Izvori 1025-1081
MIHAILO PSEL (1018-oko 1100) Najobrazovaniji covek i najveci um svog vremena, dekan Folozofskog fakulteta poznat po svojim intrigama i jos vise po beskrupuloznosti. Nije samo posmatrao vec je i stvarao istoriju svog vremena. Mihailo VII Duka, njegov ucenik ga je 70-tih oterao sa vlasti i naterao da se zamonasi. Zastupao je interese civilnog plemstva. “Hronografija” auto-panegirik, obuhvata period od 976. (dolaska na vlast Vasilija II ) i 1078. ( kraja vlade Mihaila VII Duke). Bavi se unutrasnjim pitanjima a ne diplomatijom i ratovanjem. Sastoji se iz dva dela: 1) napisao na podsticaj nekog prijatelja opisuje period od Vasilija II do pada Isaka Komnina, znaci 976 -1075 2) napisao na podsticaj cara Mihaila VII Duke i opisuje period Duka; posebno tendenciozan Iza sebe je ostavio i male filozofske spise, posmrtni govor patrijarhu Kerulariju i preko 500 pisama. MIHAILO ATALIJAT (1028-1085) Rodjen u Ataliji u Maloj Aziji. Bio je pravnik uz to veoma bogat, nosio je titulu patrikija. Jedno vreme je bio predsednik ratnog suda. U najvecem delu je memoarista kao sto je i Psel bio. Zastupa interese vojnog plemstva. “Istorija” obuhvata vreme od 1034 do 1079. Posvecena je caru Niciforu III Votanijatu (10781081) ali Atalijat nije uspeo da obuhvati celu njegovu vladavinu. Uzor mu je Agatija. KEKAVMEN Istaknuti jermenski magnat i vojskovodja † u ovo vreme elitne jedinice vojske cine Jermeni † a u to vreme veci deo Jermenije je pod vlascu Vizantije a ostatak kontrolisu jermenski dinasti. “Strategikon” razlikuje se pd ostalih traktata jer daje konkretne primere. Sastavljen je radi davanja saveta caru Mihailu VII Duki. JOVAN SKILICA, druga polovina XI veka Poticao iz Trakesijke teme i nosio titulu kuropalata, uz cezara iz nobilisima najveca dvorska titula. Najvazniji je izvor za istorija Samuila i njegovih borbi sa Vizantijom. “Carska hronika” u originalu “Synopsis historiarum” obuhvatala je vreme od 811, nastavljajuci Teofana, pa do 1057. Neki rukopisi idu od 1079.g ali deo 1057 do 1079 ne pripada Skilici vec njegovom nastavljacu. Pisac plagijator Georgije Kedrin koji je napisao svetsku hroniku za period od 811 u svoje delo uvrstio je celog Skilicu. “Pira” zbirka presuda magistra Evstatija Romeja donosi znacajne podtake o sudstvu, upravnom uredjenju, poreskom sistemu, agrarnim prilikama. “Commemoratio Brevis” izvestaj o Velikom raskolu koji je napisao kardinal Humbert
Izvori 1081-1204 Epoha Komnina moze se smatrati zlatnim vekom vizantijske istoriografije pre svega zbog dela Ane Komnine, Jovana Kiname i Nikite Honijata. ANA KOMNINA Najstarija cerka Aleksija I (1081-1118) i zena Nicifora Vrijenija obrazovana na muski nacin. Izucavala je istoriju i politicke nauke. Posle oceve smrti ucestvovala je u zaveri protiv brata, buduceg cara Aleksija II sa ciljem da na presto dovede muza. “Aleksijada” naziv Aleksijada po uzoru na Ilijadu, znaci istorija sa epskim elementima. U panegiricnom tonu sa tukididovskim stilom opisuje vladavinu i zivot svog oca ali je i pored toga prvorazredni istorijski izvor. Sastoji se iz 15 knjiga i obuhvata vreme od 1069 do 1118 tj. daje podatke o ponovnom jacanju carstva, borbama sa Normanima, turskim nomadima, i prvim borbama sa Raskom doduse hronoloski nesigurno. Delo je nastalo u manastiru na osnovu materijala koji je sakupio njen muz.
