INFARKT MOZGA
1. ISHEMIJS ISHEMIJSKI KI MOŽDANI MOŽDANI UDAR UDAR Moždani udar je izuzetno raširena bolest, u svetu godišnje odnosi et !iliona života, "od nas je rvi uzro" s!rtnosti "od žena, a drugi "od !uš"ara#a, on je rvi uzro" s!rtnosti u bolni$"i! sredina!a, $eš%i je is&e!ijs"i !oždani udar ' tri $etvrtine u odnosu na &e!oralgijs"i( )onavlja se "od jedne etine bolesni"a na "raju rve godine, na "raju druge godine sva"i $etvrti, a na"on ete sva"i tre%i bolesni" doživljava onovni udar( Ovo oboljenje je naj$eš%i uzro" de!en#ije( In*ar"t !ozga nosi viso" steen invaliditeta, le$enje i re&abilita#ija traju dugo i veo!a su s"ui(
Zbog ovi& $injeni#a, ored ostalog, vodi$ za is&e!ijs"i !oždani udar "oji je ve% o$eo u ne"i! #entri!a da se ri!enjuje, us"oro %e u $itavoj +rbiji, i!a i za a#ijente i za le"are ogro!an zna$aj( On %e se na dve do tri godine osavre!enjavati( osavre!enjavati( ilj uvo-enja ovi& dijagnosti$"i& i teraijs"i& teraijs"i& ravila je da se s!anji s!anji in#iden#a' in#iden#a' u$estalost u$estalost javljanja, s!rtnost s!rtnost od !oždanog !oždanog udara, udara, da svi a#ijenti, bez obzira gde se od juga do severa le$e, !oraju da dobiju isti dijagnosti$"i i teraijs"i tret!an( .odi$ je i le"ari!a svojevrsna o!o%, ruža i! sigurnost da su u dato! !o!entu za a#ijenta u$inili najbolje( Moždani udar je urgentno stanje "oje !ora da se tretira "ao in*ar"t !io"arda(
+li"a //( 0 Is&e!ijs"i !oždani udar /
Ia"o je o neisano! ravilu ovo oboljenje ratilo starost, u oslednje vre!e sve $eš%e $eš%e oga-a i !la-e ljude( ljude( Moždani udar, udar, nije više 1rivilegija1 1rivilegija1 stariji&, grani#a se o!era re!a !la-i!a od 23, a i 43 godina( Kada je ovo oboljenje u itanju, oasnost nije sa!o u ošte%enji!a "oje naravi, nego i u to!e da se onavlja, a sva"i novi udar redstavlja sve ve%u oasnost o !oždano t"ivo( 5
/ &tt677888(!ojezdravlje(ba7sli"e7novosti7AAA953MO:;953Z(3?(53//( 5 Milen"ovi%, )(, )ani%, M(, Milen"ovi%, Z( @/B?C erebrovas"ularne bolesti( Gornji Milanova#'Deograd6
2
+li"a /5( 0 In*ar"t !ozga
1.1.Nastanak infarkta mozga Arterije ishranjuju mozak. Bolesti krvnih sudova najčešće dovode do prekida ishrane (kada se dogodi infarkt mozga) ili do krvarenja (kakvo je ovo iz aneurizme). Oe pojave se u narodu zovu !šlog!. "nfarkti su češći od krvarenja. Oslaljena #irkula#ija krvi kroz mozak mo$e dovesti do prolaznih poremećaja (%"A& 'B"& "*) ili do trajnih promena (infarkti). "nfarkti mozga mogu iti mali i dijagnostikovati se slučajno (pogotovo kod starjih osoa) na + snimku mozga. 'eliki infarkti dovode do izumiranja većeg dela mozga i različito se manifestuju, slaost suprotne polovine tela& koma&... Ovom patologijom se ave neurolozi. -koliko pa#ijent na vreme doe u olni#u danas se mo$e& nekim interventnim metodama& uspostaviti ponovo #irkula#ija kroz mozak ez formiranja infakta. /edan od najčešćih uzroka infarkta mozga je ugrušak koji se formira na arterosklerotskom plaku koji je nastao na račvi karotidne arterije (nalazi se u vratu). -koliko je ovaj plak velik leči se hirurški i ovu opera#iju izvode najčešće vaskularni hirurzi.
0
1.2.Simptomi i faktori rizika moždanog udara
1ao što je već napomenuto& mo$dani udar mo$e nastati naglo ili postepeno. - oa slučaja meu prvim simptomima šloga javljaju se oduzetosti pojedinih delova tela& poremećaj govora& smetnje u koordina#iji pokreta i hoda ili& pak razni psihički ispadi& odnosno poremećaji svesti. +o$e doći i do iznenadne pojave vrtoglavi#e& praćene nemogućnošću hodanja i stajanja& odnosno nagonom na povraćanje. 'rtoglavi#a se pojačava usled promene polo$aja glave ili tela& ili zog fizičkog napora. atim se javljaju glavoolje& prvo u potiljačnom predelu& koje mogu iti praćene pojavom slaosti pojedinih delova tela& poremećajem vida 3 pojavom duplih slika i su$enja vidnog polja. 4ve ove tegoe često se spontano povlače ez ikakvog lečenja& što odla$e oraćanje lekaru. +eutim& u skoro 005 slučajeva& ipak& dolazi do smrtnog ishoda. 6lavni uzročni#i nastanka mo$danog udara jesu starost (rizik za ooljevanje od mo$danog udara udvostručava se posle pedeset pete godine $ivota)& pol (muškar#i češće ooljevaju nego $ene)& kao i nasledna sklonost (osoe kojima su li$i članovi porodi#e do$iveli mo$dani udar imaju veći rizik od ooljevanja). 7ored porojanih faktora na koje se ne mo$e uti#ati& postoje i rizični činio#i na koje i trealo oratiti posenu pa$nju. +eu njima najčešći je povišen krvni pritisak& koji se lako otkriva merenjem& a za njegovo sni$avanje postoje i adekvatni lekovi.Osim toga& i olesti sr#a& poseno firila#ija arterija& aritmija& te šećerna olest koja uzrokuje arteriosklerozu& odnosno stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova na kojima se stvaraju ugruš#i& takoe mogu da izazovu nastanak mo$danog udara.0 " neka druga stanja& poput hiperhomo#isteinemije (prekomerna kon#entra#ija homo#isteina u krvi) i karotidne stenoze (su$enje karotidne arterije)& pogoduju nastanku mo$danog udara (Ginkgobil). 4 Eiv"ovi%, M(, terni%, N(, Kosti%, .(+( @5333C Is&e!i$"a bolest !ozga( Deograd6 Zavod za udžbeni"e i nastavna sredstva
8
Masnoće u krvi nesumljivo su povezane sa mo$danim udarom& a poseno je
opasan holesterol niske gustine. "shemički mo$dani udar povezan je i sa povećanim nivoom holesterola& dok je kod hemoragičnog nivo holesterola manji.
