Mišel Onfre - Moć Postojanja Dvostrano (32mb)

XXI vek Knjiga 4

MiselOnfre

I

Moe

Urednik SIl\10N SIMONOVrC

POSTOJANJA Hedonisticki manifest S francuskog prevela ALEKSANDRA MANc rc

1 N a koricanla : Hans Makart, "QarO\'j zemlje", 1870,

, 1

® RAD 2007.

1zl'orni/~

,\-iiche! Onfra\' La puissan ce d'exister. J'vfaniftstc hidoniste ~ Editions Grasset & Fasquelle, 2006 © za srpsko izdanje RAD, 200 7

Uiitak ,-ad hi da veino tmje. Nice, Talw je govorio Zaratustra) "Druga pesma Z;l pies"

" SAD RZAJ

PREDGOVOR: Autoportret autora kao deteta ", .. ..... .. ,... ... , 13

PRVI DEO: ALTERNATIVNA METODA .. .... .. . ,..... ....

47

1. POBOCN I TOK FILOZOFIJE, 49 1) VladajuCa istoriografija, 2 ) Platonovs ko a priori 3 ) Proti vistorija filozofije,

II. TELESNI RAZU ~1 .......... ..... ,....... .. .. .. 61 1) Autobiografski roman, 2 ) Egzistencijalni h:lpaks, 3 ) Ddifrova­ njc jedlle egodikeje, III, FILOZOFSKI ZIVOT ........ , ......... 71 1) Perspektiva mudrosti. 2 ) Pragmaticki utilitarizam. Hedonisticki sistem.

DRUGI DEO: ETIKA PO IZBORU ....

.. ..... ......... X3

1. ATEOLOSKI MORAL ...... , ...... ' ,." .... ,"" .. ,,, . . 8S 1) Jevrejsko-hiscanska epistcma, 2 ) t\'uzna dehristijanizacija, 3) Post­ hriscanski ateizam,

II,

IMAl~ENTNO

PM VILO IGRE ""., ... "." ... ".". " ... 9S

1) Estericka eub. 2) Vajanjc naseg

7

Ja.

3) Neuronsko o bucavanjc,

1) Hedo nisticki ugovo r. 2 ) Eticki krugm·i. 3) Dijakktib ucti\·osti.

III . FA USTOVSKO TELO .. .. .. .. .. ...... .. . ... ... ... .. ...... .. .. UP 1) Izmeclu dva nistJvila. 2 ) N euronski identiter. 3) Pedagogija smrti.

TREeI DEO: SOLAfu"l'A EROTIKA ... .......... .... .... ... .. .. .. U5

SESTI DEO: LIBERTARlJANSKA POLITIKA ... ....... ... 195

III. H EDON ISTICKA INTERSUBJEKTIVNOST ...... ...... 105

I. AS KETSKl IDEAL ...... ......................................... ..... . 11 7 1) M itologija nedostatka. 2) Ideologija po.rodice. 3) Asketski kodeks.

II. LIBERTARI]ANSKI LIBIDO ........ .. ........ . ... .. .. .. ... .. .. 125 1) Lagani eros. 2) SamaCka ffia.sina. 3 1t-.kLafizib. ·, terilnLJ~ ti

III. T ELESNA GOSTOLJUBI\ 'OST ... .. . ...... .. .. ... ... .... ... . :33 1) Erotski ugovor. 2) Ludickekombinacije. 3'! Lih..rrcm:ki fcminizam.

CETVRTI DEO: Kl~ICKA ESTETIKA .. .. ..... ...... .. .... .. .. 141

I. LOGlKA ARHIPEL\.GA .. .. .. . .. ... ... ...... .... .. ... .. .. .... 143 1) Revolucija gotovog proizvoda. 2) Smn Lepog. 3) Arheologija sada­ snjice.

II. PSIHOPATOLOGI]A UMETNOSTI . .. .. .. ..... . 151 1) N ihilisti cka negativnost. 2 ) Isttajnost platonizma. 3) Religij a robe. III. KlNICKA UMETNOST .... .. .. ............ ... .. .. .... .... .... .... . 159 1) Cinicni protivottov. 2 ) Prenosenje kodova. 3 ) Ponovno matcrija­ lizovanje stvarnog.

PETI DEO: PROMETE]SKA BIOETIKA ........... .. ... ...... 169

I. DEHRISTIJANIZOVANO TELO .. .............. .. .......... ... 171 1) Andeoski model. 2 ) Heuristika sme1usti. 3) PmJuietak tcla.

II . VES~A VESTACKOG .. .. .. .. ..... .. .... .. .. .. ... ....... .. .... 179 1) Prevazilaienje ljudskog. 2) Eugenika izbcgavanja. 3) Metafizika ve­ stackih tvore·ina.

8

I. KARTOGR.:\FIJA BEDE .... .. . .

.... . 197

1) Liberalna impcrijiliu logika. 2) Prljava beda protiv rute bede. 3) Mi­ kroloski fa~inm.

II. HEDO~ISTIC KA POLITIKl\. ...... .. .................... .. . 209 1) Liberrarijanski koleri":ki genije. 2 } Le" I :li,: eovstvo . 3 ' D, . ,\(r~,; ( i :i M aj '68 .

III. PRAKSA OTPOR..'\. .. .. .. .... .. .. .... .. ........ ......... . ...... .. ... 217 1) Pojedina.: pomje rc\ oiucionaran. 21 Udruienjl: egoist:!. 3.\ I kdo­ nisticka po litika.

~

o >

o

b!)

-0

v

~

H

AUTOPORTRET AUTORA KAO DETET!\

M oJoj majci) iznova nadenoj

1

Umro sam kad mi je bilo deset gochna, jednog lepog jesenjeg popodneva, pod svetloscu od koje poielimo da smo vecni. Septembarska lepota, oblaci iz snova, prozra­ cnost zore sveta, slast vazduha, miris lisCa i beldozuto '>1Ul­ ceo Scptcmbar 1969 / novembar 2005. Kunalno na papiru pristupam tom trenutku svog postojanja, posle izgO\-ora u-aienih u tridesetak knjiga, same da ne bL~ morae da napisem stranice koje slede. Tekst je odlagan za kasnij-::: previse je mucno vracari se na ceriri godine u sirorisru kod oceva salezijanaca, izmedu moje desete i cetrnaeste godine - za cime su uslecWe jos tri dodame godine po internatima na drugim mestima. Ukupno sedam. L' sedamnaestoj go­ dini sam pobegao, kao zivi mrtVac. i posao u pustolovinu koja me je danas dovela do ovog lista hartije na koji Cu istresti dec kljuceva svoga bica ... Pre deste godine mot zivot se odigrava u prirodi u mom rodnom selu u opstini Samboa: bljutava voda reke u kojoj pecam svetlarice, grm1je u kojem berem kupine, zova s Koje berem grane od kojih Cu napraviti starinsku sviralu

13

~woc

postoj•.l11ja

grckih pa'\tira, puteliLi kroz sipraijc, sustanje sWlle, miris nji\'3., treperenje \'eu'a u osju zita, miris useva, let peel a, trka podivljalih macaka. Srecnosam :liveo u ta vergilijevska vremena. Pre nego sto sam proCitao Gcmgikc, doziveo sam ih, mr Ija put bila je u neposrednom dodiru s tvari sveta. Moj hoI iz tog vremena je moja majka. Nisam bio nepo­ Jno,~lji\'l) dete, ali me ona nije podnosila. Imala je za to razloge koje sam shvatio tek ITmogo kasnije, u Heme kad postajemo oJrasli zato sto preo.;tJjemo da se Ijutimo na ~lc~)Ce koji su :1as doveli do ivice provalije i koje pocinjemo da sazaljevamo kad u na.-na iednum proraJi razum. -'1oja je majka vcrovatno prc\'ise sanjala SVllj zivot izbegavajuci da ga zaista zivi, poput mnostva una koje su ucili da im je bovarijevski nagon druga priroda. Posto ju je tukla, mrzela i napustila majka (iji joj obrisi nisu os tali previse jasni, posto je bila smestana u porodice koje je plaeaia soci­ jalna pomoc i gde su je iskorisCavali, udarali, poniZavali, morala je misliti da je brak prilika da prekine ru nocnu moru. Ipak, brak nije niha promenio u tom zivotu pisanom rrmogo godina ranije, svakako jos od onoga dana kad je, odmah po rucienju u nedelju. za praznik Svili svetll, osta­ vljena u korpi pred vratima cr!eve, Kiko se ne moze opora­ viti od toga sto ga je rociena majka jednoga dana odbacila; jos i manje !
14

PrCd!!il)lOr : .1tttup01·ti'ct autora /UW deteta da sc izk2:i, bila joj jc potrebn3, dijagnoza na koju bi mogla pnstatJ. I previsc sam dobro video u kalve je sve eorsokake mo­ ja majb za:utala nera.zboritc I koristdi svoju energiju - po ­ rut besnc ii\ otinie u kavezu koja se glavacke baca na rdet­ ke, vecirn krvav.l, $\ 'a izubijana od sihog nuda i jos lucia od saznanja da kroz S.lffiOunlstava.'lje nc moZe ukinuti ropstvo. ~ap[(Jti\' : zatvc lr postaje sve tcsnji, ldanje se nastavlja, krv traZi m'. l' osmoj ili devetnj godini, mao sam i previse. -',loia mJ.jk:.. mowa tc 19.1 nije bila sve<;na; ali njeno nesve­ sno ;e malo. CUbjivLl i zatvoreno dete nije nik!)g optuii\-alo, niie se z::tlilo, nij~ bill) neSta~no ~
15

. .:Woc postojal1ja mogao zamisliti pod giljotinom. Moja majka, naprotiv, s tim nije imala tdkoea! BoZt: biagi, koliko li je patila sto se nije mogla uzdrz.ati od mrinje koju su je naterali da oseea i koju je bez ikakve razlike izli\ala na S\'et, nesposobna i rodenog sma da poste­ di! Kako dete pre svoje desete godine moZe shvatiti taj sle­ pi mt.:haruzam koji izbe~jene aktere obuzete ludilom sto ih unlstava uvlaci u sebe i proti\· njihm"e volje? Majka tuce sina kao sto erep pada s krova; vetar tu nista nije kriv. Osta',-ivsi cerku prLd vratima erkve moja baba. 0 kojuj ne znam nista, doprinelaje svemu Sto se ddavalo s tim detinj­ stvima stavljenim pod znak negativnosti. Slepa sila koja po­ krece planete istim llcsvesnim pokretom voLli biea koja se hrane njenim emim energijama. Tako su me, dakle, sklonili majei sputa i smestili me u sirotiste, rudnog li paradoksa, m.oji roaeni roditeij"i... Pri­ nudno ponavljanje. Prvobima seena. Uprilicenje kararze. Ja sam na seeni igrao ulogu Ciju logiku nisam poznavao. Isto je tako bilo i s mojom majkom. Moj orae je digao ruke, nesposoban da se suprotstavi nasilnosti moje majke koja je u takvim prilikama udvostrucavala svoje zle snage. ~jegova blaga prircx:ia, njegova pomirljivost po svaku eenu, bili su saucesniei koje je, uostalom, savladala iserpljujuca brutalnost zemljoradnickog posla i beda zivota na koji se nikad nije zatio. I tako su me u se1?tembru 1969. godine odveli u to siro­ tiste pod imenom Zijel- meSa\1nom reDgel ijiell . ~aravno, primana su tu i deca koja su jus imala roditelje, ali je to mesto u XIX veku bilo zarrusljeno kao sme.staj jedino za sir06.d. Na postanskom zigu na omotnicama, u zagladjima 1 Lcd i jed (fr. ) - Prim. pm),

16

Predgovor : Amoportret autora

ktW

daeta.

zvanicnc prepiske, na drumskim oznalzama, u skolskim b~­ tt.:nima, na O\'alnim Si(olskim pecatima, u oglasima u novi­ nama, u izveStajima lokalne stanlpe, stajalo je jasno i glasno:

si,·otiite. Sta moZe znaCiti za desetogodisnje dete :<.ad ga tamo ndH~du nego da ga napustaju? ~asta\ 'ak pruia priliku da sc iswrij.l :zno,'J. napise, i zaborav~jajuei na porravni dom, &i.a\'l1o ~tarJ.l1je i druge m.1jcms~ce neznosti, moja je majka cesto kasnije pricala :caku je predvidala da ill nasta\"iti da uCim visolce skole i da me je onaj mternat pravilnu pripre­ mio za nastavu s!ealovanja, sto je pokazau i moj zivur, za koji mea nije znau i koji je bio sasvim neverov'.1tan. Zasto unda ne najblizi ko:ez n.1 i<.ojem je ucio moj brat? I iz kojeg se s\ak.e \eCeri vraeao kuci. Zijel je Z3. moju majku zaista bio prilika da zameni woj polozaj napuStenog dcteta za poloZaj majke koja je napustila dete. 2

Pansion se na,;,azi na rrideset minuta cx:i mog rodnog st~a - udaljen tacno dvadeset i osam kilometara. Maj '6~ odigrao se a da nije bilo vremena da doputuje do te zabiti u Donjoj Kormandiji. U tom mestu na Omi vrvi od ve­ stiea i bajanja, prljavih igara i vraceva-pogadaca. Kad je duh Maja dve godine kasnije doveo do nekih poslediea, rec sirotiste zamenio je akronim dobro poznat u to vreme: siroti.~te Zijel nestalo je da bi se pojavio E.S.A.T. - Srednja .1gronomsko-tehnicka skola - koja je samo u drugaciji papir umotala istu salezijansku logi!cu. U njenom gradenju koriscen je kanlen iz armorikan­ sk( 19 masi\-.1, granit koji, kad ga natope kise, postaje taman

17

~ \If(li postojanja

Pyedg01'o1' : Al:toportret autora kao deteti!

i DaCt vas u ocajanj~. ~ama zgrada, sto nije nikakvo izne­ n:lJenje, preuzela je plan z:ltvorske gradevine - ludnice, zat':ura, bum ice, ~(asarne . Celina ima obLik 510\"2 E. De­ setug()di.~njem detetu, visokom ,>\'ega jedan metar, to stu se naslu u zagrljaju takvog zdanja smozdilo je i telo i dusu. Oku tug rvrdug jczgra siri~i su se dmbar, radi­ pn:C1 za nbl:ku u z2...'1atima, zimska baSta, spc)[tski tereni. S,e to z:.jcdno Licilu jt na selo, Scsto ucenika i nastavnika p0 bwju prevazilazi StaIl0\'nistvo sela iz kojeg sam dosao . .3i1a j-:: tv masinerija Ll scbc:. masina-IjudozJer:'2, kanibal sb kluaka. Z,lt\'or nema zidoVt:, nema tacno urvrJene granice, ja­ sno posta\"ljene zn:J.:m'e !coji bl govurili sta Je unurra, a sta napolju. Kad smo u njega u.sLi? Okoma polja su vec, ili tek, priprema. Nedaleko od sredisnjeg jezgra nalazi se MLin, sa bazom za kanue i kajake koje su sagradili frao-i i nizom zgrada na obaLi Orne, sicu.snom repLikom pecine kod Lurda, putevima koji vode do nje, .s umarkom u blizi­ ru, drvccem s nekog mesta zvanog Belveder, poljima, QU­ bristem pod otvorenim nebom. Sve se to i dalie rove Zijel. .. S takvog mesta ne moZe se pobeCi, NemajuCi kud, spu­ starno se putem koji se survava u crno srce disciplinovanja. Ko god resi da pobegne, odmah se nade u poljima nepri­ jateljski ra"poloienim prema svakome onom ko ih ne poznaje do tancina, ~iz ona dva-tri druma u okolini pro­ laze poponka ko!a, kola seliaka, meStana koji ce odmah zapaziti da je dete sasvim sarno prolazi ivicom puta nesurnnjivo pubeglo iz sirotista. Ono napolju vee je unurra, i obrnuto. Nem()guee je pobeCi iz zatvora na kojem nema brave. Telo i duh su dovedeni u red, Ca.k i na daljinu, narocito na daljinu.

Srcdisnja zgrada nalazi se nasprarn !capek. To je ZVd­ nican naziv. C stvari je to pre crkva, velika koliko i seoski parohijski dom. Sagradena poslednja od svih okolnih zgrada, jasno se izdvaja iz celine. lzlomljena liniia njenog krova ocrtava ugao sasvim u duhu arhitekrure sezdesetih godina . Zamisljarno Kazotovog davo!a kal
18

19

stu

1 Salezijan5ki red dobio je imc po ~\"etom franji Salc ~kum, a 05no­ vao ga je Don B-osko u XIX vcku . - PriiU. prevo

~1[oi p()stojrmja

Predgovor : Autoportret autora kao deteta

iJeJ.mog ZIVOtnOg Futa prema merilima apologetskog urna.

Prvog dana, u prvom sam, u prvim minutima, moje prvo iskustvo, na kojem su se temeljile cetiri godine u pa­ klu : na jos toplorn septembarskom suncu cekan1 u redu da

udem u ekonomat. Raznipapiri, pravilnik 0 ponasanju, adnllnisrrativni uris , formalnosti na pocetku skolske godi­ ne. Prozi,"a nas s\"estenik koji zviidi u ce,' na jednom od kljucevJ. koje nosi u sveznju i deli nas po razredim:.:., peri ceka da Dude ukljucen u mehanizam sirotista. Roditelji su rni otisli. Osta"io sam svoj kartonski :(O\"ce­ zie na ogwmnoj g.mllli kraj stcpcn:sta, \isoj oJ !TIene. Ubrzo, povratak u moje sdo, rri ncdd;e kasni;c - ali samo na nekolii
20

21

Ako je verunti strip-verziji, Don Bosko je moran da se suprutstavlja skepticizmu s\"ojih savremcnika, komurusti­ ckom proganjanju, cinizmu i preziru bogatasa, otporu p.ckih crkvenih zvanicnika, ali voden ru.kom Providenja _ 01:U cestu preuzima oblik vtlikog psa zastitnika po imenu Sivi ... - uspeva u svim svojim podvizavanjima. CiJjueujuci i izgraJnju sirotista ... Ponekad se uvece molimo da bude FoPunjcn manjak koji sirotiste ima; molimo ZJ. (udo u gOtovilli - i sutradan se pojavi neki dobrotvor, a rni za­ kljuCimo da su to naSe Zelje uslisene! Salezijansko staranje sastoji se u tome da se mladima pruii obu!;::a, taenije, da se oni usmere na zanate. Od te tacke, unutra~nja organizacija smera b jasoo utvrJenom cilju : s':ak()me treba pronaCi zanat dostojan tug imena. Z:~joradnik, pekar, kuvar, kobasi6r u vreme kaJ sirotiste zivi u autarhiji, metalostrugar, najbolji od najboljih, trak­ sler, bastovan u godinama koje sam ja tamo proveo ( 1969-1973). Za one koji se mogu intelektualno obliko­ vJ.ti, sVeStenicki poziv. Ali u salezijanskom duhu nema mesta za Ijubav prema inteligenciji, gaji se nepoverenje prema knjigam~) o~e-';l strah od znanja. Inteligeut - KakO je cesto imao obieaj da kaZe neki pop ~zaduZen za nas _ eto, to je neprijatelj ...

3

.:WO( postojanja

je mesto na kujem se dLca napu~taju, pa talw moram i da se od\'ujim ud licnog imena ne bih li pOStaO samo broi na spisku. Decak ispred mene, medutim, mora biti da ima [()dite~je, pa time i neku poreklo, srodstvo na koje moZe da se powve i da se dici imenom ispisanim cr\"enim slovi­ rna. Ali sa mnom nije taku, sa mnom je S\TSeno. Ja sam umro tamo. toga dana.. u tom trenutku. C najmanju ruku, u meni je umrlo detc i ja sam namili udrastao. Od tada me ne plaSi vise nista, ne priboja\"am se da ce doci bih) sta i'awrnije ld rog,L

Predgovoi" : Autrfportret autora kao rieteta

Kasnije sam otkrio da sam 490 zaista ja, ali sarno za perionicu ... Pusto spadam medu one koji u pansionu osta­ ju najduie - izuze\· prave sirocadi - moram da koristim usluge perionice u ust::I1mi C tom svetu prljavstine, znoja, zadaha malih decaka, smrada neopranih popova, skorenih ostataka ruane, perionica pruia bezbednu lukLl cistoce, blagih mirisa - oCuvanog detinjstva. U meduvremenu, otkrivarn tajne maSinerije. POput svih sistema moci, i ona radi na pogon poJele i hijerarhije. Od sesto ucenika, svaki je potekao iz odredene grupe. pa onda iz podgrupe s posebnim zakonima, pravilima, povlasti­ cama. Kljucni rez: rasa gospodara sa segrrima, pomocni ­ cima, Cvrstim, postojanim, rmpalijama, budu6m samostal­ nim zanatlijama, svetinjom nad s\'etinjama Ijudi ad zanata; zatim rasa niZih bica, intelektualci, lellitine Sto se vuku ad poloiaja do poloz.aja, Zene, sekaperse sto recituju svoje la­ tinske deklinacije, zloglasni inteligenti sumnjive mu.skosti Sto je vrhunac u tom leglu popova-pedofua.

Na trenutak, blcsak: mogucnost da se posIe male mature prede na zanatsku obuku, poput onih pr\'ih. Gotm"cm·ck koji ume da pokaie da razWcuje aleuzati\' od ablarin, ali u isti mah izvanredan majstor ZJ. strUgum ili rendetom. Mo­ gao je podleCi isl
22

23

4

1\ loc postojanja

- s\-ira na khrineru uprkos tome sto mu je pokidana teti,a na malom rrsru r.sto mu se desilo zato sto nije bio kadar da bude Zan-Kristijan MiseP svoje generacije). Ponekad balavi u mdodiku, eudan inst.1Umem dobijen genets kim ukrstanjem usne harmonikc i minijarurne klavijarure. Taj trbu.sasri popa deli ucenicku populaciju nadvoje: s iedne strane sportisti, Ijubitelji kolektivnih sportfxa, majenovci, soprano glaso\'i koji se mObil iskoristiti za ilUr na misi, ucenici ') kojima razgu\ara u fuJba~skim re­ zu!tarima, Olimpijadama i drugim cirkusijadama, a s dmge strane I~udski sljam, svi osta:.i. I ja sam Jeo te kaljugc, tih "inteligenata" sto citaju u svom cosku umesto da razgo\a­ raju 0 televizijskim prenosima fudbalskih urakmi(a. Taj pop nas za katedrom uci ljubavi prema bliZnjem, a zatim na svetlost dana iznosi klasicni mehanizam s\·a:.ce nepravde. Odajem posru njegm'oj uspomeni: i protiv svojc volje, veoma brzo me je nauCio kako izgleda samovoljan covek s lcojim nikako ne bih mogao da se slozim_

5 Religija sporta oteuva zivot svakom ko se oseca kao ateista u odnosu na tu jedinstvenu vern ... Tri nastavnika te discipline - zovu je "sport" ili "aktivnosti na otvorenom", pedagozi jos nisu uspeli cia nametnu svoje "fiziCko i sportsko 1 Zan-Kristijan Mi;e! je francuski kompozitor inspirisan B2.ho­ vom muz.ik.om i evropskim cikwm, nasrupa na koncertima s Kenijem Klarkom, basistom Gijem Pcdersenom, ird. Po struci hirurg, pokro­ vitelj je Ud.ruienja grupa za istraiivanje i prouCavanje odnosa stre,a i zdravlja koje okupija pre svega predavace. istraZivace, psihoioge i lekare.

Prec{rroPJ1" : Autopo;t:rct flHtora /,'{Ul detetfl

obrazovanje" - nose drcsove i patike pu poskJnjoj modi. Vreme jt: za fluoresccntnc hoje: mrandiastu, jarkocrvcnu, elektricnopla\u, u tri trake . Jcdan ad njih bio je izazine Gija Drija 1, koji je prosao <:dd:.ciju za Olimpijadu u M.elcsiku; dmgi, ko<;mati ragbista iz Tuluza; treCi, rahitican cm-ek koga su izmucili allzohol, dU\an, verm'atTIu i .i\.liirski rat, koji j~ pli\-ao u svom drcsu oj lLae boje bele kafe. Sad vcc oda\'nu ni u (emu ne pli\a, postu jt urnru pre vremena. Kraljevska dise:?lina, krus. Trke odrZ3..:1e u ~wr.: ina po­ Ijinla uko ..,irutista pruiaju tipican primer zakona dZungk: : sa hrunometrom u rnci, dobro usllikani, nastavnici cekaju cia krdo protrCi. Kad ponoyo zamakne u sumu, c,ni veCi, krupruJi, stariji. ocilUCnijl, laktovima (x:i~rkuju O!1C mlJ.(k, slabije, krhkije, u grmlje, u zbunje, u rotoke. ~apred se muski pljuje, pozadi sc plju\"acka, sline i hale rrim.lju po­ sred lica. Oni naj~skusniji tree ".J patilzama s kramponima. Ism ta­ ko i deeaci iz bogatijih porodiea, a ost.w se moraju zaJovu­ Ijiti iznosenim cipelama u kojima ce sleteti u jarak eim naidu na prvu kaljugu. PrestiiuCi trkace, terajuCi ih da tree u dobrom pravcu, trkacki psi, kojima se popovi dive kad se ponekad poredaju kraj trkacke staze, prete da pokidaju listm-e najbliiih trka­ ca. Skola zivota, Ijubav prema b liZnjem. Jednom godisnje prolazi se kroz zYanieno inicijaciisko maltretiranje: salezijanci organizuju "d\-adeset eetiri easa Le Mana". To je iskuSenje ok.ruZeno tajnom. Stari vec znaju: novi otkrivaju. Zaprega ad trojice-cetvorice, vezanih konup­ cima, vodi trku_ Na talzozvanim tackama s provijantom, blatnjavi, znojavi, dahruCi kao psi, dok ih oni najbrii u 1 Gi Dri (1950) francuski trkac i politicar. -

- Prim. p;-{~v.

24

25

Prim. prev ,

Moc postofanfa

Predgovor : Autoportret autora kao deteta

posadi cimaju i psuju, stari pod budnim okom salezijanaca sacekuju grupe i obilno ih zalivaju kofama hladne vode . Skola bliinjeg, ljubav prema Zivotu. Jos jedan zahvat - taj bi oduSevio neku donjonormand­ sku Leni RifenStal - Olimpijske igre 0 Uspenjskom ce­ tvru
oblicima mrinje prema sebi smatra se za devojcicu. Naj­ veea uvreda.

26

6 Uobicajeni rJ.spured casova ,s adrii najmanje jedan cas sporta. Kad se jos doda i "na otvorenom" - meni razlika ni dan-danas nije jasna ... - to maze biti i do tri sata tizickih aktivnosti u toku dana. Medutim, tusiranje je jednom nedeljno. Bez izuzetka. Cetvrtak J(: u W vr~me bio dan za oJ.mor. Trka, i u petak blatnjav u skolu? Sta mari: tusiranje sledece nedelje. Saml tusevi nalaze se u podrumu od grubog betona. Male pojedinacne kabine sastoje se od drvene poclioge na podu, sklepane klupe, tuSa, drvenih vrata obojenih u zeleno koja su se orvarala kao kaubojska vrata, na salu­ nima u vestren-tilmo\'ima: simbolicna okretna \Tata bez gornjeg dela, bez donjeg dela, tako da pop-gonic robova kroz paru pogleduje vitko telo ovog iii onog. ~a ulazu cekamo u gaCicama. jedan za cirugim, s peSki­ rom i toaletnim priborom u ruci. Otac Brijon vodi raeuna o mlazu vode, to jest, 0 vremenu. Nema ni govora 0 nekom uiivanju u vodi, 0 zadovoljsrvu sto skidamo prljavstinu s tela, a time i s duSe. Nema prilike za oseeaj uiivanja sto smo malo ostali sami, pod toplom kisicom, daleko od s\'e­ ta, sami sa sobom pod tom licnom kisom prociscenja. Za­ dovoljsrvo u cistoCi? To je greh. To rade sarno devojCice. Sve se odvija pod palicom. Cekarno na red bez gunda­ nja; brzo ulazimo; sklanjarno se; prepuStamo mesto slede­ cern. Zatim ocliazimo u podrwn s prowrcicima razvlaceCi po betonskom podzemlju nase mirise mokrih kuCica

27

Moc postojanja

Predgovor : Autopoytyet autoya kao rleteta

kako hismo sat nemena gledali televiziju - u to Joba, Zoma... Za to vreme, oni s losim ocenama gn.:jali su stoliOl.

Gde i kaua ostaje mesta za malo spokojnog uiivanja u sebi? Kad se pogase svetla, u spavaonici. Medutim, i tu je zivotni prostor ogranicen. Krevet, cn'eno ili zeleno skotsko cebe, naizmenicno, u spa\'aonici za sto dvadeset osoba, onnaric s fiokom i vratancima. To je sve bogatstvo. Tu su i ncophodne st1:ari, i sve blago. Mnogo kasnije ill saznati da je moja majka skrivala pisma od moje drage, neke Pariianke koja je za vreme

lemjeg raspusta dolazila u moje selo. ~e rrimam nik:al(Vu postu, osim iednom pismo ad oca koji mi ja\'lja da je majka u bolnici posle saobracajne nec;rece u kojoj je nek.i (ovek, ,"ozae, poginuo, a neka :lena poludela, ~ga putnlca. ded­ noga ponedelika, kad se neki decak iz Samooaa vratio u pans ion, rebo mi je da je moja majka puginula u toj ne<;reCi , i tek onda se Urra\'a, od koje sam traiio potvrdu, raspitala, a zatim opo\Tgia ':est - nekoliko Caso\'a kasnije ... ) Za te eeriri goJine jedino blago m.i je bilo pismo s foto­ grafijom mog bezubog rruadeg b~ata_ koji je na poledini napisao neku recenicu bratske Ijubavi . Kasnije su mi rodite­ Iji za imendan poklonili pribor za pisanje ... Jedino blago bile su i knjige iz bibliote:;:e u sp.1\·Jonici. Poucna literatura, naravno, ili losi avanturisticki romani ­ seeam se nekog davcZa po imenu Bob l-.loran ... - i nekoliko klasika. Laicka nastavnica francuskog tera nas da citamo Floberovu Salanzbo, velicanst\'enu, mironosnu, koja mi je poklonila Kanaginu za raspust u Zijelu . Istok u sirotistu. N amJ. onaku Cistim, posto smo se umili ledenom vodom pred umivaonicima s ogledalima poredanim u ni­ zove, u piiamama, u kn::vetima, vreme koje prethodi gase­ nju svetla pruia isrinsku slast. Bez dodira sa spoljnim sve­ tom, sasaptavanja dozvoljena sarno miljenicima, prekori upueeni ostalima. Miris sapW1a i paste za zube . Ponekad tiho pu.stena klasicna muzika. Pa onda knjige, knjiga. Sreea u pricarna s kojima se s\"akcxinevno susrecemo: Strr.·ac i 1Jwre za mene ie bila knjiga koja me je navela da pisem. Od "snabdevaCa", kako se govorilo, ad izvesnog go­ spodina ~arirela, kepeca utegnutog u sivu kosulju na struk., narucio sarn zutu svesku, koju sam ispunio pricama za koje danas mislim cia su, zbog scene s napuStenim

28

29

Popovska tdmika: kad s\'i udu u s\oje odeijh\ on ubjavljuje etape koje treba slediti: nakvasi se pod tuSem, uJ.makni sc, nasapW1jaj se, vrati se pod vodu, isperi se, oJmah izlazi napolje, brisi se, izlazi, cak i ako , 'oda s tcbe curio ~aroeito ako voda s tebe curio Izdaje naredbe ma.si­ neriji, urla na nas da iziJemo ispod kist wrIe ,"ode. Tesko ~mome kv smcsta nL poslllia, pustn ce on pojaeati \Telu \'Odu. LZ pomoc Pavluva, kukkti,'no mSiranje nikaJ ne traje duie od predvidenog vremena ... Jednog straSnog dana, kao dobar poznava.i.ac homerskug gne\'a i davolje histerije, otac Brijon na podu kraj tllia nalazi briZljivo poluZeno govance. Svi su se razbeiali da umaknu pred salezijanskim besom. ~1islim da je dotieni koprofli toliko u sebe upio smn pojedinca i odadavanje zajednice u tom siroristu da je zamisljao da se i vrsenje nuZde, Iuw i Sl'e ostabJ, ubuduce mora pukoravari zakonima zajednice.

7

Moc postojanja

P,'edgovor : Autoportret autora kao deteta

konjem koga je gazda pretukao (!) vdo verovatno bile autobiografske! Kad se s\'etla pogase, pop krene u obilazak. Zrak svet­ losti iz dZepne lampe dozvoljava mu da ponekad zatraii da neko ruke stavi ne ispod nego iznad pokrivaca; s vremena na vreme, sedne na i\'icu nekog kreveta, tik uz telo zgrce­ nog decaka koji je zaustavio disanje, i pod snopom s\'etlosti iz lampe prelistava brevijar; drugi put, suSkanje omora s bombone ili cokolade privuce salezijanea, koji uzme svoj deo i strogu doda: "Lepse je lcaJ se podeli ... " ~astadjajuei obilazak, prolazi kraj hrkanja, uzdaha, sa­ njarija, ma koji nece na 06, suSkanja umornih tela koja se prevrcu na kre\'etima, krekanja opruga na metalnim leia­ jevima. File na paI?uCama klizi po podu. Otvara vrata svoje sobe, zatvara se. Cujem zvuke svakodnevice njegovog te­ skobnog zivota, vidim senke njegovih sitnih pokreta. Placem.

1 "Kad u borbi ne preti pogibelj, tad pobeda lisena je slave." Komej, Sid, ein II, scena II. - Prim. prevo

to rec koju su dvojica na SUStdnim krevetima prosaptali jedan drugom posIe gasenja svetla moze toliko da razjari popa. On tada moZe da upali svetla, da vice, dere se, mIa, sve poizbacuje iz kreveta, pobaca prekrivace, zakrva\'ljenih ociju, sve jace maSuCi rukarna, stisnutih vilica, dok mu misi­ ci na obrazima poigranju, oJ zlobe i od naredenja koia bljuje, naizmenicno. Zimi, iz tako beznatajnih razloga leao sto je razgovor u pola glasa, ako se kril'ci ne prijave, cela spavaonica se nade napolju. Sto dvadesetoro deee u piia­ marna, po mrkloj noci, Jok plava meseceva svet!.ost boji na­ slage snega zaostale u dvoristu. Pop wnotan 1.< bundu drii nas da stojimo u mestu dok ne dode prijava, sto se ne de­ sava. Ne bi li saCu\"ao obraz, orac Brijon sve zajedno povede u uaonicu i natera sve te useeptale decakt da pisu zadatke, prepisuju redove, u rekordnom Hemenu uce pesme napa­ met, naswniee izabere zrtvU koja ce ispaStati i tera je da reeituje. Sudbina grupe tada zavisi od zrtvenog jarea. Ako se izabere odgovarajuCa osoba, lako je produiiti vreme bo­ ravka u ucionici u gluvo doba noei, iii skratiti scenu histe­ flJe. Drugom prilikom je pesma crvreka usred noei ponovo izazvala ludi bes istog popa. Mi smo, kao zatvorenici koji hoee da budu tamniCari, u ispainjene kutije za krede stav­ Ijali zrikavce, gundelje i belollike. 1} nekom verovamo ne­ zgodnom trenutku, cvrCala su mu zatreperila i probudila salezijanca. Isti scenario kao i prethodni put. Sarno popov milosnik, zaduien za casove muzickog, ostao je u krevetu - iz medicinskih razloga, kako je saucesniCki tvrdio poma­ hnitali gonic robova. Ne secam se \ise zbog (ega sam i ja jedne veceri bio izabrana zrtva. Verovatno je u pitanju bio izgovor preko

30

31

8 Spavaoniea ne uiiva potpunu egzisteneijalnu eksterito­ rijalnost. Sporije vreme, blaii ritam, mirniji zivor ponekad ne spreCavaju nagle i neopravdane histerime nastupe salezija­ naea i iz zasede uvek vreba neko pakleno iskuSenje. Onih ne­ koliko piona pristiglih iz laickog sveta nimalo ne zaostaju, nego i sami imaju svoje istaneane izopacenosti. Kad u borbi ne preti pogibelj, itd. l Ono sto dovocli do izliva nasilja na kraju se pokazuje sarno kao izgovor. ZaprepaSceni, u grill, ne shvatamo kako

.lIre postofcmfa

Predgo)Jor : Autoportret autora kao deteta

kojeg se l(analisao izopaceni libido tih oJraslih Ijudi za­ tvorenih z~jeJn() <;a <;ebi slienima, a koji su u t-:oriii apsti­ nenti . Neki nadzornik kome je eilj bio da stupi u veliku salezijansku poroclicu - koadjutor - poslao me je ca done­ sem piljevinu iz raclioruee na kraju sirotista, na sanloj iviei polja, nedaleko od groblja. Odvaian poput kal'Vog Ridoglavog 1, suocavam se s nocnim sumovima, iznenadnim preletanjem nocnih ptiea, olujnim vetrom u krosnjama drveca koje krekaju, lupanjem slabo zatvorenih kapaka, paeova sto u begu iskaru iz kanti s dubret( 1m iznetim iz trpezarija. Vise od svega plasim se susreta s popom pcJufIlom - a u ustanovi ill ima trojiea­ -cetvorica. Trkom <;e nativsi iz radioruee, usput izgubivsi piljevinu koja se razletela u noci, uplaSio sam se da m u spavaonicu stici praznih ruku. Papuca i piZame prekrivenih praSinom ad drveta. drhteCi od hladnoce, predajem otkup k'1ji jt:: od mene truen. Popovski segrt, gledajuCi me podsmcSljivn, uz osmeh kale: "Dobro, sad nosi to nazad odakle si uzeo." Kad sanl se naSao napolju, S\U preostalu piljevinu baeio sam u kanru za dubre iza trpezarije i neko vreme os tao na betonskom steperusru, cekajuCi cia prode dovoljno vreme­ na da bih mogao da se vratim. Po povratku, posto mi jc oprosten greh koji nisam ni pociniu, posto sam osctio ncpravdu koiu su mi namerno naneli oni koji su nas u tcoriji pozivali da budemo pra­ vedni, te veccri nisam plakao. Stisnuvsi zube, zilievsi se da nilcad nem zabl)ra\'iti, obc(ao san1 sebi da vise nlkaJ

nem zaplakati. Danas me sarno patnja ili smrt Ijudi koje volim mogu naterati da prolijem suze. SvoiQes ruvam ne­ taknut, bez ITllinje, bez osecanja uvredenosti, bez zlobe, ali na raspolaganju i onima koji nemaju mogucnosti da mu pribegnu, posto su ih nasilniei previse izmoZdili.

9

1 Ridog lnvi (1894) roman ZiJa Renara: ''Dere je neophodna zivo­ tinjka. Mach je humanija ad njega ... Ali zivotinja cije nagone treba pripiromiti i previse cesto jesre bice koje trpi bo1." - Prim. prevo

Nema potrebe da covek bude pravedan, strah sam po sebi nudi jedan jedini nacin vladanja: "kako bi nam se dru­ gi pokoravali, treba naj pre da nas se plase", misli Francu­ ska pre Maja '68 . Fratri salezijanci, isto tako. Oruda i dola­ zi logika straha, samovolje, neprestanog predvidanja pro­ pasti: greh je svuda, cak i tamo gde ga nema. Kazna moZe pasti s neba, nepravedna, suverena, proizvoljna, hirovita. Ne bi li odriao strah, dobro podmazan sistem pruia mogumost da se nad glavu svakog siroceta nadnese Damo­ klov mac. Rad i disciplina, to su kazneni odeljci. Svako popllitanje u rezultatima ili trudu, i najmanje izvrdavanje pisanih i nepisanih pravila mogu dovesti do toga da se pokrene proces nadziranja i kainjavanja: u apsolutnim vred­ nostima, to znaci da svako dobija po jednu ocenu nedeljno iz pomenute dve oblasti. Sistem raznobojnih bonova - od osnovne bele do kata­ strofalne ±Ute preko prilicno skupe ruiicaste - omogucava cia vam odbiju dva, cetiri ili sest poena od jedne ili druge ocene. 1stovremeno, poCasni bonovi, zeleni, drugacijeg formata, duii, daju vam po jedan dodatni poen. Kisa bonon pljlliti kod lose profesorke nemackog na koju smo se istresali. Jos je gore prolazila s magnetofonom trakasem, koji joj je takode odbijao poslusnost. 1sta

32

33

Moc postojanja

Predgovor : ..Autoportret autom han dcteta

nevolja preti i kod nastavnice engleskog koja nas tera da ueimo beskonacne spiskove reci. Tukom tematske nedelje posvecene vinogradarstvll primorava nas da savladamo reCi za enologiju, natega~ degustacij~ vrenje, lasrare. Cetrde­ setak termina koie je trebalo naueiti, provcra znanja od dvadcstt reli ispod petnaesc padas - ZUG bon. U nedelii pc lsn.:cenoj tdu, naueimn da kaiemo nozne kosti, grana stopald, Zucni kmal, du.snik, gu.steraca, sve to na Sekspiro­ vom ~eziku s naglaskom Jasera Arafata ... Ki dan-danas ne 7,nam da pitam Z.l neku ulicu kad sc nadem u Londonu. Direhor sirntista svecano okuplja ceo kolei u citaonici. S\'ake neLidje provera\'a s\-akoga od nas pojedinacno, ob­ javljuje ocene, pa ih komentarise - lIZ pohv~e ili ribanje ... Ko ima manje od prosecne ocene u radu ili elisciplini, kainjava se . .Kema gledanja televizije, sleeli mu prepi­ sivanje stiva, uccnje pesama napamet, pisanje zadataka i odgovarajuce veibe u zavisnosti od zahteva profesora koji kainjava, ali i zadrZa.vanje vikendom, odnosno po nekoliko vikenda zaredom. C toj igri nema junaka. 1\'ista ne moZe opravdati ugroZavanje mogucnosti izlaska iz tamnice.

