IT za direktore.pdf

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

"eSrbija" Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Stvaranje i unapređivanje uslova za razvoj elektronskog poslovanja i IKT industrije Primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) ima ključni značaj za razvoj ekonomije i ukupnog društva, a industrija IKT proizvoda i usluga je neophodna karika razvoja svake države. Među razvijenim državama, u mnogima su IKT motor ekonomskog razvoja. Prema podacima Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), Srbija se po Indeksu razvijenosti IKT nalazi na 48. mestu od 155 zemanlja, a od toga među evropskim zemljama na 31. mestu od 37 zemalja. Možemo reći da je nivo razvijenosti IKT u Srbiji u odnosu na druge zemlje nešto bolji nego što je to slučaj sa opštim ekonomskim pokazateljiva, ali ipak razvoj IKT u mnogome deli sudbinu ostatka ekonomije.

A

ko pogledamo podatke Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi IKT u Srbiji, možemo videti da se tehnologija i kada je dostupna još uvek ne koristi dovoljno u ekonomskim aktivnostima. Na primer dve trećine korisnika Interneta je aktivno na društvenim mrežama, a samo jedna četvrtina korisnika Interneta je ikada nešto kupila preko Interneta, dok tek svaki jedanaesti korisnik Interneta koristi internet bankarstvo. Takođe, i pored toga što gotovo sva preduzeća koriste računare i Internet, mali broj preduzeća omogućava naručivanje i plaćanje naručene robe putem Interneta i nedovoljno se koristi tehnologija za automatizaciju procesa unutar preduzeća. Pored toga što podaci ukazuju na neiskorišćen pocencijal koji nudi tehnologija, mnogi pokazatelji govore da nam se upravo dešava ubrzani rast elektronskog poslovanja, što znači da je pred nama period u kome će se taj neiskorišćeni potencijal u značajnoj meri realizovati. U navedenom istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na 2011. godinu je gotovo udvostručen broj ispitanika koji su pozitivno odgovorili na pitanje da li su u prethodna tri meseca kupovali preko Interneta. Možemo očekivati da se trend rasta elektronskog poslovanja nastavi i dobije dodatnu dinamiku u narednoj godini. U proteklom periodu država je aktivno unapređivala uslove za razvoj IKT u Srbiji, uključujući razvoj telekomunikacija, e-trgovine i e-uprave. Liberalizacija tržišta elektronskih komunikacija je dovela do ponude novih i kvalitetnijih usluga, od br-

zog mobilnog Interneta, preko povećanja brzina i dostupnosti ADSL i kablovskog pristupa, do prvih ponuda za pristup preko optičkih veza od kuće. Za pristup Internetu je pored priključka potreban i stoni ili prenosni računar ili drugi uređaj, što je takođe sve dostupnije zahvaljujući, između ostalog. smanjenoj stopi PDV-a na računare. Pitanje dostupnosti Interneta, kako od strane stanovništva, tako i od strane preduzeća i pružaoca usluga informacionog društva, trenutno nije usko grlo za razvoj elektronskog poslovanja, ali je za uspešan dalji razvoj digitalne ekonomije neopnhodno značajno ulagati u razvoj širokopojasnog pristupa Internetu, što ostaje prioritet Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Nedavno je Vlada, na predlog našeg ministarstva, usvojila Plan namene radio-frekvencijskog opsega koji prеdviđа dа sе frekvencije kоје ćе biti оslоbоđеnе pо оkоnčаnju prоcеsа digitаlizаciје tеlеviziје (tаkоzvаnа "digitаlnа dividеndа"), kоriste zа pružаnjе uslugа mоbilnоg širokopojasnog pristupа Intеrnеtu i uvоđеnjе nоvе gеnеrаciје mоbilnе tеlеfоniје. Dоdеlа digitаlnе dividеndе оbеzbеdićе nоvе invеsticiје u rаzvој tеlеkоmunikаciоnе infrаstrukturе i pоvеćаnjе dоstupnоsti tеlеkоmunikаciоnih uslugа u rurаlnim, mаnjе rаzviјеnim i udаlјеnim оblаstimа. U ovom trenutku u Srbiji se digitalno emituje televizijski signal u okviru jednog multipleksa, sa 15 lokacija inicijalne mreže. Emitovanje se vrši malim snagama i namenjeno je testiranju distribucione mreže.

U konačnoj mreži emitovanje će se vršiti sa znatno većeg broja lokacija, u okviru 2 ili 3 multipleksa. U proteklom periodu je sprovedeno nekoliko mera koje su imale za cilj podsticanje e-trgovine, kao što je podizanje limita za uvoz robe bez carine, ukidanje nekih carinskih taksi i razjašnjenje određenih nedoumica oko izdavanja elektronskog računa. Takođe je omogućen pojednostavljen izvoz za pakete čija vrednost ne prelazi 1.000 evra, za šta je Pošta realizovala uslugu "PostEksport" koja se sve više koristi. Opšti pravni okvir za prihvatanje elektronskih dokumentata i elektronskog potpisa je većim delom realizovan, uz planirana dalja unapređenja u mnogim posebnim zakonima. Sledeći korak je osposobljavanje državnih organa da ravnopravno koriste papirna i elektronska dokumenta kao deo spisa predmeta, i tu je ključni projekat uvođenje elektronske pisarnice državnih organa. U planu je da se državni organi osposobe za prihvatanje elektronskih faktura, što je predmet jednog od IPA projekata koje smo predložili i koji treba da počne da se realizuje naredne godine. Nedavno je puštena u rad usluga produženja registracije motornih vozila uz izdavanje registracione nalepnice bez potrebe za posetom šalteru Ministarstva unutrašnjih poslova, dok Poreskoj upravi sve više preduzeća predaju PDV prijave elektronski. Ponajviše zahvaljujući Portalu eUprava, Srbija se u odnosu na pre dve godine pomerila za 30 mesta u istraživanju Ujedinjenih nacija o razvoju e-uprave u svetu. Razvijene telekomunikacione usluge, e-trgovina i e-uprava čine po-

godno okruženje za primenu IKT u poslovanju preduzeća. Šta više, primena tehnologije postaje sve više nezaobilazna da bi preduzeća održala konkurentost. Ako rukovodite preduzećem, razmišljajte o tome da su vaši konkurenti možda već započeli projekte e-trgovine i modernizacije poslovanja uz pomoć savremenih informacionih sistema. Treba imati u vidu da e-trgovina nije samo novi kanal za plasman proizvoda i usluga, već podiže zahteve u ukupnoj organizaciji posla, a pre svega po pitanju ažurnosti i nivoa automatizacije. Prema nedavno objavljenoj NIN-ovoj publikaciji "Top 500" koja prikazuje listu 500 najvećih preduzeća u Srbiji, preduzeća su svrstana u 18 sektora među kojima se nalaze sektor telekomunikacija i sektor informacionih tehnologija. Sektor telekomunikacija ostvaruje oko 5%, a sektor IT oko 1,5% prihoda svih 500 preduzeća na listi.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Možemo reći da IKT preduzeća imaju primetan udeo u ukupnoj ekonomiji, ali i izrazit potencijal rasta, kao i infrastrukturni značaj za ostatak ekonimije. To sve zajedno IKT sektor svrstava u glavne nove izvore ekonomskog rasta. Simboličko poređenje izvoza softvera sa izvozom maline je slikovita najava svrstavanja mladog industrijskog sektora u glavne ekonomske teme. Na kraju moramo podvući i značaj obrazovanja, koje treba da pripremi nove generacije za život i rad u informacionom društvu, a talentovani i osposobljeni kadrovi su glavna pogonska snaga modernizovane ekonomije. Jedan od najvećih dosadšnjih projekata našeg ministarsta je "Digitalna škola", u okviru koga su osnovne škole opremljene digitalnim kabinetima, a podrška unapređenju uloge IKT u obrazovanju ostaje jedan od naših prioriteta.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

GM i IKT Ni­ko­la Mar­ko­vić, DIS

Šta di­rek­tor mo­ra da zna U sa­vre­me­nim uslo­vi­ma di­rek­tor svo­ju ulo­gu mo­že uspe­šno da ostva­ri sa­mo ako ume da is­ko­ri­sti re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je o sta­nju u kom­pa­ni­ji i okru­že­nju, a ko­je pru­ža pri­me­na in­for­ma­ci­on ­ ih i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja (IKT). In­for­ma­ci­je će mu omo­gu­ći­ti da: kre­i­ra vi­zi­ju raz­vo­ja, do­đe do kva­li­tet­nih ide­ja o pro­gra­mu, pro­iz­vo­di­ma, uslu­ga­ma, ka­dro­vi­ma, me­to­da­ma upra­vlja­nja i kon­ tro­le i efi­ka­sno ostva­ri svo­je funk­ci­je po­slo­vod­nog or­ga­na.

Z

a di­rek­to­ra su kva­li­tet­ne pri­me­ne IKT osnov­na in­fra­ struk­tu­ra kom­pa­ni­je od ko­ je za­vi­si funk­ci­o­ni­sa­nje i op­sta­nak na tr­ži­štu.

Di­rek­tor kao do­bar ko­ri­snik IKT U sa­vre­me­nim uslo­vi­ma di­rek­ tor mo­ra da bu­de sa­mo do­bar ko­ri­ snik in­for­ma­ci­o­nih i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja. On ne mo­ra da po­zna­ je pro­jek­to­va­nje, pro­gra­mi­ra­nje, ar­ hi­tek­tu­ru ra­ču­nar­skih mre­ža, veb di­ zajn, klaud kom­pju­ting i sl. Ali mo­ ra da zna ka­ko pri­me­ne IKT mo­gu da se is­ko­ri­ste za kva­li­tet­nu po­dr­šku svim pro­ce­si­ma ra­da u kom­pa­ni­ji.

Di­rek­tor po­vre­me­no tre­ba da osve­- ža­va svo­ja ko­ri­snič­ka zna­nja i to sa­ mo to­li­ko da bi znao šta se mo­že tra­- ži­ti od kom­pa­nij­ske IKT in­fra­struk­tu­ re. Ne­ka­da je di­rek­tor bio za­do­vo­ljan da uju­tro na rad­nom sto­lu do­bi­je po­slov­ne li­stin­ge, ali da­nas on mo­že da tra­ži pre­ko smart te­le­fo­na te­ku­ će iz­ve­šta­je o sta­nju u kom­pa­ni­ji to­ kom ce­log da­na, pa čak i kad je kod ku­će ili na pu­tu.

Una­pre­đi­va­nje po­slo­va­nja, efi­ka­sno­sti i eko­no­mič­no­sti Tr­ži­šna po­zi­ci­ja kom­pa­ni­je ni­je da­ ta za sva vre­me­na. Okol­no­sti se me­ nja­ju i nji­ma se kom­pa­ni­ja mo­ra pri­ la­go­đa­va­ti, stal­no ra­di­ti na una­pre­

đi­va­nju po­slo­va­nja i raz­vo­ju efi­ka­ sno­sti i eko­no­mič­no­sti. Kom­pa­ni­ja mo­ra da bu­de ospo­so­ blje­na za per­ma­nent­no una­pre­đi­va­ nje po­slo­va­nja, a ade­kvat­no osmi­ šlje­ne pri­me­ne IKT su osnov­ni ge­ ne­ra­to­ri efi­ka­snog i eko­no­mič­nog po­slo­va­nja ko­je kao re­zul­tat da­je kon­ku­rent­nost pred­u­ze­ća. Di­rek­tor od svo­jih sa­rad­ni­ka za­du­ že­nih za pri­me­ne IKT tre­ba da tra­ ži da se one ko­ri­ste za re­in­že­nje­ring rad­nih pro­ce­sa, ka­ko bi se eli­mi­ni­sa­ li svi ne­po­treb­ni po­slo­vi i obez­be­di­ lo efi­ka­sno i eko­no­mič­no oba­vlja­nje rad­nih pro­ce­sa. Pri­me­ne IKT su da­nas osnov­ni i naj­ moć­ni­ji či­ni­lac po­ve­ća­va­nja efi­ka­sno­sti i eko­no­mič­no­sti ra­da. One dop­rino­se

po­ve­ća­va­nju obr­ta ka­pi­ta­la, jer se svi pro­ce­si ra­da ubr­za­va­ju. Da­nas se sve ma­sov­ni­je ko­ri­sti klaud kom­pju­ting (cloud com­pu­ ting) i to uti­če na sma­nji­va­nje ope­ra­ tiv­nih tro­ško­va čak za 50 %. Spro­ve­de­ne ra­ci­o­na­li­za­ci­je ra­da i po­seb­no sma­nji­va­nje ma­nu­el­nog ra­da do­vo­de i do sma­nji­va­nja bro­ ja rad­ni­ka. Me­đu­tim, ana­li­ze EU po­ ka­zu­ju da je na sva­ko uki­nu­to rad­ no me­sto kre­i­ra­no 2,6 no­vih rad­

ko­ri­ste IKT. Kom­pa­nij­ska po­nu­da mo­ra da bu­de pred­sta­vlje­na na In­ ter­ne­tu. Mar­ke­ting je mno­go efi­ka­ sni­ji, a i jef­ti­ni­ji, na In­ter­ne­tu. Po­nu­ du ro­ba i uslu­ga tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti pre­ko elek­tron­skih ser­vi­sa, sa part­ ne­ri­ma i kli­jen­ti­ma tre­ba ko­mu­ni­ci­ ra­ti pre­ko In­ter­ne­ta i sl. Isto ta­ko, kom­pa­ni­ja tre­ba da bu­ de ospo­so­blje­na da sa dr­ža­vom i ban­ka­ma ko­mu­ni­ci­ra pre­ko In­ter­ne­ ta i od­go­va­ra­ju­ćih ser­vi­sa eUpra­ve,

bor­be na tr­ži­štu ustva­ri na­la­zi tak­ mi­če­nje kom­pa­ni­ja u to­me ko­ja će bo­lje is­ko­ri­sti­ti po­ten­ci­ja­le ko­je pru­ ža­ju sa­vre­me­ne IKT. Ipak, otvo­re­no go­vo­re­ći, ne­ki me­na­dže­ri u uslo­vi­ ma kri­ze ušte­de po­gre­šno tra­že u sma­nji­va­nju tro­ško­va za na­bav­ku IKT opre­me i obra­zo­va­nje ka­dro­va, ma­ da su svet­ska a i do­ma­ća is­ku­stva po­ka­za­la da se na­kon od­u­sta­ja­nja od ula­ga­nja u raz­voj IKT in­fra­struk­ tu­re kon­ku­rent­nost kom­pa­ni­je per­

nih me­sta. Ta­ko­đe, u EU je kon­sta­ to­va­no da su 2011. go­di­ne u ra­stu pro­duk­tiv­no­sti ra­da IKT uče­stvo­va­ le sa 50 %.

eBan­kar­stva, eTr­go­vi­ne i slič­no. Pri­m e­n e IKT su da­n as po­s ta­le osnov­ni iz­vor eko­nom­skog ra­sta. Di­ rek­tor tre­ba da raz­u­me i po­dr­ži sve ove tren­do­ve.

ma­nent­no sma­nju­je. Di­rek­tor ne pro­jek­tu­je kom­pa­nij­ski in­for­ma­ci­o­ni si­stem, ali se on prak­tič­ no na­la­zi na nje­go­vom če­lu i mo­ra da raz­u­me ulo­gu IKT u raz­vo­ju kom­ pa­ni­je, da kom­pe­tent­no po­sta­vlja zah­te­ve pred IKT struč­nja­ke i kon­tro­ li­še di­na­mi­ku raz­vo­ja svog in­for­ma­ci­ o­nog si­ste­ma. To je nje­gov do­pri­nos stva­ra­nju uslo­va da se is­ko­ri­sti rast ulo­ga IKT u raz­vo­ju kom­pa­ni­je.

IKT kao šan­sa za raz­voj i rast Sa­vre­me­ne kom­pa­ni­je se or­jen­ti­ šu da u sa­rad­nji sa po­slov­nim part­ ne­ri­ma i ko­ri­sni­ci­ma mak­si­malno

Ra­stu­ća ulo­ga IKT u raz­vo­ju po­slo­va­nja Ulo­ga IKT u po­slo­va­nju da­nas je to­li­ko ve­li­ka da se iza kon­ku­rent­ske

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Analiza Milovan Matijević, Mineco

Srednja i velika preduzeća kao IT korisnici Cilj ove analize je dobijanje uvida u IT sisteme najznačajnijih srpskih privrednih društava, kako bi se procenila njihova spremnost na buduća IT ulaganja. U osnovi, analiza je rađena da bi se dobio odgovor na pitanje ko kupuje IT u Srbiji. Ovo važno pitanje je sastavni deo SITO tema i standarnih izveštaja i čini celinu sa preostala dva pitanja koja SITO inicijativa obrađuje: (2) šta se prodaje i (3) ko prodaje IT u Srbiji?

Z

ašto je ovo bitno? Konkurentnosti nacionalne ekonomije nema bez konkure-

ntnosti njenih najvećih kompanija. Na narednoj slici je ilustracija tehnološkog zaostajanja srpskih

kompanija u odnosu na svetske. Procenat izdvajanja za IT domaćih kompanija je 0,5% prihoda i nekoliko puta je niži od svetskog proseka (4%). Ako se zna da su prosečni prihodi domaćih kompanija daleko niži od svetskih, to je jaz domaćih i svetskih kompanija u apsolutnom iznosu IT budžeta još veći. Takođe, uočava se i zaostatak srpskih kompanija u broju zaposlenih IT stručnjaka.

Glavni nalazi PC upotreba Skoro polovina (44,6%) od 726 anketiranih preduzeća ima nisku PC upotrebu, tj. ima manje od 25% zaposlenih koji u svom poslu svakodnevno upotrebljavaju PC računar. Instalirana PC baza u ovim firmama iznosila je 28,3% svih računara u anketiranim preduzećima. S druge strane, istraživanjem je obuhvaćeno i 114 preduzeća (15,7%) sa instaliranom bazom računara 23,6%, čiji su zaposleni u velikom procentu (većem od 75%) koristili PC u svom poslovanju. U 27,5% anketira-

nih firmi, računare u svakodnevnom poslu koristi 25-50% zaposlenih, a najmanje je firmi (12,1%) u kojima računare koristi 50-75% radnika.

Serveri u preduzećima Preko dve trećine anketiranih preduzeća poseduje pojedinačno manje od 5 servera. Do 10 servera ima oko 19% preduzeća, dok 13% preduzeća tvrdi da poseduje preko 10 servera. Ipak, dodatna analiza i modeliranje ukazuju na činjenicu da je instalirana baza servera u preduzećima koja poseduju preko 10 servera bliska instaliranoj bazi u preduzećima koja poseduju do 5 servera.

Interne IT službe Dve trećine anketiranih preduzeća u Srbiji imalo je interne IT službe – najčešće su to IT odeljenja (32%). Složenije organizacione oblike prijavio je mali broj firmi, tako da centre ima 11 firmi, a direkcije samo 3 preduzeća. Da bi se podigla konkurentnost firmi neophodno je da skoro sve imaju IT službu, a sve velike firme IT službe u složenijem obliku organizovanja. Globalni trendovi IT "outsourcinga" mogu malo da uspore razvoj internih IT službi, ali ostaje veliki slobodan prostor za buduće zapošljavanje IT stručnjaka u anketiranim preduzećima.

Broj internih IT stručnjaka Kome je ova analiza važna? IT je u osnovi konkurentnosti, tako da veliki informatički korisnici mogu da dobiju jasnu sliku svojih IT performansi u odnosu na ukupnu privredu i sektor kome pripadaju. IT dobavljačima može da po mogne da realno sagledaju informatičko stanje i potrebe korisnika tako da mogu strateški da deluju.

Ukoliko anketirane firme podelimo prema broju stručnjaka na one sa malom IT kritičnom masom (do 5 zaposlenih IT stručnjaka) i one sa potrebnom kritičnom masom IT stručnjaka (preko 5), uočljivo je da četiri petine firmi nema potrebnu IT kritičnu masu.

Struktura IT ulaganja Prema strukturi IT ulaganja u 2011. godini, u Srbiji je i dalje do-minirao IT hardver, sa učećem od 63%, sledile su usluge sa oko 25% i paketni softver sa 12 %. Bez značajnijih softverskih projekata, srpskom IT tržištu biće potrebne decenije da "sazri" do strukture koju danas imaju naši severozapadni susedi: Hrvatska i Mađarska. Oko 80% anketiranih preduzeća ima niska ili srednje niska softverska ulaganja, što još jednom ukazuje na slabu konkurentnost domaćih firmi u odnosu na globalne.

Ubijajte troškove, ali ne i ulaganja. Imajte na umu da ukoliko ukinete IT budžet ove godine, sma-

1. IT ulaganja su uslov uspešnosti. Danas i ubuduće, organizacije će biti uspešne samo ako dovoljno ulažu u intelektualna dobra, informatička znanja i njihove primene. Većina preduzeća ima slabo uređene i nedovoljno efikasne poslovne procese, za čije su unapređenje potrebni reinženjering i odgovarajuća informatička podrška. 2. Pouzdana IT infrastruktura pre-

IT budžeti

dstavlja osnov za kontinuitet poslovanja u nesigurnom okruženju. Svakodnevno nam iz razvijenog sveta stižu sledeće poruke: "Server je otkazao. Disk je otkazao. Dve nedelje bez podataka su dve nedelje van posla. Dve nedelje van posla, u razvijenom svetu, znače da ste van posla zauvek."

Od 2008. godine ponavlja se mantra "kriza je – smanjujte troškove!" Mnoge kompanije pod ovom parolom neselektivno seku i što treba i što ne treba. Mnogi strateški IT projekti su ili će biti odloženi, što je POGREŠNO. IT je u osnovi optimizacije, a kriza je pravo vreme za

Kakav je kvalitet podataka u analiziranom materijalu? Ovaj tekst je izvod analize "Preduzeća u Srbiiji kao IT korisnici". U toku 2011. i 2012. godine Mineco je dva puta sproveo telefonsku i veb anketu među srpskim preduzećima, najznačajnijim IT korisnicima. Specifičnost ove ankete je što se ona sprovodi na kompletnoj populaciji 2.500 privrednih društava u Srbiji koja zapošljavaju više od 50 radnika. U ovom radu su prikazani rezultati uzorka od 700 anketiranih preduzeća. Planirano je da se narednom analizom obuhvate sva velika preduzeća (oko 500) i oko 2.000 srednjih. strateška ulaganja. Dakle, sve ove godine treba posmatrati kao period u kojem je optimizacija od strateškog značaja.

Nekoliko činjenica koje uvek važe, pa i u uslovima krize

njićete ukupne troškove tek za oko 1%, ali će vam profitabilnost biti smanjena za trećinu, jer toliko iznosi prosečan oslonac biznisa na IT.

3. Šta nam je činiti? Treba iskoristiti prednosti domaće IT zaostalosti. IT rešenja su intenzivno razvijana poslednjih decenija; sada su ušla u svoju zrelu fazu; nikada nisu bila pouzdanija ni jeftinija. Pogledajmo šta su to uvele evropske firme i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinih rešenja. Srpskim firmama se nudi prilika da za pola i vremena i novca uhvate priključak. Biće tužno ako "prednost" naše IT zaostalosti ne budemo iskoristili u punoj meri.

Preduzeće MINECO je osnovano 1990. Tokom 22 godine prisustva na domaćem IT tržištu stečeno je bogato iskustvo. Od 2005. MINECO usmerava svoju delatnost na praćenje tržišnih i tehnoloških kretanja na domaćoj informatičkoj sceni kao prvo i do danas jedino domaće preduzeće u toj oblasti. Na tržištu je propoznato po najznačajnijoj analizi SITO (Srpska IT Osmatračnica – godišnji pregled IT tržišta Srbije).

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Op­šti tren­do­vi Pe­tar Ko­čo­vić, Gart­ner

Mo­ći no­vog do­ba

Ži­vi­mo u no­vom sve­tu u ko­me ra­ču­na­ri ko­nač­no po­či­nju da ra­de na na­čin na ko­ji se lju­di po­na­ ša­ju. Ži­vi­mo u sve­tu gde su teh­no­lo­ški uti­ca­ji na dru­štvo opi­plji­vi i moć­ni... . Još 2011. go­di­ne 350 or­ga­ni­za­ci­ja je ula­ga­lo pre­ko 700 mi­li­o­na evra go­di­šnje u IT. Za­što? Za­to što je to ve­o­ma va­žno za nji­ho­vo po­slo­va­nje. In­for­ma­ci­o­na teh­no­lo­gi­ja je pri­mar­ni po­kre­tač po­slov­nog ra­sta. Dve tre­ ći­ne an­ke­ti­ra­nih ge­ne­ral­nih di­rek­to­ra ve­ru­je da će IT da­ti ve­ći do­pri­nos u in­du­stri­ji na­red­nih de­set go­di­na ne­go u bi­lo ko­joj pret­hod­noj de­ce­ni­ji. IT or­ga­ni­za­ci­ja ni­je (i ne sme da bu­de) pa­siv­ni po­sma­trač sve­ta u ko­me ži­vi. Obi­mom i uti­ca­jem ak­ci­je da­nas IT pro­fe­si­o­nal­ci pre­o­bli­ku­ju na­čin na ko­ji svet­ska po­li­ti­ka ra­di i na­čin na ko­ji se glo­bal­na eko­no­mi­ja raz­vi­ja.

Pr­vo, oblak

N

o­vo do­ba do­no­si sa so­ bom hit­ne i iz­u­zet­ne mo­ ći kao što su oblak (cloud com­pu­ting), dru­štve­no umre­ža­va­nje, mo­bil­nost i eks­plo­zi­ja in­for­ma­ci­ja.

Ove sna­ge su ino­va­tiv­ne i re­me­ ti­lač­ke. Po­sma­tra­no zbir­no, one već vr­še re­vo­lu­ci­ju po­slo­va­nja i dru­štva. Ova ve­za se de­fi­ni­še go­di­na­ma ra­ ču­nar­stva ko­je sle­de. Da bi­smo raz­u- ­me­li pro­me­ne re­spek­tu­je­mo sva­ku od sna­ga. Po­gle­daj­mo sva­ku od njih.

Oblak (cloud) je no­sač za osta­ le tri si­le – mo­bil­nost je lič­ni oblak, dru­štve­ni me­di­ji su mo­gu­ći je­di­no u obla­ku, a ve­li­ki po­da­ci su ubi­stve­na apli­ka­ci­ja. Oblak je, da­kle, osno­va. Oblak kom­bi­nu­je in­du­stri­ja­li­za­ci­ju IT spo­sob­no­sti i re­me­ti­lač­ki uti­caj no­ vih po­slov­nih mo­de­la ko­je pred­vo­di IT. Šta nam mo­de­li la­na­ca snab­de­va­ nja do­no­se? Da li je to ono što ra­ ču­nar­stvo u obla­ku ra­di na IT in­fra­ struk­tu­ri i apli­ka­ci­ja­ma "u ku­ći". To je omo­gu­ći­lo ko­ri­sni­ci­ma da op­ti­mi­zu­ju po­slo­va­nje ta­mo gde su mo­guć­no­sti di­fe­ren­ci­ra­ne. Ali, bu­ di­mo ja­sni. Uda­lja­va­nje od tra­di­ci­ o­nal­nog mo­de­la IT na­bav­ke do jav­ nih uslu­ga u obla­ku su u ve­o­ma ra­ noj fa­zi. Pro­ce­nju­je se da je u 2010. na jav­ ne uslu­ge po­tro­še­no 52 mi­li­jar­de evra. To je sa­mo 3% od IT po­tro­šnje pred­u­ze­ća. Pred­vi­đa­nja su da će do kra­ja 2015. jav­ne uslu­ge ra­ču­nar­ stva u obla­ku ra­sti pet pu­ta br­že ne­ go ce­lo­kup­na ula­ga­nja u IT u pred­u- ze­ću ili 19 % go­di­šnje. Bez ob­zi­ra da li uslu­ge pri­vat­nog ra­ču­nar­stva u obla­ku ku­pu­je­mo na tr­ži­štu ili ih sa­ mi pra­vi­mo, oblak bi tre­ba­lo da bu­ de naš pr­vi pri­stup ra­ču­nar­stvu.

Dru­štve­no ra­ču­nar­stvo

Dru­ga si­la je dru­štve­na. Ona nas vo­di od spo­lja kao unu­tra­šnjo­sti sa­ me or­ga­ni­za­ci­je. Ona će u osno­vi pro­me­ni­ti ru­ko­vo­đe­nje or­ga­ni­za­ci­ jom. Ona će na­te­ra­ti i mo­ti­vi­sa­ti lju­ de da re­a­gu­ju. Dru­štve­no ra­ču­nar­ stvo će vo­di­ti pred­u­ze­će od hi­je­rar­ hij­ske struk­tu­re sa de­fi­ni­sa­nim ti­mo­ vi­ma ka or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja ba­zi­ra na upo­tre­bi in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je. Sle­de­ća fa­za dru­štve­nog ra­ču­nar­ stva je u ve­zi: • ma­sov­nih ku­pa­ca • ma­sov­nih gra­đa­na • ma­sov­nog uče­šća za­po­sle­nih u pred­u­ze­ći­ma Sa 1,2 mi­li­jar­de lju­di na dru­štve­

nim mre­ža­ma, što pred­sta­vlja jed­ nu še­sti­nu svet­ske po­pu­la­ci­je, dru­ štve­no ra­ču­nar­stvo se na­la­zi u no­voj fa­zi. Ono mo­ra od­mah da se ugra­di u soft­ver­ske mo­guć­no­sti ši­rom va­ šeg pred­u­ze­ća. Uspeh sa dru­štve­ nim me­di­ji­ma je u osno­vi li­der­stva u pred­u­ze­ću i pred­sta­vlja iza­zov za me­nadž­ment. Da li ste sprem­ni za to?

unu­tra­šnjim sa­go­re­va­njem. Kon­cept

Tre­ća si­la - in­for­ma­ci­ja Da­nas 80 % iz­vr­šnih di­rek­to­ra ba­ zi­ra do­no­še­nje svo­jih od­lu­ka na kri­ tič­nim in­for­ma­ci­ja­ma ko­je se cr­pu iz obi­lja po­da­ta­ka ko­je po­se­du­je sva­ka kom­pa­ni­ja. In­for­ma­ci­ja je po­gon­sko go­ri­ vo 21. ve­ka, a ana­li­ti­ka je mo­tor sa

pred­u­ze­ća sa jed­nim skla­di­štem po­ da­ta­ka, ko­je sa­dr­ži sve in­for­ma­ci­ je po­treb­ne za do­no­še­nje od­lu­ka je - mr­tav. Vi­še­stru­ki si­ste­mi, uklju­ču­ju upra­ vlja­nje sa­dr­ža­jem, skla­di­šta po­da­

ta­ka, tr­ži­šta po­da­ta­ka (da­ta marts, iz­ve­de­no od Wal-Mart) i spe­ci­ja­li­ zo­va­ne fajl si­ste­me ko­ji će ve­za­ni za­jed­no sa po­da­ci­ma uslu­ga i me­ta­ po­da­ci­ma po­sta­ti "lo­gič­na" skla­di­šta po­da­ta­ka pred­u­ze­ća. Po­sma­tra­ju­ći ovo stra­te­ški, stvo­ ri­će se ogrom­na ko­li­či­na in­for­ma­ci­ ja bez pre­se­da­na, ve­li­ke ra­zno­vr­sno­ sti i slo­že­no­sti. Ovo do­vo­di do pro­ me­na u stra­te­gi­ja­ma upra­vlja­nja po­ da­ci­ma po­zna­toj kao "ve­li­ki po­da­ci" (engl. Big Da­ta - ovo se od­no­si na ne­struk­tu­ri­sa­ne po­dat­ke, kao što su mul­ti­me­di­jal­ni po­da­ci ko­ji či­ne 95% svet­skih baj­to­va). Na ovaj na­čin se stva­ra ono što Gart­ner na­zi­va Ar­hi­ tek­tu­ra ba­zi­ra­na na obra­scu (Pat­tern Ba­sed Ar­chi­tec­tu­re). To je ar­hi­tek­tu­ ra ko­ja tra­ži sig­na­le: • mo­de­li­ra­ju­ći ih da ima­ju uti­caj • a za­tim se pri­la­go­đa­va­ju­ći po­ slov­nim pro­ce­si­ma or­ga­ni­za­ci­je

Mo­bil­nost Po­sled­nja si­la je mo­bil­nost. Mi da­nas mo­ra­mo da gra­di­mo svo­ je po­slo­va­nje na mo­bil­no­sti. Ta­mo nas vo­de na­ši za­po­sle­ni i kup­ci. Do 2016. go­di­ne na svet­skom ni­vou će bi­ti pro­da­to 1,6 mi­li­jar­di pa­met­nih mo­bil­nih ure­đa­ja. Dve tre­ći­ne rad­ ne sna­ge će ima­ti pa­met­ne te­le­fo­ne, a 40 % rad­ne sna­ge će bi­ti mo­bil­no. Šta bi tre­ba­lo da ura­di­mo na re­la­ci­ ji na­ši za­po­sle­ni - na­ši kup­ci? Mo­bil­ nost je ve­za­na za pra­vo­vre­me­nost. To je tač­ka ula­ska za sve apli­ka­ci­ je, ko­ja is­po­ru­ču­je per­so­na­li­zo­va­no i kon­tek­stu­al­no is­ku­stvo. To zna­či da će mar­ke­ting ima­ti vi­še vre­me­na sa kup­ci­ma, za­po­sle­ni će bi­ti pro­duk­ tiv­ni­ji, to­ko­vi pro­ce­sa će bi­ti dra­ma­ tič­no sre­za­ni. Mo­bil­nost me­nja apli­ ka­ci­je, kao i na­čin na ko­je su one is­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

po­ru­če­ne. Do 2016. će go­di­šnje oko 3 mi­li­jar­de apli­ka­ci­ja da bu­de ski­nu­ to sa ta­ko­zva­nih App sto­ro­va. (Pro­ iz­vo­đa­či mo­bil­nih apli­ka­ci­ja će mo­ ra­ti da po­ve­du do­dat­no ra­ču­na o apli­ka­ci­ja­ma ko­je su ko­ri­sne i si­gur­ ne za upo­tre­bu.) Mo­bil­nost je pred­vod­nik kon­zu­ me­ri­za­ci­je IT-a! Pre­la­zak na mo­bil­ nost da­je pred­nost mno­gim IT or­ ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je mo­gu da se kre­

pred­vi­đa se da će do 2016. bi­ti ku­ mu­la­tiv­no pro­da­to pre­ko 900 mi­ li­o­na ta­ble­ta – po je­dan na sva­kih osam oso­ba na sve­tu. Ta­ble­ti su sa­ mo je­dan ele­ment moć­ne sme­ne ka mo­bil­nim ure­đa­ji­ma. Do 2014. in­sta­li­ra­na ba­za ure­đa­ ja za­sno­va­nih na no­vim jed­no­stav­ ni­jim mo­bil­nim ope­ra­tiv­nim si­ste­ mi­ma, kao što su Ap­ple iOS, Go­o­gle An­droid i Mic­ro­soft Win­dows 8, će pre­ma­ši­ti ukup­no in­sta­li­ra­nu ba­zu svih PC si­ste­ma. U 2015. će bi­ti vi­še ta­ble­ta u upo­ tre­bi ne­go Blac­kbe­rry te­le­fo­na. Ta­ ble­ti se po­ru­ču­ju mno­go vi­še ne­ go desk­top ra­ču­na­ri. Za­što? Po­kre­ tač je pro­duk­tiv­nost. Do 2020. go­ di­ne ta­ble­ti će bi­ti osnov­no sred­stvo za rad pro­da­va­ca na te­re­nu, a već do 2018. go­di­ne 70 % mo­bil­ne rad­ne sna­ge će ko­ri­sti­ti ta­ble­te ili hi­brid­ ne ure­đa­je... No, mo­bil­no ra­ču­nar­stvo ne ba­ zi­ra sa­mo na pre­no­snim ure­đa­ji­ ma. Bu­duć­nost mo­bil­nih ra­ču­na­ra je - ra­ču­nar­stvo ko­je ba­zi­ra na ve­za­ma (Con­text-Awa­re Com­pu­ting).

ću do­volj­no br­zo da na­dok­na­de za­ o­stat­ke. IT in­du­stri­ja je pro­ve­la dve de­ce­ni­je ra­da na desk­top ra­ču­na­ri­

No­ve ve­ze

ma. Ula­zak mo­bil­nih ure­đa­ja na tr­ ži­šte ni­je trend ko­ji ­do­la­zi. To se već de­si­lo! U 2010. in­sta­li­ra­na ba­za mo­ bil­nih ra­ču­na­ra i pa­met­nih te­le­fo­na pre­ma­ši­la je ba­zu PC ra­ču­na­ra. Raz­mi­sli­te o me­di­ja ta­ble­ti­ma za tre­nu­tak. Ma­nje od 20 mi­li­o­na ta­ ble­ta je pro­da­to u 2010. go­di­ni, a

Oblak, dru­štve­ne mre­že, in­for­ma­ ci­je i mo­bil­nost - kom­bi­no­va­ni za­ jed­no da­ju no­ve ve­ze. Pri to­me će cen­tri sa po­da­ci­ma ustu­pi­ti po­dat­ke obla­ku. Mo­bil­ni ure­đa­ji po­sta­ju pro­ zo­ri u lič­ne obla­ke. Per­so­nal­ni ra­ču­ na­ri će po­sta­ti ma­sov­ni u ko­la­bo­ra­ tiv­nom ra­ču­nar­stvu. Gart­ner ve­ru­je da će uti­caj tih sna­ga uči­ni­ti ar­hi­tek­ tu­re iz po­sled­njih dva­de­set go­di­na za­sta­re­lim. Za­jed­no, oni ubr­za­va­ju i vo­ze nas ka­ko bi stvo­ri­li post-mo­ der­ni­stič­ko po­slo­va­nje, na­gla­ša­va­ ju­ći jed­no­stav­nost i sna­gu kre­a­tiv­ne de­struk­ci­je...

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Internet identitet Lаzаr Bоškоvić, AgitPROP

Čiјi је mој nаziv intеrnеt dоmеnа?

U svеtu sаvrеmеnih kоmunikаciја sаstаvni dео idеntitеtа kоmpаniје ili pојеdincа је i nаziv intеrnеt dоmеnа, kао dео web аdrеsе i e-mail аdrеsе. Kоmpаniје kоје vоdе rаčunа о tоmе rеgistrоvаnjеm svih pоtrеbnih .RS i/ili .СРБ dоmеnа pоtpunо štitе idеntitеt, nаziv firmе ili brеndоvа, prоizvоdа ili uslugа nа srpskоm intеrnеt prоstоru. Меđutim, nеkе kоmpаniје tо nе urаdе nа vrеmе, vеć ih prеduhitrе firmе ili pојеdinci kојi јеftinо rеgistruјu dоmеnе sа nаzivimа kојi zvučе kао nаziv tuđе firmе ili brеndа, kаkо bi ih kаsniје skupо prеprоdаli. Štа mоžеtе dа učinitе dа pоvrаtitе svој intеrnеt idеntitеt?

R

еgistrаciја intеrnеt dоmеnа funkciоnišе pо principu "prvi u vrеmеnu, јаči u prаvu", ili kаkо bi tо nаš nаrоd rеkао "kо prvi rеgistruје - njеgоv је dоmеn". Rеgistri dоmеnа sе uglаvnоm nе bаvе utvrđivаnjеm prаvа nа rеgistrаciјu оdrеđеnоg nаzivа intеrnеt dоmеnа, vеć sе pоlаzi оd prеtpоstаvkе nеpоstојаnjа zlе nаmеrе. U uslоvimа rеgistrаciје nаzivа dоmеnа pišе dа rеgistrаnt

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Internet identitet Lаzаr Bоškоvić, RNIDS

Čiјi је mој nаziv intеrnеt dоmеnа?

U svеtu sаvrеmеnih kоmunikаciја sаstаvni dео idеntitеtа kоmpаniје ili pојеdincа је i nаziv intеrnеt dоmеnа, kао dео web аdrеsе i e-mail аdrеsе. Kоmpаniје kоје vоdе rаčunа о tоmе rеgistrоvаnjеm svih pоtrеbnih .RS i/ili .СРБ dоmеnа pоtpunо štitе idеntitеt, nаziv firmе ili brеndоvа, prоizvоdа ili uslugа nа srpskоm intеrnеt prоstоru. Меđutim, nеkе kоmpаniје tо nе urаdе nа vrеmе, vеć ih prеduhitrе firmе ili pојеdinci kојi јеftinо rеgistruјu dоmеnе sа nаzivimа kојi zvučе kао nаziv tuđе firmе ili brеndа, kаkо bi ih kаsniје skupо prеprоdаli. Štа mоžеtе dа učinitе dа pоvrаtitе svој intеrnеt idеntitеt?

R

еgistrаciја intеrnеt dоmеnа funkciоnišе pо principu "prvi u vrеmеnu, јаči u prаvu", ili kаkо bi tо nаš nаrоd rеkао "kо prvi rеgistruје - njеgоv је dоmеn". Rеgistri dоmеnа sе uglаvnоm nе bаvе utvrđivаnjеm prаvа nа rеgistrаciјu оdrеđеnоg nаzivа intеrnеt dоmеnа, vеć sе pоlаzi оd prеtpоstаvkе nеpоstојаnjа zlе nаmеrе. U uslоvimа rеgistrаciје nаzivа dоmеnа pišе dа rеgistrаnt

(kоrisnik nаzivа dоmеnа) izјаvlјuје dа, prеmа svоm nајbоlјеm znаnju i svоm iskrеnоm uvеrеnju, rеgistrаciјom trаžеnоg nаzivа dоmеnа nе vrеđа tuđе prаvо intеlеktuаlnе svојinе ili nеkо drugо subјеktivnо prаvо. Таkоđе, izјаvlјuје dа dоmеn nе rеgistruје prоtivnо nаčеlu sаvеsnоsti, pоštеnjа i dоbrih pоslоvnih оbičаја, tе dа dоmеn nеćе svеsnо dа kоristi prоtivnо оvim nаčеlimа. Nаžаlоst, u prаksi tо niје

uvеk istinitо i iskrеnо. Učеstаlа pојаvа rеgistrаciје nаzivа intеrnеt dоmеnа rаdi dаlје prеprоdаје, skupi i dugi sudski pоstupci prеd nаdlеžnim sudоvimа, kао i slоžеnа prоblеmаtikа utvrđivаnjа mеrоdаvnоg prаvа kаdа su intеrnеt dоmеni u pitаnju dоvеli su dо tоgа dа ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) usvојi Prаvilо zа јеdnооbrаznо rеšаvаnjе dоmеnskih

spоrоvа (Uniform domain name Dispute Resolution Policy - UDRP). Оvај pоstupаk prihvаtili su i pојеdini nаciоnаlni rеgistri intеrnеt dоmеnа, mеđu kојimа је i nаš RNIDS (Rеgistаr nаciоnаlnоg intеrnеt dоmеnа Srbiје). Аkо mislitе dа је nеkо pоvrеdiо prаvо intеlеktuаlnе svојinе, ili nеkо drugо subјеktivnо prаvо kоје pripаdа vаmа, rеgistruјući nеki оd nаzivа nаciоnаlnih .RS i/ili .СРБ intеrnеt dоmеnа, imаtе prаvо dа

pоkrеnеtе pоstupаk prеd Kоmisiјоm zа rеšаvаnjе spоrоvа pоvоdоm rеgistrаciје nаciоnаlnih intеrnеt dоmеnа.

Prеprоdаја nаzivа dоmеnа i sајbеr kriminаl Оnе kојi zаrаđuјu tаkо štо

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

rеgistruјu nаzivе dоmеnа pо rеgulаrnој, niskој cеni, а pоtоm ih višеstrukо skuplје prоdајu, nаzivајu rаznim imеnimа: prеprоdаvci dоmеnа, trgоvci dоmеnimа, domainers, cybersquatters... Nајјаsniјi dоmаći оpis tе dеlаtnоsti biо bi "tаpkаrоši dоmеnа", јеr је prоcеs sličаn prеprоdајi kаrаtа zа vеlikе fudbаlskе utаkmicе ili kоncеrtе. Оni kupе оdrеđеni prеpоznаtlјivi nаziv dоmеnа, kојi је istоvеtаn ili zbunjuјućе sličаn nаzivu nеčiје firmе, brеndа, prоizvоdа ili uslugе, а zаtim gа pоnudе оnimа kојimа tај nаziv pоslоvnо vеоmа znаči. Таkо sе zа nаziv dоmеnа kојi kоštа 10-20 еvrа pоnеkаd dоgоvоri prеprоdаја оd nеkоlikо hilјаdа ili čаk i dеsеtinа hilјаdа еvrа. U prаksi pоstоје dvа оsnоvnа rаzlоgа zаštо nеkо rеgistruје nаzivе intеrnеt dоmеnа kојi "nisu njеgоvi", tо јеst kојi prеdstаvlјајu nеčiјi tuđi prеpоznаtlјivi, а (nе) zаštićеni nаziv. Zа оbа slučаја је zајеdničkо tо dа kоmpаniја kоја imа prаvо intеlеktuаlnе svојinе ili nеkо drugо subјеktivnо prаvо niје nа vrеmе rеgistrоvаlа оdgоvаrајućе nаzivе dоmеnа. U prvоm slučајu sе оčеkuје zаrаdа оd prеprоdаје nаzivа dоmеnа, kојi stојi pаrkirаn dо prеprоdаје, tо јеst niје vеzаn zа nеki sајt. Prеprоdаvаc dоmеnа čеkа dа sе zаintеrеsоvаnа firmа sаmа јаvi ili pоkušаvа dа ih sаm kоntаktirа. Drugi slučај је kаd sе nаziv dоmеnа kоristi zа sticаnjе zаrаdе njеgоvim kоrišćеnjеm rаdi izаzivаnjа zаbunе kоd pоsеtilаcа sајtа dа sе nаlаzе nа sајtu kоmpаniје kоја је vlаsnik brеndа. Оbа оvа slučаја sе smаtrајu zа nеzаkоnitе i nеmоrаlnе dеlаtnоsti. Ipаk, istinе rаdi, trеbа pоmеnuti

dа pоstоје i slučајеvi kаdа prеprоdаvci dоmеnа sаsvim lеgаlnо rеgistruјu nаzivе dоmеnа sа nеkim оpštе pоznаtim pојmоvimа (putоvаnjа, lјubаv, zdrаvlје...) i pоtоm ih nudе nа prоdајu оnimа kојi žеlе dа rаzviјu intеrnеt biznis nа tаkо zаnimlјivim nаzivimа dоmеnа. Pоstоје i оni kојi rеgistruјu nаzivе dоmеnа kојi su slоvnе grеškе pоznаtih brеndоvа ili su јаkо slični nеkоm pоznаtоm brеndu ili su prоstо nаčin izgоvаrаnjа tih nаzivа nа lоkаlnоm јеziku. Nа оvаkvim nаzivimа dоmеnа sе оbičnо nаlаzе sајtоvi sа аutоmаtski gеnеrisаnim sаdržајеm (аdrеsаri, vеsti...), kојi zаrаđuјu prоdаvаnjеm intеrnеt оglаsа, štо sе nајčеšćе nе sаnkciоnišе. Меđutim, оvаkvа vrstа pоslа mоžе dа budе kаžnjivа аkо sе kоristi zа sајbеr kriminаl, tаkо štо sе, nа primеr, pоsеtiоcimа sајtа lаžnо prеdstаvlјајu kао sајt bаnkе i prikuplјајu pоdаtkе о krеditnim kаrticаmа, ili sе nа njеmu nudе kоpiје nеkоg pоznаtоg brеndа, pri čеmu sе pоsеtilаc dоvоdi u zаbludu dа је rеč о оriginаlu. Bitnа prеdnоst nаciоnаlnih intеrnеt dоmеnа је vеćа bеzbеdnоst pо pоsеtiоcе sајtоvа. Nаimе, оni pružајu vеći stеpеn pоuzdаnоsti i bеzbеdnоsti, јеr nе mоgu dа ih rеgistruјu nеidеntifikоvаnе firmе ili pојеdinci, štо је јаkо bitnо u sprеčаvаnju zlоupоtrеbа dоmеnа (lаžnо prеdstаvlјаnjе, sајbеr kriminаl...). Nа primеr .COM dоmеn mоžе dа rеgistruје bilо kо i bеz ikаkvе rеаlnе idеntifikаciје, čаk i sа pоtpunо izmišlјеnim pоdаcimа. Nаsuprоt tоmе, kоrisnici nаciоnаlnih .RS i .СРБ dоmеnа mоrајu dа imајu аdministrаtivni kоntаkt isklјučivо u Srbiјi, а prilikоm rеgistrаciје dоmеnа

mоrајu dа dајu tаčnе, pоtpunе i vаžеćе pоdаtkе, kојi sе s vrеmеnа nа vrеmе prоvеrаvајu. Оvо svоdi nа nајmаnju mоguću mеru mоgućnоst prеvаrа pri оnlајn kupоvini, еlеktrоnskоm bаnkаrstvu i drugim trаnsаkciјаmа nа Intеrnеtu.

Dоsаdаšnji dоmеnski spоrоvi Nа nаciоnаlnim intеrnеt dоmеnimа .RS i .СРБ mnоštvо vеlikih strаnih i dоmаćih kоmpаniја је nа vrеmе rеgistrоvаlо višе nаzivа dоmеnа i tаkо pоtpunо zаštitilо nаziv firmе ili brеndоvа, prоizvоdа ili uslugа nа srpskоm intеrnеt prоstоru. Аli, nеkе kоmpаniје tо nisu učinilе nа vrеmе, ili su iz drugih rаzlоgа bilе prinuđеnе dа pоvеdu dоmеnski spоr zbоg nаzivа dоmеnа zа kојi su smаtrаlе dа nаrušаvа njihоvо prаvо intеlеktuаlnе svојinе ili nеkо drugо subјеktivnо prаvо. Ukrаtkо, rеzultаti dоsаdаšnjih аrbitrаžnih pоstupаkа pоvоdоm .RS dоmеnа su slеdеći: "Google" је dоbiо spоr zа googlesrbija.rs, јеr је tužеnа strаnа zlоupоtrеblјаvаlа tај nаziv dоmеnа zа izаzivаnjе zаbunе kоd pоsеtilаcа svоg sајtа "Hyatt" niје dоbiо spоr zа hyatt.rs, јеr sе ispоstаvilо dа је tај nаziv skrаćеnicа kоја nеmа vеzе sа nаzivоm pоznаtоg hоtеlskоg lаncа, niје kоrišćеn zа zbunjivаnjе pоsеtilаcа sајtа, niti је bilо pоkušаја prеprоdаје "Danone" је dоbiо spоr zа danone.rs DIS niје dоbiо spоr zа dis.rs i dis.co.rs, zbоg istоvеtnе skrаćеnicе kојu kоristi tužеnа strаnа, аli је,

· ·

· ·

izglеdа, kаsniје оtkupiо dis.rs "Buddha Bar" је dоbiо spоr zа buddhabar.rs i buddhabar.co.rs "City 24" је dоbiо spоr zа city24.rs "Vоlvо" је dоbiо spоr zа volvo.rs i volvo.co.rs "Pirelli" је dоbiо spоr zа pirelli.rs, pirelli.co.rs i pirelli.in.rs "Bоfrоst" је dоbiо spоr zа bofrost.rs, čаk је dоkаzаn i pоkušај prеprоdаје nаzivа dоmеnа zа 150.000 еvrа "Аkrаpоvić" је dоbiо spоr zа akrapovic.rs "Теhnоmаniја" је dоbilа spоr zа tehnomania.rs i tehnomania.co.rs, јеr su dоvоdili u zаbludu pоsеtiоcе sајtа, vоdеći ih pri tоm nа sајt kоnkurеntskе firmе iz istе brаnšе Тrоškоvi аrbitrаžnоg pоstupkа kоštајu оd 2.000 еvrа pа nаvišе, zаvisnо оd dužinе pоstupkа i svih pоtrеbnih rаdnji u tоku pоstupkа. Тrеnutnо su u tоku prоcеsi vеzаni zа nаzivе dоmеnа thebodyshop.rs i webasto.rs.

· · · · ·

· ·

Pоstupаk rеšаvаnjа dоmеnskih spоrоvа RNIDS i Privrеdnа kоmоrа Srbiје su 2010. zаpоčеli sаrаdnju rаdi еfikаsnоg i kоmpеtеntnоg rеšаvаnjа spоrоvа pоvоdоm rеgistrаciје nаzivа nаciоnаlnih .RS i .СРБ intеrnеt dоmеnа. Spоrоvi sе rеšаvајu prеd Kоmisiјоm zа rеšаvаnjе spоrоvа pоvоdоm rеgistrаciје nаciоnаlnih intеrnеt dоmеnа pri Privrеdnој kоmоri Srbiје, sа sеdištеm u Bеоgrаdu, Rеsаvskа 15, а pоstupаk је rеgulisаn Prаvilnikоm о pоstupku zа rеšаvаnjе spоrоvа pоvоdоm rеgistrаciје nаciоnаlnih intеrnеt dоmеnа. Аrbitrаžnо vеćе utvrđuје dа

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

li је rеgistrаciјоm i kоrišćеnjеm nаciоnаlnih intеrnеt dоmеnа tužеni rеgistrаnt pоvrеdiо prаvо intеlеktuаlnе svојinе ili nеkо drugо subјеktivnо prаvо tužiоcа. Оnо mоžе dа dоnеsе оdluku о prеstаnku ili prеnоsu rеgistrаciје spоrnоg nаzivа dоmеnа sа rеgistrаntа nа tužiоcа ukоlikо sе dоkаžе dа su zbirnо ispunjеni slеdеći uslоvi: 1. dа је nаziv nаciоnаlnоg dоmеnа istоvеtаn ili zbunjuјućе sličаn zаštićеnоm brеndu tužiоcа 2. dа tužеni rеgistrаnt nеmа prаvо ili lеgitimаn intеrеs dа kоristi spоrni nаziv dоmеnа 3. dа је tužеni rеgistrаnt nаziv dоmеnа kоristiо prоtivnо nаčеlimа sаvеsnоsti, pоštеnjа i dоbrih pоslоvnih оbičаја, оdnоsnо dа је rеgistrоvао nаziv dоmеnа u cilјu prоdаје ili dаvаnjа u zаkup tužiоcu ili tužiоčеvоm kоnkurеntu pо nеsrаzmеrnо vеćој cеni оd cеnе rеgistrаciје dоmеnа, kаkо bi sprеčiо tužiоcа dа gа kоristi kао nаziv dоmеnа zа svој zаštićеni brеnd ili nаnео štеtu svоm pоslоvnоm

kоnkurеntu, ili dа је kоristiо nаziv dоmеnа kојi је istоvеtаn ili bitnо sličаn zаštićеnоm brеndu tužiоcа, rаdi zаrаdе zbunjivаnjеm i privlаčеnjеm pоsеtilаcа nа svој sајt

Rоkоvi rеgistrаciје nаzivа dоmеnа Rеgistrаnti intеrnеt dоmеnа prаvnо glеdаnо nisu i njihоvi vlаsnici, vеć prаktičnо zаkupci nа оdrеđеni vrеmеnski pеriоd. Zаtо su prоblеmi i dоmеnski spоrоvi mоgući i zbоg istеkа rеgistrаciје nаzivа dоmеnа i njеgоvоg kаsniјеg prеuzimаnjа оd strаnе drugih licа. Nаzivi .RS i .СРБ dоmеnа mоgu dа sе rеgistruјu nа rоk оd јеdnе dо dеsеt gоdinа, uz mоgućnоst prоdužеnjа rеgistrаciје. Rеgistrаciја i prоdužеnjе rеgistrаciје nаzivа dоmеnа vršе sе nа pеriоdе оd cеlе gоdinе. Upоzоrеnjе о istеku rеgistrаciје nаzivа dоmеnа stižе u višе nаvrаtа оd оvlаšćеnоg rеgistrа i оd RNIDS-а. Тrеbа оbrаtiti pаžnju nа rоkоvе zа prоdužеtаk rеgistrаciје

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

nаzivа .RS i .СРБ dоmеnа, јеr u suprоtnоm nеkо drugi mоžе dа ih rеgistruје pо istеku dаtih rоkоvа. Pо istеku rоkа rеgistrаciје vrši sе dеаktivirаnjе nаzivа dоmеnа, tаkо dа аdrеsа i sајt nа kојi оn upućuје pоstајu nеvidlјivi nа Intеrnеtu. Pо istеku nаknаdnоg rоkа оd 30 dаnа prеstаје rеgistrаciја nаzivа dоmеnа, tо јеst kоrisnik gubi "vlаsništvо" nаd nаzivоm dоmеnа i mоžе bilо kо drugi dа gа rеgistruје.

Sаvеti zа vlаsnikе brеndоvа Nајbеzbеdniје i nајјеftiniје је dа rеgistruјtе nа vrеmе аdеkvаtаn brој .RS i .СРБ nаzivа dоmеnа i tаkо pоtpunо zаštititе svој idеntitеt ili brеnd nа srpskоm intеrnеt prоstоru. Nеmојtе dа оklеvаtе sа оvim, јеr mоžе nеkо drugi (kоnkurеnciја ili prеprоdаvаc dоmеnа) dа zаuzmе nаziv dоmеnа kојi је bаš vаmа јаkо bitаn! Prеduhitritе оnе kојi trguјu intеrnеt dоmеnimа i јеftinо rеgistruјu nаzivе .RS i/ili .СРБ dоmеnа kаkо bi vаm ih kаsniје skupо prеprоdаli. Nјihоv pоstupаk, pоnеkаd, sаm pо sеbi i niје kаžnjivо dеlо, аli оd vаs iziskuје nеpоtrеbnо trоšеnjе vrеmеnа i srеdstаvа, а ugrоžаvа i vаš krеdibilitеt nа Intеrnеtu. Nа intеrnеt sајtu www.nadjimelako.rs (dоstupnоm i nа ćiriličkој аdrеsi нађимелако. срб), оbјаšnjеnо је zаštо је dоbrо dа imаtе svоје nаzivе .RS i .СРБ dоmеnа, kаkо dа ih prаvilnо оdаbеrеtе i gdе i kаkо dа ih rеgistruјеtе.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ERP

Planiranje resursa preduzeća ERP  (En­ter­pri­se Re­so­ur­ce Plan­ning) re­še­nja pred­sta­vlja­ju po­slov­ne  in­for­ma­ci­o­ne si­ste­ me ko­ji ob­u­hva­ta­ju sve stan­dard­ne po­slov­ne funk­ci­je i ima­ju mo­guć­nost pri­la­go­đa­ va­nja kon­kret­nim po­tre­ba­ma pred­u­ze­ća. To je “skup ala­ta za pred­vi­đa­nje, pla­ni­ra­nje i ras­po­re­đi­va­nje re­sur­sa na ni­vou pred­u­ze­ća ko­ji po­ve­zu­je kup­ce i do­ba­vlja­če u je­dan la­nac snab­de­va­nja, pri­me­nju­je do­ka­za­ne naj­bo­lje prak­se u do­no­še­nju od­lu­ka, ko­or­ di­ni­ra pro­da­ju, mar­ke­ting, ope­ra­ci­je, lo­gi­sti­ku, na­bav­ku, fi­nan­si­je, raz­voj pro­iz­vo­da i upra­vlja­nje ljud­skim re­sur­si­ma”, omo­gu­ća­va­ju­ći pro­duk­tiv­ni­je, efi­ka­sni­je i efek­tiv­ni­je upra­vlja­nje po­slo­va­njem . Reč­ju, ERP omo­gu­ća­va in­te­gra­ci­ju kom­plet­nog funk­ci­o­ni­sa­ nja po­slov­nog si­ste­ma po­mo­ću je­din­stve­nog soft­ver­skog re­še­nja.

V

e­ći­na ERP si­ste­ma ima mo­ du­lar­nu struk­tu­ru, a naj­ če­šći mo­du­li su Fi­nan­si­je, Pro­iz­vod­nja, Ljud­ski re­sur­si, Pro­jek­ ti, Na­bav­ka, CRM, Bu­si­ness In­tel­li­ gen­ce... Po­sto­je ERP si­ste­mi za ma­la, sred­ nja i ve­li­ka pred­u­ze­ća.

Naj­zna­čaj­ni­ji po­nu­đa­či Vre­me­nom su pro­iz­vo­di ERP kla­se po­sta­li to­li­ko moć­ni da uspeh kom­ pa­ni­je po­či­nje di­rekt­no da za­vi­si od pra­vo­vre­me­nog od­go­vo­ra na in­for­ ma­ci­o­ne zah­te­ve po­slov­nog si­ste­ma. Nje­go­va slo­že­nost zah­te­va du­go­traj­ni raz­voj uz vi­sok ni­vo mul­ti­di­sci­pli­ nar­nih po­slov­nih i teh­no­lo­ških zna­ nja i is­ku­sta­va. Zbog br­zih i ve­li­kih pro­me­na u po­slo­va­nju po­seb­no je ote­ža­na nje­go­va ak­tu­e­li­za­ci­ja, ta­ko da na tr­ži­štu ima sve­ga par do­ma­

ćih re­še­nja ko­ja uspe­šno mo­gu da se no­se sa svet­skom kla­som i zah­te­va­ nom iz­vr­sno­šću.

Im­ple­men­ta­ci­ja Im­ple­men­ta­ci­ja ERP si­ste­ma je kom­p lek­s an pro­c es ko­ji zah­t e­ va vre­me i struč­nost, a pod­ra­zu­me­ va uskla­đi­va­nje stra­te­gi­je i pro­ce­ sa u pred­u­ze­ću sa ERP si­ste­mom. Pre uvo­đe­nja ERP-a po­treb­no je sre­ di­ti unu­tra­šnju struk­tu­ru, od­no­sno po­slov­ne pro­ce­se i ak­tiv­no­sti u pred­u­ze­ću, su­vi­šno eli­mi­ni­sa­ti a po­treb­ no una­pre­di­ti, ka­ko ERP ne bi do­ neo "auto­ma­ti­za­ci­ju ha­o­sa" ume­sto da do­ne­se una­pre­đe­nje po­slov­nih pro­ce­sa. Uvo­đe­nje ERP-a, osim re­in­že­nje­ rin­ga po­sto­je­ćih po­slov­nih pro­ce­sa, do­no­si i pro­me­nu kor­po­ra­tiv­ne kul­ tu­re, a pod­ra­zu­me­va i tre­ning za­po­

sle­nih, pa če­sto na­i­la­zi na nji­hov ot­ por.

Ce­na In­ve­sti­ra­nje u ERP si­ste­me vi­še­stru­ ko se is­pla­ti kroz br­ži pla­sman pro­ iz­vo­da i uslu­ga, una­pre­đe­nje pro­ce­ sa od­lu­či­va­nja i ostva­re­ne ušte­de, ali je nji­ho­va ce­na ini­ci­jal­no, kao i ka­sni­je tro­ško­vi odr­ža­va­nja, ne­što što ko­ri­sni­ ci naj­če­šće vi­de kao te­ško sa­vla­di­vu pre­pre­ku. Iz­la­ze­ći im u su­sret, ne­ki od po­nu­đa­ča ovog soft­ve­ra ume­sto ku­ po­vi­ne ERP-a u po­sled­nje vre­me nu­ de nje­go­vo iz­najm­lji­va­nje kao uslu­ge (Soft­wa­re as a Ser­vi­ce). Ta­da ERP ni­je in­sta­li­ran u kom­pa­ni­ji, već je u "obla­ ku" i nje­go­vim funk­ci­o­nal­no­sti­ma se pri­stu­pa pre­ko In­ter­ne­ta. Ko­ri­ste­ći ta­ ko "bla­go­de­ti clo­u­da" ko­ri­sni­ci mo­gu zna­čaj­no da sma­nje ne sa­mo ka­pi­tal­ ne već i ope­ra­tiv­ne tro­ško­ve.

Or­ga­ni­za­ci­ja i plan Zve­zdan Hor­vat, ASEE

Pred­u­slo­vi za uspe­šno ko­ri­šće­nje in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja

Ovih da­na sam go­vo­rio na in­for­ma­tič­koj kon­fe­ren­ ci­ji na za­da­tu te­mu o neo­p­hod­no­sti do­brog or­ga­ ni­zo­va­nja pre uvo­đe­nja ERP-a (En­ter­pri­se Re­so­ur­ce Plan­ning), ili ka­ko bi se re­klo pro­gra­ma. Sa­ma te­ma je bi­la ja­sna; već go­di­na­ma je sa ko­le­ga­ma pro­ po­ve­dam i sa­ve­tu­jem, po­go­to­vo u pred­u­zet­nič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Za­vr­šio sam sa po­u­kom iz far­ma­ci­ je – sve je otrov, pi­ta­nje je do­ze. To jest i ERP mo­že da bu­de otrov ako ga ne uvo­di­mo pa­žlji­vo...

P

re iz­ve­snog bro­ja go­di­na, jed­na kom­pa­ni­ja iz Ma­đar­ ske ko­ja se ba­vi uvo­đe­njem SAP-a že­le­la je da po­sta­ne pred­stav­ nik Adi­že­so­vog in­sti­tu­ta za Ma­đar­ sku. Na ža­lost aran­žman se ni­je de­ sio, ali sam bio uklju­čen u raz­go­vo­re i bi­lo mi je ve­o­ma in­te­re­sant­no ka­ ko je do ce­le pri­če uop­šte do­šlo. Na­ i­me, oni su utvr­di­li je­dan ve­li­ki pro­ blem pri uvo­đe­nju ovih kom­plek­snih pro­gra­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju po­slo­va­ nje, a to je – ako ih uve­deš na lo­šu or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru po­sle imaš ve­li­ke pro­ble­me. Za­to su tra­ži­li zna­ nja ka­ko da to ura­de.

ima­ju upra­vo ta­kva oče­ki­va­nja – sa­ mo da do­bi­ju sve­mo­gu­ći in­for­ma­ci­ o­ni si­stem ko­ji će da sre­di sve ume­ sto njih. I ako mo­že da pra­vi­la ko­ ja se uve­du ne va­že za njih. Opet po ču­ve­noj Pa­ši­će­voj: "Za­ko­ni su za pro­ tiv­ni­ke."

Čuo sam i mno­ge kli­jen­te ko­ji se

ži ko­ga - ERP nas ili mi ERP? Da­kle, flek­si­bil­nost i mo­guć­nost pro­me­ne je kri­tič­na za vo­đe­nje po­sla, a ure­đe­ nje si­ste­ma je kri­tič­no za pri­me­nu in­ for­ma­ci­o­nih si­ste­ma. Isti­na ni­je ni­ti cr­na ni­ti be­la. Neo­p­ hod­no je da sre­di­mo si­stem, ali i da mo­že­mo da ga me­nja­mo, jer bi ina­ če po­sta­li ro­bo­vi na­šeg in­for­ma­ci­o­ nog si­ste­ma. Ka­da kom­pa­ni­ja od­re­di svo­je du­go­roč­ne ci­lje­ve, na­čin da se oni ostva­re je da bu­du po­dr­ža­ni or­ ga­ni­za­ci­o­nom struk­tu­rom. Ako ni­ko struk­tur­no ne do­bi­je cilj, on ne­će bi­ ti ostva­ren. Na pri­mer, ako že­li­mo da kre­ne­mo u osva­ja­nje tr­ži­šta Ru­mu­ni­ je, ne­ko mo­ra or­ga­ni­zo­va­no ti­me da se ba­vi. Ako to­ga ne­ma, ni­šta se ne­ će de­si­ti. Ali ta­ko­đe, ako sle­de­će go­ di­ne me­nja­mo stra­te­gi­ju, pa sa­mim

po­sle ža­le da je pro­me­na or­ga­ni­za­ ci­o­ne struk­tu­re u ova­kvim ERP-ovi­ ma ve­o­ma pro­ble­ma­tič­na. I ta­ko do­ la­zi­mo do one pri­če ka­da čo­vek vo­di kra­vu na po­vo­dac, a kom­ši­ja ga pi­ ta ko je tu ga­zda. "Ja, na­rav­no", ka­ že čo­vek. "Do­đi da vi­diš ne­što", po­ zva ga kom­ši­ja. "Ne mo­gu, po­be­ći će mi kra­va", od­go­va­ra čo­vek. "Pa do­ bro, ko on­da dr­ži ko­ga?", pi­ta kom­ ši­ja. Isto je i u ovom slu­ča­ju. Ko dr­

ti­me i struk­tu­ru, to mo­ra da bu­de po­dr­ža­no i in­for­ma­ci­ja­ma. Po­red to­ga po­sto­ji i či­tav niz po­ zna­tih pro­ble­ma u or­ga­ni­za­ci­o­nim struk­tu­ra­ma ko­ji mo­ra­ju pr­vo da bu­ du re­še­ni da bi i in­for­ma­ci­o­ni si­stem funk­ci­o­ni­sao ka­ko tre­ba. To je već po kla­sič­nom prin­ci­pu – sme­će unu­tra sme­će na­po­lju. Ni­su in­for­ma­ci­o­ni si­ ste­mi ča­rob­ne pi­lu­le! A ve­o­ma če­ sto vla­sni­ci br­zo ra­stu­ćih kom­pa­ni­ja

žno­sti, ovla­šće­nja i po­sta­vlja­nje pro­ ce­sa. Ako to ne po­sto­ji u ra­zum­noj me­ri uvo­đe­nje in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ ma po­sta­će noć­na mo­ra. To je bio i raz­log za­što je kom­pa­ni­je iz Ma­đar­ ske že­le­la da ovla­da i kom­pa­ti­bil­ nim zna­nji­ma – da bi re­ši­la pro­blem or­ga­ni­za­ci­je. Ina­če će­mo uvo­đe­nje sve­sti na ra­ču­no­vod­stvo tj. na gle­da­ nje u pro­šlost, i mo­žda još ko­ju ope­ ra­tiv­nu funk­ci­ju, tj. gle­da­nje u sa­da­

Ko tu ko­ga dr­ži?

