Kalendar radova u pčelinjaku 2001-2004 Predrag Cvetković
Decembar 2000 Klimatski uslovi Osnovna obeležja klimatskih prilika u Jugoslaviji u toku 2000. godine su vrlo mala količina padavina i visoke temperature tokom proleća, leta, sve do kasne jeseni. Smatram da topao novembar i relativno visoke temperature u decembru, nisu do sada imali nepovoljan uticaj na zimovanje pčela. U nekoliko pčelinjih društava u kojima je izvršena kontrola krajem novembra i početkom decembra, primećeno je da nema legla. To je dobar znak, jer bi odgajivanje legla nepotrebno iscrpljavalo pčele i uzrokovalo veću potrošnju hrane, a pogotovu polenovog praha. Temperatura vazduha je bila viša od prosečne za ovo doba godine, ali s obzirom na prekid legla, nije uzrokovala povećanu potrošnju hrane. Mislim da će uticaj klime na biljke biti mnogo izrazitiji, što će se osetiti tek naredne godine. Pčele su do sada skoro neprestano imala mogućnost da izleću. Snežne padavine se najavljuju oko Nove godine, a moguće je da se tokom većeg dela decembra zadrži relativno toplo vreme. Hrana Pčelari koji su svoja pčelinja društva ostavili sa solidnim zalihama hrane, nemaju potrebe za bilo kakvim intervencijama na pčelinjaku. Dobro je samo povremeno obilaziti pčelinjake, kontrolisati ispravnost postolja i obezbediti mir na pčelinjaku. Ako postojiti opasnost od miševa i rovčica potrebno je, makar i sada, postaviti češljeve na leta ili limovima ograničiti visinu leta na 5-6mm. Po nekim podacima za Srbiju bez pokrajina, prosečan gubitak težine po košnici u periodu između 15. oktobra i 15. februara iznosi oko 4-5kg. Pojedini pčelari su već dodavali pogače za prihranu pčelinjih društava, što smatram preuranjenim. Pčelarima koji opravdano strahuju da u košnicama nema dovoljno hrane, može se preporučiti da pogače za prihranu dodaju tek krajem decembra. Mnogo bolja mera od ranog dodavanja pogače je dodavanje rama sa medom uz samo klube, bilo da med uzimamo iz rezerve ili skraja košnice. Kod košnica kod kojih dimenzije zbega i poklopne daske to dozvoljavaju, može se umesto pogače, preko satonoša staviti položen ram sa medom, ili samo saće sa medom, preko nekoliko prutića za prolaz pčela. Pravljenje i dodavanje medno - šećernog testa Pčelarima koji žele sami da prave pogače za prihranu, može da se preporuči da naprave medno šećerno testo. Najjednostavniji recept je da se izmeša 1kg meda sa približno 3kg šećera u prahu, do dobijanja testa. Što je šećer sitnije mleven, zamesiće se sa više meda. Poželjno je med malo zagrejati i onda izmešati sa šećerom u prahu. Testo se stavlja u najlon kese, razvlači do potrebne debljine i kasnije dodaje pčelinjim društvima. Važno je da ne bude suviše mekano, kako se ne bi desilo da iscuri na pčelinje klube, što bi moglo da bude pogubno. Kese se otvaraju sa strane koja leže na satonoše, kako bi hrana bila lako dostupna pčelama. Ako je testo čvrsto, skalpelom se režu trake širine oko 1cm u širini pogače, približno 3-4 trake, ili jedan trouglasti ili okrugli otvor u sredini. Kod nešto mekših pogača, sigurnije je samo napraviti nekoliko rezova po širini. Ostali radovi Period pred jače zahlađenje se može iskoristiti za premeštanje košnica na kraća rastojanja, pošto se očekuje da zahlađenje ne bude baš kratkotrajno, s obzirom na predug period toplog vremena. Možemo samo da se nadamo da će tokom zime biti povremenih otopljavanja, kako bi pčele mogle da izleću na pročisne letove. Prethodne godine, period neizletanja u nekim krajevima je bio čitavih 37 dana, što je veoma štetno delovalo na neka pčelinja društva. U tom pogledu, zbog odsustva magle i
temperaturne inverzije, neuporedivo su povoljnije lokacije pčelinjaka na brdima i obroncima planina od onih u dolinama i kotlinama. Ako na poletaljki košnice primetimo komadiće voska, treba proveriti da li možda nije ušao miš. Ukoliko vidimo izgrižene leševe pčela, verovatno je u košnicu ulazila rovčica. U oba slučaja, košnicu treba pri nešto toplijem vremenu otvoriti, ukloniti štetočinu i oštećene ramove a ostale prepakovati.Treba kontrolisati, posebno posle prvog otopljenja, da li pčele iz svih košnica izleću i da li leta možda nisu zatvorena mrtvim pčelama. Pčelari mogu doprineti poboljšavanju pčelinje paše, posebno polenske, tako što će u okolini svog pčelinjaka saditi razne vrste medonosnog drveća, šiblja i drugog medonosnog bilja. Ne treba propuštati zimske i prolećne mesece pred nama, posaditi bar po neki šib leske, drena, vrbe, stabla sofore, evodije ili neka druga, koja bi dopunjavala polensku i nektarsku pašu u našem kraju. Period mirovanja pčela treba iskoristiti za poslove u radionici: za izradu košnica i ramova, žičenje ramova, topljenje voska, izradu i popravku pčelinjeg pribora i druge poslove. To je vreme održavanja raznih pčelarskih skupova: predavanja, skupština, sastanaka i diskusija, savetovanja i izložbi.
Januar 2001 Klimatski uslovi Relativno toplo vreme se nastavlja i početkom prvih dana januara. Počelo je cvetanje visibaba, leske. Po svim prilikama, period maksimalne aktivnosti Sunca, koji traje još od prethodne godine ispoljava se kroz izuzetno blagu zimu. Nemoguće je sa sigurnošću predvideti vremenske prilke u daljem periodu, ali svi su izgledi da će ova zima biti jedna od najblažih.
Drugom polovinom januara meteorolozi najavljuju niske temperature do kraja meseca. To će uticati da pčelinja društva ne razvijaju leglo u velikoj meri i pomoći će boljem zimovanju. Matice koje još nisu počele da ponovo zaleću verovatno će zastati još neko kraće vreme. One koje su započele, zbog niskih temperatura nosiće nešto manje jaja, tek da održavaju leglo. Neki pčelari iz drugih krajeva Srbije, pa i iz trsteničkog kraja, javljaju i o društvima u kojima matice nisu ni prestajale da nose od jeseni. Smatram da to nije povoljno, ali s obzirom na blagu zimu, mislim da ne bi trebalo da bude ni previše opasno, ako se preduzmu mere da društva ne stradaju od gladi. Važno je da se i nadalje ne vrši podsticanje zaleganja prevelikim utopljavanjem košnice niti prihranom sa dodacima u vidu kvasca, sojinog brašna itd. Citiraću uglednog jugoslovenskog velepčelara, Gospodina Ivana Venera, koji je na jednom predavanju rekao da , kada bi mogao matici da komanduje kada u novom ciklusu zaleganja da započne polaganje jaja, odredio bi da to bude što kasnije. Stanje u pčelinjim društvima Krajem decembra, prokontrolisano je samo nekoliko pčelinjih društava, u nekim je bilo legla a u drugim ne. Konrola početkom januara u nekoliko košnica u trsteničkom kraju je pokazala da legla nema u većini kontrolisanih. Da ne bi dodatno uticali na započinjanje zaleganja i povećanje legla, ne bi trebalo da pčelari sada dodatno utopljavaju svoje košnice. Naprotiv, bolje je u ovom mesecu i skinuti izolacioni materijal, pa ga dodati sredinom februara. Uginuće starih pčela je za sada malo i košnice su uglavnom čiste. Nema nikakvih problema sa pročisnim letovima, pa je smanjena opasnost od pojave nozemoze. Ta opasnost će postojati ako posle pojavljivanja legla u košnicama nastupi duži period hladnog vremena. Tada se može očekivati i veća potrošnja hrane, kako meda, tako i polenovog praha. Do sada, potrošnja meda je bila relativno mala. Pčelarski radovi
Obilaziti pčelinjak, kontrolisati da li je sve u redu sa postoljima, košnicama, pogledati poletalljke, da li u vreme toplih dana pčele izleću iz svih košnica. Pri tome, treba imati u vidu da sva pčelinja društva ne izleću na pročisni let u isto vreme. Ovi dani se mogu iskoristiti za dodavanje šećerno mednog testa društvima koja nemaju dovolljno hrane. Detaljnije ćemo objasniti recepte za pravljenje šećernih pogača, kako bi pčelari samo mogli da ih naprave. ljenje mednih pogača za prihranjivanje pčela je sledeći: Šećerno medno testo Na 1kg šećera u prahu, doda se približno 300 grama razgrejanog meda (do temperature da se može pipnuti prstom, oko 40-45 stepeni i meša varjačom ili rukama, dok se ne napravi čvrsto testo. Ako je šećer sitnije mleven, za mešanje će se utrošiti više meda, a krupnije mleven šećer će usloviti upotrebu manje količine meda. Treba uvek ostaviti na stranu nešto šećera, kako bi mogao da se doda u masu, ukoliko bude retka, a med se dodaje ako je pregusta. Testo treba da bude dovoljno gusto, da se ne lepi za prste, bolje je da bude i gušće, jer ako je retko, iscureće i napraviti štetu. Za probu mogu da se oblikuju kuglice i kad se stave na sto, da se ne razlivaju i ne menjaju oblik. Zatim se oforme lopte od testa u težini od približno 1kg, a po potrebi mogu i manje ili veće. Stave se u plastične kese, koje se koriste za stavljanje namirnica u zamrzivače, i varjačom, ili uz pomoć flaše, se razvuku u tanku pogaču, debljine oko 1-1,5cm. Zatim se kesa zatvori, zavarivanjem pomoću struje, lepljivom trakom, a može samo da se preklopi i ne zatvara. Dobro je da pogače odstoje bar jedan dan, na ravnoj podlozi, a zatim mogu da se dodaju pčelama. U zavisnosti od tvrdoće pogače, plastika se otvara manje ili više, kako bi pčele mogle da je koriste. Prosečno tvrde pogače se obično otvaraju tako što se skalpelom ili žiletom izrežu tri trake širine po oko 1cm, po širini pogače. Kada se postavlja na ramove, stavlja se da razrezi stoje popreko u odnosu na satonoše. Ako je klube npr. rašireno, i pogača se može staviti po širini, a u tom slučaju, mora se otvarati razrezima po dužini - opet popreko na satonoše. To je dobro zbog uzimanja od strane pčela, a i da se pogače ne bi lako srozavale - curile. Nešto ređe pogače se otvaraju tako što se samo napravi nekoliko rezova skalpelom po širini kese i ne vade se isečci plastike. Ako je pogača retka, i to može biti dovoljno da iscuri i napravi opasnost, pa treba biti obazriv i eventualno izvršiti probu kod kuće. U proleće, kad je toplije, ili i zimi, kod jakih društava, koja su odozgo dobro utopljena, pogača se može stavljati na satonoše i otvarati sa gornje strane, a to je pogodno i kada je ređa. U takvu pogaču nije potrebno stavljati nikakve dodatke, mada se mogu praviti sa dodavanjem malo mlake vode, tada ide više šećera, ili sa dodatkom malo soka od limuna, ili jabukovog sirćeta, npr. 1 kašičica na 1kg pogače. Kada se pogača dodaje kasnije, kao podsticaj, u februaru ili martu, može se na 1kg šećera staviti 50 grama pekarskog kvasca. Kvasac se prethodno skuva u malo vode (i on sam otpušta vodu), kuva se da vri najmanje 5 minuta i pazi da ne iskipi. Pomeša se sa medom i dodaje se šećer u prahu, sve dok se ne dobije čvrsto testo. Kvasac zamenjuje polenov prah i koristan je za stimulaciju razvoja legla u proleće. Varijante tog recepta se zasnivaju samo na dodavanju različitih dodataka. Za prvi deo zime, kada se pogača ne daje kao podsticaj leglu već kao dopuna hrane i pomoć da pčele ne uginu od gladi, dodaci mogu biti: limunov sok, sirće, beli luk, a kasnije: kvasac, mleko u prahu, surutka, jaje, polenov prah itd. Drugi načini pravljenja pogača se zasnivaju na kuvanju šećera u kristalu i bez upotrebe meda, a koriste se i recepti sa kuvanjem šećera u kristalu i sa dodavanjem meda, kada je kuvanje završeno (npr. 0,5kg na 10kg šećera). Može se vršiti i kombinovanje - kuvanje šećera u kristalu i dodavanje šećera u prahu radi zgušnjavanja, ali sve to su složeniji postupci. Ostali radovi
Dobro je da pčelari iskoriste ove zimske mesece za popravku pčelarskog pribora, opreme, popravku košnica koje stoje po magacinima i gradnju novih, nabavku šećera, priora, ambalaže, pčelarske literature idr.
Februar 2001 Klimatski uslovi
Veoma toplo vreme u prvoj dekadi omogućilo je izletanje pčela i pogodovalo radu na pčelinjaku. Relativno toplo vreme, sa periodima povremenih hladnoća, može se očekivati celog meseca. Stanje u pčelinjim društvima
U skoro svim društvima se pojavilo prvo leglo, pčele su za vreme toplih dana masovno donosile polen. Leglo nije veliko, na jednom ili dva rama, prečnika do 8-10cm. I najslabija društva su mogla da prezime. Pčelarski radovi
Prokontrolisati da li pčele izleću iz svih košnica. Sumnjive otvoriti i utvrditi stanje: prisustvo matice, hrane, problem sa mišem, rovčicom itd. Najbolje pri toplijem vremenu, kada pčele izleću. Bezmatke odmah rasformirati i spojiti sa drugim društvima, kako se ne bi javljale lažne matice. Pri lepom vremenu spajanje bezmatka može da se izvede čak i direktno – stavljanjem ramova uz ramove društva sa kim spajamo. Pratiti reakciju pčela, eventualno poprskati razblaženom rakijom ili naprašiti sa malo šećera u prahu. Ramove iz propalih društava ukloniti ili košnice zatvoriti da se ne pojavi grabež. Ako bude još toplih dana (a svi su izgledi da će biti) veoma je dobro približiti radove sa medom što bliže leglu. Poželjno je da na njima ima bar malo mesta za zaleganje i da je saće ispravno. To zato što se može desiti da je društvo potrošilo sav med sa nekog rama koji je bio u sredini, a još je neophodnije ako taj ram nije baš pogodan za zaleganje u ovo doba godine (izvučena satna osnova). Ako se društvo primaklo zidu košnice i potrošilo hranu, i u tom slučaju reagovati dodavanjem rama sa druge strane pčelinjeg gnezda. Februar i mart predstavljaju period stagnacije društva, manjeg ili većeg opadanja broja pčela. Zato leglo ne treba širiti, već pustiti da matica dobro zalegne centralne ramove, pogotovu sa medom. Ima vremena da «uhvati zalet», a to će dosta zavisti i od snage društva. Žurba pčelara će samo štetiti. Košnice treba utopliti odozgo i eventualno sa strane (slabija društva, rojeve). Veoma bi bilo nepovoljno da se leglo sada razvije u većoj meri, pa da nastupe dugotrajne hladnoće. Tada bi bolje prošla društva sa manjom površinom legla. Zato, pravo i najpotpunije utopljavanje je neophodno krajem februara i početkom marta Mogu se dodati pogače u vidu šećerno mednog testa, po receptima koji su prethodno opisani ili po nekim drugim. Ukoliko krene sa toplijim vremenom, mogu se dodavati i pogače sa zamenama za polen, a još bolje i sa samim polenom, do oko 5% od težine pogače. Ako temperature budu niske, bolje je pustiti pčele da miruju, a pogače dodati samo ako strahujemo da će stradati od gladi. U tom smislu, ako je hitno, pčelari ne treba da se ustručavaju da to učine i po hladnom vremenu. Pripremati ramove za novu sezonu, praviti ili naručiti kod stolara, kupiti. Ukovati ih i ožičiti, a utapanje satnih osnova se može ostaviti i za kasnije. Pčelari koji to nisu ranije učinili, treba da pretope staro saće i da ga zamene za voštane table. Dobro je da te table - satne osnove odstoje pre stavljanja u ram. Veoma bi bilo dobro ako bi se na pčelinjaku postavila pojilica, i to na sunčanom mestu, bez vetra. Idealno bi bilo postaviti pojilicu sa toplom vodom, npr. u nekoj imrovizovanoj kutiji od stakla (bar 1-2 strane da su od stakla).
Pčelar kome je pčelinjak u blizini, može već krajem februara da dodaje u hranilice po malo tople vode ili vrlo redak šećerni sirup (100 grama) i prati utrošak. Vreme je za sadnju medonosnog bilja, to nikako ne treba propustiti.
MART 2001 Stanje pčelinjih društava Prilika za izletanje pčela je bilo tokom celog zimskog perioda. Potrošnja hrane se povećava zbog razvoja legla i veće aktivnosti pčelinjih društava. U toplim danima, pčele izleću, donose polenov prah i prvi nektar. Na poćetku marta u košnicama ima prosečno 3 rama sa leglom, krece se od 2-4. Sredinom marta, jaka društva imaju i 5-6 ramova sa leglom i puno pčela. Imamo podatke da je u nekim krajevima Vojvodine (Sombor, Kula) bilo velikih stradanja uzrokovanih varoom. Pčelarski radovi u martu Sada je pravi trenutak za bolje utopljavanje pčelinjih društava. Preko poklopne daske ili hranilice (zavisno od konstrukcije) stavljaju se novine, stiropor ili neki drugi utopljavajući materijal. Slabija društava se mogu utopliti i sa strane, stavljanjem pregradne daske i dodatne izolacije. Da se ne bi stvarala prevelika vlaga u košnici, kod slabijih društava se preko satonoša može staviti novinska hartija. Pčele u jačim društvima će grickati papir, pa ga ne treba ni stavljati. Neki pčelari praktikuju stavljanje plastične folije preko satonoše. Jačim društvima to može pomoći u održavanju mikriklime u košnici. Slabim društvima je ne treba postavljati, jer će se stvarati prevelika vlaga i kondenzovati voda. Dobro je iskoristiti prve toplije dane za utvrđivanje stanja pčelinjih društava: da li imaju maticu i da li normalno zaleže, da li imaju hrane, koliko ramova zaposedaju. Tom prilikom se može očistiti ili zameniti podnjača. Mrtve pčele se spale i zakopaju, otpad od voska sakupi i pretopi, a podnjača opali plamenom. Ako su podnjače čiste, takve mere higijene nisu neophodne, jer društvo i samo uspeva da održi čistoću košnice. Veoma dobra mera u martu je da se izvrši približavanje ramova sa medom pčelinjem klubetu. To je ista mera koja se preporučivala za februar, za slučaj da dani budu pogodni za otvaranje košnice. Pčelinja društva još uvek ne doživljavaju punu ekspanziju u razvoju, mlade pčele zamenjuju stare. Sada, dok se leglo još nije raširilo, bolje je ograničiti ga ramom sa medom i polenom, koga ćemo približiti, ako je bio udaljeniji od klubeta. Ako je bio blizu, možemo ga preokrenuti za 180 stepeni, pošto su pčele verovatno pojele sav med do legla. Ovakvo ograničenje legla se primenjuje sve do pojave prve važnije prolećne paše, koja pokreće burniji razvoj društava. U velikom delu Srbije, to je cvetanje kajsije i dženerike. Ove godine, u nizijskim predelima i kajsija i dzenerika su procvetale oko 10.marta. Setimo se da je pre nekoliko godina dženerika cvetala 8. marta, pa je već narednog dana pao sneg i zadržao cvetanje više od desetak dana, kada se nastavilo. Zanimljivo je da pupoljak bagrema još nije “krenuo”, pa ne mora da znači da će i barem biti rekordno rani. Prvih dana paše, pčele će popunjavati prazne ili ispražnjene ćelije, pa sa proširivanjem ne treba žuriti, ali ni kasniti. Gnezdo društva koje je slabo, nema dovoljno pčela, ne zaposeda ramove dobro, ne puni ih medom, polenom, matica malo zaleže, ne treba ni proširivati. Kada započne ta prva voćna paša, potrebno je izvršiti proširivanje pčelinjeg gnezda dodavanjem ramova sa izgrađenim saćem, a kod veoma jakih društava, pri toplom vremenu i dobroj paši, mogu se čak dodavati odmah i ramovi sa satnim osnovama. Društvima srednje snage dodaje se jedan ram sa strane legla, bolje je da to bude strana do zida košnice, gde se uoči da je veća
koncentracija pčela. Jakim društvima se može dodati jedan ram, a posle nekoliko dana i drugi, sa druge strane. Za većinu društava, tek u aprilu predstoji proširivanje gnezda u većoj meri. Prihranjivanje sirupom se vrši u malim količinama, tek kada otopli i noćne temperature budu oko 10 stepeni. Pčele će bolje iskoristiti sirup ako se dodaje ujutru, nego uveče. To će ih podsticati na veće izletanje, ali treba biti oprezan, zbog moguće pojave grabeži, posebno kod slabih, bezmatičnih ili bolesnih društava. Društva koja ne uzimaju sirup i ne donose polen, potrebno je odmah pregledati. Ako je pčelinjak blizu kuće, može se u hranilice dodavati i topla voda ili sirup slabe koncentracije. Prihranjivanje je posebno korisno kada pčele ne mogu da izleću, zbog kiše, a spoljna temperatura nije niska da bi pčele formirale čvrsto klube. Kada otopli, biće moguće da se društvima koja nemaju hrane pomogne davanjem i veće količine sirupa za kraće vreme. To se čini ako nemamo u rezervi ramove sa hranom. Takva društva je potrebno prvo suziti, oduzeti suvišne ramove i onda prihranjivati. Kada ojačaju sa pčelama, i počne jači unos nektara, i njima ćemo dodavati ramove za proširenje. U rano proleće pogodno je izvršiti odbacivanje starog i lošeg saća. To je vreme kada se intenzivnije troši hrana, pčele otklapaju i poslednja “ostrvca” meda na krajnjim ramovima, a pri tome, pčelinje leglo (bar u prvoj polovini marta) još se ne razvija intenzivno. Zato je moguće pčelama “izmaći” iz gnezda loše ramove koji još nisu zaleženi ili ispunjeni nektarom, i otklapati med sa krajnjih ramova, na kojima je samo malo hrane preostalo. Sada je vreme otklapanja meda i na ramovima koji se u prvom delu meseca dodaju bliže klubetu. Kada potroše med, pčele će te ćelije očistiti i verovatno ih pripremiti da ih matica zalegne. Kad počne intenzivniji unos nektara, pčele će njime puniti raspoložive ćelije saća, pa bi uklanjanje takvih ramova anuliralo njihov rad. Ako na pčelinjaku bude bezmatičnih i slabih društava, koje pčelar nije sanirao, može se pojaviti grabež. Nju ne treba mešati sa igrom mladih pčela ispred košnice. Na grabež se može posumnjati i ako nema borbe pčela na poletaljci. Velika aktivnost pred letom samo jedng društva pred veče, a i tokom dana, dok ostala miruju, može biti znak. Poletaljka je obično zaprljana voskom, sa tragovima meda i propolisa. Možda je neko društvo ostalo bez pčela, sve to treba proveriti. Košnicu koju je napao grabež, najbolje je isprazniti, društvo rasformirati a leto ostaviti otvoreno. Ako se proceni da je moguće sanirati napadnuto društvo, onda je možda najlakše preneti ga na neki drugi pčellinjak i tamo negovati. Bolesti Pčelari koji primete prisustvo varoe, izvršiće tretiranje nekim registrovanim lekom, dok još leglo nije veliko. Može se eventualno izvršiti kontrolno zadimljavanje nekoliko društava ili tretiranje drugim sredstvima, da bi na osnovu toga stekli utisak o zaraženosti. Veća količina uginulih pčela i pogotovo ako primeti pojavu proliva i opšte slabosti društva i pčela pojedinačno, treba da bude znak pčelaru da tridesetak mrtvih pčela sakupi i pošalje na analizu, sa sumnjom na nozemozu. Zima je bila toliko blaga, da je verovatnoća za to manja nego inače, ali kod slabih društava i na nepogodnim lokacijama pčelinjaka, nije isključena pojava bolesti. Rano proleće i mala količina legla u košnici su pogodni i za lako uočavanje krajnje nemile pojave - američke kuge pčelinjeg legla. Karakteristični znaci su specifičan miris košnice, raštrkano leglo, voštani poklopčići na zatvorenom leglu su ulegnuti i sa rupicama - izbušeni. Kada se otvori ćelija, ne nalazimo pčelinju lutku - formiranu pčelu, već je sadržaj truo, sive - braon boje, isteže se kada se dohvati slamčicom i povuče. Kod starijeg slučaja kuge, ćelija je probušena (pčele pokušavale da je očiste) i naizgled prazna (raspadnuta larva je prilepljena za zid ćelije i sasušena). Prijavljivanje sumnje je obavezno po zakonu i u najvećem je interesu pčelara. Ostali radovi Ramovi se ukivaju, žiče i utapaju voštane osnove. I dalje se mogu stavljati pogače, u vidu šećerno mednog testa, eventualno sa zamenama za polen, posebno ako su pčelinjaci udaljeniji. Ipak, mnogo je delotvornija prihrana šećernim sirupom, ali to je moguće samo pri toplijem
vremenu. U martu se još može saditi medonosno drveće i šiblje. Dobro bi bilo ako bi svaki pčelar posadio godišnje bar po neku biljku u blizini svog pčelinjaka. Početke i tokove cvetanja medonosnih biljaka valja beležiti, kako bismo posle više godina beleženja imali veoma korisnu evidenciju. Period dok se očekuje cvetanja voća i burnijeg razvoja pčelinjih društava, može se iskoristiti za planiranje poslova na pčelinjaku, kada se stekne uvid u to kako su pčele zimovale i u kakvoj su snazi. Pouzdanije zaključke o tome možemo izvući tek krajem ovog meseca.
