LOGIČKE GREŠKE U DOKAZIVANJU
Smislene rasprave se mogu voditi samo oko činjeničnih tvrdnji. Ukoliko dvoje ljudi dođu do različitih zaključaka o činjeničnim tvrdnjama, onda to mora da znači da jedno od njih ili oboje greše. Nemoguće je da oboje budu u pravu. Ova situacija ne važi za subjektivna osećanja ili vrednosne sudove. Nema objektivnog načina za rešavanje različitosti mišljenja po pitanju estetike. Međutim, veoma je korisno kada smo u stanju da identifikujemo da li neki zaključak sadrži u sebi estetičko mišljenje ili moralni izbor, jer se time izbegava beskrajno raspravljanje o pitanjima koja su inherentno nerazrešiva. Odličan primer za navedenu situaciju jeste pitanje o abortusu, jer sve rasprave o toj temi se svode na lični moralni izbor - da li prior itet treba da ima majčino pravo da odlučuje o svojoj bebi ili nerođen fetus da ne bude ubijen. Svi pokušaji objektivnog rešenja ovog problema svode se dalje na rasprave koje zavise od vrednosnih sudova, na primer, u kojem trenutku embrion postaje osoba i slično, tako da će ovo verovatno (još dugo) ostati pitanje bez zadovoljavajućeg objektivnog odgovora.
Struktura logičkog argumenta Bez obzira na to da li smo toga svesni ili ne, svi argumenti imaju osnovnu strukturu. Počinju sa jednom ili više premisa, odnosno činjenicama koje se u raspravi uzimaju zdravo za gotovo kao početna tačka. Zatim se primenjuje princip logike kako bi se došlo do zaključka: Premisa l: Ako A = B Premisa 2: i B = C
Logička povezanost: onda (primeni princip ekvivalencije) Zaključak: A = C Da bi zaključak bio validan, sve premise argumenta moraju da budu istinite, kao i da postoji logička povezanost. Pojam "validno" je veoma značajan jer zaključak može da bude "tačan", čak i ako nije validan. To je zato što je moguće da se koriste pogrešne informacije ili pogrešna logika kako bi se došlo do zaključka koji je slučajno tačan. Invalidni argument ne mora nužno da dokaže da je zaključak lažan. Pokazivanje da argument nije validan ipak ga uklanja kao podršku za istinitost zaključka. Razbijanje argumenta na njegove sastavne delove je korisna vežba koja nam omogućava da ispitamo naše i tuđe argumente i da ih kritički razmotrimo, što je od velike koristi za oštrinu mišljenja, izbegavanja predubeđenja, pristrasnosti i slično. Ispitaj svoje premise Dakle, da bi argument bio validan sve njegove premise moraju da budu istinite. Ljudi često
dolaze do različitih zaključaka jer kreću od različitih premisa. Zato je ispitivanje svih premisa svakog argumenta dobro mesto za početak. Postoje tri tipa potencijaln ih problema sa premisama. Prvi i najočigledniji je da premisa može da bude pogrešna. Ako neko tvrdi, na primer, da je evoluciona teorija pogrešna jer ne postoje tranzicioni fosili, taj argument nije validan, jer je premisa ("nema tranzicionih fosila") pogr ešna. Takvi fosili postoje.
Još jedna greška u premisama javlja se kada one predstavljaju neosnovanu pretpostavku. Premisa može ili ne mora da bude istinita, ali nije dovoljno ustanovljena da bi služila kao premisa u
argumentaciji. Identifikovanje Identifikovanje svih pre pr e tpostavki od kojih rasprava zavisi najčešće je najteži korak u analizi argumenta.
