Gotfrid Ben ~ Izabrane pjesme

Gotfrid Ben

IZABRANE PESME Jedan od začetnika i najznačajaiijih  pr  p re d s tav ta v n ika ik a nem ačkog ko g ekspre sp resio sioniz niz-ma, pisac pesama iz zbirki  Mrtvačnica i  Meso  uoči i tokom prvog svetskog rata, Gotfrid Ben (1886—1956) je u razdoblju između dva rata odlučno uticao na pesničko stvaralaštvo u nema kom kulturnom krugu svojom novom lirikom, setnom a žestoko provokativnom, pesmama stroge fdrme, zasnovanim na montaži heterogenih jezičkih elemenata, nepesničkog, naučnog i medicdnskog irečnika. Posle Ri'lkea nesumnjivo najugledniji među nemačkim pesnicima, mčeo mčeovac, vac, nihilist, n ihilist, zastu za stupn pnik ik „apsolutne poezije”, „monološke umetnosti” koja je za njega, kao i za Ničea, „poslednja metafizička delatnost”, Ben je fascinirao književnu javnost i  bio je do naois na oističkog tičkog o s v a jan ja n ja v las la sti  je  j e d n a od domimant domi mantmh mh ldčnos ldčnosti ti nema nemač čke faijiževnosti. Zbog svojih političkih zabluda prisiljen na outanje duže od  jed  je d n e decen dec enije ije,, on ponovo pon ovo p o s taje ta je,, poposle sloma nacizma, u epohi „dezideologizacije” u zapadnim prostorima nemačke književnosti, vodeći lirski pesnik koji će, naročito u godinama prd smrt, prooalaziti rezigniranu intelektualinu sabranost u stihovima oslobođehim čak i artističkih predrasuda, u ko jim  jimaa kroz kroz setu se tu p osl slee d n ji jih h jes je sen i pro bi  b iia neočekdvana neočekdvana ved ve drin ri na, blag bl agos ost, t, toto plina  pli na.. Njegov Nje govaa eseji se jissti tik k a ,  Prob  Pr oblem lemii li rike  rike,,  imala je dubokog uticaja na mlađe nemačke nemačke pesnič pesn ičke ke n a rast ra staa je. je . ^ „Bio  je bolj bo ljii nego njego je gova va ideo id eolo log gij ija”, a”, za pisao  pis ao je o n jem je m u T eodo eo dorr Adorno. č r 

 b i b l i o t e k a

n o l it

POEZIJA

GOTFRID BEN

IZABRANE PESME IZABRAO, PREVEO I PRIREDIO SLOBODAN GLUMAC

URSDinK 

BORISLAV RADOVlC

 NO LIT LI T • BEOG RAD

Pišući, 1955. godine — četiri i po decenije od silovitog prodora ekspresionizma u nemačko pesništvo — uvodni tekst za jednu antologiju ekspresionističke lirike, svodeći, dakle, bilans jedne pesničkc avanture u kojoj je učestvovao među prvima, Gotfrid Ben — „poslednji preživeli eksp resionist” —  jo  j o š j e d n o m j e „ o d b a c io” io ” s t v a m o s t . P o n j e m u , e k spresionistički pokret — nemačka varijanta evropske moderne — izbio je i proključao upravo zato  s t v a r n o s t ,  ta takozvana stvaršto mu se „zgadila  st nost”, koje „više nije ni bilo, ostali su od nje samo dronjci”. O kakvoj to stvamosti govori Ben? „Stvarnost, to je bio kapitalistički pojam. Stvarnost, to su  bil  b ilee z e m l j i š n e p a r c e l e , i n d u s t r i j s k i p ro i z v o d i, u k n j i žavanje hipoteka, sve što se kao ćar moglo označiti cenom. Stvarnost, to je bio darvinizam. međunarodne konjske trke s preponama i svaka dmga privilegija. Duh nije imao nikakve stvarnosti. On se obraćao s voj vo j oj unutrašnjoj unutraš njoj stv am o sti...” Ek&presionizam je, doista, izašao na književnu scenu vilhelmovske Nemačke pesmom kojom se odlučno izražava nesaglasnost sa stvamošću, pesmom koja sluti katastrofu sveta u kome je nastala: u S m a  ku  k u s v e t a   Jakoba van Hodisa „buržuju šešir s giave šiljate sleee”, „plima preti obalama”, „krovopokriV 

W M  padaju m   kron” 1 „voaovi le sa mostova ruše”. H l it fHM , obja objavi vije jene ne 1911, ekspresionistieka liM ii MMgi i nagovešta nagoveštajima jima katastrofe. NaNU mm Pmi MNi tt   t Jtrilc, prvom ciklusu čuvene PhriM riMriM riM M M ofijt of ijt dkspresionističke dksp resionističke lir ike , koja k oja se, se, ^fiijučiijuci ekspresionističko razdoblje, iSjjMAl MMt fodine, glase: S m a k sveta, Um b r a viBerlin in, , D e m o n i grada, grada, Grad, HB Pmpeee, Bog grada, Berl  f m m * m t mf PrMmta omladina. . Grad o kome je ispcjd ovih naslova je savremeni veIgp rii trip Nl u njemu i oko njega sve je p M M I MMt» * p M i je tu tu zat zato da, da, kri krikom, kom, isisI r i i m m j c   et| et| Mra i fn k Đ ji,

U riM M M m o m , giaa giaannom pori porican canju ju stvar stvar-iflpril .(£**  IMkkia Bena ■nije medu tišima, naprotiv. |VM abrnrkm, Mrtvaćnice, objavljeM i dtasMčne dtasMčne aUke raapiklanja gMiril gMi rilMrit Mritii I iriitiin imr i lfl ad m edicinar, :lH lH ri m m j*   prre atihove itvamo i ili madu budućim HHHpiilH-lHferiHHig oriaJjenja za oboiele od raka; ■ r i r i m riMM iMMi JM|a aliho alihove ve o la lariu utopljenog utopljenog raz• fririnbinuiiin fririnbinuiiin zubima, cm ca  bririri  bririri B hM ph o kaptto kap tto zdruzg zdr uzgaio aio oči i 6eio, utop ut op-IMriat ii Hpj au ae utmbi lzlegll poccrvi —- alike iz ^ I riririt- I f a i t l f t n r n i z a n j e t ih Ml pM riobi, riobi, nq> iitfldno iitfldno

^^^^^^

H H p N l M r ib ib n r i

m i 

tmijenje, bru-

MMh irittril, ririri* bi rit, abiirinn »iikanje čovekove

Iriribihri barie, Učiio je na uteiririaMke rutnoćc. Od H EH H H M I Mlri riHri fttje fttje ovtriio: ovtriio: Đe~

H i r ib i b b i , I b o ia i a , Me &t   odlubn au Bfepri riaMi imatrak> prjezijom prjezijom „Kad | i Jrir riririn irin kritičrir kritičr ir o NbMri bMri aanM aanM b e b ar ileve ile ve kriho kriho igr am p riar iariii iii | torrit torrit naćtnio nać tnio odliačrin odliačrin r ita P §§ H i knJiJsev-

1

1 M H M M M t i «4 «4h<>va.  pu  p u h ija ij a tr im a .”

Malo je ko tada video da su te slike bezizlazne Ijudske bede, besmislene čovekove patnje protest  pr ot iv oelin oe linee n ep ri h v a tlji tl ji v e stv aim osti, os ti, gvakog gva kog n je nog vida — sve do njene „estettke lepog”; malo je lco sagledavao značaj toga doelednog razaranja stvaarnosti, ruSenja fasade, razgolićavanja bede, izazivanja gađenja i podsticanja otpora stanju stvan u svetu. Ali, malo je ko uviđao i to da je čovek nad čijim se lešom Ben saginje „večni čovek”, dakle, gotovo iskJjučivo biološko, gotovo nikad socijalno biće. Kod Bena, čovekova beda je iskonska beda; čovekova sudbina je uvek samo beda. Benova pesma uopšte i  ne čezne čezne za boljom budućnoiću; ona čem e — unazad, za snofiljivom proiloAću. Regresivna, ta čežnja upućuje ka prapočetku: samo grudvica sluzi u nekoj davnoj mlakoj močvari ne oseća bol — svaki viši oblik života, čaJk glava vilin-konjica, čak gaie bovo  bo vo kr ilo, il o, bilo bil o bi sa m a p a tn ja . T ak va je sudbina  biće Đ enovog enovog „večnog” čoveka; čoveka-socdjaino čoveka-socdjaino  biće Ben nema u vidu. Cak ni kad nastupi katakiizam. Kad je — posle posle ilutn je izrećene izrećene u  pesmi  pesm i Jakoba van Hodiaa — sa prvim ivetskim ratom dodata naatupio „smak sveta”, Benovi drugovi u elurpiresionizmu javiće le, razume ie, aa (anti/ratmrm Urikom u pomenutoj Pintumvoj antoiogiji  jcsdan za drugim Pro boj , Logo Lo gors rska ka  ufltro nailaze naaiovi peaama  Hal, Proboj na obali, Noćni zarobljenlci,  Ra t, Bog rata, rat a, S tr aš m ratnik viće, Bitka na Marni, Straia, Patrola, Juriš,  Bit  B itka ka ko d Sa rb ur ga , Pe sn ik i ra t, Do mo vina vi na mrtv ac.a/  ac. a/   M uz ika ik a  zv ez da , u a i kad neka  pesma noii naslov  Muz

njoj je, iveje dno , reč o „žici „žici neprijateljH tva” , o „zatamnjenju vidika”, „ititu i maču”, „gnijsovima”, „brata „bratakoj koj vojac vojacii mrtvaca” 1 „rvetikoj „rvetikoj kaiami”).

Većina ekapreaioniata naći će m>.  već u leto 1914. na firmtu, gde 6e neki od njih atići još samo da napišu  po gi- poneku  pone ku pe « nu — već u prvim m e i e d m a mta  pogi rruii rruii au Alfnsd Alfnsd Iihter Iih ter rita jn, Gerag Trakl, Em«t Štadkr, Emat Vilhelm Loc, Augual fttram Gotfrtd

Ben, lakar, takode je mobiliaan; i on piše pesme,  rutsrm  rutsrm  njegovih mtnih itihova. ,$to ririm

ali, začudo,

H

obiM iMrt rtii — kaze kaz e  an   u aseju  pttm  pttmo o ii ob  LiT  LiTft ftk ka  pg ncfcoj vnti biiansa »vojih prvih pesnićH fudine — „jr* „jr*pp**ao u m , mi   lzuzetkom  MrtvaC  MrtvaC-Bri selu. u. Bio u m lekar leka r wšmf   (...) u  proteće 1918. u Brisel

u iednoj boimci za proetitutke, Murvini izolovan poinžaj, živeo u jednoj konfiskovanoj kući, jedanaest aoba, sam • posilnim, imao sam malo alužbenih dužnoati, mogao aam da idem u civilnom odeiu, nisam  bm  rnćHii optoneoen, niaam ni za knga bio vezan.. Ceeto miiiim na te nedelje; one au bite život, vile ae rm:e  vrat vratit iti, i, sve sve drug drugo o je biia biia moćvar moćvara. a. . Ton nottalgije! Prizvuk žaJjenja za nedeijama kad je dfidne i pruvtitutke u nemaćkoj javnoj kući u Bri•cviu lećio od veneričnih boleatii Crnju aliku tih dana  j Benovog Benovog položaja položa ja u njim nj im a naa likao lik ao je v 193 1937, 7, jedan ođ onih koji eu izbegii iz Hitiarove Nemaćke, Bernhard Cigler „TVebaio „TVebaio je tamo  biti  bit i d a  bi ae to razumek)”, tnebaki je videti ,,te pcKEadinake pastuve [Brisd je lada, 1918, u odncmi prama frontu rektivno duboka pocadina] koje je on danju — zna pt vseć od 6ega — morao da M i, da bi uvg uvgAe Ae u kasini kasi ni siusao njihovo trućanj« i btebaSanje, njihcfve prićiorova, a, domovine i kkupknr upknraja. aja. . fc vt nk an na ja najS rov ntraćnije Blemaćke Ato  m   aiiva na naJnuvAruju naJnuvAruju,, nar  pokvaren  pokv areniju iju taćku pozadine. poza dine. A on, G otfr ot frid id Ben, joi jo i  je |j naeu imari ntiris ntir is iM k k n iN i' tk ih iiva da, u uvu H zvuk miadih miadih vrbovih gra na koj«* j«* ćoeek hrptorn

nokft k k na fcoie fcoienu nu,, i tfe vu punu CWk# I Geiiia, Geiiia,

 pu  puitti itti »ev »evtli tli i ttuM ttuMkiiu kiiuć ćlh otkrtki i ukH fls fikks, ht* mije, kloiijgije. tHmiiogije, tHmiiogije, evv pi nn nnsg sg i t o Je Att AttV Vttk ttk

etverane  m*m leda tps tpste tenc nc Te «e tud ttudartie ttuda rtie t i j unuirahiji i ttg i p M i i mm '" 

Eed nttiP ntt iP pradka ee, mi ttratu  ttratum m «a #ra #r a rarae, rara e, ftidra ravett; JmmI IttM ttMa, ttHte ttHte ra im jtt k trast trasttl tl ttr a p . tt^s radttnji radt tnji tifll Bi ttiran ttiransttt sttttttt tttt.... r a r a r a dk dkrat rattij tijttv ttv t t M , ^ii ikraNst ikraNst pti# jpdbe jpdb e f IttittiM IttittiMittiittlf ittiittlfifitt, ifitt, m   dtti -gvttKra -gvttKra  kmmrnmt imm im m m m i e mm  mm  JUf ttrai i flttnft« ra  jttti  jttti  kmmrnmt ttttt tttttttt tttsf sf | | ttttf ttt tf ttfetttt i   tttt tt ttee kttHMT, tttt tt tttt tttu tu ittraii E & J tttt ttttrai rai «ra «ra

njc ae Ben, u svakom akićaju,  mp  mpamvm.  bekatwm u •voj unutraftnji svet: tada ae xeđa otiaj njagnr  J± J±gurijaki kompickjf*, izraz 6etnje aa Juratti, ocia uni»trainja trai nja obasjanoat obasjanoat ,jr ,jr tćom tćo m koja tn a erheićni cart cartee”  — kao ftto ftto svedoće njf ipm ip m t brlsidatte peenfi KerijeKeri jetida,  Ikar,  Ikar,  Kritska vaza, naatal naatale, e, keo keo ito a e i Ben, Ben,  bar o prvoj od njih, aradoći, ara doći, u ja ta o ia tpra tpraoA oAft ftui ui kad kad je ss vidi vidika ka ,,.r .rzzbilo ne neftto ftto d M ^ d t t 1, u t r a  bronzsnom i pnep pnepianuk ianukicn, icn, u ftiu ftiuR Ri ..ratthi ..ratthi laill laill nafta nafta  južnaad, viao iaoJoo Joo zaablućenom”. zaablućenom” . U ftrau, ftrau, liairle. liairle.  kmm  kmm ktaristićnog braovstaog raskkla aa atvaarnoftftu: ta sratt  briselakog kuptara.ja pobegao Je u meittS meittSaram aramdta dtaii „jui „juino nost st** ** kao ftt ftto o jc, ćetiri godtne godtne pre t t p , k tar* llnsflse lse proeekturi poberao u prastante, n s ft ig «a i um o u životln životlnju, ju, u ra getaci getaciju, ju, ne ra fld dalje, dalje, u eeizmernu proftloet, poera temo bJUzu pnftaitte, ttttra iskona iskona”” — kaflco de 10 1032, na m a if itt I r a n ra pr an e  Pevanja,  Pevanja,  zaplsett prvi nai knmantalnr feaisera pe» zije, Antun Branko Stntlft. Benove pitanja e mnft ftorakoeog ftirata od aainog pnftltta tanejit ttfttttafedta fiki fiki prizvuk: ftttlnrtttttvit, ftttlnrtttttvit, tem iftld« % raJttttftttM fttvarnoftt, Bsn  m u   aje odmatt dkianja u  m t ra ra r a e , nemaicnjaf nema icnjaflno lno ..Bann ..Ban n Je1* ** tftd tftdhhft Eitefett u &mm

eaaju 0 eemk i—e deeeftata de eeftata efteeiedhe efteeiedhe Itifl Itiflhs hs C trait tra it • • „an U do «etltt Hftttt Hfttttar artJ tJemtt emtte, e, Pretpeilrattf Pretpeilrattfet et tte tte | i ttvljftt tteerafi ed tradtaenflferaelee «eetttfe|fer flfeflette  podd pftjem pftjem snfe snfejt jtaf afle leit ittp tpkk«. *# rielfiittfe  po njam u  po rielfiittfeje je Mrapraefe ifejft ttad Bene, Iras Ho saftfee esfei ftttrafel ejera ra peaf peafej ejfe fep p tte n e tanei tane i gftifftae gftiffta e I pofe pofefl flta tatt ttm m Mn

ttftjl Jft Jft mttf mttfet ettt ttftHsftn ttf tHsftnra ra eMBra raftisf raft isftll tll k re j feft feftfe feee •

ttfeevtaee ttfeevtaee e ttsdttMfen ttsdttMfenJJ p« nefeitnel, B ra Je ftn ft n ftti ft ti  JmmđT  T   ttrafte«  jmm đ* mmmmkfe mmmmkfe ftttijra enMratt  Jmmđ It ti r a pvB raM ttM ttMfe ttfetatt ttfetatttt Jfedt Jfedt ttftgi ttftg i  m m raftfts Itti efetaftt I fei ii ejitttti pftttraftk ttBfe tatatfeir flttfttttts. 4 fett fettfe fe flftmrat flftm rat ivftft iftf iftfet ettf tfle le eeta feei fee i ra fee fe e tteBHi itfeiflfe itfeiflfe feft tamftl tamftl M tt ftfettev efenra efe nra praflra ejftr ej ftr a e. pemfltt* pemfltt* fll fllta taif ifll llft ft,,

leran ratrattft dta

 je e .rafepefei

 ntti  nt tiee e jftvert jftve rt »% »%**•' fee fee eiraw*» eiraw* »

m 

mmmmm%  flfetatt^k 1  t e | .jr . jr a t fftMt fftMtai ai ett* ttNMre Bttfe ttfeta tavv tt te ra i W m   Btattp»

mmrnmr m Jft Jft

 jj l

^ p j i p d f c i ® b w i   fitorafcMfi  j / n t i t v MM sinovaini sinovainiaa

K

! — — >— >—» — ■— *■ * — . t " W « M |W i m I* fira firafc fcM Mftfi ftfijj <1* * * *■ Mftfttoralnmie, Mftfttoralnmi e,

«m Ah 1h k    flMKM flMKMMi Miii fifif fififtfi tfifc fcra rađn đnge geai ai i n r a 9 M * P * * » * i^ealiaoEt . , -*9 T^ko,

gggggpgjigHaraiMi B m m m i  p m m u l   h o i * c p t u ž u j e c t v v -

A m APm m * — irtivni. Krleža to, Jo JoA pre  pp lp H i p i p M to » # p M t a o r i : ,,R» Gočtfri Go čtfriedu edu ..Hppp^ toM toMMjMI II to M f c H i toBtorh toBtorhMt Mtu, u, p je s n ii i

■ fljjjpito to toto t o p i 4 b   djgeiaga « toktivitoto&D toktivitoto&Dm m smism i-

tolto tolto,, totoi toMp toMpii tofci pont po ntol olam amii mwmi   aa svoga mjesta,  p  pto to-- ptoto tototo toto to Ito I to to po pom m jto M B i Bita mofce d a im a bilo IpMto tonrato ratoenplBH itrhu. Pjcsnik treba da toto totoiL iL #ft«ra f iM to i! Bto Btod d Bjim', a n je d ak le ,kao aoci jPfif  jPfiftoi toipt pto| o|M MM to kn jp ravm ra vm a Baar Ba arksi ksisti stieki ekihh he ge lija li jani niza za ton to n p i t o l i iHtoT toTlfiB lfiB11 i m h h   mu mjestto'. Benn. schopen-

:lto l to M M M fto !B iito koji o pitanjima pitanjima petoga stal staleža eža tototofc totoa itototo jromćno kaio i o ptoobl ptooblefnirna efnirna svih im »|  i i# « i M i d l saMi saMiaa aart rtoa oaja ja,, tvr tvrdi di,, da  je za poea jpB jpB toptoto toptototo to toM toMt i ■■ijto jtoinj c . fcto fctoH Ha ho će d a p r o g ra m a t• p i t o # to tofcHtoEtototo koje sto je n a političko- aorija lm i toB toBtoH toHnim PMfiaviraa.. .M lltotoiaMcl negmhvan odnoa peanika prema dru-

totoii aijto totov; ni mrinja na rivilizariju. Vee i preItoAi mntoame — i Hembo, uoataiom — lakazuju odvntoto totoM Miat iat pn p n m i m ct u u teome tive, tiv e,  pr em a njeg nj egovo ovo m MtofienjaiiioiKi napredm, njagovom racionalizmu, nje pavun prasvcstiudjsidm prasvcstiudjsidm tež nja m a, teo teod Đ ena je to tšešm kiiji  toM toMtoji tojite teri riic ic1 1 potpuna 1 doiled na negaeija rivihaaaja, jar n jm   napradak anači „banalinavanje ipudMki-tg iivota iivo ta — on  j t   pun pu n gne gnevn vn na Mbazubu baz ubu ton tonrtž H K laiapaju laiapaju eiviJ eiviJiat iatari ariju”, ju”, kakn je naaivao  jjJP  jjJPft ftfi fi** vrlnjdk vrlnj dk 1  u mnugo fiemu iaUimiAljenik Eara Htotototod. Alcp I BVtot tot u onm»vi nrg nr ganaki ii za uve k n r  p i im t ip v , «*r ntjto ntjto «rrtoan «rrtoanaa jda ia o maJim pciboljaa pciboljaa fk fknv nvriM riMivr ivrg g puin puinaaj aajaa fiovi fioviok ok j e ; naim na ime, e, tragi t ragi(k)o (k)o U m s  j 

njegovj „porniri ae tuć  jg lienuva - ,,ne mmu popumii iuriarima 9 Uuiernnm m vu n» iir n fifimp fifimpiiir iiirim* im*,, nj^gu nj^guvto vto PB diao n^n i^ m

fiti u ritmu oeke Internarionale”. II vreme Aih«Aih  pr ev ir an ja u Nem aćkoj . 1930 1930.. god ine, mal n pr e n a rističkog uzimanja vlasti, u jednom razgovoru na radaju daju Između Đ ena i njegovog druga iz ekspreriomstićkih vremena, Johaoesa Behera (znaćajnog pesnika, komuniste, docnijeg ministra kulture u Nemačkoj D emokratakoj Republici), Đ en izri oto kafie: kafie: „Sodjal&ih pokreta bilo je uvek. KLasna smena je oduvek hila sadržaj istnrije. Oni dole uvek su htedi gore, a oni odozgo nisni hteli djole. Jeziv svet, teapitalistički svet, od Egipta je mcwiopolisao trgoviim tam jan om , a no vc an e pos love lov e sru sru zap očeli još vav ikn isk i  ba nk ari! ar i! U zim ali al i su po dv ad es et pr oe en at a ka m at a na dugove, razvijeni kapitalizam sibarog sveta, onog u Aziji tkao i onog u Sredozemlju. Trust trgovaca  pu rp ur om , tr u s t br brod od ov lasn la sn ik a, uv oz i izvoz, izvo z, špefcušpefcu larije, vojne liferarije i koncemi, a ported njih uvek  pr ot iv po kr et , ustanri helota u kirenijskim štavionicama, ratovi robova u rimsko vreme. Oni odozdo hoće gore a oni odozgo neće dole, jeziv svet, kapitalistički svet!” Sta,  po sle ta kv e ja sn e eksp ek spoz oz icije ic ije , ofi ekiv ek ivati ati ? Poziv na izmenu tafcvog stanja, toga „jezivog sveta”? Ben, naprotiv, na svoj tipifini defetistifik) 0 -konzea*vativni način zakljućuje: ,,AIi posle tri miLenijuma iatoi'ije fiovek se ipak, valjda, mora približiti pomisli da sve to nije ni da bm ni rdavo, nego je to, jedncv jedncv atavno, hakav jed an fenom en. . To je«t, fiovek fiovek ne treba ni da ae bavi iluzijama da ae neAto mofie pn>meniti, Pieanik  pogoto  pogotovo. vo. To nije njtogo njtogova va st va r Umetnik je „aprtori itotorijaki nedelotvoran”, umeinost ne treba da iluži nikakvom istorijakom pr«Kjeau Doiata: treba li, ame ii ii peanik da aa mefi mefiaa u po alovto vvtota? Dilema „poeeie pure” ili „poeaie enga~ gee" sta ra je teo teodite iteo J ppet eton onifi ifitv tvD: D: ,# u t p radea ae vo iun t, au t deieetaire po eta e” , to ja onao jofi jofi i Haa~ aa~ teti teti]] iKitiedu iKitiedu t a dv a ahvaU in Ja odavniui odavniui taa j« i u nemafik ma fik ej pwieK pwieKiji iji j u d vn vnden deniit iitofn ofn v ek u na | tsBražen tsBražen ij i j** u poetikama Gotfrid a Bena 1 Beri BeriJi Ji Brr hta Bet>  ja s tu p n ik iipaodufc iipaodufcne ne umtotno umt otnoalt, alt, auu>n*tftme it i, eettotiriKma, eettotiriKma, Hnef Hnefii iitt fiH fiHAiu Aiupin pink k ait ga fm an a u ume t •

lllK& iJM R* o „upotrebnoj vredno sti” poezi poezije; je; a’’, ne teži da i§K*9Hmk  pM M „nije nikonie upućen a’’ Hpiip. Hpiip. im t,  Išb aripk posledica, po Đ rehtu rehtu ari pk i   je bez posledica,  pmam m upravo  p i e ,jiekom ,jie kom e ona  je u*merena nekofa „m enja” kako  bi on, zatim, i «am  m m da nekofa ~nwjnr sviet; Bmm> opredeijenje je statlmost, neWMnjmjr, Brehtovo dinamićnoet, etalno  preob  preobražaražaQn» Ho je, po Otu Knerihu, artistička metaiuaka m Bena, to  je ma rksizam za Đ rehta. Đ en je,  po f p t re no m iskaz.u. „oduve fc ckad ck aded edno no zau zim ao MVPatno ctanoviite Brehtovom” — ne iz inata, niti akeg aujete, nego zato ito au im ahvatanja o funkciji i—M iniiti poipuno raz im ta, I po tpun o razlićito razlićito o» o» m m m   po&itaćfco uaaaanenje. Breht  je otiiao uievo, Bm aiMno, đo aame ivfcae provaiije. Zaato je Ben 1913. gocfiae napuatio atav o ,^apfctMM fctMMff iaiarijf iaiarijfcbaj cbaj naddb tvornaata’* tvorn aata’* peMiika i priatao priatao H p r | Jk J k f M i p l d prooaa”? Kafco to da je | p | MMlMM imi  vlaat doćafcau doćafcau dbbnodotiioom? dbbnod otiioom? M< H Mifcc ifccw wfea feanwiMitić itićfc fcii iiM M, im if M r in in i paanfcsim paanfcsima a ovog imtom m  fe ji j*> ofliao Ma ifcuipu | 8 | | m mfa imto ifcu iputku tku  pm t* taiMa |a ta I t o a PMmd |IJ# kod

MMt tih ipM ti. Obp injenj*

 jm m mmgmmm

  Mi mofMimi tupoifc

m 

b p i i i i a i j « pManifc ifca pmd *M *Mrv rvaap»  ja ii fcaf fcafca ca Maai MaaiM M K mu mu /

fcM ’ fo foM Mapagfc # ifia ifiafc fcuj ujir ir O vija M dN f  j m P j i i i i ) | ^ * #Mftf fc fcMiM W t ' MltiMVlMiMMMI ftM ftMM MM aa MP MMfttt Mll MllM M fc(M»»
PNi

la ia a dfci fci jMnM jMnMa dff dffM MftNlija ftMRia P mmt   ViiaaMNfcl | a gMMll gMMll MMMfcjfll fcjflliM iMMia* ftfll£f ftfll£f fli fli pMd* itflMiMP itflM iMP pMPlMff' ff' MflpffMiafc f l HMM^

MWM

,pfc jMMriMP'

IPjMVfc H

p i j

ila il aarii ar iinr nrMl Mlaai Maiff|ffl,nii Maiff|ffl,nii la* la * 'irimmm   %jpm

pap^

mmmp*

tićka indolendja, njegovo opredeljenje za ,,tragićnog čoveka’ čoveka’* * čiju je dru ltve nu ait ua dju bcamiai bcamiaieno eno hteti menjati, njegovo priatajanje uz „gias fcrvi” a  protiv vladavine plašljivog, seniinog razuma”  — ave ga  je  pr edod odre ređiv điv alo al o da  poveruje u „veliki dogadaj” to  pred koji je, po Velershofu, ,yodgovarao, činl ae,  pr  prav avcu cu njegovog afekta”. Simptomi Simptomi Đ eno enovo vog g kiiienja u am bis su ae ofco 1030. mnoćili: žestoke  polemifce •  pi*cima komuniatima Johanesom Beherom i E. E. Kifiom, zatim. nevećno aroAeni govsor u ćaat ieadiMt rt jiv ođpK togodiinjioe Hajnriha Mana,  pa ne po nu rtjiv vor na napia arhitekte Vemarm Hegamana, koji  pa  je optuživao optuživao za „Jatentni „Jatentni fatizam”, najzad eaej Pvtle nihilizma,  1032, i ne mnogo arećniji govor koji prim im ije n u Akademiju umetnoati,  je održao kad  je pr takode 1032 — ave nepoaradno uod d**ia«ka n*nmat   p e it a na viaat; a onda, 29. aprila 1933, tri maaeea  pe  je Hitier poaUo kanoetar, tianak  Nava đršmm t   MiMfle  telektuaU*, zav rlm čin kataa trufain e ..avnhMlji Mf nlže”. fntt fnttTi Tiaf aftr trfi fiii iilr lrii o ju u n p p a a m lcapittilcapitti-

lantfllnnii tiMiftni Pti afc aiiv cdrnda, fcaii

nadatifcku Nemaćfcu Banev  pMifc  pMifclii liill uglad ja, đutim , v*hki od R 4Uhkpvw  amati,
NmrmŠm,  NmrmŠm,  ftft KJaua KJaua Man, T a n a u f f ifc ifcfl* mš   aapfliflMa

 kn pfo mm i m i ,  tMftllEi poflMavafcflii i puitaviilaa

aa paflMpii paflMpii piAfl iAfl 9. iMflp iMflpii i d l . a voja voj a fcuvana fcu vana paaMfl paaMfl

fiMrou roui u tiMMMNipi ipi da fca fca p puf pufcaMa caMaiii iii t vmtt vm tttt tt a |Mi | Miaa

lutjtin ja fciwua  Imptmmm  Imptmmm

Mmm  od pva iM tafc tafcai aio ov«i (Ji pm df

u kncKta tviduMpfcaaii tviduMpfcaaii pMflpM*

ftjfl ffvftju pipMftntafl mMo v u j   df dfff fflav) lav)””, ««d fc*#}* adndru adndru-I* ..pntiifli afciapvii naaiflMfcai mmmnMi ”,  ”,  laMii fcMfcp P tuap Mjafc jafca* a* M ia ea ei aj ia ifla if la , fuaf fuafcffa cffaaMa aMaliafli liafliB, B, «ielh

i,/^/T|s*fc#

«# *u nrf ca t.i‘‘

CJlPMUl CJlPMUljflM jflMjfl jfl Jfl

ft ftflr’a #

dafcfc dafcfcd’ d’

J f c i f i fffc fffcMi MiaM aM^i ^i fta ftadM dM J9 pafldffiNda^ pafldffiNda^ ilf tp flM flMMda ll a dkK 

m til ti l ff pMflllfiif flllfiifitT itTii liflfliav je Ifcai I fcai Rflflfl flflfliaf iafffl fflfc fcii a r p a A fcK»
M ftfffcff ftifcfl p K d p m a ftfcp ftfcpM Mfctifll fctiflll., l., 13  pMflffm #MMfl-

fcpp Im Eapfl Eapflal al,, a afciiM afciiMMfli IINfci, Aaiff Aaiff’: ’:' f

pflfc* flfc*

 pMaa  pMaa (fcpmi (fcpmiiif iifcc MMflM, fcflflii fliiM Mfl i gpiAM iAM'. N» a a p i PMH d a AMdflifcff ifcf ja f ja a i

Nflfc Nflfc** dlaMf dlaMffi fi ifldflMi ifldflMi fla flN flN pMMi pMMidd ddM| M||'|' m p |

 pneruitog iakaza „Pftsma je već gotova piv nego lt0  j,  j,[,‘ pufeta, pufet a, aiutof ia m o jt,M t,M l'eenlk 1.0 |«*t W 1.0 |«*t,, »»aino aino med ljum (to ta tak<> k a le i K. ( . 1 uri urigg ,,m#»djjum 'k<»ji pulta da loroiz njega struje mateirijali teoktkUvTV) nesveinit«g”), Ifirocr, teaga progovanaju mil-ške slike. U prozl  ž lv o tn l p u l jš d n o g in te lekt le kt ua lca lc a ctoktur FUm FUme - Benov dvajnik — doživljava 6aa nada iin ut a po Benovo Benovorm rm teurljako teurljakoaTi aTi ,,re ce pt uM: uM: „Naatala  je rmkji  vrata uniutraAnje uniutraAnje kr jficent racije, neki po poclclntrtfk tajnih aJVam, i individuaino potonu a pudiie ae  jfidan praa ioj, op ije n, b(jgal alik al ikam am a 1 pa n Jća n. ..  Ne  Nen« | .], kojl nikakvu atvarnoet viAe nJie mogao cU< p
 jtu a n io it n tp boi nttophodna Aak j t t flfl flflma ma kad m to tmm da tflmom  fr u le ,  ia dtdui  p k n tn a mm§ pmmapmjM šakag da. IfH

Ko jđ ranije ilikao, nije ilikO OUmpiju, piu i lale, uihićenoiti, melodiji iznutra «u ga ohaijali, .,

Kao ito, u ifftoj toj peami » naaiovom St v •llkar, •llk ar, igrajtu ig rajtudd fft, alika atofllć atofllć ea ćaj, (a (a flau  btio  btio bu”. bu”. Stvamoflt ja, naimc, inetovantna, n>  peaniku potnebno potnebno vnć j« u njamu, u njagu u 8feE>je tatorekoj fm tt tl jl Ml u njflgavom njflgavom moMu kakvm dtinovaka kalakofn kalakofnbaba-lav lavtrin trinL, L, h h ii Lznutra, obaaja oba ajava va avflt, fluii avet ave t pootn pootnjfpcim jfpcim ' Od banalnog i tmumo tm umog g aflvnm aflvnmcjg cjg ivvt« . Jedr Jedrvo vo utoćiite uto ćiite jug. Kod Bana to je i flam fl am ka tudnja za jugom, jugom, i i auno aunonn, nn, aa p b i,dplavo  je jedina jedin a  boja koja ae jav lja u Benrmm vtma uporno, 1 tojt to jtii
 —prot  —pr otaanijivm, aanijivm, fU tićn ti ćnaa tvor tv orev ev ina. in a. Sav svet  ppprHanje gkup ilu il u ćajn ća jn af ti, ti , m d o v rt o ia ft i; u  p i i u u ta ri p d ru itv it v a , teik te ikoo j e n a d fmiiao fmi iao  — f m » n moie mo ie da pruži pru ži aamo u o b li te ii, ii , defin de finiti itivn vnj,j, ii odndoau iarmu zatvaneni deo zepemiiafvjg haoka aho aa§: ftotitei dek>. (Jedna Benova zbirka upravo ■Mii aoav Statičke peme, a peama iatog naalova kao ■M t ztnrka poćmje afirmacijom aUti&og principa:  Ne $Mmm t rmzvUku/dutnna je m ud raca ra ca .,,), ., ,),   Linka tvonevuia nastaia je kfotetjam pra-sBke koja je izroada  m  praeaveati innodenjem u igru „principa moz p ir tako ae mitfk mi tfkaa slika  joŠ jednovn  preobražava  preobražava u  mrm  mrmi, i,  ati u kxj kcmaćnoj tvorevini zatvorenog obiika idimtein je, monUžcan reeL faarintirija koja izvire oe atita pra-aaa. I to je auitina atvaralažtva. U tom a o tf a ja — opet po po jednoj ćuvenoj Đ enovoj enovoj reči reči — .Jštil .Jštil iznad urtme urtme ne aamo to: ;.pesnik neana drugog oMnda do kfanu avng atila”. Ako je početak stvaraiaštva u jednoj paaivnoj aksp — u lahsvijenju eveeti, u dopuštanju atikama  p i aiin iin da izran izr anee —, izgr iz grad adnj njaa peame (je r pesma ee, ee, ne tneba tneba zaboraviti, *pra vi”, ona on a ne „naataj „na ataje”) e”) u kzajnjoj iiniji atvar je tehmke. Ako ae peerna pravi od „rači „rači koje ae faacinan faac inantno tno nkorrtirajuM nkorrtir ajuM, onda on da je  ja n o kakav je pesnič pesničtki tki poatupa poa tupakk da ae dode dod e do od pvar  pv araju aju će, nepram nep ramenj enjive ive form e pean pe an e. do stiia: stiia : neka vsata vsata kdbcnat kdbcnatari arijfk jfkog og rada, ip a ti w ij a avake rafi, rafi, mondranja reei kao Mo Mo ae m an tin ti n tehni& a naprava. Najednom ono ae, iz nsutne oblaati nadahmića, Ududziadje, opšjenoati, naili u hladnoj piaviessto esstojj aratkati nd kmiae. Đ en bee aaaora kaže. nStii nStii  m   odrfava u avojoj punoj snazi formalmm taikoviraa.n Peito ,4ai3adn nekoliko stihova kao „ntj—in fUarakćku kheu”, pesnik pofinje da operiie ,,rečima kop poaeduje, koje mu Mpje na raspolaganju. m   kojizna nasie da barata, koje mode da pokrene.  jaf ««, tako raći, raći, poam poamaje aje aooje raći” , i to tako sio eae Mthov thovee koje je iakario ..odm ..odmah ah e im i u ruku . Mndj Mn djaa tk H mthrakop, iapituj iapitujee ih, ih, keji ik, tn ti I kp v* pateiote pateioteaa maeta aeta.. . on — kake Ben M eči

