125. Pojam i obeležja vanparničnog postupka Vanparnični Vanparnični postupak predstavlja predstavlja skup procesnih normi kojima se uređuje postupnje građanskog građanskog suda i učesnika prilikom rešavanja tzv. vanparničnih stvari. Vanparnična Vanparnična stvar je lična, porodična, imovinska imovinska i druga nesporna pravna stvar. Vanparnična stvar je i svaka druga stvar koja se ne temelji na sporu, čak i kada Zakonom nije izričito predviđeno da se rešava u vanparničnom postupku, pri čemu je neophodno: - da je za njeno rešavanje nadležan sud, a ne organ uprave - da se u postupku ne ističe da postoji povreda ili ugrožavanje subjektivnog prava - da o ovoj stvari ne može da se vodi parnica zbog nemogućnosti uspostavljanja dvostranačkog odnosa u parnici Vanparnične stvari mogu da se podele na prave i neprave vanpar.stvari.
PRAVE vanparnične stvari su one u kojima ne postoji suprotstavljeni interes učesnika u postupku. U prave VP stvari spadaju sve one u kojima sud odlučuje o statusu fizičkih lica. Tu spadaju: 1. postupak za lišenje poslovne sposobnosti sposobnosti 2. postupak za zadržavanje lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi 3. proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti 4. produženje roditeljskog prava 5. davanje dozvole za stupanje u brak 6. postupak za utvrđivanje utvrđivanje radne sposobnosti U prave prave VP stvar stvarii spadaj spadaju u i pravne pravne stvari stvari koje koje su imovin imovinsko skopra pravno vnog g karak karakter tera, a, stvari stvari čije čije rešavanje neposredno neposredno određuje imovinskopravnu poziciju učesnika u VP postupku. To su: 1. raspravljanje raspravljanje zaostavštine 2. zemljišno knjižne stvari 3. protest menice i čeka 4. sastavljanje potvrđivanje, čuvanje i poništaj isprava (tzv. javnobeležničke stvari) U NEPRAVE vanparnične stvari spadaju imovinskopravne imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljeni suprotstavljeni interes učesnika u sporu. One su po svojoj pravnoj prirodi raznovrsne i mogle bi se rešavati i u parničnom i u upravnom postupku ali zakonodavac predviđa da se one rešavaju u vanparničnom vanparničnom postupku. (kontenciozni sporovi) Tu spadaju: 1. određenje naknade za eksproprisanu eksproprisanu imovinu 2. uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke zajedničke stvari 3. deoba zajedničke stvari ili imovine 4. uređenje međa 5. priznanje stranih sudskih i arbitražnih odluka Cilj Cilj vanparni vanparničnog čnog postupka postupka je preventi preventivni/z vni/zaštitn aštitni.i. Njegovi Njegovim m vođenjem vođenjem se štiti pravni pravni položaj, položaj, ličnost i zdravlje učesnika kojima je takva zaštita potrebna. U vanparničnom postupku primarno se ostvaruje javni interes, tj. obezbeđuje se pravni mir (deoba zajedničke imovine) i pravna sigurnost (upis u zemljišne knjige, raspravljanje zaostavštine). zaostavštine). Norme ZPPa se ne primenjuju na vanparnični postupak supsidijerno, već shodno — primenjuju se tek kada nije drugo izričito određeno u ZVP.
126. Načela vanparničnog postupka U vanparničnom postupku važe: načelo oficioznosti, istražno načelo, načelo materijalne istine, načelo sudske zaštite učesnika, načelo saslušanja učesnika, načelo pismenosti. NAČELO OFICIOZNOSTI se ogleda u tome da vanparnični postupak, po pravilu, pokreće sud. Inicij Inicijati ativu vu za pokre pokretan tanje je postu postupka pka mogu mogu da daju daju i ovlašć ovlašćeni eni predl predlaga agači či kao što su organ organ starateljstva, srodnici učesnika, ali podnošenje predloga sudu ne znači i da je VP postupak pokrenut. Postupak pokreće uvek sud po službenoj dužnosti. Izuzetno neki oblici VP postupka ne pokreću se po službenoj dužnosti, već samo po predlogu ovlašćenih lica. Ovlašćenje za pokretanje postupka ceni se po normama ZVP i materijalnog 1
prava. (tako se postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo pokreće po predlogu javnog tužioca ili lica koje za to ima neposredan pravni interes; tu spada i postupak za deobu zajedničke imovine, amortizaciju isprava, uređenje međa...). Sadržina predloga ovlašćenog predlagača za pokretanje postupka ne obavezuje sud u pogledu zahteva istaknutog u predlogu. Jedino kod nepravih - kontencioznih vanparničnih postupaka sud je vezan predlogom stranaka (dispoziciona (dispoziciona maksima) i ne može da odlučuje ultra vires. Načelo oficioznosti se ogleda i u tome da se postupak ne samo pokreće po službenoj dužnosti već i kreće po odlukama suda o upravljanju parnicom. Učesnici u postupku na razvoj postupka nemaj nemaju u nikak nikakav av uticaj uticaj.. Učesni Učesnici ci svoji svojim m radnja radnjama ma ne mogu mogu uticat uticatii na vremen vremensko sko kretan kretanje je postupka. U VP nema ni slobode dispozicije procesnim radnjama. Ovo je izričito predviđeno za statusne stvari, član 8: "u vanparničnim stvarima koje se odnose na lično stanje učesnika kao i u drugim vanparničnim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa kojima učesnici ne mogu raspolagati, oni se u postupku pred sudom ne mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika, niti zaključiti sudsko poravnanje". U vanparničnom postupku nema preinačenja ili povlačenja tužbe, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja činjenica. Sud okončava postupak onako kako ga je započeo, po službenoj dužnosti. Međutim, Međutim, u VP postupcim postupcima a koji se pokreću pokreću podnošen podnošenjem jem predloga predloga moguće je da ovlašćen ovlašćenii predlagač predlagač povuče predlog. Povlačenje Povlačenje je moguće do donošenja prvostepene odluke, pa i kasnije do njene pravosnažnosti ali tada je to moguće samo ako se tom procesnom radnjom ne diraju prava svih učesnika na koje se odluka odnosi ili ako se svi učesnici saglase sa povlačenjem. Za sudsko poravnanje poravnanje nije moguće moguće uspostavi uspostavititi neka opšta pravila pravila u VP postupku. postupku. Ono je za sigurno sigurno dopušten dopušteno o u svim nepravim nepravim imovinsk imovinskopra opravnim vnim stvarima stvarima (deoba (deoba imovine, imovine, korišćen korišćenje je zajedničke stvari, naknada za eksproprijaciju) ali i u pravim vanparničnim stvarima kao što je ostavinski postupak. ISTRAŽNO NAČELO i NAČELO MATERIJALNE ISTINE Sud u VP postupku postupa inkvizitorski. Učesnici nemaju obavezu ponude dokaza niti je sud vezan predloženim dokazima. Sud je dužan da utvrdi i one činjenice i da izvede i one dokaze koje učesnici u postupku ne pominju, niti njihovo izvođenje predlažu. (jedinu u postupcima u kojima predlagač mora da dokaže svoju legitimaciju za pokretanje postupka učesnik ima obavezu dokazivanja tog svojstva)
Sve izvedene dokaze ocenjuje po slobodnoj oceni dokaza. U VP postupku sud ne odlučuje o osnovanosti tvrdnji učesnika, već teži da istinito utvrdi činjenice od kojih zavisi primena imperativnih materijalnopravnih normi. NAČELO NAČELO ZAŠTITE ZAŠTITE UČESNIKA UČESNIKA se ogleda u tome da je u statusnim i imovinskim pravim vanparničnim stvarima sud dužan da se stara o zaštiti interesa i prava učesnika koji iz bilo kog razloga nisu u stanju da to sama čine. Ova obaveza suda je naročito naglašena u postupku lišenja lišenja poslovne poslovne sposobno sposobnosti, sti, u postupku postupku zadržava zadržavanja nja lica u neuropsi neuropsihija hijatrijs trijskoj koj ustanovi ustanovi,, u postupku za produženje roditeljskog prava, ostavinskom postupku.... U ovim postupcima sud je dužan da o njihovom pokretanju uvek obavesti organ starateljstva, i da isti poziva na ročišta i dostavlja mu podneske učesnika, bez obzira na to da li organ starateljstva učestvuje u postupku. Takođe, sud je dužan da utvrđuje stanje zdravlja ovih lica, te da po službenoj dužnosti donese odluku o vraćanju poslovne sposobnosti, odnosno o puštanju iz neuropsihijatrijske ustanove; a u ostavinskom postupku sud određuje privremene mere za obezbeđenje zaostavštine, postavlja privremenog staraoca... OSTALA NAČELA: U vanpar vanparni nično čnom m postu postupk pku u važi važi načel načelo o pisme pismenos nosti. ti. Sud zakazu zakazuje je ročišt ročišta a samo samo kada kada je to neophodno radi utvrđivanja odlučujućih činjenica. U VP postupku važi načelo saslušanja stranaka, dok se načelo kontradiktornosti ne primenjuje. Načelo saslušanja saslušanja stranaka znači da je sud dužan da prethodno sasluša sasluša onog učesnika o čijim pravima i interesima odlučuje, pre nego što donese odluku. Ovo pravilo važi bez obzira na činjenicu da li se radi o poslovno nesposobnom ili duševno bolesnom licu. U vanparničnim statusnim stvarima ne važi načelo javnosti postupka.
127. Subjekti vanparničnog postupka Subjekti u VP postupku su sud i učesnici vanparničnog postupka. 2
prava. (tako se postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo pokreće po predlogu javnog tužioca ili lica koje za to ima neposredan pravni interes; tu spada i postupak za deobu zajedničke imovine, amortizaciju isprava, uređenje međa...). Sadržina predloga ovlašćenog predlagača za pokretanje postupka ne obavezuje sud u pogledu zahteva istaknutog u predlogu. Jedino kod nepravih - kontencioznih vanparničnih postupaka sud je vezan predlogom stranaka (dispoziciona (dispoziciona maksima) i ne može da odlučuje ultra vires. Načelo oficioznosti se ogleda i u tome da se postupak ne samo pokreće po službenoj dužnosti već i kreće po odlukama suda o upravljanju parnicom. Učesnici u postupku na razvoj postupka nemaj nemaju u nikak nikakav av uticaj uticaj.. Učesni Učesnici ci svoji svojim m radnja radnjama ma ne mogu mogu uticat uticatii na vremen vremensko sko kretan kretanje je postupka. U VP nema ni slobode dispozicije procesnim radnjama. Ovo je izričito predviđeno za statusne stvari, član 8: "u vanparničnim stvarima koje se odnose na lično stanje učesnika kao i u drugim vanparničnim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa kojima učesnici ne mogu raspolagati, oni se u postupku pred sudom ne mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika, niti zaključiti sudsko poravnanje". U vanparničnom postupku nema preinačenja ili povlačenja tužbe, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja činjenica. Sud okončava postupak onako kako ga je započeo, po službenoj dužnosti. Međutim, Međutim, u VP postupcim postupcima a koji se pokreću pokreću podnošen podnošenjem jem predloga predloga moguće je da ovlašćen ovlašćenii predlagač predlagač povuče predlog. Povlačenje Povlačenje je moguće do donošenja prvostepene odluke, pa i kasnije do njene pravosnažnosti ali tada je to moguće samo ako se tom procesnom radnjom ne diraju prava svih učesnika na koje se odluka odnosi ili ako se svi učesnici saglase sa povlačenjem. Za sudsko poravnanje poravnanje nije moguće moguće uspostavi uspostavititi neka opšta pravila pravila u VP postupku. postupku. Ono je za sigurno sigurno dopušten dopušteno o u svim nepravim nepravim imovinsk imovinskopra opravnim vnim stvarima stvarima (deoba (deoba imovine, imovine, korišćen korišćenje je zajedničke stvari, naknada za eksproprijaciju) ali i u pravim vanparničnim stvarima kao što je ostavinski postupak. ISTRAŽNO NAČELO i NAČELO MATERIJALNE ISTINE Sud u VP postupku postupa inkvizitorski. Učesnici nemaju obavezu ponude dokaza niti je sud vezan predloženim dokazima. Sud je dužan da utvrdi i one činjenice i da izvede i one dokaze koje učesnici u postupku ne pominju, niti njihovo izvođenje predlažu. (jedinu u postupcima u kojima predlagač mora da dokaže svoju legitimaciju za pokretanje postupka učesnik ima obavezu dokazivanja tog svojstva)
Sve izvedene dokaze ocenjuje po slobodnoj oceni dokaza. U VP postupku sud ne odlučuje o osnovanosti tvrdnji učesnika, već teži da istinito utvrdi činjenice od kojih zavisi primena imperativnih materijalnopravnih normi. NAČELO NAČELO ZAŠTITE ZAŠTITE UČESNIKA UČESNIKA se ogleda u tome da je u statusnim i imovinskim pravim vanparničnim stvarima sud dužan da se stara o zaštiti interesa i prava učesnika koji iz bilo kog razloga nisu u stanju da to sama čine. Ova obaveza suda je naročito naglašena u postupku lišenja lišenja poslovne poslovne sposobno sposobnosti, sti, u postupku postupku zadržava zadržavanja nja lica u neuropsi neuropsihija hijatrijs trijskoj koj ustanovi ustanovi,, u postupku za produženje roditeljskog prava, ostavinskom postupku.... U ovim postupcima sud je dužan da o njihovom pokretanju uvek obavesti organ starateljstva, i da isti poziva na ročišta i dostavlja mu podneske učesnika, bez obzira na to da li organ starateljstva učestvuje u postupku. Takođe, sud je dužan da utvrđuje stanje zdravlja ovih lica, te da po službenoj dužnosti donese odluku o vraćanju poslovne sposobnosti, odnosno o puštanju iz neuropsihijatrijske ustanove; a u ostavinskom postupku sud određuje privremene mere za obezbeđenje zaostavštine, postavlja privremenog staraoca... OSTALA NAČELA: U vanpar vanparni nično čnom m postu postupk pku u važi važi načel načelo o pisme pismenos nosti. ti. Sud zakazu zakazuje je ročišt ročišta a samo samo kada kada je to neophodno radi utvrđivanja odlučujućih činjenica. U VP postupku važi načelo saslušanja stranaka, dok se načelo kontradiktornosti ne primenjuje. Načelo saslušanja saslušanja stranaka znači da je sud dužan da prethodno sasluša sasluša onog učesnika o čijim pravima i interesima odlučuje, pre nego što donese odluku. Ovo pravilo važi bez obzira na činjenicu da li se radi o poslovno nesposobnom ili duševno bolesnom licu. U vanparničnim statusnim stvarima ne važi načelo javnosti postupka.
127. Subjekti vanparničnog postupka Subjekti u VP postupku su sud i učesnici vanparničnog postupka. 2
SUD Za sprovođenje VP postupka stvarno je nadležan osnovni sud. U statusnim VP stvarima mesno je nadležan sud na čijoj teritoriji se nalazi prebivalište, odnosno borav boravišt ište e lica lica u čijem čijem intere interesu su se postup postupak ak vodi. vodi. U drugim drugim vanpar vanparni nični čnim m stvari stvarima ma mesno mesno nadležan je sud na čijem području predlagač ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište. Postupak vodi sudija pojedinac, dok pojedine radnje mogu da preduzimaju preduzimaju i stručni saradnici. Ako se u toku postupka izmene okolnosti na kojima je zasnovana mesna nadležnost suda, sud koji vodi postupak može predmet ustupiti sudu koji je prema izmenjenim okolnostima mesno nadležan, ako je očigledno da će se pred tim sudom postupak lakše sprovesti, ili ako je to u interesu lica pod posebnom društvenom zaštitom. UČESNICI U VP postupku ne postoje stranke, već samo učesnici. Pojam učesnika u VP postupku je striktno vezan za adresata materijalnopravne norme, odnosno za postojanje procesne legitimacije. U pravim VP stvarima lice po čijem predlogu se pokreće postupak naziva se predlagač. Ako se postupak pokreće po službenoj dužnosti, lice o čijim pravima i interesima se odlučuje je učesnik. U kontencioznim VP stvarima učesnici se nazivaju: predlagač i protivnik predlagača. Pojam učesnika u VP postupku postupku deli se na formalni i materijalni materijalni pojam učesnika. učesnika. 1. Materijalnopravni učesnik u VP postupku je lice o čijim se pravima i obavezama odlučuje, kao i lice čiji je status ili imovinskopravni položaj tangiran odlukom VP suda. Ova lica su materi materijal jalnop noprav ravni ni učesni učesnici ci bez obzira obzira na to da li formal formalno no učestv učestvuj uju u u postu postupku pku ili ili ne. (u ostavins ostavinskom kom postupku postupku učesnici učesnici su svi naslednici naslednici i legatari, legatari, u postupku postupku za lišenje lišenje poslovne poslovne sposobnosti sposobnosti materijalni učesnik je lice o čijem pravu se odlučuje) odlučuje) U kontencioznim VP stvarima pojam materijalnog i formalnog učesnika se poklapa. 2. Formaln Formalnii učesnic učesnicii se različito definišu u zavisnosti od toga da li se postupak vodi po službenoj službenoj dužnosti ili po predlogu ovlašćenog ovlašćenog lica. U postupcima koji se pokreću po službenoj dužnosti učesnik je svako lice, odnosno organ, kome zakon daje ovlašćenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje, najčešće da ulaže pravne lekove. Ako to lice zaista i preduzima procesne radnje na koje ga zakon ovlašćuje ono je formalni učesnik u postupku. Formalni učesnik u ovak ovakvi vim m post postup upci cima ma može može da bude bude samo samo neko neko iz krug kruga a lica lica koja koja su ujed ujedno no i materijalnopravni učesnici. U postupcima koji se vode po predlogu stranke (kontencioznim VP postupcima) formalni učesnik je svako lice kome zakon daje ovlašćenje da pokrene postupak. Razlikovanje formalnog i materijalnog učesnika ima značaj u tome što se razlozi za isključenje i izuzeće sudije određuju prema krugu materijalnih učesnika, ne formalnih. Stranačka i procesna sposobnost se cene prema pravilima parničnog postupka ( s tim što i poslovno nesposobna lica imaju procesnu sposobnost- mogu pokrenuti određene VP postupke, imaju delimičnu procesnu sposobnost u nizu postupaka i mogu preduzimati procesne radnje na koje su zakonom posebno ovlašćena, kao i druge radnje na koje ih je sud ovlastio).
128. Sudske odluke u vanparničnom postupku postupku (dejstvo odluka) + pravni lekovi U vanparničnom postupku sud odlučuje u formi REŠENjA. Rešen Rešenje je protiv protiv koga koga je dozvo dozvolje ljena na poseb posebna na žalba žalba i rešenj rešenje e drugos drugostep tepeno enog g suda suda mora mora biti biti obrazloženo. Prvostepeno rešenje kojim se postupak okončava pobija se žalbom koja može da se izjavi u roku od 15 dana. dana. Žalba zadržava izvršenje izvršenje rešenja rešenja ali sud može iz važnih važnih razloga odlučiti odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. O žalbi ne mora nužno da odlučuje viši sud. Prvostepeni sud može povodom žalbe, sam novim rešenjem preinačiti ili ukinuti svoje ranije rešenje, ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. Ako prvostepeni sud ne preinači, odnosno ne ukine svoje rešenje, žalbu zajedno sa spisima, dostaviće drugostepenom sudu na rešavanje. Rok za izjavlji izjavljivanje vanje žalbe nije prekluzi prekluzivan. van. Prvostepe Prvostepeni ni sud je dužan dužan da i neblagov neblagovreme remeno no izjavljenu žalbu dostavi drugostepenom sudu. Drugostepeni sud može (ali i ne mora) iz važnih razloga odlučiti odlučiti i o neblagovremeno podnetoj podnetoj žalbi. Da bi drugostepeni drugostepeni sud mogao da odlučuje odlučuje o neblagovremeno neblagovremeno podnetoj žalbi nužno je da nova odluka suda ne dira u prava drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom rešenju. 3
U vanparničnom postupku načelo je dozvoljena revizija protiv pravosnažnog drugostepenog rešenja. Odnosno ona je dozvoljena u postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i u vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi iznos od 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predlog za ponavljanje postupka se u vanparničnom postupku javlja u dva vida. 1. predlog za ponavljanje postupka se tretira kao neblagovremeno podneta žalba (ako su ispunjeni uslovi za odlučivanje o osnovanosti neblagovremena žalbe: postojanje važnih razloga i da nova odluka suda ne dira u prava drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom rešenju)
2. ako drugostepeni sud nađe da nema uslova da odluči o predlogu kao o neblagovremeno podnetoj žalbi onda se on tretira t retira kao predlog za ponavljanje postupka. Tada će drugostepeni drugostepeni sud vratiti predmet prvostepenom sudu radi postupanja po predlogu. (to ide ovako: predlog za ponavljanje postupka se podnosi prvostepenom sudu, koji ne može da preinači ili ukine svoje rešenje iako se takav predlog smatra neblagovremenom žalbom, nego predlog zatim dostavlja drugostepenom, a ovaj ako su ispunjeni uslovi o predlogu odlučuje kao o neblagovremenoj žalbi, ali ako nisu ispunjeni uslovi da odlučuje o predlogu kao o nebl.žalbi vraća predmet prvostepenom sudu da o njemu odlučuje kao o predlogu za ponavljanje postupka)
Protiv rešenja kojim je postupak pravnosnažno završen, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti ako je učesniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo da svoj zahtev o kome je rešenjem odlučeno ostvaruje u parnici ili u postupku pred upravnim organom. ZVP ne sadrži sadrži odredbe odredbe o zahtev zahtevu u za zaštit zaštitu u zakon zakonito itosti sti.. Smatra Smatra se da se ovaj ovaj pravni pravni lek primenjuje u VP postupku na osnovu shodne primene ZPPa. Mogućnost korišćenja zahteva za zaštitu zakonitosti je ograničena samo na one VP postupke u kojima važi načelo dispozicije. Zahtev za zaštitu zakonitosti može biti izjavljen samo ako je sud svoju odluku zasnovao na nedozvo nedozvoljen ljenim im raspolaga raspolaganjim njima a stranaka. stranaka. Predlog Predlog podnosi podnosi nadležni nadležni javni javni tužilac, tužilac, a u slučaju slučaju njegove pasivnosti učesnici postupka. I nakon nakon pravos pravosnaž nažnog nog okonča okončanja nja vanpar vanparni nično čnog g postup postupka ka učesni učesnici ci mogu mogu da povedu povedu tzv. tzv. korektivnu parnicu ili upravni postupak o istom zahtevu o kome je odlučeno u VP postupku, ako ZVP ili drugi zakon to t o dopušta. Konstitutiva rešenja su: lišenje poslovne sposobnosti zadržavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi proglašenje nestalog lica za umrlo Deklaratorna rešenja su: proglašenje testamenta rešenje o nasleđivanju Kondemnatrorna rešenja su: rešenje o deobi imovine rešenje o visini naknade za eksproprisanu imovinu
129. Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku U vanparničnom postupku ne može se govoriti o formalnoj pravosnažnosti zbog postojanja mogućnosti da se rešenje suda pobija i neblagovremenom žalbom. ( formalna pravosnažnost znači nemogućnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima) Rešenje u VP postupku može da stekne svojstvo formalne pravosnažnosti samo: 1. kada kada je žalb žalba a izja izjavl vlje jena na u roku roku a drug drugos oste tepe peni ni sud je o njoj njoj odluč odlučio io i odbi odbio o je kao neosnovanu ili preinačio rešenje prvostepenog suda 2. kada se učesnik, odnosno kada su se svi učesnici odrekli prava na žalbu ili od nje odustali 3. kada je postupa postupakk okončan okončan sudskim sudskim poravnanje poravnanjem m (kada je ono dopušte dopušteno) no) Što se tiče rešenja o nasleđivanju ono postaje formalno pravosnažno u pogledu dela u kome se utvrđuje šta sve čini zaostavštinu. (pitanje naknadno pronađene imovine koja spada u zaostavštinu reša rešava va se tako tako što što se dono donosi si dopu dopuns nsko ko reše rešenj nje e o nasl nasleđ eđiv ivan anju ju;; dok dok se prob proble lem m nakn naknad adno no pronađenog testamenta i novih naslednika rešava tako što se naslednici upućuju na parnicu) U ostavinskom postupku se može govoriti o formalnoj pravosnažnosti iz još jednog razloga. Naime nužni naslednik koji nije učestvovao u ostavinskom postupku ili je učestvovao ali se nije pozvao na nužni deo to svoje pravo ne gubi, i može sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka da ističe pravo na nužni deo (znači i u žalbenom postupku). Međutim ako je nužni naslednik neblagovremeno izjavio žalbu, drugostepeni sud mora da odbaci takvu
4
žalbu kao nedopuštenu jer se time dira u prava lica koja su rešenjem oglašena kao naslednici. Svoja nasledna prava mogao bi da ostvaruje u parnici.