April Stanje pčelinjih društava
Pčelinja društva ulaze u april prilično jaka i sa velikom površinom legla. Izuzetak su jedino krajevi i pčelinjaci gde je došlo do stradanja pčela usled dejstva varoe, ili možda virusa, što bi tek trebalo da se utvrdi. Snažne zajednice imaju 10 pa čak i više DB ramova pokrivenih pčelama ili 1-1,5 LR nastavak i 5-7 ramova legla, pa i više, na kraju marta meseca. Mlade pčele se uveliko rađaju i usled dobre paše, pčele luče vosak i grade saće. Ima unosa voćnog meda, ali se povećava i potrošnja. Rad na pčelinjaku Najvažniji posao pčelara u aprilu je da uradi sve poslove kako bi omogućio da pčelinja društva što snažnija uđu u bagremovu pašu. Bez obzira na izuzetno ranu vegetaciju ove godine, mišljenja sam da bagrem neće cvetati ranije nego prethodne, već i neki dan kasnije, a eventualno će to biti u približno u isto vreme. Pčelinja durštva će imati mnogo više vremena za razvoj, nego prošle godine, i to je dobar znak da će spremnija ući u pašu. Najsnažnija mogu dobro da iskoriste i eventualne ranije paše (perko, uljana repica, vrba, voće, na planinama crnjuša). Veoma je važno da pčelari još prvih aprilskih dana proširuju leglo dodavanjem satnih osnova i tako stvaraju uslove da u košnici bude što više pčela pred pašu. Ramovi sa satnim osnovama pri toplom vremenu i kod jakih društava (5 i više ramova legla) mogu se bez bojazni dodavati u sredinu legla. Zbog jake voćne paše, dodavanje izgrađenih ramova unutar a pogotovu skraja legla, moglo bi izazvati njihovo punjenje nektarom i polenom umesto da ih matica zalegne. Dobro je ukloniti iz košnice što više ramova na kojima nema legla, a na kojima je loše saće i tek po malo meda. Umesto njih, dodavati satne osnove, prema snazi društva, u sredinu legla ili eventualno skraja, sve do popunjavanja košnice. Tako će svaka satna osnova biti zaležena, i ispuniće se cilj pčelara da društva imaju dosta legla. U suprotnom, taj višak ramova medom i sa lošim saćem praktično će uzrokovati sužavanje legla. U cvetanju jabuke, potrebno je da pčelari procene snagu društava i evidentiraju ona koja mogu iskoristiti bagremovu pašu, samostalno ili eventualno uz manju pomoć leglom ili pčelama iz drugog društva. Za DB košnice, potrebno je da pred bagremovu pašu imaju najmanje puno plodište pčela i meda takođe, kako bi pčele odmah počele da pune medišta. U cvetanju jabuke, one će imati 8 i više ramova legla. Eventualni nedostatak ćemo im nadoknaditi iz pomoćnih društava. Za LR košnice, taj zahtev je zbog dimenzija košnice i strožiji, potrebno je da imaju dva puna nastavka pčela, kako bi pčele odmah prešle u dodat treći nastavak - medište. Oni pčelari koji nešto drugačije pčelare LR košnicom i ne koriste dva nastavka za plodište, staviće matičnu rešetku na prvi nastavak i iznad medište, a preko njega eventualno polumedište, koje se prethodno nalazilo na plodištu. Tada je vreme i za eventualna spajanja društava, pri čemu jednu maticu, ako je dobra, sačuvati formiranjem rojića u nekoj komori nukleusa ili oplodnjaka ili eventualno prazne kšnice. Ima mnogo mogućnosti za razna kombinovanja i kod DB i kod LR košnice, a ono što je potrebno postići, to je da društva budu jaka, kako bi u paši, umesto nagona za negom legla, preovladao nagon za sakupljanjem meda. Jednostavno, ako je plodište puno pčela, pčele će lako preći u medište. Naravno, ne sme se zakasniti sa dodavanjem medišta, pogotovu ove godine, jer bi jaka pčelinja društva iščekujući bagrem, pogotovu u slučaju kišnog vremena pred bagrem, mogla da dođu u rojidbeni nagon. I kod LR košnica, čak ako pčele zaposedaju (ali dobro) samo jedan nastavak, može se izmaći delimično medom ili polenom popunjeno saće iz drugog nastavka i višak ramova sa leglom (otvorenim) i staviti medište sa
praznim saćem. Takva društva će dati izvesnu količinu meda. Naravno, jača će dati mnogo više, a ovaj savet treba shvatiti samo kao krajnje, iznuđeno rešenje, a ne kao cilj. Buran razvoj društava ovog proleća se može dobro iskoristiti za rano odgajivanje matica. Moguće će biti da odgajivačka društva pred bagrem odgaje zrele matičnjake, koje ćemo posle rasporediti u oplodnjake na oplodnju. Odgajivačkim društvima ćemo staviti medišta i ona će sasvim normalno iskoristiti pašu, čak i bolje od ostalih, jer će imati manje legla. Za formiranje oplodnjaka ćemo iskoristiti slabija društva, koja ne mogu dati unos u paši, ili prezimele nukleuse ili s jeseni združene oplodnjake. Takvi oplodnjaci će se u bragremovoj paši biti bezbedni od grabeži i snabdeti se i medom. Slabe zajednice i one sa malo hrane nisu spremne da iskoriste voćnu pašu za svoj puni oporavak, pa im treba pomoći dodavanjem hrane. Prihranjivanje je potrebno i srednjim i jačim društvima, osim u dane dobrog unosa nektara. Posebno je korisno ako kišno vreme potraje ili ako se dodaju satne osnove. April možemo iskoristiti i za izgradnju viška saća, za rojeve, medišta i slično, pa se za to mogu iskoristiti i društva koja su popunila plodišta. Njima možemo, privremeno ili trajno uklanjati po neki ram i dodavati satne osnove, koje ćemo posle vaditi. ovo proleće će verovatno omogućiti višak unosa polenovog praha, koji se može sakupljati skupljačima, ili stavljanjem ramova sa polenom - pergom, u rezervu. U svakom slučaju, voditi računa da ne dođe do blokade pčelinjih društava polenovim prahom. Tokom celog aprila, dobro je utopliti pčelinja društva, pre svega odozgo, a može se stavljati i pregradna daska i vršiti i bočno sužavanje. Poneki pčelari stavljaju plastičnu foliju preko satonoša, što pomaže održavanju mikroklime, ali ne znači ništa kod veoma slabih društava. Takva društva, koja ne ispoljavaju nikakav napredak u razvoju, najbolje je rasformirati, kako pčelar ne bi oko njih gubio vreme. Zdravstveno stanje Ako se primeti veće prisustvo varoe, pčelar bi trebalo da interveniše dimljenjem, jer po stavljanju medišta za neko vreme neće biti u prilici da pomogne društvima. S obzirom na prošlogodišnja stradanja društava u nekim krajevima usled nozemoze, dobro je i sada dati uzorke pčela (makar i živih) iz slabih društava koja ne napreduju, radi ispitivanja na nozemozu.
Maj Stanje pčelinjih društava
Veoma promenljive i često vrlo nepogodne vremenske prilike tokom aprila imale su jak uticaj na razvoj pčelinjih društava. Prvi aprilski dani bili su veoma pogodni, beleženi su unosi nektara od voćne paše preko 1, pa i 1,5kg dnevno. Potom je usledio hladan period, sa kišom, susnežicom, pa i mrazevima, što je zaustavilo buran razvoj i uzrokovalo potrošnju zaliha polenovog praha i meda. Ukoliko pčelari koji su proširivali leglo pčelinjih društava dodavanjem praznih ramova ili satnih osnova nisu vodili računa o vremenskim prilikama i snazi društava, uzrokovali su prehadu i uginjavanje legla, pojavu krečnog legla, i uopšte, još više su pogoršavali uslove za razvoj pčela, koji su ionako bili nepovoljni. Mnoge pčelinje zajednice koje ranije nisu imale dosta hrane, pred bagremovu pašu su ostale na ivici gladi. Zamena starih pčela uzrokovala je zastoj u razvoju, a pčelari su imali velike štete i od nestručnog prskanja voća u cvetu. Na sve to su se nadovezali aprilski mrazevi, koji su osim direktne štete razvoju društava, učinili mnogo veću štetu time što je tom prilikom oštećen bagremov cvet i to u velikom procentu. Pčelinja društva koja su iz zime izašla sa dosta hrane i pčela, i sada su veoma brojna i jaka. Tako, jaka društva u LR košnicama su prešla u treći nastavak (medište), a u DB košnicama su takođe prešla u medište. Nažalost, zbog zahlađenja, zaustavljen je dobar unos voćnog meda.
Cvetanje bagrema ove godine predstavljalo je veliku nedoumicu. Povremeni veoma topli a zatim veoma hladni dani zavaravali su pčelare, koji su cvetanje očekivali čas oko 20-25 aprila, čas 1-5 maja. Bagrem je u predelima sa manjom nadmorskom visinom cvetao na samom početku maja (primer Trstenik 2. maj), a u višim predelima, cvetaće desetak ili petnaestak dana kasnije. Zbog specifičnosti kllimatskih uslova ove godine, postojaće nešto veća raylika u početku cvetanja. Kiše na početku meseca pogoduju medenju bagrema, a takođe i medenju biljaka koje kasnije cvetaju, livade, lipe. Ukoliko se dogodi da tokom leta vladaju velike suše, postoji mogućnost da se pojavi i medljika. Rad na pčelinjaku
Nema više vremena za pripremu pčelinjih društava za našu najvažniju i ove godine najneizvesniju pašu. Jakim društvima potrebno je samo staviti medišta. Ona koja još nisu ispunila plodišne nastavke mogu se pojačati jednim ramom legla ili izvršiti spajanje sa drugim društvom koje ne bi samostalno moglo da iskoristi bagremovu pašu. U krajevima gde se proceni da će cvetanje bagrema biti tek za 10-15 dana ili i kasnije, pčelari imaju još vremena da dodaju još po neki ram sa satnom osnovom. Ako pčelar raspolaže sa nukleusima koji se nalaze u zajedničkoj košnici, a nema druge planove za njihovo iskorišćavanje, postoji mogućnost da i oni donesu izvesnu količinu meda za vrcanje. Radi toga, potrebno je da na sam početak paše uklone poklopne daske sa njih i postave Hanemanovu rešetku preko oba nukleusa, a preko nje medište. S obzirom da paša počinje, pčele će se bez probema spojiti i zajednički unositi nektar u isto medište. Tek ako u jednom nukleusu uklonimo maticu i hoćemo da dodamo drugu, možda će se desiti da je pčele ne prihvate. Zato je pogodno matice istovremeno menjati. S obzirom na dosta ispražnjena plodišta za vreme kišnih dana, pčele će prvih dana paše unositi nektar u plodište, a to može biti i u količini 10-15kg. Ove godine, mnogi pčelari će se odlučiti da svoje košnice presele na lokacije na kojima bagrem kasnije cveta i gde nije oštećen mrazom. Pri tome, potrebno je da poštuju sve propise koji se odnose na preseljavanje košnica i da bi se izbegli evenutalni nesporazumi sa drugim pčelarima. Svi su izgledi da će bagrem dobro mediti, pa je potrebno da pčelari budu spremni za visoke unose nektara. Znači, da imaju dovoljno medišta i da ih na vreme stavljaju. Najbolje je drugo medište dodati ispod prvog, ako je ono dobro napunjeno, ili ako je paša tek u početku. Ukoliko je prvi medišni nastavak samo malo popunjen, drugi se dodaje iznad, da bude rezerva, ako ne možemo često da dolazimo na pčelinjak. Kada dođemo, tada im možemo zameniti mesta. Pčelinja društva koja su slabija i nisu spremna za dodavanje medišta, razvijaćemo postepeno, najbolje dodavanjem satnih osnova. Ako imaju dobre matice, stići će da se razviju za narednu pašu, ili ćemo moći iz njih da formiramo roj. Ove godine veći broj društava od nekog prosečnog, može ući u rojevi nagon. Pčelinja društva su jaka. Kada se u bagremovoj paši snabdeju hranom, u samoj paši i kasnije, ako bude više kišnih dana pogotovu, mogu graditi rojeve matičnjake. Ako se to primeti na vreme, pčelar moče iskorisiti matičnjake pri formiranju novih društava, ili direktno da rojevo društvo podeli na više manjih. društvo koje uđe u rojevo stanje se može odlično iskoristiti i kao odgajivačko, za odgajivanje matica. U slučaju da je roj izleteo, pčelar ga može uhvatiti i naseliti u praznu košnicu, pogotovu ako mu je pčelinjak blizu kuće. U staroj košnici će ostati mnogo zatvorenih matičnjaka, ili će iz njih već izaći mlade matice i spremati se za drugi roj. Takva košnica se može prepoznati po slabojoj aktivnosti na letu, u odnosu na druge. Ispred košnice ili na poletaljci mogu se opaziti i mrtve matice. Kada se otvori, uočava se manji broj pčela i mnogo matičnjaka, iz kojih su matice izašle ili zatvorenih.
Posle bagremove paše, pčelari mogu svoje košnice da sele na druge paše il da na svom terenu očekuju neku drugu, slabiju ili jaču pašu. Ako ne sele sva pčelinja društva, a naredna paša počinje odmah posle prvog bagrema, mogu da ramove sa medom iz košnica koje će seliti stave u medišne nastavke na košnicama koje neće seliti. Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, saćekati bar dve nedelje posle paše. Odgajivanje matica Period neposredno posle bagremove paše je odličan za odgajivanje matica. Društva su jaka i sa dosta hrane. Polenova paša je dobra i vreme toplo, trutova ima puno. Matice su bile blokirane jakiim unosom nektara, pa ih skoro i nije potrebno stavljati u izolator da bi jaja bila krupnija. Ako se matice odgajaju prinudnim načinom, pogodno je bar staviti mlado saće da ga prethodno zalegnu, jer će pčele na takvom saću radije izvući matičnjake. Takav zaležen ram se stavlja u sredinu društva iz koga se može ukloniti otvoreno leglo, da ne bi i na njemu povlačilo matičnjake. Ipak, treba reći da je najbolje odgajivanje matica u prisusutvu celokupnog legla, otvorenog i zatvorenog. Druga je stvar što je veći procenat započetih matičnjaka, ako nema drugog otvorenog legla. Oni koji matice odgajaju presađivanjem larvi ili jenterovim aparatom, pripremiće društva startere i ona koja će odgajati matice. Pripremiće voštane čaurice, letvice. I jedni i drugi, moraju da imaju oplodnjake u kojima će matice da se izlegu i pronesu posle oplodnje i kaveze za transport i dodavanje matica, Zdravstveno stanje Ove godine, postojali su dodatni faktori koji su negativno uticali na zdravstveno stanje pčela. To su nagle promene temperature, velika zahlađenja, velika potrošnja hrane za vreme kišnih dana. Moglo je da se primeti izbacanje pčelinjih ili trutovskih larvi, prehlađeno leglo. Slaba društva nisu billa u mogućnosti da očiste te ćelije, a da bi se predupredilo da postanu izvori zaraze, najbolje je da im pčelar pomogne. Takve ramove najednostavnije je ukloniti iz košnice, ili uginulo leglo iseći i odbaciti. Gladovanje pčelinjih društava je podloga u za mnoge bolesti, pa se i sa tog stanovišta ne sme dozvoliti. Sa tretiranjem pčelinjih društava potiv varoe moramo sačekati da se paša završi i ukloni med za vrcanje,
Jun Stanje pčelinjih društava Pčelinja društva su u bagremovoj paši dopunila utrošen med iz plodišta i to će biti od velike važnosti za njihov kasniji razvoj i zimovanje. Društva su jaka, sa mnogo pčela i postoje povećani izgledi pojave rojidbenog nagona, o čemu je pisano i za maj. Rad na pčelinjaku
Početkom ili sredinom meseca se može vrcati med iz bagremove paše. Po nekima, potrebno je da bude zakloplljeno bar 1/2 ćelija, po drugima 2/3, u svakom sllučaju bolje je što više, kako bi med bio što kvalitetniji. Međutim, ni to ne treba bukvalno shvatati. Naime, ako u periodu kada želimo da uklanjamo ramove sa medom iz košnica i vrcamo ih, ima unosa nekog novog nektara, nastaje posebna situacija. Tada možemo uzimati za vrcanje samo potpuno zaklopljen med, bez ćellija sa otvorenim medom, a može se sačekati završetak i te paše. Ako se ipak uzimaju ramovi, uzimaćemo one na kojima nema unosa novog nektara a to su oni iz kojih nektar ne kaplje kada se protresu. Pri oduzimanju ramova, najbolje je doći rano ujutru, i ispred košnica postaviti čaršave ili kartone (naslonjene na košnice), na koje ćemo stresati pčele i odakle će se one lako popeti u košnice. Dimilica se minimalno upotrebljava, pčele su obično mirne, a i da med ne bi poprimio miris dima. Medište se podigne
i postavi na primer, na prevrnut krov košnice. Zatim se ramovi vade, jedan po jedan i pčele stresaju ispred košnice, na čaršav. Najpogodnije je postavlljati bežalice, to su jednostavne konstrukcije koje omogućavaju da pčele mogu da prođu na jednu stranu, ali ne i natrag. Prave se od plastike, drveta i žice, u vidu konusa i slično. Ugrađuju se u postojeće ili posebne zbegove ili imaju sopstven okvir koji je dužine i širine kao i košnica. Stavljajju se na plodište (eventualno na neko medište, ako ih ima puno i ne uklanjamo ih sve odjednom). Preko njih stavljamo medišne nastavke, pa poklopnu dasku. Leta na medištiima potrebno je zatvoriti. Sutradan, pčele kroz otvore bežalice siđu u donje nastavke (plodište) i medišni nastavci su bez pčela, pa ih je lako ukloniti. Jun je pogodan period za sakupljanje polenovog praha, pa bogatu polensku pašu treba iskoristiti. Društva koja imaju više otvorenog legla, donosiće i više polenovog praha. Tome će pozitivno doprineti i prihranjivanje retkim sirupom (1deo šećera, dva dela vode). Odgajivanje i zamena matica Odgajivanje matica ćemo organizovati u junu, kako bi se matice na vreme oplodile i pronele, i kako bi se društva u koja ih dodamo ili novoformirana, mogla na vreme pripremiti za zimovanje. Kao odgajivačka društva izabraćemo ona koja su se već pokazala dobra u započinjanju i odgajanju matičnjaka. Nastojaćemo da društva iz kojih uzimamo larve za presađivanje budu dobra, da konstantno daju dobre prinose u medu, da su zdrava, da iimaju dobre higijenske osobine, da su mirna itd. Pčelar nastoji da mu pčelinja društva budu jaka i daju dobre prinose, a da bi to bilo moguće, matica treba da je kvalitetna, što podrazumeva i da nije stara. Između stavova da se matice menjaju svake godine i da se menjaju svake druge, smatram da se treba opredeliti za drugi, a samo u slučaju potrebe, menjati jednogodišnje matice. Formiranje rojeva U normalnim godinama, u većini naših krajeva, april, maj i jun predstavljaju mesece kada se sa pčelama može najviše postići, bilo da se radi o prinosima meda, polena, odgajivanju matica, izgradnji saća ili razvoju rojeva. Znači, to je period kada je potrebno da pčelar bude najspremniji i najjaktivniji, kako bi najbolje iskoristio sve pogodnosti. Već kasnije, uslovi za rad oko pčela neće biti tako dobri, niti će rezultati biti onakvi kakve želimo. Izuzetak su samo krajevi sa dobrom julskom pašom. Dve su osnovne mogućnosti pri formiranju rojeva. Prva je, da imamo oplođenu maticu, koju ćemo dodati roju koga budemo formirali. Druga je da nemamo. U drugom slučaju, roj formiramo sa zrelim matičnjakom (ako imamo) ili sa starom maticom, koju sa pčelama uzmemo iz društva, a njemu ostavomo da samo proizvede novu. Nije najbolje da roju ostavljamo da sam odgaja maticu, pogotovu slabijem i onom koji je izgubio izletnice, ako je formiran na istom pčelinjaku. Ako maticu odgajamo prinudom - jednostavnim uklanjanjem stare, poželjno je prethodno joj dati da zalegne ram sa satnom osnovom, na kome će pčele lakše započeti matičnjake. Oni koji žele da formiraju veći broj rojeva, prethodno će dodavati jakim društvima ramove sa satnim osnovama, da bi imali što veći broj ramova sa leglom na raspolaganju za rojeve. To se posebno odnosi na DB košnice. Plodišne ramove koje pritom uklanjamo iz tih društava, bilo da su sa leglom ili ne, možemo stavljati iznad plodišta, u dva spojena prazna medišna nastavka. Rojevima je potrebno obezbediti najmanje dva puna rama sa medom, po jedan sa svake strane. Ako je moguće, naravno da će mnogo značiti da im pored toga damo i 1-2 rama sa polenovim prahom i medom. Takva mala društva će lako odgajiti ramove ispunjene leglom, a skoro nikako ne mogu napuniti pune ramove meda i zapečatiti ga voskom. Najbolje je formirati ih sa zatvorenim leglom iz koga pčele upravo izlaze, pogotovu ako je na istom pčelinjaku. U tom slučaju, natresamo pčele sa1-2 rama sa mladim leglom (pazimo da nema matice) iz košnice koju rojimo ili neke jače košnice na pčelinjaku. Ako roj ostaje na istom pčelinjaku, ne dajemo mu mnogo ramova sa leglom, da ne bi ostalo nepokriveno pčelama. Uveče ili
najkasnije sutradan dodajemo mu oplođenu maticu u kavezu.Takvo rojenje je dobro sprovesti u junu, kasnije su izgledi za grabež mnogo veći. Posebno je potrebno spomenuti paketne rojeve. Za one koji nisu upoznati, reći ćemo da paketni roj predstavllja roj bez saća i ramova, dakle samo pčele (obično 1,2kg ili 1kg) i maticom. Donose se u lesonitnoj ili kartonskoj kutiji sa ventilacijom. Prednost takvih rojeva je što se zbog nedostatka legla ne mogu preneti bolesti legla i što u prvim danima formiranja, dok nema zatvorenog legla, lakše se mođemo izboriti sa varoom. Ne manje značajna odlika paketnih rojeva je da veoma dobro grade novo saće, pa je to prilika da formiramo roj, koji će za kratko vreme izgraditi novo, radiličko saće. Zamena saća Kao što je već rečeno, jun u većini krajeva predstavlja praktično poslednju mogućnost za veću zamenu saća. Kasnije, matice sve teže zaležu ramove sa mladim saćem, a izostaje i podsticajna paša, pa pčele ne grade saće. yato pčelari ne bi trebalo da se ustručavaju da u junu izvrše i velike zamene saća, i time najbolje doprinesu zdravstvenom i ukupnom stanju pčela. Ako u okolini pčelinjaka ima dobre podsticajne paše, ramove sa satnim osnovama čemo dodavati bez prihranjivanja, u suprotnom, potrebno je prihranjivanje. Izuzetno dobra mera je uklanjanje celokupnog legla, sa pčelama, što je samo privremeno, a kasnije se pčele opet spajaju sa osnovnim društvom. To podrazumeva da sve ramove sa leglom i pčelama stavomo u poseban nastavak, ili dva spojena polunastavka, na posebnu poklopnu dasku, improvizovanu, na staro društvo i otvaramo mu leglo. Dole ostaje matica, dodajemo ramove sa satnim osnovama, da ih pčele izgrade i ona zalegne. Kada u gornjem nastavku izađe svo leglo, pčele spajamo sa donjim društvom. Varijante tog postupka su da od pčela izdvojenih u gornje telo formiramo zaseban rojić, dodavanjem matice ili matičnjaka. On može ostati samostalan ili se spojiti sa donjim, kome se ukloni matica. Može se i stara matica ostaviti gore, a mlada dodati u donje društvo (Venerov kombinovani postupak). Zdravstveno stanje Čim se uklone medišni nastavci, pčelari mogu da tretiraju pčelinja društva protiv varoe ako su primetili pojačano prisustvo varoe na pčelama ili u trutovskom leglu. To je pogotovu važno ako nameravaju da koriste kasne letnje paše, koje će ih sprečavati da upotrebljavaju lekove.
Predrag Cvetković
JANUAR 2002. Stanje pčelinjih društava Za razliku od prethodne godine, pčelinja društva su u neuporedivo nepovoljnijem položaju. Kao što je već naglašavano ranije, od jeseni se uočava opadanje broja pčela, praćeno napuštanjem košnica, usled najezde varoe, virusa, zbog sve veće rezistencije ili nečeg drugog. Zalihe prirodne hrane u košnicama su minimalne, sa izuzetkom onih pčelinjih društava koja su koristila suncokretovu ili visokoplaninsku pašu. Ni količina hrane prerađene od šećera retko gde da je u zadovoljavajućoj meri nadoknadila prirodnu hranu. Uz sve te, već poznate okolnosti, susrećemo se sa veoma dugim periodom neizletanja, usled hladnih dana. Niske temperature ne bi nimalo smetale jakim pčelinjiiim društvima, ali kod veoma slabih, mogu da izazovu povećano iscrpljivanje pčela. Pčelari sa nadom iščekuju bar jedan topliji dan kako bi pčele mogle da obave pročisni let. U nekim krajevima, to su nedavno i učinile ali u malom procentu, u odnosu na broj pčela u košnici i gledano geografski, po oblastima gde je izletanje bilo moguće. Hrana od šećera ne ostavlja mngogo nesvarljivih materija, pa je to ipak mozda manji problem nego što bi se činilo, ali u krajevima gde su pčele sakupile med sa više nesvarljivih materija, biće u tom
pogledu nepovoljnija situacija. Za kasniji razvoj, podrazumeva se da će prirodni medovi omogućiti veliku prednost takvim društvima. Krajnje je nezahvalno i pre svega nemoguće još sada prognozirati cvetanje bagrema, ali se mora skrenuti pažnja da već dugo nije bilo kasnog, misli se izrazito kasnog cvetanja bagrema, pa bi tu činjenicu trebalo samo imati u vidu, a nikako u smislu prognoze. Pčelarski radovi u januaru Pčelari trenutno imaju veoma malo mogućnosti da pomognu pčelama. Bilo bi idealno da pčele što pre mogu da obave pročisni let. Taj period bi trebalo iskoristiti da se društvima sa nedovoljnom količinom hrane dodaju pogače - šećerno medno ili šećerno testo. Takvih društava je ove godine puno, pa bi to trebalo imati u vidu. Pogodno je priblližiti ram sa medom, (ili bas sa nešto meda, ako drugačijih nema) što bliže klubetu. Tim pre što je ove zime klube većinom malo i sigurno da će se češće nego imače dešavati da pčele neće moći da dohvate med na udaljenijim ramovima. Znajući šta ih očekuje, još s proleća, neki pčelari su smanjili broj ramova u košnici, a oni koji to nisu učinili, trebalo bi da sada bar primaknu med (ako je potrebno preokrenuti ram). Preveliko utopljavanje pčela u ovom perodu nije poželjno da se ne bi stimulisao raniji početak i povećan razvoj legla. Po nekim prognozama, doduše potpuno neizvesnim, februar bi mogao biti veoma hladan, pa bi svako podsticanje razvoja legla bilo vrlo štetno, a to važi i za slučaj da ne bude po prognozi. Takođe, ne preporučuje se dodavanje stimulansa za leglo u pogaču, u vidu kvasca, mleka u prahu itd. Velika dilema ostaje oko dodavanja fumagilina kao preventive protiv nozemoze. S obzirom na stanje koje je prethodno opisano, ove godine će pčelari pristalice takvih mera imati najviše opravdanja, ako se uopšte može o tome govoriti. Smatram da to ostaje na svakom pčelaru, da proceni i odluči, a u svakom slučaju da dobro pamti sva iskustva svojih postupaka. Poseban problem je što se ponekad sa sumnjom može gledati na kupljene pogače sa fumagilinom, u smislu šta sadrže i koliko su delotvorne. Najbolji savet po tom pitanju bi bio da pčelari odmah čim prikupe prve mrtve pčele na podnjači, daju uzorke na analizu, sa sumnjom na nozemozu. To isto treba da učine i nešto kasnije. To će im biti najbolji signal šta treba da rade. Znači, ako se bolest pojavi, dodati pogače sa fumagilinom (pročitati o tome u radovima za januar prethodne godine). Zbog slabih društava, svi pčelari treba da budu spremni da sa pojavom povećanog zaleganja matice utople pčelinja društva, posebno slabija, ali ne u meri da izazovu vlagu i time dodatno uslove nozemozu. Tu im odlično mogu pomoći novime, karton, a eventualno i stiropor, ali prekriven novinama, zbog vlage. Pčele ih neće grickati u ovom hladnom periodu. Pčelari će dobro učiniti ako list ili više listova novina stave preko pogače i preko ramova. Ako u košnicama ima dosta meda sa strane i gde je to tehnički izvodljvo, mogu se preko ramova dodati položeno ramovi sa medom, umesto pogače. Iole topliji dan bi omogućio da pčelar pogleda da li možda u košnicu nije ulazio miš ili rovčica ( ponegde ih je dosta bilo), da ih izbaci i omogući pčelama mormalnije uslove za zivot. Pčelari koji žele da premeštajju košnice na mala rastojanja, sada imaju mogućnost ukolio pčele nisu izletale. Ostali radovi Pčelari već imaju puno posla oko popravke pribora, kovanja i žičenja ramova itd. Nažalost, ove sezone će izgleda biti puno praznih košnica, a već ih ima od ranije, pa će gradnje biti manje. Pčelari mogu bar da se ozbiljno angažuju u čišćenju i kvalitetnoj dezinfekciji košnica (2-4% žive sode, 2-% sporotala, plamenom...).
Vrše se pripreme za setvu i sadnju medonosnog bilja.
Februar 2002 Stanje pčelinjih društava Zatečeno stanje na pčelinjacima je vrlo različito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pčelinja društva uzimljena. S obzirom na, za naše prilike, veoma dug period kada pčele nisu mogle da izleću iz košnica, skoro svi smo se pribojavali pojave nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pčelinjaka. Još je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pčelinjaka u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake košnice po tridesetak pčela) i od toga samo 5 košnica nije obolelo od nozemoze. Ne možemo svaku pojavu proliva na košnicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti pažnju pčelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pčela na pregled u nadležne veterinarske ustanove - institute. Potrošnja hrane je bila možda veća nego prosečna (nemamo konkretnih podataka merenja), i primećuje se dosta ostataka od voštanih poklopčića na podnjačama. Priličan broj pčelinjih društava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pčelinjem klubetu na niskim temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snažna društva koja su potrošila više hrane. Društva koja su jesenas oštećena od varoe, sada su dodatno slabila i možda stradala. Društva kojima je pogača data početkom januara, već su skoro potrošila veći deo. Važno je napomenuti da to nije znak da su ta društva ostala bez hrane, jer će pčele radije jesti pogaču iznad klubeta nego otklapati medne zalihe. U košnicama se pojavilo novo leglo, još ne u svima i pčele već donose i prvi polen. Pčelari koji su jesenas zazimili društva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oštećena varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra društva, koja lepo zaposedaju 5-6-7 pa i više ramova. Mnogi pčelari se ove godine žale i na uznemiravanje pčela od strane miševa, rovčica, žuna, detlića. RADOVI PČELARA Proveriti stanje pčelinjih društava, da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporučuje se slanje makar po jednog uzorka pčela radi pregleda na nozemozu, da bi se ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost. Oni pcelari koji su uzimili svoje kosnice sa velikim kolicinama hrane, možda i sa magacinima hrane, sada nemaju skoro nikakav posao i mirno očekuju proleće. Topliji dani, sa temperaturom od 14-16 stepeni i više, mogu se iskoristiti i za otvaranje košnica, uvid u zalihe hrane i drugo. Sada se još ne mora vršiti sužavanje, uklanjanje suvišnih ramova, loše izgrađenog saća itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi obave pri lepom vremenu To će inače biti zadatak za mart, kako bi se obezbedili bolji uslovi za prolećni razvoj. Ako je vreme pogodno, može se obaviti čišćenje podnjača, mada će one dodatno isprljati u daljem toku zime, od ostataka pogača itd. Najvažnije u ovom trenutku je pcelama približiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno šećerno-medno testo ili testo sa šećerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u svojoj režiji. Nadgledati potrosnju pogača i dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporučuje dodavanje zamena za polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvišnog legla sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih opterećivale pri nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporučuje veliko utopljavanje, da bi pcele što mirnije provele ostatak zime. Naravno, priroda ima svoj tok, i pcele je osećaju, neguju leglo i u hladnim danima, ali ono na šta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suviše rani podsticaj razvoja legla. To se moze preporučiti tek krajem februara i u martu. Vrlo je verovatno da društva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije ne mogu da ga očuvaju i neguju, pa bi praktično nazadovala u odnosu na druga koja sada imaju manju površinu legla.