Obično ljudi biraju pretpostavke koje se najbolje uklapaju u zaključak koji preferiraju. Zapravo, psihološki eksperimenti pokazuju da većina ljudi polazi od željenih zaključa ka, a onda smišlja argumente koji ih podržavaju. Taj proces zove se "racionalizacija". Treći tip teškoća sa premisama je "skrivena premisa". Ukoliko je neslaganje zasnovano na skrivenoj premisi, onda je ono nerešivo. Vratimo se primeru sa tranzicionim fosilima. Zašto naučnici veruju da postoje mnogi tranzicioni fosili, a oni koji poriču evoluciju da ne postoje? Ovo liči na jasnu činjeničnu tvrdnju koja se može lako razrešiti pregledanjem dokaza. Ponekad oni koji negiraju evoluciju jednostavno ne znaju za do kaze ili su intelektualno nepošteni. Ipak, oni najglasniji su u potpunosti svesni fosilnih ostataka, ali koriste skrivenu premisu kako bi negirali njihovo postojanje. Kada oni koji negiraju evoluciju kažu da nema tranzicionih fosila, njihova neizrečena gla vna
premisa je da koriste drugačiju definiciju "tranzicionog" od one koja važi u naučnoj zajednici. Oni inišu tranzicione oblike kao nemoguće monstrume sa poluformiranim i neupotrebljivim obično def ini strukturama ili samo kao one fosile za koje postoje nezavisni dokazi da predstavljaju prave pretke,
što predstavlja gotovo nemogući standard. Logičke greške Čak i kada su sve premise argumenta pouzdano istinite i tačne, argument i dalje može da bude invalidan ukoliko je logika pogrešna. Odatle potiču logičke greške. Naši mozgovi nisu evoluirali da bi bili nepogrešivi u logici. Zato su ove greške brojne, ali ih je često moguće izbeći svesnim naporom. Spisak grešaka može da izgleda drugačije, jer zavisi od načina njihove klasifikacije. 1. Non sequitur Ovaj termin se sa latinskog prevodi kao "ne sledi". Odnosi se na argument u kojem zaključak
ne sledi nužno iz premisa. Drugim rečima, logička povezanost se implicira tamo gde ne postoji. Ovo je najosnovniji tip logičke greške i mnoge greške koje su navedene su takođe i non sequitur greške. 1.1. Podtip: magijsko mišljenje
Magijsko mišljenje je verovatno najčešći oblik non sequitur argumenta. Logička povezanost u ovim pogrešnim argumentima obično je nejasan magijski princip koji nije zasnovan na logici ili dokazima. Primer je, recimo, feng šui, gde se tvrdi da je bolje postaviti krevet u određenu poziciju kako bi sreća ušla u naš dom. 2. Argument na osnovu osnovu autoriteta
Osnovna struktura ovog argumenta je sledeća: Profesor X veruje A, profesor X poseduje autoritet, dakle A je istinito. Ovaj argument se obično implicira preko naglašavanja mnogih godina iskustva ili formalnih diploma i nagrada koje poseduje osoba koja iznosi neku tvrdnju. Obrnut slučaj je kada se tvrdi da zato što neko ne poseduje autoritet ne iznosi tačnu tvrdnju (ovo se može smatrati i ad-hominem pogreškom). U praksi je ponekad teško izaći na kraj sa ovom kompleksnom greškom. Sasvim je legitimno razmatrati iskustvo i obuku individue kada se procenjuju određene tvrdnje. Takođe, konsenzus naučnog mišljenja nosi sa sobom neki legitimni autoritet. Međutim, i dalje je moguće da visoko obrazovane individue greše, kao i da je širok konsenzus pogrešan. To znači da autoritativna pozicija ne garantuje istinu.