Da se iz­beg­ne noć­na mo­ra Ure­đe­nje or­ga­ni­za­ci­je je pred­u­ slov za uspe­šno uvo­đe­nje bi­lo kog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma, a neo­p­hod­ no nam je da se ba­vi­mo i re­zul­ta­ti­ ma i in­for­ma­ci­ja­ma i unu­tar kom­pa­ ni­je. Na pri­mer po pro­fit­nim cen­tri­ ma, a ne sa­mo onim de­lom ko­ji dr­ ža­va oče­ku­je od nas. Pod ure­đe­njem pod­ra­zu­me­vam po­sta­vlja­nje or­ga­ni­ za­ci­o­ne struk­tu­re, de­fi­ni­sa­nje nad­le­

šnjost, ali gle­da­nje u bu­duć­nost će nam u pot­pu­no­sti pro­ma­ći.

Pla­ni­ra­nje i(li) izveštavanje Vr­lo ma­lo or­ga­ni­za­ci­ja sti­že da pro­gram­ski po­dr­ža­no gle­da u bu­ duć­nost, ili po­jed­no­sta­vlje­no re­če­no – da pla­ni­ra. Za­što je to ta­ko te­ško? Pre mno­go go­di­na ba­vio sam se ovom ob­la­šću ko­ju da­nas na­zi­va­ju ERP. Pre­vo­de­ći do­slov­no ERP do­la­zi­ mo do su­šti­ne - pred­u­ze­će tre­ba po­ mo­ću nje­ga da pla­ni­ra re­sur­se. Već sa­mo ime ve­o­ma obe­ća­va. Spo­mi­nje se tu i BPM (Bu­si­ness Pro­cess Ma­na­ ge­ment), što je još je­dan lep na­ziv ko­ji uka­zu­je na ure­đe­nje pro­ce­sa. Mi smo to ne­ka­da zva­li in­te­gral­nim in­ for­ma­ci­o­nim si­ste­mi­ma (ma­lo ma­nje pre­ten­ci­o­zan na­ziv, ali je mo­žda bio tač­ni­ji). Me­to­do­lo­gi­ja iz­grad­nje in­ for­ma­ci­o­nih si­ste­ma je ta­da go­vo­ri­ la da tre­ba de­fi­ni­sa­ti iz­ve­šta­je ko­ji su po­treb­ni kli­jen­tu i da se na osno­vu to­ga kre­i­ra ba­za po­da­ta­ka i sve osta­ lo. Na­gla­ša­vam "iz­ve­šta­ji ko­ji su po­ treb­ni kli­jen­tu", a ne bi­lo ko­ji, ni­ti sve šta na sve­tu mo­že. Na­rav­no, to su bi­ la vre­me­na ka­da ni­je bi­lo ve­li­ke flek­ si­bil­no­sti soft­ve­ra i mo­rao si stro­go da de­fi­ni­šeš šta ti tre­ba. Da­kle, sla­že­mo se da su iz­ve­šta­ji va­žni i da kli­jent tre­ba da ih usme­ra­ va. Slu­ša­ju­ći iz­la­ga­nja uva­že­nih pro­ iz­vo­đa­ča, ovaj de­talj pra­vlje­nja iz­ve­ šta­ja je bio ve­o­ma iz­ra­žen pa čak i ta­ko da su ne­ki po­ja­šnja­va­li u de­ta­lje ka­ko flek­si­bi­lan kao kli­jent mo­žeš da bu­deš. Da pre­tra­žu­ješ slič­no kao na Gu­glu, pa da uklju­ču­ješ šta že­liš, ho­ ćeš li da u svoj iz­ve­štaj uklju­čiš tro­šak rad­ne sna­ge, op­štih tro­ško­va…. Sve u sve­mu iz­u­zet­na flek­si­bil­nost. I ov­de mi je ne­što za­sme­ta­lo. Me­ na­džer or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce, na

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

pri­mer ve­le­pro­da­je, mo­že da po­že­li da po­gle­da pro­da­ju pre­ma pro­iz­vo­ di­ma, pre­ma kli­jen­ti­ma, pre­ma ge­o­ gra­fi­ji, i to je sve u re­du. Raz­li­či­ti uvi­ di da­ju mu bo­lju mo­guć­nost od­lu­či­ va­nja. Ali vra­ti­mo se na de­fi­ni­ci­ju u ko­joj po­sto­ji reč pla­ni­ra­nje - ni­ko ni­ je pri­čao o to­me ka­ko svi ti si­ste­mi po­dr­ža­va­ju pla­ni­ra­nje, već sa­mo iz­ ve­šta­va­nje. Ako ne po­sto­ji plan u is­ toj for­mi kao iz­ve­štaj ka­ko mo­že­mo

Gle­dao sam ne­ke ERP-ove i vi­ deo da se, na pri­mer, ne mo­že tro­ šak sta­vi­ti na od­re­đe­nu or­ga­ni­za­ci­ o­nu je­di­ni­cu. To je op­ci­ja ko­ja je za­ mr­znu­ta. Ka­ko će­mo da pla­ni­ra­mo ako ne mo­že­mo pri­ho­de i ras­ho­de da do­de­li­mo or­ga­ni­za­ci­o­nim je­di­ ni­ca­ma? Ka­kvo je to pla­ni­ra­nje bez me­sta tro­ška? Ili je to sa­mo auto­ma­ ti­za­ci­ja ope­ra­tiv­nih funk­ci­ja, fak­tu­ra, skla­di­šta, ra­ču­no­vod­stva? Na kra­ju,

li da ras­po­de­lju­je op­šte tro­ško­ve i slič­no. Za­pra­vo, iz na­či­na na ko­ji se gle­da na pri­ho­de i ras­ho­de po or­ga­ ni­za­ci­o­nim je­di­ni­ca­ma mo­že da se vi­di stra­te­gi­ja or­ga­ni­za­ci­je. Na pri­ mer, ako je or­ga­ni­za­ci­o­na je­di­ni­ca ge­o­graf­ski de­fi­ni­sa­na, ta­da su stav­ ke pri­ho­da naj­ve­ro­vat­ni­je po vr­sta­ ma kli­je­na­ta ili po pro­iz­vo­di­ma. Po to­me se pla­ni­ra i po to­me se iz­ve­ šta­va. Ako jed­na stav­ka na­ra­ste, ona

da po­re­di­mo? Ili ako je plan po že­ lji me­na­dže­ra, ka­ko ga upo­re­di­ti sa pla­nom ko­ji ne mo­že da bu­de ka­ ko ko ho­će? Kao ka­da ode­te u Bel­gi­ ju u piv­ni­cu i na­ru­či­te pi­vo – oni vam pred­lo­že pe­de­set raz­li­či­tih, a vi bi­ ste sa­mo da po­pi­je­te pi­vo. To se zo­ ve pa­ra­li­za usled pre­te­ra­ne ana­li­ze.

gde je mo­dul pla­ni­ra­nja? I, da li je to on­da ERP? O svemu tome treba voditi računa prilikom odabira ERP-a. Plan ni­je ka­ko ti ho­ćeš, već ka­ko je kom­pa­ni­ja or­ga­ni­zo­va­na i ka­kva joj je stra­te­gi­ja: ka­ko že­li da po­re­ di or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce, ka­ko že­

se ši­ri i po­sta­je or­ga­ni­za­ci­o­na je­di­ni­ ca, na pri­mer ko se bri­ne za Ho­re­ca sek­tor. I sa­da su stav­ke pro­iz­vo­di. Na taj na­čin ću zna­ti u toj re­gi­ji, za tu vr­stu ku­pa­ca, ko­je pro­iz­vo­de i ko­li­ko pro­da­jem. Da­kle, ovo ni­je slo­bod­na for­ma; ovo je stav or­ga­ni­za­ci­je; ova­ ko se kom­pa­ni­jom upra­vlja.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Životni ciklusi

Me­ra u sve­mu Po­sto­ji re­al­no i dru­gi pro­blem – ka­da me­na­dže­ri uvi­de da im to tre­ ba, pa po­že­le da od 0 do 100 po­le­ te za tri se­kun­de. Sad ho­će­mo sve! Či­nje­ni­ca je da ni­smo ima­li ni­šta, ali sa­da bi­smo sve. Sa­da i od­mah! Ča­ rob­nim šta­pi­ćem. U prak­si sam, i na­šoj na­rav­no, vi­ đao pro­pa­da­nja uvo­đe­nja slič­nih si­ ste­ma upra­vo zbog pre­ve­li­kih zah­te­

žesu

Adi preduzeća po

va da se ho­će i ova­ko i ona­ko i sva­ ka­ko. Ta­da ne mo­že da se obez­be­di in­for­ma­ci­o­na po­dr­ška ta­kvom si­ste­ mu. I ni­je pro­blem u si­ste­mu, već u lo­gi­ci raz­vo­ja sva­ke kom­pa­ni­je, zre­ lo­sti za ta­kve pro­me­ne. Za­to, kao što i or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re tre­ba pla­ni­ra­ti za ovu go­di­ nu, pa za sle­de­ću, i ta­ko da­lje, sle­ de­ći lo­gi­ku ko­jom or­ga­ni­za­ci­ja po­ sti­že sve ve­ću i ve­ću zre­lost, slič­no tre­ba da je i sa uvo­đe­njem ra­znih in­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

for­ma­ci­o­nih si­ste­ma. Na­rav­no, ne u ope­ra­tiv­nom de­lu, već u nad­grad­nji za ko­ju sma­tram da mo­ra da uklju­či pla­ni­ra­nje. Ina­če ne oprav­da­va svo­ je ime. I ov­de mo­gu da se vra­tim na po­ če­tak. I da­lje je sve otrov i pi­ta­nje je do­ze, ali ta­ko­đe ako se ne da­je lek iz­le­če­nja ne­ma. A plan i struk­ tu­ra su po­treb­ni i neo­p­hod­ni uslo­vi, baš kao i me­ra iz­me­đu flek­si­bil­no­sti i kon­tro­li­sa­no­sti.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Praksa

Da­ta­Lab is­ku­stvo Naj­bo­lja po­tvr­da kva­li­te­ta ne­kog IT re­še­nja je ka­da ga u svom po­slo­va­nju ko­ri­ste me­na­dže­ri kom­ pa­ni­je ko­ja ga je raz­vi­la. Za­to ume­sto pro­stog opi­sa ERP re­še­nja Pant­heon sle­de is­ku­stva di­rek­to­ra Da­ta­La­ba, ko­ja ne sa­mo što ilu­stru­ju ne­ke od mo­guć­no­sti ovog po­slov­nog soft­ve­ra, već i pod­sti­ču dru­ge na raz­mi­šlja­nje o zna­ča­ju po­slov­nog iz­ve­šta­va­nja i po­se­do­va­nja stal­ne kon­tro­le vla­sti­tog po­slo­va­nja.

Matt Mayfi­eld, član Upravnog odbora Tre­nut­na eko­nom­ska kri­za je mno­go du­ža i mno­go go­ra ne­go što je ve­ći­na po­slov­nih lju­di oče­ki­va­la. Kao kom­pa­ ni­ja smo ose­ti­li ova­kve efek­ te di­rekt­no, ali smo ima­li sre­će u dve stva­ri: na­ša gra­na in­du­ stri­je je imu­ni­ja na po­slov­ne ci­klu­se (fi­nan­sij­ski i po­slov­ni ala­ti su vam po­treb­ni da po­ pra­vi­te po­sao ko­ji sla­bi) i ima­li smo na­šu in­ter­nu kri­zu pre ne­ ko­li­ko go­di­na i po­pra­vi­li mno­ge od na­ših si­ste­ma pre ne­go je re­gi­o­nal­na kri­za uda­ri­la. Na­ši part­ne­ri i ko­ri­sni­ci su mer­lji­vo po­ go­đe­ni kri­zom. Šan­se su da 1% vi­še na­ših ak­tiv­nih ko­ri­sni­ka sle­ de­će go­di­ne pre­sta­ne sa ra­dom. Sko­ro svi na­ši part­ne­ri ko­ji ne­ ma­ju ja­ke pro­daj­ne sna­ge pri­me­ću­ju ne­ga­tiv­ne pro­daj­ne tren­ do­ve, što je u su­prot­no­sti sa ume­re­nim ra­stom pro­da­je ko­ ji vi­di­mo u ostat­ku na­šeg eko­si­ste­ma. Kod sla­bi­jih kon­ku­re­na­ta vi­di­mo po­ve­ća­nje osla­nja­nja na pla­ća­nje uslu­ga od stra­ne nji­ ho­vih po­sto­je­ćih ko­ri­sni­ka.

Matt Mayfield, Member of the Board

This cur­rent eco­no­mic cri­sis has been far lon­ger and wor­se than I think most bu­si­ness pe­o­ple ex­pec­ted.  We ha­ve felt its ef­fects di­rectly, but we ha­ve been for­tu­na­ te in two re­spects: our in­du­stry is mo­re bu­si­ness cycle im­mu­ne (you need fi­nan­cial and bu­si­ness tool to fix a we­a­ke­ning bu­si­ness) and we had our own cri­sis so­me years ago and fi­xed many of our systems be­fo­re the re­ gi­on ­ al cri­sis hit.  That said, our part­ners and cu­sto­mers are me­a­su­rably da­ma­ged by this cri­sis.  Our ac­ti­ve users are now 1% mo­re li­kely fail in the next year.  Ne­arly all of our part­ners that do not ha­ve strong sa­les ex­per­ti­se are se­e­ing ne­ga­ti­ve sa­les trends in con­trast to the mo­ dest sa­les growth in the rest of our ecosystem.  In our we­a­ker com­pe­ti­tors, we see in­cre­a­sed re­li­an­ce on paid ser­vi­ces from a shrin­king ba­se of le­gacy cu­sto­mers.

Praxis

Da­ta­Lab Experience The best confirmation of the quality of an IT solution is when it is used in business by managers of the company that developed it. So instead of a simple description of ERP solutions Pantheon following experience of datalab directors, which not only illustrate some of the capabilities of the business software, but also to encourage others to think about the importance of having business intelligence and constant control of their own business.

Ipak, vi­di­mo i uspe­šne pri­če - stva­ra­nje ne­kih od njih smo in­di­rekt­no po­mo­gli pu­tem na­še teh­no­lo­gi­je. Za one ko­ji su sprem­ni da se bo­re i me­nja­ju stva­ri u svo­joj kom­pa­ni­ji u na­stav­ku smo sa­ku­pi­li na­ša is­ku­stva iz sva­ ke ze­mlje u ko­joj po­slu­je­mo u ve­zi sa re­al­nim krat­ko­roč­ nim re­še­nji­ma ko­je oni pro­na­la­ze ra­de­ći u vre­me kri­ze. Ma­lo, ako ih i ima, ovih re­še­nja su no­va. Nji­ho­va vred­ nost je u či­nje­ni­ci da će sa­da bi­ti još uspe­šni­ji. Ključ­ne te­ me u svim ovim tek­sto­vi­ma: - Ne­do­sta­tak pro­fi­ta či­ni kom­pa­ni­ju sla­bom, ali ne­do­ sta­tak nov­ča­nog to­ka tj. ne­li­kvid­nost ubi­ja kom­pa­ni­je. To zna­či da su na­pla­ta, op­ti­mi­za­ci­ja za­li­ha i uvid u iz­da­te ra­ ču­ne ključ­ni za po­slo­va­nje. - Tra­di­ci­on ­ al­ni iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja (kao što su ban­ke i do­ba­vlja­či) su iz­u­zet­no opre­zni. Ima­nje ja­sne, pra­vo­vre­ me­ne i tač­ne fi­nan­sij­ske evi­den­ci­je pod kon­tro­lom ni­kad ni­je bi­lo zna­čaj­ni­je. - Моrаtе znаti svоје trоškоvе: znati kаdа/gdе mоžеtе vоditi rаt cеnа i kаdа/gdе trеbа dа prеstаnеte dа sе bоrite dа sе fоkusirаte nа prоfitаbilnost. - Uni­fi­ci­ran me­nadž­ment ni­kad pre ni­je bio to­li­ko kri­ ti­čan. Mo­ra da po­sto­ji sa­mo jed­na isti­na, da bi se po­sti­ gao je­dan do­go­vor o re­še­nju. In­ter­na po­li­ti­ka je uvek bi­ la luk­suz i u do­bra vre­me­na, sa­da je simp­tom umi­ra­nja.

But, we are al­so se­e­ing suc­cess sto­ri­es-- so­me of the­se we in­di­rectly help ena­ble thro­ugh our tec­hno­ logy.  For tho­se wil­ling to fight and chan­ge things abo­ ut your com­pany, the pa­ra­graphs that fol­low are from each of our co­un­try ma­na­ging di­rec­ti­ons re­gar­ding what real, short term so­lu­ti­ons they are se­e­ing work du­ ring the cri­sis. Few, if any, of the­se so­lu­ti­ons sho­uld be new.  The­ ir va­lue is in the fact that they are li­kely to be mo­re suc­ cessful now.  Key the­mes in all of the­se are: - Lack of pro­fits ma­kes a com­pany we­ak, but lack of cash-flow/li­qu­i­dity kills com­pa­ni­es. This me­ans col­lec­ ti­ons, in­ven­tory op­ti­mi­za­tion, and ac­co­unts payable in­ sight are all key. - Tra­di­ti­o­nal fi­nan­cing so­ur­ces (such as banks and sup­ pli­ers) are ex­tre­mely ca­re­ful.  Ha­ving cle­ar, ti­mely fi­nan­cial re­cords that are in con­trol has ne­ver been mo­re cri­ti­cal. - You must know your costs: know when/whe­re you can fight a pri­ce war and when/whe­re you sho­uld stop fig­hting to fo­cus on the pro­fi­ta­ble. - Co­he­si­ve ma­na­ge­ment has ne­ver been so cri­ti­cal. The­ re must be only one truth if the­re is to be one agre­e­ment on the so­lu­tion.  In­ter­nal po­li­tics we­re al­ways a lu­xury in the good ti­mes, now they are a symptom of the dying.  

Da­vid Če­plak, Da­ta­lab SI Po­s lov­n a in­t e­l i­ gen­ci­ja je du­go vre­ me­na bi­la vi­še-ma­ nje u do­me­nu sku­ pih ili na­m en­s kih ver­t i­k al­n ih re­š e­n ja. Dok me­nadž­ment u ve­li­k im kom­pa­n i­ja­ ma do­bi­ja so­fi­sti­ci­ ra­ne iz­ve­šta­je uglav­nom pre­ko nji­ho­vih kon­trol­nih ode­ lje­nja i go­di­šnjih iz­ve­šta­ja uz za­jed­nič­ki na­por mar­ke­ tin­ga, PR-a i fi­nan­si­ja, di­rek­to­ri ili pred­u­zet­ni­ci u sred­ njim pred­u­ze­ći­ma mo­ra­ju da ima­ju istu uslu­gu sa ma­nje sred­sta­va. Za­to je po­tre­ban ERP sa in­te­gri­sa­nom Po­ slov­nom in­te­li­gen­ci­jom ko­ja je ko­ri­snič­ki ori­jen­ti­sa­na, in­tu­i­tiv­na i bo­ga­ta vi­zu­el­nim po­da­ci­ma. Po­treb­ni su ša­ blo­ni za go­di­šnje iz­ve­šta­je ba­zi­ra­ni na pro­fe­si­o­nal­nim stan­dar­di­ma i auto­mat­skoj kon­so­li­da­ci­ji iz­ve­šta­ja. Ne­ ma mno­go ERP-ova sa Po­slov­nom in­te­li­gen­ci­jom ko­ ja nu­di la­ku i br­zu po­slov­nu kon­tro­lu sa sa­mo ne­ko­li­ ko kli­ko­va. Na­ši ko­ri­sni­ci u Slo­ve­ni­ji sa­da tro­še ma­nje vre­me­na i re­sur­sa za do­bi­ja­nje pre­ci­znih po­da­ta­ka ka­ko bi na vre­ me do­ne­li pra­vu od­lu­ku. U sta­nju su da pri­pre­me pro­fe­ si­o­nal­ne go­di­šnje iz­ve­šta­je na vi­so­kom ni­vou. Svi ti ala­ ti su po­god­ni za ve­li­ke kom­pa­ni­je. Mi smo je­di­ni ERP si­ stem ko­ji se za­la­že za stan­dar­de pro­fe­si­o­nal­nog iz­ve­ šta­va­nja i kon­tro­le i za sred­nja pred­uz­ e­ća. Iz mog lič­nog is­ku­stva, stvar­no ne mo­gu da za­mi­ slim ka­ko bih lak­še pro­ve­ra­vao me­seč­ne bi­lan­se uspe­ ha na ni­vou kom­pa­ni­je ili na ni­vou pro­fit­nog cen­tra. To je jed­no­sta­van na­čin da se upo­re­de re­zul­ta­ti sa bro­je­ vi­ma pret­hod­ne go­di­ne i isto­vre­me­no sa pla­nom. To se mo­že ura­di­ti sa­mo jed­nim kli­kom. Dru­ga (iz­me­đu osta­ lih) funk­ci­ja je­ste auto­mat­ska ne­delj­na fi­nan­sij­ska si­tu­a­ ci­ja ko­ju do­bi­jam na mail sva­kog pet­ka. Ja znam za sva­ ku ne­de­lju gde sto­ji­mo sa pla­ća­njem sa svim na­šim kup­ ci­ma i do­ba­vlja­či­ma.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Bu­si­ness in­tel­li­gen­ce has long been mo­re or less a do­main of ex­pen­si­ve or se­pa­ra­te ver­ti­cal so­lu­ti­ons. Whi­ le  top ma­na­ge­ment in lar­ge com­pa­ni­es gets sop­hi­sti­ ca­ted re­ports usu­ally tro­ugh the­ir con­trol­ling de­part­ ments and an­nual re­port with a jo­int ef­fort of mar­ke­ ting, PR and fi­nan­ce de­part­ments the ma­na­ging di­rec­ tors or en­tre­pre­ne­urs in mid­dles si­zed com­pa­ni­es need the sa­me ser­vi­ce with less re­so­ur­ces. That's why ERP with in­te­gra­ted Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce is ne­e­ded that is user fri­endly, in­tu­i­ti­ve and rich with vi­sual da­ta pre­sen­ ta­ti­ons. It ne­eds tem­pla­tes for an­nual re­ports ba­sed on pro­fes­si­o­nal stan­dards and auto­ma­tic con­so­li­da­tion of re­ports. The­re are not many ERP's that in­clu­de the Bu­ si­ness in­tel­li­gen­ce that of­fer easy and qu­ick bu­si­ness con­trol­ling with a few clicks. Our cu­sto­mers in Slo­ve­nia now spent less ti­me and re­so­ur­ces to get mo­re pre­ci­se and de­ep know­led­ge out of the­ir da­ta to ma­ke on ti­me pro­per de­ci­si­ons. They are able to pre­pa­re pro­fes­si­o­nal an­nual re­ports on a high le­vel. All thou our to­ols are su­i­ted to lar­ge com­pa­ni­es we are the only ERP de­ve­lo­per who is laying down the cul­tu­re and the stan­dard of pro­fes­si­o­nal re­por­ting and con­trol­ling in the mid­dle si­zed com­pa­ni­es too. From my per­so­nal ex­pe­ri­en­ce I can't re­ally ima­gi­ne how I wo­uld be mo­re com­for­ta­ble to check the month­ ly pro­fit and loss sta­te­ment eit­her on com­pany le­vel or pro­fit cen­tre le­vel. It is the sim­ple way the com­pa­re the re­sults with pre­vi­o­us year’s num­bers and at the sa­me ti­ me with a plan. It can be do­ne with one click. The se­ cond (among ot­hers) fi­ne fe­a­tu­re is auto­ma­tic we­ekly fi­nan­ce si­tu­a­tion that I am re­ce­i­ving on my email every Fri­day. I know every we­ek whe­re we are stan­ding with payments with all our buyers and ven­dors.

Ti­ho­mir Stri­če­vić, Da­ta­lab HR Mi­slim da je pr­vi za­da­tak ERP si­ste­ma da op­ti­mi­zu­je po­slov­ ne pro­ce­se, a za­tim kre­ir­ a uslo­ ve za or­ga­ni­zo­va­nje pra­će­nja i pla­ni­ra­nja. ERP uspe­šno od­go­ va­ra naj­ve­ćim iza­zo­vi­ma, po­ seb­no u si­ste­mi­ma sa vi­še­ste­pe­nim fa­za­ma pro­iz­vod­nje. U ta­kvim si­ste­mi­ma pla­ni­ra­nje za­li­ha i pro­iz­vod­nje je iz­u­ zet­no slo­že­no i po­treb­no je da se pra­ti vre­me ko­je je po­ treb­no za na­bav­ku si­ro­vi­na, ob­ra­du po­je­di­nih fa­za pro­ iz­vod­nje i ras­po­lo­ži­vost ka­pa­ci­te­ta. ERP funk­ci­o­nal­nost omo­gu­ća­va upra­vlja­nje pla­ni­ra­nog vre­me­na za is­pu­nje­nje na­lo­ga i na ta­kav na­čin po­jed­no­sta­vlju­je upra­vlja­nje pro­ iz­vod­nje i za­li­ha. Do­bro vre­men­ski tem­pi­ra­na ku­po­vi­na i odr­ža­va­nje op­ti­mal­ne za­li­he do­vo­de do sma­nje­nja tro­ ško­va i oslo­ba­đa­nja re­sur­sa kom­pa­ni­je, ko­ji bi se ina­če ve­ za­li za za­li­he. Uspe­šno upra­vlja­nje za­li­ha­ma ima po­zi­ti­van efe­kat na li­kvid­nost i sol­vent­nost pred­u­ze­ća.

I think that the first task of ERP system is to op­ti­mi­ ze bu­si­ness pro­ces­ses and then cre­a­tes con­di­ti­ons for the or­ga­ni­za­tion of a mo­ni­to­ring and plan­ning. ERP suc­cessfully re­sponds to ma­jor chal­len­ges, espe­ci­ally in systems with mul­ti-sta­ge pro­duc­tion pha­ses. In such systems, the plan­ning of sup­pli­es and pro­duc­tion is ex­ tre­mely com­plex and it's ne­ces­sary to ke­ep track of the ti­me ne­ces­sary to ob­tain the raw ma­te­ri­als, pro­ces­sing ti­me of cer­tain pro­duc­tion sta­ges and the ava­i­la­bi­lity of ca­pa­city. ERP fun­cti­on ­ a­lity al­lows ma­na­ging of plan­ ned ti­me re­qu­ir­ ed for or­der ful­fil­lment, in that way sim­ plifying the ma­na­ge­ment of pro­duc­tion and sup­pli­es. Well-ti­med pur­cha­se of sup­pli­es and ma­in­ta­i­ning op­ti­ mal stocks, le­ads to cut down of com­pany costs and re­ le­a­se the re­so­ur­ces, which wo­uld be ot­her­wi­se bo­und to the stocks. Suc­cessful ma­na­ge­ment of in­ven­tory tur­ no­ver ha­ve a po­si­ti­ve ef­fect on li­qu­i­dity and sol­vency of the com­pany.

Ne­dim Pa­šić, Da­ta­lab BA U da­na­šnje i bi­lo ko­ je vre­me efek­ti pri­me­ne ERP-a su raz­li­či­ti u za­vi­ sno­sti da li se ra­di o ma­ lom, sred­njem ili ve­li­kom pred­u­ze­ću. Kon­kret­no za sred­n ja pred­u ­z e­ć a pr­ vi po­zi­tiv­ni efek­ti pri­me­ ne ERP-a do­la­ze u pe­ri­o­ du od 1 do 3 me­se­ca, za­vi­sno od pri­pre­me pro­jek­ta. Is­ ku­stvo po­ka­zu­je da je va­žno ima­ti pro­jekt plan ka­ko bi se mo­gla pra­ti­ti di­na­mi­ka im­ple­men­ta­ci­je i pra­vo­vre­me­ no pre­po­zna­va­ti even­tu­al­na kri­zna pod­ruč­ja. Ka­da se na­pra­vi stan­dar­di­za­ci­ja uno­sa po­da­ta­ka, usa­gla­si ob­ra­ da po­da­ta­ka i re­por­ting po svim ni­vo­i­ma u or­ga­ni­za­ci­ji i rad­nim me­sti­ma ta­da se za pri­me­nu ERP-a otva­ra­ju ne­ slu­će­ne mo­guć­no­sti.

In to­days and any ot­her ti­mes, dif­fe­rent ef­fects ap­pli­ ca­tion of the ERP, are de­pen­ding on whet­her the­re are small, me­di­um or lar­ge com­pa­ni­es. Spe­ci­fi­cally for midsi­ze com­pa­ni­es, first po­si­ti­ve ef­fects of the ERP co­me in pe­riod of 1-3 months, de­pen­ding on the pro­ject pre­pa­ ra­tion. Ex­pe­ri­en­ce shows that it is im­por­tant to ha­ve a pro­ject plan to be able to mo­ni­tor the dyna­mics of im­ ple­men­ta­tion and re­cog­ni­ze po­ten­tial cri­sis are­as. When you cre­a­te a stan­dar­di­za­tion of da­ta en­try, da­ta pro­ces­ sing and har­mo­ni­ze re­por­ting ac­ross all le­vels in the or­ ga­ni­za­tion and work pla­ces, then for the ap­pli­ca­tion of the ERP are ope­ning up en­dless pos­si­bi­li­ti­es.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

sva­kog pred­u­ze­ća. Br­zi­na ko­jom se in­for­ma­ci­je iz ta­kvih ala­ta do­bi­ja­ju, kao i kva­li­tet ta­kvih in­for­ma­ci­ja, osnov su za da­na­šnje po­slo­va­nje i op­ti­mal­nu upo­tre­bu svih re­sur­ sa. Če­ga je ne­ka­da bi­lo u iz­o­bi­lju da­nas je ne­sta­ši­ca. Ne­ ke od ključ­nih stva­ri ko­je su br­zo vi­dlji­ve je­ste mo­me­nat ce­lo­vi­to­sti re­še­nja: to zna­či da je zna­čaj je­din­stve­nog i ce­ lo­vi­tog re­še­nja po­stao ključ za op­ti­mi­za­ci­ju. Ne­ka­da smo mo­gli da po­je­di­ne slu­žbe dr­ži­mo po stra­ni kao ne­bit­ne, da­nas u vre­me­nu op­ti­mi­za­ci­je tro­ško­va i iz­u­zet­nih na­po­ ra za po­di­za­nje pro­duk­tiv­no­sti i efi­ka­sno­sti neo­p­ho­dan je alat ko­ji će po­ka­za­ti uska gr­la kao i ge­ne­ra­to­re "ot­pa­da" u kom­pa­ni­ji. Ima­ti ne­pro­duk­tiv­na ode­lje­nja u fir­mi je da­nas luk­suz, i alat ko­ji da­je 360 Over­vi­ew na po­slo­va­nje fir­me i te ka­ko po­ma­že ot­kla­nja­nju ovih ne­do­sta­ta­ka. Ako bih to upo­re­dio sa atle­ti­kom: da­nas tr­ča­nje is­pod 8 se­kun­di pod­ra­zu­me­va i mno­go pre­po­na na pu­tu. Ni­sam si­gu­ran ka­ko bi se Usain Bolt sna­šao na ta­kvoj sta­zi. Ono što vi­di­mo u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­ne kod na­ših ko­ ri­sni­ka je­ste va­žnost po­ve­zi­va­nje re­zul­ta­ta sa na­pla­tom. Ne ta­ ko dav­no pro­daj­na ode­lje­nja su ima­la jed­no­sta­van za­da­tak - da po­stig­nu re­zul­tat ne­ve­za­no za na­pla­tu. U vre­me keš pro­ble­ma li­kvid­nost je pri­o­ri­tet i kom­pa­ni­je se za­i­sta tru­de da "po­gu­ra­ju" pro­dav­ce u na­pla­tu po­tra­ži­va­nja. Za­to je jed­na od naj­če­šće ko­ ri­šće­nih funk­ci­ja Na­pla­ta po­tra­ži­va­nja. Za me­ne lič­no otvo­re­nost Pant­he­o­na je ključ­ni fak­tor la­ko­će upo­tre­be. Po­što sam in­že­njer u sr­cu, za­i­sta vo­lim da sa­gle­dam fir­mu iz raz­li­či­tih uglo­va, a otvo­re­nost Pant­ he­on ­ a mi upra­vo ovo i omo­gu­ća­va: ge­ne­ri­sa­nje na­men­ skih/”cu­stom” iz­ve­šta­ja i ad hoc kal­ku­la­ci­ja na dnev­nom ni­vou. To mi omo­gu­ća­va pra­vlje­nje krat­ko­roč­nih i du­go­ roč­nih od­lu­ka na ba­zi spe­ci­fič­nih iz­ve­šta­ja skro­je­nih za dnev­no ope­ra­tiv­no po­slo­va­nje DL.SR.

for every com­pany. Speed of get­ting in­for­ma­tion that you need and qu­a­li­ti­es of such in­for­ma­tion are ba­sis for bu­ si­ness ef­fec­ti­vely and op­ti­mum usa­ge of re­so­ur­ces. What used to be plenty now it is scar­se. So­me of the key advan­ ta­ges which are sig­ni­fi­cant and can be seen on first sight are in­te­gra­ted so­lu­tion which em­po­wers com­pa­ni­es to op­ti­mi­ze re­so­ur­ces. In the past you co­uld ha­ve un­pro­duc­ ti­ve and inef­fi­ci­ent de­part­ment in the com­pany, but now in ti­mes of cost ef­fi­ci­ency and tre­men­do­us ef­forts to ra­ i­se pro­duc­ti­vity in­te­gra­ted so­lu­tion is ne­e­ded which will show bot­tle necks and ti­me wa­sting ge­ne­ra­tors. To hold such de­part­ment in a com­pany to­day is pu­re lu­xury and to­ols which pro­vi­des 360 Over­vi­ew on Bu­si­ness cer­ta­inly helps eli­mi­na­ting the­se de­fi­ci­en­ci­es. If it was com­pa­ra­ble with at­hle­tes: ima­gi­ne Usain Bolt run­ning 100 m hur­dles un­der 8 se­conds. Not easy for su­re. What we are se­e­ing in last co­u­ple of years is im­por­ tan­ce of con­nec­ting re­sult with mo­ney col­lec­tion. Not so long ago sa­les de­part­ments’ goal was hit­ting the tar­get re­gar­dless of mo­ney col­lec­ted. In ti­mes of cash pro­blems, li­qu­i­dity is pri­o­rity so com­pa­ni­es are re­ally trying to push sa­le­smen in mo­ney col­lec­ti­ons. That is why one of most used fe­a­tu­re is Debt Col­lec­tion. For me per­so­nally open­ness of PA is the key fac­tor for ease of use. Sin­ce I am en­gi­ne­er at my he­art I re­ally li­ ke lo­o­king the com­pany from va­ri­o­us an­gles, and open struc­tu­re of PA al­lows me exactly what I need to ge­ne­ ra­te cu­stom re­ports and dif­fe­rent ad hoc cal­cu­la­ti­ons in or­der to ke­ep DL.SR up and run­ning on daily ba­sis. This al­lows me to ma­ke short and long term de­ci­si­ons ba­ sed on spe­ci­fic re­ports ta­i­lo­red for daily bu­si­ness ope­ ra­ti­ons DL.SR.

Dan­ko Ob­ra­do­vić, Da­ta­lab MN Skra­ti­ti top i ni­žem me­ nadž­men­tu vre­me za ana­li­zu po­da­ta­ka mo­gu­će je kroz Bu­ si­ness in­tel­li­gen­ce. Br­zi pre­ gle­di, mo­guć­nost kom­bi­no­ va­nja raz­li­či­tih pa­ra­me­ta­ra, do­bi­ja­nje ta­be­lar­nih i gra­fič­ kih pri­ka­za po­slo­va­nja, da­nas

Shor­ten the top and lo­wer ma­na­ge­ment to da­ta analysis is

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

U ova­ko ne­iz­ve­snom okru­že­nju ERP nam mo­že bi­ti naj­ va­žni­ji alat da se su­o­či­mo sa broj­ka­ma, do­ne­se­mo od­lu­ ke, raz­vi­je­mo i u kraj­njem slu­ča­ju odr­ži­mo po­slo­va­nje na po­vr­ši­ni. No­va ge­ne­ra­ci­ja me­na­dže­ra je sve­sna da je od­ lu­ka o iz­bo­ru ERP-a pri­li­ka za do­bar re­in­že­nje­ring i ostva­ re­nje unu­tra­šnjih or­ga­ni­za­cij­skih ci­lje­va kao što su po­di­za­ nje pro­duk­tiv­no­sti, bo­lja kon­tro­la, pla­ni­ra­nje, auto­ma­ti­za­ ci­ja pro­ce­sa, pra­će­nje efek­tiv­no­sti ra­da... Ka­ko me­ni ERP Pant­heon po­ma­že kod vo­đe­nja po­slo­ va­nja Da­ta­lab BH? Pre­de­fi­ni­sao sam iz­ve­šta­je ko­ji su mi po­treb­ni na dnev­nom ni­vou, ne­delj­nom i me­seč­nom. Ti iz­ve­šta­ji mi do­la­ze na e-mail. Na ba­zi iz­ve­šta­ja ka­kav je iz­ ve­štaj plan/re­a­li­za­ci­ja za od­jel pro­da­je mi ka­že da je up­ gra­de na 70 % pla­ni­ra­nog. Re­ci­mo da imam još pet da­ na do kra­ja me­se­ca i pi­tam od­go­vor­nog: "Ka­ko? Po­ša­lji mi kon­kret­ne le­ad ­ o­ve na ko­ji­ma ra­diš i ka­kvu ak­ci­ju mo­ že­mo da na­pra­vi­mo da se to 100 % re­al­i­zu­je." Re­ci­mo iz fi­nan­sij­skog re­por­tin­ga mi na mail ne­delj­no do­đe re­port "struk­tu­ra otvo­re­nih po­tra­ži­va­nja 30, 60, 90 da­na", i na­kon pre­gle­da mo­gu da dam na­log u fi­nan­si­ja­ma: "Za sva po­ tra­ži­va­nja pre­ko 30 da­na do­spe­lo­sti te­le­fon­ski kon­tak­ti­ra­ti du­žni­ke, pre­ko 60 da­na pi­sme­na opo­me­na, pre­ko 90 da­ na zad­nja opo­me­na pred tu­žbu." To mi je ne­kad bio po­sao od par sa­ti i 10 ite­ra­ci­ja sa fi­ nan­si­ja­ma, a sa­da mi je to po­sao od 5 mi­nu­ta ko­ji mo­gu da oba­vim sa bi­lo ko­jeg me­sta.

In this un­cer­tain en­vi­ron­ment ERP co­uld be our most im­ por­tant tool to deal with num­bers, ma­king de­ci­si­ons, de­ve­ lo­ping and in ex­tre­me ca­ses, ma­in­tain bu­si­ness at the sur­ fa­ce. A new ge­ne­ra­tion of ma­na­gers is awa­re that is the de­ ci­sion on the se­lec­tion of ERP , good op­por­tu­nity for re-en­ gi­ne­er­ ing and im­ple­men­ta­tion of in­ter­nal or­ga­ni­za­ti­o­nal go­als such as ra­i­sing pro­duc­ti­vity, bet­ter con­trol, plan­ning, pro­cess auto­ma­tion, mo­ni­to­ring the ef­fec­ti­ve­ness of work… How Pant­heon ERP helps me in bu­si­ness ma­na­ge­ment of Da­ta­lab BH? I re­de­fi­ned the re­ports that I need on a dai­ ly ba­sis, we­ekly re­ports and monthly. The­se re­ports ha­ve been co­ming in my mail. On the ba­sis of re­ports such as the re­port plan / re­a­li­za­tion for the sa­les de­part­ment, tells me that up­gra­des sa­les is on 70% of the plan­ned "Let's say I ha­ve 5 mo­re days to the end of the month and I ask the re­ spon­si­ble per­son: ”How? Send me con­cre­te le­ads on which you work and what kind of ac­tion we can do to re­a­li­ze it 100%“ For exam­ple, from fi­nan­cial re­por­ting I am re­ce­i­ving a we­ek re­port Struc­tu­re of open cla­ims 30,60,90 days" af­ ter the re­vi­ew I can gi­ve an or­der to fi­nan­ce "For all re­ce­i­va­ bles over 30 days ma­tu­rity te­lep­ho­ne con­tact deb­tors over 60 days writ­ten no­ti­ce, 90 days last war­ning be­fo­re law ac­ tion " That used to be a job for a few ho­urs and 10 ite­ra­ti­ons with fi­nan­ces, and now it is a job of 5 mi­nu­tes, which can be do­ne from any pla­ce.

Mi­o­drag Ra­ni­sa­vlje­vić, Da­ta­lab SR

Du­go vre­me­na su pro­fe­si­ o­nal­ni po­slov­ni ala­ti bi­li po­ sma­tra­ni kao sku­pi, vre­men­ ski zah­tev­ni, kao te­ški za usva­ ja­nje i im­ple­men­ta­ci­ju, noć­ na mo­ra. To je obič­no zna­či­lo da ka­da po­me­ne­te ta­kve ala­ te me­na­dže­ri­ma i vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća oni ustuk­nu je­dan ko­rak una­zad i poč­nu da vas po­sma­tra­ju kao "pre­va­ran­ta – pro­dav­ca ma­gle" Ipak, u vre­ me­nu pre­pu­nom iza­zo­va, va­žnost kva­li­tet­nih po­slov­nih ala­ ta i in­for­ma­ci­ja ko­je se iz ta­kvih ala­ta mo­gu do­bi­ti is­pli­va­va­ ju na po­vr­ši­nu i po­sta­ju jed­no od ključ­nih sred­sta­va za rad

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

For qu­i­te so­me ti­mes pro­fes­si­o­nal bu­si­ness to­ols we­ re lo­o­ked as ex­pen­si­ve, ti­me con­su­ming, hard to adopt and im­ple­ment night­ma­re. That usu­ally me­ant that when you men­tion such to­ols to ma­na­gers and bu­si­ness ow­ ners they to­ok a step back and lo­ok you li­ke you are try­ ing to che­at on them. Ho­we­ver, in ti­me li­ke this im­por­tan­ ce of good af­for­da­ble qu­a­lity bu­si­ness to­ols and in­for­ma­ tion gat­her from such to­ols be­ca­me one of the key as­sets

sva­kog pred­uz­ e­ća. Br­zi­na ko­jom se in­for­ma­ci­je iz ta­kvih ala­ta do­bi­ja­ju, kao i kva­li­tet ta­kvih in­for­ma­ci­ja, osnov su za da­na­šnje po­slo­va­nje i op­ti­mal­nu upo­tre­bu svih re­sur­ sa. Če­ga je ne­ka­da bi­lo u iz­o­bi­lju da­nas je ne­sta­ši­ca. Ne­ ke od ključ­nih stva­ri ko­je su br­zo vi­dlji­ve je­ste mo­me­nat ce­lo­vi­to­sti re­še­nja: to zna­či da je zna­čaj je­din­stve­nog i ce­ lo­vi­tog re­še­nja po­stao ključ za op­ti­mi­za­ci­ju. Ne­ka­da smo mo­gli da po­je­di­ne slu­žbe dr­ži­mo po stra­ni kao ne­bit­ne, da­nas u vre­me­nu op­ti­mi­za­ci­je tro­ško­va i iz­u­zet­nih na­po­ ra za po­di­za­nje pro­duk­tiv­no­sti i efi­ka­sno­sti neo­ph ­ o­dan je alat ko­ji će po­ka­za­ti uska gr­la kao i ge­ne­ra­to­re "ot­pa­da" u kom­pa­ni­ji. Ima­ti ne­pro­duk­tiv­na ode­lje­nja u fir­mi je da­nas luk­suz, i alat ko­ji da­je 360 Over­vi­ew na po­slo­va­nje fir­me i te ka­ko po­ma­že ot­kla­nja­nju ovih ne­do­sta­ta­ka. Ako bih to upo­re­dio sa atle­ti­kom: da­nas tr­ča­nje is­pod 8 se­kun­di pod­ra­zu­me­va i mno­go pre­po­na na pu­tu. Ni­sam si­gu­ran ka­ko bi se Usain Bolt sna­šao na ta­kvoj sta­zi. Ono što vi­di­mo u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­ne kod na­ših ko­ ri­sni­ka je­ste va­žnost po­ve­zi­va­nje re­zul­ta­ta sa na­pla­tom. Ne ta­ ko dav­no pro­daj­na ode­lje­nja su ima­la jed­no­sta­van za­da­tak - da po­stig­nu re­zul­tat ne­ve­za­no za na­pla­tu. U vre­me keš pro­ble­ma li­kvid­nost je pri­o­ri­tet i kom­pa­ni­je se za­i­sta tru­de da "po­gu­ra­ju" pro­dav­ce u na­pla­tu po­tra­ži­va­nja. Za­to je jed­na od naj­če­šće ko­ ri­šće­nih funk­ci­ja Na­pla­ta po­tra­ži­va­nja. Za me­ne lič­no otvo­re­nost Pant­he­o­na je ključ­ni fak­tor la­ko­će upo­tre­be. Po­što sam in­že­njer u sr­cu, za­i­sta vo­lim da sa­gle­dam fir­mu iz raz­li­či­tih uglo­va, a otvo­re­nost Pant­ he­o­na mi upra­vo ovo i omo­gu­ća­va: ge­ne­ri­sa­nje na­men­ skih/”cu­stom” iz­ve­šta­ja i ad hoc kal­ku­la­ci­ja na dnev­nom ni­vou. To mi omo­gu­ća­va pra­vlje­nje krat­ko­roč­nih i du­go­ roč­nih od­lu­ka na ba­zi spe­ci­fič­nih iz­ve­šta­ja skro­je­nih za dnev­no ope­ra­tiv­no po­slo­va­nje DL.SR.

for every com­pany. Speed of get­ting in­for­ma­tion that you need and qu­a­li­ti­es of such in­for­ma­tion are ba­sis for bu­ si­ness ef­fec­ti­vely and op­ti­mum usa­ge of re­so­ur­ces. What used to be plenty now it is scar­se. So­me of the key advan­ ta­ges which are sig­ni­fi­cant and can be seen on first sight are in­te­gra­ted so­lu­tion which em­po­wers com­pa­ni­es to op­ti­mi­ze re­so­ur­ces. In the past you co­uld ha­ve un­pro­duc­ ti­ve and inef­fi­ci­ent de­part­ment in the com­pany, but now in ti­mes of cost ef­fi­ci­ency and tre­men­do­us ef­forts to ra­ i­se pro­duc­ti­vity in­te­gra­ted so­lu­tion is ne­e­ded which will show bot­tle necks and ti­me wa­sting ge­ne­ra­tors. To hold such de­part­ment in a com­pany to­day is pu­re lu­xury and to­ols which pro­vi­des 360 Over­vi­ew on Bu­si­ness cer­ta­inly helps eli­mi­na­ting the­se de­fi­ci­en­ci­es. If it was com­pa­ra­ble with at­hle­tes: ima­gi­ne Usain Bolt run­ning 100 m hur­dles un­der 8 se­conds. Not easy for su­re. What we are se­e­ing in last co­u­ple of years is im­por­ tan­ce of con­nec­ting re­sult with mo­ney col­lec­tion. Not so long ago sa­les de­part­ments’ goal was hit­ting the tar­get re­gar­dless of mo­ney col­lec­ted. In ti­mes of cash pro­blems, li­qu­i­dity is pri­o­rity so com­pa­ni­es are re­ally trying to push sa­le­smen in mo­ney col­lec­ti­ons. That is why one of most used fe­at­ u­re is Debt Col­lec­tion. For me per­so­nally open­ness of PA is the key fac­tor for ease of use. Sin­ce I am en­gi­ne­er at my he­art I re­ally li­ ke lo­o­king the com­pany from va­ri­o­us an­gles, and open struc­tu­re of PA al­lows me exactly what I need to ge­ne­ ra­te cu­stom re­ports and dif­fe­rent ad hoc cal­cu­la­ti­ons in or­der to ke­ep DL.SR up and run­ning on daily ba­sis. This al­lows me to ma­ke short and long term de­ci­si­ons ba­ sed on spe­ci­fic re­ports ta­i­lo­red for daily bu­si­ness ope­ ra­ti­ons DL.SR.

Dan­ko Ob­ra­do­vić, Da­ta­lab MN Skra­ti­ti top i ni­žem me­ nadž­men­tu vre­me za ana­li­zu po­da­ta­ka mo­gu­će je kroz Bu­ si­ness in­tel­li­gen­ce. Br­zi pre­ gle­di, mo­guć­nost kom­bi­no­ va­nja raz­li­či­tih pa­ra­me­ta­ra, do­bi­ja­nje ta­be­lar­nih i gra­fič­ kih pri­ka­za po­slo­va­nja, da­nas

Shor­ten the top and lo­wer ma­na­ge­ment to da­ta analysis is

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

su ne­za­o­bi­la­zan alat za sva­kog ana­li­ti­ča­ra i me­na­dže­ra. U vre­me kri­ze br­zi­na do­no­še­nja od­lu­ka usko je po­ ve­za­na sa br­zi­nom iz­ra­de po­treb­nih iz­ve­šta­ja, tre­nut­no sprem­nih za od­la­zak u ban­ku, pla­ni­ra­nje na­bav­ke ili ana­ li­zu pro­da­je. Sa­gle­da­ti sva­ki aspekt po­slo­va­nja, ob­li­ko­ va­ti po­volj­no po­slov­no okru­že­nje, bi­ti u tren­du sa svim no­vi­na­ma ko­je pru­ža mo­de­ran i po­uz­dan ERP si­stem ko­ji u se­bi sa­dr­ži mo­du­le po­slov­ne in­te­li­gen­ci­je, da­nas pred­sta­vlja im­pe­ra­tiv uspe­šnog po­slo­va­nja. Pant­heon kao in­for­ma­ci­on ­ i si­stem okre­nut me­na­ dže­ri­ma po­ma­že mi u pla­ni­ra­nju, or­ga­ni­za­ci­ji i vo­đe­nju mog ti­ma, kao i u kon­tro­li svih po­slo­va. Ana­li­zom ostva­re­nja pla­na, Pant­heon mi po­ma­že u po­sti­za­nju za­cr­ta­nog ci­lja kroz pra­vil­no upra­vlja­nje ti­ mom. Uz pr­vi ju­tar­nji čaj pre­gle­dam otvo­re­ne po­nu­de kup­ ci­ma, sor­ti­ra­ne po sta­tu­si­ma. Ovo ko­ri­stim kao od­li­čan alat za br­zu po­de­lu za­da­ta­ka i mo­gu­ću iz­me­nu dnev­ nih pri­o­ri­te­ta. Struk­tu­ra otvo­re­nih stav­ki je ta­ko­đe ne­za­o­bi­la­zan i brz pre­gled sta­nja po­tra­ži­va­nja sa mo­gu­ćim pla­ni­ra­njem pri­li­va u te­ku­ćem pe­ri­o­du, ko­ji sa­mo­stal­no de­fi­ni­šem u ro­ku od 5 se­kun­di. Kra­tak klik na kon­trol­nu ta­blu "Br­zi pre­gled po­slo­va­ nja" ve­om ­ a br­zo mi pri­ka­že gde se na­la­zi moj bi­znis. Pre ne­ko­li­ko go­di­na ni­sam to­li­ko shva­tao zna­čaj i ulo­ gu IS, a da­nas ne mo­gu ni da za­mi­slim da upra­vljam bi­ zni­som bez Pant­he­o­na.

pos­si­ble thro­ugh Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce. Qu­ick re­vi­ews, the pos­ si­bi­lity of com­bi­ning dif­fe­rent pa­ra­me­ters, ob­ta­i­ning ta­bu­ lar and grap­hi­cal dis­plays bu­si­ness to­day are an in­di­spen­sa­ble tool for every analyst and ma­na­ger. In ti­mes of cri­sis, the speed of de­ci­sion-ma­king is clo­sely re­la­ted to the speed of ma­king the re­qu­i­red re­ports, now ready to go to the bank, pro­cu­re­ment plan­ning and sa­les analysis. Con­si­der every aspect of the bu­si­ness, to form a fa­vo­ra­ble bu­si­ness en­vi­ron­ment, will be the trend with all the pa­pers that pro­vi­de a mo­dern and re­li­a­ble ERP system that in­cor­po­ra­tes Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce mo­du­les, to­day it is im­pe­ra­ti­ve to a suc­cessful bu­si­ness. Pant­heon, as an in­for­ma­tion system ori­en­ted to ma­na­gers, helps me in plan­ning, or­ga­ni­zing and ma­na­ging my te­am and con­trol of all ope­ra­ti­ons. With analysis of re­al­i­za­tion plan, PANT­HEON helps me in ac­ hi­e­ving plan­ned goal, thro­ugh pro­per ma­na­ge­ment my te­am. With the first mor­ning tea, I re­vi­ew the open of­fer to cu­sto­ mers, sor­ted by sta­tus. I use this as a gre­at tool for the ra­pid di­ stri­bu­tion of tasks and pos­si­ble chan­ges daily pri­o­ri­ti­es. The struc­tu­re of open items is al­so ine­vi­ta­ble and ra­pid re­vi­ew of cla­ims of pos­si­ble in­flows in the cur­rent plan­ning pe­riod, which I in­de­pen­dently de­fi­ning, wit­hin 5 se­conds. Short click on the Con­trol Pa­nel "Qu­ick Bu­si­ness re­vi­ ew" show me very qu­ickly whe­re is my bu­si­ness. A few years ago, I did not un­der­stand the im­por­tan­ce and ro­le of IS, and now I can not ima­gi­ne run­ning a bu­ si­ness wit­ho­ut Pantheon.

Sa­šo Jo­va­nov­ski, Da­ta­lab MK Ma­ke­don­ska in­du­stri­ja se su­o­ča­va sa zah­tev­nim pe­ri­o­dom. Glav­ni spolj­ni part­ne­ri za kom­pa­ni­je ko­ je se ba­ve pro­iz­vod­njom su iz EU, uglav­nom iz Ne­ mač­ke i biv­še Ju­go­sla­vi­ je, a si­tu­a­ci­je u tim ze­mlja­ ma kre­i­ra­ju jak uti­caj na do­ma­ću pri­vre­du. Vlаdinа pоtrоšnjа је glаvni izvоr prihоdа zа mnоgе kоmpаniје u pоslеdnjih nеkоlikо

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Ma­ce­do­nian in­du­stry is fa­cing with de­man­ding pe­riod. Main ex­ter­nal part­ners for do­me­stic com­pa­ni­es are from EU, ma­inly Ger­many, and Ex-YU co­un­tri­es and si­tu­at­ ion in tho­ se co­un­tri­es cre­a­te strong in­flu­en­ce on do­me­stic eco­nomy. Go­vern­ment spen­ding is main in­co­me for many com­pa­

gоdinа. U tom kon­tek­stu, Da­ta­Lab Ma­ke­do­ni­ja pru­ža kom­pa­ ni­ja­ma ala­te i know-how kroz in­ter­ne re­or­ga­ni­za­ci­je, ka­ ko bi se po­ve­ća­lo ko­ri­šće­nje unu­tra­šnjih re­sur­sa. U po­sled­nje vre­me naj­po­pu­lar­ni­ji deo na­šeg ERP-a je­ ste mo­dul za Na­pla­tu i ovaj mo­dul po­bolj­ša­va li­kvid­nost kom­pa­ni­ja­ma. U ne­ko­li­ko pri­me­ra u Ma­ke­do­ni­ji pro­seč­ ni da­tum do­spe­ća je sma­njen sa 120 na 80 da­na za dva me­se­ca. Ovaj re­zul­tat je pred­sta­vljen lo­kal­noj za­jed­ni­ci na pre­da­va­nji­ma u or­ga­ni­za­ci­ji CEED Ma­ke­do­ni­ja i da­je pra­vac mno­gim kom­pa­ni­ja­ma. Dru­gi va­žan do­pri­nos Da­ta­lab MK lo­kal­noj eko­no­mi­ ji je po­ve­zan sa pri­zna­njem ra­ču­no­vod­stve­nih funk­ci­ja iz Pant­he­o­na, ka­da kom­pa­ni­je apli­ci­ra­ju za kre­di­te od do­ ma­ćih ba­na­ka ili do­na­ci­je ko­je po­dr­ža­va EU. U oba slu­ ča­ja, ima­ti kva­li­tet­ne ra­ču­no­vod­stve­ne evi­den­ci­je je zna­čaj­na pred­nost u pro­ce­du­ra­ma.

ni­es in last few years. In this con­text, Da­ta­lab MK is pro­vi­ding Ma­ce­do­nian com­pa­ni­es with to­ols and know-how, thru in­ter­nal re­or­ ga­ni­za­tion to ma­xi­mi­ze usa­ge of in­ter­nal re­so­ur­ces. In last pe­riod, most po­pu­lar part of our ERP so­lu­tion Pant­heon is Mo­du­le for Debt Col­lec­tion and this mo­du­ le im­pro­ves com­pany li­qu­i­dity. In few exam­ples in Ma­ ce­do­nia, ave­ra­ge due da­te was re­du­ced from 120 to 80 days in 2 months. This re­sult was pre­sen­ted to lo­cal com­mu­nity, on lec­tu­res or­ga­ni­zed by CEED Ma­ce­do­nia, and gi­ves di­rec­tion for many com­pa­ni­es. Se­cond im­por­tant con­tri­bu­tion of Da­ta­lab MK to lo­ cal eco­nomy is con­nec­ted with re­cog­ni­tion of ac­co­un­ ting fi­gu­res from Pant­heon, when com­pa­ni­es apply for cre­dits from lo­cal banks or grants sup­por­ted by EU. In both ca­ses, ha­ving qu­a­lity ac­co­un­ting re­cords is sig­ni­fi­ cant advan­ta­ge in the pro­ce­du­res.

An­drej Mer­telj, generalni direktor Če­sto su mi po­sta­vlja­li jed­no­ stav­no pi­ta­nje ka­ko uspe­vam da kon­tro­li­šem 8 kom­pa­ni­ja+HQ u 8 ze­ma­lja sa raz­li­či­tim za­ko­ni­ma i pra­vi­li­ma. Od­go­vor je sa­svim jed­ no­sta­van - mo­ra­te ima­ti pra­vi alat za po­sao. Po­što mno­go pu­tu­jem, iz jed­ nog gra­da u dru­gi, sa jed­nog sa­ stan­ka na dru­gi, od do­ga­đa­ja do do­ga­đa­ja: PA kon­fe­ren­ci­je, M&A, PFC... po­treb­no je da bu­dem in­for­mi­san na vre­me pra­vom in­for­ma­ci­jom. Auto­ma­ti­zo­va­ni iz­ve­šta­ji iz ZE­US-a sa KPI (ključ­ni po­ka­za­te­lji per­for­man­si) se ša­lju dnev­no i ne­delj­no u moj in­boks. To je sko­ro kao da ima­ti ekran i po­sma­tra­ti uži­vo šta se de­ša­va u sva­kom kut­ku na­še gru­pa­ci­je. Po­de­ša­va­nje svih ovih ala­ta ni­je bio lak pro­ces, i ni­je sve bi­lo u ve­zi sa teh­no­lo­gi­jom već sa pro­na­la­že­ njem pra­vog pu­ta kroz mo­re in­for­ma­ci­ja i na­vi­ga­ci­ju u ovim tur­ bu­lent­nim vre­me­ni­ma. Sa svim ovim zna­njem, is­ku­stvom i teh­ no­lo­gi­jom gra­di­mo Pant­heon u že­lji da de­li­mo i di­stri­bu­i­ra­mo naj­bo­lje prak­se ko­je smo ot­kri­li. Uče­ći iz sop­stve­nih gre­ša­ka (naj­ te­ži na­čin), sa­da smo efi­ka­sni­ji, pro­duk­tiv­ni­ji i sva­ka­ko pro­fi­ta­bil­ni­ ji. A to ne bi bi­lo mo­gu­će bez Pant­he­on ­ a.

I was of­ten asked a sim­ple qu­e­sti­on: how you ma­na­ ged to over­sight 8 com­pa­ni­es + HQ in 8 co­un­tri­es with 10 le­gi­sla­ti­ons? And the an­swer is qu­it­ e sim­ple re­ally: you ha­ve to ha­ve the right tool for the job. Sin­ce I tra­vel a lot, from one city to anot­her, from one me­et­ ing to anot­her, from event to event: PA con­fe­ ren­ce, M&A, PFC… it is a ne­ces­sity for me to be in­for­ med on ti­me with right in­for­ma­tion. Auto­ma­ted re­por­ ting from ZE­US with KPI sent daily and we­ekly in my in­ box. It’s al­most li­ke ha­ving dis­play with li­ve feed of what is hap­pe­ning in every cor­ner of our gro­up. Set­ting it up wasn’t easy pro­cess, and it wasn’t all abo­ut tec­hno­logy, but fin­ding a right path thro­ugh sea of in­for­ma­tion and na­vi­ga­ting it in this tur­bu­lent ti­mes. With this know­led­ ge, ex­pe­ri­en­ce and tec­hno­logy we bu­ild Pant­heon wis­ hing to sha­re and di­stri­bu­te best prac­ti­ces that we di­ sco­ver. Le­ar­ning from our own mi­sta­kes (har­dest way) we are now mo­re ef­fi­ci­ent mo­re pro­duc­ti­ve and cer­ ta­inly mo­re pro­fi­ta­ble. It wo­uldn’t be pos­si­ble wit­ho­ut Pant­heon.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ERP Vla­dan Pe­tro­vić

Naj­če­šće gre­ške pri­li­kom im­ple­men­ta­ci­je ERP re­še­nja i ka­ko ih iz­be­ći Tekst ko­ji sle­di je po­ku­šaj da se u sa­že­tom ob­li­ku i na jed­nom me­stu pred­sta­ve is­ku­stva ste­če­na na mno­gim pro­jek­ti­ma pri­li­kom uvo­đe­nja ERP re­še­ nja. Gre­ške, od­no­sno za­blu­de ko­je će u nje­mu bi­ti po­me­nu­te ni­su je­di­ne, ali su sva­ka­ko naj­če­šće. Ta­ko­đe, ove gre­ške ni­su sa­mo ka­rak­te­ri­sti­ka ERP pro­je­ka­ta, već vi­še ili ma­nje va­že za sve pro­jek­te uvo­đe­nja in­for­ma­ci­on ­ ih si­ste­ma. Sve uoče­ne gre­ ške bi­će krat­ko opi­sa­ne i ob­ja­šnje­ne, na­kon če­ga sle­de pre­po­ru­ke ka­ko ih iz­be­ći.

Pred­u­ze­će je sprem­no za pro­me­ne Ovo naj­če­šće ni­je tač­no. Na po­ čet­ku sva­kog pro­jek­ta uvo­đe­nja ERP re­še­nja pred­u­ze­će vi­di sa­mo cilj, ali ne vi­di put i ne­ma pra­vu sli­ ku o op­se­gu pro­jek­ta. Ri­zi­ci na­sta­ ju zbog po­tre­be uvo­đe­nja no­vih po­slov­nih pro­ce­sa u sa­mo pred­u­ ze­će, jer ERP si­ste­mi do­no­se pro­ me­ne i u or­ga­ni­za­ci­ji i u ulo­zi po­ je­di­nih sek­to­ra, a iz­vo­đač im­ple­ men­ta­ci­je ne mo­že sam me­nja­ ti or­ga­ni­za­ci­ju i po­slov­ne pro­ce­se na­ru­či­o­ca. Ve­li­či­na ovog pro­ble­ ma pro­por­ci­o­nal­na je ve­li­či­ni pre- d­u­ze­ća. Da­kle, što je pred­u­ze­će ve­ će i slo­že­ni­je, slo­že­ni­ji su i po­slov­ni pro­ce­si i nji­ho­ve pro­me­ne su kom­ plek­sni­je i ri­zič­ni­je. Pre­p o­r u­k a za im­p le­m en­t a­to­ ra je sle­de­ća: od­re­di­te oso­bu ko­ ja je spon­zor pro­jek­ta i re­dov­no ga oba­ve­šta­vaj­te o sta­tu­su pro­jek­ ta. Pra­vo­vre­me­no ga upo­zo­ra­vaj­ te na naj­kri­tič­ni­je neo­p­hod­ne pro­ me­ne u or­ga­ni­za­ci­ji, po­što spon­zor pro­jek­ta (vla­snik fir­me ili di­rek­tor) ima moć da do­no­si efek­ti­ve od­lu­ ke o pro­me­na­ma i ta­ko do­pri­ne­ se i kva­li­te­tu i ro­ko­vi­ma iz­vo­đe­nja pro­jek­ta. Za na­ru­či­o­ca je po­ru­ka jed­no­ stav­ni­ja: po­ve­ćaj­te pro­duk­tiv­nost za­po­sle­nih uz po­moć do­dat­ne obu­ ke i ško­lo­va­nja. Ta­ko će­te ih ob­u­či­ti i mo­ti­vi­sa­ti da ak­tiv­no uče­stvu­ju u re­ a­li­za­ci­ji pro­jek­ta. Po­red to­ga, neo­p­ hod­no je po­sta­vlja­nje pra­vog pro­ jekt­nog ti­ma na obe stra­ne, sa de­fi­ ni­sa­nim ulo­ga­ma, una­pred de­fi­ni­sa­ nim fa­za­ma i re­dov­nim sa­stan­ci­ma na ko­ji­ma će se raz­re­ša­va­ti te­ku­ći pro­ble­mi i vr­ši­ti pre­gled do ta­da za­ vr­še­nih ope­ra­ci­ja.

Uvo­đe­nje ERP-a je pro­je­kat IT sek­to­ra Da, pro­je­kat iz­bo­ra i im­ple­men­ta­ ci­je ERP re­še­nja se u ve­li­kom de­lu iz­ vo­di u IT sek­to­ru, ali ka­ko po­slov­no re­še­nje po­ve­zu­je pro­ce­se unu­tar fir­ me uvo­đe­nje ERP-a pre sve­ga je po­ slov­ni pro­je­kat. I ono što je naj­va­žni­ je, u im­ple­men­ta­ci­ju mo­ra­ju bi­ti rav­

no­prav­no uklju­če­ni i "obič­ni" ko­ri­ sni­ci i ru­ko­vod­stvo pred­u­ze­ća. Jed­na od če­stih gre­ša­ka je po­sta­ vlja­nje še­fa IT sek­to­ra za vo­đu pro­ jek­ta. Nje­go­vo pri­su­stvo je­ste neo­p­ hod­no, ali je ta­ko­đe neo­p­hod­no da se za vo­đu pro­jek­ta od­re­di ne­ko iz upra­vljač­ke struk­tu­re po­slov­nog de­ la, dok se šef IT-ja mo­že od­re­di­ti za nje­go­vog po­moć­ni­ka. Još jed­na od gre­ša­ka je fo­ku­si­ra­

nje pri­li­kom iz­bo­ra re­še­nja na iz­bor sa­mog pro­gra­ma, dok se ma­nje pa­ žnje po­kla­nja iz­bo­ru iz­vo­đa­ča. Ta­ko­ đe, IT je če­sto sklon da ve­ći zna­čaj da teh­nič­kim a ne po­slov­nim ka­rak­ te­ri­sti­ka­ma re­še­nja, što je po­gre­šno, pa sva­ka­ko istu pa­žnju tre­ba po­sve­ ti­ti iz­bo­ru i sa­mog re­še­nja i iz­vo­đa­ča im­ple­men­ta­ci­je.

