

Z usam benkhunfften zu verhuetten vnd an n och ein w a ch tsa m b es

Aug zu haben,

da ss

aber der O sm ok ru ck g eg en ge n u egsa m b er B ürgschafft

w egen b ezich tigter A u fw iglerey d e s Arrests e rla ssen w o rd e n , m öchte der Aufstandt nit s o gefährlich sein. — Khays. R esolu tion , w elch e placidiert die g em a ch te Anstalten w ider die von gem achte in gleich en

ü rä n iz w eegen

W a lla ch en des

von

dem

Stephan

O ssm okru ckh

aufruerisch

vn d derselben verb otten e Z usam benkhunfften, ihm e

O ssm okru ckh an dem G o s d a n V òyu od a

praetendieren den G rundtstuckhs, dann dass hinfüro die khays. R e s o lu tio n e s nit denen W allach en s o lle n ein gehen diget w erden .“

МШТАЦНЈЕ CPIÌA У СЛАВОПИЈУ

105

створио je Осмокругу велики популаритет у народу те кад су Срби крајем 1665. бирали новог великог судију за криже* вачку капетанију изабраше њега за то место, a у исти мах изабраше и у друге две велике капетаније О смокругове иристалице за велике судије и то у Копривници Илију Ромаповића, a у Иванићу Николу Вуковика. Изгледа, да je само Осмокруг потврђен у звању, a избор друге двојице да нису власти потврдиле. Тек што je избор обављен, нодузеше нове народне ноглавице живахну акцију. Они замолише у име народа пасош да могу ићи у Беч. Траутмансдорф одби њихову молбу, a na то петорица Срба, на челу са Осмокругом, пођоше без ичије дозволе у Грац.1 У исто доба су ове три судије Осмокруг, Романовић и Вуковић управили цару тужбу, која се састојала из 18 тачака и говорила je против неких војвода, затим иротив кметова загребачког каптола и против капетана и офнцира војног суда у Вараждину као и против других, који су над Србима вршили насиља, одузимајући им имања и вређајући њихове привилегије. Тужили су се против Цигана и молили су, да се они одстране са границе, затим против Снмеона Кордића, који води ружан живот, издаје се за сриског епископа и ствара немире у народу. Кордић je био неколико година у затвору и био je протеран са границе, a сад се je вратио те судије замолише дозволу, да га поново баце у тамницу. Међу славонским српским калуђерима налазио се и један син и један брат Осмокругов. Обојица су били ватрене присталице владике Мијакића те и ова околносг тумачи Осмокругову мржњу на Кордића.2 Прзтив оптужбе српских судија подиже се на граници 1 У P rot. W in d, за 1666. п и ш е: „H err w in d isch General A m bts V er w alter berichtet, dass die G räniz W a lla ch en gebetten , ihnen zu erlau ben vnd einen P a s s zu erthaillen, n acher W ien n zu raisen, w e lch er er ihnen a b er nit geb en , dann sye nichts guets spü nen vnd lauter R eb ellion en anfangen w urden. — Herr N icola u s M akar, G eneral A m bts V erw alter,

Leuthenant zu Creuz,

berichtet Herrn w in dischen

d a ss der O sm ok ru ck selb st fünften n acher (Jra/.

verraist vnd sich bey ihm e nichts a ngem eldet o d e r vm b E rlau bnu s g eb ctle n , bittet a ls o ihr v b le s V orh a b en der löb l. Herrn

O bristen

zu

C oprein itz

K hruegs S töll vorzu b rin gen . — An

R ecep isse,

w ann

der O sm okhruckh nacher

G ratz k h om en w ürde, w o lle m an auf Miti ged acht sein, w ie allen b esorg en d e n Vnhail a b geh olffen w erd e .“ 2 L op a šić, o . c. II, str. 315 и 321.

106


енергична реакција, инспирисана од аустријскпх војних заповедника. Српске војводе из иванићске капетаније са народом, код кога су оне имале утицаја, издаше сведоџбу и написаше изјаве, да су српске судије неправедно окривиле граничарске велике капетане и официре и нарочито обрштара Врајнера, који лепо с њима поступа и изјавише, да Вуковић mije судија на иванићској граници. И с друге стране су стизали слични извештаји, те Ратни Савет на темељу тих извештаја, који су фалзификовали расположење народа, пошал>е цару одговор, да су тужбе српских судија неосноване и да их треба одбити. Ови нападаји Осмокругових противника нису ослабили акцију српских великих судија, који су слали тужбе на све стране и постављали све новије захтеве. Између осталог тражили су дозволу, да могу насељавати на крчевинама иова села и да при томе не морају давати поклоне војним заповедницима. Херберштајн одговори Ратном Савету на ове захтеве Осмокруга и другова, да питање нових насеобина мора остати искључиво право граничарских официра, који he међу Србе насељавати католике, да ови мотре, шта Срби раде и о чему снују. Ш то се тиче награде официрима, коју су они узимали од нових досељеника, постао je из давних времена обичај, да досељеници од сваке куће даду једног вола или други поклон оном официру, који спроводи њихово насељење.3 П осебну тужбу управио je Осмокруг на цара против обрштара у Копривници окривљујући га, i u t o неће да му нрати одузето земљиште, млинове, шуме и друге ствари него с н.име рђаво постуиа- и у гвожђе га je био оковао те моли строге налоге против копривничког заповедника, Цар затражи и на ову туж бу извешгај од конривничког обрштара и официра, a ови одговорише, да je О смокругова тужба неоснонама и онисаше, на који je начин убијен ранији српски судија у Копривпицн. Према сгиглим извештајима цар узме на зиање све што je учињено против Осмокруга и наложи априла 1666, да се српска депутација, која се налазила у Грацу, пошље кући.+

а О. с. стр . 315 и 320. 4 У cliisch er

I’ rot. W in d , Richter

vnder

на м а р г lßfrt». iiiiin e: der

„Stephan O sniokru ck, w a lla -

Ohcrhauhtinanechafft

Creuz crclag t sich w ider

107

МИГНАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

У скоро после овога Осмокруг у друштву са Романовићем и Вуковићем пошаље цару нову туж бу против великс множине Цигана на граници с молбом, да исти буду одстрањени. Осим тога замоли, да се од моста, начињеног на реци Глоговници, захтева мостарина ради његове оправке, да се од Срба не одузима сав плен, који заплене, да се граничарске службе не продају за новац и Да се Србима препусти уживање земљишта, марве и шума на основу њихових старих привилегија,5 Крижевачки обрштар и заменик генерала гроф Јован Јосиф Херберштајн, позван 20. маја од Ратног Савста, пошаље 14. јуна извештај, да je све неистина, што су судије јавиле и да не треба њихове молбе испунити.6 Ha то Ратмн Савет 29. јула извести цара о неоснованости тужби и жалби српских судија те цар одбије њихове туж бе.7 Док се решавало о горњим тужбама српских судија, приспео je њихов поднесак са новим жељама и молбама. Српске судије су биле наивног мишљења, да he у двору н>има дати за право и да he на њихове једноставне оптужбе одиустити од службе граничарске официре и донети решеља у Herrn G eneral A m bts V erw alter zu C oprein iz, bene

G rundstuckh, M illen,

m ehrers v b le r tractiert

W ä ld e r

w e rd e,

d a ss er ihm e

sein e en tn on i-

vnd a n d ers nit restituiert son d ern

bittent

sch ärfere

V erord n u n g

vili

derentw illen

ergeh en zu lassen . — An Ihr k h ay i. Mt. Ablainung auf d e s s w a lla cliisclien G rossrich ters O sm okru ck eingebrachten B esch w e rd e n w eegen EntneiiibunK der G rundstuckh, in die E isen sch la gu n g seiner P e rso h n vnd nit adm inistrierter Justitiae, auch

T o d ts ch la g

ih res

w a lla ch isch en

K hays. R esolu tion , crafft w ellich es

R ichters

zu

C op rein iz. —

des H offkriegs Raths A blainung aus des

Stephan O sm ock ru ck Richters zu C reuz w ider die H aubtleuth zu C op rein iz an gebrach ten

C lag

w eegen

verw aigerter

P o s s e s s vnd Einraum bung seiner

dortigen Guetter, in E ysen sch la gu n g seiner P e rso h n vnd anders, allergnedinist pla cid iert w ü rdet.“ У P rot. W in d , за anp. 166ff. с т о ји : „K a ys. ErinderunK «R e solu tion , da ss die zu G räz sich befu n dene G räniz W a lla ch en naher HaunR versch afft w e rd e n .‘ 5 L o p a šić, o . c. II, ст р . 315. 0 У P rot. W in d, за anp. 1666. п и ш е:

„H errn O bristen zu Creuz vntl

G eneral-A m bts V erw alters Johann J oseph en G raffen s von Herberstain (јсц о и berich t vnd A blainung auf der W a lla ch en ein gebrachten falsch en ß cscliw lllir Punct vnd Grauam ina. — An Ihr khays. Mt. ausfürlicher B ericht vntl A blainung, auf der dreyen w a lla ch isch en G rossrich ter zu Creuz, C op rein iz vnd luaniUeh a ls s

S teph an s

O sm okru ck,

vnd vn gegrü ndt

Ilia

R om anich

eingeraichten G rauam ina

o . c. II, ст р . 317. 7 O . c. стр . 315.

vnnd N ico la W ukotiicli faluclieii vnd

ß e s ch w e h r P unct.“ I.opnAU',


108

корист Срба. У новој тужби с у се судије жалиле што Срби, наследници Николе Ожеговића и други, морају противно добивеним привилегијама да работају грофу Ердедију и генералу А уерспергу и да буду кметови. Цар и ову туж бу пошаље Ратном Савету, a овај извести цара, да Срби, о којима je у српској тужби реч, нису граничарски војници те према тсше њихова ствар спада у делокруг Угарске Д ворске Канцеларије. Ови су се Срби својевољно и no претходном договору населили на имању грофова Ердеди-ја, А уерсперга и Зрињскога и обвезали су се, да he грофовима обављати кметовске дужности. Саслушавши овај извештај упути цар Србе, да се обрате у својој ствари на Угарску Дворскуг Канцеларију.8 Иваникски судија Никола Вуковић поднео je у априлу посебну молбу цару, да му се с обзиром на његову високу старост и стечене заслуге подари или једна солана или капетанска или заставничка служба. Цар запита за мишљење Ратни Савет, a овај одговори, да je Вуковић српски бунтовник и лажни судија. Становао je најпре у Поточцу na му je тамо ради многобројних почишених крађа и других злочина постао положај неодржив те je све своје ствари, кућу и земљу продао и одселио се na крајшу границу и овде je одмах почео да буни народ, издавајући се као велики судија иваникске капетаније, ма да он то звање никад није носио. Добивши овај извештај одбије дар Вуковикеву м олбу.9 Према српским граничарским статутима покрај сваког великог судије било je осам асесора, које je народ бирао a 8 У P rof. W in d , з а anp. 1666 п и ш е: „D ie drey G räniz R ichter der W a lla ch e n auf den w in disch en G ränizen erclagen sich, d a ss sye zu w ider ihrer Freyhaiten v o r V nderthanen gehalten vnd mit sch w ä h rer R obath belegt w erd en .

Bitten a ls o

vm b Rem edierung.

—

An Ihr khays. Mt. Bericht vnd

G uettachten vb er der w a lla ch isch en Com m uniteten zu Creuz, C o p rein iz vnd Ivanitsch angebrachten B esch w ä rd en w eegen der dem Herrn G raffen E rd eody vnd G enerain

von

A u e rsp erg verrichtenden

R obath vnd ist der M ainung,

w e illen sye W a lla ch en kheine G räniz S oldaten , dass ihre B esch w erden auf die vngarischen H off C a n zley vmb die gezim b en d e R em edierung g e g e b e n vnd d e ss N ico la O ssegou ith

E rben

von ihrem suech end en S tip en d io nur a b g e -

w isen w u rd en .‘ 9 L op a šić, o . c. II, ст р . 315. и 318. У P rot. W ind, за anp. 1666. пиш е: „K h a ys. R esolu tion , v e rm ög w ellich er dess H off K hrüegs Raths G uettachten, d a ss der N icola

W k o u ich

w eegen

bittenden

s o la rii o d e r aber H aubtm ans

o d e r Fendrich Stöll o d e r aines P rou ision s Platz auf den creu zerisch en G rä nizen gen zlich en ab gew isen w erden s o lle .“

МИ1ТАЦИЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

109

војне власти с у их потврђивале. Међутим О смокруг као »елики судија није хтео да узме за асесоре one, које му народ и војни заповедници доделише него je бирао no спојој нољм асесоре и није се рграничио на осам него се окружмо са тридесет асесора. Ha то граничарско војно запопедипттно одузе од Осмокруга звање великог судије и одреди non ш бор, на коме под притиском власти буде изабран цркнсмски nojвода Вукосав Радојевић за новог криженачког иеликог судију. Осмокруг je био огорчен већ раније, што јс одбијси у синмн нотраживањима и тужбама, a последм.п иостуиик ii'iacm upe вршио je сваку меру и Осмокруг са другошгм« ночс отпорсмо да позива народ на буну. Херберштајн извести Ратни Саиет, да Огмокрус бупп и прикунља народ, да иролази са оружшшм чп п м а покрпј upu* жевачке тврђаве, али умутра ne хтсде mi on mini м> од п.гговнх да улази. Народу су гоиоричн, да су донс ih и i 1>гчп нове привилегије. Обрштар покуша, да леиим иачпном утнпш народ, али побуњеницм ово обрпггаропо држање иритумачншг као слабост и отказаше сасвим иослунш ост нластима п tuтражише нове нривилегије. Велика већина народа je држала cn Осмокругом и његовим друговима, међутим je била једпа груна и за нове судије те се народ подели у два табира. Обрппар забрани скупљаше, али га нико није хтео да слуша. Србо су бунили у потаји и њихови калуђери те су побуњеници upo* тили, да he иовог великог судију опљачкати и спачити.1" Ратпи Савет извести цара, да Срби nchc да upu »иаду новог великог судију него се скунљају и стнарају iaiicpy и буну те je потребно, да се употреби строгост upornu Срба и да се јави осталим војним властима, нека притекму у n o M o h крижевачком заповеднику. Цар одобри предлог Ратиог Саиета

10 У Prot. W in d за мај 1666. пи ше : „ An Ihr kliays. Mt. Hericlil wiihkm assen die W a lla ch en auf der creu zerisch en G ränizen zu sam ben ziehen vml den neu erw ölten G rossrich ter sam bt mehr anderen abzubrennen, auch sonnten allerhandt Vnhaill zu stifften V o r h a b e n s , w ellicliem der Herr OhrlRt AnihtnV erw alter entgegengehen w erde, verh offen s, sye w iederu m b zur Ruelic /.ii brin gen. Im Fahl sye sich a b er nit beq u em b en m öchten, w ehre der Hol K hruegs Rath der M ainung, gegen d en selb en mit scharfer K xecu tlon zu ver fahren vnd d eren tw eegen an die In Landt liegen de V ölkh er die stragRH O rdre d er A ssiste n z h a l b e r

ergehen zu la ssen .“

L op a šić, <>. e. II, c r p . 31Д n 'IHl.


и наложи Херберштајну, да против Срба употреби силу, ако друкчије не буде ишло.11 Чим je Херберштајн добио одрешене руке и дозволу да може и силу употребити против Срба, он одмах даде ухватити и затворити Осмокруга и ш есторицу његових присталица, те их иосла у Вараждин војном суду на суђење. Сада Србп под вођством брата и сина Осмокругова, обојице калуђера, подигоше око 1500 граничара на оружје, нападоше новог великог судију и убише и њзга и једног његовог асесора. Ha то Херберштајн подиже све своје чете, позове у помоћ чете из копривничке и иванићске капетаније, затим чете из хрватске војне границе те састави војску од 3500, људи, којима се иридружи и 500 војника загребачког бискупа и са целом овом силом нападне побуњенике. Борба je трајала осам дана и завршила се са потпуним иоразом Срба граничара,3' О света граничарских заповедника била je страховита.

11 О . с. стр . 316. У

Prot.

W in d ,

за

јули

1666.

с т о ји :

„A n Herrn

O bristen zu Creuz B efelch, w eilln verlauthen w ill, dass die G ränitz W a lla ch en aberniallen

ein

g e f ä h r lic h e

Z usam ben kun fft anzustellen

V o rh ab en s

w ä re n ,

s o lle er s o d ic h e mit b essten M anier vnd G lim pf hintertreiben vnd verhueten, auch auf ihre A n dam en ta ein w achtsam bes Aug h aben vnd da sye w a ss S ch ö d lich es anspinen w urden, mit seiner th reu bestendigen G räniz M anschaft sich in gueter G ege n p o stu r erhalten vnd alles b ey e y llen d er Staffetta an h ero berichten, son sten w erd e man Ihr der W a lla ch en eingeraichte G rauam ina Ihro khays. Mt. mit G uettachten h interbringen.“ 12 L op ašić, o. c. II, ст р . 323. У P rot. W ind, за мај 1666. пиш е: „Ihro khays. Mt. w ürdet h inderbracht, w a ss Herr O brist zu Creuz w id e r die re b ellieren d e

W a lla ch e n für eine E xecu tion füehren m u essen, auch w e llich e s

gestalten er s o llich en A ufstandt w iderum ben ged em pfet vnd die V rh eber zur e xem pla risch er

L eb en s

B estraffung

zu ehen

la sse n ,

nit w en iger

w essen

V erhaltens d e rse lb e von dem H off K ruegs Rath v erb sch id en w ord en . — Ihro khays. Mt. w ürdet h inderbracht, d a ss w ider die reb ellisch en W a lla ch en zu V erhuettung m ehrer V n h ails ein scharfe E xecu tion ergriffen w erden m uessen, auch ihre vorn em b ste R eidlfiihrer caputiert vnd h ingerichtèt w ord en , w orau f sy sich gen zlich zur R uehe begeben vnd allen schu ldigen G eh orsa m b laisten, dann d a ss die drey O b risten zu Creuz, C o p rein iz vnd Iuanitsch eh eist ein C on feren z halten vnd w ie so llich e s zu rem edieren, b era th sch ia gen . — An Herrn O bristen zu C reu z R ecep isse, dass e s bey der geführten E xecu tion der drey w a lla ch isch en H auptm ann vnd anderer R eb ellen sein gu etes B ew enden habe

vnd

ist

man

ein es

ausführlichen

B erichts, w a s s sye in vorh a b en der

C on feren z für guet anseh en vnd con clu d iern , sam bt angehefften parere, w e llich er gestalten

Ihre

Priuilegia zu ändern vnd zu restringiren, hingegen die

K alugcri vnd g ru ech isch e M ön ch von G ränizen a b zu sch a ffen gew ertig .“

III

МИГРАЦИ.1Е СРБА У СЛЛВОНИЈУ

Ha месту, на коме je убијен нови велики судија Вукосап Радојевић, погубљено je ш ест највиђенијих коловођа иобуне и са земљом су сравњена читава српска села, која су узели учешћа у побуни. Нису при томе иоштеђене ни жеме ми деца. Вараждински војни суд осуди Осмокруга, РоманиИа, Вуковића и остату четворицу њихових присталица на смрт и пресуда je одмах извршена.13

Сужавање српских привилегија. Насиља државиих власти над марчанском епископијом и над славонскпм српским граничарима. Стање Срба у турској Славонији почетком 1679. Ратни Савет je одобрио поступак граничарских занонедлика према бунтовним Србима, али je издао налог, да се у будуће благо и предусретљиво понашају према љима. Il Ito се тиче српских привилегија, и у Бечу и у Грацу су сматралн, да су Срби овом побуном проиграли своја посебна нрава и иовластице и да треба укинути српске статуте. У превеликнм слободама, које су српским граничарима давали ови статути и специјално у установи великих судија гледали су аустријски фактори главни разлог Осмокруговој буни. Ипак je мреиладало мишљење, да не треба потпуно укидати статуте nero да 13 L op ašić, о. с. II, ст р . 316. и 317. У Prot. W in d, за мај 1Ш>. стојн : „H err w in d isch G en era l-A m b ts-V erw a lter G raff v o n Trau ttm an storff berichtet, -wass w eg e n d es w a lla ch isch en V n w eesen , E rw ällu ng ihrer G rossricliter vnd ihrer Priuilegien halber con feriert w erden mit Bitt, sich h ierüber eh eist g n edigist zu resolu iern. — Khays. R e ce p is se auf a b geb en en Bericht vnd Guett achten in pu n cto der von dem Herrn O berhau btm an n zu C reuz Johann Joseph G raffen von H erberstain w id er die reb ellisch en W a lla ch en auf den w indischun G rä n izen vorg e n o m b e n en E xecu tion , d a ss sye e s alss im er gesch eh en en Sach darbey b ew en d en lassen, w eegen B en em bun g od e r C on firm ieru ng ihrer durch disen

A ctum per d u ellion is

G uettachten

erw artten .“

verloh rn en

И звеш таји

Freyheiten, w o lle n sye B cricht viul

гр ан и ч ар ск и х

војн и х

запонедиики о

и стр е б љ е њ у побуњ ен и к а и о ун и ш тењ у њ и х о в о г имања били су iiejaciui т е Р атн и С а в ет за тр а ж и п о т а н к о и звеш ћ е. У P rot. W in d , за м а р т Ititi7. п и ш е: „D e r Herr w in disch G en era l-A m b ts-V erw a lter s o lle berichten, w ie vili H eyser o d e r Fam ilien von denen neulich vertilgten W a lla ch e n auf d erselb en G ränizen b ey der w id er sye v o rg en om b en en C astigation vnd Zestreuunu /u G rundt gan gen, auch w er a n ie z o ihre Gründt, H eyser, W eingarten vnd d er g le ic h e n zu sich g e z o g e n vnd p o s s e d ie r t.“

112


их треба сузити и укинути звање великих судија, Пошто су и калуђери узели видног учешћа у организовању устанка, иредложио je Ратни Савет цару, да се српски епископ Гаврило Мијакић збаци са тог достојанства, да се на његово место нико не поставља, a калуђере да једног за другим неосетно уклоне из манастира Марче и у опште са границе.1 У питању скидања епископа Мијакића са епископске столице не хтедоше у Бечу да раде на пречац, али у осталим нредлозима се сложише са Ратним Саветом те je издат палог граничарским зановедницима, да назначе, која места из српских статута треба изменити и како треба у будуће да гласе та места. У октобру 1666. приспео je већ у Грац одговор крижевачког граничарског обрштара са новиМ текстом српских привилегија.2 Нове статуте потписао je цар Леополд 14. априла 1667, У њима су јако сужене повластице српских граничара. УстаIIова великих судија унесена je и у нове статуте, али je то остало само на папиру. Велике судије нису више биране, nero су судску власт, која je спадала у њихов делокруг, обавл>али граничарски заповедници.3 Остале српске привилегије иису ни после овога ступиле на снагу, јер су се у августу 1668. саветовали загребачки бискуп, славонски генерал и за-

1 Lopašić, о. с. II, стр. 316. и 317. У Prot. W ind, з а мај 1666. пише: .D em Herrn Qeneralambts Verwalter der windischen vnd petrinianischen Gränizen würdet die khays. allergnedigiste Resolution, vermög wellicher die von dem Oberhaubtman zu Creuz wider die rebellischen W allachen geführte Execution approbiert, hingegen ins khonfftig allen G lim pf vnd Guete zu ge brauchen anbefolchen würdet, intimiert. — Hiebey auch die wallachisc'ne Statuta vnd Priuilegien.“ 2 У Prot. W ind, sa окт 1H66. пише: „Herr windisch General-AmbtsVerwalter berichtet, dass er weegen thails abwesenden Oberhaubtleuthe wegen Limitierung vnd Änderung der wallachischen Statuten vnd E lim inie rung der grüechischen Mönch nit zusambenkhomben khönne, habe aber Herrn Obristen zu Creuz (vnder dessen Commando die maisste W allachen wohnhafft) hiervber vernomben, welliches Guettachten er auch hiemit beyschliesst vnd sich mit denselben genzlichen vergleicht, anbey der gehorsam sten M ainung ist, denen patribus Sti Basilii Ordens zu Lipauina weegen ihres vblen Handls vnd W andls, in deme sye mehrer Vbls alss Guets stüfftcn, das ihnen ihre Prouisions Resolution genzlichen zu benemben, weilien sye ohne das Vnderhaltungs Miti genueg haben.“ 3 Lopašić, o. c. II, стр. 324.

МШТЛЦШК Сl'ISA У СЛЛН0ИИ.1 У

113

поведпик хрватске граниде о сужавању i i реституцији тпх привилегија. И з овог доба сачуване су белешке о молбама и жељама неких српских села на славонској граници. Три граиичарска ссла Горље Зделице, Средице и Пол>анцн замолшие у јупу 1669. цара Леоиолда, да их с обзиром na то, што су однише удал>еии од Криженаца, одузмс од крижевачке и iipiniojii коиришшчкој каиетаиији, где hc Mohu лакше обанљати иојму дужпост. Цар штражи irmeniraj од IVruor Саиета и добшипп 1 1 <> ii o t .ni i одгоиор, испуии жел>у о н и х срмскпх села. 1 Друга i pii сола y ирижепачкој камстаппји Jaiiomciiiih, ЛадумпК и Прашац потужншс сс октобра 1671. цару Леоиолду na хрнатск о1' гспорала грофа Хсрборштајма, uno iix ирпморана, да na шсгомом имап.у у Цркнгпој oiiairi.ajy имспм: дужпостм, мада c o го iipoTiiiin n.iiXDiiiiM i p m i u ' ш p i ù i i m 11 p i i n i i m д . Pauni ( ' m i c i нргма ца pi'iui i рг мшуцпјп uaioiiui Хгрбгрппнјпу, дм ornimi na миру ona срисни сч*’ia.ft Ilo iim i су сушли срискс граппчарске iipnmuienije, upiiступпшс аусгрпјскц пласти ижршеп.у снојих далжх илаиона, уклап.ап>у Ганрила МијакиИа са марчапске елискоискс столице и увађан.у уиије међу славоиске Србе, Октобра 1670. 4 У Prot. W ind, за јуни 1669. пише: „N. die drey vnder Creuz цоhörige wallachische Dorffschafften alss Ober Zdelicze, Stredlcze vnd Pnlinn/u bitten, weillen sye von der Oberhaubtmanschafft Copreini/.er bessere КМгисцк Dienst laisten khundten, selbe vnder die Oberhaubtmanseliufft /u iiworporiern. — Khays. Resolution vnd Befelch, das der Hoff Khruegs Rulli die Sachen weegen der drey wallachischen Dorffschafften Transferierung coniunctim mit denen Herren gehaimben Räthen beratschlagen vnd alssilanii mit Guettachten hinaussgellangen solle. — An Ihr khays. Mt. Bericht viul Guettachten, dass selbe in die Transferierung der drey vnder Creuz gulidrigen Dorffschafften Ober Zdelicze, Stredicze vnd Polianzi vnder die Oberhaubtmaaschafft Copreiniz, weillen sye von der creuzerischen al/.uweilli entlegen, gnedigist willigen möchten.“ 5 У Prot. Croatica за окт. 1671. пише: „Die wallachische Inwohner zu Janoschouiz, Ladumiz vnd Prassoncz vnder der Oberhaubtmanschaffl Creuz beschwähren sich wider Herrn Obristen, dass er sye zue seinem Guett Zirquena mit Gewalt von der Gränizen haben wolle vnd dass sye ihme wider altes Herkliomben die Robathen verrichten vnd von ihren (irumlstuckhen vnd Einkhomben den Zehent raichen sollen vnd bitten vmb Remedierung. — Dem Herrn Generain zu Carlstatt würdet aufgetragen, die Vmlerthanen zu Janossoucz, Ladumicz vnd Prassocz an der Creuzer Gräniz weegen der ihnen zuefuegenden Beschwehrden alle^Satisfaction zu geben vnd selbe vnclaghafft zu halten.“ Ммгршшј«* Cpfiu y Сдииоимју

H

114


одстранише из Марче ii бацнше у затвор Мијакића, a почетком идуће године уведоше у М арчу унијатског бискупа Иапла Зорчића ц поведоше хајку на марчанске ii лепавинске калуђере, који не хтедоше да се поунијате,0 У исто време су и српски граничари имали тешке дане. Граничарски капетани су прнграбили целокупну судску и управну власт у своје руке те je глобљење народа и нзнуђавање сваке врсте било на дневном реду. Капетанн су но свом ћефу стављали у затвор Србе граиичаре, осуђивали су их и убијали без доказане кривице. и наметали су народу увек нове и увек веће порезе и друге дужности. Плату за граиичарску службу примали су већином они, који у истину иикад пису служили у војсци, a војне чинове су добијали они, који су граничарским заповедницима више платили. Обрштари славонске границе, који су у ово доба добили наслов генерала, становали су далеко од Славоније, у Грацу или на својим штајерским добрима, те су све граничарске послове водили капетани. Један' од славонских генерала, гроф Лудвиг Суш, приликом боравка у Вараждину с пролећа 1679. покупи податке о ужасним приликама, које владају на граници те у писму од маја те године опише цару Леоиолду грозно сташе Срба гранцчара и грабљивост и свирепост њихових капетана. 7 Ц ар затражи изјашњење од крижевачког, коиривничког,' иванићског и ђурђевачког капетана, a ови у своме одговору баце кривицу на Србе, Иванићски капетан у иисму од 24. јула 1679, одговори, да Срби ни из каквог другог узрока не теже за пређашњим привилегијама и слободама nero из жеље, да опет поставе у свакој капетанији свог великог судију, који би узео у руке целу судеку власт и добио премоћ над староседиоцимаr Хрватима, од којих су Срби и иначе надмоћнији те би će отворио пут за нове Завере и издајства, за продају деце Турцима и за свакојака разбојства.8 И крижевачки капетан гроф Траутмансдорф исхиче, д a су Срби своје привилегије били злоупотребили и да, су одбацили послушност спрам својих капетана и обрштара; ;lia чак и сирам генерала те су подигли буну.и поубијали своје сународнике, који су хтели и даље да буду покорни својим * Др. A. Ивић, М арчанска епископија, Трагедија епископа Мијакића и и>егоних калуђера, Брастко, књига XX. 7 Lopašić, о. с. II, стр. S66. 8 0 . с. стр. 367.

M lll'l'A IlH .li: CI’MA У СЛАНОНИЈУ

нластима. Пламеп, који се тада разбуктао, морао je гроф Хербершгаји уз онасност но свој жинот крваво да угушује. A k o б н сада поново дали Србима слободан избор пеликич судија и иратили судијама нређашњи делокруг, дале би аустријске нласти Србима у руке мач протин себе.° Примииши one одгоноре наложи цар славопском генералу, да у будуНи стапује и on на граници и да држи потчии>еме у дисцпплипи. Из оног доба имамо и иеколмко података о Србмма, којп су жинели под турском Слаиопијом, У априлу 1679. мпсао ju i h турске Сланоније фран.еиац Лука H 6p n n ii i M < > i i ii l i r p o ( | ) y /|удиигу Сушу, да тамомш.н српски шадпм! u p i t n u , иу јс м i i p e h a каголпке и x o h t\ дц мх сне иод i o x h i инд с:поју цркпсиу пласт. Мелнки n e n i p му je дао мраио, да уирпшпа i: мад i iai io i i C K i i M кнтолпцпма. 11рош m.* годипе могчш» jt* n i ' n i p 50 оружаппх л.уди, да монсжу слаионскс Kimi iiciki' иоионе п да пх допгду у Циршрад ifio i птослушпости npi-Mii срм т ом inu дици. Каточицм <’ У мора ш пелику сиоту да скупг it i M i ' h y с о б г u да iiiO M t* искупе спојс номоме од ирогопа. С тога 71укa >амолн геперала, да junu сие o n o цару у Беч те иека цар шрадп преко сиога резидеита у Цариграду хатиш ериф или берат, да владика у будуће остави на миру славонске като/шке.

Ф р а Лука се потужио генералу и na пеиравду, коју су аустријски граничари нанели Србима у Брезовпцп, солу у турској Славонији. Овим Србима je ђурђевачкн канетап дао веру, да их неће нико с аустријске стране узнемиршштп, u m i му буду плаћали годишњи данак. Они су тај даиак ургдпо илаћали, али их инак једне ноћи нанадоше копришшчкп хпјдуци те ухватише и одведоше у ропство 18 душа n 300 комада говеда, свиња и коња. У исти мах ирокаже Лука једио ■село на аустријској граници no имену Срићка, које je склопило с Турцима уговор, да их Турци оставе иа миру, a onu Ке њима јавити кад год се хришћани буду спремалм да naнадну Сирач и Пакрац. Осим тога саошпти Лука славопском генералу, да се у селу Блатниди налазе два брата Србмпп, Мишљен и Трива, који продају хришћанску децу Турцпма. Овој двојици долазе Срби из Турске Богоје, Сима и још једап те иреузимају децу и преносе их у Турску. T o k o m прошло године нренесено je тим начипом око 40 дечака . 10 0 (). с. стр. 367. и 368. 10 (). с. стр. 364. и 365.

Н*

V ili.

СЛАВОНСКИ СРБИ У АУСТРИЈСКОТУРСКОМ РАТУ 1683— 1699. Гроф Леслије осваја Вировитицу 25. јула 1684. Пад Осека у хришћанске руке крајем септ. 1687. Операције грофа Диневалда против Пожеге, Пакраца и Церника окт. 1687. Акција грофа Аспермона против Срема крајем 1687. и почетком 1688. Ha почетку para између Аустрије и Турске 1683. у коме се наскоро Аустрији придружила Пољска, Млетачка и римски nana, није било борбе на славонској граници. И турска и аустријска војна снага повучене су биле у борбу код Беча и око градова у западној Угарској. Кад je аустријска војска после читавог низа успеха 1684. опколила Будим, почело je живље кретање и на славонској граници. Г роф Јаков Леслије, главни заповедник војске између Саве и Драве, повео je у јулу ове године граничарске чете, које су се у Ђурђевцу сакупиле, на Вировитицу. Турска вировитичка посада запали иарош и поскида са кућа у тврђави кровове те je грувањем из топова позивала суседне Турке, да joj похитају у момоК. Славонски Турци се искупише у Слатини с намером, да пођу против хришћана, али их гроф Херберштајн изненади, ударивши no налогу Леслије-а на њихов слатински табор. Oko 1000 Турака остаде мртвих код Слатине, a остали се разбегоше. После ове победе предадоше се 25. јула 1684. вировитички Турци, јер су изгубили наду, да he им доћи noMoh. 1 1 'I'ade Smičiklas, Dvijestogodišnjiea oslobodjenja Slavonije, Zagreb 18!)1. стр. 114.

МИГРАЦИЈК СРБА У СЛАВОНШУ

117

Даље онерације у Славонијн je обуставио бечки Ратпн Савет наложивши 17. августа грофу Леслије-у, да се креис с а својим четама у помоћ главној војсци, која je онерисала у Угарској. Почетком августа идуће године крене се 71cслије са 14.000 војника против Осека. Напред пошаље једпу чету коњаника, којима пође за руком, да освоје Дон>и Михољац. Затим пође цела војска на Осек те заузме варош, али тврђаву није могла да освоји. Чувени осечки мост преко Драве спалила јс хришћанска војска само делимично. lipu крају ове године прекинуо je Леслије опсаду Осека. I lap повери 16. дец. 1665. команду у освојену Вировитицу бароиу Јовану Фридриху Галу од Галерштајна, дотадањем ђурђсвачком капетану. Идућа година привезала je за опсаду Будима тако pehu целокупну аустријску војну снагу. Тек после освојења Будима (2. септ. 1686.) обраћена je поново већа пажња операцијама у Славонији. 18. априла 1687. именова цар генерала Јована Хајнриха грофа Диневалда заповедником војске између Саве и Драве, чија се главна снага формирала од немачких регимената и прикупила се крајем маја код Печуја. Ha челу ових регимената, a под главном командом Диневалдовом, стојалп су генерали Аспермон, Хајстер, Монтекуколи и Хербевил.. И Турци су знали, да he тежиште борбе бити нренесено у Славонију те су код О сека прикупљали своју главну силу. Аустријска војска je бројала средином јула на 60.000 ЛЈуди, a на челу њеном je стајао херцег Карло Лотриншки. Ова војска пређе Драву и 18. јула опколи Осек. Идући дан ударе хришћани на турски утврђени табор, али претрпеше пораз те се с а губитком од 1000 људи вратише преко Драве у Угарску, Велики везир пође узастопце за њима и 12. августа нападпс хришћане испод брда Харшања. Крвава борба завршила се поразом Турака, од којих остаде на бојном пољу 8000, a 2000 паде у ропство. После ове победе пође аустријска главна војна спага у Ердељ, a Диневалд са својим четама пређе код Турапоицц Драву и 10. септембра 1687. стиже под Вочии. Борба, којм се овде развила, трајала je четири дана и 15. сеитембра naлазио се Вочин у хришћанским рукама. Са Дпненалдоиом војском сјединише се и банске чете иод грофом Инаном ДрашковиИем те се после иада Вочима кренуше ш п Драну

118


ирема Осеку и опколе Валпово. Хришћани су дознали да се у Осеку налазе две иаше са 3000 људи и да имају налог да Осек спале и напусте, али Валпово и Ораховицу да бране. И збиља, чим су Турци дознали, да су хришћани опколили Валпово, осечка посада изађе из О сека и повуче се у Срем, na што аустријска војска уђе у напуштени град. Набрзо после тога, 30. септембра, предало се Диневалду и Валпово, Диневалдове чете су и даље напредовале. По његовом извештају од 16. окт. заузели су његови војници Ораховицу i i Пожегу. Хришћански успеси изазваше малодушност и малаксалост код Турака. Они напустише Вуковар и Ердут без борбе, a наскоро no том Паланку и Ђаково. Сада je падала једно место за другим. Д о 28. октобра пали су у хришћанске руке Церник, Пакрац, Каменград, Бела Стена u Краљева Велика. Једну чету Турака, која хтеде да заустави напредовање хришћанског оружја, потукао je почетком новембра обрстлајтпант гроф Хофкирхен. Хришћанско становништво и нарочито Срби и њихови попови иоложили су одмах заклетву вериости.2 У освојена места ставио je Диневалд немачке регименте. У Осеку, Валпову и Ђакову постављен je за занонедника Аспермон, у Пожеги и Цериику генерал Тинген, a грофу Дитмару Шаленбергу je поверено провијантирање и сиабдевање славонских чета муницијом и оделом. Генерал Аспермон поведе средином новембра своје чете na Илок, али га илочка посада са великим губидима одбије. Илочки Турци су и иначе били агилни, 3 док су моровићски Турци напустили свој град без борбе те Аспермон почетком јануара 1688. стави једну чету пешака као посаду у морониКску тврђаву. i Ови пешаци у Моровићу регрутовани су од 3 У Prot. Exp. з а 1687. пише: „Dünnewaldt vnterm 28. Oct. 1687. bey Tschernikli, er habe auch Orauiza, Posega, Tschernekh, Bakarz, Ziracz, Kamingrad, Pilastina, Kraglieua Velika erobert vnd nach dem von denen Landts Inwohnern vndt ihrer wallachischen Antiste das homagium abgelegt worden, sie sich offerirt, die M iliz disen W inter hindurch mit Fleisch vnd Brod zu versehen, auch im Notnfall in 3000 starckh gegen den Feind mitzufechten.“ 3 У извештају Аспермона од 23. јан. 1698. пише: «Die Türckhen vmb lllock lassen sich offt sehen“ (Prot. Exp. за 1688.) 4 Аспермон јанл.а Ратном Савету из Осека 13. јан. 1688.: „In Моrauidi an der Sau habe er auch einen Heyilukhen Capitain eingesezt vnd seyc diser Orth sehr dicnlich“ (Ibidem).

чштлцил: сгил у

сллноншу

114

сремског xpiiuihaiicKor становшш 1тва.г' Међутим се Турци опоравише од непрекидиих удараца п иочеше се прикумљитп у Илок. Једпа гурска чета од 400 људи пође крајем janyupu у Моровић, чија носада не смеде im сачекатн неирпјател.и nero наиусти тврђавицу, коју сада Турци заноседпуше .11 Средпиом фебруара већ су турске чете нанадалс на хрпшКаиско предстраже око Петроварадина, Вуковара п Ердута.7 Геперал Дниевалд у то доба није yiipaa/iiuu славомском цојском. Крајем ноиембра иаступио je доиуст »бог бочести те je цар пи ii.cioiio место пмеповао 6, дец. 1687. иопоно грофи Jlec.iiijcj-u шиоиидником чега lUMeby Cune ii Дранс. ЈКччијг mije могао i6or старости да преузме ону комииду, mi im o tuip фебр. 1688. пмопоии i роф а Kanpupy i i o i u i m шиоигдпиком с iti вопских чета. Прено шме ирестале иу иојт- омграције, um je u :ia то иреме xpmiihaiiiko итамшшши i no in Cpi-Mii и in Боепе јатомице д о т ш л о у upuji'iie, огнојпи’ од хрп iu hd iui, ca шјаиом, да желп под xpmiiKunchoAV упрамом да жнии, Аспермоп je ове нрнбеглпие иаеел.авао no околшш Дарде п ’BaKoisa. Ha ирве вести, да he се доселиги onehn број хришhana из крајева с one страпе Саве, постарали су се у Бечу, да досељеници не трпе оскудицу у каголичком свештеппну те je Ратни Савет замолио кардинала КолоииИа, да пошл.е тим људима једног свештеника.8 " Аспермон из Осека 24. јан. 1688. јанља: .Morowitsclm bewohnen Landt Heiduggen, welche denen Türckhen auf der Sau vnd sonsten im Land den Pass benehmen können, vnter welche noch grosse Confusion ist" (Ibidem). 0 Аспермон јавља из О сека 4. фебр. 1638. „ . . . dass er den Coinnieiidanten zu Peterwardein Prouiant vnd 2 Stuckh geschickht habe, vermein!, man solte noch ein 200 Teutsche nach gedachten Peterwardein verlegen, weillen sich die Türckhen zu 1llok starkh versambleten vnd etwo rin An schlag auf Peterwardein vnd W alkow ar haben möchten. Kr werde mit dem Grafen von Schalìenberg disse vnd andere Örther mehr an der Sau besieh* tigen. Der Feindt habe Morawiz mit 400 Mann wider besejt, nachdem енн von den Vnsrigen were verlassen worden.“ (Ibid.). 7 Аспермон пише из Осека 17. фебр. 1688.: „Die Tiirkhen versaniblctou sich der Orthen starckh vnd hetten ein Anschlag auf die Vorposten nlnn Peterwardein, Valkowar vnd Erdoet.“ (Ibidem). s Ратнн Савет пише 23. јан. 1688 Ш аленбергу: „Schalìenberg сошmunicatur, was der Asperniont wegen der auss Sirmien lierubergeloffonen Bauern vnd Einloggierung derselben in Jacoua vnd Darda, hingCHcn der Vecchia selbe vnter sein Gommando ziehen wolle, geschrieben," a 3. фебр, одговара Ратни Сакет „Schalìenberg . . . . die jenseits der Sau wohnende

122


Генерал Тинген je из пакрачке и пожешке околине узео у војску много Срба, али je с њима имао велику муку, јер иису били навикли на војничку дисциплину. Незгодно je било управљати војском, од које je један део био дисциплинован, a други није те Тинген замоли 12. марта Ратни Савет, да српске чете одели од његове војске и да им постави посебног заиоведника. Ho још пре него што je Тинген написао своју молбу, цар Леополд je био решио ово питање : дао je грофовску титулу славонском племићу Фрањи Ивановићу, поверио му je команду над српским славонским четама и поставио га je за жупана вировитичке и пожешке жупаније.