1.3.Depresija i infarkt mozga Osobe "oje ate od deresije i nervoze, #a" tri uta #eš#e stradaju od !oždanog udara( Ovo je naro#ito izraženo "od !oždani& udara "oji i!aju *atalan is&od( Ova"ve osobe ne sa!o što #eš#e dožive !oždani udar, ve# je on "od nji& uglavno! *atalan( to je teže stanje deresije i sli#ni& si&i#"i& roble!a, to je ve#a !ogu#nost od s!rti usled !oždanog udara( +tru#nja#i retostavljaju da deresija i sli#ne bolesti verovatno dovode do odredjeni& zi#"i& ro!ena u autono!no! nervno! siste!u "oji "ontroliše rad sr#a i "ontra"#iju "rvni& sudova( Ovo verovatno uti#e na to da !oždani udar bude ja#i i ti!e i oasniji( Isto ta"o, ustanovljeno je da ova"ve osobe #esto uzi!aju le"ove "oji su i! reisani što je veo!a oasno, naro#ito "ada je u itanju viso" "rvni ritisa"( Zbog svega toga le"ari bi !orali da obrate !nogo više ažnje "ada su u itanju a#ijenti "oji ate od o!enuti& !entalni& oboljenja( 2
1.4.Tranzitorni ishemijski atak Tranzitorni is&e!ijs"i ata" @TIAC je a"utna eizoda rolaznog ore!e%aja neurološ"i& *un"#ija "oju uzro"uje "rat"otrajno s!anjenje ili rolazni izostana" snabdevanja "rvlju !anjeg dela !ozga, "i$!ene !oždine ili !režni#e o"a( Ia"o je nazivaju i !ali! !oždani! udaro!, ona to nije( )rolaznog je "ara"tera i ne dovodi do nastan"a trajni& ro!ena @a"utnog in*ar"taC u za&va%eno! odru$ju( +i!to!i traju !anje od jednog sata(
2 +tani!irovi%, <( @/3C O"sidoredu"tivni stres u is&e!i$no! ošte%enju neurona( Deograd6 .ojno!edi#ins"a a"ade!ija 7 .MA, do"tors"a diserta#ija
9
)rolazno s!anjenje ili re"id snabdevenosti "rvlju u odru$ju ne"e od !oždani& arterija !ože nastati zbog deli!i$no za$eljenog "rvnog suda ili a"utnog tro!boe!bolijs"og doga-aja( +i!to!i zavise od odru$ja "oje za&va%ena arterija snabdeva(
TIA nosi veli"i rizi" za s"ori nastana" !oždanog udara, zato je nazivaju i rete%i! !oždani! udaro!( )re!a statisti"a!a u +A< ret&odila je u o"o />9 !oždani& udara( Rizi" za nastana" !oždanog udara na"on TIA'e je 2'>9 u slede%a dva dana, a više od //9 u slede%i& seda! dana( H$estalost TIA'e u +A<'u iznosi /3/7/33(333 stanovni"a za !uš"ar#e i ?37/33(333 za žene, raste s godina!a, od /'4 slu$aja na /33(333 stanovni"a !la-i& od 4> godina do više od />33 na /33(333 stariji& od B> godina( TIA i !oždani udar !ogu nastati u bilo "oje! dobu, a i de$je!, ali je etiologija nastan"a razli$ita od one u odraslo! dobu(
Zna$aj TIA'e "ao uozorenja za !ogu%i nastana" !oždanog udara ostaje jasniji "ada zna!o da !oždani udar $esto dovodi do zna$ajnog i trajnog invaliditeta, a !ože rezultirati i s!r%u( H ograni$eno! broju slu$ajeva "oji stignu do le"ara u ro"u od tri sata od nastan"a si!to!a i zadovoljavaju stroge "riteriju!e roto"ola !ogu%e je srovesti tro!bolizu @!edi"a!entno rastaanje ugruš"aC "oja u ne"i! slu$ajevi!a dovodi do otunog ovla$enja neurološ"og de#ita, ali !ože biti ovezana s brojni! "o!li"a#ija!a(
TIA !ože trajati od ne"oli"o se"undi do jednog sata( +i!to!i obi$no restaju re nego što se do-e do le"ara, zato se o nji!a isituju i a#ijent i $lan orodi#e u ratnji( O$evida# !ože oisati si!to!e "oje oboleli nije ni
:
ri!ietio, "ao što su rolazne ro!ene onašanja, s!etnje govora, ore!e%aji &oda, a!%enja ili o"reta(
