Liz Maverick - Sto Djevojka Zeli

Liz Maverick

ŠTO  D DJEVOJKA ŽELI  Roman o životu, ljubavi i potražnji za savršenim parom štikli.. štikli....

Naziv originala: What a Girl Wants , Liz Maverick Copyright © Elizabeth Ann Edelstein, 2004

2

Liz Maverick

ŠTO  D DJEVOJKA ŽELI  Roman o životu, ljubavi i potražnji za savršenim parom štikli.. štikli....

Naziv originala: What a Girl Wants , Liz Maverick Copyright © Elizabeth Ann Edelstein, 2004

2

Hayley Jane Smith ne želi puno. Pa, želi novi posao sve otkad je zatražila povišicu i na mjestu dobila otkaz. I želi odreeno! z!odno! detektiva koji se doima zainteresiranim za nju... iako je to možda zato što je osumnji"ena za ubojstvo koje on istražuje. Sre#om, Hayley ima svoje tri najbolje prijateljice $ %iane pametnicu, &udru mahericu u karijeri i Suz zavodnicu $ koje su pune loših savjeta, ali stoje jedna uz dru!u u dobrim i lošim danima. 'va iznimno duhovita pri"a, Što djevojka želi, predstavlja nam heroinu naše! vremena. Po"astite se ovom sjajnom knji!om. (to bi djevojka mo!la više poželjeti)

3

 Mojoj obitelji:  mami,  tati i bratu.

4

1.

Bio je to najtopliji tjedan tijekom najtoplijeg ljeta u zadnjih deset godina u San Franciscu. I to treba znati kad se govori o Hayley Jane Smith. Hayley je bila zgurana u maloj sobici s hrpom mladih ekonomista u jednom potkrovlju na  južnoj strani grada. Bez klime, dok se smrad ostataka pizze i kineske hrane tako širio da je postao gotovo neprimjetan. Osoba koja je samo pet minuta boravila u tom smradu i vru ćini i sama je postajala dijelom istoga. Zato se Hayley najviše i razbjesnila kad ju je detektiv pitao kako je mogu će da nije osjetila nekoliko dana staro raspadaju će tijelo Freda Learyja u sobici pored njezine. Iz načina na koji je detektiv to rekao vidjelo se da istovremeno i suosje ća s njom, ali joj i predbacuje i čudi se kako nije ranije uo čila da se nešto čudno događa. Hayley nije mislila da bi susret s mrtvim Fredom u četvrtak bilo imalo ljepši od susreta s njim u petak. U svakom slučaju, taj događaj uzdrmao je njen relativno nekompliciran svijet.

5

000

Hayley je tog jutra tri puta poslala Fredu poruku, budu ći da je to bio njegov najomiljeniji na čin komunikacije. Nije joj odgovarao pa ga je dozivala iz svoje sobice. Opet joj nije odgovarao. Ljutita što se ne javlja, otišla je do njega te ga pronašla klonulog na stolu. O čito je bio iscrpljen. Jadni Fred. Vjerojatno sino ć nije ni otišao ku ći. Hayley je odgurnula stare kutije od pizze s drugog stolca i, jednom rukom prekrivajući nos da ne udiše smrad iznena đujuće žestine, potapšala ga po ramenu. Ništa. Nije se pomaknuo. Lagano ga je protresla i baš kao u filmovima tijelo Freda Learyja je palo na naslon stolca i potom skliznulo niz stolac na pod. Stolac se otkotrljao na drugu stranu sobice. Fred je ostao u tom čudnom položaju, ispruženih nogu i presavijena gornjeg dijela tijela. Ne vjerujući onome što bi svakom bilo o čito, Hayley ga je opet zazvala i gurnula mu rame, zbog čega su mu torzo i glava pali unazad i tupo udarili u pod. Hayley se poslije toga nije mogla to čno sjetiti redoslijeda doga đaja. Vjerojatno je bilo i vrištanja. Najvjerojatnije je to ona vrištala. U svakom slu čaju, nastao je kaos i dvadeset minuta kasnije, kad su policajci stigli, bila je u kuhinji, okrenuta prema hladnjaku, dlanovima oslonjenim na njega i zagledana u staklo. Drugim riječima, nije bila baš najbolje.  –  Gospođica... Hayley Jane Smith? - pitao je muški glas.  –  Ta sam - promrmljala je Hayley. Odlijepila se od stakla i okrenula. Bio je privlačan. Alarmantno privlačan. Krupan frajer, ali prili čno dobro građen. Očito je vježbao, ali vidjela je da u tome nipošto nije pretjerivao. Nosio je svijetloplavu košulju sa zasukanim rukavima do laktova i sive hla če. Hayley je progutala knedlu i pobliže ga pogledala. Na lijevoj podlaktici se isticao privla čan ožiljak... bio je malo preplanuo, tamna kosa kratko ošišana oko zatiljka i sa strana, ali ne prekratko na vrhu. I znojio se, naravno, iako to u njegovu slu čaju nije bilo odvratno. Dok je Hayley pogledala u njegove o či boje meda... ne, izraz 'boja meda' je previše feminiziran. Bile su sli čnije jantaru. Dakle, dok je Hayley kona čno pogledala u njegove o či boje  jantara, njezina jedina suvisla misao bila je koliko joj je drago što se danas odlu čila dotjerati za posao. Izabrala je nove crne sandale s remen čićima, savršenu, malu, crnu, do pola listova dugu suknju i crnu majicu s tankim naramenicama. A svoju razbarušenu, kratko podšišanu kosu je posvijetlila u subotu. Tako se osje ćala malo samouvjerenije.  –  Ja sam Grant Hutchinson, detektiv iz gradske policijske postaje. Znam da vam je sada teško, ali moram vam postaviti nekoliko pitanja o Fredu Learyju - rekao je. A zatim joj je pogledao tijelo. Doslovno, pogled mu je prelazio cijelom dužinom njenog tijela, od glave do pete. Hayley se naslonila na hladnjak jer je znala da se zarumenila i trebalo joj je nešto hladno na koži. Odmaknuo je pogled, vjerojatno oduševljen aparatom za kavu na drugom kraju prostorije te ponovio. - Ha, gospo đice Smith?

6

 Nemaš zašto biti nervozna, Hayley. On je stidljiv! Kako slatko. Možda bi ga ona mogla osloboditi te sramežljivosti. - Zovite me Hayley.  –  Um. - Ponovno se okrenuo prema njoj, pogledao je ravno u o či i značajno podigao predivnu, savršenu obrvu. Puno kasnije, Hayley će sve pokušati svaliti na taj trenutak, na njegovu obrvu. Ili je to možda sve zbog na čina na koji je lagano podigao prst i uperio ga u nju i zatim brzo spustio ruku dolje kao da se sam iznenadio svojom gestom.  –  Grant. - Hayley je potiho izgovorila njegovo ime. Na lijep, ohrabruju ći način. Nije ga htjela prestrašiti. Izgledao je zbunjeno. Ponovno je podigao prst i zavrtio glavom. Uz dozu rastućeg straha, Hayley je shvatila da to nije bio podignut prst u znak dozivanja, ve ć je bio uperen u nju. I to pokazuju ći prema dolje. Na nju. Progutala je knedlu i spustila pogled. Suknja joj je bila podignuta iznad bedara, djelomi čno i iznad struka.   Kako privlač no. Nije.  Mislim da ću se sada ubiti. Fred i ja možemo dijeliti raku.  –  O, hvala. - Povukla je suknju dolje i pro čistila grlo. Vedro se smiješe ći, dodala je: - Bit ću za svojim stolom kad budete spremni s pitanjima. - Zatim je protr čala pokraj njega i izašla iz kuhinje. Narednih desetak minuta Hayley je sjedila u svojoj sobici, napola paralizirana, glave naslonjene na ruke. Kad je Grant ušao, za sobom je zatvorio plasti čna vrata te se naslonio na stol. Budući da sobice nisu imale stropove, ve ć  su jedna od druge bile ogra đene samo tankim pregradama, Hayley je još uvijek mogla čuti sve što se doga đa u susjednoj prostoriji u kojoj su forenzičari izmjenjivali mišljenja. Grant nije komentirao što se doga đa s druge strane pregrade, ve ć se bacio na pitanja. - Možete li opisati svoj odnos s preminulim?  –  Fred je bio stariji urednik. Ja pišem kratke sadržaje knjiga i naslove na web stranici. Nije mi bio šef, ali je ipak pregledavao moje materijale prije objavljivanja. Klimnuo je glavom i otvoreno pogledao po njezinoj sobici. Hayley se zarumenila. Da je znala da će ju zgodni detektiv ispitivati o truplu u susjednoj sobici, zasigurno bi se potrudila i malo počistila. Radni stol joj je izgledao poput arheološke iskopine zbog gomile papira i raznih materijala, kao i zbog mnogobrojnih omota čokoladica. Pa, kaže se da se možeš ponositi onime do č ega ti je stalo, ha, ha. Eh.  –  I radili ste s njim svakog tjedna... ili svakodnevno?  –  Svakodnevno.  –  Svakodnevno? - Obrva, ona koju je Hayley ranije pogrešno interpretirala, brzo se podigla. Hayley se zagledala u obrvu i ostala sjediti u svom stolcu. Dvosmislena, kritiziraju ća, zla obrva. Umišljeni gad. Hayley se namrštila u iš čekivanju sljedećeg pitanja. Grant je zaustio, ali ga je prekinula kapljica znoja koja mu se spuštala niz isklesano lice. Hayley je zaboravila da je tren prije bila iživcirana. Promatrala je, fascinirana, dok je kao u slow motionu podizao prema licu svoju snažnu ruku i obrisao ga, zamahnuvši lagano s jedne na drugu stranu. Poput Pamele Anderson u špici  Baywatcha. Hayleyina usta su se otvorila poput ladice dok ga je gledala kako spušta ruku i oblizuje donju usnu...  –  Gospođice Smith - sagnuo se, podigao Hayleyinu kantu za sme će i zagledao se u njezino lice - morate li povra ćati? Teško. Zatresla je glavom. Spustio je kantu za sme će. Zatim joj je stavio ruku na rame. Hayley se okrenula i zagledala u njegovu ruku dok je govorio: - Znam da vam je sada jako teško.

 7

 –  Kladim se da to govorite svakoj djevojci koja prona đe truplo.

Povukao je ruku. - Molim? Hayley je utonula u svoj stolac. - Oh, to sam rekla naglas. - Mogla se zakleti da je na jednu sekundu uspjela ugledati mali smiješak na njegovu, ina če, ozbiljnom licu. Ali prije je definitivno pogriješila.  –  Zašto ne bismo nastavili? - Uzeo je rokovnik i pro čistio grlo. - Tako, da vidimo. Čini se da je Fred Leary mrtav barem dva dana i vi to niste primijetili sve do otprilike pred trideset minuta. Odatle izreka, 'i ći đonom'. - Mislim da ne razumijete. Uz elektronsku poštu, mobitele i sve te stvari, ljudi ovdje nemaju potrebu svakodnevno razgovarati o či u oči. Grant ju je skepti čno pogledao i Hayley se požurila objasniti. - Potpuno je normalno da pro đe cijeli tjedan a da se odre đeni ljudi izravno ne vide. Zapravo, ovdje rade ljudi koje nikada nisam vidjela. Grant joj je proučavao lice. Zbog čega je Hayley osje ćala neizrecivu krivnju... i uzbu đenje. Jeste li mislili da je čudno kad ste ga, kako se to kaže, dozivali, a on vam se uporno nije javljao? pitao je.  –  Pa, nakon tri poziva nisam mislila da je čudno. Ne, nije istina. Mislila sam da zbog ne čega ne može odgovoriti. Nisam mislila da je nešto čudno. A kako nismo imali puno posla, nisam odmah otišla do njega i zagnjavila ga.  –  I niste primijetili ništa neobi čno sve dok niste otišli u njegovu sobicu?  –  Mislite, kako to da nisam ništa osjetila? - Zaustila je da odgovori, a onda je nešto puklo. Jednostavno puklo. Hayley se srušila nazad na stolac, pogledala ga i po čela mahati rukama po zraku. - Mislite da je ovdje moguće osjetiti razliku izme đu Fredova trupla s desne strane i znojnog inženjera s lijeve? - S glavom je pokazala u smjeru druge susjedne prostorije, a zatim se smireno zagledala u detektiva da bi nakon nekoliko trenutaka prasnula u histeri čan smijeh. Dok se nekontrolirano smijala punu minutu, Grant Hutchinson nije ništa govorio. Izraz na njegovu licu je isprva odavao nevjericu, a potom i mogu ću zabavu - iako bi to zapravo moglo biti gađenje - prije nego što se potpuno pretvorilo u nepomi čnu fasadu. Hayley se odmah prestala smijati i užasnuta sko čila sa stolca. A potom je briznula u pla č. Hayley je kroz suze vidjela detektiva kako duboko uzdiše i polako izdiše. Odložio je svoj rokovnik i prišao joj, nemarno položivši ruku oko njezina ramena. S drugom rukom je iz džepa izvukao paketi ć papirnatih maramica i predao joj ih. Hayley je brisala o či. Frajer je zaista dobro izgledao. Imao je čvrsto tijelo. Bio je dovoljno ljubazan da je zove 'gospo đica Smith' i Freda 'preminuli' umjesto 'umrli', iako je ve ćinu vremena, na neki način, bio grub i uporan. Pa što ako ju je razljutio najmanje dvaput. A sad, uz sve to, stajao je pokraj nje s novim paketi ćem papirnatih maramica. Zgodan, ljubazan, ali opet nedovoljno ljubazan da bi čovjek odmah poželio biti prijatelj s njim. Hayley se naslonila na njega, zarila glavu u udubinu njegova vrata i nekoliko puta zajecala.  –  U redu je. Polako ćemo - rekao je i čudno joj stisnuo rame. Pro čistio je grlo. - Ionako smo uskoro završili s pitanjima. Zapravo, uop će ne moram zapisivati bilješke. Samo ćemo malo razgovarati. Dobro? - Uspravio ju je i Hayley je klimnula glavom, još nekoliko puta zajecavši u maramicu. Znala je da bi trebala razmišljati o Fredu i o tragediji koja se dogodila, ali iz nekog razloga, dok  je odgovarala na detektivova oprezno postavljena pitanja, nastavila se fokusirati na detalje koji nisu imali veze s Fredom. Radilo se samo o tome da se bilo jako teško koncentrirati, uzimaju ći u obzir toliku vrućinu i tog detektiva koji ju je tješio.

8

Zbog znoja mu se kosa oko sljepoo čnica lagano kovr čala. Jedno dugme na košulji bilo je oštećeno, vjerojatno se otopilo kad je zadnji put gla čao košulju. Ogrebotine na njegovim cipelama nastale su od proganjanja kriminalaca (nedvojbeno). I morala je primijetiti da je frajer jednostavno prevelik u odnosu na nju. Pogledala je sebe i svoju krhku figuru. I dok je u glavi ra čunala širinu i visinu njegovih prsa, počela je razmišljati o činjenici da bi je ovaj tip mogao udaviti ako bi, iz nekog razloga, ostao ležati na njoj. I baš je o tome razmišljala dok joj je postavljao uobi čajena pitanja a kapljice znoja mu se spuštale niz lijevu sljepoo čnicu, vlažeći mu ovratnik sve dok ih kona čno nije maknuo, brišu ći čelo rukavom košulje. A znoj će opet izbiti. I on će joj postaviti pitanje. Ona će mu odgovoriti. I onda će obrisati čelo. I nekako je taj žalosno/utješni proces prošao kroz jednu vrstu brze metamorfoze i Hayley se našla u situaciji spremnoj za ubijanje. Bez razmišljanja je ovila ruke oko Grantova vrata. Njegov prvi instinkt mu je sigurno govorio da zgrabi oružje, jer mu se ruka odmah pomaknula u smjeru onoga za što je Hayley pretpostavljala da je pištolj skriven u nogavici. Ali kad je Hayley povukla njegovu glavu prema svojoj i po čela ga strastveno ljubiti, činilo se da je prilično brzo shvatio scenarij. Ruke su mu promijenile smjer i umjesto dolje krenule su prema gore, uvla čeći se ispod njezine košulje i klizeći niz znojni gornji dio tijela. Ali nije tamo stao. Sada joj je prelazio rukama po cijelom tijelu i... U susjednoj sobici nešto se stropoštalo na pod. - Kvragu. Možeš li na sekundu primiti ovu ruku? - rekao je bolni čar. Zbunjeni izraz prešao je Grantovim licem. Izgledalo je kao da mu se zdrav razum oporavlja od napada. Kao da bi se želio izvu ći iz ove situacije. Ali to njoj nije prihvatljivo. Hayleyina ruka se spustila do Grantova me đunožja tako brzo da se on trgnuo. Ali u tom trenutku mu je o čito mozak prestao komunicirati s ostatkom tijela i dobila ga je to čno tamo gdje je i željela. Što je zna čilo da je stajao izme đu njezinih koljena dok je ona sjedila na rubu stola, dlanom mu trljajući alatku, a on je njoj otkop čavao grudnjak, žele ći dohvatiti pravu stvar. Hayley je prekinula poljubac jer u sobici nije bilo dovoljno kisika za dovršavanje posla. Ali Grant je sada bio posve napaljen, posežu ći za njezinim jezikom, a čovječe, frajer je profesionalac. Osim ako frajer ne radi nešto uistinu čudno, Hayley nije smatrala da se poljubac jednog tipa može toliko razlikovati od drugog. Ali ovaj je bio druga čiji, iako bi njezina neozbiljnost mogla imati neke veze s tim. Ili je to možda zato što je on takav savršeni sveznalica. Sada ju je ljubio posvuda, jedna ruka mu je bila zaposlena gore, a drugu je upravo podvukao dolje pod suknju. Budu ći da je Hayley na sebi imala tange, gotovo je isko čila iz kože kad joj je šakama obuhvatio golu stražnjicu. Vrijeme je za povisivanje uloga. Otkop čala mu je patentni zatvara č i izvadila ga van. Činilo se da mu se to svi đa i zato ga je nastavila milovati, što mu se tako đer sviđalo i zatim je poželio uzvratiti uslugu, prelaze ći rukom preko njezinog znojnog, vrelog bedra i...  –  Ličinke. Oho, ovaj tip je mrtav ve ć neko vrijeme. Imamo li činke. Grantove oči su se otvorile. Zamagljeni pogled se razbistrio i povukao se korak unatrag, jednim pokretom se odvajaju ći od Hayley. Izgledao je zapanjeno. Pogledi su im se susreli. Došao je k sebi i uredno si zakop čao hlače. Zagledao se u Hayley. I ona je gledala u njega dok je drhtavim rukama pokušavala zakop čati grudnjak.

9

Namrštio se, progutao knedlu, okrenuo se bez ijedne izgovorene rije či i konačno joj zakopčao grudnjak, a potom ju je okrenuo prema sebi, popravio joj košulju i izravnao suknju. Hayley je stajala poput glupe lutke, pokušavaju ći pročistiti grlo. On je duboko udahnuo i polako izdahnuo. - Samo nekoliko metara dalje od nas je preminula osoba. - Iz nov čanika je izvadio svoju posjetnicu, ostavio je na stolu i izašao van.

10

2.

Nakon što se u petak ranije vratila s ku ći s  Neuobič ajenog incidenta   nakon kojeg je slijedio  Neprimjeren odgovor,  Hayley se preodjenula u preveliku majicu i uvukla u krevet. Ostala je tamo otprilike trideset sati, ustaju ći samo da bi se popiškila i pojela malo juhe. U nedjelju ujutro, iako je znala da mora ustati i na ći se s prijateljicama na  Ženskom doru č ku,  još uvijek je ležala na leđima i zurila u strop. Kad se budilica kona čno oglasila, Hayley je dlanom pritisnula gumb. Opiranje je uzaludno. Da se i ne spominje kako joj je šalica kave o čajnički potrebna. Ustala je, odvukla se do ormara i škilje ći pogledala u zamra čeni prostor. A potom je, samo kako bi izbjegla nepotrebno donošenje odluka,  jednostavno s poda podigla odje ću u kojoj je bila u petak i odjenula je. Dodala je crnu bejzbol kapu da sakrije problem s kosom i kona čno izašla van.  Ženski doruč ak   je započeo kao golemo okupljanje studenata s koledža UC i Stanford te njihovih prijatelja. Dogovorili su se da će im taj doru čak pomoći da ostanu u kontaktu. Nakon godinu dana ( čitaj: oni koji su ušli u ozbiljne veze prestali su se pojavljivati), dolazila je još samo Hayley i tri prvobitne polaznice. Sada najbolje prijateljice, Hayley, Diane Gradenger, Audra Banks i Suz Herrick nikada nisu propustile nedjelju, čak i kad su imale priliku za to. Gerttie's Diner   bio je restoran smješten nedaleko od Hayleyina malog stana na Bernal Heightsu. Bio je to više kafi ć koji realno nije zasluživao naziv restoran, budu ći da je hrana bila na granici ukusnoga. Ali mjesto još uvijek izgleda dojmljivo: crveni plasti čni jastučići i isto takvi stolnjaci. Hayley je zauzela uobi čajeni stol pokraj prozora i naru čila doručak; duplu Gigant  kavu za sebe, manju kavu za Diane i Audru i posebne pala činke za Suz. Nekoliko minuta kasnije stigla je Diane odjevena u poderane traperice i prastaru majicu UC Berkeley koja je imala ružnu plavu mrlju od tinte na jednom rukavu. Iz njene mokre, mišje sme đe kose duge do ramena kapala je voda po majici, ali činilo se da ona ne mari. Diane nije marila za puno toga. Bijesno pišući olovkom po svom dlanovniku, nije ni pogledala Hayley. - Možda padnem iz predmeta Ljudska seksualnost ako ubrzo ne napišem nekakav rad. Hayley je nije shvatila osobno. Kona čno, Diane je bila poznatija po svom proširenom vokabularu i analiti čkom umu nego po dobrom opho đenju s ljudima. - Još uvijek ne shva ćam zašto osoba koje je ve ć završila jedan koledž upisuje predmet kao što je Ljudska seksualnost.  –  To je trebalo biti vrlo jednostavno. Lako skupljeni bodovi. Kako sada stvari stoje, radije bih odradila još jednu iscrpljuju ću rundu  Izazova burze nego ovo napisala, imam samo nasumi čne ideje koje se nikako ne slažu, ne pripadaju nikakvoj zajedni čkoj tezi. - Odložila je dlanovnik i svukla majicu, da bi zatim s njom obrisala mokre vrhove kose, a potom ju zavezala oko struka. - Znaš, prava je šteta što više nisam s Budom. On bi bio prigodna tema za pisanje.  –  Mislim da ne bi ostao zbog toga. Prekinuo je s tobom jer si neprestano prigovarala da nije dobar ljubavnik. Ako se dobro sje ćam, rekla si da je poput shar-peia.

11

 –  Nikad to nisam rekla.  –  Rekla

si mu da je sladak i da o čito pokušava biti mazan, ali da nakon nekog vremena samo želiš da se skine s tebe kako bi se mogla vratiti na posao.  –  O, to sam stvarno rekla. - Diane je slegnula ramenima. - Na neki na čin je bio poput malog psića. S jednako beskorisnim mlitavim jezikom. Ali ipak bi bio dobar materijal za ovaj rad. - U tom trenutku je kona čno podigla pogled i dvaput zaklimala glavom, zbog čega ju je zasigurno zabolio vrat. - Jesi li dobro? Hayley je o čito izgledala onako kako se osje ćala. - Pa, zapravo stvari stoje ovako. U petak sam na poslu pronašla mrtvog kolegu urednika, potom nekako izgubila kontrolu i utažila glad u vlastitoj sobici s detektivom. - Bilo je čudno kako je to prozai čno izgovorila. Zbog toga se cijela situacija doimala više uznemiravaju ćom nego što je stvarno bila. - Mislim da to vodi do ve ćih problema. Ovo  je nešto ozbiljno.  –  Što je ozbiljno? - Audra je došetala do stola, potpuno prekrivena kaki i crnom sve čanom odjećom Banana Republike - bila je to njezina verzija nemarne vikend garderobe - a zatim izvukla predivan svileni šal iz torbe i obrisala stolicu prije nego što je sjela na nju.  –  Hayley ima problema s de čkom.  –  Ha? Čekaj, što ima? Audra je potapšala Hayley po ruci i potom razvukla: - Sretnice! Kakav slastan problem. Kad bih barem ja imala problem s de čkom. Hayley se uspjela slabašno nasmiješiti. - Ne, ne želiš to. Ti mrziš probleme bilo koje vrste. Ponekad čak mislim da mrziš muškarce.  –  Ne mrzim muškarce. Volim muškarce. Samo volim pogrešne. A ve ć neko vrijeme mi nitko nije ni prišao. Skoro sam spremna prebaciti se na B-listu. Toč no. no.  Audra je rijetko kada pristajala na nešto lošije od A-liste. Jasno, s pla ćom od šest znamenki iz najprestižnije ulaga čke tvrtke u gradu, nije si to mogla ni priuštiti. No, Hayley je morala priznati da je čista odanost držala Audru da se iz tjedna u tjedan vra ća u ovaj restoran za kojega je posprdno govorila da je pala ča prljavštine.  –  Ja bih se bojala biti tvoj de čko - promrmljala je Diane. Di ane. - Sav taj pritisak.  –  To se zove kriterij, moje dame. Biti na visokoj poziciji u društvu je umjetnost. Nemojte to zaboraviti. Uostalom, Di, uzimaju ći u obzir tvoj rekord, nisi osoba koja bi se trebala upuštati u ovaj razgovor. Hej, kakav ti to to čno imaš problem s de čkom?  –  Uopće se ne radi o tom problemu. Rije č je o ve ćem. - Uzdahnula je. - Suz će također željeti čuti i zato ću vam samo malo natuknuti. U petak sam na poslu pronašla truplo i spetljala se s policajcem, to čnije s inspektorom. Audra je otvorenih usta zurila u Hayley, a izraz lica joj je podjednako odavao znakove ga đenja i divljenja. Zatim se dramati čno povukla i uputila Hayley sramežljiv pogled. - Ovo je jedna od tvojih preuveli čanih priča, zar ne? Zlo česta curo, skoro sam ti povjerovala. Prije nego što je Hayley uspjela proturje čiti, u restoran je utr čala Suz, divlje pogledala po njemu i poletjela prema njihovu stolu. Na sebi je imala zgodnu prljavo bijelu bejzbol majicu s V izrezom i sa sjajnim natpisom  Angel preko prsa, tamne traperice bez premca i  Nike. Njezina valovita crvena kosa mjestimi čno se izvukla iz konjskog repa.  –  Oprostite, nisam mogla prona ći parkirališno mjesto. Morala sam parkirati na tramvajskoj tračnici. Nije bilo nimalo lijepo. Isuse, kako je tamo vru će. Što sam propustila? - Suz je izvadila ubrus iz kutijice na stolu i raširila ga preko majice. Jadna, jadna Suz. Hayley je ljubomorno pogledala u prijatelji čine spektakularne talente. Samo

12

taj dekolte - kao da ima podstavljen grudnjak. - Hej, Suz. Naru čile smo ti uobi čajeno. Audra je prešla na stvar. - Hayley ima zanimljivu pri ču o ubojstvu i seksualnim intrigama.  –  Sinoć sam to osobno iskusila. Tisu ću tipova u mra čnom baru grabi me za stražnjicu, a ja ih sve želim poubijati. - Suz je zabila svoju vilicu u hrpu pala činki ispred sebe, ignoriraju ći Audrino trzanje kad joj je komad vo ća skliznuo s tanjura. Pa, da, to je bila Suz; sve je radila daju ći od sebe maksimum... Diane je podigla pogled. - Mislila sap da uživaš u tom angažmanu djevojke  Jolinnyja Beera.  –  Angažman je sasvim u redu - rekla je Suz. - Samo sam se malo umorila od istih tipova iz tjedna u tjedan. - Njeni prvobitni ciljevi iskorištavanja vlastite diplome za masovnu komunikaciju nisu imali nikakve veze s mogu ćnošću istovremenog flertovanja s velikim grupama muškaraca u barovima. Uglavnom, tijekom zadnjih nekoliko godina pretvorila je često podcjenjivano zanimanje 'hostese u barovima' u umjetni čki formu. Zapravo, toliko je dobro zara đivala na napojnicama i ugovorima da bi često zaboravljala kako bi trebala potražiti 'pravi' posao. Suz je strpala još jedan zalogaj u usta i prožvakala ga. - Znate kako je to. De čki su poput svjetlećih štapića. Uzmi jedan u ruku. Pravilno ga protresi. Odjednom se svjetlo upali. Svi se zabavljaju. Zatim se navikneš na njega. Vrijeme za pronalazak nove zabave. Znate što mislim?  –  Shar-pei i svjetle ći štapi ći. - Hayley se obratila Audri. - Ne vidim razlog zbog kojeg oklijevaš prebaciti se na B-listu. U svakom slu čaju, mislim da trebaš znati kako to nije bila pri ča. Istina je ono što sam rekla. Pronašla sam starijeg urednika, Freda Learyja, mrtvog u petak i kad me inspektor došao ispitivati, završili smo... znaš... završili smo malo... uh... malo 'previše intimni' u mojoj sobici. Jasno, nismo to stvarno napravili. Ali došli smo... kako da to kažem? Došli smo 'vrlo blizu'. Tišina.  –  'Vrlo blizu'? Ti i taj policajac ste u tvojoj radnoj sobici završili 'vrlo blizu'... Što to zapravo... - Diane je zastala i nakrenula glavu. - Čekaj malo. Zar Fred Leary nije odmah do tebe?  –  Da, zapravo je bio. Audra se nagnula naprijed. - A ti... - sugestivno je pomicala prste - odmah pokraj njega? Mili Bože. To je odvratno.  –  Aha, na neki na čin i jest odvratno. - Zapravo je Suz izgledala impresionirano.  –  Ovo bi moglo biti korisno - rekla je Diane. - Molim te, t e, samo nastavi.  –  Radi se o tome da je ta t a stvar uistinu zastrašuju ća kad malo razmislite o tome. Čovjek je umro. Ljudi su pored i oko njegove sobice hodali čitav dan dok je njegovo truplo ležalo unutra, vode ći  jednostrane razgovore razgovore i ne znaju ći da im nikada ne će odgovoriti. Nije mogla pogledati svoje prijateljice. Cijela ta stvar je strašna. - Odjednom, Fred se doimao... manje važnim. Budu ći da je već bio mrtav. Ja sam se nekako namjerila na inspektora. - Tražila je riječi i protrljala oči. - Ključne riječi su 'doimao se'. Tada. Ne znam zašto sam to u činila. Diane je razborito klimnula glavom. - Spontani nalet adrenalina seksualnosti došao je kao posljedica žestokog emocionalnog emocionalnog potresa. - Okrenula se i napravila bilješku.  –  Uglavnom: u jednom trenutku odgovaram na pitanja o Fredovu truplu i ve ć  se sljede ćeg bacam na tog vrlo dobro gra đenog... prelijepog inspektora. A stvar je u tome...  –  Velika Kita!  Shvaćate li? - izvalila je Suz. Zatim je nastavila sa šalom ispituju ći je o dužini njegovog pendreka i nakon nekoliko zatomljenih hihota zbog poštovanja, tri djevojke se  jednostavno više više nisu mogle suzdržavati. suzdržavati. Hayley je pri čekala da smijeh utihne. - Ozbiljno, važnost...  –  Jeste li razmijenili brojeve telefona?  –  Pa, Audra, ostavio mi je svoju posjetnicu, ali prili čno sam sigurna da je to u činio samo zbog istrage. Znate?

13

Diane je zglobovima prstiju lupila po stolu. - Hej, ima li Velika Kita pravo ime?  –  Da, zapravo se zove Grant Hutchinson. Savršeno normalno ime. I zato ga svi sada možete prestati zvati Velika Kita.  –  Nema razloga za ljutnju. Ovdje smo da bismo ti pomogle. Ali znatiželjne smo zbog onog 'vrlo blizu'. Znači li to da je u pri či bio i jezik? - Ovo je naravno rekla Suz. - Što?  –  Je li bio...  –  O, zaboga miloga! - Ali djevojke su je gledale u iš i š čekivanju.  –  Dobro. Zavukao je ruke pod moju suknju i dirao me po bedrima i guzi; jedna moja ruka mu  je bila ispod košulje, a druga na... velikoj kiti - objašnjavala je Hayley, odavši im položaje ruku kao da su to bile stvari s popisa za kupovinu koje treba skinuti s dnevnog reda. - Izravno trljanje sprijeda. Trajalo je otprilike najviše minutu.  –  Je li mu bio unutra ili vani? - pitala je Suz. Hayley je podbo čila ruke na bokove. - Uop će niste shvatile o čemu se radi. Ovdje se ne radi o seksu. Radi se o ozbiljnoj životnoj krizi koju još uvijek ne razumijem u potpunosti. Audra se suosje ćajno nasmiješila, ali izdajni čki trzaj u kutu usta govorio je nešto drugo. Suz je bila zaposlena guše ći se u pala činkama zbog čega i nije mogla izvaliti neku svoju foru, a Diane je samo nastavila klimati glavom i zapisivati bilješke u taj svoj glupi dlanovnik.  –  Što je? - Hayley je pogledom prelazila s jedne prijateljice na drugu. - Što je? Tri djevojke su se me đusobno pogledale i navodno shvatile kako ovo nije još jedna preuveličana Hayleina pri ča. Audra je opet potapšala Hayleinu ruku. - Dobro. Čujemo te. Ali ako želiš da potpuno shvatimo o čemu se točno radi, morat ćeš nam reći malo više. Suz je konačno progutala veliki zalogaj pala činki dok su joj se o či caklile od iščekivanja. Drugim riječima, počni ispočetka i ne izostavljaj ni najmanji detalj. Unatoč  deprimirajućem podtekstu pri če, Hayley je uživala u pozornosti. I zato im je sve ispričala, svaki pa i najmanji detalj. Kad je završila, Suz, Audra i Diane su ostale razroga čenih očiju zuriti u Hayley, naslonivši brade na ruke. Bile su kao prikovane. Kona čno je Suz pitala: - Što je rekao nakon toga? Hayley je mrko pogledala u svoju praznu šalicu. - Ništa. Rekao je samo nešto poput: 'Nekoliko metara od nas se nalazi preminuli', i onda je, baš kao što sam ve ć rekla, otišao.  –  Kako nepristojno - srdito je rekla Audra.  –  Mislim da ne ga ne razumijem - rekla je Diane, zamišljeno po češavši nos s olovkom. - Zašto  jednostavno nije nije rekao 'mrtav'? Zašto Zašto 'preminuli'?  –  Nije ti se čak ni zahvalio? - pitala je Suz. Slomljena, Hayley je samo pogledala djevojke i zatresla glavom. One. Jednostavno. Ne. Shvaćaju. - Ovo nije pri ča o frajeru. Problem je u mom potpuno neprimjerenom ponašanju! Totalno ste krivo shvatile. Audra je pognula lice i zagledala se svoju šalicu kave, a Suz je ispustila neelegantan zvuk kroz nos, koji je očito dao pravo Diane da upita: - Hvatanje s policajcem nije problem?  –  Dobro, shva ćam što se ovdje doga đa - rekla je Hayley uvrije đeno. - Mislite da ja po svom običaju samo pani čarim. Mislite da je ovo samo još jedna od mojih provincijskih trauma. Aha. Dopustite da vam nešto otkrijem. Ovo nije bilo ništa drugo doli poziv upomo ć. Nagnula se naprijed. - Pronašla sam mrtvog kolegu koji se po čeo raspadati jer je najmanje dva dana ležao mrtav i navodno je moja najja ča emocija bila strašna napaljenost. Sama ta napaljenost ovdje nije nikakav problem, ve ć ono što stoji iza nje. O čito imam neki problem. I nadala sam se, znate, da biste mi vi mogle na neki na čin pomoći da shvatim o čemu se zapravo radi.

14

Suz je podigla ruku. - Ja znam odgovor za ono što se krije iza napaljenosti. To se zove nedostatak seksa. Da, Hayley je to zapravo i trebala o čekivati. A da to nije bio njezin problem, smijala bi se zajedno s ostalim curama.  –  O, čovječe. Ja sam genije. Mogu pomo ći. Sve ti možemo pomo ći. - Sve su pogledale u Diane. Izgledala je prili čno zadovoljna sobom. - Obe ćajte da ćete doći k meni u četvrtak navečer.  –  Zašto? - pitala je Suz. Diane je zatresla glavom. - Ne želim sve pokvariti. Audra je prekrižila ruke. - Prošli semestar kad si nam to rekla, natjerala si nas na eksperiment iz biologije, zbog čega su nam nokti tri tjedna poslije ostali zeleni.  –  Nije ni slično tomu. Samo recite da ćete doći. Ako ne želite zbog mene, onda barem zbog Hayley.  –  Ja čak i ne znam o čemu ti pričaš - gun đala je Hayley. Imala je loš predosje ćaj.  –  Neće ti naškoditi. A može pomo ći. Ma dajte, cure, recite da pristajete.  –  O, u redu - kona čno je rekla Hayley. Suz je slegnula ramenima, a Audra je odsutno klimnula glavom. Uostalom, koliko strašno može biti?

15

3.

Hayley se sakrila u Dianinoj sku čenoj kupaonici, nasumi čno prekopavaju ći po sadržaju ormari ća. Iako nije bila pod pritiskom bolesnog nagona, Diane se o čito sredila u zadnje vrijeme. Stvari su bile čiste i bijele, uklju čujući i ručnike. Cijeli stan je djelovao pomalo hladno, poput hotela s dvije zvjezdice. Hayley se zagledala u Dianinu kolekciju toaletnih stvar čica. Možda joj samo zavidi jer je Diane studentica i ima vremena za neke stvari poput čišćenja kupaonice. Sretnica. Jasno, Hayley nije ništa čistila tijekom plaćenog tjedna odmora ili 'mentalnog zdravlja' koji joj  je omogu ćio  New Economy Mouthpiece,  najvjerojatnije kako bi izbjegli tužbu za emocionalni stres koji je pretrpjela. Sigurno je imala dovoljno dokaza protiv tvrtke i bez trupla, ali slobodni dani su ipak slobodni dani. Kroz vrata je čula Suzinu i Dianinu sva đu zbog DVD-a. Čini se da su njih dvije u nekakvoj napetosti zbog ne čega. Audra je još uvijek u kuhinji gdje je aranžirala svoje lagane kola čiće od rakova na srebrni pladanj. Sliježu ći ramenima, Hayley je zatvorila ormari ć i počela kopati po gornjoj ladici ispod umivaonika. Zaista, uzimajući u obzir Dianino zanimanje za analize, čovjek bi pomislio da ima neke ozbiljne tablete ili tako nešto. Bilo bi dobro nešto za poboljšavanje raspoloženja.  Ima li možda netko litij? Ah. O-ho! Veliko pakiranje rebrastih kondoma. Bravo, Diane. Oooh... najbolje potrošiti do 2001. I nije tako dobro. Valjda nisam jedina...  –  Hay? Je li s tobom sve u redu? Napravila sam kola čiće od rakova. Znam da ih voliš. - Pauza. - Hoćeš li ikada iza ći odatle? Hayley je zastala s rukom u ladici. - Ne ću. Imam čistu kupaonicu i ormar pun prekriva ča i ručnika. Ako mi ispred vrata ostaviš tanjur pun kola čića i dođeš ga napuniti svakih pola sata, ne vidim razlog da ikad iza đem.  –  Ozbiljno, Hay. Zabrinjavaš me. Iza đi van i pusti Diane da radi što god želi s tim... Hej! Što to vas dvije zapravo radite? Hayley je za čula Audrine udaljavaju će korake, nakon čega se za čuo zvuk mikrovalne pe ćnice. Sad su se sva đale i Suz i Audra i Diane. Uspjela je čuti termine 'kolačići od rakova' i 'kokice' koje su ljutito izgovarale u sva đi. Pa, mogla bi jednostavno iza ći odavde i završiti s tim. Hayley je zatvorila ladicu i izašla iz kupaonice. Dianin stan je malen - opremljen svijetlim namještajem izrađenim od drva iz Ikee. Njezin namještaj kombinacija je crne boje i metala iz Ikee, no ona barem uspijeva uskladiti posteljinu u stilu Calvina Kleina. Audra je sjedila na rubu kau ča s prekriženim nogama i nosom u zraku. Suz i Diane su stajale ispred nje, leđima okrenute prema televizoru. Diane je nervozno povla čila krajeve svoje prevelike žute i svijetloplave ragbi majice, a Suz je šutnula jednu svoju ruži častu sandalu na tepih, pokušavaju ći izgledati nevino, unato č tome što je o čito nešto skrivala iza le đa. Strašno se namrgodivši, Hayley je probola o čima sve tri prijateljice, a potom sjela pokraj Audre. Uzela je dva kola čića s pladnja i brzo ih strpala u usta.

16

Suz je pročistila grlo. Sve su je pogledale. - Prije nego što po čnemo, samo bih nešto željela reći. - Ponovno je pro čistila grlo, što je bilo neuobičajeno, jer je Suz ina če uvijek prvo sko čila, a tek onda rekla hop. - Sve bismo trebale biti bez predrasuda. Audra i Hayley su se alarmantno pogledale, a Suz je laktom trknula Diane.  –  Kao što znate - rekla je Diane autoritativno, što je često činila dok bi idiotima objašnjavala određene koncepte koje oni ne bi mogli shvatiti - upisala sam predmet koji se zove ljudska seksualnost. Audra i Hayley su opet razmijenile poglede i Audra se sad po čela ustajati, ali Suz joj je prišla i gurnula ju nazad na kau č.  –  Mene ne trebate. Ja sam osjetljiva - prošaptala je Audra kroz stisnute zube. No, Suz ju je značajno pogledala i Audra je ostala sjediti na svom mjestu šute ći, ali ne i potpuno mirno.  –  Tako je. I... - nastavljala je Diane, pri čajući sve brže i brže - na Hayley ćemo testirati pretpostavku da su filmovi za odrasle korisni u terapeutske svrhe. Suz je pokazala DVD koji je dotad držala iza le đa. Audra se bunila. - Hayley ima mentalne probleme. Ne vidim kakve to veze ima s filmovima za odrasle. Hayley se namrštila. Negdje izme đu nedjelje i četvrtka promaknuta je iz uzrujane i zbunjene osobe u osobu s mentalnim problemima. Kako lijepo. A ovo su joj tri najbolje prijateljice iz ludnice. I u tom trenutku je Hayley shvatila svu apsurdnost situacije. Audra sa svojim nov čanim problemima i ironi čnim inzistiranjem da o tome pri ča s najskupljim psihijatrima, Diane koja sa svojim beskrajnim školovanjem izbjegava stvarni svijet rada i Suz sa svojom nesposobnoš ću funkcioniranja s muškarcima na višoj razini, osim one površne, fizi čke (iako je navodno u tome funkcionirala ekstremno dobro); te tri dobronamjerne prijateljice bile su jednako mentalno zakinute baš kao i ona. A one bi joj trebale pomoći prebroditi ovu krizu. Hayley je blago pogledala u svoje prijateljice,  jedva susprežu ći osmijeh. Volim vas!  –  ... i iz toga proizlazi pitanje na kojem se temelje moje teze - govorila je Diane - a ono je: Jesu li terapeutske mogu ćnosti filmova za odrasle podcijenjene? Suz je kleknula pokraj televizora stavljaju ći film u uređaj za DVD. - Ovo je neko teško sranje. Ne želim se miješati u njihova o čekivanja i reći kako je to film za odrasle'. Ovo nije neka sladunjava romantika; ovo je porni ć. Nije li tako?  –  Mislim da nije - rekla je Diane nervozno.  –  Ovo je nevjerojatno. - Audra nikad prije nije izgledala ovako raspaljeno. Uporno je poravnavala svoju svijetlo ljubi častu suknju od antilop kože, zapravo ju rastežu ći od bedara do koljena. - Prvo ste usporedile moje kola čiće od rakova s kokicama, a sada još o čekujete od mene da s vama gledam porni ć. A sve bi ovo trebalo rezultirati nekom vrstom osobnog prosvjetljenja za Hay?  –  Želim da znate da se moja teza temelji na rezultatima istraživanja u  New England Journal of Psychiatric Studies. I znam što sad mislite i zato neka se zna da ovo nisam ja izmislila. I ne radi se o tome da vas ja iskorištavam kao pokusne kuni će ili tako nešto. - Zakašljala se. - I osobno ću posvjedočiti činjenici da filmovi za odrasle mogu biti edukativni na mnogo razina.  –  Aha, smatram da su prili čno prakti čni kao preporuka - rekla je Suz. Hayley se zacerekala i djevojke su se okrenule prema njoj, pogledavši je, sumnji čavi prema njezinoj iznenadnoj promjeni raspoloženja. - Diane, ti zapravo govoriš da ću konačno razumjeti samu sebe ako pogledam... kako se zove film, Suz?

17

 –  Bambine

cice.  –  O! Pa, zvu či odlično. Vidiš, Audra, ipak je to samo Disney.  –  Nije smiješno. Suz je podigla plasti čni omot DVD-a da ga Hayley pregleda, ali Diane ju je presrela. - Znate, moram priznati - mrmljala je - na čin na koji ovi ljudi misle da cijeli scenarij mogu podrediti grudima je totalno... Hayley je ustala i zgrabila omot iz Dianine ruke te ga pogledala. - Pogledajte samo kolike su. One bi uistinu mogle iznijeti cijeli film bez ikakvog posebnog scenarija. - Opet se po čela cerekati. Osjećala se neizrecivo bolje, a još nisu ni po čele gledati film. Suz je zakolutala o čima i strogo pokazala na kau č. Hayley je opet sjela na svoje mjesto, a Suz  je pritisnula play i smjestila se pokraj Diane. Uvodna špica se po čela prikazivati uz zvuk klavijature. Na ekranu se pojavio miši ćavi muškarac čije je lice izgledalo kao nesretni nesporazum izme đu roditelja. Bio je odjeven u bijelu uniformu. Rekao je: „Zovem se Thorne Savage. Došao sam... popraviti vašu kopirku.“ Bambi, dotad skrivena iza ra čunala, odjednom se uspravila i dramati čno skinula sako, dopuštajući bluzi razdvajanje i otkrivši najve će grudi koje je Hayley u životu vidjela.  –  Mislim da ću povraćati - gušila se Audra dok je Bambi puštala ružnog frajera u prostoriju. Kad je ušao, stvar je krenula nagore i za manje od pet minuta Bambi i njezin majstor kopirke su se počeli skidati. Onog trenutka kad je frajer otkrio svoju alatku, Dianinim stanom se prolomio vrisak sve četiri žene. Thorne je imao kitu u obliku bumeranga. Kako se Diane susprezala od komentara, nije rekla da se savija pod kutom od četrdeset tri stupnja. I prije nego što se itko uspio oporaviti od takvog šoka, Bambi i njezin frajer su po čeli ševu na stolu, izme đu rezača papira i bušilice. Audra je vrisnula i prekrila lice jastu čićem. Svako malo bi pogledala televizor i ponovno vrisnula iz sve snage prije nego bi se opet sakrila iza jastu čića. Suz je sjedila nagnuta naprijed, brzo jedu ći kokice i podižu ći stisnutu šaku u zrak: - Aha, srce, to! Samo joj ga daj! Toooooo! - Posko čila je i udarila se u stražnjicu, a zatim ju je vrtjela dok je majstor preokrenuo Bambi i nastavio drapati. Bio je to kaos. Kokice su letjele posvuda. Audra je vrištala iz sveg glasa. Suz je navijala i smijala se. Diane je mahala omotom filma, brbljaju ći o strukturalnim pogreškama. Hayley je vrlo mirno sjedila na kau ču u nekoj vrsti magle. Kola čić od rakova joj je stajao u ruci dok je skamenjeno gledala film. Nakretala je glavu malo na jednu pa malo na drugu stranu kako bi se prilagodila čudnim pozama na ekranu ispred sebe, jedva uspijevaju ći obraditi informacije. Bambina energija bila je uistinu zadivljuju ća. Jasno, svatko zna da se ovaj prizor nije snimao odjednom i vjerojatno se Bambi nije u jednom danu toliko puno seksala, ali o čito je bila strašno izdržljiva. Hayley je stavila kola čić u usta i polako ga žvakala, zure ći u totalnom očaju. Ona je imala u cijelom tijelu manje energije nego Bambi u samo jednoj cici. A možda se baš o tome i radilo. Hayley o čito pati od neke vrste urbanog mrtvila. I gledaju ći Bambi, osjećala je da je uzrok svemu nedostatak energije u njenom životu. Kao profesorica engleskog jezika bez želje za podu čavanjem, bila je pasivna od završetka koledža i samo prihva ćala ponude koje su hladni lovci na glave stavljali pred nju. Odlazila je iz jedne internetske kompanije u drugu, želeći se obogatiti prije nego ostali shvate da te spomenute kompanije nemaju nikakav ni proizvod ni uslugu. Ali činilo se nemogućim zadatkom promijeniti nečije ponašanje i istjerati ga iz rutine. Zapravo nije ni razmišljala o tome što želi, a ako je i želja postojala, energije definitivno nije bilo. Naravno,

18

njezini roditelji su poprili čno razmišljali o svemu tome. Preselili su se na Srednji Zapad, ali povremeno su je nazvali kako bi je podsjetili na traženje stabilnosti. A to se grubo odnosilo na: 1. Zaposli se u velikoj, stabilnoj korporaciji. 2. Udaj se i/ili 3. Preseli se na Srednji Zapad. Njihovo gledanje na stabilnost sli čilo je samo na mijenjanje jedne rutine drugom. U svakom slučaju, Bambi je bila u punom zaletu. Ona i Thorne su otišli kod nje u stan, pod izlikom popravka njezine privatne kopirke. Bambi se veselo izvalila na svom golemom krevetu prekrivenom ružičastim satenom. Izgledala je poput golemog lososa s dvjema drhtavim perajama. Iznenada su se po čeli događati razni pokreti isprekidani uzdasima i stenjanjem s obje strane, a potom je sve završilo. Thorne je spremio svoju alatku u hla če i otišao. Ekran se postepeno zacrnio s posljednjim prizorom u kojem je prikazana Bambi kako leži na velikom krevetu - kona čno zadovoljena - zure ći u strop s imbecilnim izrazom na licu. Četiri djevojke su uspjele ostati sjediti u tišini rekordnih četrdeset pet sekundi i Diane se više nije mogla suzdržavati. Zure ći u fotografije na omotu, rekla je: - Znate, stvarno sam razo čarana ovom produkcijom. Izabrala sam ga zbog skra ćenog sadržaja na omotu. Piše da je pri ča prožeta tenzijama i konfliktima.  –  Tenzije i konflikti? - Suz je zavrnula nosom. - To bi bilo u onom prizoru kad se Thorne okrenuo i svojom alatkom došao preblizu reza ča papira. Činilo se da se Audra lijepo oporavila i sad po čela vraćati jastučiće na njihova mjesta. - Unato č nedostatku intelektualnosti i finesa s obje strane, ovo je za mene bilo pomalo kao neka vrsta izvorne terapije. Zapravo se osje ćam poprilično osvježeno. Diane je znatiželjno pogledala Hayley. - Pa, ipak si ti moj izvorni objekt promatranja. A što ti misliš?  –  Bile ste u pravu. Ovo je sjajna ideja.  –  Je li ti se Bambi obratila na neki na čin? - pitala je Diane. Hayley je polako klimnula glavom, uživaju ći u Dianinom čekanju na prosvjetljenje izazvano pornićem. - Pa, Diane, vjerujem da mi se Bambi obratila, na neki na čin. Vidite, ovako stvari stoje. Tamo je Bambi, leži na krevetu i frajer ju ševi, a za to si je sama kriva. Zastala je i značajno se zagledala u djevojke. Praznina. - Razmislite o tome. Prima što god joj naiđe, da se tako izrazim, a ako nije zadovoljna dobivenim, sama si je kriva. Ali ona se doima savršeno sretnom u ovoj situaciji. To i same vidite. Naša Bambi ima energiju, zalet i nagon. Ona  je... ona... ovaj... kako da kažem... kotrljaju ći kamen bez mahovine. Audra i Suz su se smijuljile u pozadini. Diane se naglo okrenula i prostrijelila pogledom.  –  Cijela ta Fred/Grant stvar. Bio je to signal da se nešto treba promijeniti. Patim od tromosti. I to one veoma loše. Ja sam nepokretni objekt bez nade da ću nešto pokrenuti. Tromost. Ja sam nepokretni kamen na kojeg se hvata mahovina.  –  Mislim da te uopće ne razumijem - rekla je Suz. Hayley je teško uzdahnula i srušila se nazad na kau č. - Ozbiljno. Trebam... trebam... trebam se zauzeti za nešto, bilo što, donijeti neke odluke, zakora čiti u svijet. Uzela je pladanj s kola čićima i s jednom rukom ga držala iznad grudi, redom trpaju ći kolačiće u usta.  –  Dakle tako. I cijela ta spoznaja je proizašla iz porni ća. Ja osobno nisam došla do tog duboko intelektualnog zaklju čka, ali zbog toga se i javlja pitanje. Koji su tvoji ciljevi? - pitala je Audra. Naravno da je morala pitati. Hayley je osje ćala da joj lice poprima izraz jelena-zate čenogispred-svjetala-jurećeg-automobila.  –  Isuse, nemoj se tako plašiti. Ne mora ih svatko imati. - Ovo je došlo od Suz, trenutno zaposlene kao  Johnny Beer  hostesa.