Турски нападаји на Пожегу и Церник марта 1688. Напредовање Турака у околини Пакраца и Петроварадина маја 1688. Освојење Илока, Брода и Титела јула 1688. Пад Дубице, Јасеновца и Градишке. Битка код Дервенте 5. септембра 1688. Пад Београда 6. септ. 1688. Према аустријском операцијоном плану за 1688. годину нодељсна je аустријска војска у две главне армије. Једна je имала задатак да под предвођењем иринца Лудвига Баденског освоји турске тврђаве са обе стране Саве и да упадне у Босну, a друга je имала као цил» освојеље Бсограда. Ha челу друге армије стајао je место оболелог принца Карла Лотриншког баварски изборни кнез Максимилијаи. Славонски Срби су узели активног учешћа у операцијама обе армије. Вараждински генерал Енеја Капрара повео je Србе из горње Сланоније у Максимилијанов табор, a генерал Тинген, пуковник Хофкирхен и гроф Ивановић појачали су својим српским четама армију Баденскога. One обе појске су се сиоро нрибирале и кретале и док иису прнсиелс у Славоннју њено становништво je морало миогу невол.у да ноднесе. По извештају генерала Тингена од 25. марта 1688. Турци су тих даиа наиадали на ЦерuiiK н Пожегу, али су били сузбијепп. 1 Почетком аирила нападали су Турци па славонско стапонншптво,' a иод притиском 1 У ивнештају mnne: Die Tllrcklicii lietten einen Anschlag auf Mossega vnd Zcrneck“ (Hxp.) 2 У l ’rot. Hxp. ita KiSH. nume: „Von Tlidngen erindert auss Possega den 7. April KiSH. Novellen von einem vorheygangenen Reeontre zwischen

МИГРАЦИЛЈ СРБА У СЛАНОНИЈУ

123

турске војске напустише почетком маја xpiinihami Петроиарадин. Првцх дана јуна поновише Турци наиадај na Ножсгу u Пакрац. О ба места успеше да сузбију турске нападаје, али њнхова околина остаде и даље угрожена, П о њој су иустошили и харали турпки пл^ачкаши. 3 У то су и хришћани били спремни за операцнје протнм Турака у Славонији. Пре него што се кренула глаима сила заповеди генерал К анрара обрштару Хофкирхену, да протсра гурске пљачкашке чете из околине Пакраца. Хофкирхеи noведе 1300 иошаника и придружи себи хрватску и срмску мплицију (народну војску) те ослободи Пакрац, сиали Г>олу Стспу и нротера Турке из околине тих места. '* Сада Капрара upoмести вировитичког зановедиика барона Гала u iberniti* чспт у Пакрац, где je Гал изменно немачку порајмску рссимситу и преузео задатак, да чуиа иредео Нндборјс (дамапш.и Дпрувар). Хофкирхен иротера Турке иреко Cam* и iay i m »1 I pii дишку, где ce 1200 Турака било ушамчило.5 Војску вараждинског генералата моведс Каирара i n ü c c k u ирема Петроварадину и уз пут поседме чстама Вукоиар, у den Bawern vnd Thürckhen“ и мало касније: „Von Schallenber^ (Iraff Dietinnr sub Dato Esseckh, 12. vnd 14. May 1688. e rin d e rt... Peterwardein habe iiuui nothhalber verlassen müssen.“ 3 У Prot. Exp. з а 16S8. пише: „Caprara auss Osseckh, ilen 6. Juny 1688___ Dass Dorff Bossega aber hetten die Ttirckhn attacquirt. N ađi Hakarcz hette er die Gränitzen zu St. Georgen, wie auch 400 von Veroulti/.u nach W alp o beordert. Bakarz hettn die Tiirckhn aufgefordert, wurn aber von dem Commandanten schändlich abgewisen worden, doch hcttcn die Thllrcklni etliche Soldaten, welche das Viech auf der W eidt saluirn wollen, hlessiri vnd nidergemacht. Zu Einstellung dieser Streiffereyen were Herr Obrister von Hoffkirchen mit 1300 Pferdten commandiert, vmb sich mit der ändern M iliz vnd Wallachen zu verstärkhen vnd dem Feindt Abbruch zu tliuen.“ 4 Ibidem. У CBOM извештају из Осека 11. јуна 1688. велм К апрара: ,Неу Peterwardein über die D onau seye eine Schanz aufzuwerffen“ (im »hoi шанца ce касније развио данашњи Нови Сад), „solche mit Stiickhcii vnd Manschafft zu besezen. Die banalischen vnd carlstätterischen Gränitzer luihen sich in Ermanglung Prouiand separiert vnd mit den Officirn nach llnim be geben. Der Feind seye auss der W allachey völlig wider abgetrieben, liuknriijr. befreyt vnd die Palanka Palestina verbrennet worden. Der Herr Obriste (lall werde mit dem St. Georger Gränitzer zu Bakaraz vmb das obcrrhcininclu' Regiment abzulösen vnd das Lannd Botthoria zu beschützen, erwarthet. Herr Obriste Graff von Hoffkirchen habe die Türckhen über die Sau getriben viul sich bey Gradisca gesetzt, wo die Tiirkhen bey 1200 Man starckh stunden.“

124

ДР. АЛНКСА ИВИЋ

номе je затекао око 1000 Срба становника, затим опколи и заузме ночетком јула Илок, чија се посада састојала од две наше, јапичарског are и 600 момака.0 Петроварадин су Турци иапустили чим су чули, да се К апрара приближује. Присиевши у Петроварадин пошље Капрара 26. јула генерале Валиса и Хајзлера, да освоји Тител, што ови у року од неколико дана и учинише. 7 Док су Максимилијан Баварски и гроф Капрара иочетком августа прелазили Саву и опкољавали Београд, текле су операције и у Посавини. Обрштар Хофкирхен je после освојења Градишке прешао са својим четама Саву и запосео босански Брод ,8 a принц Лудвиг Баденски je крајем јула прешао код Сиска Саву, затим je дошао на Уну, разбио je почетком аигуста неиријатеља, заузео на јуриш Костајницу и упутио се на Јасеновац,'Ј Малене турске посаде у Дубици и Јасеиовцу не смедоше ни дочекати Баденскога него спалише своје тврђавице и повукоше се у унутрашњост Босне. Баденски даде Савом пренети дрвени мост, који се налазио код Сиска u памести ra код Брода, да преко њега преведе своје чете у Босну. Са Баденским je војевала једна чета хрватских војника под вођством бана грофа Ердеди-ја. У својим извештајима Ратном Савету тужи се Баденски на Хрвате, да нису 0 Стефан Зичи „sub Dato Raab, 21. Juny 1688.“ јавља: „In Illoch wern 2 Bassen, 1 Janitscharn Aga vnd 600 M ann,“ a генерал Ф ор ст е р „auss dem Veltlager bey Götschin den 10. July vberschicket in beyligenden Inven tario wass in Illock ist gefunden worden mit des Orts Description“ (Prot. Exp.) 7 У Prot. Exp. пише: „Caprara, Veitlager bey Peterwardein 26. July 1688. e rin d e rt... General W allis vnd Heissler habe er mit einem Detache ment tiber die Donau geschickht, das Schloss Titul hinweckzunemben . . . “ аатим „Caprara sub Dato Veitlager bey Slankament 30. July 1688. erindert des Churfürstens zu Bayern Ankunfft bey der Armee, dann dass der Generalwachtmeister W allis vnd Heissler das Schloss Titl haben hinweckhgenohmen.“ Tćirtćnelmi Tär з а 1890. стр. 733. Војска аустријска je била 10. јула код Ердута, 13. јула код Вуковара, 15. јула код Илока, 16. код Банош тра, a 17. јула код Черевића (стр. 734.). 8 У Prot. Exp. з а 1688. пише: „Caprara sub Dato Veltlager bey Peterwardein 21. vnd 22. July 1688. erindert, dass der Obriste Hoffkirchen über die Sau gesezt vnd sich des Orths Brodt bemächtiget habe.“ 0 У Prot. Exp. за 1688. пише: „Zu Baaden Marggraff Ludwig, Veit lager bey Castanowitz, den 16. August 1688. Relation, wie er mit seinem anvertrauten Detachement die Vnna passirt vnd Castanowitz mit Accord bekliomben habe.“

МШТЛЦИЛ.' (,1 'liA У C.'IAliOHH.iy

125

дисциплиновани и да иљачкају марву од хришћапског станопншптва у освојеним крајевима те je м орао да их пошље Kyhit.’° Код Брода пређе Баденски са 3000 коп.апика na fioсапску страну. Дознавши да je босански паша нрикупио cunje чете и да се налази код Дервенте, нанадпе Бадеиски 5, cenтембра са својим коњаницима турски дервентск» логор, у коме се налазило око 10.000 пешака и 5000 коњаника. Xpiimhane послужи и овде ратна cpeha те до »ore потукоше Турке, од којих je мртвих остало на бојном пол>у око 7000 1.уди. 11 line ie овог пораза напустише Турцн и град Брчко, те Бадепски im стави и у њега своје чете. И друга аустријска армија, која je оиериса m upornu Београда, постигла je тих дапа одлучап усиех : <). сеитемЛрп су чете принца Баварскога u грофа Kanpape tay ie/ie iin jypiim београдску тврђаву, a одмах ипсле ицда Београда шшуетпик* Турци без борбе n 1-рад Ш абац. 111 lipu омим крипмпм бпрбама страдавали су ne само оружапи иојпици nero n меоружаип становништво, које се затекло na ратном подручју. 'Гурци су ири нануштању појединих крајева убијали своју дотадап.у рају, знајући, да она једва чека хришћанску војску и ди hc joj се придружити у даљој борби. И опи Турци, којп су се после претрпљених пораза расули на све стране и иобегли у гору, нападали су незаштићено хришћаиско стапошшштио no Славонији и Срему те je бан Ердеди молио 18. септ, дпзволу Ратног Савета, да може скупити војску и очиститп славонске горе од турских бегунаца. 13 111 У Prot. Exp. за 1688. пише: „Baaden Prinz Ludwig, Vultlagur hey Gradisca, den 21. August 1688. Er habe Tubiza, Jasaneuiz vnd Gradišću vom Feindt verlassener vnd abgebrändter gefunden, Brodt werde er fortificircn vnd alda die Bruckhen von Sisekh über die Sau wegen des Passen in Bon« nien anlegen. Die vndisciplinirten Croaten hettn da viel Viech liinweckligenohmben vnd der Feindt viel Inwohner nidergemacht.“ У иннештијима од 24. и 25. авг. принц пише Баденски „ . . . erindert sein Marsch auf B r o d i,., schicket die Specification ein, wass er für Artigleria vnd M unition in Tublza vnd Gradisca gefunden hat, die Croaten habe er nacher Mauss gehn Ihmumi, weiln es ein indiscipliniertes Volkh seye.“ 11 У Prot. Exp. пише: „Prinz Ludwig zu Baaden, Veldtmarschull, atilsirt auss Brod, den 5. Sept. 1688. durch Herrn Obristleuthenant Grafen von Schliekh die erhaltene herrliche Victoria wider den Erbfeindt in Mosnia, h o in 7.000 Man verlohren.“ 12 Капрарин извештај од 13. семт. 1688. (Ibidem). 1:1 У Prot. Exp. пише: „Erdeody Nicolaus sub Dato Selliny 18. Sept.

126

ДГ. АЛЕКСА ИВИТ.

OciiM од Турака морала je њихова дотадања раја много да препати н од хришћанске војске, која у пљачкањима no осиојеним крајевима није иравила велику разлику између Турака и хришћана. Пошто су хришћани у турским пределима чинили велике услуге аустријској војсци, ступајући у њепе редове и саопштавајући вести о кретању Турака, нобојаше се зановедници аустријске војске, да пљачкање хришћана пе огуђи ове од аустријске ствари те су забрањивали пљачку no хришћанским домовима. Капрара je почетком октобра издао налог, да се 9000 комада марве, напљачкане од Срба у околини Шанца, врати натраг. Ово je учинио тим пре, што су баш у тај мах Срби дали новог доказа, како су драгоцене њихове услуге хришћанској ствари. Једно одељење Срба иешака нанало je турски град Ужице и освојило га je. Осим богатог нлена у стварима и новцу заробили су Срби у освојеном граду и велики број Турака.14 Победом код Дервенте и освојењем Београда осигурано je освојење Славоније, која сада за дуже од године дана престаје бити ратним подручјем, јер се даље борбе одигравају у унутрашњости Србије и Босне. Баденски je пренео логор код Брчке и одавде je нанао и после крваве борбе заузео Зворник. Н аскоро no том, крајем децембра, напустио je овај даровити војсковођа бојно поље и отишао у Беч на допуст. Још upe њега отишао je са јужног на северозападно ратиште генерал Тинген те заиоведништво над Брчком и околином иреузе обрстлајтнант гроф Хајнрих Херберштајн. Одмах после освојења Ужица аустријске војне власти покренуше око 6000 Срба из ужичке околине и са обале Моране и населише их у опустошеним крајевима Славоније. 15 1688. erindert, dass die auss dem eroberten Plätzn vertriebenen Türkhen sich in den W äldern hin vnd wider aufhalten vnd den Rätzen vnd Vnderthanen grossen Schaden zufuegen, begehrt dahero Licenz, solche armata manu zu vertilgen vnd ausszurotten. 14 У Prot. Exp. пише: „Caprara sub Dato Belgrad 12. Oct. 1688. describirt das Orth Schabaz, wie es beschaffen vnd besezt seye . . : den Bawern hette man in die 9 tausend Stuckh Viech restituiren lassen, welche ihnen von den Hungarn were abgenohmben gewesen, die Rätzen, Husarn vnd W allachen lietten die Statt Vgiza ausgeplündert, grosse Beutlie und viel Sclauen gemacht. Es seye ein Schloss bey dieser Statt, welches die Heidukhen besezt hetten.“ 1& Wunderbahrer Adlers-Schwung oder fernere Geschichts-Fortsetzung

МИГТЛЦИЈК CPliA У СЛАВ0НП.1 У

127

Д а би се што брже полуннло проређено славонско сгапонпиштво, које се после одласка Турака састојало из дотадањих С рба и1 Хрвата, изда цар Леополд I. из Беча 11. јула 1689, прокламацију свима Србима и Хрватима у вировитичкој u пожешкој жупанији и свима онима, који намеравају доКн у re крајеве, да ступе у чету грофа Ивановића те he онда ужннати нривилегије и повластице и моћи he несметано градити kyhe и насељавати се у њима, садити винограде и живети сигурмо и безбедно на свом покретном и непокретном имању.1'1 Ласел>аван.а су овим прогласом добила нове хране и нршила су се дуж целе Славоније. У јануару 1690. напала je хрншhaucKa војска Доњу Тузлу, ноубијала je на 700 Турака, извела je из тог предела око 1500 Срба и населила их je у Славонији. У мају исте године населио je генерал Kanpapa Србе у Мославини.17 Услед рата с Французима, започетог сеитембра 1688. године, била je Аугстрија принуђена, да своју главну в оји у снагу пребаци са турског на француско бојно поље. Bojne оиерације против Ф ранцуза водио je Карло Лотриншки, a иротив Турака принц Баденски. После победе код Баточине и код Ниша продрла je аустријска војска до Скоиља и Jlpitзрена, али кад и Баденски буде иозват на западно ратиппч* и кад умре његов наследник у заповедништву гроф П н кол омшш, окрену се почетком 1690. године ратна cpeha о д л у ч п о у корист Турака те овај преокрет начини Славонију попоио поприштем ратних догађаја.

Гроф Иван Драшковић на челу славонских Срба 1690. Офензивне операције Турака у Славонији 1690. и 1691. Коначно освојење Славоније крајем 1691. Под командом грофа Ивановића налазили су се сви Срби из освојеног дела Славоније, од Вировитице и Пакраца сме до Ђ акова и Брода. О личности овога HeanoBiiha мало си се зна. По једној анонимној денунцијацији, ynyhenoj 1’агмом Ortelii Redivivi et Continuati, verfast durch Joannen Const. [-cigiiitn lülM. стр. -479. 10 Starine X X X . стр. 85. 17 Prot. W ind, sa 1690.; Prot. Reg. за 1090.

128

ДР. АЛЕКСА ИВИ'1'i

Савету, био je Ивановић опасна личност, a његови Срби су били непоуздани људи.1 У војним операцијама играо je Иваиовић улогу споредног значаја. Учествовао je са својим четама у Хофкирхеновој војсци приликом освајања Брода средипом јула 1688, a у новембру je боравио на Сави и водио преговоре са бањалучким бегом, који je хтео да пређе на хришћанску страну.2 С пролећа 1690. умре гроф Ивановић и генерал Иван Драшковић замоли Ратни Савет, да њега именује заповедником С рба између Саве и Драве, над којима je управљао покојни Ивановић.3 Ратни Савет се одазове овој молби и преда 16. јуна 1690. команду над Србима грофу Драшковићу, 4 који се 15. јула захвали на именовању. 5 Прилике, у којима je Драшковић преузео команду над славонским Србима, биле су ванредно тешке. Напредовање Турака под вођством енергичног великог везира М устафа паше Ћуприлића, вратио je под турску власт целу Србију и крајем сеитембра 1690. ириспела je турска војска под Београд. Аустријске власти су грађане и Србе два дана пре доласка Турака отпремиле лађама из Београда у Сланкамен. Идућег месеца пао je и Београд у турске руке. Турске победе над ослабљеном аустријском војском у Србији дале су полета Турцима и на славонској граници. Док je Славонија t o k o m 1 У Prot. Exp. з а јуни 1688. пише: „W arnung ohne Vnterschrifft, dass man dem neu gemachten Grafen Ivanovich, welcher Commendant über die W allachen denominirt, nicht so viel trawn solle, weiln ein sehr gefährliche Persohn, die W allachen aber ganz vnbeständige Leuth wern.“ 2 У Prot. Exp. з а h o b . 1688. пише: „luanouich berichtet über seine an der Sau gemachte Anstalten vnd dass der Beeg zu Banialuca sich er geben wolte, verlangt dahero eine Versicherung für gedachten Beeg vnd seinen Bruder.“ 3 У Prot. Exp. за мај 1690. пише: „Draskouiz Joannes Generalwachtmai st er vmb des durch Absterben dess Graffen luanouich vacirende Comando vber die zwischen der Sau vnd Draa befindtlichen Räzen.“ 4 У Prot. Reg. под датумом 16. јуна 1690. пише: „W ird dem Johan Draskouicz des luanouich Collimando in beeden Spanschafften Verouitiza vnd Possega vber die aldasige W allachen, Ratzen vnd Croaten conferiert.“ 5 У Prot. Exp. пише: „Draskouiz auss Busiakouina, den 15. July 169(L bedankht sich wegen dess vber die bosseger Räzen conferirte Comando mit Bericht, warumben die Kriegs-Progressen schlecht von statten gehen vnd wie solche besser promouirt werden könten, avisando, es hätte der Feind bey Dubiza gegen 100 W allachen vnd SchJäbäkhen nidergehaut.“

М Ш Т Л Ц И Ј Е t 'l ’lSA У С Л А В О Н И Ј У

129

1689. и у ночетку 1690. била поштеђена од иепријатсљских иападаја, у другој половини 1690. године стадоше босански Турци да прелазе Саву и да нападају становништво и чсти иа славонској страни. Славонско je становништво и без тога имало тежак положај, јер чим су Турци отишли из Славопијс, иритуснуше народ коморски чиновници, тражећи порез за државу и католички свештеници, захтевајући десетину за цркну те je незадовољство и иначе осиромашеног и напаћепог иарода било велико, a нарочито je било очајно стање Срба, којс су католички свештеници у пркос њихових привилегија m n in u , да морају дати десетину и прећи у католичку веру.(> Чим су Турцн крајем септембра притеснили Београд, почеше одмах прелазити у Срем и нападати хришћамско становништво. Најпре су прешли у Купиново, одакле се испрсд њих повуче генерал Чаки према Митровици. Н аск оро je мала и Митровица и цео Срем те су Турди крајем октобра мод вођством босанског Хасан паше напали на Осек, у којн се затворио херцег Карло К рој.7 У исти мах навалише огромпс масе босанских Турака преко Саве у Славонију. Испред надмоћи пепријатељске силе повуче гроф Драшковић своје срнскс чете према северном делу Славоније.8 Српско становшшггио у средишгу Славоније, око Пожеге, огорчено дотадап>им m>стунањем аустријских чиновника и католичких спештспика није било вољно, да се одупире навали Турака. Г роф Дришковић замоли 12. новембра Ратни Савет, да поради код ц а р а , да изда нове привилегије, којима ће Србе ослободитн од сиаког пореза и сачувати их од свих насил:>а од стране војнипгпш,11 0 У Prot. Exp. за.сеп т. 1690. пише: „Draskouiz Genera! W aditm nister, die Wallachen vnd Räzen zwischen Draa vnd Sau von denen ihnen durch die Camerales vnd Geistliche auftringendte vnbreichige Praeslationes l>efreven zu lassen." Toiténelmi Tär за 18S8. стр. 74з-5. 7 У Proi. Exp. за 1690. пише: „Croy Herzog auss Osseck 3i) Ootoliur 1690. erindert, wie dass der Feindt den Posto Osseckh attaquire.“ 8 У Prot. Exp. зд h o b . 1690. пише: „Draskouiz Johann protestlrt aul dass ihme nicht in vblen möge aufgenohmen werde.i, dass er sich mit scinoli Leithen habe zurukhziahen muessen, weillen solches wegen allziiyross Шнч' Sau auf ihne tringenter Feindts Macht geschehen seye.“ 0 У Prot. Exp. за 1690. пише: „Draskouiz Joannes auss Bukoc/., lü. November 1690. Er werde mit seiner vnterhabendten M iliz alle fciiulllrlion Excursiones vnd Einfahl zu verhindern nicht vnterlasseii, allein vvllnlo or das räzische Volckh vmb Posscga herumb vnd an der Sau zur kaysci'lk'lieii M iir p iin n jc С р б а y С лаиоипју

9

1 30

д и . АЛЕКСА

ИВИЋ

Ратии Савет замоли 30. новембра Дворску Комору, да изда натент за славонско становништво и да их ослободи од свих ■герета и пореза осим војничког,10 Турска навала на Осек беше одбијена, али босанскп Турци освојише за кратко време сва места у Посављу и почетком новембра заузеше Церник, Пакрац и Пожегу.11 Турске чете су бесниле над неоружаним становништвом горе него икад дотле. Међутим су Турци затекли у освојеним крајевима врло мало становништва. Одмах, чим су аустријске чете напустиле Брод и почеле се повлачити у унутрашњост, настала je у народу малодушност и неописана констернација, те je за аустријским четама побегла још пре доласка Турака и огромна већина хришћанског славонског стаиовништва.12 Кад су стигли царски патенти, гроф ДрашковиК je иомоћу њих усиео да подигне дух i i охрабри Србе. Његов подзаповедник Маленић са једном српском четом нападне између Градишке и Церника турску војску и потуче je. Услед овог пораза напусте Турци Пакрац, a Маленић уведе српске војнике у пакрачку тврђаву.13 Успеси су постигнути и на Deuotion mit seiner wenigen Manschafft nicht zwingen können, wehre dahero der Mainung, dass ihnen von Hoff auss Versicherungs-Fatenta zuegefertiget würden, crafft deren sie Contribution vnd Portionen frey verbleiben, auch sonsten wider alle militärische Excessen geschuzt vnd manutenirt werden solten.“ 10 У Prot. Reg. за 30. h o b . 1690. пнше: „Hoff Camer wird ersueclit zu Herüberbriingung der auss Kleinmtitigkheit in Sclauonien vnd an der Draa entwichenen Inwohner Patentes aussfertigen vnd vermittels deren ihnen zu versprechen, dass sie von allen Anlagen vnd Mauthen ausser der M ilitär Gaben befreyet sein sollen.“ 11 У Prot. Exp. з а 1699. nume: „Gail Obrister auss St. Georgen, 12. November 1690. erindert die Feindts Gefahr an der Sau, dass sich Possega nebst ändern Schlossern schon ergeben vnd Verouitiza dahero auch in Ge fahr stehe.“ O опсади О сека види Ungaria suis cum regibus compendio data a patre Ladislao Turoczi e societate Jesu. Turnaviae 1768. стр. 510 и 511. 12 У Prot. Exp. за h o b . 1690. налазе ce ове белешке: „Balogh And reas erindert die grosse Consternation vnd Retirada dess Pöuels nach Verlassung dess Posto Brodt an der Sau* и нешто касније: „Draskouiz Joannes referirt sich auf den Andreae Balogh, welcher mit mehrern mündlich referiern werde, wie der Feindt vber die Sau gegangen seye vnd den Pöfel in grosse Confusion gebracht habe.“ 13 У Prot. Exp. за 1690. пише: „Draskouiz Joannes auss Klenovik den 17. Dee. 1690. avisirt, dass er mittels der ihme vberschickhten GratialPatenten durch seinen Vicegeneraln Malenich die W allachen so vili möglich

M in l'AIUI.II- «TliA У СЛЛМОМИЈУ

131

другим страпама. Чстс баропа Гала средипом дсцсмбра с:шлнше Пожсгу, убише у u>oj 30 Турака и шдобише миоштмо 'шробљеника,14 обрштар Хајнрих Кицола са снојим хајдуцима п Србнма иапоседпе град Вуковар,1Г) a ДрашконмКене чпч* постигоше нове успехе.. ’16 Н и с в и о в и у с п е с и н и с у б и л и у с т а њ у д а п р о гн а ју

Турке

и з С л а в о н и је , је р с у Т у р ц и м а с т и з а л е и з Б о с н е н о в е ч е т е , к о је с у н а б р з о п а р а л и с а л е х р и ш ћ а н с к е п о б е д е т е с у п о н о в о з а у з е л е П а к р а ц и о с т а л а м е с т а у с р е д њ о ј С л а в о н и ји . Г л а в н о

у з д а њ е п о л а г а л и с у а у с т р и јс к и в о јн и з а п о в е д н и ц и у с р п с к о с т а н о в н и ш т в о и н а с т о ја л и с у , д а њ е г а н а о р у ж а ју и о д у ш е в е н а б о р б у п р о т и в Т у р а к а .1 7 Д р а ш к о в и ћ је н е п р е с т а л н о п о д н о с и о м о л б у , д а С р б и , к о ји с у б и л и њ е м у п о д л о ж н и , б у д у о с л о б о -

ђ е н и д а в а њ а д е с е т и н а и о д р а б о т а . 1 8 А у с т р и јс к а в л а д а је и с а м а у в и ђ а л а , к а к о с у д р а г о ц е н е у с л у г е , к о је јо ј С р б и ч и н е т е н и је ш т е д е л а п р о к л а м а ц и ја и п р и в и л е г и ја с а м о д а С р б е

осоколи и п р и в е ж е з а с е б е . П р и в и л е г и је , к о ји м а с у С р б и обасипани, начиниле су стањ е српског парода под аустријском управом примамљивим те српске стареш ине из т . зв. Мале Влашке (Мала Србија, данашња окилина П акраца) и то Тодор Ђ ермановић, капетан Подборја (данаш њег Дарунара), В ујица Радуловић, Радивој К узурен, Радован Нпколић, Богдам Ковачевић, Уђен П оправук, Старац Милак, Тихомил Милодраговић, gewest in die khays. Devotion widerumb bringen lassen, welcher «luniuf zwischen Gradiška vnd Chernik ein tfirckhische Pnrthey geschliigon vini «Iiih Schloss Pakarcz widerumben besezt.“ 14 У Prot. Exp. з а 1690. пише: „G ail aus St. Georgen, 17. Dee. I M ) erindert Nouellen, dass die Vnsrigen Bossega verbrent, 30 Türckhen nidergeinacht vnd vili gefangen bekhomben habe.“ 15 У Prot. Exp. з а 1690. стоји: „Chizzola auss Ossekh, 21. Dee. Ki'.Hl, berichtet, dass er W alkow ar mit Heyduggen vnd R° У Prot Exp. з а 1690. пише: „Draskouiz Joannes aus Klenouik, «len 23. Dee. 1690. erindert Novellen von einigen gemachten Progressen wider «ien Erbfeindt.“

17 У Prot. Reg. з а 4. фебр. 169!). пише: „I. ü. Cantzley coniniunleiiliir, wass der Baron Gail wegen des Feindts Straiffen vber die Sau vnd «Iiihh dargegen die Inwohner von Ratzen vnnd W allachen consternirt, welche er aber, da inan ihnen das Brodt item ein par Stückl geben woltc, wider aulrischen vnd den Feind verfolgen wolte.“ 18 У Prot. Exp. з а март 1691. iinuie: „Draskouiz Joannes pro cle mentissima iinniunitate ipsius conimandae subditoruni Valachonini u eensibus decitnis et laboribus graluitis.“

132


кнезови од града Пакраца и Сирча и од села Басгасана, Цепидлака, Срићана, Батињана, Маркушице, Пакрана, Борача, Кусоње и Субоцке обратише се у априлу 1691. једним писмом иуковнику Макару и капетану Иви Радманићу и свима војводама у ђурђевачкој и копривничкој граниди и позваше их, да um иомогну, да се отресу турског јарма, јер су Турци поново над н.има завладали. Обећавају, да ће се сви дићи на оружје, чим се иојави аустријска војска.1!) Озбиљнија офензива у Славонији није међутим могла да се иоведе све дотле, док je у табору код Београда логоровала огромна турска војска него je долазило до сукоба од мањег зиачаја. Тако je крајем фебруара Кицола потукао иришког иашу.20 Припремајући се за одлучну битку војни заповедници су нарочиту важност полагали на услуге српске милидије те су настојали, да Србе одрже у добром расиоложешу. Тим више су се наљутили и гроф Штаремберг и иринц Баденски, кад су дознали, да бискуп Јани присиљава Србе да пређу у католичку веру и да су многи Срби услед вексације од стране спомепутог бискупа пребегли преко Саве Турцима. Обе војсковође се потужише Ратиом Савету на бискупово понашање.21 Пошто je турска војска 19. авгусга 1691. до ноге нотучена у крвавој битци код Сланкамена, где je пао и сам велики везир М усгафа паша Ћуприлић и иошто je аустријсжа војска опколила Велики Варад, настао je обрт у корист хришћанског оружја и na славонском бојном пољу. У mobom и коначном ослобођењу Славоннје учествовале су и српске чете, али не иод заповедаиштвом грофа Драшковића, јер се on средином септембра разболео те су га тешко болесног одвезли колима у Загреб. Под притиском хришћаиске војске наиустише Турци 24. сеигембра Пожегу без борбе и иовукоше се према Сави. Неки Марин Хуналић уђе са неколпцилом другова у тврђаву, 19 Starine, knj. XXX, стр. ШО. и 101. 20 У Prot. Reg. под датумом 11. anp. 1691. пише: „Chizzoia, Antworlh wegen der glücklichen Parthey gegen den Bassa von lrik “ 31 У Prot. Exp. за 1691. пише: ,Stahremberg Guido auss Ossekh, 11. Juny 1691. . . . clagt über den Bischoff Jani, dass er die Räzen dergestalten tornientire, dass sie über die Sau zu gehen varanlast werden,“ a принц Вадеиски 19. јула 1691. ....... clagt über den Bischoff Jani, dass er die armen Landt Inwohner mit der Execution zu dem catholischen Glauben zwingen tluie, so ihme zu inhibiren seye“

МИГРЛИИЈИ СPii A У с л м к ш и ј у

133

јави пуковнику Макару, да су Турци отишли из Пожегс u позове ra, да преузме тврђаву. По Хуналићу хтели су Срби да уђу у тврђаву, али им он није дозволио. Ho Срби су ипак ушли у тврђаву. Херцег Крој саопштио je 30. септембра 1691. из Дарде Ратном Савету, да су Турци Пожегу исиразпплн и да.,гу je посели српски х а Ј д у ц и . “ Падом Пожеге у хришћанске руке започета je nona аустријска офензива у Славонији. Херцег Крој поведе снојс чете на Брод. Овај град се састојао из ошаичених утирНења с обе стране Саве и хришћани заузеше 13. сентембра шапчеве на славонској, a 14. септембра утврђења иа босапској савској обали те се кренуше на Градишку.23 У Бечу су co радовали успесима херцега Кроја, али им се није свидсло, што je запосео и шанчеве на босанској страни Брода. Бојалн су се, да he Турци навалити на тамошњу посаду и да he je искасапити, јер хришћани Hehe имати куд да иобегну: пред њима je непријатељ, a за леђима je Сава, С тога Panni Савет 24. октобра одговори Кроју, да je потребно, да иосаду на босанској страни снабде чамцима, како би се у случају невоље могли превести у славонски Брод или да би још бол.е било, да се шанчеви на босанској страни поруше и да се посада повуче на леву обалу Саве те да шанчеве на леиој страни тим боље утврди.24 И принц Баденски je много молагао на значај града Брода. И з табора код Петроварадииа сгаил>ао je принц херцегу Кроју на срце, да Брод што јаче утирдп и осигура. Ho Крој у то време није Beh више држао команду у својим рукама. Испод Брода се он упуги na Градшпку и ' 2 2 у prot. Exp. за 1691. пише: „Zu Croy, Veltlager bey Darda, duu 30. Sept. 1691. Der Feindt habe Possega verlassen, welches die raizieclie Heyduggen besezt haben. Er werde Brodt vnd Gradiška auch zur knym'ilichen Deuotion bringen.“ 23 У Prot. Exp. за 1691. пише: „Von Croy sub Dato Veltlaêr licy Brodt 13. vnd 14. October 1691. erindert die Eroberung selbigen Schanz dltin vnd jenseits der Sau vnd dass er sich aniezo auf Gradisca wenden werdi1." 24 У Prot. Reg. под 24. o k t . 1691. пише: „Croy McrtzoK Antwort wegen dass der Feind Brod vnnd Possega verlassen vnd von denen Vimrigen besezet worden, solle aber, damit die Leuthe nit hazardirt werden, verordtnen, dass die in der jenseitigen Scliantz zu Brod verbleibende Leuthe sich mit kleinen Schifflein oder Czinaken versehen werde, ihme auch anheimb gestelt, ob nit besser seie, die jenseitige Scliantz zu demolirci! vml dargegen die disseitige besser zu fortificiren.“

134


Пакрац ii заузме ова оба места, али се од ратног напора разболи и врати ce 1. нов. натраг у Осек.2а Команду над четама нредао je 7. новембра генералу грофу Саурау, a он оде да потражи лека својој болести. Освојењем Градишке и Пакраца очишћена je потпуно Слаионија од Турака. Српске су 'чете почеле сада прелазити na десну обалу Саве те су се и тамо тукле с Турцима. Једно српско одељење се сукобило почетком ф ебруара с Турцима у нределу између Ш апца и Београда и однело je победу над пепријатељем.20

Јован Фердинанд Киба и барон Јован Андрија Макар, команданти српске милиције 1692. године. Прикупљање пореза од славонског становништва јан. 1693. Победе капетана Кибе над Турцима јула, августа и октобра 1693. године. З а трајања борбе око протеривања Турака из Славоније образоваио je меколико војних формација већином од српског становништва, које се затекло у заузетим крајевима или које je на вест, да се хришћанска војска приближује, добегло из ßocne и Србије на славонско земљиште. Ове нове војне формације везиване су за освојена утврђена места и настајале су обично na тај начин, што су поједини поиуларни официри штражили и добивали од Ратног Савета патент, да могу врбоDUTii Србе у војску под својом командом. Делокруг ових иојмих команданата није био тачно одређен те су међу њима пастајале честе свађе и тужакања. Исто тако нису биле одрсђепе ин тачне границе подручја, на које се простирала команда ових команданата народие милиције. Један он најугледнијих офицмра српске милиције капетан Јован Фердинанд Киба, који je на Сави управљао једном четом Срба, молио je у фебруару 1692. чин великог капетана над

85 У Prot. Exp. за 1691. стоји: ,Croy Hertzog Carl auss Ossekh 1. Nov. 1091. erindert die Eroberung Gradiška vnd Bakaraz.“ 2 0 y Prot. Reg. за фебр. 1692. пише: „Nehemb auf seines vom 10. d ie s e s ... vnter dessen gern vernohmen die von denen Ratzen gegen Sabaz vnd Belgrad vorgehabte glickliche Parthey.“

М И 1Т Л Ц И ЈК C I'liA У С'ЛЛН(Ш И.1У

135

Пожегом и Пакрацсж. 1 Г роф Драшковнћ, којн се нрошле јесепн посред војничких операција разболео, mije се ini onoравио од болести него je почетком 1692. умро те je његоио местач остало упражњено. У априлу je Киба поновно с н о ју молбу и затражио je царски иатент, да може врбовати 6 до 700 Срба под своју команду.2 У исто доба молио je и Тодор Рупић капетанску службу на крајњој граници нрема Турцима, у Купинову.3 Осечки обрштар Нехем се надао, да he co граница номоћу Срба моћи потпуно утврднти и да ho се само из Мале Влашке (Мале Србије) Mohn саставити чета од 2000 људи.+ Киба je у комиетовању на ножешко капетанство набр к> добио опасног конкурента у пуковнику Јовану Андрији Макару. Ратни Савет се одлучи за М акара и 2. маја 1692. њему даде управу над Србима у вировитичкој и пожешкој жуиаиији.11 Нови заиоведиик славонских Срба барон Макар долашо je често у сукоб са суседним командантима. С једне страпе њему су хтели да заповедају људи, којима je он порицао ry 1 У Prot. Exp. за фебр. 1692. пише: j o l ia n Kiba, hoffkircliischer Regiments Ritmaister verlangt die Ober Capetaneat-Stöll zu Bossega vml Bakaraz mit der Rittmeisters Verpflegung.“ 2 У Prot. Exp. за anp. 1692. пише: „Kiba, hoffkircherischen RegimentsRittmaister bitt vmb den Obristwachtmaister Titl vnd Ober Capitaneat Stöllc zu Bakaraz oder Possega, dan vmb ein Patent, dass er 6 biss 7UO Ratzen vnter sein Com ando zusamb bringen dai ff, so er mit dem blossen Comis« Brodt zu khayserlichen Diensten anfiihren vnd nützlich gebrauchen werde.“ 3 У Prot. Exp. за anp. 1692. стоји: „Rupich Thodorus vmb die Capita* neat Stölle zu Kupina vnd bey der ratzischr-n Miliz im Veldt.“ Од осталих српских граничарских заповедника спомиње се 2Ј фебр. 1693. Ранрило Пиштревић, капетан у Митровици („Confirmations-Decret für Gabriel Pi8treuiz in dem ihme vom Monasterli conferirten Capitaneat zu Mitrimi/.,“ Prot. Reg. за 1693.) и јуна i693. Јован Димитријевић, капетан у Сланкамоиу (Prot. Exp. за 1693 ) 4 У Prot. Exp. за мај 1692. пише: „De Nehemb, Obrister, sub Halo Ossekli, 24. April 1692. erinderf, dass er in Visitirung der Posten an iler Sau die Örther Brodt, Gradisca vnd Possega in einem solchen Standt цсfunden habe, dass sie keinen Vberfal! zu besorgen. Auss der Kleinen W al lachey habe er 20Ü0 wehrhaffte Manschafft zu hoffen.“ 5 У Prot. Reg. под датумом 2. маја 1692. пише: ,lntim aturt iluttH ili'in Makar das durch Absterben des Draskouiz vacirende Militar Collimando In beeden Spanschafften Vêrouitiza vndt Possega über die daselbst befindliche W allachen, Razen vndt Croathen mit der Dependenz jedoch von derselbiîMi Ortlien commandirenden Generalität conferiert worden.“

136


нласт, a с друге стране он je издавао налоге људима, који су тпрднлн, да он нема на то права. Киба се тужно Ратном Санету, да Макар мами себи његове српске војнике и да силом xohe да прошири своју команду и над њим.” Макар се бранио пред Ратшш Саветом и доказивао je, да Киба њему смета и да се меша у његову команду.7 Дугогодишње ратовање исцрпило je било државну благајиу те je влада морала да расписује нове намете на народ и да их расиорезује и у оним крајевима, који су дотле били ослобођени од плаћања. Међу овим крајевима иалазила се i i средња Славонија, која je била попришге честих бојева те je њено становништво, које сз послз протеривања Турака затекло или се одмах после тога у њу доселило, било врло сиромашно. Одрасли мушкарци, нарочито Срби служнли су у славонској народној милицији те je становништво било лишено мушке радне снаге, што je још повећало беду његову. Али државне потребе су биле велике и неумитне. Ратни Савет иаложи 6. јануара 1693. војним командантима у Осеку и Вировитици, затим Макару и Киби, да даду асистенцију коморским официрима, којима je стављено у дужност, да прикупе порез у Нзиховој околини.8 Једиио су били ослобођени од плаћања иореза они Срби, који су добровољно помагали аустријској војсци при освајању Градишке.'Ј Киба je имао под собом сталну комианију од 200 Срба н с њима je чувао стражу на Сави. У фебруару 1693. молно je, да му се повери заведништво у Броду, али му Ратни Савет не хтеде испунити молбу. Почетком јула извојевао je Киба 0 У Prot. Exp. з а hob . 1692. пише: „Khiba, hoffkürchischen Regiments Rittmeister clagt yber den Obristen Makari, dass er ihme alle Rätzen hinweckziehe vnd sonsten absolute ime Dependenz commandirn w olle.“ 7 У Prot. Reg. под датумом 24. дец. 1692. пише: „Croy Hertzog commuiiicatur des Obristen Makar Klag wider den Rittmeister Kiba mit Be felch, ilme in dem ihme conferirten Commando nit zu turbiren.“ 8 У Prot. Reg. под датумом 6. јан. 1693. пише: „An Commendanten zu Ossek, Verouitiza, Makaro, Kiba, per Assistirung den CommissariatsOfficier zu Eintreibung einer leidentlichen Contribution zu Verouitiza, Klei nen Wallachey vnd dem District zwischen der Draa vnd Sau, vmb.Brott, Possega vnd Gradisca.“ 0 У Prot. Exp. за јан. 1693. пише: „I. ö. Hoff Cantzley sub Dato Wienn, 9. Jan. 1693. vmb Portions Befreyung derjenigen Räzen, welche sich haben bey Recuperirung des Platzes Gradisca gebrauchen lassen.“

МИГНЛЦШК СР1 1Л У СЛЛ1Ш Ш 1ЈУ

137

победу пад једиим одел>ен>ем босанских Турака, које јс дошло иа савску обалу. Гроф Херберштајн у својим извештајима од 9. и !2. јула говори са највећим признањем н похвалом о onoj победи.10 У награду за ово витешко дело усвојио je P u t i i i i Савет дотле ne услишану жељу Кибину, именонао га јс 27, јула за обрстлајтнанта и дао му je команду у Броду. 11 Киби je сада добио новог полета. Првих дана августа папао je босански град Маглај, поубијао je Турке, које je тамо пашао, затим je опљачкао и спалио цео град. Кибип иојпи поход иротив Маглаја омогућен je и олакшап дииершјом, коју ji* истодобно извршио српски заповедник Перклиња пападајом na Брчко и околину. 12 И no трећи пут, почитком окгобра, i m војевао je Киба недалеко од Брода победу пад босапским Турцима, који после ових nopata шгуГжик' иаду, да hi‘ i r икад више вратити у Сланопнју. 111 Док je Киба стицао заслуге борбом nporim 'Гурака, други заповедник иад српским четама, барои Макар, допао je ислико невоље. Коморски чиновници. који су убирали пореч no Сла* вонији, вршили су свој задатак na врло окрутан пачип и naносили су народу многу неправду. Једпог од ових чииошшка, коморског администратора Ђ орђа Нађа, убије барои Макар у децембру 1693, и одузме од њега прикупљеии новац. Parnu Савет наложи 26. јануара 1694. грофу БаКап.ију, да Мпкара баци у затвор. М акар побегне и скривао се иеко врсме, Касније се предао властима и успео je, да снере са себе кри вицу ради Нађовог убијства. 111 У Prot. Exp. за фебр. 1693. пише: „Kyba Jolian l;crdinunJ, hoff* kircliischer-Regiments Rittmeister bitt vmb dass Collimando zu Hrodl.“ У t ’rot. Exp. з а јули 1693. пише: „Herberstain auss Ossek, 9. July Н Ш . Nouellen von der neulich erhaltenen Kibaischen Victori wider die Türckhen“ и нешто касније: „Herberstain auss Ossekh, 12. July 1693. vberschickht die aussführliche Relation von dess Rittmeisters Kiba an dem Saustroni juii^Ht erhaltenen Victori wider die Türckhen, recommando ermelten Rittinaister, damit ihme das Commando daselbst mit mehrer Authoritet gegeben.“ 11 У Prot. Reg. под датумом 27. јула 1693. пише: „Dem Rittiimiftlcr Kiba werde der Obristleuthenants Titl vnd das Com mando zu Brott confcrirt." 12 У Prot. Exp. пише: „Herberstain auss Ossegg, den 16. August Ifiil,'), erindert, dass der Herr Obristleuth. Kiba die Statt Maglay in Bosnien über fallen, geblündert und abgebrandt habe, dann was der Rätzen iiaiibtmann P erdinia an der Sau gegen Berscka für Progressen gethan.“ 13 У Prot. Exp. з а 1693. пише: „Kiba auss Brodt, 9. Oct. 1693. erin-dert seine jüngsthin wider den Feindt gehabte glickliche Action.“

13 8


Чим се за ово убијство дознало, одузета je Макару команда над славонским Србима, У априлу 1694. затражи ову команду гроф Адам Кеглевић, a у августу те године гроф Сајфрид Хектор Траутмансдорф. Ова команда je међутим губила с дана у дан од свога негдањег значаја, Пожега и Пакрац су се налазили у позадини, далеко од границе, a војна власт je појачавала чете и утврђења у оним местима, која су била иа границн и која су спречавала непријатељу улаз у унуграшњост државе. Б рој српских војника у Пожеги je снижен и ножешки капетан je потчињеи заповеднику у Броду, обрстлајтнанту Киби, Киба повери почетком 1695. команду у Пожеги капетану Дардалији, што и цар одлуком од 28. фебруара 1695. потврди.14

Гроф Гвидо Штаремберг на челу славонске војске, a обрштар Киба на челу посавске милиције марта 1695. Нападаји Турака на Моровић. Пад Моровића крајем сепгембра 1696. Почетак уређења славонске границе 1696. Заповедништво на Осеком, Петроварадином и над свим местима, која леже између Саве и Драве, поверио je цар Леонолд 16. октобра 1693. грофу Гвиду Штарембергу, али je овај забављен другим војничким пословима, могао тек у марту 1695, да иреузме славонску команду. При преузимању ове команде наложио му je 8. марта Ратни Савет, да се у ствари уређења и ировијантирања српске милицнје посаветује са генералом Хајзлером и да пази, да се не повреде привилегије, које су Срби добили. 1 У исто време je Киба унапређен за 14 У Prot. Exp. з а фебр 1695. rinuie: „Dardalia bitt vmb ein Confirmations Dccret vber sein von dem Commandanten zu Prodt ihme confirmirte possegaische Capitaneat mit beygelegten vnterschidlichen Attestationen.“ У Prot. Reg. под дагумом 28. фебр. 1695. налази ce белешка: „Dardalia, dass er zum Capitain vber die ratzische M iiiz zu Possega aufgenohmen worden.“ 1 У Prot. Reg. под датумом 8. марта 1695. пише, да je Ратни Савет нлложио грофу Гвиду Ш тарембергу .wegen Einrichtung vnd Verpflegung der ratzischen oder Granitz Militz aldorth, solle er die Sache mit dem Heissler adjustiren, sodan dem Hof Kriegs Rath Bericht erstatten, vor allem aber dahin antragen, damit das denen Ratzen ertheilte Priuilegium nit violirt werde “


