IZGRADNJA FARME ZA GOVEDA
U poslednjih desetak godina u Hrvatskoj je napravljen veći broj novih porodičnih govedarskih farmi. Prvo se vršila izgradnja farme sa stajama vezanog sistema držanja. U njima su ishrana i izđubravanje bili polumehanizovani ili ručni a muža u kante. !rzo se uvidelo da je izgradnja farme sa ovakvim o vakvim stajama prošlost. "ezani sistem držanja krava se napušta. #tare farme veoma je teško ili gotovo nemoguće adaptirati. $anas se isključivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema držanja krava. Nedostaci projektovanja i izgradnje farmi
Pre nego što se započne izgradnja farme nužno je napraviti proizvodno%tehnološki i ekonomski elaborat. U praksi se uglavnom izrađuju samo građevinski projekti &idejni i glavni'. "eoma je malo stručnih kadrova koji se bave građevinarstvom u stočarstvu i projektovanjem farmi. Proizvodno% tehnološke elaborate kao i ostalu dokumenta(iju za izgradnju modernih farmi treba napraviti u skladu sa propisima )U. *rađevinari obično bez tehnologa + agronoma projektuju samo proizvodne bez pratećih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje, grade se staje sa spoljašnjom klimom &slobodno držanje' i muža se obavlja izvan staje &u izmuzištu'. U takvim stajama ponekad nije definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom rešetkastim ili gumenim podom ili sa lige boksovima ili kosom pločom. -ajveći broj novoizgrađenih porodičnih farmi čine staje sa kosom pločom ili lige boksovima. sim jednoga proizvodnog objekta &staje' nema pratećih objekata nema objekata krmne (entrale a niti infrastrukturnih objekata. Pri tome se javlja dosta tehničkih i tehnoloških poteškoća pogotovo na farmama izvan naselja. /ako ne postoji prostorija za zasušene krave i rodilište uoči teljenja krave voze u svoje domaćinstvo u selo na teljenje i to na udaljenost od nekoliko kilometara. 0sto tako nema prostorija &boksova' za držanje teladi i rasplodnog podmlatka. -a novim velikim farmama treba istaći veliki propust u stajama s lige boksovima i blatnim hodni(ima. !latni hodni(i su ravni glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju što uzrokuje velike štete. Površina
staje po grlu &kvadratura' na farmama takođe ne zadovoljava potrebne uslove. $ogađa se da pedeset posto krava jede a ostale nemaju pristup hrani i pojili(ima pa moraju da sačekaju. /ada je u pitanju izgradnja farme neke od njih ne zadovoljavaju tehničko%sanitarne uslove i nisu usklađeni sa evropskim standardima u mlekarstvu. -a većini do sada izgrađenih farmi nema prostorija &bokseva' za zasušene krave boksevi za teljenje prostora za smeštaj teladi a skladišnih kapa(iteta uopšte nema &silosi' ili kapa(iteti ne odgovaraju potrebama. 1arme se sastoje od jedne proizvodne staje u kojoj se zajedno drže krave u lakta(iji i zasušene krave a telad se često drži po svinj(ima s vinj(ima i šupama tako da su gubi(i teladi veliki. Staje sa spoljašnjom klimom
"isoko proizvodne životinje postavljaju sve veće zahteve za primenom optimalnih sistema koji bi poboljšali uslove njihovog smeštaja. "rlo su prikladno rešenje 2staje sa spoljašnjom klimom3 koje koriste spe(ijalizovane porodične farme tj. krupniji proizvođači mleka u većini evropskih zemalja. /limatski uslovi u stajama sa spoljašnjom klimom slični su kao na otvorenom. Postoje različiti obli(i tih staja za svako starosno doba i proizvodnu namenu. beležja ovakvih staja su, % povoljan i jednostavan način izgradnje % uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama životinja % spoljašnja klima povoljno utiče na zdravlje životinja % stalna (irkula(ija vazduha % dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta. Tehnološki Tehnolo ški i ekonomski projekti
4ehnološki 4e hnološki projekti ili investi(ijski program za mlečnu farmu treba da pišu zajedno agronomi i stočari uz pomoć ekonomista. Program investi(ije sastoji se od, % opštih podataka o investitoru % opisa investi(ije &loka(ija kapa(itet farme sistem držanja i sistem muže rasa' opisa proizvodnih objekata objekata krmne (entrale i pratećih objekata opreme farme potrebne zemljišne površine i zaposlenosti % proizvodnih pokazatelja &projektovanje proizvodnje mleka i prirasta plodnost remont mortaliteti servisno razdoblje'
% plan obrta stada + obračun dana ishrane godišnji plan potreba stočne hrane i plan proizvodnje stočne hrane po kategorijama. % ekonomskih i tržišnih podataka &(ena proizvodnje i prodajna (ena litre mleka rentabilnost i ekonomičnost proizvodnje anuiteti i kamate na
kredite i sl.'. Poluotvorena staja mora biti što više na sun(u. #taja po pravilu treba da bude otvorena prema jugoistoku a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu &vetru'. U zimskom delu godine sunčevi zra(i ulaze duboko u staju osvetljavaju je i zagrevaju a leti gotovo i ne padaju u staju. 1arme sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za kosu ploču koja ima svojih prednosti ali i nedostataka. -ajpoželjnija su rešenja lige boksovi sa se(kanom prostirkom. 5eč je o tečnom izđubravanju pri čemu se kruta faza pomoću seperatora odvaja od tečne &pada na plato' koja otiče u lagunu. U stajama sa spoljašnjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj stočnoj jedini(i &67 + 87 kubnih metara'. Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih metara ukupnog stajskog prostora. U odnosu na uobičajne zatvorene staje životinjama je na raspolaganju dvostruko veća količina vazduha. ve staje imaju oblik hala koje se posle mogu koristiti i u druge svrhe. #poljašnji zid viši je od 6 m gornji otvoreni deo oko 9m a donji zatvoreni deo zida iznosi između 9 i 98 (m. U gornjem delu staje u vrhu izgrađeni su otvori za dovod i odvod vazduha koji može biti vodoravan i vertikalan. :a osvetljenje se koristi dnevno svetlo u razmeri ;,;8 površine staje. Ishrana krava
0shrana kabastom hranom obavlja se na hodniku &stolu' za ishranu u sredini staje i deli staju na dve polovine. Hodnik treba da bude širok tako da omogućava doziranje hrane mikseri(om. /on(entrat krave dobijaju u kompjuterskim hranili(ama koje se nalaze u boksevima. -a većim farmama krave su
razvrstane po proizvodnim skupovima. 4reba im osigurati hranu 96 sata dnevno i ne treba ih ograničavati da jedu putem hranili(a.
U stajama sa otvorenom klimom kosa ploča ili boksovi za ležanje i sistem za izđubravanje dobro su povezani. 0za bokseva za ležanje ili kose ploče nalaze se blatni hodni(i širine oko o ko 997 m. !latni hodni(i čiste se pokretnim mašinama ili kliznim spravama a nagib u njima treba da bude od ; do 9 = i ne smeju biti klizavi. -a kraju blatnog hodnika nalazi se poprečni kanal za izđubravanje. 0z poprečnog kanala kruta faza odlazi na plato p lato za stajnjak a tečna u jamu. "el "eličina ičina đubrišta zavisi od veličine farme odnosno od broja krava i treba ga čistiti dva puta godišnje. !oksevi za ležanje krava uglavnom su povišeni &dužine od 997 do 967 m i širine ;97 m'. 4reba da budu pokriveni se(kanom prostirkom. #vaka farma treba da ima izgrađene i zgrađene prikladne jame gnojni(e i plato za stajnjak. >ko prostor za depo stajnjaka nije napravljen prema standardima )U%a kada Hrvatska uđe u )U to će morati da se sanira ili će farmeri izgubiti podsti(aje. Objekti i proizvodni prostor
*ovedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave u lakta(iji zasušene krave porodilište i teličnjak zatim o bjekti krmne (entrale kao silosi za silažu skladište za kon(entrovanu hranu i šupe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze (isterne piste bunari gnojni(e trafostani(e kotlovni(e i agregati za struju. 4u su još i kan(elarije za tehnološko i veterinarsko osob lje ambulanta i prostorija za lekove.