19

-Ja... ja...  –  U redu je, Hayley - rekla je Diane. - Sve smo prijateljice. Samo reci. Hayley je progutala knedlu. - Ja sam u ovome prava po četnica. To ne moraju biti stvarno veliki ciljevi, neki od životne važnosti, je li tako? Suz, Audra i Diane su se primakle Hayley na kau ču. Audra je zatresla glavom. - Mogu to biti vrlo mali ciljevi, gotovo si ćušni. Zašto ne pokušaš vrlo brzo izgovoriti jedan mali cilj? Samo reci ono što ti prvo padne na pamet.  –  Obećavamo ti da se ne ćemo smijati - rekla je Diane skromno. Suz ju je trknula laktom. - Želim... Sve su se nagnule naprijed. Hayley je duboko udahnula. - Želim onu povišicu koja mi je obe ćana prije šest mjeseci.  –  Sjajno. Iako je to bilo više pitanje nego izjava, ali sjajan prvi pokušaj. Audra je ohrabruju će klimnula glavom. - Lijepo izvedeno.  –  Tebi se taj posao čak i ne svi đa; i zato bi trebala izvu ći iz njega najviše što možeš. Osobito ako ti to duguju. Hayley je iznena đeno pogledala Suz i ugrizla se za usnu. - Istina...  –  Još nešto? Ili bismo se trebale time pozabaviti? - Audra joj je potapšala ruku.  –  Um...- Hayley se sad osje ćala malo samouvjerenije. Zapravo, toliko samouvjerenije da bi mogla izgovoriti svoja dva cilja. - Dobro, tako đer želim predivnog, slobodnog, heteroseksualnog dečka. I to što prije. Suz je prasnula u smijeh. Audra je zinula i rukom uhvatila vrat, a Diane ju je samo nastavila gledati u nevjerici s olovkom me đu prstima.  –  Što je? - pitala je Hayley. - Što je tako smiješno?  –  Možda je bolje po četi s povišicom - rekla je Diane. Hayley je uzdahnula i zaklimala glavom. - U pravu si. To je u ovom gradu vjerojatno lakše dobiti.  –  Nisam baš sigurna u to - rekla je Suz. - A što je s policajcem? Grantom?  –  O, Bože, ne! To se dogodilo samo jednom i nikad više. Zar ne?  –  Pa, njemu si se približila više nego ijednom drugom muškarcu u prili čno dugom vremenskom periodu - istaknula je Audra. - Diane je u pravu. U ovom gradu je lakše dobiti povišicu nego de čka. Hayley je nakratko razmislila o tome. Kako sad stvari stoje, pod utiskom trenutnog zadovoljenja, frajer bi definitivno bio bolji od pove ćanja plaće. Ali čovjek mora uzeti u obzir potrošeno vrijeme za zamjenu. Trebalo bi joj neizrecivo puno vremena da skupi dovoljno hrabrosti i zapravo pozove de čka na spoj. S druge strane, možda ona i ne mora krenuti od samog po četka. Možda Grant nije potpuno izašao iz njezinog života. Možda se samo držao na udaljenosti, dopuštaju ći joj da žali za mrtvim kolegom prije nego što se ubaci i poduzme sljede ći korak. Tako je. Skupivši ramena, Hayley je pogledala svoje prijateljice. - Krenimo s povišicom.  –  Dame, vjerujem da je to moje podru č je. - Audra se razvedrila i bila je jedina koja je zaista imala kalkulirajući izraz u o čima. - Uvjerena sam da se sve slažemo da sam ja najbolja osoba koja može biti Hayleina trenerica u karijeri. Suz će se pobrinuti za onaj dio o Vezama kad do đe vrijeme za to, a Di će... pa, Di može zabilježiti napredak u svojem istraživa čkom radu.  –  Ako mi vi cure možete pomo ći u ovome, kunem se, ja ću... bit ću vam neizrecivo zahvalna. Ne znam što bih bez vas. - Hayley je zagrlila Suz i Audru. Suz je spojila krug zagrlivši Diane.  –  Hej, ljudi, grupni zagrljaj - rekla je Diane. - Bolje da to u činimo sada prije nego što stvari

20

postanu stvarno ružne i me đusobno prestanemo razgovarati.  –  Ha-ha - rekla je Hayley. - Teško da će ovo postati toliko traumati čno. Diane ju je pogledala i nacerila se. - Iz tvojih usta u Božje uši.  –  Suzy, ti i ja smo ve ć  prije prošle kroz ovakvo nešto. Što god se dogodilo, ostajemo prijateljice. Točno?  –  Apsolutno, Audra. Prijateljice.  Naravno, prijateljice. - Suz je zvu čala pomalo pla čljivo, ali očito se sabrala na vrijeme i rekla: - Ali znaš da ću te pobijediti. Čak i uz tvoju početnu prednost. Audra je omalovažavaju će šmrknula. - Teško mi je povjerovati da misliš kako će Hayley prije naći dečka nego dobiti povišicu. Osim toga, ovo i nije neko natjecanje, Suzy. Suz je podigla obrvu. Ona i Audra su razmijenile poznate osmijehe. Obje su se voljele natjecati. Diane je rekla Hayley: - Samo zapamti, obje ti iz sveg srca žele sve najbolje. Sve mi zapravo to želimo.  –  Da, uvjerena sam da se možemo slagati i me đusobno se ophoditi s poštivanjem i dostojanstvom kakvo Hayley zaslužuje -rekla je Audra. Hayley nije znala treba li zaplakati ili se smijati. Ve ć je imala priliku vidjeti Audru i Suz u žaru borbe i natjecanja i prizor nije bio nimalo lijep. Pa, Diane će morati pomoći i biti u ulozi suca. Iskreno, Hayley nije nipošto razmišljala o odbijanju njihove pomo ći. Ove cure su profesionalke. A ona sve to zasigurno ne može samostalno u činiti. Diane se sagnula i podigla svoj dlanovnik s mjesta na koje je pao za vrijeme kaosa. Maknula je poklopac i uključila ga. - Audra, ako si ti prva, onda bi mogla i po četi. Mislim, danas. Suz je pogledala na ru čni sat. - Možda bih trebala ispe ći još kokica. Čini se da je ve ćina prvih završila na podu.  –  Nemoj se zamarati - rekla je Audra. - Ovo ne će trajati toliko dugo. Sve što Hayley mora znati sažeto je u tri jednostavna pravila za pregovaranje o pla ći. - Nasmiješila se prema Hayley. - Ako zapamtiš samo ova tri pravila, nema šanse da ne uspiješ.

21

4.

Sljedećeg jutra Hayley nijednom nije morala gasiti budilicu. Jednostavno je isko čila iz kreveta preplavljena optimizmom. Danas će zatražiti povišicu i zbog toga se osje ćala moćno i dobro. Jutros  je pozorno proučavala sadržaj svog ormara i od svih stvari izabrala plavi vuneni pulover. Zapravo nikad prije nije nosila pulover, ali strastveno ga je izabrala izme đu ostale odje će, vadeći ga sa samog dna ormara. Nosit će ga kao simbol. Simbol donesene odluke i njezinog ostvarivanja, odluke koja iska če iz uobi čajene norme. Svijetlo plava boja izronila je iz mora crne. I tako se Hayley pripremila za veliki doga đaj, krenuvši prema tom obe ćavajućem lipanjskom danu u crnim platnenim mokasinkama, crnoj suknji (A kroja, dužine do polovice listova i s prorezom iznad lijevog koljena), crnom majicom s lijepo istaknutim  New Economy Mouthpeice logotipom preko prsa (kako bi se demonstrirala lojalnost) i plavim vunenim puloverom zavezanim oko struka (budu ći da je bilo vraški prevruće da bi se zapravo odjenuo). Izašla je van, osje ćajući se potpuno spremnom. Nažalost, što se autobus više približavao njezinoj stranici blizu ureda, to je Hayley osje ćala sve veću potrebu da torbicom istu če vozača dok ne padne u nesvijest, otme autobus i krene u smjeru Gerttie's Dinera na vrući doručak. Zašto joj je toliko teško prona ći hrabrost za iskorak i traženje onoga što želi? Ve ć  je bilo dovoljno užasno što su joj tri druge osobe morale pomo ći da dođe do spoznaje što to ona zapravo uopće i želi. Dok je došla s autobusne stanice do dizala u zgradi, potpuno je ogulila lak s noktiju lijeve ruke. Hayley se zagledala u ružne nokte i samo zatresla glavom. Ta povišica joj je obe ćana. Koliko teško može biti tražiti nešto što ti je ve ć obećano? Jasno, kad konačno dobije povišicu, što onda? Život je dobar? Teško. Tada će jednostavno više zara đivati, raditi posao koji uostalom ni ne voli. Je li to zalet? Energija? Nije bila tako sigurna. Kad se kona čno smjestila u svojoj sobici, Hayley je uzdahnula i po čela kopati po torbici u potrazi za ogledalom. Barem je to bio korak u pravom smjeru. Provjerila je zube i frizuru, brišu ći crte razmazane maskare ispod o čiju. U zadnjem pokušaju izgradnje samopouzdanja, još jednom je prošla kroz tri Audrina pravila pregovaranja: 1. Ne dopusti da te gadovi preplaše; stoj čvrsto na nogama. 2. Ne prihvaćaj ne za odgovor; predloži kreativan kompromis.

3. I što god činila, nemoj postati ratoborna; budi prijateljski nastrojena, ali odlu čna. To je bilo to. Sve što treba znati. Duboko je udahnula i ponovno ceremonijalno zavezala rukave svog pulovera oko struka. A potom je zakora čila u hodnik... pogledala lijevo... pogledala desno... i shvatila da nema pojma na kojoj strani sjedi njezina šefica. Ovo ne bi trebalo biti nimalo iznena đujuće, uzimajući u obzir Hayleino pravilo da se što je

22

moguće više kloni glavne urednice. Ali za čuđujuće je to što se nije mogla sjetiti zašto je donijela to pravilo. Kad sad malo bolje razmisli o tome, njezin nedostatak vi đanja s izvršnim timom vjerojatno  je imao nešto s činjenicom da nikad nije dobila povišicu koja joj je obe ćana. Nakon povratka u vlastitu sobicu i pregledavanja plana zgrade, Hayley je prešla radni dio, došla do određene sobice i zastala to čno ispred vrata glavne urednice. Psihi čki se pripremala za ulazak. Provirila je u sobicu i zatim se odmah povukla nazad, prislonivši se na vanjski zid sobice. Tamo joj je sjedila šefica, Janice Rasler. Sad se prisjetila zašto je prvobitno odlu čila izbjegavati je. Janice je nosila goleme nao čale koje su joj deseterostruko pove ćavale oči. Te oči, zajedno s ogromnom glavurdom u obliku lopte, davale su čudan osjećaj da te promatraju izvanzemaljci. Ukratko, druženje s Janice nije doprinosilo kreativnom procesu. Hayley je još jednom duboko udahnula i zakora čila unutra. Janice je isprva nije primijetila, jer  je, čini se, u potpunosti bila zaokupljena trpanjem u usta zadnjih ostataka hrane, objema rukama poput prevelikog čudovišta, sa svih deset prstiju muljaju ći po tanjuru. Hayley se trgnula. Sve dosad Fred je bio taj koji je prema velikoj shemi Hayleinog radnog života nepotrebno kontaktirao s Janice. Jadni Fred. Možda to jednostavno više nije mogao podnositi. Janice je iznenada podigla pogled. - Gotova sam - rekla je i preko stola odgurnula prazan tanjur. Hayley je nastavila zuriti u tanjur. - Um, dobar dan, Janice. Ja sam, Hayley.  –  Sjajno. Reci im da mi sljede ćeg puta pošalju ru čak s vrlo malo natrija.  –  Oprostite?  –  Nemoj se ti meni ništa ispri čavati. Samo se pobrini da sutra dobijem puno manju dozu natrija.  –  Ne, mislila sam... um. Nisam ovdje zbog vašeg ru čka. Janice je pogurala nao čale na korijen nosa. - Ti si nova cura.  –  Ne, ustvari, nisam nova cura. Ja sam Hayley. Prazan izraz lica.  –  Hayley Jane Smith? Ona, ovaj, mislim, 'stara' cura. Kratki sadržaji i naslovi? Vi ste moja šefica. - Dobro, ovo je brzinom munje iz sramotne situacije prešlo u izrazito bolnu. Hayley je mogla osjetiti da se podru č je oko struka, gdje joj je bio zavezan pulover, po čelo znojiti. Duboko je udahnula i samoj sebi rekla da ne pani čari. Sada je vidjela da je potpuno oslanjanje na Freda kako bi izbjegla Janice bila fatalna pogreška. Po prvi puta u životu, Hayley je shva ćala dobrobiti opće uredske politike, zabadanja noževa u le đa i ljubljenja guzica. To mogu biti korisni radni alati i trebalo bi ih često koristiti. Janice ju je škilje ći gledala kroz nao čale. - Jesi li sigurna?  –  Um, da, sigurna sam.  –  Ti radiš za mene? - Janice je zatvorila jedno oko i drugim se zagledala u Hayley. Bilo je to nekako zbunjuju će. Duboki udah. - Da, radim, a razlog mog...  –  Onda sigurno imaš zadan krajnji rok. Prvo pravilo pregovaranja: Ne dopusti da te gadovi preplaše. Evo ga.  - Da, i uvjeravam vas, obavit ću svoj posao u zadanom roku. Zapravo sam željela razgovarati s vama o...o... pla ći. - Bože, uz izuzetak onog pateti čnog zamuckivanja na kraju, zvučala je isto kao Audra. Zapanjuju će. Janice je spojila dlanove. - Povišice dajemo prema zaslugama nakon šestomjese čne revizije.  –  Možda me niste razumjeli, ovaj... Vidite, kad sam zaposlena, kompanija nije raspolagala s

23

ovolikim sredstvima kao što je to danas slu čaj, a meni je obe ćana povišica kad se to dogodi. A budući da se to dogodilo, pretpostavila sam...  –  Tko ti je obećao?  –  Pa, nažalost, bio je to Fred. Fred Leary, stariji urednik... on me zaposlio.  –  Ah, pa, to sve objašnjava. To je prava šteta jer Fred više ovdje ne radi. - Janice se usredotočila na hrpu papira koja joj je stajala ispod praznog tanjura i razgovor je bio gotov.  –  Molim? - Ne radi ovdje? To je samo jedan od na čina na koji se može re ći.  –  Rekla sam ti da ga ne možemo pitati za potvrdu tvoje izjave budu ći da je prošlog tjedna napustio firmu. - Hayley je zinula dok je Janice dodavala: - Morat ćemo pričekati do sljedeće revizije.  –  Mislite da je Fred... - Samo malo. -  Sljedeća revizija je tek za nekoliko mjeseci. Pro ći će više od godinu dana kako sam zaposlena.  –  Točno tako.  Drugo pravilo pregovaranja: Ne prihvaćaj ne za odgovor.  –  Naravno da shva ćam što mi želite re ći, Janice, ali možemo li posti ći, ovaj, neku vrstu kreativnog kompromisa? - U redu, to je bilo dobro. Stvarno dobro. Janice je uzdahnula i odložila olovku. - Samo trenutak. - Okrenula se prema ormaru s dosjeima na stražnjem zidu sobice i pregledavala ga dok nije pronašla fascikl.  –  Aha. Mmm. Tako dakle. Zna či, ti si to. Ahh... morat ću ovo izgovoriti, zar ne? Hayley je osjetila mu čninu i želudac joj se zgr čio.  –  Stvar je u tome... Hayley, je li tako? Stvar je u tome, Hayley, da se  New Economy  Mouthpiece kreće u profesionalnijem, više poslovno orijentiranom smjeru. Ti nisi pokazala sposobnost pisanja materijala s takvim glavnim ciljem na umu.  –  To piše u mom dosjeu?  –  Da. Navodno se tvoji materijali još bore. Piše i citiram: 'Hayley još uvijek piše preoštro i ne osvrće se na ozbiljnu prirodu, na poslovno orijentiranu publiku  New Economyja'. -   Naglo je zatvorila fascikl.  –  'Preoštro'? Janice se tužno nasmiješila i vratila fascikl u ladicu ormara.  –  'Preoštro'? Janice ju je namršteno pogledala. Treće pravilo pregovaranja: I što god č inila, nemoj postati ratoborna. O, za č epi, Audra.  –  Strašno, Janice. Zar ćete samo čekati i sačuvati loše mišljenje za reviziju i u tom slu čaju će mi biti uskraćena povišica? Bi li mi netko trebao do ći i reći kako pišem 'preoštro' i da bih možda trebala početi mijenjati stil pisanja? Janice je malim prstom kopala ostatke hrane s prednjih zubi. Proizvela je gadljiv zvuk mljackanja i potom rekla: - Vjerujem da ti je to Fred Leary rekao. Hayley je položila dlan na Janicin stol i nagnula se naprijed. - O, tako dakle, a je li itko s vaše strane zgrade primijetio da je Fred Leary mrtav? Nije? Pa, onda budite tako ljubazni i dopustiti meni da vam priop ćim kako je Fred Leary prošlog tjedna preminuo. Otišao je. Nema ga više. Drugim riječima, Fred Leary je fizi čki u nemogu ćnosti održati obećanje i definitivno jutros nije bio kod mene kako bi me obavijestio o pretjeranoj oštrini. Janice je potpuno problijedila. Tihim, prijete ćim glasom je upitala: - Je li ovo bio ispad? Hayley se zagledala u nju, tupo promatraju ći Janicine razroga čene oči. Pročistila je grlo prije nego što je odgovorila. - Ovo jest možda bio ispad. - Imala je loš predosje ćaj. Janice se nagnula naprijed i dlanovima snažno lupila po svom stolu. Hayley je povukla ruku i

24

zbunjeno se povukla korak unatrag.  –  Preoštro - procijedila je Janice. Bez sumnje, ovo su bile zadnje dvije rije či o toj temi. Hayley se odmah povukla. Audra bi poludjela da je mogla čuti Hayley kako piskutavo govori: Uh, nije važno - i zatim se okrenula i po čela izlaziti iz ureda. - Ti si Hayley Jane Smith, to čno? Kako dražesno. Janice je sad znala njezino ime. Hayley je čak nije ni pogledala preko ramena. I dalje gledaju ći prema izlazu, samo je blago klimnula glavom i vratila se na svoje radno mjesto. Da, sad je definitivno kiptjela. Za to je bila zaslužna kombinacija bespomo ćnosti, ljutnje i nesigurnosti. Morala se dobro isplakati, da, sigurno. Ali nipošto ne ovdje. Odvezala je pulover sa struka i prebacila ga preko rukohvata uredskog stolca. Odmah se srušio na pod. Hayley je ljutito zurila u hrpu plave vune i zatim se srušila na klimavi stolac, namjerno odgurnuvši jastu čić za sjedenje. Samo s jednim velikim izuzetkom, a radi se o pronalasku Fredova tijela, Hayley je smatrala da se inače vrlo dobro nosi sa stresom. Sad je ve ć  tri mjeseca odlazila na satove joge i po čela je vjerovati kako je pravi Zen odmah iza ugla. Ili je to u najmanju ruku bilo njezino opravdanje za smiješne mjese čne članarine koje je pla ćala nekom tipu koji se hitno trebao obrijati i kupnju vrhunskih kratkih hla čica zbog kojih je sigurnije stavljala noge u položaje za koje je sumnjala da bi uop će trebala stavljati. Ali umjesto da je po čela prakticirati te nau čene joga swami vježbe disanja, ona je uporno u glavi premotavala Janicine rije či, ali ovog puta uz dodatak britkih odgovora za koje je poželjela da ih je izgovorila. I zato, umjesto da se osje ćala smireno i usredoto čeno, ona je sjedila i bjesnila, zavaljena u uredskom stolcu s podignutim nogama na stol, zure ći u rasvjetu iznad radnog stola. I nakon nekog vremena, u njezinu sobicu je ušao Ponzi, pas grafi čkog dizajnera i gurnuo joj glavu pod suknju. Hayley je zatomila strašan vrisak, zadržavaju ći taman dovoljno zdravog razuma kako bi shvatila da ovo nije situacija za koju želi da drugi saznaju. Užasnuto je skinula noge sa stola i lupila njima po podu. Rukama se čvrsto držeći za rukohvate stolca, zbog čega su joj se napeli svi miši ći, počela se odguravati prema nazad, o čajnički se želeći maknuti od tog psa, sve samo kako bi maknuo glavu ispod njezine suknje. Bio je očito zbunjen, sa šapama je gazio po plavom puloveru, bore ći se kako bi pronašao svjetlo dana, a trenutno nije bio zainteresiran (hvala Bogu) za ono što se nalazi ispod suknje. Nakon nekoliko trenutaka koji su se doimali dugi kao stolje ća, pas se kona čno oslobodio. Hayley se brzo popela na stolac i zauzela obrambeni stav, stisnuvši šake.  –  Isuse Kriste! Uplašila je malo govno tako jako da je zacvilio i pomokrio se na pulover. Svi zaposlenici su izašli iz svojih sobica i mrtva tišina se nadvila nad radni prostor. Hayley je pogledala u more lica i samo se slabašno nasmiješila. Jedino je to mogla. - Ha-ha. Ha? - O, č ovječ e. Iza leđa je uspjela čuti jednog inženjera kako govori: - Jesi li ti to upravo udarila psa? Čovječe. Jadan Ponzi.  Dražesno. Bila je to zadnja misao prije nego što su je odveli nazad u Janicin ured. Stvarno, Hayley nije znala što je gore, glava kompanijskog psa pod njenom suknjom ili... ne, to je bilo lošije. Na putu do tamo odlu čila je da se ne će ispričati za stvaranje zbrke i za manje od pet minuta

25

dobit će otkaz. Samo tako. Bilo je op će poznato da je Janice najviše mrzila loše obavljen posao i nepomirljive razlike s politikom kompanije. Zasigurno, 'Isuse Kriste' nije bila najbolja re čenica izgovorena u uredu punom ljudi, ali definitivno nije bila ni najgora. Zaista, s pravnog gledišta, njezino ponašanje je bilo dobro kao neka vrsta upozorenja, vjerojatno se moglo opravdati kao stanje nastalo pod utjecajem emocionalne traume nakon Fredove smrti. Ali onda je Hayley neobjašnjivo sama sebi po čela kopati grob brbljaju ći o tome kako u kompaniji očito nema slobode govora, ali je dopušteno psu grafi čkog dizajnera da mahnito tr či okolo i zapišava ljudima urede i, štoviše, ona nikoga nije ni pokušavala preobratiti i prema tome, u čemu je tolika frka... Za manje od pola sata zaštitar iz prizemlja je pozvan u Hayleinu sobicu, nose ći u rukama tri nove kartonske kutije i dvije ve ć korištene s naran častim naljepnicama polijepljenim sa strana. Hayley je užasnuto gledala u polijepljene kutije, u svijetlo naran časte naljepnice na kojima je pisalo 'Basura'. Na španjolskom rije č za 'smeće'. Osjetila je crvenjenje lica i, jasno, sad joj je po čeo curiti nos. Obrisala ga je rukom i brzo pregledala svoje stvari, razvrstavaju ći ih po kutijama.  Basura? Ili casa? Nije joj trebalo dugo vremena da se spakira. Uzela je kutiju, pogledala još jednom zaprepaštenim pogledom sobu i izašla. Plavi pulover ostao je ležati na podu. Kad je ušla u autobus, Hayley je prazno zurila u kutiju koju je držala na krilu. Dogodila joj se najomraženija mogu ća stvar: neceremonijalno je ispra ćana s radnog mjesta. Jednostavno nije moglo biti gore. Bilo je gotovo nemogu će izgubiti posao u tehnološkoj kompaniji zbog lošeg rada. Da peh bude  još veći, najveći idioti mogu smisliti načine na koje će se barem doimati produktivni. Pa zašto onda Hayley u deset sati ujutro sjedi u autobusu s osobnim stvarima u otvorenoj kutiji koja joj leži na krilu i ima potrebu da se sklup ča i zauzme položaj fetusa?  Ja sam sad u redu na burzi rada. Sve je krenulo nizbrdo i više nemam posao. Hayley je zurila u strop, ponovno leže ći u krevetu dva sata nakon što je u petak ujutro izašla iz stana. Ili sam briljantni strateg s kartom u rukavu ili totalni kreten... Sigurno sam totalni kreten. Telefon je zazvonio. Hayley se nije pomakla. Zazvonio je još dva puta prije nego što se uključila automatska sekretarica. Š ćućurila se dok je snimljeni glas govorio, a potom se preokrenula na jednu stranu kako bi uspjela vidjeti crno-bijele fotografije pariških krajolika koje su visjele na zidu i poželjela je biti bilo gdje samo ne ovdje.  –  Diži dupe iz kreveta i javi se na telefon! - Bila je to Suz. Vijest se brzo proširila. Hayley je uzdahnula i uspjela prevrnuti svoj bambus u maloj lon čanici hvatajući rukom telefon na samom kraju noćnog ormarića. Sjela je uspravno, s jednom rukom podigavši biljku dok je s drugom podizala slušalicu. - Da?  –  Jesi u krevetu? Pauza. - Da.  –  Jesi odjevena? Pauza. - Jesam.  –  Odlično. Ja preuzimam.  –  Što? Pričala si s Audrom o mom uh, poslovnom... ovaj... neuspjehu, je l' da?  –  Aha, dobila si otkaz. Volim Audru, ali mislim da je vrijeme za isprobavanje nekih novih taktika. Trebala si me odmah nazvati.

26

 –  Povrijedila bih ju da sam tebe prvu nazvala. Ipak je ona moja trenerica u

karijeri.

 –  Pa, nije nimalo dobra u tome.  –  Pa, ti si moja trenerica u vezama, a nisam se seksala više od godinu dana.

Tišina. - Suz?  –  Isuse. Ne znam što bih rekla. Nisam pojma imala da si toliko zahr đala.  –  Ne moraš mi to sad gurati pod nos.  –  Pa, uzimaju ći u obzir da si pokazala znakove seksualne agresije prema onom inspektoru, valjda ne bih trebala biti iznena đena. Znaš, mogla bih ti dati telefonske brojeve dvojice muškaraca koji bi se mogli pobrinuti za tvoj problem...  –  O, zaboga miloga. Bio je to samo jedan inspektor. U neuobi čajenim okolnostima.  –  Dobro, dobro. U svakom slu čaju, imam plan. O, Bože. - Hvala ti, Suz, ali posao ti je ve ć propao. Nema smisla.  –  Ne radi se o poslu. Radi se o de čku.  –  Kojem dečku? Policajcu?  –  Bilo kojem de čku. Trenutno ti ništa ne želim re ći kako ne bih razo čarala cure. Ali ipak je lakše dobiti frajera nego povišicu. Vjeruj mi. Samo moraš shvatiti kako funkcionira muški um. To  je jedan vrlo jednostavan instrument s jednom osnovnom istinom. Kad to jednom shvatiš, puno ćeš se bolje osjećati dok budeš prilazila muškarcima.  –  Tako dakle. Pa, jako mi je drago. Um, ho ćeš li mi reći koja je to osnovna istina?  –  Neću. Ali ću ti pokazati. Zato sam i nazvala. Želim da ve čeras u šest do đeš u  Beer Garden. Prvo ćemo vježbati; a onda testirati. Potrebno ti je samo malo podu čavanja.  –  Podučavanja? - Knedla. - Suz, uklju čuje li to i veliko sramo ćenje s moje strane?  –  Hayley, dušo, ne ću tražiti od tebe ništa što i sama ne bih napravila. Vrlo utješno. Suz definitivno nije imala granica što se ticalo tih stvari.

27 

5.

Istog trenutka kad je Hayley ušla za Suz u  Beer Garden, kroz nju je prošao osje ćaj zle slutnje. Nije točno znala o čemu se radi; samo je znala da je to nešto više od jezivog ki ča lovačke kuće. Čak više i od osje ćaja da si pra ćen pogledom ogromne preparirane glave sjevemoameri čkog losa koji je visio iznad središnjeg šanka s cvije ćem zataknutim me đu rogovima. Iako je tek prošlo šest sati, Hayley je vidjela da se bar sve više punio. - Znaš, baš kad se stvari počnu doimati lošima, uvijek postoji mjesto poput krcatog bara punog privla čnih ljudi koji se sjajno zabavljaju, zbog čega se sve čini još lošijim. Shvaćaš li ti uopće što se meni ju čer dogodilo? Shvaćaš li ti uopće veličinu moje traume? Nisam uspjela. Suz je povukla Hayley za ruku i vukla ju kroz bar do stražnje prostorije. - Ma nije tako. Ja smatram da si baš uspjela. Umjesto male promjene napravila si veliku. Slušaj, žao mi je što si izgubila posao, ali u tome ti ne mogu pomo ći. To je Audrino podru č je. - Pokazala je rukom prema kičastoj garderobi. - Ali ovo...  ovo je moje područ je. Samo moraš shvatiti kako se igra ova igra. Prvo moramo nau čiti principe. Večeras ćemo ih svladati i kasnije ih isprobavati.  –  Točno. Pa, pretpostavljam da ću samo gledati i u čiti. - Hayley je ve ć prije vidjela Suz u akciji i dok je s jedne strane izgledala impresivno, s druge pak nije ni bilo nešto posebno. A čak se nije mogla ni sjetiti da joj je samopouzdanje poraslo od promatranja Suz na djelu. Ali ipak joj se trudila pomoći i zato je Hayley šutjela. Suz je izvukla klju čeve iz svoje torbice i otvorila visoki sivi ormari ć  smješten uz jedan zid garderobe. Nakon dva povla čenja uspjela je iz njega izvu ći svoj komplicirani zeleni kostim u stilu  Johnny Beer  djevojke. Bio je kičast, prošaran s raznobojnim mašnama uz dodatak ekstremno kratke suknjice. Pa, više  je izgledao kao okrugli komad zelene tkanine koja je stršila, odmi čući se od tijela odmah ispod struka s radijusom od najmanje jednog metra, a držala su ga dva remena od čvrste bijele čipke. Suz je prošla rukom niz tkaninu svoje haljine i zadovoljno klimnula glavom. - Za mene je biti  Johnny Beer  djevojka nedvojbeni izraz ženske mo ći. Hayley je s gornje police izvukla veliku plavu periku s dvije debele pletenice. - Tako dakle. Nešto poput striptizete? - Nacerila se gledaju ći Suz. Suz joj nije uzvratila osmijeh. Bila je sva poslovna. - Pa, ne. Skidanje zna či pokazivanje. Pružanje. Davanje. Uklju čeno je direktno op ćenje. A biti  Johnny Beer   djevojka zna či moć. Zadirkivanje. Poigravanje. I, nedvojbeno, odbijanje. Osim, naravno, ako ti se jako ne svidi.  –  Dobro. Shvaćam. - Pa, baš i ne.  –  Tajming ti je savršen. Grace je na odmoru. - Otvorila je ormari ć pokraj svog, jednom nogom blokirala metalna vrata i izvukla drugu haljinu. Onaj zbunjujući osjećaj zle slutnje koji je prošao kroz Hayley sad je postao sasvim jasan. Suz joj je dobacila haljinu i Hayley ju je zbunjeno uhvatila. - Poslala sam joj e-mail da ćemo posuditi njezinu haljinu. Slaže se s tim i zato nema problema. Hayley je držala haljinu ispred sebe kao da drži zaraženo meso. - Nema problema? Nema

28

problema?  –  Zar ima?  –  Pitaš me ima li problema? O čekuješ da ovo odjenem? O čekuješ da odjenem ovu haljinu i izađem u bar prepun ljudi? Da, imamo problem. Suz je odložila svoju haljinu na stolac ispred ogledala i uzela Gracinu iz Hayleinih ruku te i nju također prebacila preko stolca. - Hajdemo malo sjesti i smiriti se. Hayley nije željela sjesti. - Ne možeš me nagovoriti na ovo samo zato što koristiš množinu. Ja nisam Moonie.  –  Moonie? Otkud ti sad to? - Suz je vrištala od smijeha. Hayley je zbog njezinog smijeha postala samo još tvrdoglavija. - Ne ću to napraviti. Ne ću odjenuti tu haljinu. Ti se spremi i onda ćeš mi ispričati što se dogodilo.  –  To nije isto. Ti moraš odjenuti tu haljinu. Ti sama moraš imati to iskustvo. Ugodi mi samo malo. Idi i stani ispred onog velikog ogledala. S čvrsto stisnutom čeljusti, Hayley je otišla do velikog ogledala.  Bože, izgledam nesretno.  Zašto sam toliko nesretna? S leđa joj je Suz nataknula na glavu Gracinu plavu periku. Dvije djevojke su samo stajale tamo, šutke se promatraju ći u ogledalu. Na Gracinoj perici dvije su pletenice bile podignute sa strana u luk, tako da je li čila na frizuru nevine mljekarice. Hayley se morala nasmijati. Suz ju je jednom rukom zagrlila i lagano stisnula. - Nije tako loše, zar ne? Zabavno je, je li tako? Što kažeš?  –  Svi će mi se smijati. Ne mogu to izvesti. Nemam sve što je potrebno za to. - Hayley je zatomila neočekivani osjećaj.  –  Nije istina - rekla je Suz. - A ovamo smo došli upravo da bismo takav stav otjerale. Ova haljina će ti pokazati da ne moraš sjediti i čekati ono što želiš. Suz je popravila pletenice da ne izgledaju to čno kao polukrug. - Ve čeras ćeš vježbati nositi kostim i znat ćeš da si ista osoba, samo u golemoj zelenoj haljini. A onda ćeš, kad budeš spremna,  jednostavno skinuti tu haljinu i povoditi se istim principima sljede ćeg puta kad ugledaš frajera kojeg želiš. Hayley nije odgovorila. Istovremeno je zvu čalo potpuno smiješno i totalno vjerojatno. Konačno je samo slegnula ramenima. Zapravo, situacija nije mogla biti gora. Da se i ne spominje kako je u tom kostimu nitko ne će ni prepoznati. Ona će sigurno biti zadnja osoba koju bi netko očekivao vidjeti u tome. Suz je osjetila da je pobijedila i bacila se u akciju. - Po čnimo. Zapamti, osje ćaš ćeš se kao da je to sve zbog kostima. Ali vjeruj mi, uop će nije zbog njega. Ve ć zbog tebe. Ali krenut ćemo malim koracima. Dobro, prvo podsuknja. Hayley je ušla u tu bijelu stvar i pridržala je kod struka. - Uh, tvoja prijateljica je malo ja ča od mene. Suz joj je predala pribada ču i Hayley je njome suzila suknju u struku.  –  Glavu gore; idemo - vikala je Suz. Prebacila je zelenu haljinu preko Hayleine glave i povukla  je dolje. Dio bijelog drža ča grudi podigao se s Hayleinih prsa. Hayley je zakolutala o čima. Grace je bila raskošna isto kao i Suz, možda čak i više. - Pogledaj ovo. Gledaj! Ovdje ima dovoljno mjesta da se spakiram za vikend. Ne bih čak morala ni nositi dodatnu torbu. Izvukla je ruke i lupila njima po tkanini. - Zapravo, vjerojatno bih mogla staviti u njega i kroasan i šalicu kave i tako izbje ći dodatno plaćanje za prtljagu u zrakoplovu. Jasno, da imam ve će

29

cice ne bih ga ni trebala. Mogla bih jesti iz dekoltea. Mogla bih se samo sagnuti i malo prezalogajiti...  –  Prestani. - Suz je lagano udarila Hayley po ruci. - Potrgat ćeš čipku. Ako si završila s nabrajanjem, možemo krenuti. Ja sam došla spremna. - Suz je gurnula ruku u torbicu i izvadila nešto što je izgledalo kao grudnjak. - Evo. Uzmi ovo. Bio je to grudnjak na napuhavanje, izra đen od srebrnog lateksa s crnim baršunastim obrubima. Klasika, za plasti čni grudnjak na napuhavanje.  –  Nema šanse. Nema. Šanse. Ovo bi trebalo sve popraviti? Suz je položila ruke na kukove i zauzela ljutit stav. - Ne, ovo bi trebalo sve razjasniti. Gledaj, ako ovo želiš raditi, prestani prigovarati.  –  Ne želim ovo raditi. Ti želiš da ovo radim. I spremna sam to u činiti, ali to ne želim. U tome  je razlika.  –  A razlika se, prijateljice moja, zove lijenost. Nedostatak zaleta, energije, upravo ona bolest od koje se želiš izlije čiti, odgovorna je za ovo odijevanje grudnjaka na napuhavanje kako bi mogla biti Johnny Geer  djevojka. - Gurnula je grudnjak Hayley pod nos. - A sad ćeš obući taj grudnjak i ja ću ga po četi napuhavati, a ti ćeš mi reći kad prednji dio haljine izgleda dobro. Jesi li shvatila? Hayley je progutala knedlu, pomicanjem ramena skinula gornji dio haljine, obukla grudnjak i vratila haljinu na mjesto. Suz je upotrijebila malu pumpicu kako bi napuhala košarice. Hayley je fascinirano zurila u ogledalo ispred sebe. - Hej, gledaj, sad imam C košaricu! Imam C košaricu! Sad D. Pogledaj ti samo to! Opa, sad imam... Čekaj malo. Previše! Rastegnut ćeš mi haljinu. Malo manje... malo manje. Dobro, stani. Suz je prestala napuhavati košarice i potom je vješto sakrila pumpicu pod haljinu. - Dobro, sad ih samo još treba malo posložiti. Hayley se počela saginjati kako bi mogla lakše namjestiti grudnjak, ali Suz ju je zgrabila sa stražnje strane. - Opa! Opa! Opa! Hayley, nisi li u srednjoj školi u čila principe zakretanja?  –  Molim?  –  Ako se tako nagneš u ovoj haljini najbolje što ti se može dogoditi jest najve ća vrtoglavica u životu, a u najgorem slu čaju možeš izgubiti ravnotežu, pasti i zaraditi potres mozga.  –  Opa. Sve je ovo tako uzbudljivo - rekla je Hayley namjerno monotonim glasom. - Igraj se i riskiraj život. Suz je zakolutala o čima. - Čekaj, pusti mene. - Uronila je s obje ruke i nekoliko sekundi prebacivala njezine grudi dok je Hayley za to vrijeme gledala u strop, pokušavaju ći ne razmišljati kako je upravo hvata jedna od najboljih prijateljica.  –  Znaš, u  Beer Garden  dolazi mnoštvo klijentele iz Ministarstva financija. Neki Audrini prijatelji bi mogli biti ovdje. Što ako me prepoznaju? Te ću ljude možda opet negdje sresti.  –  Oni će tebe  željeti ponovno vidjeti. Gledaj samo kako će svi pasti na tebe. - Suz se odmakla od Hayley s podignutim rukama kao da ju je nešto prosvijetlilo. - Obuci ovo i oni će do ći - rekla je propovjednički.  –  Da, gospodaru. Suz se nije nasmiješila. - Zapamti. Ti imaš ono što oni žele. Sa ili bez kostima, imaš ono što žele.  –  Imam ono što žele - ponovila je Hayley. Zakora čila je naprijed, lagano se zaljuljavši dok je namještala hrpu podsuknji. Činilo se da jedna cica gubi malo zraka i perika joj se spustila preko  jednog oka. Suz ju je dotjerala pri čvrstivši je s nekoliko ukosnica, a Hayley se čudno sagnula da bi napuhivala još zraka u grudi.

30

Potom je Suz brzo odjenula svoj kostim i predala Hayley cipele. Bile su joj za pola broja ve će, ali nije bilo strašno. Hayley je ugurala papirnate maramice u svaku cipelu i zatim i h obula.  –  Idemo - rekla je Suz i predala joj torbu s promotivnim otvara čima Johnny Beer. Hayley je prihvatila torbu i nevoljko izašla iz garderobe u hodnik. Vire ći iza ugla u glavnu prostoriju bara, drhtavo je uzdahnula.  –  Sve će biti u redu. Uživat ćeš - šapnula je Suz.  –  Suz, što ja to čno trebam raditi? Trebam ovo dijeliti?  –  Samo poklanjaj promotivne otvara če - rekla je upirući prstom u torbu. - Dijeli tu robu i zabavljaj se s prisutnima. Poti či ih da piju  Johnny Beer.  To je sve što trebaš raditi. Osim toga, lijepo se zabavljaj.  –  Ne čini se toliko teško.  –  O, a ako te netko želi po častiti pivom, nema nikakvih problema... sve dok piješ  Johnny Beer. Hayley je klimnula glavom, potom pove ćala korake i napravila nekoliko eksperimentalnih koraka. Gegala se, ali se nadala da je Suz ne će natjerati da se tako gega me đu strancima. Sigurno je izgledala isto kao što se i osje ćala. Također je imala potrebu stalno namještati grudi. Ovako se vjerojatno osje ćaju sportaši koji moraju namještati pokurnjak kako bi se mogli nesmetano kretati. Dobro, pa to je bio dobar primjer. I zatim iznenada, dok se odmicala od vrata prema središtu bara, kao da se veliki reflektor usredotočio samo na nju. Ljudi su po čeli navijati i mahati rukama. - Ovamo! Ovamo? Ja ili Suz?  Pogledala je opet u Suz, ali njezina prijateljica je ostala stajati u sjeni pored vrata s prekriženim rukama i smiješkom na licu. Hayley se usredoto čila na najglasniji stol, pun ljudi koji su se doimali iznimno sretnima što je vide. Bila je to normalna grupa muškaraca. Neki od njih su bili prili čno odvratni, čisto iz estetske perspektive. Neki su pak bili divlje privla čni. Većina ih je, jasno, izgledala ugodno lijepo. Mislim, prihvatljivo. Bez obzira kako izgledali, Hayley ina če ne bi prišla nijednom od njih. Posebice ne onima divlje privlačnima. Inače bi ostala sjediti s prijateljicama za stolom, čekajući jednog od njih da joj pri đe, nadaju ći se da to ne će biti jedan od onih odvratnih. Ili ako bi njezine prijateljice bile odsutne, iz bilo kojeg razloga, ona bi samo kružila barom. I to prilično brzo. Njezin strah da slu čajno ne bude pogrešno shva ćana kao djevojka bez plesa ča bio je tako velik da bi stalno iznova prolazila uz rubove zabave, o čajnički se nadajući da će ugledati nekog znanca, barem nekoga s kim će moći malo pročavrljati. Kružila je, kružila... sve samo kako bi izbjegla da je vide samu (uzdah) ili da se doima nezanimljivom (strašno!). Ali nikada nije prišla frajeru kojeg ne pozna. Nije bila dovoljno hrabra za to. To je glupo. Hayley je to znala. Imala je ona mnogo sjajnih kvaliteta. Žene koje su mnogo neprivlačnije i nezanimljivije od nje bez problema su nalazile partnere po barovima. No, sada nije imala drugog izbora nego im pristupiti. Osim toga, imala je oklop. Hayley je po posljednji put namjestila cice, izravnala ramena i prišla stolu. Pružila im je savršen osmijeh.  –  Želi li netko otvara č za boce  Johnny Beer? Za samo nekoliko sekundi muškarci su je odgurali u neku vrstu alternativnog svemira. Gutali su je očima, laskali joj, preklinjali je, flertovali s njom, nudili joj neograni čenu količinu besplatnog piva i, uglavnom, tretirali je kao najpoželjniju ženu na svijetu. Na kraju onoga što se činilo da traje nekoliko sati, Hayley se odvojila od mase kako bi otišla u toalet. Kad se vratila, ispred mršavog Azijca koji je zadnji flertovao s njom, stao je plavi, vrlo mišićavi komad s plavim o čima, nudeći joj pivo. - Znaš li ti uop će koliko si lijepa? - pitao je. Zvučao je pijano i glupo. Ili je možda samo iz L.A.-a. Hayley je otpila gutljaj piva iz boce i

31

nacerila mu se. Ovo je baš zabavno. - Ne. Zašto mi ti ne bi rekao? Izgledao je zbunjeno. Kao da nije o čekivao da će dobiti odgovor. - Stvarno si lijepa. - Hayley nije ništa rekla i on je o čito shvatio da će morati biti puno bolji. - Ti si poput velikog žutozelenog suncokreta. Da, baš poput velikog žutozelenog suncokreta. Aha. Hayley je zatresla glavom i nasmijala se prije nego što se okrenula. U ovoj haljini stvarno postoji nešto, kao i u ovakvim cicama, promotivnim otvara čima boca, nastupu i cijeloj ovoj predstavi što je jednostavno privla čilo muškarce. A najzanimljiviji dio svega jest što. se Hayley u sve to zbilja ufurala. Neke od njih je odbila pogledom ili jednom riječ ju, vrijeđajući one koji su bili previše nasrtljivi i flertovala s onima koji su  joj se sviđali. Počela je shva ćati na što je to čno Suz mislila kad ju je netko potapšao po ramenu. Okrenula se i ugledala prekrasnog muškarca latino izgleda, odjevenog u Armanijevo odijelo.  –  Zovem se Sergio Montoya-Azevedo. - Ovio je jednu ruku oko njezina struka i nagnuo je u ljubavnički položaj (morala je jednom rukom pridržavati periku da joj ne padne s glave) i zatim se nagnuo nad nju i strastveno je pogledao. - I sad ću plesati s tobom. Pomogao joj je da se uspravi, a potom je, bez gledanja, do kraja ispružio ruku i pritisnuo tipku na džuboksu, pustivši Rickyja Martina. Nije bilo kao u filmovima, gdje se nakon nekoliko trenutaka cijeli bar podigao na noge i po čeo plesati. A nije bilo ni kao u filmovima gdje su obje strane slu čajno znale plesati salsu. Hayley nije znala plesati nijednu vrstu salse, ali budu ći da je Sergio bio jako blizu nje, samo ih  je njezina haljina razdvajala, morala je samo po četi plesati neku uvrnutu verziju prljavog plesa i svi će opet biti sretni. Nedostatak plesnog umije ća čini se nikoga nije posebno zanimao, čak i kad su čaše martinija završile na podu. Sergio je po čeo prtljati rukama po njezinu tijelu. Ti pokreti nisu imali nikakve veze sa salsom, ali to nije bilo važno. Najvažnije je bilo da je latino komad plesao u baru s Hayley Jane Smith odjevenom poput bavarske djevice. I što je to sve govorilo Hayley dok je prelazila bar u Sergiovim rukama, odlaze ći s njim do garderobe? Govorilo joj je da su svi muškarci nedvojbeno isti. Sergio je odgurnuo ustranu hrpu kaputa i pogurao Hayley me đu njih, rukama joj lutajući bokovima, tražeći ulaz. - Querida, querida  - mrmljao je dok je koljeno stavljao izme đu njezinih nogu i počeo trljati svoju erekciju o njezinu zdjelicu istovremeno joj sišu ći vrat. Hayley se uistinu od koledža nije ovako pripita pohvatala i sad je uživala u tom vatrenom, požudnom osjećaju. Budući da su joj ko čnice popustile prije nekoliko piva, pomislila je, dovraga, možda bi iz ove ve čeri mogla izaći s dobrim orgazmom. Spustila je ruku i podigla si suknju kako bi golom kožom uspjela dodirnuti Sergiovu nogu. Nažalost, ruke su mu pošle gore prema njezinim cicama. Pa, to je dovoljno za dekoncentraciju svake žene. Nije bilo šanse da Hayley otputuje u zemlju sramote dopuštaju ći mu da otkrije kako je njezino blago bavarske djevice zapravo lažno. Gurnula mu je ruke dolje, nadaju ći se da će je početi hvatati malo južnije. Nažalost, vrlo brzo se micao. Promrmljavši strasno molitvu svetoj Mariji, Sergio je ispružio ruku kako bi uhvatio nešto drugo i zakva čio kaput te ga jednim potezom ruke svukao s vješalice. Hayley se naslonila na zid ormara dok je Sergio u ekstazi slinio po njezinu vratu.  Zanimljivo. Ogoljeni muškarci, izgledali oni prekrasno ili odvratno, svi su bili samo slinavi uspaljeni psi. U njima nije bilo ničeg diskriminirajućeg ili zastrašuju ćeg. To je bila Suzina skrivena istina. Sad kad je to vidjela, Hayley je shvatila da nema smisla cijelog života čekati da joj neki

32

muškarac odluči prići. Ona bi isto tako mogla dobro razmisliti i odlu čiti kojeg točno slinavog, uspaljenog psa želi i krenuti u potragu za njim. Čak i ako je on iznimno zgodan i u normalnim okolnostima joj nabija komplekse. Zapravo, posebice ako je jako zgodan. Jer je samo morala  jednom takvom prići i pitati ga. Bila je to vrtoglava spoznaja. Princip shva ćen. Izvršenje će tek doći. Odjednom su se vrata garderobe otvorila. - Hayley, jesi završila ovdje? Suz. - Aha. - Hayley se odmakla od Sergia i pustila ga da padne. Prelaze ći rukama po svom kostimu kako bi popravila sve ono što se trebalo popraviti, iskora čila je iz mnoštva kaputa u bar, ignorirajući Sergiove zatomljene povike 'un momento!'  Suz se ve ć presvukla u svoju normalnu odje ću i u ruci držala svoju i Hayleinu torbu. - Vozim te doma. Tvoj auto možemo pokupiti sutra. - Jednom rukom je obgrlila Haylein struk i povela ju iz bara na ulicu. - Nisam bila sigurna želiš li oti ći doma s njim ili ne.  –  Ma ne. Ionako smo završavali. Bilo je previše prepreka. O čito je da ne bih bila zadovoljena. Suz ju je pustila, naslonila na drvo i otklju čala vrata svog automobila. Hayley se trgnula na zvuk škripavog metala, a zatim se jedva odgurnula od drveta i ljuljaju ći se ušla u auto. Pomakla je sjedalo u leže ći položaj i naslonila glavu u stranu. Glava joj se doimala nekako velikom naspram ostatka tijela. Bila je teška. - Bože, što to smrdi? Možda ja? Sranje, Sergio nije mogao...  –  Ma ne. To ispod sjedala raste neka nova vrsta gljivica. Nemoj se zabrinjavati... I, s moje strane ormara čuli su se neki slatki uzdasi. Jesam li u pravu?  –  To se čuo samo Sergio. Ja se nisam mogla koncentrirati. Uvjeti nisu bili kakvi trebaju biti. Imala sam problem s grudnjakom. Nije bilo šanse da bih mu dopustila da otkrije lažnjake. Čovječe, i jezik joj je bio vrlo debeo. Zar je po činjala otjecati?  –  O, tako je! Oprosti zbog toga. Ipak si nosila pogrešno donje rublje.  –  Ja nisam sigurna u tu teoriju. Ako nosiš seksi donje rublje, ispada kao da si se planirala poševiti s njim. - Pa?  –  Više volim kad ne sli čim na napasnu žensku. Bolje je nositi čedno donje rublje. Ja tako gledam na to. I iskreno, tamo je bilo jako mra čno. Mislim da Sergio ne bi mogao vidjeti što imam na sebi. Nažalost, nismo stigli do tog dijela. Ali bilo je zabavno. Dobro se ljubi. Ne onako dobro kao policajac, ali dobro. 'Querida, querida' - Hayley se nacerila.  –  Možda sutra nave čer ponovno do đe u bar.  –  Tko? Sergio? Ne mogu re ći da umirem od želje da ga ponovno vidim, unato č  njegovu dobrom izgledu. Zapravo nismo mogli komunicirati. Suz se nasmijala. - Zato što su vam se jezici isprepleli?  –  Ne, zato što užasno pri ča, a ni moj španjolski nije ništa bolji. U svakom slu čaju, nismo se emocionalno povezali.  –  Pa nisi mu ni pružila nekakvu šansu.  –  No, odmah sam je osjetila s policajcem.  –  Tada si otkrila mrtvog kolegu. Bila si uzrujana.  –  Pa što onda? - Hayley je na glavi osjetila povjetarac i rukom poželjela poravnati periku. Hej, gdje mi je perika?  –  Zadnji put kad sam je vidjela, bila je na lososovoj glavi. Skinut ću je sutra nave čer.  –  Mili Bože, gdje mi je pala? Koliko sam dugo bez nje hodala po baru? Ovo je ludost! Mislila sam da me nitko ne može prepoznati. Suz je slegnula ramenima. - Činilo se da Sergio nije imao ništa protiv. Kao ni nitko drugi.

33

 –  Pa

to je druga stvar. Što je danas s tim frajerima? Uvijek su u potrazi za prilikom. Seks ne bi trebao biti u istom kontekstu s prilikom. Neuredna sam, neugodno mi je i totalno sam nikakva prilika. - Hayley se po čela osjećati ratoborno. - Umorna sam od ove stoje će predigre. To je tako... tako nelagodno. Mislim da zaslužujem krevet. Mislim da zaslužujem krevet i vru ći seks u njemu. Umorna sam od isprika. Truplo, grudnjak na napuhavanje. Uvijek je nešto. Smiješno. Spremna sam.  –  Za što?  –  Spremna sam pozvati muškarca van. Spremna sam pozvati muškarca van kojeg sama izaberem. Spremna sam ga pozvati na seks. Kažem, spremna sam. Umirila se i po čela tonuti u duboki, alkoholizirani san kad je Suz tiho zazviždala i rekla: Vrijeme izvršenja. Sve će biti spremno.  –  Baš kao što si rekla. Odjenula sam je... i on je došao. Shva ćaš? - Zadnje što je Hayley čula bio je vlastiti smijeh koji joj je odzvanjao u ušima.

34

6.