Fa"tori rizi"a za nastana" TIA'e istovetni su sa oni!a za nastana" !oždanog udara i vrlo sli$ni oni!a za nastana" sr$anog udara( Razli"uje!o uzro"e na "oje se ne !ože uti#ati i one na "oje se !ože( Ne !ože se uti#ati na doba, ol, rasu, etni$"u riadnost, ne"e nasledne bolesti "rvi @nr( bolest srasti& %elijaC, ore!e%aje zidova "rvni& sudova @nr( bro!us"ularna dislazijaC i na nasle-ene osobine( .ažna je orodi$na ana!neza( A"o je ne"o iz uže orodi#e i!ao TIA'u ili !oždani udar, rizi" je ve%i, a raste i s godina!a( Rizi" je ove%an "od osoba s ovišeni! "rvni! ritis"o! @ve%i! od /4373 !!gC i dijabeteso!( )ovišene vrednosti &olesterola i trigli#erida @!asno%eC u "rvi !ogu dovesti do na"uljanja tzv( la"ova na zidovi!a arterija i stvaranja naslaga "oje sužavaju arterije i s!anjuju roto" "rvi( )re!alo "retanja, re"o!erna telesna težina, nezdrava is&rana, ušenje, al"o&ol, droge @naro$ito "o"ainC, stres, oralni "ontra#etivi, &or!ons"o nado"nadno le$enje, ne"i le"ovi, lo"alne trau!e i sl( *a"tori su rizi"a na "oje se !ože uti#ati(
Dolesti sr#a @brila#ija atrija, bolest sr$ani& zalista"a, !itralna stenoza, otvoreni *ora!en ovale, in*ar"t !io"ardaC o!ogu%uju stvaranje ugruša"a "oji se !ogu ot"inuti i 1otloviti1 re!a !ozgu( Medi"a!entni! i oerativni! le$enje! !ože se s!anjiti ili u"loniti uti#aj ti& bolesti i stanja "ao što su suženje "arotidne arterije, dise"#ija arterije, arteritis, ove%ane vrednosti &o!o#isteina, ove%ana s"lonost zgrušavanju "rvi, ualni ro#esi i sl(
TIA !ože nastati i "od de#e radi "ongenitalne sr$ane bolesti s #erebralni! tro!boe!boliz!o!, abuzusa le"ova @"o"ainC, ore!e%aja zgrušavanja "rvi, in*e"#ije #entralnog nervnog siste!a, neurobro!atoze, vas"ulitisa, idioats"e rogresivne arterioatije detinjstva @!oJa!oJaC,
;
bro!us"ularne dislazije, Mar*anove bolesti, tuberozne s"leroze, tu!ora i sl(
+i!to!i TIA'e zavise od toga "oje odru$je sužena ili za$eljena arterija snabdeva( +!anjenje ili rolazni re"id roto"a "roz ne"u od arterija u tzv( rednjoj #ir"ula#iji @"arotidni slivC !ože da rouzro"uje !otori$"u slabost ili oduzetost udova i7ili olovine li#a surotne strane, nesretnost, s!etnje izgovora i7ili razu!evanja govora, oslabljen vid ili gubita" vida o"a iste strane, gubita" dela sli"e, a*aziju ili otunu ne!ogu%nost govora a"o je za&va%ena do!inantna &e!is*era, ore!e%aj senzibiliteta u udovi!a i7ili li#u na surotnoj strani, u"o$enost ili otuni gubita" $ula, arestezije( Istovre!eno !ože biti risutno ne"oli"o si!to!a i zna"ova(
+!anjenje ili rolazni re"id #ir"ula#ije "roz ne"u od arterija tzv( stražnje #ir"ula#ije @vertebrobazilarni slivC !ože dovesti do obostrane, jednostrane ili u"rštene !otori$"e slabosti udova i7ili li#a, oslabljenog senzibiliteta u isto! odru$ju, ne!ogu%nosti stajanja i sedenja, nesretnosti, gubit"a vida u jedno! ili oba vidna olja( +!etnje &oda @ata"sijaC, vrtoglavi#a, !u$nina, ovra%anje, s!etnje gutanja, dule sli"e, s!etnje govora o tiu dizartrije $esto !ogu ratiti ova"av ore!e%aj #ir"ula#ije, ali a"o se javljaju izolovano, !ogu biti zna#i ne"i& drugi& bolesti(
Osobe s ne"oli"o is&e!ijs"i& eizoda u dve nedelje "oja su ret&odila le"ars"o! regledu, osobe s verovatni! "ardijalni! izvoro! e!bolusa @brila#ija red"o!ora, !e&ani$"e valvule, dilatativna "ardio!ioatija, nedavni in*ar"t !io"ardaC, si!to!ats"i! suženje! "arotidne arterije, dise"#ijo! ili od ranije oznati! stanji!a "oja ove%avaju s"lonost stvaranju tro!ba trebalo bi &ositalizovati i u "ra%e! ro"u dijagnosti$"i obraditi(
<
ilj dijagnosti$"e obrade je da se ot"riju *a"tori rizi"a, s!anji nji&ov uti#aj ro!eno! na$ina života, le$i i& le"ovi!a ili oerativno i ta"o da se sre$i nastana" !oždanog udara( Teraija je oerativna u slu$aju zna$ajnijeg suženja "arotidne arterije, a jedna od !ogu%nosti je ugradnja tzv( stenta(
