Seminarski rad:
Terorizam
Predmetni nastavnik:
Ucenik:
Doc. Dr Zdravko Skakavac
Jelena Rasic Br. Indeksa : 173/09
Nis, 2011.
Sadrzaj : Uvod ............................................................................... 3. Pojam terorizma ............................................................ 4. Uzroci terorizma ............................................................ 5. Karakteristike terorista ..................................................7. Licnost teroriste ............................................................ 7. Organizaciona struktuta terorizma .............................. 8. Tipologija terorizma ..................................................... 9. Pojavni oblici terorizma ...............................................10. Mere protiv terorizma ................................................. 10. Zakljucak ..................................................................... 12. Literatura ..................................................................... 13.
Uvod Teror Teroriza izam m kao jedan od oblika oblika nasilj nasilja, a, sve više u savrem savremeno enom m svetu svetu ugro ugroža žava va kako kako unut unutra rašn šnju ju,, tako tako i među međuna naro rodn dnu u bezb bezbed edno nost st.. Tero Terori riza zam m karakteriše sve epohe ljudskog društva. Počev od ubistava careva, kraljeva, vojskovođa, atentata na državnike raznih nivoa, podmetanja eksploziva, otmica i sl. ranijojj ljudsk ljudskoj oj istori istoriji ji pa kao takav takav postoj postojii i Tero Teroriz rizam am se nazi nazire re u naj najranijo uvećava svoje oblike sve do današnjih dana. Tokom čitave istorije, ljudi su primjenjiva primjenjivali li različite različite terorističk terorističke e taktike. taktike. Fascinacija Fascinacija terorizmom i političkim političkim nasilj nasiljem em se može može pratit pratitii prakti praktično čno od početk početka a ljudsk ljudske e civiliz civilizaci acije. je. Još Još pr e Hristovog rođenja, atentati na političke ličnosti toga vremena, su ne samo se izvodili veći i glorifikovali. Atentati u Persiji i Asiriji su se pojavili u toku XI veka prouzrokovali su strah i paniku u čitavoj Islamskoj imperiji. U toku Francuske revolucije u XVIII veku, Robespjer je primjenjivao terorističke taktike, kako bi uništio veći de o francuske aristokratije (oko 40.000 ljudi), od kojih je većina završila na giljotini. Tokom američke revolucije terorizam se primjenjivao protiv Britanaca i njihov njihovih ih simpat simpatize izera ra u redovi redovima ma koloni kolonista sta.. Takođe Takođe,, vrlo vrlo bitno bitno je spomen spomenuti uti tero terori rist stič ičke ke akti aktivn vnos osti ti koji koji su se spro sprovo vodile dile u kasn kasnim im dece deceni nija jama ma XIX XIX vek veka i početkom XX veka, posebno u carskoj Rusiji. Najveći deo terorističkih grupa koje su postojale tokom prve polovine XX vijeka, bile su motivisane težnjom ka slobodi od kolonijalnog ropstva, tzv. ''borbom za nacionalno oslobođenje''. Od kraja II Svetskog rata terorizam je postao bitan faktor subverzivne delatnosti u mnogim novoformiranim državama, kao zamena za borbu protiv demokratskih rezima. Da bi se terorizam mogao razumeti, neophodno je posmatrati istorijske dogadjaje koji ukazuju da on nije nova pojava. Njegove korene trebamo traziti jos pre nove ere, jer jos iz tog perioda ima veoma mnogo tragova o izvrsenim teroristickim aktima. Terorizam se od tada permanentno razvija sa manjim ili vecim eksponiranjem, privrzen politickim i tehnoloskim promenama i prilagodjavanju. Pocetak savremenog terorizma moze se vezati za period Burzaoske revolucije, kada se stvarao ekonomski,politicki i ideoloski profil zivota. Istraz Istraziva ivanje nje proble problema ma terori terorizma zma u posled poslednjih njih trides trideset et godina godina vrlo vrlo je intenz intenzivn ivno. o. Istrazivaci nailaze na mnoge poteskoce, pocev od definicije terorizma do pretpostavke da se ova pojava u sustini sustini tesko dokazuje. dokazuje. Da se tesko dokazuje dokazuje potvrdjuje potvrdjuje i cinjenica cinjenica da postoji veliki broj raznovrsnih definicija :