Moze se preporučiti stavljanje pojilica na pčelinjacima, vodeći računa da voda bude čista i ne suviše hladna. Pčelari koji dodaju pogače a i ostali, dobro je da u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pčelama bila pristupačna i po lošem vremenu. To je posebno važno krajem februara i u martu. Obratiti pažnju na pojavu grabeži, suziti leta, ali ostaviti češljeve protiv miševa. Leto umazano isprljanim voskom, jedan je od znakova pojave grabeži. Zatvoriti košnice u kojima su stradala pčelinja društva, i najbolje što pre pretopiti ramove. Zbog opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba dodavati drugim društvima, bilo da na njima ima hrane ili ne. Ako se nastavi relativno toplo vreme, još sada se mogu spojiti bezmatična društva, ali dok leglo ne krene u svim društvima ne možemo sa sigurnošću ustanoviti da društvo nema maticu. Lepršanje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo trutovskog legla, pa i mešovitog legla, mogu da ukazuju da sa društvom nešto nije u redu. Društva obolela od nozemoze zahtevaju posebnu negu i ona će teško dočekati proleće. Zamena starih pčela mladim, u zdravim društvima se intezivira tek u martu pa i aprilu, a kod društava obolelih od nozemoze, hroničan problem je nedovoljan broj pčela, a njegova snaga će sve više opadati. Da bi se to koliko toliko sprečilo, društva se tretiraju najbolje Fumagilinom, eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek se daje preko pogače, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je efikasniji. Pčele i saće se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom, vodeći računa da se ne prosipa i izazove grabež. Obolelo društvo se suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, još bolje i manje, i utopli se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvišna vlaga, koja je najopasnija. Relativno toplo vreme se može iskoristiti za tretiranje društava nekim lekom protiv varoe, tim pre što smo jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporučiti Apitol (daje se sa slabim šećernim sirupom između ramova zaposednutih pčelama) i , Mitak ili Varolik (papirići natopljeni Amitrazom). Pogodni su i štapići natopljeni nekim drugim lekom a ne fluvalinatom. OSTALI RADOVI Kraj zime i početak proleća iskoristiti za sadnju medonosnog drveća, šiblja, pripremu zemljišta za setvu medonosnog bilja. Izvršiti čišćenje pa dezinfekciju košnica u kojima su stradala pčelinja društva, dezinfekciju pribora i opreme. Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naručiti dovoljan broj novih ramova ili dezinfikovati već korišćene i ožičiti ih. Nabaviti dovoljne količine šećera za prihranu pčela. Napraviti plan razvoja pčelinjaka i ako se predviđa uvećanje broj košnica, početi sa izradom ili naručivanjem kod proizvođača. Za vreme toplijih dana ili u toplim prostorijama može se sa medišnih ramova strugati propolis. Posećivati pčelarska predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pčelarsku literaturu.
Mart 2002 Stanje pčelinjih društava
Mnogi pčelinjaci su ove zime pretrpeli gubitke neki čak vrlo velike, zbog pogubnog dejstva varoe još od druge polovine prethodne godine, zatim od gladi, pa izcrpljenosti pčela, nozemoze itd. Međutim, situacija na pčelinjacima gde su pčele zazimljene sa dovoljnim količinama hrane, u jakim zajednicama, sasvim je zadovoljavajuća, čak i veoma dobra. Društva imaju prosečno 3 rama legla, ili toliko ve zatvorenog legla. Broj pčela je manji nego prethodne godine, ali kranjska pčela ima buran prolećni razvoj i ako su društva zdrava a proleće bude toplo, možemo očekivati da će pčele lepo napredovati. Radovi pčelara Topli dani krajem februara kao da nam nagoveštavaju još jednu sezonu koja rano započinje. Međutim, iz iskustva znamo da je martovsko vreme veoma promenljivo i da svaka godina ima neku svoju osobenost.
Ovog proleća možemo opet imati rano cvetanje džanarike i kajsije, ako nastave ovako topli dani, možda već na samom početku marta. Bilo bi vrlo čudno da imamo tri uzastopne rane godine, zato ipak može biti mesta za očekivanje nekog kasnijeg zahlađenja. Po toplom danu, kada pčele izleću, može se izvršiti prvi prolećni, letimični pregled. Tada se mogu očistiti podnjače, kontrolisati prisustvo matice i da li je u košnicama sve u redu. Društva bez matice spojiti sa normalnim. Ona koja su bolesna (nozemoza) ako su uz to i slaba, u propadanju, najbolje je uništiti, a ostala lečiti. Na pčelinjacima na kojima je utvrđena nozemoza, potrebno je lečenje pčela fumagilinom, u pogačama ili sirupu, u količinama najmanje 2 grama leka po kilogramu testa, a po preporukama ruskh stručnjaka i 4-5 grama leka, naravno u pitanu je lečenje a ne preventiva. Na ostalim pčelinjacima nećemo davati fumagilin. Kraj zime i proleće je vreme za davanje pčela analizu zbog nozemoze. To važi za sumnjiva pčelinja društva, ali i radi uvida u stanje pčelinjaka, a obavezno je za proizvođače matica, rojeva i one koji će da sele. Prve, a i kasnije preglede iskoristiti za utvrđivanje da li društva nisu zaražena američkom kugom. Sve ćelije sa leglom sa izbušenim poklopčićima, potamneli poklopčići, zatim zatvorene a prazne ćelije, mogu biti prvi simptomi bolesti. Zbog pojave rezistencije varoe na neke lekove, i zbog jesenje najezde, prolećno tretiranje pčela protiv varoe se može preporučiti kao obavezno. Radi toga se može koristiti apitol, papirići na bazi amitraza (mitak), timol, mravlja kiselina... Tretiranje izvršiti po upustvu, u više navrata, jer je leglo već razvijeno. Ovo je period kada se još vrši zamena starih pčela mladima i kada društva još slabe po broju pčela, eventualno stagniraju, a buran razvoj će imati u aprilu. Znači, potrebno je sužavanje pčelinjeg gnezda, približavanje ramova sa medom, utopljavanje, pogotovu slabijih društava, ali i omogućavanje normalne ventilacije, dotoka svežeg vazduha koji je potreban leglu. Ovog proleća je čest slučaj da u košnicama ima nedovoljno hrane, pa se može preporučiti da se takvim društvima dopuni hrana do nekih minimalnih zaliha, 6-8, pa i 10 kg, kako bi mogla normalnije da se razvijaju. Ta dopuna se vrši po toplijem vremenu, toplim šećernim sirupom 50% ili 60%, u količinama 0,5-1 litar dnevno za društva srednje jačine i 1-2 litra za jača društva bez dovoljno hrane. Naravno, pratiti da li pčele mogu da uzmu te količine za jedan dan i prema tome se ravnati. Ta mera će se višestruko isplatiti, videćemo već pri kasnijem podsticajnom prihranjivanju. Efekat podsticajnog prihranjivanja društava koja inače nemaju dovoljne količine hrane u košnici je neuporedivo slabiji. Voditi računa da ako se dodaju ramovi sa medom, da ne budu iz bolesnih društava (nozemoza, kuga...) Radi podsticanja razvoja lgla, mogu se još jednom dodati pogače sa polenovim prahom ili sa njegovom zamenom (kvasac, mleko u prahu), iznad klubeta, u ram hranilicu ili u običnu hranilicu. Ako su rezerve hrane dopunjene ili su bile dobre, može se vršiti podsticajno prihranjivanje toplim sirupom, može i ređim. Dakle, prve tople, ali i promenljive martovske dane pčele treba da provedu u nešto suženim i utopljenim košnicama. To će sigurno dati rezultate, ali treba biti spreman da još toplije vreme i dobar razvoj društava blagovremeno pratimo proširivanjem legla. Pri toplom vremenu, u prisustvo dobre podsticajne paše i unosu polena, proširujemo leglo dodavanjem izgrađenih ili poluizgrađenih ramova. Prvi ram možemo dodati sa strane legla, a već sledeći u sredinu, i tako i ostale. Ako pčele u LR košnicama zaposedaju samo jedan nastavak ili manje, uklonićemo onaj bez pčela i iskoristiti taj trenutak da iz tog uklonjenog nastavka, ali i onog sa pčelama izvadimo za topljenje loše ramove. Bilo koji tip košnica da je u pitanju, sada je pogodno za te poslove. Dok još ne počne intenzivniji unos nektara, povremeno otklapanje meda u ramovima pored legla ili baš na ramovima sa leglom je veoma stimulativno za pčelinja društva, kako bi se dobio povećan prostor za zaleganje matice. Pri tome imati u vidu snagu društva i voditi računa da ne nastane grabež. Taj posao zahteva puno vremena pa na većim pčelinjacima nije primenljiv. Tamo se može kod košnica koje imaju pokretne podnjače preokretati plodišni nastavak za 180 stepeni. Jedna od mera je i preokretanje rama unutar legla za 180 stepeni ako nije zaležen celom površinom, ali i pri tome voditi računa da se ne izazove prehlada legla. Varijanta toga je preokretanje rama sa medom tako da bude uz samo leglo. Pčelari koji su ostavili snažna društva sa dosta hrane jesenas, sa dobrim maticama i dobrim saćem, sada nemaju mnogo posla. Mogu mirno čekati da se društva sama razviju i da kasnije dodaju odmah ramove sa satnim osnovama, nastavke sa satnim osnovama, medišta, već prema tipu košnice i tehnici pčelarenja.
Podrazumeva se da su pojilice postavljene još za vreme toplijih februarskih dana, ako ne, postavicemo ih sada, ali ce biti potrebno da pcele nekako naviknemo, možda zaslađenom i nesto zagrejanom vodom, sa dodatkom malo soli (1--2%). Vreme je za nabavku šećera, satnih osnova, žičenje ramova i postavljanje osnova. Planira se odgajivanje matica, rojeva, ili pak kupovina. Prave se košnice, medišta, pripremaju se skupljači polenovog praha. Kontroliše se medišno saće i brine da ga ne napadne moljac. Vrši se dezinfekcija košnica u kojima su bila bolesna pčelinja društva. Pčelari koji žele da organizuju jedan ciklus gajenja matica pre bagremove paše, već krajem marta treba da počnu sa pripremama, podsticanjem razvoja trutova i drugim poslovima.
APRIL 2002. STANJE PČELINJIH DRUŠTAVA Ovog proleća se više nego inače uočava velika razlika u snazi i stanju pčelinjih društava, što je posledica iz prethodne godine, kao i nepovoljnog toka zime. Dobra društva su imala krajem marta prosečno 4 rama legla, a bilo je i sa 5 i 6 ramova. Ona društva koja su bila zahvaćena nozemozom, u martu su primetno slabila ili propadala, a to će se osećati i sada. Postojaće i treća grupa društava, koja su slaba, stagniraju ili se vrlo sporo oporavljaju. FENOLOGIJA U toku prvog prolećnog meseca - marta, procvetalo je svo voće a početkom aprila možemo očekivati samo nastavak cvetanja jabuke, eventualno trešanja, višanja. Jedino na većim nadmorskim visinama voćna paša će duže trajati. Cvetanje maslačka ove godine nešto kasni za voćem, što je dobro. Cvetanje bagrema se u nizijskim predelima može očekivati krajem aprila, eventualno nešto ranije, ali to će u velikoj meri zavisiti od daljih klimatskih uslova, odnosno od sume dnevnih temperatura i prosečne dnevne temperature vazduha. Postoji zapažanje da od trenutka kada primetimo da su cvetni pupoljci bagrema dugi 10-15mm, bagrem će procvetati za oko 15-20 dana. RADOVI PČELARA Proširenje legla Neophodno je proširenje legla dodavanjem ramova sa izgrađenim saćem ili još bolje, satnim osnovama. Kod društava koja imaju do 3, eventualno 4 rama legla, satna osnova se prvo dodaje sa strane legla, pa kada bude izgrađena i zaležena, može se staviti u sredinu. Kod snažnih društava pri toplom vremenu, satna snova se dodaje u sredinu legla, mogu se dodati i dve, jedna u sredinu, jedna skraja legla. U slučaju hladnijeg vremena, ako zbog udaljenosti od pčelinjaka ili drugih razloga moramo tada da proširimo leglo da pri sledećem dolasku ne bi bilo kasno, osnovu stavljamo skraja. Kod snažnih društava u LR košnicama vršićemo rotaciju nastavaka i dodavanje satnih osnova, a kod nešto slabijih prvo ćemo radom pojedinačnim ramom stimulisati veći razvoj. AŽ košnice Oni koji rade sa AŽ košnicama, razvijeće društvo prvo u donjem nastavku, ispod matične rešetke, i to otklapanjem meda ili prihranjivanjem, preokretanjem ramova, ubacanjem praznih ramova ili satnih osnova. Zatim će ramove sa medom a bez legla podizati iznad rešetke, da dole omoguće što veći razvoj legla. Kad društvo još više ojača, prevešavaće ramove sa leglom u gornji nastavak, iznad rešetke a dole dodati satne osnove. Kad leglo izađe, vadiće sve ramove iz
medišta koji su bili u plodištu i umesto njih stavljati medišne ramove. Ako je potrebno, pojačavaće društva ramovima sa zrelim leglom iz nukleusa. Prihranjivanje Društva sa nedovoljnom količinom hrane, sada intenzivno prihranjujemo dok stvore zalihe. Podsticajno prihranjivanje će posebno biti efikasno ako se obavlja za vreme kišnih dana, kada pčele ne izleću. Sirup može biti i redji, jer pčelama je veoma potrebna voda. Možemo im umesto sirupa dodavati čistu pitku vodu u hranilice. Po zapažanju Stanka Sarića iz Kragujevca, hranilice ne zatvarati da se voda ne bi ukvarila. Sakupljanje polena Pri dobroj polenskoj paši i lepom vremenu, april je odličan period za sakupljanje cvetnog praha. Postavljamo skupljače i držimo ih prvo nekoliko dana otvorene kako bi se pčele navikle na ulaz. Sakupljeni polen sušimo i pakujemo u kese, a najbolje da meljemo i mešamo sa medom. Jaku polensku pašu i blokadu ramova polenom iskoristiti za uzimanje ramova sa polenom iz košnica i njihovo stavljanje u medišne nastavke (kod DB u dva spojena nasatvka) da ih pčele dopune medom i zatvore, a ako je potrebno, prihraniti ih i šećernim sirupom. Takve ramove čuvati na nekoj košnici do dodavanja rojevima ili društvima ujesen. Neko vreme se sigurno mogu čuvati u hladnoj prostoriji, ali da ne budu zatvoreni i međusobno zbijeni, zbog moljca. Ostali radovi S obzirom da je veoma rana i da će dugo trajati, ova sezona može biti veoma pogodna za negovanje i razvoj rojeva pa to treba imati u vidu pri planiranju uvećanja pčelinjaka. Dalje, može se već sada planirati selidba na pčelinje paše tokom leta. Pčelari koji žele da pred bagremovu pašu odgaje matice, potrebno je da odgajivačka društva dobro prihranjuju, najbolje razređenim medom sa dodatkom polena. Pristupiće stimulisanju razvoja trutova, stavljanju trutovskog saća matici na zaleganje i to u društva sa kvalitetnim maticama, a od matica drugog porekla odgajiće neoplođene matice. Oplodnjake ili nukleuse mogu formirati pred bagremovu pašu od društava koja su slaba ili koja nisu spremna da je iskoriste. Ako to nismo učinili ranije, sada uklanjamo staro i nepravilno izgrađeno saće. ISKUSTVA Bilo kojim tipom košnice da pčelarimo, potrebno je da znamo da ako u bagremovoj paši budemo imali mnogo otvorenog legla u košnici, to će uticati da ostvarimo manji prinos meda. Zato ograničenje matice da nosi na manjem broju ramova daje dobre rezultate. Efikasno je ali dosta komplikovano oduzimanje ramova sa otvorenim leglom (pa čak i sa pčelama na njima) i stavljanje u slabije košnice. Možda se može izreći neko pojednostavljeno gledanje na mogućnost iskorišćavanja paše od strane pčelinjeg društva. Reč je o iskustvu da pčele mogu solidno (naravno, ne i najbolje moguće, jer govorimo o minimumu) iskoristiti pašu ako dobro zaposedaju plodište, pa ma koliko ono bilo i ako ono bude ispunjeno hranom. Znači, kod DB košnice, potrebno je da svih 12 ramova budu dobro zaposednuti pčelama. Kod 10-ramne DB, to važi za njeno plodište, kod AŽ takođe. Kod LR bi trebalo da plodište budu 2 tela, ali tak zahtev nije lako ispuniti. Ako nam je samo jedno LR telo plodište, i takvo društvo može u dobroj paši dati i pun medišni nastavak, koji je iznad plodišta, samo onda se susrećemo sa problemom da pčelama nemamo obezbeđenu
zimnicu. To rešavamo polumedišnim nastavkom - magacinom hrane ili uvođenjem još jednog nastavka za plodište, ili za bar deo zimske hrane. Neki pčelari vrcaju i ramove iz plodišta pred bagrem kako bi što više stimulisali pčele da unose nektar. Izvrcanim medom hrane rojeve. To daje efekte ali je vrlo komplikovano, neprihvatljivo za veće pčelinjake a rizično ako bagremova paša podbaci. Takođe, potrebno je imati prazno medišno saće kojim ćemo zameniti ramove iz plodišta. Nije suvišno podsetiti pčelare da su april, maj i jun ključni meseci kada se nešto oko pčela može efikasno uraditi. Misli se na izgradnju saća, razvoj društava, odgajivanje matica, razmnožavanje, razvoj rojeva. U krajevima sa letnjom pašom, pogodan je i messec jul. A avgust, to je najvažniji mesec pripreme pčelinjeg društva za narednu sezonu. To ne smemo shvatati kao frazu, već kao stvarnu činjenicu da se tada stvaraju najvažniji uslovi (misli se na uslove na koje pčelar može da utiče) da naredne godine ostvarimo visoke prinose. Prirodno rojenje Zbog svega toga, nastojaćemo da najbolje iskoristimo buran razvoj pčela u aprilu. Nastojaćemo da predupredimo rojenje, koje će biti verovatnije u društvima sa starim maticama, pogotovu onih sklonih rojenju, kao i u jakim polenskim aprilskim pašama, blokadi matice. Ako uočimo znake rojenja (najsigurnije - pojavu matičnjaka), možemo isecati matičnjake i iskoristiti ih u oplodnjacima ako su nam neophodni, a možemo takva društva i veštački podeliti na više rojeva. Možemo ih iskoristiti i za odgajivačka društva pri odgajivanju matica ili proizvodnji matičnog mleča. Naravno, ako želimo proizvodnju meda, nastojaćemo da rojenje suzbijemo. Kod LR košnica se može pokušati sa umetanjem nastavka sa satnim osnovama između dva plodišna tela. Pri tome, u taj nastavak preneti jedan ram sa leglom, kako bismo podstakli pčele da zaposednu taj nastavak a ne da ga “preskoče”. Za suzbijanje rojenja se može preporučiti i oduzimanje izletnica iz tog društva u korist nekog drugog društva. Društva za koja procenimo da nisu sasvim spremna za iskorišćenje bagremove paše ćemo pojačati nekim ramom zatvorenog legla ili eventualno spojiti sa nekim drugim društvom srednje jačIne. Važno je zapamtiti da spajanje dva slaba društva ne daje nikakve efekte, može se spajati slabo sa srednjim, ali i tu je efekat vrlo mali. Spajanje srednjih društava sa srednjim već je mnogo povoljnije. Ako društvo, naprimer, pred bagremovu pašu ne zaposeda puno DB plodište, primenićemo spajanje sa nekim srednjim, ali ako zaposeda, spajanje se može i izostaviti. Zdravstveno stanje S obzirom na prisustvo bolesti legla na pčelinjacima širom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su ćelije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probušenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smeđe-siva masa koja se razvlači. Društva obolela od krečnog legla suziti što više, postaviti na sunčano mesto i dobro prihranjivati sirupom, a najbolje medom i polenom. Prvom prilikom izvršiti zamenu matice. Može se pokušati suzbijanje bolesti stavljanjem belog luka na satonoše. Za tretiranje protiv varoe se može upotrebiti neko sredstvo koje ne zagađuje med i vosak, nrp. mravlja kiselina, timol, uz pažljivu kontrolu doze i ponašanja pčela. Dobro je još sada planirati mogućnost da posle bagrema neka društva oslobodimo varoe tako što ćemo da im (privremeno) oduzmemo svo leglo ili da ih naselimo na golo saće i onda tretiramo
MAJ 2002. STANJE PČELINJIH DRUŠTAVA I dalje je primetna velika razlika u snazi i pripremljenosti pčelinjih društava za iskorišćavanje glavne paše. Snažna društva krajem aprila u LR košnicama imaju skoro puna 2 nastavka pčela, pa i više, a u DB košnicama puno plodište i delom su prešla u medišni nastavak. Imaju oko 7-8 ramova legla, pojedina i više, ali takvih društava nije procentualno mnogo na pčelinjacima. Pčelari koji nisu prihranjivali proletos, a koji su ostavili male rezerve hrane jesenas, susreću se sa time da im pojedina društva imaju veoma malo hrane, da su čak na kritičnim količinama. Naprotiv, društva sa većim zalihama hrane, i ona koja su potpomognuta hranom za vreme promenljivog proleća, uspela su da bolje iskoriste voćnu pašu uprkos lošim vremenskim uslovima. Ona imaju po nekoliko ramova sa lepim mednim vencima iznad legla, kao i saće sa strane legla ispunjeno medom i sa dosta polena. Takođe, kod DB košnica, snažna društva su ponegde donela nešto meda od voćne i drugih prolećnih paša. Društva koja su bila obolela od nozemoze, ili su bila bez hrane, do sada su ili stradala ili su tavorila, vrlo slaba. FENOLOGIJA Voćna paša je zbog hladnog i kišnog aprila dosta dugo trajala, a to se odnosi i na pašu maslačka. U brdovitim predelima te dve paše će se osećati još možda krajem aprila i na samom početku maja. Cvetanje perka i uljane repice je takođe nešto produženo. Bagrem je na žalost i ove godine jako oštećen od mrazeva, a to se najviše odnosi na nizijske predele u kojima je vegetacija ranije krenula, kao i na brdske, okrenute suncu. Zbog zahlađenja bagrem je vrlo dugo zadržao cvetni pupoljak dužine oko 1cm, koji je posle mrazeva stradao. Međutim, ima lokacija ili ponegde samo - mikrolokacija, na kojima je ipak ostao neoštećen, kojih je malo. Tako već saznajemo da je oko 20. aprila procvetao bagrem u Beogradu, a krajem aprila i na samom početku maja procvetaće i druga neoštećena stabla bagrema u nižim predelima. S obzirom na postojanje više prirodnih varijeteta bagrema kod nas, ima stabala bagrema u niziji koja nisu oštećena od mraza a koja će cvetati nešto kasnije, oko 5-10 maja. U brdovitim krajevima, bagrem će cvetati oko 10. maja ili nešto kasnije, ukoliko nije oštećen. Posle bagrema, u krajevima pored reka, močvara, javlja se dobra paša sa bagremca-amorfe. U brdovitim krajevima početkom maja očekuje se paša pitome maline. RADOVI PČELARA Vršimo pripreme za bagremovu ili neku drugu glavnu pašu. Kod LR košnica, rotiraju se nastavci, nastavak sa više meda i legla stavlja na podnjaču a onaj sa manje, iznad, i tu vadimo eventualno loše saće a dodajemo satne osnove. Kod DB košnica društva kojima ne nedostaje mnogo da bi imala po oko 8 ramova legla, dodajemo te ramove iz pomoćnih društava ili nukleusa. Kod AŽ košnica snažna društva su ispunila plodište i potrebno im je omogućiti da pređu u medišni nastavak. Neki pčelari rade prevešavanje ramova sa leglom u medište, iznad matične rešetke, a dole dodaju satne osnove što je dobra mera za predupređenja ulaska društva u rojevi nagon. Društva koja su dobra ali još ne ispunjavaju puno plodište možemo pojačati ramom sa leglom (sa ili bez pčela) iz pomoćnih društava ili nukleusa. Prilikom pojačavanja društava u bilo kojim košnicama, voditi računa da se ne dodaju ramovi sa leglom bez pčela onim društvima koji ih ne mogu pokriti pčelama, koja nemaju dovoljno pčela, jer time činimo dvostruku štetu, što će se leglo prehladiti, a uzalud smo slabili nukleuse. Kada se dodaje ram sa leglom i pčelama, to se može činiti po lepom vremenu prskanjem vodom sa malo rakije ili ekstrakta nane i sl. Možemo postupiti i tako da ispred košnice koju pojačavamo stavimo široku priletnu dasku do zemlje na
koju stresemo ram sa leglom, a ram zatim dodamo u košnicu. Stare pčele će odleteti sa daske u svoju košnicu a mlade će ući u novu košnicu. Kraj aprila ili početak maja je krajnje vreme za spajanje društava radi boljeg korišćenja bagremove paše. Matica iz slabijeg društva se odvoji u posebnu košnicu sa malo pčela i legla, a ostatak spoji preko novine ili zamreženog rama. Pčelari mogu pokušati da i svoje nukleuse iskoriste u paši tako što će ih smestiti u zajedničku košnicu, jedan do drugog, odvojene pregradama, sa odvojenim poletaljkama i letima. Kada se malo organizuju i prilagode, stavlja im se zajedničko medište preko matične rešetke koja pokriva celu košnicu. Napominjemo da ako pčelar po prviput pokušava da sprovede neki postupak, može se preporučiti da to ne čIni sa svim košnicama, već samo sa po nekim i da pažljivo posmatra rezultat. Kada paša počne ili po potrebi i ranije, stavljamo medišne nastavke. Nove nastavke najbolje je podbacati ispod već ispunjenih nektarom. Sakupljanje polena Samo period intenzivnog unosa nektara nije pogodan za postavljanje skupljača polena i sakupljanje, a vreme slabijih nektarskih paša dobro je iskoristiti za sakupljanje polena ili eventualno dobijanje prerađenog polena - perge. To je pogotovu važno u krajevima gde se ne može očekivati ozbiljniji unos bagremove paše zbog izmrzavanja. Ostali radovi Ova sezona je veoma specifična i pčelari nemaju drugog izlaza već da joj se prilagode. Kišni april, i moguće kiše u maju mogle bi pogodovati medenju bagrema u krajevima gde nije promrzao. Pčelari koji žele da uvećaju broj svojih društava ili nadoknade gubitke, potrebno je da to što pre učine kako bi rojevi, ali i podeljena društva mogli da se razviju i spreme za zimu. Ukoliko se odluče na prodaju rojeva, pčelari bi takođe trebali da se za to unapred pripreme. Za sve te rojeve su neophodne matice, pa je neophodno planiranje njihovog odgajivanja. Ako se društvima ostavlja da ih sami odgaje, to u svakom slučaju treba činiti kod zdravih i jakih zajednica i što pre, u maju ili junu. Zbog izmrzavanja bagrema, mnogi pčelari će se ove godine odlučiti na selidbu, bilo na drugu bagremovu pašu ili na livadu. Pored nužnosti pribavljanja zdravstvenih uverenja i bileta za prevoz pčela od veterinarskog inspektora, pčelare upućujemo da obavezno kontaktiraju sa pčelarima sa tih područja na koja žele da sele, a takođe i sa njihovim pčelarskim udruženjima. Time će izbeći moguće teškoće ili čak neprijatnosti, a drugo, izbeći će gusto naseljavanje poejdinih područja, što je nepovoljno kako na prinose u paši, tako i zbog mogućnosti pojave grabeži ili širenja bolesti. Pčelari bi trebalo da se podsete mišljenja da najčešće bolje medi tamo gde je zabačenije, gde su možda i lošiji putevi. Zdravstveno stanje S obzirom na prisustvo bolesti legla na pčelinjacima širom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su ćelije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probušenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smeđe-siva masa koja se razvlači. Formiranje rojeva ili obezmatičenje društava iskoristiti za tretiranje protiv varoe, nekim od sredstava koji ne zagađuju med i vosak. Vršiti kontrolu broja varoa u zatvorenom trutovskom leglu i u slučaju invazije varoe hitno reagovati. Dobro je i namerno formirati društva bez legla, ili privremene rojeve bez matice, sa leglom iz koga se legu pčele, da bi se efikasno tretirali protiv varoe
JUN 2002 Stanje na pčelinjaku Ove godine, bagremova paša se razlikovala od ranijih, i već od prolećnog razvoja pupoljaka pčelarima je donosila mnogo nemira i briga. Stabla koja nisu bila oštećena mrazom, cvetala su na samom kraju aprila i početkom maja, ali je njihovo medenje bilo većinom slabo i kratkotrajno. U Vojvodini je možda najkraće trajalo i po nekim izveštajima, dalo slabe prinose. Za tim cvetanjem, procvetao je bagrem koji je bio zaustavljem mrazom ali i njegovo medenje nije bilo svuda isto. U nekim krajevima (delovi Vojvodine) i ono je kratko trajalo i dalo malo meda a u drugim (delovi centralne Srbije) nešto duže. Ipak, i tu je lučenje nektara prekinuto visokim temperaturama, pa je preostao još samo bagrem na većim nadmorskim visinama, koji cveta krajem maja i početkom juna. Može se za sada samo predpostaviti da će prinosi biti prosečno oko 10-15kg po košnici, ponegde i veći, ali na najvećem broju pčelinjaka ispod toga. Karakteristično za ovu sezonu je da su pčele unele dosta hrane u plodište i da će im to predstavljati odličnu rezervu. Pojedina društva nisu ni izlazila u medišne nastavke, a sve je to bila posledica male količne hrane u košnicama, još od protekle godine, što se prenelo na proleće. Ima već dosta pojava rojenja pčela, a s obzirom na kišne dane početkom juna, pčelare upozoravamo da obrate pažnju na moguću pojavu rojevog nagona. Radovi na pčelinjaku Vrcanje meda Sredinom meseca se može pristupiti oduzimanju viška meda, koji je u najvećoj meri zaklopljen, a ostale ramove ostaviti da med sazri ili da se eventulano dopune medom sa drugih paša. Teško iskustvo od protekle godine nas opominje da moramo ostaviti kao rezervu značajne količIne meda, pa pčelarima savetujemo da ako je potrebno odvoje po nekoliko ramova sa zatvorenim medom iz svake košnice za rezervu (zavisno od tipa košnice, ili po ceo nastavak, mozda na 2 košnice - 1 nastavak). To će im se višestruko isplatiti. Oni koji se baš odluče da više izvrcaju, moraju što pre da počnu sa prihranjivanjem, možda već početkom jula. Selidba na paše Selidbu na livadsku pašu treba što pre obaviti i to seliiti pre svega na planine, sa većom nadmorskom visinom, gde je ta paša izdašnija. Lipova paša će početi verovatno sredinom juna. Za suncokretovu pašu ima vremena, jer počinje krajem juna i početkom jula, ali se već sada mogu vršitii pripreme. Ostale pčelinje paše treba pratiti, prema lokalnim prilikama, i odseliti pčele. Napominjemo da je prilikom selidbe potrebno ispuniti sve zakonske mere (pregled pčela i uzimanje potvrde o zdravstvenom stanju, dogovor sa pčelarskim udruženjem u kraju gde se pčele preseljavaju i sa lokalnim pčelarima. Na veće daljine transport je najbolje vršiti uveče i noću, a na manje je moguće i rano ujutru. U svakom slučaju, posebno obratiti pažnju na obezbeđivanje dobre ventilacije u košnicama. Nikako se ne preporučuje koncentrisanje velikog broja pčelinjih društava na jednom mestu. To će umanjiti prinose po košnici, a povećaće opasnost od grabeži i prenošenja bolesti i varoe. Udaljavanje ka dobrim, ali možda udaljenijim mestima, može doneti veće prinose i otkloniti spomenute bojazni. Bolesti pčela
Unos nektara ograničava pčelare u tretiranju pčela protiv krpelja varoe, ali se ipak može dosta toga uraditi na smanjenju zaraženosti. Već je primećena najezda varoe u pojedinim pčelinjim društvima, što je upozoravajuće. Formiranje rojeva i drugi poslovi oko pčela se mogu iskoristiti za tretiranje rojeva, društava koja su ostala bez matice, bez legla, što je mnogo efikasnije nego kada se radi u prisustvu legla. Postoje i sredstva koja se mogu koristiti i u toku sezone (mravlja kiselina, timol...) pa se treba upoznati sa mogućnostima njene primene. Kupovinu paketnih rojeva obavezno propratiti tretiranjem protiv varoe. Svaki pregled pčela obavezno iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje legla, posebno da li postoji sumnja na američku kugu legla. To je bolest zatvorenog legla, simptomi su nepravilne rupice na poklopcima legla, koje je raštrkano po ramu. Ako se palidrvcetom zahvati sadržaj takve ćelije, vidi se trula masa sivkasto smeđe boje, koja se razvlači. U slučaju stare zaraze, ćelija je naizgled prazna, što predstavlja izrazit simptom. Potrebno je razlikovati tu bolest od varoe, pri kojoj u ćeliji postoji formirana lutka, i od krečnog legla, kada poklopci legla takođe mogu biti izbušeni, ali unutra se nalazi mumija crno bele boje. Formiranje rojeva S obzirom na velika zimska stradanja pčela, prolećne gubitke, biće neophodno da se ovaj mesec iskoristi za formiranje novih pčelinjih društava, dopunu i saniranje pčelinjaka. Formiranje rojeva za uvećanje sopstvenog pčelinjaka ili za prodaju potrebno je izvršiti što ranije u seznoni, kako bi rojevi mogli da ojačaju do kraja sezone a i društva iz kojih su dati da se konsoliduju. Pčelari na čijim pčelinjacima je bilo stradanja pčelinjih društava treba da izvrše dezinfekciju košnica, pribora, ramova itd, ako to nisu ranije učinili da bi bez bojazni mogli da pristupe njihovom ponovnom naseljavanju. Eventualna pojava prirodnih rojeva se može iskoristiti za povećanje broja pčelinjih društava. U tom cilju, roj se može naseliti u novu košnicu a košnica iz koje je izašao, ako je ostalo dovoljno pčela, može se podeliti na dva ili više delova (zavisno da li želimo rojeve ili oplodnjake) s tim da u svakom ostavimo po jedan ram sa zatvorenim rojevim matičnjakom ili neoplođenom maticom. Ako se rojevi nagon otkrije pre izleta roja, takvo društvo se i tada može podeliti na više društava. Druga mogućnost je da se celokupna košnica pomeri na drugo mesto na pčelinjaku a na mesto stare postavi nova košnica u koju ćemo staviti ramove sa satnim osnovama, eventualno po neki ram sa hranom (zavisno od paše). Maticu ćemo ostaviti u toj košnici na starom mestu, natrešćemo nešto pčela a ostale će se vratiti. Izmeštena košnica se takođe kasnije može podeliti, a može se i ostaviti da se od tih matičnjaka izvede i kasnije oplodi jedna matica. Ostale matičnjake možemo iskoristiti za druge potrebe. Ostali radovi Jun je pogodan period za odgajivanje matica, pa je potrebno što pre formirati odgajivačka društva i oplodnjake. Proizvodnja mleča predstavlja zapravo samo jednu fazu u odgajivanju matica, pa se svim pčelarima, a posebno onim koji se već bave odgajivanjem matica, može savetovati da na svom pčelinjaku organizuju i proizvodnju mleča. Sakupljanje polena radi prodaje, može se preporučiti još samo tokom ovog meseca, eventulano i na početku jula, jer će kasnije biti veoma potreban pčelama. Proizvodnju voska treba podsticati u svakoj prilici, dodavanjem satnih osnova ili praznih ramova. Pčelari koji su u mogućnosti, mogu sada vršiti setvu facelije ili neke druge medonosne biljke kratke vegetacije (heljda) kojima bi poboljšali kasnu letnju pašu.
