ГОДИНА 2016
БРОЈ 24
МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ У Б Е О Г РА Д У
PHLOGISTON 24
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ Journal of the History of Science
Београд – Belgrade 6
ФЛОГИСТОН
Часопис за историју науке број – 6 UDC ()
ISSN -66
Издавач
Музеј науке и технике – Београд Скендер-бегова тел: 6; факс: 8 е-пошта:
[email protected]
За издавача
Соња Зимонић директор Музеја науке и технике Лектура
Наташа Вуловић Превод
Das Wort Дизајн корица
Марко Јовановић Прелом
Кранислав Вранић Штампа
SP Print Pušić Saša PR, Нови Сад Тираж
примерака Ова публикација је објављена уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије
Главни уредник
Марина Ђурђевић Уредници броја
Марина Ђурђевић, Бранимир Јовановић, Александар Протић, Зорица Циврић Уређивачки одбор
Видојко Јовић, Зоран Кнежевић, Душан Батаковић, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг Ристић, Alessandro Camiz, Светлана Голочорбин-Кон, Срђан Вербић, Владан Челебоновић, Илија Марић, Бојана Крсмановић, Бранимир Јовановић, Предраг Милосављевић, Весна Тодорчевић, Дрaгaн Вojвoдић, Марина Ђурђевић Издавачки савет
Никола Хајдин, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Ментус, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Живорад Чековић, Љубиша Ракић, Никола Тасић, Драгољуб Живојиновић, Љубодраг Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Љ. Петровић, Радоје Чоловић Рецензентски тим
Бранимир Јовановић, Aлeксaндaр Toмић, Дрaгoљуб Aнтић, Милош Недељковић, Mилaн Бoжић, Joвaн Цветић, Милош Чанак, Александар Седмак Секретар уредништва
Мирјана Бабић Сви научни радови се рецензирају
САДРЖАЈ
9
Гордана Вуњак Новаковић Николи Тесли за 160 рођенан
Научни радови
15
Станислав Ј. Јужнич Школовање Николе Тесле – личноси и о�ађаји који су обележили овај ерио научниково� живоа (Повоом 140. �оина о Теслино� оласка у Марибор –1878/1879)
99
Мирослав Х. Бенишек, Бранимир С. Јовановић Tеслина исраживања у обласи машинсва
123
Јован Цветић Развој Теслиних �енераора високо� наона и високе фреквенције са осцилаорним колима
157
Предраг Милосављевић Геомеријско-роорцијске основе Теслиних резулаа исраживања из Колорао Срин�а: ример римене сисема нерекине оеле, √6 и музичке анало�ије
221
Зорица Циврић Теслин сисем бежично� реноса енер�ије
279
Срђан З. Павловић Никола Тесла као ионир и заченик бежичних комуникација
297
Наталија Б. Јеленковић Тесла и маемаика
313
Снежана Д. Шарбох, Слободан И. Стојковић Паени и аенна срае�ија Николе Тесле
347
Милош Станковић Алернаивна о�онска �орива у ауомобилској инусрији и развој сисема за роизвоњу ново� еко-горива - према Теслиној идеји
375
Tiago Ferreira Lopes & Umesh Mukhi Rediscovering The Legacy Of Nikola Tesla In The Xxi Century: A Reading Of Tesla’s Contribution To Management And Political Science
393
Мирјана Прљевић Global Positioning Strategy Matrix For The Sustainable Country Development
407
Братислав Н. Стојиљковић Никола Тесла – очасни члан уружења срских инжењера
441
Уусво ауорима Instructions for Authors
1 Гордана Вуњак Новаковић Колумбија универзитет (Columbia University) и Српска академија наука и уметности, Београд
НИКОЛИ ТЕСЛИ ЗА 160. РОЂЕНДАН
Крeaтивни прoнaлaзaч, eлeктрoинжeњeр и нaучник Никoлa Teслa, пaтeнтирao je вeлики брoj рeвoлуциoнaрних прoнaлaзaкa, aли je исто тако дao знaчajaн дoпринoс и мeђунaрoднoм миру и eкoлoгиjи. Meђунaрoднa je Гoтoвo 1956. гo47 динe jeдиницу мaгнeтнe eлeктрoтeхничкa индукциje нaзвaлaкoмисиja пo Teсли. гoдинa кaсниje, Организација Уједињених нација за образовање, 2 уписaла је Teслину дoкумeнтaциjу кao науку и културу (УНEСКO) рeлeвaнтну зa чoвeчaнствo у свeтски рeгистaр Пaмћeњe свea , док је Meђунaрoднa aстрoнoмскa униja 1952. гoдинe једну планету нaзвaлa Teслиним имeнoм. Meђу нajпoзнaтиja Teслина oствaрeњa, кoja су унaпрeдилa нaуку и тeхнoлoгиjу, спaдajу индукциoни мoтoр, oбртнo мaгнeтнo пoљe, вишeфaзнa нaизмeничнa струja, eлeктрич ни гeнeрaтoр, систeм зa прoизвoдњу и дистрибуциjу eлeктричнe eнeргиje, њeгoв кaлeм и висoкoфрeквeнтни oсцилaтoр, трaнсфoр мaтoри, висoкoфрeквeнтнe струje прoмeнљивe фрeквeнциje, урeђajи зa бeжични прeнoс, висoкoнaпoнски aпaрaти, -вaкуум скe цeви зa висoкe пoтeнциjaлe, нeкoликo турбинa, логичко „И” - интeр коло, рaдиo и бeжичнa кoмуникaциja – прeтeчa дaнaшњeг нeтa. Збoрник рaдoвa кojи je прeд нaмa посвећен је oбeлeжaвaњу 160 година од Теслиног рођења и нeупoрeдивoг нaслeђa oвoг визиoнaрa. Личнo сaм вeoмa вeзaнa зa Никoлу Teслу, jeр je joш oд дeтињ ствa биo сaстaвни дeo мoг живoтa. Рoђeн je у српскoj пoрoдици у
1 2
[email protected] United Nations Educational, Scientic and Cultural Organization (UNESCO). 9
Лици, у Вojнoj крajини у кojoj je српскo стaнoвништвo стoлeћимa живeлo, у истoм крajу oдaклe je и пoрoдицa мoг oцa, a oвe двe пoрoдицe су чaк и пoвeзaнe дaљим рoдбинским вeзaмa. -Свaкoд нeвнo сaм испрeд Teхничкoг фaкултeтa у Бeoгрaду, нa кoм- сaм сту дирaлa, a пoтoм и рaдилa, виђaлa jeдaн oд нajлeпших спoмeникa − спoмeник Никoли Teсли. Сaдa, у Њуjoрку, чeстo прoлaзим пoрeд Teслинoг ћoшкa, нaдoмaк њeгoвoг пoслeдњeг стaнa кoд парка - и њe Брajaн. Пoдрaзумeвa сe дa сaм прoчитaлa свe књигe o њeму гoвoм нaслeђу дo кojих сaм дoшлa, и нa српскoм и нa eнглeскoм језику. Нeдaвнo сaм сe, сa oдушeвљeњeм, прикључилa „Teслинoм сeлу”, виртуeлнoм грaду oд 33.000 људи из читaвoг свeтa, кojи су удружили снaгe дa спaсу пoслeдњу Teслину лaбoрaтoриjу и пoдигну Teслин музej. Убрзo пoштo сaм стиглa нa Унивeрзитeт „Кoлумбиja”, oдржaн je симпoзиjум у слaву Teслинoг дoпринoсa цивилизaциjи, пoвoдoм 150. гoдишњицe њeгoвoг рoђeњa. Teслинa бистa нaлaзи сe и нa Teхничкoм фaкултeту нa том Универзитету (Fu Foundation School of Engineering), нa кojeм и дaнaс рaдим. Унивeрзитeт „Кoлумбиja” je мeстo нa кojeм je Teслa, мaja 1888. гoдинe, oдржao jeднo oд нajзнaчajних прeдaвaњa у истoриjи нaукe и тeхнoлoгиje, где је први пут дeмoнстрирao oбртнo мaгнeтнo пoљe, кoje сe нaлaзи у oснoви мoтoрa нaизмeничнe струje- и у ос нови дaнaшњe упoтрeбe eлeктричнe eнeргиje. Утицaj њeгoвoг oт крићa биo је рeвoлуциoнaрaн – укрoтиo je снaгу силних Ниjaгaри них вoдoпaдa, вoдeћи нaс прaвo кa дoбу свeтлoсти и eнeргиje. Зa свeгa двe гoдинe, Teслa je рaзвиo првo нeoнскo и флуoрeс цeнтнo oсвeтљeњe – 50 гoдинa прe нeгo штo ћe сe oнo нaћи у упoтрeби, нaчиниo je првe снимкe x-зрaцимa и израдио бeжичну вaкуумску цeв зa oсвeтљeњe, oзнaчaвajући тимe пoчeтaк oпсeсиje кoja гa je прaтилa читaвoг живoтa – бeжични прeнoс eнeргиje. Кao штo je Чaрлс Ф. Скoт (Charles Felton Scott) рeкao: „Eвoлуциja -eлeк тричнe eнeргиje oд Фaрaдejeвoг oткрићa дo вeликoг пoчeтнoг пo дизaњa Teслинoг вишeфaзнoг систeмa 1896. гoдинe, нeсумњивo je нajзнaчajниjи дoгaђaj у истoриjи тeхникe”. Лa Гвaрдиja (Fiorello Henry La Guardia) je тo сaжeo у нeкoликo рeчи: „Кaд би Teслинo дeлo изнeнaдa ишчeзлo, пaли бисмo нaзaд у мрaк”. Пoзнaтo нaм je дa je Teслa – тaj свeтaц зaштитник eлeктри цитeтa – биo вeoмa висoк (198 cm), згoдaн и урeднo oдeвeн, али и aскeтa. Биo je зaхвaлaн свojим рoдитeљимa нa крeaтивнoсти – мaj ци Ђуки („тoликo спрeтнa дa би сплeлa три чвoрa нa трeпaвици”) и oцу, српскoм свeштeнику. Биo je нeспутaнo мaштoвит,- нe oгрa ничaвajући сeбe oним штo пoстojи или штo je мoгућe, стрaствeн изумитeљ и фaнaтичнo мaрљив. Пoсeдoвao je брojнe нeoбичнe тaлeнтe: гoвoриo je осам jeзикa, а умeo je дa зaпaмти цeлу књигу пoслe јeднoг читaњa. Чувeн je био пo свojoj спoсoбнoсти дa визу -
10
елизуje читaвe урeђaje у глaви и нaпрaви их бeз цртeжa. Причa сe дa je диjaгрaм мoтoрa нaизмeничнe струje исцртao штaпoм у пe ску, рeцитуjући Гeтeoвoг (Johann Wolfgang von Goethe) Фaусa. Биo je прирoдни гeниje и истински хумaнитaрaц – вeликaн кojи je нaдрaстao жудњу зa нoвцeм и признaњeм. Вeликoдушнo- je дoпу стиo Вeстингхaусу (George Westinghouse) дa измeни дoгoвoр o пaтeнту, кojи je oмoгућиo финaнсиjски пoсрнулoj кoмпaниjи дa успoстaви стaндaрд и дaнaс кoристимo.(Harlem Нeдaвнoeлeктрични сaм била пoзвaнa дa кojи у Хaрлeм Биoпрoстoру Biospace), тeхнoлoшкoм инкубaтoру нa Meнхeтну у Њуjoрку, oдржим прeдaвaњe o тoмe штa прeдузeтници мoгу дa нaучe из Teслинoг нaслeђa. Биo je тo вeлики изaзoв, будући дa je Teслa биo глaвни нeимaр мoдeрнoг дoбa, a дa ниje биo прeдузeтник пoпут Eдисoнa (Тhomas Alva Edison ) или Вeстингхaусa, кojи су кoмeрциjaлизoвaли њeгoвe вaнврeмeнскe изумe. Спрeмajући сe зa прeдaвaњe у Хaрлeму, пoкушaлa сaм дa нa jeднoстaвaн нaчин објасним чeму нaс je то Teслa нaучиo: 1. Сaњaj вeликe снoвe („dream big”) и никaa сe нe рeaj. Teслa je биo прeдoдрeђeн зa свeштeнички позив, aли je нaшao нaчинa дa пoстaнe инжeњeр и усрeдсрeди сe нa прoнaлaзaштвo. - и ис Прeживeo je кoлeру, свoje двe лaбoрaтoриje кусиo мнoгe нeвoљe,стeчaj, никaдaнeстaнaк сe нe зaустaвљajући нa путу кa свojим снoвимa.
2. Нaрaви свe бoљим нe�o шo смo �a зaeкли. Прoвeo je живoт у нeумoрнoм рaду, чинeћи вeликe искoрaкe у нaуци и тeхници, нa путу кa нoвoм и бoљeм свeту, нe трaжeћи ништa зa сeбe. 3. Прoнaђи у чeму си oсeбaн . Oд мaлих нoгу, Teслa je зaпaзиo дa je у стaњу дa сa нajвeћoм лaкoћoм визуелизуje чaк и нajслoжeниje ствaри. Умeo je дa нaпрaви нoвe мaшинe бeз мoдeлa, нaцртa или eкспeримeнaтa, сaмo нa oснoву сликa из свoje глaвe. 4. Нишa ниje вeћe o нaукe . Teслa je гoвoриo: „Mислим дa нeмa ниjeднoг дубљeг испуњeњa кoje мoжe oбузeти људскo срцe кao oсeћaj изумитeљa кaдa види дa сe њeгoвe идeje oствaруjу. Taкви oсeћajи нaвeду чoвeкa дa зaбoрaви нa хрaну, спaвaњe, приjaтeљe, љубaв, свe”. 5. Рeзулaи су вaжни, нe нoвaц . Teслa je пoкaзao дa бити вeлики прeдузeтник – oнaj кojи je кoмeрциjaлизoвao критичaн стaндaрд кojи 125 гoдинa кaсниje пoд стичe инoвaтивнoст – нe нoси нужнo сa сoбoм и oбузeтoст нoвцeм.
11
Дeлoвao je суштински кao инжeњeр и хумaнистa, прoнaлaзeћи нaчинe дa упoтрeби рeсурсe плaнeтe зa дoбрoбит чoвeчaнствa. Иaкo ћe члaнци oвe публикaциje нa oригинaлaн нaчин - прeд стaвити нeкoликo рaзличитих пoглeдa нa Teслу, нaш зaдaтaк тeк прeдстojи: дa Teслу бoљe схвaтимo, углeдaмo сe нa њeгoв примeр и да нaстaвимo њeгoву плeмeниту мисиjу.
12
НАУЧНИ РАДОВИ
оригиналан научни рад
УДК : Тесла Н.
1 Станислав Ј. Јужнич
Слoвeнaчкa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти, Нaучни истрaживaчки цeнтaр, Словенија
ШКОЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ – ЛИЧНОСТИ И ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ ОВАЈ ПЕРИОД НАУЧНИКОВОГ ЖИВОТА Повоом 40 �оина о Теслино� оласка у Марибор 7/7
Апстракт
Електротехничка и друга истраживања и достигнућа Теслиних најутицајнијих професора Мартина Секулића и Јакова Пешла налазе се у центру пажње овог рада. Разматрана је њихова са радња са колегама, као и научни и стручни радови колега и са радника, али и других професора и научника у Аустроугарској монархији тог доба. Описано је школовање Николе Тесле, а у оквиру тога и његов краткотрајни боравак у Марибору у пери оду од . до . године. Након година корисно је сети ти се још једном тог периода Теслиног живота и рада у граду на северу данашње Словеније. Мариборски период представља доба стасавања научника Тесле, па су зато представљени науч ници и техничари који су се у то време налазили у Марибору. Кључне речи : Никола Тесла, Раковац, Грац, Марибор,- Праг, Исто
рија електротехнике и вакуумске опреме, Историја образовања
1. Увод
Никола сла Те (–), српско-амерички научник, инжењер и проналазач, највише је допринео науци и технолошком напретку човечанства као проналазач обртног магнетног поља, индукционог
[email protected] 15
мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње, дистрибуције и коришћења електричне енергије. Конструисао је генератор струја високе фреквенције Теслин и напона, данас познат као калем . Остварио је бројне изуме и открића у области светлосне технике, радио-технике, бежичног управљања, затим многе примене високофреквентних струја у индустрији, медицини, па до необичних, али оригиналних проналазака у области машинства и ваздухопловства. По њему је јединица међународног SI система добила назив – мера за есла –[Т]. магнетну индукцију Школовао се у Смиљану, Госпићу, Раковцу (данас делу Карлов ца), Грацу и Прагу. Пре одласка у Америку, . године, радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. Живео је и радио у Њујорку, где је остварио већину својих изума и проналаска. Своју младалачку визију електрицитета развио је још док је похађао електротехнику на Великој реалци у Раковцу крај Карловца, код учитеља Мартина Секулића (, St Michael, данас Ловинац у Лици - , Загреб), у периоду од . до . године. Ко је био Мартин Секулић, чиме је инспирисао младог Теслу и тако заслу жио његово поштовање?
2. Мартин Секулић, Теслин учитељ и његове колеге у Мађарској
Мартин Секулић рођен је у Ловинцу, у залеђу јужног Велебита. Школовање је започео у Војној Крајини. Упркос уверењу многих истраживача, данас нам је познато да Секулић није студирао на Универзитетима у Бечу или Грацу. После завршених студија, запослио се као један од двојице асистената у Државној реалци /. године. Помагао је професору Дионису у Пешти Поспишилу (Dionis Pospischil) на предмету геометријског цртања (Geometrisches Zeichnen), који се учио у првом разреду. С друге стране, професор Поспишил је почео да предаје геометријско цртање у градској државној Реалци у Пешти (Städtische Ober-Real schule in Pest) /. године. Пре тога радио је као асистент на Maриja Шeшић, „Maртин Сeкулић, први Teслин прoфeсoр физикe“, Флo�исoн (): ; информација добијена наHauptmatrikel основу , Archiv der Universität Wien, љубазношћу Маг. Мартина (Martina Г. Енеја G. Enneja), Archiv der Universität Wien, Postgasse , A- Wien, порука датирана . . , а на основу истраживања Бруна Бесера (Bruno Bes ser) у Грацу. Информација добијена на Jahres-Bericht основу der Ober-Realschule zu Pest (): .
16
истом предмету у Реалци (k.k. Schottenfelder Oberrealschule) Беча. у седмом округу града У то доба Будимпешта је била подељена на град Пеш ту, на источној обали Дунава, и град Буде на његовој - запад - уједи ној обали. До је њиховог њења дошло . године. У Пешти је поред градске др жавне радила и јавна школа (Öffentliche Oberrealschule). Секулић је рано остао удовац и морао самостално подизати сина Рудолфа (Rudolf, , Пешта – ). Други пут се оженио . године и добио Слика . Портрет Мартина је још једног сина и две кћери. Секулића, Теслиног професора Током службовања- у Пе и земљака шти, најбољи пријатељ - и са радник био му је трине годи старији Симон Шубиц (Si mon Schubitz, , Пољанска долина крај Шкофје Локе – , Грац). Шубиц је брзо и успешно завршио студије математике и физике на Филозофском факултету Универзитета у Бечу, у пе риоду од . до . године. Нажалост, није одмах могао добити запослење у Бечу или у близини завичаја у Крањској, па је прешао у Мађарску. Запослио се . октобра . године као . Крајем приправник у Државној католичкој гимназији у Буди истог месеца (. . ) почео је да држи предавања за која је убрзо добио бројне похвале и признања. Почетком наред не школске године прелази на Вишу реалну школу у Пешти,
Прeузeтo . . , http://wwwu.uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/ schulchroniken/gppest__.PDF. Vladimir Muljević, „Martin Sekulić (–)”, Elektrotehnika: znanstveno -stručan časopis Hrvatskoga elektroinženjerskog saveza i udruženih izdavača, (): , . Кao пoчeтaк Шубицовe нaстaвe у Буди забележeн je дaтум . септембар . гoдинe, Alois Vaniček, ed., Schematismus der österreichische Gymnasien und Realschulen für das Schuljahr 5-0 , I (Prag : F. Tempsky, ), , иaкo ћe кao суплeнт зaмeнити oбoлeлoг прoфeсoрa физикe тeк . октобра . гoдинe, прeузeтo . . , http://wwwu.uniklu.ac.at/elechner/ schulmuseum/schulchroniken/gofen.PDF.
17
Слика . Бурњак за мерење брзине ветра изум је професора Секулића. Намена му је била да путовање тадашњим возовима учини безбеднијим. Може се претпоставити да га је Секулић замислио и конструисао у време
Теслиногученик школовања у Раковцу. Најбољи у Теслином разреду био је Мојо Медић, суплент физике у Нижој реалци у Госпићу /. године.
по одлуци Министарства број .. Ту је радио као професор физике у периоду од . октобра . до . године. Током школске /. Државној године паралел но предаје и на управо установљеној гимназији у Пешти. За свој рад и залагање у овој институцији примио је два признања и то: једно за „одговоран рад” и друго за „темељне- педагошко-на Шубиц се првенствено бавио механиком. Из те учне квалитете”. области објавио је . године и први научни рад у публикацији Реалне средње школе у Пешти. Рад је био посвећен деловању ро тационог уређаја Фридриха Фесела (Friedrich Fessel). Исти уређај и Луку Лавтара (Luka Lavtar, заинтересовао је Мартина Секулића
Martin Sekulić, „Burnjak (Бурњак). Izumio i preračunao M. S.” Rad, (): . Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und
Unterricht. Jahrgang 0 (Wien: Staatsdruckerei, ), . „Schulnachrichten”, Programm der städtischen Ober-Realschule in Pest für das Schuljahr, (/):, (/), прeузeтo . . , http://wwwu. uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/schulchroniken/gppest. PDF. Прeузeтo . . , http://wwwu.uni-klu.ac.at/elechner/schulmuseum/ schulchroniken/gpest.PDF; K. K. Jahres-Bericht der Staats-Gymnasium in Pest /; Аустријски државни архив (Osterreichisches- Staatsar - Мини chiv), Архив за општу управу (Allgemeines Verwaltungsarchiv, AVA) старство за богослужење и образовање Ministerium für ( Cultus und Unterricht Akt Nr. ex ), , . Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula”, Rad (): . 18
–), суплента у Љубљанској гимназији /. године. Лавтар је изучавао тај уређај с геометријског становишта. Важну улогу у формирању Секулићевих научних опредељења, па самим тим и Теслиних, имала је експериментална опрема за физику којом је он располагао на почетку своје професорске ка ријере. Државна реалка у Пешти је у школској /. години за истраживање гасова и вакуума набавила аерометар францу
ског хемичара и фармацеута Бомеа (Antoine –), барометар, вакуумскуАнтоана пумпу, Херонову куглу,Baumé, коју је вртела сила бризгајуће паре, сифон и термометре. За проучавање електромагнетних појава купили су електрични уређај, Волтину У наредној батерију, магнет и магнетну иглу. школској години, за истраживање гасова и вакуума набавили су: компресорску пумпу, додатну Херонову куглу и вакуум-пумпу са два цилиндра за пражњење истовремено купљених магдебуршких полукугли. За област електромагнетних истраживања прибавили су: турма лин под притиском, вретено Карла Винтера (Кarl -Winter) за тор у ну електрику израђено . Бечу године, као и постројење за производњу муња. Ово постројење било је веома значајно и за Секулићева, али и за каснија Теслина истраживања. Феномен ства рања муња био је фасцинантан и више него инспиративан, како за самог професора тако и за његовог ученика. Већ набављеној опреми придодати су још електроскоп и две плоче од смоле за приказивање фигура, названи по Георгу Кристофу Лихтенбергу (Georg Christoph Lichtenberg, –), о којима ће десет- годи на касније и Секулић објавити научне радове. Шубиц је набавио и електрометар у боци лондонског апотекара Тимотија Лејна (Timothy Lane, –) за мерење набоја лајденске -боце. Лај денска боца је први пут конструисана у касним шeздeсeтим годи нама . века, а Лејн је употребио електрометар -због мера пре дострожности, како би се избегло пуштање прејаких електричних токова кроз тела пацијената. На основу Лејнових и сличних екс перимената, Тесла је много година касније фасцинирао гледаоце пропуштањем електрицитета кроз властито тело. Овај наизглед храбри подухват могао је приуштити себи, јер је био упознат са Luka Lavtar, „Vse prikazni v naravi so
nasledek ene same preproste stvari z eno samo bistveno močjo (s privlačnostjo)”, Letopis Slovenske Matice (): –, . Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (): . Karl Winter, „Ein neuer Electrophor-Apparat“, Berichte über die Mittheilun gen von Freunde der Naturwissenschaften in Wien, (): . Timothy Lane, „Description of an electrometer invented by Mr Lane”, Philosophical Transactions of the Royal Society , (): 45. 19
специфичним кожним ефектомчне наизмени струје. Ефекат је био познат још од Максвелових (James Maxwell) Clerk предвиђања из . године, а које је Јожеф Стефан (Jožef Stefan) допунио . роменљивим елекрич године у својој расправи под О називом ним срујама у ебелим ровоницима . Може се претпоставити да се са овим ефектом Тесла упознао још за време школовања. Такође, Шубиц је искористио прилику и набавио лајденску боцу, индукцијски уређај, две батерије бенедиктинског - калуђера – де кана Филозофског факултета Универзитета у Пешти (Universität Pest) – Аниоса Иштвана Једлика (Ányos István Jedlik, –) са електродама од угљена, електрогалванско појачало – трансфор матор са омота, кондензатор површине квадратних палаца патентиран и Морзеов (Samuel Finley Breese Morse) телеграф, четврт века раније. У школској /. години, по Шубицовом налогу, купљен је инструмент за демонстрацију аеростатичког -парадокса за ис траживања у области гасова и вакуума. Електромагнетна истра живања унапређена су куповином бројне експерименталне опре ме, од које треба истаћи: магнет у облику потковице, компас са диоптером, као и електрично јаје у облику катодне цеви за по нављање пражњења са вакуумском пумпом. Можда је Секулић очарао младог Теслу у Раковцу, демонстрирајући - петнаестак го дина касније рад сличног уређаја. Такође, набављени су и: елек тромагнет израђен по Амперовој (André-Marie Ampère) шеми, уређај за добијање електрогалванске струје, коју је Огист Артур де ла Рив (Auguste Arthur de la Rive, –) изумео у Женеви /. године, као и једнополарни мотор без комутатора у облику точка, направљен по изуму Петера Барлова (Peter Barlow, –). Барлов мотор поседовао је магнет у облику потко вице и био је израђен у Краљевској војничкој академији у Вулви чу (Woolwich) . године, неколико месеци после Фарадејевог (Michael Faraday) открића магнетне индукције. Он је употребио један једини калем који се код ниских напона и малих обртних сила окретао око фиксиране осе услед одсутности комутатора Хиполита Пиксија (Hippolyte Pixi), израђеног тек . године по Амперовој идеји. Можда је због тога Барлов изум био, у неку руку, претеча у Теслиног наизменичну патентираног периодуелектромотора /. годинe.на Набављена су и струју, два магнета у облику палице-квадра, фунте изолираних жица омо таних вуном, као и један модел претече модерних турбина, којег је заједно са повезујућим цевима израдио . године Јанош Андрош Сегнер (Johann Andreas Zegner , , Братислава – ). Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (): . Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest ():
–. 20
У школској /. години за хемијски кабинет набављен је плиномер (гасометар). За кабинет физике купљени су само физички сат и тангентни компас-галванометар, којег је први описао Клод Серве Матијас Пуje (Claude Servais Mathias Pouillet, –) на Сорбони (Sorbonnе) . године. Те године, Шу биц је уз Секулићеву помоћ набавио више различитих уџбеника из физике: Фрaнц Joзeф Писков (Franz Josef Piskov), Lehrbuch der Physikпреводима für Unter-Realschulen (Брно ), објављен и са словенач ким стручних израза, Адолф Ганотов (Adolphe Ganot, –), Élements de Physique, у немачком преводу, и рад Хен риха Буфа (Heinrich Buff, –), студента-сарадника хеми чара Јустуса Либига (Јustus Freiherr von Liebig, –)- и Ро берта Бунсена (Robert Wilhelm Bunsen, –). Набављен је и нови преглед електротехнике лекара Луја Денија Жила Гаваре та (Louis Denis Jules Gavarret, –), тада професора -физи ке на Медицинском факултету у Паризу (La Faculté de Médecine Paris), у преводу Рудолфа Арента (Rudolf Arendt, –), као и три свеске Lehrbuch der Ingenieur – und Maschinen Mechanik, Лудвига Јулијуса Вајзбаха (Ludwig Julius Weisbach, –) са Рударско-металуршке академије у Фрајбургу (Bergakademie Freiberg).
Шубиц и Секулић су у школској /. години- наручили мо дерну збирку електротехничке опреме, која је садржала: извор галванске струје за електромоторно окретање покретних тела, више Гајслерових (Heinrich Geissler, –) катодних цеви, које су први пут произведене у Бону две године раније, електрич ни пиштољ израђен према Волтовом еудиометру- за мерење ква литета ваздуха са азотовим оксидом, цеви машине за електрично пражњење, трансмисију галванског импулса, Витстонов (Charles Wheatstone, –) мост, велику Смијеву (Alfred Smee) - бате рију, више колодијум-балона (collodium) у облику танких, лаганих шупљих слојева нитроцелулозе за просматрање привлачне силе електрицитета, а заснованих на открићу Луја-Николаса Менарда (Louis-Nicolas Ménard) из . године, направу за галванопласти ку, велики Шварцов (Јohn H. Schwarz) мотор, као и електромо тор са дуплим калемовима и магнетима са комутатором по идеји Чарлса Графтона Пејџа (Charles Grafton Page, –) - из кас них тридесетих година . века. Исти електромотор је професор Никола Влаховић (Niccolò Vlahović) набавио за гимназију у Копру
Информација на основу Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest ():
–; Jules Louis Denis Gavarret, Lehrbuch der Elektricität (Leipzig: Brockhaus, ), . 21
Такође, набавили су и Готлибову (Gottlieb пре . године. Daimler) справу, вакуумски реципијент за магнетно усмеривање галванске светлости (катодних зрака-електрона), направу са калемовима за приказивање индукционог закона електричне струје, познату Кулонову (Charles-Augustin de Coulomb) торзиону вагу, четири магнетна индуктора, калемове са - магнета у обли ку палица и електромагнетну справу. За експерименте са гасови
ма употребљавани су: Сосиров сензор (HoraceSaussure, Bénédict – ) хигрометар, психрометар, и уређај за - израду Тори челијевог (Evangelista Torricelli) вакуума. Купљен је инструмент Шарла Николаса (Charles Nicolas Alexandre Haldat du Lys, – ) за мерење притиска течности из тридесетих година . века, као и центрифуга (Schwungmaschine, Rotazionsmaschine) коју су /. године саставили некадашњи средњошколски професор Фридрих Фесел (Friedrich Fessel, –) и пионир вакуумске технике, математичар Јулиус Пликер (Julius Plücker, –) из Бона. Исти такав уређај Шубиц је набавио три годи не касније и за физички кабинет Реалке у бечком кварту Россау. Гимназија у Љубљани је инструмент тог типа купила у школској /. години по цени од , форинти, док га је Гимназија у Целовцу набавила тек /. У годишњим извештајима Реалке (Lehrbuch derЖана reinen Mechanik) у Пешти Шубиц је цитирао уџбеник сорбонског професора математике Марија- Константа Духа мела (Jean Marie Constant Duhamel, –) у немачком- пре воду Вилхелма Вагнера (Wilhelm Wagner), публикованом у Бра Шубиц је у школској /. уншвајгу . и . године. години набавио Духамелов уџбеник за библиотеку Реалке у Беч ком кварту Росау. У докторској дисертацији, одбрањеној . године, Шубиц није истраживао деловање Феселове центрифуге, али ће наредне године о томе писати у проширеној верзији свог Loredana
Sabaz-Deranja, Vecchi mezzi didattici del laboratorio di scienze: un museo scolastico (Kopar: Ginnasio Gian-Rinaldo Carli , /), . Информација добијена наJahres-Bericht основу der Ober-Realschule zu Pest (): . Simon Šubic, „Physikalische Abhandlung uber die Zusammensetzung fortschreitender und drehender Bewegungen und ihre Anwendung zur Erklä rung der Aberration des Lichtes, des Foucault‘schen Pendelversuches, des Erscheinung des Freischwebens der rotirenden Scheibe n Fessel‘s Rotationsmaschine und am Kriesel”, Jahres-Bericht der Ober-Realschule zu Pest (): ; Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlungen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhandenen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme enthalten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz (Czernowitz: Josef Buchowiecki & Comp,), . 22
научног рада, представљеног у школским извештајима. У школ ској /. години за Реалку у Пешти набављено је Фукоово (Jean Bernard Léon Foucault, –) клатно, кога је Гимназија у Љубљани употребљавала већ четири године. Међутим, Реалка у Пешти је Гајслерове вакуумске цеви набавила три године пре Гимназије у Љубљани. Набављена апаратура је омогућила Шубицу и Секулићу успешна истраживања у области вакуумске технике. - утицати То ће вероватно, десет година касније, пресуднонего на мла дог Теслу, не само током школовања у Раковцу, и за време његовог рада у телефонској компанији браће Пушкаш (Puškaš). Браћа Пушкаш, Ференц (Ferenc, –) и Тивадар (Tivadar, у Пешти. –), основали су . маја . године компанију
Табела .
Преглед истраживачке опреме по областима, набављене у Државној реалки у Пешти, у периоду од . до . године, пре Шубицовог и Секулићевог доласка, као и у раздобљу од . до . године, када је Шубиц, радећи као кустос кабинета физике, одлучивао о куповини нових инструмената. Меха- Теку- ГасоАку- Електри- Опти- То- Зајеника ћинe ви, стикацитет, ка пло- дно тврдих метеомагнета тела рологија тизам 1855/57 7
1857/58 1858/59 1859/60 1857/60
2
6 1
10
1
2
0
00
4 2 1 1
1
5 10
9
11 1
8 3
17
5
0 18
10
7
21 2 0
53 48
2 14 3
30
54 35
5
104
Упоређивањем резултата представљених за два трогодишња периода у табели , и то пре Шубицовог и Секулићевог доласка, односно за време њиховог рада, може се јасно уочити да је у пе риоду од . до . године купљено два пута више експери менталне опреме. Под Шубицовим руковођењем набављено је много више инструмената за истраживање и мерење у области звука, светлости и електрицитета, а то ће касније- постати експери
БрaћaПушкаш су
сe шкoлoвaлa нa eлитнoм Teрeзијaнуму (Theresianum) у Бeчу. Tивaдaр сe шкoлoвao и нa Пoлитeхници у Бeчу. Нaжaлoст, нису пoхaђaли Сeкулићeвa или Шубицовa прeдaвaњa нa Држaвнoj рeaлци у Пeшти. Teхнички унивeрзитeт у Maђaрскoj oтвoрeн je тeк . гoдинe; прeузeтo . јануара , http://www.omikk.bme.hu/archivum/angol/htm/ puskas_t.htm; http://www.rubicon.hu/magyar/nyomtathato_verzio/_marcius__puskas_tivadar_halala; Грaнт Кoнстaнтинoвич Цвeрaвa, Никoлa Teслa 5–43 (Бeoгрaд: Клуб Никoлe Teслe, ), . 23
ментално и радно подручје Мартина Секулића и његовог ученика Николе Тесле. За проучавање топлоте Шубиц је набавио следеће инструмен те: термометре са различитим скалама, термочланак којим је Македонио Мелони (Macedonio Melloni, –) истрaживao ширeњe у Нaпуљу . године, одбој, лом и поларизацију то плотног зрака, термофон за производњу звука са инфрацрвеним зрацима, са обручем за посматрање топлотног растезања материје куглу и криофор (Cryophorus) у коме се вода замрзавала на кон брзог испарења и због Џул-Томсонових (James Prescott Joule – William Thomson) појаваThrottling ( ) приликом експанзије - већи не гасова у вакууму. Четири деценије пре њих, Вилијам Хајд Вуластон (William Hyde Wollaston, –) описао је сличан уређај позивајући се на истраживања Словенца Тобије за водену пару, За истраживања у областима Грубера (Tobija Gruber) у Прагу. ме ханике крутих тела, гасова и метеорологије купљен је приближно исти број инструмената као и у периоду од . до . године. У каснијем периоду, Шубиц се посветио тим научним подручјима и ту наставио истраживачки рад. За Реалку у Бечком округу Ро сау није набављао много инструмената за истраживање топлот них појава, за разлику од онога што су чинили други руководиоци средњошколских кабине та физике. После пада Баховог (Alexander Freiherr von Bach) апсолутизма . године, политичка ситуација у Мађарској потпуно се изме нила. То је утицало и на бројне промене у Хрватској, која је била у саставу тадашње мађарске државе. Од . године мађарски језик је постао званични службени језик, па су због - тога службени ци „туђег рода” морали напуститиМађарску. Иста судбина - за десила је професоре других националности и у Хрватској. Симон Шубиц и Мартин Секулић су заједно са осталим- „туђинцима не мачког језика” морали напустили Пешту. Шубиц је отишао у Беч, где је заједно са другим прогнаним професорима - из Реалке осно
William Hyde Wollaston, „On a Method of Freezing at a Distance”, Philosophical Transactions of the Royal Society of London , (): –; прeузeтo . . , http://www.wikipatents.com/GB-Patent-/imp rovements-in-refrigerating-apparatus (пaтeнт je пoтписaн дaнa . октобра ). Stanislav Južnič, Zgodovina raziskovanja vakuumskih tehnik, (Ljubljana: DVTS, ), –. Fran Zwitter, Nacionalni problemi v Habsburški monarhiji (Ljubljana: SM, ), .
24
вао Нижу реалку (Kommunal-Realschule) у бечком деветом округу . године. Росау. За редовног професора изабран је у јесен Током његовог трогодишњег службовања, у периоду од /. до /. године, Реалка Росау имала је само три нижа разреда. После Шубицовог преласка у Грац, Реалка Росау је у школској /. години добила четврти разред, а наредне године и пети разред. Када је оснивана, Реалка је имала укупно девет професора, од којих су петорица дошли из-- Пеште. Дирек тор је био Едуард Валзер (Eduard Walser), ранији директор и Реал Baukunst). ке у Пешти. Он је предавао геометрију и конструкцију ( Професор математике, др Дионис Поспишил, предавао је геоме трију, професор Штефан Штерн (Stefan Stern) немачки језик, а члан многих научних и педагошких друштава лекар Лудвиг Маyр (Ludwig Mayr, , Беч – , Беч) је држао хемију и -природ не науке. Маyр је радио на одељењу за колеру у Бечкој болници (Allgemeinen Krankenhause), у периоду од . до . године. Од . до . године предавао је природне науке на Реалци у Пешти, да би у периоду од . до . године радио на Вишој реалној гимназији Росау у Бечу. Објавио је бројне научне радове о полукрилатим инсектима у склопу хемингерологије. Своја испити вања заснивао је на претходно урађеним истраживањима профе сора Јозефа Сапеца (Joseph Sapeca) из Раковца.
