Janis Varufakis Ovaj Svet Može Da Bude Bolji

MNIS VdRUFAKIS

omi5VET

Jani s Värufakis

r o đ e n je

1961. g o d i n e u A tini. P o š le s r e d n je šk o le u p is a o s e n a s tu d ije m a t e m a ­ tik e i e k o n o m ije n a u n iv e r z ite tim a u E se k su i B irm in g e m u . D o k to rira o je ria U n i v e r z ite tu .u E s e k s u , a z a ­ tim je p r e d a v a o n a u n iv e r z ite tim a u Velikoj B ritaniji, A u straliji, Belgiji, SAD i G rčk o j, S ada! je š e f K a te d r e z a p o litič k u e k o n o m i j u F a k u l t e t a e k o n o m s k i h n a u k a A tin s k o g uni-

N a p is a o je v i š e k n jig a iz o b l a s t i e k o n o m i j e . U n jim a k r ia js lo ž e n ifa e k o n o m s k a p i t a n j a o b j a š n j a v a je d n o s t a v n j m je z ik o m i b e z n e p o ­ tre b n ih m istifik a cija. P o z n a t je i k a o veliki b l o g e r i g e jm e r . O d 2012. g o ­ d in e ra d i z a K orpo ra ciju Valv ( Valve C o rp o ra tio n ), j e d n u o d n a jm o ć n ijih i n ajv a ž n ijih u in d u s triji v id e o - ig a ra . Tu je a n a liz ira o v irtu e ln i Steam m a r­ ket i p ro d a ju u o k v iru p o p u la r n ih ig a ­ ra k a o š t o s u Dota 2, Counter-S trike i Taem Fortress - n e š t o š t o je K o rp o ­ ra c iji Valv d o h e l o m ilio n e d o la r a . O sv o m ra d u z a K orpo ra ciju Valv V arufa k is p iš e n a s v o m b lo g u . Jam 's V a ru fa k is je iz a b r a n z a p o s l a ­ n ik a p a r t ij e SI RIZA n a g rč k im p a r l a ­ m e n ta r n im iz b o r im a u ja n u a r u 2015, . n a k o n kojih je p r e u z e o d u ž n o s t m in i­ s tr a f in a n sijà u vladi A lek sisa C ip rasa .

JA N IS VARUFAKIS

MNIS VfffiUMKIS

OVALSVET ...,.

ί

.ÎÉ Û iÜ lÎ/JtLïjÀ Æ

MOŽE DA BUDE BOLTI Moji razgovori s ćerkom

o ekonomiji

OVAJ SVET M O ŽE DA BUDE B O U I M o ji razg o vo ri s ć erko m o e ko n o m iji

prvo izdanje Naslov originala Γιάνης Βαρουφάκης Μιλώντας στην κόρη ηου για την οικονομία Copyright © S. Patakis S. A. & Yanis Varoufakis Athens 2013 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2015 Prevela sa grčkog Mina Radulović Urednik Natalija Panic Lektor Ivana Ignjatović Dizajn i korice Dušan Pavlić Priprema za štampu Ljiljana Pavkov Izdaje Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: [email protected] Za izdavača Ljiljana Marinković, direktor Štampa Grafostil, Kragujevac Godina štampe 2015 Tiraž 2.000 ISBN 978-86-529-0219-4

S a d rža j

P re d g o v o r 7 1. O t k u d t o l i k a n e j e d n a k o s t ? 2. C e n e n a s p r a m v r e d n o s t i 3. D u g , d o b i t , b o g a t s t v o 4. V e ra , k r i z a , d r ž a v a 5. U k l e t e m a š i n e

7. I d i o t s k i v ir u s i?

45

57

77

6. D va e d ip a ln a t r ž iš ta

8. N o v ac

9 25

101

121

143

U m e s t o e p i l o g a : c r v e n a p i l u la

171

PREDGOVOR

P o vo d da n a p iš e m o v u k n jig u b io je p r e d lo g Elene Patakis iz g rč k e izd avačke kuće Patakis da n apišem te k s t o e k o n o m iji ko ji bi b io n a m e n je n tin e jd ž e rim a . O d u ve k sam s m a tra o da o n a j k o ji ne m o ž e da o b ja sn i ve lika e k o n o m s k a p ita n ja je z ik o m ra z u m ljiv im tin e jd ž e ­ rim a - za p ra vo ih ni sam ne ra zu m e . U vre m e n u kao š to je naše, u ko je m je e k o n o m s k a kriza p re tv o rila „e k o n o m s k i p ro b le m “ u g o ru ć u te m u svih naših n e m ira i ra z g o v o ra , p o la riz u ju ć i ta k o č ita v o d ru š tv o , Elenin p re d lo g za m e n e je p o s ta o p ra v i iz a z o v . H o ću li u s p e ti da n a p iš e m ta k a v te kst? - z a p ita o sam se. I, a ko u s p e m , h o ć e li o n b iti o d k o ris ti d ru g im č ita o c im a , u k lju č u ju ć i D anai S tra tu , m o ju ž iv o tn u s a p u tn ic u , ka o i n je n u de cu N ikola sa i E sm erald u M o m fe ra tu , k o ji će ga, n a d a m se, p ro č ita ti? S tra n ice ko je sle de p o ka za će da li sam u s p e o u t o j sv o jo j n a m e ri.

7

JANIS VARUFAKIS

M o ja o d lu k a da p rih v a tim Elenin p re d lo g im ala je još jedan m o tiv. Naim e, p o što m i je prisustvo m oje ćerke, kojoj su u puće ne nare d n e m isli, g o to v o nep re sta n o uskraćeno b u d u ć i da ona živi u A u s tra liji, to im a za po sle d icu ili da nism o zajedno (i da b ro jim o dane do sle dećeg susreta), ili, u k o lik o sm o zajedno, da o d b ro ja v a m o dane do sle dećeg ra sta n ka . D ok sam , m e đ u tim , pisao te k s t ko ji sledi i za­ m išljao njene reakcije na svaku m oju reč, im ao sam osećaj da sm o s ta ln o za je d n o . Činjenica da je ona m oj n ajstroži sudija p o m o g la m i je - nadam se - u to m e da pišem čistije, bez uvijanja, n e p o sre d n ije . A i sama pom isa o na to da bi ovaj te k s t m o g a o za nju b iti p o d s tre k da pobo ljša znanje g rč k o g jezika (p o š to knjiga nikada neće b iti prevedena na e n g le ski) pružala m i je jo š više ra d o sti. Što se tič e sam e sadržin e knjige, o d lu čio sam da se ne u s re d s re đ u je m na g rč k u s va ko d n e vicu to k o m n e k o lik o p o s le d n jih t u r o b n ih g o d in a - na m e m o ra n d u m e , s iro ­ m a š tv o , n e d o s ta ta k d o s to ja n s tv a ko je d o ž ivlja va m o od 2010. g o d in e . N a p ro tiv , u s re d s re đ u je m se na ve lika p i­ ta n ja s o cija ln e e k o n o m ije koja se tič u svih ljudi, svugde, ali ta k o da z a in te re s o v a n o m č ita o cu dajem p rilik u da sa­ g leda iz ugla d ru g a čije g od dosad ašnje g n edavni slom na­ še s o cija ln e e k o n o m ije , kao i ra zlo g e zb o g k o jih nosioci v la s ti u p o rn o o d b ija ju da d o n e s u o d lu k e š to bi d o ve le d o spasenja naših d ru šta va u Evropi, u G rčkoj i u čita vo m svetu.

8

1

O T K U D T O L IK A N E J E D N A K O S T ?

Zašto A b oridžini iz A ustralije nisu napali Englesku? Sve b e b e se ra đ a ju p o d je d n a k o g o liša ve . A li u b rz o za­ tim neka o d te dece o b la če se u pre sku p a o delca, ku pljena u n a jb o ljim b u tic im a , d o k v e ćin a biva o d e ve n a u rite . Kad m a lo p o o d ra s tu , on a p rva deca m rš te se svaki p u t kad im ro đ a ci i k u m o v i d o n e su jo š o d e ć e ( p o š to više v o le p o k lo ­ ne d ru g e v rs te ), d o k o n a d ru g a sanjaju o to m e da je d n o g dana m o žd a o d u u šk o lu u cip e la m a k o je nisu p ro b u š e n e . To je je dna stran a n e je d n a ko sti koja obeležava naš svet. M o žd a č e s to slušaš o t o j n e je d n a k o s ti, ali je ne vid iš p re d so b o m , p o š to , is tin i za vo lju , u tv o ju školu ne id u deca koja inače čin e v e lik u ve ć in u d e ce sve ta i ko ja su o su đ e n a na ž iv o t p re p u n o d rica n ja , pa čak i nasilja. P o zn a to m i je pak da d o b r o znaš, b a r u te o r iji, k a k o ve ćin a d e ce na o v o m svetu nije p o p u t te b e i t v o jih ško lskih d ru g o va . N e d a vn o si

9

JA NIS VARUFAKIS

m i postavila pitanje: „O tk u d to lik a nejednakost?“ M oj o d ­ g o v o r nije b io zadovo lja vajući ni za ... m ene samog. Zbog to g a se nadam da ćeš m i d o z v o liti da pokušam pono vo i da o v o g p uta, u m e sto od g o vo ra , i ja postavim pitanje. P o što živiš i raste š u A u stra liji, u školi koju pohađaš u S idneju če sto si g le d a la p re d sta ve i p ra tila predavan ja o A b o rid ž in im a - o n e p ra vd a m a koje su im nanete, o n jih o ­ vo j k u ltu ri, koju su beli ko lo n iz a to ri iz B ritanije gazili čitava dva veka, o siro m a štvu u ko je m još žive, što je v eliki skan­ dal. Jesi li se, m e đ u tim , ika da z a p ita la za što su B rita n ci napa li A u stra liju , o tim a ju ć i iz čista m ira zem lju A b oridžina (i z a p ra v o ih is tre b lju ju ć i), u m e s to da se desi o b rn u to ? Zašto se a b o rid žin ski ra tn ic i nisu iskrcali u Doveru i, brzo n a d iru ć i, k re n u li ka L o n d o n u , p ri to m e u b ija ju ći svakog Engleza ko ji bi se usudio da im se suprotstavi? M ogu da se k la d im da u tv o jo j ško li ne p o s to ji n a sta vn ik koji bi sm eo m a ka r i da p o m isli na p o s ta vlja n je o va kvo g pitanja. To p ita n je je , m e đ u tim , ve o m a značajno. A ko na n je ­ ga ne o d g o v o rim o iscrp n o , u o p a s n o s ti sm o da bez raz­ m iš lja n ja p riz n a m o k a k o su E v ro p lja n i, na k ra ju , ip a k p a m e tn iji i sp o so b n iji. S u p ro ta n a rg u m e n t - da su australijski A b o rid ž in i b o lji lju d i i da z a to nisu p o sta li surovi k o ­ lo n iz a to ri - nije u b e d ljiv je r bi se m o g a o p o tv rd iti je d in o uz p o s to ja n je m o g u ć n o s ti da i o n i nap ra ve ve like prekoo k e a n ske b ro d o v e , n a b a ve o ru ž je i s te k n u m oć, pa da s tig n u d o o b a la E ngleske i skrše o tp o r e ngleske vojske, p ri čem u bi, u p rko s svem u, o n i ip ak o d lu čili da ne p o d ja r­ m e Engleze i ne o tm u im zem lju u Saseksu, Sariju i Kentu.

10

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

U to m sm islu , p ita n je i d a lje o s ta je o tv o re n o : O tk u d to lik a n e je d n a k o s t m e đ u narodim a? Da nisu m o žd a neki na ro d i p a m e tn iji o d o n ih drugih? Ili je m ožda reč o nečem sasvim d ru g o m , n ečem š to nem a veze s p o re k lo m i DNK, a objašnja va č in je n icu da na ulicam a tv o g a g ra d a nikada nisi vid ela siro m a š tv o koje si srela kada si h oda la ulicam a Tajlanda? Jedno su tržišta, a drugo je e konom ija U d ru š tv u u ko je m raste š vlada p o g re š n o m išlje n je da je e k o n o m ija is to š to i trž iš te . Šta su zap ra vo trž iš ta ? Trži­ šta su p o lja ra zm e n e . U s u p e rm a rk e tu p u n im o ko rp u na­ m irnicam a i „ra z m e n ju je m o “ ih za novac, ko ji se, nadalje, razm e njuje za n e š to d ru g o , n e što što želi onaj ko ji novac ubira (vla s n ik s u p e rm a rk e ta , za p o sle n i u s u p e rm a rk e tu , p o š to o n i d o b ija ju p la tu o d no vca ko jim p la ća m o na kasi itd .). Da nem a no vca , da va li b ism o p ro d a v c u neka d ru g a dobra, ona koja bi o n želeo da im a. U p ra vo za to o p isu je m trž iš te kao m e s to g d e se o d ig ra v a ra zm e n a . To m e s to u današnje v re m e m o že da b u d e čak i d ig ita ln o - kao kad m i, na p rim e r, tra žiš da t i k u p im a p lika cije sa iTunesa ili kn jig e sa Am azona. To t i sve g o v o rim je r su trž iš ta p o s to ja la i u v re m e kad sm o žive li p o d rve ću , p re n o š to sm o o tk rili p o ljo p riv re d n u p ro iz v o d n ju . Kad je n e k i naš d a le k i p re d a k p o n u d io n e ­ ko m d ru g o m n ašem p re tk u b a n a n u z a h te v a ju ć i o d njega ja b u k u z a u z v ra t, t o je b io p rv i o b lik ra z m e n e , r u d im e n ­ ta rn i o b lik k u p o v in e , g d e je cena je d n e ja b u k e bila je d n a

11

JANIS VARUFAKIS

banana i o b rn u to . To, m e đ u tim , nije bila prava ekonom ija. Za stva ra n je p rave e k o n o m ije b ilo je p o tre b n o n ešto više: b ilo je p o tre b n o da p o čn e m o da p ro izvo d im o , u m esto da n a p ro s to lo v im o ž iv o tin je , rib e ili da b e re m o banane. Dva velika skoka - jezik i višak Pre o tp r ilik e o s a m d e s e t d ve h ilja d e g o d in a m i, ljudi, n a čin ili sm o p r v i v e lik i skok: u sp e li sm o da u p o tre b im o svoje glasne žice da bism o , u m e s to n e m u štih krika, artiku lis a li g o v o r. S e d a m d e s e t h ilja d a g o d in a kasnije (š to zn a či p re , o tp r ilik e , d v a n a e s t h ilja d a g o d in a ) n a p ra v ili sm o d ru g i v e lik i sko k: u s p e li sm o da o b ra d im o z e m lju . G o v o r i m o g u ć n o s t p ro iz v o đ e n ja h rane, u m e s to vika nja i ko n zu m ira n ja o n o g a š to nam je pružala p riro d a (plen a i raznih p lo d o va ), izro d ili su o n o š to nazivam o ekono m ijom . Danas, d v a n a e s t h ilja d a g o d in a n a ko n „iz u m a “ ko ji je č o v e k u d a o m o g u ć n o s t da o b ra đ u je z e m lju , im a m o svako p ra vo da sm a tra m o kako je ta j tre n u ta k zaista bio is to rijs k i: č o v e k je u sp e o da p rv i p u t ne zavisi o d v e lik o ­ d u š n o s ti z e m lje , ve ć je n a u čio ka ko da je p ris ili da p ro ­ iz v o d i d o b ra za n je g a . Da li je t o b io tre n u ta k ra d o s ti i uspona? Ni u ko m slučaju! Jedini ra zlo g zb o g ko je g su lju­ di n a u čili da o b ra đ u ju ze m lju bila je g lad što ih je m orila. P o što su is tre b ili veći d e o divlja či zahvaljujući „p a m e tn o j s tra te g iji“ ko jo m su je lo v ili i p o š to su p o sta li to lik o b ro jn i da im p lo d o v i drveća više nisu b ili d o v o ljn i, ljudi su, zbog g la d i ko ja ih je m o rila , b ili p rin u đ e n i da izm isle m e to d e o b ra d e zem lje.

12

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Kao ni sve o sta le te h n o lo š k e re vo lu cije , ni o vu nism o m i o d lu č ili da s p ro v e d e m o . T e h n o lo g ija p o ljo p riv re d e , agrarne e k o n o m ije nam se - desila. S n jo m su se, a da se nism o tru d ili da ta k o bu d e , lju d ske zajednice p ro m e n ile . Agrarna p ro izvo d n ja p rvi p u t je dovela d o stvaranja osn o v­ nog elem e nta prave e ko n o m ije - viška vrednosti. Šta je to? To je p ro iz v o d ze m lje ko ji ne sam o š to je d o v o lja n da nas p re h ra n i i da n a d o m e s ti zrn e v lje k o je sm o is k o ris tili o ve g o d in e (a ko je sm o „u š te d e li“ p re th o d n e g o d in e ), već je to o n o š to p re o s ta je i o m o g u ć u je g o m ila n je za b u d u ć u u p o tre b u - na p rim e r, t o su žita ric e ko je sm o u s kla d ištili b ilo za te ška v re m e n a (u slu čaju p ro p a s ti s le d e će g ro d a od g ra d a ), b ilo da bi se is k o ris tile za sejanje n a re d n e g o ­ dine kako bi se p o v e ć a o b u d u ć i višak. O vde tre b a da o b ra tiš p a žn ju na d ve č in je n ice . P rvo, u lo vlje n a d iv lja č , rib a i s k u p lje n i p lo d o v i i v o će te š k o su m o g li s tv o riti viša k s o b z iro m na t o da su riba, zečevi i ba­ nane posle kra će g vre m e n a p o čin ja li da se kvare i da tru le (š to se nije d e ša va lo sa ž ito m , k u k u ru z o m , p irin č e m , je č­ m o m , k o ji su im a li d u ž i ro k tra ja n ja ). D ru g o , p ro iz v o d n ja a g ra rn o g viška iz ro d ila je sle deća čuda lju d s k o g d ru š tv a : pism o, dug, novac, države, vojske, s ve šte n stvo , b iro k ra tiju , te h n o lo g iju , čak i p rv i o b lik b io h e m ijs k o g ra ta . K re n im o , dakle, re d o m , da ih is p ita m o je d n o p o je d n o ...

Pismo A r h e o lo z i n as u č e da se p r v i o b lik p is m a p o ja v io u M e s o p o ta m iji. Šta se b e le ži? B e le ži se k o lič in a ž ita ric a

13

JANI5 VARUFAKI5

koju je svaki z e m ljo ra d n ik sta vio u zajednički silos. Sasvim lo g ič n o . B u dući da je b ilo ve o m a te š k o da svaki z e m ljo ­ ra d n ik sagradi svoje sp re m ište za skla dištenje viška, bilo je la kše da p o s to ji z a je d n ički silos, p o d k o n tro lo m na d ­ le ž n o g lica, i da svaki z e m ljo ra d n ik tu skla d išti svoj rod. Taj vid skla d ište n ja , m e đ u tim , za h te va o je dokaz da je, na p rim e r, g o s p o d in Nabuh sta vio sto kilogram a u skladište. Zaista, p rv o p ism o n a sta lo je ka ko bi se o m o g u ć ilo izda­ vanje ta k v e ra č u n o v o d s tv e n e p o tv rd e , to je st kako bi ze­ m ljo ra d n ic i m o g li da p ru že do ka z o k o lič in i žita rica koju su s ta v ili u za je d n ič k o s p re m iš te . Nije slu čajno to što su se d ru š tv a ko ja nisu im a la p o tre b u za ra z v ija n je m p o ­ ljo p riv re d e , p o š to je d ivlja či i p lo d o va b ilo u izo b ilju (n p r. d ru štva A b o rid ž in a u A u s tra liji i starosedelaca u Severnoj A m e ric i), z a d o v o ljila s lik a rs tv o m i m u ziko m , pa nikada i nisu stv o rila pism o. Dug i novac R a č u n o v o d s tv e n i za p is o k o lič in i p ro iz v o d a , p o p u t o n o g o pše n ici koja je p rip a d a la našem p rija te lju g o s p o ­ d in u N a b u h u , b io je p o č e ta k s tva ra n ja duga i novca. Po­ z n a to nam je, o p e t na o sn o vu a rh e o lo š k ih nalaza, da su m n o g i z a p o sle n i d o b ija li p la tu u ško ljka m a sa zapisanim b ro je v im a š to su p r e d s ta v lja li k ilo g ra m e p še n ice ko je im je v la d a r d u g o v a o za ra d na n je g o v im p o ljim a . S o b ­ z iro m na t o da pše n ica na ko ju su se o d n o s ili t i b ro je v i u to m tre n u tk u m o žd a jo š nije bila pro izve d e n a , d o tičn e š k o ljk e p re d s ta v lja le su o b lik v la d a re v o g d u g a p re m a

14

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

zaposlenom . U isto v re m e o n e su bile i neka vrsta novca p o š to su za p o sle n i te ško ljk e k o ris tili da bi k u p o v a li p o ­ tre b n e p ro izvo d e . N a jza n im ljiviji nalaz, m e đ u tim , im a veze s n a sta n ko m m e ta ln o g n o v c a . M n o g i s m a tra ju da je m e ta ln i n o va c stvo re n da bi se k o ris tio u ra zn im tra n sa kcija m a i da bi p ri to m e p re la zio iz ru ke u ru ku . Ipak, nije b ilo ta k o . M e ta ln i novac je, b a r u M e s o p o ta m iji, k o riš ć e n da bi se b e le žila ra spodela p o ljo p riv re d n o g viška m n o g o p re n e g o š to je ta j n ovac n a sta o ! P o sto je p o d a c i o to m e da su u n e k o m tre n u tk u v la s n ič k a p ra v a u o d n o s u na ž ita ric e k o je su čuvane u z a je d n ič k im s k la d iš tim a z a p isiva n a na o s n o v u v ir tu e ln ih m e ta ln ih n o v č ić a . V irtu e ln ih ? Da, v irtu e ln ih ! U ra č u n o v o đ in o j k n jiz i s ta ja lo je , na p r im e r , s le d e ć e : „G o s p o d in N a b u h im a p ra v o na ž ita ric e u v r e d n o s ti t r i m e ta ln a n o v č ić a .“ O no š to je u č ita v o j to j p riči z a n im ljivo je ste č injenica da ti novčići u o p š te nisu p o s to ja li (je r su isko vani te k n e k o lik o s to tin a g o d in a ka s n ije ) ili ih je b ilo v rlo m a lo , a z b o g n ji­ hove ve like te ž in e n ije b ilo m o g u ć n o s ti da b u d u p u š te n i u o p tic a j. Tako su tra n s a k c ije s d e lo v im a viška s p ro v o đ e n e na o s n o v u v irtu e ln ih n o v č a n ih je d in ic a . Ta ko n e š to , m e ­ đ u tim , za h te v a lo je o n o š to n a ziva m o p o ve re n je m ili na la­ tin s k o m credere (a na e n g le s k o m c re d it) - „ p o v e re n je “ da te v irtu e ln e je d in ic e im a ju ra zm e n sku v re d n o s t i da sto g a v re d i p o t r u d it i se i z a ra d iti ih s v o jim ra d o m . Da b i, m e đ u tim , ta k v o p o v e r e n je p o s to ja lo , b ilo je p o tr e b n o n e š to š to p o d s e ć a na o n o š to m i n a z iv a m o

15

JANIS VARUFAKIS

d rž a v o m - k o le k tiv n a in s titu c ija ko ja p re ž iv lja v a s m rt vla dara i koja m ože da ulije p o ve re n je da će s vre m e n o m svakom b iti d o d e lje n de o viška ko ji m u pripada. Država, birokratija i vojska Dug, n o va c, p o v e re n je i država, dakle, id u ru ku podru k u . Bez d u g a ne m a la k o g načina ra sp o la g a n ja p o ljo ­ p riv re d n im v iško m . Is to g tre n u tk a kad se ro d io d u g p o ­ ja vio se i novac. Da bi se, m e đ u tim , o b ezb edila v re d n o s t no vca , p o s to ja la je p o tre b a za k o le k tiv n o m in s titu c ijo m - d rža vo m - koja bi g a ra n to va la n jegovu v e ro d o s to jn o s t. N a ra vn o , p o s to ja n je d rža ve n e m o g u će je bez viška, b u ­ du ći da su drža vi p o tre b n i čin o vn ici za javne p oslove (na p rim e r u su d o vim a , g d e se rešavaju sp o ro vi ko ji p ro ističu iz ne sla g a n ja o k o to g a ko ko m e i k o lik o d u g u je ), za tim p o licija radi z a š tite vla sničkih prava i, n e izosta vno, vla da­ ri, ko ji svakako za h te va ju vis o k ž iv o tn i standard. Ništa od svega to g a ne m o že se o d rž a ti bez p o p rilič n o g viška, od k o je g svi o n i žive a da ne rade na p o ljim a . U isto vrem e , bez viška ne bi m o g la p o s to ja ti ni o rg a n izo va n a vojska, a bez o rg a n izo va n e vo jske vla st vla dara i, u o p šte , država ne bi m o g le da se n a m e tn u , d o k bi d ru š tv e n i viša k bio izlo že n d e lo va n ju spo lja šn jih čin ilaca.

Sveštenstvo Sve drža ve ko je su n astale u a g ra rn im dru štvim a , ako p o g le d a m o is to rijs k i, ra s p o la g a le su v iško m na užasno n e p ra ve d a n način, u k o ris t d ru š tv e n ih , p o litič k ih i vo jn ih

16

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

m o ćn ika . K o lik o g o d da su, m e đ u tim , v la s to d rš c i b ili m oćni, o n i nikada nisu b ili d o v o ljn o m o ćn i p re d ve lik o m većinom o b e sp ra vlje n ih ze m ljo ra d n ika , ko ji su, ujedinjeni, za nekoliko sati m o g li da svrgnu režim š to ih je ugnjetavao. K ako su, d a k le , v la s to d rš c i u sp e v a li da o d rž e svo ju vlast i da, n e o m e ta n i o d većine, raspolažu viško m u sopstve n u ko rist? O d g o v o r je: z a h va lju ju ći ra zvo ju p o se b n e id e o lo g ije koja im je davala le g itim ite t i uveravala većinu da v la sto d ršci im aju p ra vo na t o da drže svu vla st u svojim rukam a. Da ta k o m o ra b iti. Z b o g n jih o v e p la ve k rv i. Da njih o vo p ra vo na v la st p o tič e o d više sile. Da je božja volja da sve b u d e ta k o ka ko je ste . Bez te d o m in a n tn e id e je koja jo j je davala le g itim ite t za drža vn u h e g e m o n is tič k u v la s t ne bi b ilo n ika kve nade. Neko je m o ra o da jo j daje te ra p iju . Da s to ji p o re d vla dara kao p re d s ta v n ik „ v iš e “ sile na ze m lji i da b la g o silja v la s t hegem ona. N a ravn o, t o nije m o g la b iti sam o je dna ličn o st, kao u p le m e n im a p re „iz u m a “ a g ra rn ih e k o n o m ija , čiji je višak u čin io s lo ž e n ijo m d ru š tv e n u i b iro k ra ts k u o rg a n iz a ­ ciju d ru š tv a . Kao š to je d rža va m o ra la im a ti k o n tin u ite t i o p s ta ja ti i p o sle s m rti v la d a ra , ta k o je i id e o lo š k o p o k rić e d rža vn e v la s ti m o ra lo da se in s titu c io n a liz u je uz p o m o ć s v e š te n s tv a k o je je „ o t k r iv a lo “ i u s ta n o v lja v a lo r itu a le što su, o sla n ja ju ć i se na p re d ra s u d e lju d i u p la še n ih p re d sm rću, le g a liz o v a li p re svega sa m o s v e š te n s tv o , a o n d a i vla d a re v u v la s t n a d d rž a v o m . Bez viška , m e đ u tim , ne bi b ilo n ik a k v o g ra z lo g a za s tv a ra n je s lo ž e n o g sve šte n stva , n iti bi b ilo m o g u ć e o d rž a v a ti ga (s o b z iro m na t o da n je ­ g o v i p rip a d n ic i n išta nisu p ro iz v o d ili).

17

JANIS VARUFAKIS

Tehnologija Ljudski um u sp e o je da s p ro ve d e te h n o lo š k e re v o lu ­ cije m n o g o p re izu m a p o ljo p riv re d e - na p rim e r, kad se o tp o č e lo s k o riš ć e n je m m e ta la ili v a tre . P o ljo p riv re d n i višak, m e đ u tim , da o je te h n o lo š k o m n a p re tk u n eviđeno ubrzanje. Sasvim lo g ičn o . Prvo i o snovn o, on je o slo b o d io n a jb o lje „ iz u m it e lje “ p o tre b e da lo ve d ivlja č kako bi se p re h ra n ili. U m e ri u k o jo j su n jih o vi izu m i (na p rim e r, o ru ­ đe k o risn o u p o lju , o ru ž je za vojsku, n a kit za vla dara) b ili p o že ljn i, p rim a li su de o a g ra rn o g viška u zam enu za svo­ je p ro iz v o d e . Š ta više , sam a p o ljo p riv re d n a e k o n o m ija stvara la je te h n o lo š k e p o tre b e koje nisu p o sto ja le u p ro ­ šlo sti (na p rim e r, p o tre b e za navod njava njem ili sistem om irig a cio n ih kanala). Biohemijski rat Višak je s tv o rio s m rto n o s n e b a kte rije . Kad su se to n e pšenice p rv i p u t n a g o m ila le u za je d n ičkim skla dištim a, a o k o n jih se, p o selim a i g ra d o vim a , nagu rali m n o g i ljudi, i t o još sa živ o tin ja m a ko je su im bile p o tre b n e (na prim er, z b o g m le ka k o je d a ju ), ta h ip e rk o n c e n tris a n a biom asa p re tv o rila se u o g ro m n u b io h e m ijsku la b o ra to riju u kojoj su se b a k te rije razvile ve lik o m b rzin o m , a za tim su se razm n o žile , m u tira le su i p re tv o rile se u ču d o višta (b a r u pore đ e n ju sa o n im a ko je su se d o ta d a susretale u p riro d i). Pojavile su se n o ve svirepe i k a ta s tro fa ln e bolesti, koje su u z im a le n e b ro je n e ž rtv e . A li su s vre m e n o m p o ljo p ri­ v re d n e d ru š tv e n e e k o n o m ije p o s ta le za visn e čak i od

18

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

tih b a k te rija k o le re , tifu s a , o d v iru sa g rip a . S ta n o v n ic i su na sebi n o sili m ilio n e tih s m rto n o s n ih m ik ro o rg a n iz a ­ ma, a nisu se o d njih ra zb o lje va li. Tako, kada su napa dali krajeve n a s ta n je n e p le m e n im a koja nisu im ala ra zvije n u p o ljo p riv re d n u p ro iz v o d n ju , nije b ilo p o tre b n o da p o te g ­ nu m ač ka ko bi ih o s v o jili. N a jo b ič n iji s tis a k ru k e b io je sasvim d o vo lja n da is tre b i ve ćin u p ro tiv n ik a . Zaista, i u A u s tra liji i u A m e rici m n o g o je veći b ro j staro sedelaca p o m ro o d d o d ira s b a k te rija m a k o je su n o s ili evro p ski o sva ja či n e g o o d na p a d a to p o v im a , m e cim a ili noževim a. U n e k im s lu ča je vim a e v ro p s k i osvajači čak su se svesno p o s v e ć iv a li to m b io h e m ijs k o m ra tu . P o sto je , na p rim e r, p o d a c i o t o m e da je u A m e ric i č ita v o je d n o in d ija n s k o p le m e is tr e b lje n o ka d im je iz a s la n s tv o Ev­ roplja n a k o lo n iz a to ra p o k lo n ilo će b a d koja su, p o p lanu, bila puna b a k te rija tifu s a .

P ovratak na pitanje: Zašto Britanci napadaju A boridžine, a ne obrnuto? V re m e je da se v r a tim o na s u ro v o p ita n je o d k o je g sm o k re n u li: Z a što su B rita n c i na p a li A u s tra liju , a ne A b o rid ž in i Englesku? U o p š te n o g o v o re ć i, z a š to su sve im p e ­ rija lističke sile n a sta le na e v ro a z ijs k o m k o n tin e n tu i, u pos le d n je v re m e , u S je d in je n im A m e rič k im D rža va m a (o d za m e tka k o ji je ta m o e m ig rira o iz Evrope)? K ako se d e silo da n ije d n u im p e rija ln u silu n isu s tv o rili c rn c i u A fr ic i ili u A u straliji? Da li je t o n e š to u g enim a? N a ra vn o da nije! O d ­ g o v o r se k rije u o n o m e š to sam p r e th o d n o n a veo .

19

JANIS VARUFAKIS

V id e li sm o da na p o č e tk u bese viša k. Bez p o ljo p r i­ v re d n o g viška ne bi b ilo m o g u ć n o s ti da se stvo re vojske, a u to rita rn e države, pism o, te h n o lo g ija , b a ru t, prekookeanski b ro d o v i itd . V ideli sm o kako su p o ljo p riv re d n e države razvile čak i b io h e m ijs k o o ru ž je s p o so b n o da u n išti čla nove društava koja nisu bila p o ljo p rivre d n a , p o p u t A b oridžina u A ustraliji. Videli sm o kako u zem ljam a p o p u t Australije, gde je hra­ ne uvek b ilo u izo bilju (p o š to su tr i do če tiri m iliona ljudi, u h a rm o n ič n o j „s a ra d n ji“ s p riro d o m , im ala isključiv p ristu p flo r i i fa u n i k o n tin e n ta v e ličin e E vrope), nikada nije b ilo n ik a k v o g razlog a da se izu m e p o ljo p riv re d n a te h n o lo g ija ka ko bi se g o m ila o višak. Danas z n a m o ( t i b a r t o v rlo d o b ro znaš) da su A b o ridžini im ali poeziju, m uziku, kao i m ito lo g iju izu zetno velike civiliza cijske v re d n o s ti. Nisu, m e đ u tim , im ali sredstva za n a p a d a n je d ru g ih n a ro d a ili m a ka r za o d b ra n u . D ok su, n a s u p ro t to m e , E n glezi, ka o d e o e vro a z ijs k e k u ltu rn e p a ra d ig m e , b ili p rim o ra n i, p o lo g ic i stv a ri, da ra zviju v i­ šak i sve š to uz njega ide: o d p re ko o ke a n skih b ro d o va do b io h e m ijs k o g o ru žja . Tako da za A b o rid ž in e nije b ilo ni­ k akve nade da će u s p e ti da p re žive kada su Englezi stigli d o obala A u stra lije . A Afrika? „ A šta je sa A frik o m ? “ , pitaćeš m e v rlo u p u tn o . „Z a š to se nije p o ja vila m a ka r je d n a velika afrička sila koja bi bila kadra da u g ro zi Evropu? Z ašto je trg o v in a ro b o vim a bila ...

20

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

je dnosm ern a ulica? Da nisu, na kraju, crnci ip ak bili m anje sposobni od Evropljana?“ Ništa od svega to g a ne stoji. Baci pog le d na ka rtu i uporedi o b lik A frik e sa o b lik o m Evroaziije. Prvo što ćeš u o čiti jeste da je A frik a d u g u lja sta . Počinje o d S redozem lja, p ru ­ ža se ju ž n o d o e k v a to ra i n a s ta v lja se sve d o u m e re n e klim a tske z o n e ju ž n e h e m is fe re . D ru g im re cim a , a frič k i k o n tin e n t p ro te ž e se kro z m n o g e ra z lič ite k lim a ts k e zo­ ne: od p u s tin je Sahare, p re k o s u p tro p s k ih p o d sa h a rskih predela, pa k ro z p re d e le sa č is to tro p s k o m k lim o m , d o um e re n e k lim e ju ž n e A frik e . O b ra ti sad p a žn ju na o b lik Evroazije. S u p ro tn o o d A frik e , ko ja se š iri o d se ve ra ka ju gu, E vroazija p o č in je o d A tla n tik a i širi se na is to k sve do obala Kine i V ije tn a m a na T ih o m o ke a n u , š to znači da je nekako „ z d e p a s ta “ (a k o m i d o zvo lja va š da u p o tre b im ovaj izraz). Šta t o znači? Z na či da m o ž e m o da p re g a z im o E vroaziju, o d T ih o g o k e a n a d o A tla n tik a , n a ila z e ć i p ri to m e na re la tiv n o m a le p ro m e n e k lim e , š to je u p o tp u n o j su p ­ r o tn o s ti sa A fr ik o m , g d e se m o ra p ro ć i k ro z m a li m ilio n klim a tskih zona da bi se s tig lo o d J o h a n e sb u rg a d o Egipta. „ A za što je t o značajno?“ , p ita će š. J e d n o s ta v n o z a to š to afrička d ru š tv a ko ja su ra zvila p o ljo p riv re d n u e k o n o m iju (na p rim e r, u dana šn je m Z im b a b v e u ) n ika ko nisu m o g la da se rašire p re m a E vro p i p o š to je b ilo n e m o g u ć e da n jih o v e k u ltu r e u s p e ju s e v e rn ije , b liž e e k v a to r u ili, jo š m a n je , u S ahari. N a s u p ro t t o m e , n a ro d i E v ro a z ije su, p o š to su o tk rili p o ljo p r iv re d n u p r o iz v o d n ju , im a li m o g u ć n o s t da

21

JAMS VARUFAKIS

se šire ka za p a d u ili ka is to k u ka ko su h te li, n apa daju ći i osvajajući, p risva ja ju ći viša k ali i k u ltu ru n aroda koje su o s va ja li, p o d ra ž a v a ju ć i n jih o v u te h n o lo g iju i s tva ra ju ći č ita v e im p e rije . U A fric i - z b o g n je n e g e o g ra fije - ta k o n e što nije b ilo m o guće. O tkud, dakle, tolika nejednakost? Na n iv o u sv e ts k e ra s p o d e le d o b a ra , čin je n ica da su E vro p lja n i p o d ja rm ili A frik u , A u stra liju i A m e riku m ože se o b ja s n iti u p o tp u n o s ti na o sn o vu p re th o d n o g izlaganja o to m e ka ko su o b je k tiv n i, g e o g ra fs k i uslovi, zasnova ni na u z ro č n o -p o s le d ič n im z a k o n ito s tim a , p re cizn o d o ve li A b o rid ž in e iz A u s tra lije , s ta ro s e d e o c e A m e rik e i većinu s ta n o v n ik a A frik e u n jih o v e dan a šn je situ a cije . Kao što si m o g la da p rim e tiš , n išta o d svega to g a nem a veze s genim a belaca, crnaca, žu tih ili crvenih ljudi. Ključ situacije ne nalazi se nig d e d ru g d e d o u g o m ila n ju p o ljo p rivre d n o g viška i u re la tiv n o j la k o ć i ili te š k o ć i g e o g ra fs k o g širenja p o ljo p riv re d n ih k u ltu ra , ta k o da je m o g u ća m eđ u so b n a p o d rška : a) g o m ila n ja viška, i b ) stvara nja ve likih državnih e k s p a n z io n is tič k ih tv o re v in a (im p e rija lis tič k ih , kako smo ih nekad nazivali!). P o sto ji, m e đ u tim , jo š je d a n n ivo na k o je m se razvija n e je d n a k o s t - u n u ta r ra z v ije n ih d ru š ta v a . Kao š to sam ti re ka o g o v o re ć i t i o drža vi i re lig ijsko j h ije ra rh iji koje su s tv o rili p o ljo p riv re d n i viško vi, g o m ila n je viška za h te va lo je (i d o n e lo ) h ip e rk o n c e n tra c iju vla sti, a p o sle d ičn o i b o ­ g a tstva , u rukam a m a lo g b ro ja ljudi. Ta nejednako st i zbog

22

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

nejednake p o litič k e v la s ti k o ju rađa im a te ž n ju da sam u sebe hrani - da se re p ro d u k u je uvećava jući se. Zaista, p ris tu p n a g o m ila n o m višku daje e k o n o m s k u i p o litičku (čak i k u ltu rn u ) n a d m o ć, koja se m o že is k o ris titi da bi se o b e z b e d io jo š veći p ro c e n a t b u d u će g viška. Jed­ nostavnijim je ziko m rečeno, m n o g o je lakše za ra d iti m ilion evra ako se već im a m n o g o m ilio n a evra. N a p ro tiv, ako se nema ništa, čak i zarada o d hilja du evra m ože izg le d a ti kao neo stva rljiv san. Postoje, d akle, dva n ivo a na ko jim a hara n e je d n a ko st. Prvi je s ve tski n iv o , š to o b ja šn ja va z a š to su ne ke z e m lje ušle u XX i XXI v e k u p o tp u n o m siro m a š tv u , d o k su d ru g e im ale sve p re d n o s ti m o ć i i b o g a ts tv a , v rlo če sto z g rn u to g p u sto še n je m s iro m a š n ih ze m a lja . D ru g i n iv o je u o k v iru sam ih d ru šta va . Š taviše, č e s to se p rim e ć u je da su u najsi­ rom ašnijim ze m lja m a ( m a lo b ro jn i) b o g a ti b o g a tiji o d m n o ­ gih b o ga taša b o g a tijih zem alja. Priča koju sam t i isp riča o u o v o m p o g la v lju p ra ti k o re n e n e je d n a ko sti š to se tič e p ro iz v o d n je e k o n o m s k o g viška u o kviru p rve te h n o lo š k e re v o lu c ije - ra zvo ja p o ljo p riv re d e . Ovu p riču n a sta viću u s le d e će m p o g la v lju , g d e će se ja sno v id e ti k a ko se ra z lik e jo š p o v e ć a v a ju u o k v iru n a re d n ih te h n o lo š k ih r e v o lu c ija (n a p r im e r , p ro n a la s k o m p a rn e m a š in e ili k o m p ju t e r a ) , k o je su n a r o č it o d o p r in e le stvara nju d ru š tv a š to ga vid iš i čuješ o k o sebe. A li p re to g a je d a n p o d s tre k : N e m o j n ik a d a da p o d le g n e š isk u š e n ju racion alizacije n e je d n a k o s ti k o ju danas, kao d e te , sm a tra š n e p rih v a tljiv o m .

23

JANIS VARUFAKIS

Nejednakost kao sam oobnavljajuća ideologija Kada sam se o svrn u o na sve šte n stvo i njegovu ulogu, re ka o sam da o n o fu n k c io n iš e stva ra ju ći id e o lo g ije koje le g a lizu ju n e je d n a ku i n e ra v n o p ra v n u ra sp o d e lu viška u očim a svih - i onih koji imaju, i onih koji nem aju. Funkcioniše d e lo tvo rn o , na nivou na kom stvara m režu verovanja, nešto p o p u t m ito lo g ije koja p o m a že u re p ro d u k c iji kako viška ta k o i n jegove ne ra vn o p ra vn e raspodele. A ko o to m e razmisliš, videćeš da se ništa ne reprodukuje lakše o d u b eđ enja b o g a tih da su „ o n i d o s to jn i“ onog a što im pripa da. Od m alih n ogu sistem atski ubeđuješ sebe (kao i sva deca) da t i tv o je ig račke , tv o ja odeća, tv o ja kuća po sva ko m p ra vu p rip a d a ju . Naš m o za k a u to m a ts k i sm atra: „ Im a m X “ = „ X m i p rip a d a “ . To je psih o lo ška osnova na k o jo j se te m e lji id e o lo š k i p ro c e s k o ji u b e đ u je o n e š to im aju m o ć i b o g a ts tv o (u g la v n o m su to iste o so b e ) da je „is p ra v n o “ , „ p ra v o “ i „ n e o p h o d n o “ da oni im aju m n o g o , a da „ o n i d ru g i“ im aju m n o g o m anje. N em oj im t o uzim ati za zlo. Nezamislivo je koliko nam je lako da u b e d im o sebe da je raspodela koju prim ećujem o , p o g o to v o kad nam id e u p rilo g , „ lo g ič n a “ , „p riro d n a “ i „p ra v e d n a “ . Kad osetiš da si sprem na da podlegneš takvim m islim a, seti se o n o g što sm o g o vo rili na početku: kako je, up rko s to m e što se sve bebe rađaju p o d jedna ko golišave, nekoj od te dece predodređe no da budu odenuta u preskupa odelca, d o k su druga osuđena na glad, eksploataciju i bedu. Sačuvaj u svojoj duši o d b o jn o st prem a ta kvo j stvarn osti kao je d in o „lo g ič n o j“ , „p riro d n o j“ i „p ra v e d n o j“ .

24

2

CENE N A S P R A M VR EDN O STI

Dve vrste vredn osti Predveče na o s trv u Egini. L e to je. Sediš na našoj te ra si zagledana u c rv e n o sunce, ko je to n e u m o re . Da sam ta d došao i p o č e o da t i p rič a m o n e k o j s v o jo j besm islici, n a lju ­ tila bi se š to t i k v a rim tre n u ta k . Iste v e č e ri, n e š to ka sn ije , v e č e ra li sm o s p rija te ljim a u o k o lin i M a ra to n a . T vo j d ru g Paris je in sp iris a n - svi se sm e je m o n je g o v im v ice vim a . Čak i t i, koja si ta k o s tro g a . A on d a te ka p e ta n K oštaš, koji p rista je s vo jim rib a rskim čam cem t ik d o ta v e rn e , m o li za u slugu. S idro m u se zagla­ vilo n e g d e na d n u , a la nac je p u k a o d o k je p o ku ša va o da ga izvuče. „ N e b ilo t i z a p o v e đ e n o “ , kaže ti, „ p o š t o zn a m k o lik o v o liš da ro n iš , da li bi m o g la da z a ro n iš i zakačiš s id ro za o v o uže? Sam b ih t o u ra d io , ali m e ova re u m a d a ­ nas u b ija .“ „ N a r a v n o “ , o d g o v a ra š m u ne g u b e ć i p rilik u da p o sta n e š „ ju n a k in ja d a n a “ i, sva p o n o sn a , skačeš u m o re .

25

JANIS VARUFAKIS

Zalazak sunca. Parisovi vicevi. Radost što t i se ukazuje prilika da zaroniš kako bi učinila uslugu kapetanu Kostasu. Tri stva ri z b o g kojih se le p o osećaš. Tri „ d o b ra “ . Tri stvari koje nisu ro b a . Koja je razlika izm eđu d o b ra i robe? Roba je su d o b ra (k a o na p r im e r t v o j a jp e d ), ali d o b ra nisu obave zno i roba. Roba jesu dobra koja se proizvode da bi se prodala. Zalazak sunca na Egini, Parisovi vicevi i skok u vodu koji si izvela da bi učinila ka p etanu Kostasu nisu ponu đeni na prodaju. Ne znam da li si to p rim e tila , ali u d ru š tv u u ko je m ži­ v im o p o s to ji te žn ja da se d o b ra p o b rka ju s ro b o m i da se sm a tra kako će, š to je veća cena n e ko g dobra, neko radije p o ž e le ti da ga p o n u d i na p ro d a ju . A li nije ta ko . To važi za ro b u : š to sm o m i s p re m n iji više da p la tim o kako bism o k u p ili iPad, t o je A p p le s p re m n iji da p ro iz v e d e veći b ro j iP adova. A li t o ne važi p o svaku cenu i za Parisove viceve. A k o b ism o m u p o n u d ili da m u p la tim o da nam ispriča još viceva, n a jve ro va tn ije bi se osećao nelagodno. Svakako m ožeš da zam isliš da bi, čak i ako bi p rih v a tio ta k o nešto, z b o g to g plaćanja iz g u b io sm isao za h u m o r. Ili uzm i kao p rim e r d o g a đ a j s k a p e ta n o m Kostasom : da t i je p o n u d io novac da zaroniš, v e ro v a tn o bi m anje uživala u to m skoku u v o d u , je r bi ta k o iz g u b ila d e o n je g o v e v re d n o s ti ko ji o d g o v a ra osećan ju p o ž rtv o v a n ja , a va n tu re , osećanju da skačeš u vo d u sam o za to što je to neko tra ž io od tebe. A k o Paris p o s ta n e p ro fe s io n a ln i k o m ič a r kad p o ra ste ili a ko t i o d lu čiš da p o sta n e š p ro fe s io n a ln i ronilac, onda će n je g o v i vic e v i i tv o je ro n je n je p o s ta ti ro b a ko ju ćete

26

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

p ro d a v a ti za k o n k r e tn u n o v č a n u s u m u - o n i će s te ć i tržišn u cenu. Cena neke ro b e o d ražava razm e nsku vrednost d o b ra koje se nu d i na p ro d a ju - d ru g im recim a, vredn o st d ru g ih stv a ri ko je m ožeš da stekneš p ro d a ju ći n ekoj m u šte riji vice ve ili ro n je n je . S d ru g e stra n e , ž iv o tn a v re d n o s t je d n o g ro n je n ja , je d ­ n o g zalaska sunca, je d n o g vica je ste n e š to sasvim d ru g o . M o žd a sve t r i s tv a ri im a ju o g ro m n u ž iv o tn u v re d n o s t i n u ltu razm e nsku v re d n o s t (n a p rim e r, zalazak sunca, ko ji nije na p ro d a ju ). M o g u ć e je i o b rn u to : da u o p š te ne voliš da pričaš vice ve (p o g o to v o ne na sceni), ali da zarađuješ m n o g o novca p riča ju ći ih. Te d ve v rs te v re d n o s ti - ž iv o tn a i ra zm e n ska - ne bi m o g le da se u b iti više ra zlik u ju je d n a o d d ru g e . U d a n a ­ šn jim d ru š tv im a , m e đ u tim , v r lo se č e s to sve v re d n o s ti m ere kao da jesu ra zm e n ske . P o sto ji te ž n ja da se sve što nema cenu, sve o n o š to se ne m ože p ro d a ti uz d o b it sm atra b e zvre d n im . I o b r n u to . U is to v re m e ž iv im o u d ru š tv im a u k o jim a se - p o g re š n o - sm a tra da se p o d ra z u m e v a da ra s t ce n e n e k o g d o b ra , š to zn a č i n je g o v e ra z m e n s k e v re d n o s ti, a u to m a ts k i p o ve ća va k o lič in u t o g d o b ra koja će b iti p o n u đ e n a d ru š tv u o d o n ih š to ga im aju (ili o n ih što m o g u da ga p ro iz v e d u ). Kao š to sam t i m a lo p re rekao, to zaista i važi kada je reč o iPadu. A li ne važi za sva d o b ra .