Izmuzišta
/apa(iteti izmuzišta prilagođeni su veličini stada. "elike farme idu na izmuzišta velikih ka pa(iteta kao što je rotirajuće izmuzište &odjednom se muze između ?7 i 67 krava' gde se postiže velika produktivnost. Porodične farme koriste izmuzišta malih kapa(iteta uglavnom tipa riblja kost i tandem. #taja sa spoljašnjom klimom pregledna je sa svih strana kontrola životinja je laka. Prostor se deli na deo gde se drže životinje i na 2prostor za mužu3 koji je odvojen. U ovakvim stajama koriste se izmuzišta tipa riblje kosti &9@9 9@6 9@A 9@B' i tandem &9@9 9@? 9@6'. 0zmuzište se nalazi sa spoljašnje strane staje. /limatiza(iju izmuzišta treba izvesti tako da odgovara ljudskim zahtevima. Oprema i proizvodnja stočne hrane
Proizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana. 4reba napraviti proizvodni program biljnih kultura za proizvodnju stočne hrane i plan potreba stočne hrane. /rmne strukture najbolje je koristiti u suvom i konzervisanom stanju. /ada je reč o spremanju kabaste stočne hrane i tu postoji razlika između malih i velikih farmi. "elike farme spremaju silažu i senažu u velike silotrapove &trenč silosi' a male u velika (reva + )U5!>* senaža u rolobale i silotornjeve za kon(entrat. 0ntenziviranje biljne proizvodnje predstavlja najsloženiji deo posla u pro(esu organizovanja govedarske proizvodnje na porodičnom imanju. :a razliku od velikih farmi neka porodična imanja treba da savladaju tehnologiju sopstvene proizvodnje stočne hrane. :ato moraju biti opremljena potrebnom mehaniza(ijom. 0zbor mehaniza(ije za proizvodnju stočne hrane podrazumeva najpovoljnije rešenje radnih i priključnih mašina za proizvodnju prevoženje i uskladištenje stočne krme.
Po pravilu novoizgrađene porodične farme dosta su skupe. *rađevinari prilikom projektovanja nisu štedeli materijal za staje. sim toga za prikupljanje dokumenta(ije treba dosta vremena. Cto se tiče (ene farme po jednom grlu treba osigurati od 8.777 do D.777 eura zavisno od toga da li je vrednost jednog stajališta + ležišta osim građevinskog dela i opreme uključena i nabavka osnovnog stada &steone juni(e'. 4u se može dodati još i nabavka poljske mehaniza(ije i ulaganja u infrastrukturne objekte farme. U svakom slučaju (ena farme u Hrvatskoj za ;77 krava iznosi između ?8 i 87 miliona dinara. Po pravilu izgradnja manjih farmi fa rmi daleko je skuplja od velikih. 4reba istaći da u Hrvatskoj n ije definisana optimalna veličina farmi za pojedine predele. Određeni problemi u proizvodnji mleka
-eke farme nemaju mogućnost merenja dnevne količine mleka većina manjih farmi ne obavlja kontrolu mlečnosti analizu hrane nema vage i ne obezrožuju telad. -ovoizgrađene farme vode proizvodnu tehnološku i ekonomsku eviden(iju. $eo farmi vodi sam selek(iju ®istar goveda i putni
list' i veterinarsku eviden(iju. 5emont stada na tim farmama je povećan plodnost je slaba tako da većina farmi drži bikove za prirodni prirast. /ao zaključak može se reći da je osnovni problem govedarske proizvodnje + proizvodnje mleka na hrvatskim farmama manjeg kapa(iteta odnosno broja krava što se u proizvodnji ne primenjuju nove tehnologije kojima se postiže visoka i rentabilna rent abilna proizvodnja mleka ishrana velikim količinama kabaste hrane uz proizvodnju velikog broja teladi za proizvodnju mesa. /od nas se uglavnom koriste zastarele tehnologije u ovoj proizvodnji. "elike farme koriste najbolje tehnologije proizvodnje i zato ostvaruju najveću proizvodnju mleka po kravi.
KVALITETN KVA LITETNA A KABASTA HRANA
Utržišnoj konkuren(iji proizvođači mleka moraju povećati proizvodnju i smanjiti troškove. 5ešenje ovog problema je u proizvodnji vlastite krme i ishrani krava s većim postotkom voluminozne hrane. /rava je preživar. -ajzdraviji i konačno najisplativiji obrok krave je s preovladavajućim ude lom kvalitetne voluminozne krme. *lavnina voluminozne krme kojom se hrane naše krave ni iz daleka ne zadovoljava minimalne standarde kvaliteta potrebne za ishranu mlečnih krava. >li kvalitetnih hranu nije nimalo lako proizvesti. 4a proizvodnja zavisi od puno faktora a na mnoge od njih sami proizvođači mogu vrlo teško ili ne mogu mo gu da utiču. 4o su pre svega klimatske prilike &i neprilike' n eprilike' koje su došle do izražaja. Previše vlažno proleće može da spreči pravovremenu košnju prvog otkosa a time dobrim delom umanjuje i kvalitet i ukupnu količinu krme. 4o je naravno usko vezano uz kvalitet okrupnjenost okrup njenost i uređenost zemljišta. 0 na to proizvođači mleka sami vrlo teško mogu uti(ati. -e manje važna je i mehaniza(ija za proizvodnju i spremanje krme. # jedne strane veliki deo manjih proizvođača mleka nema dovoljno dobre mašine za brzu i kvalitetnu pripremu i spremanje krme a s druge strane jedan deo proizvođača ima novu tehniku no ona finansijski previše opterećuje proizvodnju mleka jer je vrlo nera(ionalno iskorištena. -i ovaj veliki problem ne mogu valjano rešavati sami proizvođači mleka. U zemljama s puno nižom otkupnom (enom mleka taj problem je uglavnom rešen odličnom
organiza(ijom i to pomoću mašinskih prstenova (udruženih po!oprivrednika" i#ii t$v%
kontraktora (spe&i!ai$ovanih kompani!a $a pružan!e usu'a mehani$a&i!om"% U proizvodnji krme ima puno problema i sa semenskim materijalom i sa dostupnošć u potrebnih informa(ija o odlikama pojedinih sorti i vrsta krmnog bilja. Pravih primenjenih istraživanja namenjenih proizvođačima mleka &koje uključuju i krave' kod nas nema. -i taj problem ne mogu rešavati sami proizvođači mleka. Pritisak na proizvođače je s ve veći jer u ovakvim uslovima treba da proizvode sve više i jeftinije pazeći pri tome da nekoga ili nešto ne povrede ili prekrše neki propis u čijem kreiranju naravno nisu mogli sudelovati. U takvom okruženju proizvođači mleka moraju se snalaziti. Pomozimo imE
Koiko meka proi$vodimo i$ voumini$irane krme ko takvu krmu ponude kravama po volji tek tada postaju svesni koliko kravama zapravo puno treba voluminozne krme i koliko krava u stvari može pojesti. Festo se čuju komentari, Govakvu balu pojedu jednu na dan i još bi mogle a one druge krme jednu balu imaju više od dva danaI a vidi se to i u laktofrizu. -ajbolja mera kvalitete i dostupne količine voluminozne krme je dnevna ili godišnja proizvodnja mleka iz voluminozne krme ili pak potrošnja kon(entrovane hrane na sto kilograma proizvedenog mleka. 4e bi opšte priznate standarde o(enjivanja brzo trebali uvesti u praksu i kod nas jer vrlo jasno o(enjuju efikasnost proizvodnje mleka i prikladni su za poređenje proizvođača a i različitih tehnologija proizvodnje.