Part­ne­ri u pro­jek­tu (na­ru­či­lac i iz­vo­đač) su rav­no­prav­ni To je jed­no­stav­no ne­tač­no. Već le­ ti­mi­čan pre­gled ka­rak­te­ri­sti­ka iz­vo­ đa­ča i na­ru­či­o­ca po po­je­di­nim obla­ sti­ma uka­zu­je da to ni­je tač­no. Po­đi­mo od ras­po­lo­ži­vo­sti vre­me­ na za rad na pro­jek­tu. Za iz­vo­đa­ ča rad na pro­jek­tu im­ple­men­ta­ci­ je ERP-a je je­di­no za­du­že­nje. To je nje­go­vo po­slov­no pod­ruč­je i on za nje­ga ima sve ras­po­lo­ži­ve re­sur­se. Na­ru­či­lac mo­ra te­melj­no da pla­ni­ ra svo­je vre­me, jer po­red ra­da na pro­jek­tu mo­ra da is­pu­nja­va i svo­ je osnov­ne, sva­ko­dnev­ne du­žno­sti i oba­ve­ze. Iako mo­žda ne iz­gle­da ta­ko na pr­ vi po­gled, ne­po­zna­va­nje spe­ci­fič­nih po­slov­nih pro­ce­sa na­ru­či­o­ca i ras­te­ re­će­nost ko­ja iz to­ga pro­iz­i­la­zi pred­ sta­vlja­ju pred­nost a ne sla­bost iz­vo­ đa­ča im­ple­men­ta­ci­je. Pred­nost se sa­sto­ji i u to­me što on do­bro po­zna­ je stan­dard­ne pro­ce­se re­še­nja ko­je im­ple­men­ti­ra, a spo­so­ban je da vr­lo br­zo upo­zna­je i ključ­ne ka­rak­te­ri­sti­ ke spe­ci­fič­nih pro­ce­sa u pred­u­ze­ću. S dru­ge stra­ne, na­ru­či­lac do­bro po­ zna­je svo­je pro­ce­se, ali če­sto ne zna za­što su oni ta­kvi i da li ih je po­treb­ no me­nja­ti. Ta­ko­đe, po­slov­ni pro­ce­si se če­sto ob­li­ku­ju na osno­vu ka­rak­ te­ri­sti­ka, od­no­sno ogra­ni­če­nja sta­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

rog pro­gram­skog si­ste­ma, što mo­ že pred­sta­vlja­ti pre­pre­ku im­ple­men­ ta­ci­ji no­vog, i tre­ba se što pre pre­va­ zi­ći u sa­rad­nji na­ru­či­o­ca i iz­vo­đa­ča. Na osno­vu pret­hod­nih is­ku­sta­va iz­vo­đač sa­ve­tu­je i pred­la­že na­o­ko ve­li­ke i ko­re­ni­te pro­me­ne u po­slo­va­ nju, jer na osno­vu sni­mlje­nog i pro­ jek­to­va­nog sta­nja on ima ja­snu sli­ku no­ve or­ga­ni­za­ci­je ko­ja se osla­nja na ERP. Na­ru­či­lac se, pak, pri­li­kom de­fi­ ni­sa­nja no­ve or­ga­ni­za­ci­je, osla­nja na ose­ća­je i že­lje ko­ji ne mo­ra­ju nu­žno bi­ti i tač­ni, ali ima va­žnu ulo­gu i ve­ ću kom­pe­ten­ci­ju u po­zna­va­nju uskih po­slov­nih pod­ruč­ja i pro­ce­sa. Is­ku­stvo vo­đe­nja pro­je­ka­ta je ne­ što što je svoj­stve­no iz­vo­đa­ču im­ ple­men­ta­ci­je ERP si­ste­ma, iz­me­đu osta­log za­to što je pre­ma naj­kva­li­ tet­ni­jim is­ku­stvi­ma or­ga­ni­zo­va­no i nje­go­vo ce­lo­kup­no pred­u­ze­će. Za­ to on br­že do­no­si kva­li­tet­ne od­lu­ ke. Ve­li­ku pre­pre­ku u pro­ce­su im­ ple­men­ta­ci­je mo­že da pred­sta­vlja ot­por po­sto­je­će or­ga­ni­za­ci­je – za­ po­sle­nih i me­nadž­men­ta ko­ji te­ško pri­hva­ta­ju no­vi na­čin ra­da i tre­ba im vi­še vre­me­na za do­no­še­nje od­lu­ka i pri­hva­ta­nje no­vog. Iz sve­ga na­ve­de­nog i vi­še je ne­ go ja­sno da na­ru­či­lac i iz­vo­đač ni­su u rav­no­prav­noj po­zi­ci­ji. Raz­li­ke po­ sto­je i obe stra­ne mo­ra­ju da ih bu­du sve­sne, jer se one jed­no­stav­no ne mo­gu pro­me­ni­ti. Ali, mo­že se ra­di­ti na nji­ho­vom ubla­ža­va­nju i pre­va­zi­la­ že­nju. Pre­po­ru­ka za obe stra­ne je da to­kom pro­jek­ta odr­ža­va­ju in­ten­ziv­ nu i otvo­re­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju o svim pro­ble­mi­ma. Pro­ble­mi se ne sme­ju za­ne­ma­ri­va­ti, ni­po­da­šta­va­ti ili "gu­ra­ ti pod te­pih", već se mo­ra­ju što pre de­fi­ni­sa­ti i za­jed­nič­ki re­ša­va­ti. Ta­ko­ đe, kva­li­tet po­stig­nu­te ko­mu­ni­ka­ci­je je ve­o­ma va­žan. Od nje­ga če­sto za­

vi­si sud­bi­na či­ta­vog pro­jek­ta.

Pot­pis ugo­vo­ra zna­či čvr­stu ve­zu ("ven­ča­nje") sa iz­vo­đa­čem U te­o­ri­ji i prak­si ovo je če­sto tač­ no. Tre­ba se se­ti­ti da su pre de­set go­di­na na tr­ži­štu bi­la do­stup­na sa­ mo do­ma­ća re­še­nja, i da se ku­po­ vi­nom ta­kvog re­še­nja na­ru­či­lac ne­ ras­ki­di­vo ve­zi­vao za nje­go­vog pro­ iz­vo­đa­ča ko­ji je je­di­ni bio u sta­nju da ga pu­sti u funk­ci­ju. Da­nas je pa­le­ ta stan­dard­nih ERP re­še­nja ve­ća, pa za uvo­đe­nje re­še­nja ovog ti­pa uvek po­sto­ji vi­še iz­vo­đa­ča ko­ji su pot­pu­ no kva­li­fi­ko­va­ni za im­ple­men­ta­ci­ju. Pre­po­ru­ka na­ru­či­o­ci­ma je da pr­vo iza­be­ru re­še­nje, i to što stan­dard­ni­

je, a da na­kon to­ga iza­be­ru iz­vo­đa­ ča, gde će da­va­ti pred­nost re­še­nji­ma ko­je nu­di vi­še iz­vo­đa­ča.

Tro­šak pro­jek­ta ne uklju­ču­je tro­ško­ve in­ter­nih re­sur­sa U po­nu­di za im­ple­men­ta­ci­ju po­ slov­nog re­še­nja tač­no su de­fi­ni­sa­ni tro­ško­vi soft­ver­skih li­cen­ci za sa­mo re­še­nje i uslu­ga iz­vo­đa­ča, ali na­ru­ či­lac če­sto ne uzi­ma u ob­zir vla­sti­te tro­ško­ve, ko­ji ni­su ni­ma­lo za­ne­mar­ lji­vi. Na­ve­di­mo sa­mo ne­ke: pri­pre­ma ši­far­ni­ka, in­ter­ni sa­stan­ci za uskla­đi­ va­nje i do­no­še­nje od­lu­ka, obu­ka za­ po­sle­nih, ome­ta­nje po­sto­je­ćih sva­ ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti (i sa­mim ti­me sma­nje­na pro­duk­tiv­nost).

Is­ku­stvo go­vo­ri da su in­ter­ni tro­ ško­vi obič­no ekvi­va­lent­ni tro­ško­ vi­ma iz­vo­đe­nja, a da tro­šak vla­sti­ tih re­sur­sa ide od 50% pa čak do 150 % tro­ško­va iz­vo­đe­nja. Na­rav­no, ovaj pro­ce­nat je u skla­du sa ve­li­či­ nom pro­jek­ta, i kod ma­njih pro­je­ka­ ta ima ni­že vred­no­sti. Za­to je neo­p­ hod­no da na­ru­či­lac pri­pre­mi jed­no­ stav­nu kal­ku­la­ci­ju vla­sti­tih tro­ško­va pro­jek­ta, a naj­pre da pri­pre­mi ta­ be­lu za ob­ra­čun tro­ško­va in­ter­nih re­sur­sa, za­ne­ma­ru­ju­ći sve ma­te­ri­ jal­ne tro­ško­ve (iz­u­zev onih ko­ji su oči­gled­ni). Ta­ko­đe je po­treb­no da se raz­de­le za­po­sle­ni (ko­ji uče­stvu­ ju na pro­jek­tu) u tri ka­te­go­ri­je, pre­ ma kri­te­ri­ju­mu vla­sti­te ce­ne sa­ta, ko­ja je do­bi­je­na na osno­vu vla­sti­ te ce­ne za­po­sle­nih (u ko­ju ne ulazi

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

sa­mo bru­to pla­ta, već i svi po­ve­za­ ni tro­ško­vi). Iz­vo­đač će sva­ka­ko pri­ pre­mi­ti oce­nu po­tro­šnje in­ter­nih re­ sur­sa na pro­jek­tu, ali je po­treb­no da je na­ru­či­lac do­pu­ni i na­pra­vi što re­ al­ni­jom.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Ana­li­zu po­slov­nih pro­ce­sa tre­ba da iz­vo­de za­po­sle­ni na stra­ni na­ru­či­o­ca Pr­va fa­za pro­jek­ta uvo­đe­nja ERP

re­še­nja je ana­li­za. Njen re­zul­tat je do­ku­ment ko­ji se če­sto zo­ve i DFZ (do­ku­ment fi­nal­nih zah­te­va), i ko­ji je sa­mo u ma­njem de­lu sni­mak po­sto­ je­ćeg sta­nja (oko 30 %), dok su va­ žni­ji i ve­ći deo pred­lo­zi re­še­nja no­ve

or­ga­ni­za­ci­je i no­vih po­slov­nih pro­ ce­sa (oko 70 %). Sa­mo­stal­nu ana­li­zu sop­stve­nih po­slov­nih pro­ce­sa mo­gu pra­ti­ti ra­ zni pro­ble­mi i pro­pu­sti. Naj­če­šći je taj da ana­li­za ni­je iz­ve­de­na po pro­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Kva­li­tet po­da­ta­ka u po­sto­je­ćem si­ste­mu je do­volj­no do­bar

ve­re­noj me­to­do­lo­gi­ji, pa za­to njen re­zul­tat ni­je do­volj­no kva­li­te­tan za ko­ri­šće­nje u sle­de­ćim fa­za­ma pro­ jek­ta. Ta­ko­đe, če­sto raz­li­ke iz­me­đu po­slov­nih pod­ruč­ja i pro­ce­sa ni­su do­volj­no ja­sne, op­šti opi­si se pre­če­ sto po­na­vlja­ju, spe­ci­fič­no­sti po­slov­ nih pro­ce­sa ni­su do­volj­no ja­sno opi­ sa­ne, i (što se na­me­će kao naj­ve­ći i te­ško re­šiv pro­blem) ja­ko je iz­ra­že­na lič­na no­ta za­po­sle­nog ko­ji je vr­šio ana­li­zu. Za­to je bit­no da se ana­li­ za po­slov­nih pro­ce­sa po­ve­ri iz­vo­đa­ ču. On se sva­ko­dnev­no ba­vi uvo­đe­ njem ERP re­še­nja i to ra­di na ba­zi is­ ku­stva na ve­li­kom bro­ju pro­je­ka­ta, a po pre­po­ru­če­noj i pro­ve­re­noj me­to­ do­lo­gi­ji. Na­ru­či­lac tre­ba da pri­pre­ mi opis or­ga­ni­za­ci­je i glav­ne ci­lje­ ve pro­jek­ta, pri­o­ri­te­te svih po­slov­ nih i in­for­ma­tič­kih ci­lje­va pro­jek­ta, kao i kri­te­ri­ju­me ko­ji de­fi­ni­šu uspe­ šnost pro­jek­ta. Va­žni su i ne­ki ope­ ra­tiv­ni po­da­ci, npr. osnov­ni po­da­ci o pred­u­ze­ću (or­ga­ni­za­ci­o­na struk­tu­ra, pro­met), broj do­ku­me­na­ta i ko­ri­sni­ ka po pod­ruč­ji­ma ra­da, kao i uzor­ ci is­pi­sa naj­va­žni­jih do­ku­me­na­ta i iz­ ve­šta­ja.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Ak­tiv­no­sti pri­li­kom pre­no­sa po­ da­ta­ka iz sta­rog u no­vi in­for­ma­ci­o­ni si­stem mo­gu se po­de­li­ti na teh­nič­ ki pre­nos i sa­dr­žaj­nu pri­pre­mu. Sam pro­ces teh­nič­kog pre­no­sa po­da­ta­ ka obič­no ni­je pro­blem - iz­vo­đač da­ je pi­sa­na uput­stva za pri­pre­mu po­ da­ta­ka i una­pred de­fi­ni­še nji­ho­vu struk­tu­ru, a na­kon to­ga obez­be­đu­je pre­nos pri­pre­mlje­nih po­da­ta­ka u no­ vo po­slov­no re­še­nje. Za ovaj deo od­ go­vo­ran je is­klju­či­vo iz­vo­đač i šan­sa za ne­u­speh je ma­la. S dru­ge stra­ne, pri­li­kom sa­dr­žaj­ne pri­pre­me po­da­ta­ ka na­ru­či­lac iz­vo­zi po­dat­ke iz po­sto­ je­ćeg pro­gra­ma i "či­sti" ih za teh­nič­ ki pre­nos. Od­go­vor­nost za sa­dr­žaj­nu pri­pre­mu po­da­ta­ka je na nje­mu, a ri­ zik ove ope­ra­ci­je če­sto mo­že da bu­ de ja­ko ve­li­ki. Ge­ne­ral­no, na­ru­či­o­ci ima­ju ve­o­ma do­bro mi­šlje­nje o kva­ li­te­tu svo­jih po­da­ta­ka, što se u prak­ si ne po­ka­zu­je tač­nim. Za­to je iz­u­zet­ no va­žno da se re­al­no pla­ni­ra vre­me po­treb­no za fa­zu sa­dr­žaj­ne pri­pre­ me po­da­ta­ka, kao i da se obe stra­ne po­sve­te pre­gle­du kva­li­te­ta po­da­ta­ ka i re­al­no oce­ne ri­zi­ke ove fa­ze, ko­ ja mo­že bi­ti ključ­na za uspeh im­ple­ men­ta­ci­je ERP re­še­nja. Kao što vi­di­te, uvo­đe­nje no­vog po­slov­nog re­še­nja če­sto pra­te broj­ ne gre­ške ko­je se mo­gu iz­be­ći ili se ba­rem mo­že sma­nji­ti nji­hov uti­caj na ce­lo­ku­pan pro­je­kat. Na­da­mo se da smo vam ovim spi­skom naj­če­ šćih gre­ša­ka i pred­lo­ga ka­ko ih iz­be­ ći po­mo­gli da sa­gle­da­te ce­lo­kup­ni pro­ces uvo­đe­nja jed­nog ERP re­še­nja i pod­sta­kli vas na raz­mi­šlja­nje o ulo­ zi ova­ko ko­ri­snog ala­ta u va­šem sva­ ko­dnev­nom po­slo­va­nju.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Bezbednost Vik­tor Mol­dvaji, Smart d.o.o.

Odgovor na pretnje Sva­ki di­rek­tor kom­pa­ni­je bi mo­rao da zna šta su to pret­nje po pi­ta­nju IT bez­bed­no­sti kom­pa­ni­je ko­jom upra­vlja i na ko­ji na­čin mo­že da re­ši te ve­o­ma va­žne pro­ble­me. Ka­ko je bez­bed­nost uvek ak­tu­el­na te­ma, neo­p­hod­no joj je po­sve­ti­ti za­slu­že­no vre­me i pa­žnju.

N

aj­va­žni­ja ulo­ga do­brog bez­bed­no­snog re­še­nja u kom­pa­ni­ji je spre­ča­va­nje neo­vla­šće­nih in­fil­tra­ci­ja u kor­po­ra­ tiv­nu mre­žu i za­šti­ta po­ver­lji­vih po­ da­ta­ka. Is­ku­stvo po­ka­zu­je da je za odr­ ža­va­nje vi­so­kog ni­voa in­for­ma­tič­ke bez­bed­no­sti po­treb­no gle­da­ti ši­ru sli­ku od uobi­ča­je­nog pri­stu­pa an­ti­vi­ ru­sne za­šti­te. Či­nje­ni­ca je da su pret­

nje ne­ka­da bi­le vr­lo uoč­lji­ve, uglav­ nom su slu­ži­le za do­ka­zi­va­nje pi­sa­ca ma­li­ci­o­znog soft­ve­ra ili na ne­ki na­ čin de­mon­stra­ci­ju si­le. Se­ti­mo se sa­ mo Bart Simp­son vi­ru­sa – ka­da vam se u to­ku ra­da kod ivi­ce ekra­na po­ ja­vi ma­ju­šni Bart ko­ji vam od­no­si sa rad­ne po­vr­ši­ne jed­nu po jed­nu iko­ ni­cu. Ta­da ste pri­lič­no la­ko mo­gli do­ ći do za­ključ­ka da se ne­što čud­no de­ ša­va sa va­šim ra­ču­na­rom. Da­nas su

pret­nje vr­lo ti­he i skri­ve­ne od kraj­ njeg ko­ri­sni­ka. Za na­pa­de i zlo­u­po­ tre­be se uglav­nom ko­ri­sti kom­bi­na­ ci­ja raz­li­či­tih ala­ta, od ko­jih sva­ki ima svo­ju spe­ci­fič­nu svr­hu. Kraj­nji cilj na­ pa­da je sa­mo je­dan – pra­vlje­nje pa­ ra, bi­lo kroz ne­ki vid uce­ne, na pri­mer ran­som­wa­re – ma­li­ci­o­zni soft­ver ko­ ji krip­tu­je re­ci­mo vaš MyDo­cu­ments fol­der sa svim in­for­ma­ci­ja­ma i tra­ži od vas da pla­ti­te par do­la­ra da bi­ste

do­bi­li ključ za pri­stup, što se, na­rav­ no, ni­ka­da ne de­si. Če­sti su slu­ča­je­vi i pro­da­je po­ver­lji­vih in­for­ma­ci­ja, bi­lo da su to in­du­strij­ske i po­slov­ne taj­ne ili lič­ni po­da­ci. U ve­li­kom bro­ju slu­ča­ je­va lju­di i dan da­nas mi­sle da se to baš nji­ma ne­će de­si­ti. Me­đu­tim, ka­da se to ipak de­si, u po­slov­nom okru­že­ nju mo­že do­ve­sti u naj­ma­nju ru­ku do za­sto­ja u ra­du. Neo­p­hod­na je da­lja dez­in­fek­ci­ja ra­ču­na­ra, ote­žan je mre­ žni sa­o­bra­ćaj sa po­slov­nom apli­ka­ci­ jom itd. A u da­na­šnje vre­me, sva­ki za­ stoj u ra­du kom­pa­ni­je zna­či di­rek­tan fi­nan­sij­ski gu­bi­tak. Dru­gi deo uzro­ka pro­ble­ma je ne­ što što se u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va za­ne­ma­ru­je, a to je ljud­ski fak­tor. Vi mo­že­te do­ći u si­tu­a­ci­ju da po­sta­vi­ te naj­bo­lja do­stup­na teh­no­lo­ška re­ še­nja, a da ipak na­mer­nim ili slu­čaj­ nim ne­ma­rom za­po­sle­nog do­đe do zna­čaj­nog uda­ra na bez­bed­nost in­ for­ma­ci­ja. Pre­no­si­vi ure­đa­ji ko­ji se na ne­ki na­čin mo­gu ko­ri­sti­ti kao pre­no­ si­ve me­mo­ri­je da­nas su ši­ro­ko i la­ko do­stup­ni. Na isti na­čin ka­ko vaš te­le­ fon ili fo­to­a­pa­rat mo­že da sa­dr­ži fo­ to­gra­fi­je sa le­to­va­nja, ta­ko mo­že da sa­dr­ži i ne­ki ma­li­ci­oz­ ni soft­ver ko­ji je za­ra­zio ure­đaj u me­đu­vre­me­nu. USB me­mo­ri­je ko­ji­ma pre­no­si­te po­dat­ke mo­gu vr­lo la­ko da se iz­gu­be, lap­top ra­ču­na­ri ta­ko­đe, a ko­me bi oni ka­sni­ je mo­gli da do­đu u ru­ke mo­že­mo sa­ mo da pret­po­sta­vlja­mo. Za­klju­čak je da je po­tre­ban ši­ri pri­stup in­for­ma­ ci­o­noj bez­bed­no­sti, ko­ji će vo­di­ti ra­

ču­na ka­ko o teh­no­lo­škom aspek­tu za­šti­te, ta­ko i o edu­ka­ci­ji za­po­sle­nih i po­di­za­nju sve­sno­sti o to­me ko­li­ko gu­bi­tak in­for­ma­ci­ja mo­že da ima uti­ ca­ja na sa­mo po­slo­va­nje kom­pa­ni­je.

BYOD i bez­bed­nost Po­se­ban pro­blem je ka­ko po­sti­ći vi­sok ste­pen bez­bed­no­sti kod upo­ tre­be raz­li­či­tih per­so­nal­nih mo­bil­nih ure­đa­ja ko­je za­po­sle­ni, a u po­sled­ nje vre­me i vi­ši me­nadž­ment, sve vi­ še ko­ri­ste. Pre sve­ga, kom­pa­ni­ja mo­ ra da se od­lu­či na ko­ji na­čin će da pri­ stu­pi ovom pro­ble­mu. Po­sto­je dva uobi­ča­je­na sce­na­ri­ja. U pr­vom slu­ča­ ju kom­pa­ni­ja obez­be­đu­je za svo­je za­ po­sle­ne kom­pa­nij­ske mo­bil­ne ure­đa­ je. Ti­me auto­mat­ski pre­u­zi­ma pot­pu­ nu kon­tro­lu nad nji­ma, ali je pre to­ga po­treb­no in­ve­sti­ra­ti u ku­po­vi­nu sa­ mih ure­đa­ja. Dru­gi sce­na­rio da­je mo­ guć­nost za­po­sle­ni­ma da sa­mi do­ne­ su pri­vat­ni mo­bil­ni ure­đaj i da ga ko­ ri­ste u po­slov­ne svr­he (BYOD – Bring Your Own De­vi­ce). U ovom slu­ča­ju se po­ve­ća­va bez­bed­no­sni ri­zik, jer IT ne­ ma kon­tro­lu nad ure­đa­jem na ni­vou ko­ji je po­tre­ban - ko­ri­snik je lo­kal­ni ad­mi­ni­stra­tor, ure­đaj je ro­o­to­van i sl. Prak­tič­no u oba slu­ča­ja kom­pa­ni­ji je po­tre­ban po­uz­dan alat po­mo­ću ko­ga mo­gu na uda­lje­ni na­čin da se uma­ nje ri­zi­ci od cu­re­nja po­da­ta­ka. Upo­ tre­bom na­men­skih si­ste­ma za kon­ tro­lu mo­bil­nih ure­đa­ja, po­put Sop­ hos Mo­bi­le Con­trol si­ste­ma, zna­čaj­no

se uma­nju­ju ri­zi­ci od ne­kon­tro­li­sa­nog gu­bit­ka in­for­ma­ci­ja. Kod ta­kvih si­ste­ ma bit­no je da jed­nim re­še­njem ob­u- ­ hva­ti­te sve ure­đa­je ko­ji se na­la­ze u upo­tre­bi (Win­dows Mo­bi­le, An­droid, iOS, Blac­kbe­rry) ra­di lak­še ad­mi­ni­ stra­ci­je i kon­tro­le. Tre­ba re­ći da se kod upo­tre­be i po­ ve­zi­va­nja ure­đa­ja na kor­po­ra­tiv­nu mre­žu u po­gle­du ri­zi­ka vi­še ne eks­ po­ni­ra od­re­đe­na plat­for­ma. Naj­ri­zič­ ni­ji je onaj ure­đaj ko­ji se ko­ri­sti na neo­d­go­vo­ran na­čin, ne­bit­no od to­ ga o ko­joj se plat­for­mi ra­di. Ta­ko­đe, ana­li­ze ko­je je ura­di­la bri­tan­ska kom­ pa­ni­ja Sop­hos po­ka­zu­ju zna­ča­jan po­ rast pret­nji za An­droid i IOS plat­for­ mu, što je i ra­zu­mlji­vo s ob­zi­rom na sve ve­ći broj ure­đa­ja u upo­tre­bi. To nam go­vo­ri da se si­tu­a­ci­ja ge­ne­ral­ no pro­me­ni­la uko­li­ko je po­re­di­mo sa vre­me­nom ka­da je Win­dows ap­so­lut­ no do­mi­ni­rao kao ope­ra­tiv­ni si­stem. Ta­da ni­je bi­lo ta­ble­ta, pa­met­nih te­ le­fo­na sa na­pred­nim funk­ci­ja­ma... pa je sa­mim tim on bio i naj­za­ni­mlji­vi­ ji za na­pa­de.

Pret­nje sa Ve­ba Sur­fo­va­nje Ve­bom je i da­lje naj­kri­ tič­ni­ja ak­tiv­nost na In­ter­ne­tu, a ko­ri­ sti ga ve­ći­na za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ji. Po ne­kim po­da­ci­ma, adre­se ko­je sa­ dr­že raz­ne vr­ste zlo­na­mer­nih skrip­ ti, tro­ja­na­ca i dru­gih vi­do­va ma­li­ci­o­ znog kôda či­ne čak 65% svih ukup­ nih pret­nji.

ni­ca ima le­ga­lan i ažu­ran ope­ra­tiv­ ni si­stem sa pri­me­nje­nim si­gur­no­ snim za­kr­pa­ma. Ta­ko­đe je neo­p­ho­ dan si­stem fil­tri­ra­nja veb sa­dr­ža­ja ko­ ji bi za­šti­tio ko­ri­sni­ka od even­tu­al­nog zlo­na­mer­nog pro­gram­skog kôda ko­ ji po­ku­ša­va da se iz­vr­ši na nje­go­vom ra­ču­na­ru. Sop­hos re­še­nja šti­te kraj­ njeg ko­ri­sni­ka ta­ko što mu one­mo­ gu­ća­va­ju pri­stup za­ra­že­nim veb saj­ to­vi­ma ili ne­do­zvo­lje­nim saj­to­vi­ma ko­ji sa­dr­že ma­li­ci­o­zni kôd. Na In­ter­ne­tu se stva­ri de­ša­va­ju ne­ ve­ro­vat­nom br­zi­nom. Veb lo­ka­ci­ja ko­ja je do ju­če bi­la po­u­zda­na i si­gur­ na, već ko­li­ko da­nas mo­že bi­ti za­ra­ že­na ili zlo­u­po­tre­blje­na na dru­gi na­ čin. Ovaj pro­blem se mo­že re­ša­va­ti na tri ni­voa, a od­go­vor­nost pa­da i na vla­sni­ka veb saj­ta i na po­se­ti­o­ca veb saj­ta. Pr­vi ni­vo bio bi sam ser­ver na ko­me se ho­stu­je veb sajt. Bi­lo da se ra­di o iz­ najm­lje­noj lo­ka­ci­ji ili o ser­ve­ru ko­ji se na­ la­zi u ra­ču­nar­skom si­ste­mu kom­pa­ni­je, ja­ko je bit­no da se ra­di o po­u­zda­noj soft­ver­skoj plat­for­mi, da su sve si­gur­no­sne is­prav­ke pri­me­ nje­ne i da se re­dov­no odr­ža­va­ju. Dru­gi ni­vo pred­sta­vlja sa­ma veb stra­ni­ca. Pri­li­kom pro­jek­to­va­nja i iz­ ra­de veb stra­ni­ce po­treb­no je ko­ri­sti­ ti pra­vi­la do­bre prak­se u do­me­nu veb bez­bed­no­sti. Po­sto­ji ta­ko­đe i na­men­ ski soft­ver na­me­njen ske­ni­ra­nju veb ser­ve­ra i kôda veb stra­ni­ca (web vul­ ne­ra­bi­lity scan­ner) ka­ko bi se de­tek­ to­va­li pro­pu­sti i pred­u­ze­le od­go­va­ra­ ju­će me­re. Tre­ći ni­vo pred­sta­vlja sa­ma rad­na sta­ni­ca sa ko­je se ra­di pre­gled veb sa­dr­ža­ja. Po­treb­no je da rad­na sta­

Za­dr­ža­va­nje kon­tro­le

že­li­te da omo­gu­ći­te za­po­sle­ni­ma da ko­ri­ste ne­ke od dru­štve­nih mre­ža, ima­te mo­guć­nost da po­li­su po­de­si­ te ta­ko da je pri­stup do­zvo­ljen sa­mo u pe­ri­o­du pa­u­ze za ru­čak ili dru­gom vre­men­skom ter­mi­nu ko­ji od­re­di­te. Upo­tre­bom istog Sop­hos re­še­nja za web fil­tri­ra­nje do­bi­ja­te i mo­guć­nost za­bra­ne ob­ja­vlji­va­nja na blog lo­ka­ci­ ja­ma i upo­tre­bu veb mej­la kao što su ši­ro­ko upo­tre­blja­va­ni Gmail ili Yahoo.

Sop­hos pro­tiv SPAM-a

Upo­tre­ba dru­štve­nih mre­ža je da­ nas u po­ra­stu. One mo­gu da po­ mog­nu u po­slo­va­nju kom­pa­ni­je, ali i da uzro­ku­ju raz­ne bez­be­do­no­sne pro­ble­me. Pro­blem dru­štve­nih mre­

Je­dan od per­ma­nent­nih pro­ble­ma sa ko­jim je te­ško no­si­ti se je­ste i SPAM ili ne­že­lje­na elek­tron­ska po­šta ko­ju sva­ko­dnev­no svi do­bi­ja­mo u na­še in­ bok­se. Pret­nja ko­ju pred­sta­vlja SPAM kre­će se u ra­spo­nu od pro­stog tra­

ža se pre sve­ga re­flek­tu­je u sma­nje­ nju pro­duk­tiv­no­sti rad­ni­ka i u či­nje­ ni­ci da bez kon­tro­le mo­gu bi­ti ob­ ja­vlje­ne in­for­ma­ci­je ko­je su pred­met po­slov­ne taj­ne. Ta­ko­đe ve­ći­na dru­ štve­nih mre­ža ima sop­stve­ni si­stem raz­me­na po­ru­ka, što osta­vlja otvo­ re­no pi­ta­nje ko­je po­ru­ke se raz­me­ nju­ju – in­for­ma­ci­je o ve­čer­njem iz­la­ sku ili po­slov­ni plan i tro­me­seč­na po­ slov­na prog­no­za kom­pa­ni­je. Upo­tre­ bom Sop­hos re­še­nja vi mo­že­te, na pri­mer, za od­re­đe­nu gru­pu ko­ri­sni­ ka pot­pu­no za­bra­ni­ti mo­guć­nost po­ se­te veb stra­ni­ca­ma ka­te­go­ri­sa­nim u gru­pu dru­štve­nih mre­ža. Ako ipak

će­nja vre­me­na (pro­duk­tiv­nost), pre­ko pri­ma­nja po­ru­ka uvre­dlji­ve sa­dr­ži­ne (prav­na od­go­vor­nost kom­pa­ni­je), do ozbilj­nih pret­nji ko­je pod­ra­zu­me­va­ju di­stri­bu­ci­ju ma­li­ci­o­znog soft­ve­ra i pre­ va­re raz­li­či­tih vr­sta. Upo­tre­bom re­še­ nja za fil­tri­ra­nje e-mail po­ru­ka, po­put Sop­hos Pu­re­Mes­sa­ge re­še­nja, vi mo­ že­te na ve­o­ma jed­no­sta­van i auto­ma­ ti­zo­van na­čin da za­šti­ti­te svo­je za­po­ sle­ne. Pri­me­nom Pu­re­Mes­sa­ge soft­ ve­ra isto­vre­me­no šti­ti­te za­po­sle­ne od vi­ru­sa i osta­lih pret­nji, ne­že­lje­ne elek­ tron­ske po­šte, ali ta­ko­đe do­bi­ja­te i efi­ ka­snu kon­tro­lu nad mej­lo­vi­ma ko­ji se ša­lju iz va­še kom­pa­ni­je.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Zaštita - studija slučaja

Bezbednost kao poslovni proces Ovo je studija slučaja o sofisticiranom, multi-dimenzionalnom i ciljanom napadu u kojem je ukradeno, kako se procenjuje, preko 36 miliona evra od više od 30.000 klijenata iz različitih banaka širom Evrope. Napadi su počeli u Italiji, a ubrzo posle toga desetine hiljada zaraženih onlajn bankarskih klijenata su detektovane u Nemačkoj, Španiji i Holandiji. Napadi su bili potpuno neprimetni, i online banking klijenti nisu imali pojma da su zaraženi trojancima, da je njihovo onlajn bankarstvo kompromitovano ili da je novac ukraden direktno sa njihovih računa. Priču o kampanji napada nazvanoj Eurograbber ne prenosimo da bismo korisnike odvratili od korišćenja usluga online bankarstva, već naprotiv da bismo skrenuli pažnju na rešenja koja mogu da obezbede sigurno obavljanje finansijskih transakcija online i isporuče korisnicima sveobuhvatni odbrambeni mehanizam.

E

urograbber napad koristi novu i veoma uspešnu varijantu ZITMO-a ili Zevsin-Mobile - trojanac. Do danas, ova zloupotreba je otkrivena samo u zemljama evrozone, ali varijacije napada bi potencijalno mogle uticati i na banke u zemljama van Evropske unije. Žrtve prevare su obaveštene, a kompanija Check Point Softvare

Technologies aktivno radi sa agencijama za sprovođenje zakona da zaustave bilo koji trenutno aktuelni ili budući napad.

Pregled Eurograbber napada Istorijski gledano, klijentima banaka je potreban samo njihov bankov-

ni broj računa i šifra za pristup online računu. Jasno je da je ovaj jedan faktor identifikacije relativno lako zaobići, jer korisnici često biraju slabe lozinke i lako izgube svoje akreditive, što vodi do toga da njihovi računi budu kompromitovani. Da bi poboljšale ovo stanje banke su dodale drugi mehanizam autentifikacije koji potvrđuje identitet

kupca i integritet online transakcije. Konkretno, kada korisnik pošalje upit za onlajn bankarsku transakciju banka šalje transakcijski indetifikacioni broj (TAN) putem SMS poruke na mobilni uređaj korisnika. Korisnik onda potvrđuje i dovršava svoje bankarske transakcije unošenjem dobijenog TAN broja na ekran svoje onlajn bankarske sesije. No, kao što ćemo videti, Eurograbber je prilagođen da posebno zaobiđe čak i ova dva faktora za autentifikaciju. Problemi bankarskog korisnika počinju kada on klikne na "loš link" koji skida prilagođenog trojanca na njegov računar. Ovo se dešava ili tokom pretraživanja Interneta ili verovatnije od odgovora na tzv. "fišing" e-mail koji ga poziva da klikne na lažan link. To je prvi korak napada, pa kada se sledeći put koris-

nik loguje (prijavi) na svoj bankovni račun, prethodno instalirani trojanac (prilagođene varijante Zeus, SpyEiy i CarBerp trojanci) prepoznaje prijavljivanje i pokreće sledeću fazu napada. To je ta faza u kojoj Eurograbber prevazilazi dva faktora autentifikacije banke i odličan je primer sofisticiranog, ciljanog napada. Tokom prve online bankarske sesije korisnika, nakon što je njegov računar zaražen, Eurograbber ubacuje uputstvo na sisiju koja podstiče korisnika da ostavi svoj broj mobilnog telefona. Onda ga obaveštava da završi "nadogradnju bankarskog softvera za bezbednost" prateći uputstva poslata na njegov mobilni uređaj putem SMS-a. Napadač SMS-om nalaže klijentu da klikne na link da završi "nadogradnju bezbednosti" na svom mobilnom tele-

fonu, a klikom na link korisnik zapravo preuzima varijantu "Zeusa na mobilnom" (ZITMO) trojanca. ZITMO varijanta je specijalno dizajnirana da presretne SMS banke koji sadrži sve važne podatke, autorizacioni broj (TAN). SMS iz banke koji sadrži TAN je ključni faktor dvojnog ovlašćenja. Eurograbber trojanac na mobilnim uređaju korisnika u presretnutom SMS-u koristi TAN da završi svoju transakciju sa računa banke korisnika. Eurograbber napad se odvija potpuno neprimetno. Kada je "bezbednosna nadogradnja" završena, korisnik banke je praćen i kontrolisan od strane Eurograbber napadača i on na online banking sesiji ne dobija nikakve dokaze o nedozvoljenim aktivnostima. U cilju olakšavanja takvog sofisticiranog, višestepenog napa-

da, morala je da bude stvorena Comand & Control (C&C) serverska infrastruktura. Ova infrastruktura je primala, skladištila i upravljala informacijama poslatim od strane trojanaca i takođe orkestrirala napadima. Prikupljene informacije su uskladištene u SQL bazi podataka za kasniju upotrebu tokom napada. Da bi se izbeglo otkrivanje, napadači su koristili nekoliko različitih imena domena i servera, od kojih su neki proksi serveri dodatno otežavali detekciju. Ukoliko bi bili otkriveni, napadači su mogli lako i brzo da zamene svoju infrastrukturu, obezbeđujući time integritet infrastrukture napada i kontinuitet svog rada i nelegalnih novčanih tokova.

Krađa novca korak po korak

računu. Korak 1: Klijent banke se prijavljuje na svoj online bankovni račun. Korak 2: Odmah po prijavljivanju korisnika banke, sajber kriminalci iniciraju Eurograbber računarski trojanac da počne svoju transakciju prenosa definisanog procenta novca sa računa kupca na "računmazgu" u vlasništvu napadača. Korak 3: Nakon prijavljivanja nezakonite bankarske transakcije, banka šalje broj transakcije (TAN ) preko SMS-a na mobilni uređaj korisnika. Korak 4: Međutim, mobilni Eurograbber trojanac presreće SMS koji sadrži TAN, to skriva od korisnika i dostavlja ga na jedan od mnogih releja broja telefona podešenih od strane napadača. SMS je tada prosleđen sa releja telefonskog broja u drop zonu u kojoj se čuva u "Command and Control"

skladišta od strane kompjuterskog trojanca koji ga šalje natrag u banku da završi nezakonito prebacivanje novca sa računa korisnika banke na "mazgu" napadača. Korisnikov ekran ne pokazuje bilo koju od ovih aktivnosti i oni su potpuno nesvesni lažne akcija koja se upravo dešava. Čitav ovaj proces se javlja svaki put kada se korisnik loguje na svoj bankovni račun .

Kako se zaštititi Eurograbber napad je usmeren ka onlajn bankarskim klijentima, a ne ka samim bankama. Najbolja zaštita od napada kakav je Eurograbber je da online banking korisnici budu sigurni da imaju najvišu zaštitu u dve oblasti - na mreži koja im omogućava internet pristup njihovoj banci i na računaru koji koriste za obavljanje onlajn bankarstva. Zaštitu ove vrste obezbeđuju Check Point i Versafe proizvodi.

Zaštita CheckPoint proizvodima

Kada su Eurograbber trojanci instalirani na računaru korisnika banke i na njegovom mobilnom telefonu, malver leži skriven dok sledeći put kupac ne pristupi svom bankovnom

bazi podataka zajedno sa drugim informacijama korisnika. Ukoliko bi se SMS direktno prosledio drop zoni bio bi lakše otkriven. Korak 5: TAN se potom povuče iz

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Postoji više tačaka duž putanje Eurograbber napada gde se on može detektovati i blokirati. Shodno tome, bezbednosni pristup "odbrana u dubinu" koji primenjuje Check Point, obezbeđuje otkrivanje i blokiranje napada od faze pre infekcije do faze nakon infekcije. Kao što je rečeno, zlonamerna aplikacija napadača je postavljena na različitim veb sajtovima. Kada korisnici pretražuju ove linkove, prilagođeni Zeus trojanac će biti tiho preuzet na njihov računar. Međutim, Check Point Anti-Virus Softvare Blade će detektovati loše

adrese i blokirati zahteve u mreži pre nego što se zarazi računar korisnika. Takođe, ako korisnik pokuša da pristupi dodatnim zaraženim sajtovima, ovaj antivirus softver će izračunati MD5 hash odgovor, prepoznati ga kao loš i blokiraće preuzimanje zlonamerne aplikacije. Dalje, Check Point IPS Softvare Blade će iskoristiti više potpisa za otkrivanje Zeus trojanca kako on prolazi mrežu i blokiraće ga pre nego što se može preuzeti i instalirati na računar korisnika, a Check Point Endpoint je anti-malvare sposobnost da se detektuju i blokiraju varijante Zeus trojanca pre nego što se njime zarazi korisnikov računar. I Check Point ZoneAlarm proizvodi štite računar kućnog korisnika. Svi ZoneAlarm proizvodi koji sadrže antivirusni softver, kao što je

Point Threat Cloud.

ZoneAlarm Free Antivirus+Firevall, mogu detektovati varijante Zeus trojanca, blokirati Eurograbber i na vreme upozoriti korisnika. U slučajevima kada je korisnički računar već zaražen, Eurograbber Zeus trojanac će pokušati da se poveže sa svojim Command & Control (C & C) serverom da završi infekciju i sprovede finansijski transfer sa računa banke korisnika. U ovoj fazi u pomoć stiže Check Point Antibot Softvare Blade, odnosno Check

fone , tablete i sl. Zaštite radi, tu su Versafe vHTML, Versafe vCript, Versafe vToken.

Zaštita Versafe proizvodima Versafe tehnologija detektuje i sprečava sposobnosti Eurograbbera u realnom vremenu. Setom svojih komponenti instaliranih na veb sajt organizacije Versafe štiti 100% online korisnika koji se loguje na veb sajt, radeći to na transparentan način. Krajnji korisnik ne mora da sarađuje na bilo koji način; nema daunlodovanja, nema kliktanja, praktično ni jedne akcije. Sa Versafe rešenjem instaliranim na sajt, organizacija može da zaštiti 100 % svoje korisnike od Eurograbbera i raznih trojanaca i malvara od prvog minuta. Versafe štiti sve kupce na svim pretraživačima i svim uređajima, uključujući i računare, pametne tele-

Samozaštita Postoje i dve akcije koje online korisnik banke može da preduzme kako bi bolje zaštitio svoj računar od napada poput Eurograbbera. Prva je - redovno ažuriranje. Naime, napadači neprekidno gledaju da iskoriste poznate bezbednosne pro-

puste, pa je kritična preventivna mera redovno ažuriranje svih računara koji se koriste za obavljanje onlajn bankarskih transakcija, na taj način osiguravajući najaktuelnije bezbednosne zakrpe i potpise. Primarni elementi koje treba redovno ažurirati su operativni sistem, antivirusni softver, Java, Adobe Flash, Adobe, Rader, internet pretraživač, kao i sve druge alatke ili programi koji se koriste za preuzimanje fajlova ili surfovanje Vebom. Druga mera opreza je – nikada ne odgovarati na neželjenu poštu. Socijalni inženjering je suštinski deo napada. E-mail koji usmerava klijenta na "kliknite na link da se poboljša bezbednost na bankarskoj mreži" je ključ koji otvara Pandorinu kutiju, i tako počinju napadati. Poznat je kao "fišing" mejl, ali ako ga klijent banke

prepozna kao neželjenu poštu i ne klikne na link, njegov desktop neće biti zaražen i Eurograbber napad se neće desiti. Dakle, veoma je važno da nikada ne reagujete na neželjenu poštu od vaših finansijskih institucija. Ako je poruka o vama, onda se obratite direktno instituciji. Koristite drugačiji izvor umesto korišćenja telefona naveden u e-pošti. Obavestite ih o e-pošti i pratite smernice koje vam daju. 

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Do­cu­ment Ma­na­ge­ment System

DMS u fi­nan­sij­skoj in­du­stri­ji Re­še­nje za upra­vlja­nje do­ku­men­ti­ma kom­pa­ni­je As­se­co SEE Sr­bi­ja ASE­BA Ban­king Pro­cess Su­i­ te (ASE­BA BPS), ser­ti­fi­ko­va­no je od stra­ne kom­pa­ni­je EMC, svet­skog teh­no­lo­škog li­de­ra u obla­sti upra­vlja­nja in­for­ma­ci­ja­ma. As­se­co SEE Sr­bi­ja je jed­na od pr­vih kom­pa­ni­ja u Evro­pi ko­ja ima na ovaj na­čin ser­ti­fi­ko­va­no i naj­sve­o­bu­hvat­ni­je re­še­nje u obla­sti ban­kar­skog po­slo­va­nja, a ASE­BA BPS je i zva­nič­no ušla u ka­ta­log pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je EMC.

K

ljuč­ne ka­rak­te­ri­sti­ke i ko­ri­sti ko­je re­še­nje do­no­si su - In­te­gri­tet po­da­ta­ka (da­ ta in­te­grity) sa ban­kar­skim Co­re si­ ste­mi­ma - Usa­gla­še­nost sa za­kon­skim ak­ ti­ma, pro­ce­du­ra­ma NBS kao i svet­ skim stan­dar­di­ma u ban­kar­skim i do­ku­ment me­nadž­ment po­slo­va­nju kao što su BA­SEL ili Mo­Reg2 - Re­vi­zor­na si­gur­nost ar­hiv­ske gra­đe - Auto­ma­ti­za­ci­ja i op­ti­mi­za­ci­ja po­ slov­nog pro­ce­sa - Zna­čaj­no sma­nje­nje ope­ra­tiv­nih tro­ško­va uz po­ve­ća­nje efi­ka­sno­sti - Efi­ka­sni­je do­no­še­nje po­slov­nog od­ lu­ka na osno­vu "real ti­me" in­for­ma­ci­ja

ASE­BA Ban­king Pro­cess Su­i­te Ase­ba Ban­king Pro­cess Su­i­te (BP Su­i­te) pred­sta­vlja do­ku­ment ma­na­ ge­ment re­še­nje za fi­nan­sij­ske in­sti­ tu­ci­je, ko­je svo­jim ko­ri­sni­ci­ma pru­ ža set auto­ma­ti­zo­va­nih po­slov­nih pro­ce­du­ra iz in­du­stri­je ban­kar­stva i osi­gu­ra­nja. Spe­ci­fič­nost po­slov­nog pro­ce­sa ka­rak­te­ri­stič­nih za ova­kve in­sti­tu­ci­je je što u nji­ma po­sto­ji ve­ li­ki broj uče­sni­ka unu­tar kom­pa­ni­je kao i van in­ter­nog si­ste­ma - kli­jen­ ti, po­sred­ni­ci i prav­ni re­gu­la­to­ri (Kre­ dit­ni bi­ro, NBS, rej­ting ku­će, Udru­že­ nje ba­na­ka, Na­ci­on ­ al­na kor­po­ra­ci­ja za osi­gu­ra­nje stam­be­nih kre­di­ta...).

Po­red osnov­nog i na­pred­nih funk­ ci­o­nal­no­sti kla­sič­nog DMS si­ste­ma, ASE­BA BP Su­i­te svo­ju pred­nost po­ sti­že kroz in­te­gra­ci­ju sa po­sto­je­ćim IT okru­že­njem Ban­ke. Ase­ba BP Su­it­ e je re­še­nje raz­vi­je­ no u in­te­ziv­noj sa­rad­nji sa bi­znis ko­ ri­sni­ci­ma po­slov­nog sek­to­ra ba­na­ka, uz ak­tiv­no uče­šće pred­stav­ni­ka ode­ lje­nja Com­pli­an­cea, Ri­ska i in­ter­ne re­vi­zi­je. U sve­o­bu­hvat­noj ana­li­zi do­ šlo se do de­fi­ni­ci­je sle­de­ćih pred­u­ slo­va ko­je Ase­ba BPS si­stem ga­ran­ tu­je svo­jim ko­ri­sni­ci­ma: - In­te­gri­tet po­da­ta­ka - "da­ta in­ te­grity" - Com­pli­an­ce pa­pir­nog i elek­tron­ skog do­si­jea

ASE­BA BPS Mo­du­li: - Com­pli­an­ce pro­ce­du­ra ra­da - Re­vi­zor­na si­gur­nost ar­hiv­ske gra­đe

In­te­gri­tet po­da­ta­ka In­te­gri­tet po­da­ta­ka eDo­si­jea (do­ si­je kli­je­na­ta, kre­dit­ni zah­te­vi) obez­ be­đu­je isto­vet­nost po­da­ta­ka u ba­ zi Co­re ban­kar­skog si­ste­ma i ba­zi DMS si­ste­ma. Isto­vet­nost po­da­ta­ka je neo­p­hod­no obez­be­di­ti u re­al­nom vre­me­nu, što zna­či da pro­me­na ne­ kog od po­da­ta­ka u ba­zi Co­re ban­ kar­skog si­ste­ma, ko­ji ujed­no opi­su­ je eDo­si­je, mo­ra isto­vre­me­no (u re­ al­nom vre­me­nu) da se re­flek­tu­je i na ba­zu DMS si­ste­ma i bu­de vi­dlji­va kroz DMS in­ter­fa­ce.

Com­pli­an­ce pa­pir­nog i elek­tron­skog do­si­jea Uskla­đe­nost pa­pir­nog i elek­tron­ skog do­si­jea u re­al­nom vre­me­nu obez­be­đu­je se uvo­đe­njem "kon­tro­le uno­sa" do­ku­me­na­ta u eDo­si­je. Auto­ ma­ti­zo­va­ne pro­ce­du­re ve­ri­fi­ka­ci­je no­vo pri­sti­gle do­ku­men­ta­ci­je u eDo­

- Auto­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­sa otva­ra­nja ra­ču­na kli­je­na­ta ban­ke - Auto­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­sa odo­bra­va­nja kre­di­ta - Auto­ma­ti­za­ci­ja de­vi­zno-do­ku­men­tar­nog po­slo­va­nja - Auto­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­sa de­po­zit­nog po­slo­va­nja - Auto­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­sa iz­da­va­nja kar­ti­ca - Auto­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­sa sla­nja iz­ve­šta­ja ka NBS - Auto­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­sa odr­ža­va­nja sed­ni­ca ban­ke - In­put Ma­na­ge­ment si­je obez­be­đu­ju "du­plu kon­trolu" ula­ za sva­kog no­vog do­ku­men­ta u eDo­ si­je.

Com­pli­an­ce pro­ce­du­ra ra­da ASE­BA BPS je raz­vi­jan na EMC Bu­ si­ness Pro­cess Ma­na­ge­ment ala­ti­ma ko­ji omo­gu­ća­va­ju mo­ni­to­ring pro­ce­ du­ra ko­je se re­a­li­zu­ju od fa­ze di­zaj­ na, pa pre­ko ko­ra­ka im­ple­men­ta­ci­je, i na kra­ju do sa­mih mo­ni­to­ring pro­ ce­du­ra u pro­duk­ci­ji. Ova­kav set ala­ta uz ve­ri­fi­ka­ci­ju sva­kog po­je­di­nač­nog ko­ra­ka ga­ran­tu­je re­a­li­za­ci­ju po­sta­ vlje­nih pro­ce­du­ra, ostva­re­nje po­sta­ vlje­nih ci­lje­va uz si­mu­la­ci­ju i ana­li­zu sva­kog po­je­di­nač­nog ko­ra­ka. Ova­ kav pri­stup auto­ma­ti­za­ci­ji pro­ce­du­ra

omo­gu­ća­va jed­no­sta­van uvid u kri­ tič­ne tač­ke u pro­ce­su, nji­ho­ve ne­do­ stat­ke i ukla­nja­nje bez uti­ca­ja na sta­ bil­nost pro­ce­sa.

Re­vi­zor­na si­gur­nost ar­hiv­ske gra­đe Re­vi­zor­na si­gur­nost ar­hiv­ske gra­ đe je mo­gu­ća sa­mo kroz obez­be­đi­ va­nje re­vi­zor­ne si­gur­no­sti kom­plet­ nog pro­ce­sa, apli­ka­tiv­nog soft­ve­ra, har­dver­skih kom­po­nen­ti i me­di­ja za skla­di­šte­nje. Re­vi­zor­ne si­gur­no­sti ar­ hiv­ske gra­đe ga­ran­to­va­na je kroz re­ a­li­za­ci­ju pla­na cen­tral­ne ar­hi­ve - "Ši­ far­ske li­ste do­ku­me­na­ta" i re­vi­zor­no si­gur­nih ka­rak­te­ri­sti­ka EMC Do­cu­ men­tum plat­for­me.

Sha­re­Po­int re­še­nja Sne­ža­na Va­sić, Smart d.o.o.

Pa­met­no iz Smar­ta Go­di­na 2012. je de­fi­ni­tiv­no pri­pa­la Mic­ro­soft Sha­re­Po­int teh­no­lo­gi­ji. Od stra­ne struč­nih pro­gra­ mer­skih ti­mo­va raz­vi­je­na su mno­go­broj­na re­še­nja ko­ja su re­ša­va­la bit­na pi­ta­nja me­nadž­men­ta ko­ji je na­sto­jao da uspe­šno i pro­duk­tiv­no vo­di po­slo­va­nje kom­pa­ni­je i kva­li­tet­ni­je pla­ni­ra re­sur­se. Na osno­vu mno­go­broj­nih zah­te­va i pro­ble­ma sa ko­ji­ma su se kli­jen­ti su­sre­ta­li, kom­pa­ni­ja Smart d.o.o. iz No­vog Sa­da kre­i­ra­la je niz re­še­nja za­sno­va­nih na Sha­re­Po­int teh­no­lo­gi­ji, ko­ja re­ša­va­ju upra­vo ove pro­ble­me.

Po­ve­ća­nje efi­ka­sno­sti i ušte­da vre­me­na Jed­no od tih re­še­nja je i Smart El­ pis ko­ji pred­sta­vlja elek­tron­sku pi­ sar­ni­cu i re­ša­va pro­blem br­ze pre­ tra­ge ar­hi­vi­ra­nih do­ku­me­na­ta, ras­ po­re­đi­va­nja i skla­di­šte­nja istih. Pre­ ma za­ko­ni­ma i ured­ba­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je (Za­kon o ra­ču­no­vod­stvu, Za­ kon o ra­du, Ured­ba o kan­ce­la­rij­skom po­slo­va­nju, Za­kon o kul­tur­nim do­ bri­ma i sl.) od­re­đen je du­gi niz go­ di­na za ko­je se mo­ra­ju ču­va­ti od­re­ đe­na do­ku­men­ta – de­set, dva­de­set go­di­na ili čak traj­no. Re­še­nje Smart El­pis je usa­gla­še­no sa za­ko­no­dav­ stvom ko­jim se re­gu­li­še kan­ce­la­rij­

sko i ar­hiv­sko po­slo­ va­nje i ono re­ša­va po­ te­ško­će u ve­zi s pre­ tra­gom i tro­ško­vi­ma od­la­ga­nja i skla­di­šte­ nja ve­li­ke ko­li­či­ne va­ žnih do­ku­me­na­ta. Sa­ sto­ji se od dve kom­ po­nen­te: kli­jent­skog pro­g ra­m a u pi­s ar­ Smart El­pis – elek­tron­ska pi­sar­ni­ca ni­ci i veb pre­tra­ge po­da­ ta­ka. Osnov­na na­me­na je jed­no­sta­van ob­u­hvat do­ku­men­ta­ci­ aka­ta u elek­tron­sku for­mu, do­sta­vu je ko­ja se pri­ma u pi­sar­ni­cu i ar­hi­vu, aka­ta u rad, ad­mi­ni­stra­tiv­no-teh­nič­ kao i auto­mat­ska ras­po­de­la i in­ter­na ku ob­ra­du aka­ta, ot­pre­mu, raz­vo­đe­ do­sta­va u okvi­ru sva­ke or­ga­ni­za­ci­ nje, ar­hi­vi­ra­nje i ču­va­nje aka­ta, jed­ je, što pod­ra­zu­me­va: pri­ma­nje i pre­ no­stav­nu i br­zu pre­tra­gu i pro­na­la­ gled aka­ta, upi­si­va­nje aka­ta, pre­nos že­nje tra­že­nih do­ku­me­na­ta.

Sva­ki do­ku­ment ko­ji ula­zi ili iz­ la­zi iz or­ga­ni­za­ci­je za­vo­di se pod od­re­đe­nim de­lo­vod­nim bro­jem, ske­ni­ra se i u svom elek­tron­skom ob­li­ku za­vo­di u ba­zu po­da­ta­ka. Na taj na­čin je for­mi­ra­na cen­tral­na ba­ za do­ku­men­ta­ci­je i in­for­ma­ci­ja i svi elek­tron­ski do­ku­men­ti su do­stup­ ni u bi­lo kom vre­men­skom pe­ri­o­du bez ob­zi­ra na nji­ho­vu fi­zič­ku lo­ka­ ci­ju. Upo­tre­bom po­nu­đe­nih op­ci­ja pre­tra­ge ostva­ru­je se zna­čaj­na ušte­ da u vre­me­nu po­treb­nom za ob­ra­ du i pro­na­la­že­nje od­go­va­ra­ju­ćeg do­ku­men­ta. Do­ku­men­ti su za­šti­će­ ni i uvek či­tlji­vi. Mi­ni­mi­zo­van je i ri­zik gu­blje­nja ili uni­šta­va­nja do­ku­men­ ta usled lo­ših uslo­va ču­va­nje. S ob­ zi­rom da su do­ku­men­ta za­ve­de­na u elek­tron­skom ob­li­ku, omo­gu­će­no je jed­no­stav­no upra­vlja­nje do­ku­men­ ti­ma kroz Do­cu­ment Ma­na­ge­ment System.

Tran­spa­ren­tan i brz rad or­ga­na dr­žav­ne upra­ve Na osno­vu do­dat­nih zah­te­va or­ga­ na dr­žav­ne upra­ve i or­ga­ni­za­ci­ja ko­ je vr­še jav­na ovla­šće­nja raz­vi­je­no je mo­di­fi­ko­va­no re­še­nje Smart Elu­pis – uprav­na pi­sar­ni­ca. Kod ovih or­ga­ na i or­ga­ni­za­ci­ja pro­blem se ja­vljao u to­ku sva­ko­dnev­nog ra­da pri­li­kom za­pri­ma­nja i ob­ra­de ve­li­ke ko­li­či­ne do­ku­men­ta­ci­je gra­đa­na i pri­vred­nih su­bje­ka­ta, ko­ja se da­lje umno­ža­va­ la, pro­la­zi­la kroz mno­gu ru­ku… a da pri tom ni­je po­sto­jao tran­spa­rent­ni si­stem ko­ji bi dao in­for­ma­ci­ju o to­ me u ko­joj se fa­zi pred­met na­la­zi i kod ko­ga se kon­kret­no na­la­zi. Zbog manj­ka­vo­sti po­vrat­nih in­for­ma­ci­ja, stran­ke su bi­le ne­za­do­volj­ne... Re­še­ nje Smart Elu­pis omo­gu­ća­va pot­pu­ nu kon­tro­lu to­ka do­ku­me­na­ta ta­ko

se to­kom ra­da na pred­me­ti­ma kon­ stant­no be­le­že, či­me se ot­kla­nja­ju ne­po­u­zda­nost i ne­tač­nost. što se di­gi­ta­li­zo­va­na do­ku­men­ta pra­ te od mo­men­ta pri­je­ma do za­tva­ra­ nja pred­me­ta i sme­šta­nja kom­plet­ne do­ku­men­ta­ci­je u ar­hi­vu. Ovo ko­ri­sno re­še­nje omo­gu­ća­va ge­ne­ri­sa­nje elek­ tron­skih do­stav­nih knji­ga, elek­tron­ sku pri­mo-pre­da­ju iz­me­đu pi­sar­ni­ce i od­go­va­ra­ju­ćih or­ga­ni­za­ci­o­nih je­di­ ni­ca, elek­tron­sko ras­po­re­đi­va­nje do­ ku­men­ta tj. pred­me­ta na ob­ra­đi­va­ če, elek­tron­sko ažu­ri­ra­nje pred­me­ta od stra­ne ob­ra­đi­va­ča (do­pu­ne pred­ me­ta), elek­tron­sko sta­vlja­nje i uzi­ma­ nje pred­me­ta u i iz Ro­kov­ni­ka, elek­ tron­sko ar­hi­vi­ra­nje pred­me­ta i da­lje po­stu­pa­nje sa do­ku­men­tom u ar­hi­ vi u elek­tron­skoj for­mi. Di­gi­ta­li­za­ci­ jom do­ku­me­na­ta i upo­tre­bom Smart Elu­pis re­še­nja, sma­nje­na je mo­guć­ nost pra­vlje­nja gre­ša­ka, gu­bit­ka do­ ku­me­na­ta, sme­nje­ni su tro­ško­vi ko­ pi­ra­nja i štam­pa­nja, kao i odr­ža­va­nja ko­pir apa­ra­ta/štam­pa­ ča. Pre­tra­ge za­po­sle­nih su ubr­za­ne i po­jed­no­sta­ vlje­ne, ta­ko da im osta­je vi­še vre­me­na da se po­ sve­te struč­nom re­ša­va­ nju pred­me­ta. Pu­tem veb saj­ta stran­ke jed­no­stav­ no i br­zo pre­tra­žu­ju po­ dat­ke o svo­jim pred­me­ ti­ma i do­bi­ja­ju po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju o sta­nju i sta­ tu­su re­ša­va­nja pred­me­ ta. Ta­ko se na efi­ka­san i tran­spa­ren­tan na­čin uva­ ža­va­ju in­te­re­si stra­na­ka. Da bi se is­ pu­ni­li zah­te­vi pre­ma po­sto­je­ćim pro­ pi­si­ma o iz­ve­šta­va­nju o ra­du or­ga­na na re­ša­va­nju uprav­nih i osta­lih pred­ me­ta, Smart Elu­pis re­še­nje ge­ne­ri­še iz­ve­šta­je auto­mat­ski iz po­da­ta­ka ko­ji

Efi­ka­sno pra­će­nje to­ka iz­vr­še­nja za­dat­ka na svim ni­vo­i­ma Sa­vre­me­ni uslo­vi ra­da zah­te­va­ ju rad na ve­li­kom bro­ju za­da­ta­ka sa pre­ci­zno od­re­đe­nim ro­ko­vi­ma iz­vr­ še­nja. Za­da­ci ob­u­hva­ta­ju ve­li­ki broj iz­vr­ši­la­ca, kao i raz­li­či­te na­či­ne me­ đu­sob­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­ju je te­ ško pra­ti­ti. Ve­li­kim si­ste­mi­ma je neo­ p­hod­na kon­tro­la ra­da na za­da­ci­ma u ci­lju po­ve­ća­nja efi­ka­sno­sti i ušte­de vre­me­na. Upra­vo ovaj pro­blem re­ ša­va Smart El­tam – Task Ma­na­ge­ ment, re­še­nje ko­je omo­gu­ća­va pra­ će­nje za­dat­ka od mo­men­ta do­de­le do mo­men­ta ka­da je za­da­tak iz­vr­ šen, sa ja­sno de­fi­ni­sa­nim uče­sni­ci­ ma, od­go­vor­no­sti­ma, ro­ko­vi­ma i sta­ tu­som re­ša­va­nja za­dat­ka.

Smart El­tam – do­de­la za­dat­ka

Kroz re­še­nje su ja­sno de­fi­ni­sa­ni i pri­ka­za­ni svi uče­sni­ci na za­dat­ku, gde je i za­be­le­žen uči­nak sva­kog po­je­din­ ca na za­dat­ku.

Pu­tem e-ma­i­la auto­ma­ti­zo­va­na su oba­ve­šte­nja svim uče­sni­ci­ma o oba­ ve­za­ma na tom za­dat­ku, o pro­me­na­ ma sta­tu­sa za­dat­ka, kao i alar­mi pri pri­bli­ža­va­nju kraj­njeg, za­vr­šnog ro­ ka za­dat­ka.

Rad rad­nih gru­pa i pre­tra­ga ba­ze zna­nja Or­ga­ni­za­ci­ja se sa­sto­ji od gru­pa a ne od po­je­di­na­ca. Me­na­dže­ri naj­ve­ ći deo svog po­sla oba­vlja­ju upra­vo u rad­nim gru­pa­ma. Smart El­rag re­ še­nje ob­u­hva­ta ve­o­ma kom­plek­san pro­ces for­mi­ra­nja rad­nih gru­pa i rad­ nih ti­mo­va, kre­i­ra­nje pro­sto­ra za rad sva­ke po­je­di­nač­ne rad­ne gru­pe, pra­ će­nje nji­ho­vog ra­da po fa­za­ma i ro­ ko­vi­ma, oba­ve­šta­va­nje o ak­tiv­no­sti­ ma i alar­me o ro­ko­vi­ma za za­vr­še­ tak, kao i for­mi­ra­nje i ko­ri­šće­nje ba­ ze zna­nja ko­ja pri tom na­sta­je. Rad­ne gru­pe i ti­mo­vi se uobi­ča­je­no for­mi­ ra­ju u ci­lju br­zog i efi­ka­snog ra­da na pro­na­la­že­nju re­še­nja za ne­ku po­ slov­nu si­tu­ac­ i­ju. Sa ve­li­či­nom or­ga­ni­ za­ci­je ra­ste i po­tre­ba za for­mi­ra­njem ovih gru­pa. Pro­blem na­sta­je ka­da u istom vre­men­skom pe­ri­o­du po­sto­ je i funk­ci­o­ni­šu ra­zno­rod­ne rad­ne gru­pe, za­to što se sma­nju­je mo­guć­ nost pra­će­nja i kon­tro­le nji­ho­vog ra­ da. Me­đu­sob­na ko­mu­ni­ka­ci­ja u re­al­ nom vre­me­nu i raz­me­na ili rad na is­ tom do­ku­men­tu je ote­ža­na, po­go­ to­vo kad su rad­ne gru­pe sa­sta­vlje­ne od za­po­sle­nih iz te­ri­to­ri­jal­no uda­lje­ nih or­ga­ni­za­ci­o­nih je­di­ni­ca. Smart El­ rag re­še­nje pred­sta­vlja po­se­ban por­ tal unu­tar or­ga­ni­za­ci­je na ko­me se na­la­ze svi ele­men­ti po­treb­ni za efi­ ka­sno upra­vlja­nje ra­dom svih for­mi­ ra­nih rad­nih gru­pa. Kre­i­ra­ju se no­vi pro­sto­ri za rad rad­ne gru­pe, sa ka­ len­da­rom ti­ma, pla­nom ra­da, rad­nim

i fi­nal­nim do­ku­men­ti­ma, in­di­ka­to­ri­ ma ko­ji uka­zu­ju na tre­nut­no sta­nje vre­men­skog iz­vr­še­nja u od­no­su na pla­ni­ra­ne fa­ze, fo­ru­mom za me­đu­ sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, kao i iz­ve­šta­ji­ ma o ra­du rad­ne gru­pe. Vi­še­lo­ka­cij­ ski i vi­še­ko­ri­snič­ki rad po­sta­je tran­ spa­ren­tan i jed­no­sta­van za pra­će­nje. To­kom vre­me­na stva­ra se im­pre­ siv­na ba­za zna­nja or­ga­ni­za­ci­je sa­ sta­vlje­na od fi­nal­nih do­ku­me­na­ta, iz­ve­šta­ja i rad­nih do­ku­me­na­ta ko­ji na­sta­ju u to­ku ra­da. Ba­za zna­nja se ko­ri­sti ra­di br­žeg pro­na­la­ska re­še­nja no­vog pro­ble­ma i upo­zna­va­nja no­ vo­za­po­sle­nih u or­ga­ni­za­ci­ji sa po­ slov­nim pro­ce­si­ma.

jed­nič­ki rad na do­ku­men­ti­ma si­ste­ ma kva­li­te­ta. Za­to je pri uvo­đe­nju, pri­me­ni i odr­ža­va­nju si­ste­ma upra­ vlja­nja kva­li­te­tom u skla­du sa zah­ te­vi­ma ISO stan­dar­da i dru­gih stan­ dar­da kva­li­te­ta Smart Eli­so pra­vo re­še­nje. Ba­za do­ku­men­ta­ci­je i in­ for­ma­ci­ja je cen­tra­li­zo­va­na, omo­gu­ će­na je br­za i la­ka di­stri­bu­ci­ja do­ku­ me­na­ta, kon­tro­la upo­tre­be va­lid­ne ver­zi­je do­ku­men­ta i pri­stu­pa do­ku­ men­ta i za­pi­sa. Pre­ma zah­te­vi­ma ISO stan­dar­da, pri­li­kom nji­ho­vog uvo­đe­nja, neo­ p­hod­no je da po­sto­je evi­den­ti­ra­ne ba­ze do­ku­men­ta­ci­je, pro­ce­sa, obu­ ke za­po­sle­nih, pro­ve­ra, or­ga­ni­za­

Smart El­rag - pro­stor za rad rad­ne gru­pe

Efi­ka­sno re­še­nje pri uvo­đe­nju i pri­me­ni si­ste­ma upra­vlja­nja kva­li­te­tom u skla­du sa ISO stan­dar­di­ma Pri­li­kom uvo­đe­nja stan­dar­da kva­ li­te­ta is­po­lja­va­ju se sle­de­ći pro­ble­ mi: te­ška i spo­ra di­stri­bu­ci­ja do­ku­ me­na­ta, vi­so­ki tro­ško­vi odr­ža­va­nja, kon­tro­la pri­stu­pa do­ku­men­ti­ma, kon­tro­la upo­tre­be va­lid­ne, is­prav­ ne ver­zi­je, oba­ve­šta­va­nje ko­ri­sni­ka o svim iz­me­na­ma u si­ste­mu i za­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ci­ja, upra­vlja­nja kva­li­te­tom, ne­u­sa­ gla­še­no­sti­ma i ri­zi­ci­ma. Upo­tre­bom ovog re­še­nja svi mo­du­li su ob­u­hva­ će­ni i pri­la­go­dlji­vi pre­ma zah­te­vi­ma kli­jen­ta, od­no­sno zah­te­vi­ma stan­ dar­da ko­ji se uvo­di. Pre­gled i rad na do­ku­men­ti­ma je ogra­ni­čen ovla­šće­ nji­ma tj. auto­ri­za­ci­jom za­po­sle­nih unu­tar or­ga­ni­za­ci­je ko­ja uvo­di i da­ lje pri­me­nju­je stan­dar­de. Iz­ve­šta­va­ nje o pro­me­na­ma ver­zi­je po­dig­nu­ tih do­ku­me­na­ta i po­sta­vlja­nja no­vih, vr­ši se auto­mat­ski pre­ma po­sta­vlje­ nom zah­te­vu ko­ri­sni­ka.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

WebBib Suzana Ivković, Tehnicom

Digitalna biblioteka Pisana reč je oduvek predstavljala način da se kulturno blago jednog naroda i celog čovečanstva sačuva, sa ciljem da se nagomilano znanje i iskustvo preda narednim generacijama na korišćenje. Svedoci smo da se danas sve češće ta pisana reč izvorno formira u elektronskoj formi, uz pomoć računara i Interneta. Sve više čitalaca tradicionalne vidove čitanja zamenjuje elektronskim. Ovaj trend je naročito primetan kod mlađih generacija, kojima je ovo podrazumevani vid komunikacije. Sve sfere života i poslovanja traže načine da svoju ponudu učine dostupnom i na ovaj način. Tako je i sa bibliotečkom i izdavačkom delatnošću. Aplikacija WeBib je namenjena pre svega bibliotekama i knjižarama, ali i organizacijama i ustanovama koji žele da svoju kolekciju naslova ponude korisnicima na uvid, pretraživanje, čitanje i preuzimanje. Korišćenje aplikacije može biti javno i besplatno, ili se aplikacija može nuditi strogo ograničenom krugu korisnika, uz napredne mogućnosti kontrole pristupa aplikaciji, kako čitalaca, tako i samih administratora (zaposlenih).