Tržište krvi U v e ć in i ze m a lja d o b ro v o ljn i d a va o ci k rv i d aju k rv bes­ p la tn o z a to š to osećaju p o tre b u da p o m o g n u b ližn jim a čiji

27

JANIS VARUFAKIS

je ž iv o t u opasn osti. U nekim d ru g im zem ljam a davaocim a krvi se plaća za krv ko ju daju. Šta t i m isliš, gde je ponu da veća - ta m o g d e se d avao cim a plaća za o g ro m n o d o b ro koje nude , za n jih o vu sop stve n u krv, ili u zem ljam a u ko ji­ m a se krv daje d o b ro v o ljn o i bez naknade? Sam im tim š to sam t i p o s ta v io o vo p ita n je , p re tp o s ta ­ vlja m da si p o g o d ila o d g o v o r. Istin a je da je p rim e će n o da su u zem ljam a u ko jim a se davaocim a krvi plaća za krv k o lič in e sku p lje n e k rvi m n o g o m anje nego u zem ljam a u ko jim a se k rv daje d o b ro v o ljn o i bez naknade. Izgleda da nakna da više o b e s h ra b ru je davao ce koji žele da daju krv d o b ro v o ljn o , bez ika kve k o ris ti (ka o čin ko ji nem a za cilj ličnu k o ris t), n e g o š to ih p rivlači. Svi o n i ko ji m ešaju te rm in d o b ra s te rm in o m ro b e ne m o g u da sh va te da se p o n u d a k rvi sm anjuje kad se dava­ o cim a k rv i p o n u d i nakna da. P itaju se kako je m og u će da p o s to je p o te n c ija ln i d avao ci krvi koji o d lu ču ju da ne daju krv z a to š to im je p o n u đ e n a naknada. To doživljava onaj k o ji ne ra zu m e da se ž iv o tn e v re d n o s ti če sto p o tce n ju ju kada se razm e nske v re d n o s ti p recenjuju! Čitava s tv a r je v rlo je d n o sta vn a i podseća na onaj skok u vo d u k o ji si izvela ka ko bi p o m o g la ka p e ta n u Kostasu. Kada te o n o m a d zam olio da zaroniš do dna po m raku kako bi m u p o m o g la u vezi sa sid rom , ra d o st davanja i osećaj da si d o b ro d e te i da činiš „ ju n a č k o “ d e lo p o b e d ili su stra h o d m ra č n o g dna i m a ltre tira n ja š to tre b a da se svučeš i da se p o kva siš. V rlo v e ro v a tn o ne b i t o u ra d ila da t i je re ka o : „E v o t i p e t evra da skočiš u v o d u .“ P o dsvesno bi

28

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

t i bilo ču d n o da svoj d o p rin o s p roceniš na sam o p e t evra. M ožda tih p e t evra ne bi b ilo d o v o ljn o da t i n a d o k n a d i „m a ltre tira n je " , ali bi b ilo više n e g o d o v o ljn o da t i u n išti ra d o s t k o ju b i t i p ru ž ila p o m is a o da si za ro n ila ka ko bi p o m o g la k a p e ta n u K o sta su sa svim d o b r o v o ljn o i bez ikakve naknade. Isto važi i za da va n je krvi. M n o g i d avao ci k rvi osećaju za d o vo ljstvo p ri sam oj po m isli na t o da krv daju d o b ro v o lj­ no. Kad im se, m e đ u tim , za t o p o n u d i neka novčana suma, p re tv a ra n je d o p rin o s a u tra n s a k c iju u n iš ta v a im ra d o s t koju p ru ža d a va n je k rv i (n a p rim e r, p o š to će ta k o n e ko p o m isliti da svoju krv d aju za n ovac), a p ri to m e sum a koju će d o b iti nije d o v o ljn a da ih o b e š te ti za u lo ž e n o v re m e i bol p ri u b a d a n ju ig le u ve n u . Opisaću t i t o m a lo d e ta ljn ije - u ova dva p rim e ra , tv o m skoku u v o d u z b o g k a p e ta n a K ostasa ili d a va n ju krvi, kad je razm e nska v re d n o s t d o b ra u p o n u d i u ra sp o n u o d nu le do neke p o z itiv n e v re d n o s ti, n je g o va je ž iv o tn a v re d n o s t u s lo b o d n o m p a d u . R e z u lta t je da n ik o ne želi da p o n u d i za nakn a d u o n o š to bi s ra d o šću p o n u d io b e s p la tn o . O ska r V a jld d e fin iš e c in ika ka o č o v e k a k o ji zna sve o c e n a m a , a li n e zna n iš ta o v r e d n o s tim a . Naša d ru š tv a im aju te ž n ju da o d svih nas n a p ra v e cin ike . A n em a ve će g cin ika o d e k o n o m is te k o ji s m a tra da je je d in a v re d n o s t ra z m e n s k a v r e d n o s t i k o ji t a k o o b e z v r e đ u je ž iv o tn e v re d n o s ti s p u š ta ju ć i ih na v re d n o s n o j le s tv ic i d o n iv o a b e z v re d n ih p r o iz v o d a n a ših d ru š ta v a , u k o jim a se sve p ro c e n ju je t r ž iš n im k r it e r iju m im a . K a ko je , m e đ u tim ,

29

JANIS VARUFAKIS

do šlo d o to g triju m fa razm e nskih vre d n o s ti nad živo tn im vrednostim a? Ekonomija Miti zakoni kućnog privređivanja Zamisli sledeću scenu. Uskrs je. Ceo dan smo jeli i pili. Mi odrasli sm o radili dva dana da bism o priprem ili hranu, kuću, uskršnju trp e z u . Predveče te m o lim da pom ogne š m alo u sprem anju kuće. Tebe m rzi, pa m e pitaš: „Tata, koliko tražiš da bi m e o slo b o d io te muke? Razbiću kašicu i daću ti sve što tra žiš.“ Šta misliš, kako bih reagovao? Jednostavno, nema te cene koja bi m ogla da ublaži m oju ljutnju. U je d n o j p o ro d ic i, u je d n o m d ru štvu svako čini nešto u k o ris t o n o g d ru g o g . I t o je v rsta razm ene, posebna vrsta, ali nije n ip o š to trg o v in s k a razm ena. U kući ( oîkos), u svom d o m u ra z m e n ju je m o rad, ali ta kva razm ena više podseća na ra zm e n u p o k lo n a , na s o lid a rn o s t n ego na trž iš te , gde se d o b ra i uslu g e ra zm e n ju ju b e zličn o , na o sn o vu svojih ra zm e n skih vre d n o s ti. N ekada se većina d oba ra p ro izvo d ila na ta j način - van kruga trg o v in s k ih razm e na i na način ko ji je podsećao na fu n kcio n isa n je je d n e p o ro d ice , je d n o g dom a (oîkos). O tud i reč e ko n o m ija .* Jedna p o ljo p riv re d n a p o ro d ica sama je p ro iz v o d ila svoj hie b , svoj sir, svoje slatkiše, svoje m eso, svo ju o d e ću itd . Kada su b ile ro d n e g o d in e , ond a kad je p rin o s b io v e lik i i kad je b ilo d o s ta viška, p ro iz v o đ a č i su

* Οικονομικά - ekonomija; oîkos (grč.) kuća, dom; nomos (grč.) zakon.

30

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

ono što je p re o s ta ja lo ra zm e n jiv a li (na p rim e r, paradajz j|j pšenicu koja im nije bila p o tre b n a ) za p ro iz v o d e d ru ­ gih p ro izvo đ a ča , o n e ko je nisu m o g li sam i da p ro iz v e d u (srp o ve , ka jsije itd .)· U d o b a „m rš a v ih k ra v a “ , kada su stezali kaiš i p a tili z b o g n e m a š tin e , trg o v in s k e ra zm e n e su pre sta ja le (s o b z iro m na t o da nije b ilo viška ko ji bi se razm e njivao za d ru g e p ro iz v o d e ). T oko m p o s le d n jih d v e s ta d o tris ta g o d in a naša d ru ­ štva prešla su na sasvim d ru g i n iv o . Sve ve ći b ro j naših p roizvo da p re tv a ra se u ro b u , a sve m a n ji p ro c e n a t naših p ro izvo d n ih n a p o ra u sm e re n je ka p ro iz v o d n ji d o b a ra za sopstvenu p o tro š n ju , zb o g n jih o ve ž iv o tn e v re d n o s ti. A ko baciš p o g le d p o ku h in jskim o rm a rićim a , videćeš v e liki b ro j p ro izvo d a k o ji se p ro iz v o d e z b o g svo je ra zm e n ske v re d ­ n o sti i ko je ni u k o m slu čaju ne b ism o m o g li da p ro iz v e d e ­ m o u o k v iru p o ro d ič n e , k u ćn e p ro iz v o d n je . Ta re ifik a c ija ili r o b n o p o s tv a re n je , ta j n e p re s ta n i t r i ­ ju m f ra z m e n s k ih n a d ž iv o tn im v re d n o s tim a , ne p re s ta ­ je u našoj k u h in ji. N e ka d a su p o ljo p riv re d n ic i p ro iz v o d ili svoje s iro v in e (n a p rim e r, s to č n u h ra n u , g o riv o , se m e ). Danas ve ć in u s iro v in a k u p u ju o d m u ltin a c io n a ln ih k o m ­ p a n ija k o je im a ju te h n o lo š k e m o g u ć n o s ti za p r o iz v o d ­ nju s to č n e h ra n e ko ja g o ji k ra v e u k ra ć e m ro k u i m n o g o eko n o m ič n ije n e g o o b ič n a , g o riv o ko je p o k re ć e tra k to r e n a jn o vije te h n o lo g ije i se m e k o je je b io lo š k i m o d ifik o v a no ka ko b i p rin o s i b ili o t p o r n iji na že g u , m ra z i h e m ijs k e p e sticid e , p ro iz v o d e iste t e k o m p a n ije . Sa svo je stra n e , te k o m p a n ije p o k u š a v a ju da na n a jb o lji n a čin iz v u k u k o ris t

31

JANI5 VARUFAKIS

iz sp ro ve d e n ih istraživan ja - u o b lik u efikasnijih sirovina. Kako? O stva ru ju ći p ra vn o svoja au to rska prava nad ge n i­ ma sem ena što ga „ p ro iz v o d e “ . Na ta j način, eto , stižem o d o tre n u tk a u ko m se trž iš te p ro š irilo i p o m ikro ko sm o su i g d e su čak i g e n i s te kli razm e nsku vre d n o st. M a lo -p o m a lo , ro b n o p o s tv a re n je stiže svuda: do m ikro sve ta , d o to g a da ko m p a n ije kupuju i prodaju hem ijsku fo rm u lu neke n o ve s o rte pšenice ili čak neke nove so rte ovaca, d o m a te rice neke žene, koja stiče razm ensku v re d ­ n o s t p o š to se „iz d a je “ , i t o zvanično, po zakonu, paru koji na d ru g i način ne bi m o g a o da stekne p o to m s tv o , kako bi se u n jo j ra z v io e m b rio n s tv o re n u la b o ra to rijs k o j e p ru ­ v e ti. U sko ro će m o k u p o v a ti i p ro d a v a ti aste ro id e po sve­ m iru , š ire ći ta k o im p e riju trž iš ta i v la d a vin u razm e nskih v re d n o s ti o d m ik ro s v e ta d o vaseljene. V idiš li ka ko , na kra ju kra je va , e k o n o m ija kao nauka više nem a nikakve veze sa ekono m ijom koja se odnosila na za ko n e k u ćn o g privređivanja? M o žd a bi ta čn iji te rm in bio nauka o trž iš tu ili agorano m ija (m ada bi t o stvara lo zabunu b u d u ć i da je a g o ra n o m ija n e š to sasvim d ru g o , je r se ta j te rm in o d n o s i na d rža vn u k o n tro lu k v a lite ta doba ra koja su n u đe na na trž iš tu , na n e što p o p u t trž iš n e in spekcije u a n tič k o m sve tu ). Svet van logike tržišta Kod H o m e ra su se, kao š to znaš, učesnici Troja nskog ra ta t r u d ili, s v a đ a li, d a v a li čak i s vo j ž iv o t da bi s te k li v r e d n o s ti p o p u t sla ve, p le n a , u tic a ja , A g a m e m n o n o v e

32

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

n a klo n o sti i to m e s ličn o g . A h il je, kaže nam H o m e r, p o ­ gođe n A g a m e m n o n o v o m o d lu k o m da m u o d u zm e plen za ko ji je o n s m a tra o da se iz b o rio s o p s tv e n im m ačem , duže vre m e o d s u s tv o v a o iz b ita ka vo đ e n ih u T roja nskom ratu. U p rkos to m e š to je A g a m e m n o n d o b ro znao da m u je A h ilo va p o m o ć o č a jn ič k i p o tre b n a , na p a m e t m u nije padalo da A h ilu p o n u d i k o m p ro m is n o rešenje, na p rim e r neku n o vča n u su m u ka o o b e š te ć e n je za p le n k o ji m u je ta ko sa m o vo ljn o o d u ze o . Čak i da m u je t o p o n u d io , A h il bi se n e su m n jivo osećao jo š više u v re đ e n im . Nisu bili sam o pesnici sta re G rčke ti koji su poistove ćivali prave v re d n o s ti s n e trž iš n im v re d n o s tim a . O vid ije (rim ­ ski pesnik ko ji je p o ku ša o da b u d e na sta vlja č H o m e ro v o g d e là ) p rip o v e d a o s u k o b u iz m e đ u A ja n ta i O d ise ja o k o to g a ko m e će p rip a s ti o ru ž je ta d a već m rtv o g A h ila , izu ­ ze tn o o ru žje , isko va n o H e fe s to v o m ru k o m p o n a ru d ž b in i A h ilo ve m a jke . Po O v id iju , g rč k e v o js k o v o đ e su o d lu č ile da poslušaju a rg u m e n te o b o jic e p re n o š to o d lu č e ko ji je od njih d o s to ja n da p o n e se o ru ž je m rtv o g p o lu b o g a . Na kraju su a r g u m e n ti lu k a v o g g r a d ite lja T ro ja n s k o g ko n ja p re v a g n u li u o d n o s u na a r g u m e n te n e u s tra š iv o g b o rca . Zar t i n ije č u d n o š to n ik o - ni u n a zn a ka m a - n ije d o ša o na id eju d o ko je bi se dana s došlo? Da se o rg a n iz u je je d n a le p a ... aukcija, s ko je b i se o n a j š to bi najviše p la tio v ra tio kao p o n o s iti vla s n ik A h ilo v o g oružja? Z ašto se n ik o n ije s e tio da ga s ta v i na aukciju? Pa u p ra ­ vo z a to š to ni A ja n ta n i O d ise ja , n iti b ilo k o g d r u g o g o d grčkih v o js k o v o đ a , t o o ru ž je n ije z a n im a lo , ni z b o g svoje

33

JANIS VARUFAKIS

razm e nske v re d n o s ti ( to je st da bi kasnije m o g li d o b ro da ga p re p ro d a ju ), ni zb o g p ro s te u p o tre b n e v re d n o s ti ( to je st da bi ga is ko ristili u b o rb a m a ). O gro m na v re d n o st to g o ru ž ja za o n o g ko ji bi ga s te ka o bila je čisto sim bolična , š to će reći živo tn a . Zaista , u d a vn a v re m e n a sam o je m ala m anjina p ro ­ izvo d a p ro la z ila kro z n e ko trž iš te . N a ravn o, to ne znači da u a n tic i, u sre d n je m ve ku ili u k o lo n ija m a E vropljana nije b ilo ro b e , trž iš ta , ra zm e n skih v re d n o s ti. N aravno da ih je b ilo . D revni Feničani, Grci, Egipćani, Kinezi, stanovnici M ela n e zije itd . p re va ljiva li su na hilja de k ilo m e ta ra p re n o ­ seći ra zn o vrsn u ro b u s kraja na kraj sveta, p ro fitira ju ć i na n e je d n a ko sti njene razm enske vre d n o sti od je d n o g m esta d o d ru g o g . Sva lju d ska d ru š tv a su - o d svog p o sta n ja razvijala svoja trž iš ta . Sve je p o č e lo u t r e n u tk u u ko je m je n e ko re ka o n e ­ k o m d ru g o m : „ A k o m i daš je d n u o d svo jih ja buka, ja ću t i d a ti je d n u o d s v o jih p o m o ra n d ž i.“ To, m e đ u tim , nisu bila trž iš n a d ru š tv a . Ili, d ru g im re cim a , n ije ih k a ra kte risala lo g ik a trž iš ta (k a o š to je t o dana s). To su n a p ro s to b ila d ru š tv a sa trž iš tim a . Da bi ra zu m e la ra zliku izm eđu trž iš n o g d ru štva i dru štva sa trž iš tim a , d o v o ljn o je da p o ­ sta v im o dva p ita n ja :

P ita nje 1: Kako je m o g u će o b ja s n iti uspeh španskih t r ­ govaca u L atinsko j A m e rici ili Britanaca i H olanđana jedan ve k kasnije na D a lekom istoku?

34

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOU1

Pitanje 2: Kako m o že da se obja sn i uspeh ja panske au­ to m o b ilske in d u s trije u SAD o d 1970. nadalje?

Na p rvo p ita n je m o ž e m o da o d g o v o rim o la ko i je d n o ­ stavno, u z im a ju ć i u o b z ir ra tn u n a d m o ć k o n k v is ta d o ra nad p rip a d n icim a p le m e n a M aja na a m e rič k o m k o n tin e n ­ tu. Isto važi i za B rita n ce ili H o la n đ a n e , čija je d o m in a cija na D a le ko m is to k u bila p o ve z a n a s p ris u s tv o m n jih o v e ratn e m o rn a ric e u In d ijsko m i T ih o m oke a n u . To je jasno. M e đ u tim , na d r u g o p ita n je ne m o ž e se o d g o v o r iti na o snovu a rg u m e n a ta k o ji se tič u p o m o rs k e ili v o jn e n a d ­ m oći. M o ra se o d g o v o riti isklju čivo uz p o m o ć eko n o m skih a rg u m e n a ta - k o ji se tič u s tru k tu r e ja p a n s k e in d u s trije , njene m o g u ć n o s ti da p o v e ć a v a p r o iz v o d n ju a da ne p o ­ većava tro š k o v e , k v a lite ta p ro iz v e d e n ih a u to m o b ila , n ji­ hovih te h n o lo š k ih o d lik a i to m e slično. Je d n o s ta v n ije re če n o , d o m in a c iju e v ro p s k ih trg o v a c a na D a lekom is to k u i u A m e ric i p re XIX veka nije p o tre b n o o b ja šn ja va ti p o m o ć u e k o n o m s k e analize iz p ro s to g ra zlo ­ ga š to ta d a jo š nisu b ile s tv o re n e e k o n o m ije s lo g ik o m trž iš ta (ili tržišn a d ru š tv a ), već su p o s to ja la sam o d ru štva sa trž iš tim a . R a zlo g z b o g k o g te za m a ra m ,,i p rič a m t i o e k o n o m s k o j t e o r iji" je s te č in je n ic a da su naša dan a šn ja d ru š tv a trž iš n a i da je , p o s le d ič n o , je d in i n a čin na k o ji ih m o ž e m o ra z u m e ti ta j da p o k u š a m o da ih s h v a tim o kao takva i uz p o m o ć e k o n o m s k ih p o jm o v a - š to nije b ilo ta k o pre t r i veka.

35

JANIS VARUFAKIS

P ita nje je sada sledeće: Kako i zašto su iz društava sa trž iš tim a p ro iste kla tržišna d ru štva ? Rađanje tržišnih društava Proces pro izvo d n je je d n o g proizvo da zahteva tri osnov­ na sastojka: ljudski rad, a la t ili m ašine kojim a zaposleni ru ­ kuju i zem lju ili p ro s to r (na p rim e r, kancelariju ili ru d n ik) u ko m se p ro iz v o d n ja odvija. Ili, je d n o sta vn ije , p roizvo dnja zahteva t r i činioca: rad, proizvedena sredstva za proizvo d­ nju (ko ja se če sto u o p šte n ije nazivaju ka p ita lo m ) i zemlju. U starijim d ru štvim a nijedan od navedenih „činilaca p ro ­ izvo d n je “ nije bio roba. Bili su d obra, ali ne i roba. U vrem e fe u d a lizm a k m e to v i su radili teško, ali nisu prodavali (nisu čak ni izn ajm ljivali) svoj rad feudalcu. Feudalac je naprosto silo m o d njih u zim ao ve liki p ro ce n a t n jih o vih prinosa. Što se tiče n jih o vo g alata (p ro izve d e n ih sredstava za p roizvo d­ nju), njega su izrađivali ili oni sami ili zanatlije koje su radile na isto m fe u d u , a koje su k m e to v i hranili u zam enu za alat (u p ra v o kao što se dešava p rilik o m sprem anja po ro d ičn e trp e ze , kada svako od nas daje svoj d o prinos). Na kraju, ni zem lja nije bila roba: čo ve k se rađao kao zem ljo p o se d n ik (ta k o da m u nikada ne bi ni palo na pa m e t da proda zem lju svojih p redaka) ili se rađao kao k m e t (osuđen na to da nika­ da ne m ože da ste kn e zem lju u svom vlasništvu). Tržišna dru štva rođena su kada su se ta tr i proizvo dna činioca p re tv o rila u ro b u . Kada su stekla razm ensku vredn ost! Kada su počela da se kupuju i prodaju na slo bodnim trž iš tim a , gd e rad n ici tra ž e posao na „tr ž iš tu rada“ , gde

36

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

zanatlije trg u ju ala to m koji p roizvo de u okviru razvijenih t r ­ žišta proizvedenih sredstava za proizvo d n ju i, na kraju, gde i sama zemlja stiče razm ensku vrednost, što je posledica ku­ poprodajnih transakcija i n jenog davanja u zakup. Kako su se, m e đ u tim , ova t r i p ro izvo d n a činioca p re tv o ­ rila u robu? Šta se ta č n o desilo pa sm o d o žive li industrijsku revoluciju koja je o tp o č e la sre d in o m XVIII veka u B ritaniji, ali i u Holandiji, m enja jući sve t i p re tva ra ju ći čita vu p la n e tu u o g ro m n o g lo b a liz o v a n o trž iš n o d ruštvo? Jasno ti je da je to duga priča i da bih ti, ako bih pokušao da t i je isp ričam d o u d e ta lje , d o sa d io . U o p š te n o rečeno, m e đutim , sve je p o če lo s ra zvo je m b ro d o g ra d n je u Evropi, s korišćen jem kom pasa (k o ji su p rv i o tk rili K inezi) i o p š tim napredo vanjem u v e štin i b ro d o g ra d n je . Sve je to p o m o g lo evropskim bro d o vla sn icim a da o tk riju n o ve p lo vn e p uteve, koji su p o sp e šili sve tsku trg o v in u . Španski, h o la n d ski, b rita n s k i i p o rtu g a ls k i trg o v c i t o v a ­ rili su b ro d o v e v u n o m iz E n gleske i Š ko tske i m e n ja li je u Šangaju za kin esku svilu, koja je z a tim ra zm e n jiva n a za ja­ panske m ačeve u J o ko h a m i, p re n o što bi b ro d o v i p o n o v o kre n u li ka z a p a d u , s v ra ća ju ći u s p u t d o B o m b a ja ka ko bi m ačeve ra zm e n ili za začine, ko je su d o n o s ili u Evropu da bi ih, n a p o ko n , ra zm e n ili za m nogo, m nogo, m nogo više v une od on e s k o jo m su k re n u li na p u t. I o n d a - Jo vo n a n o vo . Tako su, d a kle , p ro iz v o d i ka o š to su vu n a , začini, svila, čelični m a če vi p r e tv o re n i u ro b u s m e đ u n a ro d n o m vre d nošću - u p ro iz v o d e čija je v re d n o s t za p ro iz v o đ a č a ta d a već bila n e d e ljiv o ve za n a za n jih o v u ra zm e n sku v re d n o s t.

37

JANI5 VARUFAKIS

T rgovac ili p ro iz v o đ a č ko ji ih je pose d o va o na tim novim trž iš tim a se b o g a tio . U n e k o m tre n u tk u v e le p o se d n ici Engleske i Š kotske p o m islili su, d o k su p o sm a tra li gom ile svo jih k m e to v a s p ro z o ra zam ka, da bi v e ro v a tn o m o g li bo lje da isko riste nove m o g u ćn o sti za d o d a tn o bogaćenje koje im je pružala m reža m eđ u n a ro d n e trg o v in e na p o m o ­ lu . „Š ta će nam k m e to v i da sade lu k i cveklu?", zapitali su se. „K a k v a je v re d n o s t cvekle na m e đ u n a ro d n o m tržištu? N ika kva !" S toga su zaključili, p o š to je vuna im ala veću vrednost, da je v e ro v a tn o b o lje za m e n iti g o m ile km e to va stadim a ovaca, koja ne sam o š to su bila s trp ljiv ija neg o su bila i m n o g o isp la tljivija ! Tako i bi. Za ne ko liko decenija b rita n s­ ka p ro v in c ija u p o tp u n o s ti je p ro m e n ila izg led. S p okoj i osećaj k o n tin u ite ta ko ji je vla dao vekovim a m eđu slojem km e to va , koji su iz gene racije u gene raciju živeli na istom m estu , sa istim g azdo m , sledeći navike i rad svojih ro d ite ­ lja, n aglo su u ništen i. U tre n u tk u kad su, p o h itn o m p o stu p ku , fe u d a lci izba­ cili k m e to v e na ulicu, za m e n ju ju ći ih za ovce, o tp o č e o je p ro c e s p re o b ra ž a ja B rita n ije iz d ru štva sa trž iš tim a u t r ­ žišno d ru š tv o . Zašto? P rvo je p ro g o n k m e to v a p re tv o rio ra d ali i ze m lju u ro b u ! Kako? Šta b ism o u čin ili t i i ja ako b is m o se našli, sasvim n e o če kiva n o , nasred n e ko g b la t­ n ja v o g p u ta u n e k o j b rita n s k o j zabiti? V e ro v a tn o bism o o tp e š a č ili d o p r v o g sela, z a ku ca li na p rva v ra ta i re kli: „R a d ić e m o b ilo ko ji posao za ko m a d hleba i kro v nad gla­ v o m ." Eto p rve p o n u d e najam nog rada u vid u dobra.

38

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Desilo se u p ra v o ta k o . H ilja d e n e ka d a šn jih k m e to v a tu m a ra le su p o k o ls k im p u te v im a i n u d ile je d in u ro b u koju su im ale na ra s p o la g a n ju - s o p s tv e n u ra d n u snagu. N a suprot svo jim ro d ite ljim a i d e d o v im a , k o ji su ra d ili, ali nikada nisu p ro d a va li svoj rad (ka d su već im a li p ris tu p ne sam o ze m lji već i o ru đ u za n je n u o b ra d u ), bivši k m e to v i bili su p rim o ra n i da p o s ta n u trg o v c i ra d o m - so p stve n im radom . N jiho va tra g e d ija bila je u to m e š to je to k o m d u ­ g o g niza d e ce n ija , d o k se za m a ja c trž iš n o g d ru š tv a nije d o b ro z a v rte o , o v o n o v o tr ž iš te o b e le ž a v a la o g ro m n a ponuda, ali m ala p o tra ž n ja : p re n e g o š to su p o d ig n u te fa ­ brike, nisu p o s to ja li k u p c i s p o s o b n i da p rih v a te čita vu tu arm iju n e za p o sle n ih bivših k m e to v a . R e zu lta t su b ili glad, bolesti, nesreća. P re đ im o sada na čin ila c zem lje. K ako je izg o n k m e to v a s tvo rio p rv i p u t z re lo trž iš te z e m lje za pro izvo d n ju ? Je d n o ­ sta vn o - kad su z a m e n ili k m e to v e o vca m a , v e le p o se d n ici su s hvatili da n jih o va zem lja im a razm e n sku v re d n o s t (a ne sam o u p o tre b n u ili ž iv o tn u ), k o ju je ta d već n e p o s re d n o , ali p o tp u n o ja sno, o d re đ iv a la m e đ u n a ro d n a trg o v in a . Što je više rasla ra zm e n ska v re d n o s t vu n e na g lo b a liz o v a n im trž iš tim a , t o je bila veća i v re d n o s t je d n o g ara ze m lje koja je m o g la da u g o s ti o d re đ e n b ro j ovaca. U is to v re m e , što je gušća bila tra v a na n e k o m p a šn ja ku , t o je o n više ovaca m o g a o da p re h ra n i i, s h o d n o to m e , t o je više v u n e m o g lo da se p ro iz v e d e . Eto ka k o je ra z m e n s k a v r e d n o s t v u n e d o v e la d o razm enske v r e d n o s ti p a šn ja ka ! Izn e n a d a je n e ki lo rd k o ji je

39

JANIS VARUFAKIS

im a o neisko rišće n u zem lju d o b io m o tiv da je iznajm i ne­ kim b ivšim k m e to v im a (o d k o jih je u b ira o i kiriju ). Bivši k m e to v i, a ta d a š n ji „ p re d u z e tn ic i“ , b ili su p rim o ra n i da p ro d a ju vu n u na trž iš tu da bi p la tili kiriju od zarade. O b ra ti pažn ju na p re tv a ra n je k m e to v a u „ tr g o v c e “ u is to v re m e kad je zem lja n jih o v ih predaka i sama p re tv o ­ rena u ro b u . Pre izg o n a p o s to ja o je fe u d a ln i d ru štve n i si­ ste m . K m e to vi su p rip a d a li zem lji, koja je pripa dala gazdi. K m e to v i su ra d ili na sv o jo j z e m lji, a fe u d a la c je u zim ao svoj d e o . Bez ik a k v o g u p liva trž iš ta na proces p ro iz v o d ­ nje. P ro iz v o d i ko je su p ro iz v o d ili k m e to v i, sama zem lja, kao i n jih o v rad, im a li su sam o ž iv o tn u vre d n o s t, koju su d e lili k m e to v i i fe u d a la c u p ra vo p ro p o rc io n a ln o to m e ko­ lik o je d o tič n i fe u d a la c b io b o le ć iv ili m oćan u o d no su na svo je sluge. Po iz g o n u k m e to v a sve se p ro m e n ilo i ve lika većina n a ro d a b ila je p rim o ra n a da uđ e na n e ko trž iš te . Većina k m e to v a stu p ila je na trž iš te rada, g de su p ro d a va li svoj rad. Neki k m e to v i na sta vili su da o b ra đ u ju zem lju fe u d a ­ laca, ali p o d d ru g im , p o tp u n o ra zličitim re žim o m , kao zaku p ci čija se kirija fo rm ira la u zavisnosti od cene vune. Dok su n jih o v e m ajke i o če vi žive li u stra h u o d to g a da li će im gazda o s ta v iti d o v o ljn o v e lik i d e o od ro d a kako bi m o g li da se p re h ra n e i da ne b u d u g la d n i to k o m zim e, o n i su stra h o v a li od nečeg d ru g o g : „H o ć e m o li usp e ti da p ro d a ­ m o svoju vu n u na trž iš tu i h o će m o li za ra d iti d o v o ljn o da b ism o p la tili i k iriju g azdi i uspeli da k u p im o d o v o ljn o ku­ ku ru za da p re h ra n im o decu?“ D rugim recim a, strah ovali

40

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

su i zb o g razm e nske v re d n o s ti svoga rada (š to će reći za sopstvenu nadn icu) i z b o g razm enske v re d n o s ti v une koju su p ro iz v o d ili kao za ku p ci ve le p o se d n ika . Fabrike: sive la boratorije istorije Na ta j način se, kao š to v id im o , B rita n ija o d d ru š tv a s tržištim a p re o b ra zila u trž iš n o d ru š tv o . Taj pro ce s tra n z i­ cije završio se u d ru g o j p o lo v in i XVIII veka, kad je d o tič n o j sceni p rid o d a ta n e h u m a n a siva g ra đ e v in a s v iso kim d im ­ njacim a iz k o jih je n e p re s ta n o k u lja o c m d im : n je n o visoča n stvo fa b rik a , u čijo j su u tro b i n e u m o rn o ra d ile p a rn e mašine, ko je je izu m e o Š ko tla n đ a n in Džejm s V at. U p ita će š m e: „ Z a š to u B rita n iji? Z a što n ije b ilo p a ra ­ le lnih in d u s trijs k ih re vo lu c ija u F rancuskoj ili u Kini?“ Dva su o sn o v n a ra z lo g a za to . U B rita n iji je z e m lja b ila k o n ce n trisa n a u ru k a m a m a lo g b ro ja z e m ljo p o s e d n ik a . Kao dru g o , t i z e m ljo p o s e d n ic i nisu im a li zn ačajnu v o jn u m oć, n a s u p ro t d ru g im e v ro p s k im ili kin e s k im fe u d a lc im a , ko ji su ra sp o la g a li v e lik im p r iv a tn im v o js k a m a . Z b o g to g n e ­ d o s ta tk a v o jn e m o ć i m o ra li su da izm isle n e ke d ru g e na­ čine po ve ća va n ja svo g b o g a ts tv a , o n e ko ji ne bi zavisili od u p o tre b e s iro v o g nasilja. Kad su m o re p lo v c i o tv o r ili n o v e p o m o rs k e p u te v e koji su o m o g u ć ili m e đ u n a ro d n u trg o v in u , b rita n s k i z e m ljo p o ­ sednici m e đ u p rv im a su is k o ris tili p rilik u da se o b o g a te na o snovu p o ve ća n e p ro iz v o d n je ro b e za k o jo m je p o s to ja la velika m e đ u n a ro d n a p o tra ž n ja . Š taviše, čin je n ica da je ze ­ m lja b ila k o n c e n tris a n a u ru k a m a m a lo g b ro ja fe u d a la c a

41

JANIS VARUFAKIS

značila je da je za m a so vn o izg n a n stvo k m e to v a (k o je je p o d s ta k lo s tv a ra n je p rv o g trž iš n o g d ru š tv a ) bio p o tre ­ ban p ris ta n a k re la tiv n o m a lo g b ro ja ze m ljo p o se d n ika . Zam isli B rita n iju kao v e lik i kazan u ko je m se zajedno la g a n o krčka ju s to tin e hilja da n ezap oslen ih bezem ljaša i novac ko ji se ve lik o m b rz in o m um nožava stvara jući veliki p riliv u lo n d o n s k e banke , što je posledica m e đ u n a ro d n e trg o v in e i p riliva b o g a tstva iz b rita n skih kolonija (n a ro čito s K a ripskih o strva , na kojim a su ro b o v i iz A frik e obrađivali z e m lju b rita n s k ih osvajača). Sad do d a j u ta j kazan i parnu m a šin u g o s p o d in a V ata. P rom ešaj m a lo i - šta m isliš da će ispasti? F ab rike! U n jim a su p o to m c i bivših k m e to v a našli zaposlenje kao in d u strijski radnici (p rv i p u t u isto riji), kao ra d n ic i k o ji su se z n o jili u n e p o s re d n o j b liz in i no vih p a rn ih m ašina. I čija je t o bila ideja? Ko je do ša o na id eju da p o d ig n e fab rike ? Bili su to trg o v c i ili o n i p rip a d n ici a ris to k ra tije koji su p r im e tili da na m e đ u n a ro d n o m trž iš tu p o s to ji velika p o tra ž n ja za nekim vrsta m a ro b e - na p rim e r, za vunenim p ro iz v o d im a , tka n in a m a , m e ta lim a . S hvatili su da bi se još više o b o g a tili ako bi m o g li da ih p ro izve d u b rzo i je ftin o . G ledali su h o rd e nezap o sle n ih bivših km e to va kako m ole p o ulicam a za ko m a d hleba, za neki posao, b ilo kakav. U n e k o m tre n u tk u ču li su da je n e ki g o s p o d in V at izu m eo m ašinu koja m o že isto v re m e n o da pokre će hilja du razbo­ ja. I t o je b ilo d o v o ljn o . O tva ra n je p rvih fa b rika b ilo je na­ p ro s to p ita n je vrem e na.

42

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Velika kontradikcija T riju m f ra zm e n skih v re d n o s ti nad o n im ž iv o tn im prom enio je sve t - kako ka m n o g o b o lje m ta k o i pre m a m n o ­ go g o re m . U is to vre m e ! S je dne stra n e , k o m e ricija liza cija d o b a ra , zem lje i rada stavila je ta č k u na fe u d a ln i d ru š tv e n i siste m , na n e za m i­ slive p re d ra s u d e , na t e o k r a tiju , m ra č n ja š tv o . Izro d ila je ideju s lo b o d e , p e rs p e k tiv u u kid a n ja ro p s tv a , te h n o lo š k u m o g u ćn o st p ro iz v o d n je d o v o ljn o d o b a ra za sve. S d ru g e stra n e , iza zvana je d o ta d n e viđ e n a nesreća, a pri to m e su se p o ja v ili i n o v i o b lic i p o tp u n e bede , n o ve vrste p o te n c ija ln o g ro p s tv a . Sa u s p o s ta v lja n je m trž iš n o g d ru štva , z b o g p ro te riv a n ja k m e to v a sa o b ra d iv e zem lje, bezem ljaši, bivši z e m ljo ra d n ic i p r e tv o re n i su b ilo u in d u ­ strijske ra d n ike , b ilo u z e m ljo ra d n ik e k o ji su pla ća li re n tu ze m ljo p o se d n icim a . I je d n i i d ru g i b ili su „s lo b o d n i“ p ro i­ zvođači, u m e ri u k o jo j n iko nije m o g a o s ilo m da ih p rim o ra na rad (k a o š to je t o b ilo u v re m e fe u d a liz m a ). U n e ku ruku, dakle, zaista su bili slo b o d n i! S lo b o d n i da rade šta im je volja, p o d u s lo v o m da im a „m u š te r ija “ z a in te re s o v a n ih za n jih o v rad, ali i p o tp u n o „o s lo b o đ e n i“ o d sre d sta va za rad (d a k le , b ili su b u k v a ln o na u lic i). S lo b o d n i da se kreću kud g o d ih je v o lja , a li is to v re m e n o o s ta v lje n i na m ilo s t i n e m ilo s t p o tp u n o m s iro m a š tv u k o je je d o n e la n e z a p o ­ s le n o s t p ro g n a n ik a sa z e m lje . T rg o v c i s o p s tv e n im te lo m i u m o m , a li i su ž n ji trž iš ta ra d a , k o je je , sa sv o je s tra n e , zavisilo o d g lo b a ln e p o n u d e i p o tra ž n je ro b e .

43

JANIS VARUFAKIS

O ni ko ji nisu bili nezap oslen i radili su više od če trn a e st sati d n e vn o u zagušljivim fab rika m a M ančestera ili u ru d n i­ cim a Velsa. O ndašnje n o vin e obave štava ju nas o to m e da su d e se to g o d išn ja deca u Engleskoj i Š kotskoj d ano noćno žive la la n cim a vezana za p a rn e m ašine kako bi što više radila. Tru d n ice su ra d ile u ru d n icim a K o rnvola i često su b ile p rim o ra n e da se p o ro d e bez ičije p o m o ći u jam am a. U is to v re m e u ko lo n ija m a (na p rim e r, na Jam ajci), ali i na ju g u SAD, p ro iz v o d n ja se i dalje zasnivala na radu robova ko je su e v ro p s k i trg o v c i ro b lje m k id n a p o v a li iz n jih o vih p o s to jb in a u A fric i da bi ih za tim p ro d a va li po ceni u visini p rip isa n e im razm e nske v re d n o s ti. Tako n e š to n ije se d o g o d ilo nika d a ra n ije u lju d sko j is to riji. M o žd a je č o ve ča n stvo g lo b a lizo va n o odveć rano (u o s ta lo m , kao što znaš, svi sm o m i A frika n ci). M e đ u tim , in d u strijska re vo lu cija s tv o rila je veliku k o n tra d ik c iju : is to ­ v re m e n o p o sto ja n je b a sn o slo vn o g b o g a tstva i neizrecive nesreće. Na ta j način n e je d n a ko sti koje je done la agrarna revolu cija (o ko jo j sam t i g o v o rio u p re th o d n o m poglavlju) bile su p o veća ne d o kra jn jih granica od novih, d o ta d nevi­ đ e n ih n e je d n a ko sti koje je izazvala in d u strijska revolucija, kao i tr iju m f cena u o d n o su na vre d n o sti.

3

D U G , D O B IT , B O G A T S T V O

Dug „P a k a o je ta m o g d e sam ja “ , g o v o r io je M e fis to fe l u č u v e n o m p o z o riš n o m k o m a d u D o k to r Faust K ris to fe ra M arloa. Kao n e ki crn o b la k k o ji ga o b a vija , M e fis to fe l svu­ da širi pa ka o . „ U n je m u sam g d e g o d se na ša o “ , o b ja šn ja ­ va on Faustu, k o ji se, čim je u g le d a o M e fis to fe la , p riu p ita o da se nije n e o č e k iv a n o našao u p a klu . P riča o p r o d a ji F a u s to v e d u š e M e fis to fe lu je d n a je o d o n ih k o je jo š nisi p ro č ita la . Reč je o m ra č n o j p rič i za odrasle, a ne za d e cu tv o g a uzra sta . N ism o je k rili o d te b e za to š to je to p riča stra v e i užasa. Bajke b raće G rim m n o g o su g o re . Ne, ra z lo g z b o g k o je g se ta p riča ne p re p o ru č u je d e ci u s u š tin i je t o š to se o n a tič e je d n o g p o jm a k o ji je to lik o n e p ra v e d a n da d e č ji u m te š k o m o ž e da ga p o jm i.