JUL 2002 Stanje na pčelinjaku Ove sezone pčelinja društva imaju u plodištu mnogo veće količine hrane nego prošle sezone, što je ohrabrujuće, ali što ne bi smelo pčelare da zavara. Naime, veća je verovatnoća da društva koja su dala više meda za vrcanje ostanu bez mednih venaca u centralnim plodišnim ramovima. To je zavisilo i od soja pčela, neki sojevi su razvili veliko leglo, a u nedostatku paše, društva već ostala bez hrane, što pčelaru mora biti alarm. Pojavio se unos medljike, što pogoduje boljem razvoju pčelinjih društava i omogućava dobijanje meda za vrcanje. Ako pčele deponuju medljiku u prostor medišta, to će biti povoljnije za pčelara, ne samo zato što će takav med moći da izvrca, već i zato što prisustvo medljike u mednim vencima središnih ramova može u dugim zimama predstavljati teškoću za pčele. Međutim, ne treba previše strahovati ni od unosa medljike u plodište. Ako takva pčelinja društva zimuju na sunčanim mestima, gde tokom zime mogu češće da izleću (nema vlage, magli, jakiih vetrova...), neće biti većih teškoća. Takvi uslovi su u velikoj meri zadovoljeni na mnogim brdskim i planinskim lokacijama. Radovi na pčelinjaku Jul je mesec kada praktično započinju predpripreme za avustovsko spremanje za zimu, pa neki od poslova u avgustu se mogu i sada odraditi. Pčele je potrebno zaštititi od velikih vrućina i obezbediti im vodu. Ako se namerava formiranje novih rojeva ili prodaja, to treba uraditi što pre kako bi se i stara društva i rojevi spremili za zimu. Vrcanje meda Već je započelo vrcanje viškova meda, ali na žalost, prosečni prinosi po košnici u večini slučajeva nisu zadovolavajući. Posle bagremove paše pojavili su se unosi od drugih paša. Ako je med u saću poklopljen voštanim poklopčićima u većoj meri, može se uzeti radi vrcanja, a u suprotnom, bolje je sačekati još neko vreme. Da bi se dobio što kvalitetniji med, ne treba žuriti sa uzimanjem ramova sa zatvorenim medom po čijem obodu su pčele donosile nov nektar. Medovi se mogu odvajati po vrsti ali i vrcati zajedno, što zavisi od ukusa i želja pčelara. Ako se želi pakovan sortni med, neophodno je koliko je moguće bolje razdvojiti ramove. To se odnosi i na medljiku koja je veoma tražena i cenjena na tržištu. Selidba na paše Početkom meseca započinje paša na suncokretu, pa je potrebno da oni pčelari koji nameravaju da sele, to blagovremeno i učine, pogotovo ako se zna da suncokret bolje medi u prvoj polovini cvetanja. Javili su se unosi i na livadskim pašama, ali će verovatno samo livade na visokim planinama nastaviti da mede i u ovom mesecu. Posle više godina, pojavio se značajniji unos šumske paše, odnosno medljike, slatke materije sa lišća nekog drveća. Primećeno je na hrastu, ali i drugom drveću. Medljika je tamno crvene boje, gusta, i u nekim krajevima je već moglo da se ponešto i izvrca. Veći prinosi se očekuju ako se produže visoke temperature i ne bude većih padavina.
Za selidbu na paše je potrebno ispuniti odgovarajuće zakonske propise, ali i povezati se sa lokalnim pčelarima i izbeći prenaseljenost i ometanja. Bolesti pčela Kod rojeva i društava na kojima ne stoje medišni nastavci, moguće je još sada izvršiti tretiranje nekim hemijskim sredstvom protiv varoe, a kod ostalih društava, to se može učiniti samo srestvima koja ne zagađuju med i vosak, ili sačekati avgust i skidanje nastavaka. Svaki pregled pčela iskoristiti da se proveri da li je pčelinje leglo zdravo, a sumnju na američku kugu prijaviti nadležnom veterinarskom inspektoru. Negovanje rojeva Novoformirane rojeve, kao i druga slabija pčelinja društva potrebno je pažljivo negovati, kako bi se spremili da uspešno podnesu zimu i naredne godine postanu prizvodna društva. Radi toga, redovno se vrši prihranjivanje šećernim sirupom, a za udaljenije pčelinjake daje se i šećerno medno testo i šećer u kristalu. Ako nema dovoljno meda, dodaju se ramovi iz zalihe ili od jačih duštava, a ako ni to nije moguće. onda se vrši prihranjivanje većim količinama sirupa u kratkom roku. Satne osnove je moguće dodavati ako postoji paša ili se pčele prihranjuju i ima unosa polena. Pri tome, treba kontrolisati da li će matica zaleći izgrađene ramove, pošto sa priblližavannjem jeseni ona to sve manje rado čini. Zato pčelari moraju jul iskoristiti kao praktično poslednju priliku u sezoni da im pčele izgrade nove ramove koje će matica zaleći i na kojima će društvo zimovati. Kasnije, u avgustu, moraju se ukloniti iz centra klubeta ramovi koji nisu zaleženi ili su to u sasvim maloj meri i samo u jednoj generaciji pčela. Ostali radovi Zamenu starih i nekvalitetnih matica potebno je što pre uraditi, kako bi nova matica imala više vremena da razvije društvo. Odgajivanje matica se može vršiti i u toku jula, ali se odgajivačkim društvima moraju obezbediti stalna prihrana (ako nema unosa) i polenov prah. Oplodnjake treba zaštititi od velikih vrućina. Propolis se sakuplja do kraja ovog meseca, pošto će kasnije već biti potreban samoj pčelinjoj zajednici.
AVGUST 2002 Stanje na pčelinjaku U pogledu količine hrane, stanje na pčelinjacima je vrlo različito. Ima društava sa velikom količinom hrane u plodištu, velikim mednim vencima ali i dosta i suprotnih slučajeva, društava koja nemaju dovoljno hrane i koja zbog toga već trpe jer se slabije razvijaju. To je najviše zavisilo od lokalnih pašnih prilika ali i toga koliko je meda pčelar uzeo za sebe. Zaraženost varoom je takođe različita, ide od male do zabrinjavajuće. Prinosi meda ove godine su bili u najvećem broju slučajeva mali ali ipak bolji nego prethodne.
Radovi na pčelinjaku Glavni zadatak pčelara u avgustu je priprema pčelinjih društava za prezimljavanje. Radi toga, potrebno je izvršiti pregled društava i ustanoviti stanje, u pogledu zdravlja (varoa, bolesti legla idr.), količine hrane, brojnosti društva, kvaliteta matice. Kada se to utvrdi, onda se pristupa ostvarenju konkretnih zadataka. Da bi pčelinja društva bila sposobna da uspešno prezime i naredne godine budu produktivna, a i da bi se izbegla kasnija briga pčelara oko hrane, neophodno je u avgustu i eventualno početkom septembra obezbediti u košnicama neophodnu količinu hrane. Proračun koliko je hrane neophodno može se izvesti ako se zna da bi po jednom DB ramu društvo trebalo da ima od 1,5 do 2kg hrane, računato prosečno. Za LR ram je to oko 1,5kg ili eventualno nešto manje, a za ostale košnice je račun sličan. Pri tome se uzima u obzir ukupan broj ramova zaposednutih pčelama. Najbolje je da sva ta hrana bude prirodnog porekla a ukoliko to nije moguće, onda se pristupa dodavanju ramova iz rezerve ili prihranjivanju. Pri dodavanju ramova se mora voditi računa da se ne prenese bolest. Društva je najbolje prihranjivati većim količinama sirupa (1-2-3 litara odjednom) u kraćem roku. Koristi se sirup koncentracije 50% ili sa nešto više šećera, u odnosu prema vodi 3:2. Pri prihranjivanju voditi računa da se ne izazove grabež, prihranjivati pred veče, ali je moguće i rano ujutru ili dva puta dnevno ako nema opasnosti od grabeži. Snabdevanje pčelinjih društava dovoljnom količinom hrane će ih vidno ojačati. Ne treba se bojati blokade jer će pčele dodati sirup ubrzo rasporediti na odgovarajuče mesto. Ono na šta treba obratiti pažnju je da se prihranjivanje radi dopuna zalihe ne vrši dok se u košnici ne postavi konačan raspored ramova na kojima će pčele zimovati. Takođe, društvo je potrebno suziti na onoliko ramova koliko zaposeda, jer će se tako lakše prihraniti i ta hrana će biti bolje raspoređena. Radi toga, potrebno je iz plodišta, iz centralnog dela gde će se klube smestiti, ukloniti mlado nezaleženo ili nedovoljno zaleženo saće. Ako se oko toga dvoumimo, može se malo prihraniti i sačekati, pa ako takav ram ne bude zalegnut, ukloniti ga skraja ili još bolje ostaviti za proleće. Kod DB košnica višak ramova sa po malo meda se stavlja iza pregradne daske a kod LR u donji nastavak. Kod LR košnica, treba imati u vidu da snažna društva najbolje zimuju u dva nastavka, pa ako je potrebno i u tri nastavka. Ako bismo dozvolili da leglo bude samo u jednom, donjem nastavku a hrana, na primer da bude koncentrisana u gornjem, onda bismo rizikovali da društvo u toku time strada od gladi jer možda neće moći da pređe u gornji nastavak. Da bismo to izbegli, najbolje je izdvojiti u gornji nastavak nekoliko punih ramova sa medom a u sredinu staviti 3 rama sa leglom i vencima meda. Kada se pčele u jesen izlegu iz ćelija u donjem nastavku, klube će se smestiti da zimuje delom u gornjem, delom u donjem nastavku i matica će na proleće tu početi da zaleže. Da se ne ruši saće koje su nadogradile kao most, košnicu ne bi trebalo više otvarati ako nema potrebe. Ako su pčelinja društva u LR košnicama slabija i sa hranom i sa pčelama, preporučujemo da se leglo smesti u jedan nastavak i on da bude gore. Ispod ćemo staviti prazno saće ili saće sa malo meda. Polenov prah ne bi trebalo da se nađe u nastavku koji zimi neće biti pokriven pčelama, jer se tokom zimovanja može ubuđati. Društva koja zauzimaju samo 4-5 ramova, moćemo ostaviti daa zimuju u jednom nastavku. Kada pčelinja društva budu snabdevena dovoljnim količinama hrane može se vršiti podsticajno prihranjivanje koje će ujedno pomoći da pčele zaklope prerađen sirup. Tada se u sirup mogu dodavati i neki dodaci kao polenov prah (iz zdravih društava), zatim prokuvan kvasac, minerali i slično.
AŽ košnicama ćemo uzeti višak meda a ako bude ramova sa malo meda možemo ih privremeno (ili i tokom zime) ostaviti u prostoru medišta, s tim da taj prostor odvojimo od plodišta naprimer plastičnom folijom koja je po ivicama malo povrnuta da pčele mogu da prelaze i prenose med. Pri pregledima košnica treba obratiti pažnju na kvalitet pčelinjeg legla i matice, ali i na kvalitet saća. U centru klubeta ostavljati pravilno izgrađeno i ne suviše staro saće. Matice starije od 2 godine bi trebalo zameniti što pre kako se ne bi desilo da zimi stradaju ili na proleće da ne mogu da razviju snažna društva. Slabija pčelinja društva i rojeve možemo staviti po 2 u zajednićku košnicu, jer će tako lakše prezimiti. Suviše slaba društva, bez hrane ili sa lošim maticama ne treba ni ostavljati preko jeseni. Njih je bolje spajati sa snažnijim. Bolesti pčela Problem koji je prisutnan na svakom pčelinjaku je varoa, pa je njegovo rešavanje i redovni zadatak pčelara kada je u pitanju briga o zdravstvenom stanju pčela. Suzbijanje varoe je otežano pojavom rezistencije te štetočine na mnoge lekove a takođe i time što je veliki broj lekova ostavlja rezidue u medu, vosku i drugim pčelinjim proizodima pa njihova primena dolazi u pitanje. Na našem tržištu postoji veći broj lekova za suzbijanje varoe ali se pčelarima mogu preporučiti samo oni zvanično registrovani. Radi izbegavanja ostataka u pčelinjim proizvodima, još više se sužava broj upotrebljivih lekova. U svakom slučaju, pre tretiranja ukloniti medišta i pridržavati se uputstva proizvođača. Pored varoe, kraj leta treba iskoristiti za detaljan pregled pčelinjeg legla na američku kugu. Sumnjive su sve ćelije zatvorenog legla koje su promenile boju, ulegnute i čiji su poklopčići izbušeni, izgrickani. Kada se palidrvcetom zahvati sadržaj takvih ćelija, on se razvlači u vidu sivo-smeđe mase gustine tutkala. Ako je proces zaraze star, onda je ćelija naizgled prazna, jer je raspadnuta masa zalepljena na zidu ćelije. Ostavljanje takvih bolesnih društava preko zime može znatno pogoršati situaciju na pčelinjaku ali i na okolnim pčelinjacima zbog mogućeg širenja zaraze. Otkrivanje svih sumnjivh pčelinjih zajednica prijaviti veterinarskom inspektoru koji će preduzeti dalje mere. Ostali radovi Podsećamo pčelare na još neke od poslova u avgustu: topljenje starog saća, ostavljanje medišnih ramova u magacine, sakupljanje propolisa iz tih ramova i nastavaka, eventualno ostavljanje ramova sa medom i polenom za zimu, obezbeđivanje vode na pčelinjaku. Farbanje košnica se može obaviti i na samom pčelinjaku. Završetak aktivne sezone predstavlja i početak veće aktivnosti na izlaganju i prodaji meda i pčelinjih proizvoda uopšte.
SEPTEMBAR 2002 Stanje na pčelinjaku U pogledu količine hrane i zaraženosti varoom, stanje na pčelinjacima se nastavlja na prethodni mesec i ide iz krajnosti u krajnost. Kao retko kada, ima pčelinjih društava kojima neće biti potrebno dodavati hranu, ali zato i onih koja su sa vrlo malo hrane. Već ima društava koja seu veoma oslabljena od varoe, pa i onih koja su stradala.
U kontinentalnom delu zemlje sve produktivne paše su uglavnom završene, dok u primorju traje dobra paša belog vrijeska. Radovi na pčelinjaku Dohranjivanje potrebnim količinama šećernog sirupa i tretiranje protiv varoe su najvažniji zadaci koje sada treba sprovesti ako nisu završeni u avgustu. To teba učiniti što pre. Ako je potrebno, sirup se dodaje u većim količinama odjednom, a ako su hranilice male, onda i dva -tri puta na dan. Posebno treba obratiti pažnju na ona društva iz kojih je uzeto na vrcanje dosta meda, jer je moguće da nemaju dovoljno hrane za sebe. Pri otvaranju košnica a i pri svim drugim poslovima na pčelinjaku potrebno je biti oprezan da se ne bi izazvala grabež. Leta se sužavaju ali tako da postoji dovoljna ventilacija. Češljevi protiv miševa i rovčica se još ne postavljaju, to se može učiniti krajem meseca. Kod DB košnica višak ramova sa po malo meda se stavlja iza pregradne daske a kod LR u donji nastavak. Obratiti pažnju ako je leglo pregrađeno nekim ramom sa medom, što se dosta dešavalao ove godine i u tom slučaju ukloniti taj ram skraja. Kod DB društava sa vrlo velikim mednim vencima, da bi idealno zimovala, najbolje je na podnjaču postaviti prazan (ili sa ramovima) medišni nastavak, pa plodište staviti iznad. Izvršiti selekciju koja će društva biti ostavljena da zimuju a koja rasformirana. Po kriterijumu snage, ostavljaju se društva sa najmanje 4 DB rama pčela ili 4-5 LR. Tako mala pčelinja društva možemo staviti po 2 u zajednićku košnicu, jer će tako lakše prezimiti. Sto se hrane tice, na svaku ulicu pcela trebalo bi da u košnici bude oko 2kg (1,8-2,2) hrane (kod DB) ili oko 1,5kg kod LR košnica. Suviše slaba društva, bolesna, bez hrane ili sa lošim maticama ne treba ostavljati preko jeseni. Bolesti pčela Nabaviti i primeniti neki efikasan i registrovan lek protiv varoe. Rezistencija varoe na neke lekove nalaže neophodnost provere njihove efikasnosti i spremnost pčelara da u slučaju slabog dejstva upotrebi drugi lek. Otvaranja košnica ne treba da budu česta i bez jakog povoda, a svako otvaranje iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje legla, posebno na američku kugu. Sumnjive su sve ćelije zatvorenog legla koje su promenile boju, ulegnute i čiji su poklopčići izbušeni. Kada se palidrvcetom zahvati sadržaj takvih ćelija, on se razvlači u vidu sivo-smeđe mase gustine tutkala. Ako je proces zaraze star, onda je ćelija naizgled prazna, jer je raspadnuta masa zalepljena na zidu ćelije. Otkrivanje svih sumnjivih pčelinjih zajednica prijaviti veterinarskom inspektoru koji će preduzeti dalje mere. Ostali radovi U septembru je potrebno završiti i druge poslove: topljenje starog saća, ostavljanje medišnih ramova u magacine i obezbeđenje od moljca, sakupljanje propolisa iz tih ramova i nastavaka. Postavljaju se lovilice za stršljene i osice u koje se stavlja prevreo sok od voća, pivo, ukvareno živinsko meso, riba... Ako je moguće, uz pomoć spreja ili na drugi način uništavaju se njihova gnezda.
Farbanje košnica se može obaviti i na samom pčelinjaku. Proveravaju se postolja košnica, uređuje pčelinjak. Setva perka i uljane repice može se obaviti još ovog meseca. Seje se oko 10kg po hektaru.
OKTOBAR 2002 Stanje na pčelinjaku U košnicama je sve manje legla, matice su ove godine u velikom broju pčelinjih društava nešto ranije prestale sa nošenjem. Izuzetak su primorska mesta, i možda matice koje su tek nedavno pronele. Količina hrane je u proseku neuporedivo veća nego prošle godine. Varoe je manje, ali to ne bi smelo da zavara, jer ima slučajeva najezde i stradanja društava. Medni venci su veliki i u dosta slučajeva neće biti potrebno dodavati šećerno-medne pogače tokom zime i u proleće. U avgustu i septembru u Crnoj Gori, Lici, dobro je medio vrijesak, a u brdskim krajevima Srbije bila je paša medljike, što je dalo i viškove meda. Radovi na pčelinjaku Topli dani tokom meseca se mogu iskoristiti za obilazak pčelinjaka. Dovoljno je pri dobrom izletu pčela posmatrati da li je stanje na letima svih košnica u redu, da li nema grabeži (borba pčela, ili umazano leto ako je grabež bila ranije). Da bi se sprečio ulazak miševa i rovčica u košnice tokom zime, postavljaju se češljevi ili se visina leta ograničava letvicama, limovima i sl. Kod DB društava sa vrlo velikim mednim vencima, da bi idealno zimovala, najbolje je na podnjaču postaviti prazan (ili sa ramovima) medišni nastavak, pa plodište staviti iznad. leta treba da budu dovoljno široka, da bi se izbegla vlaga u košnici. Suviše slaba društva, bolesna, bez hrane ili sa lošim maticama ne treba ostavljati preko jeseni. Bolesti pčela Rezistencija varoe na neke lekove nalaže neophodnost provere njihove efikasnosti i spremnost pčelara da u slučaju slabog dejstva upotrebi drugi lek. Ove godine je praktično neophodno korišćenje dva leka. Kada nestane leglo, pogodno je koristiti neki lek koji deluje kroz organizam pčele - sistemik. Ne preporučuje se preventivno dodavanje antibiotika. Ostali radovi Postavljaju se lovilice za stršljene i osice u koje se stavlja prevreo sok od voća, pivo, ukvareno živinsko meso, riba... Ako je moguće, uz pomoć spreja ili na drugi način uništavaju se njihova gnezda. Veoma efikasno za uništavanje stršljena i osica, se pokazao lepak za miševe a najdelotvorniji je ako se primenjuje neposredno uz njihova gnezda. Na jednu motku pričvrsti se neko parče daske koje se namaže lepkom za miševe. To se podigne što bliže gnezdu. Stršljene lepak toliko privlači da umesto da uleću u gnezdo, lepe se na dasku. Isto sa osicama, ako su u zemlji, lepak se stavlja na neku ploču na zemlji. Ako se koristi pivo, treba u njega staviti po parče kvasca. Farbanje košnica se može obaviti i na samom pčelinjaku. Proveravaju se postolja košnica, uređuje pčelinjak.
NOVEMBAR 2002
Stanje na pčelinjaku Pčelinje zajednice miruju, legla u najvećem broju slučajeva nema, osim možda u društvima koja nemaju zadovoljavajući broj i strukturu pčela. Ove godine pčelinja društva su ušla u zimu sa više hrane u poređenju sa prethodnom, a sada je potrošnja meda mala. Foto: Jelena Stanković Mihajlović, Niš
Radovi na pčelinjaku U novembru nema nekih posebnih poslova na pčelinjaku, pogotovo ako su sve pripreme za zimu urađene ranije. Potrebno je namestiti češljeve koji sprečavaju ulaz miševa i rovčica, a u tu svrhu može poslužiti i lim kojim ćemo ograničiti visinu leta, kao i pogodna žičana mreža (8x8mm) ili slično. Pčelari koji imaju košnice sa žičanim podnjačama, mogu ih otvoriti ako to nisu učinili ranije, i to će obezbediti da košnice ne budu vlažne. Ostali bi trebalo bar da obezbede pored donjih, i gornja leta na košnicama. Sada utopljavanje nije potrebno, ali krajem zime, kada se pojavi novo leglo, tada će biti značajno, posebno za slabija društva. Da se u košnicama ne bi javljala vlaga tokom zime, može se preko satonoša, na koje bi se postavilo nekoliko štapića (zbog odstojanja) postaviti neki list novinskog papira. Bolesti pčela Period kada u košnicama nema legla, trebalo bi iskoristiti za dodatno tretiranje protiv varoe. Ako bi se to učinilo na širem području pčelinjaka, u dogovoru sa okolnim pčelarima, efekat bi bio i mnogo veći. U ovo doba se primenjuju lekovi koji deluju preko hrane (sistemici), znači Apitol, Apichem, Perizin. Mogu se i paliti listići Mitaka, Varostata i sličnih lekova na bazi Amitraza ili nakapati oksalna kiselina, sve prema upustvima proizvođača. Ostali radovi Već sada bi trebalo početi sa pripremama za narednu sezonu. Čiste se, dezinfikuju i popravljaju stare i prazne košnice i pribor, planira gradnja novih, nabavka pribora, opreme, materijala. Topi se vosak i zamenjuje za voštane satne osnove. Uređuje se pčelinjak, ograđuje, sadi medonosno drveće i bilje. Ako se planira preseljenje pčelinjaka, pogodno je ujutru obići nov teren, da se vidi da li ima magle i vlage, kao i kakva je osunčanost. Ako se košnice premeštaju u okviru pčelinjaka ili na bliska rastojanja , to činiti tek kada zbog hladnoća pčele prestanu da izleću. Posećuju se skupovi pčelara i predavanja, radi na reklami i prodaji meda, izradi preparata na bazi pčelinjih proizvoda, ugovara prodaja rojeva i matica.
