Roman Lelejska gora pripoveda njegova glavna licnost Lado Tajovic. Lado je, prema tome, narator koji neposredno kazuje svoja iskustva i nudi nam svoja vlastita zapazanja i prezivljavanja. Svi dogadjaji obuhvaceni romanom prosli su kroz Ladovu svest, u njoj su se umetnicki uoblicili i izazvali odgovarajuce misaone i emocionalne odjeke. Bilo da pripoveda o svojim akcijama, ili, pak, o postupcima i sudbinama drugih licnosti, Lado je vrlo pouzdan svedok, ocevidac i komentator zbivanja. Kazivanje tece iz svesti glavnog i najaktivnijeg junaka u romanu. Pripovedanje postaje lirsko, ispvedno i psiholoski vrlo provokativno. Kazivanje tece u prvom licu i ima ormu unotrasnjeg monologa i dozivljenog govora. Radnja romana obuhvata period privremenog privremenog odsustva narodnooslobodilacke borbe na istocnom podrucju !rne "ore. #ogadjaji su vezani, uglavnom, za teren u gornjem toku Lima, a izmedju $vangrada %ranije Berana&, 'ndrijevice i Kolasina. To je i piscev zavicaj. (remenski (remenski opseg radnje romana romana je ,,od proljeca do pred pred kraj ljeta) *+-. godine. To je vreme kada je narodnooslobodilacka borba u gornjem Polimlju bila u privremenom jenjavanju. jenjavanju. Pod pritiskom pritiskom jakih okupatorskih snaga, snaga, uglavnom $talijana i cetnika, cetnika, crnogorski partizanski odredi su se povukli preko Tare i u sastavu proleterskih brigada krenuli u Bosnu. Po nalogu Komunisticke partije na zavicajnom terenu ostale su manje zavicajne grupe sa zadatkom da razvijaju i odrzavaju borbeni moral u narodu. a toj istorijskoj podlozi ponikao je drustveni i idejni sadrzaj Lelejske gore. Roman prikazuje zivot i sudbinu boraca koji su ostali na zavicajnom tlu da se bore pod najtezim uslovima boravka. Simbol te opore i vrletne prirode, koja se, kao u dosluhu sa neprijateljem , ustremila na coveka , dat je u turobnim i misteerijoznom pejzazu Lelejske gore. Taj izmastani i ukleti predeo, u koji k oji je sujeverni narod, verujci u misticnu moc reci, progonio bolestine i necastive sile, iskoriscen je kao simbol za nepodnosljive uslove zivljenja. Lelejska gora pretstavlja i citavu !rnu "oru u kojoj su kao u nekoj ,,prokletoj avliji) zlocinci mucili pravednike. Postenom coveku koji je od gomile izdajnika gonjen kao zver, koga odrodjeni sugradjani traze preko puscanog nisana, ne ostaje nista drugo nego da spasava goli zivot pa makar to bilo i u ,,djavolovom utocistu). Tu su Lado, $van, (asilj, /aksa, iko, (eljko i drugi. jih su gonili asisti koji su hteli da zatru svaki trag narodnooslobodilackom pokretu. Pod takvim okolnosima pocetkom *+-. godine, ziveo je i 0ihailo Lalic. 1n je tako kao partizan iskusio znatan deo sudbine Lada Tajovica. 1datle i dolazi njegova opsesija ratom. !eo svoj zivot pisao je o ratu verovatno i zbog cinjenice da pripada narodu koji je mnogo ratovao i herojstvu i junastvu odavao najvecu pocast , ali i iz shvatanja da je rat ,,zgusniti zivot 2, ,,otkriveno golo, prirodno stanje i istina). Kao sto i Lalic sam kaze3,, 4 ratu se najbolje vidi sustina ljdskog zivljenja, borba