I3‘ J

обрштара свеколике посавске иационалие мнлиције, Седиште му je остало и даље у Броду, После пораза, које je Киба нанео босанским Турцима, престали су нападаји са босанске стране, али je тим имтеизивнија била акција србијанских Турака против градића Mnровића, који je лежао на Босуту у Срему. Први нут су папали Турци на Моровић средином септембра 1695. Два месеца касиије поновише нападај, и овог пута без ycriexa.2 Почетком августа 1696. пређоше Турци поново Саву и почеше тући irt топова Моровић, али дознавши да посади долази обрштар Киба у помоћ, напустише опсаду и вратише се у Турску. 11 Средином идућег месеца поновише Турци са великом силом 'нападај на Моровић. Г роф Енеја Капрара, који je код Петроварадина био ушанчен са 15.000 људи, није се усудио да притекне Моровићу у помоћ nero се ограничио само на то, да спречи напредовање Турака у унутрашњост Срем а,4 У Моровићу се налазила посада српских војника са Србином каметаиом. Недељу дана су Срби храбро одолевали турскпм јуришима, али најзад буду свладани. Из крвавог иокол.а само се десетак Срба сиасло, остала посада, заједно са капетаном, сасечена je од непријатеља. Турска војска се посли тога повукла те аустријске војне власти ставише у Moponnh нове српске чете. 5 2 У Prot. Exp. за 1695. пише: „De Nehemb aus Peterwarüein, 21. Sept. 1695. erindert, dass der Feind das Orth Merowitz belagert habe.“ У Prot. Reg. под датумом 30. h o b . 1695. пише: „Nehemb, dass der Feindt Morouiz beschiesse.“ 3 У Prot. Exp. за 1696. пише: „Kiba auss Prodt, 12. August 1690. erindert, dass die Türckhen den Posto Morouiz 3 Tage canonirt haben, auf seinen Anmarsch aber wider abgezogen seindt.“ 4 У Prot. Exp. за 1696. стоји: „Caprara Graff Aeneas auss dem Voltlager bey Peterwardein 23. Sept. 1696. erindert, dass der Feindt aufwertlm an der Sau auf Morauiza lossgehe, welchen Orth er schwerlich werde неcundiren können, doch wolle er verhindern, dass keine weithere Slreiffereii'n ins Landt geschehen mögen, wiewollen er nicht mer alss 15.000 Man noch starck seie.“ 5 У Prot. Exp. за 1696. пише: „De Nehemb Baron de Dato IVtiTwardein 1. October 169ö. erindert, dass der Feindt Morouiza erobert, ilon darinen befundenen ratzischen Capitan nebst der üuarnison nidernenim lil vnd nur 10 Ratzen sich saluirt haben.“ Нешто касније: „Caprara аинн dem Veldtlager bey Vukovar, 3. October 1696. erindert, dass der Feind Moraiil/.n mit Sturmb erobert vnd den Orth gesprengt, auch wider verlassen hat, i*h

140


Геиералу грофу Штарембергу поверен je почетком 1696. године задатак, да уреди нову славонску границу, пошто се стара славонска граница, којој je било седиште у Вараждину, услед протеривања Турака из Славоније нашла у позадини, далеко од државне границе. Мада je у ово доба још трајало ратно сташе између Аустрије и Турске, ипак je било тако pehu сигурно, да he Славонија остати под Аустријом и да he 6y;iyha аустријско-турска граница бити Сава. С тога Штаремберг објави у марту 1696. из О сека једним прогласом, да he се у Славонији оделити граница од провинцијала (паорије) и да he граница ики од Краљеве Велике уза Саву све до Београда и обухватаће један сат ширине уз савску обалу те ко год жели да живи у граници, нека се њему пријави и он. he му одредити место, где he становати и под чијом he управом бити.° Ha вест о развојачењу старе војне границе и установл>ешу иове, побојаше се дотадањи славонски српски граничари, да he са укидањем границе бити докинуте и њихове привилегије, које су дотле уживали те се начини међу њима узбуна. Српске сгарешиие упутише молбу генералу Капрари, да им се дозволи, да и у будуће живе rio граничарским привилегијама. Осим тога су српске војводе Митар, Херман и Ченгери и северински кнез Јован у три пута ишли у Беч, молећи Двор, да шихове привилегије остави и у новим приликама у креиости. Коиривнички обрштар гроф Кристоф Риндсмаул позове 21. фебруара 1697. све Србе из копривничке капетаније, да пошаљу десет до петнаест изасланика Капрари и пуковнику Прашинском. na he им они саопштити одлуку на његову молбу. Тако je учињено и у осталим капетанијама вараждинског генералата. Српски изасланици се искупише у Вараждину крајем фебруара и Капрари пође за руком да умири незадовољне граничаре. 7 melde sich ein gewisser Capitan an, so disen Orth wider besetzen vnd deffendiren w ill.“ Још касније: „Caprara auss dem Veldtlager bey T allia(D allia) 9. October 1696. erindert, dass sich der Feindt vor dem Saustromb wider zuruckgezogen vnd Morauiza verlassen habe, welches wider mit Ratzen kan besezet werden.“ c Starine, X X X , стр. 128. 7 Lopašić, o. c. III, стр. 459. У Prot. Exp. за 1697. пише: „Caprara auss W arastin, 26. Febr. 1697. in causa der Carlstätter, Creutzer vnd Wal-

МИ1ТАЦИЈК СТБА У СЛЛИОНИЈУ

141

Ha посавској славонској грапици налазило се у псликом броју хришћанских прибеглица из Босне. Њ ихов положај јц био неодређен те кобашки капетан Јован Секула и капстап у Бабиној Греди Никола Малеиић поднесоше у маргу 1697. Ратном Савету меморијал о стању ових бегунаца, молеИи, да се њихово питање реши. Прилике на граници iiii иначе пису биле најбоље. Срби су били озлојеђени те кад je Ратни Canor иредложио Киби, да упадне са својом четом у Боспу, одтворио je Киба да се не усуђује, јер je незадовољство њепжич г^аничара тако велико, да ће они пребећи непријател>у, t»ко их преведе на босанску страну.8

lachen Aufstandt vnd wie er solche sehr gefährliche heruorschelneiule Re bellionen in tempore zu sopiren sich bemühe.“ У Prot. Reg. под дитумом 1. марта 1697. забележен je одговор Ратног Савета Канрари па iopit.ii извештај „wegen des Aufstandt vnd Zusambrottierung der Wallachen auf denen warassdinischer Granitzen remonstratur, dass nit de tempore seye, gegen die sie mit der Schärffe zu verfahren.“ Каснији Капрарин и.чнештлј забележен je у Prot. Exp. овим речима: „Caprara auss W arastin, '1. Marty 1697. erindert, wie vnd auf was Weise sowohl der W allachen al.'S creiit/ei Gränizer Aufstandt gestillet vnd beygelegt worden vnd diese sich widerumben submittirt haben vnd vermeint, man solle die getrew gebliebene viul durch die Tumultuanten ruinirte von der Aufrührer ihren Guettern witinl.-iciren.“ Још каснији извештај гласи: „Caprara Aeneas de Dato WaratUln, 19. Marty 1697. erstattet seine aussfiihrliche Relation, wie er die irontische wallachische Rivolta vnd Aufstandt widerumben beygelegt vnml j;e slillet habe.“ * У Prot. Exp. за 1697. пише: „Kiba Obrister auss Brodt, den Hl. Mnv 1697. erindert, dass er dem Feindt in Bosnia gern eine Diuersion imieheii wolle, allein sein vnterhabendes National Volkh so schwührig, dun« er mit ihnen nichts ausszurichten getraue, inüeinc sie ehender zum I-Yimlt nullen, alss wider denselben agim dörffte.“

IX.

HOBA СЛАВОНСКА ГРАНИЦА. Предрадње за уређење славонске границе и одељивање граничара од кметова. Извештај грофа Штаремберга маја 1697. Принц Еугенов војни поход против Босне. Комесари за уређење Славоније гроф Карло Капрара и Андрија Теобалд Мајерн децембра 1697. С пролећа 1697. започет je живљи рад на уређењу границе. Ратни Савет je у први мах захтевао, да му се пошљу пројекти о уређењу. Принципијелно je одређено, да буде две граничарске команде, славонска и потиска граница. У низу иројеката први je гроф Брајнер поднео Ратном Савету предлоге о уређељу граниде, о плати и исхрани граничара и о одвајању граничара од паора. 1 Ратни Савет повери спровађаље ових послова грофу Штарембергу и затражи његове предлоге, како да се уреди гштање славонске границе.2 Штаремберг поднесе 30. маја опширан пројекат о уређењу српске милиције и одељивању граничара од земљорадника (паора) и нриложи таблицу (списак) места дуж Саве и Дунава, у која треба ставити српску милицију. 3 1 У Prot. Exp. за 1697. пише: „Breiner Graff Max Ludtwig, de Dato W ien, 13. May 1697. die Einrichtung der ratzischen M iliz an der Theiss vnd in Sclauonien, Bezahlung vnd Verpflegung derselben vnd dan Separierung des Soldatens von dem Bauren betr.“ 2 У Prot. Reg. под датумом 19. маја 169/. стоји: „Stahremberg Guido, committitur die Eintheillung vnd Separierung der räzischen M iliz.“ 3 У Prot. Exp. за 1697. пише: „Von Stahremberg auss Ossekh, den 30. May 1697. erstattet seinen Bericht, wie die ratzische Miliz eingerichtet werden könte, wie der Bauer von dem Soldaten und der Soldat von Bauern zu entscheiden seye, mit Beylegung einer Tabella über die lengst der Donau vnnd dem Saustromb ligende Posten, wie solche mit diser National Miliz zu hesezen vnd wie die Manschafft zu bezahlen were.“ У Prot. Reg. под дату-

МШТЛШШ CJ’ liA У СЛЛН01ИМУ

Расмравл.аи.е о уређешу иове сланопскс грапицс п <> размештању граиичара било je само теоретско, јер се na ирактични рад није могло upehii док се пс углапи мир и док се угопором не одреди нова аусгријско-турска грапица. У ono време се још увек водили крвави бојеви и ако се борба mije простирала na све фронтове. Млади генерал припц liyrcii Савојски извојева пад војском султана Мустафе II. код Септо 11. сеитембра 1697. велику победу. Преко 20.000 Турака, међу н.има и велики везир, пађоше смрт na бојпом иол.у, a 10.000 турских војника се подавило у Тиси. ИдуНег моеоца ударп нрипц Еугси na несиремпе и naiienabene Турне у Im uni. Bojcuy je новео 8. октобра in оссчког табора п iipuim o je с њоме Саву код Врода, где му се придружи обриггар Киби с а 2000 пешака и 300 коп.апика. Beh 16. окгобрп оспоји нрипц Еуген град Добој, a идуНи дам Maivmj. Жопче numјише xpinnbanii јуришем, a исто тако, 19. октобрп, iaу к* Knfiii с а својим Србима, град Враидук, Крајем октобра иаде у хришКапскс руке n Сарајево, Припц liyren даде сиалити сарајевску варош na се са мпогим плепом врати и» liocne, a уз иут му се придружише мпогобројне хршпКаиске породице, које се настанише i t o опустошеним крајевима Сланопије,1 Цар Леополд именује у децембру 1697. као комесаре за уређење границе у Славонији грофа Jonana Фердшшидп Карла К арафу и Андрију Теобалда Мајериа. Omi imbonii* из Беча 29. децембра и кад приспеше почетком 1698, у II»крац, српски становници из иакрачке области irtjaiinnii‘, да порез, који комесари хтедоше на ших да расиорежу, nebo платити, јер су они у име пореза платили 1000 дукага гепералу Штарембергу приликом шегове инсталације. Ипак су комесари пописали Србе и у овом пределу, у т. зв. Малој Влашкој (Малој Србији) и одредили су да њихових пет иојиодстава плате 10.000 форината. 6 мом 1Ü јуна 1697. пише: „Hof Camer comunicatur des Stahremberg (lutilo vnterm 30. passato wegen Einrichtung der räzischen Miliz eingesclilkto nunfülirliche Relation vnd Tabella, was für Ürther vnd mit wie viel von denen Rilzen zu bisezen, was für Terrain zu ihrem freyen (ienuss ihnen elnzurauben vnd denen Besoldung ertrage.“ Arneth, Prinz Eugen von Savoyen, I, Band, crp. 108. У l’rnt. Exp. aa 1097. налази ce белешка: „Von Savoyen Hertzog Eugenius аинн dein Veldtlager bey Ossek, den 8. October 1097. erindert seinen vorlrnhemlen Einfall in Bosnien.“ r‘ Starine X X X стр. 142.

144


Славонски Срби су имали у ово доба тешке дане. При протеривању Турака са славонског иодручја Срби су поднели највише жртава, a тек што су Турци протерани, почеле су аустријске власти да фаворизирају католичко становништво. Још за време борбе са Турцима 1688. наложно je босански бискуп Никола Ограмић пожешком гвардијану Пинотићу, да побере десетину, коју да морају платити и Срби. И ириликом уређења Славоније одржана je 1. фебруара 1698. конференција хрватско-славонских сталежа, на којој je дата инструкција Петру Готалу, заступнику вицебанског достојанства, да у Славонији подуиире и умножава католичко становништво.7 И иначе су Срби потискивани на стенен грађана другог реда. Комесари гроф Карафа, Мајерн п Фирстенбуш издали су 1698. статуте за управу града Осека и одредили су у тим статутима, да Јевреји, Турци и Срби морају бити одстрањени из града.8 Док су К араф а и Мајерн разрезивали no Славонији коморски порез, боравио je гроф Штаремберг у Бечу, расправл>ајући са разним факторима питања о славонској граници. У априлу 1698. поднео je Ратном Савету два пројекта о уређењу границе између Саве н Драве. Међутим су славонски комесари захтевали, да њихов трећи друг лично присуствује уређивању границе и да им по.могне при одељивању милиције од оаора те Дворска Комора затражи 9. маја, да Штаргмберг одмах пође у Славоиију. Ратни Савет одговори, да Штаоемберг мора да присуствује комисији, која у Бечу одређује, где he се на славонској граници иалазити војничка комаида и чнм се то утврди, он ће поћи доле. Комора понови 6, јуна жел.у, да Штаремберг што ире нохига у славонску комисију, na uno Parnu Савет одговори 8. јуна, да he комисија, која решава о иитању одељиваша граначара од паора и о нитању граиице мзмеђу слаионског u иотиског гепералата, још дуго радити те je с тога цар наложио Штарембергу, да своје назоре о тпм питан.пма поднесе комисијп писмено и нека одмах иођс у Славонпју, где ће са Карафом и Кеслером удесити пптан.е иасел.еи,а м размештаја славонскпх Срба.1’ " (). с. стр. 84. I (). с. стр 137. N (). с. стр. 102. II У l’rot. lix p . ;ш li'.IS. umne: „Copia insinuati v o n dem Way_s. Hof Kric^H iâlh an iliu kays. Hof (Jimnici*. Wien, den 8. Jnny ItiJS. erindert,

145


Tor истог дана саопштио je Ратни Савет Дворској Комори, да ie Штаремберг no даревом налогу отпутовао у Осек, да се посаветује са тамошњом комисијом и да онда о току рада реферише у Беч.10 Ho ово саопштење Ратног Савета mije било тачно: Штаремберг се у то доба још увек налазио у Бечу, те му je Ратни Савет 12. јуна поново наложио, да свој пројекат остави у Бечу, a сам да одмах пође доле ради договора са комисијом и што буде решено, да јави у Беч. Кад je Штаремберг отишао, послата je за њим инструкција, да изради нои нројек\т о одељивању и груписању Срба граничара и Срба паора, о броју војника у пограничним местима и о распорезивању пореза.11 Осим тога je саопштена Штарембергу царева резолуција од 27. јуна, којој je приложена таблица, како се. има уредити српско питање, У резолуцији се налаже Штарембергу да се према приложеној таблици договори п споразуме са изасланицима Коморе и комесаријата о одељивању војника, који he примати плату, од паора, који he морати одложити оружје и посветити се земљорадњи.12 dass der Herr G raf G uid o von Stahrem berg, w eiln die von ihro H of Cam er angeordtnete C o m m issio n w egen Separirung der Ratzen vnd wie weith sich g edachten G rafens von Stahrem berg anuertrautes C o llim a n d o erstrecken solle, sich

in

die

Länge

heraussziehen

dörffte,

Ihrer kays. M t. allergnedigiHten

R e so lutio n gem äss sich zu seinen Posten begeben vnd dem kays H of Krieg* Rath seine G edanken, wie er die Sachen einzurichten für guet befindet, ilam il m an sich deren bey vo rnehm ender C o m m issio n bedienen mege, hinterlimsen vnd d arunten m it dem von der Hof C am m er dahin abgeordneten C o m m is sario Herrn Hof-Cam mer Rath Graffen Caraffa vnd dem Ober-Com m lssario a ld a das

das

W erck

abgeredte

m it

ad

den

Ratzen vnd W a lla c h e n sam btlich einrichten vmi

ratific a nd um

anhero

schiken

sollen,

w ornach sie Hoff

C am m er so d a n n gedachten Graffen Caraffa zu instruiren hette.“ 10 У Prot. Reg. под 8. јуном 1698. пиш е: „H of C am m er notificatur, dass G u id o Stahrem berg auf Ihrer Mt. R esolu io n hinab nach Ossek Rangen vnd ih m e com m ittirt w orden,

wegen Separierung der Räzen die Sachen mit

den daruntigen schickhen, vm b auch ihres O rths das G ehörige zu verordnen.* 11 У

Pr'ot.

Reg.

под датумом

26. јун а

1698.

пиш е:

„().

C m u le y

notificatur resolutio caesarea wegen E inric h tun g vnd Separierung der will« lachischen vnd räzischen G rä n iz M iliz, dann Besezung der cuseriHlen tIrtlnizen un d das solches dem G u id o Stahrem berg aufgetragen w orden, Hetrol fendt ab er die kiinfftig beständige E inrichtung des G rän iz und C o n trllm tluim W e rck h m ithin T ran s la tio n der ruckhw erts ligenden G ränizen betr. «o lle p» mit Z uezie liun g ihro österr. C an zley ex fun d am e n to aussgearbcltet werden,“ 12 У Prot. Exp. ua 161)8. pena

реполуција <>л 27. јун а,

M in рн н мјс

C p fit

y

L'uuhh uiIy

ninne, да je lllra p e M fie p i y спош нтснп

цп

dass derselbe die H inrichtung der will 1^


146

Јула месеца 1698. радила јг комисија у друштву са грофом Штарембергом и нрвих дана августа био je њихов носао већ обављен те 3. августа Штаремберг саопшти Ратном Савету, да je израђен детаљан пројекат у ствари одељивања граничара од паора. Ратни Савет извести 9. августа о овоме Дворску Комору и изјави, да са своје стране усваја решења Штаремберга и другова.

Карловачки мир јануара 1699. Петроварадински францишканци подижу цркву на месту, где je углављен мир. Уређење границе у Славонији средином 1699. Штарембергово мишљење о Србима. После дуготрајног претходног споразумевања састаше се ратне странке у Сремским Карловцима, да нреговарају о миру. С једне стране су били заступници Аустрије, Пољске, Млетачке и римског nane, a с друге стране заступници Турске. Темељна идеја преговора je била, да свако задржи ono, што je у моменту преговарања имао у својој власти. Утврђена je тачно граница, према којој je Срем подељеи између Аустрије и Турске и граница у Срему je ишла линијом, повученом од Сланкамена до М оровића али тако, да оба та места припадну Аустрији. Славонија je цела припала Аустрији.1 Уговор о миру потписан je 26. јануара 1699, и одмах иосле склопљеног уговора замолише петроварадински францишканци Ратни Савет, да им уступи кућу, у којој су вођени lachischen und ratzischen

G rän iz M iliz un d die Besezung der G ränizen auf

die in der producirten T a b e lla vorgeschlagene W e ise vornehm en, dan die Sach mit denen von der löbl. H off C am m er vnd C o m m issa ria t darunten aus gesendete D eputirlen,

deren S eparation halber also cinrichten solle, dam it

die, so nach und nach für S o ld a te n angenohm en, werden ihre Soldt richtig bekom ben vnd von allen C o ntributionen befreyet sein, die aber bey der W irtsch afft

zu

verbleiben

vnd

das G ew öhr abzulegen haben, d aruo n con-

tentirt werden können, m it der Versicherung, das sie von aller E inq uartirung vnd Execution befreyet sein.“ О в а царева резол уци ја саоп ш т ен а je 27. јуна и У г а р ск о ј Канцеларији (R eso lutio caesarea ratione separationis gentis vvallachicae et ras c ia n a e “). 1 Сланкамен je био y време к арл овачког м ира напуштен и од Тур а к а и од А у стри јанац а те je 30. м аја 1699. Ратни Савет н ал ож и о генералу Нехему „ . . . er solle in der Stille den P osto S alankam ent in Possess nehm en lassen, jedoch nit gestatten, das die a ld a bauende Inw ohner den Kernigsten l-'orinb einer Verschan/.ung form iern“ (Prot. Reg. з а 1G99.)

147

МИГРАЦНЈЕ СРБА У СЛАВОНИЈУ

м потписани преговори у Ср. Карловцима и да им се дозиолп, да на том месту подигну манастир, око кога he населитп једно српско село. Ратни Савет усвоји молбу францшиканаца и наложи Штарембергу и петроварадинском заповедпику Етингу, да припазе, да ти Срби не буду какви разбојиици. који he ићи у турске крајеве у пљачку и да при насел>ен.у одузму од Срба оружје.2 Мир са Турском омогућио je, да се заврши питаше о уређењу границе и да се среде прилике у Срему, Славонији и у Бачкој, где je услед дуготрајног ратног стања завладао највећи неред и несигурпост живота и имања. Средином 1699. затражи Ратни Савет од славонског граиичарског генерала грофа Штаремберга и од потиског граничарског генерала барона Шлика извештаје о стању српске милиције и о уређењу и одељивању паора од граничара.3 Стање међу Србнма било je тако, да се je Ратни Савет прибојавао да he Србп из очајања пребећи натраг у Турску, али на двору су се мало ■бринули о томе, него су сву пажњу поклањали положају католичке цркве у освојеним крајевима, те je цар наложио, да се састану палатин, бан, угарски канцелар, председиик. Дворске Коморе и администратори комесаријата и да се na заједничкој конференцији посаветуј)) о уређељу граппце н о мерама које треба предузети, да се то уређење не nnipiiiii на штету католичке цркве и католичких бискуиа.4 3 У Prot. Reg. под датумом 16. ф е б р. 1699. пиш е: „Stalireinbcry (iu lilo , das m an verw illiget, das die patres Franciscaner aus dem Conferenz IIiiiikh z u 'C a r lo w iz ein C loster bauen von R äzen

anlegen

werden,

können vnd w eilen sye aucli a lda ein D orff

sollen sye darob sein, das von disen Lcuthcn

keine E xcursionen geschehen vnd ihn en zu dem Ende khein (je w o h r gestalten.“ H a истом месту: „O etting, approbatur, dass er denen Franciscanern /u Peterw ardein das Conferenz H auss zu C arloviz geschenckht vnd das нуе alda ein D o rff von R äze n anlegen werden, w orbey zu sehen, das sye klieim* dem R aub ergebene Leuth n em ben.“ 8 У Prot.iReg. под датумом 26. јуна 1699. ииш е: „Stalircm hcrg (iu lilo , item

S chlickh,

w irdet Bericht

M iliz, E inrich tun g

derselben

abgefordert wegen B ehaltung der r.'lt/lHi'lit'ii vnd

Separierung

des

B aurnssinun

von

di’ti

ra /is d ie n

viul

S o ld a te n .1 4 У Prot. Exp.

за

авг. 1699. пише:

„Referat

wegen

w alla c h isc h e n G rä n iz In w oh n ern E inrichtung, dass solche nicht nhwckhcii vnd andurch das türkische po p u lire n . D arauf ist die allergn.'ldigHle iiIkimiliiindige

kays.

R esolution

erfolget:

Ess seye sehr nötig den

P aln tlm iiii / и

citiren wie auch den Iiam uii vnd liung. Canzler, llo f Canzler, Hoff Сшииич


148

с Турцима донео je потребу, да се у Бечу концентрнше управа над целом војном снагом те je услед овог концентрисања одмах од почетка рата јако опао дотадањи углед u значај градачког Ратног Савета. О свима питањима, која се односила на славонску и хрватску границу, решавало се у Вечу, a штајерској господи су биле додељене сасвим незначајме функције. У Славонији je било Срба, којима je било криво, што су дошли под управу бечке владе, a још више су се бунили они Срби, који су услед одељивања граничара од паора имали да подпадну под банску власт. Тако су Срби из дистрикта Подборја одржали средином 1699. скупштину и донели одлуку, да he се подвргнути под управу штајерског Ратног Савета, али бечки Ратни Савет осујети ову намеру славонских С рба.5 Ha захтев Ратног Савета у Бечу послао je гроф Штаремберг 29. августа 1699. опширан нацрт о начину, како да се уреди граница. По том нацрту су овако распоређене чете на граници: у Ш ољмошу 50 пешака, у једном селу више Линова 50 пешака и 50 коњаника, у Араду 100 пешака и 100 коњаника, у Нађлаку 50 пешака и 25 коњаника, у Фенлаку 50 пешака и 25 коњаника, у Св. Миклошу 50 пешака и 25 коњаника, у Чанаду 100 пешака и 100 коњаника, у Сегедину 150 пешака и 200 коњаника, у Мартоношу 50 пешака и 25 коњаника, у Малој Кањижи 100 пешака и 100 коњаника, у Сенти 100 пешака и 100 коњаника, у Бечеју 50 пешака и 50 коњаника, у Жабљу 100 нешака и 100 коњаиика. Поиориш ка граница би ирема томе имала 1000 пешака i i 900 коњаника. Распоред славонских чета je гласио: у Тителу 200 пешака и 50 коњаника, у Сланкамену 100 пешака » 100 коњаника, у Петроварадину 100 пешака и 100 коњаника, у Врднику 100 пешака и 50 коњаника, у Моровићу 100 иешака и 50 коњаника, у Рачи 100 пешака и 50 коњамика, у Брчком 100 пешака и 50 коњаника, у Жупања-Блату P ćit

Praesidenten vnd C o m m issariats Adm inistratoren zu der C onferenz zu ziehen,, d a m it in diser Sache weder der catholischen R eligion noch denen Bischöffen einiges P raeiudicium zuegezogen w erde.“ г‘ У Prot. Exp. з а 1699. пише: „Referat, dass sich ein gewisser mitten in S clauonien ligender w allachischer District nahm ens P odborie ihrer P flich ten entziehen vnd vnter die i. ö. Jurisdictio n begeben w o lle, so nicht zu. gestatten, sondern per iudicium delegatuni ausszum achen seie.“

МШТЛЦИ.Н: CPliA У СЛАН01Ш.1 У

149

100 пешака и 50 коњаиика, у Бабииој Греди 100 иешака u 50 коњаника, у Броду 100 иешака и 100 кон.аника, у Кобашу 100 пешака и 100 коњаника, у Градишки 100 иешака и 100 коњаника и у Краљевој Великој 100 пешака и 100 коњаиика, У целој славонској граници би било 1400 пешака и 950 коп.иника. Ове обе границе би требало посести и немачким п мађарским војницима, a од Срба узети нод илату најодабраније и најбоље момке. Занимљиви су предлози грофа Ш раремберга у погледу српског становништва. З а капетане и друге одличпе Србс, који неће моћи добити места на граници, предлаже Ратиом Савету, да им даде накнаду на други начин, да им диде племство и друге титуле, које државу не коштају ништа н ди жупанијама наложи, да те Србе приме у жупанијску службу и да поступају с њима као и са католичким становништвом. Оним славонским Србима, који неће бити граиичари, треба доделити земље и одредити дензус спахијама, али врло мали, да се нови кметови не уплаше.6 Још карактеристичнији je Штарембергов предлог у погледу српског свештепства. lio његовом назору српско свештенство има велику моК пад народом и врло je опасно. Српски патријарх поставља епискомс и попове по својој вољи и тиме и у иолитичком и у iipnвредном смислу ствара забуну. С тога Штаремберг предлаже, да се одреди једна комисија од световних и свештених лпца. која he испитати ове злоупотребе и довести у ред српско свештеничко питање. 7 0 У експедитним актима у бечком рат н ом архину налааи cu Ш таре м б е ргов

р е ф е р а т о уређењ у границе и у њему пише иамеђу остнлог:

„B euorderist diejenige C a p ita in vnd Furnemere von dem ratzisclien Volckli, welche nit in die linea kom m en, zu consideriren wehren, w elchen auch zu deren grössern Satisfaction nob ilitares dignitates, das jus in co latus viul ä n dern

dergleichen

auch

vm b

so

zum

Schein

dienende G na d e n könte verlihen werden, ho

vili leichter das Landt aufzubringen verm ögen,

alss Kullilffc

th eils bereits einige V nterthanen, theils aber sonsten grossen A n han g von V olckh haben, w obey dann w ohl ein Census recognitionis des usslîili'li'ii G run d ts oder Einschreib-G eldt von denen new einrichtenden C o lo n n ls шКч' d o m in is terrestribus ratione der ihnen zuegebenden Vnterthanen zu erlichen vnd fernershin zu stabiliren sein w urde.“ 7 У рем берг:

cbom

п ројекту o уређењ у границе од 29. авг. l ö 1 .)!). ииш о II I i n -

„Betreffendt

die

rätzische

G eistligkeit,

wie grossen G ew aldt dise über das Volckh

so ist satsum b

bcknnlli,

habe vnd wie gefährlichen m il

chet' seye. N un stehet dise ganze N ation derniahlen, wie bukant, vnter uliii'iu

150


Нов пројекат за размештај граничара 1700. Куга у Срему 1699—1701. Рад комисије на уређењу границе у другоЈ половини 1701. године. Прогон српске православне вере. У лето 1700. налазили су се у Осеку нови изасланици Ратног Савета у питању уређења границе барон Дитрих Шлихтинг и гроф Ламберг. Они сачинише нов пројекат, према коме je требало разместити славонске граничаре но овим местима: у Тителу 250 војника, у Сланкамену 200, у Петроварадину 200, у Врднику 150, у М оровићу 150, у Рачи 150,. у Брчком 150, у Жупања Блату 150, у Бабиној Греди 150,. у Броду 200, у Кобашу 200, у Градишки 200, у Краљевој Великој 200. Велики капетани би седели у Сланкамену, Брчком и Кобашу. У сред рада на уређењу границе избила je куга у Турској, у непосредној близини аустријске границе. Нарочито je бесгнела ова зараза у Београду и турском делу Срема те je на тој тачци пренесена и на аустријску страну: захватила je Ириг Марадик и околна села. Енергичним мерама успеле су аустријске власти у јесен 1700. да спрече даље ширење опасне болесги. 1 С једне стране бојазан од куге, a с друге E rtzbischoffen oder so genantten Patriarchen, w elcher Bischöffe vnd P farer allerorthen m achet nach seinem Belieben, so nit anderst, alss in statu p o li tico et oeconom ico confusiones verursachet. D ahero dann eine C om m ission von w ohlerfahrnen laicis et ecclesiasticis subiectis zu verordnen w ehre, welche dise M üssbreich vntersuchen vnd ihren statum ecclesiasticum auf ein so leydentliche M ass

einrichten solle,

d a m it die collectatio in decimis vnd

ändern dergleichen G efälle n nicht gehindert oder durch derley vnniitze Leuth absum iert werde, die etwa restrigirende A nzahl der Bischöffe könte auch in die oede D istrict eingeteilt vnd mit dergleichen G rundstükhen co nso lirt werden,

jedoch dass sie sich alles exercitii seu iurisdictionis ecclesiasticae

entschlagen vnd sich bloss priuatos halten s o lle n .“ (Ibidem ). 1 У Prot.

Exp. з а 17.

hob.

1700. пиш е:

„Extract Schreibens an den

kays. Hoff Kriegs Rath vo n des Nehemb Regim ents O bristleuthenant Herrn Baron Fueger de D ato Peterw ardein, den 9. Nov. 1700. erindert, dass die Pest zu Belgrad, Jtirich, M aradik sehr abgenohm en vnd seie in den ändern D örffern

wie

heiten nichts

auch zu

Peterw ardein von desgleichen

ansteckenden Krank

w orden,

sonsten erwarthe er täg lich die gefangenen

Christen, so zu C onstantin o pe l

gewesen, welche, w an sie auf S alan kam e n t

kom ben, Q uaranten

gespürt

auf einer Insul ausstehen

in

etlich alda gem achten ratzischen H äusern die

w erden.“

По

каснијем извеш тају генерала Нехем а

беснила je куга и с п р о л е ћ а 1701. У Prot. Exp. з а 1701. пиш е: „Nehem aus Peterw ardein, den 4. M arty 1701. erindert, wie weit die Pest der O rthe n

МШТЛЦИЈК СТ1 >Л У СЛАИОНИЈУ

151

стране зимско доба прекинуше рад на уређењу грапмце тс Шлихтинг крајем новембра наиусти Осек и пође у Бсч, дн тамо проведе зиму. По свој прилици je куга била разлогом, i i i t o je комиснја идуће године тек у лето наставила рад. У јулу 1701. пачинише комесари попнс капетана дуж славонске границе, саставише нов распоред граничарских чета и утврдише илам за поделу земље међу граничаре. Према њиховом иопису налазили су се на славонској граници ови капетани: у Краљевој Великој Матија Никола Ингарт, у Јасеновцу Ала Жпнип, у Градишки Маринчић Кнежевић, Симон КришиК, Инап lloповић, на простору од Градишке до Копаника Радипој Ражановић, у местима Марковац, Долине, Орогојци Стинап Гре* горић, у Свињару Симон Јаковљевић и Никола Мараш, у Кобашу Јанко Секула, у Дубочцу Илија БогдановиН, дал>е до Брода Јанко Отомановић, од Брода до Глогове Марип Матаковић, Грго Агатић, T o m o Чакмаз, у Новиграду Петрас Миклошовић, у Бабиној Греди Ф рањ о Д оборац и Лука УтвиИ, у Штитару T o m o Вуксановић и Стипан Карајица, у Жупан.н* Блату Мартин Кавеџија, у простору даље до Брчког Ииаи Ш арац, од Рајевог Села до Брчког Данило Готфрид Киба од Киндфелда, Мишко Костадгшовић п Јоси ф Трговић, у Рачи Адам Гавриловић и Радован Бијанић, до Моровића Максим Малиновић, у Немцима н у М оровићу Ђорђе Пробојча, у Вуковару Гаврило Пишчевић. ГТрема овом пројекту требало je овако расиоделити rpuничаре: у Тител 250 војника, у Ковиљ 150, у Петроварадии 200, у Идок 200, у Деспотов Ш анац (Шид) 150, у Mopounh 150, у Рачу 150, у Брчко 150, у Жупања-Блато 150, у Бабипу Греду 150, у Брод 200, у Кобаш 200, у Градишку 200 м у Краљеву Велику 200 војника. Велики каггетагпг би стаиоиа 'ш у Илоку, Брчком и Кобашу. У свему би било у осечком mioралату 1400 пешака и 950 коњаника. Осим тога би co од осечке немачке милиције послало нешто војника у 11ожогу п у Пакрад.2 eingerissen und noch de facto grassire.“ У исто д оба je јннио и OborC o m m is sa riiis Kestler „von der grassirenden Pest bey Peterw nrdein und In S cla vo n ie n .“ 3 У Prot. Reg. под датумом 3. септ. 1701. пиш е: D a s s der mIuIiik solcher G ränizer in dem osseker G eneralat auf 1400 llcyduckhen viul !1ГИ> H usaru vnter 3 O b er C apitaine n an /u trag e n, mit welchen die vorhin нросШ-

Д1'. АЛ1.Ж СА llH H 'li

152

Што се тиче земљишта у граници комисија je одредила, да се има тако поделити међу граничаре, да једна трећина земљишта остане сваке године необрађена ради снажења оранице. З а поделу зел1љишта утврдише комесари овај размер: иешак he добити 10 јутара, коњаник 24 јутра, пешачки корпорал 24, коњички десетник 31, пешачки стражмештар 31, коњички стражмештар 46, пешачки заставник 61, корнет (коњички заставиик) 96, војвода 92, коњичии хаднађ 112, капетан 192, велики капетан 304 јутра. Осим тога je имао сваки нешак да добије 4 дана косидбе ливаде, a коњаник пет дана. У овој пропорцији je одређено и официрима. Комисија je утврдила као величину једног јутра 200 корачаји у дужииу и 50 корачаји у ишрину. Првобитно je било у плану, да се граничарима плати у новду за њихову војну службу и то ueшацима 24 форината, a коњаницима 36 форината годишње, али je касније одлучено, да се војницима место новца даде земља, a официрима да г.е плати једна трећина у новцу, a две трећине у земљи. Буду ли граничари иослани изван границе и њиховог завичаја, добијаће осим хлеба пешаци no два форинта, a коњаници по три форинта месечно. Комисија je дал>е одлучила, да срнски народ има доћи под јурисдикцију Дворске Коморе, a не Мађара, да he у погледу судства потпадати под немачки генералитет те he Србима судити војни судови. Решавано je и о српским поглавицама те je одлучено, да се Монастерлији даде земљишта у толнанској жупанији, да се на натријарха Чарнојевића има оштро мотрити3 и да сви српски граничари морају положити заклетву верности. Текст ове заклетве послао je Шлихтинг у октобру 1701. Ратном Савету на одобрење.4 cirte

O rtli

zu

besezen,

ausser Possega vnd Pagaraz, die nur pro custodia

o econom ici mit etwas teutscher M iliz von Ossek auss zu versehen.“ 3 У Prot. Reg. под датумом 3. септ. 1701. пиш е: „Solle die räzische N ation nit unter der Jurisd ic tio n der H ungarn soxfdern der H off Cam er ste llen.

S ollen

sie

mit der Justiz von der deutschen G e n e ralität

dependieren

vnd vber sie stylo m ilitari judicieret werden. Seye der M o n a sterli in dem to llnenser Com itat m it G runđstuckhen angew isen, aber a u f des räzischen Patriarchen T huen vnd Lassen w ohl Acht zu geben.“ 4 У Prot.

Exp.

llofkriegsrath schicket

за das

O k t.

1701. пиш е:

juram e ntum

„Schlichting

D ietrich Freyherr

fidelitatis ein, so er der ratzischen

M iliz bey der M usterung abzulegen aufftragen mit Bitt, solches zu ratificiren oder nach Belieben zu corrigiren.“

M I U t’ AUHJi; СР1 ЈЛ У СЛАН0И1 1ЈУ

153

Срби, који су аустријско-турским ратом ослобођени исмод турске власти и дошли под аустријску управу, сматрали су патријарха Чарнојевића за свог црквеног поглавара тнм upe, што je Чарнојевић био врховни старешина њихове uputit1 и док су они били под Турцима. После Чарнојевићевог иреласки у Аустрију, изазваног поразом аустријске војске у Старој Србији 1690. године, поставише Турци Калиника I. за itarpiiјарха у Пећи те je српски народ имао сада два натијарха: бившег пећског патријарха Арсенија III. 4apiiojenuha, који ji‘ управљао српском црквом у Угарској, Хрватској и Сланопмјк и тадашњег пећског патријарха Калиника I, који je ytipaii'i.ao српском црквом у Турској. Организовање српске цркве no аустријским крајенпма наишло je на велики отпор код поглавица католичке цркие, Ипак je организовање ишло брзо, јер су црквене поглаипцс биле већ ту, a организација je постојала и док су Турцн нладали над овим, сада аустријским Србима. Католички факторп су држали, да су постављањем унијатског бискупа у Марчи уништили српску шизматичку цркву, али доласком Чариојевићем добише и ови староседеоци у Хрватској и Славоннјн јаког упоришта те су католички кругови одмах увиделп tieлику опасност, која прети њиховим плановима од иатријарха Чарнојевића. Високи клир католичке цркве на челу cu кардииалом Колонићем учинио je енергичне иокушајс, да сузбије патријархов утицај и да омете организоваље cpnchi* цркве нарочито у крајевима, над којима je марчаиски уиијатски бискуп номинално управљао. Славонски Срби се одупреше католичком настојању и поднесоше Угарској Дворској Капцеларији тужбу против унијатског марчанског бискупа Ilerpa Љубибратића, a бискуп опет поднесе тужбу против Срба u њиховог патријарха Чарнојевића.5 Док je трајао аустријско-турски рат и док je Аустрпја нужно требала српске мишице, нису католички факторп 5 У P rot. Reg. под датумом 19. септ. 1701. пиш е: „Liclitensteiii cotti* m u iiicatur die Acta von der hung. Canzley über die von denen Raščlaniti schism aticis gegen den P etrum L ubibratiz der catliolischen Räzen Hmcltoflcn vnd von

disem

w ider iene, auch deren E rzbischoffen e ingebradtlc C I iik c ii .

S olle darüb er inquiriren vnd den Befundt der S achen m it seinen U uclaclilcn einschickhen.“

У P rot. Exp. з а дец. 1701. пиш е:

„V o n S chlichtin i', ürllnl/.

■Commissarius in S clauo n ie n erindert, dass die rätzische Clerisey sehr Htnrckli •darwider protestiere, dass m an sie in ihren Priuilegien turbiern w o lle .“


154

могли да постигну успеха у борби против Срба. Било je и тада појединачних случајева католичког јуриша против српске цркве, али војне власти, које су добро знале вредност српских ратника, нису дозвољавале, да ови нападаји на српску цркву отму веће размере, да огорче Србе и да ослабе њихову ревност у борби с Турцима. После карловачког мира добила je католичка црква слободније поље те су српска гравамина против католичких црквгних достојанственика иостајала све чешћа. У децембру 1701. поднео je патријарх Арсеније из Футога, где je у тај мах боравио, барону Шлихтингу у име целог српског народа молбу, да се не вређају повластице, које je цар Леополд даровао Србима за неизмерне жртве, поднесене у недавном рату са Турцима. У молби се истиче, да су Срби војевали о свом трошку, да су српске војнике, заробљене од Турака, о свом трошку откупљивали, да су својим новцем плаћали лечнике, који су лечили српске рањенике, да су коње за српске коњанике из својих средстава куповали. З а све ове големе жртве Срби су се надали, да he моћи у Угарској и Хрватској мирно живети под својим црквеним поглавицама. Међутим je гроф Ф рањ а Надажди од стране Угарске Дворске Канцеларије донео налоге, који су у противности са српским привилегијама, те Срби моле, да их Шлихтинг узме у заштиту, a ако je то немогуће, онда моле дозволу, да могу поћи другом хришћанском владару, где Ке моћи слободно да исповедају своју веру.0

0 Међу експедитним актима налази се ов а п ат ри јарх ов а м ол ба као прилог Ш лихтмнгову писму Р атн ом Савету од 30. дец. 1701, послатом из П ет ров арад и н а. У том писму вели Ш лихгинг између д ругог: „W egen der Ražen

habe

einem

hochlöbl.

sow ohl

m uniciret vnd

ich alss der Herr G eneral Baron von Nehem die von

kays.

darm it

Hoff Kriegs Rath g n e d i^ s te R e so lutio n ihnen comdie arm e Leith sehr consoliret.