Kod ošte%enja zida "rvnog suda tro!bo#iti @"rvne lo$i#eC se sleljuju i na"uljaju na !estu ošte%enja( Ta"o se o$inje stvarati ateros"lerots"i la" "oji onda sužava lu!en arterije s!anjuju%i roto" "rvi( H ve%ini slu$ajeva uvodi se teraija antiagrega#ijs"i! le"ovi!a ' a#etilsali#ilna "iselina, ti"loidin, "loidogrel, a#etilsali#ilna "iselina @asirinC diirida!ol ' "oji sre$avaju sleljivanje tro!bo#ita( H slu$aju bolesti sr#a, naro$ito brila#ije red"o!ora, "oriste se anti"oagulansi "ao što su &earin i var*arin "oji s!anjuju !ogu%nost zgrušavanja "rvi( Zbog reteranog uzi!anja !ože do%i do "rvarenja u ne"o! delu tela, zato je otreban stalni nadzor @!erenje tzv( rotro!bins"og vre!enaC i titra#ija doze le"a( Možda %e biti otrebni i drugi le"ovi o reoru#i "ardiologa i anti&iertenzivi, antidijabeti#i i le"ovi za snižavanje !asno%a iz grue statina(
Nužno je s!anjiti telesnu težinu, ove%ati telesnu a"tivnost, restati ušiti, s!anjiti unos al"o&ola @$aša vina na danC, regulisati "rvni ritisa" i glu"ozu u "rvi( .rlo je važna zdrava is&rana( Drojna istraživanja o"azala su da je najzdraviji na$in is&rane !editerans"i, "oji u"lju$uje nezasi%ene !asti
=
@!aslinovo uljeC, !nogo vo%a, ovr%a, nesvarljivu& biljni& vla"ana i ribe( Treba izbegavati ja"o zasoljenu i &ranu bogatu zasi%eni! !asno%a!a i "on#entrisani! še%eri!a(
2.LEČENJE INFARKTA MOZGA Moždani udar je bio "od nas godina!a zane!arivan i na njega je gledano s dosta s"eti#iz!a(
Nova teraijs"a strategija na!e%e surov taj!ing ' ri!enu odgovaraju%e teraije u rva tri sata od nastan"a !oždanog udara( To je veli"i izazov i veli"i roble! "oji !ora!o da reši!o, jer odrazu!eva "o!letnu reorganiza#iju dosadašnji& s&vatanja( +ada i!a!o zadata" da reorganizuje!o re&ositalni tret!an, a to zna$i dovo-enje a#ijenta do bolni#e naj"asnije za tri sata( Kardiolozi su bili vredni, oni se $uju, o in*ar"tu se sve zna, što nije slu$aj s neurolozi!a i !oždani! udaro!( Neovoljna o"olnost je i ta što ljudi nedovoljno znaju o !oždano! udaru i da bi a#ijent stigao na vre!e do le"ara, on !ora da reozna si!to!e, bolest( Neo&odno je i da se organizuju jedini#e za !oždani udar( I od!a& iza "ardiologa bar 5> godina, rva "oronarna jedini#a osnovana je re 53 godina, a rva jedini#a za !oždani udar u Hrgentno! #entru u Deogradu te" ove godine( Hz o!o% Ministarstva zdravlja i ;vros"e agen#ije za re"onstru"#iju naravljen je Na#ionalni vodi$ za is&e!ijs"i !oždani udar( To je s"u ravila, roto"ola "oje sva"i le"ar !ora da oštuje, a "ada bude ostojala le"ars"a
>?
"o!ora, ne"o %e od le"ara izgubiti li#en#u u"oli"o se nije ridržavao roto"ola(
)redstoji sada njegova i!le!enta#ija u etnaest #entara u +rbiji, što %e, ored ostalog, doneti uštedu dijagnosti$"i& ro#edura, teraijs"u ra#ionaliza#iju, dorineti bolje! zbrinjavanju i le$enju bolesni"a, s!anjenju stoe !ortaliteta(
Kada je o teraiji re$, sada na rasolaganju i!a!o le" "oji, a"o se a#ijentu da u rva tri sata, !ože da razbije tro!b, da o!ogne usostavljanju #ir"ula#ije( Tri sata izgleda "ao "rat"o vre!e da se reduz!u sva neo&odna isitivanja' s"ener, "rvne i druge analize, ali na! baš to vre!e daje zadata" da se druga$ije organizuje!o( Ova teraija, $injeni#a je, !ože da se ri!eni "od !alog broja a#ijenata, ali i sa!o jedan sašeni život je sašeni život( +a žaljenje! !ora!a da "aže! da !i još nis!o dali nijednu brinolizu( Zati!, tu je bitna i uotreba statina, le"ova za "ore"#iju !asno%a u "rvi i za stabiliza#iju !asni& naslaga(
>
Ono što je osebno važno to je se"undarna reven#ija novog !oždanog udara( I tu je na s#enu stuio #loidogrel, $ijo! uotrebo! se sre$ava !ogu%nost onovnog !oždanog udara, a "oristi se i "ada i!a!o udružene roble!e( loidogrel i asirin zajedno su vrlo e"asni za reven#iju onavljanja ovi& udara i to je teraijs"o ravilo "ojeg bi svi trebalo da se ridržavaju(
> Mila"ovi%, D( @/BC Intenzivna teraija bolesni"a sa ore!e%aji!a N+'a( u6 .u$ovi% <( @ur(C Intenzivna teraija, Deograd6 Zavod za udžbeni"e i nastavna sredstva, str( 25?'2?