DECEMBAR 2002 Stanje na pčelinjaku Iako je ove godine zaraženost varoom manja u poređenju sa prethodnom, varoa i virusi koje prenosi, izazvali su štete na nekim pčelinjacima. Primećeno je da su pojedina pčelinja društva napuštala košnice, pčelari su ih zaticali prazne. Takođe, ponegde je bila prisutna grabež. Tokom oktobra, vaga na nekim pčelinjacima je pokazivala potrošnju od oko 2kg (kod jačih društava), za novembar nemamo podatke, ali se verovatno kretala oko 1kg. Slično se može očekivati i u decembru, a u januaru možemo računati na pojavu novog legla i nešto povećanu potrošnju. Snaga društava varira, od veoma brojnih zajednica, do onih oslabljenih, usled kasnog formiranja ili varoe. Radovi na pčelinjaku Potrebno je povremeno obilaziti pčelinjak i prokontrolisati da li je sve u redu: da li su postolja košnica dobra, da li leta možda nisu zatvorena mrtvim pčelama ili nečim drugim, da li krovovi ne vlaže itd. Ako se primeti da je na nekoj poletaljci izmrvljeno saće i da je njime uprljana, verovatno je to posledica grabeži, pa takvu košnicu treba otvoriti i prokontrolisati, i u slučaju potrebe zatvoriti leto. Pčelari koji su svoja pčelinja društva ostavili sa nedovoljno hrane i strahuju da bi već početkom zime mogla da ostanu bez meda u mednim vencima iznad klubeta, sada mogu dodati šećerno medno testo - pogače. Ostalima se to još ne preporučuje, jer bi stavljanje pogača nepotrebno izazivalo pčele da ih troše. Najbolje je koristiti obično testo, bez ikakvih dodataka, što je i najsigurnije što se tiče garancije kvaliteta. Voditi računa da testo ne bude suviše mekano, da se ne bi razlivalo. Pčelar treba da obezbedi mir na pčelinjaku, a to je posebno važno zimi, kada su pčele u klubetu. Ako je pčelinjak na udaru jakih vetrova, posebno istočnih i severnih, dobro je postaviti neki zaštitni zid, od trske, granja i slično. Tokom decembra ako bude toplijih dana, može se izvršiti dodatno tretiranje protiv varoe, tamo gde se sumnja da ranija tretiranja nisu bila dovoljno efikasna, ali i radi kontrole. U ovo doba se primenjuju lekovi koji deluju preko hrane (sistemici), znači Apitol, Apichem, Perizin. Mogu se i paliti listići Mitaka, Varostata i sličnih lekova na bazi Amitraza. Veoma je pogodno nakapavanje oksalnom kiselinom (obično 3,5%), sve prema upustvima proizvođača. Ostali radovi Zima u našim krajevima ne traje previše dugo i zato pčelari već sada moraju da razmišljaju o tome koji ih poslovi očekuju na proleće i šta je potrebno da već sada pripreme i urade. U svakom slučaju, dobro je da budu spremni za prve posete pčelinjacima na izmaku zime. Ako je potrebno, pripremiće rezervne ramove sa medom, šećerno medno testo, kristalisani med, da bi pomogli društvima sa manje hrane. Pretopiće vosak i zameniti za voštane osnove. U ovo vreme, izrađuju se ramovi, košnice, dodatni medišni nastavci, opravlja se pribor i stare košnice. Radi stručnog usavršavanja, informisanja, ali i radi druženja i kontakata, svim pčelarima, bez obzira na iskustvo, preporučuje se da posećuju skupove pčelara, predavanja, kao i da čitaju literaturu.
JANUAR 2003 Stanje na pčelinjaku Od pčelara se može čuti da su pčelinja duštva prethodne godine ušla u zimu slabija nego ranije. Činjenica je da procentualno, ima dosta košnica sa nešto manjim brojem pčela, ali se taj zaključak ne bi smeo uopštavati bez posebnog ispitivanja. Nasuprot tome, pčelinja društva zazimljena sa velikim količinama meda i polena, snažna, sada su veoma jaka. Potrošnja hrane prethodna dva meseca je bila nešto manja od 1kg mesečno. Period neizletanja je za sada prihvatljiv i može se očekivati da početkom januara bude toplijih dana i prilike za izletanje, što će biti veoma povoljno. Radovi na pčelinjaku Za vreme toplijih dana potrebno je otići na pčelinjak i posmatrati rad društava. Posebno prokontrolisati ona koja ne izleću, ili ona čija su leta uprljana izmetom u većoj meri, ili voskom. U prvom slučaju se može raditi o nozemozi, pa treba uzeti uzorak od tridesetak mrtvih pčela i odneti na analizu. U drugom, može se raditi o grabežu, odnosno da je društvo prethodno već propalo pa se grabež javlja kao posledica. Zatvoriti sve košnice u kojima su društva stradala, ramovi se mogu odmah ukloniti i pretopiti ili kasnije. Ako neki krovovi propuštaju vodu, potrebno je popraviti ih. Za čišćenje podnjača je još rano, i to se savetuje ako je zaista neophodno. Pčelari koji nisu sigurni u zalihe hrane u košnici i njihovu dostupnost pčelama, trebalo bi da u toku ovog meseca dodaju "pogače", odnosno šećerno medno testo, ili kupljeno šećerno testo. Ne preporučujemo da se sada dodaju bilo kakvi dodaci, pogotovo ne radi podsticanja legla: kvasac, polen, mleko u parhu, sojino brašno. Umesto pogače, može se preko ramova dodati i ram pun meda, položen horizontalno, ako to konstrukcija zbega omogućava. Na pčelinjacima na kojima se ranije javljala nozemoza u većoj meri ili gde se ispitivanjem pčela otkriju novi slučajevi, mogu se dodati pogače sa fumagilinon. Zbog neželjenih uticaja antibiotika na čovekovo zdravlje, pošto nemarom pčelara i drugim okolnostima mogu dospeti i u med za vrcanje, savetuje se izbegavanje njihove upotrebe. Umesto toga, poželjno je da košnice budu na sunčanom i suvom mestu, a u pogače se može dodavati čaj ili ekstrat od pelena. Potrebno je stalno kontrolisati da li su postolja košnica dobra, da li leta možda nisu zatvorena mrtvim pčelama ili nečim drugim. Ako bude toplijih dana, i ukoliko se oceni za potrebno, može se izvršiti dodatno tretiranje protiv varoe, tamo gde se sumnja da ranija tretiranja nisu bila dovoljno efikasna. Ostali radovi Radi stručnog usavršavanja, informisanja, ali i radi druženja i kontakata, svim pčelarima, bez obzira na iskustvo, preporučuje se da posećuju skupove pčelara, predavanja, kao i da čitaju literaturu. Sve više se i među našim pčelarima govori o marketingu, pa je ovo vreme da se na tome i praktično radi: priprema kvalitetna i privlačna ambalaža i etikete, štampaju brošure za građane, priprema veći asortiman proizvoda, nastupa na izložbama, i u svakoj drugoj prilici (predavanja, skupovi, razna kulturna događanja itd.). Prvi prolećni radovi će nas ubrzo uposliti, pa je potrebno izvršiti što više blagovremenih priprema.
FEBRUAR 2003
Stanje na pčelinjaku Pčele su tokom januara imale prilike da izleću, tako da to više ne predstavlja brigu za pčelare. Međutim, dobijamo obaveštenja da to nije bio slučaj u nekim delovima Vojvodine. Matice su počele sa zaleganjem jaja, sada su to sasvim male površine legla. Potrošnja hrane se nešto malo povećava u odnosu na prethodne mesece, ali je bila ispod 1kg mesečno. Pčelinja društva koja su bila ostavljena sa dosta hrane sada su u odličnom stanju. Ona kod kojih je briga izostala, sigurno da su slabija. Radovi na pčelinjaku Postoje suprotna gledišta u pogledu toga da li bi pčelar trebalo da podstiče razvoj legla u ovom periodu ili ne. Pčelari koji su iskusniji, znaju da je bolje da februar bude hladan, pa čak i deo marta, kako rana pojava visokih temperatura ne bi previše povukla pčele u prerani razvoj. U godinama kada je prvi deo zime bio neuobičajeno topao i za njim sledilo jako zahlađenje, pčelinja društva sa previše legla su trpela teže posledice od onih sa manje legla. Ako bi se kasnije zadržalo relativno toplo vreme, razvoj takvih društava bi bio buran. Ali s obzirom da su godine sa tako blagom zimom i toplim prolećem vrlo retke kod nas, onda će se za februar radije savetovati obezbeđenje mirovanja pčela u košnicama i intervencija dodavanjem šećernih pogača samo tamo gde je to neophodno. Može se primetiti da odavno na našem području nismo imali kasno cvetanje bagrema, pa ima smisla s obzirom na dosadašnji tok prošle jeseni, zatim zime, očekivati da možda ova godina "malo zakasni", ali takva predviđanja je veoma nezahvalno davati. U svakom slučaju, neće biti na odmet da se podsetimo prošlogodišnjeg februara i marta i da vidimo kakve smo tada imali uslove. Ukoliko ovaj mesec bude hladan i snežan, pčelari će veči deo vremena provesti u radionici, da se užurbano pripremaju za novu sezonu. Na pčelinjak treba otići bar jednom nedeljno, proveriti da li je sve u redu, postolja, krovovi, da li nisu možda ulazili miševi, rovčice. Društvima sa nedovoljno hrane, daćemo šećerno medne pogače. Očistićemo leta koja su zatvorena mrtvim pčelama ili nečim drugim. Ako su poletaljke i prednji delovi košnica uprljani izmetom, uzećemo uzorke mrtvih pčela i obavezno ih poslati ili odneti na kontrolu u najbliži institut, kako bismo imali tačnu predstavu o zdravstvenom stanju. U slučaju toplih dana, potrebno je pogledati da li iz svih društava pčele izleću. Već će i polen donositi, ako bude cvetala leska. U nekim krajevima gde ima dosta košnica, pčelari u rano proleće u posebne posude, ili sanduke, pokrivene, stavljaju mešavinu sojinog brašna, pa i kukuruznog, mleka u prahu i slično. To se ne radi da bi se prihranjivale pčele, već da bi se omogućilo da što više donose te materije u košnice, što će olakšati vizuelnu kontrolu na letu. Krajem febrara, kada dani budu topliji, treba se angažovati na postavljanju funkcionalnih i higijenskih pojilica na sunčanim mestima, najbolje malo udaljenih od pčelinjaka. Voda će pčelama biti veoma potrebna za pravljenje hrane za ishranu legla. Onim pčelarima sa manje košnica, koje su uz to blizu kuće, može se savetovati i sipanje tople vode u hranilice u košnici. Košnice u kojima su pčele stradale treba zatvoriti i prvom prilikom izvaditi ramove, pretopiti, spaliti mrtve pčele, izvršiti dezinfekciju. Ako se za mart predviđa toplo vreme, može se sa manje bojazni pristupiti podsticajnoj prihrani pčelinjih društava. U suprotnom, preporučuje se (u pogodnim prilikama) samo približavanje ramova sa puno hrane odmah do legla i izmicanje ispražnjenih.
Ostali radovi Susreti pčelara, druženja, predavanja, to su prilike da se proširi znanje i steknu značajna poznanstva. Sada počinje i ugovaranje prodaje-kupovine rojeva, matica, a treba se potruditi i oko reklame i prodaje meda i drugih pčelinjih proizvoda. S obzirom na sve veću popularnost apitarapije, kao i na rastući trend zdrave ishrane u svetu pa i kod nas, pčelari bi trebalo da se i količinom i asortimanom proizvoda, pripreme za tržište, a da se stručno osposobe da mogu da upoznaju potrošače sa svojstvima i upotrebom tih proizvoda. U radionici ćemo praviti ramove, žičiti ih, istopiiti vosak i zameniti za voštane satne osnove. Pripremićemo neko sredstvo za dezinfekciju košnica (plamenik, živa soda, "sporotal" itd.), da pri prvom pregledu budemo spremni.
MART 2003 Stanje na pčelinjaku Ova zima je počela relativno kasno, ali zato nije bilo dužih perioda otopljavanja. U većini slučajeva, pčele su imale priliku da izleću i obave pročisne letove, ali u nekim krajevima to nije bilo moguće tako često. Potrošnja hrane nije bila velika, kretala se ispod 1kg mesečno, oko 700 grama pa i manje. Ipak, neka pčelinja društva koja su zazimljena sa nedovoljno hrane su već i stradala od gladi. Za to je bilo dovoljno da u blizini klubeta ne bude hrane, iako je možda u košnici imalo ramova sa medom. Prve veterinarske analize uginulih pčela pokazuju i tragove nozemoze, ali još nije nastupilo masovnije uginuće starih i bolesnih pčela. I varoa je prisutna tamo gde je jesenji tretamn bio manje efikasan. Upoznati smo i sa nekoliko neobjašnjenih stradanja pčelinjih duštava, gde je celo klube palo na podnjaču a pri tome su skoro isključeni mehanički potresi košnice. Takva društva su imala dovoljno hrane u ramovima iznad. Radovi na pčelinjaku Zbog loših iskustava sa velikim i dužim otopljenjima tokom zime, kada je proleće bilo vrlo nestabilno i donosilo dosta nevolja pčelarima, dosadašnji tok zime možemo smatrati povoljnim ukoliko smo obezbedili dovoljno hrane u košnicama. U tom slučaju, za sada nije ništa potrebno raditi oko košnica sve dok ne nastupi toplije vreme i Pripremimo se za prolećni pregled pčele izađu na pročisni let. Tada bi trebalo izvršiti letimičan pregled društava da se ustanovi da li su sva Fotografija Milana Matejića, mladog pčelara iz uspešno prezimela, da li imaju matice i leglo, Vlaškog Dola dovoljno hrane i da li je stanje u njima normalno. Ako pčele u velikom broju donose polen i podizanjem poklopne daske utvrdimo dovoljnu količinu pčela i normalan izgled klubeta, ne moramo ni vaditi ni pregledati pojedinačne ramove. Ako su podnajče prljave, možemo podići celo plodište i očistiti podnjaču ili zameniti čistom, na neki način ih svakako treba očistiti. Društva bez matice treba spojiti sa onima koja imaju matice, a to isto važi i za drutva sa lažnim maticama ili maticama trutušama. Pčele iz društava zaraženih nozemozom ne treba spajati sa zdravim pčelama. Košnice u kojima je bio miš ili rovčica očistiti od đubreta i klube suziti.
Oni pčelari koji su uzimili slabija društva i sa nedovoljno hrane imaće više poslova oko njihovog negovanja. Njima savetujemo da što pre dodaju šećerno medno testo ili kupovne "pogače" da bi zaštitili pčele od stradanja. Sa većim razvojem legla, pčelama će biti potrebno i više vode, radi koje će izletati i po nepovoljnijem vremenu. Zato je dobro obezbediti pojilicu blizu pčelinjaka, najbolje sa čistom vodom koja neće biti suviše hladna. Možemo im ponuditi običnu vodu kao i blago zasoljenu morskom ili kuhinjskom solju. Pčelari koji imaju košnice u svom dvorištu mogu svakodnevno sipati toplu vodu u hranilice. To je naravno dobra mera ali nepogodna za velike pčelare, jer oduzima mnogo vremena. U martu počinje jači razvoj legla, pogotovo kada pčele počnu sa izletanjem i donošenjem novog polena. Da bi im se pomoglo, dobro je dodati ram sa pergom - preradjenim polenom od prošle godine, ako smo ga imali u rezervi. Mogu se praviti i pogače sa polenom, ili sa inaktiviranim kvascem, što naravno nije prava zamena. Pčelari prave grešku ako požure sa proširivanjem legla rano u proleće. Uginjavanje starih pčela i smena generacija tek počinju i doći će do izvesnog slabljenja društava, a spoljašnje temperature su vrlo kolebljive i u suštini niske. Mnogo je korisnija mera na koju smo više puta ukazivali, da se uz prvo leglo približe ramovi sa medom i polenom a izmaknu prazni. To se može učiniti prilikom prvih pregleda. Leglo će tada biti kompaktnije i kasniji rad sa pčelama mnogo lakši. Kod snažnih društava i sa dosta hrane, to nije neophodno a na velikim pčelinjacima nema se ni vremena za to. Dobra mera je i utopljavanje, odozgo i sa strane klubeta, a to se posebno odnosi na slabija društva, dok onim najjačim skoro da i nije potrebno. Preporućljivo je svuda gde su zalihe hrane male davati šećerni sirup u većim količinama rad stvaranja rezervi, što će veoma stimulativno delovati na pčelinja društva. Ako pčele u LR košnicama zauzimaju manje od jednog nastavka, sada im se može ukloniti drugi. Snažna društva ćemo ostaviti na dva tela. Kod DB i AŽ košnica preporučuje se prilikom pregleda krajem marta otklopiti po malo meda iz ramova, što će vrlo stimulativno delovati na društvo. Isto važi i za stare ramove skraja košnice, da bi pčele pokupile med i da bismo ih uzeli za pretapanje. Možemo da se podsetimo i prošlogodišnjeg marta i onog što smo tom prilikom rekli. Ostali radovi Ramove iz košnica u kojima su pčele stradale izvaditi i pretopiti vosak a košnice dezinfikovati. Vosak zameniti za voštane satne osnove. Bolje je da one malo "odstoje" pre utapanja u ramove. Pripremiti ramove, ožičiti ih i utopiti satne osnove. Nabaviti šećer za prolećnu prihranu pčela, oko 5kg po košnici, a ako su zalihe hrane nedovoljne, onda radi postizanja najboljih rezultata, i više. Pripremiti skupljače polena za april. Planirati prodaju rojeva ili proširenje pčelinjaka, selidbe i drugo. Uzorke pčela sa nalogom veterinarskog inspektora odneti na analizu. Po novom zakomu o bolestima pčela, sa kojim na žalost još nismo precizno upoznati, predviđena su obavezna dva pregleda pčela godišnje, a potvrda nam je osim za naš lični uvid, potrebna i radi selidbe, prodaje rojeva i drugog.
Za pitanja, sugestije ili vesti sa Vaših pčelinjaka, molimo Vas da se ne ustručavate da se obratite uredniku.
APRIL 2003 Stanje na pčelinjaku Pčelinja društva imaju prosečno 3-4 rama legla, neka i više. Bez obzira na hladne dane, pčele po svom kalendaru neguju leglo, unose polen, prvi nektar i vodu. Još se može očekivati smena generacija, pa i stagniranje rasta društava. Primećuje se vrlo velika šarolikost u pogledu snage društava, pa zato treba biti pažljiviji u odlučivanju šta da se radi. Negde će biti neophodno odmah pristupiti proširivanju legla i stimulisanju društva na izgradnju saća i razvoj, da bi se između ostalog, predupredilo rojenje. U drugim slučajevima, teba ih utopliti i sačekati da se malo bolje razviju. Sve to će naravno, mnogo zavisiti i od temperature vazduha, nektarske i polenske paše. Tokom zime bilo je više stradanja pčelinjih društava nego što se to predpostavljalo u prvi mah bez informacija sa većeg broja pčelinjaka i iz različitih krajeva. Bilo je stradanja od gladi, od varoe, virusa, nozemoze... Društva koja su oslabljena od varoe, nozemoze ili drugih razloga, sada mogu biti objekti grabeži, a time i šrirenja eventualnih zaraza. Radovi na pčelinjaku Džanarika će u središnjim delovima Balkanskog poluostrva cvetati početkom aprila i znamo da od tada počinje burniji razvoj pčelinjih društava. Ona društva koja imaju manje pčela i za koja se oceni da još stagniraju, ne treba još opterećivati proširivanjem legla praznim ramovima. Bolje je približiti leglu pun ram sa medom i polenom, ili bar samo sa medom, jer će sigurno još biti hladnih dana. Kod ostalih, snažnijih društava, potrebno je da pčelar opseti trenutak kada je potrebno da proširi leglo dodavanjem pojedinačnih praznih izgrađenih ramova ili nešto kasnije, celih nastavaka. Kod LR i Farar košnica ako se ne radi o rojevima, već proizvodnim društvima, treba sačekati da se društvo razvoje i ispuni ceo nastavak, pa pređe delom i u donji, i zatim izvršiti rotaciju. Kod njih se proširivanje može za početak vršiti i dodavanjem nastavka sa praznim ili delimično praznim saćem ispod plodišta. Dodavanje satnih osnova na izgradnju takođe će biti moguće čim otopli i počne unos, čim se od novog voska zabele gornji krajevi saća. Snažna društva će brzo izgraditi novo saće i moći ćemo na taj način da zamenimo više ramova ili da razvijemo prošlogodišnje rojeve na puni broj ramova u plodištu. Oni koji nisu izvršili prvi prolećni pregled, potrebno je da to sada učine. Nema potrebne da se vade svi ramovi legla, već samo da se dođe do prvog krajnjeg rama i pogleda da li je sve u redu, ima li otvorenog i zatvorenog legla. Dobro je na samom početku aprila pri pregledu približiti ram sa medom uz leglo, pogotovo kod košnica kojima se radi ramom. Do cvetanja džanarike, pčele će trošiti med iz tog rama i matica ga možda i zalegnuti, pa se kasnije može vršiti proširivanje legla. Dobro je pri svakom radu oko pčela, uz veliku opreznost zbog grabeži, otklopiti po malo meda iz ramova, pogotovo starih (da bi se posle uklonili iz košnice), kao i iz ramova uz leglo. Paziti da med ne curi, u tom slučaju odustati od takve mere. I uopšte, potreban je oprez zbog moguće pojave grabeži u periodu dok još nema dobre paše. Sada se, ako temperatura zadovoljava (preko 12 stepeni) može izvršiti tretiranje mravljom kiselinom. Svaki pregled legla koristiti da se pogleda ima li simptoma neke pčelinje bolesti: ima li varoe, raštrkanog legla sa izbušenim poklopčićima (am. kuga) ili drugih znakova. U slučaju sumnje, konsultovati iskusnijeg pčelara ili veterinarskog inspektora. Mlađi pčelari svakako treba da znaju da su dužni da svoj pčelinjak prijave poljoprivrednom referentu u opštini ili društvu
pčelara koje će taj posao uraditi za njih. Time se, osim evidencije, stvaraju uslovi i za eventualnu nadoknadu štete u slučaju uništavanja pčela po nalogu inspektora. Bez obzira na unos sa voća, potrebno je da na pčelinjaku bude aktivna pojilica sa toplom vodom. Voda se može sipati i u hranilice. Prihranjivanje pčela u ovo doba je neophodno zbog burnog razvoja legla i ako ćelimo da podstaknemo lučenje voska, jedino kod društava sa puno hrane i kod dobrog unosa nektara, ono može da izostane. Važno je da se pre podsticajnog prihranjivanja, pčelinja društva prvo snabdeju minimalnim rezervama hrane, znači da im se odjednom daju veće količine šećernog sirupa, što će imati odličan efekat. Ostali radovi Pripremaju se medišta: ramovi, nastavci, žiče se novi ramovi. Pčelari koji su u mogućnosti, sele svoje pčele na prve prolećne paše: perko, uljanu repicu, jabuke, vrbu, zimocvet (crnjušu)... Pri tome je potrebno da se povežu sa lokalnim voćarima da bi se zaštitili od eventualnih šteta od prskanja voća. Snažna društva ove godine moći će možda i da daju nešto prolećnog meda za vrcanje, sve će zavisiti od klimatskih uslova. April je pogodan za sakupljanje polenovog praha, pa se u drugoj polovini meseca, kada društva znatnije ojačaju, postavljaju skupljači za polen. Takođe, postavljaju se prazni ramovi radi sakupljanja perge (konzervisanog cvetnog praga u saću) i ti ramovi se ostavljaju u posebne nastavke nad plodištima jakih društava i čuvaju za kasnije. Bez obzira što svaka sezona ima svoje karakteristike, preporučujemo da se upoznate sa onim što je govoreno i za isti period prethodne godine.
MAJ 2003 Stanje na pčelinjaku Pčelinja društva se ovog proleća veoma razlikuju po snazi. Ona koja su dobro prezimila, krajem aprila i početkom maja imaju prosečno 5-6 ramova legla u DB košnicama a u LR i više. Izrazito jaka već imaju puna plodišta pčela i ako u blizini ima uljane repice, perka, vrbe ili većih zasada voća, mogu da daju i nešto meda i za vrcanje. Pčelari koji sele, a pogotovo oni sa paviljonima, sigurno su već izmerili prve bolje unose nektara u medištima. Ima i prvih prirodnih rojeva, matičnjaka tihe smene i slično. Ona društva koja su loše zimovala, imala nozemozu, gladovala, imala dosta varoe (pogotovo sa virusima) još uvek su slaba i ne napreduju ili se vrlo sporo razvijaju. Kao što je rečeno u tekstu za april, tokom zime i s proleća, stradalo je mnogo više društava nego što se obično toleriše za zimske gubitke. Posebno se žale pčelari u nekim krajevima Vojvodine. Dodatne brige pčelarima zadao je mraz koji je u nekim krajevima napravio štete na bagremu, ali nemamo uvod u kojoj meri. Bagrem na srednjim visinama je sigurno neoštećen, a onaj u nižim terenima, kao što smo rekli, delom je oštećen. Pčelari predviđaju da će cvetanje početi između 15-20 maja, a u brdima i kasnije, posle 25.-og. Radovi na pčelinjaku Snažna društva su već popunila plodišta pčelama. Dobro je širom im otvoriti leta, odnosno, ukloniti letvice. Ako u tom kraju ima neke paše, postaviti i medišta, pogotovo ako je u plodištu puno meda. Radi sprečavanja rojenja, dobro je snažnim društvima postaviti medišta pa i ako nema produktivne paše, pčele
će pri podsticajnoj paši moći da naprave zaperke do donjih letvica medišnih ramova ili da izgrade poneki ram - izvuku satnu osnovu u medištu. Sada se može sakupljati polenov prah, bilo skupljačima ili direktno iz ramova - prerađen u pergu. Naravno, idealno je sada obezbediti ramove sa pergom za jesen ili za formiranje rojeva. Radi toga, iz društava koja su napunila ramove polenom sada treba vaditi takve ramove i dodavati satne osnove. Izvađene ramove stavljati u neki poseban nastavak postavljen na plodište neke jake košnice. Kod slabijih društava a i onih srednjih, kojima možda nedostaje po neki ram, potrebno je dodavati satne osnove, po potrebi i prihranjivati. Preveliko proširivanje predstavlja kočnicu za razvoj a isto tako i premalo, pa treba imati meru. Činjenica je da će ove godine pčelari imati više vremena da pomognu svojim pčelama da se razvoju do glavne paše, nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dobro je ukloniti loše izgrađene ramove i dodavati satne osnove. Kod snažnih društava sada se to čini dodavanjem direktno unutar legla. Pčelari koji žele da umnože broj pčelinjih društava, mogu uz izvesno žrtvovanje unosa meda podeliti po neko društvo na dva ili više rojeva. Naravno, najbolje je ako bi imali da odmah dodaju maticu ili zreo matičnjak. U očekivanju paše a i kasnije, sigurno će biti pojave rojnog nagona i rojenja. Uhvaćen roj se može smestiti u košnicu sa satnim osnovama, koje će pčele vrlo brzo izgraditi. Bilo bi dobro pronaći košnicu iz koje se pustio roj, jer je u njoj ostao veliki broj matičnjaka. Ramovi sa matičnjacima (sa pčelama) mogu se izdvojiti u posebne košnice ili nukleuse gde će se mlade matice izleći i oploditi. Potrebno je dodati neki ram sa medom i polenom i natresti još malo pčela. Bolje je da legla bude manje, da se ne bi prehladilo. Podrazumeva se, ramovi na kojima su matičnjaci ne smeju se tresti. Ako se primeti da pčele grade matičnjake a roj se nije pustio, ramovi sa matičnjacima i pčelama se mogu iskoristiti za formiranje novih rojeva, a rasterećenjem društva možda će se umanjiti ili prekinuti nagon. Takođe, takvom društvu, ako je u LR košnici, može se staviti jedan nastavak sa satnim osnovama izmedju dva plodišna nastavka (ukoliko je bilo u dva nastavka), što se savetuje kao jedna od mera protiv rojenja. Svaki pregled legla koristiti da se pogleda ima li simptoma neke pčelinje bolesti: ima li varoe, raštrkanog legla sa izbušenim poklopčićima (am. kuga) ili drugih znakova. U slučaju sumnje, konsultovati iskusnijeg pčelara ili veterinarskog inspektora. Mlađi pčelari svakako treba da znaju da su dužni da svoj pčelinjak prijave poljoprivrednom referentu u opštini ili društvu pčelara koje će taj posao uraditi za njih. Time se, osim evidencije, stvaraju uslovi i za eventualnu nadoknadu štete u slučaju uništavanja pčela po nalogu inspektora. Od ove godine, važi naredba republičkog ministra o obaveznom pregledu pčela u proleće i u jesen, pa bi pčelari trebalo da se o tome interesuju preko svojih udruženja ili veterinarskih inspektora. Dobro je pred košnice postaviti neku priletnu dasku, a takođe, na pčelinjaku nastaviti sa održavanjem pojilice sa vodom. Ostali radovi U krajevima gde se intenzivnije gaji voće, pčelari treba da obrate pažnju na prskanja voća da bi izbegli eventualne štete. Radi toga, potrebno je da budu u kontaktu sa voćarima i da im skrenu pažnju na opasnost od trovanja pčela i značaj oprašivanja. Pripremaju se medišni nastavci, ambalaža i slično. Vrše se pripreme za umnožavanje pčelinjih društava, naručuju rojevi ili matice, planira odgajivanje matičnjaka. Ugovara se prodaja rojeva.