45

JANIS VARUFAKIS

U M a rlo o v o j p riči dešava se sledeće: M e fis to fe l prilazi d o k to r u Fau stu sa z a n im ljiv im p re d lo g o m . P ružiće m u č ita v niz u žita ka u p e rio d u o d d va d e se t g o d in a p o d uslo vo m da m u d o k to r Faust obeća da će m u posle dvadeset g o d in a p re d a ti svoju dušu. Faust ra zm išlja i o d lu ču je da je d v a d e s e t g o d in a u g o d n o s ti d o v o ljn o i da posle to g a M e fis to fe l m o že da ra d i šta g o d ga je vo lja s n je g o vo m du šo m . Tako, dakle, on p rista je . M e fis to fe l se osm ehuje i o d njega za h te va da p o tp iš e u g o vo r u vezi s tim , koji, da bi im a o š to veću sim b o ličn u v re d n o s t, Faust u m e sto mas tilo m p o tp is u je s o p s tv e n o m krvlju . A k o č ita v u s tv a r p o s m a tra š h la d n o i a n a litič k i, ta j u g o v o r n ije b io n išta d ru g o d o d u ž n ič k i d o g o v o r ko ji je „ p o t v r d io “ Faustov d u g pre m a M e fis to fe lu : „P rim a m od te b e d va d e se t go d in a u g o d n o s ti i obećavam da ću ti ustu­ p iti svoju dušu kad ta j p e rio d iste kn e .“ D ugove su ljudi o d u ve k stvarali. Kad bi u nekom teškom tre n u tk u je dan kom šija dolazio da p o m o g n e d ru g o m , ovaj bi m u za h va ljiva o g o v o re ć i m u: „T v o j sam d u ž n ik “ . I bez ika k v o g u g o v o ra o b o jica su znala da će prim ala c p o m o ći u z v ra titi d o b ro d e lo ako se u b u d u ćn o sti d o b ro tv o r nađe u n u žd i i da će ta k o „ is p la titi“ svoj m o ra ln i dug. Postoje, m e đ u tim , d ve suštinske razlike izm eđu so lid a rn o sti ta kve v rs te i duga, b a r o n a kvo g kako ga m i danas doživljavam o: prva je u g o v o r, a dru g a kam ata. U g o v o r p re tv a ra n e fo rm a la n d o g o v o r (na prim e r: „Ja te b i danas, t i m eni su tra “ ) u fo rm a ln u obavezu s ko n kre t­ nim uslovim a koji p o p rim a ju fo rm u razm e nskih vre d n o sti

46

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

izraženih u no vcu . P re d viđ a n je o u p la ti ka m a te znači da onaj koji danas n e što daje kasnije im a da p rim i n e što d ru ­ go veće v re d n o s ti. D ru g im re cim a , n a m e sto m o tiv a p ru ­ žanja p o m o ć i d ru g im a , š to rađa osećaj da sm o p o s tu p ili ispravno u o k v iru s o lid a rn o s ti (o se ća j k o ji daje sam a p o ­ m oć d ru g im a ), ko d za ja m sko g d o g o v o ra u o b lik u k re d it­ nog u g o v o ra d o la zi m o tiv ra zm e n ske h ip e rv re d n o s ti: da će se u b u d u ć n o s ti d o b iti n e što š to će im a ti veću razm ensku v re d n o s t o d o n o g š to se danas da lo . Ili, je d n o s ta v n i­ je (s e ti se p re th o d n o g p o g la v lja ), kad je n e ko so lid a ra n s d ru g im a i p ruža im n e š to š to im a v re d n o s t, nje g o va sa­ tisfa kc ija im a s a m o ž iv o tn u v re d n o s t. Kad se, m e đ u tim , d ru g o m p o z a jm lju je u o k v iru trž iš n o g d ru š tv a (ili u s fe ri ra zm e n skih v re d n o s ti), n a g ra d a i sam a im a ra z m e n s k u vre d n o s t i naziva se k a m a to m . Priča o F a u stu i n je g o v o m d u g u p re m a M e fis to fe lu im a značaja je r o d s lik a v a n e m ir lju d i u v re m e n u u ko je m se n jih o v a d ru š tv a m e n ja ju i iz je d n o s ta v n ih d ru š ta v a sa trž iš tim a p re la ze u tržišn a d ru š tv a . Nije s lu ča jn o t o š to je M a rio n a p isa o o v o d e io u XVI v e k u , ka d a su ra z m e n s k e vre d n o s ti p o č in ja le sra m e ž ljiv o da p re vla d a va ju nad ž iv o t­ nim v re d n o s tim a . U p ra v o z a to i ka že m da p riča o Faustu i M e fis to fe lu n ije za d e cu , ve ć je t o p riča koja sim b o liz u je bo ln e tre n u tk e lju d ske is to rije . V e ro v a tn o si čula da islam za b ra n ju je u b ira n je k a m a te . M u s lim a n i s m a tra ju da je n e p r ih v a tljiv o z a r a đ iv a ti na z a jm o vim a - o d d u g a o n o g d ru g o g . U p ra v o is to t o va žilo je i u h riš ć a n s tv u u v re m e kada je M a rio p isa o p o m e n u ti

47

JANIS VARUFAKIS

p o zo riš n i ko m a d . I hrišćan i su ta d a , kao danas m uslim a­ ni, s m a tra li n a jve ćim g re h o m davan je zajm a uz kam atu. Štaviše, p o s to je č ita vi re lig io zn i te k s to v i sa opisim a „ k a ­ m a tn o g poro đ a ja novca“ kao nečeg što se leže u stom aku g uje koja je navela A dam a i Evu na greh. Nije, dakle, slučaj­ n o š to su u o n o do b a , u XVI veku, n o vo o sn o va n e banke p rip a d a le Jevrejim a - bud u ći da je, n a su p ro t hrišćanim a i m u slim a n im a , je vrejska vera bila je dina koja nije zabranji­ vala u b ira n je ka m a te na p o za jm lje n i novac. Svakako da je prela zak o d društava sa tržištim a ka trž i­ šnim d ru š tv im a za h te va o re viziju to g id e o lo ško g n e o d o ­ bravanja i pra vn e zabrane kam ate. S tig m atizacija kam ate n ije m o g la da id e u k o ra k s k o m e rc ija liz a c ijo m zem lje i rada, o čem u sm o g o v o rili u p re th o d n o m p o g la vlju . M o ­ ra lo je b iti p re vra ta . I p re v ra t se desio. Značajnu u lo g u u to m p re v ra tu im ao je p o k re t p ro te ­ stanata, koji su se o tc e p ili od ka to ličke crkve i usvojili m en­ t a lite t trg o v a c a , p rih v a ta ju ć i ka m a tu , nje n o p ripisivan je, k a m a tn u sto p u . Činjenica da su p ro te s ta n ti i rim o ka to lici ušli u ra t k o ji je tra ja o više o d sto g o d in a i ko ji je zauvek o b e le žio E vropu p ro s to pokazu je da se socijalne prom ene te v rs te ne dešavaju lako, bez krvi. A li v ra tim o se n a k ra tk o Faustu da bih t i rekao kako M a rlo o vo izvo rn o izdanje o vo g delà nije ono koje se danas č ita i iz vo d i u p o z o riš tim a , već je to m n o g o savrem enije izdanje, o n o koje je napisao Nemac Gete u XIX veku. Vrlo je z a n im ljiv o p rim e titi o sn o vn u ra zliku izm eđu tih dvaju delà. U p rvo m delu, o nom M arloovom , po isteku dvadeset

48

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

godina Faust m o li i p re k lin je M e fis to fe la da ga o slo b o d i ugovora i da ga ne povede sa s obom u pakao. M eđutim , nje­ gove m olbe nisu bile uslišene. N a suprot to m e , u G eteovom delu Faust se na kraju spasava od pakla. Dozvoli m i da t i p ro tu m a č im razliku izm e đ u ta dva kra­ ja iste d ra m e . U v re m e kada je M a rio p isa o u g o va ra n je zajma s k a m a to m s m a tra n o je v e lik im g re h o m , kao š to sam t i već re ka o . P o zorišna p u b lik a tra ž ila je kažnjavanje Fausta p o š to se n ije lib io da o b e ća n a jviši o b lik k a m a te M e fis to fe lu (p re d a v a n je s o p s tv e n e d u š e ) da bi u živa o u d va d e se t g o d in a la g o d n o s ti. M e đ u tim , u v re m e kada je pisao G ete s tv a ri su sta ja le d ru g a č ije . R a zm en ske vre d n o sti već su triju m fo v a le na d o n im ž iv o tn im . K a m a ta je bila p re tv o re n a u m o ra ln o i p o litič k i p rih v a tljiv u cenu (ili razm ensku v re d n o s t) p o z a jm lje n o g novca. Tako je G eteova p u b lika bila p o p u s tljiv ija p rem a Faustu. Videla ga je, n a p ro sto , kao s u p ro tn o s t Ebenezera Skrudža! Skrudž je, kao š to v rlo d o b ro znaš iz Božične p riče Čarlsa Dikensa, g o m ila o i š te d e o b o g a ts tv o č ita v o g svo g živo ta , skupljao je kam ate, na g o m ilu je s akupio čita vo b rd o kam a­ ta i za sebe je tro š io sa m o o n o n a jn e o p h o d n ije . Na kraju je, m e đ u tim , p o š to je usn io san u k o je m su m u se ukazali božični du h o vi, o tv o rio svoje sanduke i p o če o da tro ši, tro š i i tro ši. I da se p rv i p u t ra d u je živ o tu . A k o m a lo ra zm isliš, vid e će š da je Faust u č in io u p ra v o su p ro tn o ! P o za jm io je da b i u živa o u ča rim a ž iv o ta i slo žio se s tim da p a ti na kra ju , is p la ć u ju ć i o g ro m n u „ k a m a tu " . Koji je o d ta d va ju n a k a , S kru d ž ili Faust, p o te b i b io b liži

49

JANIS VARUFAKIS

p o tre b a m a n o v o g trž iš n o g d ru štva , fo rm ira n o g kada je G ete pisao? Faust, n a ra vn o ! Zašto? Pa za to š to bi trž iš ta k o la b ira la a ko b ism o svi b ili p o p u t Skrudža, to je s t ako b ism o b ili cicije koje šte d e sve svoje b o g a ts tv o ne tro še ći ništa - p ro d a vn ice i fa b rik e bi se za tvo rile p o što niko ništa ne bi ku p o va o , a trž iš n o d ru š tv o palo bi u d u b o ku krizu. Dug je za tržišn a d ru štva o n o što je pakao za hrišćans tv o - n e o p h o d a n u p ra vo o n o lik o k o liko je neprijatan! D obit „S ve se v rti o ko novca!“ Tu rečenicu često ćeš čuti u sva­ kodne vnom ž ivo tu . Premda nesnosno cinična i užasno pesi­ m istična za čovečan stvo, ona m ožda ipak, nažalost, sadrži ve liku d o zu istin e. O no što , m e đ u tim , izgaram da t i u vezi s tim kažem je ste da stva ri nisu o d u ve k stajale ta ko , čak i a ko se danas sve v r ti o k o novca. M o žd a se sve v rte lo o k o vla sti, o ko slave, o ko d o b ro g glasa (s e ti se sam o e g ip a tskih p ira m id a ). M ožda je novac u ve k b io značajno o ru đ e u p o stiza n ju ciljeva. Nije, m e đ u ­ tim , istin a t o da se sve v rte lo o ko novca. O ko para. Novac i d o b it b ili su je d n o o d sredstava za p o stiza n je cilja. Nisu sam i sebi b ili cilj - u m e ri u ko jo j su to danas. U v re m e fe u d a liz m a z e m ljo p o s e d n ik n ika d a ne bi p o m is lio da p ro d a svo j za m a k, čak ni kada bi m u bila p o n u đ e n a b a s n o s lo v n a sum a n o vca . S m a tra o bi sebe n e m o ra ln im , a p ro d a ju p o ro d ič n o g zam ka o g ro m n im g re h o m . P ropašću ! I a ko bi b io p rin u đ e n da ta k o n e što u ra d i iz n u žd e (š to se re tk o d o g a đ a lo ), s m a tra o bi sebe

50

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

p o n iž e n im , n iskim , g u b itn ik o m - čak i a ko bi z a u z v ra t d o b io čita vu to n u novca. Danas ne p o s to je zam ak, slika, jahta koji nisu na p ro d a ju , p o d u s lo v o m da je cena z a d o ­ voljavajuća. Kako se desila ta prom ena? Kako se novac od sredstva p re tv o rio u cilj? O d g o v o r je poveza n - š to te neće z a č u d iti - s t r iju m fo m ra z m e n s k ih v re d n o s ti nad o n im ž iv o tn im . S p re la s k o m iz d ru š ta v a sa trž iš tim a u tržišn a društva, o čem u sm o g o v o rili u p r e th o d n o m p o g la vlju . Da bi ra zu m e la n o v u u lo g u n o vca , m o ra m p rv o da t i nešto više kažem o to m e ka ko je poja va trž iš n ih d ru šta va dala d u g u n o vu u lo g u . O t o m e ka ko je, u is to m d u h u , d u g p o s ta o „ s ir o v in a " d o b iti. O n a č in u na k o ji je ta j p ro c e s p re o b ra zio d o b it, p ro fita b iln o s t, no va c u n e š to š to je b ilo sam o sebi cilj. Sećaš li se da sam t i re k a o ka ko su je d n o m , p re o k o tr i veka, zem lja i rad p re tv o re n i u ro b u i da je ta k o d a t znak za stvara nje trž iš n ih društava? B ilo je to u p ra v o u tre n u tk u u ko m su d u g i d o b it p o s ta li o rta c i. P o g le d a jm o k a ko se to desilo. U v re m e fe u d a liz m a p ro c e s p r o iz v o d n je viška (k o ji, kao š to sm o u tv rd ili u p rv o m p o g la v lju , p re d s ta v lja pre d u s lo v za „ c iv iliz a c iju " ) im a o je t r i s ta d iju m a , k o ji su se re d a li je d a n za d ru g im p o sle d e ć e m re d u : p ro iz v o d n ja raspodela - d u g . M a lo o p š irn ije , na p o č e tk u su k m e to v i o b ra đ iv a li z e m lju i p ro iz v o d ili h ra n u (p ro iz v o d n ja ). Z a tim je lo r d /z e m ljo p o s e d n ik /fe u d a la c s la o s v o g n a d z o rn ik a da u z m e ( a k o je b ilo p o t r e b n o , i s ilo m ) fe u d a lč e v d e o (ra sp o d e la viška iz m e đ u fe u d a lc a i k m e to v a ). Na kra ju je

51

JAMS VARUFAKIS

fe u d a la c p ro d a v a o de o hrane ko ji m u nije b io p o tre b a n , d o b ija o je za t o novac i de o to g novca davao je u zajam, b ilo da bi d ržao u šaci o n o g ko m e je p ozajm ljivao, bilo da bi d o b io za u zvra t neke usluge tre ć e g lica (d u g ). Kad su se, m e đ u tim , zem lja i rad kom ercija lizo vali, de­ sio se veliki p re o k re t: um e sto da raspodela viška sledi p ro ­ izvo d n ju , ona se odvija la čak pre n ego što bi počela sama p ro iz v o d n ja . Kako je t o b ilo m oguće? Podsećam te na to da su u B rita n iji k m e to v i b ili p ro g n a n i sa zem lje i da su na n jih o v o m e sto došle - ovce. Zem lju su od zem ljopoedn ika izn ajm ljivali bivši k m e to v i, koji su ru ko vo d ili pro izvo d n jo m vu n e i p o ljo p riv re d n ih k u ltu ra , a cilj je bila d o b it, kako bi se o m o g u ćila isp lata kirije zem ljo p o se d n iku , ali i piata m a­ lo b ro jn im ra d n icim a ko je su u p o šlja va li. D rugim recim a, n e ki bivši k m e to v i o rg a n iz o v a li su p ro iz v o d n ju kao m ali p re d u z e tn ic i - izn ajm ljivali su zem lju od zem ljoposednika i plaćali ili izn ajm ljivali rad km e to va bezem ljaša, koji su radili ulažući svoj fiz ič k i rad. Da b i, m e đ u tim , m o g li da p o k re n u ta j p ro c e s , o v i n o vi m a li p re d u z e tn ic i m o ra li su p rv o da p ro n a đ u novac, p re n e g o š to b i p ro ce s p ro iz v o d n je p o č e o da daje p lo d (i v u n u ), kako bi m o g li da iznajm e zem lju i da isplaćuju pla­ te u n a jm lje n im radnicim a. Vidiš, dakle, kako je o raspodeli viška o d lu čiva n o pre no š to bi se ta j višak proizve o - pošto su se zarada ze m ljo p o se d n ika , kirija i p la te radnika delile jo š p re no š to bi počela p ro izvo d n ja . I g d e su t o m a li p re d u z e tn ic i n a la zili n ovac da isp la­ te u n a p re d p la te i kirije? P o zajm ljivali su ga, naravno! Na

52

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

prim er, poza jm ljiva li su im ze m ljo p o se d n ici da bi ta j novac uzeli nazad uz ka m a tu , kao i razne v rs te zelenaša, koji su im pozajm ljivali jo š novca kako bi m o g li unap red da isplate plate. Znaš li šta t o za p ra vo znači? Dve stvari. Prvo, znači da d u g z a d o b ija g la v n u u lo g u u p ro iz v o d ­ nom procesu. R edosled ko ji je u s ta n o v io p o s to ja n je viška doživeo je p o tp u n i o b rt. D o ta d a šn ji važeći re d o sle d p ro i­ zvodnja - raspodela - d u g u p o tp u n o s ti je o b rn u t u sledeći: dug - raspodela - p ro izvo d n ja . Drugo, t o znači da je d o b it p o sta la fe tiš n o ve p re d u ze tničke klase. P ostala je u slo v o p s ta n k a za n o ve m a le predu ze tn ike : u k o lik o p rin o s i nisu b ili d o v o ljn i ili a ko bi cena p roizvo da n a g lo pala, b ilo je v rlo v e ro v a tn o da p re d u z e tnici ne bi m o g li da v ra te svo je d u g o v e s k a m a ta m a . A ko bi se d e s ilo ta k o n e š to , o n i bi p o s ta li r o b o v i sv o g duga . N ešto p o p u t Fausta...

Bogatstvo N a dam se da sam u s p e o da te u b e d im u t o da je p o ­ java d o b iti (k a o g la v n e re fe re n tn e ta č k e d ru š ta v a ) u p o t­ p u n o s ti p o ve za n a s t r iju m fo m ra z m e n s k ih nad ž iv o tn im v re d n o s tim a i, n a ra v n o , s v e lik im p re o k re to m , k o ji je na­ m e tn u o d u g na p o č e tk u e k o n o m s k o g lanca, a p ro iz v o d n ju na n je g o v o m kra ju . Ista ta priča m o g la bi, iz m a lo d ru g a č ije g ugla, da se is­ priča i na sledeći način. Sa vrem ena tržišn a d ru štva za svoje po sto ja n je m o g u da zahvale k o m e rcija liza ciji rada i zem lje. Ta k o m e rcija liza cija s tv o rila je ra d n ič k u klasu (s p o č e tk o m

53

JANIS VARUFAKIS

koji je označen p ro g o n o m km eto va sa zem lje n jihovih pre­ daka), ali is to vre m e n o i prvu pre d u ze tn ičku klasu u b rita n ­ skim a g ra rn im predelim a. Da bi m o g li da plaćaju kiriju i da daju p la te , ka ko bi p ro iz v o d n ja m ogla da o tp o č n e , njeni p rip a d n ici počeli su da go m ila ju dug, pozajm lju jući od zelenaša i zem ljo p o se d n ika . Na po če tku , dakle, bese - dug. On je , sa svo je stra n e , s tv o rio d o b it kao cilj po sebi, kao p re d u slo v op sta n ka p rve n stve n o p reduzetnika, zatim za­ po sle n ih i, u o p šte n o , č ita v o g trž iš n o g društva. „P a nije li o d u ve k b ilo ta ko ? ", upitaćeš se. Nije, uopšte nije b ilo ta k o . U vre m e fe u d a lizm a p o sto ja li su feudalac i k m e to v i. K m e to v i su sam i p ro iz v o d ili i d o b ija li onaj višak ko ji je o sta ja o kad bi fe u d a la c p risvo jio „ s v o j" deo. Plate nisu p o sto ja le . Nije bilo d o b iti. B o gatstvo se g om ilalo u zem ljo p o se d n iko vo m zam ku i neki dug o vi stvarali su se nak­ n a d n o (š to znači kad bi se završilo s p ro iz v o d n jo m i kad bi p rin o s i b ili ra sp o d e lje n i). U ta k v im trž iš n im d ru štvim a d o b it nije bila sama sebi cilj i d ug nije bio suštinsko pitanje. M o ćn ike je više zanim a lo da se o b o g a te u pljačkaškim po­ hodim a p ro tiv d rugih feudalaca ili naroda, intrigam a koje bi ih dovele bliže kraljevskoj naklonosti, rato vim a i dvobojim a na tu rn irim a . Na ta j način obezb eđiva li su b o g a tstvo , vlast i slavu o ko jo j su sanjali. D o b it nije postoja la čak ni kao p o ­ jam u n jih o vo m um u. To je ujedno i razlog zbog k og insisti­ ram na to m e da je pojava tržišn ih društava bila neophodna kako bi se dug, d o b it i b o g a ts tv o neraskidivo povezali. Da je d o b it pove za n a s b o g a ts tv o m - to je svim a jas­ no. D o b it je kao vo d a koja te č e iz slavine pune ći t i kadu.

54

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Količina v o d e koja se skuplja u kadi slična je te rm in u b o ­ g a tstva . Što više v o d e te č e iz sla vin e (d o b it) , t o se više penje nivo vo d e u kadi (b o g a ts tv o ). To su p o zn a te stvari. Ono što je m anje p o z n a to je ste to da se b o g a ts tv o tržišn ih d ruštava „ h r a n i" d u g o m . „ K a k o je t o m o g u će ? “ , u p ita ćeš m e v e ro v a tn o . „ Z a r n ije d u g o n o š to će nas o d v e s ti u situaciju d o k to ra Fausta?" O d g o v o r je sle deći: V rlo ve ­ ro v a tn o je ste . M e đ u tim , b a sn o s lo v n o b o g a ts tv o ko je je s tvo re n o u p o sle d n ja t r i veka s tv o re n o je za h va lju ju ći u p ­ ravo d ugu . Dug je, ka ko sam t i m a lo p re re ka o , za tržišn a društva u p ra vo o n o š to je p a kao za h rišća n stvo : n e p rija t­ no s je d n e stra n e , ali n e o p h o d n o s d ru g e . Kako je, d a kle , na o s n o v u n o v e u lo g e d u g a s tv o re n o ta ko ve lik o b o g a ts tv o , ali i nesreća? A ris to k ra tija fe u d a l­ nog p o re tk a nije im ala n ika ka v m o tiv da razvije te h n o lo g i­ ju kako bi se p ro iz v o d n ja p oveća la i ka ko bi se p ro iz v o d ilo više b o g a ts tv a . N jih o v v la d a ju ći p o lo ž a j b io je o b e zb e đ e n p o litič k i, p ra v n o , o b ič a jn o i e k o n o m s k i (b u d u ć i da je n ji­ hov de o b io o b e zb e đ e n ra d o m k m e to v a ). N a su p ro t njim a, p re d u z e tn ic i nisu im a li n ik a k v u g a ra n c iju o p s ta n k a , b ilo p o litič k o g , p ra v n o g , b ilo o b ič a jn o g . J e d in i način n jih o v o g op sta n ka b io je p o m o ć u - d o b iti. Da bi s te k li d o b it, m o ra li su da o s ta n u na m e s tu d iri­ g e n ta o rk e s tra p ro iz v o d n je . To je p o d ra z u m e v a lo s tv a ­ ranje d u g a . M o ra li su da p o z a jm lju ju ka k o bi n a s ta v ili da b u d u - p r e d u z e tn ic i. Da bi, m e đ u tim , m o g li r e d o v n o da vraćaju svo je d u g o v e , i t o uz ka m a te , b ilo je n e o p h o d n o da ro b u p ro d a ju p o n is k o j ce n i, ka k o im k o n k u re n c ija ne

55

JAN IS VARUFAKIS

bi p re o te la m u šte rije . K o liko g o d da su m alo plaćali svoje ra d n ik e n a ja m n ike , je d in i način o b e zb e đ iva n ja sopstven o g o p sta n ka b ilo je po ve ća n je p ro d u k tiv n o s ti n jih o vo g rada. I t o su je d in o m o g li da učine p o m o ć u te h n o lo g ije - ta k o su nekako počeli da k o riste izum e p o p u t parne m a­ šine Džejm sa Vata, koja je ra d io n ice p re tv o rila u fa b rike . T e h n o lo g ija je, m e đ u tim , skupa. I, da bi je ku p ili, da bi u nju „u lo ž ili“ , m o ra li su da pozajm e još novca. Vidiš kako je d u g p o sta o „ g o r iv o “ , „p a rn a m ašina“ in­ d u s trijs k e re vo lu cije , koja je na kraju s tvo rila čitava brda b o g a ts tv a , d o k se u n je n o j senci krila neizreciva nesreća, ona o k o jo j sm o g o v o rili u p re th o d n o m poglavlju.

56

4

V E R A , K R IZ A , D R Ž A V A

Linija vrem ena T rgovci p o s to je o d u v e k . To, m e đ u tim , ne važi i za pred u ze tn ike . Na šta m islim ? Je d n o je b ro d o v la s n ik ko ji je od engle sko g z e m ljo p o s e d n ik a ku p o v a o vu n u i, p o cenu sopstve n o g ž iv o ta , p re n o s io je u In d iju ka ko bi je ra zm e n io za svilu (k o ju je d o n o s io nazad , u En glesku, da bi je p ro d a o uz o g ro m n u d o b it), a n e š to sasvim d ru g o p re d u z e tn ik koji iz n a jm lju je k o m e rc ija liz o v a n u z e m lju i „ k o m b in u je “ je s ko m e rc ija liz o v a n im (iz n a jm lje n im ) ra d o m ka ko bi se p ro ­ izvela i p ro d a la ro b a . Taj m o d e l p re d u z e tn ik a ro đ e n je u isto m o n o m v re m e n u u k o je m se ra đ a lo i trž iš n o d ru š tv o ! I o n o š to je n a jz a n im ljiv ije - d o tič n i p re d u z e tn ik fu n k c ioniše kao č a ro b n ja k na „ lin iji v re m e n a ". Z am isli ga ka ko s to ji is p re d ta n k e m e m b ra n e koja d e li sa d a šn jo st o d b u d u ć n o s ti - b u d u ć n o s ti k o ju je d va m o že

57

JANIS VARUFAKIS

da nazre kro z m e m b ra n u š to visi isp re d njega, tik iznad „lin ije v re m e n a “ . P re d u ze tn ik d o d iru je m e m b ra n u i njegova je ruka na­ glim p o k re to m probija. On sam s toji u sadašnjosti, ali je nje­ gova ruka ušla u bud u ćn o st. Pipajući, on grabi rukom razm ensku v re d n o st iz bud u ćn o sti. I, o p e t, naglim po kre to m unazad, on izvlači ruku iz m em brane, unoseći silom buduću v re d n o s t na ovu stran u „lin ije vrem e na“ . U sadašnjost. Na ta j se način razm e nska v re d n o s t koja još nije p ro i­ zveden a p re n o si u sadašn jost kako bi je p re d u ze tn ik u lo ­ žio u p ro iz v o d n e p o s tu p k e kojim a će p o to m pro izve sti tu v re d n o s t, k a ko bi se b u d u ć n o s t isp la tila , da bi se n a n o ­ vo u sp o sta vila d ija h ro n ijska ra vn o te ža i da bi se na kraju p ro iz v e lo b o g a ts tv o koje bi na d ru g i način b ilo nem oguće p ro izve sti. To je sm isao duga u tržišn im d ruštvim a. Aktivira buduće vre d n o sti kako bi one same sebe - proizvele. Reč je o pravoj m agiji! Nažalost, kao u svakoj priči o čarobnjacim a, ne prola­ zi m n o g o vrem e na d o k se svojim zastrašujućim prisustvom ne ukaže i crna magija. Ulogu zlih čarobnjaka u m ojoj „p rič i“ im aju bankari. Vidiš, navedeni opis nije završen. U stvarnosti p re d u ze tn ik ne vlada sam svojom rukom koja probija m em ­ branu grabeći budu ću vre d n o st. P reduzetnikova ruka ima svoju vo lju , svoje in terese. P redstavlja dru g o , sam ostalno biće, biće koje je u stvari - bankar. Zaista, da bi p o k re n u o p ro iz v o d n i proces, pre d u ze tn iku je p o tre b n a in te rv e n c ija so p stve n e a u to n o m n e desne ru ke iliti banka ra - čoveka ili, b o lje reći, organizacije koja

58

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

se razvila o d zelenaša fe u d a ln o g d o b a d o sve m o ćn o g či­ nioca trž iš n ih dru šta va . Bankarova „ru k a “ Bankar, n a s u p ro t p re d u z e tn ik u , ne org a n izu je p ro iz v o ­ dnju. Šta o n d a o n z a p ra v o radi? Z ašto se u n je g o v im ru ­ kama g o m ila t o lik o b o g a ts tv o ? M n o g i g re še sm a tra ju ć i bankara p o s re d n ik o m izm e đ u o n ih koji im aju višak novca i onih d ru g ih , o n ih ko ji žele da p o za jm e ta j novac, t o je st s m a tra ju ći da b a n k a r p o s re d u je iz m e đ u z a jm o d a va ca ili poverilaca i o n ih ko ji p o z a jm lju ju no va c i up isu je p o ve rio cim a ka m a tu m a n ju o d k a m a te k o jo m te re ti o n e š to uzi­ m aju zajam , pa na t o j ra zlici zara đ u je . Tako je b ilo nekada. Pre više v ekova. I danas ban ka r ima tu ulogu. A li u m aloj, ve o m a m a lo j m eri. O tkad su se tržišna d ru štva našla u p u n o m ra z v o ju , o sn o v n a u lo g a b a n ka ra nije više p o s re d n iš tv o iz m e đ u o n ih k o ji u z m a ju zajam i ulagača. U ra z v ije n im trž iš n im d ru š tv im a b a n k a r ne crp e p o sto je ću v re d n o s t o d je d n o g da bi je d a o d ru g o m . Crpe je iz b u d u ć n o s ti da b i je d a o s a d a šn jo sti. Zašto? Z a to što p o sto je ća ra zm e n ska v re d n o s t u o p tic a ju nije d o v o ljn a da bi se a k tiv ira lo trž iš n o d ru š tv o , k o je z a h te va m n o g o veća ulaganja o d p o s to je ć ih šte d n ji. U p ra vo iz t o g ra zlo g a b a n ka r, u m e s to da b u d e p re d u z e tn ik o v a ru k a ko ja se p u n i ve ć p o s to je ć o m v re d n o š ć u p o v e re n ič k ih š te d n ji, fu n k c io n iš e k a o a le g o rijs k a p re d u z e tn ik o v a r u k a k o ja p r o b ija lin iju v re m e n a u z im a ju ć i iz b u d u ć n o s ti jo š n e s tv o r e n u v re d n o s t, p re n o s e ć i je u

59

JANIS VARUFAKIS

sadašn jost i p o za jm lju ju ći je preduzim aču da bi on m ogao da p o k re n e p ro iz v o d n ju i da p ro izve d e vre d n o s t kako bi se b a n k a r is p la tio i kako bi se v re d n o s t „ u k ra d e n a “ od b u d u ć n o s ti v ra tila u - b u d u ćn o st. E to z a š to b a n ka ra na ziva m „ d ija h ro n ijs k im p o s re d ­ n ik o m “ . Zam isli ga kao tip a k o ji je u k ra o je d n u od v re ­ m e n skih m ašina H. Dž. Velsa i koji je ko ris ti da bi p u to va o kro z v re m e i za ra đ iva o novac po m a žu ći p re d u ze tn icim a b u d u ć n o s ti da daju za jm o ve p re d u ze tn icim a sadašnjosti (k o ji m o g u b iti i je d n i te isti), d o k za sebe zadržava razliku izm e đ u ka m a te ko ju upisuje p re d u z e tn ik u iz bu d u ćn o sti i on e ko jo m t e re ti današnjeg p red u ze tn ika . Reč je o veom a d e lik a tn o j „tra n s a k c iji“ , ako se uzm e u o b z ir to da od nje zavisi „d ija h ro n ijs k a ra v n o te ž a “ . Ključni p ro b le m i ra zlo g zb o g kojeg sam u poredio ban­ kare s crnom m agijom iz bajki je ste sledeći paradoks. Što se više p o s tiž e d ija h ro n ijs k a ra vn o te ža , to je veći m o tiv bankarske ruke da o tkid a sve veće vre d n o sti iz budućnosti kako bi uvećala svoje p ro ce n te - p o što je bankareva do b it (razlika izm eđu dve kam ate koju zadržava za sebe) upravo p roporcion alna veličini buduće vrednosti koju prenosi u sa­ dašnjost. Na ta j način, m eđutim , pozajm ljujući sve veće vred­ nosti iz budu ćnosti, bankar završava ta ko što narušava sta­ b iln o st „d ija h ro n ijske ravnoteže“ . I tada dolazi do - kraha!

Krah Kad b a n ka rska „ r u k a “ p rê te ra i o p te r e ti sadašn jost obavezam a prem a bu d u ćn o sti koje sadašnjost, koliko god

60

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

da se upinjala, ne m ože da ispuni, ta d a dolazi d o kraha. Do ba n kro ta . Slom a. O h o lo s t - hubris - ban ka rske ru ke biva kažnjena s vire p o m o d m a z d o m , nem ezisom . Ali, u želji da m anje k o ris tim a le g o riju i da b u d e m konk re tn iji, h te o b ih da t i o b ja s n im ka ko t o ta č n o b a n k a ri p renose razm e nsku v re d n o s t iz b u d u ć n o s ti. P o m oću ko g m ehanizm a o n i t o čine. Sam o na ta j način sh va tiće š da je krah neizbežan. R e cim o da M ih a lis p ra v i b ic ik le i da o d b a n ka ra tra ž i k re d it o d 5 0 0 .0 0 0 evra da k u p i m a šin e k o je će m u o m o ­ g u ć iti p ro iz v o d n ju ra m o v a b icika la o d k a rb o n s k ih vla k a ­ na ka ko bi b ic ik li b ili lakši i jači. P ita n je je: Cde će b a n k a r p ro n a ć i tu su m u da b i je p o z a jm io M ih a lis u , n a ra v n o uz o d g o va ra ju ću k a m a tu . N e m o j da p o ž u riš sa o d g o v o ro m da će b a n k a r p o ­ z a jm iti M ih a lis u s vo j n o v a c ili n o v a c k o ji su d ru g i u lo ž ili u n je g o v u b a n ku . To je p o g re š a n o d g o v o r! Tačan o d g o ­ v o r je : N io tk u d ! Ni o d čega! B a n ka r će n a p ro s to u k n již iti, p o v e r iti na M ih a lis o v ra č u n s u m u o d 5 0 0 .0 0 0 e vra . Šta to znači? Znači da će, kad M ih a lis p ro v e n s ta n je na svo m b a n k o v n o m ra čunu, pre sre ća n , u g le d a ti na e kra n u banko m a ta sle d e će s ta n je : S a ld o / Kra jn je sta n je = 5 0 0 .0 0 0 evra. M ih a lis će o n d a o d m a h is p la titi p ro iz v o đ a č a m a šin e p re ­ no se ći 5 0 0 .0 0 0 e vra sa s v o g b a n k o v n o g ra ču n a na b a n ­ k o v n i ra ču n p ro iz v o đ a č a i ta k o će se ni o d čega, n io tk u d s tv o riti sum a o d 5 0 0 .0 0 0 evra! I, zaista, „p ro c e s p o m o ć u k o je g b a n k e stv a ra ju n ovac ni iz čega to lik o je je d n o s ta v a n da u m n ije u m o g u ć n o s ti

61

JANI5 VARUFAKIS

da ga p o jm i“ , kao što je rekao je d n o m jedan značajni eko­ nom ista. Naravno, ništa se ne rađa ni iz čega. Kad ti kažem da je b a n ka r na m agičan način s tv o rio 5 0 0.000 evra ni iz čega, m islim na o n o što sm o pom e n u li ranije - tih 500.000 evra p o tič u iz b u d u ćn o sti! P roizlaze iz po stu p ka u o kviru ko je g b a n ka rska ru ka p ro b ija m e m b ra n u , pre la zi „ lin iju v re m e n a “ , uzim a v re d n o s t koja još nije stvore na, prenosi je u sadašnjost, daje je (uz nakna du) M ihalisu, preduzetniku, i svi se na d a m o da će no vi M ih a liso vi bicikli, s ram o m o d k a rb o n skih vla kana, im a ti ta k v u razm e nsku v re d n o st da će sum a od 5 0 0 .0 0 0 evra koju nam je b u d u ćn o st dala kasnije m o ći da se isp lati, s ka m a to m koju sm o jo j dužni. M ilo šću banka ra, dakle, M ihalis prim a 500.000 evra ni iz čega ili, ta č n ije , iz b u d u ć n o s ti. B a nkar p r o fitir a iz to g b e z g re š n o g začeća z a h v a lju ju ć i z n a č a jn o m p ro c e n tu ka m a ta - š to je više novca p re n o sio iz b u d u ćn o sti raznim M ih a lis im a , t o je veća n je g o va lična k o ris t. Od tre n u tk a kada ga n e s p u ta v a n ije d n o o z b iljn o o g ra n ič e n je i kada m o že da „ra đ a “ ko lik o g o d novca m u d rago, što znači da ga p re n o si iz b u d u ćn o sti, p e rio d i s ta b iln o s ti i razvoja čine da b a n ka r b u d e o p tim is tič a n m isleći da zaista ne p o sto je granice. S toga, dakle, on „ra đ a “ sve više novca! U suštini, o d la m a sve ve će ra zm e n ske v re d n o s ti o d b u d u ć n o s ti i p re n o si ih u sadašnjost. U n e k o m tre n u tk u , m e đ u tim , ra zn i M ih a lis i iz sada­ š n jo s ti ne m o g u da p ro iz v e d u svu tu v re d n o s t ko ju b u ­ d u ć n o s t za h te va . Na s tra n u t o š to ne p o za jm lju ju sam o M ih a lisi ko ji p ro iz v o d e ko risn e p ro izvo d e , već i drugi, oni

62

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

koji ko riste p ozajm ice da bi se kockali, na p rim e r k upujući n e kre tn in e u nadi da će n jih o va cena p o ra sti, da će ih p ro ­ d a ti po m n o g o višo j ceni i da će ta k o z a ra d iti razm e nsku h ip e rv re d n o s t a da ni u čem u nisu d o p rin e li e ko n o m iji. U pra ksi, d a kle , u n e k o m tre n u tk u ni M ih a lis i ni p r o ­ f it e r i ne m o g u da is p la te z a jm o v e b a n k a rim a , a o vi, sa svoje stra n e , više ne m o g u da is p la te ... b u d u ć n o s t. Za­ tva ra ju se pre d u ze ća i p ro d a vn ice . Ljudi o sta ju bez posla. Cene n e k r e tn in a p a d a ju i ta k o p r o f it e r i d o ž iv lja v a ju b a n k ro t. P ro d a v n ic e i p re d u z e ć a k o ji su o p s ta li p o s le p rv o g ta la sa kriz e s v e d o c i su sm a n je n ja s o p s tv e n e p r o ­ daje i na k ra ju su i sam i p rin u đ e n i da sta ve ka ta n a c. B roj z a p o s le n ih k o ji d o b ija ju o tk a z sve je v e ć i. U b rz o i sa­ m e b a n k e o s ta ju s b rd o m z a jm o v a k o je su d a le ra z n im M ih a lisim a i p ro fite rim a je r su t i za jm o v i p rsli kao b a lo n i. Š te d iše s h v a ta ju da b a n k e im a ju p ro b le m i tra ž e nazad svo j no va c. B anke n e m a ju ta j n o va c da im is p la te p o š to su i njega is k o ris tile za s o p s tv e n e p o tre b e , pa i o n e bivaju p r im o ra n e da se z a tv o re . Čim s v e t sazna da su b a n k e z a tv o re n e , n a stu p a p a n ika i k ra h p o s ta je s ve o p šti. V idiš li šta se dešava? Sve d o k se d ija h ro n ijs k a ra v n o ­ te ža o d rža va , sve se o d v ija n o rm a ln o . M ih a lis i p ro iz v o d e le p e b ic ik le , p ro iz v o đ a č i m a šin a k o je M ih a lis i k u p u ju za­ p o š lja v a ju ra d n ik e , ra d n ic i k u p u ju b ic ik le i d ru g a d o b ra , p r o fite ri za ra đ u ju a da n išta ne p ro iz v o d e i trž iš n o d ru š tv o se ra zvija . M e đ u tim , u s to m a k u t e e k o n o m ije u ra z v o ju krije se sem e zla, k o s t s le p o g m iša, p lo d n o t lo k o je će is­ k o r is titi crn a m a g ija , š to zn a či b a n k a rs k i s is te m , da bi se

63

JANI5 VARUFAKIS

s tv o rili n e sta b iln o s t, stra h , nesreća: d ijahronijska ra vn o ­ te ža rađa n e ra v n o te ž u , s ta b iln o s t n e sta b iln o st, a razvoj krah. A u p o za d in i te p a radoksa lne eskalacije zla krije se ruka bankara. Sećaš li se da sam t i rekao kako je du g neop h o d a n za tržišn a društva? Da bez duga nem a ni dobiti? I da bez d o ­ b iti nem a viška? Sada doda jem i sledeće: proces koji stvara d o b it i b o g a ts tv o rađa i krah, rađa krize. Što je stabilniji ra­ zvojni p o stupak, t o je m o tiv bankara da iskoriste svoje ma­ gičn e s p o s o b n o s ti veći. N jiho ve čarolije, m e đ u tim - a da oni t o i ne uspeju da p rim e te - prelaze granicu crne magije i u b rzo za tim nastupa krah. Pri to m e , krah nije ništa drugo d o n e o če kiva n i n a stu p n e s ta b iln o s ti dija h ro n ijske ra vn o ­ te že , što za posledicu im a to da sadašnjost m ora prizna ti b u d u ć n o s ti kako ne m ože da jo j da o no što jo j duguje. Država A k o je trž iš n o d ru š tv o u tre n u tk u u ko m počin je krah p re p u š te n o sa m o m sebi, u is to m to m tre n u tk u krenuće sve o p šta la vina. P re d u ze tn ici su n e sp o so b n i da reaguju je r su b a n k ro tira li ili su na ru b u b a n kro ta . Isto to važi i za banke . T ržišta se gase. O bični lju d i stežu kaiš sm anju jući k o lik o m o g u svo je tro š k o v e . Na ta j način, m e đ u tim , p o ­ tra žn ja se jo š više sm anjuje, zatvara se jo š više preduzeća, p o tro š n ja se jo š više sm anjuje, trž iš ta još više to n u i ta ko dalje. U k ra tk o - krah d o n o si krizu. Ko m o že da s ta v i ta č k u na ta j m ra čn i vrtlo g ? Od m o ­ m e n ta kad su se p riva tn a lica uhvatila u ovaj razorni v rtlo g

64

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

sam o država m ože da reaguje. Od XIX veka, kada su p rvi p u t p rim e će n e e ko n o m ske krize trž iš n ih d ruštava, država je, p o d p ritis k o m ra z ja re n ih g ra đ a n a , bila p rim o ra n a da in te rve n iše . Kako? Prve drža vn e in te rv e n c ije o d n o sile su se na banka rski sistem , koren zla. U tre n u tk u u ko je m se rađa panika i ban­ ke p ropada ju jedna za d ru g o m je d in i način da zlo prestane je ste da se um eša država i da na ne ki način sta vi ta č k u na tu la nčanu reakciju - da o m o g u ć i ban ka m a , ko je bi in ače sta vile katanac, da n e ka ko o p s ta n u . Kako? P o za jm lju ju ći im novac. Gde bi, m e đ u tim , država m o g la da nađ e to lik o novca za ta k o k ra tk o vrem e? Da bi d rž a v a t o m o g la , o n a je b ila p rim o ra n a da n a ­ p ra v i svo ju b a n k u , k o ju n a z iv a m o c e n tra ln o m b a n k o m i koja p o z a jm lju je n o v a c b a n k a rim a u te š k im tre n u c im a . O d a k le im p o z a jm lju je ? N io tk u d ! N a p ro s to , u n e k i zao čas, kao š to se d e silo s trg o v in s k o m b a n k o m koja je „ r o ­ dila “ 5 0 0 .0 0 0 evra da bi ih p o za jm ila p ro iz v o đ a č u bicikala M ih a lisu (sećaš li se p re th o d n o g p rim e ra ? ), ta k o i c e n tra l­ na banka „ r a đ a “ m ilio n e , a a k o z a tre b a i m ilija rd e , da bi ih dala trg o v in s k o j banci. Da bi, m e đ u tim , m o g la da u ra d i ta k o n e š to , c e n tra ln a b a n ka m o ra da im a m o n o p o l nad š ta m p a n im n o v c e m . T a ko je n e k a k o n a s ta la p riv ile g ija d rža ve da im a is k lju č iv o p ra v o na š ta m p a n je n o vča n ica i ra sp o la g a n je n o vce m . Državni m o n o p o l š ta m p a n o g novca i uloga centralne ban­ ke kao „k ra jn je g zajm od avca“ n e o p h o d n i su da bi se o g ra n i­ čavali kra h o vi, da b i se zau sta vlja la panika, da bi se n e ka ko

65

JAMS VARUFAKIS

stabilizovala tržišna ekono m ija. Ni u kom slučaju, m eđutim , nisu i d ovoljni! Zato su države polako bile prim orane da preduzm u d o d a tn e mere, kao, na prim er, da garantuju za šted­ nju svojih građana (d o izvesne m ere ) kako svi zajedno ne bi propada li kada bi neka banka bankrotirala - što je bilo neizbežno. Bez takvih garancija, čim čuju da „n e š to ne ide kako treb a u ekono m iji“ , ulagači/štediše hitaju u banke da povuku svoj novac, banke nem aju d o v o ljn o šta m p a n o g novca da bi ga svim a dali, to p o tvrđ u je strahovanja štediša da dolazi krah i ta ko - dolazi krah! Eto zašto je stanje stvari nam etnulo državam a obavezu da g a ra n tu ju za šted n ju /u lo g e - da ne bism o svaki čas im ali krahove. Često ćeš č u ti kako se go v o ri da je glavni p roblem drža­ va. I da bi stvari stajale m n o g o bolje kad bi država ostavila p riva tn ike na m iru i kad se ne bi m ešala u njihove poslove. Besmislice. Jedini ra zlo g zb o g ko je g je država bila p rim o ­ rana da g a ra n tu je za šte dnje /uloge i da preuzm e m o nopol nad novcem bio je ta j što je u vrem e nim a u kojim a država nije in te rve n isa la i kad su p riv a tn ic i b ili osta vlje n i na m iru doživljavan krah za krahom . U vrem e kraha, kad se sve oko njih rušilo, isti t i p riva tn ici zahtevali su od države da nešto učini. A kad bi kriza prošla, zahtevali su od države da nam et­ ne banka rim a pravila kako se zlo ne bi pono vilo . Država i bankari: toksični odnos O vde, m e đ u tim , p o s to ji je d n a k o n tra d ik c ija . S je dne stra n e , država je bila ta koja je m ora la da se p o b rin e za to da se banke ne z a tv o re ako se desi krah. S dru g e strane,

66

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

sama država m ora la je da n a m e tn e d iscip lin u b anka rskoj ruci kako o d b u d u ć n o s ti ne bi o tk id a la veću v re d n o s t u odno su na on u koju m ože da p ro iz v e d e sadašn jost. Ta su dva cilja, m e đ u tim , su kobljen a! Kada je, naim e , b a n k a r sig u ra n da će država da po h ita i spase ga u n e k o m te š k o m tre n u tk u , ne m a n ik a k v o g razloga da se plaši - da o g ra n iča va za jm o ve ko je daje uz naknadu. Dok drža ve b a n ka rim a nam e ću p ra vila kako bi ogra n ičile n jih o vu te ž n ju da u d o b rim v re m e n im a daju zaj­ m ove ko ji vo d e u krah, b a n ka ri izn alaze načine preusm eravanja t ih p ra v ila , i t o s u p ro tn o o d o p š te g d r u š tv e n o g in teresa. I p o š to b a n ka ri im aju veću e k o n o m s k u m o ć nad p o litič k im če ln ic im a d rž a v n ih in s titu c ija (k o ji, n a v o d n o , k o n tro liš u i d is cip lin u ju b a n k a re ) n e g o š to je im a ju o b ič n i gra đ a n i, sta v o v i ba n ka ra im a ju te ž n ju da p re v la đ u ju . Isp ra vn o bi b ilo da država spasava b a n ke (š to je zaista b itn o ka ko se o n e ne bi z a tv o rile - i da se ne b i iz g u b ile šte d n je g ra đ a n a , i da se ne bi u ru š io siste m plaćanja , ko ji je k r v o to k e k o n o m ije ), ali ne i b a n k a re . Is p ra v n o bi b ilo da n jih p o š a lje ku ći, da s p ro v e d e p ro c e s e o z d ra v lje n ja i da n jih o v e b a nke , n a kn a d n o , a ko ne že li da ih za d rži, p ro ­ da n o v im vla sn icim a , k o jim a će, m e đ u tim , b iti ja sn o da će ta k o ste če n e b a n ke iz g u b iti u k o lik o ih o d v e d u u b a n k ro t (na p rim e r, n e ra z u m n im p o z a jm ljiv a n je m ). N a ža lo st, p o litič a ri k o ji v la d a ju d rž a v o m najčešće spa­ šavaju b a n ka re , i t o n o v c e m k o ji d rž a v a o d u z im a o d n a j­ s iro m a š n ijih g ra đ a n a . Z a u zvra t, b a n k a ri fin a n s ira ju p re d iz b o rn e ka m p a n je p o litič a ra k o ji su p re m a njim a p rija te ljs k i

67

JANI5 VARUFAKIS

na stro je n i. R e zu lta t je p re te ra n o „v ru ć a “ veza p olitičara i bankara. O dnos to ksiča n za o s ta ta k društva. Kao š to m o že š da n a slu tiš, i sama p om isa o da će d r­ žava koja je p rija te ljs k i n a stro je n a pre m a b anka rim a da ih spase čin i ba n ka re cin ičnim i nepa žljivim . Posle nekog kra h a o n i m o ž d a p o s ta n u n a k ra tk o p a ž ljiv i, ali, čim se s tv a ri p o sle spasenja od drža ve m a lo sm ire i čim s ta b il­ n o s t p o čn e da se vraća, e to ih o p e t, počin ju da „ra đ a ju “ no va c o tk id a ju ć i čita ve g o m ile v re d n o s ti od bu d u ćn o sti i p re n o se ći ih u sadašnjost, koja ne m ože da ih proizvede. Šta sm o o n o re kli m alopre? S ta b iln o st rađa nestabilnost, a d ija h ro n ijska ra vn o te ža narušava se zb o g n e u ra v n o te ­ ženih izb o ra bankara. Javni dug - fa n to m o ve d ram e P rim etićeš da u d ru štvu u kojem živim o p o sto ji sledeća p o ja va . U v re m e „ d e b e lih k ra va “ p re d u z e tn ic i i banka ri su p r o t iv d rž a v e . O p tu ž u ju je da p re d s ta v lja p re p re k u ra zvo ju . Da je p a ra zit ko ji sisa p riv a tn u eko n o m iju , tačnije n jih sam e, i t o p o s re d s tv o m p o re za . Snažno se p ro tiv e svakom suštinskom uticaju države na socijalnu ekonom iju. Zašto? Iz dva razlog a. Prvo, za to š to se plaše da će država n a m e tn u ti og ra n i­ čenja p riv a tn o m dugu koji banke sm eju da stvaraju (seti se da bez p riv a tn o g duga ne p o s to ji p riva tn a d o b it!). Drugo, za to što ne žele da država im a d ru štve n e tro ško ve (na p ri­ m e r, za ja vne bo ln ice , škole, za u m e tn o s t i k u ltu ru , za su­ zbijanje s irom aštva), p o š to se ulaganja te vrste finansiraju

68

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

iz poreza, a o n i se plaše da će to m o ra ti sam i da p la te je r se kao n a jb o g a tiji o p o re z u ju više od o sta lih . B a n ka rski k ra h i kriza ko ja ga o b ič n o p r a ti k o r e n ito m e n ja ju tu s liku . Čim k re n e la n ča n a re a k c ija ko ja v o d i bankare na ru b b a n kro ta , banka ri i p re d u z e tn ic i zahtevaju od drža ve p o m o ć . Z a h te va ju da b u d u spasen i d rž a v n im novcem i u o p šte ih ne zanim a g d e će se ta j novac pronaći. R a zu m ljivo s n jih o v e s tra n e - že le da ih d r u š tv o š titi u te š k im tre n u c im a , a li kad s tv a ri id u k a k o va lja za n jih , o d b ija ju da i sa m i p r ih v a te o b a v e z e p re m a is to m to m d ru štvu . Štaviše, in te le k tu a ln o sp o s o b n iji m e đ u njim a iz­ lažu i filo z o fs k a m išlje n ja , p o ko jim a „ p o ja m d ru š tv a nije va lja n o d e fin is a n “ , d o k o n i ko ji su jo š „ p o tk o v a n iji“ tv rd e da „ n e p o s to ji n e š to š to b ism o m o g li n a zva ti d r u š tv o m “ . P ored te re to rik e m o ćn ih , m e đ u tim , p o s to ji i stva rn o st. A ona kaže da je drža va n e o p h o d n a da bi m o ć n i p o je d in ­ ci m o g li u s v o jim ru ka m a da g o m ila ju sve ve ći viša k. Već sam t i o b ja s n io da b i trž iš n o d ru š tv o p o č e lo da se te tu ra u k o lik o drža va ne bi stva ra la n o va c za u b la ža va n je p o tr e ­ sa b a n k a rs k o g s iste m a . To n ije je d in i ra z lo g z b o g k o je g je država n e o p h o d n a ; n e o p h o d n a je ka ko bi m o ć n ic i m o g li da u b ira ju d o b it, ta k o da bi trž iš n a d ru š tv a m o g la da o p ­ stanu. P o sto ji jo š č ita v niz ra zlo g a . Jedan o d n jih je s te t o da bez d rža vn e sile m o ć n i p o je ­ dinci ne bi m o g li da se o b o g a te . V ra tim o se načas o n o j priči u k o jo j sam t i g o v o rio o to m e ka ko je u B rita n iji stv o re n a prva tržišn a e ko n o m ija . Sećaš li se da sam re ka o da je sve počelo kada su k m e to v i p ro te ra n i sa zem lje s vojih predaka?