Disciplina se ne sprovoeli zahvaljujuCi upotrebi bonova. To bi bilo previse jednostavno. Delotvornije je ponekad ako se upotrebi telesno kainjavanje: snaini udarci nogom u zadnjicu Koje vam zadaje pop sto iz sve snage zabada cokulu u pozadinu nekoga ko je previse spor, i po cenu da toga potom nekoliK.o dana boli rep na kicrni; pljuske po potiljku od kojih se uvreu vratovi; grubo stezanje okorelog prestupnika za rnisicu i propisno drmusanje lIZ opasnost

da mu se iseasi rame ; samari deljeni po~to se prethodno proveri cia li je !camen na prstenu okrenut prema unutra; ti emocionalno nezreli odrasli Ijueli ne znaju kohlcu snagu imaju i ne umeju drugaCije cia se obrate tdu nego na neki SUfOV nacin. .Ki trpezarija ne sme pIllZati prilike ZJ. uiiyanje. Tu se iede zato da bi se u telo unda oJgovarajuCa doza kalorija. a ne raill zadovoljsrva. Posluiiteljize iz obliinjeg sela kao Ja su izisle iz nekog Felinijevog tlima. Jedna toliko sera Lia se priboiavamo da bi se pn sv~om :Zoraku mogia prevrnu­ ti ustranu, druga ima brkove poput porrugalskog zidara, treca, utegnuta u pla\u ndjlonsku bluzu, sva kipi od s
34

35

10

Moc postofmlJa

Predgollo1" : Autoportl-et autora kao deteta

t.lda Uh\'.lti h~s ZJ kaJ.::a\· neOla imcna, doh\'ati uecaka za kUSll. baci g.l OJ zemlju, <;t()lica p1dne, un zJ.urla i baca ga udarcima nogu u cokularna, od siline udaraca decko se ot­ kotrlja preko cele trpezarije, zgrcen u smrtnoj tisini. Zau­ stavi se ispod sudopere, cvileCi kao iivotinja, tiho ciceCi. Po podu se razWa njegova krv i ostavila trag kakav ponekad vidam u kasapnici u mom selu posIe klanja svinj e. Obed se zavrSava a da se vise niko ne usudi da otvori usta. Jos mi je u glavi tvar od koje je bila sacinjena ta tisina.

ruku preko njegove kako bi zapamtio pokrer, a onda taj trenurak, za koji se trudi da potraje, iskoristi kako bi se prou'ljaa uz leda i zadnjicu dereta prikljd tenog uza stolar­ sku rezgu. Riram njegovih pokreta odgovara riunu ma­ srurbacijc:. Drugi pr~daj e muzicko. DugajJija, cesto u druStvu Kokoa, vrane :~uJ a je bila maskora sirotista, klati svoju priliku dui one strane zgrade u kojoj drii svoje casove. Kao svojevrsni Profesor Suncokret1, na stolu drii spler elektricnih kablova, lemilica, alar:~ , hartij a, planova za sklapanje. Pacovi iii mi­ sevi vne <;;e po kavezu. Carape po podu, prljavstina, smrad. Sam ie od pocetka do kraja sklopio pravi stereofonski uredaj - zalernio je delove, uglavio prikljucke, i cak neku konzervu pretvorio u kutiju za pojacalo. Zaplenio je karto­ ne za pak( I\'anje jaja iz kuhinje kaku bi napravio izolaciju u muzickoj sali i tako je pretvorio u privremeni auditori­ jum. Ogromno drvo na padini preko puta uprolece propu­ sta sunce. uj esen se ispuni bojama, uzimu sluii kao legalo za pnce. U tom zabacenom kutku skole on nam puSta Pacifik 231 Anura Honegera i priea 0 osovinama, 0 bugiju, 0 parobrodu; liZ Seherezadu nas pren( lsi na Isrok, isto tako uz U .rtepanta centralne Az~'e; igra uz Carobnfaikog segrta Pola Dikasa, drZi nam Cas iz geografije uz SmetanL'ltl Vltavu. Uz\iseni trenuci, baS kao i trenuci pLlsveceni cita­ nju. U me010st mi je dokazivala da, ako je svet iivih palcau, u njemu i~ak una i rajeva. S druge strane, tera nas da ucimo da sviramo na flauti, ito deCiju pesmicu Kraf bistrog iZJ)(lra... U tak:vim trenucima

11 A zatim, sto je bilo teie nego futi iii ruiieasti bonmri, strasnije od udaraca, disciplinski arsenal imao je i zakon (utanja u vezi s pederastijom. U to vreme niko nr bi uopsre poverovao onome ko bi odraslima, svojim roJireljima, na primer, rekao da ovaj iii onaj sVeSrenik pipka decak.e. Ka to bi se mogao ocekivati odgovor - ja bih ga prvi oce­ kivao: "Covek koji je i ivor posvctio Bogu i zaverovao se na cednosr ne moze tako da se pnnasa." Tacno je, uko­ liko.. . Jedan nas uci rucnom radu. Svi se dive njegO\'oj okrer­ nosti i sposobnosti : ramo gde mi od silnog pritiskanja 10­ mimo restere, prohijamo Iemljene spojeve pre\'isc vrelim silom, kalajem punimo sucelno zalemljen Sav, umaiemo lepkom dva komada ufI:eta iii plamenikom ugljenisemo Shl.ll veverice na pozadini ad lema, (In ,w e doveJe u red i spase nas truJ za dan majki ... Isrovremenu, svako ad nas plab to spasavanje jedin­ stvenim obolom: pod maskom nastavnika, nedvosmislen pokrer, staje iza leda ovoga iii onoga, traii da taj spusti

36

~ Jedan od gJavllih junaka Erieovog stripa Tlntlnove avanture, -PrIm. prev,

37

Moc postojanja

P1'edgovor .' Atttopol'tret autora kcw deteta

od onill iz prvog reda traii da se premeste u posleJ.nji . Svi znaju sta to znaCi. Dok smo mi usred-;redeni na partiruru i sviranje ins rrwnenta , on ovoga ili onoga pomiluje po glavi, prede rukom preko neCijeg nata, ponekad je za\uee -.J okovratnik i time navede sviraca da pogrdi, da poene da se davi pod sopstvcnom kragnom, prestra\'ljen od tog pipkania. Taj isti nas uci da upravljamo kajakom, nedeljom po poJ.ne. Prema sasvim zJravoj !ogiei, primaju se same uni :
I jos dve reei 0 salezijaneu zaduienom za anlbulanru u koju niko ne zuri, i to s razlogom: zbog i najmanje glavo­ bolje bolesnik ee smesta morati da skine gaCiee i da pusti da ga ispipaju. S pantalonanla palim rreko eipela, ako se bunite i kai:ete da to nije ono mesto na kojem oseeate boL eujete kako vam kaiu da se komplikaeije s\udJ. mogu naCi : Pi pac iaja zatim nemarno izjavi da je vreme da se decak vrati na cas, i sve Clei)a<;ki plati samo kutijom aspirina. sam svoje glavobolje Cu\'ao za sebe ...

38

ra

12 Diseiplina, kainjavanje, Jozvuljeno, n-:Jozvolj..::no, dobra, zio, greh, neprestano smo Ziveli u toj a011osferi. I poslovi se obavljaju u strahu: ako se postigne los uspeh, ne zato sto neko nije radio, nego zato sto nije dovolojno pa­ metan, i on dode pod udar nedeljnog oeenjivanja i bude kainjen. Otae tabadZija iz trpezarije predaje i fi-ancuski, i to ekstra­ vagantnim metodama. Zimi sirom orvara prown,: i tera nas da reeitujemo pesme, da disemo duboko, da siroko za­ mahujemo rukama, da izmedu nogu driimo daeke torbe, da se okreeemo u smeru kazaljki na satu, i sve to u uCionici u kojoj se nalazi stotinak daka uobicajene zapremine. Posto su ga morile ne znarn kakve pedagoske brige - sto je veravamo bila posledica '68 ... - razradio je sistem preda­ vanja koja je snimio na malom kasetofonu sa sillialieama povezanim elektricnim kablovima s dodamim prikljuc­ eima, sto je sve sarn napravio. Snimei kree, mnogi kablovi su osteceni i povrh svega, male sillialiee su se napunile voskom iz usiju koje su slusale prethodne Casove ...

39

Moc postofanfa

PredgovoT : Autoportret autora luw deteta

Taj isti stipaljkama za veS 0 najlonske konopce razvu­ cene kroz uCionicu kaci slike isecene iz Hodoiasnika ili Katoliikog iWota. Svako od nas se pribojava kobne mogu­ enosti da mu bude dat zadatak da improvizuje na osnovu ti.h klisea. Ucenik koji izostane s casa moZe ocekivati grd­ nju ili prituibe na svoj raam, ali isto tako moZe i izazvati straSan napad, a da uopste ne zna ni kad ni zaSto je do njega doslo.

Prve molitve Citaju se ujutro, naSte srca, pola sata; zatim na kraju dana, jos pola sata, iza cega sledi vecernja beseda, trenutak za lieno uzdizanje, komentarisanje aktuelnih do­ gac!aja, prilika da se pomolimo za veliku zajednicu starih uCenika - mora biti da i mene blagosiljaju vee trideset gcxiina,

molitve se odnose na sve zajedno ... - ili (jtanje nekog od­ lomka iz jedine literature koju Citaju oni najintelektualniji salezijanci: Riders Digest. Ja tad a citam sve sto mi doc!e pod ruku, pa i to. Otac M oal, nesreeni klarinetista, zaduien je za taj ve­ cemji zahvat. Dobro mu je poznato da sam ravnoduSan i prema pevanju i prema sportu, a da naprotiv citam koliko &od je mo~ee kad god imamo Cuvene zajednicke odmore. Cirao sam Zana Rostana - kome sam u to doba poslao pismo sto je ostalo bez odgovora.. . - i Zelim da budem biolog, jer sam u to vreme njegovo filowfsko popovanje smatrao za biologiju. Moje oduSevljenje de lim a starog naucnika iz Vil d'Avre­ ja, izraieno u spiskovima Zelja predatim nastavnom vern, donelo mi je teret Casova iz prirodnih nauka: pisanje u epruvete kako bi se izmerila kolicina albumina, odsecanje glava iabama zarc!alim makazama kako bi se ispitalo ne­ ucestvovanie mozga u refll:ksima, mazanje kiselinom uz­ vrpoljene zadnjicc neke sirotice .. . Taj pop ne voli "inteligente", kako bu... Tokom jedne od vecemjih beseda, pred svim mojim dmgovima, prneitao je odlomak iz onog groznog Casopisa i upitao me za ime pisca recenice koju je upravo na\·eo. Srecom, bio sam procitao raj odlomak neko vreme pre toga i mogao sam da odgovorim - bio je to Tejar de Sarden i neki tekst 0 parte­ nogenezi (iz vodozemaca, mada ne s ponosom, pupovi umeju da ekstrapoliraju cak i Bogorodicu! ) Srmcnjak za ljubav prema bliinjem se nije upuStao u pojedinosti - sa­ mar je promaSio cilj. Drugi put su nam nekog srarog ucenika predstavili kao primer blistavog uspeha: postao je prodavac automobila,

40

41

Neki drugi, profesor matematike, iz dana u dan polako gubi sve malje, ukljuCujuCi i trepavice i obrve. Najpre mu se pojavi eela velika kao monaSka kapica, iz estetskih razloga obojena u boju kestena, pa onda perika koja jednoga dana odleti tokom ruce s nekim ucenikom i ostavi glavu tog coveka golu kao guzica. Stalno se nakasljavao, ispljuvak zadriavao u istima, zva­ kao ga kao ostrlge, nadimao obraze, a zatim ponl)Vo gutao pljuvacku kao da je dobro vino iz Bordoa. 5 najvece udalje­ nosti s koje ga moute Cuti u dugackom hodrlli.ll, on vee pocinje s ispitivanjem: "Pola srranice, prvo pitanje." SleJi pitanje - pa onda d'-a, pa ui. Za to vreme on pruia korak, u-aii kratke odgovore, ulazi govoreCi: "Skupljam zadatkc." I kod njega oni sporiji ponekad mogu da umaknu njegovoj osveti ili da izazovu napade be.sa, koji ni njemu nisu "trani.

13

..I.\1.oi postojanja

Predgovor : Autoportret autora !zao deteta

seo za volan najnovijeg madela blista\·og, kao kanarinac zutog renoa 15, i dobio cast da odrii vecernju besedu u kojoj je slavio vrline sirotista, popova, svog obrazovanja, itd. 1.:; isto vreme skola je organiuwala putovanje u Engle­ sku; on je ponudio putovanje na poklon nekom ad nas ko ne bi mogao iCi zbog siromaStva roditelja, pod uslovom da to zasluzuje.

putovati stojeCi. I tuge sro sam svoje sieusno telo morao da bacim u smrcilji\u i misieavu masu sticenika. Cvek pu­ tujem sedeCi. N a dan polaska, kad gledate kako drugi ocilaze, dade vam da zaurlate, zatim da zacvilite poput ranjene zivo­ tinjice. Regresivna Zelja da se zavucete u neki eosak, da se sklupcate, da zauzmete poloiaj fetusa i da CuceCi u svojoj mokraci i izmetu cekate hipotetieki kraj sveta koji ce okon­ cati tu moru. Oseeam se kao sugavo pseto sto ze zavuklo u s'l.'oju kucicu. Verovatno znajuCi sta za siroce znaCi kad gleda kako odlazi saCica. njegovih bliinjih - ipak, manje sirocadi nego sto je ono ... - naSi ucitelji kao da oiabavijuju pritisak. To je udobnost pruiena u stenari, poniZavajuCa painja. Menta i grenadin u bocama cine vodu prijatnijom; nedeIjom, iuta ili narandZasta soda; projekcije Tintina na staklenim ploca­ ma uz izvdtacene komentare salezijanca na duinosti koji tekst Cita s kanona pod svetlosm diepne lampe. Te price o Tintinu na mesecu toliko su glupave da se coveku place. U griu su mi se zagiavili jecaji kojih sam se nagutao ZJ. vjeki vjekov. Nedeljom ujutro misa. Iz kapele uvek izlazim s evrstim ubedenjem da ni na trenutak nem da poverujem u te budalaStine. Nisu popovi od mene napravili nevernika, ja to vee jesam; naprotiv, kao ateista od rodenja, u predstavi koju su mi priredili nalazim materijal da se ucvrstim u uverenju da oni egzistencijalno gre.se. Saialjenje deteta pre­ rna odraslim a nezrelim ljudima. Kad se nadem u svom rodnom selu, parohijskom popu moram da odnesem na potpis papir kojim potvrduje da sam odlazio na bogosluienje. Vrlo brzo naucim da podra­ zavam potpis i da plliim ocev svetli iitan pod limenim

Nismo znali koji su kriterijumi te zasluinosti, ali smo \·ideli koji je ucenik dobio poklon. To nisu bila ni moja ce­ tiri druga u ne<;reCi ill ja, ~oji smo ostaii sarni u sirotiStu dok su ostali autobusom isli na svoje putovanje. Posto salezijanci nisu bili predvideli da ce ta sacica dru5tvenog otpada ostati na dnu kazana, zaboravili su ill i da predvide obed za to veee ...

14 ~edeljom u sirotistu stega neprimetno popuSta. Zatisje u nasilju ... Malo vise blagosti, painje, vreme je sporije, ali i duie. Red i dalje vIada, razume se, ali je primetnija i bar­ sunasta rukavica na gvozdenoj ruci . Taj osecaj da vreme protice slobodnije pocinje subotom, pred kraj popodneva posvecenog veronauci. Dolaze porodice, neprekidan niz kola, suro\'ih decijih pogleda upucenih tuc1im roditeljima. DeCiji pogled? Dfungla u dZungli. Automobili se sve tde krem po dvorutu. Prilikom prvog izlaska osetio sam divljacnost hordi koje pokrece mozak gmizavca. Moj desetogodisnji oklop ne moZe se meriti s telom adolescenata uveibane tehnike koji auto bus zauzi­ maju na prepad. Seeam se kako se moj kovceg ljuljuSkao iznad tuc1ih glava i da sam sebi rekao da vise nikad neeu

42

43

..Woe postojanja

krovom perionice na d\'a koraka odatle. PoncbJ Citam. CuceCi na drveru koje se nadnosi nad rekom. Z\,ona mi javljaju bda trcba da se vratim lcuCi... Posle prvog izlasl\Tataka u sirotiste? Ne znam vise. Ceriri godine, ceriri beskonJCne zime, cetiri pura po dve storine pedeset dana leda i jeda, hiljJ.du dana liZ ra­ spadnuti :6 mog derinjstva. U cetrnaestoj godini imao sam hiljadu godina - i ce:u vecnost za sobom.

P~-ec{qovor

: Autoportret autora kao deteta

Bobet i Koko, kuja i vrana, uginule su; isto rako i sirori Ferdinan; otac Moal takode, sahranjen u pesku na nekoj plaii na obali La Mansa; nastavnik rucnog rada napustio

je salezijanski n:d, cuo sam da se oZenio i zasnovao poro­ dicu, i dobro je u(inio; 0 pedofilima nemam vesti - 0 melo­ manu, 0 svesrenil.'U zaduZenom za disciplinu - bolnicar Idi pod zemJjom na skolskom groblju; jedan od nastavnika sporta pmrao mi je drug; njegova una. koja mi je davala makaze da bih u laboratl1riji zahama mogao da odsccarn glave, takoJe ne propuSta nijedno od mojih preda\'anja na Narodnom wUverzitetu u Kanu; pop tabadiija je u penziji, u losem stanju, kako mi kaiu; salezijmac s glavom celavom kao zadnjica izlazi bez perike; razgmarali sP1ojednom i!i dvaput, vernje da iman1 fanrasticnu maStu, ali je tacnije da on ima krarko paml.i:nje, sto jc patologija za koju nema leka. Ni na koga nisam kivan. Pre ce biti da saialjevam sve one marionete na pozornici prevelikoj za njihove male sudbine. Ubogi Javoli, zrtve koje su postale didati kako bi pokuSali da ne vernju u to da su samo igracke fatuma. Sirotiste je, znam to, ubilo neke koji se od njega nikad ni<;u istinski oporavili, skrhalo ih, samJelo, wUsrilo. Napravilo je one i posluSne zupcanike _u maSineriji dru.Srva, dobre supruge, dubre oeeve, dobre radnike, dobre gradanc, vero­ vatno i dobre vernike. Ja sarn jednoga dana zajedno <; majkom u kancelariji So­ cijalne pomoci, kuda sam je otpratio da se rasp ita 0 idcn­ titetu svoje majke, otkrio da je kad i ona, ostavljen i njen brat, koji je, opet, bio smeSten u ... Zijd. Duinost mi ie, posto znam sve sto znam, da doprinesem spokoju neo;po­ kojne JuSe svoje majke. Posrajemo zaista odrasli kad nnima koji su na nas pusrali pse ne znajuCi .~ta raJe pokaZemo gest pomirenja, neophodan da bi naS fivor otisao dalje od resantimana - pre\-ise skupog zbog silnog rasipanja ener­ gije. Velikodu.snost je vrlina odraslog coveka.

44

45

15

.1Uoe postojartja Kako ne bih wnro oJ IjuJi i njihm-e negativnosti, za mene su hl bile knjige, pa onda muzika, na kraju slikarstvo, a pre svega filowfija . Pisanje je bilo kruna svega. Trideset knjiga kasnije, imam utisak da moram da saberem svoje reci. Ovaj predgovor daje kljuc:, stranice koje slede potim iz svih mojil1 dela koja su svako za sebe proistekla iz podu­ hvata preiivljavanja koji izvodim jos od sirotista. Smireno, bez mrinje, ne znajuCi za prezir, daleko od bilo kakve Zelje za osvetom, imun na bilo kakvu zlobu, upoznat sa stra.snom mo(i tuinih strasti, Zelim c;;amo da se gaji i siri "moe posto­ janja" - prema Spinozinom sreenom izrazu, poput dija­ manta ugradenog u njegovu Etiku. Sarno wnetnost stvore­ na na osnovu te "moci postojanja" leb od proslih, sadaSnjih i budueih patnji. l.novembra 2005 .

PRV1 DEO ALTERl~ATIVNA

METODA

I

POBOCNI TOK FILOZOFIJE

1

Vladajuia istmwg1'afija. Magijska misao oblikuje klasicnu istoriugrafiju fuozofije. Zafudo, apostoli cistog uma i transcendentalne dedukcije nalaze zajednicki jezik u mitologiji koju srvaraju i zatim svesrdno reprodukuju kroz predavanja, sasravljanje Clanaka, ispovedanje, pisanje, obja­ vljivanje basni koje od silnog ponavljanja postaju istine i jevandelske reci. Krada, prikriveno citiranje, preivakavanje tudeg pojmovnog corbuljaka i druge korporacijske radosti su vodilje sveta urednika cnciklopedija, osmiSljivaca recnika i drugih aurora istorije fLozofije i prirucnika za zavrsne razrede. Poredenjem proizvoda te oblasti dolazi se do zaprepa­ srujuceg ujednacavanja: iste odrednice, isti tekstovi istih autora, isti sadriaji u biografskim beleSKama u prirucnicima, ponekad cak ista ikonografija ... EncikloFdije se veoma cesto prave prekrajanjem belezaka 0 delu koje urednik na­ stoji da prevazide a koje autor, placen na sat, sklepa na brzi­ nu i ~an10 aktualizuie bibliografiju u koju ne propuSta da

49

Moc postoirmia

.'

ubaci izvestJ.n broj uputn ica nJ. s\'oja deleJ. i na cbnke od poverenja. O d knjige do knjige reprodukujll se mito ­ vi koji se nika ko, ni jedan jedini put ne dovode II sumnju. M eau tim bJ.snama koje su postale iZ\'esnosti dostojne divljenja nalazi se i sledeea ideja: fiIozofija se raaa u Grckoj u VII veku pre H rista, s osobama koje nazivaju predso ­ kratovci. Vee sama ta recenica -sadrii najmanje tri grdke: mesto, datum i ime. Nairne, mnogo pre tog datuma misli se u Sumeru, Asiriji, VaviIoniji, Egiptu, Indiji , Kini i meau drugim varvarima s grckog stanovista. Sto se tiee p redso­ kratovaca, to je savrseno upotrebijiv poj am, ostava u koju se sve moZe ocUoziti, vrlo korisran za izbegJ.vanje dubljeg proucavanja. Sta odisra kaie sama ta reC? U srvari, izgIeda da ona o beleZava odreaeno vreme pre Sokrara. Uzmimo datum njegovog roaenja: oko 496. godine. Ili danun smrti, 399. godine. l li cak datum kad je na vrhuncu: oko 350. godine. Po logici, predsokratovskim se moZe nazvati neki dogaaaj _ pad Talesa u bun ar - knjiga - Empedoklova poema 0 pri­ rodi - fuozof - Heraklir, Pannenid, Demokrit - misao _ abderieanski atomizam - pojam - Pannenidovo Jedno _ koji prethode tim datumima. U najgorem slucaju, ako ra­ runamo siroko, nista ad onoga Sto je usledilo posle smrti Platonovog ucitelja ne bi smelo biri naZ\'a..I10 predsokra­ tovs kim ...

!

Kako onda shvatiti ukljucivanje Demokrita u tu konste­ laciju u kojoj nekoliko vekova naporedo postoje apsolutni materijalisti i potpuni idealisti, atomisti i spiritualisti, zago­ vornici mita i zastupnici razuma, geografi i marematicari, Mileeani i Jonjani, izmeau mnogih cirugih grana ? Stavise: ko moze da objasni kako to fuozof iz Abdere moZe biti

50

Alternativna metoda

predsokratovac eiji je saruvani korpus najobimniji, kad znamo da procene dopustaju da su njih dvojiea roaeni u skoro isto vreme i da je on Sokrata nadZiveo tri decenije? Pa otkud onda ta ozbiljna greSka, koju je Zan-Pol Dimon utvrdio ali je nije ispravio u izdanju koje je priredio za Plejadu? Druga basna : ftlozofija je radena bela) evropska. OCi­ gledno, pristati na to da vodi poreklo od varvara, priznati da ta magijska genealogija ima nekakvu genealogiju pret­ postavlja volju da se za viteze zarede i ruti, i emi, i melezi. Nema nicega previse belaCkog kod onih rasista Grka sto ni demokratiju ne ljube previse - jos jedno opste mesto: da su Grei izumitelji demokratije! Oni, koji slave Cism 10m kao jedino sto moZe ozakoniti bilo kal,,\lO uCeSee coveka u zivotu grada. Zene, Meteei, to jest, ru nastanjeni stranei, belci koji nisu rod om iz ciste rase, iskljuceni su iz te tuvene demokratije -svedcne samo na grad Atinu. Logos pada s neba, grcko eudo ... A5ta je s Pitagorinim putovanjima u Egipat i znanjima i muciro')tima koje je tamo otkrio? Sta s pohodima samog I?em~kritay Pe~ u.) kod Indijaea, Etiopljana i Egipea..Iu? Sta sa susretima s haldej­ skim asrronomima, persijskim magovima, indijskim gim­ nosofistima, bilo u njihovim zemljama, bilo kad bi oni pro­ lazili kroz Grcku? Grcka bela cistota zanemaruje me.sanje {­ ljudi i ideja! Kosmopolitska necistota s varvarima u presud­ noj ulozi? ~i ne pomisljajrno na to... D earstvU zvanicne ftlozofije, basne ocinose pobedu. Proizvodi viadajuee ftlozofije ne dovode se u pitauje. Kak0 bi se to i mogio, kad istoriografija nikad nije hila predava..I1a u okviru korpusa ftlozofskih proucavanja? Toj konstrul~eiii nigde se ne posveeuj e vreme : ne moze sc fLiozotlrati ()

51

A lternativna metoda

ilioc postojanja glacanju istorije filozofije. Cemu to uklanjanj e neravnina ita obaveza da se razliCito ubaci U oblike koji mogu poslu­ ziti da se vitalnost razlicitih misli pri.nucli na sluZbu san10 jed.nom velikom nabaZdarenom toku~ Ne izgleda urnes no uvocliti epistemologiju ove disci­ pli.ne, ali nam pogled na marksisticko-lenjinisticku istoriju filozofij e izmamljuje osmeh - baS kao i slican projekat koj i potpisuje neki hriseanski autor. ZaSto bi istoriograflja koja se predaje u institucijama bila neutralna? U ime eega se to i ona ne bi pokoravala ideoloskim ocekivanjima? Pre svega onima ko je proizvodi civilizacija jos pre dye hiljade godina obeleiena hriseanskom vizijom sveta. Ne moiemo trgovati epistemom nase kuJ rure kad stvaramo istoriju bilo koje cliscipli.ne. Istoriografija se zasniva na dye hiljade gocli.na, sa sve­ snim i odlucnim ucesrucima, ili ne, s dobronamernim pre­ pisivaeima i arhivarima, ili ne, s neocekivanim obrtima u istoriji - papirne pcxiloge, poZari, prirod.ne katastrofe, krhkost podloge, nepouzdanost sredstava za oCuvanje, dobra ili zla volj a ueesnika, licne i.nicijative i ideoloske odluke driave, mcianje krivotvoritelja, ueciee nesrruenjaka, itd. Sve to do­ prinosi stvaranju prvo bitnog korpusa tesanog tako da se do­ vede u red. Ko pise istoriju filozofije? Prema kojim nacelima? S ka­ kvim ciljevima? Da bi dokazao, sta? Cemu? S kojeg gleclista? Kada poeinje praksa Istorije, Enciklopeclijc, Leksikona, Prirucnika? Ko izdaje, illstribuira, prenosi? GJe? Za koju pubhl.'U, koje citaoce? Kad nam takvo dcIo dOLk u rukc, cela vojska manje-vise dobronamernih, manje-vise obda­ renih, postenih i i.nteligentnih ljucli stoii u senci, i21 leaa ...

nasm

52

2

Platonovslw a priori. U dye reei, recimo sasvim jasno: vladajuca istoriografija proistiee iz platonovskog a priori nacela prema kojem je ono sto potiee od Cula u stvari ftkcija. Jedi.no je stvamost vidljiva . Alegorija peCine u klasicnom obrazovanju fuozofa deluje kao manifest : isti.na Ideja, prevashodnost Inteligibilnog, lepota Pojma, a nasuprot tome, ruZnoCa Culnog sveta, odbijanje materijalnosti sveta, preziranje o pipljive i imanentne stvarnosti. Kako bi se istakla takva vizba s~t~ nema nicega boljeg od toga da se iz ukupne istorije filozofije izdvoji ono sto naizgled priprema, ilusrruje i sleill ta a priori postavljena nacela. Kad Vajthed u dosetki upueenoj Gifordu za vreme ne­ kog predavanja tvrill da se fliozofska tradicija u Evropi sastoji od niza beleiaka dodavanih liZ Platonov tekst, U stvari ne grcii... Tako, sve sto postoji izvan tog od.nosa prema grckom fuozofu ostaje zaboravljeno, zapostavljeno, omalovaieno, besposted.no odbaceno. Time sto se tekst ne prevodi, time sto se ne radi na njegovom izdavanju, time sto se korr us o<;tavlja rasut po polju anticke knjiievnosti, izbega\-aju se univerL.itetski radovi, teze, publikacije, Cianci, zabranjuje se, dakle, predavanje i sirenje tih ideja, koje su, meautim, znacajne. Po lu-istovskom nacelu, piSe se istorija filozofije koja tre­ ba da slavi religiju Ideje i Idealizma. Sokrat je kao mesija usmreen zato sto je bio otelovljer.jt: fuozofskog otkrivenja inteligibilnosti, Platon kao apnstoL od.nosno sveti Pavle odan cilju inteligibilnosti : idealistitka filozofija je religija koja se otkrila zapadnom Cmu . Od tog trenutka poCinje racu.nanje vremena u od.nosu na Sokrata: pre njega, posie

53

]vioe pustnjanja

A lte1"1latilma metoda

I1jega, predsokratovski, poslesokrJ.tovski. Istoriogratlja Cak urvrduje nazive llii i sokratovci kad se govnri 0 .i\ntistenu, kinilcu, i Aristipu, kirenaic~ od kojih je S\alu tvorac auro­ nomnog senzibiliteta, ili ostali sokratavci, kal(o ih zo\·u, pre svega Simiju i KebetJ., dvojicu .. . pitagorejaca: Na temu do minacije idealizma u klasicnoj i<;tonugrafiji u istoriji postoje brojne varijacije-. Tako hriscanstvo, kad je postalo zvanicna religija i fliowfija, odbacu)e<;':e sto smeta njegovom rodoslovu - abdericanski matcrijalizam, Leuki­ pov i Demokritov atom.izam, Epikura i ka.'>r:a grcl~a : rimska epikurejsrva, kinicki nominalizam, kirenai6u-ski hedonizam, perspektivizam i relativizarn sofista - i povlasruje one sto sto moZe da prode kao propedeutika za novu religiju: tu pitagorejski i platonovski dualizam, nematerijalna duSa, reinkarnacija, preziranje tela, mrinja porema zivotu, sklo­ nost askerskom idealu, spasenje ili prokletstvo posie smrti sa\Tseno odgovaraju. Kasnije hriscanstvo s neprikrivenom srecom gkda na procvat duha i rona srednjovekovne sholastike koja ponovo Jozivljava slavu u velikim casovima nemackog idealizma koji pocinju od Kanta a uvelibva ih Hegel, 0 kome nikad ne mOZemo dovoljno reCi koliko je zla naneo na polju istoriografije onim spomenikom filowfske naillnenosti, sa­ mozadovoljsrva, uobrmnosti i nacionalizma koji pred­ stavlja njegm'a Istorija jilozofije - uwr savremenim zastup­ nicima ncke philosophia perennis) ali bele, idealistiike, evropske... Da ponovimo: vladajuCa istoriografija je idealisticka; ona se moZe podeliti na rri etape : platonovsko razdoblje, hriscansko razdoblje i nemac;u idealizarn. U adminisrra­ tivnom jeziku zvanicnih programa za liceje: Platon, Dekarr i Kant, Driava i njena pecina s IJejama, Rasprava 0 metodi

i njena supstal1cija uma, p3. onda Kritiha Cistog uma sa svo ­ jim ftnomenuTI3., I1Jravno, ali pre svega s noumenima, ger­ manskom reinkarnaci jom Pbronove IdejeT rako se-moze prodavati zabluda 0 razLicirosti i liZ nju kriju meariti jedan te isti svet pod razliCitim nazivima ...

54

3

ProtivisWrija ftlozoftje . Ne bi li bio sagraden taj lepi \Tt

Cistim stazama i lepo potkresanim i bunjem, treba mnogo

seei, glab ri, tesari. Isricanje ovog ili onog aurora, ove misli

pre nego neke druge, naglaSavanje jedne srruje, priprema

cele masu1erije koja ce pomoei da pobedi njena teza, pri­

moravaju na ro da se u podrume bacaju uTIena, teze, knjige,

pojmovi.. . Iznosenje na videlo na jednom mesm pret­ postavlja ostavljanje u tan1i na nekom drugo m : ipak, u tim skladistima ostalo je rnnogo neuporrebljenog materijala. Predmet mog kursa na N arodnom w1iverziteru u K311U ­ videti Filozofilm zajednicu - predlaie da se na sverlo dana iznese ta altemativna isroriografija. Istoriografija je, dakle, zabo ravljala, u najboljem slueaju zapostavljala; precutkivala, svesno ili nesvesno; ponekad i organizoval a ro sklanjanje u srranu; zahvaljujuCi predrasu­ d3lTIa, ne dolazi do povremenog preispitivanja: nismo stekli naviku da na killike gled3lTIO kao na fliozofe , uostalom, i H egel pise crno na bela: 0 njima posroje S3lTIO anegdote ... Sofisri? Sve do nedavnih rehabilitacija, na njih se gledalo Plaronovim okom: placel1ici filowfije za koje istina ne postoji i u ciji.In ocima je vaino san10 ono sto postigne uspeh! Sve pogoduje tome da izbegnemo da vidimo m o­ dernost te relativisticke, perspekrivisticke, no m inalisticke, jednom recju - antiplaronovske misE !

5

55

lvloi postojanja

Altc1'nativna metoda

Delamici rradicionalne istoriografije Ostvaruju Platonov nevero\'ami san : cinjenice se nalaze kod Diogena Laertija - Zivot i ntislj"enja znammitih filozofa (IX, 40 ) - i po meni it: eudnu sto se 0 wj isturiji nikad ne govori jilozofiki. Platon ie z:usta ct:znuo za velikom lornacom na koju bi bacio sve Dcmokritovc mjigt:! Znacajan broj dela, njihov uspeh, pre"eliku prisustvo njcg(wih tekstova naveli su dvojicu pitagorcjac:: - Amiklasa i IGiniju - da odvrate Platona od takvog nedela. Filozof - izumitelj modernog aurodafea ... Od t';g rrcn....,tka shvatam( 1 da se u svim Platonovim deli­ rna Demnkrit ne pominje ni na jednom mestu! Taj zaborav L1\'an je pojrnovnom autodafeu: nairne, vainost njegovog Jela, a je lS j vise njegovog ucenja, mogla je Platonove mastari!e dovesti u te.~koCe, odnosno do pogibelji, pa je time zahte\'ala i jasno i otvoreno, posteno, intelektualno ubja.snjenje. Platunovsko zauzimanje za antimaterijali­ <:ticko stanoviste ispoljava se jos za Zivota fllozofa: logika vladajute klasicne istoriograflje ponavlja tu sklonost: ne dolazi u obzir da se pridaje bilo kakva vainost toj drugoj fIlozofiji, razwnnoj, racionamoj, antimitoloskoj i proverlji­ voj vee samo zdravim razwnom - koji fIlozofuna toliko cesto nedostaje ... Kleveta na ra6.m tog dela opstaje: ataraksija koja definise ZJdovoljstvo, odnosno odsustvo nemira koje se postiZe mudrim i umerenim koriscenjem nuZnih prirodnih zelja, postaje trivijalna pohota iivotinje sto se prepu.sta najsiro­ vijem uiivanju. Atomizam, koji s\-et svodi na kombinaciju atom a u praznom prostoru, smatra se za nesposobnost da se raspolak inteligencijom dostojnom tog imena. Prin1anje robova, i.ena, stranaca u V rt iz.ndo ga je m glas kao grabljiv­ ca koji hoce da privuCe plen za svoju razuzdanu seksualnost,

itJ. I dVJde<;et vek()\-a mi .~ljenja . preuzima te klevetc i u njima nc menja ni s!ovcJ..

56

L' samoj Antici, protivistorija filozofije delujc kao ncito stu je lako ostvarljivo: ona bi okupila sve Platonove nerpi­ jatelje! Ili bezmalo sve .. . Leukip, osnivac atomizma, zatim Demokrit, pa Antisten, Diogen i drugi kinici, Protagora, Antifon i saCica soflsta, Aristip iz Kirene i kirenaicari, Epikur i njegovi - dobar svet. Kasnije, kao protivteiu hri­ seanskoj fikciji sagradenoj na konceptualnom liku zvanorn Isus, crkvenim cx:ima koji su se brinuli da obezbede ideolo­ ski materijal za hristijanizaciju Cars tva, srednjovekovnim sholasticarima, iz senke u kojnj Cuce moiemo izvuCi siobo­ doumne gnostike - Karpokrata, Epifana, Simeona, Valen­ tina ... - a za njima i braeu i se..,rrc SloboJnog Juha - Bcmi­ venga iz Gubija, Hajlvige Blemardina, braL~ iz Brina i druge iluminate... MnoStvo neznani~1 ljudi sa svojim teorijskim panteizmom i prakticnim filozofskim orgijama koji su ipak mnogo uzbudljiviji od monaha pustinjaka, skrllienih opata i drugih rnanastirskili kenobita ... Ista napomena vaii i za konste!aciju hriscanskog epiku­ rejstva - koje je u pemaestom veku uveo Lorenco Vala ­ jedna De Voluptnte, koja cetiri \'eka mje prevedena na francuski, sve dok joj nekoliko prijatelja za koje sam se ja pobrinuo da im na nju skrenem painju nije pruiilo zado­ voljenje (ilusrrovao ju je Pjer Gasendi) preko Erazma~ Momenja i jos nekili - francuskili baroknih libertena Pjera Sarona, La Mot Le Vajea, Sen-Evermona, Sirana de Berieraka... - francuskili materijalista - opata Mdije.a, La Metrija, Helvecijusa, Holbaha.. . - anglosaksonskili utilita­ rista - Benrarna, Stjuarta Mila - ideologista zaimeresovanih

57

j\1oc postojanjn za psihologiju - Kab:misa - epikurejskih transcendentalista - Emersona, Toroa - deko nstruktivistickih geneJlogicara - Paul R e, Lu Salome, Z an-Mari Gi jan; socijalista-li berta­ rijanaca, levih niceovaca - D eleza, Fukoa - i to likih drug il1 ucenika zadovoljsrva, mate rije, puti, tela, i ivota, srece, radosti, krivi po isto toliko tacaka ! StJ. se zamera tom sveru? To sto ±eli sreeu na zemlji, sada i ovde, a ne kasnije, hipoteticno , na drugo m , nedostiinom sveru koji je zamisljen kao deCija baj ka.. . l manencija je neprijatelj, prostacka rec! Epikurejci svoj nadimak "prasci" duguju Cinjenici da ih odreduje njihov fizioloski izgled: njih ovo postojanje proizvodi njihovu SLLSUnU. Posto nisu mogli da posrupaju drugacije nego kao prijatelj·i zemlj"e ­ da upotrebimo srecan izraz iz Platonovog Timaja ... - ti materijalisti su sami sebe osudili na to da riju nj uSkom a da uopste i ne znaju da iznad njihovih glava postoji Nebo puno Ideja. Svinja nikad nece saznati istinu, posto do nje vodi San10 transcendencija, a epikurejci onroloski ostaju u najpotpunijoj imanenciji. Ali, ne postoji niSta osim ovoga: stvamosti, materije, Zivo ta, zivog bib. Platonizam je svemu tome o bjavio rat i nastavlja da proganja sve Sto slavi nagon za zivotom. Sta je zajednicko celoj toj konstelaciji nesvodljivih misli­ laca i njihovih misljenja? Izvanredna briga da se dekon­ srruisu mitovi i basne kako bi ovaj svet postao podnosfJiv i pozeljan. Da se bogovi i strahovi, bojazni i egzistencijalne strepnje svedu na materijalne uzrocnoposledicne lance; da se pripitomi smrt, liZ pomoc aktivne terapije sada i ovde, bez pozivanja ljudi da jos za iivota wnru kako bi kad kucne Cas umeli bolje da odu; da se osmisle reSenja liZ

58

Alte:'11ativna metoda pomoc stvarnog sveta i ljudi ; da se radije opredeljujemo za skromne i osrvarljive tuozofske predloge nt:go za uzvisene ali neupou·ebljive pojmovne konstrukcije; da se odbije da se od bola i pamje prave purevi koji vode licnom spo­ znanju i iskupljenju; cia se sebi za cilj postavi zadovoljsrvo, sreea, zajednicka korisr, ugovor radovanja; da se covek po­ miri sa svojim telom i da nema za cilj mrinju prema njemu; Ja kroti strasti i nagone, Zelje i emocije, a ne da ih brutalno ih rupa iz sebe. Sta je cilj Epikurovog projekta? Cisto zado­ voljsrvo postojanja ... U vek akruelan projekar.

II TELES~I

RAZUM

1

Attmbwg1"afiki roman. Druge silnice prolaze kroz istoriju fhozoiije. Drugi parovi govore 0 ulogu i ueinku discipline. Idealizam, materijalizam, svakako, asketski ideal, hedoni­ stieki ideal, cia, transcendencija, imanencija, naravno, ali isto tako mrinja prema ja i pisanju 0 ja. S jedne strane, ftlozofi eiji tekstovi kao da ne ostavljaju nikakvog mesta za auto­ biografsko poveravanje, za. detalj poza.jrnljen iz lienog isku­ stva, za dogadaj izvueen iz sopstvene pustolovine; s druge, oni koji se oslanjaju na lieni Zivor, njime hrane svoja razmi­ sljanja i Cak priznaju da odatle w,11aee pouke. Glasnik koji izbegava sopstvenu lienost kako bi uverljiviie delovao kao posrednik koga nadahnjuje misao dosla () drugog mesta, viseg i daljeg nego Sto je on, sisla s neba; ili egotista koji priea 0 SVOfTl. zivotu, sebe ubacuje u pripovedanje i uci da svaka misao potiee ad njega lieno, taenije, od njegovog tela. Medutim, m·aj rascep potiee cxi fikcije, jer svi filozofi bez izuzetka misle po~azeCi cxi lienog iskustva. To razJvajanje

61

Moc postoja1'lfa

A iternrr.t£J11trt metoda

otkriva drugaciju logiku: s jecine strane, oni koji se sklivaju i stvaraju iluziju 0 epifaniji razuma u sebi, i protiv svoje vo­ lje; s druge, maj ili onaj koji je jasno pripisuje sebi. Klasi­ ena i o"adicionalna istoriograiija oCiglecino drii do onih laino skroml1ih i do v6tih prikrivaea. Ona voli gordu smemost jednog Paskala :Zoji, znamo, rvrdi da je fa cUJ5tojno m"l'inje, ali kad se zanese, koristi sedam stotina peJeser i tri pura ree ja u onoj kupusari od . .11.isli. Ja za ucirelja smarram Monrenja. Deo uspeha njegovih Eseja potice od odabira kOJi doprinosi uspeSnostl kniige: budenje lIZ zvuke spineta, posluga koja pried latins:ci, veSti­ na njegovog oea na konju, licna nespremost u manualnim, telesnim i sportskim veZbama, uiivanje u ostrigama i vinu klarcru, strast prema ienama, ogromna rana na njegovom malom polnom organu, ulcus ienskih poljubaca koji mu ostavlja miris na brkovima, njegova macka, rani seksualni neuspesi, pad s konja, nevolje s razbojnicima koje je sreo u sumi ili kod kuce, susret s prijateljem, ruga posle njegove smrti i mnogi drugi trenuei korisni ne sarno kao anegdota. L1 svakom slueaju, za filozofa njihova zanimljivost ne leii u pricama, nego u tome sto one predstavljaju pocetak nece­ ga: vaine su zbog fliowfske uloge koju imaju. Nairne, egzistencijalno je to koje daje teorij~ koja omogueuje po­ vratak egzistencijalnom. Tako, pOSavsi od tih priea - koje predstavljaju sredstva misljenja i nisu sarne sebi eilj - Monrenj raspravlja 0: ulozi obrawvanja u gradcnju identiteta; udelu nasleda u licnoj evoluciji; znaeajnoj ulozi tela u fliozofiji; razmisljanju 0 identitetu, bieu, onroloskoj neizvesnosti pred drugim; 0 udelu zivotinjskog u coveku; 0 znaeaju stoicke ocilucnosti, pouzdanosti i postojanosti; 0 mogucnosti zivljenja na

epikurejski lucin; 0 drugim zivomim poukama koje mogu posluziti u gradenju sebe, njil10vom autoru, svalcako, ali i Citaoeu uVlleenom u prijateljsko saueesnistvo. Deo francuske filozotlje gm'ori u prvom lieu. Adrijen Baje, prvi Debrtov bi og rat~ saopstava nam kako cuvena Rasprava 0 metodi umalo nije nazvana Popest mog iivota. To sto neko polazi od sebe ne obavezuje ga da tu i ostane, niti cia zbog toga oseb nekak., 'o poteneijalno grdno zado­ voljstvo. Izmedu odbacivanja J a i mahnitog egotizma ima mesta za Ja koje ce imati pose ban status: bice prilika da se shvati svet kako bi se dokucilo nekoliko njegovih tajni. Fi­ lozofska ino"ospekeija - D ekartova opklada na cogito - pruia odredeno polaziste. Svaka onrologija pretposravlj a neku fi­ ziologiju koj a joj prethodi.

Egziste1uiJalni hapaks. U Zivotu filozofa telo, dakle, igra vainu ulogu. Sve sto je vezano za to pitanje moze se naCi u Veseloj na.uci koj u je napisao Nice koji dobro zna 0 cem u govori, on koji je znao sarno za migrenu , zapaljenja oka, mucnine, povracanja i druge niwve raznih boleStina . On postavlja osnove fliozofskog citanja dostojnog tog imena tvrdeCi da se svaka fliozofija svodi na ispovesti jednog tela, na autobiografyu bib koje patio Misljenje, dakle, proistiee iz uzajamnog dejstva izmedu su bjektivne puti koja govori ja i sveta koji je sadrii. Ono ne silazi s neba, pOput Svetog duha sto puSta plamenc jLZike na izabrane, nego se penje iz tela, nice iz puti i izvire iz un"obe. Ono sto u telu fliozofira, dakle, nije nista dnlgO do snage i slabosti, moCi i nemoci, zdravlja i bolesti, velika igra telesnih strasti. Na drugom~ mesru Niee govori 0 telu koje je uvekgolemi 'razum.

62

63

2

\

.

