OSTAVITE PUŠENJE UVOD «IZLEČIĆU SVET OD PUŠENJA» , govorio sam svojoj ženi. Ona je mislila da sam poludeo. Razumljivo, uzimajući u obzir da me je više puta gledala kako neuspešno pokušavam da ostavim pušenje. Najsvežiji primer bio je prethodni šestomesečni prekid. Šest meseci čistilišta pre nego što sam opet zapalio. Ne stidim se da priznam da sam plakao ko malo dete. Plakao sam jer sam znao da sam osudjen da budem pušač doživotno. Toliko sam napora uložio u ovaj pokušaj i propatio toliko muka da sam znao da više neću moći da prodjem istu torturu. Nisam nasilan čovek, ali ukoliko bi mi neki nepušač, dovoljno glup da kaže tako nešto, popovao da svako može da ostavi pušenje trajno i odmah, ne bih odgovarao za svoje postupke. Ipak, siguran sam da bi mi svaka porota koja bi bila sastavljena isključivo od pušača, dala oslobadjajuću presudu. Možda i vi smatrate nemogućim da bilo koji pušač može lako da se odvikne. Ako je tako, preklinjem vas da ovu knjigu ne bacite u djubre. Molim vas, verujte. Uveravam vas da možete otkriti da je lako ostaviti pušenje. I tako, nakon samo dve godine pošto sam ugasio cigaretu za koju sam znao da mi je poslednja, govorio sam svojoj ženi ne samo da sam već nepušač, već i da ću izlečiti ostatak sveta. Moram da priznam da me skepticizam drugih pomalo nervirao, ali nije umanjio moje oduševljenje. Pretpostavljam da je moje oduševljenje zbog toga što sam nepušač, pomalo iskrivilo pogled. Sada razumem zašto su Džojs i moji prijatelji mislili da sam zreo za ludaru. Kad pogledam unazad, izgleda kao da je ceo moj život bio priprema za rešavanje problema pušenja. Čak su i one silne omrznute godine učenja i praktikovanja računovodstva nezamenljive u pogledu otkrića misterije pušačke zamke. Kažu da ne možeš sve ljude zavarati sve vreme, ali ja verujem da su duvanske kompanije upravo u tome uspele. Takodje verujem da sam prvi koji zaista razume pušačku zamku. Ukoliko vam delujem arogantno, dozvolite da dodam da se to nije desilo zahvaljujući meni, već mojim životnim okolnostima. Taj veličanstveni dan bio je 15. juli 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali verujem da sam osećao isto olakšanje i oduševljenje kao da jesam, tada kada sam ugasio poslednju cigaretu. Shvatio sam da sam otkrio ono što svaki pušač traži: lak način da prestanem da pušim. Nakon testiranja metoda na prijateljima i rodjacima pušačima, ostavio sam računovodstvo i postao konsultant, pomažući drugim pušačima da se oslobode. Prvo izdanje knjige napisao sam 1985. Jedan od mojih neuspeha, čovek opisan u 25. poglavlju, bio mi je inspiracija. Posetio me dvaput, i obojica smo bili oba puta ganuti do suza. Bio je toliko uznemiren da nisam mogao da ga opustim dovoljno da upije ono što govorim. Nadao sam se da će u pogodno vreme to pročitati ukoliko zapišem, onoliko puta koliko bude želeo, i da će mu to pomoći da shvati poruku.
1
Nisam sumnjao da LAK NAČIN deluje uspešno na druge pušače kao što deluje na mene. Ipak, sa oprezom sam prišao razmatranju ideje da metod sastavim u vidu knjige. Izvršio sam sopstveno istraživanje tržišta. Komentari nisu bili ohrabrujući: «Kako mi knjiga može pomoći da prestanem? Za to je potrebna snaga volje!» «Kako sa knjigom može da se izbegne apstinencijska patnja?» Uz ove pesimistične komentare, i ja sam imao svoje sumnje. Često sam na klinici imao prilike da vidim klijente koji su pogrešno shvatali nešto važno na šta sam ukazivao. Tada sam mogao da ispravim situaciju. Ali, može li knjiga to da učini? Sećam se dobro kada sam učio za računovodju one frustracije koja se iskusi kada se neki delovi ne razumeju, ili kada se sa nečim nisam slagao, a knjiga nije mogla da mi da odgovor. Takodje sam bio svestan činjenice da u ovo vreme TV-a i videa, mnogi ljudi nisu naviknuti na čitanje. U dodatku ovim faktorima, imao sam sumnju koja je prevazilazila sve ostale. Nisam bio pisac i bio sam vrlo svestan svojih ograničenja u tom pogledu. Bio sam siguran da mogu sesti preko puta pušača i uveriti ga koliko su društveni doživljaji prijatniji, koliko će se bolje skoncentrisati i izaći na kraj sa stresom kao nepušač, i koliko sam proces može biti prijatan i lak. Ali, da li bih mogao da prenesem tu lakoću u knjigu? Čak sam sumnjao imam li prava da stavim LAK NAČIN u knjigu i treba li da angažujem pisca. Nisam nimalo bio siguran u uspeh. Srećom, bogovi su bili milostivi. Primio sam hiljade pisama zahvalnosti, sa komplimentima kao što su: «Najbolja knjiga ikad napisana» »Vi ste moj guru» «Vi ste genije» «Treba da budete premijer» «Treba da Vas proglase za sveca» Nadam se da mi komplimenti nisu udarili u glavu. Potpuno sam svestan da komplimenti nisu dati zbog mojih spisateljeskih sposobnosti, već uprkos njima. Dati su jer bez obzira da li idete na kliniku ili čitate knjigu LAK NAČIN deluje. Ne samo da sada imamo svetsku mrežu klinika, već je i knjiga prevedena na preko 20 jezika i trenutno je hit broj jedan u Nemačkoj. Posle otprilike godinu dana vodjenja klinika za odvikavanje od pušenja, mislio sam da sam naučio sve što treba da znam o pomaganju pušačima da prestanu. Začudjujuće je to da i posle 14 godina od otkrivanja metoda, svaki dan saznam nešto novo.Ovo me je zabrinulo kada sam nakon 6 godina od objavljivanja ponovo pregledao prvo izdanje. Plašio sam se da će praktično sve napisano biti izmenjeno ili izbačeno. Strah je bio bezrazložan. Osnovni principi «LAKOG NAČINA» su čvrsti kao i onda kada sam otkrio metod. Lepa istina je: PRESTATI JE LAKO! To je činjenica. Moja jedina teškoća je da svakog pušača uverim u tu činjenicu. Sve kasnije saznanje koje sam akumulirao tokom 14 godina mi je pomoglo da omogućim svakom pušaču da vidi svetlo. Na klinici pokušavamo da dostignemo savršenstvo. Svaki
2
neuspeh duboko nas pogadja jer znamo da svaki pušač može lako da prestane. Kada pušači ne uspeju, imaju tendenciju da to smatraju svojim neuspehom. Mi to smatramo našim neuspehom, jer nismo uspeli da uverimo pušača kako je lako i prijatno osloboditi se duvana. Prvo izdanje posvetio sam pušačima koje nisam uspeo da izlečim. ta stopa neuspeha zasnovana je na povraćaju novca koji garantujemo na klinikama. Taj procenat je 5%. Znači, procenat uspešnosti je 95%. Možete mi zameriti da, ukoliko iskreno verujem da mogu da izlečim svet, očekivani procenat uspešnosti bi trebalo da bude 100%. Ne, nikad nisam očekivao postignuće od 100%. Nekada je najpopularniji način nikotinske zavisnosti bio uzimanje duvana ušmrkivanjem, dok taj način nije postao anti-socijalan i zamro. Ipak, još uvek postoje čudaci koji ga na taj način uzimaju, i uvek će ih biti. Začudo, Parlament je jedan od poslednjih bastiona ovakvog načina , ali kad malo bolje razmislite, to i ne treba toliko da čudi, uzimajući u obzir da su, generalno gledano, političari 100 godina iza svog vremena. Znači, uvek će biti nekoliko čudaka koji će nastaviti da puše. Sigurno nisam očekivao da izlečim svakog pušača lično. Ono što sam mislio da će se desiti kada objasnim misterije pušačke zamke i razotkrijem iluzije kao što su: *Pušači uživaju u pušenju *Pušači biraju da puše *Pušenje razbija stres i dosadu *Pušenje pomaže relaksaciji i koncentraciji *Pušenje je navika *Potrebna je moć volje da se prestane *Jednom pušač, uvek pušač *Ukoliko govorite pušačima da ih duvan ubija, to im pomaže da ga ostave *Zamene, posebno nikotinske zamene, pomažu pušačima da prestanu, i posebno kada sam razotkrio poslednju iluziju da je teško ostaviti pušenje i da ne morate prolaziti kroz prelazni period mučenja, naivno sam verovao da će i ostatak sveta videti svetlost i usvojiti moj metod. Mislio sam da će mi najveći neprijatelj biti duvanska industrija. Začudo, najveći kamen spoticanja bile su upravo institucije za koje sam verovao da će mi biti najveći saveznici: vlada, mediji, organizacije kao ASH, QUIT i zvanična medicina. Verovatno ste videli film «Sestra Keni». Ukoliko niste, to je bio film o dečjoj paralizi ili poliu. Živo se sećam da su mi te reči ulivale strah kao i reč rak danas. Efekat polia nije samo bio paraliza ruku i nogu već i izobličavanje udova. Zvanična medicina bi stavljala udove u gvoždje kako bi sprečila iskrivljenje. Rezultat je bila doživotna paraliza. Sestra Keni je verovala da je gvožde sprečavalo oporavak i 1000 puta dokazala da mišići mogu da se povrate, i da dete može da prohoda. Medjutima, sestra Keni nije bila doktor, bila je samo sestra. Nije bilo važno što je sestra Keni našla rešenje i što je dokazala da je rešenje efikasno. Deca koje je sestra Keni lečila zanla su da je ona bila u pravu, to su znali i
3
njihovi roditelji, ali je zvanična medicina odbijala da usvoji njene metode, i čak je sprečila u njihovom sprovodjenju. Sestri Keni je trebalo 20 godina da medicinska profesija prihvati očigledno. Prvi put sam video film pre otkrivanja LAKOG NAČINA.Film je bio vrlo zanimljiv, i bez sumnje u njemu je bilo nešto istine. Ipak, bilo je jasno da je Holivud koristio veliku količinu poetske slobode. Sestra Keni nije mogla naći nešto što medicina nije uspela. Sigurno nisu lekari specijalisti bili takvi dinosaurusi kako su prikazani? Kako je moguće da im je trebalo 20 godina da prihvate činjenice koje su im bile pred nosom? Kažu da je istina čudnija od fikcije. Izvinjavam se što sam optužio stvaraoce «Sestre Keni» za poetsku slobodu. Čak i uovo doba moderne komunikacije, nakon 14 godina, uz sav pristup modernim komunikacijama, nisam uspeo da raširim vest. O, dokazao sam svoje gledište, jedini razlog što ovo čitate je što vam je knjigu preporučio neki bivši pušač. Upamtite, ja nemam masivnu finansijsku moć kao BMA, ASH ili QUIT. Kao sestra Keni, ja sam jedan čovek. Kao i ona, poznat sam samo zato što moj sistem funkcioniše. Već me smatraju za gurua br. 1 u pomaganju pušačima da ostave duvan. Kao sestra Keni, ja sam dokazao svoje. Ali, kakva korist ako ostatak sveta usvaja procedure u direktnoj suprotnosti onom što bi trebalo da se radi? Poslednja rečenica u ovoj knjizi ista je kao u originalnom rukopisu: Postoji vetar promene u društvu. Grudva je počela da se kotrlja i ja se nadam da će ova knjiga pomoći da grudva postane lavina. Iz mojih primedbi koje sam izneo, možete zaključiti da ne poštujem medicinsku profesiju. Ništa nije dalje od istine. Jedan moj sin je doktor, i ne znam boljeg u profesiji. I zaista, dobijamo više preporuka za našu kliniku od lekara, nego iz bilo kog drugog izvora, i iznenadjujuće, više imamo klijenata medicinara, nego pripadnika bilo koje druge profesije. U ranim danima, lekari su me uglavnom smatrali za nešto izmedju šarlatana i ludaka. U avgustu 1997., imao sam veliku čast da održim predavanje na 10 svetskoj konferenciji «Duvan ili zdravlje». Mislim da sam prvi ko nije iz sveta medicine dobio tu čast da održim predavanje. Sam poziv je mera napretka koji sam napravio. Medjutim, mogao sam isto tako da održim predavanje zidu. Kako nikotinske žvake i flasteri nisu uspeli da reše problem, pušači su izgleda prihvatili da ne bivaš izlečen od zavisnosti od jedne droge prepisivanjem iste droge. To je kao da kažeš heroinskom zavisniku: Nemoj da duvaš heroin, udisanje je opasno, ubrizgaj ga u venu. (Nemojte ovo da probate sa nikotinom, usmrtiće vas istog trenutka).Pošto medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu pušačima da ostave duvan, govore im ono što već znaju: pušenje je nezdravo, prljavo i odvratno, antisocijalno i skupo. Pravi problem je ukloniti razloge zbog kojih neko puši. Za vreme nacionalnih Dana borbe protiv pušenja medicinski eksperti kažu nešto u stili: «Ovo je dan kad svaki pušač pokušava da prestane sa pušenjem!» Svaki pušač zna da je to dan kad najveći broj njih puši dvaput više i dvaput glasnije nego obično, jer pušači ne vole da im se govori šta da rade, pogotovo kad im to govore ljudi koji ih smatraju čistim idiotima i ne mogu da razumeju zašto neko puši.
4
Upravo stoga što ne razumeju pušače ili ne znaju kako da olakšaju pušačima da prestanu sa pušenjem, njihov stav je: «Probajte ovaj metod. Ako ne radi, probajte drugi». Da li možete da zamislite kad bi postojalo 10 različitih načina tretiranja slepog creva? Devet od njih je npr. izlečilo 10% pacijenata, što znači da su ubili 9o%, a 10. način je izlečio 95%. Zamislite da to saznanje o 10. metodu bude dostupno 14 godina, a da većina medicinara i dalje preporučuje ostalih 9. Jedan od lekara je na konferenciji istakao vrlo važnu činjenicu koja mi do tada nije pala na pamet. Rekao je da bi lekari mogli biti podvrgnuti zakonskom gonjenju zbog nemara ukoliko ne bi savetovali pacijentima najbolji način da ostave pušenje. Da ironija bude veća, on je bio veliki pobornik terapije nikotinskim zamenama (nikotinske žvake, flasteri...) Jako se trudim da ne budem zlopamtilo, ali se nadam da će on biti prva žrtva ove sugestije. Dok pišem, vlada je upravo potrošila 2,5 miliona funti na šok kampanju na TV-u kako bi ubedila mlade da se ne upecaju. Mogli su isto tako da utroše pare u pokušaju da ih uvere da motori mogu da ubiju. Zar ne shvataju da mladi znaju da ih jedna cigareta neće ubiti i da mladi ne očekuju da se upecaju? Veza izmedju pušenja i raka pluća ustanovljena je pre 40 godina. Uprkos tome mladi se danas pecaju više nego ikad ranije. Njima ne trebaju pušački horori na TV-u. Pušači imaju običaj da ionako izbegavaju ove programe. Praktično, svaki mlad čovek ima priliku da gleda uništavanje koje duvan proizvodi u sopstvenoj porodici. Ja sam posmatrao mog oca i sestru dok ih je duvan uništavao. To me nije sprečilo da upadnem u zamku. Pojavio sam se na nacionalnoj TV sa lekarkom iz Asha koja nikad u životu nije zapalila cigaru i nikad nije izlečila nijednog pušača,a kategorički je tvrdila da će njena kampanja sprečiti mlade da se navuku na duvan. Da je vlada imala zdravog razuma, dala bi tih 2,5 miliona funti meni. Mogao bih da finansiram kampanju koja bi garantovala kraj nikotinskoj zavisnosti u roku od narednih nekoliko godina. Iskreno verujem da je grudva postala veličine fudbalske lopte. Ali posle 14 godina to je ipak samo kap u moru. Zahvalan sam hiljadama bivših pušača koji su posetili moje klinike, čitali moje knjige gledali moje kasete i preporučivali LAK NAČIN svojim prijateljima, rodjacima i svakome ko bi ih slušao, i molim se da tako nastave. Ipak, grudva neće postati lavina sve dok medicina i mediji ne prestanu da preporučuju metode koje otežavaju i prihvate LAK NAČIN ne samo kao jedan metod, VEĆ KAO JEDINI METOD KOJI JE RAZUMNO KORISTITI! Ne očekujem da mi u ovoj fazi verujete, ali dok završite knjigu, razumećete. Čak i oni malobrojni koji nisu uspeli kažu: «Još nisam uspeo, ali je vaš metod najbolji od svih koje sam probao». Ukoliko po završetku knjige osećate da mi dugujete zahvalnost, možete da mi uzvratite. Ne samo tako što ćete LAK NAČIN preporučiti prijateljima, već i tako što ćete kad god vidite TV program, čujete radio emisiju ili pročitate članak koji propagira neki drugi metod, pisati ovim medijima ili ih nazvati i pitati ih zašto ne preporučuju LAK NAČIN. Ovo će započeti lavinu, a ukoliko doživim da to i vidim, umreću kao srećan čovek. 5
Ovo treće izdanje LAKOG NAČINA je tu da vam pokaže kako je lako i ugodno ostaviti pušenje. Da li vam se javlja beznadje i pomisao da ste prokleti? Zaboravite ih. Postigao sam neke izuzetne stvari u životu, ali najveća od svih je oslobadjanje od ropstva nikotinske zavisnosti. Oslobodio sam se pre 14 godina i još uvek ne mogu da se nauživam radosti zbog slobode. Nema potrebe da se osećate depresivno, ništa loše se ne dogadja, naprotiv, na pragu ste da postignete ono što bi svaki pušač rado da postigne: DA BUDE SLOBODAN! NAJGORI NIKOTINSKI ZAVISNIK KOJEG ĆU UPOZNATI Možda bi trebalo da počnem opisivanjem svojih kompetencija za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam ni lekar ni psihijatar; moje kvalifikacije mnogo više odgovaraju. Proveo sam 33 godine života kao potvrdjeni pušač. Poslednjih godina pušio sam 100 na dan po lošem danu, a nikad manje od 60. Tokom života napravio sam tuce pokušaja prekida. Jednom sam prestao 6 meseci, i još uvek sam se peo uz zid, još uvek sam provodio vreme u blizini pušača pokušavajući da malo udahnem duvanskog dima, još uvek sam putovao u odeljcima za pušače u vozu. Sa većinom pušača, kad je o zdravlju reč, pitanje je « Prestaću pre nego što se meni desi». Dostigao sam fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam stalnu glavobolju sa pritiskom konstantnog kašljanja. Mogao sam da osetim stalno pulsiranje u veni koja ide vertikalno do centra čela, i iskreno sam verovao da će se u mojoj glavi svakog časa odigrati eksplozija i da ću dobiti izliv krvi u mozak. To me uznemiravalo, ali me nije zaustavilo. Dostigao sam fazu kada sam čak odustao od pokušaja prekida. Nisam čak toliko ni uživao u pušenju. Neko vreme u svom životu većina pušača pati od iluzije da uživaju u ponekoj cigareti, ali ja od te iluzije nikad nisam patio. Uvek sam mrzeo ukus i miris, ali sam mislio da mi cigareta pomaže da se opustim. To mi je davalo snagu i pouzdanje, i uvek sam bio nesrećan kad sam pokušavao da prestanem, jer nikad nisam bio u stanju da vizualizujem prijatan život bez cigarete. Najzad me žena poslala kod hipnoterapeuta. Moram da priznam da sam bio potpuno skeptičan, ne znajući tada ništa o hipnozi imajući predstavu o nekoj egzotičnoj figuri prodornog pogleda koja maše klatnom. Imao sam sve uobičajene iluzije koje pušači imaju, osim jedne-znao sam da nisam osoba slabe volje. Imao sam kontrolu nad svim aspektima života ali je cigareta kontrolisala mene. Mislio sam da hipnoza uključuje nametanje volje, i mada se nisam protivio (kao većina pušača, rado sam želeo da prestanem ), mislio sam da niko ne može sa mnom da se šali da mi pušenje ne treba. Cela seansa bila je traćenje vremena. Hipnoterapeut je pokušao da me natera da podignem ruku i uradim razne druge stvari. Ništa nije radilo kako treba. Nisam izgubio svesnost. Nisam pao u trans, ili bar ja mislim da nisam, a ipak posle seanse ne samo da sam prestao da pušim, već sam i uživao u procesu čak i u periodu povlačenja nikotina iz organizma. Sad, pre nego što odjurite do hipnoterapeuta, dopustite da nešto razjasnim. Hipnoterapija je vid komunikacije. Ako se pogrešna poruka komunicira, nećete prestati sa pušenjem. Nesklon sam kritikovanju čoveka koga sam konsultovao jer bih do sad bio mrtav da ga nisam video. Ali to je bilo uprkos njemu, a ne zbog njega. Čak ne bih voleo da izgleda da sam protivnik hipnoterapije; naprotiv, koristim je kao deo mojih konsultacija. To je snaga sugestije i velika moć koja se može upotrebiti i u dobre i u 6
loše svrhe. Nemojte nikad konsultovati hipnoterapeuta koga vam nije preporučio neko koga poštujete i kome verujete. Tokom tih odvratnih pušačkih godina, mislio sam da mi život zavisi od cigarete, i bio sam spreman i da umrem, samo da ne ostanem bez njih. Danas me ljudi pitaju da li sam ikad patio.Odgovor je: «Nikad, nikad, nikad»-upravo obratno. Imao sam divan život. Da sam umro od pušenja, ne bih mogao da se žalim. Bio sam vrlo srećan čovek, ali najdivnija stvar koja mi se desila je ta da sam se oslobodio užasne noćne more, užasnog robovanja koje je činilo da moram da idem kroz život sistematski uništavajući sopstveno telo i plaćajući basnoslovno za tu privilegiju. Dozvolite da odmah razjasnim: nisam mistična figura. Ne verujem u vile i čarobnjake. Imam naučni um, i nisam mogao da pojmim ono što mi je izgledalo kao sama magija. Počeo sam da čitam o hipnozi i pušenju. Ništa što sam pročitao nije objašnjavalo čudo koje se dogodilo. Zašto je bilo tako smešno lako prestati, dok sam ranije imao čitave sedmice teške depresije? Dugo mi je trebalo da rasvetlim, uglavnom zato što sam išao otpozadi ka početku. Pokušavao sam da uvidim zašto je bilo tako lako prestati, dok je pravi problem objasniti zašto je pušačima teško da prestanu.Pušači govore o strašnoj apstinencijalnoj patnji, ali kad sam pogledao unazad i pokušao da se setim tih bolova, nije ih bilo. Nije bilo fizičkog bola. Sve je bilo u umu. Moj sadašnji posao je da pomognem ljudima da šutnu naviku. Vrlo sam uspešan. Pomogao sam hiljadama pušača da se izleče. Da odmah istaknem: ne postoji nešto kao što je potvrdjeni pušač. Nikad nisam upoznao nekog toliko navučenog (ili , bolje rečeno, nekog da veruje da je toliko navučen), kao što sam ja sam bio. Ne samo da svako može da prestane da puši, već može da nadje da je to lako. U osnovi nas strah podržava u pušenju: strah da nam život nikad neće biti tako prijatan bez cigarete i strah od osećanja lišenosti. U stvari, ništa nije dalje od istine. Ne samo da je život jednako prijatan, već je i prijatniji u mnogim svarima, a odlično zdravlje, energija i novac su samo neke od prednosti. Svi pušači mogu da otkriju da je prestati lako-čak i vi! Sve što treba da uradite je da pročitate ostatak knjige otvorenog uma. Što više možete da razumete, biće vam lakše. Čak iako nijednu reč ne razumete, pod uslovom da sledite uputstva, biće vam lako. Najvažnije od svega, nećete ići kroz život žaleći za cigaretom i osećati se uskraćeno. Jedina misterija će vam biti zašto vam je toliko vremena trebalo. Ovo je upozorenje. Postoje samo 2 razloga zbog kojih ljudi ne uspeju sa mojim metodom. 1. Neuspeh da izvrše instrukcije. Nekim ljudima se čini da sam dosadan ili dogmatičan u vezi nekih preporuka. Npr., reći ću vam da ne pokušavate da smanjite cigarete ili da koristite zamene kao što su slatkiši, žvakaće gume, itd., posebno ne zamene koje sadrže nikotin). Razlog što sam toliko dogmatičan je što poznajem cigarete. Ne poričem da postoje mnogi ljudi koji su uspeli da prestanu pomoću takvih lukavstava, ali su u tome uspeli uprkos, a ne zahvaljujući njima. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojeći na žici, ali to nije najlakši način da se to uradi. Sve što vam kažem ima svrhu-da bi lako uspeli i osigurali uspeh. 7
2. 3. Neuspeh da se razume. Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo. Ispitujte ne samo ono što vam kažem već i vaše poglede i ono čemu vas je društvo naučilo o pušenju. Npr., vi koji mislite da je to samo navika, upitajte se zašto druge navike, od kojih su neke veoma prijatne, su lake za odvikavanje, dok ne možete da prekinete sa navikom koja ima gadan ukus, košta bogtastvo i ubija nas. Vi koji mislite da uživate u cigareti, upitajte se zašto druge stvari u životu, koje su mnogo prijatnije, možete da uzmete i ostavite. Zašto morate da uzmete cigaretu i hvata vas panika kad ne možete? LAK METOD Cilj ove knjige je da vas stavi u okvir uma u kojem, umesto kao u običnom prestajanjanju kada startujete sa osećanjem da se penjete na Mont Everest i podnosite nekoliko narednih sedmica žudeći za cigaretom i zavideći drugim pušačima, počinjete sa osećanjem poleta kao da ste izlečeni od užasne bolesti.Od tada, što dalje idete kroz život, gledaćete cigarete i čuditi se kako ste uopšte i pušili. Na pušače ćete gledati sa žaljenjem, a ne sa zavišću. Ukoliko niste nepušač ili bivši pušač, od suštinske je važnosti da pušite sve dok ne pročitate celu knjigu. Ovo može da vam izgleda kontradiktorno.Kasnije ću objasniti da cigarete ništa ne čine za vas. Ustvari, jedna od mnogih šaljivih zagonetki u vezi pušenja je da kada zaista pušimo cigaretu, gledamo je i čudimo se zašto to radimo. Samo onda kada smo lišeni cigarete, ona postaje tako dragocena. Medjutim, prihvatimo činjenicu, svidjalo se to vama ili ne, da vi verujete da ste upecani. Kada verujete da ste se upecani, nikad ne možete propisno da se opustite ili koncentrišete bez cigarete. Zato ne pokušavajte da prestanete sa pušenjem pre nego što završite celu knjigu. Kako odmičete sa čitanjem, vaša želja za pušenjem će postepeno biti smanjivana. Nemojte prestati «napola pečeni»; to bi moglo da bude fatalno. Setite se, sve što treba da radite je da pratite uputstva. Pored poglavlja 28 «Uvremenjenost», ova instrukcija da nastavite sa pušenjem dok ne završite knjigu me frustrirala više nego bilo koja druga. Kada sam prestao sa pušenjem, mnogi od mojih prijatelja i rodjaka su prestali, samo zato što sam i ja. Mislili su «Ako on može, može svako». Tokom više godina, dajući povremeno male nagoveštaje uspeo sam da uverim one koji još nisu prestali u lepotu slobode. Kada je knjiga prvi put odštampana dao sam kopije najokorelijima koji su još uvek dimili. To sam činio polazeći od pretpostavke, da čak i kad bi ovo bila najdosadnija knjiga ikad napisana, ipak bi je pročitali, ako ni zbog čega drugog, zato što ju je napisao prijatelj. Bio sam iznenadjen i povredjen kada sam saznao mesecima kasnije dase nisu trudili da završe knjigu. Čak sam otkrio da je moj najbliži prijatelj originalni primerak koji sam mu poklonio i potpisao, ne samo ignorisao, već ga i dao drugome. Tada sam bio povredjen, ali sam prevideo odvratan strah koji robovanje duvanu učvrsti u pušaču. Strah koji može da prevazidje prijateljstvo. Kod mene je umalo doveo do razvoda. Jednom prilikom moja majka je pitala moju ženu: «Zašto mu ne zapretiš da ćeš ga ostaviti ako ne prestane da puši?» , na šta je moja žena odgovorila: «Zato što bi me ostavio ako bih to rekla.» Sramota me da priznam , ali verujem da je bila u pravu, toliko je strah koji pušenje stvara. Sada uvidjam da mnogi 8
pušači ne završe knjigu zato što osećaju da moraju da ostave pušenje kada dodju do kraja. Neki namerno čitaju jedan po jedan red, kako bi odložili taj zao čas. Uveren sam da su mnogim čitaocima sada vezali ruke ljudi koji ih vole, kako bi pročitali knjigu. Pogledajte ovako: šta imate da izgubite? Ako ne prestanete sa pušenjem na kraju ove knjige, nećete biti ništa gori nego što ste sada. NEMATE APSOLUTNO NIŠTA DA IZGUBITE A TOLIKO PUNO MOŽETE DOBITI! Ukoliko nekim slučajem niste pušili nekoliko dana ili nedelja, ali niste sigurni da li ste pušač, bivši pušač ili nepušač, nemojte pušiti dok čitate. Ustvari, vi ste već nepušač. Sve što sada treba da uradimo je da omogućimo vašem mozgu da sustigne telo. Do kraja knjige vi ćete biti srećni nepušač. U osnovi, moj metod je potpuno suprotan običnom metodu pokušaja da se prestane. Normalan metod se sastoji u tome da izlistate značajne nepovoljnosti pušenja i kažete «Ako bih samo mogao dovoljno dugo bez cigarete, napokon bi želja za pušenjem nestala. Tada mogu ponovo da uživam u životu, slobodan od robovanja duvanu. « Ovo je logičan pristup, i hiljade pušača na prestaju svaki dan koristeći razne varijacije ovog načina. Medjutim, tako je vrlo teško uspeti iz sledećih razloga: 1.
Prestati sa pušenjem nije pravi problem. Svaki put kad ugasite cigaretu, vi prestajete. Možete imati jake razloge prvog dana da bi rekli «Ne želim više da pušim»-svi pušači ih imaju, svakog dana svog života, a razlozi su moćniji nego što možete zamisliti. Pravi problem je drugi dan, deseti dan, ili desetohiljaditi dan, kad u trenutku slabosti uzmete jednu cigaretu, i pošto je to delimično zavisnost od droge, već želite drugu, i uskoro ponovo pušite. 2. Strahovi za zdravlje bi trebalo da nas zaustave. Naš racionalni um govori: «Prestani to da radiš. Ti si budala». Ustvari, ovi strahovi otežavaju. Reci pušaču da ga to ubija, i prvo što će sledeće uraditi je da zapale cigaretu. 3. Svi razlozi za prestankom otežavaju zbog ostala dva razloga. Prvo, stvaraju osećaj žrtvovanja. Uvek verujemo da smo prinudjeni da se odreknemo našeg malog prijatelja ili oslonca ili poroka ili zadovoljstva, kako god to pušač vidi. Drugo, stvaraju «slepilo». Mi ne pušimo zbog razloga zbog kojih bi trebalo da prestanemo. Pravo pitanje je «Zašto to želimo ili zašto nam je to potrebno?» Lak način u osnovi je ovo: za početak zaboraviti razloge zbog kojih bi voleli da prestanemo, suočiti se sa problemom i pitati se sledeće: 1. Šta cigare čine za mene? 2. Da li zaista uživam u pušenju? 3. Da li mi zaista treba da idem kroz život plaćajući basnoslovne svote samo da bih trpao ove stvari u sopstvena usta i gušio se? Predivna istina je da cigarete ne čine ništa za vas. Dozvolite da potpuno razjasnim, ne mislim da nedostaci pretežu nad prednostima; svi pušači to znaju celoga života. Mislim na nedostatak bilo koje prednosti. Ukoliko je ikakva postojala, onda je to društveni «plus»; ali sada i sami pušači to smatraju antisocijalnom navikom. Većina pušača racionalizuje razloge zbog kojih puši, ali su svi razlozi laži i iluzije.
9
Prva stvar koju ćemo da uradimo je da uklonimo ove laži i iluzije. Ustvari, shvatićete da nemate od čega da odustanete. Ne samo da ništa ne ostavljate, već postoje fantastične, pozitivne dobiti od toga što ste nepušač, a zdravlje i novac su samo neke od njih.Jednom kada se ukloni jedna od iluzija je da život nikad neće biti tako prijatan bez cigarete, jednom kada shvatite da ne samo da je život prijatan bez cigarete, već i da je prijatniji, jednom kada se osećanje lišenosti odbaci i izbriše, tada možemo da se vratimo i razmortimo ponovo zdravlje i novac, kao i tuce drugih razloga da prestanemo da pušimo. Ovi uvidi će vam postati pozitivna dodatna pomoć da postignete ono što zaista želite-da uživate ceo život slobodni od robovanja duvanu. ZAŠTO JE TEŠKO PRESTATI? Kao što sam već objasnio, zainteresovao sam se za ovu problematiku zbog sopstvene zavisnosti. Kad sam napokon prestao, bilo je kao magija. Ranije kada sam pokušavao, to su bili 3 nedelje teške depresije. Bilo je retkih dana kada sam bio veseo, ali već sledećeg dana bih se vratio depresiji. Bilo je kao da sebi krčite put uz klizavu strminu, blizu ste vrhu, vidite sunce, a onda se odjednom ponovo klizite na dno. Najzad upalite cigaretu, ukus joj je odvratan, a vi pokušavate da shvatite zašto to morate da radite. Jedno od pitanja koje postavljam pušačima pre konsultacija je «Želite li da prestanete da pušite?» Na neki način, ovo je glupo pitanje. Svi pušači (uključujući i članove FOREST organizacije) bi voleli da prestanu da puše. Ukoliko većini pušača postavite sledeće pitanje: «Kad bi ponovo mogao da se vratiš u vreme kad si se upecao, sa znanjem koje imaš sad, da li bi uzeo cigaretu?», «NI SLUČAJNO» je odgovor. Recite većini potvrdjenih pušača-onima koji ne misle da to škodi njihovom zdravlju, koji nisu zabrinuti zbog socijalne stigme i koji sebi mogu da priušte cigarete (nema ih mnogo danas) –«Da li ohrabrujete svoju decu da puše», odgovor je «NIPOŠTO». Svi pušači osećaju da neko zlo ima vlast nad njima. U početnim danima to je obično problem definisan kao «Prestaću da pušim, ne danas, nego sutra». Vremenom stižemo do faze kad mislimo da ili nemamo snagu volje ili da postoji nešto svojstveno cigaretama što moramo da imamo kako bi uživali u životu. Kao što sam prethodno rekao, nije problem objasniti zašto je lako prestati; već je problem objasniti zašto je teško odvići se od pušenja. Ustvari, najveći je problem objasniti zašto neko s tim uopšte i počinje ili, zašto je u jednom trenutku preko 60% populacije pušilo. Cela stvar u vezi pušenja je izuzetna enigma. Jedini razlog zbog kojeg počinjemo je taj da hiljade ljudi to već radi. Ipak, svako od njih želi da nije ni počinjao, govoreći nam da je to trošenje novca i vremena.Mi baš ne možemo da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Povezujemo pušenje sa odrastanjem i naporno se trudimo da se i sami upecamo. Onda provodimo ostatak života govoreći svojoj deci da to ne rade i pokušavajući da se odvinemo. Takodje provedemo ostatak života bacajući ogromne pare. Prosečan pušač koji popuši 20 cigareta na dan potroši 50.000 funti u životu na cigarete. Šta radimo sa tim novcem? (Ne bi bilo toliko loše da ih bacimo u kanalizaciju). Koristimo ih da sistematski zagadjujemo sopstvena pluća kancerogenim katranom, progresivno da zakrčavamo i trujemo svoje 10
krvne sudove. Svakog dana postepeno izgladjujemo svaki mišić i organ lišavajući ih kiseonika, tako da svaki dan postajemo sve bezvoljniji. Osudjujemo sebe na život prljavštine, zadaha, obojenih zuba, izgorele odeće, prljavih pepeljara i smrada ustajalog duvana. To je doživotno robovanje. Polovinu svog života provodimo u institucijama u kojima je društvo zabranilo pušenje (crkve, bolnice, škole, podzemne železnice, pozorišta itd.) ili sa osećanjem uskraćenosti ukoliko pokušamo da prestanemo. Ostatak svog života provodimo u situacijama u kojima nam je dozvoljeno da pušimo, ali bismo poželeli da nije. Koji je to hobi koji kad upražnjavate, želite da ga ne upražnjavate, a kad ne upražnjavate, žudite za tim? To je život u kojem vas polovina društva tretira kao gubavca, ili još gore, život pametnog i u svakom drugom pogledu racionalnog ljudskog bića, pun samoprezira. Pušač prezire sebe , svakog državnog Dana borbe protiv pušenja, svakog dana kad nehotice pročita vladina upozorenja o zdravlju ili kad je kampanja borbe protiv raka ili zadaha, svakog dana kad je jedini pušač u društvu nepušača. Morajući da ide kroz život sa ovim crnim senkama koje dopiru iz pozadine, šta dobija do toga? APSOLUTNO NIŠTA! Zadovoljstvo? Uživanje? Relaksaciju? Oslonac? Pomoć? Sve same iluzije, osim ako ne smatrate zadovoljstvom skidanje tesnih cipela nakon dužeg nošenja. Kao što sam kazao, pravi problem je pokušati objasniti ne samo zašto je pušačima teško da prestanu da puše, već i zašto to bilo ko radi. Verovatno kažete: «Sve je to lepo. Sve to znam, ali kad si jednom upecan na ove stvari, jako je teško zaustaviti se. « Ali zašto je teško, i zašto to moramo da radimo? Pušači traže odgovor na ova pitanja celoga života. Neki kažu da je to zato što su simptomi povlačenja nikotina jaki. Ustvari, pravi simptomi povlačenja su tako blagi (više u pogl. 6), da većina pušača živi i umre bez uvidjanja da su zavisni od droge. Neki kažu da su cigarete vrlo prijatne. Nisu. To su prljavi, odvratni predmeti. Pitajte bilo kog pušača koji misli da puši samo zato što uživa u cigareti, da li bi prestao da puši ukoliko ne bi bilo više cigareta koje on voli, već samo vrste koju ne voli? Pušači bi radije pušili stari konopac nego da uopšte ne puše. Uživanje nema ništa s tim. Ja uživam u jastogu ali nikad nisam došao u fazu da moram da imam 20 jastoga da mi vise oko vrata. U svim drugim stvarima u životu u kojima uživamo ne osećamo se uskraćeno dok sedimo i tog momenta ne uživamo u njima. Neki traže psihološke uzroke, «Frojdovski sindrom», «dete na majčinim grudima». U stvarnosti je obrnuto. Uobičajeni razlog zbog koga pušimo je da pokažemo da smo odrasli i zreli. Kad bismo javno morali da javno sisamo palac, umrli bismo od stida. Neki misle da je obrnuto, da je reč o mačo efektu disanja dima ili vatre kroz nozdrve. Ponovo argument nema dokaza. Cigareta koja gori u uhu bi izgledala smešno. Koliko je tek smešnije udisati otrove okidače kancera u sopstvena pluća. Neki kažu «To je zato što nemam šta da radim sa rukama» Dobro, ali zašto zapaliti? «To je oralna satisfakcija» Dobro, ali zašto zapaliti? «To je osećanje koje imam kad dim ide u moja pluća» Odvratno osećanje-zove se gušenje.