Ova greška se javlja i u suptilnijim varijantama. Na primer, zagovornici NLO tvrde da bi svedočanstva pilota koji su ih navodno videli trebalo uzeti u obzir kao validna, jer su piloti obučeni da posmatraju, pouzdani su i istrenirani da ne paniče u opasnim situacijama. U suštini, zagovara se teza o poverenju u autoritet pilota kao svedoka. Argument na osnovu autoriteta ima mnoge potencijalne podtipove, a svi oni investiraju
autoritet u određenu grupu ili situaciju. U najširem smislu ova greška pretpostavlja da zato što neka osoba poseduje neki pozitivni kvalitet (kao što je autoritet), njene tvrdnje treba uzeti kao tačne. Najpoznatiji podtipovi su sledeći: 2.1. Podtip: pozivanje na uobičajeno verovanje
Greška je kada se tvrdi da je nešto istinito jer mnogi ljudi u to veruju. Zanemaruje se mogućnost, koja se vrlo lako može uočiti kroz istoriju, da većina može da greši. 2.2. Podtip: pozivanje na ometano prihvatanje
Pokušaj da se pozove autoritet budućih verovanja i prihvatanja. Mnoge pseudonauke, kao što su kreacionizam, ESP1 i NLO teorije , tvrde da "samo što nije došlo do opšteg prihvatanja" njihovih tvrdnji. 2.3. Podtip: pozivanje na vrlinu ili iskrenost
Tvrdnja da osoba ili grupa poseduje vrlinu i da zato ono što ona govori mora biti istinito. Na primer, "alternativna" medicina se obično poziva na to da je neki određeni zagovornik veoma iskren i pažljiv i da zato treba verovati u njegove tvrdnje o uspešnosti tehnika lečenja. Slična je situacija kada se neka izjava brani tezom: "A zašto bi ta osoba lagala?" (npr. da je videla duhove)? 2.4. Podtip: argument na osnovu osnovu zavere ili antiautoriteta antiautoriteta
Ovo je obrnuti argument od argumenta na osnovu autoriteta, koji u suštini tvrdi da je neki argument pogrešan zato što ga zagovara neko ko poseduje autoritet. Ovo se najčešće javlja u kontekstu kada se govori o poziciji neke vlasti u državi, koja mora biti p ogrešna samo zato što je u pitanju pozicija vlasti. Ova greška se možda prikladnije može smatrati ad-hominem logičkom greškom, jer se tvrdi da vlast mora da greši/laže, zato što je to "normalno", kako bi zataškala svoje zavere. 3. Pozivanje na emocije
Ova greška je slična argumentu na osnovu autoriteta. U pitanju je shvatanje da je nešto istinito zato što je povezano sa pozitivnim emocijama ili zato što je suprotna tvrdnja povezana sa negativnim emocijama, te mora biti pogrešna. Uobičajena upotreba ove greške tiče se opravdanja verovanja u postojanje boga. Mnogi smatraju da bog mora da postoji zato što verovanje u njega čini život vrednim življenja. Takođe, ljudi često tvrde da veruju u život nakon smrti, zato što ne mogu da se suoče sa alternativom, da je smrt kraj života. 4. Argument na osnovu konačnog ishoda ili posledica
Ovi argumenti se nazivaju i teleološkim i zasnovani su na obrtanju uzroka i posledice. Tvrdi se da je nešto izazvano konačnom svrhom kojoj služi. Na primer, kreacionist i tvrde da je evolucija pogrešna, jer da je istinita, dovela bi do nemoralnog ponašanja. 1
ESP (extrasensory perception) je skraćenica na engleskom za natčulnu percepciju, kao što su čitanje misli ili
vidovitost.
4.1. Podtip: argument na osnovu dobiti/koristi
Nešto suptilnija varijanta. To je shvatanje da ukoliko neko ima koristi od nekog događaja ili situacije, to znači da je on i izazvao događaj. Najpoznatiji primer je ubistvo Džona Kenedija - onaj ko je imao koristi od njegovog ubistva izazvao je ubistvo. 4.2. Podtip: pozivanje na strah
Argument na osnovu posledica, ali u ovom slučaju posledice su individualno relevantne ishod lično plaši. Primer je sa sektama ili religijama koje ističu da će ukoliko neko ne prihvati njihove ideje, biti osuđen na večno prokletstvo. 4.3. Podtip: pozivanje na laskanje Ovo je takođe personalizovana verzija argumenta na osnovu konačnih posledica , ali ovog