3. Секулић и Тесла у Раковцу
Никола Тесла je започео шкoлoвaњe у Нижој основној школи у родном Смиљану, где му је учитељ био Николаус Крековић, а учитељ Матијас Секулић, вероватно рођак Мартина Секулића. Оба учитеља радила су у Смиљану и током школске /. године. Средином . годинe, пoрoдицa Teслa прeсeлилa сe у Гoспић, где јe oн нaстaвио шкoлoвaњe и најпре зaвршио вишу основну шкoлу(Hauptschule). У пeриoду од /. до /. године, шкoлoвao сe у Нижoj рeaлци у Гoспићу. Toкoм шкoлскe /. му нaдучитeљ Aнтoн Кнeжeвић, учитeљигoдинe Стeфaнпрeдaвaли Рaткoвић ису Фрaнц Дубрaвчић, кao и нижи учитeљи
Симон Шубицово (Simon Šubic) писмо Карлу Гласеру (Karl Glaser) . . , (архива писцa). Преузето . . , http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/ VZBG_SH_-, pdf. Преузето . . , http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ; seq=;view=up;num=.
25
Пaул Oрeшкoвић и Eлиaс Jaнић (Elias Janić). Учили су га и каснији директор Иван Балашко (Ivan Balaško), Јозеф Витасек- (Joseph Wit tassek), метеоролог Јохан Јамнички (Johann Jamnicky, умро ) и Јозеф Буквић (Joseph Bukvić). Професор граматике Јосип Велко (Josip Welko, –) управљао је нижом реалком, од њеног оснивања , па до . године. Мартин Секулић и Симон Шубиц напустили су- Пешту . го дине, јер имујеМађарској. падом Баховог апсолутизма онемогућен даљи проу светни рад Секулићу су се отворила врата да уђе хрватску просвету, док Шубиц није имао ту могућност. Он није могао да постане професор у својој земљи, јер употреба слове начког језика у средњим школама није још била шире заступљена. Од школске /. године Секулић ради у Реалци у Раковцу у Војној Крајини. Данас се школа налази у јужном-делу града Кар ловца, изван тврђаве на левој обали реке Коране. Нижа реалка у Раковцу установљена је /. године, да би царском уред бом од . јануара . године била подигнута на ниво средње школе. За време Теслиног школовања у Карловцу, радила је и Гимназија којом су управљали фрањевци до . године. Фрањев ци су управљали и Гимназијом у Новом месту до . године. У карловачкој гимназији предавао је словеначки историчар Иван
Стекласа (Ivan Steklasa, –), у периоду од . новембра . до . године. Заменио је болесног професора Валентина Манделца (Valentin Mandelca, –). После демилитариза ције спроведене . године и укидања Војне Крајине, . августа . године, као и због смaњeњa финaнсиjских трoшкoвa, дoшлo je до спajaњa Рeaлкe и Гимнaзиje у Крaљeвску вeлику- рeaлну гим нaзиjу /. гoдинe. Mинистaрствo вojскe дoнeлo je oдлуку . aвгустa . гoдинe o имeнoвaњу дeвeт прoфeсoрa Вeликe рeaлкe у Рaкoвцу. Meђу њимa је биo и прoфeсoр мaтeмaтикe и физикe Maртин Сeкулић, кojи je имeнoвaн зa библиoтeкaрa и прeдaвaчa нa прeдмeтимa мaшинствa, српскo-хрвaтскoг jeзикa и aритмeтикe. Нa пoчeтку Teслинoг шкoлoвaњa, Сeкулић je пoстaвљeн зa кустoсa кaбинeтa зa физику, сa oвлaшћeњeм дa изaбeрe и нaбaви eлeктричнe ин струменте, кao и зa нaдзoрникa шкoлскe мeтeoрoлoшкe стaни Преузето . . , http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ;seq=;view=up;num=. Преузето . . , http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ; seq=;view=up;num=; http://www.novosti.rs/dodatni_sa dr-zaj/clanci..html:-Nikola-nece-mantiju; http://www.cro-eu.com/ forum/index.php?topic=.. Шeшић, Maрин Сeкулић , ; Muljević, Martin Sekulić, .
26
цe. Истa зaдужeњa зaдржaћe и пoслe удруживaњa Рeaлкe сa Кaр лoвaчкoм гимнaзиjoм. Зa врeмe изгрaдњe нoвe згрaдe Рeaлкe, . гoдинe, прoстoр испрeд њe урeђeн је кao бoтaнички врт, a уз нoвoизгрaђeни oбjeкaт пoстaвљeни су инструмeнти зa Сeку лићeвa мeтeoрoлoшкa мeрeњa. Нa крoву згрaдe нaпрaвљeнa je aстрoнoмскa oпсeрвaтoриja. Зa мeрeњe брзинe вeтрa нaбaвљeн je aнeмoмeтaр у Mилaну. Њeгoвa нaбaвнa цeнa билa je фoринти, штo je у тo врeмe билaпомоћу вeликa сумa нoвцa.кoнструкциje. Збoг тoгa je Сeкулић изрaдиo и aнeмoмeтaр сoпствeнe У другoм пoлугoдишту шкoлскe /. године Секулић је био постављен за привременог директора управо установљене Велике реалке. Математичар Фердинанд Пече (Ferdinand Peche, –) био је директор у периоду од . до . године, а после њега ту дужност је обављао некадашњи -професор еконо мије и природних наука у Ријеци Сигисмунд Шоштарић (Sigismund Šoštarić), пл. Летованићки (Шишман), у периоду од . до . године. У школској /. години предавања су држали: Мартин Секулић, доктор филозофије Кристијан Лехлајтнер (Christian Lechleitner), Мориц Антолић (Moriz Antolić, умро ), Франц Зер (Franz Sehr), Кристијан Нипер (Christian Nieper), Франц Кремингер - Вита (Franz Kreminger), Емануел Крегез (Emanuel Kregez), Јозеф новић (Joseph Vitanović), Карл Паласман (Carl Pallasmann), који Адолф Валдау (Adolph Waldau), Јохан је дошао из Бељака, - Хин тервалднер (Johann Hinterwaldner), Аугустин Лефлер (Augustin J. Löffler), католички катехета Јозеф Јагунић (Joseph Jagunić, –) и православни катехета Николаус Живковић (Nikolaus Током . године предавали су Živković, рођен ). - профе сори: Секулић, Антолић, Зер, Кремингер, Крегез, Лефлер, Алојз Мoстл (Alois Möstl), Јозеф Палм (Joseph Palm), Јагунић и- Живко вић. Наредне године, професорски колегијум остао је скоро
Син Joсипa (Josip) и oтaц зooлoгa Дрaгутинa Људeвитa Шoштaрићa
(рођен , Ријека, умро ), прeузeтo . . , http://archive.org/ stream/glasnikhrvatskoghrva/glasnikhrvatskoghrva_djvu.txt. Информација на основу Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und Unterricht (Wien: Staatsdruckerei, ), . Прeузeтo . . , http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ;seq=;view=up;num=. Прeузeтo . . , http:// babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ;seq=;view=up;num=; Информација на основу Kais. Königl. Militär-Schematismus für . Wien: Stratsdruckerei, Касније је име промењено Schematismus у für das kaiserliche und königliche Heer und für die kaiserliche und königliche Kriegsmarine), прeузeтo . . , http://www. 27
Зер исти. Недостајали су Антолић и Зер. је прешао на место про У у фесора у Поморској нижој реалци друштву Пули. профе сора, Секулић је предавао машинство и аритметику у школској /. години. За време Теслиног школовања формиран је и седми разред –. године. На крају школске /. године, први пут је полагана матура у Реалци. То ће касније Теслу, као и друге
ученике, ослободити пријемних испита за уписшколовања, на Више техничке школеполагања и Универзитете. На крају Тесла је био похваљен из историје, али истовремено и упозорен због слабог знања математике исказаног код професора Лефлера. Тешкоће с математиком убрзо је превазишао, јер су највећим делом настале као последица његове тадашње болести. У својим успоменама много мање је помињао професора Лефлера, вероватно због његових војнички настројених фискултурних вежби, које су се Положену морале изводити с моткама уместо пушака. матуру Николе Тесле и седам његових вршњака потписима су оверили зоолог Живко Вукасовић (Živko Vukasović, –), школски надзорник у Крајини и члан Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) од њеног оснивања, као и директор. Својим потписима матурска сведочанства оверили су и професори: Секулић, Лефлер, Живковић, предавач историје и земљописа др Петар Томић (, Забок у Загорју–Фридрих ), Јагунић, историчар Мијо Брашнић (Mijo Brašnić, –) и метеоролог Записе Јохана Јамничког Јохан Јамнички (Johann Jamnicky). о Секулићевим метеоролошким мерењима касније је допунио професор геометрије и геометријског цртања Марко Микшић, Петар Томић је следеће године докторирао на рођен . archive.org/stream/gradkarlovacopistrogoog/gradkarlovacopistrogo og_djvu.txt. Прeузeтo . . , http://www.archive.org/stream/kaiskniglmilitrkrie goog#page/n/mode/up str. . Прeузeтo . . , http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id= mdp. ;seq=;view=up;num=. Muljević, Martin Sekulić, ; Информација на основу Siebente Jahresbe richte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze /. Прeузeтo . . , hrcak.srce.hr/le/. Прeузeтo . . , http://rhzk.hr/vremeplov-travanj. Johann Jamnicky, „Meteorologijska opažanja na c. kr. velikoj realci u Rakovcu”, Jahresber. der k. k. Ober-Realschule in Rakovac – (): –, –. Marko Mikšić, „Meteorologička opažanja”, Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu (): , прeузeтo . . , http://recall. 28
Универзитету у Грацу, али је због политичких смицалица морао прерано да се пензионише и на неко време склони у Русију. Он и други историчар –Брашнић –нису били у војној служби, као други Теслини професори. Матурски испит потписали су катехети обе хришћанске цркве. Тесла је био оцењен из владања, веронауке, хрватског језика, немачког језика, географије са историјом, математике, геометрије, природних наука, физике, хемије и
цртања. Изван школске наставе, Секулић је активно био - укључен у та дашњи политички живот. Може се претпоставити да су његови политички ставови могли утицати и на ученике, па тако и на Теслу, који је иначе био православне вере и свештеников син. Секулић Покуско� сокола је радио у управи , основаног у Карловцу . јула . Био је њихов председник . године. . године. Пензио године нисао се . септембра . године, а . ушао је и у високу политику. То му је омогућило да . маја . године по беди на петим изборима одржаним у месту Перушићу, северно од Госпића. Од бирача уписаних у бирачки списак, тог дана је на изборе изашло њих . Сви бирачи били су на неки начин везани за послове владе, па су због тога морали гласати - за пензиониса Нароне ног професора Мартина Секулића, кандидата мађарске сранке. Он је поново био изабран за делегата Земаљском у - са бору Краљевине Хрваске, Славоније и, на Далмације изборима одржаним . новембра . године. Тада је његов политички Сранке члан конкурент био Марко Дошен, трговац из Госпића, рава. Од уписана бирача гласало је њих . Секулић је добио гласова, што му је омогућило да остане делегат до краја живота. Такође, био је и представник хрватских педагога на конгресима и Бечу. славенских педагога одржаним у Прагу За време Теслиног школовања у Раковцу, предмете физике, математике и гимнастике предавао је Аугустин Лефлер, а за прија archive.org/stream/radjugoslavenskumjegoog/radjugoslavenskumjegoog_djvu.txt; Прeузeтo . . , http://www.archive.org/stream/gradkarlo vacopistrogoog/gradkarlovacopistrogoog_djvu.txt. Прeузeтo . . , http:// www. gimnazija-karlovac.hr/ucenici/niko la tesla. Прeузeтo . . , http: // gimnastika-karl ovac.com / o-klubu/povijest -kluba/. Žarko Dadić, Povijest egzaktnih znanosti u Hrvata 2 (Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, ), . Rudolf Horvat, Lika i Krbava. Povijesne slike, crtice i bilješke. II (Zagreb: Tipograja, ), ; Шeшић, Maрин Сeкулић , . Muljević, Martin Sekulić, .
29
теље је био познатији као Анте. Историчар Мијо Брашнић је преда вао само у периоду од . до . године. Као почетник преда вао је математику, па је у годишњем извештају раковачке Реалке за . годину остало уписано да је професору Лефлеру помагао Нове науке о �еомерији у објављивању чланка . Лефлер је поред предмета фискултуре у Реалци активно водио и часове фискултуре за чланове Ватрогасногдруштва у Карловцу. Свој систем веж бања засновао је на чешком моделу. Био је први професор који је заговарао и објављивао стручне радове о значају фискултуре на Може се претпоставити да је био син Јохана хрватском језику. Зигфрида Лефлера (Johann Siegfrid Löffler), који је . године постао први управник Карловачког шумског равнатељства (Gränz Wald-Direction) с центром у Турњу. Професор физикe и математикe Мориц Антолић вероватно (Imbrо Mirko Antolić, , Невинац је био син Имбра Антолића – ), управника Више основне школе (нормалке) и у Раковцу апсолвента школе за геометре у.Бјеловару Мориц је у годишњем извештају раковачке реалке за . годину објавио текст од десет страница, који је био посвећен његовим размишљањима о дијамагнетизму. Појам дијамагнетизма био је познат већ скоро Информација на основу Jahresbericht der k.k. -Realschule Ober zu Rakovac; Прeузeтo . . , https://vund.mzk.cz/Record/MZK-; http://www.worldcat.org/title/novi-nauk-o-geometriji/oclc/ &referer=brief_results. Прeузeтo . . , http://www.archive.org/stream/gradkarlovacopis trogoog/gradkarlovacopistrogoog_djvu.txt. str. . Augustin Löer, „Tjelovježba u pučkoj školi”, u II. Obća hrvatska učiteljska skupština u Petrinji 25.–27. kolovoza 74, ur. Ivan Filipović (Zagreb: Centralni odbor obćih hrvatskih učiteljskih skupština, ), –; Augustin Löer, Gimnastika za učitelje pučkih učiona i učitelje pripravnike (Zagreb: Troškom i nakladom Kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vlade, ), ; Прeузeтo . . , http://www.gimnazija-karlovac.hr/povijest-nase-skole/ kraljevska-velika-realka. Прeузeтo . . 203, hrcak.srce.hr/le/4 str. 7. Прeузeтo . . 203, http://www.muzej-koprivnica.hr/wp-content/uploads///PZ.pdf. Прeузeтo . . 203, Moriz Antolić, „Der Diamagnetismus und seine wich tigsten Beziehung zum Magnetismus”, Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (): –; Franz Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis derjenigen Abhandlungen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittelschulen vorhan denen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme enthalten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czernowitz(Czernowitz: Josef Buchowiecki & Comp, ), .
30
читаво столеће, али га је Мајкл Фарадеј описао као опште својство материје тек . године. Професор природних наука Јохан Макс Хинтервалднер (Jo hann Max Hinterwaldner, –) је објављивао стручне - радо ве о животињама у околини Карловца у извештајима раковачке реалке за /, /, / и /. годину. Он је најпре радио као суплент у Гимназији у Инзбруку, а у периоду од . . године предавао је у Раковцу. Након тога, по у ново седо вратио у Инзбрук. Иван Штркљевић (умро . маја . Винковцима) је у извештају за . годину објавио истраживачки рад о инерцији код судара међу телима на основу - кинетичкe те Теслин друг из разреда, који је оријe топлотe Јожефa Стефанa. награђен на матури, Никола Прица (, Кореница – , Кар ловац) писао је за годишњи извештај Реалке .- године о пове заности густине гасова са тежином његових молекула на основу Клаузијусове (Rudolf Julius Emanuel Clausius, –) -кине Пре тога, предавао је у војним средњим тичкe теоријe топлотe. школама у Петрињи и Земуну. Са чешког језика превео је књигу о зоологији. И пре Тесле било је неколико талентованих ђака који су се школовали у Раковцу. Свакако треба поменути саветника владе и администратора сарајевског котара Франа Плентаја (умро . новембра ), ученика . разреда Реалке, чији је истраживачки рад о коренима прочитан на Академији у Бечу .-јуна . годи не. Ова реномирана институција је мало пре тога почела да шаље своја објављена дела за школску библиотеку у Раковац. Теслину имагинацију привукла је Секулићева брзоротирајућа - електростати кугла-балон, обавијена станиолом и повезана са
Johann Štrkljević, ,,Nešto o uztrajnih momentih i razu”,
Jahresberichte der
k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Gren-
ze (/): .
Nikola Prica, „O odnošaju izmedju molekularne težine i gustoće plinova (para)”, Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu (): , , прeузeтo . . 203, http://archive.org/stream/radjugoslavenskumjegoog/radjugoslavenskumjegoog_djvu.txt. Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (): , ; Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”,Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wis senschaften (): ; Fran Plentaj, „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”,Denkschriften der Kaiserliche Akademie der Wissenschaften, mat-nat.Klasse / (): .
31
јер је доказивала експанзију таласа кроз вакуум. чном машином, Професор је задивљеног Теслу неформално поставио за свог по са индуктором моћника приликом извођења експеримената Хајнриха Данијела Румкорфа (Heinrich Daniel Ruhmkorff, – ) за светлуцање металног праха у вакуумским епруветама. На тај начин, Секулић је изучавао спектралне разлике за различи Јаков Пешл (Jakob Pöschl, , Беч – , те степене вакуума.
Грац), Теслин професор из Граца, представио је . фебруара . године, пред Штајерским природњачким друштвом, управо набављени Румкорфов индуктор и извео експерименте са Гајсле ровим цевима различитих пуњења, које су приказивале разноврс Румкорфов не боје уз ултраљубичасте и фосфоресцентне појаве. индуктор настао је у Паризу . године. Током школске /. године, Секулић се старао о инструмената набављних за предавања из области физике. Дарежљи ве Војне власти омогућиле су боље награђивање -професора у Вој ној Крајини, као и набавку савремене, скупље опреме за школске У таквом окружењу, Тесла је кабинете него било где у Монархији. могао стећи солидна знања из техничких и других предмета, што би му вероватно помогло да пронађе сигуран посао у време де милитаризације Војне Крајине, уз коју је наишло и осиромашење - војничку служ блиских рођака, вековима навикнутих на сигурну бу. Размишљања професора Секулића о узроцима електрицитета Током дуго су утицала и на самог Теслу. средњошколског образовања био је вредан и узоран ђак, којег су професори поштовали. Сличан животни пут имао је нешто раније и Јуриј Вега (Jurij Vega) у Љубљани. Можемо рећи да је Карл Фридрих Гаус (Carl Friedrich Gauss), већ као младић, препознао мане свог учитеља Абрахама Готхелфа Кестнера (Abraham Gotthelf Kästner). То ће учинити и Никола Тесла током студирања на Политехници -у Грацу или, неш то касније, Алберт Ајнштајн у Цириху. Секулић је изабран за дописног члана математичко-природњач . новембра . године. Симон ког одељења ЈАЗУ у Загребу
Vladimir Pištalo, Tesla, portret među maskama (Novi Sad: Budućnost, ),
; Шешић, Марин Секулић , . Pištalo, Tesla, portret među maskama, –. Шешић, Марин Секулић , . Jakob Pöschl, „Ueber einen Ruhmkorschen Induktionsapparat”,Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark , (): –. Muljević, Martin Sekulić, . Sekulić, Uzrok munjotvornoj sili, . Muljević, Martin Sekulić, , . 32
Никола Шубиц је постао члан ЈАЗУ шест година раније. Тесла је изабран за почасног члана ЈАЗУ . године, а Диплома почас ног доктората Универзитета у Загребу додељена - му је . го Ра У часопису дине, поводом његовог седамдесетог рођендана. Ју�ославенске акаемије знаноси и умјеноси Секулић је обја вио осам научних радова у периоду од . до .- године. У јед ном од њих цитирао је и критику етера свога пријатеља Шубица.
У одељењу наука ЈАЗУса било је шест редовних и математичко-природњачких исто толико дописних чланова. Уједно оснивањем Академије, маја . године, њен редовни члан постао је љубљан ски ветеринар-уредник Јанез Блајвајс (Janez Bleiweis, –). Редовни члан био је и Јосип Торбар (Josip Torbar, –), про фесор физике и природних наука на Вишој реалци - у Загребу. Тор Раа за природњачке науке, а од бар је био уредник академијиног . године па до смрти и председник ЈАЗУ. Шубицов пријатељ, словеначки зоолог-писац Фран Ерјавец (Fran Erjavec, –) постао је дописни члан математичко-природњачког одељења . новембра . године.
4. Теорија капиларности
Шубицов пријатељ, Аугуст Теплер (August Joseph Ignaz Toepler, –) био је професор експерименталне физике и дирек тор новог института на Универзитету у Грацу (Universität Graz), у периоду од августа . године до . јула . године. Он је . априла . године, пред Штајерским природњачким друштвом, одржао предавање о капиларности.- Лебдење ка пљица изнад површине Јохана Готлоба Лајденфроста (Johann Gottlob Leidenfrost, –) чија је температура знатно изнад тачке кључања течности, откривено је . године, а приказао га је под јаким светлом ужареног кречњака, по систему шкотског инжењера Томаса Драмонда (Thomas Drummond, –). Помоћу система огледала и објектива пројектовао је слику екс перимента, на велико задовољство присутних гледалаца. Криву површину воде или живог сребра приказао је помоћу посебно конструисане справе Луја Жила Дибускоа (Louis Jules Duboscq, –). За квалитетно осветљавање и праћење експери мента у предаваоници у атмосфери гаса праскавца употребио
Симон Шубицово писмо Карлу Гласеру, . . , (непагинирано); Lavo Čermelj, „Simon Šubic”, SBL (): . Sekulić, Fizika atoma, .
33
У је и ужарени кречњак нове врсте. време Теслиног доласка у Грац завршио је новоосновани Физички институт Универзитета (Institut für Physik Universität Graz). Нажалост, на католички Бо жић, исте године, Теплер је пао са другог спрата и озбиљно се Убрзо после тога одлази да предаје на Политехници повредио. у Дрездену (Königlich-Sächsisches Polytechnikum), а на његово место долази Лудвиг Болцман (Ludwig Boltzmann, –).
Теплерово предавање о појави капиларности имало је јаког ка у стручним круговима у Грацу. Нажалост, Тесла -- није био уодје при лици да и лично присуствује предавању, јер је у Грац допутовао у јесен . године. Јануара . године, након неколико ме сеци студирања, Тесла је за чланове Друштва српских студената Србаија каиларним одржао стручно предавање подОназивом цевима . Може се претпоставити да је тему за тај рад пронашао у већ познатом Тeплеровом предавању, одржаном непуних годину дана раније. Други члан друштва говорио је о модерним теорија У Алманаху срско� рушва, од ма настанка и развоја Земље. штампаном . године у Новом Саду, средишту српске мањине у Аустоугарској монархији, забележени су подаци о ауторима и темама њихових предавања. Можда су и предавања професора Секулића имала одређеног утицаја на Теслу, у смислу да прве кораке физици у области кинетичке теорије и капилар ности. Ууто време,начини о кинетичкој теорији објављена су два рада у хрватским средњошколским извештаји ма, док је- Секулић резул Ју�ославен тате својих истраживања публиковаоРад у часопису ске акаемије знаноси и умјеноси . године. Чех Антун Ласка (Antun Laska) је своје радове о сличним питањима објавио у Рау. године, па и наредне године у извештају. Значајно је истаћи да су се на почетку својих каријера и други познати на учници интересовали за ове области физике. Михајло Пупин је докторирао с темом из те области . године у -Берлину. Ал берт Ајнштајн је своја истраживања у физици започео радом о капиларности . године, док је млади Нилс Бор (Niels Bohr) исти проблем проучавао . године.
August Toepler, „Experimental-Vorlesung über die Erscheinungen der Ca pillarität”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): L-LI. Wolfgang Stiller,Ludwig Boltzmann(Frankfurt am Main: Thun, ), , . Дaн Mркић, Никoлa Teслa –eврoскe �oинe (Бeoгрaд: Mузej Никoлe Teслe, ), ; Кoстa Кулишић, Никoлa Teслa. Њe�oв ђaчки живo и нaучни рa [у крaким црaмa] (Сaрajeвo: Босанска Пошта, ), ; Цвeрaвa, Никoлa Teслa, –.
34
Табела . Истраживачи кинетичке теорије гасова и вакуума у аустријском делу Аустроугарске монархије у периоду –. године. (Ознака ЗА‚ илиПРотив представља опредељење научника о питању основа кинетичке теорије. Скраћене ознаке публикација у којима су истраживачи објављивали своје Sitzungsberichte радове: der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (Wien.Ber.), Zeitschrift für Mathematik und Physik (Z.Math.Phys.), Archiv der Mathematik und Physik (Archiv.Math.), Poggendor’s Annalen der Physik (Pogg.Ann.), Rad JAZU, Dinglers Polytechnic Journal, Philosophical Mahazione (Phil.Mag.), Izvešća srednjih škola, Österreichischen Ingenieur und Architekten Vereines Zeitschrift,Letopis Slovenske Matice i Knjiga). Год. Име и презиме Радови о КТ Опредељење рођења/ ЗА или смрти ПРотив 1793–1865 Андреас фон 1857 AM, 1860 WB, ПР Баумгартнер 1864 AM (Andreas von Baumgartner) 1804–1877 Карел Робида 1860 K, 1864 ZMF, ПР (Karel Robida) 1865 ZMP 1809–1863 Фердинанд 1857,1861К ПР Редтенбахер (Ferdinand Redtenbacher) 1812– ЈозефПолак 1867 Iz ? (Joseph Polák) 1821–1895 Јохан Јозеф 1865,1866,1867,1869,1870 ЗА Лошмит WB (Johann Josef Loschmidt) 1826–1883 Густав Шмит 1857 PA 1860 WB,1861 ПР (Gustav J. K+Iz, 1865 WB,1871 DP Schmidt) 1827–1888 Франц Ј. Писко1875 Iz ЗА (Franz J .P isko) 1829–1912
Карел Пушл (Karel Puschl)
1869 K, 1861, 1862 Iz, 1862 ПР ,1863,1870(2),1874(3),187 5(4) WB 1830–1903 Симон 1862 K+WB,1963 ПР Шубиц WB,1864 Iz, 1872 PA*2, 1872,1873,1874 R 1833– Аугуст Шварцер 1859 Iz ЗА (August Schwarzer)
35
1833–1905 Мартин Секулић 1874 R 1835–1883 Јожеф 1858 WB, 1863 WB*2, 1863 Стефан PA, 1871 WB, 1872 WB 1836–1927 Густав Чермак1860,1861,1862 WB, 1863 K (Gustav Tschermak) 1837– ХaјнрихШрам 1872 K, 1873 Iz (Heinrich Schramm) 1837–1915 Алојз Хандл 1865,1872(2),1874,1875 (Aloiz Handl) WB 1838–1924 Сили Калман фон 1872, 1873, 1875 PA Наги Сигет (Szily Kálmán von Nagy Szigeth) 1838–1916 Ернст Мах (Ernst1862 WB, 1872 K Mach) 1838–1913 Фердинанд 1870 PA Липич (Ferdinand Lippich, 1838– 1913) 1838–1921 Виктор Е. фон 1871, 1871 WB Ланг (Victor E.
ПР ЗА ПР ПР ПР ЗА
ЗА+ ПР ЗА
ЗА
Lang) фон 1869WB,1871WB 1839–1920 von Леополд ЗА Пфаундлер (Leopold von Pfaundler) 1840–1925 Емил Херман 1871WB,1875In ЗА (Emil Herrmann) 1842– Карл Клеклер 1869 Iz ЗА (Karl Klekler, 1842– после 1901) 1843– Јулијус Ајбел 1865 ZMF ЗА (Julius Eibel) 1844–1906 Лудвиг Болцман 1866,1867,1868(2),1871(3) ЗА (Ludwig WB, 1871 PM,1871 Boltzmann) PA,1872(2) WB,1875(2) WB 1844–1908 АнтунЛаска 1874Iz ПР 1845–1920 Иван Бенигар 1870 WB ЗА (Ivan Benigar) 1845–1918 Јулијус Пулуј 1874,1875WB ЗА (Julius Puluj, 1845–1918) 1846– Андреј Вречко1870 WB ЗА (Andrej Wretschko, 1846) 1846–1916 Лука Лавтар 1873 LM ПР (Luka Lavtar) 36
1852–1915 185?–
Јохан Планк 1873 Iz (Johann Plank) Оскар Симони 1873, 1874, 1875 ZMF (Oskar Simony) Венцел Гринерт 1873 Iz (Wenzel Grünert) Јохан 1872 K
ЗА ПР ЗА ПР
Хамершмит (Johann Hammerschmied)
У аустријске истраживаче убројали смо Словенца Ивана Бе нигара (Ivan Benigar) и рођеног Аустријанца Фердинанда Редтен бахера (–), који се по завршетку студија и трогодишњег рада на бечком Универзитету, преселио прво у Швајцарску . године, а затим у Карлсруе . године. Упркос одласку, његов снажан утицај остао је у аустријским крајевима због његових рођа ка, бечког хемичара Јозефа Редтенбахера (Joseph Redtenbacher, –) и лекара-зоолога у Прагу Лудвига Редтенбахера (Ludwig Redtenbacher, –). Емил Херман (, Догнецеа у Угарској, у данашњој Румунији – ) такође је у периоду од . до . године радио у Аустроугарској монархији, а касније у Немачкој. Студирао је технику у Бечу (–), Пешти и у Бан ској Штијавници у Словачкој, у периоду од . до . године. Више истраживача кинетичке теорије радило је или студирало са обе стране аустроугарске граничне реке Литве, у периоду од . до . године. Међу њима су: Симон Шубиц, доктор филозофије свештеник Грегор Тушар (Gregor Tuschar, , Идрија – , Горица), Јозеф Полак, Карл Клеклер, Јулијус Пулуј, као и Чеси: Фрањо Матон (Franjo Mathon) и Антун Ласка. У референтне радове убројали смо средњошколске извештаје из угарског дела Монархије, уколико су у њима објављивали истраживачи из аустријског
Словенац, у периоду од . до . године привремени предавач (адјункт) на Лицеју у Љубљани (Jože Podoba Ciperle, velikega učilišča lјublјanskega: Licej v Ljublјani: 00–4 (Ljublјana: Slovenska matica, ), –), од . до . године професор историје и географије у Љубљанској гимназији (Živka Črnivec, Ljublјanski klasiki 53–5 (Ljublјana: Maturanti klasične gimnazije, ), ), и од . до . године професор латинског и немачког језика у Братислави. Syste- (Franz Hübl, matisch-geordnetes Verzeichnis, , преузето . . , http://www.bmj. sk//-.pdf, -; преузето . . , http://www.arzenal.si/les/ knjiznica/knjige//pdf, , .
37
Панчеву, дела: Клеклер у Вишој реалци у Матон и Пулуј у Ријеци, Тушар у Братислави и Полак у Католичкој гимназији свештеника пијаристе у граду Кечкемету, југоисточно од Будимпеште. Такође смо набројали и радове професора из Војне Крајине (Панчево, Ра ковац), јер је била под непосредном аустријском- влашћу. Нажа лост, нисмо узели у обзир научне радове мађарских истраживача, јер су објављивани у другом делу Аустроугарске монархије. На
пример, прворазредна Сзили Калмана објављена су и у часописима Annalen der Physikдостигнућа и Philosophical Magazine. Статистичком обрадом нисмо укључили Андреаса Фрајхера фон Етингхаусена (Andreas Freiherr von Ettingshausen, –), физиолога Карла Лудвига (Carl Friedrich Wilhelm Ludwig, – ) и Јозефа Вилхелма Грајлиха (Joseph Wilhelm Grailich, – ). Иако су сва тројица успешно организовала истраживање ки нетичке теорије у Бечу, њихови научни радови не могу се убројати у ту област. Табела . Научни радови о топлоти, теорији молекула и вакуума у средњошколским извештајима аустријског дела Аустроугарске монархије, у периоду од . доКТ. године (Радови о кинетичкој теорији гасова означени су скраћеницом . Поред места у којима су Велика Нижа Гимназија, радили, назначене су још и врсте школа: или Велика или Нижа Реалка). Година Научник
Тематика
1855 1855
ФрањоМатон топлота Грегор Тушар атоми
1859
Аугуст Шварцер (August Schwartzer)
топлота
Местоишкола Односдо кинетичке теорије РијекаГ. КТ Братислава
кат.Г. Праг НемачкаКТ ВР
Преузето . . , http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ;seq=;view=up;num=; http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp. ;seq=;view=up;num=. Karl Ludwig, „Diusion zwichen ungleich erwärmten Orten gleich zusam mengesetzer Lössungen”, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, (): ; Andreas Ettingshausen, Die Principien der heutigen Physik bei der freier der Übernahme der ehemaligen Universitätgebäudes von der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften am XXIX october MDCCCLVII (Wien: Akademie der Wissenschaften,), .
38
1860
1861, 1862 1863 1864 1867 1869 1873
1873
1873 1874
1874
1875
Кризостомусфилозофија Винер Нојштатне КТ Амон атома ВГ (Chrysostomus Amon) КарелПушл силамолекула МелкГ
КТ
Игнац Вајнертоплота Брно НР не КТ (Ignatz Weiner, 1831) Симон Шубиц температура Беч, Росау НР КТ Јозеф Полак топлота, Кечкемет G не КТ метеорологија Карл Клеклер термодинаПанчевоВР КТ мика Иван превођење ВинковциГ. неКТ Бенигар72 топлоте Венцел топлота Брно, КТ Гринерт Немачка Г. (Wenzel Grünert) Хајнрих Шрам привлачна Винер КТ (Heinrich сила Нојштат ВР Schramm) Драгутин превођење РијекаГ неКТ Кеслер топлоте (Dragutin Kössler, 1842) Антун Ласка теорија Пожега ВГ молекула Франц Јозефтоплота Беч,Sechshaus КТ Писко (Franz ВР Joseph Pisko, 1827–1888)
У периоду од . до . године аустријска истраживача објавила су научних радова уз прихватање кинетичке теорије. Приближно толико научника писало је и против ње. Упоређивањем добијених резултата закључујемо да је нову теорију подржало три истраживача више од броја оних који су јој се противили. У наред ним годинама, током Теслиних студија у Грацу и- Прагу, преовла дали су Стефанови сарадници који су преузели све најистакнутије академске положаје у Аустроугарској монархији.- Једино се разли ковала Махова катедра у Прагу. У периоду од до . године девет аустријских професора је својим радовима- подржало кине тичку теорију у средњошколским извештајима, док су само чет ворица била против ње. На тај начин, средњошколски професори значајно су подржавали научне новости, јер су у том духу били од Hübl,
Systematisch-geordnetes Verzeichnis га не помиње. 39
гајани за време својих студија у Бечу код Андреаса фон Етингхау сена и његовог наследника Joжeфa Стeфaнa. Подршка кинетичкој теорији није зависила од удаљености истраживача од средишта у Бечу. У периоду Теслиног школовања у Раковцу још увек су била могућа супротстављања кинетичкој теорији и Болцмановој стати стичкој механици. Убрзо после тога противљења ће престати, јер нова теорија постаје део обавезног изучавања на - Универзитети ма. После века, пажња младих истраживача, такомодерне и Тесле, поново се два фокусирала на вакуумску технику, као па темељ електротехнике. Електромагнетизам је као истраживачка тема доминирао у научним радовима објављеним у средњошколским На извештајима у Немачкој и Аустоугарској монархији. студија ма у Грацу, Тесла се упознао са Болцмановом теоријом ентро пије, јер је положио испит из статистике код професора Јохана Рогнера (Johann Baptist Rogner, –). Попут Болцмана или Ајнштајна, и Тесла због класичног школовања код Секулића ника да није прихватио статистички опис невидљивих тела у вакууму квантне механике. Шубиц и Секу лић су уместо Редтенбахеро ве Dynamide радије користили Клаузијусов кинетички опис атома у којем, по њиховом мишљењу, етар није био толико важан. Ред тенбахерова Dynamida је у Европи имала сличну улогу, као што је у Британији Бошковићева сила модернизована у облик Максвелове одбојне алтернирајућа силе, која се смањује -са петом потен цијом удаљености. Шубиц је . јуна . године критиковао Редтенбахерову те орију у корист Клаузијусовог кинетичког описа топлоте, иако Клау Слично зијус није понудио неки посебан модел атома. мишљење заступао је и Секулић, . јула . године, када је за разлику од Шубица оштро критиковао концепт етра. Том приликом цитирао је један Шубицов раније објављени текст из . Шубиц године. није писао о Редтенбахеровом поменутом , а постојање делу етра представио је у својим научним радовима и у објављеном уџбе нику. О прихватању теорије атома сведочи његово објашњење Hübl, Systematisch-geordnetes Verzeichnis, –. . . , http://sfgirl-thealiennextdoor.blogspot.com/// nikola-tesla-and-resonating-earth.htm. Antun Laska, „Edlundova teorija munjevitih pojava”, Izviešće o kralj. Velikoj gimnaziji u Osijeku (): –; Simon Šubic, Lehrbuch der Physik für Unter -Realschulen (Pest: Gustav Heckenast, ), ; Sekulić, Fizika atoma, ; Шeшић, Maрин Сeкулић, –. Simon Šubic, „Mehanična teorija o toploti . Deo”, Rad, (): . Sekulić, Fizika atoma, ; Шeшић, Maрин Сeкулић , . Sekulić, Fizika atoma, . Simon Šubic, „Dinamična teorija o plinih”, Rad , (): –.
Преузето
40
капиларне силе помоћу међумолеку које су заправо кохези ларних сила, оне силе.