)roi$vodn!a meka i$ voumino$ne krme% Potrebe mlečne krave za hranjivim travama i energijom delimo na uzdržne i proizvodne. Hranu krava u grubo delimo na voluminoznu krmu i kon(entrovana krmiva. Uobičajno se dnevni obrok muzne krave &hrana za 96 časa' sastavlja tako da u$držne potre*e I !edan deo proi$vodn!e meka podmiru!e
voumino$na krma+ a ostatak do pune dnevne proi$vodn!e meka namiru!e se i$ kon&entrovano' dea o*roka (smesa+ $o*an!e"% pšte prihvaćeno načelo je da , k' kon&entrovano' dea o*roka u proseku vredi - k' meka% >ko >ko prihvatimo ovo pravilo onda nije teško izračunati koliko nam mleka krave proizvode iz voluminoznog dela obroka.
)otrošn!a kon&entrovanih krmiva na ,.. k' proi$vedeno' meka >ko se zadržimo na istom primeru proizilazi da su te krave za proizvodnju 677 kg mleka trebale ;97 kg kon(. krmiva tj. ?7 kg na ;77 kg mleka. -a godišnjem nivou bi dakle za A777 kg mleka u prosečnoj lakta(iji trebalo oko ;B77 kg kon(. krmiva što je istih onih ?7 kg na ;77 kg mleka. -aravno proizvodnja mleka nije matematika nego biologijaE.. ali
moramo svejedno mnogo više računati a ovaj način računanja se primenjuje svuda u )vropi. vaj primer nikako ne znači da samo tako treba da bude. -o nažalost iz analiza hranidbe na mnogim gospodarstvima očigledno je da su rezultati često puno slabiji od navedenog u primeru a brojke u primeru neka su donja grani(a ispod koje se stvarno ne bi smelo ići. !olja gazdinstva bez problema postižu rezultate na nivou ;9%;8 kg mleka dnevno po kravi iz voluminozne krme &što je na godišnjem nivou oko ?877%6877 kg'. 4o je posebno važno kod visoko proizvodnih mlečnih krava &bez obzira na pasminu' jer je količina kon(. krmiva krmi va koju krave mogu i smeju pojesti po jesti + ograničena. 4o je za prosečnu kravu dnevno ;9%;? kg što može dati 98 kg mleka ako je funk(ionisanje probave besprekorno. $akle u vrhu lakta(ije visoko mlečnih krava 2ostaje nepokriveno često ;897 kg mleka dnevno po kravi. 4o se jednostavno mora namiriti visoko kvalitetnom voluminoznom krmom. 4e krme mora biti u velikoj količini jer takvim kravama nedostaje još barem ;9%;? kg suve materje u dnevnom obroku &ukupno moraju jesti više od 99 kg suve materje dnevno za tako visoku proizvodnju'.
Kvaitetna voumino$na krma nema $amenu U našim uslovima puno je lakše proizvesti kon(entrovanu hranu nego kvalitetnu volumino znu krmu. 4o nije nikakva novost (ene gotovim kon(entratima za krave lagano padaju i verovatno će se približiti (enama u evropskim zemljama koje su još 97%?7= niže. $akle kon(entrovani deo hrane za krave moći će sve veći broj proizvođača mleka po potrebi i kupovati. -o problem voluminozne krme i dalje ostaje a zbog pritiska na smanjenje otkupne (ene mleka taj će problem sve više doći do izražaja. Jedino rešenje je uz isti ili malo veći trud i ulaganja ostvariti puno veću delotvornost voluminozne krme u ishrani, umesto dosadaš njih 87 i više kilograma kon(entrovanih krmiva na ;77 kg proizvedenog mleka moraće se smanjivati na ?7 po mogućnosti 98 kg to znači barem pola%pola, poovina
proi$vedeno' meka i$ voumino$ne krme+ poovina i$ kon&etrovanih krmiva% 0 onda će doći ono najvažnije, puno efikasnija &isplativija' proizvodnja mleka po kravi a ona najviše zavisi o voluminoznoj krmi i njoj nema zamene &osim delimično nekim nusproizvodima'. -eki proizvođači mleka skloni su poveć avanju broja krava a ne proizvodnji mleka po kravi &jer ne povećavaju kvalitet a ni količinu voluminozne krme'. 4o je neprirodan pro(es. #vugde se razvoj odvijao puno umerenije 0 uz kontinuirano povećanje proizvodnje po kravi.
)reporuke $a unapre/en!e proi$vodn!e krme "ećina proizvođača mleka još uvek nema dovoljnu količinu krme. -a pra gu je setva, mora biti .+0 ha
po kravi pod kvalitetnim krmnim kulturama &ne računajte prirodne livade'. "eliki deo proizvodnje krme na oraničnim površinama bazira se na ljulju i u tome nema ništa loše. -o u područjima sa slabopropusnim nizijskim zemljištem sa ljuljem je jako teško Gupravljati u vlažnijem proleću. Prebrz je prezahtevan i na kraju preskup. -jega treba u proleće obilno đubriti i kositi ponekad i pre ;8 aprila ako želimo kvalitetE Ukoliko proleća u zadnjih 8 godina je to bilo stvarno mogućeK ko ste đubrili sa manje od B7 kg čistog azota po p o hektaru i bilo je puno vode onda niste imali ni količinu a ni kvalitet. -akon toga drugi otkos kasni a i slab je a za treći se temperatura već digla iznad ?7L M pa ga možete otpisati. U kasnu jesen italijanski ljulj zna jako da naraste a u polja više mašinama ne može da se ide. $akle italijanski ljulj je Gturbo intenzivna kultura i nije za sve terene. 1ože mu se 23dosko4iti33
deteinom+ a na!prikadni!a !e &rvena deteina% na neće doći za košnju tako rano ne treba joj puno azota jer ga vezuje iz vazduha pa će ga dati ljulju. /ada se kosi negde oko ;7.maja onda to ispadne odlična krma sa mnogo više proteina nego sami italijanski ljulj i to s mnogo manje azota iz džaka. Neti daje neuporedivo više od trava. Prinosna je i krave je vole. > može da se seje i u prolećeI $obro je da se napravi plan setve možda mo žda nećete moći da stignete sve da d a pripremite i posejete u jesen. 4o je mogućnost za kratkotrajne travnjake ili smeše. $ugotrajniji travnja(i mogu se bazirati na više vrsta trava ali zbog navedenih problema na težim zemljištima treba birati kasne vrste i sorte trava i po mogućnosti uspostaviti stvarnu smešu trave i deteline. *otove smese najčešće ne uspevaju da Gpostanu prave već uglavnom prevladaju samo neke trave. 4akve travnjake na kojima želimo dobiti kombina(iju u krmi otprilike 5.6 trava7
8.6 deteina tre*a se!ati rano+ na!kasni!e po4etkom septem*ra da *i deteine imae dovo!no vremena da se 23u4vrste33 u smeši pre $ime% $eteline su drago(ene jer jeftino poboljšavaju kvalitet krme i ne pate od suše. U obzir dolaze (rvena detelina bela detelina smiljkita i naravno lu(erka na kvalitetnim propusnijim zmljištima. #ad će mnogi reći 2-e uspevaju kod nas deteline. Cteta ali i vi morate nešto da sejete. Prvo treba utvrditi zašo ne uspeva detelina može mo že li se to i kako popraviti popra viti ako nikako ne ide ni jedna vrsta deteline onda mora da postoji neko drugo rešenje%važno je da se pokrenete i da tražite rešenje. -e postoji univerzalan re(ept za sve. 9ato posto!i struka ko!a mora da prona/e na!prikadni!e
rešen!e u $adanim usovima u konkretnim su4a!evima% Potražite ga zajedno.