puta pozitivnih, a ne negativnih. U pitanju je pokušaj da se neko ubedi u nešto preko impliciranja laskanja. Na primer, razni "vidovnjaci" pokušavaju da potkrepe svoje tvrdnje tako što tvrde da osećaju neki vidovnjački potencijal u osobi koju pokušavaju da ubede. 4.4. Podtip: pozivanje na sažaljenje Pokušaj da se neka tvrdnja potkrepi preko sažaljenja, simpatije ili čak i obaveze neke osobe ili grupe. Na primer, osobe koje pate od "zalivskog sindroma" govorile su da moramo da prihvatimo realnost ovog sindroma, jer im to dugujemo. 5. Post hoc ergo propter hoc
Jedna od najčešćih logičkih grešaka. Tvrdi se da ako A prethodi B, da je onda A izazvalo B. Dakle, pretpostavlja se uzročno-posledični odnos dva događaja samo zato što postoji vremenska povezanost. Prevod bi glasio: "nakon ovoga, dakle zbog ovoga". Ova greška se često može uočiti u pravdanju alternativne medicine. Bio sam bolestan, išao sam na XY tretman, sada mi je bolje, dakle tretman XY me je izlečio. Sasvim je moguće da se izlečimo od neke bolesti bez ikakvog tretmana. Potrebno je imati na umu da je moguće da je A izazvalo B, ali logička greška je u pretpostavljanju uzročnosti. Tek kada imamo nezavisni dokaz možemo da isključimo slučajnost ili slične interpretacije. 6. Brkanje korelacije sa uzročnošću Pretpostavlja se da su neke dve varijable uzrok i posledica jer se zajedno javljaju. Ova
greška se često koristi kako bi se statističkim korelacijama dala kauzalna interpretacija. Na primer, tokom devedesetih godina došlo je do porasta upražnjavanja religijskih praksi i upotrebe droge. Greška je unapred zaključiti da je ovo prvo uzrok dru gom ili drugo ovom prvom. Moguće je i da je došlo do porasta zbog treće varijable, poput društvenih nereda ili pukog povećanja populacije. I sasvim je moguće da su obe varijable međusobno nezavisne i da je u pitanju slučajnost to što obe rastu istovremeno. Ova greška se često koristi i kako bi se negirali svi statistički dokazi. Zapravo, i to je logička greška opšteg negiranja kauzalnosti. To čine fabrike duvana koje žele da prikažu da je povezanost između pušenja i izazivanja raka koincidencija. 7. Specijalno pravdanje ili ad hoc zaključivanje
Ovo je suptilna greška koju je često teško prepoznati. U suštini, radi se o arbitrarnom uvođenju novih elemenata u raspravu kako bi se oni podešavali i naizgled ličili na validne. Dobar primer je ad hoc odbacivanje negativnih rezultata testa. Na primer, može se tvrditi da ESP ne funkcioniše u prisustvu skeptika. Nekada je ova greška dovedena do smešnih ekstremnih situacija,
kada se sve bizarniji ad hoc elementi dodaju u objašnjenja eksperimentalnih neuspeha ili logičkih inkonzistentnosti. 8. Tu quoque
Prevodi se kao "i ti, takođe". Ovo je pokušaj da se opravda pogrešna akcija jer je i neko drugi vrši. "Moj dokaz je možda pogrešan, ali i tvoj je, takođe." Ovom strategijom se često koriste zagovornici alternativne medicine, koji tvrde da iako njihove terapije nemaju dovoljno pozitivnih
dokaza, neke oficijelne medicinske prakse takođe nemaju konkluzivne dokaze. 9. Ad hominem
Argument koji pokušava da se suprotstavi suprotnom argumentu, ali preko napadanja druge osobe, a ne preko napada na argumente . Najšire shvaćeno, ova greška se javlja kada smatramo da su tvrdnje neke osobe pogrešne jer ta osoba poseduje negativne kvalitete. Tako, recimo, zagovornici NLO- a često govore da su skeptici i njihove kritike posledica zatvorenog uma. S druge strane, kritičari NLO-a mogu da greše tako što će one koji smatraju da postoje NLO da proglase ludim ili glupim.