,,Teror je volja boljsevika da se bore sa rezimom samovolje nekoliko diktatora, cija je strahovlada postala neizbezna posledica komunistickog komunistickog metoda. ‘’1 Lav Trock Trockii svoje svoje mislje misljenje nje terori terorizma zma izraza izrazava va na sledec sledecii nacin: nacin:
,, akt organizovane subverzivne del delatno tnosti koj koja ima za cilj ilj izaz izaziv iva anje nje stra traha, ha, pani panike ke i nesigurnosti od ljudi. ’’2 Za Micu Boskovica terorizam je
Prem Prema a
Drag Dragan anu u
Sime Simeun unov ovic icu u
,,T ,,Terori roriza zam m
1 L. Troicki, Komunizam i terorizam, str. 111. 2 M. Boskovic, Kriminalisticka metodika, str. 169
3
je
sloze lozeni ni
obl oblik
orga rganizo nizova vano nog g indivi dividu dual aln nog i redj redje e insti nstitu tuci cion ona alnog lnog poli politi tick ckog og nasi nasilj lja, a, obel obelez ezen en zast zastra rasi siva vaju juci cimb mbro rohi hija jaln lno o – fizickim i psiholoskim metodama politicke borbe...’’ b orbe...’’3
Pojam terorizma Izraz terorizam vodi poreklo od latinske reci teror - terroris, sto u prevodu znaci jak
dokt doktri rina na,, meto metod d i sred sredts tsvo vo izaz izaziv ivan anja ja stra straha ha i nesi nesigu gurn rnos osti ti kod kod grad gradja jana na sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja odredjenih, prvenstveno politickih ciljeva. 4 stra strah. h. Pod Pod opst opstim im pojm pojmom om tero terori rizm zma a podr podraz azum umev eva a se
U prvo prvob bitni itnim m znac znace enjim jima tero terorrizam izam je defin efinis isan an kao kao metod etod kojim ojim jed jedna organizovana grupa ili partija pokusava da ostvari svoje ciljeve, prvenstveno primenom nasi nasilja lja prem prema a prot protiv ivni niku ku.. Medj Medjut utim im,, sam sam poja pojam m je dozi dozive veo o dost dosta a prom promen ena a u svom svom prvobitnom znacenju. U pocetku je ovim pojmom bilo oznaceno nasilje pojedinca prema drugim ljudima i objektima, zatim nasilje pojedinca ili grupe protiv drzave i na kraju nasilje drzave prema sopstvenom narodu ili drugim narodima. Mada, poslednjih nekoliko godina, pod utiskom sve cescih delikata terora, medjunarodna zajednica pokusava terorizam da dafi dafini nise se kao kao klas klasic icno no krim krimin inal alno no delo delo,, on se najc najces esce ce svrs svrsta tava va i defi defini nise se kao kao delo delo politickog nasilja. Sto se tice definisanja definisanja terorizm terorizma, a, Koncenzus Koncenzus Ujedinjen Ujedinjenih ih nacija o jedinstveno jedinstvenojj globalnoj definiciji terorizma nije postignut. Evropska unije je definisala teroristicke akte kao nemarne radnje koje mogu opasno ostetiti zemlju ili medjunarodnu organizaciju, koje su definisane kao protivpravne radnje po zakonu zemalja, a pocinjene su sa ciljem: 5
Ozbiljnog uznemiravanja stanovnistva;
Prisiljavanja vlade ili medjunarodne organizacije da pocini ili da se uzdri odredhenog cinjenja;
Ozbilj Ozbi ljno no dest destab abili ilizo zova vanj nje e ili ili unis unista tava vanj nje e osno osnovn vnih ih polit politic icki kih, h, usta ustavn vnih ih,, ekonomskih ili socijalnih struktura zemlje ili medjunarodne organizacije:
1.
napad napad na ljudski ljudski zivot zivot koji koji moze moze prouzrok prouzrokovati ovati smrt; smrt;
2. napad napad na na fizick fizickii integr integrite itett osobe; osobe; 3. kidnap kidnapova ovanje nje ili ili uzimanj uzimanje e za taoce taoce;; 4. 5.
prouzroko prouzrokovanje vanje znacajne znacajne stete vladi ili javnim javnim dobrima dobrima
;
proi proizv zvod odnj nja, a, pose posedo dova vanje nje,, tran transp spor ort, t, snab snabde deva vaje je ili ili upot upotre reba ba oruz oruzja ja,, eksploziva, bioloskog ili hemijskog oruzja ili njihovo istrazivanje i razvijanje;
6. otimanje otimanje aviona, aviona, brodov brodova a i drugih transp transportnih ortnih sredst sredstava; ava; 7. pustanje pustanje opasnih opasnih materija materija ili izaziva izazivanje nje pozara, pozara, eksplozija eksplozija,, poplava poplava sa ciljem 3 D. Simeunovic, Politicko nasilje, str. 132. 4 M. Boskovic Kriminologija, str. 294. 5 D. Jovasevic, Jovasevic, Terorizam, str. 53.