coveka za ljudsko ili predavanje animalnom, visoko napustanje casti ili napustanje ponosa radi sigurnosti i blagostanja, herojska borba za buducnost ili izdaja ideala, casna smrt ili necasno zivljenje). $ako je pokazao borbu izmedju partizana i cetnika u jednoj geograski vrlo ogranicenoj sredini, Lalic je, u stvari, prikazao nake tipicne situacije ljudske animalizacije. "onjeni borci postaju zivotinje i njihova jedina misao je ziveti, opstati. 1d svih uslova koji ugrozavaju egzisrenciju progonjenih boraca najteza je usamljenost. ije Lelejska gora stasna sto u njoj ,,petao ne kukurice) i sto tamo ,,ovce ne bleje) vec sto u njoj nema nikakvog ljdskog traga i glasa. 4 stanju prisilne usamljenosti covek postane obuzet samim sobom, muci ga neizvesnost, razjedaju sumnje, vrsi neke svoje unutrasnje obracune i cesto pada u depresiju. #a bi skratio tu razornu moc samoce, iko #oselic se sam predao neprijatelju. Time je pokazao da su izicke kazne, pa i sama smrt, podnosljivije od duhovnog samokaznjavanja, izazvanog trajnom samocom. Pisac abulu romana organizuje po psiholoskoj i asocijativnoj susednosti dogadjaja. #ogadjaji ne ulaze u okvir romana hronoliski, vec ,,padaju) u onim psiholoskim situacijama kad na njh nabasa Ladova svest. Tako se u date okolnosti uplicu Ladova secanja na detinjstvo, na studiranje u Beogradu, na prve ustanicke dane, na /aksinu i ikovu proslost. Sadasnjost, proslost i buducnost, stvarnost i ikcija, prikupljenih sa raznih prostora, iz raznih vremenskih daljina cvrsto se drze u Ladovoj svesti. a samom pocetku romana posebnim stvaralackim postupkom, eterizovanjem i zamagljivanjem, pisac je iz culnog materijalnog sveta naglo zaronio u psihologiju glavnog junaka, u tok njegove svesti3,,0alo prije, bile su tu livade, divljake i zbunje oko puteljka. S one strane doline, ako se dobro sjecam, sirila se visoravan s jarugama. Sad je sve drukcije3 magla legla preko rusevina, rastace ih polagano i uporno u tisini. 1d zelenila i cvrstine ostale su samo nejasne uspomene5 one se gube kao u snu, ili plivaju na talasima i pojavljuju se na drugim mestima da me iznenade. !ini mi se da to i jeste san, samo produzen nesto drugacije nego obicno. Ponekad se ukaze neka stijena5 maglom napadnut i preoblicen ostatak neke vec potopljene obale. e znam nije li to stijena, ili je pramen magle izmedju dvije pukotine koje same zarastaju cim se dodirnu. 6atim dugo nema niceg, samo mi, bez sijenki, necujni, ronimo u to rasplinuto, i to sto lici na tijesto a u stvari je bljutava blagost bez dna i bez neba.) Tako je Lalic stvorio utisak zamagljenjem da se cvrsti oblici razaraju, kako bi najzad iscezli iz cula i ostavili prostor uspomenama, snovima i pricinjavanju. Ta razredjena, zamagljena i oduhovljena materija izmice zapazanju, odatle proistice Ladova neverica u sopstvena cula i memoriju. Tako je Lado prinudjen da od ostataka jednog realnog, zamagljenog i razorenog sveta gradi nov duhovni i esteticki svet. 4pravo, osudjen je da bude stvaralac.