69

JANIS VARUFAKIS

Šta m isliš, kako su z e m ljo p o se d n ici uspeli da ih oteraju? Pomoću državne sile. I, zaista, država, to jest dvor, pom ogla je da zem ljoposedn ici o teraju očajne seljake, i to šaljući na njih vojne jedinice. Šta misliš, kako je održavan „d ru štve n i m ir“ u vrem e kada je, s je dne strane, mala m anjina uživala u b o g a tstvu i u d o b n o sti, d o k je, s druge, o grom na većina um irala od g ladi u straćaram a M ančestera, B irm ingem a i sam og Londona? Samo pod p re tn jo m oružja policije i vo j­ ske. Jednostavnije rečeno, bez državne sile ne bi bilo m ogu­ će p o stoja nje p riva tn e d o b iti i tržišne ekonom ije. I nije sam o d rža vn u silu država nudila na d a r m oćnim p o je d in c im a . Bila je tu i iz g ra d n ja kanala, bez ko jih p ro ­ izvo d i s po lja i iz fa b rik a ne bi nikada našli p u t ka tržištim a trž iš n o g d ru štva . Bile su tu i o d v ra tn e zgrade u kojim a su se gu žva le uvele duše bolesnih , u nezve ren ih bezem ljaša da ne bi kru žile ulicam a i stvara le osećaj n e sigurnosti i o d ­ b o jn o s ti m e đ u „ d o b r im “ s v e to m . Kao i neke b o ln ice ili p ro g ra m i suzbijanja epid e m ija koji su d o p rin e li čudu in du­ strijske revolu cije . Ili škole u kojim a su budući radnici učeni č ita n ju i pisa n ju ka ko bi m o g li da p ru že više razm e nske v re d n o s ti svo jim p o slo d a vcim a pre d u ze tn icim a . Svi t i d rž a v n i „ d a r o v i“ d a va li su s ta b iln o s t trž iš n o m d ru š tv u i d o z v o lja v a li su p riv a tn ic im a , p o g o to v o o n im n a jm o ć n ijim m e đ u n jim a , da se b o g a te . B o g a ts tv o se p ro iz v o d ilo k o le k tiv n o (p ro iz v o d ili su ga radnici, izu m ite ­ lji, d rž a v n i čin io c i i p re d u z e tn ic i), ali se g o m ila lo u ru ka ­ m a n a jm o ć n ijih p riv a tn ik a , ko ji su: a) t v rd ili da je b o g a t­ s tv o n a sta lo is k lju č iv o z a h va lju ju ći njim a, i b ) gnuša li se

70

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

„g ra b ljiv e “ države, koja im o d u zim a „n jih o v o “ b o g a ts tv o p o m o ću p o re sko g sistem a. P o što su m o ćn ici u v e lik o j m e ri u tic a li na v la s t (da ne kažem da su je k o n tro lis a li), p o s to ja la je sta b iln a te žn ja sm an jiva n ja p o re z a u o d n o s u na d rž a v n e tro š k o v e . B o­ g a ti su z a h te v a li o d d rž a v e da im o b e z b e đ u je sve o n o š to sam već n a ve o , ali nisu im a li n ik a k v u n a m e ru da za to p la ća ju o b e z b e đ u ju ć i o d g o v a ra ju ć e p o re z e . Š to se tič e z a p o s le n ih , n jih o v e p la te su b ile to lik e da su m o g li te k da p re h ra n e sebe i svo ju d e cu . P rem a to m e , ka kve su o n i p o re z e m o g li da plaćaju? Sad t i je ja sn o iz k o g je razlog a država im ala s is te m a ts k i veće tro š k o v e u o d n o su na zaradu. R e zu lta t to g a b io je d rž a v n i dug! Sa čisto a ritm e tič k e ta č k e g le d iš ta , razlika izm e đ u ja v­ nih tro š k o v a i p o re s k o g p riliv a d rž a v e n a ziva se ja v n im d e fic ito m . A k o neka d rža va svake g o d in e im a d e fic it o d je d n o g evra, o n d a će za d e s e t g o d in a drža va n a g o m ila ti ja vn i d u g o d d e s e t evra, plus k a m a te ko je tre b a da plaća. A o d a kle drža va p o za jm lju je ? O d p riv a tn ik a , n a ra vn o , i to od o n ih n a jg o rih - ban ka ra . Tako se p o ja v lju je sle deća nev e ro v a tn a situ a cija : - M o ć n ic i neće da p la ća ju p o re z da b i e k o n o m s k i p o ­ m o g li d rž a v i ka ko b i d rža va m o g la da čin i sve o n o š to je n e o p h o d n o da bi o n i b ili (i o s ta li) m o ćn i. - D ržava je p rin u đ e n a da im a d e fic it i da s is te m a ts k i pove ća va svo j d u g . - M o ć n ic i, a n a ro č ito b a n ka ri, k o ris te p rilik u da jo š više o ja ča ju p o z a jm lju ju ć i d rž a v i (i t o s k a m a to m ) n o v a c k o ji

71

JANIS VARUFAKIS

o d b ija ju da daju, a ko ji bi svakako m o ra li da daju plaćajući poreze. - Kad se krah približava , država hita da spase bankare d rža vn im n ovcem - koji d e lim ičn o p o tiče od novca što ga stvara državna ce n tra ln a banka, d elom od poreskih rezer­ vi, a d e lo m od sm anjenja socijalnih davanja i penzija onih slabih, kao i o d k re d ita u ze tih od d ru g ih m oćnika (o b ičn o iz in o stra n stva ).

K o liko g o d d e m o n izo va li državu, m oćnicim a je ona p o ­ tre b n a isto o n o lik o ko liko su im p o tre b n i sopstveni bu b re ­ zi ili je tra . Država i p riv a tn ic i su u o kviru tržišn ih društava spojeni sudovi. Što više m o ćn i p riva tn ici dem onizuju drža­ vu, t o su zavisniji o d nje, ali ne žele da je - plaćaju. A k o p o g le d a š s tv a ri s n e ke d is ta n c e i n e ka ko h la d ­ n o k rv n o , ustanovićeš da ja vn i d u g zaista im a ulogu uravnotežavan ja. U „d o b r im v re m e n im a “ , u vrem e kad po sto ji p riv re d n i rast, država poza jm lju je od privatnika, upušta se u tro š k o v e koji pospe šuju p o tra ž n ju ro b e (pa sam im tim i p riv re d n i ra z v o j), b a n ke k o ris te d rža vn i d u g kao svoju p riv a tn u s vo jin u (s o b z iro m na to da im država d ugu je), ka ko bi i sam e p o za jm ljiva le od d ru g ih banaka (da bi, na­ dalje, m o g le da p o za jm lju ju d ru g im p riva tn icim a - preduze tn ic im a i d o m a ć in s tv im a ) itd . Kad krah stig n e , država sa s v o jo m c e n tra ln o m b a n ko m , koja im a klju čn u ulogu, p re d sta vlja je d in i m ehanizam za zaustavljanje kata stro fe . I kada p o sle kra h a usle d i p e rio d krize , v re m e „m rš a v ih

72

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

kra va ", ra st ja v n o g dug a im a te ra p e u ts k u u lo g u b u d u ći da u d ah njuje kakvu ta k v u e n e rg iju u p o srn u lu p rivre d u . Z ao kružujući o vu p riču o ja v n o m d u g u i n je g o v o j ulozi u trž iš n im d ru štvim a , m islim da im a sm isla da ga zam isliš, uz p o m o ć m ašte , kao „fa n to m a e ko n o m ske d ra m e ". Baš kao što savest a k tiv ira čoveka i čin i ga čo ve čn im , ra zd va ­ jajući ga u p o tp u n o s ti k v a lita tiv n o od ro b o ta , u p ra vo ta k o ja vn i d u g fu n k c io n iš e iza ku lisa ka o „ d u h " ili „ f a n t o m " eko n o m ske d ra m e š to se o d ig ra va sva ko d n e vn o o k o nas. O snovna fu n k c ija ja v n o g duga , u ko m b in a c iji s d rž a v n o m c e n tra ln o m b a n k o m , je s te da p ru ž a s ta b iln o s t trž iš n im d ru š tv im a , kao i m o g u ć n o s t m o ć n im a da o s ta n u m o ć n i (u tre n u tk u kad o n i n ip o d a šta va ju kako državu ta k o i javni dug), ali i da po slu ži kao a m o rtiz e r za ublažavanje p o tre sa p ro is te k lih iz kra h o va i kriza ko je ih slede.

Dug, bog atstvo , država: rezim e U trž iš n im d ru š tv im a d u g je siro v in a . Šta se p ro iz v o d i od te sirovine? D o b it, koja je z a p ra vo o b lik š to ga p o p rim a višak u trž iš n im d ru š tv im a i koja im a d v o ja k u k o n a čn u svr­ hu. S je d n e stra n e , da se p r e tv o ri u in v e s tic ije u n o v e te h ­ n o lo g ije (n a p rim e r, b ic ik li n o v e g e n e ra cije u M ih a lis o v o m slu čaju), u ra d n a m e sta , p ro iz v o d e . S d ru g e stra n e , da se p re tv o ri u b o g a ts tv o u ru ka m a o n ih k o ji im a ju p ris tu p d o ­ b iti, d o b iti š to je i g o m ila ju . A k o je o tk rić e p o ljo p r iv re d n ih k u ltu r a p re d v a n a e s t h ilja d a g o d in a b ilo re v o lu c ija k o ja je s tv o rila viša k, a li i v e lik e n e je d n a k o s ti ( s e ti se p r v o g p o g la v lja ) , ra đ a n je

73

JANIS VARUFAKIS

trž iš n ih d ru šta va u o k v iru in d u strijske revo lu cije uvećalo je u n ajvećoj m e ri kako viško ve ta k o i n e je d n a ko sti (o vo ću t i o b ja sn iti d e ta ljn ije u n a re d n o m poglavlju). U isto vrem e s tv o rilo je i savrem enu državu, dajući jo j n e o p h o d n u re g u la tiv n u u lo g u . Evo i zašto. „ Č u d o " trž iš n ih društava zavisi od m agije b anka rskog sistem a, koja naginje ka crnoj m a g iji, baš kao š to m ušice n e m in o v n o bivaju privu če n e sv e tlo m . R e zu lta t su p e rio d ič n i kra h o vi i e kono m ske k ri­ ze koje vre b a ju i zah te va ju od države in te rve n cije velikih razm e ra: - in te rv e n c ije ko je ni u ko m slučaju nisu n e u tra ln e ili ne p ristra sn e ; - in te rv e n c ije koje jo š više pojačavaju nejednako sti; - in te rv e n c ije ko je b a n ka rim a daju jo š veću vla st nad p re d u z e tn ic im a i d ru š tv o m u opšte; - in tervencije koje sistem atski sm anjuju društvenu moć o n ih što ne pose d u ju ni banke ni preduzeća, već im o p s ta n a k zavisi isklju čivo od rada što ga izn ajm ljuju (ili se, ta čn ije , nadaju se da će, ako budu im ali sreće, m oći da ga iznajm e).

Svako d ru š tv o im a svoje m ito v e . Tržišno d ru š tv o ne predstavlja izuzetak. Četiri osnovna m ita obeležavaju naše vrem e : 1. P riva tni d u g je n ešto loše i o zb iljn i ljudi beže od njega kao đ a vo o d krsta. 2. Banke daju k re d ite od sum e novca koju čini štednja n je n ih štediša.

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

3. D o b it se p ro iz v o d i p o je d in a čn o , što čine p riv a tn ic i, a uloga države u svem u to m e je ste da s p ro vo d i raspodelu u k o ris t o n ih najslabijih. 4. Država je p a ra zitska i on a je p o te n c ija ln i su p a rn ik p riv a tn o g se kto ra , t o je s t p re d u z e tn ik a . Kao i svi m ito v i, ta k o i o vi sadrže zrnca istin e . Istina je, m e đ u tim , ve o m a d a le ko o d to g a . S m a tra m da svakom od naved enih m ito v a o d g o va ra je dna sasvim drugačija istina: 1. P riva tn i d u g je n e o p h o d n a s iro vin a p riv a tn e d o b iti. 2. P riva tn i d u g v o d i u kra h i k rizu z a to š to b a nke p ro i­ z vo d e k re d ite ni iz čega ili, ta č n ije , z a to š to su sum e koje čine n jih o v u ličnu zaradu sve veće š to je veća razm e nska v re d n o s t ko ju p re n o s e iz b u d u ć n o s ti u sadašn jost. 3. U trž iš n im d ru š tv im a d o b it se p ro iz v o d i k o le k tiv n o , a n a kn a d n o je prisvajaju o n i k o ji im aju veću d ru š tv e n u m oć, uz a k tiv n u p o m o ć d rža ve . 4. B anke su isklju čivo p a ra zitske tv o re v in e , d o k d ržava im a n e o p h o d n u u lo g u s ta b iliz a to ra - ona ru k o v o d i krizo m ko ju stva ra p riv a tn i s e k to r i, p a ra le ln o , p o m a ž e m o ć n im a da i d alje o s ta n u m o ćn i. 5. M o ć n ic i trž iš n ih d ru š ta v a z a h te v a li b i da se izm isle ja v n i d u g i d rž a v n i m o n o p o l n a d n o v c e m ka d o n i ne bi p o s to ja li, (la k o danas d aju a rg u m e n te p r o tiv ja v n o g dug a i c e n tra ln e b a n ke , čin e t o sa s ta n o v iš ta m o ć i!) U k ra tk o D u g, d o b it, b o g a ts tv o , k ra h , k riz a . To su sve č in io c i d ra m e k o ja , š ta v iš e , iz g le d a k a o da s e ž e d o g ra n ic a

75

JANI5 VARUFAKIS

apsurda kad, n akon kriza p ro u zro ko va n ih nezajažljivošću m o ćn ika , p o g o to v o b a nka ra, isti t i lju d i, o n i što s gađ e ­ n je m o d b ija ju id eju o državi u službi o nih kojim a je stvar­ n o p o tre b n a , sm a tra ju s v o jim p ra v o m da za h te va ju od države beskrajne in jekcije novca p o š to njim a iskrsne neki p ro b le m . Reč je o slo ženoj sla galici, o enig m i koju m ožeš da rešiš osve tlja va ju ći je svojim ra zu m o m , suočavajući se s n jo m kao da je reč o p o tra z i za b la g o m što se odigrava na č ita v o j ze m lji, uz zn a ko ve posejane svuda, u svakom k u tk u gd e se lju d i tru d e , b o re i sanjaju.

76

5

U K L E T E M A Š IN E

Sindrom d o k to ra V iktora Frankenštajna J e d n e b e s k ra jn o ta m n e n o ć i u XIX ve k u d ru š tv o s p i­ sa te ljice M e ri Seli, u k o m je , iz m e đ u o s ta lih , b io i p e sn ik lo rd B a jro n , o k u p ilo se u je d n o m le tn jik o v c u , n e g d e u Š vajcarskoj. Cele n o ći sevale su m u n je i kiša je n e p re s ta n o pada la. Pod s v e tlo š ć u sveca čiji su p la m e n o v i p o ig ra v a li i usre d ra z n ih ču d n ih zv u k o v a k o ji su se ču li u kući usled o n o g p o to p a , d r u š t v o p isa ca i p e s n ik a o d lu č ilo je da o rg a n iz u je ta k m ič e n je - da svako o d n jih nap iše p o je d n u s tra v ič n u p rič u i da p o s le to g a g la s a n je m o d lu č e čija je priča n a jstra šn ija . M e ri Šeli je sastavila p rič u o d o k to r u V ik to ru Frankenš ta jn u - d o b r o m le k a ru k o ji je im a o a m b ic iju da p o b e d i s m rt u je d n o m v re m e n u u k o je m je s m rt vre b a la na sva­ k o m k o ra k u . K o le ra , o b ič a n g r ip , lo ša is h ra n a h a ra li su

77

JANIS VARUFAKIS

čo večan stvom . Pošto je bio ve liki naučnik, V ikto r je počeo da e ksp e rim e n tiše p o m o ću leševa čije je delo ve tela koji su bili u n a jb o lje m stanju (o rg a n i, glava, ruke itd .) spajao stva ra ju ći ta k o n o vo te lo od tih o sn o vn ih sirovina. Zatim je d o b ri d o k to r is k o ris tio m agičn u m oć e le k tric ite ta da bi u d a h n u o ž iv o t u svoju tv o re v in u . Iznenada „tv o re v in a “ d o k to ra Frankenštajna oživljava, usta je s h iru rš k o g sto la i s ve lik o m m u ko m pokušava da „ u đ e “ u ž iv o t. Da sta n e u sp ra vn o , da sam o sta ln o hoda, da n a đ e to p lin u . Tada su V ik to ra , p o š to je v id e o šta je n a p ra v io - s u p ro tn o o d P ro m e te ja , ko ji je zavoleo svoje tv o re v in e (nas, lju d e ) - o b u z e li o d v ra tn o s t i strah , pa je n a p u s tio svo ju tv o re v in u , o s ta v lja ju ć i je na m ilo s t i ne­ m ilo s t su d b in i, i p o b e g a o g la vo m bez obzira. Č u d o v iš te k o je je s tv o rio , n e s p o s o b n o da se u klju či u n e p rija te ljs k o d ru š tv o , u b ilo je m n o g e , a izm eđu njih i V ik to ro v u že n u , da bi se o s v e tilo za n a p u š te n o s t i nes­ nosnu sam oću k o jo j ga je izlo žio n je g o v tvo ra c. Na kraju tv o re v in a u b ija i sa m o g svo g tv o rc a , ko ji ju je g o n io do S e verno g pola ne bi li je ta m o un ištio , kajući se što je stvo ­ rio biće op a sn o p o čo večan stvo. K akve ve ze im a ova p rič a sa o n im š to sam t i d o sa­ da isp rič a o o e k o n o m iji? S u štinske! U v re m e kada ju je M e ri Seli n a p is a la , n e š to p re p o č e tk a na še g u sta n ka p r o tiv T uraka 1821, ra đ a lo se u E vro p i trž iš n o d ru š tv o i o d vija la se in d u strijska re vo lu cija (ka o što je naved eno u d ru g o m p o g la v lju ). T riju m f ra zm e n skih v re d n o s ti ko ji je d o n e la k o m e rc ija liz a c ija rada i z e m lje o tv o r io je p u t za

78

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

m ehanizaciju p ro izvo d n je . P ro izvo d n ja je počela sve više da se zasniva na m ašin a m a , m e đ u ko jim a su n a jva žn ije bile pa rn e m ašine. Zašto? Z a to š to je, kao što sm o v id e li u tre ć e m p o g la vlju , d o b it p rv i p u t u is to riji p o sta la sama sebi c ilj, s o b z iro m na t o da su p rv i p re d u z e tn ic i p rv o u ra n ja li u d u g o v e , da b i t e k z a tim m o g li da p o k re n u proces p ro iz v o d n je . Bez d o b iti p o s ta ja li bi ro b o v i svo jih pove re n ika , p o p u t d o k to ra Fausta, a ko se sećaš. Eto z a š to su m a š in s tv o , e le k trič n a e n e rg ija , m a g n e tiza m itd . z a d o b ili i razm e nsku v re d n o s t, p o re d svoje im a­ n e n tn e ž iv o tn e v re d n o s ti (v re d n o s ti p o p u t ra d o s ti o tkrića i stva ra n ja n o v o g zn a n ja ): m a šin e ko je su se p ro iz v o d ile na o s n o v u n a u č n o g i is tr a ž iv a č k o g ra d a p o v e ć a le su p ro iz v o d n ju p o za p o sle n o m , s p u šta le su cene p ro iz v o d a i ta k o o m o g u ć a v a le p re d u z e tn ic im a da o p s ta n u . A ako bis m o h te li da s tv a ri v id im o iz u g la d ru š tv a ka o ce lin e , č o v e č a n s tv o je p o s te p e n o p o č e lo da s tič e m e h a n ič k e ro b o v e k o ji su p o ž r tv o v a n o ra d ili za nas, d o z v o lja v a ju ć i n a m t a k o da b o lje ž iv im o i da m o ž e m o da s a n ja m o o d ru š tv u bez ku lu ka , g d e neće b iti p o tre b e da ra d im o o n e po slo ve koje ne ž e lim o da ra d im o - d ru š tv u s ličn o m o n o m p rika za n o m u film u Zvezdane staze, u k o je m lju d i istra žu ju sve m ir, u č e s tv u ju u filo z o fs k im ra z g o v o rim a , d o k n jih o va h ra n a a u to m a ts k i iz la z i iz r u p e u z id u , k a o i sva d ru g a ne o p h o d n a d o b ra (p o č e v o d o d e će , pa sve d o o ru đ a , m u ­ zičkih in s tru m e n a ta , n a k ita ). A li - avaj! U m e s to da naše t v o re v in e (m a š in e k o je se nalaze u svakoj fa b ric i, na s va ko m p o lju , u svakoj kancelariji,

79

JANIS VARUFAKIS

u sva ko j p ro d a v n ic i) ukin u svaku v rs tu neimaštine, glad, ne je d n a ko st, n e sig u rn o st opstanka, sate koje m o ra m o da u lo ž im o radeći is c rp lju ju će p o slo ve , izgleda da se desilo u p ra v o s u p r o tn o . O ne ra d e p ro iz v o d e ć i n e v e ro v a tn e količin e p ro izvo d a , m e đ u tim , u m e sto da to učini naš živo t lakšim , n ivo stresa ko ji d o ž ivlja va m o veći je nego ikada, k v a lite t našeg rada g o ri je nego ikada, osećaj nesigurnosti in te n z iv n iji n e g o ikada, želja da p ro n a đ e m o radno m esto k o je b i na m d a lo „ p r a v o " da ku lu č im o za ko m a d hleba ve ća n e g o ik a d a . P o d s e ć a m o na h rč k e k o ji u sv o jim kavezim a uzalud o kre ću to č k o v e i koji, ma ko liko se brzo kre ta li, niku d a ne stižu. U m e sto , dakle, da naši m ehanički ro b o v i rade za nas, izgleda kao da m i ra d im o kako bism o o d rža va li naše m ehaničke ro b o ve . S te ta čke gle d išta , ro m a n M e ri Šeli im ao je upravo taj c ilj - da p o s lu ž i kao a le g o rija koja nas u p o zo ra va na to da te h n o lo g ija , ako ne b u d e m o pazili, u m e s to da bude sluga čovečan stva, m ože da s tv o ri ču d o vište koje će nas p o d ja rm iti, te ro ris a ti nas, a m ožda čak i u n iš titi. Reč je o ta k v o m d o s tig n u ć u lju d sko g duha kakav je i uspeh d o k to ­ ra F ra n ke n šta jn a - o n je o d leša s tv o rio ž iv o t, ali se ta j ž iv o t okreće p ro tiv svoga tvo rca , s tra g ičn im posledicama. M atriks kao dokum entarac Nije slučajno š to kn jiže vn o st i kin e m a to g ra fija o tkrivaju lju d ski s tra h p re d s o p s tv e n im tv o re v in a m a . Bajka braće G rim Čarobni lončić, G eteo v Č arobnjakov šegrt i, naravno, film o v i kao š to su Blejd raner ili film ska trilo g ija Term inator

80

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

zasnivaju se u p ra vo na to m stra h u . M e đ u tim , p o s to ji nau č n o fa n ta s tič n i film ko ji p re d s ta v lja d o s to jn o g naslednika D o kto ra Frankenštajna M e ri Seli, n a sle d n ika u o k v iru a le g o rije š to o p is u je te ž n ju trž iš n ih d ru š ta v a da k o ris te te h n o lo g iju na način ko ji nas p o ro b lja v a u m e s to da nas oslobađa - reč je o M a triksu (n a ro č ito o p rv o m film u ove trilo g ije ), ko ji su 1999. re žira li Lari i Endi Vahovski. U M a trik s u p o b u n a na ših t v o re v in a p re d s ta v lja n e ­ š to više o d sa m o jo š je d n o g u n iz u „ tv o r c e u b is ta v a “ . N a su p ro t stva ra n ju bića o d d e lo va te la le ševa, š to je ura­ d io V ik to r F ra n k e n š ta jn , bića k o je je p o č e lo da na p a d a ljude zb o g svo g čis to e g z is te n c ija ln o g stra h a , ili n a s u p ro t m ašinam a iz trilo g ije T e rm in a to r, ko je im aju p o riv da istrebe lju d e kako bi zavladale p la n e to m , u M a trik s u naila zim o na n e š to sasvim d ru g a čije : na d ru š tv o u k o je m su se m a ­ šine već n a m e tn u le i p ri t o m e se u p in ju da nas o d rž e u ži­ v o tu n a ko n našeg p o tp u n o g p o ra za , t o je s t p o tč in ja v a n ja njim a u v id u - o rg a n s k ih e le k trič n ih g e n e ra to ra ! Kako se t o dog o d ilo ? M i, ljudi, p o š to s m o iscrpeli izvo re e n e rg ije na p la n e ti ( n a ftu , u g a lj, p r ir o d n i gas), za p o č e li sm o b ra to u b ila č k i ra t, id u ć i d o to g a da u p o tr e b im o n u ­ kle a rn o o ru žje , a o n o je u n iš tilo g ra d o v e i p o k rilo p la n e tu n e p ro z irn im crn im o b la k o m , ko ji čak ni su n če vim zracim a nije d o p u š ta o da s tig n u d o Z e m ljin e p o vršin e . Tada su m a­ šine - naše tv o re v in e - ra zvile svest, za klju čile da sm o m i n e što kao id io ts k i viru s š to u n išta va „o rg a n iz a m “ (Z e m lju ) u k o je m ž iv i i o d lu č ile su da p r e u z m u v la s t na p la n e ti. Pošto, m e đ u tim , više nije b ilo izvo ra e n e rg ije za p o k re ta n je

81

JANIS VARUFAKIS

mašina, o ne su o d lu čile da nas p o ro b e pre tva ra ju ći nas u e le k trič n e g e n e ra to re . Kako? Tako što su z a tv o rile naša tela u kapsule, u kojim a sm o hranjeni p o p u t biljaka, d o k je naša telesna to p lo ta sprovođen a u fa b rike za proizvo dnju e le ktričn e energ ije koja je p o kre ta la d ru štvo mašina. Po scenariju film a , u sve tu M a triksa duše za ro b lje n ih lju d i nisu m o g le da izd rže izo la ciju i p o tp u n i n e d o sta ta k slo b o d e . Tela su um irala i e ko n o m ija m ašina bila je u o pa­ sn o sti da padn e u e n e rg e tsku krizu. Zato su m ašine stvo ­ rile M atriks: fik tiv n u s tva rn o st p ro je kto va n u u m ozgovim a p o d ja rm lje n ih ljudskih te la p o m o ću kablova koji su spajali glave ljudskih ro b o va s m re žo m M atriksa. Ta fik tiv n a stvar­ n o st sprečavala ih je da spoznaju situaciju a p so lu tn o g ro p ­ stva i e k s p lo a ta c ije u k o jo j su se n alazili. S tvarala im je, d ru g im re cim a , ilu ziju p riv la č n o g lju d sko g živo ta d o k su im te la i dalje fu n kcio n isa la kao bezdušni e le ktričn i gene­ ra to ri koji su ra d ili u k o ris t dru štva m ašina. M a triks je, kao i d o k to r Frankenštajn, začet u glavam a svo jih stvaralaca, u o v o m slučaju braće Vahovski, kao nau č n o fa n ta s tič n a a le g o rija o b u d u ćn o sti. Pa ip ak. U neku ru k u bi, p o p u t d o k to ra Fran ke n šta jn a M e ri Šeli, m ožda m o g a o da b u d e v iđ e n i kao - d o k u m e n ta ra c . Kao odraz sadašnjosti, u m e sto proje kcija strah ova u budu ćnost. A ko ikada pogledaš film M oderna vremena, koji je 1936. snim io Carli Čaplin, m ožda ćeš p o če ti da shvataš na šta m islim . Od in d u s trijs k e re vo lu cije nadalje, od vrem e na kada su maši­ ne poče le a k tiv n o da učestvuju u p ro izvo d n ji, b ili sm o sta­ vlje n i p re d sledeći izb o r: a) da se p rila g o d im o po tre b a m a

82

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

m ehanizacije p ro iz v o d n je , p re tv a ra ju ć i se i sam i u delo ve m ašina, m reža , p o tre b a p ro iz v o d n je , ili b ) da o s ta n e m o van trž iš ta rada. I nisu sam o zaposleni t i ko ji se p re tva ra ju u delo ve m a­ šina. I p oslodavci, kao i p re d u z e tn ic i, bivaju suočen i s te ­ škim izb o ro m u o kviru sledeće dilem e: a) da skrše svaki o t ­ p o r ko ji pruža zaposleni u procesu ko m e rcija liza cije svoje duše i m ehanizacije svoga tela, ili b ) da sam i b a n kro tira ju , s obziro m na t o da će im n jih o vi k o n k u re n ti ukra sti m ušte rije (iskorišćava jući sm an je n je cene rada da bi sm a n jili cene). Vrlo je d n o s ta v n o - b ilo kao zaposleni, b ilo kao poslodavci, m i poka zu je m o te žn ju da se p re tv o rim o u sluge svojih t v o ­ revina. U delo ve m ašina. U e le ktričn e ge n e ra to re M atriksa. S te ta čke gle d išta , film M a triks nije ništa d ru g o d o kraj­ nje radika lizo vana verzija o n o g a o č em u je pisao najp o zn a ­ tiji re v o lu c io n a r XIX veka, na ko g a je n a ro č ito u tica la M e ri Šeli sa s v o jim D o k to ro m F ra n k e n š ta jn o m - p ro iz v o d n e m ašine, pisao je Karl M a rks, je su snaga p re d k o jo m tre b a da se p o v u č e m o . Ne sam o kao za p o sle n i već i kao p o s lo ­ davci. Kao lju d i k o ji se kla n ja ju s o p s tv e n im m e h a n ič k im tv o re v in a m a i ulaze u n jih o v u slu žb u . Shvataš li sad za što tv rd im da je film M a trik s z a n im ljiviji kao d o k u m e n ta ra c o n ašoj s a d a šn jo sti n e g o kao naučn a fa n ta s tik a o d is to p ič n o j b u d u ć n o s ti?

Tajna razm enske vredn osti S u s re t s n a u č n o m f a n ta s tik o m k o ji sam u p r ilič io da bih se u p u s tio u p rič u o D o k to ru F ra n ke n šta jn u i M a trik s u

83

JANIS VARUFAKIS

p o m a že nam da s h v a tim o ne b u d u ćn o st, već o no što se zbiva o k o nas danas. O tkriva je dan e le m e n t, je dnu u tva ­ ru koja živi u u tro b a m a trž iš n ih društava i re m e ti njihovu s ta b iln o s t. Koji je to elem ent? Ljudski rad! Da bi s h v a tila iz ko g t i ra zlo g a g o v o rim n e što to lik o č u d n o - da je lju d ski rad o n o što re m e ti sta b iln o s t i opseda tržišn a d ru štva - d o z v o li m i da p o sta vim je d n o sta v­ no p ita n je . M ašine ko je su o svojile Zem lju u film u M atriks i ko je su o n d a k o ris tile ljudska te la kao e le ktričn e gene ra­ to re s tv o rile su, n a ra vn o p o scenariju film a , i sop stve n u slo ženu e ko n o m iju . To je o čig le d n o - u okviru sieda doga­ đaja trilo g ije M a triks - na osnovu činjenice da se nove m a­ šine p ra ve o d o n ih sta rijih , neke d ru g e m ašine pro izvo d e siro vin e da bi se n a p ra vili d e lo vi i reze rvn i d e lo vi mašina, sam e m ašine se usavršavaju (š to znači da neke druge m a­ šine fu n k c io n iš u kao d izajneri i unap ređ ivači te h n o lo g ije ), čita va arm ija m ašina održava fik tiv n u s tv a rn o s t M atriksa (ko ja se p ro je k tu je u um o ve ljudi ro b o va ), d o k druga (p ra ­ va) vojska m ašina p roganja m a lo b ro jn e ljude koji su uspeli da p o b e g n u i ko ji im se o d u p iru da bi ih istre b ila itd ., itd .

M o že li se, m e đ u tim , ta „e k o n o m ija “ mašina sm a tra ti nečim š to o d g o va ra trž iš n o m društvu? Proizvode li te m a­ šine razm ensku vre d n o st? P ita nje je sad. O d g o vo r, m e đ u tim , kao što je lo gično, zavisi od to g a kako d e fin iše m o d ru štvo , razmensku vred­ nost, a n a ro č ito od to g a kako razlikujem o p ojam vrednosti o d p o jm a funkcije.

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Uzmi, na prim er, neki stari m ehanički časovnik. Njegovi m ajušni fe d e ri i u n u tra š n ji m e h a n iz m i fu n k c io n iš u svaki pona o so b i svi za je d n o kako b i „p ro iz v e li“ ta č n o vrem e . Podsećaju na o rg a n iz a m p o n a čin u na k o ji fu n k c io n iš u , ta k o š to sva ki d e o d o p u n ja v a o s ta le . A li da li ih t o čin i d ru š tv e n o m zajednico m ? P ro izvo d e li vre d n o st? A p o š to m ehaničkih časovnika nisi vid ela m n o g o , uzm i kao p rim e r svoj k o m p ju te r: o č ig le d n o je da slo ž e n i s o ftv e r k o ji m u daje ž iv o t i ko ji t i o m o g u ća va da p u šta š v id e o -s n im k e sa YouTubea kad t o o d k o m p ju te ra z a h te v a š o m o g u ć a v a fu n k c io n is a n je te m a šin e . Da li, m e đ u tim , o n p ro iz v o d i v re d n o s t nezavisno o d te b e - čo ve ka korisnika? Kako u n u ta r m e h a n ič k o g č asovnika ta k o i u n u ta r tv o g k o m p ju te ra p rim e ć u je m o , za ista , m n o g e k o m p lik o v a n e fu n k c ije . Ne p rim e ć u je m o , m e đ u tim , n iš ta š to b i m o g lo da se o k a ra k te riš e kao d ru š tv o ili kao trž iš te , a k a m o li kao trž iš n o d ru š tv o . I t o z a to š to p o ja m ra zm e n ske v re d n o s ti nem a sm isla u n u ta r m e h a n ič k o g s iste m a u k o je m n e d o ­ staje lju d ski fa k to r . Kada č a so vn iča ri p ro u č a v a ju zu p ča n ike , m e h a n iz m e i fe d e re sa to va ko je po ku ša va ju da p o p ra v e , b ave se n jih o ­ vim fu n kcija m a . Kada in ž e n je ri in fo rm a tik e ra zg o va ra ju o svo jim p o tp u n o a u to m a tiz o v a n im s is te m im a , n e m a ju ra ­ zlo ga da k o ris te te rm in v re d n o s t da b i o p is a li izlaz iz m i­ kro p ro c e s o ra . I o n i g o v o re o fu n k c ija m a , izlazu p o d a ta ka , ulazu p o d a ta k a itd . U svim tim p rim e rim a te rm in vre d n o st je suvišan i bez ik a k v o g sadržaja. Bilo bi zaista p o tp u n o b e ­ sm isle n o da g o v o rim o o ra zm e n s k o j v re d n o s ti p ro iz v o d a

85

JANIS VARUFAKIS

n e ko g fe d e ra (ili n e kog m ikro p ro ce so ra ) u odnosu na neki d ru g i deo u n u ta r m ehaničke je dinice koju proučavam o. D o k m e z a o k u p lja ju o va kve m isli, d o z v o li m i da d o ­ n esem je d a n je d n o s ta v a n zaključak. Ne p o s to ji nikakav ra z lo g za t o da k o ris tim o p o ja m razm enske vre d n o sti u o k v iru sistem a u ko je m ned o sta ju ljudi, p o g o to v o u koliko m o ž e m o da u p o tre b im o m n o g o p rik la d n iju reč funkcija. U p ra v o iz is to g ra z lo g a p o tp u n o je b e sm isle n o m ešati ne ku m e h a n ičku m re žu ili siste m , kao i neki organizam , s p o jm o m d ru š tv a . U je d n o m sve tu bez lju d i (ili u svetu g d e su lju d i u p o tp u n o s ti iz g u b ili k o n tro lu nad svo jo m in te lig e n c ijo m , kao u M a trik s u ) p o jm o v i d ru štva , trž iš ta i ra zm e n ske v re d n o s ti izvan su p ro s to ra i vre m e n a . Za­ klju ču je m o , re cim o , da je ta jn a razm e nske vre d n o sti, ko ­ ja je i čin i k o ris n im p o jm o m , u p ra v o - lju d ski fa k to r, ta su štin ski s lo b o d n a vo lja ljudskih bića koja im om ogućava da s tig n u d o sam ospozna je. U čem u je, m e đ u tim , razlika izm eđu sam osvojnog čoveka i ra zvije n o g rob o ta ? Po čem u se k o n k re tn o razlikuje „ d r u š tv o “ m ašina u M a trik s u o d d ru štva ljudi? Šta je, sa e k o n o m s k o g sta n o višta , to što gura u p rv i plan razm e n­ ske v re d n o s ti i cene (u evrim a, d o la rim a , je n im a ) koje ih opisuju? Šta nas čini ljudima? U film u B lejd ra n e r p ro ta g o n is ta Rik D e kard (ko g a ig ra H arison Ford) im a te ž a k za datak da pro n a đ e a ntrop o m o rfn e r o b o te (ili, p o sce n a riju , a n d ro id e ) ko ji beže

86

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

od te š k o g kuluka, to je s t s g ra d iliš ta na k o jim a ih n jih o vi vlasnici k o ris te , i da ih u n iš ti (p u c a ju ć i u n jih sp e cija ln im p iš to lje m ). P o što je ro b o ts k a te h n o lo g ija u film u ve o m a razvijena, v rlo je te š k o ra z lik o v a ti a n d ro id a o d p ra v o g čoveka. I kada p o sle d n ji, n a jra zvije n iji k o n tin g e n t a n d ro id a po čn e da p o se d u je o sećan ja i s k lo n o s t ka s lo b o d i, ta d a Rikov za d a ta k p o sta je - ne h u m a n . Film Blejd ran e r u su štin i se o d n o si na d e fin iciju čoveka. Koji bi ta č n o d e o tv o g a te la tre b a lo z a m e n iti m e h a n ičkim d elom da bi prestala da se s m atraš č ovekom ? A ko se ugra­ di b io n ička nog a ili u vo n e k o m ko je in va lid ili o d ro đ e n ja g lu v, ra z u m e se da o n i d a lje o s ta je č o v e k - b ez o b z ira na t o š to im a i n e ke m e h a n ič k e d e lo v e . R e cim o sada da p o čin je m o da z a m e n ju je m o o rg a n e , je d a n za d ru g im : m e ­ haničko srce, m ehanička pluća, m e h a n ičke n oge , veštačka je tra i b u b re zi. Je li i d a lje reč o čoveku? N a ra vn o da je ste . A a ko n a s ta v im o d a lje s tiž u ć i d o m ozga? A ko , na p rim e r, p o s ta v im o m ik ro č ip , k a o k o d p a c ije n a ta k o ji b o lu ju o d P a rkin so n o ve b o le s ti, na n e ko s tra te š k i o d a b ra n o m e s to u m ozgu? Je li i d a lje reč o čoveku? Da ne d u ž im , u n e k o m tre n u tk u biće za m e n je n o „ n e ­ š to “ š to će o zn a č iti da se n e ki k o n k re tn i č o ve k p re o b ra z io u a n tr o p o m o r f n o g a n d ro id a - k a o u f ilm u B le jd ra n e r. D ru š tv o sa č in je n o o d ta k v ih a n d ro id a više će p o d s e ć a ti na M a trik s n e g o na d r u š tv o lju d i. P re sta će da p ro iz v o d i ra zm e n ske v re d n o s ti. Fun kcio n isa će kao m re ža ra čunara, s p o s o b n a da g ra d i z a d iv lju ju ć e g ra d o v e , ali n e sp o s o b n a da s tv a ra ra z m e n s k e v re d n o s ti, i z a to n e ć e m o ć i da se

87

JANI5 VARUFAKIS

o karakteriše kao „ trž iš n o d ru š tv o “ . Ti gradovi više će podsećati na košnice nego na društva, a njihovi članovi više na pčele n e g o na građane . M o žd a ne m o že m o ta č n o da o d re d im o „ d e o “ čija će p ro m e n a o z n a č iti naš p re o b ra ža j u m e ta lju d sko g androida. M e đ u tim , nije p o tre b n o da d e fin iše m o ta j „ d e o “ , to „ n e š to “ što nas čini ljudim a - d o vo ljn o je da znam o da p o ­ s to ji i da je bez to g a n e m oguće zam isliti pojam razmenske vre d n o sti ili trž iš n o g d ruštva. O tp o r ljudskog rada procesu kom ercijalizadje Vojska z a p o sle n ih a n d ro id a san je sva ko g p o s lo d a v ­ ca. Svakog p re d u ze tn ika . O ni bi ra d ili dan i noć, ne sam o ta m o g d e se zahteva fiz ič k i rad već i kao a rh ite k ti, kao di­ zajneri n o vih m ašina, kao iz u m ite lji. Bez p ro h te va (izuzev te h n ič k ih d e ta lja koje zahtevaju njihove specifikacije, kao, na p rim e r, re d o v n i servis, p o d m a ziva n je , e n e rg ija ), bez p s ih o lo š k ih p ro b le m a , bez p o tr e b e da id u na o d m o r, bez m išljenja o p reduzeću i, naravno, bez ikakve sklo nosti ka - sin d ika lizm u . O stva re n je sna svakog poslodavca, m e đ u tim , d o n e lo bi raza ra n je trž iš n o g d ru štva . Sećaš li se da sm o g o v o rili o to m e ka ko ra zm e n ske v re d n o s ti ne m o g u da p o sto je bez lju d s k o g p ro iz v o d n o g fa k to ra ? Kad bi s tv a rn o svu p ro iz v o d n ju s p ro v o d ila arm ija zaposlenih androida, tada nijedan od p ro izve d e n ih p ro izvo d a ne bi im ao razm ensku vre d n o st. Bili bi na raspolaganju u neog ran ičenim količina­ ma sve d o k njihova cena, njihova razm enska vre d n o st, ne

88

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

bi počela da te ž i nuli. U p ravo kao u m e h a n ičko m dru štvu M atriksa ili u k o m p ju te ru , gd e n ailazim o na o g ro m n u p ro ­ izvodnju, na b e zb ro jn e fu n k c ije mašina, ali na n u ltu cenu, n u ltu razm e nsku v re d n o s t. U m anje d is to p ijs k o j va rija n ti takva te h n o lo ška revolu cija v e ro v a tn o bi završila u ukida­ nju razm enskih v re d n o sti, a da se p ri to m e ljudsko d ru štvo ne ukine - kao u film u Zvezdane staze, gd e m ašine p ro iz v o ­ de, a lju d i istra žu ju s ve m ir i ra zg o va ra ju o sm islu ž iv o ta ... A ko sam u p ra vu u ve zi s tim da p ro iz v o d n ja v re d n o ­ sti zaista p o d ra zu m e va lju d sko p o s re d o v a n je , o n d a sm o u o čili za n im ljiv u k o n tra d ik c iju ko ja je z a ko p a n a d u b o k o u te m e ljim a d a n a šn jih trž iš n ih d ru š ta v a . Reč je o sle deće m . S je d n e s tra n e , v e lik e k o m p a n ije š to p r o iz v o d e o g ro m n e k o lič in e p ro iz v o d a k o je svi ž e lim o da p o se d u je m o po ku ša va ju da m e h a n iz u ju p ro iz v o d n i p ro ce s ka ko bi s m a n jile n je g o v e tro š k o v e . ( A k o o d e š u s a v re m e n e fa b rik e a u to m o b ila ili k o m p ju te ra , vid e će š č ita v e a rm ije m e h a n ičkih r o b o ta ka ko ra d e uz n a jm a n je m o g u ć e čovekove in te rv e n c ije .) S d ru g e stra n e , m e đ u tim , š to više pred u z e tn ic i uspeva ju da za m e n e za p o sle n e ro b o tim a i da im ta k o n a m e tn u m e h a n ic is tič k e n a č in e p o n a ša n ja , t o više v re d n o s t n jih o v ih p ro iz v o d a te ž i nuli. Da re zim ira m o , š to je u spešn iji način na ko ji ve like k o m ­ pan ije z a m e n ju ju lju d s k i rad m a šin a m a i š to više uspeva ju u n a m e ta n ju d is c ip lin e lju d s k o m ra d u t a k o da o n fu n k c io n iš e k a o da je m e h a n ič k i, t o je v r e d n o s t p r o iz v o d a ko je p r o iz v o d e naša d ru š tv a m a n ja i t o je m a n ja d o b it p re d u z e tn ik a .

89

JANIS VARUFAKIS

Reč je u p ra vo o o n o m što sam t i m a lo p re rekao o snu sva ko g p re d u z e tn ik a , ko ji se p re tv a ra u ko šm a r kad p o ­ stane s tv a rn o s t za sve p re d u ze tn ike . Što bi Englezi rekli: „Č u va j se o n o g boga ko ji t i o stva ru je najveće že lje !" U p ra vo sm o stig li d o tre n u tk a u kojem m ožeš da shva­ tiš zašto sam u o vo m poglavlju počeo da ti g o vo rim o d o k­ to ru Frankenštajnu, o M a triksu , o Blejd raneru i o svim tim re m e k-d e lim a naučne fa n ta s tik e , koja, na prvi pogled, ne­ m aju nikakve veze sa e k o n o m ijo m . Naveo sam t i ih p o što su blisko poveza na sa e ko n o m ijo m , a p o g o to v o s krizam a koje poga đaju tržišn a društva. Pazi da bi videla kakve veze o n i za p ra vo im aju. V e like k o m p a n ije osećaju se, zb o g in te n z iv n e m e đ u ­ so b n e k o n k u re n c ije , p rin u đ e n im da u što većoj m eri p o ­ s tig n u to da im zaposleni liče na efikasne m ašine. Da spro­ ve d u zapošljava nje radnika na način koji će što je m oguće više lič iti na iznajm ljivanje e le k trič n o g ge n e ra to ra ili na ku­ p o v in u n e k o g a n d ro id a . M e đ u tim , k o lik o g o d se preduz e tn ic i tru d ili, t o nije m o g u će . Ljudski fa k to r nikada neće iz g u b iti m o g u ćn o st, čak i ako to bude h te o , da iznenađuje sam oga sebe (n a p rim e r, s o p s tv e n o m in v e n tivn o šću ili, s u p ro tn o , s o p s tv e n o m te ž n jo m ka sa m o u n iš te n ju ), da diže p o b u n e , da bud e n e p re d vid ljiv u odno su na svoje p o ­ našanje (na način ko ji ne važi za e le k trič n e g e n e ra to re ) i sp osob an da pre va ziđ e o n o za šta je „is p ro g ra m ira n “ (na ta k a v način ko ji neki a n d ro id nikada neće ra zu m e ti). P a rado ks u č ita v o j o v o j p rič i je s te t o š to u p ra vo neuspeh k o m p a n ija u kršenju o tp o ra zaposlenih i njih o vo m

90

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

pretvaran ju u bezinicijativne a n d ro id e spasava tržišna d ru ­ štva. Zašto? Pa za to š to bi se u s u p ro tn o m , ako bi u to m e uspele, razm e nske v re d n o s ti, cene i d o b it preduzeća p o ­ ništile, čim e bi se ra zo rio te m e lj trž iš n ih d ru šta va - d o b it! To je za m e n e i sm isao p o sle d n je scene film a Blejd rei­ ner, kada se Rik Dekard, ju n a k film a , z a lju b lju je u ženu android a, je d n u o d o n ih ko ji su ra zvili osećanja, beži s njo m (u m e s to da je u n iš ti) i p re sta je da p ro g o n i s tvo re n ja za čiji se p u t isp o s ta v lja da je u p o tp u n o j s u p ro tn o s ti o d p u ta da n a šn jih za p o s le n ih - d o k se d a n a š n ji za p o s le n i o p iru p re o b ra ža ju u a n d ro id e , š to o m o g u ć a v a trž iš n im d ru š tv i­ ma da o p s ta n u , a n d ro id i u film u B lejd ra n e r u sp e li su da p re sta n u da b u d u a n d ro id i, uspeli su da n a d iđ u svoju m e ­ haničku p riro d u , da p o sta n u ljudi, dajući nam ta k o nadu da te h n o lo g ija neće o b a v e z n o o d v e s ti u d is to p ijs k i M a triks, već u n e š to š to je b liže u to p iji Zvezdanih staza.

Krize dobiti: o tp o r ljudskih tržišnih društava M atriksu U p re th o d n o m p o g la v lju g o v o rio sam t i o „ lin iji v re m e ­ n a " i o načinu na ko ji je b a n ka ri p rela ze, p re n o se ći bu d u ću v re d n o s t u sa d a šn jo st i s tv a ra ju ć i t a k o v e lik i du g , ko ji u t r ­ žišnim d ru š tv im a pre d sta vlja p re d u s lo v p ro iz v o d n je ve likih viško va, viso ke te h n o lo g ije , b a s n o s lo v n o g b o g a ts tv a , ali i n e v e ro v a tn ih n e je d n a k o s ti i, n a ra vn o , kriza, n e izb e žn ih s o b z iro m na t o da b a n ka ri im a ju sve m o tiv e da „ p r e te r a ju " - da o d u z im a ju o d b u d u ć n o s ti sve više v re d n o s ti, k o je sa­ da šn jo st u n e k o m tre n u tk u neće više m o ć i da isp la ti.