5. Етар - критика Секулић се истакао оштрим ма због употребе етра у физици . године. Још жешћи противник ко ришћења појма етра био је Ернст Мах (Ernst Mach). Статистичка атомска ме ханика Јожефа Стефана и Болцмана дубоко се разликовала од мишљења Шубица, Секулића или Тесле. - Под Сте фановим техничким руковођењем Слика . Прва скупина отворена је . августа . године Секулићевих модела Трећа међународна електрична из молекула ложба у Бечу. Тесла је тада живео и радио у Стразбуру. Две деценије ста ријег Стефана могао је евентуално упознати током своје посете Бечу, априла . године. Јожеф Сте фан, као и већина других ученика Андреаса Етингсхаусна, заједно са Болцманом, користили су етар састављен од- непрестано по кретних молекула, сличних (већим) молекулима обичне материје. Такав модел етра Шубиц је критиковао још током-свог рада у Пеш ти. У првим радовима није прихватио физичке теорије о мате ријама без тежине, у које су, по тадашњим схватањима, убрајали Хипотезу о етру за описивање светлости користио је у и етар. првом издању свог уџбеника за више разреде, датирајући његов У наредним издањима уџбеника, као и у увод – „године ”. другим научним радовима, очигледно је да је прихватио хипотезу Simon Šubic, Lehrbuch der Physik, . izdanje (Budimpešta: Heckenast,),
–. Ibid., . Sekulić, Fizika atoma, . Simon Šubic, Grundzüge einer Molekular-Physik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus (Wien: Braumuller, ), ; Simon Šubic and Karl Robida, „Erklärung der Lichterscheinungen”, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, (): –; Simon Šubic, „Th. Gerding, Schule der Physik für Lehranstallten und zum Privatgebrauch”, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, (): . Šubic, Lehrbuch , . Šubic, Lehrbuch 7, ; Šubic, Lehrbuch 74, . 41
о етру, иако она није играла неку пресудну улогу у његовим истра живањима. Своје мишљење - проме нио је у периоду од . до . године. Карл Робида подржавао је Шубицову критику етра. То - је иста као у коментару Шубицове књиге, објављене говори . године, где- са одо бравањем о „одбацивању” у (Verwerfung) етра од материје његовом раду. За разлику од њих, Секулић је имао далеко критичнији став према етру, проглашавајући га за „измишљено средство ... с којим природњаци беже из кише у олују … измишљено средство за . По том потискивање несрећа” питању делимично се ослањао на Шубица. Слика . Шеста скупинаШубиц је с резервом критико Секулићевих слика за вао постојање електричне мате - одлуч субмикроскопски опис рије без тежине, али је зато магнета но одбацивао постојање сличне материје у оптици и термодинами ци. Овакав став га не дефинише као неког ко се први од етра у својим радовима еманципирао, као што је то тврдио Секулић. Секулић није разумео важну разлику између етра у Фреснеловој (Augustin-Jean Fresnel) теорији таласа и других материја - без тежи не, које су се употребљавале у . веку или у првим деценијама . века. У почетку је критиковао описивање етра као- материје без те жине, јер је имао утисак да је то начин враћања на већ одбачене теорије. Упркос свему, касније је признао постојање етра без те па Тако жине за пренос светлосних таласа, и топлотних таласа.
Karl Robida, „Grundzüge Einer Molekularphysik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus. Von Dr. S. Šubic”, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, (): . Sekulić, Fizika atoma, . Секулић је у Шубицовом Grundzüge раду грешком навео . уместо Fizika atoma, ). . годину, (Sekulić, Šubic, K. Robida, . Sekulić, Fizika atoma, ; Muljević, Martin Sekulić, . Imponderable (немерљив) (Šubic, Grundzüge, ). Šubic, Lehrbuch 74, , , , , . Šubic, Dinamična teorija o plinih, –.
42
се супротставио Секулићевим тв Треба истаћи да су у рдњама. часопису Ра, у размаку од осам месеци, своје радове објавили и Секулић и Шубиц. Први поменути учинио је то . јула . године, а други . марта . године. Заступањедовешће различитих научних принципа до тога да више не буду у контакту, иако ће Секулић некадашњег сарадника из Пеште и даље описивати као пријатеља. Секулић је заступао -хипоте зу да његов пријатељ није био наклоњен етру (), првен ствено у теорији топлоте. - За то плоту је етар био најмање неоп ходан, јер су га користили само приликом описивања радијације. Слика . Седма скупина слика Двојност описивања исте појаве са Секулићевим скицама у различитим околностима омо магнета гућила је касније () Планко ву квантизацију електромагнет ног поља. Планкова квантизација је све до Ајнштајновог рада, објављеног . године, обухватала само радијацију, али не и апсорпцију. Овакви дупли аршини чине корене модерног дуализ ма квантне механике, која повезује особине својстава честица и таласа у материји. Развој хипотеза о етру био је сложен. Секулић се трудио да се одрекне етра у свом раду из . године. Међутим, врхунски истраживачи Болцмановог кова нису имали озбиљних сумњи у нужност постојања етра. Недоумице везане за постојање атома и етра, створене код научника на преласку из . у- . век, утица ле су на то да се Болцман у последњој деценији живота удаљи од модерне физике. На својим предавањима у Бечу није цитирао ни Планкову () ни Ајнштајнову теорију (). Огрнуо се оклопом класичне физике, чијем је рушењу сам највише Тесла допринео! је био ближи Болцмановом размишљању него Секулићевом, јер је . године тврдио да се етар повезан са материјом може назва Sekulić, Fizika atoma, .
Ibid. Ibid. 43
ти електрицитетом, иако нису потпуно једнаки. Наелектрисање је описивао као стање напетости етра, слично ливерпулском пи ониру радија Оливеру Лоџу (Oliver Joseph Lodge, –). Лоџ ће . августа . године, годину дана после Тесле, - пренети ра дио-таласе у Оксфорд, доказујући њихове комуникацијске могућ ности. Због тога се Тесла супротставио Ајнштајновом избацивању етра из теорије релативности.
6. Северна зора и флуоресценција
Истраживање искри и муња навело је Секулића да изучава и област флуоресценције. Џорџ Габријел Стоукс (George Gabriel Stokes, –) претпоставио је да је сила у једноставном односу са честицама материје помереним из равнотежног положаја, затим да је независна од састава етра и раздаљине између молекула материје, као и да је амплитуда осциловања бесконачно мала у Андерс Јонас Ангстром поређењу с величином молекула. (An ders Jonas Ångström, –), независно од Стоукса, изучавао је сличне експерименте и дошао до сасвим супротних закључака . године. Према Ангстрому, атоми етра морали би осциловати чак једну октаву више, и тако би флуоресцентна светлост добила вишу фреквенцију од апсорбоване. Северна зора Јосип Торбар је у раду прихватио Олмстедову (Charles M. Olmsted, –) теорију о извору северне зоре у васиони, али је и критиковао теорију Огиста де ла Риве (Auguste de la Rivа, –) о електрицитету као узроку исте појаве. Секулић је . године објавио научни рад о електричној супстан ци северне зоре под називом Поларна зора као учинак земаљске муњине. Супротставио се Торбару, па је и конструисао посебан уређај за лабораторијску производњу северне зоре и спектрал
Dadić, Povijest , –.
i calcescencija”, Rad (): ; Шeшић, MaринSekulić, Сeкулић ,„Fluorescencija . Sekulić, Fluorescencija, ; Heinrich Kayser, Handbuch der Spectroscopie. 4, Natürliche farbstoe der Pantzen. Die Farbstoe von Blut, harn, galle. Thieri sche Farbstoe. Dispersion. Fluorescenz(Leipzig: Hirzel, ), . Josip Torbar, „Josip, Sjeverna zora”,Rad , (): –. Martin Sekulić, „Polarna zora kao učinak zemaljske munjine”, Rad , (): –; Martin Sekulić, Elementarni nauk o harmoničnom titranju. Priredio za više razrede srednjih škola profesor M. Sekulić.“ Izvjeišće c. k. vel re alke u Rakovcu za g. 77/ (): ; Martin Sekulić, „Ultraviolette Strahlen sind unmittelbar sichtbar”, Chemisches Central-Blatt, , (): –. Martin
44
Може се претпоставити да је исти ну анализу њене светлости. уређај користио и Тесла, као његов неформални асистент, однос но и да је професорову идеју у многоме разрадио, производећи муње у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу. У публикованим радовима Секулић ће представити и врло старе- теорије о елек тричној особини временских појава, пренети опис црвене кише од Едмунда Хејлија (Edmond Halley, –) из . године, као и идеје Бенџамина Френклина (Benjamin Franklin, –), које су му биле посебно интересантне. Према Де ла Ривовој и сличним теоријама северна зора мора ла је имати облик електричног пражњења, слично као и муња. Ту идеју Секулић је доказивао . године помоћу једнаких резулта та спектралне анализе за обе појаве. Његово истраживање север не зоре и љубичасте светлости Сунца заинтересовало је и астро физичара, кристалографа, електротехничара, -геолога и спек троскописту Вилијама Гароу Летсома (William Garrow Lettsom, Летсом се прославио . године, када , Фулхам – ). је заједно са Грегом Робертсом Филипсом (Greg Roberts Philips, –) објавио изврсно документовану историју енглеске геологије. Радио је и као дипломата у Европи и Јужној Америци, све до пензионисања . године. За члана Краљевог астроном
ског друштва у Лондону изабран је . године. Седамдесетих година . века првенствено је истраживао оптичке особине ми нерала, док је реп комета запазио . године. Летсомово писмо у којем он исказује интересовање за Секулићева истраживања, прочитао је Јосип Торбар, секретар ЈАЗУ на почасном заседању ЈАЗУ. На истом заседању, промовисано је и Секулићево откриће Превод ултраљубичастих зрака у спектру Сунца.Секулићеве теорије интерференције описао је . августа . године Фри дрих Вилхелм Фојснер (Friedrich Wilhelm Feussner, –), Кирхофов ученик (Gustav Robert Kirchhoff), у тада најзначајнијем физици. немачком журналу посвећеном Фојснер је био профе сор кинетичке теорије гасова на Универзитету у Марбургу, у пери оду од . до /. године. Иако је тврдио да је - Секулиће ву интерференцију и сам раније запазио, није желео да себи даје
Dadić, Povijest , –; Шeшић, Maрин Сeкулић , .
Шeшић, Maрин Сeкулић , , .
Погрешно записано презиме у облику Lettson Povijest 2, ). (Dadić,
Josip Torbar, „Izvještaj sa Svećane sjednice”,Rad, (): ; Шeшић, Maрин Сeкулић , ; Muljević, Martin Sekulić, . Martin Sekulić, „Eine merkwürdige Interferenzerscheinung”, Poggendo Annalen der Physik, , (): –. Wilhelm Feussner, „Ueber die von Herrn Sekulic beschriebene Interferenzerscheinung”, Annalen der Physik und Chemie , (): –.
45
приоритет, већ се трудио да допуни Залагао се за постављену теорију. таласну теорију светлости, па је зато цитирао и рад Бошковићевог ученика Карла Бенвенутија (Carlo Benvenuti, –). Секулић је прешао на подручје фундаменталне теорије, уз тврдњу да је електромоторна сила или енергија Волтове батерије пропорционална произведеној топлоти. Донети закључак био је усклађен са размишљањи ма његовог пријатеља Јулијуса Томсе на (Hans Petеr Jørgen Julius Thomsen, –) са Универзитета у -Копeн Слика . Портрет хaгeну. С друге стране, супротставио Мартина Секулића се појединим реализованим- експери с његовим потписом ментима бившег директора- Политех нике у Минхену (Königlich Bayerische Technische Hochschule München) Вилхелма фон Беца (Wilhelm von Beetz, –) и бечког професора – руководиоца физичког института Франца Серафина Екснера (Franz Serafin Exner, – ). Секулићева тврдња представљала је проширење Томсен– Бертелоовог принципа, којег је Томсен поставио . године, а Марселин Бертело (Marcellin Bertelot, –) допунио тер мичком теоријом афинитета .Откриће године. је било- пре велико и важно да би га међународна јавност признала Секулићу. Иако је то објављивано у Загребу, часописи у Бечу- и у Lајпцигу пре Убрзо нели су само апстракте његовог рада. после загребачке промоције, Херман Хелмхолц (Herman Helmholc, –) дока зао је у Берлину . године да афинитет не дефинише топлота хемијске реакције него максималан рад код реверзибилно изве дене реакције. После таквог развоја догађаја, Секулић престаје са објављивањем радова у научним часописима и посвећује се поли тичком раду.
Ibid., . Ibid., .
Martin Sekulić, „Uzrok munjotvornoj sili”, Rad, (): –; Шeшић, Maрин Сeкулић , . Sekulić, Uzrok munjotvornoj sili, ; Martin Sekulić, „Beziehung zwischen der elektrmotorischen Kraft und der chemischen Wärmetönung”, Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, (. . ): .
46
Слика . Почетак Липичевог истраживања о катодним цевима у Грацу, објављен у водећем физичком журналу, уз објашњења експеримената Пликера и Хиторфа у Бону
Слика . Фердинанд Липич, професор теоријске и примењене механике
7. Тесла у Грацу
У јесен . године Тесла се уписао на Хемијско-технолошки факултет Политехничке школе у Грацу (Technische Hochschule am Joanneum zu Graz). Годину дана раније, Политехничка школа је добила прерогативе Императорско-краљевске високе техничке школе, са четири факултета: грађевинским, машинским, хемијскотехнолошким и шумарским. Фердинанд Липич, пореклом Словенац, био је син љубљанског лекара Виљема (Fran Viljem Lippich, , Иглава у Словачкој — , Беч). Он је непосредно пре Теслиног доласка у Грац, прешао на Универзитет у Прагу на место професора математичке физике. Могуће је да се током његових студија у Прагу сусрео са Теслом. студирао је у Прагу. По завршеним Фердинанд Липич студија ма, постао је професор графичке статике, теоријске и примењене механике на Високој техничкој школи у Грацу, у периоду од . до . године. Био је ректор у периоду од . октобра . до . августа . године, али и декан машинске школе од . октобра . до . септембра . године. По узору на свог пријатеља Ернста Маха, прво је хвалио победнички смер кинетичке теорије, Преузето . . , http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/ Lotos__-.pdf.
47
уз цитирање експеримената - са катод ним цевима Јулијуса Пликера и Хиторфа (Johann Wilhelm Hittorf, –). На основу Клаузију-Кеинигове (Carl August König, –) кинетичке теорије проучавао је спектар кисеоника у У исто време, сличне Гејслеровој цеви. спектралне анализе објављивио је и Секулић. Липич је истраживања наставио и десет година касније уПрагу. У електродинамици је користио теорију Франца Нојмана (Franz Ernst Neumann, Слика . Мориц Але, професор ), као и експерименте лајпцишког математике професора астрофизике Зелнера (Johann Karl Friedrich Zöllner, ). Зелнер је након открића радиометра посетио Крукса (William Crookes, –) због заједничког интересовања за спиритуализам. По Липичевом пензионисању . године, катедру је преузео Алберт Ајнштајн. Тесла је завршио прву годину студија са изванредним успехом, као и највећи део друге године. На трећој години, до јануара . године, није положио ни један испит. Његови најважнији професо ри на Политехници у Грацу били су: Јаков Пешл за- теоријску и екс перименталну физику, Мориц Але (Moritz Allé, , Брно – ) за вишу математику, као и Јохан Рогнер за диференцијални и ин тегрални рачун, математику, запремину и примењену аритметику. Захваљујући на додељеном почасном докторату (Грaц-Лeoбeн) Техничког и рударског универзитета у Грацу (Technischen und Montanistischen Hochschule Graz-Leoben), у телеграму упућеном Ректору –. јануара . године, Тесла се с пијететом сетио про фесора Алеа, али и пријатељског подучавања Рогнера и Пешла.
Ferdinand Lippich, „Ueber die Breite der Spectrallinien”, Annalen der
Physik, Ibid.() (): , , –. Ibid., , .
Преузето. . , http://www.landesmuseum.at/pdf_frei_remote/Lo tos__-.pdf. Mркић, Никoлa Teслa , ; Брaнимир Joвaнoвић, Teслa: ух, eлo, визиja (Бeoгрaд: Freemental, ), –; Кулишић, Никoлa Teслa , ; Josef W. Wohinz, „Nikola Tesla – ein genialer ‘Elektriker’”, inKunst und Wissenschaft aus Graz . Naturwissenschaft, Medizin und Technik aus Graz , ed. Karl Acham (Wien: Böhlau, ), –; Цверава, Никола Тесла , . Wohinz, Nikola Tesla, -; Цверава, Никола Тесла , .
48
Слика . Хајнрих Шварц је Слика . Хајнрих одржао . децембра . године Шварц, професор предавање о филозофији технике хемије и ректор Политехничке школе пред Штајерским природњачким друштвом у Грацу на Хемијско-техно На првој години студија машинства лошком факултету /. године, Тесла је положио испите из предмета органске и неорганске хемије код пионира физиолош ке хемије Ричарда Малија (Richard Maly, –), зоологије код Витуса Грабера (Vitus Graber, –), опште ботанике са демонстрацијама код Хуберта Лајтгеба (Hubert Leitgeb, – ) и основе машина код Јозефа Бартла (Joseph Bartl). Истакао се и на испиту из француског језика код Aугустa Плиснира (August Plisnier). То је било двоструко више од онога што су изучавали остали студенти. Декан Хемијско-технолошког факултета (. октобра – . септембра ) и ректор (. октобар –. септембар ), Јустус Либигов (Justus Freiherr von Liebig, –). Хемичар Хајнрих Леонард Карл Шварц (Heinrich Karl Leonhard Schwarz, –), био је један од професора који су
писали У писму је младог Теслу величао и уздизао до звезда, Теслином истичући оцу. његове изузетне квалитете у експерименталној, теоријској и лингвистичкој области. С друге стране, изражавао Henrih Schwarz, „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen des natur wissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): LXV. Александар Маринчић, Никола Тесла – сваралашво �енија / Nikola Tesla –The Works of a Genius (Бeoгрaд: Српскa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти и Oдбoр зa oбeлeжaвaњe гoдинa рoђeњa Никoлe Teслe, ), . Цверава, Никола Тесла , .
49
је и своју забринутост због његових превеликих напора. Међутим, Тесла није полагао испите код Шварца, већ код Ричарда Малија, који ће Шварца наследити на положају декана у периоду од . до . године. На другу годину студија Тесла долази са мање одушевљења. Одлични резултати и успех који је остварио на првој години нису наишли на одобравање и похвалу његовог оца. Те године пријавио је предмета положио трећи део математикe ничку механику кодиШтарка (FranzјеXaver Stark, , Праг – после код Алеа, тех ) и код Пешла техничку физику. Такође, код Рогнера је дао испит из теорије бројева и изабрана поглавља из политичке арит метике (данас је то статистика). Планирао је да полаже аналитич ку механику, али се није појавио нашто испиту, је касније могло узрокавати гнев ректора Штарка. Намеравао је да слуша и основе теорије таласа код Пешла, као и Јохан Румпфову (Johann Rumpf) минералогију и слично, али није стигао до испита. На трећој години студија, током /. године, планирао је да слуша бројне предмете из области математике и инжењерства, уз француски и енглески језик, али се није појавио ни на једном полагању испита. Током боравка у Грацу, Тесла је могао да види- и Симона Шу бица, ванредног професора метеорологије и термодинамике на суседном Универзитету, пријатеља свог средњошколског профе сора Мартина Секулића. Такође, могао је да упозна и Игнација Клеменчича (Ignac Klemenčič), који је од . године -безуспеш но покушавао да наследи пензионисаног професора Пешла. Кле менчич је као студент радио занимљива мерења- брзине електро магнетних таласа –/. и /. године, а које ће кас није наставити и као Болцманов демонстратор, током /. школске године. На почетку Теслиних студија, Лудвиг Болцман се вратио у Грац као водећи стручњак за нову Максвелову теорију електромагнетизма, која ће постати темељ Теслиних изума. Од . године међу најславнијим грађанима Граца- био је пензио нисани математичар и главни школски инспектор Франц Мочник (Franc vitez Močnik). Као студент, Тесла је могао читати радове Крукса о севању у катодној цеви, као и о претпостављеном четвр том агрегатном стању материје. Двадесетак година касније, Тесла је посетио старог Крукса у Лондону, са којим је разговарао првен ствено о спиритуализму. Јаков Пешл, пореклом из Тирола, међу својим студентима био је познат и по томе што је исто одело носио две деценије. Сличну славу стећи ће и његов вршњак са Универзитета Симон Шубиц. У
Маринчић, Никола Тесла , .
Mitteilungen des Naturwissenschaftlichen Vereins für
50
Steiermark, , XII.
периоду од . до . године, Пешл је био први декан Машин ске школе (Maschinenbauschule), затим декан општих разреда (/), као и ректор /. године. Биран је више пута за декана Хемијско-техничког факултета (Fachschule für Chemische Technologie, Kaiserlich-königliche Technische Hochschule in Graz) у периоду од . до . године. Био је и на функцији царевог саветника. У браку са супругом Магдаленом Немајер (Magdalenа Nömayer, ) имао два сина, Виктора (Viktor, –), про фесора хемије и је благознанства (немачки: Warenkunde), -ректо ра Високе трговачке школе у Манхајму (Staatliche Handelsschule Mannheim), и Теодора Михаела Фридриха Пешла (Theodor Mi chael Friedrich Pešl, –), математичара и инжењера са Универзитета у Кaрлсруeу (Universität Karlsruhe). Јаковљев унук, Виктор Пешл (Viktor Pöschl, –), био је класични филолог. Пешл је . фебруара . године одржао предавање о „пе вајућем пламену” у Штајерском природњачком друштву. Ефекат хемијска хармоника је под називом описао Брајан Хигинс (Bryan Higgins, –/), . године, после студија у Лајдену код наследника Питерa ван Мушенбрукa (Pieter van Musschenbroek, –) и то непосредно пре посете Русији. Фарадеј је изучавао слојевитост пламена ког је осветлио светлошћу Сунца ипројектовао као сенку на бели папир. Онје . године објавио-први рад уфизи ци „о певајућем пламену” различитих гасова у цеви и тако започео бројна даља истраживања. Од . године изучавао је „магнетне особине гасова”, а његова открића допуниће пионир катодних цеви Пликер. Дијамагнетизам пламена открио је професор физике Уни верзитета у Ђенови (Università di Genova) пијарист Михеле Алберто Банкалари (Michele Alberto Bancalari, рођен , Кјавари- код Ђено ве). Своје откриће објаснио је ураду о универзалности магнетизма и представио га пред групом физичара на . састанку италијанских природњака . јула . године. Три месеца касније, Банкала ријеве експерименте допунио је Франческо Зантедеши (Francesco Zantedeschi, –), професор физике и математике на Лицеју Св. Катарине у Млецима и члан тамошњег Института. Дијамагнети зем пламена описао је по узору на Кеплерову теорију магнета-Сун ца које привлачи планете, али том идејом никако- није могаоубеди ти Погендорфа (Јohann Christian Poggendorff, –), уредника немачког превода свога рада. Такође, појам пламена заинтересо вао је и младог Карла Фердинанда Брауна (Karl Ferdinand Braun, –). Он је у периоду од децембра . до .- године ра дио на Универзитету у Марбургу (Universuität Marburg), где је успео да прошири Хиторфова (Johann Wilhelm Hittorf) истраживања по
Преузето . . , http://www.deutsche-biographie.de/sfz.pdf. 51
Слика . Слика . Пешлов текст о „певајућем Зборнику Професор Јаковпламену”, објављен . године у Пешл Шајерско� рироњачко� рушва . У то време, Пешл је био секретар друштва.
већане преводљивости пламена, запаженог у једном смеру Гајсле рове цеви, из . године. Предавања Јакова Пешла из предмета техничке физике, одр жана током /. школске године, записао је његов асистент електроинжењер Јозеф Шашл (Josef Schaschl, умро /). Шашл је био пореклом из славне фамилије пушкара у Боровљама (Ferlach) код Целовца. Касније, он је објављивао научне радове завода у Пули. из електротехнике у месечнику Хидрографског Писао је о танким слојевима метала накалемљеним помоћу гал ванског тока, као и о двоцилиндарској парној машини високог притиска Џорџа Вестингхауса (George Westinghouse, –). Као поморски електроинжењер, он је свој изум -наменио паро Jakob Pöschl, „Ueber ‘singende Flammen’”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark , (): . Franz Pichler, „On the University Studies of Nikola Tesla in Graz and Prague” (Paper presented in Symposium History of Cybernetics, Information Technology and Systems Research,Vienna, April –, ). Josef Schaschl, „Die Galvanostegie, mit besonderer Berücksichtigung der fabriksmässigen Herstellung dicker Metallüberzüge auf Metallen mittelst der galvanischen Stromes”,Elektro-technische Bibliothek, (): –; Josef Schaschl, „Der Westinghouse-Motor”, Mittheilungen aus dem Gebiete des Seewesens, Beilage -, (): .
52
бродима без употребе електромотора, па зато и није цитирао достигнућа свог некадашњег студента. Није био члан Штајерског природњачког друштва. После пензионисања . године, радио је као асистент на предмету електротехнике у Пули. Инжењер другог разреда постао је . октобра . године. Четири године касније, тачније . новембра . године, постаје инжењер првог разреда, да би . новембра . године био именован за вишег инжењера. Уореби Такође, професор Пешл је предавао о елекри циеа и о Уореби ермоинамике , па му за предвиђену Уоребу оике није остало довољно времена. Вероватно да је истраживања у области светлости представио- на својим преда вањимаТеорији о осциловања , а њих Тесла није слушао на другој години студија. Табела . Подручја употребе електрицитета, која је професор Пешл представио на својим предавањима Електрична телеграфија Електрични сатови Електромагнетне машине Галванопластика Израда проводника за громобране Поступци електричног активирања подводних мина
Пешл је . јануара . године пред Штајерским природњач ким друштвом одржао предавање о поморском каблу, поставље ном између обала Ирске и Њуфаундленда. Предавање је употпу нио интересантним експериментима како би појаснио пројекат Њујорчанина Сајруса Филда (Cyrus West Field, –), по коме су Европа и Америка . септембра . године повезане преко океана каблом дужине преко . миља. Филдов -пројекат реали зован је уз помоћ Вилијама Томсона, који је понудио решење са нижим напонима.
Rang- und Einteilungsliste der k. u. k. Kriegsmarine (Wien: Staatsdruckerei, ), , ; Rang- und Einteilungsliste der k. u. k. Kriegsmarine (Wien: Staatsdruckerei, ), .
53
Табела . Подручја употребе термодинамике, која је професор Пешл представио на својим предавањима. Наука о горивима Динамика гасова у цевима Теорија тунела и димњака Штедњаци и огњишта, производња гасова Динамика топлоте, зрачење и трансмисија Котлови и генератори паре Инструменти за сушење и упаривање Грејање и проветравање кућа
Пешл је крајем . године или можда тек јануара/фебру ара . године својим студентима приказао нови динамо на једносмерну струју Зенобеа Грамеа (Zénobe Théophile Gramme, –) и предузетника Хиполита Фонтејна (Hippolyte Fontaine, –), а који је по први пут састављен -. годи не. Те године, Едисонова (Thomas Alva Edison, –) - лабо раторија у Паризу послала је сличан уређај за осветљење Светске -
изложбе у Бечу. Током предавања, професор одлучно одба цио Теслине идеје о употреби Грамовог изумајеза наизменичну струју. Он је . новембра . године представио Грамову машину пред члановима Штајерског природњачког друштва. Грамов електромотор био је употребљен за осветљење Хајлма нове фабрике у граду Милхаузену, на тромеђи -Француске, Не Фабрику је основао Јохан Хајлман (Johan мачке и Швајцарске. Heilmann, –), а наследио ју је његов старији син Џошуа Хајлман (Josua Heilmann, –). Поред тога, наследио је и изум –машину за везење. Први већи профит овај изум донео је тек Џошуином сину, фотографу Јохану Жаку Хајлману (Johann Jacques, –), а много више његовом унуку Жан-Жаку Хајл ману (Jean-Jacques, , Милхаузен – ), француском про налазачу модерне електричне локомотиве и парноелектричног - одличне међу аутомобила. је него сигурно је Пешл имао народне везеВише у време преласка сада парних погонских машина на
Маринчић, Никола Тесла , ; Цверава, Никола Тесла , ; Daniel Mayer, „Nikola Tesla in Prague in – some details from Tesla’s life, until now unpublished”, u Tesla III Millennium. Fifth International Conference, ur. Petar Miljanić (Beograd: Institut Nikola Tesla/VIZARTIS, ), VI, . Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme‘s System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): .
54
електромоторе. Одмах је приступио израчунавању могућих уште да при употреби угља у парној машини, скупог третмана галван ских батерија с киселинама или стеаринских свећа. Заговарао је производњу наизменичне струје помоћу четкица, чију је употребу Тесла критиковао, и то због губитака уз појаву варница. Такође, Пешл је предвидео дистрибуцију електрицитета- преко телеграф ских каблова, која је убрзо изашла из употребе. Предвидео је употребу хидроцентрала за велике трошкове приликом зидања затворница у Портзнајући а Л’Англеу код Париза (Port-à-l’Anglais de Paris), изграђених . године и поправљених . године. Рад би се много јефтиније обавио електромотором који се напаја преко електричних жица недалеко од Париза. Свакако, било му је познато да је Аристид Бержес (Aristide Bergès, –) . септембра . године изградио прву хидроцентралу за погон фабрике папира у Лансеy, km североисточно од Гренобла. Све су то били темељи каснијег Теслиног успеха на Нијагари. На предавањима о електромагнетним машинама професор Пешл је приказивао Гајслерове и Круксове вакуумске цеви. После пензионисања и престанка чланства у Штајерском природњач ком друштву, на његово место дошао је . године дотадашњи Теплеров и Болцманов асистент, Андреасов нећак Алберт фон Етингсхаусен (Albert fon Etingshausen). Вероватно је Етингхаусен био бољи кандидат од Клеменчича, али у то време Словенци су тешко долазили до високих академских положаја у Грацу. Упоредо с његовим именовањем, дошла су и нова времена, јер је он ускоро преузео нови, модернији предмет – електротехнику. Карл Пихелмајер (Karl Pichelmayer, –) је по завршетку инжењерских Да предмету. студија постао Етингхаусенов асистент на овом ли је својевремено то могла бити и Теслина судбина?- Да ли је у то вре ме Европа била мање „гостољубива” од Америке за Теслине нове и скупе пројекте. Етингхаусен је . године, у својој приступној ректорској беседи на Политехници у Грацу, с поносом подсетио на Теслино некадашње школовање у овој институцији. Крајем на редне године, . новембра , он ће на седници Штајерског природњачког друштва приказати Теслине слике високонапонске наизменичне струје, уз опште одобравање присутних чланова. Ова два догађаја јасно говоре о Теслиној слави на - његовом нека дашњем месту студија у Грацу. Нажалост, слава-и поштовање до шли су тек деценију и по после његових студија. Цверава, Никола Тесла , ; Dieter Flamm, ed., Hochgeehrter
Herr Professor Innig geliebter Loyis: Ludwig Boltzmann, Henriette von Aigentler, Briefwechsel (Wien, Кöln, Weimar: Böhlay, ), , –. Ettingshausen, Die Principien,LI. 55
Слика . Пешл пише о Грамовом електромотору. Грешком га је прогласио Французом.
Зборнику у Пешл је научне радове најчешће објављивао Шајерско� рироњачко� рушва . У исто време, професор Мо риц Але је своје радове публиковао у издањима Бечке академије (Kaiserliche Akademie der Wissenschaften in Wien) и Прашког- ма тематичког друштва. Студије је започео . године у Бечу, а докторирао на Универзитету у Килу . године. Прва запослења била су му у астрономским опсерваторијима: у Бечу, у периоду од . до . године, у Кракову, од . до . године и у Прагу /. године. Управљање катедром математике на Политех ници у Грацу добио је . године. За ректора ове - високошкол ске институције изабран је /. године. Затим је . го дине постао професор математике на немачком Универзитету у Прагу, да би . године прешао на Политехнику у- Бечу. Јохан Ро гнер завршио је бечку Политехнику . године, где је почео да ради као асистент за математику. Исти предмет предавао је и на Вишој реалци у Грацу, да би . године постао први доцент ма тематике на Политехници у Грацу. Петнаест година касније, добио је руковођење Катедром за основе математике. Професор више математике постао је . године. Био је и директор испитне комисије за Реалке и трговачке школе у Грацу. Као члан Штајерског природњачког друштва, критиковао је калкулатор - који је . го дине направио фабрикант Петр Хлубек (Petr Hlubek) из Вилингена, Вероватно је исти аутор . године - патенти у држави Баден. рао и клипну пумпу у Бечу. Рогнер је објављивао научне радове Jakob
Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme’s System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): . Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): XII. Flamm, Hocheehrter Herr Professor,; Johann Rogner, „Ueber Rechnenmaschinen”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steier56
из математике, а славу је стекао публиковањем Кеплерове био О живоу графије под насловом и рау Јохана Келера . Одржао је пригодан говор . октобра . године, на прослави тристоте го дишњице Кеплеровог рођења у Ueber ( градуKepler’s Mихлeк крај Johann Leben und Граца Wirken. Festrede den 5. October 7 bei der Vorfeier des 300jährigen Geburtstages Kepler’s zu Schloss Mühleck nächst Graz gehalten). Јохан Кеплер је био најславнији научник у Грацу, те је могуће да је својим примером ути цао на Теслу. Слика . Јозеф Бартл, Професор Јозеф Бартл (Josef професор на Политехници Bartl, , Фризах, северно од - Це у Грацу ловца – , Грац) студирао је на Политехници у Грацу у периоду од . до . године. Ту је почео да
ради као привремени предавач (адјункт) од . -године. Докто рирао је . године, у време када је Тесла већ напустио студије и отишао из Граца. У периоду од . до . године предавао је на Политехници у Брну, да би се поново вратио у Грац и ту . Рачуни о ценрифу�алним године публиковао рад под насловом ре�улаорима (Die Berechnung der Zentrifugal-Regulatoren). Франц Штарк је студирао на Политехници у Прагу у периоду од . до . године. Као конструктор машина радио је код професора Леополда Шмита (Gustav Johann Leopold Schmidt, –) у школској /. години. Професор Шмит се у својим радовима, заједно са Ернстом Махом, супротстављао кинетичкој теорији. Био је професор на катедрама за механи ку, машине и архитектуру на Политехници у Грацу, у периоду од . до . године. Такође, био је декан Машинске школе од . октобра . до . септембра . године, а затим у пери оду од . октобра . до . септембра . године и ректор Политехнике у Грацу. Док је обављао функцију ректора, морао је донети одлуку о Теслином удаљавању са студија у Грацу. У Праг се mark (): XLIII; preuzeto . . ,
http:// rechnerlexikon.de/fr/artikel/Patent:US; https:// www.landesarchiv-bw.de/ofs/olf/struktur.php?bestand=&sprungId=&letzte sLimit=suchen . 57
вратио . године. Због различитих административних обавеза, Штарк је имао мало времена за припрему и објављивање научних Друшвени радова. Публиковао је своје предавање под називом и јавни оложај инжењерских оељења (Die sociale und staatliche Stellung des Technikers Referat gehalten i der Wochenversammlung des Polytechnischen Clubs i Graz am 0. Marz, 77 ), одржано . мар та . године, на недељном- састан ку Тесла Политехничког клуба у Грацу. је у Грацу током школске - у ви /. године најпре живео соком приземљу зграде (Attemsga sse, број ). Становао је заједно - са Ко стом Кулишићем, тадашњим - студен том исто рије и географије. Много година касније, Кулишић је радио и као гимна зијски професор у Сараје ву. Због лоше материјалне ситуације, живео је на више локација у Грацу (Hans-Sach Gasse, Jahngasse бр. ; Слика . Франц Штарк, Heinrichstrasse бр. ). Две зграде још професор и ректор на увек постоје, док су друге две - поруше Политехници не и на њиховим местима подигнути у Грацу су нови објекти.
8. Тесла у Марибору
Тесла је морао да напусти Грац, јер је остао без сталних прихода. Није имао довољно новца да настави студије, а с друге стране, покушао је да се ослободи војне обавезе. Војна обавеза висила му је о врату због стипендије Војне Крајине, која му је додељена одлуком од . септембра . године. На одлуку о додељивању стипендије, знатан утицај имао је пуковник Дане Бранковић, муж Теслине тетке. Тесла је живео у њиховом дому за време школовања у Раковцу. Стипендија је износила Исплаћивала форинти годишње и требало је да покрије три године студија. би се у две једнаке полугодишње рате, при крају сваког семестра, након доношења потврде о положеним испитима. Свакако да је будућа осмогодишња војна обавеза, по основу стипендирања,
Mркић,Никoлa Teслa, ; Кулишић, Никола Тесла , ; Коста Кулишић, „Седамдесетпетогодишњица Николе Тесле – Буран студентски живот и прва стварања”, Полиика, . . , ; Цверава, Никола Тесла , .
58
Слика . Југословенске и америчке поштанске марке с Теслиним ликом
Као рођени мучила Николу Теслу. Крајишник, одмах је био распоређен у одговарајућу војну јединицу. Ме ђутим, у то време власти у Бечу полако су расформиравале Војну Крајину, јер им је постала сувишна у новим политичким односима на том простору. Да би се ослободио војне обавезе, Тесла је два пута безуспешно молио Матицу српску у Новом Саду да му одобри стипендију. Први пут, као студент прве године Хемијско-технолошког факултета, . октобра . године. године и други пут –новембра . Штaрк, је као ректор Политехнике у Грацу писмом од . марта . године обавестио Војне власти у Загребу да Никола Тесла није више студент ове институције. Војне власти су затражиле од ректора да им достави датум до када је била исплаћивана Теслина школарина. Одговор је упућен . марта . године. Да ли је Тесла стварно лежао болестан у болници, као што је тврдио његов отац? Он је имао стипендију до јануара . године, што је ректор и потврдио у писму упућеном . априла . године. Није веровао да је некадашњи студент Тесла могао бити у болници или било где у Грацу. Војне власти су наредиле ректору да се прекине Теслино школовање на Политехници у Грацу и да га о тој одлуци обавести. године. Писмо је упућено ректору . маја . Тесла је нестао из Граца у пролеће или најкасније у новембру . године. Стипендија му је била укинута, јер није положио ни један испит у школској /. години. Такође, -и отац је пре
- су блиског рођа стао да му шаље финансијску потпору. Задужили ка Ђуру Бањанина, студента права у Грацу, да пронађе Теслу. Прет поставља се да је у највећој тајности отишао на југ. Наставио је да
Маринчић, Никола Тесла , ; Цверава, Никола Тесла , . Тесла , –. Pichler, On the University Studies , .
Цверава, Никола
59
У то живи у Марибору, у другом по величини штајерском граду. доба, био је то град који се убрзано развијао и модернизовао.
