Hajdučki ciklus Borci za oslobodjenje srpskog naroda od viševjekovnog ropstva, djelioci pravde i jedina nada sirotinje raje – hajduci, opjevani su u mnogim epskim pjesmama. Stari Vujadin, Starina Novak, Deli Radivoje, Mali Radojica, Pivljanin Bajo i mnogi drugi hajduci postali su narodne legende. Uzalud su Turci činili zvjerstva nad hajdučkim jatacima ne bi li se hajdučija u Srbiji uništila – ova je trajala jer je bila jedini otpor tudjinskom osvajaču. Pjesme: Stari Vujadin, Starina Novak i Deli Radivoje, Mali Radojica. MALI RADOJICA FABULA: 1. 2. 3. 4.
U TAMN TAMNICU ICU DOSPEVA DOSPEVA I MALI MALI RADOJIC RADOJICA A Mali Mali Radoji Radojica ca smišqa smišqa kako kako će izaći izaći i druge druge izve izvesti sti Sužnji Sužnji prot protura uraju ju vest vest da je je Radoji Radojica ca mrtav mrtav Bećiraginic Bećiraginicaa vidi hajdukovo hajdukovo lukavst lukavstvo vo i traži traži da ga ga stave na na muke muke 5. Mučewe Malog Radojice 6. Prelepa Prelepa Hajkuna Hajkuna prikriva prikriva vragolast vragolastu u prirodu prirodu hajduka hajduka koji koji pokazuje pokazuje da je živ živ 7. Osve Osveta ta Malo Malog g Rado Radojic jicee 8. Pokršta Pokrštavan vanje je Hajkun Hajkunee u Anđeliju Anđeliju i ženid ženidba ba s wom. wom. Muke su strašne, a stilska figura gradacija. Bećiraginica zna za vragolastu prirodu Radojce zato iu misli da neće odoleti Hajkuni djevojki i wegovoj lepoti. U tom stihu je i divljenje pesnika njenoj lepoti i začuđenost, a Hajkuna je očarana njegovim junaštvom i izgledom i pogledom i osmehom koji samo ona vidi jer su njoj i namenjeni baca maramu na osmeh. Mali Radojica je optimista, pun vere u sebe, zna da misli i traži rešenje i izlaz iz svake situacije, čovek jake volje i život shvata kao akciju i stalno isprobavawe sebe u teškim situacijama koje su često nadljudske, njegova poruka je – vi ne možete da me mučite toliko koliko ja mogu da izdržim. Borac za slobodu i pravdu, prezire zlo i ne prašta ga, više misli na druge negoli na sebe, voli život i lepotu, pa je pred njom slab. Početak pesme je slovenska antiteza – stilska figura –oblik pitanja, oblik negacije, davanje odgovora. Ima i hiperbole. Ideja – Borba za deostojanstvo, slobodu i pravdu, nikada se ne treba olako predavati sudbini, treeba uvek imati veru u sebe i izbavljenje iz teske situacije, a borbeni duh našeg naroda je neuništiv.