T:V ;
4ovv goveda bio je jedna 4o od glavnih izvoznih grana naše privrede. Posle sank(ija ta grana se skoro ugasila a danas opet vidimo njenu ekspanziju. d sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka glavni organizator za tov goveda bila je država preko svojih poljoprivrednih organiza(ija. bičan farmer nije morao da misli ni o čemu drugom već o nezi životinja koje ima na farmi. d teladi za tov koju je dobijao preko kon(entrovanih hraniva do veterinarskih usluga% sve je bilo obezbeđeno. /rajnji kupa( odnosno organiza(ija je rešavala eventualne probleme i snosila sve gubitke koji bi se javili u toku tova. Jednu trećinu prihoda od ovakvog 2uslužno organizovanog tova3 dobijala je država drugu organiza(ija a jedna trećina je bila garantovana farmeru. $anas svom organiza(ijom počevši od nabavke kalkula(ija upravljanja i prodaje mora da se bavi sam farmer. -ekoliko velikih poljoprivrednih preduzeća koja i danas p osluju značajno su smanjila pro(enat prihoda koji ide ogajivaču pa umesto nekadašnje trećine jedva da petina zarade ide farmeru. 4roškovi uginuća bilo koje vrste takođe idu na farmerov račun. vakva situa(ija uslovila je farmere da tove junad koju finansiraju iz sopstvenih izvora. Sistem dranja
Junad je najbolje toviti u slobodnom sistemu držanja. 4o zahteva potrošač iz )U a smanjuje se i pro(enat masnih tkiva u trupovima zaklanih grla. U zavisnosti od idejnog rešenja staja može biti zatvorenog ili otvorenog tipa bez zidova sa mrežom kao zaštitom od vetra i hladnoće. Pod u staji može biti pun što se danas izbegava usled otežanog čišćenja. 4ov goveda na rešetkastom podu je dosta zastupljeno. :načajno smanjuje sredstva i ljudski rad koji je potrebno uložiti u ovu proizvodnju. vaj tip štale je najzastupljeniji kod nas. Potrebe u prostoru po grlu su od ;9 m9 za grlo do 977 kg do 9 m9 za grlo od 877 kg. Ctala se sastoji od bokseva i hranidbenog hodnika i najčešće se u njoj drži B do 97 grla po boksu a može biti 87 do 877 grla po objektu. -a ovu štalu se nastavlja bazen za tečni stajnjak a u blizini se obično nalaze silo objekti i objekti za smeštaj hrane. Izbor rase
U našoj zemlji najviše se tovi simentala( i njegovi melezi. *lavni (entri za kupovinu priplodnog podmlatka su /raljevačka pija(a i ostala lokalna tržišta u svim opštinama. U "ojvodini se dosta tove melezi sa holštajnom i kao takvi ostvaruju značajno manje priraste kao i krajnju prodajnu (enu. /od kupovine teladi najbolje je kupiti tele koje je počelo da jede čvrstu hranu to znači sa ;?7 do ;B7 kg telesne mase. U brdskim krajevima treba paziti na telad sa simentalskom šarom a koja su u tipu buše ona vrlo brzo napreduje u početku i izuzetno su otporna.
U zavisnosti od intenziteta ishrane imamo različite sisteme, sa više kon(entrovanih hraniva i prirastima preko ;;77g zatim kombina(iju kon(. i više kabastih hraniva sa prirastima od ;777g dnevno i krajnje ekstezivan tov kabastim hranivima sa D77 do B77g prirasta. /orišćenje više kon(. hraniva je primenjivano u sistemu dobijanja bebObeef kada je rađen izvoz takve junadi. vo ima opravdanje ako je (ena utovljene junadi visoka i pokriva troškove a potražnja je velika ili se proizvodi za sigurnog kup(a. Prosečni dnevni prirasti u ovom sistemu ishrane se kreću i do ;6B7 g kod muške junadi a kod ženske su varija(ije od ;777 do ;977 g. 4elad 4e lad koja je stavljena u tov je najosetljivija kategorija. Prelazak sa mleka na ishranu kon(. i kabastim hranivima kao i ostale promene stresno utiču na telad. Problem koji se javlja je da telad konstantno riče dan ili dva i odbija da jede. "oda mora da bude obezbeđena stalno a kada ogladne i počnu da
jedu mora da se vodi računa o količinama kon(entrata koje unose.
Nečenje predstavlja veliki problem jer su veterinarske usluge dosta skupe imalije broj dobrih stručnjaka na terenu. *lavni problemi koji se javljaju su naduni bolesti disajnih organa kao i oboljenja (revnog trakta. /od uzgoja je najbolje sprečiti pojavu bolesti i uraditi prethodnu dezinfek(iju objekta &krečenje i pranje živom sodom' kao i odmor objekta od predhodnog turnusa. $rugi važan faktor je kupovina zdrave vitalne stoke i pravilna ishrana uz postepen prelaz sa jedne hrane na drugu. -adalje neophodna je dovoljna količina svežeg vazduha u štali i dovoljne količine svetlosti. "elika vlažnost zatvorenih objekata povećana količina amonijaka i ugljendioksida u štalama pogubno deluje na sistem organa za disanje. Pneumonije najčešće nastaju u ovim uslovima a ovakvi uslovi loše deluju na opšte zdravlje i prirast junadi. tvorene štale ili proširenje prozora na postojećim objektima su preduslovi za dobru proizvodnju ali se mora paziti da ne bude promaje jer su grla osetljiva na nju. "ene i plasman teladi i junadi
Početna (ena simentalske teladi varira a kupovina se odvija pretežno na stočnim pija(ama. "eoma je malo organizovane prodaje teladi. U proteklih godinu dana (ena se kretala u rasponu od 9 do ?8 evra po kilogramu najčešće 9 evra po kg. Mena utovljene junadi preko ?77 kg na pija(ama se kretala od ;6A evra u januaru prošle godine preko ;D na polovini pa do ; sa blagim varija(ijama od de(embra prošle godine do sad. /lanične (ene junadi i teladi su bile za po ;7 do 97 evro(enti manje nego pijačne što je iznenađujuće ali proizilazi iz relativno neregulisanog tržišta velikog broja nakupa(a &zbog udaljenosti tržišta i pija(a ogajivači daju svoju stoku nakup(ima po ;7 do 97 = manjim (enama od pijačnih' malog broja unapred ugovorenih prodaja itd. Utovljena junad najčešće se plasira preko lokalnih mesara i nekoliko velikih klani(a. /ada je izvoz u pitanju tek jedna trećina godišnje kvote )U od ;7.777 ; 7.777 tona se realizije
zbog malog kapa(iteta klani(a. 0zvestan broj junadi izveze se ilegalno na tržište /osova Mrne *ore i !iH. Problem tova je kompleksan i zahteva ulaganje velikih sredstava i rešavanje prvenstveno na nivou državnih institu(ija a zatim i nižih instan(i. $elimično bi mogao biti rešen organizovanjem sada usitnjenih odgajivača u jake aso(ija(ije koje bi zastupale njihove interese imale jedinstven nastup na tržištu konstantne količine i kvalitet.