11
Mnogi smatraju da pušenje oslobadja od dosade. Ovo je takodje laž. Dosada je stanje uma. Ne postoji ništa zanimljivo u vezi cigarete. Tokom 33 godine, moj razlog je bio da me cigareta opušta, da mi daje samopouzdanje i hrabrost. Takodje sam znao da me ubija i da me košta bogatstvo. Zašto nisam otišao kod lekara i pitao ga za alternativu koja će da me opusti i da mi hrabrost i samopouzdanje? Nisam otišao jer sam znao da će da mi da alternativu. Ovo nisu bili moji razlozi, već izgovori. Neki kažu da to rade jer to rade i njihovi prijatelji. Zar ste stvarno toliko glupi? Ako je tako, molite se da vaši prijatelji ne počinju sebi da odsecaju glave kako bi izlečili glavobolju! Većina pušača koja razmišlja o pušenju najzad dolazi do zaključka da je reč o navici. Ovo nije zaista objašnjenje ali, pošto smo odbacili sva uobičajena racionalna objašnjenja, izgleda da je ovo jedini preostali izgovor. Nažalost, ovo objašnjenje je podjednako nelogično. Svakog dana našeg života menjamo navike, a neke od njih su vrlo prijatne. Mozgovi su nam isprani da poverujemo da je pušenje navika i da se navika teško oslobadjamo. Da li je teško osloboditi se navike? U V. Britaniji imamo običaj da vozimo levom stranom puta Ipak, kad vozimo po Evropi ili Americi, odmah prekidamo sa navikom bez ikakvih teškoća. Jasno je da je laž da je navike teško osloboditi se. Činjenica je da stvaramo i prekidamo navike svakog dana. Zašto onda teško prekidamo naviku koja ima odvratan ukus, ubija nas, košta nas puno, prljava je i gdana, i voleli bismo da je prekinemo, a sve što treba da uradimo je da prestanemo to da radimo? Odgovor je da pušenje nije navika: TO JE NIKOTINSKA ZAVISNOST! Zato izgleda tako teško «odustati». Možda vam se čini da ovo objašnjava zašto je teško «odustati». Ovo objašnjava zašto pušači nalaze da je teško «odustati». To je zato što ne razumeju zavisnost od droge. Glavni razlog je što su pušači ubedjeni da imaju neko izvorno zadovoljstvo i /ili oslonac od pušenja i da čine istinsku žrtvu ukoliko ostave pušenje. Lepa istina je da kad jednom shvatite nikotinsku zavisnost i prave razloge zbog kojih pušite, prestaćete to da radite-jednostavno tako-i u roku od 3 sedmice jedina misterija će vam biti zašto ste smatrali neophodnim da pušite toliko dugo, i zašto ne možete da uverite druge pušače KOLIKO JE LEPO BITI NEPUŠAČ! KOBNA ZAMKA Pušenje je najmračnija, najsuptilnija zamka koji su priroda i čovek zajedno izumeli. Šta nas uopšte uvodi u ovu klopku? Hiljade odraslih koji to već rade. Oni nas čak i upozoravaju da je to prljava, gadna navika koja će nas na kraju uništiti i koštati bogatstvo, ali ne možemo da poverujemo da oni ne uživaju u tome. Jedan od mnogih patetičnih aspekata pušenja je trud koji uložimo kako bismo se navukli. To je jedina klopka koja nema mamac, koja nema parčence sira. Nije fantastičan ukus cigarete ono što nas zatvara u klopci; upravo je njihov odvratan ukus taj zatvarač. Ukoliko bi prva cigareta imala divan ukus, to bi nas upozorilo, i mi bismo, kao inteligentna ljudska bića razumeli zašto polovina odrasle populacije plaća ogromne svote za sopstveno trovanje. Ali, upravo zato što cigareta ima gadan ukus, naš mladi 12
um je uveren da nikad nećemo da se upecamo, i mislimo da možemo da prestanemo kad god poželimo, upravo zato što ne uživamo. To je jedina droga na svetu koja vas sprečava da ostvarite cilj. Dečaci obično počinju kako bi izgledali jaki-to je Hemfri Bogart/Klint Istvud imidž. Poslednja stvar na svetu koju možete da iskusite sa prvom cigaretom je snaga. Osećate vrtoglavicu, a zatim mučninu. Sve što želite da uradite je da se izvučete iz društva ostalih dečaka i bacite tu prljavu stvar. Kod ženske populacije, cilj je postati prefinjena moderna mlada dama. Svi smo ih gledali kako duvaju male dimove, izgledajući apsolutno smešno. Dok dečaci nauče da izgledaju jako, a devojčice prefinjeno, već je došlo vreme kada žele da nikad nisu ni počinjali. Pitam se da li su žene uopšte ikad izgledale prefinjeno dok puše, ili je ovo samo plod mašte nastao reklamiranjem cigareta. Zatim ostatak života provodimo pokušavajući da objasnimo deci zašto to radimo, govoreći našoj deci da se ne daju uloviti, i povremeno, pokušavajući da sami pobegnemo iz klopke. Zamka je tako dizajnirana da pokušavamo da pobegnemo iz nje samo onda kada imamo stresnu životnu situaciju, bilo da je u pitanju zdravlje, nedostatak novca, ili jednostavno osećanje da smo kao leprozni. Čim prestanemo, imamo više stresa (zastrašujuća muka nedostatka nikotina) a stvar na koju se oslanjamo kako bismo se oslobodili stresa (naš stari oslonac, cigareta) sada nije tu. Posle višednevne torture odlučujemo da smo izabrali pogrešno vreme. Moramo sačekati period bez stresa, i čim to vreme naidje, razlog za prestanak nestaje. Naravno, taj period nikad neće doći jer, pre svega očekujemo da će nam život biti sve stresniji. Kada napustimo zaštitu roditeljskog doma, prirodan proces je zasnivanje sopstvenog doma, otplate hipoteka, deca, odgovorniji poslovi, itd., itd. Ovo je takodje iluzija. Istina je da je najstresniji period u životu bilo kog bića detinjstvo i adolescencija. Imamo tendenciju da mešamo odgovornost sa stresom. Život pušača automatski postaje stresniji jer duvan ne opušta niti oslobadja od stresa, kao što društvo želi da vas ubedi. Upravo obrnuto: čini vas nervoznijim i podložnijim stresu. Čak i oni pušači koji su šutnuli naviku (većina to učini, jednom ili više puta u životu) mogu da vode savršeno srećan život i da se opet upecaju. Uopšte, pušenje je kao lutanje po ogromnom lavirintu. Čim udjemo u lavirint, naši umovi postaju zbrkani i zamagljeni, i ostatak života provodima u pokušajima da pobegnemo. Mnogi od nas na kraju to i urade, samo da bi se kasnije ponovo uhvatili u zamku.
Proveo sam 33 godine pokušavajući da pobegnem iz lavirinta. Kao većina pušača, nisam mogao da razumem. Medjutim, kombinacijom neobičnih okolnosti, od kojih nijedna nije mojom zaslugom, želeo sam da saznam zašto je ranije bilo tako očajnički teško prestati, a najzad, kada sam uspeo, ne samo da je bilo lako već i prijatno. 13
Kako mi je odvikavanje od pušenja hobi, a kasnije i profesija, uspeo sam da razrešim mnoge zagonetke povezane sa pušenjem. To je složena i fascinantna slagalica, a ako znate rešenje, lako je! Ja imam način da lako prestanete sa pušenjem. Vodiću vas kroz lavirint i osiguraću vas da nikad u njega ne zalutate ponovo. Sve što treba da uradite je da sledite uputstva. Ako pogrešno skrenete, ostatak instrukcija biće besmislen. Dozvolite da naglasim da svako može lako da prestane da puši, ali je potrebno da utvrdimo neke činjenice. Ne, ne mislim na strašne činjenice. Znam da ste ih već svesni. Već postoji dovoljno informacija o lošim posledicama pušenja. Da je to moglo da vas zaustavi, već biste prestali. Mislim, zašto je teško prestati? Da bismo to saznali potrebno je da znamo pravi razlog zašto još uvek pušimo. ZAŠTO NASTAVLJAMO SA PUŠENJEM? Svi počinjemo da pušimo iz glupih razloga, obično zbog društvenog pritiska ili društvenih dogadjanja, ali, jednom kad osetimo da smo navučeni, zašto nastavljamo sa tim? Nijedan prosečan pušač to ne zna. Kad bi pušači znali pravi razlog, prestali bi to da rade. Pitao sam ovo pitanje hiljade pušača tokom mojih konsultacija. Pravi odgovor je isti kod svih, samo su varijacije odgovora beskonačne. Ovaj deo konsultacija mi je naročito zabavan a istovremeno i posebno patetičan. Svi pušači znaju da su ispali naivni. Znaju da nisu imali potrebu za pušenjem dok se nisu upecali. Većina se seća da je prva cigareta imala odvratan ukus i da su morali dobro da se potrude kako bi se upecali. Ono što ih najviše iritira je to što osećaju da nepušači ništa ne propuštaju i da im se smeju. Ipak, pušači su inteligentni, racionalni ljudi. Oni znaju da preuzimaju ogromni zdravstveni rizik i da troše bogatstvo na cigarete u životu. Stoga je neophodno da imaju racionalne razloge kako bi opravdali svoju naviku. Pravi razlog zbog koga pušači nastavljaju sa pušenjem je suptilna kombinacija dva faktora koja ću obraditi u sledeća dva poglavlja. To su: 1. NIKOTINSKA ZAVISNOST 2. ISPIRANJE MOZGA 3. NIKOTINSKA ZAVISNOST Nikotin, bezbojni, masni sastojak, je droga sadržana u duvanu od koje pušači postaju zavisni. To je droga sa najbržim adiktivnim dejstvom poznatim ljudskoj vrsti, i ponekad je dovoljna jedna cigareta da se upecate.
Svaki dim cigarete preko pluća do mozga snabdeva vas malom dozom nikotina koja deluje brže nego doza heroina koju narkoman ubrizga u venu. Ukoliko uvučete dim 20 puta, dobijate 20 doza droge od samo jedne cigarete.
14
Nikotin je droga brzog dejstva, i nivo u krvi mu opada brzo, otprilike oko 30 do 45 minuta od gašenja cigarete. Ovo objašnjava zašto većina pušača prosečno popuši 20 cigareta dnevno. Čim pušač ugasi cigaretu, nikotin ubrzano napušta telo i pušač počinje da oseća tegobe zbog ovog povlačenja. Moram da ovde oborim uobičajenu iluziju koju pušači imaju u vezi ovih tegoba. Pušači misle da su te tegobe užasna trauma koju podnose kada pokušaju ili se teraju da prestanu sa pušenjem. Ovo su ustvari uglavnom mentalne tegobe; pušač se oseća lišenim svog zadovoljstva ili oslonca. Ovo ću više objasniti kasnije. Uistinu, prave tegobe od povlačenja nikotina su tako suptilne da je većina pušača živela i umrla a da nije bila svesna da zavisi od droge. Kad koristimo izraz «nikotinski zavisnik» mi mislimo da smo samo «navikli» na duvan. Većina pušača se užasava droga, a ipak su upravo to-zavisnici od droga. Srećom, to je droga koju je lako šutnuti, ali prvo morate prihvatiti činjenicu da ste zavisnik. Ne postoji fizički bol kad se nikotin povlači. To je uglavnom prazno osećanje nemira, osećanje da nešto nedostaje, zbog čega većina pušača misli da to ima neke veze sa tim da se radi nešto rukama. Ukoliko se oduži, pušač postaje nervozan, nesiguran, uzrujan.To je kao glad-za otrovom NIKOTINOM. Za oko 7 sekundi od paljenja cigarete organizam se snabdeva svežim nikotinom i žudnja prestaje, dovodeći do osećanja opuštenosti i sigurnosti koje cigareta daje pušaču. U početničkim danima tegobe zbog povlačenja nikotina i njihovo umirivanje su tako slabi da ne znamo čak ni da postoje. Kad počnemo redovno da pušimo mislimo da je to ili zbog toga što uživamo, ili zato što je «navika«. Istina je da smo već ulovljeni; mi to ne shvatamo, ali malo nikotinsko čudovište je već u našem stomaku i malo-malo traži da ga ponovo nahranimo. Svi pušači počinju da puše iz glupih razloga. Niko ne mora. Jedini razlog zbog koga bilo ko nastavlja sa tim, bilo da je reč o teškom ili povremenom pušaču, je da nahrani tog malog monstruma. Cela stvar oko pušenja je serija zagonetki. Svi pušači znaju da su naivčine i da ih je neko zlo ulovilo. Ipak, mislim da je najveća patetika u tome što uživanje koje pušač ima od cigarete ustvari zadovoljstvo od pokušaja povratka na ono stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre nego što se uopšte upecao.
Znate ono osećanje kada susedov alarm zvoni ceo dan, ili kad se desi neka druga manja, uporna smetnja. Tada buka iznenada prestane-to predivno osećanje mira se oseti. To nije pravi mir, već prestanak smetnje. Pre nego što počnemo nikotinski lanac, naša tela su kompletna. Zatim nateramo nikotin u svoje telo, i kad ugasimo cigaretu a nikotin počne da odlazi, počinjemo da 15
patimo zbog njegovog povlačenja-nije to fizički bol, već osećanje praznine. Nismo ni svesni da postoji, to je kao da slavina kaplje u našem telu. Naši racionalni umovi to ne razumeju. Ne treba im to. Sve što znamo je da želimo cigaretu, i da kad je upalimo sva žudnja nestaje, i za trenutak smo zadovoljni i sigurni kao što smo bili pre nego što smo postali zavisni. Ipak, zadovoljstvo je privremeno jer, kako biste ublažili glad, morate da stavite još nikotina u svoje telo. Čim ugasite tu cigaretu, glad ponovo počinje, i lanac se nastavlja. To je doživotni lanac-UKOLIKO GA NE PREKINETE. Zadovoljstvo od pušenja je isto ono koje dobijate kad biste nosili tesne cipele samo u cilju da iskusite zadovoljstvo kada ih skinete. Postoje 3 glavna razloga zbog kojih pušači ne vide stvari na ovaj način: 1. Od rodjenja smo izloženi masovnom ispiranju mozga, gde nam govore da pušači dobijaju ogromno zdovoljstvo i/ili oslonac od pušenja. Zašto im ne bismo verovali? Zašto bi inače trošili novac i preuzimali toliki rizik? 2. Kako ne postoje fizičke tegobe zbog povlačenja nikotina, već je to više neko prazno, nesigurno osećanje, nerazdvojivo od gladi ili normalnog stresa, i pošto upravo tad imamo tendenciju da zapalimo, i samo ovo osećanje imamo običaj da smatramo normalnim. 3. Ipak, glavni razlog zbog koga pušači ne uspevaju da vide pušenje u pravom svetlu, je što proces ide otpozadi. Kad ne pušite, vi patite od tog nejasnog osećanja, ali kako je proces upadanja u zamku vrlo suptilan i postepen u početnim danima, mi to osećanje smatramo normalnim, i ne krivimo prethodnu cigaretu. Onog trenutka kad zapalite, dobijate istog trenutka polet i uistinu se osećate manje nervozno ili smirenije, a zasluge za to pripisujete cigareti. 4. Ovaj obrnuti proces je upravo ono što nam otežava da se bilo koje droge oslobodimo. Zamislite stanje panike heroinskog zavisnika koji nema heroin. Sad zamislite to potpuno zadovoljstvo kad zavisnik napokon može da ubode iglu u svoju venu. Možete li zaista da zamislite nekog ko dobija zadovoljstvo od toga da se ubada, ili vas sama pomisao ispunjava užasom? Ne-heroinski zavisnici ne pate od te panike. Heroin ne oslobadja od tog osećanja. Naprotiv, on ga uzrokuje. Nepušači ne pate od potrebe za cigaretom i ne počinju da paniče kad im zalihe ističu. Nepušači ne mogu da razumeju kako pušači uopšte mogu da nadju zadovoljstvo u trpanju tih prljavih stvari u svoja usta, njihovom paljenju i udisanju prljavštine. I znate šta još? Ni sami pušači to ne razumeju. Govorimo kako pušenje opušta ili pruža zadovoljstvo. Ali, možete li biti zadovoljeni ukoliko prethodno niste bili nezadovoljni? Zašto nepušači ne pate od istog nezadovoljstva i zašto su posle obroka nepušači potpuno relaksirani, dok su pušači napeti dok ne zadovolje tog malog nikotinskog monstruma?
Oprostite ukoliko se zadržavam na ovom predmetu. Glavni razlog zašto pušači nalaze da je teško prestati je taj što veruju da ostavljaju istinsko zadovoljstvo ili oslonac. Apsolutno je neophodno da shvatite da ni od čega ne odustajete. Najbolji način da se razume suptilnost nikotinske klopke je da napravimo poredjenje sa hranjenjem. Ukoliko imamo naviku da redovno jedemo u isto vreme, nismo ni svesni gladi izmedju obroka. Samo ukoliko obrok kasni, svesni smo gladi, a čak i tada ne 16
postoji fizički bol, već samo prazno, nedefinisano osećanje koje znamo kao «trebalo bi da jedem». Sam proces zadovoljenja gladi je prijatna razonoda. Pušenje deluje gotovo identično. Prazno, nedefinisano osećanje koje znamo kao «želim ili treba mi cigareta» je kao glad za hranom, ali zadovoljenje jedne gladi neće zadovoljiti drugu. Kao i kod gladi, ne postoji fizički bol a samo osećanje je tako neprimetno da ga čak izmedju cigareta nismo ni svesni. Postajemo svesni nezadovoljstva samo ukoliko želimo da zapalimo, a to nam nije dozvoljeno. Ali kad zapalimo, osećamo se zadovoljno. Ova sličnost sa jedenjem pomaže obmanjivanju pušača da poveruju kako dobijaju istinsko zadovoljstvo. Neki pušači smtaraju da je nemoguće priznati da ne postoji zadovoljstvo ili oslonac nikakav u cigareti. Neki kažu: «Kako možete reći da nije oslonac? Kad zapalim osećam se manje nervozno nego ranije». Mada uzimanje jela i pušenje deluju slično, u suštini su potpune suprotnosti: 1. Jedete da preživite i produžite život, dok vam ga pušenje skraćuje. 2. Hrana izvorno ima dobar ukus a jedenje je prijatna aktivnost u kojoj možemo da uživamo u životu, dok pušenje uključuje udisanje gadnog i otrovnog dima u pluća. 3. Jedenjem ne stvaramo glad već je se oslobadjamo, dok prva cigareta započinje glad za nikotinom i svaka sledeća nas toga ne oslobadja, već osigurava da od ove gladi patimo do kraja života. 4. Ovo je pogodan trenutak da razotkrijemo još jedan uobičajeni mit o pušenju-a to je da je pušenje navika. Da li je uzimanje jela navika? Ukoliko tako mislite, pokušajte potpuno da je prekinete. Ne, da bismo opisali hranjenje kao naviku, morali bi i disanje da opišemo kao naviku. I jedno i drugo su od suštinske važnosti za opstanak. Istina je da različiti ljudi imaju razne navike u zadovoljavanju svoje gladi. Ali samo jedenje nije navika. Nije ni pušenje. Jedini razlog zbog kojeg pušač pali cigaretu je okončanje tog nedefinisanog, praznog osećanja, koje je stvorila prethodna cigareta. Istina je da razni pušači imaju različite navike u pogledu vremena za koje zadovoljavaju glad za nikotinom, ali samo pušenje nije navika. Društvo često govori o pušenju kao o navici, i zbog pogodnosti, i ja pušenje u ovoj knjizi često nazivam «navikom». Medjutim, budite stalno svesni da pušenje nije navika, već ništa ni manje ni više nego ZAVISNOST OD DROGE! Kad počinjemo da pušimo moramo da se nateramo da izadjemo na kraj s tim. Pre nego što se osvestimo, ne samo da redovno kupujemo cigare, nego i moramo da ih imamo.Ukoliko ih nema, javlja se panika, i kako idemo kroz život imamo tendenciju da pušimo sve više i više.
Ovo se dešava stoga što kao i kod svake droge telo postaje imuno na efekte nikotina, i naš unos počinje da se povećava. Posle prilično kratkog perioda od pušenja cigareta uspeva da umiri tegobe povlačenja nikotina koje sama stvara, tako da se osećate bolje čim zapalite ali ste u stvari nervozniji i manje opušteni nego kad ste bili nepušač, čak i u momentu kad pušite cigaretu. Cela praksa je smešnija nego da idete kroz život u tesnim cipelama jer povećana količina neudobnosti ostaje čak i kad se cipele izuju. 17
Pozicija je još i gora, jer čim se cigareta ugasi, nikotin ubrzano napušta telo što objašnjava zašto u stresnim situacijama pušači pale jednu za drugom. Kao što rekoh, navika ne postoji. Pravi razlog zbog kojeg svaki pušač nastavlja sa pušenjem je mali monstrum u stomaku. Malo-malo, pa traži da se nahrani. Sam pušač će odlučiti kad će to biti, i postoji tendencija da se to čini u 4 situacije ili u njihovim kombinacijama. To su: DOSADA/ KONCENTRACIJA-dve potpune suprotnosti! STRES/ RELAKSACIJA-dve potpune suprotnosti! Koja to magična droga može da odjednom obrne efekat koji je imala pre samo 20 minuta? Ako mislite o ovome, koje uopšte još situacije postoje u životu, osim spavanja? Istina je da pušenje ne oslobadja od dosade ili stresa, niti da pomaže koncentraciji i opuštanju. Sve je samo iluzija. Osim što je droga, nikotin je i moćan otrov koji se koristi insekticidima. Nikotin sadržan u jednoj cigareti bi vas ubio ukoliko bi ga ubrizgali u venu. Ustvari, duvan sadrži mnoge otrove, uključujući ugljen-monoksid, a biljka duvana je od iste vrste kao i smrtonosno velebilje. U slučaju da imate viziju da se prebacite na cigare ili lulu, želim da jasno stavim do znanja da se sadržaj ove knjige odnosi na sav duvan i supstance koje sadrže nikotin, uključujući žvake, flastere, sprejeve i isparivače. Ljudsko telo je najprefinjenije na planeti. Nema vrste, čak ni najniže amebe ili crva, koja bi mogla da opstane bez razlikovanja hrane od otrova. Putem prirodne selekcije hiljadama godina, naši umovi i tela su razvili tehnike za razlikovanje hrane od otrova kao i sigurne metode odbacivanja otrova. Sva ljudska bića imaju averziju na miris i ukus duvana dok se ne upecaju. Ukoliko dunete dim duvana u lice bilo koje životinje ili deteta pre nego što je upecano, kašljaće i pljuvaće. Kad zapalimo prvu cigaretu dobijamo napad kašlja, ili, ukoliko smo prvi put popušili previše, javlja se vrtoglavica i mučnina. To nam je naše telo govorilo: «HRANIŠ ME OTROVOM. PRESTANI!» Ovo je faza koja najčešće odluči da li postajemo pušači ili ne. Nije tačno da fizički slabi i mentalno slabe volje ljudi postaju pušači. Oni koji imaju sreće prvu cigaretu smatraju odbojnom; fizički njihova pluća ne mogu da se izbore s njom, i oni su doživotno izlečeni. Ili, alternativno, nisu mentalno spremni za strog proces učenja udisanja dima bez kašljanja. Za mene ovo je najtragičniji deo celog posla. Koliko smo vredno radili da bismo se upecali, i stoga je tako teško zaustaviti tinejdžere. Kako još uvek uče da puše, i još uvek nalaze da
je cigareta lošeg ukusa, veruju da mogu da prestanu kad god to požele. Zašto ne uče od nas? Ali, zašto ni mi nismo naučili od naših roditelja? Mnogi pušači veruju da uživaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Dok učimo da pušimo mi ustvari učimo naša tela da postanu imuna na loš ukus i miris kako bismo dobili svoju dozu, kao što heroinski zavisnici veruju da uživaju u tome da se ubadaju 18
iglom. Tegobe zbog povlačenja heroina iz tela su teške, i ono u čemu oni zaista uživaju je ritual ublažavanja tih tegoba. Pušač uči sebe da isključi reakciju uma na loš miris i ukus, kako bi dobio svoj «fiks». Pitajte pušača koji veruje da puši samo zato što uživa u ukusu i mirisu duvana: «Ako ne možeš da dobiješ svoju vrstu cigara, već samo vrstu za koju smatraš da ima loš ukus, da li prestaješ da pušiš?» Ni slučajno. Pušač će pušiti staro uže radije nego da apstinira, i nema veze da li se prebacuje na uvijanje cigara, mentol cigarete, cigare ili lulu; na početku imaju sve odvratan ukus, ali ukoliko ste uporni naučite da vam se svidjaju. Pušači će čak pokušati da puše prilikom prehlada, upale grla, gripa, bronhitisa i emfizema. Uživanje nema veze s tim. Kad bi imalo, niko ne bi pušio više od jedne cigarete. Postoje čak i hiljade bivših pušača koji su se upecali na odvartne nikotinske žvake koje lekari prepisuju, a mnogi od njih još uvek puše. Tokom mojih konsultacija neki pušači smatraju alarmantnim činjenicu da su zavisnici od droge i misle da to još više otežava prestajanje. Ustvari, to su dobre vesti iz dva razloga: 1. Razlog zbog kojeg nastavljamo sa pušenjem je taj što, iako smo svesni da nedostaci prevažu nad prednostima ,i dalje verujemo da u cigareti ima nešto u čemu uživamo ili da je to neka vrsta oslonca. Osećamo da će po prestanku pušenja ostati praznina, i da neke situacije u životu više nikad neće biti iste. To je iluzija. Činjenica je da nam cigareta ne daje ništa; ona samo uzima, a zatim oduzeto u manjoj meri nadoknadi kako bi kreirala iluziju. Ovo ću detaljnije objasniti u sledećem poglavlju. 2. Mada je najmoćnija droga na svetu zbog brzine kojom stvara zavisnost, nikad niste ozbiljno ulovljeni. Pošto je ovo droga brzog dejstva potrebno je svega 3 sedmice kako bi 99% nikotina napustilo vaše telo, a prave tegobe povlačenja su tako blage da mnogi pušači žive i umru a da ne shvate da su ih imali. Pitaćete s punim pravom zašto je onda pušačima tako teško da prestanu da puše, pa prolaze kroz višemesečnu torturu i provode ostatak života povremeno priželjkujući cigaretu. Odgovor leži u drugom razlogu pušenja-ispiranju mozga. Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se. Većina pušača provede celu noć bez cigarete. Tegobe zbog povlačenja nikotina ih čak ni ne probude. Većina pušača će napustiti spavaću sobu pre nego što zapali prvu cigaretu; neki će prvo doručkovati; mnogi će čekati da dodju na posao. Oni mogu da podnesu 10 sati tegoba zbog povlačenja nikotina, i to ih ne uznemirava, ali ukoliko bi u toku dana ostali 10 sati bez cigarete, čupali bi kosu. Mnogi pušači će se uzdržati od pušenja u novim kolima koje su kupili. Mnogi će posetiti pozorišta, supermarkete, crkve itd., i neće biti uznemireni time što ne mogu da puše. Čak i u podzemnoj železnici nikad nije bilo nereda zbog toga.Pušači su gotovo zahvalni nekom ili nečem što ih primora da ne puše. Danas će se mnogi pušači automatski uzdržati od pušenja u kući ili u društvu gde većinu čine nepušači, i pri tom imati vrlo malo nelagodnosti zbog toga. Ustvari, većina pušača ima duge periode kada apstinira bez napora. Čak sam i ja bio u stanju lepo da se opustim celo veče bez cigarete. U kasnijim pušačkim godinama sam se čak i radovao večerima kad sam mogao da prestanem sa samo-ugušivanjem(kakva besmislena «navika»). 19
Hemijska zavisnost je ono s čim lako izlazite na kraj, čak i kad ste još uvek zavisni, i hiljade pušača ostaju povremeni pušači celog života. Oni su isto tako zavisni kao i teški pušač. Postoje čak i teški pušači koji su šutnuli «naviku» ali povremeno zapale cigaretu, i tako ostaju zavisni. Kao što rekoh, nikotinska zavisnost nije glavni problem. Ona deluje samo kao katalizator da prikrije od našeg uma pravi problem: ispiranje mozga. Za utehu je teškim pušačima koji celog života puše, da saznaju da im je lako da prestanu kao i povremenim pušačima. Na čudan način, čak im je i lakše. Što dalje idete sa «navikom», više vas vuče na dno, i veća je dobit od prestanka. Za utehu bi moglo da bude i to da su neke glasine netačne (npr. «Potrebno je 7 godina da otrov napusti telo» ili «Svaka cigareta koju popušite uzima vam 5 minuta života») Nemojte misliti da su loši efekti pušenja prenaglašeni. Ako ništa drugo, tužno su potcenjeni, ali istina je da je pravilo o «5 minuta» očigledno procena i primenljivo jedino ako zakačite neku od smrtonosnih bolesti ili se trujete dok se ne ukočite. Ustvari, otrov nikad ne napusti potpuno vaš organizam. Ukoliko ima pušača u okolini, on je u atmosferi, i čak i nepušači ga imaju u malom procentu. Medjutim, naša tela su fantastične mašine sa neverovatnom sposobnošću oporavka, pod uslovom da niste inicirali neku neizlečivu bolest. Ako bi sad prestali, vaše telo bi se oporavilo u roku od nekoliko nedelja, gotovo kao da nikad niste ni bili pušač. Kao što sam već rekao, nikad nije kasno da se prestane. Pomogao sam mnogim pušačima da se izleče u pedesetim i šezdesetim godinama, a bilo je i nekoliko sedamdesetogodišnjaka i osamdesetogodišnjaka. Žena stara 91 godinu posetila je moju kliniku sa 66-ogodišnjim sinom. Kad sam je pitao zašto je odlučila da prestane da puši, odgovorila je : «Da bih njemu dala primer». Kontaktirala me nakon 6 meseci da mi kaže da se ponovo oseća kao devojka. Što vas dalje vuče na dno, veće je i olakšanje. Kad sam konačno prestao, odmah sam prešao sa sto dnevno na NULA i nisam imao tegoba. Ustvari, bilo je zaista prijatno, čak i tokom perioda povlačenja nikotina. Ali moramo ukloniti ispiranje mozga. ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER Kako ili zašto počinjemo da pušimo? Da bismo ovo razumeli potpuno, potrebno je da preispitamo moćne efekte podsvesti, ili kako ja to zovem «uspavanog partnera». Svi težimo mišljenju da smo inteligentna, dominatna ljudska bića koja odredjuju sopstveni životni put. Ustvari, 99% našeg delovanja je zamagljeno. Mi smo produkt društva koje nas odgaja-vrsta odeće koju nosimo, kuće u kojima živimo, naši osnovni životni obrasci, čak i one stvari u kojima težimo da se razdvajamo, npr. laburistička ili konzervativna stranka. Nije slučajnost da simpatizeri laburista dolaze iz radničke klase a da oni koji podržavaju konzervativnu stranku dolaze iz srednje i više klase. Podsvest ima izuzetno moćan uticaj u našem životu, i ponekad može da utiče na zabludu miliona stanovnika. Pre nego što je Kolumbo oplovio svet većina ljudi je znala da je Zemlja ravna. Danas znamo da je okrugla. Ako bih napisao tuce knjiga pokušavajući da vas ubedim da je 20
ravna, ne bih u tome uspeo, a ipak, koliko nas je bilo u svemiru i videlo da je okrugla? Čak i ako ste plovili ili leteli oko sveta, kako znate da niste išli u krug po ravnoj površini?(*Ja stvarno ne verujem da je okrugla. U svakom slučaju, ja sam na gornjoj polovini-prim. prev.) Oglašivači jako dobro znaju snagu uticaja poruke na podsvest, otuda su pušači pogodjeni svuda velikim posterima gde god da se voze, a reklame su u svakom magazinu. Mislite da je to bacanje para? Reklame vas ne ubedjuju da kupite cigarete? Grešite! Probajte da izvedete eksperiment. Sledeći put kad odete u kafanu ili restoran po hladnom danu a vaš drug vas pita šta ćete da pijete, umesto da kažete «brendi» (ili bilo šta drugo) ulepšajte izjavu: «Znaš u čemu bih stvarno uživao danas? U onom fantastičnom toplom peckanju brendija».Otkrićete da će vam se pridružiti i ljudi koji inače ne vole brendi. Od najranijeg detinjstva naša podsvest je bombardovana dnevno informacijama o tome da cigarete opuštaju, da daju sigurnost i hrabrost i da je najvrednija stvar na svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate film ili crtani u kome ljudi treba da budu pogubljeni, koja im je poslednja želja? Tako je, cigareta. Uticaj ovih filmova ne registruje se u našem svesnom umu, ali uspavani partner ima vremena da to upije. Poruka ustvari govori: «Najvrednija stvar na svetu, moja poslednja misao i akcija, biće pušenje cigarete». U svakom ratnom filmu ranjeniku se daje cigareta. Mislite da su se stvari od nedavno promenile? Ne, naša deca i dalje su bombardovana gomilom reklama. Reklamiranje cigareta navodno je zabranjeno na televiziji, a ipak gledaoci mogu u udarnim terminima da vide svetski poznate golf igrače ili strelce kako neprestano duvaju dim. Programe obično sponzoriše neki duvanski gigant, i ovo je najkobniji trend u današnjem reklamiranju: veza izmedju sportskih dogadjaja i džet seta. Gran- pri trkačka kola su modelirana i čak i nazvana po vrstama cigareta-ili je obrnut slučaj? Danas na televiziji se par posle seksa obavezno prikazuje kako deli cigaretu. Implikacije su očigledne. Moje divljenje ide oglašivačima male cigare, ne zbog njihovih motiva, već za genijalnost njihove kampanje, u kojoj se čovek suočava sa smrću ili propašću-njegov balon gori i on samo što nije pao, ili prikolica njegovog mopeda samo što nije uletela u reku, ili Kolumbo i njegov brod se spremaju da stignu do ivice sveta...Ni reč nije izgovorena. Svira tiha muzika. On pali cigaru; na njegovom licu je savršeno blaženstvo. Svesni um možda ni ne promećuje da pušač gleda reklamu, ali «uspavani partner» strpljivo vari očiglednu poruku. Istina, postoji i publicitet u suprotnom pravcu-zaplašivanje rakom, amputirane noge, kampanje protiv zadaha-ali one ne sprečavaju ljude da puše. Logično bi trebalo, ali činjenica je da nije tako. One čak ne sprečavaju mlade da počnu. Sve godine koje sam proveo kao pušač, iskreno sam verovao da nikad ne bih postao pušač da sam na vreme znao za povezanost pušenja i raka pluća. Istina je da to ništa ne menja. Klopka je ista danas kao i onda kad je u nju upao Ser Volter Rajli. Sve anti-pušačke kampanje samo obogaćuju opštu konfuziju. Čak i sami proizvodi, ti ljupki svetlucavi paketići koji vas mame da im probate sadržaj, sa strane imaju smrtonosno upozorenje. Koji pušač to ikad čita, a kamoli se suoči sa njegovim pravim značenjem? Verujem da vodeće duvanske kompanije čak koriste vladino zdravstveno upozorenje za prodaju svog proizvoda. Zdravstveno upozorenje je sada tako veliko da pušač ne 21
može da ga izbegne, ma kako se trudio. Strah koji se tad javlja kod pušača odmah budi asocijacije na sjajni zlatni paketić. Ironično, najmoćnija snaga u ispiranju mozga je sam pušač. Nije tačno da su pušači osobe slabe volje ili fizički slabe. Treba da budete fizički jaki kako biste mogli da se nosite sa otrovom. Ovo je jedan od razlog zbog koga pušači odbijaju da prihvate statistiku koja dokazuje da pušenje sakati vaše zdravlje. Svi znaju za nekog svog ujka Peru koji je pušio 40 na dan, nikad nije bio bolestan, i doživeo osamdesetu. Odbijaju da razmotre stotine drugih pušača koji su otišli u najboljim godinama ili činjenicu da bi ujka Pera još bio medju živima da nije pušio. Ako uradite malo istraživanje medju prijateljima i kolegama, otkrićete da većinu pušača čine ljudi jake volje. Oni su obično samozaposleni, poslovni izvršioci, ili u nekoj specijalizovanoj porfesiji, ako što su lekari, policajci, učitelji, sestre, sekretari, domaćice sa decom, itd.-drugim rečima, svi koji vode stresnu egzistenciju. Glavna iluzija pušača je da pušenje oslobadja od stresa i asocira se sa dominantnim tipovima, onima koji preuzimaju odgovornost i stres, a naravno to je tip kojem se divimo i koji želimo da kopiramo. Druga grupa ljudi koji se upecaju su oni koji rade na dosadnim poslovima, jer drugi glavni razlog za pušenje je dosada. Medjutim, ideja da pušenje oslobadja od dosade je takodje iluzija. Gotovo je neverovatno dokle doseže ispiranje mozga. Kao društvo, sledimo se pri pominjanju duvanja lepka, heroinskoj zavisnosti, itd. Uistinu, broj smrtnih lučajeva od duvanja lepka ne dostiže 10 godišnje, a od heroina ih ima manje od 100 godišnje u ovoj zemlji. Postoji druga droga, nikotin, na koju se upeca preko 60% nas u nekom periodu života a većina provede ostatak života plaćajući je basnoslovno. Većina uštedjevine ide na cigarete a stotine hiljada ljudi svake godine uništi sebi život jer se upecalo. To je ubica broj jedan u društvu, računajući i saobraćajne nesreće, požare itd. Zašto duvanje lepka i heroinsku zavisnost smatramo takvim zlom, dok drogu na koju potrošimo veći deo svog novca i koja nas zaista ubija smo do pre neku godinu smatrali prihvatljivom društvenom navikom? Proteklih godina tek je počela da se razmatra kao pomalo nedruštvena navika koja može da ošteti naše zdravlje, ali je legalna i dostupna u svetlucavim paketićima u svakom kiosku, kafani, klubu, garži i restoranu. Najveći interes u tome ima naša vlada. Ona dobije 8.000.000.000 funti godišnje od pušača, a duvanske kompanije potroše preko 100 000 000 funti godišnje samo na reklamu. Morate početi da gradite otpornost na ispiranje mozga, kao kad kupujete polovna kola od profesionalnog prodavca. Klimaćete ljubazno glavom ali nećete poverovati ni reč onoga što vam kaže.