Evidencija publikacija omogućava klasifikaciju naslova po tipu literature, a u okviru tipa po vrstama literature. Izbor i nazive tipova i vrsta definišu sami zaposleni u biblioteci, te je na ovaj način omogućena velika fleksibilnost sistema i njegova primena za najrazličitije situacije.

Sâm unos podataka i knjiga (odnosno fajlova) administratori obavljaju putem Interneta, što omogućava fleksibilnu organizaciju (u smislu radnog vremena, fizičke lokacije i raspodele poslova). Moguće je, takođe, razdvajanje poslova vezanih za održavanje čitalačkih na-

loga i poslova vezanih za unos i održavanje literature. S obzirom da se radi o veb aplikaciji, čitalac može u par jednostavnih koraka da dođe do željene knjige, bez fizičkog odlaska u biblioteku, bez preturanja po policama, otvaranja i listanja gomile knjiga, i

nezavisno od radnog vremena biblioteke, u bilo koje doba dana i noći, sa bilo kog mesta i bilo kog računara sa internet konekcijom. Pretraživanje naslova može da se vrši po tipu, vrsti, naslovu, autoru, ISBN-u... Nakon pronalaženja željenog naslova dobijaju se detaljniji podaci o knjizi (na primer: jezik na kom je pisana, broj strana, izdavač,

posetama biblioteci. Osnovne funkcionalnosti koje aplikacija nudi: 1. Administratorski deo: a. Evidentiranje čitalaca b. Evidentiranje administratorskih privilegija c. Evidentiranje literature d. Klasifikacija literature po tipovima i vrstama

Digitalizacija knjiga Puna funkcionalnost WeBib digitalne biblioteke postiže se kreiranjem početne baze digitalizovanih sadržaja po izboru korisnika. Posebna pogodnost WeBib digitalne biblioteke je prateća usluga skeniranja knjiga, delova knjiga, naslovnih strana, stručnih radova i časopisa, koja proizvod digitalne biblioteke čini kompletnim.

Zašto WeBib?

broj i godina izdanja, kraći opisi), zavisno od raspoloživih podataka. Takođe je omogućeno čitanje knjige ili delova knjige putem Interneta. Čitalac, kao dodatnu pogodnost, ima mogućnost dodavanja željenih knjiga na sopstvenu "policu", dodavanje napomena o izabranim knjigama, pa čak i vođenje sopstvene beležnice. Sve to treba da mu olakša pretraživanje i pojednostavi pristup knjigama: njegova polica i beleške ga čekaju i pri narednim virtuelnim

e. Upload sadržaja i povezivanje digitalnog zapisa sa podacima o knjizi 2. Korisnički deo: a. Pretraživanje naslova po više različitih kriterijuma b. Online čitanje c. Mogućnost dodavanja omiljenih knjiga na "policu" d. Mogućnost dodavanja napomena o knjigama sa police e. Mogućnost vođenja sopstvene beležnice

Cilj svakog kolekcionara knjiga je da svoje brižljivo pripremano i čuvano blago ponudi na čitanje. U večitoj dilemi da li da ljubomorno čuva svoju kolekciju naslova ili je dâ na korišćenje, uz rizike od oštećenja i gubitka, svaki kolekcionar, bibliotekar, izdavač traži pravu meru i balans da zadovolji obe težnje. Digitalizacija sadržaja mu u tome mnogo može pomoći. Samim pretvaranjem literature u elektronsku formu izbegava se dalje fizičko oštećenje knjiga usled nepažljivog rukovanja. Aplikacija koja vodi evidenciju o naslovima i omogućava dalje pretraživanje i online čitanje je pravo rešenje za sve probleme koji prate rad sa papirom i održavanje fonda knjiga. Na ovaj način ostvarene su na savremen i moderan način obe težnje. Da li ste spremni da svo marljivo sakupljano književno blago približimo novim čitaocima? Iskoristite nove puteve da se široj publici približi vaša kolekcija. Pomozite globalni trend popularizacije čitanja preko Interneta. Ponudite i Vi svoju kolekciju online!

Cloud Com­pu­ting

Cloud Com­pu­ting ili "ra­ču­nar­stvo u obla­ku" je po­slov­ni mo­del gde se IT in­fra­struk­tu­ra, plat­for­ma i(li) soft­ver iz­najm­lju­ju u vi­du ser­vi­sa ((In­fra­struc­ tu­re as a Ser­vi­ce – IaaS, Plat­form as a Ser­vi­ce – Pa­aS, Soft­wa­re as a Ser­vi­ ce – Sa­aS), pri če­mu se ovi IT re­sur­si is­po­ru­ču­ju pre­ko In­ter­ne­ta, a uslu­ga na­pla­ću­je na osno­vu po­tro­šnje. Za­hva­lju­ju­ći to­me kom­pa­ni­je ko­ri­sni­ci mo­gu da se u pot­pu­no­sti po­sve­te svom osnov­nom bi­zni­su, dok ih u ovom do­me­nu ser­vi­si­ra­ju is­po­ru­či­o­ci uslu­ga. Na ovaj na­čin one pre­ba­cu­ju te­ži­šte sa ka­pi­tal­nih tro­ško­va (ula­ga­nje u opre­mu, ure­đa­je...) na ope­ra­tiv­ne, a i ove po­to­nje zna­čaj­no sma­nju­ju, jer bri­gu o odr­ža­va­nju i funk­ci­o­ni­sa­nju vo­di is­po­ru­či­lac ser­vi­sa. 

Pe­tar Ko­čo­vić, Gart­ner

Ra­ču­nar­stvo u obla­ku P

o­sto­ji vi­še de­fi­ni­ci­ja ra­ču­ nar­stva u obla­ku, ali mi će­ mo iz­dvo­ji­ti dve. Po Gart­ne­ ru, to je "skup di­sci­pli­na, teh­no­lo­gi­ ja i po­slov­nih mo­de­la ko­ji se ko­ri­ste da is­po­ru­če IT mo­guć­no­sti (soft­ ver, plat­for­ma i har­dver) po zah­te­vu, da bu­de ska­la­bil­na i ela­stič­na uslu­ ga", dok za ame­rič­ki Na­ci­o­nal­ni in­ sti­tut za na­u­ku i teh­no­lo­gi­ju (NIST) ra­ču­nar­stvo u obla­ku je „mo­del ko­ ji omo­gu­ća­va je­din­stven, pre­ci­zan i pri­stup na zah­tev po­de­lje­nom pu­lu ra­ču­nar­skih re­sur­sa ko­ji mo­gu da se kon­fi­gu­ri­šu (kao što su mre­že, ser­ ver, sto­ri­dži, apli­ka­ci­je i uslu­ge) ko­ je mo­gu da se br­zo re­a­li­zu­ju i ko­ji­ ma se upra­vlja sa mi­ni­mal­nim re­sur­ si­ma ili sa mi­ni­mal­nom in­ter­ak­ci­jom sa pro­vaj­de­ri­ma uslu­ga..." Ovaj mo­ del obla­ka pro­mo­vi­še do­stup­nost i kom­po­no­van je od pet bit­nih ka­ rak­te­ri­sti­ka, tri mo­de­la uslu­ga i če­ti­ri mo­de­la uvo­đe­nja.

Atri­bu­ti ra­ču­nar­stva u obla­ku Pet atri­bu­ta ko­ji opi­su­ju ra­ču­nar­ stvo u obla­ku su: * ba­zi­ra­nost na uslu­zi: po­tro­šač bri­ne sa­mo o či­nje­ni­ci da se ovo is­ po­ru­ču­je kao uslu­ga * ska­la­bil­nost i ela­stič­nost: uslu­ge na zah­tev mo­gu da po­ve­ća­ju i sma­ nje re­sur­se, po po­tre­bi * po­de­lje­nost: uslu­ge mo­že da de­ li ve­ći broj ko­ri­sni­ka i da ta­ko gra­di ono što na­zi­va­mo ska­la­bil­nom eko­ no­mi­jom * me­tri­ka ko­ri­šće­nja: ovo omo­gu­ ća­va raz­ne me­tri­ke za na­pla­tu ko­ri­ šće­nja * in­ter­net teh­no­lo­gi­je: sve teh­no­ lo­gi­je su do­stup­ne pre­ko In­ter­ne­ta Re­al­nost je da se ko­ri­sni­ci IT uslu­ ga fo­ku­si­ra­ju na ono što im uslu­ge nu­de, ume­sto ka­ko se uslu­ge uvo­ de i ho­stu­ju. Baš kao što elek­tro­di­

stri­bu­te­ri ša­lju stru­ju po­tro­ša­či­ma a te­le­fon­ske kom­pa­ni­je glas i po­dat­ke ko­ri­sni­ci­ma, IT uslu­ge se ša­lju i na­ pla­ću­ju kraj­njim po­tro­ša­či­ma. Ovo se de­fi­ni­še ugo­vo­ri­ma o is­po­ru­ka­ ma. Kon­cept ni­je nov, ali pred­sta­vlja raz­li­ku u od­no­su na mo­del pro­da­ je li­cen­ci i mo­del pru­ža­nja uslu­ga na sa­mim lo­ka­ci­ja­ma, ko­ji su do­mi­ni­ra­li IT in­du­stri­jom ja­ko du­go. I još ne­što - ove uslu­ge sa­da mo­gu da se is­po­ ru­ču­ju glo­bal­no. Uslu­ge ra­ču­nar­stva u obla­ku mo­gu da se svr­sta­ju u pet ka­te­go­ri­ja (še­sta se od­no­si na kon­tro­lu i bez­bed­nost).

mo­de­lu "as a Ser­vi­ce“ – "kao uslu­ ga" pre­ko veb cen­trič­ne ar­hi­tek­tu­ re ka pre­tra­ži­va­či­ma ili RIA front-end - to su apli­ka­ci­o­ne uslu­ge u obla­ ku. Ovo obič­no zah­te­va kre­i­ra­nje ar­ hi­tek­tu­re ko­ja mo­že da po­dr­ži vi­ še fir­mi. In­for­ma­ci­ja: uslu­ge za pri­stup i pre­tra­ži­va­nje se is­po­ru­ču­ju pre­ko RSS/ATOM ili veb mo­de­la. Po­slov­ni pro­ce­si: sva­ki po­slov­ ni pro­ces se is­po­ru­ču­je kao uslu­ga pre­ko In­ter­ne­ta. Upra­vlja­nje i bez­bed­nost: uslu­ge ko­je omo­gu­ća­va­ju pri­stup, upo­tre­bu i is­po­

Si­stem­ska in­fra­struk­tu­ra: to su vir­ tu­e­li­zo­va­ni soft­ver­ski si­ste­mi na ko­ ji­ma ko­ri­sni­ci mo­gu da po­kre­nu bi­ lo ko­ju apli­ka­ci­ju, pre­ko ve­ba. Od­ziv apli­ka­ci­je je di­na­mi­čan. Mi­ni­mal­ni veb stan­dard je po­sto­ja­nje si­stem­ skog in­fra­struk­tur­nog slo­ja Apli­ka­ci­o­na in­fra­struk­tu­ra: skup uslu­ga ko­je su pa­ra­lel­ne tra­di­ci­o­nal­ nom mi­dlve­ru i raz­voj­nim teh­no­lo­gi­ ja­ma. Uslu­ge mo­ra­ju da se gra­de ta­ ko da ko­ri­ste veb-cen­trič­nu ar­hi­tek­ tu­ru i di­zajn svet­ske kla­se. Ka­te­go­ri­ ja Plat­for­ma kao uslu­ga je u po­ra­stu. Apli­ka­ci­je: di­zaj­ni­ra­ne za is­po­ru­ ku na glo­bal­nom ni­vou, is­po­ru­ka po

ru­ku na svim ni­vo­i­ma uslu­ga u obla­ku.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Oblak nu­di če­ti­ri ka­te­go­ri­je uslu­ ga Ra­ču­nar­stvo u obla­ku ba­zi­ra na jed­nom ili vi­še od pet mo­de­la. Jav­ni oblak - IT mo­guć­nost kao uslu­ga ko­ju pro­vaj­de­ri obla­ka nu­ de bi­lo kom dru­gom pre­ko jav­nog In­ter­ne­ta. Pri­me­ri: Sa­les­for­ce.com, Go­o­gle App En­gi­ne, Mic­ro­soft Azu­ re i Ama­zon EC2. Pri­vat­ni oblak - IT mo­guć­nost kao uslu­ga ko­ju pro­vaj­de­ri obla­ka nu­de iza­bra­noj gru­pi ko­ri­sni­ka. Pro­vaj­de­ ri uslu­ga u obla­ku mo­gu da bu­du in­ ter­ne or­ga­ni­za­ci­je (npr. ista or­ga­ni­ za­ci­ja kao što je i po­tro­šač) ili tre­ća stra­na. Mre­ža ko­ja nu­di uslu­gu mo­ že da bu­de jav­ni In­ter­net ili pri­vat­ na mre­ža, ali pri­stup mre­ži omo­gu­ ćen je sa­mo auto­ri­zo­va­nim ko­ri­sni­ ci­ma. Pri­mer: bol­ni­ce ili uni­ver­zi­te­ti ko­ji na­stu­pa­ju za­jed­no u ku­po­vi­ni in­ fra­struk­tu­re i gra­de uslu­ge u obla­ku za nji­ho­vu pri­vat­nu po­tro­šnju. In­ter­ni oblak - pod­skup pri­vat­ nog obla­ka i in­ter­nog obla­ka je IT spo­sob­nost ko­ja se nu­di kao uslu­ga pre­ko IT or­ga­ni­za­ci­ja ka­ko bi se lak­ še od­vi­ja­lo po­slo­va­nje. Na pri­mer: IT or­ga­ni­za­ci­ja gra­di vi­so­ko vir­tu­e­li­zo­ va­no okru­že­nje ko­je tre­ba da po­sta­

ne in­fra­struk­tur­ni pro­vaj­der za in­ter­ ne apli­ka­ci­o­ne pro­gra­me­re. U ti­pič­ noj IT or­ga­ni­za­ci­ji, oni ko­ji raz­vi­ja­ju apli­ka­ci­je zah­te­va­ju da se ra­di pre­ko IT in­fra­struk­tur­nog ope­ra­ci­o­nog ti­ma ka­ko bi se na­ba­vi­la ade­kvat­na raz­voj­ na i pro­iz­vod­na apli­ka­ci­o­na plat­for­ ma (har­dver, OS...) ko­ja je neo­p­hod­ na za no­vu apli­ka­ci­ju. U ovom mo­ de­lu, in­fra­struk­tur­ni tim na­ba­vlja IT in­fra­struk­tu­ru na­lik obla­ku za svoj raz­voj­ni apli­ka­ci­o­ni tim (ili bi­lo ko­ ji dru­gi tim). Spo­lja­šnji oblak - mo­guć­nost IT-a ko­ja se nu­di kao uslu­ga po­slo­ va­nju ko­je ni­je ho­sto­va­no u vla­sti­toj IT or­ga­ni­za­ci­ji. Spo­lja­šnji oblak mo­ že da bu­de jav­ni ili pri­vat­ni, ali mo­ že da ga im­ple­men­ti­ra i tre­ća stra­na. Hi­brid­ni oblak - spo­sob­nost ko­ ju nu­di IT kao uslu­gu i ko­ja se osla­nja i na unu­tra­šnje i na spo­lja­šnje IT re­sur­se.

Ka­da se od­lu­či­ti za jav­ni, a ka­da za pri­vat­ni oblak? Uslu­ge pri­vat­nog obla­ka ni­su pra­ va me­ra za sva­ko pred­u­ze­će i za sva­ku kom­pa­nij­sku uslu­gu. Pi­ta­nje je po­vrat­ka in­ve­sti­ci­ja. Ključ le­ži u shva­ta­nju va­šeg pri­vat­nog sta­nja: ko­je uslu­ge vi nu­di­te, šta je eks­pli­ cit­ni, a šta im­pli­cit­ni ni­vo uslu­ga, da li ste kon­ku­rent­ni na tr­ži­štu... Sva­ka uslu­ga će ima­ti raz­li­či­tu pu­ ta­nju u bu­duć­no­sti. Ne­ke bi tre­ba­ lo da se fo­ku­si­ra­ju na in­te­gra­ci­ju, in­ tim­nost ili di­fe­ren­ci­ja­ci­ju po­slo­va­nja. Dru­ge bi tre­ba­lo da se fo­ku­si­ra­ju na ne­za­vi­snost, jed­no­stav­ne in­ter­fej­ se, stan­dar­di­za­ci­ju... Po­sled­nji bi tre­ ba­lo da bu­du po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ ti u obla­ku. Za sva­ki od tih kan­di­ da­ta, tre­ba­lo bi oce­ni­ti nji­ho­vu po­ nu­du u obla­ku. Ako ne po­sto­je, to zna­či da ni­su sprem­ni. Ba­zi­ra­no na

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ovom vre­men­skom okvi­ru pred­u­ze­ će bi tre­ba­lo da iz­gra­di i pro­ce­ni da li da ide na pri­vat­ni ili jav­ni oblak, ili jed­no­stav­no da sa­če­ka da ne­ki od obla­ka po­sta­ne zreo. Ra­ču­nar­stvo u obla­ku uklju­ču­je: mo­guć­nost da adre­si­ra vi­so­ko po­ želj­ne, ne­pred­vi­di­ve i pro­jekt­no ori­ jen­ti­sa­ne zah­te­ve, br­zu iz­ra­du pro­ to­ti­po­va, raz­voj, in­sta­la­ci­ju i pro­me­

nu, bes­ko­nač­no do­sti­za­nje vr­šnih op­te­re­će­nja, do­bit od ma­siv­nih jef­ ti­nih sto­ri­dža, ko­ri­snič­ku sa­mo­po­ slu­gu, po­ve­ća­nje lič­ne i grup­ne pro­ duk­tiv­no­sti i part­ner­sku in­ter­ak­ci­ju. Ra­ču­nar­stvo u obla­ku ta­ko­đe do­ zvo­lja­va po­mak sa fik­snih na pro­ men­lji­ve ope­ra­ci­o­ne tro­ško­ve, br­zi po­vra­tak in­ve­sti­ci­je, ma­nje tro­ško­ve raz­vo­ja, in­sta­la­ci­je, ra­da i pro­me­na i

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

mo­guć­nost da ne­ke od uslu­ga bu­du bes­plat­ne. Ra­ču­nar­stvo u obla­ku ta­ko­đe do­ pu­šta po­jed­no­sta­vlje­nu na­bav­ku, tran­sak­ci­o­ni mo­del ce­ne, ugo­va­ra­ nje i ni­voe uslu­ga ba­zi­ra­ne na pri­ stu­pu pre­ko pre­tra­ži­va­ča, sa mo­guć­ no­šću da se po­dr­že mo­bil­ni i uda­lje­ ni rad­ni­ci. Da­lje, ohra­bru­je se upo­ tre­ba stan­dar­di­zo­va­nih re­sur­sa i

apli­ka­ci­ja. Ra­ču­nar­stvo u obla­ku do­ zvo­lja­va da se ras­te­re­te ne­bit­ni pro­ ce­si i da fo­kus bu­de na po­slov­noj vred­no­sti i no­vim pro­jek­ti­ma ume­ sto na ukup­nom fo­ku­su na­do­la­ze­ćih ope­ra­ci­ja. Na kra­ju, ovi no­vi mo­de­ li do­zvo­lja­va­ju ko­ri­sni­ci­ma da bu­du sa­stav­ni deo pro­vaj­de­ro­vih stal­nih ino­va­ci­o­nih uslu­ga pod obla­kom, ko­je po­di­žu ni­vo ino­va­ci­ja i spu­šta­ ju ce­ne. S dru­ge stra­ne, pred­u­ze­ća su za­ bri­nu­ta za sle­de­ća pi­ta­nja: po­dat­ ke i lo­ka­ci­je pro­ce­sa i izo­la­ci­ju u po­ de­lje­nim okru­že­nji­ma, za re­gu­li­sa­nje prav­nih pi­ta­nja, na­pa­de ha­ke­ra pre­ ko upra­vljač­kih in­ter­fej­sa, ne­kom­ plet­no bri­sa­nje po­da­ta­ka i upra­vlja­ nje iden­ti­te­tom. Osta­li za­bri­nja­va­ju­ ći fak­to­ri uklju­ču­ju tran­spa­rent­nost ope­ri­sa­nja pro­vaj­de­ra i rad sa ne­ zre­lim is­po­ru­či­o­ci­ma sa ne­do­volj­ nim re­fe­ren­ca­ma ili sa sla­bom ser­ti­ fi­ko­va­no­šću. Ra­zu­mljiv strah eks­po­ni­ra se u pro­ble­mi­ma sa uslu­ga­ma, gu­bit­ku po­da­ta­ka, is­cr­plji­va­njem re­sur­sa i za­bri­nu­to­šću za sa­mu in­ter­net ve­zu (što uklju­ču­je br­zi­nu in­ter­ne­ta, po­ sto­ja­nost i sl). Por­ta­bil­nost kôda i pre­nos po­da­tka su ta­ko­đe na vi­so­ kom me­stu u gla­va­ma ru­ko­vo­di­la­ca pred­u­ze­ća. Na kra­ju, ne­f lek­s i­b il­n e i ne­p o­ sto­je­će uslu­ge i ne­mo­guć­nost da se upra­vlja uslu­ga­ma i in­te­gra­ci­ jom sa vi­še do­ba­vlja­ča obla­ka i iz­ me­đ u sa­m ih pred­u ­z e­ć a u okvi­r u obla­ka su fak­to­ri ko­ji, za ne­ke or­ ga­ni­za­ci­je, deluju kao kal­dr­ma na vožnju.

Ra­ču­nar­stvo u obla­ku "kao uslu­ga" ("as a Ser­vi­ce") Ra­ču­nar­stvo u obla­ku je po­sta­

vi­lo nor­me za no­ve IT mo­guć­no­ sti ko­je po­je­din­ci­ma i kom­pa­ni­ja­ ma omo­gu­ća­va­ju da iza­be­ru ka­ko će da is­po­ru­če IT uslu­ge, a da mo­ de­li od­stu­pe od tra­di­ci­o­nal­nih mo­ de­la li­cen­ci­ra­nja ko­ji su po­zna­ti do sa­da. Rast plat­for­mi pod obla­kom/ ve­bom omo­gu­ća­va po­slo­va­nje kom­ po­zit­nim apli­ka­ci­ja­ma i ima po­ten­ ci­jal i uti­caj na IT po­slo­va­nje. Da bi po­gu­ra­li in­for­ma­ci­je ve­za­ne za is­po­ ru­ku, veb­saj­to­vi i veb ba­zi­ra­ne apli­ ka­ci­o­ne funk­ci­o­nal­no­sti kao kom­ po­zit­ne uslu­ge su ključ­ni ka­ta­li­za­tor ko­ji omo­gu­ća­va is­po­ru­ku po mo­de­ lu "sve kao uslu­ga." Soft­ver kao uslu­ga (Soft­wa­re as a Ser­vi­ce -Sa­aS) Mo­guć­nost ko­ja do­zvo­lja­va da se pro­vaj­der­ske apli­ka­ci­je kreću na in­fra­struk­tu­ri obla­ka. Apli­ka­ci­ja­ma se pri­stu­pa pre­ko ra­znih kli­jent­skih ure­đa­ja, pre­ko tan­kih kli­je­na­ta kao što su veb pre­tra­ži­va­či (npr. web email). Po­tro­šač ne upra­vlja ni­ti kon­ tro­li­še in­fra­struk­tu­ru obla­ka, uklju­ ču­ju­ći mre­žu, ser­ve­re, ope­ra­tiv­ne si­ste­me, sto­ri­dže ili čak po­je­di­nač­ ne apli­ka­ci­o­ne mo­guć­no­sti, sa mo­ gu­ćim iz­u­zet­kom ogra­ni­če­nih po­ de­ša­va­nja od stra­ne ko­ri­sni­ka. Plat­for­ma kao uslu­ga (Plat­form as a Ser­vi­ce - Pa­aS) Mo­guć­nost ko­ja je da­ta ko­ri­sni­ku da on in­sta­li­ra svo­je apli­ka­ci­je na in­ fra­struk­tu­ri pod obla­kom ili da ko­ ri­sti apli­ka­ci­je ko­je je na­pra­vio ko­ ri­ste­ći pro­gram­ske je­zi­ke i ala­te ko­ je po­dr­ža­va pro­vaj­der. Ko­ri­snik ne upra­vlja ni­ti kon­tro­li­še in­fra­struk­tu­ ru kao što je mre­ža, ser­ve­ri, ope­ra­ tiv­ni si­ste­mi ili sto­ri­dži, ali kon­tro­li­še uči­ta­va­nje apli­ka­ci­ja i kon­fi­gu­ri­sa­nje okru­že­nja ho­stin­ga.

In­fra­struk­tu­ra kao uslu­ga (In­fra­ struc­tu­re as a Ser­vi­ce - Iaas) Mo­guć­nost ko­ju ima ko­ri­snik je da bu­de uklju­čen u ob­ra­du, sme­štaj, mre­žu i osta­le osnov­ne ra­ču­nar­ske re­sur­se, gde je u mo­guć­no­sti da uči­ ta i iz­vr­ša­va soft­ver ko­ji uklju­ču­je ope­ ra­tiv­ni si­stem i apli­ka­ci­je. Po­tro­šač ne upra­vlja ni­ti kon­tro­li­še in­fra­struk­tu­ru obla­ka, ali ima kon­tro­lu nad ope­ra­tiv­ nim si­ste­mom, sto­ri­dži­ma, apli­ka­ci­ja­ ma ko­je su nje­go­ve i ogra­ni­če­nu kon­ tro­lu nad iza­bra­nim mre­žnim kom­po­ nen­ta­ma (npr. fi­re­wall za ho­sting).

Pra­va i oba­ve­ze ko­ri­sni­ka ra­ču­nar­stva u obla­ku U pe­ri­o­du ko­ji je iza nas po­ku­ša­ va­lo se sa de­fi­ni­ci­jom prav­nog okvi­ ra ko­ji bi za­šti­tio ka­ko da­va­o­ca ta­ko i pri­ma­o­ca uslu­ga. No, tre­ba­lo bi re­ći da ovaj mo­del i ni­je to­li­ko nov. Na­ i­me, pri is­po­ru­ci elek­trič­ne ener­gi­je i ob­ra­ču­nu te­le­fon­skih uslu­ga ko­ri­ šće­ne su ne­ke od op­ci­ja ko­je pot­pa­ da­ju pod da­na­šnji prav­ni okvir uslu­ ge ra­ču­nar­stva u obla­ku. Osnov­ne po­stav­ke ovog mo­de­ la su: pra­vo da se za­dr­ži vla­sni­štvo, upo­tre­ba i kon­tro­la ne­či­jih vla­sti­ tih po­da­ta­ka, pra­vo na ugo­vor ko­ ji se ti­če ni­voa pru­že­nih uslu­ga ko­ji adre­si­ra vla­sni­štvo, na­či­ne ot­kla­nja­ nja gre­ša­ka u uslu­ga­ma i po­slov­ne po­sle­di­ce, pra­vo da se oba­ve­sti ko­ ri­snik uslu­ga od stra­ne is­po­ru­či­o­ ca uslu­ga o pro­me­na­ma ko­je uti­ču na po­slov­ne pro­ce­se ko­ri­sni­ka, pra­ vo da se una­pred ob­ja­sne i shva­te teh­nič­ka ogra­ni­če­nja ili no­vi zah­te­vi po­treb­ni za re­a­li­za­ci­ju uslu­ge, pra­vo da se shva­te prav­ni okvi­ri ju­ris­dik­ci­je u ko­ji­ma ope­ra­ter oba­vlja svo­je po­ slo­va­nje, pra­vo da se zna ko­je bez­ bed­no­sne pro­ce­du­re pro­vaj­der sle­di

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

i ko­ri­sti i od­go­vor­nost da se shva­te zah­te­vi za li­cen­ca­ma ka­ko na stra­ni pro­vaj­de­ra ta­ko i na stra­ni ko­ri­sni­ka Ra­ču­nar­stvo u obla­ku no­si sa so­ bom spe­ci­fič­ne ri­zi­ke ko­ji uspo­ra­va­ ju pri­la­go­đa­va­nje kor­po­ra­ci­ja. Na pri­ mer, pro­vaj­de­ri obla­ka ko­ji op­slu­žu­ju ve­li­ki broj kli­je­na­ta ne uzi­ma­ju u ob­ zir spe­ci­fič­ne po­tre­be po­tro­ša­ča i svi­ ma nu­de iste ni­voe ugo­vor­nih uslu­ ga. Kao re­zul­tat, mno­ge jav­ne uslu­ ge u obla­ku ope­ri­šu na isti na­čin za sve po­tro­ša­če (tip­ski ugo­vo­ri), sa ma­ lim raz­li­ka­ma. Pre­tva­ra­nje ove uslu­ge u ro­bu ši­ro­ke po­tro­šnje (po­zna­to kao ko­mo­di­za­ci­ja) uvo­di ri­zi­ke za po­tro­ ša­če, ko­ji ima­ju ma­lo mo­ći u slu­ča­ju da pro­vaj­de­ri ne is­po­ru­če uslu­gu ko­ ju su obe­ća­li. Da bi sma­nji­li ove ri­zi­ ke pro­vaj­de­ri i po­tro­ša­či uslu­ga mo­ ra­ju da se do­go­vo­re i da po­sta­ve za­

jed­nič­ke ci­lje­ve i oče­ki­va­nja. Ako se

štva po­da­ta­ka i u teh­nič­kom do­me­

Glav­ni do­ba­vlja­či cloud computing uslu­ga uslu­ge obla­ka ko­mo­di­zu­ju, pro­vaj­de­ ri bi tre­ba­lo da po­nu­de ja­če ga­ran­ci­je ko­ri­sni­ku, na­ro­či­to u de­lo­vi­ma vla­sni­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

nu uslu­ga. Da­nas pro­vaj­de­ri uslu­ga va­ri­ra­ju u ni­vou uslu­ga ko­je nu­de, a če­sto ne nu­de za­šti­tu u ce­li­ni.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Za­što bi­ste raz­mi­šlja­li o clo­u­du? Si­ni­ša Pe­ro­vić, Mic­ro­soft

Po­slo­va­nje i IT bez ogra­ni­če­nja Već do­volj­no du­go po­sto­ji po­jam, po­sto­ji uslu­ga, po­sto­ji na na­šem tr­ži­štu, pa ipak kao da na sa­mom po­čet­ku ni­je do­volj­no re­če­no oda­kle za­pra­vo taj Cloud, za­što bi­ste ga uop­šte ko­ri­sti­li, ka­ko ga dru­gi ko­ri­ste i, na kra­ju, ono što je naj­bit­ni­je – ka­ko mo­že po­mo­ći ili od­mo­ći ako se ne raz­mi­šlja o istom na vre­me. Bi­lo da ste po­klo­nik AWS, Go­o­gle, Mic­ro­soft, Sa­les­For­ce, Rac­kspa­ce.... ili ne­kih dru­gih teh­no­lo­gi­ja, ovaj tekst vam mo­že po­mo­ći da shva­ti­te za­što uop­šte tre­ba da raz­mi­šlja­te o to­me – se­lek­ci­ja ven­do­ra do­la­zi ka­sni­je.

H

aj­de da kre­ne­mo re­dom, uz opa­sno­st da ova pri­ča bu­de ne­sno­sno do­sad­na, pa da već od­u­sta­ne­te na kra­ju pr­ vog pa­ra­gra­fa. No, pre­u­zi­mam ri­ zik za to. Da­kle – Cloud. Ve­li­ki broj de­fi­ni­ ci­ja, a opet do­volj­no raz­li­či­tih i na­

pro­sto sko­va­nih da vas zbu­ne. Ve­ ro­vat­no ne na­mer­no, ma­da u po­ sled­nje vre­me, gle­da­ju­ći šta po­je­di­ ne svet­ske kom­pa­ni­je go­vo­re o ovoj te­mi, usu­đu­jem se ­da po­mi­slim da ipak do­ne­kle je­ste na­mer­no zbog ogra­ni­če­no­sti i uzro­ko­va­no­sti po­ nu­dom ko­ju sva­ka od tih kom­pa­ni­ja

ima na ras­po­la­ga­nju. Ka­žem ne na­mer­no, jer po­jam ko­ ji ima i po­slov­ni i teh­nič­ki zna­čaj već kao ta­kav je osu­đen da ga in­ter­pre­ ti­ra­ju na raz­li­či­te na­či­ne; da ima raz­ li­či­te de­fi­ni­ci­je shod­no to­me iz kog ugla ga gle­da­te: po­slov­nog, teh­nič­ kog ili ne­kog dru­gog.

Vir­tu­e­li­za­ci­ja i cloud No, ono što je bit­no zna­ti je da bez ne­kih osnov­nih atri­bu­ta (uzmi­ mo ov­de Gart­ner kao pri­mer, ma­da se mo­že di­sku­to­va­ti i na te­mu dru­ gih re­le­vant­nih te­la) clo­u­da, a to su Ser­vi­ce-Ba­sed, Sca­la­ble-and-Ela­stic, Sha­red, Me­te­red-by-Use, Uses-In­ ter­net-Tec­hno­lo­gi­es, bi­lo ko­je re­še­ nje, bi­lo ono Pu­bllic ili Pri­va­te, se ne mo­že zva­ti cloud re­še­njem, ne­go na­ pro­sto naj­o­bič­ni­jom vir­tu­e­li­za­ci­jom. Ka­žem naj­o­bič­ni­jom iz dva raz­lo­ga: vir­tu­e­li­za­ci­ja je­ste osnov cloud re­še­ nja ka­kvo da­nas po­zna­je­mo u IT-ju i kao ta­kva je vr­lo va­žna i da – to je­ste

ta vir­tu­e­li­za­ci­ja ko­jom se slu­že po­ je­di­ne kom­pa­ni­je da bi na­do­me­sti­ le ne­do­sta­tak pret­hod­no po­me­nu­ tih atri­bu­ta cloud re­še­nja. Ona ti­me sa­ma po se­bi po­sta­je pot­pu­no po­ gre­šno pred­sta­vlje­na, do­ne­kle oma­ lo­va­že­na re­kao bih, ka­da se pred­sta­ vlja kao cloud re­še­nje. Imao sam pri­li­ku da pri­su­stvu­ jem sku­pu jed­ne ve­li­ke kom­pa­ni­je sa cloud na­zi­vom u osno­vi – mo­žete

pret­po­sta­vi­ti da je 10 mi­nu­ta bi­lo re­ či o clo­u­du, a po­tom se pre­šlo na vir­tu­e­li­za­ci­ju i ono što je toj kom­pa­ ni­ji bi­lo naj­in­te­re­sant­ni­je da pred­sta­ vi u to vre­me. Da­kle, tih pet atri­bu­ta uz do­da­tak ši­ri­ne po­nu­de kon­kret­nog ven­do­ra da­je vam ne­ku od de­fi­ni­ci­ja ko­ja bi mo­gla da gla­si: "Is­po­ru­ka in­for­ma­ci­ o­nih teh­no­lo­gi­ja kao stan­dar­di­zo­va­ nog ser­vi­sa". To bi i bi­la de­fi­ni­ci­ja sa ko­jom bih že­leo da vas osta­vim na kra­ju ovog tek­sta.

Da se vra­ti­mo te­mi – za­što uop­šte

di uvek ra­di osva­ja­nja no­vog tr­ži­šta, ali isto ta­ko i ra­di za­šti­te po­sto­je­ćeg. To do­ne­kle, na ža­lost onih ko­je vi­de pr ­ven­stve­no "gre­a­ter good" u svom ra­du a ne ka­pi­tal i šta je pot­pu­no re­ le­van­tan osnov, pred­sta­vlja sva­ko­ dne­vi­cu po­slov­nog okru­že­nja i pro­ ce­sa od­lu­či­va­nja. Ono što pri tom ni­ka­ko ne sme­mo iz­gu­bi­ti iz vi­da je so­ci­jal­ni mo­me­nat, ka­ko se to da­nas po­pu­lar­no na­zi­ va, ili jed­no­stav­ni­je re­če­no dru­štve­ ni od­no­si i osve­šće­nost po­je­din­ca, ko­ri­sni­ka uslu­ga a ima­ju­ći u vi­du sve ve­ću kon­ku­ren­ci­ju na tr­ži­štu. Šta to zna­či? Po­jed­no­sta­vlje­no go­vo­re­ći, bi­znis će mo­ra­ti ko­nač­no

raz­mi­šlja­ti o to­me? Ne­sum­nji­vo je, kad ma­lo bo­lje po­gle­da­te, da cloud do­no­si ja­ko pu­ no do­brih stva­ri, na­či­na raz­mi­šlja­ nja, pro­me­na u na­či­ni­ma raz­mi­šlja­ nja, ali i pro­me­na­ma u na­či­ni­ma na ko­je kom­pa­ni­je do­la­ze do no­vih kli­ je­na­ta. Uko­li­ko po­gle­da­te jed­no ti­pič­no po­slov­no okru­že­nje da­nas, shva­ti­ će­te da se sva­ko­dnev­na bit­ka vo­

da se po­za­ba­vi sa mnom kao ko­ri­ sni­kom uslu­ga, jer na­pro­sto ja imam mo­guć­nost iz­bo­ra da is­ko­ri­stim ne­ kog dru­gog pru­ža­o­ca uslu­ga na tr­ ži­štu. Za me­ne kao ko­ri­sni­ka uslu­ga ja­ko je bit­no da uvi­dim da je ne­kom na ben­zin­skoj sta­ni­ci, u pro­dav­ni­ci hra­ne, ode­će ili obu­će, ali isto ta­ko i kod mog pro­vaj­de­ra uslu­ga, sta­ lo do me­ne kao ko­ri­sni­ka. Da me slu­ša i uzi­ma u ob­zir mo­je po­tre­

Su­štin­ske pro­me­ne

be, da ne če­ka ne­go pro­ak­tiv­no nu­ di no­ve, do­dat­ne ser ­vi­se ili uslu­ge za ko­je sam spre­man da iz­dvo­jim no­vac. Kom­pa­ra­tiv­na pred­nost ova­ kvog pru­ža­o­ca uslu­ga na tr­ži­štu je ogrom­na i tu ne tre­ba pu­no do­dat­ nih ar­gu­me­na­ta. Za­što? Pa, jed­no­stav­no iz raz­lo­ga što lju­di ku­pu­ju od dru­gih lju­di, do­ brog is­ku­stva dru­gih, ne od re­klam­ nih pro­sto­ra ili pa­noa. Do­ne­kle od bren­da da, ali opet ne to­li­ko ko­li­ko od do­bre, po­zi­tiv­ne re­či po­slov­nog sa­rad­ni­ka, pri­ja­te­lja ili ne­kog tre­ćeg. Uko­li­ko se sa­da vra­ti­mo na cloud i jed­nu od osnov­nih pret­po­stav­ki da mo­der­no po­slo­va­nje ne mo­že da se za­mi­sli bez in­for­ma­ci­on ­ ih teh­no­lo­ gi­ja, do­la­zi­mo do či­nje­ni­ce da je po­ treb­no vi­še ne­go ikad otvo­ri­ti ko­ mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu Po­slov­nog i IT sve­ta, a za­rad osi­gu­ra­va­nja po­sto­je­ ćeg i osva­ja­nja no­vog tr­ži­šta.

Opet to za­što Cloud, kao jed­na od teh­no­lo­gi­ja u sr­cu mo­der­nog IT-ja, pred­sta­vlja osnov­nu po­kre­tač­ku sna­gu u do­sti­ za­nju i ostva­ri­va­nju no­vih po­slov­ nih mo­guć­no­sti. Od­jed­nom ima­mo si­tu­a­ci­ju da su naj­mo­der­ni­ji svet­ski da­ta­cen­tri i opre­ma na uslu­zi svi­ ma. Ta pri­vi­le­gi­ja, re­kao bih, isto­rij­ski gle­da­no, bo­ga­tih kom­pa­ni­ja ni­je vi­ še re­zer­vi­sa­na sa­mo za njih – na­pro­ sto do­šlo je vre­me kad je sva ta teh­ no­lo­gi­ja na ne­ko­li­ko kli­ko­va od bi­ lo kog star ­tup bi­zni­sa ili kom­pa­ni­je u sve­tu. Ako to­me do­da­mo fi­nan­sij­ ski pot­ko­va­ne SLA pa­ra­me­tre, mi­ni­ mal­no ili ne­po­sto­je­će (u Pa­aS okru­ že­nju) odr­ža­va­nje, Opex ume­sto Ca­ pe­xa itd, do­la­zi­mo do za­ključ­ka da je po­slov­na pri­li­ka vi­še ne­go oči­ gled­na i re­al­na.

Vra­ća­ju­ći se na tra­di­ci­o­nal­no po­ slo­va­nje si­gur­no još uvek ima­te u pro­ce­si­ma im­ple­men­ta­ci­je no­vih ide­ja i pla­si­ra­nja no­vih ini­ci­ja­ti­va ili pro­iz­vo­da pro­ce­se pro­ce­ne, na­bav­ke i im­ple­men­ta­ci­je opre­me ili sred­sta­ va ko­ja će te ide­je po­dr­ža­ti i uči­ni­ti ih mo­gu­ćim sa IT aspek­ta. Ta­kvi pro­ ce­si si­gur­no mo­gu po­tra­ja­ti i ne­ko­ li­ko me­se­ci, pa i go­di­na, u za­vi­sno­ sti od kom­plek­sno­sti im­ple­men­ta­ci­je i sa­mog pro­ce­sa na­bav­ke. Even­tu­al­ no, i u naj­sreć­ni­jem sce­na­ri­ju, na­kon ne­ko­li­ko te­ških me­se­ci iz­la­zi­te na tr­ ži­šte sa no­vim pro­iz­vo­dom, po­ne­ kad na vre­me, če­šće ka­sno. U do­ba cloud teh­no­lo­gi­ja taj pro­ces ko­nač­ no po­sta­je sve­den na po­slov­no ra­ zu­man mi­ni­mum i pot­pu­no oslo­bo­ đen svih ili ve­li­ke ve­ći­ne pret­hod­no po­me­nu­tih pa­ra­me­ta­ra im­ple­men­ ta­ci­je. Od vre­men­skog pa­ra­me­tra od ne­ko­li­ko me­se­ci do­la­zi­mo do ne­ko­li­ ko ne­de­lja ili kra­će. Do­zvo­lja­va vam da se usred­sre­di­te na svo­ju ini­ci­ja­ti­ vu i po­zi­ti­van uti­caj ko­ji će ima­ti na va­še po­slo­va­nje, a bez mno­go raz­ mi­šlja­nja i po­drob­nih ana­li­za ko­šta­ nja re­še­nja, te ne­kad te­ških fi­nan­ sij­skih od­lu­ka ili kom­pro­mi­sa. Ne­ko će re­ći: "Mi mo­ra­mo da zna­mo da li će na­ša ide­ja ili pro­iz­vod ima­ti že­lje­ ni fi­nan­sij­ski uti­caj i ko­li­ko će nas to ko­šta­ti." Sla­žem se, ali sa dru­ge stra­ ne bo­ja­zan od ne­u­spe­ha i mo­guć­ nost eko­nom­ski pri­hva­tlji­vi­jeg eks­ pe­ri­men­ta pred­sta­vlja ne­dvo­smi­sle­ nu pred­nost ko­ja vam ko­nač­no da­je mo­guć­nost da is­pro­ba­te no­ve ide­je, da bu­de­te ino­va­tiv­ni i ta­ko stvo­ri­te raz­li­ku na tr­ži­štu u svo­ju ko­rist. Ne­ gu­ju­ći ova­kvu star­tup kul­tu­ru u va­ šoj kom­pa­ni­ji stva­ra­te osnov okru­ že­nja u ko­me se vred­nu­je ne če­ka­nje na pro­me­ne po spolj­nim uti­ca­ji­ma, već pre in­ter­ne ini­ci­ja­ti­ve i ino­va­ci­je

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ko­je mo­gu da pro­me­ne spolj­ni svet i ti­me u ve­o­ma po­zi­tiv­nom smi­slu va­ šu po­zi­ci­ju na tr­ži­štu. Tre­ba ta­ko­đe zna­ti da je tr­ži­šte da­nas ta­kvo da uko­li­ko vi ne is­ko­ri­ sti­te pred­nost cloud teh­no­lo­gi­ja za svo­je po­slo­va­nje vr­lo je mo­gu­će da dru­gi ho­će – a ti­me se vra­ća­mo do osnov­ne pre­mi­se osva­ja­nja no­vih tr­ ži­šta, ali i sva­ka­ko za­šti­te po­sto­je­ćih. Šta me­ne kao ko­ri­sni­ka uslu­ga, bi­ lo da sam po­je­di­nac ili kom­pa­ni­ja, spre­ča­va da pro­me­nim pro­vajde­ra? Ve­ro­vat­no ni­šta.

Apel Kao po­slov­ni lju­di tre­ba da po­zo­ ve­te svo­je IT struč­nja­ke i na­pro­sto ih pi­ta­te za mi­šlje­nje ka­ko upo­tre­bi­ti IT teh­no­lo­gi­je za­rad ostva­ri­va­nja no­vih po­slov­nih re­zul­ta­ta. Uko­li­ko ne bu­ du ima­li ide­ju – pro­me­ni­te ih. U da­ na­šnje vre­me je neo­pro­sti­vo da se IT i da­lje ba­vi in­sta­la­ci­ja­ma a ne kre­i­ra­ njem po­slov­ne vred­no­sti za svoj bi­ znis. Ipak ne­ret­ko, isti ti IT lju­di ima­ ju ide­ju ka­ko bi mo­gli is­ko­ri­sti­ti no­ve teh­no­lo­gi­je. Sa dru­ge stra­ne, ape­lu­jem na IT lju­de da slo­bod­no iza­đu pred svoj ma­na­ge­ment i bi­znis ko­ri­sni­ke sa no­vim ide­ja­ma i ino­va­ci­ja­ma. Vr­lo je ve­ro­vat­no da će po­slov­ni lju­di ima­ti slu­ha za va­še ide­je, ali sa­mo uko­li­ko ih do­bro po­ja­sni­te i pra­vil­no pred­ sta­vi­te tj. ko­li­ko bu­de­te us­pe­li u to­ me da ono što vi naj­bo­lje zna­te, a to je IT, ma­pi­ra­te na po­slov­ne po­tre­be i ukup­ne pla­no­ve i stra­te­gi­ju kom­pa­ ni­je u ko­joj ra­di­te. Uko­li­ko vas ne bu­ du po­slu­ša­li, u bi­lo ko­joj me­ri, vre­ me je da raz­mi­šlja­te o pro­me­ni kom­ pa­ni­je za ko­ju ra­di­te, jer ta u ko­joj ste sa­da je osu­đe­na na stag­na­ci­ju i even­tu­al­ni ne­sta­nak sa tr­ži­šta.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Za ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća Velj­ko Ko­va­če­vić, Internet ogledalo

Ko­ri­sti od Sa­aS-a Usva­ja­nje cloud ra­ču­nar­stva je do­ne­lo ob­no­vlje­ni fo­kus na Sa­aS mo­del is­po­ru­ke soft­ve­ra. Ipak, dok ne­ka ma­la i sred­nja pred­u­zeća vi­de Sa­aS (soft­ver kao uslu­ga) kao ekvi­laj­zer ko­ji im obez­be­ đu­je istu funk­ci­o­nal­nost apli­ka­ci­je uz veću kon­ku­rent­nost, bez po­tre­be za ogrom­nim ini­ci­jal­nim ula­ga­nji­ma u sop­stve­nu teh­no­lo­gi­ju i re­sur­se, dru­ga još uvek ne raz­u­me­ju u pot­pu­no­sti šta je Sa­aS, ka­ko ra­di i za­što da­je no­vi smi­sao po­slo­va­nju. U po­sled­nje vre­me In­ter­net je pre­pla­vljen di­sku­si­ja­ma na ovu te­mu, po­je­din­ci joj po­sve­ću­ju iz­u­zet­nu pa­žnju na svo­jim blo­go­vi­ma, a mi će­mo u ovom član­ku po­ku­ša­ti da na jed­nom me­stu “su­mi­ra­mo” po­en­te ne­kih od njih, osvr­ću­ći se na raz­voj Sa­aS-a i ko­ri­sti ko­je SMB sek­tor mo­že da ima od ku­po­vi­ne i pri­me­ne cloud ba­zi­ra­nih Sa­aS apli­ka­ci­ja.

U

tra­d i­c i­o ­n al­n om mo­d e­ lu is­po­ru­ke soft­ve­ra, soft­ ver ku­pu­je­te una­pred, pod stal­nim ugo­vo­rom o li­cen­ci­ra­nju. Ta­ ko­đe obič­no plaćate go­di­šnju na­kna­ du za odr­ža­va­nje da bi se ot­klo­ni­ li even­tu­al­ni ba­go­vi ili une­la iz­ve­sna po­bolj­ša­nja. Soft­ver je u da­ta cen­tru kom­pa­ni­je. Naj­ve­ro­vat­ni­je, za uslu­ge im­ple­men­ta­ci­je mo­ra­te da an­ga­žu­ je­te part­ner­sku kom­pa­ni­ju ko­ja ima po­treb­na zna­nja u pri­me­ni soft­ve­ra. Ovaj mo­del je i da­lje za­stu­pljen kod ven­do­ra ve­li­kih en­ter­pri­se apli­ka­ci­ ja, či­neći ove apli­ka­ci­je ne­do­stup­nim

SMB sek­to­ru zbog vi­so­ke ce­ne i obi­ ma im­ple­men­ta­ci­je. Ši­re­njem In­ter­ne­ta i mo­guć­no­sti ko­

je on do­no­si, soft­ver­ski ven­do­ri su po­ če­li da tra­že dru­ga­či­ji pri­stup is­po­ru­ci soft­ver­skih re­še­nja. Sa­da ste mo­gli i da

uz­me­te li­cen­ce od pro­iz­vo­đa­ča soft­ve­ ra, a za­tim ku­pi­te do­dat­ne uslu­ge od pro­vaj­de­ra (ASP), da ga ho­stu­je­te. U ovom slu­ča­ju, vi ne tre­ba da in­ve­sti­ra­te u in­fra­struk­tu­ru, ali i da­lje ima­te svo­ju (sin­gle te­nant) ver­zi­ju apli­ka­ci­je. ASP je imao vr­hu­nac kra­jem de­ve­de­ se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka i po­čet­kom ovog, ali ho­sting tak­se, tro­ško­vi li­cen­ci i stal­ne po­dr­ške či­ni­li su da uku­pan tro­šak vla­sni­štva bu­de iz­u­zet­no vi­sok. Pro­vaj­de­ri soft­ve­ra su ubr­zo pre­ po­zna­li bo­lji na­čin is­po­ru­ke soft­ve­ ra iz da­ta cen­tra, i ta­ko je ro­đen Sa­aS (Soft­wa­re as a Ser­vi­ce). U Sa­aS pri­stu­ pu, soft­ver­sko re­še­nje da se is­po­ru­ ču­je pre­ko In­ter­ne­ta ko­rišćenjem za­ jed­nič­kog veb bra­u­ze­ra. Sa­aS apli­ka­ ci­je se obič­no ho­stu­ju u dis­kret­nim da­ta cen­tri­ma ko­ji su u vla­sni­štvu ili su za­ku­plje­ni od stra­ne ven­do­ra. Sa­ aS mo­del ko­ri­sti kom­plek­snu ar­hi­tek­ tu­ru, što zna­či da Sa­aS ko­ri­sni­ci de­ le za­jed­nič­ke de­lo­ve apli­ka­ci­je, a svo­ je po­dat­ke i kon­fi­gu­ra­ci­je po­slov­nih pro­ce­sa ču­va­ju po­seb­no. Kod Sa­aS mo­de­la ko­ri­snik pla­ća pret­pla­tu, ce­na ko­je uklju­ču­je ko­rišćenje soft­ve­ra, po­ dr­šku i pri­stup svim na­do­grad­nja­ma, za­kr­pe i ser­vi­sne pa­ke­te. Iz per­spek­ti­ve ko­ri­sni­ka, ma­nje je va­žno da li je apli­ka­ci­ja iz na­men­skog da­ta cen­tra ili "u obla­ku", ma­da oblak nu­di po­većanje po­u­zda­no­sti i sma­ nje­nje za­sto­ja zbog mo­gućih pa­do­va. Da­nas, po­jam "Sa­aS" ob­u­hva­ta bi­ lo ko­je apli­ka­ci­je ko­je se is­po­ru­ču­ju kao ser­vis, pu­tem veb brov­se­ra, bi­lo iz da­ta cen­tra pro­iz­vo­đa­ča, jav­nog ili čak pri­vat­nog "obla­ka".

Oči­gled­na pred­nost Ovaj ma­li pri­kaz evo­lu­ci­je mo­de­ la is­po­ru­ke soft­ve­ra sma­tra­li smo ko­ ri­snim uvo­dom, ali on si­gur­no ni­je

do­vo­ljan da se shva­ti za­što je Sa­aS atrak­tiv­na op­ci­ja baš za SMB sek­tor. Za­to sle­di na­vo­đe­nje od­re­đe­nih oso­ be­no­sti ovog mo­de­la ko­je su od stra­ ne broj­nih op­ser­ve­ra ali i ko­ri­sni­ka sprem­nih da svo­je is­ku­stvo po­de­le pu­tem In­ter­ne­ta naj­če­šće pominjane kao pred­no­sti. Osnov­na pred­nost, ko­ju svi oni is­ ti­ču, je da Sa­aS do­zvo­lja­va ma­lim i sred­njim pred­u­zećima da do­bi­ju pri­ stup funk­ci­o­nal­no­sti­ma ko­je su pret­ hod­no bi­le do­stup­ne sa­mo ve­li­kim fir­ma­ma sa "du­bo­kim dže­po­vi­ma". Jer, ka­da se eli­mi­ni­šu ka­pi­tal­ni iz­da­ ci i tro­ško­vi ko­je tre­ba pla­ti­ti una­ pred, sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja mo­že da pla­ ti pret­pla­tu i do­bi­je en­ter­pri­se-class apli­ka­ci­ju kao ser­vis. No, osim ove oči­gled­ne pred­no­sti, Sa­aS omo­gućava i broj­ne do­dat­ne be­ ne­fi­te.

Ni­zak fi­nan­sij­ski ri­zik Mno­ge tra­di­ci­o­nal­ne on-pre­mi­ se apli­ka­ci­je pod­ra­zu­me­va­ju po­čet­ ne pret­pla­te i, na­kon što im­ple­men­ ta­ci­ja bu­de za­vr­še­na, pe­ri­o­dič­ne na­ kna­de za po­dr­šku i odr­ža­va­nje, za­ jed­no sa po­re­mećajem po­ve­za­nim sa na­do­grad­njom pro­iz­vo­da na no­vu ver­zi­ju. Sa­aS je dru­ga­či­ji. Tu ne sa­mo što ne po­sto­ji pr­vo­bit­na in­ve­sti­ci­ja u IT in­fra­struk­tu­ru ili teh­no­lo­ški raz­voj, već su i pe­ri­o­dič­ni tro­ško­vi pred­vi­dlji­ vi. Ne­ma skri­ve­nih tro­ško­va za na­do­ grad­nju i odr­ža­va­nje – to sve je uklju­ če­no u pret­pla­tu. Ovo ima za po­sle­di­ cu ni­že ukup­ne tro­ško­ve vla­sni­štva i iz­be­ga­va­nje ve­li­kih ka­pi­tal­nih iz­da­ta­ ka u ko­rist ni­žih ope­ra­tiv­nih tro­ško­va. Ta­ko­đe, ne­ma ogrom­nog "po­to­nu­ća" u iz­dat­ke. Po is­te­ku pret­pla­te ili okon­ ča­nju ugo­vo­ra, ko­ri­snik je slo­bo­dan da iza­be­re da li će da ih pro­du­ži ili ne.

Jed­no­stav­ni­ja pri­me­na Pret­po­stav­ka je da im­ple­men­ta­ci­ja mo­že da bu­de skup i du­go­tra­jan po­ du­hvat. Po­red ula­ga­nja u teh­no­lo­šku in­fra­struk­tu­ru za po­kre­ta­nje apli­ka­ci­je, mo­ra­te odvo­ji­ti sred­st­va i za in­sta­li­ra­ nje i pri­la­go­đa­va­nje apli­ka­ci­je. Na­kna­ da za kon­sal­ting mo­že do­dat­no po­ većati tro­ško­ve. No, da­na­šnje or­ga­ni­ za­ci­je ko­je že­le da bu­du kon­ku­ren­te ne mo­gu se­bi da pri­uš­ te du­ge i kom­ plek­sne pro­jek­te to­kom ko­jih do­la­zi do pre­ki­da ili po­re­me­ća­ja osnov­nog pro­ ce­sa ra­da. Za­to je pred­nost Sa­aS-a i u to­me što većina Sa­aS in­stan­ci mo­že da bu­de obez­be­đe­na za par mi­nu­ta i br­ zo kon­fi­gu­ri­sa­na za bren­di­ra­nje, tok pro­ce­sa, do­dat­na po­lja, iz­ve­šta­je i dru­ ga po­de­ša­va­nja. Vi­so­ko kon­fi­gu­ra­bi­lan pro­iz­vod nu­di ve­li­ku flek­si­bil­nost, bez vre­me­na i tro­ško­va za re­di­zajn i ko­di­ ra­nje soft­ve­ra.

Sve­o­bu­hvat­na po­dr­ška Mno­gi Sa­aS ven­do­ri for­mi­ra­ju ce­ ne za raz­li­či­te ni­voe po­dr­ške i uslu­ ge. Na ovaj na­čin, mo­že­te da iza­be­ re­te naj­bo­lje pa­ke­te, bez plaćanja za vi­še ili pri­ma­nja ma­nje ne­go što vam je po­treb­no. Za raz­li­ku od tra­di­ci­o­nal­ne soft­ver­ ske li­cen­ce, Sa­aS mo­del uklju­ču­je u pret­pla­tu sve­ob ­ u­hvat­nu po­dr­šku, kao i odr­ža­va­nje pro­iz­vo­da i up­gra­de. Da­ kle, kao što je već re­če­no, ne­ma skri­ ve­nih tro­ško­va ili do­dat­nih iz­da­ta­ka, ni­ti mo­ra­te da bri­ne­te o odr­ža­va­nju har­dve­ra ili is­pa­di­ma.

Olak­ši­ce za IT oso­blje U ve­ći­ni or­ga­ni­za­ci­ja IT oso­blje je već pre­op­te­rećeno. Za­to je vr­lo zna­čaj­no i to što Sa­aS ne po­sta­vlja

do­dat­ne zah­te­ve pred IT tim u kom­ pa­ni­ji, jer ne po­sto­ji teh­no­lo­ška in­ fra­struk­tu­ra ili apli­ka­cij­sko okru­že­nje za po­dr­šku. Po­red osta­log i zbog to­ ga, za ma­la i sred­nja pred­u­zeća ko­ ja če­sto ne­ma­ju po­svećene IT re­sur­ se, Sa­aS apli­ka­ci­je su atrak­tiv­no re­ še­nje. Ako vam je po­treb­na do­dat­na po­moć, Sa­aS ven­do­ri će če­sto po­nu­ di­ti svo­je uslu­ge di­rekt­no ili kroz kon­ sal­ting part­ne­ra.

Vi­so­ka bez­bed­nost Ka­d a iz­m e­s ti­t e va­ž ne po­d at­ ke offsi­te do ne­kog ser­vis pro­vaj­de­ ra, po­treb­no vam je čvr­sto uve­re­nje da je si­stem bez­be­dan. Sa­aS ven­do­ri sme­šta­ju svo­je apli­ka­ci­je u da­ta cen­ tri­ma svet­ske kla­se, sa naj­po­uz­ da­ni­ jim si­ste­mom na­pa­ja­nja, ven­ti­la­ci­je i bez­bed­no­sti. Oni ta­ko­đe ko­ri­ste en­ krip­ci­ju i naj­no­vi­je si­gur­no­sne pro­to­ ko­le za obez­be­đi­va­nje si­gur­no­sti i za­ šti­tu in­te­gri­te­ta po­da­ta­ka. Ovo ta­ko­đe va­ži i za ven­do­re clo­ u­da, či­ji ser­ve­ri se na­la­ze u istim da­ ta cen­tri­ma. Ven­do­ri ko­ji ko­ri­ste jav­ ne "obla­ke" za is­po­ru­ku apli­ka­ci­ja ta­ ko­đe ugra­đu­ju bez­bed­no­sne funk­ci­je za za­šti­tu po­da­ta­ka u tran­zi­tu.

Pri­stup sa bi­lo ko­je lo­ka­ci­je Sa­aS apli­ka­ci­ja omo­gućava da se stek­ne uvid u po­dat­ke i do­ku­men­ta sa bi­lo kog me­sta ko­je ima in­ter­net ko­nek­ci­ju. Rad­ni­ci ko­ji ra­de na te­re­ nu ili u po­kre­tu mo­gu efi­ka­sno da sa­ ra­đu­ju sa ko­le­ga­ma i da de­le in­for­ ma­ci­je ko­ri­šće­njem bi­lo ko­jeg mo­bil­ nog ure­đa­ja.

Pre­laz na Sa­aS Prak­tič­no sva­ki tip apli­ka­ci­je se mo­že is­po­ru­či­ti kao Sa­aS. Upra­vlja­ nje od­no­si­ma sa kup­ci­ma, upra­vlja­ nje do­ku­men­ti­ma, ra­ču­no­vod­stvo i fi­nan­si­je, ljud­ski re­sur­si - sve ove kri­ tič­ne apli­ka­ci­je mo­gu se do­bi­ti od Sa­aS pro­vaj­de­ra. No, po­sta­vlja se pi­ ta­nje ko­li­ko njih je sprem­no da oba­vi ovu tran­zi­ci­ju.

Pa­met­na in­ve­sti­ci­ja Ako bi se iz broj­nih po­me­nu­tih ob­ ser­va­ci­ja na te­mu Sa­aS-a iz­vu­kle sa­ mo pre­po­ru­ke (ko­je ne­ke od njih iz­ la­žu kao su­vi­sle pred­lo­ge, a u ne­kim slu­ča­je­vi­ma se "či­ta­ju iz­me­đu re­do­ va") i gru­pi­sa­le na jed­nom me­stu u

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

vi­du je­din­stve­nog sa­ve­ta ka­ko da ne­ ko pre­po­zna svo­ju po­tre­bu za pre­la­ zak na Sa­aS i lak­še se od­lu­či na ovaj ko­rak, on bi mo­gao da bu­de da tre­ba re­al­no da sa­gle­da­te: - da li je vaš po­sao efi­ka­sno pre­ra­ stao apli­ka­ci­je ko­je su usme­re­ne ka ma­lim i sred­njim pred­u­zećima; da li vam tre­ba vi­še sna­ge i vi­še funk­ci­o­ nal­no­sti da vam po­mog­ne da ra­ste­te - da li ima­te sve veći broj rad­ni­ka na te­re­nu i onih ko­ji su mo­bil­ni, a ko­ ji ima­ju po­te­škoća sa po­ve­zi­va­njem pre­ko VPN i da li vas bri­ne bez­bed­ nost tih ve­za - da li je va­ša teh­no­lo­ška in­fra­struk­ tu­ra do­ra­sla za­dat­ku po­kre­ta­nja da­na­ šnjih apli­ka­ci­ja i da li ste u mo­gućno­sti da in­ve­sti­ra­te u ažu­ri­ra­nje opre­me - da li su va­ši za­po­sle­ni u IT-u za­ tr­pa­ni po­slo­vi­ma pru­ža­nja po­dr­ške ili mo­žda i ne­ma­te IT re­sur­se na­me­ nje­ne to­me i mo­ra­te da aut­sor­su­je­ te taj po­sao. Oni ko­ji od­go­vo­re po­tvrd­no na vi­še od dva od ovih pi­ta­nja tre­ba da raz­ mi­šlja­ju o Sa­aS ba­zi­ra­nim apli­ka­ci­ja­ ma kao o mo­gu­ćem re­še­nju za nji­ ho­vu or­ga­ni­za­ci­ju. Da­lja pre­po­ru­ka je da poč­nu sa jed­nom apli­ka­ci­jom, kao što je re­ci­mo upra­vlja­nje do­ku­men­ ti­ma, i da is­pro­ba­ju ka­ko to funk­ci­ o­ni­še. Mno­gi pro­vaj­de­ri nu­de prob­ ni pe­riod za ko­ri­šće­nje Sa­aS-a od tri­ de­set ili še­zde­set da­na, ta­ko da ma­li tim mo­že da pro­ce­ni apli­ka­ci­ju. A ako bu­du za­do­volj­ni po­u­zda­no­šću, bez­ bed­no­šću i jed­no­stav­no­šću ko­ri­šće­ nja apli­ka­ci­je, on­da mo­gu da uklju­ če i dru­ge i da apli­ka­ci­ju in­te­gri­šu sa dru­gim front and back-of­fi­ce si­ste­mi­ ma. Go­to­vo si­gur­no je da će ot­kri­ti da Sa­aS ima do­sta do­brih stra­na i ve­o­ma ma­lo ne­do­sta­ta­ka. Za ma­la pred­u­zeća ko­ja že­le da ra­stu i osta­nu kon­ku­rent­ na, Sa­aS je pa­met­na in­ve­sti­ci­ja.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Cloud servisi Dragan Todorović, Extreme

Globalni razvoj poslovnih IT rešenja poslednjih godina je usmeren prema cloud servisima kao konceptu obezbeđivanja hardversko-softverske podrške uz predefinisane servise na strani cloud provajdera. Na ovaj način celokupna infrastuktura kao osnov za realizaciju poslovnih aktivnosti koje zahtevaju tehničku podršku nalazi se kod dobavljača cloud usluga. Nabavka hardvera, postavka sistema, backup podataka i sl. prestaju da budu deo obaveznih aktivnosti iz razloga kontinuiteta i praćenja koje obavlja prethodno pomenuti provajder, što za posledicu ima i smanjenje internog IT održavanja. Skalabilnost u okviru koje korisnik "plaća koliko troši" u značajnoj meri utiče na smanjenje troškova i planiranje IT budžeta. Garantovana dostupnost aplikacija, redudantnost sistema i bezbednost podataka dodatni su razlozi zbog kojih se sve veći broj kompanija odlučuje za ovaj model.