 –  Čekaj

samo malo, jesam li ovo dobro shvatila? Tek sad sam pregledala e-mail... Zna či, otišla si tražiti povišicu i na kraju dobila otkaz? - pitala je Diane. Kad je Hayley potvrdno klimnula glavom, Diane se namrštila. - Čovječe, nema me samo dva dana i nastane prava katastrofa.  –  Aha, malo jest sramotno. I da bude jasno, nisam samo izgubila posao... - Hayley je dramatično zastala i potom procijedila - ... izba čena sam poput sme ća.  –  Nema šanse da si mogla pogriješiti. - Audra je zatresla glavom prema Hayley, potom je kihnula i uzela papirnate maramice iz kutijice na stolu. Činilo se da ima simptome prehlade u lipnju. Neuspjeh je tako utjecao na nju. A Hayleino neuspješno traženje povišice bio je golemi neuspjeh. Nakon što je Hayley u petak poslala curama e-mailove s lošim vijestima, Audra joj je poslala odgovor - cijeli ispisan velikim slovima - da se ranije vratila doma s posla jer joj je bilo dosta 'sve većih ružičastih mrlja'. Nitko nije mogao vidjeti da je Audrina sjajna kosa danas neurednija nego inače (središnji dio nije bio ravan), ali svijetlo ruži časte mrlje su joj zaista po čele prekrivati lice i ruke. Naravno da je mrzovoljna. Hayley nije htjela razmišljati o tome što bi se Audri moglo dogoditi kad bi joj ispri čala sve što se zbilo u  Beer Gardenu. Ipak se u nedjelju ujutro nije mogla nositi sa sr čanim udarom. Jednom rukom uzimaju ći ogromnu čašu soka od naran če, Audra je nastavljala. - Kad smo se razišle u četvrtak navečer, sve je bilo u redu. Kako je sve tako brzo moglo krenuti po zlu? Ovakve stvari se meni ne doga đaju. A ja sam te podu čavala. I osje ćam se odgovornom.  –  Bila je to samosabotaža, uistinu - objasnila joj je Hayley, a zatim otpila veliki gutljaj kave. To je zapravo tako. Izbjegavala sam samostalno donijeti veliku odluku. Posložila sam stvari tako da sam zapravo završila s onime što mi i treba, ali natjerala sam nekog drugog da obavi prljavi posao. I to definitivno nije bio graciozan izlazak. Ne krivim te. Da sam samo slijedila tvoje...  –  Tako, Hayley - umiješala se Suz. - Prije đimo na dobre vijesti. Ispri čaj mi, kad se pas zavukao pod tvoju suknju... jesi li uop će bila napaljena? Tri žličice su se glasno spustile na stol. Hayley se zagledala u Suz, a čeljust joj je pala skoro u krilo.  –  Čak ni mrvicu? - Ne!  –  Ignoriraj je - rekla je Audra. - Samo te pokušava šokirati. Suz je slegnula ramenima. - Samo sam znatiželjna.  –  Odvratno - rekla je Diane zadrhtavši.  –  Zar te Bud nikad nije oralno zadovoljio? Jadna Diane se strašno zarumenila. Suz se nagnula naprijed sa slabašnim smiješkom. - Pa, rekla si da je bio poput shar-pei...  –  Ostavi je na miru - rekla je Audra. - Ti si ta koja bi najradije spavala sa psima.  –  Ha-ha. Ružni muškarci znaju biti savršeni u krevetu. U to sam se osobno uvjerila.  –  O, začepi, Suz... znaš, postoji nešto čudno u svemu ovome. - Diane je odmjerila Hayley. - Ne

35

ponašaš se kao ina če nakon ovakve vrste katastrofe. Nešto... nedostaje. Nije valjda zdrav razum, zar ne?  –  O čemu ti pričaš? - pitala je Hayley pomalo uzrujano. Diane se nagnula prema njoj i tri puta ponjušila Hayley. - Znam. Problem je ipak fizi čke naravi. Njušim alkohol. Audra se malo odmaknula. - Ne želim znati. Ništa mi nemoj govoriti - mrmljala je i nakon toga ispuhala nos u maramicu.  –  Nikako ne možeš osjetiti alkohol na meni. Jutros sam se istuširala. Diane je još malo ponjušila. - Ostaci. Ju čer si se napila, zar ne? Audra je pogledala Suz kao da pokušava složiti slagalicu, ali joj nikako ne uspijeva. Suz joj se vedro nasmiješila. Audra se sumnji čavo namrštila. Zvuk Dianinog upornog njuškanja postajao je sve glasniji. Hayley je stavila ruku na Dianino čelo i odgurnula joj glavu. - Prestani me njušiti. Odvratno je.  –  To je objektivna analiza - rekla je Diane, pokušavaju ći se suzdržati od smijeha. - Jesi li izgubila posao i napila se da zaboraviš poniženje i o čaj? Suz je brektala. Bilo je to veselo brektanje i da Audra nije bila toliko bolesna, Hayley je bila uvjerena da bi njezina prijateljica ve ć dobrano napala Suzino ponašanje.  –  Ne, nije se tako dogodilo.  –  Uostalom, ovo je dražestan mali šal kojeg nosiš oko vrata, Hay. - Audra je maramicom obrisala nos. - Mislim da ga još nisam imala priliku vidjeti. Hayleina ruka je poletjela prema vratu i brzo dotakla crni šal kojega je zavezala oko vrata u stilu pedesetih. - Hvala, Audra. Ne nosim ga često.  –  Aha, lijep šal, Hayley. - Suz je naglasila svaku rije č i sve su se okrenule prema njoj. - Bože, podsjeti me da nikad više ne obu čem kratke hlačice za ovako sparnog dana. Bedra mi se lijepe za vinil. - Nepristojno se promeškoljila i široko nacerila. Audra je zakolutala o čima. - Ti si sretnija i živahnija nego ina če, zar ne?  –  Da, jesam. Puno sam tužnija, naravno, jer tvoj savjet nije pomogao Hayley, ali sretnija sam i živahnija više nego ina če jer... moj jest. Audra je zinula. Hayley je uzdahnula. Karte će se otkriti. Cijela pri ča će se uskoro obznaniti, a Suz je bila jedina koja je već  sve znala. Hayley je požalila što Audru i Diane nije pozvala prije doru čka i sve im ispričala. Diane se uspravila. - To se dogodilo nakon što je Hayley izgubila posao? Dala si Hayley savjet i upalio je? Suz se lukavo zavalila u svoj stolac. - To čno tako.  –  Pa, ne znam može li se to baš nazvati savjetom - rekla je Hayley. - Bilo je to više jedno iskustvo. Od kojeg su mi se o či zbilja otvorile. Audra je dala sve od sebe kako bi izgledala blazirano, ali nije uspjela sakriti gnušanje. - Ne mogu shvatiti zašto je Suz tako podla - promrmljala je. Suz im se smjelo nasmiješila i zatim skinula šal s Hayleina vrata.  –  Suz, ne možeš samo tako... - Sad je bilo prekasno. Tri djevojke su zurile u njezin vrat, u njezinu šljivu srednje veli čine. Audra je vrisnula i pogledala Suz s -natjecateljskom straš ću.  –  Isuse Kriste, što si joj u činila? - pitala je Diane.  –  Pa, ja joj definitivno nisam napravila tu šljivu - odgovorila je Suz. Hayley je zakolutala o čima. - Onda sad mogu jednostavno sve ispri čati i završiti s tim. - I

36

učinila je to, ispri čavši im sve detalje, pa čak i Sergiov orgazam i pad na pod garderobe.  –  Dobro. Čekaj da vidim jesam li dobro shvatila - rekla je Diane, uzimaju ći komadić lubenice sa Suzinog tanjura - Suz te odjenula poput njema čke prostitutke, napila te i zatim gurnula u naru č je nasrtljivog Španjolca. - Ubacila je lubenicu u usta i s nevjericom pogledala Suz. Suz se usudila podi ći obrvu. - Haljina je bila bavarska. Ne njema čka. Postoji razlika. A ne znamo sigurno je li frajer uop će Španjolac. Audra se nelagodno promeškoljila na stolcu. - Ovo je ne čuveno. Zaista ne čuveno. Jadna Hayley.  –  Ma što jadna Hayley, nije ona uop će jadna. - Suz je odgurnula stolac, ljuljaju ći se na dvije stražnje noge dok se rukama pridržavala za stol. Uski topi ć  joj se podigao, otkrivaju ći pupak i veliku površinu gole kože. Hayley je zamijetila da se i kod Suz nešto doga đalo na ljubavnom planu, ali ona je nekako uspjela sakriti to. Sve je ovisilo o stavu.  –  Zar ti izgleda jadno? - govorila je Suz. - Zar izgleda nesretno zbog doga đaja u petak nave čer? Ja mislim da ne. Ja mislim da joj na licu vidim glupo cerekanje, eto što ja vidim. Hayley je otvorila usta kako bi progovorila. Zaista je na licu imala takav izraz, izraz glupog cerekanja. I bila je raspoložena pri čati o tome, ali Diane se prebrzo ubacila.  –  Izgleda kao da je preživjela lobotomiju.  –  Da, tako je - rekla je Suz. - A nije čak ni doživjela orgazam. Č ekaj ekaj samo malo.  Hayley se nagnula prema sredini stola. - Ljudi, ja sam ovdje. Nema potrebe da u trećem licu pri čate o mojim orgazmima.  –  Moramo li uop će pričati o njima? - promrmljala je Audra, lu đački se češkajući po licu.  –  Nije sramota ne doživjeti orgazam - rekla je Diane. - Ni ja ga ne doživljavam.  –  O, Bože - rekla je Audra, pogledavaju ći okolo po restoranu. Hayley je alarmantno podigla ruku. - Samo malo, ja nisam rekla da...  –  Već duže vremena nisi pokazala nikakav interes za seks i muškarce - rekla je Suz, obra ćajući se Diane. - Želiš li nam možda nešto re ći? Znaš, shvatit ćemo će, ipak smo sve napredne.  –  Ne. Ništa posebno. - Diane je slegnula ramenima. - Istina je, trenutno nisam koncentrirana na muškarce. Sad sam usredoto čena na vlastiti um. Suz je zakolutala o čima. - Pa, eto ti isprike. Diane je dobacila Suz ledeni pogled. - To nije isprika. Jedini muškarci s kojima sam trenutno u kontaktu imaju loš ten i samo me žele zbog mojih pozorno napisanih bilješki. Na njih mi se ne isplati trošiti vrijeme. Imam tek dvadeset pet i nepostoje ći seksualni nagon. Sad mi to još nije potrebno. Ti razumiješ što želim re ći, je li tako, Audra? Audra nije odgovorila. Zgražala se promatraju ći vlastito lice iz svakog mogu ćeg kuta na malom ogledalcu. Trenutno je mogla samo nekoliko puta glasnije uzdahnuti i pucnuti jezikom.  –  Zašto si onda uzela predmet iz seksa ako nisi uop će za njega zainteresirana? - pitala je Hayley.  –  Očito je da ću ga jednom iskusiti. I bolje mi je da budem spremna. Kad do đe taj dan, trebala bih znati što više o toj temi. Samo ne shva ćam što je tako velika stvar u tome ako u njemu ne ću uživati barem narednih deset godina. Ja čekam vrhunac. - Diane se nagnula na naslon stolca i prekrižila ruke, potpuno spokojno. S druge pak strane, Suz se doimala zgroženom zbog te ideje. - Planiraš deset godina  živjeti u celibatu?  –  Pa, nisam baš to čno odredila vrijeme. Samo sam razmišljala i shvatila da sam slu čajno u celibatu ve ć posljednje tri. Pa što onda zna či još desetak godina? Osim toga, ne polažem zakletvu. Dobacila je Suz zna čajan pogled i dodala: - Jednostavno ne ću biti opsjednuta time. Kad prije đem

37 

tridesetu i budem potpuno spremna, sve će biti mnogo bolje. Za sada, ako to baš budem željela, i sama se mogu pobrinuti za sebe.  –  Onda mi barem dopusti da ti poklonim svojih nekoliko Cosmo  primjeraka - rekla je Suz odmahujući glavom. - Ako ćeš se ve ć tako zadovoljavati, onda to barem čini ispravno. Hayley se umalo naglas nasmijala, ali ju je Audra pogledala podigavši jednu obrvu, spremna napasti bilo koga tko pokuša u ći u detalje 'samozadovoljavanja' 'samozadovoljavanja' za doru čkom. Zapravo, odložila je ogledalce i brzo se umiješala u razgovor. - Iskreno, Hay, jesi li ovako uzbuđena zbog onog ljubakanja sa Sergiom ili si doista nau čila nešto iz Suzine vježbe?  –  Obećavaš da se ne ćeš smijati? - pitala je Hayley.  –  Jasno da ne ću.  –  Zbog nje sam se tamo predstavila kako ina če nikad ne bih, znaš. I zato sam dobila veliko samopouzdanje. - Malo se zarumenila jer je bilo veoma teško priznati da je isprva imala vrlo nisko samopouzdanje, čak i prijateljicama koje su je poznavale jednako dobro kao ona samu sebe. Mislim, istina je da sam ve ćinu vremena bila pod krinkom, ali...  –  Nisi cijelo vrijeme - zamijetila je Suz. - Ustvari, uglavnom nisi bila. Samo si mislila da jesi. Periku si izgubila nakon otprilike sat vremena.  –  Točno. Da. Aha, dobro. Recimo samo da sam otkrila nešto što sam nazvala Teorija slinavog, uspaljenog psa.  –  Slinavi psi? - Diane je umirala od smijeha. - Definitivno mi je drago što nisam bila tamo. Koja je bit svega toga?  –  Zaključak ove teorije govori da muškarci ne moraju donositi toliko puno odluka koliko smo mi smatrale. Mislim da se tu radi o strahu.  –  Zanimljiv zaključak - rekla je Diane. - Kao što se kaže: 'Muškarci imaju prednost u mogućnosti izbora, a žene samo mo ć odbijanja.'  –  Točno tako! Muškarci jednostavno nisu strašni onoliko koliko mi mislimo da jesu. Mi smo im dopustile tu mo ć  nad sobom, a nismo trebale. Svi su uglavnom isti, s istim instinktima, refleksima i potrebama. Čak i oni zgodni. Sve su razmislile o tom zaklju čku i na kraju je Suz klimnula kli mnula glavom u znak slaganja. Konačno je Audra zavidno rekla: - Pa, to je razumnije nego što sam o čekivala. - Ali potom se zakašljala, ispuhala nos i mahnito po češala po vratu.  –  Isuse, Audra, pretvarala li se ovo u osip? Ne ćeš valjda dobiti osip zbog mene, je li tako? Audra je razroga čila oči i iz torbe izvadila puder u zlatnoj kutijici s malo ve ćim ogledalom. O, Bože, u pravu si. Mrlje se pretvaraju u osip. Ovo je previše. - Žvakala je donju usnu i dodala: Želim da ideš do Brune. Molim te, Hay. Zaista želim doprinijeti.  –  Tko je sad Bruno? - pitala je Hayley.  –  Bruno Maffri. On je Audrin osobni trener - objašnjavala je Diane. - Specijalist tehnike uspješna-vizualizacija. uspješna-vizualizacija. Prili čno je dobar. Pomogao mi je prebroditi krizu. Bio je mnogo jeftiniji od  jednomjesečnog tečaja predostrožnosti. Suz se naslonila bradom na dlan, promatraju ći Audru kako se mršti na osip. - Ti jednostavno ne možeš podnijeti da ja imam za ponuditi više od tebe. Audra je pogledala u Suz, jadno zastenjala, bacila ogledalo nazad u torbu i podigla ruke u znak predaje. Raširila je maramicu na stol i potom naslonila glavu na prekrižene ruke. Mrmljaju ći, rekla  je: - Oprosti, Suzy. Samo sam ljubomorna. Znaš kako mrzim gubiti. gubiti.  –  Ljudi, ovo nije nikakvo natjecanje. - Hayley je tren gledala jednu, a tren drugu djevojku. Ovo je moj život. Gledaj, Aud, znaš da cijenim to t o što mi želiš pomo ći, ali izgleda da stvar po činjem uzimati u svoje ruke.

38

Audra je umjesto odgovora glasno ispuhala nos. Hayley se trgnula na taj zvuk i rekla: - Možda bi taj termin trebala zadržati za sebe.  –  Mislim da Bruno nije sposoban riješiti ovo. Moram oti ći kod nekog drugog. Nekoga tko se specijalizirao za napetost. Molim te, idi ga posjeti. Ali Hayley se jutros osje ćala drsko samouvjereno. Trebao joj je cijeli dan da se oporavi od mamurluka i sad je potpuno mogla po četi cijeniti vlastiti uspjeh od petka nave čer. - Hvala ti, ali mislim da će ubrzo proći. Ovo je uzrokovalo napadaj kašlja. - Molim te, idi k njemu, Hay. Ha y. Smatraj to poja čanjem. A čak i ako imaš osobni dio pod kontrolom, još uvijek ti treba posao. Hayley je zatresla glavom i bacila na stol svoju zgužvanu maramicu. - Hvala, ali idem do sajma u Exploratoriumu. Sigurno ću pronaći nešto. Osim toga, psihijatri me nikad nisu zanimali.  –  Dobro, ali ovo je nešto druk čije. On nije profedionalni psihijatar - objašnjavala joj je Diane.  –  O, pa zbog toga se sad osje ćam puno bolje. - Hayley je odgurnula svoju praznu šalicu. Hvala ti, stvarno, ali ne, ne hvala. Suz je veselo udarila šakom po stolu. - Žao mi je, Audra, ali to je to. Hayley ide sjajno pod mojim tutorstvom i mislim da ćemo se i dalje držati toga. Zapravo, ve ć sam osmislila i drugu fazu plana.

39

7.

Da, tako je i bilo, nije bilo vremena za dosadu. Suz je nazvala dva dana kasnije. - Vrijeme je za akciju. Idemo na pogreb Freda Learyja.  –  Kako deprimiraju će.  –  Nije deprimirajuće. To je prilika da uspjeh iz  Beer Gardena pretvorimo u trajne rezultate. Dobro će ti doći.  –  Ne vidim kako. Pri čamo o pogrebu, ne o jutarnjem džogingu.  –  Meni se uvijek lijepe stvari doga đaju na pogrebima. Tamo ima puno slobodnih muškaraca koje treba utješiti. Možemo primijeniti ono što smo nau čile u petak.  –  Sigurno se šališ.  –  Jesam li ti prije naštetila? Hayley nije odgovorila. Istina je bila da ona silno želi iza ći iz kuće. Cijeli dan je provela zavaljena na crnom IKEA kau ču umotana u ugljeno sivi, prugasti prekriva č  i gledala svoj crni televizor. Uglavnom sivkasto okruženje po čelo je djelovati deprimiraju će čak i na nju.  –  Gledaj, u novinama piše da Fredov pogreb po činje za sat vremena. Do ći ću po tebe. O, i obuj neke slatke štikle. Trebat će ti nešto što će ti lijepo istaknuti listove. Dobro? O, i vidi možeš li pronaći nešto crno za odjenuti. - Suz se nasmijala i spustila slušalicu. Hayley je uspjela prona ći crnu haljinu s naramenicama koja je bila privla čna, ali ipak primjerena prilici, uz koju je dodala crnu pletenu torbicu i crne sandale s debelim potplatima. Imala  je dovoljno vremena da napravi originalnu frizuru i nabaci nešto šminke prije nego što Suz stigne i zaškripi pokraj rubnika na cesti ispred njezine zgrade u svom ogromnom zelenom brodu iz sedamdesetih, Chevroletu, kojega je od milja zvala cruiser. Kad je otvorila vrata automobila, Hayley je odmah prepoznala miris od petka nave čer, iako se zapravo uop će nije mogla sjetiti vožnje do ku će. Pogledala je na stražnje sjedalo. Izgledalo je neurednije nego ina če, ali ništa nije komentirala, budu ći da je vožnja bila besplatna. Audra je cruiser  zvala 'zahodska jama na kota čima'. Diane pak 'kotrljaju ća Petrijeva posudica'. Hayley ga je zvala 'bolje nego ništa', jer je mrzila voziti sama do grada. U tome nije bilo ni čega ni približno zadovoljavaju ćeg. Uznemirivalo je svih pet osjetila. Čovjek nije želio biti vi đen u tome. Nikad. I ne samo to, ta se stvar nije mogla ni parkirati. Nakon mučne vožnje ulicama San Francisca, što je uklju čivalo i nemogućnost silaska s Market Streeta punih petnaest minuta, vožnja ne jednom nego dvjema jednosmjernim ulicama u pogrešnom smjeru i gotovo gaženja cijele kineske obitelji od osam članova na križanju Broadwaya i Columbusa, Suz je dovezla cruiser  na mjesto pokraj hidranta. Mislila je da će s njima biti sve u redu zbog Hayleine nove 'veze' u policiji. Izašle su iz auta i prešle pola ulice prije nego što su pobjegle sa strašne vanjske vru ćine, ušavši u ipak malo humaniju, ali isto tako strašnu unutrašnju vru ćinu u crkvi St. Elton's of Divine Oneness and Heavenly Togetherness. Suz se obrisala rukom. - Ako ima Boga, čovjek bi pomislio da će barem On uspjeti potegnuti

40

veze i u svoj dom uvesti klimu.  –  Suz, sv. Elton's je homoseksualna, katoli čka New Age crkva sa sve ćenicima transvestitima. Vjerojatno Mu nije među prvima na listi prioriteta. Hayley je pogledala okolo. Mala crkva je bila prepuna ljudi, što je bilo čudno zbog Fredova prilično nedruštvenog ponašanja. Ona je bila jedina osoba s posla koju je vidjela, ali s druge strane, možda samo nije volio ljude s kojima je radio. Nije ga zato mogla ni kriviti. Na misu je došlo najmanje četrdeset ljudi koje Hayley nikad prije nije vidjela. Ve ćina njih je, čini se, držala... je li to ono što je ona mislila da jest? Da, tako je. Četrdeset ljudi je u rukama držalo male origamije. Origami? Suz i Hayley su razmijenile poglede. - Trenutno proživljavam scenu iz  Zone sumraka, a ti? - pitala je Suz. Hayley je samo klimnula glavom. A potom: - O, mili Bože. Pogledaj ti ovu platnenu torbu.  –  Društvo za slaganje papira iz sjeverne Kalifornije. Pa, ovo je nešto druk čije. - Suz je napravila grimasu i uvukla se u najbližu slobodnu klupu. - Misliš li da će ponuditi pladanj s vo ćem ili tako nešto? - Stišala je glas do glasnijeg šapata. - Od pogreba ogladnim. Ti ne ogladniš?  –  O, mili Bože... o, mili Bože.  –  Počinju - rekla je Suz. - Izgleda će da se ovdje moliti.  –  Suz... Suz. Uzela je molitvenik i otvorila ga kako bi prekrila usta. - Što je s tobom? Hayley je pokušala progutati, ali usta su joj se potpuno osušila. - O. Mili. Bože. - To je bilo sve što je uspjela izgovoriti.  –  Što je?  –  Ššš! - Hayley se spustila niže, uvukavši se u klupu.  –  Tiše. - Što je?  –  To je on. Mislim da je on. - Suz je djelovala zapanjeno sve dok Hayley nije dodala: Inspektor. Onaj s kojim sam... znaš. Ali nisam sigurna. Ne. Neeeee... nije. Čekaj! O, mili Bože, to  jest   on. Mislim. Dobro, pokazat ću ti gdje je, ali nemoj odmah pogledati. - Hayley je maknula molitvenik u stranu i glavom pokazala u smjeru gdje je sjedio muškarac, na lijevoj strani, dvije klupe ispred.  –  Suz! Rekla sam ti da ne gledaš odmah. Možeš li biti malo suptilnija?  –  Želiš da  ja  budem suptilna? Ti izgledaš kao da si vidjela duha. - Suz je iskrenula vrat. Uglavnom, nemam pojma o kome pri čaš. Šešir one žene je veli čine malog djeteta. Ništa ne vidim. Kažeš da je Velika kita ovdje?  –  Nisam sigurna, ali mogao bi biti on. Onaj frajer. Onaj u bijeloj košulji... i mislim da ima kravatu... iz ovog kuta, veli čina njegovog torza se čini na mjestu. - Hayley je podigla ruke pokazujući po zraku prema sje ćanju veličinu i širinu njegovog torza. Žena na klupi pored nje prljavo ju je pogledala.  –  Hej! Evo ti šanse. - Suz je laktom trknula Hayley. - Ljudi se ve ć ustaju odati svoje po časti. Možeš pobliže pogledati tog tipa dok Fredu budeš govorila koliko ti je žao što ga nisi više cijenila. Hayley ju je namjerno ignorirala i zatim promrmljala: - Pitam se zašto je ovdje...  –  Vjerojatno da Fredu kaže koliko mu je žao što ga nije dovoljno poštivao.  –  Začepi. Ti bi mi trebala biti podrška sada kad te trebam.  –  I jesam. Pomo ći ću ti da prođeš kroz ovo. Sad želim da se ubaciš u red. Oti ći ćeš tamo gore i odati Fredu po čast. I na putu do tamo želim da vrrrlo nonšalantno nakreneš glavu i možda odglumiš da brišeš suzu. - Suz joj je pokazala tehniku. - Dok to činiš, možeš pogledati frajera i provjeriti je li to on. Kad kona čno ustanovimo da je to ipak on, onda ćemo smisliti sljedeći potez. Jesi li

41

razumjela?  –  Da obrišem suzu? - Hayley je napravila grimasu. - Isuse, Suz, hladna si. Jadan Fred.  –  U čemu je problem? Vrlo je jednostavno. Pa nije Fred ovdje prisutan da može suditi. Više bih se zabrinula za to koliko si u posljednjih trideset minuta uzaludno spomenula Božje ime, da i ne spominjem zadnja tri dana. Što može krenuti po zlu? Da, zaista. Što može krenuti po zlu? - Čekaj. Nemam papirnatu sitnicu da stavim u Fredov lijes.  –  Molim?  –  Svi ovi ljudi u rukama drže slatke male životinjice od papira. Ne mogu oti ći do njega bez ičega. Suz je nestrpljivo presložila Haylein pogrebni program od četiri lista, izravnala ga i nevjerojatnom brzinom napravila realisti čnu minijaturu F-16 Falcona. - Evo ti.  –  Opa. Baš si čarobnjak. - Hayley je uzela avion i po čela se povla čiti po klupi prema izlazu, ali u zadnjem trenutku se okrenula prema Suz. - Što da radim ako je to on? - izvalila je.  –  Poradit ćemo na tome kad se vratiš. - Suz je položila ruku na Hayleina le đa i pogurala je. Hayley se nagnula naprijed i ustala, zatim se progurala do središnjeg reda proklinju ći ovu situaciju. Nasmiješila se ljubazno, ali ne i previše veselo, kao što i prili či pogrebnim okolnostima, proguravši se u red izme đu vrlo zgodnog muškarca koji je u ruci držao origami u obliku rimskim zaprežnih kola i žene s manje impresivnim origamijem u obliku medvjedi ća. Hayley je, osje ćajući se glupo, brzo rukom prekrila svoj avion. Kako se red pomicao naprijed prema Fredovu lijesu, stigao je i trenutak u kojem je Hayley bila usporedno s klupom na kojoj je sjedio misteriozni muškarac. Pogledala je iza u Suz koja joj je mahanjem ruke pokazala da ustraje u namjeri. U znak kompromisa, Hayley je lagano nakrenula glavu i glume ći obrisala se ispod oka, što je izgledalo više kao da briše maskaru nego suzu. A čak i uz to, njezin pogled se činio najsuptilnijim na svijetu i definitivno je napravila kontakt očima. To je bez sumnje bio Grant Hutchinson. Srce joj je posko čilo i samo je nastavila gledati u njega. Sad je stigla do kraja Fredova duga čkog lijesa. Lijes je bio zatvoren i Fredova fotografija je stajala na postolju. Vrlo uzrujan, nizak čovjek koji je stajao ispred tipa s origamijem u obliku rimskih zaprežnih kola uzeo si je malo više vremena kako bi popri čao s Fredovom fotografijom, tako da je Hayley imala malo viška vremena za analiziranje. Iskoristila je to vrijeme neprestano zure ći u Granta, pokušavaju ći pogoditi o čemu trenutno razmišlja. Nadala se da je pogriješila, zato što je u završnoj fazi čini se i on gledao u nju na na čin na koji dečko gleda najnepopularniju djevojku u osnovnoj školi i pita je za ples kako bi je osramotio pred svojim prijateljima. Bilo je to vrlo obeshrabrujuće. Red se pomicao prema Fredu i Hayley je iskora čila, još uvijek gledaju ći u Granta, noge su joj ostale stajati na mjestu, samo joj se gornji dio tijela pomicao prema naprijed. Da ne bi pala, morala je ispružiti ruke i zgrabiti aranžman od ljiljana koji je pao s lijesa zajedno s prekrivačem koji se nalazio ispod. Zvukovi molitve su nakratko zastali dok je Haylein jauk odzvanjao velikim prostorom. Čula se samo jedna struna koju je držao orguljaš paraliziranim rukama. Svi su pogledali gore, slijedeći papirnati avion koji je izletio iz Hayleine ruke i sletio na pod na samom kraju crkve. Hayley je o čekivala najgore, a doživjela je da joj svih četrdeset prisutnih ljudi spontano zaplješće.

42

Možda joj je stvarno Bog pomogao, jer bi u suprotnome bila prava katastrofa kao i na svakom drugom pogrebu. Teško za povjerovati, ali nalazila se na pogrebu s jedinom osobom koja može shvatiti njezinu nezgodu kao neku vrstu priznanja. Kad su ljiljani i prekriva č  pali s lijesa, Hayley ih je kona čno pustila iz ruku i polako se uspravila. Uspjela se slabašno nasmiješiti ljudima oko sebe, zatim se okrenula i podigla prekriva č i cvijeće i stavila ih na njihovo mjesto, popravljaju ći polomljene ljiljane što je bolje mogla. Pogledala je Suz, traže ći od nje neki mig, ali njezina najbolja prijateljica je sad bila potpuno skrivena iza programa i zato je Hayley samo progutala knedlu i okrenula se prema Fredu. I umalo srušila njegovu fotografiju. Opa.  Hayley se povukla korak unazad i zaškiljila. Fotografija nimalo nije nalikovala Fredu. Vjerojatno zato što je to bila fotografija iz školskog godišnjaka. Hayley je polako s haljine obrisala tragove ljiljana, pokušavaju ći sabrati misli.  Dobro. Ovaj, bok, Fred. Bože, um, nikad te prije nisam vidjela u odijelu s kravatom. Odli č no izgledaš i ne govorim to samo zato... Dobro. Samo sam ti željela re ći da ne bih željela da misliš kako te nisam dovoljno cijenila kad si umro jer smo onaj policajac i ja... pa, znaš ve ć što. Stvarno, bila je to samo jedna od onih č udnih situacija. Nema nikakve veze s našim prijateljstvom. Da. Tako  je. Pa, sada smo poprili č no daleko jedno od drugoga. Prinijela je prste usnama i zatim ih prislonila na Fredovo sjajno srednjoškolsko čelo. Hayley se brzo udaljila od lijesa i krenula prema kraju reda. Nije mogla odoljeti, morala je krajičkom oka pogledati Granta. A možda to nije imalo nikakve veze s postojanjem Boga ili ne. Možda je to samo bio Fredov način na koji joj je rekao da zna kako ga nije željela uvrijediti. Ali stvari su se upravo tada po čele popravljati jer, ne samo da je Hayley uspješno izbjegla javno poniženje, ve ć je Grant Hutchinson gledao ravno u nju s podignutim obrvama i širokim osmijehom na licu. Pa što ako se to moglo interpretirati osmijehom zbog nevjerice. Kad je Hayley kona čno došla do sigurnosti svoje klupe, uvukla se pokraj Suz, čekajući da ostali prisutni odaju Fredu po čast. - Definitivno je on. Jesi li primijetila da smo se pogledali? Mislim da me želi. Suz joj nije odgovorila. Činilo se da pregledava ljude u potrazi za ne čim... ili nekim. - Tip s rimskim kolima. Stajao je ispred tebe u redu. Jesi li vidjela kamo je otišao? Hayley je zauzvrat ignorirala njezino pitanje. - Misliš li da je Grant došao ovamo mene vidjeti? Suz je odmotala svoj program i po čela se njime brisati ispod ruku prije nego što ga je zgužvala i ubacila u svoju torbicu. - Mogu će.  –  Znala sam da najprije trebam poraditi na rješavanju ljubavnog problema. Bila si tako u pravu. Puno je lakše. A njegova nazo čnost je očito neki znak. Pozvat ću ga van. - Hayley je znatiželjno pogledala Suz. - Ozbiljno, jesi li znala?  –  Jesam li znala, što? - odgovorila je Suz odsutno, još uvijek pogledom prelaze ći po crkvi.  –  Jesi li znala da će biti ovdje kad si me odvela u  Beer Garden? Rekla si da se dobre stvari uvijek događaju na pogrebima. Je li ovo namještaljka? Suz je ustala. - Ovo je bila vrlo lijepa misa. - Pogledala je okolo i obrisala stražnji dio svojih traperica. - Zbog čega misliš da je dobro što je on ovdje? Možda još uvijek istražuje Fredovu smrt. Hayley se nasmijala, ali Suz je samo slegnula ramenima i njezin osmijeh je iš čeznuo. - Ne govoriš mi valjda da je ovo samo dio njegove istrage?  –  Zašto ga jednostavno ne odeš pitati? Ve ć si odlučila pozvati ga van. - Izgovorivši to, Suz je izašla iz reda i krenula prema kraju crkve. Stala je pokraj zadnje klupe i sagnula se, promrmljavši nešto u uho frajeru s rimskim zaprežnim kolima. Ustao je i slijedio je do najbliže ispovjedaonice, o čito pristavši na davanje

43

instrukcija kako preslagivati papir u razne oblike. Hayley je teško progutala, poluimpresionirana, poluobeshrabljena. Zbog Suz se taj muškoženski odnos čini tako lakim.  Zapamti, Hayley, iznutra su svi slinavi, uspaljeni psi, oni su na biranju. Nemaš se č ega bojati. On te želi. Samo to možda trenutno još ne zna. Ljudi su se ve ć kretali prema izlazu. Hayley je došla u napast popeti se na klupu i potražiti Granta u mnoštvu ljudi, ali to joj se činilo nepriličnim. Umjesto toga je slijedila masu, odlu čivši čekati njegov odlazak. Pojavio se na vratima crkve nekoliko trenutaka kasnije. Hayley je zadržala dah. Tu je bio, inspektor Grant Hutchinson, i gledao ravno u nju. Ne onako kako ju je gledao u kuhinji firme... Samo malo... Hayley se dobro pogledala, ali sada je sve bilo na svom mjestu. A kad je ponovno podigla pogled, kretao se direktno prema njoj. Hayley je fascinirano gledala dok je onaj osje ćaj slow motiona opet oživljavao i činilo se da su ostali ožalošćeni dalje od njega, kao da mu se mi ču s puta dok joj je prilazio poput igra ča obrane u ragbiju... ne nije bilo tako. Možda poput obrambenog igra ča ragbija koji je nekad išao na satove baleta. Č ekaj. Samo malo! Trebala bih te pozvati van. Trebala bih ja tebi pri ći. Hayley je divlja čki pogledala oko sebe, potpuno dezorijentirana, nadaju ći se da će ugledati Suz. Možda Suzin bezvezni komentar o njegovoj nazo čnosti zbog obavljanja dužnosti i nije tako pogrešan. Uistinu, frajer i nije stvarno preklinjao za Haylein ku ćni broj telefona kad su se zadnji put vidjeli. Kad malo bolje razmisli, nije je tražio nikakvu osobnu informaciju, a budu ći da više ne radi u New Economy Mouthpeaceu, Fred bi mogao biti jedini razlog zbog kojega je on ovdje. Odjednom je Hayley iz nervoze prešla u uspani čeno stanje. Onakvu vrstu uspani čenog stanja kada osoba zna da nije u činila ništa loše, ali tako đer zna da bi se to nešto moglo protuma čiti kao da  jest. Refleksno se povukla nekoliko koraka unatrag i udarila petama o zid dvorišta dok se Grant nastavljao kretati prema njoj, izgledajući poželjno onoliko koliko se to moglo izgledati na pogrebu. Pa, ako je ne će uhititi, definitivno će ga pozvati van.

44

8.

 –  Samo

želim nešto razjasniti - izvalila je Hayley, zarumenivši se poput glupa če. - Nisam ubila

Freda. Grant je zaštitio oči od sunca i rekao: - Sretan sam što to čujem, vjeruj mi. Nastala je čudna kratkotrajna stanka, a Hayley je mislila da je mora popuniti. - To čno. Pa, samo sam mislila da je najbolje odmah sve re ći. Ni ja kao niti bilo tko koga poznajem nismo željela vidjeti Freda mrtvog. Ho ću reći, samoubojstvo, to ve ć shvaćam. Poznajem hrpu ljudi koji rade u tim malim sobicama i žele se ubiti... Grant se nasmijao osmijehom s reklama paste za zube. Nervozno se povukla korak unatrag, zaboravljaju ći na zid iza sebe. Peta joj je lupila o beton i skoro je pala, ali Grant ju je uhvatio za lakat. Hayley se zarumenila i pokušala zanemariti ovaj sramotni prizor tako što je samo nastavila s razgovorom kao da se ništa nije dogodilo. - Da. Uglavnom, govorila sam, stvar je u tome da Fred, um, bio je strašno pedantan, što se ti če našeg vodi ča i gramatike u njemu. Osobno, mislim da malo kreativnosti nikome nije naškodilo, ali Fred, ne, nije želio nikakve vanjske crtice. Mislim, to je bilo nešto zbog čega bi on mogao postati čak i nasilan. Ne šalim se. Shvatila sam da to ima u sebi kad mi je poslao jedan e-mail cijeli napisan štampanim slovima. I zato me ne bi iznenadilo da  jednostavno više nije mogao podnositi sva čije uporno korištenje tih crtica u rije čima... Zaista je bio neobi čan tip... Grant je samo stajao, slušaju ći je kako pri ča, s nakrenutom glavom i prekriženim rukama te je konačno nakon nekog vremena shvatila da samo brblja. Vrijeme je za smirivanje.  –  Mislim, oduvijek sam znala da voli papir, ali nisam pojma imala da je bio dio ove origami kulture. Pa, to nije posve to čno. Prošlog Boži ća mi je poklonio ždrala od papira. Ali nisam znala da se on osobno bavi... origamijem. Zaista, zapanjuju će je što sve saznaš o osobama kada... ovaj... umru. Upravo kad je izgovorila rije č 'zapanjujuće', Grantova ruka se podigla i ispružila pokraj nje, a kad je rekla 'umru', podbo čio se njome na zid pokraj njezina uha. Spustio je glavu i veoma joj se približio.  –  Govoriš da se Fred Leary možda ubio zbog gramatike? - Usta su mu se trznula. Hayley je progutala knedlu i slabašno rekla: - Ili je možda umro prirodnom smr ću? -  Bože. Kako strašno.  –  Doimaš se nervoznom. Nisam te htio u činiti nervoznom.  Misli da se doimam nervoznom. Da, nervozna sam, kreten č ino. Utroba mi se raspada. Nemam  pojma što više osjećam. Sa slobodnom rukom Grant je iznenada prošao kroz Hayleinu kosu. Morao joj je biti veoma blizu da bi to napravio. - Pahuljasto. Pahuljasto je toč no. Moj mozak je pahuljast.   Hayley je primijetila da nije uzmakao kad je prstima prešao preko njezinih. Hayley je obrisala znojne dlanove o haljinu.

45

Bože, kako se netko može navu ći na takvog frajera? Definitivno ga je željela. Jasno, prije nekoliko dana sama je sebi dokazala kako ti nije nikakav problem. Kad bi barem sad imala onu zelenu haljinu... možda čak i ne haljinu. Zadovoljila bi se i s onom perikom. Ili cicama - čak bi i njih ponovno nosila.  Ne mogu ovo sama izvesti. O, prestani. Saberi se. Ispustila je dah koji je predugo držala u sebi i zatim rekla: - Pa, lijepo te je ponovno vidjeti.  –  Da, ovdje sam poslovno. - Namignuo joj je.  Zašto namigivanje? Zašto namigivanje! Suz, gdje si... što mu zna č i to namigivanje? Čini se da čeka nju da nešto kaže ili uradi - Prizna? Što? - i tišina se produžila. Grant se odgurnuo od zida i položio dlan na njezino rame, ali vrlo nježno. Bio je to neprijete ći pokret, ali ipak kontroliraju ći. Mogla je osjetiti da se kre će u tom prostoru - prostoru gdje su hormoni susretali vrućinu i gdje su se doga đale smiješne i ponižavaju će stvari. Nije to bio prostor u kojem je zaista željela biti. Jer ne pristaje na ništa manje od seksa u krevetu. Nema šanse da će se dogoditi slučajno, neobvezatno hvatanje u ispovjedaonici ili bilo kojem drugom vertikalnom prostoru, ne, nema šanse. Pročistio je grlo. - Želio sam ti se ispri čati za svoje prošlotjedno neprofesionalno ponašanje. Ti si očito bila u šoku, a ja sam iskoristio situaciju. Moje ponašanje se reflektira na čitavu policiju San Francisca i zaista sam pretjerao.  Jooooooj. Hayley se topila. Kako je to slatko? - Zna či, nećeš me uhititi?  –  Neću. - Nasmijao se. Hayley se ugrizla za donju usnu i pogledala Granta. - Ne ćeš me ni na koji na čin ispitivati o Fredovoj smrti?  –  Sada neću. - Nasmijao se. - Nemam dovoljno vremena.  –  Znači ispričavaš mi se. - Tako je. Trebala bih ga pozvati van. Odmah. Sada. Ovo je bilo previše dobro da bi bilo istinito. Muškarac koji se ne boji re ći 'oprosti'. Kao da sam pronašla Sveti Gral.  –  Isprika prihvaćena. - Hayley mu je uzvratila osmijeh. - Da i ne spominjem, ti si za sve bio kriv. - Upravo je pomislila da je skupila hrabrost nastaviti s time i kona čno ga pozvati van kad je pokvario cijelu situaciju nakrenuvši glavu i navlaživši usne. Hayley je širom otvorila o či.  O, mili Boze, poljubit će me. Gleda mi usne. To je klasi č ni indikator. Isuse... č ekaj malo. Ne možeš nekoga poljubiti na pogrebu. Jednostavno ne možeš. Ustvari, ni ne želim izaći s frajerom koji na pogrebu želi poljubiti djevojku. To je definitivno neprihvatljivo. Baš me briga što Suz misli o tome. Ali zatim se Grant malo odmaknuo i pogledao na ru čni sat. Namrštio se i povukao korak unazad. - Prokletstvo.  Hej! Samo malo. Što je sad ovo? Preplavljena razo čaranjem, Hayley je suzila o či i sumnjičavo ga pogledala. Ako ve ć  s njim nije uspjela do ći do kraja, onda ga je barem mogla optužiti za zadirkivanje. Nije se činilo da je Grant bio dirnut njezinim izrazom lica. Izvadio je nov čanik iz stražnjeg džepa i izvukao dvije posjetnice. Obje ih pružaju ći prema njoj, rekao je: - Moram i ći. Mogu li dobiti tvoj kontakt broj ? Kontakt broj? Zar je mogao smisliti manje romantičan način da je pita za telefonski broj? Hayley je prevrtala po dnu torbice i kona čno izvadila olovku. Napisala je svoj telefonski broj na jednu posjetnicu i predala mu je nazad bez ijedne izgovorene rije či.  –  Drago mi je da smo sve razjasnili. Vidimo se. - Potom se okrenuo i izašao iz dvorišta na ulicu.

46

Hayley ga je promatrala dok je odlazio i zatim prislonila dva prsta iznad desnog oka, gdje je zaglušna bol dostizala svoj vrhunac. Da nije tako zbunjena, bila je sigurna da bi se osje ćala jadno. Nečiji lakat joj se lagano zabio u rebra. Hayley se okrenula i mogla je samo zakolutati o čima ugledavši Suz kako gura košulju u traperice.  –  Ovo je izgledalo obe ćavajuće - rekla je Suz oduševljeno. Hayley je o čajno zatresla glavom. - Greške su po činjene. Nisam posve sigurna što se dogodilo, ali imam razloga vjerovati da, izme đu našeg prvog susreta i ovog trenutka, on misli da sam lagano poremećena nimfomanka s ubila čkim instinktima. - Prošla je prstima kroz vrhove kose koje je on maloprije dirao. - Nisam željela takav efekt. Ne znam želi li moj telefonski broj zbog izlaska ili zbog daljnje policijske istrage. Suz se nacerila. - Baš kao što je Audra rekla, 'ubojstvo i seksualna intriga'. Zadivljena sam. Hayley je gun đala. - Uozbilji se. Trebala sam te. Stvarno sam te trebala. Nisam ga pozvala van i postala sam nervozna, a kad sam te potražila, nije te bilo i zato sam po čela brbljati i sad ne znam  jesam li mu privlačna ili ne. Suz je poprijeko pogledala Hayley i ovila ruke oko prijatelji činih ramena. - Ozbiljna si, zar ne? Nisi ga pozvala van? Hayley je slegnula ramenima i nogom udarila u tlo. S rukama na bokovima, Suz je zinula, gledaju ći u Hayley. - Ali rekla si da si spremna. Otišle smo u  Beer Garden, odmah si shvatila neke stvari, oslobodila se i potom mi rekla da si spremna! A on je zatražio tvoj broj telefona. Istrgnula je posjetnicu iz Hayleine ruke i zagledala se u nju. - O, Bože. I dao ti je svoj broj telefona. Što ti želiš, koliko ti jadnik još mora davati do znanja nešto što je posve o čito?  –  Nije bilo očito - rekla je Hayley prkosno. - Rekao je 'kontakt broj', a ne 'telefonski broj'. A to  je njegov kontakt broj iz ureda, nije mu na posjetnici privatni broj telefona, i budu ći da nisam pojma imala je li mi ga dao zbog privatnih ili poslovnih razloga, ne će mi puno koristiti.  –  Audra će u ovome stvarno uživati - uzdahnula je Suz. - Pogledajmo stvari s vedrije strane. Dao ti je svoju posjetnicu i, ako želiš, možeš iskoristiti Freda kao ispriku da odeš do policijske postaje i razgovaraš s njim.  –  Jesi li ti poludjela? Ne mogu samo ušetati u policijsku postaju i pitati ga. Nema šanse. Nikakve šanse. Čudnim glasom koji je zvu čao sumnjivo kao da je pokušala suspregnuti smijeh, Suz je rekla: Dobro, ali gledaj to ovako. Samo idi do tamo i raspituj se za Freda i ako dobiješ pozitivne vibre da  je zainteresiran za tebe, još uvijek ga možeš pozvati van. Da izbjegne čisti očaj, Hayley je istog trenutka kad se vratila doma s pogreba nazvala Audru da joj dogovori sastanak s Brunom Maffriem. Bila je prilično zadovoljna sobom što je taj problem kona čno uzela u svoje ruke i po čela razmišljati o njegovu rješavanju. Besplatna terapija, besplatan ru čak, mnoštvo slobodnog vremena; koja bi to budala odbila? Ponestajalo joj je ideja. Ili još bolje, njezinim prijateljicama je ponestalo ideja. I tako se sutradan našla u Audrinom elegantnom uredu gdje je jela kinesku hranu. Zgrada Humbert&Quigley nalazi se u centru San Francisca u prestižnom Spear Tower kompleksu pored mora. Cure u njezinom okruženju bi se mnogo bolje osje ćale kad bi Audrin nevjerojatni poslovni uspjeh u tim ranim godinama mogle pripisati činjenici da je u startu bila u prednosti jer je diplomirala dvije godine prije njih. Ali Audra je mogla kilometrima daleko namirisati novac i bila je

47

dovoljno pametna da se na đe u pravo vrijeme na pravom mjestu kad su ulaga čke kompanije trebale što više ljudi koji bi se brinuli za protok novca u i izvan ekonomije. I to je objašnjavalo zašto je Audra imala veliki ured na trideset drugom katu s prozorom koji je gledao na Bay Bridge. Sjedila je za svojim golemim radnim stolom od mahagonija i jela zadnju trećinu kutijice chow meina s crvenim lakiranim štapi ćima. Izgledala je mnogo bolje, unato č  debljem nego ina če sloju pudera na licu. Hayley je pretpostavila da je osip uglavnom prošao, ali Audra nije pri čala o tome. Bila je uobi čajeno zadovoljna sobom, što je zna čilo da se mnogo bolje i osje ćala. Hayley je plasti čnom vilicom ugurala u usta zalogaj govedine s brokulom i pogledala okolo po uredu dok je žvakala. Teško je reći što je bilo impresivnije, skupocjene sitnice ili činjenica da je Audra bez problema uspjela štapi ćima jesti tako brzo a da nije zaprljala svoj divni kostim. Audrin sivi kostim s hla čama bio je strog, čak je nalikovao na muško odijelo. Ali one visoke potpetice i savršena bijela košulja s dubokim dekolteom... pa, bila je uistinu sjajna, u svom elementu. Prava kraljica, razbija čica.  Zašto ja ne mogu biti takva?  –  Stvarno mislim da ne bi trebala primati savjete od Suz. Znaš da je volim, ali zaista, Hayley. Budimo iskrene. - Audra je s dva prsta dotakla sljepoo čnicu i zastenjala.  Nije baš posve tako.  –  Ne znam - uzdahnula je Hayley. - Čini se da ne mogu pohvatati stvari. Mislila sam da samo trebam odlučiti promijeniti život pa će se stvari popraviti. No, unato č velikom trudu, izgleda da sve veoma brzo juri nagore.  –  Nije istina. Pa, pretpostavljam da je gubitak posla loš znak, ali situacija s policajcem, potpuno iskreno, još nije došla do vrhunca. U tome vidim potencijal. Hayley se zagledala u svoju kutijicu s hranom i po čela kopati po jelu kako bi došla do najsočnijih dijelova. - Ne razumijem, trebala sam zauzeti stav i pozvati ga van. Prije manje od dvadeset četiri sata sam istrenirana da izvedem nešto sli čno, ali nisam uspjela. Audra se kratko nasmijala. - Bez uvrede.  –  Ha-ha. Izgleda da nemam ono što treba. Odredila sam ta dva cilja. Odlu čila sam da želim povišicu i dečka i najbolje što mogu u činiti jest ostaviti jedan cilj da lebdi u nejasno ći dok je drugi totalno propao. To nije nikakav napredak.  –  Pa, vidjet ćemo što možemo u činiti u vezi toga. - Oprezno je odložila štapi će na ubrus raširen na stolu, zatvorila kutijicu i vratila je u papirnatu vre ćicu odakle ju je i uzela. Zatim ju je dodala Hayley, koja je sa svojom u činila isto. Audrina pomoćnica je pokucala na stakleni dio uredskog zida i otvorila vrata. - Diane Gradenger. - Blago je pogurala Diane u prostoriju i iznijela ostatke kineske hrane. Hayley je zatresla glavom. - Što ti radiš ovdje? Nemaš li predavanje?  –  Ne. Obično imam timski projekt, ali promijenila sam termin kako bih mogla biti ovdje. Diane je skinula ruksak s le đa i stavila ga na pod. Skinula je lanenu košulju, zavezala je oko struka i zatim udobno sjela na stolac, ostavši samo u obi čnoj majici. - Dobro, spremna sam. Audra se okrenula prema svom ra čunalu. - Žao mi je, Hayley, ali moram obaviti jedan posao i zato sam zamolila Diane da te odvede do Brune. Nešto se doga đa. - Zašto bi mene Diane trebala odvesti? Tip radi u ovoj zgradi samo pet katova više. Imam noge.  –  Došla sam ovamo, ovaj, samo kako bih bila uz tebe - rekla je Diane. Ona i Audra su razmijenile poglede preko Hayleine glave. Bile su više nego o čite. Hayley je prekrižila ruke. - Ne mi čem se odavde dok mi netko ne kaže što se doga đa.

48

 –  Pretjeruješ.

Hayley se oštro zagledala u Diane dok njezina prijateljica kona čno nije popustila, uzdahnula i rekla: - Dobro, gledaj. Ovdje sam kako bih se uvjerila da ćeš stvarno pokušati. To je sve.  –  Zbog čega misliš da ne ću? Audra me nije prisilila da do đem ovamo. Ja sam nju pitala.  –  Tako je, ali nikad prije nisi bila ni na kakvoj terapiji ili analizama. Hayley se namrštila. - Nisam sigurna da je to neki opravdan razlog. Audra je podigla pogled s monitora. - Jednostavno ćemo joj morati reći, Diane.  –  Ti joj reci.  –  U redu. - Audra se promeškoljila u svom stolcu i zagledala se ravno u Hayleine o či. - Hayley, pravi razlog je tvoje neprijateljsko ponašanje. Hayley je zabrektala i podbo čila ruke na kukove. - Neprijateljsko ponašanje, ja naginjem tome? Tako dakle.  –  Da, naginješ - rekla je Audra. - Ovo bi mogla biti situacija koja će samo raspaliti ve ć napunjen pištolj.  –  Zbog tebe sam proglašena poreme ćenim pacijentom s dijagnozom neprijateljskog ponašanja.  –  Ne budi smiješna. - Audra je pogledala na ru čni sat.  –  Nisam smiješna. Ja sam jedna od najpasivnijih osoba koje poznajem. O tome se radi u ovoj vježbi, zar ne? Kako se pasivna osoba može neprijateljski ponašati? Diane se ubacila. - Ti si pasivna osoba s vrlo malim pragom tolerancije. Kad si živ čana, nastane 'pakao'. Strašno neprijateljsko ponašanje. Ne mogu vjerovati da to ne znaš o sebi. Hayley je napravila grimasu. - Možda sam  poput  poremećenog pacijenta.  –  Nije to tako velika stvar. Samo sam pitala Diane da po đe s tobom i pobrine se da ne povrijediš Brunine osje ćaje - rekla je Audra. - On zna biti veoma osjetljiv.  –  Brunine osjećaje? Nije li on psihijatar? Ovo je ludost. Audra je ustala i suzila o či. - Ludost su grudi na napuhavanje, ružna haljina i velika perika. Dlanovima se oslonila na svoj stol i nagnula se prema njoj. - Bruno Maffri je internacionalno priznati psihijatar. Njegovi klijenti su mnogobrojni slavni ljudi. Upravo prošlog tjedna je Chronicle napisao članak o njemu. Zapravo, Oprahini ljudi ga promatraju. Da i ne spominjem kako osobno mogu svjedočiti o Bruninoj sposobnosti da svojim klijentima pomaže ostvariti njihove ciljeve... Za manje od dvije minute Hayley i Diane su bile u dizalu na putu prema trideset devetom katu. Izašle su u hodnik i našle se ispred velikih mjedenih vrata. Hayley je duboko udahnula i podsjetila se da ne donosi nikakve nagle zaklju čke temeljene na ruži častim zidovima i odgovarajućim ekstravagantnim cvjetnim aranžmanima. Diane je pritisnula zvono i vrata su se širom otvorila. Dok je Diane razgovarala s tajnicom, Hayley je ostala iza i zurila u fotografije koje su prekrile zidove. Fotografije su bile sjajne i u boji: uokvirene u crne mat okvire s rije čima 'Uspio sam!!!' napisane zlatnim slovima na dnu. Nije bila sigurna može li vjerovati čovjeku koji je koristio toliko uskličnika, ali ako mu je to gora strana, vjerojatno će sve biti u redu. Na svakoj fotografiji su bile dvije osobe koje su položile ruke jedna drugoj na ramena. Jedna od njih je mogla biti samo Bruno Maffri, osobni trener zvijezda... i o čito mnogo drugih pušioni čara iz San Franciscu. Nije izgledao ni približno onako kako je o čekivala. Posebice ne kao netko za koga bi Audra bez problema priznala da se druži s njim, ali budu ći da je on bio neka vrsta osobnog trenera slavnih osoba, Hayley je zaklju čila da su ovdje standardi ipak malo druk čiji. Na svakoj fotografiji Bruno je imao istu pozu, šepirio se u mornarsko plavoj Adidas trenirci i bijeloj majici na kojoj je pisalo 'Vizualiziraj uspjeh!' Hayley je zamijetila da bi ta majica lako mogla

49

biti i njezina, u crnoj ili bijeloj boji sa zlatnim slovima, za nekih jadnih dvadeset pet dolara. Ponovno je pogledala u fotografije. Na svakoj je Brunina ruka bila podignuta u znak pobjedonosnog slavlja, okrenuta upravo tako da dijamanti na njegovom debelom, zlatnom ru čnom satu mogu davati odbljesak fotoaparatu. Izgledao je kao mješavina izme đu Tonyja Robbinsa i člana glumačke ekipe Sopranosa. Hayley je pogledala iza sebe i po čela izračunavati mogućnost bijega a da Diane ne primijeti. Trideset devet katova je bilo puno ako si čovjek nije mogao priuštiti čekanje dizala.  –  Hayley Jane Smith? Hayley se okrenula prema tajnici. Diane je nestala i sad ju je zamijenila si ćušna žena s naočalama i fasciklom u ruci. Na sebi je imala ruži časti laboratorijski ogrtač. Hayley je progutala knedlu. - Da? Žena ju je pogledala preko ruba nao čala i nasmiješila se. - Po đite za mnom, molim vas. Hayley je još jednom pogledala iza sebe, a potom po čela slijediti ženu do ogromne svla čionice. Odmah je zamijetila vazu punu ruži častih tulipana koja je stajala nasred omanjeg ruži častog stolića, ružičaste papu če i ružičasti ogrtač što je visio na mjedenoj vješalici. Preko ramena je pogledala u nepoznatu ženu. - Um, možete li na trenutak pozvati ovamo moju prijateljicu? - Žena je napu ćila usne i kratko joj klimnula glavom prije nego što se udaljila. Za minutu ili dvije jedan dio zida svla čionice se otvorio i unutra je ušla Diane kroz lažna vrata, držeći u rukama dvije vru će šalice. - Dobro, što nije u redu? Što nije u redu? Hayley se zagledala u tajni prolaz, a potom se vratila na ruži časte papuče. Um, što je sve ovo? - Pokazala je prema ruži častoj boji. - Nisam došla na pedikuru.  –  Nemoj se već početi uzbuđivati.  –  A što je ovo? - Pokazala je rukom prema otvorenim vratima kroz koja je Diane upravo ušla. Zar me netko promatra? Kakvo je ovo mjesto? Zar me neki zaštitar želi gledati dok se presvla čim? Diane je nogom zatvorila vrata. Otpila je gutljaj iz šalice koju je držala u desnoj ruci i drugu pružila prema Hayley. - Hayley, to je samo kuhinja. Guba, ha? - Hayley nije uzela šalicu i zato ju je Diane odložila na mali stoli ć. Umjesto toga, Hayley je podigla jastu čić  i rukom prešla po dužini sofe, u potrazi za bilo kakvim skrivenim predmetom. Odustala je i bacila jastu čić nazad na kau č, zatim pogledala Diane, koja se očito nije zabavljala. - Hej, da me nisi tako gledala. Diane je zakolutala o čima, skinula ogrta č s vješalice i prebacila ga preko ruke. Hayley je uzela šalicu sa stoli ća i pomirisala sadržaj. - Što je ovo?  –  Kamilica. Hayley je Diani vratila šalicu. - Ja pijem kavu. Diane ju je odgurnula prema njoj. - Ne možeš dobiti kavu. Kava je stimulativna. Ti se trebaš smiriti i opustiti.  –  Je li ovo onaj dio u kojem me prijateljica prevari da popijem sedativ i na kraju se probudim kao pacijent u ludnici na rubu grada, u nemogu ćnosti uvjeriti zlu sestru da nisam luda i ostatak života provedem u ovim papu čama i ogrtaču?  –  Dobro, zbog ovoga sam ovdje.  –  Samo sam napeta. Nisam neprijateljski raspoložena. Hayley je otpila gutljaj. Nije loše. Otpila je još jedan. Zapravo je prili čno ukusno, na neki New Age način. Zatresavši glavom pokazala je na odje ću. - Znaš da ne mogu biti ovako odjevena. Ružičasto je. Užasno se osje ćam u tome, kao da dobijem osip po cijelom tijelu. To djeluje na mene kao neuspjeh na Audru. Nisam nosila ruži častu boju od svoje druge godine.