\

" " )'X '<-' \ '\

l

.I.1,1oc postoja.nja

Altej'natiplta mt:todfl

Nedostaje cliscip11na koja bi omogucila Citanje i dciifro­ vanje tllozofskih tekstova. Ne neka nova semiologija, te­ kstologija, nauka 0 jeziku., nego egzistencijalna psihoanaliza koju je Sarn° ostavio na ceclilu--="- na teorijskom ceclilu u Bicu i niftavilu, na eksperimentalnom ceclilu u u-i toma PovodiblO!f idiota. Tn, filozofija se ne moze shvatiti na plato­ novski nacin, kroz meclitiranje 0 \-elikom pojmovima, samo m maglovitc>m polju cistog duha, nego na materijalnom terenu telt.) nih , istorijskih, egzistencijalnih i pSlloanaliti­ ekill uloga, izmedu ostalog... Zaeudo, istorija fuozofije prepuna je J.2<)i~-'lin~mOCu kojih bi se raj plan mogao sprovesti u delo. Medutim, ne bi 11 se do toga doslo, treba odustati cxi odbacivanja biografije kako bi se potvrclila mogucnost da se shvati unutrasnjost dcla njedno s njegovim marginama, ivicama i spoljasnjim o bcxiim a. Nc :zmm da je pojedinost dovolina, da anegdota S\'i;; saiim
poJuhvata. l' muzici j;: to grdzi haos anahrusisa prc neO-o t:' stu pocnu ist
1 Egzistencijalni hapaks je dogaaaj koji se desi jednom u zivotu poje­ dinca iz kojeg naglo i nuino dolazi do prekremice u zivoru i misljenju. Rec hapaks je neologizam koji je skovao Dwn Trap 1654 (Belcs7ze 0 Starom i N(JJJ(»1l ztWetu ), od grCkog iimx1; (A.E)'OIlEvov), (reCeno) sarno jed­ nom. Dugo je ovaj tennin oznacavao reCi ili izraze koje prevodioci nisu mogli tacno da preved.u POSta se uopste nisu javljali u literaruri. Hapaks u lingvistici i leksikologiji oznaCava jeziCku formu koja je po­ tvraena sarno u jednom izvo ru. Onfre stvara pojarn egzi
ud kujih se ~.1.swji ljudski Zivur. Onfre pcxbeca i na s;ucaJ ft!uwfa Zila ukijea, kvji je kau dc:te SpllitiO ruk"U u grm i tako vtnao ptiCicu, koja je puletela pravo U KanJie grabljivlce koja jt: u taj mah ruda prdet:lia. Taj Jogadaj jt: toliko prepla.sio lA:kij14 da ga jt: proga~jao i navw da ~l: cdog zivota b:Wl pitanjima CO\t:koVt: nuZoosti i slt1bode. /:-"Po; 1;"etu ji!Jzoji! 0w bbmmt!, p0rekJo La .\-Ltrije~e hedonisticke mat..:rij::li,rickt: rni.~li, knje vezuje za 1742. godinu i za trenuLlk kada je La l\ktri !ekar u trancuskoJ gardi vojnx!e od Gramnoa u \ reme rata u Flandriji. Na bojn' 1m polju, La y1etri zilljuruje da "kada je telo sbbo, nema misli". :\vgmtin se preobratio kada je u ·.Tru Otvurio Sveto pismc na nekoj poscbn() upecatijivuj str:mici. - P;-im. P;-C'i'.

64

65

~\ IN' postoJ(mJa

AlternatiJina metoda

dasnji hekrija i veseljak, buduci Crkveni otac, doktor kato­ licke dogme nalazi se duboko u vftu, u Milanu, kad ga snade hlagodat - suze, Fotoci suza, krici od kojih se kida duSa, glas koji dolazi s drugog mesta - sto su sve motivi iz Isporesti - za cime, nara\'no, usledi preobracenje u katoli­ canstvu; Montenj i njegm' pad s konja 1568, posle cega smislja svoju epikurej<;ku teoriju smrti; Dekarr i niegova tri sna jedne novembarske noci 1619, koja 'dovode do J;astanka racionalizma ( !'J ; Pas!;:a! i njegova euvena ~oC: s Podsctnlkum 1 izmeJu dvadset i d\'a casa i trideset i ponoci, 23. novembra 1654 - i tu suze ... La Metri i nes\'estica koja mu na bojnom polju kraj Frajburga 1742. daje pouku 0 teksnom monizmu; Ruso u oktobru 1 7 49, na putu za Vensan, kuda je posao da poseti zatocenog Didroa, pada na zemJju i zatim u greu otkriva temu svoje Besede 0 poreklu neJednakosti m.eau lj'udima; )J'ice u avgustu 1881. na obala­ rna jezera Silvaplana, gdt: ima viziju vecnog povratka i Nadcoveka; Zil Lekije u svom vnu u detinjsrvu kad vidi kako grabljivica h\'ata pricu i tako pocinje da nasluCuje od­ nose izmedu slolxxie i nuinosti, st() je predmet celog njego­ vog dela, meJu Kojima i Potrage za p-rvobitnom istinom.; i toliki drugi ...

3

1 Dana 23, novembra 1654. godinc Paskal je doZiveo nesrcru na mo­ stu. Njegove kocije su pale preko ivice, ali su se srerom tu i zadriale. Paskal i njegovi prijatcJji su se izvukli nepovredcru, Meautim, Paskal se toliko prepao da je pao u nesvest, tokom koje je imao viziju. To isku­ stvo zabeleiio je na papiru kao podsetnik, a zapi~ je gJasio: "Varra. BoZe Avramov, BoZe Isakov, BoZe Jakovljev, ne filowfov i ucenjakov... " i za­ maya se citatom iz Psalma 119: 16: "Ne zaboravJjam reCi tvoje. Amirl." Taj podsemik je uvek nosio lliiven u postavi kaputa, - fum. pr~ ,

66

Deiifrovanje jedn.e epodikeje. Povodom neke slicne noci kod Pol a Valerija, u Zelj'i cia se bude vulkan govorio sam 0 sind1'omu Ustezanja. A to znaci? Telo ftlowfa je cudnovate prircx:le: izuzemu, krajnje osetljivo, krhko i jako u isti mah, mocno i slabo, precizan mehanizam kadar da izvanredno dobro radi ali mu je upravo zbog preciznosti mehanika osetljiva i na najmanji poremeeaj. Telo wnetnika je telo s velikim mugucnostima nijansiranja, predodredeno za spozna'l'1,je pontJra - kako je to sreeno izrazio MiSo. Njegova materija prikuplja znaeajne energije koje cak mogu pritisnuri, podrediti, slrnruti nadvoje neko bice. To su onroloske sile, napetmti, cvorovi koji neprestano iznutra nagrizaju tu maSinu, koja nije same maSina koja Zeli, nego je i maSina-jezgro - u svakom srrUslu reci. Detinjstvo, ali. pre njega i nesvesna preistorija, primaju informacije kao elektricne naboje koji stupaju u mec1usobne sukobe. Razre­ senje tog sukoba pretpostavlja egzistencijalni hapaks: tre­ nutak koji obeleZava povoljan i srecan izlazak. iz onoga sto bi u protivnom verovatno rawrilo bice. Frojdo\'ska psihoanaliza i njeni razni izdanci usredsre­ dena je na autonomni psihicki mehanizam koji je suvise malo povezan s materijalnosCu istorije. \ 7reme, porodica, mesto, sredina, obrawvanje, susreti, psihologija, sve to predstavlja materijale jednako vaZne za psihicko nesvesno. Smatram da je nesvesno vitalisncko, energicno, materijali­ sticko, istorijsko. Shvat~je neke filowfije ne moZe se, da­ kle, ostvariti na strukturalisticki i formalan, platonovski nacin, kao da tekst lebdi u eteru, izmedu dve metafizicke vcx:le, bez korena, nn cx:lnosa prema stvamom i konkretnom

67

lvi oc postofmtfa

Alternrttivna metoda

s\·etu. M etoda Citanja mo ra se dille valjano potmditi kako bi mogb osvetliti zupcanike tog mehanizma egodikeje. Q\·aj termin pozajmljujem od Zal(a D eride, koji je u svojo j knjizi Z adavati smrt skovao taj neologizam kako bi oznacio, po uzo m na Lajbnicovu teodikefu, da svaki filo­ zofski diskurs potice od nekog opravdanja sebe. Filozof se brine 0 svom bieu, uspostavlja ga, strukrunse, uevrsCuje, i zatim predbie autoterapiju u vidu uopstene soteriologije 1. Filozofirati znaCi uciniti ostvarljivim i nastanjivim sopstve­ no postojanje tamo gde nista nije dato i sve tek treba da se izgradi. Napacenog, slabog i boleSljivog tela, Epikur gradi misao koja mu omogucava da iivi dobro, da iivi bolje. U isti mah, svima predlaie novu mogucnost postojanja. Filozofska tradieija odbija da od razuma napravi malo verovatan evet na tom telesnom aubrisru; ona odbacuje materijalnost sudbina i mehaniku, istina sloZenu, ali ipak mehaniku bica; smatra da su sve druge aktivnosti hetero­ --gene njenoj diseiplini, a kamoli one trivijalne aktivnosti koje se brinu 0 materijalnoj stram sveta; ostaje platonovska i i m ruje ih zarad fantazma misli bez mozga, refleksijc bez tela, meditiranja bez neurona, filozofije bez puti, sisle pravo s neba kako bi se obratila jedinom delu coveka koj i izmice razumu, a to je dllia ... Protiv sarrrovske egzisteneijalne psihoanalize, strukrurJ.­ lizam sedamdesetih godina bljuvao je posleciJju vatru te metodoloske astenije; protiv materijaill.ma tela, fenomeno­ logija puti jos dodaje teologiju i sholastilru i diie jos veeu maglu izmeau stvarnosti i svesti koju 0 njoj mOZemo imati; protiv izvanrednog jacanja naucne misli - izmedu

ostalog, neurobiologije - spirirualizam m ·ar;} nove sledbe­ nike. Fiiozofija-egzistencijalnog teb nikad nije bib roliko neophodna kao dams.

1 Dco tcologije koj i se odnos i na spasenj e i iskuplj enj e hoz H rista. - Prim. prevo

68

III FILOZOFSKI ZIVOT

1 Perspektiva mudrosti. Idealisticka tradicija u fJowfiji ispoljava se na odgovarajucim mestima. Platon uvodi rcda- . gosku siwfreniju kroz jedno ep .xericf}.o besedniStvo, name­ njeno kasti izabranih, a drugo egzotericno, koje nudi mno­ stvU. To je aristokratsko bavljenje filowhjom . Akademija dakle propoveda obrazovanje naizgled narnenjeno svima: niSta ne ukazuje na postojanje zabrane pristupa na Platonova predavanja. Njegova pisana sabrana dela, na koja ga mi svo­ dimo, potiru sarno s tih vidljivih, spoljaSnjih predavanja. Ali, postojala su i tajna predavanja za izabrane ucenike, probrane medu najboljima egzoterijskog soja. On je tu ve­ rovatno, posie godina priprema kroz naj\~su matematiku, pouCavao prvim nacelima, poslednjim uzrocima, osnovama genealogije. Od tog trenutka u istoriji ideja jasno se ukazuje jaz izmeau filowfije za mnostvo i filowfije za ditu. I ru kao antidot platonovskoj filowfskoj praksi Epikur i njegovi postupaju drugacije: V rt je on'oren za sve, bez obzira na godine, pol, druStveni poloZaj, kulturu, porek.lo,

71

I

j\ [oe

postoja; ljn

bez namere da 5e pravi nckaleva elita k.oj~ ce zauzeti znacajna mesta u cirllitvu - ocinosno, da se reproduk.uie dnLSt\\;ni sistem... Pl3.tonovsko usmerenje je teorijsko i elitisric;cu; epilcurejsko namerenje prakticno i egzistencijah10. Istorija filowfije globah1o se uohlica\'a na te dye sklol1()sti: ka~'1i­ netskoj teorijskoj praksi i egzistenciiah1< lm u(Csr·t 0Qnju u svakodnevnom zivoru . Oruda i odgovarajuca mesta: Pbtol1 preJajc n;l puv1..:ce­ nom, skrovitom, zat\'orcnom r.1esru, meJu scbi s:icruma koji su se istakli iz mnu~rv'a i kuji ce vladati vise drugima nego sobom. Kako onda ne pumisiiti na naedo e~tistickih skola Cija se druSrvena ulnga sastoii utI.lme da drustvu obc­ zbeduju najbolje Clanove koji ce ul:x:zlx:diti opstanak sistema koji ih regruruje i imenuje? Od tajne Akademiie do velikih skola Francuske republike ukazuje se jasna linija srocist\"J, A tome treba dodati i univerzitet, koji postaje ideoloski sve tulerantniji posto je njegova moe nikakva - videii smo ga na delu i kaJ je njegova moe bila bezgranicna.., Pjer Ado uei da sva antiCka fuowfija deluje prema i5tom nacelu : teinji ka fuowfskom zivoru, Bojim se Lia bi ru za­ vodljivu ali klimavu hipotezu u'ebalo nijansirati kad govo­ rimo 0 ovom ili onom precisokratovcu - Herakliru ili Empe­ doklu- na primer... - Platonu i njegovima - a sta je onda s Tim.afem? - iii .Aristotelu iz Fizike ili j\Jetajizike.., Ocigled­ no, stoicizam, epikurejsrvo, kinizam ili kirenaizam pretpo­ \. srvljaju egzistencijah1e prakse, njihove fuowfijc uostalom tome i vode. S druge strane, teorijsko ne vow nuino u eudajmonizam 1 kod S\'akog antickog fuowfa,

1 Etib

ZJmO\ ·an.l

Ijud~kng proc~ata,

na Arist0tdcworn pojrnu eudajrnonije, odno~no - P;-i11!. prCl) ,

72

Alternativna metoda Amicki prelom vidljiv u rascepu otvorena agora I tajna skola opstaje i s ozvanicenjem hriscanst\'a koje potpuno diskrediruje egzistencijah1u tilowfiju, Crkveru oei pozivaju se na istinsku fiwZ()fij~t - taj izraz nalazi se u gotovo svim njihovim besedama... N a nacelu dvorskog intelektualca, fuowfa na vlasti, Euzebije iz Cezareje, prijatelj panegiri­ Cara Konstantina, uvodi odredenost u raj pojam: ftlozof ulaie svu svoju sposobnost poimanja, moe rezonovanja, talenat za re£leksiju u sluibu cilja koji opravdava i legitimis\.: dogovor s istorijom, arhivom, istlnom. Od tada se stvara dug niz misWaca, manje ili vise revno­ snih, koji staju iza vlasti i Unistavaju svak'1.l moguenost da se slobodno misii i pISe. Filowfski zivot? Svrsen. Dovoljno je slediti nauk svetog PavIa i bicete fuowf. Sva mudrost antike, posto je paganska, gre.sna je, svako altemativ:1.( l hriseansrvo, pre svega gnosticko, precistavlja jeres, svaka autonomna misao u srvari je zabranjena. Agora? rurum? Vrt? GotOVO je s rim ... Crkva sve okuplja i podreduje ih - episkopahUm - sto znaci, earskim zapovcstima. Egzistencijah1a prllia opstaje. Zaeudo, epikurejska za­ jcdnica bi lako mogla liZ malo teorij<;kog prosvetljenja - na nacelima hriscanskih epikurejaca, Vale, Erazma, Gascndija i drugih - pokazati istrajnost egzistencijah1e fL.ozofske prakse: teorija ima za eilj oclredenu praksu, idejc se otelo­ vljuju. Biti hriscanin ne -znaci zacfovoljitis e paradiranjem nego iiveti tako, ugledajuCi se na s\'akocinevni zivot i dela Hristova. Po svom naceiu, BenediktoVJ kenobitska zajednica, na primer, ne bi zarudila zajednicu atinskih ucenika iz Epikurovog V rta. HrisCanstvo, ciakle, uhija egzisrencijalni nacin filowfiranja i diseiplinu prebacuje na stranu argumentacije, rasprave,

73

Moc postojar~ia

Alternativna metoda c. •

komroverze 0 najsitnijim pojedinostima doktrine: od tog trenutka teologija ubija filowfiju. lli barem nastoji da uCini to nedelo. Od lrineja Lionskog i njegovog Pobijanja feretika, do Tome Akvinskog i njegovog dela Summa Tbeo­ U{f1iae , filowfija postaje slu.skinja za proste zadatke. ~~2 eto Sea ie od tada jedini moguCi predmet svake misli. I tako se na barem deset vekova spilita mrak na Zapad ... Deo tradicionalne, klasicne, idealisticke ftlowfije i dan­ -danas reprodukuje svoje sholasticke sheme: beskonaene ra­ sprave 0 rolu anc1ela, sofisterija za sofisterijom, retoricki efekti ad nauseam, aktivno proizvoc1enje verbalne magie, religija neologizma, onanisticke i autisticke prakse i drugi eudnovati simptomi. Filozofu koji se bavi tom discipli­ nom preti sizofrenija, to je tacno, ali u samoci radne sobe, poput Rembrantovog fuozofa pod stepenistem: moZe da iivi i dela i supromo svom ucenju ... Eto, od tada dolazi carStvo profesora fuowfije, Sokmt ci1UJJmik, da upotrebim jednu srecno nac1enu formulaciju. Veliki korporacijski budia.? Hegel, sam za sebe sinteza svih poroka te profesije! Ipak, egzistencijalna tradicija u filozofiji opstaje. Grcki i rimski duh traju kod Montenja, na primer, ali i kod Sopen­ hauera, Nieea ili Kjerkegora: Ogledi) Sva kt:w voba i predstava) Tako jeg{JPorW Zaratustra ili Ponavbanje mogu da proizve­ du posledice po stvarno, konkremo postojanje - baS kao i Epikurova Poslanica Menekeju. Ali ne i Fenomenowg&a duha ... Anticki duh danas nudi jos jednu priliku za izlazak iz corsokaka u kojem previSe cesto ostaje teoretska fuozofija - preovlac1ujuCa na univerzitetu i na zvanicnim mestima filozofije. Ja se zalaiem za reaktiviranje duha anticke egzi­ stencijalne filozofije. ­

74

Sta je fuozofov dokaz? Njegov iivot. Delo napisano bez ftlowtskog iivota koji ga prati ne zasluiuje ni trenutak painje. Mudrost se meri pojedinostima: onim sto kaie i sto ne kaie, sto radi i sto ne radi, sto misli i Sto ne misli. Svedimo dakle sizofreni rasceE. koji je postulirao Prust s\'ojom teorijom d\'e reci: ona u stnri omugucava da radi­ kalno od\'ojimo filowfa koji pise Bice i vre-me i coveka koji . je s\'e vreme nacizma pripadao nacistickoj partiji. Od tada, ­ \'eliki fliozof moZe biti nacista, i nacista veliki ftlozof, bez ikakvih teSkoca: ja koje pise obirrmu raspravu 0 fenomeno­ loskoj ontologiji nema ni.kakve ve:ze S onim koje podriava i odobrava politi.ku istrebljenja! Naravno, to sto cemo utvrditi kakav je Hajdegerov politiCki angaZman nije dovolj­ no da bismo sebi zabranili da ga citamo, kriti.kujemo, komentariserno i cenimo, Ali, treba izbega\'ati dvostru.ku opasnost: praviti se kao da stvarnost ne postoji ili videti same nju ... Tekst "Za Sent-Beva"l zasluiuje dobro obave­ steno pero .. . Filowf je filozof dvadeset i cetiri casa dnevno, uklju- _ eujuci i beleSke za perionicu, da se pozoverno na uobieajeni argument... Platon to jeste kad u Filebtt pise protiv hedo­ nizrna, ali isto tako i kad prodavac asketskog ideala umire za vreme gozbe; dok pise Parmenida, a isto tako i u svojoj :ielji da spali Demokritova dela; kad osniva Akaderniju, i kao covek koji je u proslosti bio dramski autor i borac; on je to kad objavljuje Driavu i Zakone, ali i kao dvo~anin kod Dionizija iz Sirakuze; itd. I jedan i drugi, jedan jeste onaj drugi, 1 "Za Sent-Beva" - (lanak koji je Moris Blanso objavio u Zu,-nal de Deba marta 1942. godine. - Pn·m. prevo

75

Moc postojanja

\"

.

\

Oruda potreba za prisnim odnosom izmeau tcorije i prakse, refleksije i zivota, misljenja i delanja, Biografija filo­ zofa ne moZe se svesti sarno na komemarisanje objavljenih dela, nego obuhvata i prirodu veze izmedu njegovih spisa i njegovog ponaSanja.- Vise nego bilo ko drugi, fllozof je obavezan da povezuje te dye toliko cesto suprotstavljene strane. Zivot hrani delo, koje, opet, hrani iivot: Momenj je to prvi otkrio i pokazao, svestan je da pravi-knjigu i da je utoliko izuzemija po tome sto i ona izgraauje nas. 2

Pragrnatiiki utilitarizam. Filozofska scena? Ne skola, ne univerziter, ru neko zatvoreno mesto, nego otvorena pozorruca sveta i svakodnevnog i ivota. U ovom drugom rodoslovu, pojarn, ideja, teorija nemaju poloiaj istovetan onome kojim raspolaiu kod idealista. U egzistencijalnoj logici nema religije reci: rec sluii razmeru, komunikaciji, izraiavanju, a ne razdvajanju. Teorija predlaie odredenu praksu, njen cilj jeste odredena praks~ . Van toga, O!1a nema razloga da postoji. U nominalistickoj logici, reCi imaju utilitamu vrednost i rusu rusta drugo do prakticna oruda. N ema religije reci... Ja se zauzimarn za utilitaristicku i pragmaticku fllozo­ fiju, a ne za njenu sestru neprijateljicu - idealisticku i kon­ cepruaJnu. Sarno ona prva omogueava projekat postojanja. Ali, pre nego sto nastavimo s njom, najpre treba da dekon­ taminirarno ta dva pojma, jer su u klasicnoj tradiciji utilitarizam i pragmatizam dvosmisleni, kao sto se cesto deSava u suprotnim tokovima filozofije : tako je i s pojmo­ virna materijalisticki, senzualisticki, kinicki, epikurejski,

76

A lternativna metodn. sofisticki, skepticki, svim tim tClmllllma koji u recniku

imaju filozofsko, ali i triviialno odreaenje. Zacudo, prvo

protiHeci onom drugom, tako da jedno deluje kao lek pro­

tiv onog Jrugog... , Tako je s reCju matmjalista: za fllozofa, to je mislilac koji tvrdi da se svet moZe svesti na cisto delovanje materije; ali takcx1e, za obicnog smrtnika, osoba opsednuta gomilanjem dobara i bogatstava; isto je i s recju cinik: ucenik Diogena iz Sinope, dakle, privrienik askeze u svemu i covek ista."l­ cane moraJne ispravnosti, ali isto tako i prostak kome nista nije sveto; ili epikurejac, sto oznaeava Epikurovog ucenika, fanarika skromnog ii':;ota i asketizma, au isti mah grubijan, prostak 1 razvramik; s~ zastupa metouoloski perspek, ti\'izarn, a istovremeno za najveCi broi ljudi znaCi osobu koja oboZava za1.rukuljena mozganja kojima ±eli da postigI'le uspeh uz pomoc bilo kakvog sredsn'a; i mogli bismo nasta­ viti lU1edogled. Utilitarista, fllozofi to znaju, potice neposredno od DZeremija Bentarna, znaeajnog mislioca, i Diona Stjuarra Mila, za kOT~lo koristi, to jest najveie rreie za najveii brO} lj"udi, postaje kljucna tacka fllozofije erike. Deontologlj'a (1834) onoga prvog i Utilitarizarn (1838) ovoga drugog f . postavljaju temelje te misli, koja je snaina, ali su je zagovor­ nici idealisticke tradicije potpuno gurnuli u zapecak. Kod Anglosaksonaca nema maglovite misli, filozofija je jasna, precizna, Citka, lisen a bilo kakvog metaflZickog a priOli, a pre svega, sto po kasti cinovnika predstavlja smrtni greh, Cak poseduje mudrost da proizvede uticaj na svakodnevru zivor, na one stvarno i obicno. Za coveka s ulice, utilitarizam je rec koja zigose ponasa­ nje osobe koja je kOlistoljubiva u odnosirna prema drugom,

77

t

....':"

r

Mac postojanja

Alternat£vna metoda

llije kadra da bude ve1ikOOuSna niti zahvalna. Smatra se da su polirika, misao, ekonomija za koje se tako neSto kaie egoisticne, da ne brinu 0 coveku i da ih zanimaju sarno konkretni i neposredni rezultati. Tu se pridruZuje i malo cinizma i makijavelizma: utilitarizam ±eli i usmeren je na uno stu pruia korist koja zvecka, materijalnu i opipljivu, neposrednu i trivijalnu. Mec1utim, sve to zajedno ocigledno se nalazi na antipodima misli Bemarna i Mila. Jer, Sta se u , drugom slueaju de.sa\-a s najveeom srecom za najveCi broj Ijudi tarno gde pustoji sarno sima nefhlsredno zadovolj­ stvo za jednog jedinog? Ista primedba vaii i za pragmatizarn. Filozofski, ta struja nudi izglede spoznaje i racionalnog cilja. Drugim recima: taj novi pozitivizarn predlaie teoriju istine odbacujuCi idea­ listicki apsolut u korist epistemoloske relativnosti. Kad Pirs 1878. godine stvara rec i stvar u clanku pod naslovom KaJw nafe ideje uiiniti jasnim? on postavlja osnove autentime filozofije irnanencije. To nema nikakve veze s nesposob­ nosru da se stvari sagledavaju sarno s prakticnog stanovi­ sta, ili s ishodom na koji se unapred raeunalo ... Pragmaticki utilitarizarn koji ja predlaiem upuruje na filowfski konsekvencijalizarn: nema apsolutnih istina, nema dobra, zla, istinitog, lepog, pravednog po sebi, nego sarno u odnosu na jasan i razgovetan plan. Dobro je onosto iz sopstvene prespektive - u ovom slueaju hedonizam - omo­ gueava napredovanje u pravcu plana kroz postizanje rezul­ tata koji Ce nas obradovati. Ta ideja postoji vee kOO Bentama: rnisliti u funkciji delanja i osmisljavati ga u zavisnosti od njegovih posledica.

3

78

Hedonistilki sistem. Ukratko: ja, dakle, zastuparn pro­ tivistoriju filozofije alternativne vladajueoj idealistickoj istoriografiji; telesni um i autobiografski rom~ koji ga prati u cisto imanenmoi logici, u ovom sluCaju materijali­ sticlcoj; filozofiju sh\-aeenu kao egodikeju koju treba graditi i ddifrovati; filozofski :li\'ot kao epifaniju raruma; egzi­ stencijalno sranoviste koje smera utilitarizmu i pragmatizmu. Sve to sabira se u jednoj hli - hedonizmu. Cesto isticem slederu SarnforO\u maksimu, posto ona funkcionise kao hedonistiCki kategoricki irnperativ: uiivaj i pruiaj uiivanje, ne naniJseei W nt sebi ni bilo kenne) to je sav rnilral. Tu je sve receno: ui.ivanje naseg ja, naravno, ali takoc1e i pre svega uiivanje drugog, jer bez njega nikakva erika nije moguea ili zamisliva posto je same poloiaj drugog defmise kao tU.'VU. Nema drugJ}- kao kOO Markiza de Sada, nema mo­ rala ... Gustina ove Sarnforove maksime na konsekvencija­ listickom terenu pretpostadja bezbroj razvoja. Najpre ±elim da tom terminu dam dostojanstvo koje mu nedostaje. Prihvatanje mog fuozofskog predloga vee skoro petnaest godina sn-ara tdkoce savrseno slicne onima s kojima su se susretali zastupnici antickog hedonizma: OObijanje da se smireno razmotre pojedinosti onoga sto je receno u ime histericne uzbune koju stvara sama rec zad..,?­ voljstvo. Svako se tada sUoCava sa sobom i svojim uiivanjem, zatim drugome, putem obicnog transfera, prenosi woju predstavu 0 zadovoljstvu. Tako sam ruto bio prinuden da se suocavarn s diskur­ sirna koji poistoveruju hedonizam i faSizam, hedonizam i nacizam, hedonizam i amoralizam, uz pOOozrevanje, s

a

79

Mac postojanja

~

..r.

,

obzirom na l110je priznat? niceovstvo, moje potajne opci­ nj enosti totalitarnim, diktatorskim i' drugim rezimima! Uzivati a ne pruiati uzivanje, eto kako se ta filozof~ka teo­ rija moze povezati s najgorom degeneracijom s':ake filozo­ fij e; ali uiivati i pruiati uiivanje: sta je s tim i kod z3.Stupnika tog preteranog, ali toliko cestog iskliznuCa r Bilo je, naravno, i onog jednosiavnijeg: heJonizam po­ istovecen s prostackim, trivijalnim uiivanjem u savremcoom liberalnom potrosackom mentalitetu . Raskosna gastrono­ mija - kad je moja pr\'a kniiga. Filozofiki trbuh , povod nesporazuma, pruiila priliku za ironican pristup, ali teSko ironicaru! tim pitanjima tela rilozofa, telesnog uma - videti Gunnanski um - filozofskog scnzualizma, egzistencijalne psihobiologije, filozofskog zivora, alrcmativne istoriografije - vee kod Diogena - itd. Ne bi li portret hedoniste kao Epikurovog prasca bio savrsen, Teorija lj"ubavnog tela upotpunila je sliku : tamo gde sam predlozio modalitete solarne erotike, videli su prirucnik za postmodemo nabacivanje, panegirik ienska­ rosu, brevijar raspusnistva po uzoru na Don :luana! Kad platonovskoj teoriji ielje kao nedostatka suprotstavljam demokritovsku logiku viska ~oji preti da se izliie; kad predlaiem l.ibertarijanski feminizam koii sla\'i ienu nasuprot jevrejsko-hrisCanskom kulru device, iii supruge i majke; kad branim stalno obnovljiv ugovor uzajamnog postovanja umesto braka; kad hvalim zasluge mctafizike sterilnosti nasuprot obavezi reprodukoyanja, postajem olicenje libertena - nara\'no, u trivijalnom znacenju ... Zadovoljstvo paralise: i rec, i postupci, i stvarnosr, i go­ vor 0 njemu. lli paralise, ili izaziva histeriju. Previse je pri­ vatnih liCnih uloga, previse otudenih, napacenih, ojadenih

80

~ 4lte7"1'latiJ'71a I netoda

i jadnih prisn()~ti. previse ~kri\"enih neuspcha. pn:nsc :c tcSko biti, ziveti - uiivati. Otuda ()dbaci,-anje ove reCi: neblagonaldone, agre,>ivne, zl()nameme kritike; ili naprost() izbegavanje. Snishoilljivost omaluvaiavanje, potcer:jiva­ njc. prezir, svako ie srcdstvo dobro ak0 njlme izbeg:t"aml) temu. Isrraja\'am u svom tconjsko:n i egzistencijalnom sancu : hcdonizam. uprkos nt.::Spt lrazurnima. jeste ime za onu vizljU s\eta koju preJiaiem kroz vee bezmalo trideset :zr.jiga. To ie citanje stvamosti, naravno - videti tom0YC IIedoni:;t ii.'!<'0b dnevnika - ali i predlog kako da se s njom zivi.. ~aime , j2 isto tako branim i jedno izgubljeno shvatanje filozofskog modusa : totalizujuCu misao, sistem. U styari, branim jaku, (vrstu, strukrurisanu, koherentnu misao i rrudim se da i"pitam ukupnost mogucih znanja. Hedonizam pruia temu, a moja razlicita Jela varijacije. Tako sam predloiio jednu etiku- Vajanjesebe -erotiku - Teoriju b'ubaVIWg tela - rx>litiku - Politiku buntmmika - estetiku - Arheowg&'u sadaSnfice ­ epistemologiju -Anatom.ske cal'olHe -metafJziku -Ateowsku raspravu. I otuda: estetski moral) salama erotilza) liberta- f' rijanska politika) kinicka estetika) tehnofilska bioetika i postnw­ demi ateizam , Sto je uslov za mogucnost celine.

81

o

~

Q

I

ATEOLOSKl MORAL

1

]evrejslw-hiical1ska epistema. Vee ina Ijudi vice da je na.se vreme ateisticko, ali se nraju: one je nihilisticko, otvoreno nihilisticko. Kakva je razlika? Evropski nihilizaln - koji je Nice tako dobro dijagnostikovao .. . - pretpostavlja kraj jed­ nog univerzuma i teSkoeu pred dolaskom drugog. Prelazno ~~ pometnja u identiteru izmedu dye vizije sveta: jevrejsko-hriscanske i druge, jos neimenuvane, nazovimo je za sada posthriscanska - poSto nemarno neki prikladniji epitet, necemo se prevariti. Sarno Heme i napredovanje ve­ ka omoguCice narn da joj nademo ime. Dakle, nihilizarn. Nema vrednosti.,jJi ih.nema vise. Nema vrlina. Sposob­ nost jasncig razlikovanja etickih i metafizickih okvira: sve izgleda !epo i dobro, cak i sarno zlo, sve se moZe !epo reCi , Cal< i one Mno, stvarno izgleda manje istinito
85

t

Moc postojanja

Etil
Nihilizarn se Sili izmedu dve civilizacije, Tako je bilo s kasnim Rirnskim carstvom koje istovremeno dozivljava kraj jedne episteme - paganske i grcko-rimske - i prva vremena nove episteme - hriscanske - koja jos nije jasno ddinisana . Epikureistvo ide naporedo s gnosticizmom, carski stoici­ zarn kohabitira s milenarizmima i apo:Zaliptickom mislju doslom s Istoka, stari filowfski racionalizarn iivi poslednje Casove i deli epohu s iracionalnirn svakojakih pra\'aca ­ hennetizma, misticizma, astrologije, alhemije. Vise niko ne zna, recimo to tako, kojem svecu da se mali ... Slicnosti s tom epohom takozvane dekadenc&'e - t() je pojarn koji treba pailjivo koristiti: on je savremenik prvih razdoblja covecanstv.1 i prati S\'aku epohu, od Hesioda do Osvalda Spenglera ... -ne nedostaju. Danas se treba pomiriti s novim predstavrna sveta, nevi denim shemarna, uznemi­ rujucim prespektivarna: s omoloskim i merafiziC:.kim kosmo­ politizmom, planetarnom ekoloskom pogibelji, brutalnom liberalnom ekonomskom mondijalizacijom, dominacijom triiSta koja se oslanja na poricanie dostojanstva i covecnosti naj\'eceg broja ljudi. Od prvog koraka na ~esecu u julu 1969, koji je omoguCio da se Zemlja vidi s tog hladnog ne­ beskog tela, znarno da je kosmos sarno modalitet lokal­ nog...

nevernici od prilike do prilike ili vernici iz navike, i dalje prinose im'e na oltar religioznih krstenja svojih roditelja, crkvenih vencanja (da se ucini porodici! ) i sahrana svojih bliznjih - i sopstvenih ... -uz blagoslov koji im na hriscan­ skim mestima pruia odgovarajuCi personal. Ono sto izgleda kao uzmicanje hriscanstva sarno je iluzija. Utoliko izopacenija posto povrSina ostavlja utisak duboke promene, a pod sasvim tankim javno vidljivim slojem ~ koje vee skoro dvadeser vekova proZi­ maju os nove funkcionisanja evropskog druStva. Smrt Bogar To je sarno lukavstvo jevrejsko-hriscanskog uma: nevidlji­ vi Id je fikcija, ono sto cini Boga daleko je od smrti i jos se vrlo dobro drii, a to je: sklonost iracionalnom kao odgovo­ ru na tragiku stvarnog - drugim recima: to sto jednoga dana morarno illnreti - i pred njim otvara ceo bulevar .. . Uzmimo primer laicireta: istina je da je njegovJ fOffi1U­ lacija, overena 1905. gCXtirie,predstavljala znaeajan napreJak u komeksru nepodeljene dadavine klerikalne moei u svim oblastima d.ru.Stva. Medutim, ako ne doJarno i nove bitkt:, pa cak i nove pobede, to ce nas na kraju dovesti do ustaja­ losti, pa onda i zastarelosti, pre nego stu stvori ukus preva­ zidenog - uieglog, neprovetrenog, bajatog, koji se danas toliko (esto povezuje s idejom laiciteta. Izgleda narn kao da mu je istekao rok upotrebe zato sto nismo stvorili dinamican, evolutivan, dijalektican, jednom regu, ,tXJstmc?­ deran laiciter. -' Recimo to jasno: stari model laiciteta vdo cesto se sastoji od neokantovskim recnikom sastadjenih jevrejsko­ -hriscanskih deset zapovesti i morala jcvandelja. Radije nego da se pozivan10 na Stari i ~0\1 za\'er kojin1a masu teolozi kad govore 0 moralu - ili 0 politici, ali to je isto ...

Sta je danas ostalo od judeohriseanstva u svakodnevnom Zivoru? Narnece narn se popis zatecenog stanja. Nairne, nesklonost obavljanju nedeljnih i svakodnevnih verskih obred.a, refonnisticke novotarije Drugog vatikanskog sabo­ ra, omalovaiavanje Papine besede 0 seksualnom moralu, sarno su povrsinski znakovi: dehristijanizacija je sarno pri­ vidna i formalna. Vecina, agnostici ili neodredeni ateisti,

86

I

-- -

-

87

I

Mac postoJanJa

Etilza po izboru

- \'o1.il11o da kao crne husare republike isrurimo gimnazij­ ske profesore koji, ne nuino shvatajuCi sve to, na kurse­ \'ima 0 moralu predaju fuligHu unutar granica cistog uma, zatim i.\fetajiziku morala i KYitiku f'vaktiinog uma destilo­ \ane u aforizme moralizatorskog rnorala. 1 pored razlicitih recnika, drugacijih formula i formula­ -:ijJ, Jktera ~
oJnosno u njihovom nesvesnom. 1 to pojedinacno, nara­ vno, ali i kolektivno, hoz zaiednicu. Ne driim mnogo do arhetipa jungovske uste, nego u tome vidim iracionalna predanja svojstvena dru.stvima koja ubrizgavaju, ne nuino shvatajuci sta rade, jevrejsko-hriScansku supstancu u telo identiteta pojedinca i grupe. Ova episterna zasluiuje da je upoznamo, analiziramo, raSClanimo i prevazidemo.

88

2

Nuina dehristijanizacija. Kako bismo nastavili prema logici Prosvetiteljstva XVTII veka- koje je vredno manje arheoloski nego kao transistorijski model - pokliSajmo cia proizvedemo srvarni posthriscanski laicitet koji ce se od sad manje brinuti 0 tome kako da izvede revoluciju u recni­ ku, jeziku, slovu, a vise u su.stini. ~ova civilizacija ne moZe srvoriti vrednosti a cia pri tom ne iskoristi s,·oje pravo da napravi eticki, metafizicki, ontoloski, politicki, itd., inventar. Sta treba saruvati? I zasto? Sta se moZe a sta se mora unistiti, prevazici, saruvati, preurediti, doterati? Prema kojim kriterijumima i radi kakvog cilja? Dehristijanizacija ne pobeduje nasiljem: giljotine Terora, pokolji nepokomih svcitenika, spaljivanje crkava, plj.lcke manastira, silovanje monahinja, vandalizrni ciji je predmet religija nigde se ne rnogu braniti ni iz kojeg razlo­ gao Inkvizicija u obmutom srneru nije nista legitirnnija ili odbranjivija od svojevrernene Inkvizicije katolieke Crkve. Do rclenja se dolazi drugim putevima: ruSenjern teorije i gramSijevskim_ponovnim osvajanjern putem ideja. Kraj neke civilizacije pred dolazak sledece uvek predstav­ lja ogromnu opasnost: ru buja iracionalno, cveta magijska

89

,.

'.

Etika po izboru

J.Woc postojanja misao, sve vrvi od jefunih metafiziekih reSenja. Osim toga, lead se posle dugog uruSa\'anja neka kultura konacno srusi, to se uvek ddava u korist umnozavanja onog nagomkog, instinktivnog, animalnog. Kao da najvisa taeka nekog raz­ doblja mora ustupiti mesto magmi prvobitnih energija. Posle razwna dolazi nerazumno. Posr.mcxierni laicitet omoguCio bi da se to kretanje ubrza ida tok istorije sto pre prevazide evropski nihilizml. Tako da barem po zavrSetku dugog ciklusa ne dode i do duge i teSke agonije i da SITU-r nastupi brw i lako, kako i valja. ~ema vajde ud nerazumnog terapeutskog istrajavanja kraj uzglavlja samrtnika koji cxi Zivota ne moZe ocekivati vise nista. Evropa je bila hriScanska, ona takva i ostaje po steee­ nim navikanu, popm refleksnog luka odvojenog od mo­ Mane kore. PosthriSCanll ima sta da nauCi od predhriscanina. Zato od erika koje predstavljaju
i leao buducu brobu predvida borbu s islamom, iii, taenije, uzima na nisan islam koji je postao najdelotvorniji opijwn za potlacene kulture i manjine. Krajnje taeke ove alternative, dakle, osciluju izmedu mo­ noteistiekih polova: jevrejsko-hriscanskog i muslinlanskog. MOZemo hteti da izbegnemo taj kobni corsokak oprede­ IjujuCi se za u-ece reSenje: ni jedno ni drugo, nego istinski ateizam koji jednako odbacuje Toru, Novi zavet i Koran i vise v~Prosvecenost razurna i jasnocu zapadne fIlozofIje . Protiv religije jedne jedine Knjige koja ne voli druge knjige i zaklinje se u mrinju prema razwnu, inteligenciji, Zenama, telu, strastima, Zeljama, iivotu i praeaja, radije se predajmo duhu Didroove i Dalamberove Enciklopedij·e ... Okrenimo leda fIkcijama, bajkama, i radije se zaputimo ka ftlozofiji -pod uslovom da ona nije patristieka legitima­ cija sada.snjeg stanja stvari, kao sto se eesto deSava s inte­ lektualcima koji se klanjaju americkom liberalizmu, kapita­ lizmu u svakom obliku i mocima koje to kretanje ubrzavaju. Nairne, eesto zaboravljamo na to da ta sorra ftlozofije koja kolaborira - s religijom i driavnim mocima - postoji i u XVIII veku: pod nazivom antifilozofija okuplja izvestan broj osoba koje je istorija zaboravila - Lelaria de Linjaka, opata Bernjea, Zakoba Nikolu Moroa, markiza Karasiolija, itd. - i staje naspram onih koji pruiaju ol:£9r -_~Z?fa ( Prosvecenosti - Cija ime!la svi znaj~ ... Vladajuca istoriografija saCuvala je, istina, lepe odsjaje iz doba Prosvecenosti, ali vrio eesto teistieke, deistieke iii panteisticke, sto su sve ustupci duhu hriscanske religije. Ja za najsnainije Prosvetiteljstvo, na koje se cesto zaboravlja, smatram ono koje potice od otvorenih i neskrivenih, jasnih i nedvosmislenih ateista - od opata Melijea do Holbaha,

90

91

casti

".

t'

Moc postojanja

Etika po izbont

preko La Metrija i jos nekih. Tada pocinje novi posthri­ seanski svet, s prvim godinarna XV1Il veka. Njima dugu­ jemo genealogiju ateizma koji danas zasluiuje odrec1enje koje ce ga iznova potvrdiri nasuprot carstvu monoteizama. Taj posthriscanski monoteizam daje mogucnost cia se stvori isri takav moral.

hipostaze sopstvenih nemoci sabranih u nekoj necovebn­ skoj sili, u etimoloskom smislu, koju oboz.avaju kao esenciju odvojenu od seoe. Prema bovarijevskom nacelu, ljudi ne Zele da sebe vide onakve kakvi jesu: ograniceni po trajanju, snazi, znanju, moei. Od tog trenutka, oni funkcionisu kao konceptualni lik obdaren atributima koji coveku nedostaju. Tako je Bog veCan, besmrtan., svemoCan, sveprisutan, Svc­ znajuc, itd. Kad je tajna Boga jednom rasveteljena, posthriscanski ate­ izarn prelazi na drugu etapu i s istim Zarom ruSi one \Ted­ nosti nasledene iz Novog zaveta koje onemoguCavaju stvamu Sliverenost fX>jedinca i ograniCavaju vitalnu ekspan­ ziju subjektiviteta. Moral posle kosturnica Rata 1914­ 1918, Cudovisnost nacistickih polja smrti i staljinisrickih gulaga, posle Hirosime i Nagasakija, drZavnog terorizma zapadnih fasizama i komunisrickih reiima 1stoka, posle Pola Pota, Maa, posle genocida u Ruandi i svega onoga sto :xx vek boji krvlju, ne moZe narn vise biti dovoljno da lepu besfX>slenu i nemoenu duSU privolimo cilju nemogu/ ceg otelovijenja, kad nema istinski ostvarljivih ciljeva. Od sad treba cia radimo na skromnijem moralu koji, mec1utim, moZe ostaviti stvarne posledice. Ne na etici junaka i sveca, nego na etici mudraca.