ISHRANA KRAVA ):SLI;E TEL;EN;A
>dekvatna 0shrana krava u lakta(iji je vrlo važna jer prva faza fa za lakta(ije koja traje do tri mese(a mese (a posle porođaja najkritičnija je faza u proizvodnom (iklusu. -aime uspostavljanjem lakta(ije organizam visokomlečnih krava je opterećen do krajnjih fizioloških grani(a &67%A7= ukupne proizvodnje mleka proizvede se u prvih ;97 dana lakta(ije'. vaj uspon lakta(ije poklapa se sa vremenom kada životinje treba ponovo da kon(ipiraju &ostanu steone' što sve zajedno znatno opterećuje organizam krava posebno organe za varenje promet materija vime i genitalne organe. :a ovu fazu lakta(ije je isto tako karakteristično da krave fiziološki pojedu manju količinu hrane tako da do druge nedelje posle teljenja ishrana krava može da se svodi na svega ;7%;; kg suve materije obroka. Potom se ishrana krava menja odnosno količina unete hrane se postepeno povećava i dostiže optimalne mogućnosti između drugog i trećeg mese(a lakta(ije &;B 9; kg suve materije obroka na dan'. 4o praktično znači da u prvim nedeljama lakta(ije postoji negativni energetski bilans jer su ukupne energetske potrebe daleko veće nego što mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora &uzimanjem hrane'. :bog toga je u ranoj fazi lakta(ije energetski bilans u negativnoj korela(iji sa promenom telesne mase životinje &krave gube na telesnoj masi'. #ilans energije u graviditetu i laktaciji
Poznata je činjeni(a da je za metabolizam visoko produktivnih krava najkritičniji prelaz iz p erioda zasušenja u fazu rane lakta(ije. Jedno od obeležja visokog graviditeta je pozitivan bilans energije a to u punoj meri važi i za završnu fazu lakta(ije. Qivotinje u ovom periodu unose veću količinu energije od
one koja je stvarno potrebna njihovom organizmu pa se zbog toga višak unete energije deponuje. va pojava se prepoznaje po povećanju telesne mase životinje. /ada pozitivan bilans energije potraje duže kao što je to slučaj kod slabo plodnih krava sa dugim servis periodom &vreme od teljenja do ponovne steonosti' pozitivan bilans energije ima gojaznost kao posledi(u. U zavisnosti od svoje genetske predispozi(ije i načina ishrana krava visokogravidne krave postižu manje ili veće promene u telesnoj kondi(iji. Poželjno je da krave odlažu dovoljne količine ko ličine energije u telesnim depoima masti ali ne i suvišak masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju će trošiti u toku rane lakta(ije. #ufi(it &višak' u energiji na kraju lakta(ije i u zasušenju je osnovni razlog za izraženiji pozitivan bilans energije što ima kao posledi(u tovnu kondi(iju životinja. Pored toga suvišno deponovana energija u telesnim depoima &naslage masti' zbog prekomerne i nekontrolisane lipomobiliza(ije &trošenja masti' nakon teljenja predstavlja jedan od osnovnih razloga pojave sukliničkih i kliničkih poremećaja metabolizma. Pro(enjeno je da trećina energije koja se gubi izlučivanjem mleka u prvom mese(u lakta(ije potiče iz telesnih rezervi organizma. Pri tome treba da se ima u vidu da se posle teljenja kada počinje proizvodnja mleka povećava promet energije za oko ;77= u roku od samo nekoliko dana. #ve u svemu u periodu oko teljenja nastaju nagle promene u bilansu energije i sa početkom lakta(ije defi(it u energiji naglo raste. /rave naročito dobre mlekulje u prvoj trećini lakta(ije zbog negativnog bilansa energije i pojačane lipomobiliza(ije gube u telesnoj kondi(iji a neretko mogu i da obole. $ok se ne uspostavi ravnoteža između količine unete energije i količine proizvedenog mleka &od B do ;7 nedelje posle teljenja' nastala razlika se nadoknađuje iz telesnih rezervi organizma. :apravo zahvaljujući kompenzatornim mehanizmima organizam nastoji da umanji energetski disbalans pro(esom mobiliza(ije masti iz telesnih depoa &zaliha'. $akle masti su najznačajniji izvor energ ije koja je neophodno potrebna da bi se u potpunosti ispoljio genetski poten(ijal životinja.
čuvan apetit predstavlja veoma važan činila( od koga zavisi uzimanje dovoljne količine hrane koja treba da podmiri potrebe organizma.Posvemu sudeći izostanak apetita i odstupanja u funk(iji predželuda(a su u uskoj korela(iji. 4o se najbolje može uočiti kod krava u peripartalnom pe riodu. "eć u poslednjim danima graviditeta životinje slabije uzimaju hranu i to se nastavlja nakon teljenja još nekoliko nedelja. Približno u isto vreme se pojavljuje hipomotilitet &smanjena aktivnost' organa za varenje. "eoma je interesantno da se inapeten(ija &smanjeno u zimanje hrane gubitak apetita' pojavljuje skoro u isto vreme kada započinje intenzivnija mobiliza(ija masti iz telesnih depoa odnosno kada se kon(entra(ija slobodnih masnih kiselina u krvi povećava iznad fizioloških vrednosti. #manjen apetit se češće pojavljuje kod ugojenih u gojenih krava što je razumljivo jer je kod njih lipomobiliza(ija daleko jača u vreme oko teljenja nego što je kod životinja sa optimalnom telesnom kondi(ijom. Još uvek nije jasno zašto se u skoro isto vreme pojavljuje i atonija &smanjena aktivnost' predželud(a. 0ma više tumačenja ali je sasvim sigurno da u periodu neposredno oko teljenja hipomotilitet organa za varenje je posledi(a stresa za vreme partusa i simpatikotonije koja je u tom periodu prisutna u većem stepenu. Usled atonije mogu da nastanu poremećaji u razlaganju hrane pa i a(idoze buraga. 4akve poremećaje prati manje ili više smanjeno lučenje insulina. Pošto insulin inhibitorno &umanjujuće' deluje na lipozu ovaj pro(es može da se pojača u većoj meri nego što su stvarne energetske potrebe organizma. Usled visoke kon(entra(ije masnih kiselina u krvi i njihovog inhibitornog delovanja na (entar za glad smanjen apetit može da potraje do nekoliko nedelja posle teljenja. :bog toga životinje uzimaju manje hrane nego što su im stvarne energetske potrebe. 4o je jedan od osnovnih razloga što se kod krava upravo u ovom periodu najviše pojavljuju poremećaji metabolizma. $a bi se izbegle drastične promene u metabolizmu u periodu oko teljenja i ranoj fazi lakta(ije izvodi se priprema životinja potrebnim merama ishrane. /ao što je prethodno pomenuto davanje pripremnog obroka krava je nezaobilazna mera. -a taj n ačin se popula(ija mikroorganizama u buragu priprema za varenje znatno većih količina hrane i drugačijeg sastava. sim toga uvođenjem hraniva visoke energetske vrednosti pred kraj graviditeta nastaje značajno povećanje ukupne resorptivne površine kutane sluzokože buraga. 4o je veoma važno na početku lakta(ije kada se povećava ukupan promet hranljivih materija u organizmu pa i resorptivna aktivnost sluzokože predželuda(a. 5adi sprečavanja energetskog disbalansa kravama se u peripartalnom periodu daju sa hranom jedinjenja bogata energijom &propilen%glikol'. U zapatima visokomlečnih krava se sve više koriste takvi programi ishrane i imaju za (ilj da se u peripartalnom periodu &posle porođajnom' spreče odstupanja u energetskom metabolizmu koje u ini(ijalnoj &početnoj' fazi karakteriše smanjen ili potpuni gubitak apetita i atonija predželuda(a. Ishrana krava u ranoj fazi laktacije
-ajkritičniji period u ishrani krava visoke mlečnosti je vreme od teljenja do postizanja maksimalne dnevne mlečnosti. Pouzdano je dokazano da povećanje maksimalne dnevne mlečnosti za ;kg povećava ukupnu mlečnost krave u toku lakta(ije za preko 977kg.
>dekvatna ishrana u početnoj fazi lakta(ije omogućava realiza(iju genetskog poten(ijala krava za
maksimalnu
proizvodnju mleka.