9.1. Podtip: argument na osnovu prethodne greške Ovaj oblik ad hominem greške počiva na pretpostavci da sadašnje tvrdnje neke osobe ili
neke grupe nisu tačne zbog grešaka iz prošlosti. Kreacionisti često preko prevara po pitanju fosilnih ostataka iz prošlosti govore da su onda i današnji dokazi pogrešni. 10. Ad ignorantum
"Argument iz neznanja" govori o tome da su određena verovanja istinita jer ne znamo sve ono što nije istinito. Tako se često mogu čuti prigovori da ne možemo sigurno da znamo da li je vančulna percepcija moguća, jer ne poznajemo ceo mozak. Slično je i sa zagovornicima NLO -a svetla ili objekti na nebu su nepoznati, što po njima znači da su u pitanju "leteći tanjiri". Kreacionizam ili teorija o inteligentnom stvaranju su gotovo u potpunosti zasnovane na ovoj
grešci. Glavni argument je da biološke strukture nisu u potpunosti objašnjene preko evolucione teorije, što navodno ukazuje na moćnog inteligentnog tvorca. 11. Brkanje odsustva dokaza sa dokazima o odsustvu
Neko može da smatra da odsustvo dokaza predstavlja snažan argument protiv realnosti tvrdnje ili fenomena. S druge strane, neko može da ne pridaje nikakav značaj odsustvu dokaza. U stvarnosti, odsustvo dokaza se može prikladno razmotriti u kontekstu koliko je verovatno da dokazi postoje. To podrazumeva razmatranje koliko temeljno je tragano za dokazima i da li je način potrage adekvatan. Na primer, ako se po dnu m ora prevlači mreža koja ima rupe od 5 cm,
ukoliko ne uhvatimo ribe manje od 5 cm, ne znači da ih nema. Ova greška je od suštinske važnosti za debatu oko postojanja Jetija. Oni koji veruju u njega tvrde da odsustvo jasnih dokaza nije dokaz da Jeti ne postoji. Skeptici ipak tvrde da bi populacija na
određenoj teritoriji tokom vremena ipak proizvela neke dokaze, poput posmrtnih ostataka. 12. Argument na osnovu lične neverice "Ne mogu da objasnim, zamislim ili razumem, dakle, ovo ne može biti istinito." Zaborav lja se da stvarnost nije ograničena našom sposobnošću da je razumemo. Kreacionisti tvrde da je evolucija pogrešna jer oni nisu u stanju da zamisle kako kompleksni životni oblici nastaju preko slepog prirodnog procesa.
12.1. Podtip: ismevanje Tvrdnja je pogrešna jer se čini smešnom ili besmislenom. Radi se samo o tome da je greška
apriorno odbacivanje hipoteze ukoliko nam se čini ovakvom. Mnoge ideje su se i u nauci pokazale kao "smešne", ali isto tako, mnoge naučne istine su kontraintuitivne i nekada su delovale smešno (npr. da nevidljivi mali organizmi izazivaju bolesti).
13. Brkanje trenutno neobjašnjenog sa neobjašnjivim Zato što trenutno nemamo adekvatno objašnjenje ne znači da ga nećemo imati. Primer je "bog praznina", strategija kreacionista da sve što nauka trenutno ne može da objasni prikaže kao neobjašnjivo, odnosno delom boga. Istorija nauke nam govori da su mnoge prirodne "misterije" konačno ipak objašnjene naučno. 14. Lažna dihotomija Ova greška se sastoji od arbitrarnog smanjivanja skupa mogućnos ti na samo dva. Na primer, evolucija nije moguća, to znači da nas je stvorio tvorac. Ovo nisu dve jedine zamislive mogućnosti. Odnosi se u suštini na bilo kakvo preuranjeno umanjivanje mogućih skupova objašnjenja nekog fenomena. Zagovornici NLO- a će analizirati objekte i reći: objekt nije bio avion, nije bio balon, nije bio nebesko telo, dakle, mora da je bio leteći tanjir. Time se ograničava skup mogućnosti na nekoliko izbora koje je jednostavno eliminisati, a zanemaruju se mnoge druge mogućnosti. Ova greška se koristi kako bi se pojednostavio kontinuum varijacija na crno-bele izbore. U stvarnosti se obično ne svodi sve na dva diskretna entiteta. Nauka i pseudonauka nisu dva diskretna entiteta. Metode i tvrdnje svih onih koji pokušavaju da objasne stvarnost mogu da se postave na kontinuum od jednog ekstrema do drugog.