Sagledajte ispod površine sjajnih paketića prljavštinu i otrov. Ne dajte se zavarati kristalnim pepeljarama ili zlatnim upaljačima ili milionima ljudi koji su prevareni. Počnite da se pitate: Zašto ovo radim? Da li mi ovo zaista treba? 22
NE, NARAVNO DA VAM NE TREBA. Ispiranje mozga je aspekt koji mi je najteže da objasnim. Zašto inače racionalna, inteligentna ljudska bića postanu potpuni imbecili kad je njihova sopstvena zavisnost u pitanju? Boli me da priznam da sam bio najveći idiot od svih kojima sam pomagao da se odviknu. Ne samo da sam pušio 100 na dan, već je moj otac bio težak pušač. On je bio jak čovek, uništen u najboljim godinama zbog pušenja. Sećam se da sam ga posmatrao dok sam bio dečak; kašljao bi i pljuvao celo jutro. Video sam da nije uživao i bilo mi je očigledno da ga je zaposednut nekim zlom. Sećam se da sam govorio svojoj majci: «Ne daj mi da ikad budem pušač». Sa 15 godina bio sam fitnes fanatik. Sport je bio moj život i bio sam pun hrabrosti i pouzdanja. Da mi je bilo ko u tim danima rekao da ću pušiti 100 cigareta dnevno, kladio bih se u svoju doživotnu zaradu da se to neće desiti. Sa 40 gotina bio zam fizički i mentalno nikotinski narkoman. Stigao sam do faze kad nisam više većinu svakodnevnih fizičkih ni mentalnih okolnosti mogao da obavim, a da ne zapalim. Kod većine pušača stresna situacija je glavni okidač, kao što je odgovaranje na telefonski poziv ili druženje. Ja nisam mogao da promenim ni TV program ili sijalicu a da ne zapalim. Znao sam da me ubija. Nisam mogao više da se zavaravam.Ali zašto nisam mogao tad da vidim šta mi je to radilo na mentalnom planu, sad mi nije jasno. Istina mi je bila pred nosom. Čudna stvar je da većina pušača u nekom periodu pati od iluzije da uživa u cigareti. Ja nikad nisam imao ovu zabludu. Pušio sam jer sam mislio da mi pomaže da se skoncentrišem i opustim. Sad sam nepušač, i gotovo da ne mogu da verujem da su se ti dani odista i odigrali. To je kao budjenje iz košmara, i to govori o veličini problema. Nikotin je droga, i vaša čula su drogirana-čulo ukusa i mirisa. Najgori aspekt nije šteta po vaše zdravlje ili vaš džep, već zabluda uma. Tražite bilo koji zadovoljavajući razlog da nastavite da pušite. Sećam se da sam u jednoj fazi se prebacio na lulu, posle neuspešnog pokušaja da šutnem cigarete, u uverenju da je lula manje škodljiva i da ću smanjiti unos nikotina. Neke vrste duvana za lule su apsolutno odvratne. Aroma može biti prijatna, ali za početak, odvratna za pušenje. Sećam se da mi je oko 3 meseca jezik bio bolan kao čir. Lepljiva braon masa skuplja se na dnu lule. Povremeno nesmotreno okrenete lulu i pre nego što vidite šta ste uradili, usta su vam puna prljave materije.Ovo obično rezultira povraćanjem istog momenta, bez obzira u kakvom ste društvu.
Trebalo mi je 3 meseca da naučim da izadjem na kraj s lulom, ali ono što ne razumem je zašto tokom ta 3 meseca nisam seo da razmislim zašto se podvrgavam ovoj torturi. Naravno, kad s jednom nauče na lulu, niko ne izgleda zadovoljniji od ovih pušača. Većina je ubedjena da puši jer uživa u luli. Ali zašto su morali da se toliko trude da je zavole kad su bili savršeno srećni bez nje? Odgovor je da kad ste jednom postali nikotinski zavisnik, ispiranje mozga je povećano. Vaš podsvesni um zna da malog monstruma treba nahraniti, i svaka druga ideja je 23
blokirana. Kao što sam već istakao, strah nas nagoni da nastavimo da pušimo, strah od onog nejasnog osećanja koje imate kad prestanete da snabdevate organizam nikotinom. To što ga niste svesni,ne znači da ono nije tu. Ne morate da ga razumete ništa više nego što je mački potrebno da razume gde su tople cevi. Ona samo zna da dobije osećaj toplote kad sedi na nekim mestima. Ispiranje mozga je glavna teškoća u ostavljanju pušenja. Ispiranje mozga našim odgajanjem u društvu, pojačano ispiranjem mozga naše sopstvene zavisnosti, i najmoćnije od svih, ispiranje mozga od strane naših prijatelja, rodjaka i kolega. Da li ste primetili da smo do sad često govorili o «odustajanju od pušenja». Ovaj izraz sam koristio na početku prethodnog odeljka. Ovo je klasičan primer ispiranja mozga. Sam izraz implicira istinsku žrtvu. Prelepa istina je da ni od čega ne odustajete. Naprotiv, oslobodićete se od strašne bolesti i postići izuzetne pozitivne dobiti. Sad ćemo početi sa uklanjanjem posledica ispiranja mozga. Od sad više nećemo govoriti o odustajanju, već o prestajanju, ili o onom što je zapravo, o: BEKSTVU! Jedina stvar koja nas ubedi da počnemo da pušimo je činjenica da drugi ljudi to rade. Osećamo da nešto propuštamo. Vredno radimo na tome da se ulovimo, a ipak niko ne otkrije šta mu je to ranije nedostajalo. Ali svaki put kad vidimo drugog pušača on nas razuveri da mora biti nečeg u tome, inače on to ne bi radio. Čak iako je šutnuo naviku, bivši pušač oseća da se nečeg odriče kad pušač zapali na žurci ili prilikom nekog drugog društvenog dogadjaja. On se oseća sigurno. Mogao bi samo jednu da zapali. I pre nego što je i svestan svega, opet se upecao. Ovo ispiranje mozga je vrlo moćno i potrebno je da budete svesni njegovih efekata. Mnogi stariji pušači će se setiti detektivske serije Pol Templ koja je bila vrlo popularna na radiu posle rata. Jedna od epizoda se bavila zavisnošću od marihuane, popularno poznate kao «trava». Zli ljudi su pušačima koji nisu bili ni svesni šta se dešava, prodavali cigarete koje su sadržavale travu. Nije bilo štetnih posledica. Ljudi su samo postali zavisni i morali su da nastave sa kupovinom cigareta. (Tokom mojih konsultacija bukvalno stotine pušača su izvestile da su probali travu. Niko nije kazao da se upecao na nju. ) Imao sam oko 7 godina kad sam slušao program. To je bilo moje prvo saznanje o narkomaniji. Sam koncept zavisnosti, biti primoran da nastavljaš da uzimaš drogu, ispunjavao me užasom, i čak do danas, uprkos činjenici da sam prilično uveren da se ne može postati zavisan od trave, ne bih se usudio da uzmem dim marihuane. Kakva ironija da sam završio kao narkoman navučen na drogu br. 1 u svetu. Da me samo Pol Templ upozorio na cigarete. Kakva ironija takodje leži u činjenici da preko 40 godina kasnije čovečanstvo troši hiljade funti na istraživanja o raku dok milioni se troše da ubede zdrave tinejdžere da postanu upecani na taj otrovni korov –duvan, pri čemu naša vlada u svemu nalazi najveći interes. Na putu smo da uklonimo ispiranje mozga. Nije nepušač taj koji je uskraćen, već jadni pušač koji provodi život gubeći: ZDRAVLJE ENERGIJU BOGATSTVO SPOKOJ SIGURNOST 24
HRABROST SAMOPOŠTOVANJE SREĆU SLOBODU A šta dobija od ovih značajnih žrtava? APSOLUTNO NIŠTA-osim iluzije pokušaja da se vrati u stanje mira, spokoja i sigurnosti koje nepušač uživa sve vreme. UBLAŽAVANJE TEGOBA Kao što sam ranije objasnio, pušači misle da puše zbog užitka, relaksacije ili neke vrste podrške. Ustvari, to je iluzija. Pravi razlog je ublažavanje tegoba zbog povlačenja nikotina. U ranim danima koristimo cigarete kao društveni oslonac. Možemo da ih uzmemo ili ostavimo. Medjutim, suptilan lanac je počeo. Naš podsvesni um naučio je da cigareta uzeta u odredjeno vreme prija. Što se više navlačimo na drogu, veća je potreba da se oslobodimo tegoba zbog povlačenja nikotina i cigareta vas vuče dublje na dno, dok smo sve više zavarani da je u stvari suprotno. Svakog dana ne osećate se ništa drugačije nego prethodnog dana. Većina pušača čak ni ne uvidja da je upecana dok ne pokuša da prestane, a čak i tad većina neće priznati istinu. Nekolicina jakih samo drži glavu u pesku celoga života, pokušavajući da uveri sebe i druge da uživaju u tome. Ovakav razgovor sam vodio sa stotinama tinejdžera: Ja: Shvataš da je nikotin droga i da je jedini razlog zbog kojeg i dalje pušiš taj što ne možeš da prestaneš. On: Gluposti! Ja uživam u tome. Da ne uživam, prestao bih. Ja: Samo prestani jednu sedmicu da mi dokažeš da možeš ako želiš. On: Nema potrebe. Ja uživam u tome. Kad bih želeo da prestanem, prestao bih. Ja: Samo prestani 7 dana da dokažeš sebi da se nisi navukao. On: Čemu to? Ja uživam u tome. Kao što sam već istakao, pušači nastoje da umanje tegobe od povlačenja nikotina u trenucima stresa, dosade, koncentracije, relaksacije ili kombinacije ovoga. Ova tačka je više objašnjena u sledećih nekoliko poglavlja.
STRES Ne mislim pod ovim pojmom samo na velike tragedije, već i na manje stresove, druženje, telefonski poziv, strepnje domaćice u vezi bučne dece itd. Da uzmemo telefonski razgovor za primer. Za većinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo za poslovne ljude. Većina poziva nije od zadovoljnih mušterija ili od vašeg šefa koji vam čestita. Obično postoji neka gužva-nešto ide naopako ili neko nešto zahteva. U ovo vreme pušač pali cigaretu, ukoliko to već nije učinio. On ne zna zašto to radi, ali zna da iz nekog razloga to izgleda pomaže. 25
Šta se zaista desilo? Iako toga nije bio svestan, već je patio od smanjenja nivoa nikotina, odnosno tegoba povlačenja. Delimično smanjujući ove tegobe , totalni stres je redukovan, i pušač dobija podršku. U ovom trenutku ta podrška nije iluzija. Pušač će se osećati bolje nego pre paljenja cigarete. Medjutim, čak i kad puši, pušač je napetiji nego da je nepušač jer što više se navikavate na drogu, ona vas više obara a manje oporavlja kad pušite. Obećao sam da neće biti šok-terapije. U primeru koji ću sad dati, ne pokušavam da vas šokiram, već samo ističem da cigarete ne opuštaju nerve, već da ih uništavaju. Probajte da zamislite da ste došli do faze kad vam lekar kaže da će morati da vam odseče noge ukoliko ne prestanete da pušite. Samo za trenutak zastanite i pokušajte da zamislite svoj život bez nogu. Pokušajte da zamislite stanje uma čovek koji tako upozoren nastavlja da puši, a zatim gubi obe noge. Ovakve priče sam slušao i otpisivao ih kao blesave. Ustvari, čak sam priželjkivao da mi lekar kaže ovako nešto; tada bih prestao. A ipak sam svakog dana očekivao da dobijem izliv krvi u mozak i izgubim ne samo noge, već i život. Nisam mislio da sam blesav, već da sam samo težak pušač. Ove priče nisu blesave. To je ono što vam ova gadna droga čini. Kako idete kroz život sistematski vam uzima nerve i hrabrost. Što vam više uzima hrabrosti, to ste više u iluziji da vam cigarete čine suprotno. Svi smo čuli za paniku koja obuhvati pušače kad kasno noću u strahu jure tražeći cigarete. Nepušači ne pate od toga. Cigarete uzrokuju ovo osećanje. Istovremeno, kako idete kroz život cigareta ne samo da uništava vaše nerve, već kao moćan otrov, i vaše fizičko zdravlje. U vreme kad pušač dostigne fazu u kojoj ga cigareta ubija, on veruje da mu ona daje hrabrost i da ne može da se suoči sa životom bez nje. Raščistite u svojoj glavi da cigareta ne opušta vaše nerve; ona ih lagano ali sigurno uništava. Jedna od velikih dobiti oslobadjanja od ove navike je povratak sopstvenoj sigurnosti i samopouzdanju. DOSADA Ukoliko u ovom trenutku pušite, verovatno ste na to već zaboravili dok vas nisam podsetio. Još jedna laž u vezi pušenja je da cigarete ublažavaju dosadu. Dosada je stanje uma. Kad pušite cigaretu, vaš um ne govori»Pušim cigaretu, pušim cigaretu,» Jedini put kad se to desi je kad ste lišeni duže vreme, ili pokušavate da smanjite, ili tokom prvih nekoliko cigareta posle neuspešnog pokušaja prestanka. Istina je sledeća: kada ste zavisni od nikotina a ne pušite, nešto vam nedostaje. Ako ima nešto što vam okupira mozak, a da nije stresno, možete provesti dug period neuznemireni zbog odustva droge. Međutim, kad vam je dosadno, nema ničeg da vam skrene pažnju sa droge, te morate da nahranite mostruma. Kad udovoljavate sebi (odnosno ne pokušavate da prestanete ili smanjite pušenje), čak i samo paljenje cigarete postaje nesvesan proces. Čak i pušači lule i oni koji uvijaju cigaru mogu ritual da izvedu automatski. Ako ijedan pušač pokuša da se seti cigareta koje je popušio u toku dana, može da se seti samo malog broja njih, npr. prve jutarnje ili one posle obroka. 26
Istina je da cigarete indirektno uvećavaju dosadu jer čine da se osećamo letargično, i umesto da preduzmu neku energičnu aktivnost pušači se vuku okolo, dosađujući se i ublažavajući tegobe usled pada nivoa nikotina. Ovo je razlog zbog kojeg je tako važno suprotstaviti se propagandi. Kako je činjenica da pušači imaju običaj da puše kad im je dosadno, i kako nam je od malih nogu govoreno da pušenje ublažava dosadu, ni na pamet nam ne pada da posumnjamo u tu činjenicu. Takodje nam je mozak ispiran podatkom da žvakanje žvakaće gume pomaže da se opustimo. Činjenica je da ljudi pod stresom škrguću zubima. Sve što žvakaća guma čini je to da vam daje logičan razlog da škrgućete zubima. Sledeći put posmatrajte nekog dok žvaće žvakaću gumu, posmatrajte brižljivo i pitajte se da li vam izgleda opušteno ili napeto. Posmatrajte pušače koji puše jer im je dosadno. I dalje izgleda da se dosadjuju. Cigareta ne ublažava dosadu. Kao nekadašnji pušač koji je palio lančano, jednu za drugom, uveravam vas da ne postoji dosadnija aktivnost u životu nego paljenje jedne smrdljive cigarete za drugom, dan za danom, godinu za godinom. KONCENTRACIJA Cigareta ne pomaže koncentraciji. To je samo još jedna iluzija. Kad pokušavate da se skoncentrišete, automatski pokušavate da izbegnete da vas bilo šta ometa, kao npr. prevelika hladnoća ili toplota. Pušač već pati: onaj mali mosntrum traži svoj fiks. Stoga, kad želi da se skoncentriše, ne mora ni da misli o tome. On automatski pali.Delimično zadovoljavajući glad za nikotinom prianja na posao, i već zaboravlja i da puši. Cigarete ne pomažu koncentraciji. One pomažu da se ona uništi, jer nakon kraćeg vremena, čak i dok još uvek puši, javlja se potreba za ublažavanjem tegoba zbog pada nivoa nikotina. Pušač povećava dozu koju uzima, i time uvećava problem.
Koncentracija je pogodjena i iz drugog razloga. Progresivno zagušenje arterija i vena otrovom izgladnjuje mozak nedostatkom kiseonika. U stvari, vaša koncentracija i inspiracija biće uveliko unapredjeni kad počne obrnuti proces. Ovaj aspekt me sprečavao da uspem dok sam koristio metodu snage volje da prestanem. Mogao sam da istrpim nervozu i loše raspoloženje, ali kad mi je zaista trebalo da se usredsredim na nešto, morao sam da zapalim cigaretu. Odlično se sećam panike koja me obuzela kad sam ustanovio da ne mogu da pušim tokom ispita iz računovodstva. Već sam bio lančani pušač ubeđen da ne mogu da se skoncentrišem 3 sata bez cigarete. Ali ispite sam položio, i ne mogu čak ni da se setim da sam razmišljao o pušenju u tokom ispita. Gubitak koncentracije od kojih pušači pate kad pokušavaju da prestanu da puše, nije ustvari usled fizičkog povlačenja nikotina. Kad ste pušač, imate mentalne blokade. Kad ih imate, šta radite? Ako već ne pušite, u tom trenutku palite cigaretu. To ne uklanja 27
mentalnu blokadu, i šta je sledeće što radite? Radite ono što morate: prionete i udubite se više, kao što bi i nepušač. Kad imate mentalne blokade, nikad ne krivite cigaretu. Pušači nikad ne krive cigaretu za kašalj; to je samo privremeni nazeb. Od trenutka kad prestanete da pušite, za sve što loše krene u životu, kriva je činjenica da ste prestali da pušite. Sad kad imate mentalnu blokadu, umesto da samo se više udubite, vi kažete: «Kad bih samo mogao da zapalim, rešio bih problem». Tad počinjete da preispitujete svoju odluku da ostavite pušenje. Ako verujete da je pušenje od suštinske pomoći koncentraciji, onda će vam briga oko toga garantovano ometati udubljivanje u rad. Sumnja, a ne fizički simptomi, uzrokuje problem. Pamtite uvek: pušači pate od tegoba zbog povlačenja nikotina, ne nepušači. Kad sam ugasio poslednju cigaretu preko noći sam prešao od 100 cigareta dnevno na 0, bez ikakvog gubitka koncentracije. OPUŠTANJE Većina pušača veruje da im cigareta pomaže da se opuste. Istina je da je nikotin hemijski stimulant. Ako izmerite puls a onda popušite dve cigarete za redom, biće uočljivo ubrzanje pulsa. Jedna od omiljenih cigareta većine pušača je ona posle jela. Obrok je vreme kad prestajemo da radimo; sedamo i opuštamo se, oslobadjamo se gladi i žeđi i zadovoljni smo. Međutim, jadni pušač ne može da se relaksira, jer mora da zadovolji drugu glad. Istina je da nikotinski zavisnik ne može nikad biti potpuno opušten, i vremenom sitauacija postaje sve gora. Najnapetiji ljudi na planeti nisu nepušači, već 55-ogodišnji poslovni izvršioci koji puše jednu za drugom, stalno kašlju i pljuckaju, imaju visok krvni pritisak i stalno su nervozni. U ovoj tački cigareta ne uspeva ni delimično da umanji simptome koje je sama stvorila. Mogu da se setim perioda kad sam bio mladi računovođa i odgajao porodicu. Neko od moje dece bi uradilo nešto loše, a ja bih se iznervirao potpuno nesrazmerno učinjenom delu. Stvarno sam verovao da u meni postoji neki zao demon. Sad znam da je postojao, ali da to nije bila neka nedoslednost u mom karakteru, već mali nikotisnki monstrum koji je stvarao problem. Tokom tog perioda mislio sam da imam sve probleme ovog sveta, ali kad se sad osvrnem pitam se gde je bio sav taj stres. Nad svim ostalim stvarima u životu imao sam kontrolu. Jedina stvar koja je mene kontrolisala bila je cigareta. Tužno je da čak ni danas ne mogu da uverim svoju decu da me pušenje činilo razdražljivim. Svaki put kad čuju da pušač pokušava da opravda svoju zavisnost, poruka je: «O, one me smiruju. Pomažu mi da se opustim». Pre neku godinu odgovorni za usvajanje dece pretili su da će sprečiti pušače da usvajaju decu. Čovek je zvao, razjaren. Rekao je: «Vi grešite. Ja se sećam vremena kad sam bio mali, kad bih imao nešto sporno sa majkom da raspravim, čekao bih da zapali cigaretu jer je tada bila opuštenija». Zašto nije mogao da razgovara sa majkom kad nije pušila? Zašto su pušači tako napeti kad ne puše, čak i nakon obroka u restoranu? Zašto su nepušači tada potpuno smireni? Zašto pušači nisu u stanju da se relaksiraju bez cigarete? Sledeći put kad ste u supermarketu i vidite mladu domaćicu kako viče na 28
dete, pratite njen odlazak. Videćete da je prva stvar koju će uraditi da zapali cigaretu. Setite se kad ste na TV-u gledali recimo, Stiva Dejvisa i Uragan Higinsa. Primećujete razliku? Koji od njih dvojice je opušteniji? Počnite da gledate pušače, posebno onda kad im nije dozvoljeno da puše. Primetićete da drže šake blizu usta, ili da lome prste, ili da lupkaju nogom, ili uvrću kosu, ili stiskaju vilicu. Pušači nisu smireni. Oni su zaboravili kako izgleda biti potpuno opušten. Ovo je jedno od radosti koju ćete doživeti kad se oslobodite cigara. Ceo posao oko pušenja liči na proces upadanja muve u biljku mesožderku. Za početak, muva jede nektar. U jednom trenutku, biljka počinje da jede muvu. Zar nije vreme da izadjete iz biljke? CIGARETA U KOMBINACIJI Ne, cigareta u kombinaciji nije ono kad pušite dve ili više istovremeno. Kad se to desi, počinjete da se pitate zašto ste i onu prvu zapalili. Ja sam jednom ispekao šaku pokušavajući da stavim cigaretu u usta, dok je jedna već bila tamo. U stvari, to i nije tako glupo kao što vam izgleda. Kao što sam već rekao, dolazite do tačke kad cigareta ne može da ublaži tegobe pada nivoa nikotina, i čak i dok pušite još uvek vam nešto nedostaje. To je užasna frustracija lančanog pušača. Kad vam treba olakšanje, vi ste već zapalili, i zato se teški pušači često okreću alkoholu ili drugim drogama. Ali , sad skrećem sa teme. Cigareta u kombinaciji je ona koju pušimo u odredjenim prilikama iz dva ili više uobičajenih razloga zbog kojih inače pušimo, kao npr. društveni dogadjaji, venčanja, zabave, obroci u restoranima. Ovo su primeri situacija koje su i stresne i opuštajuće. Ovo prvo može izgledati kao kontradikcija, ali nije tako. Svaka forma druženja može biti stresna, čak i sa našim prijateljima, a istovremeno želite da uživate i da se potpuno opustite. Postoje situacije kad su sva 4 razloga prisutna odjednom na istom mestu. Vožnja može biti jedna od njih. Ako napuštate napetu situaciju,kao što je poseta lekaru ili zubaru, sad možete da se opustite. Istovremeno, vožnja uključuje element stresa. Vaš život je ulog. Morate i da se usredsredite. Možda niste svesni poslednja dva faktora, ali činjenica da su oni podsvesni ne znači da nisu prisutni. Ako ste zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi, ili vozite dugim autoputem, možete osetiti i dosadu Drugi klasični primer je kartanje. Ako je igra kao bridž i poker, morate da se udubite. Ako gubite više nego što možete da priuštite, onda je stresna. Ako dugo niste dobili dobre karte, onda se dosađujete. I, dok se sve ovo događa, vi dokoličite; trebalo bi da se opuštate. Tokom kartanja, bez obzira kako blagi simptomi povlačenja nikotina bili, svi pušači će lančano pušiti, čak i oni koji inače povremeno pale.Pepeljare će se brzo puniti. Iznad glava će biti konstantno prisutan oblak dima. Ako biste kucnuli po ramenu bilo kog pušača i pitali ga da li uživa u tome, rekao bi «Mora da se šališ». Često posle ovakvih noći, kad se probudimo ujutru sa grlom koje je kao nužnička jama, odlučimo da prestanemo da pušimo.
29
Ove cigarete u kombinaciji su često posebne, za njih mislimo da će nam najviše nedostajati kad razmatramo prestanak pušenja. Mislimo da život nikad više neće biti tako prijatan. U stvari, isti princip je na delu: ove cigarete samo omogućavaju ublažavanje tegoba zbog povlačenja nikotina, i u odredjeno vreme nam je ublažavanje potrebnije nego u neko drugo. Da razjasnimo nešto. Nije cigareta posebna, već prilika. Jednom kad uklonimo potrebu za cigaretom, takve prilike će biti prijatnije, a stresne situacije manje stresne. Ovo će biti detaljnije obrađeno u sledećem poglavlju. ŠTA OSTAVLJAM? APSOLUTNO NIŠTA! Ono što nam stoji na putu je strah. Strah da ćemo buti uskraćeni za naše zadovoljstvo ili oslonac. Strah da odredjene prijatne situacije više nikad neće biti iste. Strah da nećemo moći da se suočimo sa stresnim situacijama. Drugim rečima, efekat ispiranja mozga je da nas obmane u uverenju kako je slabost u nama ili kako cigareta ima nešto što nam treba a samo njoj je svojstveno , i kako će ostati praznina kad prestanemo da pušimo. Raščistite jednom: CIGARETE NE POPUNJAVAJU PRAZNINU. ONE JE STVARAJU! Ova naša tela su najprefinjeniji objekti na planeti. Bilo da verujete u tvorca, u proces prirodne selekcije ili kombinaciju ovo dvoje, koje god biće ili sistem da je stvorio ova tela, hiljadu puta je delotvorniji od čoveka. Čovek ne može da stvori najmanju živu ćeliju, ni samo čudo vida, reprodukcije, krvnog sistema ili mozga. Da je tvorac ili sistem imao nameru da pušimo, bili bismo opremljeni nekim filterom koji bi otrove držao van tela ili nekom vrstom dimnjaka. Naša tela su, u suštini opremljena alarmnim sistemom u vidu kašljanja, vrtoglavice, mučnine, itd., što mi na našu štetu ignorišemo. Prelepa istina je-ništa ne ostavljate. Jednom kad isterate to malo čudovište iz vašeg tela i efekte ispiranja mozga iz svog uma, niti ćete želeti cigarete, niti će vam biti potrebne. Cigarete ne poboljšavaju jelo. One ga kvare. One uništavaju vaše čulo mirisa i ukusa. Posmatrajte pušače u restoranima dok puše izmedju jela. Ne uživaju oni u obroku; oni ne mogu da dočekaju da se obrok završi, kao da ih ometa u pušenju. Mnogi to rade iako znaju da smeta nepušačima. Nisu pušači neuviđavni ljudi; oni su samo nesrećni bez cigarete. Rastrgani su između đavola i dubokog plavog mora. Imaju izbor: ili da apstiniraju i budu nesrećni jer ne mogu da puše, ili da puše i budu nesrećni jer smetaju drugim ljudima, osećajući krivicu i prezirući sebe zbog toga. Gledajte pušače na nekom zvaničnom dogadjaju kad moraju da čekaju govor. Mnogi glume da im je bešika oslabila pa se iskradaju lukavo da bi udahnuli koji dim. Tad vidite pušenje u pravom svetlu, kao zavisnost.Pušači ne puše zbog uživanja.Oni puše jer su bez toga nesrećni.
30
Pošto mnogi od nas počnu da puše prilikom društvenih događanja kad smo mladi i stidljivi, dođemo do uverenja da ne možemo da uživamo u druženju bez cigarete. Ovo je besmislica. Duvan vam oduzima pouzdanje. Najveći dokaz straha koji cigarete usade je efekat koji imaju na žene. Praktično sve žene veoma vode računa o svom izgledu. Ne bi ni sanjale da se pojave na nekom društvenom događaju a da ne mirišu dobro. Ipak, saznanje da im dah smrdi na ustajalu pepeljaru uopšte ih ne sprečava da puše . Znam da ih zabrinjava veoma-mnoge mrze smrad sopstvene kose i odeće, ali ih to opet ne odvraća.Toliko je strah koji cigarete usađuju u pušača. Cigarete ne pomažu društvena okupljanja; one ih uništavaju. Vi morate da držite piće u jednoj ruci a cigaretu u drugoj, pokušavajući da se oslobodite pepela i gomile opušaka, pokušavajući da ne duvate dim u lice sagovornika,pitajući se da li može da omiriše vaš dah ili da vidi žute mrlje na vašim zubima. Ne samo da ništa ne ostavljate, već imate fantastične dobiti. Kad pušač razmišlja o prestanku pušenja uglavnom se usredsredjuje na novac, zdravlje i socijalnu osudu. Ovo su očigledno važne stvari, ali ja lično verujem da su najveće dobiti psihološke, i zbog raznih razloga uključuju: 1. Povratak hrabrosti i sigurnosti 2. Oslobađanje od robovanja 3. Život bez užasnih tamnih senki u pozadini uma i bez saznanja da te polovina populacije prezire, i što je najgore od svega, prezir samog sebe. Ne samo da je život nepušača bolji, već je i beskrajno prijatniji. Ne mislim samo na to da li ćete biti zdraviji i bogatiji. Mislim na to da ćete biti srećniji i da ćete više uživati u životu. Predivne dobiti koje imate kao nepušač detaljnije su opisane u sledećim poglavljima. Nekim pušačima je teško da shvate koncept praznine i sledeća analogija vam može pomoći. Zamislite da na licu imate labijalni herpes. Kažem vam: «Imam odličnu mast za to, probaj je». Vi utrljate mast i herpes momentalno nestaje. Nedelju dana kasnije herpes se vraća. «Imaš li još one masti», pitate. «Imam», kažem, «zadrži tubu. Možda ti ponovo zatreba.». Ponovo mažete mast, i ponovo, herpes istog momenta nestaje. Svaki put kad se povrati, postaje bolniji i veći nego ranije, a intervali povratka su kraći i kraći. Najzad herpes pokriva celo lice i užasno boli. Sad se vraća na svakih pola sata. Znate da će mast privremeno da ga ukloni, ali ste zabrinuti. Da li će na kraju da se herpes proširi po celom telu? Da li će intervali potpuno nestati? Odlazite kod lekara. On ne moža da vas izleči. Probate druge stvari, ali ništa ne pomaže izuzev one masti. Sad ste potpuno zavisni od nje. Nigde ne idete a da se prethodno ne uverite da je tuba masti uz vas. Ako idete u inostranstvo, proveravate da ste spakovali više tuba za put. Sad, uz sve brige o zdravlju koje imate, ja vam naplaćujem 100 funti jednu tubu. Nemate izbora nego da platite. Jednog dana pročitate u medicinskoj kolumni da se to ne dešava samo vama.; mnogo ljudi pati od istog problema. U stvari, farmaceuti su otkrili da mast ne leči herpes. Sve što mast čini je da povuče herpes sa površine kože. Sama mast podstiče njegov rast. 31
Da biste se oslobodili herpesa, morate prestati da koristite mast, a herpes će vremenom sam nestati. Da li biste nastavili sa korišćenjem ove masti? Da li bi vam bila potrebna snaga volje kako bi prestali da je koristite? Ako niste poverovali članku, možda bi vam trebalo nekoliko dana prihvatanja, ali jednom kad shvatite da se koža oporavlja, potreba ili želja da koristite mast bi nestala. Da li biste bili nesrećni? Naravno da ne. Imali ste užasan problem, koji vam je izgledao nerešiv. Sad ste našli rešenje. Čak i da je potrebno godinu dana da se herpes potpuno povuče, svakog dana, kako se situacija poboljšava, mislili biste: «Zar nije divno? Neću umreti» Ovo je magija koja mi se dogodila kad sam ugasio poslednju cigaretu. Još nešto da razjasnim u vezi analogije sa herpesom i lekom. Herpes nije rak pluća, ni arterioskleroza, ili emfizema, niti angina, nije ni hronična astma, ni bronhitis, ni srčana bolest.Svi su oni dodatak herpesu. Nisu ni hiljade funti koje spalimo, ili život sa zadahom i žutim zubima, letargija, otežano disanje i kašljanje, godine koje smo proveli gušeći sebe i želeći da nismo, trenuci kad smo bili kažnjeni jer nam nije bilo dozvoljeno da pušimo. Nije to ni vreme koje smo proveli noseći se sa prezirom drugih, ili još gore, prezirući sami sebe. Sve je to dodatak herpesu. Herpes je ono što čini da zatvorimo svoj um na sve ove stvari. To je ono panično osećanje «Želim cigaretu».Nepušači ne pate od ovog osećanja. Najgora stvar od koje patimo je strah, a najveća dobit koju ćete imati je oslobađanje od straha. Kao da je velika magla odjednom isparila iz mog uma. Mogao sam da vidim jasno da panična potreba za cigaretom nije bila neka vrsta slabosti u meni, ili neki magični kvalitet cigarete. Ona je bila uzrokovana prvom cigaretom; i svaka sledeća, ne da nije ublažavala ovu potrebu, već je uzrokovala. Istovremeno sam mogao da vidim da su svi «srećni» pušači prolazili kroz isti košmar kao i ja. Ne tako strašan kao moj, ali svi su koristili lažne argumente u pokušaju da opravdaju sopstvenu glupost. TAKO JE DOBRO BITI SLOBODAN! SAMO-NAMETNUTO ROPSTVO Najčešći razlozi zbog kojih pušači pokušavaju da prestanu su zdravlje, novac i osuda okoline.Deo ispiranja mozga ove gadne droge je čisto ropstvo. Ljudi su se borili u prošlom veku za ukidanje ropstva, a ipak pušač provede svoj život pateći u robovanju koje je sebi nametnuo.On izgleda da je slep za činjenicu da, kad mu je dozvoljeno da puši, priželjkuje da je nepušač. Što se većine popušenih cigareta u životu tiče, ne samo da u njima ne uživamo, već nismo ih ni svesni kad ih pušimo.Jedino posle apstinencije patimo od iluzije da nam cigareta prija (npr. prva ujutru, jedna posle jela itd.)