NICIFOR VRIJENIJE Unuk istoimenog drackog stratega i uzurpatora iz 1078., muz Ane sa skromnim ambicijama iako je imao titulu cezara. Nikada nije bio u sukobu ni sa Aleksijem ni sa Jovanom Komninom. Kada je Jovan II dosao na vlast Ana je otisla u manastir a on je ostao u sluzbi. Hteo je da napise istoriju Komnina ali je stigao samo do 1079. Ipak je ostavio veliku gradju.
JOVAN ZONARA U laickom zivotu verovatno je bio neki sitan cinovnik a delo pise kao monah. “Hronika” poslednja klasicna hronika u Vizantiji. U 18 knjiga obuhvata period od postanja pa do 1118 (hronoloski se poklapa sa delom Ane). Prvih 12 opisuje period od Postanja do Konstantina Veliko, a ostalih 6 period od IV do XI veka. Vazan je prvenstveno jer je koristio izvore koji su izgubljeni. Kod njega se pojavljuje pojam nazvan “kaiserkritik” odnosno kritika drzavne vlasti. Taj pojam prvi je ustanovio Prokopije u Tajnoj Istoriji. Zonara otvoreno govori da je Aleksije svoju porodicu pretvorio u dvor. JOVAN KINAM (1140-1204) Uceni dvorski sekretar Manojla I i Andronika. Posao ga je vezivao za vojna pitanja sto se primecuje u delu. “Istorija” nastavlja tamo gde je stala Ana, dakle 1118 a opisuje vreme do 1176. (poraz Vizantije kod Miriokefalona od Turaka, bitka kojoj je prisustvovao)) a trebalo je da opise sve od smrti Manojla 1180. Prezirao je varvare. Istice sa jasnocom i konciznoscu. Patriota i protivnik Latina kao i Honijat. NIKITA HONIJAT (1150-1213) Poreklom iz Hona u Frigiji greskom mu je pripisano ime Akominat. Njegov brat Mihailo bio je atinski mitropolit pa je uticao na njegovo obrazovanje. Bio je licni sekretar Isaka II a 1189.g bio je dux Filipopolja gde je sacekao Barbarosu. Kada je Carigrad pao on je bio veliki logotet a potom je prebegao u Nikeju gde je povodom krunisanja novog cara govorio besedu. Veliki pesimista jos u valid maojla vidi klice propasti.
“Istorija” nastavlja Anu i opisuje period 1118 do 1206. kao i Kinam sumarno opisuje vladu Jovana II a pricu pocinje sa dolskom Manojla na vlast. Zauzimanju Carigrada ne posvecuje veliku paznju ali u svom drugom delu opisuje pljacku. Prica slikovito i zivo pa je uz Psela mozda najveci vizantijski istoricar. “O Statuama” svedocanstvo o unistenim spomenicima. TEOFILAKT OHRIDSKI Ohridski arhiepiskop za vreme Aleksija I ucenik Mihaila Psela. Napisao je “Zitije Svetog Klimenta Ohridskog” a od njegovih dela za istoricara su najvaznija 130 pisama za dostojsnstvenike u prestonici. Retorska knjizevnost: EVSTATIJE SOLUNSKI Episkop Soluna koji je detaljno opisao Normansko osvajanje grada 1185. Honijat ga je koristio. MIHAILO HONIJAT ostavio iza sebe teoloske spise i bogatu prepisku. “Pismo cara Aleksija grofu Robertu Flandrijskom” Falisfikat ali se zasniva na autenticnom pismu kojim je car trazio najamnike sa zapada.