Lado je i svome telu ponekad davao privid nematerijalne pojave. $ to u trenucima kada je opijen lepotom sveta. ,,"ubim tezinu i vezu sa zemljum, rasipam se tu i tamo kao oblacak razrijedjen, kao pregrst pahuljica sto se gubi u nebicu praznog neba.) 0astarskim letovima iznad ponora, osecajem bestelesnosti i sjedinjavanja sa svtloscu Lado otkriva svoju zelju da se i pod najtezim uslovima odupre animalizaciji. a kraju romana se iz magle pred culima regenerise materijalni svet. agovesteno je duhovno razvedravanje coveka koji je prebrodio psiholoske krize i moralna bespuca. 0otivsku strukturu romana cine drustveni i moralni motivi %to su motivi rata, narodnooslobodilacke borbe, slobode, deoba, nasilja, hajki na ljude, izdaja, casti, junastva, kukavicluka, zivota, smrti7& 1snovni sukob u romanu motivisan je upravo ovim motivima. Ljudi su se u ratu podvojili i sukobili na osnovu razlicitih drustvenih i licnih interesa i moralnih pobuda. a jednoj stani su borci za slobodu, partizani, Lado, (asilj, $van, iko, /aksa. 1ni su nosioci moralnih vrlina, casti, junastva, pravicnosti, dostojanstva7a drugoj strani su okupatori, izdajnici3 $talijani, cetnici, 0asnik, Kosto 'merika, 0iklja i "oljo. jihove pobude su niske. Svode se na pljacku, izdaju, kukavicluk. 0otiv rata Lalic je prikazao kao patolosku pojavu koja izicki i duhovno razara i drustvo i pojedince. 4 ratu trijumuju podli interesi, svirepost i najnizi nagoni. Rat ne preti ljudima samo izickim unistenjem vec i gubitkom osnovnih ljuckih odlika. Rat namece civilizovanom svetu zakone nasilja. !ovek i drustvo se degradiraju na zivotinjski nivo. 4 ratu covecnost postaje tragicna krivica. Lado Tajevic se jos pre rata, kao pripadnok naprednog studentskog pokreta opredelio protiv drustvenog zla. Po nalogu Partije osao je da se bori na zavicajnom terenu. osen zdravom narodnom etikom opredelio se za put pravde, slodode i ljuckog dostojanstva. 4 tome je Ladova tragicna krivica, jer rascoveceno drustvo ne trpi covecnost pa Lado, (asilj, iko i drugi pokusavaju da se sklone od ljudskok zverinjaka, da umaknu hajkama i da spasu svoje zivote i ljudsko obelezje. #ugo osujecen motiv samopotvrdjivanja tera junaka da cini postupke koji u prvi mah izgledaju nelogicni, cek paradoksalni u odnosu na tekucu situaciju. 1n pali vatru na brdu iznad sela i trudi se da se ona sto vise dimi i da se sto dalje vidi. Pri tome vodi prkosni obracun sa samim sobom3 ,,!udite li se, vi odozdo, gledajuci vartu gore8 9, to sam ja:... 6iv sam dakle5 zivim iz inata7) Bas iz ovih reci Lada Tajevica mozemo zakljuciti da motiv samopotvrdjivanja goni junaka da i po cenu zivotne opasnosti pokaze, vise pred sobom nego pred drugima da je ziv, da jos postoji kao licnost. 4 okolnostima ugrozene izicke egzistencije snazno deluju bioliski motivi3 glad, umor, iznemoglost od rana, potreba za snom i toplotom, a prisutan je i seksualni motiv. 1d bioloskih motiva najsnaznije deluje glad. 0ucninu izazvanu gladju,