Pošto se o materijalnoj pravosnažnosti rešenja u VP postupku može govoriti samo onda kada je moguće da ono postane formalno pravosnažno to se onda smatra da rešenja VP suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnažnosti. Ovo stoga što se pod dejstvom materijalne pravosnažnosti podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem) i njeno obavezujuće pozitivno dejstvo u drugim postupcima a sam ZVP izričito predviđa da rešenje doneto u VP postupku ne sprečava učesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. Materijalnoj pravosnažnosti rešenja donetih u VP postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnažnosti. U VP postupku učesnici mogu da iznose nove činjenice i po žalbi, i po neblagovremenoj žalbi, i to ne samo nove činjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka već i činjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donošenja odluke drugostepenog suda. Dejstvo materijalne pravosnažnosti može da se ogleda samo u određenom broju kondemnatornih rešenja donetih u postupku u kome je sud rešio neprave vanparnične stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnažnosti i izvršnosti. Za materijalnu pravosnažnost podobne su sve odluke VP suda čija je sadržina negativna; u prvom redu radi se o odlukama u statusnim stvarima, bilo da se vode po službenoj dužnosti ili na predlog ovlašćenog lica. Međutim pitanje pravosnažnosti nije ključno u VP postupku. Ono što jeste bitno za VP postupak jeste ko je, od kada i u kojoj meri obavezan da poštuje rešenje koje je doneo vanparnični sud. Rešenje doneto u VP je pojedinačni pravni akt koji se donosi da bi makar i privremeno regulisao lični i imovinski status, prava i obaveze subjekata a ne da bi okamenio pravno stanje.
OBAVEZUJUĆE DEJSTVO REŠENjA Rešenje VP suda najpre obavezuje sud koji ga donosi, i to od momenta kada on ne može više da ga izmeni. To znači da ako se žalba ne izjavi rešenje vezuje sud od momenta objavljivanja istog, a ako nije objavljeno onda od momenta kada je otpravljeno iz suda. Ako se žalba izjavi, nemogućnost izmene nastupa u momentu kada prvostepeni sud rešenje, zajedno sa žalbom, otpravi drugostepenom sudu. Sve do tog momenta moguće je ukidanje i preinačenje rešenja Učesnike u postupku rešenje obavezuje od momenta kada je objavljeno, a ako nije objavljeno onda od momenta kada im je dostavljeno. U statusnim stvarima nastupanje pravnih posledica rešenja vezano je za njegovu pravosnažnost; ali sud može da odluči kada je to potrebno radi zaštite interesa učesnika da dejstva rešenja nastupe i pre pravosnažnosti. Konstitutivna rešenja proizvode dejstvo erga omnes. Deklarativna i kondemnatorna rešenja proizvode dejstva samo prema formalnim učesnicima. Obavezujuće dejstvo rešenja u postupcima pred drugim sudovima: Za odlučivanje u statusnim stvarima fizičkih lica isključivo je nadležan vanparnični sud, tako da drugi sudovi i državni organi na mogu o statusnim pitanjima da odlučuju kao o prethodnim pitanjima. Konstitutivna rešenja VP suda obavezuju organ uprave. Konstitutivni akti organa uprave vezuju vanparnični sud. Deklarativna i kondemnatorna rešenja VP suda ne vezuju organ uprave. Pozitivne konstitutivne odluke VP suda obavezuju parnični sud. Negativne odluke VP suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnični sud. Kondemnatorne i deklaratorne odluke VP suda ne obavezuju parnični sud. Preobražajne presude donete u parnici obavezuju vanparnični sud; a isto važi i za ostale vrste presuda koje su donete u parnici kada je VP sud uputio učesnike na parnicu.
130. Prethodno pitanje u vanparničnom postupku Vanparnični sud samostalno odlučuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije već pravosnažno rešio drugi sud ili organ u drugoj vrsti postupka. Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u vanparničnom postupku u kome je to pitanje rešeno. Međutim, ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja sud će ih uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog 5
prava, odnosno pravnog odnosa. Sud će uputiti na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. Učesnik koji je upućen na parnicu dužan je da je pokrene u roku od 30 dana. Ako učesnik koji je upućen na parnicu ili upravni postupak pokrene,isti vanparnični postupak se prekida do pravosnažnog okončanja parnice ili upravnog postupka. Ako ni jedan od učesnika do završetka vanparničnog postupka ne pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, sud je dužan da sam reši prethodno pitanje i donese odluku o glavnoj stvari.
131. Prvostepeni vanparnični postupak Opšte odredbe ZVP gotovo da ne regulišu prvostepeni vanparnični postupak, nego se pravila postupka nalaze u okviru posebnih postupaka. Postoje različiti postupci, pa je regulativa kod nekih znatno šira, dok je kod nekih znatno uža. Ne postoji jedna opšta struktura vanparničnog postupka. Vanparnični postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a samo izuzetno neki oblici VP postupka ne pokreću se po službenoj dužnosti već samo po predlogu ovlašćenih lica. Ovlašćenje za pokretanje postupka ceni se po normama ZVP i materijalnog prava. (tako se postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo pokreće po predlogu javnog tužioca ili lica koje za to ima neposredan pravni interes; postupak za deobu zajedničke imovine, amortizaciju isprava, uređenje međa...). ZVP ne određuje formu i sadržaj predloga za pokretanje postupka, ali se pismena forma podrazumeva. U jednom broju vanparničnih postupaka postoje posebne odredbe o obaveznom sadržaju predloga, a nekada je pokretanje deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagača i suda. Postupak ne samo da se pokreće po službenoj dužnosti već se i kreće po odlukama suda o upravljanju parnicom. Učesnici u postupku na razvoj postupka nemaju nikakav uticaj, tj. svojim radnjama ne mogu uticati na vremensko kretanje postupka. U vanparničnom postupku nema preinačenja ili povlačenja tužbe, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja činjenica. Sud okončava postupak onako kako ga je započeo, po službenoj dužnosti. Međutim, u VP postupcima koji se pokreću podnošenjem predloga moguće je da ovlašćeni predlagač povuče predlog. Povlačenje je moguće do donošenja prvostepene odluke, pa i kasnije do njene pravosnažnosti ali tada je to moguće samo ako se tom procesnom radnjom ne diraju prava svih učesnika na koje se odluka odnosi ili ako se svi učesnici saglase sa povlačenjem. Sam tok postupka nije podeljen na posebne procesne celine kao što je opšti parnični postupak podeljen na pripremno ročište i glavnu raspravu. Prva procesna aktivnost u postupku je prethodno ispitivanje predloga, ako je u pitanju predlog koji se pokreće po načelu dispozicije, a potom sud odlučuje o postojanju procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopuštenost meritornog odlučivanja. Pozitivan stav suda znači dalji postupak. Kada se postupak pokreće po službenoj dužnosti, neophodan je pozitivan stav suda. U VP postupku važi načelo pismenosti, a ročišta se zakazuju samo ako je to neophodno radi utvrđivanja odlučujućih činjenica. U nekim VP postupcima održavanje ročišta je izričito predviđeno ZVP-om (kod: postupka za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, postupka za lišenje poslovne sposobnosti). Sam tok ročišta nije precizno određen. Dokazni postupak je deformalizovan, jer je sudu dopušteno da do dokaza dolazi na način koji smatra najcelishodnijim, i može da koristi sva raspoloživa sredstva - uviđaj, isprave, svedoke, veštake, učesnike u postupku. Učesnici nemaju obavezu ponude dokaza niti je sud vezan predloženim dokazima. Sud je dužan da utvrdi i one činjenice i da izvede i one dokaze koje učesnici u postupku ne pominju, niti njihovo izvođenje predlažu. U postupku o pojedinim vanparničnim stvarima trajanje postupka se vremenski ograničava. U postupku povodom hospitalizacije, rok za donošenje odluke je 15 dana, a u privrednim sporovima rok za donošenje odluke je 60 dana, predviđen ZPD-om. Prvostepeni postupak se okončava donošenjem rešenja. Prvostepeno rešenje kojim se postupak okončava pobija se žalbom koja može da se izjavi u roku od 15 dana. Žalba zadržava izvršenje rešenja (ima suspenzivno dejstvo) ali sud može iz važnih razloga odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja
132. Neblagovremena žalba u vanparničnom postupku 6
Prvostepeno rešenje kojim se postupak okončava pobija se žalbom koja može da se izjavi u roku od 15 dana. Žalba zadržava izvršenje rešenja ali sud može iz važnih razloga odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. O žalbi ne mora nužno da odlučuje viši sud. Prvostepeni sud može povodom žalbe, sam novim rešenjem preinačiti ili ukinuti svoje ranije rešenje, ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. Ako prvostepeni sud ne preinači, odnosno ne ukine svoje rešenje, žalbu zajedno sa spisima, dostaviće drugostepenom sudu na rešavanje. Rok za izjavljivanje žalbe nije prekluzivan. Prvostepeni sud je dužan da i neblagovremeno izjavljenu žalbu dostavi drugostepenom sudu. Drugostepeni sud može (ali i ne mora) iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnetoj žalbi. Da bi drugostepeni sud mogao da odlučuje o neblagovremeno podnetoj žalbi nužno je da nova odluka suda ne dira u prava drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom rešenju.
133. Vanparnični postupci povodom uređenja ličnih stanja LIŠENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Postupak za lišenje poslovne sposobnosti se pokreće kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog nesposobnosti za normalno rasuđivanje. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti ili na predlog ovlašćenih lica. U ovlašćene predlagače spadaju: organ starateljstva, bračni drug, deca, roditelji lica čija se poslovna sposobnost ispituje. Predlog za pokretanje postupka mogu da podnesu i dede, babe, braća, sestre, kao i unuci, ako sa tim licem žive u porodičnoj zajednici. Predlog za pokretanje postupka može da podnese i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. Predlog može da bude upravljen na potpuno ili delimično lišenje poslovne sposobnosti. Predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim; a ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva onda predlog mora da sadrži i podatke iz kojih proizilazi ovlašćenje za pokretanje postupka. Ako lice, prema kojem je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ima nepokretnu imovinu sud će bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti radi zabeležbe postupka. O pokretanju postupka sud će bez odlaganja obavestiti matičara koji vodi matičnu knjigu rođenih za to lice. Postupak za lišenje poslovne sposobnosti je hitan. U ovom postupku sud odlučuje na osnovu rasprave na ročištu. Sud je dužan da zakaže ročište na kome će odlučiti o predlogu, i da na to ročište obavezno pozove organ starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegovog staraoca, odnosno privremenog zastupnika i predlagača. Sud je dužan da sasluša lice prema kome se vodi postupak, a ako se isto nalazi u zdravstvenoj organizaciji saslušaće se po pravilu u toj organizaciji, gde će se održati i ročište. Sud može odustati od ličnog saslušanja samo ako bi to moglo da bude štetno po zdravlje učesnika ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje. Sud je dužan da sasluša staraoca, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi i o drugim važnim okolnostima. Takođe, sud mora da odredi izvođenje dokaza veštačenjem. Veštačenje izvode najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji daju nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti za rasuđivanje lica prema kome se vodi postupak. Veštačenje se vrši u prisustvu sudije, sem kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. Sud može rešenjem odrediti da lice prema kome se vodi postupak, privremeno bude smešteno u odgovarajuću zdravstvenu organizaciju, ali najduže za 3 meseca, ako je to po mišljenju lekara neophodno da se utvrdi njegovo duševno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice po njegovo zdravlje. Protiv rešenja o smeštaju u zdravstvenu organizaciju mogu izjaviti žalbu lice prema kome se postupak vodi i njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik u roku 7
od 3 dana od dostavljanja prepisa rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Drugostepeni sud mora da odluči po žalbi u roku od 3 dana od dana njenog prijema. Ako sud nađe da je predlog osnovan, doneće rešenje kojim lice lišava poslovne sposobnosti, potpuno ili delimično. U slučaju delimičnog lišenja poslovne sposobnosti, sud je dužan da odredi poslove koje to lice može samostalno preduzimati, pored kruga poslova na koje je zakonom ovlašćeno. Donošenje rešenja o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava može se odložiti, ako se osnovano očekuje da će se to lice uzdržati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. Sud je dužan da odloži donošenje rešenja ako se lice u pitanju, po svojoj inicijativi ili po predlogu suda, podvrgne lečenju u određenoj zdravstvenoj ustanovi. Odlaganje donošenja rešenja vrši se na rok od 6 do 12 meseci, s tim što se može opozvati ako lice prekine lečenje ili bude otpušteno iz zdravstvene organizacije zbog narušavanja reda. Lice koje je odlukom suda lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu, i to bez obzira na svoje duševno stanje. Pravnosnažno rešenje o lišenju, kao i rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti sud dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih za to lice, organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti ako lice na koje se rešenje odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva. Sud je dužan da po službenoj dužnosti prati zdravstveno stanje lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. Kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti sud će po službenoj dužnosti ili po predlogu organa starateljstva li ovlašćenih predlagača doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. Ako se posle donošenja rešenja o potpunom lišenju poslovne sposobnosti lica utvrdi da se njegovo duševno stanje toliko popravilo da je dovoljno i delimično lišenje poslovne sposobnosti, sud je dužan da izmeni ranije rešenje i da odredi delimično lišenje poslovne sposobnosti. REVIZIJA JE DOZVOLjENA Podpitanje: da li rešenje o lišenju posl.sposobnosti stiče materijalnu pravnosnaznost---odgovor: NE . Zasto? zato sto nijedno resenje u vanparnicnom postupku ne stice, jer nije konacno te ga po sluzbenoj duznosti sud moze preinaciti.
134. Vanparnični postupci povodom uređenja imovinskih odnosa OSTAVINSKA RASPRAVA U postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud). Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Srbije nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine, pod uslovom da za raspravljanje zaostavštine postoji direktna međunarodna nadležnost suda RS. Ako su naslednici nepoznati, nepoznatog prebivališta ili ih uopšte nema, ostavinski sud može odrediti mere za obezbeđenje zaostavštine u toku celog postupka. One se ne određuju po službenoj dužnosti, već samo na predlog lica koje za to ima pravni interes (npr poverilac ostavioca) ili organa starateljstva. Privremene mere za obezbeđenje zaostavštine može odrediti sud na čijem području je ostavilac umro ili sud na čijem se području nalazi njegova imovina. Radi zaštite interesa naslednika i očuvanja nasledne mase ostavinski sud može da postavi i privremenog staraoca zaostavštine. (privremeni staralac se po pravilu postavlja kada su naslednici nepoznati ili je nepoznato njihovo prebivalište ali i u drugim opravdanim slučajevima; tako je celishodno da sud postavi privremenog staraoca kada određuje mere obezbeđenja zaostavštine u slučaju kada poverioci ostavioca imaju pravo na separatio bonorum - odvajanje zaostavštine od lične imovine naslednika) Mere obezbeđenja zaostavštine može da preduzme ex officio i opštinski organ uprave kada to
nalažu okolnosti slučaja, a obavezno se preduzimaju kada su naslednici nepoznati ili odsutni ili kada nijedan nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika. Opštinski organ 8
uprave obezbeđuje imovinu tako što je predaje na čuvanje pouzdanom licu, a gotov novac, štedne knjižice, i druge važne isprave se predaju na čuvanje sudu na čijem se području nalazi imovina. Taj sud, kao i organ uprave dužni su da obaveste ostavinski sud o svim merama koje su preduzeli radi obezbeđenja zaostavštine. Kad je pravo naslednika ili legatara odloženo zbog nedospelosti vremena ili je ograničeno na izvesno vreme, ili je odloženo zbog još neispunjenog uslova ili je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga koji se ima smatrati kao raskidni uslov, sud će po predlogu zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeđenje odnosnog dela zaostavštine po odredbama Zakona o izvršnom postupku, ukoliko testamentom nije drukčije određeno.
OSTAVINSKI POSTUPAK se odvija u nekoliko faza: 1. pripremanje raspravljanja zaostavštine - prethodne radnje 2. popis i procena zaostavštine 3. postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice 4. raspravljanje zaostavštine 5. donošenje rešenja o nasleđivanju
PRETHODNE RADNjE Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo, matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih, dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. Smrtovnica je javna isprava sa sadržinom koju ZVP izričito reguliše. U smrtovnicu se unuse podaci o samom ostaviocu, njegovom bračnom drugu, deci i drugim potencijalnim naslednicima, eventualnom testamentu, ugovoru o doživotnom izdržavanju, i o ostalim pravnim poslovima ostavioca koji su od uticaja na raspodelu zaostavštine. U smrtovnici će se posebno naglasiti da li se očekuje rođenje deteta umrlog i da li njegova deca i bračni drug imaju staraoca. Takođe, smrtovnica sadrži podatke o imovini ostavioca, naročito nepokretnoj. Matičar je dužan da podatke koje Zakon predviđa pribavi po službenoj dužnosti. Ako matičar nije u mogućnosti to da učini nastupaju različite pravne posledice u zavisnosti od toga gde je ostavilac umro. Ako je ostavilac umro u opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište matičar će dostaviti smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolaže i izneće razloge zbog kojih nije mogao potpuno da sastavi smrtovnicu. Ukoliko je ostavilac umro van teritorije opštine u kojoj je imao prebivalište, odnosno boravište, matičar će ostavinskom sudu dostaviti samo izvod iz matične knjige umrlih, kao i podatke kojima raspolaže, a koji mogu poslužiti za sastavljanje smrtovnice. Kada matičar propusti da sastavi potpunu smrtovnicu sud je sam sastavlja. POPIS I PROCENA Popis i brocena mogu da se izvrše na osnovu odluke suda i bez odluke suda. 1. Sud je dužan da naredi popis i procenu imovine u četiri slučaja: • kada se ne zna za naslednike ili za njihovo boravište • kad su naslednici lica koja usled maloletstva, duševne bolesti ili drugih okolnosti nisu potpuno ili delimično sposobna da se sama staraju o svojim poslovima • kada zaostavština treba da se preda državi, jedinici lokalne samouprave ili pravnom licu • u drugim opravdanim slučajevima Sud je dužan da naredi popis i procenu ako to traže naslednici, legatari ili poverioci ostavioca. 2. Imovina može da se popiše i proceni i bez rešenja suda već prilikom sastavljanja smrtovnice, ako to zatraži neko od naslednika ili legatara. U tom slučaju popis i procenu vrši opštinski organ uprave. Popis i procena vrši se u prisustvu dva punoletna građanina, a kada je to potrebno i uz sudelovanje veštaka. Popisu i proceni može prisustvovati svako zainteresovano lice. Popis obuhvata: celokupnu imovinu koja je bila u posedu ostavioca u vreme smrti, kao i imovinu koja je vlasništvo ostavioca ali se nalazi u posedu drugog lica, sa naznačenjem kod koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu. Učesnici u ostavinskom postupku mogu da prigovore popisu i proceni, ali taj prigovor nema značaj pravnog leka već samo otvara mogućnost da sud odredi nekog od članova sudskog osoblja da ponovi popis i proceni imovinu. 9
POSTUPAK SA TESTAMENTOM Organ koji sastavlja smrtovnicu proveriće da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu, i testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće sudu zajedno sa smrtovnicom. Proglašenje testamenta vrši ostavinski ili drugi stvarno naldežan sud kod koga se testament nađe ili kome bude podnesen. Testament se proglašava dvojako, u zavisnosti od toga da li se radi o pismenom ili usmenom testamentu. Ako je ostavilac sačinio pismeni testament sud ga otvara i čita u prisustvu dva punoletna svedoka (a koji mogu biti i naslednici). O tome se sastavlja zapisnik, koji se zatim čita i sudija stavlja na njega potvrdu o proglašenju. Proglašenju testamenta mogu da prisustvuju naslednici, legatari, ali i sva druga zainteresovana lica; i mogu zatražiti prepis testamenta. Za proglašenje testamenta nije bitno da li je on punovažan ili ne, niti koliko je testamenata ostavilac sačinio jer ako ih ima više svaki od njih se posebno proglašava. Ova pravila važe i u slučaju da je ostavilac sačinio usmeni testament a testamentarni svedoci su o tome sačinili i potpisali ispravu. Ukoliko takve isprave nema, svedoci pred kojima je usmeni testament izjavljen, saslušaće se ponaosob o sadržini testamenta, a naročito o okolnostima od kojih zavisi njegova punovažnost, pa će se zapisnik o saslušanju ovih svedoka proglasiti po pravilima koje važe za proglašenje pismenog testamenta. Posebna pravila važe za proglašenje pismenog testamenta koji je nestao ili je uništen nezavisno od ostaviočeve volje. U tom slučaju ostavinski sud saslušava sva zainteresovana lica o postojanju testamenta, o obliku u kome je bio sastavljen, o načinu njegovog nastanka i uništenja. Ako bi zaostavština, kad ne bi bilo testamenta postala državna imovina, sporazum zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta, o njegovom obliku i sadržini važi samo uz saglasnost nadležnog javnog pravobranioca. Kada
se sud uveri u postojanje i sadržinu testamenta proglašava zapisnik po pravilima koja važe za proglašenje pismenog testamenta. Međutim, proglašenje nestalog ili uništenog testamenta moguće je samo ako između zainteresovanih lica nema spora o postojanju testamenta, njegovom obliku i sadržini. Ukoliko postoji spor testament ne može da se proglasi već se učesnici upućuju na parnicu. Ako je ostavilac odredio izvršioca testamenta, sud će to ovom saopštiti i pozvati ga da u određenom roku izjavi da li se prima te dužnosti.