JUN 2003 Stanje na pčelinjaku Bagremova paša je završena, osim ponegde gde je i najkasnije cvetao i gde će možda trajati i prvih dana juna. Strahovanja pčelara da bagrem neće mediti, kako zbog mrazeva, tako i zbog velikih vrućina kasnije, ipak se nisu ispunila i mi iza sebe imamo, što se bagrema tiče, povoljniju sezonu od prethodne dve. U nekim krajevima Srbije, pre svega centralnoj, bilo je i veoma visokih prinosa a drugde su bili prosečni. U Vojvodini je cvetanje ranije završeno i po prvim reakcijama koje imamo, pčelari nisu baš zadovoljni. Medenje na Ceru je bilo veoma dobro. Radovi na pčelinjaku Pčelinja društva su sada vrlo jaka i može se desiti pojava rojevog nagona. Verovatnoća za to je još veća kod društava sa starim maticama, maticama iz rojeva i društvima koja nisu izašla u medišta ili su previše blokirana u plodištima. U takvim slučajevima dobro je dodati po neku satnu osnovu u plodište, a izvaditi pune ramove. Izvlačenje saća je do sada bilo veoma dobro a nadalje, zavisiće od unosa nektara, pa ukoliko ga nema, potrebno je prihranjivanje da bi pčele gradile saće. Pčelarima predstoji vrcanje meda, pogotovo onima koji sele i koji žele da izdvoje čist bagremov med. Drugi pčelari ostavljaju da med još bolje sazri u saću. Jun je vrlo pogodan mesec za sakupljanje polenovog praha ili za vađenje perge iz saća. Kasnije, u julu, prah ne bi trebalo oduzimati jer je potrebniji pčelama radi bolje ishrane pred zimu i radi negovanja legla. To bi jedino bilo moguće tamo gde je unos polena veoma jak. U drugoj polovini meseca cvetaće lipa na Fruškoj Gori, pa pčelari mogu seliti svoje košnice. Posle loše paše od prošle godine, očekuje se bolje medenje. Sa prvim toplijim danima na planinama počinje livadska paša, pa pčelari mogu svoje košnice seliti i tamo, na terene za koje procene da su pogodni. Krajem juna počinje cvetanje suncokreta, pa pčelari koji su u mogućnosti, svoje košnice sele i na tu pašu, koja odlično snabdeva pčele medom za zimu. Priprema za lipovu ili suncokretovu pašu se sastoji najviše u tome da se dodaju ramovi sa satnim osnovama i da se izvade ramovi sa medom za vrcanje, a pri tome da se ostavi dovoljno meda za pčele. Sada je vreme i za postavljanje mrežica ili nekih drugih vrsta skupljača propolisa, koje ćemo do kraja jula izvaditi i odvojiti propolis. Skupljači se postavljaju preko satonoša i može se napraviti i mala veštačka ventulacija u košnici da bi pčele više sakupljale propolis. Formiranje novih rojeva, posao je koji je najbolje obaviti što pre u sezoni, kako bi se pčele pripremile za zimu. Ako se formiraju kao paketni, potrebna je veća briga i redovno prihranjivanje. Ne bi trebalo propuštati tretiranje pčela protiv varoe u slučajevima kada se vrši rojenje ili obezmatičenje i pri formiranju paketnih rojeva pogotovo. Mogu se vršiti neka test tretiranja protiv varoe. Oni koji uoče zaraženost, a nameravaju da sele svoje pčele na drugu pašu, treba da budu oprezni da se tokom vremena ne poveća zaraženost, pa bi mogli i da urade jedno tretiranje sredtvom koje je zagažuje med i pri skinutim medištima. Ostali radovi Od juna do kraja sezone potrebno je isplanirati da li ćemo i u kojoj meri menjati matice, zbog njihove starosti ili drugih razloga i izvršiti pripremu za nabavku ili proizvodnju. Ako bude slučajeva prirodnog rojenja, vlo lepo se mogu iskoristiti matičnjaci koje možemo naći u društvu koje se izrojilo. Vrcanje meda je važan i za pčelare prijatan posao, ali nei lak, pa ga treba dobro organizovati. Pripremiti i odgovarajuću, kvalitetnu i čistu ambalažu. Izvrcane ramove vratiti pčelama na čišćenje pred veče i izvaditi posle dan dva.
JUL 2003 Stanje na pčelinjaku Pčelinja društva su dala med za vrcanje, bilo je voćnog, vrbovog, bagremovog, livadskog i drugih medova. Pri kraju je lipova paša a upravo počinje suncokretova. Na planinama još traje livadska paša a u predelima sa šumama postoje uslovi za pojavu medljike, ponegde se već javila. U Sloveniji, nekim delovima Hrvatske, medile su jela i smreka a u Srbiji se pojavila medljika sa hrasta. Završava se cvetanje pitomog kestena. U delu Hrvatske, bagremova paša je dala slabije prinose od prosečnih. U celini, smatramo da pčelari ipak mogu biti zadovoljni, a oni koji nisu, još uvek imaju mogućnost da presele pčele na neku pašu. Rojevi maticnjak, Saša Andonović, Zrenjanin
Radovi na pčelinjaku Ove sezone bilo je mnogo više prirodnih rojeva nego inače. Pčelari koji su od pojedinih košnica izvrcali puno meda moraju biti oprezni da ih ne ostave sa nedovoljno hrane za zimu, pa i za tekući period, za razvoj. Zato u predelima gde nema paše može se odmah početi sa prihranjivanjem društava koja imaju nedovoljno hrane. Ako se košnice nalaze na paši, primenjuju se uobičajene mere - dodavanje medišta po potrebi, satnih osnova, oduzimanje nastavaka sa medom, vrcanje. Ako se želi sortno čistiji med, onda se posebno vrcaju nastavci sa unosima iz pojedinih paša. Dodavanje satnih osnova se vrši još ovog meseca, posle će biti sve teže a matica će sve slabije zalegati takve ramove. U predelima gde ima dobre paše, pčele će izvlačiti saće i kasnije. Tokom jula se mogu postavljati mrežice za sakupljanje propolisa i preporučljivo je sakupljati ga do kraja jula a zatim ostaviti mogućnost pčelama da unesu propolis za svoje potrebe. Naravno, i posle tog roka se može strugati propolis sa medišnih nastavaka i ramova. Isto tako i polen, ne bi ga trebalo sakupljati već možda od polovine jula, osim tamo gde ga zaista ima puno. U predelima sa kestenovom i drugim jakim polenskim pašama mogu se izdvojiti i sačuvati ramovi sa polenom ili radi prodaje vaditi perga - prerađen polen. Rojevi koji su formirani ove sezone zahtevaju negu, znači prihranjivanje i dodavanje satnih osnova, eventualno i ramova sa medom, kako bi se što bolje spremili za prezimljavanje. Krajem meseca, u onim krajevima gde više nema glavnih paša početi sa pripremama pčelinjih društava za zimovanje, i to pre svega prihranjivanjem, dodavanjem sačuvanih ramova sa medom, polenom, tretiranjem protiv varoe, zamenom starih matica. Svaki pregled iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje pčela. Počev od onoga što vidimo pred košnicom, pa preko brojnosti pčela, podnjače, prisutnosti varoe u pčelama i leglu (posebno trutovskom), zatim kompaktnost i ispravnost legla i sve drugo. Takođe, svako ostajanje društva bez zatvorenog legla koristiti za tretiranja protiv varoe, jer je tada učinak leka najveći. Ostali radovi Organizovati selidbu na pčelinje paše, pojilice za vodu ako je potrebno. Pripremati ambalažu za med. Nabaviti lekove protiv varoe.
AVGUST 2003 Stanje na pčelinjaku Nov ciklus u razvoju pčelinjeg društva započinje sada, u avgustu. Rađaju se pčele koje će ući u zimu i preživeti do proleća, sa zadatkom da odneguju nove generacije mladih pčela. Pčele sakupljaju nektar i polen da dopune svoje rezerve za zimu, intenzivno donose i propolis. Gradnja saća teče samo tamo gde ima većeg unosa nektara, a primećuje se da matice sve manje rado zaležu u novoizgrađeno (devičansko) saće. Razvoj varoe je sve veći a najbolji pokazatelji su stanje u trutovskom saću i probna tretiranja. Već posle bagrema primećeno je da pčele donose dosta polena u centar klubeta, što svakako predstavlja vid pripreme za zimovanje. Meda u košnici i nema mnogo ukoliko je pčelar dobio veće količine za vrcanje a kasnije nije bilo neke paše. Pogotovo ga je manje tamo gde su ranije stavljena medišta i gde su medni venci plitki ili ih nema. Na suncokretovoj paši naprotiv, pčele su se odlično snabdele za zimu. Pčelinja društva su još uvek dosta brojna, ali broj pčela ipak postepeno opada. Pčelinje paše su uglavnom završene, ali ima krajeva gde se još može vrcati, na pašama vrijeska, kasnijeg suncokreta, heljde, šumskoj paši - medljici, detelinama, astri i slično.
Radovi na pčelinjaku Mnogo poslova stoji pred pčelarima jer je ovo glavni period pripreme za zimovanje. Najbolje je što pre obaviti jesenji pregled, kojim bi se ustanovilo stanje i istovremeno ili kasnije, preduzele i odgovarajuće mere. U slučaju da je od ranije praćeno stanje u društvima, tada taj pregled i nije neophodan, ili može biti samo letimičan, a odmah se može početi od konkretnih mera. Uklanjaju se medišni nastavci, vrca med, i posle "sušenja" saća od strane pčela, stavljaju se u magacine ili ređaju direktno na pčelinjacima, sa ventilacijom ispod i iznad i zaštićeni od miševa i insekata. U pčelinjim društvima svakako treba da bude zdrava i mlada matica, od ove ili prethodne godine. Snaga društava je takođe važan faktor prezimljavanja, i cilj je da društva budu snažna, sa dosta pčela, koje su zdrave, oslobođene varoe, dobro uhranjene i da se ne iscrljluju daljom velikom negom legla. Naravno, mogu se ostaviti da zimuju i nešto slabija ali zdrava društva, u vidu nukleusa, ili pomoćnih društava, ali treba imati osećaj i iskustvo, da li ona mogu da uspešno prezime i kakav će efekat dati na proleće. Neki minimum za zimovanje bi mogao da bude 4 pčelama dobro pokrivena DB rama ili 5 LR, slično i za AŽ, ali u blagim i pogodnim zimama i slabije zajednice će preživeti. Pri tome treba zapamtiti da u proleće, pčele iz snažnih društava su neuporedovo jače i efikasnije u svim poslovima, u poređenju sa onima iz slabih društava. Veoma je važno da se izvrši efikasno tretiranje protiv varoe. To je otežano pojavom rezistencije varoe na neke lekove a takođe i time da mnogi ranije primenjivani lekovi sadrže u sebi materije štetne po ljudsko zdravlje, koje se zadržavaju u medu, vosku itd. Među najviše prihvaćenim sredstvima sada su mravlja kiselina, oksalna kiselina, timol, razna etarska ulja itd. Za kontrolu se često i dalje koriste ranija, kao na bazi amitraza i slično, ali zbog opšteg trenda ekološki zdravog pčelarenja, ta praksa se sve više napušta. Potrebno je obratiti pažnju da leglo bude kompaktno i zdravo, saće da ne bude suviše staro, oštećeno, pogotovo ono u centru klubeta, gde će na proleće krenuti novi život. Takvi, lošiji ramovi, mogu se sve više pomicati ka krajevima pa kasnije i izvaditi iz košnice. Kao što je gore pomenuto, za zimovanje nije pogodno ni saće koje je tek izgrađeno i u kom se leglo nije razvijalo. Matica će ga najčešće nerado i
nedovoljno zalegati, a pčele će ga slabije i puniti medom, tako da je takve ramove najbolje ukloniti ili pomaknuti sasvim na kraj. U krajevima gde sada ima paše, to ne važi i novo saće se još može dodavati, ali preteći stanje u košnici. Savetujemo da se u košnici ostavlja onoliko ramova koliko pčele pokrivaju i najviše po dva više od toga. Pre početka prihrane, neophodno je ostaviti konačan raspored ramova u košnici. Prihranu za zimu je najbolje obaviti davanjem velikih doza šećernog sirupa odjednom, i to što pre, kako bi pčele preradile dodati šećer. Dobro je dati i podsticajnu prihranu u vidu suve hrane - testa ili šećera u kristalu, ali kasnije u sezoni taj podsticaj neće biti potreban jer se najveći broj zimskih pčela uglavnom izleže u našim uslovima krajem jula, u avgustu i početkom septembra, a drugo, dugotrajnim negovanjem legla, pčele će se iscrpljivati. Kod prihrane se treba držati toga da po svakom ramu u košnici bude oko 2kg meda u DB košnicama i oko 1,5kg po LR ramu, što znači ono što ima od prirodne hrane treba dopuniti sirupom do te količine. Najednostavnije je računati da 1kg dodatog šećera (ne sirupa, već šećera), daje oko 1kg prerađene hrane. Obično se daje sirup sa 60% šećera (3:2) ili 50% (1:1). U sirup je dobro dodati malo sirćeta ili sirćetne kiseline. Daje se 3ml esencije 80% na 10 kg šećera koji se utroši za pravljenje sirupa a ako je u pitanju sirće, daje se 2,5ml sirćeta od 9% na 1 litar sirupa ili 3,8ml sirćeta od 6%. Dobro je i dodavanje prokuvanog pekarskog kvasca (do 5%). Neki optimum hrane u našim uslovima je oko 16-18kg po košnici. Ostali radovi Postavljaju se lovilice za osice i stršljene. Za njih je veoma privlačno ukvareno pileće il riblje meso, takođe i ukišeljeni voćni sokovi ili pivo, pa ih treba postavljati u boce iz kojih ove štetočine neće moći da izađu ili na te mamke stavljati neki otrov, vodeći računa da ih ne dohvate druge životinje. Medišni nastavci se slažu u magacine. Pre toga se sa njih sastruže propolis i odvoje oni gde je matica zalegala.
SEPTEMBAR 2003 Stanje na pčelinjaku Završila se jedna pčelarska sezona i počinju pripreme za narednu. Situacija na pčelinjacima se razlikuje od područja do područja, od košnice do košnice. U krajevima gde je bilo kasnijih paša, livadske, suncokretove, medljike, pčelinja društva imaju dosta hrane koju su deponovale oko legla. Tamo gde je suša bila izrazita (neki delovi Hrvatske, Srbije), pčele su bez hrane i postoji neprestana opasnost od pojave grabeži. Varoe po nekim izveštajima nema mnogo, ali to ne treba da zavarava pčelare jer je često reč o tome da provera nije dobro sprovedena. Neki pčelari nas izveštavaju da su im pčelinja društva veoma jaka i oni izražavaju bojazan da će ako potraje sušna jesen te pčele potrošiti sve rezerve hrane. Na drugim stranama se čuje i obrnuto, da se leglo dosta smanjilo i pčela je manje, a meda ima puno. U svakom slučaju, treba znati da odgajivanje legla dosta iscrpljuje pčele i da se podsticanje zaleganja više ne praktikuje. Neke matice će krajem ovog meseca već prestati sa zaleganjem. U ovo vreme pčelinjih paša je vrlo malo, možda ponegde na planinama paša medljike, ili u primorju neka duga paša.
Radovi na pčelinjaku Pčelinja društva svesti na onoliko ramova koliko pčele dobro zaposedaju, uz ostavljanje još najviše 1 ili 2 preko toga. To je kod DB košnica ili AŽ, pološki. Odnosi se i na LR košnice ako su u njima nešto slabija društva ili rojevi. Nornalna proizvodna društva u LR košnicama zazimićemo na 2 nastavka, ako su nešto slabija, onda u jednom (ispod se može postaviti prazan nastavak radi boljeg zimovanja). Nove rojeve, kao što je rečeno, zazimljavamo na 10 ili manje od 10 ramova. Iz košnice ukloniti mlado i nezaleženo saće pogotovo ako se nalazi u sredini. Obezbediti da sa obe strane klubeta budu puni ramovi sa polenom i medom. Ako su u pitanju LR košnice sa 2 nastavka, proveriti da je klube delom zaposelo gornji nastavak, što treba da bude cilj, kako bi se izbegla stradanjaod gladi tokom zime. Pčele treba tretirati protiv varoe nekim pouzdanim preparatom, ali koji istovremeno ne zagađuje med i druge pčelinje proizvode. To je veliki problem savremenog pčelarstva, koji još nije rešen, bez obzira na nastojanja. U praksi se pokazuje da i pri upotrebi mravlje kiseline, ili novog leka Apiguard na bazi timola, i drugih lekova, ima slučajeva stadanja društava ili pak da lekovi nedovoljno efikasno deluju. Nameće se kao obavezno da se efikasnost nekog leka proveri primenom i nekog drugog. Ne treba se zavaravati ako u prvom tretiranju opadne samo malo varoe. U svakom slučaju, ako se vrši tretiranje pčela nekom hemikalijom, medišta treba da su uklonjena sa košnica. Što se tiče preventivnog davanja lekova, sada je opšti trend u pčelarstvu da se to ne praktikuje već da se zdravlje pčelinjih društava postigne pogodnim mestom za zimovanje, kvalitetnom hranom, rezervama polena i dezinfikovanim košnicama. U sirup se pri prihranjivanju (1:1 šećer: voda, ili 3:2) može dodati do 5% prethodno prokuvanog kvasca koji pomaže stvaranje masnih naslaga kod pčela koje će ući u zimu. Najbolje je što pre završiti dohranjivanje društava za zimu. U tom cilju, daju se veće količine šećernog sirupa odjednom, tako da u košnicama bude 15-18 kilograma hrane (DB), u AŽ slično ili nešto manje a u LR sa dva tela - više od toga. Ostali radovi Sada je krajnji rok za setvu perka, izvanredne krmne i medonosne biljke koja je nastala ukrštanjem uljane repice i kupusa. Seje se 5-10kg semena po hektaru. Bolje je manje, da bi se biljka više bokorila i dala više cvetova koji će duže cvetati. Biljka još ove jeseni izraste do 10-20cm, a na proleće nastavi rast i cveta tokom celog aprila. Koristi se sveža za ishranu stoke i svinja. Pčele je odlično posećuju i donose sa nje nektar i polen. Pošto je privlačniji od voća, time se na neki način štite od mogućeg trovanja usled prskanja voća. Perko se može preporučiti i kao biljka koja eliminiše korov, a posle njega na toj parceli se može sejati kukuruz ili neka druga kultura. Jesen je doba kada se mogu saditi drvenaste biljke, tokom ovog meseca mogu se izvršiti pripreme zemljišta i rezervacija sadnica. Postavljaju se češljevi protiv miševa i rovčica. Nastavljamo sa poslovima od ranije: Postavljaju se lovilice za osice i stršljene. Za njih je veoma privlačno ukvareno pileće il riblje meso, takođe i ukišeljeni voćni sokovi ili pivo, pa ih treba postavljati u boce iz kojih ove štetočine neće moći da izađu ili na te mamke stavljati neki otrov, vodeći računa da ih ne dohvate druge životinje
OKTOBAR 2003 Stanje na pčelinjaku U košnicama je sve manje legla, poneke matice su već i prekinule sa nošenjem. Zalihe meda su različite, zavisno od pašnih uslova tokom godine. U krajevima gde je suša bila vrlo jaka i nije bilo paše, pčele koje nisu prihranjivane sada su sa vrlo malo hrane i oslabljene. Tamo gde su paše bile bolje i gde su pčelari ostavili zalihe, društva su u mnogo boljem stanju, imaju meda i brojna su. Mnogi pčelari kažu kako je varoe manje nego ranije, međutim, činjenica je da već ima gubitaka, da su stradala čitava društva i košnice ostale prazne. Utisak jednog broja pčelara je da su im pčelinja društva slabija nego prošle godine ali to je izgleda najviše zavisno od toka ove sezone. Javljaju se i slučajevi grabeži na slaba društva, kao i na košnice u kojima su pčele stradale.
Pčelinjak u Klajiću kod Lebana Jelena Stanković Mihajlović, Niš
Radovi na pčelinjaku Ako to nije ranije učinjeno, ramove sa medom približiti klubetu a izbaciti prazne i tek izgrađene a koji nisu zaleženi, ili su zaleženi vrlo malo. I sada se može vršiti prihranjivanje, ukoliko su pčele bez dovoljno hrane. To ne bi trebalo shvatati kao preporuku za narednu sezonu, ali je činjenica da je bolje i sada prihranjivati sirupom nego posle davati pogače, ili još gore, da pčele stradaju od gladi. Takođe, pčele se najviše iscrpljuju od negovanja legla, a ne od prerade sirupa, što ide u prilog takvoj preporuci. Pošto je legla sve manje, sada je napogodnije da se ramovi iz kojih je izašlo leglo, a koji su vrlo stari, sa lošim saćem i bez meda, izvade iz košnica. Ukoliko se vrši pregled košnica, treba obratiti pažnju na opasnu bolest zatvorenog legla - američku kugu. Prepoznaje se po raštrkanom leglu, ulegnutim i voštanim poklopcima legla koji su promenili boju i imaju rupice na sredini. Larva u ćeliji je istrulela i masa se razvlači i ima neprijatan miris. Takve slučajeve prijaviti veterinarskom inspektoru ili u udruženje pčelara, osobi koja je zadužena za bolesti. Ako ranije nije urađeno, izvršiti tretiranje protvi varoe nekim pouzdanim sredstvom. I u slučajevima kada su pčele ranije tretirane, sada je dobro uraditi neki probni tretman, možda nekim drugim sredstvom. Preventivno davanje lekova ne preporučujemo, a što se tiče nozemoze, najbolja preventiva je snažno društvo, sunčano i suvo mesto pčelinjaka, kvalitetan med u košnici. Što se tiče ventilacije, oni koji imaju žičane podnjače, ne bi trebalo da ih zatvaraju, već da tako ostanu otvorene približno sve do kraja februara. U košnicama bez žičane podnjače dobro je ostaviti otvoreno gornje leto. Na mesto otvora za hranilicu sada se mogu staviti novinski listovi koji će upijati eventualnu vlagu tokom zime. Ako je u prethodnom periodu završeno sa pregledom, prihranom, tretiranjem i uopšte, sa poslovima pripreme za zimu, sada se košnice i ne otvaraju. Otvaraćemo samo sumljiva društva, ako ima znaka grabeži (gužva na letu, borba, ili zaprljano leto.
Ostali radovi Postavljaju se lovilice za ose i stršljene. Radi toga, mogu se koristiti pivske ili neke druge flaše u koje se sipa zaslađeno pivo, ili sirup, stavlja voće, a vrlo je efikasno ako se stavlja ukvarena riba. Umesto staklenih flaša mogu se koristiti i plastične, a postoji i rešenje da se gornji deo plastične flaše iseče i u obliku izvrnutog levka zavuče u donji deo. To će onemogućiti izlazak štetočina koje budu ušle u flašu. Ako to nije ranije urađeno, sa medišnih nastavaka i ramova u magacnima skida se propolis. Takođe, treba pretopiti saće koje je za to određeno. Postaviti češljeve protiv miševa i rovčica, jer s jeseni i tokom zime mogu napraviti velike štete u košnicama. U krajevima sa jakim vetrom, napraviti neku zaštitu od vetra, ili na samim poletaljkama ili u vidu neke ograde, tarabe i sl. Izvršiti proveru postolja za košnice i popraviti ih ako je potrebno. Očistiti pčelinjak od granja i drugog, gde bi inače mogli da se kriju miševi. Košnice sa kojih se oljuštila boja mogu se ofarbati direktno na pčelinjaku.
NOVEMBAR 2003 Stanje na pčelinjaku Novembar je mesec kada pčelari nemaju mnogo posla na svojim pčelinjacima. Podrazumeva se da su svi potrebni radovi do sada obavljeni, ali čak i da nisu, sada je teško da se ispravljaju greške od ranije. Ipak, u nekim krajnjim slučajevima, i sada su moguće neke intervencije ali to pre svega važi za relativno toplo vreme ili za primorske krajeve gde je godišnji ciklus pčelinjeg društva drugačiji. Pčelinja društva su uglavnom bez legla, koje se ove godine zbog suše dosta rano smanjilo i nestalo, a duže se održalo tamo gde su pčelari više prihranjivali ili postojala neka paša. Od varoe je ponegde već bilo štete, neki pčelari su izgubili i po više pčelinjih društava zbog neefkasnih lekova ili neblagovremene i neodgovarajuće primene. Što se rezervi hrane tiče, negde su one iznad prosečnih, ali zato ima krajeva gde pčele ne bi mogle da opstanu da nisu bile dobro prihranjivane. Zaštita od miševa: Češalj na letu Saša Antonović, Zrenjanin
Radovi na pčelinjaku Pčelama je sada važan mir i pčelar im to može obezbediti ograđivanjem pčelinjaka, podizanjem postolja, postavljanjjem češljeva i graničnika za miševe i rovčice. U košnicama sa žičanom podnjačom ostavlja se otvorena mreža i tokom zime. U košnicama sa klasičnom podnjačom dobro je ostaviti otvoreno gornje leto radi bolje rezmene vazduha i izbegavanja vlage u
košnici. Utopljavanje košnica nije potrebno sada vršiti. Ono bi eventualno moglo pomoći da se izbegne kondezacija vodene pare kada kasnije krene leglo. Sada se mogu pripremiti nova postolja za košnice i planirati eventualno preseljenje košnica na bliža rastojanja, ako je neophodno. Potrebno je iščekivati prognozu vremena koja bi govorila o dužem periodu zahlađenja, da iskoristimo što pčele neće izletati neko vreme. Trebalo bi još sada razmisliti o načinu da se pomogne društvima sa malo hrane, ako se proceni da im to nece biti dovoljno do januara. Pri iole toplijem vremenu mogu se primaći ramovi sa medom uz samo klube ili staviti položeno plodišni ram sa medom preko satonoša (ako je fizički moguće, a ako nije naći neko rešenje za to). Krajem novembra ako je neophodno mogu se staviti i pogače - medno šećerno testo. Potrošnja meda u novembru je mala, obično 1kg i manje od toga pa smatramo da ipak nije opravdan strah da će pčele još sada stradati zbog nedovoljno hrane. Ono što se preporučuje da se sada uradi, to je da se izvrši kontrolni ili potpuni tretman pčela protiv varoe i to tamo gde postoji poseba sumnja na veliku zaraženost, kao i radi što efikasnijeg eliminisanja varoe. Tretman se može izvršiti oksalnom kiselinom, zatim sistemicima (apitol, apihem...) ili eventualno nekim dimnim preparatom (amitraz). Pčelari koji su ranije ivršili dovoljno tretmana protiv varoe sada ih mogu izostaviti. Ostali radovi Pretopiti saće u vosak. Sa medišnih ramova u magacinima skinuti propolis.
DECEMBAR 2003 Stanje na pčelinjaku Vremenske prilike u novembru su bile potpuno drugačije od onoga što se očekivalo posle naglog zahlađenja krajem oktobra. Neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine omogućilo je pčelama da izleću tokom znatnog dela meseca, ako su za to imale potrebe. Pčelari su to vreme iskoristili za tretman protiv bolesti, dodavanje hrane, ali je zato bilo i pojava grabeži, pljačkanja oslabelih ili stradalih zajednica. Može se očekivati i da je potrošnja hrane bila nešto veća od prosečne. Radovi na pčelinjaku Još uvek relativno visoke temperature koje se očekuju početkom decembra omogućavaju tretiranje protiv bolesti nekim od lekovima: sistemicima Apitolom, Perizinom, Apichemom ili oksalnom kiselinom. Ne savetujemo da se sada vrši veliko utopljavanje košnica, već ako se to praktikuje, da se uradi krajem zime. Podnjače sa žičanim mrežama mogu i dalje ostati otvorene, kao i tokom januara. To će izazavati možda nešto veću potošnju hrane, ali će zato otkloniti vlagu i sprečiti preveliko odgajivanje legla. U slučaju da se primeti da je u košnicu ušla neka štetočina (može se prepoznati po trunju na podnjači i letu), izbaciti je i postaviti takve češljeve na leto koji će zaštititi pčele. Svakako da se ne preporučuje nikakvo otvaranje košnica bez razloga, ali u slučaju toplog vremena i opravdane sumnje da je možda neko društvo bez dovoljno hrane, može se otvoriti košnica i pogledati stanje u njoj. Pre svega broj pčela, položaj klubeta i zalihe hrane. Ako je hrane dovoljno i na dohvatu pčela, tada je sve u redu, u suprotnom, dobro je približiti bar po jedan ram sa puno meda odmah uz pčele, sa obe strane klubeta. Dobro je postaviti ram sa medom i horizontalno - preko satonoša, ako to dimenzije poklopne daske dozvoljavaju. Ako se nema meda, onda se moraju dati pogače - pravljene od šećerno mednog testa ili kupljene od pouzdanih proizvođača.