Lado ovako prikazuje3 ,,ekad mi se cini da je glad skorpija, ili neka druga zverka5 uvukla se nekako unutra, tumara mi po crijevima i grize ih. ekad tacno osetim gdije joj je glava, stavljam ruku tamo i pokusavam da je scepam5 ona se tada pritaji, pobjegne i zagrize na drugom mjestu. Strasno grize. ekad mi dodje da vristim od bola, a nekad da pusku opalim u to mjesto.) 6bog straha od gladi mnogi ljudi su pogazili obraz i postali izdajnici. Pljacke i nasilja sto ih je Lado izvrsto kod Boja 0umla, /aksinog strica i 0iklje, motivisani su ne samo zeljom da se kazne neprijatelji vec i nastojanjem da se obezbede uslovi za bioloski opstanak5 hrana i odeca. ,,"ladan covek je pogana zvijerka.), kaze Lado, ,,Prvo izgubi stid, a posle pamet i strah, a onda je to strasno nesto5 moze od gladi da ucini sto ni sam ne bi vjerovao. 1sujeceni bioloski motivi brzo oslabe organizam i dovode ga u halucinantna stanja. Lado je poceo da halucinira kad mu je nestalo izicke snage, kada mu je organizam bio iscrpljen ranom. 4 bunilu, u zatamljenoj svesti ,,video je) unakazenog ika Sajkova3,, Tamno mu je lice, polomljene mu obe noge, lice mu oguljeno i zemljavo, zubi crni i poispadali.) 1d grupe panjeva u sumi Ladu se pricinjavaju starci oko kazana. Tako masta i podsvest kreiraju opsene, prividjenja i raznovrsna oblicja ,,djavola). 0otiv djavola u romanu Lelejska gora dat je kao proizvod Ladove svesti, podsvesti i maste. Lado cesto istice kako je djavo njegovo drugo ,,ja). #javo je iktivni subjekat koji sluzi da se preko njega projektuju Ladovi moralni stavovi i psiholoski konlikti. Pomocu njega, Lado uspostavlja dialog sa samom sobom. ,,Ponekad mi se cini da on sve to sto kaze na neki nacin iz mene izvlaci. Bez mene ga nebi bilo, ili se za njega ne bi znalo. (reme mi je podmetnulo tu utvaru i navelo me da je sam dozivam i da je igrom maste stvaram. 0oja ga je masta skrojila. Lado stvara izicki lik djvola. 1likuje ga od spleta sumskih grancica. 1n je demistiikovan. $stina, motiv djavola podstaknut je hriscanskom mitologijom, narodnim sujeverjem, narodnom i umetnickom knjizevnoscu %Lado je u partizanskoj zenumici citao "eteovog 2;austa)& Lik djavola ima u Lelejskoj gori umetnicku unkciju. #javo je ladov iktivni dvojnik i sagovornik u trenucima potpune usamljenosti. 1n je aktivni oponent. Predocava mogucnost jos gorih situacija. 'li, kad je Lado pljackom obezbedio sebi novo odelo, djavo ga prekoreva sto je postao lopov i savetuje mu 3 ,, Treba da se odupres, zasto si covjek8) 1n nudi Ladu da svuce ukradeno odelo, da ponovo obuce svoje staro, da ostane moralno cist. Tako djavo, drugo Ladovo 2ja), podstice na dijalekticko misljenje. "ledista se umnozavaju, a konlikti postaju jaci i dinamicniji. Taj umetnicki postupak, a i pojava djavola u vidu suprotnog pola, u okviru iste svesti pretstavlja vrhunac romanesknog komponovanja po principu toka svesti 4 lelejskoj gori je rat osnovna destruktivna snaga koja stvara uslove za otudjivanje i dehumanizovanje coveka. /edni ljudi podivljaju i postaju vuci, a drugi se protiv svoje volje pretvaraju u gonjene zivotinje,