50

Pogledala je u ogrta č  prebačen preko Dianine ruke kao da je mrtva životinja. - Zbog ovoga nikad ne idem u otmjene salone. Uvijek ti daju neke ruži časte krpe za obu ći. I nikad ne znam koja je prava strana. I koje dijelove odje će trebam skinuti, a koje ostaviti na sebi. Kao kod doktora. Kažu ti da se potpuno svu češ, ali zapravo možeš ostati u soknama. I ako ih ostaviš prije tretmana, nitko ti neće reći da ih moraš skinuti.  –  Što je tebe spopalo s tim svla čenjem? Isuse Kriste, nisi ovamo došla na šišanje ili Papa test. Hayley je otpila još čaja. - Pa nikad se ne zna, zar ne?  –  Ovo definitivno nije Papa test. - Diane je po čela lupkati nogom po podu.  –  Mislim, ne znam ništa o protokolu. O salonskom protokolu. Plaši me to. Nisam dobro odgojena ili tako nešto.  –  Što ja znam? Ja odlazim u Fast Cuts i sredim kosu za devet dolara. Hayley je primijetila da je Dianin glas na rubu, ali je odlu čila ignorirati to. - Ne, zaista, možeš li si zamisliti užas kad iza đeš iz svlačionice s povezanim ogrta čem iza leđa i uđeš u salon pun žena koje su svoje ogrta če zavezale sprijeda i po čnu ti se smijati koliko si ispala glupa? Diane je jedan trenutak ostala šutjeti. - Razmišljam o tome kako si sigurno imala neko ružno iskustvo iz školske svla čionice koje te još uvijek prati. Možda bi ovo trebala sa čuvati za Brunu. Začulo se kucanje na vratima. Unutra je provirila ona tajnica. - O, nismo još spremne, zar ne? Imate još nekoliko minuta. Ali Bruno nas čeka. Hayley je laktom trknula Diane. - Ona stalno govori u množini. Ne podnosim to.  –  Pokušavaš dobiti na vremenu.  –  Znaš, Suz mi je to rekla neki dan.  –  Nemaš zbog čega biti nervozna.  –  Samo sam malo napeta.  –  Brbljaš bez veze otkad smo ušle ovamo. Hajde. Ne moraš se presvu ći. - Diane je uzela šalicu iz Hayleine ruke i vratila je ponovno na stoli ć. - Samo se ogrni preko odje će...  –  Zašto bih to uop će radila? Možeš li mi to samo objasniti? Još nekako mogu shvatiti potrebu za papučama, iako baš ovakve...  –  Bruno voli da su mu svi klijenti što je mogu će opušteniji. To je dio njegove strategije kako bi se kod njega osje ćali opušteno kao da su kod vlastite ku će. - Diane je izvadila dva uloška za  jednokratnu upotrebu iz kutije pokraj tulipana, uzela papu če iz Hayleinih ruku i kleknula na pod. Izula je Hayleine crne mokasinke i silom pokušala ugurati njezine noge u papu če. Pridržavajući se rukom za Dianino rame i nimalo joj ne pomažu ći, Hayley je rekla: - Mislim da kod kuće nikad nisam bila ovoliko napeta... Iznenada se Hayley uspravila i Diane ju je zgrabila oko koljena kako bi sprije čila njezin pad. Što to radim? Što. To. Radim? - pitala je Hayley.  –  Um... - Diane ju je pustila, zaljuljala se na petama i ugrizla za usnu. - Ne znam na što misliš.  –  Isto sam radila i kad mi je Suz pokušala pomo ći. Gunđala sam i stenjala i jasno joj dala do znanja da nisam sretna zbog toga. Zašto? Ja sam se zapravo dobrovoljno prijavila za ovo. I čak ni ne plaćam. Zašto sam tako teška?  –  Zato što si ti jednostavno takva - rekla je Diane. Hayley se namrštila. - Ovaj put će biti drugačije. Prihvatit ću ovo. Da, ho ću. - Pomakla se kako bi i drugu ruku ugurala u ruži časti rukav. - Prihvatit ću ovu ruži častu terapiju i raditi na poboljšanju mojeg unutarnjeg bi ća tako da će mi poslovi i muškarci padati pred noge u ruži častim papučama. Nema ništa loše u čaju od kamilice. Ustvari, odli čan je. I kažu da koža u ruži častom izgleda ljepše. Dublje je uvukla noge u papu če. - Dobro je. Sigurna si da ne trebam još nešto skinuti? Diane je obrambeno ispružila ruke. - Ne, stvarno. Možeš ostati u svojoj odje ći. Molim te.

51

 –  U

tom slučaju, spremna sam. Čekaj, pusti da popijem svoj čaj. Ne želim ostaviti svoj ukusni čaj od kamilice. Hayley je ignorirala Dianin sumnji čav pogled dok su izlazile iz svla čionice i približavale se susjednim vratima. Diane je pokucala i vrata je otvorio nedvojbeno Bruno Maffri. Bio je to nestvarni trenutak, posebice kad je Diane poljubila čovjeka u oba obraza. Hayley se zbilja nadala da Bruno ne će učiniti isto i poljubiti nju, barem ne sada kad je prvi put kod njega. Umjesto toga joj je primio obje ruke, što je samo po sebi bilo dovoljno dekoncentrirajuće.  –  Audra mi kaže da ne možeš donijeti odluke i poboljšati svoj život. Imao je vrlo snažan akcent - onakav za kojeg bi osoba iz San Francisca mislila da je s Long Islanda. Hayley je pro čistila grlo. - Da. To je prili čno dobar opis.  –  Mmm. Radiš na dvjema razli čitim stvarima. Karijera i ljubav. Dovela si se u težak položaj. Hayley se ve ć počela osjećati pomalo uznemireno, a još nisu ni po čeli. - Uf, to je to čno.  –  Mmm. - Pucnuo je jezikom i, još uvijek joj drže ći ruke, raširio ih prema van i promotrio je od glave do pete. - Zašto se ne raskomotiš na ovom naslonja ču pa ćemo početi, S raširenim rukama Hayley se osje ćala izloženo, a ne ugodno. I još uvijek je nije puštao - držao  joj je ruke i promatrao je. Što je ljubaznije mogla, Hayley se odmakla i otišla do... ...Dovraga, što je ovo i kako se sjeda na to? Hayley je čudno sjela na nekakav spoj kau ča-kreveta i raširila krajeve ogrta ča oko sebe. Bruno se lijepo namjestio na svojoj udobnoj fotelji boje lavande. Diane je izabrala sli čnu fotelju u boji ljuske jajeta i sjela pokraj njega. Izvadila je svoj dlanovnik i oboje su se zagledali u nju. Hayley je progutala knedlu. Za ovo će se morati vraški potruditi. Diane je pogledala Brunu i upitala: - Zašto ne bismo po čeli s onom tvojom vježbom? Sve zaustavite.  Hayley je ustala. - Oprostite, Bruno, možete mi dati samo trenutak? Samo moram nešto pitati Diane. Bruno je pogledao na ru čni sat i slegnuo ramenima. Hayley se pokušala nagnuti u stranu kako Bruno ne bi mogao čuti. - Diane, što to radiš?  –  Molim?  –  Mislila sam da si ovamo došla... znaš, samo zbog mene. - Hayley nije ustvari ispred Brune željela upotrijebiti riječi 'neprijateljski raspoložena'. Nije mu željela davati nikakve nove ideje. Sumnjala je da je on poput onih TV psihijatara koji iskorištavaju sve što kažeš kao trag za otkrivanje detalja tvog problema i zatim ti daju neko generalno predvi đanje koje se može odnositi gotovo na svakoga. Ako je zbilja dobar onoliko koliko je Audra rekla, ne će mu trebati nikakvi znakovi. U međuvremenu, Diane je mukotrpno tražila neku vrstu objašnjenja. - U redu. Pa, tako đer te koristim kao temu mog rada. Odlu čila sam proširiti vidike i pratiti te na tvom putovanju. Zakašljala se. - Nisam li ti rekla? Hayley je sjela što je uspravnije mogla. - A, ne, nisi. Što misliš pod 'mojim putovanjem'? Mislila sam da samo pišeš o porni ću? Kut Bruninog lijevog oka je zatitrao.  –  Ja ne pišem o porni ću, molim lijepo. Pišem o seksualnosti. Samo se baš poklopilo da se radi o tvojoj seksualnosti. Tvom 'seksualnom putovanju', ako baš želiš da tako kažem. U kontekstu postizanja većih ciljeva. Dio o porni ću je samo mali dio svega toga.

52

 –  Opa.

O mojoj seksualnosti? To će biti vrlo kratak rad, budu ći da nisam uspjela iza ći ni na loš sudar otkako radiš na ovome. Vjeruj mi, koliko god željela da nije tako, dva suhoparna incidenta ne čine seksualno putovanje. I samo da ti kažem, ne svi đa mi se ideja da sam ti ja seksualni objekt. Brunino oko je ponovno zatitralo, a nakon toga ga je prstima pritisnuo i smirio. Diane ga je pogledala, a frustracija joj je po čela izbijati kroz inače neutralnu površinu.  –  Gledaj - rekla je Hayley - shva ćam da postaješ pomalo o čajna zbog tog rada, ali moje se ime sigurno neće pojaviti u kontekstu 'porni ć' i 'seks' u javnom izdanju.  –  Obećavam ti, ostat ćeš anonimna. I to je ti je zapravo čast. To je akademski rad. Hajde, Hayley, potrebno mi je ovo.  –  Nagnula se naprijed i prošaptala: - Ne radi se samo o tom radu. Razmišljam da postanem Brunina štićenica. Diplomirat ću za godinu dana i pojma nemam što ću raditi sa svojom diplomom. Molim te, dopusti mi da to u činim. Hayley je zakolutala o čima. Ovo nije bilo dobro vrijeme za Diane da u đe u jednu od svojih kriza, zaboga miloga. Hayley nije bila čak ni blizu završetka svoje. Bolje da joj da što želi. - Dobro. Kako god želiš. Bruno je lupkao po ru čnom satu. - Dame, oprostite, ali terapija traje samo trideset minuta. Molim vas, možemo li po četi? - Nagnuo se naprijed i položio ruku na Hayleino rame, guraju ći je dolje na sjedalo kako bi uspravnije sjela.  –  Počnimo s vježbom. Hayley, želim da zažmiriš i opustiš se. - Majstorski je svoj glas pretvorio iz onog s Long Islanda u duboku, smiruju ći inkarnaciju. - Po čet ćemo s vježbom koja se zove 'projekcija sanjarenja'.   Duboko udahni... duboko izdahni... unutra... van... unutra... van... dobro, a sada, Hayley, želim da postaneš čisto savršenstvo. Tiii siiii savršenostvoooooo... Savršenstvo? Nije ni čudo da se ovaj tip svi đa Audri. Hayley je otvorila jedno oko. - Oprostite. Mislite li da se trebam pretvarati kao da sam ustvari savršena ili se trebam pretvarati da sam savršena, ali sam ustvari netko drugi? Bruno je zabrinuto pogledao Diane. - Kakva su ovo pitanja?  –  Nova je. Bruno je zamišljeno izmasirao dijamante na ru čnom satu, a potom se opet okrenuo prema Hayley. - Dobro, zapravo sam tražio od tebe da mi kažeš kakva bi ti bila savršena... savršena iznutra i izvana. Bez nesigurnosti, ljubomore, zahtjeva. Oslobodi um i razmisli o tome nekoliko trenutaka... onda mi reci kakvu sebe vidiš. Bez nesigurnosti, ljubomore, zahtjeva. To bi stvarno bilo nešto posebno. Hayley je opet zažmirila i dala sve od sebe kako bi oslobodila um. - Nisam sigurna... dobro... malo je mutno. Dobro. Mislim da vidim neku krošnju... aha, džungla...  –  Moraš se koncentrirati. Čula je nestrpljivost u njegovu glasu. Zbog čega se on tako uzrujava? Ona je ta s problemima. Koncentriram se. - I što vidiš?  –  Visoka sam... plavuša sam, ali iznimno inteligentna... imam sjajno tijelo... znam baratati s oružjem. Mislim da sam Francuskinja...  –  Čekaj malo. Hayley je progledala i vidjela Brunu kako se zagledao u nju poput znanstvenika koji je upravo otkrio nevjerojatnu novu vrstu idiota. Čeljust mu je bila stisnuta i mogla mu je na jednoj strani vrata vidjeti veoma izraženu žilu. Bruno je pogledao u Diane. - Gospo đice Gradenger, možemo li malo nasamo razgovarati? Hayley je zaklju čila da nešto nije u redu čim je upotrijebio njezino prezime. I Diane se, mrko

53

pogledajući Hayley, ustala i pošla za Brunom u jedan kut prostorije. Vratili su se i sjeli na svoja mjesta. Diane joj je uputila jedan od onih dugih, upozoravaju ćih pogleda. Ponovno se udobno smjestivši, Bruno se nasmiješio i rekao: - Pokušajmo s ne čim tradicionalnijim. Što mislite, zašto-ste dobili otkaz? Dobro, ovo je sad ve ć bila čudna stvar o psihijatrima, analiti čarima, trenerima ili što god on već bio: Strancima odaješ osobne informacije. To je Hayley teško mogla prihvatiti. Jasno, što više problema imaš ili što su ti problemi ozbiljniji, to čovjek više treba psihijatra i sve manje će se doimati strancem. Ali koliko god se Hayley željela predati i prepustiti, ako zbog ni čeg drugog onda barem zbog svoje prijateljice, nije mislila da će se posti ći neki napredak u posljednjih petnaest minuta koliko je ostalo od prve terapije. To je postalo posve o čito.  –  Mislim da sam dobila otkaz jer sam ga i željela. Nisam se više htjela baviti tim poslom.  –  Zašto jednostavno nisi pronašla drugi posao s kojim se želiš baviti i potom dala otkaz na onome kojega više nisi željela?  –  Zato što o čito imam veliki problem s donošenjem odluka.  –  Mmm. Ahh. Hayley je pogledala Brunu. Izgledao je prili čno zadovoljno. Što, zar je frajer umislio da za to zaslužuje zlatnu medalju ili tako nešto? Samo mu je rekla u čemu je bio problem. Nije otkrio ništa novo.  –  I odjenula si degradiraju ći kostim u baru zato što... zašto? Degradirajući? Kakva je to bila primjedba osobnog trenera koji te treba uzdi ći? Hayley se uspravila. - Hej, kompa, nemoj mi vrije đati haljinu. Glupo izgleda, ali onog trenutka kad ju odjenem...  –  Hayley, pusti čovjeka da radi svoj posao - molila ju je Diane.  –  Nisam čula nikakvo otkri će s njegove strane. - Hayley je mogla osjetiti da dolazi; mogla je osjetiti, čak iako joj je Diane uputila mole ćiv pogled. Ali Hayley se nije mogla zaustaviti. Ili nije htjela. Čisti sarkazam je izlazio iz njezinih rije či dok je gledala Brunu i govorila mu: - Čini se da sam  ja za nas oboje sve shvatila. Koliko on napla ćuje? Diane? Zato što sam zapravo vrlo dobra u njegovu poslu. Bruno je prekrižio ruke preko prsa. - Zanimljiva reakcija, Hayley. Što misliš, zašto si toliko neprijateljski raspoložena?  –  Dobro, sad je dosta, Diane. Gotova sam. Bruno ju je samo znatiželjno pogledao i nasmijao se. - Nisi čak ni blizu kraja. Hayley je šutnula jednu ruži častu papuču preko Brunine i Dianine glave koja je potom glasno udarila u ruži časti zid.

54

9.

 –  Pa, kako je prošlo? - pitala je Audra. -

Nije li Bruno divan? Hayley se nagnula nad Audrin stol. - Recimo samo da se zbog njega ne osje ćam nimalo bolje, ali niti gore. Iako cijenim tvoj pokušaj. Audra je jedan trenutak samo gledala u nju i zatim rekla: - Ti si sigurno jedna od onih ljudi s odgođenom reakcijom.  –  Što to govoriš? - Hayley se skamenila. - Stavljaju li nešto u taj čaj? Njezina prijateljica se nasmijala. - Ne budi smiješna. Nisam to mislila... Je li Diane otišla?  –  Aha, činila se vrlo umornom kad je taj Bruno završio. I mislim da postaje uistinu nervozna zbog diplome.  –  Da nije toliko inzistirala na poha đanju ljetne škole, ne bi tako brzo diplomirala. I umorna sam od svih tih ceremonija. Nevjerojatno su dosadne te velike sveu čilišne pompe. Ne razumijem zašto ne čekaju u baru. Mogli bi nam samo javiti kad će se tvojoj prijateljici uru čiti diploma. - Audra je zaklimala glavom. - Diane ne će zauvijek moći izbjegavati posao. Audrina pomoćnica je opet pokucala i otvorila vrata. - Stigla je Nanette iz  Neimari Marcus Union Squarea. -  Pomakla se u stranu i pustila unutra besprijekorno našminkanu brinetu odjevenu u svijetli žuto-crni Chanelov ljetni kostim. Nanette je izgledala krhko, ali je hodala poput tenka i iza sebe je vukla pokretnu vješalicu s odjećom koja je bila tri puta ve ća od nje. Bila je pretrpana odje ćom, a kao dodatak je imala i policu krcatu cipelama.  –  Moraš se izuti i stati na stoli ć  - kratko je rekla. Otišla je do stoli ća i počela ga gurati na sredinu ureda. Hayley je pogledala Audru i nasmijala se. - Zna či, ovako bogati ljudi kupuju.  –  Ona se tebi obra ća, Hay. Haylein osmijeh je nestao s lica. - Nema šanse. Obra ća se tebi. Nanette je prišla Hayley. - Obra ćam se tebi.  –  Nanette je moja osobna stilistica. Došla je ovamo kako bi se pobrinula za tebe. - Audra je stavila ruke iza glave i zavalila se u svoju kožnu, direktorsku fotelju. Hayley je podigla ruke u znak protesta. - Vjeruj mi, voljela bih kad bi se Nanette pobrinula za mene na na čin na koji si ti navikla, ali nema šanse da si mogu priuštiti tvoju osobnu stilisticu. Ako želiš pozvati Gapovu osobnu stilisticu, mogu se odmah po četi svlačiti.  –  Glupost - rekla je Audra, izgledaju ći užasnuto. - Danas ćeš otići na razgovor za posao i moraš izgledati sjajno.  –  To je jako lijepo od tebe, ali stvar je u tome da se na razgovore za posao ne odlazi odjeven u super glamuroznoj odje ći. To je smrtno priznanje da nemaš nikakvog iskustva u industriji.  –  Glupost - odgovorila je Audra smrknuto. - Nikad se ne može izgledati predobro za takve stvari. Uistinu nije bilo potrebe za daljnjim objašnjavanjem. Audra nikad ne bi shvatila da se iznošene

55

kargo hlače i plava kosa smatraju pokazateljima potencijalnog tehni čkog genija. - Pa, radi se o tome da moram krenuti za otprilike pola sata.  –  Dobro. Pola sata. Nanette, spremne smo za tebe. Hayley se stisnula kad joj je Nanette prišla i po čela je tapšati po tijelu. Bila je to, čini se, tehnika koju je upotrebljavala kako bi dobila uvid u Hayleinu tjelesnu gra đu. Hayley je ljubazno odgurnula Nanettine ruke i upitala: - Je li sve ovo neka vrsta kompenzacije za neuspješno traženje povišice? Želim da znaš kako te ja za to ni najmanje ne krivim.  –  Nikako. Nema smisla gledati unazad - rekla je Audra, mašu ći prstenjakom po zraku. Moramo se kretati naprijed! Tako je.  Hayley se morala zapitati koliko je to čno sastanaka s Brunom Audra uplatila za naredne tjedne. Imuna na Haylein skepti čni izraz lica, Audra je ustala i obišla svoj stol, došavši do suprotne strane vješalice kako bi stala pokraj Nanette. Hayley nije mogla to čno čuti što su njih dvije pri čale, ali nakon nekoliko minuta šaputanja Nanette se pojavila pred njom s odje ćom prekrivenom plasti čnom zaštitnom vrećom. Dramatično je skinula zaštitnu vre ću i pokazala Hayley lijepi crni kostim. - Ovo govori 'mo ć'. Podbočila se rukom o bok čekajući Hayleinu reakciju. Kostim je bio divan, Hayley je morala priznati. Nanette je o čito znala. Savršen stil i savršena boja. Hayley je podigla rukav i pogledala etiketu s cijenom.  Molim? - Piše Michael Kors... sedamsto deset dolara. - Pustila je rukav i tužno zatresla glavom. Audra je požurila naprijed i vratila rukav u Hayleinu ruku. - Smatraj ovo ranijim ro đendanskim poklonom.  –  Nema šanse. Ja sam tebi poklonila vuneni šal. To je golema razlika.  –  Ali bio je Ralph Lauren.  –  Da, ali kupila sam ga u Rossu.  –  Oh! - Audra je izgledala smeteno. - Pa onda mi samo udovolji, ho ćeš li? Samo probaj nešto od ovoga. I onda ćemo vidjeti. Hayley je pretpostavila da bi mogla popustiti i udovoljiti Audri kad je ve ć  toliko odlučna. Gledaj, probat ću ovo ako to želiš, ali govorim ti, ništa ne ću kupiti. Jednostavno ne mogu toliko potrošiti i ne želim da ti toliko potrošiš na mene.  –  Gore, molim. - Nanette je sjedila na sredini ureda pokraj stoli ća dok joj je oko vrata visio metar, a oko struka je imala pri čvršćen debeli pojas za pribada če. Hayley je zatresla glavom, ali ipak je skinula mokasinke i popela se na stoli ć. Nanette joj je podigla ruke i po čela uzimati mjere. Odjednom je Audra podigla pogled sa svog stola i usmjerila ga prema vratima. - O, moram se pobrinuti za ovo. Hayley je slijedila njezin pogled i ugledala dva golema plava primjerka muškosti koji su strpljivo čekali iza stakla. - Nanette, okreni se, okreni se... pogledaj ove frajere. - Savršeno su izgledali, poput modela za bokserice, samo što su bili odjeveni. Nanette je pogledala preko svog ramena i zatim se ponovno okrenula s podignutim obrvama. Ooo-la-la - promrmljala je. Hayley se počela rumeniti zato što su bili tako zgodni i djelomi čno zato što je bosa stajala na stoliću s podignutim rukama i raširenim nogama. Ali koliko se god glupo tada osje ćala, bilo joj je još gore kad im je Audra mahnula i pozvala ih u ured i oni su prošli pokraj stoli ća, a nju uop će nisu ni pogledali. Da bi situacija bila još neugodnija, Nanette joj je po čela mjeriti unutrašnju stranu dužine hla ča.

56

Jedan od muškaraca joj je predao fascikl dok je drugi pri čao nešto o padu profita. Hayley je to zvučalo prilično banalno, ali Audra je izgledala kao da ju je pogodila munja. Polako je ustala i počela muškarcima držati predavanje. Hayley nije imala pojma o čemu Audra priča s tim njihovim financijskim izrazima, ali bez podizanja glasa njezina prijateljica je jasno dala do znanja svoje nezadovoljstvo i neodobravanje i to tako učinkovito da se čak i Hayley željela ispri čati za ono što su muškarci možebitno pogriješili. Čelična šaka, baršunasta rukavica. Da, takva je bila Audra. Jasno, ponekad je znala biti pravi davež, ali vidjeti ovakvu Audru, fantasti čnu korporacijsku dominu s više karizme u malom prstu nego što su je zajedno imala ta dva plava ljepotana... pa, bio  je to nevjerojatan prizor... Hayley se nije mogla sjetiti rije či. Radi se samo o tome da Audra zna što želi i radi na ostvarenju svojih ciljeva. Audra je žena s planom i snagom da ga ostvari. Konačno, možda Bruno i nije takav niškoristi. Ili je Hayley jednostavno trebala jedan od tih kostima. Pa, ovaj kostim nije dolazio u obzir, ali... Hayley se sagnula i prošaptala Nanette na uho: - Gledaj, ne želim tratiti tvoje vrijeme, budu ći da danas ne namjeravam kupiti odje ću od tebe, ali ako mi možeš iskopati cipele poput Audrinih, bit ću zainteresirana. Nosim 38/39. Nanette je klimnula glavom i otišla do police s cipelama, po čevši prevrtati po kutijama. Kad je donijela Hayley par crnih salonki, Audra je završila i istjerala muškarce. Prilično su brzo izašli iz ureda i Audra je bacila fascikl u jednu od svojih kožnih kutija. Muškarci - rekla je zakolutavši o čima. - Muškarci su ponekad takva... spora stvorenja. Ili su možda danas svi postali glupi jer razmišljaju o današnjem sastanku o bonusu. - Nervozno je protrljala ruke. - Danas ćemo saznati jesmo li u utakmici za veliku lovu na kraju godine. Hayley je sjela na rub stoli ća diveći se svojim novim cipelama. - Da te nisam upoznala prije nego što si postala ovako impresivna, vjerojatno te nikad ne bih ni upoznala.  –  Ne budi smiješna. Jeste ti i Nanette završile? - Izgledala je sumnji čavo i zato je Hayley brzo rekla: - Aha, složile smo se oko cipela. Usput, ono je bilo strašno dobro. Bila si sjajna. Cijeli tvoj nastup. Audra je samo o čajno pogledala Hayley. - Ne ćeš kostim, ha? Pa, prili čno ti je dobra ta košulja koju imaš na sebi. Vjerujem da ti ne će odmoći. Hayley se nacerila. - Isuse, baš ti hvala. Samo se nadam da ću stići na sajam prije nego se počnem znojiti.  –  Znaš, Hayley, imam barem desetak ljudi koji bi te oduševljeno zaposlili. Zašto mi ne dopustiš da obavim nekoliko telefonskih poziva? Bilo bi to mnogo u činkovitije nego taj sajam na koji ideš. Audra je zadrhtala od o čitog zgražanja. - Ti sajmovi su za ljude koji nemaju vezu. Ti imaš dobru vezu. Mene. Ali Hayley se oslanjala na svoje prijateljice da će joj pomoći riješiti probleme od onog trenutka kad su shvatile o čemu se radi. Jasno, sve su rekle da  žele  pomoći. Zapravo, međusobno su se natjecale koja će joj više pomoći. Ali stvar je u tome da je morala oti ći na taj sajam kako bi po čela samostalno donositi odluke i raditi na njihovu ostvarenju. Audra se nije željela predati. Sjela je na stoli ć  pored Hayley. - Gledaj, dopusti da ti samo opišem jednu priliku. Svi drugi on-line ženski časopisi ili su mrtvi ili umiru, ali ovaj ima dobru financijsku pozadinu. A ti si savršeno kvalificirana za taj posao. Zove se  Mouth-to-Mouth  Recitation. Dražesno ime, zar ne? I ne samo to, nego...  –  Dražesno - rekla je Hayley. - Slažem se. Ime je definitivno dražesno. Dražesno i strašno

57

poznato.  –  Pa u Silicijskoj dolini nije ostalo puno kreativnosti - priznala je Audra.  –  I prava si prijateljica što mi nudiš, ali... ne, hvala. Možda Bruno nije utjecao na mene, ali čini se da sam shvatila jednu stvar dok sam bila kod njega: Ako ozbiljno želim unijeti promjene u život, ne mogu se toliko opirati razumijevanju koje se sve promjene trebaju dogoditi.  –  Pa, i to je nešto - rekla je Audra nesigurno.  –  I zato trebam oti ći na tehnološki sajam, vidjeti koje su mi opcije, upoznati neke ljude te stvarno razmisliti koji to posao uop će i želim. - Dobro se osje ćala kad je to izgovorila. Sad su se stvari činile mogućima. Audra je jedan trenutak šutke gledala Hayley i potom rekla: - To je u redu. Ali prije nego što odeš, želim da iza đeš van i ponovno u đeš unutra te se predstaviš kao da si došla na razgovor za posao. Najmanje što možemo u činiti jest utvrditi osnove. Hayley je pogledala na ru čni sat. - Znaš, možda bih trebala krenuti. Ne želim propustiti sve dobre poslove. Ha-ha.  –  Nemoj se brinuti, naš sastanak o godišnjem bonusu po činje tek za petnaest minuta, a ja zasigurno ne želim kasniti na njega. Ozbiljno, ova tvoja kriza s poslom se lako može riješiti. Kad bi mi samo dopustila da nazovem  Mouth-to-Mouth, mogla bih ti naći posao u roku pet minuta.  –  Ne! - Hayley je glasno viknula. - Tako sam dobila prošli posao. Ovo ću sama obaviti. I želim dobiti posao jer ga želim i jer oni žele mene. Audra je uzdahnula, ali je rekla: - Dobro. Shvatila sam. Sad iza đi van i ponovno u đi i predstavi se. Hayley je zakolutala o čima, potom izašla na hodnik, okrenula se i ponovno ušla u ured. - Uh, bok. Ja sam Hayley Jane Smith. - Ispružila je ruku prema Audri. Audra se zagledala u nju. - Ruka nije strani objekt odvojen od ostatka tijela. Možeš je kontrolirati, znaš. Ozbiljno. Misli da si stvarno na prvom razgovoru za posao. Dovraga, o čemu ona to pri ča? - Upravo jesam.  –  Šališ se. To je bilo to?  –  Da. To je bilo to. Audra je zatresla glavom i pokazala Hayley rukom da opet sjedne. - Moraš shvatiti da je stav sve. Moraš ispuštati savršenstvo.  –  Ispuštati? Želiš da ispuštam?  –  Namjerno si me pogrešno razumjela kako bi mi otežala. Pokušavam ti pomo ći. Znaš biti tako grozna. - Audra je odmaknula kosu s lica i zatim duboko udahnula. - Mislim da tako moraš izgledati od trenutka kad u đeš kroz vrata, poslodavcu mora biti posve jasno da si savršena za to radno mjesto; da ne postoji druga osoba koja bi trebala dobiti taj posao.  –  Dobro. Vidim kamo ciljaš.  –  Znam da nemaš puno vremena, ali poradimo barem na upoznavanju. Prvi dojmovi su najvažniji i ne mogu te pustiti prije nego što budeš spremna. Barem mi to dopusti.  –  Dobro. - Hayley je ustala. - Evo ovako: Dobar dan. Ja sam Hayley Jane Smith...  –  Ne, ne, ne. Želim da se lagano nagneš naprijed. Moraš se nasmiješiti, ali to mora biti samouvjereni osmijeh, a ne sramežljivi, zubi se ne smiju previše vidjeti. I nemoj poskakivati dok hodaš. A to sad radiš. Zbog toga izgledaš nervozno. - I jesam nervozna.  –  Pa, ako se budeš doimala nervoznom onoliko koliko stvarno jesi, pretpostavit će da si nespremna. Probajmo još jedanput. - Audra je prekrižila ruke preko prsa. - U đeš, čvrsto zatvoriš vrata za sobom, okreneš se, uzdignute glave hodaš naprijed, lagano se nagneš, samouvjereno

58

nasmiješiš, rukuješ se s čvrstim stiskom i potom se predstaviš. I nemoj zamuckivati ili prebrzo izgovoriti ime i prezime.  –  Hayley Jane?  –  Tako je. Ali nemoj tako izgovoriti. Zvu čiš kao netko iz Petticoat Junctiona.  –  Audra, jesi li ikada pogledala taj film?  –  Nisam, ali očajno zvuči, zar ne? Hayley je uzdahnula. - Nemaš pojma koliko sve ovo glupo zvu či, je li tako? Audra joj se nasmiješila. - Ovdje sam, nisam li? - Smještena u raskoši, podigla je ruke odjevene u Donnu Karan i pokazala svoj ured od milijun dolara. Imala je pravo.

59

10.

I tako je Hayley napustila Audrin ured u odje ći u kojoj je i došla, samo što je sad na nogama imala potpuno nove crne štikle od aligatorove kože u izvedbi Calvina Kleina, koje će kasnije sama platiti. Zbog njih ne će moći jesti mjesec-dva, ali sjajno su izgledale i u njima se osje ćala kao prava razbijačica. Bio je to pravi stav prije nego što bude prisiljena preklinjati za posao. Nažalost, Hayley nije razmišljala o činjenici da se Audra nikad sama ne vozi na posao. Ima službenog voza ča. Što je zna čilo da se Audra nikad nije morala brinuti kako će stiskati papu čice u tim visokim štiklama dok prelazi preko brda San Francisca u Hondi Civicu iz 1989. s pokvarenim klima uređajem. To iskustvo je bilo uznemiraju će, najblaže re čeno, i kako bi izbjegla razmišljanje o gr čevima u listovima i stvaranje znojnih mrlja pod pazuhima košulje kojoj je Audra jedva j edva dala prolaznu ocjenu, Hayley se usredoto čila na uvježbavanje predstavljanja u retrovizoru. Isprobala je nekoliko varijanti. Normalno: - Dobar dan, ja sam Hayley Jane Smith. - Petticoat Junction stil: - Kak' ste? Ja sam Hayley Jane. - Audrin stil: - Dobar dan, dragi ljudi. Zovem se Hayley. Jane. Smith. - Entuzijasti čno: - Bok! Ja sam Hayley Jane. - Depresivno: - 'Dan, ja sam Hayley. - Naravno, tako je ina če zvučala, zbog čega se morala nasmijati. Još jedna uli čna varijacija: - Ej! Ja sam Hayley Jane... - Sranje! Skoro sam promašila skretanje za Lombard. Kad je stigla na sajam, bila je nervozna, zgr čena, gegaju ća, znojna vre ća. Srećom, znala je kako stvari ovdje stoje jer je ve ć bila tu. Bio je to jedan golemi znanstveni muzej često korišten u industriji za održavanje sajmova ili raznih domjenaka. Ovo je zaista bila odli čna zamisao, posebice zbog industrije. Nedvojbeno je muzej bio mnogo zanimljiviji od samih posjetitelja i zato kad se umoriš od slušanja ne čijeg predavanja o vrijednosti (ili njenog nedostatka, što je sve češće postajao slu čaj) dionica njihovih kompanija, ili kako je guba raditi u kompaniji u kojoj nije važno kako se odijevaš, uvijek se možeš povu ći i pogledati jednu od izložbi. Zapravo, ako se dogodi da to bude predstavljanje novog proizvoda, nakon dvije-tri rum cole, ljuljanje na stolcu bilo je najzabavnije što je čovjek mogao raditi. Dvije velike grupe ljudi stajale su u redovima iza dvojih vrata i Hayley je stala na kraj reda s lijeve strane upravo kad su predstavnici sajma u svojim žutim polo-majicama po čeli otključavati. Nažalost, brava desnih vrata se zaglavila i kad su se vrata s njezine strane otvorila, Hayley je ostala zgnječena u sredini izme đu ljudi ispred nje i znatiželjnika koji su dolazili sa stražnje strane. Bilo je to more ljudi u najgorem smisli rije či. Hayley nije znala što je strašnije: činjenica što su svi ovi ljudi mislili da će dobiti neki posao ili fizička bol koju osjetiš kad si stisnut me đu stotinama kompjutorskih frikova koji su željeli posao za sebe. Teško za re ći. Znatiželjna masa je krenula naprijed, Netko je u Hayleinu ruku stavio vre ćicu i u  jednom trenutku Hayley je išla ravno prema  Amazing Sound&Light Treeu,  koje je svijetlilo u raznim bojama, ovisno o glasno ći zvuka. Trenutno je podivljao zbog bu čne galame stotina ljudi.

60

Hayley je po čela razmišljati kakve bi joj bile šanse za zaposlenje ako ostane gluha i slijepa od ovog meteža, ali je iznenada i znenada izgurana ulijevo i pogurana dalje u dubinu zgrade. Čekajući red, Hayley nije mogla vidjeti ispred kojih predstavnika koje kompanije stoji, ali je znala da će potrajati prije nego što se pomakne naprijed. Nije joj preostalo ništa drugo nego ostati stajati u redu i za to vrijeme provjeriti sadržaj vre ćice u ruci. Koje će se god podcjenjuju će primjedbe izreći o njezinoj grupi znatiželjnika, mora se priznati da tehnološki noviteti znaju biti prili čno dobri. A Hayley se zasigurno nije libila priznati da su besplatne stvari guba. U dobroj vjeri, otvorila je vre ćicu i unutra pronašla ošte ćen neonsko naran časti pseći frizbi i tri olovke. Sve četiri stvari su imale logotipe l ogotipe kompanija na sebi. I potom je opet gurnuta naprijed, umalo se zalijepivši za stakleni pult, a njezin životopis se zgužvao dok ga je držala ispred sebe. Hayley je uspjela zadržati ravnotežu, ali se u trenutku našla slijepljena cijelim t ijelom za plakat koji je prikazivao zamršene vijuge kravljeg oka. in A na hrpi brošura na pultu je pisalo:  Idite na www.exploratorium.edu i saznajte na koji na č in možete uzbudljivije secirati kravlje oko! Uzbudljivije? Zar to može biti uzbudljivije? Zar bi netko  želio da to bude uzbudljivije? Hayley je progutala knedlu i s jednom brošurom obrisala znojno čelo. Dala bi sve na svijetu za bocu vode. Kad je do nje dopro slabašan miris kemikalija, Hayley se okrenuo želudac. Jedina dobra stvar  je bila ta da se gomila gomila kona čno pomaknula i ona je j e završila ispred predstavnika kompanije. Bio je to mlitav čovječuljak u ružnim hla čama i svijetloj zelenoj reklamnoj majici iz 1998. Pa, eto, sve propade. Nagni se. Nasmiješi se. Ispruži ruku. -Bok, ja sam...  –  Oprostite, ne čujem vas!  –  Bok, ja sam...  –  Što? Ne čujem vas!  –  Hayley! Jane! Smith! - vikala je. Nagnula se i polako podigla ruku baš onako kako joj je Audra pokazala kad je on ispružio svoju ruku i zgrabio njezinu, prislonivši svoj znojni dlan o njezin i čvrsto je stisnuvši da je Hayley zbog toga pomislila kako ovog tjedna nikako ne smije presko čiti sat joge ili ako to ipak u čini, obavezno mora nazvati kiroprakti čara.  –  Drago mi je, Jane! - Ne, ja... Svejedno. Zapravo ga uop će nije ni zanimalo njezino ime, kako se ispostavilo, zato što Hayley nije bila  jedina koja je vježbala prije ovog sajma na kojem su se tako dražesno nudili poslovi. O čito je ovaj čovječuljak uvježbavao epsku sagu i bio odlu čan da je u cijelosti izrecitira. Zamorno je brbljao, uspjevši upotrijebiti veliki broj tehnoloških izraza i fraza. Da je mogla čuti njegov bogati vokabular, Diane bi bila veoma impresionirana. i mpresionirana. Budući da se ionako nije mogla odmaknuti, Hayley je na lice stavila zainteresiran izraz i ubijala vrijeme broje ći riječi i smještaju ći ih u dijelove govora. Kona čno je uzeo zraka i upitao: Kakva ste vi inženjerka? Hayley se neustrašivo nasmiješila. - Ustvari, ja nisam inženjerka. Ja smišljam reklame. Usne su mu se skupile prije nego što je rekao: - O. Oprostite. Više nitko ne zapošljava takve djelatnike. Mi tražimo inženjere.  –  Tko vam onda radi reklame? - pitala je Hayley.  –  Nitko. Više nitko to ne radi. Sve kompanije koje znam ovdje u glavnoj dvorani predstavljaju

61

same svoje novitete. Sigurno je izgledala prili čno šokirano jer je on o čito osjetio potrebu da joj to sve još pojasni, kako bi se uvjerio da ga razumije. Vrlo polako, kao da je shvatio da je pola mozga ostavila doma, jasno i glasno je ponovio: Više nitko ne radi originalne sadržaje reklama. Preskupo je. - I tako je završio njihov razgovor. On se okrenuo po čevši ispočetka pričati priču nesretniku s njezine lijeve strane. Stvar je bila u tome da se Hayley nije mogla pomaknuti. Ovo je užasno. Stvarno užasno. Morala je ostati stajati na istom mjestu, shvativši da joj uop će nisu važne znojne mrlje pod pazuhima koje su se sve više proširivale, a jaka bol joj se protezala cijelom dužinom nogu. A čovjek, kojemu se sada obra ćao predstavnik kompanije, a koji je o čito bio dovoljno sretan da bude inženjer, nastavljao se oslanjati na nju jednom stranom tijela kako bi sebi priskrbio više mjesta. Hayley je osje ćala da je sve više i više gura prema izlošku kravljeg oka. Uvukla je drhtav dah moleći se u sebi da se ne onesvijesti. I tada joj je zazvonio telefon. Glasno zvono zazvu čalo je poput an đeoske glazbe. Uistinu. Note Hayleina zvona mobitela podsjećale su na hladni vodopad i odli čan izbor jela kod Gary Danka. Pravi raj. Hayley je pritisnula tipku sa zelenom slušalicom, mole ći se za spas. - Da?  –  Audra je. Kako ide? Iz nekog nepoznatog razloga, Hayley se nije iznenadila što čuje Audru. Osjetila je samo olakšanje. Prstom je pritisnula handsfree i rekla: - Morat ćeš glasnije pri čati. Zao mi je.  –  Kako ide?  –  Uh... u redu je.  –  Dobro. Samo sam htjela provjeriti je li sve u redu.  –  Audra, mogu li te nazvati za otprilike... jednu minutu? - Hayley je prekinula liniju, spustila poklopac i zagledala se u mobitel. Mogla ga je nanjušiti. Hayley je mogla osjetiti spas koji je izvirivao iz male crne Motorole. I bila je zahvalna što spas nije mirisao poput znojnog inženjera ili kravljih dijelova. Sve što je trebala u činiti jest posegnuti za njim i zgrabiti ga. Audra je imala mo ć da joj spasenje posluži na srebrnom pladnju. Hayley je mogla ili stisnuti zube i pokušati sama prona ći posao, što bi o čito bilo vrlo naporno i teško, ili pustiti Audri da radi ono u čemu je najbolja, uz minimum traume za sve uklju čene u taj proces. Trebam znak. To je ono što sad trebam. t rebam. Neki znak koji će mi reći što raditi. Hayley je rukom obrisala znoj s čela i refleksno potražila rup čić ili tako nešto. I ugledala je... znak. Doslovno, znak. Visio je sa stropne grede na samom kraju prostorije. Pomoćni radnici u telemarketingu ovdje! Dobila je svoj odgovor. Dok joj se znoj slijevao niz tijelo, Hayley je opet otvorila preklop mobitela i stisnula brzo biranje kako bi nazvala Audru.  –  Audra, ja sam. Lagala sam. Nije dobro. Ne želim biti ni čije potrčkalo.  –  Molim?  –  Ovo je no ćna mora. Kunem ti se, želim se zavu ći pod kamen. - Hayley se podigla na prste. Srećom, na drugom kraju prostorije vidim izložbu prahistorijskih predmeta. O, evo je još jedna, nešto o opipnom pristupu dobu dinosaura.

62

Svojim najboljim preuzimam-kontrolu glasom Audra je rekla: - Ništa se ne brini. Samo se makni odatle. Imaš dogovoren razgovor s časopisom  Mouth-to-Mouth Recitation. Blizu tvog starog posla. Kasnije ćemo o detaljima. Hayley je zažmirila. - Ve ć si mi dogovorila razgovor? Kad si to napravila?  –  Onog trenutka kad si izašla iz mog ureda. Pomislila sam da ga mogu otkazati ako uspiješ pronaći posao, ali ipak sam mislila da ćeš ga vjerojatno...  –  Trebati - viknula je Hayley. Neki golemi tip je po stoti put gurnuo Hayley. Prekasno je otvorila oči, jer ruka je već ulazila u njezinu vre ćicu i vadila pse ći frizbi. Bila je to kap koja je prelila čašu. Nedopustivo je ovako krasti. Jednostavno nedopustivo. Bez obzira koliko jadno bilo.  –  Prihvaćam. Ne želim biti ni čije potrčaklo - ponovila je Hayley dok joj se glas slamao. Ionako je to samo razgovor za posao.  –  Sve će se srediti. - Audra je zvu čala oduševljeno. - Bit će sve u redu.  –  Hvala ti, Aud... Joj! - Hayley je stisnula zube kad je jedan uzbu đeni muškarac u potrazi za poslom čizmom nagazio njezinu cipelu. - Obe ćam ti da te ne ću osramotiti. Hayley je ubacila mobitel u svoju torbu bez prethodnog prekidanja linije i odmah se po čela okretati oko sebe u potrazi za izlazom. Duboko je udahnula, stisnula čeljust i upotrijebila štikle za ono čemu i služe te tako kona čno izašla iz zgrade.

63

11.

 –  Ovo je strašno smiješno. - Suz se udarila po nogama, smiju ći se. - Seciranje kravljeg oka?  –  Odvratno - rekla je Audra s gnušanjem. - Jedemo. Ne bismo sad trebale pri čati  –  Ja sam ovdje jedina koja  jede, osim ako ti ne želiš

o tome.

malo.  –  Suz je podigla svoj tanjur s pala činkama i gurnula ga prema Audri. Audra se naglo okrenula, izvadila puder iz torbice i po čela ga stavljati na lice, to čno na ona mjesta gdje joj se prošli tjedan pojavio osip.  –  Mislim da je strašno smiješno! - rekla je Suz. - Seciranje kravljeg oka  - ponovila je, samo da bi prkosila.  –  Ovo me podsjetilo da moram predati prijavnicu na medicinski fakultet - rekla je Diane. Suz se nije mogla prestati smijati.  –  Jesi li čula što sam rekla? - pitala je Diane glasno. - Seciranje kravljeg oka me podsjetilo da moram predati prijavnicu na medicinski fakultet. Svi su jedan trenutak ostali šutjeti. Onda je Suz zagrizla mamac. - A zbog čega bi ti predala prijavnicu na medicinski fakultet?  –  Razmišljam o studiranju medicine. - Diane je prošla rukom kroz kosu, koja je jutros po čela sličiti na ptič je gnijezdo.  –  Sad želiš postati lije čnica? - pitala je Hayley.  –  Ne. Možda bih trebala upisati pravo. Mogla bih studirati pravo.  –  Želiš li biti odvjetnica? - Ne. Diane je uistinu izgledala o čajno. - Možda bi trebala postati Brunina šti ćenica - rekla je Hayley, potpuno zaboravljaju ći da Suz ne zna da je bila kod Audrinog psihijatra. - Vrlo dobro se snalaziš u tom radnom okruženju. Diane se malo namrgodila i uzdahnula. - Ne bih se iznenadila da više ne želi primiti ni Audru nakon onog što se dogodilo. Suz se zbunjeno smrkla. - Samo malo... Audra je uzdahnula i vratila puder u torbicu. - Je li to rekao? Hvala Bogu što imam njegov broj za hitne pozive. - Odmah je izvadila svoj mobitel i nazvala ga. - Ovaj tjedan je bio pun uspona i padova i zato sam se pitala postajem li možda mani čno depresivna?... Halo, Bruno? Audra je... Odmaknula se od stola, šapnula ispriku u mobitel i potom prekinula liniju te se bijesno zagledala u Hayley. - Ne mogu vjerovati da si Brunu pogodila papu čom u lice. Rekla si mi da se zbog njega ne osje ćaš ni bolje ni lošije. Nisi mi uop će spomenula taj incident. - Zatresla je glavom u znak zgražanja i promrmljala nešto o poniženju i sramoti.  –  Nisam mu bacila papu ču u lice - rekla je Hayley brzo. - Bacila sam je preko njegove glave. Moguće je da je to interpretirao kao refleks. Vjerojatno je sve u redu.  –  Čekaj samo malo. - Suz je pogledavala malo jednu, malo drugu prijateljicu. Optužuju će je uperila prst u Hayley. - Bila si kod Brune Maffria?

64

Audrin izraz lica se odmah promijenio iz ljutitog u trijumfiraju ći. Suz se promeškoljila i zagledala u nju. - Aha! Samo si čekala pravi trenutak za napad! Uz dužno poštovanje prema Audri, Hayley nikako nije rezultate zadnjih nekoliko dana smatrala trijumfom. Pa, možda je to i bio trijumf za Audru, ali ne baš i za Hayley. Nagnula se naprijed između dvije djevojke kako bi razjasnila situaciju prije nego što se pogorša. Ali Suz još nije završila. Mahala je prstom ispred Audrina nosa. - Samo si čekala pravi trenutak da mi ga gurneš. Zato ti je osip prošao. Misliš da si me smlavila. Audra se malo odmakla i Suzin prst ispred svog nosa pogledala s potpunom ignorancijom. Namjerno sporo, otvorila je svoju torbicu i izvadila parfem u crnoj lakiranoj kutijici. - Želi li se netko namirisati? Nov je. Zove se Sheik Factor. Miris bi trebao izazvati prizore maženja s divnim muškarcem nauljenih prsa. Nitko ništa nije rekao.  –  O, molim vas. - Audra je jednom rukom mahnula, kao da se dosa đuje. - Ništa nisam skrivala. I jesi li čula moje likovanje? Mislim da nisi.  –  Ti si likovala u sebi - Suz je bila uporna. Audra je smireno s obje strane vrata stavila po kapljicu parfema. - Svejedno. Suz se lagano nagnula naprijed i pomirisala zrak oko Audre. Hayley je vidjela da je Suz ve ć počela zaboravljati svoju ljutnju dok je svu svoju pozornost usmjeravala prema zagonetnoj parfemskoj bočici i spominjanju nauljenih muških dijelova tijela. Kvragu, Audra je sjajna. Nažalost, Dianina ionako niska razina intuicije nije djelovala. - Da budem iskrena, i ja sam bila na terapiji kod Brune i nije bilo lijepo. I sve smo primijetile da od Hayley nismo čule niti jednu lijepu riječ o tom sastanku s Brunom. Meni se zapravo čini da je to urodilo katastrofom.  –  Isuse - promrmljala je Hayley.  –  Objektivno govore ći, naravno - dodala je Diane, kao da zbog tog zvu či bolje.  –  Nije istina - rekla je Audra. - Brunine tehnike samo još nisu po čele djelovati. Naravno, ne mogu još ništa re ći za buduće savjete koje će dobiti.  –  Je li taj prikriveni komentar bio upućen meni? - pitala je Suz.  –  Ne mogu reći da razumijem što govoriš. Nisam se obra ćala tebi niti tvojoj ulozi u Hayleinu napretku - rekla je Audra gledaju ći je. - Žao mi je što tvoj mali plan nije uspio, ali stvarno, Suz. Taj 'stvarno' toliko je razvukla da je zvu čao strašno.  –  Tvoj plan nije baš odli čno funkcionirao, sje ćaš se? Hayley je odmah izgubila posao zbog tvog briljantnog plana.  –  Tako je - rekla je Audra ponosno. - Pomogla sam joj da izgubi stari posao koji nije voljela. I zahvaljujući mom briljantnom savjetu, kako si ga s pravom nazvala, Hayley sada ima novi posao. Diane i Suz su istovremeno uzdahnule.  –  Ma ne. Nemam novi posao. Imam samo dogovoren razgovor   za posao. Da sam prihvatila posao, rekla bih vam. Tu je velika razlika. Da i ne spominjem kako je taj razgovor za posao više Audrino djelo nego Brunino - rekla je Hayley.  –  Pa, ako mi želiš pripisati sve zasluge, ne ću se buniti. Ali ako misliš da Brunina čarolija još nije proradila, stvari mogu krenuti samo na bolje. - Audra je oprezno vratila bo čicu Sheik Factora natrag u torbicu. Diane je frknula. - Čarolija? Ja ne bih išla tako daleko. Tip je dobar, ali nije čaroban. Hayley se složila s Diane, ali nije željela da se Audra osje ća loše. Stvar je bila u tome da je, bez obzira tko je bio odgovoran, ono što je njezina prijateljica smatrala velikim uspjehom za Hayley bio zapravo povratak na po četak. Razgovor za posao u kompaniji koja je bila sumnjivo sli čna prethodnoj, a de čka i dalje nema.