W a s s der Patriarch

m ir geschriben hat, schliesse gehorsam bist originaliter hiebey vnd siehet hierauss ein hochlöb liche s kays. Hoff Kriegs Rath, wie dass der gute M ann von

einem

abzureysen

gerathen, von dem anderen w iderum b wegzugehen

beordert, ingleichen wie gehorsam !) er zu Ihro Mt. Befelch sich subm ittire.“

MHI' 1 'ЛЦШК СР1 ЈЛ У СЛАВОНИЈУ

155

Свађа славонских комесара и разлаз комисије децембра 1701. Држање Мађара према Србима. Нове инструкције за барона Шлихтинга и грофа Ламберга маја 1702. године. Пројекат славонских комесара о уређењу границе од јула 1701, усвојио je цар Леополд и позвао je Угарску Дворску Канцеларију, да и она са своје стране делегира три члаиа у комисију, која he према усвојеном пројекту оделити граничарс од паора. Угарска Д ворска Канцеларија изашље у сланопску комисију грофа Фрањ у Надаждија, печујског опата Кацо u Недецког. Ови мађарски комесари понашали су се од нрног почетка непријатељски према Србима. Они су отвореио изјавили, да имају инструкцију, да потчине српску православпу цркву и њиховог патријарха католичким бискупима, да прапославна вера Hehe бити дозвољена, да he православни манастири бити одузети и предати францишканцима. Извештени о овим изјавама мађарских изасланика поднели су Срби преко свог патријарха у децембру 1701. барону Шлихтиигу спомс' нуту молбу, да их узме у заштиту од Мађара. Кад су се мађарски комесари спремали, да пођу дуж границе и да разделе земљиште српским граничарима и кад су из Черевића требали да се крену на овај пут, рекао je опат Кацо грофу Надаждију, да je штета, што he се дати ова дивна земља српској вери и српским псима. Неки Србм, који су били присутни, знали су мађарски и разумели су опатове речи те су их протумачили својим сународницима. Сад настане страховита узбуна међу Србима. Они повадише ножеве и хтедоше избости своје коње само да не возе Мађаре, који њих називају псима. Тешком муком je пошлс; ia руком једном немачком официру, који je био додел>си мађарским комесарима, да утиша Србе и да их ириволи, да се приме граничарске службе и положе прописану заклетну, lipu овоме je лтого припомогао и епископ Исајија ЂаковиН, комо je барон Шлихтинг дао обећање, да he се сриске иршшлепф' и у будуће поштовати. Крај свега овога није комисија могла да исауни до краја свој задатак него се у Бабипој Грсдм посвадише аустријски с а мађарским комесарима те се k o m m « сија разиђе несвршела посла, Генерал барон Нехем изиести

156

ДР. АЛНКСЛ ИВИЋ

•о овом 16. децембра 1701. Ратни Савет у Б е ч у / a у јануару поднесе и барон Шлихтинг извештај о разлазу комисије и нстакне у свом извештају, како опасним последицама може да уроди понашање Мађара, јер ако патријарх буде принуђен да се врати у Турску, поћи he с њиме 30— 40.000 Срба те ће граница остати пуста.2 Барон Шлихтинг je у друштву са грофом Карафом наставио иочетком 1702. преглед и примање Срба граггачара, али je и за овај мах обустављено њихово одељивање од паора.3 З а славонског генерала после Штаремберга дошао je кнез Лихтенштајн, но пошто je кнез био одсутан, преузео je осечку команду над славонском границом генерал Нехем, Осим Нехемовог и Шлихтинговог извештаја добио je Ратни Савет и од префекта и судије у Славонији Александра Јована Коланека извештај о славонским приликама. Према његовом извештају намеравају Мађари, на челу са кардиналом Колонићем, да прошире своју јурисдикцију над Србима у целој Угарској и у Славонији, да они распорезују Србима порез и да га убирају. А ко се збиља даде ово право Мађарима, онда у Славонији неће остати ни један Србин него ће се сви Срби одселити у Турску. И немачки грађани у Осеку и у Петроварадину намеравају да у том случају напусте своје домове и да се селе на другу страну. Мађари су код српског народа тако омражени, да Коланек нема речи којима би ту мржњу описао. Kao пример нетрпељивости наводи, да се у последње време око 1000 српских породица одселило из Бачке у Банат Турцима те су се у Банату на1 У Prot. Reg. под датумом 3. јан. 1702. пиш е: „N ehem b auf seines von 1(5. passati, wegen

dass

sich die slavonische G räniz-Einrichtungs-C om m ission

M issuerständnuss zu B ab ina G reda zerschlagen vnd das von Seiten

der hungarischen

C o m m issarie n

den

räzischen Patriarchen von F u tok mit

seiner Clerisey denen catholischen Bischöffen einverleibt werden w o lle .“ 2 У Prot. Exp. з а јан. 1702. пише: „Von S chlichting Freyherr D ie t rich, kays. H off Kriegs Rath, erstattet seinen Bericht von seinen G rän itz E in richtungen

in

S clauo n ie n ,

dan

dass der ratzische Patriarch, w an m an ihn

vertreiben w olte, m it 30 oder 40.000 M a n zum Feindt vbergehen konte, so das Landt vom Volkh sehr evacuiren w urde.“ \ 3 У Prot. Exp. з а јан. 1702. пиш е: „S chlichting H of Kriegs Rath erin dert, dass der Herr G raff N adasti an jezo von der C o m m issio n in Sclavonien hinw eg seye, so ohne dem lauter C onfusiones verursacht habe. N un werde er m it dem G raffen

Caraffa die M usterung

T agen vorbey sein werde.“

vornehm ben,

so in 12 oder 14

157

МИГРЛЦИЈК CI'liA У СЛАНОНИЈУ

станили у местима Сигегу, Батки, Орловату, Бошки, Модошу, Итебеју, Стинлацу i i Бечкереку. И з села Св. Ивана na римском шанцу, где je било 90 српских кућа, одселило сс у Турску око 70 иородица. Срби отворено причају, да he се,. ако остане мађарска управа у Бачкој, одселити и српски cruн о в н и ц и из Титела, Мошорина, Св. Ивана, Кубина, Kaha, Ковиља, из српске варошице Петроварадина, из Гардиноваца и Госпођинаца.4 4 М еђу

експедитним актима

налази се овај

К оланеков

изнештај,

датиран у О сек у 19. ф е б р . 1702. У извеш тају стоји између ост ал ог : „D as aber die Herrn Hungaren dachin trachten et o m n ib u s viribus m it dem Herrn C ardin ale n

arbeithen,

hungarische

nicht

a llein die co m itatus zu benennen, sondern die

C o m itats O fficianten einzusetzen,

alle Superioritet vnd hunga-

rische Jurisdictio n über die rascianische N atio n in dem ganzen Königreich zu exerciren, C o n trib ution e m seu quantum m ilitare im poniren vnd per suos H iingaros die G eldter collectiren, ist wahr. Ich habe zw ar w enig oder gar nichts darzue zu reden, a llein ich als ein Ihro kays. Mt. allerunterthänigister trew iste

D iener versichere,

Königreich

casu quo die hungarische

com itatenses in das

Sclavonien w ü rk hü c h eingefiirth, die Superioritet vndt Jurisdictio n

vber die rascianische N atio n exerciren werden, so w irdt khein M ensch in Sclavonien von der rascianischen N ation verbleiben vndt sich in das tü rc kisc hc T erritorium begeben, dan die hungarische N ation ist bey denen Räzen oder W a lla c h e n so verhasset, das ich meinem hochgeehrtisten Herrn Hoff Kriegs R ath nicht beschreiben khan. Ist auch gueth, das die hungarische com m issarii. a ls der Herr G raff N adasti, diser

C o m m is sio n

w eckh

P ro b s t von Fünffkirchen vnd der Nedeczki von seyndt.

W an

sye länger gebliben w ären, weiss

G ott, wie es hergegangen w äre. T im e n d u m , w an dise hungarici com m issarii aut des fruehe Jah r zurukhkhom ben, das nit etw an C o n fusio n oder gar eine R e b e llio n entstehe. Sye haben schon darzue zinibliche fun d a m e n ta gelegt, zweiffle nicht, der Herr G eneral von N ehem b werde schon vorhero einem h o c hlö b l.

kays. H off Kriegs

Rath dauon

parte

gegeben haben, wie mal a

p ro p o s sye die w allachische N ation concitirt haben. Ich habe zw a r newlich auss

P eterw ardein

m einem hochgebiethenden

Herrn

H off Kriegs "Uatli die

N achricht gegeben, auf w as W eise in dem batscher District, so der bodrogor auch unter den hungarischen C o n iita t Batsch investirt worden, die hungarici c om itatenses m it denen arm en rascianischen vndt w allachischen I.euthen barbarisch vm bgehen, das über 1000 F am ilie n schon w ürckhlich daruoii gu* zogen vndt sich über die T heyss

begeben vndt in dem türckhischen T erri

to rio nachfolgende D orffschafften angelegt vnd Heuser gebawet h a b e n : Siget, Batka, O rlo w at, Boska, M o d o s c h , Tebey, S tip laz, Betschkereck, seynd auch in dem D o rff St. Ivan an der röm er Schanz situiret, 90 Heuser gewesen, so seyndt auss 70 Heuser die völlige F am ilie n , das in m anchem H auss 2 oder 3 verheurathete F am ilie n gew esen, durchgangen vnd sich in das türckhischc gesezt vndt sagen alle die Baw ren öffentlich, w an sye in dem hodroger D istrict vnter denen hungarischen Com itats-Beam ten, nem blich zu Titel,.

158

ДИ. Л Л К К СА H B IlIi

У иролеКе 1702. наставили су комесари барон Шлихтинг u гроф Ламберг рад на уређењу границе, на одељивању гралнчара од паора и на подели земље међу граничаре. Ратни Савет им je послао 23. маја инструкцију, a 10. јуиа je позвао Дворску Комору, да и ona пошље једног комесара у Олавонију/' У погледу земљишта, које се имало разделити међу граничаре, учињене су неке измене. Одређено je, да јутро лша износити 180 корачаји у дужину и 40 у ширину.0 Рад комисије je напредовао под сталним надзором Ратног Савета, који je 17. јула послао комесарима нове инструкције. Комесари су имали да спроведу уређење војне границе од ушћа Уне код Јасеновца уз Саву, Дунав, Тису и Мориш све до Ердеља. Ова граница je подељена у два генералата: славопски генералат (посавска и подунавска граница, од Јаселовца до укључиво тителског дистрикта) и сегедински гене,ралат (потиско-поморишка граница, од тителског дистрикта до ердељског дистрикта Халмађ и Деш). Посавску од подунавске границе делио je Босут. 7 У последњем моменту су учињене још неке измене на ранијим пројектнма о уређењу границе те je регуларна српска милиција славонског генералата подељена на три главна капетаната са седиштем у Илоку (касније у Петроварадину), Брчком и Броду, затим на девет капетаната са седиштем у Тителу, Ковиљу, Петроварадину, Деспотову Шанцу (Шиду), Моровићу, Рачи, Брчком, Градишки и Краљевој Великој. Сва

M usclierin,

St. Ivan,

K u ba,

Katsch, K o bila, das Räzen Stättl Peterwardein,

•üarganovize, G osp o d in ze länger verbleiben solten, so w o lle n sye alsogleich ihr

Hauss

vndt

Hoff verlassen

vndt

sich in das

türckhische

T eritorium

begeben.“ 6 У Prot. Reg. под

датумом 23. м аја 1702. пиш е:

„Instructiones für

den Baron von S chlichting vnd Grafen von Lam berg zur G rän iz C o m m is s io n “, a под датумом 10. јун а 1702. пиш е: „H off Cam er requiritur vm b schieinige A bschickhung in S lavonien ihres G rän iz C o m m is sa rii.“ 0 М еђу експедитним актима з а 1702. годину налази се у једноме ■спису белеш ка: „A nno 1702. 8. Ju ly in C o nfere nza ist das Joch Acker auf 180 Schritt in die Länge vnd 40 in die Breite, auch jeder Schritt auf 2 geo metrische

Schuech oder 24 Z o ll reducirt w orden.“ У P rot. Reg. под дату-

мом 9. авг. 1702. пиш е:

„S chlichting au f seiner von 3. huius, es seyen die

Klaffter eines jeden E rdtreichs nicht anderst a ls mit 2 geom etrischen Schuehen (deren jeder 12 Z o ll in sich halte) ausszum essen.“ 7 Feldzüge des Prinzen Eugen von Savoyen, I, стр. 450-3.

МШТЛЦИЈ1 -: си;л у сллноншу

159

срнска милиција бројала je 950 кошаника н 1500 пешака. Коњаници су се делили на 19 компанија, у снакој комшншјм био je 1 хаднађ, 1 корнет (заставник), 1 стражмештар, 2 капрала, 1 трубач и 44 хусара. Пешаци су се делилн у 15 компанија, у свакој 1 војвода, 1 заставник, 1 стражмештар, 4 десетника (капрала), 2 трубача и 91 обичан војник (хајдук).н И при подели земљишта су учињене изиене те су комесарп дали пешацима no 18 јутара, коњаницима 24 јутра, пешачком капралу 24, коњичком 31, иешачком стражмешгару 31, м>њичком 46, заставнику 61, корнету 96, војводи (исшачком лајтнанту или хаднађу) 92, коњичком хаднађу 112, капстаиу 192, a великом капетану 364 јутра. Овогодишњи рад комисије на уређењу границе провлачио се од маја до новембра. У септембру je no налогу Дворске Коморе дошао и гроф К араф а да учествује у комисији.“ Me* ђутим je између Шлихтинга и Нехема с једне стране и грофа Карафе с друге стране набрзо дошло до несугласица и свађе, те се Шлихтинг 8. септембра, a Нехем 9. септе.чбра потужишс Ратном Савету на Карафино држање. Ратни Савет je учшшо код Дворске Коморе 22. септембра приговор радиЈ1 К араф е.1" У октобру je уређење границе било већ у главном снронедено. Почетком октобра су мерници мерили земљу иреми у напред утврђеном плану,11 Ратни Савет донесе решен.е, да Шлихтинг и Нехем ne морају лично присуствовати овом мс* рењу,12 те je Нехем идућег месеца отпутовао у Беч.1!| 8 О . с. стр. 454. 0 У Prot. Exp. з а септ. 1702. пиш е: „H off Cam m er com m unicirt copiuni Schreibens wegen der G ra n itz E inrich tung in S clavonien, so von der C am m er an Herrn Graffen von Caraffa ist abgelassen.“ И ст ог м есеца јављ а Шлихтинг Р ат н ом Савету: „Vbrigens seie der G raff Caraffa zu O ssek angelaiiRt, w o lle sich aber nicht auf Peterw ardein begeben, dahero er sich mit dem G eneral de N ehem an dem S austrom b vm b die C o m m issio n anzufanên, begeben w erde.“ 10 У Prot. Reg. под датумом 22. септ. 1702. пиш е: „S chlichting und N ehem b auf ihre beede vom 8. und 9. hu ius die von dem Graffen Caraffa in der G rä n iz E inrichtung verursachende M isshelligkeiten betr. Es seye der Hoff C a m m e r vm b die erntsliche Rem edierung starckh zuegesprochen w orden." 11 У P rot. Exp. з а O k t . 1702. пише: „Schlichting relationiert von seiner V errichtung bey der o bh abe n de n G rän iz E inrichtungs C o m m issio n in Scla vonien “ 12 У Prot. Reg. з а 22. o k t . 1702. пиш е: „Schlichting, Nehem b, auf seine vo m 7. und 13. huius, m an finde ihre Gegenw arth darunten bey Auwtm essung der G rundstuckhen vnd der individual Repartition vn n ö th ig .“ 13 У Prot Exp з а h o b . 1702. пише: „De N ehem b erindert, dass die G rän itz C o m m is sio n nunm ehr zu Endt gehet, bitt dahero vm b Licenz nacher W ie n n a u f eine Zeitlang zu verreisen.“

160

ДР. АЛЕКСА ИВИ'ћ

Пре разлаза комисије спровео je Шлихтинг no налогу из Беча неке промене у капетанском достојанству. Данило Киба je именован за великог капетана у Брчком, Иван Секула je постављен место његовог умрлог брата за капетана у Кобашу, a Першовић je добно команду у Беркасову,

Вавршни радови на уређењу славонске границе. Комесари Нехем и Мајерн априла 1703. Укидање вараждинског генералата. Учешће славонских граничара у борби против Фрање Ракоција. Нормалне прилике на новој славонској граници. Цар Леополд I. одреди 16. априла 1703. петроварадинског генерала Теодора Хајнриха Нехема и од стране Дворске Коморе саветника Андрију Теобалда Мајерна, да пођу као комесари у Славонију, да заврше послове око уређења границе, у колико још нису били готови и да саслушају жеље и тужбе граничара, који су били незадовољни са својим положајем. Нехему je цар дао опширну инструкцију, a истог дана je нздао и прокламацију славонским Србима, да се с иоверењем обраћају комесарима у свима својим невољама и жељама.1 О ва je комисија радила преко целог лета2 и у октобру 1703. завршила je поверени joj задатак. 3 Са уређењем славонске границе и славонског генералата мостао je вараждински генералат и формално непотребан те je цар 9. јула потписао резолуцију, којом се укида генералат у Бараждину и идући дан je Ратни Савет саопштио ову царску одлуку хриатским сталежима,4 1 У Prot.

Hxp. а а anp. 1703. пише:

auf des Hof Kriegs Rath Guettacliten,

„Kays, aigenhändige

R esolution

das der General Nehem m it der bey

geschlossenen Instruction alss P rincipal C om niissarius zu E inrichtung des sliivonischen G ranitzen vnd Landtvolkhs Angelegenheithen mit dem Herrn H of K aninier Rath von M ayrn abgefertigt werden so lle .“ 2 У Prot. Iixp. ;ia am -. 1703 пиш е: „Nehem erindert, das die G rän itz C o m m issio n zim blich w oll von statten gehe vnd sie heut von dannen a u f brechen vnd nacher Possega gehen.3 У Prot. Exp. sa

OKT.

1703. пиш е: „Nehem erindert, dass das Com-

inissionw escn in S clavo nie n zim blich zum S irm ien noch einen A nstand habe “

Ende gehe,

allein die Sache m it .

4 У Prot. Reg. под датумом 9. јула 1703. пише) „K ays. R e s o lu tio n , die A ufhebung des warasdinischen G eneralats,“ a под 10. јулом стоји : „Croa-

МИ1 ТЛЦИЈЕ СРВА У СЛАВОПИЈУ

161

Тек што je спроведено коначно уређење грапице, добишс срнски славонски граничари нову прилику, да нокажу смоју вредност. Устанак М ађара под Фрањ ом Ракоцијем донео јс у велику опасност хабзбуршку Угарску те je Ратни Санет 31. јула закључио, да из Славоније поведе хиљаду српских грнничара против побуњеника'Ј и да их стави под команду reneрала Ш лика.0 Крајем ове године налазио се патријарх Чариојевић у Бечу те Ратни Савет започе у царево име преговоре са патријархом и са Јованом Монастерлијом, да помоћу њихоннх С рба отклони опасност, која je све већа бивала. Патријарх je остао у Бечу све до априла 1704. Ц ар именује 22. јаиуара 1704. генерала Хајстера заповедником чета, које су нмалс ноћи против Ракоција те љему стави na располагање и српске чете на десној обали Д унава.7 Ракоци одлучи, да најпре cu Србима подели мегдан те пошље на њих своје чете. Једич део ових Ракоцијевих војника, названих куруци, пређе у Славонију и стаде пустошити околину Михољца. Ha то префект и судија Славоније Александар Коланек сазове 24. марта 1704. на скупштину у Пожегу војводе и кнезове и ирикаже им невољу, у којој се држава налази, позивајући их, да се крену против куруца. Скупштина затражи, да Славонија будс ослобођена од пореза na ће онда поћи против Ракоцијевих чега. Коланек обећа Славонцима ослобођење од пореза, али су се ови врло cnopo кретали те се у логору код Нашица, где je одређено прикупљаше чета, нашао само мален број. Тада иокрене славонски граничарски обрштар гроф Херберштајн 560 граничарских хусара и 200 хајдука, којима се придружн још 100 дарских војника те с њима отпоче 17. априла онераtische S tän de n intim atur die kays. R e so lutio n wegen g änzliche r C assirunn des w arasdinischen G eneralats vnd deren darin befindlichen P o s te n .“ 5 У Prot. Reg. под датумом 31. јула 1703. пиш е:

„K yba

solle

sich

also g leich bem ühen aus dem G eneralat von Slavonien 1000 räzische Husaren gegen den specificirten Anrith G eldt aufzubringen, d am it er sam bt ihnen auf des S chlickhs erster O rdre fortm archiren kön n e.“ 0 У Prot. Reg. под датумом 31. јула 1703. пише: „N igrelü, zur N ach richt, vnd

dass dem c o m m ittirt

Schlickh w orden

w ide r

nebst

die

Rebellen das C o llim a n d o aufgetraxen

den 2 C o m p ag n ie n

raaberisclien

Ilussaren

noch 2000 Räzen aus beeden G ene ralate n von S clavonien, Theiss vnd M unm ch aufzu b rin g e n .“ 7 Feldzüge des P rinzen Kugen von S avoyen, VI, стр. 133. Мшршшјс Срба y Слиш>ми|у

li

1 62

ДН.

АЛККСА ИВИЋ

цмје против куруца. Пред овом војском повукоше се куруци преко Драве, опустошивши пре одласка целу околину Вироинтице. Славонски граничари пређоше за куруцима у Бараи.у na су no њој пустошили као куруци no Славонији. Већина граиичара се састојала из иравославних Срба, који су, према пзвештајима онога времена, пленили католичке цркве и убијали католичке попове у Барањи. Ракоци одлучи, да понови војни поход против Срба и да им се освети. У јулу 1704. продреше његове чете све до Титела и Бача. Један део Срба побегие у Сегедин те Ракоци почетком августа опколи овај град. У три маха je јуришала љегова војска на сегединску варош, али су je Срби сва три пута крваво сузбили. Куруци сада донесоше топове и номоћу њих освоје варош и искасапе сво срнско становништво, али тврђаву, коју су царске чете браниле, не могоше освојити. Почетком септембра дигне Ракоци оисаду,8 У новембру су куруци и no трећи пут прешл» Дунав испод Будима и опустошили су српске домове све до Драве. Обрштар Херберштајн поведе Славонце, 2367 граничара, преко Драве и упути се почетком децембра за побуњеницима најпре према Печују, a одатле према Шимонторн>и. Код Игала се сукоби Херберштајн 14. децембра 1704, са Ракоцијевим Ћудима, којима je на челу стојао гроф Баћањи и нанесе им осетан пораз.11 Овим поразом Ракоцијевих чета отклоњена je од Славоније опасност, да и даље буде поприштем борбе те се у новој славонској граници почеше сређивати прилике.

6 0 . с. стр. 173. и 174. 8 О . с. стр. 200.

ПРЕГЛЕД МЕСТА И ИМЕНА СРПСКИХ ДОСЕЉЕНИКА У ХРВАТСКОЛ И СЛАВОНИЈИ T O KOM 16. И 17. BEKA.

и*

I.

СРБИ У ОКОЛИНИ ЖУМБЕРКА* Српска села и засеоци у Жумберку и околини. Попис Срба Жумберчана према местима, у којима су становали. Попис Срба Жумберчана без ознаке места. Приликом сеобе Срба у Ж умберак 1530. и 1538. годинс заузели су досељеници стално боравиште у овим варошицама, селима и засеоцима: Каље, Оштрц, Драге, Радатовић, Кашт, Сошице, Пећно, Мрзло Поље, Грабар, Стојдрага, Руде, Грабарак, Красни Врх, Костањевац, Купчина, Присика, Будиљак, Калово, Прибићани, Драгошевци, Поклек, Подбрежје, Виница, Костел, Семић, М ехово, Метлика, Чрномељ, Плетарје, Шентернеј, Кочевје, Виводина, Кравјак, Церовица, Цветашип, Дворишће, Вртачки, Грич, Брашљевица, Мариндол, Бојанци, Велико и Мало Лешће, Туочина, Глучина Вас, Осредак, Драгоч Врх, Јавор, Погана Јама, Св. Јурај, Хрестово, Присел>е, Ступе, Врховац, Ковачев Врх, Угорје, Дол, Тисовац, Лиионац, Дитмар-Дол, Вражлена Вес, Горњи Височ, Мишљендол, Голак, Магњешевац, Воданев, Шичевац, Томашево Село, Горенски Врх, Водиц, Врани Поток, Малинац, Тихочај, Вресовић, Шкрил, Дане, Оштритаг, Соиоте, Осојно, Језерница и Шнота. Према једном акту из 1535. становали су Вук Д аја у Сошицама, Ресан Шишмановић у Габерју, Вијачко Jypeineunh у Кунеч Врху, Вучета Димитровић и Радич Смичиклас у Сопоту. Ови су Срби досељени 1530. из предела Срба, Уици и Гламоча, a са њима су се ускоро псшешали Срби, који дођоше из околине речице Цетине, П о списку жумберачких Срба војника од 1. марта1551. становали су у Стојдраги: Тома Сиверовић, Вукдраг Вукчевић, Прерад Микулић, Јурашин Ивковић, Радич ВукчеииИ; у Осојном: Вуксан Ракуговић, Вукша Маринковић, Драгослпи Радмановић, Владислав Вукдраговић, Миљен Белонруи, I Iona« * У овом прегледу м еста и имена досељ ених Cpfìa у Х рн агску и Славонију t o k o m 16. и 17. века налази се си н теза мојих раин је пуПлико» ваних студија о С рб и м а Ж ум берчаним а и о С рб и м а у Х р в ат ск ој к а о и «»ito студије о миграцијама С р б а у Славонију.

166


Клисурић, Радоња Павловић, Иваниш Скоројевић; у Језерници: Милош Микулић, Ж арк о Микулић, Јурај Павловић, Ратко Павловић; у Свержу: Милош Вучић, Вујица Мрчић, Радин Каталенић, Јанко Каталенић; у Сопотама: Полој Iloповић, Рајак Поповић, Вук Смичиклас, Вуксан Неговановић; у Сошицама: Андрија Богданић, Раде Радивојевић, Вук Врс, Вукашин Бојић, Мирчета Радмановић, Петар Радмановић; у Тупчиној Веси: Петар Чолнић, Иван Грубачић, Јурај Мачов, Радивој Гарапић, Стипко Хераковић, Драгиша Обрадовић; у Железном: Јурај Вуковић; у Будињаку: Новак Радонић, Радивој Микулић, Вукдраг Струјић; у Купчини: Јурај Стојанић, Стипаи Чикулинић, Радивој Прелучанин, Вуја Прелучанин, Драгоје Opao, Микула СолдатиК, Твртко Радојевић, Веља Радојевић; у Горемој Веси: Јаков Цолнерић; у Јавору: Миховил Радоваиић; у Оштритагу: Милак Чичић и Петар Милаковић; у Дану: Петар Микулић, Митар Микулић, Гојко Стипановић, Вујица Храпановић, Радоња Храплиновић, Вукдраг Вујичић, Михаило Вукчевић; у Присеки: Вуксан Вукосалић, Твртко Вукосалић, Ју ро Маринковић, Милош Маринковић, Селак Јелић; у Шкрилу: Драгаш Радонић, Вукдраг Дуничварић, Вукашин Главниковић, Митар Грубачевић, Вуча Вукмировић, Марко Радовановић, Радич Радојевић, Вранеш Селаковик, Војин Вукмировић; у Церовици: Рајин Драгуловић; у Јелшу: Радинко Храниловић, Боганац Селаковић, Павле Селаковић; у Витетиицу: Радинко Вукосалић; у Враном Потоку: Д обросав Ширић, Вукодраг Оливеровић, Радин Вукашиновић, Иван Радичевић, Рајак Вуксановић, Петар Грубачевић, Цветко Драгичевић, Павко Бесидић; у Глушиној Веси: Скоросав Абреn o B i ih , Добрица Микулић и Вујица Хераковић; у Томаш-Врху: Вујица Миљковић; у Печуву: Радин Главник, Вранеш Радонић, Драгаш Радивојевић, Радул Станичић; v Шноти: Вујица Вукдраговић, Дука Јурмановић, Грубиша Радмановић, Ратко Вукчевић, Павле ВукдраговиК, Вукац Вратичић, Вукмир Вукашиn o B i ih , Херак Радановић, Радич Вукдраговић, Јурај Вукдраговић; у Тихочају: Вранеш Радовановић, Павко војвода, Цвитко Лалатовић, Радич Радосалић, Радован Иванишевић, Скоросав Вукдраговић, Драгула Павковић; у Вресовићу: Вукац Вишесалић, Јурај Вукичевић, Д обросав Микулић; у Церовици: Д обровој Брајановић, Јурај Брајановић, Митар Ивковић, Радул Непоскок, Митар Влатковић, Вид Вукшић; у Грабару: Вранеш Радосалић, Петар Голуб; у Мрзлом Пољу: Вук Влатковић и Вукосав Косојевић; у Водицу: Микула Рајић, Вукосав Бабић, Вукосав Хераковић, Драгић Бабић; у Виводини: Страхиња Вујшић; у Мошанцу: Вукмир Вукчевић, Тома Вукчевић, Иван Вукчевић, Радич Радојевић, Драгиша Могојевић; у Малннцу: Вукдраг Микулић, Цветиша Вринчић, Радивој Вринчић, Војин Радмаиовић, Вујица Цвитковић; у Горенском Врху: Михал Ралиновић, Грубач Радонић, Блаж Радиновић; у Тома-

ПРЕГЛЕД МЕСТА И ИМЕНА

| ()7

шевом Селу: Богоје Стилковић, Микула РушновиИ, Ннкаппш Рушновић; у Петричој Веси: Јаков ШимуновиК; у Мишљеидолу: Радоје Кекић, Радоња Кекић; у Резвору: Драгић Драгичевић, Томаш Радичевић; у Голаку: Павко РадонанониК, Новак Романовић, Пауи Добросалић, Стипан Вујић, Ивалпш Вукшић, Миливој Хераковић; у Шичевцу: Драгић ОлнвеоовиК, Драгул Оливеровић, Микула Шеравичић, Петар ШсравичпИ; у Селима: Иван Вукичевић; у Магњешанцу: Иван ВукпиИ, Скоросав Радосалић, Војин Радић; у Горњем Височу: Ивашип Кордић, Вукосав Драгичевић, Петар Липотица, Вранеш Латинчић, 'Гомаш Радојевић; у Воданеву: Тудор КнежиппИ, Вујица Кнежинић, Цвитко Вујичић, Цвитко Исучевић, Вукдраг Милошевић, Влатко Милошевић, Лзубенко Вујичић, Criiiian Јурашиновић; у Вражленој Веси: Херак ВукмировиК, Радом.а Вукмировић, В рс Вукмировић, Радоје Јелић, Радосав Вукми« ровић; у Дитмар Долу: Радоје Рачиновић, Вукић Плавчепмћ; у Липовцу: Огњан Вукдраговнћ; у Гушчу: Секула ПрерадовиИ, Миле Прерадовић, Радул ПрерадовиК; у Стефанићу: Раднпој Радатовић, Радоња Радатовић; у Х рест ову: Вукша ЦвиткоииК, Иван Јурјевић; у Павловцу: Вујица Димитровић, Радосаи Димитровић; у Чудићевом Долу: Рака Вукичевић; у Тнсовцу: Вук Страхинић, Радивој Шимраковић, Миљко Јурјевић, Петар Милошевић, Радман Радивојевић, Микула Новаковић; у Всрхонској Веси: Вујица Вукосалић, Раш а Бабић, Вуча Вукмановић, Вукашин Влатковић, Илија Вуковић; у Улишчу: Радосаи Влатковић, Обрад Јурјевић, Радин Вукашиновић, Петар Вукашииовпћ, Микула Владић; у Долу: Драгић ПребигаромиК, Вујин Пребигаровић, Војин Пребпгаровић, Павле РадосалиК; у Угорју: Алекса Бадовинац, Новак Бадовинац, Вукосан Бадовннац; у Иваној Соли: Новак Кијановић ; у Мрзлом Долу: Радосав Хераковић; v Новом Селу: Радоје РадовиК; у Ковачеву Врху: Вукосав Вринчић, Вогеда Милојковић, Mii'iiin Радибратовић, Радосав ЈурашевиК, Крајчин Јурашевић, Радоп.а Вринчић, Јовица Вринчић; у Драгошевој Веси: Милош Косерић, Живко Киежлћ, Миладин Марић, Милош МарлК, Mit* кула Дрвенић, Вукдраг Дрвенлћ, Лука Кесерић; у Врховцу: Јурај Вуненац, Вујин Магојевнћ, Вукмир МилашиновпН, Радмап Марковпћ, Милош Мнкуновић, Радул Мнличић, Милош ВукашшговиН, Радул Поповпћ, Радиша Поповић, Вукмап Oninaiiomih, Томаш Павловлћ; у Мариндолу: Радман Млхаљевић, Радоњи Михаљевић, Радич Вигњевић, Микула Милић, Лала Mn^nh, Радивој Вукмаиорић, Сладоје Пријић, М арко СтојиК, Вукмнм Дејановић, Драгпћ Радосалић, Радосав ДимитровиН, Јапко Војллда; у Јесеновцу: Димитар РадичевиИ, Микула Дапгуловпћ; у Ступама: Михал> ИванчиК; у Гричу: Новак Вукмаиовић, Јовам Поиовић, Драгиша Поповић, Рпдул МиросалпК; у Алму; Рајак Поповлћ, Вел>а Попонл1>, Радул Iloiioniih, Нукдраг Iloiioniih; у Прибпнцу: Микула Штрбац; у 11рчс*.’ ч>у:

168


Радич Вучетић; у Кашту: Радин Марић, Иван БожидаревиК, Вујица Раденковић, Новак Драгобратовић, Вујица Радојевић; у Драгочевом Врху: Радивој Радинковић, Вукдраг Милошевић, Вујица Милошевић, Вељан Басташић; у Св. Јурју: Рајић Данчуловић, Вранеш Данчуловић; v Каљама: Митар Кекић; у Драшћем Врху: Илија Басташић. 1 Од Срба Ж умберчана без поближе ознаке места становаша спомињу се године 1533, Милак Кнежичић, Јурај Радивојевић;2 год. 1538. Радоје Клистовић, Павко Карановић, војвода Стеиан, Иван Пејак, Јовица Вуковић, поп Радоје, Милош Хераковић, 'Андријаш Стајевић, кнез Станиша, Иваниш Врлинић; год. 1543. Јован Влах, Вук Поповић;год. 1551. војвода Даја, Павле Клисурић, Стипан Вринчић, Радман Вучетић, Драгиша ВринчиН, Новак Николић, Шимон Брајковић, Микула Иваповић, Радосав Вуковић, Радоња Басташ ић,Ш обат Поповић, Вранеш Бадовипац, Вранеш Вукичевић, Раднч Трубач, Јануш Гашпаревић. 3 У платном списку војника на хрватској граници од 1. марта 1553. спомињу се ови Срби Жумберчани: Драгиша Верничић, Павко Ратковић, Јован Кошљании, Радоња Басташић, Вранеш Рогонић, Грубаш Радиновић, Секула Прерадовић, Драгија Милчиновић, Рајак Вујичић, Грубаш Гарапић, Радивој Гарапић, Мрчета Гарапић, Никола Воловић, Радоје Поповић, Петар Радуловић, Јован Пливелић, Вукман БојиН, Милош Радаковић, Јован Страхинић, Рајак Поповић, Матија Гргурпћ, Вукмир Лулић, Лала Вукмановић, Вукдраг Микулић, Радич Магојевић, Вујица Раденковић, Радин Марић, Јован Кордић, Вуксан Драгичевић, Тома Радојевић, Дејан Радојевић, Раде Непоскок, Вуксан Јовановић, Цветко Миличић, Војин Крајач, Ратко Павловић, Радосав Митровић, Радован Николић, Скоросав Витомирић, Радован Иванишевић, Војин Враголовић, Радоња Марић, Јован Поповић, Вујица Иванишевић, Драго Радојевић, Радмч Вигњевић, Вукман Стипаиовић, Добрица Вуковић, Павле Вуковић, Радоња Томашевић, Радосав Томашевић, Радич Поиовић, Радоња Татаровић, Сладоје Пријић, Марко Вукчевић, Маринко Вукчевић, Драгоје Митровић, Радман Марковнћ, Никола Штрбац, Лала Цветковић, Вујица Маричић, Војин МагојевиК, Вукмир Милашиновић, Радивој Вукмановић, Вуча Вукмировић, Војин Вукмировић, Вранеш Селаковић, Петар Басташић, Новак Димитровнћ, Вукдраг Милошевић, Вујица Милошевић, М арко Басташић, Радич Миленовић, Радоња ВукмировиК, Радоје Јелић, Влатко Милошевић, Bojim 1 P rilo zi za povijest Hrvatske i S lavonije u XVI. i XV II. vijeku. P ri o pćio dr. Aleksa lvić, Starine, knjiga 35, Zagreb 1916. стр. 295 301. 2 O п рвој ср п ск ој сеоби у Ж ум берак (1530— 1535.) Н а п и са о др. Алекса M b h Ii, З а г р е б 1920. стр. 14. 3 И з прош л ости С р б а Ж у м бе рч ан а од дра Алексе И вића, Суботиц а 1923. (Смомеиик Срп. Kp. Академије LV1II. другн р азр е д 49.) стр.1., 4. и 13. Др. Јосип М ал, У ск очке се о б е и словенске покрајине, Н асељ а, књ. 18. стр. 33.

1ll'l ГЈП:Л MICC I A И ИМКНА

1 6 ()

Иванишевић, Војин Драгојевић, Радич R o i i o b брат, Тнртко Радојевић, Вујица Радивојевић, Л азар РадивојевиК, Нонак Радивојевић, Радул Станичић, Раш а ЈовановиК, Вучста Радмановић, Вукдраг Ратковић, Херак Радовановић, Папле Селаковић, Пријо Селаковић, Рајак Вуксановић, Новак ПопоипН, Станко Марковић, Живко Владшг, Радич ВукдраговиИ, Нук Стипковић, Вујица Маринковић, Никола Рајић, Тома РадиИ, Новак Радонић, Петар Милаковић, Скоросав Вујичић, Милак Чичић, Милош Вукашиновић, Вуја Вукашиновић, Радин Вукашиновић, Вукман Радојевић, Петар Вукашиновић, Драгула Драгичевић, Селак Владић, Јанко Каталенић, Вукдраг Олинсровић, Петар Грубичевић, Радич Јеленић, Илија ByKoiuih, Вуча Вукмановић, Вукашин Влатковић, Вујица ДрагичеииК, Миланко Радмановић, Алекса Бадовинац, Новак Бадошшац, Јован Вуковић, Вранеш Вукдраговић, Вујица Миљковић, Радич Миличевић, Павле Петровић, Вук Илић, Радивој HeroBaiioinih, Илија Радосалић, Новак Драгобратовић, Радоје Рајић, Вуксам Неговановић, М арко Магдаленић, Јован Војнић, Раде СестриК, Лала Прерадовић, Вид Чолнић, Вуксан Маринковић, Вук Кнежичић, Радосав Вукчевић, Перо Марковић.4 У попису од 1556. спомињу се ови Срби Жумберчапн : Драгић Оливеровић, Вукмир Рашковац, Вукдраг РаткониИ, Вукдраг Оливеровић, Радоња Драгичевић, Вукац Брадечић, Драгош а Раденковић, Радман Степановић, Селак НовакшшИ, Радивој Вучнавић, Кикашин Вушновић, Станко Покрајац, «Јурај Штетаровић, Обрад Козловић, Микула ВукичовиК, Обрад Рашковић, Мирко Јурјевић, Петар Вучковић, Лука To;toponiih, Радоје Миросала, Вук Илић, Војин Иванишевић, Ивап Радигојевић, Радивој Марковић, Марко Јурјевић, М арко КрајчмК, М арко Цесаровић, Јурај Жупановић, Петар ОрлиИ, Михошп Иванчић, Јурај Чуриловић, Маргин Сладичић, Матија ПичомиК, Иван Петковић, Гргур Симчић, Петар Петковић, Гргур РадмаииК, Петар Цоларић, Вранеш Вологлавић, Томаш Ковачић, Лука Матијевић, Јурај Цветановић, Петар Вуковић, Јаков Piumpuh, М арко Јадрочовић, Јурај Ватковић, Лука ЛасасковиК, Гргур Дражиновић, Павко Ратковић, Петар Видовић, Милош Bpiiiinih, Прерад Селаковић, Иван Војновић, Иван Ружић, Павле 11lyстер, Гргур Вукашић, Стипан Чикулинић, Вујица MtijaKoimh, Петар Милаковић, Милак Кикић, Вукосав РаденконпИ, Инаи Маркошић, Петар Грубачић, Вид Саленковић, Мартни Мичушић, Крајчин Ладисолић, Микула Раушовић, Цветко Рауinoitith, Мијак Хераковић, Михаило Марчић, Петар ИвковиИ, Снмоп Радајовић, Радосав Врзинић, Никола Илић, Лука Власоиић, М арко Ковачић, Лука Влашић, Јурај Добранић, Томаш lin* танчић, Стефан Ивковић, Михаил Томашовић, Иван Kojaiuih, Вук Живиница, Јаков Фронетић, Вукосав Косовић, Лурај Л еникл 4 Зем аљ ски А рхив у Г рац у , M ilitaria. 13 Д р. A. Ивић, из п рош л ости С р б а Ж у м б е рч а н а, стр. 68.

170


Даље се спомињу ови Срби Жумберчани : 1565. Ш обат Поповић, 1567. Вранеш Бадовинац, Радоња Басташић, Радич Вигњевић, 1569. Радман Вучетић, Јован Хераковић, Вукац Вишеславић, Јурај Баталовић, Силвестар Јурић, Вујин и Вуксан Маринковићи, 1570. Јован Д аја Вуковић, Вранеш Стибић, Радман Вучетић, Вуксан Маринковић, М арко Милошевик, Никола Солдатић, Тома Вукмановић, Никола Хераплиновић, Милан Ђурица, Петар и Јурај Мачов, 1579. Радич Вигњевић ц Михаило Храплиновић, 1580. Милош Хераковић, Вук Оливеровић, 1587. Вигњевић, Веркановић, Секула, Вујин, 1592. Радул Даја, Микула Храплиновић, Вујица Поповић, Иван Чујичић, Милош Грубачевић, 1593. Boja Гарапић,8 затим 1578. Секула и Радоје Хераковићи, 1586. Петар Храниловић, Јанко Будачки7 a у год. 1577. Паун Крагуловић, Жупан Бадовинац, Хрњак Поповић, Вукман и Вукашин Бојићи, Драга Милчиновић и Ратко Миличић.8 Са сеобом Срба у Хрватску почетко.ч 17. века и помицањем хрватске границе према истоку Жумберчани су ири војној служби измешани са осталим Србима на хрватској граници. Већина их je служила у слуњској капетанији, али их je било размештено и no другим капетанијама, те се не могу ириказати као посебпа целина него caiVto у заједници са осталим Србима граничарима, Ипак се иалазе где где вести о Србима са изричитом ознаком да су родом из Ж умберка као: 16р2. Раде Димитровић, 1603. Петар, Јован и Никола Шишмановић, 1612. Вујица Хераковић, 1616. Гвоздан и Раде Смичиклас из Сопота, 1621. Данило Деспотовић из Сошица, 1622. Радул Д аја Вуковић, 1623, Вујица Бадовинац, Михаило Храниловић, Михаило Радишић, 1626. Вицко Гарапић, Радин Кордић, Радман и Иван Храплиновић, Никола Вучетић, 1629. Вукман Павијановић, Павле, Матија, Гаврил и Ђорђе Чолнић, Вујин Харамбашић, Павле Орловић, 1630. Мирко и Радоје Голеш, 1633. Митар Прерадовић, 1635. Илија Душић, 1636. Раде Поповић, Иван Прерадовић, Иваи Клисурић, Раде Шејатовић, 1649. синови Гашпара Чолнића Павле, Матијаш, Ђорђе и Гаврило у Тупчина Селу, 1652. Вукман Влатковић, 1653, Раде Шејатовић, Вуја Вардалић, Вукмир Мршевац, Новак Велић, Вардарић, Павле Зорнћ, 1655. Петар, Тома, Никола и Јован Милаковићи или Кнежичићи, 1686, Петар Храпиловић, Јанко Будачки, 1690, Јанко Храниловић, Кузман Трбуховић, војвода Д ејан.!' 0 О . с. стр. 19., 2 Ј — 25. 7 Žum berak, crte m jestopisne Z agreb 1831. стр. 30. u 35.

i poviestne

od

R ađoslav a

LopašiCa

s Acta Croatica, od K ukuljevića, стр. 280. 11 И з прош л ости С р б а Ж у м берчан а, стр. 27— 32; Lopašić, Spom enici lirv. krajine II стр. -419.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ ГРАНИЦИ. Српска места у првој хрватској граници. Српска места у турском делу Хрватске. Попис Срба у хрватској граници. Први сриски досељеници почетком седамнаестог нека настанили су се у Гомирју, Врбовском, Каменском и Моравицама. Каснији досељеници су заузели Лич, затим Огулип, Модруш, Бриње, Тоуњ, Скрад, Плашки, Оточац, Витуњ, Сеп», Дубраве, Поникве, Крмпоте, Лучане, Вилић, Брлог, Оштарје, O t o k , Дабар, Глибодол, Мали Градац, Мала Срачица. У турској граници (западна Босна и турски део Хрватске) спомињу се Срби као становници ових места: Подлапац, Кореница, Удбина, Велика Кладуша, Лапац, Срб, Брувно, Грачац, Подгорје код Бага, Петрово Село, Усорац, Јесеиица, ПерушиИ, Острожац, Цазин, Турје. После протеривања Турака irt Хрватске спомињу се Срби у овим местима: Петриња, Глина, Скрад, Војнић, Крстиње, Будачки, Широка Кула, Јастребица, Мекињар, Чемерница, Топуско, Перна, Бовић, Велика и Мала Попина. Од досељених Срба у хрватску аустријску границу cuoмињу се пошченце Срби у Гомирју 1602. Вујица Ковач, Милисав Барјактар, 1609. Раде Мамула, 1617. Радоња Мрвошевић, Гвоздан Марковић, 1622. Марко Војновић, 1649. Цвитко Стппановић, Богоје Огњановић, Радован Стипановић; Срби у Личу 1605. Дамјан Петровић Крмпоћанин, Тома CKopyuomih, Тома Марковић, Марко Балиновић, Миле Буторчић, Тадија Крмпотић, Милашин Скоруповић, Јован Крнчовић, Гиочдии Сладовић, 1606. Тадија Крмпотић, 1611. Милош CKopyiioniih; Срби из Рибника 1609. Радоња Лзубешић, Петар ДадаткоииИ, Паун Лолић, Радич Брајановић, Дамјан Штрбац, Петар Гланаш; Срби у Скраду 1609. Стефан Вукмировић, Мартим Вујицг Павковића; Срби из Корени-це 1642. Тодор Вуковојевић, lu o iдан Марковић; Срби из Усорца 1642. Марко СекулиН, Oni.au Мудрић, Вукосав Бубић, Радота Божић, Ниико МаиојлониК; Срби у Петрип.п 1611. Вукић ПредојениК, ГЗук КрајачсииК;

172

Д Р. АЛГСКСА И ВИ Ћ

Срби из Петрова Села (иресељени у Витуњ) 1646. Радота Божић, Ивош Михајловић, Божидар Курачовић, Јагњ ад Трбуxonnli, Стипан Косановић, Рада Раделић, Милашин Раделић, Ју р о Ножић, Миле Ковачевић, Радован Првић, Цветко Чуданоиић, Илија Боговић, Петар Храниловић, Радојица Божић, Војин Личаиин, Прерад Косановић, Радоје Трбуховић; Срби na погоку Треичи, недалеко од Топуског, 1688. О стоја Мили'tciiuh, Радота Миличевић, Минија Николић и Мпхаило РадамовиН, Б ез поближег одређења, где станују, спомињу се Срби 1608. Обрад и Дамјан Лончарић, Војин и Милашин Јакш ић .1 У попису војника хрватске границе 1644. налазе се ови Срби: Ја к ш а Шејатовић, Стефан Радовић, Иван Радовић, Иван Храниловић, Андрија Кушевић, Милак Верничић, Вукман Хераковић, Вујин Шејатовић, Илија Бојић, Иван Милаковић, Мартин Рајковић, Иван Деливуковић, Петар Павковић, Иван Витковић, Иван Јелачић, Гргур Пашић, Михаило Миљковић, Иван Драговановић, Матија Рогуља, Радич Милаковић, Иван Цвитковић, Иван Зорић, Иван Жеравица, Радул Пауновић, Иван Делишимоновић, Мика Србин, Мика Зорић, Петар Влашковић, Милош Поганић, Вучета Михаљевић, Иван Драгишић, Грубиша Јаковац, Мико Јеленчић, Радован Радованић, Гаврило Бадовинац, Вучета Рибарић, Михаило Видовић, Јанко Gp6 mi (служили су као војници у Слуњу); Петар Храниловић, Иван Драгашић, Вујин Станишић, Ивица Влатковић, Илија Ш ејатовић, Михаило Станиша, Вујачко Бојић, Иван Милчић, Лазшца Радивој, Цвитко Ковачевић, Ивица Кордић, Грубаш Вратичић, Гвоздан Стипановић, Грубиша Храплиновић, Радул Ковачевић, Продан Војводић, Ју р е Станишић, Мика Тушкан, Иван Северовић, Иван Шимраковић (служили су у Велемерићу); Вукман Пауновић, Радул Вујичић, Милисав Пауновић, Ју р е Радовић, Новак Ивановић, Мика Вулић, Давид Новаковић, Милак Верлнчић, Микула Пауновић, Иван Стипановић, Петар Катић, Илија Бадовинац, Божичко Перинчић, Радул Верничић, Иваниш Бошњак, Вугк Шобатовић, Мико Павковић, Драгосав Јурјевић, Драгија Вујичић, Радосав Вуковић, Војин Обрадовић, Иван Секулић (служили су у Јајначу); Милија Радовансљић, Мика Кресојевић, Иван Мунић, Микула Рајчиновић, Радан Вуковић, Петар Шобатовић, Ј у р е Малетић, Вук Сестрић (служили суг у Прозорцу); Павле Чолнић, Иван Клисуровић, Грубиша Станишић, Ивша Станишић, Радојица Јеленић, Јанко Поповић, Никола Ратковић, Мико Грбић, Милак Шобатовик, Иван Страхиња, Гаврило Вукмировић, Вранеш Сиромашић, Грубиша Турчић (служили су у Бариловићуг) ; Остоја Вершић, Михакло Марковић, Миле Жунац, Матија Стојковић, Иван Станковић, Ииан Радиновић, Гашпар Предојевић, Петар Дерановић, Јанко 1 L op a šić, S p o m e n i c i lirv. k ra jin e I. с т р . 306, 343, 358 , 15, 249, 274 и 389.