»gn »g n

na drugom meatu u eeeju Svtt umzm Iz lM f „« laboratarijiiimi za neći nwdctin, fkfartlcuja naH, vara ih, razbija, razara ih, da ih fiobije napatndćn** Kbot — aa Faundom  po   ahvatanjima adkii} flaui  — podseća pod seća kako ka ko au engle en gleal aldd , i n e t a f i d l i i paa pa a n ici iz XVII veka za pranićka poređanja  karim  karimtiM  tiM   ananja iz koio pje, aftronomije, aftronomije, mitologije, mitologije, latorija, latorija, t rp m * ne, geografi geografije, je, m atalurgtje , aihe mije , molanaatffae: molanaatffae: kod Sen-Dton Pana au, kafaa Hugo PHdrfii, ,4 de* talji ućmjeni zagonetnim pamoću aptejoltaw«nnag marapiovafcva fcva,, lova, botonfliie, botonfliie, moifag mo ifag nto *a  rebd ka marapiova dje razumevanje ćak i fnmcuefci ćita;Iac nasaa faansultova sultovati ti rećnike”. Đ en, mad icinar, e ra ju peooMku karij karijem em j zapoć zapoćin inje je paamieii paamieiiff punfan punfan n M td n f a ll izra izraza za;; što što dalje, dalje, taj nouA nouAnl nl n ta f a je avu tart, e fa e hvata sve viie nauMfa ofaiaafi far faojik Bon pruaadflna red da ih „mcmtira" u paonm. Za Benjt, kao i za Sen -Džon -Džon Peraa, trcfaa trcfaa kMiauhkraati nrfn n rfn toT IVe IVe aaaao aaa ao to. U peaznu ulaae i reči faaja niau aa cmmII jfara  jfara M t 1 otmenum aaknu; pa ttpiihid fandfaadd aflnfag« flto tave fraze na atcanfan jetoeima, faye au lapmcu cth tati iz faiajflefć faiajflefćii IranraadMl fad fadKChra, 1 to k a tk a d n a kJju kJjuččnim nim raao raaoU Uma, aa n u ć m od ko jik poĆfa poĆfa$$|e t r a  ponenje,  ponenje, n a faojfa faojfana na a t aafitoj aafi tojee faanfr faa nfrair airtja tja Ifia firafaa firafaa  pr aa tm ni pomfaijeti kafao je ta fmaaij fma aija. a. edaP edaPM Mncfe ncfeaa „jufarum raatjvfaaa”',  amm  ammmmm m-hajmi m-ha jmim m  ouatooa, pra puna mitoto mitotofek fektk tk p o jm a n i jad ja d v a u k ra tl ji r tl i ataa at aa dja dj a ia antikt Gtor Gtoraa aaaf aflt lt a tak r a n .„.a .„.apa pari rija ja Iiariraa aaa radh nttor u poraajt BeaKDton Foraa, a tim radfaMa aa  mmmmmmfe  mmmmmmfe  flak I hunraitoi ćlfeator u m h i   faMMMfllM ratd rafl raflto tofa faa, a, Hu Hugr> gr> fh fhrfaf rfafat atoo kai k ai e: J M fl e j a pr ap n* lakvfaa la ft— ft — faao faao imnntina adfapg oferaneg oferaneg atM m  lakvfaa intftnuaant intftnuaanta” a” A u iMna je , vuparaflna, t atapdfaija atapdfaijad|fa d|fa ..montiranja" tto rafll u aoafeoto fedtot: Mto nu aaaaa

Ito fu obh obhfc fc oflpnra pnra u g k to a ^ , jatoto jatotofl fl doflaninaj, doflaninaj, t o toratofamfl fraai paaafafa» faetorfaM ppadkotato  ptoa  pt oadt dtaa

to etape —- a i t» ja n i, i a rafel rafelfa fafa fan n praaraM *— *—* flMga arajiM fltofee priiijaaiiai anatontoto. m atoni aarafiraa koji iaMfaraju mmdamšmm aaanjatoj*. atoMpto Lipo Lipore recf cfaK aKiis iisii paafeajaRjM* paafeajaRj M* in f lf fatotato fatotato a u nafato lagfltoflti lagflto flti

mmj — lmaju i Aw*m u mmj lmaju nameru ja, M p H MteB ttaffii ttaffii,, atvure atvure on onu u poluta polutann nniu iu š m   u Mivljaranju ivljaranju pamifko pamifkog g Jznza koja jedu^ je du^ isa isa incktyvu incktyvu lUfMUvnott, vnott, pnm pn mi s{K)a»bn )a»bn,oa ,oatt ^

 jeckiakov redno& o&t  t  p e v a n j a i r a i J I j e n j ^ o ira adličjem;  jeckiakovredn  ppva  ppvanj nju, u, pri dermi dermi u ov ovom om p o s le d n je m p ,re ,r e te ž ,u n e g a ~

uvne tailx?garije'', Diter Vedershof:  „ B e n o v s t i l ; su~

 p iP M M aj ic ijt ! iz o ik    ifere „ujednićluig netv«^

mami preg reglad, iznemđujuoe aa gle da va nje , v id e n je vremenaki razmaknutog, razmaknutog, m no go bro jne a iu z ij e , b r z a izmena penp penpekt ektive; ive; aisocijati aisocijativno vno r a z v ij a n je m ia li; uzbu zburkanic anicaat predmeta; u živ an je 'u d a Je k im , kxirio Miiiirmeu umnogome bi mogao d a v a ž i z u B e n u . . i obmuUi. Krtti Krttika ka je pjkaz ala veiikru veiikru m gjLaanoitl p u a d iki pret»6a S ttwr alaa a rru ađ frm ; ta lag lM Tu iat iat , numvno, Jol v.ite  \š t\t r   kad m   upormit* U4utU U4utU *vi *vi m ta
Mf* 8 keju| m  knji ttjna i, i njom, lepata. HiL I m A   tfnvu i poduzrivi ,,kod Sen-Džon Peria i[i teti 8« 8«r», r», rusBw.ru već»

f l f M M o r i jed jed»u magiju iju ton tona i iljka vinte vinte,, W *

da B?«j ?«j aduz ućine ućine aafonetnim, da tinvn  Jmrijm if c f ' < l a , „Udaijav javajuć jući" iiir irik iku u .„ .„i

i u n u l r a t e j e f i v e U , U k l j u če če , ,,nn o r M P f IMite IMiteik ik.. v Hm itaua ipmobmm da m   pod

wšwm mt, teotttuj: teott tuj:,, ,«m.,«m.- Taj „pmbo „pmbojj „  jP jP jj ^ „hodmfeu feut Ujan Ujanai aivvmoat" at" motd motd* * ai rno rno. k iM M te i fndn fndnh, kkaao „p „pctettej tej mo dJm ,^. ‘•tateM n*. Vm periji perijililizir ziratu. atu. kom «-H  m m m* ‘•tateM £ * i f ,A',,d'u ' *v«t tudearviu  \\h Rhv, H m l r c taifi) m | p Atdo nmikit*' nmikit*'" cvi  \\h Pr**lm»te"

Uhfmkm

r  t  n m   nU .t.«u «u

V i il il i i

i l p fWwftf mlftiteU mlftiteUr, r, i.

mpteNte,

M i t e t e mteu teu. tert tertrrmrtiv rtivtl tlo o % m m «np m 4 f l K l t e > tteail tte ail

K « i.

Mtia.

„|u,/u /u

1

r  nnte nt te

 j

M a ta t a r oe o e V f c te r L , t a a

m

r n ^  j - d* d*nn

Tn*u 1 Dite'o

r ‘" 

i


 m S S ^ J » r f n i l r i h

1 ! ni,m iinim iinim — ", ^^-*1 M*krm M*krmwi wi

t*nu wmu»7,te.

S

t 'J S

^MP^K ^MP^Kvfc vfcvn vnitri itri

t e k t e M T ; » t e d «a

k

**•

i l

k*dih!Hli6r,

i «

«C1?SK tT J T' T'"  "  -5';,5s A?SK, »

lg IU M

fhjuB ■ ■ rael u  a

'

^ jttu

Brw4i_ * , t ' * « u < iv iv i .

Wu *^** š^

lu -n

b il l

1—,u

msk r>Tti r«t%r  i*r>o«

TC-

Pmklmikm -

“ X *» *» ' H OV OV iLl a O i o .I* , f ® 4

k r \i W \w i -„ - „ ’•i *ftft

» ii*

po ri d ii : M t k i : a v i tt tt '

B . E U ar ar t.

S»teUekih mdllmlM,- ~ZkIZ " Z  ' *u ‘ ■>** „Worml „Wo rml<*r <*rru ru t a l *1 | v r f o i u 1u t "ws, ften ften Iflfl Iflfl« « K.U,,! ,,! .uL ! ■ ' uU' U ' Hm u l J* T o c i *. Wnn»w rm •u

M«

>i"te*tewh u J n,

lia flS f H

7

l 'a 'a u n t l , T

f»

.. H

U l f r 1 /  \^ t

“  b •*«^5??2‘

Pl’ do<

d v o U to to n

m »mi »mi

fir

s£ r

»vjte’*

* i i h1»

MHMi

Hfel M pn oMh it o »u po iUii iUi i rvefumnjivi i op ,i f_   m   rMMt rMMtunn unnjivo jivo:: Benove p< nv  m  prw U m s u   pjpresionistićk« pesme; Ben je ekMMlHiilM. A onda saxn Ben, kome je Lzdavać pomfeft 4a MBifei uvod za jadnu antologijii «kapre«l> filartliti ferifea, dovodi bezmalo sve u pitanje. „NafeM aMBM— kaže on u «vom tekatu kad je dobio već analavljenu antoLogiju na uvid — „naiao gam da veVki broj tzabranih peaama nemaju nikakve veze • cftttpreakmizmom, čmk ni ja niaam znao kod pesaBB udabramh iz moje proizvodnje zaftto bi one biie •kaprcaioniatićke.  Lelmr,  Lelm r, Engleuka kafana, Mladi Hekal — o&kud ekapreaioniatićke?.. Odatle Odatle do opšt opštij ijeg eg  ptla  pt lanj nja, a, narav na rav no, no , ni je biio daiek da iek o: MA it a  je   ekapreflKanaam? Neki kongksmerat, moraka zmija, čudoviiit xs Lok Mesa, neka vrsta Kju-kkika-klana?" Ne, M M ®e; be beo |e io, jednaiUvno, jednaiUvno, atil atil koj kojii je ,,u ,,u drudru tmmdjama  nazvan futurizmom, kubizmom, docgftm  tmmdjama m jt n ad ria li rTra rTraim im,, a u Nemaeko j zadr z adr tao naziv naziv ekseks praMDBisasn'’  praMDBisasn'’,, stil st il „raz „r azliči ličitt u svom svo m empiri em pirijsko jsko m menjanji njanjii, i, jati n n v a i u im n unutr unutraf aftn tnje jem m osno osnovn vnom om aftn aftnvu vu n a a n m jn atvn atvnm< m
dimir Majakovaki, godirtu darui docnija Uuzepe Ungartti i Đoria Pastemak... otad moderna poezija mje vifte stvar pojedinih piaaca i dela ftto u vremenu atoje kao nahočad — ona je poataia aavremena". Benov udeo u eksprcsianističkom prodoni nije mali; njegove zasluge au u najmanju ruku trojake  podcanja  podcanja atanja atvari atv ari u bu rto asko as ko m druf dr ufttv ttvuu u B er linu, u Nemačkoj, u Evropi; poricanja vladajućeg •hvatanja lepote; opovrgavanje jeztčkih normi, jeeićkog knjiievnog knjiievnog izraza. Agreaivnoat Agreaiv noat njegov nje gov e nriftm nriftm lako je padala u oči; slabije je aagledavan efekat te agrasije. Oko 1910. vilhelmovska Nemačka bila je joft močna država koja funkcionifee; ako se ,,na dnu” napoveštavalo vrenje, na pcrvršini je sve joft bftlo gtatko Tu varljivu sliku, taj privid idile raadkrali au aamo krici kakvi se dotad u poezij i na nemafikncn idau fiuli. Te peame — Benove medu n jima, i ne na  pc aL adnj ad njen en mestu medu njima — neaumnjivo au kkadvde naat agodo godova vanj nje, e, unutraftnji otpor, otp or, čak m ri n ju  pnmaa ata prema aamozadovoljatvu, aamozadovoljatvu, pren ia n o n ftft nju stvari,  prema noj tupoeti sveta koji arija u kataatrofu, prema pbtkoumlju. Te pesme — i Dcnott madu njtma — bfeff su kao neki menetakei; ona au apmfevne i  prtuumm,  prtuumm, maiogradanrito j duhovn duh ovnoj oj ufeovljanaatt i  gradan&kaj i maiogradanrito j  pa  pad nas nas dovode iiAeit, bnkrt, ružnaću. Ona au nedvonmikns vonmikns osuda osuda jadn ja dn t drl d rlM M itdj it djff ff kaja ka ja fte prapMfe prapMfekk a feo feoju je najboljs da propadna. propa dna. AU, AU, odathe oda the pofttofti raapanafianje madu pannirima fei aiupnattattnlittMg  prmma  drttffm | memfm tataom. jadnft svoje gađenje  prmma  njmau au §mmmi\rnpit ii n iw ■latlriiju m njm ■latlriiju — anft anft  m m0r ma vida aifiiptnmr pmp pmpat atttt d v f in d k l a d s a ^ r  m0Šmm $ vaJia a tun d i k    u pmpaat pmpaa t dbgodi dbgod i fe fean  m0Šmm$ afeiftftA ua njftb jftbnne p t t r , d n g i, naprttkv, a s o ataju amjoj aja a amj ajajn jnooft Jna Jnalac lacftjl ftjl a pm ttn ttm im d f e a i ttl granamai pttanja na tmmmm, naga ittana  m mmmm, u bmfeu m menjan je sftanj sftanjaa r tr a r t Ban J m nmftfes cttm cttm prrim: prrim: njggaro njggaro atthi atthijanja janja s n m n t tl a ttmam ttmam  je sasfe sasfem m rnkad ae nada nada p t t a s t t n aat aattM tMni ninn nn lnfe» ttt* u pnttttfihi aftav, Jommli n goimtttta ttttaft|m Cfett

JOCU

 pa  pav. s¥egaf s¥eg af „neoe pa liti li tiku ku ”, i zna se kud a će ga  toj m d u r i u kralak čas, najzad odvesti; on, zatimj hooe da sačuva estetski i moralra integritet poezije  — ooa ooako ko kako kako on miald da se može sačuvatd taj inlegpritei — i ostaće, tako,  jed an od najzagriženijih najzagr iženijih f t i f i n i k i ideje o apsolutnoj apsolutnoj pesmi, pesmi, apsolutn apsolutnoj oj atoatoannfiasti književnog dela, apsolutnom poricanju bilo U k m   sodjalne uioge književnosti u ljudakom dru Nvu  Nvu.. U svak svakom om aluč alučaju, aju, njegove drastiične slike iz  Male  Male ferkflnfeme,  Lepe mladoeti, Kruženja , Lekara Lekara, Cmčene uerenice i ilavne  pesm e o ono dvoje slo  praiaa c kroc baraku za obolele od raka, njegov agresivni ton,  jezik  biii au možda ožda najmoćnije  jez ik i rečnik  biii todtan mukli krik izrečen u nemačkoj  p  peo eom mi toga vpemm. U tjm  pesmaima rečeno je zbogo zbogoim im pasto-

rainom tonu, lepim alikama, prijatnim pridevima,

4 Sf  ii

 B&

 bk  m|

 B

MV

 k *  mm  mm Btk Btk

m t  atett mm 0m

t i 

dobrcjćudnoati, dobronamernosti, dostojanstvenosli, ukrućenocti: dobrom i lepom, umilnom 1 prijatnom. prijatnom. Otpor cvcmu oernu ae opirao Ben će nastaviti; aii drugim ndatvbna. Nelri njcgov ekapresiofnistički  period raću raćunaj naj u sve do 1027 1027.. godine; godine ; đrugj su rido rido-nlji — a 1 on medu njim a audeći audeći po predgovo predgovoru ru anantolofiji  Lin ke ekHpreiioniatičke decen ije  — da granieu postave posta ve već kod 102 1020. 0. godine. godine . Ali A li maa ta ima i  pitanju:  pitan ju: moi c li ac sve sv e što je piaao u toj deceniji deceniji svrsiati u kli rcd? Ako   u dUtciji, u tonu i u rečniku  Mrtvačnice,  lz 10)2, ima erodrumii  između pefiama iz  Mrtvačnice, i onih piaanih pi aanih u Bnafiiu 10 1015 15.. i 1010, ima i razjjka  Mm **,  Aku ae, vec h&dvojio iz gjavnog toka ekjrpn* &miwtičke brikfi, koja  p   poAsia dfi zamire nc aamo zato #to iu ai fioMie, mfihom u ratu, nestali neki njetu peutM&HMti Vtć u brififiiakim pesmama. m,  Upod  JNfifii,  H& JJU .JS/pm .JS/pmll gifififi" gifififi",, ćujfi i  H&fittd  fittd U ifidfikd. U tUJJU

nriftcdflfpfi: u

 Brettm ttm votu, votu, u Ik&ru, u Kurtjatidi, u  Bre htdmmnuij žuluznUH,, u Kritnkoj ritnk oj vuet   ima našto nnvo fifijpre jprflfiinj  pdi um   di’upuf pudiiflbijfi «■* ifu i p vciiiflg vciiiflg fic fic ikiiiiiici ikiiiiiici sJiku sJiku S'v S'vet etoo — Juga, njagove njagove Ihffi, topt to ptot otoo i jwaiU jwaiU
u  B  mozgiom”; najzad, d n ig ig i, i , d n u k ći ći ji ji v S H H n0lT1mcnta cnta,, drukči drukčija, ja, du bl ja e m o ci o n aJ n o st, st , v i š e - I ser,,J!^ | gjožena. Uz osetan ton rezignacije i sa/u/ce!°n !°n‘ ^ jcoje neki kritićar krit ićarii ka žu d a s u   u p r k o s s v e m u S *rn«tni već u prvim njego nje govim vim p es m am a, š to n i j e tgfao,  ali looji tek ovde postaju jedna od k o n s t i toana toanaita' ita' pesnićkog pesnićkog glasa Gotfrida Bena, javljaju a& tonovi bogatih emocija, predavanja zanosu, izražjene aklofiosti tranacendendji, prikianjanja iracdojnalnom, izraženog aolipsizma, s v e s n o g  p o d v r g a v a n j a odiVe iVeino inom, duboke duboke čežnje čežnje za arh a rh ai čnim čn im , za d a l e k i m ,  južmm m, plavetnim, plavetnim, tropa tro paki kim: m: od tada, od 1 0 1 0 , za  južm Ben će ae, pogot ovo ovo dvadesetih g o d i n a ,  s v e d o t r e nutka kad mu  je na m e tn u to ću ta n je , p r e d a v a t i e k -

stAzi koju je izaz izazva vao, o, stvarao, ne gov ao — ra fi in ira n a ekitfitičnofit biće vaina oznaka njegi ove  po ec ri je . Te pavm avme piaanc piaanc su. ugLavnom u Be rlin /u, g r a d u Ben, doiljak iz   Brand/enburga, poat za koji  je Ben, poatmo mo n eo doljiv ljivoo veza vezan n svojim žavotom , je z ik o m — k a r a k t e rifi rifitj tjććnim berJirukim fitengom ko ji j e izraz  jmmhf brutg, „berii eriinnfik fikog” duha — , tjp rc d el je n je m (je/r Jjudi oy>radfiijfinje za mefito boravka oaećaju, izglešcLa, k t o  jfid  jfidnno od najva na jva tniji tn ijih h op re jd el je nj a u ž i v o t u f ) , A Berlin toga vrcjnana, vrcjnana, puale iio jn u vi 1he l mov iikue bfi« i«rx rxe# e# moćke,  grad je liaoea, nečuvene a i m U n j e , o m e bf nfijviifi infjacijte u ifitoriji fiveta, pciiitjćkih suJkolia Jtojj. se vojuju na uiioaima, aLantaUi  j u b ii ii iU iU i v t , uatanfika fika J piisicaranja, piv p ivMi Miti titu tudj djee i uitrjne* fjljmAi flamoubifitfiva —  gr ad

 pto'a,  pto 'a, koji koji su, čuJt u btogoj mtui \utki,

1j&hl.iriijv*:rg 1j&hl.iriijv*:rg AL* tejM Tici #T~

mliui. glm-

piain iainii iiN Nili ili i fea»i d « « n tj a d n on tj* tj *

M i-4u i-4 u

P* ! *-r /M  P /M  

hr
tffi tffira ravi vić ćmm n a i " uica uicain infl flll vi m a o  jjp  jjpiu iuccl^

^

 p  prv rvo og ivnu ivnukog kog rf rfit** m«Au «Au rak«*ff i rak«* Invfilida i etpuAtfinih  jnlJ  jn lJu u rui uiUfiJfifi.  m * *" ** ^ * nifivf ifivfll j ofiri ofi rinm nmia ian n i}fi, }fi,L pnuf pnufititu itituatja atja i aflM aflM/rinj /rinjfij fijvva, IiMr  Jfi

(U

mm • H f im im J ) ) *■ *■ r * dM"   »iwKl#ri kn»i  poJm* buJfiMnah buJfiMna h t a * r m a b i k y i, ni ‘«k, Uivti Uivti vmm vmmjj ia k a r fli fii id N i I f  ,w jpp® *« *«fi fiu u u ir j k , M *»r UtHfrmi 'mmi sfA* m m i fikjfiNfilfi i i in u u M m m r   gp m št t $ § jiflfc jiflfc vjM i

c* •v oj# sajierene, tranjcendentn« pe8, pe8, M| # Gvckuj, u PaJavi i Ikski Ikski njt rn oslrvu , Q tjft§jbp4 # M M 4 o   peonik u   i peaniitvu: Ko iivl smn iStii < Na kapke spuštam sanak,   itihcn

' t i | l iPW W H i w i jtil jtil aJa aJati”, ti”, o ,,pl ,,plim imii aiii aiiica ca”, ”, Q M M t i vt»6anmji mt ii ot ot jv jv n i 'i'i l.l. tv tv i ’1 ’1

- o je jednorn

iv** iv**tu tu 4tvurwuw n otj llllju žn ih M reći

\

pTiidfvvfuh ih m»v *,   uudd mitova 1 nu^fije, nu^fije, B.vfno B.vfno atih at ih »e n v to vnem* | »r;edišću edi šćuvu vu,, postaja posta ja s v f i=si ad em ji, ji , :»p« »-ii kbi.iiii i , ! i noai n oai,, u j v o jo j novo no vo j itro« itr o« fu iti, it i, u p ’ima rno j »lu »luu iplim , nav i.a i.aapio apioin in enu nija nij a 1 t vi vi t't' ui ui . h o j i m a u e

1U m

u

>v . >  p

o s m A t v o o lk i► p .i ćn jo , U

u m i iu

-

vi Bhwunt- j»>tMiiio j»>tMiiio |t> |t> i .(.(-i i ii in |r inu nicaj nic aj iniii' iniii'-fiiiii kv kv>ja * ** ..t.iiu’inanLno ..t.iiu’inanLno m onl irana” ira na” us drugo, drug o, po 111

fViugiit fViugiitat\ut at\ut be po»i>ed ni A tv i pi ide va lll gia gu la iVMiiiibada t# Mvug Mvug ju-šjg.r ju-š jg.raa svoju  pr vo ib itn u pm ruk ih avo av o |ti dutHilljU *ui ki i| f

;n

.1

11

JriUt

i tl .»»| i Rćl Rćl

| >i ir 11. l | >' >' u ! 1111:l

g:Viel t o i i a , n > k aakk u bl b l i< i
kaHv Ik'U u avniijjrn Pvoht&T Pvoht&Tfii'ilVl fii'ilVl l i f i h f *mm

«f|)A mv a|U Vl»e u*l (audrčM |u ‘, «att$ «att$ | »ii. ii.’.milii jll ,,jot UHl L u b e t i i u u e g z i a l e n n i j i i lv u j ■i n a m r i ; i l o J  i i   i Wi Wi t n l l t i n t ’ l i i iu u ’mm mm

vI.|iu vI.|iuni ni doliiji§ ka u Aiu'nlija

I ©iij>* ©iij>*,,‘i‘J ‘i‘J tljnva

th tUt tUt tu &4iH &4iH>ilju >ilju pi'tHMtr dal d aljt jteu eu j im Unkf'injeiH  d»n d»n mm vplifto

p p $ l .  » f n r f ,

U(tffl|tu iti ft~, piffit:) Šk M   Ift Ift JfoM JfoMMOfMt fC f CflBfU i »t-iftnti miipruftMtfutM« 4 

tt pr-iUll pr-iUll !>**' fuAimiii rstf 

Ilrt Ilrt |puf |p uf.i.im m IIjnj IIjnj | li | uhll uh llll ki »ji’ Ml

tfiptenr i MkljuJ plmna. hlvmik i  Vfiffn, špij I  Ipt   fm  opf»f unlmi ohvijn inttui M  p u M t n m 8v«

„ b ’h n i k « ”

p rn šfn rtt

pp«mp

***

m vnP  i

I ii|egova ii|egova prva juesnič juesničlca lca isk usl va pok aza la  b i i niu , 1a u pesinu mog mogi. i.ii Ln Ln i ručj ručj ko je do ta d m su u nj u  jiofll a | i rl s t up a ; d n c n i j e j e nri i<> I s k u s t v u l l r i o d u rit; l l u i t ui ui l h g r a n l c a N j e g n v e p e s m e | > i» i» | me me u u a i s l r u |a| l'ormi pokazale su se aposnbntjni da prirm vrttj i’flzllčll jezički inalirijal, di»|>ural.ne jjujmnvt'*, rualijc kruj Ć lHlih lHlih upU i ul-.< l-.< i ja , r eči iz m z n i h ppdručji. t U il rtr/nih je /i ku 11Inv 11Invni ni kr it ei Tj mn j< j<- nj lh uv >«i  pit.lul  pit.lul n e p re ir m s ti v e I>-:.l -:.l un e |u n vu d r m )a l i e u u v e iu i ka, i ini
lljlllUVll '. pl It'juhIll II iri I ( lil , IIli I:I| 1:1 | I11 j M,U || Iiill'VU <11(.Il| IIi 'I

hmuttlnlli l ećl, Iza/uAftl Ć ar ull jn I *i h |0 i |iik |e ttjugovu tt, rUHpiUit iUit vl jf ui |e, 11 I ‘iT i/i /iC in hiiU llr lh tt, f>s« Či! ,,k1(ižali| fiMili'l 11 *k v i l i h r n i h k u , l i < M l u u | e | »<< k<> h Ktt|*’>, I u m I u h j i ttu ttu ttk * i i i i i a ,  tdl lnsi J liaulilin 11 j n 11 ir -1111 I | %tC,  Ul ll l l lltt ul.u j|) | urr IHIH' I* NteC NteC ,lrl iolllft 1 1nlut , rt' iiI nhli tr* tr* u k m **n ju tm | ’ii' ’ii'ii U* m» nut I
iii h11 h111miiMtjunim1n*

|1*K imsi h.tkad  UfBMti& u lt*f 1t| iVepl iVe pl l i hMSi'r ndira hMSi'r ndira u T,#>'f1j. VwSTj|IW' n (iyg i isrtsffHj II

i
t»’*f 

|„ , ^ i n

u tvujoj fMHptit'l, i rluslmjim »pnivttdi u Jvojoj |Hlun' m w m

ćltoj prakii — sastoji se u montiranju reČi tako da fctam taj taj postupak montaže , ta „ tehn ika kolaž a” iza juve fai cln aciju ac iju,, ost obod ob odii lirsku lir sku e ne rg iju ij u iirrnče zaza  jvorenu u reči, reč i, onu ma giju gi ju koja ko ja u reči re či poato po ato ji od njenog naitanka, l koju svaki put lznova t r e b a iza jsva  jsvati ti da Izmni, Izmn i, cla se pojavi, obasjana novim sjajem okoinih reči, tvoreći • njima avet-faroliju. Taj •istern oiin oiiniU iUiže iže,, ta lehnik a lcolaža lcolaža nau čila je Ben a da je rnoguće, lehnikom, dovesti u aiocijalivnu vezu vrio pfl/Jlčit® pojmove, tako da oni, spojenl, iza/ivaju nove iuinrijaeije; l.o je, pomaI.o, lcap flvantli riov svel.

l'^k

''

y!

, |\|\ M V r> r>t ’t n*

, |H

ft tU jl

uik dds dd s ni jr aiI •*mi i vjii III

d V'M k f i l k s

slunn | unim uni m trtinnim trti nnim prit*vfuijll I rmnr uMki

,M. ,M.o 
I Unrrtunk.i.

ShM  V r ;i | W

ninm'' ninm

»

y k
m« HVHC® j 1

J ii

MiTi MiTirt rt ] m jr- n gy tii o ,fum nw »rinf*hf

aBnfc v i t ] —  jm vm ie..; v m aui*? |e kp ie..; J M M » Mv mjse mjse ME MEH» %tanyk kod   Be B e n a : lo ^ emammmeT  Ai ,se I n t « n o jedaom, jedaom, gde- p* p*f  f  mm m d M i p m > a M ft fto □ p o im im , kao ito 6e «e , >M f«|M ili I Jtai Jtai HDf”, ili ili h il ta h le ' , ili ,Ts> liM li M i f®nkpae f®nkpae??;i .. Otop Otop ito je ooažno ažno jeste lon pesne tM wmt*  «ha M a a rnmki  sadržaj,. svaki akup rKi. l t i dbasje, i kasBB fodoiama fodoiama,, n e v ie ae uc uciaij*f« jdi «d fv ejih eji h wvtU iiftt)ftibJ> iiftt)ftibJ> poćeUka, od avoj avojih ih  j m m m m  Ii ’* f M M ka mfirhirt mfirhirtii ii ilnoj, ilnoj, ccre ccrebv bvai aino nojj Inc i, B n |a av ^ zanat aM aMno iMv riavao i avoj avoj proro-

m š t  

ywojan i^ av no m a vreme izmeđ izmeđuu đva đva ra rata fcvel fcveleNee eNee iaa c n m i rem h jfciaH va. ^Ana ^Anallitićn tićna, a, i M k i frtdana,  p ii tn a krep kim , paeudonaućnim paeudonaućnim

niiiirii— credine dva deaeiog veka, puna neoiop, B o u v a poezija je — kaže kaže Patrik Bridž Bridžvol voler er.. Bmev engleaki prevodiiae — „uzorak klasićnog moŽB'Huma. A to  je   i poezija zbog koje je Benov uticaj mmmm  Rilkeov pedeaetlh godina, kad je njegov m o

utieaj bao u Memaekoj veiik kao što je dugo, iako ne nepr n epreki ekidno dno bio EHiot EHiotov ov u Engle E ngleskoj. skoj. f * Ta suvgrenMt u tehničkom smislu  p  po o d je d n a k o dobro doiazi avakoj novoj fazi u Beaovam itvaraladtvu; i kad izađe iz klasićne strogoati peaazna  pi aa ni h izmedu dva rafea, kad se — zbirkama Statičke petmt  i Pijtme plima  (1948. i 1949} — ponovo javi Ba neMaćkocn Mrsfeom tržištu da u isti mah  po sta ne l aovi „zakonodavac’’ i vrhovni kriterijum, kad kad

 p r a ii r i avoj atiiaki repertoar,

Đen će rtaći pravi ton i ti pesmama  pisanim u neoklaaićnom stilu, i u onima u nevezanim stihovima, u ikojima m  jtv jeđ an novi Ben uo oes lako, goi ovo vadn>, s neIja  jeđan kim aa njega aapomatim fcoplim oaaćanjera sa akroiakom mna i tihe Ijude na ulici, u kalani,  pariando, u iakom tonu pridati  pride feoje, feoje, mofcda, niau aaavun u afeiadu s poet poetsf sfemi emi lakiev lak iev im i feoje je u Probiemimu Urtke fKatavijao, ali m tejih zvući neka. neodaki vana nelnost, iMfcca tiha asta, ficfea biagorodnoet, — tako nrsumljiva had m   jastja m narianhd nar ianhdirin irin peame u fcofco jfea  jfeaaa du ti saag saag k n j.

M N t t s p oa oaie dn dn ph ph Bc msv Hi   godma., poala &tm&jfcfc p n a s fl i Ptjmmm plšmm, gadimm mšmšmimmlik mmtfe |a a zbgf zbgfea eama ma w H i pcaaaaa pcaaaaa fFva pauaail If Ifcf cfct ct,, D n fiie d jf Ifcfcđ,  A prh šm de   If Ifccfcfcfe fe k a i  ppđšmm  ppđšmm   tri jsas^a  jsas^a.. Baanme  mm, ona ^ o šh ćk a” a a sa ia i aaafcas kBoja je pah pahii oa Đ ena ena i a jsfn vo kn jtfcrrao fc d s — I za deoeni ju i  po golo vo pcfcpiaio  p  psafcviia  psa fcviia  — amU* jc seofea; aM m i apo d n jt ta fce fcefe^ a a j r i M , d aaff e M vif vift. Obo ftlo jc taj , a f e f baa aMnf aMnfca ca”” |p » iM M ikn ik n iMPa Keateru Keaterui) i) poćšnio poćšnio curr curraf afef efca ca ja a a a ja p i fceceslafee jav o c p n p m i c . ft> n j e f a a m « o p M w a Hham, Hham, njega njeg a su od 1033. fcs Ifc Ifcfcfc, fead Ja J a p an cc sa izii iziiao ao pred hoc Jam Ja m nsrt, ns rt,  jnm javisa naam ll  m hr  jnmmš mšmu mu  javisa njom, feomunaati k lM d n n , fcM oftiali oftiali fc fc a v M i  proditutkom, enfcpMiti olpa fefch M , vanakai vanakai pafca pafca-laikun mhilis m hilistam tam . .M. On O n  km fc M fc  kmm  fca je u IIm   p p fc  po  poma malo lo uživao uživao $o jc o na j ff c ri B cn fesp amsfti am sfti „afttfl „afttfl nu nim ljen os t oacf oacfcs cs  po tom tom e feao tnju sa i 3 ar smatrao  jc s M p n i a d j iv M tvc tvcfckfcfcfcspafcfcfck n a tidia* tidia* m upr upravo avo abo abog g saafc saafce fcad sfcM O : d n fc i  m   Mfcfcfcfcjo  p  po o chktstu fcsfvnog fcsfv nog feia feiarM rM,, on o n oalfcja s a s H * ja tfis tf is i,  aaafca p fM m i hBjc pof pofci civf vfcj cju u u m š i, aaafca la mešm,  feafcc eu punc punc dugpc taa taadn dnae aefc fcja ja.. . U aafc aafcM M **aj*» **aj*» h w u a i ifcasiffcla« * ha*M naM na M fcl fea feafcas ais fcft fcftasi asiM M i Enpfcs Enpfcs fejaalni fejaalni iri rmpdumm Heaaa Heaaaaa aaa a fcs B ala aia i

u sfcM sfcMdk p a t t m fci i sMfc sMfcan andf dfef efcc onfcf onfcfcc šmštmmmšk.  psoa*

n#h a s f i fe f e v fc r. U BafettBMAaft  pemmšmm T S Bftk* ftk* of ofts ts fefefes —- feaa fca jas ja s s s a rl • GMfc GMfcrff rffcf cfei ei Baa*i... Baa*i... J P « a  psf  psflfcj lfcjtt tt flfe flfeji jisMT sMTij ijii m a ja  p f e f c f c a a t a a afca afcaaf afca caBi BiS S swhe na feajc feajc Elsot mj# m j# n i ftfamftljM* ftfamftljM*

fcjfcfe«. BftMfc naftalfetfBfc itffeBailBfc feaaafcfcfeaft  j»fc  j»fcffe MBftfe pMMM BMBtf llft llftfc fclt ltff If IfeS eS tff tffeB fetf«Mftfa» fr-fejo a OfettftfaMI,, fcafcfe tfjfcpMtf afetftfila ftiMfcmfcfg mmmšmšš mššM.  Otftf  v aftpafct aftpafct fca fca m m tm m mmm

1912 — 1921. 1921.

MALA HRIZANTEMA Utopljenog raznosača piva položili su na sto.  Ne ko m u je m eđ u zu be zatak za tak ao gvetlo-tamnu ljubičastu hrizantemu. JCad sam, započevši od grudi, ispod kože, đugačkim nožem nepoe , isekao  jez ik i nepoe,  biće da sa m je gu m uo , je r on a sklizn skl izn u u mozak koji je bdo u biizini. Dok su ga zašivali, stavih mu je u grudnu duplju među ftu&ke.

 Napij ae do imle volje u svojoj vazi! Počivaj u miru, tnala hruantemo!

S

   Z    O    R    K    U    D    I    A    N    E  .    2    I    K    E    V    0    C

^**ftBift» m  ddHf Hfci ci — ita   jm   jm vaia duia? H flHHta flHHta ® iP(tei 1 M e prariM* I A i iu

|^|i

®

(M

^

«i « t e noć noći svoj krevet, #voje #voje ua uaahle bu butine, ne,  kk*pu  kk*p u  da je naguraju u creVa c v n d e zbog toga od sreće L’ r

Đ -mo -mol: l: 35. 35. eonata. Dva Dva oika za/urLa&e:

ne prskajtie Sopenovu krv po sali da rulja ne gaca po njoj! Doata! Hej, Ziži! — 

l i ae f — iz i z cr c r t v a št što k   hlade lUK» lUK» iz drugth rupa vatru,

Vrata kiizniuše: jedna žena. Spržena poistinja, hanaanaki mrka. Cedna. Puna udubina. S njom stiže mirii. Jedva da je mirti. To je gamio slatka zaoblučenoat vazđuha  prema  prem a m om mozgu mo zgu..

apkm   hak tuutiie

Trbulaita gojaznos/t  po ka nk uje uj e za njo m tfOCNA  K A f A N A

UTEHK OVDE NEMA

ij ^l IjtilMPK i gjv gj voi Aafi AafiJi, Ji, H ft i Htfl fLM fLMilfl ilfl

 podrtgfr*J u t u j i f i j u Iri UdttJ Ud ttJ

f> iftii iftiiii dkrvrft dkrvrftll

y*>4 y*>4tm tm4 4 *n h *

in ri ft l

^| ,n 

h r tr n lii

buA/ul j i f ** vog

Dvi* ruke pi«mala au kupa Jv pnnmaivn brvAuijak d* mv> na njMmu utpol^n«*

Im «

<4f# <4f#aah ** u ih kMptakM  kMptakM 

k***m

 NL  NLko n » * bltJ bltJ Ivtca rrwr| rrwr| pula  Nek tvoje rvere avene Mmj Mmj j i u l tf>6w tf>6w ) kkll r ftmrri ftmrri

^

u*i»1;UMfi?r fi?r,,a

Ja uv«*k ttvtm, 4i\aJ, rta ftaiu

# VaK VaKlN lNiV iVii Maadtiifi Maadtiifi L ju h l Vi|M  ttk at W'# b*

i juw| <"V«»Ui4vn kaakadofn nviitM Miair «** (rrufta  pm rl m oj tm m <«»m. AilJ« v« riusdaitjujiit

i%iw j#j ipi piwi

Jadnv mi ruk>* uvvli u vvtii

M

ptavNd p ru ii, ii , !****£ Im «UJu ,  ptav  jar am Pft timfuik im fMftf*viiiM ftf*viiiMi

i li # ta «m J) ftNU|#uJ* k« rraa 11f 11*

H mnriffii nriffii pK pKdm dmijjdt

MLrv mJ

PvivkM PvivkMMkft

B v

■IJJJJ* aolina s beUm jablanima ®*®*» u hv tda nu i, iyy i Adacrt i jcxtna zemlja

od mhili 2m a 1 muaelke. muaelke.