65

Teško da je to bio uspjeh ove iscrpljuju će vježbe samopomo ći. Izgleda da je i Diane isto mislila. - Pa, zvu či kao da je problem s pronalaženjem posla ipak malo pod kontrolom, ali moram pitati za onog frajera Granta. Suz mi je rekla da si imala savršenu priliku da ga pozoveš van. Prišao ti je. Dao ti je posjetnicu. I što se dogodilo?  –  Isto što i uvijek. - Hayley je pogledala dolje u svoju kavu s mlijekom, mrmljaju ći. - Privlačni ljudi me čine nervoznom. Sve znate da postoji hrpa lijepih, privla čnih ljudi s kojima se ja  jednostavno ne mogu nositi. I to je razlog zbog kojeg sam uprskala s Grantom. Dianino čelo se naboralo. - Nisam sigurna da razumijem...  –  Čak ni ja ne razumijem. Mislila sam, znate, da sam iznad prosje čnosti. Ne kažem da sam neki genijalni supermodel koji pokušava spasiti svijet, ali nisam ni potpuno odbojno ljudsko bi će. Previše vedro, Hayley je dodala: - Zapravo, dajte mi ružnog frajera bilo kad i bez problema ću mu prići i predstaviti se.  –  Taj dio ne razumijem. - Diane ju je zbunjeno pogledala. - Mislim da smo prili čno iscrpili tu teoriju 'tako je zgodan da me plaši'. Tri djevojke su potvrdno klimnule glavom i Diane je nastavila. - Za po četak, razumijem da je Suzina vježba namijenjena tome da ti pomogne proširiti horizonte iznad male grupice muškaraca koja ti prilazi prema široj skupini muškaraca, bili oni privla čni ili ne, ali nadamo se ipak privlačnima, kojima si mentalno spremna pri ći i pozvati ih van.  –  Slažem se - rekla je Audra, dobacuju ći Suz pomirbeni osmijeh. - I moram re ći da mi je teško povjerovati da bi, uzevši u obzir vrlo malo vremena koje je prošlo od lekcije do vježbe, sve što te je Suz naučila moglo olako propasti samo zato što frajer ima prelijepe ruke i divne zube.  –  To su izuzetne ruke, ne samo prelijepe. Kao da nisu s ovog svijeta - ispravila ju je Hayley. - I nikad prije nisam vidjela ljepše zube.  –  Bez obzira, činjenica ostaje, kako si ti to ve ć  rekla, neki dan si se pohvatala s divnim Španjolcem u Armani odijelu u garderobi bara, bez ikakvog problema.  Armani, dobro? Samo me pokušaj uvjeriti da Sergio nije bio zgodan i privla čan.  –  Bila sam potpuno pijana. Još uvijek nisam sigurna za njegovu odje ću niti nacionalnost. Što se mene ticalo, zgodni frajer Španjolac u Armaniju je lako mogao biti neki kreten iz New Jerseyja koji  je na sebi imao sinteti čko odijelo iz Targeta. Audra je zadrhtala. - Stvarno?  –  Zašto uvijek spominješ New Jersey u tom kontekstu? - pitala je Diane.  –  Ne znam. Vjerojatno zato što je to strano mjesto s lošom reputacijom koje nitko iz San Francisca ne razumije ili nije nikad posjetio - zadirkivala je Hayley. Diane se namrgodila. - Ja imam ro đake u New Jerseyju, sje ćaš se?  –  Jesi li ih ikad posjetila?  –  Nisam - priznala je Diane. -Mi njih pozivamo k sebi.  –  On nije bio iz New Jerseyja, vjeruj mi. Bila sam tamo. Iako ne znam kakve je hla če imao. Suz se okrenula prema Hayley. - Ne ćeš se tako lako izvu ći iz ovoga. Audra je uz pomo ć  malog prsta oprezno vratila nekoliko pramenova sjajne kose iza uha. Diane je u pravu. Privla čnost nikako ne može biti osnovni problem. Kad smo gledale onaj... onaj...  film,  rekla si da imaš veliki problem. Generalni problem s urbanim mrtvilom. Imaš problem s poduzimanjem bilo kakvog pokreta prema naprijed. U bilo kojem slu čaju. Ne samo s muškarcima.  –  A ja sam stvarno mislila da sam onu ve čer u Beer Gardenu riješila problem s frajerima. - Suz  je zatresla glavom. - Kao da si se vratila na po četak ili tako nešto.  –  Da - rekla je Diane. - Kao u onom filmu kad su retardiranom muškarcu dali neke tablete od kojih je postao iznimno pametan, ali nakon nekog vremena dogodio se tragi čni preokret i taj isti

66

čovjek

je nakon što je nakratko zavirio u inteligenciju genija, postao još retardiraniji nego što je prvotno bio. Hayley je zakolutala o čima. - Da, tako je. Odli čno. Predivno. - Ljutito se zavalila u stolac. Tri djevojke su se me đusobno pogledavale preko Hayleine glave. Nakon stanke, Diane je rekla: - Znate, Suz je zapravo jedina koja je vidjela Granta. Zbog čega si toliko luda za tim frajerom? Suz je jezikom prešla preko usana i pomakla obrve gore-dolje. Hayley se nacerila. - Pa, postoji nešto u tome. Ali ipak mi je sve još nejasno. Recimo samo da  je to prva stavka. Mislim, maknimo u stranu činjenicu da je vrlo privla čan i zgodan, ali ima nešto u njegovu stavu. Mislim da zna da me malo izbacuje iz ravnoteže i nisam sigurna želim li željeti muškarca koji to voli raditi.  –  Zvuči mi kao da šupak ima komplekse - rekla je Diane. Hayley je uzdahnula. - Ne znam je li to tako. Bio je stvarno drag kad smo se prvi put sreli zbog Fredove smrti, ali isto tako je i policajac. Njemu je stalno glava u torbi, znate, brani zajednicu od kriminalaca, obavlja policijski posao. To je neka mješavina. Ne znam, što god jest, pala sam na to. Čak i na onaj dio o zastrašivanju.  –  Zviz! 'Molim vas, gospodine, može još jednom?' Zviz! Hayley je roktala od smijeha. - Uh, tako je, Suz. Nešto poput toga.  –  Kad dobre cure vole jako loše de čke - zadirkivala ju je Audra. - Zaista, muškarac u uniformi. Koja iskrena žena to ne voli? Muškarac u uniformi kojega o čito privlačiš, sa stavom zbog kojeg je zanimljiv i zbog kojeg ne mora biti... oprostite mi na izrazu, šupak. Ali željela bih da si ga uspjela pozvati van jer možda ima kakve zgodne prijatelje za nas ostale.  –  Audra, ne postoji policajac milijunaš - rekla je Diane.  –  Nisam rekla da ne smije biti korumpiran. Hayley je popila i zadnje kapi svoje kave s mlijekom i ubrusom obrisala usta. Gužvaju ći prljavi ubrus u ruci, rekla je: - Znate što me stvarno mu či? Mig. Što mislite o čemu se onda radilo? I je li normalno da jedan stranac bude takav kavalir? Znači li to da mu se svi đam ili me želi prestrašiti? I što mislite, zašto je uop će došao na pogreb? Znači li to da ima savjest? Ili misli da sam laka? A ako misli da sam laka i ako je zbog toga zainteresiran, zašto bi otišao prije nego me pozove van?  –  Ti si njega trebala pozvati van - istaknula je Diane. Hayley je gubila strpljenje. - Ne radi se uop će o tome. On to nije znao. Nisam ga pozvala van niti je on mene. Ništa nismo dobili od tog susreta.  –  Što dokazuje da ste na tom polju oboje jednako neu činkoviti zbog čega biste mogli biti savršen par.  –  Ja zapravo pokušavam shvatiti zašto bi mi namignuo ako ga ne zanimam?  –  Zašto bi frajer uop će namigivao? - Slegnuvši ramenima, Diane je nastavila: - Možda mu je nešto upalo u oko. Zapravo, frajeri danas više ne namiguju. Suz je zatresla glavom. - Oprosti, ali neki ipak namiguju. Nije li ti Sergio namignuo? Španjolci stalno namiguju.  –  Španjolci? - ponovila je Hayley slabašno. Osjetila je da se ovaj razgovor ponovno udaljava od nje.  –  Ne, istina je - složila se Audra. - Mnogo mladih Španjolaca mi je namignulo. A oni ne namiguju bez razloga. Zna či da je zainteresiran. Priznajem da mi je to izuzetno uzbudljivo.  –  Sergio mi nije namignuo. - Hayley se namrštila, pokušavaju ći se prisjetiti svih detalja. Barem mislim da nije. Stvarno se ne sje ćam.  –  Pa, ja se ne slažem s Audrom. Mislim da je namigivanje Španjolaca više konverzacijska

67

interpunkcija nego seksualna pozivnica sa zna čenjem. - Diane je razborito pogledala oko stola. Nema sve svoje zna čenje.  –  Ti znači govoriš da postoje jedna pravila za Španjolce i druga za ostale muškarce? - pitala je Audra. Došlo je vrijeme da se prestane razgovarati o Španjolcima i razgovor odvede u pravom smjeru. Hayley je podigla dlan i rekla: - Nemam ništa protiv Španjolaca, Aud, ali ja sam zapravo zainteresirana za: 'Mogu li dobiti kontakt broj?' O čemu se tu radilo? Mene zapravo uznemiruje rije č 'kontakt'. Da je rekao 'ku ćni' ili 'privatni' ili nešto tako, imala bih osje ćaj da me želi pozvati van. Ali zašto me odmah nije pozvao van ako me uop će namjerava pozvati?  –  Bio je to zanimljiv izbor riječi, zar ne? Zauzela je pozu 'mislioca', naslonivši bradu na šaku. Postoji određena formalnost u tom tipu koju smatram zanimljivom. Na čin na koji je rekao 'preminuli' umjesto 'mrtav', a sad i 'kontakt' umjesto 'privatni'. Sigurno mu je odli čno išlo na akademiji.  –  Možda i nije - rekla je Audra. - Ne mislim da je to povezano. 'Preminuli' je veoma specifi čan izbor riječi. 'Kontakt' je gotovo namjerno nejasan termin zbog želje da njegova namjera ostane tajna, bila ona privatne ili službene prirode. Ja mislim da tu nema nikakve povezanosti.  –  Da, ali možda ne bismo trebali toliku pozornost pridavati tom specifi čnom kontinuumu. Možda je to...  –  Možda - rekla je Suz, smijulje ći se. - Možda je jednostavno htio pružiti Hayley i njezinim prijateljicama mogućnost da satima analiziramo tu temu.  –  O, Bože, u pravu si. Slušajte me - jaukala je Diane. - 'Specifi čni kontinuum?' Ja sam luđakinja! U što ću se to pretvoriti?  –  Uvijek postaneš ovakva pred kraj studiranja. - Suz je stisnula Dianino rame. - I sve uvijek ispadne dobro, zar ne?  –  Ispadne dobro - rekla je Diane - samo zato što odmah po čnem studirati nešto drugo. Možda, ako namjerno zabrljam i iz rada o ljudskoj seksualnosti dobijem jedinicu, ne diplomiram ove godine.  –  Ne možeš zabrljati taj rad - rekla je Hayley iznervirano.  –  Zašto ne?  –  Zato što se radi o meni! Sama ta činjenica me dovoljno zabrinjava. A sad mi govoriš kako ćeš napisati loš rad u kojem pišeš o meni i seksu. To je... to je... ne možeš to u činiti. Uvredljivo je. Možda završi u javnosti. Može se pogrešno shvatiti. Nikad to ne bih mogla ispraviti. Nijedan frajer nikad više ne će željeti imati ništa sa mnom... do kraja života ću uživati samo u imaginarnom seksu.  –  Imaginarni seks? Trenutno puno uživaš u imaginarnom seksu? - Hayley je samo zurila u Suz, koja je dodala: - Kao da će netko važan čitati Dianin rad. - Nacerila se. - O, oprosti, Diane. Diane je umorno pogledala Hayley. - Nemoj se brinuti; upravo sam to sama rekla. Ja  jednostavno ne mogu podbaciti. I u pravu si. Ovo sam rekla baš bez veze. Valjda sam samo umorna ili tako nešto. Stalno radim i nimalo se ne provodim. Možda mi je potrebno pi će. Što kažete na martini u ponedjeljak u Zodjiacu?  –  Aha, ja sam za - rekla je Suz.  –  I ja - rekla je Audra. - I samoj mi je potrebno jako pi će, uzevši u obzir što se sve doga đa.  –  Isto tako - dodala je Hayley.  –  Dobro. - Diane se slabašno nasmiješila. - I zaista, bit ću sasvim dobro. Ovo je sigurno nekako povezano s dolaskom tridesetih. Audra je preneraženo zinula. - Morala si spomenuti tridesete. O, mili Bože. Ne mogu li uživati u Hayleinu napretku ni toliko dugo koliko traje jedan razgovor? Baš sam se oraspoložila. - Prstima

68

 je pritisnula čelo.  –  Što je bilo? - pitala je Hayley.  –  Nitko uskoro ne navršava trideset - promrmljala je Suz, osje ćajući se zapostavljenom.  –  Znaš kad sam ti neki dan rekla da imamo sastanak u vezi s bonusom na pla ći? - pitala je Audra. - Pa, čini se da iznos ne će biti ni približno onoliki koliko smo se nadali. Zapravo, za to ste odgovorni ti i ostatak tvojih kolega.  –  Opa. - Hayley se maknula iz dohvata Audrina prsta.  –  Mi smo obavili sav posao. Priskrbili sav kapital. Mi smo vam omogu ćili novac. Ali vaši poslovni modeli su stravi čni, ispričavam se na izrazu, i niste uspjeli shvatiti kako napraviti profit. U cijelom životu nisam vidjela takvo sranje od financijskog menadžmenta. Vi ste najgluplji ljudi s kojima sam surađivala. Hayley je progutala knedlu, ali Audra još nije završila. - Sad gledamo završne rezultate i nismo zadovoljni. Novac je ispario! Ti si kriva što ne ću postati milijunašica do tridesete. Ti si kriva. Ti i tvoji ljudi.  –  Moji ljudi? - pitala je Hayley, pokušavši izbje ći smijanje Audri u lice.  –  Da. Vi šlampavi tehni čari i vaše kave s mlijekom, i BMW-i, i sva ta vaša skupocjena odje ća, i prokleto mišljenje da imate pravo. Gadite mi se. Davno prije sam trebala ostati u Mission Districtu i motati se okolo s onim gnjusnim umjetnicima koji su mislili da bi trebali besplatno dobiti stanove samo zato što mogu stvarati prelijepe slike. - Ali...  –  Nisam još završila. Ne mogu vjerovati kolike ste smiješne iznose novca izmuzli... i još uvijek muzete... za poslove koje može obaviti i osoba sa samo pola mozga... a to je bio moj novac. Duboko je udahnula i vrlo sporo izdahnula. - Evo. Sad sam završila. I, tko bi rekao? Bolje se osjećam. To me mu čilo već neko vrijeme. - Uzela je svoju kavu s mlijekom i otpila gutljaj. Hayley je pokazala rukom prema prijatelji činoj šalici. - Ali ti voliš kavu s mlijekom i BMW i skupocjenu odje ću. Jedina razlika izme đu tebe i 'mojih ljudi' jest u tome što ti imaš više tih stvari... a imaš i stila. Audra se prilično smirila čuvši tu rečenicu. Prinijela je ruku vratu i prešla prstima preko svoje Gucci ogrlice, uvjeravaju ći se da je još na svom mjestu. Suz je Diane trknula laktom. - Mislila sam da je ona milijunašica.  –  Možda bi bila da ne troši toliko puno.  –  Je li milijunaš osoba koja zaradi milijun dolara? Ili je to osoba koja može potrošiti milijun dolara i da joj još ostane? Milijun dolara danas nije ono što je nekad bilo. Diane je samo slegnula ramenima. - Možda je samo onako upotrijebila izraz 'milijunašica'. Možda je zapravo mislila na 'multimilijunašicu'. Audra nije željela odati do kraja pojedinosti svog nedvojbeno velikog bogatstva. Zavalila se u svom stolcu uz samozadovoljni smiješak na licu. Znala je da je to sve što će im trenutno ponuditi.  –  Pa, žao mi je zbog tvog bonusa, Aud - rekla je Hayley, - Pogledala je Suz s polusmiješkom na licu. - Izgleda da Audra i Diane proživljavaju fazu srednje blagog stresa. Čini se da im je to potrebno. Imaš li ti možda u sebi bijes koji želiš izraziti? Suz se nasmijala. - Nemoj ti sad meni glumiti Brunu. Iako... Ma ne, ja sam dobro. Audra je ramenom pogurala Hayley. - Nisam se mislila iskaliti na tebi. Ulaganje kapitala je nekad bilo zabavno. Sad je deprimiraju će. Samo sam ljuta na tvoju industriju, to je sve. Ne na tebe.  –  Pa, mislim da se zbog Brune ionako imaš pravo ljutiti na mene. - Hayley se zbog toga još uvijek loše osjećala. Bit će grozno ako Bruno za Hayleino ponašanje bude krivio Audru.  –  Pa, duguješ mi - rekla je Audra. - I zato mi samo jedno obe ćaj. Negdje izme đu sada i

69

sutrašnjih pića želim da smireno legneš i razmišljaš o onome što te Bruno bude zamolio. Samo si zamisli mali scenarij. - Audra je podigla ruke i po čela mahati po zraku. - Vizualiziraj uspjeh. Dobro? Obećaj mi da ćeš pokušati.  –  Dobro, dobro - rekla je Hayley, zakolutavši o čima. - Obećavam.

 70

12.

Ona je genijalni supermodel i pokušava spasiti svijet. Zove se Emma de la Fressange, ali de čki je zovu samo M. Dovoljno joj je samo jedno slovo. Iznimno je dobra, s dovoljno karizme, MENSAstupnjem inteligencije i razoružavaju ćom ljepotom koja baca na koljena i najravnodušnije muškarce. Visoka je metar osamdeset, ima dugu plavu kosu i tijelo koje i mrtvace diže iz grobova. Neki su čak nakon razmjene pogleda s njom morali zatražiti oftalmološku pomo ć. Subotama uvečer je plesala i pjevala savršenim glasom prožetim stranim akcentom nepoznate zemlje - možda Francuskim? - u najpopularnijem klubu u gradu odmah izvan granice baze. Ali zapravo je bila strijelac u tajnoj vojnoj operaciji odobrenoj od strane Ujedinjenih naroda koja se pokretala samo u slu čaju krajnje nužde. Otišla je na misiju u džunglu u crnoj uniformi i borbenim čizmama, skrivajući svoje sjajne pramenove pod crnom kacigom, oslanjaju ći se na ljubav prema naredniku specijalne postrojbe kad  je svojim snajperom ubila negativca. On je bolno zgodan muškarac, narednik specijalne postrojbe. Muškarac s izmu čenom dušom koji trenutno sjedi bez majice ispred nje pored vatre u kampu, miješaju ći lončić graha dok mu prsni mišići sjaje od svjetlosti. On je američki vojnik Grant Hutchinson. Jedini muškarac kojega iskreno voli. Jedini muškarac koji nije, čini se, znao da ona uop će postoji. Ili ipak jest? Večeras je nešto u vezi njega bilo druk čije, razmišljala je, kad je prestao miješati grah te obišao logorsku vatru, u jednoj ruci drže ći lisice s jednom podignutom obrvom. 'Bi li željela vježbati posebno vojno pretraživanje?' Glas mu je bio dubok. Muževan. Nije mogla pronaći riječi kako bi mu odgovorila, nije mogla pri čati. Samo je podigla ruke i dopustila mu da joj stavi lisice, teško dišu ći dok su njegove ruke prelazile preko njezine savršene kože. Nježno  joj je skinuo odjeću i ruke stavio među njezine noge, dok su mu dugi prsti prilazili obe ćanoj zemlji. Trebalo mu je samo šesnaest sekundi da je odvede tamo gdje je željela; svršila je, upravo kad su se oglasila zvona obližnje katedrale. Hayley se naglo uspravila na krevetu, širom otvorenih o čiju i teško dišu ći, kao da je upravo pretrčala maraton... ili tako nešto. Rukama je hladila lice, pokušavaju ći sniziti temperaturu. Iznenada je zastala i pogledala svoje ruke. Je li ona stvarno svršila? Ili je samo sanjala orgazam? Računa li se to? Telefon je ponovno zazvonio. Nagnula se kako bi dohvatila slušalicu i tada pogledala na sat te slegnula ramenima. Drijemala je gotovo cijelo poslijepodne, ali nema veze. Danas ima samo jednu obavezu, a to je ispijanje martinija.  –  Halo?  –  Dobar dan. Trebam Hayley Smith. Ja sam Grant Hutchinson. - Nastala je kratka pauza dok je on očito čekao da ga se sjeti, tijekom koje se Hayley šokirana nagnula nazad i naslonila na

 71

uzglavlje. Nakon trenutka tišine, dodao je: - Upoznali smo se preko Freda Learyja. - I zatim se nacerio. Nastala je još jedna pauza, tijekom koje je vjerojatno razmišljao je li se uvrijedila ili ne, ali Hayley je sada ve ć stajala na krevetu, drže ći telefon u ispruženoj ruci ispred sebe, dok je drugom poput Tigera Woodsa stisnula šaku i pobjedonosno je podigla u zrak.  –  Halo? Vratila je slušalicu na uho. - O, bok! Ja sam Hayley.  –  Hej. Nadam se da ne zovem prerano.  –  Ne, nikako. Upravo sam... Budna sam. Potpuno budna i spremna. Ve ć sam satima budna. Tako je, ovaj, rano zapo činjem dan. Što ima kod tebe?  –  Imam dvije karte za tekmu Giantsa u petak i zovem te najprije na ve čeru i onda na stadion. Bum. Ravno u glavu. Bez uvijanja i izmotavanja. Bez uvodnog neobveznog čavrljanja. Ovo je muškarac koji zna što želi... a želi nju. Osim... ako se ne radi o Fredu. Samo malo. - Zoveš me na sudar, zar ne? Bez trupala?  –  To je sudar. Bit ćemo sami. Fred nije pozvan. Potvrđen smisao za humor! - U tom slu čaju, rado. - Hayley je podigla pal čeve gore prema plišanoj žirafi smještenoj na stoli ću na samom kraju sobe.  –  Odlično. Voliš li talijansku kuhinju?  –  Obožavam. Ovaj, u koje vrijeme? Gdje? Gdje želiš da se na đemo? - Udarila se po čelu i trgnula. Zvuči kao da joj je ovo prvi sudar u životu.  –  Uglioto's? Mogao bih te pokupiti u šest. Za manje od pet minuta razmijenili su to čne adrese i Grant je spustio slušalicu. Sve se tako brzo odigralo, Hayley je ostala malo zate čena, držeći žicu na kojoj je visjela slušalica. Vrlo sporo se sagnula i spustila slušalicu. I tada je tek shvatila što se zapravo dogodilo. - Tooooooooo! Vizualiziraj uspjeh, srce. O, mili Bože, djeluje! Hayley je utr čala u elegantan martini bar u centru grada, grubo zgrabila Audrinu ruku i utisnula poljubac na prijatelji činu lijepu kosu. - Djeluje, djeluje!  –  Mili Bože, što si to zaboga odjenula? To je... uf... užasno. - Audra se naslonila na naslon stolca. Jednom rukom pokušavši izravnati frizuru; dok je s drugom prekrila usta gr čevito gutajući.  –  To je moćna majica. Prije nego što sam stigla ovamo, svratila sam kod Brune i kupila je. Baš su zatvarali. Morala sam prili čno dugo lupati na vrata prije nego što su me pustili unutra, ali kvragu, samo sam sretna što je ima i u crnoj boji.  –  Katastrofalna je. Užasna. Rukavi su preveliki. Bože, vidim ti grudnjak. Suz je posegnula rukom i uhvatila rub majice. - 'Vizualiziraj uspjeh.' O, čovječe. Ma nemoj mi reći.  –  Oho! Je li to moje pi će? - Ne pri čekavši odgovor, Hayley je otpila veliki gutljaj martinija od  jabuke.  –  Uh, polako s tim, Hayley - rekla je Diane. Prešla je rukom preko runa boje trule višnje, što je očito bio novi dodatak njezinim majicama i dodala: - Čovječe, čak je ni ja ne bih odjenula. Hayley ju je ignorirala. - Prekrasno, savršeno ukusno. - Nacerila se, zatim prema sebi povukla koktel čašu i otpila još jedan gutljaj, na vrijeme podigavši pogled kako bi uspjela vidjeti upitne poglede svojih prijateljica.  –  Kako ste mi vi? Kao što vidite, kod mene sve odli čno. - Ramenom je pogurala Audru. Dugujem ti. Bruno je prokleti genijalac.

 72

 –  Znam.

- Audra se nasmijala, ali ipak je dvojila. Doimala se poprili čno zadovoljnom što je Bruno zaslužan za Haylein misteriozni uspjeh, ali još se nije oporavila od ružne majice i zato je napola rukom prekrivala lice da je Hayley ne vidi. Njezina lojalnost guruu o čito se nije protezala i na njegovu garderobu. - Nemoj nas sad pustiti da čekamo. Što se dogodilo? Hayley je uživala u trenutku. Vrlo sporo je prekrižila ruke preko prsta i zavalila se u stolac. Grant Hutchinson me pozvao van. Audra je odmah zaboravila Hayleinu majicu - i o čito svoje natjecanje sa Suz - te vrisnula od sreće. Hayley je klimnula glavom. - Tako je. Grant je frajer. On je onaj pravi za mene. Ovo ima potencijal za nekoliko izlazaka. Jednostavno znam. - Zastala je i potom dodala: - Dobro, pa 'Onaj pravi', možda sam malo pretjerala. Stvar je u tome da u petak nave čer imam sudar. Sad sam djevojka koja ima dogovoren sudar u petak nave čer.  –  Pa, to su sjajne vijesti - rekla je Suz. Hayley joj se najljepše nasmiješila. Ali onda je Suz nastavila. - Ne mogu re ći da sam nešto iznena đena. Dobro si odigrala. Ve ć si otišla skoro do kraja. To ti je nešto poput garancije. Hayley je malo splasnulo raspoloženje. - Molim? Nije se sve tako odigralo. Ono što se dogodilo između Granta i mene u uredu... - Misli su joj postale zbrkane i naljutila se. - Odlazak skoro do kraja nije nikakva garancija.  –  Jest ako se radi o meni.  –  Što se pod tim uop će podrazumijeva? Postoji li nekakva definicija? - pitala je Diane.  –  Da je to garancija, Suz, zašto sam onda i na trenutak bila zabrinuta ho će li me ili ne pozvati van? Suz je nevoljko odložila pi će i počela pogledavati okolo po baru u potrazi za novim plijenom. Ti si trebala njega pozvati van.  –  U tvojim argumentima nema logike. - Hayley je s nevjericom zatresla glavom. - Iz tvojih usta izlaze neke male, glupe re čenice bez smisla koje zbunjuju ljude. - Hayley je pogledala Diane i Audru, tražeći potporu. Izgledale su da se zabavljaju, ali na licima im se nije odražavala namjera da  je podrže. Hayley se ponovno okrenula prema Suz. - Govoriš mi da me pozvao van jer sam mu priuštila dovoljno toga da misli kako ću spavati s njim?  –  Pa, namjeravaš spavati s njim, zar ne?  –  Pa, da, ali ne pri čamo sad o tome.  –  A ne?  –  Možda u tvom svemiru. Vrije đaj me ako moraš - rekla je Hayley, zagledavši se u Suz. - Ali  ja sam djevojka s dogovorenim sudarom u petak nave čer. A ti teško da jesi.  –  Ona možda i ne će imati sudar, ali će vjerojatno imati frajera - zamijetila je Diane uz smiješak. Suz i Hayley su je ignorirale.  –  Nemoj se odmah ljutiti, Hayley - rekla je Suz. - Samo ne želimo da se razo čaraš ako to ne potraje onoliko koliko o čekuješ. Hayley je zinula. - Mislila sam da biste mogle biti sretne zbog mene. A sve ste samo ljubomorne.  –  Definitivno - rekla je Suz. - Frajer je mrak. Užasno sam ljubomorna. Oduvijek imam maštarije o policijskom pendreku. U njima obi čno ležim s licem prema dolje, odjevena u vru će hlačice i prebačena sam preko krila nekog policajca. On uzima svoj pendrek i...  –  Znam da sam  ja ljubomorna - prekinula ju je Audra. - A nisam ga čak ni vidjela. - Spustila je

 73

pogled i tiho prošaptala: - Oduvijek želim voditi ljubav s muškarcem u policijskoj uniformi. Suz se zagrcnula svojim martinijem. Diane je udarila Suz po le đima, klimajući glavom. - Možda trenutno i ne vrebam plijen, ali prema onome što nam je Suz rekla, ja ga ne bih šutnula van iz kreveta. Kažem ti jasno i glasno: Sve smo ljubomorne.  –  O. Pa, kad je tako, dobro. - Umirena, Hayley se opustila na stolcu, umjerenije otpila gutljaj svog pića i pustila da uzbu đenost zbog Grantova poziva malo usahne.  –  Imam suudaaar, imam suudaaar - pjevušila je. Zatim je zastala, uperila prst preko puta stola u Diane i Suz, malo prodrmala ramenima i nastavila pjevušiti. - Tako je. Imam suudaaar. .. imam suudaaar... s nekim s kim zaista želim iza ćiiii... Djevojke su se trgnule na Hayleinu neukusnu odu radosti, ali Diane je rekla: - Pustimo je neka uživa dok može. Sutra ide na onaj razgovor za posao i tko zna što će se s tim dogoditi. Hayley je prestala pjevušiti. - Čula sam te. Ne ću prihvatiti posao ako je isti kao i prošli.  –  Želiš li vježbati za razgovor? - pitala je Audra puna nade. Hayley ju je pogledala kao da je luda. - Šališ se? Ne mogu sad misliti na to. Moram se početi pripremati za sudar. Možda poslije. Suz je otvorila svoju torbu, isprevrtala stvari i izvadila punu šaku kondoma koje je stavila pokraj Hayleine čaše. - Evo ti. Budi spremna. Audra je otvorila jelovnik i zaštitila Suz od drugih pogleda. - Zaboga miloga.  –  Nisam mislila na to. - Hayley se zacrvenila i ljutito odgurnula kondome prema Suz. - Više sam razmišljala o frizuri i šišanju. - Namrštila se, po čevši u glavi zamišljati sadržaj svog ormara. Već imam one predivne štikle koje moram još malo razgaziti. Samo ne znam što uz njih odjenuti. Diane je uzela jedan kondom. - Nisi li ti na piluli?  –  Zašto bih ja bila na piluli? - upitala je Hayley. - I ne tjeraj me da govorim o o čitim stvarima.  –  Ja sam na piluli zbog regulacije ciklusa.  –  Kakva šteta što to ne koristiš! - cerekala se Suz. Diane ju je sažalno pogledala. - Ti se previše seksaš pa mislim da ti to šteti moždanim ćelijama. Samo sjediš ovdje i smijuljiš se kao lu đakinja. Gotovo sam sigurna da ti je to sve od pretjerane ševe. Suz se okrenula od Diane prema Hayley. - I, koliko daleko namjeravaš oti ći? - pitala je.  –  Pa, onoliko koliko on može - Hayley je frknula, prili čno zadovoljna vlastitom šalom.  –  Ne, mislila sam pitati misliš li ti da je on frajer sa samo jednim položajem ili s nekoliko njih? Audra je ispustila čudan zvuk.  –  Uh. - Hayley je pogledala Diane, traže ći pojašnjenje, ali Diane je samo slegnula ramenima. Je li to nešto što bih unaprijed trebala planirati? Obi čno o tome razmišljam za vrijeme seksa, to mi se čini nekako uspješnijim.  –  Pa, svakako nam javi. Ako se prvi put pokaže da je frajer s više položaja, mogu će je da je opak. Na duže staze želiš nekoga bez previše eksperimentiranja - objasnila je Suz.  –  Što ti znaš o dužim stazama? - pitala je Hayley, po čevši se sad zabavljati.  –  Ne znam. Samo kažem. - Zastala je. - S druge pak strane, to je nešto o čemu prije nisam razmišljala. Ako odmah pokažeš sve položaje, možda shvati da ih je ve ć isprobao i da te ne želi više vidjeti.  –  Ti njih nisi više nikad željela vidjeti.  –  Znači, što se mene ti če, ja mogu svašta probati. A ti, budu ći da si materijal za djevojku, trebaš se držati osnovnih položaja.  –  Znaš, mislim da je ovo više nego što trebam znati, definitivno više nego što  želim  znati.

 74

Pokušat ću se oraspoložiti za seks, a zbog ovog razgovora ću samo početi analizirati situaciju.  –  Ma nećeš. Zaboravi da sam to spominjala.  –  Uh, dobro. Prije nego što je Hayley mogla upasti u seksualnu nesigurnost, Diane je promijenila temu. Kamo idete na sudar? - pitala je.  –  Uglioto's, a potom na tekmu Giantsa. Nije li to slatko? To je klasi čna ameri čka romanca. Hayley se obgrlila, bila je sretna dok je samo razmišljala o tome. Audra je izgledala zbunjeno. - 'Klasi čna američka romanca?' Bejzbol?  –  Aha. Romantično talijansko jelo nakon kojeg slijedi omiljeni ameri čki desert. Bejzbol.  –  Na prvom sudaru ideš na bejzbol? - ponovila je Diane.  –  Da, pa što? Zašto me tako gledate?  –  Voliš li ti uop će bejzbol?  –  Bejzbol mi je sasvim u redu. Mislim, ne znam puno toga o bejzbolu da mi se ne bi svi đao. Što pokušavaš re ći? Diane se naslonila na naslon i prekrižila ruke s osmijehom na licu. - Iskušava te. Impresionirano je zatresla glavom. - Zgodno.

 75

13.

Strategija. Sve se svodi na strategiju. Hayley je smatrala da samo treba dobiti taj posao. Kad bi se to dogodilo, osje ćala bi manji pritisak. Dobila bi samopouzdanje, a što je još važnije, primala bi pla ću. Ništa nije željela reći svojim prijateljicama, ali problemi s novcem su postajali sve ve ći i zabrinjavajući. I zato je Hayley sada željela dobiti taj posao. Samo da se stvari pokrenu s mjesta. Nije bilo teško pronaći ured  Mouth-to-Mouth Recitationa,  jer je doslovno bio udaljen samo nekoliko ulica dalje od njezinog prijašnjeg radnog mjesta. Najve ća razlika između ta dva ureda jest ta da dizalo u ovome nije radilo. I zato se Hayley penjala tri kata u novim štiklama prije nego je stigla na odredište. Pokušavajući ne zvučati potpuno iscrpljeno, prišla je službenici za centralnim pultom i nasmiješila  joj se. Djevojka je izgledala kao da ima šesnaestak godina i uzvratila joj osmijeh s onim poznatim početničkim entuzijazmom koji je vjerovao u vlastitu mladost. Sjedila je tamo s modernim telefonskim slušalicama na kratko ošišanoj kosi boje fuksije, odmjeravajući Hayley s neprijaznim izrazom lica, još naglašenijim zbog crnog ruža na usnama. Bilo je nejasno zbog čega je djevojka tako uobražena. Hayley je zbunjeno gledala u centralni pult. Bio je izrađen od obi čne šperploče, odlomljene krhotine su visjele s njega i izgledao je kao da ga je izradio najneiskusniji stolar u cijelom San Franciscu. Kako Bog da. Još jednom, s osje ćajem. Nagni se. Ispruži ruku.  - Bok. Ja sam Hayley. Jane. Smith. - Osmijeh. - Imam dogovoren sastanak s Georgeom Bassumom. Djevojka je odmah živnula. - Vi ste prijateljica Audre Banks!  –  Da, poznajete li Audru?  –  Njezina tvrtka nam je financijski pomogla. Obožavamo Audru. George Bassum... čovjek s kojim ćete najuže sura đivati... trenutno je na sastanku i zato ću vas prvo morati odvesti u obilazak. Pritisnula je gumb. - Crystal, Amy je. Skidam se s linije na otprilike petnaestak minuta, dvadeset najviše. Sastanak. Tako je. Mogu li ti preusmjeriti pozive? Odli čno. - Skinula je slušalice s glave i odložila ih na pult. - Zašto ne bismo po čele s našom kuhinjom? Zaista je spektakularna. Ustala je i pošla niz hodnik, a Hayley je pokušala držati korak s njom dok se borila hodaju ći iza nje u dugoj, pripijenoj crnoj suknji. Suknja joj je zaista divno stajala, ali nije dopuštala velike korake. Jasno, Hayley nije ni o čekivala da će trčati. Ušle su u kuhinju za zaposlene. - Ovo je naš espresso aparat - rekla je Amy puna poštovanja dok je zamahivala rukama prema aparatu za kavu poput hostese u nekom kvizu.  –  Svoju kavu meljete ovdje, zatim je prebacujete ovamo - rekla je - i onda je premjestite ovamo... može skuhati istodobno dvije šalice, ovdje je filter, s desne strane, ali morate biti oprezni  jer ponekad zna pošpricati... a u ormari ću imamo mrvice od vanilije i čokolade. Glas joj je postao oštriji. - Koristimo samo prženo tamno zrno iz Peet's Coffeea na zlatnom filteru. Mlijeko se kupuje jednom tjedno i možete birati izme đu nemasnog, s jedan posto masno će, polumasnog, a možemo naru čiti i acidofil, ako imate problema. Evo, dopustite da vam skuham

 76

 jednu kavu.  –  Ne, nije... Ali Amy je već počela, protestirajući, jer je tradicija u  Mouth-to-Mouth Receptionu poželjeti ljudima dobrodošlicu s njihovim posebnim umije ćem pripremanja kave. - Stavit ću vam mlijeko ako želite, ali najbolje je da je popijete čisto crnu. Rekla je to na takav na čin kao da uop će nije ni ponudila izbor. Hayley je prou čavala Amyno lice dok je pripremala dva espressa. Ovo je sigurno neki test. Zanimljivo. Ve ćina kompanija podliježe umnim igricama. Poput onih strašno uobraženih Microsoftovih ispitiva ča kad pitaju da smisliš na čin na koji ćeš prizemljiti avion na područ je u obliku savršenog kvadrata, zatim se zavale u svoje naslonja če i promatraju te dok ti pokušavaš smisliti odgovor koji će biti dovoljno kreativan i jedinstven. A ovakav test je Hayley mogla prihvatiti. A Amy je o čito bila uspješna u testiranju. Nakon nekoliko minuta pripreme, Amy joj je predala papirnatu šalicu s espressom.  –  Hvala. Amy je svoj espresso iskapila brzo poput munje. Hayley je raspoloženo prinijela šalicu usnama. O či su joj zasuzile i prije nego što je otpila gutljaj. Aroma je bila tako jaka da je nalikovala petrolejskim parama. Ovo nipošto nije bio espresso 'dobrodošlice'. Toliko je barem bilo o čito. Ali budući da ju je Amy promatrala, Hayley je imala samo nekoliko trenutaka da smisli kako reagirati. Pa, ako ovo ne uspije popiti, možda ni ne dobije posao.  Do kraja. U dva gutljaja je iskapila kavu. Hayley se nasmiješila Amy unato č mutnom pogledu i potom bacila šalicu u sme će. Amy se nije dala zbuniti. - A ovdje je hladnjak sa sokovima. Obi čni sokovi u limenkama su besplatni, baš kao i voda u bocama. Ali molimo zaposlenike da daju donaciju od pedeset centi u raznorazne dobrotvorne svrhe. Ovdje se stavlja novac. Ima li pitanja? Pa, i prije ste se bavili ovim poslom, je li tako? Znate proceduru.  Definitivno znam. Hayley se nasmiješila. - Na bivšem poslu nismo imali vodu u bocama.  –  Pa, mnogo zaposlenika radi barem dio tjedna vani u podružnici u Silicijskoj dolini, koja se nalazi blizu nuklearnog otpada. I zato nikad ne piju druga čiju vodu. Čak ni ovdje. Čovjek nikad ne zna tko je od tamo dirao nešto ovdje.  –  O. U redu. - Hayley je bojažljivo pogledala preko ramena u praznu espresso šalicu koja je stajala u smeću.  –  Uglavnom, svakog petka u kompaniji imamo pijanku s pivom. Besplatna pizza i pivo i velika zdjela slatkiša. Znate, Snickers i tako te stvari. - Amy je iz zdjele koja je stajala na hladnjaku izvadila čokoladicu, koju je potom pružila Hayley. - Uzmite čokoladicu. Hayley je pogledala čokoladicu. Bilo je malo prerano za čokoladicu, ali ne će sada pokazivati slabost. Nasmiješila se Amy i uzela čokoladicu. Amy je ostala stajati tamo, gledaju ći Hayley kako  je otvara i počinje gristi. Kad je Hayley došla otprilike do pola čokoladice, Amy je otvorila hladnjak sa sokovima i iz njega izvadila  Mountain Dew.  - Sigurno ste žedni. Uzmite. - Otvorila je limenku i gurnula je u Hayleinu slobodnu ruku.  –  Uh, hvala. -  Mountain Dew  je u sebi imao najve ću koncentraciju kofeina na tržištu. Dodavši  jutarnju kavu vrlo jakom espressu plus  Mountain Dew i čokoladica, u krvotok si unio koktel od velike količine kofeina. Hayley je odmah znala da se radi o testu. Nije to čak bio ni naj čudniji test za koje je čula da

 77

postoje u toj industriji. I mogla se ona nositi s tim, itekako, iako vjerojatno ne će spavati nekoliko noći. Amy je otvorila svoju limenku  Mountain Dewa  i napustila kuhinju. Hayley je pošla za njom, bacaju ći omot čokoladice u sme će iza sebe.  –  Toalet je ovdje s lijeva - govorila je Amy. - Unisex. Moram biti iskrena i reći vam da nije ni približno uzbudljivo kao u  Ally McBeal. Jeste li primijetili da na TV-u nitko nikoga nikad ne čuje... O, oprostite. Vjerojatno nisam ovo trebala spominjati. Amy je nakratko zastala u hodniku i otpila gutljaj soka, laktom pokazuju ći u smjeru nanizanih ureda. - Direktori imaju prave urede. Poredani su s ove strane. Ova tamnokosa žena? - Pokazala je prstom kroz ostakljeni zid jednog od ureda. - To je Lucy Tedescho, glavna urednica. Opet je počela hodati niz hodnik govore ći: - Tako. Tražimo nekoga kreativnoga za pisanje naslova i možda malo kratkih sadržaja. Tražimo nekoga... kako da to kažem... tražimo nekoga tko može biti 'oštriji'.  –  Oštriji? - Hayley je zastala kao ukopana. Amy se iznenađeno okrenula, shvativši da je Hayley ne slijedi.  –  Da, znate. Hip, urban, moderan, glas koji govori 'mi smo unutra, mi znamo i spremni smo vam odati tajnu kako biste mogli biti tako đer cool...' znate, 'oštriji'.  –  Pa, to je sjajno, jer sam se ja u tome specijalizirala. -  Ustvari, dobila sam otkaz zbog oštrine. Što kažeš na to? Heh. Pa, zbog toga i zbog stvaranja 'neprijateljskog radnog okruženja '. Dobro, nemoj to izgovoriti na naglas, Hayley.  –  Fantastično. Pa, ako nemate nikakvih pitanja u vezi posla, pretpostavljam da je naš sastanak završen. Hayley je iznena đeno pogledala Amy i djevojka se udarila dlanom po čelu te potom rekla: Baš sam nespretna. Zaboravila sam se predstaviti? Ja sam Amy Mathers. Ja radim isto ono što ćete raditi vi, samo u druk čijem odjelu. Ono što ćete raditi vi? Što ćete? Možda se samo zabunila. Iz svih prijašnjih iskustava s potencijalnim zaposlenicima, Hayley je znala da se ponekad teško sjetiti da je osoba koja je došla na razgovor samo potencijalni kandidat za posao. Ali moglo je tako đer i značiti da je ovaj razgovor prošao uspješno i da će dobiti posao. Bio je to vrlo dobar znak.  –  Postoji jedna stvar za koju se želim uvjeriti da razumijete - govorila je Amy. - Znate kako je danas teško dobiti ulaga čka sredstva. Pa, vrlo je važno pokušati zadržati gotovinu kojom trenutno raspolažemo. To je dio naše kompanijske misije. Iznenada je zastala i rekla: - Molim vas, nemojte zaboraviti re ći Audri koliko smo  zahvalni što nas i dalje drži na svom popisu za dodjelu sredstava.  Ha? Dobro. Amy je nastavila. - Uglavnom, zbog toga svi ponekad radimo na centrali. Bilo je ili to ili odricanje od besplatnih pi ća, a jasno, to nitko od nas ne želi. - Nasmijala se. - Uglavnom smo skoro sve obišle. Oti ći ćemo provjeriti je li George spreman. Na putu do njega možemo svratiti do nekih ljudi iz tima da dobijete utisak kako će biti ovdje raditi. Hayley joj je umalo rekla da je ve ć dobila utisak o tome kako će biti raditi ovdje, budu ći da je shva ćala da je ovaj posao u potkrovlju uglavnom isti kao i prošli. A uredi na katu su izgledali prili čno slično onima na starom poslu. A već je znala kako je raditi u nesnosnoj vru ćini. Amy ju je vodila kroz redove sobica, predstavljaju ći Hayley kao 'kandidatkinju za posao'. Konačno je zastala ispred sobice s velikim platnenim zastorom raširenim preko ulaza. Bio je ukrašen kineskim simbolima.

 78

Pokucala je na zid sobice. Muškarac je odmaknuo zastor i pozvao ih unutra.  –  Ovo je naš urednik teksta, George Bassum - rekla je Amy. - George, ovo je Hayley Smith. Vas dvoje ćete blisko sura đivati. George, Hayley se svidio moj espresso; nije li to lijepo? Hayley je na Georgeovu monitoru mogla vidjeti Amyne podignute pal čeve.  Blisko ćete surađ ivati? A potom je pobliže pogledala Georgea Bassuma. George je stajao u svojoj sobici, na svakom prstu lijeve ruke imao je samoljepljive ceduljice, a u desnoj ruci primjerak Feng Shui for the New Economy Workplace.  Ispružio je lijevu ruku kako bi se rukovao. S obzirom na to, Hayley bi pomislila da čovjek u obi čnoj košulji kratkih rukava i hlačama s gumom oko struka ne može izgledati jadnije i čudnije, ali očito se prevarila.  –  Hvala, Amy. - Uko čenim glasom je dodao: - I siguran sam da su joj se tako đer svidjeli i sok i čokoladica.  –  Da, tako je, George. - Amy i George su izmijenili neku svoju neverbalnu komunikaciju i potom je Amy otišla.  –  Hayley, samo do đite. Hayley je zakora čila u sićušnu sobicu. Cijeli radni prostor bio je prekriven samoljepljivim ceduljicama.  –  Ovo je moj sretni kutak - rekao je pokazuju ći rukom. Žuta ceduljica bila je pri čvršćena za zid. Na nju je napisao 'sre ća'. - Uistinu se nadam da ćemo ostati na listi za financiranje. Hej, dok si ovdje, idi zaviriti u sobicu pored mene. Dobra je. U njoj je ugra đena kutija za mjerenje temperature u potkrovlju. Osoba koja dobije posao bit će smještena u toj sobici. Hayley je izašla i ušla u sobicu pored njegove. Srce joj se slomilo. Izgledala je skoro isto kao i sobica u kojoj je prije radila, ali postojale su dvije zna čajne razlike. Prva razlika je bila u tome što je kutija s termometrom pri čvršćena za gredu koja je o čito služila kao potporanj stopu. Sobica je bila tako mala da nije znala ho će li moći dovoljno pomaknuti stolac kako bi mogla ispružiti noge ispod stola. A to je i druga razlika. Nema radni stol. Na podu je stajao telefon, čekić, hrpa čavala i hrpa drvene građe. George joj se pridružio i sigurno je vidio njezin uznemireni izraz lica jer je požurio: - Nemoj se brinuti; pozvat ćemo stručnjaka za pomo ć nakon što sastaviš stol. Vjerojatno ćeš željeti posuditi moju knjigu o  feng shuji kad završim. - Podigao je ruku pokazuju ći po sobici. - Željet ćeš ovamo staviti računalo kako bi, dok radiš na njemu, stres mogao te ći odmah kroz vrata i zauvijek iza ći iz tvog života. Hayley je primijetila da joj pri ča kao da je ona ve ć dobila posao. Zagledavši se prvo u veliki potporanj stropa, pa zatim u hrpu drvene gra đe, nije mogla shvatiti što to čno trenutno treba osje ćati. Pljesnula je rukama ispred sebe jer su se po čele tresti i duboko udahnula kako bi se smirila. Ima li na ovom radnom mjestu puno stresa? - Izgovorila je to kao neku vrstu šale, ali nije se nimalo šalila.  –  O, ne, naravno da ne. Radila si ve ć  u uredništvu internetskog časopisa. Znaš da imamo rokove, ali između tebe i mene, rad na ovakvom sadržaju i nije neki znanstveni projekt. Laktom je pogurao Hayley na na čin kao da su neki prijatelji, članovi istog neznanstvenog kluba. - Pa, imaš li pitanja? Hayley je znala da bi trebala imati pitanja. Svaki čovjek koji je tražio zaposlenje i koji drži do sebe mora imati pripremljena pitanja - pitanja pažljivo probrana kako bi se osoba doimala inteligentnom, zainteresiranom, ali ne i oduševljenom, savršeno pogodnom za odre đeno radno mjesto. Trebala bi postaviti pitanja ako želi posao.

 79

Jedan trenutak Hayley nije mogla disati. Bila je toliko usredoto čena na izlazak s Grantom da uopće nije uspjela razmišljati o pripremi pitanja. Srce joj je po čelo ubrzano kucati i sada joj se zamisao o što bržem završetku ovog razgovora doimala savršenom. Hayley je iz fascikla izvadila svoj životopis i rekla: - Ne, mislim da savršeno dobro razumijem o kakvom se poslu radi. Ovdje su moje reference ako vas zanimaju. George je odmahnuo rukom. - O, to nije potrebno. Audra Banks te je osobno preporu čila. Kad bi željela po četi? Bol je prošla Hayleinim trbuhom, bol tako oštra da je morala naglas uzdahnuti. Toksi čna kombinacija Mountain Dewa i espressa kiptjela je u njoj.  –  Oprosti, nisam čuo - rekao je George. - Kad bi željela po četi? Audra. Sad je sve imalo smisla. Audra je zapravo došla ovamo i sve dogovorila prije nego što  je Hayley uopće kročila nogom. Prokleta bila. Trebala je i ći na razgovor za posao. Samo razgovor. A onda je tek trebala odlu čiti želi li taj posao ili ne. Moraš donijeti odluku, Hayley. Samo odlu či. Da ili ne? - Čvrsto je držala svoj životopis ispred bolnog trbuha, zure ći u Georgea.  –  Da. - Svi joj toliko olakšavaju, a njoj je ipak trebao novac. - Odgovor je da. George ju je znatiželjno pogledao i Hayley se tek tada sjetila da mu zapravo nije ni odgovorila na pitanje. Sada se ve ć sva preznojila i postalo joj je zagušljivo kao da će se ugušiti dok kona čno nije čula sebe kako izgovora: - Sljede ći ponedjeljak? - Glas joj je zvu čao visok i udaljen.  –  Savršeno. Onda je sve sre đeno. Dopusti da se samo javim tvojoj novoj šefici. Do ći će pregovarati s tobom o pla ći. Hayley se prisilila na osmijeh i punom težinom se naslonila na okvir vrata Georgeove sobice dok je on pisao instant poruku. Dok je Hayley stajala tamo, osje ćajući se kao da je jednom nogom u grobu, si ćušna, bijela, pahuljasta pudlica dogegala se s kraja hodnika i prošla pokraj nje, a za sobom je vukla uzicu ukrašenu lažnim dragim kamenjem. Hayley je zažmirila. Možda joj se samo privi đa. Užasno se osje ćala - možda je dobila halucinacije od kofeina i pudlica je samo vizija iz no ćne more.  –  Vau - rekao je George. Hayley je brzo otvorila o či. George je gledao preko svog ramena, proizvodeći neku vrstu frktanja. - Je li to upravo prošao naš mali pas? To je Killer. Kužiš? Nasmijao se. - Obožavat ćeš ga. Svi ga volimo. Ti voliš pse, zar ne? Pitao je to na na čin obožavatelja pasa, a kad bi mu dala negativan odgovor, to bi zna čilo da je ona ubojica, seksualno devijantna, nesposobna i žalosna isprika za ljudsko bi će. Kao da bi trebala biti odvedena u spremište i ustrijeljena. Ovo je bila situacija bez pobjednika. Da kaže: 'Naravno, volim pse', morala bi se pretvarati čitavo vrijeme dok je ovdje, što bi bilo previše iscrpljuju će. Da kaže: 'Mrzim pse', možda ne bi dobila posao. Palo joj je na pamet da bi joj odabir drugog odgovora pružio posljednju priliku za bijeg s vlaka koji je počeo jako sukljati dim nakon što je izašao iz stanice. Problem je bio u tome što nju uop će nije zabrinjavao prizor nje kako leži u oblaku prašine na tračnicama, dok je bijela pudlica stajala na stražnjim nogama laju ći na nju iz zadnjeg vagona.  –  Hayley, jesi li to ti? Kakvo lijepo ime! Hayley je brzo podigla glavu. Suzila je o či dok je gledala ženu koja je hodnikom prolazila šepireći se, ali na na čin koji je odavao njezinu samouvjerenost.

80

Bio je potreban samo taj jedan pogled da Hayley vidi kako žena prakti čno isijava energijom; 'ova šefica je iz ulaga čke firme i postavljena je kako bi se pobrinula za financijski integritet.' Izgledala je kao da bi trebala biti na nekom drugom mjestu jer je bila odjevena u konzervativni plavi kostim i bijele cipele. Bijele cipele!  –  Ja sam Eileen Stone. Bit ću tvoja nova šefica. Ovo je jako uzbudljivo. Idemo te službeno predstaviti, hoćemo li? Hayley je skoro odmah povratila. Izašla je iz sobice ni ne pozdravivši Georgea. Slijedila je Eileen koja je o čito slijedila Killera.  –  Killer, srce. - Eileen mu je slala poljupce dok su ona i Hayley hodale za psom sve do konferencijske dvorane. Kad su ušle, Eileen je podigla Killera, stavila ga nasred stola, otvorila svoj fascikl i lijepo se nasmiješila prema Hayley. - Samo smo jako sretni što si se pridružila našem malom timu, je li tako, Killer? Hayley je s gađenjem skupila usne, a nije joj uop će palo na pamet da, bez obzira što je Killer pudlica, ne zna či da mora biti glup kao Ponzia. Ovo je bila mala utjeha. Konačno, Hayley je voljela misliti o sebi kao o razumnoj osobi. Sa svom snagom koju je mogla skupiti u svom slabom stanju, susrela je pudli čin pogled... i dala sve od sebe kako bi mu se prijateljski nasmijala. Dok su se Hayley i Killer me đusobno odmjeravali, Eileen je posljednjih dvadeset minuta pričala o plaći i bonusima. Hayley ju je jedva nešto čula. Trbuh ju je još uvijek strašno bolio i negdje između kuhinje za zaposlenike i Georgeove sobice imala je vrlo malo koncentracije.  –  Pa, onda pretpostavljam da smo se sve dogovorili. - Eileen je pred nju gurnula ugovor o radu i pružila joj olovku.  Ha? Dobro. Hayley je pružila ruku preko stola, žele ći uzeti olovku, ali je Killer iznenada sko čio prema Hayleinoj ruci.  –  Prokletstvo! - Hayley je brzo povukla ruku k sebi. - Zaboga miloga, samo mi bacite prokletu olovku, može? Na trenutak je pomislila da je sve uprskala. Osjetila je bizaran val olakšanja i samomržnje. Ali ubrzo se sjetila da Audra ovu kompaniju drži u šaci. Ona to zna, a i Eileen je toga tako đer svjesna. Privijajući Killera na prsa i gledaju ći Hayley s uplašenim i prijezira vrijednim izrazom, Eileen  je vrlo polako spustila olovku i gurnula je preko stola. Hayleino srce je sigurno kucalo duplo brže od normalnog ritma kad je kona čno uzela olovku i Killera ošinula pogledom. Da, ona je definitivno mentalno nestabilna pacijentica s neprijateljskim ponašanjem.  Ha! I potom je, jednom rukom se drže ći za bolan trbuh, drugom potpisala ugovor. Trideset minuta kasnije, Hayley je izašla iz zgrade s novim ugovorom o radu smotanim ispod ruke, zajedno s informacijama o prednosti rada za  Mouth-to-Mouth Recitation.  Izula se i naslonila na zgradu, ostaju ći tako neko vrijeme stajati u sjeni. Kad su ljudi po čeli izlaziti iz zgrade za vrijeme pauze za ru čak, Hayley se kona čno odmakla od zida i krenula prema autobusnoj stanici s cipelama u rukama. Tresla se i skoro pala u nesvijest dok konačno nije stigla do tamo, mrmljaju ći usput sebi u bradu. - U redu je, Hayley, radi male korake. Najvažnije je znati da je tražiti novi posao puno bolje dok imaš bilo kakav. To su uvijek svi govorili. I zato je ovo zapravo bilo dobro. Aha, dobra stvar. Iako se doimalo vrlo, vrlo loše. Što je zapravo i bio slu čaj.

81

14.

To da je Grant pokupi kod ku će, bio je proračunat potez. Nije Hayley imala puno sli čnih situacija za usporedbu, ali obi čno bi, kad bi izlazila na sudar s potpunim strancem, poduzela mjere opreza i odvezla se do nekog mjesta na kojem bi se kasnije našli. Ali s Grantom je bilo drukčije. Kao prvo, on je državni službenik, čovjek koji radi za dobrobit zajednice. Predstavnik zakona, zaboga miloga. Ako se potpunom strancu može vjerovati da je dobar čovjek, onda se zasigurno može vjerovati i policijskom inspektoru. Kao drugo, nije postojalo puno toga što bi normalan muškarac poželio raditi na prvom sudaru, a da Hayley ne želi raditi s Grantom, i zato to zna či da s tim neće biti nikakvih problema. Jasno, imala je novac u slu čaju bijega, ali nije se ni najmanje zamarala činjenicom što nema auto ako bude morala pobjeći. Hayley se zapravo zabrinjavala zbog činjenice da je toliko prokleto nervozna. A zbog činjenice da je našla isti posao kao što je bio i prošli, važnost izlaska s Grantom postala je veoma velika. Izbalansirala si je tjedan mahnito rade ći pa je ubrzo došao i petak. Razmišljala je o tome da će se morati, ukoliko ona i Grant ne završe u krevetu nakon sudara, odseliti u Španjolsku i dobiti tamo ono što joj je potrebno. Tako razmišljajući, Hayley se posebno uredila, pobrinuvši se da se barem može ponositi svojim izgledom i biti samouvjerena. Izabrala je crnu suknju i top i obogatila ih crnim pletenim puloverom kojeg je zavezala oko struka. Razmišljala je o štiklama; zaista ih je željela obuti samo kako bi dobila taj polet samopouzdanja, ali bojala se da će zagaziti u odba čeni pohani sir i rasuti se po podu i zato se ipak odlučila za ravne cipele. I zadnje, ali ne i manje važno, Hayley je iskopala svoju CK bejzbolsku kapu i ugurala je u torbu, za svaki slu čaj. Budući da joj je do polaska ostalo još punih četrdeset pet minuta, sjela je na krevet, čekajući da se oglasi zvono na vratima, opsjednuta razmišljanjem je li se predobro odjenula ili nije. Kad je Grant stigao, na sebi je imao laganu jaknu, kaki hla če, bež košulju s gumbima, a na nogama one slatke, ležerne cipele koje su izgledale kao da su malo iznošene. Jednostavno je izgledao neodoljivo - slasno kao maneken iz kataloga da ga je Hayley poželjela pojesti. Jedina zamjerka je bila što je došao po nju u SUV-u. Nije problem bio samo u tome što je Hayley te aute smatrala zlim guta čima benzina koji su napravljeni u zadnjem krugu pakla. Ne, radilo se zapravo o tome da nije mogla u ći u takav auto bez njegove pomo ći. Bio je previsok, a njezina suknja preuska. Naravno da je željela fizi čki kontakt do kojeg će morati doći pri toj akciji, ali Hayley je shvatila da će, ako joj Grant postane de čko, taj automobil biti prva stvar koju će promijeniti. Ali s druge strane, ne će on njoj biti ništa više nego muškarac s kojim je jednom izašla ako se ovaj sudar pokaže greškom. I s tim uznemiruju ćim mišljenjem, Hayley je čvrsto skupila usne i

82

protrljala ih kako bi se uvjerila da joj je ruž ravnomjerno nanesen. Ništa ne želi prepustiti slu čaju. Uglioto's je bio otprilike petnaest minuta udaljen i Grantu ide u prilog činjenica što ih je, nakon što je jednom obišao okolne ulice traže ći parkirališno mjesto, odmah odvezao do naplatne ku ćice za parkiralište ispred restorana. Zasad je dobro. O čito nije škrtac. Dok mu je dečko ispisivao ra čun, Grant se okrenuo prema njoj i rekao: - Ovo je restoran obiteljskog tipa. Nadam se da je to u redu. - Hayley je progutala knedlu. Ruka mu je zastala u zraku dok je uzimao klju č kako bi ugasio auto. - Je li to u redu? Zaboravila je na to - da je Uglioto's restoran obiteljskog tipa. Hayley se vedro nasmiješila. Da, sve je u redu. Sjajno. - Znatiželjno je gledala okolo po restoranu, čekajući hostesu da ih odvede do njihovog stola. Obiteljskog tipa. Ovdje je ugodno, s bijelim ili crvenim stolnjacima i sitnim svjećicama koje su davale zagušeno svjetlo.  Hmm. Možda joj je pokazivao da je zainteresiran za vezu, dugotrajnu vezu. Hayley je pogledala gore u Granta. Uzevši u obzir koliko ona ima sre će? Ma nikako. Vjerojatnije je to bio njegov na čin provjere njezinih eventualnih čudnih navika jela prije nego što stignu do zavo đenja. O, Bože, koliki je ovo pritisak. Kao kad se trebaš odlu čiti između 'ići nekamo' ili 'ne ići'. Grant je izvukao stolac za Hayley, a potom se i sam smjestio za stol. - Doimaš mi se pomalo nesigurnom za ovaj obiteljski tip restorana. Ja zaista nisam probirljiv kad je u pitanju hrana i zato slobodno možeš sama za nas oboje izabrati ve čeru. - Izgledao je zate čeno Hayleinom zapanjenom reakcijom na taj komentar i zato je dodao: - Ili možemo naru čiti svatko za sebe.  –  Ne, nema problema. Samo znaš, ovaj, čovjek se zapita, moraš malo razmisliti. - Hayley se nasmiješila i preko krila raširila ubrus.  –  O čemu? - Izgledao je sumnji čavo.  –  O. Oh! Samo malo. Ne, nikako ne o stvaranju obitelji. - Hayley je zatomila smijeh, a zatim se zarumenila. - Ne, nego se radi u tome da implicira na neke stvari. Mislim na to da trebamo naru čiti nešto što ćemo zajedni čki jesti. Čini se da ga to poprili čno zabavlja. - Na primjer? Ovo zvu či zanimljivo. Hayley ga je oprezno pogledala. Je li zaista želio znati ili samo pita kako bi o ne čemu razgovarali? O, dobro. Ionako moraju o ne čemu pričati. - Pa, recimo, na primjer, rekao si mi da ja odaberem - Hayley je uzela svoj jelovnik i po čela pregledavati meni - i sad na primjer ja po čnem inzistirati na... evo, na kajgani od patlidžana zato što je to jedino vegetarijansko jelo u ponudi. Pogledala ga je. - Pa, to bi odmah moglo biti odbojno.  –  Kome? Meni? - I on je podigao svoj jelovnik i zagledao se u njega.  –  Tako je. Tebi ili nekom drugom muškarcu. Zato što je poznato da muškarci misle kako je patlidžan najgora hrana koja postoji i zato što si, naravno, osim ako nisi vegetarijanac, shvatio da će  filet mignon kojega toliko obožavaš postati problematika koja će se razvla čiti kroz cijelu našu vezu. Pogledao ju je preko jelovnika. - Cijelu našu vezu?  –  Tako je, mislim, naravno, to je ionako važno samo dugoro čno gledaju ći - Hayley ga je brzo uvjeravala. - Očito nismo zabrinuti za našu vezu, a osim toga, ja ionako nisam vegetarijanka. Ima toga još, jasno, ali mislim da si shvatio što želim re ći.  –  Da, shvatio sam. - Izgledao je samo mrvicu iznena đeno, kao da je mislio da je zabavno, ali ne zna koliko je ona ozbiljno mislila. Hayley je bila užasnuta. Osmijeh joj je izblijedio i zabila je glavu u čašu vode.  –  Je li sve u redu? - pitao je Grant. Nije sve bilo u redu. Radi se o tome da mu se želi svidjeti. Ako želi napredovati u životu, morala mu se svi đati. Jednostavno mu se trebala svidjeti.