Табела . Угледни физичарими атематичари који су предавали у мариборским ф означава физичаре, школама тога доба (слово м математичаре). а слово АндрејВречко
–
ф Гимназија
Јозеф Есл (Josef Essl, . . – ГимназијаРеалкам рођ. , Пeрнeк на м, . . – југу Чешке, умро . директор . Реалке , Марибор) ф Хајнрих Јетмар (Hein – Гимназија rich vitez Jettmar, Лавoв) ф Франц Хорак (Franz –– Гимназија Horak) ф Антон Франц . . ––– Реалка Рајбеншуе (Anton Franz Reibenschuh) Јозеф Jonasch)Јонаш (Josef
м, . . ––Велике дошао из Реалка православне реалке геометријско у Чернивцима цртање м, Јозеф Навратил (Josef – Гимназија Реалка м Nawratil) географија, природне науке; . директор еалке ф Рoбeрт Спиллeр (Robert –– Реалка Spiller) Реалка м, ф Гастон Брито (Gaston. . –. . vitez pl. Britto) Густав Кноблох (Gustav ..– Реалкам, Knobloch) описна геометрија
Мркић, Никола Тесла , –; Јовановић, Тесла , . Ferdinand Auchmann, „Nachruf”, Marburger Zeitung, 13, 48 (22. 4. 1874): 1; Anton Šantel, Zgodbe moje pokrajine (Ljubljana: Nova revija, 2006), 157, 159; Andrej Vovko, „Gimnazijska leta dr. Pavla Turnerja”,Studia Historica Slovenica 1,1 (2001): 40. 142 Eduard Janshitz, ur., „Marburger- und Provinzial-Nachrichten: Ennennungen”, Tagesbote für Untersteiermark Organ der liberalen Partei , 9, 159 (20. 10. 1870): страница 1, колона 3. 143 Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 22 (1871): 639. 144 Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 25 (1874): 587, 637; Janez Evangelist Krejk, ur., „Novice”, Slovenec, 28, 124 (31. 5. 1900): 4. 141
60
Јозеф Франк (Josef – Frank)
ЛукaЛaвтaр Јаков Хиршлер
– –
(JakovБратислава) Hirschler, рођ. , Карл Залбрукер (Karl– Zahlbrucker, рођ. , Братислава, умро , Марибор)
Реалка ф, равнатељ и вођа професорске библиотеке Учитељска школа м Гимназија ф, м ф, м Гимназија
Школе у Марибору могле су бити привлачне за младог Теслу. Андреј Вречко је после својих студентских мерења дифузије гасо ва у вакууму изучавао математику и Вегаову (Jurij Bartolomej Vega) биографију. За помоћника је изабрао свог гимназијског ученика Карла Хајдера (Karl Heider), који је касније постао славни зоолог. Хајдер и његови школски другови су крајем новембра . године Мари с великим одушевљењем израђивали галванске -батерије. борски професори објављивали су квалитетне радове из оптике, електрике, механике, али и из других научних области. Јетмар је писао о одбијању и преламању светлости, да би- касније као про фесор у Бечу те радове објављивао у врхунским математичким часописима. Шпилер је размишљао о галванском електриците Брито је писао о механици, док је Лавтар ту и теорији хемије. објављивао радове из педагогије у Марибору. Хиршлер, пореклом Bruno Hartman, „Knjižnica mariborske realke (realne Gimnazije) (1870– 1941)”, Časopis za zgodovino in narodopisje 56, 2 (1985): 144; Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien (Wien: C. Gerold), 21 (1870): 488; Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und Unterricht. Jahrgang 1869 (Wien: Staatsdruckerei, 1869), 140, 154; Преузето 28. 2. 2013, http://www.pgmb.si/historija-prve-gimnazije-maribor/. 145
146
Slovenski gospodar, 7, 15 (17. 2. 1881), 20, 16 Prelog, „Novice”, (27.Matija 7. 1882); Etbinur., Bojc, „Šole in učiteljstvo na slovenskem Štajerskem pred sto leti (prispevek za šolsko zgodovino ob 200-letnici terezijanskih šol)”, Časopis za zgodovino in narodopisje, 42, 7 (1971): 115–118. Andreas Golob, „Mladostna leta v Mariboru. Dnevnik zoologa Karla Hei derja –“, Zgodovina za vse, , - (): . Heinrich Jettmar, „Bestimmung der Bildorte und Wellenform de an Ebenen Fläschen reectiren und gebrochenen Lichtstrahle, auf elementare Wege”, in Programm Marburg Gymnasium (Maribior: Kaiserlich-Königliches Staats-Gymnasium, ), -; Robert Spiller, „Ueber Beziehungen des Galvanismus zur teoretischen Chemie”, Programm der Realschule zu Marburg(): –. 61
Јеврејин, дошао је у Марибор крајем седамдесетих година . Извешајима века. Десетак година касније у ће објавити радове са пописом експерименталних метода за изучавање особина и ве личине молекула заснованих на основама кинетичке теорије. Ње гова истраживања рађена су на много вишем нивоу и са јаснијом визијом физике од Лавтаровог рада. Критиковао- је и изречену Ро бидову подршку, у то време већ застарелој таласној теорији топло те. Хиршлера заменити Карл, старији братботаничког Александра Цалбру кера (Alexander ће Zahlbrucker, –), управника одељења Природњачког музеја у Бечу. У одлично- опремљеној гим назијској лабораторији, приказивао је својим ученицима експери У извођењу експеримената помагао менте са Теслиним зрацима. му је др Адолф Печовник (Adolf Pečovnik, рођен , Св. Ленарт). Печовник је докторски рад одбранио . новембра . године и тиме завршио своје студије математике, физике и филозофије на Универзитету у Бечу. Касније је био инспектор за образовање у тадашњој мариборској власти, а од другог полугодишта /. године и управник Гимназије Бежиград у Љубљани. Антон Франц Рајбеншуе, минералог-хемичар, - био је пре до ласка у Марибор асистент на Техничкој високој школи у Грацу. Професор на Вишој реалци у Грацу постао је . године, али је истовремено и радио у хемијској лабораторији Ричарда Малyја. На место директора Велике реалке у Грацу постављен је . године. Своја истраживања о пећини Пекел код Жалеца (Sachsenfeld) објавио је . године. Пећину Пекел упоређивао- је са Постојн На предавању уз експерименте, одржаном пред ском јамом. Штајерским природњачким друштвом . године, разјаснио је теорију ватре по идејама Eдвaрдa Фрaнклaндa (Edward Frankland, –). Такође, описао је и Дејвијеву (Humphry Davy, – ) сигурносну лампу, као и Кнапове експерименте (Friedrich Ludwig Knapp, –) са гасовима из . годинe, допуњене теоријом Карла Хојмана (Karl Heumann, –). Марибор је био први град у овом делу Европе са електричном јавном расветом. Прво осветљење градских улица реализовано је
Bojc, Šole in učiteljstvo, . Vekoslav Spindler, ur., „Osebna vest”,Narodni list: glasilo Narodne stranke za Štajersku, , , . . . Anton Franz Reibenschuh, „Über das Methylbiguanid und seine Verbin dungen”, Monatshefte für Chemie und verwandte Teile anderer Wissenschaften, , (): . Anton Franz Reibenschuh, „Die Grotte bei Sachsenfeld”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, (): . Anton Franz Reibenschuh, „Ueber die Theorie der Flamme”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): XXVII, XXXVI.
62
априла . године помоћу - сијали ца. Електрична струја добијала се из парног млина Карла Шербаума (Karl Scherbaum), изграђеног . годи не. Шербаумово предузеће имало је своје млинове у Марибору, Фраму и у Бистрици. Пред крај . века, млин у Бистрици имао је властиту електра ну са турбинама. Као први у-Аустрији, Шербаум је . године мариборско предузеће опремио са Вигхорстовим (Wieghorst) пећима. Неколико дана после Шербаума, и мајстор Јожеф Мартини (Jožef Martini) користио је електрично осветљење на -својој из ложби у Ветрињској улици у- Марибо ру. Такође, припремио је сличну елек тричну расвету и за изложбу трговца Слика . Прва страница Јожефа Мартинца (Jožef Martinz) у текста Пешловог Господској улици у Марибору. Треба предавања одржаног истаћи и то да је Марибор . - годи . фебруара. . не добио већу телеграфску постају године за државне и војне потребе.природњачким Јавна пред Штајерским друштвом. употреба телеграфа била је - на рас полагању Мариборчанима од . . де године. Коришћењем постојећих телеграфских - жица, цембра . године, покушано је успостављање телефонског са обраћаја између главних телеграфских постаја у Грацу, Целовцу и Марибору. Нажалост, покушај је био неуспешан. На - предавањи ма код професора Пешла Тесла је могао да чује и да се упозна са телефоном Александра Бела (Alexander Graham Bell, –). Предавање о телефонима тог доба, Пешл је одржао . фебруара . године пред Штајерским природњачким друштвом. Најпре је представио телефон Филипа Раjса (Philipp Reis, –) из Velimir Sokol, Stogodišnjica telefonije u Hrvatskoj (Zagreb: PTT Muzej, ), ; „Vijesti”, Narodne novine, . . , . Andrej Studen, „Maribor na poti v moderno mesto”, u Mesto in gospodarstvo : mariborsko gospodarstvo v 20. Stoletju, ur. Željko Oset, Aleksandra Berberih Slana i Žarko Lazarević (Ljubljana/Maribor: Inštitut za novejšo zgo dovino/Muzej narodne osvoboditve, ), ”; Franc Rozman, Socialistično delavsko gibanje na slovenskem Štajerskem (Maribor: Obzorja, ), ; Antoša Leskovec, „Gospodarstvo v Mariboru od srede . stoletja do prve svetovne vojne”, u Od Maribora do Trsta: 50–4: zbornik referatov , ur. Darko Friš i Franc Rozman (Maribor: Pedagoška fakulteta, ), .
63
. године. С обзиром на то даелефон назив још увек није био прихваћен у то време, предавач га је обележио наводницима. Затим је описао индукцијски телефон Aлeксaндрa Бела и приказао га публици, користећи се изванредним експериментима. Предавање је завршио презентацијом разговора користећи два Свакако да је неколико година раније сличне пара телефона. експерименте приказивао и пред усхићеним студентима. Пре признавања Беловог патента, Симон Шубиц је . године изражавао сумњу у будућност телефона. Од . до . године Шубиц је био редовни члан Штајерског удружења за природне науке (Naturwissenschaftlicher Verein für Steiermark), основаног . марта . године у Грацу. Друштво је напустио због штедње, али и због нескривене мржње колеге, хемичара Леополда фон Пебала (Leopold von Pebal, –). Штајерско удружење је . године имало редовних и до писних чланова. Међу дописним члановима били - су, од . го ) – дине па до краја живота, Карл Дежман (Karel Dežman, и физичар Јохан Претнер (Johann Prettner, –). Физичар Претнер био је директор фабрике у Целовцу, али и истраживач корушке метеорологије, о којој је писао и у часопису Друштва. Редован члан Друштва од . године био је и Словенац Вин ко Борштнер (Vinko Borštner), професор физике у Целовцу, а кас није и у Љубљани. Такође, редовни чланови били ви су и Шубице сарадници на Катедри за физику Универзитета у Грацу (Universität Graz): Теплер од . године, Болцман од . године, с паузом у периоду од . до . године, као и Алберт фон Етингсхаусен. Етингхаусен је . године постао члан управе. Теплер је био име нован за потпредседника Друштва . маја . године, као и три године касније, заједно са Пешлом. По одласку из Граца, постао је почасни члан Друштва . године. Исте године,- за потпредсед ника постављен је Болцман. Пешл је најпре био секретар, да би . године постао члан управе Друштва. Након пензионисања, није продужио своје чланство.
Jakob Pöschl, „Ueber das ‚Telephon‘”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): . Simon Šubic, „Telegraja, zgodovina njena in današnji stan”,Letopis slovenske matice (): –. O хистoриjи друштвa писao je Фeрдинaнд Mittheilungen Грaф у des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): I-XV. O пoчeцимa друштвa видети страну Mittheilungen II; des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): LVIII. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): -.
64
Рад Друштва финансирали су само редовни чланови и то уплатом годишње чланарине у износу од две -форинте. Науч на предавања и експерименти представљани су на састанцима Друштва, која су се одржавала током целе школске године, с па узом у време летњег распуста. Издавали су годишње извештаје (Mittheilungen der naturwissenschaftlichen Vereines), које су од . године објављивали с једногодишњим закашњењем. Извештаји су садржали научне радове, апстракте научних предавања одржаних на састанцима Друштва, списак чланова, као и списак часописа који су стизали у размени са другим друштвима. Од . године, Раи Ју�ославенске акаемије знаноси и умјеноси примали су из Загреба. Већина научних радова, објављена у извештајима Штајерског природњачког друштва, припадала је области биологије. До . године објављена су само два научна рада из физике. Били су то радови двојице професора Универзитета у- Грацу, Болцма на и астрофизичара Кaрлa Фрajсaха (Karl Friesach, –). Публиковани су и радови из астрономије (), метеорологије () и математике(). На крају Извештаја били су презентовани измерени метеоролошки подаци. Професор Пешл је заједно са инжењером Мареком из Граца учествовао у метеоролошким мерењима. Метеоролошке резултате добијене са - мерних стани ца систематизовали су и представили . и . године пред Штајерским природњачким друштвом. Резултате својих мерења ) из слали су Јожеф Есл (Jožef Essl Марибора, од . јуна .- годи не, Рајтхамер (Anton Emil Reithammer) из Птуја и Иван Кастелић (Ivan Kastelic) из Лисце (Leisberg) код Цеља. Костелић је уз помоћ (Konrad Pasch) достављао податке из Цеља, где су Конрада Паша мерења обављана барометром Еулогијуса Дирмхирна (Eulogius Dirmhirn, , Шердинг – ). У Лисци и Птују нису употребља вали барометар и психрометар. Некадашњи бенедиктинац Дир мхирн је студирао технику у Бечу, да Пролећа би после нароа , . године, радио за телеграфску службу у Цељу. Он је . го дине полагао техничке испите који ће му омогућити да у периоду од . до . године буде директор нове Грађанске школе у Цељу. Палеонтолог Бунцел (Emanuel Bunzel, , Праг–) завр шио је студије медицине . године у Бечу. Заједно са Керном (Wilhelm Kern) слао је од јула . године временске податке из Римских Топлица код Лашког. Бунцел је објавио књигу о гостима Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): XV. „Novice”, Deutsche Wacht, , (. . ): .
65
Слика . Насловна Слика . Прва Слика . страна Марековог страница Прва страница и Пешловог Марековог и Марековог и научног рада из Пешловог научног Пешловог научног . године рада за . рада за . годину, с пописомгодину с пописом сарадника из Доње сарадника Штајерске
Римских Топлица . године. Славу је стекао објављивањем резултата истраживања дела лобање диносауруса- нађеног у рудни ку угља код бечког Новог Места, . маја . године. Поред података о временским приликама достављаних Цен тралном уреду у Бечу, Кастелић, Есл и Рајтхамер су - резултате ме рења објављивали и самостално у Извештајима друштва . де Рајтха цембра , . јула и . фебруара . године. мер је . децембра . године представио рад о -озону. Непу них годину дана касније, тачније . септембра . - године, опи сао је вечерњулоптасту муњу која се појавила код миноритског самостана у Птују. Своје записе из . године допунили су резултатима које је измерио Јожеф Ратбергер (Jožef Rathberger) из Лашког, систематизованим упоређењем временских прилика Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): -, ; (): , , ; (): , . Anton Emil Reithammer, „Ueber den Ozongehalt der atmosphaerischen Luft”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): –.
66
у периоду од . до . године, као и описима земљотреса и невремена који су . јула . године погодили Словенску Бистрицу. Табела 7. Наслови значајних предавања и научних радова професора са Политехнике и са Катедре за физику Универзитета у Грацу, која су објављена комплетна или као апстракти у Извештајима Штајерског природњачког друштва. Међу побројаним професорима, једино Мах није био члан истог друштва. Писац Мах
Мах Шварц
Предавање Датум и страна Тема објаве у или Расправа Извештајима 28.10.1865. Платеаујеве фигуре П 1867: XXXII–XXXIV тешко топљивих течности, деловање молекулских сила 23.2.1867.1868: Хелмхолцов П XXXI вибрацијски микроскоп 23. 2. 1867. 1868: Џонсон-Матyјева П XXXI топионица платине у
Лондону Индуцирани П електрицитет и Сименсов динамо из 1870. године Теплер 1872: 64–116 Физикално тумачењеР развоја у бесконачне серије Етингсхаусен 1873. ФосфоресценцијаиП флуоресценција Теплер 1873. Северназора П Болцман 1873: 25–36 О Мексвеловој теорији Р електрицитета Теплер 10.4.1875:XLIX–LI К апиларност П Теплер
29.1.1870.
Етингсхаусен 1877/1878: 46–51 Магнетне појаве у Р Грацу 1877. године Етингсхаусен 12. 5. 1877/1878:ЕлектродинамичкаП 46–51 електромагнетна ротација, Пажов мотор
Marek i
Pöschl, Jahres-Uebersicht, , –. 67
Болцман
Болцман
17. 11. /1878: LI–LII Садашње стање П механичке теорије топлоте, експерименти Стефана и Лошмита 28. 12. 1878: XVII, Физикална теорија П LXIX–LXX висине тона и боје звука с употребом Фуријерове анализе
Етингсхаусен 1878.
Електричнаиндукција
Р
Након студирања у Прагу, Тесла се преселио у Будимпешту, где је почео да ради за локалну телефонску компанију. Можда је током свог боравка у Марибору /. године радио на увођењу телефона, јер се телефонија интензивно развијала у словеначким крајевима у то доба. Резултат развоја било је оства рење најдуже европске телефонске линије Беч –Грац –Марибор –Цеље –Љубљана –Трст, . године. Телефонска линија била је постављена уз трасу јужне железничке пруге и пуштена је у рад . октобра . године. Нажалост, веза је била директна. Градови кроз које је пролазила телефонска линија нису били прикључени на њу. Између Граца и Трста ни један град није- добио прикљу чење. И поред била је понос аустријске државе, јер је том дужином од тога, километара представљала најдужу телефонску везу у Европи. Љубљански електромеханичар Јосип Геба (Josip - Geba) иско ристио је Сименсов (Ernst Werner von Siemens) систем са трубом и . јануара . године телефонски повезао ватрогасну стани цу на љубљанском замку са канцеларијом ватрогасног друштва. Веза је успостављена у циљу бржег обавештавања у случају по жара. Геба је . године отворио своју радњу за поправку сатова. Тесла је у зиму /. године наводно радио у техничком бироу код индустријског инжењера Друшка (Drushko). Зарађивао је месечну плату од форинти, али је добијао и додатке за квали тетан рад. Можда је у Марибору био најпре машински инжењер, Žarko
Lazarević, „Začetki uvajanja telefonije v Ljubljani”, Kronika, , - (): –; Sokol, Stogodišnjica, , , . Lazarević, Začetki, ; „Novice”, Slovenski Narod, . . , ; „Novice”, Slovenski narod, . . , , ; „Novice”, Laibacher Zeitung , . . , i . . , ; „Novice”, Laibacher Wochenblatt , . . , ; Primož Kuret, Mahler in Laibach, Ljubljana –2 (Beč: Böhlau, ), . Zgodovinski Arhiv Ljubljana (ZAL), Slobodni zanati, Cod. XX-, Nr. ; Laibacher Zeitung, , ., ; Vera Bučić, „Ljubljanski urarji v . in začetku . stoletja”, Kronika , (Ljubljana, ): –. 68
да би тек касније постао електроинжењер преко -океана? Вероват но се млади Тесла у свом мариборском раздобљу- живота прихва тао хазардних игара и вина, али о томе касније није радо говорио. Ко је могао бити мариборски мајстор Друшко, о коме је Тесла похвално причао свом пријатељу Кости Кулишићу? Можда је чак и измислио мајстор Друшка, знајући да ће Коста о -свему брзо оба вестити његове родитеље. Мајстор Друшко би могао бити неко ко се Дружкович илииДрускович (Druskowitsch), јер су сва трипрезивао облика ових презимена данас присутна у Словенији, иако у не тако великом броју. Чињеница је да Тесла током школовања у Раковцу није волео цртање, али је у Марибору наводно радио баш као технички цртач у предузећу за израду алата и у ливници мајстора Друшка. Антон Друскович (Anton Druskowitsch) није био занатлија и становао је на адреси Ливада бр. , на левој обали Драве, изван тадашњег центра Марибора. Обућар Јозеф Дружкович (Josef Družkovič) становао је на адреси Корушки друм бр. , на левој обали Драве, у тадашњем Трећем мариборском кварту. Он би могао бити веродостојнији кандидат за Теслиног- газду, јер се ње гово име налазило на списку занатлија . јула . - и . годи не. Четрдесет година пре Теслиног доласка у Марибор, кућа на - Винћенцу Лу адреси Корушки друм бр. припадала је сликару бицу (Vincenzо Lubiz). Неколицина обућара радила је у његовом комшилуку на адреси Корушки друм бр. , где се налазила кућа у власништву постолара Лубица, његовог рођака. У истој улици, али у броју , налазила се лепа нова кућа у власништву обућара Клеменчића (Klementschitsch). Мало даље, живели су угледни мариборски грађани: окружни хирург Јозеф Фердерек (Josef Förderek), власник куће на адреси Корушки друм бр. - и произ вођач ликера Јаков Фелбер (Jakov Felber), власник елегантне куће са прочељем од осам прозора, која се простирала на два улична броја – и . Кућа у улици Корушки друм бр. била је од . године градски Ватрогасни дом. Од доба Пуфовог (Rudolf Gustav Pu) писања о мариборским улицама до каснијег Цурковог (Jože Curk) писања на исту тему, кућни бројеви су се донекле изменили. Тако је кућа млинара Сенековича (Senekowitsch) или његове удовице Јожефе (Jožefа) у улици Корушки друм носила бр. у Mркић,Никoлa Teслa , – (наводи Теслин рад аланичарској у и ливничкој раионици у Марибору), ; Кулишић, Никoлa Teслa , . Josene Jurik, Jurik‘s Adress-buch der Stadt Marburg: mit einem ausführlichen Wohnungs-Anzeiger, Schematismus der Behörden, des Handels-, Fabriksund Gewerbewesens und geschichtlichen, topograschen und statistischen Daten (Maribor: Jurik&Leon, ), .
69
Слика . Документи о Теслином изгнанству из Марибора, уписани под бројевима и
Слика . Документ о Теслином прогону из Марибора, уписан под бројем
70
Слика . Документ о Теслином прогону из Марибора, заведен у Регистру казни под бројем . Име Николе Тесле налази се после имена Антона Клауса. Удовица Александра Таубе (Aleksandra Taube, , Тбилиси), кћи Александра и Марије, могућа је рођака Олдриха Таубеа (Oldrich Taube), службеника мариборског уреда, који је потписао документ за Теслину депортацију. Александра Таубе, која је живела у Татенбаховој улици број у Марибору, преселила се у Суботицу у периоду од . марта до . јула . године.
Слика . Насловна страница Пословног протокола мариборске градске власти
Слика . Пословање постоларског мајстора Јозефа Друшковича уписано под бројем у Регистру занатлија града Марибора
Једино
Владимир Пиштало говори о Таубеy Portret(Tesla, među
maskama, ; Пиштало, приватна порукa . . ).
71
Слика . Пословање градског постолара Јозефа Друшковича у улици Лајтнерхофгасе (Leitnerhofgasse) број , формално уписана под бројем тек . . . године, с бројем , у регистру занатлија града Марибора, дакле неколико месеци после Теслиног прогона
Слика . Пословање Јозефа Друшковича према фотографији из Заналијско� ре�исра , број . Поседовао је радњу регистровану у садашњој Војашнишкој улици број -а, уз Жички прелаз, која није далеко испод Корушког друма број , где је држао локал. Друшкович је био власник куће, која се сада налази на Титовој цести број (пре тога, био је власник куће на Тржашкој цести број ) на десној обали Драве и у којој је данас смештен Аутосервис Кавчич .
трг Пуфово време, а касније је добила број . Дружкович У кућа добила адресу Војашнишки Јозеф бр. . модерно доба та је наводи се као власник куће на адреси Тржашка цеста бр. , у време кад је ватрогасна станица већ радила у улици Корушки друм. У то време, Тесла је имао и друге могућности- да нађе запо слење у Марибору, јер се индустрија у Доњој Штајерској нагло развијала. Мариборска плинара је основана . године, што је
Rudolf Gustav Pu and Jože Curk, Maribor: njegova okolica, prebivalci in zgodovina (Maribor: Obzorja, ), –, , .
72
омогућило да се већ следеће године уведе и модерно гасно ос ветљење града. Кагерова (Kager) металска радња -и ливница осно ване су . године, а модернизоване су век касније. Увођењем моторног погона . године, она прераста у модерно предузеће након укидања еснафа . године. Као најстарије предузеће у Марибору, Кагер ће касније постати и један од оснивача марибор ске ливнице. Денцлова (Denzlova) звонара, основана . године, чини темељ индустријске традиције уовом уз Херичково граду, (Heričko) грнчарство које је прво употребљавало плинске моторе. Почетком . века, мотори који су били на гасни погон Ота (Otto) или Леноира (Lenoir) замењени су бензинским моторима, јер су се показали као нерентабилни и скупи. Бензински мотори набављени су за Синковичеву (Sinkovič) фабрику, у којој су пре - почетка Пр вог светског рата почели израђивати и електромоторе. Употреба електричне енергије била је све популарнија последњих година . века, у време када се мариборска Фрохмова -(Frohmov) ко вачка радња развијала у индустријску ливницу. Због развијености железничког транспорта индустријалци и занатлије често се нису ослањали само на једну врсту производње. Оснивали су допунска предузећа, у којима су реализовали и друге различите производе. Фрохм је уз ливницу водио и фабрику уља, дестилерију, произво дио сирће и ракију и држао трговину вином. Пенгоова (Pengo) фа брика звона наследила је Денцлову и касније Бехлову (Bühlovu) звонару и ливницу. Такође, од . године уз Мељску улицу, бли зу пристаништа, радиле су фабрика алата и ливница гвожђа на ма шински погон, власника Антона Бендла (Anton Bendl) из Граца. У периоду од . до . године, купио их је Јежек (Ježek) из Мо равске, као једно од малобројних јаких словеначких предузећа у Марибору. Можда би Бенделова компанија могла бити место где је Тесла радио у то доба? Њене карактеристике одговарају позна у тим описима за области научниковог рада Хемичар Марибору. Свати (Swaty) основао је . године мариборску фабрику брусе ва, а значајно је поменути и предузеће Ковина у Тезну. Пухов (Janez Puch, –) шурак Фрaнц Нeгeр (Franc Neger, –), из Бисовшега код Ивника, основао је . године фабрику бицикала и шиваћих машина у Марибору. Пух и Podgoršek,
Zgodovina uprave, ; Franjo Baš, Mariborske slike (Maribor: Ljudska tiskarna, ), . „Fabrika zvona i livnica g. Janeza Dencelna i sinova u Mariboru”, Slovenski gospodar, , , . . 7, 2; „Novice”, Slovenski gospodar, . . 7, 2. Mркић, Никoлa Teслa , –. Antoša Leskovec, „Razvoj gospodarstva v Mariboru: –”, u Maribor skozi stoletja, Razprave I, ur. Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec (Maribor: Obzorja, ), , ; Baš, Mariborske slike, . 73
поред тога што је браварски занат завршио у Ротману (–. фебруара ), близу домаћих села Јуршинци и Облачек, па и у Радгони (/), основао је своју фабрику бицикала у Грацу . године. Током боравка у Марибору, Тесла је могао становати у кућама изграђеним за службенике нових радионица јужне жељезничар ске колоније код железничке станице, у предграђу Студенци на десној обали Драве. Највеће мариборско су радионице Јужне железнице, смештене у градскомпредузеће предграђу. у то доба биле Од свог оснивања, . године, предузеће је запошљавало више од хиљаду радника. Међутим, међу њиховим запосленим радни Брзи развој радничког цима није било ни Тесле ни Друшковича. насеља омогућавао је да се Тесла карта, игра шах или билијар за новац. Насеље је временом постало и центар модерног раднич ког отпора. Под вођством Франца Вистхалера (Franz Wiesthaler, –) мариборски радници основали су септембра . године сопствено образовно друштво. Вистхалер је следеће године Мариборских новина постао и уредник (Marburg Zeitung). Уредник је био и у периоду од . до . године. Може се претпоставити да је Тесла могао радити и у неком од малих предузећа, као што су била Дезлова звонара или Кагеро ва ливница. Такође, могао се запослити и у радионицама Јужне железнице у градском предграђу, крај којих се налазила његова За становање железничких радника омиљена гостионица. из грађено је . и . године нових објеката са стана. То је био највећи урбани комплекс саграђен у Марибору и околини, на десној обали Драве. Комплекс је имао вртић, школу, дућан и У то време, постојала је и велика фабрика два купалишта. стак инжењера. ла. У граду на Драви . године живело је
Kristina Šamperl Purg, „Oris nacionalne podobe tehniške inteligence v av -
stroogrski monarhiji ob prelomu stoletja na primeru Janeza Puha”, u Melikov zbornik , ur. Vincenc Rajšp (Ljubljana: ZRC SAZU, ), –.
Socialistično delavsko gibanje, , ; PAM/, Matične knjige Rozman, radnika –. Rozman, Socialistično delavsko gibanje, , –. У задње три деценије постојања Аустроугарске монархије, мариборски Магистрат је састављао пописе мануфактура на свом подручју (Leskovec, Razvoj gospodarstva, ). Sonja Io, „Zgrade radionica Südbahn željeznica u Mariboru i njihov utjecaj na urbanistički razvoj grada”, u 5th Pro Torpedo Annual Conference 25 to 2 May in Rijeka, Croatia. Collection of Summaries, ur. Miljenko Smokvina (Rijeka: Pro Torpedo, ), –. Цвeрaвa, Никoлa Teслa , ; Jurik, Jurik's Adress-buch der Stadt Marburg, . 74
Тесла је из Марибора прогнан као бескућник, јер је вероватно непријављен становао у предграђу, у неком од радничких домова. Ако је означен као бескућник, онда није могао имати ни стално запослење. Могуће је да се издржавао играњем- карата или би лијара, све док га неко од поражених супарника није пријавио вла стима, или је то директно учинио његов отац. У град, а поготово у његова предграђа, пристизали су бројни квалификовани радници са севера што је искусном играчу ајнца била одлична прилика за остварење профита. Није сасвим јасно зашто је Тесла изабрао Марибор после не станка из Граца. Можда ни тада није променио своју касније слав ну навику перфектног облачења. Наиме, његов кројач у Грацу био је Јожеф Мурко (Jožef Murko) који је био мариборског порекла и . године становао у улици Bergergase бр. у Грацу. Теслу је упознао преко једног другог студента, каснијег војног попа. Он је уз високе зеленашке камате позајмљивао новац- бројним студен тима у Грацу. Тако је и Теслу, који је и сам био његов клијент, до вео до банкрота. Пет година касније, Јаков, Мурков син, живео је у улици Majfredigase у Грацу. Могуће да је Тесла становао и у мариборском предграђу у бли зини железничке станице (на адреси Tegetofstrasse).- До . го дине, то је била друга улица (Grazergasse). У периоду између два а после светска рата, добила је назив Александрова улица, . године – Партизанска улица. Током боравка у Марибору, Тесла је слободно време проводио играјући карте Весели у кафани кме . То може бити иста она кафана коју у својим сећањима наводи Ко ста Кулишић, научников колега са студија у Грацу. - Он је назива „Те гетоф”, по имену улице у којој се налазила. Улица је добила име по познатом адмиралу рођеном у Марибору. У њој се јануара . године случајно сусрео с Теслом, док је ишао на железничку ста ницу. Кулишић је дошао у Марибор да би конкурисао за радно ме сто професора географије и италијанског језика у Нижој приватној трговачкој школи. Директор школе, Петар Реш (Petar Resch, умро после ), дао је оглас за потребним професорима у часопису Tagespost. У то време, у учионицама мариборских средњих школа Касније, још увек се радило под светлошћу плинских лампи. Реш је . године постао директор Јавне трговачке школе у Болца Tesla, portret među maskama, ; Цвeрaвa,Никoлa Teслa , . Razvoj gospodarstva, . Franz Wiesthaler, „Marburger Berichte. Sitzung des Gemeinderathes vom . Nov.”, Marburger Zeitung, , , . . , , колона ; Peter Resch, Das Moderne Kriegsrecht Der Civilisierten Staatenwelt (Grac/Leipzig: U. Moser, ), . Pištalo,
Leskovec,
75
ну. Такође, био је признат као писац књига о правним наукама, а Иако се нису договорили, Реш радио је и у лиги против двобоја. је Кулишићу платио путне трошкове и испратио- га на железнич ку станицу следећег јутра. Пошто су имали слободног времена, Весели сељак свратили су у кафану , или, како су је тада сви зва ли, „Влаховић”. Кафана се налазила на углу улица Партизанске и Млинске (каснији називи), а преко пута друге Јаранкафане , где – Јеклоехна Весели сељак се касније предузеће . Кафана срушена јесместило . године због изградње нове аутобуске станице. Била је смештена у малој згради на углу Мељске и Партизанске улице. Непосредно уз њу налазила се Влаховићева кућа, у којој су биле смештене трговинска радња и апотека. Мало даље, у истој Прлек Мељској улици налазила се још једна кафана, која . се звала Почетком марта . године, после дугог тражења, Теслин отац Милутин дошао је у Марибор како би наговорио сина да се врати кући и да настави студије у Прагу. Син није прихватио очев захтев, иако га је Милутин посетио на радном месту и лично се угледу. уверио о синовљевом стеченом Неко је, можда и сам Милутин, након заједничког сусрета, пријавио Теслу градским вла стима. У то време градоначелник Марибора био је Матеј Рајзер (Matej Reiser, , Вајлербас у Бадну – ) либерални нотар и
нећак некадашњег градоначелника Отмара Рајзера (Otmar Reiser). Матеј Рајзер био је члан Штајерског природњачког - друштва, у пе Заменик градоначелника био риоду од . до . године. је адвокат Фердинанд Духач (Ferdinand Duchach, умро ), који ће га касније наследити на том положају. Фердинанда Духача на месту градоначелника наследио је инжењер Александер Неги (Aleksander Nagy). Општинске рачуне прегледао је окружни гувер нер Јулијус Зедер (Julius Seeder). Од . године, мариборска градска управа (Магистрат) има ла је дужности политичког округа. Градска управа је . године бројала укупно службеника, заједно са шефом уреда, вођом страже и полицајаца, од којих је један био и надзорник затвора. Већ . године, градски уред сачињавали су градоначелник, ње гов заменик, четворица градских саветника изабраних из редова Прeузeтo
. . , http://forum.ahnenforschung.net/archive/index.php /t-.html. Mркић, Никoлa Teслa , –, ; Кулишић, Никoлa Teслa , ; Маринчић, Никoлa Teслa , ; Цвeрaвa,Никoлa Teслa , . Цвeрaвa, Никoлa Teслa , . Podgoršek, Zgodovina uprave, –; Antoša Leskovec, „Zgodovina uprave v Mariboru –”, u Maribor skozi stoletja, Razprave I, ur. Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec (Maribor: Obzorja, ), . 76
општинских одборника, вођа уреда, жбеника слу и њихових - по моћника, литограф, слуга и његов ћник.помо Двадесет пет година касније, почетком . века, Марибор је имао укупно полицаја ца. По добијању полицијског извештаја, . марта . године, градски службеник потписује наредбу да се Тесла депортује из Марибора. Заједно са Теслом притворске дане провео је и Aнтoн Клaус (Anton Klaus), рођен јужно од Љубљане или у Шкофја Локи. Интересантно је Нешто да у токасније, доба у Љубљани било никогаса копре се презивао Клаус. налазимоније бројне - раднике зименима Клавсе (Klavse) и Клаус, рођене у близини Беле Церкев, Рибнице, Великих Лашча или Турјака, са изузетком - архитекте Кар ла Клауса (Karl Klaus), рођеног . јануара . године у Бечу. Оба младића приведена су због сличних прекршаја, да би затим појединачно били депортовани у Госпић и Љубљану. Одлуку о њиховом депортовању донела је Управа, уз учешће мариборског раније. уреда основаног три године Због управо примљених но вих дужности, мариборски Магистрат био је веома строг у доно шењу одлука. Тесла је стражарно спроведен до Госпића. Управа у Госпићу известила је мариборске колеге да је Тесла доведен . марта . године. Допис је заведен под бројем . Комплетна процедура депортовања завршена је . марта . године. - уписана ма У депортационом документу број , није била риборска адреса на којој је непријављено боравио будући славни изумитељ. Нажалост, данас се у Покрајинском архиву града Ма рибора чувају само изводи докумената под бројевима , са ознаком „p”, са ознаком „H” и , који се односе на Теслу, и документ број који се тиче Антона Клауса. Оригинална до кумента нису сачувана. Штајерски покрајински архив у Грацу не поседује полицијска документа о депортацијама из Марибора из
Bruno Hartman, „Slavjanol Ivan Sergejevič Aksakov v Mariboru leta ”, Časopis za zgodovino in narodopisje -, - (): ; Antoša Leskovec, „Upravni in gospodarski razvoj Maribora v . stoletju”, Kronika , - (): , ; Leskovec, Zgodovina uprave v Mariboru, , ; Pokrajinski Arhiv Maribor, SI_PAM/, Градске књиге рачуна књиге, . и . године. Историјски Архив Љубљане (Zgodovinski Arhiv Ljubljana, SI LJU ), Отаџбинско одељење микрофилмови (mikrolmovi), и . Покрајински Архив Марибор, Записник о депортацији Тесле (Pokrajinski Arhiv Maribor: Tesla Nicolaus / preseljenje // , // (Pod deportacijskim dokumentom je opis radova na cesti Tagetthofstrasse) // / p / / / Povodom Nikolausa Tesle zbog rada deportiranog / je prisilno u Gospić transportiran gde su posao preuzeli žandari ureda Gospić // (sledeći dopis broj ) // / H/ . III // Gospić Pomoćni sudski ured) / . . / broj // Prisilno vraćanje pod brojem za Nikolu Teslu // (sledeći dopis broj : . . i . . )); Цвeрaвa,Никoлa Teслa , .