MLADI HEBEL i   

PRETNJA Ali znaj: Zivim zverske dane. Vodeni sam čas. S večeri mi očni kapak drema kao fiuma i nebo. Moja ljuibav zna tek pokoju reč: tako je lepo uz tvoju krv.

ob liku jete ; s okre tnim dletom dletom

u HRMtooj Bdbioj rucd. io k a m n u n o r a  Jm  Jm.  6e4om m   b io

 jjgba  jjgbaija ijam m ob lik, lik , mm$e  ruke rade za hleb.  J a š   —m   veoma daleko od sebe.

Ah hoću da budem Jal Duboko u krvi nosim nekoga k© vapije za božjim nebesima i čovečjom zemljom ih  je fltvo fltvoari ario o sam.

Hd

MAJKA Ja tebe noeim kao raruu, koja ne oeli, na čelu svom.  Ne boli uv ek . N iti n jo m otiče arce, mrtvo. Samo katkada odjednom oslepim i oaećam u ustima krv slanu.

-Majka -Majka mi je takva sirotica dft biste se nasmejali da je vidite,

kivtino u feesnoj urižerici podignutoj nakraj sela.

Mladost mi moja dode kao fcra&ta: ispod nje je rana iz koje svakog d a n a c u r i k r v .

Dd kjga sam ovako nagrđen. S n a mi ne tanaba. Hrane koJiko da ne prearknem!

Borba je nemilo&rdna, a gvet načičkan vrhovima mačeva. Svaki mač gladan je m o g a srca. Svaki moram  ja, nenaoružan, I svoi svoijo jojj krvi ras topiti. m

PEVANJA 1 0, da smo svoji drevni pradedovi. Grudvice sluzi u močvari mLakoj. Plođenje, rađ anje , sm rt i život novi da iz nemog nam Soka kliznu lako. List alge iT duna što je stvori čdk> vetar koji  je  pe  p e sa k ž al a m re šk o. Već glava konjica, galebovo krilo,  bi li bi od ve ć, p a ti li ,bi te šk o.

II

a

iti i kp pM * wašmmt* 4 h m » waš

•4 * 1 I fP I

I 4 f n p w t l %m  p  prw rw io r, ifa k m a m Ui . k u t n i « v«iđ y  jr n ^ tm b&fm b&f m cimm pmđm.

$ fm fM

mm-n/i H o

m»

mrmfc

■ g M M p k d grudvm mnmgm,  t#iki»f piovo M M

mt

M P |i

  M u ) n o  t r m ć '   c t c b l i m « i ki ki if if ic ic . 4 i l i M o ra ra f if if ln ln o a ov ov r

* gg j | naftt naftto o ftt ftto o ntii ttt. »fc'tznMiff’f Umril Razeda. U M ) i «*

1 p a c ti ti r, r, i m o i f .

gi svakom obrfmku oalonjm*  po   arećm

^ rrrr K irir r a v e lll l o ^m ^m r k o o p i j e n o J « m u f t k i m t a m n o - f n r k i m : Drti me! HeJ, padam! U pokljku f*ećam umor. 0 ovaj grDznićavl alatki  poalednji m iri a iz v rt o v a.

BKZI VOZ ENGLESKA KAFANA

kon jak m J M p   k * o ! la i a ) 4 i i u t o .

Mrko

kao lišće. Crvenomrko

Mrsei f@i B flrli n— T re k gba rg i b alti čka lcup lcupal alif iftt tta. a. \ma§m  j e i i i o n a p . Mm § P t ci cici u v t a  pK JC sm ek) o d m o r a . a r e ćd ćd .  Zjm bm   p o v i j ^ n o , k a g r č k o j ar U o ee- z n j i « r p a : a i a j e l e t o rx J m a k i o !

 p  pM M lp M J M d n ji dam d e v e to g m e se ca ! M M j ii i i M | p o a i e d n j e k r at a t in in « - a a h n u  M M r v e t a v a n j a , t a k r v , t l u n n o orr i ,

u n a m a oodd že že g e .

M a đ u j e rmm   b i i z i n a p e a r g i n a .

Sav taj ftljam u uakim cipelicama, Ftua Ftuaki kinj nje, e, Jevre jke, m rtv i narocii, d ale ka amuca ae knoz plolećnu noć.

žaia,

Violi Violine ne zelene. Maj ae m o ta o ko ha.rf«\ Palme Palme ae crvene. crvene. Na pu atinjsko m ve tru. Rahela, a tankim zLatnim aatom oko članka. Ititeći apol a ugrožavajući m o z a k : dnšomanka! Ruka ti  je,  je , av e je dn o, z em lj a fiiatka i mrka, gotovo večna, zadahnuta Bpoilom Dolaze ljupke nauftnice. Charme d’Or»ay.

Svetle sase su tako lepe: SMMMh i   Mrhnait biica m   na ženrku mrkjdat.

ftirokih i žutih uaana, a livadom pod nogama.

2m

0, piav piavuf uftn tnou outi! ti! O, leto ovog ovog pot iJjka ! O,  p  pre reg giJb iJboi ovog lak ta jaam inom pero perože žetio tiog! g! Oh, neian aam pi*ema tebi. Milujem ti ramena. Cuj, otputujmo

 A

 Jm  Jm ramš t o zm  tmmekm U

je d n u

nuć.

te? te?pc>, jo* | za ataNrc&ll

4Mlf 4Mlf H mtmšm  p o n o v o o č i u o č i m   a o b o m ! vA\
m

I«

MB10BN6!Sm

** **** Im .

«kM li

,^ i*U ll **•*«»

ii

Ih h h

Im

01%

im

* < M mH o

».

'W W H l n w A

m

****

* ™ » « 1 IA

»

u

V

v ^

„ °

^

BANJSKl KONCERT

i

2E L E Z N 1C A

i . R a n> n> c u 'U n ^ 9AmH d    t m e i. tDplHh h I n H ) te? «40|3b«   m   tDplH   tag mrnia

Thh* Thh* IMM— n T.tk« umoran. Ho6u Ho6u da p PiMeBl Mktrv&l. 1 b vr to v i pBBftMt.  b   vr Sfln flnlMi 1 poiup poiup.. HBkkB artćfl: artćf l: m m ) t ii fefM fefMMMiio iioBiu du dubo boku ku p lev le v ti mor morsku. sku.

*

šumi mkm.krv krv

w ini. J

C M ap «M «MHC pPo4e6i stjJ e netnan ka. I M p p p P f ti ti t e n p e . A li l i a no n o  gd  g d e   «e one zavrsavaju 4M M m  

je od

o m m

. 

Jecam na pragu:

I h Ah i   j n |

u ato

h a r f ie

m l afc i

vazduh!

Ti, vrietna, bela zemijo: 0, mramoma svetloeti! Tako silno Sumiš uz moju krv. Ti, svetli zatonu!

Silnl umoru  pleea!  Nežnos  Nežnosti ti suknje sukn je oko njem h kolena! Ptrahu ružičasti! Obalo  prek  prekriv riven enaa vilin ilin-k -ko onjicm jicma! a!

Hflai HflaiDi Di b sa p m t, tu d e vieiin vieiinoai oaill.  € $ t

Imfld bogalja 1 proletera na lečenju| _   _  ■unoobrmni, pflići, nojevo perje oko vrata, \xned joMffijflg mora 1 Grigovie peame. Ho6e li Iria doći? Mrvnp Be Be. 1 siv i se I tap ić u nj eno j ruci mrvne. Smflnjuje se. Sve bi da se ututka u ruku. Ti. a b   ivončićima uvezenim u šal,  beli kr at od ra zd el jk a i zu ba n«A iW i stoji ti, kad se smeješ, takio slatko na preplanulom tvom rumenilu!

Ti što se dižeš s površina kupe. U kecelji kecelji od ljubi l jubičica. čica. Uočljivo Uočljivo opafiana opafiana ra rascv scvalim alim  be d a r a t v n j i h grudima. x 

flllt. flllt.HM HM HP it p f; raflft, k rv i mor moraf afca, ca, ti. ti. sutone  bo  bogo gova va,, JBMflRP n  M m đm m

n

,

k a lo

hod

I

t a j k o j im im

h o d i i! i!

 mm  mmd  n  riapod iM  apod n j e n e odeoe miriss nem. mmmm  i w r beia, odvezana, i miri

JBflBH jflpi * ■ Meuatnm, Meuatnm, teik o opteneoen opteneoen bogom. M g j p Mh M p   flasia. O, neka ga. tiho smenj eaeHma nmdima i  d rh U i ktu plje. plj e.

0, jeseni i povratku vrh ovog mora! Vrtovi se ugibaju. Nemoćno, sivo žalo.  Ni  Ni čamca amca,, ni jedra. jedra. Ko oe me ziimis prihvatiti? S v e j a n a s tolikih daljina, s n d v a rođena na tolikim zvezdama, sve do ove obale: — Iris pnolazi. 1S

ff 

6t

tf|A* tf|A* Of^AA *o pvd ‘v ‘vovun* qp« qp«do dojd jd (vovurw m i pvd n um umi| i|iq iqq q a tn m vtfidf vtfidf fvptAm *vfoq m «uiqo idotai faq itftp itftpD D of | crn oxd fq •r«o| vftaA vftaA* * i o m i iou ioucfo cfopp 2

 —

9

p s uvpof 190 n mi ipiia ipiiam mu

‘^upod oiMgnpfnei oafovu ft

'«fHPdkud t opauifl opauif l vu tflnu tfln u fiMk« p o u s f vqt v qtn? n? pniĐ niĐ kJC kJCfn ‘VUflUHA ViOA ViOAfl fl afl Vfflfl Vfflfl «u «u t uitnfl op vvuvp po pip vturia*r£

UflflBfVfVIII *Uflff«9fK|0 ^ f u p
D p |U | U| f t i M f l p HPI i f ot| ot| iouo | tiflf tiflf off off iieuo euo  p»

1

»i

 n m

  « « * • f« f« i

w p y MlfUf MlfUffO fOflfl flfl Cf CflfM|A II % — jfl fu fn n d flp flu f p m d f w 'ra fo fofod n ta ta o f u « *| *| u p p vd

Aittf ttflvd f p p A « * ip v f fl fluu ®§ i p r n i 9PPP “—"fTT UipfllA UipfllA TfHMRU |UI flff flfflf lf flfl flflfHy fHy *D i w m

mmmmmm mmmm

fld 

«tfl|  b Bo a o   tfflp utflftf pNpflpMi «wpfl| fkapflgi flMVRfOf fOf flfltf flf ltfflf flfff flflMVflipifl flipifl flff fl ffv v flflflflpflf  flflfl flpflf 

*0

ptflopaAfl po — uv C  vu mi   ptflop *U!flA !flAT\ffđo \ffđodi di vuif vu iffv fvu u (opAVtypi (opAVt ypi n a o js luaopruA \ iuuA^ap iuuA^apff * off off (uxiif uxiiflou louii flii fliiopa opaCzvi Czvi vutAJM ‘apputtn apputtn t pU3( npamzi npamzi usurvffliti usurvffliti «■ ‘flf ouivs

opflf

uippf flp flUMud tAflfi

fltfflfi flfi flunu pfl flgpf

tflpfli

fltfflafl

«WfW| fltfflflfl MHlffpHi

qjp Hp ppftp aufl^JUMRl ruitAt rui tAtMfn Mfno* o* f l i MMflflfl flflflii

«i (kflpli

frup frupii iiv v « i «i|iP| «i|iP| t—i tf—* tTuini flflfl| | a jh |   flAtfpMNfltfNf kfltfflfl *flf flfla(itfi flipafl flipafl fl flitfi ^ 2

fltn fl tnfl flii iOMflfpl flfpl flpMtf flpMtf fltffll fltffll ^ flfl fl fl^^ vuifdttftfi tuftflflflflp flfl {ktfMtfp

rumfpo (fltfflfpptffli fll A9 tfpflflj™*®'  ptfu  pt futft tftf^ f^ii [AiM [AiMMflM flMf f i i m   tf tffl 9 M iB '

vmLvmmi

“Vpflf flJflf ‘flpp flfltlM tftfl tffl^ flflfljflfflfltf flpfllMi- tf tfftffl

flflflflf «•

* flpflflAI flflfl flf lflA A Vflfltftf flfltftftf tf tf tf^tffllA fltfflfl fltfttfptfpfli tfflPfll fltftftf ipvfl f flflp flflftftfflAM tftftf

flMflpjtf flMflpjtf ilfl il flfl fltt iflf flffl fl fflptff ptffll flf flflljNf tftf tftf tf 

CVftCfi

1922—   1936.

I  JtKKP  JtKKPO Ok   OtWWUV?

 j^  j^TEHti knrij’ knrij ’u ji n n i , BHiMdht i RMM.

ZUuereć erećTia., ia., liloem M tip in a ,

obala m ¥Mijtii> primi moj korak kao gnabnu aemlju. A ondi leja u Jadnom parku:  gvm  gvm  to uboitvo pnekii cvBĆem,  jmgta gtaro, ro,  obiakc*, buru u vrbu, krikraj  Neun ifttiv a aajm!  Jm  Jm  prljam hladnu maaku Kiko aav taj ruj, iar 1 plaan i

 biutlniei  biu tlniei is be da ra m o jih ! Xdravo!

PEVAC

Ipevać mefta u krvi kiice, geneze ideja,

maglu gde vrva od  bić  bićft turfa, Brodvejk, težeć za rečima piravim, oiblikioffn ptravim, jer smi azimut,

da raakml zaboravi izmedu Ja i Ti. Lira neurogesna,

hiperemije, mrak, od kofeina sena,

 povišen krvn kr vnii tlak, tla k, ko da odmeri prhvo : za jedndm idu svi, večno za zaboravom između Ja i Ti. Ako  je  piev ač stalno

u dvojstvu bio pre, sad intedek tualno, miozgsom, razaira sve,

i» tedfepć smu pesme svoje, utkiva neprestano teftke supstance svoje u Ništa, polagamo.  M 

it0 timi^u bozi PALAVA Jfc

a*nra   f t l s v a mcčeri m   crvene

i Mflie

9 t

  mngjp —**,

pevaj, i B piaari iaie

&*>

i tnoCB 

st° -gzari - gzari ZeVSOlVO ZeVSOlVOg ga

s o br br a^ a^ , n e k a d " ge vać.  ban«.

što su

 pM ae flnrtni ćasi, M

ša št m npmm*

I m a r s te te ti ti o p w : m ć

.

Tvoje m ore

  i fscHmft. fscHmft.

Wapii Wap ii mp ruda*TL  Tte prži. I M r i ip ip l u i omđk mok.  Vneio.

it o p d |oi fitoji fitoji too too se drži drži,,

i-asp i-aspad ad

aiav ai av a većeri i

m t o t a j e b i h te te io io 4m  safBog nitovila, 4m tmsm  pr K m n< e.

c i t a i t o do rntnog krila

nfernndrr tmine.

lia m tnn i Pa lava većeri su crvene, crvene, iz sumraćja, iz rose giuve d i i f g e u s ve ve t L os os t i s e n e :

..nikad i uviek”, na svetu sva su mrenja gazovi i sfce&e, a i oko tvojih rođenja čudne se stvari sp ie le . . .

Jadnom, sa pomazanjem,

na postolju od bora, krenuće kžaj tvoj piamen kd vino žalu mora,

 patniie  patniie mepalitne, mepalitne, | dvorane, i groblje, kad  Tar  Tar ga A z i m a hitne, 4ftfeic m   rsspada, zdrobljen.

USKRSNJE o s t r v o

Taj otok tako m a l i ,  ptica Sto Sto mo motn tnee  j e n ji S e , saka  pe pe L a, a l i nimaio snage liken r a v n i c a posejana

kamenim likovima u kojim ćudovišne irealnosti ima. Ure Veiko tvrdi : Veiike reći stare tžve u stenama tvrdim, a maie životare. n a asurl, uz kusak hiadne  m   čvsri, na ffto mu ne acike  pmcmr, duiman piiiča stan.

 ptiine  pti ineSeiM SeiMfci fci t e m a c , k»|i Pacifik bije, lcoji Okeen elema, na kopno priftao nije, af Tebi tranacendentalnom

de slavlja laitaviCjihl Igrači peamom alave tegove jaja ptičjih. Koet ajkulina vlafii  pis  p ism m e n a zv zver eroi oiik ika. a.  — n a b u s t r o f e d o n s k i n a ći ćin n — za sunoe, meaec, bika:  je  j e d a n z n a k z a d v a n a e s t giaaova, giaa ova,  je  j e d a n z ov z a o n o i t o s p a v a a moć ga plodna, nova, iznutra uoblifiava. Otkud ti slojevi duše gde s e  p  prr i s ila il a s t v o r i da idole od kama, džinavske vizije, tvori — velike reči stare, vefiito iste, zato žive u stenama tvrdim i svemu nepoznatom.

KNEZ KRAFT

Knez Krafti je, čitam, premin6.

I^atifundije mnoge steče on kupovinom, ličnost za nekrologie: „kontrolisao je bodro da r zakon zakon štuje svako svako —   Nad  N adzo zom m i o d b o r  Akcionarskog Akcionarsk og dru d rušt štv v a ,Mako< ,Ma ko<,\

Urmx> je zatrpan radom. AJi, čim vremena ima,  po  posvećdvo se rado i sportskim ciljevima;  pamtić  pamtićee starca tog vrla večno, jer utemelji trku za ženska grla: „Nagrada Kiška Kiškazhe zhelji lji,,>. A spreman za putovanja! Prosto ga ne drži mesto! „Zairđaš od mirovanja” — govorio je često, i, gle, već bodro korača u znani sleeping-car i, tako, stiže začas u Rim i1* Zanzibar. Za opšti cilj — da se satre! A, već star, on j«e, bez poze, isao u lov, u Tatne, na brze divokoze — s induatrijom, nad odrom, nek miu iskaže stog sve lepo, istinsko, dobro —  posle  po sledn dnji ji lova lo vački čki rog. rog .

TAMNIJEG SATA Tamnijeg sata ne ima od ovoga što škropii, sa svetskim teretima u tuđoj noći se topi, izdvajaju se figuire u velik jedan lik, čuj ih gde prete, lemure: iz šume seni njin krik. Od stvari se odvoji i usud biće ti grk: uz krila, kraj usta tvojih roj lebdi leptira, mrk — čak ako lišee svijaš svakog stabla na broj, n it ’ spa jaš n iti skivaš zanos-san svoj. U prodor u svesti, vrh slutnje, tih i čil, stoji jasen svetski Igdrazil, i suvd štap Aronov  po  p o b o d e n tu , Izrailj usrećen onom krvlju u čudu-sruu, tek tebi bi atkrivena, ko ponor, ne ko smer, večno neispunjena  pnom  pn omes esse se d u b o n h e u r , tek tebi toga ne ima: svaki čas koji škropi sa evetskim teretima u tuđoj noći se topd.

VIDI MORE I ZKAKM

Vidi more i zrake svetlosti, zvezdan *jaj,  pa stir irsk ske, e, lake la ke,, pesme  past gone u ovaj kraj, ti 5to si glase dozivfi i smišljao svoj krug, s glasnikom noći živo  pođi niz stub st ube, e, k roz ro z m uk. uk . Kad reči, legende, snove isprazniš, odlazi, tah, nećeš videti nove  pova  po vark rkee bogo bo gova va — n jih ji h , ni zid, ni pismo njino, trom eufratski — ne, izlivaj tarnno vino, Mirmidone, na tle. Ma kako zvaii sanju i bol bića, sudibina, sve cvate u oticanju toga noćnoga vina, eona struje sa/ti,  još delić de lić žala, žala , k o d l a n — glasniku krunu sad vrati, i bogove, i san.

TEK KAD .,. Kt maalinjaci a ni Tiren Tirenak ako o m o n niau niau veliki doživljaj zn z n a n i: i beli gradovi su  pusti  pu sti,, k raj ra j s tva tv a r i straž str ažii nemih lukova četa, i nigde senke da zbLaži sjaj ovaj nepokretan. Catmja stoji bez vina, u sjaju, bez podmanja, niti nudi daljina nit’ udar razaranja, nit’ ona ono budi što sni u mozgu: gle, ona južnosti nudi, a l’ južni juž ni motiv mo tiv — ne. ne. Puna dvorišta, oeste ledenog doba, santi, čak oko Villa d’Este gde žutilovka plamti. Tek kad se stvaranja rana

otvori tiho, tek tada dižu se strujanja pjana s ivioe belog grada.

30

PAUINA,

iz

CARSTAVA

Sta blće pusle fiasa i tu slufii, JU>trui se, otud gkisa  još m ko nie polufii, polufii,

i  z »igušljivog bezdna, iZ svetla Sto Sto jedva jedv a sja, d a l’ će još sjati  — ne znam,

ne verujem ja. Znak, ipaJk, vidim n e k i : svrh zemlje seni, u muku, iz carstava dalekih veliku, lepu ruku, neće me dotaknuiti, to prostor ne da zli, a osetiću je, slutim,  biće  b iće š t o t i .

K moru, ka žalu s visina dokliznućeš do nas iz prostranstava. daljina: „— I njem u stiže spas” ;  pogled  pog led tvoj tv oj zna zn a o sam sa m v eće, eće , a u svom krilu, znam, ti zbiraš naše sreoe, sudbimi, san. Dan jedan kraju se kloni, odnesoše obruče, luke,  pes  p esm m a noći no ći još jo š zv o n i — dve je svdraju ruke, iz sofoe gde zvuk taman sipaju dirke, more vkii se, s katarkama što kiu na sever, gore.

 Nosićeš,  No sićeš, po u z m a k u no noći, ći, znake, nierazgovetne, i niko neće moći da nam ih odgonetne, tajne belege, toone od dalekih sati tih — i pićeš iz kupe one iz koje ja pre tebe pih.

ŽIVETI — BEZUMLJE JADNO Ziveti — bezumlje jadno! San dečaka i slugiu, al’ ti, od soja što dugu  pu  p u t a n j u p r e đ e do n a d n o , šta čekaš tu za sebe? zanos što sve još zlati, il’ ne neku ku zam enu sati između sveta i tebe? Tragaš za ljudskim stvorenjem? Sve ti je priušteno: vera, i izmicanje njeno, i potom razorenje! Samo je oblik vera i delo; statue, što ih ruke taknu Pa ih iz ruku ipak maknu. čuvaju, štite seme, eelo.

KO 21VI SAM

Ko tivl u m , tlvi a tajnom, tajnom, ■ toji u plim pl im i sli s lik k a Ito I to *** začinju pred njim, klljaju; ajajno iarenje njino i aenko noae.

Od avakog sloja obnemenjen mišlju, a to ga čuva, brani, u moći mu je uništenje sveg ljudskog što se pari, hrani. Mena ga zemlje niti čudi nit uzbuđuje: sve je dsrugo, već već nema nem a „Umri” niti ni ti „Budi” : tiho, ostvarenje ga gleda dugo.

 NA  NA TVOJE TVOJE KAPKE SPUSTAM SPUSTAM SANAK   Na  N a tv o je k a p k e s p u š t a m s a n a k , na usne šaljem oelov svoj, a noć, a san, a žig od rana sam nosim u svoj nespokoj.  Na  N a t v o j e c r t e s p u š t a m t u g u i radost na njih stavljam ja, a smrtna jeza u noć dugu kroz moje grudi tka i tka. Ti, slaba da se daš duboko, da nosiš svet moj tebi znan —  pa  p a u v e če s e d iž e m v iso is o k o i saljem oelov i lak san.

 NIK  N IKA A D SAM KA KAO O KA KAD D  Nik  N ikaa d sfim k a o kad ka d a v g u a t dodf■ do df■ čiis ispunjienja — s polja »nenih  puž  pu ž a ri z k itn it n i i c rv a n i, a gde je tvojih ha&ta voće? Jezera svetla, nebesa plavlja, čista se polja blistaju tiho, a l’ gde su pobede pob ede i dokaz njihov iz cars tva ko je ti pr ed stav ljai ? Gde dokaz za sve sreća pruži i pogleda, prstenje menja u vonju vinskih isp are nja — : ti protivsreći, duhu služiš.

DVOJNI KONCERT Kroz svet zvučni što stvoriše ljudi sve slažući u riitmove zvuk — napuštene stepene naslutih zemlje koja podnosi svoj muk. Bez zvuka je kraj, padanje cveta, smrt zverinja što podalje gre, drhtaj tek, i vrsta drevnog sveta, dugoročna a poslednja, mre. Odlom zvezda, pleva vasione, kup kamenja — neka ruka, zrem, što hitac krocz tamne regione veza u sip sip i I stćnjak stćnjak nem. nem.

I lujf lujfccari ari 1 Ut UtoJ oJjk jke, e, 1 •p rud ru d ruj r ujn n l, hiadn« ribe, vodoc&erruu.', grvu: zatvorenih

uaLft Jol, n^ćujni,

 bez glaau glaau pod  Je  Jednom  lakom mru, Tad, joi drhteć od pdradrevnih »iia, ropac, prvi trag lzraza tek,  ječi, čujem, čujem , bol »  flauta siian: iz razz a u većno ve ćnom m —, Tosica  — : dluj izra a prirodu cepa roga jek u ćekanju njenom neizrečnom.

ZVEZDACI Zvezdaci —, dani, bez snage, tinjaju, bajanja glas,  bo  b o g o v i t a s o v e v a g e smiruju za kolebljiv čas. Još jednom zlatna stada nebeska, svetlost, cvat,  po  p o d k r i l i m a š t o m r u — š t a s a d a smera bivanja sat?

Još jednom sve što se žudi, zanos, Ti — ružin cvet —, leto pogledom bludi  prateći  prateći lasta let,  još jed je d n o m s l u t n j a r a s t e gde davno izvesnost bde: talase tiču laste,  pij  p iju u let, le t, noć no ć i sne. sn e.

35

DAN

STO

ZAVRSAVA LETO

Dan što zav ršav a leto leto,, u arco ulisnut žaJ:  pLam  pLam j e o d a s lan la n , eto, et o, i igra, i val. SliJce već blede, k6 izmiču vremenu, dok  još  jo š ih z rca rc a li v o d a , a l’ dalek n jen je tok.

da

Bitku iskusio si,  ju r i š , bekstv bek stvio io i sLo sLom, a čete, a vojske nosi udes u huku svorn. StreLe i kremenjače,  p l a m e n j e , r u ž a s j a j : zastave, znaci se m rače — : nepovrat to je, kraj.

TORINO ,,Ja pocepanih đonova hodam”, u poslednjem je pismu genij  pisa  pisao o — odve odvedo doše še ga onda na peihijatrijsko, u Jeni. Knjige ne mogu d a kupim — čitam  po  po knjižaram knjižarama, a, sedim sedim,, stojim:  bele  belešk škee pa po nareske hitam: — I H tor torinskd dani dani moj moji.

Dok uAivaju lenjivci vrli u Pou, Bajrojbu, Epsomu, on dva fijaJcerska konja grli — dok gazda ga ne odvuče domu.

CELINA Deo bi pjanstva, deo suza bonih, često je bilo varki — bi ih sto! —, ovih godina beše srce, onih  bile su bure bu re — d j e b u r e — ko? ko ?  Nikad sa srećom, r e tko tk o s k im u k o r a k , mahom pod velom, jer se sve duboko zbi, reke su tekle, nadolazeć, put mora, sve spoljnje bliskim tek iznutra bi. Jednom si tvrdog, drugom blažeg lika, tvoje su crte tek predstava njina, i što videše nije cela slika,  jer  je r samo sam o tebi te bi p rip ri p a d a celin ce lina. a. Sprva svetlije od vere, od neba sve što si hteo i smerao jednom, a kad si potom video što treba, što je oelinu posmatralo ledno, skoro da nema sjaja, vatre nema ništa što pogled tvoj poslednji spazi: tek gola glava, u krvi, tek neman — s trepavica joj jedna suza slazi.

COVECE —  Coveoe — sve si sada,  p a d o š e maske mukio,  j u n a c i , stad a — :  pad  p ado o še  ju t r o j a n s k o p o J j e  pukl  pu klo o —  uvek oblacd vatre i uvek noći plam o k o t e b e š t o snatreć  b d e š n a d p o s l e d n j i m s a m ,  b o g o v a n e m a d a m o l iš , majčinog krila ni grudi — ćuti, patnji odoli,  p r i b e r i s e , v e l i k b u d i !

1937— 1937— 1948 1948

AH, DALEKA ZEMLJA . . . Ah, daleka zemlja gde ono što arce razdire  počinje  po činje d a ž ubo ub o ri  po oblu ob luci cim ma ili u ševaru trepetljivom poput vHin-konjica, a i mesec lukave svetlosti  — p o l a s l a n a , p o l a b e l i n a k l a s a — tako utešno odiže dvostruko dno noći —  ah, daleka zemlja gde su hrežuljci t o p l i od  bli  b liss tan ta n ja jez je z e ra, ra , na primer Azoio, g d e  po  p o čiva čiv a D uze, uz e,  D uilio , iz Pitsburga je u zavičaj doneo  Duilio svi ratni hrodovi, čak i engleski, spustili su zastave

na pola koplja dok je prolazio kroz Gibraltar —  30

tamo monolozi  be  b e z v e z e s ičim bliskim, osećanje aopetvenog bića, rani m e h a n i z m i , odlomci t o t e m a u  blagi  bla gi v a z d u h —   rnalo h l e b a s g r o ž đ i c a m a u k a p u t u — tako  p a d a j u d a n i sve d o k n e b u d e u n e b u s t a j a l a g r a n a n a kojoj otpočivaju ptice  po  p o s l e d u g o g a l e t a .

SOPEN  b a š govorljiv,  Ne  ba  j a ča s t r a n a , nazori mu ne behu  ja nazari zaobilaze suštinu, kad  bi D elak el akro roaa razvijao teorije, on bi se uznesmirio, on sam nije mogao da obrazloži notuma.

SLab ljubavnik; senka u Noanu gde deca 2orž Sandove nisu prihvatala njegove vaspitne savete. Grudoboian  — s k rva rv a ren re n jim ji m a i ožiljcima —  u onom obliku koji se dugo vuče; tiha smrt, za razliku od smrti u paroksizmu bola ili od  puščanog  pu ščanog pLotuna: pLotuna: dogurali su do vrata klavir (Erar),

a Delfina Potocka  pevala mu je u sam sa m rtn rt n o m času  pesmu  pes mu o ljubićicain lju bićicaina. a. 40

U Engk*«k\i |e  p  pu u l o v a o sa I r l U a v t r a : Plejel, Erar, Brodvud, ia dvadeset gvineja uveA eAee svirao  po če t v r t s a t a uv fcod Rotšildovih, Vdingiofiovih, u Straford Hausu  pree d nebrojenim vitezovima Podvezioe; 1  pr potamneo od umora i  b l i ž e n ja s m r t i vraća se kua. na Square d’Orleans. Onda spaljuje svoje skiee i rukopise, samo nikakvih ostataka, fragmenata, beležaka, tih izdajničkih uvida —, na kraju reče: „Moji pokušaji su izvedeni po meri onog što mi je bilo moguće dosegnuti .'5 Svaiki prst treba da udara snagom koja odgovara njegovoj građi, četvrti je najslabiji (samo sijamski blizanac srednjeg prsta). Kad bi počanjao, bili su položeni na e, fis, gis, h, c.

 biloo kad  bil kadaa ouo neke njegove preludije, u letnjikovcima ili u nekom planinskom  p r e d e l u ili kroz otvorena vrata terase nekog, recimo, sanatoirijuma, teško da će to zaboraviti. Ko je

 Nik  Nikaad nije ko kom mpo pono nova vaoo operu niti ijednu simfoniju, samo te tragične progresije iz artističkog ubeđenja

i mabom rukom.

OHKKJEVA Hivnn

Kiiko rm* imtiivlJaA, Ijublj<*rm dt tik, od o d g u m iut iu t od Kri*l« ri*l«i, i, m*gos m* gostolj toljubiv ubivim im llo ll o d <>plnu lnui dovlačim lumu, d vobo ob oj ru1 ru 1 bobJ c*t*, voćo ito rujno plamtl Eaodovajuči Hioem, udarajući u liru  palc#m  palc #m po ž i d l Već tiri godine u oluji Severa! Slatko Je mlaliti na mrtve, ti, taiko daleika, glas se čuje čiatije,  polj  po ljup upci ci se oeećaju oe ećaju,, i ovlašni i duboki — a ti lutaš među senima! Kako me ostavljaS —  naarću rečne nimfe, domahuju lepotice s hridi,

guču: ,,U pustoj šumi samo su fauni i satiri, a ti, ti ,  p e v a ču k o j i z a s v o đ u j e š  b r o n z a n u s v e t l o s t , l a s t a v i ć j a

nebesa

mahni se zvukova —  zaboravi!”  — p rete re te — ! A jedna gleda tako čudno, ukooeno. A jedna velika,  p e g a v a , obojene kože (fržjuti m a k ” ) na izgled smema, čineći se čednom, mami na raza:uxiano uživanje ( p u r p u r u putaru ljubavi —1 uzalud! 42

prete pre te — !

 Ne, ti ne sm.es da se rasplineš, ne smeš da  pređeš  pređeš

u Jolu, Driopu, Proknu, da izmešaš svoje crte s Atalantinim, da, možda, protepam Euridiko kod Laide — 

ali: prete —! a sad kaimenje koje više ne ide za glasom, za pevačem, koje ohrasta mahovinom, grane koje je stišalo lišće, motike koje je smirilo klasje —: gole drške —! sad bez odbrane pred okotom kuja, razvratnih —  trepavioe već vlažne, nepoe krvari — a sad lira — niz reku —  obale zvuče

PESME U ime onog ito daruje sate, u sudbi negdaSnjeg avoga naraštaja svrno si pogled oka ito ne pita na sat što pogled razara do kraja, nadiru stvari u vizije hladno i od veza se otimaju starih,  jed  je d a n j e s u s r e t tek te k : u pesm pe smi, i, skladno skla dno,, rečju mistiično začarati stvari. Kraj ruševina sveta, njinog sipa, kraj Gore gde duša propati duboka, kraj anžujskoga brega Pozilipa i štaufenskog osvetničkog kroka: nov krst, stratište novo, ali mesto gde nit’ je uže, nit’ krv lipti jarka, mesto što kune strofom, sudi pesmom, zuje vretena: pevala je Parka. U ime onog što daruje sate, sluoenog tek kad prođe pokraj sene što što dovršava do vršava godinu — al’ za te  pes  p esm m e s a ti su n e istu is tu m a čen če n e — , godinu ocLrona svetske istcnrije, odrona neba i odrona moći, a sada evo i tvog sata, bije: u pesmi monolog i patnje i noći.

SLIKE Kad na sliskama galemija sva ta zgrbljena leđa vidiš, njuške sive staraca što se, već lešine žive,  po  p o d b uhli uh li,, v u k u o d s t o la do v r a t a ,

fcoi-u,  plemive brade čeklnjave, od iome aalo podlivcno krvlju,

vične da kradu i varaju za brlju, svikle da opuiak u maramu atave; veče života, ah, obilje samo,  bogat  bogatstv stvo o tralja tra lja,, čume, ume, poganišta, sve viša njina nova bora/višta, u založnici dan a noć nad jamom, k a d n a s li l i k a m a t i m v i d iš iš , iz s v e g a , šta su ti starci platili za život, kad vidiš poteze slikara — o, živo geniija vidiš velikoga, — njega.

VAL VA L NOĆ NOĆ I Val noći —, morsiki ovni i delfini i Hijakintovo breme zanjihano, oleandeii struje, travertini oko istarskog pustog dvorca sanog. Val noći —, dve školjke, da im ravnih nema, struje ih nose hrddinama gore, al’ purp ur spade s njih i dijade dijade m a —   beli  be li b is e r se s k o t r l j a u m o re. re .

ONDA —  Kad lice koje si znao k a o m l a d o i poljupdma mu siuze i sjaj pio stanosti prvu crtu stekne, tada ono negdašnju čar izgubi tio. 45

 Nekad lOk lOk i kog ivaki hi hita tacc j* j*» uip* uip*v6 v6

 purpumog pera u plavet plavetll itreia, 1 kimval Ito je ivak iv aku u pesmu pesmu pevfi; „Svetlucavi pehar” — ,,U sutonu Prvoj &e crti  pr  prid idru ružu žuje je druga,

ah, vieć stražari na 6elu joj  blagom,  blagom, ura poelednja, lamotna i duga duga — a onda u noć celo lice drago.

SEPTEMBAR  1 Ti, nagnut nad ogradu s p'Lamencem (rascepljenu pljuskom,

čudnog mirisa divljači), t i što voliš da hodaš po stmjaci, da  prilaziš  prilaziš starcima koji beru penjavice, sa slašću i tugom udišeš  polji ma  —  dim na  poljima

zidovi što se podižu hoće  pre snega i zime svoj krov, oklevajući, uzdržavaš se da momcima kioji gase kreč ckmkneš: ,,ah, uzalud” —   pre zdepas zdepastt no stasit, | gok>m  pro  prostač stačkom kom bundevom kraj cipele, debektm i  b  beez lica, tom hiljnom krastačom

H

tl koji đaJazJJ » rmvnicA,

 po  poolednji meseće »vega plam plamen enja ja,,  pota mnela, la, ti koji, lica već  potamne

opadai s oteklina voća i gnoznice —  liido ili krstitelju, liido leta, hrbljivfie, potonji oproštaju ili podetna pesmo glećera, ali, svakako, krcalo oraha, kosioće trske, ti, obuzet istinama prostim kao pasulj  pred tobom sneg, duboki miuk, jalova neoplodivost daljine: taimo bi htela tvoja ruka, ali, dok si nagnut nad ogradu, nadiru biljke i bube, ono što hooe da živi,  pauci i poljski miševi miš evi . . . II Ti, koga rana jesen uvija u veo oskoruša,  prediv  pre divo o stm st m jik ji k e , s kupusarima u dahu,  pu  p u s ti n e k se s v e k a z a l j k e o k r e ću , nek časovnici s kukavicom izbdjaju,  bu či s v e če m j o m z v o n j a v o m , gongom oglasi sat koji je tako  p o s t o j a n o z l a t a n , tako izvesno preplanuo, u jednom drhtavom srcu!