15. Lažni kontinuum Ideja je da, pošto nema definitivne demarkacione linije između dva ekstrema, onda distinkcija između ekstrema nije stvarna ili smislena. "Postoji rasplinuta linija između kultova i religije, tako da to znači da su u pitanju iste stvari." Ova greška je naročito važna u kontekstu medicine. Većina ljudskih obeležja varira, tako da se "nezdrav" def in iniše kao ekstrem na jednoj ili drugoj strani. Logička greška lažnog kontinuuma čes to se koristi da se kaže kako su ekstremi samo delovi kontinuuma i da ne znače ništa posebno. Međutim, ovo je kao kada bi se reklo da "nizak" i "visok" ne znače ništa, jer je ljudska visina kontinuum varijacija. Ili, kada bi se za visok krvni pritisak reklo da je u pitanju samo gornji deo kontinuuma varijacija i da nema potrebe da se zbog
toga dovodi u vezu sa rizikom od određenih bolesti. 16. Inkonzistentnost Primenjivanje kriterijuma kriterijuma ili pravila na jedno verovanje, tvrdnju, argument ili poziciju, ali ne i na druga, najčešće "protivnička".
17. Lestvica koja se stalno diže Metod poricanja - arbitrarno pomeranje kriterijuma za ono što se smatra "dokazom" ili
selektivno prihvatanje iz čitavog niza dokaza koji trenutno postoje. Po ovom pitanju su najpoznatiji reacionisti. U Darvinovo doba su govorili da bi dokaz za evoluciju bio otkriće metoda nasleđivanja k reacionisti. koji bi omogućio novim varijacijama da se održe i propagiraju. Mendelovo otkriće gena je rešenje ovog problema. Onda je lestvica podignuta tako što su zahtev ali mnoge tranzicione fosile, ali nikada ih broj pronađenih fosila ne zadovoljava. Dakle, lestvica se konstantno podiže, jer nauka otkriva nove činjenice i potkrepljuje svoje teorije dokazima.
18. Reductio ad absurdum Termin se u svakodnevnoj upotrebi koristi za zloupotrebu argu menta, time što se logika "tegli" kako bi se došlo do apsurdnog zaključka. Na primer, zagovornik NLO-a može da tvrdi da
moje neverovanje u vanzemaljce koji nas posećuju znači da ne verujem u postojanje Kineskog zida, jer lično nisam video nijedno od navedenog. Ovo je greška, jer se zanemaruju dokazi koji nisu samo posledica priča očevidaca. 19. Klizav teren
Argument da neka pozicija nije konzistentna ili održiva jer njeno prihvatanje podrazumeva takođe i prihvatanje njenog ekstrema. Zaboravlja se da umerene pozicije ne vode nužno do "klizavog terena" ekstremne pozicije. Moguće je da postoje logički razlozi da se prihvati umerena pozicija. Na primer, ova greška je vidljiva kada se govori da zagovornici bioloških osnova ponašanja mora da prihvataju i rasističke teorije i nalaze naučno opravdanje za njih. 20. Lažna analogija Bilo koji argument koji je zasnovan na analogiji koja je pogrešna, usled važnih razlika između situacija koje se porede. 21. Čovek od slame U pitanju je raspravljanje protiv pozicije koju mi stvaramo kako bi bila pogodna za kritiku, a
ne protiv pozicije koju zaista zastupaju naši oponenti. U pitanju je pogrešna interpretacija suprotstavljenog stanovišta koje time postaje lakše za kritiku. Pristalice postojanja NLO- a često govore o skepticima, da oni odbijaju sve ono što nisu videli svojim očima i time se bore protiv čoveka od slame, a ne stvarne pozicije skeptika. Naučnici prihvataju logičko mišljenje kao legitimni metod. Ja nisam video crnu rupu, ali prihvatam da one postoje jer dokazi snažno ukazuju na njihovo postojanje. 22. Tautologija
Tautologija je argument koji koristi cirkularno mišljenje. Konkluzija je sama sebi i premisa. Struktura tog argumenta je: A = B, dakle, A = B, iako se premisa i konkluzija mogu formulisati
drugačije, tako da ovo ne bude tako očigledno. Reći da terapeutski dodir valja, jer manipuliše životnom silom je tautologija, jer definicija terapeutskog dodira jeste navodna manipulacija životne sile.