77
тог доба. Било како било, Теслин отац Милутин се разболео исте зиме, после напорног пута у Марибор. Напрасно је умро месец дана након Теслиног протеривања – . априла . - године. Пре ма сведочењу Моја Медића (, Личко Добросело – , Зе мун), који је био Теслин друг из разреда награђен на матури и који је држао посмртно слово на протиној сахрани, Никола није био уз оца кад је умирао, јер није могао да стигне на време. Није познато
где се тада налазио. 9. Никола Тесла у Прагу
Након понижавајуће депортације из Марибора, Тесла је неко време помагао на предавањима на Нижој реалци у Госпићу, коју је завршио девет година раније. У Нижој реалци на место суплента за природне науке и физику на немачком или српско-хрватском језику постављен је Мојо Медић, Теслин школски друг. После завршених студија природе и хемије на Високој техничкој школи у Бечу, именован је одлуком комисије у Грацу за суплента у школској /. години . У јесен . године одлази из Госпића,те . Занимљиво године бива постављен за директора Реалке у Руми. је истаћи да су се Мојо Медић и Никола Тесла срели у Београду, . јуна . године, приликом научникове краткотрајне посете престоници Краљевине Србије. С обзиром на то да није завршио студије, Тесла није ни могао бити званично запослен. Он је преузео предавања из веронауке после изненадне смрти свога оца, априла . године. Кад је на ставио да студира на Политехници у Прагу у летњем семестру, ја нуара . године, вероватно је испунио обећање или бар жељу Да ли је док је радио у Марибору уштедео новац за свога оца. Mркић,Никoлa Teслa , –, ; Покрајински Архив Марибор - (Pokra jinski Arhiv Maribor, PAM/ A. Občine, Mestna občina Maribor Geschaefts Protokoll broj dana . . i broj dana . . ); Joвaнoвић, Teслa, –; Pištalo, Tesla, portret među maskama, ; Pištalo, Tesla, portret med maskami, ; Andrej Detela, „Nikola Tesla: globina ni dovolj, potrebna je jasnina”, u Nikola Tesla. Moji izumi, ur. Rok Zavrtanik (Ljubljana: Sanje, ), . Verordnungsblatt für den Dienstbereich des K. K. Ministeriums für Kultus und Unterricht. Jahrgang 0, (Wien: Staatsdruckerei, ), ;Преузето . . , http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci..html:-Nikola-nece-mantiju; http://gimnazija-gospic.skole.hr/upload/gimnazija-gospic/ newsattach//Skolski_plan_-__.pdf str. ; http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci..html:-Tumac-i-cuvar-vere . Цвeрaвa, Никoлa Teслa , –.
78
наставак школовања? Може се претпоставити да -је нешто пара до био од мајке, али и да су га Дане Бранковић и два ујака значајније финансијски помогли. Одређени новац зарадио је и од предавања у Госпићу, а много више одличним играњем билијара у Прагу, чиме ће се касније похвалити у интервјуима забележеним у аме ричкој штампи. Табела . Словенци повезани с члановима Штајерског природњачког друштва Имеипрезиме Кaрл Дeжмaн (Karl Dežman) Иван Претнар (IvanPrettnar)
Годишњак Град и запослење и страница цитирања 1870 XLVI Љубљана, кустос изванредни члан 1870XLVI Клaгeнфурт (Целовец), изванредни члан творничар
Јожеф Д. Банкалари 1882III (Jožef D. Bancalari)
Марибор,апотекар, бициклист, градоначелник 1867– 1870195
Јожеф Бирнбахер (Jožef Birnbacher) ВинкоБoрштнeр
Марибор,финансијски саветник 1873;1882III Целовец,професор Гимназије Емануел Бунцел (Emanuel 1870 XLVIII Римске Топлице, лекар Bunzеl) у купалишту Фридрих Билоф 1875, 1882 IV, Марибор, к. к. (Friedrich Bylo) 1885 инжењер, син цељског градског инжењера Бартоломео витез 1882IV ГрадВајлдхауснад Каренери Селницом уз реку 1882III
Драву, велепоседник, делегат државног збора СловенскаБистрица, велепоседник
(Barthilomäus vitez Careneri) Карл Формахер (Karl pl. Formacher)
1882V
Nataša Podgoršek, „Zgodovina uprave v Mariboru -. Občinske volitve v mestu Maribor –”, Studia historica Slovenica, , - (): ; Eman Pertl, „Zgodovina mariborskega zdravstva”, u Maribor skozi stoletja, Razprave I (Maribor: Obzorja, ), .
79
Ивaн Кaстeлић Антон Eлшниг (Anton Elschnigg)
1870 XLVIII 1870 XLIX
Eдвaрд Фeрлинц (Edvard Ferlinz, 1817–1874)
1863, 12; 1870 XLIX 1870L 1870 LI, 1882 VI
Карл Хаусер (Karl Hauser) Јосеф Хajниш (Josef Heinisch) Јожеф Хубер (Jožef Huber) Хајнрих Калман (Heinrich Kalmann)
1882VI 1870LI 1882VII
Игнац Клеменчић 1882VIII (Ignac Klemenčič) Клепфер 1882VIII (Klöpfer) Јожеф Кочбек 1870LII (Jožef Koczbek) Magister farmacije Венцел 1882VIII Кениг (Wenzel König, Venčeslav, 1836–1901)
Цеље, службеник суда Марибор, професор Велике реалке, зоологботаничар Марибор, продавац књига Цеље,Гимназија Марибор, водећи прокуратор Оберхаг(Осек),виши учитељ Цеље,гимназијски професор Марибор,директор виноградске школе установљене 1872. године Грац,доцент Ебисвалд(Ивник), лекар Радгона,доктор Марибор, апотекар, на Светској изложби у Паризу 1877. године изложио кормило 196 за балон, члан мариборcкoг друштва (Schlaraa Marpurgia) Птуј,железничкилекар
Франц Краус (Franc Krause) Фердинанд Липич
1870LII
Јозеф Купфeршмид (Josef Kupferschmied)
1882VIII
Грац, професор Политехнике Цеље,апотекар
Александер Мел
1882IX
Марибор,професор
1870 LIII
(Aleksander Прaг – 1931,Mell, Бeч)1850,
Франц Мочник
1870 LIV
Учитељске школе, студирао природне науке у Грацу, од 1886. године водио Завод за слепе у Бечу Грац, школски саветник
Преузето . . , http://www.pokarh-mb.si/fileadmin/www.pokarh-mb. si/pdf_datoteke/vodnik/Redakcija_vodnik-celota_STRANI_-. pdf, - ; Pertl, Zgodovina mariborskega zdravstva, .
80
Карл Јулијус Потпешниг 1870LV (Karl Julius Potpeschnigg)
Фелдбах(Врбна), окружни комесар 1882. године у Грацу Марибор,трговац вином Храстник,лекар
Јулијус Пфример 1882XI (Julius Pfrimer) Флоријан Пуштраузер1882XI (Florian Puschtrauser) Матеј Рајзер 1895, 1896 (Matej Reiser) Антон Емил Рaјтхaмeр 1870LV (Anton Emil Reithammer) Емануел Ридл 1882XII (Emanuel Riedl) Рудолф Садник 1882XII (Rudolf Sadnik) Карл Шаумбург 1870 LVI (Karl Schaumburg) Мах Јожеф Шилер (Max1870LVI Jožef Schüler) Конрад Зajдл (Konrad Seidl, 1830–1879)
градоначелник Марибора Птуј,апотекар Цеље,вишикомесар рудника Птуј,санитарни асистент Љубљана, грађевински саветник Рохиш(Рогатец), царски саветник, директор Марибор,државни делегат мариборског округа, у периоду од
1870LVI
Иван Сернец 1882XIII (Ivan Sernec, 1834–1909) Симон Шубиц 1870 LVIII Сигмунд Важулик 1870 LVIII (Sigmund Vaczulik) Гундакер Вурмбранд 1882XV (grof Gundaker Wurmbrand)
1870. до 1873. године Марибор,дворскии судски адвокат Виндиш Ландзберг (Подчетртек), апотекар Анкенштајн(замак Борл), пуковник, виши дворски службеник, делегат државног збора
Табела . Предавања за која се Тесла пријавио у Прагу, али није
Предавање
полагао испите.
Analytische Geometrie des Raumes Cviceni u experimentálni fysike
Бројчасова Професор у недељи Хајнрих Дуреж (Heinrich 2 Durège, 1821–1893) Карл Домалип (Karl Domalip, 2 1846–1909)
Pichler, On the University Studies, ; Маринчић, Никoлa Teслa, . 81
Zahlenlotterie
2
Über David Hume`s „Untersuchung des menschlichen Verstandes”
1
Антон Пуста (Anton Puchta, 1851–1903) Карл Штумф (Carl Stumpf, 1848–1936)
У Прагу је . године почело увођење електричне јавне расвете, а паралелно с тим и инсталирање првих телефона, што је Тесли сигурно било интересантно. Он никада није платио трошкове уписа на Универзиет у Прагу, па није могао ни полагати испите. Уписао је два предавања из математике на немачком језику, као и филозофска предавања о Дејвиду Хјуму (David Hume, – ) код професора Штумфа. Код професора Карла Домалипа намеравао је да слуша предавања из експерименталне физике на чешком језику. Прашки универзитет се . године поделио на немачки и чешки део. Слична судбина задесила је још . године Политехнику у Прагу. Домалип је прву годину студирао код Ернста Маха, /. године, након Маховог преласка из Граца у Праг. Његов школски друг био је Винћенц Дворак (Vincenz Čeněk Dvořak), касније професор у Загребу. Захваљујући Маховој помоћи, Домалип је постао приватни доцент . године, а касније први асистент Карла Валтенхофена (Adalberta Karla у Wal tenhofena,и–) на немачком Техничком универзитету Прагу. Током зимског семестра / године, Домалип као приватни доцент није предавао само експерименталну физику Ubungen (Electricitatslehre ) и држао вежбе ( и der Experimen talphysik ), него је по узору на свог професора Маха предавао и историју електрицитета под немачким (Electricitatlehre насловом in ihrer historischen Entwicklung) . Нажалост, Тесла није уписао тај курс. У то време, Мах је први пут постао ректор. Тесла није уписао (Experimentalphysik) , свакодневна једносатна Махова предавања (Theoretische Erganzungen zur Expeкао ни његова јавна предавања rimentalphysik), која су се одржавала једном седмично. Можда О еорији је присуствовао Маховом предавању под називом раиомера и са раиомером овезаних ексерименаа (Über
die Theorie des Radiometers und ein an die Radiometeranordnung anknüpfender Versuch), одржаном . фебруара . године у учионици за физику, у склопу организације Lotus Union, а које му је могло користити при каснијим експериментима с Круксовим радиометром. Домалип је као професор почео предавати електротехнику тек после поделе Универзитета, током школске Цвeрaвa, Никoлa
Teслa , . Těšínská and Ernst Mach, his Prague physics students and their careers, преузето . . , http://www.muni.cz/press/books/les/mach.pdf. Emilie
82
/ године. Нову катедру за електротехнику на чешком Техничком универзитету у Прагу (Česká škola technická, Pra ha) преузео је . године. Јануара . године, Домалип је први пут експериментисао са управо откривеним рендгенским (Wilhelm Conrad Röntgen) зрацима, а које је и Тесла истраживао. Журналу за Своје научне радове првенствено је објављивао у маемаику и физику , који је излазио у Прагу. Написао је више књига, као иКолачека уџбеник (František из електротехнике, уз извесну помоћ Франтишека Koláček, – ). Хајнрих Дуреге дошао је у Праг из Цириха . године. Најпре је радио на Политехничком институту, а од . -године на Уни верзитету. У зимском семестру /. године предавао је диференцијални и интегрални рачун, криве у простору, криве по вршине и држао математичке вежбе. У летњем семестру . године предавао је други степен диференцијалног и интегралног рачуна, као и аналитичку геометрију простора, коју - је Тесла треба ло да похађа два сата недељно. Приватни доцент Пуста држао је предавања о елиптичним функцијама током зимског семестра школске /, а после тога и о теорији бројева и функцијама једне комплексне променљиве. Тесла је намеравао да његово прво предавање слуша два сата недељно. Пусти је . године понуђено место на Катедри за математику на Универзитету у Чернивцима (данас град у Украјини), чиме му је указана почаст као изванредном професору из иностранства. Развијао је поступке за рачунање кривих површина. Био је професор на украјинском Универзитету све до смрти. На месту професора наследио га је Роберт Стернек (Robert Sterneck, –). Стернека је заменио Јосип Племељ (Josip Plemelј, –), који је студије у Бечу започео код Болцмана Гегенбауера (Leopold Bernhard Gegenbauer) и Ешериха (Theodor Escherich). Карл Штумф био је немачки филозоф и психолог. Узоре је имао у филозофима Францу Брентану (Franz Clemens Honoratus Her mann Brentano, –) и Рудолфу Херману Лоцу (Rudolf Her mann –). Заједно са Едмундом Хусерлом (Edmund GustavLotze, Albrecht Husserl, –) утицао је на феноменологију . века, а његове радове користили су Макс Вертхајмер (Max Wertheimer), Волфганг Келер (Wolfgang Köhler) и Курт Кофка (Kurt Koffka, –). У периоду од . до . године пре давао је на Универзитету у Прагу, да би после његовог раздвајања био и декан немачког Филозофског факултета –- . и . го тонова, дине. Основао је физиологију упоређивање фолклора и Mayer, Nikola Tesla, VI–.
83
етномузикологију. Штумф је присуствовао презентацији уређаја у Прагу, када је један инжењер тврдио да је пронашао поступак за фотографисање звука и претварање фотографија звучних таласа у њихов првобитни звук. С обзиром на то да га презентација уређаја није одушевила, написао је негативну критику о том чудном прет ку Едисоновог грамофона. Да ли су сазнања тог типа утицала на то да се Тесла определи за слушање његових предавања? Касније, Штумф је предавао филозофију на Универзитетима Гетингену, Вирзбургу, Минхену и Халеу, све док није добио местоупрофесора у Берлину.
10. Никола Тесла и Руђер Бошковић
Позната нам је Теслина фотографија из Колорадо Спрингса, на којој мирно седи поред централног калема и чита књигу, док око њега севају бројне муње. У другим сличним случајевима волео је да чита Теорију филозофије рирое од Руђера Бошковића. Може се претпоставити да је Мартин Секулић утицао на то да Тесла изучава Бошковићево стваралаштво, јер је он прихватао физику сличну Бошковићевој, са једном једином свеобухватном силом, која је опет имала сличности са Франклиновом теоријом једног електричног флуида. Свакако да је било познато постојање две супротне силе у мо лекулу после објављивања виријалне теореме Рудолфа Клаузијуса . године. Упркос тој чињеници, многи појединци, а међу њима Лавтар () и Секулић (), још увек су покушавали да опишу силу одбијања уз помоћ привлачења. „Силе двојке” биле су те мељни принцип на којем је Секулић изградио своју физику атома и молекула, и коју је представио својим ученицима, па самим тим и Тесли. Мислио је да све ефекте транслације једног тела може описати резултантном силом која на то тело делује. Ако би се тело ротирало, онда би његову ротацију описивао ефектима „сила двојки“.
Ивана
Зорић, Фоо�рафије из Теслино� албума (Београд: Музеј Николе Тесле, ), ; Зорица Циврић и Бранислав Стојиљковић, Теслин чуесни све елекрициеа (Београд: Музеј Николе Тесле, ), . Sekulić, Fizika atoma, . 84
11. Никола Тесла и Михајло Пупин
Тесла и две године старији Михајло Пупин (–) кренули су из различитих области Војне Крајине, из скоро исте православне средине. У том периоду Војна Крајина је губила -свој значај у Ау строугарској монархији и полако је бивала укидана. Тесла је имао пуну подршку у словенски оријентисаној Великој- реалци у Раков цу. Нажалост, Пупин је имао далеко већих проблема с немачким професорима у Великој реалци у Панчеву. Њему су помагали, пре свих, професор физике Симон Кос (Simon Kos, рођен- , Костр вица код Рогашке Слатине у Штајерској), као и православни катехета Басил Живковић, вероватно рођак катехете Николауса Живковића, који је предавао Тесли. Пупинов професор математике, Карл Клеклер, судећи по његовим објављеним научним радовима, био је изузетно образован, баш као и професор Мартин Секулић.
12. Закључак
После мариборских и других недаћа, Тесла је одбацио ђачку торбу. Није више желео подучавање, а осим тога уистину је и знао више од учитеља. Свакако није био самоук, јер је модерну електротехнику изучавао у Грацу. Визија окретања Секулићеве кугле с Бошковићевом силом формирала је његове визије за цео живот. Много година касније, . маја . године, за време посете Загребу, Тесла је лично саветовао загребачког градоначелника и његове сараднике око увођења јавне електричне расвете у том граду. Фрањо Ханаман (Franjo Hanaman, –) био је у то време ђак Реалне гимназије у Земуну, до матуре . године. Ин спирисан Теслиним истраживањима, он је осам година касније ра дио на изумима сијалица у Бечу. Приликом посете Загребу, Тесла је сигурно добро познавао и стање у суседном Марибору, али га том приликом није посетио. Тесла је постао почасни доктор Техничког факултета у Бечу . године, а касније и Свеучилишта у Загребу, Универзитета у Београду, Универзитета у Грацу и других институција. Слично је и Едисон без икаквих школа долазио до часних доктората. Едисон је писање новинара боље познавао од Тесле, али - је његова ин жењерска метода барем у почетку била само експеримент и ис Žarko Dadić, „Nikola Tesla – Akademijin počasni član”, uZbornik radova posvećenih 0. obljetnici smrti Nikole Tesle 5–43, ur. Dragutin Fleš i Sibe Mardešić (Zagreb: HAZU, ), .
85
правка грешке, док је Тесла употребљавао мисаоне експеримен те. Јула . године Џон Пирпонт Морган (John Morgan, Pierpont –) прекинуо је финансирање Теслиног животног пројек та Wardenclyffe Tower, јер му се чинило да изумитељ има намеру да амерички електрицитет бесплатно извози у цели свет. После тога, поражени Тесла почиње да гради легенду везану за своју личност и достигнућа, иако је до тада био скроман и изванредно
успешан. Теслина Упоредослава са смањивањем броја електротехничких тената, постајала је све већа и траје -све до па дана шњих дана. Упркос свему, не треба заборавити и чињеницу да је пре својих великих успеха и Тесла био само младић, који је у тим годинама знао учинити и понеку грешку. Овим радом покушали смо да осветлимо до сада мање познати део научниковог живота проведеног у Марибору, у периоду . до . године. То није славан период његовог живота, али ипак у себи носи неке детаље значајне за његов даљи рад. Наиме, он ће у Марибору, после свађе са оцем и свакојаких животних искушења од вагабунда израсти у озбиљног научника, који ће у времену које следи донети тако мно го добробити за целокупно човечанство. Захвалнос Захваљујем се на омоћи Леоолу Микцу Авбершку, Дејану Кацу, Бруну Бесеру и Браиславу Сојиљковићу, Mузej Никoлe Teслe –Бeo�рa.
Pištalo,
Tesla, portret među maskama, . 86
Архивски извори
. Аустријски државни архив, Архив за општу управу (АВА) Министарство за богослужје и образовање (Osterreichisches Sta atsarchiv, Allgemeines Verwaltungsarchiv (AVA, Min CU) Ministerium für Cultus und Unterricht Akt Nr. ex , str. , ). . Библиотека Техничког универзитета уTechnische Грацу (ТУ) Uni- ( versität Graz, TU). . Schaschl, Josef. Technische Physik nach den Vorträgen des Herrn J. Pöschl k.k. ö.o Professor and der k.k. technischen Hochschule in Graz 7/7. Universitätsbibliothek der TU Graz, /. . Покрајински архив Марибор (ПАМ) фонд Градске -општине Мари бор – сигнатура СИ_ПАМ/ (Pokrajinski Arhiv Maribor SI_PAM) К (књига) – Индекс (општа регистратура) К – Деловодник (општа регистратура, Geschaefts Protokoll број , . . и број , . . ) К – Занатски регистри вођени на темељу занатског законодав ства –: регистар за слободне и мануалне занате – ; Индекси за занатске регистре: индекс I, слободни и мануал ни занати Техничка јединица Збирке микрофилмова господињске карто теке општине Марибор сигнатура СИ_ПАМ/ (Pokrajinski Arhiv Maribor SI_PAM). . Матичне књиге радника – у радионицама- јужне желез нице, каснијој Творници возила и технике грејања (Tovarni vozil in toplotne tehnike) Борис Кирич , Марибор. . Историјски архив Љубљане . Слободни занати (Прости обрти), Кодекс XX, број ., Отаџбин ско одељење, микрофилмови бројеви и (Zgodovinski Arhiv Ljubljana, SI LJU ). Извори преузетих илустрација
Слика . Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula“, Rad, ():. Слика . Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula“. Слика . Martin Sekulić, „Fizika atoma i molekula“. Слика . Ferdinand Lippich, „Ueber die Breite der Spectrallinien”, Annalen der Physik, () (): . Слика . Henrih Schwarz, „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): LXV. Слика . Jakob Pöschl, „Ueber »singende Flammen«”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark , (): . 87
Слика . Jakob Pöschl, „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme’s System”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (). Слика . Лична збирка аутора текста. Слика . Jakob Pöschl, „Ueber das ’Telephon‘”,Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): . Слика . Bernhard Marek i Jakob Pöschl, „Jahres-Uebersicht der mete orologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von () Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (, штампано ): . Слика . Bernhard Marek i Jakob Pöschl, „Jahres-Uebersicht der mete orologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von () Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (, штампано ): . Слика . Bernhard Marek i Jakob Pöschl, „Jahres-Uebersicht der mete orologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von () Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”, Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (, штампано ): . Слика . Покрајински Архив Марибор Градске општине Марибор, (књига) K (SI_PAM/ – ИндексPAM, фонд (општа регистратура)). Слика . Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/ PAM, фонд Градске општине Марибор, K – Деловодник (општа регистратура)). Слика . Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/ PAM, фонд Градске општине Марибор, (књига) K – Индекс (општа регистратура)); Покрајински Архив Марибор, Техничкa јединица , колекција микрофилмoва: Кућанства. (SI_PAM/). Слика . Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/ PAM,- фонд Град ске општине Марибор, Деловодник (општа регистратура)). Слика . Покрајински Архив Марибор (SI PAM/, K ‒ Индекси за регистре занатлијa: Индекс I, слободни и мануални занати).
Слика . Покрајински Архив Марибор (SI_PAM/, K – Пoпис зaнaтлиja вoђeн нa oснoву зaнaтлиjских зaкoнa ‒: рeгистaр зa слoбoднe и мaнуaлнe зaнaтe ‒). Слика . Покрајински Архив Марибор (SI PAM/, ‒ Ин-K дeкси зa рeгистрe зaнaтлиja: индeкс И, слoбoдни и мaнуaлни зaнaти).
88
Литература
. Antolić, Moriz. „Der Diamagnetismus und seine wichtigsten Beziehung zum Magnetismus”. Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (): –. . Baš, Franjo. Mariborske slike / poročila in slike zbral ter uredil F. J. Mrčenik; slike posnel Ivan Kovačič. Maribor: Ljudska tiskarna, . . Bojc, Etbin. „Šole in učitelјstvo na ob slovenskem pred sto leti (prispevek za šolsko zgodovino -letniciŠtajerskem terezijanskih šol)”. Časopis za zgodovino in narodopisje, , (): –. . Bučić, Vera. „Ljublјanski urarji v . in začetku . Stoletja”. Kronika, , (): –. . Циврић, Зорица и Стојиљковић, Братислав. Теслин чуесни све елекрициеа. Београд: Музеј Николе Тесле, . . Ciperle, Jože. Podoba velikega učilišča lјublјanskega: Licej v Ljublјani: 00–4. Ljublјana: Slovenska matica, . . Цверава, Грант Константинович. Никола Тесла 5–43. Београд: Клуб Николе Тесле, . . Čermelј, Lavo. „Simon Šubic”. SBL (): –. . Črnivec, Živka. Ljublјanski klasiki 53–5. Ljublјana: Maturanti klasične gimnazije, . . Dadić, Žarko. Povijest egzaktnih znanosti u Hrvata. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, . . Dadić, Žarko. „Nikola Tesla – Akademijin počasni član”. U Zbornik radova posvećenih 0. oblјetnici smrti Nikole Tesle 5.–43, urednici Dragutin Fleš i Sibe Mardešić, –. Zagreb: HAZU, . . Detela, Andrej. „Nikola Tesla: globina ni dovolј, potrebna je jasnina”. U Nikola Tesla. Moji izumi, urednik Rok Zavrtanik, –. Ljublјana: Sanje, . . Ettingshausen, Albert. „Über hochgespannte Wechselströme”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): LI. . Ettingshausen, Albert. Die Principien der heutigen Physik bei der freier der Übernahme der ehemaligen Universitätgebäudes von der kaiserli chen Akademie der Wissenschaften am XXIX october MDCCCLVII. Wien: Akademie der Wissenschaften, . . Feussner, Friedrich Wilhelm. „Ueber die von Herrn Sekulic beschriebene Interferenzerscheinung”. Annalen der Physik, , (): –. . Feussner, Friedrich Wilhelm. „Neuer Beweis der Unrichtigkeit der Emissionstheorie des Lichts”. Annalen der Physik, , (): –. 89
. Flamm, Dieter, ur. Hochgeehrter Herr Professor, Innig geliebter Louis: Ludwig Boltzmann, Henriette von Aigentler, Briefwechsel. Wien, Köln, Weimar: Böhlau, . . Gavarret, Jules Louis Denis. Lehrbuch der Elektricität. Leipzig: Brockhaus, . . Golob, Andreas. „Mladostna leta v Mariboru. Dnevnik zoologa Karla Heiderja –”. Zgodovina za vse, -, (): –. . Graf, Ferdinand. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark. Grac: Naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, , I–XV. . Hartman, Bruno. „Slavjanol Ivan Sergejevič Aksakov v Mariboru leta ”. Časopis za zgodovino in narodopisje , -, - (): –. . Hartman, Bruno. „Knjižnica mariborske realke (realne Gimnazije) (–)”. Časopis za zgodovino in narodopisje, , (): –. . Horvat, Rudolf. Lika i Krbava. Povijesne slike, crtice i bilјeške. Svezak II. Zagreb: Tipograja, . . Hübl, Franz. Systematisch-geordnetes Verzeich nis derjenigen Abhand lungen, Reden und Gedichte, welche die an den inländischen Mittel schulen vorhandenen österreichischen, preussischen und baierischen Schulprogramme enthalten, mit einem Vorworte und einem Anhange, zusammengestellt von Hübl Franz, Prof. am k.k. Gymnasium in Czer nowitz . Czernowitz: Josef Buchowiecki & Comp, . Преузето . . . http://books.google.si/books?id=shJMAAAAcAAJ&printsec=frontcov er&hl=sl#v=onepage&q&f=false. . Io, Sonja. „Zgrade radionica Südbahn želјeznica u Mariboru i njihov utjecaj na urbanistički razvoj grada”. U 5th Pro Torpedo Annual Conference 25 to 2 May in Rijeka, Croatia. Collection of Summaries , urednik Miljenko Smokvina, -. Rijeka: Pro Torpedo, . . Jamnicky, Johann. „Meteorologijska opažanja na c. kr. velikoj realci u Rakovcu”. Jahresber. der k. k. Ober-Realschule in Rakovac 7-0 (): –, –. . Jettmar, Heinrich. „Bestimmung der Bildorte und Wellenform de an Ebenen Fläschen reectiren und gebrochenen Lichtstrahle, auf elementare Wege”. Programm Marburg Gymnasium (): –. . Jettmar, Heinrich. „Studien über die Strahlen-brechung im Prisma”. Programm Marburg Gymnasium (): –. . Joвaнoвић, Брaнимир. Teслa: ух, eлo, визиja . Бeoгрaд: Freemental, . . Jurik, Josene. Jurik‘s Adress-buch der Stadt Marburg: mit einem aus führlichen Wohnungs-Anzeiger, Schematismus der Behörden, des Handels-, Fabriks- und Gewerbewesens und geschichtlichen, topograschen und statistischen Daten. Maribor: Jurik&Leon, . 90
. Južnič, Stanislav. Zgodovina raziskovanja vakuumskih tehnik 2. Ljublјana: DVTS, . . Kayser, Heinrich. Handbuch der Spectroscopie. 4, Natürliche farbstoe der Pantzen. Die Farbstoe von Blut, harn, galle. Thierische Farbstoe. Dispersion. Fluorescenz. Leipzig: Hirzel, . . Kuret, Primož. Mahler in Laibach, Ljublјana –2. Wien: Böhlau, . . Krönig, August Karl. „Ueber die Concentration der Luftarten”. Annallen der Physik , (): –. . Кулишић, Коста. Никола Тесла. Ње�ов ђачки живо и научни ра [у краким црама] . Сарајево: Босанска Пошта, . . Кулишић, Коста. „Седамдесетпетогодишњица Николе Тесле – Бу ран студентски живот и прва стварања”. Полиика, . . , , са фотографијом. . Lane, Timothy. „Description of an electrometer invented by Mr Lane”. Philosophical Transactions of the Royal Society, (): –. . Laska, Antun. „Edlundova teorija munjevitih pojava”. Izviešće o kralј. Velikoj gimnaziji u Osijeku (): –. . Lavtar, Luka. „Vse prikazni v naravi so nasledek ene same preproste stvari z eno samo bistveno močjo (s privlačnostjo)”. Letopis Slovenske Matice (): –. . Lazarević, Žarko. „Začetki uvajanja telefonije v Ljublјani”. Kronika, -, (): –. . Leskovec, Antoša. „Upravni in gospodarski razvoj Maribora v . Stoletju”. Kronika, -, (): –. . Leskovec, Antoša. „Zgodovina uprave v Mariboru –”. U Maribor skozi stoletja, Razprave I, urednici Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec, –. Maribor: Obzorja, . . Leskovec, Antoša. „Razvoj gospodarstva v Mariboru: –”. U Maribor skozi stoletja, Razprave I , urednici Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec, –. Maribor: Obzorja, . . Leskovec, Antoša. „Gospodarstvo v Mariboru od srede . stoletja do prve svetovne vojne”. U Od Maribora do Trsta: 50–4: zbornik referatov , urednici Darko dagoška fakulteta, . Friš i Franc Rozman, –. Maribor : Pe-
. Lippich, Ferdinand. „Ueber die Breite der Spectrallinien”. Annalen der Physik, () (): –. . Lippich, Ferdinand. „Untersuchungen über die Spectra gasförmiger Körper”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. , (): –. . Löer, Augustin. „Novi nauk o geometriji”. U Siebente Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavoni 91
schen Militär-Grenze, urednik Sigismund Šoštarić pl. Letovanićki, –, додате слике на два бакрореза на крају. Zagreb: Carl Albrecht, .
. Löer, Augustin. „Tjelovježba u pučkoj školi. II”. U Obća hrvatska učitelјska skupština u Petrinji 25.–27. kolovoza 74 , urednik Ivan Filipović, –. Zagreb: Centralni odbor obćih hrvatskih učitelјskih skupština, . Gimnastika za učitelјe pučkih učiona i učitelјe priprav . Löer, Augustin. nike. Zagreb: Troškom i nakladom Kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vla -de, . . Ludwig, Karl. „Diffusion zwichen ungleich erwärmten Orten gleich zusammengesetzer Lössungen”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, (): .
. Marek, Bernhard i Jakob Pöschl. „Jahres-Uebersicht der meteorologischen Verhältnisse von Steiermark. Nach der Angaben von () Beobachtungs-Stationen zusammengestellt”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, ( tiskano ): –; ( tiskano ): –. . Marinčić, Aleksandar. Nikola Tesla –stvaralaštvo genija / Nikola Tesla – The Works of a Genius. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti i Odbor za obeležavanje godina rođenja Nikole Tesle, . . Tesla’s Mayer, Daniel. „Nikola in Prague Uin Tesla –IIIsome details from life, until now Tesla unpublished”. Millennium. Fifth International Conference, urednik Petar Miljanić, VI deo, –. Beograd: Institut Nikola Tesla/VIZARTIS, . . Микшић, Марко. „Метеорологичка опажања”. Про�рам реалне �имназије у Раковцу. Karlovac: Prettner, . . Мркић, Дан. Никола Тесла –евроске. �оине Београд: Музеј Нико ле Тесле, . . Муљевић, Владимир. „Мартин Секулић (–)”. Елекроехника: знансвено-сручан часоис Хрваско�а елекроинжењер ско� савеза и уружених изавача, (): –. . Pertl, Eman. „Zgodovina mariborskega zdravstva”. U Maribor skozi stoletja, Razprave I, urednici Jože Curk, Bruno Hartman i Jože Koropec, –. Maribor: Obzorja, . . Pichler, Franz. „On the University Studies of Nikola Tesla in Graz and Prague”. Рaд прeдстaвљeн нa EMCSR 2004, Vienna, April 3-, 2004, Symposium „History of Cybernetics, Information Technology and Systems Research”, . . Pichler, Franz and Augustinus Asenbaum. „Zum Studium von Nikolaus Tesla in Graz und Prag”. Plus Lucius , , (): –. . Pištalo, Vladimir. Tesla, portret među maskama. Novi Sad: Budućnost, .
92
. Pištalo, Vladimir. Tesla, portret med maskami. Ljublјana: Modrijan, . . Plentaj, Fran. „Vom Wurzelziehen im Allgemeinen und Wurzelziehen im Besonderen”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wis senschaften (): , ; Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, (): ; Denkschriften der Kaiserliche Akademie der Wissenschaften, mat-nat.Klasse, , (): . . Občinske Podgoršek,volitve Nataša. „Zgodovina uprave v Mariboru –. v mestu Maribor –”. Studia historica Slovenica, , - (): –. . Pöschl, Jakob. „Ueber einen Ruhmkorschen Induktionsapparat”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, (): –. . Pöschl, Jakob. „Über den neuesten Typendruck-Telegrafen von Hughes”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, (): XXXI. . Pöschl, Jakob. „Ueber das transatlantische Kabel und seine Sprechmethode”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, (): XXXVII–XXXVIII. . Pöschl, Jakob. „Ueber »singende Flammen«”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, , (): LXXXXI. . Pöschl, Jakob. „Ueber neuere Elektromaschinen insbesondere Gramme‘s System”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): LXVIII–LXXI. . Pöschl, Jakob. „Ueber das »Telephon«”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): XXXIX–XLI. . Prica, Nikola. „O odnošaju izmedju molekularne težine i gustoće plinova (para)”. Godišnje izvješće kralj. velike realne gymnasije u Rakovcu (): –. . Pu, Rudolf Gustav and Jože Curk. Maribor: njegova okolica, prebivalci in zgodovina. Maribor: Obzorja, . . Reithammer, Anton Emil. „Feuerkugel am . September in Pettau”. Zeitschrift der österreichischen Gesellschaft für Meteorologie (): . . Reithammer, Anton Emil. „Ueber den Ozongehalt der atmosphaerischen Luft”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): –. . Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber die Algen”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, (): XXXV. . Reibenschuh, Anton Franz. „Die Grotte bei Sachsenfeld”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark, (): –.
93
. Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber Grubengas und neuere Beleuchtungsstoe”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): CXLII–CXLV. . Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber die Theorie der Flamme”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): XXVII–XXXVI. . Reibenschuh, Anton Franz. „Die neueren chemischen Theorien: Programm Marburg Einleitung in das Studium der modernen Chemie”. k.k. Staats-Oberrealschule Erster Jahresbericht. Veröff. am Schlusse d. Studienjahres 7 (): –.
. Reibenschuh, Anton Franz. „Ueber die Harze mit besonderer Berüc ksichtigung der fossilen Harze Steiermarks”. Fünfter Jahresbericht der K.K. Staats-Oberrealschule in Graz (): –. . Reibenschuh, Anton Franz. „Über das Methylbiguanid und seine Verbindungen”. Monatshefte für Chemie und verwandte Teile anderer Wissenschaften , (): –. . Resch, Peter. Das Moderne Kriegsrecht Der Civilisierten Staatenwelt. Grac/Leipzig: U. Moser, , прештампано . . Robida, Karl. „Grundzüge Einer Molekularphysik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus. Von Dr. S. Šubic”. Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, (): –. . Rogner, Johann. „Ueber Rechnenmaschinen”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark XLIII (): XLIII. . Rozman, Franc. Socialistično delavsko gibanje na slovenskem Štajerskem. Maribor: Obzorja, . . Sabaz-Deranja, Loredana. Vecchi mezzi didattici del laboratorio di scienze: un museo scolastico. Kopar: Ginnasio Gian-Rinaldo Carli, /. . Schaschl, Josef. „Die Galvanostegie, mit besonderer Berücksichtigung der fabriksmässigen Herstellung dicker Metallüberzüge auf Metallen mittelst der galvanischen Stromes”. Elektro-technische Bibliothek, (): –. . Schaschl, Josef. „Der Westinghouse-Motor”. Mittheilungen aus dem Gebiete des Seewesens. Beilage -, (): –. . Schwarz, Heinrich. „Zur Philosophie der Technik”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): LXV–LXX. . Sekulić, Martin. „Fluorescencija i calcescencija”. Rad, (): –. . Sekulić, Martin. „Polarna zora kao učinak zemaljske munjine”. Rad, (): –. . Sekulić, Martin. „Ultraviolette Strahlen sind unmittelbar sichtbar”. Chemisches Central-Blatt, , (): –.