91

JANIS VARUFAKIS

U o v o m p o g la vlju o tk rili sm o još jedan u zro k kriza, ko ­ ji p o s to ji u p o re d o s n ezajažljivošću banka ra i d o vo d i do kazne u vid u kraha. O kom se uzroku radilo? Radilo se o te ­ žnji p reduzeća da m ehanizuju p ro iz v o d n i proces. O te žn ji koja na p o č e tk u daje n e ve ro va ta n p o d stica j tržišn im d ru ­ štvim a. Kad in d u strija la c, u pokuša ju da sm anji tro ško ve i da poveća svoju p ro izvo d n ju , naručuje novu parnu m ašinu (u XIX v e k u ) ili n o v ro b o ts k i sistem (danas), on n e h o tice p o kre će začarani kru g la nčanih reakcija. K o m p a n ija koja p ro iz v o d i m ašine zapošljava rad n ike da bi m o g la da iza đe u su sre t n a ru d ž b in i. Zap osleni, sa svoje stran e, stiču d o h o d a k ko jim kupuju kuće, a u to m o b i­ le, id u u re s to ra n e itd . Zarada g rađevinskih p reduzetnika, a u to m o b ils k e in d u s trije i vla snika re sto ra n a raste. I oni, sa svoje stra n e , dalje in ve stira ju . I ta k o dalje. Čak i kada je te h n o lo š k i n a p re d a k u k id a o p o je d in a radna m esta, kao, na p rim e r, kada je a u to m o b il z a m e n io ko n ja (u kid a ju ći, p o sledičn o, radna m esta potkivača , konjušara, pro izvo đ a ­ ča ko čija ), on je i stva ra o m n o g o više no vih radnih m esta u n o v im o b la s tim a (na p rim e r, u o b la s ti g ra d n je p uteva, b e n z in s k ih p u m p i, u a u to m o b ils k o j in d u s triji). Radi se o v rlo m u zro čn o -p o s le d ič n o m kru g u , p o k re n u to m k o m b i­ n a cijo m te h n o lo š k o g razvoja i k o n ku re n cije izm eđu p re ­ d u ze tn ika , koja rađa no ve n e ve ro va tn e m ašine. M e đ u tim , u is to m tre n u tk u u ko je m se ta j u z ro č n o p o s le d ič n i k ru g s ta vlja u p o g o n u n je m u p o čin je da raste se m e k riz e . Kada m e h a n ič k i ro b o v i k o je s tva ra lju d ski g e n ije p o č n u da p ro iz v o d e o n o š to n a m je p o tre b n o ,

92

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

stva ra ju ći is to v re m e n o i ve ći b ro j ra d n ih m e sta za ljude, fa n to m krize p o č in je n e o s e tn o da le b d i izn ad naših d ru ­ štava. V idiš ka ko p o s te p e n a m e h a n iza cija p ro iz v o d n o g procesa d o v o d i naša d ru š tv a b liže M a trik s u - situ a c iji u ko jo j m ašine p ro iz v o d e ra zn e p ro iz v o d e , ali i d ru g e m a­ šine. Sam e o d sebe - a da im m i, lju d i, u to m e n is m o ni od kakve k o ris ti! Da li se sećaš on og a š to sm o re kli o „d ru š tv u " M a triksa ? Rekli sm o da o n o p ro iz v o d i n e v e ro v a tn e p ro iz v o d e , g ra d i čudesne g ra d o ve , ali nije u m o g u ć n o s ti da s tv o ri je d n o razm e nsku v re d n o s t. Š to se više m e h a n izu je p ro iz v o d n ja , što se, d akle, više trž iš n o d ru š tv o p rib liža va M a triksu , tim više razm e nske v re d n o s ti te ž e nuli. To je, u o sta lo m , ra zlo g što je iP od k o ji si k u p ila o v e g o d in e b io to lik o je ftin iji od o n o g k o ji sam t i k u p io p re p e t g o d in a na a e ro d ro m u u S in g a p u ru . N a p ra v ili su ga ro b o ti, uz m n o g o m a n je u če­ šće lju d s k o g rada u sa m o m p ro ce su p ro iz v o d n je . Što više m ehanizacija p ro iz v o d n je srozava ra zm e n sku v re d n o s t, to više pa d a ju cene i t o se više o g ra n ič a v a d o b it p re d u ze ća p o p ro iz v e d e n o j je d in ic i, t o je s t p o g o to v o m iP od u. U n e ­ ko m tre n u tk u n a jsla b ije u la ncu p re d u ze ća p o č in je da p o ­ kazuje n e g a tiv a n ra s t d o b iti, pa ta k o više n ije u s ta n ju da isp laćuje svo je d u g o v e . P reduze će se z a tva ra , a za p o sle n i d o b ija ju o tk a z . O n i o d m a h sm a n ju ju s vo je tro š k o v e , što im a za p o s le d ic u pa d zarada d ru g ih p re d u ze ća . Najslabija u la n cu p re o s ta lih p re d u z e ć a z a tv a ra ju se. O tk a z d o b ija jo š v e ć i b r o j z a p o s le n ih i t a k o p o č in je la n č a n a re a k c ija b a n k ro ta , n e z a p o s le n o s ti i recesije.

93

JANI5 VARUFAKIS

U tre n u tk u kad crni o b la ci krize p o čin ju da se vid e na h o riz o n tu , p re d u z e tn ik e hvata panika. Prvo što čine je ste o tk a z iv a n je n a ru d ž b i n o v ih m ašina, iz p ro s to g razlog a što p re d u z e tn ic i p re d viđ a ju krizu, pred viđ a ju i da će kriza s m a n jiti p o tra ž n ju n jih o vih pro izvo d a , predviđaju ta ko đ e da će m ašine ko je su n a ru č ili o s ta ti n e u p o tre b lje n e , da će s k u p lja ti prašinu - i to d o k će, u p rko s svem u, oni sami m o ra ti da nastave s n o rm a ln im isplaćivanjem kre d ita koje su p o d ig li da bi ku p ili m ašine. Zar o tka ziva n je p o rudžbina nije sasvim logično? Ta o tka z iv a n ja p o ru d ž b in a m ašina z b o g n astupajuće krize im aju dve posledice . Prvo, čine da kriza stig n e brže n e g o š to bi in ače stig la i uvećavaju je, budu ći da p ro izvo ­ đači m ašina p o čin ju i sam i da o tp u š ta ju radnike i da o tk a ­ zuju s o p stve n e p o ru d ž b in e o d svojih dobavljača. Drugo, koče ra zvo j trž iš n ih d ru šta va u pravcu p rivre d n ih sistem a tip a M atriksa , je r ništa ne zaustavlja m ehanizaciju društva e fika sn ije o d e ko n o m ske krize. Izgleda kao da tržišn a dru štva , tre n u ta k pre nego što bi se ljudski fa k to r isključio iz pro izvo d n je , doživljavaju izu­ ze tn o jak, b olan g rč koji sprečava konačni triju m f M atriksa nad čo ve ča n stvo m ... Preporod ili tavorenje? A kad kriza stig n e , šta se ta d a dešava? U „d o b r o m " slučaju pre p o ro d stiže spontano, s obzirom na to da se proces m ehanizacije d ru štva zaustavlja. Vidiš, na vrh u n cu krize i o p šte g očaja radnici su na raspolaganju

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

poslodavcim a i za m rvice koje bi d o b ili zauzvrat. Iznenada ljudski rad p o sta je je ftin iji u o d n o su na „ r a d “ m ašina. U isto vre m e , p o š to je v e lik i b ro j p re d u ze ća z a tv o re n , ne­ bro je n e m ašine p ro d a ju se b u d z a š to ( to čin e p reduzeća koja su zatvo re n a i koja su u likvida ciji), čitave zgrade daju se za kom ad hleba i k o n ku re n cija je ve o m a o g raničena (s ob ziro m na to da su m n o g a preduzeća prestala s ra d o m ). Štaviše, preduzeća koja su prežive la o m ču krize zaključuju da se više ne suočavaju s ko n k u re n c ijo m - većina njih o vih suparnika zatvorila je firm e , lako je uku p n i d o h o d a k njihove p rivre d n e g rane, ali i višak č ita v o g d ru štva uo p šte , m n o g o m anji neg o ranije, d e o zarade koji o d g o va ra m a lo m b ro ju firm i koje su uspele da o p sta n u raste, i t o u tre n u tk u kada tro š k o v i opad aju. Evo, d a k le , jo š je d n o g v e lik o g p a ra d o k s a t r ž iš n ih d ru š ta v a . Š to s tv a ri g e n e ra ln o s to je g o r e i š to je ve ći b ro j f ir m i k o je su b a n k ro tira le , t o b rž e ra s te d o b it f ir m i ko je su p re ž iv e le . Izre ka Tvoja s m rt m o j je ž iv o t ili Dok je d n o m ne sm rkne, d ru g o m ne svane p re o b ra ža va se u Tvoj b a n k ro t, m o j p r o f it . U jo š s u ro v ijim u s lo v im a p o m e n u ti v e lik i p a ra d o ks ra sta p r o fita le ži u to m e š to u p e rio d im a razvoja i p o le ta p r o f it im a te ž n ju da o p a d a , d o k p ri to m e tržišn a d ru š tv a te ž e ka p riv re d i M a trik s a . N a s u p ro t to m e , u vre m e krize p r o f it f ir m i k o je su u sp e le da o p s ta n u u n e ­ ko m tre n u tk u (n a ra v n o ne o d m a h ) p o č in je da ra ste . Šta m is liš , š ta će u r a d iti p r e d u z e tn ik k o ji, ia k o s v u ­ da o k o s e b e n a ila z i sa m o na o lu p in e š to ih je na s v o m p u tu s tv o rila k riz a , v id i k a k o n je g o v p r o f it ra s te , k a k o

95

JANI5 VARUFAKIS

n e za p o sle n i m o le za posao , ka ko se m ašine p ro d a ju za d e se ti de o svoje p rave cene i kako je konku re n cija g o to ­ vo nestala? Zar nije v rlo v e ro v a tn o da će ta j p re d u ze tn ik p o m is liti: „ E to p rilik e da is k o ris tim ovaj sticaj o k o ln o s ti i da se p o s ta v im kao vla d a ju ći čin ila c u svo jo j p riv re d n o j g ra n i“ ? A kako će ta k o n e što postići? K u povino m ve liko g bro ja tih „ n e a k tiv n ih “ m ašina, zapošljavanjem nezaposle­ nih i, u o p šte , u sp o sta vlja n je m svoje vla sti sprovo đ e n je m svega o n o g a što je p o tre b n o da se nijedna konkurentska firm a ne bi usudila da p o n o v o kro či u tu p rivre d n u granu - dakle, pove ća va n je m p ro iz v o d n je i vla d a vin o m u svojoj p riv re d n o j grani. To je d o b a r scenario. A ko u ro d i p lo d o m i ako se m n o ­ g i p re d u z e tn ic i u p u s te u slične akcije u m n o g o b ro jn im p riv re d n im g ra n a m a e k o n o m ije u is to vre m e , porašće u ku p n a zarada, p očeće p o n o v o ra st p rivre d e , pa će, p o ­ ste p e n o , stići i p re p o ro d . P ostoji, m e đ u tim , i loš ishod loš scenario. Loš sce n a rio na stu p a u k o lik o je pre krize, pre „ g rč a “ d ru š tv a p r o tiv n je g o v o g ulivanja u M a triks nezajažljivost b a n ka ra p o to p ila č ita v o d ru š tv o (p riv a tn i s e k to r i d rža ­ v u ) ve o m a d u b o k o u dug. Kao što već znaš i kao što sm o već v id e li, svaka kriza znači da s a d a šn jo st nije u stanju da is p la ti b u d u ć n o s ti v re d n o s t ko ju je b a n ka rski sistem uze o o d nje. I kada sa d a šn jo st nije u sta n ju da isplaćuje b u d u ć n o s t, je d n o rešenje je ste da se ta j d u g o p ro s ti, da se o tp iše . Ne radi se o m o ra ln o m pitanju, o d no sno o to m e da li je isp ra vn o i p ra ve d n o da se ne isp late d u g o vi je d n o g

96

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

prem a d ru g o m ili sadašn josti p rem a b u d u ćn o sti. Reč je o pra ktičn o m p ita n ju - kad p o ve re n ik b a n k ro tira , ne p o sto ji m o g u ćn o st da n je g o vi d u g o v i b u d u isplaćeni. I - tačka. A li b a n k a ri ne m o g u la ko da p rih v a te tu su ro vu re a l­ nost! I z a to p o v la č e sve ko n ce , u p re ž u sve ra s p o lo ž iv e snage da bi u tica li na p o litič a re kako se ne bi o tp is a li d u ­ g o vi p riv a tn ih lica, d u g o v i p re d u ze ća i d rža ve p re m a n ji­ ma. Bez o b z ira na t o š to su baš is ti t i b a n k a ri o d g o v o rn i za n e ra cio n a ln o o tk id a n je v re d n o s ti o d b u d u ć n o s ti da bi se k re d itira li svi t i č in io ci - da bi se p re n o sila u sadašn jost v re d n o s t k o ju u n e k o m tre n u tk u sa d a šn jo st ne m o že da isp la ti b u d u ć n o s ti. O b ra ti p a žn ju na t o za što ta j p o ku ša j bankara da se kao d ru š tv o p ra v im o da naši d u g o v i pre m a b u d u ć n o s ti m o g u b iti isp la će n i im a o g ro m n u va žn o st. A ko b anka ri uspeju da izb e g n u o tp is iv a n je d u g o va koji, na ova j ili o n a j način, ne m o g u b iti isp laćeni, d u g o v i osta ju u knjig a m a banaka kao da je m oguće da b u d u isp laćeni - u tre n u tk u kada t o n ije m o g u ć e . Tada p re d u z e tn ic i ko ji su p re žive li vrh u n a c krize , čak i a ko bi že le li da za p o sle n o ve ra d n ike i da u đ u u n o v e in v e s tic ije ( z b o g ra zlo g a ko ji sam t i m a lo p re o b ja s n io ) ne m o g u t o da u č in e . Zašto? Iz t r i razlog a: Prvo, z a to š to im b a n ke neće d a ti k re d ite , b u d u ći da se i sam e o s la n ja ju na n e p o s to je ć u p riv a tn u s v o jin u , t o je s t na d u g o v e p riv a tn ih lica i d rž a v e p re m a n jim a , o n e ko je nikada neće n a p la titi. D rugo , z a to š to p re d u ze ća koja su uspela da o p s ta n u , s o b z iro m na t o da v eć d u g u ju p re više , ne m a ju n ika kvu želju

97

JANIS VARUFAKIS

za još većim zaduživanjem , a isto to važi i za dom aćinstva s ve lik im d u g o m , koja se ustežu da p očnu da tro še , čak i ako se njih o va zarada m alo poveća. Treće, za to što je država, koja i sama im a d e fic it i du­ gove, prinuđena da pom ogne bankama da ne stave katanac ubirajući poreze od već ranjenih preduzeća i prezaduženih d o m a ć in s ta v a (u k o ris t b a n a ka ), š to im a za p o sle d icu blokiranje investicija preduzeća i p o trošnje dom aćinstava. Da li vidiš zašto je o vo loš scenario? U ta kvo m slučaju, u p rko s to m e što p r o f it im a te ž n ju rasta kod preduzeća koja su uspela da o p sta n u na vrhuncu dubo ke krize, vlast bankara nad d ru štvo m (i nad p o litiča rim a ) m ože da spreči p re p o ro d i da ostavi tržišn o d ruštvo zakucano za d no stalne recesije. Boljitak može da nastupi samo ako se društvo digne i ako zahteva koordiniranu državnu intervenciju otpisivanja dugova. Samo ta ko atm osfera m ože da se očisti od koprene dug a ka ko bi m o g a o da o tp o č n e p o s tu p a k p re p o ro d a . N aravno, p o s to ji i najgora m o g u ćn o st - ra t koji prisiljava p o litiča re da o tp išu dugove, koji razara mašine i građevine (i na hiljade lju d i) i na ta j način „u b ija " krizu za tili čas. Epilog: M ašine robovi ili mašine gazde Č ovek se k u ltu rn o uzdigao p ro izvo d e ći oru đ e . Mašine su viši o b lik o ru đ a , a p a m e tn i ro b o ti najviši o b lik mašina. Kao š to je d o k to r Frankenštajn h te o da o slo b o d i čoveka stra h a o d s m rti, ta k o i m ašine što ih p ro izvo d im o jesu o d ­ g o v o r na našu ra zu m ljivu želju da se o slo b o d im o kuluka koji nas sprečava da pišem o poeziju u ju tru , da filo zo fira m o

98

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

po podn e, da id e m o u p o z o riš te pre d ve če i da p ro v o d im o čitave sate večerajući s p rija te ljim a i p o ro d ic o m . U id e a ln o m slučaju tre b a lo bi da nas naša izu m ite ljska s p o so b n o st, kao i s p o s o b n o s t p ro iz v o đ e n ja m e h a n ičkih ro b o va , o s lo b o d i, da nas p rib liž i d ru š tv u p o p u t o n o g u Zvezd anim sta za m a , g d e se svi lju d i b a ve s v o jim e g z i­ ste n cija ln im n e m irim a , a m ašine o b a vlja ju sav te ž a k rad. M e đ u tim , kad m ašine p rip a d a ju m a lo b ro jn im a koji ih k o ­ riste kako bi z g rta li p r o fit, d o k im ve ćin a n a p ro s to izn a j­ m lju je s voj rad, ta d a , u k ra jn jo j liniji, m ašine p o sta ju gazde svih - kako svo jih vla snika ta k o i o n ih ko ji ra d e p o re d njih. U m e sto u to p ije Zvezdanih staza, m ehanizacija trž iš n ih društava d o v o d i nas bliže M a triksu , čin eći ta k o da m ašine liče na ču d o vište k oje je s tv o rio d o k to r F rankenštajn. Čitave gene racije bivaju ž rtv o v a n e na o lta ru kriza k o jim a trž iš n o d ru š tv o g r č e v ito re a g u je na t r iju m f m a šin a . Š to se više ra zvija m o , više n esvesn o h ra n im o sem e krize koja d o la zi i, p a ra le ln o s tim , n a ru š a v a m o p r ir o d n u o k o lin u u k o jo j ž ivim o , tru je m o v o d u k o ju p ije m o , z a g a đ u je m o va zd u h koji udiše m o , u n išta va m o z e m lju na k o jo j s to jim o . A kada se n a sta n a k m ašina fin a n s ira ta k o š to b a n ka ri o d u z im a ju n e ko n tro lisa n e ko ličin e b u d u će razm e nske v re d n o s ti, ta d a neizbežne krize žrtv u ju više o d je d n e gene racije zaposlenih, sve d o k p o litič k i p re v ra t ili ra t ne p ritis n e tip k u delete duga, i o n d a p o č in je m o sve iz p o č e tk a , s iro m a š n iji, p o d v o je n iji, m anje ljudi, na „ b io lo š k i“ s iro m a šn ijo j Zem lji. M o ž e li d ru š tv o da iza đ e iz t o g za ča ra n o g kru g a , u k o ­ je m se p rib liž a v a M a trik s u , d o ž iv lja v a g rč k riz e š to šalje

99

JANIS VARUFAKIS

m ilio n e lju d i u očaj, a o nda p o n o v o kreće istim p u te m ka M a triksu , d o sle dećeg u nizu grčeva? M o ž e m o li da is k o re n im o m e h a n izm e ko ji p o sta vlja ­ ju naše tv o re v in e na m e s to s u ro v ih vla dara nad našom sudbinom ? P ostoji li m o g u ćn o st da isko ristim o te h n o lo g iju u svoju k o ris t i u k o ris t p la n e te koju svakodn evno uništavam o? Im am o li o d g o v o r na o n o š to je jedna od mašina u film u M a trik s rekla film s k o m liku Niju (je d n o m od m a lo b ro jn ih lju d i k o ji su u sp e li da p o b e g n u i da p o ve d u g e rils k i ra t p ro tiv M a trik s a )? „S v a k i sisar na o v o j p la n e ti", bile su reči m ašine (koja sam u sebe naziva a g e n t S m it) u p u će n e Niju na ko n što su ga m a šin e z a ro b ile , „ in s tin k tiv n o o s tv a ru je p riro d n u ra v n o te ž u sa s v o jo m ž iv o tn o m o k o lin o m . M e đ u tim , vi lju d i ste iz u z e ta k ... P o sto ji jo š je d a n o rg a n iza m na ovo j p la n e ti ko ji se ponaša isto kao vi. Znaš li ko je to? Virus. Vi lju d i ste b o le s t, p ra vi ka n ce r p la n e te . Vi ste epidem ija, a m i, m ašine, m i sm o te ra p ija ." M ožda m ašina im a p ravo š to se tič e našeg dosadašnjeg p ona šanja . Kao š to je i tv o re v in a d o k to ra Frankenštajna im ala p ra vo da m rzi fo b ič n e ljude, a n a ro č ito čoveka koji ju je s tv o rio . A li sam ja o p tim is ta i nada m se da će tv o ja gene ra cija m o ći da o p o v rg n e a g e n ta Sm ita. Pod uslovom da ne u zm e z d ra v o za g o to v o trž iš n o d ru š tv o i id eju da m ehanički ro b o v i tre b a da pripa daju pojedin cim a, um esto da b u d u z a je d n ičko vla sn ištvo čovečanstva.

100

6

D V A E D I P A L N A T R Ž IŠ T A

Faust bez M efistofela? G odine 1989. m o j p rija te lj Vasilis, iz u z e tn i d ip lo m ira n i e k o n o m is ta s d o k to r a to m , b o r io se da n a đ e p o s a o , ali posla za nje g a n ig d e n ije b ilo . K a ko su p ro la z ili m eseci, Vasilis je, m a lo -p o m a lo , sve više s p u š ta o n iv o s v o jih zahteva, ko n ku rišu ći svaki sle deći p u t za ra d n o m e s to sa sve m anje p o vla stica . U n e k o m tre n u tk u , kad je već b io u p o ­ tp u n o s ti ra z o č a ra n , p isa o m i je u A u s tra liju (g d e sam se b io p re s e lio ) i n a p isa o m i je sle d e će : „ N e š to n a jg o re š to m o že da zadesi čo ve ka , p rija te lju m o j, je s te t o da se nađe u ta k v o m o ča ju da je ra d i s o p s tv e n u d u šu da p o n u d i na p ro d a ju đ a v o lu , a da o va j n eće da je k u p i.“ U p ra v o ta k o o s e ć a ju se n e z a p o s le n i k a d a , p o d p r i­ tis k o m ve like nevolje, p re k lin ju za v e o m a loše i sla b o p la ­ ćeno ra d n o m e s to , ko je im , da z lo b u d e g o re - p o slo d a vci

101

JANIS VARUFAKIS

ne daju. N adam se da se nikada nećeš naći u to j situaciji, ali znaj da se m ilija rd e ljudi o ko te b e nalaze u njoj. Nadam se, dalje, da na te b e neće u tic a ti neke m o je kolege e ko ­ n o m is ti ko ji u p o rn o p o riču da p o sto je o n i što se nalaze u to j situaciji. Ne m o g u da ve ru je m da to poriču . Da bi shvatila razm išljanje onih koji odbijaju da poveruju da za ista p o s to je n e z a p o s le n i (n a z iv a m ih o n im a ko ji negiraju po sto ja n je nezaposlenosti), tre b a da t i kažem da o n i ra z m iš lja ju kao š to sam i ja ra zm išlja o u ra z g o v o ru sa A n d re a so m , m o jim d ru g im p rija te lje m . A ndreas m i se žalio da ne m ože da proda svoju kuću na o strvu Patmosu. O d g o v o rio sam m u da je, evo, ja ku p u je m za deset evra. Nasm ejao se shvataju ći razliku izm eđu : a) n e m ogućn osti da n e što prodaš, i b) n e m o g u ćn o sti da pri to m e postigneš ce n u k o ju bi ž e le o . U p ra v o ta k o ra z m iš lja ju i o n i ko ji n e g ira ju p o s to ja n je n e za p o sle n o sti - e ko n o m isti koji o d ­ b ija ju da p riz n a ju da M e fis to fe l m o žd a ne želi da kupi Faustovu dušu ili, što je je d n o te isto, da m ožda ne postoji po slo d a va c ko ji bi želeo da izn ajm i Vasilisov rad. Oni koji ne g ira ju p o s to ja n je neza p o sle n o sti razm išljaju na sledeći način: „ A k o rad je d n o g n e z a p o s le n o g čoveka m ože da proizve de neku v re d n o st za o n o g koji bi ga plaćao, onda će ovaj poslednji b iti voljan da dà nešto da bi ga o tku p io . Kao što si se ti p o n u d io da daš d eset evra A ndreasu za njegovu kuću na P atm osu, ta k o bi neki poslodavac davao sto evra m esečno Vasilisu, tv o m d ru g o m prija te lju , da ga zaposli. I u p ra v o kao š to A n drea s n a p ro s to ne želi da pro d a svoju kuću za ta k o nisku cenu, ta k o ni Vasilis ne želi da proda

102

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

svoj rad za ta k o nisku cenu. Da li t o znači da A n dera s ne nalazi kupca? Ne. Ili da Vasilis ne nalazi poslodavca? Ni to . Znači, je dnostavno, da ni Andreas ni Vasilis ne nalaze kupce sprem ne da daju cenu koju o n i tra že . N jiho v p ro b le m . Nji­ h ov je iz b o r t o š to neće da p ro d a ju ku ću ili da izn a jm e svoj rad. I t i bi m o žd a h te la da p ro d a š svoju kuću ili svoj rad za m ilijarde, ali t i n iko nije k riv što ne m ožeš da nađeš kupca. Kriva je tv o ja besm islena g ra m z iv o s t. Sm anji cenu ili p la tu ko ju tra žiš, pa ćeš naći m u š te rije . A k o ih ni ta d a ne nađeš, te k ta d a m ožeš da tv rd iš da je trž iš n o d ru š tv o u n e m o g u ćn o sti da t i o b e zb e d i kupce. Tvoj p rija te lj A ndreas n a p ro s to sm a tra da je razm e nska v re d n o s t ko ju n jegova kuća tre b a da im a veća o d p ro c e n e trž iš n o g d ru štva . Isto važi i za tv o g p rija te lja Vasilisa - n je g o va je p ro ce n a da je razm enska vre d n o s t n je g o vo g rada iznad ono g a što trž iš te rada sm a tra n o rm a ln im . To je n jih o v o p ra v o . A li neka se onda ne p rave da su ž rtv e trž iš ta ili neza p o sle n i.“ U kratko, oni koji negiraju po sto ja n je nezap oslen osti p o ­ riču, kao š to si u p ra vo vid ela, da p o s to je n e za p o sle n i - to jest pojedin ci koji bi želeli da p ro d a ju svoj rad, ali ne m ogu. Smatraju da su svi Vasilisi kao A n drea s, koji ne p rodaje svo­ ju vike n d icu je r je n je g o va p ro ce n a da je najviša cena koja se nu d i n e d o sto jn a . M a lo d ru g a čije re če n o , o n i koji p o riču p o s to ja n je n e za p o s le n o s ti sm a tra ju da su Vasilisi iza bra li da b u d u n e zap oslen i, što , s h o d n o to m e , znači da nisu ne­ zaposleni - p o š to se te rm in nezaposlen o d n o si na p o je d in ­ ca koji želi da radi, ali osta je n e zap oslen p ro tiv svoje volje. „Č a k i a ko bi sta li ko d se m a fo ra i p ra li stakla zaustavljenim

103

JANIS VARUFAKIS

a u to m o b ilim a , uspeli bi da zarade neku najm anju p la tu “ , čuo sam kako tv rd e m oje kolege ekono m isti. S je dne strane, izgleda da ova argum entacija ima neke lo gike. Niko ne m ože da t i gara n tu je da će piata koju će t i o d re d iti trž iš te rada b iti takva da ćeš od nje m oći da živiš d o s to ja n s tv e n o . A li da ćeš naći neki posao p o što smanjiš svoja očekivanja, o d n o sn o ako smanjiš, ko liko je m oguće, p la tu koju tražiš, to zvuči lo gično. Reći ćeš mi: „D a, ali po­ što se to tič e m oga rada, tre b a lo bi da m ogu da zarađujem d o vo ljn o novca za hranu, odeću, kiriju. A ko piata koju m ogu da nađem ne m ože da m i p o krije ni to što je osnovno, zar ta d a ne m ogu da se sm atram nezaposlenom ?“ Slažem se. M e đ u tim , p ro b le m sa onim a koji negiraju postoja nje neza­ p o sle n o sti m n o g o je dublji. A k o bi na ta k o z v a n o m trž iš tu rada Vasilis p o če o da sm a n ju je cenu ko ju tra ž i za svoj rad (p la tu koju zahteva o d p o slo d a vca ), v rlo je v e ro v a tn o da ne bi našao posao m a k o lik o da ju je snizio - n a s u p ro t A n drea su, koji će na kra ju ip a k naći n e k a k v o g ku p ca za svoju kuću a ko cena p a d n e na d e s e t evra. M o g u ć e je , d ru g im recim a, da ne­ zap o sle n i p o čn e da liči na Fausta ko ji tra ž i sve m anje n o v­ ca o d M e fis to fe la da bi m u p ro d a o svo ju dušu, ali ovaj, M e s fis to fe l, u m e s to da p o čn e da razm išlja o to m e da je ku p i, p o čin je da je želi sve m anje. Jelen, zečevi i m oć o ptim izm a Pre n o š to v id im o za što o n o š to važi za A n drea sovu ku ću (d a će s ig u rn o b iti p ro d a ta ako jo j cena d o v o ljn o

104

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

padne) ne važi za m o g p rija te lja e k o n o m is tu Vasilisa (k o ji ne m ože da nađe posao čak i ako sm anji p la tu ko ju tra ž i), ispričaću t i je d n u p riču koju je p re dva veka izm islio fra n ­ cuski filo z o f Žan Žak Ruso. Z a m isli g ru p u lo va ca u n e k o j d ž u n g li u A m a z o n u ili A frici. O p re m lje n i su sam o m reža m a, ko p ljim a i stre la m a i kre ću u lo v na v e lik o g je le n a , da ga d o n e s u u s v o ju naseobinu kako bi ga p o je li i kako bi se svi, sa svojim p o ro ­ dicam a , z a s itili. Kad u o če je le n a na je d n o m p ro p la n k u , o d lu č u ju da ga o p k o le v r lo p o la k o da ga ne bi u p la š ili. Cilj im je da ga o kru že i da ga m re ža m a ko je d rži svaki od njih o p k o le , pa da ga o n d a u h v a te u n jih , a da ga z a tim , s o b ziro m na t o da će b iti uhvaćen u m reže , u biju stre la m a koje su o d ve ć slabe da bi m o g le da savladaju t o lik o m o ćn o i snažno s tv o re n je izd aleka. P ro b le m je u to m e š to će ta k v a „ o p e r a c ija “ tra ja ti či­ ta v dan i, a ko p a d n e vece a o n i ne u h v a te je le n a , o sta će gla d n i i o n i i n jih o ve p o ro d ic e . Znaju ta k o đ e da će d o ž iv e ti n e u sp e h a k o m a k a r je d a n o d lo va ca ne is p u n i s vo j d e o za d a tka , a ko b u d e b io o d s u ta n i a ko u tre n u tk u p u s ti je ­ lena da p o b e g n e s n je g o v e s tra n e kru g a k lo p k e - to znači da je je d n a slaba ka rika u k ru ž n o m la ncu k lo p k e d o v o ljn a da p ro p a d n e t r u d s vih lo v a c a , š to b i ih sve o s u d ilo na ce lo n o ć n u g la d . Na kra ju kra je va , u to m p re d e lu p o s to je m n o g i z e če vi k o ji ju re ta m o -a m o . Z eče ve lo v c i m o g u da u s m rte i stre la m a a ko se m a lo p o tru d e . M e đ u tim , a ko se m a k a r je d a n lo v a c u s re d s re d i na lo v na zeca, o p e ra c ija h v a ta n ja je le n a će p ro p a s ti. I o n d a , ča k i a k o ta j je d a n

105

JANIS VARUFAKIS

lo va c u h v a ti s vo g zeca, o p e t će svi o s ta ti g la d n i p o š to je d a n zec nije d o vo lja n za čita vu gru p u . Eto, d a kle , d ile m e lo va ca . M n o g i bi že le li da za je d ­ n ič k im snaga m a u lo v e je le n a , da p rire d e savršenu ve ­ če ru , uz p e sm u i ve se lje , i da o n d a o d u na spavanje siti i z a d o v o ljn i. Kad bi svako b io sig u ra n u t o da će svi os­ ta li o s ta ti u s re d s re đ e n i na lo v na je le n a , ta d a bi svako u čin io isto . M e đ u tim , u s u p ro tn o m , u k o lik o se neki lovci plaše da p o je d in i m e đ u njim a neće usp e ti da obave svoj d e o z a d a tk a , o b u z e ć e ih o s e ć a n je p e s im iz m a (z b o g v e ro v a tn o ć e da je le n ne bud e uhvaće n) i ta k o će iza bra ti da svaki za sebe krene u lo v na zečeve - sam o za to da se ne b i v ra tili nazad , u n a se o b in u , p o tp u n o p ra zn ih ruku. O vo ih, m e đ u tim , kao g ru p u o su đ u je na to da ni u kom slučaju neće u h v a titi jelena, ko ji bi ih sve zasitio. O b ra ti pažnju na su štin u ove priče: - Svi lo v c i bi više v o le li da sa ra đ u ju u lo vu na je lena n e g o da svako o d njih lo vi zečeve sam za sebe. - Svaki lo vac bi se usre d sre d io na lo v na jelena ako bi b io sig ura n da će i o sta li u čin iti to isto (š to znači da se niko o d n jih ne bi b a vio zečevim a ako bi svi b ili sig u rn i da će čitava g ru p a za je d n ičkim snagam a po ći u lo v na je lena). - Da li će je le n b iti u lo vlje n , zavisi, u kra jn je m slučaju, od to g a s ko lik o o p tim iz m a lo vci ve ru ju u to da će - u lo viti jelena! O vo p o s le d n je ističe m o ć o p tim iz m a , ali i dem onsku snagu pesim izm a. A ko su lo vci o p tim is tič n i u vezi s tim da će u h v a titi jelena, to znači da svaki od lovaca veruje da niko

106

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

iz g ru p e neće o s ta v iti je lena kako bi lo v io zečeve. I onda niko od njih, zaista, i neće o s ta viti jelena da bi lo vio zečeve, što kao re z u lta t im a h vatanje jelena. S d ru g e strane, čak i mala doza pesim izm a znači da će neki o d lovaca p o ve ro vati kako će se neki član n jih o ve g ru p e u p la šiti da će jelen p o b e ći. Z a to se o n i plaše da će n a jp e s im is tič n iji m e đ u njim a p o m is liti ka ko je je le n n e u h v a tljiv i, da ne bi o sta li p o tp u n o gla d n i, o kre n u će se lo vu na zečeve. Tako će kru g u kojem se je le n nalazi o p k o lje n pući i je le n će - pobe ći. Suština R usoove a le g o rije je s te sledeća. Č esto p ita n je o to m e da li će naši k o le k tiv n i n a p o ri u r o d iti p lo d o m za­ visi od ste p e n a o p tim iz m a ko ji p ro ž im a našu g ru p u , naše d ru š tv o . A k o p o v e ru je m o u ž e lje n i r e z u lta t, ta d a ć e m o u č in iti sve š to je p o tr e b n o da se o n i o s tv a ri. Š to će se i p o tv rd iti. Isto , m e đ u tim , važi i u o b r n u to m slu čaju - ako p o v e ru je m o da je ve o m a te š k o da se ž e lje n i re z u lta t p o ­ stigne, ta d a ne će m o u č in iti sve š to je p o tre b n o da bi se on o s tv a rio i naša p e sim ističn a p re d v iđ a n ja biće p o tv rđ e n a . Z a što sam t i is p rič a o o v u p rič u o je le n u i zečevim a ? Z ato š to će t i p o m o ć i da sh va tiš ra zliku iz m e đ u A n drea sa, ko ji ne m o že da p ro d a svo ju ku ću , i Vasilisa, k o ji ne m o že da nađ e posao !

N ezaposlenost i dem onska m oć pesim izm a (ili zašto rad nije isto što i kuće ili parad ajz) Sećaš li se o n ih ko ji ne g ira ju p o s to ja n je nezap oslen osti? K o ji nisu v e ro v a li da je m o j p r ija te lj V a silis z a ista b io n e ­ za p o sle n je r n isu s m a tra li da se n je g o v ra d ra z lik u je o d

107

JANIS VARUFAKIS

kuće m o g p rija te lja A ndreasa i ko ji su g o v o rili da će, ako sm anji svoju cenu, svoju p la tu , naći ne ko g poslodavca što će ga za p o sliti. M e đ u tim , oni koji p o riču po sto ja n je neza­ p o s le n o s ti nisu u pravu. A ra zlo g je to što ne shvataju da je A n d re a s o v a kuća je d n o , a V asilisov rad n e što sasvim d ru g o , t o je st da: - o n o š to važi za a u to m o b ile (da će ja rko crve n i feretri n e k o k u p iti a ko m u cena pad n e na hilja d u evra) ne važi za usluge je d n o g m ehaničara; - o n o što važi za paradajz (da će b iti ra sp ro d a t ako m u cena padn e, kao š to t o o b ičn o biva posle pod n e po pijacam a) ne važi za plaćeni rad. Zašto se za p ra vo Vasilisov rad, rad nezaposlenih uopšte, ra zliku je od kuća, fe ra rija i paradajza? O d g o v o r daje Rusoova a le g o rija o je le n u i zečevim a. An drea sova kuća neko m e tre b a da bi u njoj boravio. Da bi m o g a o da o d la z i vik e n d im a na P atm os da se o d m o ri, da u n jo j uživa. Naći će se neka sum a koju će b iti rad da p o n u d i ka ko bi je ku p io i koja će od ra ža va ti njenu živo tn u v re d n o s t ili čak i n je n u razm e n sku v re d n o s t koju računa da će m o ć i da u n o v č i u b u d u ć n o s ti, kada m n o g i d ru g i k u p c i b u d u h te li da je ku p e . B ilo ka ko b ilo , A n drea sova kuća će se p ro d a ti p o š to on d o v o ljn o spusti njenu cenu, zb o g vre d n o s ti koju im a boravak u njoj. Isto važi i za feretri: u m e ri u k o jo j n e ki u živa ju u to m e da ga vo ze (ili da ih d ru g i g le d a ju d o k ga v o z e ), u ve k će m o ći da se p ro d a , p o d u slo vo m da cena koju tra ž i njen vlasnik nije prete ra n o visoka. Isto važi i za paradajz - u k o liko nije tru o i uko liko

108

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

p o sto je o n i ko ji ga vole, sav paradajz će b iti p ro d a t, po d uslovom da m u cena d o v o ljn o padne. To, m e đ u tim , ne važi i za ra d n e z a p o s le n o g Vasilisa. Nijedan poslodavac ne želi n je g o v rad kao ta ka v! U zm im o kao p rim e r M ariju, koja vo d i pre d u ze će za p ro iz v o d n ju f r i­ židera i koja bi v e ro v a tn o m o g la da zaposli Vasilisa. M arija bi m o g la da za p o sli Vasilisa sam o a ko bi sm a tra la da će, p o š to ga za p o sli, p ro iz v e s ti ve ći b ro j friž id e ra p o m o ć u Vasilisovog rada, te da će p o s to ja ti kupci tih friž id e ra vo ljn i da jo j p o friž id e ru p la te o d re đ e n u cenu ko ja će p re va zila ziti tro š k o v e p ro iz v o d n je - tro š k o v e u ko je spada ju ne sam o Vasilisova p ia ta već i m n o g o to g a d ru g o g (s iro v in e i d e lo vi za p ro iz v o d n ju friž id e ra , e le k trič n a e n e rg ija , te le ­ fo n s k i tro š k o v i, kirija p re d u ze ća itd .). I o d čega će ond a za visiti t o da li su isp u n je n i uslovi da M arija m ože da zaposli Vasilisa? O d g o v o r je je d n o s ta v a n : od to g a da li se M arija nada da će u tre n u tk u kada p o čnu da se p ro izvo d e n o vi friž id e ri p o s to ja ti ku p ci s p re m n i da p la te cenu koja će p re va zila ziti tro š k o v e p ro iz v o d n je tih friž id e ra m akar i u n a jm a n jo j m e ri, kako M arija ne bi im ala g u b itk e . Zam isli M a riju p re n e g o š to će d o n e ti o d lu k u da zaposli Vasilisa (i n e k e d ru g e V asilise, š to će re ć i n e k e n e z a p o ­ sle n e lju d e ) k a k o b i p ro iz v e la ve ć i b r o j friž id e r a . M a rija nije n im a lo sig u rn a u t o da ta k o n e š to tre b a da u ra d i. A k o z a p o s li n e z a p o s le n e , a k o se p r o iz v e d u n o v i friž id e r i, ali o sta n u n e p ro d a ti (ili a ko b u d e bila p rin u đ e n a da ih p ro d a isp o d c e n e ), o n d a i sam a p ro p a d a . S d ru g e s tra n e , a k o ih zaposli, pa se n o v i friž id e r i d o b r o p ro d a ju , ta d a će i o n a

109

JANIS VARUFAKIS

im a ti d o b it, a i nezap oslen i će b iti za d o vo ljn i što su pobeg li o d n e zap oslen osti i što su uspeli da sami zarade za svoj d o s to ja n s tv e n ž iv o t i za ž iv o t svoje p orodice. „Š ta da radim ?“ , ra zm išlja uzn e m ire n a M arija. „D a ih za p o slim ? “ , p ita se. „ A a ko p ro p a d n e m ? “ , p re m išlja se o p e t. U svom u zn e m ire n o m pokuša ju da donese odlu ku d o b ro zna da pita n je o to m e da li će se njeni frižid e ri proda­ t i zavisi o d o p š te k lim e koja vla da u d o tič n o m trž iš n o m d ru š tv u . A k o je klim a d o b ra , ako p o s to ji eko n o m ski rast, ako m eđu potro ša čim a vlada o p tim iza m , tada će m nogi od njih k u p iti friž id e re , uz dru g a d o b ra koja svet kupuje kada „ s v e ide kako va lja “ . A ko je, m e đ u tim , ekono m ska klim a n e g a tivn a , a ko vlada pesim izam , ako p o tro ša či sav novac ko ji im aju stavljaju sa stra n e je r se plaše nezap oslen osti ili krize, ta d a će M a rijin i friž id e ri o s ta ti n e p ro d a ti i M arija će iz g u b iti m n o g o novca - m ožda će i b a n k ro tira ti. A o d čega zavisi e k o n o m s k a klima? Da li će s tva ri ići n a b o lje ili nagore? Da li će M a rijin i friž id e ri pronaći kupce i cene koje će o m o g u ć iti n je n o m pre d u ze ću da opstane? Zavisi o d to g a da li će d ru g i p re d u z e tn ic i, p o p u t M arije, p o v e ro v a ti da će s tva ri k re n u ti n abo lje . A ko priličan bro j p re d u z e tn ik a b u d e b io o p tim is tič a n , o n i će in v e s tira ti u nova radna m esta , u n o ve m ašine, nove zgrade. Tada će p o č e ti da ra s tu p rim a n ja za p o sle n ih i doba vlja ča. Te za­ rade p o tro š ić e se p o pro d a vn ica m a , su p e rm a rke tim a , na friž id e re i m u zičke u re đ a je . Tako će razne M a rije našeg d ru š tv a v id e ti kako trž iš n o d ru š tv o p o tv rđ u je n jih o vo o p ­ tim is tič k o p re d viđ a n je i ob e šte ću je ih i te kako zb o g toga.

110

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Naravno, važi i s u p ro tn o . A ko su M a rije pesim isti, što bi im a lo za p o s le d ic u da p re d u z e tn ic i kao celina ne za­ posle nezap oslen e Vasilise, ta d a će eko n o m ska a k tiv n o s t p rivre d e o s ta ti sm anje na, p o slo d a vci ko ji su z a p o slili ne­ zaposlene izg u b iće n ovac i ta k o će se p e sim iza m većine p re d u ze tn ika p o ka za ti kao - osnova n. Evo za što je R usoova a le g o rija s je le n o m i ze če vim a značajna - ona odslikava su štin u trž iš ta rada, ali i trž iš n o g društva uo p šte . Kao š to se g ru p a lovaca s a m o p o d riva p e ­ sim izm om u vezi s v e ro v a tn o ć o m h va ta n ja je lena, što im a za p o sle d icu t o da je le n neće b iti u lo v lje n , u p ra v o ta k o i pre d u ze tn ici hrane ne za p o sle n o st, recesiju, krizu trž iš n o g društva kada se značajna većina njih plaši ili kada se p rib o ­ java da „ s tv a r i neće ići na d o b ro “ . S u p ro tn o , a ko se n e što desi i p re d u z e tn ic i p o sta n u o p tim is tič n i, n jih o v o p tim iz a m odvešće ih d o to g a da zaposle p o je d in ce kao š to je Vasilis, što će č ita v o trž iš n o d ru š tv o d o v e s ti d o „ d o b r o g “ re z u l­ ta ta - d o re z u lta ta k o ji o d g o v a ra h va ta n ju je le n a , u m e s to da svako o d n jih o s ta n e o d se če n u svo m s a m o tn ja č k o m lo vu na zečeve.

0 ta k v im stv a rim a , d a kle , ra zm išlja M a rija d o k se uveče p re v rć e p o k re v e tu je r ne m o ž e da zaspi o d b rig a - u dile m i da li da z a p o s li Vasilisa i d ru g e kao š to je Vasilis ili da ih ne z a p o sli. R e cim o sada da M a rija , u sre d svo je za­ b r in u to s ti, ču je na ra d iju (k o ji o s ta v lja u k lju č e n i n o ću , u nadi da će je t o u s p a v a ti) ka ko z a p o s le n i p re k o svo jih sin ­ d ikata o b ja v lju ju da su s p re m n i da ra d e za p o lo v in u novca

111

JAMS VARUFAKIS

- da im se p la te sm anje za 50% ili čak i više. Kako će Marija reagovati? Hoće li u z v ik n u ti: „B a š le p o ! S u tra u ju tru zaposliću Vasilisa i d ru g e kao što je on, pa ćem o da p o kre n e m o p ro ­ iz v o d n ju m n o g o b ro jn ih n o v ih friž id e ra “ ? Ili će p o m is liti n e što sasvim drugačije? Kao, recim o: „D ra g o m i je, narav­ no, što se p la te sm anjuju p o š to se na ta j način sm anjuju i m o ji tro š k o v i. M e đ u tim , ako su zaposleni v o ljn i da rade za p o lo v in u novca, to zasigurno znači da stvari stoje veom a loše. Čak i ako bi m n o g i p reduzetnici kao što sam ja hte li da ih zaposle, k o lik o će njih s ta k o m alim zaradam a im a ti d o ­ vo ljn o novca da ku p i zadovoljavajući b ro j m ojih frižidera?“ U p ra vo kao i kada je reč o lo vcim a na jelena, ta k o su i p re d u z e tn ic i p o p u t M a rije p o d d ik ta to m tira n ije sops tv e n ih k o le k tiv n ih o če kiva n ja . Kada su, kao g ru p a (ili, jo š b o lje , kao č o p o r), o n i o p tim is ti, n jih o v o p tim iza m sam sebe h ra n i i sam sebe p o tv rđ u je . A kada su pesim isti, taj pesim izam sam sebe hrani i sam sebe p o tv rđ u je . Znaš li, m e đ u tim , šta t o znači? To znači da je veom a v e ro v a tn o da će se p la te s m a n jiva ti i da će, kao posledica to g a , M a rije ( to je st p re d u z e tn ic i) p o s m a tra ti to sma­ n jiv a n je kao ve sn ika niske p riv re d n e a k tiv n o s ti, pa će, p o sle d ičn o , o tp u š ta ti zaposlene u m e sto da počnu da za­ pošljavaju n ezap oslen e Vasilise! Vidiš li zašto je rad u p o tp u n o sti različit od kuća, a utom o­ bila i paradajza? Zato što cena rada (p ia ta ) m ože da pada i da to sm anjuje (u m e sto da povećava) potražnju rada.