83

Dobro. Nije to baš tako jednostavno. I ona je tako đer željela vrući seks, nešto što je za nju bilo sve više strano i daleko, bez obzira koliko je u zadnjih par dana pri čala o njemu sa svojim prijateljicama. Jasno, nema šanse da će išta od toga reći Grantu. Posebice dio o tome kako je ovaj njihov izlazak neizrecivo usko povezan s njezinom težnjom za samopoboljšanjem i osobnim zaletom. Pomislio bi da je članica Hare Krishne ili tako nešto i ostavio je samu za stolom. Ljudi jednostavno ne govore takve stvari. A sad je zabrljala i po čela mu pri čati o vezama! Sigurno misli da je luda. Brzo se bacila na ispravljanje štete. - Znaš što, mislim da je najbolje biti iskren. Mislim, izlasci su sami po sebi dovoljno loši uz dodatak čudnog ponašanja ljudi i pretvaranja da su nešto što nisu. I zato ću ja biti iskrena i re ći što mislim. Grant se nagnuo naprijed s bolnim izrazom na licu. - Ne ćeš me valjda pitati jesam li ja sad tvoj dečko?  –  Ne! - Hayley je bila užasnuta. Kako ponižavaju će. Iako... zar mu je to tako uvredljivo? Samo sam željela re ći da bismo trebali naru čiti nešto jednostavno, nešto poput lazanja.  –  Lazanje zvu če odlično. - Nasmiješio se nonšalantno, ali Hayley se još uvijek osje ćala nelagodno. Nakon što su naru čili, sa salatom za po četak i bocom crvenog vina, nad njih se nadvila tišina zbog koje je Hayley bilo nelagodno i zato ju je pokušala ispuniti razgovorom kako bi dobio bolje mišljenje o njoj. - Moja prijateljica Suz, ona s kojom sam bila na Fredovu pogrebu? Ona me pokušavala nagovoriti da idem s njom na Policijsku akademiju. Grant je klimnuo glavom. - Ona je ta koja je na misi za Freda Learyja otišla u ispovjedaonicu i iz sveg glasa dozivala Isusa?  –  Oh. Pa, bila sam vani i nisam čula taj dio. Ali zvu či mi kao da bi to mogla biti ona.  –  Nju zanima policijski posao?  –  Nju zanimaju policajci. Nasmijao se. - Kužim.  –  Znaš, kad ve ć pričamo o Fredu Learyju, još uvijek ne znam od čega je umro.  –  Nema prljavih igara, ako si to mislila. Umro je prirodnom smr ću. Mislim da ga je srce izdalo.  –  Bože, to je više deprimiraju će nego ubojstvo ili samoubojstvo. Grant je podigao obrve.  –  Pa, barem je netko svjesno odabrao svoj put u ovom scenariju. - Hayley se nasmijala i potom iznenada zastala. Dobro, sad sigurno misli da sam lu đakinja. Pročistila je grlo. - Ovaj, zapravo sam željela reći da je stvarno tužno što se Fred ubio radom. Grant je samo klimnuo glavom. Odlič no, Hayley. Kakva si ti glupa č a. Totalno si ga ugasila, više nije zainteresiran.  - Oprosti, ovo je bilo poprili čno cmizdravo. Ipak se može biti i preiskren, valjda. - Nasmijala se malo preglasno, a zatim se usredoto čila na svoju porciju i po čela žvakati kao da joj netko mjeri vrijeme. Ovo se pretvara u katastrofu. Užasno sam loša.  Konačno je spustila ruke u krilo i zagledala se u tanjur, žvačući zalogaj lazanje. Bila je toliko usredoto čena na izlazak s Grantom da joj ni u  jednom trenutku nije palo na pamet razmišljati o tome što će se doga đati kad konačno izađu.  –  Što se doga đa tamo dolje? - pitao je Grant.  –  Molim? Grant je pokazao prema njezinu krilu i Hayley je podigla ubrus i iznena đeno ga pogledala. Zavezala ga je u čvor. - Oh, ovo? Oh. Ništa.  –  Mmm. - Klimnuo je glavom. - Po četak nam je malo čudan, zar ne?

84

Hayley se slabašno nasmiješila.  –  Pitam se što je to. - Gledao je otopljeni sir na kraju vilice. Zar će pred njom analizirati ovaj sudar i re ći koliko je grozan? Hayley je zadrhtala i on ju je pogledao.  –  Je li ti hladno? - pitao je.  –  Ne, zadrhtala sam od ga đenja. Odložio je vilicu na tanjur bez uzimanja zalogaja. - Nešto ti se gadi?  –  Ovo ne ide. Stalno pri čam gluposti. Pri čam o mrtvim ljudima. Grant ju je znatiželjno pogledao. - Znaš, ja se ne vrije đam tako lako kao što mislim da ti misliš.  –  Oh. Dobro. - Hayley je klimnula glavom. Što bi čovjek još mogao re ći na ovakvu izjavu? Proučavao ju je još jedan dugi trenutak. - Zamijetio sam da imaš neki uvrnuti smisao za humor, ali istog trenutka kad shvatiš da se smiješ ne čem nepriličnom, odmah se zaustavljaš i uozbiljiš.  –  Misliš da imam uvrnut smisao za humor? - Kako grozno. Treba li to biti kompliment ili uvreda?  –  Da, tako je. Možeš to shvatiti kao kompliment - rekao je, nonšalantno mašu ći vilicom. - Ne volim dosadne žene. Hayley je širom otvorila o či od iznenađenja. Pa, to je odgovor na pitanje.  Grizla je donju usnu, zatim nakrivila glavu i nasmiješila se: - Mislim da ti nisam dala toliko puno primjera uvrnutog smisla za humor.  –  O, imala si dva dobra. Prvi je bio o Fredovu truplu. Prije nego što su stvari izmakle kontroli.  –  O, tako je. - Hayley se zacerekala, prekrivši usta rukom. - Nisam se tada baš šalila. Tebi je to bilo smiješno, zar ne?  –  Aha. Ali tad sam bio zabrinut za tebe. Ti tvoji valovi emocija... nisam želio da padneš u šok. Hayley se povukla. Zar pokušava re ći da misli da ona često mijenja raspoloženja? Zar ne zna da muškarac to jednoj ženi nikada ne smije re ći?  –  Tog dana sam bila strašno umorna, mislim da bi to trebao znati - objašnjavala mu je, brane ći se. - I mislim da bi tako đer trebao znati da obi čno nisam toliko preosjetljiva. Činjenica da sam  poznavala  Freda učinila me tako osjetljivom. Mislim da bih se prili čno dobro snašla pored nepoznatog trupla. Mogla bih biti vrlo sposobna, preuzeti sve na sebe i tako te stvari koje su ve ć potrebne. Nije željela preforsirati tu temu ili mu previše pokazati da misli kako bi se lako mogla povezati s njegovim poslom. Ali je željela objasniti da bi se mogla nositi s takvim stvarima ukoliko bi morala.  –  Znaš, možda bismo trebali malo više pri čati o tome što se dogodilo. Da raš čistimo zrak iznenada je rekao. - Možda je to ono što - zamahnuo je vilicom po zraku pokušavaju ći pronaći prave riječi - stoji između nas. Iznenađeno ga je pogledala i zarumenila se. - O, naravno. O kojem to čno dijelu? Podigao je obrve. - Pa, o onom dijelu kad smo se ti i ja skoro poševili udaljeni samo nekoliko metara od tvog kolege.  –  To je tebi problem - rekla je Hayley i opet se nasmijala.  –  Ima li nešto iz tog dana o čemu želiš razgovarati?  –  Ništa posebno - priznala je. - Nije to bila nikakva nesre ća da bih žalila za tim.  –  Ni meni nije žao zbog toga što se dogodilo - odgovorio je uz smiješak. Hayley mu je uzvratila osmijeh. Stvari su se po čele kretati u boljem smjeru. Mnogo boljem. Pa, onda pretpostavljam da smo si sve rekli što se toga ti če. Ali ako pro čišćavamo zrak, ho ćeš li mi reći što si radio na Fredovu pogrebu?

85

Slegnuo je ramenima. - Na neki na čin sam te otpisao zbog čudnih okolnosti našeg prvog susreta, ali ipak... postao sam zaintrigiran onime što se dogodilo. Ustvari sam te nazvao na posao, ali već si dala otkaz, a nisu mi željeli dati tvoj privatni broj telefona.  –  Došao si na pogreb da bi mene pronašao. - Hayley se nacerila. - Lijepo. Potvrdno klimajući glavom, Grant je rekao: - Čak ni tada nisam bio siguran što ti o svemu tome misliš. Doimala si se zainteresiranom samo da me uvjeriš kako ti nisi ubojica, ali pomislio sam, kvragu, ipak ću te nazvati.  –  I evo nas - rekla je Hayley. - Ali usput, u interesu potpunog raš čišćavanja zraka i budu ći da smo oboje bili posve iskreni, moram ti re ći da nisam dala otkaz, otpuštena sam.  –  Znam. Rekli su mi. Samo sam pokušavao biti ljubazan. Zatresla je glavom i nasmijala se, potom se ispri čala i otišla u toalet osvježiti se za tekmu. Zapravo, tijekom ve čere nije nastala nepopravljiva šteta. Hayley je popravila frizuru, a potom iz torbe izvadila putni čku četkicu za zube i minijaturnu pastu. Kad se nagnula nad umivaonik kako bi oprala zube i otvorila usta, prva stvar koju je vidjela izme đu dva zuba s lijeve strane bio je komad zelene salate koji se zaglavio. Šokirana, nekoliko trenutaka je ostala samo zuriti u salatu me đu zubima, a potom je brzo maknula i isprala usta. Nema je više. Salata je bila prvo jelo. Prvo  jelo! O, Bože.  Hayley je pognula glavu i zagledala se u umivaonik. I to upravo sada kad se po čela osjećati dobro zbog razvoja situacije. Zašto su sudari morali biti tako komplicirani? Ako je salata me đu njezinim zubima stajala od početka, to zna či da je u njezinim ustima otprilike sat vremena. A ona je pri čala, smijala se... zar je moguće da je cijelo to vrijeme salata bila tamo, a on ništa nije rekao? Kakav bi to muškarac priuštio ženi na prvom sudaru? Ne, Grant joj to ne bi napravio, valjda?! Unatoč faktoru sramote, rekao joj je za suknju kad su bili u kuhinji za zaposlenike, nije li? Možda muškarci ne shva ćaju hranu među zubima onako kako to žene rade. Ali o čito je morao znati da će to u jednom trenutku i sama primijetiti. Je li to bila neka zamka? Je li ju opet pokušavao izbaciti iz ravnoteže? Koji kreten! Jasno, nije nemogu će da joj se komadi ć salate dugo zadržao negdje u pozadini i da je tek nedavno došao na vidjelo. Ali stvarno, kolika je bila vjerojatnost za to? Sve one gluposti koje je ispri čala za vrijeme ve čere... zapravo, otkad ga je upoznala. A opet, zašto je onda skroz tako drag prema njoj? 'Ne volim dosadne žene'. Aha, baš tako. Koja ulizivač ka, isprobana reč enica. Hayley se zagledala u zrcalo. Možda se samo pretvarao da mu se svi đa, da mu je zabavna jer su  još morali otići zajedno na tekmu. Znala je Hayley kako je to kad se pretvaraš da se zabavljaš, samo iz ljubaznosti, a zatim, mnogo kasnije, jasno daješ do znanja da nisi zainteresiran. Uzdrmanog samopouzdanja, Hayley je završila s četkanjem zubi, ponovno nanijela ruž na usne i vratila se za stol. Grant je pogledao na ru čni sat. - Imamo vremena za desert, ako želiš. Hayley se toga bojala. Zapravo, više je željela pobje ći. Ali kupio je karte za bejzbolsku utakmicu i bilo bi nepristojno ne oti ći. Osim toga, ako je situacija me đu njima toliko ugrožena, onda bi se bez problema mogla baciti i na desert. Nema smisla brinuti se više za ostavljanje dojma. Ionako ima savršen metabolizam. Desert je sjajna ideja - rekla je natmureno. Pokazala je prstom prema listi s desertima na sredini stola. - Ja ću Smrt od č okolade. Iz nekog razloga koji Hayley nije mogla objasniti, Grant se nije doimao zbunjenim zbog ni čega što

86

se odigralo u restoranu. Nije odavao nikakve znakove uživanja i nasla đivanja onom nezgodom sa salatom među zubima. Zapravo, u autu na putu prema stadionu, nije izgledao kao da je želi izbaciti sa suvozačeva sjedala. Štoviše, nakon što su parkirali i ušli u stadion, Grant ju je primio za ruku i držao je dok su se gurali između gomile, sve dok nisu došli do štanda s pivom. S obzirom da je držao i bejzbolsku rukavicu, Hayley nije mogla ništa pretpostaviti kad joj je pustio ruku kako bi platio i nosio pivo. Pogledavala ga je dok su prolazili stadionom, kre ćući se u smjeru svojih sjedala. Izgledao je potpuno opušteno. S druge pak strane, Hayley je bila totalno zbunjena i ispunjena sramotnom količinom nečega što je mogla nazvati samo 'glupom radosti'. Zašto je potrošila toliko vremena tijekom ve čere na brigu? Kemija me đu njima je još prisutna. Definitivno. Ruka koju je držao toliko joj je utrnula da je gotovo više nije osje ćala.  –  Naša mjesta su blizu prve baze - rekao je drže ći svoju bejzbolsku rukavicu gore dok su hodali između redova do svojih sjedala. Hayley nije bila sigurna u važnost te njegove izjave i zato se samo nasmiješila i sjela na mjesto koje joj je pokazao. - Imam jedno pitanje za tebe.  –  Reci.  –  Je li ovo test? - upitala je.  –  Je li test, što?  –  Ova tekma. Skamenio se samo na sekundu, potom stavio čaše piva u drža če na sjedalu i pladanj gurnuo pod svoje sjedalo. Zatim je pogledao Hayley i sa širokim osmijehom na licu potpuno se usredoto čio na nju. - Što me odalo?  –  Ti manipulativni gade - rekla je Hayley, smiju ći se i osje ćajući se uistinu opušteno po prvi puta te večeri. - Moje prijateljice su pretpostavile. O kakvom se tu uop će testu radi? Otpio je gutljaj piva. - Stara klasika. Testiram te za 'Bejzbol fora'.  –  Bejzbol fora? Nastavi. Grant je zatresao glavom, ne mogavši vjerovati da ga je otkrila. - Bejzbol fora. Kad žena želi navesti muškarca da mu se svidi, pretvara se da voli bejzbol samo da bi ga navela da to vrijeme provedeno na stadionu provodi s njom i pravi mu društvo na svakoj utakmici za koju ima karte, sve dok njegova obrana ne popusti i ne navikne se toliko na njezino društvo da jednostavno po čne razmišljati o njoj kao o svojoj djevojci, što ona iznenada i postaje. To je Bejzbol fora.  –  To je Bejzbol fora - ponovila je Hayley, zadirkuju ćim tonom. Slegnuo je ramenima. - Da. Zanimalo me kako ćeš reagirati na tekmu.  –  To je nevjerojatno pateti čno, pomalo i gadljivo i nedvojbeno uvredljivo. Ne mogu vjerovati da si to napravio - rekla je odrješito. Samo se šalila, ali on je na trenutak izgledao zaista zabrinuto i zato se Hayley sažalila nad njim i nasmiješila mu se. - Ali prihvatit ću to kao kompliment. Stvar je u tome da ja ne znam dovoljno činjenica o bejzbolu da bih se mogla pretvarati da ga volim. Ali svejedno sada uživam.  –  Drago mi je - rekao je, zagrlivši je. Hayley je brzo udahnula i namjestila se. Sljedeća dva sata su gledali utakmicu. On je i dalje držao ruku oko njezinih ramena dok je s drugom pokazivao prema igra čima na terenu, objašnjavaju ći joj njihove poteze i strategiju. Diane je dobro pogodila rekavši da je ta tekma neka vrsta testa. Hayley je poželjela da joj je tad postavila neka pitanja, jer ako je netko znao strategiju 'Bejzbol fore', bila je to Diane. Suz i Audra su bile bolje u predlaganju strategija kojima bi se trebale koristiti žene, ali Diane je bila bolja u analiziranju strategija kojima se koriste muškarci. Njih tri bi nedvojbeno uspjele prona ći

87

rješenje i način na koji se treba reagirati na ovaj test, zapravo po četi manipulirati njegovim oružjem. Sada je ionako kasno. Grant ve ć zna da ona nema pojma o bejzbolu... i zna što treba tražiti. Da se i ne spominje, Hayley nije bila raspoložena za manipulaciju. Barem ne s ovim frajerom. Problem  je bio u tome što joj se svidio više nego što je pretpostavljala. Željela je od njega mnogo više od samog seksa, iako je to još uvijek imperativ. Grant je pokazao prstom prema njezinoj praznoj čaši piva. - Želiš li još jedno pivo? Ja bih mogao.  –  Može.  –  Odmah se vra ćam. - Dobacio joj je svoju rukavicu. - Pazi na one četiri lopte. Hayley ga je promatrala dok se uspinjao i kad joj je nestao iz vidokruga, okrenula se naprijed i navukla rukavicu na svoju ruku. Bila je ogromna. I topla od njegove ruke, zbog čega joj je zatreperilo u trbuhu. Ovaj bejzbol je nekako zabavan. U bejzbolu nema ništa loše, apsolutno ništa. Bez problema se mogla zamisliti djevojkom obožavatelja bejzbola. Provoditi tople noći ispijajući pivo i gledaju ći tekmu na ugodnom povjetarcu San Francisca, provoditi hladne no ći ispijajući kavu dok je s voljenim sklup čana na stadionu pod dekom. Hayley je eksperimentiraju ći podigla ruku s rukavicom, pretvaraju ći se da hvata loptu sa svoje desne, a potom i s lijeve strane. Toliko se upustila u maštariju žene obožavatelja bejzbola da je  jedva bila svjesna tipa pored sebe koji je govorio o prijestupu. - Oprosti, što si rekao? - pitala je ljubazno, odvra ćajući pogled od rukavice.  –  Pazi! - viknuo je i nagnuo se prema njoj. Hayley je protrnula od straha kad je golemi muškarac od sto kila krenuo prema njoj. Grantova rukavica joj je pala s ruke. Hot-dog je nekome sprijeda izletio iz ruke i odletio u zrak. Ruke su se podigle sa svih strana. Kape su frcale s mnogih glava, a piva su se po čela prolijevati niz stepenice. Kad se okrenula kako bi vidjela zbog čega su svi pomahnitali, velika bijela kugla joj se pojavila pred o čima. Činilo se da lebdi nekoliko redova ispred nje, ali se po čela približavati i postajati sve ve ća i veća... Hayley je trepnula. - Majko Božja! Stavila je ruke pred lice kako bi se zaštitila, pokušavši se sagnuti, kad je tip na sjedalu do nje izgubio živce i povukao svoju rukavicu. Kroz prorez između njegovog lakta vidjela je da im se opako približava veliki, jure ći projektil. Čvrsto je stisnula o či. Sekunde prije udarca su se činile kao minute.  Ne! Ne! Ne! Ne sad kad je sve krenulo nabolje!  Ovo je bio takav pogrešan trenutak da Hayley nije mogla vjerovati. Koliko je puta tijekom zadnjih nekoliko tjedana poželjela prije ći u vegetativno stanje tako da joj glavu smrska neki lete ći objekt pri velikoj brzini?  Ali ne sada! Kroz lijevu ruku joj je prošla užasna bol i prije nego što je mogla reagirati, golemi ri đokosi muškarac se posve nagnuo na nju, srušivši je na pod izme đu sjedala.  –  Je li poluvrijeme? - pitala ga je Hayley prije nego što se onesvijestila.

88

15.

 –  Hayley? Reci nešto. Pri čaj sa mnom. Ja sam, Grant.

Hayley je osjetila da je gladi po kosi. Držao ju je za desnu ruku, a lijeva ju je boljela.  –  Hayley, zabrinjavaš me. - Grant joj je milovao obraz dlanom i Hayley je teško progutala, uživajući u osjećaju njegove kože na svojoj. Bu đenjem nećeš dobiti ništa, to je sigurno.  –  Eto vidiš, počinješ se buditi. Upravo si progutala. To je prava djevojka. Kvragu. Hayley je samo malo otvorila o či. - Bok. - Bože, kako je sladak. I gledao ju je širom otvorenih očiju od zabrinutosti, milujući joj kosu i obraz. Mrmljao je njezino ime i potom objema rukama prešao dužinom njezinih, a potom i preko nogu. Oh. Predigra! Izvrsno. Hayley je uzdahnula, ali još uvijek je bila nepomi čna. Rekao je nešto poput 'sve ostalo se čini u redu', što nije potpuno shvatila, ali budu ći da je nastavio prelaziti rukama preko njezina tijela, a činilo se da ne traži odgovor, pretpostavila je da nije ni važno. Što god se dogodilo, bilo je vrijedno ovoga. Sve dok je fizi čki sposobna potpuno ga iskoristiti. Hayley ga je željela. Jako. A evo sad je u horizontali. Svi preduvjeti ispunjeni. Polizala je usne i opet je duboko i glasno uzdahnula. Grantov dodir je bio tako... eroti čan. A ona nije ve ć jako dugo vremena imala potrebu izgovoriti rije č 'erotika'. Mogla je čuti vlastite uzdisaje dok joj je glava bila u njegovim rukama i opet joj je prstima prolazio kroz kosu, nježno joj stiš ćući sljepoočnice.  –  Hej, hej! - Grant je povikao preko ramena. - Mislim da ima problema s disanjem. O, sranje. Nisu bili sami. Neka žena je stavila glavu pored Grantove i oboje su se zagledali dolje u nju iz pti č je perspektive. Grant je pogledao ženu zbog čega je Hayley osjetila ljubomoru. Namrštila se na njih oboje.  –  Provjerio sam joj mogu će ozljede glave. Izgledala je dobro, ali onda mi se u činilo da teško diše - rekao je Grant.  –  Hmm, brzo provjerimo unutarnje ozljede - rekla je žena. - Čujem da je na nju pao krupan muškarac. Vidi se koje sam ja sre će. Gledaj, sestro, jedine unutarnje ozljede koje imam uzrokovala je tvoja pojava. Žena ju je pregledala, ustanovila da je sve u redu i udaljila se. Hayley se borila da sjedne. - Vidiš, dobro sam. Mogu disati. Grant joj nije želio dopustiti da sjedne. - Samo ostani dolje još malo, može? Hayley je pogledala nepoznato okruženje i potom se zaprepastila što ju njegova ruka potiskuje prema dolje. - Gdje sam?  –  Još uvijek smo na stadionu. U ambulanti za hitne intervencije. Kako se osje ćaš? Hayley se zamislila na jedan trenutak dok ga je uporno promatrala. - Boli me lijevo zapeš će, malo i glava. Ali nije ništa strašno. - Pogledala je lijevu ruku. Bila je umotana u zavoj.  –  Poprilično sam uvjeren da imaš samo modrice, ali želio sam je umotati zbog predostrožnosti -

89

rekao je Grant. - Želio sam da ti zapeš će bude imobilizirano. Hayley je naborala čelo. - Što se dogodilo?  –  Navodno se dogodila nesre ća i lopta te okrznula po glavi. Jedini razlog tvoje nesvjestice je golemi div koji je pao na tebe s tvoje desne strane. Iako bi ti nastradalo lice da ga nisi zaštitila rukama. - Polako joj je prešao palcem preko donje usne.  –  Isuse - prošaptala je Hayley. Opet to napravi.  –  Aha, znam. - Namrštio se i dodao: - Možda te nisam trebao ostaviti. Trebao sam čekati da nam dođu ponuditi pivo.  –  Ne budi smiješan. Ve ćina ljudi nema osobnu zaštitu na stadionima. Ne znam zašto bih trebala imati poseban tretman samo zato što si ti predstavnik zakona. Nasmijao se i rekao: - Istina. Ali ljudi znaju umrijeti od udarca u glavu na stadionu. Tužno, ali istinito.  –  Lopta me ne bi ubila, ve ć onaj div. Smrt zbog golemog naran častog diva. Strani turisti bi sigurno mislili da je to neka predstava za zabavljanje posjetitelja. Zadnje što bih čula je odbrojavanje na terenu i zadnje što bih vidjela bilo bi moje skoro slomljeno tijelo prikazano na velikom semaforu. Tragi čno.  –  Opet počinješ zvučati normalno. Što je to s tobom i tom opsesijom smr ću? Morbidno je... ali i čudno dobro - promrmljao je Grant. Opet je polako prelazio palcem lijevo-desno po njezinoj donjoj usni. - Mislim da te smrt uzbuđuje. Nosiš samo crno. Za desert si naru čila 'Smrt č okoladom'. Imaš... kako da se izrazim... zanimljive i neodoljive reakcije u blizini trupala. - I ja bih tebi mogla postaviti isto pitanje. Čini mi se da se ti uvijek odnekud pojaviš kad se otkrije truplo. - Glas joj je malo zadrhtao, ali nije joj bilo važno. Dok god ju nastavi ovako držati.  –  Pa, ja sam policijski inspektor. Trupla su sastavni dio mog posla. - I onda se jednostavno samo sagnuo i poljubio je. Hayley nije imala vremena za prethodno analiziranje niti pripremanje. Poljubac je po čeo vrlo nježno, vjerojatno zato što je bila ozlije đena, a on ju nije želio povrijediti. Ali Hayley je zdravu ruku ovila oko njegovog vrata i povukla ga bliže, natjeravši ga da je žeš će poljubi. O, super, o, divno. Što god č inio, samo nemoj stati. Netko u prostoriji se pristojno nakašljao i Grant se odmakao, pogledavši preko svog ramena. Bolničarka. Hayley je zakolutala o čima.  –  Samo ljubim kako bi se oporavila - rekao je Grant i potom opet pogledao Hayley i namignuo  joj. O, namigivanje. Savršenstvo.  –  Pa, ako joj je sad bolje, možda biste ju trebali odvesti doma. - Žena je zakora čila naprijed i Grantu predala loptu, pokazuju ći potpis na bijeloj koži. - Rekao je da mu je žao i da će sljedeći puta pokušati izvesti bolji udarac. Ponovno je nestala i Grant je opet pogledao Hayley. - Sigurno si dobro?  –  Stvarno jesam - protestirala je po čevši osjećati laganu paniku da će ranije završiti ovu ve čer i  jednostavno je ostaviti kod kuće jer možda misli da je to za njeno dobro.  –  Dobro si? - ponovio je.  –  Jesam. Ruka me još samo malo boli. Glavobolja je nestala. Stvarno sam sasvim dobro.  –  Koliko je to dobro? - Na trenutak je zastao, potom ju uhvatio za ovratnik pulovera i strasno je poljubio. Hayley je na jednu minutu pomislila da možda uop će nije dobro. Osjetila je laganu vrtoglavicu. Samo zbog njegovih prstiju na stražnjoj strani vrata osje ćala je toplinu u cijelom tijelu.

90

I potom se odmaknuo od nje pa su se zagledali jedno u drugo, širom otvorenih o čiju. - Znaš, mislim da si ranije rekla kako voliš iskrenost - rekao je. - Pa, evo ti nešto o čemu ćeš razmišljati. Sad je došao red na Hayleinu nervozu. Isuse, što ako ima neku zaraznu bolest? Nije se pripremila za tako nešto. - Da?  –  Moje namjere su časne. Imam neke stvari na umu. Hayley je u šaci čvrsto držala njegovu košulju. - Neke stvari.  –  Tako je. Stvari-poslije ve čere. Stvari-poslije tekme. - Grant se poigrao s pramenom njezine kose. - Tako. Sad kad sam ti to rekao, trebam li te odvesti doma ili bi željela vidjeti Renoira u mojoj spavaćoj sobi?  –  Samo ako je iz razdoblja predimpresionizma - odgovorila je Hayley sretno.  –  Dobro. Zato što si opet postala napeta. - Maknuo joj je ruku s košulje. - Morat ćemo učiniti nešto u vezi toga. - Pomogao joj je da se ustane i zagrnuo je svojom jaknom. Hayley se nagnula na njega, smiju ći se poput luđakinje. Hvala Bogu da se nešto odvija kako treba. Grant je parkirao automobil na parkiralište ispred svoje zgrade, zatim isko čio van i za sekundu se pojavio ispred Hayleinih vrata. Izgledao je kao da mu se strašno žuri za frajera koji se ina če ponaša tako nonšalantno i smireno. Hayley se nasmijala samoj sebi. Tako je,  želi ju. Želi ju frajer s vlastitim parkirališnim mjestom. Lijepo. Grant je glasno zatvorio vrata automobila, zgrabio Hayleinu torbu i prebacio je preko ramena, potom podigao nju, bili su licem-u-lice, ali ona ga je morala obuhvatiti nogama oko struka kako bi se pridržala. Naslonio joj je le đa na auto i po čeo joj ljubiti vrat dok je rukama odlazio pod njezinu suknju. Hayleino tijelo je imalo odli čnu memoriju i zato se sje ćala točno svega kad su se pohvatali u onoj sobici na poslu. Ubrzo je bila posve spremna i samo malo zabrinuta činjenicom da su po čeli s predigrom na javnom mjestu... Sigurno je i on u nekom trenutku pomislio na to. Hayley nije imala pojma kako su stigli u njegov stan dok ju je on još nosio tako, budu ći da je smatrala da on ne može vidjeti ispred sebe. Ali stigli su unutra; nogom je za njima zalupio vratima, nose ći je prema onome za što je pretpostavila da je sofa u dnevnom boravku. Sigurno je bio nadahnut gotovo deliri čnim 'igra završen' izrazom na njezinom licu, jer je bez imalo uglađenosti i finesa Grant jednostavno podivljao. Bila je to žestoka, totalno agresivna igra. Upravo ono što je Hayley trebala. I bila je prili čno uvjerena da nije tako poludio od žudnje, nego od žudnje za njom, jer je stalno imao njezino ime na pameti, koje je dah ćući izgovarao dok nisu uhvatili ritam. Bilo je to poprili čno laskavo. A sljedeći dio je bio tako cool. Hayley je bila više nego voljna završiti ovu uzbudljivu ve čer upravo na toj sofi, shvativši da će morati ostati u horizontalnom položaju, ali Grant je na umu imao nešto drugo. Opet ju je podigao i odnio u spava ću sobu, jednom rukom odgurnuo plahte i grubo je bacio na krevet. I sada je odje ća počela odlaziti s njih i letjeti po cijeloj sobi. Odjednom se povukao i rekao: - Ne želim ubiti raspoloženje, ali imaš li kondom? Hayley je sjela i jastukom prekrila gornji dio tijela. Nepošteno pitanje! Ako odgovori potvrdno, znači da bi trebala imati i seksi donje rublje jer bi zna čilo da je to i o čekivala. Ako odgovori negativno, vrlo lako bi moglo zna čiti da do seksa uop će neće ni doći, a to je u ovom trenutku neprihvatljivo. Dovraga, zašto ga on nema? Naravno, bilo je to na neki na čin i slatko jer je zna čilo da je nije

91

smatrao droljom. Ali što ako se radilo o tome da nije bio siguran želi li uop će spavati s njom ili ne, ali sad kad mu je jasno dala od znanja da je spremna podati mu se, on je pomislio, dovraga, zašto ne? To nije bilo nimalo laskavo. Bila je prilično sigurna da ima jedan. Nadala se da mu nije istekao rok valjanosti.  Ha-ha. Ali bolje da odmah ne prizna. Neka ga malo drži u neizvjesnosti. - Ne znam. - Hayley je davala sve od sebe kako bi skrila iritaciju u glasu. - Imaš li ti?  –  Nadam se da jedno od nas ima. - Otvorio je malu ladicu no ćnog ormari ća i pregledao je. Kvragu. Čini se da sam ih potrošio. Potrošio? Ti seksualni manija č e. Ti prljavi psu. Ti bezobzirni pastuše. Ti egomanija č e. Ha-ha.  Isuse Kriste. Smiješno, problem zbog kondoma. Hayley je bila spremna predati mu se, ali onda ju je pogledao i rekao: - Žao mi je zbog ovoga - i doimao se izrazito dekoncentrirano. Hayleino jadno, neizvježbano srce samo je kucalo tika-taka. - Nema problema. Ako ga želiš dohvatiti, možda imam  jedan u torbi. Skinuo je ogrtač s ručke ormara i donio Hayley torbu iz dnevnog boravka. Gurnula je ruku unutra i po čela tražiti po dnu. Što je ovo? O, mili Bože. -  Um, mislim da smo... spremni. Ona moja prijateljica, Suz... - Izvadila je puno šaku raznoraznih kondoma. - Nije bitno. Grant je nakrivio glavu, zatresao je i nasmijao se. - Onda u redu, gdje smo stali? - Skinuo je ogrtač i vratio se pod plahte. Opet su uhvatili ritam i Hayley je shvatila da se uop će ne mora koncentrirati. Bio je to slu čaj sve dok je nije upitao.  –  Što je ovo? Bilo je to zapravo više retori čko pitanje. Hayley se rumenila dok joj je prelazio po tijelu, polizavši joj malu crnu tetovažu koju je imala na samom kraju trbuha.  –  Sviđa mi se ovo - rekao je. - Što se tebi sviđa? Što se meni svi đ a? Pitanje ju je iznenadilo. - Ne znam - odgovorila je bez daha. - Samo radi štogod... voliš. -  Nemoj me to pitati. Samo preuzmi stvar u svoje ruke. I učinio je to. Hayley nije trebalo dugo da shvati kako ovo nije ševa s koledža. Ovo je ozbiljna ševa i ta spoznaja je, čini se, sve promijenila. Grant je znao što radi... i radio je to iznimno dobro. Zbog čega je Hayley ponovno po čela razmišljati o ovoj situaciji. Nije mu se žurilo. Želio ju je zadovoljiti, želio je da i njoj bude ugodno koliko je bilo njemu. Samo što ona nije bila naviknuta na takav seks. Problematika ovog ozbiljnog seksa je spoznaja da bi cijeli ovaj scenarij mogao biti posve drukčiji. Ovo bi moglo imati potencijala. Izme đu njih bi se stvarno mogla ostvariti ozbiljna veza ako ona prije nešto ne zabrlja.  –  Još uvijek si ovdje? - pitao je Grant. Odmaknula je pogled sa stropa i zagledala se u njegove o či. Lebdio je nad njom s lukavim smiješkom na licu, a kosa mu je bila raš čupana i padala je posvuda. Nije željela s njim samo seks za  jednu noć. Ne da se nije željela seksati s njim... Definitivno jest. Ali na kraju svega, željela je nešto više. Jedno je bilo imati cilj. A taj cilj je prona ći dečka. I analizirati taj svoj cilj s prijateljicama na neki akademski, šaljivi na čin. Ali onda dođe trenutak kad shvatiš da ti cilj nije samo 'prona ći dečka'. Nego 'pronaći baš tog određenog dečka', jer postoji nešto u njemu što ti se osobito svi đa. A taj 'pronaći' koncept se činio mnogo smješnijim i vrjednijim nego stvarna želja. A ona je željela Granta. Ali vjerojatno mu ne će reći da ona želi nešto više od seksa s njim. A od njega, budući da je muško, ne će se moći ni očekivati da shvati ništa drugo.

92

 –  Tako, uh, reci mi kako je biti

policajac - rekla je Hayley. Lagano se odmaknuo, podbo čivši se na jedan lakat. - Sada?  –  Možda bismo se trebali malo bolje upoznati prije nego što ovo napravimo.  –  Želiš stati? - Položio je ruku na njezino bedro. Progutala je knedlu i otvorila usta kako bi nešto izgovorila. Ali ništa nije izlazilo iz njih osim drhtavog daha i nekontroliranog smiješka. Polako je prstima prelazio preko njezinog bedra i zatim... halo! - Mislim da sada ne želiš slušati o tipičnom radnom danu jednog policajca iz San Francisca. - Sagnuo se i prošaptao joj je na uho: Ali reci mi ako griješim. - Zatim se nacerio. Hayley se nervozno nasmijala u znak odgovora, ali brzo je prekinuta valom užitka od kojeg joj  je otupio živčani sustav i doslovno je po čela žudjeti za madracem. Isuse Kriste, što to radi tamo dolje? I može li to ponijeti doma sa sobom? I po prvi puta u životu, umjesto da sve analizira, Hayley je jednostavno prestala razmišljati i prepustila se. Što je zaista bilo najbolje što je mogla u činiti.  –  Kako si? - pitao je nešto kasnije, kad je Hayley ležala izvaljena na krevetu, utrnuta ili paralizirana ili tako nešto sli čno zbog čega se osje ćala kao u transu. Zatim ga je pogledala i odmah shvatila. Bio je ponovno spreman za akciju. - O, mili Bože rekla je prije nego što se uspjela zaustaviti. Uzbu đena, još je u sebi imala dovoljno kreativnosti za nastavak. Kad je sve bilo re čeno i učinjeno, sad je on izgledao kao u transu. Jedino što je mogao jest preokrenuti se i sklup čati oko nje. Pomislila je da bi sad mogla re ći nešto duhovito kad mu je disanje iznenada postalo izjednačeno. Pogledala je preko svog ramena i vidjela da je Grant ve ć zaspao. Muškarci. Tako predvidljivo. Ali morala mu je odati priznanje jer je uspio zaspati u ovakvom položaju. Nije se okrenuo od nje i zaspao. Ustvari, kad bi se čovjek upustio u malo dublju analizu, moglo bi se re ći da je zaspao u položaju pravog de čka s licem u njezinoj kosi i jednom rukom preba čenom preko njezinog boka. Bio je to definitivno dobar znak... Samo malo. Hayleine o či su se širom otvorile. Bio je to itekako dobar znak osim ako se ne radi o obrnutoj psihologiji. Sat i pol vremena kasnije, nakon što je čitavu večer dobro prevrtjela u glavi, proanalizirala, uspoređivala i prihvatila, Hayley je kona čno zaspala.

93

16.

Onog trenutka kad je Grant zatvorio vrata kupaonice i pustio tuš, Hayley je gurnula ruku u svoju torbu. Izvadila je mobitel, zagledala se u njega i potom ga vratila u torbu. Onda ga je opet izvadila... zagledala se... i vratila u torbu. Noć je bila nevjerojatna. Grant je bio divan. Možda bi trebala vjerovati svojim instinktima i prihvatiti što god da se dogodi. Možda joj savjeti nisu ni potrebni. Hayley je iz torbe ponovno izvadila mobitel i još malo ga promatrala. Koga ona to zavarava? Ne bi smjela riskirati i napraviti nešto glupo. Bila joj je to prva no ć provedena s 'Onim pravim' i nije željela da to završi kao veza za jednu no ć. Suz je s tim stvarima imala puno više iskustva. Hayley se naslonila le đima na uzglavlje, drže ći mobitel u krilu. Čula je Granta kako pjeva nešto pod tušem; zapravo je imao prili čno dobar glas. Činilo se da nema nikakve hobije ili navike koje bi Hayley smetale. Na zidovima su stajali suveniri s policijske akademije i s bejzbolskih utakmica, a prema onome što je vidjela u drugim prostorijama, ostatak stana je bio namješten prili čno klasično. Najvažnije od svega jest činjenica da je mijenjao položaje, a Hayley nije željela riskirati. Ovo  je previše važno da bi odigrala bez pomo ći. Brzo je otipkala Suzin broj mobitela i stavila ga na uho.  –  Što je bilo?  –  Bok, Suz, ja sam.  –  Hej, hej! Kako je sino ć prošao sudar?  –  Ustvari još nije prošao, ako kužiš što ti govorim - prošaptala je Hayley.  –  Što? O! Savršeno! I moj tako đer.  –  I mislila sam si. Zato sam te nazvala na mobitel. Bit ću brza. Evo o čemu se radi. Nisam sigurna u ispravan protokol. Znaš, ne znam kako se ponašati jutro poslije. Ne želim sve uprskati.  –  Protokol? - Suz se cerekala. - Dobro, krenimo ispo četka. Gdje ste, kod tebe ili njega?  –  Kod njega. Ima lijep stan.  –  To je sve lijepo, ali moramo se usredoto čiti. Smijem li pretpostaviti da te ne čuje? Hayley je pogledala prema kupaonici. - Da, tušira se. Ponudio mi je da prva odem, ali htjela sam te odmah nazvati.  –  Imaš nekoliko opcija. Tvoja odluka bi se djelomi čno trebala temeljiti na tome koliko je bio dobar u krevetu, želiš li ga ponovno vidjeti ili ne i je li ili nije vjerojatno da ćeš ga ponovno vidjeti.  –  Pratim te. Nastavi.  –  Pa, možeš nestati. To je uobi čajena muška tehnika, ali ja sam se njome nekoliko puta poslužila i to prili čno uspješno. Ali ako je izabereš, bolje požuri, jer je bolje to u činiti usred noći, dok je još pod tušem, ili dok pripremaju doru čak, ovisi o tome gdje se nalazi kuhinja. U ovom trenutku Hayley je po čela preispitivati mudrost uplitanja Suz u sve to, ali što je učinjeno, učinjeno je.  –  Predlažem bijeg ako a) ga zaista više ne želiš vidjeti ili b) stvarno ga ponovno želiš vidjeti ali

94

glumiš teško osvojivu, što je vrlo riskantno, zato što sad kad si spavala s njim, osim ako ne misli nešto čudno o tebi, je sve ve ć gotovo. Ali u tom slu čaju, sad kad malo bolje razmislim o tome, to je razlog za trenutni bijeg. Grant je počeo pjevušiti pjesmu iz MASH-a i Hayley se nasmijala u telefon. - Želim ga ponovno vidjeti. Definitivno. I ne želim glumiti teško osvojivu. To mi zvu či previše komplicirano. Najvažnije od svega jest da se ne želim doimati komplicirano. Znaš što želim re ći?  –  Mmm. Je li te sino ć zamolio da odeš ili ti ponudio prijevoz doma? - pitala je Suz.  –  Ne... pa... sino ć  mi je ponudio prijevoz doma ali za ujutro, ali nije mi ponudio prijevoz odmah nakon što smo završili.  –  Dobro, dobro. Jeste li se grlili ili mazili na bilo koji na čin nakon što ste završili? A ako jeste, kako bi opisala to maženje?  –  Da, mazili smo se. - Hayley se nasmiješila, prisje ćajući se. - Bilo je vrlo zadovoljavaju će, iako nemam baš s čime uspoređivati. Bila je to lijepa vrsta maženja. Ne ona zbog koje ti ujutro bude neugodno. Ovaj, on me čak poljubio u čelo prije nego što je zaspao. Heh.  –  Impresivno.  –  Oh! Više ne čujem vodu. - Hayley je uspani čeno pogledala prema kupaonici. - Istuširao se. Moram ići, moram ići.  –  Dobro, obrati pozornost. Ako sada stvarno ne izgleda kao velika pogreška i osje ćaš samo malu neugodu, dopusti mu da te odveze doma. Ali shvati da ćeš s njim biti u autu petnaestak do dvadeset minuta jutro nakon nastranosti. Slušaš me? Jutro nakon nastranosti? Ovo ne zvu či lijepo. Grant je počeo zviždati u kupaonici i zato je Hayley brzo rekla: - Suz, nisam baš sigurna. Što još imaš?  –  Dobro, ako želiš neku neutralnost, pozovi taksi, ali sa čekaj da iza đe iz kupaonice da mu možeš reći kako ga ne želiš zamarati da te vozi doma.  –  Isuse, ovo je malo komplicirano.  –  Samo upotrijebi Pravilo tri puta. Vrlo je jednostavno. Napravi ovako. Pitat će te želiš li da te odveze doma. Protestiraj. Dvaput. 'Ne, ne, ne... ne mogu te pustiti da tako odeš... predaleko je... bla, bla.' Protestiraj dvaput, a ako te i tre ći put pita, osvojila si zlato. Zna či da to stvarno želi. I prihvati njegovu ponudu neka zna da i ti to uistinu želiš. Pravilo tri puta, kužiš?  –  Suz, moram i ći.  –  Nema problema. Ali duguješ mi sve detalje.  –  Da, svakako. Sve ću ti ispričati u nedjelju. - Hayley je prekinula liniju upravo u trenutku kad  je Grant izašao iz kupaonice. Na sebi je imao samo ru čnik svezan oko struka. O, opa. Mislim da sam zaljubljena. Ha-ha. Dobro, ne stvarno, ali polako se zaljubljujem. Znatiželjno je pogledao njezin mobitel, a potom i nju. - Sad si ti na redu.  –  Odlično. - Uh-uh. Još nije sredila logistiku. Sad će se morati gola ustati iz kreveta i prošetati pred njim, osim ako ne ode u kuhinju. - Mislim da su mi, ovaj, uf, moji klju čevi su ostali u kuhinji. Bi li htio...  –  Nema problema. - Prišao je ormaru i navukao neke hla če te izašao iz sobe. Čim je izašao, Hayley je isko čila iz kreveta, svoju odje ću stavila na hrpu na podu i potom podigla tu istu hrpu, te otrčala u kupaonicu. Zaključala je vrata za sobom i duboko uzdahnula, a potom stala pod tuš. Kad je završila, uvukla se u sino ćnju garderobu i otišla u kuhinju. Grant je sjedio za stolom i čitao novine. - Mogu li ti ponuditi doru čak prije nego te odvezem doma? Protestiraj jednom: - Oh! Ne želim da me voziš na drugi kraj grada.

95

Iznenađeno ju je pogledao. - Dobro, ali stvarno mi nije teško. Rado ću to učiniti. Protestiraj dvaput: - Ma ne, ozbiljno ti kažem. Predaleko je. Ti samo lijepo doru čkuj, a ja ću pozvati taksi. Nikakav problem. Imam ovdje broj taksi službe. Jedan trenutak je šutio. Potom se samo nasmiješio i slegnuo ramenima. - Može, kako god želiš. - Iz ruke joj je uzeo broj taksi službe te podigao telefonsku slušalicu i otipkao broj. Na tradicionalnom doru čku Diane je slegnula ramenima. - Opa. To je bio opak sudar. Po čeo je  jadno, krenuo na bolje nakon što si nokautirana i eskalirao u nešto prili čno nevjerojatno, a onda završio dosta loše.  –  Nije bilo tako - inzistirala je Hayley. - Priznajem da sam Pravilo tri puta mogla upotrijebiti s malo više finesa, ali za prvi pokušaj mislim da sam bila sasvim dobra. Nije loše završilo. Toliko je uporna bila samo zbog toga što se sama u sebi bojala da je sve loše završilo. Ali Grant je morao znati da nije tako. Kona čno, preživio je onu smiješnu ve čeru. Audra se ugrizla za donju usnu i naslonila bradu na ruku. - Zbog tebe sad i ja želim na sudar.  –  Što mislite, koliko će proći prije nego što me nazove? - pitala je Hayley. Suz je slegnula ramenima. - Ja pretpostavljam da ćeš primiti poziv u utorak. Vjerojatno želi od tebe nešto više od onoga što si mu dala, ali dat će ti dva dana da se sabereš.  –  A što vi cure mislite?  –  Mislim da je Suz u pravu - rekla je Audra. - Utorak mi ima smisla. Po četak je tjedna dovoljno rano da te uspije pozvati na drugi sudar u petak ili subotu, a da se ne misli kako možda jedno od vas nema pametnijeg posla. Ali nije prerano da ne bi izgledao o čajno ili možda da te dovoljno ne poštuje jer od tebe želi još seksa.  –  Malo me zabrinulo ono Pravilo tri puta,  moram biti iskrena - rekla je Diane, mršte ći se.  –  Upotrijebila sam to pravilo nebrojeno mnogo puta i ne sje ćam se da sam željela ikakav drugačiji ishod - rekla je Suz.  –  Ali radi se o tome da si ti puno druk čija od Hayley. Ako ishod i nije bio onakav kakav si priželjkivala, nisi puno marila. Ali Hayley mari. Mislim da ti tom pravilu pristupaš druk čije, a također i da s tim stvarima imaš puno više iskustva. Hayley se malo rastužila. Potiskivala je u sebi zadnji razgovor s Grantom, ali stalno joj se vraćao i mučio je. Kad je o tome razmišljala, doimao joj se kao loša uspomena. Kao jedina mrlja na inače savršenom sudaru. Mnogo bolje je razmišljati o onim lijepim trenucima. - Bio je to najbolji seks u životu. Na neki na čin je čak i zastrašuju će jer ukazuje na ono na što sam cijelo vrijeme sumnjala.  –  A to je? - pitala je Suz.  –  Da je moj seksualni život sve dosad bio loš seksualni život. Loš seks na koledžu. Ne kažem da nisam uživala i zabavljala se. Ali kad ozbiljno pri čamo o pravoj akciji, razgovaramo o karijeri ispunjenoj neo čekivanim, a ponekad i totalno neuspješnim seksom s de čkima s kojima mislim nisam baš ni željela seks. Fuj. Sve ovo zvu či tako deprimirajuće i... nisko. Diane je potvrdno klimnula glavom. - Sad vidiš kako je meni. Kunem ti se, na koledžu sam iskusila mnogo lošeg seksa. Hayley se nacerila. - Nadam se da će me uskoro nazvati. U svakom slu čaju, barem ne razmišljam o poslu.  –  Jesi li spremna za prvi radni tjedan na novom poslu? - pitala je Audra.  –  Gotovo mi nije ni stalo - rekla je Hayley. - Koliko može biti loše na poslu ako se ovakve lijepe stvari događaju s Grantom? Audra ju je odmjerila čeličnim pogledom. - Drago ti je što si prihvatila posao, zar ne? Hayley se smijuljila. - Ustvari nisam sto posto sigurna. Nešto mi je još uvijek u magli, s

96

obzirom da sam pola razgovora za posao bila izvan sebe. Što je? Pa to je istina. Ne može me se smatrati potpuno odgovornom. Drogirali su me. Mislim da sam u jednom trenutku po čela sliniti. Dok je nova šefica stavila papire pred mene, ja sam u sebe ve ć unijela nekoliko stotina ve ću dozu kofeina od propisane. Da i ne spominjem sav onaj še ćer, plus onaj incident sa psom za kojeg sam mislila da mi se priviđa.  –  Mislim da nema propisane doze za kofein - rekla je Diane.  –  Upravo to i govorim. Nitko ga ne preporu čuje. Cijela situacija je bila totalno izvan moje kontrole. Praktično sam posr ćući izašla iz zgrade. Jedva sam disala.  - Hayley se po čela smijati prisjetivši se toga. Tri djevojke su se me đusobno zbunjeno pogledavale. Zbog toga se Hayley čak i jače smijala. Diane je podigla jednu obrvu, sa čekavši da Haylein smijeh utihne. - Zar nam govoriš da je prihvaćanje posla bio nesretan slu čaj? Da si to učinila pod utjecajem ne čega? Da nećeš preuzeti odgovornost za svoje postupke? I da ti je ova katastrofa iz nekog razloga smiješna? - Postavila joj je sva ta pitanja i zatim u nevjerici zatresla glavom.  –  Jasno da ne! - Hayley je bila poprili čno sigurna u to. - Samo mislim da je smiješno i kažem da se poklopilo nekoliko faktora. Na brzinu sam morala donijeti neke odluke koje možda ne bih donijela pod druk čijim okolnostima. Jasno, kad sam se kona čno maknula iz ureda, u glavi mi se... počelo bistriti i jednostavno mi se činilo... užasno smiješno.  –  Užasno smiješno? - pitala je Audra uko čeno.  –  Ispravite me ako griješim. - Diane je prvo pogledala Audru i Suz, a potom se okrenula prema Hayley. - Ali mislim da pri čam u ime svih nas kad kažem da bi ti ina če bila puno uzrujanija zbog ovoga. A ono što se dogodilo... uz dužno poštovanje Audri i njezinoj pomo ći... moram reći da je ono što se dogodilo na neki na čin negativno utjecalo na tebe, vratilo te unazad. Vidiš to i sama? Audra se uzbudila. - Ja to ne bih rekla tako. - Zastala je i pogledala dolje u stol. - Mislim da to nije baš tako.  –  Ne, ne - protestirala je Hayley. - Dopustite mi da završim. Jer sam onda ušla u autobus i pomislila: 'Znaš, stvarno je sve u redu zato što se ne mora sve odjednom dogoditi.' A onda mi je to nakon sudara s Grantom postalo još o čitije. Jer čak i ako nisam donijela odluku zbog koje mi je izgledan veliki napredak u karijeri, još uvijek imam nešto s Grantom zbog čega mogu biti optimistična.  –  A sad ćemo doći do same srži stvari - rekla je Suz. - Kao što sam rekla, da nema Granta u priči, ludila bi sada zbog posla.  –  Ja ne mislim da je to to čno. - Hayley je prekrižila ruke preko prsa.  –  Mislim da Hayley ima ispravan, pozitivan stav - rekla je Diane. - Na stranu što nemaš zadovoljavajući posao, ali imaš fizi čki lijepog muškarca koji je, u najmanju ruku, zainteresiran za seks u nekom normalnom vremenskom razmaku koji nije, kad objektivno pogledaš, nešto čemu se može izrugivati netko tko je na suhom punih osamnaest mjeseci, što je s tobom slu čaj.  –  Točno tako - rekla je Hayley, iako se u ovom trenutku nadala da me đu njima ima nešto više od seksa. Diane je pokazala prema Audri i Suz. - I dvije od tri se slažu da je u ovom gradu teže do ći do frajera nego do posla. I zato, ako si pronašla frajera, zna či da si teži dio svladala.  –  Upravo i ja tako mislim. - Hayley se nasmiješila Diane. Audra se obratila Hayley. - Potpuno si u pravu. Ne mora se sve odjednom dogoditi i ne moraš zauvijek ostati tamo. Želim ti samo re ći da tvoja odluka o odlasku s tog posla ne će imati ni najmanjeg utjecaja na mene. Kad sam ti to ponudila, mislila sam ti olakšati tako da se možeš malo više opustiti i sabrati misli.