Pesme "srednjih vremena" (hajducki i uskočki ciklus) obuhvataju razdoblje ropstva pod Turcima ispunjeno pojedinačnim i skupnim skupnim sukobima s osvajačem. Nazivi hajdučki i uskočki ciklus, koji se obično upotrebljavaju za njih, nisu sasvim podesni: prvo, što među pesmama "srednjih vremena" ima dosta takvih koje nisu ni hajdučke ni uskočke, već predstavljaju odjek događaja iz međunarodne istorije (npr. o vojevanju Turaka Turaka na Beč, o ratovima Turaka s Rusijom) ili pevaju na legendaran način o odnosu hrišćanske (srpske) crkve i turske države, drugo, što u hajdučkim i uskočkim pesmama nema dovoljno međusobne povezanosti niti jedinstvenog pregleda događaja pa se dešava da isti junaci, naročito turski, ginu u više pesama. Pesme o turskim vremenima, kao i pretkosovske i kosovske, kupe se u više tematskih krugova, u čijem su središtu pojedini junaci ili grupe junaka: krug oko Starine Novaka i njegove družine i njegova sina Grujice, krug oko Tomića Mijata, oko Baje Pivljanina, krug oko senjskih uskoka gde su glavni junaci Senjanin Ivo, Senjanih Tadija, Komnen Barjaktar i dugi, krug oko kotarskih uskoka, gde se javljaju Stojan Janković, njegov otac Janko Mitrović, Ilija Smiljanić, Vuk Mandušić i drugi. Najstariji je krug oko Starine Novaka, u kome su obuhvaćena obuhvaćena ne samo turska vremena nego i poslednji dani naših srednjovekovnih država. U najpoznatijoj pesmi iz tog kruga i jednoj od najizrazitijih hajdučkih pesama, Starina Novak i knez Bogosav , razlog odmetanja u hajduke nije turski zulum, nego nepodnošljivi "namet na vilajet", kojim je "prokleta Jerina" opteretila narod da bi 1
sagradila Smederevo. Ta pesma, koja o hajdukovanju govori trezveno, bez ulepšavanja, donosi i neku vrstu filosofije hajdučkog života: "A kadar sam stići i uteći / i na strašnom mjestu postojati". O tome šta znači, "na strašnom mjestu postojati" govore mnoge pesme o mučenju u hajduka, od kojih su najbolje Mali Radojica i Stari Vujadin. Dok se u prvoj zarobljeni hajduk izbavlja muka i tamnice uz pomoć zaljubljene Turkinje, u drugoj je sadržana sva surova zbilja hajdučkog života i njegov herojski moral: izdržati muke, ne odati nikoga. Mnoge hajdučke i uskočke pesme obrađuju na razne načine romantični motiv ženidbe s otmicom. Neki hrišćanski junaci izbavljaju se iz tamnice na isti način kao i Mali Radojica, uz pomoć zaljubljene Turkinje koja se posle pokrštava i udaje za begunca. U drugima se govori o pokušajima turskih junaka da otmu hrišćanske devojke. Ima dosta pesama u kojima se peva o sukobima svatova: najčešće, ali ne uvek, radi se o hrišćanskim i turskim svatovima i sukobima oko iste devojke. Te pesme obično se završavaju velikim krvoprolićima. Izuzetak je virtuozno komponovana Ženidba od Zadra Todora, u kojoj se u dve svatovske povorke, kao na kakvoj veličanstvenoj paradi, pojavljuju najveći junaci s jedne i s druge strane. I među hajdučkim i među uskočkim pesmama lepotom se izdvajaju one u kojima je heroika udružena sa snažnim porodičnim osećanjem. Takva je prekrasna balada Ropstvo Janković Stojana, gde u porodičnim odnosima vlada neka duboka i bolećiva vezanost jednih za druge: "Jedno drugo suzama umiva / od radosti i od želje žive". Duboka porodična solidarnost izražena je i u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika, u kojoj dečak izlazi na megdan glasovitom turskom junaku da zameni svog ostarelog oca. Cela ta priča o borbi Davida i Golijata ozarena je naivnošću i prostosrdačnošću, te istovremeno dubokom nežnošću, razumevanjem i blagim osmehom koji mogu izazvati samo dečji postupci. Dobrota, nežnost, duševnost – to su osobine kojima se ova i druge najbolje naše epske pesme najsnažnije