3

r

PosthriSianski ateizam. Izraz fX>sthiscanski ateizam mo­ gao bi ostaviri urisak redundanmosri: vee sarna imenica nagoveStava cia smo prevazisli hrisCanstvo i da smo zaSriceni od religije. Ali zahvaljuju6 nacelu da je episterna naSeg vre­ mena proZeta judeohriscanstvom, i ateizam je obeleZen _ katolickim iigom. To znaci da postoii hriscanski ateizam i da taj izraz, naizgled oksimoronski, odrec1uje stvarni poj­ I--.movni predmet: filowfiju koja nedvosmisleno fX>rice po­ stojanje Boga, svakako, ali i za svoj rarun Cuva jevanc1eoske vrednosri Hristove vere. Tako smrt Boga moZe, dakle, i6 u paru s moralom naslec1enim iz Biblije. Branitelji tog neobicnog misljenja odbacuju transcendenciju i zagovaraju hriscanske vreeino­ \, sti ne dajuCi im teolosko opravdanje, ali CuvajuCi ih i postu­ . juCi kao socioloski opravdane. Nebesa su prazna, u redu, ali svet moZe iiveri bolje liZ ljubav prema bliinjem, oproStaj greha, milostinju i druge vrline nekada krstene imenima velikodllinost, samilosr, milosrc1e, zahvalnosr, celomudre­ nost, umerenosr, itd. Posthriseanski ateizam Cuva steeeno nacelo da je Bog opasan. OrYbe fX>rice njegovo postojanje, ali ga svodi na njegovu suStinu: otuc1enje d,? kojeg dovOOe ljudi prema naeelu

92

93

II IMANENTNO PRAVILO IGRE

1 Estetilka etika. Dokle god Bog odnosi pobedu. moral predsta,olja sarno pododeljak teologije. Jos od Sinaja, Istini­ to, Dobro, Valjano, Pravedno, potim od deset Bozijih zapovesti. Nema potrebe za filozofiranjem, traienjem teme­ Ija, genealogije, porekla, Bog je dovoljan i sluii kao odgo­ vor na sve. Ploce Zakona, Tora, Jevandelja, Pavlove Posla­ nice predstavljaju bOZanske zabelcike. Kad se Bog udostoji da ih sarn prikaZe, ili kad taj zadatak prenese na svoje najvernije izaslanike, kao materija koja vlada s"akim odno­ som izmedu ja i ja, izmedu ja i drugog, ja i sveta, ko moZe biti dovoljno drzak i podao da bi to osporavao? Ko je dovoljno nadmen ili sarnodovoljan da bi od Boga traZio da mu polak racune? Izuzev fliozofa - pod uslovom da zaista zasluiuje to ime ... Tako je teologija dovoljna za sve. Erika ne moze da traii autonomiju za sebe. Ona paJa s neba i spllita se iz inte­ ligibilnog univerzuma. Moral ne proistice iz imanenmog ugovora, nego iz epifanije, bogojavljenja. Bog govori, Ijudi

95

t · .,

AlOe postofa11ja slusaju, zJ.tim mugu da sc pokoravaju. G slubju da reci izgledaju kao glosolalija, kad sc pretpostavi da ce se j3.viti teskoce u razwnevanju, ako nam Bog i nije uvek na raspo­ laganju. sve.stenstvo je tu dvadeset cetiri casa na dan. Pitajtc protu, biskupa, kardinala, reCi ce vam. Teologija, navodno nauka 0 bozanskom, u stvat; je ime za nauku 0 pokoran­ nju n.ajveceg broja ljudi pod izgovorom fikcije n:v:vane Bog. Prvi zn.aci pODWle javljaju se u Velikom veku: Dekart prvi zal1teva matematiku i geometriju; Lajbnic oct nauke upornu trazi jezi.i<. knji ce mu omoguCiti da isprica univer­ ZW11; Gulej nije daleko od toga, leao guspodar sveg onog lepog filowfskog .w eta; Spinoza oeeroje da ce poJneti izve.staj u stvarnom prema geumetrijskom puretku; Njutn proteruje providenje i jabuke podvrgava zakonu pisanom jezikom algebre, a ne u teoloskim fonnulama . Bog se po­ vlaCi, blago ga sklanjaju u stranu., moral dobija izvesnu autonoIlliJu ... Fideiz.am baroknih libertena priprema ateizan1. Bog postoji, naravno, i kako postupati drugaCije kad Galilej uspeva da izbegne smrt po cenu cxiricanja od svojih ideja, kad Dordano Bruno umire na lomaci na Kampo dei Fjori, Julije Cezar Vanini u Tuluzu, kad je Teofli de Vijo zatocen u Parizu, kad se spaljuju njegova dela i moZe strahovati od najgoreg? U isto vreme, Saron, Dekart, Paskal, Malbrans i mnogi drugi vide svoja dela stavljena na katolicki Indeks zabranjenih knjiga ... Francmka revolucija ubrzava kreranje: s fideizma se prealzi na deizam, teiz.am je jos daleko ... Ateiz.am se pribli­ :lava, hriscanstvo se iscrpljuje. Odrubljena je glava Kralju, tom predstavniku Boga na zemlji. A Bog Cuti. Pale se nje­ gove crkve, pljackaju se tabernakuli, obe.scaSCuju redovnice,

96

Etika po izboru lome raspeca i kipovi svetaca. On. i dalje upomo CUD. l\lenjaju n:unenu njegovih crkava, diiu Hra.move bogu ­ razW11u? Cutan.je, opet i stalno Cutanje. Sv.: dok se pred tom oCiglednom bezvoljnosCu Boga ne dode do zakljucka da je on fi..kcija . Posle potresa hancuske revolucije, XIX \·ek predlaie nove modele. Pozitiviz.ll11 Ogista Koma, Prudonm·a scrijalna dijalektika, Furijeova matematLea strasti, socijalna fLZika Ideologa, '\larl(.'iov dijalekticki materijalizan1, s\-e su to znaci da moral i pulitika ne duguju vi~e niSta ni nebu ni teolugiji, nego klijaju iz cia., potim od zemlje i od nauka. RazliCite sudbine i Illi10gostruke srece, svi ti Ijudi streme istom zcnitu: svetu oslobodenom svake transcendcncije na kojem ljudi, naravno, moraju polagati ratune, ali svojim bliZnji­ ma, i nikome drugom. Matematicki model dolazi na mesto teokratskog mode­ la. Medutim, onaj prvi je funkcionisao od davnina pa Svc dok Luju ~V nije odrubljena glava. Znaci, trajao je dugo, hiljadama godina. Model koji ga je zamenio u mnogo ugranicenijem prostoru: od pale glave Luja Kapeta do pad a Berlinskog zida, ako ne i nekoliko decenija ranije ... Jedan vek, ne vise od to$a. Dva nesamerlji,-a razdoblja. Teologija je trajala dugo. StaviSe, nauka je cesto ostajala na tome da matematizuje milenaristicki diSlrurS i cia promene sporovcxii sarno u fonni. ~1ilenariz.am, apokalipticka misao, mesijanski i profetski diskurs prozimali su dru.Stvenc i socijalisticke, utopijske i komunisticke odiseje. Posle takozvanili Kekoherentnili W11et:ni.ka, Tristan Cara u ciriski.m kafeima prinosi krstionici dadaizam (Dada, 1917, Marin~ti skropi svetom vcxiicom svoj futurizan1 (Manifest jutunzma, 1909), Andre Breton svetim mirom

97

Etika po izbo1'U

J roc'postojrt ilja sr3.yljJ n';;lg1jski ::nxc Jl.1 2:e~i) mmeaJizma d£"m ifcst muin:n­ liz11la , 1924)' ~ ade u nau ku i nekj boiji sver u Evn lpi bledc..: <; ratnm 1914-191R: bcsmislen. prlja\'. sumanur, hi<;t~r:cJ..n, h.:d, mahnit, krvav, lH1 trajnu iscrpJjuic Zar ad , L':laz za siucaj ()pasnost: je estetika ... 'L' vreme ofan:-;ive oa \'crd~n. 1'71~. godinc, '\larsel Disan, anarti.I1('f" n:1pula k.al ; JalaJi ju a napo~a kao radi­ kalru-potrcs prikazujc..: svoju Fontanu n" nckoj ilJoih, To jc..: pni 1-eadY-1H,ule, ili gpt(wi Fwizvoci. a!~:c) rrcba pre\ec;:ri .. , - koii obeldava Pl:,,'. U k')per!1i.kansiQl revoluciju t.: e<;terici. 1'1 metaflzicb <;amtarn:l nap!"al,'a razbija u paramparbd Ka:ltU'.u K;-itiku ii/Dei suam;'c1-, dille, platorunm u umet­ nosti i drugde, Yisc..: od d\'aJeset ':ekon Ida<;icne teorije 0 \.1' om ntiskJ jL u Jim, z.: rren llka, Odjeci..:'1om, uFo po sebi <)c slJJnja i pnc;:uje ideja prema kl )j~)j glc:daJac st'\ara sl.iku. Disan tome dndajc ios jcdnu re\'oluciju : revoluciju mat..::rijala. UusaCl je kraj plememtim materijalimd kojc je istor;ja u:netn( )st: odobrila od pocetaka - pigmenti boje, mermer, :'rur5.. ziatn, srebw, piarina.. , -i radaju se svako.. jaki matcrijal.i. !."1J !",3.jrle'l1e!"l.iti~ ih do l:ajrrostijih - fekalne m z.terije. r.ra;in:1, utpaci, .. -preko oruh nainemataijaln.ijih _ zvuka, sver:osti, idcic, jezika ... ~a dobro kao i na zlo, s'.:~. :una baS sve postajL wnetnicki materijaJ. Pa zaSw unda nc bi i puStl ljanid Ana ftlowf1ITla je da zabeleZe ru mugu­ L~ revoluciju. J\1etJ.fizic:c.i, kucnuo je cas ZJ. e.<;tetidcu etiku.

posterutrt) one je sve sto je ucinjeno i sve sto je od njega napravljeno. Modernim jeziko m receno: egzistencija prethocli esenciji. Svako, dille, ostaje deJimjcno cxigovoran za svoje bice i njegovu buducnost. BaS kao mermemi blok, koji je grub i bez idenriteta do kle god vajarovo dleto ne ociluci da mu dade neki oblik. Taj oblik mje skriven, mje odranije postojao u tvari, nego je u celini proizvod nekog rada. Delo se stvara dan za. cianom, sat za satom, sekmtdu za. sekundom. Svaki trenutak doprinosi njegovom nastan­

leu.

Va}anJe naseg Ja. Zamiimo staru metafuru vajanja: Plorin j-:: kOlisti u Enead.[rma i poziva svakoga da bude vajar s\oga lc.ipa. 'Nairne, bice je a priori prazno, suplje. A

Sta je to sto rreba da stvaramo~ Tedno radikalno Ja, radikalnu Subjekti'lllost. Identitet bez dvojnika. Pojedina­ cnu stvarnost. Ispravnu licnost. Izv.1.flfedan stil. Jedinstve­ nu s:lagu . Velicanstvenu moe. Komeru koja ce opisati do tada ne\'idenu putanju. Energiju koja utire osvetljen put kroz hans kosmosa._Lepu individualnost, temperament, kar~ter. Ke tra7...eCi remek-delo, ne teieo sa\'rSenstvu ­ genija, junaka ill sveca - treba teziri epifaniji sasvim nove suverenoso. Filowfska rradicija traii da ne vnlimo svoje Ja, ona svuda razglaSava svoiu rnrinju prema Ja . .Mnogi savremeni filow­ fi brane taka\' tcorijski sta\' a da i ne trepnu, a zarinl se u svojim delima i dancima raspricaju 0 pojedinostima iz svog detinjstYa, piSu svoje biografije, upu.staju se u wedo­ canstva 0 svom intelekrualnom sta.savanju i najranijoj mla .. dosti . Jedan beleii pojedinosti 0 porodicnom zemljorad.. mckom imanju, drugi 0 skolovanju i adole<;cenciji, treCi cak napra\'i celu knjigu kako bi do tancina raspredao 0 svojoj depresiji ... Ta siwfremja dovodi do prorivrecnosti: ili su u pravu sto usuduju Ja, pa onda ncka Cute; ili neka govore u prvom

98

99

')

Eti!ea po izboru

..£\.1oe postojanja lieu, a onda neb rome prilagode i svoju misao. Smatram da je neophodna teorijska revizija i nastavljanje egzistenci­ jalnug samoanaliziranja kojc, po mom misljenju, omogu­ cava Ja bolje shvatimo otkuda dolazi neka misao, sta je i kuda ide. Protiv religije egotizma, oboZavanja Ta, autisticnog nar­ cizma, ali i protiv mrinic prema svemu sto se iskazuje u prvom JCU, treba pronaci pravu meru Ja, neophodno je da se ono ohnovi i iznova usposta\·i. ~i karikatura dendizma, ni .~trast prema metafizickom ispaStanju, nego pismo jednog Ja koje nije ni histericno ni empatijsko, ni kriticko ni tan.lto­ filsko, nego logicko: po ugledu na Dekarra, koji za svoju mcrafiziku traii i nalazi jedno Ja, treba tditi slicnom isho­ du kaklJ bi konacno bila moguea erika. Bez polazne tacke nije moguc nikakav eticki predmet. Samo ro Ta omogueava sklanjanje sveta jer Ti, On, Ona, }V1i, Vi, Oni i One predstavljaju isro roliko sklanjanja dru­ gosti. Prisnog, bliskog drugog kome se obracamo na ti; dalekog treceg; skup Ja povezanih zajednickim planom; bliski treCi; skup nama dalekih Ijudi. Odnos prema dru­ gom nije moguce izgraditi ako ne postoji zdrav odnos izmedu ja i ja koja srvaraju neko Ja . Identitet koji je neodre­ den ili odsutan iz sebe onemogucava etiku. Samo snaga jednog Ja omogucava razradu nekog morala. Svako Ja koje nije proisteklo iz htenja, rada neke sile, koje nije istesala neka energija, usled njihovog nedostatka konstituise se od svih predodredenja koja zauzimaju njego­ vo mesto. Gcnetska, druSrvena, porodicna, istorijska, psihi­ cka, gcografska, socioloska - mnogo je tih predodredenosti sro spolja oblikuju Ja koje divlje prima sve te sile potekle od brutalnosti sveta. Naslede, roditelji, nesvesno, vreme,

100

mesro na svetu n.1 ;.::ojem ugledamo svetlost dana, obrazo­ vanje, drusrvene prLike i neprilike, sve to melje onu propustljivu, krajnje savitljivu noar i predodreduje je ... za nered. Zan/ori, psihij.ltrijski azu, psiholoska savetovalista, cekaonice :zod psihoanaliticara, pomocne so be kod sofrologa 1, bracnll savetrlilca, refleksologa, radiestezista, magnetizera i drugih vraea-pogaJaea, ordinacije seksologa, redovi ljudi koji cekaju na psihoaktivne supstance sro se prodaju po apotekama i mnosrvo drugih postmodemih samana igraju oko tih slabasnih i slomljenih ja, tih neuobli- ~ ( enih identireta.

3

Ne-unmsko obulavanJe. Etika je srvar tela, a ne duSe. Pre

,<...

svega, ona potice iz materije mozga , a ne iz nekakye magle svesti. D vojnost dille i te~a, supstance koja zauzima prostor i supstance koja misli, povezanih hirovitom epifizom, od­ sluiila je svoje otkako je nedavno videna genijalna demon­ stracija l1CUrol1Skog coveka. Jos od Leukipa ftlowfi materija­ listicke loze porvrduju ociglednost te genealoske istine. Ja sam, dakle, moje telo, i nista ~gs.: Moral proizlazi iz njega. Daleko od omoloskog i etericnog tela fenome­ nologa, ili od Delewve fikcije 0 telu bez organa - sto su sve rvorevine dliSa na ivici raspada - telo se upravo preko organa sklapa u sisteme koji, takode medusobno poveza­ ni, proizvode veze neophodne za funkcionisanje te uzvisene masinerije. 1 Specijalisra sofrologije, dela psihosomatske medicine koja prouCaVJ kakve posledice na organizam ostavljaju izvesnJ stanja svesri izazvanJ sugestijom, relaksacijom, aurokoncemracijom, ird. - Prim. prevo

101

.:Woc postofanfa

Etilla po izboru

1 "Telo je jedan golemi razum, jedna ':elika mnogostrukost sa jednim ,mislom, rat i mir, stado j pastiL Pa j tvoj mali razum je alatka rvog tela, mo j brate, koju nazivaS 'duh', jedna mala alatka i mala igracb. tvog golemog razuma. [,', ] tvoj e telo i njegoy galemi razum: ona ne kale 'Ja', ali sacinjaya to 'Ja'," Fridrih Nice, Tako Jeg(JVorW Zamtustm, ,,0 onima sto preziru tela", preyad Baska Radusina, Rad, Beograd, 1993, str, 25. - Prim, p"cv.

ga omoguCiti, Erika, dalcle, pretpostavlja faustovsko telo koje je oblikovala sila i demijurgija inteligencije koja hoce. Moral se uCi, on se upisuje u materiju mozga~;~a sinapse i omogucava anatomske funkcije moralnog poduhvata, M oral, dakle, nije stvar teologije izmedu Ijudi i Boga, nego imanentna isto rija koja se rice Ijudi medu sobom, bez ikakvog drugog svedoka. Imersu5Jekti\~nost pokrece mentalne, dakle neuronske predstave : drugi nije lice -neka izvine levinasovci - nego skup aktivnih nervnih signala u neuronskom aparatu. Kad upredena mreia ne bi bila pravljena od pocerka prema kraju - kad je ne bi stvarali roditelji, vaspitaci, ucitelji, porodica, sredina, vreme... ­ nikakav moral ne bi bio moguc. Od tog trenurka materijalizam prestaje da bude carstvo ciste fatalnosti, nuinosti protiv koje se ne moZe nista ura­ diti. Uzajamno delovanje preobraiava obe instance: poje­ dinac koji gradi drustvo iCfruStvo koje stvara pojedinca jedni druge susrinski mane i mcnjaju. Univerzalni, vecni i transcendemni mural ustupa mcsto posebnoj, privremenoj 1 unanentnuJ cael. Ncuronsko obuCavanie ne odigrava se protiv necega drugog, uglednijeg u uva po:iticki korekrna vremena, posto se od njega ne moZe pobcci : odsustvo obrazovanja, odu­ stajanje od prenosenja vrednosri, odricanje od bilo kakvog '{ pedagoskog poduhvata - sto su izg!eda vrIo cesto odlike naSeg doba - kao negariv uvode drugaCiju neuronsku obuku, opasnu posro u nervni sistem ubacuje to da zakon nije ericki zakon, nego zakon ciZungle. Od tada etologija jasno pokazuje da erika nedostaje: svako se razvija na teritoriji ogranicenoj na sopstvenu pred­ odredenost nadmocnog muzjaka, podredene Zenke, dela

102

103

Stara suprorstadjenost izmedu povrinog mate'rifalizma i suptib:og J'italizma, gde se s jedne strane nalaze nevernici, as druge hriscani, promasila je svoj cilj, sto je islo u prilog neobicnom dijalektickom prevazilaienju: vitalistickom'ma­ terifali=:'117U. To je materija, i nista drugo, kroz koju nepre­ stano protieu struje. koje se takode mogu svesti na materiju iako prevazilaze cistu jukstapoziciju 'atoma. MeJuprostor materije, koji je takode materija, drii se za sile, takode imanentne, koje tek treba da budu naucno dcsitTovanc. re~o je d~egolemi razum 1, da upotrebimo K iceove reCi - ali mozak deluje kao tajgolCm,i razum onog drugoggoiemog razuma. Otuda je znaeajna njegova uloga u pitanjima mora!a. Posto.J:ti~ nije data, nego se stvara, gradi; posro ona pretpostavlja rad volje; posto, po uwrU na modemu umernosr, prisvaja postojanje kao materijal za arrefakt; posto mozak deluje kao ra6marska centrala; iz toga izvodimo zakljucak da je nuino neuronski obuciti .nervni sistem i proZeti ga etikom. Obrazovanje u tome igra inaeajnu ulogu; ob:ikovanje postavlja osnove bez kojih nisra moralno nije moguce. Dobro i zlo, istinito i laino, pravicno i nepravicno, !epo i ruino proistiru iz Ijudskih odluka, koje su ugovome, rela­ tivne i istorijske. O\'i oblici ne postoje a priori, nego a posteriori, oni se moraju upisati u neuronsku mrezu kako bi postojali: nema morala bez povezi\'anja neuron a koje ce

. ..11oc postoja1zja horde, elana stada rasirenijeg od nekog drugog.. Carsrvo plemena nasuprot carstvu coveka. Izgradivanje eticnog mozga predstavlja prvi stepenik ka politickoj revoluciji dostojnoj tog imena. Nekad je to bila glavna ideja fanatika iz veka koji je nazxan \7 ek prosvecenosti.

III HEDONISTICKA INTERSUBJEKTIVNOST

1 Hedonistuki ugovor. Kad neuronska masina postoji, potreban Je 1 nelzrsaarzaj, posro ne moZe da radi u prazno. Mozak je instrument, sredstvo, ali nikako ne cilj po sebi. Ako obuCayanje neuruna prati mogucnosti nerava, potre­ ban mu je cilj: obucavanje za. sta~ Radi (ega? Prema kojim kriterijumima? Svako vaspitavanje pretpostavlja neku svrhu ...J Bez jasno utvrdenog cilja erika uopste nije zanimljiva. Koje pravilo igre zasluZuje da u njega ula±emo napor i da mu se priklonimo? Sta je to sto ga cirri pozeljnim~ Odgovor: smirena, radosna, srecna intersubjektivnost; mit dille i duha; spokojstvo bivstvovanja; lakoca u odno­ sima s drugim; ugodnost u ophodenju izmedu mllikaraca i iena; vcitina u odnosenju i njegovo podvrgavanje nhun­ skim dostignucima kulture: istancanosti, prisrojnosti, Iju­ baznosti, poverenju, postO\'anju date reci; sklad izmedu reci i posrupaka. DrugaCije receno: kraj rata, izbega\'anje logike gospodara i roba, odbacivanje borbe za st\,arnu iii simbolicku vlast nad teritorijama, iskorenji\'anje onoga sto

105

Moc postojrmja je u nama ostalo od zivorinje. Ukrarko: drasricno krocenje zveri u nama i rodenje covecnog u coveku. To je ideal ... Stvamost je svakt nne poznata: ~ubiekat erike nije nuzno o bdaren nekim strukturisa:1im, jasnim, cistim, zdravim Ja. Mnogima cesto nedustaje idcnritet ­ moguce je da je tako s veCinom. Nedovrseno ja, krhkost, pukorine, lomovi, nepotpunost, delovi u senci, opasne zone, vladavina nagona smrri, sadisrickig nagona, maroru­ sricke sklonosri, nesvesno koje je porpuno osvojio nag on za unistenjem ili samounistenjem, i mnostvo drugih stvar­ nih stanja ostavljaju nas u uverenju da savrsenstvo nije od ovog sveta, pa nam ostaje samo da se neprestano prilago­ aavamo tim opsterasirenim negarivnosrima. Naravno, niko vise ne veruje u jasnu liniju podel~ izmedu :1orrnalnog i patoloskog, razwna i ludila, mentalnog zdra\'­ lja i poremeeaja ponaSanja. U azilu je zatvoren izvestan broj ijudi mellu kojima u zatvorski sistem ne spadaju s'vi , a neki, mnogi koji bi se tu mogli naci zauzimaju strateSke poloiaje u svakodnevnom dru.Stvu. Jos bolje: neki veliki bolesnici usmera\"aju svoju megalomaniju, svoju rusteriju, svoju paranoju na delamosri koje imaju ugled u cL.uSt\u. Ljudi ad reda i aurariteta, profesionalni poliriCiri, rustrioni d.ruSt\Ta spektalcla, rusterici planetame kulturne scene pru­ hju priliku za sublimacije koje njihovi protagonisri koriste da izbegnu radosri zatvaranja ... Mnost\To anonimnih ljudi takyo skretanje dru..St\Ieno neprilwatljivih pobuda prc:ma izvedenim c:inbt\Teno prizna­ rim i postovanim delamosrima ne moZe cia ostvari. Nei.zbe­ zna je druSt\Tena i ericka steta koja ce svakako nastari ... Imenom relacionalni delinkvent nazivam onoga ko nije ni odgovoran ni kriv, nego je izgraden kroz niz egzistencijalnih

106

Eti/m po izbon pOStupJ.ka koji su od njega naprJ.\'ili bice nesposobno da

sklopi ugovor, dakle, da odrzi bilo kal'vu ericku vezu. ~

Naime, ugovor je osnova erickog odnosa. Mi smo ljud­ ska biea i kao takvi smo obdareni sposobnoscu da opstimo. Pre svega jezikom, naravno, ali i pomocu hiljadu drugih znakova koji se mogu poistovetiri s upuCivanjem poruke, njenim dekodil'anjem, primanjem i l'azumevanjem od strane drugog lica. Neverbalna komunikacija, gestovi, mimika lica, poloiaj i tela, ton , dizanje i spllitanje glasa, ritam i prekidi u govoru, osmeh, obaveStavaju 0 prirodi nekog odnosa. Na nultom stepenu etike nalazi se situacija. Prvi stepen: prisustvo ielj"e drugog. Sta on hoce? Sta mi

govori? Koja je njegova volja? Otuda neophodnost brige.

Obavesriri se 0 planu tog drugog s kojim se nalazim u

nekoj situaciji. Zatim ga zauzvrat upuriri u svoje planove.

Uvek purem znakova, izmedu ostalog i jezika. O va nepre­

stana igra dobacivanja izmedu ucesnika omogucava potpi- A

sivanje ug(J)Jora. Nema morala izvan logike uzajarnno oba­

vezujuceg ugovora. Na osnovu razmenjenih inforrnacija

postaje moguc etieki odnos.

.Relacionalni delinkvent, eim prikupi inforrnacije, ukoliko

postoji nekakva premja njegovom egzistencijalnom spokoj­

srvu, kao reSenje priziva odgovarajuCu reakciju: izhegapanje.

. Hedonizam se pozirivno definise kao potraga za zadovolj- ­ stvom, svakako, ali i negarivno, kao izbegavanje prilika za nezadovoljst\To. Svaka oronula psiha kvari ono sto dotakne. Osim u sluCaju Zelje za samopovredivanjem - ericke u slueaju ugovora ... - i.zbacivanje omogueava da se ponovo uspostavi meoralni mil' i psihicko spokoistvo. L' izvesnim sluCajevima uspostavljanj.:: odstojanja nij e mo­ gnee. Onda kad je ree 0 osobama s kojima smo iz mnogih

107

,

."'­

J10c postojtmjrt

Etika po izb01'U

razloga prinudeni da osranemo u dodim. Tada preosraje eticko rdenje, dobro odsrojanje, uno sro u Vajanju sebe nazinm eUi7 teti-ija. ~i preblizu, ni predaleko. Ni radikalno i konacno uvodenje odsrojanja, n1 bliskosr koja izlaZe opa­ 'Il1ostima. Ne izlagati se, ne predavati se, ne davari, Cuvari za sebe svoje rajne, negovati odsrojanje, driati do diskrecije, osrati neproziran, sluiiti se IjubaznosCu i prisrojnoscu, sve je to veStlna prihvatljivih ali ne previse bliskih odnosa. Sta je wrha svega roga? Izbe6 da izloiite opasnosri tvrdo jezgro svog idenrireta.

sadisra s mene pa na uStap, perverznjaka iz dana u dan, zlobnika u celini i mucirelja u pojedinostima, uz dmge vari­ jacije na remu eticke negativnosti. ~jih voleti? Arna, mro? C ime cega, u ime koga moiemo proglasiti za duinosr ljubav prema bliinjem koji je mrzak? Na sra se ro moiemo pozvau kako bismo zrrvi rekli da voli svog dielara? On je Boziji srvor poput mene, a putevi Gospodnji koji su ga naveli da tini zlo nedokuCivi su? To ce proCi kod onih koji se klanjaju hri.~can<;kim budalaStlnama, ali kod onih drugih kojih se re bajke ne tlcu? Kakva eudnovara izopacenosr bi ih dakle mogla navesri da se dri.e te neCuvene zapovesu: voleu onoga ko nas je svojim mucenjem urllSUO? AuSvic pokazuje ogranicenja te etike: zanimljiva je ona na papim, ali ne i u zivotu.

l

2

\'

EtiCki krugwi . Hriscanski moral poziva nas da volimo bliinjeg kao same sebe, za ljuba\" Boziju. Sta znaci raj izraz ako se potrudimo da ga razmotrimo u celini? Najpre to da dmgi nije cilj, da ga ne volimo njega radi, zato sro je onaj koji jeste, nego zaro sro predstavlja priliku, sredsrvo da se dode do necega dmgog, ro jest, Boga. TreCi? On je samo stepenik preko kojeg se stiZe do Boga. Drugoga ne volimo zbog njega samog, nego zaro sro nam najpre i prevasho­ dno pruia priliku da Tvorcu kaiemo da volimo njegovo stvorenje. \~oleci drugog, \'olim Boga: sprovodenje morala u delo svodi se na molin'll. Taj u etimoloskom srrllslu neu'udski moral obraea se dve­ rna kategorijama Ijudi: jednu je lako voleri, i nema potrebe da posroji obaveza da ~e voli ako je ro neSto sto nas na­ izgled prirodno ponese, ako je ro sklonosr koja je modena, ako progovara magnerizam; druga kategorija su oni mrski: Cu\'eni relacionalni delinkvent u I1'mogobrojnim varijacija­ rna: od saruovskih gadova do logorskih dielata, preko

Tom moralu za bogove, i kao takvom, zabranjenom Ij udima, suprotsta\-ljam aristokratsku etiku po izhoru. Ne treba tdiu sverosri, nego mudrosu. ~asuprot lainom obostranom jednoznacnom preslikavanju u trougaonom hriseanskom odnosu zalaiem se za geometriju erickih ~ova koje Ja organizu~ oko sebe polazeCi od sredisnje, ~ne tacke - svako je sredlste svog rasporeda - i u kon­ centricnom rasporedu smeSta svakoga drugog u zavisnosu od razloga koje ima da odriava ili ne odriava bliske veze s njim. Nijedno mesro nije neopozivo utvrdeno, svaka situ­ acija u tern prostoru proisuce iz onoga sro je receno, uci­ njeno, pokazano, dokazano i dato kao znak kvaliteta odrede­ nog odnosa. Nairne, ne posroji Prijateljstvo, nego sarno dokazi prijateljsnTa, ne postoji Ljubav, nego samo dokazi ljubavi, ni Mrinja, nego dokazi rnrinje, ird., te postupei i gestovi ulaze u aritmetiku koja omoguCa\"a da se na osnovu

108

109

<"

jUoe postojallja utvrdi\'JJlj:l cinjenicnog stanja zaklj ucuje 0 plirodi odnosa: prij:lteljstvo, ljuba\', neZl1ost, drugarstvo, ili obrnuto.. . T :l d\'a kretanja su prosta: izabiranje i izbacivanje . Cen­ trifugalna ci la, centripetalna sila. Privlacenje sebi, Odbaciva­ nje ka obodima. Ta etika je dinan1icna, nikad se ne zaustavlja, . . U\'ek je u pokretu, uvek u odnosu na ponasanje drugog. O d toga trenutka drugi ima obavem prema svojim obeea­ njima i odgovoran je za svoje mesto u mojoj etickoj shemi. Sa stanovista hedonizma, Zelja za zadovoljstvom drugog akti\'ira kretanje ka sebi; aktiviranje nezadovoljstva u dru­ gom izaziva suprotno kretanj e. Tako erika naizgled ima manje veze s teorijom nego s praksom. R adosni utilitarizam uvodi pravila igre. D elanje -n1isli, reCi i postupci - pokrecu dinamike. Posto platonov­ sko Prijateljst\'o ne postoji, nego postoje sarno njego~ otelovljenja, dokazi prijateljst\'a zbliiava~ , svedocanstva 0 neprijateljs~ -udalj avaju . Isto tako mOZemo razmisljati i 0 onome sto je so postojanja - ljubavi, privrienosti, neinosti, blagosti, predusretljivosti, pailjivosti, trpeljivosti, velikoduSnosti, ljubaznosti, prijaz,nosti, umiljatosti, pristoj­ nosti, uctivosti, uljudnosti, milostivosti, odanosti i svemu onome sto stoji uz rec Mbrota. Te vrline ucinice da neka veza bude vrsna; njihov izostanak. udaljava ljude, a njihovo krsenje st\'ara provaliju izmedu njih. Dodajmo tome i da je erika st\'ar svakodnevnog i ivota i beskrajno sitnih otelovljenja u tananom tkivu ljudskih odnosa, a ne stvar cistih ideja ili etericnih pojmova. Ona nije neSto sto osveStava carst\To goto\'O nicega, ne-znarn­ cega, zanemarljivog i beznaeajnog. Moralne jedinice mere proistieu iz neprimetnog ili maltene neprimetnog, iz mi­ kroskopski vidlj ivog oku sviklom na varijacije velicine

110

Etilm po iz.b()nt atoma. Ravnoteia tog raspnreda veCito je nestabilna, izlozena na milost i nen1il( lst potresin1a koje je izazvalo .­ leptirovo mahanje krilima . Teorija katastrofa... Svako bice ima nesigurnu putanju kroz raspored drugog; svako boravi u sredistu svog rasporeda ; svako zauzima neko odloZeno mesto. Samo eticka napetost, moralna orizl1ost i pravicno delanje omogueavaju da zadrii prevashodni poloiaj . N ema vise straSnog suda, nema sile koja transcenden­ tno vIada u pitanju moral a, nema privremene nekainjivosti u ime bozanske i posmrtne pravde ... Kazna je u toj ima­ nentnoj etici trenuma. U tom braunovskom vecnom kreta­ niu Bog ne sudi, jer nista i niko ne sudi, is hod je samo_ odredenj(: ndcog odnosa. Raspad odnosa ili njegovo ucvr­ scivanje, to 'ill jedine posledice: san10 neSto potpuno opip­ ljivo. ZJ to nije potreban neki nebeski posrednik ...

3 Dijalektika uitivosti. Hedonizarn, dakle, pretpostavlja stalno preraeunavanje kako bi se u datoj situaciji sagledalo ( koja se zadovoljstva mogu predvideti, ali I koja su moguca nezadovoljstva. Napravimo spisak svega sto se moze oceki ­ vati, zabavno i dosadno, prijatno i neprijatno, a zatim pro­ sudimo, odmerimo, prorarunajmo pre nego sto predcmo na delo. Ep ~ objaSnjavJ to matematicko pra\'ilo : ne treba pristati na zadovoljstvo sada i ovde ako ce za njega kasnije morati da ~e plati nezadovoljsnTom. Treba ga se odreci Jos bolje: izabrati nezadovoljstvo u datom trenutku ako ono ka~nije vodi nastanku nekog zadovoljstva. Izbega­ vati, dakle, Cistu trenutnu radost. Jer uii\'anje bez svesti sarno je propast za duSu ...

III

Eti/za po izbu1"l£

lvIoe postojanfa Zbir zadovoljstava uyek mora biti veci od zbira nezado­ \'oljstJ\'a. Pamja u svoj hedonistickoj etici otelovljuje apsu­

lumo zlo. I pren'pljena pamja, i naneta patnja, ocigledno.

Sledstveno tome, apsolumo dobro poklapa se sa zadovolj­

stvom koje se odreduje kao odsustvo briga, steceno, osvo­ , jeno i odriano spokojstvo, mil' duSe i duha. Ta igra pojmova

moZe delovati sloZeno, ta mentalna napetost ostavlja utisak

radiklane neostvarljivosti, ta stalna briga za treceg, ta eticka

scena koja se stalno postavlja, to neprekidno moralno po­

zoriste tera nas na pomisao da jt to titanski poduh\'at,

nedostiian, nista ostvarljiviji od je\Tejsko-hriscanskog mo­

rala svetosti. ~eosporno, ali sarno aKO od poeetka izostane neuronsko obuCavanje koje omoguca\'a da se refleksno usvoji takav nacin postupanja. ~aime, ako W1apred postoji moralno vaspitavanje i ako snopovi nerava pravilno rade, ta arirme­ rika ne traii tdke napore. Naprotiv: lakcXa s kojom se ona sprovodi u dele Cak stvara radost. Jec postoji stvarno zado­ voljstvo u tome Sto je covek etican i sto dela moralno - u skladu sa zahtevima hedonistickih snopova nadoknada u sivoj matenJl. Svaka aritmetika zadovoljstava obavezuje na brigu za drugog -to je defmicija tvrdog jezgra svakog morala. Oci­ rna protivnika, na hedonizarn se gleda kao na simptom bede naSeg vremena - individualizam, kaiu oni - a vrlo cesto ga mdaju s egoizmom: prvi rvrdi da postoje sarno poje­ dinci, a drugi da postoji sarno on - autizarn, potroSacki mentalitet, narcizam, ra\-noduSnost prema nedacarna drugog i celog covecanstva ... U srvari, hedonizam brani upravo sup rotan stay. Zado­ voljstvo se nikad ne moZe opravdati ako za njega treba da

plati drugi svojim m:zadovoljstvom. Postoji sarno jedno opravdanje za nczadovoljstvo drugog: onda kad ne moZe­ mo da postupimo drugaCije kako bismo izbegli unistiteljsku vlast negativnosti treceg. Drugim recima: kad rat postane /' ~f, neizbeian. Radost drugog i mene raduje, nezadovoljsrvo I. drugog izaziva moje nezadovoij.stvo. Nasuprot hriseanskom moralu, koji je statican, izmice istoriji i govori 0 apsoluru, erika kuju ja predlaiem dinarni­ ena je. Om ne zivi u teuriji, nego u kunkremim sluCaje­ virna. DIllt,ri, budimo u tome nominusti, pretbr::vJja pojarn koji je koristan u raspra\;' ali niSta vise oJ toga. Nikako ne Boga nekal0:e religije hwnanizma. Ja, pustoje same kon­ kretne sirua(ije u kojima Sc pojedinci nalaLA:. Painja rretpostavlja napetost. Potreban sam Jrugome sa stanovista uspelog odnosa koji moZe stvarati zadovolj­ srvo kod mene, sto je antropoloski i psiholoski tropizam na koji smo osudeni. Njegovo zadovoljsrvo sastavni je deo :. mog zadovoljstva. Isto je tako i s njegovim nezadovolj­ srvom. Rasprave 0 moralu propovedaju Drugog. Ali moral. veStina detalja, odnosi pobedu u skromnom otelovljenju: mesto erike jeste neka rec, gest, recenica, painja, a ne laicka predikaonica fLlozofa koji ionglira Dobrim po sebi i V rlinom u apsolutnom smislu. Tako (emo u mnosrvu velikih vrlina kao sto su Dobro, upo, Istinito, Pravicno, uzalud traiiti neku sirusnu vrlinu kadru da proizvede velieanstvene posledice. lJ redu, Dobro, ali kako? Na koji nacin? Raspravlja se 0 idolima s velikim _ poeemim slovom, udaljenim od srvarnosti, od zemaljskog, pa time i od svake eticke intersubjektivnosti. Jankeleviceva obimna Rasprava 0 vrlinanta vrlo cesto stavlja zabranu na odista etiean gest. oJ

....,.

112

113

'"

~

Moc postoJanja

\

,)

~

Ucrivost otvara put ka realizaciji mm-ala. Kao mala "rata u veliki zamak, ona vodi neposredno Jrugome . Sta ona kaid Ona potvrduje drugom da ga je videla. Dakle, da onjeste. Pridtiati nekome vrata, sporovoditi obrede Iju­ bazruh reo, nastavljati logiku lepm manira, umeti zahvaliti se, primiti, dati, driati do neophodne radosti u minimalnoj zajednici - dvoje.. . - eto kako praviti etiku., stvarati moral, oteWvlj"avati vrednosti. Urnece zivljenja kao umece bib. Uljudnost, pristojnost, umiljatost, ugladenost, srdamost, takticnost, susretljivost, uzdriaJ10St, dolicnost, velikodu­ snost, darivanje, prijaznost, pailjivost, sve su to varijacije na ternu hedonistickog rnorala. Hedonisticka raCu.nica podrazumeva, poput ra6manja napame,S redovno veib~e kako bi se postigla neophodna brzina. Sto se manje veibaI rno u uctivosti, to narn teie postaie da je spro\'~demo u delo. Obrnuto, sto je vise koristimo, to ona bolje radi o Navika~ pretpostavlja neuronsko obuCavanje. Van polja etike nalazimo sarno polje etologije. KeuCtivost je osobina divljaStva. NajsiromaSnije, najsrnernije, najskromnije civili­ zacije imaju svoja pravila uctivosti. Sarno naruSene civi­ lizacije koje su na pum da nestanu, koje su pokorili jaci od njm, lancano koriste neuCtivost. Formula uCtivosti prerna suprotnom polu odreduje erotizarn. ~oja vode

114

TRECIDEO

SOLARNA EROTlKA

I

ASKETSKI IDEAL

1

MitologiJa nedostatka. Dvadest vekova judeohriscan­ stva -ugrubo -ostavilo je tragove u obLikovanju zapadnog tela. Recildiranje pitagorejske, ali pre sveg.1 platonovske tradicije ostavilo je hriScanskoj Enopi u naslede siwfreno telo koje mrzi sebe, u sebi Cuva jedino ftkciju 0 nekoj na­ vodnoj nematerija.l.lloj i besmrmoj du.si, da bi na kraju uiivalo u nagonu smrti koji vladajuCa ideologija gaji ad nauseam. Kad bi analiticarski kaue mogao, kao kod Krebijona, da progovori, a isto tako i fotelja u ordinaciji seksologa, veoma je verovatno da bismo Culi neverovatne stvari 0 seksu­ alnim obicajima puti, obrtima i zaokretima libida i onome sto bih ja u celini nazvao seksualna beda ne bih li izbegao ono sto, od zooftlije do nekroftlije, preko pedofilije, poka­ zuje nezgodnu sklonost homo sapiensa da uiiva u pas iv­ nim predmetima koje sebi podreduje nasiljem. Cuveni he­ teroseksualni par, da ogranicim svoju temu, isto tako trpi zbog prisustva divlje surovosti.