ugrozavnja ljudskih zivota; 8. omet ometan anje je snab snabde deva vanj njem em vodo vodom m, stru strujo jom m ili ili drug drugim im bitn bitnim im prir prirod odni nim m resursima sa ciljem ugrozavanja ljudskih zivota; 9. pretnja pretnja da ce se se pociniti pociniti jedna jedna od prethodno prethodno navedenih navedenih radnji. radnji. Ni u Srbi Srbiji ji nem nema opst opstep epri rihv hvac acen ene e defi defini nici cije je tero terori rizm zma, a, ali ali je u Kriv Krivic icno nom m
,, Ko u nameri ugro ugroza zavn vnjja ust ustavn avnog uredj redje enja nja ili ili bez bezbedn bedno osti Srbi Srbije je izazove eksploziju,i pozar ili npreduzme neku drugu opasnu radn radnju ju,, izvr izvrsi si otmi otmicu cu neko nekog g drug drugog og kica kica,, neki neki drugi drugi akt akt nasilja ili preti preduzimanjem neke opsteopaqsne radnje, upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakterioloskog ili nekog drug drugog og opas opasno nog g bakt bakter erio iolo losk skog og sred sredst stva va i time time izaz izazov ove e osecanje straha ili nesigurnosti kod gradjana, kaznice se zatvorom od 3 do 15 godina.’’ zako zakoni niku ku(c (cla lan n 312. 312.)) ozna oznace cen n tero terori riza zam m na sled sledec ecii naci nacin: n:
Teroriz Terorizam am je stalni stalni pratila pratilac c ljudsk ljudske e istori istorije je ali i savrem savremene ene ljudsk ljudske e zajed zajednic nice e i odnosa. On predstavlja dugorocni i univerzalni problem koji menja svoje oblike, ali cije delovanje ozbiljno ugrozava osnovne ljudske i civilizacijske vrednosti. Krajem XX veka svet svet je bio suoc suocen en sa eska eskala laci cijo jom m tero terori rizm zma a koji koji je teka tekao o para parale leln lno o sa proc proces esom om global globaliza izacij cije e ekonop ekonopms mskih kih,, finansi finansijsk jskih ih i komin kominika ikacio cionih nih tokova tokova.. Mnogi Mnogi ekstre ekstremis mistic ticki ki pokreti vide u nasilju efikasno sredstvo za ostvarivanje politickog cilja, a nekontrolisana proizv proizvodn odnja ja oruzja oruzja i opasni opasnih h materi materija ja danas danas je teroris teroristim tima a veoma veoma dostup dostupna. na. Svest Svest o medjusavisnosti u pogledu ugrozenosti i zajednickog suprotstavlljanja pojavi, veca je neko ikada ranije.
Uzroci terorizma Uzroci ugrozavanja predstavljaju pojave i procese koje svojom kombinacijom dovode dovode do teroriz terorizima ima,, kao negati negativne vne drustv drustvene ene pojav pojave. e. Ovi uzroci uzroci podra podrazum zumeva evaju ju objektivno postojanje onih drustvenih stanja i odnosa koja se mogu utvrditi i koji kao takvi, dovode do terorizma. U izucavanju uzroka terorizma nailazi se na problematiku u borbi protiv terorizma. Razlog tome nalazi se u cinjenici da je uzroke terorizma moguce odredjivati samo pojedinacno za svaku drzavu ili npr. region uz istrazivanje odredjenih elemenata i uopste, relevantnog stanja koje mora biti dovoljno upecatljivo, da bi se terorizam mogao tumaciti kao znacajni drustveni fenomen. Od posebnog znacenja je i cinjenica da je uzroke terorizma potrebno odredjivati samo u datom vremenu. Autori koji se bave izucavanjem terorizma koriste ralicite elemente u odredjenju njegovog uzroka, sto kao krajnji rezultat dovodi do suprotnih shvatanja u vezi pojave i egzistencije terorizma. 6
Sa velikom velikom pouzdanoscu pouzdanoscu kao kao uzrok terorizma terorizma moze se smatrati smatrati cinjenica cinjenica da se desavaju ogromne promene globalnog drustva, pre svega u oblasti politike, ekonomije, normativne, moralne i socijalne sfere drustvenog zivota. Dakle, stvaranje globalnog trzista, koje koje je po misnje misnjenju nju mnogi mnogih, h, nametn nametnuto uto,, diktir diktiramo amo,, slablj slabljenj enje e drzava drzava sa postoj postojanj anjem em neastabiln neastabilnih ih vlada, pojava organizova organizovanog nog kriminaliteta kriminaliteta svetskih svetskih razmera, razmera, nedostatak nedostatak 6 D. Jovasevic, Jovasevic, Terorizam, str. 65
5
medjunarodne saradnje, povecan broj i heterogenost imigranata samo su ke aod cinilaca koji dovode do pojave terorzima. Uzroci koji dovode do terorizma mogu se podeliti na: * Objektivne uzroke – Pod ovim uzrocima podrazumevaju se objektivni proble problemi, mi, neprav nepravde, de, anoma anomalije lije u akono akonoms msko kojj bazi bazi i politi politick ckoj oj nadgra nadgradnj dnjii drustv drustva. a. Prvenstveno se misli na funkcionisanje drustvenih, odnosno drzavnih institucija, pre sve sve inst instit ituc ucija ija bezb bezbed edno nost sti, i, nedo nedovo voljn ljno o obra obrazo zova vanj nje e stan stanov ovni nist stva va,, siro siroma mast stvo vo,, otudjenost, izolovanost, postojanje korupcije, organizovanog kriminaliteta i td.. Od velikog znacaja je i cinjenica da mnoge drzave danas nisu u mogucnosti da same resavaju unutrasnje probleme i suprotstavljene interese, sto za posledicu uma pogorsanje stanja opste bezbednosti u drzavi i njenoj okolini. Unutrasnje krize u nekoj drzavi drzavi danas danas mogu nastati nastati i zbog desavanja desavanja van njenih njenih granica granica i njihovog njihovog uticanja na inic inicira iranj nje e i izaz izaziv ivan anje je nest nestab abiln ilne e bezb bezbed edno nost sti. i. Ov Ovak akve ve stan stanje je dovo dovodi di do pojav pojave e terorizma. Osnovn Osnovnii objekt objektivn ivnii uzroc uzrocii terori terorizm zma a se mogu mogu naci naci i u duboki dubokim m drustv drustveni enim m promenama, pre svega promene u ekonomskim, ekonomskim, klasnim, verskim, etnickim, socijalnim, politickim i drugim oblastima koji su direktan proizvod procesa globalizacije i nastojanja uspostavljanja tkz. ‘’novog svetskog poretka’’ * Subjektivne uzroke – Pod ovim uzrocima podrazumeva se procena terorista da se neodrzivo drustveno stanje, sa palete objektivnih uzroka terorizma, moze promeniti samo nasiljem odnosno da je nasilje najbrza i najefikasnija i u datim okolnostima jedina moguca varijanta delovanja. Prema Prema navede navedenom nom proizi proizilaz lazii da su subje subjekti ktivni vni uzroc uzrocii terori terorizm zma a u direkt direktnoj noj zavisnosti od objektivnih uzroka terorizma. Dakle, moze se podrazumevati da objektivni uzroci terorizma imaju za posledicu stvara stvaranje nje erozij erozije e autor autoritet iteta a drzavn drzavne e vlasti vlasti,, u kojoj kojoj pojedi pojedinci nci(m (mlad ladi, i, obrazo obrazovan vanii i sposobni ljudi) i odredjene drustvene grupe(politicke, verske, etnickem nacionalne) ne mogu da nadju svoje mesto, sto dovodi do gubljenja poverenja u politicki sistem i drustvene vrednosti.