>>
Moždani udar je izuzetno raširena bolest, u svetu godišnje odnosi et !iliona života, "od nas je rvi uzro" s!rtnosti "od žena, a drugi "od !uš"ara#a, on je rvi uzro" s!rtnosti u bolni$"i! sredina!a, $eš%i je is&e!ijs"i !oždani udar ' tri $etvrtine u odnosu na &e!oralgijs"i( )onavlja se "od jedne etine bolesni"a na "raju rve godine, na "raju druge godine sva"i $etvrti, a na"on ete sva"i tre%i bolesni" doživljava onovni udar( Ovo oboljenje je naj$eš%i uzro" de!en#ije( In*ar"t !ozga nosi viso" steen invaliditeta, le$enje i re&abilita#ija traju dugo i veo!a su s"ui(
Zbog ovi& $injeni#a, ored ostalog, vodi$ za is&e!ijs"i !oždani udar "oji je ve% o$eo u ne"i! #entri!a da se ri!enjuje, us"oro %e u $itavoj +rbiji, i!a i za a#ijente i za le"are ogro!an zna$aj( On %e se na dve do tri godine osavre!enjavati( ilj uvo-enja ovi& dijagnosti$"i& i teraijs"i& ravila je da se s!anji in#iden#a ' u$estalost javljanja, s!rtnost od !oždanog udara, da svi a#ijenti, bez obzira gde se od juga do severa le$e, !oraju da dobiju isti dijagnosti$"i i teraijs"i tret!an( .odi$ je i le"ari!a svojevrsna o!o%, ruža i! sigurnost da su u dato! !o!entu za a#ijenta u$inili najbolje( Moždani udar je urgentno stanje "oje !ora da se tretira "ao in*ar"t !io"arda(
2.1.Novine u leenju Na Klini#i za neurologiju !oždani udar se le$i najsavre!enijo! !etodo! ' brinolizo!( Niš"i neurolozi u rote"le tri godine sasli su 3 a#ijenata uravo ovo! !etodo!( Na "lini#i "ažu da u sva"o! trenut"u i!aju jednu bo$i#u le"a za razbijanje tro!ba u !ozgu, "oji "ošta o"o 2>(333 dinara, ali bi voleli da i!aju !a"ar još jednu u rezervi(
Na "lini"a!a su sre!ni da non'sto ri!enjuju o!enutu !etodu, !e-uti!, roble! je što se brinoliza rose$no !ože ri!eniti "od tri od /33
>2
a#ijenata "oji su doživeli !oždani udar( Ova !etoda se !ože ri!eniti sa!o "od oni& bolesni"a "oji su doživeli in*ar"t !ozga, ali ne i izliv "rvi u !oza"(
Ova !etoda se !ora ri!eniti u rvi! $asovi!a, odnosno najbolje rezultate daje "ad to bude u rvi& tri $asa od in*ar"ta !ozga( Neo&odno je da se obolelo! brzo da le" "oji e"asno rastvara tro!b u "rvno! sudu( Ova"ve !etode le$enja od !oždanog udara se ri!enjuju sa!o u veli"i! i dobro ore!ljeni! jedini#a!a za !oždani udar u svetu( Zato je, da bi se ova !etoda ri!enila, otrebna veli"a organiza#ija na nivou Klini$"og #entra( Za ovo vre!e "od a#ijenta !ora da se reozna si!to!, da se a"tivira služba, da bude "o!letno neurološ"i regledan uz ura-ene laboratorijs"e analize i T nalaz !ozga( Te" onda se donosi "ona$na odlu"a o ri!eni brinolize(
Fibrinoliza daje odli$ne rezultate, ali a#ijent ne s!e da boluje od ne"i& drugi& bolesti( Ne !ože se brinoliza ri!eniti "od oni& "oji re#i!o i!aju ovišeni "rvni ritisa", dijabetes i druge teš"e &roni$ne bolesti( Dolesni#i "oji!a se razbije tro!b u !ozgu !ogu vrlo brzo da se oorave, odnosno da za ola sata stanu na noge( Me-uti!, a#ijent !ora da do-e na vre!e, odnosno !ora sa! da reozna si!to!e, "oji su naj$eš%e ja"e glavobolje, "oje rati oduzi!anje o"reta ru"u, nogu (
3.HEMORAGIJSKI MOŽDANI UDAR @emoragijski mo$dani udar predstavlja krvarenje u mozgu ili oko mozga. /avlja se u oko 2?,295 slučajeva. /avlja se kao unutarmo$dano krvarenje ili intra#ereralna hemoragija (>?,>95) i krvarenje u likvorne prostore ,suarahnoidalna hemoragija.
>0
4lika >0. 3 @emoragijski mo$dani udar : astaje usled prskanja (rupture) krvnog suda ili defekta na njemu. %egoe su posledi#a izlivanja krvi u mo$dano tkivo& pritiska na okolno tkivo& otoka istog. *o prskanja najčeće dolazi usled naglog skoka krvnog pritiska i popuštanja aterosklerotski izmenjenog krvnog suda& ali se mo$e javiti kod uroenog ili stečenog defekta krvnog suda (aneurizme& A' malforma#ije). "ako su mo$dana krvarenja rea& njihova prognoza je lošija& smrtnost olesnika koji do$ive neku vrstu mo$danog krvarenja veća& a zaostali invaliditet te$i. +o$dani udar je akutno neurološko zivanje koje nastaje zog poremećaja mo$dane #irkula#ije i posledične premalog snadevanja odreenih delova mozga
&tt677888(interneuron(&r7sli"e7IMH(:)G , oslednji ristu6 5>(3?(53//(
>8
kiseonikom i hranjivim materijama& rezultat čega je oštećenje dela mozga i funk#ija kojima upravlja taj deo mozga. - većini razvijenih zemalja sveta treći je uzrok smrti meu odraslom popula#ijom& nakon srčanih i malignih ooljenja& kao i vodeći uzrok invaliditeta. - jednoj trećini slučajeva mo$dani udar završava smrću& druga trećina olesnika postaju teški invalidi& a samo trećina zadovoljavajuće se oporavi ili kod njih zaostane samo manji invaliditet. "z tih podataka očito je kako mo$dani udar nije samo zdravstveni prolem pojedin#a i njegove okoline& nego ima veliki uti#aj na zdravstvene i so#io,ekonomske prilike u društvu. Od #ererovaskularnih olesti svake godine umre velike roj stanovnika& pa je& s olestima sr#a& to prvi uzrok smrtnosti. ajpoznatiji faktori rizika za nastanak mo$danog udara su starost, pol, rasa, nasleđe, povišeni krvni pritisak, srčane bolesti, pušenje, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, alkoholizam, stres, telesna neaktivnost, prekomerna telesna težina i nezdrava ishrana.