O odnosima Vizantije i juznih Slovena: “Letopis Popa Dukljanina” iz druge polovine XII veka “Zitije Stefana Nemanje” od Svetog Save i Stefana Prvovencanog “Zitije Svetog Save” od Domentijana i Teodosija
Izvori 1204 – 1282 Iako u periodu 1204-1261 Vizantije ne postoji kontinuitet se odrzao kroz Epir i Nikeju. Epir medjutim za ceo XIII i XIV vek nema nijedno istoriografsko delo. NIKITA HONIJAT iz izvora za period 1081-1204 GEORGIJE PAHIMER (1242-1310) iz izvora za period 1282 -1453 NICIFOR GRIGORA iz izvora za period 1282-1453
Nikejski istoricari su: GEORGIJE AKROPOLIT (1217-1282) Rodjen je u latinskom Carigradu a kasnije odlazi u Nikeju gde postaje prijatelj Teodora I Laskarisa sa kojim se skolovao pod paznjom Nicifora Vlemida. Zauzimao je vazne polozaje a izgleda da je dve godine proveo u srpskom zarobljenistvu. Posle obnove prelazi u Carigrad gde je sluzio pod Mihailom VIII i bio jedan od potpisnika Lionske Unije 1274. kao veliki logotet.
“Kratka Hronika” hronografski spis koji obuhvata period od 1204 do 1261 nastavljajuci se na Honijata iako on pise do 1206 ali slabo opisuje pad Carigrada. “Nadgrobna beseda Jovanu III Vatacu”
TEODOR SKUTARIOT Poreklom iz Kizika bio je mladji savremenik i istomisljenik Akropolita zbog cega je nakon smrti Mihaila VIII proteran. Njegovo delo je dopuna Akropolitu iako pocinje od stvaranja sveta a zavsrava se 1261-om godinom. NICIFOR VLEMID Veoma vazna licnost Nikejskog perioda, ucitelj Akropolita i Teodoa I Laskarisa. Pored naucnih rasprava ostavio je dve autobiogarfije u kojime hvali sebe.
TEODOR LASKARIS car ( 1204-1222) Sacuvan je veliki broj njegovih pisama koja imaju veliki istorijski znacaj. “Posmrtno slovo Fridrihu II” “Govor u slavu Jovana III Vataca” “Pohvala gradu Nikeji” Epirski izvori su: DIMITRIJE HOMATIJAN Ohridski arhiepiskop 1216/17-1234 koji je za cara krunisao Teodora I Andjela. Odbijao da prizna autokefalnsot sprske crkve. “Nomokanon” “Pisma” posebno je vazno njegovo pismo Svetom Savi. JOVAN APOHAVK Mitropilit Naupakta i prijatelj Teodra I Andjela. Iz njega su ostala pisma koja su vazna izvor za zivor provincija. MOREJSKA HRONIKA – Moreja je srednjovekovni izraz za Peloponez Nepoznat pisac, verovatno pogrceni Frank, cije delo obuhvata period od 1204 do 1292.g. Pisano je u obliku epa. Dragocen izvor za dogadjaje na Peloponezu.