Medjunarodni izvori uzrocnosti7-
Prema stavovima ad
hoc komiteta za terorizam uzroci terorizma su:
Spoljni - kolonijalizam, strana okupacija, agresija imperijalisticka i hegemonisticka politika, strana eksploatacija bogatstva i nepravedan medjunarodni poredak ..
Unutra Unutrasnj snjii – rasiza rasizam, m, fasiza fasizam, m, neofas neofasisa isam, m, genoci genocid, d, aparth aparthejd ejd,, prenag prenaglas lasena ena drustv drustven ena, a, ekonom ekonomsk ska a i politic politicka ka nejed nejednak nakost ost,, nepost nepostova ovanje nje i krsenj krsenje e ljudsk ljudskih ih prava, opste siromastvo, beda, glad i osujecenost..
Na konfer konferenc enciji iji Beogra Beogradsk dskog og forum foruma a s temom temom ,,Medj ,,Medjuna unarod rodni ni teroriza terorizam’’ m’’,, odrzanij 22. januara 2002. godine ukazano je na nekoliko znacajnih medjunarodnih fakt faktor ora a ekon ekonom omsk skoo-so soci cija jalne lne priro prirode de i tend tenden enci cija ja koje koje pogo pogodo doju ju svim svim vrst vrstam ama a ekstre ekstremiz mizma ma,, ukljuc ukljucuju ujuci ci verski verski fanati fanatiza zam m i terori terorizam zam.. Na prvom prvom mestu mestu istice istice se povecanje ekonomskog jaza izmedju razvijenih zemalja i nerazvijenih delova sveta, koje nesumljivo utice na zaostravanje politickih, ekonomskih, socijalnih i bezbednosnih 7 M. Boskovic, Terorizam, str. 310 - 311
problema. To je dovelo do stanja nametanja vecini zemalja sveta uloge snabdevaca siro sirovi vina nama ma i jeft jeftin inom om radn radnom om snag snagom om,, dok dok manj manjin ina a drz drzi mono monopo poll na novi novim m tehnologijama i finansijskom kapitalu sto dovodi do prelivanja profita iz nerazvijanih zemlja u razvijene i stalno produbljuje vec postojeci jaz izmedju njih. Na drugoj strani, neresa neresavan vanje je krizni kriznih h zarist zarista a i sirenj sirenja a kriza, kriza, pogres pogresni ni prilaz prilazii u resev resevanj anju, u, pri cemu cemu dominira politika sile, nametanje gotovih resenja sa strane i pristrasnost pre svega dovode do prolongiranja krize i pruzanja povoda za eskalaciju terorizma.