Ostali radovi Već počinju pripreme za prve prolećne radove: mlevenje šećera i pravljenje pogača, što važi za one pčelare koji su pčele zazimili sa nedovoljno hrane ali i drugi poslovi - pravljenje ili kupovina ramova, topljenje voska i zamena za satne osnove, pravljenje košnica i nukleusa, planiranje za narednu sezonu.
JANUAR 2004 Stanje na pčelinjaku U prvom delu zime pčele su imale dovoljno mogućnosti za pročisne letove, tako da je situacija po tom pitanju sasvim različita od prošlogodišnje. Trebalo bi da naredni period bude hladan i da vrlo dugo traje da bi mogao da ugrozi pčele zbog nemogućnosti neizletanja a s obzirom na vremenske prognoze, tako nešto ne bi trebalo da se očekuje. Ono sa čim se pčelari prvo mogu suočiti je eventualan nedostatak hrane u košnicama. U zavisnosti od klimatskih uslova u narednom periodu, moguće je nekoliko različitih situacija. Jedna je relativno standardna, da sredinom zime dođe do velikog i dugotrajnijeg otopljenja što bi razvilo leglo a posle toga da nastupi hladan period, ili čak vrlo hladan, pre nego što nastupi proleće. Druga sitacija koja je inače retka, je da sredina i kraj zime budu relativno blagi i da proleće počne rano. I bez mnogo podataka o stanju na terenu, moglo bi se reći da je zimovanje za sada dosta dobro. Krajem jeseni je bilo pčelinjaka gde su pojedina pčelinja društva stradala od varoe i virusa, ali ako preostala društva nisu do sada mnogo oslabila, verujemo da do takvih daljih stradanja ne bi trebalo da dođe. Za pojavu nozemoze je još rano a pogodovala bi joj eventualno produžena zima odnosno dug period neizletanja, vlaga, hladnoća, nesvarljiva hrana, slaba pčelinja društva i njihovo iscrpljivanje prevelikim negovanjem legla tokom zime. Novo leglo je verovatno prisutno u velikom broju košnica a do kraja januara će to verovatno biti u svima. Radovi na pčelinjaku Potrebno je obići pčelinjake, pogledati da li je sve u redu sa postoljima, košnicama, da li leta nisu nečim zatvorena, da li je bilo nekih štetočina (miševi. rovčice...). Košnice u kojima su pčelinja društva iz nekog razloga stadala, treba zatvoriti a ramove je nabolje odmah ukloniti. Najpoželjnije je naravno da na pčelinjaku u januaru pčelar ne radi ništa, da ostavi pčele da mirno zimuju, ali to je ostvarivo samo u slučaju da su pripreme za zimu dobro obavljene. Sada su najčešća moguća stradanja od gladi, bilo da je hrana u košnici potrošena, bilo da se pčelinje klube pomerilo na stranu košnice gde je potrošilo hranu. Da bi se to sprečilo, ako pčelar opravdano sumnja da su mu pčele u opasnosti, potrebno je da što pre doda hranu. Ako ima rezervnih ramova, to je najbolje učiniti prilikom toplijih dana, dodavanjem celih ramova sa medom odmah uz klube, ako je baš toplo, onda i u samo klube neki ram sa velikim mednim vencem. Ramovi sa medom se kod košnica koje imaju zbegove pogodne za to mogu dodati i iznad satonoša, položeno. U krajnjoj liniji, parčići mednog saća se mogu i iseći iz rama i staviti kao što se stavlja pogača. Ako se kod društava koja su zazimljena u dva nastavka LR košnica primeti da je klube u donjem, koje nema dovoljno hrane, treba na neki način obezbediti da pčele "dohvate" med ili da se klube prebaci gore, među ramove sa medom. Šta se konkretno može uraditi zavisiće od stanja u košnici i temperaturnih uslova.
Ako pčelar nema na raspolaganju rezervno saće sa hranom, neophodno je da doda pogače, bilo da ih pravi sam, ili kupuje. Pri kupovini je potrebno obratiti pažnju na kvalitet - sastav, tvrdoću, kompaktnost. Možda je najviše preporučljivo kupovati obične pogače, bez ikakvih dodataka. Ne preporučuje se veliko utopljavanje košnica ni podsticanje širenja legla, ni u kom slučaju, pa ni u slučaju vrlo toplog vremena, već treba ostaviti postojeću ventilaciju.
Ostali radovi U januaru već treba "dati znak za uzbunu" u pogledu angažovanja na pčelinjaku i radionici, što se naravno odnosi pre svega na veće pčelinjake, gde ima mnogo posla. Teče izrada ramova, košnica, pribora, ukucavanje i žičenje ramova, dezinfekcija praznih košnica. Planira se proizvodnja različitih pčelinjih proizvoda, rojeva, matica... Posećuju se predavanja i seminari, prisustvuje raznim okupljanjima pčelara i vrši uplata članarine u pčelarske organizacije. Sadi se medonosno drveće i šiblje. Organizovano, preko udruženja pčelara se registruju pčelinjaci i pristupa se redovnom zakonski predviđenom uzimanju uzoraka pčela i slanja u ovlašćeni institut. Planiraju se mesta za selidbe pčela.
FEBRUAR 2004 Stanje na pčelinjaku Očekivanja i nade u pogledu klimatskih uslova, koje smo izrazili govoreći za januar, uglavnom su se ispunili, na sreću pčelara. Bilo je prilika za pročisne letove a izuzev jednog perioda toplog vremena, temperature su bile u proseku za ovaj deo zime a povremeno možda i niže. Za vreme toplih dana pčele su izletale i čak donosile po malo polena sa prvih visibaba. Znači da su pčelinja društva krenula sa negovanjem legla, ali radi se naravno samo o malom broju ćelija. Po izveštajima sa terena, sada se uočava da je stradanje pčela od varoe bilo mnogo veće nego što se to činilo u jesen i početkom zime. Nozemoza još nije uzela maha a zbog povoljnijih uslova zimovanja će verovatno biti manje zastupljena nego ranije. Ove godine su slaba pčelinja društva mnogo bolje prezimila nego prethodnih, pa će to mnogo značiti ali samo u slučaju ako pčele nisu obolele od nozemoze (koja najpre napada slabe zajednice). Sada je potrebno uzeti uzorke mrtvih pčela sa podnjače i odneti ih u ovlašćenu veterinarsku ustanovu na pregled. Kada je hrana u pitanju, tek sada će doći do povećane potrošnje a time i do povećane opasnosti da pčelinja društva koja nisu zazimlljena sa dovoljno hrane stradaju od gladi. pogača - nužno zlo, ili hitna pomoć, fotog. Oliver MIhajlović
Radovi na pčelinjaku Pčelari koji smatraju da su ostavili pčelinja društva sa nedovoljno hrane, sada bi već trebalo da preduzmu mere pomoći, ukoliko to nisu ranije učinili. Radi toga, dodavaće pogače ili ramove sa medom, bilo odmah uz klube, ili ukoliko je to tehnički moguće položeno preko satonoša, umesto pogače.
Košnice u kojima su pčelinja društva propala potrebno je zatvoriti i najbolje isprazniti, ramove izvaditi. Ukoliko bude lepih dana sa višim temperaturama kada pčele izleću, obići pčelinjake i posmatrati aktivnost pčela. Sumnjive košnice, odakle pčele ne izleću ili se po nečemu drugom razlikuju od drugih, najbolje je odmah pregledati. Ako u košnicama ima ramova sa medom koji nisu blizu pčelinjeg klubeta, takve košnice se mogu slobodno otvoriti i prazni ramovi ukloniti a ove sa medom približiti uz samo klube. Na pčelinjacima na kojima postoji potreba za intervencijom radi hrane, eventualna pojava lepog i toplog vremena se može iskoristiti da se svim pčelinjim društvima približi hrana i da se pčelinja gnezda maksimalno suze. To će značajno pomoći u prolećnom razvoju. Utopljavanje košnica se može preporučiti za kraj februara, ne pre, kako se ne bi stimulisao prerani razvoj legla. Naravno, idealno je da su krajem leta i jesenas pčelinja društva zazimljena snažna i sa mnogo hrane, meda i polena, tada u februaru nije potrebno otvarati košnice. Društvima koja su jesenas pripremljena dobro, ali ne idealno, pogača se može dodati krajem februara. Oni pčelari koji primete varou u košnicama toplije dane mogu iskoristiti za tretman nekim lekom protiv varoe. Pojila sa vodom se već mogu pripremiti, pogotovo ako bude toplih dana, kako bi se pčele odmah navikle. Ostali radovi Sve je više poslova koje treba obaviti kao pripremu za predstojeću sezonu, ali i kao redovne poslove na pčelinjaku. Obezbeđivanje ramova, voštanih satnih osnova, žičenje ramova, predstavljaju jedne od najvažnijih. Prema neophodnosti, sada se prave ili kupuju pogače za pomoć pčelama, nabavlja šećer za prihranu sirupom u proleće, hranilice itd. Ukoliko je bilo stradanja pčelinjih društava, sada se vrši čišćenje ramova i topljenje saća (izuzev u slučaju stradanja od američke kuge, kada se po zakonu sadržaj košnice spaljuje). Sve prazne košnice se čiste i dezinfikuju najbolje i plamenom i nekim hemijskim dezinfekcionim sredstvom (živa soda, Sporotal...). S obzirom da će se krajem meseca imati već dosta realna slika stanja na pčelinjaku, tada se mogu praviti planovi za rad tokom sezone, eventualno formiranje rojeva za prodaju ili za sebe, kao i za selidbe i slično. Svim pčelarima se preporučuje da blizu svojih pčelinjaka posade makar nekoliko sadnica medonosnog drveća, kao i da planiraju zemljište za setvu medonosnog bilja.
MART 2004
Stanje na pčelinjaku Vremenske prilike u februaru su omogućile nekoliko lepih dana za izletanje pčela, što je bilo od velike važnosti za njihovo zdravstveno stanje i uspešno prezimljavanje. Pčele su već sakupljale svež polen sa prvog bilja, sa visibabe još u januaru, sada i sa leske, šafrana i dr. Mogućnost čestog izletanja je predupreduila pojavu nozemoze i ona se možda može pojaviti samo na mestima gde pčele nisu mogle da izleću (senka...), gde su bile izložene vlazi, u košnicama koje su bile uznemiravane (miševi, stoka... ili time što su ostale bez matice) i uz to - kod vrlo slabih društava. Zahlađenje početkom marta će u suštini dobro doći da zaustavi suviše rano cvetanje biljaka (koje pčele obično slabo iskoriste u odnosu na prosečne datume cvetanja). Takođe, i sama pčelinja društva će još neko vreme imati nešto usporeniji razvoj a onda se može očekivati buran razvitak. Ove godine bi to možda
moglo da bude i karakteristično, a postoji dosta izgleda da i slabija društva daju rezultate bolje od očekivanih ili prosečnih. Radovi na pčelinjaku Neophodno je postaviti pojilice na pčelinjacima, jer je voda neophodna pčelama za negovanje legla. Pojilice se stavljaju na sunčana mesta ispred košnica, najbolje bar desetak metara udaljene. U vodu se može sipati malo soli a nije loše čak ponuditi pčelama i običnu i slanu vodu, i videti koju radije posećuju. Oni pčelari koji su u mogućnosti, mogu redovno da sipaju vodu u hranilice, a to može biti i vrlo redak topao šećerni sirup. Inače, kada je u pitanju prihranjivanje, treba reći da je efekat davanja retkog sirupa na zaleganje matice (jedan deo šećera, dva dela vode) vrlo dobar, verovatno zato što je pčelama neophodna voda i što i inače, prolećni nektar sadrži dosta vode. Kasnije kada više otopli ili ako želimo da nadoknadimo rezerve hrane u košnici još tokom proleća, dodavaćemo sirup koji je napravljen od istih delova šećera i vode. Sa prvim toplijim danima treba obići pčelinjake i posmatrati najpre spoljašnje znake - da li pčele izleću iz svih košnica, unose li polen, ima li negde uprljanih leta izmetom (proveriti na nozemozu) ili medom i voskom (grabež), ili su bez matice. U slučajevim kada postoji neka sumnja, košnicu otvoriti (najbolje po lepom vremenu, ali u slučaju nužde i po hladnijem). Možda neće biti neophodno da se podižu ramovi (da se vidi da li pčele imaju hrane, da li su žive...) ili ćemo podići neki ram da vidimo ima li legla i to radiličkog, da li ima meda blizu legla itd. Spajanja društva bez matice odložiti za malo toplije dane, ali je svakako bolje da se to uradi što pre. Preporučuje se da se društva razdvoje listom novinskog papira koji se malo izbuši nekim tankim predmetom. Krajem meseca, zavisno od vremena možda i ranije, može se izvršiti i prvi pregled. Najbolje je da se on poklopi sa cvetanjem dženerike ili kajsije, ili sa početkom cvetanja neke druge biljke koja daje malo bolju pašu u tom kraju. Tom prilikom se ustavnovljava stanje u košnici, broj ramova zaposednutih pčelama, količina legla, meda, polena itd. Ako se košnica otvara pre tog roka, dobro je približiti ramove sa medom i polenom uz samo leglo (može se i po malo otklopiti). Ako je paša već počela i društva su jaka i ako uz leglo nema praznih ramova za zaleganje, dodaće se jedan prazan ram uz samo leglo. Možda se takav ram već nalazi u košnici ili je udaljen, pa ga onda treba samo približiti. Dobro je otklopiti malo meda sa krajnjih ramova, a takođe i sa mednih venaca ramova sa leglom ili neposredno uz leglo. Sve ove preporuke mogu izgledati komplikovane, pogotovo za početnika, a to verovatno i jesu. Ono osnovno čega se treba držati je da se ne prave greške da se pčelinja društva previše i suviše rano remete dodavanjem dodatnih ramova, što bi zaustavilo njihov razvoj i možda i dovodilo do prehlade legla. Na drugoj stani - ne treba ni kasniti. Još uvek se vrši zamena starih pčela mladima i to će se protegnuti čak i na početak aprila. Sada je pčelinjem klubetu potrebna toplota i dobro je košnice utopliti i odozgo i bočno. Podnjače sa žičanom mrežom se mogu zatvoriti odozdo, ili se eventualno može podbaciti neki podmet koji bi malo odvojio klube od mreže. Uopšten zaključak za trenutak proširivanja je da se vidi da li je saće koje pčele zaposedaju ispunjeno medom, polenom, novim nektarom, leglom. Tek ako je ispunjeno u velikoj meri, pristupa se proširivanju. Ako smo košnicu otvorili i vidimo da u gnezdu ima još dosta praznog saća, tada se preporučuje sužavanje gnezda, dodavanje punih ramova sa medom i polenom uz samo leglo, sa obe strane. Pravi trenutak za dodavanje voštanih satnih osnova se pokazuje kada pčele počinju da dograđuju vosak na vrhu ramova (uz letvice satonoša) malim slojevima novog belog voska. U primorskim i drugim toplim krajevima, to će se verovatno destiti tokom ovog meseca, a zavisno od vremena, može se i u drugiom krajevima uočiti kod snažnih društava da saće "počinje da beli". Tada treba dodati satne osnove, najbolje prvo skraja legla (može se prebaciti u sredinu kada pčele zalegnu). Kod vrlo jakih društava i pri toplom vremenu, može se dodati i odmah u sredinu. Poželjno je a u dosta slučajeva i neophodno da se pčele tada i narednih dana prihrane.
Pčelari koji rade sa LR košnicama moraće da "rade ramom" odnosno ovako kako je opisano ili slično, ako pčelinja društva nisu snažna i zauzimaju samo jedno telo. U slučaju da su u dva nastavka, donji se sada može ukloniti ako ga pčele ne zaposedaju. Neki kompromis u radu je i da se neki ram sa medom odozgo izvadi i spusti u donji nastavak, da bi se napravilo mesta za proširivanje klubeta koje se nalazi gore. Snažna društva u LR telima sa dosta hrane treba pustiti da se sama razvijaju, i eventualno se mogu stimulativno prihranjivati retkim sirupom i to u količinama od oko pola litra. Kada matica sama pređe u donji nastavak da zaleže ili kada gornji bude ispunjen leglom, to će biti trenutak za zamenu mesta nastavaka, ali to se u većini slučajeva može očekivati početkom aprila. Ostali radovi Zakovati i ožičiti nove ramove i postaviti satne osnove. Ako je neko društvo stradalo, istopiti saće, očistiti i dezinfikovati košnicu. Nabaviti šećer za prihranu pčela, hranilice očistiti, ako je potrebno kupiti dovoljan broj. Osim postavljnja pojilica, koje smo spomenuli, na pčelinjaku treba prokontrolisati da li su postolja za košnice dobra (često propadnu tokom zime ako su od drveta) i popraviti ih ili zameniti. U martu se još mogu saditi sadnice medonosnog bilja a treba razmišljati i o setvi raznog bilja (facelija, slačica, razno lekovito bilje i drugo).
APRIL 2004 Stanje na pčelinjaku Matice sve intenzivnije polažu jaja i pčelinja društva doživljavaju buran razvoj. Čini se da su ove godine zdravija nego prethodnih i može se pretpostaviti da će u proseku gledano dati bolje rezultate, naravno ukoliko i klimatski i pašni uslovi to omoguće. Prošle sezone smo isto imali relativno kasni početak razvoja i pčelinjih društava i biljaka, ali su posle nastupile izuzetno visoke temperature, koje su ubrzale cvetanje. Ne raspolažući pouzdanim dugoročnim prognozama ipak možemo izraziti sumnju da će se baš ista takva situacija ponoviti i ove godine. Ali treba reći da, što se tiče fenološkog kalendara, odnosno početka cvetanja biljaka, ima pokazatelja da u poslednje dve decenije postoji stalni trend ranijeg cvetanja i da kasnih sezona skoro i da nema. blokada polenom Jelena Stanković Mihajlović, Niš
Pčelinja društva prosečne jačine u drugoj polovini marta su već imala 3 rama legla, sada je to 4, 5 pa i više, a mnogo je veći broj i mladih pčela. Prve prolećne paše su sigurno već podstakle neka snažna društva na gradnju saća, pa i na unose meda preko dnevnih potreba. Još uvek se vrši zamena zimskih pčela mladim novo izleženim. Snažna društva su unela već nekoliko kilograma novog nektara, ali zato i potrošnja hrane zbog negovanja legla značajno raste. To se najbolje može videti u kišnim danima, kada će vaga pod košnicom pokazivati znatna opadanja težine. Potreba pčela za vodom radi pravljenja hrane za leglo i održavanja mikroklime u košnici je vrlo velika. U celini, ona društva koja su prezimila, sada su mnogo bolja nego ranijih godina i imaju bolje izglede za razvoj. prolećni pregled Jelena Stanković Mihajlović, Niš
Radovi na pčelinjaku April je mesec kada je posebno naglašen značaj pravovremenog reagovanja pčelara, kako bi što bolje bili iskorišteni prirodni uslovi i kako se ne bi desilo da društva uđu u pripreme za rojenje. S obzirom da će vremenske prilike kao i same pčele možda i preduhitriti neke pčelare, može se očekivati pojačana sklonost pčela ka rojenju, a to će posebno doći do izražaja ako mesec bude u većoj meri kišovit. Pčelari će zapravo biti u svojoj večitoj dilemi - da pomognu i iskoriste razvoj pčelinjeg društva ali da pri tome ne naprave neke štetne uticaje ili da ne zakasne. U tom smislu, najvažnija je dobra procena stanja pčelinjeg društva. Snažnim društvima, sa puno meda, polena i pri dobrim unosima nektara ili uz prihranjivanje, moguće je dodavati i po više voštanih satnih osnova odjednom, pa i čitave nastavke sa osnovama (kod posebno jakih) a kod slabijih treba biti strpljiv i dodavati ram po ram, prvo izgrađenog saća, zatim i satnih osnova. Osnovno je da pčele moraju dobro da zauzimaju postojeće saće da bi im se dodavalo novo. Procena snage društva je najpreciznija pred veče, kada se većina pčela vrati sa paše, mogla bi se vršiti i vrlo rano ujutru, pre izleta na pašu. Dodavanje satnih osnova i saća će se kod snažnih društava i pri toplom vremenu vršiti u sredinu legla, a kod slabijih skraja legla, odmah između legla i polena. Podrazumava se da najslabija društva ne treba proširivati, već naprotiv - suziti ih na onoliko ramova koliko zaposedaju. Kao podsticajna mera uz dodavanje ramova može poslužiti i preokretanje ramova sa leglom (svakog drugog), pazeći naravno da se time ne izazove prehlada ako pčele ne mogu da pokriju tako premešteno
leglo. Da bi to izbegli, neki pčelari preokreću sve ramove odjednom (ili ceo nastavak) što ipak ima nešto manji efekat. Neki pčelari praktikuju stavljanje plastične folije koja će pomoći stvaranju pogodne mikroklime u košnici, sa dovoljne vlage (ali ne preterane, naravno). Na pčelinjacima je potrebno postaviti pojilice sa vodom, a dobro je i vršiti prihranjivanje retkim šećernim sirupom, posebno u kišne dane, kada pčele ne izleću. Ako ne bi imale dovoljno vode, pri prethodnom velikom unosu polena, može se desiti pojava majske bolesti pčela - teškog kretanja i pojave tvrdog izmeta. Kod LR košnica matica će verovatno i sama preći u donji nastavak ako je klube bilo gore, i pčelar tada može zameniti mesta nastavcima. Ako želi da sam proširi društvo na 2 LR nastavka, neophodno je da društvo veoma dobro popunjava jedan nastavak. Eventualno prebacivanje nekoliko ramova sa leglom u gornji nastavak može se sprovesti ako to neće da ima negativne efekte - prehlađivanje legla i zastoj u razvoju. Znači, bolje je u početku klube držati kompaktno i u drugi nastavak prebacati ramove na kojima nema legla. A kao što smo rekli, ako pčelinja društva sama prelaze sa leglom u dva nastavka, onda je to jasan pokazatelj pčelaru šta da radi. Krajem aprila nekim društvima će verovatno biti potrebno dodati i treći LR nastavak, a kod DB košnica postavljaće se polumedišni nastavci. Podsticanje razvoja legla ima smisla najduže do 20 dana pred glavnu pašu, koliko treba pčelama da se razvoju od jaja, a zapravo, podsticanje razvoja legla se može završiti i ranije, jer tek izležene pčele neće moći da učestvuju u paši, a mnogo legla u košnici utiče na smanjenje prinosa u medu. U aprilu se vrše i pripreme za odgajivanje matica, a pčelari koji se time ozbiljnije bave već i počinju sa odgajivanjem. Utopljavanje slabijih društava, ali i drugih, daje dobre rezulate, pa o tome treba voditi računa, da se odozgo i sa strane utople i organiče, pa zatim postepeno proširuju. Takođe, cvetanje sve većeg broja medonosnih biljaka, od kojih neke predstavljaju i vrlo dobre pčelinje paše, mnoge pčelare pokreće na selidbu pčelinjaka. U pitanju su obično paše perka i uljane repice, jabuke, vrbe, višnje, divlja trešnja, kao i crnjuše i drugog bilja na planinama. U nekim krajevima biće reč o drugim, specifičnim pašama, pčelari koji poznaju medonosnu floru iz svoje okoline mogu javiti o kojim biljkama se radi i kada cvetaju). Sakupljanje polenovog praha je vrlo isplativo a i preporučljivo obavljati u aprilu, kada ionako dolazi do blokade pčelinjeg gnezda polenom. Zavisno od vrste skupljača, on može biti aktivan nekoliko sati dnevno ili duže, a uvek treba imati ispravan osećaj koliko se praha može sakupiti a koliko ostaviti pčelama za njihove potrebe. Pčelinja društva sa više legla donose i više polena, a na sakupljanje podsticajno utiče i prihrana retkim šećernim sirupom. Ostali radovi Sada je već hitno da se pripreme ramovi sa satnim osnovama, medišni i plodišni nastavci. Nabavka šećera za prihvanjivanje je takođe vrlo važna. Ako je pčelinjak udaljen, preporučuje se podsticajno prihvanjivanje šečernim testom - pogačama, takođe i upotreba hranilica za sirup veće zapremine. Ako se primeti veći broj varoe na pčelama ili u leglu, neophodno je izvršiti tretiranje nekim registrovanim sredstvom. Imati pri tome u vidu dejstvo leka i ciklus razvoja pčele od 21 dan, da se ne bi desilo da varoa ostane neoštećena u zatvorenom leglu.
MAJ 2004 Stanje na pčelinjaku
Za razliku od prethodne godine, ovo proleće je bilo sa mnogo više padavina i hladnih dana. Iako su pčelinja društva prosečno gledano dobro zimovala, kasnije je primećeno da su se ona slabija sporije razvijala i da se napravila vidna razlika u snazi društava. Neki pčelari su se naknadno žalili na stradanja od nozemoze. Stanje je u nekim krajevima možda čak nešto lošije nego što se to prvo činilo ali sve to se mnogo razlikuje od mesta do mesta i od pčelinjaka do pčelinjaka, pa je ipak dosta pčelara koji su jako zadovoljni. Oni koji su jesenas dobro pripremili svoje košnice, sada imaju vrlo snažna društva koja su u voćnoj i drugim ranim prolećnim pašama donela čak i nešto viška meda uprkos ne baš povoljnom vremenu. Dobro stanje, što smatramo da je preovlađajuće na pčelinjacima, vidi se i po tome što na mnogim pčelinjacima nije bilo potrebe za posebnim pojačavanjem pčelinjih društava pred glavnu pašu. Po pojavi matičnjaka i prvih rojeva, već se vidi da će ove godine prirodno rojenje biti češća pojava nego inače, pa se tome treba posvetiti pažnja. Cvetanje bagrema se može očekivati već oko 6-10. maja, a masovnije cvetanje i medenje nešto kasnije, ali će odlika ove sezone bitii veća razlika u početku cvetanja, kao i trajanju, što ide u prilog pčelarima. Prognoza cvetanje se odnosi na Srbiju, i uopšte, centralne delove balkanskog poluostrva. U Makedoniji i na primorju je bagrem već odavno procvetao, možda još sredinom aprila. Neki pčelari primećuju da su stabla bagrema olistala u velikoj meri, što može umanjiti njihovu medonosnost, ali to je faktor na koji se ne može uticati. Činjenica je da vlage u zemljištu ima dovoljno, temperature su dosta povoljne (nadamo se nešto višim u samom cvetanju), tako da se ipak može očekivati da će bagrem dobro mediti. Kao što smo gore naveli, i pčelinja društva su u celini dobro razvijena, pa su sve to preduslovi za dobre prinose. Krajem aprila i na samom početku maja primećena je pojava medljike na smrči, što bi moglo da znači da će biti i dobre paše ukoliko vreme bude toplo i bez mnogo padavina. Ako ne sada, nedljika se može javiti kasnije, posebno ako je reč o drugom drveću, pa je dobro da pčelari prate i njenu eventualnu pojavu. Pri tome, kišno proleće i suvo leto sa visokim temperaturama bi bili posebno pogodni. Za livadsku pašu bi bilo bolje da leto ne bude suvo, već toplo i sa kišama. Ovom prilikom pozivamo pčelare da nam javljaju uslove pčelarenja u njihovom kraju - medonosne biljke glavnih i pomoćnih paša, klimatske uslove, prosečne prinose po pašama i sl. Adresa za kontakt je Radovi na pčelinjaku Osnovni posao koji stoji pred pčelarima je da stave medišne nastavke na košnice koje će biti proizvodne, ali jedan deo pčelara je to uradio još u voćnoj paši. Njima predstoji da na početku ili i pre cvetanja bagrema postave i druge nastavke, najbolje ispod već postavljenih. Svi su izgledi da ove godine zatrebaju i treći nastavci ako je reć o DB košnicama, ili drugi medišni nastavak ako se radi o LR, pa je potrebno biti spreman. Naravno, ako pojedina pčelinja društva imaju još bolje unose, to treba iskoristiti i na vreme reagovati. Kod AŽ košnica će u tom pogledu biti teškoća zbog moguće blokade, pojave rojenja, pa je tamo neophodna češća kontrola i pravovremeno reagovanje, znači, vađenje ramova sa medom i stavljanje u neke pomoćne košnice, slabija društva i sl. ili vrcanje ukoliko je med zaklopljen. Ako neke nastavke dodajemo pred kraj paše, bolje ih je ipak dodati iznad, kao rezervu, da ne bismo imali situaciju da na mnogo ramova imamo samo po malo meda. Podrazumeva se da smo u samoj paši imali dovoljno saća (a to znači višak) i da pčelar zna i poštuje onu izreku: bolje nastavak više nego ram manje. U slučaju pojave rojevog nagona (ako primetimo rojeve matičnjake) već smo prilično zakasnili ali je ipak bolje nego da je roj već izleteo. Efikasna mera je da se društvo odmah prinudno razroji - podeli na dva ili tri dela, da u svakom bude po neki zreo matičnjak. Drugo, takva društva se mogu iskoristiti za formiranje većeg broja oplodnjaka i dobiti puno matica. Mogu se iskoristiti i kao odgajivačka društva za odgajivanje matica, kao i za proizvodnju matičnog mleča. Ako nećemo da delimo takva društva koja je zahvatio rojevi nagon, onda je jedna od mera (ali ne baš tako pouzdana) za njegovo sprečavanje da se seku matičnjaci (mogu se dodavati u oplodnjake ili tamo gde je potrebno - za zamenu starih matica i sl.), zatim da se vade ramovi sa leglom i pčelama i umesto njih dodaju satne osnove. Kod košnica nastavljača, posebno LR može se pregraditi leglo dodavanjem nastavka sa voštanim satnim osnovama. Primenjuje se i postupak
prebacanja matice i pčela u nastavak sa satnim osnovama, ramovi sa leglom mogu ići iznad matične rešetke ili vaditi iz košnice (sa pčelama na njima) i praviti posebni rojevi, kao što je gore rečeno. Ako je roj već izleteo, poželjno je naravno da ga uhvatimo i naselimo u košnicu. Mogu se postvljati i košnice - mamci za rojeve, koje je najbolje postvljati na visinu (drveće ili neke objekte). Neke od metoda "lovljenja" rojeva košnicom opisane su u nakom od starijih brojeva makedonskog časopisa "Melitagora". Roj se slobodno može naseliti samo na satne osnove, jedino treba paziti da ne napusti košnicu. Početnici u pčelarstvu treba da znaju da prvi roj izlazi sa starom maticom i da u košnici ostaju zreli matičnjaci iz kojih uskoro izlaze mlade matice (koje mogu izleteti sa drugim rojem). Tako, na letu košnice iz koje je izašao roj vidi se da je aktivnost pčela slabija, a mogu se videti i po neka mrtva matica. Takvu košnicu treba otvoriti i iskoristiti zatvorene matičnjake i eventualne mlade matice koje nađemo. Pred cvetanje bagrema se može uraditi i spajanje društava ukoliko pčelar smatra da jedno nije dovoljno spremno za iskorišćenje paše. Na početku paše se može vršiti i pojačavanje naletanjem pčela iz susednih košnica koje ćemo izmaći na neko drugo mesto. Pčelari u predelima gde će bagrem kasnije cvetati (veća nadmorska visina, severniji krajevi...) imaju još malo vremena da pčele pojačaju i ramovima sa zatvorenim leglom pred izlaženje pčela. Pčelinja društva koja neće biti proizvodna mogu se iskoristiti za gradnju saća (pa i za gradnju medišnog saća za proizvodna društva ako je potrebno), zatim mogu se razvijati za neku narednu pašu (livadska, lipova, suncokretova), za formiranje rojeva i slično. Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, već najbolje sačekati da saće bude poklopljeno bar dve trećine svoje površine. Poželjno je sačekati i nešto duže, jer zrenje meda se delom nastavlja i u zatvorenom saću, ako ništa drugo, med dobija posebnu aromu. Nastavci sa medom se mogu ostaviti i na nekim pomoćnim ali ne slabim košnicama a proizvodna društva se mogu seliti na druge paše. Ako želimo proizvodnju meda u saću, u boksesima, saća u teglama i slično, treba i za to izvršiti poseben pripreme. Po završetku bagremove paše može se započeti sa odgajivanjem matica (odgajivanje u jeku paše ipak ne preporučujemo zbog prevelike okupiranosti pčela pašom, slabije nege i grejanja matičnjaka, pravljenja zaperaka na matičnjacima i dr.). Tada se mogu formirati i rojevi, a ako pčelar nema matice, potrebno je još ranije da ugovori nabavku kod ozbiljnijih odgajivača.