Ti — neilo drugo! T«Jto počivaju umo bogovl ili odeća neoborivih tttana, atvarana đ ugn, s leptirima i cvetnvima tako duboko uvezenim u njene skute! III II I Ili neki drevni dremež, kad nije ni b,ilo buđenja nego samo zlatne topline i rujnih jagoda što ih zoblju laste, večite, koje se odavde nikad ne sele —  To udaraj, gongom oglašavaj, ovaj čas,  jer,  je r, kad ćutiš, mede njiva se guraju nadoJe, oivičene jablanovima i već hladnije.

KAD TE OKRUŽI NEŠTO ŠUMNO, LAKO.. Kad te okruži nešto šumno, lako, k6 glidnija što s tog zida visi, tad čas je tuge kad žališ što nisi sam neisorpan i bogat, da tako  bu  b u d e š k o c v e t , k o s v e t l a s t k o j a sviće: stiže u zrakama, menja se, i menja, delajuć, slična njoj uobbčenja koja, sva, samo jedan zanoe spliće, 48

 bar  b aršu šu n n a k o m e s t v a r i , tv o r e v in e , nepodeljene, bujne, počivaju u muku, i zadržav aju sate, m eđe vuku, i ništa u toj tuzi i ne čine.

REC Reč, reoenica —: iz elova sine saznati život, nagli smiso; gie, sunce stoji, ćute visine,, a u reč se zgušnjava sve. Reč —, meteor i šikljaj plama,  bles  blesak ak i vatra vatra,, sjaj sjaj i let —,  pa opet opet grdn grdnaa obvi obvija ja tama tama u pustom prostoru mene i svet.

PRECRTANA SLIKA I

0, one godine! Zelena svetlost jutamja, i još nepometeni trotoari razvrata — leto je kričalo s ravnica u grad i napajalo se iz roga koji se odozgo punio. Bešumni sat. Vodene boje svetlozelenog oka razblaženog zraka, sJike od toga čarobno zelenog, kolo u staklu  pa  p a s t i r i i j e z e r c a , j e d n a k u p o d a , g o lu b o v i — izatkani i razaslani, zablistali, zabrujali —  p r o m e n l j i v i obLa ob Laci ci j e d n e sreće!

Tako si atajao pred zoru: vodoakod joA bez  biaar  bi aara, a, m i r u j u građevine i uzbrdica; kuće zakijučane, ti sd atvorio o v o   j u t r o , j a s m i n a a t u zoru, njegovo klicanje, drevni go d . , njegov zrak — joć  bez k r a j a — o, one god  U srcu nešto neugasivo, dopune s neba i zemlje; nešto što je priticalo iz ševarja i bašta,

uveče su oluje natapale bronzane štitare tooje su tamno pucale, napete od biljnog soka; a more i žala nakićena šatorima, hremenita od užarenog peska,

nedelje za toojih se ipocmi, koje sve štave u kožu za poljupoe što s e sručiše nehajno, odmah se rasplinuvši, kao provale oblatoa!  Nad svim sv im tim ti m v isil is ilaa j e teži te žina na,, 6aik i sad — ali i grozdovi izbdše iz nje, savijajud vitice i ponovo ih puštajud da se isprave, samo netoodiko zma, ako ih poželiš, onda —   jos n e tatoo tatoo zbij zb ijen enee i p r e p u n e krupnih graadova, starog teškog grožđanog mesa ... O, one godine!  m

II

Tamni dani proleća, sumračak ne uzmiče u lišću; cvat jorgovana povijen, jedva podignuta pogleda,  bo  b o je n a r c i s a i j a k o g z a d a h a s m r t i , neostvarena sireća, n e p o b e d on o s n a t ug a n e i s p un j e n o g .

I;

A ušavši u kišu koja pada po lišću, -oujem staru šumsku pesmu o šum am a kroz ko je sam nekad prolazi prolazio o i ponovo ih video, ali ne odoh u dvoranu u kojoj je pesma zabrujala, dirke su d daa vn vno umuk kll e , ruke su počivale ko zna gde, odvojene od onih rufau što su mene držale, ganule su me do suza, ruke iz istočnih stepa, odavno izgažene do krvi — samo još njihova šumska pesma u k i ššu u za tamnih dana proleća  p r e m a v e čit či t i m s t e p a m a .

ave,

HENRI MATISSE: „ASPHOD£LES,, Kite — no latioe svele, krčazi — kao urne, po širrni,  — a s f o d e l e ,  p o s v e će n e P r o z e r p i n i . 51

8ANKT

PKTCRSBURO

BREDINO INOM v t v .

»KK4

M| v i t e too druffofn druffofn pcmuiit

Gi t—nanac J#,

svnto ko dru drugo gogg txNU

uftta su Hristova”,  pev  p evaa tftb tf tboo m a ork or k v a tv e to g Isak Is aka, a,

manastir Alekaandra Nevskog, crkva svetog Petxa i Pavla u toojoj počivaju carevi, i oatale sto devedeaet i dve pravualavne, usam rimokatolifikih,

 je  j e d n a anglika ang likan& n&ka, ka, t r i jer je r m e n s k e , letonske, Švedake, estonske, finske kapele.

Blagosiljanje vode  prozirne plave Neve Neve na Bogojavljenje. Vrlo zdrava voda, odnosi strane tvari, nanosi divna blaga za Sedefnu sobu, za Ć ilibar ilibarsku sku sobu sobu Garskog Sela u Ehiderhofskim brciima, nebesno plavi sibirski mramor za svečano stepeniste. Topovske salve kad se ona odLedi,

kei jezera

Onjege i Ladoge!

Jutamji koncert u Engelhaflrtskoj dvorani,

madame Stjepanov, koja je kreirala Glinkin  Ziv  Zi v ot za cara car a, neprirodno dreči, Vorojevljev bariton je več popustio. 52

Pored jednog stuiba, isturemh belih zuba, afričkih usana,  be  bez ohrva, Alaksandar Sergejiič (Puškin). Pored njega baron Brambeus čiji se Veliki prijem kod Sotone smatra vrhuncem savršenstva. Violončelist: Davidov. A onda ruski basovi: ultraduboki, višestruko udvajajući u oktavi normalne pevne hasove, komtra C čist i piun, iz dvadeset grla, ultradubok!  Na  N a o s trv tr v a !  Na  N a ročito ro čito n a K r e to v s k o — m e s t o s l a s ti , r e č slasna — Baškiri, bradati Rosi, Samojedi odgajivači irvasa, u potrazi za uživanjima čulnim i natčulnim! Prvi deo : Od gorile do uništenja Boga, drugi deo: Od uništenja Boga do preobražaja  fizič  fiz ičko kog g čo v e k a — 

Rakiju! Kraj stvari, štucaj od pića ultradubok! Raskoljnikov

(u celini veoma smućen nazorima o svetu) ulazi u kabak, najobičniju krčmu. Ulepijeni stolovi, harmo har monika nika,, u<" ' T'*" '*"**...-»  j:  j:

i.j i.j

.m

, c : r TTTlllT lllT 1

53

drevne pijanice s podtjfinjacima,  jedan ga moli, sa aLamkama u kosi, razuman razgoivar”. (Drugi u b i c a :

Dorijan Grej, London, miris jorgovana,

zanovet  bo  b o je meda  pored kuće kuće —, san u parku pa rku —  razgleda cejlonski rubin za Lady B., naručuje orkestar gamelang.) Raskoljnikova, vrlo ukrućeffiog,  budi  bu di Sonja ,,sa žutom ceduljom” (prostitutka. Njen otac odnasi se ptrema tome „naprotiv vrlo tolerantno”), ona kaže:

..Ustani! Pođi odmah sa mnom! Stani na raskršće,  p o l j u b i z e m l j u k o j u sd p r l j a o ,  p r e d k o j o m s i g r e š i o ,

zatim se pokloni pred oelim svetom, svima glasno reci: Ja sam ubica — hoćeš li? Hoćeš li poći sa mnam?” — i on pođe s njam. Svako ko drugog teši usta su Hristova — 

54

SREDOZEMNO Ah, s oetrvlja gde mire naranče, gde se ćak razvale s kobi mlre  bez  be z k l e t v e i s u z a — u m r a k , u sumor Severa kaipa, u tmuran dom sila zlih, kroz runei, knoz lura šapat, a srediazjemno, stih:  be  b e s k r a j n i p r o s t o r i v r e m e istinu s varkom združe, kao što titan, kremen, drema u pepelu ruže,

al’ ti koračati imaš, imaš među i čas, — verujuć   večnostima ne traži od njih spas,

od tuge što ih mori, s razvala, od ruža huji, stvarima trajnost stvori — sa Sredozemlja to struji.

 NEUPOTREBLJIV JI V O  Nalog  Nalog dva dv a nanoda u tebi te bi usagla usa glašen šen izvršiti si hteo, nalog njin; s   ravnica, visova, iz davnine naše, od onih s njiva, iz lova, sa paše, diže se oežnja što poriće čin: „nazad, gde vode nit šume nit se kreću ■a ruže na žal za arećom veju sreeu”.

Gledanje, provera pro vera,, slik4 slik4 zbindišu zbin dišu ~ reči, u njima veze, smlsd znan;  bivs  bi vstv tvo o Sto sneđ sn eđuj uje: e: p e s m e — : utočiSu* n e u p o t r e b l j i vog eoja, eo ja, ulaziSte ulaz iSte u uspotmenu, u poeetak ran — : „nazad, nazad, gde vode tiho sjaju, ti si s e ć a n j e o  pra  p rad d o g a đ a ju ” . B r u j e sejači, lovci i pastari  p r e d a čk i m s v o j i m a l a t i m a glasno, t i i h n e siušaš, gledaš gde se Siri uobličenje lepo što svet miri, a večno je, i nikajd n i j e kasno —: ,,aT g o d i n a m a ispaštaš za sate kad sa ih  prim  pr imio io ko doživljaj za te”. Bon, spasen u s l o m u , u m e t n o s t i g l a d a n —  j e r d i ž e s e i b u d i n e k a s m i s o , t k a n j e ; izrođen — al’ u d a h u sile što svim vlada, u obličjima divnim vidiš sada smrt  p r e k r i v e n u c v e to iv im a , g r a n j e m — : ..ko od razaranja beži, stata neće gde r u ž e n a ž a l v e j u s a m e s r e ć e ” .

MONGLOG (1941) Cnevo hranjeno slinoan, mozak lažima — izabrani narodi zaJuđeru od klovna, Salama, zvezdočatnjom, ptičjim letom tumačed sopstvenu pogan! Roblje —

iz studenih zemalja i iz žaiirih, sve ropskije roblje, koje gamad grize, gladno, gomile vrh knjih tač vitla: tada ae neiri  prae, aapatvene im nmlje, Sugave, poataju brada Prorokova! SC

Ah, Alaksandar 1 OUmpijin p» triee triee!! Oni n am igu ig u ju pren pr enui ui IiaUm iaUmpo ponU nUii i p>enom zasiplju Aziju! Oloi, iljam s prethodnicom prethod nicom,, m iljonicinu iljon icinui, i, ikrivnm ikrivnmim im <*Jntd <*Jntdima, ima, da niiko ne Uibode! Miljenicd: — do>bra mimlii za zbivanja na ringu i u sudu! Atan» niko m* u,b<* U *f  Miljenici, lakrdijaši, kravate, Štooke trake —  sa šiirokim trakama lelujaju m   san i ivet:

 ba  bangav avdd vide ide razrušenie stad tadion ione, tvorovi gaze poija obmike

 je r ih s o p s tv e n i v o n j s l u đ u j e : samo tvar čmara! — Debeli gone gazelu,

 brzu kao ve vetar tar,, lep le p u životin živo tinju! ju! Zatim se mierilo pireobrće: kaljuga proverava izvor a crv jovu, krastača pljuje u usta ljubičid  — a lilu li lu j a ! — i t r b u h o s t r i o š l j u n a k : žahljak kao spomenik istorije! Trag PtoJemeja kao lopovski tajni znak,  pa  p a co covv d o đ e k a o m e l e m p r o t i v k u g e . Ubica opeva ubistvo. Žbiri iz psalama izvlače razvrat. A ova Zemlja šapuće s Mesecom, zatim s e majskim praznikom opasuje okjo kukova,

onda ponopušta ruže, onda pirjani žito, ne da da Vezuv riga, ne da da oblak   bude lužrn lu žrnaa što št o n a g riz ri z a i žeže

izrod životinjski koji lukavo podvaljuje — 

ah, igra voća i ruža

av e

izložena je bujanju zla,

  Zemlje

sunđerastim mozgovima, lažljivim grlima gore navedenog sorja — izopaaenog!

57

Umreti znači sve to osteviti nerazreieno slLkie neizveane, Bnove da ostaniu u procepu svetova i gladuju a delati znači služiti niskosti,  pr  p r u ž a t i p o m o ć s n a m o t i, a s a m o ću, ću , velifco rešenje snoiviđenja, čežnju snova, podmuklo ubiti radi koristi, nakita, unapređenja, posmrtnog govora dok se kraj, posrćući kao leptir, ravnodušan kao bomba, bliži i nagoveštava drugi smisao — 

 _ 

 — Z v u k j e d a n , l i i k j e d a n , gotovlo goto vlo n e k a k a v skok iz  pl  p l a v e t i  pn  p n e l e t e j e d n e v e o e r i p a r k  u kom e sam stajao staj ao — : nek a pes pe s ma, tek nagoveštaj njen, tri izbaoene note —  a tako ispuni prostor i toliko ispuni noć i vrt pojavama i stvori svet i uroni mi potiljak  u plimu, u tužnu i uzvišenu slabost r a đ a n j a b i vs v s tv tv a — : zvuk jed an, luk jeda n samo — : rađ an je bivs bi vstt va — ltik jedan samo a vratiio je meru, i sve obuhvatio: delo, snove... Iz venca grimiznih mozgova, cvetova  po  p o r a z b a c a n i h i g r o z n i čav ča v i h , dovikivati jedan dirugom: ,,Ne popuštajte u  bcrji”  bcrj i” , i „Oštro im odgovorite”, „Zaoštrite”, iz njih, salamure pratvari: tu počinje preobražaj! Izopačeni soj životinja

istruliće tako da će mu i reč gnjilež odvec rrurisati na nebesa — već se lesinan lesinan 58

I sokoli već ve ć su gladni — !

GENERAL Gtispodo Gti podo — : loos loosln lnka: ka: R e d ž inald in ald ! SU'pen paipravnoeti III, najhitnije mere  — ! U d v a de d e se s e t ča ča s o v a u k r c a v a n j e m o t o r iz i z o v a n i h d i v iz i z ij ij a !

Zbog dega se cela sitvar stavlja u pokret — to bez zapitkivanja! Tako je i tačka! Patrole, mehanizovani odredi, miot. — , t-mot.  — , tegljači guseničara knoz plavu zonu, gde mašine ne smeju da se čuju,  po  p o s l e d n j i h d v e s t o t i n e m e t a r a za pešadiju!

Uništenje! Juriš na rovove! Prethodno, dvostruko sledovanje ruma. Sadejstvo sa vojnom policijom. Zarobljenike — razumete me već! Ali o toane nikakvih pisanih naredaba! Materijalna je vrednost pograničnog zemljišta 10.000 rajhsmaraka po jutru, u Avenue de l’Opera i na dokovima Bizerte još znatno veća,  pr  p r e m a toim to imee b o m b a r d e r e n i k a d u v a z d u š n u b o r b u , sav tovar na proizvodne centre!  — I m a l i k o š t a d a p i t a ? Objava rata?  gospodo moja, u sidrištu Cemulpo osam vašljiv va šljivih ih japanskih razarača potop po topilo ilo je 1904.  pa  p a l a r u s k e r a t n e f l o t e usred najdivnijeg mira, u zoru, kad su se delile zemićke, ali onda au se, na žalost, povukli umesto da stvar dnlfcrajče: 59

to se nLk nLkad vile neće dngoditll dngoditll ProvaJil Udrl po gamudi! Vatra iz bacača! Kisaonik na oklopel  Pro  P rora raču ču n — rekao rekao bih, a oti otida da maline aline u pokret!

Gospodo  — Si Sieg eg!! Kad ae vr.itite, nLaiVoIuti i večni plamen za mrtve! Orde Ordenje nje s lentom! Predi rediJc Jcat atii kao: „Lav „Lav od .. posmrtni govod s aliteracijama, poput: „Slava u stroju stroju slavnih slavnih .. trake na vencima vencima za za slučaj slučaj smrti, lovo lovor, r, legen legende de —! Hvala Hvala vam, vam, gospodo gospodo!! Za mlađe: prilikom poslednjeg veliJkiog pokreta na front  ]a satn bio vodnik! Obraćam vam se iz srca! Uništenje! A k o m e n e b u d e tražiioi, z a r a z l i k u o d onog u svetskom raitu,  p r i n a p a d u b o trn tr n ih k o l a u čelnom temkiu! — 

SAN SA N Kad č u j e m ovor. Ciza i Menami, n o r m a n s k i dvorci kraj ozarena mora, il’ ovo, sad i z r e č e n o : Kuboia, — odvajaju se od mostova lučnih, i z d v a j a j u iz s t e n j a , r u ž i č n j a k a ,

rasipaju se u stari mrtvi san. 60

 Na  N a r a m e n i m a i m o a t a j a t a k če m p r e a , a n j i m ooni  p l o v e : n a j p r e o k e a n i ;  pa  p a t i aMod aM odov ovii i t o v e ć i t o z r a t e  jeor  jeor b e z b e r i n i o d n a i p a d a ; p a a a t i f  b e z b r o j n i , p u n i , kojih u v e k i m a — : e t o k r o z a šta  p l o v e . M r t a v san, al' združein združein u seibi eibi,, n i n a fita na ze m lji n e o d no n o se s e i m i se se i m e n a n i z v u k . A ja ga nosim — : ali ko je to, nije pitanje oinog što ga trpi, a li li j e t u g a t o n j e g o v a , t u g a u k o ij u s m r t s e r a z a s i p l je je s l a s n o a ipak nikad ne razbija muk. IT me šeboji okrznu u suton, s l ič ič n i k a r a n f i l u , a i ž i r o f l e j a — : v r t , sa s a v i s o k i m z i d o m , d a l ’ Zibog m e s t a š to t o h a m b a r i m a g a , s k l o n i š t im i m a k6 k 6 1 I, i krovorvima od škriljca — no tada l e c e n o g c v e ća ća s a m o b l u d n i d a h u koji leto staje, bde nad sobom ć a s v o j u — i t o p l o v i, i, i s m r t o s e ća  p r e t v a r a j u ć i s e u n e s t a l n o s t , u s a n .

Sve pavit da se po valima sipa, o v o g se mora ne promeni boja : areiarea areiarea — plav plavet et okea okeans nss ska žene kleče, u kraterima  belim  bel im  — žene oblici su im  jed  je d v a pove po veza zani ni,, glava visoko dignutih u sutan

što ko da i u cveću zgušnjava se, suton stvaranja — Noar-Noa — san.

Istodobni su svetovi tog sna i s istog mesta, lelujaju, klonu. Smeša boja, plavet krompirova cveta, tu skrivnost oblika — tamo čiste slike,  ba rka diže. iže. Pogrešna jedra jedna  barka  parič  pariče rod, rod, poneklo, vara mora, a druga plovi sjajno okLoena  jer  je r  je  j e b e z b e d n a od napada: ona to sLđra svoja u ran spušta san.

RASTANAK  Puniš me kao krv još svežu ranu, curiš i tamni trag ostavljaš njen, širiš se kao noć u času sanu kada livadu tamno boji sen, cvetaš ko teške ruže vrtovima, samoćo, s t a r o s t t e g u b i t n i ć k a t k a , ti, nadživljenje, k a d k r a j d o đ e s n i m a onog što odveć  p a t i , o d v e ć z n a .

Vard stvamosti tuđ o d r a n i h d a n a , uskraćujuć ae hrzom svetu tom, umoran od adtnica, od obmana  jer ne združ družuj uju u se tvom Ja dubokom, iz aame dubine, ničim netaknute, koju ne izdaje n i reć nita znak, moraš da uzmeč miak svoj, nadeš pute do tuge i poznih ruža, u noć, mrak.

13

Katkad  pro  p ro c e n juje ju ješš s e b e — : m i t o aebi — :

to — ti? Sebe si zaboraivio, vaj! To — lik tvoj? Zar tvoje to pitanje ne bi, to —tvoja reč, reč, to — mebeski mebeski tvoj tvo j sjaj? sja j? Reč mioja, sjaj nuoj nebeski i plavi straćeni, sjaj nuoj nebeski i reč, ko to doživi, nek sebe zaboravi, nek ne dotiče stare sate već. Poslednj Poslednjii dan — : žar pozni, pozni, pr os tor b ru ji, voda te vodi na cilj dalek, snen, oko stabala starih svetlost struji i stvara sebi i suprotnost: sen. On nit za voće nit za klasje pita niti o žetvi izusti reč, dve, — igra svoju igru, zna: sjaj njegov titra, i bez sećanja tone — rečeno je sve. STATIČ STATIČ KE PESME  Neskl  Ne sklon onos ostt r a z v itk it k u dubina je mudraca, deca i deca dece ne uznemiravaju ga, ne pirodiru u njega. Zastupati pravce, delanja, dolaske i odlaske, znak je sveta koji ne vidi jasno. Pred mojim prozorom  — kaže ka že m u d rac ra c —  pruž  pr užaa se ćLoJina ina, u njoj se zbiraju senke, dve topole iviče jedan puit, ti znaš — kuda. 33

Parspektivizam

drugi je naziv za njegovu statiku:  povu  po vući ći lin li n ije ij e , vući ih dalje  po z a k o n u iz d a n a k a — , izdanci izbijaju —, a i jata, vrane, isterati u zimsko nimenilo jutarnjeg neiba, onda ih pustiti da se spuste —, ti znaš — za koga.

84

194*— ! »5*.

1

IZVESNE VECE2U U ZlVOTU

I  Ne  Ne mcrm mcrmii stalno trlja trl jati ti te kaljev« ploč pločice, ice, H«ndr H«ndrik} ik}e, e, oko mi   opdja umo, Ido đna, opija ee —  m

ali neckurteju druga pića —•

omi atatmi Bude, kineaimg boga dubrava^ za čaSu hiktkampa, molim!

 Nikad ništa naslikao u studeno  bekvn ili klizački klizački puLavom ili u iraki zetenom iz koga svethins purpur — uvek samo ta nuoja jedncdičnost, moja opaednutost senkosm — nije prijatno tiin putem pute m i
n

» md  mdm m Immm sleerl ta  m   p f f l n k p t a i B t t •  tnb m np — 

ttttttflt fltti h t t n t t Đ uda uda m   rakiju —  I pfltttti ttHttkt ttflTttttum baijem, fl t t f ll t ttflf t tflft t ttttt ttttttiJ tiJtt -—! m m rn

  ift ifttttr p rn r —!

 pn fettp fe ttp ttt tfs e etik et ike, e, fltttttt flttttttM M ke. ittb gn tt ttpvs pvske, ke,

m mmiMm — I flttlt flttlttt ttflrvtt ttflrvtt idiot e — !) Att — klktkamp — mrn&hm   taptote,

mttiiflte boji, atttiatt mojih nsiki —  ttttflf ttttf lfttt tttfi f i fteki ftekin n jav e bra de oko srca i oka —  n

Eamin wt  i i m i

ttttaniki labud se uaeknjuje —,

■ p n i c e s u m ok ok re re ,

ttte Tkina,  p ra z n i n a izm ieš ajn a s  p ro m a jo m — fttovo je s ličnoetima, ze m lja pFenaeeljena  je zem ttMttitti opadanjem bresaka, četirma cvetanjima ruža  pro ann o —  Majanim, fumutim na daske 'ttttMtt liteiiii • a i fltioFano fltioFanom m 1 omiitavelih omiitavelih vena! m

ovenfiane, srebme,  pa i ubiJa fike —  sva ta nežna usta, uzdasi koje sam izmamio iz njih —   pr ve glum gl um io e od av n o ve e di m , rđa, oeđ, puding za paoorve —  čak je i Aiijelčić izvetrio u pratvar. Epoha svlači svoje praznično ruho, ove lobanje lordova i nevaJjalaca, njihove tokove misli koje sam terao do krajnosti — ta moja gospoda producenti istorije, sve sami analfabeti s krunama i žezlima, velesile svemira kao slepi miševi ili zmajevi od hartije!

ttttttttt fettii .pjucu..

—

Sve Ofelije, Julije,

Ser Gun mi je nedavno pisao: „Ostalo je ćutanje”: —  Mislim da sam to ja rekao, to sam mogao samo ja, Dante mrtav — velika praznina izrrueđu vekova ave do citata iz mog rečnika — ali da njih nema, da te tričarije nikad nisu podizane, ti ćepenci, ta gubilišta, da prajporci nikad nisu zazvečali —: rupe —?? Možda rupe izrrueđu zuba, aJi bi velika majmunska oeljust i dalje mlela svoju pcrazninu, izmešanu s  proma  promajio jioim im — cepanice soi mokre a batler hrae u svom pivskom snu.

|g l ■  m m |H H  p i i

'P M

« p « f l |H |H i

:ll^'

J P H I

> 11 11111— » i i i

I *» *»• Pp P p li npp P i  p o r i v i

-I P f l P i

tttt tttPfettt  — — t t

^ S K K K s ^

 — p — m

w m m m w m

"R p— M

■

M

U iH

m m '  I

I

Mm m

feMRf |? |? pM  3pMH5i M PRPP hnaanpMU ujamrnu

«

*wm PP m m$* f«# «MffMMI#fll I#fll ■

11

-

M

f

•

«

***■< 3j#*

« p — p

p

f 

i «p «p— —l — (pmf 

—

- * ■   ...............

 NN| ‘— ‘—Tp | ‘•f •f >pp| ^m— ri m j v h i

W

(

|P

'* p n d a

i m

f « M

i i

« — t f

-p M |

*P p f< M

1— 9

« p H f

« !— >

I p p PMpMMIt - i|pi$| ~ P*!

%

fftttttfettioirt | | | p i l l im rk rk nf nf r t i I s M i M b i i h k u 6 t , IM rifei d Mh Mhtttvtis vtis pM ifit ifit

m S^mivvmi IiIm.

POMISU NA

ONR

U/-ALUDNE

S m I mmm  <£ttfittje § » l i i *p*k im im i o fi fi l H d h ta t a c ? v» v»

%S

p M f M ttio I mppfto mppfto ii da •* •**

fMftM fMftMntt ntt it tt t ssm Tnnofp dnro'v« 9M 9Mm m   1 auri i prvofens'ti, tMttittttVMiiih, tts* t t i Mtttt> ečajftii ečajftii je, t t t t Mi Mi rm rmzaonMijMnn i kona ko naćnim ćnim u tm u ćem će m , tl Mttttfeaiivih rado§a

mS

tttttt tttttt i.a, tt? ac dodepa: dodepa:

 pmmAi  na IM

em uzakidn«,

tttttt tttttth h sttpoočnica, sttpoočnica, poglada pogla da okranutih unutra

H DMmoati uapocnena, tttti m   Mttavih mak) nad«,

I I traMii Mii i cve cvećće,

m  a »

tt> su su prećutkival prećutkivalii •s s k   tttt izražajfiim smeškom 1 H »u u sv sv oj oj* maLo n eb eb o t ts ts f t I t t s tr eb eb a da da se se ug ug as asi.

f lJ f T A K J A

isniiti o#ho>, IJubsv i gf^b? mi §e nr de iM timft baviti, lu j<. «j «j pvo j n aio j đ v ib z ad jj d m M jn o r# ć pri pritH tHM MiiiM iiiMii i prtnsćavano. Ono, Ono, rmdtitim, rmdtitim, ito J# novo, novo, pitaisjt Jt ttm tttttt i ono ono jt preiJi preiJio; o; zalto mi nešto izražavaiTKi? Zalfo rimujomo Mi crtamo devojktt, neprttrediKf neprttrediKf 11 111 kao odru z, ili na komadiću papira Žvrijamo nebrojene nebrojene biljke, biljke, k ro ln / zidov zidove, e, ove potonjr kao debeie gu senire * giavom knm jade sto se prntežu stfftino nisko u određenam rasponedu?

Pitanje ubitačno i bez ođgovora!  Nije to zbog izgleda na horvtraj, mnogi sa toga umiru od giadi. Ne,

to jie nekakav podsticaj u ruci toojim se upravlja iz daljine, jedno stan|r mozga, možda neki zakaaneli apasilac ili totemttss žjvotinjs,  prija  pr ijapiz piz am oblik ob likaa na raćun raću n sad rža ja.

 proći  proći 6e to,

all sintakaa jt danas ono bitno. „Oni maloibmjni koji »u o totne ntttto Mznali Mznali ’’ — (Gete) — a o 6emu to? Prcfcpostavljam: o ttntakai.

m  p  t    U r   |     u r  i   i   i   r   b   s  i    o  u  a   w  d  l   i   m k   a   @  o  s  i    d  i    j   n i    e   j    o  e   d   j   m  p  a  r  i    d  i   n  a   o h   m  b   p i    a  i   l    u  s  r   u  v  j    u i    d   «  a   s   .  {   t    p l   i   a   d   a   d   s  i   m j   i    a   j    &  u f   n r  m  p  b  i    o  a   a   u  d   t   r   a   e  i    v n  s  i    a   a  m  v  o n  s  n m  a   j    a  k  ,  s  l   l    a   o  v l    u i   r   ,  u

   d   o   u   r    ^   n    f   a    f   o   y    f   a   p   u   o    d    &   o    '

■tSl m

mmmm , t m U j m p L ZAMISLJEMI

M

m A r f r i ft  m d m ie m — 

ItflftM ItflftMll Ml I riM ftM I ’—* « f t F fiiM p M * * ro — mi M t t — p r a n ^ f tc m itt — ?

Cft# 0* pMtepii pPK,  ppr 0«m  # i ittftf rn, «*  mmazu, *šm wyt   p-mri ■ JBmd «* W tm f t p pf tle dafa dafaiijM «đ tr i m etra, a m p ratt rattlo lott

 NAS  N ASTA TA VA K 2 IV 0T A ?

Ofton

otpiMan, prevazjden, unro pre Ui podc, a te ss e je gov cri ka o o k a k w j Mopran iMt iMtfcftiji ftpja je izgubiia ^as, ili o  malom Hedtiju a njegovih nešuftiko  f t i r a —    joi  jo i m anje: an je: pruMe pruMek, k, neko ko nikad nije leteo, nikad nikad vozlo vozlo „bo^gvard’* —   pe to p ar d za tr a m v a j, u najboljem slučaju onaj koji preaeda a iinije na

Hniju.

A ipak ti se svakog dana toliko toga deftavalo,

GLADIOLE K # i gLad gLadki kila la..

H

I

MeiMnou jm n o ukazuje na »tvaranje, MUftr> od bilpih meicusaca t n a d o m u  plo  p lo d  —

 pifingnn pifingn n- su. izd ržlji rž ljive ve , n er as rđ en e, snove. e.  m št m šr n m ,   ftfum e u kraljevske snov ■ I ■ ! ev ev r t pr pr i r o d e i d u h a ! Wmm mšrn s vunom MftM ftMft dftteiirtr, dftteiirtr, jadni, jadni, a od njih ovčji ovčj i brabon brabonjci jci

m š t   taksiti ftep pomeraiu Ami u vedište zbivanja, ftMMrap 111 znaju izlaz'

•

1

nm a izi iziaza aza fMVN fMV N pti, 4 {MMfti M dftuie mm  ftenjMlt B dftiMMftftmMiJe tftmMiJ e

l«p», p M P I

H

K 

introvertno, e k s t r a v e r t n o ,  brig e z a opstanak, braćne svade, tačna upiata  por eza ez a —  svun t i m e m o r a o s i d a a e h a v i š , v r š k o m m e r a života u svakjojakim vidovima.  N a je d n o j ra z g le d n ic i iz Antiba koju sam danas dobio diže se neka tvrdava nad Mediterranee, fanatična  jedn  je dn a atvar:  jug, more, sneg, na ivici viauke planine —

vekovi, dramatizovani, dižu se, počivaju, bliataju, odbleakuju, kočopere se na snimku — 

kod tebe ništa od eviega toga, nikakvih sastojaka za jednu razglednicu —   peto parci par ci za tramvaj,  pr es ed aš na drugu liniju, i brzo ona reć gore  pomenuta:  pre  p re v az iđ en .

RESETKE Lanci nt rešetfcama, nd le od sveta deli —: spasao si teysamo koga si spasao, je li? Kraj farane tri topole stoje  pueb se leleć leleć moru diže. diže. to je napev rafoioe s koje i aoo aoo rae. 3 pdmama pdm ama sš kd crv se vio. vio. zgHtio kofei, oehi steko,  p te a jeo, jeo, od pića pića pio fld  pte  br  b r e i dade dade drugi neko, neko,

ao, drugt ariBO, prko zvoni taj SBpev — om  feoe! — i

oieđ oieđuu reieti rei etiee flkkni, flkkni, nBmaknuti neoe.

 n šu   ik

Pitanje nad pitanjima.! Ali niko ozbdljm više to ne pita — renesansne reminiscencije,  barok  ba rok na p n e te riv ri v a n ja , dvord-moizeji —  samo nikakva nova bušerija, nikakve podzemne vode, mračne bunare, onemoćale stilove —  vneme je sad steklo neki mir, sat odise nad krčagom, kasno je, udard su razmenjeni,  joft  joft maio klin kl inča ča i o flian fli an jan ja n ja, ja , 8°ng — ja pokianjam ovaj svet, kome je on dovoijan nek se   r a d u j e :

nek se kockar ne uozbilji, nek pijanica n e ode u Gobi,

i goapa fl naoćarima  pr avoo na areću: poiaže  prav pa nek j« ima —  MBTVA PURODA

iai **qpŠ, flift, sapobtenjsL dueti, ■ p it, flfl lflMfl be bez Is Isafle, ■Ip ■Ip f l M — ps odrana

 —P p «pf)i tpra tpraiu iuhh — iiMrai l p | M u ntmd **p*1

tiho počiva jenro oivičeno nezabaravkaoKn,

a vidre

 m  

cmeju.

JEDNA HIMNA S onovn oaoburan mklikih pančesm; moći primad udarce na nogama,

MHMNHNl 1 V p n M M M l M i

ffeM ffeMft ftfe feii p M f

i'  m m m

$m

« MNHI NMmI

I A i iim i. iNfei iNfei

M M N n i  k m

I  pmmm  pm mm km* km * & m   •

iMHtaiNNi iMHtaiNNi  k a š   p M l p i  Im š*   NPN  4m  4m W u  mtot  mtoto o M fe f e N I M W f em em

fll i M i t tB tB i N p i

mm^ IM fltt flttM Mi^p i^pMMVM^

f fed fedfei fei f e M * f | M U 0Mi$4 0Mi$4 O OM MI • J m   pngiMto.  N m   fe«feu od M r m h i m   ftrtnfentf

 madnh mođtL dtvnM feikifii krmj  madnh Ok .  m alodij« alodij« — f e m i feftft*,  b« M rnw A rw rt ta danam §šam M, VafeM VafeM Voftot aofeife^ V*km triš M, lnimfl u o JJo omnt um r.

STA

f n o n i B f e * H M f e P f e i i— * f e f e W « p w M n t i l , m*

« | P p M l i f t M i • iMifeBm* u gUvl ■ «M m I m fei ifeMMB pftsvi Mfeni Hi i a i l s p

MftHNr !I|mmi mmi» Jo m B

mma , M » MM MM| |p |p tropa tropa

JE LOfiE

ICad ne znaš engioaftu,

£uti za dobar engiadd kiimin&lisiički

 po  ponrnn nrnn

koji nije preveden da možaš da ga cital.

Kad je vrućžna, v'ideti čatu pdva k»ju ne   modbeft da piatift. ImaLi novu miaao Jooju ne moft m oftd d uvlti uvlti u heJderlžna erlžnaftd ftd  stih kao što to ćine  profemari  profemari..

 Na putov putovanju anju noću čuti kafe kafeo o udaja/u i  reei  ma  mabi kmko oni  to uvek ćine.

taJmi

Viio iofte: fadti pucvan u gomtm  klad   klad  au aobe kod  kuće tžfta, kmiM  bolja a raagovor nije nuftan.

I

Zbqgotn, ti koja patnju ialješ, fe>ja isaremai bdl i suze, iEgUibljen — daije đubina koja dade i uze. ta

JESENI Kad, zgusnuvii se, jeseni stanu ds terviju ta i diihocn kruže i sude leUu razdraganu —  pe m etite et ite tad nmsne riuže, ssm raskni, tu noć na terasd, 'feai ito je aisD da oćssna, sviku — sve se gasi, iaii vftcn metsl zakloposft, iftpiii, iiiae i rftfinesii, kftflsaeii gd® je adrar ad rarva vacc taruo *— •fia, fti ti tada, izgubljeni, Hft si duhovno zarm*tnu(i?

MiNiSIRI SFOLJNIH FOSLOVA

PiM ttiftffii uepi uepiten tenD, D, sasftil iftftdiir jidbiipg bogpaduiciiija. ■ PKNtaftf PKNtaftfcio cio:: nek truba gsvo gsvosr srii timp timp anu, tpftt ^ naad naadra ravl vlja Hamte Hamtetu tu . dNftffi pgaflmr, a i ftfli atftift je ftHift ftHiftira iraji. ji.

„Izvoljski se smejao.” S citatima pri rud, s bonmots-ima u kotarici, tu hladan, tamo chatefureux, Peace and Goodvvill,  ba lje čaku šam pasnjc pas njcaa odvi od više, še, shake-hands Viteovi u Portsmautu (1905)  beshu  beshu p ra v i rekoand, rekoand, a li m ir je bio po voijn vo ijn iji. Prod parlamentotm — to nikako nije  ba ca nj e  prašinc u oči,

ima u tome metoda kao u sanskrtu ili nukleamoj fizici,

ogroman laboratorijum: referenti, informaciona služba, empirija, a treba pokazati i karakitar, ozbiljno: skorojevići skorojevići,, sasvim izrves izrvesno, imaju karaktera, ne zbog eventualnih suđenja, njih ov moralni mor alni sex~appeal —  nego  je on njihov

a zatim: ita je država? „Nastajuoe među nastajućim”, jofi Platon. rekiBo  je jofi „Razdor između javnog i »opstvenog miiljenja” (Keynes). Opalescirati! Z i v i s e i z m e đ u les hauts e t iee bas, najpre  p r v i  predsedn  pred sednik, ik,  pcrt  pcrtio ioan an m ali al i B a l k a n u , najzad fief,

podožaj na

cxnda novi revirement,  p a

se povlaćd na avtorja imanja.