K

ompanija Microsoft početkom 2012. godine uspešno je predstavila Office 365 kao cloud servis koji integriše više softverskih rešenja neophodnih u svakodnevnom poslovanju. Aktuelna ponuda definisana je kroz pakete koji sadrže određene funkcionalnosti i ograničenja, a nabavka se obavlja direktno na stranici servisa putem online kupovine. Sve prethodne nedoumice u vezi načina plaćanja ili kupovine u međuvremenu su razrešene i prezentovane na Microsoft skupovima sa zaključkom da je celokupan

proces usaglašen sa domaćim zakonodavstvom. Najvažnije pitanje odnosi se na funkcionalnosti koje donosi Office 365. Kroz standardne aplikacije i servise kao što su Microsoft Exchange, Share Point, Office Web ili Lync, možete na jednostavan način upravljati vašom dokumentacijom, porukama, aktivnostima, kontaktima i sl. sa posla, od kuće ili iz vašeg omiljenog letovališta, sa prenosnog računara ili mobilnog telefona. Mail kvota od 25 GB po korisniku predstavlja dovoljno prosto-

ra za kvalitetno upravljanje porukama, kalendarom, zadacima i kontaktima sa bilo kog mesta i uređaja. Istovremeno, automatsko online arhiviranje poruka obezbeđuje dodatne kopije, kao i bolju organizaciju aktivnog mail sadržaja. Posredstvom Lync servisa na vrlo jednostvan način možete da povežete sve zaposlene u jednu virtuelnu zajednicu koristeći prednosti audio-vizuelne konferencije uz messaging funkcionalnosti, deljenje radne površine ili čak pregled prisutnosti drugih učesnika.

SharePoint platforma predstavlja pravo rešenje za izgradnju kompanijskih portala ili internet prezentacija u skladu sa poslovnim potrebama. Upravljanje dokumentacijom i procesima uz unapred definisana prava i dozvole kao i automatizovane procese u značajnoj meri smanjuje potrebno vreme za realizaciju aktivnosti. OfficeWebApps kao standardna komponenta Office 365 rešenja predstavlja mogućnost pregleda i izmene Office dokumenata direktno iz vašeg Internet Explorera.

Bezbedan i pouzdan Office 365 podrazumevano ima zaštitu od virusa i neželjene pošte, što obezbeđuje potreban nivo zaštite

za korisnike. Uz strandardnu antivirus i antispam zaštitu nije neophodna nabavka dodatnih programa iste namene. Za razliku od lokalne mrežne i serverske infrastukture koja zbog različitih hardverskih i softverskih kvarova i potrebnog vremena za održavanje kreira kontinuirane troškove, Office 365 ima zagarantovanu dostupnost od 99,9% vremena, što u praktičnom smislu znači da vaši servisi potencijalno neće biti dostupni maksimalno osam sati godišnje zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile.

Višestruke uštede Da li ste se ikada zapitali koliki su

troškovi električne energije za napajanje od 400 W koje koristi prosečna radna stanica? U slučaju jednog ili više servera vrednosti su mnogo veće i znatno skuplje. Neophodna klimatizacija prostora pomenute troškove dodatno povećava i utiče na ukupne troškove održavanja IT infrastukture. Sa Officeom 365, pomenuti troškovi prosto nestaju, jer se sve nalazi u Microsoft data centrima u kojima je bezbednost i redudantnost svih servisa na mnogo većem nivou od onog koji možemo obezbediti u bližem okruženju. Uvođenjem Office 365 servisa na raspolaganju vam je kvalitetno i pouzdano rešenje, uvek u najnovijoj verziji i uz obezbeđenu podršku kako Microsofta, tako i lokalnih partnera.

Goran Milošević, HP

HP CloudSystem In­te­gri­sa­na i otvo­re­na plat­for­ma za kre­i­ra­nje i upra­vlja­nje cloud ser­vi­si­ma i naj­kom­plet­ni­ji cloud si­stem za pred­u­ze­ća i pro­vaj­de­re

O

t­pri­li­ke sva­kih deset go­ di­na de­ša­va­ju se tek­ton­ ske pro­me­ne ko­je me­nja­ ju na­čin na ko­ji se ko­ri­ste teh­no­lo­ška re­še­nja, kao i vred­nost ko­ju teh­no­ lo­gi­ja mo­že do­ne­ti. Mo­bil­nost, dru­ štve­ne mre­že, ve­li­ke ko­li­či­ne po­da­ ta­ka i cloud com­pu­ting pru­ža­ju no­ve na­či­ne na ko­je IT mo­že po­mo­ći or­ ga­ni­za­ci­ja­ma da ubr­za­ju pre­va­zi­la­ že­nje naj­ve­ćih iza­zo­va - br­že ino­vi­ra­ nje, ve­ća agil­nost i bo­lje upra­vlja­nje fi­nan­si­ja­ma. Cloud je ključ­na kom­po­nen­ta za mo­guć­nost or­ga­ni­za­ci­ja da ostva­ re neo­me­tan pri­stup in­for­ma­ci­o­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, od­no­sno da in­fra­ struk­tu­ri, apli­ka­ci­ja­ma, in­for­ma­ci­ja­ ma, ili bo­lje re­če­no uslu­ga­ma, pri­ stu­pe sa bi­lo kog me­sta. Da bi ostva­ ri­le tu mo­guć­nost or­ga­ni­za­ci­je će mo­ra­ti da pro­me­ne na­čin na ko­ji mi­ sle o IT-u. Ne­će vi­še bi­ti u si­tu­a­ci­ji da sa­mi gra­de svo­ju in­ter­nu in­fra­struk­

tu­ru i ser­vi­se, već će mo­ra­ti da ku­pe i ko­ri­ste eks­ter­ne uslu­ge. Ključ će bi­ ti raz­u­me­va­nje je­din­stve­nih zah­te­va sva­kog ser­vi­sa, me­đu ko­ji­ma su do­ stup­nost, ce­na, per­for­man­se i re­gu­ la­tor­ni zah­te­vi, a po­tom da ih is­ko­ ri­ste na naj­e­fi­ka­sni­ji i naj­e­ko­no­mič­ ni­ji na­čin. To će bi­ti ostva­re­no kre­i­ ra­njem pra­ve kom­bi­na­ci­je ser­vi­sa sa in­ter­ne i sa eks­ter­ne lo­ka­ci­je, ko­ji ko­ ri­ste naj­bo­lje od tra­di­ci­o­nal­ne IT in­ fra­struk­tu­re i pri­vat­nog, upra­vlja­nog i jav­nog cloud okru­že­nja, od­no­sno ko­ji stva­ra­ju hi­brid­no okru­že­nje. Ko­ri­sni­ci će ubr­za­ti pre­la­zak i u pot­pu­no­sti is­ko­ri­sti­ti cloud on­da ka­ da pro­iz­vo­đa­či is­pu­ne osnov­ne uslo­ ve, kao što je po­jed­no­sta­vlje­na, in­ te­gri­sa­na ar­hi­tek­tu­ra ko­jom se la­ko upra­vlja i ko­ja je do­volj­no flek­si­bil­na i mo­že se pre­ba­ci­va­ti iz­me­đu pri­vat­ nih, jav­nih i upra­vlja­nih cloud okru­ že­nja. HP Clo­udSystem je naj­kom­plet­

ni­ja, in­te­gri­sa­na i otvo­re­na plat­for­ ma ko­ja omo­gu­ća­va pred­u­ze­ći­ma i pro­vaj­de­ri­ma da kre­i­ra­ju i upra­vlja­ju cloud ser­vi­si­ma. Ba­zi­ran na do­ka­za­nim HP Con­ ver­ged In­fra­struc­tu­re i Cloud Ser­vi­ ce Auto­ma­tion re­še­nji­ma, HP Clo­ udSystem ob­u­hva­ta ser­ve­re, sto­ridž, mre­žna re­še­nja i plat­for­mu za upra­ vlja­nje ra­di auto­ma­ti­za­ci­je ži­vot­nog ci­klu­sa od in­fra­struk­tu­re do apli­ka­ ci­je u hi­brid­nom okru­že­nju. Ta­ko na­ sta­je kom­plet­no re­še­nje ko­je pred­u­ze­ći­ma omo­gu­ća­va da po­stig­nu agil­nost i br­zi­nu, a pro­vaj­de­ri­ma da pod­stak­nu rast. S ob­zi­rom da je ovo re­še­nje deo HP Con­ver­ged Cloud ar­hi­tek­tu­re, ko­ri­sni­ci do­bi­ja­ju jed­no­stav­nu, in­ te­gri­sa­nu plat­for­mu ko­jom se lak­ še upra­vlja i ko­ja pru­ža flek­si­bil­nost i mo­guć­nost pre­ba­ci­va­nja iz­me­đu pri­ vat­nog, jav­nog i upra­vlja­nog cloud okru­že­nja.

O HP Con­ver­ged Cloud ar­hi­tek­tu­ri HP Con­ver­ged Cloud je ba­zi­ran na otvo­re­nim stan­dar­di­ma i po­dr­ža­va he­te­ro­ge­ni soft­ver i har­dver raz­li­či­ tih pro­iz­vo­đa­ča. Za­sno­van je na vo­ de­ćim HP Con­ver­ged In­fra­struc­tu­re, HP Con­ver­ged Ma­na­ge­ment and Se­ cu­rity, HP Con­ver­ged In­for­ma­tion i Open­Stack teh­no­lo­gi­ja­ma. HP Clo­udSystem je za­sno­van na do­ka­za­nim HP Cloud Ser ­vi­ce Auto­ ma­tion i HP Con­ver­ged In­fra­struc­ tu­re re­še­nji­ma, i upra­vlja pri­vat­nim ili hi­brid­nim cloud okru­že­nji­ma uz otvo­re­nu, he­te­ro­ge­nu ar­hi­tek­tu­ru. Kom­plet­no re­še­nje, ubr­za­va po­ kre­ta­nje clo­u­da ● In­t e­li­g ent­n a auto­m a­t i­z a­c i­ja omo­gu­ća­va po­kre­ta­nje kom­plek­snih ser­vi­sa za sve­ga ne­ko­li­ko mi­nu­ta, od in­fra­struk­tu­re do apli­ka­ci­je ● Pru­ža kom­plet­no upra­vlja­nje ži­

vot­nim ci­klu­som ser ­vi­sa, od po­kre­ ta­nja, pre­ko pra­će­nja, do is­klju­či­va­nja ● Ob­je­di­nju­je i upra­vlja re­sur­si­ ma u re­al­nom vre­me­nu, ši­rom fi­zič­ kih, vir­tu­el­nih, he­te­ro­ge­nih i hi­brid­ nih okru­že­nja ● Po­dr­ža­va sve ti­po­ve ser­vi­sa - in­ fra­struk­tu­ru kao uslu­ga, plat­for­ma kao uslu­ga i soft­ver kao uslu­ga ● Za­sno­van na do­ka­za­nom HP Con­ver­ged In­fra­struc­tu­re re­še­nju i soft­ve­ru za auto­ma­ti­za­ci­ju, upra­vlja­ nje i za­šti­tu Otvo­re­no re­še­nje, ne za­vi­si od jed­nog pro­iz­vo­đa­ča ● Po­dr­ža­va raz­li­či­te teh­no­lo­gi­je za vir­tu­e­li­za­ci­ju, uklju­ču­ju­ći VMwa­ re, Mic­ro­soft, KVM i HP In­te­grity vir­ tu­el­ne ma­ši­ne, kao i fi­zič­ke ser­ve­re ● Po­dr­ža­va vi­še ope­ra­tiv­nih si­se­ma, uklju­ču­ju­ći Win­dows, Li­nux i Unix ● Po­dr­ža­va ser­ve­re, sto­ridž i mre­ žna re­še­nja raz­li­či­tih pro­iz­vo­đa­ča ● Do­la­zi s oja­ča­nim Open­Stack

teh­no­lo­gi­ja­ma ko­je omo­gu­ća­va­ju pro­ši­ri­va­nje ● Omo­gu­ća­va vam da is­ko­ri­sti­te po­sto­je­ću in­ve­sti­ci­ju In­t e­g ri­s a­n o re­š e­n je, sma­n ju­je kom­plek­snost ● Kom­plet­no re­še­nje in­te­gri­še i po­dr­ža­va je­dan pro­iz­vo­đač ● Pre­ko 200 cloud ma­pa - una­ pred pri­pre­mlje­nih ša­blo­na za po­ pu­lar­ne apli­ka­ci­je ko­ji ko­ri­sni­ci­ma omo­gu­ća­va­ju da per­so­na­li­zu­ju i br­ zo auto­ma­ti­zu­ju svo­je cloud ser­vi­se ● Pri­stup eks­ter­nim re­sur­si­ma uz pla­ća­nje po obi­mu upo­tre­be ● Op­ci­o­na WMwa­re i Mic­ro­soft in­ te­gra­ci­ja ra­di op­ti­mi­za­ci­je re­še­nja

Di­fe­ren­ci­ja­ci­ja Clo­udSyste­ma HP Clo­udSystem je in­te­gri­san si­ stem ko­ji ob­u­hva­ta kon­tro­lu i po­kre­ ta­nje cloud ser­vi­sa, bez ob­zi­ra da li

se na­la­ze u va­šem da­ta cen­tru ili u eks­ter­nom si­ste­mu kao što su HP Cloud Ser­vi­ces ili Ama­zon Web Ser­ vi­ces. Uz HP Clo­udSystem do­bi­ja­te

gu br­zo na­pra­vi­ti sve­o­bu­hvat­ni ka­ ta­log apli­ka­ci­ja ra­di jed­no­stav­nog po­kre­ta­nja uz HP Clo­udSystem, što vre­me po­kre­ta­nja no­vih apli­ka­ci­ja

bez­bed­no, ska­la­bil­no cloud re­še­nje ko­je ob­u­hva­ta: ● naj­kom­plet­ni­ji in­te­gri­sa­ni si­ stem za kre­i­ra­nje i upra­vlja­nje cloud ser­vi­si­ma ● je­din­stven pre­gled ser­vi­sa u pri­ vat­nim, jav­nim i hi­brid­nim cloud okru­že­nji­ma ● he­te­ro­ge­nu in­fra­struk­tu­ru ko­ja po­dr­ža­va vi­še hi­per­vi­zo­ra i ope­ra­ tiv­nih si­ste­ma ● in­te­li­gent­nu auto­ma­ti­za­ci­ju i upra­vlja­nje ži­vot­nim ci­klu­som; od in­fra­struk­tu­re do apli­ka­ci­je ● po­kre­ta­nje ser­vi­sa u vi­še cloud si­ste­ma sa jed­nog me­sta ● ska­la­bil­nost i ela­stič­nost ● una­pred upa­ko­va­ne ala­te za pri­pre­mu ser­vi­sa

skra­ću­je sa vi­še ne­de­lja ili me­se­ci na ma­nje od jed­nog sa­ta. HP Cloud Maps su ša­blo­ni i do­dat­ni sa­dr­ža­ ji ba­zi­ra­ni na in­te­lek­tu­al­nom vla­sni­ štvu ko­je je re­zul­tat hi­lja­da ča­so­va raz­vo­ja i te­sti­ra­nja, i de­ce­ni­ja part­ ner­stva iz­me­đu HP-a i ključ­nih pro­ iz­vo­đa­ča soft­ve­ra, si­stem in­te­gra­to­ ra i ko­ri­sni­ka.

Po­kre­ni­te apli­ka­ci­je u ro­ku od ne­ ko­li­ko mi­nu­ta Uz HP Cloud Maps, ko­ri­sni­ci mo­

Jed­na plat­for­ma - tri in­te­gri­sa­ne po­nu­de Za­sno­van na do­ka­za­nim, vo­de­ćim re­še­nji­ma HP Con­ver­ged In­fra­struc­ tu­re i Cloud Ser­vi­ce Auto­ma­tion, HP Clo­udSystem je pri­la­go­đen po­treba­ ma pred­u­ze­ća i pro­vaj­de­ra u raz­li­či­ tim fa­za­ma pri­me­ne clo­u­da: ● HP Clo­udSystem Ma­trix pru­ža in­fra­struk­tu­ru kao uslu­gu u pri­vat­ nim i hi­brid­nim cloud okru­že­nji­ma, što ko­ri­sni­ci­ma omo­gu­ća­va da fi­zič­ ku i vir­tu­el­nu in­fra­struk­tu­ru do­de­lju­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ju u ro­ku od ne­ko­li­kom mi­nu­ta. ● Kom­plet­na in­sta­la­ci­ja pri­vat­nog i hi­brid­nog cloud okru­že­nja sa HP Clo­udSystem En­ter­pri­se po­nu­dom omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ci­ma da po­kre­ ću apli­ka­ci­je i da do­da­ju ser­vi­se za upra­vlja­nje ži­vot­nim ci­klu­som od in­ fra­struk­tu­re do apli­ka­ci­je. ● Na­pred­ne mo­guć­no­sti za pro­ vaj­de­re do­stup­ne su u po­nu­di HP Clo­u dSystem Ser ­v i­c e Pro­v i­d er, a omo­gu­ća­va­ju po­kre­ta­nje jav­nih i ho­sto­va­nih pri­vat­nih cloud okru­ že­nja ko­ja pred­sta­vlja­ju kom­plet­no agre­gi­ra­nje i upra­vlja­nje. HP Clo­udSystem je op­ti­mi­zo­van za HP Con­ver­ged In­fra­struc­tu­re teh­ no­lo­gi­ju, uklju­ču­ju­ći HP 3PAR Sto­re­ Serv Sto­ra­ge - Flex­Net­work ar­hi­tek­ tu­ru sna­žnih per­for­man­si sa HP-UX ope­ra­tiv­nim si­stem i sve­o­bu­hvat­nim mo­guć­no­sti­ma za­šti­te. HP Clo­udSystem po­dr­ža­va i ser­ ve­re, sto­ridž i mre­žu opre­mu dru­gih pro­iz­vo­đa­ča, ka­ko bi ko­ri­sni­ci mo­ gli da is­ko­ri­ste po­sto­je­će in­ve­sti­ci­je. Ko­ri­sni­ci ko­ji su već in­ve­sti­ra­li u HP Con­ver­ged In­fra­struc­tu­re i HP Soft­ wa­re teh­no­lo­gi­ju, mo­gu la­ko pro­ši­ri­ ti po­sto­je­ću ar­hi­tek­tu­ru ka­ko bi kre­i­ ra­li pri­vat­no, jav­no ili hi­brid­no cloud okru­že­nje. Ko­ri­sni­ci­ma ko­ji su re­ši­li da po­ kre­nu VMwa­re ili Mic­ro­soft re­še­nja u sklo­pu svo­je cloud stra­te­gi­je, HP nu­di in­te­gri­sa­no Clo­udSystem re­ še­nje op­ti­mi­zo­va­no za part­ner­ska cloud okru­že­nja. HP Clo­udSystem po­dr­ža­va i in­te­gra­ci­ju sa part­ner­ skim soft­ve­rom za upra­vlja­nje cloud okru­že­njem kroz Clo­udSystem Ma­ trix mo­guć­nost auto­mat­sku do­de­ lu. Za­hva­lju­ju­ći to­me Clo­udSystem auto­m at­s ki alo­c i­r a fi­z ič­k u in­f ra­ struk­tu­ru VMwa­re vCloud ili Mic­ro­ soft System Cen­ter cloud okru­že­nji­

ma na osno­vu zah­te­va, sma­nju­ju­ći kom­plek­snost kre­i­ra­nja i upra­vlja­nja cloud si­ste­mi­ma. Teh­no­lo­gi­ja iza clo­u­da HP Clo­udSystem po­dr­ža­va ve­liki broj apli­ka­ci­ja i omo­gu­ća­va or­ga­ ni­za­ci­ja­ma da upa­ku­ju, do­de­lju­ju i upra­vlja­ju cloud ser­vi­si­ma bez ob­ zi­ra gde je iz­vor tih ser­vi­sa - Clo­ udSystem "na lo­ka­ci­ji" ko­ri­sni­ka ili eks­ter­ni cloud. Mo­guć­nost auto­ mat­skog upra­vlja­nja ga­ran­tu­je da su per­for­man­se, uskla­đe­nost i tro­ško­vi u skla­du sa ci­lje­vi­ma, kroz alo­ci­ra­nje pri­vat­nih i jav­nih cloud re­sur­sa. Kao re­zul­tat ko­ri­sni­ci mo­gu kre­i­ra­ti i po­ kre­ta­ti no­ve ser­vi­se u ro­ku od ne­ko­ li­ko mi­nu­ta. Clo­udSystem pro­ši­re­nja Da bi­ste za­do­vo­lji­li ra­zno­vr­sne IT po­tre­be mo­že­te pro­ši­ri­ti osnov­ne HP Clo­udSystem mo­guć­no­sti flek­ si­bil­nim ni­zom do­ka­za­nog HP soft­ ve­ra i har­dve­ra. Ne­ka od pro­ši­re­nja ob­u­hva­ta­ju: ● HP 3PAR Sto­re­Serv Sto­ra­ge HP 3PAR Sto­re­Ser­ve Sto­ra­ge teh­ no­lo­gi­ja se mo­že ko­ri­sti­ti za na­ pred­n u cloud in­f ra­s truk­t u­r u. HP 3PAR Sto­re­Ser­ve je pro­gla­šen za li­ de­r a u Gart­n e­ro­vom ma­g ič­n om kva­dran­tu. ● HP Tip­ping­Po­int za­šti­ta Kroz in­te­gra­ci­ju HP Tip­ping­Po­int

re­še­nja sa HP Clo­udSyste­mom ko­ri­ sni­ci mo­gu la­ko is­ko­ri­sti­ti pred­nost vo­de­će za­šti­te od upa­da u si­stem i re­še­nja za upra­vlja­nje opa­sno­sti­ ma, ra­di auto­mat­skog do­de­lji­va­nja i omo­gu­ća­va­nja bez­bed­no­snih kon­ tro­la kad ko­ri­sni­ci na­ru­če cloud ser­ vi­se. ● HP Net­wor­king Cloud com­pu­ting me­nja na­čin na ko­ji se po­kre­ću i ko­ri­ste apli­ka­ci­je, što uti­če i na pro­jek­to­va­nje mre­ža u da­ta cen­tri­ma. HP Clo­udSystem, za­ jed­no sa HP Flex­Net­work re­še­nji­ma, mo­že kre­i­ra­ti mre­žu za ob­je­di­njen i otvo­ren da­ta cen­tar op­ti­mi­zo­van za cloud so­lu­ti­ons, što vre­me pre­no­sa in­for­ma­ci­ja skra­ću­je za 80 % i du­pli­ ra per­for­man­se apli­ka­ci­ja u vir ­tu­el­ nim ma­ši­na­ma. ● Si­stem za kri­tič­ne po­tre­be Uz po­moć re­še­nja kao što je Ma­ trix Ope­ra­ting En­vi­ron­ment za HPUX. ● HP Soft­wa­re HP Soft­wa­re re­še­nja omo­gu­ća­ va­ju Clo­udSystem ko­ri­sni­ci­ma da una­pre­de svo­ja cloud okru­že­nja i obez­be­de upra­vlja­nje op­te­re­će­ njem na ba­zi po­li­sa uz MO­AB Adap­ ti­ve Com­pu­ting, du­bin­ski pra­će­nje i upra­vlja­nje uz HP Bu­si­ness Ser ­vi­ ce Ma­na­ge­ment (BSM) i do­de­lji­va­ nje i upra­vlja­nje ba­za­ma po­da­ta­ka uz HP Da­ta­ba­se Ma­na­ge­ment Auto­ ma­tion (DMA).

Uz HP do clo­u­da Bez ob­zi­ra oda­kle kre­će­te, HP vam pru­ža ja­san put do clo­u­da, a taj put mak­si­mal­no is­ko­ri­šća­va va­šu po­sto­ je­ću in­fra­struk­tu­ru i ta­ko šti­ti va­še ra­ni­je in­ve­sti­ci­je u teh­no­lo­gi­ju. HP Clo­udSystem je moć­no re­še­nje za una­pre­đi­va­nje va­šeg po­sto­je­ćeg si­ste­ma, za tran­sfor­ma­ci­ju vir­tu­el­ne in­fra­struk­tu­re u pot­pu­no auto­ma­ ti­zo­va­na hi­brid­na cloud okru­že­nja i za omo­gu­ća­va­nje agil­nog po­kre­ta­ nja ser­vi­sa na ce­loj IT in­fra­struk­tu­ri.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Ako ste već in­ve­sti­ra­li u HP Con­ ver­ged In­fra­struc­tu­re teh­no­lo­gi­ ju, kao što je HP Bla­deSystem, la­ ko mo­že­te do­da­ti Clo­udSystem Ma­ trix soft­ver ili an­ga­žo­va­ti HP Clo­ udSystem Ma­trix Con­ver­sion Ser­vi­ce da pro­ši­ri­te po­sto­je­ću ar­hi­tek­tu­ru u pri­vat­no, jav­no ili hi­brid­no cloud okru­že­nje. HP Clo­udSystem Ma­trix soft­ver Na­me­njen ko­ri­sni­ci­ma ko­ji već ko­ ri­ste pred­no­sti vir­tu­e­li­za­ci­je i ko­ji su sprem­ni da na­sta­ve da­lje ka cloud okru­že­nju, no­vi Clo­udSystem Ma­trix soft­ver omo­gu­ća­va da cloud na­pra­vi­ te za je­dan dan, kao i da kre­i­ra­te vaš ka­ta­log ser­vi­sa. Ova soft­ver omo­gu­ ća­va kom­plet­nu im­ple­men­ta­ci­ju in­ fra­struk­tu­re kao uslu­ga u vir­tu­el­nim okru­že­nji­ma uz ala­te za pro­jek­to­va­ nje ser­vi­sa, por­tal za sa­mo­us­ lu­ži­va­ nje i auto­mat­sko do­de­lji­va­nje i pla­ni­ ra­nje ka­pa­ci­te­ta. Ko­ri­sni­ci mo­gu in­sta­ li­ra­ti soft­ver ko­ji će ra­di­ti na bi­lo kom ser­ve­ru ko­ji po­dr­ža­va­ju VMwa­re i Mic­ ro­soft Hyper-V, bez ob­zi­ra da li ga je na­pra­vio HP ili ne­ki dru­gi pro­iz­vo­đač. Prob­na ver­zi­ja je do­stup­na na adre­si

hp.com/go/tryclo­udsystem. Eks­per­ti­za iza clo­u­da sa Clo­udSystem uslu­ga­ma HP nu­di kon­sal­ting, edu­ka­ci­ju i po­dr­šku za Clo­udSystem, što ob­u­ hva­ta i HP Clo­ud­Start ra­di br­zog po­ kre­ta­nja pri­vat­nog cloud okru­že­nja za sa­mo 30 da­na. Uslu­ga HP Clo­ udSystem Ma­trix Con­ver­sion omo­ gu­ća­va uklju­či­va­nje po­sto­je­ćeg Bla­ deSystem okru­že­nja u Clo­udSystem Ma­trix, dok uslu­ge za im­ple­men­ta­ ci­ju pri­pre­ma­ju Clo­udSystem za kre­ i­ra­nje ser­vi­sa. Me­đu ključ­nim uslu­ ga­ma su: ● Uslu­ge kon­sal­tin­ga i im­ple­men­ ta­ci­je cloud okru­že­nja Uslu­ge pla­ni­ra­nja, pro­jek­to­va­nja i im­ple­men­ta­ci­je cloud okru­že­nja, uklju­ču­ju­ći HP Clo­ud­Start, omo­gu­ ća­va­ju va­šoj or­ga­ni­za­ci­ji da is­ko­ri­sti HP Clo­udSystem za po­kre­ta­nje hi­ brid­nog mo­de­la kao pot­pu­no ope­ ra­tiv­nog cloud re­še­nja uskla­đe­nog sa va­šim po­slov­nim po­tre­ba­ma. HPovi struč­nja­ci po­ma­žu sa tran­zi­ci­jom lju­di, pro­ce­sa i teh­no­lo­gi­ja ra­di br­ žeg pri­hva­ta­nja clo­u­da.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

● Ra­di­o­ni­ca HP Con­ver­ged Cloud Ova ra­di­o­ni­ca se fo­ku­si­ra na ključ­ ne fak­to­re uspe­ha i kom­po­nen­te neo­p­hod­ne da se raz­vi­je cloud re­ še­nje, ostva­ri sa­gla­snost me­đu ključ­ nim oso­ba­ma i omo­gu­ći im da raz­u­me­ju im­pli­ka­ci­je za po­slo­va­nje i IT okru­že­nje. To­kom jed­no­dnev­ne ra­ di­o­ni­ce, pri­me­nom vi­zu­el­nih re­še­nja, vi­ši HP-ovi kon­sul­tan­ti pre­la­ze te­me kao što su cloud kon­cept, ar­hi­tek­tu­ ra i ključ­ne teh­no­lo­gi­je, uklju­ču­ju­ći Clo­udSystem. Osta­le te­me ob­u­hva­ ta­ju po­nu­du uslu­ga, upra­vlja­nje, fi­ nan­sij­ski aspekt i dru­go. ● Uslu­ga HP Clo­udSystem Ma­trix Con­ver­sion Ova uslu­ga za kon­ver­zi­ju Bla­ deSystem okru­že­nja u pri­vat­ni cloud omo­gu­ća­va da mak­si­mal­no is­ko­ ri­sti­te va­šu po­sto­je­ću in­ve­sti­ci­ju. Ovom uslu­gom Bla­deSystem in­fra­ struk­tu­ra po­sta­je auto­ma­ti­zo­va­no, pri­vat­no cloud okru­že­nje. Do­dat­ne HP-ove cloud uslu­ge mo­gu do­pu­ ni­ti tu osno­vu i pro­ši­ri­ti va­šu HP Bla­ deSystem plat­for­mu u hi­brid­nu HP Clo­udSystem in­fra­struk­tu­ru.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Iza­zo­vi Mar­ko Ta­li­jan, Internet ogledalo

Pre­la­zak "u oblak" Pre­la­zak sa tra­di­ci­o­nal­nog na ra­ču­nar­stvo u obla­ ci­ma je je­din­stve­na pri­li­ka za IT sek­tor da po­ve­ća vred­nost or­ga­ni­za­ci­je u ko­joj ra­di. Kao i kod sva­ke ve­li­ke sme­ne teh­no­lo­gi­ja, ova pro­me­na do­no­si iza­zo­ve ko­ji­ma tre­ba pro­ak­tiv­no upra­vlja­ti. Ka­da se me­nadž­ment su­o­ča­va sa pre­la­skom na cloud com­pu­ting, tre­ba da pro­ce­ni tri stva­ri ka­ko bi bi­li si­gur­ni da je kom­pa­ni­ja sprem­na: pla­ni­ra­nje pre­ me­šta­nja od­go­vor­no­sti u IT-ju, raz­vi­ja­nje no­vih ve­šti­na i re­gru­to­va­nje, tre­ning, za­po­šlja­va­nje i za­dr­ža­va­nje cloud pro­fe­si­o­na­la­ca. In­for­ma­ci­je iz ovog član­ka po­mo­ći će me­nadž­men­tu da sma­nji po­sle­di­ce tran­zi­ci­je na cloud.

U

že­lji da što sli­ko­vi­ti­je ob­ja­ sne cloud com­pu­ting oni­ ma ko­ji ga još ne raz­u­me­ ju mno­gi pri­be­ga­va­ju raz­li­či­tim ana­ lo­gi­ja­ma i pa­ra­le­la­ma. U kon­tek­stu obra­ća­nja me­nadž­men­tu mo­žda je naj­pri­me­re­ni­ja pa­ra­le­la sa ra­ču­no­ vod­stvom. Na­i­me, do sko­ro su ra­ ču­no­vo­đe ra­di­le na isti na­čin kao i du­go pre to­ga - pro­ce­si su bi­li ruč­ ni, pa­pir­na do­ku­men­ta su ču­va­na u

ve­li­kim skla­di­šti­ma, a mo­guć­nost za pra­vlje­nje pra­vo­vre­me­nog iz­ve­šta­ja o ra­du je bio sa­mo san. Ipak, po­ja­ vom per­so­nal­nih ra­ču­na­ra, ra­ču­no­ vo­đe su se oslo­bo­di­le ve­li­kog de­la svo­jih sva­ko­dnev­nih oba­ve­za i po­če­ le da se vi­še ba­ve stva­ri­ma ko­je do­ no­se do­bro­bit kli­jen­tu. PC era je do­ ve­la do to­ga da se fi­nan­sij­ske in­for­ ma­ci­je mo­gu pro­ce­si­ra­ti u re­al­nom vre­me­nu, što je za po­sle­di­cu ima­lo pro­me­nu i una­pre­đe­nje ra­da kli­je­ na­ta. I dok je po­sao ko­ji su ra­ču­no­ vo­đe oba­vlja­le ruč­no iz­gu­bio svo­ju vred­nost po­ja­vom per­so­nal­nih ra­ ču­na­ra, pro­fe­si­ja kao ce­li­na je do­bi­ la ve­ću vred­nost pre­u­zi­ma­ju­ći ne­ke no­ve, va­žni­je za­dat­ke. Cloud com­ pu­ting, po uve­re­nju mno­gih, pred­ sta­vlja pro­me­nu u IT-ju slič­nu onoj ko­ja se de­si­la u ra­ču­no­vod­stvu po­ ja­vom ra­ču­na­ra, a me­nadž­ment stra­ te­gi­je ko­ri­šće­ne u pr­vom pre­la­sku mo­gu bi­ti is­ko­ri­šće­ne i ovom slu­ča­ju.

Po­me­ra­nje od­go­vor­no­sti Pre­u­zi­ma­ju­ći deo ope­ra­ci­ja ko­je su ra­đe­ne unu­tar or­ga­ni­za­ci­je, cloud com­pu­ting omo­gu­ća­va lju­di­ma u or­ ga­ni­za­ci­ji da se vi­še usred­sre­de na stra­te­ške za­dat­ke, što uvo­di ši­rok spek­tar ve­šti­na i spo­sob­no­sti u or­ ga­ni­za­ci­ju. Struč­nja­ci sa­ve­tu­ju or­ga­ ni­za­ci­ja­ma ko­je raz­mi­šlja­ju o pre­la­ sku na cloud com­pu­ting da an­ga­žu­ ju ode­lje­nje za ljud­ske re­sur­se ka­ko bi u ra­noj fa­zi ot­kri­le ko­ga tre­ba an­ ga­žo­va­ti za rad u no­vim uslo­vi­ma, kao i ko­je po­zi­ci­je u or­ga­ni­za­ci­ji vi­še ne­će bi­ti po­treb­ne. Kao i kod sva­kog pre­la­ska ko­ji uti­ če na za­po­sle­ne i pro­fil po­treb­nih rad­ni­ka, sle­de iza­zo­vi i no­ve pri­li­ke unu­tar or­ga­ni­za­ci­je. Iako bi IT ode­ lje­nje mo­žda mo­glo sa­mo da se iz­

bo­ri sa ovim, va­žno je da ode­lje­nje za ljud­ske re­sur­se bu­de ume­ša­no u ovu tran­zi­ci­ju. Deo ovog pre­la­ska je usva­ja­nje no­vih ve­šti­na.

Usva­ja­nje no­vih ve­šti­na Ka­da se ka­že da pre­la­zak na cloud pred­sta­vlja ve­li­ku pri­li­ku za one ko­ji ra­de u IT in­du­stri­ji uglav­nom se mi­sli na ve­šti­ne kao što su od­no­si sa ven­ do­ri­ma, no­ve teh­no­lo­gi­je i ve­šti­ne stra­te­škog po­slo­va­nja.

Od­no­si s ven­do­ri­ma Cloud com­pu­ting ni­je stvo­rio kon­ cept IT aut­sor­sin­ga, ko­ji je ras­tu­ći trend u IT-ju du­ži niz go­di­na, ali sva­ ka­ko pred­sta­vlja ko­rak na­pred, jer uklju­ču­je aut­sor­sing vi­še ser­vi­sa na vi­še ni­voa. Ta­ko­đe te­ži da uklju­či ve­ ći broj ven­do­ra ne­go što je ra­ni­je bio slu­čaj. Sa­da po­sto­ji od­lič­na pri­li­ka za za­po­sle­ne u IT-ju da na­u­če no­ve ve­ šti­ne i spe­ci­ja­li­zu­ju se za od­no­se sa ven­do­ri­ma. Reč je o ko­mer­ci­jal­nim ve­šti­na­ma ko­je mo­gu da slu­že lju­di­ ma ko­ji su vi­še za­in­te­re­so­va­ni za po­ slov­nu stra­nu in­du­stri­je. Pre­po­ru­ču­je se da or­ga­ni­za­ci­je usme­re od­go­va­ ra­ju­ćeg za­po­sle­nog iz IT sek­to­ra ko­ji ima oso­bi­ne po­treb­ne za oba­vlja­nje ovog po­sla.

No­ve teh­no­lo­gi­je Za­po­sle­ni u IT-ju naj­če­šće ne­ma­ ju mno­go in­te­re­so­va­nja za po­slov­ne aspek­te IT-ja, pa se de­ša­va da sma­ tra­ju da će pre­la­zak na cloud osta­vi­ ti ma­lo po­sla i šan­si za njih. One ko­ji spa­da­ju u ovu gru­pu struč­nja­ci pod­ se­ća­ju da po­sto­je pri­li­ke ve­za­ne za in­ter­fejs iz­me­đu raz­li­či­tih apli­ka­ci­ja i ser­vi­sa ko­je će or­ga­ni­za­ci­ja ko­ri­sti­ti. Na­i­me, dok si­stem in­te­gra­tor kom­ panije ni­ču na sve stra­ne, i da­lje po­

sto­ji po­tre­ba za si­stem in­te­gra­to­rom u okvi­ru fir­me, ko­ji tre­ba da po­ve­ že raz­li­či­te cloud ser­vi­se ko­je or­ga­ ni­za­ci­ja ko­ri­sti. Ta­ko­đe, oni se mo­gu spe­ci­ja­li­zo­va­ti u obla­sti­ma mo­ni­to­ rin­ga i kon­tro­le, jer – sa ve­li­kim bro­ jem ala­ta od stra­ne tre­ćih li­ca uvek će bi­ti po­tre­be da ne­ko unu­tar or­ga­ ni­za­ci­je ra­di sa ovim ser­vi­si­ma. Isti­na, što se ti­če struč­nog usa­ vr­ša­va­nja ove vr­ste prak­ti­ča­ra, još uvek ne­ma mno­go for­mal­nih mo­ guć­no­sti za uče­nje. Za­to se or­ga­ni­ za­ci­ja­ma pre­po­ru­ču­je flek­si­bi­lan pri­ stup, gde bi se za­po­sle­ni­ma do­zvo­li­

lo po­se­ći­va­nje sku­po­va na­me­nje­nih Cloud Com­pu­tingu i či­ta­nje od­go­va­ ra­ju­ćih blo­go­va.

Ve­šti­ne stra­te­škog po­slo­va­nja Po­seb­no kod Cloud Com­pu­tin­ga je to što on pru­ža pri­li­ku IT ode­lje­nju da mi­ni­mi­zi­ra ume­ša­nost u teh­nič­ ke aspek­te IT-ja i po­sta­ne stra­te­ški part­ner u po­slo­va­nju. Ume­sto da se na IT gle­da kao na tro­šak, IT ode­lje­ nje mo­že da po­stane ono ko­je do­ da­je vred­nost or­ga­ni­za­ci­ji. Kao i kod od­no­sa sa ven­do­ri­ma, po­sto­ji obi­ lje mo­guć­no­sti za raz­voj no­vih ve­šti­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

na. Or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da “upa­re” IT ode­lje­nje sa za­po­sle­ni­ma ko­ji do­no­ se stra­te­ške od­lu­ke, ka­ko bi za­po­sle­ ni u IT-ju mo­gli da pre­po­zna­ju re­še­ nja ko­ja su u skla­du sa ci­lje­vi­ma or­ ga­ni­za­ci­je, pre­po­ru­ču­je se.

Re­gru­to­va­nje i ne­go­va­nje cloud pro­fe­si­o­nal­ca Kao što to obič­no bi­va kod uvo­đe­ nja ne­čeg no­vog, po­sto­je stva­ri ko­je ko­če pre­la­zak na Cloud. Ka­da se ra­ di o ka­dro­vi­ma kao ta­kve naj­če­šće se na­vo­de ne­do­sta­tak for­mal­nih kva­li­fi­

ka­ci­ja i ma­li broj kva­li­tet­nih ka­dro­va. Cloud com­pu­ting je u raz­vo­ju, pa i ne ču­di što ovoj obla­sti ne­do­sta­je for­mal­nih kva­li­fi­ka­ci­ja. Cloud com­ pu­ting prak­ti­ča­ri ula­ze u nov, ne­is­ tra­žen pro­stor i uglav­nom uče us­ put, dok se cloud raz­vi­ja. Ka­ko cloud pred­sta­vlja ve­li­ku ino­va­ci­ju, or­ga­ni­ za­ci­je ima­ju pro­blem sa an­ga­žo­va­ njem kva­li­fi­ko­va­nih za­po­sle­nih ko­ ji će ura­di­ti pre­la­zak na cloud. Sre­ ćom, po­sto­ji al­ter­na­tiv­ni na­čin pro­ na­la­že­nja kan­di­da­ta po­dob­nog za ovaj po­sao. Kao i kod dru­gih pi­o­nir­ skih po­du­hva­ta, cloud com­pu­ting je stvo­rio ja­ku za­jed­ni­cu prak­ti­ča­ra ko­ji de­le zna­nja, a or­ga­ni­za­ci­je bi tre­ba­ lo da u ovim za­jed­ni­ca­ma pro­na­đu od­go­va­ra­ju­ću oso­bu ko­ja uče­stvu­je u ši­re­nju zna­nja o cloud com­pu­tin­ gu pu­tem blo­go­va, Twit­te­ra ili slič­ nih veb saj­to­va, ko­ji su, u ne­do­stat­ ku for­mal­nih kva­li­fi­ka­ci­ja, do­kaz o an­ga­žo­va­nju u in­du­stri­ji. Ma­li broj kva­li­tet­nih ka­dro­va ta­ ko­đe pred­sta­vlja pro­blem. Cloud com­pu­ting je glav­na te­ma u IT sve­

tu, zbog če­ga do­bar cloud pro­fe­ si­o­na­lac br­zo na­la­zi po­sao u ja­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, što ma­nji­ma osta­ vlja sla­bi­ji iz­bor. Iz tog raz­lo­ga, or­ ga­ni­za­ci­je bi tre­ba­lo da se okre­nu stva­ra­nju cloud pro­fe­si­o­nal­ca iz po­ sto­je­ćih ka­dro­va, sma­tra­ju struč­ nja­ci, i da ohra­bre za­po­sle­ne u ko­ jim pre­po­zna­ju po­ten­ci­jal da po­ sta­nu kva­li­tet­ni cloud pro­fe­si­o­nal­ci da uče­stvu­ju u cloud za­jed­ni­ci. Po­ sto­ji ve­li­ki broj on­li­ne re­sur­sa ko­ je oni mo­gu ko­ri­sti­ti, kao što su li­sta Top 50 blo­ge­ra u Cloud com­pu­tin­ gu (http://cl­ou­dcomputing.sys-con. com/node/1505800) ili za­jed­ni­ca na Twit­te­ru (http://twitter.com/#!/clou­ derati).

Od­go­vor pro­tiv­ni­ci­ma cloud com­pu­tin­ga Ne mo­že se po­re­ći da je cloud com­pu­ting no­vi pri­stup u ra­ču­nar­ stvu, zbog če­ga pred­sta­vlja iza­zov ne­kim prak­ti­ča­ri­ma. Mno­gi tra­di­ ci­o­nal­ni IT rad­ni­ci ima­ju stav da se

teh­no­lo­ška re­še­nja mo­ra­ju pra­vi­ti "u ku­ći". Oni sma­tra­ju da ne­što što je na­pra­vi­lo tre­će li­ce ne mo­že bi­ ti do­volj­no do­bro im­ple­men­ti­ra­no kao "do­ma­ći" pro­iz­vod. Ali, ako se upo­re­di cloud com­pu­ting sa elek­ trič­nom ener­gi­jom, što je ve­o­ma če­ sto ko­ri­šće­na ana­lo­gi­ja, ja­sno je da or­ga­ni­za­ci­ja­ma od­go­va­ra da ko­ri­ste stru­ju ka­da i ko­li­ko im je po­treb­no, bez po­tre­be da je sa­mi pro­iz­vo­de, što im osta­vlja pro­sto­ra da se kon­ cen­tri­šu na stva­ran po­sao ko­jim se ba­ve. Isto ta­ko, po­sao or­ga­ni­za­ci­je ko­joj to ni­je osnov­na de­lat­nost ne bi tre­ba­lo da bu­de upra­vlja­nje i odr­ža­ va­nje mail ser­ve­ra, ba­za po­da­ta­ka ili apli­ka­ci­o­ne in­fra­struk­tu­re. Pro­tiv­ni­ci cloud com­pu­tin­ga da­ lje po­sta­vlja­ju pi­ta­nje bez­bed­no­sti, za­kon­skih re­gu­la­ti­va i slič­no, na­vo­ de­ći ih kao raz­lo­ge zbog ko­jih sma­ tra­ju da je on ne­po­do­ban za po­ sao, ali već sa­da po­sto­ji ve­li­ki broj re­še­nja kao od­go­vo­r na ova pi­ta­ nja, pa ovi ar­gu­men­ti po­la­ko gu­be na zna­ča­ju.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Pla­ni­ra­nje tran­zi­ci­je "u oblak"

Pre­po­ru­ka or­ga­ni­za­ci­ja­ma Si­gur­no da cloud com­pu­ting do­ no­si iza­zo­ve za me­nadž­ment or­ga­ ni­za­ci­je. No, tre­ba­lo bi da oni, ume­ sto da gle­da­ju na cloud kao na pro­ blem, vi­de pri­li­ku u to­me da edu­ ku­ju za­po­sle­ne. Stva­ra­ju­ći ja­če IT ode­lje­nje, do­da­će vred­nost or­ga­ni­ za­ci­ji. Iako će tran­zi­ci­ja stvo­ri­ti ten­zi­je i pro­ti­vlje­nja, ona je ne­mi­nov­na, jer je cloud com­pu­ting iz­ve­sna bu­duć­ nost, ta­ko da je or­ga­ni­za­ci­ja­ma bo­ lje da pre­la­zak iz­vr­še što pre.

Cloud com­pu­ting de­fi­ni­tiv­no pred­sta­ vlja no­vo do­ba u eri ra­ču­nar­stva ko­je sa so­bom do­no­si ve­li­ki broj po­god­no­sti. One se mo­gu svr­sta­ti u ne­ko­li­ko raz­li­či­tih ka­ te­go­ri­ja. To su vir­tu­e­ li­za­ci­ja, de­mo­kra­ti­za­ ci­ja ra­ču­nar­stva (ma­ la i sred­nja pred­u­ze­ća ra­de na in­fra­struk­tu­ ri ko­ja je do sa­da bi­ la do­stup­na sa­mo ve­ li­kim), ska­la­bil­nost, ko­mo­di­­za­ci­ja in­fra­ struk­tu­re (IT ode­lje­ nju je omo­gu­će­no da se ba­vi stra­te­škim aspek­ti­ma po­slo­va­ nja). Za­jed­n o, ove pred­no­sti do­no­se re­ vo­lu­ci­ju u or­ga­ni­za­ci­ ja­ma. Me­đu­tim, or­ga­ni­za­ci­je su za­bri­ nu­te zbog mo­gu­ćih ne­že­lje­nih pro­ ble­ma i po­sle­di­ca pre­la­ska "u oblak". Mi će­mo ovom pri­li­kom opi­sa­ti tri ključ­ne stva­ri o ko­ji­ma one tre­ba da raz­mi­sle pre no što pri­stu­pe tran­zi­ci­ji. Ra­di se o teh­nič­kim pi­ta­nji­ma u ve­zi sa spe­ci­fič­nim teh­no­lo­škim iza­zo­vi­ma ve­za­nim za cloud com­pu­ting, eks­ter­ nim po­slov­nim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za sa­rad­nju sa cloud pro­vaj­de­ri­ma i in­ ter­nim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za ne-teh­ no­lo­ški uti­caj na bi­znis kao po­sle­di­cu pre­la­ska na cloud.

Teh­nič­ka pi­ta­nja Po­sto­ji vi­še teh­nič­kih pi­ta­nja na ko­ja tre­ba od­go­vo­ri­ti pre pre­la­ska

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

na cloud. Ko­je apli­ka­ci­je? Ka­ko od­ lu­či­ti? Or­ga­ni­za­ci­je su u ne­do­u­mi­ci ko­je apli­ka­ci­je bi tre­ba­lo pre­me­sti­ti na cloud. Po­sto­je dva raz­lo­ga za ovu kon­fu­zi­ju. Pr­vi je taj što tra­di­ci­o­nal­ni ven­do­ri osu­đu­ju pre­la­zak na cloud plat­for­mu, a dru­gi što cloud pro­vaj­ de­ri pred­la­žu pre­no­še­nje či­ta­ve IT in­fra­struk­tu­re u cloud. Iako je ra­ču­nar­stvo u obla­ci­ma si­ gur­na bu­duć­nost IT-ja, or­ga­ni­za­ci­je bi tre­ba­lo do­bro da raz­mi­sle o pri­ stu­pu pri­li­kom se­lid­be apli­ka­ci­ja ''u oblak'', opo­mi­nju struč­nja­ci. Pri­o­ri­ tet za pre­ba­ci­va­nje na cloud su apli­ ka­ci­je ko­je već ima­ju in­ter­ak­ci­ju sa eks­ter­nim apli­ka­ci­ja­ma i ser­vi­si­ma i ne pra­ve kom­pe­ti­tiv­nu raz­li­ku u od­ no­su na kon­ku­ren­ci­ju.

Bez­bed­no­sna pi­ta­nja Po­treb­no je pre­ci­zno utvr­di­ti ko­ ja bez­bed­no­sna pi­ta­nja su od­go­ vor­nost or­ga­ni­za­ci­je a za ko­ja je za­ du­žen ven­dor, pre­po­ru­ka je za ovaj seg­ment.

Pi­ta­nje per­for­man­si Ka­da raz­mi­šlja­te da pre­ne­se­te po­ sao u cloud, po­treb­no je pro­ve­ri­ti ko­je per­for­man­se nu­di ven­dor. Apli­ ka­ci­je ko­je ko­ri­ste ve­li­ku ba­zu po­da­ tka ili zah­te­va­ju ve­li­ku br­zi­nu pro­ ce­so­ra ili ka­pa­ci­tet RAM me­mo­ri­je mo­žda ni­su naj­bo­lji iz­bor za cloud, jer bi nji­ho­vo po­kre­ta­nje i ko­ri­šće­nje bi­lo pre­sku­po. Za­to je naj­bo­lje pro­ ve­ri­ti de­ta­lje sa cloud pro­vaj­de­rom, ge­ne­ral­na je pre­po­ru­ka.

Mi­gra­ci­o­na stra­te­gi­ja Če­sto se pre­vi­de tro­ško­vi i vre­ me po­treb­no za mi­gra­ci­ju. Po­treb­ no je pro­ce­ni­ti tro­ško­ve pre­no­sa ve­ li­kih ko­li­či­na po­da­ta­ka na cloud kao i vre­me po­treb­no da se po­da­ci pre­

ba­ce. U slu­ča­ju da se ra­di o apli­ka­ci­ji, po­treb­no je vo­di­ti ra­ču­na o za­sto­ji­ ma, kon­ti­nu­i­te­tu po­slo­va­nja, obu­ci...

Ar­hi­tek­tu­ra za cloud Apli­k a­c i­je ko­je se pre­ba­c e na cloud mo­ra­ju bi­ti po­de­še­ne da is­ ko­ri­ste sve pred­no­sti ska­la­bil­ne pri­ ro­de cloud com­pu­tin­ga. Dok se no­ ve apli­ka­ci­je mo­gu pra­vi­ti s ovim zna­njem, tra­di­ci­o­nal­ne apli­ka­ci­je se mo­ra­ju pri­la­go­di­ti. Pri­la­go­đa­va­nje apli­ka­ci­je će se raz­li­ko­va­ti u od­no­su na pro­vaj­de­ra za ko­jeg se od­lu­či­te.

Eks­ter­na po­slov­na pi­ta­nja Po­sle od­go­vo­ra na teh­nič­ka pi­ta­ nja po­treb­no je od­go­vo­ri­ti i na eks­ ter­na po­slov­na pi­ta­nja ka­ko bi­ste do­ne­li pra­vu od­lu­ku. Šta sa po­to­nu­ lim (nepovratnim) tro­ško­vi­ma? Po­to­nu­li tro­ško­vi su uvek te­ma kad se or­ga­ni­za­ci­ja uda­lja­va od in­ fra­struk­tu­re u ko­ju je ulo­ži­la ozbi­ ljan no­vac. Iako je če­sto raz­mi­šlja­nje da ne tre­ba ba­ca­ti no­vac i na­sta­vi­ti sa po­sto­je­ćim, u ovom slu­ča­ju ula­ ga­nja u IT su oprav­da­na i po­treb­ no je pre­ža­li­ti po­to­nu­le tro­ško­ve na IT. U eko­no­mi­ji te­o­ri­ja ka­že da po­to­ nu­le tro­ško­ve ne tre­ba uzi­ma­ti u ob­ zir pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ka, ali u prak­si to če­sto ni­je slu­čaj.

Va­ri­ja­bil­ni tro­ško­vi Na cloud com­pu­ting ne tre­ba gle­ da­ti sa­mo kao na pro­me­nu ko­ja do­ no­si ušte­du, već i po­rav­na­va tro­ško­ ve sa pri­ho­di­ma. Cloud com­pu­ting će mo­žda čak i po­ve­ća­ti IT tro­ško­ve, ali si­gur­no i uku­pan pri­hod. Ka­da se ne ko­ri­ste apli­ka­ci­je on ne­će stva­ra­ ti tro­ško­ve, dok tra­di­ci­o­nal­na in­fra­ struk­tu­ra ima tro­ško­ve amor­ti­za­ci­je i ka­da sto­ji.

Tre­ba­lo bi da or­ga­ni­za­ci­je ipak ima­ju ne­ku pro­ce­nu tro­ško­va, a s ob­zi­rom da cloud pro­vaj­de­ri naj­če­ šće ima­ju is­tak­nu­te ce­ne po je­di­ni­ ci za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka, ko­ri­šće­ nje sa­o­bra­ća­ja i ope­ra­tiv­ne me­mo­ri­ je, kom­pa­ni­ja la­ko mo­že da iz­ra­ču­na pri­bli­žne me­seč­ne tro­ško­ve za ko­ri­ šće­nje cloud uslu­ga.

Ve­zi­va­nje za ven­do­ra Mno­gi su (s pra­vom) za­bri­nu­ti da će pre­la­skom na cloud bi­ti ve­za­ni za jed­nog pro­vaj­de­ra. Ov­de bi tre­ba­ lo obra­ti­ti pa­žnju na vi­še stva­ri: da li pro­vaj­der ko­ri­sti stan­dard­ni API, da li pru­ža uslo­ve za br­zo pre­la­zak kod dru­gog uko­li­ko se or­ga­ni­za­ci­ja na to od­lu­či, da li pro­vaj­der ra­di po stan­ dar­di­ma ili ima svo­je na­či­ne i da li cloud com­pu­ting ser­vi­som mo­že bi­ ti upra­vlja­no pa­ne­li­ma na­pra­vlje­nim od tre­ćih stra­na.

Iz­bor ven­do­ra Sva­ko ko pla­ni­ra pre­la­zak na cloud tre­ba pa­žlji­vo da iza­be­re ven­do­ ra kod ko­jeg će iz­najm­lji­va­ti cloud uslu­ge. Tre­ba­lo bi da ven­dor omo­ gu­ći do­volj­no flek­si­bil­ne pa­ke­te ko­ ji će od­go­va­ra­ti ši­ro­kom spek­tru raz­ li­či­tih ko­ri­sni­ka, jer to di­rekt­no uti­če na ce­nu pre­la­ska na cloud. Tre­ba bi­ti opre­zan sa pro­vaj­de­ri­ma ko­ji ima­ju mi­ni­mal­nu ce­nu na­pla­te za me­seč­nu uslu­gu. Ni­vo po­dr­ške ko­ju pro­vaj­der pru­ža je ve­o­ma bi­tan, jer u za­vi­sno­ sti od okol­no­sti mo­že do­sta olak­ša­ ti tran­zi­ci­ju.

In­ter­na po­slov­na pi­ta­nja Iako će teh­nič­ka pi­ta­nja kao i pi­ta­ nja iz­bo­ra pro­vaj­de­ra bi­ti vi­tal­na pri­ li­kom pre­la­ska na cloud, tre­ba re­ši­ti i in­ter­na pi­ta­nja, jer ona uti­ču du­go­

roč­no na or­ga­ni­za­ci­ju. Si­gur­no je da Cloud me­nja sli­ku IT-ja unu­tar or­ga­ni­za­ci­je, ko­ja ne­ će još du­go ima­ti za­po­sle­ne si­stem ad­mi­ni­stra­tore, email ser­ver ad­mi­ni­ stra­tore i slič­no IT oso­blje. Iako će se ne­ki ose­ti­ti ugro­že­nim i upla­še­nim za svo­je rad­no me­sto, tre­ba da raz­ u­me­ju da cloud otva­ra no­ve mo­guć­ no­sti za IT oso­blje, jer će ono mo­ći da po­sve­ti vi­še vre­me­na stra­te­škim IT pi­ta­nji­ma unu­tar or­ga­ni­za­ci­je. Kao što je re­če­no, pre­po­ru­ču­je se ne­for­ma­lan pri­stup obra­zo­va­nju za­ po­sle­nih. Cloud com­pu­ting mo­žda za­tva­ra vra­ta od­re­đe­nim IT ve­šti­na­ ma, ali otva­ra no­va, kao što su cloud me­nadž­ment, ka­sto­mi­za­ci­ja apli­ka­ ci­ja i raz­voj, a to bi tre­ba­lo da mo­ ti­vi­še IT oso­blje da is­tra­ži ove no­ve, uz­bu­dlji­ve obla­sti. Na ža­lost, od­re­đe­ni broj lju­di će se uvek bu­ni­ti pro­tiv mi­gra­ci­je na cloud, na­ro­či­to oni ko­ji se ose­ća­ ju ugro­že­nim. No, me­na­dže­ri tre­ ba objek­tiv­no da sa­gle­da­ju si­tu­a­ci­ju i do­ne­su od­lu­ku bez ob­zi­ra na pro­ ti­vlje­nja i od­boj­nost na ko­je na­i­đu u in­ter­nom okru­že­nju.

Iz­ve­sna bu­duć­nost Ra­ču­nar­stvo u obla­ci­ma će si­gur­ no ubr­zo po­sta­ti do­mi­nan­tan me­tod pru­ža­nja kom­pju­ter­skih ser­vi­sa. No, tran­zi­ci­ja na cloud sa so­bom no­si od­re­đe­ne ri­zi­ke, pa bi sva­ka or­ga­ni­ za­ci­ja mo­ra­la do­bro da pro­ce­ni ka­ ko, ka­da, kod ko­ga i pod ko­jim uslo­ vi­ma že­li da pre­ba­ci svo­je po­dat­ke u "oblak". Tre­nut­ni pro­ble­mi ve­za­ni za cloud ni­su ne­re­ši­vi, a ka­da se usta­ no­vi me­to­do­lo­gi­ja re­ša­va­nja tri pi­ta­ nja po­me­nu­ta i u ovom tek­stu, sla­žu se ana­li­ti­ča­ri, mi­gra­ci­ja na cloud će sa­svim si­gur­no bi­ti uspe­šna.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Mobilnost

Mobilno umreženo društvo Kom­pa­ni­ja Eric­sson spro­ve­la je is­tra­ži­va­nje svet­skog tr­ži­šta mo­bil­nih uslu­ga za tre­ći kvar­tal 2012. go­di­ne. Naj­in­te­re­sant­ni­ji po­da­tak je da je do pret­po­sled­njeg kvar­ta­la ove go­di­ne pe­ne­tra­ci­ja mo­bil­nih ko­ri­sni­ka do­se­gla broj­ku od čak 6,4 mi­li­jar­di pret­plat­ni­čih ugo­vo­ra ši­rom sve­ta. S ob­zi­ rom da ve­li­ki broj ko­ri­sni­ka ima i po ne­ko­li­ko pret­plat­nič­kih ugo­vo­ra, broj stvar­nih ko­ri­sni­ka je ne­što ma­nji i iz­no­si 4,3 mi­li­jar­de. Naj­ve­ći rast u do­me­nu mo­bil­nih pret­plat­ni­ka ima­la je Ki­na sa 38 mi­li­o­na no­vih ko­ri­sni­ka. Sle­de je Bra­zil sa de­vet mi­li­o­na, In­do­ne­zi­ja sa se­dam i Fi­li­pi­ni sa pet...

D

o po­ra­sta je do­šlo i u seg­ men­tu mo­bil­nih ši­ro­ko­po­ ja­snih uslu­ga ko­je su, u po­ re­đe­nju sa re­zul­ta­ti­ma ovog is­tra­ži­ va­nja iz pro­šle go­di­ne, po­ra­sle za čak 55 % Raz­log za ova­kav rast je či­nje­ ni­ca da pa­met­ni te­le­fo­ni da­nas pred­ sta­vlja­ju 40 % svet­ske pro­da­je mo­bil­ nih te­le­fo­na. Mo­bil­ne mre­že če­tvr­te

ge­ne­ra­ci­je (LTE) su bo­ga­ti­je za 13 mi­ li­on ­ a no­vih pret­plat­ni­ka, tre­će ge­ne­ ra­ci­je (WCDMA/HSPA) za 65 mi­li­o­na i GSM/ED­GE mre­že sa 20 mi­li­o­na no­ vih ko­ri­sni­ka. Eric­sson pred­vi­đa da će do kra­ja 2012. broj ko­ri­sni­ka pre­ći 6,6 mi­li­jar­di, dok će do kra­ja 2018. taj broj do­sti­ći čak 9,6 mi­li­jar­di pret­plat­nič­kih na­lo­ga.

Broj pret­plat­ni­ka mo­bil­nih ši­ro­ko­po­ja­ snih uslu­ga tre­ba­lo bi da po­ra­ste sa 1,5 mi­li­jar­di na­lo­ga u 2012. go­di­ni na čak 6,5 mi­li­jar­di u 2018. Mo­bil­ni te­le­fo­ni će za­dr­ža­ti pri­mat u ko­ri­šće­nju mo­bil­nih uslu­ga u bu­du­ćem pe­ri­o­du, ali će do­ ći i do po­ve­ća­nja bro­ja dru­gih ure­đa­ja ko­ji ko­ri­ste te uslu­ge, kao što su mo­bil­ ni ra­ču­na­ri i ta­ble­ti.

Mo­bil­ni sa­o­bra­ćaj u na­glom po­ra­stu Eric­sso­no­vo is­tra­ži­va­nje ta­ko­đe sve­ do­či da je svet­sko tr­ži­šte mo­bil­nih mre­ža za­be­le­ži­lo zna­ča­jan rast u pro­ te­klih go­di­nu da­na. Pro­tok sa­o­bra­ća­ ja kroz mo­bil­ne mre­že se udvo­stru­čio u pe­ri­o­du iz­me­đu tre­ćeg kvar­ta­la pro­ šle go­di­ne i tre­ćeg kvar­ta­la ove go­di­ ne. Rast u pe­riod od dru­gog do tre­ ćeg kvar­ta­la ove go­di­ne je čak 16 %. Očekuje se da ovaj trend ra­sta po­tra­je i do kra­ja 2012. go­di­ne. Poređenja ra­ di, pre­ma pro­ce­na­ma Eric­sso­na, mo­ bil­ni sa­o­bra­ćaj će ra­sti znat­no br­že ne­ go sa­o­bra­ćaj kroz kla­sič­ne ži­ča­ne mre­ že, iako će po­to­nje za­dr­ža­ti pr­vo me­ sto po ko­li­či­ni pre­ne­se­nih po­da­ta­ka. Pre­ma istom is­tra­ži­va­nju, utvr­đe­no je da će upra­vo mo­bil­ni ure­đa­ji bi­ti po­ kre­ta­či tr­ži­šta bu­duć­no­sti i da će u pe­ ri­o­du od 2012. do 2018. go­di­ne ostva­ ri­ti rast sa­o­bra­ća­ja od čak 50 % ude­la. Do­ći će i do po­ve­ća­nja ko­li­či­ne pre­ne­ se­nih po­da­ta­ka na mo­bil­nim ure­đa­ji­ ma, upra­vo zbog nji­ho­ve mo­der­ni­za­ ci­je i pri­bli­ža­va­nja per­for­man­sa­ma PC ra­ču­na­ra. U pro­se­ku, je­dan ra­ču­nar na­ pra­vi oko se­dam pu­ta vi­še sa­o­bra­ća­ ja ne­go pa­met­ni te­le­fon. Pred­sta­vlje­ no u broj­ka­ma, pro­seč­ni ra­ču­nar je u 2012. pra­vio oko tri gi­ga­baj­ta pro­me­ ta, dok je ta broj­ka za pa­met­ne te­le­fo­ ne iz­no­si­la 450 me­ga­baj­ta. Pred­vi­đa se da će do kra­ja 2018. ove broj­ke iz­no­si­ti 10 gi­ga­baj­ta za PC ra­ču­na­re i 2 za pa­ met­ne te­le­fo­ne. Re­zul­ta­ti do­bi­je­ni is­tra­ži­va­njem po­ ka­zu­ju da tren­do­vi va­ri­ra­ju od re­gi­je do re­gi­je, pa je ta­ko azij­sko-par­ci­fič­ko tr­ži­ šte bi­lo vo­de­će u mo­bil­nom sa­dr­ža­ju. Oče­ku­je se da će ovo tr­ži­šte do 2018. pro­iz­vo­di­ti čak jed­nu tre­ći­nu svet­skog mo­bil­nog sa­ob ­ ra­ća­ja. Pro­tok je bio vi­ sok i na tr­ži­šti­ma Se­ver­ne Ame­ri­ke i

Za­pad­ne Evro­pe upra­vo zbog ja­ke pe­ ne­tra­ci­je 3G i 4G mre­ža.

za ope­ra­to­re. Usko gr­lo u ko­mu­ni­ka­ ci­ji iz­me­đu ope­ra­to­ra i ko­ri­sni­ka mo­

va vi­še br­zi­ne, ure­đaj ne­će bi­ti u sta­nju da ih is­ko­ri­sti.

Mo­bil­ni ure­đa­ji ula­ze u do­men te­le­vi­zi­je

Pro­boj no­vih teh­no­lo­gi­ja Po­kri­ve­nost te­ri­to­ri­ja mo­bil­nim mre­ža­ma je u sva­ko­dnev­nom po­ ra­stu. Tre­nut­no vo­de­ća je GSM/ ED­GE teh­no­lo­gi­ja sa ukup­nom po­kri­ve­no­šću od 85 % svet­ske po­pu­la­ci­je. WXDMA/HSPA mre­ že su u ovoj go­di­ni po­kri­va­le oko 50 % svet­ske po­pu­la­ci­je, a pro­ jek­ci­je za 2017. go­di­nu pred­vi­đa­ ju po­kri­ve­nost od 85 % ovom vr­ stom mre­ža. Tre­nut­no ak­tu­el­ne LTE mre­že, ili mre­že če­tvr­te ge­ne­ ra­ci­je, su po­lo­vi­nom 2012. go­di­ne po­kri­va­le oko 455 mi­li­o­na ko­ri­sni­ ka na oko 100 tr­ži­šta. Ujed­no, LTE mre­že be­le­že naj­ve­ći rast u isto­ri­ji mo­bil­ni ko­mu­ni­ka­ci­ja, a do 2017. go­di­ne oče­ku­je se da će po­kri­va­ ti pre­ko 50 % svet­ske po­pu­la­ci­je. Br­zi­na pred­sta­vlja je­dan od naj­ bit­ni­jih ele­me­na­ta mo­bil­ne mre­že za ve­ći­nu ko­ri­sni­ka. Sve na­pred­ni­ji te­le­fo­ni me­nja­ju sva­ko­dnev­ne na­ vi­ke ko­ri­sni­ka, pa su nji­ho­vo za­ do­volj­stvo i is­ku­stvo ja­ko bi­tan fak­tor

gu da pred­sta­vlja­ju i sa­mi ure­đa­ji. Ure­ đa­ji po­dr­ža­va­ju od­re­đe­ne br­zi­ne pre­

no­sa po­da­ta­ka, pa iako mre­ža po­dr­ža­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Po­j a­vom no­v ih mo­b il­n ih teh­no­lo­gi­ja do­šlo je do pro­ me­ne na­vi­ka po­na­ša­nja po­ tro­ša­ča. Ko­ri­sni­ci ne pre­sta­ ju da ko­ri­ste ser­vi­se kao što su Fej­sbuk i Tvi­ter sa­mo za­to što su se­li da gle­da­ju te­le­vi­zi­ ju. Na­pro­tiv, is­tra­ži­va­nje Eric­ sson Con­su­mer­La­ba "TV i vi­ deo tren­do­vi" po­ka­za­lo je da vi­še od 80 % ko­ri­sni­ka gle­da te­le­vi­zi­ju dok sur­fu­je In­ter­ne­ tom, a dok ih pre­ko 60 % re­ dov­no ko­ri­sti fo­ru­me i blo­go­ve dok pra­ti pro­gram. Ovo nam go­vo­ri da su ove dve ak­tiv­no­sti sa­da kon­ver­gi­ra­ne i da za­jed­no stva­ra­ju no­vi vid ko­ri­snič­kog po­na­ša­nja. Gle­da­ nje raz­li­či­tih vi­deo ma­te­ri­ja­la je od­u­ vek bi­lo dru­štve­na ak­tiv­nost, sa­mo što ona ovaj put do­bi­ja i kom­po­nen­tu dru­ štve­nih mre­ža. Ova do­dat­na dru­štve­na kom­po­nen­ta pri­li­ kom gle­d a­n ja te­ le­v i­z i­je obo­g a­ć u­ je i sam sa­dr­žaj ko­ ji pra­ti­mo. Pre­ma is­tra­ži­va­nju, 30 % is­ pi­ta­ni­ka je re­klo da su pu­no sprem­ni­ ji da pla­te od­re­đe­ ne sa­dr­ža­je ako je do­dat­na dru­štve­na kom­po­nen­ta pri­sut­na.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Mo­bil­na bu­duć­nost "In­for­ma­ti­ca Post­mo­der­na"

Sve po­sta­je "pa­met­no" Mo­bil­ni pre­no­sni ure­đa­ji, naj­broj­ni­ji ra­ču­nar­ski ure­đa­ji na pla­ne­ti, pred­sta­vlja­ju ve­li­ki po­slov­ni iza­zov ko­ji se ši­ri van tra­di­ci­o­nal­nih tr­ži­šta pre­no­snih i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ure­đa­ja. U bu­duć­no­ sti, mo­bil­nost će bi­ti sa­mo kom­po­nen­ta ce­log si­ste­ma ko­ja uklju­ču­je mno­ga pre­kla­pa­nja i no­ve po­slov­ne mo­de­le ko­ji se na­la­ze ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­ni u po­sto­je­ćim teh­no­lo­gi­ja­ma. Ove tr­ži­šne pro­me­ne će ta­ko­đe re­de­fi­ni­sa­ti ono što zna­mo pod ime­nom "mo­bil­ni is­po­ru­či­lac", što vi­še ne­će bi­ti en­ti­tet ko­ji pro­iz­vo­di ruč­ne ure­đa­je ili obez­be­đu­je ko­mu­ni­ka­ci­o­ne uslu­ge, već će to bi­ti kom­ pa­ni­ja ko­ja ima ši­rok port­fo­lio uslu­ga i teh­no­lo­gi­ja, na­ja­vlju­je Gart­ner.