Izvori 1282-1453 GEORGIJE PAHIMER (1242-1310) Rodjen u Nikeji, bio je Akropolitov ucenik, izuzetno obrazovan a smatra se najboljim matematicarem vizantijske epohe. Kada je pisao svoje delo bio je kaludjer sto provejava kroz celo delo. “Istorija” obuhvata period od 1255 do 1308 tj. od trenutka kada Mihailo VIII postaje vazna licnost (a ne od njegovog dolaska na vlast). Pruza najdetaljniji i jedini savremeni prikaz vladavine Mihaila VIII Paleologa. Trebalo da obuhvati i celu vladu Andronika II ali je Andronik dosta nadziveo Pahimera. Pisac ne iznosi precizne hronoloske podatke, odusevljen ja antickom kulturom, posebno Homerom. Ne
dopada mu se Julijanski kalendar pa u delu koristi nazive meseca iz klasicnog atickog perioda uz to dodajuci dva meseca sa izmisljenim imenima. Pahimer je prvi pisac koji uocava realan strah od Turaka. Odnos prema Srbima Delo donosi vazne podatke o Srbiji tog vremena ali o Srbima kao i o svim juznim Slovenima govori kao o varvarima sa prezirom. Bio je clan poslanstva koje je trebalo da ugovori brak kralja Milutina i cerke Mihaila VIII i od njega potice opis Srbije kao zemlje nedostojne jedne princeze. Opisuje sve peripetije vezane za Milutina i njegovu zenidbu sa Simonidom. Odnos prema zapadu Ima naglasen grcko-pravoslavni stav, odbija uniju i cesto se upusta u dogmatske rasprave. NICIFOR GRIGORA (1290-1360) Jedan od najznacajnijih vizantijskih naucnika 14.veka. bavio se svim naukama, posebno astronomijom. Nije bio funkcioner ali je bio ukljucen u politiku. U vreme Andronika II bio je gost Stefana Decanskog, a nakon kraja gradjanskog rata pada u nemilosti Andronika III. “Rimska istorija” u 37 knjiga prikazuje vreme od 1204 do 1359.g. za 13.vek koristi Pahimera i Akropolita. Period do oko 1320.sazet je u 7 knjiga a ostalih 30 opisuje epohu u kojoj se sam delovao. Posebno su znacajni njegovi podaci o unutrasnjoj strukturi drzave i ekonomiji a mnoga mesta posvecuje Srbiji koja u njegovo vreme postaje najaca balkanska sila. Vesti su uglavnom verodostojne a objektivnost se gubi kada govori o Isihazmu. Bio je sklon zapadnoj kulturi a samim tim i antiisihast. Sacuvana je i njegova prepiska.
JOVAN KANTAKUZIN, car (1341-1354) Do kraja zivota zadrzao je vaznu ulogu u politici. Karijeru je poceo kao mladi bogatas jos 1320. U gradj. ratu je bio blizak saradnik Andronika III a nakon njegove pobede postao je drugi covek u drzavi. Nakon Andronikove smrti, izbija novi tezi gradj. rat. Nakon svog carevanja dosta vremena je proveo u Mistri. Kantakuzinovo delo je napisano u 4 knjige i obuhvata period od 1320 do 1356.g. Napisano je u trecem licu, u stvari radi se o memoarima zasnovanim na dokumentima, licnom i tudjem iskustvu a verovatno i na dnevniku. Car nastoji da svoju delatnost izlozi u sto povoljnijem svetlu precutkujuci nezgodne cinjenice. Po podacima delo se moze uporediti sa njegovim politickim suparnikom Niciforom Grigorom pri cemu se dolazi do zakljucka da je Kantakuzin pouzadniji, ipak delo ima apologetski karakter : Pravda se sto je doveo Turke govoreci da bi oni sami dosli. LAONIK HALKOKONDIL Rodjen je u Atini, izuzetno obrazovan, ucenik Gemista Plitona. U Carigrad dolazi nakon Konstantinovog dolaska na vlast a napusta ga pre pada. “Istorija” obuhvata period od 1298 do 1463. tj do pada Lemnosa pod vlast Osmanlija. Uzor kao istoricaru sum u Herodot i Tukidid. U centru dela je istorija Osmanlijskog a ne Vizantijskog carstva. Laonik pise istoriju Turske svog vremena koristeci turske izvore jer je poznavao njihov jezik. Za razliku od viz.istoricara prethodnih epoha koji su juzne Slovene prezirali on o njima govori objektivno smatrajuci ih sapatnicima Vizantije. DUKA Verovatno se zvao Mihailo. Potomak porodice Duka koja je u XI veku bila na prestolu. Dugo vremena bio je u sluzbi Djenovljana na Lezbosu. Delo kao i Halkokondil prvo daje kratak osvrt na svetsku istoriju a glavno izlaganje pocinje od 1341 tj od Kanatkuzinovog proglaenja za cara a pise do 1462.g tj. zauzeca Lezbosa. Napisano je na narodnom grckom jeziku uz koriscenje turskih i zapadnih izvora.
