Takács Andrea
RoĎen je u Budimpešti 1929.godine. Jevrejskog je porekla. Prva njegova supruga se zvala Vas Albina, a druga Kertes Magda, sa njom se oženio 1996.godine 30.jun.1944. Deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim dalje u logor Buhenvald, odakle je osloboĎen 1945.
Po završetku drugog svetskog rata vraća se u Budimpeštu, gde radi kao novinar za ,, Világosság’’ od 1848, ali je otpušten 1951. godine,
Godine 1951.dobija otkaz te se posvećuje pisanju i prevoĎenju, izmeĎu ostalog prevodi dela velikana kao što su: Niče, Horfmanstal, Frojd, Rot, Vitgenštajn i Kaneti
Njegov prvi roman : Sorstalanság ( Čovek bez sudbine), u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima:Aušvic, Buhenvald, Zajc. Počinje ga pisati 1960.godine, a objavljuje tek 1975.godine
2005. snimljen je film Sorstalanság (Lajos Koltai) Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine. On je prvi maĎarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu u Štokholm.
Fijasko(A kudarc), objavljenom 1988.godine. Smatra se da je to drugi deo trilogije koja se završava delom ,,Kadiš za neroĎeno dete’’ ( Kaddis a meg nem született gyermekért ), izdato1990.godine Kadiš je naziv jevrejske molitve za mrtve.
Druga prozna dela su : Onaj koji pronalazi put, iz 1977.godine, i Engleska zastava iz 1991. Godine 2002.objavio je imaginarni dnevnik pod nazivom : Brodski dvevnik
Besudbinstvo (Sorstalanság), 1975, Fijasko (A kudarc), 1988, Kadiš za neroĎeno dete(Kaddis a meg nem születetett gyermekért),1990, IzviĎač (A nyomkereső), 1977, Engleska zastava (Az angol labogó), 1991, Galiotov dnevnik (Gályanapló), 1992, Drugačiji ja: hronika metamorfoze (Valaki más: a változás krónikája), 1997, Holokaust kao kultura (A holocaust mint kultúra), 1993, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške (A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt), 1998, Prognani jezik (A száműzött nyelv), 2001, Likvidacija (Felszámolás), 2003.
Književna nagrada Brandenburga 1995. Leipziška književna nagrada 1997. Herderova nagrada 2000.
Ehrenpreis Robert-Bosch-Stiftunga 2001. Hans Sahl-Preis 2002. Itd.
AUŠVIC
BIRKENAU
Čovek bez sudbine je roman za koji je Imre Kertes dobio Nobelovu nagradu za književnost 2002. godine. (Štokholm)
Čovek bez sudbine govori o holokaustu. Ne postoji književno delo koje na bolji i verniji način opisuje sve posledice koje logor ostavlja na čoveka.
Danas se smatra da je ovaj roman, jedno od najznačajnijih književnih dela dvadesetog veka.Kertesa je zadesila surova životna sudbina. Jer je kao dete odveden je u koncentracioni logor Aušvic, kasnije u Buhenvald, i preživeo je, ni sam ne zna kako. U romanu Besudbinstvo Kertes je ispričao životnu priču izvesnog Keveša, deportiranog u koncentracioni logor koji uspeva da preživi zato što se prilagodio.