32
Cigareta postaje dragocena onda kad apstiniramo ili pokušavamo da smanjimo, ili kad nas društvo primora (npr. pri poseti crkvama, bolnicama, pozorištima, itd.) Potvrđeni pušač mora da ima na umu da će ovaj trend biti sve gori. Danas je to autobus. Sutra će biti sva javna mesta. Prošli su dani kad je pušač mogao da ode kod prijatelja ili u kuću stranca i da pita»Smeta li ako zapalim?» Danas će jadni pušač pri ulasku u kuću prijatelja očajnički tražiti pepeljaru i nadati se da će u njoj ugledati opuške.Ako nema pepeljare, uglavnom će probati da izdrži, a ako ne može, moliće dozvolu da puši. Odgovor koji će najverovatnije dobiti je: «Zapali ako baš moraš»., ili «Više bismo voleli da ne pališ. Miris se dugo zadržava». Siroti pušač, koji se već oseća jadno, može samo da poželi da ga zemlja proguta. Sećam se da je tokom mojih pušačkih dana svaki odlazak u crkvu bio tortura. Čak i tokom ćerkinog venčanja kad je trebalo da stojim tamo ponosno, šta sam radio? Mislio sam «Požuri s tim da možemo da već jednom izađemo i zapalimo». Pomoći će vam da posmatrate pušače u ovakvim prilikama. Oni se zbijaju zajedno. Nikad nema samo jedne kutije. Dvadeset kutija je rašireno i razgovor je uvek isti. «Želite li da zapalite?» «Da, ali imam moje» «Probaću jednu vašu kasnije». Zatim pale, duboko vuku dim i misle: «Zar nismo srećni? Dobili smo našu malu nagradu. Jadni nepušači nemaju nikakvu nagradu.» «Jadnom» nepušaču ne treba nagrada.Mi nismo dizajnirani da prolazimo kroz život sistematski trujući svoja tela. Patetično je to da pušač ni prilikom pušenja ne postiže osećanje spokoja, sigurnosti i smirenosti koje nepušač može stalno da iskusi. Nepušač ne sedi u crkvi besan. On može da uživa u celom životu.
Sećam se takođe da sam zimi išao u teretanu i pretvarao se da imam slabu bešiku samo kako bih skoknuo napolje i ispušio cigaru. Ne, nije ovde reč o četrnaestogodišnjem đačetu, već o četrdesetočetvorogodišnjem računovođi. Kako patetično. Čak i kad sam se vraćao natrag da nastavim sa igrom, nisam uživao. Jedva sam čekao da završim, kako bih ponovo mogao da pušim, a opet ovo je trebalo da bude moje opuštanje i uživanje u omiljenom hobiju. Za mene jedna od najvećih radosti koju imam od kad sam nepušač je oslobađanje od robovanja, mogućnost da uživam potpuno u životu, a ne da provodim polovinu žudeći za cigaretom,a onda, kad zapalim, želeći da to nisam učinio. Pušači bi trebalo da imaju na umu kad su u kućama nepušača ili u njihovom društvu, da nisu kapriciozni nepušači ti koji ih lišavaju, već «mali monstrum». UŠTEDEĆU X NOVCA SEDMIČNO
33
Ne mogu da ponovim dovoljan broj puta da je ispiranje mozga ono što nam otežava oslobađanje od pušenja, i što više rasteramo zabluda pre nego što startujemo, lakše ćemo postići svoj cilj. Povremeno uđem u raspravu sa ljudima koje zovem potvrđeni pušači. Po mojoj definiciji potvrđeni pušač je neko ko to može sebi da priušti, ne veruje da pušenje šteti njegovom zdravlju i ne brine zbog osude okoline (nema mnogo takvih danas). Ako je reč o mladom čoveku, kažem mu: «Ne mogu da verujem da nisi zabrinut zbog novca koji trošiš». Obično mu oči zaiskre. Da sam napao u vezi njegovog zdravlja ili društvene osude, osetio bi da nije u prednosti, ali novac-«Mogu to da priuštim. To je samo x novca sedmično i mislim da vredi. To mi je jedino zadovoljstvo ili porok» itd. Ako puši kutiju dnevno, kažem mu: «Još uvek ne mogu da verujem da nisi zabrinut zbog novca. Potrošićeš preko 40.000 funti tokom života. Šta ćeš da radiš s tim novcem? Nećeš ga čak baciti na vatru ili u vetar. Taj novac ćeš iskoristiti da ruiniraš sopstveno fizičko zdravlje, da uništiš nerve i pouzdanje, da provedeš ceo život u robovanju, sa zadahom i žutim zubima. Mora da te to brine?» U ovom trenutku, posebno je to slučaj sa mladim pušačima, oni prvi put razmotre to kao životni trošak. Za većinu pušača cena jedne kutije je dovoljno zlo. Povremeno preračunamo koliko smo potrošili za sedam dana, i to je alarmantno. Vrlo retko (samo kad razmišljamo o prestanku) procenjujemo koliko potrošimo godišnje, i to je zastrašujuće, ali koliko je to u životu-nezamislivo je. Međutim, pošto je to argument na koji će potvrđeni pušač uvek reći «Mogu to sebi da priuštim. To je tako malo sedmično» i uradi sam sebi neviđenu prodaju, ja mu onda kažem: «Daću ti ponudu koju ne možeš odbiti. Plati mi 1000 funti sad, a ja ću te snabdevati besplatnim cigaretama do kraja života.» Nikad nijedan pušač nije pristao na ovu ponudu. Zašto? Često bi u ovom delu moje konsultacije pušač rekao: «Čuj, ja stvarno nisam zabrinut zbog novca». Ako i vi razmišljate ovako, pitajte se zašto niste zabrinuti. Zašto u svim drugim aspektima života prolazite kroz teške muke da tu i tamo uštedite neki dinar, a trošite hiljade kako biste se trovali? Odgovor na ovo pitanje je sledeći. Svaka druga odluka koju donosite u životu rezultat je analitičkog procesa vaganja razloga za i protiv i dolaženja do racionalnog odgovora. Odgovor može biti pogrešan, ali će bar biti rezultat racionalne dedukcije. Svaki put kad pušač odmeri razloge za i protiv pušenja, odgovor je hiljadu puta isti: «PRESTANI DA PUŠIŠ! NAIVČINO!»Stoga svi pušači puše ne zato što su odlučili da puše, već zato što misle da ne mogu da prestanu. Moraju sami sebi da ispiraju mozak. Moraju da drže glave u pesku. Čudna stvar je da će pušač da utvrdi pakt sa drugim pušačem, kao npr. «Prvi koji zapali, plaća drugom 50 funti», a hiljade funti koje bi uštedeli prestankom nemaju efekta na njih. Ovo je zato što još uvek misle ispranim mozgom pušača.
34
Samo za trenutak očistite oči od prašine.Pušenje je lančana reakcija, i doživotan lanac. Sad procenite koliko mislite da ćete potrošiti na pušenje do kraja života. Suma će varirati kod svake osobe, ali ćemo za ovu svrhu vežbati sa 10.000 funti. Uskoro ćete doneti odluku da popušite poslednju cigaretu (ne još, molim vas-setite se početnih instrukcija). Sve što treba da uradite kako biste ostali nepušač je da ne padnete ponovo u klopku. Odnosno, da ne zapalite prvu cigaretu. Ako to uradite, ta jedna cigareta će vas koštati 10.000. Ako mislite da je ovo trik način gledanja na problem, onda se još uvek zavaravate. Samo izračunajte koliko biste do sad sačuvali para da niste popušili prvu cigaretu. Ako vam podatak deluje suvoparno, pitajte se kako biste se osećali da vas sutra sačeka nagradni ček od 10 000. Igrali biste od radosti! Zato, počnite da igrate! Uskoro ćete početi da dobijate taj bonus, i to je samo jedna od mnogih fenomenalnih dobiti koje treba da primite. Tokom perioda apstinencije možete biti u iskušenju da uzmete samo jednu poslednju cigaretu. Da odolite iskušenju samo se podsetite da će vas ta cigareta koštati 10 000 (ili koliko vi već procenite). Godinama sam ovo nudio na TV-u i radiu. Još uvek mislim da je neverovatno da nijedan potvrđeni pušač nije prihvatio moju ponudu. Postoje članovi mog golf kluba kojima se podsmevam svaki put kad čujem da se žale na poskupljenje duvana. U stvari, bojim se da će me neko uzeti za ozbiljno ukoliko nastavim da ih podstičem suviše. Izgubio bih silan novac. Ako ste u društvu srećnog, nasmejanog pušača koji vam kaže koliko uživa, samo mu kažite da znate idiota koji bi ga snabdevao cigaretama besplatno doživotno ukoliko mu date novac od godinu dana pušenja. Možda možete da mi nađete nekog da prihvati ponudu? ZDRAVLJE Ovo je oblast u kojoj je ispiranje mozga najveće. Pušači misle da su svesni rizika po zdravlje. Nisu. Čak i u mom slučaju, kad sam očekivao da mi glava eksplodira svakog časa, i iskreno verovao da sam spreman da prihvatim posledice, još uvek sam sebe zavaravao. Da sam u tim danima uzeo cigaretu iz pakovanja i crveno zvono se odjednom oglasilo, praćeno upozorenjem: «Dobro, Alane, ova je ta! Srećom po tebe, dobio si upozorenje, i to je to. Do sad ti je uspevalo da se izvučeš, ali popušiš li još jednu, glava će ti eksplodirati»-mislite li da bih zapalio cigaretu? Ako imate sumnje u pogledu odgovora na ovo pitanje, samo probajte da šetate glavnom ulicom sa gustim saobraćajem, stanite na ivičnjak zatvorenih očiju i pokušajte 35
da zamislite da imate izbor-ili da prestanete da pušite ili da pređete zatvorenih očiju preko ulice pre nego što zapalite sledeću cigaretu. Nema sumnje kakav bi odgovor bio. Radio sam ono što svaki pušač radi celoga života: zatvarao um i držao glavu u pesku, nadajući se da ću se jednog dana probuditi i samo više neću želeti da pušim. Pušači ne mogu sebi da dozvole da razmišljaju o rizicima po zdravlje. Ukoliko to učine, čak i iluzija o uživanju u «navici» nestaje. Ovo objašnjava zašto šok tretman koji koriste mediji za vreme Dana borbe protiv pušenja nemaju efekta.Samo nepušači mogu sebe da nateraju da to gledaju. To takođe objašnjava zašto će pušači, dok se prisećaju ujka Pere koji je pušio 40 na dan i živeo 80 godina, ignorisati hiljade ljudi koji su umrli u najboljim godinama zbog ove otrovne biljke. Oko 6 puta sedmično obavljam (obično sa mlađim pušačima) ovakav razgovor: Ja: Zašto ne želiš da prestaneš? Pušač: Mogu to sebi da priuštim. Ja: Zar nisi zabrinut zbog rizika po zdravlje? Pušač: Ne. Sutra može da me pregazi autobus. Ja: Da li bi namerno skočio pod autobus? Pušač: Naravno da ne bih. Ja: Da li gledaš levo i desno pre nego što pređeš ulicu? Pušač: Naravno da gledam. Tačno tako. Pušač prilično vodi računa da ne padne pod autobus, a šanse da se to desi su 100 000:1. A opet rizikuje blisku sigurnost da bude obogaljen smrdljivom travom i izgleda potpuno nesvestan rizika. Tolika je moć ispiranja mozga. Sećam se jednog poznatog britanskog igrača golfa koji nije hteo da ide na put oko Amerike jer se plašio letenja. A opet, palio je cigarete jednu za drugom oko golf terena. Zar nije čudno da, kad bismo znali da postoji i najmanja greška u konstrukciji aviona, ne bismo poleteli, čak iako su rizici stotine hiljada prema jedan da poginemo, a ipak uzimamo cigarete kod kojih je rizik 1:4 i izgleda da smo potpuno nesvesni toga. A šta pušač dobija time? APSOLUTNO NIŠTA! Još jedan uobičajeni mit o pušenju je kašalj. Mnogi mladi mi kažu da ne brinu za zdravlje, jer ne kašlju. Istina je upravo obrnuta. Kašalj je prirodni metod samozaštite kojim izbacujemo stranu materiju iz pluća.Sam kašalj nije bolest; to je samo simptom. Kad pušač kašlje to je zato što njegova pluća pokušavaju da izbace okidače rakakatran i otrove. Kad ne kašlju, katran i otrovi ostaju u plućima i uzrokuju rak. Pušači obično izbegavaju fizičke vežbe i navikavaju se na plitko disanje kako bi izbegli kašljanje. Ja sam verovao da će me stalni pušački kašalj ubiti. Izbacivanjem velikog dela prljavštine iz mojih pluća, verovatno mi je spasio život. Razmislite malo na ovaj način. Kad biste imali dobra kola i dozvolili im da trule a da ništa ne uradite povodom toga, to bi bilo vrlo glupo, jer bi to ubrzo postala beskorisna gomila rđe. Međutim, to ne bi bio kraj sveta; to je samo pitanje novca, i uvek biste mogli da kupite nov auto. Vaše telo je vozilo koje vas nosi u životu. Svi govorimo kako je zdravlje najveće bogatstvo. Koliko istine ima u tome, može vam potvrditi bolestan milioner. Većina nas može da se osvrne na neki period bolesti ili povrede kad smo se molili da nam bude bolje. (KAKO BRZO ZABORAVLJAMO). Time što ste pušač ne samo 36
što dozvoljavate da rđa dopre i ne radite ništa povodom toga; vi sistematski uništavate vozilo koje vam treba za prolazak kroz život, a dobijate samo jedno. Opametite se. Ne morate to da radite, i zapamtite: TO VAM NIČEMU NE SLUŽI. Samo za trenutak izvadite glavu iz peska i upitajte se, kad biste znali za sigurno da će sledeća cigareta biti okidač raka u vašem telu, da li biste je popušili. Zaboravite bolest (to je teško zamisliti), zamislite da morate da idete na kliniku i obavite grozne testove, hemoterapiju itd. Sad više ne planirate ostatak života. Planirate svoju smrt. Šta će se desiti sa vašom porodicom i ljudima koje volite, vašim planovima i snovima? Često viđam ljude kojima se upravo ovo dešava. Ni oni nisu mislili da će se njima dogoditi, a najgora stvar nije sama bolest, već saznanje da su sami doveli do toga. Sve vreme dok smo pušači govorimo: «Prestaću sutra». Pokušajte da zamislite kako se osećaju oni ljudi koji su dotakli dno. Za njih je ispiranje mozga završeno. Tada naviku vide u pravom svetlu i ostatak života provedu razmišljajući: «Zašto sam sebe zavaravao da mi je pušenje potrebno? Kad bih samo mogao da se vratim natrag!» Prestanite da se zavaravate. Imate šansu. Pušenje je lančana reakcija. Ako popušite sledeću cigaretu, to će voditi sledećoj, i opet sledećoj. To se već dešava vama. Na početku knjige obećao sam da neće biti šok tretmana. Ako ste već odlučili da prestanete da pušite, ovo nije šok tretman za vas. Ako još uvek sumnjate, preskočite ovaj deo i vratite se na njega kad završite knjigu. Statistike su već pokazale štetnost koju pušenje ima na zdravlje pušača. Problem je u tome što pušač ne želi da zna za ove podatke dok ne odluči da prestane da puši. Čak su i vladina upozorenja o zdravlju gubitak vremena, jer pušač zatvara oči pred činjenicama i čita upozorenja nepažljivo, da bi odmah zatim zapalio cigaretu. Pušači imaju običaj da o riziku po zdravlje razmišljaju kao o mogućnosti pogotka i promašaja, kao da je reč o stajanju na minu. Utuvite ovo: to se već dešava. Svaki put kad uzmete dim cigarete udišete okidače raka u svoja pluća, a rak je van sumnje najubistvenija bolest kojoj doprinose cigarete. Cigarete takodje snažno doprinose oboljenjima srca, arteriosklerozi, angini, trombozi, hroničnom bronhitisu i astmi. Dok sam još pušio, nikad nisam čuo ni za arteriosklerozu ni za emfizem. Znao sam da otežano disanje, stalno kašljanje, pojačana astma i napadi bronhitisa behu direktan rezultat pušenja. Ali, iako sam se osećao nelagodno nije bilo pravog bola i mogao sam da se izborim sa neugodnošću. Priznajem da me pomisao o raku pluća užasavala, što je verovatno razlog zbog čega sam je isključio iz mozga. Neverovatno je kako strah od strašnih rizika po zdravlje povezanih sa pušenjem biva jednostavno zasenjen strahom od od prestanka. Nije samo da je ovaj drugi strah veći, već i ako prestanemo danas s pušenjem, strah iskusimo odmah, dok je strah od dobijanja raka pluća strah budućnosti. Zašto gledati crnu stranu? Možda se neće desiti. Do tad ću ionako prestati da pušim. Često mislimo o pušenju kao o nadvlačenju konopca.Na jednoj strani strah: to je skupo, nezdravo, prljavo i zarobljavajuće. S druge strane su plusevi: to mi je zadovoljstvo, moj prijatelj, moj oslonac. Nikad nam ne padne na pamet da je i sa ove strane strah. Nije da toliko uživamo u njima, već imamo tendenciju da budemo nesrećni bez njih. 37
Pomislite na heroinske zavisnike kad su lišeni heroina: kako kroz bedu prolaze. Sad predstavite neopisivu radost kad im je dozvoljeno da ubodu iglu u svoju venu i okončaju tu strašnu glad. Pokušajte da zamislite kako bilo ko može da veruje da dobija zadovoljstvo od zabadanja potkožne štrcaljke u svoju venu. Ne-heroinski zavisnici ne pate od paničnih napada. Heroin ne ublažava ovo osećanje, naprotiv, izaziva ga. Nepušač se ne oseća nezadovoljno ako mu se ne dozvoljava da popuši posle obroka. Samo pušači pate od tog osećanja. Nikotin ga ne ublažava, naprotiv, on ga uzrokuje. Strah od raka pluća me nije naterao da prestanem, jer sam verovao da je pušenje kao šetnja po minskom polju. Ako uspete da se izvučete-lepo. Ako niste imali sreće, stali ste na minu. Znali ste koji rizik preduzimate i bili ste spremni na njega, šta to ima veze sa bilo čim drugim? Kad bi neki nepušač ikad pokušao da me uveri u rizike, ja bih koristio tipične taktike izbegavanja koje svi pušači usvoje. «Moraš umreti od nečeg». Naravno da moraš, ali da li je to logičan razlog da namerno sebi skraćuješ život? «Kvalitet života je važniji od dužine života.»
Tačno tako, ali nije valjda da je kvalitet života jednog alkoholičara ili heroinskog zavisnika veći nego nekog ko nije zavisan od heroina ili alkohola?Da li zaista veruješ da pušač živi kvalitetnije od nepušača?Pušač je gubitnik na oba polja-život mu je kraći i jadniji. «Moja pluća sigurno više pate od izduvnih gasova nego od pušenja» Čak i da je to istina, da li je to logičan razlog da još više kažnjavate svoja pluća? Da li uopšte možete zamisliti nekog da je toliko glup da zaista stavi izduvnu cev i namerno ubacuje dim u sopstvena pluća? TO JE ONO ŠTO PUŠAČI STVARNO I RADE! Mislite o tome kad sledeći put posmatrate jadnog pušača dok duboko uvlači jednu od svojih «dragocenih» cigareta! Mogu da razumem zašto mi šlajm i rizik od raka pluća nisu pomogli da se oslobodim cigara. Mogao sam da se nosim sa prvom bolešću i da zatvorim oči za drugu. Kao što ste već shvatili, moja metoda se ne sastoji u tome da vas zaplašim toliko da ostavite cigare-već upravo obrnuto-da vam pokažem koliko će život da vam bude prijatniji kad pobegnete iz klopke. Ipak, verujem da je postojao tada način da vidim šta se dešava u mom telu, to bi mi pomoglo da prestanem da pušim. Sad ne mislim na one šok tretmane ili na 38
pokazivanje pušaču boje njegovih pluća. Bilo mi je očigledno samo videvši žute zube i prste, da pluća ne mogu biti lep prizor. Pod uslovom da nastave da rade, bila su manja neprijatnost od zuba i prstiju-niko nije mogao da ih vidi. Ono na šta mislim je progresivno zakrčavanje arterija i vena i postepeno izgladnjivanje svakog mišića i organa i zamenjivanjem kiseonika i hranljivih materija otrovima i ugljen-monoksidom (ne samo od automobilskih izduvnih gasova, već i od pušenja). Kao većina motorista, ni ja ne volim prljavo ulje ili prljav filter. Da li možete da zamislite da kupite nov Rols-Rojs a da mi nikad ne zamenite ni ulje ni filter. To je ono što mi uistinu radimo sa našim telima kad postanemo pušači. Mnogi lekari sad povezuju razne vrste bolesti sa pušenjem, uključujući dijabetes, rak dojki ili grlića materice. Industrija duvana se detaljno bavila time da medicinska profesija nikad nije dokazala naučno da pušenje direktno uzrokuje rak. Statistički podaci su takvi da im dokaz ni ne treba. Niko nikad nije naučno mi dokazao zašto, kad udarim čekićem palac, on boli. Ubrzo imam odgovor. Moram istaći da nisam lekar, ali kao sa čekićem i palcem, ubrzo mi je postalo očigledno da su moj stalni kašalj, moja učestala astma i napadi bronhitisa bili direktno povezani s pušenjem. Ipak, iskreno verujem da je najveći rizik koji pušenje ima po zdravlje postepena i progresivna deterioracija našeg imuno- sistema uzrokovana ovim procesom trovanja. Sve biljke i životinje na ovoj planeti su tokom života napadnute od strane bakterija, virusa, parazita, itd. Najmoćnija odbrana koju imamo protiv bolesti je naš imunološki sistem. Svi patimo od infekcija i bolesti tokom života. Verujem da svi imamo neki oblik raka tokom života. Ipak, ne verujem da je ljudsko telo dizajnirano da bude obolelo, i ukoliko ste mladi i zdravi, vaš imunološki sistem će se biriti i pobediti. Kako vaš imunološki sistem može da radi efikasno kad izgladnjujete svaki mišić i organ uskraćujući im kiseonik i hranljive materije i zamenjujući ih ugljen-monoksidom i otrovima? Pušenje ne uzrokuje toliko druge bolesti, više radi kao SIDA, postepeno uništava vaš imunološki sistem. Mnoge štete po moje zdravlje od kojih sam patio godinama, nisam pripisivao pušenju, sve dok nisu prošle godine kako sam prestao sa pušenjem. Dok sam bio zauzet preziranjem onih budala i idiota koji su radije ostajali bez nogu nego ostavljali pušenje, nije mi palo na pamet da sam i sam već patio od arterioskleroze. Moj gotovo uvek sivkast ten pripisivao sam prirodnoj boji ili nedostatku vežbanja. Nikad mi nije palo na pamet da je to zaista bilo od zagušenja mojih kapilara. Imao sam proširene vene u tridesetim godinama, koje su čudesno nestale kad sam prestao da pušim. Dostigao sam fazu oko 5 godina pre nego što sam prestao sa pušenjem kad sam svake noći imao čudan osećaj u nogama. To nije bio oštar bol ili bol kao od igle, samo neka vrsta nemira. Tražio sam od Džojs da me svake noći masira. Prošla je godina kako sam prestao da pušim, kad mi je palo na pamet da mi više ne treba masaža. Neke dve godine pre prestanka, povremeno bih dobijao strašne bolove u grudima, za koje sam se plašio da su rak pluća, ali sad mislim da je to bila angina. Nisam imao ni jedan jedini napad od kad sam prestao s pušenjem. 39
Kad sam bio dete obilno sam krvario kad bih se posekao. Ovo me plašilo. Niko mi nije objasnio da je krvarenje prirodan i bazični proces ozdravljenja i da će krv da se zgruša kad se proces završi.. Ja sam sumnjao da sam hemofiličar i plašio se da mogu da iskrvarim dok ne umrem. Kasnije u životu slabo sam krvario i sa dubokim posekotinama. Braonkasto-crveni mulj bi kapnuo. Boja me brinula. Znao sam da bi krv trebalo da je svetlo crvena i pretpostavljao sam da imam neku vrstu krvne bolesti. Ipak sam bio zadovoljan konzistentnošću, što je značilo da više nemam preobilna krvarenja. Sve dok nisam prestao da pušim nisam naučio da pušenje zgrušava krv i da je braon boja nastala usled nedostatka kiseonika. Bio sam neznalica kad su ovi efekti u pitanju, ali iz ove pozicije sad me ovaj efekat pušenja ispunjava najvećim užasom. Kad pomislim na moje siroto srce koje je pokušavalo da pumpa mulj po zagušenim krvnim sudovima, dan za danom, bez propuštanja ijednog otkucaja, nalazim da je čudo da nisam imao srčani udar ili šlog. Ovo me učinilo svesnim, ne samo koliko su nam tela krhka, već i kako je to snažna i genijalna neverovatna mašina! Imao sam i staračke mrlje na rukama sa 40 godina. Za slučaj da ne znate, to su one braon ili bele fleke koje vrlo stari ljudi imaju na licu i rukama. Pokušao sam da ih ignorišem, pretpostavljajući da su posledica rane senilnosti uzrokovane stilom života koji sam vodio. Pet godina nakon što sam prestao da pušim pušač na Rejnes Park klinici mi je spomenuo da je pri prethodnom prestanku pušenja izgubio i mrlje. Ja sam na moje i zaboravio, i na moje zaprepašćenje, i one su nestale.
Koliko god mi sećanje seže, imao sam tačke koje su mi sevale pred očima kad god bih naglo ustao, posebno ako sam bio u kadi. Osećao bih vrtoglavicu, kao da ću se onesvestiti. Nikad ovo nisam povezivao s pušenjem. U stvari, bio sam ubeđen da je to sasvim normalno i da svi drugi imaju sličnu reakciju. Tek pre neku godinu, kad mi je jedan bivši pušač rekao da više nema taj osećaj, palo na pamet da nemam više ni ja. Možda ćete pomisliti da sam neki hipohondar. Verujem da sam bio, dok sam bio pušač. Jedno od velikih zala u vezi pušenja je da vas zaludi u verovanju da vam nikotin daje snagu, dok vam je u stvari postepeno i nezaustavljivo oduzima. Bio sam šokiran kad sam čuo od svog oca da ne želi da doživi 50 godina. Nisam tad znao da ću imati isti nedostatak joie de vivre. Možda ćete zaključiti da je ovo poglavlje jedno od neophodnih, ili nepotrebnih, tamno i teško. Obećavam vam da je upravo suprotno. Plašio sam se smrti kad sam bio mali. Verovao sam da pušenje odagnava strah. Možda je to i radilo. Ako jeste, zamenilo ga je sa nečim beskrajno gorim: STRAHOM OD ŽIVOTA! Opet se plašim smrti. To me ne uznemirava. Shvatam da taj strah postoji samo zato što toliko uživam u životu. Nemam turobne misli o mom strahu od smrti ništa više nego kad sam bio dete. Isuviše sam zauzet, život mi je ispunjen. Pokušaću da uživam u svakom dragocenom trenutku! Postojale su još dve prednosti u vezi zdravlja koje sam uvideo tek kad sam prestao da pušim. Jedna od njih je ta da sam imao košmare koji su se ponavljali. Sanjao sam da sam progonjen. Mogu samo da pretpostavim da su ovi košmari bili rezultat lišenosti tela nikotina tokom noći i onog nesigurnog osećanja koje iz toga proizilazi. Sad jedini košmar koji povremeno imam je taj da ponovo pušim.Ovo je inače uobičajen san bivših 40
pušača. Neki se brinu da to znači da još uvek nesvesno priželjkuju cigaretu. Ne brinite zbog toga. Činjenica je da ova noćna mora znači da vam je drago da ste bivši pušač. Postoji ta zona sumraka iza svakog košmara kad se probudite i niste sigurni da li je to bila prava katastrofa, ali zar nije divno kad shvatite da je to bio san? Na klinici, kad govorimo o efektima koje pušenje ima na koncentraciju, imam običaj da kažem: «Kom organu u vašem telu je krv najpotrebnija?» Tup osmeh na licu klijenta, obično muškarca, bi bio indikator da nisu shvatili poentu. Ipak, bili su apsolutno u pravu. Kako sam i sam stidljivi Englez, ova tema mi je malo uznemirujuća, i nemam nameru da ulazim u detaljno opisivanje efekata koje je duvan imao na moj seksualni život i uživanje. Ponovo, nisam bio svestan efekata dok nisam prestao sa pušenjem. Ipak, ako gledate naučne filmove o prirodi, bićete svesni da je pravilo br. 1 u prirodi opstanak, a da je drugo pravilo opstanak vrsta ili reprodukcija. Priroda osigurava da se reprodukcija ne desi ukoliko partneri nisu fizički zdravi i ukoliko ne znaju da osiguraju dom, teritoriju, snabdeju se hranom i nađu odgovarajućeg partnera.Čoveku je njegova inteligencija omogućila da donekle ne sledi ova pravila, a ipak za sigurno znam da pušenje može da dovede do impotencije. Takođe mogu da vas uverim da, kad se osećate zdravi i snažni, uživaćete u seksu više i češće.
Pušači pate i od iluzije da su loše posledice pušenja prenaglašene. Slučaj je drugačiji. Nema sumnje da su cigarete ubica br. 1 u društvu. Problem je što u mnogim slučajevima gde su cigarete izazvale smrt ili bile dodatni faktor, krivica im se u statistikama ni ne pominje. Procenjeno je da 44% kućnih požara budu uzrokovani cigarama, a pitam se koliko je saobraćajnih udesa uzrokovano cigaretama, tokom onog delića sekunde kad vam pogled skrene s puta da biste upalili. Normalno sam pažljiv vozač, ali najbliže sam bio smrti (osim posledica samog pušenja), kad sam pokušao da zavijem cigaru i da vozim, a mrzim i da se setim brojnih trenutaka kad mi je cigara bila iskašljana iz usta dok vozim-izgleda da je uvek završavala između sedišta. Siguran sam da mnogi pušači vozači su iskusili situaciju kad su pokušavali da lociraju cigaretu koja gori jednom rukom, dok voze drugom. Efekat ispiranja mozga je takav da imamo tendenciju da razmišljamo kao čovek koji padajući sa stospratne zgrade, u prolazu pored petog, kaže «Zasad je dobro!».Mislimo da ukoliko smo dovde stigli, još jedna cigareta neće napraviti razliku. Pokušajte to da sagledate drugačije, «navika» je kontinuiran doživotni lanac, svaka cigareta stvara potrebu za sledećom. Kad počnete sa ovom navikom, palite fitilj. Problem je što NE ZNATE KOLIKO JE FITILJ DUG.Svaki put kad upalite cigaretu, na korak ste bliže eksploziji bombe. KAKO ĆETE ZNATI DA LI JE TO SLEDEĆA? ENERGIJA
41
Većina pušača je svesna efekata ovog progresivnog procesa zakrčavanja i nedostatka kiseonika i hranljivih materija, kao i efekata procesa na njihova pluća. Ipak, nisu baš svesni posledica koje duvan ima na energetski nivo. Jedna od karakteristika pušačke zamke je da su efekti, bilo psihički, bilo fizički, tako postupni i neprimetni, da ih nismo ni svesni i smatramo ih normalnim. Efekti su vrlo sličnih lošim navikama u ishrani. Veliki stomak se pojavljuje tako postupno da nas uopšte ne alarmira. Gledamo ljude koji su predebeli i čudimo se kako su mogli sebi da dopuste da se dovedu dotle. Ali pretpostavimo da se to dešava preko noći. Otišli ste u krevet normalne težine, zategnuti, mišićavi i bez trunke viška sala na telu. Probudite se teži, debeli, velikog stomaka i opuštenih mišića. Umesto da se probudite odmorni i puni energije, budite se osećajući se jadno, letargično, jedva otvarate oči. Obuzela bi vas panika, čudili biste se kakva vas je to strašna bolest savladala preko noći. A opet, bolest je ista. Činjenica da vam je trebalo 20 godina da dospete u to stanje je nebitna. Tako je i sa pušenjem. Kad bih mogao odmah da vas prebacim u telo i um i tako vam dam poređenje kako ćete se osećati samo za tri godine ako prestanete da pušite, to je sve što bi mi trebalo da vas uverim da prestanete. Mislili biste: «Da li bih se stvarno osećao
ovako dobro?»Ili ono na šta se ova misao zapravo odnosi: «Zar sam stvarno tako nisko bio pao?» Ističem da ne mislim samo da ćete se osećati zdravije i imati više energije, već ćete biti sigurniji i opušteniji, i bolje ćete se koncentrisati. Kao tinejdžer, mogu da se setim kako sam jurio okolo samo radi jurnjave, iz čistog zadovoljstva. Tokom 30 pušačkih godina stalno sam bio umoran i letargičan. Borio sam se da se probudim u 9 sati ujutru.Posle večere legao bih na divan da gledam TV i zaspao bih posle 5 minuta. Pošto je moj otac bio isti, mislio sam da je ovo ponašanje normalno. Verovao sam da je energija ekskluzivnost koju imaju samo deca i tinejdžeri, a da pozne godine počinju u ranim dvadesetim. Ubrzo pošto sam ugasio poslednju cigaretu, bio sam izbavljen od grčeva i kašljanja, a nisam više patio ni od astme i napada bronhitisa.Međutim, desilo se i nešto zaista izuzetno. Počeo sam da se budim u 7 sati odmoran i pun energije, sa željom da vežbam, plivam i trčim. U 48. godini nisam mogao da trčim ni koraka, ni da plivam. Moje sportske aktivnosti su bile ograničene na tako dinamične aktivnosti kao što su kuglanje, koje se smatra sportom za starce, i golf, za koji sam koristio motorizovani bagi. Sad, sa 64 godine trčim 2-3 milje dnevno, vežbam oko pola sata i preplivam 20 puta bazen. Fantastično je imati energiju, a kad se osećate fizički i mentalno jako, divno je biti živ. Problem je u tome što, kad prestanete s pušenjem, i povratak vašeg fizičkog i mentalnog zdravlja je postepen.Istina je da ništa nije tako brzo kao uspon iz tesnaca, i ako prolazite kroz traumu metode koja se zasniva na snazi volje, svaka zdravstvena ili finansijska dobit biće izbrisana depresijom kroz koju prolazite.