GEORGIJE SFRANCES (FRANCES) Prijatelj carske porodice Paleologa i visoki dostojanstvenik prvo u Moreji a potom kada Konstantin postane car on postaje veliki logoget. Nakon pada Carigrada odlzi u Moreju pa na Krf gde pocinje sa pisanjem svoje istorije. “Istorija””Chronicon Minus” koje je on napisao obuhvata period od 1413 do 1477. Sva paznja posvecena je carskom dvoru. Ima karakter hronike. Za razliku od Duke bio je protivnik Latina i Unije. Pisao na nardondom jeziku. “Chronicon Maius” napisao je mitropolit Makarije, u XVI Veku, falsifikator MIHAILO KRITOVUL Ugledni Grk sa Imbrosa kojim je upravljao kao vizantijski namesnik. Nakon sto je ostrvo predao Turcima ostao je na polozaju sve od vremena kada ga Mleci zauzimaju kada odlazi na Svetu Goru. Njegova “Istorija “ obuhvata period od 1451 do 1467 i neka je vrsta panegirika Mehmedu II. Najbolje opisuje pad Carigrada iako nije bio ocevidac kao Sfrances. NIKOLA BARBARO Mlecanin koji je takodje opisao pad Carigrada. JOVAN ANAGNOST Kao ocevidac opisao je pad Soluna 1430.g JOVAN KANAN Opisao je napad na Carigrad Murata II 1422.g KRATKE HRONIKE Nastale iz pera anomnimnih pisaca. Vazne su za period druge polovine XIV veka. “Biografija Stefana Lazarevica” Konstantina Filozofa “Janjinska hronika” hronika monaha Komnina i Prokla “Trapezunstka hronika” hronika Mihaila Panareta GRIGORIJE KIPRANIN, Patrijarh ostavio mnoga pisma i jednu autobiografiju. NICIFOR HUMN Bio je ucenik Grigorija Kipranina, zauzimao vazne polozaje u drzavi i bio u rodbinskim vezama sa Andronikom II Paleologom. Bavio se matematikom, teologijom i za sobom je ostavio spise razlicite sadrzine. Jedno vreme bio je carev sekretar. Vazni su spisi o upravljanju drzavom. TEODOR METOHIT Bio je Humnov ucenik, vodeci drzavnik i naucnik na dvoru Andronika II. Pisao je filozofske, astronomske i retoricke spise. Najvazniji je izvestaj o sklapanju braka Milutina i Simonide i o pregovorima u kojima je sam ucestvovao.
MIHAILO HOLOBOL i MANOJLO FILES U njihovim pesmama ima dosta istorijskih podataka.
DIMITRIJE KIDON Rodjen je u Solunu a na dvoru nije obavljao neke znacajnije funkcije vise je bitan kao prijatelj znacajnih ljudi, posebno Kantakuzina. Bio je filozof-neoplatonicar, pristalica unije, protivnik isihasta i prevodilac sa latinskog (preveo Tomu Akvinskog). Kao izvori su narocito bitne 3 besede ( jedna Jovanu V i dve Jovanu Kantakuzinu) i korespodencija. MANOJLO II PALEOLOG, car (1391-1425) Jedan od najvecih intelektualaca svog vremena ostaio je za sobom pored teoloskih rasprava, retoricke spise i veci broj pisama koje osvetljavaju njegovu epohu i licnost. PSEUDO-KODIN Delo nastalo u vreme Jovana Kantakuzina. Opisuje hijerarhiju dostojanstava, tumaci njihover funkcije, obicaje carskog dvora i obrede krunisanja. MUNTANER Katalonac, ucesnik katalonskih pohoda i pored Pahimera glavni izvor za katalansku kompaniju. O Isihazmu Prvenstveno Nicifor Grigora i Jovan Kantakuzin a zatim Georgije Sinait, osnivac isihazma Grigorija Palama, vodja isihazma Patrijarh Filotej Grigorije Akandin Najvazniji pravni spomenici Sintagma Matije Vlastara, Sestoknjizje Konstantina Armenopula