384;

П. с т р .

шчхлкд мкстл и имкпл

173

ПредојевиК (служили су у Скраду); Сапко Љубановић, Мика Дамјановић, Иван Соретић, Јур е Станишић, Филии ДупшН, Мико Кочић, Иван Павковић, Матија Чујичић, Манојло Man/uih, Ју р е Витолић, Ју р е Станишић, Марко Дебелић, Стииан Божичевић, Шимон Божичевић, Илија Вукманић, Микац Bapniinih, Драго Скочић, Вранеша Вучић (служили су у Тоуњу); Мирко Милобратовић, Мико Магдић, Миле Магдић, Иван Bmnn>nh,. Вранеш Вукелић (служили су у Огулину); Цвитко СтииаповиН, В ук Стипановић, Вујица Рајновић, Ју р а ј Војновић, Милипој Вучинић, Радоје Марковић, Дамјан Јакшић, Смољан Мплиновић, Вујица Вучинић, Вук Мамула, Иван СтипановиН, Е’ учсп Вињевшић, Вукдраг Трбуховић, Комнен Вукичевић, Вукадип Никшић, Давид Вучинић, Мирко Мамула, Радивој C/rniiauoiiiih, Радул Боснић, Вукадин Селаковић, Ју р ај Рендулић, ВујичиИ Селаковић, Драгосав Петровић, Мишко Огљановић, Илија Трбуховић, Илија Јурић, Микула Раосалић, Милија ЈакшиН, Вујин Мамула, Микула Ивановић, Петар Раосалић, Милашип Вукашиновић, Матија Петровић, Раосав Војновић, Ивап Татаровић, Лазар Милиновић, Санко Косановић, Милисав Трбу* ховић, Радојица Мирковић, Вукела Марковић, Радош JaKiimh,. В укела Стипановић, Стипан Петришић, Милета ДамјанониК, Вучина Јакшић, Драгић Петровић, Милак Хранић, Стииаи Трбуховић, Милак Трбуховић (Гомирци, који су служилм у Модрушу); Петар Дадашовић, Милисав Огњановић, Иван Грковић, Милак Вачић, Гвоздан Дадановић, Миливој ШалајевиК, Вук Скапљанин, Радан Форкапић, Богут Милиновић, Јаико Мишчевић, Лазар Мишчевић, Ју р е Мудрић, Јова н МаркиИ,. Вујашин Форканић, Милин Добројевић, Тудор Модерић, Марко Јанчић, Продан Мишчевић, Драгић Новковић, Ибрахим Пребег (чета под именом „Нови Срби"); Стипан Колаковић, Радоња Маравић, Матко Колић, Иван Тодоровић, Грубиша ЈакшаииК, Станко Јакшић, Ју р е Малетић, Ју р е Галетић, Божичко Селаковић, Вучија Папић, Ју р а ј Станишић, Цвитко ТрбуховиК, Стефан Иванчић, УтииШн Косановић, Иван Соретић (служили су у Гојаку); Мико Пребег, Микула Божичевић, Иве Божи* чевић, (служили су у Оштарју); Јурај Станић, Вукмир МрчиК, Радман Шејатовић, Добривој Гвозданић (служили су у Каменском); Вукман Јурашевић, Вујин Вукшић, Петар Хсраковић, Илија Северовић, Микула Храплиновић, Марко Клисурић, Иван Басташић, Радул Шејатовић, Вујин Бадонимац, Иван Павловић, Радул Шобатовић, Вукман Видиновић, Мииула Северовић, Вујачко Храплиновић, Радојица Галовић, Бук l’aдатовић, Вујица Поповић, Вујица Туторовић, Стимап Byiiiimh, Микула Дејановић (без ознаке одакле су и у којој су капетанији служили); Тома Хрељановић, Вид Милетић, Вуле Хрс* љановић, Павле Хрељановић, Вид Драгичевић, Вук РадагамиИ, Иван Вукшић, Вид Челић, Гргур Хрељановић, Миховил lk:тровић, Иван Шкорић, Вук Хомолић, Вид ЧудиповиК, Вицко

174

ДР. АЛЕКСА ИВИТ>

Вукасовић, Вујица Миличић, Вук Клисанин, Стипам Ивановић, Милашин РадојевиК, Петар Влатковић, Иван Ивановић, Миховил Чудиновић, Иван Будановић, Андрија Радмиловић, Петар Радојевић, Стипан Радојчевић, Паве Ивковић, Мико Челојевић, Лука Будановић, Вук Радагнић, Давид Хрељановић, Вук Дубравчић, Грго Миличић, Филип Вукасовић, В укосав Тинтор, Иван Османовић, Перо Даничић, Иве Новаковић, Вујица Миличић, Вук Вабоглавић, Вуле Цвитковић, Илија Рукавина (слу-> жили су у Сењу); Павле Вучетић, Марко Месић, Вид Срдић, Вучко Кнезовић, Павле Срдић, Марко Вигњевић, Вид Месић, Јуриша Марковић, Иван Павловић, Иван Вуковић, Ју р е Вучетић, Павле Вуковић, Симон Лазић, Ју р ај Видаковић (служили су у Брињу); Вицко Матијашевић, Тома Комадина, Вук Јелачић, Ју р е Придојевић, Вук ДраганиК, Петар Светић, Матија Вуковић, Иван Вукмановић, Грго Јелачић (служили су у Леденицама); Стипан Вукосалић, Иван Владишић, Марко Колаковић, Иван Драговић, Тодор Вукдраговић, Марко Богданић, Андрија Колаковић, Ју р е Остојић, Вујин Клапковић, Данило Банић, Стипан Влатковић, Херак Прекосавић, Иван, Живковић, Вук Новачић, Цвитко Вукосановић, Матија Вучиновић, Паве Банић, Вук Никшић, Стипан Колаковић, Миле Маташић, Грубиша Томковић, Петар Влатковић, Иван Рајковић, ТомаНикшић, Павле Утишиновић, Грубиша Орешковић, Стипан Косић, Андрија Никшић,' Матија Чернојевић (служили су у Оточцу).2 Према погшсу војника хрватске границе од 1, августа 1657. налазили су се ови Срби: Јанко Храниловић, Ју р е Храниловић, Павле Делишимуновић, Јанко Јанковић, Ивица Трибањац, Михаило ЈелачиК, Јурица Предојевић, Мико Предојевић, Милак Рајаковић, Пере Милаковић, В ук Рибарић, Тома Гвоздановић, Петар Гарапић, Јурица Шејатовић, Матија Влашковић, Вукман Хераковић, Јурица Деспотовић, Петар Чујичић, Радул Кокић, Вијачко Бојић, Иван Милаковић, Томашко Радошић, Томаш Радић, Кристоф Делишимоновић, Матија Радатовић, Мико Јанчик, Мико Рогуља, Ју р е Павковић, Иве Гогуља, Филип Предојевић, Мико Јелачић, Иван Предојевић Павко Дојчић, Станко Лесковац (служили су као коњаници); Мирко Никашиновић, Иваи Витковић, Ју р е Седларевић, Томанко Ковачић, Мико Станковић, Стефан Беговић, Микула Зделар, Михаило Врачевић, Иве Балентић, Мате Маргетић, Мате Јакшић, Ју р е Станишић, Петар Зорић (служили су у Карловцу); Петар Шејатовић, Иван Вељаковић, Ј у р е Галовић, Ју р е Поповић, Ју р а ј Милић, Комлен Станшић, Радул Милаковић, Лазар Мудрић, Тадија Косиревић, Иван Кузмановић, Иван Цвитковић, Микула Марковић, Милисав Науновић, Петар Пауновић,' Јанко Бадовинац, Ја к ш а Мати2 M u ster R egister у З е м . Архиву у Целовцу.

ШЧГИКД M I X T A И ИМ1:НА

175

јашевнК, Мико ЦвитковиК, Мико lLlejaxoitnh, Богдам Kap;iouiih, Радул Шејатовић, Мико Виличић, Матија Mariijaiiiciinh, Мотар Делишимуновић, Смол>ан Милић, Иван Шкорнца, Милош Драгашић, Илија Радовановић, Драгосав Мрзић, Грујица ВелиакопмИ, Иван Деливуковић, Гаврило Бадовинац, Вук Буданови^, Ивам ВрачевиК, Вујин Станишић, Вукман Шејатовић, Ивамко Тушкаи, Иван Милчић, Петар Милчић, Лазица Радивој, Мнле* Хераковић, Грубиша Вратичић, РадулДеливуковић, Грго Тушканић, Мнхаило Кордић, Вид Рашић, Цвитко Мил>ковић, Пстар Ковачић, Радул Стипановић, Михо Потуричић, Павле Драгншић, Томица Северовић, Радул Кеглевић, Ју р е ВлаткоииИ, Стипан Басташић, Микула ОштариК Петар ГвоздановиК, Ивпца Вучић, Вук Бојић (служили су у Велемерићу и Слуњу, веКииом су Жумберчаии); Ивица Радић, Новак Хераковић, МитарИауновић, Иван Данчуловић, Иван Грбић, Мико Кривачић, Раосаи Плавчевић, Ју р е Ердељац, Микула Владић, Ју р е ТомапшК, Божичко Верничић, Ј у р г Галетић, Иван Стииаиовнћ, Мило ПауновиК, Микула Брдар, Илија Бадовинац, Стипе РадиК, Стбфан Томашић, Јанко Видњевић, Петар ПетровиК, Вратчп Вернић, Станко Јурјевић, Вујашко Хераковић, Ивам Bojuh, Никола Пауновић, Никола Рајчиновић (служили су у Јамсчу); Вук Вигњевић, Ју р ај Плавчевић, Марко Плавчевић, Пстар Драгованић, Павле Милчић, Смиљан СтанковиК, Грубиша Вељавић (служили су у Прозорцу); Иван Деспот, Вук Смичиклас, Паун Галовић, Симон Велавић, Милош Велапић, Мпко Огулинац, Петар Жунац (служили су у Вражићу); Ивап Драгишић, Иван Сганковић, Гргур Божичевић, Петар Cramnmih, Мико Турчиновић,Грубиша Турчић, Михаило Турчић (служили су у Бариловићу); Иван Дејановић, Петар ПрерадовиИ, Minio Дејановић, Грго Прерадовић, Матија Стојковић, Матнја llpi*дојевић, Иван Радиновић, Гапшар Предојевић, Мнхаило Стојковић, Јанко Предојевић (служили су у Скраду); Мико llaitковић, Мико Дамјановић, Иван Вуковац, ВукМандић, Милашпп Раделић, Илија Вукманић (служили су у Тоушу » Орл>аку); Милош Стипановић, Миливој Вучинић, Дамјан Јакшић, Стипап Милиновић, Стипан Трбуховић, Радоје Стипановић, Вучси Вуњевић, Вукдраг Трбуховић, Радован Таталовић, Паиж; Никић, Божидар Корачевић, Иван Мамула, Вукадин СслакоипН, Милин Јакшик, Радан Рајновић, Марко Вујновић, Иваи ВосмиК, Ју р а ј Рендулић, Вујичић Милаковић, Радоња ПетроипИ, Миио Сабљак, Петар Трбуховић, Иван Трбуховић, Радовам Стими новић, Гојко Мамула, Мате Петровић, Костадим Miipaniih, Радивој Стипановић, Димитар Милетић, Микула Huniioiuih, Вукосав Вујновић, Радојица ТаталовиН, Мирослав Mapamih, Санко Косановић, Милисав Трбуховић, Гојко M u p K O B it h , Ну• кела Стипаиовић, Миљко КосаповиН, Милисав ЈакшиИ, Стииан Петричик, Милета Домјановић, Вучина Јакшић, Вук Mii.Jiniiniuih, Сава Xpannh, Вук Мамула, Милош ТрбухопиК (Срби и t Г<>

176

ДР. А ЛЕКСЛ ИВИЋ

мирја, који су у Модрушу служили као војници); В ук Дадашовић, Милисав Огњановић, Богдан Милиновић, Радоња Божић, Драгић Новковић, Костадин Грковић, Михаило Храстовац, Миросав Шалајевац, Марко Лиманић, ИлијаШегановић, Михаило Ивановић, Радан Форкапић, Микула Мамуловић, Грго Маркић, Тодор Добријевић, Милашин Мудрић, Јовица Јанчић, Никола Никчевић, Јован Мудрић, Мароје Новковић (војници у чети, названој „Нови Срби"); Вук Иванчић, Перо Катић, Радота Вочић, Иван Прерадовић, Вуковој Косановић, Иван Јанковић, Ју р о Поповић, Драгосав Хрњаковић, Јур о Јакшић, Мико Станишић, Иван Радмановић, Ју р о Милетић, Грубиша Хрњаковић, Станко Рошић, Иван Касуновић, Утишин Косановић (служили су у Гојаку); Вукман Јурашевић, Раде Шејатовић, Михаило Милаковић, Вук Северовић, Микула Храплиновић, Михаило Галовић, Ју р е Прерадовић, Илија Храниловић, Ја к ш а Шејатовић, Милак Верничић, Петар Шобатовић, Иван Северовић, Михо Гвоздановић, Илија Грба, Микула Секулић, Микула Предојевић, Вујица Туторовић, Вујица ЦвитковиК (већином Жумберчани, без поближе ознаке, у ком су месту служили); Паво Хрељановић, Пачо Лалић, Лука Божић, Тома Хрељановић, Давид Хрељановић, Вид Милетић, Перо Даничић, Ју р е Томљеновић, Марко Матијашевић, Иван Вукшић, Никола Влатковић, Милашин Радојевић, Вујица Миличић, Иван Богут, Вид Делић, Вук Клишанин, Тома Марковић, Вуле Хрељановић, Михо Радојевић, Ју р е Радић, Андрија Радмиловић, Стипан Радојчевић, Вид Чудиновић, Вуле Баленовић, Вуле Дубравчић, Грго Раосалић, Мико Радојчевић, Павле Клишанин, Вукосав Тинтор, Иван Османовић, Филип Вукасовић, Иван Новаковић, Ју р е Миличић, Илија Рукавина, Јур ај Видаковић, Вујица Миличић, Павле Кордић (служили су у Сењу); Вид Срдић, Прерад Гостовић, Мико Срдић, Павле Сертић, Марко Вигњевић, Марко Месић, Мико Божичевић, Иван Угарковић, Иван Павловић, Ратко Гостовић, Петар Кнежевић, Лука Сертић, Иван Вуковић, Мика Вуковић, Вук Вучетић (служили су у Брињу); Петар Влатковић, Вуле Кларић, Симон Јелачић, Михаило Ковачевић,. Раде Смолчић, Иван Вукмановић, Грујица Кларић (служили су у Леденици) ; Ју р е Остојић, Стипан Влатковић, Херак Прекасовић, Мате Никшић, Ју р е Белопавловић, Иван Марковић, Радан Миоковић, Вујин Влатковић, Петар Лисица, Матија Обрадовић, Вук Никшић, Иван Живковић, Андрија Колаковић, Гргур Орешковић, Тома Никшић, Петар Остојић, Ју р е Јакшић, Иван Владишић, Тома Остојић, Мико Радовић, Мате Остојић, Марко Орешковић (служили су у Оточцу); Грубиша Орешковић, Петар Србин, Матија Марковић (служили су у Прозору).3 У попису српских досељеника из Лике, сачињеиом 2 0 .. 3 Ibidem.

пркглкд мкстА и им1:па

177

марта 1686. у досељеничком логору код Оточца, налаче сс ова имена: Кнез Чуда, ноп Станоје Чудик, Вучен Miikiih, Костадин Секулић, Л азо Ковач, Вукеш а Десић, Јурапшн Десић, Стипан Огњановић, Радојица Секулић, Радашии СкоклиК, Божо Шијачић, Давид Пријичић, Марко Прица, Богдаи Малић, јМилин Нефајдић, Иван ВеркановиК, Вуковој Веркаиовић, Јанко Веркан.шић, Слава Прица, Мишљеи [ Ipnua, Микула Секулић, Тома Секулић, Кузман Секулић, Тома Колапи, Сава ЖигиН, Радоња Жигић, Тодор Жигић, Радан Bapnhak, Вукадин Микић, Костадин Шупут, Симо ОгњаиовиН, Ђирмаи Рајновић, Бож о ВукославиН, Вучета ШупутовиК, Стапиша Жигић, Радиша Долановић, Мијат Бубановић, Никола Ирицп, Радован Родколнак, Милован Узелац, Вучеи KoKonnh, I linijo Радекик, Лазо Узелац, Рођен Узелац, Максим Узелац, 1>ожо Вујдовић, Филип Радивојевић, Сава Мрдањевић, Вук ШкориИ, Богоје Микић, Мико Плетикосић, Вучко Узелац, Инаи Чокес, Радивој Цигановић, Станиша Крагиновић, Радота Глунојпуjnh, Вучен Крагиновић, Татомир Радић, Вид Гакиневић, Cairn /la mh, Илија Лазић, Радојица Стипановић, Тома Цигановић, Paintcait Лучић, Медо Миљковић, Јован Жујовић, Станоје Жујонмћ, Радосав Дабић, В укосав Узелац, Јурко Јелић, Вучко K okotom, Милош Даганжигић, Јанко Радановић, Манојло РадишипопиИ, Срна Диклица, Јоси п Радотић, Вукашин Цигановић. Ич Перушика: Вук Ковач, Јанко Гривичић, Тудор Камген, Николи Јаворина, Јова н Павловић, Тодор Марковић, Радојица ЛеммИ, Тома Клеутовић, Секула ПибиБ, Драгић БогдановнИ, Јапко Вученовић, Томица Ракић, Милин Ракић, Радосан БркпИ, Радован Глумић, Вук Глумић, Јанко Глумић, Милапшп Марковић, Радован Дамновић, Вукашин Радоваиовић, Радојица Јанковић, Јанко Варићак, Радован ВарићаковиК, Тома Брукић, Гвоздан Брукић, Радан Прасић, Радосав Ilpacuh, l\iдосав Су^књајић, Богдан Лемајић, Драгосав ЦвијановпН, Вукосав Лончар, Милин Почучић, Миросав МихаловиК, Вукашин Јаговчевић, Вукашин Милавшнић, Ђуро ВукичиК, Инаи Јелић, Иван Маричић, Дамјан Маричић, Тома МаричиИ, Станко Ковачевић, Милашин Ковачевић, Тома CancaKomih, Вучић Граховац, Петар Николић. Из Бунића: Радииој Сан саковић, Радован Ковач, Никола Неговановић, Милосаи Ковачевић, Вукосав Угарак, Марко Банковић, Вулета Биржановић, Петко Вурковић, Сиољан Проксић, Јован Xpii.aKoiuih, Милин Сушаковић, Срђа Алексић, Иван ПрибиКевик, Тома Веселић, Стојан Божић, Станко Миливојевић, Мијат Јело вац, Радован Кончаревић, Радосав Јеловац, Јонап ГрубиИ, Васиљ Миливојевић, Радован Лалић, Миливој СтанкојениИ, Перица Вукичић, Радивој Јоклан, Марко МиладиновиИ, Мнлин Јеловац, Петар Вулајсагић, Иво Зоричић, Вучеп J a гшичић, Радоје Мирић, Марко ГвозданиН, Јован ПрибићевиИ, Јован ЛукиИ, Мирко Живић, Радосаи ВраткоииИ, ВуМ пгрпцијс С рба у Cluliniin| у

12

178

ДР. АЛ ЕК СА ИВИЋ

кашин Малбаша, Иван Копељезић, Вујица Ројчевић, Сава ИличиК.4 У овим пописима Срба Жумберчана и Срба у хрватској граници многа се имена понављају (у два три пописа). Гдекоје име нанисано je у једном попису правилно, у другом погрешно na пр. : Херак Прекосавић у попису из 1644. године (стр. 174) налази се и у попису од 1657. године (стр. 176), али касхХерак Прекасовић. Пошто с е лако може утврдити, који je назив иравилан, доносио сам имена онако, како су у оригиналу забележена, ради карактеристике писања српских места и имена у 16. и 17. столећу.

4 К ом о р ск и Списи v Архиву З е м . В л а д е у Грацу.

III.

СРБИ У СЛАВОНСКОЈ ГРАНИЦИ. Српска места у првој славонској граници у 17. столеИу. Узроци нестајањ у српског становништва. Српска места у Славонији, освојеној од'Турака. Од места, у којима су становали Срби вараждинског генералата t o k o m 17. века, најчешће се спомињу: Рониinhc, Поганац, Тоиоловац, Св. Петар, Осек, Доманкуш, Uproмел>, Црквена, Дубрава, Свибовац, Мучиа, Средице, Планшипци, Расиница, Предавди, Лепавина, Брањска, Ботинонац, Ладислав, Сесвете, Соколовац, Дереза, Граберје, Грабопница, Марча, Криж, Клоштар, Нарта, Блатница, Болч, Кабо, Марковац, Рајић, Фаркашевац, Хрсово, Цепидлак, Клокоченац, Плавнице, Хрговљан, Жабница, Хабјановац, Коритна, Сенерип, Ријека, Прњавор, Врховац, Пољанчани, Худонл.ани, Дојнновци, Драгачевци, Буњани, Маринковци, Миклоуш, Грабићани, Миличани, Рушевац, Липовчани, Бешлиици, Милаикмти, Обрешка, Паланчани, Пријеспа, Куииновац, Ћурлсжац, llanљани, Баковљани, Вирје, Новиград, Подгорци, Спијсм, Си. Иван Жабно, Реметинац, Стари Глог, Инаиац, llojaKonan, Скуцани, Новаки, Забрђе, Глоговница, Трновац, Велики Калпик, Поточац, Точеник, Грачина, Орловица, Вснцислопац, Ведепик, Ружабић, Домитровци, Мрђаковац, Лазинци, a било je Срба и у местима, где су становали граничарски каИетаии, у lvpnжевцима, Копривници, Иванићу и Ђурђевцу Сва ова места су лежала на подручју славонске границе и у огромној већини тих места били суг Срби tokom 17.. i.tcKii искључиви становници, a у осталима су живели иомешалп са Хрватима. У садашшем времену je у овим местима мало Срба, шта више, има места, у којима je у 17. столеКу било чисто српско становништво, a сада у њима иема ни једиог Србина. Више je разлога овом нестанку cpiiCKor живЛ|а у оаим крајевима. Дуготрајна граиичарска служба, скопчаиа са вечитим сукобима с Турцима и с а ратовањем но снима •аустријским бојним нољима, стајала je Србе пеликих жртаии. Честе побуне^ нарочито буна Сгефаиа Осмокруга, домри12*

180

ДР. АЛ ЕК СА ИВИЂ

nenie такође, да се прореди српско становништво. Осим тога су се многи Срби носле укидања вараждинског генералата одселили у нову славонску границу или су се настанили на пустом иростору између Ђурђевда, Сиска, Вировитице и Ј а сеновца, где у 17, веку Турци нису смели да станују радњ близине аустријских граничара, a хришћани ради близине Турака. Међутим најглавнији разлог слабљењу сриског становмиштва у омим крајевима била je католичка иропагаида. Католичка црква, издашно помагана ауторитетом државе, чинила je јак притисак, нарочито у другој половини 17. и у току 18. века,. на православне Србе те су многе српске породиде напустиле иравославну веру и покатоличиле се. У другој половини 19. столећа под утицајем учитеља и свештеника, васпитаних у хрватском духу, прихватише сви ови покатоличени Срби хрватско име. Многобројна, чисто српска презимена код католичких Хрвата оних крајева и данас сведоче о њиховом. српском иореклу. И сами Пејашиновићи, који су кроз столећа били да челу Срба у одбрани православне вере и српских привилегија, данас су католици и Хрвати. У турском делу Славоније t o k o m 16. и 17. века спомињу се Срби као становници места Пожеге, Пакраца, Церника,. Слатине, Брезовице, Сирча, Стуичанице, Рајића, Борова, Градишке, Субоцке, Вировитице, Цепидлака, Ремете, Ораховице,. Дрежника, Кусоње, Велике, Рогуље, Богданића, Расочке, Џаферагинице, Бенковца, Бороваца, Кукуњевца, Гаја, Раковчана,. Дезановца, Пустосела, Смрдинаца, Богичевића, Медара, Драганића, Бршљанице, Б еле Стене, Вукичице, Михољца, Миљеног,, Бистрице, Мединаца, Дерезе, Шумечића, Кршике, Бубовја, Цикоте, Пргомеља и Граховљана. Српско становништво у овим местима спомиње се већином у извештајима о војним иоходима аустријских граничара у турску Славонију, којом ириликом су Срби из ових места нресељени на аустријску славонску границу. Турци су после сваке сеобе Срба надоместили опустела места новим српским породицама из Босне. У Славонији се спомињу год. 1551. Јован и Плавац Маргетићи као аустријски граничарски капетани, год. 1570, РаткоНоваковић, Ђуро и Иван Сладојевићи, Никола Алексић, Радосав Мишљеновић, Павле и Мирко Бранковићи, Ратко Мали, Петар Вукмирић, Никола Ратковић, Радул и Радован Алексићи,, год. 1586. Никола Ожеговић, 1587 Иван Пејашиновић, Милак Граховљан, Војин Вранешац, Вујица Даничић, Рајић Дијаковић,. Вучета Тепац, Миљен Каталенић, Радоје Дијаковић, Стипан Бошковић, Радоје Раденковић, Војин Радичевић, Каран Бакош,. Радивој Чолић, 1588. Јован Јурашиновић, 1596. Петар Стојић.1 Са ознаком места одакле су дошли и где су настањени. 1 К омо рск и Сииси у Архину З е м . В л а д е у Грацу..

ПРКГЛКД MliCTA И UMI IIA

181

спомињу ce Милија Харамбаша т Кусоље насел>ен у Сн. Ивииу, А лекса из Кусоње, иасељен у Црквену, Ђурнпа ич Кусом>е у Св. Ивану, Радосав из Кусоње у Црквеној, Гргур из Стунчапице насељен у Св. Петру, Вујица из Кусоње у Глоговницу, Стефам из Кусоње у Крижевце, Милак из Кусоње у Крижепце, Oni.en из Кусоње у Св. Иван, Ђурко Драганић из Кусоше у Tono* ловац, Радосав из Ступчанице у Крижевде, Илија из Oryiiчанице у Дубраву, Вук из Кусоње у Црквену.2 Према попису од 12. маја 1600. изведени су нз Кусоп.а, Дерезе, Граховљана, Кричке, Бобовја, Шумечице, Цикоти и Пргомеља и насељени су на аустријску славонску грапицу ови Срби: Драгић Харамбаша, Радивој НоваковиН, Марко Покраћевић, Смиљан Иванковић, Грубац РадоваиовиИ, Драгија Радовановић, Добрица МилиК, Вујић Ивановић, Драгојчо Вујичић, Вранеш Јовановић, non Илија, Вранеш Oi'H.anoHiih, Петко Вранешевић, Бранко Вујичић, Јоваи ПетровиИ, Ноиак Матић, Вујић Вујичић, Продан Ђурђевић, Радојица Вукдраговић, Радо Пауновић, Милија Милосавић, Богдан Кнеч, Иио Вучићагић, Раосав Калинић, Маринко Ђурић, Радо Pa;;ojeunh, Р аосав Радојевић, Остоја Рајаковић, Иван Војновић, Драгоји Дејановић, Ратко Милевић, Павко Радојевић, Радиној Радојевић, Познан Вранешевић, Радин Вуковић, Радоваи Дамјановић, Милорад Милиновић, Војин Петковић, Живко Ивапишевић, Плавша Иванишевић, Радован Цветић, Јовап РајповиИ, Миросав Клисурић, Радоња Драганић, Видак ВујичиН, Радмап Кејић, Мартин Драгојевић, Видак Рајаковић, Радо ПетконмК, Драгосав Рајчевић, Вујица Старчевић, Вучета ИлиК, Вујнца Стипановић, Добрица Малешевић, Живко Катић, Богдам Ј о вановић, Вујин Јованић, Вујин Тесјаковић, Манојло СелакоипИ, Радивој Хераковић, rion Милан, Огшан Лепосавић, Вучко Го* дечевић, Радак Рачић, В укоје Нешић, Богдан ДејамониК, Нук Жиринац, Славуј Вуковић, Рајић Чавчић, Јова н H,ncriih, Радоња Горановић, Војин Горановић, Радо ВучипиЦ, Обрад Малешевић, Јова н Огњановић, Петар Харамбаша, Тодор Радовановић, Дамјан Вујић, Филип Раосавић, Радота Радманоипћ, Р аосав Вуковић, • Богоје Лончар, Радман Милојевић, Милета Радојевић, Милош Раосавић, Вучић Михајловић, Pajuh Микадиновић, Вукмир Јовановић, Мијат Бунчевић, T o m o РадулоинН, Негован Марковић. 3 У једном попису од 1604. спомињу се Срби: Николи и Петар Пејашиновић, В укосав Даничић из PoBHinha, Jlpanih Радичевић из крижевачке капетаније, Новак Харамбаша и i Ровишћа, Петар Драшковик из Градаца и Радовам ОжегонмК.

2 Milita ria у З е м . Архину у Грацу. 3 R a d o s la v L op ašić, P rilo z i z a p o vijest H rvatske XV I. X V I I. vickn i/, š t a j e r s k o g a z e m a ljs k o g arh iva u G ra d cu. S t a r i n e X I X , с т р . 73. н 74.

182

ДР. АЛЕКСА

ивит>

Затим у Иванићу Никола Новковић, Цветко Ступар, ДрагиН Драголовић, Ђорђе Ожеговић, Радоје Вуковић.4 Према попису војника на славонској граници од 1606, служили су ови Срби граничари: Никола Предојевић, Иван Прнбег, Иван Миљковић, Станко Вуковић, Радоња Видановић, Вујица Иванковић, Радул Каталенић, Радован Грахољан, Иван Рашковић, Радосав Рајић, Гргур Миљковић, Радосав Павковић, Врапеш Ивановић, Божић Павловић, Радован Ожеговић, Радоје НоваковиК, Милак Каталенић, Вранеш Грахољан, Павле Маринковић. Михаило Ожеговић, Стефан Ожеговић, Филип Драгуловић, Стефан Ковачевић, Павко Вучковић, Радан Пауновић, Драгула Радуловић (служили су у крижевачкој капетанији); В укосав Томичић, Томан Вукдраговић, Огњан Даничић, Секула Немковик, Радован Павловић, Радмил Благовић, Ђурко Вучковић, Ђурко од Глоговнице, Иван Котурић, Богдан Докић, Вук Дамјановић, Продан Вујичић, Рајак Враничовић, Вук Лискић, Обрад Ковачевић, Радовил Божић, Обрад Грујичићг Коста Радибојић, Селак Драгичовић, Обрад Цветковић, Ју р ек Маринковић, Хреља Харамбаша, Иван Грујичић, Вујин Иванишевић, Радован Богдановић, Драговук Вујичковић, Радоња Страјин, Новак Огњановић, Радоња Ивановић, ГЈродан Боговић, Милак Ковач, Радоје Радуловић, Вујица Харамбаша, Богоје Врапешевић, Михаило Царовић, В укосав Пејић, Вујин Харамбаша, Петар Вучковић, Иван Пијаковић, Петар Јакшиновић, Вучина Неговановић, Драгић Радичевић, Живко Маринковић, Продан Николић, Михаило Даничић, Радола Раосалић, Петар Пијаковић, Иван Пејашиновић, Обрад Докић, Комлен Докић, Вук Радуловић, Вуксан Милошевић, Лука Ковачевић, Гргур Ковачић, Велимир Драганић, Новак Божидар, Михаило Грачанић, Смољан од Вучине, Милош Томичић, Иван Котурић, Рајко Прерадоловић, Вукдраг Дејановић, Пејак Николић, Вукмир Радовић, Радоје Јурашиновић, Радован Вучковић, Новак ВучковиН, Комлен Милошевић, Радан Вучковик, Стојко ВранешепиН, Дамјан Вучковић, Добрица Јанковић, Милош Јанковић, Марко Вуковић, Oriban Драгић, Радул Милошевић, Вујин Вучстић, Радосав Вучетић, Петар Хргољан, В ук Селаковић, Илија Вучетић, Секула Богдановић, Драгић Радиновић, Јо ви ц аБ огддаионић, Нинко Добричић, Радмил Радотић, Вучић Вучковић, Никола Грујичић, Радоје Добричковић, Радмил Новаковић, Радота Радошевић, Томаш Николић, Сретан Радошевић, Гвоздан Ивковић, Радојица Бојић, Стојан Ђуричић, Иван Ковачевић, Вујичић Вучковић, В укоје Вучковић, Радоје Богдановић, Илија Вујичић, Радосав Вуковић, Радота Вучковић, Вујин Раданић, В укоје Добровуковић, Радојица Вукосавић, Радота Милошевић, Рако Секулић, Гвоздан Рајаковић, Петко Ивановић, Радоје ИваnoBuh, Драгосав Дамјановић, Драгосав Ивановић, Лазар Кре•* M ilita ria у З ем . Архипу у Грац у.

Iil'KI /11'.Л MliCTA И MMIillA

совић, Вук ДраганиК, Велимир Покрајац, Ђурко Мал>кониК, Maлеша Хргољан, Богдаи Павловић, Вук Прибег, Драгула ФилипониК, Вукдраг Прибег, Радовап Прибег, Радован ДамјанониИ, Пикола Косановић, Реља Богдановић, Петар Марић, Петар Kocnh, Вујин Радиновић, Радован Нешић, Петко ВранешевиН, Ђуоко Ватрић, Секула Рајчевић (служили су као граничари у Poвишћу); Смољан Вранковић, Сава Харамбаша, Драгосав Бшдановић, Томаш Турковић, Милија Драгија, Р аосав BpaiiKOBuh, Милија Богдановић (служили су у Тополовцу); Петар Драшковић, Рајин Горановић, Миливој Новаковић, Себастијан Храниловић, Томаш Ленковић, Радован Вукдраговић, Иван Цнотковић, Лука Вуковић, Радота Петковић, Никола Himiioniih служили су уГрадацу); Петар Пејашиновић, Вук П е jaiininoiuih, Радивој Павловић, Иван Обрадовић, Петар Bopamth, Никола Ожеговић, Павле Блажевић, Рајин Радошевић, Комлеи Прибег, Огњан Радуловић, Вујин Мрзлопољац, Давид Јовановић, Огп.ам Прибег, Рајин Пејашиновић, Радосав Харамбаша, Младен Радмановић, Радивој Прибег, Иван Радошовић, Хранислан Нонаковић, Павле Бабић, Вучина Радошовић, А лек са РадулоииК В укосав Новаковић (служили су у Св. Ивану); Никола Псјашиновић, Милак Богдановић, Плавша Харамбаша, Дракула Цветић, Вучић Секу^лић (служили су у Црквеној); Прерад Радуловић, Вук Војковић, Војин Јузбаш а, Радован војнода, Смољан Вујић, Пехар Вукдраговић, Петар Радиновић, Радул Павић, Ж ивко Косановић, Иван Пејашиновић (служплп су као хусари у крижевачкој капетанији) ; Драгула ЦветаиовмК, Андрија Делић, Марко Вратар, Гвоздан Пауновпћ, Станко Мрзлопољац, Живко Селенић, Павле Кнежевић, Обрад Вукотић, Петар Вуковић, Михаило Горичић (служили су у копривничкој каиетанији); Радул Јурашиновић, Марко Јурашиновић, Петар Шилић, Иван Илијанић (служили су у Лудбрегу,); Радоња Бојић, Марко Краљевић, Радосав РајчовиН, Раусаи Цветиновић, Радован Мирчетић, Р асав КовачевиН, Нмкола Дпјаковић, Стојан Младеновић (служили суг као хусарм у копривничкој капетанији); Радован Рајић, Ратко Седрамац, Ииам Сбдрамац, Продаи Михаило, Петар Пашковић (служили су у Ђурђевцу); Никола Јакшић, Драгић Драголовић, Цветко Ступар (у иванићској каиетанији); Ивица Ивановић, Радоиап Моречић, Хрњак Витковић, Томаш Делинић, Oni.au Janiunh, Богдан Радмановић, Гвоздан Ковачевић, Вранеш БабпК, Parnim Вујичић, Петар Вукмир, Милош Новичић, Никола Hoiiauoiuih, Иван Предавец, Станко Јураиић, Драгош КрачиновиИ, Радмии Ченачић, Пријо Миловић, Смољан Драголовић, Радосаи Дпиголовић, Вуксан Богдаповић, Радивој Вранешевић, Рајак Minioшовић, Вукоје Миловић, Михаило Ивановић, Стојић Bojiioinih, Радивој Новаковић, Димитар Поповић, Иван Miwiomih, Ilo »nun ByjanoBiih, Милорад МиленовиН, Радивој КлпсуриИ, M ’ia;u’ii Миленовић, Иван Михаловић, Oni.au Дојчииовић, Hnnuo Гру-

184

ДР. АЛПКСА ИВИЋ

ГшчкоииИ, Радан МилошевиК, Обрад Радовановић, Томан Враничевић, Мирко Драгичевић, Павле Богдановић, Михаило Иваповић, Дамјан Милошевић, Богдан Павловић, Радоје Ј а пнчиК, Милак Милошевић, Секула Милошевић, Марко Галић, Иван Данић, Драгиша Мирчетић, Стефан Бабић, Марко Совић, Иван Радмиловић, Вујица Вуковић, Михаило Делић, Никола Новаковић, Томаш Михаловић (служили су у ИваимКу); Петар Хасановић, Радул Штрбац, Обрад Штрбац, Драгул Стојановић, Радивој Кошутић, Секула Филиповић, Драгула Драгуловић, Вуткоје Драгуловић, Радан Којић, Радивој Драгуловић, Иван Поповић, Томаш Цветић, Радан Павковић, Петар Павковић, Огњан Подеграч, Лука Павловић, Никша Дражић, Цветко Шибаловић, Вујица Драгуловић, Ј о вица Милашиновић, Стефан Томашевић, Продан Ивановић, Гиоздан Вучић, Радован Милошевић, Селак Богдановић, Костадин Мирачиновић, Радивој Оливеровић (служили су у Клоштру) ; Дамјан Драгуловић, Митар Поповић, Радак Вуковић, Никша Дијановић, Иван Секулић, Лукач Карашић, Петко Радуловић, Петар Марковић, Радоје Вуковић, Вук Пријић, Богдан Водограјић, Никола Предовић (служили су у Рајину); Нинко Драгичевић, Павле Јеленчић, Иван Влашић, Стефан Добровић, Апдрија Сладовић, Ђурица Вељковић, Иван Пауковић, Мирчета Милојковић, Никола Петровић, Цветко Ступар, Марко Мариновић, Ја к о в Јагедић, Ђурица Латинчић (служили су у Св. Крижу).5 У иопису војника славонске границе из године 1651. спомињу се ови Срби: Ђорђе Ратковић, Гргур Вуковић, Лука Марковић, Живко Решетаровић, Степан Усорац, Цветко ПлавшиК (служили су у Коиривници); Никола Шестановић, Божичко Маровић, Смољан Нешић, Драгић Јелешић, Радмил Петковић, Рајко Маровић, Јовица Усорчевић, Вукман Срђа, Oriban Микашиновић, Вук Павловић, Миладин Милашиновић, Вук Јовинић, Ђурађ Вуковић, Радован Обрадовић, Вукота Стенаиовић, Радован Плавшић, Иван Курчевић, Јови ца Вучковић, Цветко Ивковић, Вујица Ускикућа, Цветко Јовичић, .Јован Ратковић (служили су у Новиграду); Радован Мехтер, Мирко Мехтер, Живко Ивановић, Прерад Вуковић, Радован Рајчевић, Комлен Драгија, Добровој Милешић, Јан к о ВукмановиК, Ђурица Трумбеташић, Илија Лаковић, Матија Першун, Прерад Микашиновић, Милашин Крајчиновић, В укосав Микашиновић, Марко Јанковић, Секула Милчић, Милош из Поганца, Вујица Харамбашић, Вук ТБубишић, Вук Тодорић, Петар Јан ковић, Вучић Бакић, Вујица Врлић, В ук Дугобрадић, Милосав ПЈтрбац, Петар Ковачевић, Павле Усорац, Вулета Маровић, Новак Богдановић, Иванко Дамјаиовић, Дука Сладојевић, Живко Рајчевић, Ћурица Костић, Тодор Кучокговић, Вук Ролић, f* K rie g s A ctcn у З е м . Архину у Грац у.