Karakteristike terorista Sa apekta bezbednosti, tj. mogucnosti borbe protiv terorizma, veoma je bitno znati osnovne karakteristike terorista i teroristickih organizacija, narocito zbog saznanja da se i teroristi usavrsavaju za izvodjenje svojih akcija u svakom pogledu.8 Savremene Savremene teroristicke teroristicke organizac organizacije ije imaju jasno odredjenje odredjenje svog neprijatelj neprijatelja a protiv koga se bore. Ova cinjenica ukazuje da se teroristi posredno ili neposredno pre izvrsenja izvrsenja teroristick teroristickih ih akcija akcija ‘upoznaju’ ‘upoznaju’ sa metom metom napada. napada. Informacije Informacije mogu pribaviti pribaviti sopstv sopstveni enim m izvidj izvidjanj anjem emm m anali analizom zom ili kupovi kupovinom nom informa informacij cija a od profes profesion ionala alaca ca i profesionalnih organizacija. Do podataka i izbora potencijalne mete danas se moze doci veoma lako, putem medija, interneta, odnosno na legalan i ilegalan nacin. Ovo predstavlja veliki problem za one koji se se bore protiv terorizma terorizma i organizuju zastitu jer jer je gotovo nemoguce spreciti ‘curenje’ vaznih informacija i podataka koje teroristima mogu posluziti za pripremanje i izvrsenje terostickih akcija. Za razliku od ranije izvrsavanih teroristickih akcija koje su bile tajne, danas teroristicke organizacije gotovo bez izuzetaka javno preduzimaju odgovornost za svaki terorist teroristick ickii akt preduz preduzet et protiv protiv neprija neprijatel telja, ja, bez obzira obzira na uspesn uspesnost ost te akcije akcije.. Oni takodje unapred otkrivaju svoje ciljeve i zahteve i iznose svoje pretnje. Sto se tice obucenosti terorista, moze se reci da ona danas stalno napreduje i velika paznja se posvecuje kako obucavanju pojedinaca, tako i obucavanju celukupne organizacije. Poznato je i da su se mnogu teroristi obucavali po vojnim kampovima od strane velikih strucnjaka. Obuka se danas vrsi na specijalnim poligonima i uz primenu najsavremenijih sredstava. Teroristicke organizacije su u u tehnoloskom smislu veoma dobro opremljene kvalitetnim sredstvima, oruzjem, laboratorijama. Medjutim, moze se reci da su najvaznije karakteristike savremenog terorizma: akt nasilja nasilja,, izaziv izazivanj anje e straha straha,, ostvar ostvariva ivanje nje politic politickih kih ziljev ziljeva, a, prenos prenosenj enje e odredj odredjene ene poruke, organizovanost, brutalnost, protivzakonost teroristickog akta itd.
Licnost teroriste Jedno Jedno od vaznij vaznijih ih pitanj pitanja a tipolo tipologij gije e delikv delikvena enata ta je i
– Ko su izvrsioci
teroristickih akata? Najbolju sliku terorista dale su policijske evidencije. Rec je o mladjim mladjim ljudim ljudima a do 25 godina godina zivota zivota,, viseg viseg obraz obrazova ovanja nja.. Ljudi Ljudi koji koji poticu poticu iz imucn imucnijih ijih slojeva drustva, sa odredjenim devijantnim sklonostima. Mnoga istrazivanja su pokazala da su to ‘normalni ‘normalni ljudi’ ali da se oni u odredjenim sutuacijama sutuacijama ‘brze ljute’ i imaju potrebu 8 A. Savic, Lj. Stajic, Osnovi civilne bezbednosti, str. 60,61.
7
da izraze neku akciju. Takve osobe pribegavaju nasilju kako bi resile svoje probleme, jer smatraju da za to ne postoji drugi nacin. Za teroriste je karakteristicko da, za razliku od ostalih ucnilaca krivicnih dela, priznaju svoja, ali odbacuju odgovornost, odnosno prepisuju je svom protivniku na kome je usmeren sam teroristicki akt.
Organizaciona struktura terorizma Rec je o nosiocima terorizma, pre svega ilegalnim organizacijama i grupama koje predstavljaju najvisi stepen ugrozavanja svakog drzavnog poretka. Uprkos njihovoj raznovrsnosti u pogledu motiva, razvijenosti i snage, teroristicke organizacije imaju istu osnovnu strukturu:
Rukovodilacki kapaciteti
Organizovanje
Medjunarodno okruzenje
Fundamentalni uslovi
KOMANDA Teroristicke
Obavestajna
Snabdevanje
celije
sluzba
Logistika
Druga obuka
Najcesca organizaciona sema teroristicke organizacije
Neki autori smatraju da u terorizmu ima 5 uzajamno povezanih procesa: 1. Priklju Prikljuciv civanj anje e teroris teroristic tickoj koj grupi grupi 2. Form Formira iranj nje e aktiv aktivno nost stii 3. Odrz Odrzav avan anje je kam kampa panje nje 4. Vodj Vodjen enje je orga organi niza zaci cije je 5. Vrsen Vrsenje je terori teroristi sticki ckih h dela dela U osnovi, uslovi, kao sto su siromastvo, korumpiranost, verski sukobi i etnicka borba stvaraju prilike koje teroristi koriste. Neki od tih uslova uslova su stvarni, neki proizvedeni. proizvedeni. Teroriosti ih koriste da bi opravdali svoje akcije i prosirili svoju podrsku. Ubedjenje da je teror legitimno legitimno sredstvo sredstvo odgovara odgovara na takve uslove uslove i sprovodjenje sprovodjenje politickih politickih promena promena fundamentalni je problem koji omogucava terorizmu da raste i da se razvija.