42
Nažalost, ne mogu odmah da vas prenesem u stanje vašeg uma i tela za 3 nedelje od prestanka pušenja. Ali vi možete! Vi instinktivno znate da je ono što vam govorim tačno. Sve što vam je potrebno je da UPOTREBITE SVOJU MAŠTU! OPUŠTA ME I DAJE MI SIGURNOST Ovo je najveća prevara kad je reč o pušenju. Najveća dobrobit od prestanka pušenja je upravo prekidanje ropstva, i sloboda od stalne nesigurnosti od koje pate pušači. Pušačima je teško da poveruju da cigareta u stvari uzrokuje osećanje nesigurnosti koje imate kad kasno noću ostajete bez cigareta. Nepušači ne pate od ovog osećanja. Duvan ga uzrokuje. Postao sam svestan mnogih prednosti oslobađanja od duvana mesecima kasnije, što je bilo rezultat mojih konsultacija sa drugim pušačima. Tokom 25 godina odbijao sam da idem na sistematski pregled. Ukoliko sam hteo životno osiguranje, insistirao sam da bude bez pregleda, i plaćao veće premije zbog toga. Mrzeo sam da posećujem bolnice, lekare i zubare. Nisam mogao da se suočim sa starenjem, penzijom itd. Ništa od ovih stvari nisam pripisivao mojoj «navici» pušenja, ali kad sam je se oslobodio, bilo je kao da sam se probudio iz lošeg sna.Sad se radujem svakom novom danu. Naravno, loše stvari mi se ponekad dese, i ja sam podložan normalnom stresu i obavezama, ali je divno imati pouzdanja i izlaziti na kraj sa izazovima, a izvanredno zdravlje, energija i sigurnost čine i dobra vremena još boljim. TE ZLOKOBNE CRNE SENKE Druga velika radost po prestanku pušenja je da ste oslobođeni onih zlokobnih crnih senki u pozadini uma. Svi pušači znaju da su prevareni i zatvaraju svoje umove na loše efekte pušenja. Tokom većeg dela života pušenje je automatsko, ali crne senke su uvek prisutne u našim podsvesnim umovima, odmah ispod površine. Ima više divnih prednosti koje dobijate prestankom pušenja. Nekih sam bio svestan tokom mog pušačkog života, kao što su zdravstveni rizici, trošenje novca i činjenice da je pušenje odraz čiste gluposti.Ipak moj strah od prestanka je bio toliki, toliko sam bio opsednut pružanjem otpora prema svim pokušajim dobrih ljudi i bilo koga ko bi pokušao da me nagovori da prekinem s pušenjem, da je sva moja energija i mašta bila usmerena na nalaženje bilo kakvog izgovora koji bi mi omogućio da nastavim da pušim. Začudo, najgenijalnije ideje su mi dolazile kad sam pokušavao da prestanem. Naravno da su te ideje bile inspirisane strahom i nezadovoljstvom koje sam iskusio kad bih pokušao da prestanem korišćenjem snage volje. Nikako nisam mogao da blokiram mozak za zdravstvene i finansijske efekte.Ali sad kad sam slobodan, čudim se koliko sam uspešno zatvarao oči od mnogo značajnijih dobiti koje sam sticao ostavljanjem duvana. Već sam pominjao čisto robovanje-provođenje polovine života tokom koje nam 43
je dozvoljeno da pušimo, kad to radimo automatski i želimo da nismo nikad ni počinjali, i druge polovine života kad se osećamo nesrećno i uskraćeno jer nam društvo brani pušenje. U prethodnom poglavlju pomenuo sam radost zbog ponovnog zadobijanja energije. Ali za mene, najveća radost koju sam dobio slobodom nije u zdravlju, novcu, energiji ili oslobađanju od robovanja, već u uklanjanju tih mračnih kobnih senki, uklanjanju osećanja prezrenja i stalnog pravdanja nepušačima, i najviše od svega, uvećanju samopoštovanja. Većina pušača nije slabe volje, beskičmena, kao što društvo i oni sami često veruju. U svakom drugom aspektu mog života imao sam kontrolu. Mrzeo sam sebe zbog zavisnosti od smrdljive trave za koju sam znao da mi uništava život. Ne mogu vam opisati zadovoljstvo koje imam što sam se oslobodio tih groznih senki, zavisnosti i samo-prezira. Ne mogu vam opisati kako je lepo biti u stanju pogledati druge pušače, bilo da su mladi, stari, povremeni ili teški, bez osećanja zavisti, već sa sažaljenjem za njih i poletom jer više nisi rob podmukle biljke. Ova poslednja dva poglavlja bavila su se značajnim prednostima nepušača. Osećam da je neophodno dati balansirani račun, te je stoga sledeće poglavlje posvećeno prednostima pušača. PREDNOSTI PUŠAČA METODA PRESTANKA POMOĆU SNAGE VOLJE U našem društvu je prihvaćena činjenica da je vrlo teško prestati s pušenjem. Čak i knjige koje vas savetuju kako da prestanete počinju tako što govore kako je to teško. Istina je da je prestati s pušenjem smešno lako. Da, razumem vaše dovođenje u sumnju ove izjave, ali samo je razmotrite. Ako je vaš cilj da pretrčite milju za manje od 4 minuta, to je teško. Možda će vam trebati godine upornih treninga, a možda ni tad nećete biti sposobni da to izvedete. (Veći deo našeg postignuća leži u glavi. Zar nije čudno kako je izgledalo teško dok Banister nije u tome uspeo, a danas je to obična stvar?) Ipak, da bi prestali s pušenjem sve što treba da uradite je da više ne pušite. Niko vas ne tera da pušite (osim sami sebe) i, za razliku od jela ili pića, cigare vam nisu potrebne za opstanak. Zato, ako želite da prestanete, zašto bi to bilo teško? U stvari, i nije. Sami pušači čine prestanak teškim, jer koriste snagu volje. Kao metodu upotrebe snage volje definišem svaku metodu koja čini da pušač misli da nešto žrtvuje. Hajde da razmotrimo upotrebu snage volje. Mi ne odlučujemo da postanemo pušači. Mi samo eksperimentišemo sa prvim cigaretama i zbog toga što su odvratnog ukusa ubeđeni smo da možemo da prestanemo kad god poželimo. Uglavnom, pušimo te prve cigarete samo kad želimo, a to je obično u društvu drugih pušača. Pre nego što shvatimo, ne samo da kupujemo cigarete i pušimo kad hoćemo, već pušimo svaki dan. Pušenje je postalo deo našeg života. Vodimo računa da uvek nosimo cigarete sa sobom. Verujemo da su društvena događanja i obroci poboljšani njima i da nam pomažu da se oslobodimo stresa. Ne pada nam na pamet da ista cigareta iz istog pakovanja ima isti ukus posle jela, kao i ujutru kad ustanemo. U stvari, 44
pušenje niti poboljšava obroke i socijalne događaje, niti umanjuje stres, samo pušači veruju da ne mogu da uživaju u jelu ili da izađu na kraj sa stresom bez cigarete. Obično nam treba dosta vremena dok ne shvatimo da smo se upecali jer patimo od iluzije da pušači puše jer uživaju u cigareti, a ne zato što moraju da puše. Dok mi u njima ne uživamo (nikad ni ne uživamo), patimo od iluzije da možemo da prestanemo kad god poželimo. Obično shvatimo da problem postoji tek kad probamo da prestanemo s pušenjem. Prvi pokušaji obično nisu u ranim danima i često su povezani sa nedostatkom novca (momak sretne devojku i štede za svoj dom, i ne žele da novac bacaju na cigarete) ili zdravlje (mladić je još uvek sportski aktivan i otkriva da nema više dobar kapacitet pluća).Koji god da je razlog, pušač uvek čeka stresnu situaciju, bilo da je reč o novcu ili zdravlju. Čim prestane, mali monstrum traži da se nahrani. Pušač tad želi cigaretu, a kako ne može da je ima, to ga čini još uznemirenijim. Ono što obično uzima da ublaži stres sad nije dostupno, pa pati od trostrukog udara. Najverovatniji ishod posle perioda torture je kompromis «Smanjiću cigare» ili «Izabrao sam pogrešno vreme» ili «Sačekaću da stres ode iz mog života».Međutim, kad stresa više nema, nema potrebe ni da prestaje i ne odlučuje da to uradi, sve do sledećeg stresnog perioda. Naravno, vreme nikad nije pravo, jer većini ljudi život ne postaje manje stresan vremenom, već upravo obrnuto. Napuštamo zaštitu roditeljskog doma i ulazimo u svet tako što stvaramo sopstveni dom, uzimamo hipoteke, dobijamo decu, odgovornije poslove itd. Naravno, pušačev život ne može nikad da postane manje stresan jer cigareta uzrokuje stres. Kako količina unetog nikotina raste, pušač je uznemireniji i veća je iluzija koju ima o svojoj zavisnosti. U stvari, iluzija je uopšte da je život stresniji, već samo pušenje ili sličan oslonac daju takvu iluziju. O ovome će biti detaljnije diskutovano u poglavlju 28. Posle prvih početnih neuspeha pušač se obično osloni na mogućnost da će se jednog dana probuditi i da jednostavno više neće poželeti da puši. Ova nada je obično potkrepljena pričama bivših pušača (npr. «Imao sam nazeb i posle toga više nisam želeo da pušim») Ne zavaravajte se. Proverio sam sve ove glasine, i nikad nisu tako jednostavne kao što izgledaju. Obično se pušač već pripremao da prestane, a nazeb je samo iskoristio kao odskočnu dasku. Ja sam čekao 33 godine da se probudim sa željom da nikad više ne pušim. Kad god sam imao bolove u grudima priželjkivao sam da prestanu jer su me ometali u pušenju. Mnogo češće u slučaju ljudi koji prestanu «tek tako», neki blizak rođak je nedavno pre toga umro zbog bolesti povezane sa cigarama, ili su oni sami sebe zaplašili. Mnogo je lakše reći: «Samo sam odlučio da prestanam. Takav sam ti ja čovek». Prestanite da se zavaravate! To se neće desiti ukoliko vi ne učinite da se desi! Hajde da razmotrimo detaljnije zašto metoda primene snage volje je tako teška. Većina nas usvaja pristup «glava u pesku» ili «prestaću sutra».
45
Ponekad će nešto biti okidač našem pokušaju da prestanemo. To može biti briga za zdravlje, novac, društvenu osudu ili možemo proći kroz težak napad gušenja i shvatiti da zaista ne uživamo. Koji god razlog bio, vadimo glave iz peska i počinjemo da vagamo razloge za i protiv pušenja. Tad otkrijemo ono što smo celog života znali-na racionalnom planu, zaključak je tuce puta ponovo PRESTANI DA PUŠIŠ. Ako ste ikad seli i bodovali sve prednosti pušenja od 1 do 10 i isto to učinili sa prednostima oslobađanja od cigareta, totalni zbir prednosti nepušenja bi sigurno nadjačao nedostatke nepušenja. Međutim, iako pušači znaju da će im biti bolje kao nepušačima, veruju da čine žrtvu. Iako je to iluzija, to je vrlo moćna iluzija. Pušač ne zna zašto, ali veruje da cigareta deluje kao pomoć tokom dobrih i loših dana.
Pre nego što pokuša da prestane, njemu je društvo već ispralo mozak, a ovo ispiranje on je pojačao sopstvenom zavisnošću. Ovome se mora dodati još jače ispiranje mozga idejom «kako je teško prestati». Čuo je priče od pušača koji su pre više meseci prestali s pušenjem i još uvek očajnički žude za cigaretom. Zatim, tu su i oni očajni koji su prestali i provode ostatak života tugujući kako bi voleli cigaretu. Čuo je o pušačima koji nisu pušili godinama, vodili srećan život, a onda zapalili jednu i ponovo se upecali. Verovatno će i on uzeti jednu cigaretu i opet se navući. Verovatno zna više pušača u uznapredovanim fazama bolesti koji vidno uništavaju sebe i očigledno ne uživaju u cigareti-a opet i dalje puše. I kao dodatak priči, i sam je verovatno iskusio nešto od ovoga. I tako, umesto da počne tako što kaže: «Super! Jel' si čuo novosti? Ne moram više da pušim», on počinje tako što se oseća mračno i nezadovoljno, kao da pokušava da se popenje na Everest, i čvrsto veruje da kad jednom mali monstrum ubaci udicu u vas, upecani ste doživotno. Mnogi pušači čak počnu pokušaj izvinjavajući se svojim prijateljima i rođacima: «Čuj, pokušavam da ostavim pušenje. Verovatno ću biti razdražljiv narednih nekoliko nedelja. Pokušaj da me podneseš» Većina pokušaja je osuđena na neuspeh pre početka. Pretpostavimo da pušač preživi nekoliko dana bez cigarete. Šlajm ubrzano nestaje iz njegovih pluća. Nije kupio cigarete i već ima više para u džepu. Tako razlozi zbog kojih je prestao da puši ubrzano nestaju iz njegove glave.To vam je kao kad vidite saobraćajku dok vozite. Neko vreme vas uspori, ali prvog sledećeg puta kad kasnite na sastanak, već je zaboravljate i vaša noga pritiska gas. Na drugoj strani konopca u igri nadvlačenja je onaj mali mostrum u stomaku koji traži svoj fiks. Nema fizičkog bola; da ste imali isto tako jako osećanje zbog nazeba, ne biste prestali da radite i ne biste bili depresivni. Sve što pušač zna je da želi cigaretu. Zašto mu je ona važna, ne zna baš ni on sam. Tad malo čudovište u stomaku startuje veliko čudovište u njegovom mozgu, i sad već osoba koja je do pre dva dana izlistavala razloge da prestane očajnički traži bilo kakav izgovor da počne ponovo. Sad govori stvari kao što su ove: 46
1. 2. 3.
Život je suviše kratak. Bomba bi mogla da eksplodira. Mogao bih da podletim pod autobus sutra. Prekasno sam ostavio duvan. Danas za svašta govore da izaziva rak. Izabrao sam pogrešno vreme. Trebalo je da čekam do Uskrsa/ posle odmora/ posle ovog stresnog događaja u mom životu. Ne mogu da se skoncentrišem. Postajem razdražljiv i loše raspoložen. Ne mogu da obavim posao kako treba. Porodica i prijatelji me neće voleti. Treba da se suočim s tim, za ime Boga, za svačije dobro najbolje će biti da opet propušim. Ja sam osvedočeni pušač i nema šanse da ću ikad biti srećan bez cigarete (Ovaj izgovor sam koristio 33 godine).
4. U ovoj fazi pušač obično popusti. Pali cigaretu i ludilo raste. S jedne strane tu je veliko olakšanje utoljavanja gladi, kad mali monstrum napokon dobije svoj fiks. S druge strane, ako je dovoljno dugo istrajao, cigareta ima odvratan ukus i pušač ne može da razume zašto opet puši. Zato pušač misli da mu je volja slaba. U stvari, nije to u pitanju.; sve što je uradio je to da je promenio mišljenje i doneo savršeno racionalnu odluku u svetlu poslednjih informacija. Kakv korist od zdravlja ako ste nesrećni?Šta će vam novac ako ste nesrećni? Ne treba vam. Bolje da imate kraći i prijatniji, nego bedan dugačak život. Srećom, ovo je netačno, istina je upravo suprotna. Život nepušača je beskrajno prijatniji, ali me iluzija zadržavala da pušim 33 godine, i moram priznati, da je to bila istina, još uvek bih pušio (ispravka-ne bih sad bio među živima). Nezadovoljstvo kroz koje pušač prolazi nema ništa sa tegobama zbog pada nikotina. Istina, to je okidač, ali prava agonija je u glavi i uzrokovana je sumnjom i nesigurnošću. Pošto pušač prestaje s pušenjem verujući da nešto žrtvuje, oseća se uskraćeno-ovo je vid stresa. Svaki put kad mozak kaže: «Uzmi cigaretu», to je vreme stresa. Stoga, čim prestane, on želi cigaretu. Ali sad ne može da zapali, jer je prestao da puši. To ga čini još depresivnijim, a depresija je nov okidač. Druga stvar koja toliko otežava je čekanje da se nešto desi. Ako vam je cilj da prođete vozački ispit, čim ga položite, vi znate da ste postigli cilj. Kad koristite metodu prestanka snagom volje, vi kažete: «Ako mogu dovoljno dugo da budem bez cigarete, potreba za pušenjem će na kraju nestati». Kako da znate da ste to postigli? Odgovor je da nikad ne znate jer čekate da se nešto desi a ništa se ne dešava. Prestali ste kad ste popušili poslednju cigaretu, i sve što sad radite je da čekate da vidite koliko će vremena proći pre nego što se predate. Kao što rekoh, agonija kroz koju pušač prolazi je mentalna, uzrokovana nesigurnošću. Mada nema fizičkog bola, ipak ima moćan efekat. Daleko od toga da je zaboravio pušenje, njegov mozak je opsednut tim. Mogu da prođu dani ili čak nedelje depresivnosti. Njegov um je opsednut sumnjama i strahovima. «Koliko dugo će želja trajati?» «Da li ću ikad biti ponovo srećan?» «Da li ću ikad želeti da ustanem ujutru?» «Da li ću ikad ponovo uživati u jelu?» 47
«Kako ću se uopšte ubuduće nositi sa stresom?» «Da li ću ikad ponovo uživati u društvenim događanjima?» Pušač čeka da se stvari poprave, ali naravno dok još uvek tuguje, cigareta postaje još dragocenija. U stvari, nešto se dešava, ali pušač nije svestan toga. Ako može da preživi da 3 nedelje uopšte ne udahne nikotin, fizička potreba za nikotinom nestaje. Ipak, kao što sam rekao, tegobe zbog povlačenja nikotina su tako blage da ih pušač nije ni svestan.Ali posle otprilike 3 sedmice mnogi pušači osećaju da su ga «šutnuli». Tad zapale cigaretu samo da bi to sebi i dokazali, i ona uradi svoje. Ima odvratan ukus, ali je bivši pušač sad snabdeo telo nikotinom, i čim ugasi cigaretu, nikotin počinje da napušta telo. Sad u pozadini svesti jedan glasić govori:»Želiš još jednu». U stvari, on je šutnuo nikotin, ali je opet samog sebe upecao. Pušač obično neće odmah upaliti drugu cigaretu. On misli: «Ne želim da se opet upecam». Stoga dozvoljava da prođe siguran period. To mogu biti sati, dani, čak i nedelje. Bivši pušač čak može sad da kaže: «Pa, nisam se upecao, pa sad slobodno mogu da uzmem još jednu». Pao je u istu zamku kao prvi put. Pušači koji uspeju metodom snage volje obično smatraju prekidanje teškim i dugim, jer je ispiranje mozga glavni problem, i dugo pošto je fizička zavisnost nestala pušač tuguje za cigaretama. Najzad, ako uspe da opstane dovoljno dugo, shvata da se neće predati. Prestane da tuguje i prihvata da se život nastavlja i da je prijatan bez cigarete. Mnogi pušači uspevaju sa ovom metodom, ali je ona teška i mučna, i više je neuspeha nego uspeha. Čak i oni koji uspevaju ostatak života provode u ranjivom stanju. Oni su ostali sa ispranim mozgom u izvesnoj meri i veruju da cigareta može tokom loših i dobrih vremena biti od pomoći. (Većina nepušača takođe pati od ove iluzije. I oni su podvrgnuti ispiranju mozga, ali, ili otkriju da ne mogu da nauče da «uživaju» u cigareti, ili ne žele lošu stranu koja ide uz to. ) Ovo objašnjava zašto mnogi pušači koji su prestali da puše, posle dugog perioda apstinencije počinju ponovo. Mnogi bivši pušači povremeno zapale cigaretu ili cigaru, bilo kao «čašćavanje sebe» ili da bi sebe uverili kako je duvan odvratan. Čim se uvere, nikotin opada i glasić iz pozadine kaže: «Želiš još jednu». Ako zapale još jednu, i dalje ima odvratan ukus, pa kažu: «Divno! Dok ne uživam, neću se upecati. Posle Uskrsa/odmora/ ove traume, prestaću.» Prekasno. Već su ulovljeni. Zamka u koju su i prvi put upali ponovo je uzela svoju žrtvu. Kao što stalno ponavljam, uživanje ne ulazi u sastavni deo pušenja. Nikad nije to ni bilo! Kad bi pušili zato što uživamo, niko ne bi nikad pušio više od jedne cigarete. Mi pretpostavljamo da uživamo samo zato što ne možemo da poverujemo da smo toliko glupi da pušimo a da ne uživamo u tome.To je razlog zašto je veći deo našeg pušenja nesvesan.Ukoliko bismo se podsetili posledica svaki put kad bi zapalili, i rekli sebi :Ovo će me za života koštati 50 000 funti, a ova cigareta može upravo biti okidač raka, čak bi i iluzija uživanja nestala. Kad pokušamo da zatvorimo um za ružne misli, osećamo se glupo. Kad bi morali da se suočimo s tim, bilo bi nepodnošljivo!¨Ako posmatrate pušače, posebno prilikom društvenih događanja, videćete da su srećni samo kad nisu svesni da puše. Čim postanu svesni toga, postaje im neugodno i počinju da se 48
pravdaju. Pušimo da nahranimo malo čudivište...i čim ste isterali malog monstruma iz svog tela i velikog iz svoje glave, nećete imati ni potrebu ni želju da pušite. ČUVAJTE SE SMANJENJA BROJA CIGARETA Mnogi pušači pribegavaju smanjenju broja cigareta bilo kao korak ka prestanku ili kao pokušaju kontrole malog monstruma, a i mnogi lekari preporučuju smanjenje kao pomoć. Očigledno, što manje pušite, bolje za vas, ali, kao korak ka prestanku, smanjivanje broja cigareta je fatalno. Naši pokušaji da smanjimo su upravo ti koji nas drže u klopci celog života.
Obično smanjenje popušenih cigareta prati neuspešan pokušaj prestanka. Nakon nekoliko sati ili dana apstinencije pušač kaže sebi nešto kao: «Ne mogu da se suočim sa činjenicom da budem bez cigarete, i zato ću od sad da pušim samo one specijalne ili da smanjim na 10 dnevno.Ako uspem da se naviknem da pušim samo 10 na dan, onda mogu da se zadržim na tome, ili da još smanjim.» Neke užasne stvari se sad događaju: 1. On živi u najgorem od svih svetova. I dalje je zavisan od nikotina i održava monstruma u životu, ne samo u svom telu, već i u glavi. 2. Jedva čeka sledeću cigaretu. 3. Pre nego što je smanjio, palio bi svaki put kad poželi cigaretu, i na taj način delimično umanjivao tegobe nastale usled povlačenja nikotina. Sad, kao dodatak uobičajenom stresu i životnim izazovima, on u stvari uzrokuje sebi i patnju usled pada nivoa nikotina. Tako sebi uzrokuje neraspoloženje i nervozu. 4. Dok je sebi udovoljavao, nije ni uživao u većini cigareta i nije bio ni svestan svake koju popuši. To je bila automatska radnja. Jedine cigarete za koje je zamišljao da uživa u njima su bile one koje je uzimao posle perioda apstinencije (npr. prva jutarnja, zatim ona posle jela, itd.) 5. Sad kad čeka taj posebni čas za svaku cigaretu, on «uživa» u svakoj od njih. Što duže čeka, svaka mu cigareta izgleda dragocenija jer izgleda da «uživanje» u cigareti nije do same cigarete, već do završetka uznemirenosti uzrokovane žudnjom, bilo da je reč o blagoj fizičkoj potrebi za nikotinom ili mentalnom tugovankom. Što duže patite, svaka cigareta deluje «prijatnije». Glavni problem sa prestankom ne leži u hemijskoj adikciji. To je lako. Pušači provedu noć bez cigarete; žudnja ih ne budi. Mnogi pušači čak napuste spavaću sobu, pa tek zapale. Neki čak čekaju i da odu na posao. Oni će biti 10 sati bez cigarete, i to ih neće uznemiriti. Da su proveli 10 sati u toku dana bez cigarete, čupali bi kosu. Mnogi pušači će kupiti nova kola i uzdržavati se od pušenja u njima. Posetiće supermarkete, pozorišta, lekare, bolnice, zubare, bez imalo nelagodnosti. Mnogi pušači apstiniraju u društvu nepušača. Čak i u metrou nije bilo glasova pobune. Pušači su 49
gotovo zadovoljni kad im neko kaže da ne mogu da puše. U stvari, oni dobijaju potajno zadovoljstvo zbog dužeg perioda uzdržavanja. To im daje nadu da možda jednog dana neće više želeti cigaretu. Pravi problem u prestanku je predrasuda, iluzija da je cigareta neka vrsta oslonca ili nagrade i da život nikad neće više biti isti bez nje. Daleko od toga da vas vodi ka prestanku pušenja, smanjenje cigareta vas ostavlja nesigurnima i nezadovoljnim i uverava vas da je najvrednija stvar na svetu sledeća cigareta, i da nema šanse da ikad budete srečni u životu bez nje.
Nema ništa tako patetično kao pušač koji pokušava da smanji broj popušenih cigareta.On pati od iluzije da će manje želeti da puši, ako puši manje. U stvari, istina je potpuno drugačija. Što manje puši, duže će patiti od tegoba zbog pada nivoa nikotina; što više uživa u cigareti, one postaju neukusnije. Ali, to ga neće zaustaviti u pušenju. Ukus s tim nikad nije imao veze. Kad bi pušač pušio samo zato što uživa u ukusu, niko ne bi pušio više od jedne cigarete. Smatrate da je teško poverovati u to? Dobro, hajde da dublje to razmotrimo. Koja cigareta ima najgori ukus? Tačno tako, prva jutarnja! Da li zaista verujete sad da pušite jer uživate u ukusu i mirisu, ili mislite da je racionalnije objašnjenje da ublažavate tegobe zbog devetočasovne apstinencije? Od suštinskog je značaja da uklonimo sve iluzije o pušenju pre nego što ugasite poslednju cigaretu. Ukoliko niste uklonili iluziju da uživate određen ukus koji cigareta ima, pre nego što ugasite poslednju, nema načina da to sebi kasnije dokažete a da se opet ne upecate. Stoga, ako već ne pušite u ovom trenutku, zapalite sad. Udahnite šest puta tog slavnog duvana duboko, punim plućima i pitajte se šta ima divno u tom ukusu. Možda verujete da određene cigarete imaju dobar ukus, kao npr. ona posle jela. Ako je tako, zašto pušite ostale? Zato što vam je ušlo u naviku da to radite? Ali zašto bi bilo ko navikao da puši cigarete koje smatra neukusnim? I zašto bi ista cigareta izvađena iz istog pakovanja imala drugačiji ukus posle jela nego posle spavanja? Hrana nema drugačiji ukus posle cigarete, zašto bi cigareta imala drugačiji ukus posle hrane? Nemojte se samo oslanjati na mene, proverite, popušite cigaretu s punom svešću posle jela da biste videli da nema drugačiji ukus. Razlog zbog kojeg pušači veruju da cigareta ima bolji ukus posle jela ili u društvu, uz alkohol, je taj što su to prilike kad su i pušači i nepušači zadovoljni, ali nikotinski zavisnik ne može biti potpuno zadovoljan dok je malo nikotinsko čudovište nezadovoljeno. Nije stvar u tome da pušači toliko uživaju u ukusu duvana nakon jela,napokon, ne jedemo duvan, kakve veze ima ukus sa tim? Stvar je samo u tome da su nezadovoljni ako im nije dozvoljeno da ublaže simptome pada nikotina u tim prilikama. Tako je razlika između pušenja i nepušenja razlika u biti srećan i nesrećan. Zato izgleda kao da cigareta ima bolji ukus. S obzirom na to, pušači kojima je paljenje cigarete prva stvar koju ujutru urade su nesrećni bilo da puše ili ne. Smanjenje cigareta ne samo da ne pomaže, već je i najgora vrsta torture. Ne pomaže jer se od početka pušač nada da će se navikavanjem da puši manje i manje, umanjiti i svoju želju da puši cigaretu. Pušenje nije navika. To je zavisnost, a priroda svake zavisnosti je da želiš sve više i više, a ne sve manje. Zato, kako bi smanjio broj cigareta, pušač mora da trenira snagu volje do kraja života. 50
Glavni problem kod prestanka pušenja nije hemijska zavisnost. S tim je lako izboriti se. Problem je u zabludi da vam cigarete pružaju neku vrstu zadovoljstva. Ova zabluda je rezultat ispiranja mozga koje nam je urađeno još i pre nego što smo popušili, a onda biva pojačano stvarnom zavisnošću. Sve što se smanjenjem cigareta postiže je učvršćivanje u zabludi do te mere da pušenje potpuno počinje da dominira pušačevim životom, i ubedio ga da je najvrednija stvar na svetu sledeća cigareta.
Kao što rekoh, smanjenje cigareta ne deluje jer morate da vežbate volju i disciplinu doživotno.Ako niste imali dovoljno volje da prestanete da pušite, onda sigurno nemate ni dovoljno snage da smanjite. Prestanak je mnogo lakši i bezbolniji. Čuo sam za bukvalno stotine slučajeva neuspeha kad je smanjenje broja cigareta popušenih u toku dana u pitanju. Ono malo slučajeva za koje sam čuo da su uspeli, postigli su cilj posle relativno kratkog perioda smanjenja, praćenog naglim prekidom.Pušači su zaista uspeli da prestanu da puše uprkos, a ne zahvaljujući smanjenju. Sve što je smanjenje učinilo je da je produžilo agoniju. Neuspešan pokušaj da smanji pušenje ostavlja pušača napetih nerava, još ubeđenijeg da je upecan doživotno. Ovo je obično dovoljno da produži pušenje narednih 5 godina do sledećeg pokušaja. Međutim, smanjenje cigareta ilustruje celu zaludnost pušenja jer jasno pokazuje da se u cigareti uživa samo nakon perioda apstinencije. Morate da udarite glavom o zid (odnosno otpatite zbog povlačenja nikotina) kako bi učinili da prestanak bude dobar. Izbor je sledeći: 1. Smanjite količinu cigareta doživotno. Ovo će biti samo-nametnuta tortura, a ionako nećete biti u stanju da istrajete u tome. 2. Postepeno povećavajte samo-ugušivanje. Koja je svrha u tome? 3. Budite dobri prema sebi. Prestanite to da radite. 4. Druga važna odlika smanjenja pokazuje da ne postoji tako nešto kao specijalna ili povremena cigareta. Pušenje je lančana reakcija koja će trajati do kraja života ukoliko je ne prekinete. ZAPAMTITE: SMANJENJE CIGARETA VODI U NEUSPEH. SAMO JEDNA CIGARETA «Samo jedna cigareta» je mit koji morate izbaciti iz glave. Samo jedna cigareta s početka nas je i dovela dovde. Samo jedna cigareta nas vezuje u zamršeni čvor i sprečava većinu naših pokušaja da prestanemo. Samo jedna cigareta, kad pušač uspe da pobedi zavisnost, ponovo ga vraća u zamku. Ponekad je to samo potvrda da mu više nije potrebna. Ona ima odvratan ukus i tako ubedi pušača da se nikad više neće upecati, ali on je već ulovljen. Pomisao na onu posebnu cigaretu često sprečava pušača da prestane s pušenjem. Prva jutarnja ili ona posle jela. 51
Čvrsto sebi urežite u um da ne postoji tako nešto kao što je samo jedna cigareta. To je lančana reakcija koja će trajati doživotno, ukoliko je ne prekinete. Taj mit o posebnoj, povremenoj cigareti u stvari čini da pušači tuguju za cigarama čak i kad prestanu da puše. Nek vam postane navika da nikad ne vidite tu posebnu cigaretu ili paklicu-to je fantazija. Svaki put kad pomislite na pušenje, sagledajte sav bedan život
trošenja malog bogatstva na privilegiju uništavanja samog sebe, fizički i mentalno, život robovanja, život smrada. Šteta je što ne postoji nešto kao ta cigareta koja bi nam tokom dobrih i loših dana povremeno dala polet ili zadovoljstvo. Ali, raščistite sebi u glavi: cigareta ne deluje tako. Ili ste s njom zaglavljeni da se doživotno patite, ili ne uzimate ni jednu. Ne biste ni sanjali da uzmete cijanid zato što vam se sviđa ukus badema, i zato prestanite da kažnjavate sebe mišlju o povremenoj cigari ili cigareti. Pitajte pušača: »kad bi imao mogućnost da se vratiš u vreme pre nego što si postao zavisan, da li bi opet postao pušač?» odgovor je neizostavno: «Mora da se šališ», a opet svaki pušač svakog dana u životu ima izbor. Zašto se ne opredeli? Odgovor je strah. Strah da ne može da prestane ili da život neće više biti isti. Prestanite da sami sebe zavaravate. Vi to možete. Svako može. To je smešno lako. Kako bi prestanak bio lak, potrebno je da neke osnovne stvari raščistite u glavi. Do sad smo se bavili trima: 1. Ništa ne ostavljate. Postoje samo fantastične pozitivne dobiti koje možete imati. 2. Nikad ne pomišljajte na povremenu cigaretu. To ne postoji. Postoji samo ceo život prljavštine i bolesti. 3. Niste vi ništa drugačiji. Svaki pušač može lako da prestane da puši. 4. Mnogi pušači veruju da su overeni pušači ili da imaju zavisničku ličnost. Obećavam vam da ne postoji tako nešto. Nikom pušenje nije potrebno dok se ne upeca na drogu. Droga vas drži na udici a ne priroda vašeg karaktera ili ličnosti. To je efekat ovih droga, one čine da verujete da imate zavisničku ličnost. Međutim, od suštinske je važnosti da uklonite ovo verovanje, jer ako verujete da ste zavisni od nikotina to ćete i biti, čak i kad je mali nikotinski monstrum u vama mrtav. Neophodno je ukloniti sve zablude. POVREMENI PUŠAČI, TINEJDŽERI, NEPUŠAČI Teški pušači obično zavide onima koji povremeno puše. Svi smo sreli takve ljude: «Ja mogu cele sedmice bez cigarete, to me stvarno ne uznemirava». Mi mislimo»Kad bih tako mogao.» Znam da je teško poverovati, ali nijedan pušač ne uživa što je pušač. Nikad ne zaboravite: • Ni jedan pušač nije odlučio da postane povremeni ili teški pušač, i stoga: • Svi pušači se osećaju glupo, i stoga; • Svi pušači moraju da lažu sebe i druge u sujetnom pokušaju da opravdaju sopstvenu glupost. 52
Ja sam bio fanatik golfa, ali sam se hvalisao koliko sam igrao i želeo sam da igram više. Zašto se pušači hvališu koliko malo puše? Ako je to merilo uspešnosti, onda je prava mera ne pušiti uopšte.