117

~Woc

postojanja

Solama er-uti/w

Erotizarn deluje kao protivotro\' za ru seksualnost koju odreduje njena be<;tijalna priroda : kad govori sarno 'leks, on izraiava najsirovije po rive rnozga obicnog gmizavca; kad se ispoljava kroz artificijeino, on prikuplja one najbolje iz civilizacije koja ga je proizvela. Ako traiimo je\Tejskn­ -hriscanski pandan kineskoj, indijskoj, japanskoj, ncpalskoj, persijskoj, grckoj, rimskoj erotici, necern() naCi nista . Jedinu nalige erotikc:: mdnju prerna telu, puti, zdji, zaduvoljst\rLl, ienarna i uZivanju. Nema icatolicke veStine uiivanja, pnstoji sarno ucena rnaSinerija za kastriranje i w1istavanje svakog nagovdtaja hedonizma. Jedan od srubova te rnasine za rnason1U proizvudnju evnuha, devica, svetaca, majki i supruga uvek ide nallitrb Zenskog u ieni. Ona je prva zm1a tog antierotizrna, kriva za sve one zernaljsko. Ne bi li zasnovao logiku najgoreg u seksu, Zapad st\"ara mit 0 ielji kao nedostatk'U. OJ besede o hermafrodiru koju u Gozbi drii Aristofan pa sve do Spisa Zaka Lakana, preko korpusa Pavlovih tekstova, ta ftkcija traie i opstaje. Sta ona kaze? V sllitini: rnllikarci i iene potekli su iz prvobimog jedinst\la koje su bogovi sru~ili zato Sto su se dmmli da uiivaju u potpunorn savrSenst\TU; mi smo sarno delovi, kornadiCi, nepotpw1i smo; zelja je ime za potragu za 0nin1 prvobitnin1 oblikorn; zadovoljst\lo je odredenje vere u fantazmaticko ost\larenje te usled svog <;avrsenst\'a sfeme zivotinje. Zelja kao nedostatak. i zadovoljst\lo kao ispunjavanje tog nedostatka, to je poreklo sve seksualne nelagodnosti i bede. C st\lari, ta opasna ftkcija vecinu navodi da traga za nepostojecim, cxinosno, da nalazi sarno frustraciju. Potraga za Princorn na belom konju - ili njegovorn ienskom for­ mulom - dovodi do razoearanja: st\larno nikad ne trpi

poredenje s idealom. Htenj~ cia se postigne pOtpW10st uvek izaziva bol zbug ncporrw1Q<;ti - izuzev kad S~ jah: odbrarnbeni mehanizmi. kao stn je puricmje, koji sprec.l­ \'aju ispoljavanje oCiglednog u svesti. Razocaranje lr,'ek na kraju dozivi dan kad se njena stvarnost upisuj.: u imagil1ar­ no kojim upra\'lja vladaiuti moral kujcm u tome pU!TIaZ.e ideologija. politika, religija, udruzcni Kako bi proizveli i odriali tu prvobitnu n1itolngiJu. Medutim, zelja nije nedo,statak nego v~s~ koji prec J :. se izlije; zadovoljst\lo I:ij~ odredenie navodno '.'st':arene potpunosti, nego spreGl\anje preli\'anja pomoCu dj"anja. Nema rnetafizike prvobitnih zivotinja i hermafrodita, po­ stoji sarno ftzika t\lari i mehanika fluida. Eros ne potice s neba Paltonovih ideja, nego od cestica materijalistickog fllowfa . Oruda porreba za posthriseanskom, solarnom i aton1istickorn erotikom,

118

119

')

ldeologija porodice. L' logici obnu\'ljenje zivutinje, srapa­ nje u par smau"a se za krunu je\Tejsko-hriscan<.;ke ewtike. Metaftzicka nesposobnosr vecine sisara kc>jima je blizJ.k nagon stada, eopora, u tome pronalazi r6enje u obliku antidota. Kad bourizarn govori 0 ljubavi, 0 sestrimkuj dllii, princu i pri.ncezi, razwn tu villi druSt\leru uguvor ili obezbedi\'anje egzistencije. Udvoje, bol Seo srno na weru izgleda rnanji . Jos jedna iluzija .. . Ljubavni govor maskira istinu 0 usti: roman, mellijska pr~aganda "::' ~arna i flim, televizija i rakozvan.1 zeruka starnpa - prieaju 0 udaru groma, strasti, izvanrednoj moci oSeCanja, Ijubavi s velikim pocetnin1 ",lm'om, rarnn gde

Moc postoja'n:Ja razum nemilosrdno razotkriva isOnu govoreci 0 feromo­ nima, zakonima vrste, slepoj prirodi koja tdi odriavanju nepromenljivih uslova u parku sisara sa sivom materijom u moZdanoj kori. Kad fIlozofija promaSi, zavlada biologij ~ lli etologija ­ koja od nje zavisi. Muijak postoji pre mllikarca, Zenka pre Zene. Drllitvena podela uloga obavlja se imajuCi u vidu potomstvo. Ne poznajuCi najsitnije pojedinosti mehani­ zma proizvodnje, oteZala, umorna od tereta deteta koje nosi ona odista ne moZe da prati muijaka u lovu ili u 'iak'Upljanju u neprijateljskoj sredini. Pri tom ;os mora i ostati kraj ognjista zbog deteta hi dece :Zoja su vee tamo. Naravno, porodica mobilise i muijaka i ~nku, svakoga za svoju posebnu ulogu . Za ±ene je to: odria\'anje vatre, spremanje namirnica, ku\'anje, pecenje, tkanje, stavljenje, spajanje koZa, sivenje, predenje vune, obezhedivanje odece, sto su s\'e delatnosti vezane za jedno mesto, dnk njihovi drugo\'i love, pecaju, skupljaju, ili obraduju zernlju, sto su poslovi koji zahtevaju kretanje. Mnogo milenijuma kasnije, uprkos kultumim i intelektualnim naslagama ci\'ilizacija, da li je sad zaista drugaCije? Politika i druStvo obnavljaju delovanje prvobitne etolo­ gije, daju joj ugled u obliku zakona-utemeljivaea. Od tad a porodica sa svojim nomadskim i sedelackirn polom cini osnovnu celiju cl.ru5tva. Ona je prvi zupcanik. driavnog mehanizma koji se svesno ili nesvesno trudi da reprodu­ kuje bozanski plan s\'eta da bi postojao: tamo gde monote­ izam odnosi pohedu, porodica reprodukuje nebeski pore­ " dak. Jedan Bog - koji se jos zove i Bog Otac; Otac, opet, zajmi njegove atribute kako bi vladao u porodici : potpuna vlast prema naeelu bozanskog prava, ree je utemeljenje,

120

Solama erotika g~agol

je preformativ, on zauzima vrh hijerarhije. Par Bog i njego\' narod pruzaju shemu Boiijeg grada, a muijak i njegovo pleme, otac i njegova porodica, shemu coveean­ skog grada. Raspolucen, pateci zbog nedostatka, pronalazeCi svoiu polovinu, po novo uspostaYljajuCi pn'obitno jedinstvo, uii­ vajuci u zadovoljstvu zbog osn'arenog stapanja, vracajuCi mir kroz rekonstrWsanje fiktivnog entiteta, par nece stati dok ne dopuni svoju egzistencijalnu smesu tako sto ce proiz\resti nekoga treceg, a onda jos njih. Jezgro porodice osn'aruje plan \Tste i tako omoguCa\'a ispunjenje cilja pri­ rode. VerujuCi da su se oslobodili etoloskih stega, ljudi tu trivijalnu isOnu skrivaju pod velom pojmova Kojima se moZe kamuflirati sisar sto jos zivi u njima. Ta prirodna predodredenost koja opstaje u najprirnitivnijem delu neuronskog sistema istrajava i Cuva punu \'~ast. Porodica ne velica toliko otelovljenu Ijubav dva slobodna bica svesna svojih planova, koliko kob svakog zivog oblika na planeti.

3 Asketski Iwdeks:_A priori, akti\'na Zelja pokrece ogromnu protivdruStvenu silu. Pre nego sto bude uhvacena i pripi­ tornljena u oblike koji se predstavljaju kao druStveno pri­ hvadjivi, ona je energija opa~Jla po uspostavljeni poredak. Pod njenom vlaSCu vise nije vaino nista od onoga sto eini socijalizovano bice: ustanovljeni raspored casova koji se ponavlja, smotrenost u postupanju, stedljivosr, posillinosr, pokornost, dosada. Od tada odnosi pobedu sve sto mu se

121

Moc posrojanja

Sola;·;ta cmti!m

suprutstavlja: potpWla sloboda, vladavina rura, 0Fsta ne­ smotrenost, razbaei vanje, nepukoravanje VaZ.eCinl \Tedno­ srinla i nacelima, pobwla protiv vladajuce logike, potpWla a<;oeiialnost. Kako bi postojalo i trajalo, dnin'() mora ohuzdavati tu divlju silu bez zakona. Drugi razlog objasnjava asketski kodeks Zelja i zado­ voljstJ.va: divlja volja da se willti ncverovatna moe zenskog. Muijak brzo uei iz iskustva, a on se u pitanjima :>cksual­ n()sti pokorava sarno zakonima prirode. Zcnsko zaJovolj­ :-.[VCl ne uklapa se dobro u prirodno \'arvarstvo jer traii kul­ turnu artifieijelnost, erotizam i tehnike tela - disanjc, ovla­ davanje sokovima, uzdriavanje, variranje telesnih radnji, itd. ODO je nepristupacno onome kume jc dovuljno sarno da sledi svoju prirodu. Nepristupacno i bezdano. 1'\eveSt, nemaran, ne mareCi za predusretljivost, muska­ rae uziva sarn i pre bilo kaJcve eticke konstrukeije kri\·iee ne \'oli da njegu\a druibeniea ostane na pragu zadovoljstva. Ne zbog brigc za drugog, niti zbog moraine empatije s njenom frustraeijom, nego iz ponosa: on u sopsrvenim oci­ rna deluje nemocno, nesposobno, kao nepotpWl muzjak, kao mcX koja je ftktivna, posto nije delon'orna. Troa po­ nama slik.a, ne narc x:ito nareisticka, ranjava ponos mliZjaka, t;:: on pribegava veli.kim sredsnTima kako bi reSio problem i spas nalazi u tome Sto Zensku Zelju svodi na tacno urvrc1e­ nu meru. U tom mracnom poduhvatu istice se judeohri­ Scansrvo, a islarn zajedno s njim. Strah od kastraeije kod mllikc osobe, zatim ielia druStva da poravna raeune sa silom koja ga osporava i dovodi u opasnost omogucava mllikareima, koji su obicno zidari gradO\'a, naeija, religija, earsrava, da kodiftkuju seks. Femi­ nisticki kodeks libidinaInog lepog ponaSanja od tog trenutka

postajc zalcon koji sc ne sme rrekr~iti , i tu putcm cistog promovi<;Jllja musk;:: prniz\oljnosti. ?virx hioe...:ntrizma i straha ud kastracij;.: .. . Kako razraditi, a zarim i un"sti raj zakuD? L1z pnmo( religije, w:a..nrecinClg sauce.srdca u pitanjima ga.senja libida. )Je bi ~i se libido n:zao Z1 ~edno mesto, ograniCio, (JLinOSll( 1 ul~U( 1. miropllmaLani~( - mesij : L :1.postu;, svestenik,. papa, hri ~ (anski filowf ir.1a.:1l, rabin. pastor. itJ. - prugiasava telo Z:l prlia\u, nc(isto, a :lelju za kri'.'!l.ll, u:'.ivanje za prljav­ stUlu, :lenu neopozivo za nekoga ko coveka stavlia na isku­ senjc~ za greSnicu. Zatim ubznanju jc reSe!ljc: pLJtruna apsnnen':lp. p, )sto se na udriean~.: od zaJ{Jvoljsta"a tela gledJ [(au I1J neSto sto se radi in1Jiuei Z.l eili duh, i po~tn je postadjem \ 'eoma visoka rrepreka kako bi <;e ub(lgom c1J\·oh.: ulib kriviea sto nije kadar da se uzdigne I1J. \'isinu ideala, priviJ­ no se pokazuje dobn JI1arnernLJst i razumcvanje i predlaic se altemativa. Ako pUtpWlO zrtvovanje tela ostane nedosti­ ino, muZe ~e pristati, gk vclikodusnosri, na Jclimicno zrtvovanje : bice dovoljna i porodicna cednost. Nju omo­ gucava braJs.: Pogledajte pisa.ruja PavIa iz Tar~a 1.i raznim

122

123

Poslanicarna. ReSenje koje se nalazi u povlacenju zaslliZno je za to sto se druStvu - dakIe, "rsri ... - krCi put za njegove planO\\~ : do­ zvoljavajuCi seksualnost sarno u nkviru porodice, mono­ gamllu, osveStanu kroz hriscanski brak, Pa\'k i drugi hJ:iscanski teoreticari moih pitanja -erkveni ()ei -partnerima llstavljaju (ma.:i I mane\'arski prostor i pre svega otvaraju ceo bule\'ar nastadjanju \Tste, dakIe, ovekovecenju ljudske zaJedniee kojom uprJdjaju akteri te ideologije asketskog ideala.

Moc portojanja S vremenom plamen izvorne strasti jenjava, i zatim se gasi. Dosada, ponavljanje, zatvaranje Zelje (suStinski slobo­ darske i nomadske) u ogranieavajuci oblik zadovoljstva koje se ponavlja i ne menja mesto, gasi libido. C poroclici, gde vreme pre svega posveeuje deei i suprugu, Zena umire kad u njoj pobedu odnese majka porodice i supruga, koje iscrpljuju i trose maltene svu njenu energiju. Ispisana jezikom navike i refrena, bracna seksualnost smeSta libido u apolinijske odeljke urec1enog poroclicnog iivota u kojem pojedincu nestaje u korist subjekta. Dionis je prerninuo, nastanila se seksualna beda. Tako se razbaSka­ rila da usled druStvene nuinosti, moralizatorske ideoloske propagande svih vrsta, ropstvo postaje dobrovoljno i, sto je defmieija otuc1enja, irtva_cak poeinje da pronalazi zado­ voljstvo u odricanju od sebe.

II

LIBERTARIJANSKI LIBIDO

1 LatJani eros. Ne bismo li ukinuli tu seksualnu bedu, zavrsimo s iwpacenim logikama koje je omogueavaju Zelja kao nedostatak; zadovoljstvo povezano s ispunjenjem tog navodnog nedostatka kroz stapanje u par; parodiea koja vise ne predstavlja prirodnu nuinost i pretvorena je u reSenje za libido na koji se gleda kao na teSkoeu; zago­ varanje monogamnog, vemog para koji svakodnevno deli isti dom; irtvovanje Zena i Zenskog u njima; deca kao ontoloska istina lj'ubavi mec1u roditeljima. Rad na prevazi­ Imnju ovih fikeija, druStveno korisnih i neophodnih ali kobnih po pojedince, doprinosi grac1enju laganog erosa. Za poCe~ razdvojmo Ijubav, seksualnost i prokreaciju. Posto hris6nski moral brka te tri instance prinuc1eni smo da partnera u seksualnom odnosu votimo u nameri da napravimo dete. Dodajmo da ta osoba ne sme biti u prola­ znoj vezi, nego mm propisno oZenjen i isto tako propisno udata dama~ U protivnom, to je greh. Napredovanje obieaja zajedno s napredovanjem nauke omogueavaju istinsko ovladavanje plodnoseu liZ pomoe

125

•

J10c postujcmJa

Solanza erotika

kontracepcije. Ocigledno, Crkvd jc zabranjujc, jer omogu­ ca\;i -prvo-' l'evolucionarnn razdvajanje: scksualnost radi zadovoljstva bez su-aha lJd zaceca k()je ce biti doiivljcno kao kazm. Tu je sloboJno rasp(Jlagan;c svujim libidum raeli ludickih, a nc nuinu puroJicnih kumbinacija. ~evirto­ '.'()I11 Z.1kr)J1U dodJ.jmo zak.0!1 VciP kuji omogucava Jt)bro­ voljan prekid neieljcne trucU11 lce. I to jc prava rcvoluciia. Druga ist!J talc!) radik.alna etapa :norala bi u":initi ~-nogu­ com seksualnust bez ~juba vi koj::; ide s njom - ako Ijubav dcfiniSerr.·) !cao osceanji.: oDnarodO\'anl) ~.:.ltu Ja bi se priro­ dna nuiJa gurru ~a u seIiill i prikrila aparatom vernog monogamnog para kt )ji zajednu zivi. R.luhajanje od Ijuba­ \'i nc i':>kliuCujl.: postuianje oseeanja, ?rin-Lenosti ili nez.nosti. ~e ideti duiivotnu obavezu u dugou-aj:11)j vezi ne sprecava nas da dan1' l obecanjc liubavI1l: :1emosti. Seksualni ocinos :1e teii proiZ\', laenj"J P( lslcelica u bliwj ili daljoj budu­ coosti: flego ~unnm uzivanju u ci.ctoj saJasr.josti, proiivlja­ "anju velicanc:;n-enog trenuth koji u-cba iscrpeti sada i ovde u njegovoj kvintcscnciji. ]\;ema Fotrebe Ja se seksualni ,)cinos optcrcCuje ozbilj­ :105Cu k.oja apri{);1 ne pustoji. Izmeau bestijalne nevinosti, m:doslcdn, )sti b;:nalizacije putenc razmcne i preobraiavanja scksualnug CL'1a u "peraciju nan lpljenu moralizmom in1a mesta za novu laganu, blagu i nez.nu intersubjektivnost. Tradicionalni te.ski eros OOnos ubeleiJya nagonom smrti i On1n1 sto iz njega proisticc: usrajalosr, nepomicnosr, sede­ la~tv(), neJostatak m.lswvitosti, ponavljanjc. rirualiwvane

navike bez mozga i sve sto je cnu-opija. ]\;apruti\" laki ~Eos, voaen nagonom iivota, ±eLi kretanje, promenu. no­ madstvo, Jelanje, premdtanje, inicijatinL C grobu cemo uvek imati dovoljno nistavila da ponudimo ubol nepomi­ cnosti . Konstruisanje lakill erotskih situacija odreauje prvi stu­ panj Ijubavne ve.st1ne dostojne tog imena. Ona pretposta­ vlja stvaranje polja vibracija atoma u kojem lebde sicuSne percepcije simulakruma. Od Demokrita do savremene neurobiologije preko Epikura i Lukrecija samo logika cestica moZe razbiti u paramparead fantazam platonovskih ideja o tom pltanJu. Opredeljivanje za cist trenutak ne iskljufuje njegovo udvajanje. Ponavljanje trenutaka doprinosi stvaranju dugo­ trajnosti : ne pocinjati od kraja, ne kladiti se na zavrSetak price, nego praviti deo po deo. Na taj nacin se trenutak lal;:o moze zamisliti kao laboratorija buducnosti, njen lonac ZJ. topljenje. Trenutak ne funkcionise l(ao cilj po sebi, nego unutar arhitektonskog trenutka mogucnog kretanja. 2

1 ~J prdlog fX'slani~~a ),Jc\im fra:1cusb skupstina je 1967. godine izgbaJJ mon koji:-n se kontracqx:ija dnzvoija\'a, ali troskovi nisu F'')kr:Vtni zcir;cy,tvenim osiguranjc:T1. .~b0!1:U5 jl: 'lStao zabranjen sve do UVOCk:1j .1 Z::tlc' )n:1 k;)j i jc predh7:~J poslanic.l Simon Vejl 1975. gcxii nt:. - Prim. pre7'.

Sarnaika malina. Moja definicija samastva ne pokriva uobieajeno znacenje bramog stanja. U mojim oeima, samac ne iivi nuino sam, bez druibenika ili druZbenice, bez muia ili zene, bez stalnog partnera. Po meni je to mnogo pre onaj ko, calc i ako se nalazi u nekoj prici za koju bi se reklo da je Ijubavna, Cuva pravo na svoju slobudu i koristi gao Taj 1ik je neko kome je njegova nezavisnost draga i ko uiiva u svojoj suverenoj ,!~omiji. Ugovor u koji ulazi nije ne­ ogranicenog nego ogranicenog trajanja i moZe se obnavlja­ ti, svakako, ali ne nnino.

126

127

.LVioc postojanja

Salama erotika

Izgradiri sebe k~o samaClcu maSinu u sopstvenom odno­ su u paru omogubva pojedincu da sto je vise moguce ukloni entropiju konsupsta11cijalnu stapanju u par. Ne bismo li izbegli shemu nifta, S"pe) nifta, vrlo cesto svojstvenu losim, nikako ili tek donekle izgradenim, zivljenim iz dana u dan, guranim s\'akodnevicom, klimavim promaSenim pricarna, Cini mi se da je privlacnija Konfiguracija nifta) 1'!.uUo ~>ife) mnogo . Nifta) we.. nifta je shema svojstvena vladajucem modelu: postojimo razdvojeni, ne znarno jedno za drugo, srecemo se, prepllitarno se prirodi odnosa, drugi postaje sve, neop­ hodan, mera naSeg bib, merilo naSe misli i postojanja. smisao zivota, partner u svemu, i u najmanjim sitnicarna, pre nego sto, nakonsto entropija proizvede svoj ucinak, posrane smemja, gnjavator, smor, dosadnjakovic, onaj ko nam ide na Zivce ina kraju posrane treci koga treba izbaciri - pomoeu razvoda, i nasilja koje ga vrlo cesto prari - i po­ novo bude nista - neko niSta u kojem je ponekad sacirZano i malo mrinje... Raspored nifta) maW viSe) mnogo polazi s istog mesta: d\"a bib uopste ne znaju za postojanje onog drugog, sremu se, a zatim grade na nacelu laganog erosa. Od tada se iz dana u dan razraduje pozirivnosr koja ocireduje ono vise - vise bib, vise sirenja, vise radosri, vise stecenog spokojstva. Kad ceo niz tih vise-dozvoli da se dcx1e do stvamog zbira, pojavljuje se mnogo i odreduje vezu kao bogaru, sloZenu, razradenu na nominalisricki nacin. Nairne, ne postoji nika­ kav drugi zakon osim z.:tkona odsustva zakona: postoje sa­ rno posebni sluCajevi i potreba svakog da gradi prema pla­ novima koji odgovaraju njegovoj idiosinkraziji.

Sarnac se razvija u slueaju ove druge slike. Modus aperandi samackih postupaka odbacuje stapanje. GnuSa se najavlje­ nog nestanka dvoje Ijudi u nekom trecem obliku, trece sile koju je sublimisala ljubav. NajceSce se poricanje ne dorice oba ucesnika u pam, nego jedan od njih podlegne, u skla­ du sa zakonima etologije, pred onim jacirn, nadmocnijirn, ubedljivij irn - ne nuino onim za koga bismo to pomislili. Stapanje pojedinacnosti ne traje duie nego ono sto omogucava uskraCivanje. Ponekad, shodno zgusnutosri neuroze, bovarizam funkcionise celog hvota ... Ali, kad u simim pojedinos~ svakodnevnog zivota iza anegdore i onog infmirezimalnog koje se rice suSrinskog, stvarnost redovno potkopava platonovsku pojmovnu gradevinu koja tradicionalnom paru sluii kao osnova, jednoga dana otkri­ jemo da je taj kip div na glinenim nogarna, flkcija koju odrZava sarno potreba da se vernje u price za decu. Tada sve prelazi u nista.

iWetafizika sterilnosti. Lik sarnca ide zajedno sa stvar­ nom m~tafizikom doborvoljne sterilnosti. U srvari, reSko moiemo videti kako bi subjektivnost koja Ijubomorno cuva svoiu slubodu mogla saruvati autonomiju, nezavi­ sn0St, samu sposobnost da dela, Cak i ako to ne cini, ukoliko nosi terer jeteta na plecima (ovaj izraz zgodan je za ocara­ vanje... ) Utoliko pre ako ih je vise. Fizioloska mogucnost da se zacne dete ne obavezuje da se prede na delo - bas kao sto ni moc da ubijemo nikako ne stvara obavezu da poeinimo ubistvo. Ako priroda kaie: "Moiete", kultura ne dodaje nuzno: "Morate." Jer, porivi,

128

129

3

,...

~i.1oe

Solarna eroti!za.

postoJanJa

nagoni i Zelje se mogu podvrgnuti analitickom~ablonu razuma. ZaSto praviti decu? C ime cega? Da bi se uradilo, star Kakvo opravdanje iman10 da iz nista\'ila i.z\ucemo biee kojem u krajnjoj liniji ne nudimo nista usim kratkog pro­ Futovanja preko ove planete pre povratka u nistavilo oda­ kle je i doslo? Zacinjanje u veliknj meri !Jroistice iz priro­ dn0g cina, izJ qgike vrste kojoj sc slepo pokoravam(), a takav metafizicki i stvamoteZak. zahvat moran bi zavisiti. od ra­ ZU11U1og, racionalnog, informisanog izbora. Jedino samac koji nadasve volt decu vidi dalie od vrha svog nosa i odmerava posledice toga sto ce na kaznu iivo­ ta osuditi. neko nebice. Da li je zivot toliko i.z\·anredan, radostan, srecan, razigran, po:reljan, lak da bismo ga poklo­ nih covekovim mladuncima? Treba J voleti entropiju, patnju, bol, smn koje ipak nudimo u tom tragi mom onto­ loskom poklon-paketu? Dete koje nije traiilo nista ima pravo na sve, narocito na to da se 0 njemu brinemo, totalno, apsolurno. Vaspitavanje nije uzgajanje - kao sto pretpostavljaju oni koji govore 0 gaJenJu deet. To je painja posveeena u svakom trenutku, svakom casu. Neuronsko obuCavanje, neophodno da bi se izgradilo bice, ne dozvoljava ni minut nepaZnje. Bice mo­ zemo razoriti Cutanjem, odloZenim cxigovorom, uzdahom, a da to i ne primetimo, umorni od svakodnevnog zivota, nesposobni da vidimo da se za bice koje se oblikuje ono sllitinski \'aZno ne odigra\'a s vremena na vreme, nego stal­ no, bez rredaha. Potrebno je mnogo naivnosti i nedoslednosti da bi se covek posvetio oblikovanju nekog bib kad cesto, previse cesto ne raspolaZe Cak ni sredstvima da iznja sebe ili da izgradi sopstveni par u obliku koji odgovara njegovom

130

temFeramentu.Fr~jd

je, meJutim, upowrio: sta god radili, vaspitavanje je uvek neuspelo. Jedan pogled na biografiju njegove eerke Ane i te kako mu daje za pravo! Dete dobijeno u porodici neopozivo spaja oca i majku. Vee i vrapci pod strehama znaju: mui (ili :lena) moZe pre­ stati da voli svoju zenu (ili muZa), a ona (on) ipakjednom za svagda ostaje majka (ili otac) njihove dece. Zbrka izm~­ au Zene, majke i supruge -isto je tako is rasporedom mu­ skarac, otac, mill - u k:asicnom paru nanosi nepopravljivu stetu deci izad se taj rasp,Jred jednom rasturi. Raaanje dece postavlja no'.u zamku koja onemogueava lagani eros i osuauje na teiinu erotike u sluz.bi neceg viseg c>Ci nje. to jest, ciruStn. Ne postoji, kao sto cesto eujem, altemativa koja egoizam onih koji odbijaju da imaju decu suprotstavlja velikodu­ snosti spremnoj na deljenje onih potpuno posvecenih sa­ mopregoru, nego i s jedne i s druge strane postoje c;amo bib koja nalaze sopstvenu korist u tome sto ce postuFati onako kako postupaju. Egoizan1 roditelja koji idu svojim putem jednak je egoizmu onoga ko je izabrao dobrovolj­ nu sterUnost. Ja, meautim, verujem da samo istinska ljubav -­ prema deci daje dopuStenje da se ana prave...

131

III TELESNA GOSTOLJUBIVOST

1 J..

Erotski UgOllor . Tacno je da postoji logika nagona, strasti i poriva. Svi to znaju, osetili SU, videli i iskusili. MeduOm, moZe se, nd to rede, naCi i erotski urn kadar da vaja blokove divlje energije. On omoguca\ra da covek ne prepusti priro­ di da brutalno deluje i pretvara Ijude u zivotinje podredene cistoj fatalnosti, potpuno odredene bezumnim zakonima. Erotska kulrura obraduje prirudni seks i stvara eticna arte­ fakta, estetsKeefekte, radosti nevidene u diungli, stili ili

. . ]amI.

I ovde, kao i drugde u etici - videti prethodno - ugovor lxireduje intei.ekrualni, ci\-ilni, gradanski i poliricki ugovor i dozvoljava da se razrdi problem prircxinog nasilja. U pri­ rcxinom seksualnom stanju -etologija 0 tome svedoci -po­ stoje san10 teritorije koje obeleiavaju zlezde, demonstracija sile, borbe muijaka za \-last nad zenkama, nadmocni i podredeni poloiaji, horde koje nasrru na najslabije, unista­ vanje najneprilagodenijili, feudalno uiivanje nadmocnog muijaka sve Jok neki mlac1i, jaCi, odlucniji ne dade na nJegovo mesto ...

133

-,-Woc postojanja

Solama e1'otika

N ema erotizma u stadu, copuru ili bilo kalC','om -;licnc Jm rasporedu. Naprotiv, svako intelekmalno izgradeno mikro­ drustvo to omogueava. A formula koju uvudi hedonistickl ugovor uspllstavlja uljudenu teritoriju d\'a bica - barem d\'a - k(ljima je stalu da izgrade svoju seksualnost u skladu s poretkom s\'ojih urazumljenih prohteva. uz pumoc jezi­ b usposohljenog da tacno izrazi modalitctc onoga na sta se obavezuju. L'govor zahtcva dam ree. dakle, potreban mu je odrcJen stepen uredent civilizacije, tacno ut\TJcna pode.senost. ako ne i izvesna izvestacenost. Izvesno je da ta iJealna eticb i estetska konfiguracija pretpostavlja postojanje odgovarajucih ugm'omih strana. A to znaci : da budu nedvosmisleni powxl.om svoje Zelje, ni prevnljivi ni varljivi, da ne oklevaju, da ih nimalo ne muce protivrecnosti, da su rdili svoje probleme i cia ne vuku za sobom svoje neuskladenosti, nedoslednosti i iracionalnosti. Sta je svojstveno onim prvim licnostima? Da stalno izne­ veranju zadam rec, da menjaju misljenje i irnaju koristo­ Ijubivo, selektivno pamcenje, sklonost blagoglagoljivom izvrtanju reCi kako bi opravdali svoju prevrtljivost, bespre­ koran talenat da ne rade ono Sto govore i da rade suprotno od onoga sto najavljuju. S takvim gradanima nikakav ugovor nije moguc. Cirn ih otkrijete, sklonite irn se sputa... Naprotiv, kad smo i.z.abrali osobu za koju jezik nije izba­ cen iz opticaja, ugovor postaje moguc. Njegov oblik? Prav­ nici ga nazivaju uzajamno obavezujuCi ugovor: odustajanje jedne strane smesta ga ponistava u sluCaju nepostovanja klauzula. Njegov sac:l.riaj? Prema izboru i volji zaintereso­ vanih strana: nema igra, izgledi za ludicku erotiku., ljubavna kombinatorika, slagalica koja ce trajati, obeeanje za jednu noc iii za ceo iivor., svaki put odnos po meri.

)Jiko nije obavezan da sklopi ugovor, niko nije prinu­ Jen na njega. ~aprotiv, kad se ugovor zakljuci, nema nikakvog razloga da se od njega oslobodimo, osirn u slucaju da drugi ne posmje njegove klauzule. Od tog tre­ nutka, vemost dgbija drugaciji smisao u slucaju laganug erosa nego u slucaju td kog erosa. Ovi drugi ocekuju : uii­ \'anje u golom posedovanju tela drugog; oni prvi misle : postovanje date reci. Neverstvo je sarno neverstvo u odnosu na zakletvu vernosti. Ko se na to nije zakleo, ne moZe pre­ kr~ iti zakletvu. )Jaime, posto brak, i rdigiozni i gradan<;ki. nosi sa sobom m vrsm obavezivanja, bilo bi parnemo mati cemu kaiemo "da" kad izgovararno taj !<.obni performativ. Omda postoji interes da ne ugovararno vise nego sto mOZemo ispuniti. SadrZaj ugovora ne sme prevazilaziti eticke mogucnosti onoga ko pristaje. Kakve logike una, na primer, obecavati "uzajarnnu vernost i pomaganje" i ono "u dobru i u zlu" - sto su formulacije iz Gradanskog zako­ nika -za ceo DVot? I sve to ne ukljuruje i religiozne pridike k( lje do mile volje neskroITmo obavezuju na veki vekov i preko toga .. . L1 ovoj prici vernost je pre svega stvar izmedu ja i ja. Sloboda izbora pretpostavlja obavezu cia se tog izbora drii­ mo. Tako stvoreno dobro odstojanje tice se mene i drugog isto koliko i onog dela u meni koji se obavezuje i onoga koji odmerava stepen odanosti sebi . Ono stvara uslove za skladnu intersubjektivnost na jednakom oclstojanju od preteranog stapanja i prevelike sarnoce, u spokojstvu ata­ raksicnog odnosa.

134

135

Moe postoJ'anja 2

Ludiike Iwmbinacije. Ugovor je onoliko bogar koliko se u njega uloii. Prazan je ako se ne hraru, pun ako se obo­ garuje obecanjima sreee. Ne bi li se izbegli ukalupljeni od­ nosi platonovskog prijateljst\la, Ijubavi koja je obicno knjiska, Ijubakanja sa sluSkinjama, burioasko neverst\lo , tarifirane usluge, nei.zbeini potajni rrougao i ciruge prizemne banal­ nosri, prizovimo nominalisrieki eros. A to je? LuClieka kombinacija eak najbolje m oZe OS[\Tariti fanta­ zme u okviru ugovorne logike: tako, kada De Sad sm.islja svoje libidi.nozne zamkove, ostaje u okvirima feudalne 10­ gike. Gospodar uzima, zloupotrebljava, rrosi, urustava, ubija prema sops[\Tenom nahcx1enju. Nikad nema ugovora, postoji same pomanma scenska posravka razvrata u Priro­ Cli. Napronv, kad MiSel Fuko odreduje sadomazohizan1 kao etiku blagosri, ilustruje taj novi rip dobrovoljne inter­ subjckrivnosri. Kombinatorid:a ve.stina laganog erosa ima vise veze s Furijeom koji u svum falansteru pokuSava da uein.i mogu­ cim svaki liem tantazam: dovoljno ie fonnulisari ga, jX)traiiti druibenicu, saucesnicu, i bice po meri izgraJena jos nevi­ dena pm'est nekog erots:(og hira: kako bi imenovao to nevideno, furije kuje neologizme: luksizam, angelikat, faki­ rar, uniteizam., bajaderat; on odredujc nove strasri: leprira­ stu, stoiernu; pravi reoriju orgija: plemenita, muzejska, itd.; prosiruje obim seksualno mogucnog i ukljuruje decu, starce, nakaze, bogalje; sla\"i sveopstu prosrituciju, Ijubav na kvadrar; razvrstava rogonje: transcendentn.i iIi potuljeni, rogari iIi antedariraru, oni koji su to postali kao apostate i!.i zato sto i.h je nuida naterala, dobricine i.li razmetlji\"(i - i s

136

Solamtl Ci"oti!za ~ot(\V()

srutinak znJ.\.\:nja ... ird. PrLdlaie - '>rn jt naslo'v njcgu\"og gla\·nt 19 dda 0 roj temi - :-yovi lj"ubm';zi porednk Jedini Furijeov nedostatak jeste to stu je nren da organi­ zujc hcdoni~ticko drusrvr 1. Sa sran()\-ista "p(ljeciinac1 koji postaju revolucionLu-ru" koje je ()t\'orio Delez, manje se po­ <;cadja pita:lie izgrachje nekog l'..ar·:orC:1og, :.taticnog dru.St\·a koje mgoveSr:l'.'a logll!:":. pa maLar i lugur :>:aJ,()\'uljst;:,,2., a \'ise da ul()Zc mogucnusri u l1l:viJ.ljivc prosron.: kojc je covek sam st\'urio i:11alUCi u viJu sioh )dan ugovl If. Da iele dinamicnu., nomdJ.sku ludicnust alergi(.nu na. bilo kak"u o~amcnienost :(oiu namecc Jrustyo. To erots~o L"ogatstvo poJrazurm:\a 11U10St\'O licnosri : to je :z..;iuC:na pouka. Nij.:dnu bicc nc moZe ~J.Inn da odigra C;\'e te U:oge u nareeenom rrenutku i da to hude .~a\Tseno utelovlienje idcala. Klasicni par misli da drugi u sebi sazi­ ma S\'e mogucno"ri: isto\Temeno i dete i ucirelj. orJ.c i si.n, snaian i krhalc, zaSritnik i izloien, prijatelj i Ijubavnik, \'a­ spitae i brat, mui i Cuvar tajni - a isto je i u icnskom rodu. Kako bi jedna jedina osoba mogla odigrari dobru ulogu, pravu ulogu u odgovarajuccm rrenutku? Kojesrarije .. . Ne bi ;j tc ludicke kombinacije bile moguce, podrazu· meva se J.a su porrebni razliCiri parmeri. Niko ne moZe sam cia se krece prema naeelu Boga: sveprisumosr, mnogostruka delot\Tornosr, plasricnost srrasri, polimorfnnst smtimenata. Svako daje one sto moZe: blagost, leporu, inteligenciju, rasjX)lozivosr, neinosr, jX)sveeeno<;r, strpljenje, <;aucesni~t\'(), erotizam, seksualnosr, neku meSavinu, ruz, nevernvJ.tne sklo­ pove, i sve <;u to nominalisricke stihke figure. Ta mikrndru$[\Ta po izboru, erotiena, ne dobijajt.: niSta ukoliko posranu vidljiva oku ja\"nosri. "Czeiriana kad vee nisu rajna, ona pO~t.lju utoliko delotvorn.ija ukoliko se ne

137

~1[oi postrjanja

Solama erotika

izlam moralizatorskom sudu onih koji bi i pored nedostat­ ka hrabrosti, \TCdnuSti, tempcramenta, maste, smelosti, pOZeieli takvu erot<;ku raznovrsnost, ali u tome ne uspe\'J.­ ju, i prcma nacelu <;tarom knliko i svct pljuju po onome sto ne mugu i ne umeju cia dostignu. ~ema pon-ehc pruiati im prillku za lainn morali,anje kojim 'Ie u st\'ari prilaivJ. U\ Tedenusr. L~ zdrianost ima jos jeJnu preJnnst, una spreeav3. ljubo­ morn - taj Jokaz n~e nepobime pripadr.osti ii\otinjskom Carst\-u, ocigkdni JukaL ctolo~kc istine - da pustosi odnuse u kojima malo hllture pruZa nmogo autizma. C klasi­ mom rasporedu niko ne moZe cia pristane na radost drugog akn ona ne prolazi kroz njega, posto se tako stice utisak da iskljuceni partner nema moe da pruia radost koja sc moZe naCi kod nekog treceg. ~e bi li se izbegla Ijubomora, bolje je ne dolaziti u situacije u kojima cemo morati da je o<;e­ timo ... Czdrianost kad sam ja u pitanju obavezuje me da odbijem svaku neuzJrianost kad je u pitanju drugi.

feudalni, klasicni, moderni, postmoderni modusi pokri­ vaju raznorodan i ponekad protivrecan sIrup. Sta imaju zajednicko ti razliciti istorijski trenuci? Zelju za filowfskom ataraksijom, dakle za polnim i seksu3lnim odnosima koji su najmanje kadri da ugroze egzistencijalnu ra\'notezu ste­ cenu kroz rad na sebi. Lagani eros putice (xi dijetetike koj.l teii filowfskom sranju libidinalnog spokoistva. I kako sad prornisljati libertenski feminizam? lli cak Zensko libertenstvo? Idelano bi bilo da Don Zuan :cao epiter vise ne bude vrtdnovanje za muskarcc, a Ja sc pr; tom za iene s omalovaZavaniem najceSce govori nimfo­ manka. Kaime, postoji duboka nepravcia u cinjenici da se za odredivanje millkaraca s laganim erosom koristi ime koje potice iz knjiZevnog registra, a cia se porde recnik p~i­ hijatrije kako bi se imenovala potpuno ista skionost s Zenske strane. Kako bismo okoncali s feudalnim libertenstvom koje ostavlja lepo mesto za mllikarce a ±ene pretvara u plen koji ce biti izloZen na plamu sto prikazuje scene iz lova, pred­ lozimo postmodemo, ravnopravno, pa i feministicko liber­ tenstvo. Jer, feminizam je od pocetalca dugo odrZavao ~ksisticku mrinju kao odgovor na mrinju mllikaraca. L' stvari, reprodukovao je klasnu borbu na terenu polova. Koristan zbog svoje dijalekticke uloge prebaci\'anja teiine na drugi tas vage, raj feminizam mi se cirri prevaziden. Kaci knjiZevnost bude proizvela Zenski ekyivalent Kaza­ nove, Don :luana, i kad to licno ime postane imenica koja u vecava vrednost osobe na koju se odnosi, moei cemo cia govorimo 0 istinskoj jednakosti. Medutim, taj put izgleda duii onima koje, ne bi li to postigle, moraju da se oslobo­ de tiranije prirode sto njihovu biolosku predodredenost

3 Libertenski Jeminizam. Logika libertarijanskog libida, volja za lagani eros, slavljenje samacke maSinc, metafizika sterilnosti, hedonisticki ugovor, ludicke kombinacije koje treba da odrede postmodemo libertenst\To ne smeju ostati predlozi mliSkaraca na koje bi Zene trebalo da pristanu. To bi u protivnom znacilo doprineti seksualnoj bedi i cak bi je u znaeajnoj meri uvecalo. Liberten.'1t\l o je eticki oblik koji preuzima boju epohe u kojoj se ispolja\'a. Kineska ili grcka, enurska ili rimska verzi­ ja, odnosno, u istoj geograf<;koj wni, na primer, Evropi,

l38

139

Mac postuja1'lja prervara u sudbinu. Kako bi postal a zena, priroda i majka moraju da usrupe m~)to art:efakru, k','lltesenciji civilizaci­ je. Izgledi su uzhuciljivi, isplU1ja\'aju odllievljenjem i radoscu ...

CETVRTI DEO v

KINICKA ESTETlKA

I

LOGlKA iillHIPELAGA

1 Revolucija gotovog proizvoda. Prepredenjaci sto trguju filozofijom zauzevsi busije za svojim estetickim pllikarni­ cama kao da veruju da je moguea istorija umetnosti ... pod uslovom da se istorijom ekonomise! Raspravljaju 0 pojmo­ vima van bilo kakvog konteksta i rasprcdaju, poput kakvih savremenih zaostalih Platona, 0 Lepom po sebi, 0 su.stini Lepog, 0 ncizrecivo L.:pom, ili 0 Lepom kao preonosniku transcendentnog, cak i kao 0 dokazu njegovog postojanja. Malo nedostaje pa da prizivaju Boga koga inace dobro paze da ne dovedu u pitanje, toliko je njihova shema nadahnuta tom filowfskom povr';nosCu . Oni najreakcionarniji -u etimolo~kom smislu -ili u naj ­ boljem sluCaju najkonzervativniji, udru.ie se s dvojicom­ -rrojicom koji se smarraju za intelektualnu avangardu po tom pitanju. l1edijski pajaci odlaze na iste esteticke piknike kao i slavni autori od poverenja ubedeni da im to sto su nepo­ znati jamCi da su nesagledivo duboki. Ali, cela zbirka neolo­ gizama, blagoglagoljive bujice 0 neizrecivom, neiskazanom,

143

M oc postofanfa

16m:ctm estetilza

nesaopsti\'om, skri\'enom i cirugim triearijama negativne teologije same je banalno autisticko i solipsisticko zama­ javanje a nikako ne analiza u valjanom obhl.'U. Meduti m, umetnost i ivi od istorije, u njoj i za nju. Kako pordi tako oCiglednu stvar! Ona izrnice esencijalistickom shvatanju zato sto je upletena u tvar sveta. Otuda napredo­ vanja, uzrnicanja, lomovi, corsokaci', usporavanja, prevrati . A u pocetku svega toga, ili u izvedenim posledicama, im e­ na, lica i potpisi . T ako, Lepo proistice iz neke istorije i mnostva odredenja, ponekad cak protiHecnih u odnosu na istorij u i geografij u. Protivno Kantu, one ne ocireduje neSto sto se dopada univerzalno i van pojma, nego neSto sto dotice pojedin acno i s poj movima. Istorija umetnosti podrazumeva epistemoloske lomove koji deluju: one sto priprema neki pokret, struju, one sto ih ostvaruje, prenosnik te dijalektike, efekti, posledice, najbo­ lje i najgore, prevazilaienje, oCuvanje, trag trenutka, njego­ vo upisivanj e u neko dugo vreme, sve je to vaino. Svaki pojedinacni trenutak doprinosi opstem kretanju. Lepo ne postoji za coveka iz Laskoa. N aprotiv, one za Baumgarte­ novog savremenika znaCi, pre nego sto postane sastavni deo pamcenja za pokolenja nakon Marsela Disana. Prvi ready-made -preveSCu to kao Gotav p'roiz"pod.. . - imao je dejstvo vamice koja je zapalila celu esteticku ravnicu . Lakrdija? Sala? Klinacka provokacija? Anarhisticka subver­ zija? Zafrkancija dokonog nesposobnjakoviea? MoZda i sve to, ali pre svega pravi driavni udar u malom uljudenom svetu umernosti koji je tako okrenuo veliki list u svojoj istoriji umetnosti : umetnosti hriscanskog Zapada. Otvara se novo poglavlje: savremena umetnost. Savremenom umetnosCu, dakle, nazivam onu koja je usledila za prvim Gotovim proizvod, )m.

KaJ...'VU pouku daje taj prevrat ? l\'ema istine wnetnickog dela i Lepog same po sebi, postoji same relativna istina koja zavisi od sticaja okolnosti. Umernost ne potice iz inteli­ gibilnog sveta, nego iz opipljive konfiguracije, socioloskog rasporeda. Kant se sklanja i ustupa mesto Burdijeu .. . Go­ tov proizvod, izraden, iznet iz skladiSta i izloz.en na- mestu koje propisuje sta je esteticki sadrZaj cinjenicno postaje umetnicki precimet. Umetnikova intencija stvara delo, ona cak ponekad moze biti dovoljna da bi one bilo usposta­ vljeno ... Svemu tome dodajmo i dve znaeajne propozicije : s jecine strane, posmatrac pravi sliku; s druge, sve moZe posluiiti kao esteticki materijal. S jedne strane, umetnik stvara, na­ ravno, ali gleciala(; isto tako mora prevaliti poia puta kako bi bila predena cela esteticka putanja: tako se rada posma­ trac-umetnik; s druge, nestaju plemenite materiie u korist materijala, plemenitih ili prostih, trivijalnih ili Jragocenih, materijalnih ili nematerijalnih, itci.