:atim svodi se na minimum broj slučajeva ketoze i dovodi do pozitivnog bilansa energije u toku B%;7 nedelja nakon teljenja. vo je period lakta(ije koji zahteva najveću pažnju u ishrani. U toku ove faze lakta(ije krava ispoljava pozitivnu reak(iju na dodate aditive. Milj ishrane krava u početnoj fazi lakta(ije je što brže povećanje konzumiranja hrane kako bi se hranidbeni defi(it &nedostatak' sveo na što manju meru. U tom (ilju promene u sastavu obroka ne smeju biti suviše brze da dovedu do poremećaja u varenju i odbijanje hrane. Fim se završi fi ziološki stres izazvan sa teljenjem konzumiranje zrna žitari(a se može povećati za 78%7DkgRdan. Pri korišćenju kompletnih obroka učešće kon(entrata se može postepeno povećati dok odnos kon(entrati, kabasta hraniva ne dostigne A7,67. Pri većem učešću kon(entrata u obroku veoma je teško obezbediti minimalan sadržaj kiselih deterdžentskih vlakana od ;B%;=. Povećanje kon(entra(ije energije u obroku pomaže obezbeđenju potreba krava u energiji. U izvesnoj meri ovo se može ostvariti povećanim učešćem kon(entrovanih hraniva.
sadržajem skroba i manje sirovih vlakana pokazuju veću sklonost za pojavu a(idoze digestivnih poremećaja i depresije sadržaja mlečne masti. $odavanje masti obro(ima krava može povećati kon(entra(iju energije u ovima ali je pri tome neophodno obezbediti konzumiranje adekvatnih količina vlakana. Posto Postoje ograničenja količina masti koje se mogu koristiti ali krave sa lakoćom lako ćom mogu konzumirati 78%7Dkg dopunskih masti. Pri korišćenju masti u ishrani krava muzara sadržaj kal(ijuma u obroku se mora povećati na više od 7= i magnezijuma na oko 7?= u suvoj materiji obroka. U ovoj fazi lakta(ije dolazi do brzog porasta pora sta mlečnosti tako da krava za A%B nedelja iza teljenja dostiže svoj maksimum. -a suprot ovome konzumiranje hrane ne prati potrebe u hranljivim materijama za proizvodnju mleka a naročito u energiji. :bog toga dolazi do mobiliza(ije telesnih tkiva za obezbeđenje potreba u energiji za sintezu mleka. Prilagođavanje krave na obrok za proizvodnju mleka je od velikog praktičnog značaja u ovoj fazi lakta(ije. Povećanje količine zrna žitari(a ili smeše kon(entra ta za 78kg na dan povećaće konzumiranje hranljivih materija svodeći tako na minimum probleme vezane za odbijanje hrane i pojavu a(idoze. $1 >$1 9B= -$1. Pri tome sa kabastim hranivima treba obezbediti najmanje 9;= -$1 ili oko D8= ukupnih -$1 u obroku krava. d značaja je takođe i fi zička forma vlakna. -ormalan pro(es preživanja i varenja hrane može se održati ako je više od 97= kabastih hraniva dužine 98(m i više. #e(kanje &B(m teoretska dužina sečke' mlevenje iRili peletiranje redu(iraju fizičku formu vlakana i njihovu efi kasnost za stimulisanje preživanja. /onzumiranje 98kg sena u toku jednog dana doprinosi normalnom preživanju i varenju hrane. >ko se koriste se(kana ili mlevena kabasta hraniva dužina česti(a hrane može biti najmanje 98%6(m. Puferi kao što je -aHM? &soda bikarbona' sama ili u kombina(iji sa ko se koristi ureja najbolje je da se ova daje sa kukuruznom silažom ili kao deo smeše žitari(a.
U toku rane faze lakta(ije od koristi je upotreba bOpass proteina. Potrebe krava u proteinima koje proizvode do 8kg mlekaR;77kg telesne mase obično mogu biti obezbeđene mikrobiološkom sintezom proteina u rumenu i sa normalnim količinama bOpass proteina u obroku. /rave koje proizvode veće količine mleka ispoljavaju znatne koristi pri konzumiran ju dopunske količine bOpass proteina i Rili protektiranih &zaštićenih' aminokiselina od razgradnje u rumenu. $o pojave niske mlečnosti i ketoze dolazi kada nisu obezbeđene potrebe krave u hranljivim materijama. $a bi se povećalo konzumiranje hranljivih materija treba preduzeti sledeće mere, S /oristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta S sigurati da obrok sadrži adekvatne količine sirovih razgradivih i nerazgradivih proteina S Posle teljenja treba postepeno povećavati konzumiranje zrna žitari(a S 5azmotriti potrebu za dodavanjem masti &7; do 7AkgRkravaRdan' obroku krava S mogućiti stalni pristup krava hrani S #tresna stanja treba svesti na najmanju meru. U ishrani krava visoke mlečnosti sve više se daje prednost korišćenju takozvanih kompletnih miksiranih obroka &4<5'. Ustanovljeno je da davanje miksirane hrane pogoduje delovanju flore i faune u predželu(ima ne nastaju drastične promene u elektrohemijskoj reak(iji sadržaja predželuda(a i što je veoma važno doprinosi povećanju obima potrošnje hrane. 4akođe 4akođe je uočljivo da se smanjuju osta(i nekonzumirane hrane a mnogo bolje se koriste i manje ukusna hraniva. $osadašnji rezultati ukazuju na povoljan učinak ovog sistema hranjenja krava na proizvodnju mleka. Pored povećane proizvodnje mleka &A do B posto' povećava se sadržaj masti u mleku poboljšava se zdravstveno stanje životinja i ostvaruje se bolji reproduktivni rezultati. $vansiranje
U fazi razdojavanja posle normaliza(ije ishrane a to je najčešće ;7 dana po teljenju daju se
povećane količine hrane
nešto iznad
stvarnih potreba. vakvo povećanje obroka se naziva i avansiranje. U ovom periodu razdojavanja% avansiranja svakih sedam dana se nakon kontrole muže određuje potrebna količina hrane u zavisnosti od proizvodnje ali se obrok povećava za onoliko koliko je potrebno za proizvodnju ?%6 l mleka a kod visokomlečnih krava i do 8. >ko krave povoljno reaguju na pojačanu ishranu t j. povećanom proizvodnjom reaguju na avansiranje koristi se dopunsko avansiranje sve dok krave ne prestanu da reaguju na avansiranje ili je avansiranje proizvodnje više neekonomično. brok se tada stabilizuje prema postignutoj proizvodnji. bično se ovakvom ishranom uz pravilno avansiranje dostigne maksimalna proizvodnja već sa ?7 do ?8 dana lakta(ije. 0ndividualna odstupanja postoje. /ada se postigne maksimalna dnevna proizvodnja mlaka krave se hrane prema stvarnim potrebama a tim što se redovno prati proizvodnja i tako obezbeđuje potrebna količina hrane. #a opadanjem krivulje proizvodnje smanjuju se potrebe te time time i količina hrane. /ao što nedovoljna ishrana negativno utiče na proizvodnju jer ne obezbeđuje dovoljno hranljivih materija tako i preobilna ishrana utiče negativno. U prvo vreme ona je neekonomična jer se daje više hrane nego što je životinji potrebno te se smanjuje iskorišćavanje hranljivih materija. :atim dolazi i do negativnih posledi(a utovljenosti krava zbog čega može proizvodnja i da se smanji.