RASPRAVLjANjE ZAOSTAVŠTINE Sud je dužan da u ostavinskom postupku raspravi sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, veličini naslednih delova, kao i o pravu na legat. Zaostavština se raspravlja na ročištu, na kome sud od svih zainteresovanih lica uzima nasledne izjave. Sud poziva na ročište za raspravljanje zaostavštine sva zainteresovana lica (dostavljanje se vrši lično). U pozivu na ročište se zainteresovana lica obaveštavaju o pokretanju postupka i postojanju testamenta ako postoji, kao i obaveštenje adresatima da dostave sudu eventualni usmeni ili pismeni testament. Sud će u pozivu upozoriti zainteresovana lica da mogu do okončanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju nasleđa ili se nasleđa odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju nasleđa, i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže. Testamentarni ili zakonski naslednici ostavioca su dužni da na ročištu daju naslednu izjavu, bilo pozitivnu bilo negativnu. Nasledna izjava je deklarativnog karaktera i ima retroaktivno dejstvo. (za naslednika koji je dao pozitivnu naslednu izjavu uzima se da je postao naslednik u trenutku ostaviočeve smrti, dok se za naslednika koji je dao negativnu izjavu uzima da nikada nije ni postao naslednik) Nasledničke izjave moraju
da budu jasne i nedvosmislene, i ne mogu da budu delimične niti date pod uslovom. Nasledničke izjave jednom date ne mogu da se opozovu. Izjava kojom se naslednik prihvata ili odriče od nasleđa može da bude data na ročištu ili van njega. Obe se daju u pisanoj formi, s tim što ako je izjava data van ročišta i poslata sudu potpisi na njoj moraju da budu overeni. Naslednička izjava kojom se jedan naslednik odriče nasleđa u korist drugog ne predstavlja negativnu naslednu izjavu, već je to *izjava kojom se on prihvata nasleđa i *ponuda drugom nasledniku o zaključenju ugovora o poklonu. Odricanje od nasleđa vezuje samo lice koje se odreklo, a nema dejstva na potomke istog. Naslednik koji se odrekao ne može da spreči primenu prava predstavljanja. Takođe, negativna nasledna izjava koju je dao zakonski zastupnik maloletnog lica ne prozivodi dejstva bez saglasnosti organa starateljstva.
10
Nedolazak nekog od učesnika na ročište nema po njih negativne posledice. Ako se do okončanja prvostepenog postupka naslednik ne odrekne nasleđa, smatra se da je dao pozitivnu naslednu izjavu. Naslednička izjava se može pobijati u parnici zbog mana volje. Naslednopravni sporovi Ako između samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor on se ne rešava u ostavinskom postupku, već u parničnom i eventualno upravnom postupku. Predmet spora između naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. Način rešavanja spora zavisi od toga da li se stranke spore o činjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tiče primene prava. Ako su za učesnike sporne činjenice ostavinski sud prekida ostavinsku raspravu i upućuje na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. (sporne su činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe: autentičnost testamenta, istinitost njegove sadržine, činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika...) Ako je za učesnike sporna primena prava o tome onda odlučuje sam ostavinski sud .
Sud ostav.postupak prekida samo kada on svojim rešenjem uputi učesnike na parnicu. Sud u rešenju o upućivanju na parnicu određuje predmet spora, ali tužbeni zahtev ne mora da bude identičan sa izrekom rešenja ostav.suda. Naime, tužilac može da vodi parnicu i po osnovama koji se u tom rešenju ne spominju. Pravila o prekidu ostav.postupka i upućivanju na parnicu primenjuju se i kada su sporne činjenice od kojih zavisi rešenje prethodnog pitanja. Sud upućuje na parnicu onog učesnika čije je pravo manje verovatno. U praksi se ustalio satav da sud upućuje na parnicu onog učesnika koji svoje pravo temelji na zakonu protiv onog učesnika čije se pravo bazira na testamentu ili ugovoru, ako ova dva posla nisu evidentno ništava; takođe na parnicu se upućuje naslednik iz daljeg naslednog reda kada osporava činjenice od kojih zavisi nasledno pravo naslednika bližeg naslednog reda; slabiji u pravu je i bračni drug koji tvrdi da je ostaviočeva imovina nije njegova lična imovina već tekovina supružnika.
Ostavinski sud donosi rešenje o prekidu postupka i upućuje učesnike na parnicu i kada između njih postoji spor o sastavu zaostavštine, pri čemu je nebitno da li se učesnici spore oko činjenica ili prava. Kada ostav.sud prekine postupak i uputi učesnike na parnicu odrediće rok u kome je tužilac dužan da podnese tužbu, i prekid traje sve dok odluka suda ne postane pravosnažna. Ako učesnik ne pokrene parnicu u određenom roku, vanparnični sud nastavlja i dovršava ostavinski postupak ne uzimajući u obzir pravo za koje parnica nije bila pokrenuta. Potencijalni tužilac može da podigne tužbu i nakon isteka tog roka, pa i nakon pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. Moguće je da ostavinski sud i sam reši sporno činjenično pitanje, umesto da učesnike uputi na parnicu. Kada je na takav način doneto rešenje o nasleđivanju učesnici i dalje, i nakon njegove pravosnažnosti, mogu o spornom pitanju da povedu parnicu. Kada postoji spor o legatu učesnici se upućuju na parnicu, ali to nema za posledicu prekid ostavinskog postupka. (u tom slučaju legatar bi trebalo da zahteva da VP sud donese privremene mere obezbeđenja)
REŠENjE O NASLEĐIVANjU Kada sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe proglašava ih za naslednike rešenjem o nasleđivanju. Rešenje o naslešivanju je meritorna i konačna odluka ostav.suda (donošenje delimičnog rešenja nije dopušteno). deklarativnog karaktera je U rešenju o nasleđivanju se utvrđuje: 1. šta čini zaostavštinu 2. ko su naslednici ostavioca 3. koliki su njihovi nasledni delovi 4. koja prava pripadaju legatarima 5. koja prava na zaostavštini pripadaju drugim licima-plodouživanje i sl. Ukoliko su se na ročištu za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumeli oko deobe zaostavštine onda se taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. U rešenje o nasleđivanju unosi se i legat, ali sud o ovom pravu može da odluči i ranije pre nego što donese rešenje o nasleđivanju, ako naslednici ne osporavaju legat. Tada na zahtev legatara sud donosi posebno rešenje o legatu. 11
Rešenje o nasleđivanju je deklaratornog karaktera, te je podobno za formalnu pravosnažnost. Nakon što je ostavinski postupak okončan ne može se ponovo raspravljati ista zaostavština, niti doneti novo rešenje o nasleđivanju. Dakle, pravosnašno rešenje o nasleđivanju obavezuje sve naslednike koji su učestvovali u ostavinskom postupku (sve formalne učesnike) u pogledu njihovih naslednih prava na zaostavštini. O naslednim pravima naslednika i legatara ne može se više odlučivati ni u parničnom ni u vanparničnom postupku. Međutim, rešenje o nasleđivanju nema dejstvo materijalne pravosnažnosti. Subjektivno, ono je obavezujuće samo za formalne učesnike u ostavinskom postupku. Lice koje je naslednik, po normama ZON, može i nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici, iako uopšte nije učestvovalo u ostav.postupku. Objektivno, deo rešenja o nasleđivanju kojim se utvrđuje sastav zaostavštine ne obavezuje ni formalne ni materijalne učesnike u ostav.postupku. Oni mogu i nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju da ističu u parnici zahteve koji ne proizilaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvoje pojedine stvari ili prava iz zaostavštine. PRAVNI LEKOVI: Prvostepeno rešenje kojim se postupak okončava pobija se žalbom koja može da se izjavi u roku od 15 dana. Načelo je dozvoljena revizija, jer je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi iznos od 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Protiv pravosnažnog rešenja o nasleđivanju predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti (zato što rešenje o nasleđivanju ne stiče materijalnu pravosnažnost); Ako postoje razlozi za ponavljanje postupka iz ZPPa, zainteresovano lice svoja prava može da ostvari u korektivnoj parnici. Naslednopravni zahtevi nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju predstavljaju tzv. vanredna pravna sredstva sui generis----korektivne parnice. Tu spadaju: naknadno pronađena imovina, naknadno pronađeni testament, naslednopravni zahtevi materijalnih učesnika. Naknadno pronađena imovina Ako se po pravosnašnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini sud neće ponoviti ostavinski postupak. Naknadno pronađena imovina se novim, dopunskim rešenjem raspoređuje postojećim naslednicima na osnovu pravosnašnog rešenja o nasleđivanju. Da bi se na ovaj način postupilo nužno je da se svi naslednici saglase da naknadno pronađena imovina spada u zaostavštinu. Ako ranije nije raspravljena zaostavština, sud će raspraviti zaostavštinu samo ako se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. Ako se pronađena imovina sastoji iz pokretne imovine sud će raspraviti zaostavštinu samo na zahtev zainteresovanih lica. Ako se neki od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe nova imovina, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini sud ga upućuje da svoje pravo ostvari u parnici. Naknadno pronađen testament Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe testament ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će obavestiti zainteresovana lica o proglašenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. Naslednopravni zahtevi materijalnopravnih učesnika Meterijalnopravni učesnik koji nije učestvovao u postupku za raspravljanje zaostavštine može i posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici.
OBUSTAVA OSTAVINSKOG POSTUPKA Ostavinski postupak se obustavlja kada preminuli prema podacima iz smrtovnice nije iza sebe ostavio imovinu. (nije dopušteno da naslednici zahtevaju da sud in abstracto vodi postupak radi utvrđivanja ko su naslednici za slučaj da se zaostavština naknadno pronađe) Zaostavština se ne raspravlja kada je ostavilac imao imovinu ali je njome raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zaostavština se ne raspravlja ni kada je umrli ostavio samo pokretnu imovinu a nijedno lice koja su pozvana na nasleđe ne traži da se ona raspravi. Pre donošenja rešenja o obustavi postupka u 12
takvom slučaju, ostavinski sud je dužan da pruži naslednicima mogućnost da se izjasne. Naslednici zadržavaju pravo da naknadno traže otvaranje ostav.postupka.
ZAOSTAVŠTINA BEZ NASLEDNIKA (ovo je doduše po članu 127 koji je prestao da važi) Zaostavština bez naslednika postoji kada se utvrdi da naslednika nema, kao i kada se ne zna da li ostavilac ima naslednike a nakon sprovedenog postupka (postupka pozivanja) niko se nije javio ko bi polagao pravo na nasleđe. Zaostavština bez naslednika se na osnovu rešenja ostavinskog suda predaje opštini na čijoj teritoriji je ostavilac imao prebivalište, odnosno u nedostatku ovog boravište. Nepokretnost se predaje opštini na čijoj se teritoriji nalazi.
134. Vanparnični postupci povodom uređenja imovinskih odnosa NAKNADA ZA EKSPROPRIACIJU U vanparničnom postupku se određuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade, ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. (pravilo je da se nadležni državni organ uprave sporazume sa vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku; takav sporazum se zaključuje u roku od 2 meseca nakon što je rešenje o eksproprijaciji postalo pravosnažno; sporazum predstavlja poravnanje zaključeno u upravnom postupku, te je izvršni naslov)
Ako organ uprave i raniji vlasnik nepokretnosti ne zaključe sporazum o visini naknade (u roku od 2 meseca od pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji), ili ako javni pravobranilac ospori njihov sporazum, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu. Ako nadležni organ uprave to ne učini sud će, na inicijativu učesnika, sam zatražiti da mu se pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima dostavi. Ako raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti u toku postupka umre ili izgubi parničnu sposobnost, a nema punomoćnika ili je njegovo boravište nepoznato, sud će mu postaviti privremenog zastupnika i o tome bez odlaganja obavestiti organ starateljstva.
Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost je hitan, i pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlučuje u veću sastavljenom od jednog sudije, kao predsednika veća, i dvojice sudija porotnika. U ovom postupku zakazivanje ročišta je obavezno. Naročito se na ročištu saslušavaju korisnik nepokretnosti i bivši vlasnik iste, te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po službenoj dužnosti. Na ročište se poziva i javni pravobranilac, ako je on ocenio da sadržina sporazuma zaključenog između korisnika i bivšeg vlasnika ide na štetu države. Učesnici mogu na ročištu da se sporazumeju o obliku, obimu i visini naknade za ekspropirisanu nepokretnost. U tom slučaju sud donosi rešenje koje je zasnovano na sporazumu učesnika, pri čemu ceni da li je sporazum protivan javnom poretku. Učesnici u ovakvom sporazumu su dužni da predvide rok za ispunjenje međusobnih obaveza, a ako oni to ne učine onda će to uraditi sud u rešenju. Sporazum ima snagu i dejstvo sudskog poravnanja. Ako učesnici ne postignu sporazum, visina naknade se određuje u skladu sa procenom svih okolnosti slučaja, a naročito se vodi računa o tome da li nepokretnost predstavlja jedini izvor prihoda subjekta eksproprijacije, kakva je bila njena namena i sl. Nakon sprovedenog dokaznog postupka sud donosi rešenje kojim određuje oblik i visinu naknade za eksproprijaciju. Rešenje o naknadi za eksproprisanu nepokretnost je kondemnatorno rešenje, i predstavlja izvršni naslov. Protiv ovog rešenja dopuštena je žalba, koja može da se izjavi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Revizija je dopuštena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi iznos od 100 000 evra. Predlog za ponavljanje postupka nije dozvoljen (zato što učesnici u VP postupku mogu prema Zakonu o eksproprijaciji da u upravnom postupku ostvaruju svoje zahteve)
13
137. Izvršni postupak, pojam i obeležja Sudski izvršni postupak je zakonom uređen postupak u kome se realizuju ovlašćenja poverilaca iz pojedinih pravnih akata, i to na prinudan način, primenom monopola sile države. To je samostalni deo građanskog procesnog prava, i odvija se po drugačijim principima od onih u kognicionom postupku. Sudski izvršni postupak predstavlja nastavak kognicionog postupka, jer pravo na sudsku zaštitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da država prinudno izvrši sudsku odluku protiv dužnika.
138. Načela izvršnog postupka U sudskom izvršnom postupku važe sledeća načela: načelo dispozicije i načelo sudskog kretanja postupka, načelo formalnog legaliteta, načelo zaštite dužnika i vremenskog redosleda, načelo hitnosti i načelo pismenosti. Načelo dispizicije i načelo sudskog kretanja postupka Izvršni postupak se pokreće predlogom za izvršenje koji sudu podnosi izvršni poverilac. U predlogu za izvršenje izvršni poverilac je dužan da specificira predmete izvršenja (pokretne ili nepokretne stvari, potraživanja i sl.) kao i način (sredstvo) izvršenja--- načelo dispozicije se dakle odnosi i na sadržinu predloga. Sud je principijelno vezan ovim predlogom. Sud može na predlog stranaka (najčešće dužnika) da odredi drugo sredstvo izvršenja od onog koje je određeno u rešenju o izvršenju, ali se takav predlog može podneti samo do momenta preduzimanja prve izvršne radnje u postupku sprovođenja izvršenja.
Izvršni poverilac ne može da preda blanko predlog očekujući da će sud sam da odredi predmet i sredstvo izvršenja. Od drugih dizpozitivnih radnji stranaka od značaja je predlog izvršnog poverioca da se izvršenje odloži, te potpuno ili delimično povlačenje predloga za izvršenje. Kada izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje izvršni postupak se obustavlja, ali ne i kada se time dira u stečena prava trećih lica. (analogno pravilima ZPPa moguće je i odricanje od izvršenja) Od momenta kada je izvr.poverilac podneo predlog za izvršenje postupak se odvija po službenoj dužnosti, tj. u izvršnom postupku važi načelo sudskog kretanja postupka. Postupak prinudnog izvršenja može da se pokrene i po službenoj dužnosti (načelo oficioznosti). To je slučaj sa postupcima naplate novčanih kazni u parničnom postupku izrečenih zbog nepoštovanja procesne discipline, naplate sudskih taksi i troškova parničnog postupka, kao i naplate novčanih kazni koje se izriču u izvršnom postupku. Kada se postupak pokreće po službenoj dužnosti to znači da ga sud pokreće; što za posledicu ima odstupanje od dvostranačkog karaktera izvršnog postupka, tj. odsustvo izvršnog poverioca (jer je to nespojivo sa karakterom vršenja sudske funkcije). Načelo formalnog legaliteta Načelo formalnog legaliteta znači da je izvršni sud vezan tzv. izvršnom ispravom (pravosnažnim pojedinačnim aktom) koja služi kao osnov za izvršenje. On ne može da preispituje da li je ona zakonita i tačna. Izvršni sud je dužan da bez odlaganja donese rešenje o izvršenju kada mu je podnet predlog za izvršenje, ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. Načelo zaštite dužnika Izvršenje na imovini dužnika se sprovodi uz primenu principa proporcionalnosti: poveriocu ne sme da se preda manje nego što potražuje, dok se dužniku ne sme uzeti više nego što duguje. Takođe potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se dužnik ekonomski uništi. Od ekonomske ruine dužnik se štiti tako što: • izvršenje se sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se poveriočevo potraživanje namiri • sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da u rešenju ograniči izvršenje na određene predmete, ako je to dovoljno za namirenje potraživanja • izvesne stvari koje čine osnov minimalne egzistencije dužnika ne mogu da budu predmet izvršenja- odeća, obuća, predmeti lične upotrebe, minimalna svota novca i sl. Kada se stvari koje su predmet izvršenja prodaju na javnoj dražbi ili neposrednom pogodbom sud je dužan da postigne najpovoljnije unovčenje stvari. Načelo vremenskog redosleda Načelo vremenskog redosleda u IP važi u dva smisla: 1. sud je dužan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio 14
2. ako se na istoj stvari sprovodi izvršenje u korist više izvr.poverilaca protiv istog izvr.dužnika oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo da se iz tog predmeta namire - prior tempore potior iure. Od principa vremenskog prioriteta se odstupa samo u dva slučaja: ♦ kada drugačiji redosled postupanja zahteva priroda potraživanja (alimentacija, vraćanje radnika na rad, vraćanje u posed...) ♦ kada to zahtevaju posebne okolnosti slučaja (okolnosti koje mogu da utiču na predmet izvršenja tj. na njegovu propast, oštećenje ili umanjenje vrednosti) U izvršnom postupku važe još tri principa koja se odnose na vremenski redosled namirenja: 1. princip realnog prioriteta - prvenstvo u namirenju se stiče bez obzira na to kada je stečeno pravo na namirenje (namirenje potraživanja zakonskog izdržavanja). Važi kada je u pitanju namirenje novčanih potraživanja prodajom nepokretnosti izvr.dužnika: prvo se namiruju troškovi postupka, pa zatim potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, tek nakon toga namiruju se (ovim redom) poreske i druge dažbine, potraživanja na osnovu naknade štete zbog oštećenja zdravlja i sl. , potraživanja obezbeđena založnim pravom itd. 2. princip egaliteta , tj. jednakosti u namirenju - srazmerno namirenje poverilaca istog reda 3. princip ekskluziviteta- na određenim predmetima se namiruju samo neka potraživanja (izvršenje na primanjima vojnih invalida može da se odredi samo radi potraživanja za naknadu štete nastale usled oštećenja zdravlja i sl) Načelo efikasnosti ZIP konkretizuje načelo efikasnosti na dva načina: • Propisuje izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji. Postupak se sprovodi hitno; o predlogu za izvršenje sud je dužan da donese rešenje o izvršenju u roku od 3 dana od dana kada je predlog podnet; ako sud određuje neki rok za preduzimanje procesnih radnji taj rok ne može biti duži od 3 dana • Za propuštanje zakonskih ali i sudskih rokova važi prekluzija. U IP se ne primenjuju pravila o vraćanju u pređašnje stanje, osim ako se ne pobija samo rešenje o izvršenju. Takođe, u IP procesna disciplina se obezbeđuje novčanim kaznama. Načelo pismenosti Izvršni postupak se odvija na osnovu podnesaka. Ročišta se zakazuju izuzetno, ukoliko sud smatra da je to celishodno. Najznačajnija ročišta koja sud može da zakaže su: ročište za odlučivanje o predlogu za odlaganje izvršenja, i ročište za odlučivanje o predlogu za protivizvršenje. Na sudski izvršni postupak shodno se primenjuju odredbe ZPPa.