otimaju krvavoj stvarnosti od koje su polazile i o kojoj su govorile. Psihološkoj pripremi na bol davana je posebna pažnja, koja je eksplicitno izražena u pesmi Stari Vujadin (4): "O sinovi, moji sokolovi, ---------------------------------------Onđe će nas biti i mučiti, Prebijati i noge i ruke, I vaditi naše oči čarne. O sinovi moji sokolovi, Ne budite srca udovička, No budite srca junačkoga." Gradacija trpljenja bola najbolje je data u pesmi Mali Radojica (5). Glavi junak se pretvara da je mrtav i Turci da bi utvrdili da li je živ ili ne, prvo: "Lože njemu vatru na prsima. Al je Rade srca junačkoga, Ni se miče, ni pomiče Rade." Zatim, "Uvatiše zmiju prisojkinju, Pa turaju Radu u njedarca, Al je Rade srca junačkoga, Ni se miče, ni se od nje plaši." I na kraju, "I uzeše dvadeset klinaca, Udaraju pod noktove Radu, I tu junak tvrda srca bio, Ni se miče, ni dušicom diše." 2
Nasuprot tome, isti junak reaguje na kolo devojaka koje igra nad njim, čime se želi pokazati njegova živa ljudska svakodnevna priroda. On, "Lijevijem okom progleduje, Desnijem se brkom nasmijava." U istoj pesmi Bećiraginica umire, "Dok je pola klina udario, I dušu je kučka ispustila." Da razlika u granici trpljenja bola nije uzrokovana polom, već je individualna, govori pesma Zaručnica Ercega Stjepana (6), gde je devojka podvrgnuta sličnim mukama kao i Mali Radojica. "Nij umrla, već s ulukavila, Pa uzima živu žeravicu, Te je sipa Mari u nedarca. Niti trenu, nit se prenu Mara. Pa uzima zmiju prisojkunju, Te je meće u njedarca Mari, Zmija joj se oko grla vije; Niti trenu, nit se prenu Mara. ---------------------------------------Potrlja je bradom po obrazu, Ne bil mu se nasmejala Mara, Nit se smeje, nit se preza Mara. ---------------------------------------O Marija, moja kćeri draga! Koja muka najteža bijaše? Kad mi sasu vatru vatru u nedarca, Onda majko, aja i ne aja. Kad mi metnu zmiju u nedarca, Ja ti, majko, ni malo ne aja. Kad potrlja bradom po obrazu, Malo ti se, majko, ne nasmija, malo ti me ne ujede zmija." Trpljenje bola je bila karakteristika velikih junaka, te su stihovi "Bol boluje, nikom ne kazuje", stereotipni u srpskoj narodnoj epici.
e da bog kakvagodj junaka koji ce nas junak izbaviti." A kad knjima Radojica dodje, svi u jedno grlo zaplakase, Radojicu ljuto proklinjahu: " Radojica, dopadnuo muka! i mi smo se i uzdali u te da ces ti nas kadgodj izbaviti, eto i ti sada k nama dodje; tko li ce nas junak izbaviti?' Veli njima Mali Radojica: " Ne bojte se, braco moja draga, vec ujutru kad danak osvane, vi dozovte agu Becir- agu, pa mu kazte da je umro Rade ne bi li me aga zakopao." Kad svanulo i sunce granulo, a povika dvadeset suzanja: " Bog te ubio, aga Becir- aga,
Mali Radojica Mili boze, cuda golemoga! jali grmi, jal se zemlja trese, ja se bije more o mramorje, ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; vec pucaju na Zadru topovi, senluk cini aga Becir- aga, uvatio Malog Radojicu, pa ga mece na dno u tavnicu. U tavnici dvadeset suzanja, a svi placu, a jedan popjeva, te ostalo drustvo razgovara: " Ne bojte se, braco moja draga, 3
sto dovede k nama Radojicu? Jer ga sinoc objesio nisi, vec se kod nas nocas prestavio? Hoce li nas pomoriti smradom?" Otvorise na tavnici vrata, iznesose pred tavnicu Rada; onda veli aga Becir- aga: " Noste suznji, te ga zakopajte!" Al govori Becir- aginica: " Ev, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; nalozte mu vatru na prsima, hoce li se pomaknuti, kurva!" Loze njemu vatru na prsima, al je Rade srce junackoga, ni se mice, ni pomice Rade. Opet veli Becir- aginica: " A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; vec uvatite zmiju prisojkinju, te