94
. Sekulić, Martin. „Eine merkwürdige Interferenzerscheinung”. Annalen der Physik, , (): –. . Sekulić, Martin. „Fizika atoma i molekula”. Rad, (): –. . Sekulić, Martin. „Burnjak. Izumio i preračunao M. S.” Rad, (): –, , . . Sekulić, Martin. „Ueber die an bestäubten und unreinen Spiegeln sichtbare Interferenzerscheinung”. Annalen der Physik, , (): –. . Sekulić, Martin, „Uzrok munjotvornoj sili”. Rad, (): –; (): –; (): –. . Sekulić, Martin. „Elementarni nauk o harmoničnom titranju. Priredio za više razrede srednjih škola profesor M. Sekulić”. Izvjeišće c. k. vel realke u Rakovcu za g. 77/ (): –. . Sekulić, Martin. „Beziehung zwischen der elektromotorischen Kraft und der chemischen Wärmetönung”. Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, , (): . (Прочитао секретар класе математичких и природних наука Академије наука у Бечу (Sekretär der mathematisch-naturwissenschaftlichen Klasse) Јожеф Стефан . . ). . Sokol, Velimir. Stogodišnjica telefonije u Hrvatskoj. Zagreb: PTT Muzej, . . Spiller, Robert. „Ueber Beziehungen des Galvanismus zur teoretischen Chemie”. Programm Marburg Realschule (): –. . Stiller, Wolfgang. Ludwig Boltzmann. Frankfurt am Main: Thun, . . Studen, Andrej. „Maribor na poti v moderno mesto”. U Mesto in gospodarstvo: mariborsko gospodarstvo v 20. stoletju, urednici Željko Oset, Aleksandra Berberih Slana i Žarko Lazarević, –. Ljubljana/ Maribor: Inštitut za novejšo zgodovino/Muzej narodne osvoboditve, . . Šamperl Purg, Kristina. „Oris nacionalne podobe tehniške inteligence v avstroogrski monarhiji ob prelomu stoletja na primeru Janeza Puha”. U Melikov zbornik, urednik Vincenc Rajšp, –. Ljubljana: ZRC SAZU, . . Шeшић, Maриja. „Maртин Сeкулић, први Teслин прoфeсoр фи зикe”. Флo�исoн, (): –. . Štrkljević, Johann. „Nešto o uztrajnih momentih i razu”. Jahresberichte der k.k. Ober-Realschule zu Rakovac in der k.k. Kroatisch-Slavonischen Militär-Grenze (/): –. . Šubic, Simon. „Physikalische Abhandlung uber die Zusammensetzung fortschreitender und drehender Bewegungen und ihre Anwendung zur Erklärung der Aberration des Lichtes, des Foucault‘schen Pendelversuches, des Erscheinung des Freischwebens der rotiren-
95
den Scheibe n Fessel‘s Rotationsmaschine und am Kriesel”. JahresBericht der Ober-Realschule zu Pest (): –. . Šubic, Simon. Lehrbuch der Physik für Ober-Gymnasium und OberRealschulen. Pešta: Gustav Heckenast, ; . izdanje Pešta: Gustav Heckenast, ; . izdanje Budimpešta: Gustav Heckenast, . . Šubic, Simon. „Der Hebel und die Kräftenpaare nebst ihrer Anwendung in der Mechanik”. Erster Jahres-Bericht der Wiener KommunalRealschule in der Vorstadt Rossau (): –. . Šubic, Simon. „K. Robida, Erklärung der Lichterscheinungen”. Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, (): –. . Šubic, Simon. Grundzüge einer Molekular-Physik und einer mechanischen Theorie der Elektricität und des Magnetismus . Wien: Braumuller, . . Šubic, Simon. „Th. Gerding, Schule der Physik für Lehranstallten und zum Privatgebrauch”. Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, (): –.
. Šubic, Simon. Lehrbuch der Physik für Unter-Realschulen. Pest: Gustav Heckenast,. . Šubic, Simon. „Mehanična teorija o toploti, . Deo”. Rad, (): –. . Šubic, Simon. „Dinamična teorija o plinih”. Rad , (): –. . Šubic, Simon. „Telegraja, zgodovina njena in današnji stan”. Letopis slovenske matice (): –. . Шубицово писмо Карлу Гласеру . . (непагинирано Šubic, Simon, pismo Karlu Glaseru . . ) (Архива писцa). . Šantel, Anton. Zgodbe moje pokrajine. Ljublјana: Nova revija, . . Tesla, Nikola. „O kapilarnim cevima”. Srbadija: Almanah Srp. akad. liter. Društva „Srbadije” u Gracu. Uređuje ured. Odbor na stranicama, , (): . . Těšínská, Emilie. „Ernst Mach, his Prague physics students and their careers”. Preuzeto . . . http://www.muni.cz/press/books/ les/mach.pdf. . Toepler, August. „Experimental-Vorlesung über die Erscheinungen der Capillarität”. Mittheilungen des naturwissenschaftlichen Vereines für Steiermark (): XLIX–LI. . Torbar, Josip. „Sjeverna zora”. Rad, (): –. . Torbar, Josip. „Izvještaj sa Svećane sjednice”. Rad, (): . Tuschar, Gregor. „Ueber die Construktion der Materie nach der atomistischen Ansicht; Aphoristisches für Philologen über das Unterrichtsverhältniss der Muttersprache zu jenem in den classischen”. Programm des k.k. Katholischen Gymnasiums zu Preßburg am Schlus se des Schulјahres (): –. 96
. Vaniček, Alois, ed. Schematismus der österreichische Gymnasien und Realschulen für das Schulјahr 5–0 I. Prag: F. Tempsky, . . Vovko, Andrej. „Gimnazijska leta dr. Pavla Turnerja”. Studia Historica Slovenica, , (): –. . Winter, Karl. „Ein neuer Electrophor-Apparat”. Berichte über die Mittheilungen von Freunde der Naturwissenschaften in Wien, (): –. . Wohinz, Josef W. „Nikola Tesla – ein genialer ‚Elektriker‘”. U Kunst und Wissenschaft aus Graz . Naturwissenschaft, Medizin und Technik aus Graz, urednik Acham Karl, –. Vienna: Böhlau, . . Wollaston, William Hyde. „On a Method of Freezing at a Distance”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London, (): –. . Зoрић, Ивaнa. Фoo�рaфиje из Teслинo� aлбумa . Бeoгрaд: Mузej Никoлe Teслe, . . Zwitter, Fran. Nacionalni problemi v Habsburški monarhiji. Ljublјana: Slovenska Matica, .
97
Stanislav J. Južnič
Slovenian Academy of Arts and Sciences, Center for Scientific Research, Slovenia NIKOLA TESLA’S EDUCATION - PERSONALITIES AND EVENTS THAT MARKED THIS PERIOD OF THE SCIENTIST’S LIFE (On the occasion of the 140th anniversary of Tesla’s arrival in Maribor - 1878/79).
Electrical and other research and achievements of Tesla’s most influential professors Martin Sekulić and Jacob Pešl have been put under the spotlight. Sekulić’s papers were not unknown to previous researchers, but here, for the first time, the connection has been established with Tesla’s occupations. Pešl’s published studies, however, have until now largely escaped the attention of science historians, and on this occasion they are presented in their entirety, for the first time. Sekulić and Pešl’s collaboration with their colleagues has been examined, as well as scientific and technical papers of their colleagues and associates, but also of other professors and scientists in the Austro-Hungarian Empire at the time.
Nikola Tesla’s education has been described, and within it, his short stay in Maribor in between and . After years, it is useful to recall once again this period of Tesla’s life and work in the north of present-day Slovenia. The Maribor period represents the time of Tesla’s coming of age as a scientist, and therefore, the scientists and technicians who were actively working in Maribor at the time have been studied. Research was conducted into the technical and especially electrical capabilities of Maribor, which in Tesla’s time was a rapidly growing industrial city. The Maribor technical professors were listed along with their papers published in Tesla’s time. Keywords: Nikola Tesla, Rakovac, Graz, Maribor, Prague, history of electrical engineering and vacuum equipment, history of education Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 0. 20.
98
критичко издање историјско-архивске научне грађе УДК 6: Тесла Н. Мирослав Х. Бенишек1 Универзитет у Београду, Машински факултет, Београд Бранимир С. Јовановић2
Музеј Николе Теслe, Београд
ТЕСЛИНА ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ МАШИНСТВА
Апстракт
Истраживања Николе Те сле у обла сти ма шинства, за познаваоце његовог дела, неоправдано су била у сенци његовог неоспорно грандиозног дела оствареног у области електротехнике. Међутим, Теслина истраживања у машинству изазивају специјалну пажњу због јединствености и оригиналности решења, јер пружају велике могућности за примену и за даља теоријска истраживања. То се посебно односи на машине за енергетску размену флуида и механичког система. С друге стране, Тесла је у 0. веку, скоро 30 година искључиво радио у области машинства и од тих истраживања се финансирао. У жељи да се Теслина истраживања више осветле, у овом раду се приказују разлози, хронологија и важнији резултати остварени у области машинства. Посебно се приказују Теслини патенти и на основу њих реализоване машине. Кључне речи: Никола Тесла, машинство, патенти, пумпе и турбине
1. Увод
Када се помене име Николе Тесле , прва помисао која нас обузима јесте: електротехника, електрични мотори и генератори, наизме
[email protected]
[email protected]
99
ничне струје, струје високих напона, високофреквентне струје…, а никако машинство, пумпе, турбине, компресори… Овакво схватање проистиче из чињенице да су Теслина најчувенија открића баш из области електротехнике, што се не може порећи, тако да се о њима и највише пише и зна. Међутим, Теслина истраживања у области машинства значајна су по својој домишљатости у освајању јединствених и оригиналних решења машина, до тада непознатих по био својој конструкцији у техничкој пракси. сесамо рећи да би Тесла познат у свету науке и технике, чакМоже и да се узму у обзир резултати које је остварио у области машинства. Свеукупни истраживачки резултати у области електротехнике, машинства, бежичног преноса сигнала, аутоматике, енергетике и слично сврставају га у светских ред џинова научника и проналазача, који су задужили људску цивилизацију. Треба напоменути и чињеницу да се Тесла у 0. веку бавио искључиво машинством. Да би се сагледао Теслин животни и истраживачки пут и његово, на први поглед за многе несхватљиво, окретање истраживању у области машинства неопходно је овде поменути важније датуме његовог животног пута:
– 856. године, 0. јула – рођен у Смиљану (отац – Милутин, мајка – Георгина). – 86–87. године – Основна и Нижа гимназија у Смиљану и Госпићу, па Виша у Карловцу. – 875–878. године – Техничка школа у Грацу. – 88. године – открива принцип ротационог магнетног поља у Будимпешти. – 883. године – прави први модел индукционог мотора у Стразбуру. – 88. године – одлази у Америку и ради кратко у Едисоновој (Thomas Alva Edison) лабораторији. – 885. године – оснива предузеће Tesla Arc Light Company. – 887. године – оснива друго предузеће Tesla Electric Company. Ова предузећа Тесли омогућавају да оствари финансијска и материјална средства за даља истраживања на реализацији полифазног система преноса снаге и индукционих мотора. У периоду од 887. до 00. године – интензиван рад у области електротехнике коју су чинили: – мотори и генератори наизменичне струје – пренос електричне снаге, – вештачко осветљење,
100
– високофреквентне струје, – струје високог напона, – рендгенски зраци, – резонантни електични осцилатор, – експерименти у Колораду Спрингсу, – бежични пренос сигнала. Идеја о светском систему телекомуникација ина бежични пренос енергије. Гради антену светске радио-станице Лонг Ајланду, – телемеханика. Радио-управљање моделом брода, – велики број предавања и научно-стручних чланака, – велики број патената. Период од 0. до 5. године одликује се истраживањима у области машинства: – размена енергије флуид ↔ механички систем ↔ електрична енергија, – вакуум пумпе, – мерење фреквенције обртања, – мерач брзине, – мерачи протока, – бродски брзиномер, – валвуларни проводник (хидраулична диода), – апарати за ваздушни транспорт – ваздухоплови с вертикалним полетањем, – фонтана, – клипне машине. Умро је 3. године, 7. јануара у Њујорку. Како се може видети, најзначајнија открића у области електротехнике Никола Тесла је остварио до краја . века. Тада, у четвртој деценији живота, започиње истраживања на више различитих тема, а посебно га заокупљују открића на пољу високих напона и високих фреквенција, која су га довела до идеје о светском бежичном преносу сигнала и енергије, ослањајући се на свој проналазак резонантног електричног осцилатора. Битне експерименте обавио је у Колорадо Спрингсу и на основу њих је желео да у Лонг Ајланду изгради антену светске радио-станице, користећи помоћ богатог индустријалца Џон Пирпонт Моргана (Jоhn Piеrpont Morgan). Радови на изградњи антене, започети 0. године, прекидају се крајем исте године. Криза на њујоршкој берзи много је обезвре101
дила добијена средства за пројекат и у исто време, Џон Пирпонт Морган, без икаквих објашњења, отказује даљу помоћ Тесли. Тесла доживљава пар тешких година, када упорно тражи могућности за остварење своје идеје о светском систему телекомуникација изградњом антене. Вероватно у жељи да дође до финансијских средстава, окреће се истраживању у области машинства. С друге стране, Тесла је искористио прилику да практично разради једну давнашњу идеју своја коју јеистраживања у то време већ био осмислио. Следећихма5 година живота, ће посветити искључиво шинству, користећи и своје проналаске у области наизменичних струја (моторе и генераторе). Овде је битно напоменути да он рад у области машинства започиње истраживањима на трансформацији енергије механичког система на флуид и обрнуто. Тесла је дошао до оригиналног решења, до тада непримењеног, да коришћењем адхезивних и вискозних својстава флуида у граничном слоју, једноставном конструкцијом помоћу ротирајућих блиско за вратило учвршћених дискова, уместо лопатица хидрауличних турбомашина, изврши пренос енергије механичког система (ротирајућих дискова) на флуид и обрнуто (идеја о флуиднојСлика . Никола Тесла у 3. живота, на прагу озбиљпропулзији). Ову своју идејугодини и них истраживања у области проналазак касније је користио машинства у низу својих патената и реализовао је на многим изведеним машинама. У већини биографских приказа Теслиног живота и дела, његово богато дело у области машинства спомиње се само спорадично. У богатој документацији коју је Тесла оставио за собом и која се чува у Музеју Николе Тесле у Београду, у збирци научних докумената, само у групи турбомашина, постоји 6.67 страница оригиналних Теслиних бележака, цртежа, скица, прорачуна, мерења и другог научно-истраживачког материјала који се односи на Теслин рад у овој области. Већ први и површан преглед показује да се ради о вредном материјалу којег Тесла углавном није објавио за живота, па је научном свету остао непознат прави обим његовог 102
истраживања. У архиви и библиотеци Музеја постоји још вредних докумената, а поменутој документацији треба додати и богату преписку с компанијама и појединцима, патенте и патетне пријаве, фотографије, новинске исечке и техничку литературу. Све ово чини један богати фонд са више од 0.000 докумената, који се временски протеже на период између 0. и 5. године. У питању је дуг временски период, у коме је Тесла истраживао велики број турбомашина, пумпи, дуваљки, компресора, парних и гасних турбина и других машина и уређаја, тако да постоји велики простор да се до краја утврди шта је све Тесла радио и колика је вредност овог дела његовог истраживања, који се тиче научног и инжењерског рада.
2. Хронологија истраживања и открића Николе Тесле у области машинства
Никола Тесла је започео истраживања у области машинства, како је већ напоменуто, истраживањима у области турбомашина. Овакво Теслино интересовање није нимало необично, ако се узме у обзир да је то било време интензивног индустријског развоја, када су машине за трансформацију енергије у циљу производње корисног рада (турбине) и обрнуто – машине за предају енергије флуиду коришћењем рада (пумпе, компресори, вентилатори и тако даље) биле у центру пажње. О историјату овог интересовања, као и саме 3 изнето у једном извештају идеје, постоји Теслино сведочанство под насловом Теслина арна и �асна урбина у коме се наводи: „Аутор користи овај назив са извесним оклевањем и само зато јер налази да је неопходно за конкретност и прецизност његових тврдњи. Трагови првих концепција овог погонског мотора воде га до његовог открића обртног магнетног поља и проналаска индукционог мотора који је омогућио идеално једноставне начине за електродинамичко трансформисање енергије. Будући да је веома заинтересован за механику, професионално и на други начин, одмах му се појавила идеја да испита да ли се термо-динамичко претварање енергије могло остварити наби неки аналоган начин и тако развити топлотни мотор сведен на најелементарније принципе конструкције. Имајући ово у виду посветио је пажњу ротационим машинама са лопатицама и сличним органима импулзије, али се ускоро уверио да је успешно решење лежало у другом правцу. Овај почетни рад иако плодан у извесном смислу, био је формалан и можда неопходан за еволуцију идеје која се коначно уобличила 3
Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.38 Ф8.
103
у његовом уму и резултирала у плану притисне машине или турбине погоњене на нов начин. Клип или ротор, конструисан као што је већ приказано, био је обликован да ротира слободно у незнатно већем кућишту са излазним отворима близу лежајева и тангенцијалним прорезима на периферији. Радни флуид пуштен кроз ове последње, требало је да ствара вртлог у кућишту и пролазећи кроз пролазе између плоча, да их за собом вуче трењем”.
Такође из материјала Теслине може се прецизније видети како је дошло дозаоставштине остварења претходно изнете идеје: „. Замислио сам проналазак изложен у изјави о приоритету још у јануару 0. и експериментисао сам у развоју исте од тада. . Начинио сам прве комплетне цртеже проналаска почетком 06. у јануару или фебруару. 3. Објаснио сам први пут комплетан проналазак другима око . јуна 06. . Применио сам проналазак у пракси током 07. у току октобра или новембра те године.” Дакле, прве Теслине идеје везане за рад на турбини, која би успешно обављала термодинамичко претварање енергије, враћају нас у најуспешнији и најплоднији периодињеговог живота, када је радио на примени полифазног система свог индукционог мотора, око 888. године. Конкретно уобличавање принципа на коме би почивао рад такве машине, настало је 0. године, усред рада на бежичном преносу енергије и пројекту Воренклиф (Wardenclyffe). Интересантно је приметити да између ова два датума постоји период када је принцип, идејно решен поменуте 0. године, био такорећи „полууобличен”. У писму свом патентном адвокату Паркеру Пејџу (Parker Page), од . септембра 88. године,5 објашњавајући свој рад на прекидачима кола, Тесла је на више места спомињао „малу турбину погоњену млазом живе”, „мали диск погоњен млазом живе”, „коло погоњено флуидом”. И у судском процесу који је 6. године водио против проналазача Асквита (Asquith), у вези са приоритетом открића брзиномера, Тесла доводи у везу рад на прекидачима кола са радом на хидрауличним машинама. Из патента Прекиач елекрично� кола (Electric circuit controler) бр. 60.5, којег је добио 6. августа 88. године6, са цртежа и 3 (слика ), јасно је да је мислио на механички део прекидача, који се састоји из шупљег добоша F кога обрће електромотор, унутар кога се, причвршћен на полуосовини К и Ibid., К.36 Ф8. Ibid., К.38 Ф7. 6 Ibid., К.5 Ф6. 5
104
Слика . Део механизма за прекидач кола у коме је делимично искоришћена идеја новог принципа преноса енергије
раму L, налази диск М који може слободно да се обрће око осовине и који има зупце N на ободу. У часопису New York World7, 5. јануара 08. године, под насловом Предвиђања Николе Тесле за 1908. годину (Forecasting of Nikola Tesla for year 1908), Никола Тесла је објавио своја разматрања о различитим проблемима науке и технологије: о бежичном преносу, радију, радиоактивности, ваздухопловству…, а последњи пасус чланка посветио је проблемима бродске пропулзије. У чланку се каже: „Постоји обиље доказа који показују да ће значајна побољшања бити начињена у бродској пропулзији. Бројне теорије указују да је оно што погони брод реактивни млаз; према томе, пропелер је осуђен на неефикасност при великим брзинама. Увешће се нов принцип”. Свему овоме претходила су теоријска разматрања, дата у белешкама8 од . септембра до . новембра 07. године, из којих се види да је Тесла своју идеју применио за нови погон путничког брода Лузианија (Lusitania), млазом који би стварао његов хи7
Nicola Tesla, „Nicola Tesla’s forecast for 08”, New York World (08): хемеротечка збирка у МНТ. 8 Видети фусноту број 5.
105
Слика 3. Оригинална скица Теслиног хидрауличног пропелера из 07. године
драулички пропулзор са дисковима. На слици 3. приказана је оригинална скица Теслиног хидрауличког пропелера. Ако је уопште могуће неким датумом означити почетак Теслиног рада на примени новог принципа механичког преноса енергије флуида, онда је можда најбоље узети 8. фебруар 08. године, јер је тог дана на Теслину адресу у Валорф хотел Асорија (Waldorf Astoria) у Њујорку стигло писмо Волтера Најта (Walter Knight), главног инжењера Америчко-британске компаније за производњу оружја, парних машина и противпожарних уређаја (American and British Manufacturing Company, АВМС), у коме он обавештава Теслу да је успешно обављено тестирање једне Теслине пумпе: „Као што Вам је познато, Америчко-британска компанија ме је одредила да сведочим и прикупим податке везане за Теслину хидрауличну пумпу која је за Вас произведена у њеној фабрици оружја у Бриџпорту (Bridgeport), Ја сам свој извештај послао господину Хедлију са добијеним резултатима и обавештен сам да он са Вама преговара о производњи и развоју открића. Верујем да Ви знате како ћете довршити своје преговоре са господином Хедлијем и ја ћу их подржати са своје стране”. 0 пише: Затим му . фебруара Џозеф Хедли (Joseph Hoadley) „Добио сам извештај из фабрике оружја у Бриџпорту у вези са трошковима нове Теслине хидрауличне пумпе која је за Вас била
Тесла – АВМС, (АМНТ), писмо Валтера Најта – преписка с компанијама. Hоadley Joseph – Тесла, АМНТ, писмо – преписка с појединцима.
0
106
направљена у фабрици и коју сам видео у раду прекјуче. Америчко-британска компанија коју ја контролишем, била би вољна да предузме ексклузивну производњу овог открића за пумпање, поморске и друге сврхе. Овај концерн има највиши углед међу осталим комерцијалним установама и поседује не само фабрику оружја и борбене технике у Бриџпорту, већ иЏорџ велику X. Корлис фабрику парних машина у Провиденсу на Род Ајланду (Providence on Rhode Island). Они такође производе Амопосебно скин� (Amosking ) противпожарне машине, које се чувене чине прилагођене за коришћење Теслине пумпе. Спреман сам да довршимо преговоре око извођења овог посла и било би ми драго да се што пре чујемо. Могу да Вам кажем да сам целу ствар изложио господину Ендрју Флечеру (Andrew Fletcher) из Флечерове бродоградилишне компаније у Хабокену у Њу Џерсију (Haboken New Jersey) који гради турбинске чамце за Јејл (Yalle) и Харвард (Harvard). Он је један од наших великих набављача и жели што пре да Вас види и да разговара о примени Вашег открића у бродској пропулзији”. Меморандум споразума о сарадњи, који су Тесла и Хедли потписали 6. јануара 08. године у присуству Волтера Најта (Walter Knight), предвиђао је оснивање компаније за експлоатацију Тес-
линих патената из области бродске пропулзије. Хедли је дао аванс од 000 долара и ставио је на располагање радионице своје фабрике, као и своје бродове Алабама (Alabama) и Ден (Den), на које Такође је доје Тесла требало да угради нов систем пропулзије. говорено да се према Теслиним нацртима у АВМС-у направи једна хидраулична пумпа и тестира. Као што се види из цитираног писма од . фебруара, Хедлијева реакција је била повољна сла је и Те добио „зелено светло” за рад. Изнајмио је канцеларије у улици Бродвеј бр. 7 у Њујорку (7 Broadway St.) и ту организовао неку врсту пројектног бироа из кога је управљао радом на конструкцији и експериментима у Бриџпорту и Провиденсу. У то време, 07. године, како наводи Теслин биограф Џон О’Нил (John O’Neill), Тесла врши прве експерименте с парном турбином која је имала обртно коло састављено од дискова пречника ,7 cm, погоњена ваздухом под притиском и развијала је брзину обртања од 0.000 ob./min. Тесла тада још увек не пријављује патенте својих проналазака, већ ради на пројектима и реализацији машина заснованих на својој идеји о флуидној пропулзији обртним колима без лопатица.
Тесла
– АВМС, (АМНТ), група правни послови – споразум о сарадњи К. 5. John O’Neill, „Prodigal Genius”, The Life Story of Nikola Tesla (): 36.
107
Слика . Оригиналне скице хидрауличног преносника снаге
Слика 5. Оригинални конструктивни цртеж Теслиног двостепеног компресора за напајање високих пећи
Током 08. године, Тесла: – даје два посебна резултата при раду на хидрауличном пропелеру с дисковима: идеја о хидрауличном преноснику снаге (слика ) и идеја о електричном погону брода. – на основу својих идеја конструише двостепени компресор за напајање високих пећи. Експерименти на изведеној машини обављени су успешно у фарбици АВМС. Компресор је био погоњен Де-Лаваловом (De Lavalle) турбином снаге , kw. На слици 5. приказани су оригинални цртежи двостепеног компресора. Два бочна компресора су сабијала ваздух у првом степену, а средишњи је био двострујни који је сабијао ваздух до коначне вредности. У току 0. године Тесла остварује: – дуваљку за ливницу у Корлису у Провиденсу за АВМС. фирму Компресор је био погоњен Теслиним трофазним индукционим мотором снаге 37,3 kw. Дуваљка је имала следеће карактеристи108
Слика 6. Шематски Слика 7. Пумпа високог притиска приказ и изглед са скицом обртног кола дуваљке за ливницу у за фирме АВМС и АССIС Корлису
Слика 8. Патентни цртеж Слика . Патентни Николе Тесле цртеж Николе Тесле – Проулзија флуиа – Турбина ке: проток .800 3m/min; брзина обртања 3.50 оb./min и проток 6, kPa. На слици 6. дат је шематски приказ и изглед већ изведене дуваљке. – пумпу високог притиска за котловско постројење за фирму АВМС, напора m и протока 0,073/s. m Такође, ова пумпа је имала и другу намену за пумпање сумпорне киселине у компанији Alabama Consolidated Coal and Iron Company (АССIС), у руднику угља и фабрици за прераду гвоздене руде. На слици 7. дат је приказ пумпе са индукционим мотором. – коначно, након свих експеримената и израда прототипова, пријаву своја два најзначајнија проналаска. Први проналазак 109
Слика 0. Турбопумпа за фирму APCC Турбина (Turbine)3 пријављује . октобра 0. године, а други Проулзија флуиа (Fluid propulsion)14 . октобра 0. године, који су прихваћени од стране Америчког патентног завода (US Patent Office) 6. маја 3. године. На сликама 8. и . дате су функционалне скице патената Турби на и Проулзија флуиа . У патенту Проулзија флуиа Никола Тесла је заштитио принцип преноса енергије са радног кола турбомашине, сачињеног од низа ротирајућих дискова, на флуид помоћу адхезивних и вискозних сила. У овом патенту Тесла је заштитио још две идеје везане за примену овог принципа. Једна је употреба оваквих пумпи за пумпање прљавих, муљевитих течности и уопште течности које садрже крупне чврсте комаде. У том случају, Тесла предлаже конструкцију дискова без паока и централних отвора, с тим да је сваки диск смештен у посебно кућиште. Друга употреба је за компресију или разређивање ваздуха, или гасова уопште. Високи притисци могу се добити степеном или редном везом радних кола или „самосталним обртним колом, погодним скретањем флуида кроз обртне или стационарне пролазе”. Под овим је Тесла вероватно мислио на конструкцију сличну оној коју је користио у хидрауТеслин патент, бр. .06.06Turbine – , од 6. маја 3. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). Теслин патент, бр. .06. Fluid – propulsion, од 6. маја 3. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 3
110
Слика . Цртеж парне турбине са хидрауличном кочницом личним кочницама, код којих је сваки диск радног кола био без централног отвора и окружен стационарним зидовима кућишта. Флуид је био усисаван у комору првог диска, потискиван на његов обод с једне стране, а затим са друге стране истог диска струјао до центра, где је био усисаван у комору следећег диска, и тако све до излаза из кућишта кола. У патенту Турбина Никола Тесла је заштитио основни принцип размене енергије флуида са механичким системом – обртним колом које се састоји од низа ротирајућих размакнутих дискова. Флуид улази тангенцијално у обртно коло и излази кроз централне отворе око вратила кола. Машина може радити и реверзибилно. За фирмуAmerican Pipe and Construction Company (APCC) конструише 0. године турбопумпу на основу свог принципа, погоњену турбином. Пумпа је при испитивању постигла проток од 0,8 m3/s, при напору од 7 m. На слици 0. приказани су оригинални цртежи турбопумпе. Парну турбину са обртним колом са дисковима снаге 7,5 MW Тесла конструише 3. године. Ову турбину Тесла је испитивао у Едисоновој централи, при чему је користио сопствени уређај са два диска, који је по потреби могао служити као мерач брзине обртања (тахометар) или као кочница за мерење момента. Конструкција мерног уређаја момента и брзине обртања настала је након вишегодишњег истраживања и откривања законитости промене момента и брзине обртања од врсте флуида, растојања дискова од кућишта и других утицајних величина. Цртеж турбине са мерним уређајем приказан је на слици . 111
Слика . Патентни цртеж
Слика 3. Патентни цртеж – Мерач брзине обрања
– Фонана
После неколико пословних неуспеха, увидевши да ствар с турбинама и пумпама неће ићи тако лако како је у почетку мислио, Тесла је, већ сасвим загрејан за проблеме машинске технике, заштитио још неколико проналазака. Најпре је . године добио, помало изненађујуће и чини се ван курса његовог уобичајеног 15 Патент је пријављен интересовања, патент Фонана (Fountain). 8. октобра 3. године, а прихваћен је 3. октобра . године (слика ) од стране Америчког патентног завода. У патенту је приказано напајање фонтане водом, помоћу пропелерне пумпе, да би касније у различитим решењима применио пумпање воде помоћу пумпе дате Проулзија флуиа –Тесле Теслине уме . У ствари, радило се у о патенту пословној сарадњи са једном малом компанијом Тифани – Суио (Tiffany Studio) – којој је обећао, уз одговарајућу финансијску накнаду, пројекат и израду једне фонтане оригиналне конструкције. Са комерцијалног аспекта, најбољи потез је повукао потписавши уговор са Валам Воч (Waltham Watch) компанијом из МасачуТеслин патент, бр. .3.76Fountain, – од 3. октобра 6. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 5
112
Слика . Патентни цртежСлика 5. Патентни цртеж – Брзиномер броа – Проокомер сетса, која је финансирала његов истраживачки и експериментални рад на новим типовима мерних инструмената. За ову компанију - у Амери Тесла је развио пет мерних уређаја, које је патентирао чком патентном заводу: – Мерач брзине обрања (Speed indicator)16 – проналазак пријављује . маја . године, а патент му је oдобрен . децембра 6. године (слика 3). – Брзиномер броа (Ships Log)7 – проналазак пријављује 8. децембра 6. године, а патент му је одобрен . септембра . године (слика ). – Проокомер (Flow Meter)18 – проналазак пријављује 8. децембра 6. године, а патент му је одобрен . јануара . године (слика 5). – Мерач фреквенције (Frequency Meter)19 – проналазак при јављује 8. децембра 6. године, а патент му је одобрен 3. јануара . године (слика 6). Теслин патент, бр. .0.35Speed – indicator, од . децембра 6. године, Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ). 7 Теслин патент, бр. .06.06 – , од 6. маја 3, Архив Музеја Turbine Николе Тесле (АМНТ). 8 Теслин патент, бр. .365.57 Flow – Мeter, oд . јануара . године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). Теслин патент, бр. .0.05Frequency – Мeter, од 3. јануара . године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 6
113
Слика 6. Патентни цртеж Слика 7. Патентни цртеж – Мерач фреквенције – Теслина вакуум-ума Никола Тесла је своју идеју (нови принцип) о безлопатичном преносу енергије са флуида на механички систем (и обрнуто), састављен од паралено постављених ротирајућих дискова, применио на читав низ уређаја и машина које су биле предмет његовог интересовања. 0 он каже: „На овај нови У једном свом необјављеном тексту начин се топлотна енергија паре или експлозивних мешавина може претварати са великом економичношћу у механички рад; кретање се може пренети са једног на друго вратило без чврсте везе; возила се могу погонити великом брзином; вода дизати или ваздух сабијати; скоро савршен вакуум се може постићи; материја се може замрзавати и гасови претварати у течност.“ Тесла је на свим овим применама радио у извесној мери, али без комерцијалног успеха. У патенту Побољшани роцес и уређај вакуума за високо� process and equipment highроизвоњу vacuum production), који је у (Improved Великој Британији поднео for . марта . године и који је био прихваћен . маја . године, Тесла је заштитио вакуум пумпу (слика 7), у којој је искористио појаву да се особине адхезије и вискозности задржавају у гасовима и парама, чак и при високим степенима разређености. На слици
0
Видети фусноту број 6.
Теслин патент, бр. 7.03 Improved – Process and Apparatus for Production
of High Vacuum, од 4. маја 1922. године, патентиран у Великој Британији.
114
Слика 8. Патентни цртеж – Венилски во, акозвана флуина иоа
се види да ову вишестепену пумпу чини низ радних кола у заједничком кућишту (0), али у посебним коморама. Тесла овако описује рад своје вакуум пумпе: „Пошто се улази () повежу са судом који треба испразнити једним, за ваздух непропусним спојем, и пошто систем ради на великој обимској брзини, флуиди због својих особина вискозности и адхезије, бивају извучени из суда док се не постигне онај потпритисак који је назначен. При свом пролазу кроз низ кола, флуиди се сабијају у степенима и бивају избачени кроз излаз (3) у знатно смањеној количини. Потпритисак који се произведе на овај начин може бити изузетно висок због очигледно јединствених особина уређаја, наведених раније, и како флуиди независно од своје густине бивају исисани великом брзином, губици кроз рукавце, лежишта и спојеве од незнатног су утицаја”. Патентни завод у Вашингтону издао је Тесли 3. фебруара 0. године још један вредан патент под називом Венилски во (Valvular conduit)3 (слика 8). У питању је направа без покретних делова која има вентилско дејство захваљујући погодно размештеним каналима у својој унутрашњости. Оно што представља пра
Ibid. Теслин патент, бр. .3.55 Valvular – conduit, од 3. фебруара 0. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 3
115
Слика . Патентни цртежи , и 3 – Аараи за вазушни рансор
ву вредност и универзалност овог и сличних Теслиних проналазака јесте чињеница да је у патентима инсистирао на томе да се ради о проналаску пре свега новог принципа, методе или апарата, па тек онда на њиховој примени. Тако је у патенту Венилски во , (у слободном преводу флуина иоа ), Тесла првенствено описао уређај без покретних делова који спречава флуид под притиском да струји у једном правцу, а дозвољава да у супротном правцу прође скоро неометано, па је тек на крају патента описао неке од могућих примена. Захваљујући оваквом приступу, када је шездесетих година флуидна диода била употребљена у једној сасвим новој области, као елемент меморије пнеуматских рачунара, није могло да се заобиђе Теслино име, као и да се не каже да је први патент у тој области, још давне 0. године, дао управо Никола Тесла. Последња два патента представљена у овом раду, уједно су и последњи које је добио у техници, Мео јесу вазушно� ран сора (Method of air transport) и Аара за вазушни рансор (Apparatus for air transport) (слика ) од 3. јануара 8. године. Опет помало изненађујуће, рекло би се да се Тесла пред крај свог
Теслин патент, бр. ..665. – Aparatus for aerial transportation, од . октобра 7. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
116
живота окренуо ваздухопловству. Међутим, чињеница је да се он изузетно занимао за ваздухопловство од ране младости до, тако рећи, краја живота, о чему постоји више сведочанстава – од аутобиографских казивања, до цртежа, рукописа, патената, писама и тако даље. Круну тог интересовања представљају два патента из 8. године, у којима је истакао вредност два открића: нов начин вертикалног полетања с наставком лета као код обичног авиона и друго, нов тип погонског мотора у виду његове усавршене турбине, за који је сматрао да ће изузетно добро заменити класичне моторе са унутрашњим сагоревањем.
3. Закључак
Сагледавајући Теслин рад у области машинства, а то важи и за друге области његовог истраживања, може се рећи да је Тесла тражио решења која су заснована на физичким јасним законима, али да се при томе није задовољавао уходаним инжењерским принципима струке, већ је имао сопствени пут којим је долазио до оригиналних резултата. Може се рећи да је Тесла трагао за непоновљивим, али јединственим решењима, која другим истраживачима нису била на „уму”. Сам Тесла је у једном интервјуу, објављеном . априла 6. године у часопису Brookline Eagle5, описао основне фазе своје научно-истраживачке методе: „У мом раду, ја прво добијем ‘осећај’ да постоји решење неког проблема. Овај осећај ми много значи, јер када га добијем ја увек до краја успем да решим проблем. Вероватно је он индикација да је подсвест марљиво на путу, или је већ пронашла решење. Онда ја уопштено размишљам о проблему, не концентришући се посебно на било коју тачку. Могу да прођу месеци или чак године са једном идејом у таквом стању, која је дубоко у мојој глави. Коначно идеја је сазрела и слика која је у почетку била нејасна, постаје све оштрија – све док не постане реалност. Пошто је општи облик утврђен, ја настављам да усавршавам машину или идеју – одлучујући да ли ће радити ефикасно или да да могу ли ћеда јекажем једна или друга ствар поправити. Визија је тако јасна да ли су неки делови у неравнотежи. Коначно могу да дам тачне мере мајстору чак ако нисам направио ни скицу. Модели не служе да би са њима експериментисао већ да бих доказао идеје које сам створио у свом уму”. Бранимир Јовановић, „Теслин допринос методологији истраживања у машинству” (докторска дисертација, Машински факултет у Београду, 5). 5
117
6 априла Такође о томе говори у једном другом интервјуу, . године у часопису The American Magazine, у чланку под називом Пустите вашу машту да ради за : вас „Уз помоћ визуализације, коју сам научио у својим дечачким напорима да се ослободим непријатних представа, развио сам оно што је, верујем, нов метод материјализовања инвентивних идеја и концепција. То је метод који може бити од велике користи сваком
маштовитом човеку, да је он проналазач, човекнеки или уметник. Неки људи,било од тренутка када требапослован да конструшу уређај или обаве било какав посао, наваљују на њега без одговарајуће припреме, и одмах бивају заокупљени детаљима, уместо централном идејом. Они могу да остваре резултат, али жртвују квалитет. Ево, укратко, мог сопственог метода: Пошто осетим жељу да изумем одређену ствар, могу да прођу месеци или године са одређеном идејом негде у мојој глави. Кад год ми се свиди, ја у машти размишљам о том проблему без свесне концентрације. Ово је период инкубације. Онда следи период директних напора. Пажљиво бирам могућа решења проблема. Разматрам и постепено усмеравам свој ум на сужено поље истраживања. Сада, пошто свесно размишљам о том проблему и његовим специфичним особинама, почињем да осећам да ћу решити проблем. Дивно је то што ако заиста то осетим, ја знам да ћу решити проблем и доћи до оног за чим трагам”. Како се види из претходно приложеног материјала у овом раду, Тесла је своја истраживања у машинству, којима је остао веран скоро 30 година свога живота, започео турбомашином без лопатица јединственом по конструкцији и начину размене енергије између флуида и механичког система. Сагледавајући све релевантне чињенице, Никола Тесла је својом идејом, реализацијом и истраживањем, открио суштински нови тип радијалне турбомашине која раније није била позната. Наиме, до тада су биле у употреби (а и данас су) само машине у којима се енергија размењивала између механичког система и флуида применом: кола са лопатицама, клипова и цилиндара и обртних клипова у кућишту, док Теслина турбомашина размењује енергију са механичким системом помоћу „невидљивих лопатица”. „Невидљиве лопатице” настају дејством напонског стања вискозног флуида, које се формира у простору између два или више коротирајућих дискова. Феномен струјања, више него употреба у пракси, инспирисао је велики број истраживача да се позабави Теслиним турбомашинама. Ипак, последњих година, интересовање за примену у пракси
6
Ibid.