111’ Ш'ЛКД М К С Т Л tt ИМНМА

185

Никола Ратковић, Вуковој Путинковић (служили су као хусарн у крижевачкој капетанији); Марко Костић, Петар КовачевнН, Ивко Хајдуковић, Павле Хајдуковић, Живко Хајдуковић (служили су у Ђурђевцу); Петар Радановић, Вујида Радакопик, Гргур Радановић, Јо ва н Седмак, Смољан Вујичић, Јонап Шушић, Никола Радановић, Томаш Шушић, Матија ТурковиЦ, Радован Прерадовић, Михаило Пејашиновић, Стефан Вукојевић, Лука Јагодић, Вук Божичковић, Павле ГрабанчевиИ, Стефан Каран, Ивица Вранешевић, Радоња Гојковић, Прерад Жакић, Јова н Вујичић, Никола Сеговић, Петар МарчиниК, Марко Прерадовић, Андрија Тромбеташић, Петар Гудић, Лука Турчин, Продан Рајић, Никола Дечак, Мика Ивановић, Ииап Ивковић, Живко Вујић, Блаж Каталенчић, Огњан КомленовиК, Иван Посавац, Милосав Драгојевић, Томаш Вуковић, Вујип Лзубојевић (служили су у Крижевцу); Никола Ковачеви!!, Клисура Давидовић, Ивица Ђурковић, Ђуро Турчић, Ђуро Манојловић, Стефан Ковачевкћ, Вуче Живковић (служили су уТополовцу); Ђурађ Пејашиновић, Цветко Матијевић, Радми)! Добричић, Јован Остојић, Милић Југовић, В ук МартинониН, Ратко Радојшић, Иван Токић, Јован Гробановић, Лазо ЈуршпиК, Вукоје Вранешевић, Вукман Предојевић, Митар ПејаковиК, Грујица Хараибаша, Иван Ђурковић, Милета Вуковић, Стојак Добровуковић, Вукоје Ивановић, Медо Турчиновић, Митар Турчиновић, Ђурађ Живковић, Радул Огњановић, Вуковој Драголовић, Милосав Радојевић, Драгић Вујичић, Иван ДамјанопиК, Продан Цветковић, Стефан Ратковић, В ук Радовић, Стојић Југовић, ИванТомић, Јован Гвоздановић, Вуковој ЖивковиИ, Јонап Томић, Ђурађ Радановић, Вугковој Рајаковић, Јова н ВучнКевић (служили су у Ровишћу); Јур ач Добровојевић, Вуковој Хергољан, Никола Радовановић, Мркша Вучковић, Продан ХрелиН, Продан Секулић, Никола Гвоздановић, Јур ач Bpaueincuiih, Маријан Плавшић, Новак Сешић, Петар ВелимировиК, Вујии Лишчић, Клисура Куштрић, Јован Вуковић, Прерад Pojnh, Татомир Дамјановић, Радошин Лишчић, Радован СешиК, Миливој, Живковић, Продан Радмиловић, Продан МалешеииК, Илија Николић, Стефан Радојевић, Јо в а н Маргетић, Никола Радојевић, Блаж Пејашиновић, Радан Ивановић, Јо ва п Милошевић, Петар Врлић, Милосав Вукобратовић, Драгосан lipeрадовић, Вуковој Обрадовић, Јован Пејашиновић, Илија Куштрић, Милован Станковић, Никола Радотић, Ђурађ МаркониИ, Радошин Дамјановић, Грујица Вукосавић, Михаило BmiKomih, Јован Драгашевић, О стоја Вучковић, Димитар ГвоздапониН, Вујин Радичевић, Милош Петровић, Никола Токић, Јовап Вукашиновић, Никола Јаничаровић, В ук Токић, Иванко ВујичиК, Вучић Ковачевић, Вучета Вранешевић, Томица Никшић, Мирко Никшић, Миросав Мијакић, Живко РадовановиК, Иван ХолујиК, Л азо Радашиновић, Радоје ЈелиИ (служили су у Белонару); Димитар Радаповић, Јо в а н Стојановић, РајиИ ВукмирониК,

186


Јурач Алексић, Радоје Алексић, Негомир Радовановић, Љ убоје Мирковић, Радојица Марјановић, Вујин Алексић, Радивој Раусалић, Добривој Вујичић, Тома Божовић, Јован Ивановић, Илија Дијановић, Миљен Катовић, В ук осав Рајновић, Радојица ВучетиК, Стефан Никшић, Иван Павловић, Михаило Секулић, Јурац ВучиКевић, Вучета Предраговић (служили су у Свибовцу); Димитар Пејашиновић, Гојко Комленовић, Дошљен Вучковић, Драгија Славујевић, Милун Алексић, Радашин Огњаионић, Вучић Предраговић, Радојица Вучковић, Андрија Дракулић, Обрад Вуксановић, Гаврило Предраговић, Марко Радотић, Обрад Грубачевић, Марко Комленовић, Тудор Јан ковић) служили су у Св. Ивану); В укосав Радојевић, Михаило Николић, Симеон Мисирача, Радан Марковић, Никола Северовић, Јурач Миличић, Кузман Војновић, Јован Стеиановић, Јован Смољановић, Станислав Вучелић, Митар ДракулиК, Марко Илић, Стојак Манојловић, Иван Марковић, Симон Драговић, Радован Вучићевић (служили су у Црквеној); Вук Обрадовић, Васиљ Горановић, Вујица Микулић, Радашин Горановић, Јован Јаковљевић, Стефан Мијић, Л азо Радовановић, Радоња Вучић, Иван Манојловић, Комлен Зорић, Секула Мирковић, Дамјан Смољановић, Стефан Нинковић, Вук Драговић, Вукдраг БуриК, Добривој Грубачевић, Смољан Радовановић, Милован Благојевић, Новак Комленовић, Митар Вуковић, Вукашин Милорадовић, Јован Драгичић, Ђурица Хрелић, Вучић Вујновић, Гашпар Врековић, Јован Смољеновић, Лазар Радојевић, Петар Вуковић, Гвоздан Добричић, Јован Радановић, Драгић Пријић, Новак Смољановић, Лука Михаловић, Јован Обрадовић, Симон Обрадовић, Ђуро Дамјановић, Тома Вујчевић, Добровој Вучићевић, Илија Иванчевић, Радан Вукојић, Равша Радановић, Смољан Рајсалић (служили су у Зачесми); Петар Остојић, Драгић Пејашиновић, Никола РадуловиК, Богдан Петковић, Дамјан Микулић, Стојан Вукашиповик (служили су у Градацу); Радован Видановић, Андраш Плесковић, Радман Николић, Драгић Муњајчић, Радојица Драгојевић (служили су у Топлицама); Никола Желајић, Радоња Мнлошевић, Митар Вујичић, Гвоздан Вујић, Грубко Кодић, Вукман Предраговић, Петко Станковић, Грубач Комленовић, Буро Пријић, Драгосав Вукдраговић, Огњан Мичевић, Прерад Војиовић, Степан Новаковић, Радул Ковачевић, Драгић Вујиовић, Равша Богојевић, Вукосав Јуришић, Радота Дамјановић, Вукоје Хрњаковић, Радошин Соколовић, Никола Поповић, Божо Перчиновић, Вујица Николић, Грујица Пејашиновић, .Јопап Драгојевик, Ђурица Ивановић, Живко Војновић, Радивој Ивапковић, Јован Гојковић, Јован Војковић, Л азо Гвоздановић, Марко Ожеговић, Добривој Јелић, Вукоје Васиљевић, Јован Поиовић, Тудор Вучићагић, Милак Рајић, Дамјан ГорановиН, Гзурађ ОстојиК, ДрагиК Радотић, Ђурица Грујичић, Радивој Иrietininieiiiih, Драгула Јелнћ, Ммло Сенер, Радивој Вукдраговић»

ШЧХЛКД мкстл и имкнл

IH7

Павле Горановић, Михаило Брадић, Прерад ОжеговиК (служили су као хусари у крижевачкој капетаиији); Рајак ПетковиИ, Вујица Милетић, Петар Домитровић, Илија БогдановиК, Обрад Милетић (служили су у ИваииКу); Марко МилошевиК, Вукосав Петковић, Вујин Рајаковић, Радоје ХрњаковиК, Цветко ВукопиК, Цветко Сладојевић, Илија Секулић, Иван Вељковић, Цветко Рајаковић, Петар Цветковић, Стојан Петковић, Вукадии Војновић (служили су у Св. Крижу),0 Из доба непосредно после протеривања Турака из Славоније сачувано je неколико нописа славонског становиинЈтва, Ови пописи не обухватају целу Славонију него тек иеке њене пределе те се из њих бар у тим пределима може да добије слика о српском становништву, које je тамо станонало пред протеривање Турака и одмах после тога протеривања. Према попису осечког котара, учињеном 1697. и 1698. становали су у Габошу Срби досељени из Босне. У Даљ у су становали већином Срби, досељени из Срема, Бачке и Босне. Пред протеривање Турака из Славоније звао се господар пад Д аљ ем Хасан-бег, који je становао у Ердуту. Даљски становници су били: Јова н Лаћманин, Радојица Пећ, Боршшј Трновчании, Радојица Сарвашации, Ђ ура Грк, Вукман Мариновац, Јанко Теинац, Стојан Влашковац, Плавша Вуковарац, Добреша Бачванин, Пејо Тисинац, Радојица Маркушевац, Марко Мариновчанин, Бранко Бачванин, Радивој Мариновац, Станко Трпинац, Нинко Трпинац, Реља Лесковчанин, Радивој Мочарац, Иван Трновчан, Путник Мочварац, Радовам Мачванин, Михајило Дољац, Вујица Марковић, Мијат Војновић, Негован Причевић, Гвоздан Херцегин, Вук Мариновчанин, Милош Лесковац, Радивој Ковачевић, Татомир Теинац, В ук Клисанин, Ђуро Клајић, В ук Трпипац, Ђорђо Верац, Петар Бачванин, Завнша Перић, Милета Сримац, Добривој Бошњак, Ђуро Ивановнћ, Вукадин Херцеговац, Иук Бачванин. 7 У Борову су за време 'Гурака становали Срби, али су се таком аустријско-турског рата разбегли те су боровачку земљу обрађивали Срби из Бачке. Господар Борова je б и о Хасанбеговић, који je становао у Осеку. У Пачетипу су и за време Турака и после њих становали Срби. У турско време je госиодаром Пачетина био неки Гемин из Будими. У Боботи су становали Срби, који су имали дрвену цркиу, У Мариновцу су становале две породице, досељене из Среми, Ђ у ка Милинац и Гаврило Живковић са братом Јереки јом Белинцем. Осим тога су Срби становали у Кечини, Лонасу, Вери, Лесковцу, Барфалви, Техињи, Цабалаку, Клиси, I Ineunti, 0 K rie g s Akten y З е м . Архи ву y Грацу. 7 T a d e S m i č i k la s , D v i j e s t o g o J i š n j i c a S l a v o n i je , Drugi dio, Z ag r eb I8!)l. с т р . 49.

188

ДР. АЛККСЛ ИВЈГћ

Сарвашу, Трновцу, Мочарима, Черићу, Петровцима и у осечкој Д ољ ој Вароши. 8 Према попису котара вочинскога године 1698. становали су Срби у Вочину, Секулинцу, Мељанима, Ђуришићу, Ријемцима, Дреновцу, Мацутама, Смудама, Бокању, Лукавцу, Голенићу, Чералији, Мартин-потоку, Поповцима, Криваји, Кометнику, Кузли, Лисичини, Хуму и Дунђеровцу. Према попису иванковачког котара из 1702. становало je у Маркушевцима 30 српских породица, a за време Турака под Мехмед-агом било je 8 српских породица; у Јармини je било 12 српских кућа, a за време Турака под Буксада-бегом било 16 српских породица; у Габошу je било 23 српске фамилије, a под Турцима за време Буксада-бега становало je 9 српских породица; у Острову je била 21 српска кућа, a за време Турака иод Мехмед-Челебијом 15 српских кућа; у Радосавцима су Срби имали 20 кућа, за време Турака je над њима управљао Цари-баша; у Мартинцима je за време Турака под Мехмедбашом било 10 српских кућа; У Томашевцима je за време Турака под Хасанбеговићем било 4 српске куће, у Новоселу je за време Турака под Мехмед-агом било 9 српских кућа, a у Кертуљанцима je за време Турака под Реџеп-агом било 6 српских кућа. 9 Према попису валповачког котара из 1702. становали су Срби у Загајцима, Јаношинцима, Ракитовици, Капелној, Гољенцима, Кућанцима, Беничанцима; према попису Пожеге становали су Срби у Комужини, Видојевцима и Арслановцима; ирема попису Велике било je Срба у Радованцима, Кантаровцима и Митровици; у поггасу Каптола крај Пожеге налази се Срба у Голобрду, Галешићу, Романовцима, Дољанцима, Ђураковцу и Подгорју; Према попису Кутјева становали су Срби у Митровцу, Томашевој, Хрњевцима, Долцу, Томиновцу, Церовцу, Рајсавцу^, Новоселцима, Трапарима, Грању, Шумаиовцима, Билишовцима, Чошинцима, Грабарју, Поречу, Цигљенику, Вукчевцима, Бегтежу, Градишту, Ђураковцу, Лонгишици, Стојчиновцу, Субоковцу, Чаглину и Латиновцима; према поиису сиахилука Градишћа из 1702. становали су Срби у Враинћу, Доброгошћу, Паки, Соском Долу, Дединој Реци, Бијелцу и Дервишаги. Д аљ е су Срби становали у Врховцима, Лазама, Бзеници, Брезници, Скрабутнику, Закорењу, Гучању, Облаковцу, Вучјаку, Снегавићу, Чечавду, Копривној, Кујипику, Пасиковцима, Храсној, Дежевцима, Павловцима, Буломачама, Џигеровцима, Вилић-Селу, Скендеровцима, Јакупљу, Брђанима, Перенцима, Сврзигаћама, Куновцима, Липи, Звечеву, Оздаковцима, Мртовласима, Нешићима, Дединој Клиси, БратуЛЈввцима, Лучинцима, Оласима, Посрећу, Слобоштини, ЦрљенR О. с. стр . S 2 — 60. 9 С). с. с т р . 72.

микглкд

m i :c t a

ii им и нл

1 8 ‘)

цима, Цепидлаку, Батиљану, Вреској, Бастајима, Кореличану, Поточанима, Пуклици, Доброкући, Брестовцу, Подборју, Врбовцу, Марковцима, Пакри, Белој, Боркима, Дол>апима, Сибовцу, Голубињаку, Кину, Карановдима, Миленовцу, Сирчу,. Дерези, Сређашша, Тројглави, Улењаку, Кукуљевцу, Субоцкој, Врњацима, Јагми, Кричкама, Ловској, Ковачевцу, Јаглићу, Рогуљи, Лестанима, Бобарама, Белој Стени, Трњаковцу, Чаиарагинцима, Сиринцима, Жуберковцу, Саговини, Орахоиици. Пиштани, Кокошку, Крајини, Чолуку, Миклошу, Миленцмма, Базју, Кажевцу, Рајинову Пољу, Чачинцима, Зденцима, Бапковцима и Г а зју .10

10 О . с. стр . 5 2 - 0 0 .

РЕГИСТАР МЕСТА И ЛИЦА. i.

РЕГИСТАР МЕСТА. Б е ч е ј 148

Алм 167 А рад 148

Б е ч к е р е к 157

А р сл а н о в ц и 188

Б еш лин ци 179

Бабина Греда

Б з е н и ц а 188 Б и је л а ц 188

141, 149, 150, 151, 155,

156

Б и ли ш ов ц и 188

Б а б о ч а 19

Б и с т р и ц а 19, 180

Б а з ј е 189 Б а к о в љ а н и 179

Б л а т н и ц а 115, 179

Б а н и ч и н о 20 Б а н к о в ц и 189

Б о б о в ј е 181

Б о б а р е 189 Б о б о т а 189 Б о в и ћ 171

Б а р и л о в и ћ 171, 175 Б а р ф а л в а 187

Б о г д а н и ћ 180

Б а с т а ј и 35, 36 , 189

Б о г и ч е в и ћ 180

Бастасани

132

Б о д о в а л ц и 20

Б а ти њ ан и 132, 189

Б о ж ј а к о в и н а 128

Б а т к а 157 Б а ч 162

Б о ј а н ц и 165 Б о к а њ 188

Б е г т е ж 188

Б о к у л е 20

Б еден и к 179

Б о л к ( Б о л ч ) 66, 179 Б о р а ч 132

Б е л а 189 Б ел а Стена

15,

26,

118,

120,

123,

Б о р к и 189

180, 189 Б е л о в а р 9, 10, 11, 44 , 48, 51, 185

Б о р о в а ц 180 Б о р о в о 68, 69, 180, 187

Б е нич анци 188

Б о т и н о в а ц 179

Б е н к о в а ц 180

Б о ш к а 157

Београд

101, 122, 124, 125, 126, 128,

129, 132, 134, 140, 150 Б е р к а с о в о 160 Б е ч 3, 4, 5, 11, 12, 13, 27, 31, 42, 44,

Б р а њ с к а 179 Б р а т у љ е в ц и 188 Б р а ш љ е в и ц а 165 Б р ђ ан и 188

53, 54, 56, 67, 68, 9 2, 93, 94 , 9 5 , 1 0 5 ,

Б р е з н и ц а 188

111, 115, 119, 1 3 6 , 1 4 0 , 1 4 2 , 1 4 3 , 1 4 4 , 145, 148, 151, 156, 160, 161

Б р е з о в и ц а 19, 115, 180 Б р е с т о в а ц 189

I‘l ГИСТЛ1’ мкс т л и лицл

Б ри њ 171, 174, 170

В рамдук И З

Б р л и г 171 Б р о д 9, 122, 124, 125, 127, 128, 131,

В р ан и П о т о к , 165, 166 B p am ili 188

133, 135, 136, 137, 138, 141, 143, 149,

В р а н ч а н и 56

150,

В р б о в а ц 189

151, 158

Б р у в н о 171 Брчко 125, 126,

137,

148,

150,

151,

В р б о в с к о 171 В рдник 148, 150 В р е с к а 189 В р е с о в и ћ 165, 166

158, 160 Б р ш љ а н и ц а 180 Б у б о в ј е 180

В р њ а ц и 189

Б удачки 171 Будим 33 , 36, 162

В р т а ч к и 165

Б удињ ак 165, 166

В р х о в а ц 165, 179

Б у к о в а ц 129

В р х о в ц и 188

Б у л о м а ч а 188

В р х о в љ а н и 66 , 9 6 В укичица 19, 180

В р х 20

Б ун и ћ 177

В у к о в а р 11 8, 119, 123, 131, 139

Б уњани 179

В ук ч ев ц и 188 В а л п о в о 9, 15, 118, 1 8 8 В а р а ж д и н 3, 13, 16, 17, 22, 48, 79, 80, 81, 90, 95, 97, 105, 110, 114, 140, 141, 160 К сл е м е р и ћ 172, 175 В е л и к а ( К р а љ е в а ) 18, 86,

В у ч ј а к 188 Г а б е р ј е 165 Г а б о ш 187, 188 Г а з ј е 189

1i8,

140,

149, 150, 151, 158, 188 В с н ц и с л а в а ц 87, 179

Г а ј 180 Га лет и н ц и 20 Г а л е ш и ћ 188 Г арди новци 157, 158

Нера 187 В е р ж е ј 78 Н с р х о н с к а В е с , 167

Г еч и ц а 19 Г л а м о ч 165

Винодина 165, 166

Г л и б о д о л 171

В и г с т и н а ц 166 Видојенци 188

Г ли н а 171

ВилиК 171 В и л и ћ - С е л о 188

Г л о б о ч а ц 56 Г л о г о в а 151 :

Г л о г о в н и ц а 18, 86, 179, 181

Нш ш ца 165

Г л о г С тар и 179

В и р је 9, 45, 56, 60 , 179 В и р о в и ти ц а 19, 33, 39, 99, 116, 127,

Глу ч и н а В а с 165, 166 Г о ј а к 176

135,

136, 162, 180

Г о л а к 165, 167

В и с о ч Г о р њ и , 165, 167 В и ту њ 171

i

Г о л е н и ћ 188 Г о љ е н ц и 188

В о д а н е в 105, 167

Г о л о б р д о 188

В о д и ц 165, 166 В о ј а к о в а ц 179 ВојниК 171

Г о л у б и њ а к 189

В о л ф г а н г Св ети 5 6 В оч и н 117, 178 В р а ж и ћ 175 В р а ж л е н а В е с 165, 167

I Ч|

Г о м и р је 171 Г о р е м а В е с 166 Г о р е н с к и В р х 165, 166 Г осп ођ и н ц и 157, 158 Г о т х а р д Свети 101 Г р а б а р 165, 160

192

,'U’.

a /i k k c a

Г р а б а р а к 265

• Доли не 151 Д о љ а н и 189

Г р а б а р ј е 188 Г р а б е р ј е 72, 179 Грабићан и 179

1 Д о љ анц и 188 До манку ш 61, 62, 179

Г р а б о в н и ц а 179

Д о м итро вц и 66, 179 Д р а г ач е в ц ч 179

Г р а д а ц ( Г р а д е ц ) 9 , 18, 2 0, 24, 3 2, 91 , 181, 183, 186

Д р а г е 165

Г р а д а ц Малн 171 Г р а д и ш к а 29, 33, 131, 151,

и н и ’1)

Драгић 180 120, 122, 123, 124,

133, 134, 135, 158, 180

136,

149,

Д р а г о ч В р х 165, 168

150,

Д р а г о ш е в а В е с 167 Д р а г о ш ев ц и 165

Г р а д и ш т е 188

Д раш ћ и В р х 168

Г р а д и ш ћ е 188

Д реж н и к 18, 20, 180

Грађан 96

Д р е н о в а ц 188 Д ругановци 20

Г р а њ е 188 Г р а х о в љ а н 180, 181

Дубица 33, 44 , 122, 124 Д у б о ч а ц 151

Г р а ц 3, П , 12, 17, 18, 19, 20, 23, 48, 52, 53, 62, 63, 82, 83, 88, 92, 93,

Д у б р а в а 18, 82, 91, 96, 179, 181

95, 105, 111

Д у б р а в е (у Х р в а т с к о ј ) 171 Ду н ђ еров а ц 188

Г р а ч а ц 171 Г р а ч и н а 87, 179 Грич 165, 167 Г у ч а њ е 188

; Х а к о в о 118, 119, 127 Ђ у р а к о в а ц 188

Г у ш ч е 167

! Ђ у р ђ е в а ц 3, 9, 10, 24, 29, 40, 42, 5 9 r 68,

Д а б а р 171

114, 130, 131, 179, 180, 183, 185

Ђ у р и ш и ћ 188

Дал> 187 Дан 165, 166

Е р д у т 118, 119, 187

Дард а 119, 133

[

Дар упар 131

1 Ж абаљ

Д в о р и ш ћ е 165

148

Ж а б н и ц а 179

Дедина Кли са 188

1 Ж е л е з н о 166

Дедина Р е к а 188

! Ж е п ч е 143

Д е ж е в ц и 188

Ж у берк овац, 189

Д е з а н о в а ц 180

Ж у м б е р а к 165, 168, 169, 170

Д е ја н о в ц и 179

Ж у п а њ а Б л а т о 148, 150, 151

Д ер в е н т а 122, 125, 126 Дерн иш ага 188 Д е р е з а 87, 179, 180, 181, 189 Д е с п о т о в Ш а н а ц в. Ш ид 151, 158 Д еш 158 Д ш а ч е в о 56 Дитмар Д ол 165, 167 Д о б о ј 143 Д о б р о г о ш ћ е 188 Д о б р о к у ћ а 189 До л 165, 167 Д о л а ц 188

; З а б р ђ е 61, 65, 91, З а г а ј ц и 188

179

З а г р е б 5, 27, 28, 52. 62, 73, 132 З а к о р е њ е 188 ’ З а м е к Нови 101 ; З а ч е с м а ( Ч а зм а ) 9, 10, 19, 32, 37, 45„ ! 51, 186 З н е ч е в о 188 ! З в о р н и к 126 З д е л и ц е Г о р њ е 113 ' Зденци 189

у

И ТИ СГАИ

M DCTA И ЛИЦА

З р и њ 43

К а т и б о р је 2 0

З р и њ Нони 101

Kal. 157, 158

И в а н а ц Горн.и 56, 179

К а ш г 165, 168 К в а р н о в а к 96

193

И ван ац Доњи 56 К е р ту љ ан ц и 188 Иванић 3, 9, 10, 18, 23, 24, 29, 42, 51, Кечина 187 54, 58, 76, 91, 105, 107, 108,, 110, Кип 189 114, 179, 182, 183, 184, 187 Клад у ш а В е л и к а 171 И в а н к о в а ц 188 К лен овик 130 И в а н о в а С о л 167 К лиса 187 Иван Св ети 9, 10, 51, 181, 183 К л о к о ч е в а ц 179 Ивзн Св ети Ж а б н о 18, 24, 44, 46, 66, К л о ш т а р 9, 10, 24, 86, 179, 184 179, 186 К н еж и 66 Иван С в е т и (у Б а ч к о ј ) 157, 158 К о б а ш 149, 150, 151, 160 Игал 162 К о в а ч е в а ц 189 И лок 118, 119, 122, 124, 151, 158 К о в а ч е в В р х 165, 167 Ириг 132, 150 К о в и љ 151, 157, 158 И т е б е ј 157 К о ж у х о в и ц а 20 К о к о ш к а 189 Ј а в о р 165, 166 Ј а г л и ћ 189

К омарн ица 45, 51, 70 К о м етн и к 188

Ј а јн а ч ( Ј а н е ч ) 172, 175 Ј а к у п љ е 188 Ј а н о ш е в и ћ 113

К оп аник 151 К опривна 188

Ј а р м а 189

Ј анош ин ци 188 Ј а р м и н а 188 Ј а с е н о в а ц 3, 122, 124, 151, 158, 180 Ј а с т р е б и ц а 171 Ј е з е р н и ц а 165, 166 Ј е л ш 166 Ј е с е н и ц а 167 Ј е с е н о в а ц 167 Ју р а ј С в е т и 165, 168

,

К о м у ж и н а 188

Коп ривница 9, 10, 12, 18, 19, 20, 22, 24, 25, 33, 47, 51, 54, 57,58, 82, 90, 93, 98, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 114, 179, 184 К о р ен и ц а 171 К орени чан 189 К ор и т н о 66, 96, 179 К о с т а јн и ц а 17, 43, 124 К о с т а к о в ц и 66 К о с т а њ е в а ц 165

К а б а л ( К а б о ) 86, 179

К о с т е л 165

К а ж е в а ц 189

К о ч е в ј е 165

К алн ик 179

К р а в ја к 165

К а л о в о 165

К р а ји н а 189

К а љ е 165, 168 К а м е н г р а д 118

К расни В р х 165 Крен чан и 66

К а м ен ск о 171

К р и в аја 188

К а н т а р о в ц и 188

К р и ж ев ц и 3, 9, 10, 16, 17, 18, 19, 24, 33, 35, 36, 37, 38, 39, 42, 44, 47, 49, 50, 51, 54, 55, 56, 58, 59, 72, 73, 78, 82, 91, 92, 93, 97, 98, 99, 100, 102, 105, 106, 107, 108, 110, 112, 113 174, 181, 185 К риж С в е т и 9, 10, 18, 29, 45, 51, 179, 184, 187

К а њ и ж а 19, 35, 36, 101, 148 К а п е л н а 188 К а п т о л 188 К а р а н о в ц и 189 К а р л о в а ц 174 К а рло вц и Срем ски 146, 147 М игр ац и је С р б а у С лавонију

13

ÌU>. А Л ЕК СА ИВИЋ

К ричке 181, 189

М а г л а ј 137

К р м п о те 171

М а г њ е ш е в а ц 165, 167

К р с т и њ е 171 К рш ик а 180

М а л и н а ц 165, 166

Кубин 157, 158

М ар а ди к 150 М а р и б о р 16

К у з л а 188

М ариндол 165, 167

Кујиник 188

М аринковци 179

К у ку њ ев ац 180, Кунеч В р х 165

189

Куновци 188 К у пин овац 179 К упиново 129, 135 К упчина 165, 166

М а р и н о в а ц 187 М а р к о в а ц 151, 179 М а р к о в ц и 66, 96, 189 М а р ку ш ев ц и 188 М а р ку ш и ц а 137

ј М а р т и н - п о т о к 188

К у р та ги н о С е л о 20

Мар ти нци 188

К у с о њ е 18, 132, 180, 181

М а р т о н о ш 148

К у т је в о 188

М а р ч а 8, 26, 27, 112, 113, 114, 179 I М а ц у т е 188

Кућанц и 188

М ед ари 180 Мединци 19, 180 Л а д и сл а в а ц 87 Л а д и с л а в Свети 70, 179

М ек и њ ар 171 М е љ а н и 188

Л ад у ш ић 113

М ет л и к е 165

Л а з е 188

М е х о в о 165

Лазинц и 179

М и клош (М и к л о у ш ) Свети 148, 179,

Л а п а ц 171 Л а т и н ов ц и 188

189 М и лаш евци 179

Л е дениц е 174, 176

Ми левци 189

Л е м е з о 87

М и л е н о в а ц 189

Л е п ав и н а 10, 112, 179,

Миличани 179

Л е п у ш ев ц и 66

М и љ е н о 19, 180

Л е с к о в а ц 187

М и т р о в а ц 188

Л е с т а н и 189

М и тр о в и ц а 129, 135, 188

Л е ш ћ е В ел и к о 165

М и х а љ е в а ц 20

Л сш ћс Мало Л и па 188

М и х о љ а ц 19, 180

165

Линонац 165, 167 Липоио 148

М и ш љ е н д о л 165, 167 М о д о ш 157

Ли пончани 179

М о дру ш 171, 173,. 176 М о к риц е 66, 96

Ли си чина 188

М о р а в и ц е 30, 171

Л о в а с 187 Л о в с к а 189

М о р о в и ћ 3, 119, 138, 139, 146, 148, 150, 151, 158

Л о н ги ш и ц а 188 Л у д б р е г 183

М о с л а в и н а 29, 127 М о ч ар и 188

Л у к а в а ц 188

i М о ш а н а ц 166

Л у к о в а ц 56

! М о ш о р и н 157, 158

Лупиња 20

I М р ђ а к о в а ц 179 ј М р зл и До л 167

Л у ч а н и 171 Лучинци 188

М р з л о П о љ е 165, 166

195

1*КГИСТЛ1' М ICCT A И ЛИИЛ

М р тон л а си 188 М у ч и а 9, 22, 25, 26, 33, 179

П а к р а ц 18, 33, 39, 115, 116, 123, 127, 130, 131, 134, 135, 138, 151, 152, 180

Н а ђ л а к 148

Пал анчани 179

Н а р т а 33, 179 Наш ице 161

П алежник 41

П а л а н к а 118

Немци 151 Нешићи 188

П а р у ш е в а ц 66, 96 Пасиковци 188 П а т а к 15

Н и к ол а Свети 19 Никшино С е л о 56

П ач етин 187 П ер ен ци 188

Ниш 127

П ерн а 171

Новаки 61, 91, 179

П ер у ч и ја В е л и к а 20

Новигр ад 9, 45, 51, 151, 179, 184 Н о в о м е с т о 32

П еру ч ија М а л а 20

Н о в о С е л о 167, 188 Н о во сел ц и 188

П еруш ић 171, 177 П е с е к а 32 П е т а р Свети 18, 56, 87; 179, 181 П етри на к 96

О б л а к о в а ц 188

П е тр и њ а 171

О б р е ш к а 179

Петрич В е с 167

Огулин 171, 173

П етро вар адин 3, 119, 121, 122, I2 J,

О зд а к о в ц и 188 О л а с и 188 О раховица

16, 19, 21, 118, 180, 189

124,

133,

138, 139,

146,

О р л о в а т 157

П е т р о в о С е л о 171, 172

О р л о в и ц а 87, 179 О р љ а к 175

П ећ н о 165

MH,

П е тр о вц и 188

О р о г о ј ц и 151

П еч у в 166

О с е к ( с е л о ) 3, 61, 179

Печ уј 19, 162

116, 117, 118, 121, 123, 129, 130, 131, 132, 134, 137, 142, 144, 145, 150, 151, 152, 156, 157, 159, 188 О с о ј н о 165 О с р е д а к 165 О с т р о в о 188 О с т р о ж а ц 171 O t o k 171

Писин а 187 Пиш тани 189

О сек (град)

147,

150, 151, 156, 157, 158, П е т р о в и ц а 20

П лавни ца P opn .a 57, I7‘> Плавница Доп.а 87, 179 П л а вш и н о С е л о 33 П лавш ин ци 179 П лаш ки 171 П л е т а р ј е 165 П о г а н а Ј а м а 165

О т о ч а ц 171, 176, 177

П о г а н а ц 18, 32, 33, 74, 179

О ш т а р ј е 171

П о д б о р ј е ( Д а р у в а р ) 123, 131, 189

О ш т р и т а г 165, 166 О ш т р ц 165

П о д б р е ж ј е 165 П о д г а ј е 20

П а в л о в а ц 167

П о д г о р ј е 98, 100, 188 П о д г о р ј е к о д B a r a i 71

П авловц и 188

П од го рци 179

П ављани 179

П о д л а ц а ц 171 П о ж е г а 21, 33, 38, 39, 116, 120, 121,

П а к а 188 П ак ра 189

122,

Пакран 132

136, 137, 138, 151, 152, 161, 180, 188

123,

129,

130,

131, 132, 135,

13*

ДР. А Л ЕК СА ИВИЋ

П ож у н 91

Рим 26

П ок л ек 165

Р о в и ш ^ е 9, 10, 18, 19, 20, 23, 24, 33,

П ољ ан и (П о љ а н ч а н и ) 32, 87, 113, 179 П оникве 171 П оп ин а В е л и к а 171 Попина М а л а 171

37, 39, 40, 41, 43, 44, 46, 47, 48, 51, 57, 59, 63, 64, 66, 67, 82, 87, 93, 179, 181, 183, 185 Р о в и ш ћ е М а л о 86

Поповц и 188

Р о г у љ а ( В е л и к а ) 180, 189

П о р еч 188 П о с р е ћ е 188 П от оч а н и 189

Р о м а н о в ц и 188

П о т о ч а ц 108, 179

Р у ш е в а ц 179

Руде 165 Р у ж а б и ћ 87, 179

П р а ш а ц 113 П р г о м е љ 33, 86, 179, 180, 181

С а г о в и н а 189

Предавци 179

С а р а ј е в о 143

Прибинац 167 Прибићани 165

С в е р ж 166

П р и д б ор је 20 П р и јесп а 179 П р и сељ е 165, 167 П р и сек а 165, 166 Приштина 127 П р њ ав о р 179 П р о з о р а ц 172, 175, 176 П р о к о р а ц 96 П туј 16

С а р в а ш 188 С в и б о в а ц 9, 44, 51, 86, 87, 179, 186 Свињар 151 С в р з и г а ћ е 188 Се верин 179 Сегедин 148, 162 С егест 33 Сек улинац 188 С е л а 167 Се мић 165

Пукли ца 189

С е н т а 143, 148

П у с т о с е л о 180

С ењ 171, 174, 176

Р а д а т о в и ћ 165

С е с в е т е 179 С и б о в а ц 189

Р а д г о н а 21, 78

С и г е т 19

Р ад о в а н ц и 188

С и г е т (у Б а н а т у ) 157

Р а д о с а в ц и 188

Сирач 24, 32, 33, 42, 48, 53, 115, 132,

Р а ј е в о С е л о 151

180, 189 Сиринци 189

Раји н 24, 184 Р а ји н о в о П о љ е 189 Р а ји ћ 68, 69, 179, 180 Р а ј с а в а ц 188 Р ак и то в и ц а 188

С и с ак 124, 180 Скендеровц и 188 С к о п љ е 127 С к раб у тни к 188

Р а к о вч а н и 180

Скрад 171, 173

Р а с и н и ц а 179

Скуцани 179

Р а с о ч к а 180

С л а н к а м ен

Р а ч а 148, 150, 151, 158 Р е з в о р 167 Р е м е т а 16, 180

148,

3,

124,

150

Сл атин а 18, 19, 18Q С л о б о ш т и н а 188

Р е м е т и н а ц 179

Слуњ 172, 175

Рибник 171 Р и је к а 179

Срдинци 180 Смуде 188

Ријемци 188

СнегавиН 188

128,

135,

146,

РКГИСТЛР МКСТА и лиц л

Сонин.ак 20

107

Ћ у р л о в а ц 179

С о к о л о в а ц 179

У г о р ј е '165, 167

С о п о т е 165, 166

Удбина 171

С о ск и Дол 188

У ж и ц е 166

С о чи ца М а л а 20

У л е њ а к 189

С о ш и ц е 165, 166

У л и ш ч е 166 У н а ц 165

С п р и ја н ец 32 С р а ч и ц а 171

У п о р ш е к 56

С р б 165, 171

У с о р а ц 171

Сред ице 113, 179 Сређ ани 189 С р и је м 179

Ф а р к а ш е в а ц 179 Ф е н л а к 148

Срићан 132

Ф о р и ја н о в ц и 66

С ри ћк а 115

Ф у к а 66 Ф у т о г 154, 156

С теф ани ћ 167 С ти п л ац 157 С т о б о р ј е 20

Х а б ј а н о в а ц ( Х а б ја н о н ц и ) 6(>, •)(>, |7 <»

С т о ј д р а г а 165

Х а г и ја н о в ц и 20

С т о ј ч и н о в а ц 188

Х а л м а ђ 158

С т у п е 165, 167

Х а р ш а њ 19

Сту п ч а н и ц а 18, 180, 181 С у б о к о в а ц 188

Х о р е ч и н а 32

С у б о ц к а 9, 132, 180, 189

Х р а ш ћ и н а 87

Т е х и њ а 187

Х р е с т о в о 165, 167 Х р њ е в ц и 188

Х р а с н а 188 Х р г о в љ а н 179

Т и с о в а ц 165, 167 Тител

122,

124,

148,

150, 151, 157,

158, 162 Т и х о ч а ј 165, 166

Х р с о в о ( Х р з о в а ) 56, 179 Х у д о в љ а н и 179 Х у м 188

Т о м а ш е в а 188 Т о м а ш е в о С е л о 165, 167 Т о м а ш е в ц и 188

Ц а б а л а к 187

Т о м и н о в а ц 188

Ц а р и г р а д 37, 38, 115, 150 Ц в е т а ш и н 165

Т о п л и ц е 9, 24, 47, 53, 62, 186 Т о п о л о в а ц 9, 10, 11, 51, 56, 179, 181

18, 24, 44, 45,

Ц ази н 171

Ц в е т к о в Д о л 56 Ц ек ен 74

Т о п у с к о 171, 172

Ц еп идлак

Т о у њ 171, 175

180, 188 Церни к 20, 26, 33, 37, 38, 39, 116,

Т о ч е н и к 87, 179 Т р а п а р и 188 Т р е м 56, 87 Т р н о в а ц 87, 179, 188 Т р њ а к о в а ц 189 Т р о ј г л а в а 189 Т у з л а Д о њ а 127

35, 36, 66,

132,

179,

118, 120, 122, 130, 131, 180 Ц е р о в а ц 188 Ц е р о в и ц а 165, 166 Ц и гљ ен и к 188 Ц и к о т а 180, 181 Ц р к в е в а 9, 10, 18, 20, 24, 41, 43, I I,

Т у к 66

46,

Т у п ч и н а ( В е с ) 165, 166, 170

183, 186

Т у р ј е 171

18,

48,

56, 66, 86,

Црљемц,и 188

113,

179, 181,

198

Ч ći ivi u н 188 Ч аа м а 72, 87 Ч а к о в а ц 100 Чанад 148


Ч у к о в ац 50 Џ а ф ерагин ица 180 Џ игеровци 188

Чап ар аги нци 189

Ш а б а ц 125, 126, 134

Чачинци 189

Ш е н т е р н е ј 165

Ч емерница 171

Ш и д в. Д е с п о т о в Ш а н а ц 151, 158

Ч ер ал и ја 188 Ч еревић 155

Ш и м о н т о р њ а 162 Ш и р о к а К у ла 171

Черић 188

Ш и ч е в а ц 165, 167

Ч еч а ва ц 188

П Јкрил 165, 166

Ч о лу к 189

Ш н о т а 165, 166

Чашинци 188 Ч р е м о ч и ш т е 20

Ш о љ м о ш 148 Ш т и т а р 151 Ш у м а н о в ц и 188

Ч р н о м е љ 165 Ч рнч ани 96

Ш у м е ч и ћ 180

Чуди ћев Д ол 167

Ш у м е ч и ц а 181

РЕГИСТАР ЛИЦА. А б р е н о в и ћ С к о р о с а в 166

Б а д о в и н а ц Ж у п а н 17Ö Илија 172, 175

Августин Ј о в а н 9 5 „

А гати ћ Г р г о 151

Н о ва к 167, 169

А јб е с в а л д б а р он Иван 54, 69 А л а Ж иван 151 А л е к с а из К у с о њ е 181

Ј а н к о 174

Б а к и ћ Вуч ић 184 Б а к о ш К аран 180

А л е к с а , п р и б е г 16

Б а л е н о в и ћ В у л е 176

А л е к с а од М у ч н е 9

Б а л е н т и ћ Иве 174

А л е к си ћ В ујин 186

Б а л и н о в и ћ М а р к о 171 Б а л о г Андрија 130

Ј у р а ч 186 Ју р и ц а 69 М илун 186

Б а н и ћ Д анило 174 „

П а в е 174

Н и к ол а 180

Б а н к о в и ћ М а р к о 177

Р а д о в а н 180

Бан фи К ристо ф 34

Р а д о ј е 186

Б а р и ш и ћ М и ка ц 173

Раду л 180 С р ђ а 177

Б а с т а ш и ћ В ел .а н 168 „

Инан 173

А р б е р о ви ћ Т о м а 76

„

Илија 168

А сп ер м о н ге н е р а л 117, 118, 120, 121

„

М а р к о 168

А у е р с п е р г гро ф 108

„

П е т а р 168

„ „

Р а д о њ а 168, 170 Сти пан 175

Б а б и ћ В р а н е ш 183 В у к о с а в 166

Б а т а л о в и ћ Ј у р а ј 170

Д ра ги ћ 166

Б а ћ а њ и гро ф 162

П а в л е 183 Р а ш а 167 Стеф ан 184

Б а ћ а њ и К а т а р и н а 15

Б а д е н с к и принц Лудви г 122, 124, 125, 127, 132, 133. ' ' h Б а д о в и н а ц А л е к с а 167, 168

Б а чв ан и н Б р а н к о 187 „ „

В у к 187 Д о б р е ш а 187 П е т а р 187 ’

Б а ш а Радман 9

В р а н е ш 168, 170

Б е г о в и ћ С т е ф а н 174

Вујин 173

Белети!» Јонап 85

В у ји ц а 170 В у к о с а н 167

Пилинац Ј е р е м и ј а 187 Белонрун Мил.си 165

Ганрил о 172, 175

1>сл()11аил<иш1| Ј у р с 176

др.

