Kombuha gljiva Drugi nazivi: Kombuha, japanska gljiva, kombuku, gljiva za dugovečnost, kargašok čaj, cembuja orijentalis, Kombucha (Eng) Opis: Kombuha gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom čajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Čajnu gljivu zapravo čini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sirćetnog vrenja. Kvasci iz šećera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sirćetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogućuju bakterijama da stvaraju glukuronsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama (ne treba mešati glukuronsku kiselinu sa glukonskom kiselinom, koju kvasci takođe stvaraju, ali o tome ćemo u nastavku teksta... ). Vrsta kvasaca koja učestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog područja u kome se čajna gljiva gaji. Smatra se da ovaj napitak vraća mladost: „pegla” bore, potamnjuje kosu, ali i povećava imunitet, odlaže „staračke” bolesti, pa čak i preventira pojedine vrste raka. Kombuha, … iako joj u imenu stoji reč „gljiva”, nije samo to. Naime, to je simbioza različitih organizama, uključujući i lišaj, kvasac i neke bakterije (bacterium jylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Građena je u obliku višeslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se. Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeda navlaka pihtijaste mase koja pliva na površini zaslađene tečnosti, koju nakon fermentacije koristimo kao čajni napitak, ali takođe i kao kiselinu koja se može koristiti kao začin umesto sirćeta. Čitav proces se odvija u staklenoj tegli. Može se staviti u običnu, zaslađenu vodu i tada ima ukus običnog sirćeta. Ime je dobila upravo po tome što se stavlja u ohlađene čajne napitke od raznih lekovitih bljiki. U tecnosti se drži nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne željena kiselost, a to se meri lakmus papirom. Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inače u normalnim metaboličkim okolnostima proizvodi jetra coveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Povećanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakišeljavanja krvi, što može u mnogome da poremeti ravnotežu organizma, a u težim slučajevima da izazove i smrt. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi čajna gljiva pruža zaštitu od zagađenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugačije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu naročito pomogla u cišcenju organizma i sprečavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prašine. Kombuhu možete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i ceđenja vina u kominu treba dodati određenu količinu vode i malo šećera, a posudu zatim ostaviti izloženu vazduhu.
Već nakon 7 dana vinski kvasci iz komine će se udružiti sa sirćetnim bakterijama iz vazduha i dobićete smeđi, sluzavi pokrivač koji se ponaša kao čep i prekriva vinsko sirće.
Sastojci: Kultura Kombuhe (kvasna gljivica) Približno 70-100g rafiniranog belog sećera na litru vode 2 cajne kasičice crnog ili zelenog čaja na litru vode
Posude i materijal: Jedna 2-4 litarska posuda za kuvanje vode Jedna 2-4 litarska staklena ili porculanska posuda Gumica Laneni ili pamučni tkanina odnosno papirnata maramica Boce
Postupak za pripremu Kombuhe: Najbolje je početi s pripremom 2 litre čaja. Kad vaša Kombuha kultura dovoljno naraste i počne se razmnožavati, moći ćete pripremati veće količine napitka.
1. Pripremite čaj na uobičajeni nacin. Na litru sveze skuvane vode dodajte 2 čajne kasičice crnog ili zelenog čaja (približno 5g). Možete koristiti čaj u vrećicama. Neka se listići čaja namaču 15-tak minuta. Zeleni čaj dolazi iz istih nasada kao i crni, a razlikuje se od njega uglavnom po načinu obrade: on nije fermentiran. Japanski lekari su utvrdili da zeleni čaj sprečava rast raka. Za Kombuha napitak preporučuje se zeleni čaj. Ako ne želite upotrebiti ni zeleni ni crni čaj, takođe možete upotrebiti neki drugi biljni čaj.
2. Procedite čajne listiće kroz cedilo, odnosno izvadite vrećicu sa čajem iz vode.
3. Dodajte približno 70-100 g belog šećera na litru čaja pre nego sto se ohladi. Promesajte čaj tako da se sećer potpuno rastopi. Jedna kašika sećera ima priblizno 20 g.
4. Ohladite čaj na temperaturu od 20° - 25° stepeni Celzijusa (da bude mlacan). Kultura umire ako se stavi u prevruci čaj.
5. Kad se čaj ohladi na sobnu temperaturu, ulijte ga u staklenu teglu, (može i u porculansku, glaziranu glinenu ili posudu od nerđajućega čelika). Najbolja je staklena posuda. Metalne posude koje nisu iz nerđajućega celika nisu prikladne i nikad ih ne treba koristiti, jer stvorene kiseline mogu reagovati s metalom. Takođe mozete koristiti posudu iz visokokvalitetnog sintetskog materijala poliletilenske grupe, npr. polietilen (PE) ili polipropilen. Izbegavajte upotrebu posuda od polivinilhlorida (PVC) ili polistirena.
6. Ako Kombuha napitak pripremate prvi put, dodajte čaju tečnost koju ste dobili zajedno s kulturom. Za sve sledeće pripreme uvek sačuvajte dovoljno Kombuha napitka, da bi dodali oko 10% količine u vašu novu pripremu kao "startnu tečnost".