Lako je re d : pogrefina pogrefina politika. K a d  pogrešna?  pogre šna? Danas? Posle deset godina? Posie  je d n o g ve ka ?

 m

isiaia, intrige, m  b aš leret, m ipehE obućt n e p r o c n o č i v u o d e ć u  pr  pree fr***^* fr***^ * rva rva pufcovarije, pufcova rije, d a llii o r k m

l e te t e u d e s n o i l i u le le v o ,

4b M sveti sveti pihci pihci odbi}aju hranu . E a i }e }e H a n if if ea ea l s a s v o j i m s l o n o v i m a p r e l a z i o p r e k o

Si wm  p bik> u redu,

fcarf Je polom pala Kartagina ktanbo je plakala. IbljiliiTn — kapitalizam —: k a d l o z a r a s t e « * 2tomlna ekonomija njen sok Bišiv^fuiuci iftvmnrednim izumima i postupcima pre-

rade . .'.' p b M M

u t e n p a n ja ja c —

onda g a , v a l j d a , t r e b a i

8 » Bi. pak. trebft oauditi Kelte Wm m   niMilijPn Ucot tmnpam dnnrii u Galiju —  «nda I r   ftvaka evoliicija I tn M np ni fii m je civilisac civilisacije ije bili bili osuđeni. osuđeni. npnijriili pnbva su posle dvočasovne deM rfift privmnenog rivmnenog n k iju d u ” y»»o»|a anflht i pipfr-HiMe-a), m § m m   mnttft caitaway.

I j ai ai M i h n m nn nn .

OCAJANJE I O n o št š t o s i g o v o r io io u a p o t e k a m a

kupujući lekove, ili sa svojim krojačem, osim prilikom uzimanja mere —  kakav besmisao, ti ođLomci razgovora, zar si to u njima odista bio ti? Ujutro — još pomalo iscrpljen  p  poo st u p ci m a o k o u st a ja in ja — lako brbljajući, da ne bi odmah izišao, ovo i ono, nešto svakodnevno, nešto načelno, sve zbrda-zdola — načelno — e, baš lepo! Gde li se ono nalazi u tebi? U stoanaku? Otkad? Sta je ono uopšte? Skuip instinkata, oement nade,  p ri v re d n i ra ču n —  u svakom slučaju, nešto strašno nepouzdano! Sve to zajedno uzeto. ti jutamji i danji sati u civilu i uniformi, osvrneš li se na prošlost — da povratiš od tih suvišnosti. mrtvih zvukova, šupljih odjdka i toga bavljenja ničam —   poo čin je lj u d s k o z a je d n is tv o ? ili baš tu  p

II Sva ta lukavstva, to keženje u Mce nekcme kofi hoćeš da pridobiješ tdi   da ne kaieš istinu o sehi, da ne dopustiš da se oseti surovost, dvoJičnost, izdaja,  pR svega zato što i sam sa m uo pš te n e znaš zn aš Ita je u stvari dvolično&t i izdaja, sve U> pletiv pletivo o od od lukav stva, r az vr ata i polusuza —  1

Kirtwi — u svoje vreme u Diseldorfu — od sedam do devet uveče razvratni ubica, u afitaJo vreme čovek koji se kugla i otac porodice — a r to nije biio razložno i Pithekanthropus erectus? Civilizarije iza nas i ispred nas, išioene, južne i zaipadne zernlje,  peamski  peamski crteži, debele madone, mado ne,  preplet kermafnodita, sodomija kao sport na travi —  &m  to idi mi dođi mi, a niko o tome i ne razmišJja, we do sarrnh sarrnh bogova, M đo kraja. kraja. Snaeši se, uzmi miri&ljavi sapun  p » zjo   ftto pohitaš avojoj ljubavnici, a pre hrijanja nasapunjaj se, ft» ppaiepftava Jkožu. UI JW i Mki, Mki, tad tad stvarim a zbonft, zbonft,  b jh h l   tako  pnrkim,  pnrkim, znaj, dragi zsiprpori,  tk o p n m m m s&epi kzmj.

a •

Tu peva Istok i iz rasečerui voća iz k a u č u k o v c a i iz orhideja curi

tu pije Zapad, lije, d,ok iz iz p a l m e k a p a , čuclni sok.

Dpel otvoren svemu, opet svuda,  pen  p en je š se , p e n j e š , p io sl e d n ji j e ča s ,  još  jo š je d n u p e s m u p a , p o g o đ e n — fr u d a! —  pa da š, z n a š b i t a k , i n e p u š t a š g la s.

PESMA

A šta prinude ove znače,  po  p o s li k a , p o r e č, r a č u n p o la , šta je u tebi, gde se zače  ja k nap>on nap>o n t a j iz t i h a b o l a ? Od ničeg to se u tebi stvara, od sitnica, od smeše same, t u u z m e š p e jp jp e la la , t a m o ž a r a , sipaš ih, gasiš, čuvaš p lam en. Znaš: ne možeš sve zahvatiti; živicom zafto ovo i ono osme osmeđi đi.. pa ćeš sm ire n biti, al’ i u sum nje sav utono. Dan i noć delaš, i ne spavaš, ukivaš eebe i kad blagdan sviće i srebro u žleb ukucavaš,  pa  p a ga ta d p u s ti š — to je B io e.

IMPROMPTU

Jte n i y H  mkm je  mkm  je pvn ao  J f Dmmš Dmmšmm mmm m mšmkn  u Rkkahajimi'* š m m š m š i,

pt

wj

 _ 

I

I i   m t i i b ti tia |i |im lM u ii ii d a n ,

lm mm ftflfl j* nak* s* iMk**,

fu r n o  mm  mmšmim* mmšmmaiok i fu

— 

pM k jcdnog lzlfltnidu>f daiu,| u,|

Cesto m   zanimanjern posmjitram tftflflnu ruku poflpode: tfJ j« ona rukfl kojfl otvara,  b>  b> ae nfljćeftće i ne iflplati,

I ali fllućfljevi kojih se sećflmo M«ćfl flu bekf nežnog cveta  kmusu  kmusumag mag,, I dubcko  udflhnutog, koji nflfl biflfosiljfl u mfljiL S oftLoimh fltoftovfl desio ae ćuje: J d i , i d i l j p n f , I .fGoflpodine KraCt, ćemu m m t a n j t  

koje ko je ne plflćmju plflćmju meniee me niee -flamire* -flamire*,, J t o c ć n a ratfl tnnaefl tnnaeflt t mflc mflcaftui  psdmst*.

?* *

M» — g

I oeo avet j e pun p un taftnrfh taftnrfh re£L  Naflup  Nafluprot rot tome, napftate ndbflfla, moftdfl flmrto flmrtofic ficMn Mnc; c; u i z v n n m flm flmi«iu i«iu n oflu ofluft ftu, u, raftferkaoi kaoi,, pniiflfa pniiflfaMni, ni , rasp ra spro roda daja ja,, pnm pnm» fltt t u flu fa&KI, raftfer kftmljflnjflv a aad za detiri alotane iwraftui napraftine u tmanMni, raefaij raefaijanje anje M aa , žace »jaju, ruđne žace

za i Mq0>daicu,

SDKSIT S mmi  H

M p

Jm   M

i pM pM Maa 4m f »

41  JflJfl- fl f l M l iHM iH M fHill fH ill Iflf Iflflf lflH lHfllf fllfll llM MI, flUMtoH toHMil*, il*, M tam ta m S t, MflM flMflM flM flnp fl npu ut flflSn* flflSn* I iMfMflflM flflMi MpfflMI MpfflMI tflflMflflflflflhn flflflflflhn»d|fl.

ćiflto zlato, bokflit erie  jedn  jednee nedelje, pde, » ndba

,.Mi veifltHpm”

flETAO * i ii

M ■

■

m  m

i

SAM ONE

  € M k o j i fl flu ,

  ifitaili za ime,

I * * " ’ k a o   d a i K p š t e n e b i ro ro og o g ii ii d a p o ^ . fBBVil BB to

 prevaziđe aziđeno. no. Lagani dani. Sve  prev A ne pitaš p itaš li je J kr kraj aj iT pooetak, pooetak, tad oe te, možda, sa ružama, sneno odneli sati još do j una, leta.

■ l i©4 i©4  Im m p i  I ime — 

•J p M r a k , nf^Bpuđk a Krif Kriftt ttij ijan an** **,, a onda: onda: ■ pi im er’ er’, hte li au da vam olak olakša šaju ju da sfe-mtatie., t f m š m u t š o   telko ime kao „Popjol” ili „Babendererde” — 

molim, ne opterećujte mogućniiM niiMti ti ftvoje m em orije !

iJHKi saHeno ime'* —

  aazn demujke koje su adHHfte • rodifceljima i s  četiri brata i sestre u jednoj Sm

m

 ja đf c to j m b i , ttašm m  pr su m a u uš im a Bflftt kraj jruLhinjakog štednjaka, HftHHftft spolja lepe i ladylike kao grofioe —  & M  « i i blage blage i vredne kao Nauzikaj Nauzikaja, a, i nm ik'   andaoaki eisto oelo.

 €HH b  

ftftin se pitaio i nisam nalazio odgovora otkuda ta blagost i dobrota, B| i H H te ne znam znam a, evo, evo, ttreba reba da idem. idem.

POSLEDNJE PROLECE Zanovet u se dubako unoni 1 kada fttigne. i jargovan anešaj ftftv|Mn Mn krv iju , areeom , bolom , a onim m ftftv| dnom šmjim tvoia tmiuša ae 'komeia.

APRfiSLUDE Maraš moći, ućiti da roniš, to je nekad areća, nekad sram, ne smeš da se udadjiš, ne kloni kada mrkne čas i gasne   plam. Istrajanje, nada — čas potono, čas presirećan a čas nem sa ti, čudan zakon, nisu iskre ono što sam viddš — osvrni se, zri:  breskve hooe ponoda da pravi, a slab bude 1’ 1’ u aprilu cvat — koštunioe da miruju stavj, da oekaju nedd bolji sat. Gde se klice hrane, ko oe znati! Ko — da 1’ 1’ cvaće, cvaće, rumene rum ene k o stid — istrajanje, nada, sebi dati starenje, smrknuoe, apresiude.

PUTOVANJA Mislite, Cirih, na primer, da drublji grad je, zar, u kome uvek se zbiva 6udo i zanos i žar?

Miftlite, iz Havane  _ 

rumen i beo grad!  _  večne će biti mane Sft vftšu pustinjaku glad  B u h n k o fs tr a s se i ru e . boulevard, lido, laan  — eak na Fifth  A v e n u e

 prftftftfi vma vma sJcoli d an —  Ah, zaJLud putovanja! Svftk sebe kasno tek zna ofttft ofttftti ti,, nu m o nek san ja Ja, sebe Što međi Ja.

KASNI I Slasa teMDft stabiia ii ftftiihlTn pftrirnmma,

i cvetne iftitf, riftftftft. mdkatermne — 

To prkt)da.

A kroz City u prijatnoj rvetiosrti  prol  prolaz azee pivska pivska kola, kola, smirenost poslednjih zvukova, ćak ravnodušnoat  pnema ra zd ra že no st i, že đi i ne ut ol je no et i — a šta se ne utoli? Samo mali krugovi!

Veliki piruju u izobilju. II  pogiedi unazad : Tako se završaviaju pogledi,  pogiedi  polja  po lja i je z e ra u ra si i u tv o je dane i prve pesme s nekog starog klavira. Susreti duše! MJadost! Pa, stvoreni sami od sebe, neverstvo, promaSaj, siom —  poza  po za din a sre će. I ljubav! MV er uj em ti d a bi b i vpleLa da &i &i aetala ae tala sa mnoan, ali nisi mogLa, oslobadazn te  bilo ka kve kri via e,v  —  da, ljubav teška i mnogolika, godinama ćemo  potajno  jedno dniftom ckmkiv«ti: nNe 2akbnravi,’> dok jedno jedno oodd nas ne um re -------

 b*  b*fen završava zav ršava ju rufte, rufte, latiea po Iftdca.

S3

III

inž jednocn hiti kao pre: HM|gowran, i kraj ne znajući:  put  pu t osecmti: osecmti: žeđ, nežnost,, osvajanje, gubljenie rirv npicra J ' čega ?? dosezati do onog drugog — do ----

Sedeti uveče, gledati u ždrelo noći, me  sužava ali na, dnu mu je cveoe, mirisi ae dižu. kratki i treperavi,  pozadi je, narav nar avno no.. trulež, trule ž,  potom se sve smirači  pa opet op et znaš šta je tvoje  baciš svoj novac i odlazis —  toliice Lažd voleo, tolikim recima verovao ito su dolazile samo s ispupčenja usana, i avoje aopmtveno arce tako pramenljivo, nedokučivo i naglo —  tođikie laži WkLeo>, uflne tražio (,,akini aa avojih uaita taj ruž, daj mi ih bifeda,,)

IV

lad lady

m. a r*cKi r m n , ntti* BB Btejp ^

|paviiil Mariiitt Ikrjvin,

k dd k Hara t, nj#* nj#*nn prj

H

tmškmti 

več

Luela, viče ona, radio! Bluzovi, džiterbug — cikcak! Buržoazija u atlantskom pnostoru: kćeri na udaju i seks predat zabomvu,  pa la če u m o r s k im za toin to inim im a, pei rin e pr ek o kir eve ta, o n i s v e t d e l e u m o n d e i dernimonde —  uvek sam bila to drugo — 

Luela, moju mešavinu — stopmoentnu! Oernu srve t|o —   po  p o ni ža v an a, b o ri la se za ua po n, tr p e la  \ c*k > ps et o  pre  p re k o lio a, ružnog lica koje taakami kovčeg sad zanavek krije,  p re d e n e k a sv etl ioet io et k ad m e je ug leda le da o, i bo gati vole, di hte, z na ju š ta je prokLetst prokLetstvo. vo.

 __ 

Stoprooentno — čašu pored snetamog ap&rata, on će sad biti nesn u onaj čas koji smo znali samio nas dvoje — iz ikoljke su izLazile frudne rećl, ,,u prostorijama za doručak odlučuje se o životu, na plažu u kupaćim knstimima osu se granit, obiftno m'  dogada o-nia 6to se ne oćekuje, omo čemu ms  nadaš n* događa m nikad ”, to su bile njegove •toanje.

| pitanja ave viie —-

|iifltAe

Little old lady, velika crvena soba, crvena kao kana, nežno crvena kao gladiola, im p e r a to r s k i c r v e n a (b a g a r k a ši ro k oz ja la ), spavaća soba u dvorou u Santa Moniki a la Ptompad'oiLtr — 

 \irititwt, 

grjdlna,

taKekrm ekrm, pr«ri asai asaititito toiTi iTi Jak<* Jak<*

i t». fMnsf fMnsfcttjj cttjj | UimiMm* Uimi Mm* ®*8| ppad i » w w i ii rnai rnainnA nnAii iij, j,

t>j*ta fcetnje! JaŠ samo nekoiikjo kamenih ptloča, ma prvu od njih ftaiu, itopimeentnu., zveckanje, poalednja rap»odija  —  little oid lady in a biig t w A roam — 

f»ft

BAZA BAZARA* RA*” A Osec&j aii znAj da sai osećali milJ cnore i zvverje i bezglaw zve®de

niAe

k>

dairns kao i nekada — 

masii — ali znai da i najslavniji  plo vt' u svo m so pstve ps tve nom no m bi*o bi*odu du,, om su samo žuti kružic usred cvetal a; i đruge boje igraju svoju igru —  znaj sve to i nosi ćas,

rdjedan kao ovaj, svaki kao ovaj, ljudi i anđeli i heruvimi,

emokrili, svetiooki.

mjerian nije bio tvoj —  tvoj nikad 

ali tamo gde [f Razaranja —  više nema šta da se razon

f f f

stžre i same ruševine s b o J k v ic ic o m i cikonjom na nagoveštajima humusa, f zgi'čenim kao zemlja — 

ff Razaranja a to znač znači:—ovde [ neka

b ilavina, gromada, jeneknekad a građe

nešto

čvrsto

sazdano — 

[ a, lepe li neči  pune sazvučja sazvučja ^ s boga bogatst tstvo vom m sadržine [ i zavičajnih  poljana  —  Razaranja — I o, sive li rečipljuskovima, puhova, s O'blacima, zatamnjenjima kirošanja,

VI

osigm'ane zadugo —

a trebalo j:e da bude letao

Zar ne vidiš: zastaju neki, mnofi okreću Leda. ima  pr il ik a čud ni h, viso vi so kih , vi tk ih , idu prema Tnostovima. Spuiftaju &tapove; staju ure,  br oj ka m a sv et lo n ij e nu žno, žn o, gube mt   gomile, csme tigure, I — asar ne vidifc? — plaču tužno.

sa voćnim sokovima, zamagljemm kupama sladoiLeda i zabavama, za vedre nodi, na žaJu.

 IPAK   SU

TO LJUDI

Ipak su tn ljudi, pomisliš, kad konobar ptriđe neknm atolu, nevidljivcan, stolu štalnih goatdju, u ugki, ipak su to ljudi, nežni, skloni uživanju, koji, sigump, i osećaju i  pate.

 Ni&  Ni&ii haš ha š tako ta ko sam sa m u   svojoj zhrci, nemiru, drhtanju,  biće  bi će d a i tam ta m o im a sum su m nje, nje , oklevanja, čak i u skiapanju poslova, to je uopšte svojstveno ljudima,  pa  p a i u p ri v r e d n im to k o v im a , čak i u njima! Tuga srca je beskonačna i opsta, ali da li su ikad voleli (izvan postelje) vatreni, razdrti, žedni hreskvinog soka iz rvefcih daiekih usta, tonući, topeći ge u nepodiuiamosti duša —  to se ne  zna, a o tome ne možeš  pitaiti ni kanohara ieoji na kasi žjeljnoj bonova otirucava  joe je dn o svetlo pdvo da ng-aai žeđ druge jedne vrste ali takođe duboku. TRISTESSE Scoake ne ietaju lamo gajevima,

tamo §fde me  podja iaHmjfu med imma, m&ljmjimm kmd  tr

amlodelM

mkriše,

u tvojirn lh ima aan  jo i njiše.

SH j k l k k  p n t   —■i od tmjm, rušm njjttih, mdšmfm grudi — M nmhoru,  baršuna,  m m m m m ,

 po  pofMi, H B

M § P P H

 prošiost ih nosd nosd:: naše bliske, strasne,  pro&  pro&Io Iost st:: kada ih već ne ljubiš, neme, ne slušaj — zakletve, i tihe i glasne, imaju i svoj rok i svoje vreme. Potom novembar, tristesse, noći duge, ili grob ili za uzetog štaka — ne blagosilja nebo; oempres, drvo tuge, nepomičan i velik stoji — predznak mraka.

DELOM TU, DELOM TAMO U kud mojih rođitelja ndsu visili Gejnzboroi niti se svirao Šopen, doihovni život potpuno izvan umetnosti, otac mi je u poaorištu bio jednom,  početkom  početk om veka, veka , na Vildenbruhovoj Cubastoj ševi, od toga smo živeli, to je bilo sve. A odavno je svemu već kraj, seda srca, sede viasi, vrt u poljskom posedu, grobovi delocn tu, delom tamo ali svi slovenaki, lindja Odra — Nisa  bez značaja zna čaja za sad ržaje rža je mrtvaćd mrtvaćdcih cih sanduka sand uka,, na njih miale deca a i supruzi još neko vreme, delom tu, dekan tamo, dok ne   uzmoraju da krenu daije, sela, kraj psalmi.

nujni

M* m miiMtnjm puna

99

 J o š  

i danas u velegradskoj noci terasa kafane,

letoje zvezde, za susedmm stolom iqpoređnju kvalitete hotela u Frankfurtu, dame nezadovoljene, da im čežnja ima težinu, svaka bi meriLa tonu.

Ali taj fluid! Topla noć a La prospekt putmčkih agendja a ladies izlaze iz svojih siika: neverovatne beautiies, dugonoge, visoki slap, o n j i h o v a m  pred  pr edav av anju an ju čovek ne sme sebi da dozvoli ni da misli. Suprutoid u odnasu na njih otpadaju, ne pastižnj, lopte adLeću u mrežu,
'lto pramžnau dok trepneš, m 'kmM  'kmM  B n p i zo diteija niau viai viaiii ii Gejnzboro Gejnzborojj mme j/e wee  poiosRilo,

khm

tu, dnbam tam tamo, o,

M K K i j —d —dmii

 NEK  NEKA A NIKO IKO NE PLACE Ruže, bog zna otkud tako lepe, u zelenim nebesiiiia grad s večeri u nepostojanosti godina! S kakvorn se čežnjom sećam vremena kad mi je rnarka i trideset bila životno važna, kad sam, nateonan nuždom, brojao paru po pasru, morao da prema njima podešavam svoje dane, šta kažem, dane: nedelje, s hlebom i pekmezom od šljiva iz zemljanih lončića  ponesenih iz rodnog sela, sela,  još obasjanih domaćom domaćom sirotinjom, sirotinjom, kako je sve to bilo bolno, kako lepo i ganutljivo! Sta sjaj evropskih augura, velikih imena, no&ilaca ordena Pour le merite, kojd se sebi dive i nastavljaju svoje delo, ah, samo je prolazno lepo, retrospektivno i sirotinja, kao i tupavko koji sam sebe ne  poen  poenaj aje, e,  jeca i iđe da overi kartu za nezapoaiene, divan je taj Ad  koji tupave smatra za augure —  neka niko ne piače. neka niko ne kaže: ja, tako sam

l ii

EPILOG

1940

1

Zamiru pijani valii — čaa j.e kad gasne plavet i izbledeli koraii k(d oBtirva P a l a v e .  Nesta  N estaju ju pijan pij anii vali, n i t v o j l ni m oj i viAe, viAe, u rukaima ti, posuatali, Lek biće aiiki (»taviie.

I'lam, pijani vali, pitanja,  p u li o ri  pe pe la pr om iču : ,,Zivo
| Hov, s i rrnk rrnk,, od šu tn je oeo, zid, viaok, aav o d tmice, tam o g de bio &i &i, bdeo, obvija aobe, stepenice. O&ećanja au, siutnje, tu strofu odiržale: ,,N;i kaikvom razboju au te, cmoiTbe, Parke tkaie,

gde testije su naliviene H kojiJi otičeš sn5va na crfee rsustočene, staro ptnedivo snovš.”

Dok rim a rim u arteč artečee šbo stili je nađe svoan tkivu,

Kkamen, i »ov teče u sesnljiu šjrofcu, savu.

3

Grob knaj fjorda, krst na vnatima zlatnim, kamen u ftumi, dva kraj jezera vidim —:  pa aela pesma, poziv u hjoir joiru u zatim za tim : „Nebesa menjaju »voje zvezde — idil” Ta slika koju si nosio  — po mena,  po la va rk a, sama se nosii — ne  boj se, ne sitrepil —

dugo, od marta do kraja leta žarka,  biće  biće joft joft leptina lepdh. PosLednji leptii' kad padne u ponor,  pos  p os le dn ja p ad in a i sr ce ftto hr idi, id i, ostaće veliiiki hor da vice ono:  Neb  N eb es a m e n ja ju svoije zv ez de — idil id il 4 Ima vrt — katkad u rnislima svojim vidim ga, sred poilja istočno od Odre, 1 rov, i mosi mositt — kiraj kiraj jargov ana stojim , ispod grane miu opojrne i modne. Ima dečko — katkad me rastuii, razneži, spušibao se u šaš kraj jezerstoog vala,  joft n ij e tekl te kl a neka od kpje kp je se jež im, im , što srećom se pa zaboravom zvaia. Ima izreka — na nju misJio sam čeato, sve kaže jer ti ništa ne oboriče — i u ovoj joj knjizd nađoh mesto, ,,bu sais”, td znaft — nad jednim grobom pdfte.

5 Mnoge si stvari u sebi zapretao  pa ih knoe svorje da ne nosd nosdft ft privn o, u razgovore ti im nisi dao, nit’ ih pufttao u pogled il’ pasmo, 103 103

roučnljiv**, *, i dohre i loše, k r o z i o o j e i d e š , što su  p a t n j a  pra  p ra v a,

a rešiu ih tek onamo možeš

BELEŠKE

'ffc i sam mreć i, skančav, uskasavaš.

TUGE NE MOŽE BITI U onom mak*n krevetu, gotovo dećjem krevecu, umria  je  j e Dnoete (m iie se videti u n jeno m m uze ju u Mer Mersb sbuurgu rgu), na o?oj sofi HeJderlin u kuli kod jednog stolara, Riitee, George u krevetima švajcarskih bolnica, u Vajmaru su krupne cme oči Nioeove  po ei\r ei \raa ie n a be lom lo m ja s tu k u ck>  po aJ ed njeg nj eg p og le d a —  ■ d s v e saine s t a r u d i j e i l i i h više i nema,

neodredivo. n e s u š t a s t v e n o , 1 bezbolnom većitom raspadanju.

U sebi ncKtmo fcliop svih bogova,  p s i sm rti rt i i gen ge n im v a n ja —  teo ih raadvoji? reči i  s tv a r i , k a H isneša: patnje ž ležaj rm k&mt: one  preaataju, drvo dr vo i  p o to k e suza, laAaM laAaMrB rBS S do m za k r a t k e   časove. :iifin UtL Odveć daieki, odveć udaljeni, m&vmi 

n e d f j d ir ir i j i v i , k n e v e t i suae,

H H

p

SMianp i taiaana  boi i v g a ,

iaslta» taiasMeije, Bearitazivo, nako faumimjće, MMui' ui' si a as miće u anu,

B I H m I k 

I soae

 Mala hri zantema ( Klei ne As ter)

Pesma je objavljena u martu 1912, u zbirci  Mr tvač nicfl (Morgue). „Kad sam pisao  Mr tvačn icu , s kojom sam počeo [...], biio je veče, stanovao sam u severoza pad nom delu del u Berli Be rlina na i išao u mo ab itsko its kojj bolnici bolnic i na ku rs seciranja. Bio je to ciklus od šest pesama koje su mi naišle sve u isti čas, nabacile mi se, bile tu, pre toga nije nije bilo bilo ni pomena pomena o nji ma.. — pisao pisao je Ben Ben o genez genezii ciklusa mnogo docnije. Mladi lekar je te pesme, pre no što su bile objavljene, čitao u jednom berJinskom kabareu u podrumu; u njima je bilo ;,ukusa sumpora i pelinkovca”. Sve pesme zbirke su, s jednim izuzetkom, „neposredna reakcija na Benovu profesionalnu delatnost”, a „gorčina tih pesama je u njihovom realizmu”.1 P. Sineman*, iipa iipak, k, uočava u desk ripc iji nelogične elemente i smatra da ih Ben naonemo uvodi u pesmu: čudni kontnast boje hrizanteme („svetto-temnaljubičasta”), nelogičan postupak seciranja (onaj koji sedra iseca jezik i nepce zapodevši od grudž), neodgovamjuće sredstvo kojim se   secira (dugi nož   umesto uobičajenog skalpela), izraz su Benove težnje da  „evocira  posebno nestvamu sfe ru” i   da „nelogičnim predstavljanjem u&ni 1 Michael Hamburger: Vernunft und und Hebeilion, C a r l   in c h e n ,   1960. s. 198. Hanser Verlag, M i in * P e t e r    Schiinemann: G c r t t f r ieie d  Betm. V e r l a g C . H. Beck und edition text -f kritik, Miinchen, 1977, s  99. 105 105

|s

»[ M ur dnu at i ui»s ■ tv»mn .>i»

U Wk«rste°m ogrtaču i prikaauje f j* j* H ^ ^ t ^ r g e r n a s l u ć u j e u n j im im a t on on „ sa sa uf uf tJ tJ jl jl : ••»••ćmnj« . Ciklue  je u ja v n o st i izazvao uzbuđenie -11 *•*»* *bir
»v »vian ianpad padena ena um etn os t”).

Lepa mlado mladost st ( Schdne Jug end) ,rJed na od pe sam a ovo g ciklu sa [Afrtua [Afrtuačn čntca tca], ], koje temu,, ima  je dn m   n a d ru g u liče ka o v ar ijac ije na istu temu n a s l o v  L ep a  rrd ad ost. O n   j e in fe rn al no dvosmis dvosmislen len.. Mi-

M s | na lepu m lado st k oju je doživeo jedan jedan okot okot pacov a u t e l u n e k e u t o p l j e n e d e v o j k e . M i s l i s e 1  na mladost t e d e v o j k e k o j a s e  ba cila P a ci la u vo du. To Sto je motivski podstaknuta Ofelijom   Georga Hajm^presve5 pr v im n j»i im stiho m : ,U kosi s leglom leglom mladi mladih, h, vodenih paoo va’, ne govor govorti ti p ro tiv spo ntan osti njenog njenog na nastasika Kod B ena se to p retv oriio u grozni nalaz pr prii iiiik n a e cd cd r an an j a. a. I s a m H a j m j e i n s p i r i s a n R em emb oooo vvoom OfaHjcrm,  koju au oko 1910. preveii Volfenštajn i Amer | jpH^ jpH^pp pppa pao o Ceh. Od Rem boa p r eko Ceha do  Ha jm a   slilca akapljenBce paetajaia je sve n u ž n i j a , g r o z n i j a ... NiSfia eHlaio od tanune poetske lepote Hajmove. Benov  je sruv, sruv, go tov o r ogobatan,  bez  be z sjaja.  I, kao  s nam eo m e t e sv sv a k o b u d e n j e cmećanja, u pesmi ima saućešća. Prema  pa oo vim a. Nji M tamjade norm  teiu lešine  pr ed st a vl je n o je kao H i ^ p l j e n i c e k a o l eg eg io io p a c ov ov a — tto o ssee m moo *ifra za pnrodu. Zunzare polažu jaja u 8 M i Ažvot ■ T a k „ « e i te t r f & L pacova B ie da n ko-

M

Voo Tcakl I B

211 

Srocht, H Paper Paper Unc/

mad mad pri prirode. rode. K ruien ja ae prepliću, prepliću, iivot se dubri smrftu ftu. U mrtv ačni d v lada bezg ranićno meš anje.”4 „Bez„Bez bo  boian ian , ciniftan i op ak izaz ov va ie će m u k rn u ”8, te pes me izazivaju odvraitnoat kod gradanske puiblike. U njima ima nelce egzistencijalne muftnine, i Ben i sam pominje kako se jedan švajcarski 'kritičar, posle drugog svetskog rata, pdtao zaSto se toliko govori o Sartrovoj egzistenci jaln oj muf tnin i — tr id es et go di na po sle B en al Za n- Sa rl Lombar se to takođe pita: „Nema li u svemu tome [u  pes ma ma M rt va čn ic el tr a ča k eg zis ten cij ali zm a? ”8 Tilo Koh7 Koh7 smatra da te rane pesme „treba shv atiti samo kao kao izbijanje njegovog [Benovogl gađenja, njegovog prezira  — njeg ovo g sa ža lje n ja ” i da se pe sn ik ta kv im pes ma ma „oslobada, spasava se od ludila i samoubiiaftkih pomisU”, ali da je ta lirika, i kad sam pisac to ne zna ili neće, „nadlični „nadlični izraz jednog opštijeg osećanja” . Po llzabe Dagmar Arnold Dilevič,8 za koju Lepa mladost „razotkriva groznu realnost istovremenog postojanja truljenja i života”, života”, pesma pru ža „ utisak ili v iziju lekar a kome  pr ed st av lja nj e on onog og što je ru žn o, što iza ziv a gad enj e, služi da demonstrira saznanje da je oovek nebitan”, dok M. Hamburger9 misli da Lepa mladost   ne sadrži nikakvu simbo liku, ,,sem, možda, jed no ironiftno d neizveđeno  po re đe nj e s jed no m dr ug om pes nif tkom tem om , Ofeli  jin om sm rću ” ; po nj em u, pe sm a je s um etni ftko g gled išta bez draži, i ,,od svih novih pesniičkih sloboda koristi samo jednu, i to najmanje značajnu: slobodu izbora teme”, što znafti da Ben ,,još nije našao svoj osobeni stil” . Pa trik Brid žvo ter1®mi ter1®misld sld da je Lepa mladost   ,,mnogo manje efikasna nego Hajmova ili Brehtova poezija na iste odvratne teme — naduveno, raspadmito telo uto pl jen e de vo jke , na p ri m er ”. Gottfried Berrn (Phanotyp dieaer 4 Dieter Wellershof: Stunde), Ullstein Verlag, Frankfurt-Berlin, 1984, s. 39/40.

6  Walter Lennig: Gottfried Benn, Rowohlt Verlag, Reinbek bei Hamburg, 1969, s. 33. • Jean-Charles Lombard: Gottfried Benn, Editions Pier re Seghers, Segh ers, Paris P aris , 1985 1985,, s 23. 7  Thilo Koch: Gottfried Benn, Deutscher Tascherrbuch Verlag, Miinchen, 1970, s. 23. 8  Text +   Krilik, Heft 44, 1974: Gottfried Benn, s. 28: Iisabe Daganar Arnold-Dielewicz: Die Lyrik Gottfried Benns. • Michael Hamburger, ibid., s. 198/199. io patrick Brid
107 107

»AJhe Jhe j i t o a i a K medicinski shva shvaććcno. cno. knu*. £# k nm iik — aiika suprotna smrti, smrti, ovaj vaj naskv  pp* m p « a h i t ,pu m vanje va nje ; jeđBog jeđBog pr pred edme mela la od ■ r t n f t w km iivo iivocn cn tev ck u.. . Sa uv uvTi Tino nom m sl slikora MNlMi m  Jesfeog stiha u Bibliji okonćava ae kruženjc  __   S u d b i n a koju pesma nagovestava wmetomđm%  p k i i __  iftšmmm  te zadesiti i onog ko je još živ — momka iz ■ Hrtvćisce

kaže P. Sinem an 11

CimŠmm  uerentcs (Negerbraut)  p cs m a iz iste zbirke više se pribli jedna  jed na  pcs I m s v o b MBbcnom stilu” ka že M. Hamburger.1 Hamburger .1Crm6m* nj   vemuci manje mu škodi ton samrtnić — J3 Crm6m* ■ pM te te dje , m k oojje se navikao. Realizam ovde vara, on MMk f l f t i da uzbudenje koje apsolutno apsolut no nije u |M

 pM  pMftM ftMdl op optsa tsan« n« -g fenoeMna. Ova pesma o dva lela uap uapen 4a 4a 4 a ■— .**«» od
^ i p a «4n kr kr
Kriefta.

ćije rano stvaralaštvo, u poeziji

IMIL tŠm  tŠmM m mmšm  dkspresioiiizma. jedan je od prvih A B Sim.f-enii n a M i književnika koji su se bavili ■nsfl^BtBa. U svora «aeju O memirima današnjft  I t— t — w » 1 M , o pesmi Covek i žena. . ife ftMfti i prevoD. kafte: „Pnmaia Bennova pjesma i ■ H koji  pa oftaa oftaaae knoz baraku gdje leže “ “ i M H H H S to d i je m raka.  pu  p u n a ie “ “ P 3 0   P l rr rram aman anttične ične vido-

vilosti'. vilosti'. koja je sama sebi svrhom. Đ enn je antidogmatik materijaUzma. Pretpostavka, da je svijet sazdan od trodimenzion dimenzionaine aine materije, mater ije, spada po njemu pod pojam smijef smijeftno tnoga ga,, i on} koji govoii i propovijeda nihiiistieke koncentracije, u ovoj je Ćudnoj ljubavnoj pjesmi uspio da između leftinarskog smrada i gnjiioće sprovede tihu,  jedv  jedvaa tujnu erotič erotičku kantiienu besp bespom omoć oćne ne ništav ništavos osti ti i aft ovo baudekonačnog mštavila svega što je tjeiesno. Đ aft Lairesko, lešinarsko, natruio, morbidno, sasvim dekmdentno poniranje u ispraznost svakoga trajanja, ova  podm  podmuk ukla, la, po potko tkožna žna,, straft straftna na intimn intimnost ost,, kad čovjek i žena dodiruju ranjavo rakom razgriženo tijelo, u tom se  javlja  javlja veleg velegrad radska ska bo boieć iećiv ivaa grimas grimasaa s jakim jakim znac znacim imaa konačnog propadanja i sumnje u sve,  pa i u svaki užitak tjelesnog dodira izmedu toga čovjeka i te žene koji prolaze barakom”. Pišući o ekspresionistićkoj  poeziji u svo14, dr Zoran Konstantinović  joj  joj kn knjiz jizii  E k s p r e s io n iz a m 14, ističe da  je ;,prava  po hl ep a sp op al a ove  pesn ike da ruke u v u k u što dublje u sve užase i odvratnosti  prot  protiv iv kojih se burri ne samo estets est etsko ko osećanje kultumog ooveka već i sain instikt. A ipak, ako nas G. Đ en vodi u salu za anatomiju, u  porođ  porođiliš ilište te ili u  ba ra ku sa bolesniciina koji *e raspadaju od raka. u  pitanju  pitanju nije  po sm atr ač koji samo sakuplja ljudska dokumenta. Takav cinizam nije svrha samom sebi [...] Takve odvratne soene  jed ino im aju za rilj da  po vis e  brut  br utaln aln u agre ag reav avno no st i intenzitet ovakvih slika do osećanja fizičkog gađenja i mučmne kod čitaoca. Međutim, ukolikn čitalac sledi, kao Dante Ver-

gila, pesnika kroz sve ponore njegovog sagiedavanja. ovakvo umetničko deVo mora ga u isto vreme potresti i fizički i psihički. Po istom  pr in rip u umetnosti stvarali su takode barokni  pesn ici XV II sto leća” M. Hamburger15, koji isti& da vitalizam o kome  je govorio povodom Cmčeve verenice  joft  joft  jače đolazi do izraza u  jn sširoko slavijenoj  pes mi” o oovefcu i ženi koji proiaae kroz baraku za rak, misii da u toj „izuzrinoj pesmi” Đen  pok uš av a da ,.od fizičkog pitvpadanja umakne ka .nadindi vidualnom organskog, principa iivo ta” , a siiičnu ocanu daje i Diter Veftershoh* u srajoj knjizi • Be-

Zoram Konst Konstan antin tinovi ovićć m Zoram nj«, 1967, ». 4S/48

Ek-spresaonizam. Obad. CV CVte-

» DjSftelis®! Hamb Ha mbura uraar ar,, ibid., ibid ., a. a. I 9S. »• Dii tm We lkn haf . ibid-, ibid-, s. 4411.