Medjunarodna sredina definise granice unutar kojih se oblikuju strategije terorista. Kao rezultat slobodnijih, otvorenijih granica, ova sredina nesvesno pruza teroristma pristup do skrovista, kapaciteta i drugu podrsku. Ali sam pristup nije dovoljan. Teroristi moraju imat imatii fizi fizick cku u bazu bazu iz koje koje ce delov delovat ati. i. Kada Kada se jedno jednom m utvrd utvrdii u nekoj nekoj bezbe bezbedn dnoj oj operativnoj sredini, organizacija moze poceti da ocvrscava i da se siri. Sama struktura teroristicke organizacije, kao i clanstvo, izvori i bezbednost odredjuju njene mogucnosti i domasaj. Na vrhu vrhu strukt strukture ure,, rukovo rukovodst dstvo vo terori terorista sta odred odredjuj juje e sveuku sveukupni pni smer smer i strate strategij giju u i povezu povezuje je sve ostale ostale faktor faktore. e. Rukovo Rukovodts dtsvo vo postaj postaje e katal kataliza izator tor teroris teroristic ticke ke aktiv aktivnos nosti. ti. Gubitak rukovodstva moze izazvati raspad mnogih organizacija. Medjutim, neke grupe su elasticnije i mogu promovisati novo rukovodstvo, ukoliko ono prvobitno padne ili bude neuspesno. Sto se tice samog delovanja, teroristi i teroristicke organizacije deluju na tri nivoa. Na prvom nivou su one teroristicke organizacije koje operisu prvenstveno u okviru jedne zemlje. Njihov domasaj je ogranicen, ali njihove akcije ipak mogu imati medjunarodne posledice. Na sledecem nivou su teroristicke organizacije organizacije koje deluju regionalno. regionalno. Njihove operacije prelaze bar jednu medjunarodnu granicu. Organizacije sa globalnim domasajem cine cine trecu trecu katego kategoriju riju.. Njihov Njihov raspon raspon operac operacija ija obuhva obuhvata ta nekoli nekoliko ko region regiona, a, a njihov njihove e ambicije mogu biti transnacionalne, cak i globalne. Ova tri tipa teroristickih arganizacija mogu biti povezana na dva nacina. Prvo, one mogu saradjiva saradjivati ti direktno tako sto razmenjuju razmenjuju obavestaj obavestajne ne podatke, podatke, osoblje, strucnu strucnu pomoc, izvore i skrovista. Drugo, one mdjusobno mogu davati i podrsku na manje direktne nacine nacine,, kao sto su promov promovisa isanje nje istih istih ideolo ideoloski skih h planov planova a i uzajam uzajamno no jacanj jacanje e napora napora usmerenih ka razvoju povoljne medjunarodne predstave o njihovim ciljevima.
Tipologija terorizma Postoje razliciti tipovi terorizma , a sve teroristicke grupe i organizacije, koristeci oruzje terora, kombinuju verske, etnicke i politicke ciljeve i motive, nastojeci da ih ucine dugotrajnim i efikasnijim. efikasnijim. Tipologija terorizma moze moze biti izvrsena na osnovu subjektivnih motiva izvrsilaca, njihovih pristalica ili protivnika. Izvrsioci teroristickih akcija mogu biti drzave i drzavni organi, nedrzavne grupe, organizacije ili pojedinci.
Drzava protiv drzave – U ovom slucaju drzave moze primenjivati teroristicke metod metode e protiv protiv druge druge drzave drzave na prikri prikriven ven ili otvore otvoren n nacin. nacin. Za izvrse izvrsenje nje teroristickih akata koriste se vec postojece ili novostvorene teroristicke grupe u inostranstvu, ali se to cini tako da se veza izmedju njih i vlade ne moze lako otkriti ili se moze poricati, ako se vec otkrije
Drzava protiv nedrzavnog subjekta – Ovom obliku drzava pribegava kada njen njen rezi rezim m nast nastoj ojii da se odrz odrzii na vlas vlasti ti i odbr odbran anii od svoj svojih ih prot protiv ivni nika ka primenom terorizma u stanju koje je stvoreno primenom politickog nasilja.
Nadrza Nadrzavni vni subje subjekat kat protiv protiv drzave drzave – Ovakav Ovakav vid terori terorizma zma podraz podrazume umeva va metod politicke borbe koju nedrzavne organizacije, grupe ili pojedinci vode protiv svoje ili strane drzave.
Nedrza Nedrzavni vni subjeka subjekatt protiv protiv drugih drugih nedrza nedrzavni vnih h subjek subjekata ata - Kod ovog vida terorizma, teroristii se ne obracunavaju sa drzavom, vec sa drugim politickim 9
protivnicima u borbi za vlast i premoc.
Neke od najucestalijih vrsta terorizma koje se u poslednje vreme ispoljavaju:
Nacionalni Nacionalni terorizam terorizam - Vrsta terorizma terorizma koju uglavmom uglavmom izvode izvode nacionalne nacionalne organizacije, ciji je motiv politicka nezavisnost zemlje ili teritorije, odnosno autonomija oblasti na kojoj zive pripadnici odredjene nacije ili etnicke grupe. Nacionalni teroristi uglavnom se bore protiv drzave na cijoj teritoriji zive ili protiv drzave na cijoj se teritoriji izbegli.
Religiozni terorizam – Terorizam koji sprovode verski zaslepljene teroristicke grupe u zilju postizanja temeljnih politickih promena u drzavnom politickom uredjenju na religioznim osnovama. Najopasniji i najekstremniji je svakako islamisticki terorizam, cija je obnova pocela krajem sezdesetih godina.
Revolucionarni ili levicarski terorizam – Terorizam radikalnih grupa koje teze fundamentalnim politickim promenama i ciji idejno – politicki pogledi na svet prevazilaz prevazilaze e nacionalne nacionalne granice. granice. Terosti Terosti se nadaju nadaju da ce nasiljem nasiljem promeniti nosioce vlasti, politicki i drustveno – ekonomski poredak.