):;ILI>E 9A ?:VE=A
#lika ; 5ešenja su kod goveda jednostavna i manje brojna. U osnovi pojili(e za goveda su posude i ventili koji puštaju čistu svežu vodu u posude odakle je životinje piju. /onji i goveda piju na drugačiji način od svinja što je posledi(a razlika u anatomiji. U stvari velike životinje stvaraju vakum u ustima formiraju velike gutljaje i gutaju ih. U narodu bi rekli da 2smrču3 ili 2srču3 ovaj način konzuma(ije omogućava im da popiju veliku količinu vode u kratkom vremenu. Qedna krava može popiti kantu od 97 litara vode za manje od jednog minuta. %lasične pojilice za goveda
/ada su u pitanju pojili(e za goveda sa poluloptastom posudom konzuma(ija ide sporije jer je količina vode u pojili(i i njen dotok manji pa se i formiraju manji gutljaji. /lasičnu pojili(u za krupnu stoku vidite na sli(i ;. #astoji se od livenog tela najčešće presvučenog emajlom ili nekom veoma otpornom bojom dozvoljenom za kontakt sa hranom i ventila koji radi na pritisak. Pritisak se ostvaruje na taj način da životinja nosom pritisne metalni &prohromski liveni mesingani' jezičak ispod kojeg se nalazi
#lika 9 ventil. Jezičak je urađen tako da je krak sile na strani životinje što omogućuje da ona bez napora aktivira ventil i pušta vodu u telo te lo pojili(e. Uobičajeno je da jezičak ima graničnik g raničnik koji limitira hod i sprečava da snažna životinja polomi ventil. "entil se obično sastoji od (ilindričnog tela opruge sigurnosnog prstena i gumene brtve. Postoje različita tehnička rešenja kod različitih proizvođača a u osnovi se sve svodi da svako pokušava da primeni neku varijantu poznatog rešenja u nadi da će se baš ona pokazati najtrajnija u eksploata(iji. Najčeš&i kvarovi
4okom 4o kom eksploata(ije najčešće se dešava da se izglođe osovini(a jezička usled čega on ima prevelik 2luft3 pa ne pritiska
#lika ? dovoljno ventil i voda slabo ili uopšte ne ulazi u pojili(u. $rugi čest kvar k var je da opruga oslabi zarđa ili se polomi pa pojili(a 2pušta3 vodu. $ešava se još da gumi(a na ventilu bude oštećena i ne 2dihtuje3 ili da se mehanički izglođe jezičak sa donje strane ili ventil na mestu kontakta s jezičkom pa se ne ostva ostvaruje dovoljan hod ventila i protok vode je slab ili izostaje. "ećinu ovih kvarova moguće je otkloniti uglavnom zamenom pohabanih delova i najverovatnije ćete to morati sami da učinite. :ato vodite računa pri kupovini pojili(e za goveda da model postoji duže na tržištu i da ima rezervnih delova. >ko niste sigurni u proizvođača kupite odmah nekoliko rezervnih ventila i spremite ih na bezbedno mesto.
#lika 6
ozbiljan problem. :ato se kod grupnog držanja životinja preporučuje da u jednom oboru budu najmanje dve pojili(e ili broj koji omogućuje napajanje svih životinja bez preterane gužve. /oji je to broj zavisi od tipa pojili(e pritiska vode preporuke proizvođača ali i uzrasta životinja. U svakom slučaju više pojili(a u jednom oboru rešava problem prestanka rada jedne pojili(e ali ne i problem u slučaju 2(urenja3 pojili(e. :a to je jedino rešenje redovna kontrola pojili(a. 'ovod vode
$ovod vode u ovaj tip pojili(a moguć je odozgo ili odozdo zavisno o tehničkom rešenju proizvođača a ponekad su moguće i obe varijante. "oda se danas uobičajeno dovodi plastičnim (evima a u zoni životinja one moraju biti zaštićene od mehaničkog
#lika 8 uti(aja ili se terminalno završavaju metalnim (evima &po(inkovane prohromske'. Pre svake pojili(e u nizu poželjno je da postoji ventil za zatvaranje dotoka vode čime se omogućuje interven(ija na pojili(i a da se ne uskraćuje voda ostalim životinjama. Postavljanje ovih pojili(a u objektu m oguće je na nekoliko načina. Jedan je da pojili(a bude usmerena prema prostoru boravka životinja &boksu ležištu' a drugi da se nalazi prema spolja iznad valova. ba sistema imaju prednosti i nedostatke. U slučaju pojili(e u prostoru boravka životinja veća je mogućnost oštećenja pojili(e ili povrede životinje kao i prljanja pojili(e balegom. *oveda i konji su osetljivi na čistoću vode za razliku od svinja pa prljava pojili(a znači isto što i neispravna pojili(a. >ko je u zoni životinja pun pod i pojili(a koja 2(uri3 to znači da će životinje boraviti u blatu dok se
#lika A problem ne otkloni.
U slučaju montaže pojili(e iznad jasala pojili(a u slučaju kvara može da vlaži hranu h ranu koja se lakše kvari ili je životinje odbijaju. 0sta je situa(ija i kod vezanog držanja i u slobodnom sistemu. /onačan izbor je na vama a zavisi od primenjenih ostalih tehnoloških rešenja i raspoložive radne snage. U slučaju montaže na (evaste (e vaste stubove ograde ili veza za montažu monta žu pojili(e koriste se šelne dizajnirane za tu namenu &sl.9'. #o(l drinker
Još jedan tip pojili(e je sličnog izgleda i naziva englezi ga zovu !oTl%drinker ili takođe pojili(a s posudom poluloptom. d prethodne razlikuje se delom po obliku i po načinu rada. 0ma ugrađen plovak koji zatvara dotok vode kad ona dostigne određen nivo. :apremina joj je oko 9 litra a uobičajen priključak na mrežu od (ola. vaj tip pojili(e koristi se i za koze. #ve rečeno za montažu prethodnog tipa pojili(a vredi i za ovaj tip. Pored ovih sistema za pojenje krupne stoke koriste se i valovi ili spe(ijalne pojili(e u obliku manjih ili većih posuda u koje se upušta voda a da bi predstavljali sistem za pojenje potrebno je da imaju neki mehanizam za regula(iju nivoa n ivoa vode. 4o su najčešće neke varijante ventila na plovak uporedivo sa ventilima u vodokotlićima VM%a. #uština je da se ostvari dovoljan protok pouzdanost u eksploata(iji i da se fi zički zaštite od mehaničkih oštećenja od strane u prvom redu životinja. 4a zaštita zaštita može biti u vidu kompaktnog kom paktnog kućišta &sl.6 >uto%tanker' i koriste se kako u zatvorenim štalama tako i u otvorenim objektima. 0stu funk(iju obavlja i običan plutajući ventil &sl.8' sa promenjivom diznom a koristi se uobičajeno u otvorenim štalama. )Nipple* pojilice za goveda
Još jedan tip pojili(e za goveda univerzalne za sve kategorije goveda pripada grupi 2-ipple3 pojili(a sa ventilom koji reaguje na pritiskanje. 0ma mogućnost regula(ije protoka od ;%8 litRmin a telo i pritiskajući poklopa( ventila izrađuju se od prohroma. 0ma patentirani sistem ispiranja koji automatski sprečava začepljenje s osta(ima hrane. /od nas je dosta retko u upotrebi. Pored ovih tipova pojili(a i sistema za napajanje koriste se i spe(ijalni tipovi pojili(a p ojili(a otporni na smrzavanje &sl.A'. ni se najčešće upotrebljavaju u stajama otvorene klime a uobičajeno je da se sastoje od posude s otvorom koji začepi plutajuća lopta. /ada životinja njuškom pritisne loptu dođe do vode za piće. /od ekstremno niskih temperatura ova zaštita nije dovoljna pa se pribegava zagrevanju vode ili drugim često priručnim rešenjima. #ve što smo pisali o sistemima (evi (e vi kod pojili(a za svinje vredi i ovde. -ije loše imati uključen vodomer u sistem filtriranje vode se ređe koristi a još ređe upotreba medikamenata. 0zbor sistema za napajanje se kod podizanja novih objekata najčešće integralno projektuje u međuzavisnosti od ostalih tehnoloških rešenja dok se kod adapta(ije primenjuje rešenje koje je najlakše primeniti. !itno je da neko stručan proračuna ukupne potrebe za vodom za planirani maksimalan broj grla i na to doda određenu rezervu &oko 97%?7=' a zatim odredi prečnik (evi potreban pritisak i protok kako bi pojili(e realizovale svoje tehničke karakteristike i obezbedile dovoljno sveže vode.