turajte Radu u njedarca hoce li se od nje uplasiti, nece li se, kurva, pomaknuti!" Uvatise zmiju prisojkinju, pa turaju Radu u njedarca al je Rade srce junackoga, ni se mice, ni se od nje plasi. Opet veli Becir- aginica: " A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; vec uzmite dvadest klinaca, udrite ih pod noktove Radu hoce li se pomaknuti, kurva!" I uzese dvadest klinaca, udaraju pod noktove Radu; i tu Rade tvrda srca bioni se mice,ni dusicom dise. Opet veli Becir- aginica: " A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; sakupite kolo djevojaka i pred njima lijepu Hajkunu hoce li se nasmijati na nju!" Sakupise kolo djevojaka i pred njima lijepu Hajkunu; na Rada je kolo navodila, preko Rada nogama igrala; a kakva je, da je bog ubije! Od sviju je i veca i lijepsa; ljepotom je kolo zacinila, a visinom kolo nadvisila; stoji zveka na vratu djerdana, stoji skripa gaca od sandala! Kad je zgleda Mali Radojica, lijevijem okom progleduje, desnijem se brkom nasmijava. A kad vidla Hajkuna djevojka, ona snimi svilena jagluka; njima pokri Rada po ocima a da druge ne vide djevojke; pa je svome babi govorila: " Jadan babo, ne grijesi duse, vec ga bacte u debelo more
te narante ribe primorkinje lijepijem hajduckijem mesom." Uze njega aga Becir- aga, pa ga baci u debelo more. Al je Rade cudan plivac bio; daleko je Rade otplivao, pak izidje na brijegu mora, pa povika iz grla bijela: " Jao, moji bijeli sitni zubi, povadte mi klince iz nokata!" I on sjede i noge prekrsti, i povadi dvadeset klinaca, pa ih metnu sebi u njedarca. Opet nece da miruje Rade. Kad je tavna nocca nastanula, ide dvoru age Becir- age, pa postaja malo kod pendzera; istom aga za veceru sio, pa s kadunom svojom besjedio: " Moja kado, moja vjerna ljubo, evo ima devet godin dana kak je otiso Rade u hajduke, da ne mogoh serbes vecerati sve od straha Malog Radojice; bogu vala kad ga danas nema, i kad njemu haka glave dodjoh! I ono cu dvadest objesiti dok ujutru bijel dan osvane." A to Rade i slusa i gleda, pa u sobu k njemu uletio; za vecerom agu uvatio, uvati ga za vrat do ramena, istrze mu glavu iz ramena. Pa uvati Becir- aginicu, pa poteze klince iz njedara, udara ih pod noktove kadi; dok joj pola klina udario, i dusu je, kucka, ispustila. Njoj govori Mali Radojica: " Neka znades, Becir- aginice, da kakva je muka od klinaca!" Pa uvati Hajkunu djevojku: " O Hajkuna, srce iz njedara, daj mi nadji od tavnice kljuce da ispustim dvadset suzanja." Nadje Hajka od tavnice kljuce, on ispusti dvadeset suzanja. Opet joj je Rade govorio: " Oj Hajkuna,duso moja draga, daj mi nadji od riznica kljuce da sto malo za asluka trazim daleko mi j domu putovati, treba mi se putem ponapiti." Otvori mu sanduk od taljera; onda joj je Rade besjedio: " Oj, Hajkuna, srce moje drago, sto ce meni take plocetine? Konja nema da s njime potkivam." Otvori mu sanduk od dukata, on na drusto dukate dijeli. Pa uhvati Hajkunu djevojku, odvede je u zemlju Srbiju; dovede je u bijelu crkvu, 4
od Hajkune gradi Andjeliju; pa je uze za vjernu ljubovcu.
Uskočki ciklus Uskoci su živjeli u slobodnim utvrdjenim gradovima koje Turci nisu mogli da osvoje: Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra i odatle upadal, «uskakali» na teritorije koje su držali Turci, paleći njihove hanove, pljačkajući i otimajući sve što im je dolazillo pod ruku. Treba znati da su uskoci bili, u odredjenom periodu, i velika sila na moru. Poznati uskočki junaci, opjevani u narodnim pjesmama, bili su: Senjanin Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Janković Stojan, Smiljanić Ilija. Pjesme: Ivo Senjanin i aga od Ribnika, Ropstvo Janković Stojana, Smrt Senjanina Iva...
5