Kad bih vam rekao: «zamisli, mogu da provedem celu sedmicu bez šargarepa i to me ni najmanje ne uznemirava», mislili biste da nisam čitav. Ako uživam u šargarepi, zašto bih želeo da provedem celu sedmicu bez nje? Ako ne uživam, zašto bih izjavio da uživam? Zato, ako pušač izjavi nešto kao: «Mogu cele sedmice bez cigarete, stvarno mi nije problem», on u stvari pokušava da uveri i sebe i vas da on nema problem. Ono što zaista govori je: «Uspeo sam da preživim celu sedmicu bez cigarete». Kao i svaki pušač, verovatno se nadao da će posle toga moći da preživi ostatak života bez cigarete. Ali, uspeo je da opstane samo jednu sedmicu, i možete li zamisliti kako je dragocena ta cigareta koje se odricao tokom sedam dana? Ovo je razlog zbog koga su povremeni pušači efektivno više upecani nego teški. Ne samo da je iluzija o uživanju veća, već imaju i manje volje da prestanu jer troše manje novca i manje su ranjivi za zdravstvene rizike. Upamtite, jedino zadovoljstvo koje pušač dobija je ublažavanje tegoba zbog pada nivoa nikotina, i kao što sam već objasnio, čak je i to zadovoljstvo jedna iluzija. Zamislite tog malog nikotinskog monstruma u svom telu kao stalan svrab tako neprimetan, da većim delom vremena nismo ni svesni toga. Sad, ako imate stalan svrab, prirodna tendencija je da se počešete. Kako naša tela postaju sve više i više imuna na nikotin, prirodna tendencija je lančano pušenje. Postoje tri glavna faktora koja sprečavaju pušača da puši jednu za drugom: 1. NOVAC.Većina pušača to ne može da priušti. 2. ZDRAVLJE. Kako bi ublažili tegobe, moramo da uzmemo otrov. Kapacitet za borbu sa otrovom varira od osobe do osobe u raznim periodima i životnim situacijama. Ovo deluje kao automatska kočnica. 3. DISCIPLINA. Ovo je nametnuto od strane društva, ili pušačevog posla, ili prijatelja i porodice, ili od samog pušača kao rezultat prirode igre nadvlačenja konopca koja se odigrava u glavi svakog pušača. 4. Smatrao sam moje lančano pušenje slabošću. Nisam mogao da razumem zašto moji prijatelji mogu da ograniče sebe na 10 ili 20 cigareta na dan. Znao sam da sam osoba vrlo snažne volje. Nikad mi nije palo na pamet da većina pušača nije u stanju da pali jednu za drugom, jer su za to potrebna vrlo snažna pluća. Neki od ovih «5-cigaretadnevno» pušača kojima teški pušači zavide puše 5 jer im njihova fizička konstitucija ne omogućava da puše više, ili ne mogu da to priušte, ili zato što njihov posao, društvo ili sopstvena mržnja prema činjenici da su zavisnici im ne dozvoljava da uzimaju više. Potrebno je u ovoj fazi izvesti neke definicije. NEPUŠAČ- Neko ko nikad nije pao u zamku ali ne bi trebalo da zbog toga bude zadovoljan. On je nepušač samo božjom milošću. Svi pušači su bili ubeđeni da se neće nikad upecati, a neki nepušači i dalje isprobavaju povremeno cigare. 53
POVREMENI PUŠAČ-Postoje 2 osnovne podele povremenih pušača: 1. Pušač koji je upao u klopku, ali to ne shvata. Nemojte zavideti takvima. Oni samo isprobavaju nektar biljke mesožderke i na putu su da postanu teški pušači. Upamtite, kao 2. 3. 4. 5. što su svi alkoholičari počeli sa povremenom čašicom, tako i svi pušači počinju sa povremenom cigaretom. 6. Osoba koja je prethodno bila težak pušač, i misli da ne može da prestane. Ovi pušači su najpatetičniji. Oni se dele na više kategorija od kojih svaka zaslužuje poseban komentar. 7. PUŠAČ «5-CIGARETA-DNEVNO»-Ako uživa u cigareti, zašto puši samo 5 dnevno? Ako može i da uzme i da ih ostavi, zašto uopšte puši? Upamtite, «navika» ustvari izgleda kao da udarate glavom o zid kako bi se osetili opušteno kad prestanete. «5-cigaretadnevno» ublažava svoje tegobe zbog pada nikotina za manje od jednog sata svakog dana. Ostatak dana, mada to ne uviđa, on udara glavom o zid i to čini većim delom svog života. On puši samo 5 na dan jer ili ne može da priušti više ili brine zbog zdravstvenog rizika. Lako je uveriti teškog pušača da ne uživa u cigaretama, ali probajte da uverite povremenog pušača. Svako ko je prošao kroz pokušaj smanjenja cigara zna da je to najgora tortura od svih i da vas garantovano drži ulovljene doživotno. PUŠAČ « SAMO UVEČE ILI UJUTRU» On sebe kažnjava pateći pola dana od tegoba uzrokovanih padom i nikotina i ublažavajući te tegobe u drugoj polovini. Ponovo, upitajte ga zašto, ukoliko uživa u cigareti, ne puši ceo dan, ili ako ne uživa, zašto se petlja s tim. PUŠAČ «6 MESECI PUŠIM,6 MESECI APSTINIRAM» (Ili: ja mogu da prestanem kad god poželim. Hiljadu puta sam to uradio») Ako uživa u pušenju, zašto prestaje na 6 meseci? Ako ne uživa, zašto ponovo počinje? Istina je da je i dalje upecan. Iako se oslobodi svoje fizičke zavisnosti, ostao je sa glavnim problemom-ispiranjem mozga. On se nada svaki put da je će prestati zauvek i svaki put ponovo upada u klopku. Mnogi pušači zavide ovima koji počinju i prestaju svaki čas. Oni misle: «Kako su srećni oni koji mogu da to kontrolišu, pa počinju kad požele i prestaju kad požele». Ono što previđaju je činjenica da ovi koji počinju i prestaju takođe nemaju kontrolu. Kad su pušači, žele da nisu. Prolaze kroz maltretiranje prestanka, zatim počinju da se osećaju uskraćeno i ponovo upadaju u zamku, pa opet žele da nisu. Oni žive u najgorem od svih svetova. kad su pušači, žele da nisu; kad su nepušači, želeli bi da puše. Kad malo razmislite o tome, ovo je istina svih naših života pušača. Kad nam je dozvoljeno da pušimo ili to olako uzimamo, ili bismo želeli da nam nije dozvoljeno. Samo onda kad ne možemo da pušimo, cigarete izgledaju tako dragoceno. Ovo je strašna dilema pušača. Ne mogu nikad pobediti odnosno, prestati i da puše i da žale zbog toga! PUŠAČ «JA SAMO PUŠIM U POSEBNIM PRILIKAMA « Da, ali pogledajmo samo kako se neverovatno brzo ta količina «posebnih prilika» umnožava, i pre nego što smo svesni počinjemo da pušimo u svim prilikama? PUŠAČ «PRESTAO SAM ALI POVREMENO UZMEM CIGARU/CIGARETU» Na neki način ovo pušači su najjadniji slučaj. Bilo da ceo život provode verujući da su uskraćeni, ili, češće povremena cigareta prerasta u dve. Oni ostaju na klizavom terenu i put je samo jedan54
na dno. Pre ili kasnije ponovo postaju teški pušači. Ponovo su upali u istu klopku u kojoj su i bili prvi put. Postoje dve kategorije povremenih pušača. Prva je tip koji puši samo povremenu cigaru ili cigaretu prilikom društvenih događanja. Ovi ljudi su u stvaru nepušači. Oni ne uživaju u pušenju. Njima se samo čini da nešto propuštaju. Žele da budu deo akcije. Svi počinjemo ovako. Sledeći put kad cigare počnu da kruže, obratite pažnju kako nakon nekog vremena pušači prestaju da ih pale. Čak i teški pušači jedva čekaju da ih ispuše. Radije bi da zapale svoju vrstu cigareta. Što je cigara skuplja i veća, više frustrira-toj prokletoj stvari nikad kraja. Druga kategorija je zaista vrlo retka. U stvari, od svih onih hiljada koji su zatražili moju pomoć, mogu da se setim svega desetak ovakvih slučajeva. Ovaj tip najbolje se može opisati sa mojim nedavnim slučajem: Žena me nazvala, tražeći privatnu seansu. Ona je advokat, pušila je 12 godina i nikad nije zapalila više ni manje od dve cigarete dnevno. Bila je, očigledno, dama jake volje. Objasnio sam joj da je uspeh u grupnim seansama podjednako visok kao u individualnim, i u svakom slučaju, mogao sam da dam individualnu terapiju samo ako bi osoba bila tako poznata da bi to poremetilo grupu. Počela je da plače, i ja nisam mogao da odolim suzama. Seansa je bila skupa; zaista, većina pušača bi se pitala zašto bi ona uopšte poželela da prestane da puši. Oni bi rado dali onoliko koliko sam ja naplatio dami kad bi mogli da puše samo dve cigarete dnevno. Oni greše pretpostavljajući da su povremeni pušači srećniji i da imaju veću kontrolu. Možda imaju veću kontrolu, ali srećni nisu. U ovom slučaju, oba klijentkinjina roditelja su umrla od raka pluća pre nego što se ona upecala. Kao i ja, i ona je imala veliki strah od pušenja pre nego što je zapalila prvu cigaretu. Kao i ja, postala je žrtva pritiska drugih i probala prvu cigaretu. Kao i ja, mogla je da se seti gadnog ukusa. Za razliku od mene, koji sam kapitulirao i ubrzo postao lančani pušač, ona se opirala. Sve u čemu ikad uživate u cigareti svodi se na okončanje žudnje za njom, bilo da je to gotovo neprimetna fizička žudnja za nikotinom ili mentalna tortura uzrokovana nemogućnošću da se počešete gde vas svrbi. Same cigarete su smrdljive i otrovne. Zato patite od iluzije da užvate u njima samo nakon perioda apstinencije. Kao i kod gladi i žeđi, što duže patite od toga, veće je zadovoljsvo kad ih napokon ublažite. Pušači greše kad misle da je pušenje samo navika. Oni misle: «Ako mogu to da održavam na određenom nivou ili pušim samo u posebnim prilikama, moj mozak i telo će to prihvatiti. Zatim mogu da nastavim da pušim na tom nivou ili da još smanjim ukoliko poželim». Raščistite u glavi: «navika» ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge. Prirodna tendencija je da se ublaže tegobe zbog pada nikotina, a ne da se podnose.Čak i da se zadržite na tom nivou na kom ste, morali biste da vežbate snagu volje i disciplinujete sebe do kraja života jer, kako vaše telo postaje imuno na drogu, želi je sve više i više, a ne sve manje i manje. Kako droga počinje da vas uništava fizički i mentalno, jer postepeno uništava vaš nervni sistem, vašu hrabrost i samopouzdanje, tako ste i vi sve manje sposobni da se oduprete smanjenju intervala između dve cigarete. Zato u početničkim danima možemo da ih uzmemo i ostavimo. Ako nazebemo, jednostavno prestanemo. To takođe objašnjava zašto neko kao ja, ko nikad nije patio od iluzije da uživa u cigaretama, je morao pređe na lančano pušenje iako je svaka cigareta postala fizička tortura. Nemojte zavideti onoj ženi. Kad pušite samo jednu cigaretu na svakih dvanaest sati, to vam onda izgleda kao najdragocenija stvar na svetu. Tokom12 godina ta žena je bila 55
rastrzana. Nije bila u stanju da prestane da puši,a plašila se da poveća broj cigareta, kako ne bi obolela od raka pluća kao i njeni roditelji. Ali za 23 sata i 10 minuta svakog dana, ona je morala da se bori sa iskušenjem. Bila je potrebna neverovatna snaga volje da bi se postupalo kao ona, i kao što sam rekao, takvi slučajevi su retki. Ali na kraju je to i dovelo do suza. Pogledajte logično: ili postoji autentični oslonac i uživanje u pušenju ili ne postoji. Ako postoji, ko želi da čeka još jedan sat, dan ili sedmicu? Zašto biste bili uskraćeni zadovoljstva ili oslonca u međuvremenu? Ako ne postoji istinski oslonac ili zadovoljstvo, zašto biste se gnjavili sa pušenjem? Sećam se jednog drugog slučaja, čoveka koji je pušio 5 na dan. Počeo je telefonski razgovor rečima: «Gospodine Kar, ja samo želim da prestanem da pušim pre nego što umrem». Tako je ovaj čovek opisao svoj život. «Imam 61 godinu. Pušenjem sam dobio rak grla. Sad fizički mogu da izdržim samo sa 5 zavijenih cigara dnevno. Nekad sam čvrsto spavao noću. Sad se budim svakog sata u toku noći i jedino na šta mislim su cigare. Čak i kad spavam, sanjam o pušenju. Prvu cigaretu ne mogu da zapalim pre 10 sati. Ustajem u 5 i kuvam čajeve. Moja žena ustaje u 8 i, pošto sam ja tako naprasit , ne želi da me vidi u kući. Odlazim u baštu i pokušavam da lenčarim, ali sam opsednut pušenjem. U 9 sati počinjem da uvijam prvu cigaretu i to radim dok nije savršena. Nije da mi je potrebno da bude savršena, nego imam šta da radim. Onda čekam do 10 sati. Kad dođe to vreme, ruke počinju da mi se nekontrolisano tresu. Ne palim cigaru tad. Ukoliko to uradim, sledeću moram da čekam još 3 sata. Najzad palim cigaretu, uzmem dim i odmah je ugasim. Tako nastavljajući, mogu da učinim da mi jedna cigara traje čitav sat. Popušim otprilike do četvrtine inča, a onda čekam sledeću.» Uz sve ove nevolje, siroti čovek je imao opekotine po celim ustima jer je pušio cigaru do kraja. Verovatno sad zamišljate patetičnog imbecila. Uošte nije tako. Ovaj čovek je bio grmalj i nekadašnji vodnik u marincima. Bavio se nekad i sportom i nije želeo da postane pušač. Međutim, u poslednjem ratu društvo je verovalo da cigare daju hrabrost, i vojnici su ih dobijali u besplatnim sledovanjima. Ovom čoveku je bukvalno naređeno da postane pušač. Ostatak života proveo je plaćajući ogromne svote, smanjujući drugima porez, i to ga je uništavalo, fizički i mentalno. Da je bio životinja, naše društvo bi ga oslobodilo bede, a mi ipak dozvoljavamo mentalno i fizički zdravim tinejdžerima da budu ulovljeni. Možda mislite da je ovaj slučaj preterivanje. On jeste ekstreman ali nije jedini. Ovaj čovek mi je otvorio srce, ali možete biti sigurni da su mu mnogi prijatelji i poznanici zavideli jer je pušio samo 5 cigara na dan. Ako mislite da vam se ovo ne može desiti, PRESTANITE DA SE ZAVARAVATE. TO SE VEĆ DEŠAVA. Pušači su veliki lažovi, lažu i sami sebe. Moraju tako. Većina povremenih pušača puši mnogo više cigareta i u mnogo više prilika nego što su to spremni da priznaju. Imao sam puno razgovora sa takozvanim 5-cigareta-dnevno pušačima tokom kojih su popušili više od 5 cigareta samo u mom prisustvu. Posmatrajte povremene pušače u društvenim događanjima kao što su venčanja i zabave. Pušiće jednu za drugom kao najveći pušači. Ne treba da zavidite povremenim pušačima. Nije vam potrebno da pušite. Život je beskrajno slađi bez cigareta. 56
Tinejdžereje najteže izlečiti, ne zato što smatraju da je teško prestati, već zato što ili ne veruju da su upecani ili su u primarnoj fazi bolesti i pate od iluzije da će automatski prestati pre druge faze. Posebno želim da upozorim roditelje dece koja preziru pušenje da ne upadnu u lažno osećanje sigurnosti. Sva deca mrze miris i ukus duvana pre nego što se upecaju. I vi ste ga mrzeli svojevremeno. Nemojte se ni zavaravati vladinim zastrašujućim kampanjama.
Zamka je ista kao što je i uvek bila. Deca znaju da cigarete ubijaju, ali takođe znaju da jedna cigareta to neće učiniti. Takođe mogu biti pod uticajem momka ili devojke, druga/drugarice iz škole ili kolege/koleginice. Možda mislite da je samo potrebno da probaju tu jednu, koja će imati odvratan ukus i uveriti ih da nikad ne mogu da se upecaju. Nalazim da je neuspeh društva u sprečavanju dece da postanu zavisnici od nikotina i ostalih droga faktor koji najviše uznemirava u nizu drugih kad je zavisnost od ma koje droge u pitanju. Ovome sam posvetio dosta razmišljanja i napisao knjigu koja se posebno bavi problemom kako da sprečite dete da postane zavisno i kako da mu pomognete da pobegne ako je već postalo. Činjenica je da veliki broj mladih koji su postali zavisni od težih droga je prethodno bilo uvedeno u koncept hemijske zavisnosti upadanjem u nikotinsku zamku. Ako možete da im pomognete da izbegnu nikotinsku zamku u velikoj meri ćete redukovati rizik da postanu zavisni od težih droga. Molim vas da ovo ne shvatite olako. Neophodno je da zaštitimo mlade u najranijem dobu i ukoliko imate dete, požurujem vas da pročitate knjigu. Čak i ako sumnjate da je vaše dete već zavisno od neke droge, knjiga će pružiti odlično vođstvo u pomaganju vašem detetu da se izvuče. POTAJNI PUŠAČ Potajnog pušača bi trebalo svrstati u grupu povremenih pušača, ali efekti pušenja u tajnosti su tako podmukli da zahtevaju posebno poglavlje. To može dovesti do raskida ličnih odnosa. U mom slučaju umalo nije dovelo do razvoda. Bila je treća sedmica mog propalog pokušaja da prestanem da pušim. Pokušaj je bio iniciran ženinom brigom zbog mog šištanja i kašljanja. Rekao sam joj da nisam zabrinut za svoje zdravlje. Ona je rekla: «Znam da nisi, ali kako bi se ti osećao da moraš da gledaš da neko koga voliš sistematski uništava sebe?» To je bio argument kojem nisam mogao da odolim, i stoga sam pokušao da prestanem. Pokušaj se okončao nakon 3 sedmice posle svađe sa prijateljem. Godinama nakon tog događaja nisam registrovao da je moj đavolji um namerno izazvao sukob s prijateljem. Osećao sam se tada opravdano uvređenim, ali sad ne verujem da je bila slučajnost, jer se baš s tim prijateljem nikad pre nisam posvađao, niti kasnije. To je očigledno bio mali monstrum na delu. U svakom slučaju, imao sam izgovor. Očajnički mi je trebala cigareta i ponovo sam počeo da pušim. Nisam mogao da podnesem pomisao na razočarenje moje žene, pa joj nisam rekao. Pušio sam samo kad sam bio sam. Postepeno sam počeo da pušim u društvu prijatelja dok nije došlo dotle da su svi znali osim moje žene. Sećam se da sam tad bio vrlo 57
zadovoljan. Mislio sam: «Pa, bar manje pušim». Najzad me optužila da sam nastavio da pušim. Nisam još shvatao, ali je ona opisala trenutke kad bih izazvao svađu i izjurio iz kuće. Drugi put bih izbivao po dva sata iz kuće da kupim neku sitnicu, a u prilikama u kojima bih je inače zvao da mi pravi drušvo, nalazio bih bedne izgovore da odem sam. Kako se antisocijalna podela na pušače i nepušače širi, postoje bukvalno na hiljade slučajeva gde je društvo prijatelja ili rođaka ograničeno ili izbegnuto zbog ovog gadnog korova. Najgora stvar u vezi potajnog pušenja je što podržava zabludu u pušačevom umu
da je uskraćen. Istovremeno, uzrokuje veliki gubitak samopoštovanja. Jedna inače poštena osoba može da se natera da vara porodicu i prijatelje. Verovatno se desilo ili se i dalje dešava isto i vama u nekoj formi. Meni se desilo više puta. Da li ste gledali detektivsku TV seriju Kolumbo? Tema svake epizode je slična. Zločinac, obično ugledni i bogati poslovni čovek, je počinio ubistvo za koje je ubeđen da je savršeno, i njegova sigurnost da će ostati neotkriven poraste kad otkrije da zapušten i neugledan Kolumbo vodi slučaj. Kolumbo ima frustrirajući običaj da zatvori vrata po završetku ispitivanja, a onda kad je uverio osumnjičenog da je bezbedan, i pre nego što se zadovoljan izraz izgubio sa ubicinog lica, Kolumbo se vraća sa: «Samo jedna sitnica, gospodine, za koju sam siguran da je možete objasniti...» Osumnjičeni počinje da zamuckuje i od tog trenutka smo uvereni da će ga Kolumbo dokrajčiti. Bez obzira kako gnusan zločin bio, od tog trenutka moje simpatije su bile uz ubicu. Uvek sam se osećao kad da sam ja kriminalac i tačno tako je pušenje u tajnosti i činilo da se osećam. Časovi u kojima mi nije bilo dozvoljeno da pušim,zatim iskradanje u garažu za prepredeno uzimanje dima, zatim 10 minuta drhtanja na hladnoći, i čuđenje u čemu je bilo zadovoljstvo. Strah da ću biti uhvaćen na delu. Da li će ona otkriti gde sam sakrio cigarete, upaljač i pikavce. Olakšanje kad se neotkriven vratim kući, odmah praćen strahom da će omirisati nikotin u mom dahu i na odeći. Kako sam sve češće i duže rizikovao, morao sam biti otkriven. Poslednje poniženje i sramota kad je to postalo i činjenica, praćeni su istog časa povratkom na lančano pušenje. O, KAKVA JE RADOST BITI PUŠAČ! DRUŠTVENA NAVIKA? Glavni razlog zašto od 1960. godine u V. Britaniji ima preko 15 miliona bivših pušača je socijalna revolucija koja se dešava. Da, znam: zdravlje i novac su glavni razlozi zašto bi trebalo da prestanemo, ali oni su to bili oduvek. Nama nisu potrebna zastrašivanja rakom da bismo znali da nam cigarete uništavaju život. Ova naša tela su najprefinjeniji objekti na planeti, i svaki pušač odmah zna, od prvog dima, da su cigarete otrovne.
58
Jedini razlog zbog koga smo ikad počeli da pušimo je društveni pritisak naših prijatelja. Jedini validni plus koji je pušenje ikad imalo je to što je smatrano savršeno prihvatljivom društvenom navikom. Danas se generalno smatra , čak i od strane pušača, antisocijalnom navikom. Ranije se smatralo da jaki ljudi puše. Ako niste pušili, bili ste smatrani seka-persom, i svi smo se trudili da se upecamo. U svakom klubu ili kafani većina muškaraca bi ponosno udisala i izdisala duvanski dim. Tamo bi stalno stajao debeli oblak dima i sva tavanica koja nije bila redovno krečena ubrzo bi poprimila žutu ili braon boju. Danas je pozicija potpuno obrnuta. Danas jakima ni potrebno da puše. Danas jak čovek nije zavisan od droge. Sa društvenom revolucijom svi pušači danas ozbiljno razmišljaju da prestanu, a sami pušači se generalno smatraju slabićima. Najznačajniji trend koji sam primetio od pisanja mog prvog izdanja ove knjige 1985. je povećano isticanje anti-društvenog aspekta pušenja. Dani kad su cigarete bile ponos otmene žene ili jakog muškarca su zauvek prošli. Svi sad znaju da je jedini razlog zbog kojeg neko nastavlja s pušenjem taj što nije uspeo da prestane ili je bio previše uplašen da pokuša. Svakog dana pušač je stavljen na stub srama kancelarijskim zabranama pušenja, istaknutim zabranama na javnim mestima, napadima bivših pušača, tako da se i maniri pušača menjaju. Nedavno sam prisustvovao sceni kakvu od dečačkih dana nisam video-pušači otresaju pepeo u šaku ili džep jer im je neprijatno da traže pepeljaru. Pre neku godinu bio sam u restoranu. Bila je ponoć. Svi su prestali da jedu. U vreme kad se cigare i cigarete uobičajeno pale, niko nije pušio. Oholo pomislih: «Počeo sam da utičem na ljude». Rekoh konobaru: «Da li je ovo sad restoran za nepušače?» Odgovor je bio negativan. Pomislih: «Čudno. Znam da puno ljudi prestaje, ali mora da ima bar jedan pušač ovde.» Najzad neko upali u uglu, i rezultat je bio kao da je serija svetiljki prošla restoranom. Svi pušači su sedeli i razmišljali: «Mora da ima bar jedan pušač ovde». Mnogi pušači neće pušiti između jela jer se tako osećaju samosvesnije. Mnogi ne samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom već i gledaju okolo da vide da li će od nekud dobiti kritiku. Kako svakog dana sve više i više pušača napušta brod koji tone, oni koji su ostali na njemu uplašeni su da će biti poslednji. NEMOJTE TO BITI VI! UVREMENJENOST Osim očigledne poente da vam pušenje ne služi ničemu, da je sad očigledno pravo vreme da prestanete, verujem da je uvremenjenost bitna. Naše društvo lakomisleno tretira pušenje kao pomalo neukusnu naviku koja može da ugrozi zdravlje. Pušenje to nije. To je zavisnost od droge, bolest i ubica br. 1 u društvu. Najgora stvar koja se 59
dešava u životu većine pušača je da su se upecali na tu odvratnu biljku. Ako ostanu upecani, grozne stvari se dešavaju. Uvremenjenost je važna kako bi sebi dali pravo na odgovarajuće lečenje. Pre svega, identifikujte vremena i prilike kad vam izgleda važno da pušite.Ako ste poslovni čovek i pušite zbog iluzije da vam to smanjuje stres, izaberite neki relativno mirniji period (*subota npr. kao što je prevodilac, jel' te-prim. prev.). Ako pušite uglavnom tokom dosadnih i opuštajućih perioda, uradite suprotno. U svakom slučaju uzmite stvar krajnje ozbiljno i učinite taj pokušaj najvažnijom stvari u životu.
Pogledajte unapred za period od otprilike 3 sedmice i pokušajte da predvidite neki događaj koji bi mogao da vas odvuče u neuspeh. Događaji tipa venčanje ili Uskrs ne bi trebalo da vas zaplaše, pod uslovom da se unapred pripremite i ne osećate se uskraćeno. Ne pokušavajte da smanjite pušenje u međuvremenu, jer ovo će vam samo svoriti iluziju da se u cigaretama uživa. U stvari, smanjenje pomaže da u grlo saspete što je više moguće te prljave tvari. Dok pušite poslednju cigaretu, budite svesni lošeg ukusa i mirisa i mislite kako će biti divno kad sebi dozvolite da prestanete to da radite. ŠTA GOD RADILI, NEMOJTE UPASTI U ZAMKU DA KAŽETE «NE SAD. KASNIJE» I SMETNETE TO S UMA. SAD URADITE SVOJ RASPORED I RADUJTE MU SE UNAPRED. Upamtite da ni od čega ne odustajete. Naprotiv: upravo ste na pragu ostvarenja fantastičnih dobiti. Godinama sam govorio da znam više o misterijama pušenja nego bilo ko na planeti. Problem je sledeći: mada svaki pušač puši isključivo da bi ublažio hemijski nedostatak nikotina, nije sama hemijska zavisnost ta koja drži pušača upecanim, već ispiranje mozga koje proizilazi iz zavisnosti. Pametna osoba će jednom pasti na trik poverenja. Ali samo budala će stalno padati na isti trik. Srećom, pušači nisu budale; oni samo misle da jesu. Svaki pušač zasebno ima sopstveno ispiranje mozga. Zato izgleda da postoji tako širok opseg raznih vrsta pušača, što samo pomaže da se misterija produbi. Uz dobrobit godina povratnih informacija koje imam od originalne publikacije ove knjige, i imajući na umu da svaki dan naučim nešto novo o pušenju, prijatno sam bio iznenađen kad sam shvatio da je filozofija koju sam propovedao u prvom izdanju i dalje valjana. Akumulirano saznanje koje sam dobio tokom godina je kako da prenesete to znanje svakom pušaču posebno. Činjenica da znam da svaki pušač ne samo da može da nađe da je lako prestati već i da može da uživa u procesu nije samo besmislena već i izuzetno frustrirajuća ukoliko ne uspem da pušač to shvati. Mnogi ljudi mi kažu: «Govorite: 'Nastavi s pušenjem dok ne pročitaš knjigu'. Ovo čini da pušačima trebaju godine da pročitaju ili je i ne završe i tačka. Stoga treba da promenite instrukciju. «Ovo zvuči logično, ali znam da neki pušači ne bi ni počeli da čitaju knjigu ukoliko bi instrukcija bila «Prestanite odmah». U početničkim danima me konsultovao jedan pušač. Rekao je: «Stvarno mrzim što tražim pomoć od vas. Znam da imam jaku volju. U svakoj drugoj oblasti života imam kontrolu. Zašto svi ostali pušači koriste snagu volje da bi prestali, a ja moram da dođem kod vas?» Zatim je nastavio: «Mislim da bih mogao i sam to da uradim, ako bih mogao da pušim dok to radim». 60
Ovo možda zvuči kontradiktorno, ali znam šta je čovek mislio. Mislimo na prestanak kao nešto što je teško uraditi. Šta nam je potrebno kad nam je nešto teško da uradimo? Potreban nam je naš mali prijatelj. Tako prestanak izgleda kao dvostruki udarac. Ne samo da treba da izvršimo težak zadatak, već oslonac na koji se obično naslanjamo u takvim prilikama nije više na raspolaganju.
Nije mi palo na pamet dugo pošto je taj čovek otišao da je instrukcija da se nastavi s pušenjem do kraja prava lepota ove metode. Možete da nastavite s pušenjem dok prolazite kroz proces prestanka. Prvo se oslobodite svih sumnji i strahova, i kad ugasite poslednju cigaretu već ste nepušač i uživate u tome. Jedino poglavlje koje sam preispitivao u tom izvornom savetovanju je deo o nalaženju pravog vremena za prestanak. Savetujem da izaberete neradni dan za prekid ukoliko je vaša specijalna cigareta ona u stresnim situacijama, a ponedeljak ukoliko je dosada uobičajeni izgovor. U stvari, to nije najlakši način da se uradi. Najlakši način je izabrati ono što mislite da bi bilo najteža situacija za prekid, bilo da je to stres, druženje, koncentracija ili dosada. Jednom kad sebi dokažete da možete da izađete na kraj s tim i da uživate u životu u najgorim mogućim situacijama, svaka druga situacija postaje laka.Ali, da sam ovo dao kao definitivnu instrukciju, da li biste čak i pokušali da prestanete? Dozvolite da upotrebim jednu analogiju. Moja žena i ja imamo običaj da idemo zajedno na plivanje. Na bazen dolazimo istovremeno, ali retko plivamo zajedno. Razlog je taj što ona umoči jedan prst i pola sata kasnije počinje da pliva. Ja ne podnosim tu sporu torturu. Unapred znam, da ću u jednoj fazi, ma kako voda bila hladna, morati da se suočim s tim. Tako sam naučio da to obavim na lak način: odmah zaronim. Sad, pretpostavimo da sam bio u poziciji da joj kažem da neće moći uopšte da pliva ako ne zaroni odmah. Znam da ne bi u tom slučaju ni plivala. Vidite problem. Znam da su mnogi pušači koristili originalni savet o uvremenjenosti kako bi odlagali ono što su smatrali da će biti sudnji dan. Moja razmišljanja su bila da koristim tehniku koju sam koristio prilikom prikazivanja prednosti pušenja i da kažem nešto kao: «Uvremenjenost je vrlo bitna, i u sledećem poglavlju ću vas posavetovati o najboljem vremenu za prestanak. Kad okrenete stranicu, na njoj se nalazi samo jedno veliko: SAD!» To je, u stvari, najbolji način, ali da li biste ga poslušali? Ovo je najsuptilniji aspekt pušačke klopke. Kad imamo autentični stres u životu, nije vreme da prestanemo, a kad nemamo stres, nemamo želju da prestanemo. Upitajte sebe sledeće: Kad ste zapalili prvu cigaretu, da li ste tad zaista odlučili da ćete nastaviti da pušite do kraja života, celog dana, svakog dana, bez mogućnosti prestanka? NARAVNO DA NISTE!
61
Da li ćete nastaviti tako do kraja života, svakog dana, po ceo dan, bez mogućnosti prestanka? NARAVNO DA NEĆETE! Pa dobro, kad ćete da prestanete? Sutra? Sledeće godine? Godine iza sledeće?
Zar to nije isto pitanje koje sebe pitate otkad ste shvatili da ste upecani? Da li se nadate da ćete se probuditi i da samo nećete želeti više da pušite? Prestanite da se zavaravate. Ja sam čekao 33 godine da mi se to desi. Sa zavisnošću od droge postajete sve upecaniji, ne manje. Mislite da će sutra biti lakše? I dalje se zavaravate. Ako ne možete danas, zašto vam se čini da će sutra biti lakše. Da li ćete čekati dok zaista ne obolite od neke smrtonosne bolesti? To bi onda bilo malo besmisleno. Prava zamka je uverenje da sad nije pravi trenutak-uvek će biti lakše sutra. Verujemo da živimo stresno. U stvari, ne živimo. Većinu autentičnih stresova izbacili smo iz života. Kad napuštate dom nemate strah da će vas napasti besne životinje. Većina nas ne mora da brine da li će dobiti sledeći obrok, ili da li ćemo imati krov nad glavom noćas. A samo pomislite na život divlje životinje. Zec čim izađe iz rupe, suočava se sa Vijetnamom, celog svog života. Ali zec može to da izdrži. On ima adrenalin i druge hormone-imamo ih i mi. Istina je, da je najstresniji period u životu rano detinjstvo i adolescencija. Ali 3 biliona godina prirodne selekcije nas je opremilo da se izborimo sa stresom. Imao sam 5 godina kad je počeo rat. Bili smo bombardovani, i bio sam odvojen od roditelja 2 godine. Bio sam sa ljudima koji su sa mnom grubo postupali. To je bio neprijatan period u mom životu, ali sam mogao da se izborim s tim. Ne verujem da mi je ostavio stalne ožiljke; naprotiv, mislim da me učinio jačim. Kad pogledam unazad svoj život, samo jednom stvari nisam mogao da upravljam, a to je bilo moje robovanje prokletom duvanu. Nekoliko godina ranije mislio sam da imam sve brige ovog sveta. Bio sam suicidalanne u smislu da bih skočio s krova, već u smislu da sam znao da će me pušenje uskoro ubiti. Davao sam argumente da život bez mog oslonca ne bi bio vredan življenja. Ono što nisam uviđao je da vas sve može oneraspoložiti kad ste fizički i mentalno oslabljeni. Sad se ponovo osećam kao mladić. Samo jedna stvar se u mom životu promenila: izašao sam iz pušačke jame. Znam da je kliše reći: «Ako nemaš zdravlje, nemaš ništa»,ali to je apsolutno tačno. Mislio sam da su fitnes-fanatici kao što je Geri Plejer gnjavatori. Tvrdio sam da u životu ima više stvari od toga da se bude u formi; postoje duvan i alkohol. To je besmislica. Kad ste fizički i mentalno jaki možete da uživate u uspesima i da se izborite s padovima. Mešamo odgovornost i stres. Odgovornost postaje stresna samo onda kad se ne osećate dovoljno snažno da upravljate. Ričardi Bartoni ovog sveta su mentalno jaki. Ono što njih uništava nisu životni stresovi, ili poslovi, ili godine, već oslonci kojima se okreću, koji su samo iluzije. Tužno, u njegovom slučaju i milionima sličnih njemu, oslonci ubijaju. Pogledajte ovako. Već ste odlučili da nećete ostati u zamci do kraja života. Stoga, jednom u životu, bilo da smatrate to lakim ili teškim, morate da prođete proces 62
oslobađanja.Pušenje nije zadovoljstvo ili navika. To je zavisnost od droge i bolest. Već smo ustanovili da, daleko od toga da je lakše prestati sutra, progresivno će postajati teže. Sa bolešću je tako, s vremenom se pogoršava, vreme da je se oslobodite je SAD – ili najbliže sadašnjici što možete.Samo pomislite kako brzo svaka sedmica našeg života dolazi i odlazi. To je sve što je potrebno. Samo pomislite kako je lepo uživati u ostatku života bez tamne senke koja stalno visi nad vama. I, ukoliko ste pratili moje instrukcije, nećete morati da čekate ni 5 dana. Ne samo da ćete otkriti da je lako ugasiti poslednju cigaretu, već ĆETE UŽIVATI U TOME! DA LI ĆE MI NEDOSTAJATI CIGARETA? NE! Jednom kad je mali nikotinski monstrum mrtav i vaše telo prestane da gladuje za nikotinom, bilo kakva zabluda će nestati i otkrićete da ste bolje mentalno i fizički opremljeni ne samo da se izborite sa stresom životnim izazovima, već i da uživate u dobrim stvarima u potpunosti. Postoji samo jedna opasnost a to je uticaj drugih koji još uvek puše. «Trava je uvek zelenija kod drugog», je uobičajeno stanovište u životu i lako razumljivo. Zašto je to slučaj i sa pušenjem, gde su nedostaci ogromni čak i u poređenju sa iluzornim «prednostima», da bivši pušači zavide pušačima? Sa svim ispiranjem mozga u vašem detinjstvu sasvim je jasno da ste upali u zamku. Zašto onda, kad shvatimo da smo ispali naivni i uspemo da šutnemo naviku, ponovo ušetamo pravo u istu zamku? To je zbog uticaja drugih pušača. Obično se to dešava u društvenim situacijama, pogotovo posle jela. Pušač zapali, a bivšeg pušača žacne. Ovo je doista čudna anomalija, posebno ako razmotrite ovaj deo istraživanja tržišta: ne samo da je svaki nepušač srećan jer je nepušač, već i svaki pušač, čak i sa svojim ispranim, izvitoperenim i zavisničkim umom koji pati od iluzije da uživa ili da ga cigareta opušta, želi da se nikad nije ni upecao. Zašto onda bivši pušači zavide pušačima u ovim prilikama? Postoje dva razloga: 1.
'Samo jedna cigareta'. Upamtite: to ne postoji. Prestanite da gledate tu izolovanu priliku i počnite da gledate iz ugla pušača. Možda mu zavidite, ali on ne odobrava to što radi: on zavidi vama. Počnite da posmatrate druge pušače. Oni vam mogu dati najveći polet da se oslobodite. Zapazite kako brzo cigareta izgori i kako brzo pušač pali novu. Zapazite posebno da on nije svestan, da je sama radnja automatska. Upamtite, on ne uživa u cigareti; on samo ne može da uživa bez nje. Posebno zapamtite da kad napusti vaše društvo on mora da nastavi sa pušenjem. Sledećeg jutra, kad se probudi sa crnim plućima, moraće da nastavi da guši samog sebe. Sledeći put, kad ima bol u grudima, sledećeg državnog Dana borbe protiv pušenja, sledeći put kad vidi zdravstveno upozorenje, kad se uplaši zbog raka, sledeći put u crkvi, u poseti bolnici, zubaru, biblioteci, supermarketu, svaki sledeći put u društvu nepušača, on mora da nastavlja ovaj doživotni lanac plaćajući basnoslovno privilegiju da uništava sebe fizički i mentalno. On se suočava sa životom prljavštine, zadaha, žutih zuba, doživotnom robijom, samouništenjem, 63
životom sa crnim senkama u pozadini uma. A sve to da bi postigao kakvu svrhu? Iluziju pokušaja da se vrati u stanje u kojem je bio pre nego što se uopšte upecao. 2. 3.
Drugi razlog zbog koga bivši pušači u ovakvim prilikama požele da puše je taj što pušač radi nešto, odnosno puši, dok pušač ne radi ništa, i stoga se oseća uskraćeno. Raščistite pre početka: nije nepušač uskraćen. Jadan pušač je uskraćen
ZDRAVLJA ENERGIJE NOVCA POUZDANJA MIRA HRABROSTI SPOKOJA SLOBODE SAMOPOŠTOVANJA Odviknite se od toga da zavidite pušačima i počnite da ih vidite onakvim kakvi jesu: patetična, jadna stvorenja. Znam: bio sam najgori na svetu. Zato i čitate ovu knjigu, i oni koji s tim ne mogu da se suoče, koji moraju da nastave da se zavaravaju, su najjadniji od svih. Ne biste zavideli heroinskom zavisniku. Heroin ubije oko 100 ljudi godišnje u ovoj zemlji. Nikotin ubije preko 120 000 godišnje i 2,5 miliona širom sveta. Već je ubio više ljudi na ovoj planeti neko svi ratovi u istoriji zajedno. Kao i svaka zavisnost od droge, vaša neće biti bolje. Svake godine bivaće gora i gora. Ako ne uživate u tome što ste pušač sad, još manje ćete uživati sutra. Ne zavidite drugim pušačima. Sažaljevajte ih. Verujte: ONI JESU ZA SAŽALJENJE. DA LI ĆU SE UGOJITI? Ovo je još jedan mit o pušenju, koji su raširili uglavnom pušači koristeći zamene kao što su slatkiši i sl. pri pokušaju prestanka snagom volje, u cilju ublažavanja tegoba. Tegobe usled pada nikotina vrlo su slične gladi, i lako se pobrkaju. Ipak, dok glad može da bude zadovoljena hranom, tegobe zbog pada nikotina nikad ne mogu biti potpuno zadovoljene. Kao kod svake druge droge, telo vremenom postane imuno i droga više ne uspeva da potpuno ublaži tegobe nastale usled pada njenog nivoa. Čim ugasimo cigaretu, nikotin ubrzano napušta telo, tako da nikotinski zavisnik ima stalnu glad. Prirodna težnja je lančano pušenje. Međutim, većina pušača je sprečena da to uradi, uglavnom zbog jednog ili oba ova razloga: 1. Novac-ne mogu da priušte povećano unošenje 2. Zdravlje-kako bi ublažili tegobe moramo da unosimo otrov, što deluje kao automatska prepreka broju popušenih cigareta. Pušač stoga pati od stalne gladi koju nikad ne može da zadovolji.To je razlog zbog kog se veliki broj pušača okreće prežderavanju, opijanju ili čak težim drogama kako bi ispunili prazninu.(VEĆINA ALKOHOLIČARA SU TEŠKI PUŠAČI. PITAM SE DA TO ZAISTA NIJE PROBLEM PUŠENJA?) 64
Za pušača normalna tendencija je da počne da zamenjuje nikotin hranom. Tokom mog sopstvenog košmara došao sam u fazu u kojoj sam potpuno prestao da doručkujem i ručam. Pušio sam jednu za drugom tokom dana. U kasnijim godinama sam se čak i radovao večerima jer sam tad mogao da prestanem da pušim. Međutim, celo veče bih jeo. Mislio sam da je to glad, ali su u stvari bile tegobe zbog povlačenja nikotina. Drugim
rečima, tokom dana bih menjao hranu nikotinom, a tokom večeri bih menjao hranom nikotin. U to vreme sam bio teži nego sad i ništa nisam mogao da uradim povodom toga. Jednom kad mali monstrum napusti vaše telo, to užasno osećanje nesigurnosti se završava. Vaša sigurnost se vraća, zajedno sa predivnim osećanjem samopoštovanja. Ponovo dobijate sigurnost preuzimanja kontrole nad sopstvenim životom, ne samo u navikama vezanim za uzimanje hrane, već i u drugim aspektima. Ovo je samo jedna od prednosti oslobađanja od duvana. Kao što sam rekao, mit o debljanju je nastao usled korišćenja zamena tokom perioda povlačenja nikotina. Ustvari, zamene ne olakšavaju prestanak. One ga otežavaju. Ovo je detaljnije objašnjeno u narednom poglavlju koje se bavi zamenama. Pod uslovom da sledite sve instrukcije, gojenje ne bi trebalo da vam bude problem. Ipak, ako već imate taj problem, ili mislite da težina postaje problem, preporučio bih «Alen Karov lak način da izgubite težinu» koji je baziran na apsolutno istim principima «Lakog načina» i čini kontrolu težine zadovoljstvom. IZBEGAVAJTE LAŽNU STIMULACIJU Mnogi pušači, pokušavajući da prestanu metodom snage volje, pokušavaju da uvećaju motivaciju za prestanak tako što se lažno nagrađuju. Ima mnogo ovakvih primera. Tipični je «Moja porodica i ja možemo imati divan odmor od novca koji ću uštedeti». Ovo izgleda kao logičan i razuman pristup, ali je u stvari lažan jer će bilo koji pušač koji drži do sebe radije pušiti 52 sedmice u godini nego otići na odmor. U svakom slučaju, postoji sumnja u pušačevom umu, jer ne samo da će apstinirati 52 sedmice, već je i pitanje da li će uživati u odmoru bez cigarete? Sve ovo služi da uveća žrtvovanje koje pušač oseća da čini, tako da cigareta izgleda i dragocenija u njegovoj glavi. Umesto toga, koncentrišite se na drugu stranu: 'Šta ja imam od toga? Zašto mi je potrebno da pušim?' Drugi primer: 'Biću u stanju da sebi priuštim bolja kola'. To je tačno, i ova stimulacija vam može pomoći da apstinirate dok ne kupite kola, ali jednom kad novost više ne bude novost, osetićete se uskraćeno, i pre ili kasnije opet ćete upasti u zamku. Drugi tipičan primer su kancelarijski i porodični paktovi. Oni imaju prednost u eliminisanju iskušenja u nekim delovima dana. Ipak, oni obično propadaju usled sledećih razloga: 1. Stimulacija je lažna. Zašto bi želeli da prestanete s pušenjem samo zato što drugi ljudi rade to isto? Sve što postižete je stvaranje dodatnog pritiska, koji 65
povećava osećanje žrtvovanja. Dobro je ako svi pušači istinski žele da prestanu, i mada svi pušači potajno to žele, sve dok nisu spremni na to, pakt samo povećava pritisak, koji uzrokuje povećanu želju za pušenjem. Ovo ih pretvara u potajne pušače, što dalje uvećava osećanje zavisnosti.