3.1.!osledie izliva krvi Moždani udar !ože biti uzro"ovan za$eljenje! arterija u glavi ili na vratu @ishemijski moždani udarC, stvaranje! ugruš"a ili u"nu%e! "rvne žile @hemoragijski moždani udarC( H B> osto slu$ajeva re$ je o is&e!ijs"i! !oždani! udari!a, a u 15 posto o !oždani! "rvarenji!a( Iako su moždana krvarenja ređa, njihova prognoza je lošija, smrtnost bolesnika koji dožive neku vrstu moždanog krvarenja veća, a zaostali invaliditet teži.
A"o se "rv izlije u o"olno !oždano t"ivo, naj$eš%e zbog rsnu%a "rvne žile uzro"ovanog ovišeni! "rvni! ritis"o!, govori!o o intracerebralnom krvarenju ili intracerebralnom hematomu( Naj$eš%e je re$ o "rvarenju
>9
"oje je s!ešteno na tzv( tipinim mestima u velikom mozgu u centralnim regijama, ia"o je !ogu%e da je "rvarenje lo"alizovano u drugi! delovi!a !ozga, u tzv( netipinim mestima ili u malom mozgu, ili da "rvarenje rodre u !oždane "o!ore, "ad govori!o o ventrikularnom krvarenju. Klini$"i se !oždano "rvarenje naj$eš%e !ani*estuje oduzetoš%u e"stre!iteta, s!etnja!a govora, vida, osetni! isadi!a, ore!e%aje! stanja svesti ili razli$iti! obli#i!a eileti$"i& naada(
Teraija ta"vog obli"a !oždanog "rvarenja ve%ino! je !edi"a!entozna @ri!eno! le"ovaC, a $esto i oerativna( H redvi-anju neurološ"og i "lini$"og is&oda važnu ulogu i!a obi! "rvarenja, odnosno &e!ato!a u !ozgu(
3.2.Terapija kod izliva krvi Ka"o je !oždano "rvarenje nas!rtonosniji obli" !oždanog udara, u zdravstveno! su svetu snažno odje"nuli rezultati "lini$"og isitivanja nove teraije !oždanog "rvarenja re oznati! le"o!, "oji se ina$e usešno "oristi u le$enju &e!olije( To"o! 533>( Ne8 ;ngland :ournal o* Medi#ine objavio je rezultate tog isitivanja le$enja re"o!binantni! a"tivirani! sastoj"o! .II @Novo+evenC, tzv( *a"toro! .II ' rearato! za zgrušavanje "rvi bolesni"a s !oždani! "rvarenje! @intra#erebralna &e!oragija, IC(
Isitivanje je o"azalo da rana ri!ena Novo+evena, slede%a tri sata od nastua si!to!a !oždanog "rvarenja "od bolesni"a, !ože ograni$iti ove%anje !oždanog "rvarenja, s!anjiti s!rtnost i oboljšati neurološ"e i "lini$"e is&ode bez znatnijeg ove%anja rizi"a od s!rtonosni& ili ozbiljniji& tro!boe!bolijs"i& "o!li"a#ija( Klini$"o isitivanje u"lju$ivalo je 4 bolesni"a "od "oji& je dijagnoza !oždanog "rvarenja ostavljena uz o!o% "o!juterizovane to!ograje @TC !ozga unutar tri sata od nastan"a
>:
si!to!a( )ri!enjivale su se tri razli$ite doze navedenog le"a( )re!a is"ustvu le"ara, oti!alna doza le"a je B3 !i"rogra!a na "ilogra! telesne težine, jer je i!ala naj!anje nusojava uz veli"i u$ina"( Ta"o-e je do"azano da se uz tu vrstu le$enja znatno oboljšao neurološ"i i "lini$"i is&od bolesti(
=e"ari s!atraju da je rezultat studije obe%avaju%i( Navedeni rezultati iz "lini$"e *aze 5 uozoravaju da s!o došli do izvesne re"retni#e u le$enju !oždanog "rvarenja, ali u to"u je "ona$no isitivanje, tzv( *aza 4, "oja se srovodi na ve%e! broju bolesni"a( Na"on toga se o$e"uje odobrenje le"a za širu "lini$"u uotrebu "ao i njegova registra#ija u A!eri#i i ;uroi(
Klini"a za neurologiju KD +estara !ilosrdni#a i Re*eralni #entar Ministarstva zdravstva R jedina je ustanova iz šire regije isto$ne i jugoisto$ne ;uroe "oja je u"lju$ena u to "lini$"o isitivanje(
3.3."rste krvarenja 3.3.1.Su#arahnoidalno krvarenje $S%&' Izliv "rvi zbog rsnu%a roširene "rvne žile na !ozgu @aneuriz!e u odru$ju illisova "rugaC u rostor isod !e"e !oždane vijuge naziva!o subara&noidalni! "rvarenje!( Aneuriz!e su roširenja zidovi "rvni& žila "oja nastaju zbog nji&ove slabosti, tj( bolesti, a !ogu biti razli$itog obli"a i veli$ine( )rsnu%e aneuriz!e bilo "oje "rvne žile baze !ozga $eš%e je "od !la-i& osoba( Klini$"i si!to!i su "ara"teristi$ni i se#i$ni, a se ta vrsta !oždanog udara !ože razli"ovati od ostali& s veli"o! ouzdanoš%u naj$eš%e ve% na te!elju "lini$"e sli"e( Nai!e, "rv u subara&noidalno! rostoru deluje
>;
iritativno na !e"e !oždane vijuge, a se bolesni#i naj$eš%e žale na glavobolju, *oto*obiju @s!eta i! svetloC, "o$enje i bolove u vratu, !u$ninu, ovra%anje( Lesti si!to!i su i "on*uzija, ne!ir i ore!e%aj svesti( Osi! navedenoga, dijagnoza +A'a ostavlja se i na te!elju ojave žarišni& neurološ"i& zna"ova @nr( areza III( !oždanog živ#a, s!etnje govora, oduzetost e"stre!itetaC, "oji, !e-uti!, naj$eš%e izostaju( Ostali si!to!i u"lju$uju "rvarenje na o$no! dnu, vegetativne si!to!e "ao što su ovišena te!eratura, znojenje, os#ila#ije "rvnog ritis"a i te!erature, "ao i "vantitativne i "valitativne ore!e%aje svesti(