139. Subjekti izvršnog postupka Subjekti izvršnog postupka su sud stranke i učesnici. U izvršnom postupku učestvuju još i drugi organi kao što su: sudski izvršitelj, Registar hartija od vrednosti, banka i sl. SUD Za određenje i sprovođenje izvršenja stvarno je nadležan osnovni sud, a u privrednim stvarima privredni sud. Mesna nadležnost suda se određuje shodno vrsti i sredstvu izvršenja, ali principijelno je predviđena nadležnost suda na čijoj teritoriji izvršni dužnik ima prebivalište. U prvom stepenu odlučuje sudija pojedinac, a po pravnim lekovima veće sastavljeno od trojice sudija. STRANKE u izvršnom postupku su izvršni poverilac i izvršni dužnik. Ko se smatra strankama u izvršnom postupku određuje se prema sadržini izvršne isprave. Svojstvo izvršnog poverioca vezuje se za svojstvo titulara potraživanja, tj određeno je materijalnopravno — izvr.poverilac može da bude samo ono lice koje je ujedno i titular potraživanja. Izvršni dužnik određen je čisto procesno — to je lice protiv koga se potraživanje ostvaruje. Da bi postao stranka u izvršnom postupku izvr.dužnik ne mora da bude i obveznik činidbe iz materijalnopravnog odnosa. 15
Stranke u IP moraju da budu jasno određene, i uvek mora tačno da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvršenje. Ako to nije slučaj izvršna isprava nije podobna za izvršenje i sud će je rešenjem odbaciti. Poseban slučaj se javlja kada nakon pravosnažnosti sudske odluke koja predstavlja izvršni naslov dođe do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvršni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvršna isprava ili protiv lica na koje glasi ista. Ukoliko se radi o slučaju univerzalne sukcesije sukcesor može da povede ili nastavi izvršni postupak (svojstvo sukcesora se dokazuje konačnom odlukom donetom u parničnom, upravnom ili prekršajnom postupku). U slučaju singularne sukcesije (cesija) svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. UČESNICI u izvršnom postupku su prvenstveno lica čiji je imovinskopravni položaj neposredno tangiran izvršnim postupkom. To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvaćena popisom stvari koje su predmet izvršenja, te dužnik samog izvršnog dužnika kada je predmet izvršenja plenidba potraživanja koje izvr.dužnik ima prema svom dužniku. Drugi učesnici su banke, državni organi i sl. SUDSKI IZVRŠITELj je lice zaposleno u sudu koje neposredno sprovodi radnje izvršenja ili obezbeđenja; preduzima neposredne mere prinude prema izvršnom dužniku, i u tu svrhu može da zatraži i asistenciju policije (to je pomoćni organ suda). Sudski izvršitelj može biti svako lice koje ispunjava uslove predviđene Zakonom o državnim službenicim (*da je državljanin RS, *da je punoletno, *da ima opštu zdravstvenu sposobnost, *da ima propisanu stručnu spremu, *da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, *da nije bio u radnom odnosu, u državnom organu, koji je prestao zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, *da ispunjava i druge uslove propisane zakonom, drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta, *i mora da ima položen državni stručni ispit, koji ne mora da polaže jedino ak o već ima položen pravosudni ispit)
Sudski izvršitelj, po nalogu i uz kontrolu izvršnog sudije, preduzima niz faktičkih radnji u postupku. Sudski izvršitelj ima ovlašćenje da pretražuje stan i odeću izvršnog dužnika, da otvara zaključane prostorije ako izvr.dužnik nije prisutan, da popisuje, procenjuje, oduzima i prodaje stvari izvr.dužnika, te da iz dobijene cene namiruje poverioca. Sa druge strane on je dužan da se stara da prilikom preduzimanja izvršnih radnji poštuje ličnost izvr.dužnika i članova njegovog domaćinstva. Stranke i ostali učesnici u postupku ne mogu da ulože nikakvo pravno sredstvo protiv nezakonitih i nepravilno preduzetih izvršnih radnji. One o tome mogu samo da podneskom izveste sud, koji takve radnje može rešenjem ukinuti.
140. Tok izvršnog postupka
Izvršni postupak se odvija u dva stadijuma: * prvi stadijum počinje kada izvršni poverilac podnese sudu predlog za izvršenje. U ovom stadijumu sud nakon ispitivanja predloga donosi rešenje o izvršenju, ili predlog odbija kao neosnovan, ili ga odbacuje ako se nisu stekle procesne pretpostavke za donošenje rešenja o izvršenju (tj. ako je nedopušten). * drugi stadijum se odvija na osnovu zaključaka suda i u njemu se sprovodi izvršenje, odnosno preduzimaju izvršne radnje. Da bi drugi stadijum otpočeo nije nužno da rešenje o izvršenju postane pravosnažno. Izvršni postupak se deli na: opšti i posebne izvršne postupke. Posebni izv.prostupci se sprovode u trgovinskim stvarima; a postoji i skraćeni izvr.postupak.
141. Određivanje izvršenja Opšti izvršni postupak se određuje i vodi na osnovu izvršne ili verodostojne izprave. Predlog za izvršenje podnosi izvršnom sudu izvršni poverilac. Predlog za izvršenje mora da sadrži zakonom predviđene sastojke (naznačenje izvr.poverioca i dužnika, naznačenje izvršne isprave, određenje sredstava izvršenja, određenje obaveze izvr.dužnika, određenje predmeta izvršenja) koji su neophodni za sprovođenje izvršenja. Uz predlog za izvršenje prilaže se i izvršna ili verodostojna isprava (u originalu ili overenoj kopiji), kao i potvrda o izvršnosti. Prilaganje fotokopije izvršne isprave čini predlog za izvršenje neurednim i sud će ga zbog toga odbaciti, osim ako su izvršni sud i sud koji je doneo izvršnu ispravu identični. Izvršni postupak počinje da teče kada izvršni sud dostavi izvršnom dužniku predlog za izvršenje. Dostavljanje se vrši po pravilima o ličnom dostavljanju. Početak toka izvršnog postupka ne nastupa litispendencija, jer bi to bilo protivno cilju izvršnog postupka i načelu efikasnosti. Tako da izvr.poverilac može protiv izvr.dužnika da povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvršnoj ispravi, istim ili različitim sredstvom izvršenja. U 16
slučaju da se jedan postupak izvršenja okonča potpunim namirenjem poverioca drugi postupak se obustavlja. U izvršnom postupku sud donosi rešenja i zaključke. Zaključcima sud nalaže strankama ili organima u postupku preduzimanje određenih procesnih radnji, tj. upravlja itvr.postupkom. Protiv zaključaka nije dopušteno izjavljivanje pravnih lekova. O predlogu za izvršenje sud odlučuje rešenjem o izvršenju. O predlogu za izvršenje sud mora da odluči u roku od 3 dana od njegovog podnošenja, donošenjem odgovarajućeg rešenja (donosi se ili rešenje o izvršenju, ili rešenje kojim se predlog odbija, ili rešenje kojim se predlog odbacuje). O određivanju izvršenja sud odlučuje na osnovu podataka sadržanih u predlogu za izvršenje i priloženih isprava. Izvršnom dužniku se ne pruža mogućnost izjašnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obaveštava ako sud odbaci predlog za izvršenje kao nedopušten ili ga odbije kao neosnovan. Rešenje kojim se usvaja predlog za izvršenje i određuje izvršenje naziva se REŠENjE O IZVRŠENjU. U njemu moraju biti navedeni sledeći podaci: izvršni poverilac i izvr.dužnik, izvršna (odnosno verodostojna) isprava o potraživanju, potraživanje izvr.poverioca, sredstvo i predmet izvršenja kao i svi drugi podaci potrebni za sprovođenje izvršenja. U rešenju o izvršenju sud nalaže izvr.dužniku da u određenom roku (8, odnosno 3 dana) namiri potraživanje zajedno sa troškovima izvršenja. Sud ne obrazlaže rešenje o izvršenju kojim predlog za izvršenje usvaja, ali ako se predlog odbacuje ili odbija onda rešenje mora biti obrazloženo. U rešenju o izvršenju donetom na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvršnog dužnika da u roku od 8 dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavljanju rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Ovo rešenje ima dvojak sadržaj i funkciju u postupku. U prvom delu se utvrđuje obaveza izvršnog dužnika da plati utvrđenu sumu novca (to je odluka suda o predmetu spora na način kako se odlučuje u postupku izdavanja platnog naloga), a u drugom delu sud određuje izvršenje, tj. sam način/sredstvo izvršenja. Rešenje o izvršenju se dostavlja i izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku. Kada je u pitanju izvršenje na novčanom potraživanju rešenje o izvršenju se dostavlja i dužniku izvršnog dužnika. Rešenje o izvršenju nad sredstvima na računu izvršnog dužnika se dostavlja i i organizaciji za prinudnu naplatu.rešenje o izvršenju nad pokretnim stvarima dostavlja se izvr.dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje. Rešenje kojim se odbija predlog o izvršenju se dostavlja samo izvr.poveriocu.
142. Sprovođenje izvršenja Izvršenje se sprovodi preduzimanjem izvršnih radnji (sredstava izvršenja) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriočevo potraživanje. Sredstva izvršenja se sprovode na predmetima izvršenja. Predmeti izvršenja jesu stvari i prava izvr.dužnika na kojima se sprovodi izvršenje. Sredstva izvršenja (izvršne radnje) radi namirenja NOVČANIH POTRAŽIVANjA su: 1. popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvr.dužnika 2. utvrđivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti izvr.dužnika 3. zaplena potraživanja dužnika prema njegovom dužniku i prenos potraživanja na izvršnog poverioca 4. plenidba dela zarade i njen prenos na izvršnog dužnika 5. zaplena štednog uloga ili tekućeg računa dužnika i isplata potraživanja poveriocu 6. zaplena, procena i prodaja hartija od vrednosti izvr.dužnika 7. prenos potraživanja s računa izvr.dužnika na račun izvr.poverioca Sredstva izvršenja radi realizacije NENOVČANIH POTRAŽIVANjA jesu: 1. oduzimanje i predaja stvari izvršnom poveriocu 2. ispražnjenje i predaja nepokretnosti izvr.poveriocu 3. izvršenje obaveze tako što treće lice preduzima dugovanu radnju umesto izvr.dužnika 4. prinuda nad dužnikom kada dugovanu radnju samo on može da izvrši 5. vraćanje stvari u posed izvr.poveriocu 6. predaja deteta izvr.poveriocu 7. vraćanje zaposlenog na rad 8. fizička deoba stvari 9. zasnivanje prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu 10. izdejstvovanje izjave volje Sredstva izvršenja su u Zakonu data numerus clausus. Stranke ne mogu da zaključuju procesne ugovore kojima bi proširile sredstvo izvršenja ili predvidele da je izvršenje moguće i na predmetima 17
koje zakon izričito isključuje. Međutim dopušteni su procesni ugovori kojima stranke obostrano ograničavaju sredstva i predmete izvršenja ili se stranke uzajamno sporazumevaju da neće povesti ili sprovesti postupak izvršenja za određeni rok.
143. Izvršni postupak na osnovu izvršne isprave Opšti izvršni postupak se određuje i sprovodi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. Izvršna isprava je pojedinačni pravni akt kojim je autoritativno utvrđeno postojanje potraživanja. Izvršne isprave su samo one isprave koje zakon određuje da se smatraju izvršnim, tj. date su u Zakonu numerus clausus. IZVRŠNE ISPRAVE su: 1. izvršna sudska odluka 2. izvršno sudsko poravnanje 3. izvršna odluka donete u upravnom ili prekršajnom postupku (samo ako glasi na novčano potraživanje)
4. poravnanje doneto u upravnom postupku 5. druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvršnim ispravama Izvršnom sudskom odlukom smatra se: * presuda suda * rešenje suda * platni nalog * kao i druga odluka donesena u postupku pred sudom, arbitražom i Sudom časti Privredne komore. Svojstvo izvršne isprave imaju samo kondemnatorne presude i kondemnatorna rešenja. Strane sudske i arbitražne odluke imaju svojstvo izvršne isprave ako su prošle test egzekvature pred domaćim sudom. Ipak i na osnovu strane sudske i arbitražne odluke koja nije priznata u RS može se povesti izvršni postupak, i tada je priznanje iste prethodno pitanje u izvršnom postupku. Izvršnu ispravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. Podpitanje - koje vi izvršne isprave znate? ---- odgovor, tj. primeri: rešenje o deobi zajedničke stvari, rešenje o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, rešenje o izricanju novčanih kazni, rešenje o restituciji (kod protivizvršenja)
Izvršna isprava mora da bude izvršna i podobna za izvršenje. ♦Izvršna isprava postaje izvršna kada je pravosnažna i kada istekne paricioni rok (rok za dobrovoljno izvršenje). Paricioni rok se određuje u samoj izvršnoj ispravi, a ako on nije naveden to čini sud rešenjem o izvršenju. Par.rok počinje da teče kada se izvršna isprava dostavi izvr.dužniku. Izvršna isprava će postati izvršna iako nije pravosnažna ako je zakonom propisano da žalba ne zadržava izvršenje. Po prirodi stvari rok za dobrovoljno izvršenje obaveze se određuje samo u kondemnatornim sudskim odlukama koje glase na činjenje. Momenat nastupanja izvršnosti kondemnatornih sudskih odluka koja glase na nečinjenje ili trpljenje koindicira po pravilu sa momentom nastupanja pravosnažnosti sudske odluke. Kada je u izvršnoj ispravi dužnik obavezan na plaćanje ili izvršenje činidbe, izvršnost nastupa tek kada je potraživanje dospelo. Izvršnost izvr.isprave nastupa različito kod osuda na činidbu koje su vezane za ispunjenje uslova ili nastupanje roka. Kada je dospelost činidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski određen izvršni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. Drugačije je sa ispunjenjem uslova. Izvr.poverilac je dužan da dokaže da je uslov nastupio, i to tako što izvršnom sudi podnosi javnu ispravu ili overenu privatnu ispravu. Ako izvr.isprava sadrži obavezu istovremenog ispunjenja obaveze izvr.poverioca i izvr.dužnika, izvršnost nastupa kada izvr.poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. Ako sudska odluka glasi na propuštanje ili trpljenje ona postaje izvršna i bez isteka paricionog roka, tj. u momentu kada nastupi njena pravosnažnost. Izuzeci postoje onda kada je u samoj is pravi naveden paricioni rok. Sudsko poravnanje postaje izvršno ako je potraživanje koje je u njemu sadržano dospelo. Dospelost istog se dokazuje zapisnikom o sudskom poravnanju, javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom.
Kada izvršna isprava stekne svojstvo izvršnosti na nju se stavlja klauzula (potvrda) izvršnosti, koja predstavlja službenu potvrdu da je isprava stekla svojstvo izvršnosti i procesnu pretpostavku za vođenje izvršnog postupka. Potvrdu izvršnosti daje onaj državni organ koji je odlučivao u prvom stepenu. Stavlja se u formi beleške na otpravak sudske odluke. ♦Da bi izvršna isprava bila podobna za izvršenje u njoj mora da je tačno naznačen izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme izvršenja. U njoj mora tačno da bude navedeno na koje činjenje, nečinjenje, trpljenje ili propuštanje se izvršni dužnik obavezuje ili koju tačno stvar je dužan da preda poveriocu. Svaka dvosmislenost ili nejasnoća u tenoru isvršne isprave ima za posledicu da ona nije podobna za izvršenje. Ako je predmet izvršenja nepokretnost, a ona nije potpuno određena u tenoru sudske odluke ali je odrediva iz obrazloženja sudske odluke, izvršna isprava jeste podobna za izvršenje. Ako je predmet izvršenja pokretna 18
stvar izvr.isprava nije podobna za izvršenje ako ne sadrži tačan opis, količinu, tačnu oznaku vrste, tačan rok za ispunjenje obaveze. Kada dužnik ima pravo po izvr.ispravi da bira između više različitih predmeta obaveze poverilac je dužan da u predlogu naznači predmet ispunjenja obaveze. Kod alternativnih obaveza, dužnik se oslobađa obaveze ako je izvr.poveriocu platio novac pre nego što je poverilac primio ispunjenje obaveze u izvršnom postupku na drugi način.
144. Pravni lekovi u opštem izvršnom postupku U izvršnom postupku dopušteni su samo redovni pravni lekovi: žalba i prigovor . Revizija i predlog za ponavljanje postupka uključujući tu i direktnu reviziju su izričito nedopušteni. Zahtev za zaštitu zakonitosti nije izričito zabranjen (dakle u načelu je dopušten), ali krug oficijelnih ovlašćenja izvršnog suda predstavlja realnu smetnju korišćenju ovog pravnog leka. Pravne lekove u IP mogu da ulažu lica čiji je pravnoimovinski položaj tangiran rešenjem o izvršenju, a to su u prvom redu stranke. To mogu da budu i treća lica čija je imovina zahvaćena rešenjem o izvršenju, i ona imaju pravo na prigovor. Protiv rešenja donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba, osim ako je zakonom propisano da žalba nije dozvoljena. Rešenja o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave i rešenje o izvršenju doneto u skraćenom postupku mogu se pobijati samo prigovorom. Žalba i prigovor mogu se izjaviti u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
ŽALBA
Žalba je pravni lek koji izvr.dužnik ulaže kako bi otklonio izvršnost izvršne isprave. Izvršni dužnik može rešenje o izvršenju pobijati žalbom, osim rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave i rešenja o izvršenju donetog u skraćenom postupku, koja se mogu pobijati prigovorom. Izvršni poverilac može rešenje o izvršenju pobijati u delu koji se odnosi na troškove izvršenja, i može pobijati rešenje kojim je predlog za izvršenje odbijen. Rešenja donesena u toku sprovođenja izršnog postupka mogu se pobijati žalbom osim ako zakon to izričito zabranjuje. Sudovi u Srbiji primenjuju princip falsa demonstratio non nocet - ako je izvr.dužnik pogrešno nazvao pravni lek prigovorom sud ga uprkos tome neće odbaciti, već će ga tretirati kao žalbu protiv rešenja o izvršenju. Žalba se može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje. Ti razlozi mogu da se podele na procesne, materijalne i izvršne smetnje. 1. procesni razlozi • ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan • ako isprava na osnovu koje je određeno izvršenje nema svojstvo izvršne isprave • ako odluka na osnovu koje je doneseno rešenje o izvršenju nije izvršna • ako je odluka na osnovu koje je doneseno rešenje o izvršenju ukinuta, poništena ili preinačena • ako je poravnanje na osnovu kog je doneseno rešenje o izvršenju stavljeno van snage; 2. materijalni razlozi • ako nije protekao rok za namirenje potraživanja ili ako nije nastupio uslov koji je određen poravnanjem • ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja 3. izvršne smetnje • ako je izvršenje određeno na stvarima, novčanom potraživanju i drugim pravima koji su izuzeti od izvršenja, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena • ako je izvršni poverilac odložio ispunjenje obaveze za vreme koje još nije isteklo (tj. odlaganje izvršenje po predlogu poverioca) • ako je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje • ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prešla na izvršnog dužnika - nedostatak stvarne legitimacije 19
U izvršnom postupku moguće je izjaviti neblagovremenu žalbu iz dva razloga (izvr.dužnik to može), sve dok izvršenje ne bude sprovedeno: 1. kada je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti izvr.isprave ili posle zaključenja sudskog poravnanja 2. kada je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je postojala pre izvršnosti izvršne isprave ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava Žalba se podnosi onom sudu koji je doneo rešenje o izvršenju; rok je 3 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba nema suspenzivno dejstvo. Žalba na rešenje o izvršenju se dostavlja izvr.poveriocu na odgovor. Rok za odgovor je 3 dana od dana dostavljanja. Po prijemu odgovora na žalbu,ili po isteku roka za istu, sud može ako oceni da je to potrebno zakazati ročište za raspravljanje o žalbi. Prvostepeni sud povodom žalbe može da donese sledeće odluke: da odbaci žalbu kao nedopuštenu (odbacuje se ako je nepotpuna, nedozvoljena ili neblagovremena a ne postoje razlozi za razmatranje neblagovremene žalbe) sam da usvoji žalbu kao osnovanu, u celosti ili delimično, i tada ukida rešenje o izvršenju, obustavlja izvršenje u celosti ili delimično, i ukida sprovedene radnje ---protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba drugostepenom sudu ako ne odluči da sam rešava o žalbi dostaviće je na rešavanje drugostepenom sudu Prvostepeni sud ne može sam da odbije žalbu kao neosnovanu, u celosti ili delimično.
PRIGOVOR TREĆEG LICA Ovim pravnim lekom treće lice zahteva od suda da proglasi nedopuštenim izvršenje na predmetu određenom rešenjem o izvršenju tvrdeći da na tom predmetu ima pravo koje sprečava izvršenje. Izvršni postupak se sprovodi samo na stvarima i pravima koja se nalaze u imovini dužnika. Stvari koje čine imovinu trećih lica mogu biti predmet izvršenja samo ako je to lice saglasno sa izvršenjem. Međutim prilikom izvršenja na pokretnim stvarima popisuju se sve stvari koje se nalaze u državini izvr.dužnika tako da se može desiti da predmet izvršenja postanu i stvari koje su u vlasništvu trećih lica (isto tako u izvr.postupku važi pretpostavka da su bračni drugovi suvlasnici na jednakim delovima i to na svim stvarima koje se zateknu u kući).. Zbog toga ZIP daje mogućnost trećim li cima da ulože prigovor i zahtevaju da sud proglasi izvršenje nedopuštenim na predmetu koji je u njihovom vlasništvu.
Prigovor može da se izjavi počev od popisa stvari pa sve do okončanja izvršnog postupka. U prigovoru treće lice mora da učini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprečava izvršenje. Prigovor je remonstrativan pravni lek (podnosi se onom sudu koji je odlučivao u prvom stepenu, koji je doneo rešenje o izvršenju) i ograničen na specifičan način jer se njime ne pobija rešenje o izvršenju u celini nego samo u delu koji se odnosi na predmet izvršenja. Prigovor se dostavlja izvr.poveriocu koji se poziva da se u roku od 3 dana od dana dostavljanja izjasni o prigovoru. Ako se izvr.poverilac pozitivno izjasni o prigovoru tada dolazi do ograničenja izvršenja - predmet izvršenja se izuzima (izlučuje) od izvršenja. Ako se izvr.poverilac ne izjasni o prigovoru ili ga ospori sud tada može da donese sledeće odluke: - može da odbaci prigovor rešenjem, ako treće lice ne učini verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje - ako oceni da je prigovor osnovan sud će rešenjem uputiti treće lice da protiv izvr.poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. Treće lice je tada dužno da podigne izlučnu tužbu kojom traži da parnični sud proglasi izvršenje na određenoj stvari nedopuštenim (ova tužba je preobražajnog karaktera). Pri tome prigovor trećeg lica i podizanje izlućne tužbe ne sprečavaju dalje sprovođenje izvršnog postupka, ali tada treće lice može da zahteva odlaganje izvršenja. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu nije dozvoljena žalba. Treće lice može sve do okončanja izvršnog postupka po sopstvenoj inicijativi, bez upućivanja suda, da pokrene parnični postupak sa zahtevom da se izvršenje proglasi nedopuštenim. Tužena strana u postupku po izlučnoj tužbi je izvr.poverilac, a ako se izvršni dužnik protivi izuzimanju predmeta onda i on može biti obuhvaćen tužbom u svojstvu suparničara (pasivni suparničar).
Ako je tužbeni zahtev po izlučnoj tužbi usvojen do okončanja izvr.postupka sud je dužan da na predlog trećeg lica obustavi izvršni postupak. VRAĆANjE U PREĐAŠNjE STANjE
20
Podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje u IP je dopušteno samo ako je propušten rok da se izjavi: * žalba protiv rešenja o izvršenju *prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave Rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje je 3 dana (za ostala pravila shodno se primenjuju odredbe ZPP).
o PRIGOVORU protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave ima u okviru pitanja 147.