2. Teorija o «truloj jabuci» ili oslanjanju jednih na druge. Kad pokušava da prestane metodom volje, prolazi kroz period pokore tokom koje čeka da potreba za pušenjem nestane. Ako popusti, ima osećaj neuspeha. Kad se koristi metoda volje, jedan od učesnika je obavezan da odustane, pre ili kasnije. Ostali učesnici tad imaju izgovor na koji su čekali. To nije njihova greška. Oni bi izdržali, nego ih je Bane izneverio. (*i otišao potajno da puši u radionici, a onda pokušao da sakrije cigaretu u džepu. I umal' se nije zapalio-prm. prev.) Istina je da je većina već varala .(*E, nije. Možda i bi, al' u selu nije imalo gde da se kupe cigare-prim. prev.) 3. 'Deljenje zasluga' je suprotno od teorije 'trule jabuke'. Ovde gubitak obraza usled neuspeha nije tako strašan kad se podeli. Postoji fantastičan doživljaj postignuća u prestanku pušenja. Kad to uradite sami, pohvale koje dobijete od prijatelja, kolega i rođaka mogu da vam daju izuzetan polet koji vam pomaže tokom prvih dana. Kad to rade svi, zasluge takođe moraju da se dele pa je i polet umanjen. Drugi klasičan primer lažnog nagrađivanja je mito( npr. roditelj nudi tinejdžeru novac da bi apstinirao, ili se kladi 'Daću ti 100 funti ako ne uspem'.) Jednom je ovakav primer bio na TV-u. Policajac koji je pokušao da prestane da puši stavio je 20 funti u kutiju cigara. Napravio je pakt sa sobom. Može ponovo da puši, ali će prvo morati da zapali onih 20 funti. Ovo ga je zaustavilo na nekoliko dana, ali je na kraju zapalio novac Prestanite da se zavaravate. Ako 50 000 funti koje prosečan pušač potroši u životu ga ne zaustave, ili rizik od 1:2 da zaradi neku strašnu bolest, nekoliko lažnih stimulacija neće učiniti nikakvu razliku. Samo će učiniti jačim osećaj žrtvovanja. Nastavite da gledate s druge strane konopca u igri nadvlačenja. Šta pušenje čini za mene? APSOLUTNO NIŠTA. Zašto mi je potrebno to da radim? NIJE POTREBNO! SAMO KAŽNJAVATE SEBE. LAK NAČIN Ovo poglavlje sadrži instrukcije o lakom načinu da se prestane s pušenjem. Pod uslovom da sledite instrukcije, otkrićete da je prestajanje lak proces, a može biti i prijatan! Ali zapamtite definiciju brinete: «devojka koja nije čitala instrukcije na pakovanju». Prestati s pušenjem je smešno lako. Potrebno je da uradite samo dve stvari. 1. Odlučite da više nikad nećete pušiti 2. Nemojte žaliti zbog toga. Radujte se. Sad verovatno pitate: 'Zašto je bila potrebna cela knjiga? Zašto mi to nisi odmah rekao?' odgovor je da biste opet žalili, i pre ili kasnije promenili odluku. To ste verovatno uradili mnogo puta do sada. Kao što sam rekao pušenje je suptilna, kobna zamka. Glavni problem kod prestanka nije hemijska adikcija, već isprani mozak, i neophodno je prvo razbiti sve iluzije i mitove. Upoznajte svog neprijatelja. Upoznajte njegove taktike, i lako ćete ga pobediti. 66
Veći deo života sam proveo pokušavajući da prestanem da pušim, i patio sam pri tom nedeljama od depresije.kad sam napokon prestao, sa 100 cigara sam peršao odmah na
0, bez ijednog lošeg trenutka. Čak je bilo prijatno i tokom perioda pada nikotina, i od tad nisam imao ni najmanju tegobu. Naprotiv, to je najbolja stvar koja mi se desila u životu. Nisam mogao da shvatim zašto je bilo tako lako i dugo mi je trebalo da shvatim razlog. To je bilo ovo. Znao sam za sigurno da nikad više neću pušiti. Tokom prethodnih pokušaja, bez obzira kako rešen bio, u stvari sam pokušavao da prestanem da pušim, nadajući se da će potreba vremenom prestati ukoliko dovoljno dugo opstanem bez cigarete. Naravno da potreba nije prestajala, jer sam čekao da se nešto desi, i što sam više tugovao zbog toga, to sam više želeo cigaretu, tako da žudnja nikako nije ni prestajala. Moj poslednji pokušaj bio je drugačiji. Kao svi pušači danas, ozbiljno sam razmislio o problemu. Do tad, kad god ne bih uspeo, tešio sam se da će sledeći put biti lakše. Nikad mi nije palo na pamet da ću morati da nastavim s pušenjem do kraja života. Ova me poslednja misao ispunjavala užasom i naterala me da vrlo ozbiljno razmislim o tome. Umesto da nesvesno palim cigaretu, počeo sam da analiziram svoja osećanja dok sam ih pušio. ovo mi je potvrdilo ono što sam već znao. Nisam uživao u njima, one su bile prljave i odvratne. Počeo sam da posmatram nepušače. Do tad sam ih uvek smatrao kolebljivim, nedruštvenim, cepidlački nastrojenim ljudima. Međutim, kad sam ih ispitao oni su izgledali, ako ništa drugo, jači i opušteniji. Izgledalo je da su sposobni da se nose sa stresovima i naporima u životu, i izgledalo je da više uživaju u društvenim događanjima nego pušači.Svakako su imali više poleta i energije. Počeo sam da razgovaram sa bivšim pušačima. Do tog momenta smatrao sam bivše pušače ljudima koji su bili prinuđeni da se odreknu pušenja zbog zdravlja i novca, i koji su uvek potajno čeznuli za cigaretom. Nekolicina jeste rekla 'Povremeno imaš želju, ali je to tako retko i slabo, da nije vredno ni pomena', ali je većina rekla: 'Da mi nedostaje? Mora da se šališ. Nikad se bolje u životu nisam osećao'. Razgovor sa nepušačima razbio mi je još jedan mit koji je uvek postojao u mojoj glavi. Mislio sam da u meni postoji neka nedosledna slabost, i odjednom mi je sinulo da svi pušači prolaze kroz ovaj lični košmar. Uglavnom, rekao sam sebi: 'Milioni ljudi sad prestaju i vode savršeno srećan život. Cigare mi nisu bile potrebne pre nego što sam počeo da pušim, i sećam se da mi je trebalo prilično truda da se naviknem na te prljave stvari. Zašto bi mi sad bilo potrebno da pušim? U svakom slučaju, nisam uživao u pušenju. Mrzeo sam ceo taj prljavi ritual i nisam želeo da provedem ostatak života kao rob te odvratne trave.
67
Tad sam sebi rekao: 'ALENE, SVIĐALO SE TO TEBI ILI NE, UPRAVO SI POPUŠIO SVOJU POSLEDNJU CIGARETU' og trenutka sam znao da više nikad neću pušiti. Nisam očekivao da će biti lako; u stvari, očekivao sam upravo suportno. Potpuno sam verovao da mi slede meseci depresije
i da ću ostatak života provesti povremeno osećajući da mi nedostaje cigara. Umesto toga, sve je od samog početka bio apsolutni blagoslov. Dugo mi je trebalo da shvatim zašto je bilo sad toliko lako, i zašto ovog puta nisam patio od tih užasnih tegoba. Razlog je što one ne postoje. Sumnja i nesigurnost uzrokuju tegobe. Prelepa istina je ova: PRESTATI S PUŠENJEM JE LAKO.Samo neodlučnost i žaljenje za tim čini proces teškim. Čak i dok su navučeni na nikotin, pušači mogu da provedu relativno duge periode u svom životu bez uznemiravanja oko toga. Samo kad želite cigaretu a ne možete da je zapalite, vi patite. Stoga, rešenje za lak prestanak je da se prestanak učini sigurnim i konačnim. Ne nadati se, već znati da ste šutnuli duvan.Nikad ne sumnjati ili preispitati. U stvari, upravo suprotno-stalno se radovati zbog odluke. Ako od početka možete da budete sigurni, biće lako. Ali kako da budete od početka sigurni ako ne znate da će biti lako? Zato je ostatak knjige neophodan. Postoje neke suštinske stvari i morate ih raščistiti u glavi pre nego što počnete. 1.Shvatite da možete to da postignete. nema ništa drugačije u vezi vas i jedina osoba koja vas može naterati da pušite ste vi sami. 2.Ni od čega ne odustajete. Naprotiv, postižete ogromne pozitivne dobiti. Ne mislim samo da ćete biti zdraviji i bogatiji. Mislim i na to da ćete u dobrim vremenima uživati više i da ćete u lošim se osećati manje jadno. 3. Ne postoji nešto kao jedna cigareta. Pušenje je zavisnost od droge i lančana reakcija. Žaljenjem za povremenim cigaretom samo ćete sebe bespotrebno kažnjavati. 4. Pušenje nije društvena navika koja vam može oštetiti zdravlje, već zavisnost od droge. Suočite se sa činjenicom bilo da vam se to sviđa ili ne, DA IMATE BOLEST. Ona neće otići jer ste stavili glavu u pesak. Upamtite: kao i sve obogaljujuće bolesti, i ova ne samo da traje doživotno, već se pogoršava. Najlakše je da se izlečite sad. 5. Razdvojte bolest (odnosno hemijsku zavisnost) od okvira uma koji se tiče doživljavanja sebe kao pušača ili nepušača. Svi pušači bi iskoristili mogućnost da se vrate na vreme pre nego što su se upecali, kad bi samo to mogli. Tu priliku imate danas! Nemojte ni pomišljati na «odustajanje od pušenja». Kad donesete finalnu odluku o tome da ste popušili poslednju cigaretu, već ćete biti nepušač. Pušač je jedan od onih jadnih nesrećnika koji moraju da idu kroz život uništavajući sebe cigaretama. Nepušač je neko ko ne mora to da radi. Jednom kad donesete konačnu odluku, već ste postigli svoj cilj. radujte se tome. Nemojte sedeti žaleći i čekajući da hemijska adikcija prođe. izađite napolje i odmah uživajte u životu. Život je fantastičan kad niste zavisni od nikotina, i svakog dana će vam biti sve bolji 68
6. Ključno je da budete sigurni da ćete uspeti u apstiniranju potpuno tokom perioda povlačenja nikotina (oko 3 sedmice), kako bi prestanak bio lak. Ako je vaš uvid u problem korektan, naći ćete da je smešno lako prestati.
Do ovog stepena, ako ste otvorili um kao što sam tražio na početku, već ste odlučili da ćete prestati s pušenjem. Sad bi trebalo da osećate uzbuđenje, kao pas vezan na lancu, i da teško možete da dočekate da već jednom izbacite otrov iz sistema. Ako ste neraspoloženi i mračni, to je iz jednog od sledećih razloga: 1. Nešto vam se u umu još nije sleglo. Ponovo pročitajte gore iznetih 5 tačaka i upitajte se da li verujete u njihovu istinitost. Ako sumnjate u neku od njih, ponovo pročitajte odgovarajući deo knjige. 2. Plašite se neuspeha. Ne brinite. Samo nastavite sa čitanjem. Uspećete. Cela stvar u vezi pušenja je trik. Inteligentni ljudi padnu na trik, ali samo budala, kad otkrije da je u pitanju varka, nastavlja da samu sebe zavarava. 3. Slažete se sa svim tačkama, ali ste i dalje neraspoloženi. Ne budite! Otvorite oči. Nešto predivno se dešava. Spremate se da pobegnete s robije. Od suštinske je važnosti da startujete sa ispravnim okvirom uma: 'Zar nije divno što sam nepušač!' Sve što sad treba da uradimo je da taj okvir zadržimo tokom perioda povlačenja, a naredna poglavlja se bave specifičnim tačkama koje će vam omogućiti da ostanete pri ovom stavu tokom tog perioda. Nakon perioda povlačenja, nećete morati da mislite na taj način. Na taj način ćete automatski razmišljati, i jedina misterija će vam biti 'Tako je očigledno, kako to ranije nisam video?' Ipak, dva važna upozorenja: 1. Odložite svoj plan da ugasite poslednju cigaretu dok ne pročitate knjigu do kraja. 2. Više puta sam pomenuo da je period povlačenja do 3 nedelje. Ovo može da dovede do nesporazuma. Prvo, možete podsvesno osećati da morate patiti tri nedelje. Nećete patiti. Drugo, izbegavajte zamku razmišljanja na ovaj način: 'Nekako samo moram da apstiniram 3 nedelje i biću slobodan'. Ništa se zaista neće desiti posle 3 sedmice. Nećete se odjednom osećati kao nepušač. Nepušači se ne osećaju drugačije od pušača. Ako žalite zbog prestanka tokom 3 sedmice, sva je verovatnoća da ćete žaliti i posle tri nedelje. Ono što govorim je da ukoliko počnete sad tako što ćete sebi reći:'Nikad više neću pušiti. Zar to nije divno?', posle 3 sedmice svo iskušenje će nestati. Međutim, ako kažete:'Samo kad bih mogao da preživim 3 nedelje bez cigarete', umiraćete za cigaretom i posle ovog perioda. PERIOD POVLAČENJA Oko 3 nedelje od poslednje cigarete možete biti podložni tegobama usled povlačenja. Ove tegobe se sastoje iz dva odvojena faktora. 1. Tegobe nastale usled povlačenja nikotina, to prazno, nesigurno osećanje, slično gladi koje pušači identifikuju kao žudnju ili potrebu da nešto rade s rukama. 2. Psihološki okidač u vidu nekih događaja, kao npr. telefonski razgovor. 69
Neuspeh da se ovo razume i i da se pravi razlika između ova dva faktora čini pušačima tako teško ostavljanje kad koriste metod snage volje, a to je i razlog zbog kojeg mnogi pušači koji postignu cilj ponovo upadnu u zamku. Mada tegobe zbog povlačenja nikotina ne dovode do fizičkog bola, nemojte potceniti njihovu moć. Mi pričamo o «čupanju u stomaku» ako ostanemo bez hrane ceo dan; može doći do «krčanja creva», ali nema fizičkog bola. Uprkos tome, glad je moćna sila, i velika je verovatnoća da ćemo biti nervozni ukoliko nam je hrana uskraćena. Slično je i kad nam telo žudi za nikotinom. razlika je u tome što našem telu hrana treba, ali mu otrov nije potreban, i sa pravim stavom uma ove tegobe se lako prevazilaze i nestaju vrlo brzo. Ako pušač može da apstinira nekoliko dana sa metodom snage volje, žudnja za nikotinom brzo nestaje. Drugi faktor otežava proces. Pušač ima naviku da ublažava tegobe u određenim prilikama i u određenom vremenu, što izaziva asocijaciju ideja (npr. 'Ne mogu da uživam u piću bez cigarete')Biće lakše da razumemo ovo uz pomoć primera. Uzmimo za primer da imate već nekoliko godina kola, i recimo da je žmigavac na levoj strani volana. Na vašim sledećim kolima je na desnoj strani (zakon zemlje). Vi znate da je na desnoj strani, ali tokom nekoliko sedmica uključujete brisače umesto da žmigate. Sa pušenjem je slično. Tokom prvih dana perioda povlačenja okidački mehanizam će u određenom vremenu raditi. Pomišljaćete 'Želim cigaretu'. Od esencijalnog je značaja da od početka eliminišete ispiranje mozga, tada će i ovi okidači brzo nestati. Kad se koristi metoda snage volje, pošto pušač veruje da čini žrtvu, tugovanje i čekanje da potreba za pušenjem prođe, ojačava ovaj okidački mehanizam umesto da ga uklanja. Uobičajeni okidač je obrok, posebno onaj sa prijateljima u restoranu. Bivši pušač je nesrećan jer mu je uskraćena cigareta. Njegovi prijatelji pale i on se oseća još ojađenije. Sad ne uživa ni u jelu ni u društvu. Zbog njegove asocijacije cigarete sa jelom i društvenim okupljanjem, sad pati od trostrukog udarca, a ispiranje mozga se uvećava. Ako je odlučan i može da izdrži dovoljno dugo, na kraju se miri sa sudbinom i nastavlja život. međutim, deo ispiranja mozga ostaje, i mislim da je druga najžalosnija stvar na svetu u vezi pušenja pušač koji je odustao zbog zdravlja ili novca, koji i posle više godina žudi za cigaretom u nekim prilikama. On se drži iluzije koja postoji samo u njegovoj glavi i bespotrebno muči sebe. Čak i sa mojim metodom odgovor na okidače je najčešći uzrok neuspeha. Bivši pušač ima običaj da gleda na pušenje kao na placebo ili šećernu pilulu. On misli: 'Znam da cigareta ništa ne čini za mene, ali ako mislim da čini, u izvesnim prilikama će mi pomoći'. Mada ne pruža istinsku fizičku pomoć šećerna pilula može biti od ogromne psihološke pomoći kod ublažavanja simptoma, i stoga je od koristi. Cigareta nije nikakva šećerna pilula. Ona stvara simptome koje kasnije ublažava, a posle izvesnog vremena ne uspeva čak ni ove simptome da ublaži potpuno; 'pilula' uzrokuje bolest, a osim toga je i otrovni ubica br. 1 u društvu. Možda će vam biti lakše da razumete efekte kad se povežu sa nepušačima ili pušačima koji su prestali da puše pre više godina. Uzmimo slučaj žene koja je izgubila muža. Sasvim je uobičajeno da u takvim trenucima pušač u najboljoj nameri, kaže:'Uzmi cigaretu. Smiriće te'. 70
Ako je cigareta prihvaćena, neće imati smirujući efekat jer žena nije zavisna od nikotina i nema tegoba povlačenja koje bi trebalo da ublažava. Najbolje što će učiniti je da joj da momentalno psihološko olakšanje. Čim se cigareta ugasi, istinska tragedija je još uvek prisutna. U stvari, ona će sad biti i uvećana jer žena pati zbog tegoba povlačenja, i njena odluka je da ih produži ili ublaži drugom cigaretom i započne lanac mizerije. Sve što će cigareta uraditi je da da trenutnu psihološku podršku. Isti efekat je mogao biti postignut nekom utešnim rečima ili ponuđenim pićem. Mnogi nepušači i bivši pušači su postali zavisni od duvana usled ovakvih situacija. Od suštinskog je značaja ukloniti svaku zabludu u vezi pušenja od samog početka. Raščistite sasvim u svojoj glavi: cigareta vam ne treba, i samo mučite sebe tako što je i dalje smatrate nekom vrstom oslonca ili pomoći. Nema potrebe da budete nezadovoljni. Cigarete ne čine jelo ili društvena dogadjanja; one ih uništavaju. Takođe upamtite da pušači ne puše za jelom zato što uživaju u cigareti. Oni puše zato što moraju. Oni su zavisnici od droge. Oni ne mogu da uživaju u jelu ili u životu bez nje. Napustite koncept da je pušenje samo po sebi uživanje. Mnogi pušači misle: 'Kad bi samo postojala čista cigareta'. Postoje čiste cigarete. Svaki pušač koji proba biljne cigarete uskoro otkrije da su one čist gubitak vremena. Shvatite da je jedini razlog zbog kojeg pušite nikotin. Jednom kad se otarasite potrebe za nikotinom, nećete imati ništa veću potrebu da stavite cigaretu u usta od potrebe da je stavite u uvo. Bilo da je tegoba nastala kao trenutni simptom povlačenja (prazno osećanje) ili usled okidačkog mehanizma, prihvatite je. Ne postoji fizički bol i sa pravim stanjem uma cigarete ne predstavljaju problem. Ne brinite zbog apstinencije. osećanje nije strašno. Asocijacija želje za cigaretom i osećanja uskraćenosti stvara problem. Umesto da tugujete, recite sebi:'Znam šta je ovo. Ovo je tegoba usled povlačenja nikotina. To je ono od čega pušači pate celoga života i što ih podržava u pušenju. Nepušači ne pate od ovih tegoba. One su samo jedno od mnogih zla ove droge. Zar nije fantastično što izbacujem to zlo iz svog tela!' Drugim rečima, u toku naredne 3 nedelje imaćete neznatnu traumu u svom telu, ali će se tokom tih sedmica, i do kraja vašeg života nešto predivno dešavati. Oslobodićete se odvratne bolesti. Ta nagrada će mnogostruko prevazići ovu malu traumu, i čak ćete i uživati u tegobama povlačenja. One će postati momenti zadovoljstva. Razmišljajte o prestanku kao o uzbudljivoj igri. Mislite na nikotinskog monstruma kao na neku vrstu pantljičare u stomaku. Morate da je izgladnite tokom 3 nedelje, a ona će pokušati da vas prevari da upalite cigaretu kako bi ga održali u životu. Povremeno će pokušavati da vas učini nesrećnim. Povremeno ćete biti nepažljivi. Neko će vam ponuditi cigaretu a vi možete zaboraviti da ste prestali da pušite. Uslediće malo osećanje deprivacije kad se setite. Unapred se pripremite za ove zamke. Kakvo god da je iskušenje, utuvite u glavu da je to stoga što je čudovište još uvek u vašem telu, i svaki put kad odolite iskušenju, zadali ste mu još jedan smrtni udarac u bici.
71
Šta god da radite, ne pokušavajte da zaboravite na pušenje. Ovo je jedna od stvari koja uzrokuje depresiju kod pušača koji koriste metod snage volje. Oni pokušavaju da se provuku kroz svaki dan nadajući se da će vremenom zaboraviti.
To vam je kao kad ne možete da zaspite. Što više brinete zbog toga, teže će san doći. Kako bilo, nećete moći da zaboravite. Prvih dana 'mali monstrum' će vas podsećati, i to ne možete izbeći; sve dok su oko vas pušači i reklame cigareta, imaćete konstantne podsetnike u okruženju. Poenta je u tome da ne treba ni da zaboravljate. Ništa loše se ne dešava. Predivan proces je u toku. čak i ako pomišljate na to hiljadu puta dnevno, SAČUVAJTE SVAKI TRENUTAK. PODSETITE SE KAKO JE DIVNO BITI PONOVO SLOBODAN. PODSETITE SE ČISTE RADOSTI ŠTO NE MORATE VIŠE DA GUŠITE SEBE. Kao što rekoh, otkrićete da tegobe postaju trenuci zadovoljstva, i bićete iznenađeni kako ćete u tom slučaju brzo zaboraviti na pušenje. Šta god da radite-NE SUMNJAJTE U SVOJU ODLUKU. Jednom kad počnete da sumnjate, počećete da žalite, i situacija će se pogoršati. Umesto toga iskoristite trenutak da pomognete sebi. Ako je razlog depresija, podsetite se šta vam cigarete čine. Ako vam prijatelj ponudi jednu, sa ponosom kažite:'Srećan sam što ovo mogu da kažem. Više mi nisu potrebne'. To će ga povrediti, ali kad vidi da vi niste uznemireni, biće na pola puta da vam se pridruži. Upamtite da ste imali jake razloge da prestanete. Podsetite se na x 1000 funti koliko vas jedna cigareta košta, i upitajte se da li zaista želite da rizikujete neku zastrašujuću bolest. Iznad svega, zapamtite da je osećanje privremeno i da ste svakog trena bliži cilju. Neki pušači se plaše da će morati do kraja života da vode računa o automatskim okidačima. Drugim rečima, veruju da će morati da celoga života korišćenjem psihologije zavaravaju sebe kako im cigareta nije potrebna. Nije tako. Setite se da optimista vidi bocu kao polu-punu, a pesimista kao polu-praznu. U slučaju pušenja, boca je prazna a pušač je vidi kao punu. Pušač je taj kome je mozak ispran. Jednom kad počnete sebi da govorite da vam pušenje nije potrebno, za vrlo kratko vremeneće vam biti potrebno jer predivna je istina da...vam pušenje nije potrebno.To je poslednja stvar koja vam je potrebna; potrudite se da ne bude poslednja stvar koju ćete uraditi. SAMO JEDAN DIM Ovo je razlog neuspeha mnogih koji pokušavaju da prestanu metodom snage volje. Oni će proći kroz 3 ili 4 dana apstinencije a onda uzeti povremeno dim ili dva da lakše prebrode. Ne uviđaju razarajući efekat toga na njihov moral. Za većinu pušača taj prvi dim nema prijatan ukus, i to njihovom svesnom umu predstavlja podršku. Oni misle:'Bože, ovo nije prijalo. Gubim potrebu za pušenjem'. U stvari, slučaj je obrnut. Shvatite jednom: CIGARETE NIKAD NISU NI BILE PRIJATNE. 72
Uživanje nije razlog zbog koga ste pušili. Kad bi pušači pušili zbog uživanja, nikad ne bi popušili više od jedne cigarete. Jedini razlog zbog kojeg ste pušili je da nahranite malog monstruma. Samo pomislite: izgladnjivali ste ga 4 dana. Koliko mu je dragocena bila ta jedna cigareta ili dim. Vi toga niste svesni, ali fiks koji je vaše telo dobilo biće iskomunicirano vašem podsvesnom umu, i sva vaša priprema će biti podrivena. U pozadini vašeg uma jedan glasić će govoriti: 'Uprkos svakoj logici, one su dragocene. Želim još jednu.' Taj mali dim ima dva razarajuća efekta. 1. On održava malog monstruma u životu. 2. Što je još gore, održava velikog monstruma u glavi. Ako ste imali jedan dim, lakše ćete da uzmete još jedan. Zapamtite: samo jednom cigaretom ljudi i počinju da puše. DA LI ĆE MENI BITI TEŽE? Kombinacije faktora koji određuju koliko će lako svaki pušač pojedinačno prestati s pušenjem su beskrajne. Za početak, svako od nas ima svoj karakter, način rada, okolnosti, vreme, itd. Određene profesije mogu da otežaju više nego druge, ali pod uslovom da je ispiranje mozga uklonjeno, ne mora da bude tako. Nekoliko pojedinačnih primera biće od pomoći. Izgleda da je posebno teško pripadnicima medicinske profesije. Mi mislimo da je lekarima lakše jer su svesniji efekata na zdravlje i svakog dana vide i dokaze za to. Iako ovo doprinosi snažnijim razlozima za prestanak pušenja, ne olakšava proces. razlozi su sledeći: 1. Stalna svesnost o zdravstvenim rizicima stvara strah, a to je jedan od uslova pod kojima imamo potrebu da ublažimo tegobe. 2. Posao lekara je izrazito stresan, i on obično nije u stanju da ublaži dodatni stres nastao usled tegoba zbog povlačenja nikotina tokom rada. 3. Ima i dodatni stres zbog krivice. Oseća da bi trebalo da bude uzor ostatku populacije. Ovo ga stavlja pod veći pritisak i povećava doživljaj uskraćenosti. 4. Tokom teško zasluženih pauza, kad je stres momentalno ublažen, cigareta postaje vrlo dragocena kad eventualno ublaži tegobe usled povlačenja nikotina. Ovo je oblik povremenog pušenja i važi u svim situacijama gde je pušač prisiljen da apstinira tokom dužeg perioda. Kad koristi metod moći volje, pušač je nesrećan jer je uskraćen. On ne uživa u pauzi ili u šolji čaja ili u kafi koju pije tokom pauze. Njegov osećaj gubitka je stoga jako uvećan, i zbog asocijacije ideja, cigareta dobija zasluge za celu situaciju. Međutim, ako prvo možete da uklonite zablude i prestanete da kukate za cigaretom, pauza i šolja čaja mogu da prijaju čak i dok telo traži nikotin.
73
Druga teška situacija je dosada, posebno kad se kombinuje sa periodom stresa. Tipični primeri su vozači ili domaćice sa decom. Posao je stresan, a opet je veći deo posla monoton. Tokom pokušaja da prestane da puši korišćenjem metode snage volje, domaćica ima duge periode u kojima žali nad 'gubitkom' i tako povećava depresiju. Ovo se, ponavljam, može lako prevazići ukoliko je vaš stav korektan. Ne brinite zbog toga što se stalno podsećate da ste prestali da pušite. Iskoristite te momente da se radujete
činjenici da ste se oslobodili zla. Ako imate pozitivan stav, ove tegobe postaju trenuci zadovoljstva. Upamtite, svaki pušač, bez obzira na godište, pol, inteligenciju ili profesiju, može lako i prijatno da prestane da puši pod uslovom DA PRATI SVE INSTRUKCIJE. GLAVNI RAZLOZI NEUSPEHA Postoje dva glavna razloga neuspeha. Prvi je uticaj drugih pušača. U trenutku slabosti ili tokom društvenih događanja neko će zapaliti. Već sam se bavio ovom temom nadugačko. Iskoristite taj trenutak da se podsetite da ne postoji samo jedna cigareta. Radujte se činjenici da ste presekli lanac. Zapamtite da vam pušač zavidi, i žalite ga zbog toga. Verujte, on zaslužuje vaše sažaljenje. Drugi glavni razlog za neuspeh je loš dan. Raščistite pre svega da loši i dobri dani postoje bez obzira da li ste pušač ili ste nepušač. Život je relativna stvar, i ne možete imati uspone bez padova. Problem sa metodom moći volje je taj da pušač počinje da kuka za cigaretom čim ima loš dan, i sve što čini je da učini loš dan još gorim. Nepušač je bolje opremljen, ne samo fizički, već i mentalno, da se suoči sa stresovima i naporima u životu. Ako imate loš dan tokom perioda povlačenja, izdržite udar. Podsetite se da ste imali i loših dana dok ste pušili (u suprotnom, ne bi ni odlučili da prestanete). Umesto da tugujete zbog cigara, recite sebi:'Dobro, danas je teško, ali pušenje to neće izlečiti. Sutra će biti bolje, i bar imam divnu nagradu u ovom trenutku. Šutnuo sam odvratnu pušačku naviku'. Kad ste pušač morate da zatvorite um na sve loše strane pušenja. Pušači nikad nemaju pušački kašalj, samo stalni nazeb. Kad vam se kola pokvare usred nedođije upalite cigaretu, ali da li ste zbog toga srećni i zadovoljni? Naravno da niste. Jednom kad prestanete da pušite, imate tenednciju da sve loše što vam se dešava u životu pripisujete činjenici da ste prestali da pušite. Sad kad vam se kola pokvare, vi mislite:'U ovakvim vremenima zapalio bih cigaretu. ' To je istina, ali ono što zaboravljate je da cigareta nije rešila problem, i da se samo kažnjavate tako što žalite za jedno iluzornom podrškom. Stvarate nemoguću situaciju. Nesrećni ste jer ne možete da zapalite, a bili biste još nesrećniji da to uradite. Znate da ste doneli ispravnu odluku što ste prestali da pušite, i stoga se ne kažnjavajte sumnajnjem u tu odluku. Upamtite: pozitivan mentalni pristup je od suštinske važnosti-uvek.
74
ZAMENE Zamene uključuju žvake, slatkiše, pepermint, biljne cigarete i pilule. NE KORISTITE IH. One čine stvar težom, a ne lakšom. Ako osetite potrebu i koristite zamenu, tegoba će biti produžena i vama će biti teže. Ono što zaista govorite je: 'Potrebno mi je da pušim ili da ispunim prazninu'. To vam je kao da popuštate pred ucenjivačem ili dečjim napadima besa. Na taj način samo produžavate torturu i omogućavate da tegobe ostanu. Kako bilo, zamene neće umanjiti tegobe. Vi gladujete za nikotinom, a ne za hranom. Sve što zamenama postižete je da i dalje mislite na pušenje. Upamtite ovo: 1. Ne postoji zamena za nikotin. 2. Nikotin vam ne treba. To nije hrana; to je otrov. Kad tegobe naiđu, podsetite se da pušači pate od njih, a ne nepušači. Sagledajte ih kao još jednu lošu stranu droge. Sagledajte ih kao smrt čudovišta. 3. Zapamtite: cigarete stvaraju prazninu; one je ne popunjavaju. Što pre naučite mozak da vam nije potrebno da pušite, ili da radite bilo šta drugo umesto toga, pre ćete biti slobodni. Posebno izbegavajte bilo kakav proizvod koji sadrži nikotin, bilo da je žvaka, flaster, sprej, ili najnoviji trik, inhalator sličan plastičnoj cigareti. Tačno je da mali broj pušača koji pokušaju da prestanu da puše i uspeju u tome korišćenjem ovih sredstava, pripisuju svoj uspeh upotrebi ovih sredstava. Ali, oni uspevaju uprkos njihovoj upotrebi a ne zahvaljujući tome. Nesreća je da mnogi lekari još uvek preporučuju susptitucionu terapiju (ST). Ovo ne iznenađuje, jer ukoliko ne razumete u potpunosti nikotinsku zamku, ST zvuči sasvim logično. Ona je zasnovana na uverenju da morate da pobedite dva moćna neprijatelja kad pokušavate da prestanete da pušite: 1.Morate da se odviknete 2. Morate da preživite užasne fizičke patnje nastale usled povlačenja nikotina. Ako imate dva moćna neprijatelja da pobedite, mudro je da se ne borite sa oba istovremeno, već da uzmete jednog po jednog. Stoga se ova terapija zasniva na logici da prvo prestanete da pušite ali da uzimate nikotinsku zamenu. Tad, kad prekinete naviku, postepeno smanjujete nikotin, i na taj način se bavite sa svakim neprijateljem posebno. Ovo zvuči logično, ali je zasnovano na pogrešnim činjenicama. Pušenje nije navika već nikotinska zavisnost a pravi fizički bol zbog pada nivoa nikotina je gotovo neprimetan. Kad prestajete da pušite, ono što pokušavate da postignete je da ubijete oba čudovišta: malo nikotinsko u telu i veliko u glavi, što je pre moguće. Sve što supstituciona terapija čini je to da produžava život malog monstruma što zauzvrat produžava život velikog. Upamtite LAK NAČIN čini da lako odmah prestanete s pušenjem. Možete ubiti veliko čudovište (ispiranje mozga) pre nego što ugasite poslednju cigaretu. Mali monstrum će ubrzo biti mrtav i čak i dok još uvek bude umirao,neće vam predstavljati veći problem nego kad ste bili pušač. 75
Samo razmislite, kako uopšte može zavisnost od jedne droge da se izleči korišćenjem iste droge? Jedan eminentni i visoko uvaženi lekar je na državnoj televiziji čak tvrdio da su neki pušači toliko zavisni od nikotina da bi čak i u slučaju prestanka pušenja morali da doživotno uzimaju nikotinsku supstituciju. Kako lekar može da se toliko zbuni da poveruje kako ljudsko telo ne zavisi samo od hrane, vode i vazduha, već i od moćnog otrova? Često na našoj klinici imamo pušače koji su prestali da puše ali su se upecali na nikotinsku žvaku. Drugi koriste žvaku i još uvek puše. Nemojte se zavarati činjenicom da žvaka ima odvratan ukus-isto je bilo i sa prvom cigaretom.