1S0

neorgansku^T vid|ji'ji' __  ____  i m b m a te ri je u neorgansku^T

JK 

*»«nove proze, Benov .dvojnik’]  b neov opdmrmn opdmrmn n etr em ice zru zrur•i u čudn udnuu ig igru P* £ ,*S •J M ^roetm no t e t u r a n j e iz m e đ u p o st sto ja ja nj nja f ^ T f c l S k a e l c t t o k , s l e p p r o cces e s  b e z k r a j a i sv rh e, tako je o n ^ k m o h a o i i ć n u i g r u s i l a , n e o s e t l j i v u i ne nes ve vesnu i u zr zr iš iš ^ f i v u o d i i i n u  p r e m a s v e m u in d iv id u a ln o m . Pred n\JTwm mvmkm  p o j e d i n a c n i š t a ” . K a d a s e , 1936, pojavila^^zbirk B *iov ih p e sa m a , G r e b e l s o v o mindstarstvo propagan^ z a h t e v a l o j e d a s e i z z b ir ir k e odstrani nekoliko pesan^

 —

p o r« d

B r zog

v oz oz a ,

P o d ze z e m n e  ž el e z n i ce , Si nteze, o

rak. T modi, i p e s m a C o v e k i  ž e n a i d u  k r o z  b a r a k u  za rak.  To o H O i i ić ić e n o ” i z d a n j e b i l o j e po po s le le d n ja ja Benova knjiga pre k o n a č n e z a b r a n e objavljivanja. ( R e q u ie m ) R e k t h j e m

P e s m a i z c i k l u s a Af Afr  t v a č n i c a ,   napisana 1912. L d c a r

(D e r A r z t )

j e p r v i n e m a č k i p e sn s n ik i k ,u čijoj čijoj su se , , z a s t r a š u j u ć e i o d v r a t n e slike sli ke . iilo K o h 1® o b j a š n j a v a i h B e n o vo v o m p ro r o fe fe si s i j o m p re re svega. „ G o t f r i d B e n j e t i h g o d t n a [ o k o 1 9 1 2 ] morao biti u a & a j n o m d u h o v n o m r a s p o lo l o ž e n j u . S ok o k k oj o j i doživi svaki ao&Bcli Tnedicinar u sali za seciranje, u mrtvačnic i,  bio  bio  je iKod. n je g a p»osebno p»osebno d ub ok . N jegovo detinjstvo detinjstvo svedoči o v r t o n e ž n o m k a r a k t e r u [ . . . ] a o n s, s,ad t re r e b a da da se uči o p i n o d e n i u s l e š e v i i m a i teškdTn  bo le s n id m a . Njegova irru ocrtava srudbine tih mladih žena i starih muI s uidbine ko je s u im ali p re nego što su kao kao nuesme m»©  m o o stigli na sto za seciran je. Te rane pesme H j H H s a m o k a o i z l iv iv n je j e g o vo v o g g ađ ađ e nj nj a, a, n j e g o njegovog sažaljenja. Strašnu rečenicu m t v m r m n ja ja s vin ja, č o v e k   nije iskovao cinizam S j Diter Diteru u V e l e r s h o f u f , m e đ u t t m  p  pi£ i£ H Ueim ig, ihid., s. 33. ■ TMfto TMfto Koc h, I hš d| i. 23. H Đ isriar isriar B H H H m H b   ihid., s. 42. M tadi

B en

 pcMsziji  p o j a v i l e

usko je shvatiti Benove pesme kao izraz gađenja: time se skriva njihov značaj. S pogledom u Benovu „lingvističku stičku laborat lab oratorij oriju”, u”, Pjer Pj er Garnije2 Garni je20 ukazuje ukazuje na stih Kruna stvaranja, svinja, čovek   kao na karakterističan Benov prosede u prvom periodu stvaranja, kada pesnik „daje prednost imenici” eliminišući „meke izraze, prideve i glagole” : „imenice „i menice tada t ada podržavaju strukturu strukt uru pepesme, one gotovo u potpunosti zapremaju pojedine stihove, odnosno pojedine strofe”.  Noć  Noćna kafana (Nachtca (Nachtcafe) fe) Pesma je napisana iste godine kad i pesme Mrtuačnice, 1912, ali je objavljena u zbirci Meso (FleiscH) 1917. Pod istim naslovom postoje još dve pesme iz toga  perioda; M. Hamburger sve tri pesm pesmee o kafa kafana nam ma smasmatra tr a „zanimljiv „zani mljivim im žanr-komadima” žanr-koma dima” „srodnim „srodnim karikatukarikaturama Zorža Grosa”, koji je jednu od tih kafana, po njenom stalnom gostu, stvamo i zvao „Kafanom dr Bena”. Po Hamburg Ham burgeru, eru, „crtež” tih pesama pesama je još izrazit izrazitije ije realistički nego u pesmama Mrtuačnice: to su, zapravo, „surove karikature” 21 Utehe ovde nema (Hier ist kein Trost) Pesma je, kao odgovor na jednu pesmu Elze Lasker-Si ker -Siler ler,, napisana napis ana 19 1913 13.. i objavljena iu zbirci Sinovi (Sohne). (Sohne ). 0 svojoj sentamentalnoj vezi s vveliko elikom m pesm pesm-kinjom — i lirskim posledicama te veze —Ben je mnogo docnije, u svom Govorti o Elzi Lasker-Siler, rekao ovo: ,,U sabranim delima koje je 1917. izdala kod Kurta Volfa ima jedan ciklus s naslovom Doktor Ben.  Zvala me je Gizelherom ili Nibelungom ili Varvarinom. Jedna  pesma iz tog ciklusa ciklusa spada spada medu edu najle najlepš pšee i najst ajstra rasn snije ije ko koje je je nnapi apisal sala. a. 0 tome je napisala i Posled Poslednju nju pesm pesmu u Gizelh Giz elheru eru,, a naslov nasl ov joj je Č uj: U noć noćima ima otima otimam m /Ruže /Ruže tuojih usanal  Da nijedna žena s njlh ne pij e.l lOna  koja te g r l i l   /Krade mi moje jezel I Koje  sam iilikala oko tvojih udova,/ I Ja sam ivi ca tvo tvog  puta...’ Ben nt to Gam ier . Gottfried m  pierre Gallimard, Paris, 1972, s. 14.

Benn: Benn: Poimet, Editia Editians ns

ai Michael Hamburger, ibid., a. 201.

m

eamom s prvim stihom  N ik o  neće bit bitt iti *cr/ Afi Mfi

 R

S3K 

de

Hmbml   (Dmr 

^ B s m i c> b ja v e n a u č a s o p i s u D i e A k t i o n 1913. i u S m m m i   1 9 1 4 .  M l a d i  H e b e l  se , po mi š lj enj u   PaulJ u b u r m j a u  p e s m e „ g r u b i h , n e u m o l j i v i h i   grom-| fto iio i __  K ri tijan F rid rih H e b e l (1813 (1 813— —186.3)1 n e m a č k i  p e s n i k , p r o z a i s t a i, pre svega, dram• e , s i n n a d n i č a r a , p r o v e o j e neobično siromašno *

oć n_  Ar a d n i k , z a t i m   slabo . n a j p r e  z i d a r s k i  p om  ______  ___ ____  i d  aoeflJ  pi & a r , u a p eo j e d a  s t u d i r a z a h v a lju ju ći  žrtvova  žrtvova-iSJU ^ j e  J j u ba v n i c e ,  s i r o m a š n e š v al j e

/fcar, Paslofov sin,  „koje se rado n,avode da se prikažu odnosi odnosi mladog Bena sa roditeljima , daju živu živu sliku sliku smrtno bolesne žene — bolovala je od raka na prsima  — ko jo j n je n si n, ia k o le ka r, n ij e sm eo da ub laž i bolove lekom, pošto je otac [protestantski pastor] smatrao da  je bo lo ve po si ao Đ og. K ar o li n a Be n je um rl a 9. ap ril a 1912, dakle iste one godine kad se pojavila disertacija Gotfrida Bena i njegove prve pesme .26  M. Hamburger, koji smatra da zbirkom S i n o v i   dominira „tema pobune”, misli da su pesme iz te zbirke „nezgrapne i prejake, izuzev mesta na kojima se probija Benova žestoka životna snaga”, i da je „patos pesama kao što je  Ma jka   izveden",  pr i čem u je B e n u ka o u z o r po sl už il a Ril ke ov a zbi rka Slikov nica.21 nica.21 Pevanja (Gesdnge)

Pretnja

( D r o h un g )

U svom eseju o savremenoj nemačkoj književno jednoj od  p r v ih studija nemačkog ekspresionizma kod n a s , A n t u n B r a n k o Simić Sim ić kaže kaž e kako bi „Ben htio n a t r a g n e samo u životinju, u vegetaciju nego  još dalje, u neizmjemu  p ro šl o st , p o sv e tamo blizu  poče tka ,  bliz  blizuu ifikona, žaleći što nismo praoci naših praotaca: kiupko sluzi u kakvoj toploj bari, Idst ailge, hrpa  pi je sk a, vjetrom smetena i  pri dnu t e š k a ; već glava libele, galebovo krilo, Pretnja. t£ m u  Ra be ■ — " • * u r a f ’  p r e d l ? l  bilo bi prev previše iše i prev iše bi bilo patnje” patnje ”,a, do dokk Krleža rleža,, mntologiju „čuje   gias EJze koji prvu pesmu Pevanja   prevodi kao ilustraciju Benof l i i f e “ • d a * B' f n J o a v e t io z b irk u .Sinori, a ve lirike lir ike,, govori o nelagodnosti „našeg Ja koje koje se savilo  BeS ,S n i i Pr etn ja , B M B B I r k ° l ° l | f  Be u klupko Bvojih vlastitih samoća, naraslo u svojoj mom m O m r m j r n . n m v o de d e c, c, P,spreoionizma"«. nomaniji do polipakih nagona, te guta sve drugo što mje Hlranu r  §gf||■ ■ ni takvo  b ol eć iv o, nagriženo i rastrovano Ja”M. Kritičari su eria satfiasni da je pasma Pevanja „ekatremni izraz koji je našla Benova regresivna tendencija”60, koja  je.  je.  M m jk a (M ut Ue r) - G o t t f r i e d   Benn: Den Tr»um allaine tragen, i. m £H  nm pie mn m g o d i n u d a n a ptmlt? m a jć in e smrA  Bmget  Bmgetor orec echt ht  BMne Brinnerun« Gottfrled Benns an aeine Wulf  Ji d& z & h or f i v dm mu tUt v i z n n d   ovih  bnm te §m m im iH i tis* tis* )** ^ °  Iju bm vn nj p e »-1 Mirtter.  Mlchsel el HMmburge rger,  lbid., u.  200. r  Mlchs eijrtth i u lUtntt lUtnttvt vt* * p ettmv Ma jkti, Jenu, Jenu, m f V u i / ;j •» A n t u n B r e n k o    Aimić: fiabrana djela II. Znanja, Za« 1913 u ia-\  j e p r v o b i t n o  mopisuD tf,  A k t i n n , a p oto m i u zbirci ^n oo t. Kad je u Wm M 1 4 , i x d a v a ć A . H. H. M a j e r  h te o d a iz d a   antoo b r a t / o z a p n og t m j H u m t i ho ho v a , . u p o h v a l u ž e n i ’  m  t  p  k  ri up ism u o d 27. 27. ju ia 1914, p o i t o  je u /urb /u rb . ... ,, * d a i z  z bi r k e Si novt  Pesma

ttmrm

b tn

 Dmutii ii 'l'l*r$ajtn niltnn*;   tragert,  Dmut

eh#?n n 1976, 1976, * M ; P ttul Hsa ht  VtnrUšg, Miiriieh#?  m B Vmrft ff mn tH r hu nu n*Hner W er k r  lurrt nUrirut trmgmt, e. 20, (jetti 

M f t *. *. i1

sti,

r eb, 1990, 1990, e. 90B 90B  s»  s» Mir aelev   Krleža, fflsiid„ «. 1 W - I r ^en^nihof, ^en^nihof, ibid ibid., t. t. 67 w DietfiJ Dietf iJ v

118

kto ito ktže ktže B«k Aleman« Aleman« neka vrsta „talasaU .  jerr K oa dena de na mje grtti}e,,( jer kod Bena mje rec o povratku prirodinL!*1 ratoih igara, nego onoj s čijeg gledišta ,,ne moguć oguće da je kvarte kvarterm rm čovek bionegati bionegativna vna mutad^ mut ad^ll vmjanta ’ koja će, možda, možda, jednom pono ponovo vo nacPp^ ---„naza „nazad d u roore iz koga koga je j e nas nasta tao o živo život” t” ; Majkl Ham Hambur. ger dodaje da je Ben „doduše „doduše sve s vest stan an regresivnog regres ivnog ka, nktera nkte ra ,transcendencije’ ,transcendencije’ za koju se zauzima, ali je ipak opravdava opravdava kao biološku i meta metafi fizi zičku čku nužno nužnost st”, ”, a „je „jed dna mala pesma iz toga vremena, prva od dva Pevanja, iiražava tu regresivnu težnju s klasičnom jednostavnosću.”42 Zanimljivo je da je ta pesma, pesma, možda, povod rasraskida između Bena i Brehta; bar, Teo Buk u svom napisu Btn i  Breht  kaže kako je „do raskida sigumo došlo kad | on [Breht] oko oko 192 1928. stavio na pap papir ir sledeću sl edeću ujed ujedljiljifp beiesk beiesku u o Benu: Benu: ,Ta sluz mnogo ddrži rži do toga što je atara bar pola miliona godina. Sve to vreme ona  je  uvek izn iznova nastajaia, nastajaia, više puta nestaj nes tajal alaa ali, a li, na žalos , uv uvee usiovo usiovo nastaja nastajala. la. Sluz najplemenit najpl emenitije ije vrs v rs te . . I H H misli isli da se Đ en uopšte „opijao čarima arhaicno arhaicnog g i d 1 1 p a ,4ek ,4ekaden adentnu tnu čežnj čežnju u za oslobođen oslobođenjem jem oa kuitime i za za ponov ponovnim nim pretvar pret varanj anjem em u bilj biljku ku 1  anien «V#no u stihove i eseje ko koji ji su još dvadesetin g ^ maB§B  općinjavali”, pa konstatuje da je slog ,,Pra kac I reči praotac iz  Pev  Pevan anja ja  — „korena „korena rec njeg njego o miadaiačkih dda.”

bi drag drage e senza senzaci cije je ljeta, zagasite zagasite p uti, žen a, m or a, m iSisa.”35 P ° Ham burg eru, B r z i v oz o z    j e o n a p e s m a i z zbirke Sinov Sinovii koja ukazuje na Be no v d o cn iji st il i d o c ni ie ie m iš iš lj lj en en je je ; o na na „ o z n a č a v a p o s e b n i B e n o v n a č i n d a izbegne opa opasnos snostt cerebralne iz ola cije .” 86 — Pesm a je ah te te v n a ci ci st st a e l i m i n i s a n a i z B e n o v e z b ir k e 1936 , na z ah pesama. Engleska  k af an a (E n g li s c h e s

Cafe)

Pesma j e o b j av av l je je n a u d r u g o j B e n o v o j z b i r c i , S i 19 1913. O b e s h r a b r e n , B e n u p i s m u k o j e  je poslao poslao uz ko re kt ur u te k s ta s a v e t u je i z d a v a č u d a c e o ciklus Sino Sinoui ui izostavi izostavi,, sm atrajući te pe sm e p re te ra n o senti entim menta ntalnim lnim.. Paul Rabe, m eđ utim , m is li da veće pesme, koje koje sačinjav sačinjavaju aju drug i deo cik lus a i m ed u k o ji ,   Banjski koncert, P o d z e m n a ž e l e z n i c a , ma su Brzi Br zi v o z ,  Engleska  k af an a, p r ed ed s ta ta v lj lj aj aj u n o v u f a z u u B e n o v o m stva stvara rala lašt štvu vu:: to su one „pesm „pesm e p isan e u d u gi m re c im a , pune set sete i slut slutnje nje,, čuvene stro fe e k sp re sio n izm a, m n o go navo navode dene ne i čest često o štampane. . .” 87 P la v a b o ja , k a o š io  je poznato, je din a je b o ja k o ju B e n , ,p r iz n a j e ” ; p o v o dom o v e p es es me me , u j ed ed n o m p i s m u D i t e r u V e le rs h o fu (pis (pism mo od 22. februara 1950) 1950) Be n k až e: „ . . . P la u e t iz u zetno v až ažn a t em em a u m o j im im p r o c e s i m a i e l e v a c i j a m a — nova nova reč reč za plavet: ,obesna p la ve t’ (u  E n g l e s h o j   k a f a kt ob ob ru ru novi, u o kt

ni).. ”38

I vat (D-Zug) »’Mene senzackmira sama riječ, biz ikakva obzira aa njezin opisni karakter, čisto kao aaocijativni motiv  — Besm Besm u knjižici Stvaralačkih Iepovijedi ... Ta lennova pjesma (D-Zug)  [ . . . ]  pokaz uje to što I riječi kao aeocijativnom motivu bez obzira I opiam kara karakt kter er.. Pjesn Pjesnik ikuu kakav kakav  je Benn to onu nabijenoat njegovih riječi,  punoću  pj es kao u tu D-Zup  — kondenzira sve •  b   * * * * * *   1 -_peuUche -_peuU che Ljrrik von Weckher BUcherel, Frankfur Frankfurtt am am Mu i « „ I Ailemannn . Btatkch^ 2 “* *. m Beda Aileman Bkmburaar, Bkmburaar, ibid., ibid., *. 20 2066 ^ H ic h te . V H«ft 44, 1974: Gottfriari 1 I und Brecht. Ben n, * 3 5 .

H I i

Podzemna železnica (UntergrundbaHn) Pesma Pesma objavljena u ča sopisu  D e r S t u r m   1913. —P ov ov od od om om o v e p es es me me , M . K j r le le ž a g o v o r i o , , n e u r a s t e n i j i suvr uvremen emene, e, bolećive erotike, gdje jed na žen ak a feara pa, obri obris s lenske lenske noge, noge, vlažan vonj ž en sk og a t ije la u n «*p ristupačnosti v e le le g ra ra d s ke ke j u m j a v e m o ž e d a z n a č i m o t i v samo samotn tne e nostalgi nostalgije je uznem irenog mesa. . .” *• „ A li fce£ nji* Antu Antum m Brank o Simić , i bid ., s. '406 '406. 38 Michael Hamb urger , ibid ., a. 202 202.. t t ri ri ed e d B e n n : D e n T r a u m a l l e \ n e t r a g c n , s . *2 *23.  91  91 G o t tt Gotttried Berm Daa c h ( B tn t n e fe fe a d e n m Gotttried c hnert^ l ch Jahr Jahren en 1900 — 1956 1956), ), Deutacher Ta ac bs nb tic b Ve rta f^, Idiun

chen, 1964, s. 110.

  Miroaiav Krieža, ibid., a. MBi

m

VI svagda ide na vožnju po Hadu, samo  je to Podzemnaželezn znic ica (1913), nekakav w 2 u Pf™

Had. . Naslov  pesme  pesme je dvosmislen: vožnja podzemZ ieleznioom istovremeno  je  poniran  pon iranje je u dubine nesves aog. U prvoj strofi — ona je samo kratak uvod od tri reĆM. — z a p a ž a j u s e m irisi i boje  p ro le ća koje stiže Onda, u drugoj strofi,  p o ja v lj u je se neka žena: otelovljenje vegetativnog  biv  b iv st vo va nj a. T r e ć a s t r o f a  je zano pe smaa [ . . . ] . Zatim dolazi cezura, obeležena sa dva sna  pesm stiha. Podzemna železnica otiskuje se u d u b i n u [ . . .]. A zatim realna scena nestaje. Ide se n a d o l e na  po lja zaborava:  J a d n i  pas s m o z g o m . . .” 40 „Samo  pr e la z ne  pe  pesme kao što su Brzi vo z i Podzemna železnica   svojom realističkom atmosferom  povezuju Benove maštarije s njihovim  povodo  pov odom. m. Podzemna železnica [. ..] obuhvata Benovu dilemu i njeno drastično razrešenje: ,Jadni pas s tešk o optere opt erećen ćen bogom. . .’. Benova ,životmjmozgom, teško ska’ ili o r g a n s k a ,transcendencija’  je ist a kao i njegova

oatetska transcendencija. Slike seksualnog sjedinjavanja odsad se n e r a z m r s i v o mešaju sa slikama  p o v ra tk a praizvoru izvoru života, slikam a tropske ili sredozemne vegetacaje, slikama mora, slikama dalekih ili mitskih kultura, mjNsom cveća i bojama, naročito  pla vo m, tropskom 41  — V. Mušg povodom Podzemne železntce   uka jom . . ” 41 zuje na to da ,,kod B e n a eliptički stil služi  pr ik az iv an ju cRgastićkih stanja .” 42  — I ova  pesma  je, 1936,  po naredenju Gebelsovog ministarstva, uklonjena iz zbirke.

 Ban jeki konc ko ncert ert (K ur ko nz er t)  Mmdona  Mmdona ( Mado nna) nna ) 1912

Da

m m m v r n e   u zbirci  Mrtuač  Mrt uačnica nica . — ,,2enu koja se 'meH

®d bludmce bludmce do madone” P. G arniie « r om om a nt nt iz iz m a g de de I

3

W«il«nihof «il«nihof,, ife ifeid,, s.

Q7/tfB

Michael H*mbur»er, ibid„  s 202/anq I W.lMr Muechg, ■ I ■ H H I Gami*r, ibid., ibid., s. g

41

m

„ N a uk uk a i m a l o g r a đ a n s k i m e n t a l i t e t s u o v d e [ u p e s mi Proletel Proletelaa j e . . . ] n a z a p a n j u j u ć i n a č i n s p o j e n i u j e d no. Nauka je prihvatljivo uputstvo za upotrebu po kom e p r os os e čn čn i čo čo v e k o v l a d a v a s v e t o m . O n a j e p r o r a č r u n a v a n je je u s p e ha ha k o j e u k i d a s u d b i n u , j a m s t v o z a n a š a i š č e k i va va n ja ja , l o v n a š l j u k e . O n a j e s t v o r i l a k a u z a l n o - m e h a n ič ičk u s l ik ik u s v e t a , v e l i k i s v e t s k i a u t o m a t u k o j i m a t e r i  ja li st u b a c u je s v o ju p a r u . N a u k a j e k o n f o r m i z a m o s r e d n j ih ih d u h ov ov a , n j i h o v o z a k o n o d a v s t v o p r o t i v i z u z e t n o g , n e p r o r a ču ču n a t o g, g, p r o t i v s p o n t a n o g s t v a r a n j a k o j e s e m o že n a p re re ča ča c d e s i ti ti u h a o s u , a l i n e u d e t e r m i n i s a n o m i s re re de d e no n o m s v et et u . N a u k a j e s a v r š e m i z r a z d u h a s a v r e m e n e c i vi vi li li z ac ac i je je , k o j a p r o t i v i z u z e t k a , z a s r e ć u v e ć i n e . s tv tv a ra ra ug u g o d an an , b ez ez b e d a n , b a n a l n o r a z u m a n s v e t . B e n s e  p ro ti v to g a b u n i, r a z o b r u ča v a s n a g e rE L za ra nj a i s t v a r a n j a . O n h o ć e d a p o n o v o o s l o b o d i i r a c i o n . a l n i p r o s t or z a i g r u k o j i j e c i v i li li z a c i j a s v e v i š e o g r a n i č a v a l a . . ” 44 44

Topola (Pappel) „Topola nagiašava uzvinutu vertikalu, ona je samotno drvo —  ko v id e šu m e t o p o l a ? p i t a B e n — i s t r e mi u plavet, boju introvertovanih, boju, takođe, ligurijs ko ko g k o m p l e k s a , č e ž n j e z a j u g o m , z a M e d i t e r a n o m i latin stvo m .. .”4 .”45 5

 Karija  Ka rija tida (K arya ar ya tid e)

Pesma objavljena 1913. u časopisu  De r S tu rm .

 N aj pr e ob ja vl je na u čas op is u  Die A kt io n

Proletela Proletela je  po re d  jo š ik a . . . (Durchs Erlenholz ka m sie. . .)

mT

P e s m a n a p i s a n a 1 91 91 5, 5, o b j a v l j e n a u č a s o p i s u  Die weis8en Bldtter u m a r t u 1916. i u zbirci  Meao 1917.  — „Đ risel risel 1915 1915.. U odeljk u  L ir sk o ja   e s e j a  Z iv o tn i p u t jmdnog intelektualca  p e sn ik s a o p š ta v a : , l z B r i s e l a a e s e ć a m drugog  je d n o g d o ž iv ij a ja . S e p t e m b a r s k i d a n , b i o sam, kao l e k a r u g u v e m m a n u [ n e m a f i c o j o k u p a c i o n o j u p r a v i u Belgiji], s nekim zadatkom upuoen u n e k o d r u g o n a d leštvo. Ulica k o j o m j e t r e b a l o d a p r o đ e m  b il a  j e k r a t k a , ali s vidika i z b i o n o d i o n i z i j s k o , čaui  j e  bi o ra a k o m a d a n i  b ro nz an , sv u d a n e š t o p r e p l a n u l o , n a a v o d u je je b a s n e i a  jy&eter  r   Wellershof, ibid., fi. 57/58. 44  jy&ete 45  IntH"pretatiofien I, ibid., a. 320.

n ek a v a tra go dm a i živ o t već v eć na n a d rugo rugojj str stram, am, pre4isr 1 b i la l a p r o S la la , b l i i i o se k r a j , z r tv t v a , a l i v a lj a lo « Z ]edan  p o g le d iz t e s v e tl o st i, još jedan H K* ■  j g * caaa — i: Gledaj kako ovog leta poslednji pUvi 4mhj  p o m o r i m a hrizantema  p lo v i p r e m a da lek im/ obal obalaa ® a m r k i m p o p u t drveća; giedaj/ kako se dani ovaj p0~_ čas sreće-laži/ naše južnosti, /visoko zaobluceu. T o s u završni stihovi iz p es m e Ka rijatida, koj kojaa je t a d a i z raspoloženja kao što je ono gore opisario, I t td td n o s t a n j e čudno svećano, u z di g n ut o do opojnosti. opojnosti... .. ”■»  — «Ov*Lj p je s n ik  je ip a k n aj v e ći dionizijevac u današni» i nje m aćk oj liri liricri cri.. (Citajte njegov  po zi v Karija Ka rija tidi tid i da m   o t m e k a m e n u , da iskoči ispod stupova, da poruši hraples. s.)) m « e p p d ć e ž n j o m svog koljena, u k o je m u dr šće ple s l a v i t e l j i n s t i n k a t a , divljeg života.. ” 47  —; ,.Pr ,.Prve ve i oh ja vl je n e pe sm e [ .. .J su ekspres ekspresion ionifi ifiti tiččke po i(fft desdluzioniranostj , agresivnosti i osećanju gadeadi adi ne po sv ojo j form i. T ek u pesm am a kao kao što je  p rv i  p u t o f a ja v lj e n a 1910 , B en s e pojavljuje  fmškda,  prv  .].Karija arijatv tvU Ui dhqpr«Mi(misUčki pesnik  pods  po dsve vesn snog og [ ..  .].K I iniiia v a ž n u i m p l i k a u h j u : pesma sugeriie dasamo  m muht mu ht  odkjfaoditi ćoveka kajnene nepnjmen-

PMlg PMlg «M ki nje g »iar »iar»j »jA; A; ali  je, na kraju, i ta

ii fit m je , jer je ća§ ekataze ekataze Gliićk-Lu-

I'

u  Ikan  Ika n

je i

ijoi  pm m \   pr« DvadcMtih godim ts, Jkar   je njihov ri. VMr mi  pm m ts,

izgMbi vlše mo ojmptra dikdj*, 9jjfc mm*v9 ImMŽhiMkir,

4v jt r«ć # j«dno

SH BH

 jo M

I J ^ N m Mo v « 

V(giiki

deo njenih slika mogao bi se izmeniti da ništa ne izgube od znacenja ili etekta. Ona je romantitna i utoliko što  pred  pr edsta sta vij a v rh un a c on og ev ro ps ko g p ra v c a ko ji je za poćeo sa Ru soo m. Be no v I k a r je po sl ed nj i iz ni za pesn pe sniičkih ,ličnosti’ iz koga su Geteov Ganimed i Helderlinov Empedokle. Ali njegova žrtva je izokretanje njihove irtve, Benov Ikar se, doduše, takode vraća prirodi, ali to čini da bi se odvojio od božanskog, jer bog nije prisutan u prirodi nego je u svesti, koju on teži da uništi. Benova pesma izraiava panteizam u obrnutom smislu, jedan samoubilački i satanski solipsizam .” 49  — „Patnja od mozga, želja da se nade spasenje od patnje svesti, 6ežnja za predracionalnim. arhaićnim stanjima egzistencije,  pu šta nje da čov ek a vo da nosi, no si, d a pr oteo ot eo e, ra st va ra nj e svog Ja, osećanje jedinstva sa svemirom, to su glavm motivi Benove lirike [...]. Prvi stav ciklusa Ikar (1915) možda je i najlepši. On je savršen u svom širokom ali lagodnom pokretu; jedna čudesno ritmizovana perioda. 0, podne koje vrelim senom... Sreća ima arhaične crte,  još du blje bl je je ve za na za pr ed sv es no , ve ge tativ ta tiv no biv-* iv-* stvo.. .” 50  — „Osnovno Benovo iskustvo od koga treba  poći jes te ,p at nj a od sv es ti’, ko ju on vid i u un ive rz alno al no j istorijfikoj povezanosti: ,jadni pas s mozgom’ koji pati od ivoje svesti fenotip je jednog istorijski kasnog vremena,  prodzvod milerd mil erd jum sk og ist or ijs ko g proc pr oc es a poste po stepe peno nogg  jom ozg ava nja’, nja ’, tj . in tr ie k tu a li z ir a n ja čoveko vog . Za Bena je u tome proceiu cela kob mod emog čoveka: Mozak Mozak  je naša na ša »ud bin a, na š za da ta k 1  naše prokletfltvo’. . 11 Kritika vaza (Kretisch? Va»e) 1915.. — „Kad Ben govori o Pmma   j« nap iaaiut 1915 ,tran«e#nd«ntrKim realitctu atrofe’, o onom .reflekcu b«emrtnoati Itoji »« iznad potonulih metropoUi ili imperija kt i**m   raapadaju a« j#dnc vaze ili jadnog ap*u*er»og stiha difjt vi  torm#, n«p*jvr«dijiv i aavršan’, on, u itvart, hoć»
S

__  _  

J l f r

1938

d ak a k ffee ne n e k o l ik o d a n , „

*oteldat»a.

napao ga je

l U r p « , t a t S S , i n j e g o vu v u p e o n u S m te tezo n a z Z f * O H a n ^ — N a za za ht h t e v Ge G e b ddaa o vvoo g mi mim iU rstva »  p V H ^ t p s n a je o d B t n n j e n a iz zbirke Benovih p-V~ ■ H gl ■“ *** B®*. godine i bila  poslednja  poslednj a zbirka koju M «e de 1948.. — U pismu Edgaru Leneru, u.  pifte  pif te k a k o is pe sm i Smleza   „stoji ftrakni stih  p o j iv io  pr e kojih dvadeset i pet pet godina, godina, lz az m g n ev i u zb u den den je: je: Sto »e jot   žmi feefvsata t gkztka o n a n i j a *'.u   — Povodom iv Pjer G a m i j e kaže kako Ben ,,u svoju svoju poM filoeo is isk uu,, lingvistićku, raedicinsku terminoka iii ne up otre blja va sa diskrecijom diskrecijom nego nego je, na taprv vo istifte — kao on u »onaniju’ na kraju ■ H | ( Bl Bl i t f n e t i j Peszna je iz 1926. godine.

 bil a Itajnovim Itajnovim sUkama. sUkama. Ta egzotik a nije za Đena jol  bila konkretna konkretna stva mo st nego samo na rk otik .. ”ri — ,.Kad ,.Kad taj taj konflikt [u nu trainje i spoljnje realnostij postane postane odvile intenzivan, duh tad vapije za aopstvenim raspadanjem danjem ili pak za razaranjem sveta . Većina peaama peaama iz ovog vremena ostaje pri toj drugoj mogućnosti. Tamo gde to fiine s dovoljnim intenzitetom sam konfVikt se smiruje a Benov nihilizam fiak se pretvara u afirmaciju iivota. Tako je u pesmama Đezimeno, Utvara i — bes~ prekomo — u Palavi. Palaua, dodu&e, afirmile silu života vota,, koja koja je životinjsk a’ i neu niltiva, aU njeni filozoffilozofski zakljufici ostaju nejasni, polto pesma nigde ne zapada pada u cerebralne ap stra kc ije.. . Palava transcenđira nihiUzam, ne zato Ito je on u bik> bik> kakvom Benovom smislu .apsoiutan’, nego, pre, zato §to je Ben u njemu naiao tafini /objektivni korelat’ za svoje duhovno shvatanje. Pesma je, stoga, pazitivna, ako to duhovni stav i nije; to je pesma tragifine afirmacije i zato je kao takvu i ne treba dovoditi u vezu s namerama ili shvatanjima pis ca .. .”58 ”58 .— Paiav a je grupa o strva u Tihom ok eanu, zapadno od KaroUnikih ostrva.

P.s—I (Der S&nger)

Uskrlnje ottrvo (Osterinsel)

D . A m o l d - D i l e v i č m i s i i da, u „izrazito autobio,,6r>vek razara svet, koji je nekao SlNftRa* jdkravuKi’, zato Ito na njega v i l e ne reaguje ................. .. i i n t e l e k t u a i n o ” ; i t o s e poetakog izraza tifie, g g g P k p M i m s d i d n a k o m ž a r g o n u koji bezobzimo razgom m m   rafttu stvamosi [u  p e s m a m a iz ciklusa Mrtvačnisaj stoji dkstatičan  je z ik k o ji za B e n a znafii drukfiiju  bež i iz  jf im m   ilvairtusfii, stvarnost sna i zanosa";  pesnik  pesnik  beži glMl glMlia ia H n H postao nezdrmv u svet sna, koji  je sinoniim

Uskrlnje ostrvo leti u Tihom okeanu; na njemu su nadene džinovike kamene figure. — Bustrofedonski nafiin — vrlo stari nafiin pisanja u kome redovi idu aleva nadesno i, bez prekida, zdesna nalevo.

h

gpSftkmj pasmiMlWvačt

■ pv pvvd vdeo eo Juga"**

Pesma, verovatno, iz 1928. godine. Tamnijeg sata... (Dttnkler...)

(Palau)

BBMflf raore  M   kroz slikarstvo obaajavalo poeziju 8  IBHB IBHBII M Benovoj  paami  Palava,  nadahnutoj Peh-

I tWte tW te iUpch, pch,

Knez Kra/t (Fiirst Krajt)

4S.

1 * " m L>aa sez eich ne te Lch, Lch,   Pl Plassi assiss fln iiii 8 8 « i + m m m , m m jgj S f g p i Bsnn Bsnn,. ,.

io o

H :r.

Pesma naptsana oko 1927. godine. — „Igdrazil (Yggdrasil), sveto drvo u nordijskoj mitoiogiji; visok  jas en ko ji je izr asta o usre d Zein lje, svojom kroftnjom dopire do neba i zasjenjuje cijeii svijet, a korij«ije  je pustio do prebivališta ijudi, do carstva divova i do pod-

■s Walter Walte r ftiuschft, ibid., s. 46. 46.

 m Michael Hamburger, tbid., s. 220.

ggggfe N « * j w u j e m n boe |^ E w W i t i l f c t  p a A   n ju n se sas taje Tljc Tljcoe oe bngj^  _ i l p i p m m h i   Aim ln(Bndnnie pfeke t zml-gj Ip ir a a i- aatri iM , p ra pa st r a svjjK.1* nfta ftacikfa ikfap peftJ ftJ "^ALm ^ T L l i ^ r n f - ^ - l * r a * k ra . X m

H K .t|M .t|M H i i ap ap stet stet

19 27

godine. — Mirmidan, Ze*-

HM I fesira dM K D siĐ siĐ . pre da k Mirmidonaca. naro naroda da koji  jct ■ M B ^ jr a a o T e s a H ju .

T «k «k i M i. i . . ( I n t v c m . . .) .)

te svom postekspresiofiističkom  p  pee ri o d u , naroč naročito ito iM sn du 1S22. i 1127. Ben je većinu pesama  pisa  pi sa o u stroftsMS od osam stikova. t a k o i pesmu T e k k a d . . objavLjenu u zbirci P i j a n a p h m a .  a tr s ta v a (Aus Femen, aus Reichen) ) i M p M i , p  atr

Pcs m a na pis an a p esle 19 1925 25,, prvi pu t objav objavlj ljena ena u

 Bašm  B ašm em šm p e s m a m a 1927.  — ,. . . . U v oz u k o ji m se vraća ® u Đ erii eriin n u p o m a j e  je d n u  p e v a či c u va gner gn erov ovsk skog og  jjhlPMb ž e n u je d n o g danskog industrijalca. Njihova

^  M

t r a j a i ^ o d 1922. d o 1927. i, za razliku od drugih Ber a s a . ortaviće t r a g a u nekolžko  p  pee s a m a (. .. ] . Te H P ° i n s p i r a d j i i f o r m i veoma razlikuju od onog dotad  p is a o [. . . ] . Pesme melanholije, koje sanjastoužuju^ sa su tonjom atmosferom (Danki..

ackt. "«• 2i««ti — bczvmlj« jadno (Lcben — niederer WaKn)

 š m   Stsmc, die Piagc)

 b H M P M M p M M

to Modncaonje od gotovo tradidonalnih slika nekog dakkog boga koji nam moie doči. Znok, ipak, oidim

U pismu Anninu Moleru, 26. novembra. 1949, Ben uri&to kaie. „Ali, zar u umetnosti mje sve isključivo u tormi, tormi, ne u sa d rta ju .. .7 Dozvolite Dozvolite m i da vam ukažem na jedan stih u Stafcič Stafcičkim kim pe sm am a ko ji  je, u stvari oblik vera i  delo ; moje vjeruju na ovu temu: Samo  je oblik is tatue to ih ruke taknu/  a onda ih iz ruku maknu/ štite, čuvaju seme, celo.. .’*• — „Teorijski, iorma  je pe sma. Sadrlaj svako ima, ali se  p  poe oe z ija ij a  javlja samo samo zatvozatvo podrazum razumeva eva kad ae gorena u neku formu. Jer, šta se  pod vori o sadriaju pesme? Govori se o sadržaju forme i sadriaj je prisutan samo u okviru iorme. Praktično, forma čini pesmu. Samo  je o n a v a n v r e m e n a . . . : Samo je  obtik delo [ .. .]•* .]•* — „Pasle dnja strofa [prog ram ske uera i delo  pes me ’ 2 iv e ti — b e zu m lje lj e ja d n o ] je a n ti te z a : Sa mo je oblik vera i delo ... To je njegovo vjeruju [...]. Objektivne su i ostaju sarrvo zaokružene tvorevine, ne deia,  proble blemi, mi, od odno nosi si snasnateorije, teorije, zaključci, vers ke dogme,  pro ga, realnosti oko kojih se vodi  borb  borbaa u epoham epohamaa ko koje je se smenjuju, nego umetnost [...]. U času dovršenja delo se izmiče nekarakternoati, slučajnosti i  pr  prol olaz azno noeti eti života, čak i sopstvenog. Ono postaje statično.  Nepovredljivo, ono poriva u samom sebi. Dovrlen oblik, neka «tatua, neki stih, ne može se relativizirati, oporeći ili uki-

tvoj e k apke s pui tam sanak, I z dalji dalji na, na, H M »tibovi su iz vremena Dankinje, S Č Z T Z 'g * ? * * * * * k ° j ' » t r a s n o v o l i / ■ ■  fr mi k e, koj i   je iflkusrio

I kroz  jedno Ti; ina4e

 J K

^■ H ^^1.veanora ■H

r ^ L T r “ .J !. da'jina' 'jina'

 ca  caT~

* P<»ezij« upravo

IML, p > m | H I M M n ct ctt

nuti.”M

|Ko živi sam.. . (Wer allein ist.. .)