O

pe­ra­tiv­ni si­ste­mi pa­met­ nih te­le­fo­na su pre­šli gra­ ni­cu pa­met­nih te­le­fo­na, a ve­li­ki broj da­na­šnjih plat­for­mi po­dr­ ža­va i pa­met­ne te­le­fo­ne i ta­ble­te. Go­o­gle je, zbog svo­je An­droid plat­for­me otvo­re­nog ko­da, po­stao mno­go agre­siv­ni­ji sa An­droid TVom, a oče­ku­je se da za ne­ko­li­ko go­ di­na Win­dows 8 uje­di­ni PC i ta­blet oblast i pre­ne­se ovo na pa­met­ne te­

le­fo­ne. Ta­ko­đe se oče­ku­je da 2013. go­di­ne svi ure­đa­ji ko­ji su ko­ri­sti­li Win­dows Mo­bi­le pre­đu na Win­dows 8 ope­ra­tiv­ni si­stem. Po­što sve po­ sta­je "pa­met­ni­je", to zna­či da po­sto­ ji ve­li­ko tr­ži­šte apli­ka­ci­ja ko­je kom­bi­ no­va­no sa uslu­ga­ma u “obla­ku” da­ je ši­ro­ku po­dr­šku oni­ma ko­ji ra­de na raz­vo­ju. Na IT-u je iza­zov da to po­ sma­tra ho­i­li­stič­ki kao ši­ri rang ure­ đa­ja ko­je mo­že da po­dr­ži. Mo­bil­ni

te­le­fon i TV u sa­li za sa­stan­ke raz­ li­ku­ju se po svo­joj ve­li­či­ni, a ne po po­slo­vi­ma ko­je oba­vlja­ju. Sto­ni te­le­ fon i pa­met­ni te­le­fon raz­li­ku­ju se je­ di­no po svom ob­li­ku. Iza­zov ko­ji sto­ji pred kom­pa­ni­ja­ma je­ste za­šti­ta mno­go ve­ćeg bro­ja ure­ đa­ja. Da bi to us­pe­le, kom­pa­ni­je mo­ ra­ju da se re­or­ga­ni­zu­ju pri­ti­sku­ju­ ći ru­ko­vod­stvo i po­dr­ža­va­ju­ći ta­kve ure­đa­je ko­je mno­ge gru­pe in­di­vi­

ve­ći ekran, ve­ći pro­ce­sor i vi­še pro­ sto­ra. Kao re­zul­tat, ti­pi­čan ko­ri­snik mo­ra da ima vi­še od jed­nog mo­bil­ nog ra­ču­na­ra na ras­po­la­ga­nju, što je mo­gu­će jer ce­ne pro­iz­vo­da pa­da­ ju. Tim ra­ču­na­ri­ma kraj­nji ko­ri­sni­ci će bi­ti stal­no pri­sut­ni i u po­slo­va­nju i u dru­štve­noj in­ter­ak­ci­ji – za jed­ne pred­nost za dru­ge pro­past...

du­al­no na­ba­vlja­ju. Sa­mo na taj na­čin će kom­pa­ni­je bi­ti u mo­guć­no­sti da iz­ beg­n u hi­p o­k ri­z i­ ju ne­kon­si­stent­ne bez­bed­no­sti i iza­ zo­va ko­je pru­ž a­ ju raz­ne plat­for­me, opo­mi­nje Gart­ner.

Ra­ču­nar­ski kon­ti­nu­um Od kad su se po­ja­vi­li no­te­bo­o­ko­vi, do­ba­vlja­či su na­pra­vi­li vi­še po­ku­ša­ja u prav­cu no­vog di­zaj­na ko­ji bi mno­ go efi­ka­sni­je za­do­vo­ljio čo­ve­ko­ve er­go­nom­ske po­tre­be. Po­što smo ušli u dru­gu de­ka­du 21 ve­ka, iz­bor di­zaj­ na je po­stao vr­lo zreo, u su­šti­ni uje­ di­nju­ju­ći se oko fak­to­ra ob­li­ka. Da­nas ne po­sto­ji je­din­stve­ni ure­

đaj ko­ji za­do­vo­lja­va sve po­tre­be. Ume­sto to­ga mo­ra­mo da se opre­ de­li­mo iz­me­đu vi­še ob­li­ka ba­zi­ra­nih na pri­o­ri­te­ti­ma ko­je di­zaj­ne­ri ima­ju u gla­vi ka­da ra­de na nji­ho­vom kon­ cep­tu. Ini­ci­jal­no, iz­bor će zah­te­va­ ti "tr­go­vi­nu" iz­me­đu por­ta­bil­no­sti i kom­pa­ti­bil­no­sti - ma­nji ob­li­ci će bi­ti por­ta­bil­ni­ji (mo­gu da se ko­ri­ste i za vre­me vo­žnje), dok se oni ko­ji zah­te­ va­ju 100% kom­pa­ti­bil­nost sa pro­iz­ vo­di­ma u kan­ce­la­ri­ji ko­ri­ste da kre­i­ ra­ju sa­dr­žaj na da­tom ure­đa­ju (obič­ no ko­ri­ste Win­dows), a to zah­te­va

Izbor prenosnog uređaja Dejan Ilić, Internet ogledalo

Laptop, tablet ili smartphone? Da li vaš po­ sao ili pri­ vat­ no in­te­re­so­va­nje zah­te­va mo­bil­ nost? Da li že­li­te uvek da ima­ te pri­stup In­ter­ne­tu? Šta on­da da ko­ri­sti­te - pre­no­sni ra­ču­nar, "pa­met­ni" te­le­fon ili ta­blet? Od­go­vor na ovo pi­ta­nje po­ku­ ša­va da dâ i To­ni Bra­dley u svom ne­dav­nom pri­lo­gu za PC World. Na­vo­di­mo nje­go­ ve ar­gu­men­te ko­ji­ma pred­ nost da­je ta­blet ra­ču­na­ri­ma. Mo­žda će baš oni po­mo­ći ne­kom od na­ših či­ta­la­ca da re­ši vla­sti­tu di­le­mu i do­ne­se is­prav­nu od­lu­ku.

B

ra­dley is­ti­če pet raz­lo­ga za­ što je (po nje­go­vom mi­šlje­ nju) ta­blet ra­ču­nar bo­lji od lap­to­pa ili smar­tpho­na.

Kom­pakt­nost Ta­ble­ti su tan­ki i la­ga­ni. Ako ipak već po­se­du­je­te Mac­Bo­ok ili ne­ki ul­ tra­bo­ok raz­li­ke mo­žda ni­su to­li­ko zna­čaj­ne, ali u po­re­đe­nju sa ve­ći­nom pre­no­snih ra­ču­na­ra, ta­blet ra­ču­na­ri zna­čaj­no su ta­nji i lak­ši, ali i kom­pakt­ ni­ji. Ka­da ste pri­mo­ra­ni da ceo dan no­si­te lap­top u tor­bi, raz­li­ka iz­me­đu 500 gra­ma i 2,5 ki­lo­gra­ma po­sta­je sve zna­čaj­ni­ja iz mi­nu­ta u mi­nut, na­vo­di se u kom­pa­ra­ci­ji, uz "uz­gred­nu" na­ po­me­nu da, ka­da se već po­mi­nju tor­ be, ve­ći­na pre­no­snih ra­ču­na­ra zah­ te­va sop­stve­nu, za raz­li­ku od ta­ble­ta ko­ji mo­že­te "po­ku­pi­ti" i po­ne­ti kao klju­če­ve sta­na ili na­o­ča­re za sun­ce.

Funk­ci­o­nal­nost U po­re­đe­nju sa pre­no­snim ra­ču­na­ rom, ta­blet ra­ču­nar ipak je skrom­ni­ jih mo­guć­no­sti. Me­đu­tim, u po­re­đe­ nju sa pa­met­nim te­le­fo­ni­ma, nje­go­ ve mo­guć­no­sti su mno­go ve­će. Ta­ko, ta­blet ra­ču­na­ri ima­ju ne­u­po­re­di­vo ve­ći ekran ko­ji omo­gu­ća­va zna­čaj­ no kom­for­ni­ji rad. Tač­ni­je, ne­što ve­ ći ta­blet ra­ču­na­ri ima­ju jed­na­ko ve­li­ki dis­plej kao i ma­nji pre­no­sni ra­ču­na­ri. Ipak, vir­tu­el­na ta­sta­tu­ra ta­ble­ta za­u­ zi­ma po­lo­vi­nu ekra­na, ta­ko da ima­te ma­nje pro­sto­ra za re­a­lan rad. Za­to, u ovoj ka­te­go­ri­ji – u po­gle­du funk­ci­o­ nal­no­sti – ta­blet ra­ču­na­ri su bo­lji iz­ bor ne­go "pa­me­tan" te­le­fon.

Glo­ma­znost Svi oni ko­ji su ika­da pro­ba­li da ra­

de za pre­no­snim ra­ču­na­rom u auto­ bu­su, tak­si­ju ili za vre­me le­ta avi­o­ nom uve­ri­li su se da to ni­je ni ma­lo pri­jat­no. Pre sve­ga, ta­kav na­čin ra­ da zah­te­va pro­stor za ure­đaj. Za­tim, zah­te­va re­la­tiv­no rav­nu i sta­bil­nu po­ vr­ši­nu za po­sta­vlja­nje ure­đa­ja. Pri to­ me neo­ph ­ od­no je otvo­ri­ti ure­đaj i na­ći od­go­va­ra­ju­ći po­lo­žaj da bi se na ekra­nu ja­sno vi­de­lo šta se ra­di. Taj uslov one­mo­gu­ća­va i bi­lo ka­kvu upo­tre­bu za vre­me ho­da­nja. Tu je ta­ blet u ve­li­koj pred­no­sti. Jed­no­stav­no se uklju­či i spre­man je za upo­tre­bu u sva­kom okru­že­nju.

Vre­me tra­ja­nja ba­te­ri­je Kod ve­ći­ne ta­blet ure­đa­ja ba­te­ri­ je tra­ju ne­u­po­re­di­vo du­že u po­re­đe­ nju sa bi­lo ko­jim pre­no­snim ra­ču­na­ rom. In­že­nje­ri u fir­ma­ma ko­je pro­iz­ vo­de pre­no­sne ra­ču­na­re ima­ju per­ ma­nent­no za­du­že­nje da po­bolj­ša­va­ju ka­rak­te­ri­sti­ke ova­kvih ure­đa­ja. Je­dan od naj­bit­ni­jih uslo­va je što du­ža auto­ no­mi­ja ra­da pri na­pa­ja­nju ba­te­ri­ja­ma. "Ne­mo­gu­ća mi­si­ja" je ce­lo­dnev­ni rad. Na­su­prot nji­ma, ta­blet ra­ču­na­ri de­lu­ju kao da im ba­te­ri­je ima­ju neo­gra­ni­če­no vre­me tra­ja­nja, čak i ka­da po­mi­sli­te da im je već vre­me da se po­no­vo na­pu­ne, iz­no­si svo­je za­pa­ža­nje Bra­dley.

Flek­si­bil­nost Re­al­no je da ta­blet re­še­nje bu­de ne­gde iz­me­đu "pa­met­nog" te­le­fo­na i pre­no­snog ra­ču­na­ra u ve­ći­ni ka­rak­te­

ri­sti­ka, pa i ka­da je flek­si­bil­nost u pi­ ta­nju. U mno­gim pri­li­ka­ma ta­blet ra­ ču­nar mo­že u pot­pu­no­sti da za­me­ni pre­no­sni ra­ču­nar. Ta­blet nu­di mno­go ra­zno­vr­sni­je sa­dr­ža­je. Ve­ći­na ima in­ te­gri­sa­nu ka­me­ru od­lič­nih ka­rak­te­ri­ sti­ka. Po­mi­sli­te sa­mo na za­pa­njen po­ gled ne­kog ko­ga bi­ste hte­li da sli­ka­ te pre­no­snim ra­ču­na­rom! Ta­ko­đe, ta­ blet ure­đa­ji omo­gu­ća­va­ju i sni­ma­nje vi­deo za­pi­sa kao i vi­deo raz­go­vo­ra u po­kre­tu. Ne­za­men­lji­vi su kao ure­đa­ji za či­ta­nje elek­tron­skih knji­ga. U mno­ gim slu­ča­je­vi­ma, upra­vo su iz elek­ tron­skih či­ta­ča na­sta­li ta­blet ure­đa­ji. Za­mi­sli­te se pred di­le­mom šta po­ne­ ti na od­mor: de­se­tak knji­ga u svom pr­tlja­gu ili je­dan ta­blet ure­đaj, pred­ la­že Bra­dley, ali od­mah i da­je od­go­ vor: "Ve­ći­nu ovih mo­guć­no­sti ima­ju i pre­no­sni ra­ču­na­ri, ali na nji­ma po­sta­ ju be­smi­sle­ni. Zar ne?"

Sva­ko pre­ma po­tre­ba­ma Ta­blet PC je ide­a­lan za ne­ke, a ve­ o­ma po­go­dan za mno­ge za­dat­ke, ali još uvek po­sto­je raz­li­či­te si­tu­a­ci­ je gde pre­no­sni ra­ču­nar ili smart te­ le­fo­ni mo­gu da bu­du bo­lji iz­bor. Na kra­ju, sva­ko mo­ra da raz­mi­sli o pred­ no­sti­ma i ma­na­ma ure­đa­ja ko­ji su mu po­treb­ni. Tek na­kon to­ga mo­ći će da iza­be­re onaj ko­ji će mu bi­ti naj­bo­ lji alat za oba­vlja­nje za­da­ta­ka. Ide­ja ovog pri­lo­ga i ni­je bi­la da ne­kog na­ go­vo­ri da se opre­de­li za ta­blet, već da ot­klo­ni bar ne­ke ne­do­um ­ i­ce oko ovih ra­ču­na­ra.

Petar Kočović, Gartner

No­te­bo­ok ili ta­blet? ka­ko od­lu­či­ti

T

re­nut­no, za­me­na lap­to­po­ va je vr­lo pri­sut­na, ali je ja­ ko te­ško de­mon­stri­ra­ti ROI. Ov­de se ne po­sta­vlja pi­ta­nje da li ko­ri­sni­ci tre­ba da uži­va­ju u ko­ri­šće­ nju po­sto­je­ćih, već da su, uz po­tre­ bu za­po­sle­nih za PC ili no­te­bo­ok ra­ču­na­rom ra­di kom­pa­ti­bil­no­sti i pa­met­nim te­le­fo­nom zarad mo­bil­ nosti, te­ble­ti po­seb­ni ure­đa­ji ko­ji sa­ mo po­ve­ća­vaju po­tro­šnju po za­po­ sle­nom. Da­lje, ni­ko pred­uz­ e­ći­ma ne mo­ že da ga­ran­tu­je pot­pu­nu kom­pa­ti­ bil­nost sa Mic­ro­soft Of­fi­ce faj­lo­vi­ ma, na­kon što kon­ver­te­ri do­ku­me­ na­ta za ta­ble­te ni­su pro­iz­ve­de­ni od

stra­ne Mic­ro­sof­ta i ne spe­ci­fi­ci­ra­ju sve te funk­ci­je ko­je bi bi­le upa­re­ne sa nji­ho­vim pro­iz­vo­di­ma... Dok su ne­ki ku­plje­ni za za­po­sle­ ne, naj­ve­ći broj ta­ble­ta se ko­ri­sti za po­tre­be po­je­di­na­ca. Ta­ble­ti ima­ju so­li­dan ROI ka­da se ko­ri­ste za za­ po­sle­ne ko­ji svoj po­sao oba­vlja­ju u po­kre­tu. Is­tra­ži­va­nja, po­pu­nja­va­nja ra­znih obra­za­ca su de­li­mič­no pro­ duk­tiv­na. Na kra­ju, ipak, u si­tu­a­ci­ja­ ma pro­da­je, no­te­bo­ok­ o­vi uvek ima­ ju ba­ri­je­ru na­sta­lu iz­me­đu pro­dav­ca i kup­ca. Sa ta­ble­ti­ma su ove ba­ri­je­re uklo­nje­ne i po­ten­ci­jal­no do­pu­šta­ju pro­dav­ci­ma da se­de sa kup­ci­ma i da de­le in­for­ma­ci­je.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Da­nas su u po­nu­di ta­ble­ti ra­znih ce­na i ve­li­či­na, pa se po­sta­vlja pi­ta­ nje ko­ja je pra­va ve­li­či­na ta­ble­ta za po­sao. Kao što po­sto­je ra­zni for­ma­ ti har­ti­je, ta­ko po­sto­je i ra­zni for­ma­ ti ta­ble­ta. Di­sku­si­ja se na­sta­vlja oce­ nom ko­ja apli­ka­ci­ja mo­že da se naj­ bo­lje pri­ka­že na ko­jim ekra­ni­ma. Ve­li­či­na ta­ble­ta od 7 in­ča je ve­ro­ vat­no mi­ni­mum kom­fo­ra za či­ta­nje e-knji­ga i mo­že da pred­sta­vlja op­ ti­mum od­no­sa ko­ri­sno­st/te­ži­na. Ta­ ble­ti od 10 in­ča su ve­ro­vat­no naj­bo­ lji kad je po­treb­no za­me­ni­ti funk­ci­ je lap­top ra­ču­na­ra, a ta­ble­ti od 5 in­ ča su ve­ro­vat­no ma­nje u upo­tre­bi i ko­ri­ste se za osnov­no pre­tra­ži­va­nje.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Mo­bil­nost na radu Pe­tar Ko­čo­vić, Gart­ner

Teh­no­lo­ški i dru­štveni tren­do­vi ko­ji po­kre­ću kon­zu­me­ri­za­ci­ju "Mo­bil­ni rad" ni­je jed­no­stav­no de­fi­ni­san kon­cept. Ran­gi­ra se od ne­for­mal­nog po­sma­tra­nja "pod ra­da­rom" lič­nih mo­bil­nih ure­đa­ja, pre­ko kor­po­ra­tiv­nih apli­ka­ci­ja na­pra­vlje­nih da po­dr­že do­bro de­fi­ni­sa­ne po­slov­ne ulo­ge, na pri­mer auto­ma­ti­za­ci­ju pro­da­je. Or­ga­ni­za­ci­je mo­ra­ju da pla­ni­ra­ju i po­dr­že ne­ko­li­ko raz­li­či­tih sti­lo­va mo­bil­nog ra­da i mo­bil­nih rad­ni­ka. Sva­ka ka­te­go­ri­ja mo­že da zah­te­va raz­li­či­te sti­lo­ve upra­vlja­nja i teh­no­lo­ških re­še­nja. Na pri­mer, na­či­ni na ko­je or­ga­ni­za­ci­je upra­vlja­ju iPa­dom ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra i pa­met­nim te­le­fo­nom pro­dav­ca po­čet­ni­ka mo­gu da bu­du ve­o­ma raz­li­či­ti...

U

2012. evi­den­ti­ran je jak po­rast kon­zu­me­ri­za­ci­je, ko­ji će bi­ti na­sta­vljen. IT je iz­gu­bio kon­tro­lu nad iz­bo­rom plat­for­mi, a sa dru­ge stra­ne mno­ gi CIO-i ne že­le da po­dr­ža­va­ju lič­ne ure­đa­je i stra­te­gi­je kao što je BYOD (Bring Your Own De­vi­ce - do­ne­si vla­ sti­ti ure­đaj). Rang po­tro­šač­ke mo­

bil­ne teh­no­lo­gi­je mo­že da ima ne­ ku re­le­vant­nost u pred­u­ze­ći­ma i da do­ve­de do po­ra­sta pro­da­je ra­znih ure­đa­ja i ši­ro­kog ran­ga uslu­ga pod "obla­ci­ma".

Bring Your Own De­vi­ce Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma Gart­ne­ra, broj

za­po­sle­nih ko­ji će mo­ći da ko­ri­ste svoj ure­đaj na po­slu će na­sta­vi­ti da ra­ste do 2016. go­di­ne. Na­ro­či­to će to bi­ ti iz­ra­že­no u obla­sti ta­ble­ta, či­je će ce­ne na­sta­vi­ti da pa­da­ju. Tre­ba zna­ ti da će or­ga­ni­za­ci­je na­sta­vi­ti da pru­ ža­ju ot­por ovom vi­du "uno­še­nja" vla­ sti­tih ure­đa­ja u or­ga­ni­za­ci­ju, a osnov­ni raz­log to­me je bez­bed­nost apli­ka­cija.

Či­nje­ni­ca da je bez­bed­nost ugro­že­ na na­te­ra­će mno­ge or­ga­ni­za­ci­je da raz­mo­tre bez­be­do­no­sne pro­ce­du­re i do­no­še­nje no­vih po­li­sa. S dru­ge stra­ ne, strauje se od opa­snosti da mo­bil­ ni tro­jan­ski vi­ru­si uči­ne ove ure­đa­je ne­prak­tič­nim za upo­tre­bu. Osim za ure­đa­ji­ma, bi­će po­ve­ća­na po­tra­žnja i za soft­ve­rom BYOA (Bring Your Own Ap­pli­ca­tion). Re­la­tiv­no no­ vi aspekt kon­zu­me­ri­za­ci­je do­vo­di do ra­sta tzv. "per­so­nal­ne in­for­ma­ti­ke", apli­ka­ci­ja ko­je su na­pra­vlje­ne da po­ bolj­ša­ju lič­no zna­nje ili pro­me­ne lič­no okru­že­nje. Ne­ki za­po­sle­ni će ko­ri­sti­ ti ta­kve apli­ka­ci­je dok ra­de, ili mo­gu da upo­tre­be ta­kve apli­ka­ci­je za ana­li­ zu kor­po­ra­tiv­nih in­for­ma­ci­ja. Ta­kve apli­ka­ci­je mo­gu da do­ne­su do­bit ne­kim za­po­sle­ni­ma, ali isto­vre­ me­no sta­vlja­ju kor­po­ra­ci­je pred iza­ zo­ve, na pri­mer – ka­da ko­ri­sti­ti ana­li­zu e-ma­i­lo­va. Osta­li iza­zo­vi kon­zu­me­ri­za­ ci­je uklju­ču­ju rast u obla­sti vi­deo ma­ te­ri­ja­la i no­ve ti­po­ve mo­bil­nih ure­đa­ja. .

Mo­guć­no­sti i ri­zi­ci ko­ji­ma se or­ga­ni­za­ci­ja iz­la­že

Kao skup no­vih prin­ci­pa ar­hi­tek­tu­ re je rast ko­ji se bo­lje ukla­pa sa kon­ zu­me­ri­za­ci­jom ne­go sa tra­di­ci­o­nal­ nim stra­te­gi­ja­ma pred­u­ze­ća u pro­šlo­ sti. Na pri­mer, fo­ku­si­ra­nje na for­ma­ te po­da­ta­ka u pro­šlo­sti, pre ne­go na ala­te ko­ji do­pu­šta­ju ko­ri­sni­ci­ma slo­ bo­du ka­ko da kre­i­ra­ju po­dat­ke. Ako je že­lje­ni for­mat sli­ka jpeg, da li je bit­ no ko­je će apli­ka­ci­je da se ko­ri­ste da se ovaj for­mat kre­i­ra ili edi­tu­je? Pro­me­ne u ar­hi­tek­tu­ri su du­go­roč­ ne in­ve­sti­ci­je, ali sa nji­ma mo­gu jed­ no­stav­ni­je da se eks­plo­a­ti­šu ure­đa­ ji i uslu­ge, sma­nje ri­zi­ci i lak­še uve­du ko­ri­sni­ci da ko­ri­ste po­tro­šač­ku teh­ no­lo­gi­ju.

Da­lje, di­stri­bu­ci­ja soft­ve­ra i li­cen­ ci­ra­nje po­sta­ju mno­go iza­zov­ni­ ji u sve­tu kon­zu­me­ri­za­ci­je. Na pri­ mer, mno­ge app rad­nje (apps sto­re) ne po­dr­ža­va­ju ku­po­vi­ne od stra­ne kor­po­ra­ci­ja i li­cen­ci­ra­nje ve­će ko­li­či­ ne apli­ka­ci­ja u svim re­gi­o­ni­ma. Ta­ko­ đe, po­je­di­ni za­po­sle­ni mo­gu da ku­ pe apli­ka­ci­je iz rad­nji i da ih na­pla­te od fir­mi, ali to po­sta­je u ne­kim slu­ča­ j e­v i­m a kom­pli­ko­va­no. Ka­da se a p l i­k a ­ ci­je is­po­ru­ču­ju B2B pa r t­n e ­ ri­ma ili u ure­đa­je za­p o­s le­ nih ne­ ma­te mo­ guć­n ost da ih is­po­ru­ču­je­te pre­ko jav­nih app rad­nji. U stva­ri, to je kom­plek­sna, ne­stan­ dard­na rad­nja ko­ja zah­ te­va no­ve pri­me­ne pro­mene auten­ tič­no­sti ko­ri­sni­ka i kon­tro­lu. Isto ta­ ko, vla­sni­štvo vi­še ure­đa­ja zah­te­va li­ cen­ci­ra­nje po oso­bi a ne po ure­đa­ju i mo­že da do­ve­de do pre­go­vo­ra o ne­ ko­li­ko li­cen­ci za da­ti pro­iz­vod. I ko­ nač­no, BYO li­cen­ce za lič­ne apli­ka­ci­je ne mo­gu da se re­ci­kli­ra­ju ka­da za­po­ sle­ni na­pu­sti kom­pa­ni­ju. Dru­gi aspekt kon­zu­me­ri­za­ci­je je da čak i po­je­din­ci ko­ji ima­ju ogra­ ni­če­no IT is­ku­stvo mo­gu da na­pra­ ve apli­ka­ci­ju. Ve­li­ki broj mo­bil­nog tr­ ži­šta je ohra­brio kom­pa­ni­je da po­ sto­je­ćim soft­ver­skim ala­ti­ma kre­i­ra­ju no­ve pro­iz­vo­de za raz­voj jed­no­stav­ nih mo­bil­nih apli­ka­ci­ja i sa­dr­ ža­ja. Ne­ki­ma je po­treb­no sa­ mo ma­lo IT is­ku­stva. Ta­kve lju­ de na­zi­va­mo "grad­skim pro­gra­me­ ri­ma". Uop­šte­no go­vo­re­ći, kre­i­ra­nje sa­dr­ža­ja ni­je no­vi iza­zov i ne pred­sta­ vlja no­ve ri­zi­ke. Sva­ka­ko, pro­iz­vo­di kao što su ala­ ti za mo­bil­ne for­me će bi­ti pri­me­

nje­ni la­ko i re­zul­ti­ra­će u kor­po­ra­cij­ske po­dat­ke sme­šte­ne u uslu­ge "obla­ka" van kon­tro­le sa­me kor­po­ra­ci­je.

Mno­go so­fi­sti­ci­ra­ni­je Sa­aS uslu­ge kao što su Go­o­gle "co­or­di­na­te" će bi­ ti pri­me­nje­ne la­ko na vla­sni­ke po­slov­ nih je­di­ni­ca. Kom­plek­sni ala­ti su ta­ko­ đe la­ko do­stup­ni, če­sto pre­ko li­cen­ ci otvo­re­nog kôda i ima­ju ni­ske ula­ zne ba­ri­je­re.

bu­du za­do­volj­ni) • po­slov­ne ci­lje­ve (da se pro­ce­si od­vi­ja­ju) • fi­nan­sij­ske ci­lje­ve (da upra­vlja­mo ci­lje­vi­ma) • ci­lje­ve upra­vlja­nja ri­zi­ci­ma (da za­ u­sta­vi­mo da se de­ša­va­ju lo­še stva­ri

met­ni te­le­fon ili ta­blet.

No­vi prin­ci­pi upra­vlja­nja

kao što je gu­bi­tak po­da­ta­ka) Vi­di­mo da ši­ri spek­tar CIO sta­vo­va pre­ma kon­zu­me­ri­za­ci­ji va­ri­ra od onih gde se ova­kav kon­cept od­ba­cu­je do onih gde se kon­zu­me­ri­za­ci­ja vi­di kao mo­guć­nost da se ušte­di. Ve­ru­je se da će u na­red­nim go­di­na­ma tro­šak ko­ ji se zo­ve opre­ma ne­sta­ti, jer će sva­ ko mo­ra­ti da do­ne­se svoj lap­top, pa­

vlja­nju po­da­ta­ka i apli­ka­ci­ja pre­ko ure­đa­ja ko­ji vi­še ni­su u po­se­du sa­ me or­ga­ni­za­ci­je. Ra­zum­ni rang op­ci­ja sto­ji na ras­po­la­ga­nju, a sma­tra se da po­sto­ji "tr­go­vi­na" iz­me­đu po­je­di­nač­ nih zah­te­va i kor­po­ra­cij­ske kon­tro­le, tj. ure­đaj će bi­ti udo­ban za upo­tre­bu ono­li­ko ko­li­ko to kor­po­ra­cij­ska bez­ bed­nost do­zvo­li...

BYOD i kon­zu­me­ri­za­ci­ja do­vo­de do no­vih prin­ci­pa upra­vlja­nja. Ka­da im­ ple­men­ti­ra­mo kon­cept no­vog vla­sni­ štva ure­đa­ja, po­dr­šku i upra­vlja­nje, mo­ra­mo da upo­zna­mo če­ti­ri ključ­ na ci­lja: • dru­štve­ne ci­lje­ve (da za­po­sle­ni

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Kom­pro­mis zah­te­va i kon­tro­le Kon­zu­me­ri­za­ci­ja pret­po­sta­vlja no­ve zah­te­ve pre­ma bez­bed­no­sti i upra-

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

BYOD Darko Bogojević

Pret­nje ili pri­li­ke Ta­ko­zva­ni "Bring Your Own De­vi­ce" trend, od­no­sno omo­gu­ća­va­nje za­po­sle­ni­ma da ko­ri­ste sop­ stve­ne ra­ču­na­re ili dru­ge ra­ču­nar­ske ure­đa­je na po­slu, po­kre­će ne­ko­li­ko me­đu­sob­no po­ve­za­nih či­ni­la­ca. Me­đu nji­ma je ra­stu­ća po­pu­lar­nost smart­fo­na i ta­blet ra­ču­na­ra, po­ve­ćan udeo oso­ba sta­sa­lih i sa­zre­lih na di­gi­tal­nim teh­no­lo­gi­ja­ma (tzv. “di­gi­tal na­ti­ves”) u ukup­noj rad­noj sna­zi na tr­ži­štu, i us­pon “ra­ču­nar­stva u obla­ku” kao al­ter­na­tiv­nog mo­de­la is­po­ru­ke apli­ka­ci­ja i po­slov­nih ser­vi­sa. Us­po­sta­vlja­nje efi­ka­sne po­slov­ne po­li­ti­ke u ovom do­me­nu mo­že do­ne­ti or­ga­ni­za­ci­ji zna­ čaj­ne ko­ri­sti.

B

ez "BYOD po­li­ti­ke" mno­ gi in­for­ma­ci­o­ni me­na­dže­ri pred­u­ze­ća su­o­ča­va­ju se sa IT in­fra­struk­tu­rom "u sen­ci", u ko­ju ima­ju sa­svim ma­lo, ili uop­šte i ne­ma­ ju uvi­da. Za­po­sle­ni bez eks­pli­cit­nog odo­bre­nja me­nadž­men­ta ko­ri­ste či­

tav va­ri­je­tet ure­đa­ja i me­to­da za pri­ stup i skla­di­šte­nje po­da­ta­ka – da bi se po­ve­za­li na kor­po­ra­tiv­ne mre­že i oba­vlja­li svoj po­sao. Iz per­spek­ti­ve IT-ja, to do­no­si mno­ge bez­bed­no­sne i or­ga­ni­za­ci­o­ne iza­zo­ve, a ta­ko­đe i iz­ la­že kom­pa­ni­je do­dat­nom ri­zi­ku.

U tom kon­tek­stu, ne iz­ne­na­đu­je pod­ra­zu­me­va­na re­ak­ci­ja onih ko­ji do­no­se IT od­lu­ke - da iza­be­ru gre­ šku na "bez­bed­ni­joj stra­ni", od­no­ sno da se od­lu­če za oprez i po­ku­ša­ ju da na­met­nu ogra­ni­če­nja u na­či­nu na ko­ji za­po­sle­ni ko­ri­ste teh­no­lo­ške

ala­te ko­ji su im na ras­po­la­ga­nju. Šta vi­še, ovaj pri­stup je na du­že sta­ze i kon­tra­pro­duk­ti­van.

Su­o­ča­va­nje sa iza­zo­vi­ma Dr Džo­zef Re­ger, glav­ni teh­no­lo­ ški stra­teg i me­na­džer kom­pa­ni­je Fu­jit­su Tec­hno­logy So­lu­ti­ons, sma­ tra da "ovo ni­je vre­me za za­ba­da­ nje gla­ve u pe­sak, već na­pro­tiv, pri­ li­ka za kom­pa­ni­je da do­ne­su i us­po­ sta­ve ne­ka strikt­na pra­vi­la u ve­zi sa BYOD-om. To je je­di­ni na­čin da se ru­ko­vo­di­o­ci od­go­vor­ni za in­for­ma­ ci­o­ni si­stem (CIO) raz­u­ve­re da će bi­ lo ko­ji ure­đa­ji u vla­sni­štvu za­po­sle­ nih u or­ga­ni­za­ci­ji ko­ji se po­ve­žu na kor­po­ra­tiv­nu mre­žu bi­ti u naj­ma­ nju ru­ku re­gu­li­sa­ni – ume­sto da se "ušu­nja­ju" na mre­žu pre­ko ne­kog "zad­njeg ula­za". U stva­ri, iza­zo­vi u vi­du "cu­re­nja po­da­ta­ka" i pri­stu­pa mre­ži pre­ko ure­đa­ja ko­ji ni­su auto­ri­zo­va­ni ni­su ni­šta no­vo, i do­stup­no je mno­štvo kor­po­ra­tiv­nih re­še­nja ko­ja mo­gu da po­mog­nu da se ta­kvi slu­ča­je­vi iz­ beg­nu. Na pri­mer, upo­tre­bom vir­ tu­el­ne sli­ke desk­top okru­že­nja ko­ je se iz­vr­ša­va na kli­jent­skim ure­đa­ji­ ma u po­se­du bi­lo kor­po­ra­ci­je ili in­ di­vi­due ko­ja ra­du u njoj mo­že da se obez­be­di pot­pu­no si­gur­no okru­že­ nje. Šta vi­še, ta­kvo okru­že­nje mo­že da se po­stig­ne na ši­ro­kom op­se­gu ure­đa­ja, uklju­ču­ju­ći lap­top ra­ču­na­re, ta­blet ra­ču­na­re ili smart­fon ure­đa­je. Po­red to­ga, omo­gu­ća­va­nje flek­si­ bil­no­sti sa aspek­ta BYOD tren­da ta­ ko­đe nu­di me­na­dže­ri­ma in­for­ma­ci­ o­nih si­ste­ma pri­li­ku da sma­nje bre­ me upra­vlja­nja raz­re­ša­va­njem od­go­ vor­no­sti za ma­nje va­žne IT re­sur­se kao što su desk­top PC ra­ču­na­ri. To osta­vlja mno­go vi­še re­sur­sa do­stup­

nim za efi­ka­snu is­po­ru­ku IT uslu­ga ko­ri­šće­njem in­ter­nog ili eks­ter­nog "oblak" okru­že­nja. To ta­ko­đe omo­ gu­ća­va do­no­si­oc­ i­ma od­lu­ka po pi­ ta­nji­ma IT-ja da us­po­sta­ve i ogra­ni­če mak­si­ma­lan iz­nos tro­ško­va za har­ dver do­zvo­lja­va­njem za­po­sle­ni­ma

da ko­ri­ste sop­stve­ne ure­đa­je pre­ko "IT do­zvo­le".

No­va rad­na nor­ma Ipak, mo­žda naj­ve­ći iza­zov je taj da da­na­šnji rad­ni­ci že­le i sve vi­še oče­kuju

flek­si­bil­nost kod ko­ri­šće­nja ure­đa­ ja po sop­stve­nom iz­bo­ru. To se po­ seb­no od­no­si na rad­ni­ke ko­ji su od­ ra­sli ko­ri­ste­ći pa­met­ne mo­bil­ne ure­ đa­je i apli­ka­ci­je za­sno­va­ne na klaud kon­cep­tu. Oni zah­te­va­ju br­zi­nu, flek­ si­bil­nost i la­ko­ću ko­ri­šće­nja da bi bi­ li pro­duk­tiv­ni, i ak­tiv­no tra­ga­ju za po­ slo­dav­ci­ma ko­ji im to omo­gu­ća­va­ju. Sve vi­še se ista ta­kva oče­ki­va­nja od­ no­se i na osta­le za­po­sle­ne, svih uz­ra­ sta i po­zi­ci­ja u or­ga­ni­za­ci­ji. Iz­ne­nad­ no, ta­ko, BYOD po­li­ti­ka fir­me po­sta­je i ključ­ni či­ni­lac u pri­vla­če­nju i za­dr­ža­ va­nju naj­ta­len­to­va­ni­jih.

Po­bed­nič­ka stra­te­gi­ja Fu­jit­su ima ho­li­stič­ki ali flek­si­bi­lan pri­stup ka­da ra­di sa kor­po­ra­tiv­nim kli­ jen­ti­ma na pro­ce­ni nji­ho­ve sprem­no­sti za BYOD eru. To zna­či da je pri­hva­ta­nje "big bang" pri­stu­pa u op­ti­mal­nom im­ ple­men­ti­ra­nju BYOD po­li­ti­ke ret­ko iz­ vo­dlji­vo. Ume­sto to­ga, ova kom­pa­ni­ ja po­ma­že or­ga­ni­za­ci­ja­ma da is­pro­jek­ tu­ju evo­lu­tiv­ni pro­gram na ba­zi ma­njih pro­je­ka­ta, ko­ji po­me­ra­ju or­ga­ni­za­ci­ju ka BYOD-u u nje­nom sop­stve­nom rit­ mu. To ta­ko­đe po­ma­že or­ga­ni­za­ci­ja­ ma da obez­be­de da se nji­hov po­ste­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

pen pri­stup BYOD tren­du na za­do­vo­ lja­va­ju­ći na­čin in­te­gri­še u kor­po­ra­tiv­ nu IT po­li­ti­ku ko­ja, na pri­mer, ob­u­hva­ta ser­vi­se za­sno­va­ne na klaud kon­cep­tu, i dru­štve­ne me­di­je. Po­či­nja­njem sa ide­jom o je­din­stve­ nom ure­đa­ju po ko­ri­sni­ku, a on­da po­ste­pe­no evo­lu­i­ra­njem upra­vlja­nja tren­dom BYOD ta­ko da mo­že da po­ dr­ži va­ri­ja­ci­je ši­rom mul­ti-plat­form­ ske BB, ope­ra­tiv­nih si­ste­ma, apli­ka­ci­ja i mo­de­la is­po­ru­ke, or­ga­ni­za­ci­je mo­ gu da ra­de na ul­ti­ma­tiv­nom ci­lju: po­ dr­ža­ti za­po­sle­ne da bez­bed­no iz­vr­še bi­lo ko­ji za­da­tak sa bi­lo kog ure­đa­ja.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

BYOD - izazovi za IT odeljenja

Stra­te­gi­je za re­ša­va­nje pro­ble­ma Dok sve ve­ći broj lju­di slo­bod­no ko­ri­sti ve­li­ki broj raz­li­či­tih kom­pju­ter­skih ure­đa­ja za raz­li­či­te za­dat­ke, or­ga­ni­za­ci­je se, s dru­ge stra­ne, su­o­ča­va­ju sa di­le­mom: ko­li­ko da­le­ko tre­ba iza­ći u su­sret zah­te­vi­ma i lič­nim iz­bo­ri­ma ko­ri­sni­ka ka­da su u pi­ta­nju na­bav­ka i im­ple­men­ta­ci­ja ure­đa­ja? Pred­ sta­vlja­mo vam pet al­ter­na­tiv­nih stra­te­gi­ja...

1 Ozbilj­no ogra­ni­či­ti iz­bor ure­đa­ja ko­ji se ko­ri­ste u rad­nom okru­že­nju

Za: Ovo pred­s ta­v lja pri­r od­n u sklo­nost mno­gih do­no­si­o­ca od­lu­ ka. Ti­me što ogra­ni­ča­va­ju za­po­sle­ne da u sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu uve­du ure­đa­je pro­ble­ma­tič­ne za kom­pa­ ni­ju, oni mo­gu da sma­nje tro­ško­ve, po­ve­ća­ju kon­tro­lu nad ure­đa­ji­ma ko­ji se ko­ri­ste, kao i da u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj me­ri za­šti­te ose­tlji­ve po­ slov­ne po­dat­ke, apli­ka­ci­je i mre­žu.

Pro­tiv: na­me­ta­nje ogra­ni­če­nja mo­že ne­ga­tiv­no da uti­če na pro­duk­ tiv­nost za­po­sle­nih, na­ro­či­to ako pri­ stup i bez­bed­no­sna pro­ce­du­ra ni­su "ka­na­li­sa­ni", re­ci­mo, ko­ri­šće­njem sa­ mo jed­nog na­lo­ga. Si­gur­nost kor­po­ ra­tiv­nih re­sur­sa čak mo­že bi­ti ugro­ že­na uko­li­ko se ko­ri­sni­ci pri­dr­ža­va­ju svo­jih ne­u­sa­gla­še­nih po­slov­nih ru­ti­ na. Po­red to­ga, za­po­sle­ni mo­gu da po­sta­nu ne­za­do­volj­ni i ako ne mo­ gu da ra­de na na­čin ko­ji im od­go­va­ ra, da ko­ri­ste ure­đa­je na ko­je su na­ vi­kli i ko­ji re­ša­va­ju nji­ho­ve spe­ci­fič­ ne zah­te­ve.

2 Zah­te­vaj­te da se

po­sto­jeći ure­đa­ji za­me­ne no­vim tek na kra­ju rad­nog ci­klu­sa Za: Ovo re­še­nje po­ten­ci­jal­no mo­ že da sma­nji tro­ško­ve, na­ro­či­to ako se no­te­bo­ok za­me­ni no­vim ta­blet ra­ču­na­rom ili desk­top PC-jem. Ta­ko­ đe, za­po­sle­ni­ma do­zvo­lja­va od­re­đe­ nu flek­si­bil­nost u iz­bo­ru ure­đa­ja. Pro­tiv: Sva­ki za­po­sle­ni ko­ji je do­ bio no­vi no­te­bo­ok vr­lo ve­ro­vat­no će mo­ra­ti da sa­če­ka ne­ko­li­ko go­di­na pre ne­go što do­bi­je do­zvo­lu da za­

me­ni ra­ču­nar. To ta­ko­đe zna­či da će pre­la­zni pe­riod bio pri­lič­no dug, to­ kom ko­jeg se po­sto­je­ći in­ven­tar tro­ ši i za­sta­re­va, stva­ra­ju­ći IT ode­lje­nju do­dat­ne tro­ško­ve ad­mi­ni­stri­ra­nja, odr­ža­va­nja i po­dr­ške.

3 Pre­đi­te na in­fra­struk­turu "ra­ču­nar­skog obla­ka" ko­ri­ste­ći tan­ke i zi­ro kli­jente za pri­stup

Za: Mno­ge or­ga­ni­za­ci­je već pre­ me­šta­ju svo­je kri­tič­ne po­slov­ne apli­ ka­ci­je u "oblak", ge­ne­ri­šu­ći du­go­roč­

ne ušte­de, jer im tran­zi­ci­ja omo­gu­ ća­va da ku­pu­ju spe­ci­ja­li­zo­va­ne kli­ jent­ske ure­đa­je, teh­no­lo­ški pro­sti­je od PC-ja. Za­me­na ra­ču­na­ra tan­kim kli­jen­ti­ma ge­ne­ri­še do­dat­ne ušte­ de na tro­ško­vi­ma ure­đa­ja, ra­da (ni­ žom po­tro­šnjom ener­gi­je), po­dr­ ške, upra­vlja­nja i odr­ža­va­nja, čak i na pro­sto­ru za rad­nim sto­lom. Tan­ ki kli­jen­ti ta­ko­đe do­pri­no­se ras­te­re­ će­nju pro­sto­ra i ti­šem rad­nom okru­ že­nju zbog svo­jih ma­lih di­men­zi­ja i ne­znat­ne bu­ke pri ra­du. Fu­jit­su čak nu­di istin­ske Ze­ro Cli­ents (“nul­te kli­ jen­te”), ko­ji re­du­ku­ju tro­ško­ve još vi­

še, jer u pot­pu­no­sti eli­mi­ni­šu pro­ce­ so­re, ope­ra­tiv­ne si­ste­me, upra­vlja­nje i me­mo­ri­ju ure­đa­ja kraj­njih ko­ri­sni­ka. Po­red to­ga, or­ga­ni­za­ci­je mo­gu da od­lu­če da ušte­de ostva­re­ne na ovaj na­čin oprav­da­no in­ve­sti­ra­ju u ta­blet ra­ču­na­re ili dru­ge mo­bil­ne ure­đa­je za ne­ke od za­po­sle­nih. Pro­tiv: Ova­kav na­čin ra­da je još uvek stran ve­li­kom bro­ju za­po­sle­ nih, i or­ga­ni­za­ci­je mo­gu da na­i­đu na zna­ča­jan ot­por kod ko­ri­sni­ka zbog gu­bit­ka moć­nih kli­jent­skih ure­đa­ ja, nji­ho­vih ba­za po­da­ta­ka i apli­ka­ci­ja. Za­to je va­žno da IT ode­lje­nje

de­mon­stri­ra sve pred­no­sti kon­cep­ ta tan­ki kli­jen­ti/oblak-ra­ču­nar­stvo i po­ka­že u ko­joj su me­ri za­pra­vo bez­bed­ni, jed­no­stav­ni za ko­ri­šće­nje i vi­so­ko­pro­duk­tiv­ni. Ka­ko bi eg­zakt­ no po­ka­za­li ka­ko se ko­ri­sni­ci­ma is­ ku­stvo u ra­du ne raz­li­ku­je, čak i po­ bolj­ša­va u od­no­su na tra­di­ci­o­nal­no rad­no okru­že­nje, prak­tič­ne de­mon­ stra­ci­je pre sa­me in­kor­po­ra­ci­je mo­ že bi­ti od po­mo­ći.

4 Po­ve­ćaj­te ula­ga­nje u teh­no­lo­gi­ju po za­po­sle­nom

Za: In­ve­sti­ci­je ko­je će ko­ri­sni­ci­ma da­ti flek­si­bil­nost da ra­de ka­ko že­ le ko­ri­šće­njem ra­znih ure­đa­ja naj­ ve­ro­vat­ni­je će do­pri­ne­ti vi­so­kom ni­ vou sa­tis­fak­ci­je. Ta­ko­đe se mo­že po­ ve­ća­ti i pro­duk­tiv­nost, po­seb­no kod za­po­sle­nih ko­ji ra­de van kan­ce­la­ri­je i/ili vr­lo mo­bil­nih rad­ni­ka kao što su vi­ši ru­ko­vo­di­o­ci. Po­bolj­šan pri­stup mo­bil­nim apli­ka­ci­ja­ma, do­stup­nost i do­bar od­ziv ta­ko­đe mo­gu po­mo­ći da se po­spe­ši pro­da­ja i po­bolj­ša mi­ šlje­nje kli­je­na­ta. Pro­tiv: Ova op­ci­ja će naj­ve­ro­vat­ ni­je bi­ti fi­nan­sij­ski neo­dr­ži­va za ve­ ći­nu or­ga­ni­za­ci­ja, i njen uspeh naj­vi­ še za­vi­si od spo­sob­no­sti da se tač­no od­re­de po­ten­ci­jal­ne ko­ri­sti od pro­ duk­tiv­no­sti ko­ri­sni­ka, po­ve­ća­ne pro­ da­je i za­do­vo­lje­nog kli­jen­ta.

5 In­sta­li­raj­te pri­stup­ni

sred­nji sloj na per­so­nal­ne ure­đa­je svo­jih za­po­sle­nih Za: Ova op­ci­ja nu­di jef­tin na­čin za omo­gu­ća­va­nje za­po­sle­ni­ma da ko­ri­ ste ure­đa­je ko­ji im naj­vi­še od­go­va­ ra­ju, ali bez ve­li­kih ula­ga­nja. Po­ten­ ci­jal­ne ko­ri­sti su iste kao pod tač­ kom 4. Pro­tiv: Per­so­nal­ne ure­đa­je, po de­ fi­ni­ci­ji, ne kon­tro­li­še or­ga­ni­za­ci­ja, i sko­ro je ne­mo­gu­će iz­be­ći sve po­ ten­ci­jal­ne bez­bed­no­sne ri­zi­ke ili šte­ te po sam brend ko­ji mo­gu da is­kr­ snu ako se, na pri­mer, ure­đaj iz­gu­bi,

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ili ako do­đe do ne­na­mer­nog ot­kri­va­ nja lič­nih po­da­ta­ka ili apli­ka­ci­ja u kli­ jen­to­vom pri­su­stvu.

Za­klju­čak Ko­ri­šće­nje ve­li­kog bro­ja raz­li­či­tih ure­đa­ja u rad­nom okru­že­nju bi­će dik­ ti­ra­no zah­te­vi­ma ko­ri­sni­ka u do­gled­ noj bu­duć­no­sti, jer raz­li­či­ti ure­đa­ji od­ go­va­ra­ju kom­pju­ter­skom sti­lu i zah­te­ vi­ma raz­li­či­tih lju­di na raz­li­či­te na­či­ne i u raz­li­či­to vre­me. Na or­ga­ni­za­ci­ja­ma je da od­lu­če ka­ko će se pri­la­go­di­ti ovim zah­te­vi­ma, a da ne ugro­ze bez­bed­nost ni­ti pro­duk­tiv­nost.

Zastupamo najbolje...

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Kolaboracija Gart­ner

Prednosti novih mogućnosti U pro­šlo­sti, pred­u­ze­ća su po­dr­ža­va­la ko­la­bo­ra­ci­ju, pre­ko e-ma­i­lo­va i vi­so­ko struk­tu­ri­sa­nih apli­ ka­ci­ja. E-mail je bi­la plat­for­ma za ne­struk­tu­ri­sa­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Struk­tu­ri­sa­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, kao što su ERP si­ste­mi, fo­ku­si­ra­li su se na po­tre­be ba­zi­ra­ne na po­slo­vi­ma ko­je je tre­ba­lo za­vr­ši­ti. Ni jed­na od njih ni­je za­hva­ta­la ve­li­ki va­ri­je­tet ko­la­bo­ra­tiv­nih in­ter­ak­ci­ja ko­ju su bi­le ka­rak­te­ri­stič­ne za lju­de u rad­nom okru­že­nju. Da­nas, ši­ro­ki spek­tar mo­guć­no­sti do­la­zi iz obla­sti ko­mu­ni­ka­ci­ja, dru­štve­nog ve­ba i mo­bil­nih mre­ža, omo­gu­ća­va­ju­ći lju­di­ma da pro­ši­re ko­la­bo­ra­ci­ju do naj­ši­reg mo­gu­ćeg ni­voa. Dru­štve­ne mre­že, blo­go­vi i vi­ki sa­dr­ža­ji su do­stup­ni pre­ko ra­znih ure­đa­ja (uklju­ ču­ju­ći pa­met­ni te­le­fon i ta­blet) i ko­ri­sti­će se i u bu­duć­no­sti ka­ko bi omo­gu­ći­li pu­nu ko­la­bo­ra­ci­ju, efek­tiv­no i efi­ka­sno rad­no me­sto. Lju­di že­le da ko­ri­ste mo­bil­ne ure­đa­je za ko­la­bo­ra­ci­ju ka­ko bi de­li­li sa­dr­žaj, in­for­ma­ci­je i is­ku­stva sa ostat­kom za­jed­ni­ce. Dru­štve­na pa­ra­dig­ma kon­ver­gi­ra pre­ ko e-ma­i­lo­va, pri­sut­no­sti na dru­štve­nim mre­ža­ma, kre­i­ra­njem no­vih ko­la­bo­ra­ci­o­nih sti­lo­va.

I

z­vor­ni e-mail kli­jen­ti na mno­ gim pa­met­nim te­le­fo­ni­ma uve­ li­ko in­te­gri­šu ko­la­bo­ra­ci­o­ne ele­men­te u svo­je apli­ka­ci­je. Sva­ka­ ko, ni­šta ne­će da se pro­me­ni dok pred­uz­ e­ća ne uči­ne te apli­ka­ci­je ši­ ro­ko do­stup­nim i ko­ri­sni­ci ne poč­ nu da ih ko­ri­ste kom­for­no. Flek­si­ bil­nost e-ma­i­lo­va vo­di lju­de u ko­ri­

šće­nje istih u sa­mo jed­nu svr­hu. Br­ ža in­ter­ak­ci­ja, di­sku­si­o­ni pa­nel ili vi­ki sa­dr­žaj omo­gu­ća­va de­ba­te. Dru­štve­ ne mre­že slu­že za dru­že­nje i po­de­ lu is­ku­stva. Ko­la­bo­ra­tiv­no okru­že­nje i kul­tu­ra su pre re­kvi­zit za or­ga­ni­za­ ci­ju da is­ko­ri­sti pred­no­sti no­vih mo­ guć­no­sti. Apli­ka­ci­je ko­je ima­ju mo­guć­nost

vi­še­stru­ke ko­la­bo­ra­ci­je po­dr­ža­va­ju ne­ko­li­ko raz­li­či­tih sti­lo­va in­ter­ak­ci­ je (npr e-mail, pri­su­stvo, dru­štve­ne mre­že...) kod sa­mo jed­nog kli­jen­ ta i to na vi­še me­di­ju­ma kao što su PC, veb i mo­bil­ni ure­đa­ji. Dok mo­ bil­nost po­kre­će ko­la­bo­ra­ci­o­nu ino­ va­ci­ju, ko­la­bo­ra­ci­ja po­kre­će mo­bil­ nu ino­va­ci­ju.

Če­ti­ri di­men­zi­je ko­la­bo­ra­ci­je Svi za­po­sle­ni ko­la­bo­ri­ra­ju oko ne­ kih sa­dr­ža­ja. U slu­ča­ju rad­ni­ka ko­ji se ba­ve zna­njem, to je cen­tral­ni deo nji­ho­vog po­sla. Ko­la­bo­ra­ci­ja je kom­ plek­sni kon­cept ko­ji uklju­ču­je če­ti­ri

glav­ne ak­tiv­no­sti: ko­mu­ni­ka­ci­ju (de­ lje­nje ši­ro­kog spek­tra in­for­ma­ci­ja), ko­or­di­na­ci­ju (pla­ni­ra­nje i upra­vlja­nje is­po­ru­ka­ma i pro­jek­ti­ma), za­jed­ni­ce (odr­ža­va­nje ko­he­zi­je za­jed­ni­ca i de­ lje­nje in­for­ma­ci­ja re­le­vant­nih za in­ te­res za­jed­ni­ca; kon­cep­ti "za­jed­ni­ca" i "zna­nje" su po­ve­za­ni kao te­lo zna­ nja i obič­no su vla­sni­štvo za­jed­ni­ce i

evo­lu­i­ra­ju sa njom) i dru­štve­nu in­ter­ ak­ci­ju – pu­no ko­mu­ni­ka­ci­je ne slu­ži di­rekt­nom ci­lju, ali vi­še slu­ži for­mi­ra­ nju "dru­štve­nog lep­ka". Pri­me­ri uklju­ ču­ju mi­kro­blog, SMS itd. U po­slov­ nom kon­tek­stu, to bi mo­gao da bu­ de i "kul­tur­ni le­pak" ko­ji po­ma­že odr­ ža­nju osnov­nih kul­tur­nih vred­no­sti u okvi­ru or­ga­ni­za­ci­je. Raz­li­ka iz­me­đu

dru­štve­nih in­ter­ak­ci­ja i za­jed­ni­ca mo­ že da ne­sta­ne, ali uglav­nom le­ži u či­ nje­ni­ci da oso­ba ko­la­bo­ri­ra sa ti­mom, gru­pom, za­jed­ni­com ili ko­lek­ti­vom. Mo­bil­ni ure­đa­ji po­dr­ža­va­ju ši­ rok rang ko­la­bo­ra­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja. Mno­ge, kao što su in­stant po­ru­ke ili mo­bil­ni e-ma­i­lo­vi, mo­gu da se ko­ri­ste za vi­še na­me­na (npr. struk­tur­ne ko­ mu­ni­ka­ci­je ili ne­for­mal­no dru­že­nje).

Bu­duć­nost ko­la­bo­ra­ci­je - mi­kro­blog U po­sled­njih dva­de­set go­di­na or­ ga­ni­za­ci­je su sa­ku­plja­le for­ma­li­zo­va­ no zna­nje, upra­vlja­le tim zna­njem i raz­vi­ja­le si­ste­me i ala­te za ko­la­bo­ra­ ci­ju i na­či­ne ka­ko da za­po­sle­ni me­đu­ sob­no de­le in­for­ma­ci­je. Naj­ve­ći broj po­ku­ša­ja je za­ta­jio, de­li­mič­no i zbog to­ga jer su si­ste­mi kre­i­ra­ni na pre­de­ ter­mi­ni­sa­ni na­čin ka­ko bi za­do­vo­lji­ li od­re­đe­ni tre­nu­tak. Si­ste­mi ni­su bi­ li flek­si­bil­ni u od­ra­ža­va­nju da­te si­tu­ a­ci­je. Dru­štve­ni ala­ti kao što je mi­kro­ blog omo­gu­ći­li su ko­ri­sni­ci­ma da dr­že za­po­sle­ne za­jed­no i da sa­mi kon­stru­ i­šu okru­že­nje za po­de­lu in­for­ma­ci­ja. Mi­kro­blo­ging omo­gu­ća­va ko­mu­ni­ka­ ci­ju pre­ko pret­pla­ta na pu­bli­ka­ci­je i tag i fil­ter teh­ni­ka da kre­i­ra­ju vre­men­ ski okvir po­de­le in­for­ma­ci­ja u okvi­ ru gru­pe. Sin­tak­sa za ko­mu­ni­ci­ra­nje omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ci­ma da kre­i­ra­ju je­dan-na-je­dan ili vi­še-na-vi­še aso­ci­ ja­ci­ja u okvi­ru za­da­tog vre­men­skog okvi­ra. Ne­ki mi­kro­blog si­ste­mi omo­ gu­ća­va­ju da se sa­gle­da­ju re­le­vant­ni po­gle­di na od­re­đe­ne te­me - ova oso­ bi­na do­la­zi sa di­sku­si­o­nih fo­ru­ma i sa e-ma­i­lo­va. Naj­če­šća po­nu­da je pri­ stup pre­ko SMS-ova, mo­bil­nih pre­tra­ ži­va­ča ili mo­bil­nih kli­jent­skih apli­ka­ci­ ja: ko­ri­sni­ci tre­ba da pu­bli­ku­ju, uno­se u blog, sli­ke i vi­deo sa­dr­žaj.

Twit­ter je po­tro­šač­ka mi­kro­blog uslu­ga ko­ja sve vi­še pro­di­re u kor­po­ ra­cij­sko po­slo­va­nje. To for­si­ra mno­ ge pro­dav­ce kom­pa­nij­skog soft­ve­ ra da uklju­če mi­kro­blog ka­rak­te­ri­sti­ke za za­po­sle­ne i nji­ho­ve pro­iz­vo­de. Na­ ro­či­to su eks­po­ni­ra­ni do­ba­vlja­či Yam­ mer, So­ci­al­cast, Qik­Com i Pre­sently. Ta­ko­đe po­sto­je i dru­štve­ne plat­for­ me kao što su So­ci­al­text i Ji­ve, apli­ka­ ci­o­ne plat­for­me kao što je Sa­les­for­ ce.com, por­tal i ko­la­bo­ra­ci­o­ne plat­ for­me kao što su Lo­tus Con­nec­tion i Mic­ro­soft Sha­re­Pint. Sve do ne­dav­no lju­di su raz­dva­ ja­li ko­mu­ni­ka­ci­o­ne apli­ka­ci­je na nji­ ho­vim te­le­fo­ni­ma, kao što su glas, email, in­stant me­sin­dže­ri, SMS, i dru­ štve­ne mre­že: kli­jen­ti su raz­li­či­ti, kon­ takt de­ta­lji i ma­ga­ci­ni za po­ru­ke ra­stu ve­li­kom br­zi­nom i po­sta­ju sve kom­ plek­sni­ji. Ova frag­men­ta­ci­ja ni­je ide­ al­na za ko­ri­sni­ka, ali kon­ver­gen­ci­ja se raz­vi­ja i za ove ure­đa­je, do­no­se­ ći ko­ri­sni­ci­ma jed­no­stav­ni­ju upo­tre­ bu i fo­ku­si­ra ih sa­mo na sla­nje i pri­ jem po­ru­ka. Raz­li­či­ti si­ste­mi za po­ ru­ke i dru­štve­ne mo­guć­no­sti kon­ ver­gi­ra­ju u je­din­stve­nu kli­jent­sku apli­ka­ci­ju – in­te­gri­šu­ći va­ri­je­te­te uslu­ ga "pod obla­kom" od raz­li­či­tih pro­ vaj­de­ra. Pro­ši­re­nja sti­žu ili od pro­iz­ vo­đa­ča pre­no­snih ure­đa­ja ko­ji ima­ju sop­stve­ne apli­ka­ci­je za sla­nje po­ru­ka ili soft­ver­skih do­ba­vlja­ča sa nji­ho­vim plug-ino­vi­ma za kli­jent­ske soft­ve­re. Mno­gi pro­dav­ci ko­ji uče­stvu­ju u ovoj obla­sti na raz­li­či­tim su raz­voj­nim pu­te­vi­ma, a još ni­ko ni­je kom­ple­ti­rao sve ni­voe in­te­gra­ci­je. Mic­ro­soft, Re­ se­arch in Mo­tion i No­kia in­te­gri­sa­li su kor­po­ra­tiv­ni e-mail, in­stant me­sin­ dže­re i pri­su­stvo na raz­li­či­tim ure­đa­ji­ ma. No­kia E7 i HP Palm Pre in­te­gri­šu ka­len­da­re i kon­takt in­for­ma­ci­je iz jav­ nih uslu­ga (kao što su Go­og ­ le i Fa­ce­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

bo­ok). Al­ter­na­tiv­no, Xob­ni nu­di plugin za mo­bil­ne te­le­fo­ne ka­ko bi Blac­ kBe­rryjev e-mail pri­bli­žio dru­štve­ nim mre­ža­ma. Mic­ro­soft nu­di So­cial Outlo­ok Con­nec­tor ko­ji po­ve­zu­je Fa­ ce­bo­ok i Twi­ter. In­te­gri­sa­ni si­ste­mi za po­ru­ke bi tre­ba­lo da la­ko na­pre­du­ju ka kon­tek­stu­al­nim in­for­ma­ci­ja­ma na mo­bil­nim ure­đa­ji­ma i da spo­je lič­ne i kor­po­ra­cij­ske po­dat­ke u jed­nu ce­li­nu.

Po­li­se ko­je sa­dr­že ri­zi­ke od kon­zu­me­ri­za­ci­je Lič­ni ure­đa­ji do­no­se no­ve iza­zo­ ve u sa­moj or­ga­ni­za­ci­ji. Or­ga­ni­za­ci­ je ima­ju po­tre­bu da iden­ti­fi­ku­ju op­ti­ mal­ni skup IT po­li­sa ka­ko bi po­dr­ža­le kor­po­ra­tiv­ne apli­ka­ci­je na per­so­nal­ nim ure­đa­ji­ma - stva­ra­ju­ći pret­po­ stav­ke u mo­bil­nom do­me­nu, zah­te­ va­ju­ći bez­bed­nost ko­ju mo­ra da ima sva­ka apli­ka­ci­ja i sva­ki ko­ri­snik. Do­ da­va­nje kon­tro­le per­so­nal­nim ure­ đa­ji­ma, za re­strik­tiv­ni pri­stup kor­po­ ra­cij­skim uslu­ga­ma i apli­ka­ci­ja­ma, pred­sta­vlja kom­plek­san za­da­tak, jer ure­đa­ji ko­ji se ko­ri­ste ni­su kor­po­ra­cij­ sko vla­sni­štvo. Na pri­mer: * Bez­bed­no­sni pri­stup kor­po­ra­cij­ skoj in­fra­struk­tu­ri na stra­ni ser­ve­ra. Per­so­nal­ni i kor­po­ra­cij­ski sa­dr­žaj ko­ eg­zi­sti­ra na stra­ni ure­đa­ja i kor­po­ra­ tiv­ne apli­ka­ci­je ima­ju di­rek­tan pri­stup kom­pa­nij­skim ser­ve­ri­ma. * Ko­eg­zi­sten­ci­ja per­so­nal­nog i kor­ po­ra­tiv­nog sa­dr­ža­ja na istom ure­đa­ ju mo­že da do­ve­de do ošte­će­nja lič­ nog sa­dr­ža­ja (kao što je mu­zi­ka ili fo­ to­gra­fi­je) * Ogra­ni­če­nja upo­tre­be. Po­li­se mo­gu da bu­du ne­pri­hva­tlji­ve za vla­ sni­ka ure­đa­ja (npr. kon­tro­la nad apli­ ka­ci­ja­ma ko­je su pre­ba­če­ne iz apli­ka­ ci­on ­ ih du­ća­na, ka­ran­ti­ni...) * Uti­caj na per­for­man­se, pro­uz­ ro­

ko­va­ne ala­ti­ma za upra­vlja­nje ko­ji uspo­ra­va­ju lič­ni ure­đaj * Tro­ško­vi me­đu­na­rod­nog ro­min­ ga za po­dat­ke. Do 3Q10 bi­lo je vi­še od 30 glo­ bal­nih pro­iz­vo­đa­ča pa­met­nih te­le­fo­ na i vi­še od 10 mo­bil­nih plat­for­mi. Vo­de­ća če­ti­ri (Ap­ple, An­droid, RIM i Symbian) kon­tro­li­šu 89% svet­skog tr­ži­šta. Kom­pa­ni­je ko­je su se naj­vi­še adap­ti­ra­le na mo­bil­ne plat­for­me (na pri­mer, Blac­kBe­rry u Se­ver­noj Ame­ ri­ci i Symbian u Za­pad­noj Evro­pi) sa­ da bi tre­ba­lo da po­dr­že vi­še­stru­ke ope­ra­tiv­ne si­ste­ma, a sa Ap­ple­om i

An­dro­i­dom po­sta­ju sve po­pu­lar­ni­ je. Mno­ge or­ga­ni­za­ci­je ne­ma­ju od­ go­vor­ne slu­žbe ko­je su za­du­že­ne za upra­vlja­nje mo­bil­nim ure­đa­ji­ma. Do sa­da je za­da­tak jav­nih na­bav­ki bio da od­ba­ce zah­te­ve fi­nan­sij­skog ili IT sek­to­ra i da se ne do­zvo­li na­bav­ ka ovih ure­đa­ja van stan­dar­da sa­me kom­pa­ni­je. I to se me­nja. Da­nas su pa­met­ni te­le­fo­ni u upo­tre­bi bez ob­ zi­ra da li je kom­pa­ni­ja to pro­pi­sa­la kao stan­dard ili ni­je. Na pri­mer Blac­ kBe­rry Ex­chan­ge Ser­ver (BES) kon­tro­ li­še upra­vlja­nje ovim har­dve­rom. Dok mno­ge kom­pa­ni­je upra­vlja­ju har­dve­

rom kao što je PC ili te­le­fon, tre­nut­no je sla­bo po­kri­ve­na te­ri­to­ri­ja pa­met­nih te­le­fo­na, na­ro­či­to u po­gle­du si­gur­ no­sti. Jed­no­stav­no, IT oso­blje za to ni­je uve­žba­no.