skrivaju se po zemunicama, smrzavaju, beze i umiru. Lado, /aksa i iko bezeci ispred podivljalih hajkaca vec su osecali sebe kao progonjene zveri, a svoja sklovista kao jazbine. Te desktruktivne sile, izicki i moralno, razarale su covekovu licnost ./aksa je unezveren, bos, u vasljivim prnjama, strepi i od svoje senke. 1psednut je gladju i izdajom. (uce za sobom garav kotlic, so i brasno, lici na pustinjaka i ,,bozijeg coveka), gotovo je zaboravio da se sluzi govorom. ', iko se mucen usamljenoscu, ponasao kao u ludilu i vrsi agresiju na samoga sebe3 ,, cupau je kosu, udarau glavom o stbla) i na kraju se predao neprijateljima. Lado je uspeo da sacuva zivot i da pribavi pogodnije uslove za izicko egzistiranje, ali je moralno posrnuo. Shvatio je da se naprijatelj sluzi podmuklim i necasnim sredstvima3 lazima, zastrasivanjem, ucenama, pljackom, potkupljivanjem svesti, vrbovanjem izdajnika, zatvaranjem i mucenjem partizanskig simpatizera. 6akljucio je da mu je opstanak moguc samo ako primeni nesto od neprijateljske necovesne taktike. $skustvom je dosao do saznanja da je u napostenom drustvu nemoguce posteno ziveti, da je medju neljudima covecnost smetnja za opstanak, a postenje i ljucke vrline5 taktika borbene naivnosti. 6ato je odlucio da neprijatelja tuce njegovim podmuklim sretstvima, da im vraca milo za drago, da klin klinom izbija. $ako je naredba Partije da se partizani ne svete za ubistva svojih drugova, Lado je svetio svoje drugove i kaznjavao podlace. 1n kaznjava izdajnike iz drustvenih i licnih pobuda. #rustvene pobude su opravdane, ali je nacin kaznjavanja svirep i osvetnicki. Lado sam izrice kazne neprijateljima i sam ih izvrsava. Tako je ostvario i neke licne ciljeve %pljackanje Boja 0umla i /aksinog strica&. Ladov moralni pad je u tome sto je prekoracio granice ljuckosti i poceo da uziva u samom aktu kaznjavanja. Pri ubijanju 0asnika izivljava se u mucenju svoje zrtve. $z ocajanja i prkosa, Lado svoju licnost mistiikuje djavoljim imenom i tako stvara amu da je po bezobzirnosti i surovosti superioran nad neprijateljem. Lado se neprijatelju suprotstavio njegovim sretstvima ali je preuzimanjem tih sredstava %osvete, zlostavljanja, zastrasivanja& preuzeo i egoizam, pljacku i svirepost, sto je bilo dovoljno da moralno posrne. o, ipak, ugrozene ljudske vrednosti Lado je spasao pod najtezim okolnostima, cesto i po cenu zivota. #ok pruza /aksi hleb oseca radost davanja. 4ziva kada primeti da se ljudi vole. ezno i zastitnicki ponasa se prema zalutaloj ovci i jagnjetu. 6ao mu je zeca sto je nezasticen i progonjen. 4me da se raznezi lepotom pejzaza i zali sto ga je glad naterala da ubije cudesno lepog bika. Lado je pravican i uporno traga za istinom. e odlucije se da kazni 0asnika dok se nekoliko puta ne uveri u njegovi podnuklu, izdajnicku aktivnost. Krajnji ciljevi su mu plemeniti. 4veren je u pobedu dobra nad zlom. Porazava ga sopstveno saznanje, sto se na tom putu prema
dobru mora nekad pribeci i nasilju. Lado je ratom ojadjeni slosrecnik koji je bio pod zrvnjem ratnog rascovecenja, ali koji nije i moralno skoncao. $zneo je na ljudsku obalu poluugasenu baklju covecnostu koja nas svetloscu raduje, a senkama i oziljcima opominje. $ na kraju, same analize evo i poruka koje se same namecu3 Rat i nasilje ne odgovaraju ljudskoj prirodi. 4 ratu se ne gube samu zivoti, vec se satiru i mnoge ljudske vrline. Rat dehumanizuje i animalizuje coveka. Prisilna usamljenost deormise psihu i izaziva kod coveka umutrasnje konlikte i depresije. e moze se posteno ziveti u nepostenom drustvu. a zlo se cesto se mora odgovoriti zlom. !ovecnost je ranjiva, ali neunistiva.