,,BEN: [ . ..] .. ] pesnik živi sam za sebe, u sebi, u ročima prema kojima ima tMvim drugi odnos nogo prozni  pisa  pisac. c. Pcam Pcamaa uvck dobija neftto zagonetno, ndHo Ho jc teftko protumačiti, a nastaje, zapravo, sacvim caraa. Začu  je i Rilke Rilke,, verovatno, uvek živeo aacvim »am Da shva• Picrrrc Oa mier, mi er, Moid., id., t. 9 * Oo Ooitfr itfrtod tod Bertn Dcs accctchrM accctchrMSc Sc Ich. Ich. s. 114 114 ** Jea n-C hc rlc s Lanftmrd, M»id. t. M « DUrtsrr WeU«r»hof, thtd., s. lfll

%

t H tt tt ft fttai f l f t i M i i i pMHMi ti Ih M

fttoi fttoi

m

U   da vim

J i to, frt M ttn o, barileno Ko

IftftftMMi i ' r ^ 14M aa,r

ftto fttoff in ii, žtoi žtoi i liiiiin *

H ft H jftpf jftpftft tftll ftftH^ftlK ftftH^ftlK o4 o 4 ftftnoiA ftftnoiA«« u fftt ron>U ron>Ul ooom trl- ^

S B b p f tf tftftMftftftftK ft ft» M d 4 u ) i a K U i o ¥ i • • » l o b o d ^ u i|| |f tH ft ft | ftftftft ftft ftftll ftM ift I MBO MBO n i HMnsOf ZOf ZOffX fXfv fvl)C l)Ctli tlik k Vfdn Vfdng g ^ j, H * * ft |ft h ||, tftH tftH ftoo ftoopf pfff fftl tlft fto o ovtti glika , Donpovll Donpovll u io io H H | | | M if iftftH Mi M i U p t o i 'i ' i i, i , l ii i i o v i l ro ro d c fttt; nmrt c s vi H H y M N f|f tB L -iftftftftOMftft'- f t i i t l o no /r*>nađvj)e. On u -j -. H flH H iH H ftftft ftftftfl fl I ftft ftftft ftii io ro 4o ol luiitoji u itvonuilu itvonuilu ftu> | | 9 M | H f t4 t4 K I m m *   ii H |ftni |ftni tft ifftd litu 1 fom fklupčt fklupčt i ukt* Tokfto tsftho đo Jft drtonjf poNiik«

__ meno izraiava njegovu neutoljivu potrebu za sa^tavTe ^ tvoje kapke ffpuitam ffpuitam ta n a k .. ”70  — Sam piffliu piffliu F. V. Đ ce u , 29. 8. 1936, kaže: „Cudna stvar ^ ; m pffffinm. Pisana  je o d v e že n e, a G ur lit [n em ač ki tflmnozitorl načinio  je od nj ih jeđ nu , i to dduje bolje,

 jftŠm  jftŠm m m m : HM MHV MHV n u vd iiiU iiiU . >/ ,f7  — „H*otu žtoHt, su pf^ U U vl,;« dftio dftio k io ob oblvk i tp^ftBfti Oftft Oftft H Im o   i iv r t o « , M fttll fttllkft' kft' tvortvlna tvortvlna Izđlg^ JPftftHftOBHMaft^tlv 7. bftftm)«Uenog kruiftija Oftft Jft trajftnjft inrftd proptdt[fiftdft« lftt ]
mmmk (Au f

Liđe Liđerr m k 

a i druo* v *  *m   mm %

^ 1\

ijudftkft Ijubivt nftffu g pr u š U ti n šu ru ik . l) u l» tu ,  i H f t p f t f t |P 8 f t s f t N f t f t k o p d u J j t f b S V

41 ftftftcflm ftUinju, u  korrw **t  I •*nl ftd l« dok n« n ll ll tf tf t H H j H  H t ftffoftMo |p tr/MšU*   ftpdftI Hv#t u I vffTko vffTko ftft pftf' H M H H iM Odfeftftj dfeftftjo o i Jo jMintt jMinttff 1 ftg | b«žl b«žl od privi privid* d* i^ H H ff l r ^

i

H H

m id i d t i d v « f t m # ? M ii b ' p ^ "

ft4oo«*orttl  pntvnlnu Nli#  I Oftl Oftl jb ft jftft H H 8 iiftpmu i»ruiž i»ruižri« ri« nj«|p/Vft nj«|p/Vft fttf fttff  f  H I ^ B H H j  P.. ^ H j y H H | K p o « od od J*b> njogo'V'ft

^»okruženije. ^»okruženije. Da, doiata . prom eniću naaiov [ ... ]. Ilolim Ilolim vot, pikite mi ftta ftta m islite o toj prom eni. Treba ii obraćsti dvema ienama?   Bio bi to zanimljiv dokaz kalt kalto o u umetničkom stvar an ju ispad ne neftto neftto saivim drupo nego ftto ftto ae fm fm iaiiio, .M Nikad $am kao kad . . . (Ein same r nie...)

Odgovarajući pesnikinji Aatrid Klas na pitanje o Nikad »am kao kao ka d ..., Ben u vremenu nastanka pesme Nikad pismu od 22. 9. 1954. kaže da je ta pesma nastala u resžu lja ka kod Hanov era, „popotoranu na jednom od  bre žulja dne, na zav rtetk u ž etv e>’, krajem avgusta 1930. godine.71  — Podsećajuči na to da je Ben smatrao kako vifte nema  post oji samo .^obrađena”, „prirodne prirode", nego da  postoji HStilizovana” priroda, to jest umetnost, Peter Sineman7* ističe kako je Kiaus Man, jedan od najboljih poznavalaca Hemjve Hemjve poe nje, nje , kao p
Pftsma objavljena u

i

m

Pijana pLitrui, 1949

 Z ve zd ac i (A a te m ) f»vaita ko„Ona .ceri'hraina situacjjn’ n av pernttoog Č f»vaita  ju , ra zu m « a s ,  j ftafn Ban otii'tuvjjuj# u iv
 n (krlltrimđ

|hF**

zfoirci

Bmm D m   Tmum nll*tn* trngmi. * /«S (ioltfrla d Bmtn« Bmtn«  Britrfv uiut Hu nnu vtu

(Mu*  N iMltrrtnmimr 

«n Ulllntn  liiilh-n KHniknwlnnu) 71 0oUfr)«đ  fimnn  fimnn:: Mjtt Mjtt gmcm gmcmteh tehms msl* l* lch, ». IM. '* Pmtmr Uchilrvmmmnn, HbUj.,  «. iiS/114.

 IU   I U 

» W » 1 »VO »VOJII dijalektičku suprotnost- u  p p l M l iii H ii. B W u b u rž o a z ij u . Mi hoćemo J ! ”1? ”1?!' M i sazivaroo D i o n iz iz ij ij a i I ta ta k ui ui ' S • '  zanos, Ti   — ru ž tn cwt. . .”n wmm i w išm  se šmdij'  zanos,  Dam  I te te

M v r k v « leto (Tag der den

Sommer endet)

Po P. G am ijeu 74, nasuprot smrti, stalnoj i svepritf±rirot dolazi u komadima, u odlomcima” u civiI t e c i j i đ v a d e s e t o g v e k a , ,,u kojoj se geteovska kontenakicija mM ustupajući mesto vlaknima, idejama, bof ble de, ko da  fi zm ič u vremenu...  b i m a k o v i m a : Slitce v e ć  blede,

Ah, daleka zemlja (AcH, das ferne Land) Ben je 1944. već osam godina bio nestao iz javnosb Zive Ziveoo je kao vojni lekar u kasa mi u Landsbergu Landsbergu na Varti [ .. .1. .1. Radio je za sebe, m islio svoje miisl iisli,i, bez bez stvame nade da će ikad moći da štampa. Monološko bivstvovanje, bez odziva, bez potvrđivanja i protivrečenja; moga mogaoo se bojati i najgor eg : da su m u rukopisi otkriveni. ,U toj kasami’ — zapisao je Ben — .napisao sam [...] lz Statičkih pesama na primer  A h , da le ka zemLja, Se pte mb mb ar ar, O n d a .... S ta ta titičk e p esme  [...] Ben je baš tada  pisao  pis ao savršene pesme i prozne tekstove. Sve mu je us pev alo .”76 Sopen (Chopin)

T rnmm ((T T urin)

Po, B ajro jt, Epao m — vrlo pozna ti hipo hipodr drom omii u SKtenteoj,  N e m a čk o j, E n g le sk o j.

Ceišna (Dm Ganze) Pesma je napisana krajem 1934. a štampana (pod i M a i i T i n Pesma) u   poslednjoj zbirci koju je Ben' ob]at e ( I M t ) p r e z a b r a n e o b j a v lj lj iv iv a n ja j a . Celina je,   oagledh , r    i autebiog rafsko g k arak tera. „Vremenska „Vremenska veza t et e t ef e f H t eg e g t e p t e o n a s po p o st st a nk n k om o m o v e  pe sm e   ocig eana |tk Jtete te a n li za raz um eva nje za nek u zabludu koj kojaa je teteo 'de o’ ono g ko govori. A mora se sagl sagleeaeUna’ onog ko govori da bi se   mogia stvoriti pred# flptete flpteteii i .. p Pesmi bi se mogao pripisati čis čisto to tedržaj da ona u obe  pa sl ed n je   afcrofe ne do“ flr jflf jflflf lfif ifla lafl flfl fl.’ .’**71* — H ekio ek io bi s e da je Đ en 1934. teflfs tfljnitirir iz 1933. godine, ali je tu zabiu u b o   prari aoboni aamim.   ....

-----

„Njegova pesma Sopen   je zvučna biografija. Sadržaji su fragmenti događaja, refleksija, unutrašnjih monologa, izrečeni fragmentarnim rečenicama. Tok ne odgovora vremenskom sledu život-smrt, nego ide obmutim putem. Uvrštena su imena koncertnih dvorana, govori se o nekom honoraru, pominje se jedna adresa i daju tačni podaci o Sopenovoj tehnici sviranja, formuliše se i jedna lekarska dijagnoza (,s krvarenjima i stvaranjem ožiljaka’). Ali i kroz najhladniji stručni iskaz  pro miče neka ne ka kv o v ib rira ri ra n je ko je frag fr ag m en te i odlom ke isto tako prikriva kao što i živi od njih, i zbog toga se ta  pesm a više viš e ne mož e d a zabo za borav rav i. Ona poka po kazu zuje je dokle može ići odricanje od uobičajenih pesničkih motiva a da se ne razori lirska supstanca. Ona se, pre, oslobađa za  potpi  po tpimo mo nov e, m ed ita tiv ne tonove ton ove , iako iak o se čini da je vrlo blizu prazi.”77 — „Sopenove reči. U govoru o Kla bu nd u [Ben [B en je drž ao po sm rtn i govo go vorr pesnik pes nik u Kla bunđ bu nđ u] one su originalno dtiranje Šopena. U pesmi Sopen te reči upotrebljavam peenički slobodno.”78 — ,,Sa Sopenom Ben stv ara sopstveni tip pripovedne pes me .. . ’7®   Dieter Wellershof, itoid.. s. 140/143.   Hugo Friedrich: Die Struktur der modemen Lyrik, Hovrahlt, Hamburg, 1950, s.  133/134.   Gottfried Benn: Das gezeichnete lch,, s. 128. w Heim Piontek: Neue đeutsche Erzahlgedichte, Deufcsche Taachenbuch Verlag, 1968, s. 11. 19

B t er e r ik i k e  Pt ja na pl tm a (1949).

Weitlil« Weitlil«rate raterr dcr n « L . Frankfan am la fr /T

m Giamer 

flid, g. II. ted., S 07/aa

77

Ui-

n 

127

mmn (OrpheuM Tod)

0 ^ j iM

h m H m

i

i i I94A .

(Gedtchu)

 J im šs m   je s medutim, što uprkos uprk os tome ne na nastaje taje fiafe fiafett mii ftni ftniift ift poecija, nego nešto neš to više: više : neka vrsta ma magi|ft 9«tt Iftoga ae ne može  p o b li ž e objašnjavati. Đenovo MMift cLost.iže vrhunac u  p o e m i Peame  od tri strofe po m m m   nedbmi neuporedive  je z ić k e i duho du hovn vnee snage.”6 snage.”6«  — ..Benov ..Benovaa form ulacija ulacij a ,rečju mistično začarati začarati stva stvari’ ri’  —ilvMininlfno  — ilvMininlfno imenuje imen uje stvari stva ri a n e  jezik kao prim primam amii  j e teško dovesti u sklad iftftpaift linicoft prooesa [ .. .] .] nju  je ftft pragTftinskom predstavom o ,apsolutnoj pesmi’. A ni BftftkDV« pesnička praksa nije nimalo s tim u skladu: ,apftftiaiBft pesma' uglavnom  je  bila teorijski postulat.” postulat.”8 81

SHke (Btldftrj

Benova  p e sm a , Slike   [ . . . ] , s a s t o j i se od ti ku la ci ja ,  jsdn og jedi nog r a ć e n i č n o g  p e r i o d a : n je n a ar tiku m e đ u t r m . ne  p r o iz ia z i iz f o r m a l n i h r e č e n i č n i h sredstava (u  prvo  prvom. m. tri na est om i  p e tn a e st o m s t i h u ,Vidiš li.. fftftrahKift  je  pogo  pogodben dbenaa r e č e n i c a , u poslednjem stihu ,ViML I .’  pre  prerui rui enf i je g l a v n a r e č e n i c a ) , nego s a m o i z u n u ferftftnjih značenja i i z t o n a koji je sačuvan dokraja. U Uom iednom periodu n a d i r u raznovrsne slike ružnog, fenl—nog,  pokva  pokvarenog renog,, da  bi dovele do poente d a s u o n e ftftjf tjfttt ttt p s i i j a ’. P or ug a ili tumačenje ružnog kao će ovo d r u g o . Pomaio ushićen anaka nekoft nad-rveta? Đ i će

feiftft, aHfiftft, neodnsdeTa tranacendencija. rasplinuta svethfift fifttt — ft ftf ftfefi ae k až e.  — i sve to samo u slikovnotn zguftft|ftnftftk|ia ružnoće koja  je neftfe tfeo aasvim d r u g o doli samo «raewfi*ftftl Iftpom:  po tome ae prepoznaje m o d e r n i  pes ( W « f t t 4mr MmriH.)

ateei Jftfttaace penne uzia jedna pesma afen afenoi oiee deii dvadeset go _  % k ikitiiaiin u.

dinft, imao sam prvu strofu, dopadala mi se, ali nisam nalazio drugu, najzad, nakon dve decenije pokušaja,  posl  poslee vežbanja, vežbanja , ispitiva ispi tivanja nja i odbacivanja, pošla mi je za rukom i druga strofa, to je pesma Val noći  — tako dugo dugo se neftto mora nositi u sebi, tako dug luk obuhvata katkad kad jedna mala mal a pesma.”8 pesm a.”88 8 — „Neka ovde bude pomenupomenuta jedna stilska pojava vrlo česta u modemoj lirici, koja  je u vezi vezi s ovom osnovnom crtom oneobičavanja oneobičavanja onog onog što je dobro poznato. Mi je nazivamo funkcijom neodredenosti determinanata, a time mislimo sledeće: Jedna Đ eno enova va pesma, Val noći , ,  završava se stihom: ,beli biser se skotrlja u more’. Normalno jezičko osećanje će pitati: koji biser? [Uz reč ,biser’, naime, u originalu stoji odredeni član; mogao bi stajati i neodređeni, a u tom slučaju bi tu reč trebalo prevesti kao beo  biser, ili na neki drugi način pokazati da nije reč o nekom određenom  bd  bdseru seru.] .] Prethodni stihovi ne govore ni o kakvom biseru. Prethodilo je neko vejanje, neko kotrljanje koje se bliži, koje nose bića i stvari, odnosno,  pre, njih ova magična imena. I  biser je takav ,nosilae\  Njem u se događa ono što je značajnije negoli on sam:  jezički zvuk i apsolutni pokret kotrljanja nadole. Određeni član [ u z reč  biser] ne izražava ovde realnu određenost i m e n i o e k o j a ide uz njega. On  je uvodi samo zato da o d n j e načini zvučni znak apsolutnog  p o k r e t a k o ji , s a s v o j e s tr a n e , obrće i zaključuje pokrete š t o k r u ž e i  p r i b li ž a v a ju se u  prethodnim  prethodnim stihovima. Ono š t o j e o z n a č e n o i m e n i c o m  —biser—  — biser— nije bilo ničim  p r i p r e m l je n o p a d e lu j e , u p r a v o zato što se određeni član s u s r e ć e s to to m n e p o z n a n i c o m , neodredeno i t a j a n s t v e n o .  ,Beo  b is e r. . : t o b i s t i h p r e n e l o u neku d r u g u k l i m u .” 84  — , ,,TT o [ , . . . o n a j n š z r e c i v i , neizrecivo č e s t o c i t i r a n i VoZ noći’]  j e b il a ušećerena romantika  p o u k u s u n e s ta u ra c ij e , z a k o n o m zaštićenom. La paloma i n t e l e k t u a l n o g dem imo nda — beli bi»er se skotrlja u m o r e . A t e i slične strofe su imale toliku moć  pr ivlačn iv lačn aftti af tti i su ge stiv st iv no sti st i da su ubrzo uticale na talente i uverenja sasvim drukčije ucmerene i uapeie da trima generacijama stvore kompleks, da ih stave pod rvoje s t a r a t e l j s t v o , u svakocn alučaju đa ih optarete . .”** G ottfriad Efee Efeenn nn:: Prob latne dor L fr h , I iwi— iwi— Veriaft,

W efrbaden baden.. 1*1, 1* 1, m

*

  Hufto Hufto F rk d n d i, ftnd., «. «. 129. 129.

« Pftfea tfear Biihmkorf Biihmko rf Die Jafare dla Dxr hau rt, HnumftiH ftiH. HettlHk bd Hamburf Hamburft, t, IfH , & Mu

 IM 

f 

Onda

, fD ann. an n. . J

Pesma iz niza „statiČ kih pes am a”, napisana u La «ber«ii na Va rti. rti . — ,,Ne ,,Ne znam zna m kad k ad j e Ben napisao napisao vri' ri' iepu, iako tužn u pesm u, punu pu nu rez ignac ije, koju sa zado voijstvom voijstvom atavljam na k raj mojih sećanja na njeg njega. a. Njom  je mislio na mene. men e. P ital it al a sam Bena, Ben a, i on to, s nedokui. ljivim sm eškom, eško m, ni je po rek ao. N ismo se videli dese desett g0' dina, ili i d u ž e  — nism o više imal im alii ped pedese ese t nego šez šezdeset godina. To je razlika. . .”86

t t |

Septambar (September) P a m a je n apis ana kr aje m 1944 1944.. ili početkom početkom 1945.

u k a s a m i u Landsbergu, a objavljena u Statičkim   pesmama   1945.

 Km  Kmd  te  okruži nešto šumno, lako (Wenn etwas leicht) „Po uopštenoj ideji koju čovek sebi stvara o ljubavi, Đen. izvesno, nikad nije voleo. Ali kakav napor da

dode do tog rejsultata, odlučujućeg za n je ga ! Koliko Koliko ododrimnja! K a t k a d a j e morao sam sebe da ubeđuje: Kaa te okruži  nešto šumno, lako. . .” 87  Rmč  Rmč (Ein Wort)

„Kod Rilkea se izraz ,reč’ ,reč’ u pesm ama gotovo i ne  ja vi ja , u T ra kl ov im pe sm am a re či ,r eč’ eč ’ uo pš te nema ne ma ; kod Georgea i Đ ena ona se javlja retko, ali zato na središnjim mestima, u Georgeovoj pesmi  R eč   i u Benovoj ttmči  (Hajdeger je obe te pesme u prvom od svoja tri  pr ed av an ja o bi st vu je zi ka uzeo uze o za po la zn u ta čk u is kaka aa). Kod Bena reč je umetničko jamstvo za otpor, pruten aii imin dan , protiv ništavnosti ništavnosti prolaznoga života života [. 3; re č  je magična zaloga, magično sredstvo i cilj — „U redukciji na to supro tstavljammtim  magije.. * C to iii uJ Benn: Den Den Traum alleine tragen, s. s. 990 0 fRIJv fRIJv *  lin'Mii- Briraierungen an CJottfried Benn) * Jesn-Charles Lambard, Bsid., s. 88. QMamlSa- S w, w , i ^ r » lblatt

L F li k hCUte’

V e r i a g!

|

nje sveta 1 sebe, te shizoidne katastrote, kako je Ben  jednom  jedno m na ziva zi va , i u p us to m pr o st o ru ko ji ih ob obvi vija, ja, isk azuje se veličina i granica njegovog pesništva. Veličina koja je u tome što se tu s neumoljivošću, snažnom i bez iluzija, pristupa sudbini savremenog ooveka, sudbini u  pustom  pus tom p ro s to ru ; al i i giranica gira nica , je r se t a dv a pojma poj ma , veličina i granica, ne isključuju nego jedan drugog izisku ju  j u . . ,89  — „Cak ako imenica i očuva svoju snagu, pitamo se da li to njena nagla i jaka osvetljenja, ili oevetljenja sveta, obasjavaju poeziju: Reč, rečenica: iz slova sine/  Benov saznati život i   sm isao . . .”®° — Ukaz ujući na to da Benov  prog  pr ogra ram m ski sk i go vo r P ro bl em i li ri ke ob obele ele ža va „povl ačenje u a utar kiju artistički stvaralačkog subjekta” , Hiltrud Grig kaže: „Nasuprot funkcionalnom mišljenju društva koje se zaklinje u kibe m etiku, B en zastupa besbesciljnu lepotu oblika, njegova pesma Reč postaje plameni estetski oredo [... 3 , poćsie pure kao estetički kosmos ,u pustom prostoru**, au tono m ija poetskog kao otpor  pr ag m atiz at iz m u be z d u h a ” .91  — „Ako prva strofa govori o dejstvu reči kao čdnjenice, druga strofa daje i razloge za to: pesnička reč je iskra koja zablista, ona je duh i smisao (.let’, ,vatra ’). ” 92 92  — „Taj dvojni aspekt principa forme, po kome, na ime, for ma , s jedne stra ne, haotičnu osnovu života pretvara u statičko bistvo a, s druge, i sama rađa ekstatički momenat mističke izveštačenosti,  pos redn re dnoo je iz ra že n u pr og ra m sk oj pesm pe sm i Reč, ko ja se ubraja među najčuvenije Benove pesme Ta pespesma spada u mali ciklus  Bio grafski gra fskih h pesama   koje je Ben napisao na Božić 1941. godine za svog prijatelja dr Elcea; ipak, mogla je biti objavljena tek posle 1945. U tom ciklusu on  pre dm eto m umetnosti čini samu umetnost; ona se u neku ruku povlači u sebe kad spoljni iivot biva sve mračniji i zamršeniji. Carolija  pesni  pe sni ćke reči postiž pos tižee transcendenciju bistva. Refi čarolijom pretvara vreme i  prol  pr ol az no st u tr a ja n je čistog bića. Nj egova ego va st at ika ik a je u neku ruku izraz istine (jaznati život', ,tnagli smaaao’). Dijalektička promena njegovog ,agregatnog stanja’ od statičnog u dinamično (,let’ i .blesak’), to jest od formal* Interpretationen I, s. 329. m  Pierre Garaier, ibid., s. 17. « Hiltnid Griig: Was heisst ,Neue Subjektivitfit’?, Merkur, januar 1978, Stuttgart, s. 81. M Gerh ard K irchhof, Deutache Gegenwart Gegenwart,, Max HiiHii ber Verlag, Mtinchen, 19 1970 70,, s. 72. 111

nog izrmza u .vrenje' i ,pijanu plimu’ omogućava vik) tpomavanje istine.  N a ra v n o : taa na i p r a z n m 1^ I 1  pr*  p r* v i,   (Bačeino neuklonjiva atributi našeg • ‘‘‘VOtg'ijj

 N a k n a d n i opis op is (N ac h ze ic h nu n g) Pe am a na pi aa n a izm eđ u

StatiČkim pesmama   1948.

1937 1937.. i 1947 1947,, obja objavl vlje jena na

A n r i  M at is: is : A sp h o d šl e s (Henri  M a tis se : Asphoddle Asphoddles) s) O b j a v l j e n o u z b i r c i Statičke pesme   (1948). S a n k t P e t e r i b u r p  — sredinom veka (Sankt Petersburg  —  M it te   des  Ja  J a h r h u n d er ts ) D orij an

G rej

— ju na k

Vajldovo g romana Slifca

Monolog (Monolog)  ,,On, apolitičan, nije li se uhvatio u mreže nadonalsocijalizma? On, neprijatelj mase koja poriče umetnost, ne rizikuj rizik ujee li da posta ne glasonoša hitlerovskog hitlerovskog režima, povodom koga će 1943. godine napdsati u pesmi Monolog,  objavljenoj u 22 pesme: Krastača pljuje u usta ljubičici / — aliluja — i trbuh oštri o šljunak / Ova zemlja [.. .1   izložena je bujanju zla, / sunđerastim mozgovima, govima, lažlj ivim grlima ”9B — „ .. . nastavljalo se se duhovduhovno razračunavanje pesnikovo s piincipom države i, posebno, sa diktaturom. Tako su u godinama u kojima je  bio o sude n na ćuta nje nastala nas tala nek a od najoštrijih najoštriji h razračunavanja u nemačkoj književnosti uopšte: esej Umetno8t t Trećl rajh, Monolog kao i komad Blok II, soba 66 iz Duostrukog žiuota .”96

 Dor  D orija ija na G reja re ja..  — Gamelang — indonežanski muzički

General (General)

 je ae u d a r a u d a r a l j k a m a .

Svoje zablude iz 1933. Ben je brzo postao svestan  — njegovo njeg ovo razočar raz očaranj anj e se nije odnosilo samo na nacizam nego i na vojsku; ona je, po njemu, ,,do 1938. u nacističkoj Nemačkoj bila poslednja elita”, a „stupanje u vojsku bio je aristokratski oblik emigracije”, ali je ,,s eliminacijom genera lobrsta ba rona fon Friča Friča poč počao kraj”, i generali koji su posle toga pravili karijeru bili su, po Benu, prosto „kre ature ” : svemu reći reći ,,da” bio bio je uslov za napredovanje, a gde god se to zahtevalo, ustao  bi neki genera gen erall i rekao to kobno ,,da.” U tekstu teks tu  Na temu istorije  Ben s ogorčenjem i prezirom slika takvog generala; odlomke tog proznog teksta, jedva preradene,  preuzeo  preu zeo je u pesmu General.  U Benovom proznom zapisu general ovako govori: „Gospodo generali, uskoro ćemo  ponovo napasti još jedan narod, to je neki mali i gofcovo nenaoružan narod, pobeda će biti s našim zastava m a. . .”. Zadovoljstvo kod generala. . a ako. suprotno očekivanjn, priskoči upomoć neki naoružan neprijatelj, evo nekoliko taktičkih napomena! Materijafana vrednost pograničnog zemljišta je deeet hiljada rajhsmaraka  po ju tru , u Avenue   de T Općra i na dokovima BAnea

ins trum en ti, m aho m po sud e od m esinga ili ili bronze bronze u ko-

Sredozemno (Mittelmeerisch) „Kao i H o f m a n s t a l , s kojim i on i Rilke imaju amtmo   zajedničkog, Ben je pisao svoju briljantnu mediteransku poeedju s r e d i n o m dvadesetih godina u eksta-

tiifinom (i, u njegovom slučaju, kvazierotičnom) transu. ta poezija, zasnovana n a ,motivu Juga' i složena od viaoko asocijativnih Južnih račT poređanih na  fascinantan  fascinantan mmMm. tm tmSti mj£  mj£   evocira svet starih mediteranskih bogova    protivotnov ,progrmivnoj cen&bralizaciji’ dvadesetog 1 mm  vefca i,  iznad avega, kmo protivotrov Benovoj sopstvenoj  nihiliatičkoj, s&mosvemnoj iaolaciji .”94 pra.”94 — Runa = prah H B   nemaćko pismo; lura  = dugačka bronzana truba  u ebliku roga, drevni nemački muzički instrument.  M eu po tr eb lji vo (U n an tv en db ar )

. .

I H r

objavljena 

1 163.

PkMšeŠt W&rygfw*imr,  ibid.,

1

u

Statičkim pesmama. LV7

MJean-Charles Lotnbard, ibid., s. 5fi. M Dm Gottfried   Benn-Buch, Ftscher Biicherei, Frankfurt am Main und Hamburf, 1988, s. 60.

18

snfttiio vftćft: prema tome, četiritonske bombardere s

aft proizvođ ne o en tre !. .. Prov aiiti! Raspalit Raspalitii po po lien oj fa m ad i! K iseo nik na tr e z o re !. . . Sd Sdeg eg,, gospotfoi Slftvoluke kad se vr at ite , a ve čiti pla m en za mrt mrtve! ve! Uni Hccije! Hccije! J u n i na r ovo ve — pre tho dn o dvostruko sledovaft|e nuiM, a poalednjih tri stotine metara, kad mašine treba da um uk nu , peš adija. .. ” G enerali sanjare. sanjare. U maggh. orden dk o   vrata, pred ikat po put onog onog ,La ,Lav v od.. trak e n a vencima docnije, kad um re — lov or i legen legende. de... Ovmj tekst. napisan 1943, objavljen je tek posle Benove ■ or ti, 1959. 1959.*7 *7 S«ft (Dmr Traum) J ha h a nw n w t  pe srna sr na Sa n   je Ssta mdodija sna: strana kftHBft povijaju se kroe nju, slike plove. razdvajaju se, dnttf nttfHi Hi ae u nes tva roo m s je di nj av an ju ; .reč .rečenog enog cve cveća ■ f td t d i u d i B d a h ' ; .iene   što ideče, oblika jedva povezanih, giava viftdnD dignutih u suton'; sama pesma je ono šio ftfta ftfta ka kafee fee o flD flDU . .Ni na št a na zem lji ne odnos e mu se se iiftftft... Istodofani su sveiovi tog sna, i s istog mesta leiftlftpfl, kkflaru'."*® — „Ovde u ovoj maloj berlinskoj na■■iftflI kaffini UftCflftfl JReicđiskanzlei'] — a  bilo bi dobra dfl I priMe k zna nju mnogi m edu Đ enovim enovim krit kritač ačari arima ma infeft. infeft. jaft jaft veru ju da j e pe snik mahom boravio boravio u ftkM ftkMH Hflfl flfl flftft flftftljo ljoiBa. iBa. M fl fl o m rk ot ik e i pr ep uita o se druftjf ftjfti ti mftiiiflii iiriii — o v d e je on doživeo vizije vizije ycrvecrveftMftft ■■ fttrvu FHkva’. jsna o Dormanskim đvore pflprari pflprari i rft rftd daD u njiiao njiiaovGm vGm pfetvaranju

Statičke pesme (Statische  Gedichte) Završna pesma zibirke Statičke pesme,   objavljene 1948. godine u Cirihu, prve zbirke koju je Ben izdao  posle dru go gogg sv et sk og ra ta , u S v aj ca rs ko j, je r još nije ni je imao pravo objavljivanja u Nemačkoj. Pesma je napisana 1944. u kasa m i u Landsb ergu. D iter Ve lersho f 100 dovodi „filozofiju” ove pesme u vezu s Laoceovim mislima u knjizi Taoteking   i, s druge strane, sa Benovom  pozicijom k ra je m ra ta , s „p er ep ek tiv om čove čoveka ka ko ji ne učestvuje” u dogadajima u kojima su motivi, riljevi i ideološka nadgradnja postali „beznačajni i nerazumljivi. i, uopšte, uvek i bili nerazumljivi za onog ko ,ima dubIji uvid u stvari”, onog koji se opredrijuje za stav ,,be* mene mene”” (ohne mich ): „ . . . ali molim bez m ene” — piše piše Ben — ,,za kratko vreme trajanja mog života moiim bez mene, ja, naime, znam jeđnu sferu koja je bez te vrete  po kre tljivo tlji vosti, sti, je d nu sf er u ko ja m iru je , ko ja se nika ni ka d ne moie ukinuti, koja se izdvaja: estetičku sferu”. — Po Bedi Alemanu191, ,iz cele prve strofe govori istočnjačka mudrost, čoveku se čini da je već nešto slično čuo od Laocea”, a iz opredeljenja za „tudost razvitka” progovara nešto „duboko neevropsko. antizapadno": dolina ove pesme je ..dolina porekla, sećanje na najramje vreme i istovremeno dolina mrtvaca i amrti”. U pesmi m  po lar oo va ni „tu do dost st ra zv itk a” i „perspekftv „pers pekftviz&m iz&m”” —  je kt  iz Nioeovo Nioeovog g rečnika ” : ona j pr vi po jam s s odnos odnosaa oa tftoVošku ofolast, on je antkiarvinistićki. drugi ukliučuje a sefoe statiku. „statiku ravršene pesme” koja nastaie „po  __  — „Ben u svojoft zakonu iadanaka”. koji izfoijaju __  svojoft peepe eziji ne postavija viie pitanje napretka. Qn razvitku  prot  pr otsta sta vija vi ja đufaum.”19 đufaum.”19*  Izvesme veče ri   « žtrota (GevflK  Lefoemm  Lefoemm bem ferj

* HHl t l p ftjiH ftjiHii ii lftift. B atmtiiSam 1   pft»-

Pt o n n je j e napj&ana 1943. 1943. ■ flbftH flbftHPij PijeB eBfl fl fl ftft ft ft p P fl ftfl ftfl-ib«jn Statičkih   pflf pflflf lflf lflM lML, 1949 1949.. — H en dfik df ik je= je = H flftd fl ftd hf t|e B tofe s. Resr forf forfli lirt rtD Dvfl verna f t u h f t a kojfl mm   Je Je f l f t i Smtkajrt: wer   Gflft=Oflai je «■■»  podh  po dh liifm liifmftlii ftlii

flUipg** flUipg** E. C Seft Seftfl flrm rm:: t a p t , prif priftftf tftftflf tflfl,, l,, flkp fl kp

mm DiBfeflr W flfcrakflL flfcrakflL 9ftL, a m   iiimpu tfli— i l, a m   p fln e Gwft Gwftffter ter. IftL,

9K. 9K. 991 a 11

193. 19t 19t

m

fcrck. — ..Tamo gde se ipak insistira na  j a’ j sa . , m a n u , mater materija ija se se kazuj kazujee u ob obli liku ku .uku .ukutr trai ain ni^T i^T? zvesne večeri večeri u & votu) ”m   noioga’ (Benove I zve J ®m°* ] M  b (Berlmj U svom tritstu Beriin između Istoka i  Zap ada'* ® « je zapisao zapisao i ovo: „Berlin je tv rđa va; ako padnu n p f f i zidine, zidine, pokopaće nas, ali bi i Zapad imao imao gubitaka. i bilo bilo bi dobr o ka d b i se on i tam o ponečega ponečega u totne mmmLu  i prisetili... Zapadna Nemačka kultumo propada s l o Ko vift viftee nema Berlina . G ovor im kao čovek koji koji ovde Hvi već pedeset godina i koji je video kako između 1918.  j 19 19S3 S3.. Be rii n raeste k ao du ho vn i ce n ta r ko ji može da se ■fcavi uz bok Parizu — talenti, dela, izložbe, premijere  Berlin,, kao I malo koroe g rad u na s v e tu .. .**. — Pesm a  Berlin HpiflflĐ HpiflflĐ fl 1948 1948.. i nađ en a u pe sn iko vo j zaosta vštini, po 'Valteru 'Valteru Lenigu,1* sved očanstv o je „ko ntra sta izm izmedu edu rssMjfce&esija aa vreme biokade i docnijeg sve većeg ravif lrm iia ” [pod IfIflhlok hlok ado m5’ m5’ se podr azum eva tzv. BererBfldkfl  Makađm  kojom je, u vreme najveće zategnutosti fl  JUađo am  ratu** krajem četrdesetih i početkom pedesetih gođina. zapadni Beriin bk> praktično bVokiran,  pošto  je afl afl S i t f Biam Bi am Re puh puhiiko iiko m Ne mačkom ma čkom bk bk> > povezan pove zan s; mtm — M o  — razduf raz duf tniin tnii n ko rid or orom om ]. — M. ■flfldHirpS’ miftH iftH d i j e n a Benov a shv at an ja uopf uopftte tte ododm š m   Mfifldt ftpenfliiiofi vizijft propastž Zapada. ,,prom * m * m  Im B p o č f i IU dubioznom nagomilavanju sim-

■ flfi flfid dai (Em Schattem an der  Mauer)  jmimi predatavu odeva u aiiku pre B m  jmimi fljfl paBtttog m dftd dftdoftH oftH Ovog Ov og puta  je fco ' | 9emdm&  deo poJednje ttrofe  jftd no  mmm  mmm priv idnu   p r o t f m ć n o s t .........................6 ggg| » t e i a Str ofa, *

IH B ^ H

■ "»•»** »Uku a, a druae  Mvanumti  u kojoj §9 j

 biljka ja vl ja ka o s tv a r n a .” 107 — „ O d ri c a n je od p u to v a nja [u pesmi Putovan ja  j a ] čin i se d a je sa m o te m a ts k i izgovor za bogata maštanja puna doživljaja sveta. Ima nekollko, ne mnogo, pesama u kojima je formalno realizovano to odbijanje u tisaka, na prim er Senka na zidu, fija fija prv prvaa strofa podseća podseća n a čuven u .praz ninu ’ japan skih crteža tušem.”108 Fragmenti (Fragmente) Pesma iz 1951. Objavljena u zbirci Fragmenti. — „Raspadanja ličnosti i duhovnog sveta odgovaraju jedno dr drug ugom om,, u slovljav aju jedno drug o. Celo Benovo delo delo dokumentuje to iskustvo. i on ga proširuje sve do kosmičkog: u pozadtni  je   stajala velika   disHarmonija lcao zakon suemira. Na svim nivoima stvamosti on vidi istu iradonalnost iradonalnost.. Besmislen, slučajan, slučajan, fr agm etara n, svet u ko kome me živi živi je je neobuzdano u zb urk an h aos.”10 aos.”109 — „ [ .. .] u meduvremenu Ben je pisao poeziju druge vrste, intelektualnu lektualnu pre no vitalističku, .cer ebra lnu’ pr e no ,opoj ,opojno no cere cerebr bral alnu nu* * (izraz je nje go v...), poeziju Bro ja p re no More, da pozajmim ekspresivne termine gospođice Elizabete Sjuel. Očevidnije modema u temi kao i u stilu. ta poezija, čiji su izraziti primeri  Fr ag m en ti i  Iz gu bljen blj en o  Ja, veliko veliko je dostignuće, dostignuće, k ao i m edite ran ska poezija. i  bila je mnogo mn ogo u ti ca jn ija ij a u N em ačkoj. ačk oj. A na litičn lit ična, a, te hn ički precizna, precizna, pisana krepkim , pseud onaučnim idiomom sredine dvadesetog veka, puna neologizama. ta poezija je uzorak klasičnog modemizma. A to je i poezija koja je doprinela doprinela da Đ eno enov v uticaj smeni R ilkeov u tim tim peđesetim godinama, kad je njegov uticaj u  Ne ma čkoj bio veliki liki kao što je dugo, iako ne nep rekidn o, bio u ticaj T. S. Eliota u EngIeskoj.*nl* — „Ovde [u zavrietku druge i treće strofe  Frag men ata]   pr irod ir od no na ućn o aazna aa zna nje , čija se jnodemoit*. prema ovoj pesmi, sastoji u tome ftto atara saznanja odeva u novo ruho. ironično se konfrontira sa slikom sećanja iz detinjstv a provede nog u predeiu onm  poredd Odre. Sta je pre ma ovoj, stva  pore st va m os ti sećanja seća nja.. onm d r u g a r *111  111 * m pctmr  Sc hlinem ann , MHd s. IH s. 21/SZ 21/SZ.. m  D id e r WeIle rvhof, fbid., s. m useter   WeIIershirf. ibiđ., •- 1®.

 m pmtrie pmtriek k Bridflw»tar. »ad s.  LVI/LVJ  LVI/LVJJ  J  w   ptttsr Schdnemsnn, ibid., s. lftfl.