АЛекса

В е р г е р Винцен ц 2 3

ивић

Б о ж и ч е в и ћ М и кула 173

Б е р и с л а в Сте ф ан д е с п о т 15 Б еси ди ћ П авко 166 Б е ш л и ј а В укман 69 Б е ш л и ј а П е т а р 10 Б и ја н и ћ Р а док ан 151 Б и љ а н П етар 76

„

С ти пан 173

, Ш и м о н 173 Б о ж и ч к о в и ћ В у к 185 „ П а в л е 76 Б о ж о в и ! ! Т о м а 186 Б о ј и ћ В и ја ч к о 172, 174

Б и р ж а н о н и ћ В у л е т а 177

„

В у к 175

Б л а г о в и ћ Радмил 182 Б л а г о ј е в о ј в о д а 19 Б л а г о ј е в и ћ М и л о в а н 186

» „ „

В укаш ин 166, 170 В укман 168, 170 Иван 175

Б л а ж е в и ћ П ав л е 183

„

И лија 172

Б о г д а н и ћ Андрија 166

„

Р а д о ји ц а 182

„

М а р к о 174

Б о г д а н М ар тин бискуп 70

„ Р а д о њ а 183 Б о р а н и ћ П етар 183

Б о гд а н о к и ћ В у к са н 183

Б о с н и ћ Иван 175

„ „

Д о б р о в о ј 11, 4 4 Драг ић 177

„

Д р а г о с а в 183

„

Илија 87, 151, 187

„

Ј о в и ц а 182

Б р а д а М а р к о 86

„

М ар ко 57

Б р а д е л и ћ В у к а ц 169

Радул 173 Б о ш к о в и ћ Сти пан 180 Б о ш њ а к Д о б р и в о ј 187 „ Иваниш 172

„

М и л а к 183

Б р ад и ћ М и хаил о 187

„

М и ли ја 183

„

Н о в а к 184

Б р а ја н о в и ћ Д о б р о в о ј 166 „ Радич 171

„ „

П а в л е 11, 51, 184 Р а д о в а н 182

„


Б р а јн е р гроф М а к с Лудвиг 142 Б р а јн е р о б р ш т а р 106

„

Р а ј а к 11

Б р ан д ен бу р ш к и

„

Р е љ а 183

„

С е к у л а 11, 34, 35, 182

„

С е л а к 184 Б о г о в и ћ И лија 172 „

П родан 182

Б р а јк о в и ћ Ш и м о н 168

Јо а к и м

и зборни к н е з 2 2 Б р а н к о в и ћ М и р к о 180 „

П а в л е 180

Б р д а р М и ку л а 175 Брк ић Р а д о с а в 177

Б о г о је И 5

Б р у ки ћ Г в о з д а н 177

Б о г о је в и К Р а в ш а 186

„ Т о м а 177 Б у б а н о в и ћ М и ја т 177

Б о г у т Иван 176 Б о ж и д а р е в и ћ Иван 168

Б у б и ћ В у к о с а в 171

Б о ж и д а р Н о в а к 182

Б у д а н о в и ћ В у к 175

Б о ж и ћ Л у к а 176

„

Иван 174

,

Р а д ов и л 182

„ „

Р а д о ји ц а 172 Р а д о њ а 176

Л у к а 174 Б удач ки Ј а н к о 170 Б у к с а д а - б е г 188

,,

Р а д о т а 171, 172

Бул ић Радаш ин 87

„ С т о ја н 177 Б о ж и ч е в и ћ Г р гу р 175 Иве 173 „

М и ко 176

Б у н а в е ц Т о м а 76 Б у н ч е в и ћ М и ја т 181 Бур ић В у к д р а г 8 9, 186 Б у т о р ч и ћ М и ле 171

Фридрих

IM ГИСТА1’ MKCTA H ЛИЦА

201

Вабоглави1\ В у к 174 Вакш иК М и лак 6 9

ВидовиЦ М и хаило 172

В а л и с ге н е р а л 124

Вили чић М и ко 175

В а р д а л и ћ В у ј а 170 Вардари1> 17U

В и н к ов и ћ Б е н е д и к т б и ск у » 6-4, 65, 7 2 „ Живко 86

В а р и ћ а к Ј а н к о 177 Р а д а н 177

В и њ е вш и ћ В у ч е н 173

В а р и ћ а к о в и ћ Р а д о в з н 177

В и с т р о ш и ћ Стеф ан 6 9

В а с и л и је еп иск оп 15, 16, 17

В и тк о в и ћ Иван 172, 174 „ Х р љ а к 183

„

„

Васиљевић Вуковој 69 „

П е т а р 169

В у к о је 186

М ихаило )85

В и т о л и ћ Ј у р е 173

В а т а н ч и ћ Т о м а ш 169

Витомири!) С к о р о с а в 168

В а т к о в и ћ Ј у р а ј 169

В и ш е с л а в и ћ В у к а ц 166, 170

В а т р и ћ Ђ у р к о 183 В а ч и ћ М и лак 173

В ишнић Иван 173 Владин Ж и в к о 169

В е к с л е р б а р о н Иван 40,

35, 36, 38, 39,

41, 42, 43, 44, 46, 47, 48, 4 9, 50

В е л а в и ћ М и л о ш 175 ■„

В ладић М и ку л а 167, 175 „

С е л а к 169

В лад иш ић Иван 174, 176

Симон 175

В л а с о в и ћ Л у к а 169 В л а т к о в и ћ В уји н 176

В ел и м и р ов и ћ П е т а р 185 В е л и ћ В у ји ц а 6 9 „ Н о в а к 170

„ „

В е љ а в и ћ Г р у б и ш а 175

„

В ук м а н 170

Вељакови1| Г р у ји ц а 175

„

В у к 166 В укаш ин 167, 169

„

Ивица 172 М и тар 166

В е љ к о в и ћ Ђ у р и ц а 184 „ Иван 187

„

Н икола 176

„

П е т а р 174, 176

В е р а ц Ђ о р ђ е 187

,

Р а д о с а в 167

„

Сти пан 174, 176

„

Иван 174

В е р к а н о в и ћ В у к о в о ј 177 Иван 177 „

В л а х Ј о в а н 168 „

Ј а н к о 177

В е р н и ћ В р а н е ш 175

Р а ји ћ 9

В л а ш и ћ Иван 184 „ Л у к а 1É8

В е р н и ч и ћ Б о ж и ч к о 175 „ Д р а г и ш а 168

В л а ш к о в а ц С г о ј а н 187

„

М и ла к 172, -176

„

Р а ду л 172

В л а ш к о в и ћ М а т и ја 174 „ П е т а р 172

В е р ш и ћ О с т о ј а 172

В о б и ћ Г р у ји ц а 3 3

В е с е л и ћ Т о м а 177

В о д о г р а ј и ) 1 Б о гд а н 184

В е ч к о в и ћ Г в о з д а н 88,

102,

103,

В и гњ ев и ћ В у к 175 „ „

М а р к о 174, 176 Радич 167, 168, 170

104

В о јв о д и ћ П родан 172 В о јк о в и ћ к а п ета н 69 „ „

В у к 183 Ј о в а н 186

В идаковић Ју р а ј 174, 176

В о јн и ћ Ј о в ан 169

Ви данови ћ Р а д о в а н 186

В о ј н и ц а Ј а н к о 167 В о ј н о в и ћ Вукадин 187

„

Р а д о њ а 182

Вид в о ј в о д а 54 Ви диновић В укман 173 Ви дњ ев и ћ Ј а н к о 175

„ „

Ж и в к о 186 Инан 169, 181 Ј у р а ј 173

13a

20Ž

ДР. А Л ЕК СА И М 'ћ

В о ј н о в и ћ К у зм ан 186

В рлинић Иваниш 168 ВрлиМ В у ји ц а 184

„ „

М а р к о 171 М и ја т 187

„

П рерад 69, 186

„


В у ја н о в и ћ П о з н а н 183

„

С то ји ћ 183

В у јд о в и ћ Б о ж о 177

В р л и 11 П ета р 185 В р с В у к 166

В о л о в и ћ Никола 168

Вујин 170

В о л о г л а в и ћ В р а н е ш 169 В о ч и ћ Р а д е т а 176

Вуји ћ Г в о з д а н 186 „

Д а м јан 181

В р а г о л о в и ћ В о ји н 168

„

Ж и в к о 86, 185

В р а јс к и М а г и ј а 91

„ „

С м о љ а н 57 , 183 Сти пан 167

В р а н е ш а ц Војин 180 В р а н е ш е в и ћ Б о г о ј е 6 9 , 182

В у ји ц а в о јв о д а 35, 6 3

„ „

В у к о је 185 В у ч е т а 185

В у ји ц а из К у с о њ е 181

„

Ивица 185

В ујичић Б р а н к о 181 „ В и дак 181

Ј у р а ч 185

В ујиц а х а р а м б а ш а 89

„

П ејак 4 4

„

В у ји ћ 181

„ „

П етк о 181, 183 П о з н а н 181

„

В у к д р а г 166

„

Д о б р и в о ј 186

„

Д р а г и ја 172

„

Р ад и в о ј 183 Р а ј а к 51

„ С т о ј к о 182 В р а н и ч о в и ћ Р а ј а к 182 „

Т о м а н 184

В р а н к о в и ћ Ђ о р ђ е 45

„

Драгић 87 , 185

„

Д р а г о ј л о 181

„ ,

И ванко 185 Илија 182

„

Ј о в а н 185

„

М а р к о 8 6, 87, 89

„

Љ у б е н к о 167

„

Р а о с а в 183

„ „

М и та р 186 П родан 182

„

Р а в ш а 183

„

Р а ја к 168

„ С м о љ а н 24, 183 В р а т а р М а р к о 183 В р а т и ч и ћ В у к а ц 166

Р адул 172

„

Г р у б а ш 172

,,

Г р у б и ш а 175

„

С м о љ а ц 87

В р а т к о в и ћ Р а д о с а в 177 В р а ч е в и ћ Иван 175

„

Ц в етк о 167

„

М и хаило 174

В р б а н о в а ч к и Г р гу р 8 7

В ујич к ов ић Д р а г о в у к 182 В у јн о в и ћ В у к о с а в 175 „ В уч и ћ 186

В р е к о в и ћ Г а ш п а р 185

„

Драгић i 86

В р е т а њ а Сим еон 26, 28, 46

,,

М а р к о 175

В р зи н и ћ М и лош 169 „


В ринчић В у к о с а в 187

В ујчевиК Т о м а 186 В ујш и ћ С т р а х и њ а 166

„

Д р аг и ш а 168

В у к из К у с о њ е 181 Вукасови К В и ц к о 174

„ „

Ј о в и ц а 167 Радивој 166

В у к а ш и н о в и ћ В у ј а 169

„ „

Р а д о њ а 167 Сти пан 168

„

В укми р 165

„

Ј о в а н 185

,

Ц в ети ш а 166

„

М и лаш и н 173

„

Филип 174, 176

1Ч'ТИСТА|> Вук аш ин ов ић М и лош 167, 169 „ „

ЧЕСТА И ЛИЦА

203

Вукмирони!] P ajnli 186

П е тар Ј6 7 , 169 Радин 166, 167, 169

„

Стефам 171

„

Сти пан 167

„ С т о ј а н 186 В у к а ш и ћ Г р г у р 169

Вукмир П ета р 10, 183

В у к в о ј в о д а 20

В у к о н а р а ц П л а в ш а 187 В у к о в а ц Иван 175

В у к д р а г о в и ћ В л а д и с л а в 165

В у к о б р а т о в и ћ М и л о сан 185

„

В р а н е ш 169

„

В у ји ц а 166

,,

Д р а г о с а в 6 9, 186

„

Д о б р и ц а 168

„

Ђ у р а ђ 184

В у к о в и ћ В у ји ц а 184 Г р гу р 184

„

Ј у р а ј 166

,,

О гњ а н 167

„

П ав л е 166

„

П етар 183

„ „ „

Иван 167, 174, 17ti И лија 167, 16() Ј о в а н 169, 185 Ј о в и ц а 168

„

Р а дивој 187

„

Радич 166, 169

„


„

„


„

Л\арко 182

„

С к о р о с а в 166

„

М а т и ј а 174

„ „

Т о д о р 174 Т о м а н 182

„ „

Мико 176 М и л е т а 185

„

М и та р 186 Никола 105, 107, 108, III

В у « е л и 11 В р а н е ш 173

Ј у р а ј 166 Л у к а 183

В у к из Сир ча 2 4 „

Новак 69

„

Иван 165

„

П а в л е 168, 174

„

Ј у р а ј 166 Комнен 173

„ „

П етар 169, 183, 186 П р ер ад 184

„

М и ку л а 169

„

Р а д а к 184

„

Р а к а 167

„

Р а д а н 172

Вук и ч ев и ћ В р а н е ш 168

Вукичић Ђ у р о 177 „

Перица 177

В укман ић Илија 173, 175 В у к м а н о в и ћ В у ч а 167, 169

„

Радин 181

,,

Р а д о ј е 182, 184

„ „

Р а д о с а н 168, 172, 182 Р а о с а в 181

„

Иван 174, 176

„

Славуј 181

„

Ј а н к о 184

„

С т а н к о 182

„

Л а л а 168

„

Томаш

„

Н о в а к 167

„

Ц в е т к о 89, 187

„ ,,

'

185

Р а д и в о ј 167, 168

Вуковојеви11 Т о д о р 171

Т о м а 170

Вук од Б рода 9

В у к м а н х а р а м б а ш а 33

Вук од Субоцке 9

Вукмирић П е т а р 177

В ук о је в и К Стеф аи

В ук м и ров ић В о ји н 166, 168 ,, В р с 167

В у к о ј е од П о љ а н а 9 9 В у к о ји ћ Р а д ан 186

185

В у к о с а в и ћ Г р у ји ц а 185

,,

В у ч а 166, 168

„

Г а в р и л о 172

„

П етк о 70

„

Р а д о њ а 167, 168

„

В у к са м 166

„

Р а д о с а н 167

„

Г р у ји ц а 8 8

„


В у к о с а л и !! В у ји ц а 167


204

В ук о са л и К Радинко 166 „

Сти пан

„

Т в р т к о 166

Вукославић Б о ж о

174 177

В у к о т и ћ О б р а д 183 В у к с а н Иван 70 „

П ав ле 89, 91

В у к с а н о в и ћ Илија 6 9 „

О б р а д 186

„

Р а ја к 166, 169

„

Т о м а 15!

„ Ц витко 174 В у к ч ев и ћ В у к д р а г 165

Вучинић Ми ливој 173, 175 „ Р а д о 181 „

Сти пан 173

В уч ино ви ћ М а т и ј а 174 ВучиК a r a 18 В уч и ћ В р а н е ш а 173 „ Г в о зд а н 184 „

Ивица 175

,,

М и л о ш 166

„


Вуч ић агић Г ардин 6 9 „ „

Д а м ја н 19, 47 Иво 181

„ „

Вукми р 166 Иван 166

„

Ј о в а н 19

„

Н и к ол а 19

„ „

М ар и н к о 168 М а р к о 168

„

Т о д о р 19 Т у д о р 186

„

М и ха и л о 166

„

Радич 165

„

Ј о в а н 185

„


„

Р а д о в а н 89, 186

Вучић евић Д о б р о в о ј 186

„

Р а т к о 166

Вучич евић Ј у р а ц 186

„

Т о м а 166

В уч к овић Вујичић 182

В у к ш и ћ Вид 166 „ Вујин 173 ,,

Иван 173, 176 Иваниш 167

„


,, „

Вуч ић 182 Д а м јан 182

„

Д о ш љ е н 186

В у л а јс а г и ћ П е т а р 177

„

Ђ у р к о 182

Вул ић М и к а 172

„


„ Р адаш ин 6 9 В у н е н а ц Ј у р а ј 167

„

М р к ш а 185

„

Н о в а к 182

Вуњ ев ић В у ч е н 175

„

О с т о ј а 185

В у р к о ви ћ П етар 177

,,

П ав ко 182

Вучел ић С т а н и сл а в 186

„

П е т а р 169, 182

В у ч е н о в и ћ Ј а н к о 177

,,

Р а д ан 182

В у ч е т а х а р а м б а ш а 87 Ву ч ети ћ Вујин 182 В у к 176 t>

„


„

Р а д о ј и ц а 186

ti ti tt ft tt ty it ii tt

Ж ивко 69

,, Р а д о т а 182 Вучнав ић Р а д и в о ј 169

И лија 182

Вуш н овић Никашин 169

Ју р е 174 Никола 170 П а в л е 174 Радич 168 Р адман 168, 170 Р а д о ји ц а 186 Р а д о с а в 182

Вучинић В у ји ц а 173 н

Дав ид 173

Ганрил >виК Адам 151 Гакиновић Вид 177 Г а л б а р о н Ј о в а н Ф ри дрих 117, 123, 130, 131 Г а л е р б а р о н Ђ о р ђ е 52 Г а л е р б а р о н Иван В и л х ел м 4 9, 54, 55, 56, 6 9 , 72, 78, 79, 80, 8 3, 88

205

РГСГИСТАР М Е С Т А И Л И Ц Л

Г а л е р б а р о н Иван Ј а к о в 79, 8 4 , 85,

Г о л у б П етар 166 Г оранови К В а с и љ 186

8 6, 87, 88, 9 7 , 9 8 Г ал Ц езар 36

,,

В оји н 18!

Г а л е т и ћ Ј у р е 173, 175

„

Гвоздан 69

Г о р а н о в и ћ Дамјан 186

Г ал и ћ М а р к о 184 Г а л о в и ћ Ј у р е 174 „

М ар ко 24

,, „

М и х а и л о 176 Паун 175

„

Р а д о ји ц а 173 B o j a 170 Г р у б а ш 168

„

М р ч е т а 168

„

П е т а р 174

„

Р а д и в о ј 166, 168

П а в л е 187 Р адаш ин 186

,,


„

Ра ји н 183

Г орич ић М и хаи л о 183

Г а р а п и ћ В ицко 170 „ „

,, „

Г о с т о в и ћ П р ер ад 176 „

Р а т к о 176

Г о т а л П е т а р 144 Г р а б а н ч е в и ћ П ав ле 185 Г р а с в а јн А лбан 19, 20, 21, 24

Вук 23

„

Г а р ш и н о в и ћ Ј у р а ј 89

Г р а ф е н а у е р Л е о п о л д 21

Г а д Ј п а р е в и К Ја н у ш 168 Г а ш п а р Ј а н к о 175

Г р а х о в а ц Вучић 177

Гвоздан

в о јв о д а (Веч ковиК )

Г р а х о в љ а н М и л а к 180 54,

92,

Г р а х о љ а н В р а н е ш 182

93, 97

„

Г в о з д а н и ћ Д о б р и во ј 173 „

М а р к о 177

Г и о з д ан о ви ћ Дмитар 89, 185 Јуро 69


Г р а ч а н и ћ М и хаил о 182 Г р б а И лија 176 Г рб ић Иван 175 „

М и ко 172

„

Л а з о 186

Г р г у р из С ту п ч а ниц е 181

,, „ „

М и х о 176 Н икола 185 П е т а р 175

Г р гу р и ћ М а т и ја 168

„

Т о м а 174

Г в о з д а н х а р а м б а ш а 33 Г ем ин, Т у р ч и н из Б уд има 187 Г л а в а ш П етар 171 Г ла в н и к о ви ћ Вукаш ин 166

Г р е г о р и ћ Сти пан 151 Гривичић Ј а н к о 177 Г р к Ђ у р а 187 Г р к о в и ћ Иван 173 „

К остад ин 176

Г р о б а н о в и ћ Ј о в а н 185 Гр у б ачев и К Г в о з д а н 35, 37

Г л ав н и к Радин 166

,,

Г л а ј с б а х б а р о н Ж игм у нд Ф р и д р и х 63

„

М и л о ш 170

Г л а ј с б а х Г а ш п а р 2 3, 24

„

М и тар 166

Г л у в о јн у ји ћ Р а д о т а 177 Глуми ћ В у к 177

,,

М и х а и л о 89

„

Ј а н к о 177

,,


Д о б р и во ј 186

„

О б р а д 186

,,

П ета р 166, 169

Г р у б а ч и ћ Иван 166

Г лу м ч евић М а р к о 85, 87, 8 8

Гру б ић Ј о в а н 177

Г о г у љ а Иве 174

Г ру б и чк о ви ћ Нинко 184

Г од ечев и ћ В у ч к о 181

Г р у ји ц а х а р а м б а ш а 33

Г ојк ов и К Ј о в а н 186

Г ру ји чи к Ђ у р и ц г 186

„


„

Инан 182 Јурицн 6 9

„

Мнкола 182

Г о л е ш М и р к о 170

„


206


ГрујичиК О б р а д 182 ГудиИ П е т а р 185

Д е ја н х а р а м б а ш а 3 3

Г у с т а в Адолф шв едски к р а љ 57

Дел иву к ови ћ Иван 172, 175

Дабић Р а д о с л а в 177

„ Р ад у л 175 Делинић Т о м а ш 183

Давидовић К л и су р а 185

Делић ^ нд рија 183

Д е ја н о в и ћ М и кула 173

Давид П а в л е бискуп 6 5

„

В и д 176

Д аган ж и ги ћ М и ло ш 177

„

М и хаил о 184

Дад ан овић Г в о з д а н 173

Дели Х а с а н 33

Д а д аш к ов и ћ П е т з р 171

Д ел иш им оно вић Иван 172

Д ад аш овић В у к 176 „

П ета р 173

„

К р и сто ф 174

Дел ишимун овић П а в л е 174

Д а ја в о ј в о д а 168 Д а ја В у к 165

„ П ета р 175 Д еран овић П етар 172

Д а ја В ук о ви ћ Ј о в а н 170

Десић В у к е ш а 177

»

„

Радул 170

„

Јур аш и н 177

Д амјани Ј о в а н П ав ле 67, 68

Д е с п о т Иван 175

Д ам ја н о ви ћ В у к 182

Д е с п о т о в и ћ Дан ило 170

„


„

Ђ у р о 186

„

Иван 185

„ „

И в ан к о 1S4 М и ка 172

„

М и л е т а 173

„

Јурица 174

Д еч а к Никола 185 Дијакови ћ Никола 183 „


„

Р а ји ћ 180

Дијанови ћ И л ија 186

„


„

Р а д о т а 185

Диклиц а С рн а 177

„

Р а дош ин 185

Димитровић В у ји ц а 167

„

Н и к ш а 184

„ Т а т о м и р 185 Дамновић Р а д о в а н 177

„ „

В у ч е т а 165 Hi в а к 168

Д ангу ло вић Ми кула 167

„ „

Р ад е 170 Р а д о с а в 167

Данић Иван 184 Даничић В ујиц а 180 „

В у к о с а в 20, 23, 181

„

Михаило 182

„

Дин евалд гроф Ј о в а н Х а јн р и х 116, 117, 118, 119 Дмитар из Сирча 24

О гњ а н 182

Д о б о р а ц Ф р а њ о 151

П еро 174, 176

Д о б р а в а в о ј в о д а 34

Д анчуловик В р а н е ш 168

Д обранић Ј у р а ј 167

„

Иван 175

Д о б рачев и ћ С у б о т а 35

„

Р а ји ћ 168

Добријевић Т о д о р 176

Д ард ал ија к а п ета н 138 ДебелиК М а р к о 173 Дејан в о ј в о д а 170 ДејаиовиН Б о г д а н 181 „

Добричић Г в о в д а н 186 „

Нинко 182

„

Р а дм а н 185

Добричкови ћ Р а д о ј е 182

В ук д р аг 182

Д о б ров и ћ С те ф а н 184

„

В укман 167

„

Д р а г о ј е 181

Д о б р ов ојеви ћ Ђ у р а ђ (Ју раш ин , Jv~ р а ч ) 51, 69, 88, 8 9 , 185

„

Иван 175

„

М и ко 175

Д о б р о в у к о ви к В у к о ј е 182 „

С т о ј а к 185

И !ГИСТЛ1> MliC'1'Л И JIM liA

Д о б р о је в и ћ Милин 173 Д о б р о с а л и ћ Паун 167

Д р а г о је н и к В у к 86 „ Ј о в а н 186

Дојчин 16 Д о јчиновић О г њ а н 184 Дојч ић П ав ко 174 Докић Б о г д а н 182 „ К о м л ен 182 „

„ „

М а р ти н 181 М и л о с а в 185

„


Д р а г о л о в и ћ В у к о в о ј 185 „

О б р а д 182

Д о к тор и ћ М а р к о 42 Д о л ан о в и ћ Р адиш а 177 Д о лач к и Ј о в а н 7 6

Р а д о с а в 183 „ С м о љ а н 183 Д р а г у л а a r a 18 Д р а г у л о в и ћ В у ји ц а 11, 184

Д о љ а ц М и хаи л о 187

В у к о ј е 11

Д омитрови ћ Иван 8У „ П е т а р 187

„

Д о м ја н и ћ В у к 174 „

Д р а г и ћ 182, 183

Ж игму нд 7 0 , 73

В у т к о ј е 184

„

Д а м ја н 11, 24, 45, 5 1 ,1 8 4

„ „

Драгула 1 1 ,2 0 ,2 4 ,1 8 4 Ју р и ц а 69

Д о м ја н о в и ћ М и л е т а 175

„

Радивој 11, 184

Д раганић Велимир 182

„

Ра ји н 166 Филип 182

„

В у к 183

„

Ђ у р к о 181

„


„

Д р а ж и н о в и ћ Г р г у р 169 Д р а ж и ћ Ни кш а 184

Д р а г а ш е в и ћ Ј о в а н 185

Д р а к у л и ћ А ндрија 186

Д ра га нч ић Иван 172 „ М и л о ш 175

М и т а р 186 Д р а ш к о в и ћ б а р о н 47

Д р аг и ја К ом л ен 184 „

М и лија 183

Драгић О гњ а н 182 Д р аг и ћ х а р а м б а ш а 24, 44 Д р аг и ч еви ћ Вид 173 „ „

В у ји ц а 169 В у к с а н 168

„ гро ф Иван 117, 127, 128, 129, 130, 13], 132, 135 Драш ковић Петар 183

20, 23, 24,

Д р в е н и ћ В у к д р а г 167 „

М и к у л а 167

Д р у ш ч е в и ћ Ју р и ц а 44, 51

„

Д р а г и ћ 167

„

Д р а г у л а 169

„

М и р к о 184

„

Нинко 184

Дугић М а р к о 70

„


Д у го б р ад о ви ћ ( Д у го б р а д и М Вук М ,

„

М а р к о 45, 51

Д у б р ав ч и ћ В у к 174 „

В у л е 176

» Ц в е т к о 166 Д ра ги ч и ћ Ј о в а н 186

184 Дуничварић В у к д р а г 166

Д р а г и ч о в и ћ С е л а к 182

Душић И л ија 170

Д рагиш ић Иван 172, 175 ,,

181,

„

Филип 173

П ав ле 175 '

Д р а г о б р а т о в и ћ Н о в а к 168, 169 Д р а г о в а н и ћ П е т а р 175

Ђ а к о в и ћ И с а ји је еп иск оп f55 'Б ермановиК Т о д о р 131

Д р а г о в а н о в и К Иван 172

Ђ о р ђ е в о ј в о д а 54, 72

Д р а г о в и ћ В у к 89, 186

TiypaTOBulì Ц в е т к о 91

„

Иван 174

„

Симон 186

Д р а г о ј е в и ћ В о ји н 169

'1јурђеви!| Продан 181 'K>ypnli М а р и н к о 181 Ђ у р и ц а иа К у с о љ е 181

ДН. А Л ЕК С А ИВИЋ

208

Ђ у р и ч и ћ С то ја н 182

З о р и ћ Радаш ин 86 З о р и ч и ћ Иво 177

Ђ у р к о в и ћ Иван 185

З о р ч и ћ П ав л е б иск уп 114

Ђ у р к о в и ћ Ивиц а 185

З р и њ ск и гроф Н и к ол а бан 80, 99 „ „ П е т а р б ан 108

'Б у р и ц а Милан 170

Ђ у р к о од Г л о г о в н и ц е 182 Е г е н б е р г к н ез 31, 60, 63 Е ги д о в и ћ М а р к о 24

Ибри ш имовић Л у к а 115 Иваниш евић В о ји н 169

Е р г е л и Ф р а њ а биск уп 64, 65

„ „

В ујин 168, 182 Ж и в к о 181

Ердеди гроф Им ре 90, 99, 100 „ „ Н и к ол а бан 124, 125

„

П л а в ш а 181

„

Р а д и в о ј 187

Е к е р к о м е с а р 120

„

„

Т о м а бан 22, 29

Е р д е љ а н Ј у р е 175

„ Р а д о в а н 166, 168 И в ан к о ви ћ В ујиц а 182 „

Ж а к и ћ П рерад 185 Ж е л а ји ћ Н икола 186 Ж е р а в и ц а Иван 172

„ „

Р а д и в о ј 186 * Радин 69, 89 Смиљан 181

И вановић В р а н е ш 182

Ж ивиниц а В у к 169

„

Ж и в и ћ Мирко 177 Ж и в к о в и ћ В у к о в о ј 185

„


„

гро ф Ф р а њ о 122, 127,

„ „

Д р а г о с а в 183 Ђ у р и ц а 186

В у ч е 185 „


В у ји ћ 181

„

Ђ у р а ђ 185

„

Ђ у р о 187

„

Иван 174

„

Ж и в к о 184

„

М и ливој 185

,,

Иван 174

Ж и в к о од В а л п о в а 9

„

Ивица 24

Ж и ги ћ Р а д о њ а 177 „ С а в а 177

„

Ј о в а н 186

„

М и ка 185

„

С та н и ш а 177

„

М и кула 168, 173, 175

„

Т о д о р 177

„

М и хаило 176, 183, 184

Ж и р и н а ц В у к 181

„ „

М и х а љ 167 М и ховил 169

„

Никола 183

„

Н овак 172

„ „

П етк о 182 П ро дан 184

„

Р адан 185

Ж у јо в и ћ Ј о в а н 177 „

С т а н о ј е 177

Ж у н а ц М и ле 172 „

П ета р 175

Ж у п а н о в и ћ Ј у р а ј 169 З ак м ар д и Иван 5, 71, 73, 80

„


З д е л а р Мику ла 174

„


„

Сти пан 174

Зл атар М алеш 9 „

‘ М и ло ш 9

Иван Х а р а м В а ш а 33

З н и к а П етар 64, 70, 73

И ванч еви ћ Илија 186

З о р и ћ Иван 172 „ Комнен 86, 186

Иванчић В у к 176

„

Мика 172

„

П а в ле 170

„

Нетар 174

„

С теф ан 173

Ивковић Г в о з д а н 182 „ Ж и в а н 185 „

Јур аш ин 165

I'KI'hctai’ mi:cta H bkohuI l М и тар 166 „ П аве 174 „

П етар 169

„

С те ф а н 169

„ Ц в е т к о 184 Илига из С ту п ч а ниц е 181 „

n o n 181

Илијанић Иван 183 Илић В у к 169 „

В у ч е т а 181

„ „

M a p ко 186 Никола 169

Иличић С а в а 177 И н г а р т М а т и ја Н и к ол а 151 И суч ев ић Ц в и тк о 167

2oo

и лнцл

ЈанковиК Инаи 17b „ Ј а н к о 174 , М а р к о 184 М и ло ш 182 „


„ Т у д о р 186 Ја н ов и ћ М и лад П родап 69 Јанчи ћ Ј о в и ц а 176 „

М а р к о 173

„ М и ко 174 Ј а у к Ђ о р ђ е 95 Ј е вти м и је

Ц ариграђани н

ар хт-и и -

скоп 46, 47, 48, 52, 53, 54, 55, 5l>, 67, 68, 70 Је л а ч и ћ В у к 174 Г р г у р 174

ј а в о р и н а Н икола 177 Јагед ић Ј а к о в 184

„ „

Иван 172 М и ко 174

ЈагОдић Л у к а 185

„


Јагич ић О гњ а н 183 Ја гњ и ч и ћ В у ч е н 177

„ Сим он 176 Јел ен и ћ Рад ич 169

Ја да н ш и ћ Ј а к о в 86

„


Ја д р о ч о в и ћ М а р к о 169 Ј а јч а н и ћ М а р к о 70

Је л е н ч и ћ М и ко 172 „ П а в л е 184

Ј а к о в а ц Г р у б и ш а 172

Је л е ш и ћ Драгић 184

Ј а к о в љ е в и ћ Ј о в а н 186

Јелић Д о б р и в о ј 186

О б р а д 44

„


Симон 151 Срдан 87

„ „

Иван 69, 177 Ј у р к о 177

Ј а к о в ч с в и ћ В ук аш ин 177

„

Р а д о ј е 167, 168, 185

Ј а к ш а н и ћ Г р у б и ш а 173

„

С е л а к 166

„ „

Ја к ш и н ов и ћ П етар 182 Ја к ш и ћ В о ј и н 172

„ С т о ј а н 69 Ј е л о в а ц М и ја т 177

„

В у ч и п а 173, 175

„

Милин 177

„

Д а м ја н 172, 175

„


„

Ј у р о 176 М а т е 174

„

М илашин 172

„

В р а н е ш 181

„

М и л и ја 173

,,

Вујин 69

„ „

Милин 175 М и ли с ав 175

„ ,,

Вукми р 181 В у к с а н 168

„


„

Давид 183

„

Р а д о ш 173

„

С т а н к о 173

Јо в а н и ћ В ујин 181 Јо в а н о в и ћ Б о г д а н 181

,, P a rn a 169 Јов инић В у к 184

Јани б иск уп 132

Јо в и ц а Х а р а м б а ш а 33

Ја н и ч а р о в и ћ Николд 185

ЈоничнК Цнетко 184

Јаничић Р а д о ј е 184

Ј о к л а п Раднкој 177 Ј у roiuili Miuinh Нб, 185

Јанконић Д о б р и ц а 182 Мнграције Срба у Слшилшју

U

21 0


Југов ић С то ји ћ 86, 185

К ата л ен ч и ћ Б л а ж 185

Ј у з б а ш а В о ји н 9, 183

К атић Ж и в к о 181

Јуран ић С та н к о 183

„ П етар 172, 176 К а тов и ћ М и љ ен 186

Јураш евиК В укман 173, 176 ,, К рајчин 167 „


ј у р а ш и н о в и ћ Ј о в а н 180 „

М а р к о 183

„

П етар 15

Р а д о ј е 182 Р а ду л 183 Сти пан 167

„

Радул 175

Јур ић И лија 173 С и л в е с т е р 170

Ју р и ц а з а с т а в н и к 2 4 Јур иш ић В у к о с а в 186 „ Л а з а 86, 185 Јур је в и ћ Д р а г о с а в 172 „

Кеве н хи л ер гроф Ф р а н ц К р и ст о ф 8 3 К егл сви ћ гро ф Адам 138

„ „ ,,

Ј у р е ш е в и ћ В и ја ч к о 165 „

К ац о , п еч у јск и о п а т 155, 157

Иван 167

„

М а р к о 169

„

М и љ к о 167

Кејић Р ад ман 181 К екић М и тар 168 „


„ Р а д о њ а 167 К е р е ч ењ и В л а д и с л а в 66 К есер и ћ Л у к а 167 „ М и л о ш 167 К е с л е р 144 Киба Г отф рид Д анило 151, 161 Киба Ј о в а н Ф ердинан д 134, 135, 136, 137, 138, 139, 141, 143 Кијановић Н о в а к 157

„

М и рк о 169

Кикић М и лак 169

„ ,,

О б р ад 167 С та н к о 175

К и ц о л а Х а ј н р и х 131, 132 Клаји ћ Ђ у р о 187

Јурмановић Д у ка 166

Кларић В у л е 176

К а в е џ и ја М ар тин 151

Клап к овић Вујин 174

Кадић С м о љ а н 69 К ал ен д ер a r a 39

Клисанин В у к в. Клишанин 174, 187

Кали ник I. п а т р и ја р х 153

Клистовић Р а д о ј е 168

Калинић Р а о с а в 181

Клисурић Иван 170

„

К амген Т у д о р 177

Г р у ји ц а 176

Клеуто ви ћ Т о м а 177

К а п р а р а гроф Е н е ј а ге н е р а л 1 1 9 ,1 2 0 ,

„ „

М и р к о 173 М и р о с л а в 181

122, 123, 124, 125, 126, 139, 140, 141

,,

Н о в а к 166

Каприни К а р л о Сен 38

„

П авле 168

К а р а ји ц а Сти пан 151

„


К арановић П а в ко 168 К а р а н Стеф ан 185 К а раф а гроф Ј о в а н Ф ер д и н ан д К ар л о 142, 143, 145, 156, 159 Караш ић Л у к ач 184 К арло ви ћ Б о г д а н 175

Кли су ровић Иван 172 Клишанин В у к 176 „

П а в л е 176

К лунеш еви ћ М а р к о 87 Кмеж ев ић Маринчић 151 „ М и х а и л о 89

К а су нов ић Иван 176

„

П а в л е 45, 51, 183

К а тал ен и ћ Ј а н к о 166, 169

„

П е т а р 176

„

М и лак 182

„

М и љ ен 180

„

Радин 166

„

Р аду л 182

КнежиниК В у ји ц а 167 „

Т о д о р 167

К нежић Ж и в к о 167 Кнежич ић В у к 169

1'1'П1ГТЛ1> М1Л Т Л и м и ц л

Кнежичић Ј о и а и 170 „ М и лак 168

КолониИ 6 a p o u 2 1 КолониК кардииал 119

„

Никола 170

Комадима Т о м а 17-1

„

П е т а р 170

КомлеиониИ Г ру б а ч

„

186

Т о м а 170 К н ез Б о г д а н 181

„

И о ва к 186

К незо вић В у ч к о 174

„

Оги.ан 185

К ов а ч В ујиц а 171

,,

M a p ко 186

KoMiiciioimh Г о јк о 69, 89, 186 К оиск и бар ом Гашимр (>'

„ „

Вук 177 Л а з о 177

„

М и лак 182

K o m u Jon aii Ј а к он 95

„

Радонан 177

K oiriapem ili Радон .ш 177

К о в а ч ев и ћ Б о гд а н 131 „ „

Вучић 185 Г в о з д а н 183

K o iicraim iiio h iiK Ityjuo Нб

Koiie;i>CHiiK Ииам 177 Корачсни}) ГЈожидар

„

Иван 182

„

Л у к а 182

„

М и х а и л о 175

,,

М а р ти н 86 Милашин 177

„

П ав ле 176

„

[^адин 170

„ • „

М и ле 172

175

Кордић Ивица 172 „ Ј о в а и 168

„ Сим еон 105 К о с а н о в и ћ В у к о в о ј 176

„

М и л о с а в 177

„


,,

„


„

М и љ к о 175

„

О б р а д 182

„


П е т а р 69, 184, 185

„

П р ер ад 172

Р а д и в з ј 187

„ „

С а н к о 173, 175 Сти пан 172

„

Утиш ин 173, 176

„

Радул 172, 186 „

Р а с а в 183

„

С та н к о 177 Сте фан 182, 185

К о в ач ев и ћ Цпитко 172 К овачић Г р г у р 182 „ М а р к о 169

Ж и в к о 183

К о си р е в и к Т а д и ј а 174 К осић П ета р 183 ,,

Сти пан 174

К о с о в и ћ В у к о с а в 169 К о с о је в и ћ В у к о с а в 166

„

П ета р 175

„

Т о м а н к о 174

К остадиновиК В у к 85 „ М и ш к о 151

„

Т о м а ш 169

К о с т и ћ Ђ у р и ц а 185

Кодић Г р у б к о 186

„

М а р к о 185

К о з л о в и ћ О б р а д 169

,,

М и р к о 89

К оја нић Иван 169 Којић Р ад а н 184 К окић Р а д у л 174 К о к о в и ћ В у ч е н 177 К о к о т о в В у ч к о 177 К ол а к ов и ћ Андрија 174, 176 ,, М а р к о 174 „ Сти пан 173, 174 К о л а н е к Ј о в з н А л ек сан да р 1 5 6 ,1 5 7 ,1 6 1 К ол ан и Т о м а 177 Колић М а т к о 173

К о ту р и ћ Иван 182 К о х а р и П е т а р о б р ш т а р 22 К о ш љ а н и н Ј о в а н 168 К о ш ч е в и ћ М и ло ш 69 „ С те ф а н 69 К ош у ти ћ Р а д и в о ј 184 К очић М и ко 173 К р а ги н о ви ћ В у ч е н 177 „ С т а н и ш а 177 К р а г у л о в и ћ П аун 169 К р а ј а ч В о ј и н 168

14*

212

ДР. А Л ЕК СА ИВИЂ

К рајачевић В у к 171

Л е с л и је гроф В а л т е р 88, 90, 92, 93,

К рајачић М а р к о 16 9 Крајчиновић Милашин 18 4

94, 95, 96, 97, 98, 99, 101 Л е с л и је гроф Ј а к о в 116, 117, 119

К раљ евић М а р к о 18 3

Лиманић М а р к о 176

Крачи нов ић Д р а г о ш 183 КресовиК Л а з а р 183

Ли потиц а П етар 167

К р есојев и ћ М и ка 172 КривачиК М и ко 17 5

Лискић В у к 182 Ли чани и Војин 172

Крмпотић Т а д и ј а 171

Лишчи ћ В ујин 185

Л и сиц а П етар 176

Крнчовић Ј о в а н 171

„

Р а дош ин

185

К р о ј хе р ц е г К а р л о 129, 133, 134

Л о л и ћ Паун 171

Кршић Симон 151

Л о н ч а р Б о г о ј е 181

К у зм ано вић Иван 1 7 4 К у зу реп Р а дивој 131

„ В у к о с а в 177 ЛончариК Д а м ја н 172

К урачовић Б о ж и д а р в. К орач ов и ћ 172 Курчев ић Иван 184

Л о три н ш к и х е р ц е г К ар л о 117, 122

К уф ш тајн б а р он Ђ о р ђ е Адам 8 0

Лукић Ј о в а н 177

Кухоловић Р адоје 69 К учокови ћ Т о д о р 185

Лулић Вукмир 168

О б р а д 172

Лучић Р а н и с а в 177

КушевиК Андри ја 17 2 Куштрић Б о г д а н 86 Илија 185

Љ у б е ш и ћ Р а д о њ а 171 Љ у б а н о в и ћ С а н к о 173

„

К ли сура 1 8 5

Љ у б и б р а т и ћ П ета р бискуп 153

„

К у зм ан 8 5

Љ убиш иК В у к 184

„

Љ у б о в и ћ В ујин 69 Љ у б о ј е в и ћ В уји н 185

ЛадисолиК К рајчин 169 Л а з а харам баш а 33 ЛазиК И лија 177 „ „

Магдаленић М а р к о 169

С а в а 177 Симон 174

Л а ј б а х е р Г р гу р 17, 18, 2 4, 7 7 Л а к о ви ћ И лија 1 8 4

Магдић М и ко 173 .

Л а л ато ви К LIb h t k o 1 6 6 Лалић П аво 17 6 „ Р ад о в а н 177 Л а м б е р г гроф 158 Л а с аск ов и К Л у к а 169 ЛатипчиН В р а н е ш 167 „ Ђ у р и ц а 18 4 Лаћмапин Ј о в а н 187

„ М и ле 173 М а г о је в и ћ В о ји н 168 „

В ујин 167

„

Радин 168

М а је р н Андрија Т е о б а л д 142, 143, 144, 160 М а ј л г р а б е р Ј о в а н 32, 36 М а к а р б а р о н Јо в а н Андрија 132,133, 134,

135, 136, 137, 138

М ак си м и л и ја н

кнез

б а в а р ск и 122,

124, 125

ЛсмајиИ Б о гд а н 177

М а л б а ш а В ук а ш и н 177

ЛемиК Р а д о ји ц а 177

ј Маленић Никола 130, 141

Ленић Ј у р а ј 169

МалетиК Ју р е 172, 173

Ленконић Т о м а ш 183

М а л еш ев и ћ Д о б р и ц а 181

Л е о и о л д I. цар 112, 143, 154, 155 Лепосаиић Огн.ан 181 Л е с к о в а ц Милош 187

„ Про дан 185 Мали Р а т к о 180

Л е с к о в ч а ш ш Р ел.а 187

MajimioBiih М акси м 151

„

О б р а д 181

Р!:П1СТЛ1' мкстл и лицл

МалиК Б о г д н 177 М а љ а к С т с ф а н 88, 89 М аљ ко ник Ђ у р к о 183 М а м у л а В ујин 173

МаркиК Г р г о 176 „

Јонан 173

МаркоииИ В у ји ц а 187 ,, В у к е л а 173

В у к 173, 175

„

Г в о з д а н 171

Г о ј к о 175

„

Ђ у р а ђ 185

Иван 175 Ми рк о 173

„

Р а д е 171 М ам ул о вић М и кула 176

„ „

Манди ћ В илхелм Ђ о р ђ е 34 В у к 175

,,

М и кула 174

„

Ми лашин 177

Иван 176, 186 Ју р и ш а 174

„ М а н о ј л о 173 М ан ојло и и ћ Нинко 171

Л у к а 184 М а т и ја 176

„


„

Н е гов ан 131

„

Ђ у р о 185

„

П еро 169

„

Иван 186

„

П ета р 184

„

С т о ј а к 186

„

Р ад а н 186

М ар авић М и р о с л а к 175

„

Г^адивој 169

Р а д о љ а 173

„

Радман 167, 168

М а р а к о в и ћ Ђ о р ђ е 51

„


М а р а ш Н икола 151

,, „

Рафаило 27 С т а н к о 169

„

Т о д о р 177

„

М а р г е т и ћ Г а ш п а р 69 „ Ј о в а н U , 16, 180, 185 „

М а т е 174

„

П л а в а ц 11, 16, 180

Мар инковић В у ји ц а 159, 170

М а р к о од Т о п о л о в ц а 45

В у к с а н 169, 170

М а р к о ш и ћ Иван

В у к ш а 165

М а р к у ш е в а ц Р а д о ји ц а 187

Ж и в к о 182

М а р о в и ћ Б о ж и ч к о 184

Ју р е к 182 Ј у р о 166 М и лош 166 П авле 182 М а р и н о в а ц В укман 187 ,,

Т о м а 171, 176 М а р к о из К л о ш т р а 86

,,

169

В у л е т а 184

„ Р а јк о 184 Мар чинић П етар 185 Марчић Михаило 169 М ар тино вић В у к 185

Р адивој 187

М а т ак о ви ћ Мар ин 151

М ар иновић М а р к о 184 М ар иновч анин В у к 187

М а т а ш и ћ М и ле 174 М а т и ја н а д в о јв о д а 22

„

М а р к о 187

МариН Ј о в а н 69

М а т и ја ш е в и ћ В ицко 174 „ Ј а к ш а 175

„

Ми ладин 4 6 7

„

М а т и ја 175

„

П етар 183

„

H e ro n a n 85

„

Радин 168

,,


„ Р а д о њ а 168 МаричиК В у ји ц а 168 „ „ „

Дам јан 177 Инан 177 Т о м а 177

M ap ja ifom ih Р а доји ц а 186

Матијеиић Л у к а 169 „

Ц к е тк о 89,

МагиК Нонак 181 М а ч м п и п 1’ адонам 187 Мачон Јуриј 166, 170 „

M cnip

170

185

214


М е н о л о в и ћ Ј о в а н 87

М и л а к с т а р а ц 131

М е р е ч и ћ Р а д о в а н 183

М и л а н n o n 181

М е р с п е р г Фридрих 54, 55

М и лаш В ујиц а 10

М е с и ћ Вид 174

М и лаш и нов ић Вукми р 167

„ М а р к о 174, 176 М е х м е д a r a 188

„ „

М а р ко 89

М ех м ед о в и ћ Р адан 69

,,

ЈИнладин 184

М е х м е д п аш а кањишки 35

Милевић Р а т к о 181 М и лен овић Б а р и ш а 69

М е х м е д Ч е л е б и ја 188 М е х т е р Мирко 69, 184 „

Р а д о в а н 69, 184

М и ја к и ћ Г а в р и л о

е п иск оп

104, 105,

112, 113, 114 Ми ја кић М и р о са в 185

,,

М и л о р а д 183

„

М л а д е н 184 .

,,

Радић 168

М и лет и ћ Вид 173, 176 „ В у ји ц а 187

М и ја к о в и ћ В у ји ц а 169

,,

Димитар 175

„

Ју р о 176 О б р а д 187

Мији ћ Стеф ан 186 М и каш иновић В у к о с а в 184 „


М илеш ић Д о б р о в о ј 184

„

О гњ а н 89, 184

„

П р ер а д 184

М и л еш о ви ћ вић 87

Ми кић Б о г о ј 177 ,, „

Радоњ а

в.