112

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Dve vrste robe koje su dem onski različite od ostalih: rad i novac Velike ekono m ske krize, kao ona koja je izbila 1929. i ona skorija, koja je udarila 2008, naučile su nas o vom e: tržišn e ekono m ije p ro ž e te su d e m o n im a ko ji se, svaki p ona osob, skrivaju u sle d e ćim o d n je n ih klju č n ih trž iš ta - je d a n od dem ona skriven je u trž iš tu novca, a d ru g i u trž iš tu rada. D em ona trž iš ta rada već sm o v id e li - b io je t o u p ra vo onaj koji je M ariju, vlasnicu fa b rik e friž id e ra , u b e d io da tre ­ ba da o tp u s ti za p o sle n e u p ra v o u tre n u tk u kada je cena n jih o vo g rada - pala. Sasvim s u p ro tn o o d trž iš ta p a ra d a j­ za, kuća, friž id e ra ili a u to m o b ila , na trž iš tu rada „ k o lič in a " koju tra ž e k u p c i p o s lo d a v c i m o ž e sasvim s ig u rn o da se sm anji baš za to š to se „ c e n a " (p ia ta ) s m anjila. Samo jedan d em on ko ji se krije u d u b in i o v o g trž iš ta m o že da p o s tig n e ovako n e što ! Nije, m e đ u tim , trž iš te rada je d in o d e m o n sko trž iš te . Po­ sto ji jo š je d n o : t o je trž iš te n o vca . „T rž iš te n o vca ? !", kao da već čujem tv o je čuđen je. Šta je to? Ko k u p u je ili p ro d a je novac? O d g o v o r je da na trž iš tu novca n iko ne p ro d a je n o ­ vac - o n se n a p ro s to izd aje, š to će reći p o z a jm lju je (ka o i kada je reč o trž iš tu rada, g d e z a p o s le n i ne p ro d a ju svoj rad, već n a p ro s to izn ajm ljuju svoje vre m e ). A zašto ga n eko pozajm lju je drugim a? Z a to š to se t a k o zara đ u je na kam ati. N a ravn o, kao š to sm o v id e li u p r e th o d n im p o g la vljim a , „z n a č a jn e " sum e novca p o z a jm lju ju b a nke prela zeći „ lin iju vre m e n a ", g ra b e ć i o d b u d u ć n o s ti v re d n o s t, ko ju o n d a da­ lje p o za jm lju ju M a rija m a , š to znači ra zn im p re d u z e tn ic im a

113

JANIS VARUFAKIS

- uz ka m a tu . P roblem je u to m e što M arije tre b a da žele da u zm u zajam ka ko bi zaposlile radnike, kako bi kupile m ašine i o tp o č e le p ro izvo d n ju , povećavajući ta k o ukupni d o h o d a k d ruštva, zaposlenost, o p šti b o ljita k. Reč je upra­ vo o o n o m što često m ožeš da čuješ - kako preduzetnici p o p u t M arije uzim aju zajm ove da bi krenuli u „in ve sticije “ , koje, sa svoje stran e, dono se „ ra z v o j“ . A k o za m is lim o no va c k o ji M a rija im a nam e ru da p o ­ zajm i kao v rs tu ro b e što se ne razlikuje od paradajza, tada p o s ta je m o ro b o v i m isli da će sum a novca koju će M arija o d lu č iti da uzm e na zajam b iti veća što je cena novca niža (ka o što će k u p iti više paradajza ako njegova cena padne). I koja je cena p o z a jm lje n o g novca? Cena je kam ata - što je ona veća, t o je viša cena pozajm ljivanja ( to je st kam ata ko ju će M arija m o ra ti da isplaćuje banci). Videli sm o kako na trž iš tu rada cena rada ( to je st piata) nije bi|a a lfa i om e g a M a rijin e o d lu ke o iznajm ljivanju više ili m anje rada. V ideli sm o kako u vre m e n im a ekon o m sko g pada M a rija svakako m o že da o d lu č i da o tp u s ti radnike a ko čuje da se p la te sm anju ju. Isto važi i kada je reč o t r ­ ž iš tu novca: o b ja va da ka m a te (cena p o z a jm lje n o g n o v­ ca) pada ju m ože da im a kao re z u lta t to da M arija pozajm i m anje novca, a ne više! Zašto? Z a to š to M a rija d o b ro zna da po za jm ica radi ulaganja u p r o iz v o d n ju n o v ih friž id e r a im a sm isla sam o ako se s tv a ri u e k o n o m iji u o p š te n o p o b o ljša ju . A da bi se stvari p o b o ljša le , ne tre b a da in ve stira sam o ona već to m ora ju u ra d iti i m n o g i d ru g i p re d u z e tn ic i p o p u t nje, p o g o to v o

114

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

velike ko rp o ra cije , o n e š to ih p o d ra ža va ju m a n ji „ ig r a č i“ , koji podse ća ju na rib e p ilo te š to sle de v e lik e a jku le i h ra ­ ne se n jih o v im o s ta c im a . Zaista , ta la s in ve s tic ija v e lik ih ko rp o ra cija p o ve ća va p o tra ž n ju za n o v c e m i ra d o m u či­ ta v o j p riv re d i. Šta je to , m e đ u tim , š to o d re đ u je o d lu k u v e lik ih k o rp o r a c ija da u đ u u in v e s tic ije ? O d g o v o r je - o p tim iz a m ! V ra ća m o se, d a k le , p rič i o je le n u i ze č e v im a . Kao u g ru p i R u soovih lovaca, ta k o će i u trž iš n im d ru š tv im a pred u z e tn ic i u lo ž iti p o z a jm lje n i n o va c u rad i u m ašine , p o ­ krećući zam aja c p ro iz v o d n je i ra s t p riv re d e u o p š te , p o d uslovom da zavlada o p tim iz a m . Eto za što pad cene rada i novca (ili p ia ta i k a m a ta ) m o že svakako da p ro d u b i krizu, da p o ve ća n e z a p o s le n o s t, da o g ra n ič i k re d ite k o je p reduzeća uzim a ju da bi ušla u in ve sticije : ra z lo g leži u to m e što , na p rim e r, M a rija na sa m u v e s t o t o m e da d rž a v a sp u šta k a m a te ili da su z a p o s le n i v o ljn i da ra d e za m a ­ nje n o vca m o ž e p o s ta ti p e s im is tič n ija u ve zi sa o p š to m k lim o m ko ja v la d a u p riv re d i. M o ž e da p o m is li: „T o š to d rža va i b a n k a ri s p u š ta ju k a m a te z n a či da se p re d v iđ a o b e s h ra b ru ju ć a e k o n o m s k a s itu a c ija . Č in je n ic a da su za p o sle n i s p re m n i da ra d e za m rv ic e zn a či da, čak i ako nađu p o sao , neće im a ti n o vca za tro š e n je , pa neću m o ći da im p ro d a je m svo je p ro iz v o d e .“ Na ta j će se način M a ­ rijin p e s im iz a m jo š p o ja č a ti, k a o u o s ta lo m i k o d o s ta lih p re d u z e tn ik a , š to ka o p o s le d ic u im a t o da će s m a n je n je p ia ta i ka m a ta d o n e ti jo š ve ću n e z a p o s le n o s t, m a n ji b ro j in ve sticija , d u b lju krizu .

115

JANIS VARUFAKIS

Vidiš li sada zašto o n i koji negiraju po sto ja n je nezapo­ sle n o sti greše kad m isle da nije m og u će po sto ja n je stvar­ n o nezaposlenih ljudi? Zašto je p ogrešno da sm atraju kako o n o š to važi za A n d re a so vu kuću važi i za Vasilisov rad? Vidiš li sada zašto n a vo d im da u p o d ze m lju dvaju glavnih trž iš ta , trž iš ta novca i trž iš ta rada, žive d e m o n i koji besom u čn o rade da bi p ro iz v e li i re ciklira li e kono m ske krize?

Edipovi kom pleksi tržišta rada i tržišta novca Čula si za Cara Edipa, slavnu Sofoklovu tragediju. Zasniva se na m itu o Edipu, koji, ne znajući da se radi o njegovom ocu, ubija kralja Tebe i ženi se sopstvenom m ajkom - a da p ri to m e , naravno, ne zna da m u je to m ajka. Osnovni ele­ m e n t ove priče je ste m oć proročanstva. Da o b ja sn im . Laj, kra lj Tebe, saznaje da je njegova su­ p ru g a Jo ka sta u d ru g o m s ta n ju i tra ž i od p ro ro č iš ta da m u p re d v id i b u d u ć n o s t n je g o v o g d e te ta . S v e tilište o d ­ g o v a ra u ža sn im p ro ro č a n s tv o m da će Laj b iti u b ije n od ru k e svoga sina, d e te ta ko je nosi Jokasta. P restra vlje n, Laj za pove da Jo ka sti da ub ije n jih o vo d e te o dm ah po ro ­ đ e n ju . Ona, m e đ u tim , ne m o že da ubije so p stve n o d e te i p re d a je ga je d n o m slugi ne bi li on u činio o n o što ona ne m ože. Ni sluga, m e đ u tim , nem a srca da ubije nezaštićeno n o v o ro đ e n č e . O dnosi ga sto g a u šum u i ostavlja ga ta m o da u m re o d h la d n o će i g ladi. K o lo sreće, m e đ u tim , čini da ne ki p a s tir p ro n a đ e m a lo g Edipa i da ga o d ved e u K o rint, g d e ga kralj, ko ji nem a dece, usvaja!

116

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

M n o g o g o d in a kasnije Edip, sum nja jući da kra lj K orinta nije n je g o v b io lo ški ota c, tra ž i od sve tilišta da m u kaže nešto o n je g o vim ro d ite ljim a . S ve tilište o d g o va ra d ru g im s tra v ič n im p ro ro č a n s tv o m . „O ž e n ić e š se s o p s tv e n o m m a jk o m ", kaže m u. P re stra vlje n i Edip o d lu č u je da pobe gne d a le ko o d K o rin ta ka ko bi izb e g a o ta k v u s u d b in u . Na svom p u to v a n ju p ro la zi p o re d Tebe. Tu slučajno sreće kra­ lja Laja na n e ko j raskrsn ici i o n d a izb ija kavga o k o to g a ko će p ro ći p rvi. Ig ro m slu čaja, usred kavge Laj g in e od ruke svoga sina - i ta k o se isp unjava p rv o p ro ro č a n s tv o . Kasnije Edip spasava Tebu o d č u d o višta p o im e n u S fin­ ga rešavajući z a g o n e tk u za k o ju je va ž ilo da će o n a j ko ji je b u d e re šio ne sa m o iz b a v iti g ra d ve ć i p o s ta ti n je g o v vladar. Tako je n e ka ko Edip p o s ta o k ru n isa n i v la d a r Tebe i, kao š to se d ešava lo u o n o d o b a , o ž e n io se kra lje vsko m u d o vico m , a t o je bila J oka sta , n je g o va m ajka, pa se na ta j način is p u n ilo i d ru g o p ro ro č a n s tv o . Kakve veze ova j m it im a s trž iš te m rada i novca? Neraskidive! R azm isli: p rv o p ro ro č a n s tv o is p u n ilo se sam o od sebe p o š to Edip n ika d a ne bi u b io Laja da n ije b ilo p rv o g p ro ro č a n s tv a ! Z a r ne? Bez p r v o g p ro ro č a n s tv a Laj se ne bi u s p a n ič io , ne b i n a re d io da se n je g o v sin u b ije , d e te bi b ilo o d g o je n o u p a la ti u Tebi i p o z n a v a lo bi oca, pa ga Edip sva ka ko ne bi u b io . P o tp u n o is to važi i za d ru g o p ro ­ ro č a n s tv o : da s v e tiliš te n ije p re d s k a z a lo da će se E dip o ž e n iti s o p s tv e n o m m a jk o m , o n n e bi o tiš a o iz K o rin ta , ne bi u b io oca, ne b i se u p le o u p ita n ja o k o Tebe, ne bi je

117

JANIS VARUFAKIS

spasao od S finge i, naravno, ne bi se oženio sopstevenom m a jko m . Is to se dešava i u d o b a krize s trž iš tim a rada i novca. Kada M arija i o sta li p re d u ze tn ici „ p ro re k n u “ da će se kri­ za n a s ta v iti i da će p riv re d n a a k tiv n o s t o s ta ti na niskom n iv o u , o n i izb e g a va ju da u zim a ju k re d ite kako bi za p o ­ slili više ra d n ik a i ta k o se p ro ro č a n s tv o sam o o d sebe isp u n ja va . I kada kriza sp u šta cene rada i novca (p la te i k a m a te ), u m e s to da za p o sle n o st ra ste i da se in vesticije p o ve ća va ju , dešava se u p ra v o s u p ro tn o , p o š to ta sm a­ njenja pojačavaju pesim izam , ko ji hrani sam sebe. Epilog: Od lova na jelena do Edipa, Fausta i onih koji negiraju postojanje nezaposlenosti Rad i no va c su n e o p h o d n i zu p ča n ici m o to ra trž iš n ih dru šta va . Paralelno s tim , o n i fu n kcio n išu kao d em oni koji ih čin e u k le tim . R azlog zb o g k o je g ne m o g u da fu n k c io ­ nišu kao „ ra z u m n i“ zupčan ici (ka o druga roba, na prim e r p aradajz, e le k tro m o to ri, s iro vin e itd .) je ste to što se oni su štin ski ra zliku ju o d o sta le ro b e . Da p o je d n o sta vim - ni­ je d a n p re d u z e tn ik ih zapravo ne želi! U stva ri, p re d u z e tn ic i m rze to š to im aju zaposlene isto o n o lik o k o lik o m rz e da u zim a ju k re d ite . N ijedan p re d u ­ z e tn ik ne že li da d u g u je . I svaki po slo d a va c sanja o tre ­ n u tk u u k o je m će m u te h n o lo g ija o m o g u ć iti da o tp u s ti sve svoje s lu žb e n ike i da ih zam eni poslušnim ro b o tim a , ko ji n iti g u n đ a ju , n iti š tra jku ju , n iti se razboljevaju. Kad bi t o b ilo m o g u će , p o s lo d a v c i ne bi iz n a jm ljiva li rad i ne bi

118

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

uzim ali k re d ite . I t o ne z a to š to ih o n i ko š ta ju , već za to što, s u p ro tn o od e le k trič n e e n e rg ije (k o ja se k u p u je bez tran ge-frange s nje n im p ro izvo đ a če m ), rad i (p o za jm lje n i) kapital nam eću p re d u z e tn ik u o d re đ e n i d ru š tv e n i odno s, odno s m o ći (sa zapo sle n im a i ba n ka rim a ), u ko je m bi više voleo da ne učestvuje . U to m sm islu , k r e d iti i ra d su n u žn a zla, a te uslu g e p re d u ze tn ici iz n a jm lju ju da bi p ro fitira li. P ro fit, m e đ u tim , m ože da p o s to ji sam o a ko je n ivo b u d u će p o tra ž n je ro b e visok. Baš kao š to R usoovi lo vci o sta ju ve rn i lo vu na jelena ako m e đ u njim a vla da o p tim iz a m u vezi s t im da će u lo v iti jelena, ta k o i p re d u z e tn ic i ulažu p o za jm lje n i novac u ljude i m ašine sam o kada m e đ u njim a vla daju o p tim iz a m i vera da će većina njih o s ta ti - o p tim is tič k i ra sp o lo že n a . I o b rn u to , a ko su p e s im is tič k i r a s p o lo ž e n i, n jih o v p e s im iz a m p o ­ kazuje se kao isp ra va n , d o k ga sm a n je n je p ia ta i ka m a ta još poja ča va p o š to se s m a tra p ro ro č a n s tv o m - da će se buduća p o tra ž n ja n jih o v ih p ro iz v o d a jo š s m a n jiti (u m e s to da ih u č in i o p tim is tič n ijim je r im se tro š k o v i s m a n ju ju ). Kao i k o d Laja i Edipa, is to se d o g a đ a i s p re d u z e tn ic im a u vre m e krize - p e sim is tič n a p ro ro č a n s tv a im a ju m o ć da sama sebe o s tv a ru ju . R e z u lta t je da n e z a p o s le n i - s u p r o tn o p o tre s n o j v e ri o nih š to negira ju p o s to ja n je n e za p o sle n o sti, ve ri u t o kako bi s m a n je n je p ia ta b ilo d o v o ljn o da o n i k o ji zaista žele da rade p ro n a đ u p o sa o - zaista p o d se ća ju na Fausta k o ji ne m o že da u b e d i M e fis to fe la da k u p i n je g o v u d ušu. K o liko g o d da s p u s ti n je n u p ro d a jn u c e n u ...

119

7

I D I O T S K I V I R U S I?

Uobraženi virusi A ko bi n e k o p ro c e n jiv a o na o sn o v u t r i v e like m o n o te ­ ističke re lig ije - ju d a iz m a , h riš ć a n s tv a i islam a - la ko bi došao d o za klju čka da m i, lju d i, im a m o ve o m a v is o k o m i­ šljenje o sebi. Sviđa na m se da v e ru je m o k a ko sm o s tv o ­ reni „ k a o slika i p rilik a “ Boga, S avršenstva, Je d in s tv e n o g . Da sm o p o lu b o g o v i, ga zd e na Z em lji, je d in i sisari ko ji im aju d a r z d ra vo g razum a i da ra s p o la ž e m o sp o s o b n o š ć u prilag o đ a va n ja o k o lin e sv o jim p o tre b a m a , u m e s to da čin im o s u p ro tn o , š to su p rin u đ e n i da ra d e o s ta li o b lic i ž iv o ta . Z a to se iz g u b im o kad se je d n a m ašina k o ju sm o s tv o rili m i, lju d i, o k re n e i o b ra ti na m se, p o p u t a g e n ta S m ita (k o ­ ji je, u s tv a ri, p ro je k c ija te m a šin e u N io v o m u m u u film u M a triks). Podsećam te na n je g o ve reči ko je sam p rvi p u t ci­ tira o u e p ilo g u p e to g po g la vlja : „S v a k i sisar na o v o j p la n e ti

121

JANIS VARUFAKIS

in s tin k tiv n o o stvaruje p riro d n u ravnotežu sa svojom ž ivo t­ no m o ko lin o m . M e đ u tim , vi ljudi ste izuzetak... Postoji još je d a n o rg a n iza m na o vo j p la n e ti ko ji se ponaša isto kao vi. Znaš li ko je to? V irus. Vi lju d i ste b o le st, pravi kancer pla n e te . Vi ste epidem ija, a m i, m ašine, m i smo te ra p ija .“ N a jgore o d svega je ste to što se u d u b in i duše plašim o da je a g e n t S m it u p ra vu - ta k o re ć i p o m išlja m o da je za­ p ra vo izu ze tn o bla g p rem a nam a, s o b ziro m na to da smo g o ri o d m n o g ih virusa koji izb egavaju da ubiju organizm e dom aćine. Gde g o d p o p riro d i da p ogledam o, svugde vid i­ m o in te n z iv n e tra g o v e k a ta s tro fe koja p ra ti naš prolazak. O tk a d su s tv o re n a trž iš n a d ru š tv a , u n iš tili sm o dve tre ć in e svih šum a p la n e te , s tv o rili sm o kisele kiše koje su zag a d ile je zera , o g ra d ili sm o ili u p o tp u n o s ti isušili rečne to k o v e , p oveća li sm o kise lost okeana, „s ta n jili“ zem ljište, is tre b ili ž iv o tin je i b iljke u to j m e ri da je ra vn o te ža b io sfe ­ re, koja p re d s ta v lja naše je d in o u to č iš te , p o rem ećena. I kao da sve to nije d o v o ljn o , p ro iz v o d im o sve više gasova (k a o š to su ug lje n -d io ksid i m e ta n ) koji to lik o povećavaju te m p e ra tu ru p la n e te da se g le če ri na oba pola to p e , nivo m o ra raste , a klim a na Z em lji izbačena je iz ravn o te že , pa se čita vi n a ro d i suočavaju sa opasnošću od istrebljenja. Ko m o že da d o ve d e u p ita n je t o da je a g e n t Sm it u pravu? Da p o d se ća m o na virus e bole, koji sam sebe po d riva hitajući da u b ije o rg a n izm e d om aćina u kojim a je našao utočište? S p ra vo m ćeš m i reći da a g e n t S m it ne p o sto ji. Da je on p ro iz v o d m a šte pisca scenarija, lju d ski pokuša j buđe nja naše savesti. U p ra vo kao i kada je reč o d o k to ru Faustu i

122

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

d o kto ru Frankenštajnu, kod ko jih su K ris to fe r M a rio i M eri Seli is k o ris tili fa n ta s tič n e p rič e ka ko bi nas u p o z o rili na m uke koje je so b o m n o silo trž iš n o d ru š tv o ta d a , kada je još bilo u p o vo ju . M ožda su ova u p o zo re n ja u književnosti, u u m e tn o s ti, u film u d o ka z da p o s to ji nada kako na kraju nećem o p o tv r d iti to da sm o sam o e p id e m ija , b o le st, rak, virus koji razara p la n e tu . Virusi, m a lig n i tu m o ri, b a k te rije ne p o se d u ju svest. M i je posed ujem o. I to je naša najbolja p rilika da o p o v rg n e m o agenta Sm ita. Da bism o, m e đ u tim , uspeli u to m e , m o ra m o se k ritič k i su o čiti sa o n o m našom najznačajnijom i ekološki ko b n o m tv o re v in o m i m o ra m o p o d ić i g la vu p re d n jo m - a reč je o trž iš n o m d ru š tv u , ko je je, m a lo -p o m a lo , p o č e lo da se p re tv a ra u na še g g a z d u i is to v re m e n o u n a jve će g n e p rija te lja p la n e te Zem lje. Razmenske vredn osti p ro tiv p la n e te Zem lje Tržišna d ru š tv a su se p o ja vila kada su ra zm e n ske v re d ­ n o sti triju m fo v a le nad ž iv o tn im v re d n o s tim a . O to m e sam t i g o v o rio na sa m o m p o č e tk u d ru g o g p o g la v lja o ve k n ji­ ge. V id e li sm o za je d n o ka ko je ta j „ t r ij u m f " u is to vre m e s tv o rio b a sn o slo vn a b o g a ts tv a i n e izre civu nesreću. Kako je o m o g u ć io m e h a n iz a c iju d ru š tv a , d o k ra jn je m e re p o ­ većavajući b ro j p ro iz v o d a ko je č o v e č a n s tv o m o že da p ro ­ izve de, ali u is to v re m e p re tv a ra ju ć i lju d e u slu g e m ašina, u m e sto u n jih o ve g azde . S tig a o je sada čas da v id im o kako je i za što triju m fa ln a p o b e d a ra zm e n skih v re d n o s ti poslala p la n e tu Z e m lju u o r b itu e k o lo š k e p ro p a s ti.

123

JANIS VARUFAKIS

L e to je. Iznenada iznad naše kuće na Egini prole ću tri v a tro g a s n a a vio n a koja le te ka P e lopon ezu. G ledam o u d a ljin u , u pra vcu u ko m le te , i uočava m o ga - crn dim iz­ nad pla n in e Parnon penje se u neb o kao o m ađijana zmija, zaklanjajući sve više sunce i ukrašavajući p o d n e vn o nebo ve o m a ču d n im , n e p riro d n im zalaskom . Nije p o tre b n o da d o č e k a m o ve sti da b ism o u s ta n o v ili kako se velika ka ta ­ s tro fa o d vija p re d našim očim a. Ip ak... Da li znaš da ta ka ta stro fa povećava razmenske v re d n o s ti našeg društva? Da je, s ta čke gle d išta razm ens kih v re d n o s ti, v a tra , u m e s to da s m a n ji, p o ve ća la ra ­ č u n o v o d s tv e n o b o g a ts tv o n a še g d ru š tv a u o k v irim a u k u p n ih ra z m e n s k ih v re d n o s ti? Z na m , z vu či sm ešno. M e đ u tim - ta k o je . Kao p rv o , d rve će ko je g o ri nem a n i­ k a k v u ra z m e n s k u v r e d n o s ti Is to ta k o ni sove, zečevi, n iti d ru g e ž iv o tin je i b iljk e k o je žive u šum i. K o liko go d d rv e ća da iz g o ri, k o lik o g o d da se zacrni p re d e o , k o lik o g o d ž iv o tin ja da nađ e užasnu s m rt u p la m e n u - ne gasi se n ije d n a ra zm e n ska v re d n o s t. Čak i a ko iz g o re kuće, n jih o v a ra zm e n ska v re d n o s t ne sm anju je se n a ro č ito , s o b z iro m na t o da su o sig u ra n e ili da će država p o m o ć i n jih o v im v la s n ic im a da ih p o n o v o iz g ra d e . Š to se tič e sećanja n jih o v ih s ta n o v n ik a (n a d iv n u šum u u k o jo j su živeli, na bakin u sliku koja je izg ore la itd .), ništa od svega to g a , u svakom slučaju, nije im a lo razm e nsku v re d n o s t im a lo je „s a m o “ ž iv o tn u vre d n o st. N a s u p ro t to m e , v a tro g a s n i a vio n i koje sm o vid e li ka­ ko le te izn a d naše ku će tro š e k e ro z in , a o n im a ve liku

124

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

razm e nsku v re d n o s t, ko ja se n a d o v e z u je na zaradu t r ­ govca što njim trg u je . Isto važi i za n a ftu p o tre b n u za p o ­ kre ta n je v a tro g a sn ih kola, n a ftu što sagoreva d o k v a tro ­ gasci h ita ju u šum u koja p la m ti ne bi li n e ka ko uspeli da spreče ra z a ra n je naših ž iv o tn ih v re d n o s ti. I kada d o đ e tre n u ta k da se p o n o v o iz g ra d e ku će k o je su iz g o re le ili da se p o d ig n u d a le k o v o d i k o ji su o š te ć e n i, p la te i t ro š ­ kovi p o tre b n o g m a te rija la p re d s ta v lja ju razm e nske vre d ­ no sti s tv o re n e iz pla m e n a p o žara, o n e ko je se d o d a ju na­ c io n a ln o m d o h o tk u . M is lim da p o čin je š da s h va ta š s u š tin u p ro b le m a . Tr­ žišna d ru š tv a s ta v lja ju is k lju č iv n a g la sa k na ra zm e n ske v re d n o s ti, koje, sh o d n o to m e , sve više p re vla d a va ju nad ž iv o tn im v re d n o s tim a . N a ra vn o , a k tiv n o s ti lju d i ko ji stva ­ raju ra zm e n ske v re d n o s ti p o ja ča va ju se na š te tu o n ih koji stva ra ju sam o ž iv o tn e v re d n o s ti. U zm i kao p rim e r s p o rt. Nekada je je d in o š to je p ru ž a o bila ra d o s t s p o rts k e ig re , slava k o ju je dava la p o b e d a na o lim p ija d i ili p o le t k o ji je p r o u z ro k o v a la fiz ič k a v e ž b a . M e đ u tim , k a k o su d o b r i r e z u lta ti i m e d a lje p o č e li da s tič u ra z m e n s k u v re d n o s t, s p o rt se k o m e rc ija liz o v a o - is to kao š to su u XVIII ve ku u E ngleskoj k o m e rc ija liz o v a n i rad i ze m lja . D a nas te le v iz ija z a r o b lja v a p a ž n ju g le d a la c a , k o ju , n a d a lje , „ p r o d a je " r e k la m ir a n im k o m p a n ija m a , a o n e je, sa svoje stran e, „ k o r is te " da bi p ro d a le (g le d a o cim a za­ ro b lje n im s p o rto m ) p ro izvo d e svake v rs te - od a u to m o b ila do h a m b u rg e ra . T a ko ra z m e n s k a v r e d n o s t je d n e z la tn e m e d a lje na o lim p ija d i ili je d n o g g o la na m u n d ija lu b iva

125

JANIS VARUFAKIS

o d re đ e n a ra zm e n sko m vre d n o šću a u to m o b ila i h a m b u r­ ge ra š to ih g le d a o c im a p ro d a je on a j ko ji se re kla m ira is to kao što je u XVIII veku razm enska v re d n o s t deset ari ze m lje bila o d re đ e n a ra zm e n sko m vre d n o šću vune koja je rasla na le đ im a ovaca s je d n o g ara te zem lje. U isto vre m e ovaj triju m f razm e nskih v re d n o sti u spor­ tu d o n o si i sm anjivanje n jegove živo tn e v re d n o sti, budući da su š a m p io n i p risilje n i (n e bi li uspeli da do krajnjih gra­ nica pove ća ju razm e nsku v re d n o s t so p stve n ih pokušaja) da čin e n e što što unižava ra d o s t i p o le t koje pruža bavlje­ nje s p o rto m (n a p rim e r, da se ta k m ič e p o v re đ e n i ili da uzim a ju n e d o zvo lje n e le kove, koji, s re d n jo ro čn o , nanose v e lik u š te tu n jih o v o m z d ra v lju ). U o p š te n o , sve o n o što p riv la č i pažn ju p u b lik e i čin i je la kšim p le n o m re kla m ira ­ nih ko m p a n ija stiče razm e nsku v re d n o st, koja ubija ostale v re d n o s ti značajne za čoveka - ž iv o tn e vre d n o sti. Na te le v iz iji n a s tu p ra z m e n s k ih v re d n o s ti p re tv a ra o lim p ijs k e ig re u rim sku are n u u k o jo j se ta km iče fa rm a ­ c e u ts k e ku će (č iji p re p a ra ti p re tv a ra ju s p o rtis te u na d ­ lju d s k e m a rio n e te ) i, u o p š te , p o d riv a našu c iviliza ciju , s ta vlja ju ći u p rv i plan o n o š to p rivla či pažnju p u b like (na p rim e r, rija liti p ro g ra m e ) a da nas, p ri to m e , n a ro č ito ne za o ku p lja . Nije slu čajno t o što je R u p e rt M e rd o k, australijs k i m a g n a t z a b a vn ih m e d ija i „ in fo rm is a n ja “ , je d n o m d a o sle d e ću n e v e ro v a tn u izjavu: „N ik a d a nećeš iz g u b iti novac a ko p o tce n iš in te lig e n ciju svoje p u b like !“ Pravi sm i­ sao n je g o v ih reči b io je : Da b i uvećao do kra jn jih granica

126

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

razm enske v re d n o s ti svo jih p ro izvo d a , p o m o z i da se što više srozaju ž ivo tn e vre d n o sti. Prava dra m a , m e đ u tim , o d v ija se u p riro d i. Tam o t r i­ ju m f ra zm e n skih v re d n o s ti ne d e g ra d ira sam o našu k u l­ tu ru već m in ira čita vu p la n e tu koja nam daje p ra vo na ži­ vo t. K o liko bi p a m e tn o b ilo da a s tro n a u ti tru ju kise o n ik u svom sve m irsko m brodu? U p ra vo t o je o n o što ra d im o m i kao čove ča n stvo . I na to m e ra d im o već č ita v ih t r i s to tin e g o d in a , o d vre m e n a kada su se p o ja v ila trž iš n a d ru š tv a sa svo jim ra zm e n skim v re d n o s tim a ko je su izn ad ž iv o tn ih vre d n o s ti i s p r o fito m (š to će reći sa „ra z m e n s k o m hiperv re d n o š ć u ") k o ji s tič e je d in s tv e n u , a p s o lu tn u v la s t nad lju d skim dušam a i de lim a . S m e r o m ... kao p oe ta, bez m e r e ... p o p u t idiota Č ovek je , p o p u t o s ta lih lo vaca iz ž iv o tin js k o g carstva , o d u v e k im a o te ž n ju da k o r is ti f lo r u i fa u n u k o je su m u n e o p h o d n e . Na U s k rš n jim o s trv im a d a n a s „ u s p e v a ju “ sam o o g ro m n e sta tu e koje su za s o b o m o sta vili sta n o vn ici p re n o š to su n e s ta li z b o g n e ra c io n a ln e seče d rv e ć a na o s trv u - t o je o s ta v ilo z e m lju n e z a š tić e n o m , ra sp ršilo tlo p o o ke a n u i lju d im a d o n e lo g la d i p ro p a s t. Ip a k, n e m a baš m n o g o t a k v ih p rim e ra lju d s k ih d r u ­ šta va ko ja su, p re n o š to su u is to r iji p re v la d a la trž iš n a d ru š tv a , fu n k c io n is a la p o p u t b e z u m n ih v iru sa . O p tu ž b a a g e n ta S m ita ne bi im a la sm isla i b ila bi n e p ra v e d n a p re in d u s tr ijs k e re v o lu c ije , k o ja je d o v e la d o t r iju m fa ra z ­ m e n skih v r e d n o s ti na d o n im ž iv o tn im . U zm i, na p rim e r,

127

JANIS VARUFAKIS

A b o rid ž in e iz A u stra lije , s kojim a sam i započeo svoje izla­ g a n je na sa m o m p o č e tk u p rv o g p o g la vlja . A b o rid ž in i su zaista is tre b ili sve ve like sisare a u s tra lijsko g k o n tin e n ta h ilja dam a g o d in a p re n ego što su stig li Englezi. Uspeli su, m e đ u tim , da p ro n a đ u neku ra vn o te žu s p riro d o m štite ći šum e, ograničavajući količin u ribe koju su svakodnevno lo­ vili, pa su p o s tig li i da žive d o b ro , a da se p ri to m e m n o g o ne zam araju, i da o d rža va ju „k a p ita l“ p riro d e (u ribam a, p tica m a i b iljka m a ) n e ta k n u t vavek. Kad su, m e đ u tim , stig li engleski naseljenici i uzeli im ze­ m lju , p rim e n ju ju ć i na njo j surove zakone trž iš n o g društva, za m anje o d s to g o d in a t r i p e tin e šum a bile su uništen e. Danas je zem lja A u stra lije d u b o k o ranjena eksploatacijom ru d n ik a , isp o šće n a in te n z iv n o m z e m ljo ra d n jo m , k o rita reka su suva i pun a soli koja izjeda u tro b u zem lje, a pred ivn i k o ra li na severu k o n tin e n ta ne p re sta n o se sm anjuju. Kao i u Evropi, i u S evernoj A m e rici tržišna društva, koja se kreću im ajući kao svoju je d in u re fe re n cu razm enske vredn o s ti, ra z b a š tin ju ju p la n e tu . Zašto se t o događa? P rim e r s p o ža ro m u šum i svedoči o to m e da živ im o u d ru š tv im a koja b e zo čn o i zlo činački n ip o d a šta va ju v re d n o s t p riro d n e sredine. Kad je d n o drvo ili je dan m a li o rg a n iza m nem a razm e nsku vre d n o st, naše d ru š tv o (k o je v re d n u je sam o u te rm in im a trž iš ta ) ponaša se kao da ta b a štin a p la n e te s b e s kra jn o m vrednošću za ž iv o t nem a am a baš n ika kvu v re d n o s t. To znači da naše d ru š tv o p o d s tič e s voje čla nove na ponašanje k oje ne daje

128

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

ni pišljiva b o ba , b u k v a ln o i m e ta fo rič n o , za o d rž a n je p ri­ rod n e ra v n o te ž e na p la n e ti. U zm im o je d a n p ro s t p rim e r, ko ji se m o že d o d a ti nizu prim e ra kao š to je o n a j s v a tro m u šum i. Za m islim o re ku u k o jo j žive p a s trm k e . A k o ih sve u lo v im o , p a s trm k e će n a p ro s to n e s ta ti zauvek. A k o ih h v a ta m o m a lo -p o m a lo , p a s trm k e će p o s to ja ti za u ve k, s o b z iro m na t o da će im ta ko b iti o m o g u ć e n o ra zm n o ža va n je g o d in u za g o d in o m . P o g le d a jm o sada šta se dešava kad r ib o lo v p re s ta n e da b u d e p r o ž e t p ra v ilim a i o b ič a jim a z a je d n ic e lju d i k o ji sh va ta ju ta n a n u ra v n o te ž u e k o s is te m a re ke i, n a s u p ro t to m e , p o d le g n e za ko n im a trž iš n o g d ru š tv a - ra zm e n skim vre d n o s tim a i p r o fitu . R e cim o da je ra z m e n s k a v r e d n o s t je d n e p a s trm k e p e t e vra . A k o se s v a k i r ib o lo v a c u s v o jim p o s tu p c im a r u k o v o d i d ik ta to m d o b iti, ta d a će n a s ta v iti da lo v i rib u sva ko d n e vn o , sve d o tle d o k ga p o s le d n ja rib a k o ju u lo v i ne b u d e k o š ta la n e š to više o d n je n e p r o s te ra z m e n s k e vre d n o s ti. Koja je to cena? To je cena je d n a ka ra z m e n s k o j v r e d n o s ti v re m e n a k o je je p o t r o š io na r ib o lo v - t o je nje g o va cena. R e cim o da za svaki sa t k o ji p ro v o d i lo ve ći rib u „ g u b i“ d e s e t e vra k o je bi z a ra d io ra d e ć i u o b liž n jo j fa b ric i. P o š to h v a ta b a r d v e r ib e na s a t, n je m u se više is p la ti da lo v i p a s trm k e n e g o da ra d i u fa b ric i. Kao š to z n a ju svi o n i k o ji su iš li u r ib o lo v , b r o j rib a k o je se u h v a te d ija m e tra ln o je s u p r o ta n b r o ju rib a ra i in te n z ite tu k o jim s v a k i o d n jih lo v i. Ili, p r o s tije re č e n o , a ko si je d in i rib a r na re ci, v rlo je v e ro v a tn o da ćeš u h v a titi

129

JAMS VARUFAKIS

m n o š tv o p a strm ki to k o m p rvih pola sata. N aprosto, bacaš svoju m re žu u vo d u i hvataš, na brzinu , pet-šest riba. Što pak duže loviš i što je veći b ro j ribara, t o je te že da uhvatiš sledeću p a s trm k u - i za to što se n jih o v b ro j već sm anjio, i z a to što je b ro j p a s trm k i m anji što je više vas ko ji lo vite. A ko biste, m e đ u tim , fu n kcio n isa li kao zajednica ribara, k o le k tiv n o , m o g li b is te da se slo ž ite da će svako od vas lo v iti sam o je dan sat d n e v n o , pa b iste hvatali, na prim er, d ve sta p a s trm k i i d e lili b is te ih m e đ u sobom . U tržišn o m d ru š tv u , m e đ u tim , svako fu n k c io n iš e sam za sebe, kao je d a n m a li p re d u z e tn ik p ro tiv svih d ru g ih . Tako će te na­ s ta v iti da lo v ite rib u svako za sebe, sve d o k ne počn e te da h v a ta te m anje od dve p a strm ke na sat (se ti se da je cena je d n o g sata rada bila d e s e t evra kada je svaka p astrm ka im ala ra zm e n sku v re d n o s t o d p e t evra - što znači da je d o b it rasla p o sa tu rib o lo v a sve d o k je rib a r h va ta o naj­ m a n je d ve p a s trm k e na sat). To, m e đ u tim , znači da svaki rib a r m o že da rib a ri ne je d a n sat već d e se t sati dnevn o. U p rv o vre m e u k u p a n u lo v m o že b iti v e lik i z b o g čita ­ v o g to g p re te ra n o g tru d a ribara. U b rzo će, m e đ u tim , pa­ s trm k i b iti sve m anje. V rlo b rz o će ih o s ta ti to lik o m alo u reci da će, i p o re d to g a što to lik i b ro j lju d i rib a ri du g i niz sati, svi o n i za jedno u sp e ti da ulove m n o g o m anje o d dve­ sta p a s trm k i. Da li prim e ću je š k o lik o je t o besm isleno? Da svaki o d n jih lo v i sam o je dan sat d n e vn o , u h v a tili bi dve­ sta p a s trm k i i, š to je još važnije, u reci bi o sta lo d o vo ljn o p a s trm k i da u lo v zauvek b u d e ta ka v svakog dana. Pošto, m e đ u tim , svaki rib o lo va c lo vi svoju sopstvenu d o b it, ribari

130

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

rade m n o g o više sati d n e vn o , h va ta ju m n o g o m anje rib e i vode p a strm ke ka is tre b lje n ju , kao i svoju - d o b it! To nam se dešava kada p rih v a ta m o z a ko n e trž iš n o g društva bezu slo vn o - kao da su m u d ri i anđe oski po svojoj suštini. Ne sam o š to sm o u o p a sn o sti da d o živim o s udbinu d o k to ra Fausta ili d o k to ra Frankenštajna (s e ti se p re th o d ­ nih p riča ) već se na la zim o i u o p a s n o s ti da p o n o v im o d ra ­ m u s ta n o v n ik a U skršn jih o s trv a , o v o g p u ta u g lo b a ln im razm e ram a. P rim er s p a strm ka m a sam o je vrh le d e n o g brega. U p ra­ vo kao š to rib a ri iz našeg p rim e ra im a ju ličn i m o tiv da na­ stave da lo ve rib u sve d o k s k o ro sve p a s trm k e ne nestanu iz re ke , ta k o i in d u s trija lc i im a ju p r iv a tn i, lič n i m o tiv da zagađuju o k o lin u (ka d već z agađ enje nem a n e g a tivn u razm ensku v re d n o s t za fir m u ) , v o za či da se g u ra ju sa svo jim a u to m o b ilim a p o p u te v im a , v la s n ic i p la ce va da seku d r ­ veće ka ko bi g ra d ili z g ra d e v e lik e ra z m e n s k e v re d n o s ti, č o v e č a n s tv o u s v o jo j c e lin i da e m itu je u g lje n -d io k s id u a tm o s fe ru sve d o k naša p la n e ta ne p o č n e da podse ća na p a kle n i kazan. U a n tič k o j G rč k o j o n i k o ji su o d b ija li da ra z m iš lja ju u k o ris t k o le k tiv n o g in te re s a č ita v e za je d n ic e n a z iv a n i su id io tim a .* „S m e r o m ... kao p o e ta , bez m e r e ... p o p u t id i­ o ta “ , g o v o rili su s ta ri G rci. U XVIII v e k u e n g le ski učenjaci,

* Ιδ ιώ τ η ς -p r iv a t n ik ; u s ta ro j Grčkoj čo v e k n e u p u ć e n u jav n e p oslove; n ezn alica, za razliku o d o n o g koji u č e stv u je u javnim stv arim a; kasnije laik, glupan; m a lo u m n ik .

131

JANIS VARUFAKIS

o b o ža va o ci s ta ro g rč k o g jezika, dali su reci id io t značenje k o je se o d n o s i na čo ve ka d ru š tv e n o n e o d g o va ra ju će g , n e p rila g o đ e n o g po n a ša n ja . S te ta č k e g le d iš ta , trž iš n o d ru š tv o sve nas je n a p ra v ilo id io tim a , p re tv o rilo nas u b e zu m n e v iru se š to u b ija ju p la n e tu na k o jo j žive. P o put a s tro n a u ta koji m isle da im ide u p rilo g da tru ju kiseonik u so p s tv e n o m va sio n sko m b ro d u . Da li privatni i planetarni interes m ogu da se „venčaju“ ? Naravno da m o g u ! A b o rid žin i su na odličan način uspeli da uspostave m e đ u so b n u saradnju ta k o da m alo love ribu i d ivlja č, a da p ri to m e o b e z b e đ u ju m n o g o hrane, što je za p o sle d icu im a lo d o sta p re o s ta lo g s lo b o d n o g vrem ena ko je su m o g li da p o sve te sve tko vin a m a , prip o ve d a n ju m i­ to v a sna itd . B ilo kao p o je d in ci, b ilo kao zajednice koje su že le le da žive u h a rm o n iji s p riro d o m - uspeli su u to m e v rlo d o b ro . Is to je v a ž ilo i u E v ro p i p re n a sta n ka trž iš n o g d ru ­ štva , kada su n je n i s ta n o v n ic i, m ada m n o g o b ro jn iji od A b o rid ž in a , uspeva li da p riro d i daju o n o lik o p ro s to ra ko ­ liko jo j je p o tre b n o da bi i sama opstala. O no što je planetu Zem lju s ta vilo u o rb itu k a ta s tro fe bili su kom ercijalizacija svega, p riva tiza cija zem lje, tr iju m f razm e nskih vre d n o sti n ad o n im ž iv o tn im , p re v la s t p riv a tn o g p r o fita na š te tu k o le k tiv n o k o ris n o g . O č ig le d n o , re še n je je , a ko nas za­ n im a spa se n je p la n e te , u iz n a la že n ju p a m e tn o g načina p o n o v n o g a k tiv ira n ja lju d ske s p o s o b n o s ti da d e lu je m o i

132

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

da o d lu ču je m o k o le k tiv n o kako bism o p re sta li da d elam o kao izo lo va n e je d in ke . J e d n o re še n je b ilo bi da o d lu č im o da n e ke stv a ri ne­ ćem o u o p š te u n o s iti na trž iš ta na o s n o v u n jih o v e razm enske v re d n o s ti. Na p rim e r, m o ž e m o da o d lu č im o da niko neće lo v iti p a s trm k e više o d je d n o g sata d n e vn o . Ili da će šum e b iti p o d z a š tito m d rža ve kao da su vla sn ištvo svih nas, o d n e p ro ce n jive v re d n o s ti, nezavisno o d n jih o ve razm e nske v re d n o s ti. K lju čn o p ita n je , m e đ u tim , o vd e je sle deće: K ako da se ta k o le k tiv n a o d g o v o rn o s t p rim e n i u d ru š tv u u k o m m a šin e ra d e n e u m o rn o da b i p ro iz v e le razm e nske v re d n o s ti na k o jim a za ra đ u ju n jih o v i vlasnici, a o n i su sam o m ala m a n jin a lju d ske popu lacije? O d g o v o r zavisi o d in te re s a s v a k o g čo v e k a . A k o nisi je d a n o d v la s n ik a z e m lje i m a š in a , la k o t i je da kažeš: „R e še n je se krije u u kid a n ju m o n o p o la , o lig a rh ije m a n jin ­ skih vla sn ika nad k o riš ć e n je m m ašina i a p s o lu tn e la koće s ko jo m o n i o d lu č u ju o ra s p o la g a n ju p ro iz v o d n im snaga­ m a p la n e te .“ P o s to je m n o g i n a č in i p o s ta v lja n ja g ra n ica u o k v iru t o g n jih o v o g m o n o p o la . Na p rim e r, g ra n ic e u za g a đ iva n ju , g ra n ic e k o je se o d n o s e na in te n z ite t o b ra đ i­ vanja z e m lje , g ra n ic e u v e zi s r ib o lo v o m u o ke a n u i rekam a, g ra n ica u p ro iz v o d n ji ga so va k o ji p o ve ća va ju te m p e ­ ra tu ru itd . D ru g i p rim e r in te rv e n c ija bila bi p re ra s p o d e la v la s n ič k ih p ra v a na z e m lju , n a d s iro v in a m a , n a d s a m im m a šina m a, ta k o da vla sn ici i o n i k o ji n jim a ra s p o la žu više ne b u d u is k lju č iv o „ p o je d in c i“ , ve ć da t o b u d u z a je d n ice

133

JANIS VARUFAKIS

lju d i s k o le k tiv n o m svešću o š te ti koju čovečan stvo p ro u ­ z ro ku je kako p la n e ti ta k o i sam om sebi. S d ru g e stran e, ako pripa daš m anjini koja poseduje ve­ lik i d e o z e m lje i m ašina , ta d a nećeš h te ti ni da čuješ te g a d o sti, p o š to bi njih o va prim e n a značila m anje m oći, b o ­ g a ts tv a i v la sti za te b e . Tada bi tv rd ila sledeće: „D a bi se p o sta vile granice zagađenja i nerazum ne eksploatacije p ri­ ro d n ih resursa, tre b a da in te rve n iše država.“ A šta je drža­ va? Da nije m o žd a n e iz v ito p e re n izraz našeg ko le k tiv n o g in teresa? „N ik a k o !“ , p o vika la bi. „D rža va slu ži in teresim a o n ih k o ji n jo m e ru k o v o d e , p o litič a rim a i b iro kra ta m a , in ­ te re s im a ko ji se ni u ko m slučaju ne m o g u p o is to v e titi sa in te re s im a ve ćin e ili čita ve p la n e te “ , g o v o rila bi u p o k u ­ šaju da izb e g n e š za p le n jiva n je „s v o je “ im o vin e . I ako bi te m i o sta li p riu p ita li: „Š ta ond a predlažeš da bi se spasla planeta?“ , o d g o v o rila bi na sledeći način. „Još više tržišta, m olim !“ Kako ne bi u stu p ila većini n iti je d n o od svojih „p ra v a “ nad ze m ljo m ili nad m ašinam a koje ko n tro liše š, rekla bi: „R a z lo g zb o g ko je g trž iš n o d ru štvo ne uspeva da na ispra­ van način ru k o v o d i p riro d n im resursim a p la n e te je ste to što t i resursi im aju sam o živo tn u vre d n o st, ali nem aju nika­ kvu razm ensku v re d n o st. Uzm im o, recim o, lepu šumu koja g o ri. Ne p rip a d a n ik o m z a to š to p rip a d a svim a. N iko ne m ože o d nje da zaradi razm enske v re d n o sti, kao ni novac. Zato je mi, čla novi trž iš n o g društva, ne cenim o o n o liko ko ­ liko bi tre b a lo . Isto važi i za pa strm ke u reci. Ne pripadaju

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

n iko m e i z a to svaki rib a r lo v i k o lik o g o d ga je v o lja , što im a za posle d icu ne sta n a k p a s trm k i iz reke. Isto važi i za a tm o sfe ru - ne p ripa da niko m , š to im a za posledicu da je svako e ksp lo a tiše sve d o k se ona n e p o v ra tn o ne zagadi. A ko bism o naložili državi da raspolaže svim tim resursim a, to ne bi im alo n ika kvo g re zu lta ta je r je država u rukam a p o ­ litičara i b iro k ra ta , a u njih ne tre b a im a ti po ve re n ja . Zato m ogu da vam p o n u d im sledeće rešenje: Dajte ih m eni. Sve re d o m ! Šum e, re ke i sam u a tm o s fe ru . Da v id ite ka ko ću le po njim a ra s p o la g a ti!“ M o žd a t i t o izg le d a p a ra n o ič n o - da je d n a oso b a p re ­ d la že d ru š tv u da jo j p re d a vla s n ič k a p ra v a nad g o to v o čita v o m p la n e to m ! Z lo sa o v im p re d lo g o m je s te t o š to m u ne n e d o s ta je u p o tp u n o s ti zd ra v o ra z u m s k a osn o va ! Zaista, a ko bi re ka bila tv o ja , sa svim p a s trm k a m a ko je u n jo j p liva ju , im ala bi svaki in te re s da je z a š titiš . Da tra ž iš u laznicu o d s va ko g ko h o će da lo v i rib u i da b o m b a rd u je š kaznam a sve o n e k o ji p re k rš e g ra n ice š to si ih t i po sta vila . Is to va ži i za a tm o s fe ru ili za šu m e . A k o b i t i p rip a d a le , m o g la b i da n a p la ću je š n jih o v o ko riš ć e n je (na p rim e r, in ­ d u s trija bi t i plaćala za p ra v o na e m ito v a n je zagađ ivača ili bi m o g la da n a p la ću je š „ u la z n ic e “ p o ro d ic a m a ko je žele da d o đ u na p ik n ik u „ t v o ju “ šu m u ). T ako bi ko rišće n je b ilo z d ra v o ra z u m s k o i p la n e ta b i o d a h n u la . N a ra v n o , g la v n o p ita n je je s le d e ć e : Po č e m u se t o ra z lik u je o d o n o g š to je v a ž ilo u d o b a fe u d a liz m a , o n d a kada je ze m lja p rip a d a la (sa ž iv o tin ja m a , b iljka m a i lju d im a ko ji su na n jo j ž iv e li) h e g e m o n u ? I, za ista , u o n a v re m e n a