Pojavni oblici terorizma Atentati - Vecina poznatih poznatih enciklopedija atentat atentat definise kao pokusaj pokusaj ubistva neke neke znacaj znacajne ne licnos licnosti, ti, na javnom javnom mestu mestu,, iz politi politicki ckih, h, versk verskih ih ili drugih drugih razlog razloga. a. Preciz Preciznu nu granicu izmedju atentata, u klasicnom smislu, i politickog ubistva je veoma tesko utvrditi, ali ona postoji. Svrha atentata je uklanjanje nekog politickog, vojnog ili verskog lidera sa ciljem da se spreci njegovo delovanje i uticaj na tok istorijskih i najcesce politickih tokova zbivanja. Dijapazon motiva pokusaja atentata je veoma sirok, bez obzira da li se radi o organi organizov zovano anojj zaveri zaveri ili indivi individua dualno lnojj akcij akcijii izolov izolovano anog g pojedi pojedinca nca,, od licnih licnih i gotov gotovo o beznacajn beznacajnih, ih, do globalnih globalnih i kosmopoli kosmopolitskih tskih.. Fenomen Fenomen atentatora - egzekutor egzekutora a ubistva, ubistva, menja menja svoje svoje znace znacenje nje u zavisn zavisnost ostii od ugla ugla iz kojeg kojeg se gleda. gleda. Za jednu stranu stranu on je nacionalni heroj (uzmimo za primer Gavrila Principa), a za drugu, sirovi ubica. Autori opisuju atentate kroz istoriju, pocevsi od atentata na Filipa II, Cezara, Karadjordja, pa sve do atentata novije istorije - Gandi, Kenedi, Djindjic... Ostali oblici terorizma su : paljevine i pozari, bombaski napadi, uzimanje talaca, kidnapovanje, otmice aviona, oruzani napadi, komercijalne i industrijske industrijske sabotaze, sabotaze, lazne lazne uzbune i dojave...
Mere protiv terorizma Praksa je do sada nebrojano puta pokazala da akcija uvek radja reakciju. Iz toga proizil proizilaz azii i tvrdnj tvrdnja a da je i terori teroristi stick cko o nasil nasilje je promo promoral ralo o drzave drzave da uvedu uvedu odredn odrednjen jene e protivmere. Cinjenica je da bi najbolja borba protiv terorizma bila eliminacija uzroka koji dovode dovode do njegov njegovog og nastan nastanka. ka. Ipak, Ipak, u dosada dosadasn snjoj joj borbi borbi protiv protiv terori terorizma zma moguc moguce e je izdvojiti nekoliko najcesce primenljivih mera: * fizicka zastita objekata i vaznih licnosti, obavestajna delatnost uz primenu svih metoda i sredstava sluzbi bezbednosti, uskracivanje medisjkog promovisanja teroristickih akcija, stavljanje terorizma van zakona i ostro kaznjavanje svih pocinilaca teroristickih akata i njihovih sponzora, medjunarodna saradnja u borbi protiv terorizma, jer je on danas
na medjunarodnom planu nedvosmisleno jedno od podrucja gde treba da postoji najtesnja saradnja medju organima bezbednosti, medjunarodna medjunarodna izolacija i uvodjenje uvodjenje sancija prema prema drzavama koje neposredno ili posredno podrzavaju terorizam... Najbolji Najbolji rezultati rezultati u borbi protiv terorizma, terorizma, kako praksa i teorija teorija potvrdjuju potvrdjuju,, mogu mogu se postici postici preventivnim preventivnim delovanjem delovanjem i uklanjanjem uklanjanjem svih uzroka uzroka koji dovode dovode do nastanka nastanka i egzistiranj egzistiranja a terorizma. terorizma. U smislu smislu bezbedno bezbednosne sne preventive preventive,, treba preduzimati preduzimati veliki veliki broj radn radnji ji,, akci akcija ja i mera era i post postup upak aka a od stra strane ne bezb bezbed edno nosn snih ih inst instit ituc ucij ija a i subj subjek ekat ata a bezbednosti, ali i od strane gradjana, ne samo u jednoj drzavi. Najcesce radnje koje se preduzimaju u preventivnom smislu su: * spreca sprecavan vanje je finans finansira iranja nja terori terorizm zma, a, spreca sprecavan vanje je ilegal ilegalne ne obuke obuke i izgrad izgradnje nje ilegalnih poligona za obuku terorista, sprecavanje legalne, a narocite ilegalne nabavke oruzja, stalno pracenje, otkrivanje i sprecavanje izvodjenja teroristickih akata, razmena informacija informacija i iskustva u borbi protiv terorista medju medju drzavama, drzavama, razvoj razvoj drzava na zdravim zdravim ekonomsk ekonomskim, im, demokrat demokratskim, skim, kulturnim kulturnim i drugim drugim osnovama osnovama tj. medjusob medjusobno no prihvacen prihvacenim im standardima... U preduzimanju razlicitih razlicitih mera i radnji u cilju suprotstavljanja suprotstavljanja i sprecavanja razlicitih razlicitih oblik oblika a i vido vidova va teror teroriz izma ma,, kao kao i krim krimin inal alit itet eta a uops uopste te,, pose posebn bno o je znac znacaj ajna na ulog uloga a Organizacije medjunarodne