145. Odlaganja i obustava izvršenja ODLAGANjE izvršenja predstavlja privremeno obustavljanje procesnih aktivnosti. Izvršenje se može odložiti potpuno ili delimično, po predlogu stranaka ili trećih lica. U predlogu za odlaganje izvršenja mora da se naznači rok za koji se traži odlaganje. Odlaganje može da bude fakultativno i obavezno. 1. Fakultativno odlaganje Sud može, potpuno ili delimično, da odloži izvršenje ako su kumulativno ispunjeni uslovi: • da dužnik učini verovatnim da bi mu sprovođenje izvršenja nanelo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, i • da za odlaganje postoje opravdani razlozi koje dužnik dokazuje javnom ispravom ili privatnom ovrenom ispravom Po ovakvom predlogu izvršnog dužnika sud je obavezan da zakaže i održi ročište. U ovom slučaju izvršenje se može odložiti samo jednom i ne može biti duže od 90 dana. 2. Obavezno odlaganje Na predlog izvršnog dužnika sud će, u potpunosti ili delimično, odložiti izvršenje ako izvr.dužnik učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu i ako se stekao jedan od uslova: • ako je prvostepenom odlukom izvršna isprava stavljena van snage • ako je prvostepenom odlukom poništena arbitražna odluka na osnovu koje je određeno izvršenje • ako je prvostepenom odlukom ukinuta izvršnost izvršne isprave • ako izvr.poverilac nije ispunio i ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu Kod obaveznog odlaganja izvršenje se odlaže do okončanja parničnog postupka ili postupka za poništaj arbitraže. Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvršenja, sud može da zahteva od izvr.dužnika da položi jemstvo. Sud može da odloži izvršenje i na predlog izvr.poverioca. Na predlog izvršnog poverioca sud će potpuno ili delimično odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo. Ako je sprovođenje izvršenja otpočelo, a izvršni dužnik se u roku koji mu je sud odredio izjasni protiv odlaganja, sud će odbiti predlog za odlaganje. Sud može da odloži izvršenje i na predlog trećeg lica (koje je podnelo prigovor protiv rešenja o izvršenju ili podiglo izlučnu tužbu) ako oceni da bi to lice pretrpelo znatniju štetu sprovođenjem izvršenja. Izvršenje se odlaže do okončanja parničnog ili drugog postupka. Pri tome može odrediti da u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja treće lice položi jemstvo u visini potraživanja. Javni tužilac, takođe, može da zahteva odlaganje ili prekid izvršenja ako odluči da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv izvršne isprave. Izvršenje uvek nastavlja sud po službenoj dužnosti, po isteku vremena za koje je odloženo. Do nastavka izvršnog postupka može doći i ranije po predlogu izvr.poverioca, pod uslovom da učini verovatnim da su prestali razlozi za odlaganje ili ako položi jemstvo.
OBUSTAVA Okončanje izvršnog postupka nastupa potpunim namirenjem izvršnog poverioca (redovan vid okončanja). Do okončanja izvršnog postupka dolazi i usled nekih drugih razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja — obustava izvr.postupka. Do obustave izvr.postupka može doći po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka. Izvršenje se obustavlja po službenoj dužnosti: • kada je izvršna sprava pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, • kada je potvrda o izvršnosti pravosnažno ukinuta (ukinuta izvršnost izvršne isprave) 21
kada se utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja (kada izvršenje postane faktički nemoguće) • usled prebijanja potraživanja (gašenje potraživanja) • kada umre stranka odnosno prestane da postoji stranka koja nema pravnog sledbenika • kao i iz drugih zakonom određenih razloga. O obustavi rešenja sud odlučuje rešenjem kojim ukida i sve sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica. Po predlogu stranaka sud će obustaviti izvršenje ako sud usvoji žalbu u izvršnom postupku, ako izvr.poverilac ne predujmi troškove izvršnog postupka... •
146. Novčane kazne i sudski penali Novčane kazne i sudski penali predstavljaju posebno sredstvo pritiska na izvršnog dužnika i druga lica koja učestvuju u izvr.postupku. NOVČANA KAZNA se može izreći i izvršiti prema izvr.dužniku, dužniku izvr.dužnika, banci i drugim fizičkim i pravnim licima ako ne postupe po nalogu ili zabrani izrečenoj u izvršnom postupku. Fizičkom licu se može izreći kazna u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara, a pravnom licu u iznosu od 30.000 do 1.500.000 dinara. O novčanoj kazni sud odlučuje rešenjem u kojem se određuje i rok za njeno plaćanje (rešenje o izricanju novčane kazne ima značaj izvršne isprave). Protiv rešenja o izricanju novčane kazne dopuštena je posebna žalba u roku od 3 dana od dana prijema rešenja. Ako lice kojem je izrečena novčana kazna istu ne isplati dobrovoljno sud je naplaćuje po službenoj dužnosti. Ako lice kojem je novčana kazna izrečena ne postupi po ponovljenom nalogu ili i dalje postupa protivno izrečenoj zabrani kazna se može ponovo izreći, i tada se donosi rešenje o sprovođenju prethodne kazne. Izricanje i izvršenje se ponavlja sve dok se ne postupi u skladu sa odlukom koja je bila povod za određenje novčane kazne, a najviše do desetostrukog iznosa prve izrečene kazne. Primeri novčanih kazni: *neizvršenje obaveze na činjenje, nečinjenje ili trpljenje kod nezamenljivih radnji - kod njih nije moguće prinudno izvršenje pa se dužnik novčanim kaznama primorava na izvršenje; *novčane kazne u postupku prinudnog oduzimanja deteta; *novčane kazne u postupku izvršenja obaveze vraćanja zaposlenog na rad
SUDSKE PENALE sud određuje po zahtevu izvr.poverioca, ako je pravilima obligacionog prava predviđeno njihovo plaćanje zbog neispunjenja nenovčane obaveze. Zahtev se može postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. Druge vrste izvršnih isprava ne mogu poslužiti kao osnov za određenje sudskih penala. Zahtev za određenje plaćanja sudskih penala podnosi se onom sudu koji je nadležan za izvršenje odluke kojom je utvrđena nenovčana obaveza. Sud o zahtevu odlučuje rešenjem kojim obavezuje izvr.dužnika na plaćanje sudskih penala. Protiv rešenja o usvajanju ili odbijanju zahteva za određenje sudskih penala dopuštena je žalba. Rešenje o određivanju sudskih penala ima značaj rešenja o izvršenju, i sprovodi se prema pravilima za izvršenje novčanog potraživanja. Sudski penali se, za razliku od novčanih kazni, ne izriču jednokratno već za svaki dan/nedelju/mesec ili drugi vremenski period u kojem dužnik kasni sa ispunjenjem obaveze. Taj period je organičen na vreme do momenta podnošenja predloga za izvršenje potraživanja (od podnošenja zahteva za plaćanje penala do podnošenja predloga za prinudno izvršenje). Po prijemu predloga za izvršenje sud rešenjem ukida obavezu plaćanja sudskih penala za ubuduće. Dužnik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosuđenih penala ako, po njihovom određivanju a pre nego što poverilac podnese predlog za izvršenje, dobrovoljno ispuni svoju nenovčanu obavezu. Izricanje sudskih penala i određivanje novčanih kazni ne može da bude kumulativno. Izvršni poverilac sam optira za jednu od ove dve varijante.
147. Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave Izvršni postupak može da se odredi i sprovede bez izvršne isprave, samo na osnovu verodostojne isprave. U ovom slučaju ne postoji sudska odluka ili odluka doneta u upravnom 22
postupku kojom je prethodno na nesumnjiv i autoritativan način utvrđeno postojanje potraživanja. Potraživanje se dokazuje određenim kvalifikovanim dokaznim sredstvima - verodostojnim ispravama. Verodostojne isprave su u Zakonu date enumerativno: 1. menica i ček sa protestom i povratnim računom 2. obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji 3. faktura (račun); 4. izvodi iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, i slične usluge 5. javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu, osim stranih javnih isprava 6. bankarska garancija 7. akreditiv 8. overena izjava izvršnog dužnika koja ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava Verodostojna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Ako verodostojna isprava predstavlja i sredstvo plaćanja, na zahtev izvršnog poverioca uz ispunjenje odgovarajućih uslova, može biti pokrenut skraćeni izvršni postupak. Izvršni poverilac podnosi sudu predlog za izvršenje i verodostojnu ispravu. Izvršenje na osnovu verodostojne isprave može da se zhteva i odredi samo radi naplate novčanih potraživanja, i novčano potraživanje sadržano u ispravi mora da bude dospelo. O predlogu za izvršenje sud mora da odluči u roku od 3 dana od njegovog podnošenja. Sud o predlogu odlučuje odgovarajućim rešenjem. U rešenju kojim se usvaja predlog (rešenje o izvršenju) sud obavezuje izvr.dužnika da u roku od 8 dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavljanju rešenja, namiri potraživanje i određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave je u svojoj izreci dvodelno: u prvom delu se utvrđuje obaveza izvr.dužnika da plati utvrđenu sumu — ovaj • deo predstavlja izvršnu ispravu u drugom delu rešenja sud određuje prinudno izvršenje potraživanja koje je • utvrdio u prvom delu, određuje način (sredstvo) izvršenja Rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave pobija se prigovorom koji se izjavljuje iz istih razloga kao i žalba protiv rešenja o izvršenju. Rok za izjavljivanje prigovora iznosi 3 dana. Prigovor ima suspenzivni karakter, jer samo rešenje izvršnog suda predstavlja izvršnu ispravu. Prigovorom se pobijaju dva dela rešenja o izvršenju: prvi-utvrđenje obaveze dužnika da plati utvrđenu svotu novca, i drugi-sam način (sredstvo) izvršenja.Ako se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija u celini ili samo u delu kojim je određeno izvršenje, sud kome je prigovor podnesen staviće van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuće sprovedene radnje, a postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu kojim je određen način izvršenja (samo u drugom delu), dalji postupak po prigovoru nastavlja se kao postupak po žalbi protiv rešenja o izvršenju donesenog na osnovu izvršne isprave.
148. Posebni izvršni postupci
U posebne izvršne postupke spada izvršenje u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima (sa trgovinskim povezanim stvarima), i skraćeni izvršni postupak. Odredbe ZIP o ovim izvršnim postupcima su lex specialis u odnosu na opšti izvr.postupak dalje o ovome u okviru 156og i 157og pitanja
149. Protivizvršenje Ako se ispostavi da je izvršenje bilo neosnovano ili nepotrebno izvršni dužnik ima mogućnost da putem protivizvršenja ostvari povraćaj datog. 23
Stranke u postupku protivizvršenja su izvr.poverilac i izvr.dužnik iz postupka izvršenja ali sada u obrnutim ulogama. Postupak se pokreće predlogom za protivizvršenje kojim izvr.dužnik zahteva da mu izvr.poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio. Razlozi na kojima se protivizvršenje može zasnivati dati su taksativno u zakonu: 1) ako je izvršna isprava pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage 2) ako je izvr.dužnik u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje 3) ako je rešenje o izvršenju pravosnažno ukinuto ili preinačeno 4) ako je pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja Mogućnost podnošenja predloga za protivizvršenje je ograničena rokom. Ako se protivizvršenje zahteva zbog toga što je dužnik tokom postupka izvršenja dobrovoljno ispunio potraživanje, predlog se može podneti u roku od 15 dana od dana okončanja izvršnog postupka. Ako se protivizvršenje zahteva zbog toga što je izvršna isprava pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage, rešenje o izvršenju pravosnažno ukinuto ili preinačeno, pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja, predlog za protivizvršenje se može podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja navedenih odluka izvr.dužniku. Nakon isteka ovih rokova ne može se zahtevati protivizvršenje ali izvr.dužnik može svoja prava da ostvaruje u parnici (podizanjem tužbe za neosnovano obogaćenje). Parnicu ne može pokrenuti dok ne isteknu rokovi za podnošenje predloga za protivizvršenje. Predlog za protivizvršenje dostavlja se izvr.poveriocu kojem se nalaže da se u roku od 3 dana od dana prijema izjasni o predlogu. Ukoliko izvr.poverilac osporava predlog sud može zakazati ročište. Ako izvr.poverilac ne osporava predlog ili sud zaključi da je isti osnovan, donosi rešenje kojim usvaja predlog o protivizvršenju — rešenje o restituciji. Rešenjem o restituciji sud nalaže izvr.poveriocu da u roku od 8 dana vrati izvr.dužniku ono što je u toku postupka izvršenja primio. Ovo rešenje suda predstavlja izvršnu ispravu. Ono može da se pobija žalbom koja ima suspenzivno dejstvo. Ako rešenje o restituciji postane pravosnažno (ako je žalba neosnovana) izvr.dužnik može na osnovu njega da zahteva donošenje rešenja o protivizvršenju, koje ima karakter rešenja o izvršenju. Predlog za protivizvršenje se odbija ako se traži povraćaj predmeta kod kojeg su nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraćaj nije moguć. U ovom slučaju izvr.dužnik svoj zahtev može da ostvari samo u parničnom postupku, i to i pre isteka rokova u kojima je dopušteno pokretanje postupka za protivizvršenje. Rezime: postupak protivizvršenja se sprovodi u dve faze prvo se podnosi predlog za protivizvršenje, ako je predlog osnovan sud donosi rešenje o restituciji koje predstavlja izvršnu ispravu (prva faza) kada rešenje o restituciji postane pravosnažno i izvršno sud na predlog izvr.dužnika donosi rešenje o protivizvršenju koje ima karakter rešenja o izvršenju (druga faza)
150. Izvršenje radi naplate novčanog potraživanja Postupak izvršenja radi naplate novčanih potraživanja razlikuje se u zavisnosti od toga da li je predmet izvršenja telesna ili bestelesna stvar. Kod telesnih stvari takođe postoji razlika da li je predmet namirenja gotov novac ili druge telesne stvari, jer ako izvršna isprava glasi na plaćanje određene sume novca postupak je jednostavniji. Sprovođenje izvršenja prolazi kroz tri osnovna stadijuma: 1. sticanje prava na namirenje 2. prodaja stvari 3. namirenje poverioca U ovim stadijumima osnovne izvršne radnje prilikom sprovođenja namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari * njihova procena * prodaja stvari * namirenje poverilaca Iste radnje izvršenja primenjuju se kada se izvršenje sprovodi na hartijama od vrednosti, s tim što se one ne popisuju nego plene. Kada je predmet izvršenja novčano ili drugo potraživanje osnovne izvršne radnje su: * plenidba * prenos na izvr.poverioca 24
IZUZIMANJE OD IZVRŠENjA Izvršenje nije dopušteno na stvarima koje su neophodne za minimum egzistencije izvr.dužnika i članova njegovog domaćinstva. Predmet izvršenja na telesnim pokretnim stvarima ne mogu da budu predmeti za ličnu upotrebu, nameštaj i određeni kućni aparati (frižider, šporet), hrana, ogrev, gotov novac do određene visine, pomagala za invalide, lična pisma, medalje, ordeni, porodične slike... Kada je u pitanju izvršenje na nepokretnosti ZIP štiti jedino zemljoradnike, i predmet izvršenja ne može da bude poljoprivredno zemljište površine 10 ari, osim ako potraživanje nije na ovom zemljištu obezbeđeno ugovornim založnim pravom na nepokretnostima (hipotekom). Određena potraživanja dužnika su takođe izuzeta: primanja koja izvr.dužnik dobija na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale oštećenjem zdravlja, primanja koja izvr.dužnik dobija na osnovu socijalne pomoći, dečijeg dodatka i sl. Na zaradi i penziji izvr.dužnika izvršenje može da se odredi samo do dve trećine primanja.
151. Izvršenje na pokretnim stvarima radi naplate novčanog potraživanja Za odlučivanje o predlogu, kao i za samo sprovođenje izvršenja, mesno je nadležan sud na čijoj teritoriji se stvar nalazi. Ako se izvršenje sprovodi na hartijama od vrednosti o kojima se vodi javni registar mesna nadležnost se određuje ka sedištu Centralnog registra hartija od vrednosti. Mesna nadležnost u postupku izvršenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna; izvr.poverilac može da povede paralelne postupke pred više sudova koji su stvarno i mesno nadležni za izvršenje. U stuaciji kada poverilac u momentu podnošenja predloga za izvršenje ne zna gde se nalaze dužnikove stvari predlog podnosi onom sudu na čijoj teritoriji izvr.dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište. Izvršne radnje u postupku izvršenja na pokretnim stvarima su: popis i procena stvari, njihova prodaja , i namirenje poverioca. POPIS je inicijalna radnja u postupku izvršenja, a ako se izvršenje sprovodi na hartijama od vrednosti inicijalna izvršna radnja je zaplena. Popis/plenidbu telesnih pokretnih stvari izvr.dužnika vrši sudski izvršitelj. Pre preduzimanja popisa sudski izvršitelj uručuje izvr.dužniku rešenje o izvršenju i istovremeno ga poziva da dobrovoljno plati iznos određen u rešenju o izvršenju, zajedno sa kamatama i troškovima postupka. Ako se rešenje o izvršenju ne može uručiti u momentu popisa dostavlja se naknadno prema pravilima koja važe za obično dostavljanje. Predmet popisa/zaplene mogu da budu samo telesne pokretne stvari. Telesnim pokretnim stvarima smatraju se i hartije od vrednosti, hartije koje se ne upisuju u posebne registe, kao i hartije koje se upisuju u Centralni registar hart.od vrednosti. Ostale HOV koje inkorporiraju neko pravo (menice, čekovi, obveznice) potpadaju pod sredstva izvršenja na bestelenim pokretnim stvarima. Legitimacioni papri kod kojih postojanje prava ne zavisi od prava na papiru (štedna knižica) nisu pokretne stvari u smislu popisa radi izvršenja novčanih potraživanja. Predmet popisa/zaplene mogu da budu samo telesne pokretne stvari stvari koje se nalaze u neposrednoj državini izvršnog dužnika. Sudski izvršitelj može da pleni i stvari koje nisu vlasništvo izvr.dužnika ako se one nalaze u dužnikovoj neposrednoj državini. Ako treća lica polažu pravo na stvari dužna su da o tome obaveste sud i da istaknu prigovor u kome od suda traže da izvršenje proglasi nedopuštenim. Stvari koje se nalaze u posrednoj državini izvr.dužnika kao i one stvari koje se ne nalaze u njegovoj državini ne mogu se popisivati/pleniti. Popis stvari koje se nalaze u državini trećih lica može se obaviti samo uz saglasnost tih lica. Stvari izvr.dužnika koje se nalaze u državini izvr.poverioca mogu da budu predmet popisa. ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavkuda su bračni i vanbračni drugovi, za potrebe popisa, suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih stvari koje se zateknu u njihovoj kući, stanu, poslovnoj prostoriji ili drugoj nepokretnosti, što povlači i pretpostavku o sudržavini. Bračni odnosno vanbračni drugovi mogu ovu pretpostavku da obaraju prema pravilima o sticanju zajedničke, odnosno posebne imovine u okvirima prava na prigovor trećeg lica i sl. Obim popisa - stvari koje su u državini izvr.dužnika popisuju se u skladu sa načelom proporcionalnosti. Popisuje se tj. pleni samo onoliko koliko je potrebno za namirenje potraživanja izvr.poverioca i troškova izvršnog postupka. Stvari koje su popisane po predlogu izvr.poverioca ne
25
moraju biti predmet izvršenja ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti popisanih stvari i iznosa potraživanja. Sud može u tom slučaju odrediti izvršenje na nekoj drugoj stvari. Popis stvari može da bude neuspešan ako nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja. Ako izvršni poverilac učini verovatnim da dužnik zna mesto nalaženja stvari, po njegovom predlogu sud poziva dužnika da u roku od 3 dana saopšti mesto nalaženja istih. Na izvršenje obaveze davanja obaveštenja o mestu nalaženja stvari podobnih za popis dužnik se primorava primenom pravila koja važe za prinudno izvršenje nezamenljivih radnji (određuju se sudske nazne). Izvršni poverilac može da predloži ponovno sprovođenje popisa u roku od 3 meseca od dana obaveštenja o bezuspešnom pokušaju popisa, odnosno od dana bezuspešnog popisa ako mu je prisustvovao. Izvršenje se obustavlja ako predlog ne bude postavljen u navedenom roku ili ako u ponovnom popisu ne budu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja. O popisu se sačinjava zapisnik. U zapisniku se posebno navode pojedinačno popisane stvari sa njihovom procenjenom vrednošću i unose izjave stranaka i učesnika u postupku kao i izjave trećih lica o postojanju prava koja sprečavaju izvršenje. Momentom kada sudski izvršitelj potpiše zapisnik o popisu izvršni poverilac stiče sudsko založno pravo, a izvr.dužnik gubi pravo da raspolaže istim stvarima. Sudski izvršitelj dužan je da pored svog potpisa jasno naznači dan i čas kad je zapisnik potpisao. Stranke mogu u roku od 3 dana od dana izvršenog popisa tražiti od suda da izvrši izmenu popisa. Sud odlučuje o izmeni popisa zaključkom, u roku od 3 dana od dana prijema zahteva. Na stvarima koje su zaključkom izvršnog sudije unete u popis založno pravo se stiče momentom donošenja zaključka, a na stvarima koje se iz popisa brišu ovo pravo prestaje. Kad je popis izvršen u korist više izvršnih poverilaca, red prvenstva u sticanju založnog prava određuje se prema danu kad je predlog za izvršenje primljen u sud, a ako su predlozi za izvršenje primljeni istog dana, njihova založna prava imaju isti red prvenstva. Izvršni sud bez odlaganja, po službenoj dužnosti, dostavlja kopiju zapisnika o popisu odnosno zaključka o izmeni popisa organizaciji koja je zakonom ovlašćenja da registruje bezdržavinsku zalogu na pokretnim stvarima. Od momenta registracije treća lica se ne mogu pozivati da za ovo pravo nisu znala. Kopija zapisnika o popisu odnosno zaključak suda o izmeni popisa dostavlja se izvršnom poveriocu. Izvršni poverilac je ovlašćen da zatraži registraciju sudskog založnog prava, ako izvršni sud to nije prethodno učinio. Kopiju zapisnika o popisu, odnosno zaključka, sudski izvršitelj će istaći na vidnom mestu u prostoriji u kojoj se stvar nalazi u momentu popisa, a na popisanim stvarima koje se ostavljaju izvršnom dužniku na čuvanje vidno će se naznačiti da su uzete u popis. Čuvanje popisanih stvari - sudski izvršitelj je dužan da novac, hartije od vrednosti, dragocenosti i druge stvari veće vrednosti preda na čuvanje u sudski depozit. Ostale stvari ostaju u državini izvr.dužnika, osim ako on iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da ih čuva sa dužnom pažnjom. Na predlog izvršnog poverioca, sud će stvari predati na čuvanje njemu ili trećem licu ako učini verovatnim da preti opasnost da budu oštećene, otuđene ili da im vrednost bude umanjena na drugi način. PROCENA se vrši istovremeno sa popisom stvari. Procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je to potrebno stručno lice ili veštak koga odredi sud. Veštačenje može biti određeno i po predlogu stranaka. Sud zaključkom određuje veštačenje i rok u kome predlagač treba da predujmi troškove veštačenja. Troškove veštačenja snosi predlagač, bez obzira na ishod izvršnog postupka. Procena se vrši na osnovu tržišne cene takve stvari u mestu popisa. Sud može odlučiti i da se procena izvrši na osnovu pribavljenih izveštaja o ceni od odgovarajućih organizacija i institucija. Stranka može u roku od 3 dana od dana izvršene procene predložiti sudu da utvrdi nižu odnosno višu vrednost popisanih stvari od procenjene ili da odredi novu procenu, izuzev ako je procenu obavio veštak Ili ako su dužnik i poverilac sporazumno odredili vrednost stvari. O predlogu sud odlučuje zaključkom. Procenjena vrednost stvari se unosi u zapisnik. Ako se procena vrednosti stvari vrši nakon popisa o proceni se sačinjava poseban zapisnik. Ako se posle popisa odredi izvršenje nad popisanim stvarima za naplatu drugog potraživanja istog izvršnog poverioca ili za naplatu potraživanja drugog izvršnog poverioca, neće se vršiti ponovni popis i procena tih stvari nego će se u postojeći zapisnik samo zabeležiti podaci iz docnijeg rešenja o izvršenju. Zabeležbom se stiče založno pravo na već popisanim stvarima i vrši se upis u javni registar založnog prava.