135

JANIS VARUFAKIS

p re trž iš n ih društava p riro d a nije patila kao danas. Dobro, znači li to da tre b a da v ra tim o fe u d a liza m i vla st je d n o g ako ž e lim o da spasem o planetu? Naravno da ne. U pravo za to su o n i ko ji ni p o koju cenu ne žele da do zvo le državi da im o d u zm e prava na korišćen je zem lje i njenih resursa s m islili sle d e ći a rg u m e n t: u m e s to da se reka, šum a i a t­ m o s fe ra d a ju p o je d in c u , m o g li b i se iz d e liti na kom ade i p ro d a ti, u o k v iru p o s e b n o „u s ta n o v lje n ih “ trž iš ta , h i­ ljadam a ve štih kupaca. I ka ko će se je d n a šum a ili a tm o s fe ra p o d e liti na par­ cele - p arče p o parče? O d g o v o r je : p o m o ću deon ica, to je s t ako se o d š ta m p a N d e o n ica - p ro p o rc io n a ln o bi se je d n a d e o n ic a o d n o s ila na ι /N vla sn ištva reke, šum e ili a tm o s fe re . Tako će drveće, reke, čitava p riro d a iznenada ste ći m n o g o b ro jn e vla sn ike i razm e n sku v re d n o s t (je d ­ naku n o vča n o j v re d n o s ti N deo n ica ), a p ri to m e će se izbeći u sto liče n je je d n o g h ege m on a kao vlasnika priro d e , s ob ziro m na to da će vlasnika b iti isto to lik o koliko i deonica. U kra tko , ovde je p re d lo g da se pronađe pam etan način stvaranja tržišta za p riro d n e resurse, tržišta u okviru kojeg se zao kru žu je triju m f razm enskih v re d n o sti, budući da će čak i k ise o n ik ko ji ud iše m o d o b iti cenu, n e što što će ga z a š tititi od o p a sn o sti da se u lu d o p o tro š i kao b e splatno d o b ro . Tržišta „zla“ Tržišna d ru š tv a izg ra đ e n a su na o sn o vu razm e nskih v re d n o s ti d o b a ra - na p rim e r, pam uka, vune, soli, uglja,

136

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

čelika, h rane. K o liko g o d bila o tu đ e n a ž iv o tn a v re d n o s t je d n o g d ija m a n ta ili je d n o g p a ra d a jz a o d n jih o v e razm e nske v re d n o s ti, b a r zn a m o da su o b e te v re d n o s ti p o z itiv n o g p redznaka (u m e ri u k o jo j n e ko vo li d ija m a n te ili paradajz ta d o b ra im aju p o z itiv n u cenu). O b ra zlo že n je p o ko je m - u k o lik o že lim o da spasem o p la n e tu - tre b a da p ro š irim o „ k r a lje v s t v o " ra zm e n skih v re d n o s ti p riv a tiz u ju ć i a tm o s fe ru , re ke i šum e nailazi na je d n u te h n ič k u p re p re k u . K ako je m o g u ć e da n e š to što je zlo - na p rim e r, to k s ič n i zagađ ivač ko ji e m itu je neka fa ­ b rika ili au sp u h a u to m o b ila - u n e k o m t re n u tk u s te k n e p o z itiv n u ra zm e n sku vre d n o st? Ko bi h te o da k u p i n e što što će ga o tro v a ti? Kako se m o že f o rm ir a ti trž iš te š to će o d re đ iv a ti razm ensku v re d n o s t zagađivača koje niko neće? T rebalo bi, po p ra vilu , da ta razm e nska v re d n o s t, njih o va cena, b u d e n e g a tivn a - da n e ko b u d e plaćen da bi ih ste ­ kao. Da d ru š tv o o b e š te ti o n o g š to će „ p r is v o jit i" uglje n d io ksid , ko ji p ro iz v o d i e fe k a t s ta kle n e bašte, ko ji, nadalje, p re ti k lim i Z em lje. V iđ e n o iz t o g ugla, p ro b le m je u to m e š to n ik o neće h te ti d e o n ice m e ta n a ili u g lje n -d io ksid a koji lju d i e m itu ju u a tm o s fe ru - osim a ko n e k o ne plaća za n ji­ h o v o stica n je ! J e d in i način na k o ji „ z la " m o g u da z a d o b iju ra zm e n sku v r e d n o s t b ila b i d rž a v n a in te r v e n c ija k o ja b i o b r n u la v r e d n o s t t ih z a g a đ iv a č a - o d n e g a tiv n e u č in ila b i je p o z itiv n o m . A k o bi, na p rim e r, drža va dala sva ko m o d nas p ra vo da e m itu je u a tm o s fe ru X k ilo g ra m a „ z lih " , š te tn ih gasova, ali i m o g u ć n o s t da p ro d a je m o t o p ra v o d ru g im a ,

137

JAMS VARUFAKIS

on im a koji im aju p o tre b u da e m itu ju neku količinu „ z lih ", š te tn ih gasova veću o d X k ilo g ra m a , ta d a b ism o zaista n a p ra vili trž iš te za te „ z le “ gasove. U o kviru njega firm e koje p ro iz v o d e a u to m o b ile , en e rg iju itd ., e m itu ju ći veliki b ro j k ilo g ra m a „ z lih “ g a so va u a tm o s fe ru , k u p o va će o d nas o s ta lih p ra v o na e m ito v a n je neke k o ličin e od X k ilo g ra m a ko ju m i n e m a m o p o tre b e da e m itu je m o , pa će se ta k o o d re đ iv a ti cena za „ z le “ gasove i to će plaćati ko m p a n ije koje zagađuju, kao što plaćaju i druge tro ško ve (p la te , siro vin e itd .). Lepo zvuči i p a m e tn o izg leda kao id eja. A li o b ra ti pa­ žnju na t o u ko m g rm u leži zec. Prvo, sve je to prazna p ri­ ča u tre n u tk u kad p o s to ji p o tre b a da se p ro n a đ e tržišn o rešenje za p ro b le m zagađenja, ali ne p o s to ji p o verenje u d rža vu . Kažem da je t o prazna priča je r o v o rešenje zah teva s ta ln o in te rve n isa n je države! Kako bi drugačije bilo m o g u će n a m e tn u ti firm i g o sp o n M iče ili te b i obavezu da k u p ite p ra vo na zagađivanje a tm o sfe re s više od X kilogra­ m a o d n e k o g ko zagađ uje manje? Samo država m ože da ko n tro liše svakog od nas, svaku firm u , svakog zem ljoradni­ ka, svakog ribolovca, svaku fa b riku , svaki voz ili autom obil. I ko će da donese o d lu ku o to m e kolika je dozvoljen a gra­ nica o d X k ilo g ra m a zagađenja p o osobi? I o p e t - država. Dakle, ra z lo g z b o g ko je g neki biraju p o tp u n u privatizaciju a tm o sfe re , reka, šum a itd . nije to što se suprotstavljaju dr­ žavi! N a p ro sto se s u p ro tsta vlja ju državnim intervencijam a koje im sm anju ju njihova vlasnička prava, d o k podržavaju drža vn e in te rve n cije kada im o ne daju i druga takva prava.

138

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Jedino rešenje: d em okratija p ro tiv razm enskih vrednosti O bećao sam t i da ću t i u o v o j knjizi p isa ti o e k o n o m iji i da te , p ro tiv svoje p riro d e , neću zam arati d ru g im te m a m a. To je u je d n o i ra z lo g z b o g k o je g d o sada nisam iz u s tio n i reč o p o litic i, d e m o k ra tiji itd . U o v o m d e lu , m e đ u tim , ne m o g u a da ne p o m e n e m , u k ra tk o , id e ju d e m o k ra tije . Razlog je je d n o sta va n . V id e li sm o da je d rža va n e o p h o d n a da bi se p la n e ta spasla o d lju d skih trž iš n ih d ru š ta v a - b ilo da bi u im e g ra ­ đana preuzela raspo la g a n je p riro d n im resursim a koje trž i­ šta, p o je d in ci, svako o d nas na svoj način ra sip a m o b e zo č­ no i zlo činački, b ilo da bi s tv o rila vešta čka trž iš ta „ š te tn ih čin ila ca“ , š to znači da bi p riv a tiz o v a la p riro d n o b o g a ts tv o i da bi dala p riv a tn a vla snička p ra va nad p riro d n im b o g a t­ s tv o m o n im a ko ji m o g u da p la te ka ko bi ih ku p ili, i t o u p ra ­ v o p ro p o rc io n a ln o u o d n o s u na sum e ko jim a ra sp o la žu . P ro b le m s p riv a tiz a c ijo m „ š te t n ih č in ila ca “ je s te d v o ­ jak. P rvo, p ra k tič n o je v rlo te š k o da ta k o n e š to p o č n e da se p rim e n ju je . K ako drža va m o ž e da d o n e se o d lu k u , unap re d i s m u d ro šću , o n a jve ćo j m o g u ć o j ko lič in i zagađivača X k o ju s v a k o o d nas im a p ra v o da e m itu je i k a k o će t o v e š ta č k o trž iš te p o s tić i o d g o v a ra ju ć u ce n u u ve zi sa sva­ kim za g a đ iva če m ta k o da p re d u ze ća i g ra đ a n i p rih v a te da p re d u z m u n a jb o lje m e re u k o ris t č o v e č a n s tv a i p la n e te ? N e š to t a k o n a p ro s to n ije re a ln o . T rž iš ta n isu n a p ra v lje ­ na da b i se ra s p o la g a lo zlim , š te tn im č in io c im a - sa m o u slu čaju d o b a ra im a ju m o g u ć n o s t da is p ra v n o fu n k c io n iš u

139

JANIS VARUFAKIS

(m a d a ni ta d a ne uvek, kao š to sm o vid e li na p rim e rim a trž iš ta rada i novca u p re th o d n im pog la vljim a ). M n o g o je ra zu m n ije da za h te va m o od države da p o sta vlja pravila, g ra n ice i o g ra n iče n ja u korišćen ju o s e tljivih resursa naše p la n e te . Tako je d n o sta vn o . P o sto ji, m e đ u tim , jo š je d a n p ro b le m poveza n sa id e­ jo m p riv a tiz a c ije p riro d n ih resursa, a on se n e p o sre d n o tiče sam e de m o kra tije . Dozvoli da objasnim . Kako u o kviru trž iš ta ta k o i u o kviru d e m o kra tija - m i glasam o. Kad kupiš sla doled , to je kao da glasaš u k o ris t ko n k re tn e ko m p a n i­ je koja ga p ro iz v o d i, u k o ris t k o n k re tn e v rs te sladoleda. A k o ga n ik o ne ku p u je , k o m p a n ija će p re s ta ti da ga p ro ­ iz v o d i. A k o lju d i „g la s a ju “ u n je g o vu k o ris t n ovcem koji za n je g a d a ju m n o g a deca kao š to si ti, ta d a će se o č i­ g le d n o p o v e ć a ti i n je g o va p ro iz v o d n ja . Isto se d oga đa i na izb o rim a - što više glasova d o b ije neka p a rtija ili neko m išlje n je u o k v iru re fe re n d u m a , to će više o n i d o m in ira ti na p o litič k o j sceni. U čem u je razlika? Razlika je u to m e što u d e m o k ra tiji svako o d nas im a je d a n je d in i glas, ko ji nam obezb e đ u je naše glasačko pra vo , d o k je u o k v iru trž iš ta b ro j glasanja n e o g ra n iče n i zavisi o d b o g a ts tv a svakog pojedin ca. Što više evra, dolara, fu n ti i jena n eko im a, to više vredi njego­ vo m išljenje u o kviru trž iš ta u kojim a učestvuje. Na prim er, a ko u je d n o m d e o n iča rsko m d ru š tv u poseduješ 51% deonica, im aš sam a p o tp u n u ve ćin u . P redstavljaš n je g o vo g a p s o lu tn o g vla dara. To t i g o v o rim da bi videla zašto m oć­ ni, o n i ko ji im aju, ko ji na o v o j ze m lji pre d sta vlja ju b o g a te

140

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

podržavaju rešenje privatiza cije p riro d n ih resursa - čine to za to što im aju m o g u ć n o s t da ku p e la vovski de o deon ica i da na ta j način sam i o d lu ču ju o b u d u ć n o s ti p la n e te . Reći ćeš m i: „K a k v e to im a veze, s o b z iro m na t o da svi ž iv im o na is to j planeti? Zašto bi b o g a ta š i že le li n e š to što nije d o b ro za sve m irski b ro d ko ji se zove Z em lja i u ko je m sm o svi m i p u tn ic i? “ Kao o d g o v o r daću t i je d a n p rim e r. P re tp o s ta v im o da se, kao čo ve ča n stvo , n a la zim o u d ile m i izm e đ u ra d ik a ln o g sm an je n ja g asova ko ji stva ra ju e fe k a t s ta k le n e b a š te i m o g u ć n o s ti da p u s tim o da se p o la rn e kape is to p e , š to će, nad a lje , p o v e ć a ti n iv o oke a n a i im a ti kao p o sle d icu t o da će svo je d o m o v e iz g u b iti m ilio n i lju d i u p r io b a ln im d e lo v im a ze m a lja k o je n e m a ju b rd a i p la ­ nine, kao š to su B a nglad eš, M a ld iv i itd . U z m im o ta k o đ e da sm o p riv a tiz o v a li a tm o s fe ru i da je za vla sn ike gasova k o ji p ro u z ro k u ju e fe k a t s ta k le n e b a š te ce n a sm a n je n ja ko lič in e tih g a so va m n o g o veća n e g o cena n o v o g le tn jiko vca na n a d m o rs k o j v is in i na k o jo j na n jih n e će u tic a ti p o v e ć a n je n ivo a m o ra . Tada će o n i, k o ris te ć i svo je p ra v o o d lu č iv a n ja ka o v e ć in s k i d e o n ič a ri a tm o s fe re , a ne kao o b ič n i g ra đ a n i sa sa m o je d n im g la s o m , im a ti sva ko p ra ­ vo da o d lu č e ka k o se p ro iz v o d n ja g a so va s ta k le n e b a šte n e će s m a n jiti - m a k a r se p o p la v ile ku ć e i u n iš tila p o lja m ilio n a lju d i. V idiš li sad z a š to in s is tira m na to m e da p ra v o glasa deo n iča ra neće n ika d a z a š tititi p la n e tu ka o p ra v o glasa g ra ­ đana? Č in je n ica da su naše d e m o k ra tije n e sa vrše n e , k o ­ ru m p ira n e d o č e s to o d v r a tn o g s te p e n a i da d o z v o lja v a ju

141

JAN IS VARUFAKIS

zločine nad n em oćnim ljudim a i našom k rh ko m p riro d n o m sre d in o m ne p o n išta va čin je n icu da je d e m o k ra tija naša je d in a šansa da ne za vršim o kao b e zu m n i viru si pla n e te Z em lje. To je naša je d in a nada da do ka že m o kako ag e n t S m it nije b io u pravu.

8 NOVAC

Ratni zarobljenici i arbitraža U to k u D ru g o g s v e ts k o g ra ta n e m a č k i o k u p a to ri p o ­ s te d e li su ra tn e za ro b lje n ik e iz za p a d n ih zem alja. D ok su v o jn ik e iz s lo v e n s k ih ze m a lja , R o m e i, n a ra v n o , J e v re je is tre b ljiv a li kad g o d i ka k o g o d im je p a d a lo na p a m e t, z a r o b lje n e v o jn ik e sa Z a p a d a - B r ita n c e , K a n a đ a n e , A m e rik a n c e i F ra n c u z e - p o š to v a li su p rid rž a v a ju ć i se duh a i slo va Ženevske konven cije . R iča rd a R a d fo rd a , o fic ira b r ita n s k e a rm ije , z a ro b io je 1941. g o d in e V e rm a h t (o ru ž a n e sn a g e n a c is tič k e Nem a č k e ) i o n je za v rš io u k o n c e n tra c io n o m lo g o ru za za­ p a d n e ra tn e za ro b lje n ik e . Kada se r a t z a vršio , R a d fo rd je seo i o p isa o v e o m a z a n im ljiv e k o n o m s k i fe n o m e n iz k o n ­ c e n tra c io n o g lo g o ra u ko je m je o s ta o d o kraja ra ta . U n je g o v o m lo g o ru za ro b lje n ic i ra z lič ite n a cio n a ln e p ri­ p a d n o s ti b ili su s m e š te n i u ra z lič ite b a ra ke , iz m e đ u k o jih

143

JANIS VARUFAKIS

su u g la v n o m m o g li s lo b o d n o da se kreću. Kao što je to b ilo sa svim zvaničnim ra tn im zarobljenicim a, Crveni krst (iz svo g sedišta u Š vajcarskoj) nadg leda o je uslove u koji­ m a su o n i živeli i u re d o vn im v rem e nskim in tervalim a slao im je pa ke te . U tim p a ke tim a b ilo je hrane, cigareta, m alo kafe, čaja, tu i ta m o p one ka čokolada i to m e slično. Dan kada su p rim a li p a k e te C rve n o g krsta bio je dan ra d o s ti za z a ro b lje n ike . U skladu s R a d fo rd o vim svedočenjem , p a k e ti su b ili isti za sve. M e đ u tim , o n o čem u su za­ tv o re n ic i davali p re d n o s t nije b ilo kod svih isto! Prvi koji su u o čili m o g u ć n o s t da zarade ustanovljavajući sistem atsku ra zm e n u d o b a ra izm e đ u za ro b lje n ika ra z lič itih nacional­ n o s ti b ili su neki „v is p r e n i" fra n cu ski zarobljenici. Smislili su da is k o ris te č in je n ic u da p ro s e č n i Francuz obo ža va k a fu , a ne haje baš m n o g o za čaj, d o k p ro se čn i Englez, n a p ro tiv , ne m o že da živi bez čaja. Svaki p u t kada su d o la z ili p a k e ti C rveno g krsta vešti fra n c u s k i „ t r g o v c i" p rila z ili su svo jim zem ljacim a i „ p o ­ z a jm ljiv a li" o d n jih čaj iz n jih o v ih p a k e ta , o b e ća va ju ći im da će z a u z v ra t d o b iti o d re đ e n u ko ličin u kafe, a onda su o d la z ili d o ba ra ke u k o jo j su b ili b rita n s k i za ro b lje n ici i ra z m e n jiv a li čaj za k a fu , k o ju su z a tim v ra ća li svo jim fra n c u s k im zem ljacim a, kao š to su im i bili obećali. Zašto su to radili? Z ato što su zadržavali „ p ro v iz iju " u čaju ili kafi, na p rim e r od nekih p e t p o sto , za „ u s lu g e " koje su pružali. U re č n ik u e k o n o m is ta t o š to su ra d ili fra n c u s k i „ t r ­ g o v c i" naziva se a rb itra ž o m - je d a n p ro iz v o d ku p u je se je ftin ije n e g o š to se pro d a je . U našem p rim e ru , u suštini,

m

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

vesti Francuzi uzim ali su o d Engleza više kafe n ego što su davali svo jim zem lja cim a u zam enu za čaj ko ji su od njih b ili „p o z a jm ili“ - kao da su čaj svo jih ze m lja ka ku p o v a li je ftin ije (za o tp r ilik e p e t p o s to je ftin ije ) n e g o š to su ga prodavali Britancim a. Tako im je ostajala d o b it (razm enska n a d v re d n o s t) od o tp rilik e p e t p o sto . O čig le d n o je da je k o n k u re n c ija m e đ u njim a bila veća š to je više trg o v a c a ra d ilo ta j p o sa o , pa je, p o s le d ič n o , p ro c e n a t n jih o v e d o b iti b io niži. Da bi Paskal, na p rim e r, k o ji je k a sn o ušao na „ t r ž iš t e “ , u b e d io svo je z e m lja k e da n je m u daju svoj čaj (a ne d ru g im „ tr g o v c im a “ ), b io je p rim o ra n da im p o n u d i više ka fe n e g o š to bi im dali d ru g i „ t r g o v c i“ za is tu k o lič in u čaja. To je b ilo ka o da im n u d i višu „ c e n u “ za n jih o v čaj (iska za n u u g ra m im a ka fe ), što je s m a n jiva lo n je g o vu d o b it. Eto, dakle, kako je, baš kao š to t o biva na v e lik im berzam a s v e ta , u R a d fo rd o v o m k o n c e n tr a c io n o m lo g o ru k o n k u re n c ija izm e đ u p o s re d n ik a , izm e đ u trg o v a c a , sm a­ njivala m o g u ć n o s t za a rb itra ž u .

C igarete kao m era razm enskih vrednosti V rlo b rz o se ra z m e n a t e v rs te u lo g o ru p ro š irila i na d ru g a d o b ra i g o to v o svi r a tn i z a ro b lje n ic i p o č e li su da u če stvu ju u to m s p o n ta n o m m u ltin a c io n a ln o m trž iš tu , u o k v iru k o je g je sva ko p o k u š a v a o da s te k n e za se b e š to više p o g o d n o s ti u s u ro v im lo g o rs k im u slo vim a . S ra z v o je m trg o v in e , iz m e đ u lo g o ra š a je u b rz o u s p o ­ s ta v lje n a r a v n o te ž a u v a ž e ć im c e n a m a . la k o je is p rv a

145

JANIS VARUFAKIS

svako p re g o v a ra o sam i, na p rim e r, ra zm e n jiva o je dnu č o ko la d u za p e tn a e s t gram a kafe, nije p ro šlo m n o g o v re ­ m ena pre neg o što su se važeće cene izjednačile u m anjeviše č ita v o m lo g o ru . U t o j u ra vn ilo vci razm e nskih v re d n o s ti ili važećih cena p o m o g la su pism ena saopštenja koja su le pljena na ulaze u barake, s p o n u d a m a p o p u t: „P ro d a je m 100 gram a kafe za d e se t č o k o la d a ". Tako su svi b ili u p o z n a ti sa cenam a o k o jim a se p re g o v a ra lo , baš kao š to se to i danas čini na berzam a p o m o ću B lu m b e rg o vih te rm in a la , na kojim a se p rika zu ju sve cene deon ica, obvezn ica itd . Zbog to g a š to su c e n e b ile svim a p o z n a te i u z im a ju ć i z d ra v o za g o to v o da n ik o n ije b io ra s p o lo ž e n da k u p u je za cenu veću o d n ajm a nje p o n u đ e n e , cene svakog d o b ra ustalile su se na n ivo u koji je b io isti za sve barake, nezavisno od n a c io n a ln o sti i želja n jih o vih „s ta n o v n ik a “ . P o što je razm e n a o b u h v a ta la m n o g a ra zličita d obra, p o s ta ja la je sve s lo že n ija . Na p rim e r, je d a n K a nađanin n u d io je 100 g ra m a ka fe u z a m e n u za d e s e t čo ko la d a . Je d a n Francuz k o ji je že le o ka fu , a n ije im a o čo ko la d u , m o g a o je da m u kaže: „Ž e lim tv o ju kafu, ali nem am čo ­ ko la d u . Im am , m e đ u tim , čaj. Znam je d n o g Š kotlanđanina u ba ra ci C5 ko ji daje je d n u čo k o la d u za p e tn a e s t gram a čaja. A k o t i ja dam 150 gra m a čaja, da li m i t i daješ svojih 100 g ram a kafe?“ Stvari su ta k o stajale na p o če tku . U brzo z a tim , m e đ u tim , d o š lo je d o zn a ča jn e p ro m e n e : u sta ­ n o vlje n a je novčana je dinica koja je u p ro stila razm enu.

146

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Je d n o o d svakako n e p rik o s n o v e n ih d o b a ra u lo g o ru bile su, naravno, cig a re te . S je d n e stran e, pušači su nu d ili sve š to su im a li da bi ih d o b ili (z b o g svo je z a visn o sti od n ik o tin a ). S d ru g e stra n e , nepušači, čiji su p a k e ti ta k o đ e sad rža va li c ig a re te , ra z m e n jiv a li su c ig a re te (k o je su za njih im ale n u ltu ž iv o tn u v re d n o s t) za čo ko la d u ili b ilo šta d ru g o š to su im pušači n u d ili. R e z u lta t to g a b io je da su cig a re te , ia ko su im ale ž iv o tn u v re d n o s t sam o za pušače, s te kle istu ra zm e n sku v re d n o s t za sve. U sp o sta vlja n je c ig a re ta kao m e rn e je d in ice razm e nske v re d n o s ti ili važećih cena u čita v o m lo g o ru b ilo je sam o p i­ ta n je vre m e n a . Zašto bi p ro d a va č n u d io d e se t gra m a kafe za je d n u čo ko la d u a ko o n i k o ji žele da ku p e ka fu m o žd a n em aju čo ko la d u , ali p o se d u ju n e š to d ru g o š to im a o d g o ­ vara ju ću vre d n o st? Na p rim e r, m o žd a , u m e s to čo ko la d a , am b icio zn i ku p ci ka fe im aju čaj, ko ji p ro d a va č ka fe m ožda ne želi. Bilo je lakše da p ro d a v a č ka fe o d g o v a ra ju ć u cenu, t o je s t ra zm e n sku v re d n o s t k o ju n u d i, izražava u te rm in i­ m a n e k o g „ d r u g o g “ p ro iz v o d a ko ji: a ) im a d u g o tr a jn o s t ( š to z n a č i da se ne suši p o p u t h le b a ); b ) m o že la ko da se p re n o s i i ne zauzim a m n o g o m esta ; c) m o že la ko da se d e li i im a ja sne v re d n o s ti; d ) im a s ta b iln u ra z m e n s k u v re d n o s t u svim d e lo v im a lo g o ra ( z b o g svo je re la tiv n e r e tk o s ti). K o ji p r o iz v o d is p u n ja v a sve t e p r e d u s lo v e u o k v iru našeg prim era? C igarete, n a ra vn o . Nije u o s ta lo m slu čajno t o š to se u p ra v o c ig a re te u s p o s ta v lja ju ka o n e z v a n ič n a

147

JANIS VARUFAKIS

novčana je dinica u svim za tvo rim a sveta. Po R adfordu su se, dakle, cig are te od p ro sto g , kancerogenog „d o b ra “ pre­ tv o rile u „s p e c ija ln o “ d o b ro , čija je razm enska v re d n o st nadišla n je g o vu živo tn u , u p o tre b n u v re d n o st. Jedna ciga­ re ta im ala je ta k o sledeća t r i ekono m ska svojstva: a) bila je iz v o r n ik o tin a (n e če g š to jo j je davalo živo tn u ili u p o tre b n u v re d n o s t za p ušače i p o re d sveg n je n o g n e g a tiv n o g u ticaja na zdra vlje ); b ) fu n k c io n is a la je kao s re d s tv o ra zm e n e i kao sred­ s tv o la ko g p o re đ e n ja cena; c) p re d s ta v lja la je sre d s tv o skla d ište n ja „ b o g a ts tv a “ lo goraša. Poslednje s vo jstvo u p ra vo je o n o koje id e u p rilo g tv rd ­ nji da uspo sta vlja n je je d n o g d o b ra kao novčane vre d n o sti vo d i u k o re n itu p ro m e n u kara kte ra eko n o m sko g sistema. R azlog je je d n o sta va n : Pre n e g o š to se je d n o d o b ro u sp o sta vi kao novčana je d in ica , p o s to ji o n o š to se naziva tra m p o m : na p rim e r, ja te b i da m čaj a ko t i m e n i daš kafu. U uslovim a tra m p e svaka tra n s a k c ija p re d s ta v lja is to v re m e n o i ku p o v in u i p ro d a ju (k a d o b e s tra n e p ro d a ju n e š to je d n a d ru g o j). M e đ u tim , u e ko n o m iji u ko jo j je d n o d o b ro funkcion iše kao novčana je dinica, p o p u t, recim o, cig are ta u R a dfordovo m lo g o ru , t o više ne važi. Neko m o že le p o da ku p i kafu ko ­ ris te ć i c ig a re te da b i p la tio n e k o m n e p u ša ču , k o ji ne „ t r o š i“ o d m a h zarađene cig a re te . N a p ro tiv, čuva ih da bi ih is k o ris tio u n e ko j b u d u ćo j ku p o vin i ili da bi ih pozajm io n e k o m e z a ra đ u ju ć i na k a m a ti. Za njega c ig a re te ko je je

148

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

z a ra d io služe kao s re d s tv o šte d n je , kao o ru đ e ko je m u p om aže u g o m ila n ju razm e nske vre d n o s ti. Zašto je t o bitno? Z ato š to se u vo đ e n je m novca u p ri­ vre d u s tv a ra ju o g ro m n e n o ve m o g u ć n o s ti i šanse, ali i opasnosti. P rim er za m o g u ćn o sti jeste štednja, o kojoj sam t i m alop re g o vo rio . Štaviše, kad neko stekne m o g u ćn o st da štedi, stiče is to v re m e n o i m o g u ć n o s t da p o za jm lju je - da stvara dug. Što se tiče opasnosti, zamisli ra tn o g zarobljenika koji skla dišti cig a re te za neku ve liku kasniju ku p o vin u (p ri­ m e r štednje ), a Crveni krst iznenada pošalje zarobljenicim a to n e cig a re ta i o n e p o č n u da g u b e ra zm e n sku v re d n o s t koju su im ale p o š to se o n d a u o p š te više ne nalaze re tk o . Sva njegova odricanja otišla bi u n e p o vra t! Vidiš li zašto uvođenje novca po tp o m a že , s jedne strane, tran sakcije, ali zahteva, s d ru g e , p o ve re n je , v e ru da će se razm enska vre d n o s t novca održati? Nije slučajno to što reč novac ili ν ό μ ι σ μ α na g rčko m je ziku im a isti ko re n kao glagol m is liti ( ν ο μ ί ζ ω ) (p o š to se novčan i ili m o n e ta rn i sistem ruši a ko g ra đ a n i p re s ta n u da m isle ka ko će m o n e ta ili novac z a d rž a ti svo ju ra zm e n sku v re d n o s t) i kao im e n ica zakon (nom os, ν ό μ ο ς ) ( p o š to je o d u v e k bila n e o p h o d n a pravna in te rv e n c ija da bi p o m o g la g ra đ a n im a da m isle ka ko će novac ili m o n e ta zaista zadržati svoju razm ensku v re d n o st).

Razm enska vredn ost novca: inflacija i deflacija u k on centracio nom logoru Kad sam b io t v o jih g o d in a , n ik a k o n isa m m o g a o da s h v a tim je d n u s tv a r. U o n o v re m e s ta ln o sam s lu ša o o

149

JANIS VARUFAKIS

to m e kako štam p anje je dne novčanice od hiljadu drahm i - d ra h m a je b io n o va c k o ji sm o im a li p re evra - košta d va d e se t d ra h m i. „K a k o onda ta novčanica im a vre d n o st od hiljadu d rahm i kad košta samo dvadeset?“ , pitao sam se. Jedino što sam na neki način m ogao da shvatim b ilo je to da niko nije im ao pravo da štam pa novčanicu osim države iako je to štam p anje ko šta lo sam o dvadeset drahm i i ta ko je m o g lo da se objasni kako nešto što košta dvadeset ima vre d n o st hiljadu m o n e ta rn ih jedinica. Ključ te enigm e jeste u razlici izm eđu razm enske i živo tn e ili korisničke vrednosti novca, kao i u m o n o p o lu države na pravo štampanja novca. T e m e ljn iji o d g o v o r na t o m o je p ita n je da je sledeća R a d fo rd o va p rim e d b a . P o vre m e n o je Crveni k rs t u svoje p a ke te ubacivao više cig a re ta , a da p ri to m e nije stavljao i više čoko la d e ili više kafe ili čaja. Tada se doga đalo sledeće. Za svaku cig a re tu m o g lo je da se „k u p i“ m anje kafe, m anje č o k o la d e , m a n je čaja. Ta situ a cija im ala je svoju lo g iku . B u d u ć i da je v e ć e m b ro ju c ig a re ta o d g o v a ra la čita va k o lič in a k a fe i čaja u lo g o ru , s va ko j c ig a re ti p o n a o so b o d g o v a ra lo je m a n je ka fe i m anje čaja! I o b rn u to : što su c ig a re te bile m a lo b ro jn ije u odno su na ostala d obra koja je Crveni k rs t s ta vlja o u pa ke te , t o je više rasla razm enska ili ku p o vn a m o ć svake c ig a re te . Štaviše, R a dford je ispričao sle deću z a n im ljivu p riču u vezi s tim . J e d n e v e č e ri s a v e z n ič k a a v ija c ija n e m ilo s rd n o je b o m b a rd o v a la kra j u ko je m se n a la zio lo g o r. B o m be su p a d a le sve b liž e lo g o ru , a o n d a su p o č e le da p a d a ju i p o n je m u . Č ita ve v e č e ri z a ro b lje n ic i su se p ita li da li će

150

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

živi d o č e k a ti n a re d n o ju tr o . S le d e će g dana razm e n ska v re d n o s t cig a re ta v in u la se u nebesa! Zašto? Z ato š to su z a ro b lje n ici to k o m te beskrajne noći, usred svoje agon ije i p o d f iju k o m b o m b i, p u š ili c ig a re te je d n u za d ru g o m . U ju tru je ko ličin a cig a re ta u o d n o s u na o sta la d o b ra bila to lik o sm anjena da je razm enska v re d n o s t svake p reostale cig a re te p o sta la m n o g o , m n o g o veća n e g o d o ta d . B o m b a rd o v a n je je , u k ra tk o , p ro iz v e lo ta k o z v a n u de­ fla c iju - š to znači p o v e ć a n je ra z m e n s k e v re d n o s ti n o v ­ čanih je d in ic a , k o je p ro iz v o d i s m a n je n je k o lič in e no vca u o d n o s u na k o lič in u svih o s ta lih d o b a ra . D akle, sasvim s u p ro tn o o d in fla cije - š to , u s tv a ri, je s te sm a n je n je ra z­ m e n ske v re d n o s ti n o v č a n ih je d in ic a , k o je p ro iz v o d i p o ­ ve ća n je k o lič in e no vca u o d n o s u na k o lič in u svih o s ta lih do b a ra . U vre m e n im a in fla c ije p o tre b n e su sve veće n o v ­ čane je d in ic e da b i se k u p ila o sta la d o b ra . D ru g im recim a, cene svih o s ta lih d o b a ra , izra ž e n e u b ro ju c ig a re ta , p o ­ većavaju se. N a s u p ro t to m e , d e fla c ija v o d i s m a n je n ju ce­ na, izra že n ih u b ro ju c ig a re ta , svih o s ta lih d o b a ra .

Kam ate: cena novca u logoru T o k o m 1942. g o d in e , ka d a je is h o d ra ta jo š b io n e ­ p r e d v id ljiv i kada su se z a ro b lje n ic i p la š ili da će m o ž d a p ro ć i m n o g e g o d in e p re n e g o š to u s p e ju da se v ra te k u ­ ćam a, cene d o b a ra u lo g o ru (u c ig a re ta m a ) b ile su re la tiv ­ n o s ta b iln e . E le m e n ta rn i e k o n o m s k i siste m lo g o ra u liva o je p o v e re n je s v o jim č la n o v im a . U to m p e rio d u n e ki, o n i s n a jo š trijim trg o v a č k im d u h o m i s n a jviše n a g o m ila n o g

151

JANIS VARJJFAKIS

„b o g a ts tv a " , po če li su da delu ju kao bankari. Kod njih bi došao neko ko je p o tro š io svoju kafu i ko nije im ao d o vo lj­ no cig a re ta da k u p i novu. Tada bi m u „b a n k a r" pozajm io d e s e t c ig a re ta p o d u s lo v o m da m u n a re d n o g m eseca, kad s tig n u p a k e ti C rve n o g krsta , d u ž n ik v ra ti dva n a e st cig are ta. D ru g im re cim a , p o z a jm ljiv a n je je nad išlo p rija te ljs k e g ra n ice i p re tv o rilo se i sam o u trg o v in u . „D a je m ti deset cig a re ta sada. I ne sam o š to se o d n jih odvajam već i riz ik u je m da ih n ika d a više ne v id im . M o ja p ia ta za t o je 20% m e s e č n o ." Z a što bi n e k o p rih v a tio tu tra n sa kciju ? P rih v a tić e je u k o lik o više v o li da d o b ije d e s e t c ig a re ta sada (ili n e kih d ru g ih d o b a ra koja o d g o v a ra ju vre d n o s ti o d d e s e t c ig a re ta ) i d va n a e s t c ig a re ta m a n je sle dećeg m e se ca n e g o da sada ne d o b ije n ije d n u c ig a re tu i da d o b ije d va n a e st cig a re ta više sledećeg meseca. S tvari su p o če le da se m enja ju kada su cene doba ra u cig a re ta m a p o če le da v a rira ju . Tada je va rira la i kam ata. Š ta je b ilo t o š to je o d re đ iv a lo k a m a tu k o ju je u b ira o „b a n k a r " , na p rim e r te dve cig a re te više za m esec dana, š to je o d g o v a ra lo m esečnoj k a m a ti o d 20% na kredit? Ako bi, na p rim e r, „b a n k a r " tra ž io 50% ka m a te (š to znači p e t c ig a re ta više sle d e ć e g m e se ca ), da li bi lo g o ra š ko ji je o s ta o bez duvan a p ris ta o na ta k v u transakciju? Kad su „ b a n k a r i" o č e k iv a li da će u k o n tin g e n tu na­ re d n o g m eseca stići velika količin a cig a re ta , koja će spu­ s t it i n jih o v u ra zm e n sku v re d n o s t, ta p ro ce n a navela bi ih da p o ve ća ju ka m a te ko je su im a li nam e ru da zatraže.

152

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Zašto? Z ato š to su se p rib o ja v a li to g a da će se n a re d n o g m eseca ra zm e n ska v re d n o s t n jih o v ih cig a re ta s m a n jiti, to je st da će cene u c ig a re ta m a ra sti - da će m esec dana kasnije n jih o v e c ig a re te o d g o v a ra ti m a n jo j ko lič in i kafe, keksa itd ., da će, n a im e , n a s tu p iti in fla c ija . D akle, im a li su jo š je d a n ra z lo g v iše da p r e tv o r e s v o je c ig a re te u d ru g a d o b ra o d m a h (sva ka ko p re n e g o š to izg u b e svoju v re d n o s t). Da bi p rih v a tili da ne p r e tv o re svo je c ig a re te u neka d ru g a d o b ra o d m a h , ve ć da ih p o z a jm e n e k o m d ru g o m (k o b i im v r a tio o d re đ e n u k o lič in u c ig a re ta za m e se c d a n a ), ia ko su o č e k iv a li in fla c iju , d u ž n ik je m o ra o da se složi s tim da će im n a re d n o g m eseca d a ti više c ig a re ta što znači da su m o ra li da se d o g o v o re kako će ka m a ta b iti viša da bi se p o n iš tio o č e kiva n i g u b ita k v re d n o s ti cig a re ta z b o g in fla cije . V id iš , d a k le , da ce n a p o z a jm lje n o g n o v c a , ka m a ta , zavisi o d o če kiva n ja u ve zi s n iv o o m cena, sa in fla c ijo m ili d e fla c ijo m . Kada „ b a n k a r “ p re d v iđ a da će se razm e nska v r e d n o s t sva ke c ig a re te s m a n jiti za, na p r im e r , d e s e t p o s to ( š to zn a či da ć e m o im a ti in fla c iju ili ra s t cena d ru ­ g ih d o b a ra za d e s e t p o s to u c ig a re ta m a ), o n tra ž i višu k a m a tu , la k o je is p rv a b io ra d da p o z a jm lju je d e s e t c i­ g a re ta sada u z a m e n u za d v a n a e s t c ig a re ta za m e se c dana, o n shvata da će tih d va n a e st c ig a re ta za m esec dana v re d e ti m a n je n e g o š to je p re d v id e o , pa ta k o za h te va više o d d v a n a e s t c ig a re ta za m e se c d a n a u z a m e n u za d e s e t c ig a re ta k o je p o z a jm lju je sada. R ačuna da će, p o š to će

153

JAMS VARUFAKIS

c ig a re te u m e đ u v re m e n u iz g u b iti d e s e t p o s to svo je v re d n o s ti, m esečna ka m a ta u v isin i o d d va d e se t p o s to p o v e ć a ti n jih o v u k u p o v n u v re d n o s t sledećeg m eseca za sam o 20% -10% = 10%. Dakle, prava kam ata sm anjila se na d e se t p o s to (o d d va d e se t p o s to ) z b o g oče kiva n o g rasta cena - zb o g in flacije. P osledično, ako je na p o če tku b io sprem an da pozajm i cig a re te p o d u slo vo m da poveća njih o vu kup o vn u m oć za d va d e se t p o s to u ro ku o d m esec dana, sada, kad očekuje m esečnu in fla ciju od d e se t p o s to , neće h te ti da ih pozaj­ m i uz istu k a m a tu (o d d v a d e s e t p o s to ). Koju bi kam atu p rih va tio ? O d g o v o r je trid e s e t p o s to za m esec dana, kad već zna da će c ig a re te ko je će d o b iti od „m u š te r ije “ za m esec dana b iti d e va lvira n e za d e se t p o sto . Dakle, samo ako m esečna kam ata iznosi trid e s e t p o sto , prava kam ata će b iti, o p e t, je dnaka 30% -10% = 20%. Zaključa k na o sn o vu svega n a ve d e n o g jeste da kam a­ ta im a te ž n ju ra sta u p e rio d im a in fla cije i da se sm anjuje u p e rio d im a d e fla c ije . Š taviše, u vre m e kriza (kakva je i da n a šn ja ) pada na nu lu . Zapazi, m e đ u tim , da čak i tada, kad je ka m a ta je dnaka nuli, prava kam ata im a - p o zitivn u v re d n o s t. Na p rim e r, kada cene p ada ju za d e s e t p o sto , n u lta k a m a ta zn a či sle d e će : d u ž n ik danas p o z a jm lju je d e s e t c ig a re ta , vraća d e s e t c ig a re ta „b a n k a r u “ n a re d ­ n o g m eseca, ali će tih d e se t cig a re ta n a re d n o g meseca im a ti veću razm e nsku v re d n o s t neg o sada. To povećanje ra z m e n s k e v re d n o s ti k o je u b ira „ b a n k a r “ je ste p o z itiv ­ na s tv a rn a k a m a ta - p ri čem u je p ra va ka m a ta je dnaka

154

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

ra zlici izm e đ u k a m a te i in fla c ije . Kada je, d a kle , ka m a ta nula i kada p o s to ji de fla cija o d 10% (š to znači da je in fla ci­ ja -10%), prava ka m a ta je d n a ka je nula m inus m in u s 10%. Znači: o - (-10%) = +10% Vidiš li za što se u v re m e krize, zb o g de fla cije , stva rn e ka m a te ne m o g u nikada svesti na nulu? Eto je d n o g ra zlo ­ ga z b o g k o je g kriza sam u sebe hrani o d sam og očekivanja d e fla cije : cena p o z a jm ljiv a n ja u kriz i ra s te u p rk o s n u ltim kam atam a i ta k o p re d u ze tn ici izb egavaju uzim an je kre d ita za in ve sticije , da ju ći krizi na ta j način veću m o ć i tra ja n je . Velika očekivanja N a s u p ro t p riro d i, ko ju u o p š te ne za n im a naše m iš lje ­ nje o n jo j (n a p rim e r, p ro m e n e v re m e n a i d ru g i p riro d n i fe n o m e n i o d v ija ju se n e z a v is n o o d to g a šta m i m is lim o o n jim a ), naša o če k iv a n ja u e k o n o m iji im a ju o d lu č u ju ć u u lo g u . R a d fo rd o v lo g o r, kao š to sm o u p ra v o v id e li, v rlo je d o b a r p rim e r k o ji se n a d o v e z u je na e d ip a ln a trž iš ta iz p re th o d n o g p o g la vlja . V e sti s fr o n ta im a le su iz u z e ta n u tic a j na ra z m e n s k u e k o n o m iju u lo g o r u . Kad su lo g o ra š i s lu š a li, o b ič n o s ra d io -p rije m n ik â k o je su sam i p ra v ili (iza le đ a n e m a č k ih č u v a ra ), o to m e k a k o n e m a č k a a rm ija n a p re d u je k ro z Rusiju, ra ču n a li su da će jo š d u g o o s ta ti z a ro b lje n i i ta k o su c e n e d o b a ra im a le t e ž n ju da se s ta b iliz u ju . Kad su, m e đ u tim , p o č e li da s h v a ta ju da se b liž i k ra j ra ta , k o ji će d o n e ti n jih o v o o s lo b o đ e n je i u kid a n je n jih o v e ra zm e n ske e k o n o m ije , k a m a te su se v in u le u n e b e sa , s o b z iro m na

155

JANIS VARUFAKIS

to da n iko nije želeo da in ve stira u nesigurnu budu ćnost, š to znači da š te d i cig a re te kako bi ih p o za jm io drugim a. U n e ko m tre n u tk u , kada je fro n t već bio blizu nem ačkih granica, p restali su da stižu i pa ke ti od C rvenog krsta. Tako su za ro b lje n ici po p u šili cig a re te koje su nagom ilali, dugovi ko je su n e ki o d n jih im a li ko d „ b a n k a ra " p re tv o rili su se u d im ( š to na s a v re m e n o m je ziku znači da su „o š iš a n i" u p o tp u n o s ti) i ra zm e n ska e k o n o m ija lo g o ra se srušila. O čig le d n o je da novčana privre d a ne m ože da funkcion iše ni u svo m e le m e n ta rn o m vid u u uslovim a bede i d u bo ke n e sig u rn o sti. Samo p re d viđ a n je urušavanja u stanju je da p ro u z ro k u je - urušavanje. Od cigareta do političkog novca: razlika između p rivrede jednog logora i novčanih privreda Baš kao u lo g o rim a i z a tv o rim a , ta k o se i u d ru štvim a n e ka d o b ra u p o tr e b lja v a ju u m e s to n o v č a n e je d in ic e jo š o d v rlo d a v n ih v re m e n a . Da bi m o g la da slu že u tu svrhu, ona su m o ra la b iti re la tiv n o o tp o rn a i laka za skla­ d iš te n je i p re n o š e n je . T re b a lo je da im a ju „ h e m ijs k a " svo jstva š to oča ra va ju lju d e , kao, na p rim e r, zla to , koje, n a s u p ro t d ru g im m e ta lim a , ne ko ro d ira , ili kao cig are te, s n ik o tin o m k o ji izaziva za visnost. Trebalo je , nadalje, da b u d u re la tiv n o re tk a i sa značajnom ž iv o tn o m vrednošću, u p o re d o s razm e nskom v rednošću (u p ra vo kao cigarete u z a tv o rim a ili zla to ko je šija i privla či p o g le d e ). D o b ra ko ja im a ju is to v re m e n o sva ta svo jstva b ili su u g la v n o m m e ta li. R edi m e ta li (n a p rim e r, z la to ili čak i

156

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

gvožđe , koje je n e p o sre d n o p o o tk riv a n ju b ilo veom a retko ) b rz o su p o č e li da se ku ju u k o m a d e je d n a ke te ž in e , o b ič n o k ru ž n o g o b lik a (da bi bila b e zop asna na d o d ir), i p o sta li su osnovn a siro vin a novca. D rugi m e ta li (ili le gure m e ta la ) korišćen i su kao novča n e je d in ice niže v re d n o s ti. Još u antička vrem e na države i vla dari osetili su p o tre b u da z a š tite s v o je p o d a n ik e o d fa ls ifik o v a n o g n o vca . U an tičko j G rčkoj p o sto ja le su k o n k re tn e p ro ce d u re k o n tro le novca ko je su p rim e n jiv a li zva n ičn i k o n tro lo ri p o lu kam a i tržn ica m a . Kad bi n e ko b io u hap šen zb o g ubacivanja laž­ n o g novca, kazne su b ile v e o m a s tro g e (o d bičevanja do s m rtn e kazne). P o što je, m e đ u tim , p re v e n tiv a p o že ljn ija o d re p e rku sija , p o lisi su u b rz o p re u z e li na sebe izd avanje novca. Da bi fa ls ifik a to rim a b ilo š to te ž e da isku ju novac (i da ga na ta j n a čin la ž ira ju k o ris te ć i le g u re o d je ftin ijih m e ta la ), m o n e ta rn a v la s t v o d ila je ra ču n a o to m e da na svoj no va c u tis k u je s lo že n e o b lik e , ko ji su se u m e đ u v re ­ m e n u p re tv o rili i u s im b o le v la s ti p olisa, tira n in a , države. P a pirni no va c, ko jim je na k ra ju za m e n je n m e ta ln i n o ­ vac (b a r š to se tič e v e ć ih v r e d n o s ti) , o tp o č e o je svo je p o s to ja n je u v id u p a p irn ih p rizn a n ica ko je su sve d o čile o to m e da n jih o v v la sn ik im a u s v o m vla s n iš tv u , u n e k o j r i­ znici ili s a ndu ku (na p rim e r, ko d o b liž n je g z la ta ra ), izvesnu ko lič in u z la tn o g ili s re b rn o g no vca . U m e s to da ta j no va c uzim a iz rizn ice , š to je b ilo o p a s n o , da bi ga d a o p ro d a v cu ko n jâ ili n e k o g a la ta k o ji je ž e le o da k u p i, n a p ro s to bi d a vao p a p irn u p o tv r d u ili p riz n a n ic u , im e n u ju ć i p ro d a vca v la s n ik o m m e ta ln o g n o v c a - k o ji je o s ta ja o n e ta k n u t u