kriminalisticke policije – Interpola. Osnovni cilj Interpola je upsotavljanje efikasne i kvalitetne medjunarodne saradnje medju pojedinim drzavama na planu suzbijanja i sprecavanja kriminaliteta medjunarodnog i internacionalnog karaktera. Pored Interpola, odredjenu pomoc pojedinim drzavama u suprotstavljanju razlicitim oblicima i vidovima kriminaliteta u Evropi pruza i Europol – Organizacija kriminalisticke polic policij ije e drza drzava va clan clanic ica a Save Saveta ta Evro Evrope pe.. Nadl Nadlez ezno nost st ove ove orga organiz nizac acije ije se ogle ogleda da u pred preduz uzim iman anju ju razl razlic icit itih ih delat delatno nost stii na pruz pruzan anju ju medju medjuna naro rodn dne e sara saradn dnje je i pomo pomoci ci u suzbijanju i sprecavanju kriminaliteta i terorizma na evropskom kontinentu. Odgovor terorizmu, pre svega treba biti modernizovan i mora ukljucivati politicki i diplomatski pristup u kreiranju novih koalicija sa velikim socijalnim, verskim, etnickim i rasn rasnim im grup grupam ama, a, sto sto pre pre sveg svega a omog omoguc ucav ava a ostv ostvar aren enje je novi novih h vizi vizija ja i mogu mogucn cnos osti ti ukljucivan ukljucivanja ja ovih grupa u proces proces ekonomsk ekonomskog og napredova napredovanja nja i modernizac modernizacije ije sa visim stepenom socijalne pravde i demoktatizacije. Drzava bi na taj nacin bila u mogucnosti da eleminise legitimnost teroristickih organizacija, kao i njihovu veiku drustvenu moc.
11
Zakljucak Uprk Uprkos os nast nastoj ojan anja ja stva stvara ranj nja a i jaca jacanj nja a bezb bezbed edno nost sti, i, kako kako naci nacion onal alne ne,, tako tako i medjunarodne, eskalacija terorizma poslednjih nekoliko decenija, zbog broja neposrednih zrtava zrtava koje koje izaziv izaziva, a, mater materija ijalni lnih h razara razaranja nja i tezine tezine posled posledica ica koje koje su njime njime do sada sada izazvane, kao i nesagledivih mogucnosti istih u buducnosti, daje se pravo, da se takvo stanje nazove stanje pretnje terorizmom. Teroriz Terorizam am je pre svega svega politic politicki ki pojam, pojam, sto je njegov njegova a kljucn kljucna a karakt karakteri eristi stika ka i najbitnija za razumevanje njegovih ciljeva i motiva, ali i ona najznacajnija sa aspekta bezbednostim odnosno borbe protiv njega. Sa aspekt aspekta a bezbed bezbednos nosti, ti, veoma veoma je bitno bitno razliko razlikova vati ti terori terorizam zam od drugih drugih vrsta vrsta nasilja. Kada se govori o medjunarodnom terorizmu kao medjunarodnom pokretu, ne sme se zaboraviti da organizovanje bezbednosti u borbi protiv njega treba da se temelji na elemin eleminisa isanju nju negov negovih ih izvora izvora.. Eleme Elementi nti koji koji uticu uticu na nasta nastanak nak i sirenj sirenje e teroriz terorizma ma su mnogob mnogobroj rojni ni i razlic razliciti. iti. Oni se nalaz nalaze e u vidu vidu siroke siroke socija socijalne lne,, versk verske, e, etnick etnicke e i rasne rasne zajednice zajednice u cijem socijalnom, socijalnom, ekonosmk ekonosmkom om i politickom politickom polozaju moderne teroristicke teroristicke organizacije nalaze letimnost svojih delovanja. Na bezbednost takodje utice i pomeranje delovanja teroristickih organizacija ka sve intenzivnijem koriscenju visoke tehnologije, koju koriste najsavremeniji vojni i policijski sistemi, kao i posedovanje nuklearnog, hemijskog i bioloskog oruzja. Svoje ciljeve, teroristicke organizacije najcesce postizu u drzavama sa nestabilnom politickom i ekonomskom situacijom i sa visokim stepenom iskljucivosti etnickih, verskih i kultur kulturnih nih zajedn zajednica ica.. Obziro Obzirom m da u tim drzav drzavama ama terori teroristi sticke cke organi organizac zacije ije uglavn uglavnom om dobijaju podrsku, ne moze se govoriti o njihovom doprinosu u borbi protiv te posasti, niti o doprinosu izgradnje globalne bezbednosti. Samu izgradnju i sve aktivnosti usmerene ka izgradnji nacionalne, regionalne i global globalne ne bezbed bezbednos nosti, ti, a naroci narocito to saradn saradnja ja u borbi borbi protiv protiv terori terorizma zma treba treba shvatit shvatitii kao mogucnost zblizavanja drzava na svim nivoima, ma gde se one geografski nalaze.
Literatura: Andreja Savic, Ljubomir Stajic – Osnovi civilne bezbednosti Milo Boskovic – Kriminologija Milo Boskovic – Terorizam Dragan Jovasevic, Mile Rakic – Terorizam Nenad Djordjevic - Medjunaroodni Medjunaroodni terorizam Dragan Simeunovic – Politicko nasilje Lav Troicki – Komunizam i terorizam
13