PRODAJA STVARI
Prodaja popisanih stvari sprovodi se po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako: - izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije, ili - ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju, ili 26
- ako postoji opasnost od znatnog smanjenja cene popisanih stvari Između dana popisa i dana prodaje mora proteći najmanje 15 dana. Prodaja se može sprovesti i pre isteka ovog roka: * ako izvršni dužnik pristaje da se prodaja obavi pre tog roka, ili * ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju, ili * ako postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove cene, ili * ako izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju bi bio dužan nadoknaditi izvršnom dužniku u slučaju da rešenje o izvršenju bude ukinuto Prodaja stvari se vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Način prodaje određuje sud zaključkom. Prodaja putem javnog nadmetanja odrediće se ako su u pitanju stvari veće vrednosti, a može se očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti. Prodaja stvari objaviće se na oglasnoj tabli suda, tako da između trenutka objavljivanja prodaje i ročišta za javnu prodaju mora da protekne najmanje 15 dana. Na prvom ročištu popisana stvar se ne može prodati ispod njene procenjene vrednosti. Ako na prvom nadmetanju nije postignuta cena u visini procenjene vrednosti, sud će na predlog stranke odrediti novo nadmetanje na kome će početna cena biti jednaka jednoj polovini procenjene vrednosti. Predlog se podnosi u roku od 30 dana od dana održavanja prvog ročišta za javno nadmetanje, a ako nijedna od stranaka ne predloži održavanje novog ročišta izvršni postupak se obustavlja. U slučaju da je prvo ročište za javnu prodaju uspešno okončano (ostvaren je iznos početne cene) ponuđač koji je ponudio najviši iznos plaća cenu za pokretnu stvar odmah nakon objavljivanja rezultata, ako sud zaključkom ne odluči drugačije. Ako najbolji ponuđač ne plati odmah po pozivu suda, drugi ponuđač se proglašava kupcem i poziva da plati onu cenu koju je on ponudio, i tako redom sve do iznosa po kojem je dopušteno prodati stvar na prvom ročištu. U slučaju da ni jedan od ponuđača sa odgovarajućom ponudom ne uplati cenu odmah po pozivu suda, sud će na zahtev jedne od stranaka oglasiti da prvo ročište nije uspelo. Izvršni poverilac može u roku od 8 dana od dana održavanja neuspelog ročišta podneti zahtev sudu za zakazivanje novog ročišta, a ako to ne učini postupak će se obustaviti. Kupac preuzima stvar od sudskog izvršitelja po isplati cene. Sudski izvršitelj predaće stvari kupcu i ako nije položio cenu, ako na to pristanu izvršni poverilac i učesnici koji imaju pravo prvenstva u namirenju. Ukoliko kupac ne isplati cenu u roku koji je određen protiv njega se može pokrenuti izvršni postupak u cilju naplate ponuđene cene. Prodaja neposrednom pogodbom određuje se zaključkom. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove, s druge strane. Sudski izvršitelj pokretne stvari prodaje u ime i za račun izvršnog poverioca, a lice koje obavlja komisione poslove u svoje ime a za račun izvršnog poverioca. Ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca sud će dosuditi stvar izvršnom poveriocu. U tom slučaju smatra se da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara jednoj polovini procenjene vrednosti stvari. NAMIRENjE POVERIOCA se razlikuje u zavisnosti od toga da li postoji jedan ili više izvršnih poverioca. Kada se namiruje jedan poverilac sud odlučuje rešenjem da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata i glavno potraživanje. Eventualni višak se predaje izvr.dužniku. Ako se u izvršnom postupku namiruje više izvršnih poverilaca, odnosno ako se pored izvršnih poverilaca namiruju lica čija prava prestaju predajom stvari, oni se namiruju onim redom kojim su stekli založno ili drugo pravo koje prodajom prestaje. Za pojedina potraživanja zakonom može biti drugačije određeno. Izvršni poverioci istog reda koji se iz prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosima svojih potraživanja. Pri donošenju rešenja o namirenju, sud će uzeti u obzir samo ona potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno do dana donošenja rešenja o namirenju. Višak prodajne cene koji ostane pri namirenju predaće se izvršnom dužniku ako za to nema smetnji.
152. Izvršenje na nepokretnim stvarima radi naplate novčanog potraživanja Postupak izvršenja na nepokretnim stvarima radi naplate novčanog potraživanja se pokreće predlogom izvr.poverioca ali i po službenoj dužnosti. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na 27
nepokretnosti i za sprovođenje tog izvršenja stvarno su nadležni osnovni odnosno privredni sudovi, a mesno je nadležan sud na čijem području se nalazi nepokretnost. Nepokretnost koja je predmet izvršenja mora da bude u svojini izvr.dužnika Uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je nepokretnost upisana u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika. Upis vrši izvršni sud ili organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost po zahtevu suda. Ako nepokretnost nije upisana u javnu knjigu poverilac mora uz predlog za izvršenje da podnese isprave na osnovu kojih se može izvršiti upis nepokretnosti. U tom slučaju sud bez odlaganja dostavlja isprave nadležnom organu koji vodi odgovarajuću javnu knjigu i zastaje sa postupkom dok upis ne bude okončan. Predmet izvršenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjižno vlasništvo izvr.dužnika, kao i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. Tada je izvr.poverilac dužan da uz predlog za izvršenje podnese građevinsku dozvolu koja glasi na izvr.dužnika ili drugu ispravu koja dokazuje pravo svojine na nepokretnosti; a u slučaju da se za nepokretnosti ne vode javne knjige, dužan je da sudu podnese tapiju ili drugu ispravu kojom dokazuje postojanje svojine izvr.dužnika. Predmet izvršenja može da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika, ali ako se u postupku prodaje cela nepokretnost onda je saglasnost neophodna (iz cene ostvarene prodajom ostali suvlasnici se namiruju pre izvr.poverioca i naknade troškova postupka). Sud može na predlog izvršnog dužnika odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, a ne na onoj na kojoj je izvršni poverilac predložio izvršenje ili na drugom sredstvu izvršenja, ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, a druga nepokretnost ili sredstvo izvršenja su dovoljni za ostvarenje potraživanja. Ovaj predlog izvršni dužnik može staviti najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa rešenja o izvršenju u javnu knjigu. Izvršenje na nepokretnosti sprovodi se u 4 faze: zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. UPIS - ZABELEŽBA rešenja o izvršenju Po donošenju rešenja o izvršenju vrši se upis (zabeležba) rešenja u javne knjige. Dejstva zabeležbe su trojaka; zabeležbom izvr.poverilac stiče: * pravo na namirenje iz novčane mase dobijene prodajom nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine * pravo prvenstva u namirenju iz nepokretnosti u odnosu na lica koja su kasnije stekla založno pravo ili pravo na namirenje (zbog ovakvog dejstva zabeležbe konstituisanje sudskog založnog prava u korist poverioca je nepotrebno) * pod određenim uslovima stiče pravo preče kupovine nepokretnosti Zabeležba o izvršenju proizvodi i procesna dejstva. Ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvršenja radi namirenja nekog drugog potraživanja poverioca koji je predložio izvršenje ili radi namirenja potraživanja drugih poverilaca. Izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti stupa u već pokrenut izvršni postupak. Stupanje u postupak moguće je do pravosnažnosti rešenja o dosuđenju nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje putem neposredne pogodbe, odnosno do pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti u slučaju prodaje javnim nadmetanjem. Kada se zbog pristupanja izvršenju na strani izvr.dužnika nađe više lica, ona nemaju svojstvo prostih suparničara, već zadržavaju nezavistan položaj; u korist svakog od njih vrši se zabeležba na osnovu koje oni stiču određeni rang u namirenju svojih potraživanja; procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju nikakav uticaj na procesni položaj ostalih izvr.poverilaca.
PROCENA VREDNOSTI nepokretnosti
Utvrđivanju vrednosti nepokretnosti pristupa se po pravosnažnosti rešenja o izvršenju. Po zahtevu izvr.poverioca utvrđivanju vrednosti se može pristupiti već po donošenju rešenja o izvršenju. Vrednost nepokretnosti sud utvrđuje rešenjem protiv kojeg je dopuštena žalba. Vrednost nepokretnosti utvrđuje se u visini tržišne cene na dan procene, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, drugih činjenica ili na drugi pogodan način. Prilikom određivanja vrednosti nepokretnosti uzimaju se u obzir okolnosti koje je čine manjom zbog toga što na njoj ostaju određena prava i posle prodaje (stvarne službenosti, stanarska prava, zakupni odnos). Vrednost nepokretnosti može biti ponovo određena zaključkom suda na ročištu za prodaju po predlogu neke od stranaka, ako
28
stranka učini verovatnim da se ta vrednost znatno izmenila od dana prethodnog utvrđivanja vrednosti do dana prodaje. Predlog se mora podneti najkasnije 8 dana pre održavanja ročišta. Svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvršnog poverioca koji je predložio izvršenje, može predložiti da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost nepokretnosti ne pokriva iznos njegovog potraživanja. Predlog za obustavu izvršenja može se podneti u roku od 8 dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji.
PRODAJA NEPOKRETNOSTI
Prodaji nepokretnosti se pristupa po pravosnažnosti rešenja o izvršenju i rešenja o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti. O prodaji se donosi zaključak kojim se određuje način i uslovi prodaje, vreme i mesto prodaje, period u toku dana u kojem se omogućava razgledanje nepokretnosti ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem. Zaključak o prodaji dostavlja se strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo preče kupovine i nadležnom organu poreske uprave. Zaključak se objavljuje i na oglasnoj tabli suda, a o trošku stranke može biti objavljen i u sredstvima javnog informisanja. Od objavljivanja zaključka o prodaji na oglasnoj tabli suda do dana prodaje mora proteći najmanje 30 dana. Prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. U oba slučaja kupac ne može biti izvršni dužnik, sudija ili sudski izvršitelj, kao i lica koja su učestvovala u proceni. Učešće drugih lica uslovljeno je polaganjem jemstva. Jemstvo iznosi jednu desetinu utvrđene vrednosti nepokretnosti. Polaganja jemstva oslobođeni su izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje i založni izvršni poverilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cene. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor i to neposredno pred zaključenje ugovora. Ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena vraća se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja. JAVNO NADMETANjE (aukcija) se odvija na ročištu u zgradi suda ako sud ne odredi drugačije. Ročištem za prodaju rukovodi sudija pojedinac. Da bi se ročište održalo nije nužno da mu prisustvuju stranke i ostali učesnici, ali je nužno da mu prisustvuje makar jedan ponudilac. Ako ročištu za javno nadmetanje prisustvuje samo jedan ponudilac sud može, na zahtev stranaka ili založnog izvršnog poverioca, da odloži ročište za prodaju. Ročište za prodaju nepokretnosti se neće održati ako je izvršni poverilac jedini ponudilac. Pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi za održavanje ročišta sud objavljujepočetak javnog nadmetanja. Nadmetanje počinje objavljivanjem početne cene. Ako najmanje jedan učesnik prihvati objavljenu cenu objavljuje se sledeća koja je viša, i to najviše za pet procenata od prethodne. Ponudilac je vezan svojom ponudom sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. Postupak javne držabe se ponavlja sve dok poslednja ponuđena cena ostane neprihvaćena. Nadmetanje se zaključuje po isteku deset minuta neposredno posle stavljanja najpovoljnije ponude. Na prvom ročištu za prodaju nepokretnost se ne može prodati ispod procenjene vrednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom ročištu, sud zakazuje drugo ročište na kome se može prodati ispod procenjene vrednosti, ali ne ispod dve trećine te vrednosti. Od prvog do drugog ročišta mora proteći najmanje 30 dana. Stranke i založni izvršni poverioci mogu da se sporazumeju, i o tome daju izjavu na zapisnik kod suda, da se nepokretnost može prodati putem nadmetanja i za nižu cenu od utvrđene vrednosti (na prvom ročišti) odnosno nižu od dve trećine te vrednosti (na drugom ročištu). U slučaju neuspešnog okončanja drugog ročišta moguće je zakazati novo ali samo po predlogu izvr.poverioca. Predlog se može podneti po isteku roka od 3 meseca od dana održavanja prethodnog ročišta a najkasnije u roku od godinu dana od prethodnog ročišta. Ako u tom roku izvr.poverilac ne predloži održavanje novog ročišta dolazi do obustave izvršenja. Naknadna ročišta za prodaju se zakazuju i u slučaju kada je javna prodaja uspela ali kupac nije u roku koji je određen u zaključku o prodaji uplatio kupoprodajnu cenu (sud ne može da produžava rok za plaćanje cene). Ako je ročište za javnu prodaju uspešno okončano (ponuđena je početna ili veća cena) sud utvrđuje koji je ponudilac ponudio najveću cenu i objavljuje da se tom ponudiocu dosuđuje nepokretnost. Međutim, to ne znači da će najpovoljniji ponudilac postati kupac. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine na predmetnoj nepokretnosti ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako odmah po zaključenju nadmetanja izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima. (zakonsko pravo preče kupovine imaju suvlasnici idealnog dela, suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvršenje na celoj nepokret., i zajedničari) To pravo imaju i lica koja imaju ugovorno pravo preče kupovine ako ne postoji zakonsko pravo ili ga titular tog prava nije koristio. Ako na nepokretnosti nema ni zakonskog ni ugovornog prava preče kupovine, odnosno ako titulari tih prava nisu upotrebili isto onda pravo preče kupovine pripada i izvršnom poveriocu. Kada izvršni sud nije poštovao zakonsko pravo preče kupovine titular ovog prava 29
može žalbom da pobija rešenje o predaji nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu; a titular ugovornog prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se postupak javne prodaje poništi. REŠENjE O DOSUĐENjU NEPOKRETNOSTI - o dosuđenju nepokretnosti prodate javnim nadmetanjem sud donosi posebno rešenje koje se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i svim učesnicima u nadmetanju. Rešenje o dosuđenju ne može se pobijati posebnom žalbom već se razlozi za žalbu na to rešenje mogu iznositi u žalbi na rešenje o predaji nepokretnosti. Nakon što je sud doneo rešenje o dosuđenju nepokretnosti kupac je dužan da položi cenu u roku određenom zaključkom o prodaji. Ako je kupac izvršni poverilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, dužan je da na ime cene položi samo razliku između potraživanja i postignute cene. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cenu u predviđenom roku sud će proglasiti prodaju tom ponuđaču bez pravnog dejstva i novim rešenjem dosuditi da je nepokretnost prodata drugom po redu ponuđaču. Ako ni taj ponuđač ne položi cenu koju je ponudio u određenom roku, sud primenjuje ova pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu odnosno prodajnu cenu u roku, sud će rešenjem prodaju oglasiti nevažećom i odrediti novu, koja će se održati najkasnije u roku od 45 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim je prodaja oglašena nevažećom. PREDAJA NEPOKRETNOSTI - nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene i pravosnažnosti rešenja o dosuđenju u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, sud će doneti rešenje da se nepokretnost preda kupcu i da se, po pravosnažnosti tog rešenja, u javnu knjigu upiše u njegovu korist pravo svojine. Rešenje o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji. Protiv rešenja o predaji nepokretnosti dozvoljena je posebna žalba. Izvršni dužnik je dužan da odmah čim mu se dostavi rešenje o predaji nepokretnosti (dakle i pre pravosnažnosti) preda nepokretnost kupcu u državinu. Na predlog kupca sud donosi zaključak kojim se izvr.dužniku ili trećim licima koja se nalaze u nepokretnosti nalaže da istu isprazne i predaju je kupcu. Ovaj zaključak ima svojstvo izvršne isprave, a izvršenje tog predloga se sprovodi po pravilima o izvršenju radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti. Pravosnažnošću rešenja o predaji nepokretnosti prestaju i sva založna prava na istoj, bez obzira na to da li su založni poverioci namireni ili ne — hipoteka se gasi (ali to nema nikakav uticaj na potraživanja založnog poverioca prema izvr.dužniku). Stvarne službenosti na nepokretnosti se ne gase; a ne gase se ni lične službenosti ni tereti pod uslovom da su upisani u zemljišne knjige pre nego što su u njih upisana prava založnih izvršnih poverilaca i prava na namirenje izvršnih poverilaca na čiji je predlog određeno izvršenje. Lične službenosti se mogu ugasiti i na zahtev izvršnog poverioca, uz odgovarajuću naknadu. Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije i poslovne zgrade ako su iste pre donošenja rešenja o izvršenju bile predate u državinu zakupcu. Ne prestaje ni zakup stana ako je zaključen na određeno vreme i pre sticanja založnog prava ili prava radi čijeg se ostvarivanja traži izvršenje. U ovim slučajevima kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca, i protiv zakupaca ne može zahtevati prinudno iseljenje. Ako se steknu uslovi i dođe do obustave izvršenja, sud može na predlog izvr.poverioca, koji on stavlja u roku od 30 dana, da donese rešenje kojim se izvr.poveriocu predaje nepokretnost na korišćenje uz naknadu. Ovo rešenje se može pobijati žalbom. U rešenju o predaji nepokretnosti na korišćenje izvr.poveriocu sud određuje rok na koji se nepokretnost predaje i visinu mesečne naknade koja se može ostvariti za korišćenje iste. Naknada za korišćenje nepokretnosti uračunava se izvršnom dužniku kao otplata potraživanja izvršnom poveriocu. Nakon isteka roka određenog u rešenju izvr.overilac je obavezan da nepokretnost preda izvr.dužniku. PRODAJA NEPOSREDNOM POGODBOM - stranke i založni poverioci mogu da se u svako doba sporazumeju da se nepokretnost proda neposrednom pogodbom. Sporazum se zaključuje u pismenoj formi ili ugovorne strane daju svoje izjave na zapisnik kod suda. One to mogu da učine najdocnije na ročištu za prodaju nepokretnosti pre nego što otpočne aukcijska prodaja. Ugovor proizvodi dejstvo od dana pravosnažnosti rešenja o dosuđenju.
NAMIRENJE POVERILACA
Namirenju izvr.poverilaca pristupa se po pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu. Po pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, sud određuje ročište za deobu iznosa dobijenog prodajom. Iz prodajne cene namiruju se izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti. Višak prodajne cene koji preostane nakon namirenja navednih lica predaje se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji. Kada prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje 30
potraživanja koja imaju isti red namiruju se srazmerno njihovoj visini- načelo proporcionalnosti (viši red isključuje mogućnost da se namire poverioci nižeg ranga- načelo prioriteta). ZIP određuje prvenstvo u namirenju određenih potraživanja. Iz iznosa dobijenog prodajom namiruju se prvenstveno, i to sledećim redom: 1) troškovi izvršnog postupka, 2) potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na ročištu za prodaju. Po namirenju ovih potraživanja namiruju se: 1) poreske i druge dažbine koje opterećuju nepokretnost u poslednjoj godini 2) potraživanja po osnovu naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja odnosno gubitka radne sposobnosti, zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja i sl. 3) potraživanja obezbeđena založnim pravom 4) potraživanja naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre pokretanja izvršnog postupka 5) potraživanja izvršnih poverilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje Založni poverioci, namiruju se po redu sticanja založnog prava, a poverioci naknade za lične službenosti i stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu. Neprivilegovana potraživanja (to su ona pod 1,2,3 i 5 ) se namiruju samo pod uslovom da su prijavljena najdocnije na ročište za prodaju nepokretnosti i ako se kao dokaz priloži izvršna isprava. Nakon toga namiruju se potraživanja poverilaca u čiju korist je doneto rešenje o izvršenju ali nije postalo pravosnažno do ročišta za deobu. Takva potraživanja se namiruju nakon što rešenje o izvršenju postane pravosnažno. i to iz ostatka prodajne cene. O namirenju izvršnih poverilaca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje, sud odlučuje rešenjem posle održanog ročišta, uzimajući u obzir stanje koje proizilazi iz spisa, javne knjige, kao i stanje utvrđeno na ročištu. Prilikom donošenja rešenja uzimaju se u obzir samo ona potraživanja po kojima je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno, najdocnije na dan ročišta za deobu. Protiv rešenja o namirenju može se izjaviti žalba. OSPORAVANjE POTRAŽIVANjA i UPUĆIVANjE NA PARNICU - izvr.poverilac ili drugo lice koje se namiruje iz prodajne cene može, ako je to od uticaja na njegovo namirenje, drugom osporiti postojanje potraživanja, njegovu visinu i red po kom ima pravo da se namiri. Ne mogu se osporavati potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom. Osporavanje se može učiniti najdocnije na ročištu za deobu. U slučaju da lice koje osporava tuđe potraživanje to dokazuje pravosnažnom presudom, javnom ili overenom privatnom ispravom o osporavanju se odlučuje u izvršnom postupku. Ako tih dokaza nema sud upućuje lice koje osporava tuđe potraživanje da u roku od 15 dana pokrene parnicu ukoliko odluka zavisi od spornih činjenica. Ako lice koje osporava potraživanje učini verovatnim postojanje razloga za osporavanje, sud će zaključkom uputiti na parnicu lice čije je potraživanje osporeno. U tom slučaju se donošenje rešenja o namirenju lica čije je potraživanje osporeno odlože do okončanja parnice. Ako lice koje je upućeno na parnicu u roku koji mu je za to određen ne dokaže da je parnicu pokrenulo, smatra se da potraživanje nije osporeno. Lice koje je upućeno na parnicu može i nakon završetka izvršnog postupka da pokrene parnicu protiv lica čije je potraživanje osporilo, odnosno protiv lica koje mu je potraživanje osporilo. Lice čije je potraživanje bilo osporeno ima pravo na naknadu štete koju je pretrpelo zbog neosnovanog osporavanja potraživanja, ako je ono bilo učinjeno jedino radi toga da mu se šteti ili mu smeta u izvršavanju i ostvarenju njegovih prava.
153. Izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja Predmet izvršenja u ovom postupku jeste određeno potraživanje koje izvr.dužnik ima prema trećim licima. Postupak se pokreće predlogom izvr.poverioca ali može se pokrenuti i po službenoj dužnosti. Stvarnu nadležnost imaju osnovni, odnosno privredni sudovi. Mesna nadležnost se određuje prema prebivalištu odnosno boravištu, ili sedištu izvr.dužnika. Ako izvr.dužnik nema u RS ni prebivalište ni boravište, mesna nadležnost se određuje prema prebivalištu dužnikovog dužnika, odnosno prema njegovom boravištu. Ako je izvršenje upravljeno na predaju stvari mesno je nadležan sud gde se stvar nalazi. Predmet izvršenja čine novčana i nenovčana potraživanja. Izvršni dužnik mora da bude titular potraživanja. Potraživanje koje se pleni mora da postoji ali ne mora da bude dospelo. Dovoljno je da je odredivo. 31
Na određenim potraživanjima nije dopušteno odrediti izvršenje. Od izvršenja su izuzeta sledeća potraživanja: 1) primanje po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, 2) primanje po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju, 3) primanje po osnovu socijalne pomoći, 4) primanje po osnovu privremene nezaposlenosti, 5) primanje po osnovu dodatka na decu, 6)primanje po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima, 7) primanje vojnika i pitomaca vojnih škola, 8) naknada za rad osuđenom u kazneno-popravnom zavodu, osim za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, kao i za potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom osuđenog, 9) druga potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom Na pojedinim potraživanjima izvršenje je ograničeno. Izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine iste. Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvršenja može biti samo do jedne polovine iste. Izvršenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može se sprovesti samo za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, i to do iznosa od jedne polovine tog primanja. Ako potraživanje izvršnog dužnika glasi na predaju stvari, izvršenje je moguće u meri u kojoj bi se moglo sprovesti da je stvar u svojini izvršnog dužnika i da se primenjuju pravila o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima. Osnovne radnje izvršenja uvom postupku jesu: plenidba i prenos potraživanja radi naplate odnosno prenos potraživanja umesto isplate. Izuzetno, izvršenje može da se sastoji samo u plenidbi potraživanja, ali privremeno. PLENIDBA - na predlog izvr.poverioca sud donosi rešenje o izvršenju potraživanja izvr.dužnika. Plenidbom potraživanja se smatra zabrana koju sud izriče u rešenju o izvršenju. Rešenje o izvršenju sadrži dve zabrane: rešenjem se zabranjuje dužniku izvr.dužnika da potraživanje izmiri izvr.dužniku • zabrana ispunjenja izvršnom dužniku se zabranjuje da potraživanje naplati i da njime raspolaže u korist • trećih lica ili svog dužnika - zabrana raspolaganja Za nepoštovanje ovih zabrana sud izriče novčane kazne. Ove pravne posledice nastupaju momentom kada je rešenje o zapleni potraživanja (rešenje o izvršenju) dostavljeno izvr.dužniku, odnosno banci kod koje se vodi štedni ulog izvr.dužnika, ili dužnikovom poslodavcu. U tom momentu izvršni poverilac stiče založno pravo na zaplenjenom potraživanju. Ako više izvršnih poverilaca zatraži izvršenje na istom dužnikovom potraživanju, red prvenstva založnih prava određuje se prema danu prijema predloga za izvršenje u sudu. Ako više predloga stigne sudu istoga dana, založna prava imaju isti red prvenstva, a poverioci se, ako se iz potraživanja ne mogu namiriti u celini, namiruju srazmerno. Plenidba potraživanja obuhvata i akcesorna prava, zalogu i hipoteku kojom je obezbeđeno zaplenjeno potraživanje. Izvršni poverilac u tom slučaju stiče položaj podzaložnog odnosno nadhipotekarnog izvršnog poverioca. Ovako stečeno založno pravo upisuje se u Registar o založnom pravu na pokretnim stvarima, odnosno u zemljišne knjige. (plenidbom potraživanja poverilac stiče založno pravo na potraživanju a ako je to potraživanje obezbeđeno založnim pravom stiče i založno pravo na založenoj stvari) Izvršni dužnik će predmet ručne zaloge predati izvršnom poveriocu, ako se sa tim saglasi zalogodavac. Ako izvr.dužnik, uprkos saglasnosti zalogodavca, ne preda založenu stvar izvr.poveriocu sud će rešenjem naložiti da dužniku da je preda. Na predaju založene stvari primenjuju se odredbe ZIP o izvršenju obaveza na predaju pokretnih stvari. Jemac zaplenjenog potraživanja ostaje garant zaplenjenog potraživanja obezbeđenog jemstvom. Izvršni poverilac u čiju je korist zaplenjeno potraživanje dužan je da vrši sve pravne i faktičke radnje potrebne za očuvanje potraživanja i sporednih prava. Za savesno vršenje ovih radnji izvršni poverilac odgovara dužniku. Sud će, na predlog izvršnog poverioca, zatražiti od dužnika izvr.užnika da se u roku koji sud odredi, izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potraživanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potraživanje uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. Predlog za izjašnjenje dužnika izvr.dužnika poverilac može spojiti sa predlogom za izvršenje ili ga dati posebnim podneskom posle tog predloga, a najdocnije do početka namirenja. Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika dostaviće se izvršnom poveriocu bez odlaganja. PRENOS POTRAŽIVANjA Izvršni poverilac se namiruje tako što sud donosi rešenje o prenosu potraživanja na izvr.poverioca, po njegovom predlogu. Ako je prethodno na predlog izvršnog poverioca doneto rešenje o zapleni, rešenje o prenosu potraživanja može se doneti tek pošto rešenje o zapleni postane pravosnažno. Ako 32
je bilo predloženo izjašnjavanje dužnika izvr.dužnika o zaplenjenom potraživanju, rešenje se donosi po isteku roka od 3 dana od dana kada je izvr.poveriocu dostavljeno obaveštenje o tom izjašnjavanju. Prenos potraživanja sproveden je kada se rešenje kojim se određuje prenos dostavi dužniku izvr.dužnika. Prenos potraživanja može da bude dvojak: prenos radi naplate ili prenos umesto isplate. Izvr.poverilac u svom predlogu optira za jedan od ova dva načina namirenja. PRENOS RADI NAPLATE- prenosom radi naplate izvr.poverilac stiče pravo da od dužnika izvr.dužnika traži isplatu dospelog iznosa određenog u rešenju o prenosu potraživanja. Titular potraživanja ostaje i dalje izvr.dužnik, a izvr.poverilac stiče samo ovlašćenje i dužnost da od dužnikovog dužnika naplati potraživanje kada ono dospe. Ovo ovlašćenje uključuje i pravo da protiv dužnikovog dužnika podnese tužbu, i da nakon što dobije izvršnu ispravu povede poseban izvršni postupak (ako podnese tužbu dužan je da o tome obavesti izvr.dužnika). Izvr.poverilac je ne samo ovlašćen već je i dužan da naplati potraživanje koje mu je preneto, i ako to propusti da učini ili odugovlači može da odgovara izvr.dužniku za štetu koja time nastane ili drugom izvrš.poveriocu radi čijeg je potraživanja potraživanje izvršnog dužnika zabranjeno. U tom slučaju, sud može, na predlog drugog izvršnog poverioca, ukinuti rešenje o prenosu potraživanja na neurednog izvršnog poverioca i potraživanje preneti na drugog izvršnog poverioca. Prenosom potraživanja radi naplate izvr.poverilac nije ovlašćen da sa dužnikom izvr.dužnika zaključi poravnanje, da mu oprosti dug ili da prenesenim potraživanjem na drugi način raspolaže, kao ni da sa dužnikom izvršnog dužnika zaključi arbitražni sporazum o rešavanju spora o prenesenom potraživanju. Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje radi naplate namiren je u visini u kojoj je to potraživanje naplatio. Izvr.poverilac koji je od prenesenog potraživanja naplatio više nego što iznosi njegovo potraživanje, dužan je da taj višak položi sudu. Sud će taj višak predati drugim založnim poveriocima i izvršnom dužniku, ako na to imaju pravo. PRENOS UMESTO ISPLATE - zaplenjeno potraživanje prelazi na izvr.poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potraživanja (cesija). Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom, u visini tog potraživanja. Ako je preneseno potraživanje obezbeđeno založnim pravom upisanim u javnoj knjizi, sud će po službenoj dužnosti preneti prava izvršnog dužnika na izvršnog poverioca, a brisati založno pravo upisano u korist izvršnog dužnika. IZVRŠENJE NA ZARADI predstavlja poseban postupak izvršenja na novčanom potraživanju izvr.dužnika ostvarenog po osnovu zarade koju ovaj ima prema poslodavcu (primenjuje se i na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja). U ovom postupku se u poziciji dužnikovog dužnika nalazi poslodavac. Rešenjem o izvršenju na zaradi određuje se plenidba na određenom delu zarade izvr.dužnika i nalaže se državnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvr.dužniku isplaćuje zaradu da novčani iznos za koji je određeno izvršenje isplati, tj. isplaćuje izvr.poveriocu. Rešenje o izvršenju odnosi se i na povećanje zarade koje nastane posle dostavljanja rešenja o izvršenju. Izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade. Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvršenja može biti samo do jedne polovine iste. Mesto naplate se određuje samo za ona potraživanja kod kojih je dopušteno gotovinsko plaćanje. Ova potraživanja izvr.poverilac naplaćuje neposredno na blagajni na kojoj se izvr.dužniku isplaćuje zarada, ali može i da mu se obustavljeni iznos isplaćuje preko pošte (pošiljkom). Kad je izvr.dužniku prestao radni odnos, rešenje o izvršenju dejstvuje i prema drugom poslodavcu kod koga je izvr.dužnik posle toga zasnovao radni odnos, i to od dana kad je tom poslodavcu dostavljeno rešenje o izvršenju. Poslodavac kod koga izvr.dužnik nije više u radnom odnosu dužan je da bez odlaganja, preporučenom pošiljkom, dostavi rešenje o izvršenju poslodavcu kod koga je dužnik zasnovao radni odnos i o tome da obavesti sud. Ako mu nije poznato kod koga je izvr.dužnik zasnovao nov radni odnos takođe će o tome bez odlaganja obavestiti sud; a sud će o tome obavestiti izvršnog poverioca, ostavljajući mu rok u kome će izvestiti sud kod kog je poslodavca izvršni dužnik zasnovao radni odnos. Sud će pozvati dužnika da se izjasni kod koga je poslodavca zaposlen pod pretnjom novčane kazne. Zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi, ako je stavljena pre donošenja rešenja o izvršenju. Administrativna zabrana je isprava kojom dužnik daje saglasnost da se zapleni deo njegove plate i da se taj deo ispalti direktno poveriocu.
154. Produženi izvršni postupak radi naplate novčanog potraživanja U slučaju da prilikom sprovođenja izvršnog postupka izvr.dužnik nema dovoljno imovine iz koje bi se potraživanje moglo namiriti izvr.poverilac može da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini 33
izvr.dužnika. Ovakva izjava izvr.dužnika daje pravo izvr.poveriocu da zahteva da se izvršenje sprovede i na naknadno pronađenoj ili naknadno stečenoj imovini izvr.dužnika. Produženi izvr.postupak radi naplate novčanog potraživanja ima tri osnovne funkcije: prvo, eventualno namirenje izvr.poverioca iz imovine izvr.dužnika za koju se nije znalo da postoji; drugo, pritisak na izvr.dužnika da pod pretnjom krivične odgovornosti pruži istinitu informaciju o imovini koju poseduje; i treće, da se treća lica mogu informisati o činjenici da se protiv izvr.dužnika vodi postupak prinudnog namirenja.
Postupak se pokreće zahtevom izvr.poverioca za dobijanje izjave o imovini izvr.dužnika. Po dobijanju zahteva, izvršni sud donosi rešenje kojim nalaže izvršnom dužniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini. Ako izvr.dužnik ne postupi po nalogu suda u ostavljenom roku, sud će doneti rešenje o određivanju ročišta na koje će pozvati izvr.dužnika da na zapisnik suda da izjavu o imovini. Sud može rešenjem odrediti i prinudno dovođenje izvr.dužnika ako ovaj ne postupi po nalozima suda. Ako izvršni dužnik da nepotpune ili netačne podatke u izjavi o imovini, smatraće se da je takvim lažnim prikazivanjem odnosno prikrivanjem doveo u zabludu izvršnog poverioca i na taj način onemogućio izvršnog poverioca da naplati svoje potraživanje na imovini koju je lažno prikazao, odnosno prikrio. Svako zainteresovano lice koje utvrdi da je izjava o imovini nepotpuna ili netačna, može da pokrene krivični postupak protiv izvršnog dužnika. Nakon prijema odnosno uzimanja na zapisnik izjave o imovini sud jedan primerak izjave o imovini dostavlja izvršnom poveriocu. U roku od 3 dana od prijema izjave o imovini, odnosno uzimanja izjave o imovini na zapisnik, sud je dužan da izvrši upis izvr.dužnika u knjigu izvršnih dužnika. Knjiga izvršnih dužnika predstavlja javnu knjigu i svako zainteresovano lice može od suda zahtevati da mu se odobri uvid ili dostavi obaveštenje o upisu određenog lica u knjigu izvr.dužnika. Na zahtev lica koje dokaže svoj pravni interes, sud je dužan da odobri uvid u knjigu izvršnih dužnika ili da dostavi obaveštenje o upisu izvršnih dužnika u roku od 3 dana od dana podnetog zahteva. Izvršni poverilac na osnovu čijeg zahteva je izvršni dužnik dao izjavu o imovini, evidencijom u knjizi izvršnih dužnika ne stiče pravo prvenstva u naplati svog potraživanja iz imovine navedene u izjavi o imovini. Protiv rešenja o upisu izvr.dužnik može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja. Prigovor ima suspenzivno dejstvo, tj. zadržava upis izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika. O prigovoru odlučuje veće istog suda u sastavu od troje sudija, u roku od 3 dana od dana prijema prigovora. Dužnik se iz knjige izvršnih dužnika briše, na njegov zahtev, po isteku roka od 3 godine od dana upisa. Brisanje upisa se može izvršiti i i pre isteka tog roka ako poverilac na čiji zahtev je izvršen upis u knjigu izvršnih dužnika dostavi izjavu sudu da je njegovo potraživanje namireno.
155. Izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja U sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja spada: predaja pokretnih stvari, ispražnjenje i predaju nepokretnosti, izvršenje obaveze na činjenje nečinjenje ili trpljenje, izvršenje odluka iz oblasti porodičnog prava- predaja i oduzimanje deteta. PREDAJA POKRETNIH STVARI Predmet izvršenja u ovom postupku su pokretne individualno određene stvari ili zamenljive stvari u državini izvr.dužnika ili trećeg lica. Postupak seće predlogom poverioca. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za spovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijoj teritoriji se nalaze stvari koje su predmet izvršenja. •Izvršenje radi predaje jedne ili više individualno određenih stvari koje se nalaze kod izvr.dužnika sprovodi se tako što sudski izvršitelj oduzima te stvari od izvršnog dužnika i predaje ih uz potvrdu izvr.poveriocu. Na isti način se izvršenje sprovodi izvršenje se sprovodi i kad se stvari nalaze kod trećeg lica koje je voljno da ih preda sudskom izvršitelju. Ako treće lice nije voljno da stvari preda, izvr.poverilac može sudu predložiti da na njega prenese potraživanje izvršnog dužnika prema trećem licu na predaju stvari. Ako nezamenljiva (individualno određena) stvar ne može da se nađe ni kod izvr.dužnika ni kod trećeg lica, izvr.poverilac može da predloži sudu da se donese rešenje kojim se izvr.dužnik obavezuje na plaćanje vrednosti stvari. Poverilac može staviti taj predlog u roku od 8 dana od dana obaveštenja da stvari nisu nađene. Sud u rešenju procenjuje vrednost stvari, a dalji postupak se sprovodi prema pravilima o izvršenju radi naplate novčanih potraživanja. Ako izvr.poverilac u određenom roku ne stavi predlog da mu izvršni dužnik isplati vrednost stvari sud će obustaviti izvršenje. •Kad izvršna isprava glasi na isporuku određene količine zamenljivih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica, izvršenje se sprovodi na način propisan za predaju inividualno određenih stvari. Ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, izvršni poverilac može predložiti da se izvršenje sprovede tako što će ga sud ovlastiti da u određenom roku, a na trošak izvršnog dužnika, 34
nabavi te stvari na drugoj strani. Predlog da se stvari nabave na drugoj strani, izvršni poverilac može staviti u roku od 8 dana od dana kada ga je sud obavestio da stvari nisu nađene. Sud će, na predlog poverioca, odrediti rešenjem da izvr.dužnik u određenom roku položi iznos koji je neophodan za nabavku zamenljivih stvari, te odrediti izvršenje radi naplate tog iznosa. ISPRAŽNjENjE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI Izvršenje se sprovodi tako što sudski izvršitelj, nakon što udalji lica i ukloni stvari iz te nepokretnosti, predaje nepokretnost u posed izvršnom poveriocu. Ispražnjenju i predaji nepokretnosti može se pristupiti nakon isteka 8 dana od dana dostave rešenja o izvršenju izvr.dužniku. U istom roku sudski izvršitelj je dužan da obavesti izvr.poverioca da treba da obezbedi radnu snagu i prevozna sredstva radi sprovođenja izvršenja. Pokretne stvari koje su uklonjene predaju se izvršnom dužniku, a ako ovaj nije prisutan odraslom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku. Ako ta lica nisu prisutna ili odbijaju da preuzmu stvari one se predaju na čuvanje izvr.poveriocu ili trećem licu o troški dužnika, a o tome se sačinjava zapisnik koji izvršni sudija potvrđuje zaključkom. Izvr.dužnik je dužan da u roku koji mu odredi sud uzme pokretnosti, ali tek nakon šrto plati troškove koji su nastali povodom njihovog čuvanja. Ako on ne želi da ih preuzme ili ne plati troškove čuvanja sud po službenoj dužnosti donosi zaključak kojim određuje da se stvari prodaju. Deo cene postignut prodajom, koji preostane nakon podmirenja troškova čuvanja i prodaje stvari, polaže se kod suda u korist izvršnog dužnika. IZVRŠENjE OBAVEZA NA ČINjENjE, NEČINjENjE i TRPLjENjE Mesno je nadležan sud na čijoj teritoriji je dužnik dužan da izvrši obavezu.Mesto izvršenja obaveze uređuju stranke ugovorom, a u nedostatku sporazuma primenjuju se odredbe ZOO. ZIP razlikuje radnje koje može izvršiti umesto dužnika i drugo lice (zamenljive radnje) i radnje koje može izvršiti samo dužnik (nezamenljive radnje). ♦Zamenljive radnje mogu da budu samo pozitivne radnje. (takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu čije ispunjenje ne zavisi od ličnih svojstava dužnika) Izvršenje se sprovodi tako što sud ovlaašćuje izvr.poverioca, po njegovom predlogu, da sam ili preko drugog lica izvrši dugovanu radnju o trošku dužnika. Na predlog izvr.poverioca sud u rešenju o izvršenju određuje obavezu dužniku da predujmi troškove koji su neophodni radi izvršenja radnje. Radi plaćanja ovih troškova protiv izvr.dužnika može da se povede poseban izvršni postupak. ♦ Ako radnju utvrđenu u izvršnoj ispravi može obaviti samo izvr.dužnik, sud će rešenjem o izvršenju odrediti izvr.dužniku rok za ispunjenje obaveze i istovremeno izreći novčanu kaznu za slučaj da ne izvrši obavezu. Ako izvr.dužnik ne ispunio obavezu u određenom roku, sud će po službenoj dužnosti sprovesti rešenje o izrečenoj novčanoj kazni. Istovremeno sud će odrediti novi rok za ispunjenje obaveze i izreći novu novčanu kaznu u većem iznosu nego što je bila ona koja mu je pre izrečena, za slučaj da ni u tom roku ne ispuni obavezu. Postupak se ponavlja sve dok dužnik ne ispuni obavezu ili sve dok ukupan zbir izrečenih novčanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izrečene kazne. Ako radnja koju može obaviti samo izvršni dužnik ne zavisi isključivo od njegove volje izvršni poverilac nema pravo da traži izvršenje već samo naknadu štete u parnici. Obaveze na nečinjenje se izvršavaju tako što sud rešenjem o izvršenju određuje izvr.dužniku zabranu određenog ponašanja i istovremeno mu izriče novčanu kaznu ako ovaj postupi protivno zabrani. PREDAJA I ODUZIMANjE DETETA Sudske odluke o dodeli prava roditeljskog staranja izvršavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju, licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje mesno je nadležan sud na čijoj teritoriji predlagač ima prebivalište odnosno boravište. Za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području dete nalazi u vreme izvršenja. Postupak se sprovodi tako što sud rešenjem o izvršenju izvr.dužniku ostavlja rok od 3 dana od dana dostavljanja rešenja da preda dete licu kome je dete povereno na čuvanje, pod pretnjom izricanja novčane kazne. Novčane kazne se izriču i izvršavaju prema odredbama o izvršenju radnje koju može izvršiti samo izvršni dužnik. Ako se izvršenje nemože sprovesti izricanjem i izvršenjem novčanih kazni, izvršenje će se sprovesti oduzimanjem deteta od lica kod koga se dete nalazi i predajom deteta izvr.poveriocu. Oduzimanje i predaju deteta može obaviti samo sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, škole, porodičnog savetovališta ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima. Tok izvršenja se ne sprovodi ako se prethodno utvrdi da su život, zdravlje ili razvoj deteta ugroženi, već se u tom slučaju odmah pristupa oduzimanju deteta od izvr.dužnika.