Sve zamene imaju apsolutno isti efekat kao i nikotinska žvaka. Sad govorim o onome: 'Ne mogu da zapalim cigaru, pa ću uzeti žvaku, ili slatkiše, ili pepermint kako bih ispunio prazninu'. Mada prazan osećaj potrebe za cigaretom se teško razlikuje od potrebe za hranom, hranom nećete zadovoljiti nikotinsku glad. U stvari, ako išta može da vam izazove želju za cigarom, to je trpanje peperminta i žvaki u usta. Ali glavno zlo zamena je u tome što prolongiraju glavni problem, a to je ispiranje mozga. Da li vam je potrebna zamena za nazeb kad prođe? Naravno da nije. Kad kažete 'treba mi zamena za pušenje', ono što zaista kažete je 'činim žrtvu'. Depresija povezana sa metodom moći volje je uzrokovana činjenicom da pušači veruju da se žrtvuju. Sve što ćete uraditi je da ćete zameniti jedan problem drugim. Nema zadovoljstva u tome da se kljukate slatkišima. Samo ćete se ugojiti i postati nezadovoljni, i dok ste rekli keks, ponovo ćete se vratiti na duvan. Povremenim pušačima je teško da se oslobode verovanja kako su uskraćeni za svoju malu nagradu: cigarete tokom pauze za ručak koju zapale radnici kojima nije dozvoljeno da puše dok rade, ili nastavnici u ostavama između časova, ili one koju na brzinu popuše lekari zmeđu dva pacijenta. Neki kažu: 'Ne bih čak ni išao na pauzu da ne pušim'. Ovo samo potvrđuje stanovište da se na pauzu često ide ne zato što pušaču treba ili je želi, već zato što mu je očajnički potrebno da se počeše gde ga svrbi. Zapamtite, cigarete nikad nisu bile autentične nagrade. One su ekvivalentne nošenju tesnih cipela i zadovoljstva kad ih izujete. Stoga, ako osećate da morate da imate malu nagradu, neka vam to bude zamena; dok radite, nosite par tesnih cipela, ne dozvolite sebi da ih izujete sve do pauze, a onda iskusite taj divni trenutak opuštanja i zadovoljstva kad ih skinete. Možda vam se čini da je to prilično glupo. Potpuno ste u pravu. Jako je teško uvideti dok ste još u klopci, ali to je ono što većina pušača radi. Takođe je teško zamisliti da vam uskoro neće trebati ta mala 'nagrada' i da ćete gledati na prijatelje koji su još uvek u klopci sa istinskim sažaljenjem i čuditi se zašto ne mogu da vide u čemu je stvar. Međutim, ako nastavite da se zavaravate da je cigareta istinska nagrada ili da vam treba neka zamena za nju, osećaćete se uskraćeno i nesrećno i velika je verovatnoća da ćete ponovo propušiti. Ako vam zaista treba pauza, kao što domaćicama, nastavnicima, lekarima i ostalim radnicima treba, uskoro ćete uživati u pauzi još više jer nećete morati da sami sebe gušite.
76
Zapamtite, zamena vam ne treba. Te tegobe su glad za otrovom i uskoro će nestati. Neka vam to bude oslonac narednih dana. Uživajte u oslobađanju svog tela od otrova i svog uma od robovanja i zavisnosti. Ako zbog poboljšanog apetita jedete više za glavnim obrocima i tokom narednih nekoliko dana nabacite neko kilo više, ne brinite zbog toga. Kad iskusite 'trenutak otkrovenja' koji ću kasnije opisati, steći ćete sigurnost, i otkrićete da bilo koji problem koji može da se reši pozitivnim razmišljanjem možete da rešite, uključujući i navike ishrane. Ali ono što ne smete je da počnete da grickate između obroka. Ako to uradite,ugojićete se, postati nezadovoljni i nikad nećete znati da ste šutnuli duvan. Samo ćete premeštati problem umesto da ga rešite. DA LI DA IZBEGAVAM SITUACIJE U KOJIMA MOGU DA PODLEGNEM ISKUŠENJU? Do sad sam bio vrlo kategoričan u svojim zahtevima, tražeći od vas da savet tretirate pre kao instrukciju nego kao sugestiju. Kategoričan sam, prvo stoga što postoje čvrsti, praktični razlozi za moj savet, i drugo, zato što su razlozi podržani hiljadama slučajeva. Po pitanju da li izbegavati situacije u kojima možete doći u iskušenje ili ne, nažalost ne mogu da budem kategoričan. Svaki pušač mora da odluči sam. Ja sa svoje strane mogu da dam nekoliko predloga koji mogu biti od pomoći. Ponavljam da je strah taj koji čini da pušimo celoga života, i ovaj strah se sastoji od dve odvojene faze. 1. Kako da preživim bez cigarete? 2. Ovaj strah je panično osećanje koje pušači imaju kad ustanu kasno noću a kutija cigareta je pri kraju. Strah nije uzrokovan tegobama usled pada nivoa nikotina, već je reč o psihološkom zavisničkom strahu-ne možete da preživite bez cigarete. On svoj vrh dostiže kad pušite svoju poslednju cigaretu; u tom trenutku vaše tegobe zbog pada nikotina su na najnižem nivou. To je strah od nepoznatog, ona vrsta straha koju ljudi imaju kad uče da skaču u vodu. Odskočna daska je visoka jednu stopu, ali izgleda kao da je 6. Voda je duboka 6 stopa, ali izgleda kao da je jednu. Potrebna je hrabrost da biste skočili. Ubeđeni ste da ćete razbiti glavu. Skok je najteži deo. Ako nađete hrabrosti to da uradite, ostatak je lak. Ovo je objašnjenje zašto tako veliki broj ljudi inače snažne volje nikad nisu pokušali da prestanu da puše ili mogu da izdrže svega nekoliko sati kad pokušaju. U stvari, neki pušači koji puše oko kutije dnevno, kad odluče da prestanu s pušenjem, sledeću cigaretu popuše mnogo ranije nego da nisu odlučili da prestanu. Odluka uzrokuje paniku, a to je stresna situacija. Ovo je jedna od prilika kad mozak okida instrukciju:'Upali cigaretu', ali sad znate da ne možete da zapalite. Uskraćeni ste-veći stres. Okidač ponovo počinje da radi-fitilj brzo dogoreva i vi palite cigaretu. Ne brinite. Ta panika je samo psihološka. Vi strahujete da ste zavisni. Lepa istina je da niste, čak i kad ste još uvek navučeni na nikotin. Ne paničite. Samo mi verujte i skočite. 3. Druga faza straha je dugoročnost. Ovo uključuje strah da neke situacije u budućnosti neće biti prijatne bez cigarete ili da nećete biti u stanju da se nosite 77
sa traumom bez cigarete. Ne brinite. Ako skočite, otkrićete da je slučaj zapravo suprotan. Izbegavanje iskušenja deli se u dve kategorije. 1. 'Imaću cigarete uz sebe, mada neću pušiti. Osećaću se sigurnije kad znamda su mi pri ruci'. Nalazim da je stopa neuspeha onih koji ovo rade daleko veća nego kod onih koji bace cigare. Verujem da se to dešava uglavnom zbog nekog lošeg trenutka tokom perioda povlačenja, kad je lako upaliti cigaretu koja je već na dohvat ruke. Ako već morate da se osramotite tako što ćete da izađete da bi kupili cigarete, veća je verovatnoća da ćete prevazići iskušenje, i u svakom slučaju tegoba će proći pre nego što dođete do trafike. Ipak, verujem da je glavni razlog visoke stope neuspeha u ovim slučajevima to što pušač nema osećanje potpune posvećenosti ideji da će prestati da puši. Zapamtite da su dva suštinski važna momenta za uspeh: Sigurnost. 'Zar nije fantastično da ne moram više da pušim?' U svakom slučaju, zašto bi vam uopšte cigareta bila potrebna? Ako vam se i dalje čini da je potrebno da imate cigarete u svojoj blizini, predlažem da još jednom pročitate knjigu. To je znak da se nešto nije sleglo. 2. 'Da li da izbegavam stresne situacije ili društvena događanja tokom perioda povlačenja?' Moj savet je da, izbegavajte stresne situacije. Nema potrebe da sebi pravite dodatni pritisak. Što se tiče društvenih događanja, moj predlog je suprotan. Izađite iz kuće i odmah uživajte u životu. Cigareta vam nije potrebna čak ni onda kad ste zavisni od nikotina. Idite na zabavu, i uživajte u činjenici da više ne morate da pušite. To će vam ubrzo dokazati lepu činjenicu da je život mnogo lepši bez cigareta-i samo pomislite koliko će biti bolji kad malo čudovište napusti telo, zajedno sa svim otrovima. TRENUTAK OTKROVENJA Trenutak otkrovenja obično se desi oko 3 nedelje pošto prestanete s pušenjem. Nebo izgleda jasnije, to je trenutak kad je ispiranje mozga okončano, i umesto da sebi govorite kako vam je potrebno da pušite, odjednom shvatite da je poslednja nit prekinuta i da možete uživati ostatak života a da vam više nikad ne zatreba cigareta. To je takođe trenutak od kojeg na druge pušače počinjete da gledate sa sažaljenjem. Pušači koji koriste metod snage volje obično ne dožive ovaj trenutak jer, mada im je drago što su bivši pušači, kroz život nastavljaju da idu verujući da čine žrtvu. Što ste više pušili, to je ovaj momenat lepši, i traje doživotno. Smatram da sam u životu bio vrlo srećan i doživeo mnogo divnih trenutaka, ali ništa mi nije bilo tako divno kao ovaj trenutak uvida. Kod svih drugih svetlih trenutaka, mada ih pamtim kao srećna vremena, ne mogu da ponovo proživim osećanje koje me prožimalo. Ali ne mogu da prestanem da se radujem što više ne moram da pušim. Kad sam neraspoložen i potreban mi je polet, samo pomislim kako je divno što više nisam upecan na duvan. Polovina ljudi koji me kontaktiraju pošto su šutnuli duvan kažu istu 78
stvar, da je to bio fantastičan trenutak u njihovom životu. Ah! Kakvo zadovoljstvo vam sledi! Uz povratne informacije tokom 12 godina, što u vezi knjige, što u vezi konsultacija naučio sam da u većini slučajeva momenat otkrovenja nastupa ne nakon 3 nedelje, kao što sam gore izneo, već nakon nekoliko dana.
U mom slučaju to se desilo pre nego što sam ugasio poslednju ciogaretu, i u mnogim slučajevima u mojim ranim konsultantskim seansama, tokom rada 1 na 1, čak i pre nego što bih došao do kraja, pušač bi rekao nešto kao: 'Alane, ne moraš više da kažeš ni jednu reč. Sve mi je jasno, znam da više nikad neću da zapalim'. U grupnim seansama naučio sam da prepoznam kad se to dogodi a da mi svaki pušač pojedinačno ni ne kaže. Od pisama koje sam primio takože sam svestan da se to često dešava i s knjigom. Idealno, ako pratite sve instrukcije i u potpunosti razumete psihologiju, trebalo bi da vam se odmah desi. Danas na mojim konsultacijama pušačima kažem da je potrebno 5 dana da bi prošla primetnija fizička kriza i oko 3 nedelje da se bude potpuno slobodan. S jedne strane ne volim da dajem ovakve savete. Oni mogu da stvore dve vrste problema. Prvi je sugerisanje da će morati da pate od 5 dana do 3 nedelje. Drugi je što bivši pušač ima tendenciju da misli 'Ako mogu da preživim 5 dana ili 3 nedelje, mogu da očekujem pravi polet na kraju ovog perioda. 'Međutim, on može imati prijatne dane ili 3 prijatne nedelje, praćen jednim od onih nesrećnih dana koji mogu da pogode i pušače i nepušače, i koji nema veze s pušenjem već je uzrokovan drugim faktorima u životu. Eto našeg bivšeg pušača, kako čeka trenutak otkorvenja, a umesto toga doživljava depresiju. To može da mu uništi sigurnost. Ako ne dam ovakve sugestije, bivši pušač može provesti ostatak života čekajući da se desi nešto čega nema. Pretpostavljam da se to dešava sa većinom pušača koji prestanu kad koriste metod snage volje. U jednom trenutku sam bio u iskušenju da vam kažem da bi uvid trebalo da se desi odmah. Ali da sam to uradio, a trenutak se nije desio odmah, bivši pušač bi izgubio sigurnost i pomislio da se nikad neće desiti. Ljudi me često pitaju o važnosti 5 dana i 3 sedmice. Da li su to podaci koje sam tek tako napamet izneo? Ne. To očigledno nisu definitivni datumi, ali su odraz akumulacije povratnih informacija tokom proteklih godina. Oko 5 dana nakon prestanka bivšem pušaču pušenje prestaje da bude glavna preokupacija o kojoj misli. Većina bivših pušača iskusi trenutak uvida u ovom periodu. Ono što se obično desi je da se nađete u jednoj od onih stresnih ili društvenih situacija sa kojima niste ranije uspevali da se izborite bez cigarete. Odjednom shvatite da ne samo da uživate u ovim situacijama ili uspevate da izađete na kraj s njima bez cigarete, već da vam misao da uzmete cigaretu nije ni pala na pamet. Od tog momenta možete da plovite punim jedrima. Tad znate da ste slobodni. 79
Primetio sam iz mojih ranijih pokušaja prestanka korišćenjem snage volje, a i iz fidbeka drugih pušača, da je period do 3 nedelje onaj u kome najozbilniji pokušaji prestanka pušenja propadaju. Verujem da se najčešće dešava da nakon otprilike 3 nedelje osetite da ste izgubili želju za pušenjem. Potrebno vam je da ovo sebi dokažete, i palite cigaretu. Ukus je čudan.Dokazali ste da ste je šutnuli.Ali ste takođe ubacili svež nikotin u telo, a nikotin je ono za čim je vaše telo žudelo 3 sedmice. Čim ste ugasili tu cigaretu, nikotin počinje da napušta vaše telo. Sad glasić kaže: 'Nisi ga šutnuo. Želiš još jednu'. Ne palite odmah drugu jer ne želite da se opet upecate. Dozvoljavate da prođe siguran period. Sledeći put kad ste u iskušenju kažete sebi: 'Nisam se opet upecao, tako da nema štete da uzmem još jednu'. Već ste stupili na klizav teren. Rešenje problema nije u čekanju trenutka otkrovenja već u uvidu da je završeno onog trenutka kad ste ugasili poslednju cigaretu. Već ste uradili sve što je potrebno. Prekinuli ste snabdevanje nikotinom. Nijedna sila na svetu ne može vas sprečiti da budete slobodni ukoliko ne žalite ili čekate trenutak otkrovenja. Idite i uživajte u životu; u startu se suočavajte s njim. Tako ćete ubrzo iskusiti trenutak. POSLEDNJA CIGARETA Pošto ste se odlučili o danu prestanka, spremni ste da ispušite poslednju cigaretu. Pre nego što to uradite, proverite dve stavke od suštinske važnosti: 1. Da li osećate da ste sigurni u uspeh? 2. Da li vam se javlja mračno raspoloženje ili osećanje uzbuđenja jer ćete da postignete nešto divno? 3. Ako imate sumnji, ponovo pročitajte knjigu. Ako i dalje sumnjate, uzmite kopiju knjige 'Jedini način da trajno prestanete da pušite' u izdanju kuće Penguin ili kontaktirajte najbližu EASYWAY kliniku (detalji su izlistani na kraju). Upamtite da nikad niste odlučili da upadnete u nikotinsku zamku. Ali ona je dizajnirana da vas zarobi doživotno. Kako bi pobegli potrebno je da donesete pozitivnu odluku da se spremate da zapalite poslednju cigaretu. Upamtite, jedini razlog zbog kojeg ste pročitali dovde knjigu je taj što biste drage volje da pobegnete iz klopke. Zato napravite pozitivnu odluku sad. Zavetujte se sebi, da pošto ugasite poslednju cigaretu, bilo da otkrijete da je teško ili lako, nikad više nećete popušiti ni jednu. Možda ste zabrinuti da ste u prošlosti se već više puta obavezali ali da i dalje pušite, ili da ćete morati da prođete kroz neku užasnu traumu. Nemajte straha, najgora stvar koja može da vam se desi je da ne uspete, tako da nemate ništa da izgubite a toliko možete da dobijete. Ali prestanite čak i da mislite na neuspeh.Prelepa istina je da ne samo da je smešno lako prestati s pušenjem, već da možete i uživati u procesu. Ovog puta ćete koristiti LAK NAČIN! Sve što je potrebno da uradite je da sledite jednostavna uputstva koja ću vam sad dati: 1. Svečano se zavetujte i ozbiljno mislite to na šta se obavezujete. 2. Tu poslednju cigaretu ispušite svesno, duboko udahnite prljavštinu i upitajte se u čemu je zadovoljstvo. 80
3. Kad je ugasite, ne činite to sa osećanjem :'Nikad više ne smem da zapalim, ili 'Nije mi dozvoljeno da više zapalim', već:'Zar nije divno! Slobodan sam! Nisam više nikotinski rob! Nikad više ne moram da trpam te prljave stvari u svoja usta!' 4. Budite svesni da će tokom narednih dana u vašem stomaku postojati nikotinski saboter. Možda će vam biti samo poznat osećaj 'Želim cigaretu'. Povremeno o malom nikotinskom monstrumu govorim kao o blagoj fizičkoj potrebi za nikotinom. Strogo uzev, ovo je netačno, i važno je da razumete zašto. Pošto je potrebno da prođe oko 3 sedmice 5. 6. da bi mali monstrum umro, bivši pušači veruju da će malo čudovište tražiti cigarete pošto je poslednja ugašena, i da moraju iz tog razloga da koriste snagu volje da bi odoleli tokom ovog perioda. To nije tačno. Telo ne traži nikotin. Samo mozak čezne za njim. Ako vam dođe to osećanje: 'Želim cigaretu' tokom narednih nekoliko dana, vaš mozak ima jednostavan izbor. Može ga interpretirati onakvim kakvo zaista jeste –prazno nesigurno osećanje uzrokovano prvom cigaretom i ponavljano svakom sledećom, i reći sebi:'URA, JA SAM NEPUŠAČ!' 7. Ili možete početi da žudite za cigaretom i patite do kraja života. Razmislite samo trenutak. Zar to ne bi bilo neverovatno glupo da uradite? Da kažete 'Nikad više ne želim da pušim' a onda provedete ostatak života govoreći:'Baš bi mi prijala cigareta'. To je ono što pušači koji koriste snagu volje rade. Nije ni čudi da su nesrećni. Ostatak života provode očajnički žaleći za nečim za šta su se nadali očajnički da nikad više neće uzeti. Nije ni čudo da tako mali broj njih uspe i da i ona nekolicina koja uspe nikad se ne oseća potpuno slobodna. 8. Samo sumnja i čekanje otežavaju ostavljanje duvana. Stoga nikad ne sumnjajte u odluku, znate da je ispravna. Ako počnete da sumnjate u nju, stavićete sebe u poražavajuću situaciju. Bićete nesrećni ako žudite za cigaretom a ne možete da je imate. Bićete još nesrećniji ako uzmete jednu. Bez obzira na sistem koji koristite, šta je to što pokušavate da ostvarite kad prestanete s pušenjem? Da nikad više ne pušite? Ne! Mnogi bivši pušači tako rade, ali ostatak života provode sa osećanjem uskraćenosti. Koja je prava razlika između pušača i nepušača? Nepušači nemaju potrebu ni želju da puše, oni ne žude za cigarama i ne moraju da vežbaju snagu volje kako ne bi pušili. To je ono što vi pokušavate da postignete, i potpuno je u vašoj moći da to postignete. Ne morate da čekate da prestanete da žudite za cigaretama ili da postanete nepušač. Vi to činite onog trenutka kad ugasite poslednju cigaretu, kad prekinete snabdevanje tela nikotinom: VI STE VEĆ SREĆNI NEPUŠAČ!!! I ostaćete srećni nepušač, pod uslovom da: 1. Nikad ne sumnjate u svoju odluku. 2. Ne čekate da postanete nepušač. Ako tako činite, čekaćete da se desi nešto čega nema, a to će stvoriti fobiju. 3. Ne pokušavajte da ne mislite na pušenje ili da čekate da 'trenutak otkrovenja' dođe. U oba slučaja samo ćete stvoriti fobiju. 4. Ne koristite zamene. 5. Vidite pušače onakvim kakvi zaista jesu i žalite ih umesto da im zavidite. 6. Bilo da su dani loši ili dobri, ne menjate život samo zato što ste prestali da pušite. Ako to uradite, učinićete žrtvu, a za tim nema potrebe. Zapamtite, niste odustali od života. Niste odustali ni od čega. Naprotiv, izlečili ste se od užasne bolesti i pobegli iz podmuklog zatvora. Kako dani budu prolazili, a vaše zdarvlje, 81
fizičko i mentalno se budu poboljšavalo, uspesi će vam izgledati veći a neuspesi manji nego kad ste bili pušač. 7. Kad god pomislite na pušenje, bilo tokom narednih dana, bilo do kraja života, pomislite: SUPER, JA SAM NEPUŠAČ!!! POSLEDNJE UPOZORENJE Nijedan pušač ne bi ponovo počinjao kad bi imao šansu da se vrati u vreme pre nego što se upecao sa znanjem koje sad ima. Mnogi pušači koji mi dolaze na konsultacije su uvereni da nikad ne bi ni pomislili na pušenje ponovo, kad bih mogao da im pomognem
da prestanu, a opet hiljade pušača uspešno šutne naviku i tokom mnogih godina živi savršeno srećnim životom, samo da bi opet upali u klopku. Verujem da će vam ova knjiga pomoći da relativno lako prestanete s pušenjem. Ali da vas upozorim: pušači koji lako prestanu lako mogu ponovo da počnu da puše. NEMOJTE UPASTI U OVU ZAMKU Bez obzira kako dugo niste pušili ili koliko ste sigurni da se nikad više nećete upecati,neka vam životno pravilo bude da nikad više nećete pušiti iz bilo kog razloga. Oduprite se milionima funti koje duvanska industrija troši na promociju i zapamtite da promovišu drogu i otrov koji je ubica broj 1 u svetu. Ne biste bili u iskušenju da probate heroin; a cigarete ubiju stotine hiljada ljudi više nego heroin. Zapamtite, prva cigareta neće učiniti ništa za vas. Nećete imati tegobe da ublažavate, a ukus će biti grozan. Ono što će učiniti je da će staviti nikotin u vaše telo, a glasić iz pozadine uma će reći: 'Želiš još jednu'. Tad imate izbor da jedno vreme budete nezadovoljni ili da ponovo pokrenete ceo prljavi lanac. DVANAEST GODINA FIDBEKA Od prve publikacije ove knjige do sad imam 12 godina fidbeka, što od konsultacija, što od same knjige. U početku je bila borba. Moj metod su tzv. eksperti odbacivali. Sad pušači doleću iz celog sveta da bi prisustvovali mojim konsultacijama, i više je članova iz medicinske profesije nego iz bilo koje druge. Knjiga se već sad u V. Britaniji smatra kao najefektnija pomoć u odvikavanju od pušenja, a svoju reputaciju brzo prenosi po celom svetu. Nisam dobrotvor. Moj rat, koji, naglašavam nije protiv pušača, već protiv nikotinske zamke-vodim iz čisto sebičnog razloga uživanja u tome. Svaki put kad čujem da je pušač pobegao iz ropstva dobijam osećanje ogromnog zadovoljstva, čak i kad to nema nikakve veze sa mnom. Takođe možete da zamislite neopisivo zadovoljstvo koje imam od hiljade pisama zahvalnosti koje dobijam godinama. Takođe je bilo i ozbiljnih frustracija. Frustraciju uzrokuju uglavnom dve glavne kategorije pušača. Prvo, uprkos upozorenju u prethodnom poglavlju, uznemiren sam 82
brojem pušača koji nalaze da je lako prestati, a opet se upecaju i otkriju da sledeći put ne mogu da uspeju. Ovo se odnosi ne samo na čitaoce knjige već i na konsultante. Čovek me je nazvao telefonom pre nekoliko godina. Bio je vrlo uznemiren; u stvari, plakao je. Rekao je: «Platiću vam 1000 funti ako možete da mi pomognete da prestanem da pušim na samo sedam dana. Znam da ću uspeti, samo ako uspem da preživim sedmicu.»Rekao sam mu da je moja nadoknada fiksna i da je to sve što je potrebno da
plati. Prisustvovao je grupnoj seansi i, na sopstveno iznenađenje, otkrio da je lako prestati. Poslao mi je vrlo lepo pismo zahvalnosti. Praktično poslednja stvar koju kažem bivšim pušačima koji napuštaju moju seansu je:'Zapamtite, nikad više ne smete popušiti ni jedni cigaretu'. Ovaj pomenuti čovek mi je rekao: 'Ne brini, Alene. Ako uspem da prestanem, definitivno nikad više neću zapaliti'. Video sam da upozorenje nije zaista registrovao. Rekao sam: 'Znam da ti sad tako izgleda, ali kako ćeš se osećati za 6 meseci?' Rekao je: 'Alene, nikad više neću pušiti'. Za godinu dana usledio je nov telefonski poziv. 'Alene, za Uskrs sam zapalio cigaretu, i sad ponovo pušim 40 dnevno'. Rekao sam: 'Sećaš li se prvog telefonskog poziva?' Toliko ti je bilo mrsko pušenje, da si bio spreman da mi platiš 1000 funti samo da prestaneš da pušiš 7 dana'. 'Sećam se. Zar nisam bio glup?' 'Sećaš li se da si mi obećao da nikad više nećeš pušiti?' 'Znam. Ja sam budala'. To je kao da ste našli nekog u blatu do guše i samo što nije preplavljen. Pomognete mu da se izvuče. On vam je zahvalan, a onda 6 meseci kasnije, ponovo zaroni pravo u blato. Da ironija bude veća, kad je ovaj čovek kasnije prisustvovao seansama, rekao je: 'Možete li da verujete? Ponudio sam svom sinu da mu platim 1000 funti ako do svog 21. rođendana ne zapali. Platio sam. On sad ima 22 godine i purnja kao dimnjak. Ne mogu da verujem da može da bude tako glup.' Rekoh mu:'Ne vidim kako možeš da ga nazivaš glupim. On je bar izbegavao zamku 22 godine, i nije svestan bede u koju srlja. Ti si znao dobro, i izdržao samo godinu dana'. Ako ponovno čitanje ove knjige ne pomogne, pročitajte ONLYWAY ili kontaktirajte najbližu EASYWAY kliniku. Pušači koji nalaze da je lako prestati i ponovo počnu predstavljaju poseban problem. Međutim, kad se oslobodite, MOLIM VAS, MOLIM VAS, NEMOJTE PRAVITI ISTU GREŠKU. Pušači veruju da takvi ljudi ponovo počinju zato što su još uvek upecani ili zato što im nedostaje cigareta. U stvari, oni nalaze da je tako lako ostaviti da izgube strah od pušenja. Oni misle:'Mogu povremeno da uzmem cigaretu. Čak i ako se ponovo upecam, lako ću ponovo prestati.'
83
Bojim se da ovo jednostavno ne funkcioniše na taj način.Lako je prestati s pušenjem, ali je nemoguće kontrolisati zavisnost. Jedna od esencijalnih stvari da biste postali ne pušač je da ne pušite. Druga kategorija pušača koja mi uzrokuje frustracije su oni koji se jednostavno plaše da pokušaju da prestanu ili, kad to urade, smatraju to velikom borbom. Izgleda da su glavne teškoće sledeće: 1. Strah od neuspeha. Nema sramote u neuspehu, ali ne pokušati je čista glupost. Sagledajte na ovaj način-krijete se ni od čega. Najgora stvar koja vam se može desiti je 2. 3. 4. 5. da ne uspete, i u tom slučaju niste ništa gori nego što ste sad. Samo pomislite kako bi bilo divno uspeti. Ako ne učinite pokušaj, već garantovano niste uspeli. 6. 2.Strah od panike i depresije. Ne brinite zbog toga. Samo pomislite: kakva užasna stvar bi vam se mogla desiti kad više ne biste zapalili ni jednu cigaretu? Apsolutno nikakva. Užasne stvari će vam se desiti ako zapalite. U svakom slučaju, panika je uzrokovana cigaretama i uskoro će nestati. Najveća dobit je u oslobađanju od straha. Da li stvarno verujete da su pušači spremni da im se uklone ruke i noge za zadovoljstvo koje dobijaju pušenjem? Ako otkrijete da paničite, pomoći će vam duboko disanje. Ako ste sa drugim ljudima, i oni vas čine kolebljivim, idite od njih. Pobegnite u garažu ili praznu kancelariju ili bilo gde. Ako vam se plače, nemojte se stideti toga. Plakanje je prirodan način oslobađanja od tenzije. Niko se nije dobro isplakao a da se posle nije osećao bolje. Jedna od groznih stvari koje činimo malim dečacima je što ih učimo da ne plaču. Vidite ih kako pokušavaju da se suzdrže da zasuze, ali samo pogledajte kako im vilica podrhtava. Mi Britanci se učimo da gornju usnu držimo ukočeno, da ne pokažemo osećanja. Mi smo stvoreni da pokazujemo osećanja, a ne da pokušavamo da ih zatvorimo u sebi. Vrisnite ili viknite, ili pobesnite. Šutnite kartonsku kutiju ili ormar. Shvatite svoju borbu kao boks meč u kojem ne možete da izgubite. Niko ne može da zaustavi vreme. Svakog trenutka koji prođe taj mali monstrum u vama umire. Uživajte u svojoj neizbežnoj pobedi. 3.Instrukcije nisu praćene. Neverovatno, neki pušači mi kažu, 'Vaš metod jednostavno nije delovao u mom slučaju'. Zatim objasne kako su ignorisali, ne jednu, već gotovo sve instrukcije. (Za pojašnjavanje ću priložiti ček-listu na kraju poglavlja). 4. Nerazumevanje instrukcija. Izgleda da su glavni problemi ovi: a) 'Ne mogu da prestanem da mislim na pušenje.' Naravno da ne možete, i ako to pokušate, stvorićete fobiju i biti nesrećni. To je kao da pokušavate da zaspite tokom noći; što više pokušavate, to postaje teže. Ja mislim na pušenje 90 % mog života. Ono što mislite je važno. Ako mislite 'Prijala bi mi cigareta', ili 'Kad ću biti slobodan?', bićete nesrećni. Ako mislite,'SUPER, SLOBODAN SAM!' bićete srećni. b) c) 'Kad će taj mali fizički monstrum umreti?' Nikotin napušta vaše telo vrlo brzo. Ali nemoguće je reći kad ćete prestati da patite od neznatnih fizičkih senzacija 84
usled povlačenja nikotina. To prazno, nesigurno osećanje identično je normalnoj gladi, neraspoloženju ili stresu. Sve što cigareta radi je da uvećava nivo toga. To je razlog zbog kojeg pušači koji koriste snagu volje nikad nisu sigurni da li su je šutnuli. Čak i kad telo prestane da pati zbog povlačenja nikotina, kad trpe uobičajenu glad ili stres, njihov mozak još uvek govori:'To znači da želiš cigaretu'. Suština je u tome da ne morate da čekate da potreba za nikotinom nestane; ona je tako blaga da mi čak ne znamo ni da je prisutna. Mi to znamo samo kao osećanje 'Želim cigaretu'. Kad odete od zubara posle finalnog tretmana, da li čekate da vilica prestane da vas boli? Naravno da ne čekate. Nastavljate sa životom. Čak i dok vas vilica još uvek boli, vi ste puni poleta.
d) Čekanje trenutka otkrovenja. Ako ga čekate, samo uzrokujete novu fobiju. Jednom sam prestao da pušim 3 nedelje korišćenjem snage volje. Sreo sam starog prijatelja i bivšeg pušača. Pitao me:'Kako ti ide?' Rekoh: 'Preživeo sam 3 nedelje'. On me upita:'Kako misliš, preživeo si tri nedelje?' Rekao sam:'Izdržao sam 3 nedelje bez cigarete'. On tad reče: 'Šta misliš da radiš? Da preživljavaš do kraja života? Šta čekaš? Uspeo si. Ti si nepušač.' Mislio sam, 'Apsolutno je u pravu. Šta čekam?' Nažalost, pošto nisam potpuno razumeo prirodu zmake u to vreme, brzo sam se vratio u nju, ali suština je ostala pribeležena. Postajete nepušač kad ugasite poslednju cigaretu. Važna stvar je od početka biti srećni nepušač. e) 'I dalje žudim za cigaretom'. Onda ste vrlo glupi. Kako možete da tvrdite 'Želim da budem nepušač', a onda da kažete 'Želim cigaretu'? Ovo je kontradikcija. Ako kažete 'Želim cigaretu', onda kažete 'Želim da budem pušač'. Nepušači ne žele da puše cigarete. Vi već znate šta želite da budete, i zato prestanite da se kažnjavate.' f) g) 'Povukao sam se iz života'. Zašto? Sve što treba da uradite je da prestanete da se gušite. Ne morate da prestanete da živite. Vidite, to je jednostavno ovako: narednih nekoliko dana predstoji vam blaga trauma u životu. Vaše telo će trpeti gotovo neprimetne tegobe zbog povlačenja nikotina. Sad, imajte na umu: neće vam biti gore nego do sad. To su tegobe koje ste imali celog svog pušačkog života, svaki put dok ste spavali, ili bili u crkvi, supermarketu ili biblioteci. Nije vas uznemiravalo kad ste bili pušač, i ako sad ne prestanete, od ove vrste neprijatnosti patićete do kraja života. Cigarete ne čine obroke, ni pića, ni druženja; one ih upropašćavaju. Čak i dok vaše telo i dalje traži nikotin, obroci i društvena događanja su fantastični. Život je fantastičan. Idite na društvena okupljanja, čak i ako se tamo nalazi 20 pušača. Zapamtite, niste vi uskraćeni; oni su. Svako od njih bi voleo da bude u vašem položaju. Uživajte u tome da budete glavna zvezda i u centru pažnje. Prestanak pušenja je divna tema za razgovor, pogotovo kad pušači vide da ste srećni i zadovoljni. Misliće da ste neverovatni. Važna stvar je da ćete uživati u životu od početka. Nema razloga da im zavidite. Oni će zavideti vama. h) 85
i) 'Nezadovoljan sam i razdražljiv'. To je zato što niste pratili moje instrukcije. Pronađite koje. Neki ljudi shvate ono što kažem i veruju svemu ali i dalje počinju sa mračnim osećanjem kao da će se nešto užasno desiti. Vi ne samo da radite ono što biste želeli, već i ono što bi svaki pušač na planeti voleo da uradi. Sa bilo kojim metodom prestanka ono što bivši pušač pokušava da postigne je određen umni stav, tako da svaki put kad pomisli na pušenje, kaže sebi: 'SUPER, SLOBODAN SAM!' Ako je to vaš cilj, zašto čekati? Počnite sa ovim stavom i nemojte ga gubiti. Ostatak knjige je osmišljen da shvatite da nema alternative.
ČEK-LISTA Ako sledite ove jednostavne instrukcije, ne možete da ne uspete. 1. Obavežite se sebi da nikad, apsolutno nikad nećete pušiti, žvakati, sisati ili u bilo kom drugom vidu koristiti bilo šta što sadrži nikotin, i držite se ovog zaveta. 2. Raščistite ovo u umu: ni od čega ne odustajete. Pod tim ne mislim samo da će vam biti bolje kao nepušaču (to ste znali celoga života), niti mislim da iako nema nikakvog racionalnog razloga da pušite morate imati neki vid zadovoljstva ili poštapalice inače to ne biste radili. Ono što mislim je da nema autentičnog ni uživanja ni poštapalice u pušenju.To je samo iluzija, kao da udarate glavom o zid da bi vam bilo prijatno kad prestanete. 3. Ne postoji nešto kao potvrđeni pušač. Vi ste samo jedan od miliona koji su upali u suptilnu zamku. Kao milioni drugih bivših pušača koji su nekad mislili da ne mogu da se oslobode, vi ste se oslobodili. 4. Kad bi bilo kad u svom životu trebalo da izmerite razloge za i protiv pušenja, zaključak bi uvek, hiljadu puta ponovo bio: 'Prestani to da radiš. Ti si budala'.Ništa to ne može da izmeni. Uvek je tako bilo, i uvek će biti. Kad ste doneli odluku za koju znate da je ispravna, ne mučite sebe sumnjanjem u nju. 5. Ne pokušavajte da ne mislite o pušenju ili da brinete jer mislite stalno o tome. Ali kad god mislite o tome-bilo da je to danas, sutra ili do kraja životapomislite, 'SUPER, JA SAM NEPUŠAČ!' 6. NE koristite zamenu u bilo kom obliku. NE držite svoje cigarete. NE izbegavajte društvo drugih pušača. NE menjajte svoj životni stil na bilo koji način samo zato što ste prestali da pušite. Ako sledite ove instrukcije gore navedene, ubrzo ćete iskusiti trenutak otkrovenja. Ali: 7. NE čekajte da taj trenutak dođe. Samo nastavite sa svojim životom. Uživajte u uspesima i izađite na kraj s padovima. Otkrićete da će taj trenutak ubrzo doći.
86