144

2

Smrt Lepog. DiSanov cin utemeljenja pridruZuje se bo­ goubistvima, tiranoubistvima, i drugim omoloskim oce­ ubistvima. Jos od Platona sve je duii spisak sledbenika koji, hriscanski spiritualisti, nemacki idealisti i drugi negativni teolozi, preivakavaju litanije 0 Lepom koje se oslobodilo tela, cx:ivojilo cx:i stvamog sveta, iivi poput ideja 0 Istinitom, Dobrom. Pravicnom i drugih fikcija bez obaveze da se otelove. Dugo je, dakle, precimet polagao raame Ideii: u cx:inosu na apsolurnu lepotu, da li je dalji ili bliii uzoru? lJ sluCaju cia je daleko: ruinoca; u slucaju da je blizu: lepota.

145

,,)

\

-'

Mac pastojanfa

Kiniika estetika

Cuvena Platonova teorija 0 ucestvovanju toliko se oslanja na tu meru da ekonomiSe ret1e:"sijom 0 legitimnosti sudije da sudi: otkuda onaj ko odlueuje i proglasava lepotu i ruinoCu dobija nadlez.nost u sudenju? Upravo od druStve­ ne grupe koja izdaje dozvole - od srednjovekovne i rene­ sansne Crk:ve, flamanskog GraJanina u Velikom vek.ll, od evropskih Monarhija, od kapitalisticke Driave iz vremena industrijske revolucije, danas ud ameriekog Slobodnog triista.. . Nema tu nieeg previse idealnog ili platonovskog! Sud mondenog ukusa potiee od odredene socioloske, politieke, istorijske, geografske mreie, a ne od nekakve konceptualne teologije koja Lepo koristi kao zamenu za ikonu u civilizaciji koja Boga i religiju ne ceni ITU10g0. Jer, Bog i Lepo stoje u odnosu podudarnosti: ono sto je tvar - jednog, obicno je i tvar onoga drugog. Istovetne konzi­ stencije, sliene logike, uporedive nevidljivosti, cxi umetnosti eesto tvore zamenu za religiju ili njenog sa\-eznika, mada je njen regisE! radikalno imaneman. Nestvoreni, neiskvar­ Ijivi, nedostupni eistom-; ffiakar i dobro vodenom razumu, veeni, besmrtni, nepromenljivi, nepropadlJivi, nepromen­ Ijivi, Lepo i Bog zajedno vode svoje poslove. Disan dovrsava niceovski zloCin: posle smrti Boga, koja znaei i smrt Dobra, pa time i Zla, ali i Lepog - Kice je to -Stu­ oeigledno naglasio u nekim odlomcima Voij·e za pamo u svet imanentnog, u stvarno sada i ovde. Isprainje­ no nebo omogueava da zemlja bude puna. Poeev cxi tog eina utemeljenja, Marsel Disan krece u pravcu dcteowgizaclj"e umetnosti u korist rematerijaLizacHe njenog namerenja. Tako stvorena iznenadna i neposredna vitalnost ostaje bez premca u celoj istoriji umetnosti.

Ipak, taj prevrat nije se zavrSio nihilizmom, gubljenjem pravca ili pojmovnim zasu-anjenjima. Naproti,>. Jer, od sad euvena Fontana stvara novu paradigmu koja dvadeset i pet vekova estetike sklanja medu ono dovrseno, okonCano. Umetnieko delo postaje casa mentale vise nego ikad. Ono prestaje da bude Lepo i cxi tog trenutka nosi vea teret Smisla u koji treba proniknuti. S tim epistemoloskim lomom na­ rasta aspekat zagonetke u svakom predmetu.

moc

146

3 Arheologija sadRfnjice. Disanov estetieki puc trajno je razbio polje umetnosti. S~ koji je bio cxiredenje epohe razbijen je u paramparead zarad stilova koji, paradoksalno -sto je lukavstvo uma -cine Stil ponovo stvorene mcxier­ nosti. Dugi periodi praistorijske wnetnosti ostavljaju pro­ stora za procvat kratkotrajnih perioda, koji ponekad nestanu (im budu rcx1eni. Pet hiljada godina praistorije Cine jedan period, baS kao i sarno jedna godina B. .,:\1. P. T.l, tri go­ dine Knbre 2 ili N(Jpog reaLizma 3 . A da i ne govorimo 0 ovom ili onom pokreru koji je trajao samo koliko neka izloiba .. . 1 B.M.P.T. naziv grope izveden iz poeemih slova imena osnivaea, Danijela Birena, Olivijea Mosea, MiSela Parrnentjea i Nijele Toroni. Od decem bra 1966. do decem bra 1967. organizovali su izlozbe ~ nazivom "Manifestacija - 1 - 2 - 3 - 4". 2 Kobra ili KoBrA je umetniCki pokret koji je trajao od 1948. do 1951. godine. Nastao je kao reakcija na "apsurdnu raspravu" izmedu apstrakcije i figuracije. Nazi\- je akronim izveden iz imena gradova Kopcnhagen, Brise! i Amsterdam, iz kojih su poreklom bili njegovi osnivaci. - Prim. prt:V. 3 Grupu Nov:i realisti osnovali su sli.kar Iv Klein i likovni kritiw Pjer Restani 1960. godine, prilikom prve kolektivne izlozbe francuskili i svajcarskili umctnika u galeriji Apoliner u Milanu. Postojala je do 1970. godine.

cetiri

147

..t:'v1oc postojanja

xx

Brzina i ubrzanj~ svojstveru su veku: zalet, preobra­ _ iaj starog, sporog vremena u hipermodemo, vrtoglavo, munjevito vreme. To skraCivanje trajanja stvara teskobu, grozruca\'osr, mahnito uzbudenje . I haos kojim se, posto nema omoloskog icompasa, hrani nihilizam. Staro geolosko ili vc:rgilijevsku neme, vreme prirode, u<;rupa mesto savre­ m~nom~ virtualnom i raeunarskom vremenu koje zna san10 za cisru sadasnjosr. Ta stra.sna eksplozija srvara nagli porasr energije. Tedni prelaze pure\'~ , drumo';~, auropur-:\·e. Drugi s..: zagbve u corsokaku. O vde, neka no\'a bogata e.<;tericka mogucnost, koja traje, razvija se i proizvodi lancane reakcije; tamo, n~uspda iskustva, neposredno \idljive negativnusri. Blago­ slovimo to bugatstvo mogucnosti, jer Disanova revolucija, ukidajuCi carstvo jednoglasja i ot\'arajuCi cartsvo mnogo­ glasja rada obilje pre nego nemaStinu. I odista, u tom mnoieniu one najbolje ide ruku pod ruku s najgorim, remek-delo stoji rame liZ rame s mazarijom. Od tog trenutka sudenje ukusa 0 wnemosri koja se stvara ne prolazi bez izlaganja opasnosri. Kad nema odsrupruce, vidik je zamagljen i nestaje kako vreme protice i kako postaju jasniji obrisi kreranja. Kartografija koja jasno ocrta­ va wnetnicki vek izraduje se strpljivo, u sporom vremenu koje odoleva silama ubrzanja. U toj \Tavilonskoj kuli gnezde se nove estericke mogu­ ( nosti, naravno, ali i eticke, poliricke, omoloske, metafizi­ eke. Ier, wnemost pruia matricu za egzistencijalne revolu­ cije. Estetika igra veliku ulogu u uspostavljanju novih znanja izvan nje same. Njen registar nije regis tar ideoloske super­ strukrure, nego menatlne infrastrukmre za sve delove dru­ stva. Nasuprot burioaskom shvatanju koje pribegava trans­ cendenmom Lepom kako bi sto bolje unistilo izvanredni

148

[(inii!~a

estetika

revoluciunarni potencijal wnetnosti, otkrijmo kakvc nam imanentne prilike nudi to polje mogu( nosti. Ta ista Vavilonska kula u isti mili Cuva i otpatke: nega­ rin10st rog i ivog zahvata. Odista, ru nalazimo simprome i znakove nihilizma naseg doba. Inrelekrualna i kultuma beda tog vremena pokazuje se i u brojnim savn::menim estetickim propozicijama. Ako hocemo d:l bra:llino savn.:­ menu wnemost., izbegavajmo da u gomili slavirno ono za sta je potrebno strpljivo popisivanje zaostavsrine: razdva­ janje ve~canstvcne pozirivnosti od negativ;1()sri orruda. Odbrana aktivne She, odbijanje reakrivne sileo Oruda, i neka vrsta sudske medicine.

149

II

PSIHOPATOLOGITA UMETNOSTI

1 NihilistiCka negativnost. Galerije savremene umemosti cesto s uiivanjem iLaZli mane naSeg doba. Zasto bismo izlozeno morali voleri one (ega se gnlliamo izvan ograde­ nog umemickog prostora - danas osveStanog onako kako su to dugo vremena bila sveta mesta religije ... Kako da objasnimo ru sizofreniju: izvrgavan10 ruglu liberalni kapi­ talizam, bljujemo vatru na vlaJavinu trhlta, borimo se protiv amenckog imperijalizma, au isti mah se klanjamo simboli­ rna, ikonama, amblemima koje je proizveo taj navodno sranmi svet? Jedino time sto verujemo da, prema starom ariStotelovskom nacelu kararze, stavljamo na odstojanje one sto nas, medutim, i dalje nagovara na negativnost naSeg ve­ ka bez izgleda da se od nje makar malo odmaknemo. Tako zvanicno mesto za izlaganje savremene um~mosti cesto sluii tome da uiivamo u prizorima neuron, psihoza i drugih ruin.i.h strasti koje muce nasu civilizaciju isto onako kako kinje i pojedinca. N a.sa nihilisticka modernost, liberalna i trzisna - svaki od moih epiteta funkcionise kao sinonim -izazi\Oa ludilo viilljivo u upotrebi predmeta, reci, 151

Kiniika estetika

..Wac post{lfanfa stvari, tela, nernaterijalnog i materijalnog. ~ista ne izmice viadavini negarivnosri: rnrinja prerna sebi, prerna cirugima, prema puri, prerna s\'etu, prema stvarnosri, slici, iivotu, slavljcnjc rane, fekalnih materija, prljavsrine, autizrna, trule­ ii, otpatka, gadosti, kr\'i, srnrti krika, itd. Cesto, ne bi Ii prikrio ocigleJnu surovost tih simptoma, teorijski govor 0 urnernosr: pribegava argumentu autoriteta i citata koji treba da zastrasi i da simptom uvije u neki diskurs . Radi toga, deo fuozofa ili mis:.ilaca drustvo je nabaidarilo da opravdavaju !Jedu samajl deb. Bilo koja plasticka triCarija postaje doc;tojna zanimanja ako se opravda nekim citawm DelezJ, nekorn Gvatarijevorn recenicom, nekim pominjanjem Bodrijara, podsecanjem na Virilija ili, danas, ceSanjern 0 Sloterdijka. Kako supIja esteticka propozicija utegnuta u haljine tela bez organa, zaodevena starim dronjcima pozajrnljenim od deteritorijaliwvanih izliva) obuvena u cipele simulakrull'la i s seSirom od praznih andela na glavi moze proci kao ono sto zaista jeste: 2revara: Car je go, ali saka clanova plemena koje cini savrernenu urnetnost - galeristi, specijalizovani - novinari, hronicari po pozivu, pridruiena piskarala~ itd. ­ vice genije, pada u nesvest i uprkos golorinji razglaba 0 Iepori uk.rasa. Cesto se dva-tri zaraiena prolaznika pridru­ Ze horn zloupotrebljenih zloupotreblji\·aea. Tom terorisrickom obieaju koriscenja citata kao oprav­ danja dodajmo i sklonost ka pretvaraniu Iicne patologije u brntalan predmet izlaganja bez rada sublimacije dostojne tog imena. Cis to izlaganje sopstvene patologije kao samo­ dovoljnog predmeta nista ne vredi ako se paradoksalno ne saeuva kroz prevazilaienje koje se ostvaruje u stvaranju

152

predmeta u koji ulaie neko treci. Bez estetske sublirnacije neuroza je klinicki simptom i nista vise. Histericni egzibicionizam nije dovoljan da se stvori urnetnicka prilika. Da ludilo i sizofrenija mogu postari paradigma bolesnog doba, to shvatamo, ali isto tako rnuZe­ rno i da ne pristanemo na novo pravilo koje sticenika psihijatrijske bolnice pretvara u neprevazideni horizont sa­ vrernenog urna. Helde~4rlovo, Niceovo ili Artoovo ludilo prekida njihova dela, otvara zagrade u telu njihovih bio­ grafija, ali ne predstavlja kljuc, ni metodu, ni isrinu. Egori­ zam, aurizam - egautizarn... - narcisricki soIipsizam, glo­ solalija, verbigeracija 1, namemo odbijanje bilo kakve komu­ nikacije s drugim, regresivni telesni izbor, neopravdano postaju pozitivni uzori.

2

Istrajncst platonizma. Zarudo, prevrat koji je izvoo Disan nije bacio u zaborav platonovsku sklonost ideji, pojmu. inteligibilnosri. On ga je pre obnovio. Na koji nacin~ Mogli bismo pomisliti da ce revolucija u pogledu rnaterijala dovesri do ponovnog materijalizovanja umet­ nosri i manjeg oduSevljenja za rranscendentalno, ali nije bilo tako. Taj pojam suvereno vlada, i to ne sarno u regisrru konceptualne umernosti. Previse cesto se na telo gleda kao na prepreku na puru ka isrinitom u partneru kako bi se ostvarlo srrusao. 1 Poremeeaj kod odredenih mentalnih bolesti kao sto su manije, sizofrenija. senilna demencija, koii se ispoljava kroz deklamovanje ni­ wva nepovezanih reiS, cesto prostackih, uglavnom uvek istih. - Prim.

prevo

153

-,Hoc postujanja

Kiniika estetika

l' maltene celoj estetskoj proJukciji iJeja je povlascena u odnosu na njcno Culima dostupno otelovljenje i konkret­ ni, materijalni vid. Kit zivi oJ toga i izraiava kvintesenciju tog izopacenja: on sublimise tri\1j alan , banalan, obican, prust predmet u ime pomke koju je prinuden da ispomci . Porcelanska zivotinjka, glec10sana i bojena primamim bo­ iama iZ\ ueena iz disc()Ullt racinje iz koje porice uz pomoc intelektualnog miropomazanja - diskursa 0 nioj - postaie jedan od modaliteta estericke istine naseg vremena. C stvari, ona mnogo pre, putem efekta ogledala, odaje do kakvog nihilizrna dovoJi taj otpadak savremene umetnosri koji reciklira disanovsku robu. Intencija ima preP.1oc nad realizacijorn,.!oncept je vainiji od percepta. Virrualno je znacajnije od realnog, fikcionalno ad mater{jalnog. T()j religiji ideje, kako bismo bili tacniji, dodajrno i sliku istrajavanja platonizma, omalovaia~anja Culno~ koje se cesto predstavlja prema jevrejsko-hriscanskorn uzom: posto je ono prenosilac strasri, pori\"a, Zelja i neprijamih i neugodnih vitalisrickih mogucnosri, treba slomiri njegovu gordost. Od tog trenutka treba pre velicari bolnu patnju, Hristovu krv, izmuceno, uprljano, ranjeno, muceno telo, a zatim i leS - koji se pokazuje, maZe, prouCava do tancina, fotografise, koreografise, jede ... Skatowski telesni otpad -rnokraca, izmet -rezidualni jizio­ wski otpad - d1ake, kosa, nokri, krv -otpad iistog razurna _ glosolalije, krici, regresije, transovi, neuroricne scene, psi­ horicne teatralizacije - otpad iivog -truld, prljavsrina, leSevi, utroba, koso, ljudska mast, proteze, smece, pfaSina ... -otpad ikonuke stva~1UJsti - parazitsko, precrtano, pocepano, za­ mrljano, izguV."ano - predstavljaju amblemaricne tvari

nihilizma naseg doba koje se vee odavno mogu video u hepeninzima i penormansima, na fotografijanla i video­ srunlclllla.

154

3

Religija robe. Spisku imena filowfa prizivanih radi intelektualnog zastrasivanja dodajmo i ime Gija Debora 1. . Zlonamemo iskridjavanje njegovog pojma drnftvo spektak­ la, koji je pustau miroc1ija u svakoj corbi, unutar ttiisnog sistema poziva na kritiku ttiisnog sistema. Tako se nalazi opravdanje za Cisru savest kolaboracionista ttiista koji, ko­ risteci lozinku filowfije, veruju da su oslobodeni daibina na svoje pomaganje triisnom kapitalizmu - koji je upravo raj siruacionista rasta\"io na proste cinioce i raskri.nkao u svojoj kultnoj knjizi. Urnetnicka sredina dalde vTlo cesto postavlja na scenu predmere 0 kojima reklama iz $Vog coska trubi na sve strane. Ta sklonost pooce iz Fabrike Endija Vorhola koja dopri­ nosi oreolu Amerike njegovog vremena: konzerve sa supom kernbel i portreri Dz. F. K. ili Niksona, koka-kola i elektricna stolica, dolar, Elvis i !vlerilin, americka zasta\a, naravno ... BaS kao sto kraljevi i princevi, duidi i kondo­ rijeri, Bogorodica i Hristos zatrpavaju istoriju umetnosri kako bi ugodili svojim kornanditarima, nihilisricko doba i njegovi trgovci jednoglasno traZe odraz svog vrernena. 1 Gi Debar 11931-1994) francuski pisac, teoretiear i sineasta. Nje­ gova kulma knjiga je Dnt.ftvo spektakla (1967). Jedan je cxi osnivaea SiruacionistiCke intemacionale, revoluc.ioname organizacije nastale 5 namerom da okonca istorijsku nesreru klasnog druStva i diktarure niista. - Prim. prevo

155

~

J10C postojanja

Kinicka estetika

Dijalekticki, oni stvaraju doba koje stvara njih; njihova neuroza new-oriSe svet, koji sa svoje strane prenosi neuro­ zu nazad na njih. Ostaju dokazi, svedocanstva: predmeti transfera. Brojne instalacije savremene umemosti slicne su polica­ rna u supem1arketu toliko da se bezmalo ne mogu razliku­ nti : ba.stenski pribor, decije igracke, rezbarije ili ukrasi, nameStaj, plasticno posuc1e, odeea, itd. Predmet iz potro· sackog ciruStn, koji otuc1uje coveka pexi platom, postaje ikuna kojoj se ide na esteticka poklonjenja i upueuju esteticke molitve. Poput starih tema - kralja, Hrista, itd. ­ koje su otuc1ivale, ali koje su smemo oboz.avali (im su bile estetski obrac1ene, otkrivamo tajne rituala te religije robe. Savremeni fetis dobara za potrosnju ima ulogu koju je nekad imao kip u primitivnim religijama, religiozno slikar­ stvo u crkvama, pomet suverena u zarnkovima: oko njega se organizuje kult idola ~oji nama vlada, oboza\"a se one sto nam zivot cini nemogucim, zahvaljuje se gospexiarima na gvozdenoj rnci kojom nas vexie, pometenih tela i duSa. Zato nije ni rudo sto postoji i kler zaduien za tu religiju robe: galeristi, javni kupci, privatni kolekcionari, novinari specijalizovane stampe, njihove kolege sa stranica narnenje­ nih istoj stvari u dnevnoj starnpi, komesari izlozbi, vazalski propisivaCi (autori monografija, predgovora ili knjiga, urednici biblioteka knjiga 0 umemosti), upravnici institu­ cija i fondacija, itd._Kult se stvara uz saucesnicki blagoslov i miliranmo delovanje te pregrsti osoba koje se sve mec1u­ sobno poznaju i organizuju se da oCuvaju vlast nad tom sredinom. Zdruiena dejstva tog incestuoznog personala sastoje se exi pravljenja kvota, sn"aranja reputacija, ubacivanja ovoga

iii onoga na dominanmu poziciju na triistu ili pripreme izbacivanja kad iSFlativost pucne da opada. Vrednost podrazumeva poverenje, vern - zato se i kaie v-rednost za­ snovana na pove1'enju. A nema nicega sto ce tako stvoriti vern kao sto je to objava njenih dogmi ex nthilo, iz cefa, prostom odlukom, kako bi se pokazala sopstvena perfor­ mativna moe: propisiva~ kaie, i ne zbog onoga sto kaie, nego zato sto je propisivac, govori istinu. Magijska misao! Ali, kako je uopste ta osoba jednug lepog dana postala propisivac? Tako sto je za svoj raCtin i to javno, '"idljivu i narnetljivo, preuzela propise, ponaSanje, obieaje i navike onog malog sveta koji ga prihvata nakon sto proveri stepen njegm'e usluZflosti, uveri se da ce biti koristan za valjano funkcionisanje trgovaCke maSine. Drugim recima: tako sto se prikljuCi ritualu, to jest tako sto prsne u smeh kad i oni iz miljea prsnu u smeh, iskaljuje bes jednako orno kao i celo stado, surnnja zajedno s njegovim sumnjalima, potvrc1uje one sto se tu vee potvrc1uje. Naravno, umemost oduvek potice iz sveta koji je spo­ IjaSnji u odnosu na nju: iz sveta praistorijskih sarnana, javnih politickih mOCnika (exi egipatskog faraona, persijskog saha, grckih buleuta i pritana 1, rimskog cara, papa hriseanskog Zapada), iz sveta bogatih privamih posednika (flarnanskih kapitalista, venecijanskih trgovaca, grac1ana iz vremena in­ dustrijske revolucije, a danas bogatstava nastalih upravlja­ njem multinacionalnim kompanijarna). Svako exi njih radio je na proslavljanju svojih vrednosti, vrednosti vladajucih u tom trenutku. :Nije ni rudo sto nezanemarljiv deo savremene umemosti sluii kao ogledalo naSeg doba potkopanih temelja.

156

1 Buleuti - gradski veCnici u Acini, i pritani - clanovi odbora pede­ setorice, driavnog saveta, upravljali su narodnom skupstinom u Atini, ali su brinuli i 0 pripremama igara. - Prim. prev.

157

III K.lNICKA UMETNOST

1 Ci1'1uni protivotrov. Prostackom cinizmu te religije robe suprotstavimo Diogenov filowfski cinizam koji nam proia mogucnost cia sagledamo nekakav izlaz iz nihilizma, barem na terenu estetike. Nasuprot wj negativnosti pOt\"[dimo pozitivnost velikog srnehotvonwg zdmvlj'a koje se oslanja na prerwsenJe kodova i komunikaciono delovanje, a zatim se akti­ vira u pravcu p(J1l/.(Jl71UJg materijalizovanja stvarrwg. T akav pro­ gram u svemu se suprotstavlja pobedi patologije, autizmu i rastakanju imanencije. Anticki cinizam trpi zbog toga sto ga je vladajuea, dakle hegelovska istoriografija svrstala u odeljak zabave i rawno­ de. ~ikad ne zakasnivsi da napravi neku glupost, Hegel u svojoj Istorifi fiwzofije odlucno tvrdi da 0 toj filowfskoj strUji mogu same da se prieaju anegdote. Sledstveno tome, Diogen nije filowf l.~niverzitetlije to ponavljaju od reCi do reci vee vise od jednog veka kao jedan jedini Cuvek ute­ ran u cete ovog Prusa.

159

A foc' postojanja

IGnicka estetika

Diogen nije ftlozof? A zasto? Zato sto ne priprerna po­ bedu Hegelovog Apsolutnog duha. Zato sto ni na koji nacin ni iz daleka ne doprinosi osvcitanju Naulu wgike, filozof sa svetiJjkorn ne zasluiuje plemicke tirule koje se obieno daju slugarna reiima! Meautim, Diogen antiplatonov~e zapoCi­ nje, kao pravi filozo( antiideatisticlcu, antispirirualisticlcu, rnaterijalisticlcu lozu pisanim delo'rn (nijedna knjiga nije ostala, ali ih je postojalo mnogo: ruee dijaloga, rneau koji­ rna i Rasprava 0 etici) Rasprava 0 yubavi, jedna 0 driavi, pisrna, sedarn tragedija ... i koje je padupirala njegova vesela seenografija. Ali, u Jeni se s fIlozofIjom nije saliti i ne vole se oni koji podriavaju tradieiju smeSljivog rnudraca otelo­ vljenog u Demokriru. Zlokoban, nerazumlji\', mracan, rnarljiv, eto to su kvaliteti koji se traie da bi neko zaseo u panteon vladajuce ftlozofije. Diogen se nasrneje, prdne, prsne u smeh i ode ... Kakva je korist ad omalovaiavanja neke filozofijd Izbe­ gava se da se ona komentarise i da se 0 njoj raspravlja. KJe­ vete dobra leZe onima koji tako priznaju svoju nemoc da povedu istinslcu bitlcu idejarna. Zjgosanj~ena i njego­ ve struje svodeCi njeno pojavljivanje nagrckojli:rozofskoj seeni sarno na one sporedno, bez ikakvog poznavanja kre­ tanja, diskursa, govora, eto to je nedostojna strategija izbegavanja. Haringa i svetiJjka, Zabe i mis, pas i hobotniea, bure i bisage, stap i canak, ispljuvak i mokraea, sperma i izmer, pevae i ljudska pur, sve su to sarno smcini skecevi bez ika­ kve filozofske ideje koja bi ill podriavala? LakrdijaS, rudak, serer, saljivdZija, eto, opsenar, obeSenjak ako hocete, ali za­ boga, ne i misWae, ne filozofl Nikako ne isti naziv koji se koristi za Platona ...

Medutim, upravo Diogen ftlozof koji je uzeo na nisan Platona i njegove ideje - njegove Ideje. Negativno uzeto, einizam je antiplatonizarn; pozitivno, to je nominalisticki perspektivizam. Drugirn recima: postoji sarno stvarno i same je one vaino; nerna drugih svetova; stvarnost se svo­ Ji na svoju rnateriialnost; covek je mera svih stvari; illlna prirada ~ruZa. uzor, a ne inteligibilne Ideie; ironi)a, subv.:r­ zija, provokaeija, humor aktiviraju najbolju ad svih metoda; pagansko telo, bez Boga i Gospodara, ostaje jedino dobra kojim raspolaiemo; sve to mOZemo obuhvatiti i ovorn r(.­ cenicom: zivot je praznik. Zivelo ovo ovde! N~ma surnnje, idealistlma se ne dopada taj W.;: i njego\'e ideje: platonO\\::i smatraju da je idealna fikeija stvarnost; da poswji nebo ideja po kojem pojrncwi lebde kao u eteru; da je stvarno deo necega viseg i boljeg oj sebe, jos s{Yar­ nijeg: deo IJeje stvarnog: da je covek advratan zbog svog istinskog tela i ogroman zbog svoje nepostojece duSe; da postoji pojrnljiva matrica sveta; da je vama apodikticka ozbiljnost; i bogovi, demijurzi i filozofi-kraljevi. Koji je njihov obrazad Zivot ovde dole ne vredi nista, i nista nije vredno rudljivog univerzuma pojmovJ u koji se sklanjaju. Zivela smrt - procitajte, ili jos jednom procitajte FecWna ...

160

2

P1"enOsenje koduva. Kinickim predanjima m( rl.e se prisru­ piti s raznih strana: nulti stepen - hege!ovski ... - usposta­ vlja anegdoru kao ~djuc eele stvari. Price su '>arne sebi eLj. Sta je killicki seemki pribor? Eto cele predstave ... Alter­ nativni stepen: te pricice, ti speVOVl Jesu osnova za !1eSto sto je vise od njih samih. To su sredstva za postizanjc

161

",Woe post~ianfa

Kinicka estetika

istancanog cilja. same treba wneti da ih deSifrujemo i pro­ citamo. Dakle, da umemo da ih dciifrujemo i da w()Zenw da ih pmCitamo. Dakle, jos jednom: znati da moiemo i moti da znamo. Sve kinicke anegdote doprinose radosnom uevrscivanju alternati':e platonu\'skom svetu: Diogen traii Coveka na uJicama Atine, s upa2jenom svetiljkom u ispruienoj ruei, usred bela danar "Farsa obicnog skolarca", kaie Hegel pre­ lazeCi preko toga .. . 'Filozofska lekeija" odgO\'ara istinski :nudrac. Jer,kiniear traii Coveka s velikim pocetnim slo­ vom, ideju Coveka, pojam, nematerijalnost iz koje potiee nominalistieka materijalnost. Naravno, ne nalazi ga, posto Ideja ne postoji, posto postoji samo opipljiva stvarnost, materijalna i konkretna. Platon odreduje Cuvenog Coveka kao dvono5ca bez perja? lJ redu . Diogen ocerupa pile i pred noge fliozofa idealiste baei stvorenje koje vee samom svo­ jom ludiekom pojavom izvrgava ruglu Platonovu defmiei­ ju. Pisae Par?1Unida nasao je za shoeino da doda i ispra\'ku: s ravnim noktima .. . i eto nevolje! Sve kinicke anegdote - a njih je mnogo - deluju na istom nacelu: prenose neki smisao, nose neko znaeenje. Hegelovae je veliCanstveno otelovljenje imbeeila koji gleda u prst koji mu pokazuje mesec. Cela teorija je izreeena, napisana u tekstovima koje je Diogen nekad objavio - kao i drugi (Antis ten je potpisao sabrana dela u deset tomova, Krates ostavio pisma, Metrokle spalio svoje knjige, Menip j~ pisae petnaestak tekstova). Svi oni teatralizuju svoju mi­ sao koja se nalazi samo na papiru, ali i u predanjima stva­ ranim telom. Telo se upotrebljava da bi teatraliwvalo misao, da bi se ideje izvele na seenu.

Ono sto je skriveno nije sarno sebi eilj, nego predstavlja poziv da budc razotkriveno. Isto \'aZi i za one sto je sifro­ vano. Kinicar postupa kao onroloski komedija_s" zna da ee njegova seenska posta\'ka biti sh,aeena. Dela, susreti i razgovori na Kinosargu - pseeem groblju koje podraiava PlatonO\'ll Akademiju ili stoicarski Trem.. . - deluju zaje­ dnieki. Sve jedno drugo podriava. Ulog ironije podrazumeva inteligeneiju gledaoea: vee nn.ie gledalae stvara sliku (kini­ eku). Pola posla na stvaranju smisla ubadja neko treei ko prisustvuje seeni. A zatim, :cao s':0je\Tstar. prc\7rat :nedu vrstama materijala, filozofska seena izlazi iz Skoie, iz ogra­ Jenog mesta zat\orenog u sebe, cwtericnog, i ot\;ara se ka svetu: napolju. u ]lvnosti, fhozofiiom sc bayc na tgzote­ riean naein. Za savremenu umetnost vaZi isto: artefakt nije eilj po sebi, on govori 0 necemu drugom i visem nego sto je on sam, teorijski i vecem od sebe. Predanje dobija smisao kad se na poeetku odigra inieijaeija, kad su dati kodo\'i i ponu­ dena sredstva za razumevanje onome ko namerava da krene na esteticko putovanje. Siroka publika se cesto ponovo igra Hegela kad pred nekim znakom savremene umetnosti rvrdi: "anegdota, prazne price, besmislica, budalastina, baljezga­ rija"... Jer ni ona ne obraea painju na mesee, i zuri u prst. Ali, kako da ga gledaju kad im niko nije rekao da je to tema? Oblik nije cilj; on nosi, podupire, otkriva osnovu - ako je ima. Bez osnove, oblik je bezobliean, jer ova druga pru­ ia priliku za onu prvu. Predugo je formalizam proizvodio kobne poslediee: forma radi nje same, kult forme ... U strukturalistickom duhu sedamdesetih godina sad.rZatelj je cesta imao prednost nad sadriinom. OznaCitelj je bio za

162

163

.Zv1()c p(}stojallja

KiniClm estetilw

celu duiinu ispred oznacenika - koji ponekad cak nije n1 postojau... Punov() osvojena vrednust srnisla pretpostadja ponuvno ujedinjenje te dve instance: konfiguracije i konfi­ gunsanog. Konceprualni i strukturalni fonnalizID1 snosi veliku od­ govornCJst za tu nenaklonost publike prema savremenoj umetnosti. Religija Ciste kombinat(lrike stvorila je vcrnike, !der, kastu, sektu, nallitrb najveceg broja Ijudi koji zakljucc cia jc to lOgLca onoga ko nije video crlevu, pa se i peCi kla­ :1ja, i ~(j tako J a sla\'i ispraznost, ncpustojanic saJriaja. -:\'ihilizam uii\a u tom obozavaniu lilliturc. \Yraeanje na fonnu u sluibi suStine vodi wnemost na put obrnut ()d estetizma. Mondena umemosr, drugin1 recima, upotreba kla<;e esterskog, rado pribega\-a potrehi za poVrSi­ nom nallitrb dubine. Dekurativno pronalazi svoje oprav­ danje. KaJa dele zraci samim svojim izgledom, spolja.snjo­ SCU, moZe se uklopiti u prizer kao deo ukrasa. Burioazija se savrseno sluzi tim kodovima koji iziskuju depolitizaciju. V rednost dela meri se zbirom intelekrualnih - etickih, politickih, fuozofskih, metafizickih, estetickih, naravno ... ­ razmena koje je proizvelo. Apstrakcija, ta levintesencija ciste fonne, ulepsava dekor. Retko kad u sebi nosi politicku ili borbenu porulcu. Iznova politizo~ati umemost (i to ne nekakvom politickom umemosru u militanmom znacenju reci ) podrazumen ubacivanje saciriaja kadrog da proizve­ de neko komuniluuiono delanje -da upotrebimo Haberma­ sov lZraz. Nesaopstivo, neizrecivo i one sto se ne moZe imenovati, bas poput muzicke testere transcendencije, otkriva pojmo­ vni arsenal religioznog s kojim se zajednica kantovaca OOu­ vek poistoveruje. V do cesto, kad se pomene nesaopstivo,

to znaCi da i nema niccg da bude saopSteno ... ~erazw11Ijivost i lama dubina komentara odaiu zbrku. bedu sadr"Lme, klin1avost dela. Vraeanjem sadri.ine se pre\'azilazi estetizam i potvrciuje snaga umemosti. Kako bi taj zah\'at bio valja­ no izvcden, mesta, prilike, okolnosti moraju pOgOd0V16 prenosenju - Narodni W1iverzitet predlaZe obrazac Z1 W svojim seminarom 0 sauemenoj umemosti.

164

3 Ponovno materijalizovanje stvanwg. Dvadeseti vek mucilo je rasplinjavanje: dodei
165

llf.oc postofanfa

\

Killiii?a estetika

dvorogi sesir, obija pragove kalco bi zaseo u Francuskoj ~ademiji; kunl; zgreu bogatst\-a spremajuci teleru gla\u .. . Sve je u redu. Etim( )loski, epoha, ovde kao i drugde, slavi reakcionarne vriine. Kretanje ka nista\-ilu hilo je laino; uno koje nas od :1jega udaljava oiivljavajuCi stare vrednosti, takoc:te. "si zen ni kie. Onda, ita? Sklonost lea stvarnom i ka t:V,lfi sveta, potreba za imanenci]om i ovim ovde, strast prema teksruri st\!ari, mekoci materija.ia, puti supstance. 1'\i anc:teo ni zver. Onda, k.o ? Covek, pojedinac, nomin~sticki entitet, nedelji­ vost identiteta bez dvojnika . Posle veli:Qh diskursa, posIe kraja velikih diskursa, s onu stranu kraja velikih diskursa . Otkako hriscanst\·o i marksizarn vise ne v!adaju rotpu­ no nego moraju da dele trziste mogucih rog1eda na svet, ostaje sarno jedna nepomerljiva tatka: telo. ~e platonm-­ ska ideja tela presecenog nadvoje, izrezanog, osakacenog, dvojnog, nego telo posrmodeme nauke: ziva pur., eude­ sna, vaZna, bogatih moguenosti, proieta jos nepoznatim snagama, ispunjena jos neistraienim moeima. Umetnost oduvek sluii svetome, onome sto naizgled prevazilazi ono Ijudskome wnu pojrnljivo. Ono sto danas prevazilazi Ijudskome wnu pojrnljivo wve se telo : ono 0 kojem Spinoza pise da ga jos nismo dovoljno pcx:isticali , tako da ios ne znamo ita ono rnoie, ono koje ~ice nazivagolemi razum, ono isto koje Delez i Fuko konacno postavljaju u srediSte svojih fLlowfskih zanimanja. To telo ostaje hriseansko, obeleieno oblikova­ njem tokom vise od hiljadu godina ci\'ilizacije, ali nosi u sebi eudesne moci. U haosu uruSene civilizacije, sred nihilistickih ruSevina kraja epohe, pred onim sto ceka faustovsko telo, wnetnost

moze izici kao prethodnica, kao pojmovna, ideoloska, intelekruailla i ftlowtska laboratorija. Posle smrti Boga, posle smrti Marksa, pa onda i manjih idola, svako ostaje pred svojim telom, cesto isto onako prostoduSno kao i ranije. Kako ga definisati, kako shvatiti njegove modali­ tete, razwneti ga, obuCiti, pripitomiti, ukrotiti? Kako ga . vajati? Sta moiemo, sta moramo ocekivati od njega? D o koje mere moiemo raeunati na ru OI1tolosku nesvodljivost? Cmetnlci vee rade na kloniranju, genetickom geniju, transgenezi, reprodukovanju coveka-maSine -barem jedne od njegovih vitalnih funkcija: unosenje, varenje, izbaciva­ nje ... -na redefinisanju telesnog identiteta uz pomoc hirur­ gije, stvaranju paganske sotirologIje putem pripitornljavanja leSa, dakle smrti, racunarskoj obradi materije, stvarnosti virtualnih predstava, i na mnogim drugim poljima koja nisu nista manje wnetnicka zato sto su posrmodema. 1'\aime, anefakti koje prcdlaiu ti wnetnici odrec:tuju novo lepo. Nije to vise platonovsko Lepo, niti je to ono stvarno mereno fikti\-nim arsinom, nego novi predmeti, novi oblici, nove spoljaSnjosti koje cine subliman precept. ZaSto precept? C pragmatickoj tradiciji, taj rennin ozna(a­ va ono sto se ukazuje svesti pre nego sto se stvori percepti\'­ ni sud. A zaSto sublima.n? Zato sto je u romanticarskoj tradiciji to ono sto svojom moci, snagom moZe da slomi pojedinca koji, zauzvrar., prema tom specificnom oseeaju meri delotvomosr predmeta. Taj svet sub:.imnih precepata najavljuje drugi, vea svet koncepata koji, opet., omogucuju da uticemo na sadriinu i raspored stvamog. A to maci i da presecemo put nihilizmu ...

166

167

t'\

~ ~

f--1

P-l

0

~

0

~

Q

'~ """'"

~

P..

pq

~

C/) ~

~

f--1

~

~

0

~

H

I

DEHRISTIJANIZOVANO TELO

1 Antteoski 1tUJdel. Jos precesto iivimo u platonovskom telu. A to je? Siwfreno telo, podeljeno na dva nepomirlji­ va dela od kojih jedan., kaiu, ima ogorman uticaj na drugi: telo ima vlast nad dlliom, materija poseduje duh, emocije preplavljuju razum, tvrde zagovornici asketskog ideala. S jedne strane, zio otelovljenja; s druge, moguCnost spasenja kroz nematerijalno za koje nam, sto je bezuman paradoks, kaiu da se, medutim, nalazi, nevidljivo, bez mogucnosti da bude odredeno i utvrdeno, tmutar supstance koja zauzima prostor. .. Zapadno telo pati od t~ dihotomije u svakodnevnom ii- _ votu, naravno, ali i u problematiCnijim oblastima, kao sto su zdravlje, medicina, bolnice, nega i sve ono sto, u teSnjoj iii daljoj vezi, potice od bioetike. Ova disciplina u nastaja­ nju preispituje i napada idealisticku filozofsku tradiciju, nesposobnu da odgovori na izazove sto joj ih upueuju ova nova pitanja koja samo utilitaristicka i pragmaticka filozo­ fija moZe da re.si.

171

j\ foc'postofnnfa

Bauk kruZi nad s\'estima -ili tacnije, nad nesvesnim - aver andela, c:udnoYar model platonovsko-hriscanskog ideala. Sra je andeo? Srvorenje od erera i snova, zivot bcz zivota, orelovljenje bez tela, nematerijalna materija, antitelo :coje izmice uobieajenim zakonima tela: ne rada se i ne mmre, ne uiiva i nc pari, ne jede i ne span, ~le misli i ne korulira. Ja<.;no :lam je da (lnO, tako stedlji'.o rrema samom ~ebi, nije podloino habanju , veeno je, besmrtno, nekvdrljivo, ne c.-uli ... ~lsta od O\'oga ne bi bib previse ozbiljno kada taj model nc bi i danas predstavljao shemu zapadnc 19 tela. Sasta\'lje­ no od tela i duse sve do Frojda -marerijalnost tela i nema­ terijalnosr psihickog nesvesnog smatra se za skup pleme­ nitih organa - srce, mozak .. . - s aktivnom simbolikom ­ hrabrosr, inteligencija .. . -i prostih organa -creva, utrobe ... Od Platonovog Tim.aja do postrnodernih bolnica rasto­ janje nije tako veWeo... Sn'arno telo, suprorno od andela, pije, jede, spava, stari, pati, van, prazni se, umire; daleko od etera, sastavljano je od krvi i zivaca, misica i limfe, sokova i kostiju, od materije; ne znajuei za plerneniti deo nematerijalnog porekla preko kojeg bi mogio uei u odnos s Istim koje bi mu obezbedilo spasenje -u dodir s Bogom i bozanskim, stvorenim na isti nacin - odnosi pobedu u Cistoj imanenciji. Gradenje zapadnog tela nastaje zajedno s neurowm PavIa iz Tarsa, velikog rnrzitelja sebe, koji gadenje prema sebi pretvara u prezir prema ovozemaljskom i prema sveru, na koji nas poziva da se Ijutirno. Vise vekova grcke i Iatin­ ske patrologije, srednjovekovne sholastike i idealisticke filowfije prenoseno kroz prodike, propovedi, besede koje je sv6tenstvo pojednostavljivalo upurujuCi ill obicnom

172

Prol1utefslza bioetilza narodu, ali i vise od hiljadu godina mobilizovanja propa­ gancine wnetnosti, ostavljaju u naslede obogaljeno telo koje je jos u potrazi za iskupIjenjem kroz ponovo nadeno sjedinjenje u monizmu bogatom novim egzistencijalnim mogucnosuma. 2 Hcztristika snzelosti. Kako bi se zavdilo s a:1delom, mnogo ie bolje da pokaiemo nominalisticko, ateisticko, otelovljeno, mehaniCko telo - Calc i ako ta mehanika, mnogo suptilnija nego sto to spiritualisticki protivnici tvrdc, zaslu­ iuje da bude pojmovno i teorijski preCiscena. Demistifikuj­ rno telo, oCistimo ga od fanrazama, fikcija i drugih magijskih predstavljanja. Napustimo ern primitivnog misljenja kako bismo liSli u istinsko doba razurna. VladajuCa filowfija, ona do koje drie eticki korniteti, izbegava da ispadne smeSna naprosro upurujuCi na Poslanicu bolnickmn osobHu koju je izdao Vatikan. Kako bi razdelili pilulu konzervativizma, ako ne i reakcionarstva, radije ce nas uputiti na Rikera, Le\1nasa, reaktivirati sholastiku na­ seg doba -fenomenologiju Zan-Lika Nansija, izmedu osta­ lih poboznih aurora - ali naroCito ce uiivati u jednom Hansu J:2Dasu, koji teoretizuje tehnofobiju i svesrdno za­ kljuruje kako treba cekati u ime "naceia odgovornosti". Njegov pokretaC? "Heuristika straha". Prerna tom Ka­ sandru s one strane Rajne, Ijude treba driati u atrnosferi straha koji pretpostavlja da je uno najgore izvesno i neizbe- ­ zno ako se dozvoli moderni napredak. PouCavajrno omolo­ skom strahu kako bismo doveli do tehnoloske nepornicno­ sti. Ishod: trijumfovanje naeela opreza, sto znaCi pobeda konzervati vizrna.