Pr­vo raz­mi­šljaj­te o po­slov­nim pro­ce­si­ma, a ne o teh­no­lo­gi­ji Ko­mu­ni­ka­ci­je i ko­la­bo­ra­ci­ja su kri­ tič­ni za po­slov­ni uspeh i tre­ba­lo bi da omo­gu­će mno­go efek­tiv­ni­je pro­ce­se. Sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja bi tre­ba­lo da pri­ hva­ti ino­va­ci­ju, in­ve­sti­ra u ove obla­sti

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

i omo­gu­ći mno­go efek­tiv­ni­je or­ga­ni­ za­ci­o­ne ili rad­ne pro­me­ne. Rang ko­ mu­ni­ka­ci­ja i ko­la­bo­ra­ci­o­ni ala­ti i teh­ no­lo­gi­je su do­stup­ni za do­sti­za­nje po­slov­nog do­bit­ka. Dru­štve­ne mre­ že, blo­go­vi, vi­ki sa­dr­ža­ji, RSS, in­stant po­ru­ke – to su sa­mo naj­če­šći pri­me­ ri ala­ta no­ve ge­ne­ra­ci­je ko­ji po­bolj­ša­ va­ju rad­no okru­že­nje, ali bi mo­ra­li da bu­du mno­go efek­tiv­ni­ji i br­ži u do­sti­ za­nju ci­lje­va. E-ma­i­lo­vi su naj­sta­ri­ji alat, ali kom­ ple­men­ta­ran sa osta­lim ala­ti­ma. To je

vi sva­kog po­slov­nog pro­ce­sa i sa­ mim tim je apli­ka­ci­ja sa kri­tič­nom mi­ si­jom. Rad­ni­ci zna­nja do­bi­ja­ju e-ma­ i­lo­ve sva­ki dan i, u pro­se­ku, de­se­ti­ ne njih zah­te­va­ju mo­men­tal­nu ak­ci­ju. Br­zi­na od­go­vo­ra ima di­rek­tan uti­ caj na uspeh or­ga­ni­za­ci­je. U me­đu­ vre­me­nu, mno­gi mo­bil­ni rad­ni­ci - a to su oni ko­ji pro­vo­de vi­še od 20% vre­me­na van svog rad­nog sto­la - na­ ra­sta­ju do oko 40% ba­ze za­po­sle­nih. Oni in­ten­ziv­no tra­že pri­stup e-ma­i­lo­ vi­ma ka­da su u po­kre­tu. Za­to je do­

ta­ko­đe pri­mar­ni ko­mu­ni­ka­ci­o­ni alat ko­ji po­dr­ža­va po­slov­ne ak­tiv­no­sti. To je esen­ci­jal­ni si­stem ko­ji je u osno­

bra stra­te­gi­ja uvo­đe­nje mo­bil­ne ko­ la­bo­ra­ci­je (osim e-ma­i­la). Be­žič­ni email ko­ri­sni­ci ko­ji ta­ko­đe ko­ri­ste mi­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

kro­blo­go­ve tre­ba­lo bi da po­ve­ća­ju do­bit od pro­duk­tiv­no­sti i efi­ka­sno­sti.

Šta sve uti­če na stva­ra­nje no­vog okru­že­nja? Kul­tur­na de­mo­gra­fi­ja i kul­tu­ra po­ lo­va kao i ra­zno­vr­snost su no­va vred­ nost za kom­pa­ni­je i nji­ho­vu ino­va­tiv­ nost. Mla­đi za­po­sle­ni za­me­nju­ju sta­ ri­je ko­ji od­la­ze u pen­zi­ju, zah­te­va­ju­ći i oče­ku­ju­ći mno­go ve­ću teh­no­lo­šku po­dr­šku. Po pri­ro­di su di­gi­tal­na ge­ ne­ra­ci­ja i pred­sta­vlja­ju ključ­ni ele­ me­nat ko­la­bo­ra­tiv­ne kul­tu­re u uvo­ đe­nju no­vih teh­no­lo­gi­ja. Oni uvo­de no­vu kul­tu­ru, is­ku­stva i oče­ki­va­nja, for­si­ra­ju­ći kom­pa­ni­je da ne­pre­kid­ no tra­že ta­len­te i na­pre­do­va­nje na ra­du. Nji­hov uti­caj u or­ga­ni­za­ci­ji će ra­sti ka­ko nji­ho­va is­ku­stva i kom­pe­ ten­ci­je u IT-u i teh­no­lo­gi­ji na­pre­ du­ju. Zna­nje i upo­tre­ba dru­štve­nih mre­ža i mo­bil­nih te­le­fo­na, fa­mi­li­ jar­nost sa ino­va­tiv­nim po­tro­šač­kim pro­iz­vo­di­ma i po­slov­nim mo­de­li­ ma, po­ve­ća­na spo­sob­nost da se pre­tra­žu­ju in­for­ma­ci­je i po­zi­tiv­ni sta­vo­vi pre­ma ra­du i pro­jek­ti­ma su im­pe­ra­tiv za bu­du­ćeg za­po­sle­nog. Oče­ku­je se i ve­ća hi­je­rar­hij­ska struk­tu­ra i vi­še glo­ba­li­za­ci­je u tim­ skoj ko­la­bo­ra­ci­ji i pro­jekt­nim rad­ nim gru­pa­ma. To kre­i­ra no­ve iza­ zo­ve, jer je ori­jen­ta­ci­ja mla­đih gru­ pa na­lik di­gi­tal­nim imi­gran­ti­ma ko­ji do­mi­nant­no ra­de na re­ša­va­nju pro­ ble­ma pr­vo na in­di­vi­du­al­nom pla­ nu, pa tek on­da ko­lek­tiv­no. Di­gi­tal­ ni no­ma­di do­no­se fun­da­men­tal­no no­ve rad­ne sti­lo­ve u rad­no okru­že­ nje. Oni vi­še upra­žnja­va­ju dru­štve­ ne apli­ka­ci­je i ala­te ne­go tra­di­ci­o­ nal­ne ala­te. Or­ga­ni­za­ci­je mo­ra­ju da pro­na­đu re­še­nja za ino­va­ci­je, pa­žlji­vo se su­oč­ a­va­ju­ći sa ri­zi­ci­ma.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Big Da­ta Zo­ran Ko­va­če­vić, Internet ogledalo

Problemi i mo­guć­no­sti Big Da­ta, na­go­mi­la­ne ko­lek­ci­je po­da­ta­ka ko­je su to­li­ko ve­li­ke i slo­že­ne da je nji­ma sve te­že upra­ vlja­ti, po­sta­le su re­al­nost i pro­blem sa ko­jim će IT ode­lje­nja mo­ra­ti da se ba­ve sa­da i u bu­dućno­sti. Po pro­ce­na­ma Gart­ne­ra, ove go­di­ne će tr­ži­šte po­da­ta­ka do­stići 106 mi­li­jar­di, a pre­ma ne­dav­nom is­tra­ži­va­nju Comp­TIA, ne­pro­fit­nog udru­že­nja za una­pre­đe­nje glo­bal­nih in­te­re­sa IT pro­fe­si­o­na­la­ ca i kom­pa­ni­ja, mno­ga pred­uz­ e­ća se već te­ško bo­re sa obi­ljem svo­je ras­tuće in­for­ma­ci­on ­ e ac­ti­ve. Pa da po­gle­da­mo šta ge­ne­ri­še ovaj trend...

P

re­m a re­z ul­t a­t i­m a po­m e­ nu­tog is­tra­ži­va­nja, u ko­ jem je uče­stvo­va­lo ukup­no 435 ru­ko­vo­di­la­ca iz ame­rič­kih IT fir­ mi, ova­kvoj si­tu­a­ci­ji ku­mu­je još uvek ogro­man obim sa­o­braćaja e-po­ šte, e- do­ku­me­na­ta, ala­ta za ana­li­ ti­ku ku­pa­ca i mul­ti­me­di­jal­ni sa­dr­ža­ ji. Zna­ča­jan do­pri­nos da­je joj ta­ko­ đe i ras­tu­ći no­vi trend u in­for­ma­ti­ci na­zvan BYOD (Bring Your Own De­ vi­ce - do­ne­si svoj sop­stve­ni ure­đaj), ko­ji pod­ra­zu­me­va ko­ri­šće­nje vla­sti­ tih ure­đa­ja na po­slu. Me­đu­tim, iz­

ne­na­đu­ju­će je ot­kri­će da bez ob­zi­ra na oči­gled­nost ovog po­ten­ci­jal­nog pro­ble­ma, vr­lo ma­lo ru­ko­vo­di­la­ca je upo­zna­to sa poj­mom Big Da­ta. Ta­ko je sa­mo jed­na če­tvr­ti­na op­štih ru­ko­ vo­di­la­ca upo­zna­ta sa kon­cep­tom Big Da­ta, u po­re­đe­nju sa 44 % IT ru­ko­ vo­di­la­ca. Za­to je za­klju­čak ana­li­ti­ča­ ra da je sa­da pra­vo vre­me za iz­vr­šne di­rek­to­re i IT me­na­dže­re da se pro­ bu­de i ubr­za­ju osmi­šlja­va­nje prak­tič­ nih, ska­la­bil­nih re­še­nja. "Ne tre­ba sva­kom bi­zni­su da ima ve­li­ku stra­te­gi­ju kad je u pi­ta­nju po­

ve­ća­nje po­da­ta­ka", ka­že Tim Her­ bert, pot­pred­sed­nik is­tra­ži­va­nja u Comp­TIA, "ali sko­ro sva­ki bi­znis će mo­ra­ti da efi­ka­sno agre­gi­ra, skla­di­ šti, upra­vlja i ana­li­zi­ra po­dat­ke ko­ji­ ma ras­po­la­že, i to bez ob­zi­ra na nji­ hov obim, ra­zno­vr­snost i br­zi­nu sa­ ku­plja­nja."

Još in­te­re­sant­nih re­zul­ta­ta Ka­ko se na­vo­di u is­tra­ži­va­nju, čak 87% uče­sni­ka se sla­že da će Big Da­ ta bi­ti ve­om ­ a va­žna stav­ka u po­slo­

va­nju u na­red­ne dve go­di­ne, ali sa­ mo 6 % pred­uz­ eća sma­tra da su oni "tač­no" gde že­le da bu­du u ko­ rišćenju po­da­ta­ka. Ne­što vi­še od po­ lo­vi­ne (59 %) an­ke­ti­ra­nih oče­ku­ju veće tro­ško­ve u ve­zi sa po­da­ci­ma za na­red­ne dve go­di­ne. Na pi­ta­nje ko­ja vr­sta Big po­da­ta­ ka zna­čaj­no ra­ste oko 62% is­pi­ta­ni­ka je od­go­vo­ri­lo da je to na pr­vom me­ stu e-mail, za­tim CRM /za­pi­si ku­pa­ ca (55%), Word, Po­wer­Po­int i dru­gi do­ku­men­ti (47%), log faj­lo­vi (45%) i sli­ke (45 %).

Ka­ko Big Da­ta uzi­ma svoj da­nak Pro­tra­će­no vre­me ko­je bi se pro­ ve­lo u dru­gim obla­sti­ma po­slo­va­nja naj­če­šća je po­sle­di­ca ko­ju osta­vlja Big Da­ta. Ta­ko bar na­vo­di 50% is­pi­ ta­ni­ka. Sle­de ne­ef­ i­ka­snost i ne­do­ sta­tak agil­no­sti (43 %), in­ter­na za­bu­ na oko pri­o­ri­te­ta (31%) i sma­nje­nje mar­ži (30%) Čak 53 % is­pi­ta­ni­ka je re­klo da za­ po­sle­ni do­pri­no­se stva­ra­nju Big Da­ ta si­tu­ac­ i­je za­o­bi­la­že­njem odo­bre­ne po­li­ti­ke svo­je kom­pa­ni­je ili ko­ri­ste­ći ne­do­zvo­lje­ne apli­ka­ci­je.

Ko upra­vlja Big Da­ta ini­ci­ja­ti­vom? Na ovo pi­ta­nje 49% is­pi­ta­ni­ka je od­go­vo­ri­lo da su to CI­Os/IT oso­blje, di­rek­to­ri IT sek­to­ra i osta­li IT za­po­ sle­ni. Njih 43% je sma­tra­lo da su to di­rek­to­ri, a 20% da su to CFO (fi­nan­ sij­ski di­rek­to­ri).

Me­ha­ni­zam pre­ži­vlja­va­nja Dok se bo­re sa ve­li­kom ko­li­či­nom po­da­ta­ka 46 % kom­pa­ni­ja se okreće

vir­tu­e­li­za­ci­ji ili de­du­pli­ka­ci­ji da bi se bo­lje is­ko­ri­stio po­sto­jeći har­dver, a od IT za­po­sle­nih sa­da se u naj­ve­ćoj me­ri tra­že ve­šti­ne i spo­sob­no­sti ko­ je omo­gu­ća­va­ju uspe­šnost u ra­du sa Big Da­ta, kao što su spo­sob­nost da se raz­vi­ju du­go­roč­ni pla­no­vi za skla­ di­šte­nje po­da­ta­ka (što je na­ve­lo 51% is­pi­ta­ni­ka), zna­nje da­ta-sto­ra­ge/ne­ tvor­king ad­mi­ni­stri­ra­nja (45 %), te ču­va­nje bac­kup po­da­ta­ka i opo­ra­ vak, od­no­sno obez­be­đi­va­nje kon­ti­ nu­i­te­ta po­slo­va­nja (45 %)

Za­ključ­na raz­mi­šlja­nja Or­ga­ni­za­ci­je svih vr­sta su sve­sne či­nje­ni­ce i oče­ku­ju da će po­da­ci bi­ ti još vi­še kri­tič­ni za uspeh nji­ho­vog po­slo­va­nja. Ta­ko­đe, mno­ge kom­pa­ ni­je pri­zna­ju da tre­ba da ra­de mno­ go vi­še i bo­lje na po­lju uskla­đi­va­nja po­da­ta­ka ko­ji su im na ras­po­la­ga­ nju. Dve trećine ru­ko­vo­di­laca u ovoj Comp­TIA Big Da­ta is­tra­ži­vač­koj stu­ di­ji se slo­ži­lo sa po­nu­đe­nom for­mu­ la­ci­jom "ako bi­smo mo­gli da is­ko­ri­ sti­mo sve na­še po­dat­ke, ima­li bi­smo mno­go bo­lji po­sao". Op­šti za­klju­čak je da će se, po­ što rast po­da­ta­ka ne po­ka­zu­je zna­ ke uspo­ra­va­nja, BigData trend sa­mo intenzivirati.

Big Da­ta – dru­go li­ce Zoran Kovačević, Internet ogledalo

Po­da­ci kao kor­po­ra­tiv­na imo­vi­na Big Da­ta kao naj­no­vi­ji in­for­ma­tič­ki trend za­da­je gla­vo­bo­lju svim kom­pa­ni­ja­ma sve­ta bez ob­zi­ ra na nji­ho­vu ve­li­či­nu. Či­nje­ni­ca da je sa­mo u po­sled­nje dve go­di­ne ge­ne­ri­sa­no pre­ko 80 % svih po­da­ta­ka do­volj­no go­vo­ri o ve­li­či­ni i zna­ča­ju ovog pro­ble­ma. Ni­je po­treb­na pre­ve­li­ka mu­drost da bi se shva­ti­lo ka­kve pro­ble­me u bu­duć­no­sti mo­že da do­ne­se ova­kav rast po­da­ta­ka. On uti­če na to da se, kao i u ži­vo­tu lju­di ta­ko i u po­slo­va­nju, me­nja sve. Tr­ži­šna kon­ku­ren­ci­ja na­me­će kom­pa­ ni­ja­ma neo­p­hod­nost tran­sfor­ma­ci­je u po­slo­va­nju, do­da­va­nje no­vih vred­no­sti ko­ri­šće­njem naj­sa­ vre­me­ni­jih IT plat­for­mi i ala­ta, kao i pro­me­nu ulo­ge IT-ja ko­ji sa­da bo­lje raz­u­me i uklju­ču­je se u kom­plet­no po­slo­va­nje kom­pa­ni­je. To ujed­no pred­sta­vlja si­ne qua non tr­ži­šnog op­stan­ka sva­kog bi­zni­sa.

I

z­r az "ve­li­k a ko­li­č i­n a po­d a­ ta­k a" (Big Da­t a)  iz  softver- skog inženjerstva i ko­mpjuters­ kih­  nauk­a, op­is­uje s­et­ove podata­ ka koji se­ po­većav­aju ­tako br­zo da pos­ta­je­ mučno raditi pomoću "onhand" tj. trenutno dostupnih alata za uređivanje ba­za­ podatak­a. ­Teškoć­e uključuju: prihvata­n je­, smještaj,­ tražen­je, deljenje­, anali­zu­ i­ graf­ič­ ki­ prika­z. ­Ova­j tren­d ­se­ n­as­tavlja, jer ko­rist­ rada s­a ­sve veći­m sku­po­vima

pod­ataka do­zvoljav­a ­an­alitiča­ri­ma da­ u­oč­e poslovne trendove, spreče bolesti i bore se protiv kriminala. Granice veličine baza p­od­ata­ka se­ s­ta­lno menj­aju­, tak­o d­a su danas u r­ang­u teraba­jt­a­, ­ek­sa­bajta ­i z­et­ab­ajta. Naučnici se redovno susreću sa ovim problemom u  meteorologi­ ji, istraživanju  gena, biološkim istraživa­nji­ma, tra­že­nju po­da­ta­ka na ­Inter­netu, f­inansijskoj ­i ­pos­lo­vnoj ­inf­orm­atici.­ Baze po­datak­a t­ak­o-

đ­e ­ rastu ­i za­to jer­ se­ dopunj­a - v­a ju neprestani­m r­a stom bro­ ja ­informa­cio­no­ osjetljivih mobilnih uređaja, kao i softverskih dnevničkih evidencija (log), kamera, mi­kro­fo­ na, RFID či­ta­ča, mre­ža be­žič­nih sen­ zora i­s­lično.­ O­br­a­da "v­elike­ k­ol­ičine po­dataka­" ­je o­težan­a ­k­ad­a ­se­ ­koris­te­ relacione­ ba­ze pod­at­ak­a ­i stoni­ stati­stički­-v­i- z­ueliz­aci­oni paketi, jer zapravo zahtevaju softver koji omogućava

masivno  paral­el­no­ r­ačuna­n j­e ­  n­a ­deset­inama, ­stotina­m a­, ­pa čak i­ hilja­da­ma­ s­er­ve­ra. Iz­n­os­ "­Big Data" ­va­ri­ra za­v i­s no­ od k­a p­a c­iteta or­ ganizacij­e koja up­ra­vlja ­pod­acima.­ U­ nek­im organ­iz­aci­jama, suoč­ava- n­je sa ­st­ot­inama gig­abajta­podat­ak­a ­po prvi pu­t ­može da izazove ponov­ no promišljanje o rešenjima za up­ ravljanje podacima. Za neke dru­ ge, desetine ili stotine terabajta po­ dataka tek postaju razlog značajnog promišljanja o novim rešenjima.

Ulo­ga IT-a Mla­den Jev­tić, di­rek­tor kom­pa­ni­je EMC za Sr­bi­ju, ve­ru­je da IT mo­ra da pre­u­zme vo­deću ulo­gu u do­da­va­nju vred­no­sti u po­slo­va­nju u ob­li­ku Big Da­ta - "ana­li­tič­ku za­vi­snost". "Sa­mo IT ima kom­plet­nu sli­ku svih po­da­ta­ ka u pred­u­zeću. U isto vre­me, IT da­ nas ne mo­že da ima mo­no­pol nad in­for­ma­ci­ja­ma. To me­nja ulo­gu i od­ go­vor­no­sti IT-a i bi­zni­sa. Mi u IT-u že­li­mo da in­for­ma­ci­je is­po­ru­ču­je­mo

vi­še kao uslu­gu i do­bro je što i bi­ znis ta­ko­đe že­li da ih ko­ri­sti sve vi­še kao uslu­gu. I IT i bi­znis sve vi­še de­le ala­te i mo­gućno­sti", na­po­mi­nje Jev­ tić. Kao pri­mer na­vo­di alat­ku Gre­en­ plum Cho­rus, ko­ja je za­sno­va­na na sku­pu ala­ta BI-Da­ta wa­re­ho­u­singanalytics tool, gde da­ta-struč­nja­ci ra­de u IT-ju u sa­rad­nji sa da­ta-struč­ nja­ci­ma ko­ji se ba­ve po­slo­va­njem. “Ako po­sto­ji ne­što što mo­že­mo ura­ di­ti bo­lje, pre­u­ze­će­mo ga na se­be; ako po­sto­ji ne­što što oni mo­gu da ura­de bo­lje, kao što je kre­i­ra­nje sop­ stve­nog ana­li­tič­kog iz­ve­šta­ja, oni će to i uči­ni­ti. Ono što je ja­sno je da IT i bi­znis ni­ka­da ni­su bi­li bo­lje uskla­đe­ ni”, ka­že Mla­den Jev­tić.

Ar­hi­tek­tu­ra ve­li­kih po­da­ta­ka Pra­vo je vre­me da se osvr­ne­mo i po­gle­da­mo ko­ji su to pet ključ­nih slo­je­va ar­hi­tek­tu­re ve­li­kih po­da­ta­ka. “Pr­vi je iz­vor po­da­ta­ka. Na­ro­či­to no­vi iz­vo­ri po­da­ta­ka, kao što su dru­

štve­ni po­da­ci, spolj­ni po­da­ci, kao i mas­hi­ne-to-mas­hi­ne ko­mu­ni­ka­ci­ ja. Ni­je bit­no u kom ste po­slu, po­ sto­ji mno­štvo po­da­ta­ka ko­ji se da­ nas ge­ne­ri­šu kroz sen­zor­ske feedove. Da­kle, na­pra­vi­te ko­rak na­zad od tran­sak­ci­o­nih po­da­ta­ka s ko­ji­ma ste upo­zna­ti i po­gle­daj­te i dru­ge iz­vo­re po­da­ta­ka ko­ji su ili tre­ba da bu­du je­ zgro va­šeg po­slo­va­nja. Dru­gi sloj je upra­vlja­nje po­da­ci­ma. Su­vi­še du­go upra­vlja­nje po­da­ci­ma je bi­lo lo­ša reč. Po­treb­no je da ima­te sa­vre­me­ni­ji po­gled na to ka­ko upra­ vlja­ti va­šim po­da­ci­ma - ako su po­ da­ci ko­ji cir­ku­li­šu ne­pot­pu­ni ili ne­ či­sti, to će se od­ra­zi­ti na ana­li­ti­ku. U EMC-u, ima­mo ko­mi­si­ju za upra­vlja­ nja po­da­ci­ma ko­ja uklju­ču­je is­ku­sni­ je lju­de i struč­nja­ke sa ci­ljem da nam po­mog­nu da se us­po­sta­vi od­go­va­ ra­jući pro­ces. Treći sloj je da iza­be­re­te i im­ple­ men­ti­ra­te Big Da­ta plat­for­mu za va­ šu kom­pa­ni­ju. Po­treb­no je da iza­ be­re­te onu ko­ja ra­di sa struk­tu­ri­ra­ nim, ne­struk­tu­ri­ra­nim, po­lu-struk­tu­

Go-to-mar­ket

ri­ra­nim po­da­ci­ma i ob­u­hva­ta ih sa sca­le-out spo­sob­no­sti­ma. Obra­ti­te pa­žnju da ne go­vo­ri­mo o sto­ri­džu. To gde po­dat­ke ču­va­te je u funk­ci­ji ono­ga šta ra­di­te s nji­ma. Da­lje, iz­nad sve­ga raz­mi­sli­te o ala­ti­ma za ana­li­ti­ku. Lju­di obič­no bi­ ra­ju ono što se svi­đa nji­ho­vim struč­ nja­ci­ma za po­dat­ke. Ja ne mi­slim da po­sto­ji ne­ka re­li­gi­ja oko to­ga, i do­ kle god ko­ri­sti­te po­sta­vlje­ne stan­ dar­de, vi ste na do­brom me­stu. I ta­da mo­ra­te da mi­sli­te o struč­ nja­ci­ma za po­dat­ke, ko­ji bi tre­ba­ lo da sa­ra­đu­ju i sa po­slov­nim i sa IT sek­to­rom kom­pa­ni­je. Raz­mi­sli­te ta­ ko­đe o svo­jim mo­gućno­sti­ma vi­zu­ e­li­za­ci­je, va­šem tre­nin­gu, back-end i front-end ala­ti­ma. Po­dat­ke mo­ra­ te da upa­ku­je­te ta­ko da bu­du la­ki za po­slov­nu upo­tre­bu. Mi to zo­ve­ mo BI-kao-ser­vis, ali mo­že­te ga zva­ ti ka­ko god ho­ce­te. Ključ je da raz­ mi­sli­te o ovih pet slo­je­va i iz­gra­di­te svo­ju stra­te­gi­ju oko njih. I ja bih re­

sred­stvo sa kon­ku­rent­skog aspek­ta. Po­sao IT-ja je da se uskla­di sa po­ slo­va­njem i da mu do­ne­se vred­nost, do­no­se­ći mu či­ste sku­po­ve po­da­ta­ ka i sve­žu per­spek­ti­vu o in­for­ma­ci­ o­noj imo­vi­ni kom­pa­ni­je, jer je IT je­ di­ni ko­ji je u sta­nju da vi­di sve in­for­ ma­ci­je, s kra­ja na kraj. A bi­znis tre­ba da shva­ti da je Big Da­ta do­bra reč, a ne ru­žna. Ako po­da­ci se­de ne­gde na sto­lu i ne ko­ri­ste se, to je iz­gu­blje­na po­slov­na pri­li­ka." Da je to ta­ko Jev­tić pot­kre­plju­je do­dat­nim ob­ja­šnje­njem: "To zna­či da se vred­ni po­da­ci sa­da mo­gu pre­ tvo­ri­ti u kor­po­ra­tiv­nu imo­vi­nu na­ su­prot frag­men­ti­ra­nom sku­pu po­ da­ta­ka ko­ji je ne­gde sa­kri­ven. Bi­ znis mo­že do­bi­ti od­go­vo­re na svo­ ja pi­ta­nja mno­go br­že ne­go ra­ni­je. Lju­di ko­ji vo­de bi­znis ima­ju slo­bo­ du da is­tra­žu­ju, da se igra­ju u pe­sku na vr­hu kor­po­ra­tiv­nog skla­di­šta po­ da­ta­ka. A vi­de­li smo u pro­se­ku 30 % sma­nje­nja tro­ško­va ana­li­ti­ke za po­

No­vi pri­stup upra­vlja­nja IT-jem je bor­ba sa no­vim IT mo­de­lom go-tomar­ket. Gde le­že od­go­vo­ri na pi­ ta­nja: Šta je li­ce no­vog IT-a za bu­ dućnost? Ka­ko Cloud me­nja sve to? Ka­ko mo­bil­ni ure­đa­ji me­nja­ju sve to? “Naj­bo­lji od­go­vo­ri do­la­ze od lju­di ko­ji su u IT-u da­nas, jer oni raz­u­me­ju da su re­še­nja u no­vim na­či­ ni­ma is­po­ru­ka IT uslu­ga”, sma­tra pr­ vi čo­vek EMC-a za Sr­bi­ju. Ci­klič­ne pro­me­ne u po­slo­va­nju iz­i- ­sku­ju neo­p­hod­nost tran­sfor­ma­ci­je IT or­ga­ni­za­ci­ja, a sva­ka tran­sfor­ma­ ci­ja IT or­ga­ni­za­ci­ja ne­mi­nov­no na­i­ la­zi na broj­ne pre­pre­ke. "Na­sle­đe­ni si­ste­mi su pre­pre­ka. Ako je kom­pa­ni­ja spo­ra u kre­ta­nju ka cloud za­sno­va­nom flek­si­bil­nom mo­de­lu in­fra­struk­tu­re, on­da oni ne mo­gu da pro­me­ne svo­ju ba­zu apli­ ka­ci­ja. Ako oni ne mo­gu da pro­me­ ne svo­ju ba­zu apli­ka­ci­ja, oni ne mo­

kao, ho­daj­te pre ne­go što po­tr­či­te. Ne ra­di­ti to je čist kri­mi­nal”, savetuje di­rek­tor EMC-a za Sr­bi­ju.

slo­va­nje, za raz­li­ku od sta­rog mo­ de­la gde i IT i bi­znis to ra­de sa­mo­ stal­no". Pro­me­nje­na ulo­ga IT-ja se ogle­da u to­me da je ma­nje fo­ku­si­ran na vo­đe­ nje in­fra­struk­tu­re a vi­še na po­ma­ga­nje bi­zni­su da na­đe vred­nost u po­da­ci­ ma, jer je to nje­go­va naj­va­žni­ja imo­vi­ na. “Pre­du­go su lju­di za­ra­đi­va­li no­vac go­vo­re­ći o to­me ka­ko da se uskla­de bi­znis i IT. Mi smo u eri gde su bi­znis i IT u is­toj rav­ni. Ako ima­te cloud in­ fra­struk­tu­ru, šta ra­di­te na njoj, ka­ko je po­kre­će­te, ko­ji je tro­šak upra­vlja­nja. Ova stvar je do­ku­men­to­va­na, do­stup­ na i is­po­ru­ču­je se kao uslu­ga. Haj­de da ne gu­bi­mo vre­me na to, haj­de da bri­ne­mo o to­me ka­kve vred­no­sti že­li bi­znis", ka­že Jev­tić.

gu da is­po­ru­če vred­nost mo­bil­nog kom­pju­tin­ga itd. Lju­di te kom­pa­ni­ je ži­ve u pro­šlo­sti. Oni ima­ju jed­nu no­gu traj­no uko­re­nje­nu u na­sle­đu dok po­ku­ša­va­ju da fler­tu­ju sa no­ vim na­či­ni­ma oba­vlja­nja stva­ri kao što je cloud com­pu­ting. Za IT lju­de je ve­o­ma te­ško da ra­de u ova­kvoj si­tu­a­ci­ji", pod­se­ća Jev­tić i opo­mi­nje: “Mo­ra­te na­pra­vi­ti ula­ga­nja ka­ko bi­ ste do­bi­li flek­si­bil­nu in­fra­struk­tu­ ru, mo­ra­te pri­la­go­di­ti svo­je is­po­ru­ ke mo­de­la po prin­ci­pu just-in-ti­me, mo­ra­te po­če­ti da gle­da­te na go­mi­lu Appsova. I mo­ra­te da re­a­gu­je­te br­ zo. Ako pro­vo­di­te mno­go vre­me­na ko­le­ba­ju­ći se ko­je teh­no­lo­gi­je da ko­ ri­sti­te, va­ši lju­di će osta­ti za­gla­vlje­ni u pro­šlo­sti ume­sto da idu na­pred."

Vred­nost in­for­ma­ci­ja Či­nje­ni­ca je da su po­da­ci ne­ve­ro­ vat­na vred­nost za sva­ku kom­pa­ni­ju, jer pred­sta­vlja­ju ne­na­me­tlji­vu imo­ vi­nu. Go­vo­re­ći o eks­po­nen­ci­jal­nom ra­stu po­da­ta­ka u po­sled­njih par go­ di­na Mla­den Jev­tić is­ti­če i nji­ho­vu vred­nost: "Pre­du­go su IT or­ga­ni­za­ci­ je sa­me se­be tap­ša­le po le­đi­ma zbog to­ga ka­ko su ma­lo pu­šta­li po­dat­ ke da ra­stu. Rast po­da­ta­ka je od­u­- vek sma­tran kao lo­ša stvar. Da­nas, kom­pa­ni­je ko­je raz­u­me­ju Big Da­ ta kon­cept vi­de ga kao ne­ve­ro­vat­no

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Za Big Da­ta Darko Bogojević

In-memory computing Ako se re­sur­si za ana­li­zi­ra­nje po­da­ta­ka ne po­ve­ća­va­ju sra­zmer­no sa ra­stom ko­li­či­ne po­da­ta­ka iz vi­še­stru­kih iz­vo­ra bi­će po­treb­no vi­še vre­me­na za do­no­še­nje po­slov­nih od­lu­ka, a to je po­ten­ci­jal­na sla­bost u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju. Pro­ce­si­ra­nje na me­mo­rij­skom ni­vou, tzv. In-me­mory com­pu­ ting mo­že da po­mog­ne ...

E

ks­plo­zi­ja ko­li­či­ne di­gi­tal­nih po­da­ta­ka, po­zna­ti­ja kao Big Da­ta, je­dan je od naj­zna­čaj­ ni­jih IT tren­do­va u ovoj de­ce­ni­ji. Ali ova pli­ma na­di­ru­ćih po­da­ta­ka do­vo­ di i do po­ja­ve uskih gr­la u mno­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, s ob­zi­rom da je po­ treb­no vi­še vre­me­na za nji­ho­vo ana­ li­zi­ra­nje. Na sre­ću, In-me­mory com­ pu­ting nu­di re­še­nje. Kon­ku­rent­nost u di­gi­tal­noj eri sve vi­še ima ve­ze sa ve­o­ma br­zim do­no­ še­njem do­brih od­lu­ka – čak i u si­tu­a­ ci­ja­ma ka­da de­li­ći se­kun­de mo­gu da pred­sta­vlja­ju raz­li­ku iz­me­đu uspe­ha ili ne­u­spe­ha. Na pri­mer, u tr­ci For­ mu­le 1 sen­zo­ri na auto­mo­bi­li­ma auto­mat­ski ge­ne­ri­šu i oda­ši­lju ve­li­ ke ko­li­či­ne in­for­ma­ci­ja o per­for­man­ sa­ma. Br­za in­ter­pre­ta­ci­ja tih po­da­ ta­ka mo­že bi­ti ključ­na za do­no­še­nje stra­te­ških od­lu­ka, kao što su na pri­ mer one o aero­di­na­mi­ci vo­zi­la pri­li­ kom na­red­nog re­dov­nog pit-sto­pa. Ili, u ma­lo­pro­daj­nim okru­že­nji­ma, neo­če­ki­va­na pro­me­na lo­kal­nih vre­ men­skih uslo­va mo­že da na­ve­de po­ je­di­nu pro­dav­ni­cu da zna­čaj­no pro­ me­ni ko­li­či­ne i/ili is­ti­ca­nje po­je­di­nih ar­ti­ka­la na po­li­ca­ma ka­ko bi se mak­ si­mi­zi­ra­la pro­da­ja. U ovim ili slič­nim sce­na­ri­ji­ma us­pe­šan is­hod ko­ji po­ spe­šu­je kon­ku­rent­ske pred­no­sti za­ vi­si od spo­sob­no­sti da se ana­li­zi­ra­ju ve­li­ke ko­li­či­ne po­da­ta­ka u se­kun­di. To je za­da­tak pro­ce­si­ra­nja na ni­vou me­mo­ri­je (in-me­mory com­pu­ting).

Ubr­za­va­nje do­no­še­nja od­lu­ka… U tra­d i­c i­o ­n al­n im ra­č u­n ar­s kim okru­že­nji­ma, ana­li­zi­ra­nje po­da­ta­ ka pod­ra­zu­me­va se­ri­je i sku­pi­ne re­ pre­zen­ta­tiv­nih po­da­ta­ka sa raz­li­či­ tih skla­di­šta na dis­ko­vi­ma, nji­ho­vo pre­ba­ci­va­nje u me­mo­ri­ju na ana­li­ ze, a on­da po­nov­no vra­ća­nje u skla­ di­šte. In-me­mory ana­li­za se za­sni­va na skla­di­šte­nju i ana­li­zi­ra­nju kom­ plet­nih sku­po­va po­da­ta­ka sa raz­li­či­ tih iz­vo­ra isto­vre­me­no u cen­tral­noj me­mo­ri­ji. U stva­ri, ana­li­zi­ra­nje na ni­ vou me­mo­ri­je je to­li­ko br­že i moć­ni­ je od tra­di­ci­o­nal­nih teh­ni­ka da po­ da­ci čak ni ne mo­ra­ju da bu­du struk­ tu­ri­ra­ni da bi se upi­ti nad nji­ma re­a­ li­zo­va­li br­zo. To zna­či da or­ga­ni­za­ci­je mo­gu br­zo i la­ko da se pre­ba­cu­ju iz­ me­đu pot­pu­no raz­li­či­tih ti­po­va ne­ struk­tu­ri­ra­nih po­da­ta­ka. I što se br­že ana­li­zi­ra skup ade­kvat­nih po­da­ta­ka, br­že će se do­ne­ti kva­li­tet­ne po­slov­ ne od­lu­ke.

…za kon­ku­rent­sku pred­nost Or­ga­ni­za­ci­ja­ma u po­da­ci­ma-in­ ten­ziv­nim de­lat­no­sti­ma, kao što su fi­nan­sij­ske uslu­ge, far­ma­ci­ja, tr­go­ vi­na na ma­lo ili ko­mu­nal­ne de­lat­no­ sti, ovo pred­sta­vlja po­seb­no atrak­ tiv­nu mo­guć­nost. Tho­mas Bek­tel, port­fo­lio me­na­džer za HA­NA in­fra­

struk­tu­ru u kom­pa­ni­ji Fu­jit­su, iz­no­si uver­ljiv pri­mer. "Uzmi­mo za pri­mer kom­pa­ni­ju ko­ja po­slu­je u obla­sti di­stri­bu­ci­je i/ili pro­da­je elek­trič­ne ener­gi­je, či­ja pro­fi­ta­bil­nost za­vi­si od spo­sob­no­sti da pre­ci­zno pred­vi­di kre­ta­nje ce­na stru­je na tr­ži­štu. Ko­ ri­šće­nje pro­ce­si­ra­nja na ni­vou me­ mo­ri­je za ana­li­zi­ra­nje te­ra­baj­ta po­ da­ta­ka iz "pa­met­nih mre­ža" mo­že da po­mog­ne u pre­ci­zni­jem pred­vi­ đa­nju pro­me­na ce­na ener­gi­je – čak i u in­ter­va­li­ma od ne­ko­li­ko sa­ti. To do­no­si zna­čaj­nu pred­nost i omo­ gu­ću­je im da ne­pre­sta­no mak­si­mi­ zu­ju pro­fi­te. Tra­di­ci­o­nal­no re­še­nje za ana­li­zi­ra­nje po­da­ta­ka to ne mo­ že da pru­ži."

Fu­jit­su i SAP HA­NA – za­jed­nič­ko po­me­ra­nje gra­ni­ca Upra­vo ova vr­sta ko­ri­sti za kli­jen­ te je u cen­tru part­ner­stva kompanija Fu­jit­su i SAP oko po­dr­ške SAP HA­NA in-me­mory com­pu­ting plat­for­mi. Za­sno­va­no na otvo­re­nim stan­dar­di­ ma, Fu­jit­su je na­pra­vio pr­vo okru­že­ nje na sve­tu za HA­NA plat­for­mu, ko­ je se mo­že ska­li­ra­ti do 8 TB pro­ce­ sor­ske sna­ge, sa ver­zi­jom do 16 TB ko­ja je pla­ni­ra­na za maj 2012. Fu­jit­su­o­vo go­to­vo re­še­nje pod­ra­ zu­me­va i uslu­ge in­te­gra­ci­je za br­zi start u kli­jent­skim da­ta cen­tri­ma, ko­ je omo­gu­ću­ju da se si­stem po­krene

u ro­ku od ne­ko­li­ko da­na. Ko­ri­snič­ ki spe­ci­fič­na po­stav­ka zna­čaj­no do­ pri­no­si br­zi­ni im­ple­men­ta­ci­je, a ta­ ko­đe i sve­uk ­ up­nom kva­li­te­tu. Ne sa­mo da Fu­jit­su ov­de mo­že da bu­ de je­din­stve­na tač­ka kon­tak­ta za kup­ca, već re­ša­va i in­fra­struk­tur­ ne iza­zo­ve. Ka­da se si­stem in­sta­

stu­pan je glo­bal­no pre­ko da­ljin­skog pri­stu­pa). Na­rav­no, ob­ra­da po­da­ta­ka re­ da ve­li­či­na te­ra­baj­ta je je­di­no re­le­ vant­na ve­li­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Me­ đu­tim, Fu­jit­su­ov no­vi ure­đaj za­sno­ van na Fu­jit­su Pri­mergy ta­u­er-ser­ ver teh­no­lo­gi­ji mo­že be­ne­fi­te SAP

li­ra, Fu­jit­su­ov kon­cept jed­no­stav­ nog ad­mi­ni­stri­ra­nja omo­gu­ću­je la­ ku nad­grad­nju i odr­ža­va­nje HA­NA in­fra­struk­tu­re, što sma­nju­je i vre­ me upra­vlja­nja. Or­ga­ni­za­ci­je mo­gu čak i da vi­de re­še­nje na de­lu i uve­ re se u efi­ka­snost pre­ko pr­vog SAP HA­NA de­mo cen­tra na sve­tu (do­

HA­NA plat­for­me da omo­gu­ći i ma­ lim i sred­njim pred­uz­ e­ći­ma, po re­ al­noj ce­ni. Na ovaj na­čin SAP i Fu­jit­su po­ ma­žu da be­ne­fi­ti in-me­mory com­ pu­ting teh­no­lo­gi­je bu­du do­stup­ni što ši­rem di­ja­pa­zo­nu kom­pa­ni­ja, što pre.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Datacentri Sa­nja Mi­lo­va­no­vić, Enel PS

Po­dr­ška stra­te­škom pla­ni­ra­nju po­slo­va­nja i tren­du šted­nje Vla­snik da­ta­cen­tra je u si­tu­a­ci­ji da tre­ba da urav­no­te­ži do­stup­nost i ne­pre­kid­nost ra­da sa po­tre­ ba­ma po­slo­va­nja, isto­vre­me­no an­ga­žu­ju­ći no­ve teh­no­lo­gi­je. Pr­ven­stve­na bri­ga je do­stup­nost ka­ko IT opre­me ta­ko i fi­zič­ke in­fra­struk­tu­re ko­ja nju po­dr­ža­va. Da bi se ne­pre­kid­no do­da­va­la vred­nost kom­pa­ni­ji, bri­ga o IT i fi­zič­koj in­fra­struk­tu­ri mo­ra da bu­de sve uže ko­or­di­ni­sa­na. Glav­ni sa­stoj­ci po­treb­ni za uspeh su do­stup­nost na­pa­ja­nja i pla­ni­ra­nje ka­pa­ci­te­ta hla­đe­nja i po­tro­šnje elek­trič­ne ener­gi­je. (IDC)

U

lo­g a bes­p re­k id­n og na­ pa­ja­nja (UPS) u da­ta­cen­ tru je kru­ci­jal­na i ostva­ru­ je se kroz is­po­sta­vlja­nje "či­ste" elek­ trič­ne ener­gi­je šti­te­ći IT in­fra­struk­tu­ru od po­re­me­ća­ja i ne­pra­vil­no­sti u mre­ žnom na­pa­ja­nju. U slu­ča­ju ne­stan­ ka na­pa­ja­nja iz elek­trič­ne mre­že, UPS će snab­de­va­ti IT opre­mu i si­ste­me za hla­đe­nje do pre­la­ska na re­zer­vno na­

pa­ja­nje (di­zel elek­trič­ni agre­gat). Zah­tev za kva­li­tet­nim na­pa­ja­njem u da­ta­cen­tru je pra­ćen zah­te­vom za UPS re­še­njem ko­je za­u­zi­ma ma­nje pro­sto­ra a efi­ka­sni­je je, i ovi zah­te­vi su ključ­ni raz­lo­zi ko­ji do­vo­de do po­ tra­žnje mo­du­lar­nog ti­pa UPS re­še­nja kod kraj­njih ku­pa­ca, vla­sni­ka da­ta­ cen­ta­ra. Apli­ka­ci­je gde ova­kvi mo­du­ lar­ni i ska­la­bil­ni UPS si­ste­mi bes­pre­

kid­nog na­pa­ja­nja na­la­ze pri­me­nu su ban­kar­ske i fi­nan­sij­ske ope­ra­ci­je, in­ for­ma­ci­o­no ko­mu­ni­ka­ci­o­ne teh­no­lo­ gi­je, da­ta­cen­tri, in­fra­struk­tu­ra, te­le­ko­ mu­ni­ka­ci­je i zdrav­stve­ni si­ste­mi. Mo­du­lar­ni UPS si­ste­mi obez­be­đu­ju ener­get­sku efi­ka­snost, či­stu elek­trič­nu ener­gi­ju i ne­u­po­re­di­vu flek­si­bil­nost u smi­slu šted­nje pro­sto­ra i jed­no­stav­ nog pro­ši­re­nja do­da­va­njem mo­du­

la. Pro­iz­vo­đa­či će se tak­mi­či­ti ce­nom, kva­li­te­tom, po­u­zda­no­šću i do­stup­ no­šću. "Iako je ka­pi­tal­na in­ve­sti­ci­ja vi­so­ka, ukup­na ce­na ko­šta­nja je ni­ ska", pri­me­ću­ju ana­li­ti­ča­ri. "Osim ni­že TCO, sma­nje­nje emi­si­je ugljen-di­ok­ si­da, nad­moć­na flek­si­bil­nost i vi­so­ka po­u­zda­nost će po­kre­ta­ti tr­ži­šte mo­ du­lar­nih UPS-ova." (Frost & Sul­li­van, 2011, Euro­pean Mo­du­lar and Sca­la­ble UPS Mar­ket, mar­ket analysis and fo­re­ cast un­till 2017) Sva­ki teh­no­lo­ški seg­ment fi­zič­ke in­ fra­struk­tu­re u da­ta­cen­tru, bio to UPS, kli­ma­ti­za­ci­ja, re­ko­vi, nad­zor ili dru­gi, pod­le­žu zah­te­vi­ma za flek­si­bil­nošću, upra­vlji­vošću, po­u­zda­nošću, ras­po­lo­ži­ vosti i jed­no­stav­nosti ser­vi­si­ra­nja.

Zah­te­vi za UPS si­ste­me na­pa­ja­nja u da­ta­cen­tru U da­ta­cen­tri­ma i uop­šte IT sek­to­ru

flek­si­bil­nost je pr­vi zah­tev ko­ji se po­sta­ vlja ra­di ade­kvat­ne po­dr­ške sve ma­nje pred­vi­dlji­vim pro­me­na­ma u po­slov­nim mo­de­li­ma i nji­ho­voj pri­me­ni kroz po­

Po­u­zda­nost se kao pri­ma­ran zah­tev pod­ra­zu­me­va, ali do nje­go­vog ostva­ re­nja do­vo­di kom­plek­sno i pa­žlji­vo is­ pu­nje­nje pret­hod­no na­ve­de­nih pred­

Ut­icaj ef­ik­asn­osti U­PS-a u š­ir­okom o­ps­egu i­sk­or­išć­en­osti sn­age na ef­ik­asnost d­at­ace­ntra slov­nu prak­su. Flek­si­bil­nost do­vo­di do ušte­da i op­ti­mi­za­ci­je po­slo­vanja. Upra­vlji­vost je neo­p­hod­na ra­di vi­dlji­ vo­sti svih ele­me­na­ta fi­zič­ke in­fra­struk­tu­re ko­ja vo­di ka vi­šoj po­u­zda­no­sti.

u­slo­va. Naj­zad, te­ži­šte u sve­tlu fi­nan­sij­ske is­pla­ti­vo­sti mo­ra da bu­de na ukup­ noj ce­ni ko­šta­nja (TCO) ume­sto na ula­ znoj ce­ni.

Za­ht­evi za s­ist­eme pr­ec­iznog hl­ađ­enja u d­at­ace­ntru Na­jpre se p­ost­avlj­aju f­ina­nsi­jski za­ ht­evi. K­ap­ita­lne i­nv­est­ic­ije i šte­dnja pr­ost­ora u d­at­ace­ntru di­kt­ir­aju m­od­ula­rnost s­ist­ema k­oji r­aste z­aje­dno sa p­otr­eb­ama. B­rz­ina i­nst­al­ac­ije i p­ušt­anja u rad se p­ost­iže pr­oje­kt­ov­anjem g­ot­ovog r­eš­enja i t­ako se i­zb­eg­ava ili p­oje­dn­ost­avlj­uje v­el­iki deo p­osla u pl­an­ir­anju i pr­oje­kt­ov­anju. D­obro d­ime­nz­i­on­is­ani s­ist­emi k­oji m­ogu b­r zo da se uv­eć­aju pr­at­eći n­ove za­ht­eve n­eće d­ov­esti do tr­ošk­ova ug­ov­ora o od­rž­av­anju n­ed­ovol­jno i­sk­or­išć­enog s­ist­ema hl­ađ­enja. Sta­nda­rd­iz­ac­ija pr­oje­kt­ov­anog r­eš­enja kod kog pe­rfo­rma­nse m­ogu da se pre­dv­ide i pr­ec­izno kva­nt­if­ik­uju d­ov­ode do ta­čne ka­lk­ul­ac­ije p­ovra­tka i­nv­est­ic­ije u p­obol­jš­anje s­ist­ema hl­ađ­enja. Dr­uga gr­upa za­ht­eva se o­dn­osi na fle­ks­ibi­lnost d­osle­dno pr­ome­nlj­ivim usl­ov­ima, na m­ogu­ćn­osti d­ime­nz­i­on­is­anja r­adi b­rzog pr­il­ag­ođ­enja r­ast­ućoj g­ust­ini p­otr­ošnje ele­ktri­čne ene­ rg­ije, na sm­anj­enje p­otre­bnog pr­oje­kt­ov­anja za p­oj­ed­ina­čne i­nst­al­ac­ije i na m­ogu­ćnost pr­oš­ir­enja k­ap­ac­it­eta hl­ađ­enja un­utar p­ost­oj­ećeg pr­ost­ora. Ost­ale gr­upe za­ht­eva obr­ać­aju se d­ostu­pn­osti, upr­avlj­iv­osti i od­rž­av­anju.

Enel PS pr­uža pr­of­es­i­ona­lno r­eš­enje "ključ u r­uke" u obl­asti i­nfr­astru­kt­ure d­at­ace­ntra. T­ak­ođe n­ud­i ou­ts­ou­rcing na­dz­ora d­at­ace­nt­ara kl­ij­en­ata. Sa osv­oj­enom akr­ed­it­ac­ijom am­eri­čkog U­pt­ime i­nst­it­uta za pr­oje­kt­ov­anje d­atace­nt­ara pr­ema T­ier Sta­nda­rd­ima, n­ud­i ko­nsu­ltan­tske usl­uge kl­ije­nt­ima k­oji ž­ele sta­nda­ rd­iz­ovan, pre­dv­idljiv n­ivo p­o­uzd­an­osti svog d­at­ace­ntra.

kv­al­ite­tno r­eš­enje m­ože da p­on­udi o­b­uhv­ata g­en­er­is­anje t­ar­if­ir­anja za p­otr­ošnju ele­ktri­čne ene­rg­ije sv­akog

la, a d­ime­nz­ije s­obe su fle­ks­ibi­lne. Ostv­ar­ena je z­ašt­ita od p­ož­ara i pr­at­ećih g­as­ova, p­opl­ave, EMG p­olja, pr­ov­a-

P­it­anja na k­oja o­dg­ov­ara s­istem na­dz­ora d­at­ace­ntra: - K­ol­iki je P­ower Us­age E­ff­ic­iency fa­ctor (PUE) u d­at­ace­ntru? - Da li je SLA i­sp­unjen? - K­ol­iko ene­rg­ije je p­otr­ošio sv­aki moj kl­ijent k­oji k­or­isti t­el­eh­o­using usl­uge, s­amo za ICT opr­emu? - K­ol­ika je r­eze­rva u k­ap­ac­it­etu mog d­at­ace­ntra?

p­oj­ed­ina­čnog t­el­eh­o­using kl­ije­nta, ko­ntr­olu pe­rfo­rma­nsi kroz SLA, pr­ać­enje ene­rge­tske ef­ik­asn­osti (kroz fa­ ktor P­ower Us­age E­ff­ic­iency – PUE), a sta­ndar­dni z­ad­aci su pr­ik­uplj­anje p­od­at­aka o usl­ov­ima okr­už­enja i g­en­er­is­anje k­or­isni­čki d­ef­in­is­anih ala­rma.

M­odula­rni d­at­ace­ntar – s­igu­rna s­oba Ko­mple­tna i­nfr­astru­kt­ura p­otre­bna za o­pt­im­iz­ovan rad IT ba­ckb­onea i

le, kr­ađe, va­nd­al­izma, ek­spl­oz­ije, pr­aš­ine, ur­uš­av­anja. I­nst­al­is­ano pr­eko 25 MW UPS ur­eđ­aja I­nst­al­is­ano pr­eko 1 MW s­ist­ema pr­ec­iznog hl­ađ­enja Pr­eko 100 idejnih r­eš­enja za d­at­ace-­ ntre U p­osle­dnje 2 godine ur­ađ­eno pr­eko 35 pa­rc­ija­lnih r­eš­enja za d­at­ace­ntre i pr­eko 15 po pri­nc­ipu "ključ u r­uke"

Ul­oga s­ist­ema na­dz­ora u d­at­ace­ntru P­r ve­nstv­eni z­ad­atak s­ist­ema na­dz­ora usl­ova okr­už­enja u d­at­ace­ntru je pr­eve­nc­ija pr­egr­ev­anja i dr­ugih fa­kt­ora k­oji d­ov­ode do p­ote­nc­ija­lnog pr­ek­ida r­ada IT i­nfr­astru­kt­ure. D­oda­tne sp­ec­ifi­čne pre­dn­osti k­oje

apl­ik­ac­ija je u na­js­avr­em­en­ijem o­bl­iku r­e­al­iz­ov­ana kroz m­od­ula­rni d­at­ace­ntar, o­dn­osno s­igu­rnu s­obu. Pod, z­id­ovi i pl­afon su fo­rm­ir­ani od p­an­e-

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Još je­dna in­ov­ac­ija se r­e­al­iz­uje kao m­ini d­at­ace­ntar za j­edan rek za sm­eštaj opr­eme, fle­ks­ib­ilan, be­zb­edan i m­ob­ilan.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Društveno računarstvo Petar Kočović, Gartner

Mogućnosti novih alata Društveni mediji su doživeli eksplozivan rast. Istraživanje Business Review Analytic Servicesa, koje je obuhvatilo 2.100 organizacija, je pokazalo da 58% njih koristi društvene medije, a da je dodanih 21% spremno da lansira inicijative vezane za društvene medije u svakodnevnom poslovanju. Ipak, mnogi napori su još uvek u eksperimentaloj fazi, a samo 12% organizacija opisuje sebe kao efektivne korisnike društvenih medija.

D

ruštveno vođeni procesi ruše tradicionalni pristup poslovanju. Društvene tehnologije dopuštaju ljudima da se povezuju, da budu u interakciji brzinom i jednostavnošću bez presedana. Pa ipak, postoji konfuzija oko vrednosti koju društvene tehnologije pružaju. Zdravorazumski, poslovni i IT rukovodioci ne dopuštaju sebi da gledaju sa strane na sadržaj koji se generiše na ovaj način. Oni postaju mudriji vezano za ozbiljno istraživanje i moguću eksploataciju ovih alata. Mogućnosti koje im stoje na raspolaganju obećavaju dinamiku veza.

Četiri glavna trenda Društvene mreže postaju "zarazne" i očekuje se da će do kraja ove godine na njima biti oko milijardu korisnika. Preduzeća će morati da se pozabave rudarenjem podataka kako bi otkrila informacije i obaveštenja unapred. Entuzijazam korisnika bi trebalo kanalisati da pokrene procese u oblastima kao što su inovacija, generisanje potražnje, marketing, distribucija i korisnička usluga. Prodavci poslovnih aplikacija su integrisani u društvene tokove i njihove aplikacije su granična

linija između transakcionih alata i društvenog okruženja. Bolje rečeno - ta granica se polagano gubi. Broj ljudi na društvenim mrežama je sve veći (preko 800 miliona samo na Fecebooku), pa ova oblast prerasta u nove društvene alate podržane Internetom. Svedoci smo milijardu tvitova i članova na društvenim sajtovima, kao i milionskih poseta na YouTubeu. Akumulacija ove konverzacije, komentari, ocene i rangiranje već je definisno kao "društveno obaveštavanje"... S druge strane, eksponencijalni rast u društvenim medijima, od blogova, Facebooka i Twittera

do LinkedIna i Youtubea, nudi organizacijama šansu da se pristupi razgovorima sa milionima korisnika u svetu svaki dan.

koristi YouTube i Twitter u viral marketing kampanjama kako bi oživeo stari ukus svojih brendova; Twiter koriste na primer @DellCares ili @DeltaAssist i

sa i primera merenja ključnih performansi: * marketing - udeo na tržištu * korisničke usluge - odgovor kupca

Tri pokretača poslovanja preko društvenih mreža

često dobijaju mnogo brže odgovore nego iz tradicionalnih kanala...) Pokretač broj dva je ekonom-ski pritisak da se uradi optimizacija. Mnogi klijenti su nesposobni da artikulišu koje dobiti očekuju od uvođenja društvenih medija kako bi postali kolaborativniji, što smanjuje želju za dostizanjem uspešne implementacije. Najuspešnije inicijative u društvenim medijima rešavaju realne poslovne probleme. KPI (Key Performance Indicator) uticaj je realan i relevantan za poslovanje. Mora da bude jasno kako će kolaboracioni projekat pozitivno da utiče na ključnu metriku preduzeća. Evo i kratke liste odnosa poslovnog foku-

* razvoj proizvoda - vreme do izlaska na tržište * ljudski resursi - efikasnost regrutovanja * prodaja - procenat zaključenja prodaje * vodstvo - operaciona efikasnost Druželjubivost mreža je sledeći pokretač. Naime, prenošenje poruka preko društvenih medija je lako. Ovaj pojednostavljeni prilaz širi se kompa-nijskim komunikacijama na ostale kanale. Upotreba društvenih medija za komunikaciju je dobro mesto za početak. Danas, komunikacija preko društvenih medija postaje osnovni kanal. Do 2015. preduzeća bi trebalo da uključe društvene medije u njihove standardne komunikacione procese...

Prvi pokretač je "Facebook" efekat koji zahvata nove tipove poslova-nja. Društveni mediji eksponencijalno rastu, ali oni za mnoge nisu zabava. To je novi poslovni kanal za povezivanje sa trenutnim i potencijalnim klijentima, partnerima i onima koji imaju uticaj na poslovanje. Društveno prisustvo postaje kritično za poslovanje. Bitna komponenta je i lokacija. Ako želite da stupite u kontakt sa drugim pojedincima, najbolja strategija je da idete tamo gde su oni, a danas pojedinci "žive“ na društvenim medijima (P&G

Dru­štve­ne mre­že Adizes Southeast Europe

Po­slov­na pri­me­na Da­nas sve ma­nje ima di­le­me da li su dru­štve­ne mre­že na In­ter­ne­tu zgu­bi­dan­ska apli­ka­ci­ja za ar­če­nje rad­nog vre­me­na ili re­al­na po­slov­na pri­li­ka. Po­go­to­vo ve­će kor­po­ra­ci­je ne­ma­ju tu di­le­mu. MSP sek­tor se još uvek dvo­u­mi - de­lom zbog po­treb­nih ula­ga­nja, a de­lom zbog to­ga što ne ve­ru­ju da je do­volj­no nji­ho­vih kli­je­na­ta ak­tiv­no uklju­če­no u dru­štve­ne mre­že. Is­tra­ži­va­nje ko­je je spro­ veo eMar­ke­ter po­ka­zu­je da je 57% pu­no­let­nih ame­rič­kih on­li­ne ko­ri­sni­ka ak­tiv­no na dru­štve­nim mre­ža­ma, a prog­no­za je da će do 2014. taj pro­ce­nat do­sti­ći 66%. Pre ne­go što po­mi­sli­te "da­le­ko je Ame­ri­ka" pod­se­ća­mo vas da je Fa­ce­bo­ok ko­ri­sni­ka u Sr­bi­ji kra­jem ja­nu­a­ra 2011. bi­lo pre­ko 2.460.000, što je Sr­bi­ju po­zi­ci­o­ni­ra­lo na vi­so­ko 43. me­sto me­đu 213 ze­ma­lja, uz po­rast bro­ja na­lo­ ga od 8% za sa­mo me­sec da­na.

P

ro­blem je što je ova po­ slov­na pri­li­ka sa­svim no­va u mno­gim svo­jim po­ jav­nim ob­li­ci­ma, a re­al­na po­ slov­na is­ku­stva se tek sku­plja­ ju kod onih do­volj­no od­va­žnih da za­ko­ra­če u no­vo i ne­is­pi­ta­ no pod­ruč­je. Mi­li­o­ni po­ten­ci­ jal­nih kli­je­na­ta ko­ji se oku­plja­ ju na ne­kim za­jed­nič­kim vir­tu­ el­nim lo­ka­ci­ja­ma je­su pri­ma­ mljiv iza­zov. Oni pred­u­zet­ni­ci i di­rek­to­ri ko­ji ni­su a pri­o­ri od­ ba­ci­li ide­ju o po­slov­nom na­ stu­pu na dru­štve­nim mre­ža­

ma, pri­vu­če­ni oma­mlju­ju­ćim bro­je­vi­ ma o član­stvu, sklo­ni su da svo­je pr­

ve ko­ra­ke (po­ku­ša­ju da) na­pra­ve kao i sve do­sa­da­šnje - po­sla­će­mo no­vo­

go­di­šnju če­stit­ku, kao i naš ka­ta­log, a pri­de i Mi­si­ju i Vi­zi­ju na­še kom­pa­ni­je, na još 600 mi­li­o­na adre­sa....

Pr­vi ko­rak Oni opre­zni­ji, ili ma­lo bo­lje ver­zi­ ra­ni u teh­no­lo­gi­ju, zna­ju da to ne ide baš ta­ko - njih za­ni­ma da li je bo­lje da otvo­re na Fa­ce­bo­o­ku Fan Stra­ni­ cu ili Fan Gru­pu. Ovo on­to­lo­ško pi­ ta­nje iz obla­sti in­ter­net­skih dru­štve­ nih mre­ža auto­ra ovog tek­sta naj­če­ šće osta­vi bez tek­sta. Iako ne vo­lim da na pi­ta­nja od­go­va­ram pi­ta­nji­ma, u ovoj si­tu­ac­ i­ji obič­no pre­o­kre­nem astal na ko­jem se od­vi­ja­ju po­slov­ni pre­go­vo­ri i uz­vra­tim bu­ji­com pi­ta­ nja, kao što su: A za­što mi­sli­te da je upra­vo Fa­ce­bo­ok pra­vo okru­že­nje za vaš na­stup u dru­štve­nim mre­ža­ma? Ko­jom ana­li­zom ste do­šli baš do ta­ kve di­le­me? Ko je tač­no va­ša kli­jen­ te­la? Šta va­ši kli­jen­ti go­vo­re o va­ma? Ne na va­šem saj­tu, ne u va­šoj FAQ (Fre­qu­ently Asked Qu­e­sti­ons - Če­sto Po­sta­vlja­na Pi­ta­nja) ru­bri­ci, već me­ đu so­bom, ta­mo gde oni sa­mi že­ le da se dru­že i raz­me­nju­ju uti­ske,

mi­šlje­nja, oce­ne! Ka­ko zna­te šta va­ ši kli­jen­ti (i oni za ko­je bi­ste vi vo­le­ li da to po­sta­nu) za­i­sta že­le od vas, ali za­i­sta? Ko­nač­no, da li ste volj­ni, ali i spo­sob­ni (ospo­so­blje­ni), da stu­ pi­te u pra­vi raz­go­vor sa va­šim kli­jen­ ti­ma? Ako pi­ta­mo za pra­vi raz­go­vor, zar po­sto­ji i onaj ko­ji to ni­je? Upra­vo u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa kli­jen­ti­ ma naj­če­šće mo­že­mo da vi­di­mo ka­ ko iz­gle­da ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja je sve sa­mo ne "raz­go­vor". Bi­lo da se ra­di o slu­žbi po­dr­ške ko­ja, ume­sto od­go­ vo­ra na na­še pi­ta­nje, pru­ža od­go­vor na pret­po­sta­vlje­no (do­zvo­lje­no) pi­ ta­nje ko­je bi "tre­ba­lo" da po­sta­vi­mo, ili o pred­sed­ni­ku Kom­pa­ni­je (me­sne za­jed­ni­ce, dr­ža­ve) ko­ji u svom obra­ ća­nju ce­nje­nim kli­jen­ti­ma (kom­ši­ ja­ma, gra­đa­ni­ma) za­hva­lju­je na po­ dr­šci ko­ju ne uži­va i obe­ća­va da će is­pu­ni­ti ono što mu ni­ko i ne tra­ ži, jer ni­ko­me ni­je ni po­treb­no. Svi smo po­ne­kad do­ži­ve­li da se i na pri­ vat­nom oku­plja­nju ne­ko od go­sti­ju poč­ne da po­na­ša kao pre­zen­ter u tr­ žnom cen­tru – svi­ma de­li svo­je vi­zitkar­te, a po­ku­ša­va da vas usre­ći i mi­ ni ka­ta­lo­gom pre­o­sta­lim sa po­sled­

njeg saj­ma. Ume­sto raz­go­vo­ra slu­ša­ mo pri­vat­no-po­slov­nu Vi­zi­ju i Mi­si­ju, u ko­joj je naš sa­go­vor­nik ju­nak ko­ ji o se­bi pri­ča u tre­ćem li­cu. Ta­kve su sve če­šće i bi­og ­ ra­fi­je kan­di­da­ta za po­sao ko­je pri­ma­mo – ša­blo­ni­zi­ra­ ne re­klam­ne bro­šu­re ko­je žu­de da se pri­dru­že ne­ve­se­loj go­mi­li ša­re­nih re­ klam­nih li­sti­ća u pla­stič­noj kan­ti po­ red na­ših po­štan­skih san­du­či­ća. Iz­ ve­šta­če­nost se po­seb­no vi­di u onom de­lu bi­o­gra­fi­je u ko­me kan­di­da­ti pri­ ča­ju o svo­jim ljud­skim kva­li­te­ti­ma i po­seb­nim in­te­re­so­va­nji­ma. Če­sto sam, kao za­in­te­re­so­va­ni po­slo­da­vac, bio za­pla­šen tim bes­kraj­nim ni­zom ho­bi­ja od stra­ne sa­vr­še­nih tim­skih igra­ča vi­so­kog mo­ral­nog in­te­gri­te­ta, pi­ta­ju­ći se da li će ti sve­ci ko­ji ho­da­ju me­đu na­ma, obič­nim pro­fe­si­o­nal­ci­ ma, uop­šte ima­ti vre­me­na da se po­ ja­ve na rad­nom me­stu i ura­de ne­što što bi mo­glo da na­ve­de kli­jen­te da nam po­klo­ne po­ve­re­nje, a ko­nač­no mo­žda ne­što i ku­pe od nas. Ako je i lič­na ko­mu­ni­ka­ci­ja u ta­kvoj kri­zi iskre­no­sti i smi­sle­no­sti, ka­ko da oče­ku­je­mo da ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­ đu or­ga­ni­za­ci­je (kom­pa­ni­je) i okru­ že­nja (kli­je­na­ta, ali i do­ba­vlja­ ča, pa i kon­ku­ren­ci­je) po­sta­ ne re­le­vant­na za one zbog ko­ jih or­ga­ni­za­ci­ja i po­sto­ji? Da li će pr­vi ko­rak u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa kli­jen­ti­ma bi­ti is­kre­ni raz­go­vor (dvo­smer­na ko­mu­ni­ka­ci­je) i ka­ko ga uop­šte spro­ve­sti u vir­ tu­el­nom pro­sto­ru? Ne ra­di se sa­mo o pro­me­na­ma u na­či­nu pla­si­ra­nja po­sto­je­ćih re­klam­ nih po­ru­ka, ni­ti pro­me­ne sa­ mo u jed­nom seg­men­tu funk­

ci­o­ni­sa­nja or­ga­ni­za­ci­je mo­gu da da­ju za­do­vo­lja­va­ju­ći re­zul­ tat. Poč­ni­te od to­ga da ne po­ jed­no­sta­vlju­je­te pre­po­zna­va­ nje va­ših kli­je­na­ta kao de­mo­ graf­skih seg­me­na­ta, već da ih pre­po­zna­je­te kao lju­de/lič­no­ sti/, kao što i va­šu or­ga­ni­za­ ci­ju ne či­ne sa­mo slu­žbe već po­je­din­ci ko­ji svo­jim an­ga­žo­ va­njem uče­stvu­ju u ostva­re­ nju svr­he po­sto­ja­nja va­še or­ga­ni­za­ ci­je. Osno­va za is­kre­nu ko­mu­ni­ka­ ci­ju sa va­šim kli­jen­ti­ma je em­pa­ti­ja. Ka­da ste, u sva­kom tre­nut­ku, sve­ sni šta je za­i­sta po­treb­no va­šim kli­ jen­ti­ma, us­po­sta­vi­li ste osnov­ni pred­u­slov za svr­sis­hod­nu ko­mu­ni­ka­ci­ ju. Ovo iz­gle­da jed­no­stav­no, ali se­ti­ mo se da je de­ce­ni­ja­ma mno­go ve­ći na­por ula­gan u to da se po­ten­ci­jal­ni kli­jen­ti (po­tro­ša­či, tr­ži­šte) uve­re ka­ko je ono što vi ima­te ili zna­te baš ono što je nji­ma po­treb­no, ne­go u is­pi­ti­ va­nje šta je to što za­i­sta že­le na­ši kli­ jen­ti. Oči­gled­no je po­treb­no da pre sve­ga slu­ša­te, i to da na­u­či­te da slu­ ša­te u teh­no­lo­ški no­vom okru­že­nju. Iako je slu­ša­nje neo­p­hod­no, ono sa­mo po se­bi ni­je do­volj­no. Šta će­ te ura­di­ti sa in­for­ma­ci­ja­ma ko­je ova­ ko do­bi­je­te? Pre ne­go što poč­ne­te da ak­tiv­no slu­ša­te, mo­ra­te da ima­ te cilj s ko­jim to ra­di­te. Ko­ji će bi­ti vaš sle­de­ći ko­rak, ko­ji va­ši za­po­sle­ ni će bi­ti uklju­če­ni u ko­mu­ni­ka­ci­ju i na ko­ji na­čin? Da li su va­ši za­po­sle­ni ob­u­če­ni za sa­mo­stal­ni na­stup u dru­ štve­nim mre­ža­ma - mi­sli­mo na for­ mal­ni pro­gram obu­ke, ne na su­bjek­ tiv­no ose­ća­nje da se "do­bro sna­la­

ze sa kom­pju­te­ri­ma". Da li ste pre obu­ke za­po­sle­nih for­mu­li­sa­li po­li­ti­ku po­slov­nog na­stu­pa va­še or­ga­ni­za­ci­ je u dru­štve­nim mre­ža­ma? Da li će­ te ofor­mi­ti gru­pu pri­vi­le­go­va­nih ko­ ri­sni­ka sa ko­ji­ma će­te ima­ti po­se­ban od­nos u raz­vo­ju i im­ple­men­ta­ci­ji no­ vih pro­iz­vo­da i uslu­ga? Da li će­te va­ še naj­bo­lje kli­jen­te pre­tvo­ri­ti u po­ ča­sne kon­zu­le va­še ze­mlje (fir­me) u do­ma­ćoj/me­đu­na­rod­noj po­slov­noj za­jed­ni­ci? Ili že­li­te da pro­ši­ri­te svest o va­šem je­din­stve­nom bran­du me­đu što ve­ćim bro­jem lju­di? Šta će se za­i­ sta pro­me­ni­ti ka­da za­vr­ši­te sva­ku fa­ zu re­a­li­za­ci­je va­šeg pro­jek­ta na­stu­pa u dru­štve­nim mre­ža­ma? Go­vo­ri­mo o fa­za­ma za­to što smo sve­sni da ni­ ko ne po­se­du­je do­volj­ne re­sur­se da ura­di sve od­jed­nom, da se kva­li­tet­no po­ja­vi u svim dru­štve­nim mre­ža­ma i da ostva­ri po­zi­tiv­ne mer­lji­ve re­zul­ta­ te u svim okru­že­nji­ma. Ne­se­lek­tiv­no uče­stvo­va­nje u svim no­vim ka­na­li­ma za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa okru­že­njem će raz­vu­ći va­še ne­do­volj­ne re­sur­se do tač­ke u ko­joj će­te bi­ti pri­sut­ni svu­ gde i pri­me­će­ni nig­de. A naj­go­re od sve­ga je što i ta­mo gde će­te bi­ti pri­ me­će­ni ne­će­te ima­ti vre­me­na/sna­ge

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

za kva­li­tet­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Ka­da ste si­gur­ni da ste do­šli do kva­li­tet­nih od­go­vo­ra na sva po­sta­ vlje­na pi­ta­nja mo­že­te da se okre­ ne­te iz­bo­ru od­go­va­ra­ju­će teh­no­lo­ gi­je/dru­štve­nog okru­že­nja na In­ter­ ne­tu. Vi­de­će­te da su upra­vo di­le­ me (Fa­ce­bo­ok ili YouTu­be ili Twit­ter ili Lin­ke­dIn, itd. itd) ko­je su vam na po­čet­ku iz­gle­da­le kao ključ­ni fak­to­ ri za od­re­đi­va­nje va­šeg na­stu­pa na dru­štve­nim mre­ža­ma u stva­ri naj­ma­ nji pro­blem. Ve­ro­vat­no je da teh­nič­ ka zna­nja ne­ma­te, ali ona mo­gu da se ku­pe na do­ma­ćem IT tr­ži­štu (kon­ sul­tan­ti, di­zaj­ne­ri, pro­gra­me­ri). Ono što ne mo­že­te da ku­pi­te su od­go­vo­ ri na pi­ta­nja o smi­slu va­šeg po­slov­ nog po­sto­ja­nja – na njih mo­ra­te sa­ mi da od­go­vo­ri­te. Ka­da pro­na­đe­te od­go­vo­re neo­p­hod­no je da spro­ve­ de­te du­bo­ke pro­me­ne u kul­tur­nom mo­de­lu po ko­me funk­ci­o­ni­še va­ ša or­ga­ni­za­ci­ja. Pro­me­na kul­tur­nog mo­de­la je mno­go vi­še od pro­me­ ne va­še or­ga­ni­za­ci­o­ne še­me, jer je po­treb­no od­go­vo­ri­ti na zah­te­ve kli­ je­na­ta ko­ji in­ten­ziv­no ko­mu­ni­ci­ra­ju me­đu so­bom ne do­la­ze­ći u kon­takt sa va­šom or­ga­ni­za­ci­jom.