157

JANIS VARUFAKIS

riznici. I u to m slučaju iskrsao je p ro b le m o rig in a ln o sti tih p a p irn ih p rizn a n ica , p re d a ka p a p irn o g novca (p o š to su fa ls ifik a to ri bili veom a ve sti u la žiranju novca). V e o m a ra n o , d a kle , vla d e su p re u z e le o d g o v o rn o s t stva ra n ja k lim e p o ve re n ja sveta p rem a novcu. O čuvanje s ta b iln o s ti v re d n o s ti novca - š to se a u to m a ts k i obezbeđ iva lo u k o n c e n tra c io n o m lo g o ru (p o š to je b ro j cigareta, pa sam im tim i njihova v re d n o st, ostajao re la tivn o stabilan z b o g s ta ln ih n e s ta š ic a ) - u d rž a v i su na sebe p re u ze li o rg a n i vla sti. Uz n a d o kn a d u , naravno, je r su vla dari zgra­ b ili m o g u ć n o s t k oju im je nad novcem davala njihova vlast k a ko bi, u im e n a kn a d e , o p o re z o v a li p o d a n ike . Tako se n o va c p o litiz o v a o i ve za o se n e ra skid ivo za d u g i porez, g o to v o o d sa m o g svo g nastanka. U o v o m e le ž i s u š tin s k a ra z lik a iz m e đ u c ig a re ta iz R a d fo rd o v o g lo g o ra i novca ko ji su razvila prva d ruštva. Kao što sam ti rekao u p rvo m poglavlju, m eta lni novac nije n a s ta o da b i p o m a g a o tra n s a k c ije (k a o š to je t o b ilo sa c ig a re ta m a u R a d fo rd o v o m lo g o ru ), već da bi se beležili d u g o vi n e m o ćn ih prem a m oćnim a. Pošto su najm oćniji od m o ćn ika c rp li sve veću vla st iz m o g u ć n o s ti kom adanja vi­ ška ko ji su p ro iz v o d ili d ru g i, lo g ičn o je što su, raspolažući n o vce m d ru štva k o jim su vla d a li i „g a r a n tu ju d “ za njega, u sp e li da p o v e ć a ju svo ju v la s t i da u živaju u la vo vsko m d elu za je d n ički p ro iz v e d e n o g viška. U R a d fo rd o v o m lo g o ru novac je b io a p o litiča n . U svim o s ta lim d ru š tv im a b io je d u b o k o p o litizo va n . Zašto? Zato š to u R a d fo rd o v o m lo g o ru n ije b ilo p ro iz v o d n je . Nije

158

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

b ilo rada. P o sto ja la je sam o ra zm e n a ve ć p ro iz v e d e n ih d o b a ra , koja su u lo g o r stiza la kao d a r s n e ba , m ilo šću C rveno g krsta. Kada, dakle, novac p o s to ji is to v re m e n o s p ro iz v o d n jo m , a u to m a ts k i se p re tv a ra u p o litič k o s re d ­ s tv o . S am o u č is to ra z m e n s k im e k o n o m ija m a , u o k v iru k o jih se n išta ne p ro iz v o d i, n o va c im a a p o litič n u , „ t e h ­ ničku “ u lo g u m e re re le v a n tn ih ra zm e n skih v re d n o s ti d ru ­ gih dob a ra . M ožeš li da zam isliš neku d ru g u razm e nsku eko n o m iju , osim R a d fo rd o v o g lo gora? Daću t i p rim e r iz tv o je g e n e ­ racije - t o su „z a je d n ic e “ igrača v id eo-igrica, u kojim a neka d o b ra (na p rim e r, re tk i š tito v i, kape ili m a če vi) p re u zim a ju u lo g u š to su ih im a le c ig a re te u R a d fo rd o v o m lo g o ru , p o m a ž u ć i ig ra č im a d o t ič n ih v id e o - ig r ic a da s tv a ra ju p ro šire n a ra zm e n ska d ru š tv a . Bitcoin: savrem eni pokušaj stvaranja apo litično g novca Sad ću t e o d v e s ti m n o g o g o d in a u n a p re d , u 2 0 0 8 . g o d in u , ka d a je je d n a v e lik a e k o n o m s k a k riz a is p u n ila za p a d n a d ru š tv a n e v iđ e n im c in iz m o m u p e re n im p r o tiv vla d a ra n o vca , ka k o p r o tiv p riv a tn ih b a n k a ra ta k o i p r o ­ t iv p o litič a r a k o ji su r a s p o la g a li p o lit ič k im , d rž a v n im n o v c e m . Ta kriza , k o ja je 2 0 0 8 . o tp o č e la u b a n k a rs k o m s e k to ru i n a s ta v ila se d o d a lje g , p re o b ra ž a v a ju ć i se n e ­ p re s ta n o p o sv im g e o g ra fs k im d u ž in a m a i širin a m a p la ­ n e te , m n o g im a je d a la m o tiv da sa n ja ju o n o v c u k o ji bi p o d se ća o na - c ig a re te u R a d fo rd o v o m lo g o ru . Taj no va c

159

JANIS VARUFAKIS

b io bi p o d ru š tv lje n , a p o litiča n i van k o n tro le pla n e ta rn ih m o ćn ika . N ovac ko ji bi građ a n i s tv o rili za građane. Novac na ko ji n ijedan b a n ka r neće m oći da u tiče o n ako kako se n je m u sviđ a , o k re ć u ć i se p r o tiv z a je d n ice n je g o v ih k o ­ ris n ik a . N o vac k o ji u sv o jo j p o z a d in i neće im a ti d rža vu š to n jim e m a n ip u liš e , n iti p a m e tn ja k o v ić e fin a n s ijs k o p o v e rila č k o g /b a n k a rs k o g sistem a koji ga sabotiraju. Ko će, m e đ u tim , da šta m p a ta k a v novac ako je reč o p a p irn o m novcu? Ko će da ga kuje a ko je reč o m e ta ln o m novcu? I ko će da k o n tro liš e k v a lite t i k v a n tite t novca ako t o ne č in i država? Izgleda da je na ta pita n ja bez odgo vo ra o d g o v o rila d ig ita ln a revolu cija , a p o g o to v o in te rn e t. Nov no va c biće d ig ita ln i novac! On neće ni u ko m vid u fiz ič k i p o s to ja ti, već će ž iv e ti sam o u n u ta r naših k o m p ju te ra i m o b iln ih te le fo n a . Biće t o n o va c s ra z m e n s k o m vre d n o šću , ali b ez ik a k v e ž iv o tn e ili k o ris n ič k e v re d n o s ti n a s u p ro t n o vcu o d c ig a re ta ili čak i p o te n c ija ln im ko le k­ c io n a rskim novčan icam a. San o n o v o m d ig ita ln o m n o vcu , k o ji će b iti m e đ u n a ­ ro d n i n o va c i k o ji neće b iti p o d v rg n u t d rža vn o j k o n tro li, s ta r je k o lik o i in te r n e t. P ro b le m s d ig ita ln im n o vce m , m e đ u tim , je ste sle deći: bud u ći da se svi d ig ita ln i „ o b je k ti“ (na p rim e r fo to g ra fija , pesm a) sastoje o d celine d ig ita ln ih zn a ko va (ili in fo rm a c ija ), ko nas sprečava, p o d uslovom da p o s e d u je m o m a k a r je d n u je d in u je d in ic u d ig ita ln o g novca, da se u p u s tim o u beskrajan proces co p y-p a ste te je d in ice - š to bi b ilo slično to m e da svako od nas štam pa svoj no va c uned ogle d? Tako n e što o d g o va ra lo bi situaciji

160

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

u ko jo j svaki z a ro b lje n ik u R a d fo rd o vo m lo g o ru raspolaže b e skra jn o m k o lič in o m cig a re ta . Tada bi in fla cija cig a re ta te ž ila b e s k o n a č n o m , š to bi ka o p o s le d ic u im a lo n u ltu razm e nsku v re d n o s t cig a re ta . Jedan o d g o v o r na tu za g o n e tku p o sla t je m e jlo m 1. n o ­ ve m b ra 2008, n e k o lik o nede lja posle p o če tka ve like krize te g o d in e . D o tičn i m e jl p o tp is a o je ne ki S atoši N a ka m o to , š to je p s e u d o n im č o ve ka čiji p ra v i id e n tite t n ik o nikada nije saznao. U svo m m e jlu „N a k a m o to “ je o p isa o in g e n i­ ozan a lg o rita m ( š to znači k o m p ju te rs k i p ro g ra m , n e što kao a p lik a c iju ) ko ji bi p re d s ta v lja o o sn o vu , te m e lj n o v o g d ig ita ln o g novca - ta k o z v a n o g b itc o in a : n o v o g novca n u l­ te ž iv o tn e v re d n o s ti, k o ji im a ra zm e n sku v re d n o s t p o š to niko ne m ože da ga isko pira, da ga fa ls ifik u je ili da ga u zu r­ pira na š te tu n je g o v ih o s ta lih k o risn ika . Pre n e g o š to se p o ja v io N a k a m o to v m e jl, sva p o n u ­ đena rešenja uklju čiva la su in s titu c ije izvan in te rn e ta ko je bi k o n tro lis a le d ig ita ln e tra n s a k c ije s p re č a v a ju ć i h ip e rin fla c iju š to bi je „g a r a n to v a la “ m o g u ć n o s t co p y -p a s te . K o je in s titu c ije ? B a n ku , k o m p a n iju ko ja iz d a je k re d itn e k a rtic e (k a o š to su Visa ili M a s te rc a rd ), d rž a v n e o rg a n e itd . Na ta j na čin „ c e n tra ln o k o n tro lis a n i“ d ig ita ln i no va c o s ta o bi k ra n je p o litiz o v a n i ni u č e m u ne bi p o d se ća o na c ig a re te iz R a d fo rd o v o g lo g o ra . L e p o ta N a k a m o to v o g a lg o ritm a bila je u to m e š to m u ne b i b ila p o tr e b n a n ik a k v a „ v la s t “ da ga k o n tro liš e , ni d rž a v n a , ni p riv a tn a : k o n t r o lu tra n s a k c ija s p ro v o d ila bi sam a z a je d n ic a k o ris n ik a b itc o in a , ka o š to je t o b ilo i sa

161

JANIS VARUFAKIS

c ig a re ta m a u lo g o ru (g d e su svi za ro b lje n ici učestvovali p o d je d n a ko u raspolaganju svojim novcem - cigaretam a). Kako bi, m e đ u tim , t o m o g lo da se p rim e n i na in ternetu? Ideja je bila da „ tr a g o v i“ svake tran sakcije s je dnim bitco/nom izm e đ u d ve o so b e ili dva računa bud u vid ljivi svi­ m a ko ji k o ris te b itc o in za svoje tran sakcije. Tako bi svako ko t o želi m o g a o da stavi na raspolaganje deo računarske snage svo g ko m p ju te ra da bi p o m o g a o „z a je d n ic i“ da ima p o tp u n uvid u o n o što se zbiva sa svakim bitcoinom (š to bi g a ra n to v a lo da se niko neće u p u s titi u copy-paste m nože­ nje b itco in a koje p osed uje), čim e bi se u suštini om ogućila k o le k tiv n a k o n tro la n o v o g ap o litič n o g novčan og sistema. Kao š to to , m e đ u tim , često biva, bitcoin je postao žrtva s o p s tv e n o g uspeha. U p rko s to m e što niko nije uspeo da sp ro ve d e neku in te rv e n c iju na N a ka m o to vo m a lg o ritm u , ne tra ž i đ a v o čo ve ka , n e g o čo ve k đ a vo la (n a ro č ito ako se ra d i o p r ig r a b ljiv a n ju tu đ e g b o g a ts tv a ) . P o što je razm e nska v re d n o s t b itco in a rasla, m n o g i vlasnici velike k o lič in e b itco in a p o če li su da se plaše da će im neki haker ući u k o m p ju te r i da će im u k ra s ti n jih o v d ig ita ln i novac. Tada su ne ki „ p re d u z e tn ic i“ na in te rn e tu p o če li da nude e le k tr o n s k e u s lu g e č u v a n ja tu đ ih b itc o in a (n a svo jim s ig u rn im se rve rim a ) uz n e zn a tn u novčan u naknadu - sve d o k neki o d njih nisu n estali s b itco in im a v re d n im m ilione. Ova priča im a smisla. Podseća nas na razloge zbog kojih no va c m o že da k o n tro liš e sam o država, bud u ći da sam o država m o že da t i o b e zb e d i to da će, ako neko p o be gne s tv o jim novcem : a) u kradeni novac b iti vraćen, b ) lo p o v b iti

162

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

uhvaćen i kažnjen. M o žd a nam država nije sim patičn a, ali je ona, u k ra jn jo j lin iji, naša je d in a nada da bism o m ožda m o g li da ž ivim o k u ltu rn o i sa sig u rn o šću . O staje nam da p ro n a đ e m o snage da je k o le k tiv n o k o n tro liš e m o i da jo j ne d o z v o lim o da se p re tv o ri u a g e n ta o d re đ e n ih interesa. Opasna fantazija o apolitičnom novcu Od kada je in d u strijska re vo lu cija o m o g u ć ila stvara nje o g ro m n ih k o m p a n ija m re ža (na p rim e r, E d isonove i Ford o v e p o č e tk o m XX veka ili G ooglea i A p p le a danas itd .), trž iš n a d ru š tv a ve za la su sv o je s u d b in e za m o g u ć n o s t n a g lo g i z n a č a jn o g ra sta d u g a . Već sam t i o b ja s n io , jo š u d r u g o m p o g la v lju , da b i „ e k s p lo z ija “ b o g a ts tv a k o ­ je je d o n e lo trž iš n o d ru š tv o b ila n e m o g u ć a b ez d u g a š to ga s tv a ra ju b a n k a ri p ru ž a ju ć i s v o ju d u g a č k u ru k u u b u d u ć n o s t, o tk id a ju ć i jo š n e p ro iz v e d e n u v r e d n o s t i d o ­ noseći je u sa d a šn jo st - u v id u k re d ita ko ji se daju pre d u ze tn icim a . E pa, dakle, da bi se izg ra d ile ko m p a n ije ko lo si (Edison, Ford, Google, A p p le itd .), b ilo je n e o p h o d n o da se s tv o ri ve o m a ve lik i d u g sa d a šn jo sti p re m a - b u d u ć n o s ti. N e što ta k o b ilo je n e m o g u će izve sti u o k v iru n o vča n o g sistem a kao š to je b io o n a j sa cig a re ta m a u R a d fo rd o v o m lo g o ru . T am o su, kao š to sm o re kli, „ b a n k a ri“ p o za jm ljiva li cig a re te ko je su im već p rip a d a le - ko je su im a li u rukam a. Da b i se, m e đ u tim , iz g ra d ila te š k a in d u s trija , o g ro m n e m re ž e p ro iz v o d n je i d is trib u c ije e n e rg ije , ž e le z n ic e itd ., n is u b ile d o v o ljn e v e ć p o s to je ć e „ c ig a r e t e “ t r ž iš n ih d ru š ta v a - p o s to je ć i z la tn i n o v a c , ra z m e n s k a v re d n o s t

Ί63

JANIS VARUFAKIS

ko ju su im ale novčan ice u o p tica ju . Iz to g razloga bankari su ra zvili o n o š to sm o opisali u p re th o d n im poglavljim a: s p o s o b n o s t da p o z a jm lju ju n o va c k o ji ne p o s e d u ju ni o n i, ni n e k o d ru g i, n o va c k o ji su stv a ra li ni iz čega, pune ći je d n im p o te z o m ra ču n d u žn ika - k re d itira n o g pred u z e tn ik a . Reč je o o n o m š to sam ti, a le g o rijski, opisao kao p o za jm ljiva n je v re d n o s ti od b u d u ćn o sti... Čak i kada su se drža ve (na p rim e r, d v a d e se tih g o d i­ na XX v e ka ) u p in ja le da o d rže u o p tic a ju stabilnu količinu n o vca , p ro p o rc io n a ln u z la tu k o je je država p o sed ovala (u p o ku ša ju da o d rž e ra zm e n sku v re d n o s t novca sta b il­ n o m - da izb e g n u in fla c iju ), b a n ke su izn a la zile načine s tv a ra n ja d o v o ljn e /z a d o v o lja v a ju ć e k o lič in e v irtu e ln o g novca kako bi h ra n ile g o ro sta sn e in d u strijske k o n g lo m e ­ ra te . Ne p o z a jm lju ju ć i ni od koga da bi, sa svoje stran e, d ale k re d ite g o s p o d i Fordu ili Edisonu, on e su n a p ro sto p u n ile ra ču n e d o tič n e g o s p o d e n o vce m ko ji u to m t r e ­ n u tk u nije p o s to ja o , ovi su preb a civa li te sum e koje su im slali p o v e re n ic i na račune svojih doba vlja ča i zaposlenih, d o b a v lja č i i z a p o sle n i na ra ču n e p ro d a vn ica od k o jih su k u p o v a li d o b ra i usluge, p ro iz v o d n ja je rasla, is to ta k o i za rade, i ta k o su k re d itira n i stica li novac ko ji su banka ri s tv o rili ni iz čega! Kao i ka m a tu koju su kasnije uzim ali isti t i b anka ri. Tako je nekako sadašnjost pozajm ljivala od budu ćnosti v r e d n o s t ko ja jo š n ije bila p ro iz v e d e n a i u p rezala je da „ o b a v i p o s a o “ , u n a d i da će o d b u d u ć e g rada is p la titi b u d u ć n o s t s k a m a to m ... P roblem sa sp ro vo đ e n je m ove

164

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

pra kse , kao š to sm o n a v e li u p r e th o d n im p o g la v ljim a , je ste to što ona p o sta je žrtva s o p s tv e n o g uspeha, budu ći da b a n k a ri im a ju te ž n ju ka p re te riv a n ju i o d la m a ju sve veće v re d n o s ti od b u d u ćn o sti, v re d n o s ti koje sadašnjost ne m o že da p ro iz v e d e . I ta d a n a s tu p a ju krize , nesreća, ne za p o sle n o st. Z a to d rža ve poku ša va ju da u razum e ban­ kare, š to i n ije ta k o la k z a d a ta k za p o litič a re je r su o n i u p re te ra n o p risn im o d n o sim a s b a n ka rim a , ko ji o b ič n o finansiraju n jih o ve p re d iz b o rn e ka m panje! V ra ća ju ći se u d ru g u d e c e n iju XX ve ka , d o la z im o d o zaključka da bi, ako bi d rža ve sprečavale ba n ke da stv o re n o v d u g ni iz čega, in d u s trijs k o č u d o k o je je p ro m e n ilo s v e t b ilo o m e te n o i trž iš n a d ru š tv a p o s ta la b i učm a la . S d ru g e s tra n e , p o š to su p u š ta n a da d e lu ju n e k o n tro lisano, s tv o rila su to lik o n o v o g n o vca da su, s n o v im fa ­ b rik a m a i n e b o d e rim a , n a p ra v ila o g ro m a n n a d u va n i b a ­ lo n čije je p u ca n je 1929. p o v u k lo č o v e č a n s tv o u m o čva ru va rv a riz m a . S ko ro is ti re d o s le d d o g a đ a ja p o g o d io je č o ­ ve č a n s tv o p o n o v o 2 0 08 . g o d in e . V ra tim o se sada b itc o in u i snu o stv a ra n ju a p o litič n o g n o vca . U m e ri u k o jo j će s tv a ra n je b itc o in a p re d s ta v lja ti d ig ita ln u s im u la c iju id e je da će k o lič in a no vca s ta ln o b iti sta b iln a (k a o š to je o t p r ilik e b ilo s k o lič in o m c ig a re ta u R a d fo rd o v o m lo g o ru ili sa z la to m na p la n e ta rn o m n iv o u ), čak i a ko trž iš n o d ru š tv o danas usvoji b itc o in , o d m a h će se s u o č iti s d ile m a m a d ru g e d e ce n ije XX veka. Jedan slučaj bi b io da b a n ka rski siste m p ro n a đ e načine stv a ra n ja v e ć e g b ro ja b itc o in a o d re a ln o p o s to je ć e g (na

165

JANIS VARUFAKIS

p rim e r, k re d itira n je m računa, kao što je to b ilo u d ru g o j d e c e n iji XX veka, ili slo že n im m a h in a cija m a p o p u t o nih ko je su b a n k a ri iz v o d ili d e v e d e s e tih g o d in a XX veka i u p rv o j decen iji XXI veka). D rugi slučaj jeste da se preduzeća ne fin a n s ira ju d o v o ljn o i da se trž iš n o d ru š tv o ta ko , kao š to sm o v id e li u p e to m p o g la v lju , p o d na slo vo m U klete m ašine, z a g lib i u u čm a lo st. Dakle, svakako dolazi u patp o ziciju i ne m o že ni n a pred ni nazad. R a zlo g z b o g k o je g n o v a c ne m o že da ne b u d e politiz o v a n i z b o g k o je g n jegovu količin u m ora da ko n tro liše neki d rža vn i e n tite t je ste to što sam o ta k o p o sto ji izvesna nada (b e z ika kve g a ra n cije ) za p u t ko ji m ože da izbegne, s je d n e s tra n e , S kilu b a lo n a d u g a i n e o d rž iv o g razvoja i, s d ru g e , H a rib d u d e fla c ije i krize . I u tre n u tk u kada su n e iz b e ž n e in te rv e n c ije u vezi s k o lič in o m ja v n o g novca i ra sp o la g a n je m n jim e p o d e fin ic iji p o litič k e (s o b z iro m na t o da ra z lič ito u tiču na ra zličite g ru p e i d ru štve n e kla­ se), naša je d in a n ada da se p o s tig n e za d o vo lja v a ju ć e raspolaganje novcem je ste sledeća: dem okratska k ontrola o n ih ko ji, u im e dru štva , raspolažu n e m in ovno p o litič k im novcem . Sećaš li se da sm o n e što slično zaključili u p re th o d n o m p o g la v lju u vezi s v e ro v a tn o ć o m da će čovečan stvo izbeći k a ta s tro fu naše p la nete? To nije n im a lo slu čajno. Dem o k ra tija , k o lik o g o d danas n e p rih v a tljiv o funkcion isala, o s ta je je d in a nad a č o v e č a n s tv a - š to se tič e p riro d n e s re d in e , lju d s k o g ra d a i, k a o š to sm o v id e li u o v o m p o g la v lju , raspolaganja novcem . 166

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Nem aterijalni novac, u klete mašine i edipalna tržišta Prvi novac, p o p u t cig a re ta u R a d fo rd o v o m lo g o ru ili zlata, razvio se kao i naša d ruštva: na p o če tku je uglavnom im ao ž iv o tn u v re d n o s t, ali su p o s te p e n o p re vla d a le razm enske v re d n o s ti. C igarete su izazivale zavisnost i davale su ne ku v rs tu č u d n e , n e z d ra v e ra d o s ti o n im a k o ji su ih p u š ili. V rlo b rz o su se, m e đ u tim , ra z v ile k a o n o v č a n e je d in ic e s ra z m e n s k o m v re d n o š ć u n e z a v is n o m o d n e ­ z d ra vih ra d o s ti k o je su p ru ž a le p u ša čim a . Danas no va c ko ji k o ris tim o n em a g o to v o n ik a k v u ž iv o tn u v re d n o s t, b u d u ći da sad sve više im a te ž n ju da b u d e d ig ita la n , n e ­ m a te rija la n , bez n eke d ru g e svoje u lo g e . A k o bi naša d ru š tv a p o d s e ć a la na R a d fo rd o v lo g o r, suština i fu n k c ija n ovca b ile bi slične o n im a koje su im ale cig a re te u lo g o ru . T ržišn a d ru š tv a , m e đ u tim , k o r e n ito se ra z lik u ju o d ra z m e n s k e e k o n o m ije lo g o ra . Šta t o sa­ drže trž iš n a d ru š tv a š to n e d o s ta je R a d fo rd o v o m lo goru? P ro iz v o d n ju i, ka o p o s le d ic u to g a , trž iš te ra d a . L o g o ru , d ru g im re c im a , n e d o s ta ju e d ip a ln a trž iš ta iz na še g šes­ t o g p o g la v lja , k a o i u k le te m a š in e iz p e t o g p o g la v lja . Taj k o re n iti n e d o s ta ta k p r o iz v o d n je i trž iš ta rada čin i da se c ig a re te iz lo g o ra u v e lik o j m e ri ra z lik u ju o d e vra u e v ro z o n i, o d d o la ra u SAD, o d je n a u Ja p a n u . Koja je su­ štin a o ve razlike? O d g o v o r je d v o ja k . P rvo , z b o g o s o b e n e p r ir o d e lju d s k o g ra d a ( s e ti se p e to g p o g la v lja ) n o v a c n ika d a ne m o ž e b iti a p o litič a n u trž iš n im d ru š tv im a , kao š to je b io u R a d fo rd o v o m lo g o ru .

167

JANIS VARUFAKIS

D rugo , te žn ja trž iš n ih d ru šta va da stvara ju krize u svojoj u n u tra š n jo s ti ( n a s u p ro t R a d fo rd o v o m lo g o ru , g d e su krize izazivali spoljašnji činioci, kao što je bom bard o va n je ili v e s t da se ra t za vršava) znači da novcem tre b a raspo­ la g a ti k o le k tiv n o kako bi se b a r ublažile posledice krize u d ru š tv u kada ona p ro đ e , ako ne i kako bi se krize sprečile. P o p u t k o riš ć e n ja m ašina , ra sp o d e le d ru š tv e n o g viš­ ka i o ču v a n ja p riro d n e s re d in e , k o ji z a h te va ju više dem o k ra ts k o -k o le k tiv n e k o n tr o le i ne p riz n a ju te h n ič k a , a p o litič k a re še n ja , ta k o biva i s n o vce m : sve d o k njim e ne ra s p o la ž e m o k o le k tiv n o , p o litič k i, sa z a je d n ič k im im e n ite lje m - o p š tim in te re s o m - m o ćn ici ga rasipa ju i k o ris te na način koji povećava krize i iscrpljuje društva. Pogovor poslednjeg poglavlja Kad sam završio s pisanjem o v o g poglavlja, p ita o sam tv o g dedu, m oga oca, da li su u ko n ce n tra cio n im lo gorim a na o strvim a M akro nisosu i Ikariji, gde je p ro ve o g odine pre i p osle kraja g rč k o g građansko g rata (1946-1949)» cigarete b ile p re tv o re n e u n o vča n e je d in ice , kao u R a d fo rd o vo m lo g o ru . O d g o v o rio m i je: „N isu . M i sm o d elili m eđu sobom svaki p a k e t ko ji je s tig a o . J e d n o m sam, up rko s to m e što nisam b io pušač, tra ž io o d te tk e da m i pošalje cig a re te . Čim sam ih d o b io , p o d e lio sam ih pušačim a - i nisam od njih o č e kiva o n išta za u zvra t. To sm o radili. Pom agali smo je d n i d ru g im a .“ N e m am o v d e da d o d a m ništa p o m p e zn o . Je d in o bih h te o da te p o d s e tim na t o da su trž iš n e razm e n e sam o

168

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

jedna vrsta o d m o g u ćih vrs ta ra zm e n e na ko je se oslanja d ruštveno tk iv o - ne uvek na n ajbolji ili n ajprivla čniji način. Jedno je s ig urn o: p revla dale su u trž iš n im d ru štvim a , stva­ rajući m n o g o b o g a tstva i is to v re m e n o neizrecivu nesreću, o g ro m n u ne je d n a ko st, k a ta s tro fa ln e krize.

169

U M E S T O E P IL O G A : C R V E N A P IL U L A

Na p o č e tk u film a M a trik s , čija je fa b u la im a la u lo g u k ičm e n o g s tu b a p e to g p o g la vlja , n e u p u ć e n i ju n a k Nio su­ sreće v o đ u p o k re ta o tp o ra M o rfe u s a , ko g a tra ž e o rg a n i vla sti i ko ji ga sta vlja p re d su ro v iz b o r, i t o u o k v iru sledećeg dija lo g a : M o rfe u s : P re tp o sta vlja m da se u o vo m tre n u tk u osećaš po m a lo p o p u t A lise k oja p ro p a d a kro z zečju ru p u ka Zem lji čuda. N io: Da, ta k o se n e kako osećam . M o rfe u s : V id im t i to u očim a. Im aš p o g le d čoveka k o ji p rih v a ta to š to v id i je r očekuje da će se sva ko g časa p ro b u ­ d iti. Veruješ li u s u d b in u , N io ? Nio: Ne. M o rfe u s : A zašto ne veruješ? N io: Ne sviđ a m i se id eja da n e m a m k o n tr o lu nad sopstvenim ž iv o to m .

171

JANIS VARUFAKIS

M o rfe u s : Razum em . D o zvo li m i da t i kažem zašto si ovde. Ovde si je r znaš nešto što ne možeš da objasniš. Znao si to č ita vo g svog živo ta. Nešto nije u redu sa svetom , Nio, zar n ije tako? Ne znaš ta čn o šta, ali t i nešto sm eta. Nešto kao zanoktica koja te izluđuje. To osećanje dovelo te je me­ ni. Znaš li šta je to? Hoćeš li da saznaš? N io : ... (K lim a p o tv rd n o g la vo m .) M o rfe u s : M a trik s je svuda o ko nas. Čak i sada, u ovo j sobi. On je o n o š to te zaslepljuje da ne b i m ogao da vidiš istin u. Nio: Koju istinu? M o rfe u s : Istinu o to m e da si sužanj, Nio. Kao i svi ostali. Rođen si kao rob, došao si na svet u za tvo ru ko ji ne možeš da onjušiš, da ga okusiš ili da ga dodirneš. U za tvo ru svoga mozga. Nažalost, niko ne m ože da t i objasni istinu. Treba s n jo m sam da se suočiš. A li će ta d a b iti kasno - nećeš m oći da se vra tiš u sig u rn o st svog zatvora. M o rfe u s p o k a z u je N iju je d n u pla vu p ilu lu koju d rži u le vo j ruci. M o rfe u s : Uzm i plavu p ilu lu i sve će se ovde završiti. Probudićeš se u svom k re ve tu i, kad se p robudiš, poverovaćeš u o no u šta budeš želeo da poveruješ. M o rfe u s o tv a ra de sn u šaku, u k o jo j se nalazi crvena p ilu la . G leda je i nastavlja. M o rfe u s : Uzm i crvenu p ilu lu i ostaćeš u Zem lji čuda. Pokazaću t i k o liko d u b o ko seže zečja rupa. Nio se n aginje ka M o rfe u so vo j desnoj ruci i uzima crvenu pilulu. Pre nego što ju je p ro g u ta o , M o rfe u s ga je upozorio.

172

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

M orfeus: A li zn a j-je d in o što t i nudim je Istina. Ništa drugo! Nio zastaje na tre n u ta k , pa g u ta crve n u p ilu lu . O dba­ cuje v a rljiv e la ži M a trik s a , v irtu a ln e s tv a rn o s ti koja m u skriva g o rk u is tin u , o d lu č u ju ć i se za te ž a k ž iv o t, opasan - ali istinski. Čuvaj se ekonom ista i njihovih plavih pilula U neku ru ku , ova knjiga bila je m o ja verzija crvene p ilu ­ le. Još od p rv o g poglavlja p o sta vlja m t i sledeće p itanje: Na ko ji su način m o ć n ic i usp e va li da o č u va ju svoju v la st i da nastave, n e o m e ta n i o d većine, da d ele viša k na način koji je išao njim a u korist? O d g o v o r je b io : O d rža va n je m id e o lo g ije koja im je da­ vala le g it im it e t i k o ja je u b e đ iv a la v e ć in u ka ko m o ć n ic i im aju p ra v o na m o ć. Da ta k o tre b a da b u d e ... G o v o rio sam t i i o s v e š te n s tv u k o je je p re p is iv a lo t e ­ ra p iju vla d a ju će id e o lo g ije , o n e š to je davala le g itim n o s t vla daru i o d re đ iva la n je g o vu vla st, u b e đ u ju ći ž rtv e e ksp lo ­ a ta cije ka ko e ks p lo a ta c ije n ije b ilo , da će p o m o ć u p a tn je stići u raj, da je želja za o n im š to im a ju vla d a ri g re h . Pre rađanja trž iš n ih d ru šta v a kra je m XVIII veka vladajuća id e o lo g ija u ve k je im ala re lig io z n u fo rm u . N e jedna kost, to ta lita riz a m , nasilje vla d a ju će e lite d o b ija li su o p ra vd a n je u v id u o b ja š n je n ja da je re č o b o g o m d a n o m p riro d n o m s ta n ju . M e đ u tim , p o s le t r iju m fa ra z m e n s k ih v re d n o s ti, k o je su trž iš n a d ru š tv a p o s ta v ila u p rv i p la n , v la d a ju ć a id e o lo g ija uze la je o b lik n a iz g le d n a u č n e - e k o n o m s k e te o rije .

173

JANIS VARUFAKIS

Već d u že v re m e p riru č n ic i e k o n o m ije , vla dajući o b lik e k o n o m s k e te o rije , e ko n o m s k i d o d a ci u no vin a m a , k o ­ m e n ta to ri e k o n o m is ti ko ji se p o ja vlju ju po m edijim a kako bi nas u b e d ili u to da su e ko n o m ska p ita n ja previše te h ­ nička da bi o b ič n i s m rtn ic i o njim a im ali m išljenje (i da je b o lje o s ta v iti ih b a n ka rim a , te h n o k ra ta m a , „z n a lc im a “ ) i u o p š te sva ta priča o e k o n o m iji po d se ća ju na M a triks, baš o n a ka v kakav je M o rfe u s o p isa o Niju - na v irtu e ln u s tv a rn o s t, z a tv o r na še g um a, čiji je cilj da nam izn ova i izn ova skriva g o rk u istin u. Koju istinu? - Istinu da sm o m i, ljudi, po sta li sužnji m ašina koje sm o izm islili da bi nam služile. - Istinu da sm o - u m e sto da tržišta služe nama, ljudim a - d o g u ra li d o to g a da ne sam o š to sm o njih o ve sluge već sm o i be zličn i ro b o v i raznih neh u m a n ih tržišta . - Istin u da sm o naša d ru štva s tru k tu rira li na ta ka v na­ čin da većina nas podseća na Fausta bez M e fis to fe la , d o k m anjina podseća na d o k to ra Frankenštajna, koji je s tvo rio ču d o v iš ta š to m u u g ro ža va ju živ o t. - Istin u da p o č ita v dan ju rim o kako bism o ste kli p re d ­ m e te k o je n iti s tv a rn o že lim o , n iti im a m o p o tre b u da ih p o s e d u je m o - a t o ra d im o iz p ro s to g razloga što M atriks m a rk e tin g a i re kla m a uspeva da ih p ro je k tu je u naš um. - Istin u da se pona šam o kao b ezum ni virusi k oji uništa­ vaju o rg a n iza m u ko je m žive - pla n e tu . - Is tin u da naša d ru š tv a nisu sam o nepra ve d n a nego da su i u ža sn o n e fu n k c io n a ln a u n a čin u tro š e n ja naše

174

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

m o g u ć n o s ti da p ro iz v o d im o s tv a rn o b o g a ts tv o , što za posledicu, izm eđu o sta lo g , im a i t o da su i - nepravedna. - Istin u da, na kraju, on a j ko ji se suoči s to m istin o m i izg o vo ri je biva svire p o kažnjen od d ru štva , koje ne m ože da izd rži suočava nje sa svo jim o d ra z o m u o g le d a lu razu­ ma i k ritič k o g m išljenja.

I t i se, p o p u t Nija, draga m oja Ksenija, nalaziš p re d su­ ro vo m d ile m o m izm e đ u plave i crve n e pilu le . U zm i plavu p ilu lu i živećeš u va rljiv o j laži u ko jo j žive svi oni š to v e ru ju u o n o š to o našem d ru š tv u g o v o re priručnici e k o n o m ije , „ o z b iljn i“ e k o n o m s k i a n a litič a ri, E vro p ska k o m isija , u sp e šn i m e n a d ž e ri re k la m n ih ko m p a n ija . A ko uzm eš p la v u p ilu lu , nećeš se na ći na u d a ru s a d is tič k o g a p so lu tizm a vla d a ju će id e o lo g ije . Ž iv o t će t i b iti bezbo lan, bez k o m p lika cija , u skla du sa o č e kiva n jim a o n ih ko ji sp ro ­ vo d e vla st. Uzm i crve n u p ilu lu koju t i n u d e d u h i p o g le d o ve knjige i pred to b o m će b iti te ža k, opasan živ o t. Kao što je M o rfe u s rekao Niju, je d in o š to t i o b e ća va m je ste - Istina. Ništa više!

Teologija uz pom oć jednačina M n o g i će ti reći da tv o j o ta c ne zna šta g o vo ri. Da je e ko ­ nom ija, e ko n o m ska te o rija - nauka. Da ona - p o p u t fizike , koja m e to d ič n o i uz p o m o ć m a te m a tik e a n a lizira p riro d u - na is ti na čin k o m b in u je m a te m a tik u , s ta tis tik u i lo g ik u kako bi se naučno s p ro v o d ila analiza so cija ln o -e ko n o m skih fe n o m e n a . B esm islice!

175

JANIS VARUFAKIS

E ko n o m ija m o žd a p rim e n ju je m a te m a tič k e m o d e le i s ta tis tič k i m e to d , ali više liči na a s tro lo g iju nego na a stro ­ n o m iju . Sasvim s u p ro tn o o d fiz ik e , gd e p riro d a p re d sta ­ vlja n e m ilo s rd n o g sudiju p re tp o sta vka m a koje postavljaju fiz ič a ri, e k o n o m ija ne m o že da fu n k c io n iš e na ta j način, s o b z iro m na t o da ne p o s to ji m o g u ć n o s t s tva ra n ja la­ b o r a to rije u k o jo j b is m o m o g li da k o n tro liš e m o važne p re tp o s ta v k e o to m e kako bi se, na p rim e r, razvila grčka e k o n o m ija 2010. g o d in e da je, u m e sto što je po d ig a o kre­ d it na o s n o v u M e m o ra n d u m a sa M M F -o m , E vropskom u n ijo m i C e n tra ln o m e vro p sko m ba n ko m , grčki javni sek­ t o r o b ja v io b a n k ro t. O vo k ru c ija ln o o d s u s tv o m o g u ć n o s ti da se em p irijski k o n tro liš u naše e ko n o m ske te o rije p o veza no je sa čin je­ n ic o m da e k o n o m ija , e ko n o m s k a m isao, nem a nikakve veze s p riro d n im nauka m a. U skladu s tim , naš iz b o r leži iz m e đ u to g a da se, s je d n e stra n e , p ra v im o da sm o m i, e k o n o m is ti, naučn ici i, s d ru g e stran e, da p rizn a m o kako sm o bliže filo z o fim a , koji, k o lik o g o d da razum no i m u d ro a rg u m e n tu ju svoje stavove, ni u kom slučaju jedan d ru g o g ne m o g u da u b e d e u svoje m išljenje o sm islu živo ta. N a žalost, m n o g e m o je kole g e e k o n o m isti, većina njih, o p re d e lju ju se za t o da se p ra v e da su na u čn ici i na ta j n a čin za vrša va ju ta k o š to više p o d se ća ju na a stro lo g e , e v e n tu a ln o na te o lo g e ko ji p o kre ću m a te m a tičke dokaze o p o s to ja n ju B o g a , na c rk v e n e m o ć n ik e k o ji u la žu u nezn a n je i sujeverje o n ih što žive u stanju z a b rin u to s ti za s o p s tv e n i o p s ta n a k i u stra h u o d o n o g a š to će b iti sutra.

176

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

Krajnji ishod plave pilule T rid e se tih g o d in a XX veka e n g le s k i a n tro p o lo g E. E. Evans-P ričard (1 9 0 2 -1 9 7 3 ) p ro v e o je d u že v re m e an a li­ zirajući d ru š tv o p le m e n a A z a n d e u A fric i. Dok je živeo s njim a, p rim e tio je da p rip a d n ic i p le m e n a A za nde prida ju veliki značaj svo jim p ro ro č iš tim a i p ro ro c im a , od kojih su tra ž ili da im p ro re k n u b u d u ć n o s t, u p ra v o kao š to su to tra žili i s ta ri Grci o d svojih p ro ro k a u p ro ro č iš tu u D elfim a. P itanje ko je se p o s ta v ilo p re d Evans-Pričarda je ste sledeće: A k o se im a u v id u t o da su se p ro ro č a n s tv a svetilišta, p ro ro č iš ta i vra če va v rlo č e s to p o ka ziva la kao vrlo neuspešna, kako su vra če vi u speva li da o d rže n e ta k n u tu svoju v la st nad „v e rn ic im a “ u svo m plem e nu? O b ja š n je n je E va n s-P riča rd a u v e z i s n e p o lju lja n o m verom p rip a d n ika p lem e na Aza nde u m agiju, proročanstva i vra d žb in e , ali i u n e p o g re š iv o s t n jih o v ih sveštenika , je ste sledeće: „P rip a d n ic i p le m e n a A za nde dola ze d o zaključka, kao i m i, da p ro ro č k i n e u sp e h n jih o v ih p ro ro č iš ta zaista za h te va n e ko o b ja š n je n je . T o lik o su, m e đ u tim , u p e tlja n i u m is tič n e p o jm o v e da m o ra ju i da se p o tp o m o g n u n ji­ ma k a ko b i o b ja s n ili n e u s p e h p ro ro č a n s tv a p ro ro č iš ta . K o n tra d ik to rn o s t izm e đ u p o s m a tra n ih d o g a đ a ja i n e ko g m is tič n o g p o jm a tu m a č i se u o d n o s u na d ru g e , n je m u sro d n e m is tič n e p o jm o v e .“ Isto t o važi i za ta k o z v a n u e k o n o m s k u nauku ! Tako se e k o n o m is ti ko ji ne uspeva ju da p re d v id e neku važnu e ko ­ nom sku p o ja vu (š to se i in ače najčešće dešava ), na p rim e r krizu š to je izbila 2008. g o d in e i tra je sve do danas, pozivaju

177

JANIS VARUFAKIS

na iste te m is tič n e p o jm o v e p o m o ću ko jih nisu uspeli da p re d vid e krizu kako bi objasnili - sopstveni neuspeh. Daću t i je d a n p rim e r. Kada se o s a m d e s e tih g o d in a XX v e k a , s u p r o tn o p re d v iđ a n jim a s is te m s k ih e k o n o ­ m is ta (n a p rim e r, o n ih k o ji su ra d ili za ve like banke , za M e đ u n a ro d n i m o n e ta rn i fo n d itd .), nezaposlenost poveća­ la, o n i koji negiraju p o sto ja n je nezap oslen osti (a o kojim a sam g o v o rio na p re th o d n im stranicam a) izmislili su m istični pojam p riro d n e nezaposlenosti. Pošto su nazvali prim ećenu n e za p o sle n o st p riro d n o m , sm atrali su je - objašnjenom ! O n d a su, s u o č e n i s tr ž iš tim a k o ja ne u sp e va ju da a p s o rb u ju n e z a p o s le n o s t, u b e d ili sam e sebe da je n e ­ z a p o s le n o s t d o ka z da naše d ru š tv o p a ti od greha nesa­ v rš e n e k o n k u re n c ije , k o je m je , da bi se na p ra vi način s u z b io , p o tre b n a m a g ičn a fo rm u la o slo b a đ a n ja trž iš ta p o m o ć u , na p rim e r, p riva tiza cije . A a ko čarolija nje g o vo g o s lo b a đ a n ja ne sp ro v e d e svoje č u d o (na p rim e r, ako se n e z a p o s le n o s t p o ve ća u m e s to da se sm a n ji), ta jn a će, z a k lju č u ju , b iti u jo š v e ć o j p riv a tiz a c iji, jo š ve će m sm a­ n je n ju p ia ta i davan ja, pen zija itd . U ko lik o ni o ve vradžb in e ne u s p e ju , te š e se m iš lju da ne tre b a o k r iv iti p o ­ litik u š te d n je i p riv a tiz a c iju , već „v ra d ž b in e " sin d ika ta , m in im a ln ih za ra d a , d rž a v n ih d a va n ja za n e za p o sle n e i s o c ija ln o g o s ig u ra n ja , ko je ne d o z v o lja v a ju m a g ičn o j fo r m u li da d e lu je ka ko tre b a . U p ra v o kao ko d p ro ro k a p le m e n a A za nde! V e ro va tn o je, s je d n e stran e, plava pilula koju je M orfeus p o n u d io Niju n e m oćna p re d sposob nošću e kono m ista

178

OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOUI

da konstruišu naizgled naučne id eolog em e , koje to lik o delo tv o rn o uspevaju da skriju istin u o fu n kcio n isa n ju i ta jn a ­ ma tržišn ih dru šta va . I u m e ri u k o jo j su razm enske vrednosti u p o tp u n o s ti prevla d a le na p la n e ti Zem lji (o d zem lje i ljudskog rada, pa sve d o g e n o tip a m ik ro o rg a n iza m a ), te ­ orije e k o n o m is ta tk a ju M a trik s ko ji t i za b ra n ju je da vidiš istinu d ru štva š to te o d re đ u je kao lju d sko biće. Crvena pilula je tv o ja je dina nada - ako te zanim a istina. Naša crvena pilula Nažalost, crvena pilula koju bi m o g la da p ro g u ta š s je d ­ nom čašom v o d e , kao š to je to u čin io N io, ne p o sto ji. O no što p o s to ji je su k ritič k a m isa o i p rk o s n a želja da nikada ne p rih va tiš n e š to z a to š to t i je ta k o re če n o ili za to što ta ­ ko m isle m o ćn ici, većina, svi „ d r u g i“ . Na stra n ica m a ove kn jig e p o k u š a o sam da t i u k a ž e m na t o ka ko m o že š da uskladiš p rk o s n u ve ru u is tin u s k ritič k o m m išlju da bi u o ­ čila o sn o vn e , č e s to tu ro b n e s tv a rn o s ti o k o sebe. Nema su m n je da ćeš se če sto ka ja ti š to nisi uzela plavu pilulu. Biće, m e đ u tim , i d ru g ih tre n u ta k a - p o š to si iza bra­ la crvenu p ilu lu g o rk e is tin e - u ko jim a ćeš ra z o tk riv a ti laži m oćnih , n jih o v u ru g o b u i n jih o v b esm isa o. To će b iti tv o je ob e šte će n je .

179

CIP - KaTa/iomaai^Hja y nyö/iMKaijMjM HapoßH a 6n6/inoTeK a Cp6nje, B eorpaß

330 BAPyOAKMC, JaHMC

Ovaj svet može da bude bolji : moji razgovori s ćerkom o ekonomiji / Janis Varufakis ; [prevela s grčkog Mina Radulović]. - Beograd : Kreativni centar, 2015 (Kragujevac : Crafostil). -180 str. ; 21 cm Prevod dela: Milontas sten kore eoy gia ten oikonomia / Yanis Varoufakis. - Tiraž 2.000. ISBN 978-86-529-0219-4 a) EKOHOMHja COBISS.SR-ID 215322380

Z a š to su b r ita n s k i k o lo n iz a t o r i n a p a li A u s tr a liju , a n e a u s t r a l i j s k i A b o r i d ž i n i E n g le s k u , i k a k v e t o im a v e z e sa s v e t s k o m e k o n o m s k o m k riz o m ? M o ž e m o li iz k l a s i k a n a u č n e f a n t a s t i k e , k a o š t o s u r o m a n F r a n k e n š t a j n ili f i l m B l e jd r a n e r , n a u č i t i n e š t o o e k o n o m iji i n je n o m u tic a ju n a č o v e k a ? D a li u s v e t u u k o j e m

ž iv im o s v i m i p o č in je m o d a

l i č i m o n a j u n a k e iz f i l m s k e t r i l o g i j e M a t r i k s ? H o ć e li č o v e č a n s t v o n a k r a j u i s t r e b i t i s a m o s e b e , p o p u t b e z u m n o g v i r u s a , ili p a k p o s t o j i n a d a d a s v e t m o ž e d a b u d e b o lji ?

O naj k o ji ne um e je d n o s ta v n im je z ik o m da ob ja sni složene p ro b le m e i p o jm o ve - v e ro va tn o ih ni sam ne ra zum e d o v o ljn o d o b ro . Janis V arufakis p o d u h va tio se te š k o g zad atka da ispriča p riču o e k o n o m iji koja neće b iti dosadna n je g o vo j ćerki tin e jd ž e rk i i njenim vršnjacim a. Sigurni smo, m e đutim , da će ova knjiga biti jednako zanim ljiva i poučna svima onim a koje zanimaju o d g o v o ri na p ita n ja o to m e o tk u d sva ta nepravda i ne je dna kost u današnjem svetu, kako nastaju razorne finansijske krize i u kom pravcu tre ba razmišljati i delati da bi se situacija p rom en ila nabolje.