Ostali radovi Pčelari koji će seliti pčele, već bi trebalo da imaju plan selidbe, a mogu razmišljati i o daljim selidbama. Svi su izgledi da bi ova godina u celini mogla biti vrlo povoljna što se tiče medenja, pa bi to trebalo iskoristiti. Znači, pored selidbi na paše i dobijanja meda, pčelinja društva ove godine mogu dati više rojeva, poslužiti za odgajivanje više matica, proizvodnju drugih pčelinjih proizvoda i dr. Radi poredjenja stanja sa prethodnom godinom, može se pogledati šta je govoreno za: JUN 2004 Stanje na pčelinjaku Posle kišnog maja, sa nižim temperaturama od prosečnih, ulazimo u jun. Što se tiče pčelinje paše, cvetanje bagrema još uvek traje na nadmorskim visinama većim od 300-400m a na plantažama cveta i pitoma malina. Odavno se ne pamti ovako dugotrajno cvetanje bagrema, uslovljeno klimatskim prilikama. Na žalost, pčele to nisu mogle da iskoriste u punoj meri, ali što se tiče prinosa ipak se mogu očekivati makar prosečni prinosi, a negde i odlični. Najveći dnevni unosi su bili u nekim krajevima oko 6,5kg a u pojedinim i više od 10kg. Počeci cvetanja bagrema se takođe puno razlikuju u odnosu na prosečne godine
tako da bi ove godine selidba mogla da bude vrlo isplativa. Kišna godina bi mogla da bude dobra i za livadsku pašu, takođe i sve druge paše, a ukoliko kasnije tokom leta bude vrućina, može zamediti i šumska paša. Po nekim informacijama, u Sloveniji je počela da medi jela. Jako karakteristično za ovu godinu je masovna pojava rojevog nagona. Rojevi se puštaju na sve strane, košnice su pune matičnjaka i mladih matica. Pčelinja društva su u najvećoj snazi. Radovi na pčelinjaku Kada su se već susreli sa takvom situacijom pčelari treba da je iskoriste. Uhvaćene rojeve treba naseljavati u košnice, zapošljavajući ih gradnjom novog saća. Blagovremeno dodavati nove ramove sa satnim osnovama jer je energija roja ogromna. Isto kao što naseljavaju prirodne rojeve, pčelari mogu da formiraju sami sebi ili da kupuju paketne rojeve koji će se tokom meseca lepo razviti. U svakom slučaju to učiniti što pre. Da bi se osnovna društva rasteretila pčela i smanjio nagon za rojenje, dobro je formirati od njih i rojeve na ramovima. Pčele koje su u rojevom nagonu ne pamte mesto košnice pa se novi rojevi mogu naseljavati na istom pčelinjaku uz mnogo manju verovatnoću vraćanja pčela izletnica. Ako je pčelar prinuđen da primeni neku radikalnu meru (zbog rojevog nagona), onda može da skloni kompletnu staru košnicu i da na njeno mesto stavi novu, praznu, sa satnim osnovama. U nju može da natrese samo malo pčela sa ramovima sa leglom iz stare košnice (pazeći da ne stresa ramove sa matičnjacima) i da stavi bilo matičnjak, bilo neoplođenu maticu ili ako ima, oplođenu maticu. To će biti dovoljno da se takvo društvo lepo razvije, a ako baš bude potrebno, prihraniti ga (u slučaju kiša, zahlađenja, nedostatka paše...). Staro društvo se može još i podeliti na dva dela, ako je toliko jako, tako da možemo dobiti ukupno 3 društva. Od vrlo snažnih društava se može formirati i više novih, posebno ako im ostavljamo manje ramova sa leglom i pčelama, a to nadoknadimo većom negom. Ako imamo puno matičnjaka, možemo ih stavljati u posebne male ili pregrađene košnice - oplodnjake, gde će se matice oploditi. Skidanje medišnih nastavaka i vrcanje meda treba obaviti ako je paša završena i med zreo. Najbolje je da bude zaklopljen makar 2/3 površine i da u tim ramovima nema unosa nekog novog nektara. Vrcanje se može odložiti i za kasnije, da med još bolje sazri ali ako želimo da selimo pčele, te nastavke je najbolje ostaviti na baznom pčelinjaku, na preostalim društvima. Jun je jako povoljan mesec za odgajivanje matica, pa poslove oko toga treba što pre započeti. Ako se matice kupuju, sada je povoljan trenutak za dodavanje. Sakupljanje polenovoog praha je moguće i preporučljivo jer je u prirodi obilje polena, posebno na paši bagremca, pitomog kestena i dr. Kasnije u julu, to više nije preporučljivo jer je potrebno da pčele što više koriste polen za svoju ishranu i za negovanje legla. Mogu se postvljati i rešetke za sakupljanje propolisa i ostaviti na košnicama do kraja jula. U košnicama je dobro obezbediti ventilaciju (otvorena žičana podnjača i dr.) što predstavlja i jednu od preventivnih (ali ne i presudnih doduše) mera protiv pojave rojevog nagona. Prilikom rojenja i uopšte drugih poslova sa pčelama, dobro je i preporučljivo iskoristiti svaku priliku za suzbijanje varoe. To se može učiniti formiranjem "golih" rojeva - rojeva bez legla, koji se mogu odmah tretirati protiv varoe. Zatim, mogu se formirati rojevi samo sa leglom i pčelama bez matice i pustiti da leglo izađe pa onda dodavati maticu (ili u nekoj fazi pre) ili zatvoreni matičnjak, i tretirati protiv varoe. Uvek iskoristiti priliku da se poglada ima li varoe u trutovskom leglu, takođe i na pčelama. Sada se to teže uočava zbog mnogo legla, ali pčelari svakako treba da obrate pažnju i na druge bolesti, posebno američku kugu. Ako je uoče na vreme, prijave inspektoru i sprovedu zakonom predviđene mere, sledi im nadoknada štete, a imaće vremena da formiraju i nova društva.
Zbog snage pčelinjih društava, rojevog nagona i dobre paše, jako je povoljan period za proizvodnju voska, pa to treba iskoristiti bilo za izgradnju saća ili preko ramova građevnjaka. Ostali radovi Jun je mesec raznovrsnih pčelinjih paša, pa je dobro da pčelari koji su u prilici odsele svoje pčele na neke od njih, što će povećati prinose i time i rentabilnost pčelarenja. Drugi mogu formirati i prodavati rojeve i matice, proizvoditi matični mleč. U Srbiji počinje registracija poljoprivrednih domaćinstava (što je u nekim državama iz bivše SFRJ već učinjeno) pa je to prilika i za pčelare da utvrde svoj status, socijalno i zdravstveno osiguranje i steknu uslove za dobijanje pomoći od države. Informacije o tome se mogu dobiti u bivšim službama SDK ili kod referenata za poljoprivredu u opštinama Zaperci novoizgrađenog saća se mogu topiti i u sunčanim topionicima.maj 2003. JUL 2004 Stanje na pčelinjaku Klimatski i drugi uslovi tokom proleća i početkom leta uticali su da se prinosi meda i stanje na pčelinjacima mnogo razlikuju. Mnogo šta se nije poklapalo sa uobičajenim iskustvima i očekivanjima. Tako, sezona se može smatrati izuzetno rojevnom i vrlo veliki broj pčelara je imao teškoća oko puštanja rojeva, dežuranja, ali i zadovoljstvo pri njihovom naseljavanju i nalaženju novih mladih matica. Dalje, očekivalo se da kiše i hladno vreme ne potraju toliko dugo i da će prinosi na kasnijem bagremu i livadskim pašama biti jako dobri. To je skoro potpuno zakazalo. Uopšte, izgleda da su prinosi meda na srednjim i većim visinama bili jako slabi. Tamo je i rojenje bilo manje izraženo. U nekom proseku gledano, što se prinosa tiče, ova sezona se može smatrati slabom, ponegde je oko proseka a samo u pojedinim krajevima je jako dobra. I stanje u pojedinačnim košnicama na istom pčelinjaku se dosta razlikuje. U krajevima gde posle bagrema nije bilo neke paše, u plodištima ima vrlo malo meda, i jaka i slaba društva su potrošila mnogo hrane. Ona koja su dala više meda u medištu, posebno su ugrožena. Zboj rojenja, u mnogim košnicama su sada mlade matice, a čini se da je ove godine bilo dosta i pojave tihe zamene. Čini se da su ove godine srednja društva dala možda i više meda od jakih, i to pre svega iz razloga što su se jaka najčešće rojila. Kod DB košnica bilo je dosta prelazaka matice u medišta, koja su ove sezone nešto ranije postavljana. Radovi na pčelinjaku Vrcanje meda je posao koga bi trebalo obaviti sada u julu, bilo da očekujemo neku drugu pašu ili želimo da počnemo sa pripremama za prezimljavanje. Potrebno je obratiti pažnju da li sva pčelinja društva imaju matice, pošto se moglo desiti da se nove matice u nešto malo većem procentu nisu oplodile ili da su na drugi način nestale (njih je ove godine bilo puno zbog rojenja i tihe zamene). Prokontrolisati rezerve hrane. U krajevima gde nema neke jače paše već se može početi sa prvim pripremama pčela za prezimljavanje. Treba pregledati ramove i videti koji su za odbacivanje. Satne osnove se još mogu dodavati, ali je neophodno prihvanjivanje ako nema unosa nektara (ako ne prihvanjujemo pčele će samo grickati osnove uz žicu). Osnove se stavljaju u sredinu klubeta, osim kod slabijih rojeva, gde se stavlaju skraja. Loše ramove staviti skraja, eventualno otklapati, stavljati iza nekih pregrada ili iza rama sa voštanom osnovom (namerno stavljenom kao pregrada). Kod košnica nastavljača
loši ramovi se mogu ostaviti u nastavak na podnjači a klube i glavni deo ramova sa leglom gore. To se može učiniti i sa celim nastavkom starog saća. Pčelarima kojima je suncokretova paša blizu, i svima drugima koji su u mogućnosti da sele, preporučuje se da košnice presele na te parcele. Bez obzira na eventualne viškove za vrcanje, mogu da računaju na dobre zalihe meda za zimu, važan unos polena a to je od ogromnog značaja za pčelinja društva. U Vojvodini, a i u drugim krajevima, mogu se očekivati i druge paše, ali one će verovatno biti lokalnog karaktera - paše od raznog samoniklog bilja pored reka, paše na pojedinim planinama itd. i neće ih biti baš mnogo. U slučaju visokih temperatura se može očekivati i paša medljike. Sve u svemu, ove godine će u većini krajeva biti neophodno dobro prihranjivanje radi stimulisanja razvoja legla i spremanja zimskih zaliha. Najbolje je sa tim još odmah početi. Veliki broj trutova ove sezone povećava verovatnoću da ima više i varoe, uz to, kaže se da varoe ima više tokom kišnih godina, pa nas sve to upozorava da bi trebalo da budemo oprezniji možda više nego inače kada je ovaj parazit u pitanju. Jedino što je možda uticalo negativno na varou bilo je samo rojenje pčela i to ako su društva neko vreme ostajala bez legla. U kajevima gde nema pčelinje paše, postoji opasnost od grabeži pa treba preduzimati sve mere opreza, prilikom otvaranja košnica, rojenja i dr. Ostali radovi Sada je pogodno sakupljati propolis, i radi toga treba koristiti razne vrste mrežica. Što se tiče polenovog praha, on je pčelama u ovo doba jako potreban i radi negovanja legla i radi ishrane zimskih pčela i ne preporučuje se oduzimanje, osim u krajevima gde ga zaista ima u izobilju. Može se proizvoditi matični mleč. AVGUST 2004 Stanje na pčelinjaku U pojedinim krajevima pčelinja društva imaju solidne količine hrane u plodištu, da im je potrebno možda samo manje dopunsko prihranjivanje, ali su na žalost mnogo češći slučajevi društava sa vrlo malo hrane i koja zahtevaju prihranjivanje velikom količinom sirupa ili dodavanje ramova sa medom iz neke eventualne rezerve. Što se varoe tiče, zapaža se da su i u tom pogledu neki pčelinjaci već u vrlo velikoj meri ugroženi, i generalno, može se očekivati velika zaraženost. Zbog nedostatka hrane procena je da i druge bolesti, kao krečno leglo, američka kuga i dr. mogu biti ćešće na pčelinjacima. Slaba ishrana larvi može prouzrokovati i slab kvalitet izleženih pčela, što znatno otežava prezimljavanje, što sve treba shvatiti kao važno upozorenje. Kao što je rečeno, ima krajeva gde su pčele ipak donele dobre količine meda i polena u plodište i gde pčelari mogu biti mirniji. To je ove godine možda češći slučaj kod društava srednje snage i onih koja nisu donela neke ozbiljnije količine meda za vrcanje, nego kod snažnih i najproduktivnijih društava. Što se matica tiče, ova godina biće karakteristična po većoj samozameni matica, bilo kroz rojenje ili tihu zamenu, tako da u novu sezonu ulazimo sa više mladih matica, što je dobro. Suncokretova paša, po informacijama nekih pčelara, nije bila loša, ali je zato u krajevima gde nje nema, dnevni unos najčešće nezadovoljavajući. Posle kiša krajem jula može se očekivati da će izvestan broj biljaka kasne letnje paše bolje cvetati i mediti, a od površine pod tim biljem će neposredno zavisiti unos nektara u košnice. Najčešće će to biti samo podsticajna paša, ali će bar omogućavati i unos polenovog praha, koji je sada od neprocenljivog značaja za spremanje pčela za prezimljavanje. U pojedinim krajevima (Slovenija, drugi planinski predeli), počela je paša medljike, sa jele ili drugog drveća ali je verovatno bila prekinuta hladnim vremenom i kišama. Moguće je da se ona nastavi ili tek započne tamo gde je nije bilo, ali za to će biti neophodno da temperature vazduha budu visoke i da ne
bude padavina. Može se očekivati i da predeli pokraj reka budu pogodni za pripremu društava za prezimljavanje a u krajevima gde ima paše od vrijeska, pčele mogu sakupiti i dobre količine meda za vrcanje. Radovi na pčelinjaku Vrcanje meda ukoliko ranije nije bilo obavljeno, sada treba završiti i posle čišćenja izvrcanog medišnog saća ukloniti medišta sa košnica. Pčele treba što pre tretirati protiv varoe, makar probno, na izvesnom delu košnica, a najbolje i kompletno, nekim sredstvom koje se pokazalo pouzdanim. Pri tome, neophodna je i kontrola broja opalih varoa. Pčelinja društva se sužavaju na onoliki broj ramova koliko zaposedaju, eventualno za jedan ili najviše dva više kod košnica sa plodištem u jednom telu (DB, AŽ...). Kod LR, Farar, nastojati da se ostavi dovoljno hrane u gornjem nastavku, koje će klube delimično zahvatati tokom jeseni i zime. Srednja društva u LR košnicama se mogu ostaviti sa nastavkom sa praznim ili polupraznim saćem ispod a slabija u jednom nastavku. Ako je društvo sa vrlo malo hrane, pri sužavanju treba biti strožiji, što će olakšati prihranjivanje, dok kod društava bogatih sa hranom može se ostaviti i višak ramova sa medom, s tim naravno da se u proleće omogući da ti ramovi ne predstavljaju organičenje matice za zaleganje. Prihranjivanje radi dopune hrane treba obaviti što pre i to većim dozama sirupa. Pčele će to brzo rasporediti a kasnije ne treba menjati mesta ramova u košnici. Sada se prestaje sa dodavanjem voštanih satnih osnova osim u slučajevima dobre podsticajne paše ili prihranjivanja, ali i tada treba obratiti pažnju da li će matice hteti da zaležu takvo saće. Ukoliko zaležu, i to u većim krugovima, ono se može ostaviti u klubetu, u suprotnom, najbolje ga je izvaditi iz pčelinjeg gnezda i sačuvati za dodavanje u proleće. Loše ramove ili ramove sa nedovoljno hrane treba vaditi iz centra klubeta i stavljati sa strane, iza pregradne daske ili u donje nastavke košnica nastavljača, kako bi pčele prenele hranu iz njih i oslobodile ih za kasnije pretapanje. Stare i oštećene matice treba što pre zameniti novim a što se tiče formiranja novih rojeva, ako imamo oploženu maticu, krajnji je rok da se to uradi da bi se roj koliko toliko pripremio za prezimljavanje.
Ostali radovi Uskladištiti medišne nastavke. Popraviti ili zameniti postolja košnica. Obezbediti vodu na pčelinjaku, koja je pčelama jako potrebna radi negovanja legla. U avgustu treba razmišljati i o setvi perka, izvršiti pripreme a setvu izvršiti najkasnije u septembru. SEPTEMBAR 2004 Stanje na pčelinjaku Kao što je rečeno za avgust, i sada se vide velike razlike u snabdevenosti pčelinjih društava hranom i to kako na različitim područjima, tako i na jednom istom pčelinjaku. Legla u košnicama je sve manje i neke matice su već prestale da nose. To je pogotovo izraženo u društvima koja nisu prihranjivana ili nisu imala značajniju podsticajnu pašu. Poguban uticaj varoe se već osetio na nakim pčelinjacima. Ponegde, u dolinama velikih reka i kraj velikih neobrađenih površina ima pčelinje paše pa pčele donose i viškove meda, u odnosu na dnevnu potrošnju. Radovi na pčelinjaku
Jedan od najvažnijih zadataka je snabdevanje pčelinjih društava dovoljnim količinama hrane. Prihranjivanje sirupom je praktično neizbežno tamo gde nema mednih venaca na ramovima sa leglom i uopšte, u košnicama sa nedovoljno hrane. Iako je naravno bilo bolje da je to ranije obavljeno, još nije kasno da se pomogne pčelama. Mnogo je bolje i efikasnije i sada im dati obilne količine sirupa nego ih ostaviti sa nedovoljno hrane i kasnije eventualno uznemiravati dodavanjem šećernog ili šećerno mednog testa. Može se uostalom izvršiti proba sa nekoliko društava da bismo se uverili u efekte septembarskog prihranjivanja. Negativan efekat koji obilno prihranjivanje može imati to je podsticaj zaleganja matice, što nije poželjno u ovom periodu. U septembru treba obaviti i druge poslove iz avgusta koje nismo uspeli ranije da završimo.
Ostali radovi Lepi dani se mogu iskoristiti za uređivanje pčelinjaka - postavljanje košnica na nova postolja, popravku starih košnica, postolja, farbanje košnica itd. Na pčelinjaku se postavljaju lovilice za osice i stršljene. Izgleda da ih je ove godine ipak manje nego prethodne, ipak, biće od pomoći flaše sa zaslađenim pivom, ukislim sokovima, ukvarenim pilećim ili ribljim mesom... OKTOBAR 2004 Stanje na pčelinjaku Pčelinja društva imaju sve manje legla, polako prestaje zaleganje matice (osim u krajevima gde ima kasnih jesenjih paša) i potrošnja hrane je sve manja. Zaraženost varoom je u proseku velika i bilo je slučajeva stradanja pčelinjih društava ili značajnog slabljenja. Ove godine je više i pojave krečnog legla, pa i zaraženost američkom kugom čini se da je bila veća. Količina hrane u košnicama se dosta razlikuje jer je bilo krajeva takoreći bez ikakvog ozbiljnijeg unosa posle bagremove paše, ali i drugih, gde su pčele u drugoj polovini leta donele lepe zalihe. Razlikuje se i od jedne do druge košnice na istom pčelinjaku, ali su pčelari tokom avgusta i septembra to verovatno korigovali. Reklo bi se da su pčelinja društva po snazi nešto slabija u odnosu na neki prosek. Ona koja su ranije obilno prihranjivana ili imala dobru pašu sada su potpuno spremna za zimovanje. Radovi na pčelinjaku Postavljaju se češljevi ili neke druge zaštite pčelinjih društava od mogućih ulazaka štetočina - miševa i rovčica u košnice. Dobro će doći i ograničavanje visine leta limovima, zatim stavljanje mrežica kroz koje pčele mogu da prođu, sužavanje donjih leta i otvaranje gornjih i sl. Ako se primeti da nešto nije u redu sa nekim pčelinjim društvom treba odmah reagovati i pregledati ga. Vrlo su moguće pojave grabeži, a treba zanti da je to najčešće samo posledica nečega što se ranije dogodilo: gubitak matice i izostanak oplodnje mlade matice, slabljenje usled varoe, virusi, ulazak miša i slično. Zaprljano leto, zatim prevelika aktivnost na letu dok ostale košnice miruju mogu nam takođe ukazati na grabež, ali to ne treba mešati sa izletom pčela posle kišnih dana ili sa reagovanjem pčela na prihranjivanje. Društva koja su iz nekog razloga oslabljena treba maksimalno suziti na manje ramova i obavezno ih snabdeti sa dovoljno hrane. Sada se lako može uočiti znakovi američke kuge pa ukoliko ih opazimo, takve slučajeve prijaviti veterinarskom inspektoru jer ta bolest podleže obaveznom prijavljivanju. Staro i nepravilno saće treba istopiti i dobro je vosak odmah zameniti za voštane satne osnove, kako bi do proleća odstajale da se kristalna struktura ponovo uredi posle topljenja.
Sada se može sakupiti propolis, ukoliko to ranije nije učinjeno, sa medišnih ramova, delova košnica ili posebnih skupljača. Bolje je to obaviti što pre da bi se što manje lekovitih sastojaka izgubilo tokom stajanja ramova. Ostali radovi Sada se već odmah može početi sa čišćenjem starih košnica, popravkama i farbanjem, a u dane bez kiše mogu se farbati košnice direktno na pčelinjaku. Predstoje poslovi pakovanja meda u manju ambalažu, izrada etiketa za tegle, veće angažovanje oko prodaje meda, ali i drugih pčelinjih proizvoda. Treba se raspitati gde se mogu nabaviti sadnice medonosnog bilja pa ih nabaviti i već se može početi sa sadnjom. Takođe, oni pčelari koji imaju svoje zemljište mogu i sami da proizvedu sadnice raznog bilja pa je sada vreme da obrede zemlju i izvrše druge pripreme. Neke prognoze najavljuju da će vreme u drugoj polovini meseca biti lepo i toplo. NOVEMBAR 2004 Stanje na pčelinjaku
Vremenske prlike početkom novembra bile su povoljne, tako da su pčele izletale i pojedina društva čak donosila polen. U primorskim krajevima sigurno da je bilo još povoljnije za izletanje. Mišljenje pčelara je da su pčele ove godine bile sa mnogo manje hrane u plodištu, ali je situacija bila ipak mnogo povoljnija u Vojvidini gde je suncokret dobro medio i gde su pčele po svim izgledima bolje ušle u zimu. Savesni i odgovorni pčelari su nadoknadili nedostatke hrane tako da ipak spokojno mogu čekati proleće i njihove košnice su u dosta slučajeva čak sa obiljem hrane, doduše poreklom od šećera. Varoa je ove jeseni uzela prvi danak pčelarima, a po fotografiji se vidi da je zaraženost pojedinih društava bila zabrinjavajuće velika. To je dovelo do brojnih stradanja već krajem leta i početkom jeseni, što je posle vodilo do grabeži. Neki lekovi ili načini primene jednostavno nisu bili efikasni i nepažljivi pčelari su to dobro iskusili. Fotografija: Oliver Mihajlovć, Niš
Radovi na pčelinjaku Ako to ranije nije učinjeno, sada treba postaviti češljevi ili neke druge zaštite pčelinjih društava od mogućih ulazaka štetočina - miševa i rovčica u košnice. Već ima slučajeva ulaska miševa pa bi pri stavljanju trebalo nekako proveriti nisu li možda već ušli. Pri tome, naravno, što manje uznemiravati pčele. Utopljavanje košnica sada ne znači mnogo kao što će značiti u rano proleće, pa pčelarima ne savetujemo da se sada mnogo trude oko toga. Jedino treba obezbediti da košnice budu suve i da ne dođe do kondezacije vodene pare. Samo utopljavanje u ovo doba i ima važniji efekat upravo zbog toga, ali samo ako je dobro izvedeno, da se izbegne "tačka rose" vezana za kondezaciju. Dobro je proveriti kvalitet postolja za košnice i povremeno obilaziti pčelinjak, bez uznemiravanja pčela. Ostali radovi
Nastavljaju se poslovi na popravci starih košnica, izradi ramova, novih košnica. Više je vremena za promociju i prodaju meda i to treba shvatiti kao najozbiljniji zadatak. Sadnja medonosnog drveća predstavlja odlično ulaganje u pčelarsku budućnost i treba anstojati da se po svaku cenu posadi po neka sadnica, ako ne posedujemo svoj plac, onda makar na tuđem. DECEMBAR 2004 Stanje na pčelinjaku Hladno vreme je pogodovalo mirovanju pčela i može se reći da zimovanje ide normalnim tokom. Nemamo podatke o potrošnji hrane, ali pretpostavljamo da je mala, oko 1kg ili manje. Radovi na pčelinjaku Decembar je mesec mirovanja pčelinjih društava i jedino šta se preporučuje raditi na pčelinjaku to je da se obilazi i pogleda da li je sve u redu spolja gledano - na letima, po zvuku, itd. Naravno, pčele treba obavezno obići i posle nevremena, jakih vetrova i sl. Sada se može vršiti premeštanje košnica u okviru pčelinjaka, mogu se vršiti radovi na uređenju pčelinjaka i slično. Topliji dan se može iskoristiti i za eventualno tretiranje nekim registrovanimlekom protiv varoe, ako se to pokaže kao potrebno. Pčelari koji se boje da su im društva sa nedovoljno hrane mogu krajem meseca staviti pogače. košnice za koje nam se učini da se nešto nepovoljno desilo (ulazak miša ili nešto drugo), slobodno možemo otvoriti i interevenisati pri iole toplijem vremenu pa i po hladnom, pazeći da ne izazivamo prejake potrese. Ostali radovi Nastavljaju se poslovi koje smo spominjali u novembru - na popravci starih košnica, izradi ramova, novih košnica. U ovo vreme se održava puno predavanja pa je to prilika za učenje i razmenu iskustava sa kolegama. period pred i oko Nove godine treba posebno iskoristiti i za promociju i prodaju meda i drugih proizvoda. Takođe, u decembru treba saditi medonosno drveće ili bar izvršiti pripreme za prolećnu sadnju.