Миливоје вић В а с и љ 177

Вукад ин 177 В уч е н 177

,,

С та н к о 177

Милинац Ђ у к а 187 М илиновић Б о г д а н 176

М и к л о ш и ћ П е т р а с 151 Ми кулић В ујиц а 186 „


„

В у к д р а г 166, 168

Б о г у т 173 В у к 175

„

Дамјан 186

,,

Л а з а р 173

„

До б рица 166

„

М и л о р а д 181

„

Д о б р о с а в 166

„

С м о љ а н 173

„

Ж а р к о 166

„

Сти пан 175

„

М и ло ш 166

М и лисав б а р ј а к т а р 171

„

М и тар 166

Милић Д о б р и ц а 181

„

П е т а р 166

„ „

П р ер а д 165 Р а д и в о ј 166

Т о м а 52, 64, 70, 71, Л'икуновић М и лош 167 М илавш нић Вукаш ин 177

73, 74

„

Ј у р а ј 174 Л а з а 167

„

Мик-ула 167

„

Р а т к о 170

„

Смиљан 175

Ми ладииовић М а р к о 177

Миличевић О с т о ј а 172 „ Рад ич 169

М и лак из К у с о њ е 181 М и лакоки ћ Вујичић 175

Миличић В у ји ц а 174, 176

Иван 172, 174

,,


„

Г р г о 174

„


Ју р а ч 186

„

П е ре 174

„ „

П етар 166, 169 Радич 172

„

Ј у р е 176 Радул 167

,,

Ц в етк о 168

„

Радул 174

М илак о д И о ганц а 69

М и ло б ратов и ћ М и рк о 173 Милонић В у к о је 183

Мплоше-

1>1'.|'ИСТЛ1' МГССТЛ И ЛИЦЛ

М и ловић Иван 183 „ П ријо 183 М и л о д р аг о в и ћ Т и х о м и л 131 М и л о је ви ћ Р адм ан 181 М и л о јк о ви ћ В о г е д а 167 ,,

М и р ч е т а 184

М и л о р ад о ви ћ В ук аш и н 186 М и л о са в и ћ М и лија 181 М и лош еви ћ В л а т к о 167, 168 „ ,,

В у ји ц а 168 В у к д р а г 167, 168

„

Вукић 20

ž I

М и рк о х а р а м б а ш а 33 М и р о с а л а Р а д г ј е 169 М и р о са л и ћ Р а д о ј е 167 М и р о с л а в в о ј в о д а 86 М и р о с л а в Иван 10 М и рчевић Радман 1?, 56, 57 М и р чет и к Д р а г и ш а 184 „


М и си р а ч а Симеон 186 М и т а р 140 М и тар в о јв о д а 86 М и тров ић Д р а г о ј е 168

„

В у к сан 182

„

Дал1 ј а н 184

М и х а и л о од Св. И в ан а 9

„ „

Ј о в а н 185 К ом л ен 182

М и ха јл о ви ћ В уч и ћ 181

„ „

М а р к о 45, 51, 170, 187 М и лак 184

„ Иван 172 М и х а л о в и ћ Иван 184

„

П ета р 167

„

ЈТука 186

„

Р а д а н 184

,,

М и р о с а в 177

„


„

Томаш

,, „

Р а д о њ а 186 Р а д о г а 182

М и х аљ ев и ћ В у ч е т а 172

„

Р аду л 182

„ Р а д о њ а 167 М и чев ић О г љ а н 69, 1F6

„ С е к у л а 184 М и л о ш о в и ћ Р а ј а к 183

„

Р а д о с л а в 163 П ро дан 183

„

184

Р адм ан 167

М и лош од П о г а н ц а 69, 184

М и ш љ е н 115 М и ш љ е н о в и к Р а д о с а н 177

М илушић М ар тин 169

МишчевиЦ Ј а н к о 173

Милчинови ћ Д раги ја 168, 170

„

Л ан ар 173

Милчић Иван 172, 175 „ Ј о в а н 69

„

Продаи 173

,, „

П а в л е 175 П е т а р 175

„

С е к у л а 184

М и љ к о в и ћ В у ји ц а 166, 169 Г р г у р 182

Младенови11 С т о ја и

183

M o r o je B u h Д рагиш н 166 М о д е р и к Т у д о р 173 М о јадино ви К Пикола 85 М о н а с т е р л и ј а Ј о в а и и одвојнода 152,

„

Иван 182

161 М о н тек у к о л и г е н ер ал

„

М ед о 177

М о ч а р а ц Радино ј 187

„


М о ч в а р а ц Путншс 187

„

Ц витк о 175

М и о к о в и ћ Р адан 176 МиракиК К остад ин 175 МирачиновиЦ Костадин 184 МириК Р а д о ј е 177 М иркон ик Г о ј к о 175

~ r>

117

М р в о ш е в и ћ Р а д о њ а 171 М рдањен ић Сана 177 М р з и ћ Д р а г о с а н 175 М р з л о п о л . а ц Вујин 183 „ С т а п к о 183 Мрчи11 В ујиц а 166

„

Љ у б о ј е 186

„


„ Вукмир 173 Mpiiii'iinu Кукмир 170

„

С ек у л а 186

М у д р и Ii J oiiiiii 176

ДР. АЛ ЕК СА MBHl'i

Ž16

МудриК Ју р е 173 „

Л а з а р 174

,, „

Милашин 176 О гњ а н 171

Никшић М ирко 185 Никшић С те п а н 186 „

Т о м а i 74, 176 Т о м и ц а 185

МуниК Иван 172

НинковиК С те ф а н 186

М у њ ајч и ћ Драгић 186

Н о ва к о ви ћ В у к о с а в 183 Давид 172

М у р а т a r a 19 М у с т а ф а II. су лтл н 143

„

М устаф и ћ М и хаил о 69

Иван 176 Иве 174

М у х а м е д су л тан 101

„

Комнен 1 1, 44, 48, 49, 51,

„


Надажди гро ф Ф р а њ а 154, 155, 157,

„

М иливој 183

1Ć9, 160 Нађ Ђ о р ђ е 137

„

Н и к ол а 183, 184

„

Р а д и в о ј 181, 183

Н е го в а н о в и ћ В у к с а н 166, 169

„

Радмил I I , 51, 60, 182

„ „ „

Р а д о ј е 182 С е л а к 169 С т е п а н 186

„

Х р а н и с л а в 183

„

В у ч и н а 182

„

Никола 177

„

Р а д и в з ј 169

Недецки к о м е с а р 155, 157 Немковић С ек у л а 182 Н е п о с к о к Радул 166, 168

Н овак х а р а м б а ш а 20, 23, 24 Н о вач ић В у к 174

Нефајдић Милин 177 Н е хем б а р о н 135, 139, 154, 155, 156

Новк ови ћ Драг ић 173, 176

Нешић В у к о је 181 „


„


Нигрели 161 Никашиновић М и рк о 174

Новичић .У.илош 183 „

М а р о ј е 176

„


Н о ж ић Ј у р о 172 О б р а д о в и ћ В о ји н 172

Никић П а в л е 175

„

В у к 186

Николић В у ји ц а 186

„

В у к о в о ј 185

„

Иван 69

„

Д р а г и ш а 166

„ „

Илија 1S5 Ј о в а н 63

„

Иван 183 Ј о в а н 186

,,

Д'инија 172

„

ЈУихаило 186

„ „

М а т и ја 176 Р а д о в а н 184

„

С и м он 186

„

Н о ва к 168

„ „

П е ја к 182 П е т а р 177

„

П л а в ш а 69

О гњ ан из К а б л а 86 О гњ ан ов и ћ Б о г о ј е 171 „ В р а н е ш 181

„

Продан 182

,

Ј о в а н 181

„

Р адман 186

„

М и лисав 173, 176

„

Р а д о в а н 131, 168

„

М и ш к о 173

„

Т о м а ш 182

„

Н о в а к 182

,,

Р ада ш и н 186 Р ад у л 185

„

Симо 177

„

Сти пан 177

Никчевић Н икола 176 Никшић Андрија 174 „ В у к 174, 176 „

Вукадин 173

.

М а т е 176

О гљ е н из К у с о њ а 181

т -и ггм *

местл

О гр а м ић Н икола бискуп 144

и лмцл

IlaBicoHMli П етар 172, 184

О гу л и н ац Мико 175

Радан 184

»

О ж е г о в и ћ Ђ о р ђ е 182 М а р к о 186

Р а д о с а н 182 » П а в к о в о јв о д а 166

„


„

Никола 180, 183

П а в к о о д Ц рквен б 9 Павловиî Б о г д а н 183, 184 Б о ж и ћ 182

„

Нинко 69 П р ер а д 187

п

В у к 184

Р адон ан 23, 24, 181 Стеф ан 182

п

Иван 173, 174, 176, 18(1

>> ,,

Ј о в а н 177

О з а р а ц Видак 69 О зр ен В у к о в о ј 69

Ji

Л у к а 184

)>

Р ад и в о ј 183 Р а д о в а н 182

„ „

„


ft fy ff fì

О л и ве р ов и ^ В у к 170 „

В у к о д р а г 166, 169

„

Драгић 167, 169

„


„

Р а д и в о ј 9, 184

Ј у р а ј 166

Р а д о њ а 166 Р а т к о 166, 168 Томаш

167

П а ј с и ј е п а тр и ја р х 4ti

O p a o Д р а г о ј е 166 О р е х о ц и Г а ш п а р вицебан 8Ü

П а р а д а јз е р А вгуст ин 42

О р е ш к о в и ћ Г р гу р 176

П а р е о п а т о в и к М и хаил о 44

Пап ић В у ч и ја 173

„


Патачић Ј а н к о 6 9

„

М а р к о 176

Патачи!] о б р ш т а р 34

О рлић П етар 169

Паукови1| Иваи 184

О р л ов и ћ П а в л е 170

ПауновиК Вукмии 172

О с м а н о в и ћ Иван 174, 176 О с м о к р у г о в и ћ Г р и г о р и је 10 О с м о к р у г Сте ф ан 104,

10,

12,

102,

103,

108,

109,

110,

Гшшдин 18-1

н

Мпкулп

1»

\'t’J

II

Miiuitniii 1УЛ I M Мнчп I7f»

lt

Mump

II

1l ui '

Joitmi 185

ti

llr

105,

106,

107,

111, 179 O cT ojn li Ћура1) IH(i ,

М

I7"i

11 III

l/l

nip 1 M

Jypa] 6 9

II

Гпдни

„ „

J y I
II

1'мд(| 181

,

l l c i a p 89, I7(>, 18(1

IM■

Рпдул 172 II 1Ianni Ii Г||iiyp 172 183

i, Т о м а 176 О т о м а н о в и ћ Ј а н к о 151

П еја к Иван 168

О ш та р и ћ М и кула 175

Пејаков иК М и рк о 69

П а вија н овић Вукман 170

Пејашипоник Б л а ж 11, 78, 88, 8 9 , 18Г>

IlaiuKOHnh

М

Паиић Радул 183 llani(OBnli В у ји ц а 171 „ „

Д р а г у л а 166 Инан 173

„

Ју р е 174 М артин 171

„

Мико 172, 175

llerap

М и та р 185

,

tt

Б о ж а 69

„

Г р у ји ц п

,,

Анмшрн|г

Мук

10 183 iHi i

II,

1(1, 47,

8 9 , 18(1 lloJiniiiiiKinitli Д р ш IIIi 18(1 ,,

l,iy|llll|

IMI

I In

ЦР. AJIliKCA ItBH'li

218

П еја ш и н о ви к Иван (млађ и) 41, 42, 43,

44, 45, 46, 47, 48, 49, 51, 63 П ејаш иноки К

Иван ( с т а р и ји ) 11, 10,

20, 23, 24, 180, 18?, 183

Пећ Р а д о ји ц а 187 Пибић С ек у л а 177 П ија к ов ић Иван 182

П ејаиш но кн ћ Ј о к а н 185

41,

П е тр о ви ћ Р а д о њ а 175

„

П е т а р 182

Ј у р а ј 11

Пиколомини гр о ф 127 П инотић 144

,,

М а т и ј а 70

„

М и ха и л о 86, 185

„

Н и к ол а 11, 2 0, 23, 24, 43, 46, 47, 181, 183

П еја ш и н о ви ћ П е т а р 44, 51, 181, 183

10,

11, 23, 24,

П исковић М и ха и л о 7 2 П ичовић М а т и ја 169 П иш ч еви ћ Г а в р и л о 151 П л а вч е ви ћ Вукић 167

П е ја ш и н о в и ћ Ра ји н 10, 183 П ејић В у к о с а в 182 П е р в а н о в и ћ К ли јо 6 9 Перинчић Б о ж и ч к о 172

„

„ Р а о с а в 175 П л а вш ић М а р ија н 185 ,,

Милен 6 9

„

Ц в етк о 8 9 , 184

П ер ић З а в и ш а 187 П ерч ино вић Б о ж о 186 П ерш ун М а т и ј а 184 П е т к о в и к Б о г д а н 186

Ју р а ј 175 М а р к о 175

Р а д о в а н 184 П л еск о в и ћ А нд раш 186 П л етик осић Мико 177

„ „

В о ји н 181 В у к о с а в 187

Пливелић Ј о в а н 168

„ „

Иван 169 к н е з 54

П од гр а ји ћ Ц в е т к о 91 П о д е г р а ч О гњ а н 184

,,

П е т а р 169

П о з н а н од П о г а н ц а 89

.,

Радмил 184

П о к р а ја ц Велимир 183

,,

Р а д о 181

„


„

Р а ја к 70, 89 , 187 С т о ј а н 187

„ С тан к о 169 П о к р а ћ ев и ћ М а р к о 181 П оп о ви ћ В е љ а 167

П о г а н и ћ М и ло ш 172

„

В у ји ц а 170, 173

П е т р а ш к о Никола влашки в о ј в о д а 6 7 П ет р е т и ћ П е т а р бискуп 72

„

В у к 168

„

В у к д р а г 167

Н е грич еви ћ Ђ у р о 70

„

Димитар 183

П етри чић Сти пан 175

„ „

Д р а г и ш а 167 Иван 151, 184

П етришић Сти пан 173

„

Ј а н к о 172

П е т р о в и ћ Д ам јан К рм п оћ анин 171

„

Ј о в а н 6 9 , 167, 168, 186

„

М илосав 89

,,

Драгић 173

„ „

Д р а г о с а в 173 Ј о в а н 185

„

Ју р е 174, 176 М и тар 184

„

Никола 6 9 , 186

„

Ју р и ц а 69

„

Н овак 169

„ „

М а т е 175 М а т и ја 173

„

П о л о ј 166

„

Р а д е 170

„

М илош 185

„

Радич 168

„

М и ховил 173

„

Р ад и ш а 167

„

Никола 184

„


„

П авле 169

„

Радул 167

„

Иетар 175

„

Р а ја к 166, 167, 168

to

I’ I. I ' I I C T A I 1 М К С Т Л И ЛИЦА

П опоник

Х р њ а к 170

Прерад оник Ју р е 176

Ш о б а т 168, 170

„

Л а л а 179

„

М а р к о 185

Никола 9

„ „

Миле 167 М и тар 170

П от ур ица Јур ица 9

»

П етар 175

П отуричић М и ло 175

„

Р а д о в а п 78, 79, 185

П оп ра в у к Уђен 131 П о с а к а ц Иван 185 ,,

П очучић Милин 177

„

Радул 167

П ранк

„

С ек у л а 167, 168

К ристо ф Иван 2 0

ПрасиК

Р а д а н 177

„ Р а д о с а в 177 Првић Р а д о в а н 112

П рерадоловиК Р а ј к о 182 П р е с к о ч и л о Сте фан 9 П р и б е г В у к 9, 183

П р е б е г Ибрахим 173

В у к д р а г 9, 183 Иван 182

„ М и ко 173 П р еб и га р о в и ћ В о ји н 167

К омлен 183

„

Вујин 167

Марко 9

,,

Драгић 167

О гњ ен 187

П р ед а к ец

Иван 183

„

Л о в р о 27

„

М икула91

,у

Сте фан 9

П ред овић Никола 184 П р ед оје ви ћ В а с и л и је 10 ,,

В у к а ц 87

„

Вукић 171

„

Вукман 10, 185

,,

Гаћ рило 10

П р ед ојеви к Г а ш п а р 172 „

Иван 174

,,

Ј а н к о 173 Јур и ца 10, 174

Р адивој 183 Р а д о в а н 183 ripn6nliCHiili Ивап 177 „ Јонан 177 ПридојевиК Ј у р е 174 Г1рији1т В у к 184 A p a n ili 10, 86, 87, 89, 91, I8ii „ „

'làypo 186 Л е к a 10

„

Пико 87

Ilp u ju li Рлди1| 77 „

С л а д о је l(U, 168

Г1ријичи1> Дшшд 177 Прица М а р к о 177

„

М а к сн м 10

,

Miiniji.en 177

„ „

М а т и ја 175 М и ко 174

„ „

Никола 177 Слниа 177

„

М и кула 176

„

Никола 10, 182

П р о б о ј ч а 'l.iophc 151

„

Филип 174

Нроданови1| С теф ан 9 HpOKciiU Смол.ан 1 77

П р е д р а г о в и ћ В укман 69, 186

ПричеииК Ilei oHini 187

„ „

В у ч е т а 186 Вуч ић 186

OpyrOBiili Дмига р 2 0

„


П у ш к а ди ја П е т а р 24

Путн икови ћ В ук о н ој 185

П р ек асо ви ћ Х е р а к в. П р е к о с а в и ћ 176 П р е к о с а в и ћ Х е р а к 174, 178

Р а д а г а н н ћ В у к 173, 174

П рел у чан ин В у ј а 166

Р а д а ј о в и ћ Симон 169 Р а д а к о в и ћ М и лош 168

„

Р а д и в о ј 166 П р ер а д о в и ћ Г р г о 175 „

Д р а г о с а в 185 Иван 170, 176

Р ада н и ћ Вујин 182 Раданови1| В у ји ц а 185 Г р г у р 185

1

220

Д \ АЛЕКСЛ ИПИЋ

Димитар 186

Р а ди ћ 'Г ом а 169, 174

,,

'Б у р а ђ 185

Р ади ч ев и ћ В о ји н 89, 180

„ „

Ј а н к о 177 Ј о к а н 186

,,

Вујин 185 Димитар 167

М и та р 87, 89

Д paru h 23, 181, 182

„


„

Иван 166

, „

Н икола 185 П етар 185

„

Т о м а ш 167

»

Р а в ш а 186

1’ ад а то в и ћ

Х е р а к 166

Р адиш ин овнћ М а н о ј л о 177 Р адиш ић М и ха и л о 170 Р а дм а н з а с т а в н и к 29

В ук 177

Р адм ан и ћ Г р гу р 169

„

М а т и ја 174

„


,

Иван 132

Радманонић

Богдан i83

„ Р а д о љ а 167 Р адаш ино ви ћ Л а з а 185

„

В у ч е т а 169

Р адек ић Ц вијо 177

„


Р аделић

„ „

Д р а г о с а в 165 Иван 176 Јурица 89 М а р к о 166

„

Ми лашин 172, 175

„ Р ада 172 РаденковиН В ујиц а 168

В о ји н 166

„

В у к о с а в 169

„

„

Драгић 169

„

М и ла нк о 169

„

М и р ч е т а 166

„ Р а д о ј е 180 РадибојиИ К о с т а 182

„

Младен 183

Р а д и б р ато ви ћ Милин 167

„

П авко 167

Радинојеви ћ

„ „

П етар 69, 166 Р а д о т а 181

„ „

В ујиц а 169 Д р а г о ш 166 Иван 169

Р адмиловић Адрија 174, 176

Ј у р а ј 168

„

Иван 184

,, ,,

Л а з а р 169 Н о вак 169

„

П родан 185

,,

Р а д е 166

Р адов а н и ћ Р а д ов ан 172

„

Р адман 167

Р а д о в а н о в и ћ В р а н с ш 166

,,

Филип 177

Р а д о в а н в о јв о д а 183

Р ад н в о ј Л а з и ц а 172, 175 РадиновиК Б л а ж 166

„

В ук аш и н 177

„

Г р у б а ц 181

„ „

Д р а г о ј е 181 Ж и в к о 185

„ „

Нујнн 183 Г р у б а ш 168

„

ДрагнК 182

„ „

П е г а р 183

„

Нсгом ир 186

„

Никола 185 О б ра д 184

„

Илмја 175

„

Л а з о 186

Иван 172, 175

,

М плија 172

Михал 166

„

М и ховил 166

Р а д и н к о в и 11 Радиној 16S Pa;utli B o j u ii 167

„

,,

Икица 175

„


„

Ј у р е 176

„

Т о д о р 181

„

п оп ов б р а т 169

,, „

С ти п е 175 Т а г о м и р 177

Х е р а к 169 Радовик В у к 185 „

Вукмир 182

221

i*i:i n c 'i'A i' м к с т л и л и ц л

Р а д о в и ћ Иван 172

РадотиК Јосип 177 ,, М а р к о 186

„

Ј о в а н 87

„ „

Ј у р е 172 М и ко 176 Р а д о в а н 85

„


„

Р ајин 183

„

С те ф а н 172

„

С р е т е н 182

Р а д о јев и ћ В е љ а 166 „

„ „ 111,

В у ји ц а 168 В укман 169 В у к о с а в 12, 69, 86, 89, 109, 186

РадојевиИ Д е јан 168 „

„


„

Р а д м а н 182

Р а д о ш е в и ћ Р а д о т а 182

Р адош и ћ Т о м а ш к о 174 Р а д о ш о в и ћ Вучин 183 „

Иван 183

Р а д у л о в а А на 67 Р адуловић В у ји ц а 131

Д р а г о 168

„ „

В у к 182 Д р а г у л а 182

„

Л а з а р 186

„

М и рк о 11

„

Милашин 174

„


„ „

Н и к ол а 186 О гњ а н 183 П е т а р 168, 184 П р е р а д 11, 44, £ , 183 Р а д о в а н 11

„

М и л о с а в 185

„

М и хо 176

„

Никола 185

„ „ „

„

П а в к о 181

„


„

П е т а р 174

„

T

„

Р а дивој 181

Р а ж а л о в и ћ Р а д и в о ј 151

„ „

Радич 166 Р а д о 181

Р а ја к о в и ћ В идак 181

„

Р а о с а в 181

„

,,

С теф ан 185

„


„

Т в р т к о 166, 169 „

Ј у р а т 51 М и лак 174

„


„

П е т а р 89

„ Томаш Р а д о ј е n o n 168

Вуји н 187

167, 168

Р а д о ји ц а х а р а м б а ш а 33 Р а д о јч е в и ћ М и ко 176 „

Сти пан 174, 176

181

om o

В у к о в о ј 185

Ц в е т к о 187 Рајић М и к у л а 166

Р а д о јш и ћ Р а т к о 185

М и л а к 186

Р ад о н и ћ В р а н е ш

М и лан 86

166

„

Г р у б а ч 166

„

Д р а г а ш 166

М и ха и л о 69 Н и к ол а 169

„ Н о в а к 166, 169 Р а д о њ а из М а р и н к о в и к а 86

П родан 185

Р а д о с а в из К у с о њ е 181 „ и з Ступ чаниц е 181


Р а д о с а л и ћ В р а н е ш 166

Р а д о в а н 183 Р а д о с а в 182 Р ајк о ви ћ Иван 174

Драг ић 167

„

М ар ти н 172

Илија 167

„

Ц в е т к о 89

П а в ле 167 Радич 166 С к о р о с а в 167 Р а д о т и ћ Драгић 186

PajiioHith В у ји ц а 173 „

В у к о с а н 186

„

'Б с р м а н 177

„

Joiuui

181

222

Д1Ј. АЛЕКСА ИВИЋ

Р а јн о в и ћ Р адан 175

Р и з в а н х а р а м б а ш а 41

Р ајсалиК С м о љ а н 186

Р индсм ау л гро ф К р и сто ф 140 Р о г о н и ћ В р а н е ш 168

P a j iiennli Д р а г о с а в 181 „

Ж и в к о 185

,,

Р а д о в а и 69, 184

„


Рогул>а М а т и ј а 172 М и ко 174 П етар 10

РајчиновиН Ми кула 172 „

Р о д к о л н а к Р а д о в а н 177

Никола 175

Р о ји ћ П р е д р а г 87

Р а јч о в и ћ Р а д о с а в 183

„

Ракић Д р а г о ј е 69 „

Милин 177

„

Т о м и ц а 177

Р о л и ћ В у к 185 ј

Р о м а н о в и ћ Илија 105, 107, 111

ј

„ Н о в а к 167 Р о с и ћ В у к о м а н 24

ј

Р о ш и ћ С т а н к о 176

Рако ци Ђ о р ђ е ер д ељ ск и к н е з 74 „ Фрања 161, 162

П р ер а д 185

Р о ј ч е в и ћ В ујиц а 177

ер д ељ ск и

к н е з 160,

Р а к у т о в и ћ В у к с а н 165

ј Р у ж и ћ Иван 169

Р а о с а к и ћ Милош

! Р ук а в и н а И лија 174, 176

„

181

Филип 181

Р а о с а л и ћ Г р г о 176 „


,,

П етар 173

„

Р а д о л а 182

PaTKOHiih В у к д р а г 169

Руп ић Ј о в а н 73, 75, 8 0 Р у ш н о в и ћ М и кула 167 „

Никашин 167

С а б љ а к М и ко 175 С а в о јс к и принц Е у г е н 5, 142, 143 С а л е ји ћ Никола 6 9

„

Ђ о р ђ е 184

„

Ј о в а н 184

,,

Никола 172, 180, 185

Сал енк овић Вид 169 С а н с а ко ви ћ Р а д и в о ј 177

„ ,,

П а в ко 168, 169 С те ф а н 185

„ Т о м а 177 С а р в аш ан и н Р а д о ји ц а 187

Р а т к о з а с т а в н и к 29

С а у р а у гро ф 134

Р а у с а л и ћ Радикој 186

С а у р а у гроф К а р л о 52, 5 5

Р а ц П ета р 9

С в ета ч к и К ристо ф 37

„ П родан 19 l\'i4nli Р адак 181

Снетић П е т а р 174

PiiyiiiOHHh Ми кула 169

С ев ер 10

„ Ц в е т к о 169 Рачииов н!) Р а д о ј е 167

Сев ер ић В у ји ц а 70

P a чuh П ета р 70

С ев ер о ви ћ Б о г д а н 69

,,

„

М е х м е д - б е г 37, 39, 41

Мило 187

Pannili Вид 175

„

В у к 176

Р а ш к о в а ц Вукмир 169

„

Иван 172, 176

I’aniKoniili Иван 182 „

О б р а д 169

,,

И л ија 173

„

Јурица 69

Р е б а ц Т о м а 77

„


РеидулиК Ју р а ј 173, 175

„ „

Никола 186 Т о м и ц а 175

Р еџ е п a r a 188 Р е ш е т а р о в и К Ж и в к о 184 Р и б а р и к В у к 174 „ В у ч е т а 172 Pnuopiili Јакон 169

Cei oKnJi Н икола 185 Седларевић Ј у р е 174 С ед м а к Ј о в а н 185 Сед ра м ац И в а к Г Ш , 183

РР .Г ИС ТА Р Ml- CTA и л и ц Л

С е д р а м а ц Р а т к о 10,

183

С еји ћ С м о љ а н 86 С ек у л а 170 Ј а н к о 151 tt Ј о в а н 141

ft

Секулић В о ји н 44

Сланојенић Ивап 70 С л авујевић Д ра ги ја 186 Сладичић М арти н 169 С ладови ћ Андрија 184 „ Г в о зд а н 171 С л а д о је в и ћ Г о ј к о 89, 91 Д у ка 89

tt

Вучић 183

ft

Иван 172, 184

„

И лија 187 К оста д и н 177

„

Иван 180

„

Л у к а 184

„

Ц в етк о 187

ff ft tt

К у зм ан 177

ff

М а р к о 171

tt

М и ку л а 171 М и хаило 186 П ро дан 185

ff tt

tt

Р а д о ји ц а 177 Р а к о 182

tt

Т о м а 177

tt

С елаковић Б о г а н а ц 166 ff

Б о ж и ч к о 173

Ђ у р о 180

Сл уги ^ Л у к а 10 Смил.ан в о јв о д а 86 См и чик л ас В у к 166, \Т\ „

Гиоадми

,,

Р»Д1' 17(1

„

171)

lo1»

См о јло вп !)

l.'tlipliO |<>1 1 1 | | 1 ')'»

Смолчи1| |’а д с 176 Смол.ани!) Г р гу р 87 Смол.пиониК Дпмјан 186

ff

В р а н е ш 166, 168

ft

ВујичиН 173

ft

В у к 182

ft

В укадин 173, 175

Смол.ан од В учинс 182

ft

М а н о ј л о 181

Смол>енонић Јонпи I8<> Canni) Мпрки I Ml

ft

П а в л е 166, 169 П р ер а д 169

tt

Пријо 169

tt

„ „

Јоиан 186 П ова к 89, 186

СоколопиК НЛрмхмм i ni in u оН ,, 1’лдишнн I Hi*

СелениН Ж и в к о 24, 183

1'||ЛД1Пи1) M m « VЧИ Nili

Cep-ruh Л у к а 176 „ Панлс 176

C'iipi'iiili Illuni 171

,,

Пипшш I /II

C e cr p iih В у к 172 „ Р а д е 164

l'llll|llh M ii i >i*
Сеш ић Ј о в а н 10

Cii(Uiapiil) lli n ii p iti, 7n, 71

Нонак 185 „

Р а д о в а н 85, 185

C'iiniiiiil) l'imc imi ,t(i, СрЛин Иница

С иверо вић Т о м а 165

„ „

Јпн ко 172 Ју р и ц а 70

Сима 115

„

М и ка 172

„

П е т а р 176

Симчић Г р г у р

169

Сиромаш ић В р а н е ш 172

СрдиК В и д 174, 176

Ска п љ ан и н В у к 173

„

М и ко 176

С киљановић Сте ф ан 15

„

М и р к о 89

„

П а в л е 174

С коклић Р а д а ш и н 177 С к о р о је в и ћ Иваниш 166 С к о р у п о ви ћ М илашин 171

С рђ а В у к м а н 184 Срђа од К о м а р н и ц е 45, 51

„

М и ло ш 171

С р е м а ц В у ји ц а 9

„

Т о м а 171

„ Р адм ан 9 С римац М и л е т а 187

СкочиК Д р а г о 173

’m

224

Л1*. Л Л Е К С А HRHTi

Ста јсвиК А нд ријаш

t6 8

I СтипковиК Вук 169

СтаниславиЦ С а в а владика 97

; С т о ја н и ћ Ј у р а ј 166

СтаниК Ј у р а ј 173

; С т о ја н о в и ћ Д р а г у л 183

СтаничиК Радул 166, 169

i

„

Ј о в а н 8 6, 89, 186

С та н и ш а к н ез 168

С т о ј а н х а р а м б а ш а 43

Стан иш ић Вујин 172, 175

С т о ји ћ М а р к о 167

„ „

Г р у б и ш а 172 И в ш а 172

„

Ј у р а ј 173

„ „

Ј у р е 172, 173, 174 „


„

П е т а р 175

„

Ј о в а н 168

С т р а х и њ а Иван 172

С та н к о в ач к и Г а ш п а р бискуп 65 Гашпар


С т р а ји н Р а д о њ а 182 С тр ахинић В у к 167

М и ко 176

„

„

П ета р 180

С т о јк о в и ћ М а т и ј а 172, 175

л а јт н а н т

Стр иц О с т о ј а 10 68,

6 9 , 77 С та н к ов и ћ Иван 172, 175

„ Р а в ш а 10 С тр уји ћ В у к д р а г 166 С т у п а р Ц в е т к о 10, 182, 183, 184 С у д ац Ј о в а н 10

„

М и ко 174

„ „

М и ло ван 185 П етко 186

Сукњ ајић Р а д о с а в 177

„

Смиљан 175

С у ш гроф Лудви г 114, 115

Стан којеви К Ми ливој 177

С у ш ак о в и ћ Милин 177 Сушић Јур и ца 87

СтанишиИ К ом л ен 174 С та р че в и ћ В ујиц а 181 С те п а н в о јв о д а 168

Т а д и ј а в о јв о д а 54 Т а т а л о в и ћ Р а д о в а н 175

С тепанови К Б и р г о 6 9 „

„


В у к о т а 184

Т а т а р о в н ћ Иван 173

„

Ј о в а н 186

„

Радман 169

„ Р а д о њ а 168 Т е и н а ц Ј а н к о 187

Степић Радмил 6 9 С т е т и А л ек сандар Ц ариграђани н 6 7 ,6 8

„

Т а т о м и р 187

С те ф ан из К у с о њ е 181

Т е л е г д и Ј о в а н арц ибискуп 64 Т е п а ц В у ч е т а 180

Стибић В р а н е ш 170

Т е с ј а к о в и ћ В ујин 181

С гипановиК В ујиц а 181

Т и н ге н г ен ер а л 118, 1 2 0 , 1 2 1 , 1 2 2 , 1 2 6

„

В у к 173

Т и н т о р В у к о с а в 174, 176

„

В у к е л а 173, 175

Т и си н а ц П е јо 187

„

В укман 167, 168

Т о д о р и ћ В у к 69

„


Т о д о р о ви ћ В ук 184

„

Г о ј к о 166

„

Иван 173

„

Л у к а 169

„

Иван 172, 773, 175 М и лош 175

„

Р а дивој 173, 175

„

Иван

„ „

Р а д о в а н 175 Р а д о ј е 175

„

Никола 185

„ „

Р а д о ји ц а 177 Р аду л 175

„

Цвитк о 171, 173

Сти пкови ћ Б о г о ј е 167

Т о к и ћ В у к 185 185

Т о м а ш е в и ћ Р а д о њ а 168 „ „

Р а д о с а в 168 Сте фан 184

Т о м а ш и ћ Ј у р е 175 „

Стефан 175

11ЦЦЛ

IM.nil'TAl’Ml ( ТЛ И

Т о м а ш о в и ћ М и хаш ш

I fi!)

У а ел а ц Р о ј је н 177

Т о м и ч и ћ В у к о с а н 24, 182

Улам а б о с а н с к и паш а 15 Уек икућа В ујиц а 184

„ М и л о ш 182 Т о м и ћ В у к м а н 69 „

Иван 185

,,

Ј о в а н 185

У ск о к Г в о з д а н 9, 51 У с о р а ц В и да к 9

Т о м к о в и ћ Г р у б и ш а 174 Т о м љ е н о в и ћ Ју р е 176 Т р а у т м а н с д о р ф б а р о н , к а сн и је гроф, Ф ри дрих

гро ф

Е р е н р а ј х 79,

Т р п и н а ц В у к 187 „ „

Нинко 187 С т а н к о 187

Т р у б а ч Радич 168 Т р у м б ета ш и К Ђ у р и ц а 184 Typjàic П е т а р 51 Т у р к о в и к М а т и ја 185 „ „

М и хаил о 9 Никола 69

„

Т о м а ш 183

Ту р чи н Иван 9 Л у к а 87, 185 Т у р ч и н о в и ћ М ед о 9, 69, 89, 185 „

Мико 175

„

М и та р 9, 185

Т у р ч и к Г р у б и ш а 172, 175

П ав ле 9, 184

„

С т е п а н 9, 89, 184

Усорчевић Ј о в и ц а 184

Ж игму нд 2 1 , 23, 29, 30,

97, 99, 100, 103, 104, 111, 114

„

Утвић Л у к а 151 Утиш иновић П а в л е 174

31, 36, 37, 3 8, 39, 40, 41, 42, 43, 46, ’ 47, 48, 49, 52 , 53, 80, 83 Траутмансдорф

225

Ф албенхаупт

барон

Г отф р и д

55,

56, 64 Фердинан д II. цар 38, 49, 71 Ф ердинан д III. цар 71, 73, 80, 91 Фердимапд иадпојипда 16, 17, 21 Ф е р л о г Адам 38 Фил(шо1ш1| Дрпсула 183 „ С е к у л а 184 Ф и р с т с н б у ш к о м е са р 144 Ф о рк а п и ћ В уја ш и н 173 „ Р ад а н 173, 176 Ф р о н е т и ћ Ј а к о в 169 Ф у г е р б а р о н 150 Х ајд ук М ат и ја 9 Х а јд у к о ви ћ Ж инко 185 ,, „

Инко 1H5 Пншк? IH'i

ХпЈилср Х и Ј с г с р iciii'piut

177, Ifil

' ß y p o 185

Х примбапш ИуЈицм '),.!(), .М, 17,44,11

„

Лука 9

Хпрммбашм ИуЈип 170, 1Н„’

„


„

Т у т о р о в и ћ В у ји ц а 173, 176

,, ,,

Нујпца IH2 Г ру ји ц а 185

„

A p a in h 181

„

М илија 181

Т у ш к а н и ћ Г р г о 175

„

Н о вак 181

Ћ у п р и л и ћ А хмед велики в е зи р 101

„ „

П е т а р 181 П л а в ш а 183

„


Т у ш к а н И в ан к о 175 „

М и к о 172

Ћ у п ри л и ћ М у с т а ф а велики в е зи р 128, 132

„

С а в а 183

„

Х р е љ а 182

У г а р а к В у к о с а в 177 У га р к о в и ћ Иван 176

Х а р а м б а ш и ћ В у ји ц а 184

У а е л а ц В у к о с а в 177

Х а с а н б е г 187

„

В у ч к о 177

„

Л а а о 177

„ ,,

М акси м 177 Милонан 177

М ш р н к и јо С рби у Славонију

Х а с а н б е г о в и ћ 187, 188 Х а с а н о в и ћ П е т а р 20, 2 4 , 184 Х а с а н п а ш а 129 [ Х е р а к о в и ћ В у ј а ш к о 175 15

226

Д1\ ЛЛ ЕКСА ИНИТ.

Хераковић

В у ји ц а 166, 170

„

В ук м ан 172, 174

Х р а п л и н о ви ћ М и ку л а 170, 173, 176 ,, М и ха и л о 170

„

В у к о с а в 168

„

Ј о в а н 170

„ „ „

М и ја к 169 М и л е 175 Ми ливој 167

„ „

М и ло ш 168, 170 Н о в а к 175

Х р г о љ а н М а л е ш а 183

„

П ета р 173

„

Р а дм а н 170

„ Р а д о њ а 166 Х р а с т о в а ц М и ха ил о 176 ј

Х р а с т о в а ч к и Ј о в а н 77 „ „

Л у к а о б р ш т а р 57, 58 П етар 182

„


Х р е л и ћ Ђ у р и ц а 186 „ Продан 185

„


Х р е љ а н о в и ћ В у л е 173, 176

„


„


Г р г у р 173

,, С ти пк о 166 Х е р а п л и н о в и ћ Н и к ол а 170 Х е р б е в и љ ге н е р а л 117

„

Давид 174, 176

„

П а в л е 173

Т о м а 173, 176 Х р њ а к о в и ћ В у к о је 186

Х е р б е р ш т а ј н б а р о н В ид Ж игм у нд 55, !

„


56, 64 Х е р б е р ш т а ј н б а р о н Ж и гм у н д 16, 17,

„


„ „

Ј о в а н 177 Р а д о ј е 187

18, 21, 22, 23 Х е р б е р ш т а ј н б а р о н Иван Ф ри дрих 30

Х у нал ић Марин 132 ,133

Х е р б е р ш т а ј н гроф г е н е р а л 113 Х ер бер ш тајн

гро ф

Ј о в а н Јо си ф 97,

Ц а г а Иван 91 Ц а р и - б а ш а 188

107, 109, 110 Х е р б е р ш т а ј н гроф Х а ј н р и х 116, 120,

Царић Вуји ћ 86

137, 161, 162 Х е р г о љ а н В у к о в о ј 69, 86, 89, 185

Ц а р о ви ћ М и ха ил о 182 Ц в етан о в и ћ Д р а г у л а 183

Х е р м а н 140

Ју р а ј 169 Ц ветиновић Р а в ш а ( Р а у с а в ) 19, 183

Х е р ц е г и н Г в о з д а н 187 Х е р ц е г о в а ц Вукадин 187

Ц ветић Драк у л а 183 „ Ј о в а н 181

Х о л у ји ћ Иван 185 Х о м о л и ћ В у к 183

„


Х о ф ки р хен гроф 118, 122, 123, 124, 128

,,

Т о м а ш 184

Хр ан и л ов и ћ Иван 172

Ц ветк овић Иван 183

„

И лија 176

„

Ј а н к о 170, 174

„

Ј у р е 174 М и ха ил о 170 П етар 170, 172

,, П ро дан 185 Ц вијановић Д р а г о с а в 177

,, ,,

Р ад и н к о 166 С е б а с т и ја н 138

Ц витковић В ујиц а 166, 176 „ В у к ш а 167

Грубиша

П етар 187

„

Х р а п л и н о ви ћ В у ја ч к о 173 Иван 170

,,

В у л е 174 Иван 172, 174

Х р а п а н о в и ћ В у ји ц а 166

„

Л а л а 168 О брад 182

„

Х р а н и ћ М и лак 173 „ С а в а 175

,,

„ „

171

Мико 7 75

Ц еса р о ви ћ М а р к о 169 Ц е с т а р М а т и ја 9 Ц ига новић Вукашин 177

Г11IH 1Л1' MI C IA II '1НЦЛ

IImi JiiKiiuih 1'ј|Д111И|| 177 „

Томп 1/7

I lojlnpilli I Ir Hip IflH Ц(1;1||грм1| ||||.IIII Kill Црии i I i i i. «in t |ч llpiiMHiiili Гаирил о 7
I ’ iljllh

Чпкм.ш T omo 151 Miipimjciiiih А р с е и и је III. иатр нја р х 149, 150, 152, 153, 156, КИ Челик Нид 173 Чел пнк Р адоеаи 15 McJiojciuili Mm«) 174 4 e i i a 'in h Р адмаи 183 Чсмгири 140 Чернојеник М а т и ја 174 ЧикулиниК Стипан 166, 169 ЧичиК М и лак 166, 169 Ч о к е с Ииан 177 ЧолиК Радиној 180 Чолник Вид 169 ' „ Ганрил 170 „ Г а ш м ар 170 „ Ђ о р ђ е 170 „ М а т и ја 170 „ Панле 170, 172 „ П ета р 166 Ч о р о л а ј б е г п ож е ш ки 38, 39 Чуда к н е з 177 Ч удановић Ц в е т к о 172 Чуди новић Вид 173, 176 „ Миховил 174 Чудић С т а н о ј е no n 177 Чујичи11 Иван 170 „ М а т и ја 173 „ П етар 174 Ч у ри л ов и к Ј у р а ј 169 Ш а л а ј е н а ц М и р о с а в 176 Ш а л а ј е в и ћ М и ливој 173 Ш а л е н б е р г гроф Дит мар 118, 1 1 9 , 1 2 3 Ш а р а ц Иван 151 Ш н а ј г е р Улрих 95 Ш н а р ц с н б е р г гроф Ђ о р ђ е Лудниг 55, 57, 58, 59, 60, 62, 63, 67, 68, 69, 70, 71, 73, 74, 75 Ш е г а н о в и К Илија 176 Ш ијатовиК Вујин 172 ,, В укман 175 ,, Илија 172 „ Ј а к ш а 172, 176 „ Јур ица 174

227

11 I i'|m Miinili Мико 175 „ I lern р 171 Ради 170, 170 „ Радман 173 Радул 173, 175 lllcpaniiHiili Микула 167 „ Петнр Ki7 Ш е р ф е и б е р г б ар ои Улрих o l IIlecTaiioHHli Никола 1K-l Ш ибалоии). Цнитко 184 Ш ијачиК Б о ж о 177 Ш имраков иН Иван 172 „ Радиној 167 Ш и м у н о в и к Ј а к о в 167 IlIiiMiiti П ета р 183 Ш и п о ш П авле 69 Ш ирић Д о б р о с а в 166 Ш ишманонић Јонам 170 „ Марко 9 „ Пикола 170 „ Нотар 17(1 „ P e c a n Ki5 11Јкорић В у к 177 „ Ипан 173 Ш к о р и ц а Ипам 175 Ш л и к гро ф 125, 147, 1 6 1 Ш л и х т и н г б а р о н Дитрих 150, 152, 154, 155, 156, 158, 159, Kil) 11 Io6ćiTonnh Иук 172 „ Милик 172 Ih-Tlip 77-’ „ Рпдул l / l Hiniti; Ф ер д ш ш и д limali 'il) I l l p o m i r t i i x fnipon Ф г ли и с .!(>, /I, 25, 20 Ш т с т а Ридо шш H7 l l l i e r n p o i t i i h Јурм| l o 1» Ш т а р е м б и р г гроф Гиидо I U, I IN, 140, 142, 113, H l , 1Г>, I lo, 4 7 , 148, 149 Ш т р б а ц Дамјам 171 „ Ми кула 167 „ М и ло са н 10, 69, I H l „ Никола 168 „ О б р а д 184 „ Радул 184 Ш у п у т К о ста д и п 177 Ш у п у т о в и ћ В у ч е т а 177 Н Ј у с т е р П а в л е 169 Ш уш иК јонам 185 „ Т о м а ш 185

САДРЖ АЈ Миграције Срба у Славонију

С трана

I. У в о д .....................................................................................................................

3

II. Д о с е љ а в а њ е С р б а из т у р с к е С л а в о н и је на ау стр и јск у гран и цу

........................................................................................................

15

III. О д н ош аји а у ст р и јск и х сл а в о н ск и х С р б а и сл а в о н ск и х Т у р а к а ...............................................................................................................

31

IV. С тату ти сл а в о н ск и х С р б а ..............................................................

46

V . К о м и си је з а р е ш а в а њ е ср п ск о г п и т а њ а ...............................

61

V I. Н о ве к о м и си је и п о б у н е ....................................................................

79

V II. О см о к р у го в а б у н а и њ ен е п о с л е д и ц е ..................................... 102 VIII. С л авон ск и Срби у а у с т р и јс к о -т у р с к о м р ату 1 6 8 3 — 1699.

116

IX . Н ова с л а в о н с к а г р а н и ц а ...................................................................

142

Преглед места и имена I. Срби у околини Ж у м б е р к а .............................................................

165

II. Срби у х р в а т с к о ј г р а н и ц и ............................................................. 171 III. Срби у с л а в о н с к о ј г р а н и д и ..............................................................179

Регистар места и лица I. Р е ги с т а р м е с т а ...................................................................................... II. Р е г и с т а р л и ц а............................................................................................... 19 9

190

Migracije Srba u Slavoniju tokom 16 17 i 18 stoleca Aleksa Ivic

Recommend Documents