Am m K

mm mme mm htd ne (D en k de r Vergeblichen)

 pm tn e   kazuju  __  ____  pm

nešto što bi važilo i u i0oi g p * MpKBPvo oćajanje je u  R ei et ka m a   obojenoka^ njen. a peKDi Pomtaii na one uzaludne   čak sauče''

ZamUlljeni nastavak žiuota? (Ideelles Weiterleben?) „Novo u tim pesmama je to što ne zanose i ne žele dazanos dazanose. e. One, u stva ri, poriču celu Benovu estetiku već time Ito su pisane u kolokvijalnom tonu, kao Zamiiljeni nastauak žiuota ? ” 115

m b I b m   fSctzbanj JK 

I V u u  je n a p is a n a 1951. godine. — ,,U uvu nam je A n : t . . . p— p— n a be b e z vere,  pes  p es m a be z na de , pesm pe sm a od reči*  — fM B U  boju  pes  p es m ot vo ra c ,fas ,f as ci na nt n o m on tir a’. Iza Iza tnga fftoji Poovn, Đ odlerovo, M alarm eovo , Valerij Valerijevo evo mi-

H K o   forrni. Spada li to, pitam, u ironačnu, u poleB H obojenu obojenu poetoloiku granač granačnu nu oblast oblast koju, koju, na na priĐ enov enovaa  pe sm a Sintaksa   kao središte ?” 113 ■Mr, Fmm Poloniae (Finiš Poloniae)

Peima iz 1951.  Mettoran (R est auran au ran t)

„Već je i pesniku kakav je bio Ben bila jasna pozieija aaoći kont 3em a i trustova, njihov e mogućnoeti mogućnoeti da sv svoj uttcaj prolDLre sve do u štampu — kao što se vidi u pesm 1  Reetaran  (1051)... 2vaka i koka-kola kao oznake američke privr«ine moći, a Ben ih navodi s nipodaštavanjem, zatdržavajoi ovde još ponešto od svog trivijalTiog sjaja kao ifiMrnrmi artikli .,f114 Nottumo

(Nottumo)

Ifapiaana 1952. Crladšole (Gladioten)

Paama iz 1052. *** MictiaeJ MictiaeJ Hambu Ha mburge rger, r, ibid., a. 224. 224. m  W tr a r Waber. Waber. Taflp Taflpeb ebuc uch h etnea Lesers, Deutacher Tmmšmabuat Vm-km,  MOnchan, igm ^mimcner   JOrmn  JOrmn Theob TheobaM aMy: y: «•  m

ReSetke (Die Gitter) „Spasao si se, samo /Koga si spasao .. J   — to je jezik zik poslednjih godina u kojim a je Đ en čoveka čoveka definisa definisao o kao priliku u tami. On sad govori gotovo samo o samoći, nekad sentimentalno, a nekad i tako da se čovek užasne i užasmit shvati: samoća znaći ne pcrzn&vati samog sebe. Očigiedno, to osećanje otuđenosfci uzimalo je sve više maha što se misao na smrt javljala neizbežmje .” 114 — „Većina izvanrednih pesama iz Fragmenata   i Destilacija  pripada  prip ada toj ka tego te go rij i [p esam es am a pis anih an ih u neoklasici atičkom stilu]. Te pesme protivreće teorijama koje je Ben i dalje izvodio ” .117 Mrtva priroda (Stilleben) Pesma napisana oko 1950. Jedna himna (Eine Hymne) Pesma iz 1951. gođine. — Panćer — bokser koji se  pre svega sveg a oslamja na snag sn agu u svog udarca, ,jpnobijać” (od engleskog punch — udarac).  Melodij e (Melo dien)

Peama iz 1951. godine. Sta  je ioie   (Was šchlimm iat) 

Pominjući Benov ateistićki stav i podbmešljivu rečenicu: „Pola mog pepela u septembarski vatar, a druitf Michael Hambtzrger, ibid., a 234 234 itf Dieter Weilerah Weilerahof, of, a lK /l K  tft Michaal Hamburger Ha mburger,, ibtd., a 234. 234. tii

fu polovmu u prtznu k o n z e r v u neskafea” Tilo v  podseća  pods eća na s t i h o v e u k o j i m a Ben kaže kako je n ? hUl  j e s v e svetlo a zemlja pod aši!?re  ftn  ftn e umreti lefci. ka-d  je laJuiw, ti  je dn oj kaanoj dod 0n 0ni kaa noj,, „inafie  b a n a ln o j pesim i”, i dod , , f t o  j« VTBo lefcnjd dan kad smo ga sahranili na novom borovimaa i? i? froblju u B a l e m u . Veliko nebo na d st ari m borovim Ihreno od nepomifinog plavetndla. P o d n e v n a tifiina, trepe^ imv sunfiev sunfiev sjaj  pr o d ii re krcrz  proeore kapede..

1910  godime; Vite — ruski politifiar, od 1892. do 1903. rninlstar finansija, 1905—1906. prvi ustavni predaednik ruske ruske (carske) vlade ; K ejn s — emgles emgleski ki ekonomista ^883 1946); 1 946); cutaway — -dug omi sako sa zaobljenim pegevima, koji ee nosi sa prugastdm pantalonama i srebmo-gii -giivo vom m kra va to m .

 _ 

Očajanje (VerziDei/lung)

 Da lek e pe sm e ( E n t fe m te Li ed er )

 Napi  N api san a 1952 1952..

Stvamaet (Wirklichkeit)  J S tv a m o s t, n j e g o v a  pe  p e sm a n a p is a n a kr aj em 1952. godine, određuje umetnost kao jedinu smislenu delatnost u beamislenom kruženju istorije; umetnost se, po Benu, ne zasnivs u reslnosti; ne ka se u m etn ik sam dokazu dokazuje je u  po ct up ku oblikovanja sa svojim materijalom  ,iz sopstvene težine',  H ushdfienosti — Ben apeolutizuje subjektivm pol umetnifik« delatnorti.’'11#  — „ F oe zi ja u Be novo no vom m znaku znaia  je zs m no ge stepene  bl is ko st i s tv a m o s ti , odnosno ud&ijenovti od s t v a m o s t i ; njem oidno oidnofl fl pr em a s tva rnos ti bio bio  ja i od va ć slož sl ož en da bi se mogao sv es ti na 1Z" među pevanja o jeziku i pevanja o stvamoeti.

 Zbogom  Zbogom (Lebutohl)

„Ziveli amo nešto drugo no što smo   bili, pisali smo nešto drugo no što   smo mislili, mislili smo nešto drugo no što smo  očekiuali, a ono ito ostaje nešto je drugo  no ito smo planirali (Ben)... To je iskustvo generacije kojoj u krivudavom toku istorije i s obzirom na neprestano sve  br ie m en ja nj e sv et a sve sv e izv esno es no sti po st aj u problem prob lem atifine, atif ine, fiak iak i sopstveni iden titet. U kasnom Đ enovom delu delu takvi iskazi su sve češći. Tako i u pesmi Ofiajanje. Zargon, jezifika opuštenost, neposredno izražava svest o sopstvenoj napuklosti. To je ton fioveka koji i prema sebi poetupa bez mnogo eiframja .” 1*1

Pesma (Gedicht)

Pesma iz 1953.  Im pr om pt u (I m pr om pt u)

Pe em a iz 1052. 1052. 111 1953.

„Modemistifike pesme u slobodnim stihovima, naioe.”1*  pro tiv , fritaju se kao odlomoi odlomo i iz pr iv at ne beležn ioe.”1*

Jesevai (Vielm Herbate) Objevljeno u  Dast ilacijama ilacij ama  (1003).

Bokflit (Bauxit)

 Mtniatri npoljnih poalova (Auaaenmin (Auaae nmin ister) ister )

Feem«  je ab ja v lj en a 1 fiaflopiau  Merku  Me rku r  1902. godine. levoljflki — rueki nrdnietar apoljnih poaiova od 1908. do H Thilo K«ch, ibid., e. 72. H daulach daulachee Uftar Uftaratu aturr 1n Te*t Te* t und Dan*u»n,.r,-

B B

B

mmmt: MtnMtamg)  

atiHtemrt, 19 1979, 1

m o m   KBfiritah, (Mfi., £ m.

m

14/lS

( G ^ f r d r  -,a n

Pesma nastala u iato vrecne kad d  Improm ptu. — „Carobnjak jezika Ben je u avojim kacnhn fodinamA mte mte viie bivao majstar Itrskog parlanda i takazvane  pesm e u  p^3■i.”  p^3■i.” la,

uu Dieter Diet er W ellenhof, ellen hof, ibid. a 161. i« illchael Hatnburger, ibid., ■. 6*4 « ot to KnOrric KnOrrich, h, iMd. iMd.,, a BS 141 141

Sretuo aam devojke (Menschen getroffen) llzube  Dagmar

Amold-Didevič nalazi u ovoi o*>javlj«Toj 1955. godiine, „ton rezignarije koja va i deluje uznennirujući”.124  PoMlednje  prol  pr oleće eće (Letzter Friihling)

Jedna od pesama ,,s na&lovom koji nagoveštava unutrašnju pripre m u za posled nje stv ari”, kao što što beleži Tlk) Koh.

 jnamila  jnamila zaito zaito što m en ja sdistem sdistem odnos odn osa, a, on sad sa d uprav up rav o iz to128  — „Šta se sve ne gruga razloga s prezinam odbija .” 128  piše  piše oko ovog is po ve da nja nj a ne ak ti vn o st i: monaška mona ška vita cantemiplativa i Paskalova primedba da sva patnja potiče otud otud što ljrnd ljrndii ne um eju da mim o ostanu u svojoj sobi sobi,, Sopenhauerovo poricanje volje i, iza toga, put spasenja (hinduskih ireligija, nedelanje d zaborav, na kome se duša izmiče vrtlogu Sansare i, najzad, izreke iz Taotekin ga .. .” 129 ku šava va da zaboravi zabo ravi sebe i da po129  — „ ...  Ja  po kuša  begne  begne u vidl vi dljiv jivee sfcvar sfcvarii žnvota (npr. (np r. Putovanja ); ali Ben uvek nanovo mora da rezignirano konstatuje da samo lirsko Ja ostaje mesto zbivanja svih tih događaja .” 189

Aprislude (Aprislude)

Kasni (Spdt)

Pesma je iz 1955. godine. — U pismu Edgaru Loneru, | oktob ra 1955; 1955; Ben kaže: „Novu svesku pesama [A [Apreresludcl nisam vam poslao, ona je više delo Nidermajerovo tMaks Nidormajer, vlasnik izdavačkog preduzeća Limes, koje je izdavalo Benove knjige] nego moje. Nama je poznata hrabrost starih boksera koja ih tera da još jednom izadu na ring umesto da žive od svoje rente ili otvore neku krčmu. To je otprilike ono što znači poslednja pesma: Apresluđe ” .118 .118  — „Ostati, m i m o  nek  ne k sanja  / Ja,  sebe tto medji Ja/ — tom opomenom ispunjena je i pesma Apredkide, završna pesma istoimene poslednje Benove zbirke  pesama koja u oelini pr ik az uj e p esni es nika ka što star st arii u rezignirezigniranom, ali ne i očajničkom raspoloženju koje je vee odavno tvorilo čudo njegovtih ostvarenja i koje čak i proces starenja | mudrog povLačenja u sebe pokazuje duboko  prikladn  prik ladnim im za njegov njeg ov pesnički pesn ički liriza lir izam m ..

Ciklus objavljen 1951.  — „Onde gde je Ben nekada mogao sebi da priušti da napiše pesmu prerušenu u prozu, sad obrće postupak: jedan deo peame Kasni (u zbird Destilacije) doslovno odgovara jednom mestu iz komada Glas iza zavese .” 1*1 — Devetnaes Deve tnaestog tog februa feb ruara ra 195 1952, u pispismu Edgaru Loneru, profesoru nemačke književnosti na nekim univerzite tima u SAD i Đ enovom enovom prevodioc prevodiocuu na daj e odgovor na pitanj pit anjaa koja mu je LoLoengleski,  pesnik daje ner postavio u vezi sa značenjem nekih izraza: ,A) »Sre bmi  bm i apar ap arat at’. ’. Misli se na telefonski aparat, apara t, a kako je reč o bogatašima, ja to tako predstavljam kao da je on od srebra, mogao sam napisati i da je od slonovače da se to uklapalo u ritam toga stiha; b) ime Luela Parsons mi je nepoznato. Bilo mi je stalo samo do imena, a to ime  je, koliko se sećam, bilo u tekstu u novinala iz kojih sam, sedeći u svojoj uobičajenoj kafani, uzeo ceo sadržaj; c) ,kamene ploče’. Zamialio aam da Marion u vreme pogre ba hoda amo-tamo po terasi ili gde đrugde i onda baci baci čaiu — ona zazvecka, gotovo je: d) ,smeša — stoprocentna’. Smeša je koktel ili bilo koje piće koje opija. Sto procentno — treba da znači znači da je taj kok td vrlo jak. vrlo opojan, on je stoprocentan stoprocent an po sadrii sad riini ni alkohola.”1 alk ohola.”1*

 ovanja (Reisen) Put ovanja

Peurna iz 1950.  — Tilo Ti lo K o h 1*7  pripoveda kako Ben mje vol«o vol«o da izlazi, kako je dzbegavao sirup ave i živeo  pai ževuu ku m cu ”, u ve re n da za vreme„«wwiftBH u svoju  paižev H N | trta ti: ,,,,ko mim o stoji stoji,, ton e stvari stvari same doi S »»Putorvaffija. aktivnoat koja je m l a d o g Bena H Tssgt + K ritlfc, Heft He ft 44, 1974, 1974, s. 25. 25. I Gtettfeia Gtettfeiadd Berni Das SOteichnete Ich Aiie~ ' • *** *  

tt* tt* Interpreta tionenf I (Beda Alletnan n), s. S32. S32. i» Dieter Wellerahof, ibsd., s.  30/21. im Text+Kritik, Heft 44, 1974, s. 29. i» Michael Hamtaurger, ibid., s. 224. iM Gottfried Đenn: D sa geaeich nete Ich, a. a. 191/129. 191/129.

143

 Jt  Jtassrttfi ttfijf jfll (Zerstorungen)

od kasnih pesama, ipo svoj prilid dz lgtjo .,wmnena   me meianholije,,( °3*iz Jeckia

covorimo više o tome! Pa tako zvuči i ovde, poreklom,  jodu  joduše še,, bdblijs bdblijska ka,, ali nimalo svečana”.»« svečana”.»«  Neka ni ko ne pla če . . . (Keiner weine)

I pak  tu  to Ijudi (Das sind doch Menschen )

nU stalnim mu gostionicama stajao je tako reći njeffov drugi pisaći sto. Tu  je  pročiia iia j e čitao,  p ra v i o be le šk e,  pr vao poitu. Ali tu  je m a h o m komunicirao na svoj način: Ipok su  to Ijudi, po m is lii , J ka d kon ohar oha r pr ide nekom nekom stolu.  . To sedenje, napipavanje utisaka, iz večeri u veče retko kad s društvom za stolom,  bio  je njegov način da hude 6 ovek među ljrafekna; nije ga više napuštao, iako je  posleđn  pos leđn jih go godin din a im ao svoj dom.”in

Pre no što će Ben navršiti godinu dana, 1866, njegovd irodite iroditelji lji se sele iz Ben ovog rodn og s ela Man sfelda u Zelin, ,,tri sata istočno od Odre”. Svoj novi zavičaj pesnik često esto pomdnje. U p esm i  Ep ilo g 1949  kaže:  Im a v r t  — katkad kad u mislima svojim vid im ga ..., s nežnošću ga se seća i u iproznom iproznom za pisu  D vo st ru k i ži vo t.   ,,U jednoj vrlo kasnoj  pesmi  pesm i — na sl ov jo j je  N ek a ni ko ne pla če   i najnežnija je od svih svih koje je na pisao — govori o nede ljama u kojima je mora morao o izlazit izlazitii na kraj s jednom ma rkom i trideset trideset pfeniga, nedeljama s hlebom i pekmezom iz zemljanih lončića ponesenih nesenih iz rodnog sela, sela, još ob asjanih dom aćom sirotinjom, kako je je sve to bilo bolno, ka ko lepo i ga nut ljivo !"19 !"198 

Tritteiae (Tristesse)

Pe sm a liz 195 1953, 3, u to nu ka rak teris tično m za Ben Benov ovee poslednje  pe am e.  Del&m tu, de lo m ta m o (T ei U -te ils )

U picimi peeniku Hansu Egonu Holthuzenu, 16. 5.

1954, Ben kaže: ,,U mojoj rodnoj kući nije bilo Sopena.

sv e  p bik) bik) potpuno van umetnoBti, moj otac celog svog hvota nije proćitao nijednu knjigu, jednom,  po će tk om   veka, bio je u Berlinu u pozorištu, na Vildenbruhovoj Cubaetej ševt,  sećam se. Ali bio je i veliki fanatik; iz njega je izbijftla neka enaga kakvu nisam oaetio ni kod jednog drugog drugo g Č oveka: oveka: kad je on bio pored vas, niita vam se nije mogio desiti niti ste mogli umreti — čudan čovek . . ”tu m   Paacna R zbirke  A pr is lu de (p ret hod no j e štampana u Č asopisu asopisu  M er ku r  1954), ona je „meiavina istinske tuge i u M g m e h a n h o l d j e , kko o j a je je  poal ednj ih god ina žfvota nfbm H vUe   viadala [ . . . ] .   A šta otno hekrrejako sela u |I pftaiam aiam a znači, ni do danae ne znajno. Ta  reč se, mH h M|I pft aftetelom, jo i S počefck počefckom om ovog veka u studentakom žargmm   upotrebljevala približno u značenju: u redu, gotovo m   Thilo Koch, ibiđ.,  a 00. 00.

| H

H

H

 Bmm Dm gemichhete Ich, a. 140.

 Epilog 1949 1949 (Ep ilog 1949) 1949)

Kuća Benovih u Mansfeldu, po Benovom svedočenju, „nije se razlikovala od tora za ovce” ; iako tam o roden, Ben je zavičajem sm atrao Zelin, Zelin, u N ojmarku . ,,To ,,To selo, selo, sa sedam stotina stanovnika, u severnonemačkoj ravnici, tri sata dstočno od Odre [...] i danas je moj zavičaj, iako tamo nikog više ne znam, zemlja detinjstva, beskrajno voIjena zemlja [...]. Tamo sam učio u seoskoj školi, tamo se prvi put pričestio s radničkim dečacima, kolima se vozio u polje na žetvu, na livade u košnju, čuvao krave, br»o na drveću fcrešnje i orahe, deljao u proleće svirale od vr bovo g pr uća, uć a, sk id ao gnescda . . . Je d n a ogno og nomn mn a lijpa stast a ja la je p re d kuo om, om , i da na s jofi sto ji tam o, je dn a m aia ai a brebr eza izrasla je kod kapije, i danas još raste tamo, jedna prastara zidana peć stajala je po stran i u baiti. Beiakraj Beiakrajno no je je cvetao jorgovan, bagremi, pasjakovina . . To su p r e d e o 1949  u kojoj se. 1 uspomene na detinjstvo u pesmi  Epilag 1949  pr e sve ga, ga , ,,ne mož e preču pr eču ti ton tu ge ”, k až e P S in em an 1*7 ukazujućd na to da u 4. pesani ciklusa pesnik ,,u prvoj strofi govori u prvom licu o samom sebi”, a u drugoj, taWalter Lennig. ibid., ■. 138/141. -nuio -nu io Koch, ibid., s 16. i«r peter Schiinemann, itrid., ■. 19/lf. im im

1455 14

b io b ib l io g r a f s k i

■ Mltt prvH B Mca, o nekom stranom detetu, samo što„taj

p r il o g

ag e straimc nego s u n peaaiik u m lado sti”. — Beđa

 posLedn dnjec jec IfeaMV1*, tmkade  p  pov ovod odooin 4. 4. pesm pesmee (nje (njeno nogg  posLe

■ i l p p o M rraa v a i da d a se izraz tu sais, „znaš”, uvek javJja u IMfeMlft sfte slutnje — u pesmi Statičke pesme,  u jednoj m o y p i i i i s na na el el ov ov io io m Qui sait,  u p e s m i  Entwurzelun~ gmm; upotreba s t r a n o g j e z i k a k o d B e n a  je,  je, uopšte, „znak  p  poofleb flebnnog intenziteta oeećanja”. Tuge ne moše biti (Kann keine Trauer sein)

 jS or tog ja m ia ra 1956, sa m o n ek oJ ik o mes eci pre ■rrnrti TiapiftigK 1 je pesnuj s naftlovom Tuge ne moie biti. To mje jedno od njegovih velikih o etva ren ja, ali je dirljivo svedb&n svedb&nstv stvo o prisebnosti, prisebnosti, spokojstva . Fos lednjih godina je •pojim pesmama katkad davao naslove koji nagoveštaviju unutrašnju pripremu za  po el ed nj e s tv ar i: Da leke pesme,  Zbogom, Sv e jo i ta m o ne po st oj an o, Sv r ie ta k, Potlednje proleće, proleće, Epilog, Kasno, A pr ćt lu d e. ”1*9 — U pismu nsdavaću Maksu Nidermajeru, 16. 2. 1956,  Ben kaže da mu E flvi flviđa đa Nidermajerov predlo g da  po sl ed nj u   pesmu zbirke kaja je ulazila u Itampu, pesmu Tuge ne može biti,  stavi m   Mo zbirke, kao neku vrstu „kraja i rastanka”, što bi H smatra, smatra, joi bolje iataklo ako bi se pod nju stavio datum — 0. 1. 1956, po čemu bi se videlo da je to  poelednja  pesma zbi rke; Ben dod aje da ra z miilja o tome  da li da joj  promeni naslov kak o bi jo l vi le is ta ka o on o It o uk az uje na aavrietak, na kraj — ,,na primer, Pogovor”, ali mu ipak izgleda da je naslov koji je već dao pe*mi „poetičniji” | ,»u*viieiriji”. PaDna je, doista, i objavljena na fielu Sabrsmh pesamo .140

1886.

1896. 1903. 1904. 1905. 1910.

Rodio se (2. maja) G otfr id   Ben, sin prote»tants tantskog kog pastora Gustava Đ ena i Sv ajc ark inje Karoline Ben rođene  Ze k j e , u aeJu aeJu M ans feld. Još kao dete preiao s r odi telj in m u selo Zelin, gde je pohađao o s n o v n u  š k ol u . Fridrihova gimnazija u Fr ank fu r tu   n a O d ri. Zivi u internatu. Završena matura. Upis na a t u d i j e t e o lo lo g i j e i filol filologi ogije je na Unive rzitetu u M arbu rgu . Prelazi na Berlinski univerzitet. Upisuje se na studije medieine, na vojno-medicinskoj akademiji u Berlinu. m e d e c i n s k e s t u d i j e .  N je g o v r a d Završene  E ti ol og ij a p u b e r te t s k e e p il e p m ij e dobija prvu nagradu M e d i c i n s k o g f a k u l t e t a Berlinaketg univerziteta.

, im h H £ S  1

h

I I 1 338. e n.

n*&-,

Bh

dm

H

H

1911.

Služi

1912.

Otpuftten iz vojske iz zdravstvenih razloga Brani u Berlinu doktorsku dis«*taciju o ućie stalosti dijabetesa u vojaci. Radi kao patoiog i aerolog u berlinskoj bolnici u ćetvrti Sarlotenburg. Objavljuje prvu avaftćicu stihova

clau.

184.

 je d in ic i

u

Pren-

tv a čn i ca i drugm petmme  S e n   nailovom  Mr tva timentalna veza s pesn ikinjm n Klšoiz Klšoiza a | ns ka r-

b

Ieh,  

kao lekar u pešadijskoj

-$il«r Kontakti s pesnicima kspi es io nistiC, kog kruga. zbirka ka 1913. Ia Itam pe izlazi dru ga Benova zbir vi .   Na odmoru na Hidenzeu sklapa p 0f nln°' stvo ■ Editom Osterlo, udovicom iz Minh^' na. U jesen postavljen za rukovodioca pate' M ko g in stitu ta u je dn oj b erlinskoj bolnici 1914 1914.. Od m ar ta do ju n a n a pu tov an ju u Am Amerik erikuu  — ka o b r o d s k i le k a r . U ča s u iz bi ja nj a rata ženi se s E ditom O sterlo , a o nda odla odlazi u svojstvu vojnog lekara na front (u Belgiji). 1919. U Belgiji, mahom u Briselu, vojni lekar.  N ad le ža n za v o jn e ja v n e k u će. će . P iš e pesme i  pro  p ro z u . 1918. Objavljena proza  M oz go vi ,   sa Reneom, ,,Benovim dvojnikom”, kao glavnim licem. 1917.   U izdanju časopisa  Die  D ie A k ti o n   izlaze, pod  Meao ,  sabrane Benove pesme. Ben naalovom  Meao, se vraća iz Belgije i otvara u Berlinu ordinaciju za kožne i venerične bolesti, koju će držati sve do 1935. godine. 1918.  Ben piše (i objavljuje) prozu, a sledeće godine eksperimentile dramskim tekstovima. 1919 &tampan esej  M o de m o Ja. 1922 1922 | | Berlinu izlaze Benovi Sabrani spisi.  Smrt Edite Ben-Osterlo.  pesama K r i . iziazi iz Itampe zbirka  pesama m 1929 H B nove zbirke pesama 1 istoj go din i:  Raamp

1991 ■ H

|

Opijanje.

  tekst oratorijuma  N ep re st a n o  z b it a (premijera  21 Pauia  H in d em ita  21. M M B B umetnoati, H H H H P r u s k e a k ademije   ■ ■ H o d a ije n ja .  paagi  p aagianlja anlja M aa ak nacionaisocijaiista na a b l u d u ' 1 1 j l p ok ok ui u i a va va H | M H M H f i in te le k tu a ic i h

H

krene u emigraciju; odbija kritiku koju mu upućuje Klaus Man. Njegovi tekstovi Noua država i  intelektualci i Umetnost i moć pokazuju duboko neshvatanje situacije. nacistič1935 . Izložen kritic i, pa i oštrim nap adim a nacističkih organa, Ben traži utočište u vojsci koja  je, po nj em u, „n ek a v rs ta ar isto is to kr at sk e em igracije”: reaktivira se 1 . aprila i odlazi kao vojni lekar u Hanover. Izlaze Izabrane pesme,  po sled sl ed nja nj a ja v n a pu b lika li ka ci ja B enov en ov ih teks te ks tova to va  pre  p re ko na čne za br an e ob javl ja vl jiva ji va nj a. sch warze ze Korps Korp s   i Vol1936. Nacistički organi  Das schwar kischer Beobachter   oštro napadaju Benove tekstove. 1937. Prem eštaj u Vrhov nu vojnu komandu u Berlinu, gde su u njegovoj nadležnosti pitanja snabdevanja, penzija, invalidska pitanja. 1938 1938.. Zen idba sa He rtom fon V edem ajer, s kojom  je od ržav rž av ao vezu ve zu u H an ov er u. U m a rt u iskl is klju ju čen iz nacističkog društva književnika; za bra  b ra n je n o m u je o bj av ljiv lj iv an je teks te ks tova to va . T e i sledećih godina piše pesme, pesničku prozu i eseje; posebno u nekoliko pesama (General,  Monolog,   StiHovi, Pesme) obračun (zakasneli) sa nacizmom. 1943 1943.. Prem eštaj na novu, sanitetsku vojnu dužnost u kasamu u Landsbergu na Varti. gde će  Rom an ostati do kraja rata. Piše pesme, zatim  Roman  fen otipa ot ipa   i esejističke tekstove (Svet izraza). 1945 1945.. Pred n adiran jem Crven e armije beži u Berlin; njegova žena se, prvih dana posle nemačkog sloma, ubija u jednom selu. Savezničke vlasti stavljaju Bena. s drugim kom pro  pr o m ito va nim ni m pis cim a, na cr nu liatu lia tu autora kojima je zabranjeno objavljivanje. 1946. 1946. Žen i se dr Ilzom Kaul. 1948. Prva Benova posleratna zbirka — Statičke  pes me   — izlazi u Svajcarskoj; uskoro zatim 149

SADB2.AJ ukida se zabrana objavljivanja, i u SR Nemačkoj izlaze iz iz štam pe Tri starca   („dijalog”). 1949. U Vizbadenu izlaze iz ab ra ne p esme pod naslovom Pijana plima,   kao i eseji i aforizmi (Svet izraza) i  p  pro ro z a Ptolemejevac. 1950 1950.. Izlazi iz šta m pe  D vo st r uk i ži v o t   (dva autobiografska zapisa). 1951. Ben ponovo osv aja čit ala čku pu blik u. Izla Izlaze ze::  Rana pro za i go vo ri, F ra g m en ti   („nove pesme”), značajni esej Problemi lirike, Eseji. Krajem godine Ben dobija visoko cenjenu Bihnerovu nagradu. 1952. Drama Glas iza zavese. Rana lirika i drame. 1953. Nova zbirka pesama:  D es til ac ije . 1954. Esej Starenje kao problem za umetnika. 1955. Poslednja zbirka pesama za Benovog života:  Apr eslu de. Gov ori. 195 1956. 6. Ese j O sebi;  esej Treba li poezija da poboljša va život?   Izlaze Sabrane pesme.   Proslava sedamdesetog rođendana ( 2 . maja). Sm rt (7 . jula).

n

Predgovor —

—

—

— v —XXXIX

—

PESME 1912—1921. M al a l a h r iz i z a n te te m a — — — — — — — L ep ep a m l a d o st st — — — — — — — — K r u že že n je je — — — — — — — — — C m če če va va v e re r e n ic ic a — — — — — — — C ov ov ek ek i ž e n a i d u k r o z b a sr sr a k u z a r a k — — — R ek e k vi vi j e m —— — — — — — — — L e ka ka r — —— — — — — — — —  No ćna k a f a n a — — — —— — — — U te t e he h e o v de de n e m a — — — — — — — M l ad ad i H e be be l — — — — — — — — P n e tn j a — — — — — — — — — M a jk jk a —— — — — — — — — P e v a nj nj a —— — — — — — — — B rz rz i v oozz —— — — — — — — — E n g le le s ka ka k a f a n a — — — — — — — P o d ze ze m n a ž e le le z n ic ic a — — — — — — B a n js js k i k o n c e r t — — — — — — — Madona —— — — — — — — — P r o le le te t e la l a j e p o r e d j o š ik ik a . . . — — — — T o po po la la —— — — — — — — — K a r i j a ti ti d a — — — — — — — — — Ikar — —— — — — — — — — K r i ts ts k a v a zzaa — — — — — — — — S in i n te te z a — — — — — — — — —

Cveće —

— —

—

—

—

—

—

—  —  — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

 ___   ___ 

 __  ___   __ 

4 4 5 6 7 8 9

10 n n 11 12

13 14 15 16 16 17 18 i§ gj| gf |

22

PESME 1922—1936.

 jg49

Peva<5 Peva<5 — — — — — — _  BaUvm — — — — — _  LJskršnje as trv o — — — __  Knee Kr aft — — — — _  Tamnij Tamnijeg eg sa ta .. . — — — __   j jj j f more i zrak e — — — __  Tek Tek ka d. .. — — — — __  ■ daJji daJjina, na, iz iz carstava —  __   _  Ziveti — bezumlje jadno  __   __  Ko živi sam — — —  __   __   Na tvo je ka pk e sp uš tam sa n ak —   Nikad sam kao k a d . . . —  __   __  Dvojni kon cert — —  __   __   __  Zvezdaci — —  __   __   __   __  D&n Ito aavriava leto  __   __   __  Torino —  _   _   __   __  Celina —  _   _   __   __  Coveče —  _   __   _   __   __ 

 p£ sME

28

29 30 31 32 33 33 34 34 35 36 36 37 38

?enk ?enkaa na zidU H

Pssme Slike —

■

—  ■ *— — 

 _   __   noći —  _ Onda — 2 ®*Pt«nbar  _ 

■ I

dika

H ^111—intn —int n

‘

■n

—

— — 

1

~

1

»redainom »redai nom i

68

"

i

; Restoran

; jsfott jsfotturno urno

 _ 

r

-

—

—

-

-

-

40 42 44 44 45

45 40 40 49 40 51 52 55 55

56 50

—

—

 __ 

71

-

-

—

-

-

75 7«

—

-

-

-

™

S S “p r u ^ . ? 5 j ed ed nnaa h im im n a ^ — — — — — Mel Melodije ~ — — —  __   __  Sta je loSe loSe __  __  — — —  __   __   __  — — —  Dale Daleke ke pee peeme me Stvarn Stvarnost ost — — — — — —  —

—

__

_

—

Očajanje — — Pesma — Lmpromptu — Boksit — — Sretao sam o n e . Poslednje proleće Aprćslude Aprćslude — — Putovanja — —

—

—■ — 

 __   __   __ 

Ministr Ministr i spoljnih poslova

39

-

_ -

! ! ! ; I

H

==.-.= ==r ?!

Jesen i — — —

1937—1 —1948.

Ah, daleka zemlja  _  Sopen —  _   _ __ 3 ~  _  M e je j e va v a s m r t _ 

68

—

23

24 23 27

Z bo gom

PISME

10 105® 5® . u živo ži vo tu

—

—  —

88

 __   __   __   __  — —  __   _____   __   __  —  __   __   __   __   __ 

.

 _ 

—

— — — — — — — — — ——

Razaranja — — — Ipak su to ljudi — Tristesse — — — Delom Delom tu, d et an tasm tasmo o  Neka  Ne ka niko nik o ne pla če Epilog 1949 1949 — — Tuge ne mo£e biti — —

88 88 qo

 __ 

gfg  __ 

—

 m

—— — — —— — — — — — — — — — — — — — — — — — — —— — — — —

87

r“

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------~ --------~

--

BELES ELESKE KE —

79 80 o|

—

—

BIOBIBLIOGRAFSKI BIOBIBLIOGRAFSKI PRILO G —

—

— — — — — — —

—

—

“

1

—  — —  — — — — — — — — _

—

—

—

"' " 101 102 104

10« 10«

14 147 7

00

62

03

u s

 NO«IINI, NI,AV AV OOTI HJIJ [JEN [JEN IZA BR AN S PB8ME • RECE NZKNT  NO«II RAIJ RAIJOV OVJC JC • IKIINICKI URKDNIK BOfiU AN ruR CfN • OMOT OMOT 7.ARK 7.ARKO O HO«UI.J • KORIKTO H BO ŽAN A KOKTANlSEK • fZUA VAC;  N O U T j   BBO GRAD , TCR AZIJE 27 27 • GL.AVNI I ODGOVORNI UREDNIK MILO « RTAMBOLIC • BTAMFA  B LO B O & A H JO VI C. BEOGRAD. BTOJANA FROTlCA S3 S3 ••T AM FA NO V  S.IM FRIMK RAKA

1S 1SM

OOi OOiMIVS MIVS

BIBLIOTEKA NOLIT  P o e z i j a

Bertolt Breht IZABRANE PESME Milan Dedinac SABRANE PESME Vilijam Karlos Vilijams IZABRANE PESME Pol Valeri SABRANE PESME Edvard Koobek IZABRANE PESME Zoran Mišić ANTOLOGIJA SRPSKE POEZUE

Gotfrid Ben IZABRANE PESME

U pripremi Rafael Alberti IZABRANE PESME Takamura Kotaro IZABRANE PESME Rajner Marija Rilke IZABRANE PESME Umberto Saba IZABRANE PESME Stefan Malarme POEZIJA