173

.J;foc postofanfa

"f

.\ ~

{,

Ja, naproriv, zasrupam heuristiku smelosti. JonasO\'a 10­ gika ne bi sa\'etovala izumevanje aviona pozivajuci se na ruSenje, odrelda bi se broda pod izgovorom brodoloma, zabranila bi voz ma.suCi pretnjom iskakanja iz sina, otvoreno bi odvracala izumitelja automobila proriruCi saobraeaine nesrece, oJbae~a elektrieitet zbog mugucnosti strujnog udara. Taj filowf bi cak i sarnog Bogl odvraeao od toga da stvori zivot pod izgovorom da ce on na kraju dovesti do smrti ... C dijalektiei napretka, na negati\110sti se ne stedi, ona se ukljufuje. Ona ne sme biti predmet na koji se usredsre­ duiemo i koji nas sprecava da vidirno dalje od samog pojmovnog (ira fiksaeije. Heuristika straha jeste veSta for­ mula Huserlovog i Hajdegereovog ucenika kojom on op­ ravdava tehnofobiju pokolenja koje odbija i odbacuje mo­ dernost. MoZe nam biti draii Princip nade Ernsta Bloha ... Ova famozna heuristika dovodi do niza opasnih posle­ diea: zadriavanja javnosti u neznanju, laskanja gluposti, podstieanja reaktivnog i primitivnog nagona masa, slavlje­ nja mraka i osudi\'anja nacela Prosvecenosti, drlanja naroda na odstojanju od strucnjaka, ru.senja mostova izmedu sveta nauke i naeije ... Otuda, da uzmemo sarno primer kloniranja, Jonasov , ueenik pllita da se opsta mesta sire u najvecem mogucem broju, slabo, nikako ili lose obaveSten 0 tehnickoj sadriini teme, ali spreman da daje svoje misljenje a da prethodno nije dublje razmislio, intelektualno potpuno uslovljen naucnom fantastikom -u nedostatku nauke - prefvakujuci knjige i filmove poput Vrwgnavog SPeta. U korenu heuristike straha nalazi se prezir prema narodu, elitizam, aristokratizam

174

Prometefslea bioetika nepropustlji\ID kasri, nasilje nad gumilom putem propa­ gande koja se poziva na osecanja, nagone, strasti - strah, bojazan, teskobu, uias - radikalno okreeuci leda razunm i njegovoj pravilnoj upotrebi. N asuprot tome, heuristika odvaZnosti. suoCava se i suce­ Ijava, ne osudujuCi ih a priori, s nezgodnirn pitanjirna koja se postavljaju pred nasirn postmodernim vremenom: re­ produktivno i terapijsko kloniranje, materinstvo posle me­ nopauze, trijaia embriona, ektogeneza, eugenika, presadi­ vanje ilea, hirurski zahvati na mozgu ili transseksualni hirurski zahvati, zaCinjanje uz medicinsku pomoc, emana­ zija, zacinjanje post nwrtem, itd.

3 Produietak tela. Prometejska bioetika i danas se suprot­ stavlja liku Zevsa - to jest, svakom transeendentalnom opravdanju uspostavljenog poretka. Prometej, izumitelj coveka, kradljivae vatre, onaj koji je varao bogove, dobro­ cinitelj Ijudi, obdaren moti da otkloni opasnosti i sposoban da se domogne zlatnih jabuka iz vrta Hesperida - besmrt­ nosti... -i dalje predstavlja uwr za nase posthriseansko dru­ stvo. Otuda zahtev da iznova definisemo telo, da ga ponovo promislirno s onu stranu hriscanskog shematizma. Postav­ si atomska supstanca -a ne erna kutija praroditeljskog greha koja u sebi nosi nematerijalni protivotrov - ono se sastoji od nomadskog dela koji moie da napusti materijal od kojeg je nacinjen, i od dela koji ispituje i koji moZe da pri­ hvati promene, siroke vidljivosti i s niwm magnentnih uti­ eaja, energija i sila, on je jedinstvena supstanea, naravno, ali razliCito uoblicena, i to na za sada neobja.snjene nacine.

175

Moc postojanja

Prometejska bioetika

Pusrhriscansko telo u svoju definiciju ulcljucuje one ?ito tradicija chii na granici , ostavlja na marginama, odbija, ili prebacuje na so'anu patologije, mentalnih oboljenja, histe­ rije i drugih simptoma. Sta je, oJista, s transom, katalep­ sijom, epilepsijom? Kuo prisrupiti fenomenu telepatije, prenosenja rnisii, inruicije? A meseearstvo? Magnetizam? San, paradoskalno sanjanje? ~csvesno, bilo frojdovsko iii ne? A glosolalija, kako je shvatiti, kako objasniti? Podviza­ vanje jogija? Hipnuticka terapija? I mnoge druge cinjenice odbacen~ na r.:rif...:riju, kuj..: nam pokazuju da telo ima nenbjasnjene - i neistraiene - mogucnosti. Sve to nam :amo deluje bo neSto ?ito je van materije, ali je :pak muci, i 2aziva prczir izvesnog broja osoba koje veruju Ja jt medicina nauka - ona je umemost.. . - bas poput puziti\-iste u U'ikom znacenju reCi. Pred cinjenicama koje se ipak mogu utvrditi, otkuda to odbijanje da ')e ukaie postovanje? Na jednog Fajerab~nda koji iz s'.'oje intelektualne radoznalosti ne iskljueuje nista i u knjizi Protiv rnetode tvrdi da se moZe uciti iz snke discipline, ukljuCujuci i one nedvosrnisleno pogreSne - kao sto je na primer astrologija ... - koliko je same gospode Omea sto, poput nojeva, rnisle da ce reSiti problem ako svoju inteli­ genciju zakopaju u pesak? Altemativna i paralelna znanja -poput orijentalne medi­ cine, kineskih ucenja, africkih te hnika , karipskih znanja, samanskih terapija - uvek otkrivaju telo-mas~ naravno, ali suptilnije nego stu se to obicno rnisli. U stvari, cesto razmisljamo 0 detaljima mehanizma, 0 nabrajanju sastavnih delova, 0 sklapanju sistema, ali zaboravljamo na one sto se odigrava izm.eau svega toga: posthriscansko telo pretpo­ stavlja dionizijski materijalizam.

Kakn, na primer, objasniti za.~to u ponekad usko poziti­ vistickoj lugici zapadne medicine za svaki organ postoji odgovarajuCi specijali~ta -od neutologovog mozga do pro­ ktologovog re~tuma -1 da se niko ne bavi neurovegetativ­ nim sistemom kojem, meQutim, imamo da zahvalimo za homeostatiku tela, njcgove ritmove, temperaruru, cirkula­ ciju, brzinu i k.aJence? Otkuda to zaboravljanje na ono stu u sebi cuva dec tajni tela? Osim ako to nije usled intelcktual­ ne navike da zanemarujemo ono sro ce omoguCiti I moida) lstllski r:apreJalc u spozna-;."Llju Cistog tela ...

176

II

VESTINA VESTACKOG

1

Prevazilaienje Uudskog . Otkako se ljudi uljuduju, postaju vdtacki i rade na oslobaJanju od svog prirodnog stanja. Prva otvaranja lobanje i operacije katarakte dokazuju da priroda nije slavljena kao ncina i dobra opskrbljivaCica sarno dubrim stvarima, prema nacelu roga iwbilja. Ona podrazumeva i smrt, bol, patnju, borbu, kandZe, kljunove, smrt najslabijih. PrevazilaieniS!2.riro~ stvara ljudsko bice. Odbijanie telesne iii dllievne patnje, izmisljanje vradZbina i napitaka, :nrvljenje biljaka, mdanje pra.skova, trava, sokova, mucka­ nje pica, bajalice i pribegavanje magijskoj misli, dodiriva­ nje, rirualiwvanje pokreta, ucestvovanje, nedozvoljavanje Ja priroda radi po svojoj volji , narnetanje Ijudske volje, u prvim casovima, u prvom mucanju, eto sllitine medicine: ona je protivpriroda. ~ Sta znaCi prevazilaienje Ijudskog? To ne znaci kraj Ijud­ skog, iii nadljudsko, nego post-Ijudsko koje Cuva one ljud­ sko istovremeno ga prevazilazeCi. Cilj? Njegovo sublimi­ sanje, njcgovo ostvarivanje, njegovo usavrsavanje. Staro

179

-+-

Moc postoJanfa

ProrneteJslza bioetika

telo potpuno porcinjeno diktatima prirode ostaje isro, ali mu se dodaje I!esto \'eStacko, kllirura, uhrizgava mu se Ijudsb inteligencija, prometejska supstanca, kako bi se ko­ liko Je to nwgule oslobodilo detenninizama prirodne mIide. Koje je, izmedu ostalih, sreListvo tog post-Ijudskog? Transgenerika. Naravno, hirurgij:l tak()ac: moZe mnogo ako je (o nroloski) pusrimo da rae": ' svoj posao, ali mogu­ enost da se interveniSe u genu otvara radikalno nove izgIede za planetarnu istoriju medicine. Bez prinosenja zrrve na oltar geneticke celine, bez stvaranja n.:li~,je gena - on moZe samo ono sro moZe, sro ne znaCi da moze S'le, mada vee moZe mnogo -ru nalazimo carski Jrum koji vodi ka post­ ljudskom. Od rog rrenutka shvatamo kili,'U konst aposroli heuri­ stickog straha in1aju od roga sro pllitaju da se siri magijska misao povodom kloniranja: kloniranje bi znacilo industrij­ sku proizvodnju isrovetnih pojedinaca s namerom da se srvori covecansrvo koje bi osrvarilo fasisticki fanrazam za­ glupele mase kojom upravlja elita na vlasti ... Ce.stitamo na naucnoj fantastici, ali nula poena za samu nafu.ll. Naime, reproduktivno koniranje ostalo bi na rome da ve.stacki proizvodi isrovetan genetski kapital. Ali, mi nismo SalnO svoj genetski ;Capital, nego proizvod uzajam­ nog dejsrva izmedu njega, supstance i mase sveta. U pro­ tivnom, u slucaju jednojajcanih blizanaca - sto je slueaj prirodnog reproduktivnog kloniranja - imali bismo pot­ pun duplikat. A dobro znamo da nije tako. Vaspitanje u sirokom smislu, uzajanma delovanja, uticaji, moguenosti, najranije fonniranje, mnogo izvesnije oblikuju biee prema modelima koji, u suSrini, izmieu spoznaji. To dobro zna Sara, koji se okuSao u poduh\"aru da Flohera rastavi na

sastavne delove. Projekat se opirao, dostigao vise od tri hiljade stranica - i ostao nczavrsen ... Korist od te heurisrike straha? PoisroveCivanje repro­ duktivnog kloniranja - koje nije ni rudovisno, niti ispla­ tivo, dakle, nema nikak.ru buducnost - s terap~utsl9m kloniranjem, koje bi, meliurim, omogueilo da se bolesti zaista sprecavaju, Ieee, oncmogueavaju da uopste nastanu. Pod izgovorom opreza, ostavljaju se orvorena vrata za negativnost koja je na delu u prirodi - a mogla bi se uspo ­ riti, onemoguCiti, Ja.:de, izb..:ci. Moralno i pravno, tmro posrupanje postaje ravno odbijanju pomoei osobi u o pa­ snosti - i ro milijardama osoha.

180

2 Eugenika izbegavanja. Prometejska bioerika ne postav­ lja sc:bi u zadatak st\°aranje eudovista ili rumera; ona ne teii ni nekakvoj cistoJ rasi; ona nikako ne Zeli da srvori covecan­ stvo kiborga; ona ne podstice projekat ukidanja prirode (kakva nespretna namera! ) nego nastavljanje starog dekar­ rovskog projekta ovladavanja njome. Da postanemo njeni "gospodari i vlasnici". Rene Dekart, a ne Adolf Hitler. Po sebi, eugenika odreduje tehniku koja omogueava da se srvori potomstvo 19enika) u najboljim (eu ) uslovima za pojedinca (licno zdra\"lje) ili zajednicu Uavno zadravlje). Prema upotrebi, moZe biti liberalna, ako sluii srvaranju najveee moguee koristi laborarorijama koje su pokrenule posrupke aktiviranja; rasna, ako na nacisticki nacin teii nekakvom navodno obnovljenom coveeanstvu, proeisce­ nom od navodnih mijazmi; katoliika, kad zagovara strogo posrovanje iivota prervorenog u fetis nekakvog kulta

181

~l1o c' postojanja

Prollletejska bioetihT

paganske vrste - do re mere Ja i patoloskt:: proizvode pri­ rode slavi kao dokaze koje nam salje Bog; pot;'osai/(a, kada tehniku sta\,:ja u sluibu proizvodnje omota koji su u skladu s trcnutno vaiecim kanon.ima - mlada kpa plavllia pla\-ih oCiju, s mlecnim zlezdama razvijcnijim od mowa­ nog tkiva, itd. I bez velike price slozicemo se da u svakom od m-ih sluCajeva postoje moralno rteodbranjive mogucno­

ime (ega St::, povrh svakog bica (i naravno, pri tom n:je rcc () ldlidanfu bica koje po defmiciji jos nc pustoji ) m02A: odbiti iz.bor najbolje mogucnosti pnstojanj a za njega mej;] miliiardama moguCih genetiekih kombinacija? Ta usJobodilacka eugenika ne m-an ni pod-Ijude. nj nad-liude, nego nap roW) ljude; ()na oml1guC.l\-J. j.:::d..lakost u pristup.l11ju ~jlldskosti; om is~ra\':ja prirodne nep::-avdc i usposta\'lja carstvo kulturne ra\-nopravnust.. Zatim, ;~ad ::.e bice jednum nade na s\'etu. una umogt:cd',':1. pust~;jar~ic medicine icoj3. ce bulest predvideti pte nLgu stu nastane, i tako ce moei i da je spreci: od tada ona ukla.'lja potre~')u Z1 lecenjima !coja su bolna ili k.oja obogaljuju, mnosrvo bolcsti povezanih s rudum negom i stdranjem, leao i st::kunJa:nt:: posledice koje farmaceutska industrija precuL..;:uje... Transgenicka medicina koja prati oslobadajuCu cug~niku ograniCava svemoc agnosticke medicine :coja se najceSce protiv jednog zla bori cirugim, obmuto srazmerni:r... Ona odreduje drugu medicinu, miroljubivu, koja neutralizuje pojavljivanje negati\'nusti po uzorn na ramieke \'eStL'1e.

st!.

\~

Ako jt:: eugenika za osudu, ona to nije po sebi, ne apso­ lumu, n~go preko epiteta koji je odreduje. Sta reci, na primer, za oslobodi0lk~J.!geniku? _ Najpre, kako bismo je odredili ?' Kao s-trategiju izbegavanja, s jednostavnim ciljem: uvecati mogucnosti za srecno prisustvo na sveru, polazeCi od nacela da bolest, patnja, nedostatak, dllievni ili tdec;ni bol, oJuzimaju radost zbog bilo kakve mogucnosti posto­ / janja. Dakle: umanjiti broj prililu za bolno prisust';o na sveru. ~e ulazeCi u jalove rasprave, svi cem,2 se sloiitj oko toga sta je to sto odreduje srecno ili nesremo prisustvo na svetu. Za svako buduce bice, zdravlje je bolje od bulesti, celovitost bolja od nedostataka, vitalnost bolja od slabosti.. uoblicenost od izoblicenosti, normalnost od nenormalno­ sti. I svako kome je draia bolest, nedostaci, slabost, izobli­ cenost i nenormalnost, odnosno svako ko odbacuje posto­ janje tih kategorija, izgleda rni kao onroloski zlocinac po tome sto odbija da .deluje ukoliko postoji transgenieka mogucnost da se tako neSto izbegne. Zdravlje, koje se prema najkracoj defmiciji odreduje kao odsustvo bolesti, nudi nam najsladu od svih ataraksija. Kako se onda ocliueiti za muke, kad postoje sredstva kojima se moZe stvoriti spokojno telo umesto tela koje pati. U

182

3

MetaJizika veStaikih tvorrnna. Moe te prometejske bioetike stvara nove kontinenre s do sada potpuno nepo­ znatim filozofskim predmetima. S onu sU-anu fizike onakve kakvu obieno znamo, koja obuhvata zemlju odavno ucna­ nu u mape, rnislLac otkriva niz originalnih tema koje pozi­ vaju na do sad nepoznata ispitivanja i odguvore koji ce tek doCi. Ta nova metafizika - u etimoloskom srnislu: s onu stram: ftzike - ima rudnu osobinu da odreduje ipak sasvim fizicke

183

Moc postojanja

teme, ZJto sto su apsolut11o imanentne! Nema ru izgovora za nuve magline ili verbalnu sofistieiranost, nikakve potre­ be za neologizmima, postoje samo izgIedi da cc::mo reSiti probkme koje je upravo nase doba izmisWo. Tako dolazi do stvaranja novog vremena, vremena za­ _.. mrznutog genetickog materijala. Kad se sprematowidi, iaja ili cmbrioru uzmu unapred, pokoravaju sc zakonima relativnog vremena na.seg planetarnog sistema. S\·aka celija stara je koiiko i njeni krvlli sudovi: ona postoii u vremenu. Od trenutka kad se i
184

P~'ometejslla bioeti!~a

nego 0 humanizaeiji iivotinje - laboratorijski mis flZio­ loski kompatibilan shomo sapiensom... Isto tako bismo mogli razmisljati i 0 novim naporin1a farmakopeje koja od hemijskih molekula traii da proizvo­ de posIediee na pon
185

III FAUSTOVSKO TELO

1

Izmeitu dva niJtavila. Svako postojanje pretpostavlja iziazak iz nistavila jedino 5 izgIedima da se u njega jednoga dana vrati. Zaro se :livor moZe defmisati kao one sto se odigrava izmeau dva nisravila.. : Ali, zamagljene su granice koje bi omogueile da se jasno kale sta je uz\'odno, sta niz­ vodno, oyde, onde, pre, posle. Da biee potice oj sperma­ tozoida i jajasca, to svi znaju, ali koji je fuozotski status ta dva predmeta svakog ponaosob? Da li su oni p n l\..liiv1 bib? Potencijalna :liva bica? Dve sile koje se dopunjavaju, koje su :live, ali im je neophodno da se spoje radi nekog dru,gog bib, stvarnog, ovoga pura istinskog? Zive !;)U milijarde spermatozoida koji budu odbaceni na­ kon stu jedan jedini meau njima probije omotac Zenskog gameta, ali iive su i bakterije koje izjedaju telo posle smrti. Pre, zivor je vee iivot, posle iivota, opet je zivot. Kako u tum kiptanju stvamog gledati na pomciano roaenje i pre­ minuce, na nicanje iz nisra\·ila i zajedno s njim vraeanje u njegc)Vo okrilje, kao na bilo sta drugo osim mnoStva pre­ inacenja zivora?

187

lvIoe po.ltojanja

Pi"01Iletejska bioetika

Qwekova Ijudskost upisuje se, dakle, u iivo bice, izmedu dva nistavila. Nije jednobitna sa zivim bicem, ali nastaje, pa tako moZe i nestati, u samom zivotnom procesu. Tako, nekoliko easova posle oblikovanja, jaje koje je iivo ipak nije Ijudsko stvorenje. Hriscanima koji prieaju 0 potenci­ jalrmj li<:nosti odgovaramu lia je svako bice, iako je poten­ cijalni mrtvac, ipak sasvim zivo, jer od mogucnosti do ostvarenja, na srern, stoji ceo jedan svet. Potencijalna lienost zasluzuje puno uVaZavanje njcnog polozaja: una postaje licnost kad je stYarm, a u meduvre­ menu, posto je samo moguca, ostaje tek sofIzam pruistc­ kao iz tomistieke sholastike. Potencijalnoj osobi nedostaje neSto kako bi postala srvama !.icnost: u ovom slueaju, Ijudskost. Sperma nije lienost, kao ni jaje, ni zametak. Ljudskost u eoveku ne nastaje s Iljudskim) oblikom, nego s (lju~kim) acinosom prema svetu. Prosto obitavanje na svetu nije do­ voljno, i bubas\'aba postoji na svetu. Potrebna je veza, interaktivni acinos, spona s opipljivom stvarnosCu. Pre svega, Ijudskost pretpostavlja bice kadro da opaz.a svet, da ga oseca, da ga prima preko Cula, makar sarno u osnovnim crtama. Toga radi, nuZan je odredeni stepen raz­ vitka nervnog sistema. Prvi ciani, p[\"e nedelje nisu do­ voljni tom spoju materije i celija da uspostave bilo sta vise od iivog stvora bez licne stvarnosti. Siva materija mora biti kadra cia reaguje na nadraiaje koji se mogu svesti na dva tipa: sposobnost da se oseti zadovoljstvo i mogucnost da se iskusi OOl-sto je osnova hedonizma. Nauka ovu ana­ tomsku mogumost smeSta u dvadeset i petu nedelju posto­ janja fetusa. Eto ad kad on izlazi iz nistavila i ulazi u Ijud­ skost, macia je iiv ad trenutka kad se spoje sprematowid I JaJe.

Osim toga, tek I1mogo kasnije, Ijudskost pojedinca odredena je spregom tri mogucnosti pOStojanja ja, svesti o druginla i svesti 0 svetu, uz iz toga izvedene mogumosti interakcije izmeuu ja i ja, ja i drugog, ja i stvamosti. Ko god ne zna ko je on lieno, ko je drugi i sta je svet, izlazi van covecnosti, iako je iiv. Ali, uno sto prethodi Ijudskosti i uno sto sledi za njom nemaju isti omoloski naboj: ne­ utralni embrion lakSi je ad Ida pW10g secanja, Ijuba\"i, povesti. S ovu i s onu stranu Ijudskosti, S\'aki Ijudski zahvat omo­ loski je opravdan i legiriman. Pre nje: genetieka selekcija, obradivanje embriona, njihova trijaza, kontracepcija, abor­ tus, transgenetika; posle, u slucaju !
188

189

2 Neu1-vnski identitet. Evo, dakle, do sad nevidenili sve­ tm"a: to su graaenje novog te~a od spoljaSnjih elemenata, meSanje iivotinje i coveka, uvcx1enje vcitackog u prirodno, prevazilaienje liZ pomex: hirurgije ili gena, ukidanje hri­ scanske puti, razlikovanje nomadskog tela ad tela s kontro­ lisanim porekiom, atopijskog tela ideala ad topijskog tela, materijalistiCkog i vitalistiekog, atomienog i dionizije\"skog, pristupanje prosirivanju tela, dehristijanizaciji puti, preva­ zilaienju Ijudskosti, stvaranju metafuikre artefakata. Sta reei 0 identitetu na tom novom polju metafIzike? Gde je on? Sta je on? Tezejev paradoks omogueava nam da predloiimo odgo­ vor: Grci s puno postovanja Cuvaju brad svog junaka. Ke

' .t I

Moc postojallja

\

--:

bi G pOpLl\'ili ono sto je nagrizao zub vremena, brodo­ graditelji zamene jednu dasku, pa onda dye, tri, i vise. A ipak se i dalje dive tom brodu, calz i kad je zamenjena i poslednja daska s prvobimog plovila. Kad je ono prestalo da postoji? Kad je zamenjen prvi komad drveta? Pocev od drugog? Od poslednjeg? Tacno na polovini? Premestimo ovu kazuistiku drugde: coveku mOZemo odseCi jednu nogu, pa obe, jednu pa drugu ruku, on ne prestaje da postoji; mozemo mu izvaditi boles tan organ i presaditi mu neki drugi, srce, jetru, plub, on ostaje isti ; cak mu i Gce mOZemo presaditi ako je svoje izgubio, ako mu je izgorelo, Wlesreceno, osakaceno, ako ga je izjela kise­ Gna, on ce i dalje ostati on. Pa kad onda gubi idemitet? LJ.jbniS-k upotrebio vrlo korisnu bajku kako bi na to odgovorio: zarnisGo je da je obucarov mozak presac1en u telo kralja. I obrnuto. Posle zahvata, ko od njih dvojice ume da popravlja cipele? Telo obucara s mozgom suverena? lli onaj drugi sklop? Koji od njih u teoriji moZe da se bavi drZasnim poslovima? Telo coveka na vlasti ili siva materija bivseg cizmara? lli obrnuto? U vreme nemackog fuozofa ta je bajka ostala u domenu povoda za razmisljanje, a danas je postala laboratorijska stvarnost. Presadivanje mozga je ostvarijivo, tetrapIegija do koje za sada posle zahvata dolazi verovamo ce ubrzo ne­ stJ.ti, kad se premoscavanje neurona bude obavijalo putem presadivanja ceGja, sto ce stvoriti mogucnost da se ponovo uspostave fIzioioski uslovi nervnog kontinuuma. U svetlu ovog primera namece se zakljucak: mi smo naS ;. mozak. Na nama se sve, ili bezmalo sve moZe promeniti. Sve te izmene dovode do pormena u shemi naSeg tela, ali mozak je taj koji gradi i prihvata novu sliku. To ne bi

190

Prametci~l~a

bioetilla

mogao uCiniti za drugi m(Jzak koji bi ga sprecio da pri­ stupi zahvaru ponovnog uspostavljanja sopstyenog lika. Nas je mozak mesto pamcenja, navika, stvaranja ustroj­ stva zivaca od najranijeg detinjstva, obrazovanja, on sadrii nas nacin postojania, nasa secanja, podatke kuji nam omo­ gucavaiu Lia prepoznajcmo Gca i mcsta, on skladisti sve ono sto taku nije potrebno uve:( iznoYJ. uciti radi izvoc1enja najsitnijeg, najobicnijeg, najosnovnijeg postupka. C njega se slivaju tragovi pojedinacnog neme!1a i vremena zajcd­ nice. U njega se uvlaci jezik, kao i kaltur<:i. Kona-:no, lIn pohranjuje i nase telo u celini, upradja njime, zi': i ga, SJ.­ drZava. On je mesto identiteta. temeljno mesto bicl. Osta­ tak sledi.

3

Pedagogija smrti. Kako s tim faustovskim - ili drugim recima, prometejskim - telom pristupi ti smrti? Vekovima se reGgija trudila da pronalazi rclenja za tu tclkoeu . Ona su nam poznata. Otkako mitoIogija vise ne daje gotova uputstva, cak ni onima koji jos prinose na zrtvu okrajke tih priea za dem, koji je omoloski izlaz iz tog temeljnog uiasa - posto njemu kao prizivanju imamo da zahvalimo na ro­ c1enju bogova i stvaranju neba? TeoIogija mora ustupiti mesto filozofiji, hriscanstvo se mora skloniti kako bi dozvolilo mevnim mumostima - pre svega stoickim i epikurejskim -da izliju svoj lekoviti napi­ tak. Tako, u prilog dobrovoIjnom umiranju: nuinost pu­ stoji, ali nema nikakve obaveze da se u skladu s numosCu zivi, mOZemo izabrati da zivot napustimo prema sOFstve­ nom nahoc1enju; nase telo pripada nama, i mOZemo ga

191

~\1oc

postojanja

koristiti onako kako zelimo; postojanje nema vrednost u zavisnosti od koliCine prozivljenog zivota, nego u za\'isno­ sti od njegove kalcvoce; bolja je dobra smrt nego los Zivot; moramo ziveti onoliko koliko moramo, a ne onoliko koli­ ko motemo; (dobra) smrt koju smo izabrali vredi vise nego (los) zivot koji trpimo. U svetlu drevnih ucenja eutanazita se upisuje u putanju koja vodi neposredno od stoiearskog Trema do postmo­ derne volje za suverenoseu. Kasuprot tome, jevrejsko-hri­ seanska t:-adieija zagovara negu koja ublatava bolove - sto je nova prilik..1 za povratak starog religijskog arsenala: spa­ senje kroz patnju; iskupljenje kroz boI; smrt kao prelazak koji traii oprostaj, pomirenje s okolinom, sto je jedini uslov za spokojstvo i stanje mira sa samim sobom, koje omogu­ cava utehu posIe upokojenja; agonija kao egzisteneijalni hod po mukama. Senekino samoubistvo ili Stradanje Hri­ stovO, alternativa je jednostavna. Pribegavanje paganima iz starine dopllita i suocavanje sa SITlreu - koju neeemo pripitomiti. Dvadeset i tri veka kasnije, Epikurov argument saruvao je punu delotvornost. Filozof kaie cia je se ne treba plasiti jer, kad ona dode, nas vise nema, a dok smo tu, nje nema. U stvari, ona nas se uopste ne tice. Licno, neeu reCi uopfte, posto nas se rice kao

icUja. Epiktet, opet, razlikuje one sto zavisi od nas (i povo­ dom cega moramo delari) i one sto od nas ne zavisi (sto moramo nauCiti da volimo). S tom dragocenom idejom svakako mOZemo izvesti zakljuCak: nemamo moe nad ci­ njenicom cia cemo jednog dana morati da umremo, dakle, naviknimo se na nju. l\loZemo, naproriv, imati utieaja na stvamost smrti koja, u skladu s epikurejskim nacmom razmi­ sljanja, ostaje prevashodno ideja, predstava. VtiCimo, ciakle,

192

Libel ·ta:~iallsJ:a

politika

na tu predstavl.l: ona jos nije ill, nemojmo joj davati vise nego onoliko koliko moramo, kad kllcne cas . Prezirimo je dok ,"mo zi\~ tako sto ce,mo pokrenllti celokllpne snage leoje joj se opiru, zivotom. ZiVill10 ga punim srcem, potpllno, sladostrasno. Materijalizam \uW veJrini. Smrt pretposta';lja ukidanjc dclovanja svega onoga ,'ito nam omugucan da "J.ii,·amu ili da patimo. Dakle, smrti se nimalo ne treba plasiti, Ona svoje dejst\·o ost\'aruj~ prethodno, time sto nas zastraSuje pomislju na 0no sto n;:" ceka. Ali, ne treba nam oprisu­ eenje neg..1tivinosti. Trenutak koji bude doSao biee sasvim dovoljan . Sllitlna je II tome cia ne wnremo za :livota - sto se de.sava izvesnom broju osoba koje su odavno wnrle zato sto nikad nisu naucile da Zive, dakle, zato ?ito nikad nisu zaista :livek.

... '

I KARTOGRAFIJA BEDE

1

Liberalna imperijah;,a logika . Dva veka posle Fran­ cuske revolucije, kao svojevrsna proslava dvestogodisnjice, srlliio se Berlinski zid, s kraja na kraj potkopavan, s Istoka i sa Zapada. Papa s tim nije imao nikakve veze, kao ni zapadni driavnici, a jos manje evropski intelekrualci, posto pods trek nije doSao spolja, nego iznutra. Nije doslo do eksplozije sovjetskog sistema, nego do implozije maSine­ rije Ciji su unutrasnji mehanizrni propali. Navodno revo­ luciunaran, socijalistiCki i komurusticki, a u stvari totalitaran i birokrats~, Sovjetski Savez i njegovo carstvo srciili su se zato sto nisu bili dijalekticki, to jest, zato sto nisu plasticki slusali pouke koje je davala Istorija . Taj darum stoji na ravnoj nozi s darumima koji obele­ iavaju pad policijskih, vojnih i faSistickih sila XX veka. U ime naroda i leviearskih ideja, taj je rdim vise od sezdeset godina u previse brojnim tackama nalikovao nacistickoj i musolinijevskoj vojnoj diktaruri. St'!RQillUo posle toliko godina na vlasti? Nista ... Zemlja opustosena, u opstoj bedi,

197

,-
A [u/ postofanfa

tJ( ,

duboko u-awnatizo\-ana, zigosana kroz niz pokoknja, isce­ aena. Nikak.'Vo knjiZe\"no, fI..lozofsko, ku.lrurno, wnemicko, naucno stvaralastvo dostojno tog imena - porruna pro­ past. Liberalni protivnil( Jobija iak.o nije ni vodio bitku. Ishod tog hladnog rata? Po bednik rclen da sovjetsku bedu zarneni liberalnom bedom. Nesranak logora, naravno, Qt­ nranje mista, svakako, ali takode, i pre svega, sirenje pro­ stitucijc, nepodeljeno carstvo prljavog novca, vladavina n:afij(:, pojava gladi, masovno poprosjacenje, ogranieavanje potrosnje sarno na elite koje je stvorilo triiste, potroSacka logika, meaunarodna trgovina nukleamim materijarna, errucki ratovi, surovo gllieni terorizarn, na vIasti, sme­ njivanje strucnj;L(a za tajne sluibe, vojna pitania i druge policijske specijalnosti. Marks je smatran za planetamu kugu~ Tokvi.l je postao univerzalna kolera. Libcralizarn je naizgleJ neprevaziaeni horizont naseg vremena. Kao i nekacL u vreme procvata sovjetskih uspe­ ha, raspolaie intelektualcima, psima-euvarima pod nadni­ com i korisnim idiotima. Meau takozvanim medijskim misliocima vise se ne moZe prebrojati si.lna podrska Arne­ rici, cak i kad ova krsi meaunarodno pravo, izvrgava ruglu ramo pravo, gazi ljudska prava, nipodastava planetarne pravne dogovore, po celom svetu naplaeuje kazne uz po­ moe vrhm-nog suda, podri:ava rdime koje osuauju udru­ Zenja za prava coyeka. S one strane Atlantika, neki Cak najavljuiu kraj Istorije! ~ista manje... KakYe ima potrebe zamisljati nekal(Vo posle pored planetarne pobede americkog liberalizma? Svet je postao Jedan, nema vise nijedne uverljiye politicke alterna­ tive koja bi od pobednika zatraii.la da polozi raeune. Kad

198

Liberta1'ifanska politika ostvarenje Istorije zaustavi Istoriju, ostaje sarno postova­ nje pobednika, dizanje hramova, slavopojke, i kolaboracija. A ipak, a ipak .. . DoSao je 11 . septernba1' kao dokaz da se Istorija nastavlja. Poput Digenovog odgovora Zenonu '..L"-' koracanja kao dokaza 0 nistavnosti teze koja porice posto- . ~ ~"" janje kretanja - razaranje jednog simbola - Svetskog trgo­ vinskog centra - potvrauje to nastavljanje. I te kakvo na­ stavljanje! Ubrzo je shvaeeno kako se Istonja produiava s jasno ocrtanom slikom novog protivnika liberalnog Zapa­ da: politickim islamom koji na svoj nacin okuplja zrtve nadmenosti zapadnog triiSra. S takvirn neprijateljem, koji ima Boga u bisagarna i veruje da svaka pogibija u borbi smesta otvara vrata seeernog i mednog konacnog Raja, najavljuje se tclka bitka. Evropa je odavno izabrala svoje polje. Socijalisticka levi­ ca na vlasti ideoloski je suzbi.la redove liberalnog pobed­ nika, pretvarajuCi se da je nadmcna kako bi sakri.la da na d~lu saraauje a na recima se opire, navodno drieCi se na­ celnog stava. Desnici nije nimalo teSko da se raduje svojoj prirodnoj teritoriji. Demokratija je promasi.la ci.lj. I u Fran­ cuskoj i u Evropi, nalazimo sarno oligarhiju u prvobitnom znacenju te reCi: to je moe manjine, brice i desnice zaje­ dno, koje se jednoduSno klanjaju istim dogmarna slobexinog triiSta i njegovom liberalnom velicansnu. Tako sadaSnja Evropa predstavlja korisnu ka.rikll U lancu buduce planetar­ ne vlade. "C Francuskoj se si.lna slaganja u misljenju vi~c ne mogu prebrojati: ceo telefonski imenik. (svetskih IjuJi ") bi\Tsi.':1 maoista, trockista, situacionista, a.ltis(:rovaca, marksista-k­ njinista i drugih aktivista iz 1vlaja '68 nije dovoljan da popise otpadnikc, prebege i sluibenike liberaliznu iz tih C)

I

199

Mac postojanja

.

"

.''\

.;'

.'

krajnje strateSki vainih oblasti - poslovanja, novinarstva, meclija, iz.davastva, svakako politike, bankarstva, itd. Svima su poznata imena i karijere, svi znaju kako su napredovali i koliko su raSti i nadmeni onih nekoliko ljucli sto danas bez zazora eitaju bukvice jednako sarnouvereno kao i u svojoj tridesetoj godini. Razlika? Danas hvale ono eemu su se podsmevali kad su to govorili njihovi roclitelji! Mec1utim, jos postoji levica koja nije iz.dala, nego je osta­ la verna idealima iz vremena pre dolaska na vlast. Ona jos veruje da ideje koje su socijalisti zagovarali pre 10. maja 1981. godine 1 ostaju aktuelne, baS kao i ideje Zoresa, Ge­ da 2 , Almana 3 ili Luiz Mise1. 4 Naravno, trebalo bi ih pre­ formulisati, preeizirati, prosejati kroz sito posanodemosti, ali sarno zato da bi postale aktivnije, delotvornije, a ne zato da bi im se oduzela sllitina. Suverenost naroda, odbr~a bednih i potlaeenih, briga za opste dobro, teinja druStvenoj pravcli, zaStita manjina, sve to ostaju neosporni ideali. -: Oeigledno, tu levicu koja je ostala levica njeni neprijatelji nisu nazvali levica na levici, nego leva levica, iii drugim 1 Dan kada je Fransoa Miteran izabran za predsednika Republike i kada se otvara novi period u istoriji francuskog socijalizma. To je prvo me­ njanje vlasti izmedu levice i desnice u Petoj Republici. U junu iste godine sociialisti prvi put ~ajaju apsolumu veOnu u Skupstini. - Prim. pr~ . 2 Zil Bazil zvani Zil Goo (1845-1922) francuski political'. U svom CasopisuFgalite (1877-1883) u Francuskoj je sirio marksistiCke ideje. ­ Prirtz· pr~ . 3 Zan Aleman (1843-1935) francuski sindikalista i politiCar. Tipograf­ ski radnik u Parizu, bio je zatvaran od 1862. godine zbog socijaiistiCkih ideja, ucestvovao u Pariskoj komuni, zbog cega je bio osuaen na dozi­ vorni prinudni rad i deportovan u Novu KalOOoniju. Amnestiran je 1879. godine i vratio se u Francusku. 4 Luiz Mise! (1830-1905), iii Enioiras, anarhistkinja i jedna od najvecih figura Pariske komune. Bila je prva koja je ponela emu zastavu i popularisala je u anarhistiCkom pokretu. - Prim. pr~ .

200

Libel--tal'ijanS/la politika reeima, levilarmje. Slutimo cia je to s~manticko pomeranje kojim su se liberali posluiili ne bi Ii obezvreclili tu misao i odbaeili je kao jednu od utopija nezrelih i neodgovornih mozgova. Ti ljucli misle na desnicu, brane ideje desniee ­ zakon triista kao horizont koji se ne moZe prevaziCi - zive na desniei, vioaju se s ljuclima s desniee a govo re levici, i to recnikom koji im omogueava da (im) njihovo otpadni­ stvO ne izgleda previse radikalno : nisu se mogli bas toliko promcniti, dokaz je to sto i dalje glasaju za levicu! Svakako, ali za koju levicu ... U dueanima tih Ijucli 5VakO ko govori 0 Narodu postaje populista, a ko go\"ori 0 Demokratiji, taj jt.: demagog. Kad ee biti reeeno da to otpadnistvo, to prebega\J..nje vladajuee leviee liberalnom neprijatelju, ta oligarhija toliko meclijski vidljiva da intelekrualno terorise svakog onog ko brani stvarnu ideju leviee, to napJlstapje suverenosti za ko­ jim slecli stavljanje na raspolaganie nekom trecem autori­ tetu - Sjeclinjenim Driavarna iii Evropi - to odbijanje elita da se povinuju zapovestima velikog broja kljuenih vredno­ sti naslec1enih iz 1789 -Naciji, Dciavi, Republici. Francuskoj, pod izgovorom da je to niz visijevskih, petenovskih, faSi­ stiekih krilatica - kad ee biti receno da to otpadnistvo vee cetvrt veka dovodi naeiju do ocajanja, pruia osnovu za glasanje za eksrernnu desnicu i opravda\'a ga?

2 PrlJava beda In:otiv ciste bede. Francusizi intelektualci preziru Bilankur 1. Sta to znaei, Bila.n.k'U[? ~e sarno radnicku klasu koja vise ne postoji kao nekad. Onu koju je Simon Vej 1 Bulonj-Bilankur, radniCko predgraae Pariza. - Prim. prevo

201

Moc postojanja

,

opisala u Radnickom stanju, onu kojoj je Sanr posvetio gusto ispisane sU'anice I
koleriCkoggenlj·a.

Neka onoga ko postavi ogledalo bude sram! Ne sme­ taju oni koji su odgovorni za takvo stanje stvari, Orlll
202

Libe;·tarij,ms!m pulitika

uvede u fonnulu, 1<:ao svedoke pov we zrtve bez lica i bez imena. TeSko onome ko ne saraauje i ko pruZa. otpor: na njega se puStaju psi koji nece usruknuti ni prcd kakvim sredstvom kako bi obezvredi\'ali, krivorvorili, lagali - kao u najboljim daniIna predsedavanja Zana Kanape 1. Ostavimo, dakle, po strani te smrdlji\'e prostake, pro­ davce tamo nekih novina koje preskaccmo na ulici kad krenemo ad kuce Ja uhvatimo avion za Teheran, Kigali, Sarajevo, Aliir, Bagdad ill Grozni, te neheske sfere Ciste bede gde izmeau dva luksuzna horda pravimo reponaie koje nam pruiaju priliku da, recimo tri dana kasnije, driimo predavanja 0 hwnanosti, 0 pravima coveka, 0 spolj­ noj politici, na srupcima novina koje sire svoje stranice baS kao sto oni drugi sire guzove, iz profesionalne navike. Bilankur? Previse narociski, previ~e trivijalan, previse pro­ vincijalan... Kad je bed a negde daleko, kosmopolitska, svetska i pla­ netarna, kada dopuSta da ne~a!r~na pozornicu izvedemo sebe, e, onda mOZemo da joj posvetimo svoju lienost, talenat i energiju : iz toga izvlacimo i opipljivu ko­ rist, nakon sto sebe uspostavimo kao vrednost koja se moze unovciti na izdavackom triistu, na trzisru mondenske, spektakulame i medijske inteligencije. Marks je, meautim, upozoravao iutokljunce da se istorija uvek ponavlja prema newnoljivom zakonu: tragedija se uobliCava kasnije, svaka­ ko, ali na komican nacin ... Ne moZe svako da bude Rene '­ Sar iIi DwrdZ Orvel. U Politici pobunjenika opisao sam raj novi pakao tako sto sam vratio u upotrebu jaruge iz BOZanstrJene komedlj'c: 1 Zan Kanapa sedamdesetih godina bio je clan politbiroa Komunisri­ d e partije Francuske. - Prim. P"C!'.

203

~J ~

.

, , p

.\

,"

Moe postojmlja

Libcrtmijanslla politilla

onernoguceni da delaJu i 'fleproduktzvna tela: starci, ludaci, bolesnici, presrupnici; neproduktivne mage: ilegalni doselje­

3

nici, politicke izbeglice, nezaposleni, oni koji iive od soci­ jalne pomoci, privremeno zaposleni; izmbljivane mage dru­ ftvenog tela: nomadi i wi lifm i osigumnja: radnici po ugovoru, pripravnici; ili iitelji i lismi osigumnja : adolescenti, privre­ me no zaposleni , prostirutke, proleteri, sezonski radnici. Milioni osoba iskljuceni su iz ciruSrvenog tela, izbaceni iz logike koja sebe naziva demokrarskom. Liseni zasrupnika, nikad ne pominjani, neprestano skla­ njani u stranu, nevidljivi u sveru kulrure, politike, knji­ Zevnosri, televiiije, medija, reklama, fIlma, reportaia, uni­ verziteta, izdavaSrva, rxxi zabranom vidljivosti, oni su dokazi preko otpadaka, cijeg posrojanja oligarsi ne vole da se sete, da sistem radi dobro i punom parom. Svako vraeanje onoga sro je potisnuro dovodl ill do besa, i spremni su da dozvole sve kako bi ovi bili unisteni, spreceni i rasrureni . Cak i po cenu da se, naravno, pribegne i radiklano nemoralnim rd e­ nJuna. Poricanje tog dela stanovnistva koji pati, okretanje re­ flektora ka Cisroj planetarnoj bedi, kidanje "SpOna izmedu imelekrualca i ciruSrva, poricanje prljave bede, raspad vlada­ juee b rice, razvodnjeni proizvod libertarijanske liberalne teinje -u kojoj dobro vidimo liberilizam, ali onaj liberta­ rijan.'iki deo ostaje duboko sakriven... - sve to srvara bilo izostajanje iz politike u vreme izbora, bilo glasanje za cisto protestovanje radi protestovanja, odnosno jos jedno uveea­ vanje magline ekstremne desnice. Poricanje prljave bede proizvodi vraeanje onoga sro jt:. nihilizam porisnuo.