TEHNI@KI :)IS 9A )R:I9V:=N;< 1LI;EKA
Mo de lo d2 0ma t i č n i hk r a v a
Kodmodel af ar miod20mat i čni hkr avapr epor učuj esevezanidvor ednisi st em, m,sakr mni m hodni kom posr edi ni obj ekt a,sači j eseobest r anenal azeni skej asl esaši r i nom od0. 60m ivi si nom r ubaod0. 30m.Ši r i nakr mnog hodni kaj e2. 0m. m.I maj ućiuvi dudasul eži št ar aspor eđenaudvar edaodpo10ukupnači st aši r i našt al ej e 10. 40m.Ukupnaduži nadvor ednešt al eza20mat i čni hkr avaj e18, 40m,pr ičemu muj eduži napr oi zvodnogdel a 14, 40m,aduži napr ost or i j ezamuzneagr egat eiml ekar i cu4m. m.Sobzi r om dasepokr avimor aobezbedi t i2025m3 pr os t or a,v i s i nas t aj ej e3. 0m. Svakol eži št eodvoj enoj ej ednooddr ugogpol u' ' H' 'okvi r i maiši r okoj e1, 20m. m.Sobzi r om dasmo moseodl uči l iza si ment al skur asukr ava,duži nal eži št aj e1. 80m.I zal eži št anal azisekanalzai zđubr avanj eši r i ne0. 50m,auzsam spol j nizi dšt al ej emani pul at i vnihodni kši r i ne1. 20m ( shema1) . Naf ar miovogt i papr edvi đasei zgr adnj aobj ekt azapodml adakit opol uot vor enest aj e(ot vor enasaj edne(j užne) st r ane)isaobavezni mi spust i ma. St aj esepr edvi đaj usadubokom pr ost i r kom, m,kr mni m st ol om ij asl ama ma saspol j ašnj est r anel eži št a,obavezno nat kri veni m iudi r ekt nojvezisai spust om. Ust aj izamat i čnekr avepor edosnovnogdel azasmešt ajii shr anukr avapogor nj em del upol u' ' H' 'okvi r ai zgr ađen j evakuumvodniiml ekovodnisi st em,ausast avust aj ei zgr ađenj eobj ekatzamuzneagr egat e( vakuumpumpui el ek t r omot or i )idr ugapr os t or i j az as abi r anj eml ek aul ak t of r i z .
a l eod20k r a v a Shema ma1.Osnovašt
XX">
1.Lež I š t a
6.Popr ečnihodni ci
2.Hr ani dbenihodni k
7.Ml ekovodiivakumvodi
3.J as l e
8.Ml ekar i casaagr egat i mazamu mužu
4.Kanalzai zžubr avanj e
9.Pr ost or i j ezakoncet r ovanahr ani va
5. Mani pul at i vnihodni k
Modelod30i50mu muzni hkr ava
Kodovadvamo model af ar mizar obnupr oi zvodnj uml ml ekapr epor učuj ese' ' WEI HENSTEPHAN' 'si st em zapor odi čne f ar me. Toj esi st em koj isenaj bol j epokazaozaf armeod30100mat i čni hgr l azakoj esepr edvi đadaćeubudućnost i pr eovl adat inadost al i m si st emi ma.Toj eust var isl obodništ al skisi st em koj isevrl očest opr i menj uj eposl ednj i h godi nauzapadnoevr opski m zeml ml j ama ma.
Osnovniobl i kj eur ađenkaopol uot vor enast aj asaspol j ašnj i m hr ani l i št em.Mest ozahr anj enj eipr ol azisu nat kr i veni .Usast avuobj ekt a,al iuodvoj enom del ui zgr ađenoj ecent r al noi zmu muzi št egdesekr avemu muzu,kaoi odvoj enipr ost orzamuzneagr egat eizbi r noml ml ekoiboksevizat el j enj e.Zauzgojpodml at kapar al el noj ei zgr ađen obj ekatt akođezasl obodannači ndr žanj a,sa spol j ašnj i m hr ani l i št em,al isadubokom pr ost i r kom imogućnost i mont ažeidemont ažepr egr adazar aznekat egor i j est oke.Boksevizal ežanj eiodmor( l i geboksovi )nal azeseu zat vor enom del ušt al e,por eđanisuut r ir edaivel i či nesu2. 25x1. 20m ( u ovi m boksevi mapr epor učuj ese pr ost i r kaodsl ame mekoj ut r ebaobnavl j at isvaki h20do30dana).I zme međuboksevazal ežanj enal azesedva pr ol aznahodni ka,ši r i neoko3m,koj ise12put adnevnoči st et r akt or ski mr avnj ačem i l idel t askreperom. m.Na pr ol azni m hodni ci mai zme međuboksevazal ežanj ei nst al i r anisubazenizanapaj anj evodom saaut oma mat ski m r egul i sanj em ni voavode.Mani pul at i vnihodni kodboksevadokr mnogst ol aj enešt oši r i( 3m) m) ,ahodni ksa supr ot nest r aneboksevaši r okj e2. 502. 80m.I zđubr avanj eumani pul at i vni m hodni ci maj emehani zovano. Di menzi j est aj ezamodelod30kr avasu15, 75x24, 00m,azamodel50kr ava15, 75x34, 00m.Vi si naobj ekat aj e 3, 00m ( shema ma2i3) .
Shema ma2.Osnovašt a l eod30k r a v a
1.LežIšta
5.Prolazi za ispust
2 Prolazni hodnici
6. Izuzište tipa !ribl"a #ost$
3. Jasle
%. prostori"e za le#o
4. Hranidbeni sto
&. Ispust
Shema ma3.Osnovašt a l eod50k r a v a
1.LežIšta
5.Prolazi za ispust
2 Prolazni hodnici
6. Izuzište tipa !ribl"a #ost$
3. Jasle
%. prostori"e za le#o
4. Hranidbeni sto
&. Ispust
Naosnovupl ani r aneproi zvodnost ikr avaipr at eći hkat egor i j apr oi zi l aziiodr eđeniobi m proi zvodnj epomodel i ma:
Model20m. m. kr av a Model30m. m. kr av a Model50m. m. kr av a
a.ml ekozat r ži št e,kg
96. 000
144. 000
240. 000
b.i zl učenekr ave,kg
2. 720
4. 080
6. 800
c.t ovnaj unad,kg
6. 780
10. 170
16. 950
Svega( b+c) , kg
9. 500
14. 250
23. 750
Pobol j šant ehnol oškipost upakkodf armizapr oi zvodnj uml ekasa30i50muzni hkr ava,ogl edaseui zgr adnj i pol uot vor eni hšt al asasl obodni m si st emo mom dr žanj a či meseomogućavadašt al apost anepr ost orni' a mb mb ar ' ,ane s t a mb mb en az g r a da ' skupa' .Naovajnači npobol j šanj esme mešt ajst oke,nabazikoj egseost var uj ubol j ir ezul t at iu r epr oduk ci j iiuopš t eupr oi z vodnj i .
L i t e r a t u r a : MrMi l unD Pet r ovi ć,DrMi l anM Pet r ovi ć,DrVl adi mi rSKur ćubi ć-GOVEDARSTVO TEHNOLOGI JA PROI ZVODNJE,Čačak,2006.