97

 –  Ja mislim da je ona i

previše opuštena - rekla je Suz. Pokušala je nešto prošaptati Diani na uho, ali ona ju je odgurnula i rekla: - Da, Hayley, prihvati posao i tek onda po čni tražiti ono što želiš... ali dok si zaposlena.  –  To upravo i namjeravam. - Hayley je uzdahnula. - Ali činjenica je da ja uop će još nisam ni razmislila što zapravo želim raditi. I iskreno, trenutno nisam spremna zamarati se s time. Sad razmišljam o nekim drugim stvarima. - Zastala je. - Grant će me nazvati... je li tako?

98

17.

Prvi dan na poslu i nije bio toliko loš. Nitko zapravo i ne o čekuje od tebe da nešto napraviš, a postojala je u svemu tome i odre đena doza novosti. Pomogla je i činjenica da je Hayley još uvijek posebno zra čila sjajem Njegovog Veli čanstva Granta i većinu ponedjeljka provela u skladištu, pretvaraju ći se da pregledava zalihe. A ona je zapravo samo stajala tamo, vježbaju ći bezbrižan ton glasa kojim se namjeravala poslužiti kad ju Grant nazove u utorak. Krećući se stalno izme đu skladišta i kuhinje za zaposlenike, Hayley je shvatila da će ljudi pretpostaviti kako se samo uvježbava. Jedina mana ove strategije je ta da su, čini se, ljudi do utorka ujutro mislili da ona zna što radi. Nitko joj zapravo ništa nije ni objasnio, ali Hayley je shvatila da je to valjda ovdje uobi čajeno. Ustvari, nitko joj nije došao pomo ći sastaviti stol. Još uvijek nije imala ra čunalo i zato je stavila dva stolca jedan pored drugoga. Na jedan je stavila privatni laptop, a na drugi sjela. U utorak poslijepodne Eileen je kona čno pozvala Hayley i dala joj prvi zadatak. Bilo je teško koncentrirati se jer bi Hayley posko čila svaki put kad bi zazvonio telefon, misle ći da je Grant. Hayley je tek u utorak nave čer palo na pamet da nešto nije u redu. Jela je pizzu iz leda za svojim stolom u kuhinji. Telefon je stavila na mjesto gdje bi ina če postavila tanjur za Granta. Zar su se sve preračunale? Je li to mogu će? Nije. Sve tri djevojke su izra čunale da će, ako je zainteresiran, najvjerojatnije nazvati u utorak. Dale su mu cijeli vikend i dva dana novog tjedna. Hayley te no ći nije dugo mogla zaspati, a postajala je sve tužnija i o čajnija sa svakim satom koji je probdjela bez njegova poziva. Srijeda je bila brutalna.  Ring!  –  Bok, ovdje Hayley.  –  Ja sam. Suz. Hayleino srce se slomilo. - Hej, Suz. Ne, nije me još nazvao.  –  Šteta. Uvjerena sam da postoji razumno objašnjenje. Možda si ga toliko izmorila da nije u stanju podi ći slušalicu. - Nasmijala se, ali brzo se zaustavila kad joj se Hayley nije pridružila. Sigurna sam da radi na nekom slu čaju izvan države ili tako nešto.  –  I to je lako mogu će. Cijenim što si nazvala, Suz.  Ring!  –  Bok, ovdje Hayley.  –  Bok, Audra je. Hayleino srce se slomilo. - Hej, Audra. Ne, nije me još nazvao.  –  O, draga. Znaš, prili čno sam sigurna da postoji neko razumno objašnjenje. Jesi li čula za Davitelja s obale? Mogla bih se okladiti da je po čeo raditi na tom slu čaju. Sad se broj žrtvi popeo na tri. Sigurno je jako zaposlen.

99

 –  Imaš

pravo. Zapravo nisam ni čula za Davitelja s obale. Dobro da sad znam. Hvala ti što si

nazvala.  Ring!  –  Bok, ovdje Hayley.  –  Hej, Diane je. Hayleino srce se slomilo. - Hej, Diane. Ne, nije me još nazvao.  –  Oh. Pa mora postojati neko logi čno objašnjenje. Mislim da ima neke veze sa seksualnom diplomacijom. Možda izražava neku vrstu potrebe za mo ći čekajući dan duže prije nego te nazove. Ali sigurna sam, uskoro će te nazvati.  –  To ti je izvrsna teorija. Vjerojatno imaš pravo. Moram i ći. Hvala ti što si se javila. Hayley je spustila slušalicu i otišla po čokoladicu u kuhinju za zaposlenike. Nije željela riskirati propuštanje Grantova poziva tako što bi izašla na ru čak. Ispostavilo se da je ipak trebala iza ći na ručak. Do kasnog poslijepodneva animozitet prema poslu koji se stvarao u Hayleinoj duši dosegao je vrhunac. Ovaj sveop ći animozitet, zajedno s njezinom uobi čajenom dozom ga đenja koja je ostala od prošlog posla, kombinirana sa specifi čnim animozitetom prema muškarcima, rezultirala je time što  je počela misliti da je ova situacija s Grantom pravi debakl i po čela se manifestirati na uznemiruju će načine. Najvidljivija je bila njezina želja da razbije glavu Georgea Bassuma, i to s njegovom minijaturnom japanskom kamenom fontanom. Ta fontana je Georgeu možda služila za Zen, ali od neprestanog kapanja Hayley je imala potrebu stalno odlaziti na toalet. A kao što joj je Amy prije rekla, unisex toalet nije bio ni približno onakav kao na TV-u. A tu nije kraj svemu. Svih pet Hayleinih osjetila postalo je veoma svjesno okruženja. Dosadan zvuk koji čuje tri puta dnevno dok George istresa Cheerios  pahuljice u Dixie šalicu i popratne zvukove njegovog srkanja, koji su joj bili podsjetnici na činjenicu da se našla u paklu. Ovo uop će nije bilo smiješno.  Žvakanje, mrmljanje, srkanje.... Hayley je pogledala zid koji je dijelio njezinu sobice od Georgeove. Feng shui,  ovo, kretenč ino!  Opet se okrenula prema monitoru i prezrivo se zagledala u kursor koji je treperio petnaest od zadnjih dvadeset minuta. Da, bio je to George Bassum, a to je i njezin zadatak. Zadnje što je Hayley željela jest razmišljati o seksu. Jer ju je razmišljanje o seksu tjeralo da misli na Granta. A razmišljanje o Grantu činilo ju je jako nervoznom jer je vjerojatnost da će ju nazvati postajala sve manja i manja. I baš kao za inat, njezin prvi zadatak bio je da pregleda hrpu članaka o posebnoj povezanosti hrane i seksualnosti. Već  je veći dio prijepodneva provela pokušavaju ći smisliti kako pretvoriti 'Deset na čina postizanja seksualnog zadovoljenja iz uobi čajenih kuhinjskih aparata' u oštar naslov s dvije-tri riječi. Hayley je duboko udahnula, pokušavši razbistriti misli.  Dobro. 'Tantri č no vrijeme za aparate'?  Ne, previše određ eno i neshvatljivo velikom broju č itatelja. 'Dođ i u kuhinju?' Vjerojatno ne mogu upotrijebiti 'do đ i'. Hayley se sjetila još nekih komi čnih rečenica i morala se nasmijati, iako nije željela. George je provirio glavom iznad pregradnog zida. - Uh, Hayley, odmah trebam taj naslov za kuhinjske aparate.

100

Sranje. - U redu. Dobro. Ovaj, mislim da ću se odlučiti za G to č ka, G-enijalac!  S uskli čnikom na kraju. Definitivno je op ćenito, ali da je zaigrane naznake. Na neki na čin zaigrane... predstavlja senzibilitet kućanica u pedesetima. Mislim da će ići odlično s prikazom miksera.  –  G toč ka, G-enijalac!  Sviđa mi se - rekao je veselo i ponovno nestao u svom uredu.  Dovraga i veseljaci.  Hayley je zakolutala o čima i pogledala dolje u svoje bilješke traže ći sljedeći zadatak. Eileen ih je opisala kao seriju recepata najpoznatijih prostitutki iz prošlosti. Prvo je ugledala recept za engleske muffine koji je sastavila Sally Salisbury, slavna kurva iz devetnaestog stoljeća iz malog sela u sjevernoj Engleskoj.  –  Ne mogu vjerovati što moram raditi da bih preživjela - promrmljala je Hayley.  Zar sam ovome težila? Vrlo jadno. Sjedim ovdje na poslu kojega nikad nisam ni željela, iš če  kujući frajerov poziv. Č injenica da taj kreten nije nazvao dovodi me do te to č ke oč aja da se nikako ne mogu koncentrirati na posao, koji ionako nisam ni željela.  Je li sve ovo nešto zbog č ega bih se trebala uzrujavati? Moj se život treba svoditi na ovo ? Koji je smisao života? U što ću se pretvoriti? Hmm... Kako zvu č i 'Prljavi užici'...? Ne, nije dovoljno oštro. Č ovjek se rodi, živi i umre. I to je to. I nekako, dok smo još na zemlji, trebali bismo raditi sve što možemo kako bismo to vrijeme proživjeli najbolje što možemo. Trebamo biti najbolji i najsretniji. Samo trebam malo poticaja. Samo želim... želim...  –  Hayley, kako ide? Hayley se polako okrenula prema vratima sobice. Bila je to Amy. Još uvijek nije znala što misliti o Amy. - O, bok. O, pa, ovaj, zasad je dobro. Znaš kako je prvih par dana. Ha-ha. Trebala je samo re ći da je sve odli čno. To su ljudi željeli čuti. 'Kako ide?' zapravo i nije bilo nikakvo pitanje. To je izjava. Izjava koju se vrlo lako može prevesti u zna čenje: 'Zapravo me i ne zanima kako ti ide, ali ne želim da misliš da sam nemarna bezobraznica, jer ćeš mi najvjerojatnije ti pomagati kad do đe vrijeme promocije.'  –  Da, definitivno znam. - Amy je zastala i pogledala po Hayleinoj sobici. - Bi li željela popiti kavu sa mnom? Možda ti mogu pomo ći ako imaš nekih pitanja.  –  Naravno. - Hayley je spremila svoj dokument i otišla s Amy u kuhinju za zaposlenike. - Na čemu ti trenutno radiš? Amy je napravila grimasu. - Prili čno je loše. Upravo sam dobila novi zadatak i radit ću na njemu, nemam pojma, recimo dvanaest tjedana. Radi se o beskona čnoj on-line mini-seriji u kojoj se opisuju nalazi autopsija mrtvih holivudskih zvijezda. Hayley je živnula. Zvu čalo je mnogo bolje od onoga što je ona radila. - Stvarno? Reci mi još nešto o tome. Amy je slegnula ramenima. - Pa, ide do srži tih važnih pitanja. Zar je u želucu Summer Sazinski stvarno prona đena velika koli čina sperme? Je li se Mama Cass uistinu ugušila sendvi čem od šunke? - Uzdahnula je. - Zaista je teško smisliti kreativan, oštar kratki sadržaj o truplima. Ne želiš se mijenjati, zar ne? Amy se šalila o zamjeni, o čito pod pretpostavkom da ništa ne može biti gore od teme trupala, ali Hayley je znala prepoznati pravu priliku kad joj je bila pod nosom.  –  Definitivno - brzo je rekla. - Definitivno se želim zamijeniti s tobom. Ti uzmi Hranu i Seksualnost. A ja ću rado uzeti Autopsije slavnih.  –  Hvala ti! Dugujem ti. - Amy se po čela vrpoljiti, kao da je to sve bilo nešto vrlo važno. Zbog toga se Hayley osje ćala čudno i istrošeno.  –  Nema nikakvih problema. I, Amy, reci mi koliko vremena mora pro ći dok mi netko ne do đe

101

sastaviti stol? Sjedim na jednom stolcu dok mi je laptop smješten na drugom. - Hayley se nasmijala. - Nadala sam se da će to biti uskoro. Ali ne želim se žaliti ili tako nešto, budu ći da sam tek po čela raditi. Znaš što mislim? Amy ju je čudno pogledala. - Kad sam vidjela da ti stol još uvijek nije sastavljen, pitala sam se zar ti nije jasno što trebaš u činiti. Sama bi trebala sastaviti svoj radni stol. Nisi to znala? Radi se o povezivanju radnog tima.  Molim? - Sama bih si trebala sastaviti stol? I to je neka vrsta povezivanja tima?  –  Pa, da. Kao što sam rekla, novac nam trenutno predstavlja problem i zato se svi moramo malo stisnuti. - Amyn glas je postao izrazito uko čen. - Ti si timski igrač  , zar ne?  –  Apsolutno. Apsolutno sam timski igra č. Pa, ovaj, gdje je onda tim koji će mi pomoći sastaviti stol? - A potom je vedrim glasom u kojem se mogla osjetiti gluma dodala: - Ovo će biti zabavno. Jedva čekam da počnem. Amy je suzila o či i Hayley je odmah shvatila da je napravila groznu grešku. U ovakvim kompanijama su uvijek postojale dvije grupe ljudi: oni koji su se vraški trudili i za vrijeme pauze za ručak ostajali unutra, ulizuju ći se šefovima, i oni koji su provodili vani svoje pauze za ru čak, ogovarajući ulizice. Amy je spadala u prvu grupu.  –  Hayley, mislila sam da ćeš neko vrijeme biti u Silicijskoj dolini - rekla je Amy podmuklo. - I ne postoji nikakav 'tim' koji sastavlja stolove. Mogla je jednostavno još dodati: 'Ti blesavi imbecilu', jer je njezin ton glasa to implicirao.  –  Timski rad u tome zna či da smo to svi morali u činiti, svatko za sebe. To je nešto poput inicijacije, ako baš želiš. - Amyn glas se smekšao i dodala je gotovo puna poštovanja: - Ovo će ti možda zvučati ludo, ali ne možeš zamisliti kako je kreativno kad u svojoj sobici padneš na sve četiri i stvarno se stopiš s prirodom. Znaš, rad s drvetom. Zaista, ne možeš ni zamisliti. U pravu si. Ne mogu zamisliti. Amy je prišla Hayley i nježno joj prošaptala na uho. - Ne želim te prestrašiti ili tako nešto, ali zapamti da su ovdje prva dva tjedna nešto kao testiranje. A direktori ne vole kad se ne sastavi radni stol u prvih tjedan dana. Hayley je progutala knedlu i odoljela potrebi povla čenja. - Prošla su tek tri dana.  –  Aha, a da sam na tvom mjestu, bacila bih se odmah na sastavljanje. O, usput, nisi provjerila popis, je li tako? - Amy je pokazala prstom prema istrgnutom listu papira zabijenom na oglasnoj ploči pored hladnjaka. Hayley je škiljeći pogledala što piše. - Ne, zapravo nisam. O čemu se radi?  –  O rasporedu za stajanje na centralnom pultu. Danas si ti na redu. Nemoj se brinuti, možeš preuzimati pozive u svojoj sobici i zatim ih preusmjeravati. Samo iz ladice uzmi slušalice i spremna si za obavljanje više zadataka odjednom!  –  Samo uzmi slušalice i spremna si za obavljanje više zadataka odjednom! Kako savršeno! Tako je jednostavno! - Hayley je ponavljala dje č jim glasom kad je Amy napustila kuhinju. Deset minuta kasnije, Hayley je puzala po tepihu svoje sobice s čekićem u ruci i podignutom suknjom preko bedara. Ako se makne predaleko od telefona, slušalice će se istrgnuti iz postolja i prekinuti liniju. Ali bez potpunog primicanja, nemogu će je dobro sastaviti dijelove stola i još k tomu obavljati dužnosti sekretarice. Hayley nije imala ništa protiv stapanja s prirodom, ali postojao je razlog zbog kojeg nikad nije osjetila potrebu izlaziti s planinarom. Dok je bila na podu, dobila je nekoliko žuljeva od tepiha, slomila dva nokta na desnoj ruci i ruka ju je boljela od dugog držanja čekića. U deset sati uve čer objavila je završetak posla. Svi drveni dijelovi su na neki na čin bili spojeni,

102

što je bilo dobro. Jasno, rezultat je više nalikovao nekoj apstraktnoj skulpturi nego komadu uredskog namještaja, što nije bilo tako dobro. Ustvari, Hayley je shvatila da ima problem tek kad je premjestila svoje ra čunalo sa stolca na takozvani stol. Napravila je stol s poprili čno neravnom gornjom površinom, zbog koje joj se laptop klizao prema rubu. Konačno je shvatila da će morati zabiti još nekoliko čavala koji će spriječiti njezinu opremu da klizi prema rubu stola i tako sprije čiti pad. Ukucavaju ći posljednji čavao, Hayley je promašila i udarila se čekićem po palcu. Činilo se da stvari ne mogu krenuti na gore. Ali opet, bila je tek srijeda.

103

18.

 –  Ovo

je nadir mog života. - Hayley je zurila u ogromni umotani palac. Zasad joj zapravo i nije trebao zavoj, ali trenutno je bila tako jadna da bi napravila gotovo sve za malo suosje ćanja.  –  Nije li 'nadir' malo previše ekstreman? - pitala je Audra.  –  Takav i treba biti. Zna či da je došla do najniže to čke - planula je Suz. - Je li tako, Diane? Diane nije odgovorila. O čajnički je pokušavala dozvati konobara, podižu ći svoju praznu čašu za vodu. Audra se obratila Suz. - Znam što 'nadir' zna či! Nemoj se tako ponašati prema meni, nisam dijete. Diane je kona čno dobila vodu i odjednom ju je popila. Hayley je pogledala Diane. - Pretpostavljam da se pitaš što se dogodilo. Suz se ubacila. - Nisam raspoložena za ovo. I moj život po činje odlaziti k vragu.  –  Radimo na Hayley - rekla je Audra omalovažavaju će.  –  Uvijek radimo na Hayley! Diane je udarila šakom po stolu. - Ho će li mi netko od vas dati svoju čašu vode? - Djelovala je i sama malo iznena đeno tom svojom pretjeranom reakcijom. Hayley joj je pružila svoju čašu i zna čajno pogledala oko stola. - Prihvatila sam posao.  –  Aha, to ve ć znamo - rekla je Suz mu čnim glasom.  –  Posao je prava no ćna mora - nastavila je Hayley. Njih četiri su ostale sjediti šutke, me đusobno se promatraju ći. Hayley je po čela malo pani čariti. - Ne razumijete. Morala sam si sama sastaviti radni stol! Shvaćate li to? Pogledajte mi ruke. A tek ovo. - Podigla je suknju i ispružila nogu. - Gledajte!  –  Zašto nosiš štikle u deset sati u nedjelju ujutro? - pitala je Suz.  –  Potrebno joj je dodatno samopouzdanje - rekla je Audra. - Ja ih nosim samo zato što mi noge izgledaju fantasti čno.  –  Ne, moja koljena! Pogledajte mi koljena. To je sve od onoga što nazivaju timskim radom. Koliko je to sjebano? Potpuno sama kle čim, dobivam ogrebotine i žuljeve, a oni to zovu timskim radom. Audra, u pravu si. Moji ljudi su grozni. A to nije sve. - Hayley je dramati čno zastala. - Tu je i Grant. Ili bolje da kažem, nema Granta.  –  Opa - rekla je Suz.  –  O, ne - rekla je Diane tmurno.  –  O, da. Sve je otišlo kvragu. Propala je ta stvar s Grantom. Uop će me nije nazvao. Vjerojatno su sve to shvatile i prije nego što im je rekla, ali svejedno su ostale šokirane. - Uopće nije nazvao - rekla je Diane Audri. Suz se nagnula naprijed.  –  Uopće nije nazvao - ponovile su Diane i Audra, gledaju ći u Suz. Hayley se trgnula.  –  Uopće nije nazvao - ponovila je- Suz u nevjerici, zagledavši se u vilicu. - Koji kreten. Audra je zatresla glavom i pogledala Hayley s nevjericom. - Uop će te nije nazvao?

104

Hayley je rukama protrljala glavu dok joj se kosa na krajevima nije zamrsila. Mršte ći se, priznala je: - Ne, uop će me nije nazvao. Um, mislim da smo dosad ustanovile tu činjenicu. Možda bismo se trebale prebaciti na rješavanje ovog slu čaja. - Ne obraćajući se nikom posebno, ponovila  je: - Ovo je noćna mora. Audra je pogledala Suz. - Mislila sam da joj ti daješ savjete. Što se dogodilo?  –  Savjeti su joj užasni - promrmljala je Hayley sebi u bradu.  –  Hej, što pri čaš? Moji savjeti bi pomogli devedeset i devet posto žena u Americi. - Opet se obratila Audri. - Hayley je samo čudna, dobro? Nisam ja kriva. Ona je iznimka koja potvr đuje pravilo.  –  Možda bih se trebala preseliti u Švedsku - rekla je Hayley. - Možda me oni tamo prihvate. Možda Šveđani nisu potpuni kreteni.  –  Jednom sam spavala sa Šve đaninom. Imao je naj čudniji...  –  Odmah stani. - Diane je stavila ruku preko Suzinih usta. - Trenutno ne želimo slušati o tebi niti o penisima. Jesi li shvatila? Suz se počela boriti s njom i kad nije uspjela maknuti prijatelji činu ruku s usta, gurnula je Diane sa stolca. Diane je zgrabila Suz sa stražnje strane vrata drugom rukom i povukla je sa sobom na pod. Počele su se grepsti, a ležale su pola ispod stola a pola na o čigled svih. Hayley je začuđeno zurila u njih i naslonila glavu na ruke. - Molim te, Bože, zaustavi bol.  –  Prestanite! - vrištala je Audra, nogama guraju ći Diane i Suz. - Ovo je tako ponižavaju će... i pojma nemate gdje je taj pod sve bio! Suz i Diane su se odmah prestale boriti i jednoglasno rekle: - Što?  –  Dižite se s tog poda. Odmah. Sada. - Audra je podigla štiklu i usmjerila je blizu Suzina oka. Diži se ili će jedna od vas izgubiti oko. Suz je dlanom pritisnula rub Dianina rukava i Diane se zato mogla samo maknuti iz dohvata.  –  Aha, Suz, pusti me - upozoravala ju je Diane. - Sve je zabavno dok netko ne izgubi oko.  –  Ha-ha. Onda ti nemaš pojma o zabavljanju - odgovorila je Suz, smrknuvši se. Očito nije željela odustati dok Diane nije odigrala svoju kartu. - Mislim da ću povraćati - rekla  je slabašno. Suz se odmah digla. Ona i Diane su se vratile na svoja mjesta i Diane je, sva zelena u licu, zgrabila Suzinu vodu i iskapila čašu do dna. Hayley je gledala svoje prijateljice kroz raširene prste. - Ovo je katastrofa.  –  O, prestani toliko dramatizirati, Hay. Izvu ći ćemo te iz ovoga - rekla je Audra.  –  Vi ste me i uvalile u sve ovo - promrmljala je, ali sve su je ignorirale. Zatim je glasnije rekla: - Odbijam preuzeti odgovornost za vlastita djela!  –  O čemu ona sad gun đa? - pitala je Suz.  –  Nemam pojma,- rekla je Audra.  –  Molim vas, ho ćete li prestati vikati! - urlala je Diane. - Imam ozbiljan mamurluk. Od vas mi  je pozlilo. Hayley je zatresla glavom. - Kao da se na jednoj strani dignem, a onda na drugoj padnem.  –  Dovraga, o čemu ti pričaš? Što se diže, a što pada? - Suz je o čito bila pri kraju strpljenja.  –  Ja sam kao film Mr. Beana. Loša komedija. - Hayley je podigla svoju šalicu s kavom i nastavila. - Mogla bih sad jednostavno istresti kavu na glavu, izvu ći lažni šmrkalj i nau čiti živjeti s tim! Ovo je katastrofa.  –  Jesi li ti to upravo sad izgovorila rije č na Š? - pitala je Audra. - Fuj, to je tako gadljivo.  –  Riječ  na Š? Šmrkalj? Ja opisujem kraj svemira, a ti prigovaraš zbog izgovaranja rije či

105

'šmrkalj'? Koji su tvoji prioriteti?  –  Mili Bože - rekla je Audra. Izgledala je doista alarmantno. - Diane, imaš li kakve sedative u ruksaku?  –  Zašto svi pretpostavljaju da nosim lijekove? Ti si ta koja ide psihijatru. To je prili čno uvredljivo!  –  Ti mene vrijeđaš! - Audra je zgrabila Dianinu torbu i po čela prekopavati po njoj. Odjednom  je pronašla bočicu tableta i izvukla je uz pobjedonosni vrisak. - Ha! Podižu ili spuštaju? Diane, koje su vrste?  –  Ti čak ni ne znaš razliku! - Bijesna, Diane je zgrabila Audrino zapeš će i rukom udarila po stolu. - To je folna kiselina, glupa čo.  –  O, Bože, uzimaš kiselinu? Pa, valjda nam to objašnjava tvoje današnje grozno ponašanje. Mislim da je ne bismo trebale dati Hayley.  –  Folna! Folna!  –  Prestani se derati na mene.  –  Bože dragi, ovo se ne doga đa. - Suz se u nevjerici zagledala u Audru i Diane. - Audra, folna kiselina. Uzimaju je žene koje su spremne za ra đanje. Kako je mogu će da to ne znaš?  –  Možda zato što sam trenutno nezainteresirana za ra đanje. - Audra je protrljala zapeš će, najvjerojatnije se pretvaraju ći da je boli više nego što je to stvarno bio slu čaj. Zatim je uperila prst u Diane. - A ona se čak i ne seksa. Što o čekuješ, Di, neku vrstu bezgrešnog za čeća? Diane se razbjesnila. - Da mi nisi jedna od najboljih prijateljica, rekla bih ti da se goniš k vragu. Audra je zinula, u nevjerici gledaju ći Diane.  –  Zbog čega ste se sve tri toliko uzrujale? - Hayley je divlja čki pogledavala svoje prijateljice. Ja sam ovdje ta koja ima problem! To je moj problem! Trebam pomo ć! Neka mi netko pomogne! Upomoć! U restoranu je nastala tišina.  –  Pala je i ne može se di ći - rekla je Audra arogantno. Hayley je razmislila o tome.  Bože, kakva dosjetljiva metafora.  Ona je bila poput starice s pomagalom za hodanje. Čula je neki čudan, visoki, uspani čeni zvuk koji je izlazio iz njezinih usta.  –  Gledajte svoja posla - planula je Suz, pogledavši preko ramena. Ostali gosti restorana su odmah okrenuli glave prema svojim stolovima. Suz se opet okrenula prema Hayley. - Saberi se! Prekinula si sušno razdoblje. Poševila si se. Navodno je ševa bila savršena. Nije li to nešto zbog čega bi trebala biti sretna?  –  Upropaštena sam.  –  Nitko nije rekao da je promjena laka - zamijetila je Suz. - Ne znam. Možda bismo trebale pisati Oprah i predložiti Hayley jednu od onih sveop ćih preobrazbi. Priznajmo. Mi smo obi čne amaterke. Mislim da nam je svima jasno kako je Hayley potreban profesionalac. I to vrlo dobar profesionalac.  –  Oprah me baca u depresiju - rekla je Diane. - Jedine knjige koje joj se svi đaju su one o potlačenim ljudima s užasnim djetinjstvom. A činjenica da su im životi trenutno malo manje užasni od djetinjstva, trebala bi biti svjetlo na kraju tunela.  –  Ti si jutros u neobično lošem raspoloženju - rekla je Suz. Diane je ignorirala njezin komentar. Sigurno ve ć dugo vremena u sebi drži svoje mišljenje o Oprah. - Ona je preprodava čica tjeskobe. A i bez nje imamo i previše tjeskobe. Trebamo li je nadomjestiti tuđom tjeskobom? Nas tri plus ovomjese čna Hayleina posebna propast, više je nego dovoljno tjeskobe...

106

 –  Hayleina posebna propast? - Hayley se to

nije nimalo svidjelo. Dianin glas je postajao promukao i zato je po čela glasnije pri čati. - Ali Amerikanci svejedno slijede Oprahine savjete i postaju kolektivno sve deprimiraniji kao društvo dok troše zna čajne iznose svojih pla ća kupujući ono za što im Oprah govori da je dobro za njih da pro čitaju kako bi se u nekom klubu ljubitelja knjige, kad budu razgovarali, mogli pretvarati da su dubokoumni i na čitani individualci... Hayley je počela osjećati uzbunu. Diane je sad postala jako crvena. Ne prestavši pri čati, dizala se od stola. Ali Audra ju je pogurala da ostane sjediti. Suz je u pozadini po čela pjevušiti nacionalnu himnu.  –  Potajno ne podnose te pri če, ali svejedno ih čitaju i nose sa sobom na svoje klupske sastanke, sjede na podovima u dnevnim boravcima diljem zemlje i debljaju se jedu ći domaće kolače, nakon čega u paru odlaze u kupaonice i izmjenjuju recepte za antidepresive. Diane je teško disala. - Oprah ne razumije moje probleme. Ona ne razumije Hayleine probleme, niti Suzine probleme, ni Audrine probleme. Nastala je duga, duga pauza, a potom se oglasila Suz. - Netko se jutros ustao na lijevu nogu.  –  Zapravo, ja sam se probudila na podu kupaonice, odjevena samo u ku ćni ogrtač. - Diane je progutala knedlu, potom se trgnula i zgrabila Audrinu vodu. Hayley ju je gledala kako je ispija i potom rekla: - Mislim da Oprah više i ne čita takve knjige. Sad je zanima klasika, tako da si sigurna.  –  Nije ona zbog toga sigurna. Ja sam mislila da je sva klasika deprimiraju ća. Ili u najmanju ruku, bijesna. Zar to ne treba tako biti? - pitala je Suz. Audra je uperila kažiprst u Diane i rekla: - Ne shva ćaš bit. Ne razumiješ Oprahinu namjeru. Što  je tuđi život jadniji i depresivniji, to ti se vlastiti čini boljim.  –  To je pateti čno - rekla je Hayley. Jasno, pateti čno je relativan pojam. Ona bi to barem trebala znati. Audra je prezirno frknula. - Samo zato što nešto ne razumiješ ili ne uživaš osobno u tome ne znači da je glupo. Ja obožavam Oprahine knjige. I Hayley bi oduševila Oprah. Kladim se da bi cijelu emisiju posvetila samo njoj.  –  Ne bih se svidjela Oprah - rekla je Hayley.  –  Obožavala bi te - rekla je Suz. - Na tebi ima još toliko puno posla.  –  Ja sam joj dogovorila sastanak s mojim psihoterapeutom - rekla je Audra.  –  Sjajno - rekla je Suz. - Tebi je jako pomagao.  –  Koja si ti ku čka - planula je Audra. - Ponekad te stvarno mrzim.  –  Nisam ja ni za što kriva. Audra i Suz su o čito bile zaposlene, zato se Hayley obratila Diane. - Što da napravim? Diane je podigla mutne o či. - Moraš gledati vedriju stranu - rekla je monotonim glasom.  –  Trebala bih gledati vedriju stranu. Mislim da je vedrija strana varka. Mislim da je to čista izmišljotina. Nešto što ljudi govore kako bi natjerali nesretne ljude da ušute... oh. Tako je. - Hayley  je utonula u svoj stolac. Suz se primakla. - Zašto ne razmišljaš o tome na ovaj na čin: Možeš 'policajca' prekrižiti na listi stvari koje moraš u činiti prije smrti.  –  Suz, molim? 'Policajac' definitivno nije bio na popisu stvari za samo jednom u životu. Bit ću sasvim dobro i bez takvih pothvata. Suz je samo slegnula ramenima.  –  Evo o čemu se radi. Napravila sam plan i mislila sam da će se stvari promijeniti ako samo pokušam. Ali vratila sam se skroz na po četak. - Hayley je pokušala biti odre đenija. - Nemam de čka,

107 

ali imam novi posao koji je potpuno isti kao prošli iz kojeg sam se uspješno izvukla, samo što sad zarađujem manje. Mislim, vidite li koliko je ovo ozbiljno? Izgubljena sam. Ne znam što trebam raditi. Ovo mi je najgore razdoblje života.  –  Najgore? Baš najgore? - Suz je pogledala oko stola. - Najgore razdoblje Hayleina života? Pa nije kao da je netko umro.  –  Umro je Fred Leary - istaknula je Hayley. - Umro je u sobici pored moje, sje ćate se? Danima  je bio mrtav prije... Audra ju je prekinula. - Dobro, nisi ostavljena pred oltarom. Hayley je zapanjeno ostala sjediti. - Nema nikakvog vjen čanja, zar ne shva ćate? - jecala je. Poševili smo se i više me nije nazvao! A onda sam morala po četi raditi na odvratnom radnom mjestu i stalno misliti na seks. Puna tri dana samo seks, seks, seks. I sad kad stvarno razmišljam o njemu, nema nikoga s kim bih ga prakticirala. Audra se nagnula naprijed. - Dobro, ovo mi je zanimljivo. Stvarno jest. Uzbudljivo je. Ali ostalima u ovom restoranu? Za njih je to vjerojatno previše intimna pri ča za dijeljenje s nekim. Možemo li se svi malo stišati? Suz je mahnula rukom ispred Audrina lica. - Pa što onda ako nas čuju? Sigurno im je jako zanimljivo.  –  E, mene to smeta - vikala je Audra, guraju ći Suzinu ruku dalje od svog lica. - Iako nitko ne mari za moje mišljenje. Sve ste previše zaposlene urlanjem na mene i vrije đanjem. Čekajte da vam kažem nešto. Mene. Smeta! - Pogledala je oko stola namrštivši se, bio je to njezin najgrublji izraz lica kojim se koristila. Ustala je, okrenula le đa stolu kako bi mogla pogledati u ostatak restorana, izravnala kralježnicu, zabacila kosu i zainteresiranim gostima rekla: -  Neizmjerno se ispri čavam. - Potom je zgrabila remen svoje torbice, prebacila ga preko ramena i izašla iz restorana, ni jednom ne pogledavši nazad.  –  Vrlo lijepo. - Suz je nestrpljivo uzdahnula. - Sad si stvarno pretjerala, Hayley. -Što sam ja...  –  Sve smo pokušale. Kunem ti se. Zasad pretpostavljam da ćeš jednostavno ujutro morati podići dupe iz kreveta i oti ći na posao poput svih nas. Više se ne mogu nositi s tim. I sama imam probleme. Ali ne zamaram druge, niti se drugi zanimaju za njih. - Suz je u usta strpala cijelu palačinku, zatim se digla od stola i žva čući krenula prema izlazu.  –  Odlazim odavde - promrmljala je Diane.  –  Diane? - povikala je Hayley. - I ti me ostavljaš? Diane se okrenula prema Hayley, a lice joj je postalo nezdravo zeleno. - Isuse, pogledaj me. Mislim da ću povraćati. Danas nisam sposobna ni za što, a čini mi se ni sutra od mene ne će biti koristi. Diane se po čela udaljavati od stola i Hayley je spontano ispružila ruku i uhvatila je za rukav pulovera, koji je ve ć djelovao dosta razvu čeno od prijašnjeg sukoba sa Suz. Diane je otrgnula ruku. Zatresla je glavom, rukavom obrisala znojno lice i polako krenula prema vratima, jednom rukom se drže ći za trbuh. Nekoliko minuta kasnije, Hayley je maknula ruke s lica i pogledala okolo. Dianin dlanovnik je stajao na stolu. Posko čila je i požurila prema vratima, ali Diane nije bilo nigdje na vidiku. Hayley je uzdahnula i vratila se za stol, čekajući da joj se prijateljica vrati. Petnaest minuta kasnije, konobar je ispri čavajući joj se, zatražio da napusti stol zbog novih gostiju. Hayley je izašla iz restorana u zagušljivo nedjeljno prijepodne. Dobro je pogledala lijevo i desno,

108

misleći da će se prijateljice možda vratiti, ali nije vidjela nijednu od njih. S laganom vrtoglavicom, Hayley je pošla niz ulicu prema svom stanu. Čekajući na semaforu pojavljivanje zelenog svjetla, razmišljala je o svojoj situaciji. Je li ponor gori od nadira? Razlika je vjerojatno samo u tome što se moraš ili penjati ili spuštati. Bilo kako bilo, nije joj bilo ugodno. Svjetlo na semaforu je pokazalo zeleno i Hayley je po čela prelaziti cestu. Bez ikakvog upozorenja, potpetica joj je zapela u svježem cementu i kako ju je naglo povukla, potpetica je pukla i Hayley se ispružila cijelom dužinom na cestu. Torbica joj se otvorila i sadržaj se, zajedno s Dianinin dlanovnikom, prosuo po kolniku. Hayley je počela glasno plakati. Bio je to trenutak gdje ju pla č ne može osramotiti više nego što se već osramotila. Štucaju ći i šmrcajući, počela je skupljati razasute stvari s prljave ceste i opet se sjetila pitanja; ponor ili nadir? Bilo je to jedno od onih pitanja na koje bi Diane mogla odgovoriti. Samo što o čito Diane trenutno ne razgovara s njom. Kao ni Audra. Niti Suz. Nitko od njih. Dovraga, što se tamo uop će dogodilo? Nije se uvijek radilo samo o njoj. Ili? Možda su u pravu. Možda je od njih previše o čekivala. Je li uop će itko ikada dobio ono što zaista želi? Kao što je Suz rekla, jednostavno će morati podići dupe iz kreveta i kao svi drugi krenuti na posao. Dok je nasred ceste bila na sve četiri, palo joj je na pamet da zapravo ne mora. Tehni čki, nije morala ništa raditi. Semafor je opet pokazao crveno svjetlo i nekolicina automobila joj je po čela trubiti. Pognute glave, da ljudi koji su prolazili pokraj nje ne bi vidjeli suze koje joj klize niz obraze, Hayley se podigla, iščupala strganu potpeticu i šepaju ći krenula prema stanu. Pa, prijateljice su u jednom bile u pravu. Ono nije bilo gore od najgoreg. Ovo  jest.

109

19.

Hayley je duboko, dramati čno uzdahnula kre ćući se prema aparatu za kavu. Promatrala je kako se kava polako ulijeva u njezinu šalicu. Sjela je za stol u kuhinji, zure ći u Dianin dlanovnik, koji je stajao na teoretskom Grantovu mjestu za doru čak, između telefona i njezine desne cipele sa zalijepljenom potpeticom. Suz bi bila jako ponosna na nju. U ovo tmurno jutro u sedam sati u ponedjeljak Hayley je itekako uspjela podi ći dupe iz kreveta. Nije bilo nimalo ugodno. I iskreno, Hayley nije bila sigurno može li još sljede ćih četrdesetak godina izvla čiti dupe iz kreveta i i ći na posao. Mora postajati nešto vrijedno zbog čega se isplati ustati iz kreveta, a ovo jednostavno nije bilo to. Možda joj je potrebno nešto drugo. Ako želi nešto drugo i ako želi izbje ći ovo iskustvo ubijanja duše poznatije pod nazivom nezadovoljavaju će radno mjesto, možda bi se trebala vratiti učenju, kao što je Diane napravila. Tako bi se na neko vrijeme mogla isklju čiti iz stvarnosti i prestati razmišljati o svojim problemima. Možda će s vremenom sami nestati. Ili barem postati nebitni.  Hmm. Moglo bi postojati nešto u tome. Hayley je uzela Dianin dlanovnik. Jadna Diane je ju čer izgledala kao smrt, a nitko nije pokazao nimalo suosje ćanja. Rekla je kako danas ne će moći na predavanja, možda bi Hayley mogla u činiti nešto lijepo za nju i zapisati joj bilješke dok istovremeno i sebi pomaže u donošenju odluke. Uklju čila je dlanovnik i olovkom pritisnula ikonu kalendara. Dianino predavanje u ponedjeljak u deset sati održat će se u Warren Hallu. Iako ne piše koje predavanje. Hayley je odlu čila da nije ni važno, budu ći da samo želi vidjeti kako je to ponovno se vratiti na predavanja i tako utvrditi je li to za nju uop će moguća opcija. Zamišljeno je udarala olovkom po stolu. Morat će se javiti na posao i re ći da je bolesna. Eileen to možda i ne prihvati najbolje jer bi joj ovo trebao biti po četak drugog radnog tjedna. Možda bi joj samo mogla reći da mora na operaciju palca i pitati može li nazvati odvjetnika. To će ju vjerojatno ušutkati. Dva sata kasnije, Hayley je ušla u dvoranu gdje se održavalo predavanje i pronašla mjesto u otprilike 103. redu, lijepo zgurana prema lijevoj strani dvorane. Osje ćala se prilično sigurno, ali bilo  je čudno naći se ponovno na koledžu. Tada se škola činila takvom gnjavažom. A sada na neki na čin utjehom. Poput ogromne ljušture. Mjesto gdje su o čekivanja bila niska, a nade visoke. Lijepo, vedro mjesto. Pogledala je na lijevu stranu i slu čajno susrela pogled s de čkom koji je sjeo do nje.  –  Bok - rekao je odmjeravaju ći je. I Hayley je njega odmjerila i potom pogledala ostale prisutne u dvorani. Nije ni čudo što Diane nije zainteresirana za izlaske. Svi su izgledali poput maskiranih dvanaestogodišnjih studenata. Fuj.  –  Bok - rekla je Hayley svojim najnezainteresiranijim glasom, nadaju ći se da će to bi kraj razgovora. Klinac je izgledao zbunjeno. - Sad je, ono, skoro kraj semestra. Bila si ve ć ovdje prije?

110

 –  Uh, ne, nisam. - A što je

on, neki policajac koji pomno prati dolaske na predavanja?  –  Ti si studentica na razmjeni? Sad je počela glumiti. - Da, jesam. Dolazim iz Švedske - rekla je sarkasti čno.  –  Iz Švedske? - ponovio je uzbu đeno. Hayley je zadrhtala i odmakla pogled. Možda bi stvari mogle postati još gore. Potapšao ju je po ramenu. - Dobrodošla u Ameriku. Bit će mi iznimno drago, ovaj, znaš, pomoći ti. Kulturološki šok zna biti stvarno grozan. Ja sam Carson. Ispružio je ruku i Hayley se zagledala u nju. - O, ja sam Inga. Zar nigdje ne može prona ći mir? Hayley je pogledala ru čni sat. Još deset minuta. Deset minuta prije nego što uspije utonuti u bezglavi zaborav, pretvoren u serenadu slasnim slinjenjem profesora. Kad se danas našla ovdje, nekako nije cijenila tu privilegiju anonimnosti na koledžu. Ali trenutno ju  je cijenila.  –  Hej, Inga, je li ti...  –  Mogu li pročitati tvoje novine? - pitala je Hayley brzo, pokazuju ći prema hrpi na slobodnom stolcu s Carsonove druge strane. Nervozno joj se nasmiješio i predao joj novine. Hayley je širom rastvorila velike novine i tako napravila štit između sebe i Carsona. Na toj stranici je bila otisnuta fotografija sretnog mladog para. Držali su se za ruke še ćući zoološkim vrtom. Postalo joj je pomalo mu čno. Carson je gledao novine s druge strane. - Mogu te odvesti tamo. To ti je prava ameri čka stvar. Hayley ga je užasnuto pogledala i on je brzo dodao: - Ne mislim da sudar ili tako nešto. Nego kao kulturološku razmjenu.  –  Mi u Švedskoj tako đer imamo zoološke. - Zatvorila je novine, presavila ih i vratila Carsonu, mrmljajući: - Vedri, sretni ljudi. Sigurno su modeli. Carson je bacio novine na stolac pored sebe i potom izvadio blok. Okrenuo je praznu stranicu i nažvrljao: Predavanje 12 - profesor Atkins - Ljudska seksualnost. Hayley se zagledala u njegovu žvrljotinu. Jasno. Sigurno je to.  –  Možete li se svi stišati, molim vas? - Profesor je pljesnuo rukama. Činilo se da je bio poput osobe koje su ljudi opisivali kao ekscentri čnu, više je nalikovao ludom znanstveniku nego stručnjaku za seksualnost. Sijeda kosu mu je bila raš čupana na sve strane, a najupe čatljivija stvar na njemu je bila čudna kravata.  –  Danas ćemo raditi nešto druga čije - rekao je. - Trebam dva dobrovoljca. Sekunde su prolazile. Nad dvoranu se nadvila zaglušna tišina. Isprva je tišina godila. A onda se počela činiti stvarno čudnom. Hayley je pogledala oko sebe, ali nitko nije izgovorio ni rije č. Nitko nije podigao ruku. Nitko se nije ustao. I onda je iznenada, shvatila. Zar je ovo bila njezina šansa? Potpuno se pripremila da do đe ovamo i sjedne, apsorbiraju ći blagoslov anonimnosti koledža, u zaklonu od stvarnog svijeta i dosadnih dilema. Ali u tri minute koje su beskona čno trajale dok je profesor čekao, čekao nekoga, bilo koga da iskora či iz gomile, Hayley je promatrala svoje kolege studente, pitaju ći se treba li se predomisliti. Samo su sjedili tamo kao što studenti i obi čavaju raditi, negdje se bez veze zagledavši, netko u dlanovnik, netko u svoj blok, a netko pak u strop ili u kolegu pored sebe, sve samo kako se ne bi isticali, kako bi izbjegli sudjelovanje, predstavljanje sebe drugima. Svijet je bio prepun ljudi koji su se previše zamarali tu đim mišljenjem. Ljudi koji su se bojali donositi odluke iz raznoraznih razloga.  –  Samo ostani što mirnija - šapnuo je Carson. - Nemoj ništa raditi i ne će te primijetiti.  –  Nisam ni namjeravala ništa činiti. Namjeravala sam samo sjediti ovdje i apsorbirati. Samo se

111

utopiti... u gomili... - Hayley je nakrivila glavu i razmislila o tome. - Namjeravala sam biti samo pasivni promatrač - promrmljala je. Utopiti se u gomili. To bi bilo manje od nule. To bi je vratilo na sami po četak, koji bi sad bio  još gori. Na početku cijele ove stvari žalila bi se na nemogu ćnost kretanja naprijed, ali je tada barem stajala na čvrstom tlu. Sada je po čela nestajati, utapati se u gomili koja kao da se kretala u krug poput glupih krava.  –  Hej, jesi dobro? - Carson je podigao jednu Hayleinu ruku s rukohvata stolca i pogledao joj u dlan. Otrgnula je ruku.  –  Mislim da si se stisnula ili tako nešto. Nemoj se brinuti, ne će te pozvati ako ostaneš mirno sjediti na svom mjestu.  –  Gledaj, Carson, ja nisam glupa krava.  –  Ha? Mislim da ti je to pogrešan izraz ili tako nešto. Ustala je i zagledala se u redove studenata sve do kraja, gdje je stajao profesor, čekajući. Podigla je ruku u zrak. - Ovdje! Ja ću. Hej, profesore. Uzmite mene!  –  Inga, što radiš? U Americi se nitko dobrovoljno ne javlja... to nitko ne radi. Sjedni dolje! Carson je počeo pani čariti, povlačeći Haylein rukav sve dok se tkanina nije poderala. Hayley se nasmiješila Carsonu. Izgledao je o čajno, bespomo ćno, kao da je upravo shvatio kako nije uspio jadnu, neupu ćenu studenticu na razmjeni spasiti od sigurne smrti. Hayley je znala da se cereka poput idiota, ali nije marila.  –  Pa, onda do đi ovamo - povikao je profesor sretno. - Kako se zoveš? Hayley se nastavila spuštati stepenicama prema profesoru. Da je ovo film, ona bi se sada kretala u slow motionu, vrata dvorane bi se sama otvorila i unutra bi ušla bijela svjetlost. Da, Hayley se spušta do katedre, a kosa joj se malo njiše na laganom povjetarcu. - Ja sam Ing... ne, ja sam Hayley Jane Smith, da, to sam ja - povikala je. Stigla je do kraja stepenica i okrenula se licem prema ostalim studentima. Mogla je vidjeti Carsona s užasnutim izrazom lica. Hayley mu je mahnula zbog čega su se svi studenti okrenuli prema Carsonu. Bilo je to nekako zabavno i zato je mahnula nekoj nepoznatoj osobi na drugom kraju dvorane i gledala ih kako se opet okreću u tom smjeru. Sad se okrenula prema profesoru. - Tako su savitljivi, zar ne? Čudno ju je gledao. Na dobar na čin. Kao da je pronašao srodnu dušu ili tako nešto. - Sad ti još treba muškarac.  –  Dopustite mi da sama izaberem. - Hayley je zakora čila na kraj dvorane i po čela promatrati lica. Čini se da im je pozornost uhvatila njezina spontana reakcija, jer su, umjesto da zure u prazan prostor ili gdje god, zurili u nju. Hayley je zaustavila pogled na jednom krupnom muškarcu koji je odmah spustio pogled i počeo prelistavati svoju bilježnicu da bi izgledao što nezainteresiranije. Trebala je nekog muževnijeg. Ovaj, što muževnijeg, koliko su joj ove okolnosti dopuštale. - Ti. Želim tebe - rekla je Hayley, upirući prstom ravno u njega. Krajičkom oka je vidjela kako Carson spušta glavu u ruke. Hayley se nacerila. Ovo je sjajan osjećaj. - Nemoj se brinuti, Carson - povikala je prema 103. redu. - Sve je pod kontrolom. Carson joj je odgovorio spuštanjem još niže u stolac i Hayley mu je sada mogla vidjeti samo vrh glave.  –  Pa, kreni, mladi ću. Ustani i do đi - rekao je profesor. Krupni se kolega polako ustao, pogledavajući po dvorani. Svi su zurili u njega, šap ćući i meškoljeći se. Očito je dobivao njihovu

112

potporu i zato se spustio do Hayley i profesora. Stao je pokraj Hayley, smješkaju ći se od nelagode, pokušavaju ći izgledati opuštenije nego što se ustvari osjećao, a to se vidjelo zato što je prebacivao težinu s jedne na drugu nogu. Kvragu, izabrala je njega u ovoj gomili. Osje ćao se poprili čno dobro. Profesor je stao izme đu Hayley i njezina plijena i svakome na rame položio ruku. - Odigrat ćemo uloge koje se zovu 'On kaže/ona kaže'. Ali najprije trebamo temu oko koje se žene i muškarci obično ne slažu. Mogu li iz publike dobiti kakve prijedloge? Samo vi čite.  – Provod za jednu no ć? - rekla je Hayley gotovo odmah, naginju ći se kako bi progovorila u profesorov mali mikrofon pri čvršćen na ovratniku. Publika se nasmijala. Krupan frajer se zarumenio i ispustio olovku iz ruke. Profesor je slegnuo ramenima. - Onda neka bude provod za jednu no ć. Dobro. Hayley Jane... i oprosti, kako se zoveš?  –  Steve. - Izgovorio je to promuklim glasom i gomila se smijuljila. Hayley je po čela žaliti tog jadnika. Sad je on morao platiti zbog Grantova ružnog ponašanja. S druge strane, zar nisu tako funkcionirale stvari? Budu će djevojke su morale pla ćati grijehe bivše djevojke koja je nedvojbeno napravila nešto loše Grantu Hutchinsonu jer je spavala s njim i više mu se nije javljala. Bila je to jednostavno osveta.  –  Dobro, Hayley Jane, čini se da si se stvarno zagrijala za ovaj zadatak i zato ću te pustiti da se odmah baciš na njega, a ako zapnete, ja ću vam pomo ći. Slobodno po čnite. - Profesor je namjestio štopericu i rukom dao znak da šou može po četi. Hayley se okrenula prema Steveu i nasmiješila se. - Bok, Steve. U petak nave čer smo se seksali i odonda me nisi nazvao. Nastala je mukla tišina. Steveova Adamova jabu čica je neprestano šetala gore-dolje. O či su mu postale krupne i okrugle. Noge su mu se po čele grčiti. Sad nije samo premještao svoju težinu s  jedne na drugu nogu, ve ć  je doslovno podizao jednu nogu s poda i potom je spuštao, a isto je napravio i s drugom. Kao da je pokušavao pobje ći, ali se nije mogao pomaknuti s mjesta. Pa, nikud on ne odlazi. Hayley je željela neke odgovore. Podbo čila se rukama na bokove. Proveli smo jednu no ć zajedno i više me nisi nazvao.  –  Ovaj... meni... žao mi je. - Rukavom je obrisao nos i bespomo ćno pogledao profesora. Profesor mu je samo buntom svojih bilježaka mahnuo u znak 'samo nastavi'. - To je to? Žao ti je? - pitala je Hayley.  –  Čekaj malo. - De čko se prestao vrpoljiti. - Čekaj malo. - Mahnito je razmišljao. Činilo se kao da nije navikao na to. Ali sad je definitivno razmišljao. Kona čno je rekao: -  Nije mi žao. S klupa se za čula vriska, odobravanje, smijeh i navijanje. Sada puno samouvjereniji, Steve je dodao: - Provedem jednu no ć s djevojkom i više je ne nazovem zato što je ne želim nazvati, a ne zato što mi je žao. Profesor je zamišljeno klimao glavom. - Mmm...  –  Zašto je ne želiš nazvati? - pitala je Hayley. Slegnuo je ramenima. - Zato što nemamo o čemu razgovarati.  –  Ali u petak je bilo puno tema za razgovor.  –  To je bilo prije nego što smo se poseksali.  –  Pa, da. A što ako ja nazovem tebe? Bi li bio impresioniran time?  –  Nemoj me zvati. - Oba dlana je podigao u znak upozorenja.  –  Zašto ne?  –  Zato što je to jadno. Hayley je zinula. - 'Jadno'? Nije to 'jadno'. To je... hrabro.

113

 –  Ponižavajuće

je. - Pogledao ju je kao da je luda. - To je veliko poniženje. Jesi li ti neka vrsta

sadista?  –  Mazohista. -  Idiote.  –  Da. Nešto od toga. Hayley nije bila spremna predati se. - Zna či, ne bih te trebala nazvati?  –  Nema šanse... pa, možda bih te opet izveo van ako me nazoveš, ali samo da bi ponovno spavao s tobom.  –  To je odvratno.  –  Muškarci jesu odvratni. - Izgovorio je to kao da se time može ponositi. Hayley je zatresla glavom. - Svi ste vi hrpa idiota.  –  I ne baš. Ako te nastavim zvati i ti uporno dolaziš i spavaš sa mnom, to je jebeno pametno od mene. Ha-ha, ha-ha, ha-ha.  –  Pazi na izražavanje - upozorio ga je profesor. Hayley i Steve su ga ignorirali. Hayley je bila užasnuta. - Postoje li ikakvi znakovi koji bi upućivali na to želiš li nakon jedne provedene no ći izaći na sudar onako zapravo ili ponovno želiš izgovor za seks? - Ne. - Ne?  –  Ne. Ne možeš to odmah znati. Jednostavno moraš riskirati. - Što?  –  Morat ćeš riskirati.  –  Ja riskirati? Ja bih trebala riskirati?  –  Aha.  –  Steve? - Da?  –  Jesi li za doru čak jeo kola čiće s travom? Jesi li jutros prije predavanja u kavu stavio malo droge?  –  Uh... - izgledao je krajnje zaprepašteno.  –  Da, kompa, dobro si me čuo. Ili se radi o tome da si totalno poludio. Steve je pogledao profesora koji se doimao jednako nezadovoljnim razvojem situacije dok je nervozno vrtio kraj kravate. Ali Hayley nije završila. Zgrabila je profesora za rukav. - Sve je pogrešno shvatio. Ne možeš samo odšetati i sve prepustiti slu čaju. Tako se to ne radi. Da i ne spominjem, sve je to relativno. Čovjek mora ura čunati određene okolnosti. Želim re ći, imamo nešto zajedni čko. Imamo zajedni čko truplo. Ne želim otići. A ti sebe moraš pitati... što  zaista želiš ? Okrenula se prema publici. - Da, što vi želite? Razmislite o tome i nemojte onda ostati sjediti i izbjegavati to. U činite nešto. Nemojte samo prihva ćati. Iskoračite u svijet. I dok je zurila u more lica, iznenada je Hayley shvatila da nije zabrinuta. Ekonomija možda tone i izlasci su prili čno loši, ali po prvi puta u dugo vremena Hayley se nije zabrinjavala. Duboko je udahnula, trijumfalno podigla šaku u zrak a la Bruno i povikala: - Zapitajte se što želite... i krenite za tim!  - Potom je Hayley potr čala pored klupa poput opsjednute televizijske proročice i brzo izjurila kroz izlazna vrata dok je cijela dvorana glasno aplaudirala iza nje. Kad se kona čno vratila doma, Hayley je bacila torbicu na krevet i izula štikle. Promatrala je cipele, zamijetivši istrošene dijelove na prstima i peti, mjesta s kojih se crna koža ogulila. Nasmijala se samoj sebi. Izgleda da ih je na kraju uspjela potpuno amortizirati. Stavila je cipele u ormar i izvukla kutiju u spava ću sobu. Neko vrijeme prevr ćući po njoj,

114

konačno je pronašla ono što je tražila. Bili su to ždralovi koje joj je Fred Leary poklonio prošlog prosinca. Neki ždralovi su bili spljošteni i zato ih je ispravila što je više mogla, a potom iz kuhinjske ladice izvadila čekić i čavle. Vratila se u spava ću sobu, stala na krevet i pri čvrstila ih na strop iznad mjesta gdje je spavala. Djelomično zadovoljna, o čistila je prašinu s prekriva ča i legla na krevet s rukama iza glave, zagledavši se u ždralove koji su se lagano njihali na nevidljivom povjetarcu.  Hayley, što si pokušavala re ći onoj djeci? Ti sebe moraš pitati što ti želiš? Što ti želiš? Nemoj samo sjediti i izbjegavati to. U či  ni nešto. I nemoj se samo pretvarati da č iniš nešto; nego stvarno uč ini nešto. Iskorač i u svijet. Ne gubi vrijeme. Onda dobro. Krećem.