204

Mik1~olo1ki foSizam . Minulo

je doba fasizma pod slemo­ virna, pod o ruijem i u Cizmama. Ta fo rnmla ima prednost ~l " zato sto je vidljiva: oblici iskorisCavanj a ponavljaju se na ulici, u policijskim stanicama, u vojnim skolama, u medi­ jima, na univerziteru i na drugim osetljivim mestima civilnog drllirva. D riavni udar po pucisrickom principu uz pomoe kolone blindiranih vozila i ceta ociredenih elitnih vojnika, bez vere i zakona, sve je to proslo. Sjedinjene Driave uveliko su to koristile u Juinoj Americi u XX veku, neke africke zemlje i dalje istrajavaju na tom zastarelom uzoru, ali faS izam vise ne pribegava tako grubim veStinama. LavljijaJizam sad je usrupio mesto lisicjem jaJizmu: ro zaslufuje analizu . Najpre, lavlji faSizam: on je banalan, klasican, uveden u knjige iz istorije, i pretpostavlja misricku nacionalnu zaje­ dnicu koja vidJ.jivo were i guta individualnosti u korist nekog viseg mistickog tela - Rase, Naroda, Nacije, Rajha ... Priva­ tan Zivot nestaje u lo ncu za ropljenje u kojem se stapa sa svemocnom zajednicom. Propaganda prodire u sve oblasti i tacno, neopozivo i jednoobrazno ocireduje sta ee se citati, misliti, trositi, oblaCiti, kako se ponaSati. Govoriti drugacije za coveka postaje teSko, izlaZe ga napadinu, omalovaZava­ nju, odnosno zabrani. Razum ne vredi niSta, cak se pred­ stavlja kao cinilac propadanja, zametak raspadanja, i postaje miliji nacionalni nagon, narodni poriv, iracionalna energija masa koja se izvlaci silom putem govora i tehnika medij­ skog potcinjavanja. UobliCavanje rog cisrog bezumlja pretpostavlja postojanje harizmaticnog vcx1e2..velikog orga­ nizatora, nacela kristalizacije. Zatim, lisiCji faSizam: on izvlaci pouke iz proslosti i pret­

postavlja formalne pripreme, revolucije oznaCitelja. Jer

205

Moc postojanja

Libertrrrijanslza politilw

'" liberaliz:lm je, opeL plastican, u tome i jeste njegova snaga. Driavru udar nijc omiljen : previse je vidljiv, previse neod­ branjiv u vreme planctarne medijalizacije i pune moci slike. Los zanr ... Zato se makijavelijevsko lavlje nasilje sklanja u korist _~ii~c:., koja spada u isti bestijarijum, ali je poznata kao lukava, prepredena, varalica. Lav pribegava sili vojske, lisica snazi opreznog delovanja. .Sto sc tice sadriaja, stvari se malo menjaju: uvek se radi o tome da sc razliCito svede na jedno i da se indi\·idualnn­ sri podvrgnu zajednici koja ih nadilazi; pribegava se magij­ skoj misli i nagonima radije nego razumu; Ijudi se zasn-a.Suju; teror se opravdava borbom protiv neprijatelja pretvorenog u zmoenog jarca; manje se obuzdava put a vise poteinja­ vaju duSe; ne IDUee se tela, nego duh; ne puSta se vojska na juris; pameti se oblikuju da vise ne misle: rusta naroeito novo, oslin pakm-anja ... U speh poduh\-ata je potvn:len: u oblastima liberalne vlasti - mastrihtska Enopa svakako lin pripada - izdava­ stvo i stampa shri:e ism bljuravu eorbicu; politieari na vlasti, svejedno da li levicari ili Jesrueari, brane isti program uz ~aiJ1e razlike usklaaene radi predstave; \OladajuCa misao slavi misao vladara; triiste je zakon u svlin oblastim~ ­ ohrazovanju, zdravsrvu, kulturi, naravno, ali i u vojsci i policiji; stranke, sindikati i skupstine ucestvuju u oligarhiji i tako rcprodukuju druStveno kao istovemo; omalovaiava se javna upotreba kritiekog uma u korist iracionalnih logika komunikacije -koje fll1ansijski konwrcijumi u monopoli­ stiekom poloz.aju veSto pretvaraju u powriste i za njih pripremaju scenografiju; dolazi do svakodnevne manipula­ cije masama koju kanalise tekvizija; onemoguCava se svaki malo jaci stvaralacki poduhnt u korist religije potro.snje, itd.

206

"'

Taj lisicji fasizam m ikrolosk.i je, posto se ispoljava u be­ waeajnlin i sirusnlin prilik.ama. POUlel Misela Fukoa: mo( je svuda. Dakle, u prazrunama, pukotinama, meduprosto- t ." -r' rima stvarnog. Ovde, onde, tamo, na maleckim povrsinama, u tesnim prostorima. Po hiljadu puta dnevno, to lisicje lu- ' ...., kavstvo ostvaruje svo j upliv. Jos jedna majstorska pouka, La Boesijeva: on u Besedi 0 ddrravolj"norn r opstJlU govori da se svaka vlast ostvaruje uz pristanak onih nad kojlina se sprovodi. Taj mikrofasizarn, dakle, ne dolazi odozgo, nego isijava u rizomski svet pu~em prenosnika - potencijalno, to je svako od nas ... - koji po­ staju provodnicl te lose enerm~. O vaj zakljucak jeste prvi stav nuZan za logiku otpora. Kad warno gde leii omdenje, kako funkcioruse, odakle potiee, mOZemo s o ptimizmo m da gledarno na ono sto sledi.

II HEDONISTICKA POLITl KA

1

Libertarijanski IwleriCkigtmije. Gde je levica? To pitanje je akruelno, razume se, ali je i temeljnije. Kad je nastala? Gde se nalazi? Sta je cxireduje? Koje su njene bitke? Kako izgleda njena istorija ? A njena velika imena? Najslavnije bitke? Njeni promaSaji, ogranicenja, w ne u senci? Socij ali­ zam, kommlizam , staljinizam, trockizam, maoizam, mark­ sizam-lenjinizam, socijal-liberalizam, boljsevizam, sve je to deo nje, naravno. Ali sta imaju zajednicko Zores i Lenjin? Staljin i Trocki? Mao i Miteran? Sen-Zist i Fransoa O land l ? U teoriji: Zelju da ne pristaju na sirom aS tvo, bedu, neprav­ du, izrabljivanje ogromne vecine koje sprovodi saka imu Cnih. Up'raksi: Franrusku revoluciju, 1848, Komunu, 19 17, Narodni front, Maj '68, Pariz 1981- 1983 ... Ali takooe, u njihovo ime: Teror '93, Gulag, Kolimu, Pola Pota. Eto sta je Istorija - pomd ani nagon za iivotom i nagon za smrCu. 1 Fransoa Oland ( 1954) francuski politi Car, od 1997. na celu Socijali­

stic.ke partije. - A'm. prev.

209

-tr "'),I '" ...J

Moc postofanfa

Libenarifamlw politilm

A duh leviee? Ako je suditi po onome sto je ostvareno , samo u istoriji Francuske: ravnopravnostgrada'JU!: p'red zako­ nom 1789. godine - Jevreja i nejevreja, muSkaraca i Zena, belaca i cmaca, bogataSa i siromaha, Pamana i provincija­ laca, plernica i obicnih gradana, ucenih ljudi i zanatlija; druftveno bratstvo radnika - druStvena gradilista i posao za sve 1848. godine, cetrdesetoCasovna radna nedelja i placeni cximori 1936; slobode koje obuhvataju najveCi broj ljudi, kad su sklonjene barikade iz Maj a '68. Ta postignuCa pro­ istieu iz upotrebe sile i snage kolerickog genija revolucije. Energij a koja tece kroz ta tri veka predstavlja ono sto ja w vem mistika levice. To je arhitektonska sila koju ili osecamo ili ne-oseeamo i kojoj pristupamo ili ne prisrupamo . O na ne potice toliko 00 racionalnog zakljucivanja koliko 00 povrSinske situacije u OOnosu prema sebi: i ru egzistenci­ jalna psihoanaliza moZe pokazati prisustvo daha u naSem ja - ili njegovo OOsustvo ...

Isroriografija od prvog trenutka isto [ako preeutkuje i levog niceovst\'a: procitajmo Rodenfe tragedife, LfudsllO, previse lj"udsJ?o ili Ospit i videeemo sta pot\Trduje ovo filowfsko upowrenje neeuveno u leviearskoj misli. I nalazimo : radikalnu kritku svakog jevrejsko-hriscanskog .lsketskog ideala, poduprru Zestokim napadima na kato­ licku crk\u -eto sta ce obradovati antiklerikalnu slobodnu misJo; temeljnu kritil'U rada y njegovoj suStini, gde teZak rad postaje druStvena prilika za politiku coveka s urooe­ nim nagonom slobode - eto sta ee zadovoljiti boree za smanjenje radnog vremena i one koji odbijaju da 00 rada kao nuide prave vrlinu; kritiku porodiee i predrasude 0 monogamiji, te oruda i logike zacinjanja - eto cemu ee se obradovati zagovornici sirokih sloboda; ranu kritiku onoga sto se jos ne wve potrosacko druSt\To, ali vee naja­ vljuje fetiSizaeiju i religiju predmeta - eto sta ee oouseviti pobornike nulte stope rasta; kritiku drZave poouprru po­ hvalom moei pojedinca - eto sta ee podjariti individua­ listicku tradiciju libertarijanske levice; kri?ku naeionalizma - eto sta ce oouSeviti zagovornike internacionalizma; kritiku antisernitizma i pohvalu jevrejskom geniju - eto sta je punilo srca drajfusovaca juce, ali i danas .. .; kritiku kapitalizma, liberalizma i burioazije - eto sta ee udovoljiti glasaeu levice; kritil'U bogaeenja preko kapitala i poziv da se nacionalizuju odredene grane - prevoz i trgovina - u slucaju da previse brzo stvaraju prevelike prihode na steru javne bezbednosti i siromaha - eto sta ee konacno dovesti do slaganja u m isljenju. U Nemackoj, tu struju levog niceovstva uvodi Gistrov, zatim u Rusiji Evgenij de Roberti, u Francuskoj, Brak­ -Deruso, Danijel Alevi, SarI Andler ~ Zores se nije prevario

~

j ) f J

.... ' '

'-'

2

Levo niieovstvo. Levo niceovstvo. smatram za najisru­ reniju tacku kolerickog genija XX veka. O psteprihvaeeno verovanje niceovstvo uvek vezuje za misao desnice. Plavo­ kosi arijevac plavih ociju kao da predstavlja otelovljenje Zaratustre za rnnostvo neobrawvanih Ijudi koj i uzimaju ) zdravo za gotovo krivotvorine rnisliocevih tekstova koje je izvela njegova naci -sestra . Kad proCitamo delo) ne mOZemo tog ruSitelja Driave, tog mahnitog antiantisemiru, tog bljuvaca Rajha, tog neprijatelja vojnog nasilja ikad vise da nawvemo nacistom, pa cak ni saputnikom nacional­ soeijalisticke avanture.

210

posroj ~U1je

2 11

Moc postojanjfl

LibertarijaJ1Ska politika

i m struju sledio je u stopu. Godine 1902. u Zenevi, soci­ jalisticki tribun osianja se na TaJw je gOV()1W Zaratustra kako bi govorio u siavu alistokratizacije masa i vencanja proletarijata i nadcoveka. Od tog niza predavanja filje ostalo nista osim novinskih izvdtaja. To je prva generacija, o na pre Prvog svetskog rata, koja je Nicea pretvorila u Nad­ svabu. Druga generacija pere ftlowfa od sunmji da je odgovoran za klanicu 1914-1918. I(nlei za socwlogij'u vraea se tekstovima i od ovog mislioca traii da pomogne u shvatanju epohe i u borbi protiv evropskih faSizama: Roze Kajoa, MiSel Lejris, Zori Baraj, kome dugujemo izvanredno zadovoljenje pruieno N iceu posle Drugog svetskog rata ­ koji je imao Zalosne posledice po ugled coveka koji je napisao Ecce hormJ. Po slobodnom izboru: Ami Lefevr, marksista i ruceovac, predlaie nJ. nesreru slabo poznatu sintezu, u p rogramskom spisu NiCe napisanom 1937. godine i o bjavljenom dye godine kasnije. Treca generacija vraca Nicea na scenu u Roajomonu 1964: Delez - pisac knjige NiCe i filozofija iz 1962 - i Fuko, naravno, kao i dela ove dvojice i jos nekih aurora posle M aja '68 koji nisu skrtarili na ruceovskom duhu. Ni neka cetvrta generacija ne bi bila suvisna ...

koji ga, uostalom, vrlo testo koriste popO\'ski i neumereno. Vilijam Gud\'in kao utemeljivaC? Tn tek t:reba dokazati . Pridon, izumitelj? ~jego\-a misao ide omogo dalje, ali i mnogo manje daleko, jer u njoj nije iwstao i niz stavova koji uvel.i.ko pritvrece libertarijanskom duhu: mizogirllja, antisemitizam, miliurizam, neko vreme i deizam ... Stimer 1 ? Zaista? On, cija je knjiga Jedini i njefio1'a srofina bila Muso­ linijev molitvenik? A ne moiemo, kada driimo tekst u ru"ci, ni daUzViKiiemo, pogreSno tumacenje. Bakunjin antimark­ sista? Kad je rec 0 obliku, i 0 licnim svaJan1a -ali kad govo­ rimo 0 suStini, ne toliko. Uostalom, kakn je veza izmeau Ravasolovili ubistava 2 i slatkih pedagoskih zajedllica Seba­ stijena Fora 3 ? Anarhistickom s:lZVeiau potn.:bna je crvena rut ... r tu treba misliti dijale;;:ticki i primiti pouke od istorije, te prilagoditi teoriju praksi: Kropotkinovi zakljucci vaie za caristic~ Rusiju s Iojarucama, narayno, ali ne nuino i za posrmooernu Evropu s racunarinu. Danas pobomici anarhizma previse cesto na korpus anarhistickih spisa gledaju onako kako hriSCanin gleda na crkvene oce: sa stra­ hopostovanjem, uvaiavanjem, onako kako lli1uci gledaju na svog dedu. Oni doslovno traZe svetlost sveea iz XIX veka da osvetle naSe doba. J a ipak ielim da radije svoj rad veum za ono sto jos nedostaje na stranicama istorije anarhizma objavljenim u

Forme nam danas izgledaju neophodne da bi se mogla strukturisati nieeovska logika levice. Ja driim do anarhi­ stiekih fomll. D anas je tradicija anarhistiCke levice u isto riji politickih ideja na sIab
212

1 Johan K.a~par Smit (1 806-1856), poznatiji pod imenom Maks Stir­ ner, nemaCki f!lowf, levi hegelovac, smatra se za jednog ex! prethodnika cgzistencijalizma., nihilizma i anarhizma., posebno individualistiCkog an­ arruzma. - Prim. prevo 2 Fransoa Klodis Kenigstein, ZVanl RavaSol, anarhistiCki terorista ro­ den 1859. a pogubljen na giljotini 1892. godine. - Prim. prep. 3 Sebastijen For (1858-1942) francuski anarhista. - Prim. prep.

213

I

Moc postojallja

Liberta.rijansl?a politil?a . ,~ ....,,,

1--' "

••••

'.

bjektivnosr, S\'e je zbrisano : izmedu roditelja i dece, muia i H em e : oninu ko je ukljucuju Maj '68 i ono sro je zene, profesora i srudel1J,ta. mladih i starih, gazde i njegovih doslo porom . N e rJ.di sJ.mih cinjenica, nego ram ideja koje radnika, muskaraca i Zena, dri..'lvnika i gradana, moe bo­ su do njih do vele, koje ih prate i iz njih proistiru: tako z.anskog pran sc: :-.rusila. Svi su se omoloski nasli na jedna­ treba po novo razmotriti Anrija Lefevra i njegovu Kritiku. koj nozi. sJ.1abdnevnog i ivota, po novo procitati Raspravu. 0 u.meeu iiv­ Razann;c je zahvatilo ogroman broj mesta, bez razlike: lj"enja za mlade generaclj'e Raula Vanegema 1, jos jednom skolu. fabriku, kancdariju, ramonicu., spavaeu sobu, kueu, uzeti u ruke Fukoovo Nadzirati i kainjavati i Hilj'adu rami w-UVL:rzitL:t i jos mnoga druga. Poricanje je neumoljivo po­ D eleza i Gvatarija, ili Carstvo Majkla Harta i Tonija Negrija 2 . ruSilo ono sro je cinilo strukruru starog sveta: autoritet, Iako ti autori ne tvrde da imaju anarhisticke stavove, njiho ­ pon.:dak, :ujaarhiju, moei. Nestalo je svako ogranicenje vi radovi pruiaju narn m oguenost dJ. analizirarno sJ.vreme­ ponistena sva.:ca zabrana, osloboc1ena Zelja, svakako. Ali, no libertarijanst\'o vise i bolje nego arhiv Zana GrJ.va 3 , ram cega? Kako bi se dobilo, Sta? Bez alternativnih vredno­ H :1l13 RinerJ. 4 iii Lakaz-Ditjea S.. . sti, ta Zelja da se sruSi stari svet blista, kako mi se cini, sarno 3 negativnoseu koja, paradoksalno, hrani savremeni nihilizam . Politicka moe zabeleiila je smrt Oca - drevnog pretka, DokrajcitiMaj '68. Koji je cilj libertarijanske rnisli? Do­ starog republikanskog zakona, Istorije orelovljene u liku krajciti M aj '68, ne poput bolesne iivotinje, nego u znacenju generala De Gola - tacno - ali sarno zato bi se puna moe olwncanja, dovodenja do kraja posla koji nije potpuno zavr­ dala nekom drugorazrednom stvorenju. Pompiduizarn je sen . N airne, du h M aja omoguCio je da dode do znaeajnog okupio desnicu, obezbemo klijente, povratio poredak u ime i neophodnog trenutka po ricanja: ta revolucija, metaftzi­ banke, napretka i modernosti. Sezdesetosma~ima je ostav­ cka, a ne politicb , iz korena je promenila odnose izmedu ljeno m~afIzicko ~diliste u skladu <; driavnim Majem, bib . Tamo gde je hijerarhija optereCivala svaku intersu­ zat:i.rr1su betonirani putevi dui obala, sagraden Bobur, 0\'0

\

\

.

3 Zan Grav (1854-1939) znaeaj ni akti~sta francuskog anarhistickog pokreta. U poeed.ll socijalista, posrao je anarhista posle 1880. godine i

fX?Rularizovao ideje Pjorra Krorotkina. - Prim. prev. 4 Zak Eli Anri Ambroaz Ner, zvani I Ian Riner, individuaiistiCki anarhi­ sra, pacifista i antiklerikalac (1861-1938). Nakon sto je 1894-1895, obja\~o dva romana, krece se u knjiZe'vnim krugovima, \~da Alfonsa Dodea, Svoju misao razvija() je pod uticajem antickih filozofa, pre sve­ ga s,tOieara. - Prim. prev, S Zerar de Lakaz-Dirije ,18:6-19581 individualistiCki anarhista, prija­ telj umetnosti i pacifuricki inrelekrualac. Profesor knjiievnosti, saraduje u liberurijanskuj stanlpi, Godine 1931. izbacio je krilaticu "Od smg Zivota napravi umemiCk.,) delo". Bio jc saradnikAnarlJistiCke mciklopr:d.ijc Sebastijena Fora i autOr -:etrdesetak knjiga 0 paciEzmu, anarhizmu,

nanuizmu. ird. - Prim. p;-ev.

214

215

1 Raul Vancgcm, (1934), belgijski pisac, revolucionar i filozof. Zajed­ no s Gijem Deborom aktivno je uccstvovao u Siruacionistickoj intema· cionali od 1961. do 1970. godine. - Aim, prev. 2 Kao znaeajan dogadaj u politickoj teoriji, knjiga Carstvo, plod dugo­ godisnje saradnje profesora knj iievnosti sa U niverziteta Djuk Majkla Harra i radikalnog teoretieara Antonij a Negrija (Harvard, 2000) pro­ menila je naCin razrnisljanja 0 inlperijalizmu, predlaiuo_decentralizovanu globalnu mreiuj iznova opisujuCi kapital u posrstrukturalistickim ter­ minima DCIeZ.l i Gvatarija, kao dinamicki obrazac lomova i protoka, ­ Prir~l.

prev.

t

Moc postojanja

L~

'\

't'

napravljeno mesto za ziskarizam ubrzo otelovljen u J\Iitera­ nu, koji je reciklirao bivse levicare. Kraj pustolovine ... Posle Maja '68, nijedna nova vrednost nije ugledala dana.: SLU11rak kan da se, uostalom, spustio na sav moral. Odbacen je tatin moral i pradedino gradansko \-aspitanje, izvestan broj kljucnih tacaka etike jt izvrgnut podsmehu, kritiko­ vane su stare ideje - poslu.snost, ucenjc, pamcenje, zakon ­ ismejani su nekadasnji fetisi - ~aLija, DrZ.l\·a, Repub~a, Pravo, Fr3.ilCUSka -: jcdnog Jana je na televiziji othiveno kako izgkJd nas~ Juba. kau pvJbuit) lice Jan posle slavlja. DokrajCimo tu bcdnu stanje stvari. Okrenimo se, radije, gramsijevskom ponovnom osvajanju levice, koja je mrtva otkako se odrekla ideja kako bi se bolje prodala najboljim ponudacima cak i po cenu da im dozvoli da ponnvo uiivaju u predsednidcim palatama i prebendama moCi u driavi. Postoje ideje liZ pI )moc kojih se mogu rditi savrcmene te­ skoce koje se posta-;Ijaju pred levicom na po!ju etikc, politi­ ke, ekonomije.

III PRAKSA OTPORA

1

Pojedil'lac postaie revol1-u:Wna1'an . ~iko vise ne \'eruje u revoluciju u ob~ Blankijevog ustanka 1, Calc se i Eberm kapitalizam odrekao drZavnih udara Ciju je teoriju razradi­ vaG Malaparte! Marksova ideja 0 tome zbog cega promena ekonomske infrastrukrure automatski menja ideoloske su­ perstrukrure nigde \;se ne sluii kao uzor. Nasilno kolek­ tivno prisvajanje sredstava za proizvodnju ne menja rllsta na stvari: ideologija postupa prema logici drugacijoj od logike ftzioloskog proticanja nacina proizvodnje ... Ideje zive manje saZetim zivotom. 1 Luj OgistJllanki. (180S-1881) francuski socijalisriCki republikar.,:zj revolucionar, cesta pogre.sno povezivan sa utopijskim socijalisrima, bo­ rio st: za opste pravo glasa, ravnopravnost muSkaraca i :lena, ukidanje deCijeg rada, itd. Kao socijalista, Blanki se zalaie za pravimu raspodelu bogatstva u druStvu. Ali, blankizam se u viSe pogleda razlikuje cxi drugih socijalisritkih struja svog vremena. S jedne srranc, nasuprot Marksu, Blanki ne veruje u duh radniCke klase ill u masovne pokrete: smatta da revoluciju mora izve.sti mali broj osoba koje ce silom usposraviti privre-_ menu doktaruru. Taj prelazni pericxi t:irarUje treba da omogu6 da se posta­ ve osnove novog poretka. a zarim da se narcxi vrati r.a vlast. - Pn·m. prev.

216

217

Moc postojanja

,

I5:a£.italizam je plasti4n. On se ne odrice postojanja dok nL pribegne rrU10srvu lukavstava i sredstava pre nego sto rrizna da je poraien. Istoriju tih preobraiaja tek rreba napi­ sati: rrivrienost, bliskosr, osecanja prema pateliJ,alistiikom kapitali:5711u; pozivanje na velike fetise -slobodu, pre svega prc:duzc:tnisrva - u cisto liberalnoj varijacij'i; pozivanje na ciruSt"l.'enu osetljivost u slueaju socij'aldenwkratske verzij'e; sirova grub-ost Jasista pod slem.ovima ; zavodenje pOZeljnim F'recirnetima kod iibe'rata libertarijanca; isrrajno prodiranje h uz pore u u slueaju savremenih mik-roloskih Jafizaml£ Pa­ lcovanje i oprema svaki put najavljuju novinu, ali roba ostaje 1sta... Da li odricanje od ustanka i uopste od njegove mogu­ cnosti obeleZa\a kraj svake prakse? Da li od sad rreba da op1akujemo smrt revolucionarne akcije? Ili jos ima neke na­ de, i ako je ima, u kojim oblicima? Da li je revolucija ideal koji se jd moZe braniti? Po koju cenu? RaJi cega? 5 kim? 5 kakvim ciljem? Kako bi se Blallici mogao pomiriti 5 naSim dubom? Da li bi i dalje rraiio drza\'ni udar koji usmerava ja\'no mnjenje kad lukavstvo pruia mugucnust da se prode bez te.skoca i da se zadugo ostane na vlasti? Pouka Ogista Bianlcija ne 1eii u slovu njegovih spisa, niti u njegovim po­ srupcima na barikadama, nego u duhu njegovog postojanja: 'smeranju da se proizvedu revolucionarne posleelice.:., . Zadriimo se malo na pojmu revolucije: Sta ona danas znaci? Zaobidimo asrronomsko znacenje : naime, svaka re­ volucija pretpostavlja kruZenje, naravno, ali sarno zato da " bi se stiglo u polaznu tacku. Veoma cesto, tako se i deSava: ruska revolucija srlliila je carizarn, odista, ali sarno zato da bi uspostavila rdim mnogo suroviji oJ reiima carske knute! Takva laina promena nije poZe1jna: ona odrZava zabludu, baca u ocajanje i trajno razocaranje.

218

Libertarijamlm politilm Revo1ucija nije ni radikalna promena, uk.id~U1je pros1osti, tabula msa. Razaranje parncenj a nikad nije omoguCi1o da se sagradi bilo sta sto bi zas1uiivalo da traje. Mrinja prema pros1osti , Istoriji, parncenju - sto su simptomi naseg su- ~ rnracnog doba .. . -stvaraju prividenja, aveti i jalova istorij­ ska razdob1ja. Autodafe, ikonoboracko odusev1jenje, paljenje gradevina, razni rlliiteljski poduhvati pribliZavaju zivotil1j­ stvu ali nikako ne vode napredovanju razuma. Pa gde je onda revo1ucija? U hegelovskoj 10gici pod ime- ~ nom aujhebu1'lg: oCuvanje i prevazilaienje. U tom dijalekti­ ckorn procesu koji ornogucava da se oslonimo na datost, proslost, istoriju, parncenje, kako bisrno dobili podsticaj koji, postujuCi taj oslonac, ide dalje i srvara nove mogucnosti postojanja. Ta dijalektika ne predstav1ja radikalan raskid nego stav1janje pod krov, i otvoreno i slobodno napredo- ­ vanje ka dalekim horizontima. O bnovimo uvek akruelan projekat Kondorsea, koji je verovao u napredak 1judskog duha. I dajrno tom radikalnom duhu sredstva pomoeu kojili moZe znaeajno napredovati. Sta da se raeli? Da se ponovo Cita La Boesi j da se iznova aktiviraju njegove glavne teze: vlast postojr, rekli smo to, sarno uz pristanak onih nad kojima se sprovodi . A ako tog f pristanka nema? Nema ni vlasti, ona gubi uticaj . Nairne, div na glinenim nogarna stoji - i to je slika iz Besede 0 dolrravolj'­ rwm ropstvu - sarno na pristanku izrabljivanog naroda. Izvanredna je to recenica: budite reSeni da vise ne sluZite) i vee ste slobodni - tako pise prijatelj Mise!a de Montenja. Od XVI veka, nista se nije promenilo. Surovost liberalizrna po- _ stoji sarno kroz pristajanje onih koji ga trpe. Ako bi odbili ko1aboraciju.. . - ova rec je vama - ta rvrdava bi postala sarno gomila kamenja.

2i9

f'

Moc postojanja

Libertal-ijanska politil
Liberalno nasilje nije plaronovsko, palo s neba i poteklo od cistih ideja. Ono se penje s tla, izbija iz zemlje, otelovlju­ je se, dobija Ijudski lik, koristi pro~ Sto se mogu utvrcliti i Sto su ih otvorili ljucli koji imaju liea; one postoji zbog onih koji doprinose radanju i opstajanju tog rudovista; one se otelovljuje na odredenim mestima i u odredenim li­ cnostima, odredenim okolnostima i odredenim prilikama; one se pokazuje; vidljivo je, sto znaci i krhko i slabaSno, dostiino, izloZeno, i tako se protiv njega mOZemo boriti, spreeavati ga, onemogueavati. Sama priroda mikrofasizama primorava nas na mikro­ otpore. Kad god se pojave negativne snage, suprotstavimo im reaktivne snage i zaustavimo sirenje mracne energije. Budimo nominalisti: liberalizam nije platonovska sllitina ne­ go opipljiva, otelovljena stvamost. Ne borimo se protiv poj­ mova isro onako kako se borimo protiv konkretnih situacija. Na terenu imaneneije, revolueionama akeija odredena je od­ bijanj~~ se pretvorimo u transrnisioni remen negativnosti. Sada i ovde; a ne sutra ili za neku svetlu buduenost, ka-= snije -fer sutra nikad nije danas ... - Revolueija ne ceka da Isrorija s velikim I bude raspoloZena za nju; ona se otelov­ Ijuje u mnostvu situaeija na onim mestima na kojima je pokre~o :u porodi~i, u raclioniei, kaneelariji, u br~ kod kuee, pod poroclicnim krovom, cim se neko treCi ume­ sa u vezu, svuda. Nema opravdanja da se ostavlja za sutra one sro se na kraju nikad i ne uracli: sta su revolucionarno mesro, vreme, okolnosti, prilika? Ovaj trenutak. Posto je utvrdio da je doSao kraj svakoj moguenosti revolucije kroz ustanak. Dele~ je poZ\·ao pf!jedince da postantt revoltteUmarni. Njegm· poziv saruvao je svu svoju delotvornost i say svoj poteneijal.

Naravno, to odbijal1je dobija same ako nije usarnljeno: nairne, libera1.na moe i dast raspolaiu sredstvima da se usarnljeni pobunjenik priveJ.e razumu, brzo slorni, rasturi i zameni. Svaka izdvojena akcija pruh moguenost da smesta bude uglliena. Osim u sluCaju kad neko oseea pozvanje za mucenika - jalovo i kontraproduktivno ... - jW1astvo, ukoli­ ko nije spoj mno~ predstavlja rasipanje dragocene energije na Cist gubitak._Neprestan ot£Or, to d~; gradenje sopstve­ nog postojanja tako da one ne predstavlja sarno zupcanik u nekuj zlokobnoj masineriji - to je jos bolje, ali u stvm se morarno okupljati, sabirati snage, povecavati sanse za po­ bedu svoje ideje, a to je: usponn: zakociti, zaustaviti, preki­ nuti rad maSine, kako bi postala nedelorvorna i neupotre­ bljiva. Od inercije do sabotaZe.

220

'C"'_

2

Udruienje ftJWta . Maks Stimer, koji dobro zna sta znaci oCuvanje subjektivnosti i njena jedinstvenost, shvatio je koliko akcija Jedinog ostaje ogranicena nasprarn surovosti uspostavljenih vlasti. On, koji ne trpi nikakve prepreke 510­ bodnom sirenju svogJa, kojiJa misli onako kako vernik rnisli boianstvo, potrudio se da smisli ovu moenu ideju : ttdruienje egoista. Razume se, on govori u slavu porpune slobode za pojedinca, ali u isti mah shvata i koliko je za tog pojedinea znacajno da ne osrane usamljen. To bi znacilo da se previse izlaie, da je sarno njegovo bice u prevelikoj opasnoso. Tos od Zaria Sorela i njegovih Razmifl:fanja 0 nasil:fu poznara narn je uloga koju mitovi imaju u politiei. Ne 6k.­ eije, basne iii price za menralne ffialoiernike, nego ideali i

221

Moc postoja1'lja

Libertarijanska politika

Lltopije koji omogueavaju udruiivanje i tako postaju kori­ sill za usmeravanje delovanja. Mogli bismo pokazati koliko Driava, Nacija, Republika -danasnja Evropa .. . - pre nego Sto postanu stvarnost, opsedaju pamet Ijudi spremnih da delaju zarad tih ideja arhetipskog wna i da proizvode opip­ Ijivu istoriju. Planetarna vlada kojoj teZe liberalisa svih :zllntinen::',ra ­ osim ako i tu vee nije ree 0 stvamosti... - priziva na oogova­ rajuee Zestok odgovor. Najpre, stvaranjem ideala razwna : nzomski otpor, koji ee porom imati jasnu l:t vrckne (ilj~vc _ hedonistiCku politiku: Vee sad imamo ciij, i sredsr<:a Ja d\l njega dodemo. Politika se neee obnavliati krOl st'\aranjc velikih neprimenlji\'t,'1 sistema, nego krOl pn lizyuc1enj;.: simih mehanizama opasnih koliko i lrno pe<;ka u zupcani­ ku savrscne masinerije. T u je kraj nc<;kromne istorije i dolazak istorije skromne, ali delotvorne . Taj rizoms~zi otpur siri se preko prostora pojedinacnog - kroz uzomost zivota u otpoIlJ ili nagomilavanje situacija u kojima se otpor pruia - ili sire, krOl prostore kulckriv­ nog, prostore udruZenja egoista. Te altemarivne mreZe od­ mah pOStaju delotvome, od trenutka kad spontano~ dObro­ voljno i prurnisljeno nastanu. Ugovor 0 delovanju tih udruZenja je precizan, uzajamno obavezujuei, obnovljiv, i moze biti raskinut u bila kojem trenutku. Ovo sabiranje snaga mora se zadovoljiti time sto ee neophodnu energiju usmeriri na inerciju ili sabotaiu. Kad se ndto uradi, udru­ ienje se ukida, rastura se, a njegovi elanm1 iscezavaju u prirodi.

potrebe da covek bude krupniji od protivnika, dovoljno je biti lukaviji i maStovitiji, inteligenmiji i odlucniji. 5kup sa­ branil1 i spregnutih energija paruljaka s ostrva Liliputa uspeo je da sruSi diva Gulivera. MnOStvo tananih spona, ogroman broj mreia sabranih simih dejstava, libertarijanska paukova mreia moZe naneri stetu i davno razrac1enom mehanizmu. Povezivanje na pnlju ;Zonkremc politike pokaz'Jje :(oE.k.) je nadahnuto tim nacelima. 5indikatima, izgubljcnim u oli­ garhiji protiv koje se na\'odno [lore, (lno surrotstadja silu pojedinaca okuplienih radi zajecinid:og de~ovJl1ja . NomaJ­ sko, dinarnicno, aktivno se <:ukobljan. ." nepomerljivom, statickom, okostalom kristalizacijom Jobrostt)jeCih sindi­ kata. Protiv sindikalizma koji sarac1uje sa sistemum, pn )tiv onoga koji se sistematski protivi a nikaJ nista ne gradi, praveCi se da ne vidi dva corsokaka, povezivanje je upc­ eatljivo iziSlo na cl.ruStvenu powrnicu: posto se ne zna kako bi se moglo svesri u odrec1ene ok:vire, njegova logika js neprozima, i ne moZe se potkupiri uobicajenim sredstvi­ rna. U toj novoj konstelaciji nalazimo duh sindikalizma Femana Pelutjea 1 i njegovih sledbenika.

Toro u Grada1l5koj neposlusn-om Eokazuje kakva se snaga moze razviti pred logikom masinerije liberalnog bpit:.1li­ zma. To pokazuje i borba Davida i Goliiata: nema nikakve

3 HedonistiCka politika. Po (emu se za tu masineriju ot­ pora moZe reCi da je hedonisricka? Pre svega: postoji li hedonisticka politik.a? I ako postoji, koja? Naime, uobieaje­ no omalovaZavanje hedonizam cesto sh\'ata kao opravdanjc 1 Feman Pelu~e (1867-1901) francuski ana~ho-sindikalista, voda B-:r­ ze rada, velikog francuskog sindikata., od 1~95 . do smrti. Pclu~eov.: teorije bile su izvanredno vainc za Revoluc!onarni sindika.il!i rotaet u Italiji koji se javio krajem XIX vcka, i znacajnn su utic:::le i na Zoria Sorela. - Prim. prev .

f

222

223

Mot postojanja

(t

Libertrrrijanska politika

za pojeclinacno i egoistic no uiivanje bez ikakve politicke dimenzije. To, medutim, znaci slabo poznavati istoriju po­ litickog hedonizma koji od Epikura do Stjuarta Mila, u najmanju ruku, preko Helvecija i Bentarna, dokazuje da u njemu postoji dimenzija kolektin i zajednice. .\1ar~cs i Fuko veoma su naskodili anglosaksunskum uti­ litarizmu. Prn, zbog intelektualne i politicke prevlasti dtu­ stvenog p()lja u njegovo Heme; dtugi zbog preterano uske strucnosti -njegov rad sarno na panoptikumu., bez obazira­ nja na celinu projekta, naveo ga je da napise gluposti 0 Bentamu. Nairne, hedonisticki utilitarizam je neSto sasvim - razlicito od bakalske filozofije ili izumevanja moJemog totalitarizma! Ciscenje istoriografije takode mora raeunati da ce tu biti i neocekivanih licnosti: tako i aurori I(apitala i Istorije ludila: Kaka," mi je to l:1akalin, ako se bori za dekriminalizaciju homoseksualnosti - Ogled 0 pederastiji (1785!) - za prava manjina - ?.ena i dece - za dostojan fX>loiaj zivotinja nad kojima se ljucli nekainjeno iZivljavaju., kao da su dZelati, za humanije uslove u zatvorima -Panoptikum (1791); jedin­ stven je izumitelj totalitarizma taj covek koji je sastavio spi­ sak steta koje je napravila religija -Prirodna religij·a (post­ humno, 1822) -koji kod politiCara napada maniju upotrebe drvenog jezika - Priruinik politilke obmane (1824). U Deontuwgij"i on politiku podreduje etici: svaka hedoni­ sticka politika brine 0 najveC()j moguieoj sreei za nlljveei broy" b·udi . Taj cilj i dalje je aktuelan.. . Dakle, nema baS nikakve veze s politiCkim liberalizmom. Sloboda anglosaksonskog utilitarizma kao cilj ima poieljnu, Zeljenu slobodu koja je stvorena tokom Francuske revolu­ cije -i usput napomenimo da je Konvent proglasio DZere­ mija Bentarna francuskim grada.ninom ... Diem Sjuart Mil

isao je ukorak s njim svojim [Ipozorenjem ienama (1869), izvamednom odbranom feminizma, i 0 swbodi (1859), knjigarna dostojnim da se nadu u biblioteci svakog liberta­ rijanca ... Od tog doba, odbacivanje te osetljivosti politi­ Ckog hedonizma - hedonisticke politike - u budZake istorije i tu potice od kritike dominantne istoriografije .

224

225

Hcdonisticka i libertarijanska pusrmodema politika teii stvaranju tacno odredenih oslobodenih odeljaka, prostora i nomadskih zajedni~ izgradenih na prethodno navedenim nacelima. Tu nema ni nacionalne ni planetarne revolucije, nego su u pitanju trenuci, koji izmieu dominantnim mode­ lima. Revoluciju treba praviti oko sebe, poSavsi od scbe, kroz objedinjavanje izabranih pojeclinaca koji ce ucestvovati u tim bratskim iskustvima. Ta mikrodsrustva po izboi'U po­ kretace delotvorne mikrootpore kako bi se na lieu mesta suprotstavljali dominantnim mikrofaJizminm. l\.1ikrolosKo doba u kojem se nalazimo obavezuje na stalno delovanje i neprekidnu angaiovanost. Teinje ka boljoj drZavi, miroljubivom ciruStvu, srecnoj civilizaciji, proistieu iz detinjaste Zelje. (T ovom svetu moCnih liberalnih sablona treba da graclimo konkrcme utopije -ostrVca osrniSljena poput Telemske opatije - koje su tacno utvrdene i mogu se ponavljati na svakom mesru., u svakoj prilici i pod svakojakim okolnostima. I nomadske Epiku­ rove , ·rtove, sagradene polazeCi od sebe. Gde god Ja se nademo, stvarajmo svet kojem teiimo i izbegavajmo onaj koji odbaeujemo. Sve su to mi.nimalne politike, nara\'no, politike za ramo vreme, nesumnjivo, politike otpora nepri ~ jatelju mocnijem od nas, ocigledno, ali ipak politike. Van svake sumnje, reSenja mogu delovati sas"im siro­ maSno. U stvari, ona to i jesu., onako kao .sto se govori 0

~

....

.lHoc pustojanja Siromasnoj wnetnosti. AD, jesu li te mikroloske inicijative siromasnije od parlamemarne demokratije u raspaJanju? Od predsednickog sistema izgradenog na medijatiwva­ nom spektaklu powrista preuvelicanih ega? Od opsteg prava glasa u vreme opsteraSirene nekulture? Od pretvara­ nja politike u sto jeftiniji spektakP Od masovne depolitiza­ cije? Od opstajanja starill, izandalih istorijskih shema? Siromasnije, ili manje siromaSne? Libertarijanski stay predlaie egzistcncijalnu praksu u svakoj prilici i u svim okolnostima. Ar:arhij a koja ieli da stvara i organizuje druStvo na nacelu w1apred utvrdenog llZOra neizbeino bi nas dovela pred katastrofu. Anarhisti­ cko c:iruStvo? Eto kobne i neverovatne perspektive. Kapro­ tiv, libertarija~sko ponasanje, cak i u druStvu koje bi Zelelo da ostvari anarhiju, eto, to je eticlco reSenje - a time i poli­ tieko! Nairne, cilj, ovde kao i s\llda, ostaje isti : styaranje pojedinacnih ili zajedniekih prilika za stvarnu ataraksiju i i<:timko spokojstvo.

226

Misel Onfre

MOC POSTOJANJA

* Izdavaeko preduzece RAD Beograd, Deeanska 12

[email protected] * Za izdavaea SIMON SL.\10NOVIC

* Graficki urednik NENAD SIMONOVIC

* Lektor i korektor MIROSLAVA STOJKOVIC

* Stan1pa

Elvod-Print, Lazarevac

1'1

-=--......

~~

"-!:::!o -0 ;s-s-:::'O

~~

~fV')

S7%bl\J

~~ ~

.==::-

..

::0

~

==~ -==

-

=--'0

Li%~

§+&&K'O ~C)

UP - Katalogizacija u publikaciji

~arodna biblioteka SrbiJc, Beograd

101 17.036.1 1-11 821.133.1-4 ONFRE, Mise!

Moe postojanja : hedonistiCki manifc.st/Mise! Onfre; ( s fTancuskog

prevela AJeksanJra Mancic). - Beograd: Rad, 2007 (Lazarevac :

Elvod-print). -227 st!. ; 21an. - (XXI vek; !mj. 4)

Prevod dela : La puissance d'cxister/Michel

Onfray. - Napomene lIZ tekst.

ISBN 978-86-09-00972-3 a) Hedonizam b) hlozofija c) Ateizam d )Etika e) Estetika f) Politika COBISS.SR-ID 143717644

pa;le izvanrcdnog uspehaAteolaSke

mspml'e ( Ra~ 2006) koo naSih Ci­

talaca, 00 \'oo<..'-Ceg i najpro\'okari\'­

nijcg francuskog miSliOC1 danas do­

nosimo dclo ZJ. kojc sam MiSeI On­

fTe kil7..c:

"PoSta sam pn..>\'alio p~udnu dc­

onicu 00 tridcsct knjig'l, osccam

potrebu cia ut\Tdim dokloStilO stigli s' pi­ hedonuma, ~tftb.uo Ja ga svtd.'l11 n.a jcdnu upi­ trfU rccc..'1licu. to bi ociglcdno bila ana Spinqzina: i.e? Cemu treba dodam: po cenfu je 0110 pcNaIo omiljcni prcdmct tilozofije? Zatim, joS niz pita­ nja: kako promiSljati umcrnik.a? Kako U\'csri ctiku na tc­ ren estetikc? Koje mcsro a;tJ\'iti Di­ onisu u civilizaciji potplUlO podrc­ denoj Apolonu? Kak.-va je prirooa oonosa izmedu hedonizma i anar­ hizma? L' kojim je uc;lmima osr\'ar­ Iji\'a neka filozofija? Sra relo moze

oceki\'ari 00 • hnologijc? Kaka\' je biografije i pisanja u rna kojirn nacelima sc lozot5kc rnirologije? janizovari 7..apadnu Ii su moguec novc \uri na O\'a piranja rada

ponm'o ocaraju sao koja ce se :li\'eti,"

Hedonistic"ki manifest

9 11 7 8

~

6 o- '.f lllj"{l '} 7 2 J

III