FALI: vraćanje zaposlenog na rad, deoba stvari, upis prava u javnu knjigu, izdejstvovanje volje
156. Posebna pravla izvršenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima Pravila postupka izvršenja u trgovinskim stvarima primenjuju se ako je izvršni dužnik: 1. pravno lice 2. preduzetnik 35
3. fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u smislu pravila o platnom prometu Postupak za izvršenje u tgovinskim stvarima se primenjuje, bez obzira na svojstvo izvr.dužnika i poverioca, kada se izvršavaju odluke trgovinskih sudova a izvr.poverilac predlaže izvršenje na akcijama ili udelima društva sa ograničenom odgovornošću ili pokreće skraćeni izvr.postupak na osnovu verodostojne isprave. Postupak se pokreće predlogom za izvršenje. U predlogu za izvršenje, pored obavezne sadržine, moraju biti naznačeni: - matični broj izvr.dužnika - poreski identifikacioni broj izvr.dužnika - naziv banke i brojevi računa izvr.dužnika - naziv banke i brojevi računa izvr.poverioca Ukoliko poverilac ne raspolaže odgovarajućim podacima on ih može zahtevati od izvr.dužnika. Ukoliko izvr.dužnik ne dostavi podatke izvr.poverilac može može da preda predlog i bez njih, uz dokaz o traženju podataka. Na osnovu takvog predloga sud po službenoj dužnosti pribavlja potrebne podatke od organizacije za prinudnu naplatu. Zahtev organizaciji za prinudnu naplatu za dostavljanje podataka može da dostavi i neposredno izvršni poverilac ako priloži dokaz da je pokrenuo postupak prinudnog izvršenja. U oba slučaja organizacija za prinudnu naplatu je dužna da bez odlaganja dostavi tražene podatke. Stvarno su nadležni trgovinski sudovi, a mesno je nadležan onaj sud na čijoj teritoriji se vodi registar privrednih društava u kome je upisano društvo na čijim akcijama/udelima se predlaže izvršenje. Dostavljanje predloga se vrši na adresu sedišta društva; a ako je takvo dostavljanje neuspešno predlog se dostavlja licu koje je ovlašćeno za zastupanje izvr.dužnika. Ako je i takvo dostavljanje neuspešno dostavljanje se vrši fiktivno. Radnje izvršenja u ovom postupku su: plenidba, procena i prodaja akcija ili udela. Akcija je telesna pokretna tako da je jedina posebnost u odnosu na popis-procenu-prodaju pokretnih stvari to što ovde učestvuje Centralni registar hartija od vrednosti. Plenidba akcija se vrši dostavljanjem rešenja o izvršenju Centralnom registru koji je dužan da po prijemu rešenja bez odlaganja upiše u registar založno pravo na akcijama. Od momenta plenidbe izvršni dužnik ne može raspolagati zaplenjenom akcijom a izvr.poverilac stiče založno pravo. Procenu vrednosti akcija vrši sud, a ako se akcija kotira na berzi njena vrednost se utvrđuje kao prosečna vrednost cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana na osnovu berzanskog izveštaja. Ako se vrednost akcija ne može utvrditi na ovaj način, na predlog jedne od stranaka, sud će odrediti veštačenje. Unovčenje akcija koje su predmet berzanskog trgovanja vrši se na berzi ali se mogu prodati i na drugi način koji je predviđen zakonom kojim se uređuje promet akcijama. Namirenje izvr.poverioca iz ostvarene prodajne cene vrši se po pravilima koja se primenjuju na izvršenje novčanog potraživanja pokretnim stvarima. Izvršenje na udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću sprovodi se tako što se rešenje o izvršenju dostavlja izvr.poveriocu, izvr.dužniku i sudu odnosno organizaciji koja vodi javni registar društava sa ograničenom odgovornošću. Dostavljanjem rešenja registracionom sudu odnosno organizaciji koja vodi registar vrši se plenidba udela. Momentom plenidbe izvršni poverilac stiče založno pravo na udelu i od tog momenta se izvr.dužniku zabranjuje da raspolaže udelom. Rešenje o plenidbi se dostavlja društvu sa ograničenom odgovornošću, koje je dužno da odmah upiše založno pravo u knjigu članova. Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju pravila koja važe za procenu i prodaju akcija. Prilikom prodaje udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, preostali članovi društva imaju pravo preče kupovine. Pravo preče kupovine preostalih članova društva se ostvaruje po pravilima o ostvarivanju prava preče kupovine kod izvršenja na nepokretnostima.
157. Skraćeni izvršni postupak Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriočevog potraživanja. ZIP navodi primera radi određene verodostojne isprave na osnovu kojih je moguće pokrenuti postupak:
36
1. menica i ček sa protestom i povratnim
5. overena izjava izvršnog dužnika kojom
računom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja 2. obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti 3. dospela bezuslovna bankarska garancija 4. dospeli bezuslovni akreditiv
ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava 6. javna isprava koja konstituiše izvršnu novčanu obavezu 7. svaki ugovor u privredi (potrebno je da je sačinjen u pisanoj formi, i potpisi overeni)
Skraćeni izvršni postupak se ne može sprovesti na osnovu strane isprave. Postupak se pokreće predlogom za izvršenje u kojem izvr.poverilac mora izričito da naznači da se radi o izvršenju na sredstvima plaćanja , odnosno da se radi o skraćenom izvršnom postupku. Ako izvršni poverilac to ne naznači u predlogu izvršenje će se sprovesti po odredbama predviđenim za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ako su ispunjene pretpostavke za vođenje skraćenog izvršnog postupka sud donosi rešenje o izvršenju. Ako pretpostavke nisu ispunjene ili je predlog neosnovan sud donosi rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje. Protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvršenja po skraćenom postupku dozvoljena je žalba. Protiv rešenja o izvršenju po skraćenom postupku izvršni dužnik ima pravo prigovora, u roku od 3 dana od prijema rešenja. Sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od 8 dana od dana njegovog prijema u postupajući sud. Prigovor je ograničen pravni lek koji se može izjaviti samo iz zakonom predviđenih razloga; a to su: 1. da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj 2. da je isprava potpisana od neovlašćenog lica 3. da je obaveza iz isprave izvršena 4. da obaveza iz isprave nije dospela 5. da istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena Prigovor dužnika ne sme da bude paušalan. Dužnik je dužan da za svaku tvrdnju navedenu u prigovoru podnese dokaze. Međutim krug dokaznih sredstava kojima se mogu dokazivati navedene tvrdnje je ograničen. U prigovoru se mogu iznositi samo sledeći dokazi: pravosnažna sudska odluka kojom je • utvrđena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti - ako se tvrdi da je isprava neistinita izvod iz registra o licu ovlašćenom za • zastupanje u momentu izdavanja isprave - ako se tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica • nalog za plaćanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava - ako se tvrdi da je obaveza ispunjena U slučaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizilazi iz same isprave. Ako se dužnik u prigovoru poziva da izvr.poverilac nije ispunio svoju istovremeno dospelu obavezu sud će ostaviti rok od 3 dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze. Prigovor je remonstrativan pravni lek i o njemu odlučuje veće od trojice sudija. Prigovor ima suspenzivno dejstvo i odlaže izvršenje rešenja o izvršenju. Ako sud nađe da je prigovor osnovan, ukinuće rešenje o izvršenju po skraćenom postupku u delu u kome je određeno izvršenje i predmet dostaviti parničnom sudu koji postupa prema pravilima koja važe za prigovor protiv platnog naloga. Protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvršni dužnik ima pravo žalbe. Rok za izjavljivanje žalbe je 3 dana. Žalba ne zadržava izvršenje. Odluka po žalbi donosi se u roku od 8 dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu. Žalbeni sud može da ukine ili potvrdi rešenje veća, ali ne može da ga preinači. Ako ukine rešenje kojim je odbačen prigovor predmet se vraća veću prvostepenog suda na ponovno odlučivanje povodom prigovora. Ako drugostepeni sud ukine rešenje kojim je prigovor odbijen staviće van snage rešenje o izvršenju doneto u skraćenom postupku u delu kojim je određeno izvršenje, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.
158. Postupak obezbeđenja 37
Postupkom obezbeđenja poverilac obezbeđuje izvršenje svog potraživanja. Funkcija postupka je preventivna i usmerena na buduće ostvarenje određenog potraživanja. Za sredstva potraživanja važi princip numerus clausus. ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbeđenja: 1. zasnivanje založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka 2. zasnivanje založnog prava na nepokretnostima na osnovu izvršne isprave 3. prethodne mere 4. privremene mere Obezbeđenje nije dopušteno na stvarima i pravima koja po zakonu ne mogu biti predmet izvršenja. NADLEŽNOST — stvarna nadležnost suda se određuje prema nadležnosti suda koji je pozvan da odlučuje o osnovanosti potraživanja povodom kojeg se pokreće postupak obezbeđenja. Razlikuju se situacija u kojoj je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situacija u kojoj je predlog stavljen nakon pokretanja kognicionog postupka. Ako se postupak pokreće pre pokretanja parničnog postupka, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, nadležan je (stvarno i mesno) sud koji je nadležan za odlučivanje u prvom stepenu o osnovanosti potraživanja. Ako je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parničnog, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud odnosno drugi organ koji odlučuje o potraživanju. U slučaju da je predlog za obezbeđenje podnet u stadijumu redovnih i vanrednih pravnih lekova nadležan je sud koji odlučuje o pravnim lekovima, i on će o svojoj odluci bez odlaganja obavestiti prvostepeni sud. Ako je predlog za obezbeđenje podnet u toku postupka izvršenja o njemu odlučuje sud pred kojim se vodi izvršni postupak. Za obezbeđenje na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili drugi registri, isključivo je nadležan sud na čijem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi tu knjigu odnosno registar. POKRETANjE — postupak se pokreće predlogom ovlašćenog lica, a može i po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno. U predlogu za obezbeđenje mora da se navede: 1. potraživanje čije se obezbeđenje traži 2. zakonski razlozi za obezbeđenje 3. činjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbeđenje 4. vrste sredstva obezbeđenja, pod uslovom da sud usvoji predlog i izrekne obezbeđenje Ako predlog ne sadrži ove elemente odbacuje se kao nedopušten. NAČELA — u postupku obezbeđenja važi načelo dispozicije i raspravno načelo. Sud može razmatrati samo one činjenice i izvesti samo one dokaze koje su stranke predložile ograničavajući se samo na one činjenice koje smatra bitnim za odlučivanje. Načelo obostranog saslušanja stranaka se pretpostavlja. Međutim sud može doneti rešenje o obezbeđenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: • ako bi predlagač obezbeđenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu • radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava • radi sprečavanja nasilja Dostavljanje se vrši po pravilima ZIPa. U postupku obezbeđenja potraživanja iz bračnih i porodičnih odnosa, isključena je javnost. ODLUKE I PRAVNI LEKOVI Za utvrđivanje postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje dovoljna je verovatnoća da činjenice od kojih zavisi ocena tih razloga postoje, odnosno o osnovanosti predloga sud pozitivno odlučuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. Ako iz prikazanih činjenica i dokaza ne proizilazi da je verovatan razlog za obezbeđenje potraživanja predlog se odbija kao neosnovan. Rešenje o obezbeđenju sadrži odluku suda o sredstvu obezbeđenja, kratko obrazloženje zakonskih razloga za usvajanje predloga, i pouku o tome da li žalba zadržava izvršenje rešenja, u kom roku i kom sudu se žalba može izjaviti. Žalba protiv rešenja o obezbeđenju, kao i žalba protiv rešenja kojim se predlog za obezbeđenje odbacuje ili odbija, podnosi se u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba nema suspenzivno dejstvo, tj. ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako je drugačije izričito određeno. Žalba se zajedno sa spisima predmeta dostavlja bez odlaganja sudu nadležnom za odlučivanje o žalbi, koji o njoj odlučuje u roku od 8 dana od dana prijema spisa. U postupku obezbeđenja nisu dopušteni revizija i predlog za ponavljanje postupka, a zahtev za zaštitu zakonitosti je neprimenljiv. 38
159. Prethodne i privremene mere Privremene mere sud određuje radi obezbeđenja novčanog ili nenovčanog potraživanja. Prethodne mere se određuju samo radi obezbeđenja novčanog potraživanja koje je već utvrđeno odlukom domaćeg suda a koja još nije postala pravosnažna ili izvršna. U praksi veći značaj imaju privremene mere; pravilo je da tužilac i pre podnošenja tužbe ili u samoj tužbi zahteva da sud odredi i privremene mere, ako smatra da realizacija njegovog potraživanja može da bude ugrožena. PRIVREMENE MERE predstavljaju sredstvo obezbeđenja novčanih i nenovčanih potraživanja izvr.poverioca. Mogu se odrediti pre i u toku sudskog ili upravnog postupka, ali i po okončanju postupka sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Sud može odrediti jednu ili više privremenih mera. U odnosu na druga sredstva obezbeđenja imaju supsidijaran značaj, i mogu se odrediti samo ako se obezbeđenje ne može ostvariti nekim drugim sredstvom. Privremena mera može biti zamenjena polaganjem jemstva od strane izvr.dužnika, po predlogu poverioca ili samog dužnika. Rešenje o određivanju privremenih mera, pored sastojaka koje sadrži svako rešenje o obezbeđenju, mora da sadrži i rok trajanja priv.mera. Ako se priv.mera određuje pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka odrediće se rok u kome poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka. Donošenjem rešenja o privremenoj meri izvr.poverilac ne stiče založno pravo; ali sud u rešenju može da odredi drugačije, naročito ako postoji opasnost da će dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja. Rešenje o određenju privremene mere postaje izvršno odmah po donošenju, čak i pre nego što je dostavljeno izvr.dužniku. USLOVI ZA ODREĐIVANJE: • prvi uslov je da izvr.poverilac učini verovatnim postojanje potraživanja i •drugi uslov je da izvr.poverilac učini verovatnim postojanje opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati time što će dužnik svoju imovinu/sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati. Privremena mera za obezbeđenje nenovčanih potraživanja može se odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. Sud može da odredi kao privremenu meru svaku meru kojom se obezbeđuje potraživanje. ZIP navodi primera radi sledeće mere: VRSTE PRIV.MERA Za obezbeđenje novčanog potraživanja ZIP navodi primera radi sledeće mere: 1. zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od dužnika 2. zabrana otuđenja ili opterećenja nepokretnosti 3. zabrana dužniku izvr.dužnika da ovim namiri potraživanje ili da mu preda stvar 4. zabrana banci da isplaćuje novac izvr.dužniku s njegovog računa 5. oduzimanje gotovog novca i hartija od vrednosti, i polaganje istih u depozit Za obezbeđenje nenovčanog potraživanja ZIP navodi primera radi sledeće mere : 1) zabrana otuđenja i opterećenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraživanje, oduzimanje tih stvari i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje u sudskom depozitu 2) zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje, uz upis zabrane u javnu knjigu 3) zabrana izvršnom dužniku da preduzima radnje koje mogu naneti štetu izvršnom poveriocu, kao i zabrana da se izvrše promene na stvarima na koje je upravljeno potraživanje 4) zabrana dužniku izvr.dužnika da ovom preda stvari na koje je upravljeno potraživanje 5) zabrana otuđenja i opterećenja akcija ili udela u društvu na koje upravljeno potraživanje i zabeležba ove zabrane u Centralnom registru hartija od vrednosti 6) naredba izvr.dužniku da preduzme radnje da se stvar očuva. 7) ovlašćenje izvršnom poveriocu da sam ili preko trećeg lica učini neku radnju ili pribavi određenu stvar o trošku izvršnog dužnika 8) plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa 9) privremeno uređenje spornog odnosa, da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete i sl.
Ukidanje privremenih mera sledi na predlog izvr.dužnika kada: - izvršni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio - kada istekne rok za koji je privremena mera određena 39
- ako su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena docnije promenile, tako da ona više nije potrebna Izvršni poverilac može da zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog nepoštovanja privremenih mera od lica koje je imalo obavezu da poštuju zabranu ili nalog a to nije učinilo. Izvršni dužnik ima prema izvršnom poveriocu pravo na naknadu štete koja mu je nanesena privremenom merom ako je utvrđeno da je mera bila neosnovana ili koju izvršni poverilac nije opravdao (nije poveo kognicioni rok u ostavljenom mu roku).
PRETHODNE MERE predstavljaju sredstvo obezbeđenja novčanih potraživanja. Određuju se na osnovu domaće sudske odluke koja glasi na novčano potraživanje a nije postala pravosnažna ili izvršna. Može se odrediti i povodom poravnanja zaključenog u sudskom ili upravnom postupku po kome potraživanje nije dospelo.; a može se odrediti na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice ili čeka. Postupak se pokreće po predlogu poverioca. Za odlučivanje o predlogu za i za sprovođenje prethodnih mera mesno je nadležan sud koji bi bio nadležan za izvršenje na predmetu na kome je obezbeđenje predloženo. Predlagač mora da učini verovatnom opasnost da bi izvršenje potraživanje utvrđenog u odluci suda moglo biti osujećeno ili znatno otežano. Postojanje opasnosti se pretpostavlja ako je predlog za obezbeđenje zasnovan na jednoj od sledećih odluka: 1. na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili čeka protiv kog je blagovremeno podnesen prigovor 2. na presudi donesenoj u krivičnoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka 3. na odluci po kojoj bi se izvršenje trebalo sprovesti u inostranstvu 4. na presudi na osnovu priznanja, protiv koje je izjavljena žalba 5. na poravnanju zaključenom pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku, koje se pobija na način predviđen zakonom Ako se određivanje prethodnih mera zahteva za nedospele obroke potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, potraživanje po osnovu naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, obezbeđenje se određuje samo za obroke koji će dospeti u jednoj godini. U ovom slučaju pretpostavlja se da opasnost postoji ako se protiv izvr.dužnika već moralo voditi izvršenje radi naplate dospelog obroka ili je takvo izvršenje predloženo. Kao prethodne mere sud može da odredi: 1) popis pokretnih stvari (prodaja se može odrediti samo izuzetno, ukoliko su su u pitanju stvari koje su podložne kvarenju ili postoji opasnost od znatnog pada cene; iznos dojen prodajom čuva se kod suda) 2) zabranu dužniku izvr.dužnika da isplati izvr.dužniku potraživanje ili da mu preda stvari, kao i zabranu izvr.dužniku da naplati potraživanja, da primi stvari i da njima raspolaže 3) zabranu banci da izvršnom dužniku ili trećem licu, po nalogu izvršnog dužnika, isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena prethodna mera 4) predbeležbu založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika ili na pravu upisanom na nepokretnosti Sud može, na predlog izvršnog poverioca, s obzirom na okolnosti slučaja, odrediti dve ili više prethodnih mera, ako je to potrebno. Prethodne mere se određuju rešenjem. U rešenju moraju pored ostalog biti naznačeni: iznos potraživanja koje se obezbeđuje, mera ili mere obezbeđenja, i vreme za koje se mera određuje. Vreme trajanja prethodne mere se određuje tako da najduže može trajati do isteka roka od 8 dana po nastupanju uslova za prinudno izvršenje. Do obustave postupka i ukidanja sprovedenih radnji dolazi po predlogu dužnika: ako dužnik položi sudu iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i • troškovima ako izvršni dužnik učini verovatnim da je potraživanje u vreme donošenja rešenja o • određivanju prethodne mere već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno ako je pravosnažno utvrđeno da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo • sud će obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ako u roku od 15 dana od • dana isteka vremena za koje je prethodna mera određena ne budu ispunjeni uslovi za prinudno izvršenje 40
prethodne mere su urađene iz priručnika jer u knjizi ima jako malo , ne treba o njima sve ovo da se uči, može to pitanje da se skrati
160. Založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka Založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima predstavlja meru obezbeđenja novčanih potraživanja. Postupak se pokreće zajedničkim predlogom izvr.poverioca i dužnika. Predlogom se zahteva da sud odredi i sprovede upis založnog prava na određenoj nepokretnosti dužnika ili da odredi i sprovede popis pokretnih stvari (popisom se stiče založno pravo). Kada se potraživanje obezbeđuje založnim pravom na nepokretnosti za odlučivanje o predlogu nadležan je sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis, odnosno sud na čijem je području organ koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis. Za sprovođenje obezbeđenja nadležan je sud, odnosno organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Kada se potraživanje obezbeđuje zalogom na pokretnim stvarima za određivanje i sprovođenje nadležan je sud na čijem se području ta stvar nalazi. Povodom predloga stranaka za obezbeđenje sud zakazuje ročište na kojem stranke zaključuju sporazum o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća. Sporazum se unosi u sudski zapisnik i ima snagu sudskog poravnanja, i predstavlja izvršnu ispravu. Ujedno, sa zaključenjem sudskog poravnanja dužnik daje saglasnost da se izvrši upis založnog prava na njegovoj nepokretnosti u korist poverioca ili da se popisom njegovih pokretnih stvari zasnuje založno pravo na istima. Na osnovu sudskog poravnanja sud rešenjem određuje upis i preduzima sve što je potrebno radi sprovođenja upisa založnog prava na nepokretnosti dužnika, odnosno određuje i sprovodi popis pokretnih stvari dužnika. Ovo rešenje ima značaj rešenja o obezbeđenju. Po predlogu poverioca sud će, nakon što utvrdi da je sudsko poravnanje postalo izvršno, rešenjem odrediti i sprovesti izvršenje na pokretnim i nepokretnim stvarima koje su predmet obezbeđenja. Ovo rešenje ima značaj rešenja o izvršenju, i po njegovom donošenju vrši se njegov upis (zabeležba) u javne knjige. Dejstvo ovog upisa se računa od dana kada je u javnim knjigama izvršen upis založnog prava konstituisanog u postupku obezbeđenja. ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTI NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE Na osnovu izvršne isprave koja glasi na novčano potraživanje, izvr.poverilac ima pravo da zahteva obezbeđenje tog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti izvr.dužnika. Postupak se pokreće predlogom za obezbeđenje. Za odlučivanje o predlogu i sprovođenju obezbeđenja nadležan je sud na čijem području se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati založno pravo. Založno pravo na nepokretnosti zasniva se upisom u javnu knjigu. Prilikom upisa založnog prava, u javnu knjigu će se upisati izvršnost potraživanja za koje je dozvoljeno založno pravo. Upis založnog prava i upis izvršnosti potraživanja imaju dejstvo da se izvršenje na toj nepokretnosti može sprovesti i prema trećem licu koje je tu nepokretnost docnije steklo. Ako je u pitanju potraživanje koje se ne može obezbediti predbeležbom u javnu knjigu ili drugi registar novčano potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom može se obezbediti ustanovljavanjem privremenog založnog prava, pod uslovom da predlagač učini verovatnim postojanje opasnosti da bi se bez ovog obezbeđenja izvršenje moglo osujetiti ili znatno otežati. U ovom slučaju založno pravo se stiče popisom stvari koja je predmet obezbeđenja.
JEMSTVO U IZVRŠNOM POSTUPKU U izvršnom postupku jemstvo predstavlja stvarnopravni institut obezbeđenja eventualnih, neizvesnih i budućih potraživanja jedne stranke prema drugoj a koja se odnose na naknadu štete ili tropkova prouzrokovanih u toku postupka. Jemstvo se daje u gotovom novcu koji se deponuje u sud ili bankarskom garancijom, deponovanjem hartija od vrednosti i sl. Na deponovanim sredstvima stranka u čiju korist je položeno jemstvo stiče zakonsko založno pravo. Visinu jemstva određuje sud rešenjem u skladu 41