115

20.

Hayleino srce je užurbano kucalo. Ovo je bio recept za katastrofu. Razumna žena se ne ide suočavati s frajerom oko provoda za jednu no ć. Zbog toga osoba ispada lu đak. Ili uhoda. A nije baš ni da je Hayley mogla to čno kriviti Granta. Tko se ikad poševio s tipom na prvom sudaru i poslije o čekivao njegov poziv? Što je ona mislila? Zašto joj se to činilo kao dobra ideja? S druge pak strane, to i nije zaista bio njihov prvi sudar, zar ne? I nije kao da ga je pokupila u baru. Na kraju krajeva, prije seksa su poprili čno razgovarali. Netko bi onaj incident s truplom mogao ocijeniti kao 'nešto-nalik-sudaru', budu ći da je uključivao razgovor i malo hvatanja. I zato seks u petak nave čer možda i nije bio zapravo seks na prvom sudaru; bilo je to više kao seks na drugom sudaru, što je zvu čalo puno, puno bolje... Ali bit svega jest da je spavala s njim rano, na samom po četku veze, i nije ju poslije nazvao. Ovo nije bilo dovoljno dobro za to su čeljavanje. Jadnik možda nije imao drugog izbora nego osramotiti obje strane objašnjenjem da mu je uistinu žao, ali nije zainteresiran. .. i mislio je da joj to može dati do znanja tako što ju ne će nazvati. Hayley je hodaju ći shvatila da bi, nakon što je u glavi odvrtjela sedamdeset pet posto zamišljenih scenarija u kojima je bilo odre đene doze poniženja, najbolje bilo cijelu tu izmjenu napraviti što je mogu će u većoj privatnosti... i što prije mogu će. Ulazak u policijsku postaju je bio pomalo čudan. Hayley se osje ćala neizrecivo krivom, kao da će se neki njezini prijašnji prijestupi odmah pojaviti na ekranu čim izgovori svoje ime. Nagnula se preko stola i iskrenula vrat da bolje vidi. - Bok. Hayley je gledala okolo. Grant se naslonio bokom na stol s prekriženim rukama.  –  Bok - ponovila je Hayley. Barem joj glas nije puknuo. I to je ve ć nešto. Proučavala mu je lice. Nije izgledao kao da mu smeta. Nije izgledao nikako... bio je definitivno ne čitljiv. Ta činjenica  joj nije nimalo pomagala. Tko ne riskira, ne profitira.   Progutala je knedlu i pro čistila grlo. - Dobro, Grant, evo kako stvari stoje. - Zabila mu je kažiprst u prsa. - Moram ti nešto re ći. Pogledao je dolje u njezin prst, što se doimalo pomalo pateti čnim, Hayley je morala priznati. Potom je pogledao po prostoriji sa zaposlenim ljudima i rekao: - Zašto ne bismo otišli iza? Pomislila je da vidi tračak osmijeha, ali to je mogao biti tik ili nešto posve drugo. Dok ga je slijedila ulaze ći dublje u zgradu, Hayley je brzo rekla: - Ne ću poludjeti, kunem ti se. Samo želim nešto shvatiti. Vidjeti logiku.  –  Kakvu logiku? - pitao je otvaraju ći vrata i uvodeći je u prostoriju s ćelijama. Hayley se jednom rukom uhvatila za rešetke ćelije, pretvarajući se da ih s velikim zanimanjem proučava dok se pripremala za veliki trenutak. Držeći se opušteno jednom rukom za rešetke, žele ći se doimati opuštenom, duboko je udahnula i pogledala ga ravno u o či. - Zašto me nisi nazvao? O čito razlog nije bio što te pregazio autobus.

116

Izgledao je zaista iznena đeno. Ili je to bila veoma dobro uvježbana reakcija. Hayley je odlu čila ostati sumnjičava. Podigla je dlan i rekla: - Čekaj malo. Prije nego što odgovoriš, dopusti mi da kažem da ću se pokušati staviti na tvoje mjesto. Nisam nerazumna osoba i zato ću to pokušati i...  –  Mogu li ja sad pri čati? Pitanje je bilo jednostavno i ja imam jednostavan odgovor.  –  Da, naravno.  –  Otišao sam u kupaonicu, a ti si po čela pričati s nekim na mobitel. Ponudim ti prijevoz doma, ali ti pozoveš taksi. - Slegnuo je ramenima, na taj na čin joj rekavši da je to posve normalna reakcija. Nakrenula je glavu. - Jednostavan odgovor. Dobro. Stavila sam se na tvoje mjesto. Sad sam na tvom mjestu i djevojka i de čko provedu jednu no ć zajedno. Pa, tada još uvijek nije o čito da je to samo provod za jednu no ć... u svakom slu čaju, djevojka ujutro obavi jedan telefonski razgovor i pozove taksi kako ne bi de čka zamarala i da ne izgleda kao da odmah previše o čekuje od njega. Napućio je usne na ohrabruju ći način, kao da mu njezina interpretacija nije pala na pamet. Nad njih se nadvila kratkotrajna tišina kad su se samo pogledavali.  –  Oprosti, još ne razumijem. Jesi li smislio nešto? - pitala je Hayley kona čno, ponovno osjetivši neugodu jer mu je morala pristupiti i postaviti pitanje. Nije joj se svi đalo da izgleda napadno ili očajno. Definitivno je gubila nadu... i živce.  –  Mislio sam da je to sve. Nisi bila zainteresirana. Nisi poželjela drugi put. - Ostao je samo stajati tamo. Hayley mu je prou čavala lice. Jednostavno nije bila istina ono što su žene govorile o muškom mozgu. Nešto kao da su nelogi čni i disfunkcionalni. To nikako nije bila istina. Pa, možda disfunkcionalan da, ali više kao da je bio hiperlogi čan. Ako je A jednako B i B jednako C, u muškom svijetu je A jednako C, i to je to. Ali svaka pametna žena je znala da to nije tako jednostavno. Vrlo lako bi moglo biti jednako B i B jednako C, ali ako je A, recimo deprimirano, B ne može prona ći ključeve automobila, a C je upravo dobilo tri kilograma, pa o čito postoje neke varijable u izjedna čavanju koje muškarci o čito nisu sposobni izra čunati. Hayley se udarila dlanom po čelu. - Slušala sam savjete. - Teško je uzdahnula. - Ako sam nešto naučila, onda je to da se tu đi uspjeh ne može sa sigurnoš ću uspješno upotrijebiti u ne čijem slučaju. Zaista moram prestati tražiti tolike savjete. Trebala bih slijediti vlastite instinkte. Zapravo uop će nisam željela nazvati Suz tog jutra, ali prestrašila sam se. Gledao ju je kao da je luda. - Nisam siguran da razumijem sve ovo. Koje si savjete slušala?  –  Suzin savjet o Pravilu ti puta - odgovorila je Hayley tužno. - Protestirala sam tri puta da me ne moraš voziti doma, a ti si inzistirao da me odvezeš samo dvaput. Da si ustrajao i još jednom se ponudio, sad ne bismo vodili ovaj razgovor. - Čovječe, stvarno zvu či glupo kad sad razmisliš o tome.  –  Možda bi trebala prestati slušati tolike savjete - rekao je.  Joj. Barem je izgledao kao da se zabavlja umjesto da je požuruje i priželjkuje njezin odlazak. Ali možda je glumio jer je želio biti ljubazan.  Dobro, reći ću to. Budi hrabra, Hayley. Proširi svoje horizonte.   - Nikad ti nisam pokazala, barem nisam namjeravala, da nisam zainteresirana. Zapravo, mislila sam da ću na taj na čin pokazati da se ponovno želim vidjeti s tobom. Iskreno, nemam puno iskustva u tim stvarima, mislim na, ovaj, provode za jednu no ć.  –  Meni si se učinila itekako iskusnom - rekao je. - Nisam se mogao požaliti. Sad flertuje s njom?  Idi do kraja! Idi do kraja! Hayley je mahnito razmišljala, pokušavaju ći analizirati sva mogu ća značenja i implikacije njegove izjave. Veoma samosvjesna, kona čno je samo pročistila grlo, boreći se s potrebom da prvo zatvori vrata i potom rekla: - Pa, onda, samo da znaš,

117 

zainteresirana sam. Nasmiješio se, ali ništa nije rekao. Hayley je dobila utisak da ju pušta neka se malo preznojava zato što mu je onog jutra onako pobjegla. Bilo je to zapravo dosta laskavo, ako ga dobro čita. Ako. Pa, jedina stvar gora od ovog ovdje priznanja bila je potreba za postavljenjem isto takvog pitanja, što vam se može obiti u glavu. Ali dovde je ve ć došla i zasad je sve bilo u redu. Nije joj baš olakšavao, ali zadirkivao ju je na sladak na čin. Hayley je pogledala dolje u svoje cipele, traže ći potporu. Sad su ve ć užasno izgledale. Izgubile su svoju dizajnersku slavu i, iskreno, nisu joj uspjele pružiti veliko samopouzdanje zbog čega su ustvari i kupljene. Da nisu tako prokleto simboli čne, dosad bi ih ve ć  bacila. Ali zbog cipela ili ne, Hayley se odjednom počela osjećati moćno. Uspjela mu se sramežljivo nasmiješiti. - Valjda bih te trebala pitati jesi li ti još zainteresiran? Nacerio se i prekrižio ruke. - Pretpostavimo da kažem da? Hayley je osjetila treptanje u želucu. - Pretpostavimo da odmah napravim nešto u vezi toga?  –  Pretpostavimo da napraviš? Nervozno je potegnula ovratnik svoje košulje i rekla: - Poljubit ću te, znaš. Nadam se da ti to neće smetati, budući da ovdje radiš.  –  Čini mi se da nismo imali nikakvih problema kod tebe na poslu. Ali štogod odlu čila, bolje ti  je poduzmi odmah. Mislim da imamo osumnji čenika za pritvaranje. - Pokazao je preko njezina ramena prema ćeliji. Bilo je to malo zbunjujuće jer je sad u nju zurio policajac u uniformi drže ći čvrsto ogromnog muškarca u lisicama. Hayley im je dala znak rukom da im daju još par minuta. Primila je Grantov lakat i gurnula ga dublje u prostoriju. Pustio je ruke visjeti s obje strane tijela, gledaju ći, čekajući i malo se više zabavljajući nego što bi Hayley željela.  –  Dobro. Evo ga. - Zgrabila je rešetke s obje strane i jako mu se približila. Potom ga je poljubila. Činilo se da mu se svi đa. I zato mu se još primakla, zavukla mu ruke u kosu i žeš će ga poljubila. Kad je postalo jasno da joj je potrebno više kisika nego što je mogla dobiti, Hayley je prekinula poljubac. Negdje tijekom poljupca, Grantove ruke su se više uklju čile u situaciju i Hayley je zadovoljno primijetila da je i on ostao bez daha.  –  Uh, Hutchinson. Možemo li zatvoriti ovog tipa? - Drugi policajac je stajao na vratima, naslanjajući se na okvir i djeluju ći kao da se dosa đuje. Hayley se sva zarumenila i pro čistila grlo. Grant se nacerio. - Samo sekundu. - Pogledao je dolje u Hayley. - Moram se vratiti na posao.  –  Dobro, mislim da definitivno slobodno mogu re ći da si zainteresiran. U tom slu čaju, pozivam te na drugi sudar. Grant je zaklimao glavom, čekajući.  –  Daj mi samo trenutak. Dobro, može. Evo sad. Ovako ću ti reći: Pitala sam se bi li opet želio izaći sa mnom.  –  Da, svakako - rekao je. - Mislim da si dovoljno luda da bi mi se svi đala. Hayley se nacerila i ispustila dah kojega je nekoliko trenutaka držala u sebi.  –  Nije bilo tako strašno, zar ne? - pitao je.  –  Nije. Ali moramo priznati da je sve postalo prili čno očito.  –  Poljubac je mogao zna čiti zadirkivanje - rekao je Grant. - Mogao sam re ći bilo što. Mogao sam odbiti.

118

 –  Ma

ne.  –  Zašto ne?  –  Zato što sam s tobom ve ć došla do kraja. Ja sam drolja, zagarantiran provod, zlatna medalja. Dobro ju je promotrio od glave do pete. - Ne mogu re ći da ne bih uživao u ponavljanju.  –  Nadam se da to nije jedini razlog zbog kojeg si zainteresiran.  –  Malo riskiraš, zar ne? Hayley ga je gledala glumljenom nevjericom. - Zna či, tako je, ha? Pa, nemoj se previše nadati  jer ovog puta ja odlučujem i malo ćemo drukčije postaviti stvari.  –  Je li tako? - izazivao ju je.  –  Tako je. A odredište našeg drugog izlaska će biti... hmm... idemo u zoološki vrt San Francisca. Tako je, idemo u zoološki. Grant je zatreptao, ne baš oduševljen. - U zoološki?  –  Bit će to savršena prilika da se malo bolje upoznamo.  –  Istina. - Nije izgledao ni najmanje uvjeren u to.  –  Osim toga, upravo su uveli dio s maženjem životinja i možemo maziti koze i druge životinje. Znaš, kupiti hranu iz automata i nahraniti ih. Bit će zanimljivo. Pretvarao se da mora malo razmisliti. - Ipak si sjedila za vrijeme najbitnijeg dijela bejzbolske utakmice - rekao je.  –  Bilo je zabavno. Ostala bih sjediti i gledati cijelu tekmu da sam ostala pri svijesti. I vjeruj mi, to nema nikakve veze s Bejzbol forom.  –  Znam - priznao je Grant i potom se nasmijao u nevjerici. - Dobro. Onda idemo u zoološki vrt. Zvuči odlično. Očito je hranjenje koza nešto što nijedan muškarac ne bi trebao propustiti. - Potom je zatresao glavom. - Ako ovo ne pokazuje moj interes, onda ne znam što će.  Baš tako.

119

21.

Pokazivanje vlastitog autoriteta može biti iznimno zarazno. Kad se Hayley jednom navikla na to, bilo je teško prestati. Ili se možda radilo o tome da nije željela prestati. Hayley nije imala pojma što će na kraju ispasti iz te njezine veze s Grantom. Možda je bio pun sranja. Dovoljno je to puta vidio i sad ju želi samo odvu ći u krevet na još jednu rundu. Ili će se to stvarno pretvoriti u nešto, u pravu vezu izme đu dečka i djevojke i okupirati joj sljedeća tri mjeseca u životu. Ili je možda on Onaj pravi. Hayley je stavila ruke iza glave i naslonila se na naslon svog uredskog stolca. Nije imala pojma, ali kako su stvari stajale, nije ju bilo ni posebno briga. Zasad je imala ono što želi i za to je potpuno sama zaslužna. Zvuk Georgeova srkanja i mljackanja Cheeriosa podsjetio ju je na činjenicu da nije baš sve onako kako ona želi. Ona jednostavno ne želi biti ovdje. Ali problem je bio u tome što mora platiti stanarinu. Mogla bi se strpjeti dok ne skupi dovoljno novca u fondu za crne dane. Ili može prekinuti ovu tragediju i krenuti drugim putem. Znala je što bi trebala  napraviti i znala je što  želi napraviti. Pogledavaju ći preko ramena iz navike, Hayley se uvjerila da je nitko ne gleda. Uklju čila se na internet i po čela surfati u potrazi za novim poslom.  –  Hayley Jane, kako si? Prokletstvo, Eileen!  Hayley se trgnula u svom stolcu i brzo zatvorila stranicu na ekranu. Kakva sramota. Drugi tjedan na poslu i ve ć je uhvaćena kako traži novi posao.  –  Hayley, imamo problem. - Eileen je to izgovorila svojim živahnim glasom. Hayley još nije znala na čega ju podsje ća, ali moglo se usporediti s Georgeovim mljackanjem i srkanje te udaranjem žlicom u zdjelicu, što ju je izrazito živciralo. Sve od onog incidenta s Killerom u dvorani za sastanke, stvari su bile pomalo napete izme đu nje i Eileen. Obje su se lažno smješkale kad bi se srele u kuhinji, ali ovo je bio prvi put da je Eileen ušla u Haylein radni prostor. Jasno, moglo je to imati neke veze s tim da će joj dati otkaz zbog osobne sigurnosti.  –  Tako je, imamo problem - ponovila je Eileen. O čito je čekala Hayleinu reakciju. U sebi, Hayley je itekako reagirala... na Eileenin bež kostim od poliestera.  Ha-ha. Ne, ozbiljno, Hayley. Koncentriraj se. Dobro.  Ona i Eileen imaju jednu zajedni čku stvar: problem. Pa, što god bilo, nije moglo ispasti ništa dobro. A pod ovim okolnostima, koliko može biti loše ono što ne može biti dobro?  –  Eileen, zašto ne sjedneš. Možemo popri čati. - Hayley je podigla hrpu papira s drugog stolca i rukom joj pokazala neka slobodno sjedne. Eileen je sjela, čvrsto držeći ruke u krilu. Potrudila se nasmijati i tako pokazala dvije male  jamice na obrazima.

120

Hayley se zagledala u nju. Zar će je otpustiti? Jesu li ve ć mogli zaključiti da nije prava osoba za ovaj posao? Možda je sve ovo zbog njezinog ružno sastavljenog stola. Hoće li ovo biti ubojstvo iz sažaljenja? Kroz nju je prošao val velikog o čekivanja i Hayley je iznenada shvatila koliko bi željela da se to dogodi. Kvragu, ubojstvo iz sažaljenja - dobiti otkaz pod izlikom 'nedostatka novca', a ti zapravo cijelo vrijeme želiš oti ći - bila je dovoljno dobra metoda kao i svaka druga. Davaju ći sve od sebe kako bi se doimala nedoli čno puna nade, rekla je: - Obje smo profesionalke. Uvjerena sam da se možemo dogovoriti bez obzira o kojem se problemu radilo. Eileen je protrljala usne. - Ti če se tvog pisanja.  –  Oh. - Hayley je nabrala čelo i potom dodala: - Previše oštro? Ili nedovoljno oštro? Eileen se široko nasmiješila, otkrivaju ći zube, a potom se nagnula prema njoj i potapšala Hayleino koljeno. - Voljela bih te odvesti na ru čak. Hayley se refleksno trgnula jer ju je Eileenino lice podsjetilo na Killerovo u onom trenutku kad  je krenuo prema njezinim rukama. - O, dobro.  –  Nije previše oštro. I nije da je nedovoljno oštro. Problem je u tome... - Eileen je zastala, dopuštajući trenutku da se ustali. Odjednom je izgledala kao da će Hayley so čno zaprijetiti ili joj dati poklon, ili što god ve ć to bilo. Alarm se uključio u Hayleinoj glavi. Bojažljivo je progutala knedlu upravo kad je Eileen završavala s: - ... problem je u tome da te mi obožavamo! Apsolutno obožavamo tvoje pisanje. Vodim te na ru čak jer mislimo da je tvoj stil pisanja apsolutno fantasti čan! Hayley se skamenila. - O. - Potražila je nekoliko vrsta izraza i odlu čila se za 'slu đeni'. - O! Ali Eileen nije primijetila njezin izraz lica. Samo je nastavila, gugu ćući i mašući rukama dok je pričala. - Želim biti iskrena s tobom - govorila je - i zato ću ti reći kad smo se upoznale i kad se dogodila one nezgoda s jadnim Killerom, nisam bila sigurna kako ćeš se uklopiti ovdje. Hayley je samo klimala glavom,  –  A onda, kad sam uzela primjerak jednog tvog rada kojega nam je Audra proslijedila, zabrinula sam se da ćemo ti možda morati pomo ći u prilagodbi stila pisanja. Ali samo malo. Lice joj se sve nabralo i iskrvilo dok je s dva prsta pokušavala demonstrirati koliko je to zapravo malo. - Ali u zadnjih par dana si sama nadošla na ono što želimo. Kut Hayleinih usana se trznuo dok se borila s potrebom da se nasmije. - Stvarno? I što ti je najbolje do sada? Eileen se veselo nagnula naprijed. - Na primjer, članak o kuhinjskim aparatima i seksualnom zadovoljenju? O, Bože. Žena je to uspjela izgovoriti s normalnim izrazom lica, nije se smijala. A činjenica da  joj je glas bio vrlo visok, vrištav, bila je još bolja.  –  Misliš na: 'G točka, G-enijalac!' - Tako je. Bilo je to tako pametno! U njezinu korist, Eileen se zaista trudila oraspoložiti Hayley i iskreno, pod normalnim okolnostima, ona bi radila normalan posao. Ali ovo nisu bile normalne okolnosti... i Hayley nije bila normalna. Ustvari, osjećala se pomalo loše zato što je mu čila Eileen, ali na neki na čin je bilo zabavno. Tako mi je drago što ti se svi đa. Radila sam pod utjecajem dodatnih ilustracija iz pedesetih... znaš, kućanice i mikser? Eileen se ponovno uspravila, uzbu đeno pljesnuvši rukama. - Jednostavno je... mogu li samo reći da obožavamo tvoj rad. Obožavamo. Prodor tvojih naslova je nevjerojatan. A u samo tjedan dana vidjeli smo neuobi čajeno povećanje posjeta stranicama na kojima si ti radila.

121

Hayley joj je željela re ći da se smiri, ili je udariti, ili joj jednostavno otvoreno re ći da se prestane tako idiotski ponašati jer se to doga đa kad u naslovima upotrijebiš seks koji ljudima privuče pozornost. Nekako se uspjela kontrolirati.  –  Zaista se radujem biti tvoja mentorica, Hayley. - Eileen se podigla sa stolca i o češala o njezine hlače. Hayley je podigla obrve. - Moja mentorica? Namjeravaš biti moja mentorica?  –  Ne dobiju svi mentora. To zna či da ćemo zajedno provoditi pauze za ru čak, jedu ći i raspravljajući o tvom napretku i profesionalnom razvoju. Hayley se trgnula. - Ja to uistinu ne zaslužujem, Eileen.  –  O, itekako.  –  O, ali ne. Ne zaslužujem - ponovila je Hayley čvrsto. Konačno je shvatila. Ženin glas je bio  jednak onom vesele bebe i krznenih malih bijelih ze čića. Radije bi živjela pod prismotrom izvanzemaljaca nego s ovim ovdje. Pa, možda i ne bi. Iznenada je Eileen ponovno sjela i povukla svoj stolac sasvim blizu Hayleinog. - Znaš što? Ne mogu izdržati. Namjeravala sam ti re ći za ručkom, ali reći ću ti sada. - Ispravila je gornji dio tijela što je više mogla i potom rekla: - Ranije te skidamo s testiranja. Samo naprijed, možeš si slobodno naručiti posjetnice! Ovdje očito neće doći do ubojstva iz sažaljenja. Hayley se s nevjericom zagledala u ženu, iznenađena svojim velikim razo čarenjem. Ako se želi izvu ći odavde, morat će sama poduzeti nešto. Odjednom se Hayley više nije željela zadržavati ovdje traže ći novi posao. Ništa joj se ovdje više nije čekalo. Osjetila je da ju je preplavila nekakva čudna mirnoća. Nije bilo potrebe za scenom. Dopustit će si samo još jedan mali govor i potom odlazi odavde, da je otkaz.  –  Zapravo, Eileen, jako mi je žao, ali nisam sigurna da sam sposobna prihvatiti takvu degradaciju u čast zadržavanja tako glamuroznog, prestižnog posla u smrdljivom potkrovlju bez klime, dok za to zara đujem plaću nepismenog manga. Eileen se povukla nazad, zbunjena. - Mang... molim?  –  'Nepismeni mango'. Želim ti objasniti da bi samo egzoti čna neobrazovana vo ćka željela raditi u ovakvim uvjetima. - Hayley je okrenula stolac na kota čima i Eileen okrenula le đa, počevši skupljati papire sa stola. - Čini mi se da sam pogriješila.  –  Hayley Jane - rekla je Eileen. Hayley je širom otvorila o či. Opa.  Ženin glas je od vru ćeg u samo deset sekundi prešao u ledeno hladni. Polako se okrenula i ugledala iza sebe Eileen kako zuri u nju u potpunoj nevjerici, otvaraju ći i zatvarajući usta nekoliko puta, ali potpuno nesvjesna kako da po čne. Hayley nije bila sigurna je li ju zbunila ona totalno glupa usporedba s egzoti čnim voćem ili je u pitanju bilo nešto drugo. Zapravo nije ni marila. Nasmiješila se što je ugodnije mogla i potom rekla: - U redu je. Ionako bih jednom dala otkaz. U jednom trenutku sljede ćih nekoliko tjedana kona čno bih se sjetila da moram oti ći odavde što prije. Ne trebam biti ovdje. Nitko nije kriv. Spakirat ću se i otići u roku sat vremena.  –  Ne možeš oti ći - gušila se Eileen. - Nitko na ovakav na čin ne da je otkaz. Dobiti otkaz je  jedna stvar, ali danas nitko normalan sam ne da je otkaz.  –  Ne sjećam se da sam u životopis stavila da sam normalna. U njemu nisam čak navela ni svoje hobije. - Hmm. Možda bih trebala više izlaziti.

122

Eileen se polako ustala i potom bez rije či izašla iz Hayleine sobice. Hayley se zavalila u svom stolcu, gledaju ći je kako odlazi. Kad je Eileen otišla, naslonila je glavu i zagledala se u strop. Ostala je sjediti tako neko vrijeme. Trep ćući. Samo je sjedila, tiho treptala kapcima i udisala kisik. Osjećala se spokojno. Nije bilo ni traga nemira i zabrinutosti koje je osje ćala kad je dobila otkaz, iako je krajnji rezultat isti. Bila je nezaposlena. Ali iz nekog bizarnog razloga, sada se osjećala slobodnom. Bila je slobodna. Hayley se smijuljila i potom stavila ruku preko usta. Sabrala se, ustala sa stolca, spustila se na pod na sve četiri i ispod stola izvukla praznu kutiju koju je donijela s prošlog posla. S luđačkim cerekom na licu, Hayley je prišla ormaru sa zalihama i otkinula naljepnicu s narančastog kruga. Zatim se vratila u svoju sobicu, nalijepila  Basura preko cijele kutije i po čela pakirati osobne stvari.

123

22.

 –  Preskočila si prošlu nedjelju - rekla je

Diane optužuju ći.  –  Da, znam - rekla je Hayley. - Htjela sam vas nazvati, ali mislila sam da nijedna od vas ne priča sa mnom.  –  Nijedna od nas nije propustila nedjeljni doru čak koliko se sje ćam - zamijetila je Suz. - Bez obzira kad se u subotu vratila ili u čijoj se kući probudila, nikad nisam toliko zakazala da se ne bih pojavila ovdje u nedjelju.  –  Valjda sam mislila da će nam to razdoblje hla đenja dobro do ći.  –  Naručile smo ti kavu s mlijekom - rekla je Audra šokirana. - Ve ć  se na površini stvorila odvratna korica. Očekivale smo tvoj dolazak.  –  Da i ne spominjem kako nas je tvoj nedolazak unazadio. Radile smo na novoj strategiji rekla je Diane. - Audra je pronašla dvije zanimljive poslovne alternative, a Suz je navodno upoznala grupu mornara... Hayley je prasnula u smijeh.  –  Ne znam što je tako smiješno. Ima još. Razgovarala sam s Brunom da postanem njegova štićenica i iako te odbio više ikad primiti na razgovor, predložio mi je dvije nove tehnike koje mogu isprobati na tebi.  –  Tako ste dobre prema meni. - Hayley je zatresla glavom, istinski o čarana. Bila je nemogu ća ovih zadnjih nekoliko tjedana. A one su ostale uz nju. - Radi se o tome da sve imam pod kontrolom. Vidite, imam neke dobre vijesti... Naglo je zastala. Tri djevojke su se smijale. - Što je?  –  Gledaj, shva ćamo da ti je ovo vrlo teško razdoblje - rekla je Audra. - I ne moraš se pred nama pretvarati. Diane je klimnula glavom u znak odobravanja. - I razumijemo da stvarno želiš unijeti promjene. I zato ćeš morati izabrati koja od nas će prva raditi s tobom.  –  Vidiš, to je odluka - rekla je Audra ohrabruju će.  –  Ali to vam pokušavam re ći. Dobra vijest je da se više ne morate toliko brinuti za mene. Ovaj put to zaista i mislim. Audra je podbo čila ruku na bok. - Pa, brinemo se - rekla je. - Štoviše, brinemo se još od prošle nedjelje. Suz je potvrdno klimnula glavom. - Isprva smo sve mislile da će se javiti jednoj od nas, ali kad smo se našle u nedjelju i shvatile da se to nije dogodilo, stvarno  smo se zabrinule. Nisi nam odgovarala na poruke.  –  I poštom si mi vratila dlanovnik - rekla je Diane. - Kako sam to trebala shvatiti?  –  Oprostite, stvarno sam bila previše zaposlena, a znala sam da ću vas danas vidjeti objašnjavala je Hayley. - I ne ćete vjerovati što sam sve postigla otkad smo se zadnji put vidjele. Zadirkujućim glasom je dodala: - Ostat ćete šokirane i zapanjene.  –  Već  jesmo šokirane i zapanjene. - Suz je isturila bradu. - Ve ć  sam pomišljala oti ći u

124

policijsku postaju po Granta da mi pomogne provaliti vrata tvog stana.  –  Ti bi otišla u policijsku postaju i nagovorila Granta da te upozna s drugim policajcima pojasnila je Audra s osmijehom. - Suz nam je prošle nedjelje pokazala svoje nove vru će hlače. Mahnula joj je rukom ispred lica, pretvaraju ći se da joj je vru će. - Provaljivanje tvojih vrata bila bi samo isprika.  –  A koja je tvoja isprika kad si se dobrovoljno javila po ći sa mnom? Mislim da si se nadala pronaći nekoga iz Unutrašnje kontrole kako bi se mogla raspitati o korumpiranim policajcima. Audra je samo slegnula ramenima. - Rekla sam da ću poći s tobom ako trebaš moralnu potporu.  –  Znam što si rekla - rekla je Suz, trknuvši Audru laktom.  –  Suz je ionako potrebno više 'moralne potpore' nego što joj ti možeš dati - rekla je Diane. Suz se smijuljila, o čito zadovoljna njezinim komentarom.  –  Pa, bit ćete sretne kad saznate da se više ne morati zabrinjavati zbog mene - rekla je Hayley. Više ne trebam vašu pomo ć. Tri prijateljice su je šutke promatrale.  –  Dobro ste me čule. U potrazi sam za posve druga čijom karijerom. Nitko ne kaže da zauvijek moraš raditi posao kojega si mislila da želiš dok si bila na koledžu. Apsolutno ne postoji nikakvo pravilo koje govori da se, bez obzira što si studirao za odre đeni posao, na njemu moraš zadržati duže od potrebnog.  –  Koga pokušavaš uvjeriti. Sebe ili mene? - pitala je Audra.  –  Ja sam ve ć uvjerena. Otišla sam na Dianino predavanje i uvjerila sam se.  –  Bila si na mom  predavanju? - pitala je Diane.  –  Pa, znala sam da ne ćeš ići i tako sam se odlu čila za besplatno predavanje - rekla je Hayley. Stavila je ruku na srce i zatim dodala: - Otišla sam na tvoje predavanje Ljudske seksualnosti i stajala na katedri gledaju ći u more lica.  –  Što si radila na katedri? - pitala je Diane bojažljivo.  –  Javila sam se za jednu ulogu.  –  O, mili Bože. - Diane je spustila glavu na ruke i promrmljala: -  Nitko  se ne javlja dobrovoljno. Moja petica.  –  Ne budi smiješna. Nitko čak i ne zna da te poznajem. - Hayley se nasmijala i dodala: - De čku pored sebe sam rekla da sam iz Švedske.  –  I povjerovao ti je? - pitala je Suz.  –  Da, znam, bilo je to prili čno loše, ha...? Uglavnom, stajala sam tamo na katedri, promatraju ći te ljude koji su od mene mla đi četiri-pet godina i čine iste greške kao ja. I tada sam otišla ku ći i postavila si pitanje zašto radimo stvari koje uop će ne želimo? I zašto ne činimo više onih stvari koje zaista želimo? I zašto ne poduzmemo nešto u vezi toga dok ne postane prekasno? Diane ju je gledala lagano zate čeno. - Ako si željela sa mnom na predavanje, mogla si me samo pitati. Ja bih te povela. Mogla sam ti objasniti kako se ponaša u društvu kolega. Znam da je od tvog studiranja prošlo nekoliko godina.  –  Meni je drago što nisam znala. - Hayley je otpila gutljaj kave. - Fred Leary umre u sobici do moje i nitko ne primjećuje. Spremna sam se kladiti da je on samo želio slagati origami, a ne sjediti u nekoj skučenoj sobici, opominju ći ljude na pogrešnu gramatiku. Ovo je dobra stvar, Diane. Zaista se radujem tome. Pogledala je oko stola. - Vidim da sve izgledate skepti čno. Objasnit ću vam. Sve sam pokušala. Pokušala sam se natjerati da krenem u drugim smjerovima. Pokušala sam biti poput tebe, Diane. Više nalikovati Suz. I Audri. A zapravo sam trebala samo... prepustiti se, slijediti vlastito srce i razmišljati svojom glavom. - Slegnula je ramenima kao da je to bilo najnormalnije i

125

najjednostavnije objašnjenje na svijetu.  –  Slijediti vlastito srce? - Diane je položila ruku na Hayleino čelo, kao da joj provjerava temperaturu. - Nisi vru ća, nemaš povišenu temperaturu. Ali ovo je najve ći kliše kojega sam u životu čula.  –  A i za to mora postojati razlog. - Hayley im se svima nasmiješila.  –  Čekaj malo. Pogledajte je. Ona je sumnji čavo Zen. Što se dogodilo? - pitala je Diane. - Nešto ti se dogodilo. - Snažno je udahnula. - O, Bože. Jesi li pristupila nekom kultu?  –  Hayley je sad član kulta? Zna či li to da možemo po četi upotrebljavati kolektivno 'mi'? - Suz se smijala izgovaraju ći to. Audra je izgledala užasnuto. - Nemoj se smijati! Di je možda u pravu. Ostavile smo Hayley samu, ranjivu i usred osobne krize. Tada napadaju ti ljudi. Jesi li tamo bila prošle nedjelje, Hay? U nekom čudnom kultu u kojem se prou čava Biblija? Nisi valjda ništa jela dok si bila tamo?  –  Ne, vjerujte mi, nije se to dogodilo.  –  Vidite? Naučili su je da niječe. Ovo će možda zahtijevati neku vrstu intervencije. Pomilovala je Hayleinu ruku preko stola. - Nemoj se ti ništa brinuti, Hay; pobrinut ćemo se za tebe. - Audra je povukla ruku nazad, izvadila mobitel iz torbe i po čela prelistavati svoj imenik. Suz je shvatila da se ne radi o tome i obratila se Audri: - Nije stvar u tome. Audra je stavila ruku ispred Suzina lica. - Samo malo. Intervencije... intervencije... odvikavanje od droge. Ne, pogrešna vrsta intervencije. Ah, evo ga. Da vidimo. - Micanje od kulta. Koji ćemo sad nazvati...? Suz i Diane su se pogledale. Diane je klimnula glavom i rekla: - Audra, ne slušaš je. Pogledaj  ju. - Audra je iznenađeno podigla pogled, zatim odložila mobitel i zagledala se u Hayley.  –  Nisam pristupila nikakvom kultu i ne treba mi nikakva pomo ć u vezi toga - rekla je Hayley. Nitko mi nije rekao da nije čem bilo što. Iskreno, samo sam shvatila što moram napraviti za sebe i to sam i učinila. Audra ju je pogledala, zatim i Diane i Suz, a potom se opet usredoto čila na Hayley. - O, dobro onda. - Osjećajući se glupo, vratila je mobitel nazad u torbicu. - Valjda nisam bila spremna odre ći te se kao vlastitog projekta.  –  Zašto nam ne kažeš što se dogodilo? - pitala je Suz. I to je Hayley i u činila. Ispričala im je kako je uletjela u policijsku postaju i poljubila Granta, zalijepivši ga za rešetke ćelije, kao i sve o tome kako je preuranjeno dala otkaz. Bespotrebno je re ći da su ostale bez teksta. Hayley je bezbrižno ispijala kavu dok su djevojke uzimale hranu i ne gledaju ći je. Samo su zurile u prazno ili se u čudu češale po licu.  –  Majko Božja - kona čno je rekla Suz. Druge dvije cure su polako klimale glavom.  –  Dala si otkaz - rekla je Diane.  –  Tako je.  –  I suočila si se s Grantom na njegovu terenu i dogovorila drugi sudar - rekla je Audra.  –  Tako se baš dogodilo - rekla je Hayley.  –  Majko Božja. Djevojke su razmijenile poglede i primakle svoje stolce prema stolu. Diane se nasmiješila svojim najboljim psihijatrijskim osmijehom i pružila ruke na stol ispred sebe. - Hayley, mi ti želimo pružiti potporu. Nikako te ne želimo vidjeti nesretnu. - Pogledala je Audru i Suz, traže ći potporu. One su klimnule glavama. - Ali...  –  Ali, što? - pitala je Hayley.

126

 –  Ali ne želimo da se uvališ u nevolju.

Hayley se nacerila. - Kakvu nevolju? Nisam ni u kakvoj nevolji. Definitivno sam pobjegla iz nevolje. Nemam problema.  –  Uozbilji se - rekla je Audra.  –  Dobro, ozbiljna sam. - Hayley je upitno podigla ruke. - Gdje je nevolja?  –  Čini mi se da si nezaposlena. Opet. A nemaš nikakve bolje šanse nego prvi puta kad si ostala bez posla. Iako to za mene ne predstavlja problem - rekla je Suz - ali zadnji put kad sam provjerila, čini mi se da si mislila da je to tvoj problem.  –  Okrećem se novim stvarima. Možda se zauvijek maknem iz branše.  –  Zauvijek? - Audra je zinula. - Ali u tome si od po četka karijere. Zaboga, pa čime ćeš se baviti?  –  Nečim drugim. - Odlično se osje ćala dok je to izgovarala. - Istražujem vlastite mogu ćnosti.  –  Dobro, to je sjajno - složila se Suz, iako nije izgledala kao da zaista misli kako je to sjajno. Nad njih se nadvila neugodna tišina.  –  Koncentrirajmo se na trenutak - rekla je Diane. - Što se Granta ti če, mislim da se trebamo diviti onome što si napravila. Zaista i zvu či kao da bi ta veza mogla imati budu ćnost...  –  Ali? - požurivala ju je Hayley, potpuno nezabrinuta.  –  Ali što ako te samo iskorištava zbog seksa? Jesi li se mentalno pripremila za tu mogu ćnost? Audra i Suz su pogledala Diane i klimnule u znak slaganja. Hayley je razmislila o tome. - Pa, moram priznati da mislim kako bi to bilo... grozno. I nije posve isključeno kao mogućnost... Sve tri su je pogledale, a na licu im se vidjela zabrinutost.  –  Recimo samo da je tip vrlo uspješan u onome što radi. - Hayley se nasmijala i zadirkuju će podigla obrve. - I lijepo mi je s njim. Zabavlja me. I zbog toga ću se pokušati suzdržavati od prevelikog analiziranja svake sitnice. - Slegnula je ramenima. - Najvažnije od svega da se ne ću početi brinuti što i kako će se dalje razvijati naš odnos.  –  Dobro, to zvu či razumno - rekla je Suz. - Vrlo razumno. - Nastala je još jedna duga pauza nakon koje je dodala: - Je li ovo nešto zbog čega se kasnije želiš zabrinjavati? Hayley se samo nasmijala. - Nadam se da ne. - I koji je sljedeći korak? - pitala je Audra.  –  Zoološki vrt. Diane se zagušila gutljajem vode.  –  Ja sam predložila odlazak u zoološki vrt i zato me poštedite govora kako postoji neka  Zoofora koje trebam biti svjesna.  –  Takvo nešto ne postoji, koliko ja znam - rekla je Diane. - Netko možda zna? Sve su zatresle glavom.  –  Zoološki vrt? - pitala je Audra, pokušavaju ći zatomiti smijeh. - Kako... slatko.  –  I ja mislim - rekla je Hayley. - Mislim da će taj izlazak biti platonski i to mi sasvim odgovara. Kao što sam rekla Grantu, to nam je prilika da se bolje upoznamo u opuštenom okruženju. Pomislila sam, što se, zaboga, može dogoditi u zoološkom vrtu?

127

23.

Jednostavno nije moglo bolje od ovoga. Jasno, stvari su se uistinu po čele zahuktavati iza štanda s kokicama nakon svega petnaest minuta, ali to se moglo pripisati činjenici da su ve ć  jednom morali odgoditi izlazak zbog neočekivanog obrata u jednom Grantovom slu čaju... i stvarno su bili sretni što se kona čno vide. Hayley je Grantu jednostavno objasnila svrhu ovog izlaska i nije željela da on misli kako ga treba samo zbog seksa i obratno. Čini se da je to dobro primio, iako ga je Hayley morala udariti s praznom vrećicom kokica kako bi mu izbrisala lukav smiješak s lica. Dosad su vidjeli lavove i tigrove i medvjede... upravo tim redom jer je Hayley mislila da će to biti smiješno. Dok je Grant strpljivo gledao, ona je pokušala komunicirati sa životinjama na na čine koje bi inače na svakom drugom smatrala odvratnim i živciraju ćim. Ali ne danas. Danas su se Hayley i njezin muškarac držali za ruke. Dijelili su hranu. Smijali su se turistima. Bilo je božanstveno. Hayley se osje ćala kao da proživljava iskustvo iz nekog romanti čnog filma, na primjer Kad je  Harry sreo Sally, ali uz dodatak žirafa i ostalih životinja. Sad kad su proveli cijelo prijepodne gledaju ći životinje s krznom, Grant je inzistirao da pogledaju insekte, budu ći da su im bili usput dok su se kretali prema dijelu zoološkog gdje su se životinje mogle hraniti i maziti. Hayley i nije bila posebno oduševljena promatranjem mnoštva insekata, ali budu ći da je on dosad bio toliko strpljiv s njom i ako baš želi gledati kukce, ona će mu se pridružiti u promatranju buba. Grant je sretno zurio kroz staklene kutije u kojima su stajale raznorazne vrste insekata dok je Hayley stajala iza njega i češala se po vratu, umišljaju ći da nešto hoda po njoj.  –  Moraš vidjeti ovo. - Grant je mahnuo Hayley da mu pri đe bliže i pokazao joj prstom u staklenu kutiju. Hayley je zurila u pauka s naran častim dlakama na ružnim nogama. Podigla je jednu obrvu i zbunjeno pogledala Granta. - Jako je... lijep.  –  Ne, ne. Ovaj ovdje. Ti gledaš u meksi čku tarantulu, posve respektiraju ćeg pauka, ali mene više zanima crna udovica... - Usmjerio joj je pogled prema drugoj staklenoj kutiji. - E, to se zove pravi pauk. Zadovoljno je klimao glavom prema izloženom primjerku, a Hayley se užasnuto povukla unazad.  –  Zapravo nikad nisam razmišljala o činjenici da pauci možda imaju ili možda nemaju koljena - rekla je drhtavim glasom. - Ali ina če nisam 'obožavateljica paukova'. Heh. Pogledala je dolje u brošuru o insektima. Fuj. A nije bogme niti 'obožavateljica žohara'. O,  Bože. Zar je Grant jedan od onih koji ne žele bacati ku ćne napasti u toalet? Vjerojatno. Kona čno, ipak je spašavao živote.

128

Hayley je žvakala donju usnu i promatrala ga. Bit će to nešto o čemu će morati razmisliti ako se ikad odluče na zajedni čki život. Ne, samo malo. Zaklela se samoj sebi da ne će prerano po četi analizirati i skakati pred rudo. Grant ju je pogledao i nasmijao se izrazu na njenu licu. - Mislim da se ograni čavaš. Crna udovica je pauk kojemu se zaista može diviti. Zadirkujući tonom dodao je: - Neka se zna da se divim i meksi čkoj tarantuli, samo što je crna udovica definitivno... zapanjuju ća. Hayley ga je promatrala kako kruži oko izloga, odmjeravaju ći paukove iz svih mogu ćih kutova. Dobro je znala da o čekuje njezino pitanje. S laganim osmijehom je rekla: - Što ima tako očaravajuće u crnoj udovici?  –  Crna udovica - izgovorio je to poput voditelja emisije na  National Geographicu, s druge strane izloga - ima mnoge divne atribute... Sada je kružio oko izložaka, kre ćući se prema njoj s predatorskim izrazom na licu. Hayley je sretno vrisnula i po čela se kretati u suprotnom smjeru. On je po čeo hodati sve brže i brže prema njoj i ona je morala prestati pokušavati biti brža od njega jer bi joj se u suprotnome moglo jako zavrtjeti u glavi. Ulovio ju je i stao iza nje s rukama na njezinim ramenima. - Crna udovica ima lijepo, viti často tijelo... Dobro, sad se koristi kreativnim terminima, ali Hayley je odlu čila primiti to kao kompliment,  jer joj je nježno rukama prešao s ramena i polako se po čeo spuštati niže. Usnama joj je prišao do uha i prošaptao: - I tetovažu koju mogu vidjeti samo oni koji se veoma približe... Ruke su mu se popele do njezinog struka pa je pritisnuo dlanom mjesto gdje je imala si ćušnu tetovažu cvijeta. Hayley je pomislila da će se onesvijestiti.  –  Sudeći prema dokumentaciji - nježno je šaptao - crna udovica ima prili čno gadnu narav. Saznali smo da nije uvijek dobre volje, ali svejedno nam se svi đa... Hayley se samo cerila poput budale.  –  Crna udovica voli toplinu... - Hayley je osjetila Grantov topli dah na svom vratu i po čela teško disati. Kvragu! Ovaj izlazak je trebao biti romanti čan, očaravajući i sladak. Tko se ikad uzbudio u zoološkom vrtu? U odjelu s insektima?  –  Crna udovica voli se na svoj, poseban na čin odnositi prema svom muškarcu - rekao je. Nadam se da ne ćeš pogrešno shvatiti kad ti kažem da tijelo svog muškarca voli usisati u usta i raditi s njim što god želi... Hayley je zinula i prasnula u smijeh, a potom se okrenula prema njemu kako bi izbjegla scene. Grant se malo sagnuo kako bi joj mogao opet šaptati u uho. - Vidiš, postoji mnogo, mnogo stvari koje ti se mogu svidjeti na crnoj udovici. A to meksi čka tarantula nema. Ni približno.  –  Ti si potpuno lud - prošaptala je Hayley drhtavo u njegovu košulju.  –  Možda i jesam. - Slegnuo je ramenima. Razrez između dva gumba njegove košulje potpuno je omeo Hayley. Čini se da pogled na njegova gola prsa djeluje na njezino pam ćenje. Ona njezina odluka da ne želi da ovaj sudar završi u krevetu postala je samo prolazna odluka koje se slabašno sje ćala. Ups.  Eto ga. Nestala je. - Što kažeš na to da odemo odavde? - pitala je. Mogla je jasno čuti smijeh u njegovu glasu kad je pitao: - Ali što je s ostatkom zoološkog gdje možemo maziti i hraniti životinje?

129

 –  Možemo

se pretvarati da sam ja koza. - Hayley ga je primila za ruku i požurivala prema

izlazu.

130

ZADNJA NEDJELJA

 –  To

nije kava s mlijekom, zar ne? - Audra je zvu čala šokirano dok je zurila u Hayleinu šalicu. Tamnija je nego ina če.  –  Audra, zbog čega ti danas toliko ekstremno primje ćuješ stvari? - pitala je Hayley. - Ovo nije kava s mlijekom, u pravu si. Ovo je kava bez mlijeka. Odlu čila sam prekinuti tradiciju i smanjiti količine mlijeka.  –  Ona prekida tradiciju - rekla je Audra Diane. Diane je slegnula ramenima. - Glumi povla čenje.  –  Što sad to zna či?  –  Želiš da drugi vjeruju da stvarno radiš velike promjene u životu i zato činiš stvari koje će ljudi primijetiti da su drukčije. Hayley se samo nasmijala. Otpila je gutljaj svoje zamjetno druk čije kave i potom počela kopati po torbici.  –  Što je to? - pitala je Audra.  –  Koje? - pitala je Hayley, nevino je pogledavši.  –  Ta stvar koju si upravo namjeravala sakriti u torbici.  –  Što, ova brošura? - Izvadila ju je iz torbice.  –  Samo sitnica. Mislila sam pri čekati Suz dok ne po čnem o tome. - Vratila je brošuru u torbicu. - A gdje je Suz?  –  Možda ne do đe. Možda se sino ć preforsirala - rekla je Audra, kraji čkom oka gledaju ći u kraj brošure koji je virio iz Hayleine torbice.  –  A prošlog tjedna me korila zato što sam presko čila dolazak - rekla je Hayley.  –  Suz inače nikad ne kasni ovako puno. Mislim da ne će ni doći. I zato to slobodno možeš izvaditi iz torbe. - Diane je povukla remen Hayleine torbice. Hayley je ponovno izvadila brošuru iz torbice i preko stola je gurnula prema Diane.  –  Šališ se, je li tako? - Diane ju je pogurala prema Audri. Audra je širom otvorila usta.  –  Ne šalim se. Ne mogu si pomo ći ako me to zanima - rekla je Hayley. - Mislim da svaka osoba treba slijediti vlastite interese, zar ne? Diane je ponovno uzela brošuru i po čela naglas čitati: - 'Petnaest najboljih poslova za ljude koji su znanstveno zainteresirani za trupla.' - Pogledala je u Hayley. -  Znanstveno zainteresirani? Hayley je slegnula ramenima. - Izdala ju je znanstvena organizacija. Ne žele privu ći nikakve čudake.  –  Da, nikakvi čudaci. Audra se zagledala u nju. - Bez čudaka - ponovila je. - I što namjeravaš u činiti?  –  Nemam pojma. Patologija. Hitna medicinska pomo ć. Nešto u tom smjeru. Nisam još zapravo imala priliku istražiti što je slobodno. Dodaj mi brošuru. Audra je ubrusom obrisala usta. Na licu joj se moglo vidjeti ga đenje. - Poludjela si kad si otkrila mrtvog Freda Learyja, vrištala si iz sve snage. Sama si nam to rekla. Ne želim ti ure ći novo

131

zanimanje, ali svejedno mislim da bi trebala biti puno hladnija ako želiš raditi s truplima. Hayley se razljutila. - Freda sam  poznavala.  Tu je velika razlika. Ne ću imati nikakvih problema s mrtvim ljudima za koje nisam osobno vezana, koje ne poznajem. Diane se zagledala u svoju kavu kao da joj je odjednom postala neukusna. Zatresla je glavom. Hayley, želim te nešto pitati, ali ne bih voljela da se naljutiš na mene.  –  Neću se naljutiti. Pitaj me što god želiš.  –  Misliš li da će sve to potrajati? - pitala je Diane. - Ako ni za dva tjedna ne po čneš dobivati plaću i ako Grant ne bude želio primati tvoje pozive, je li ti se dogodilo nešto posebno što ti garantira da ponovno ne ćeš poludjeti? Hayley se namrgodila s kažiprstom prelaze ći preko obrisa trupla nacrtanih na brošuri. - Pa, ne znam što bi to bilo nešto posebno. Recimo samo da danas mogu vidjeti jasnije stvari oko sebe nego što sam to prije mogla. Razlozi mojih prijašnjih pogrešaka... pa, to mi nije više bitno. Kakva korist previše se uzbu đivati zbog posla? Znate? Danas me na putu prema stanu može pregaziti autobus i zašto bih sve to onda prolazila?  –  Ne moraš mene uvjeriti u to - rekla je Diane. - Ja ve ć godinama nastojim izbje ći svakakve poslove.  –  A što je s vezom? - pitala je Audra.  –  Ah, mislite na Granta. Ho ćete iskreno? Nadam se da će dugo trajati. I ne ću se praviti da se neću uzrujati ako sve propadne. Stvarno mi se svi đa. - Hayley je iskapila svoju kavu. - Ne znam; nadam se da će nam uspjeti. Što se tu još ima re ći?  –  Sigurno nam imaš još nešto re ći o tome. Sudar nisi čak ni spomenula. Kako je prošao? Hayley se smijuljila. - Mazili smo se. Ima sjajnu maštu. Ali ništa više ne ću reći dok Suz ne stigne. Natjerat će me da sve ponovno ispri čam, a ne želim dvaput iznositi detalje.  –  Maženje. Tako dakle. Toliko o lijepom, idili čnom upoznavanju me đu sretnim, prijateljski nastrojenim ljudima. Uspjeli ste se napaliti u zoološkom vrtu. - Audra je zatresla glavom. - Suz bi se tako ponosila tobom.  –  Suz bi po čela zbijati šale na ra čun seksa sa životinjama. I bolje je da je nema - zamijetila je Diane. - Mislim da to sad ne bih mogla podnijeti, zapravo  znam da ne bih. Tri prijateljice su ostale sjediti u tišini. Hayley nije mogla procijeniti raspoloženje. Doimalo se poprilično tmurno. Ali ne samo zbog Suzina nedolaska. - Jesam li ti dala dovoljno ljubavne traume za dovršenje dobrog akademskog rada? - pitala je Hayley Diane uz cerekanje. Možda se Diane oraspoloži ako po čnu pričati o tome.  –  Aha. Posao je obavljen. Predala sam ga nakon što si nam ispri čala sve o otkazu i suo čavanju s Grantom.  –  Onda dobro. Uvjerena sam da ćeš dobiti najvišu ocjenu - rekla je Hayley vedro. - Definitivno si naporno radila na istraživanju. Diane se nasmiješila pomalo o čajno. - Uvjerena sam da ću dobiti peticu. Ne brinem se zbog toga.  –  Sjajno - rekla je Hayley. Audra je pogledala Diane. - Pa pretpostavljam da je više ne ćemo često viđati - rekla je tiho. Sve znamo kako to ide.  –  Nju? Koga? - pitala je Hayley. - Pri čate li vi cure o meni? Ili Suz?  –  Da, znam što misliš, Audra. Želim da se moje prijateljice prestanu uvla čiti u ozbiljne veze rekla je Diane, gledaju ći svoje nokte. - Stalno gubim prijateljice.  –  O, pa vi pri čate o meni. Ne budite smiješne - izvalila je Hayley. - Kao prvo, teško da sam u ozbiljnoj vezi. Ne kažem da ne može postati ozbiljno i trenutno se nadam da ho će. Ali što god se

132