7. Stavite zivu Kombuha kulturu u tecnost.
8. Pokrijte otvor posude za fermentaciju s lanenom ili pamučnom tkaninom, papirnatim rucnikom ili sličnom laganom tkaninom da bi zaštitili napitak od voćnih mušica, prašine, biljnih spora i drugih zagađivača. Pričvrstite je sa gumenom trakom da bi osigurali da voćne musice ne mogu ući. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omogući vazduhu da cirkuliše, da bi kultura mogla disati, ali opet ne toliko porozna da bi malene voćne mušice mogle ući i snesti svoja jajašca.
9. Fermentacija treba da traje 8-12 dana, zavisno od temperature. Sto je viša sobna temperatura, to je brža fermentacija. Period 8-12 dana je samo orijentacioni.
Kombuha kultura treba toplo i mirno mesto i nikad je ne pomerajte. Temperatura čaja ne sme pasti ispod 20° C niti narasti iznad 30° C. Idealna temperatura je između 23° i 27° C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura takođe uspeva i u mraku. Kultura se moze oštetiti izlaganjem jakoj sunlanoj svetlosti. Bolja je polusenka.
Za vreme procesa fermentacije kvas razgrađuje šećer i pretvara ga u plin (CO2) i razne organske kiseline i druge sastojke. Kombinacija tih procesa daje Kombuha napitku njegov karakterističan ukus. Napitak je ispočetka sladak, ali se ova slatkoća gubi kako se šećer razgrađuje. U isto vreme počinje se razvijati kiseli ukus kao rezultat aktivnosti bakterija, tako da dolazi do prelaska od slatkoće u kiselost. Ako više volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suvi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje duže.
10. Kad čaj postigne željeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) zavisno od individualnog ukusa, sa čistim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Ulijte novi čaj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu čaja. Ulijte napitak u staklenke, koje trebaju biti pune do vrha. Približno 10% sačuvajte za izradu nove kulture. Staklenke dobro zatvorite. Nije potrebno
proceđivati fermentisani napitak kroz tkaninu. Određena kolicina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne učinke na ljudski organizam.
11. Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zrije (najmanje 5 dana), nakon što je bio flaširan. Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flaširanje isključuje dostup vazduhu, dok kvas nastavlja da radi. Ako su staklenke čvrsto zatvorene, plin nastao aktivnosću kvasa ne može izaći. Na taj način se dobija penušavi napitak. U tu svrhu obično su dovoljni tih nekoliko dana u staklenki; Kombuha napitak ostaje dobar mesecima. Ne brinite: u jednom trenutku kvas će prestati da proizvodi plin. Preporučljivo je staklenke drzati na hladnom mestu.
12. Napitak ima prijatan ukus. On je penušav, blago kiselkast i osvezavajući. Normalno ga pijemo tri čaše dnevno; jednu čašu jedan do dva decilitra na prazan želudac ujutro, drugu čašu nakon ručka, a poslednju čašu kratko vreme pre odlaska na spavanje. Uživajte!
13. Kad počnete s novim procesom fermentacije nikad nemojte zaboraviti dodati novom čaju najmanje 10% tečnosti već fermentiranog napitka..
Napomene: Ponekad kultura pliva na površini, ponekad tone na dno. I jedno i drugo je u redu. Kad kultura potone na dno, na površini čaja počinje da raste nova kultura . Ako imate problem s rastom nove mlade Kombuhe (što se može očekivati kad je previše hladno, npr. zimi), pokušajte sledeće: S' obzirom da rast nove kulture zahteva više vremena, odvojite je od pripremljenog napitka koji želite piti. Novoj kulturi na površini tečnosti dozvolite 3 do 5 nedelja da raste. Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva povrsinu čaja. Kultura tokom rasta na površini čaja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugog i svaki se može upotrebiti kao nezavisna kultura za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu će se početi stvarati nova kultura. Na taj način svaka kultura nastavlja da ražmnozava sama sebe sve dok ne postane tamno smeđa. Kad postane tamna i prljavo smeđa, bacite je i promenite sa jednim od njenih potomaka. Čaj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovečnost. Ovaj čaj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belančevine koje organizam odmah može da iskoristi. „Gljiva” mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog čaja i šećera u vodi, uz dodatak jabučnog sirćeta ili prethodne „ture” istog čaja, i, na odgovarajucoj temperaturi će se stalno razmnožavati (potrebno joj je nedelju dana da se
samoreprodukuje), proizvodeći glukuronsku, mlečnu i sirćetnu kiselinu. Prva potpomaže stvaranje nekolicine važnih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica naše hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa našu sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlečna kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik. Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra čaja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili staračkih pega po rukama. Utvrđeno je, takođe, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstiče rad žlezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorevanje masnoće, pa tako smanjuje telesnu težinu, snižava ureju, šećer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritičkih smetnji (povećava pokretljivost zglobova i elastičnost kičme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože… Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom. Uz to, kombuha preventira i pojedine vrste raka, povećavajući imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge”, mada se neposredno posle pijenja ovog čaja može osetiti vrućina – ali, to je znak da je ubrzan krvotok, što će pomoći procišćavanje organizma od toksičnih hemikalija i tečnosti. Pomaže i astmaticarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kašlja, čisti žučnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose. Postoji dosta različitih mišljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izveštaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok službena nauka sa skepsom gleda na čudotvornost napitka. Podaci iz sveta, prenošeni usmenim predanjem, govore o velikoj moći čaja u sprečavanju i lečenju najtežih oboljenja. Naučno dokazati sve navode je, naravno, nemoguće. Izvor: http://superkombuha.weebly.com/o-kombuhi.html