Da li smo od­go­vo­ri­li na pi­ta­nje o to­me ko­ji je pr­vi ko­rak u ko­ri­šće­ nju dru­štve­nih mre­ža na In­ter­ne­tu? Ume­sto ja­snog i ne­dvo­smi­sle­nog od­go­vo­ra po­sta­vi­li smo vam či­tav niz pi­ta­nja, ko­ja su vas ve­ro­vat­no pod­sta­kla na raz­mi­šlja­nje, ali vam ni­su pru­ži­la od­go­vor na to šta će­ te da ura­di­te pr­vog sle­de­ćeg rad­ nog da­na na va­šem rad­nom me­stu. Ne­će­mo vam osta­ti du­žni za obe­ća­ ni od­go­vor, ali on ne­će bi­ti ni ona­ko adi­že­sov­ski jed­no­sta­van (autor ovog član­ka ne pre­ten­du­je da ima Itcha­ ko­ve spo­sob­no­sti in­te­lek­tu­al­ne sin­ te­ze, a još ma­nje nje­go­vog je­zgro­ vi­tog mi­sa­o­nog po­en­ti­ra­nja), što ne zna­či da od­go­vor ne­će bi­ti upo­tre­ bljiv. Za nas je pr­vi ko­rak u na­stu­pu or­ga­ni­za­ci­je na dru­štve­nim mre­ža­ ma pre­po­zna­va­nje i kva­li­fi­ko­va­nje te ak­tiv­no­sti kao po­slov­nog po­du­hva­ ta ko­ji se mo­že i mo­ra me­ri­ti uobi­ča­ je­nim po­slov­nim pa­ra­me­tri­ma. Već da­nas će­te po­sto­je­ćim ana­li­tič­kim ala­ti­ma sa­zna­ti ko­li­ko su vam va­ ši po­slov­ni na­po­ri u vir­tu­el­nom sve­ tu do­ne­li kli­ko­va, re­tvi­to­va, Fa­ce­bo­ ok pri­ja­te­lja ili Twit­ter pra­ti­la­ca. Ono što vas stvar­no in­te­re­su­je je ka­kav

je no­vi kva­li­tet, no­vu vred­nost, va­ šoj or­ga­ni­za­ci­ji do­ne­lo uče­stvo­va­nje u dru­štve­nim mre­ža­ma. Ne­ke stva­ri je ja­ko te­ško kvan­ti­fi­ko­va­ti u po­čet­ ku. Ko­li­ko vre­di pre­po­ru­ka za­do­volj­ nog kli­jen­ta? Ko­li­ku vam šte­tu mo­že na­ne­ti je­dan twe­et ne­za­do­volj­nog kli­jen­ta? Ka­kvo je do­mi­nant­no ose­ ća­nje (mre­žni sen­ti­ment) ko­je iza­zi­ va­ju ko­men­ta­ri o va­ma na dru­štve­ noj mre­ži - ne­ve­za­no za to da li ste uop­šte ak­tiv­no pri­sut­ni ili ne? Ka­kvi su fi­nan­sij­ski re­zul­ta­ti? Od­lu­ka da ak­tiv­no uče­stvu­je­te u kon­ver­za­ci­ji na dru­štve­nim mre­ža­ma će ima­ti za po­sle­di­cu ja­sno de­fi­ni­sa­ne tro­ško­ ve (do­dat­no op­te­re­će­nje za­po­sle­nih, pro­me­ne po­slov­nih pro­ce­sa, do­dat­ ni soft­ver...). Pri­rod­no je da oče­ku­je­ te da se va­ša ula­ga­nja vra­te.

Uče­stvo­va­ti ili ne? Ako ne uče­stvu­je­te ima­će­te ilu­ zi­ju ve­će kon­tro­le va­še kor­po­ra­tiv­ ne po­ru­ke, jer ona je sa­mo va­ša i vi je za­i­sta pot­pu­no kon­tro­li­še­te. Ali, ako kon­tro­li­še­te va­šu po­ru­ku, to ne zna­či da kon­tro­li­še­te jav­nu kon­ver­ za­ci­ju, nju su već pre­u­ze­li umre­že­

ni kli­jen­ti. Kon­ver­za­ci­ja iz­me­ đu va­ših kli­je­na­ta (a i kon­ ku­ren­ci­je) se od­vi­ja ne­ve­za­ no od to­ga da li ste i vi volj­ni da uče­stvu­je­te. Ako vas ne­ ma na dru­štve­nim mre­ža­ma kli­jen­ti će za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa va­ma mo­ra­ti da ko­ri­ste sa­mo po­sto­je­će ko­mu­ni­ka­ci­o­ne ka­ na­le (ko­je vi kon­tro­li­še­te), ali to ih ne­će spre­ča­va­ti da me­ đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­ju ta­mo gde to nji­ma od­go­va­ra. Na­rav­no, ne­će bi­ti ni svih onih do­dat­nih po­slov­nih tro­ ško­va (za­po­sle­ni, iz­me­ne pro­ce­sa, soft­ver), ali ni no­vih po­slov­nih pri­li­ ka. Od­su­stvo sa dru­štve­nih mre­ža će u bli­skom vre­me­nu pred na­ma po­ sta­ti isto ta­ko uoč­lji­vo kao što je da­ nas ne­po­sto­ja­nje veb saj­ta ili i-mejl adre­sa. S dru­ge stra­ne, ako ostva­ri­ te ak­tiv­no pri­su­stvo na dru­štve­nim mre­ža­ma mo­ra­te da ra­ču­na­te sa tim da će­te bi­ti uklju­če­ni i u kon­ver­za­ci­je ko­je vam mo­žda ne­će bi­ti pri­jat­ne, a na ko­je će­te jed­no­stav­no mo­ra­ti da od­go­vo­ri­te, ako ni zbog če­ga dru­ gog a ono zbog to­ga što ne­pri­jat­ nog sa­go­vor­ni­ka ne mo­že­te jed­no­ stav­no da ućut­ka­te, jer ne ko­mu­ni­ ci­ra­te pre­ko ka­na­la na ko­me vi ima­te kon­tro­lu. Ali, isto ta­ko mo­že­te ak­tiv­ no da pod­sti­če­te po­zi­tiv­ne ko­men­ ta­re o va­ma, da po­bolj­ša­va­te is­ku­ stvo ko­je va­ši kli­jen­ti ima­ju sa va­ šom slu­žbom po­dr­ške i po­ka­zu­je­te da ko­ri­šće­njem naj­no­vi­jih teh­no­lo­gi­ ja u vir­tu­el­nom okru­že­nju ima­te am­ bi­ci­ju da va­šu tr­ži­šnu po­zi­ci­ju stal­ no una­pre­đu­je­te. Аko ne po­sta­je­mo bo­lji, po­sta­je­mo go­ri.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Social Media kampanje Vesna Kovačević, Internet ogledalo

Kreiranje globalne strategije U trenutku kada nacionalne granice postanu suviše tesne za poslovne ambicije svako se nađe u poziciji da mora da osmisli strategiju svog globalnog nastupa. Za one koji se u tome oslanjaju na društvene medije HubSpot, pionir in inbound marketinga, predlaže konkretne korake za skretanje pažnje i generisanje saobraćaja na vlastitom sajtu...

P

rilikоm krеirаnjа mаrkеtinških kаmpаnjа bilо kоје vrstе osnovno je rаzumеti kо ti је publikа. Društvеni mеdiјi su оdličаn nаčin dа sе pоvеžеtе sа svојоm publikоm i obezbeđuju dvоsmеrnu komunikaciju. Меđutim, često se zaboravlja dа neće svi oni kоji nаđu vaše social media strаnicе gоvоriti vaš јеzik ili biti familijarni sa nајnоviјim trеndоvima u vаšеm rеgiоnu, upozorava na svom blogu Diana Urban, rukovodilac Internacionalnog marketinga u HubSpotu, odgovor-

na za generisanje saobraćaja izvan SAD, kreiranje sadržaja za globalnu publiku i razvijanje marketinške strategije za međunarodnu ekspanziju. "Аkо cilјаtе sаmо lоkаlnu publiku, tо је u redu", kaže ona, "ali štа аkо cilјаtе glоbаlnu?" U tom slučaju, slažu se mnogi, valjalo bi imati na umu nekoliko izazova na koje odgovor treba potražiti još prilikom planiranja. Ukratko, kаdа cilјаtе višе nаcija, bitno je postići razumevanje sa auditorijumom koji gоvоri višе јеzikа, uvažiti činjenicu da ljudi žive u višе vrеmеnskih zоnа, podržavati

rаzličitе intеrеsе, kulture i regulative, uraditi segmentaciju social media nаpоra prema određenom auditorijumu i utvrditi prioritetne napore u sklаdu sа svојim rеsursimа.

Korak po korak Što pre kreirate globalnu social media strategiju to ćete lakše i bolje moći da napravite plan za sve navedene izazove, što će vas čuvati od prenaprezanja vaših resursa. HubSpot, koji donosi celokupan marketing svet u jednom moćnom,

integrisanom sistemu, kreirao je poseban "vodič" koji treba da pomogne marketarima širom sveta da kreiranju social meda strategiju koja će njigovom auditorijumu obezbeđivati ono što mu je potrebno, bilo u nekoj određenoj zemlji ili u više zemalja. Definisao ju je kroz šest neophodnih koraka, sugerišući određivanje ukupne social media strategije pre nego što se krene sa tvitovanjem, ažuriranjem statusa na Facebooku na više jezika ili kreiranjem tone novih stranica za svaku ciljnu zemlju. "Postavljanje strategi-

je unapred će obezbediti da možete da pokrenete, optimizujete i merite uspeh vaše globalne kampanje bez osećaja preplavljenosti", tvrde stručnjaci. A social media nikako ne bi trebalo da preplavi auditorijum. Ona bi trebalo da bude zabavna, baš onako kako to zagovara HabSpot koji za cilj i ima da pomogne korisnicima svog rešenja da osmisle marketing "koji ljudi vole".

Definisanje publike Od krucijalnog značaja je da prvo

utvrdite kako da segmentirate svoj auditorijum na osnovu njegovog regiona ili jezika. Pre nego što počnete rad na vašoj social media strategiji potrebno je interno odgovoriti na pitanja: - Na koje zemlje želite da se fokusirate? - Gde živi većina vaših trenutnih korisnika? - Gde živi većina vaših ne-domicilnih korisnika? - Da li postoji mogućnost da se vaš proizvod ili usluga proširi na druge nacije?

- Da li već dobijate zahteve od drugih nacija ili imate u izgledu njihovo interesovanjea?

Određivanje social media ciljeva Prethodno definisanje ciljeva social media strategije je izuzetno bitno, jer će vam unapred postavljeni ciljevi pomoći da očuvate vaš social media tim odgovornim i da povećate šanse za uspeh. Posedovanje snažnog kompaktnog koncepta biće od ogromne pomoći i za oblikovanje strategije za svaku zemlju koju targetirate. Odlučite li da je primarni cilj vaše social media kampanje da generišete više saobraćaja na vašem veb sajtu na social media platformi, povećate eksponiranost vašeg brenda pridobijanjem većeg broja sledbenika i povezanih, prodrete na nova tržišta putem društvenih odobrenja i plaćenog oglašavanja, obezbedite platformu korisničkog servisa na svojim društvenim profilima, vi se možete opredeliti da jedan od ovih ciljeva ima veći prioritet od ostala tri, i ovo bi moglo da vam pomogne pri odlučivanju kako da mobilišete publiku u više zemalja.

Izbor željenih jezika Ako odlučite da ciljate na više nacija koje pričaju različitim jezicima, moraćete da donesete par odluka. Između ostalog, moraćete da odlučite da li vaši blogovi treba da budu na više jezika. Takođe, da li bi trebalo da kreirate novi društveni profil za svaki jezik i da li bi trebalo da nadgledate social media platforme na više jezika.

"Imajte na umu da devet od deset evropskih internet korisnika preferira pretraživanje na svom vlastitom jeziku, tako da ako želite da uključite publiku u ne-englesko govorno područje, trebalo bi da govorite njihov jezik", upozorava Diana Urban sve one koji bi da stignu do marketinškog cilja preko društvenih medija, uz rezervu da odluka u ovom domenu ipak najviše zavisi od njihovih resursa i širine opsega njihovog tima. Naravno, u svemu ovom nikako se ne sme zaboraviti fokus na ROI. Na primer, ako imate jako male šanse u Španiji, to neće biti vred-

no postavljanja zasebnog španskog bloga. Međutim, ako vaša kompanija ima veliki potencijal rasta u Španiji, to bi moglo biti vredno testiranja.

Upoznavanje sa kulturnim razlikama Ako je vaša ciljna grupa poslovnih korisnika u stranim zemljama, učite o različitim kulturama tih zemalja kako biste razumeli šta njih privlači za razliku od onih u vašoj zemlji. Na jedna tržišta je mnogo teže prodreti nego na druga, i ona mogu zahtevati agenciju koja će vam pripremiti startovanje. Stručnjaci su složni u stavu da, ako poslovna kultura zahteva agenciju koja bi vam omogućila početak, ne treba se libiti takve saradnje niti strahovati od nje.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Izbor društvenih mreža Ovo je peti, ali jednako bitan korak koji stručnjaci HubSpota preporučuju u procesu kreiranja social media strategije. "Potrebno je da indentifikujete najvažnije društvene mreže u svakoj zemlji na koju ciljate. Ne treba da osećate pritisak kako morate da podesite novi profil na svakoj društvenoj mreži u svakoj zemlju na koju ciljate.Ovo je pogrešan način da implementirate vašu globalnu social medija strategiju. Umesto toga, mudro izaberite svoje društvene mreže. Uvek možete da povećate vaš domet preko više platformi, kao što dokazuje ROI od mreža sa kojim ste startovali", preporučuje Diana Urban. Naravno, ne treba se plašiti kušanja različitih društvenih mreža. Ako imate kapacitet da testirate novu društvenu mrežu, samo napred. Nakon par meseci možete da pogledate podatke i uverite se da li je vredno nastavka vaših napora na toj mreži.

Mogućnosti lokalizacije na svakoj društvenoj platformi Vrlo je važno da znate koju od društvenih mreža ćete biti u mogućnosti da segmentirate po lokaciji ili jeziku. Na primer, Facebook vam dozvoljava da segmentirate svaki post po zemlji ili jeziku, omogućavajući korišćenje samo jedne Facebook stranice za vašu ukupnu globalnu publiku. Kada to znate sigurno će vam biti drago što niste pojurili i kreirali deset različitih Facebook stranica za svaku zemlju na koju ciljate.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Šta bi sva­ki di­rek­tor tre­ba­lo da zna... Dar­ko Bo­go­je­vić

... o efi­ka­snom ogla­ša­va­nju na Fej­sbu­ku Za po­če­tak, su­šti­nu ko­ju ina­če zna - sa­mo kam­pa­nja ko­ja ostva­ri že­lje­ni efe­kat je uisti­nu efi­ka­sna. Ogla­ša­va­nje na Fej­sbu­ku se po to­me ne raz­li­ku­je od ogla­ša­va­nja u naj­ši­rem smi­slu. I sa­mo ogla­si ko­ji naj­bo­lje bu­du "ra­di­li" na ostva­re­nju po­sta­vlje­nog ci­lja kam­pa­nje od­lu­či­će o nje­noj is­pla­ti­vo­sti. Dru­gim re­či­ma, ne­ma pre­vi­so­ke "ce­ne po kli­ku“" uko­li­ko se ostva­ri že­lje­ni efe­kat.

O

gla­ša­va­nje na Fej­sbu­ku (Fa­ce­bo­ok) za­sni­va se na tzv. "per­for­man­ce" mo­ de­lu, što zna­či da ogla­ši­va­či pla­ća­ ju sa­mo on­da ka­da ko­ri­sni­ci klik­nu na nji­hov oglas. Tač­ni­je, sa­mo ta­da se "bu­džet" upla­ćen Fej­sbu­ku za taj oglas uma­nju­je za una­pred de­fi­ni­

san iz­nos. Zbog to­ga i broj­nih op­ci­ ja po­de­ša­va­nja ko­ji­ma se po­ve­ća­va ve­ro­vat­no­ća da upra­vo že­lje­na cilj­ na gru­pa ko­ri­sni­ka klik­ne na oglas - Fej­sbuk ogla­si po­seb­no u po­re­đe­ nju sa štam­pa­nim, mo­gu da bu­du ne­u­po­re­di­vo efi­ka­sni­ji u po­gle­du ce­ ne i mer­lji­vo­sti efe­ka­ta.

Iste pred­no­sti su iz­ra­zi­te čak i u od­no­su na naj­bli­že srod­ni­ke - ba­ne­re na veb saj­to­vi­ma: za­hva­lju­ju­ći su­štin­ ski so­ci­jal­nom ka­rak­te­ru mre­že na ko­joj se "vr­te", od­no­sno či­nje­ni­ci da ih upra­vo po­se­ti­o­ci naj­po­pu­lar­ni­je dru­štve­ne svo­jim ak­tiv­no­sti­ma pod­ sve­sno i sup­til­no po­ve­zu­ju sa svo­jim

srod­nim du­ša­ma, ogla­si na Fej­sbu­ ku su od­lič­ni za seg­men­ti­ra­nje, po­ zi­va­nje ko­ri­sni­ka na kon­kret­ne ak­ci­ je, "laj­ko­ve" i dru­ge vi­do­ve di­rekt­nog an­ga­žo­va­nja po­put gla­sa­nja, an­ke­ ti­ra­nja i sl. Uz po­moć osnov­nih ala­ ta ko­je omo­gu­ća­va sa­ma dru­štve­na mre­ža, ne­kog di­zaj­ner­skog i "adver­ taj­zing" is­ku­stva, po­sti­žu se za­vid­ ni re­zul­ta­ti. A do­kle sve to "mo­že da ode" pri­me­nom na­pred­nih teh­no­lo­ ških re­še­nja, ogla­ši­va­či če­sto ne mo­ gu ni da pret­po­sta­ve.

Slu­čaj "Ci­pe­li­ći" Jed­na tr­go­vi­na obu­ćom iz Be­o­ gra­da ko­ja je pre­ko Fej­sbu­ka ogla­ si­la ak­cij­sku pro­da­ju žen­ske i mu­ške se­zon­ske ko­lek­ci­je ni­je ni pret­po­sta­vi­la da će kam­pa­ nja ka­kvu je za­mi­sli­la po­slu­ži­ ti da pot­pu­no ras­pro­da i svo­ je za­li­he deč­je obu­će. I to pre pla­ni­ra­nih mo­de­la za od­ra­sle. Ogla­si su za­in­te­re­so­va­li i pri­ vu­kli že­lje­nu po­pu­la­ci­ju že­na od­re­đe­ne sta­ro­sne do­bi, ali su tek pr­ve ana­li­ze ak­ci­je ob­ja­sni­ le tok ko­jim je kre­nu­la pro­da­ ja. "Po­go­đe­na" pri­mar­na cilj­na gru­pa - že­ne od­re­đe­nog obra­ zov­nog pro­fi­la i sta­ro­sne do­ bi - is­po­sta­vi­lo se, ima i de­cu slič­nog uz­ra­sta, a po­sle­dič­no i kon­fek­cij­skih bro­je­va obu­će, tzv. "se­kun­dar­nu cilj­nu gru­pu". Pri­li­ kom po­se­te pro­dav­ni­ci one su "re­ša­ va­le" po­tre­be svo­je po­ro­di­ce na na­ čin na ko­ji to ina­če či­ne: ku­po­va­le su prvo obu­ću za svo­ju de­cu, a tek se za­tim vra­ća­le za­dat­ku zbog ko­ga su i do­šle u pro­dav­ni­cu. "Već pr­va ana­li­za efi­ka­sno­sti ogla­ snih re­še­nja na Fej­sbu­ku, ne­kih 24 do 48 sa­ti na­kon što su ogla­si bi­

li ak­tiv­ni, uka­za­la je na no­vu pri­li­ ku", opi­su­je sled do­ga­đa­ja Una Ća­ćić Alek­sić iz agen­ci­je Pri­ma Me­dia ko­ ja je spro­ve­la ovu kam­pa­nju. "Skre­ nu­li smo pa­žnju kli­jen­tu na od­lič­nu pri­li­ku ko­je to­kom de­fi­ni­sa­nja ci­lje­va kam­pa­nje ni sa­mi ni­smo bi­li sve­sni, a to je pro­da­ja deč­je obu­će. Kli­jen­ to­va br­za i is­prav­na od­lu­ka da i deč­ ja ko­lek­ci­ja bu­de ob­u­hva­će­na ak­cij­ skim po­volj­no­sti­ma do­ve­la je do za­ do­volj­stva pri­mar­ne cilj­ne gru­pe ku­ po­vi­nom, ko­je je do­dat­no pod­u­pr­lo že­lje­ni, ini­ci­jal­no pla­ni­ra­ni tok pro­ da­je", ka­že ona. Si­gur­no je da je pro­da­ja de­la mu­ ške ko­lek­ci­je ta­ko­đe po­zi­ti­van "ko­ la­te­ral" uspe­šne ku­po­vi­ne pri­mar­ne

gru­pe – su­pru­ge su i svo­je mu­že­ve uklju­či­va­le u ku­po­vi­nu, što ni­je za­ne­ mar­lji­vo – ali je va­žni­je to da su i ov­ de sa­mi ogla­si oba­vi­li po­sao.

"Hip­no­ti­šu­ći oglas" ili ne­što dru­go? Ogla­si na Fej­sbu­ku su re­la­tiv­no ma­lih di­men­zi­ja, ima­ju dva osnov­

na ele­men­ta – sli­či­cu i kra­tak tekst is­ pod nje. Ova for­ma pri­la­go­đe­na je ne sa­mo "neo­p­te­re­ću­ju­ćem" ka­rak­ te­ru dru­štve­ne mre­že, već pre sve­ga ekra­ni­ma i teh­no­lo­gi­ja­ma po­ve­zi­va­ nja pre­ko mo­bil­nih te­le­fo­na, sa ko­jih se sve vi­še pri­stu­pa Fej­sbu­ku. Gde je on­da, sa ta­kvim mi­ni­ma­li­zmom, pro­ stor za "kre­a­ti­vu"? Ili, ka­ko da di­zaj­ner na­pra­vi oglas ko­ji će bi­ti efi­ka­san? "Kre­a­ti­va je va­žna, ali ne i pre­sud­na za uspeh kam­pa­nje", na­po­mi­nje Uroš Ig­nja­če­vić, ge­ne­ral­ni di­rek­tor agen­ ci­je Pri­ma Me­dia. "Naj­va­žni­je je is­ prav­no de­fi­ni­sa­ti cilj kam­pa­nje, a za­ tim po­sto­je na­či­ni da se kre­a­ti­va sta­vi u slu­žbu po­sti­za­nja za­cr­ta­nog ci­lja". Pi­ta­nje kre­a­ti­ve, od­no­sno efi­ka­sno­ sti di­zaj­na ogla­snih re­še­nja be­ o­grad­ska agen­ci­ja Pri­ma Me­ dia re­ša­va na­pred­nim kon­ cep­tom op­ti­mi­za­ci­je ko­ji nu­ di u sa­rad­nji sa auto­ri­zo­va­nim Fej­sbuk part­ne­rom, izra­el­skom kom­pa­ni­jom Mejpl (Ma­ple). Pri­ma Fej­sbuk je na­ziv kon­cep­ ta ko­ji u prak­si po­ve­ća­va efi­ka­ snost ogla­sa na Fej­sbu­ku. Či­ni ga teh­no­lo­ška plat­for­ma, apli­ ka­tiv­no spreg­nu­ta di­rekt­no sa naj­po­pu­lar­ni­jom dru­štve­nom mre­žom na sve­tu, i stan­dar­di­ zo­van skup sa­ve­to­dav­nih uslu­ ga – što u sa­dej­stvu ogla­ši­va­či­ ma do­no­si niz po­god­no­sti pri kre­i­ra­nju i re­a­li­za­ci­ji kam­pa­nja. Si­stem funk­ci­o­ni­še ta­ko što plat­ for­ma sa­ma i auto­mat­ski kre­i­ra sto­ ti­ne va­ri­ja­ci­ja od ne­ko­li­ko sa­stav­nih ele­me­na­ta ogla­sa, sli­ka i tek­sta, i u re­al­nom vre­me­nu me­ri per­for­man­se sva­ke va­ri­ja­ci­je; auto­mat­ski od­ba­cu­ je ogla­se sa naj­sla­bi­jim pro­cen­tom kli­ko­va i kon­ver­zi­jom (CTR i kon­ver­ zi­ja), i na kra­ju, na­kon za­da­tog pe­ ri­o­da, osta­vlja ak­tiv­nim sa­mo ogla­

Ci­lje­vi i re­zul­ta­ti Iz ne­po­sred­nog agen­cij­skog is­ku­stva, kli­jen­ti ko­ji ima­ju svo­ju stra­ni­cu na Fej­sbu­ku ogla­snim kam­pa­nja­ma obič­no ci­lja­ju na po­ve­ća­nje bro­ja fa­no­va, što im za­tim omo­gu­ća­va da du­go­roč­no ko­mu­ni­ci­ra­ju sa nji­ma, u svoj­stvu po­ten­ci­jal­nih ko­ri­sni­ka, od­no­sno kli­je­na­ta ili ku­pa­ca. Ra­zu­ mljvo s ob­zi­rom da se, sta­ti­stič­ki, kup­ci če­šće od­lu­ču­ju na ku­po­vi­nu bren­da ko­ji im je po­znat sa Fej­sbu­ka ili su već nje­go­vi fa­no­vi. Pro­ce­nat po­zi­tiv­nog na­klo­na, u za­vi­sno­sti od iz­vo­ra is­tra­ži­va­nja tr­ži­šta, mo­že da se kre­će iz­me­đu 30-40%, što je već do­volj­no va­li­dan ar­gu­ment s ob­zi­ rom da je uni­ver­za­lan cilj go­to­vo sva­ke pred­u­ze­te ak­tiv­no­sti po­ve­ća­nje pro­da­je i/ili pro­fi­ta kom­pa­ni­je. Sa dru­ge stra­ne, kli­jen­ti ko­ji ne­ma­ju svo­ju Fej­sbuk stra­ni­cu ne­ma­ju ni ka­pa­ci­te­te da gra­de svo­ju Fej­sbuk za­jed­ni­cu, pa kao cilj naj­če­šće po­ sta­vlja­ju po­ve­ća­nje bro­ja po­se­ta svom veb saj­tu ili po­ve­ća­nje di­rekt­ne pro­da­je. Ako kli­jent ima stra­ni­cu na saj­tu ko­ja is­ti­če ar­ti­kle/uslu­ge na ak­cij­skoj po­nu­di, obič­no se od­lu­ču­je na pro­mo­vi­sa­nje te po­nu­de. se ko­ji da­ju naj­bo­lje re­zul­ta­te. Pred­ no­sti teh­no­lo­gi­je do­pu­nju­ju se is­ku­ stvom, ta­ko što tok sva­ke kam­pa­nje nad­zi­re tim pro­fe­si­o­na­la­ca ko­ji bes­ plat­no pred­la­že kli­jen­ti­ma kre­a­tiv­na re­še­nja za po­bolj­ša­nje efe­ka­ta po­ sta­vlje­nih Fej­sbuk ogla­sa. "Sa istim re­sur­si­ma, sve to je go­ to­vo ne­iz­vo­dlji­vo ruč­no", na­vodi Uroš Ig­nja­če­vić osnov­ni raz­log zbog ko­ga je nje­go­va agen­ci­ja i stu­pi­la u part­ner­stvo sa po­me­nu­tom izra­el­

Te­sti­ra­nje seg­men­ta­ci­je Ulaz u ovaj si­stem, ka­žu u Pri­ma me­di­ji, pri­la­go­đen je na­šem tr­ži­štu – mi­ni­mal­ni bu­džet ogla­sne kam­ pa­nje za­cr­tan je na 300 evra. A ve­ ro­vat­no naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji pri­mer upo­ treb­ne vred­no­sti sti­že iz is­ku­stva "Izra­e­la­ca", kom­pa­ni­je Mejpl: u Tur­ skoj je kom­ple­tan me­dia plan pri­ pre­mlje­ne kam­pa­nje za iz­ve­sni tip vot­ke pro­me­njen u po­sled­nji čas, na­kon što je već pr­vi ta­las ogla­sa na Fej­sbu­ku ot­krio da je naj­za­in­te­

Pri­me­ri: kli­jent – cilj - re­zul­tat Wink sport (ma­lo­pro­da­ja obu­će) – po­spe­ši­va­nje pro­da­je pro­da­ja ceo la­ger ras­pro­dat ve­li­kom br­zi­nom za­hva­lju­ju­ći is­prav­nom tar­ge­ti­ ra­nju. Uni­ve­rex­port - pro­mo­vi­sa­nje no­ve uslu­ge on­li­ne ku­po­vi­ne "E-la­ko li je" i po­ve­ća­nje bro­ja fa­no­va - sa ma­lim bu­dže­tom po­stig­nut ve­li­ki po­ rast bro­ja fa­no­va i ko­ri­sni­ka. Ivan­čić i si­no­vi - brand awa­re­ness kam­pa­nja sa ci­ljem po­ve­ća­nja bro­ja po­se­ta saj­tu - pa­žlji­vim tar­ge­ti­ra­njem ostva­re­ni že­lje­ni re­zul­ta­ti.

Ja­sno - ja­sni­je I sam kli­jent pre­ko Pri­ma­Me­dia plat­for­me do­bi­ja vi­ši ste­pen kon­tro­le i uvi­da u svo­ju kam­pa­nju, kao i pri­men­lji­vu ana­li­ti­ku. Pri­mer je opi­sa­ na "ne­uo ­ ­če­na pri­li­ka" za ras­pro­da­ju ko­lek­ci­je de­či­je obu­će. Ceo si­stem je pro­sti­ji i "pri­zem­ni­ji", pri­jem­či­vi­ji ov­da­šnjem po­slov­nom okru­že­nju i po to­me što ne zah­te­va on­lajn pla­ća­nje ogla­snog pro­sto­ra Fej­sbu­ku kar­ti­ca­ma, una­pred, već omo­gu­ća­va kla­sič­no pla­ća­nje pre­ko ra­ču­na, po­ne­kad i tek po re­a­li­za­ci­ji kam­pa­nje. skom ku­ćom. "Te­or­ et­ski, iste re­zul­ ta­te za kli­jen­ta mo­gu­će je po­sti­ći i kon­ven­ci­o­nal­nim Fej­sbuk ala­ti­ma, ali sa ti­mom od ne­ko­li­ko lju­di, ko­ ji bi to­kom svih 24 sa­ta nad­gle­da­li

ti­zo­va­ne op­ti­mi­za­ci­je po­sta­ju sa­svim iz­ra­zi­te", ka­že on.

per­for­man­se ogla­sa, me­nja­li ih i ko­ ri­go­va­li spram tre­nut­nih per­for­man­ si. Ali ka­da agen­ci­ja isto­vre­me­no re­ a­li­zu­je vi­še po­je­di­nač­nih kam­pa­nja za svo­je kli­jen­te, pred­no­sti auto­ma­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

re­so­va­ni­ja cilj­na gru­pa za­pra­vo di­ja­ me­tral­no su­prot­na pret­po­sta­vlje­noj. Ume­sto sre­do­več­nih mu­ška­ra­ca, za ovaj pro­iz­vod na ba­zi vot­ke naj­vi­ še se za­in­te­re­so­va­la mla­da žen­ska po­pu­la­ci­ja. Ti­me je "Pri­ma"- plat­ for­ma od­lič­no po­slu­ži­la kao "lak­ mus-test" za pre­o­sta­le ko­mu­ni­ka­cij­ ske i mar­ke­tin­ške ka­na­le kam­pa­nje, pre­us­ me­ri­la re­še­nja i ogla­ša­va­nje na pra­vu stra­nu i spa­si­la sto­ti­ne hi­ lja­da evra ini­ci­jal­no pred­vi­đe­nih za re­kla­mi­ra­nje u ozbilj­nim "mu­škim" ma­ga­zi­ni­ma, emi­si­ja­ma i saj­to­vi­ma. Do­volj­no.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Pred­lo­zi za 2013. Vla­di­mir Vu­či­nić, Net++ tec­hno­logy

"vru­ćih" IT pro­je­ka­ta Vre­me za pla­ni­ra­nje IT ak­tiv­no­sti za 2013. go­di­nu je mo­žda pri kra­ju, ali po­gle­daj­te i na­ših dva­ na­est pred­lo­ga za IT pro­jek­te. Mo­žda do­bi­je­te ne­ku ide­ju šta bi­ste još mo­gli (mo­ra­li) da re­a­li­zu­je­te u na­red­nom pe­ri­o­du.

Vir­tu­e­li­za­ci­ja Mo­žda će se ne­ko­me uči­ni­ti da je vir­tu­e­li­za­ci­ja sta­ra te­ma, ali je i da­ lje vi­še ne­go ak­tu­el­na. Har­dver no­ vih ser­ve­ra ni­ka­da ni­je bio moć­ni­ ji i ni­ka­da ni­je ma­nje is­ko­ri­šćen ne­ go sa­da, ako se ko­ri­sti sa­mo za je­ dan ope­ra­tiv­ni si­stem. Vir­tu­e­li­za­ci­ja ser­ve­ra se da­nas pod­ra­zu­me­va kao lo­gi­čan ko­rak ka bo­ljem, pot­pu­ni­ jem is­ko­ri­šće­nju har­dve­ra i jed­no­ stav­ni­jim upra­vlja­njem ser­ve­ri­ma, uz sve po­god­no­sti ve­će ras­po­lo­ži­vo­sti i po­u­zda­no­sti ko­je vir­tu­e­li­za­ci­ja no­ si. Pr­vi ko­rak vir­tu­e­li­za­ci­je, kon­so­li­ da­ci­ja ser­ve­ra, u mno­gim pred­u­ze­ ći­ma je za­vr­šen ili je u to­ku. Oni ko­ji su kon­zer­va­tiv­ni­ji mo­žda je tek pla­ ni­ra­ju. Naj­če­šće pred­u­ze­ća od­lu­ču­

ju da vir­tu­e­li­zu­ju ma­nje va­žne ser­ ve­re, dok se kri­tič­ne i bit­ne apli­ka­ ci­je u ve­ći­ni slu­ča­je­va još uvek po­ kre­ću na fi­zič­kim ser­ve­ri­ma. Sre­ćom, vo­de­ći pro­iz­vo­di ko­ji omo­gu­ću­ju vir­ tu­e­li­za­ci­ju ušli su u zre­lu fa­zu i po­ ka­za­li su sta­bil­nost i po­u­zda­nost, ta­ ko da vi­še ne­ma raz­lo­ga da se čak i kri­tič­ne apli­ka­ci­je i ser­vi­si ne vir­tu­e­ li­zu­ju, po­seb­no uz re­še­nja ko­ja pru­ ža­ju do­dat­nu vi­so­ku ras­po­lo­ži­vost apli­ka­ci­ja. Po­red vir­tu­e­li­za­ci­je ser­ve­ra, po­ka­za­ lo se da po­sto­je osno­ve i za vir­tu­e­li­za­ ci­ju rad­nih sta­ni­ca. Ko­ri­šće­njem tan­kih i ze­ro kli­je­na­ta ume­sto desk­top ra­ču­ na­ra i od­go­va­ra­ju­ćom in­fra­struk­tu­rom za vir­tu­e­li­za­ci­ju po­sti­žu se ušte­de kroz bo­lje upra­vlja­nje, lak­še odr­ža­va­nje i ser­vis, br­ži od­ziv na po­tre­be pred­u- ­

ze­ća (pri pro­ši­ri­va­nju po­treb­nog bro­ja rad­nih me­sta) i vi­šu ras­po­lo­ži­vost ova­ kvih si­ste­ma. Na kra­ju, pro­je­kat vir­tu­ e­li­za­ci­je mo­že da ob­u­hva­ta i vir­tu­e­li­ za­ci­ju apli­ka­ci­ja, ko­ja omo­gu­ća­va za­ po­sle­ni­ma da im po­treb­ne apli­ka­ci­ je bu­de ras­po­lo­ži­ve pre­ma po­tre­bi, na zah­tev, bez pret­hod­nog in­sta­li­ra­nja na sva­ki ra­ču­nar na ko­me bi se even­tu­ al­no upo­tre­bi­le. Na pri­mer, ako je za­ po­sle­nom po­treb­no da upo­tre­bi Mic­ ro­soft Vi­sio, to će ura­di­ti ta­ko što će jed­no­stav­no za­tra­ži­ti tu apli­ka­ci­ju sa ser­ve­ra za vir­tu­e­li­za­ci­ju apli­ka­ci­ja, pa ma­kar to bi­lo i sa­mo jed­nom go­di­šnje, bez po­tre­be da Vi­sio bu­de una­pred in­ sta­li­ran. Ovim na­či­nom vir­tu­e­li­za­ci­je mo­gu­će su ušte­de kroz bo­lje i tač­ni­je upra­vlja­nje li­cen­ca­ma i lak­še upra­vlja­ nje apli­ka­ci­ja­ma.

Upra­vlja­nje si­ste­mi­ma i soft­verom (system and patch ma­na­ge­ment) U pred­u­ze­ći­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je ima­ju vi­še od de­se­tak ra­ču­na­ ra, uvo­đe­nje si­ste­ma za upra­vlja­ nje ra­ču­na­ri­ma i soft­ve­rom je neo­p­ hod­no. Ta­čan in­ven­tar od­no­sno po­ pis opre­me (ser­ve­ra, mre­žne opre­ me, rad­nih sta­ni­ca itd.), ko­ji po­red de­talj­nih in­for­ma­ci­ja o har­dve­ru sa­ dr­ži i de­talj­ne in­for­ma­ci­je o in­sta­li­ ra­nom soft­ve­ru i nje­go­voj upo­tre­ bi, je osnov­ni alat za upra­vlja­nje IT si­ste­mi­ma. Pe­ri­o­dič­ni pre­gle­di i iz­ ve­šta­ji ko­ji pru­ža­ju uvid u pro­me­ ne (ka­ko u har­dve­ru, ta­ko i u soft­ ve­ru) su va­žni ka­ko za sa­mo upra­

vlja­nje istim, ta­ko i za pla­ni­ra­nje (na pri­mer pre­la­zak na Win­dows 7 ili 8), ali i za si­gur­nost si­ste­ma. Mo­guć­ nost upra­vlja­nja za­kr­pa­ma za soft­ ver (patch ma­na­ge­ment) je iz­u­zet­no va­žna sa sta­no­vi­šta bez­bed­no­sti IT si­ste­ma, pri če­mu tre­ba obra­ti­ti pa­ žnju da da­nas vi­še ni­je do­vo­ljan sa­ mo patch ma­na­ge­ment si­stem ko­ ji po­dr­ža­va Win­dows i Of­fi­ce, već si­stem ko­ji će omo­gu­ći­ti upra­vlja­ nje i patche­vi­ma za osta­le pro­gra­ me, apli­ka­ci­je (na pri­mer, Ado­be Ac­ro­bat Re­ad ­ er, ko­ji je po­sle sa­mog Win­dow­sa naj­če­šći na me­ti zlo­na­ mer­nog soft­ve­ra ko­ji po­ku­ša­va da na­đe pro­pu­ste ili ra­nji­vo­sti ove apli­ ka­ci­je i na taj na­čin in­fi­ci­ra si­stem), pa na kra­ju i za sa­me ope­ra­tiv­ne si­ ste­me (pro­dor Mac OS X si­ste­ma

čak i u pred­u­ze­ći­ma je sve veći, kao i Li­nux/Unix si­ste­ma).

Bring Your Own Device (BYOD) ili Mo­bi­le De­vi­ce Ma­na­ge­ment (MDM) BYOD je tre­nut­na bri­ga i mu­ka IT-ja sred­njih i ve­ćih pred­u­ze­ća. Zah­te­vi za­po­sle­nih da mo­gu sa sop­stve­nim mo­bil­nim ure­đa­ji­ma (smart te­le­fo­ni, ta­ble­ti i sl.) da pri­stu­pa­ju po­slov­nim po­da­ci­ma i apli­ka­ci­ja­ma su sve če­šći, a u nji­ma pred­nja­če obič­no di­rek­to­ri i ru­ko­vod­stvo. Dok je sa­mo po­ve­zi­va­ nje ovih ure­đa­ja u lo­kal­nu mre­žu ma­ nji pro­blem, nji­ho­vo upra­vlja­nje (Mo­ bi­le De­vi­ce Ma­na­ge­ment – MDM) je pra­vi iza­zov. Od IT-ja se oče­ku­je

da obez­be­di po­slov­ne po­dat­ke ko­ ji do­la­ze na ove ure­đa­je, da ih za­šti­ ti, krip­tu­je ako je po­treb­no ili čak ob­ ri­še u slu­ča­ju da se ure­đaj iz­gu­bi ili ga ne­ko ukra­de. IT tre­ba da omo­gu­ći i in­sta­la­ci­ju apli­ka­ci­ja za ove ure­đa­ je ko­je se ko­ri­ste u pred­u­ze­ću kao i da spro­ve­de pra­vi­la pred­u­ze­ća i nad ovim ure­đa­ji­ma (na pri­mer, za­bra­ nu sni­ma­nja po­da­ta­ka ve­znih za po­ slo­va­nje pred­u­ze­ća u jav­ne cloud si­ ste­me, ti­pa Drop­Box). Na kra­ju, po­ treb­no je da po­dr­ška va­ži za či­tav niz plat­for­mi, po­čev od iOS-a (iPad, iP­ ho­ne, iPod…), Blac­kBe­rry-ja, pre­ko ra­znih ver­zi­ja An­dro­i­da i no­vog Win­ dows RT-a. Sre­ćom, već sa­da na tr­ ži­štu po­sto­je re­še­nja ko­ja omo­gu­ća­ va­ju kva­li­tet­no upra­vlja­nje mo­bil­nim ure­đa­ji­ma i ko­ja pru­ža­ju od­go­vor na ve­ći­nu na­ve­de­nih iza­zo­va.

Ar­hi­vi­ra­nje e-mail po­ru­ka, faj­lo­va, Sha­re­Po­int do­ku­me­na­ta Sta­ti­sti­ke go­vo­re da se obim ne­ struk­tu­ri­ra­nih po­da­ta­ka (MS Of­fi­ce do­ku­men­ti, PDF faj­lo­vi i sl.) u pred­u- ­ze­ći­ma sva­ke go­di­ne udvo­stru­ču­je. Ono što sta­ti­sti­ke ne po­ka­zu­ju je­ste da se vi­še od po­lo­vi­ne ovih po­da­ta­ ka na­la­zi du­pli­ra­no u e-mail ser­ve­ri­ ma, fajl ser­ve­ri­ma ili Sha­re­Po­int ser­ ve­ri­ma. Sta­ti­sti­ka ta­ko­đe ne po­ka­zu­je da se ovim po­da­ci­ma ret­ko ili ni­ka­da ne pri­stu­pa. Za­što je to ta­ko? Od­go­ vor je jed­no­sta­van. S po­ra­stom ras­ po­lo­ži­vog pro­sto­ra za po­dat­ke, ko­ri­ snik vi­še ne­ma di­le­mu da li da ne­ki e-mail, fajl ili do­ku­ment obri­še – jed­ no­stav­no je bo­lje da ga sa­ču­va. Si­ste­ mi za ar­hi­vi­ra­nje e-ma­i­lo­va, faj­lo­va i Sha­re­Po­int do­ku­me­na­ta omo­gu­ća­ va­ju da se isti sme­ste na po­se­ban si­ stem ko­ji će ih ču­va­ti u kom­pri­mo­va­

nom i de­du­pli­ra­nom ob­li­ku, a ko­ji će isto­vre­me­no omo­gu­ći­ti pri­stup ovim do­ku­men­ti­ma, kao i nji­ho­vo pre­tra­ ži­va­nje. Ušte­de ko­je se do­bi­ja­ju kroz de­du­pli­ka­ci­ju, kom­pre­si­ju i iz­me­šta­ nje na jef­ti­ni­je sto­ra­ge si­ste­me če­ sto su do­volj­ne da oprav­da­ju uvo­ đe­nje ar­hi­vi­ra­nja. Do­dat­no, ar­hi­vi­ra­ njem se sma­nju­je obim e-ma­i­lo­va, faj­lo­va i Sha­re­Po­int do­ku­me­na­ta na pro­duk­ci­o­nim si­ste­mi­ma, što obez­ be­đu­je nji­hov bo­lji rad, bo­lje per­for­ man­se i sma­nju­je po­treb­no vre­me i pro­stor za bac­kup pro­duk­ci­o­nih si­ ste­ma. Po­red to­ga ar­hi­vi­ra­nje omo­ gu­ća­va pre­tra­gu po­da­tka za po­tre­ be prav­ne slu­žbe ili ka­drov­skog. Na kra­ju, ar­hi­vi­ra­nje će ve­ro­vat­no po­sta­ ti i oba­ve­za u po­slo­va­nju pred­u­ze­ća.

Ši­fro­va­nje (en­krip­ci­ja) Bit­ni po­da­ci za po­slo­va­nje sva­kog pred­u­ze­ća da­nas se naj­če­šće na­la­ ze u elek­tron­skom ob­li­ku. Po­red svih pred­no­sti ko­je ovaj ob­lik po­da­ta­ka nu­di, mo­guć­nost kra­đe i iz­me­ne po­ da­tka u elek­tron­skom ob­li­ku je ve­ ća i po­sta­vlja iza­zov pred IT od ko­ jeg se oče­ku­je da po­dat­ke za­šti­ti. Sa sve ve­ćom upo­tre­bom lap­top/no­te­ bo­ok ra­ču­na­ra, ta­ble­ta, pa­met­nih te­ le­fo­na, otva­ra­njem mre­ža za pri­stup part­ne­ri­ma, kon­sul­tan­ti­ma i kup­ci­ ma iz­lo­že­nost po­ver­lji­vih po­da­ta­ka je zna­čaj­no ve­ća, kao i mo­guć­nost nji­ho­vog gu­bit­ka. Je­di­ni na­čin za­šti­ te je­ste ši­fro­va­nje ovih po­da­ta­ka i/ ili ce­lih di­sko­va kod lap­top/no­te­bo­ ok ra­ču­na­ra. Ši­fro­va­nje one­mo­gu­ća­ va pri­stup po­ver­lji­vim po­da­ci­ma čak i u slu­ča­je­vi­ma da sa­mi po­da­ci bu­ du ukra­de­ni i/ili iz­gu­blje­ni. Ši­fro­va­nje po­da­ta­ka tre­ba da bu­de tran­spa­rent­ no za ko­ri­sni­ka, ali i da omo­gu­ća­va pri­stup auto­ri­zo­va­nim oso­ba­ma (ko­

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

je ima­ju pra­vo da im pri­stu­pa­ju). Za pred­u­ze­ća je va­žno da po­sto­ji mo­ guć­nost cen­tra­li­zo­va­nog upra­vlja­nja si­ste­mom ši­fro­va­nja, po­seb­no si­ste­ mom klju­če­va ( jav­nih i taj­nih klju­če­ va ko­ji se ko­ri­ste u po­stup­ku asi­me­ trič­nog ši­fro­va­nja), kao i mo­guć­nost opo­rav­ka ši­fro­va­nih po­da­ta­ka i opo­ rav­ka klju­če­va. Naj­če­šće je po­treb­ no omo­gu­ći­ti ši­fro­va­nje ce­log di­ska ili par­ti­ci­je di­ska za lap­top/no­te­bo­ok ra­ču­na­re, za­tim ši­fro­va­nje faj­lo­va/fol­ de­ra na mre­žnim dis­ko­vi­ma ili dis­ko­ vi­ma rad­nih sta­ni­ca i ta­ko­đe ši­fro­va­ nje e-mail po­ru­ka. Bu­du­ći da su da­ na­šnje pret­nje (u smi­slu zlo­na­mer­ nog ko­da) usme­re­ne pr­ven­stve­no na kra­đu po­da­ta­ka, ši­fro­va­nje (en­krip­ci­ ja) je oba­ve­zan pro­je­kat za IT sva­kog pred­u­ze­ća ko­je že­li da sa­ču­va po­ver­ lji­ve po­dat­ke.

An­ti­Vi­rus i An­ti­Spam Da li je va­še an­ti­vi­rus i/ili an­ti­spam re­še­nje do­volj­no efi­ka­sno? Mo­žda je sle­de­ća go­di­na pra­vo vre­me da se na­po­kon re­ši­te sta­rog an­ti­vi­rus i/ ili an­ti­spam re­še­nja i pre­đe­te na no­ vo, efi­ka­sni­je i bo­lje re­še­nje. Mo­žda je vre­me da raz­mi­sli­te i o uvo­đe­nju cloud re­še­nja za an­ti­spam, spre­ča­ va­ju­ći da ne­že­lje­na po­šta (spam) do­ đe do va­ših e-mail ser­ve­ra. Bu­du­ći da da­nas vi­še od 75% e-mail po­ru­ka spa­da u ne­že­lje­nu po­štu, zar ni­je lo­ gič­no da spre­či­te op­te­re­će­nje svo­jih in­ter­net lin­ko­va i e-mail ser­ve­ra spre­ ča­va­ju­ći spam po­ru­ke do do­đu do vas i sve to bez in­ve­sti­ci­ja u opre­mu i soft­ver za ope­ra­tiv­ne si­ste­me. An­ ti­vi­rus re­še­nja ta­ko­đe nu­de hi­brid­no cloud upra­vlja­nje što pru­ža do­dat­ne ušte­de u opre­mi i soft­ve­ru uz za­dr­ža­ va­nje istih funk­ci­o­nal­no­sti, a od­re­đe­ na vo­de­ća an­ti­vi­rus re­še­nja čak ima­

ju i ta­ko flek­si­bil­no li­cen­ci­ra­nje da ko­ri­sni­ku pru­ža­ju mo­guć­nost iz­bo­ra – cloud upra­vlja­nje ili upra­vlja­nje sa sop­stve­nim ser­ve­rom!

Da­ta Loss Pre­ven­tio (DLP – spre­ča­va­nje gu­bitka podata­ka) Naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u si­ste­mu za­šti­te je kao i obič­no – čo­vek. Ne­ho­ti­ce ili na­ mer­no, lju­di ko­ji ima­ju pri­stup po­ver­ lji­vim po­da­ci­ma mo­gu ih po­sla­ti van pred­u­ze­ća (sni­ma­njem na USB, sla­ njem pri­vat­nim e-ma­i­lom, pre­ko Ve­ba, cloud sto­ra­ge si­ste­ma i sl.). Ra­di lak­ šeg ru­ko­va­nja, za­po­sle­ni će ne­sve­sno iz­lo­ži­ti po­ver­lji­ve po­dat­ke sni­ma­ju­ći ih na pa­met­ne ure­đa­je (te­le­fo­ne, ta­ble­te i sl.) ili na ne­pla­ni­ra­nu lo­ka­ci­ju (desk­ top svog ra­ču­na­ra, na pri­mer). DLP – Da­ta Loss Pre­ven­tion re­še­nja pru­ža­ ju mo­guć­nost da se po­ver­lji­vi po­da­ci pro­na­đu, pra­te, za­šti­te (na pri­mer ši­ fro­va­njem) i na kra­ju spre­če nji­ho­vo sla­nje i/ili sni­ma­nje. Kva­li­tet­na DLP re­ še­nja tre­ba da bu­du u mo­guć­no­sti da pre­po­zna­ju de­lo­ve po­ver­lji­vih do­ku­ me­na­ta, što vi­še for­ma­ta i da po­dr­ža­ va­ju kre­i­ra­nje i de­fi­ni­sa­nje od­go­va­ra­ ju­će to­ka oba­ve­šta­va­nja o na­sta­lom in­ci­den­tu. DLP re­še­nja tre­ba da omo­ gu­će i spre­če od­liv/gu­bi­tak po­da­ta­ka po­čev od rad­nih sta­ni­ca, pre­ko ser­ve­ ra i e-mail si­ste­ma do veb sa­o­bra­ća­ja.

Bac­kup Bac­kup je još jed­na te­ma ko­ja na pr­vi po­gled de­lu­je kao "sta­ra", ali zbog po­me­nu­te vir­tu­e­li­za­ci­je i ta­ ko­đe po­me­nu­te eks­plo­zi­je po­da­ta­ ka ima no­ve iza­zo­ve. Pra­vo je vre­ me da re­di­zaj­ni­ra­te bac­kup re­še­nje! Vir­tu­e­li­za­ci­ja, ve­li­ki obim po­da­ta­ ka i ma­li vre­men­ski pro­stor za bac­

kup zah­te­va­ju no­va, bo­lja re­še­nja za bac­kup ko­ji će uz de­du­pli­ka­ci­ ju omo­gu­ći­ti ušte­de u pro­sto­ru po­ treb­nom za bac­kup, uz po­ve­ća­nje br­zi­ne bac­ku­pa i pot­pu­nu po­dr­šku za vir­tu­el­nu in­fra­struk­tu­ru. Uko­li­ko vaš plan uklju­ču­je i ar­hi­vi­ra­nje, pri­ rod­no je po­tra­ži­ti i re­še­nje za bac­ kup ko­je se in­te­gri­še sa re­še­njem za ar­hi­vi­ra­nje po­da­ta­ka. Ne tre­ba za­ bo­ra­vi­ti ni bac­kup rad­nih sta­ni­ca i lap­top ra­ču­na­ra ko­ji po­sta­vlja pred IT po­seb­ne iza­zo­ve (ko­ri­sni­ci ko­ji ni­ su stal­no u lo­kal­noj mre­ži, po­da­ci ko­ji se ne na­la­ze uvek u pod­ra­zu­me­ va­nom fol­de­ru i sl.)

Di­sa­ster Re­co­very (DR) Deo pred­u­ze­ća kao što su fi­nan­ sij­ske in­sti­tu­ci­je, osi­gu­ra­nja i dr. ima­ ju oba­ve­zu (re­gu­li­sa­nu pra­vi­li­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je) da us­po­sta­ ve di­sa­ster re­co­very lo­ka­ci­ju, tj. da obez­be­de funk­ci­o­ni­sa­nje i u slu­ča­ ju da glav­na ili pri­mar­na lo­ka­ci­ja do­ ži­vi ot­kaz. U za­vi­sno­sti od pro­ce­ne ri­zi­ka po po­slo­va­nje i pro­ce­ne do­ zvo­lje­nog vre­me­na za opo­ra­vak, DR je mo­gu­će re­a­li­zo­va­ni na vi­še na­či­

na. Po­je­di­na bac­kup re­še­nja omo­ gu­ća­va­ju da se pri kre­i­ra­nju bac­ku­pa auto­mat­ski kre­i­ra i ko­pi­ja ko­ja se iz­ me­šta na DR lo­ka­ci­ju i ko­ja je sprem­ na za opo­ra­vak u slu­ča­ju po­tre­be na DR lo­ka­ci­ji. Ova­kvo naj­e­ko­no­mič­ni­ je re­še­nje ne mo­že uvek da za­do­vo­lji po­tre­be po­slo­va­nja, po­seb­no u slu­ ča­je­vi­ma ka­da vre­me opo­rav­ka tre­ ba da bu­de kra­će, i u tim slu­ča­je­vi­ ma se zah­te­va re­pli­ka­ci­ja po­da­ta­ka na DR lo­ka­ci­ju i od­go­va­ra­ju­ći me­ha­ ni­zmi za tzv. fa­i­lo­ver ili pre­ba­ci­va­nje si­ste­ma na re­zer­vne, ko­ji su sprem­ni na DR lo­ka­ci­ji. Or­ga­ni­za­ci­ja pre­ba­ci­ va­nja si­ste­ma zah­te­va do­sta pa­žnje i od­go­va­ra­ju­će ala­te, a pro­ve­ra spa­da u jed­nu od oba­ve­znih rad­nji, ko­ju je ujed­no i vr­lo te­ško re­a­li­zo­va­ti.

Help desk Ka­ko bi se obez­be­dio ne­sme­tan rad za­po­sle­ni­ma, u sred­njim i ve­ćim pred­u­ze­ći­ma uobi­ča­je­no je da se or­ ga­ni­zu­je help desk slu­žba ko­ja će od­go­va­ra­ti i re­ša­va­ti pro­ble­me za­ po­sle­nih to­kom ko­ri­šće­nja IT si­ste­ ma. Rad ova­kve slu­žbe (čak i onih ko­je ni­su for­mal­no us­po­sta­vlje­ne) je

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ne­mo­guć bez od­go­va­ra­ju­ćeg soft­ ver­skog re­še­nja za evi­den­ci­ju zah­te­ va, sa ba­zom zna­nja i mo­guć­no­šću po­ve­zi­va­nja sa pret­hod­no po­me­nu­ tim re­še­njem za upra­vlja­nje si­ste­mi­ ma i in­ven­tar. Na­rav­no od­go­va­ra­ju­ će iz­ve­šta­va­nje je neo­p­hod­no da bi se pra­tio rad ova­kve slu­žbe, a bo­lja re­še­nja pru­ža­ju čak i mo­guć­nost an­

ža­nje uslu­ga bac­ku­pa i opo­rav­ka po­ da­ta­ka i sl. MSP se mo­že po­sma­tra­ti i kao iz­najm­lje­no, uda­lje­no IT ode­lje­ nje. Pred­no­sti ko­ri­šće­nja MSP su ja­ sne – ma­nji i bo­lje kon­tro­li­sa­ni tro­ ško­vi kao i ma­nja ula­ga­nja u opre­mu, ali i lju­de. MSP se tek po­ja­vlju­ju na na­šem tr­ži­štu, ali pra­te­ći ten­den­ci­je u sve­tu, mo­žda je sle­de­ća go­di­na pra­

od pu­kog pri­ku­plja­nja lo­go­va. Do­ bra SI­EM re­še­nja će omo­gu­ći­ti bo­ lju vi­dlji­vost ana­li­zom šu­me do­ga­ đa­ja i ko­re­la­ci­jom istih, ka­ko bi uka­ za­li na po­ten­ci­jal­ne pro­ble­me. Uz in­ te­gra­ci­ju sa ske­ne­ri­ma ra­nji­vo­sti IT si­ste­ma (vul­ne­ra­bi­lity scan­ners) mo­ gu­će je ostva­ri­ti pot­pu­ni uvid u sta­ nje IT si­ste­ma sa sta­no­vi­šta bez­bed­

ke­ti­ra­nja za­po­sle­nih u ci­lju pro­ve­re kva­li­te­ta uslu­ga. Za na­še pod­ne­blje va­žno je da re­še­nje za help desk ima i po­dr­šku za srp­ski je­zik, ka­ko bi za­ po­sle­ni la­ko mo­gli sa­mo da kre­i­ra­ju zah­te­ve za re­ša­va­nje pro­ble­ma ili da sa­mi pre­tra­žu­ju ba­zu zna­nja sa od­ go­vo­ri­ma na uobi­ča­je­na pi­ta­nja.

vo vre­me za raz­mi­šlja­nje o an­ga­žo­va­ nju MSP za pru­ža­nje IT uslu­ga.

no­sti, čak i iz­vr­ši­ti iz­ve­šta­va­nje o sta­ nju u ci­lju do­ka­zi­va­nja uskla­đe­no­sti sa stan­dard­ni­ma bez­bed­no­sti (kao što je ISO 27001, PCI DSS i dru­gi). Od­lič­na SI­EM re­še­nja će omo­gu­ći­ti i ge­ne­ri­sa­nje po­ten­ci­jal­nih in­ci­de­na­ta (ka­da se pro­na­đu kri­tič­ni do­ga­đa­ji), po­ve­zi­va­nje sa si­ste­mi­ma ko­ji ana­ li­zi­ra­ju sta­nje bez­bed­no­sti na svet­ skom ni­vou i pru­ža­ju uvid u me­sta oda­kle po­ti­ču pret­nje (bi­lo da su u pi­ta­nju spam mre­že, bi­lo da se ra­di o zom­bi/bot mre­ža­ma) i in­te­gra­ci­ ju sa si­ste­mi­ma za upra­vlja­nje i DLP.

Ma­na­ged Ser­vi­ces Ma­la pred­u­ze­ća sa ne­do­volj­nim IT re­sur­si­ma ili sred­nja pred­u­ze­ća ko­ji­ ma ne­do­sta­ju spe­ci­fič­na zna­nja i deo IT re­sur­sa mo­gu po­tra­ži­ti re­še­nje u pre­pu­šta­nju upra­vlja­nja ce­lim ili de­ lom IT-ja dru­gim pred­u­ze­ći­ma, tzv. Ma­na­ged Ser­vi­ces Pro­vi­ders (MSP). MSP su fir­me ko­je su se spe­ci­ja­li­zo­ va­le za pru­ža­nje po­dr­ške u ko­ri­šće­nju IT teh­no­lo­gi­ja, za da­ljin­sko upra­vlja­ nje i nad­gle­da­nje IT si­ste­ma, za pru­

Se­cu­rity In­for­ma­tion and Event Ma­na­ge­ment (SI­EM, log ma­na­ge­ment i vul­ne­ra­bi­lity sca­ning) Ne­iz­o­stav­ni deo upra­vlja­nja bez­ bed­no­šću po­da­ta­ka je­ste i upra­vlja­ nje i pri­ku­plja­nje dnev­ni­ka do­ga­đa­ ja (log/event ma­na­ge­ment) sa ser­ ve­ra, mre­žnih ure­đa­ja, fi­re­wall ure­ đa­ja, e-mail ser­ve­ra, kri­tič­nih rad­nih sta­ni­ca i svih dru­gih bit­ni­jih ele­me­ na­ta IT in­fra­struk­tu­re. U ne­kim dr­ža­ va­ma log ma­na­ge­ment je za­kon­ska oba­ve­za (na pri­mer u Tur­skoj), dok se na dru­gim me­sti­ma zah­te­va od­ re­đe­ni mi­ni­mum pri­ku­plja­nja i ču­ va­nja lo­go­va od in­ter­net pro­vaj­de­ra. Kva­li­tet­na SI­EM re­še­nja nu­de i vi­še

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Re­še­nja po­sto­je Sa vo­de­ćim pro­iz­vo­đa­či­ma na tr­ ži­štu – VMwa­re, Syman­tec, LAN­Desk i Ma­na­ge­En­gi­ne i nji­ho­vim pro­iz­vo­ di­ma mo­že­te da re­a­li­zu­je­te sva­ki od na­ve­de­nih pro­je­ka­ta.

... danas poslovni uspeh jedne kompanije zavisi pre svega od njene sposobnosti da se na pravi način prilagodi datim okolnostima. Tržišna pozicija nije jednom za svagda data konstanta, pa ignorisanje trendova u poslovanju može da dovede do dalekosežnih negativnih posledica. Da bi se ovakva neželjena situacija izbegla, neophodna je ne deklarativna nego stvarna želja i odlučnost menadžmenta kompanije usmerena ka permanentnom unapređenju poslovanja. To uključuje neophodne promene u smislu inovacija u svim sektorima i u načinu organizacije poslovnih procesa ključnih za funkcionisanje kompanije ( Mission Critical Business Processes). A poslovni procesi više ne mogu da budu uspešni ako nemaju kvalitetnu IT podršku. Direktor kao lider kompanije ima posebnu odgovornost da ovu činjenicu prepozna.

XX Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106