+li"a /2( ' +A? !lavobolja je glavni "lini$"i zna" +A'a i ojavljuje se u B> do /33 osto bolesni"a( Nastua iznenada, a je naglost najuadljivija "ara"teristi"a( Dolesni#i je $esto oisuju "ao 1udara# ili e"sloziju u glavi1, "ao najja$u glavobolju "oju su dotad doživeli( Naj$eš%e se javlja naglo, u !irovanju ili savanju, za vre!e u!erene a"tivnosti, ali i "od intenzivne zi$"e a"tivnosti, "ao što je nošenje tereta i se"sualni odnos( ? &tt677888(neuro&irurgija(in(rs7i#ture7aa52(jg , oslednji ristu6 5B(3?(53//(
><
"ovraćanje i munina uobi$ajeni su o$etni si!to!i subara&noidalnog "rvarenja za razli"u od glavobolje drugog uzro"a, nr( !igrene "od "oje ovra%anje obi$no nastua "asnije, na"on odre-enog razdoblja glavobolje( #oenje vrata ozna$ava bolni otor na voljnu ili asivnu e"siju @regibanjeC vrata i $est je si!to! i zna"( Obi$no se ne razvija od!a&, nego na"on tri do /5 sati, ali !ože i izostati "od bolesni"a s dubo"i! ore!e%aje! svesti ili oni& s !anji! "rvarenji!a( Iz tog razloga odsutnost "o$enja vrata ne !ože biti zna" "oji is"lju$uje dijagnozu +A'a( $oto%obija @osetljivost na svetlostC i iritabilnost $esti su si!to!i u rvi& ne"oli"o dana na"on +A'a, a s!atraju se i osledi#o! irita#ije !e"i& !oždani& vijuga( "oremećaj svesti doga-a se "od o"o 3 osto bolesni"a sa +A'o!( )ojavljuje se od!a& na"on nastua subara&noidalnog "rvarenja ili vrlo brzo osle( Klini$"e !ani*esta#ije ore!e%aja svesti su razli$ite, od letargije, "on*uzije, agita#ije ili osanosti do dubo"e "o!e( &pileptiki napadi @ar#ijalni ili generaliziraniC !ogu nastuiti "od nastan"a subara&noidalnog "rvarenja ili "asnije, a osledi#a su irita#ije ili ošte%enja "oja nastaju na"uljanje! "rvi u rostoru isod !e"e !oždane vijuge ili u !oždanoj !asi( O"o /3 osto bolesni"a sa +A'o! dobije jedan ili više eileti$"i& naada, ve%ino! rvi& dana, ali tre%ina od nji& dobije rvi eileti$"i naad te" šest !ese#i do godinu dana na"on a"utnog doga-aja( Rizi" je ve%i "od bolesni"a "oji su razvili is&e!ijs"i !oždani udar, što govori da je uslovljen ojavo! "o!li"a#ija +A'a, "ao što je gr$ "rvni& žila ili onovno "rvarenje, te "od oerisani& bolesni"a( #rvarenje na onoj pozadini ojavljuje se "od 53 osto bolesni"a s aneuriz!ats"i! subara&noidalni! "rvarenje!, ali se !ože videti i "od bolesni"a s neaneuriz!ats"i! +A'o! ili !oždani! "rvarenje!( Krvarenje je uzro"ovano nagli! ove%anje! ritis"a !oždane te$nosti s ritis"o! na vene o$ne ozadine(
>=
'arišni neurološki simptomi "oji se ojavljuju i stodobno s nastan"o! +A'a uu%uju na ostojanje ošte%enja !oždanog t"iva u ozadini +A'a, nr( arteriovens"e @"rvožilneC !al*or!a#ije ili aneuriz!e @roširenje zida "rvne žileC "oja je ritisnula na !oždane živ#eP ili je došlo do rodora "rvarenja u !oždano t"ivo( Kat"ad se iz tog razloga "lini$"i si!to!i ruturirane arteriovens"e !al*or!a#ije ili aneuriz!e ne !ogu razli"ovati od sindro!a !oždanog udara uzro"ovanog sontani! "rvarenje! u !oza" ili a" !oždani! in*ar"to! "oji je osledi#a za$eljenja "rvne žile !ozga, naro$ito a"o su ra%eni ojavo! !anje "oli$ine "rvi u subara&noidalno! rostoru( +A je glavni, a"o ne i jedini, obli" !oždanog udara "oji uzro"uje naglu s!rt u /> osto bolesni"a unutar ne"oli"o !inuta, i re nego što useju dobiti !edi#ins"u o!o%( Hzro$ni *a"tori su ruturirana aneuriz!a soljne #ir"ula#ije, "rvarenje u !oždane "o!ore s a"utni! širenje! $etvrte !oždane "o!ore, a"utni lu%ni ede! i sr$ana arit!ija( Me&aniza! nastan"a nagle s!rti nije u otunosti jasan, ali je verovatno re$ o naglo! orastu to"a u lobanjs"oj šuljini u slu$ajevi!a gde je +A ovezan s veli"i! "rvarenje! u !oždanu !asu( H dijagnostici subara&noidalnog "rvarenja najvažnije su neuroradiološ"e !etode retraga, T @"o!jutorizirana to!ograjaC !ozga i #erebralna anangiograja, MRI @!agnets"a rezonan#aC !ozga i MRA @!agnets"a angiograjaC "rvni& žila !ozga( H slu$aju da na #erebralnoj anangiograji na-e aneuriz!a, terapija je operativna( A"o je nalaz negativan, teraija je konzervativna, što zna$i ri!enu razli$iti& le"ova @rotiv bolova, rotiv !u$nine, za s!anjenje gr$a "rvni& žila !ozga, za resor#iju "rvarenja ili a" antieileti#i zavisno od izraženi& tegoba i "lini$"e sli"eC( #rvarenje iz krvožilne mal%ormacije ( Mogu%e je i "rvarenje iz "rvožilne !al*or!a#ije, tj( riro-enog neravilnog sleta "rvni& žila !ozga(
2?
&piduralno i subduralno krvarenje ( .ažno je so!enuti i dve vrste !oždanog "rvarenja "oje su osledi#a ovrede @trau!eC glave( :edno je epiduralno krvarenje ' na"uljanje "rvi iz!e-u tvrde !oždane "ore i "osti, zbog $ega dolazi do o!a"a !oždani& stru"tura( Ta"vo "rvarenje osledi#a je ovrede "ostiju lobanje i izliva "rvi iz arterije !eningi"e(
2>
ZAKLJUČAK +o$dani udar posledi#a je promena na krvnim $ilama mozga. Oko
22
čiji je #ilj da razlo$i trom koji je akutno začepio odreeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog mo$danog udara. 1ada su u pitanju faktori rizika& stručnja#i ukazuju da meu te faktore spadaju mnoge olesti& stanja& okolnosti i $ivotne navike pri čemu na pojedine faktore rizika& kao što su uzrast& pol i genetsko naslee& nije moguće uti#ati& ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uti#aj. -zrast je značajan faktor rizika& jer starije osoe češće oolevaju& ali čak 8: odsto mo$danih udara nastaje u produktivnijoj $ivotnoj fazi& što mo$dani udar čini velikim zdravstveno,ekonomskim prolemom. 7a#ijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak& pušenje& srčane olesti& poremećaj ritma srčanog rada& šećernu olest& povišene masnoće u krvi& kao i da se zdravije hrane& izegavaju stres& vode računa o te$ini i upra$njavaju fizičku aktivnost.
20
LITERATURA >. *emarin '& %ranskranijski *oppler (%C*) . - *emarin ' & Dtikova# + & %haller & *oppler , sonografija krvnih $ila & Dkolska knjiga & agre& >==?. <=,>2: 2. *avalos A & Cendra E & %eruel / & +artinez + & 6enis * &*eteriorating is#hemi# stroke& isk fa#tors and prognosis& eurologF >==?. 8o><:9,><:= 0. Gelilović / & 4uljić E & 4ulejmanpaš"ć 6 & %C* , "zostanak jednostranog prikazivanja ogranaka Hillisovog kruga (astra#t )& A#ta Clini#a Croati#a & >===. 8. 7our#elot I & Areille * et al. *oppler spe#trum analFsis and vas#ular imaging in the diagnosis of eJtra#ranial #arotid arterF disease& "nter Angio& >=<9. 9. 1eller @ + & +eier H E & 1umpe * A & oninvasive AngiographF for the *iagnosis of 'erteral ArterF *isease -sing *oppler -ltrasound ('erteral ArterF *oppler) 4troke :. Kontaine 4& Iafortune + Cattin K& 7atriLuin @& 4 ole of trans#ranial ultrasographF in neuroradiologi#al diagnosis. /ournal de adiologie >==<. ;=(0)2>0,2>9. Internet izvori
>. httpMMNNN.traganja.#omMsajtMB"BI"O%E1AME'OI-C"/A52?"I" 52?4%'AA/EMsr#eM=./76& poslednji pristup 2:.?;.2?>>. 2. httpMMNNN.traganja.#omMsajtMB"BI"O%E1AMA1O" 52?*A'I/AMmudarM><.jpg& poslednji pristup 28.?;.2?>>. 0. httpMMNNN.stetoskop.infoMimagesMstoriesM#ontent2MaktuelnoMa0.gif&
poslednji
pristup 2;.?;.2?>>. 8. httpMMNNN.medi#inaih.infoMNp,#ontentMuploadsM2?>?M?;M@emorrhagi#, sFndrome.jpg& poslednji pristup 2;.?;.2?>>. 9. httpMMNNN.danas.rsMuploadMimagesMneNsM2??=M=M2Mzd?=o#pN0>. :. httpMMNNN.mojezdravlje.aMslikeMnovostiMAAA52?+O/E52?*A'I/EM" 52?4'"/E%A52?+E*"C"EMishemi#ni,mozdani,udar.jpg& poslednji pristup 29.?;.2?>>. ;. httpMMNNN.interneuron.hrMslikeM"+-./76& poslednji pristup 29.?;.2?>>. 28
<. httpMMNNN.neurohirurgija.in.rsMpi#tureMaa28.jpg& poslednji pristup 2<.?;.2?>>.
Objavljeno na6 888(!aturs"i(org
29