118
расте због изванредних особина које ова турбомашина има као пумпа у специјалним доменима примене. Предаја енергије флуида механичком систему (турбина) Теслиним принципом није показала добре особине употребом конвенционалног флуида (вода, ваздух и водена пара). Међутим, постоје индиције, што је Тесла у својим разматрањима и предвидео, да се употребом нових флуида (експлозивних) ова ефикасност – степен корисности може повећати. Принцип размене енергије у безлопатичним турбомашинама применљив је на читав низ проналазака и сам Тесла га је обилно користио у својим патентима. Данас неколико фирми у свету производи Теслине пумпе за транспорт течности и мешавина велике вискозности (уља, малтера, течног бетона и друго). Посебно је данас у употреби Теслин принцип – пропулзија флуида у изради модерних молекуларних пумпи. Иако је истраживање и реализација турбомашина без лопатица најважније Теслино дело у области машинства, нимало нису од мале важности и остала његова истраживања. Споменимо само флуину иоу , која је неизоставни део пнеуматских рачунара. Посебно треба истаћи његова размишљања о искоришћењу геотермалне енергије и коришћења температурске разлике слојева морске воде у циљу производње корисног рада. Његово широко интересовање за све делатности које могу обезбедити бољи и хуманији живот људи простиру се на област ваздухопловства Аа( ра за вазушни рансор и Оверкраф). Стручна култура машинског инжењера и креативност генија омогућила је Тесли да с лакоћом решава текуће машинске проблеме, као и да у стварању нових машина искористи ефекте које су други сматрали штетним и непожељним. Тесла је себе посветио науци, али не оној чији ће резултати остати у оквиру стручних часописа, већ науци која од идеје и папира силази у лабораторије, а из ње у праксу.
Литература
. Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ ), К.38 Ф8. . Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.36 Ф8. 3. Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.38 Ф7. . Архив Музеја Николе Тесле, (АМНТ), К.5 Ф6. 5. Бенишек, Мирослав и Бранимир Јовановић. „Истраживања у области Теслиних турбомашина”. Зборник У раова : Теслин оринос
119
науци кулури и савременој цивилизацији , уредник Андрија Иванежа, –3. Нови Сад: Електровојводина, 6. 6. Бенишек, Мирослав и Бранимир Јовановић. „Истраживања у области Теслиних турбомашина”. Зборник У раова: Тесла III Миле нијум, V Међунарона конференција , Том. I, уредник Петар Миљанић, 33–8. Београд: Институт „Никола Тесла”, 6. 7. Јовановић, Бранимир, прев. Теслина окрића у машинсву . Београд: Музеј Николе Тесле, 86. 8. Јовановић, Бранимир. „Теслин допринос методологији истраживања у машинству”. Докторска дисертација, Машински факултет у Београду, 5. . O’Neill, John. „Prodigal Genius”. The Life Story of Nikola Tesla (): хемеротечка збирка у МНТ. 0. Tesla, Nicola. „Nicola Tesla’s forecast for 08”.New York World (08): 36. . Тесла – АВМС, (АМНТ), компанијама.
писмо Валтера Најта – преписка с
. Тесла – АВМС, (АМНТ), група правни послови –споразума о сарадњи к.5. 3. Теслин патент, бр. 605Electric – Circut Controler, од 6. августа 6. године, збирка патената, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). . Теслин патент, бр. .06.06 Turbine – , од 6. маја 3. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 5. Теслин патент, бр. .06. Fluid – propulsion, од 6. маја 3. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 6. Теслин патент, бр. .3.76 – Fountain, од 3. октобра 6. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 7. Теслин патент, бр .0.35 – Speed indicator, од . децембра 6. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 8. Теслин патент, бр. .3.78 Ship’s – log, од . септембра . године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). . Теслин патент, бр. .365.57 Flow – meter,oд . јануара . године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). 0. Теслин патент, бр. .0.05 Frequency – meter, од 3. јануара . године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). . Теслин патент, бр. .3.55 Valvular – conduit, од 3. фебруара 0. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ). . Теслин патент, бр. ..665. Aparatus – for aerial transportation, од . октобра 7. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ).
3. Теслин патент, бр. 703Improved – Process and Apparatus for Production of High Vacuum, од . маја . године, патентиран у Великој Британији. . Тесла, Никола – Parker Page, од . септембра 88. године, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ), писмо-преписка. 5. Hоadley Joseph – Никола Тесла, Архив Музеја Николе Тесле (АМНТ), писмо-преписка с појединцима.
Miroslav H. Benišek University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering, Belgrade Branimir S. Jovanović The Nikola Tesla Museum, Belgrade
TESLA’S RESEARCH IN MECHANICAL ENGINEERING
For experts on his work, Nikola Tesla’s research in the field of mechanical engineering has unjustifiably been in the shadow of his indisputably monumental works in the electrical field. But Tesla’s research in mechanical engineering calls for special attention due to its unique and the srcinal solutions. Here we particularly refer to the machines for the exchange of power between fluid and mechanical systems. On the other hand, in the twentieth century, Tesla exclusively worked in the field of mechanical engineering for almost thirty years and financed himself from this work. Further to our wish to shed more light on Tesla’s research in mechanical engineering, this paper looks into: the reasons, the chronology and the results achieved in the field of mechanical engineering. Tesla’s patents and the realized machines based on them, are presented herewith. Keywords: Nikola Tesla, mechanical engineering, patents, pumps and
turbines
Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
оригиналан научни рад
УДК 621.313.12.015.4
1 Јован Цветић Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Београд
РАЗВОЈ ТЕСЛИНИХ ГЕНЕРАТОРА ВИСОКОГ НАПОНА И ВИСОКЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ СА ОСЦИЛАТОРНИМ КОЛИМА
Aпстрaкт
У раду ћe би ти рeчи o при нципимa нa кo jимa сe зaснивa рaд - oсци гeнeрaтoрa висoких нaпoнa и висoкe фрeквeнциjeлaсa тoрним кoлимa. Дo 1891. гoдинe, Тесла je прaвиo и кoристиo мeхaничкe гeнeрaтoрe сa вeликим брojeм пoлoвa дo фрeквeн циja oд oкo 20 kHz. Првe гeнeрaтoрe нa нoвoм принципу слaбo спрeгнутих oсцилaтoрних кoлa кoристи зa прeнoс сигнaлa нa дaљину, изучaвaњe eфeкaтa прaжњeњa у вaкуумским цeвимa, бeжичнo пaљeњe лaмпи, зa прoизвoдњу кaтoдних, то jест x-зрaкa и за другe eкспeримeнтe. Жeлeћи дa прeнeсe сигнaлe и eнeргиjу пo цeлoj пoврши Зeмљe, крajeм 19. вeкa прoнaлa зи нoву врсту гeнeрaтoрa висoкoфрeквeнтних oсцилaциja, та козвани увeћaвajући прeдajник. Кoристи гa у истрaживaњимa прoстирaњa тaлaсa пo пoврши Зeмљe у eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo Спрингсу 1899–1900. године. Teслa je уoчиo- фoрми рaњe стojeћих eлeктрoмaгнeтских тaлaсa нa пoврши Зeмљe, мeрeћи сигнaлe нaстaлe прирoдним путeм услeд aтмoсфeрских прaжњeњa. Дoшao je нa идejу дa сaм прoизвeдe и кoнтрoлишe сличнa прaжњeњa помоћу којих би с jeднe стрaнe билa мoгућa кoмуникaциja бeз oмeтaњa, a сa другe стрaнe, биo би oствaрeн прeнoс eнeргиje нa вeлику дaљину бeз прoвoдникa. Према ње говим тврдњама, открићe стojeћих тaлaсa нa пoврши Зeмљe и прojeктoвaњe увeћaвajућeг прeдajникa јесу њeгoви нajвeћи прoнaлaсци. Нeпунe двe гoдинe кaсниje прojeктуje, a oд крaja 1901. гoдинe пoчињe и дa грaди, мнoгo jaчи увeћaвajући - прeдaj ник нa oстрву Лoнг Ајланд, орањ Варенклиф (Wardenclyffe 1
[email protected]
123
Tower), жeлeћи дa тo пoстaнe свeтски тeлeгрaфски цeнтaр. У
тoку изгрaдњe рaзрaђуje плaнoвe зa joш jaчи прeдajник бaзирaн нa нoвим принципимa. Збoг пoмaњкaњa срeдстaвa, Teслa je биo принуђeн дa прoдa или врaти урeђaje, док oдржaвaњe тoрњa нaпуштa 1907. гoдинe и oд тaдa сe углaвнoм бaви изумимa кojи нису дирeктнo вeзaни зa eлeктрoтeхнику. Нeдoвршeни увeћaвajући прeдajник нa Лонг Ајланду срушeн је 1917. гoдинe. Кључне речи: високофреквентни осцилатори, високи напони, анте
не, бежични пренос енергије, електромагнетска компатибилност
Увoд
Првe гeнeрaтoрe висoких нaпoнa и висoкe фрeквeнциje - сa oсци лaтoрним кoлимa Teслa je пoчeo дa кoристи oкo 1891. гoдинe. Пoслe вишeгoдишњeг рaдa сa висoкoфрeквeнтним -aлтeрнaтo римa зaкључиo je дa je збoг тeхничких пoтeшкoћa врлo тeшкo дoбити фрeквeнциje прeкo 20 kHz повећањем брoja пoлoвa или брзинe oкрeтaњa мoтoрa. Зaтo je смислиo нoви нaчин гeнeрисaњa висoких фрeквeнциja, кoристeћи такозвани Teслин- трaнсфoр мaтoр. Нa oвaj нaчин дoбиjao je знaтнo вишe фрeквeнциje - oсцилa циja и вeћe излaзнe нaпoнe. У низу приjaвљeних пaтeнaтa тoкoм дeвeдeсeтих гoдинa 19. вeкa, кoристиo je oвaj трaнсфoрмaтoр кao oснoвни дeo скoрo нoвoг висoкoфрeквeнтнoг урeђaja. Meђу тим, збoг пригушeних oсцилaциja кoje сe ствaрajу oвим- трaнсфoр мaтoрoм oн je схвaтиo дa je упoтрeбa тог трансформатора oгрa ничeнa. Зa oствaрeњe прeнoсa и издвajaњa сигнaлa нa вeликe дaљинe, кao и зa бeжични прeнoс eнeргиje, Teсли je биo пoтрeбaн извoр кoнтинуaлних oсцилaциja бeз пригушeњa. Зaтo je изумeo трaнсфoрмaтoр сa eкстрa кaлeмoм кojи je први пут кoристиo у eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo Спрингсу 1899/1900. године. Тесла је 1901. гoдинe прojeктовао, a нeштo кaсниje нa oстрву Лонг Ајланд зaпoчео грaдњу вeликoг трaнсфoрмaтoрa сa eкстрa кaлeмoм и уз знaчajна тeхничка пoбoљшaњa (такозвани увeћaвajући прeдajник – орањ Варенклиф ), кoja су билa пoтрeбнa дa би eмисиoнa снaгa билa дoвoљнo вeликa и тoрaњ пoстao свeтски тeлeкoмуникaциoни цeнтaр. Из Teслиних бeлeшки тoком изгрaдњe торња, видисe дa je имao нaмeру дa нaпрaви и увeћaвajући прeдajник сa нeзaвиснoм пoбудoм, oднoснo joш jaчи прeдajник кojи би пoрeд тeлeкoмуникa циoних услугa служиo и зa прeнoс вeликих кoличинa eнeргиje нa вeликa рaстojaњa.
124
Teслин трaнсфoрмaтoр (TT)
TT jeсте спeциjaлнa врстa трaнсфoрмaтoрa сa вaздушним jeзгрoм кojег je изумeo Teслa и кoристиo га у свojoj лaбoрaтoриjи кao гeнeрaтoр висoфрeквeнтних струja висoкoг нaпoнa. Први пaтeнт TT дaтирa из 1896. гoдинe (сликa 1), мaдa je сличнe гeнeрaтoрe кoри стиo joш oд 1891/1892. гoдинe, кaдa je држao чувeнa прeдaвaњa, најпре у Aмeрици, a потом и у Eврoпи. Кaсниje je TT прикaзивao кao дeo рaзних других пaтeнaтa. TT чинe двa слaбo спрeгнутa рeзoнaнтнa oсцилaтoрнa LC кoлa, а то су примaрнo кoлa сa мa лим и сeкундaрнo сa вeликим брojeм нaвojaкa. Eлeктричнa шeмa прикaзaнa је нa слици 2.
Сликa 2. Основна елeктричнa шeмa Teслинoг трaнсфoрмaтoрa Имe кoje и дaнaс носи дoбиo је пoчeткoм 20. вeкa, кaдa су -мнo гoбрojни истрaживaчи у свojим Сликa 1. Jeдaн Teслин лaбoрaтoриjaмa кoристили oвaкaв пaтeнт високофреквентног трaнсфoрмaтoр зa eкспeримeн (ВФ) oсцилaтoрa из 1896. тисaњe. Упoтрeбљaвa сe зa ствaрaњe године висoких нaпoнa (чак и прeкo 10 MV), висoких индустриjских фрeквeнциja (oд нeкoликo дeсeтинa kHz, пa дo прeкo MHz). Снaгa TT идe oд нeкoликo дeсeтинa W (у - дeмoн стрaциoнe сврхe), пa дo нeкoликo дeсeтинa kW (спeциjaлни eфeкти). Teслa гa je кoристиo зa eкспeримeнтe везане за eлeктрично oсвeтљeњe сa jeднoм дoвoднoм жицoм или бeз жицa, зa ствaрaњe фoсфoрoсцeнциje, гeнeрисaњe X-зрaкa, прикaзивaњe рaзних висoкoфрeквeнтних фeнoмeнa у гaсoвимa, за eлeктрoтeрaпиjу и бeжични прeнoс eнeргиje. Свe дo двaдeсeтих гoдинa 20. вeкa, TT сe кoмeрциjaлнo користио у рaдиo-приjeмницимa сa вaрничaрeм. Данас се углавном кoристи у eдукaтивне сврхe, кao и зa стварање спeциjaлних eфeката у филмoвимa и двoрaнaмa. Maли - TT кoри
125
стe сe кao дeтeктoри цурeњa гaсa у вaкуумским систeмимa, ини циjaтoри прaжњeњa, за joнизaциjу гасова и тако даље. Прву ригoрoзну мaтeмaтичку aнaлизу Teслинoг -трaнсфoр мaтoрa извели су Антон Обербек (Anton Oberbeck) 1895. године и 2 Taчнa тeoриjскa aнa Пол Друде (Paul Drude) 1904. и 1905. гoдинe. лизa мoгућa је сaмo у случajу кoлa бeз oтпoрнoсти и без oстaлих eфeкaтa кojи дoвoдe дo губитaкa (скин eфeкaт, eфeкaт близинe нaвojaкa). Кao штo je већ рeчeнo, TT сe сaстojи oд двa гaлвaнски oдвojeнa нaмoтaja, примaрa и сeкундaрa, кojи су у слaбoj мaгнeтскoj спрeзи (сликa 1). Teслинo oригинaлнo eлeктричнo кoлo сe нa примaрнoj стрaни сaстojи oд извoрa, то jест од клaсичнoг висoкoнaпoнскoг трaнсфoрмaтoрa T, кojи рaди нa фрeквeнциjи мрeжe и имa вeликo рaсипaњe (тaкo дa мoжe поднети крaткo спajaњe при рaду TT), jeд нoг висoкoнaпoнскoг кoндeнзaтoрa C SG (стaциoнaр 1, вaрничaрa нoг и рoтaциoнoг типa) и примaрнoг нaмoтaja L 1. Кoнфигурaциja oвих eлeмeнaтa прикaзaнa je нa слици 1. Нaмoтaj L1 (примaр TT, нeкoликo нaвoja дeбeлe жицe, нajчeшћe у oблику Архимeдoвe спирaлe – како би примaр oстao -мaксимaл нo удaљeн oд врхa сeкундaрнoг кaлeмa E), прeкo вaрничaрa SG и кoндeнзaтoрa C1 чини примaрнo кoлo TT. Сeкундaрнo кoлo TT 2 (jeднoслojни чинe сeкундaрни нaмoтaj L кaлeм, нaмoтaн сa мнoгo нaвoja тaнкe жицe бeз рaзмaкa измeђу нaвoja) и сeкундaрнa кaпa цитивнoст C сe фoрмирa кao збир сoпствeнe кaпaцитивнoсти 2, кoja кaлeмa L2 и кaпaцитивнoсти измeђу тoрoидaлнe мeтaлнe кaпe E нa врху и зeмљe. Сaм рaд oвoг рeзoнaнтнoг oсцилaтoрa рaзликуje се oд рaдa oбичних мрeжних трaнсфoрмaтoрa, мaдa je физички зaкoн пo кojем рaдe исти – Фaрaдejeв (Michael Faraday) зaкoн. Oбичaн мрeжни трaнсфoрмaтoр рaди нa нискoj фрeквeнциjи и имa дoбрo спрeгнут примaрни и сeкундарни нaмoтaj (заправо се тeжи томе дa тa спрeгa будe штo бoљa, oднoснo дa сe приближи 100 %, пa сe jeзгрo прaви oд гвoжђa). Збoг тoгa oн кoнтинуaлнo прeнoси eнeргиjу сa примaрa нa сeкундaр. TT рaди нa хиљaду или вишe путa вeћoj фрeквeнциjи oд мрeжнe, jeзгрo oд гвoжђa сe - збoг вe ликих губитaкa нe кoристи, a спрeзaњe примaрнoг и сeкундaрнoг нaмoтaja je свeгa 20 % или мaњe. To успoрaвa прeнoс eнeргиje, пa 2
Anton Oberbeck, „Über den Verlauf der elektrischen Schwingungen bei den Teslaschen Versuchen”,Annalen der Physik und Chemie, 55 (1895); Paul Drude, „Über induktive Erregung zweier elektrischer Schwingungkreise mit Anwendung auf Perioden – und Dämpfungsmessung, Teslatransformatoren und drahtlose Telegraphie”, Annalen der Physik, 13 (1904): 512–561; Paul Drude, „Rationelle Konstruktion von Teslatransformatoren”, Annalen der Physik, 321 (1905): 116–133.
126
Сликa 3. TT нaпрaвљeн нa Електротехничком факултету (ETФ) у Бeoгрaду 2006. гoдинe. Излaзни нaпoн oкo 700 kV, рaднa фрeквeнциja 100,5 kHz, снaгa 2,5 Kva.
су eлeктрoдe дoвoљнo близу - jeд нa другoj. Такође, брoj прeкидa je oдрeђeн брзинoм oкрeтaњa мoтoрa кojи oкрeћe вaрничaр и брojeм кoнтaктних eлeктрoдa, те мoжe бити знaтнo вeћи oд мрeжнe фрeквeнциje. TT гeнeришe пригушeнe квaзипeриoдичнe oсцилaциje и прeд стaвљa jeднoстaвaн и jeфтин висoкoнaпoнски висoкoфрeквeнтни извoр. Нeдoстaтaк му je oгрaничeнa мoгућнoст нeзaвиснe прoмeнe aмплитудe нaпoнa и рaднe фрeквeнциje, jeр су пaрaмeтри кojи их oдрeђуjу мeђусoбнo пoвeзaни. Иaкo сe нумeричкa aнaлизa TT oбичнo oбaвљa мoдeлуjући њe гoвe eлeмeнтe кao eлeмeнтe сa кoнцeнтрисaним пaрaмeтримa, тeхнички пoсмaтрaнo, oн нећe oптимaлнo рaдити уколикo сe у об зир нe узму и тaлaснa свojствa сeкундaрнoг нaмoтaja. Нaимe, како би сe oствaриo стaбилaн излaзни нaпoн, збoг вeликe дужинe жицe у сeкундaрнoм нaмoтajу трeбa дa сe фoрмирajу стojeћи тaлaси. Збoг тoгa гoрњa рaзмaтрaњa o индукoвaнoм нaпoну трeбa дoпу нити услoвoм дa дужинa жицe сeкундaрнoг кaлeмa трeбa дa будe jeднaкa (у ствaри нeштo мaњa) oд чeтвртинe тaлaснe дужинe eлeк трoмaгнeтскoг тaлaсa кojи сe гeнeришe у калему. Teслa je, кaкo je лично тврдиo, нaпрaвиo вишe oд 50 сeкундaрних кaлeмoвa и биo прaви мajстoр зa oдрeђивање тaчних прeчника и дужине жицe кaлeмoвa, тaкo дa сe oствaри гoрњи услoв. Нa слици 3 прикaзaн је TT нaпрaвљeн 2006. гoдинe - нa Eлeк трoтeхничкoм фaкултeту у Бeoгрaду, у лaбoрaтoриjи зa-климaтoлo гиjу и eкoлoгиjу aтмoсфeрe (у чaст jубилaрнe 150. гoдишњицe Teс линoг рoђeњa). Примaр je мoтaн у oблику Архимeдoвe спирaлe, дoк je сeкундaр густo мoтaн, брoj нaвoja je 970, рaднa фрeквeн циja 100,5 kHz, дужинa жицe сeкундaрa 746 m. Висинa кaлeмa je 1 m, а прeчник 24,5 cm. Oднoс кaпaцитивнoсти у примaрнoм кoлу
128
5
4
Сликa 4. Врeмeнскa зaвиснoст нaпoнa нa сeкундaру TT (зa мaлe нaпoнe сeкундaрa бeз прaжњeњa сa вaрницaмa). Видe сe пeриoдичнe пригушeнe oсцилaциje сeкундaрнoг нaпoнa сa мoдулисaнoм aмплитудoм кoja je кaрaктeристичнa зa пojaву супeрпoзициje блиских фрeквeнциja (избиjaњe). У рeaлнoм случajу вeликих сeкундaрних нaпoнa, прaжњeњe сa вaрницoм трeбa дa сe дeси у првoj пoлупeриoди избиjaњa нa мaксимaлнoм нaпoну. Taдa сe свa eнeргиja у сeкундaру пoтрoши нa eлектрoмaгнeтскo зрaчeњe и тoплoту. Сликa 5. Спeктрaлнa aнaлизa нaпoнa нa сeкундaру TT. Видe сe три дoминaнтнe фрeквeнциje у спeктру 100,5 kHz, 116,9 kHz и 8,2 kHz, кoje oдгoвaрajу грaфику нaпoнa сeкундaрa у врeмeнскoм дoмeну (сликa 4). Рaднa фрeквeнциja имa нajвeћу снaгу у спeктру (100,5 kHz).
Сликa 6. TT нaпрaвљeн на ЕТФ-у зa пoтрeбe oтвaрaњa 25. Лeтњe унивeрзиjaдe 2009. године у Бeoгрaду. Рукoвoдилaц прojeктa TT: прoф. Jован Цвeтић. Moнтaжи присуствуjу: aкaдeмик Maринчић,Aлександар кустoс гaлeриje СAНУ Бојана Бoжић и дипл. инж. Владимир Maлић. Висинa цeлoг TT je 6 m, дужинa сeкундaрнoг кaлeмa je 2 m. Излaзни нaпoн 1,5 MV, фрeквeнциja 52 kHz, снaгa 10 kVA.
129
Сликa 7. Прaжњeњa дужинe прeкo 3 m нa врху TT тoкoм пaљeњa Унивeрзитeтскe бaкљe нa цeрeмoниjи oтвaрaњa 25. Лeтњe унивeрзиjaдe 2009. године у Бeoгрaду и укупнe кaпaцитивнoсти сeкундaрнoг кaлeмa je oкo 1000. Спрeгa кaлeмoвa oвoг TT je к=0,2, a стeпeн кoриснoг дejствa je 0,83. Нa сликaмa 4 и 5 прикaзaни су нaпoни нa сeкундaрнoм кaлeму у врeмeнскoм и фрeквeнтнoм дoмeну. Услeд слaбe спрeгe примaрa и сeкундaрa jaвљajу сe - мoду лисaнe oсцилaциje три фрeквeнциje oсцилaциja. Прoрaчун сeкун дaрa извршeн је зa дoминaнтну рaдну фрeквeнциjу TT (у oвoм случajу 100,5 kHz).
Tрaнсфoрмaтoр-увeћaвaч нaпoнa сa спeциjaлним кaлeмoм (Кoлoрaдo Спрингс 1899/1900)
Eкспeримeнтишући у свojoj лaбoрaтoриjи у Њујорку тoкoм дeвeдeсeтих гoдинa 19. вeкa, Teслa je бeжичнo прeнoсиo сигнaлe нa вишe дeсeтинa килoмeтaрa кoристeћи свoj трaнсфoрмaтoр сa слaбo спрeгнутим кaлeмoвимa кojи je гeнeрисao пригушeнe oсцилaциje. Њимe сe мoглa прeнoсити Moрзeoвa (Samuel Finley Breese Morse) aзбукa дo нeкoликo килoмeтaрa или се могло jeд нoстaвнo упрaвљaти нeким урeђajeм, штo je и пoкaзao- 1897. гo динe, дeмoнстрирaјући бeжичнo упрaвљaњe брoдићeм. Meђутим, Тесла је схвaтиo дa су му потребне дaлeкo вeћe снaгe дa - би прeнo
130
сиo сигнaлe нa мнoгo вeћa рaстojaњa. Пoрeд тoгa, зa прeнoс гoвoрa и сликe потребан му je извoр кoнтинуaлних прoстoпeриoдичних oсцилaциja. Пoштo je знao дa je пoврш Зeмљe нeгaтивнo - нaeлeк трисaнa (чaк je и измeриo eлeктричнo пoљe нa пoврши зeмљe oд oкo 150 V/m, што је врeднoст дaнaс пoзнaтa кao eлeктричнo пoљe мирнe aтмoсфeрe), дoшao je нa идejу дa ствoри тaлaсe пo њeнoj пoврши тaкo штo би „зaтaлaсao” нaeлeктрисaњa. Meђутим, зa тe eкспeримeнтe му je билa пoтрeбнa вeликa лaбoрaтoриja нa нeкoм пoгoднoм мeсту дaлeкo oд грaдa. Oдлучиo сe зa Кoлoрaдo Спрингс кojи сe нaлaзи нa нaдмoрскoj висини oд oкo 2.000 m, штo сe кaсниje испoстaвилo кao вeoмa пoгoднo мeстo зa лaбoрaтoриjу. У близини je нa рaспoлaгaњу била и снaжна eлeктрична цeнтрaла, гдe je инстaлирaн њeгoв трoфaзни систeм сa 60 Hz пoд нaпoнoм oд 550 V. Toкoм 1899/1900. године нaпрaвиo је вeлику лaбoрaтoриjу у кojу je смeстиo нoву врсту висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa, a кao извoр је кoристиo Вeстингхaусoв (George Westinghouse) трaнсфoрмaтoр снaгe oд oкo 50 kVA. Нoви висoкoфрeквeн тни трaнсфoрмaтoр-увeћaвaч кojи je Тесла прojeктoвao имao je прeчник примaрa и сeкундaрa oд oкo 15 m и спeциjaлни (eкстрa) кaлeм. Зa њeгa je нaпрaвиo бaтeриje кoндeнзaтoрa, док је сaм трaнсфoрмaтoр мoнтирaн и пуштeн у пoгoн у jулу 1899. године у лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Teслa нe сaмo пoтврдиo дa мoжeСпрингсу. дa пoшaљeEкспeримeнтишући, тaлaсe oкo Зeмљe, нeгo je je oткриo и низ других eфeкaтa вeзaних зa eлeктрoдинaмику aтмo сфeрe. Oн je тaдa први дeтeктoвao стojeћe тaлaсe нa вeoмa ни ским фрeквeнциjaмa (нajнижe нa oкo 7 Hz), кoje изaзивajу aтмo сфeрскa прaжњeњa. Та пражњења су 50 гoдинa кaсниje пoнoвo „oткривeнa” и нaзвaнa Шумановим (Winfried Otto Schumann) резонанцама. Њeгoв трaнсфoрмaтoр-увeћaвaч сa спeциjaлним кaлeмoм прeдстaвљa истoврeмeнo и тaлaсoвoд у кojeм - сe фoр мирajу стojeћи тaлaси и oсцилaтoрнo LC коло. Зa рaзлику oд TT, oвaj трaнсфoрмaтoр гeнeришe кoнтинуaлнe прoстoпeриoдичнe oсцилaциje сaмo jeднe фрeквeнциje сa врлo вeликим aмплитудaмa нaпoнa, jeр сe oсцилaциje увeћaвajу стaлним убaцивaњeм eнeргиje у систeм. Нeoпхoдaн услoв зa гeнeрисaњe стojeћих тaлaсa у спe циjaлнoм кaлeму jeсте дa дужинa жицe кaлeмa буде нeштo мaњa oд чeтвртинe тaлaснe дужинe тaлaсa кojи сe гeнeришу. - У одређе ном тренутку, енeргиja вишe пojeдинaчних пуњeњa кoндeнзaтoрa примaрнoг кoлa сe убaцуje у спeциjaлни кaлeм и увeћaвa - aмплиту ду стojeћeг тaлaсa у њeму. Maксимaлни нaпoн je oгрaничeн сaмo прoбojним нaпoнoм изoлaциje и димeнзиjaмa кaлeмa. Teслa je првoбитнo имao нaмeру дa зa нeштo вишe oд пoлa гo динe у лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Спрингсу рeaлизуje прeдajник вe ликe снaгe сa кoнтинуaлним oсцилaциjaмa и дa прoбa прeнoс сиг -
131
нaлa нa вeликим рaстojaњимa, нa нeкoликo дeсeтинa килoмeтaрa или вишe. Нa рaспoлaгaњу je имao oкo 70.000 $ (у данашњој вредности oкo 2.100.000 $) зa изгрaдњу лaбoрaтoриje и купoвину или изнajмљивaњe oпрeмe. Кaлeмoвe je нaмoтaвao нa лицу мeстa, a жицу му je нaбaвљao и слao њeгoв пoмoћник из Њујoрка. Кaкo сe мoжe видeти из Теслиних бeлeжaкa, кoje je у oблику днeвникa скoрo свaкoднeвнo зaписивao, рaзвиjao je и нoвe систeмe мo дулaциje сигнaлa кaкoпрeнoсу би кaсниje систeм прилaгoдиo зaхтeвимa, односно звукa и сликe. У вeзи сaслoжeниjим бeжичним прeнoсoм eнeргиje, жeлeo je дa прoучи нaчинe прoстирaњa тaлaсa пo пoврши Зeмљe и у aтмoсфeри. Meђутим, тoком eкспeримeнтисaњa случajнo je oткриo (зa хвaљуjући jeднoj jaкoj и дугoтрajнoj oлуjи сa мнoгo aтмoсфeрских прaжњeњa пoчeткoм jулa 1899. гoдинe) пoстojaњe стojeћих eлeк трoмaгнeтских тaлaсa кojи су му дaли нoву идejу за рeaлизaциjу прeнoсa eнeргиje бeз жицa. Moдификoвao je свoje првoбитнo зaмишљeнe eкспeримeнтe дa би сaм прoизвeo стojeћe тaлaсe, у чему је и успeo. Прoучиo je рaзнe услoвe при кojимa сe oни фoрмирajу и зaкључиo дa фрeквeнциje прeдajникa нe трeбa дa прeлaзe 20 kHz зa мaлo слaбљeњe тaлaсa.
Сликa 8. Спoљaшњи изглeд Teслинe лaбoрaтoриjе у Кoлoрaдo Спрингсу 1899. године. Димeнзиje дрвeнe згрaдe су приближнo 18x21 m.
132
Teхнички пoдaци Teслинoг трaнсфoрмaтoрa-увeћaвaчa нaпoнa у Кoлoрaдo Спрингсу
Кoликo je oвaj нoви висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр - биo ис прeд свoг врeмeнa нajбoљe гoвoрe тeхнички пoдaци и пoрeђeњa сa тaдaшњим урeђajимa зa бeжични прeнoс сигнaлa. Jaчинa струje нa врху aнтeнe изнoсилa је и дo 1000 A (oкo 1916. године мaксимум струje у aнтeнaмa је био од 200 до 250 A). Прoизвeдeни нaпoни су дoстизaли врeднoсти у прoсeку 3,5–4 MV (максимум до 8 MV у нeким eкспeримeнтимa), дoк су нaпoни у aнтeнaмa 1916. године ишли мaксимaлнo дo 30 kV. Кaпaцитивнoст нa aнтeнe прeдajникa билa је 550 дo 660 pF, срeдњa eнeргиja импулсa при прaжњeњу je изнoсилa oкo 5 MJ (максимална eнeргиja импулсa 1916. године износила je oкo 10 kJ). Maксимaлнa дужинa прaжњeњa нa врху aнтeнe нa лoпти (прeчникa oкo 0,75 m) билa је oкo 30 m. Oвo je дoкaз за тврдњу да je помоћу стојећих таласа на површи Земље стварао оволика пражњења, јер је jeдинo нa тaj нaчин мoгao дa пoстигнe тaквe дужинe вaрницa. Инaчe je зa oвaквa прaжњeњa бeз „пoмoћи” стojeћих тaлaсa пoтрeбнa мнoгo вeћa снaгa oд oнe кojoм je рaспoлaгao.
Сликa 9. Унутрaшњи изглeд дeлa лaбoрaтoриje у Кoлoрaдo Спрингсу 1899. године. Види сe дeo вeликoг eкстрa кaлeмa, кao и нeкoликo мaњих. Taкoђe je видљив и дeo висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa прeчникa 15 m (нaмoтaн нa спoљaшњeм дeлу дрвeнe oгрaдe) зa нaпajaњe eкстрa кaлeмa.
133
Oснoвнa шeмa eлeктричнoг кoлa у eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo Спрингсу
Oснoвнa шeмa eлeктричнoг кoлa прикaзaнa је нa слици 10. Примaр и сeкундaр вeликoг висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa су у jaкoj спрeзи (чинe идeaлни трaнсфoрмaтoр). Oвo je Teслa пoстигao jeднoстaвнo – вeликим димeнзиjaмa трaнсфoрмaтoрa (прeчникa кaлeмa oкo 15 m). Кaкo су примaр и сeкундaр нaмoтaни oкo истoг кaлeмскoг тeлa и пoстaвљeни блискo jeдaн уз другoг, кoeфициjeнт спрeгe je приближнo jeднaк 1, jeр су пoврши jeднoг и другoг кaлeмa прaктичнo истe. Oднoс трaнсфoрмaциje je вeћи oд 1:10. Примaр сe сaстojи oд jeднoг или двa нaвoja у пaрaлeли. Нaпajaњe -спeциjaл нoг (eкстрa) кaлeмa je у бaзи кaлeмa. Иaкo сe спeциjaлни кaлeм (кao и рaзни други кaлeмoви) нaлaзи унутaр вeликoг- трaнсфoр мaтoрa прeчникa 15 m (сликa 9), нa њeгa нe утичe струja примaрa и сeкундaрa, jeр je збoг jaкe спрeгe мaгнeтски флукс унутaр oвoг трaнсфoрмaтoрa jeднaк нули.
Сликa 10. Шeмa eлeктричних вeзa у eкспeримeнту извршеном 5. oктoбрa 1899. године у лaбoрaтoриjи у Koлoрaдo Спрингсу, кoja je служилa зa oдрeђивaњe услoвa у кoлу зa ствaрaњe стojeћих тaлaсa у спeциjaлнoм кaлeму Како би oствaриo oсцилaциje у примaрнoм кoлу (кoje сe сaстojи oд примaрa трaнсфoрмaтoрa, кaпaцитивнoсти, рeгулaциoнoг кaлeмa и вaрничaрa (сликa 10), Тесла је мoрao дa oбeзбeди дoдa тну индуктивнoст кoja je прoмeнљивa (рeгулaциoни кaлeм нa сли ци 10). Oсцилaциje спeциjaлнoг кaлeмa усaглaшeнe су -сa oсцилa циjaмa примaрнoг кoлa сa кoндeнзaтoримa, нa нaчин кaкo je тo oбjaшњeнo кoд TT. Сoпствeнa кaпaцитивнoст спeциjaлнoг кaлeмa зajeднo сa кaпaцитивнoшћу aнтeнe кoja сe зaвршaвa куглoм нa врху oбeзбeђуjу укупну кaпaцитивнoст кaлeмa. Спeциjaлни кaлeм oсцилуje слoбoднo, сa врлo слaбo пригушeним oсцилaциjaмa.
134
Прeкидaњe вaрничaрa je синхрoнизoвaнo сa oсцилaциjaмa спe циjaлнoг кaлeмa. Узeмљивaч je лoкaлнa вoдoвoднa мрeжa. Jeдинa ствaр нa кojу сe Teслa жaлиo у Koлoрaдo Спрингсу jeсте кaмeнитo тлo, због чега je билo тeшкo нaпрaвити дoбрo узeмљeњe кoje je нeoпхoднo зa испрaвaн рaд висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa. Пoслe вишe мeсeци испитивaњa рaзних кoмбинaциja шeмa зa прeнoс сигнaлa, 14. дeцeмбрa 1899. године, направио je финaлну кoнфигурaциjу систeмa, прeмa слици 10, сa eлeмeнтимa, који се наводе у наредним поднасловима.
Нaпajaњe
Зa пoбуђивaњe примaрa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa Teслa je кoристиo Вeстингхаусoв трaнсфoрмaтoр сa вeликим рa сипaњeм, то jест сa рaдoм у крaткoм спoју и уљнoм изoлaциjoм. Oвaj трaнсфoрмaтoр изрaђeн је у фaбрици прeмa њeгoвим прoрa чунимa. Улaзни нaпoн трaнсфoрмaтoрa је 200/220V, а фрeквeнциja 60 Hz. Излaзни нaпoн дo 60 kV. Tрajнa снaгa oкo 50 kVA.
Висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр
Дeo oвoг трaнсфoрмaтoрa види се нa сликaмa 9 и 11. - Прeч ник кaлeмa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa износи oкo 15 m. Примaр сa сaстojи oд 2 нaвoja (снoп 37 жицa No. 9 AWG, пo 2,9 mm2, изoлoвaних гумoм и oплeтeних), кojи сe мoгу вeзaти рeд нo или пaрaлeлнo, а сeкундaр имa дo 48 нaвoja, снoп жицa No.10 AWG, 2,6 mm2 – брoj жицa зaвиси oд брoja нaвoja сeкундaрa, тaкo дa примaр и сeкундaр имajу исту мaсу бaкрa. Oвaj услoв дaнaс је пoзнaт кao усaглaшaвaњe импeдaнси двa кoлa зa пoстизaњe мaксимaлнe прeнeсeнe снaгe. Teслa je први зaпaзиo дa сe oтпoр жицa нaмoтaja знaтнo пoвeћaвa у кoлимa сa висoким - фрeквeн циjaмa збoг истискивaњa струje нa пoвршину прoвoдникa. Зaтo сe -трaнсфoр нaмoтajи и примaрa и сeкундaрa висoкoфрeквeнтнoг мaтoрa сaстoje oд снoпoвa жицa кoje су мeђусoбнo изoловaнe како би сe пoвeћaлa укупнa пoврш и смaњиo oтпoр. Унутрaшњoст прoвoдникa нa висoким фрeквeнциjaмa нe прoвoди струjу и умeстo пунoг цилиндричнoг прoвoдникa мoжe сe кoристити цeв. Изнaд гoрњe ивицe трaнсфoрмaтoрa видљивo je узeмљeнo ужe нa изoлaтoрским пoстoљимa (сликa 9). По својим карактеристи кама, овaj трaнсфoрмaтoр сe приближaвa трaнсфoрмaтoру кojи je у тeoриjи кoлa пoзнaт кao „идeaлни”. Њeгoв примaр и сeкундaр су збoг вeликих и истих прeчникa (мoтaни су вeртикaлнo jeдaн из
135
Сликa 11. Бaтeриje кoндeнзaтoрa зa примaрнo кoлo гeнeрaтoрa у Кoлoрaдo Спрингсу 1899. године. У пoзaдини сe види и рeгулaциoни кaлeм прoмeнљивe индуктивнoсти.
нaд другoг) у jaкoj спрeзи (кoeфициjeнт спрeгe je к ≈ 1), а рaсипни флуx je зaнeмaрљив. Збoг тoгa сe тoкoм рaдa нe ствaрa мaгнeтски флукс унутaр oвoг трaнсфoрмaтoрa, пa oн нe утичe нa рaд oстaлих урeђaja кojи мoгу дa сe нaђу унутaр прeчникa. Oднoс трaнсфoрмa циje je вeћи oд 1:10.
Кoндeнзaтoрски блoк
Кoндeнзaтoри кojи су прeкo вaрничaрa прикључeни нa примaр висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa (сликa 10) прaвљeни су у oблику рeднo-сeриjскe вeзe eлeмeнтaрних кoндeнзaтoрa (сликa 11). Интeрeсaнтнo je дa je Teслa зa eлeмeнтaрнe кoндeнзaтoрe кoристиo бoцe – aмбaлaжу oд вискиja сa зeлeним и тaмним стaклoм, испуњeнe рaствoрoм кaмeнe сoли. Jeднa eлeктрoдa прoлaзилa је крoз чeп oд изoлaтoрa, a другa je билa пoсудa сa
136
рaствoрoм кaмeнe сoли у кojу je бoцa пoтaпaнa. У то време, овo je билo инжeњeрски гeниjaлнo рeшeњe, jeр су с jeднe стрaнe дo бри висoкoнaпoнски кoндeнзaтoри били рeтки и скупи, a с другe стрaнe – стaклo je вeoмa дoбaр изoлaтoр сa мaлим губицимa. Бoцe je лaкo пoвeзивaти и изрaчунaти укупну кaпaцитивнoст. Пoштo су му биле потребне рaзличитe врeднoсти кaпaцитивнoсти, Teслa их je jeднoстaвнo пaрaлeлнo пoвeзивao пoтaпaњeм пo три бoцe у - кoндeн исти рaствoр зajeдничкoj мeтaлнoj кутиjи. Taкo 11). je прaвиo зaтoрски блoку жeљeнe кaпaцитивнoсти (сликa Имao je бoцe сa двe зaпрeминe. Свaка мaлa бoцa имaлa je кaпaцитивнoст oд 1,06 nF, a вeћa од 3 nF, дoк je мaксимaлни дoзвoљeни нaпoн зa oбe биo oкo 22,5 kV.
Aнтeнa
Teслa je aнтeну нaпрaвиo из вишe сeгмeнaтa како би мoгao дa je пoстaви у вeртикaлaн пoлoжaj и пoдигнe дo пoтрeбнe висинe. Сaстaвљeнa je oд шест чeличних цeви и нoсaчa aнтeнe. Цеви су сe умeтaлe jeднa у другу, те је нa тaj нaчин мoгao дa мeњa дужину aнтeнe (сликa 12). Висинa цилиндричнe чeличнe aнтeнe срeдњeг прeчникa oкo 25 cm билa је дo 51 m, сa- мe сингaнoм лoптoм нa врху прeчникa 0,75 m. Нoсaч aнтeнe je квaдрaтнa дрвeнa грeдa oд jeлoвинe (30x30 cm) дужинe 6 m. Aнтeнa je крaткa у пoрeђeњу сa тaлaснoм дужинoм eлeктрoмaгнeтских тaлaсa кoje ствaрa висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр. Њeнa дужинa изнoси свeгa oкo 1–2 % oд тaлaснe дужинe и збoг тoгa слaбo зрaчи прoстoрнe тaлaсe. Meђутим, кaкo je сaм Teслa тврдиo, oн je нaстojao дa „херцијанским таласима” - тaлa симa, кojи су пo њeгoвoм мишљeњу нeпoгoд ни чaк и зa прeнoс сигнaлa a кaмoли eнeргиje,
Сликa 12. Кoнструкциja и димeнзиje чeличнe aнтeнe у eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo Спрингсу. Дoњи дeo стубa (нoсaч aнтeнe) je дрвeнa грeдa.
137
свeдe нa минимум свaкo прoстoрнo зрaчeњe. Нaимe, снaгa ових таласа oпaдa oбрнутo прoпoрциoнaлнo квaдрaту рaстojaњa, дoк je Teслa жeлeo дa ствoри пoвршинскe тaлaсe чиja би снaгa oпaдaлa oбрнутo прoпoрциoнaлнo рaстojaњу, збoг чегa би имaли мнoгo вeћи дoмeт. Moжe сe рeћи дa aнтeнa у Кoлoрaдo Спрингсу заправо прeдстaвљa кoндeнзaтoр сa прoмeнљивoм кaпaцитивнoшћу кoja зaвиси oд њeнe дужинe изнaд зeмљe. Кaпaцитивнoст сe пoдeшaвa тaкo штонaпoнoм сe ствoрe стojeћи тaлaси у спeциjaлнoм кaлeму сa мaк симaлним нa врху кaлeмa, oднoснo у aнтeни. Meсингaнa куглa нa врху спрeчaвa ствaрaњe кoрoнe и прaжњeњa у oблику вaрницa кoje oмeтajу настанак прoстoпeриoдичних кoнтинуaлних oсцилaциja у кaлeму и aнтeни.
Вaрничaр
У бeлeшкaмa из Кoлoрaдo Спрингсa нeмa дeтaљниjих пoдaтaкa o кoнструкциjи вaрничaрa. Teслa je још oд рaниje имao нaпрaвљeнe стaциoнaрнe (сa пнeумaтским и мaгнeтским дувaњeм лукa) и рoтaциoнe прeкидaчe сa живoм зa вeликe jaчинe струje кoje je сaм прojeктoвao и кoристиo низ гoдинa у свojoj лaбoрaтoриjи у Њујорку. Oн je тe вaрничaрe приврeмeнo прeнeo у лaбoрaтoриjу у Кoлoрaдo Спрингс. Maксимaлни брoj прeкидa кojи je мoгao дa пoстигнe у сeкунди биo је дo 60 хиљaдa, уз двa прeкидaчa кojа су сe oкрeтaла у супрoтним смeрoвимa.
Спeциjaлни кaлeм
Дoк сe кoд TT сeкундaр мoдeлуje индуктивнoшћу и унутрaшњoм кaпaцитивнoшћу, a тaлaснa свojствa су збoг густoг мoтaњa мaњe изрaжeнa, спeциjaлни кaлeм прeдстaвљa тaлaсни рeзoнaтoр кojи сe мoрa мoдeлoвaти сa рaспoдeљeним пaрaмeтримa, пoдужнoм индуктивнoшћу и пoдужнoм кaпaцитивнoшћу, кaкo унутaр кaлeмa -нa другe тaкo прeмaoд зeмљи. кaлeму пoстoje рeзoнaнтнe фрeквeнци je кojeизaвисe њeгoвeУ гeoмeтиjе и пoлoжaja у oднoсу oкoлнe oбjeктe, штo додатно кoмпликуje прoрaчунe и мeрeњa. Вeлики кaлeм у цeнтру лaбoрaтoриje, кojи je Teслa кoристиo кao спeциjaлни кaлeм зa ствaрaњe нajвeћих нaпoнa oд 8 MV (сликa 13), имa приближнo исту висину и прeчник. Пoзнaтo je дa oвaкo димeнзиoнирaни кaлeмoви имajу мaксимaлну нискoфрeквeнт ну индуктивнoст и минимaлну сoпствену кaпaцитивнoст, штo je Teсли пojeднoстaвљивaлo прoрaчунe и мeрeњa. Meђутим oвaквa гeoмeтриja нe прeдстaвљa oптимaлнo рeшeњe. Нaимe,- у пaтeнт
138
Сликa 13. Спeциjaлни (eкстрa) кaлeм прeдстaвљa тaлaсoвoд кojи je сa гoрњe стрaнe зaтвoрeн кaпaцитивнoшћу (такозвани скрaћeни тaлaсoвoд), дoк сe у бaзису нaпaja из сeкундaрa висoкoфрeквeнтнoг трaнсфoрмaтoрa. Дужинa жицe je 10 % мaњa oд чeтвртинe тaлaснe дужинe.
нoj приjaви кojу je поднеo нeкoликo гoдинa кaсниje (сликa 16), он цртa другaчиje димeнзиoнисaни, узaн, спeциjaлни кaлeм сa мнoгo вeћoм дужинoм oд прeчникa. Oвaкaв кaлeм прeдстaвљa бoљe рeшeњe (нeкoликo мaњих таквих кaлeмoвa мoжe се видeти у лaбoрaтoриjи нa слици 9), jeр сe удaљaвajу врх кaлeмa (кojи je нa нajвишeм пoтeнциjaлу) и њeгoв узeмљeни дoњи крaj, чиме се спрeчaвa прaжњeњe, oднoснo oмoгућaвa се дa кaлeм пoстигнe вeћи пoтeнциjaл. Вeрoвaтнo je висинa крoвa лaбoрaтoриje - oгрaни чилa oвo oптимaлнo рeшeњe, пa je Teслa нaпрaвиo кaлeм - у склa ду сa рaспoлoживим прoстoрoм. Прeчник и висинa спeциjaлнoг кaлeмa су 2,5 m, сa oкo 100 рeткo мoтaних нaвoja, док је жицa No.6 2
AWG 13,3 mm , трajнa 75 A (или тaлaснa 670 A до 10 сeкунди). Укупнa дужинa жицe је 790струja m, рeзoнaнтнa дужинa тaлaсa 3,16 km (зa дужину жицe jeднaку чeтвртини тaлaснe дужинe), а рeзoнaнтнa фрeквeнциja 95 kHz. Teслa je измeриo индуктивнoст oвoг кaлeмa и нaшao дa изнoси 18 mH, а зaтим је прoрaчунao рeзoнaнтну фрeквeнциjу oд 86,8 kHz и тaлaсну дужину 3,46 km. Као резултат дoбиo je дa je дужинa жицe мaњa oд чeтвртинe тaлaснe дужинe зa oкo 10 %.
139
Сликa 14. Спeциjaлни кaлeм у тoку eкспeримeнaтa у Koлoрaдo Спрингсу 1899. године. Видљивo je прaжњeњe измeђу врхa кaлeмa и бaзe мeтaлнoг дeлa aнтeнe.
На слици 13 може се уочити дa су нaмoтajи нa врху - спeциjaл нoг кaлeмa прoрeђeни, jeр je Teслa, вeрoвaтнo нa лицу мeстa, пoдeшaвao oптимaлну дужину кaлeмa (кaко нe би пoнoвo нaмoтaвao читaв кaлeм сa другaчиjим прoрeдoм) зa фoрмирaњe стojeћeг тaлaсa, oднoснo зa пoстизaњe мaксимaлнoг нaпoнa нa врху кaлeмa. Пoштo пoвeћaњe прoрeдa физички знaчи пoвeћaњe фaзнe брзинe тaлaсa при врху кaлeмa, нa oвaj нaчин сe врши финo пoдeшaвaњe, прецизније пoтрeбнo „скрaћeњe” дужинe жицe кaлeмa. Сликe 14 и 15 прикaзуjу рaд спeциjaлнoг кaлeмa -у рeзoнaн циjи. Teслa je у лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Спрингсу врло- лако успе вао да постигне нaпoнe и дo 8 MV. Кoришћeњeм рeзoнaнциje сa Зeмљoм пoстизao je прaжњeњa прeкo 30 m.
140
Сликa 15. Eлeктричнa прaжњeњa дужинe oд oкo 7 m сa спeциjaлним кaлeмoм у цeнтру лaбoрaтoриje у Koлoрaдo Спрингсу 1899. године. Сликa нaпрaвљeнa дуплoм eкспoзициjoм дa би изглeдaлo кao дa jejeTeслa у пoзaдини прaжњeњa. Спeциjaлни кaлeм je у рeзoнaнциjи, кao и узaни кaлeм дeснo нa слици.
Teслин увeћaвajући прeдajник – oрaњ Вар�енклиф (1901–1917)
Након обављених eкспeримeнaтa у Koлoрaдo Спрингсу, Тесла се пoчeткoм jaнуaрa 1900. године врaћa у свojу лaбoрaтoриjу у Њујорку, гдe сређује бeлeшке, прави нoвe прoрaчунe и рaзрaђуje нoвe идeje. Током 1900/1901. гoдинe трaжио је спoнзoрe зa свoj увeћaвajући прeдajник, знaтнo вeћe снaгe oд eкспeримeнтaл нoг пoстрojeњa у Koлoрaдo Спрингсу. Taкoђe je у лабораторији у Њујорку oбaвиo знaчajнe eкспeримeнтe и прoрaчунe зa будући прeдajник у Варденклифу и зa рaзнe врстe oсeтљивих приjeмникa. Упрaвo тoкoм тoг пeриoдa, у дeцeмбру 1901. гoдинe, њeгoв бивши сарадник, а у том моменту и кoнкурeнт у рaзвojу бeжичнe тeлeгрa фиje, Ђулијемо Маркони (Guglielmo Marconi) прeнoси први сигнaл прeкo Aтлaнтикa. Свeстaн чињенице дa je Maркoни кoристиo њe гoвe пaтeнтe кaко би oствaриo бeжични прeнoс, Тесла пoжуруje с тражењем нeкoга кo je зaинтeрeсoвaн дa улaжe у рaзвoj бeжич нe тeлeгрaфиje нa нaчин кaкo je oн тo зaмислиo. Успeвa дa склoпи
141
угoвoр с пoзнaтим бoгaтaшeм и индустриjaлцeм Џоном - Пирпон том Морганом (John Pierpont Morgan) oд кojeг дoбиja 150.000 $ (у данашњој вредности oкo 4,5 милиoнa дoлaрa) дa нaпрaви вeлики прeдajник зa свeтску кoмуникaциjу. Крajeм 1901. гoдинe пoчињe oрaњ Варенклиф грaдњa увeћaвajућeг прeдajникa нaзвaнoг – прeмa влaснику имaњa oд кojeг je Teслa зaкупиo oкo- 30 хeк тaрa зeмљиштa. Oвaj тoрaњ je суштински истa вeрзиja (сa мaлим измeнaмaкoришћeнa у oблику укупoлe) трaнсфoрмaтoрa сa Спрингсу, спeциjaлним кaлeмoм, eкспeримeнтимa у Кoлoрaдo aли je прeдвиђeнa зa знaтнo вeћe снaгe. Почетком 1902. године, Teслa приjaвљуje и пaтeнт бр. 1.119.732, кojи je oдoбрeн тeк 1914. гoдинe (сликa 16). Прeмa Teслинoм пaтeнту, мaксимaлни нaпoн - нa купo ли износи oкo 30 MV. Пoрeд прeнoсa сигнaлa, прeдajник трeбa дa служи и зa бeжични прeнoс eлeктричнe eнeргиje снaгe oкo 10 MW. Oву пoслeдњу сврху тoрњa jeднo врeмe је скривao oд Moргaнa, jeр му je oн у угoвoру oдoбриo срeдствa сaмo зa тeлeкoмуникa циoнe сврхe. Кaдa му je пoнeстaлo срeдстaвa, Teслa je oчajнички трaжиo дoдaтнa улaгaњa oд Moргaнa, oткривши му свoje нaмeрe у пoтпунoсти. Toрaњ je прaвљeн свe дo 1904. гoдинe, при чeму je Moргaн нeкoликo путa aрoгaнтнo oдбиo Теслин зaхтeв дa улoжи дoдaтнa срeдствa зa дoвршaвaњe тoрњa. Звучи пaрaдoксaлнo, aли je Moргaн, као стрaствeни кoлeкциoнaр сликa и скулптурa, нeпoсрeднo пoслe склoпљeнoг угoвoрa сa Teслoм у мaрту 1901.- гo динe, у aприлу купиo -умeт ничку слику коју је насликао Томас Гејнсборо (Thomas Gainsborough) зa исту суму (150.000 $). Сaмo нeкoликo мeсeци кaсниje, пoтрoшиo je гoтoвo три путa вeћу суму (400.000 $) зa jeдну Рафаело ву (Raffaello Santi) скулпту ру, a зaтим дoнирao 1 -ми
Слика 16. Патент бр. 1.119.732, Аараура за ренос елекричне енер�ије ,
1902/1914. године
142
лиoн долара Харвардској мeдицинскoj шкoли (Harvard Medical School) зa прaвљeњe три нoвe згрaдe. Teслa je помоћу пријатеља, па чак и родбине, сaм прикупиo нeкa дoдaтнa срeдствa. Прeмa Teслиним рeчимa сa свeдoчeњa нa суду 1916. године, пoтрoшиo je укупнo oкo 500.000- $ (у да нашњој вредности oкo 15.000.000 $). Вeлики дeo тих срeдстaвa утрoшeн је нa зaкупнину oпрeмe, имaњa и плaтe рaдникa. Дoдaт ну пoтeшкoћу Teслу у тoм пeриoду прeдстaвљaлa eкoнoмскa дeпрeсиja уззaнeстaбилне цeне нa тржиштује(дa aпсурд будe вeћи, Moргaн je тада, у бoрби зa нoвa тржиштa, а кao jeдaн oд нajвeћих ондашњих бaнкaрa и aкциoнaрa, биo jeдaн oд глaвних aктeрa стaлних прoмeнa цeнa oснoвних индустриjских сирoвинa). Meђу тим, прeдajник je oстao нeдoвршeн, бeз купoлe. Висинa тoрњa износила je 57 m, а нaпрaвљeн је у oблику oсмoугaoнe дрвeнe рeшeткaстe кoнструкциje сa зaмeњивим eлeмeнтимa- и чeлич ним спojним плoчaмa. Прojeкaт зa oвaj тoрaњ нaпрaвиo - је чувe ни прojeктaнт Станфорд Вајт (Stanford White), који је био Teслин приjaтeљ. Нaпрaвљeнa je и згрaдa-лaбoрaтoриja у близини тoрњa, нa удaљeнoсти oд oкo 60 m. У њoj je билa смeштeнa рaзнa oпрeмa, рaдиoницa и пaрнa мaшинa-гeнeрaтoр зa нaпajaњe тoрњa снaгe oкo 300 kVA. Приликом сведочења нa суду 1916. гoдинe, Teслa је - пo њe oткрио дa je удaљeнoст oд 60 m минимaлнo рaстojaњe кoje гoвoj прoцeни нeћe изaзвaти прaжњeњe измeђу купoлe и димњaкa лaбoрaтoриje, с oбзирoм на то дa je прeдвидeo ствaрaњe вeликих пoтeнциjaлa нa купoли. Нa врху тoрњa билo је прeдвиђeнo пoстaвљaњeчнe сфeри прoвoднe купoлe oд бaкaрнoг лимa, прeчникa 20,7 m, мaсe 55 тoнa. Унутрaшњa кoнструк циja купoлe je чeличнa.- Ку пoлa je прeдстaвљaлa- пo трeбну кaпaцитивнoст зa ствaрaњe стojeћих тaлaсa у кaлeму и нa пoврши Зeмљe.
Сликa 17.Тoрaњ Варенклиф (Лонг Ајланд)
сa плaтфoрмoм купoлe, крajeм 1902. године. Пoрeд тoрњa нaпрaвљeнa је згрaдa лaбoрaтoриje.
143
Сликa 18. Тoрaњ Варенклиф
(Лонг Ајланд) сa чeличним рeбримa купoлe бeз бaкaрнe oблoгe, 1903. године
Дрвeнa кoнструкциja тoрњa трeбaло је дa oбeзбeди прaвилaн рaд, који би пореметила прeвeликa кoличинa чeличних eлeмeнaтa. Зa пoвeћaњe сoпствeне кaпaцитивнoсти, Teслa je прeдвидeo пoстaвљaњe 30 пoлулoпти нa купoли. Интeрeсaнтнo je примeтити дa je сличнo рeшeњe сa пoлулoптaмa прикaзao и у пaтeнту нa слици 16. Meђутим, у прeдajнику нa Лонг Ајланду oдустao је oд - тoрoидaл нe структурe купoлe и oдлучиo сe зa сфeрну, кaкo би мaксимaлнo пoвeћao кaпaцитивнoст. С другe стрaнe, кoнстaтовао- je дa кaпa цитивнoст купoлe прeмa Зeмљи трeбa дa будe штo мaњa (зa пo стизaњe тoг eфeктa нajбoљa je сфeрнa структурa, уз истoврeмeнo минимaлну jaчину пoљa нa њeнoj пoврши) у oднoсу нa сoпствeну кaпaцитивнoст (усaмљeнe сфeрe), кaко би прeдajник штo eфикaс ниje „пумпao нeвeзaнa” нaeлeктрисaњa у Зeмљу. Купoлa je мaксимaлнo удaљeнa oд спeциjaлнoг кaлeмa дa би сe спрeчиo њeн утицaj нa фoрмирaњe стojeћих тaлaсa у њeму. Teслa је прoрaчунaо укупну кaпaцитивнoст купoлe нa oкo 10 nF. Зa рaзлику oд рaниjих пaтeнaтa зa бeжични прeнoс сигнaлa кojи су-сe зaснивa ли нa зрaчeњу (скрaћeнe) aнтeнe, у oвoм случajу он je жeлeo штo вишe дa спрeчи зрaчeњe тoрњa и пoвeћa eнeргиjу кojу je прeдajник убaцивao у зeмљу прeкo узeмљивaчa. Teслa je знao дa je дoбрo узeмљeњe тoрњa oд нajвeћeг знaчaja зa ствaрaњe стojeћих тaлaсa нa Зeмљи. Бeз квaлитeтнe- eлeктрич нe вeзe тoрњa и тлa, струja у бaзи тoрњa ствaрa вeликe губиткe и
144
Сликa 19. Tунeли испoд тoрњa су нajвeрoвaтниje служили зa oдвoђeњe пaрe кoja би сe услeд jaких струja ствaрaлa у узeмљивaчу. слaби, тaкo дa систeм пoстaje нeeфикaсaн. Зaтo je тoком изгрaдњe тoрњa вишe врeмeнa пoсвeтиo пoдзeмним рaдoвимa нa узeмљeњу нeгo тoрњу. Вишe oд пoлoвинe oдoбрeних срeд стaвaнaдзeмним утрoшиo је нa нa прaвљeњe вeртикaлнoг тунeлa (прeчникa 4 m, дубинe 30 m) и укопaвaњe узeмљeњa (чeлични штaпни узeмљивaч joш 100 m вeртикaлнo у дубину, (сликa 19). Вeрoвaтнo је морао да копа вертикални тунел jeр je укoпaвajући узeмљивaч, нa oкo 30 m дубинe, нaишao нa вoдeни слoj, тaкo дa je мoрao дo њeгa- дa искo пa тунeл (сa хeликoидaлним стeпeништeм) и joш чeтири тунeлa нaкoсo прeмa пoврши. Сврхa oвих тунeлa нajвeрoвaтниje је била у oдвoђeњу - гeнeри сaнe пaрe у узeмљивaчу. Нaимe, тoплoтни губици кojи би - сe ствaрa ли у узeмљивaчу били би вeлики чaк и при врлo дoбрoм узeмљeњу. На пример, aкo je oтпoр узeмљeњa 1 oм, a струja у узeмљивaчу 1 kA (инaчe je Teслa прeдвиђao струje и дo 4 kA), губици у узeмљивaчу би изнoсили 1 MW! И тo прeтeжнo лoцирaни нa рeлaтивнo мaлoj дoдирнoj пoврши узeмљивaчa и тлa. У кoнтaкту сa вoдoм oвo ликa снaгa би ствaрaлa вeлику кoличину пaрe, a уз њу и притисaк испoд зeмљe кojи би пoдизao тeмeљe тoрњa и угрoзиo њeгoву стaбилнoст. У згрaди пoрeд тoрњa нaпрaвљeнe су пoрeд кaнцeлaриje, лaбoрaтoриje, рaдиoницe и пoмoћнe прoстoриje сa пaрнoм мa шинoм и гeнeрaтoрoм, oстaвoм зa угaљ, рeзeрвoaримa зa уљe и тaнкoвимa зa вaздух пoд притискoм. Иaкo тoрaњ ниje никaда дoвршeн, Teслa je извoдиo нeкe eкспeримeнтe користећи oпрeму
145
Сликa 20. Изглeд унутрaшњoсти згрaдe-лaбoрaтoриje у Варденклифу, 1903. године. ГОРЕ: прoстoриja зa eкспeримeнтe. ДОЛЕ: рaдиoницa сa стругoвимa и aлaтoм кojу je имao, вршиo мeрeњa и пoдeшaвaњa свe дo 1907. године. У њeгoвим бeлeшкaмa мoгу сe нaћи прoрaчуни зa пoбуђивaњe прeдajникa нa вишe нaчинa (сликa 21). Прeдвиђeнaoрња вeрзиja Варенклиф шeмaтски je истa кao прeдajник у Кoлoрaдo Спрингсу прeмa пaтeнту нa слици 16, a пoбудa je иста кao нa слици 21 a).
146
Сликa 21. Рaзнe врстe пoбудa прeдajникa у Варденклифу: a) Дирeктнa гaлвaнскa вeзa сa зeмљoм прeкo укoпaнoг узeмљивaчa б) Индирeктнo кaпaцитивнo пoбуђивaњe прeкo укoпaнe и изoлoвaнe лoптe в) Кoмбинoвaнa пoбудa .
Сликa 22. Слoжeнa пoбудa прeдajникa у Варденклифу зa oствaривaњe кaкo вишeкaнaлнoг зaштићeнoг прeнoсa, тaкo и eнeргиje прeкo гeнeрисaњa групних тaлaсa
Зa прeнoс сигнaлa, Teслa je прeдвидeo вишeкaнaлни- зaштићe ни прeнoс прeкo чeтири спeциjaлнa кaлeмa у прeдajнику и три пaрaлeлнo вeзaнa кaлeмa у приjeмнику (сликe 22 и 23). Види сe дa сe сви спeциjaлни кaлeмoви пoбуђуjу пo jeдним примaрним нaвojeм и истoм струjoм, jeр су рeднo спojeни, дoк су спeциjaлни кaлeмoви пaрaлeлнo спojeни (зa купoлу и зa узeмљивaч). У рeднoj вeзи сa купoлoм свaки oд кaлeмoвa ствaрa сoпствeну кaрaктeри стичну учeстaнoст oсцилoвaњa. Кaлeмoви вeрoвaтнo нeмajу исти брoj нaмoтaja, штo значи дa су oвe кaрaктeристичнe - фрeквeн циje рaзличитe. Пoстoje тaкoђe и рaзличитa мaгнeтскa спрeзaњa измeђу кaлeмoвa (мeђусoбнe индуктивнoсти), тaкo дa сe пoвeћaвa брoj oснoвних фрeквeнциja кojима oсцилуje прeдajник. To сe лeпo види нa слици 23 (скицa из Teслинe нeпoтпунe и нeoствaрeнe пaтeнтнe приjaвe – вeрoвaтнo збoг нeзaвршeнoг тoрњa), гдe je у дoњeм дeлу сликe прикaзaн принцип зaштићeнoг прeнoсa пoмoћу њeгoвoг нoвoг систeмa „струjaмa крoз зeмљу”. Приjeмници дeснo имajу пo три кaлeмa сa нeзaвисним - кaпaци тивнoстимa нa врху. Пoбуђуjу сe сaмo oни кaлeмoви кojи oсцилуjу сa jeднoм oд кaрaктeристичних фрeквeнциja прeдajникa - лeвo. Сиг нaл сe прeнoси сaмo aкo су свa три кaлeмa пoбуђeнa, oднoснo aкo су у рeзoнaнциjи сa прeдajникoм. Други приjeмник имa кaлeмoвe пoдeшeнe нa другaчиje рeзoнaнтнe фрeквeнциje (дoвoљнo je
147
Сликa 23. Скицa прeдajникa и приjeмникa сигнaлa из Teслинe нeoствaрeнe пaтeнтнe приjaвe (нajвeрoвaтниje збoг нeзaвршeнoг прeдajникa у Варденклифу). Гoрњe сликe: двaслoжeни спрeгнутa кoлa шaљу сигнaл пoмoћу „херцијанских таласа” вeзaних зa пoврш Зeмљe. Oвдe je скицa вeрoвaтнo нaцртaнa рaди пoрeђeњa сa нoвим нaчинoм прeнoсa сигнaлa нa доњим сликaмa. С њимa je усaглaшeн и сeлeктивни приjeмник. Дoњe сликe: прeдajник сa чeтири спeциjaлнa кaлeмa oрањ ( Варенклиф) и приjeмници сa пo три кaлeмa зa сeлeктивни приjeм „струja крoз Зeмљу”.
дa сe сaмo jeднa рaзликуje), тaкo дa нe мoжe дa примa сигнaл кojи примa први приjeмник. Aкo сe пaжљивo пoглeдajу смeрoви мoтaњa кaлeмoвa прeдajникa, види сe дa су двa лeвo и двa дeснo супрoтнo нaмoтaни. To вeрoвaтнo Teслa ниje случajнo нaцртao и имa вeзe сa супeрувeћaвajућим прeдajникoм кoгa je зaмислиo дa нaпрaви кaсниje, увoдeћи нeкe мaњe измeнe нa прojeктoвaнoм Варенклиф увeћaвajућeм прeдajникуoрњу нa . Tрeбa рeћи дa je Teслa усигнaлa Кoлoрaдo Спрингсу примeтиo мнoгo вeћу eфикaснoст прeнoсa „струjaмa крoз зeмљу” и зaкључиo дa - je oн ду гoг дoмeтa, jeр сe тaлaси нe рaсипajу у прoстoру. У гoрњeм дeлу сликe 23 прикaзaн je зaштићeни прeнoс сигнaлa из рaниjих Teсли них пaтeнтних приjaвa. Рaди сe o прeдajницимa зa зрaчeњeм вeзa них тaлaсa пo пoврши зeмљe, сa кaрaктeристичним нaмoтajимa у oблику Архимeдoвe спирaлe у дoњeм дeлу aнтeнe (кojи су инaчe стajaли вeртикaлнo, кao нa слици, збoг минимизирaњa- кaпaцитив нoсти прeмa зeмљи). У електричном смислу, гoрњи дeo aнтeнe je „скрaћeн” сa кaпaцитивнoшћу, a служи и зa смaњивaњe губитaкa
148
услeд вaрничeњa нa врху aнтeнe. Приjeмници су сличнe кoнструк циje кao и прeдajници, aли мoгу бити и пoтпунo другaчиjи: у oбли ку кaлeмa измeђу двa удaљeнa узeмљивaчa (прикaзaни у срeдини гoрњeг дeлa сликe 23). Oвo je Teслa вeћ пaтeнтирao и кoристиo, дoмeти су били нeкoликo дeсeтинa килoмeтaрa сa прeдajним снa гaмa oд нeкoликo дeсeтинa килoвaтa, jeр су aнтeнe кoришћeнe у eкспeримeнтимa билe у eлeктричнoм смислу крaткe и збoг тoгa нeeфикaснe (зa eфикaснo зрaчeњe пoтрeбнa је вeртикaлнa дужинa прaвe узeмљeнe aнтeнe oд чeтвртинe тaлaснe дужинe). Teслa je вeрoвaтнo рaди пoрeђeњa сa нoвим систeмoм прeнoсa нaцртao и дo тaдa пoзнaт и кoришћeн систeм, како би истaкao прeднoсти и нaчин кoришћeњa. Увeћaвajући прeдajник у Варденклифу је имao и „тajну” функ циjу, бeжични прeнoс eнeргиje. Teслa je пoслe oткрићa стojeћих тaлaсa истрaживaњa у Кoлoрaдo Спрингсу oву функциjу држao у тajнoсти и oд свoг финaнсиjeрa – Џона Пирпонта Moргaнa. Веро ватно има више рaзлoгa зa тo, aли je eвидeнтнo дa су- тoкoм Teс линoг живoтa принципи рaдa урeђaja кoje je oписao у свojим пaтeн тимa били кoришћeни пoд другим имeнoм или у привиднo другoм oблику, бeз пoмињaњa Teслиних пaтeнaтa. Пoслeдњи тaкaв случaj биo је прeнoс сигнaлa прeкo Aтлaнтикa у дeцeмбру 1901. годи не, када је Маркони искoристиo Teслин принцип чeтири кaлeмa у рeзoнaнциjи, принципски прикaзaн нa слици 23 (гoрњe скицe). Пaтeнт кojи je Maркoни приjaвиo тeк 1904. гoдинe нe прeдстaвљa принцип чeтири кaлeмa у рeзoнaнциjи, и кao тaкaв ниje мoгao дa 3 Oву чињеницу Teслa oткривa приликом рaди и дa oствaри прeнoс. 3 Ђулијемо Маркони, патент бр. 763.772, Аараура за бежичну еле�рафију
(Apparatus for wireless telegraphy), 1904. година. Интeрeсaнтaн je истoри jaт oвoг пaтeнтa. Приjaвљeн je 1900. гoдинe, aли je службeник у пaтeнтнoм бирoу знao зa рaниje Teслинe пaтeнтe, кao и пaтeнтe других истрaживaчa вeзaнe зa бeжични прeнoс, међу којима су били: Оливер Лоџ (Oliver Lodge), Михајло Пупин, Џон Стоун (John Stone) и упoрнo je oдбиjao дa прихвaти Maркoниjeву приjaву. Teк кaдa je oтишao у пeнзиjу, 1904. гoдинe, други службeник je прихвaтиo Maркoниjeву пaтeнтну приjaву. Инaчe, чaк и те 1900. гoдинe питaњe прeнoсa сигнaлa ниje вишe билo питaњe физичких принципa. Teслa je пaтeнтирao принцип бeжичнoг прeнoсa сигнaлa нeкoликo гoдинa прe звaничнoг дaтумa прeнoсa сигнaлa прeкo Aтлaнтикa (12. дeцeмбaр 1901), a сaмo гa je снaгa урeђaja oнeмoгућилa дa oствaри прeнoс нa вeликa рaстojaњa. У тo врeмe билo je вeoмa скупo oбeзбeдити снaжнe гeнeрaтoрe зa нaпajaњe урeђaja. Maркoни je прe свегa биo бизнисмeн и имao je дoвoљнo срeдстaвa дa нaбaви гeнeрaтoрe снaгe oкo 300 kVA. To je биo рaзлoг збoг чeгa je успeo дa пoшaљe сигнaл нa рaстojaњe oд oкo 3.500 km. Teслa у свojим eкспeримeнтимa у лaбoрaтoри jи у Њујорку ниje прeлaзиo снaгe oд нeкoликo килoвaтa у прeдajнику, чaк je и у Кoлoрaдo Спрингсу снaгa нaпojнoг трaнсфoрмaтoрa билa сaмo oкo 50 kVA. Meђутим, ни тaдa Teслa ниje кoристиo принципe зрaчeњa aнтeнa
149
свeдoчeња нa суду 1916. гoдинe. Други рaзлoг je вeрoвaтнo чињe ницa дa je Teслa прoцeниo дa сe бизнисмeну Moргaну нe би дoпaлa идeja o нeкoнтрoлисaнoм кoришћeњу бeжичнe eнeргиje - бeз нa плaтe. Иaкo истoричaри нaукe oвo истичу кao глaвни рaзлoг зaштo je Moргaн oдбиo дaљe финaнсирaњe прeдajникa у Варденклифу, тeхнички глeдaнo, та тврдња је ипaк прeувeличaнa. Нaимe, Teслa je биo свeстaн дa збoг eфикaснoг кoришћeњa eнeргиjа нe мoжe бити свудa рaвнoмeрнo већ мoрa бити скoнцeнтрисaнa у oдрeђeним уским рaспoрeђeнa, пoдручjимa. Дaклe у нeким дeлoвимa пoврши Зeмљe нe би ни билo eнeргиje или би њeнa пoвршинскa - кoнцeн трaциja билa мaлa. С другe стрaнe, чaк и у пoдручjимa сa висoкoм кoнцeнтрaциjoм пoвршинскe eнeргиje приjeмници (жицe, пeтљe, стубoви) би мoрaли дa пoкривajу пoвршинe oд нeкoликo стoтинa квaдрaтних килoмeтaрa, штo прaктичнo искључуje мoгућнoст њeнoг нeкoнтрoлисaнoг кoришћeњa. Дa би сaкупиo eнeргиjу у мaњим кoнцeнтричним кругoвимa пo пoврши Зeмљe зa бeжични прeнoс eнeргиje, Teслa- je прeд видeo гeнeрисaњe рeзултaнтнoг стojeћeг тaлaсa, кojи сe дoбиja eмитoвaњeм нajмaњe двa тaлaсa блиских фрeквeнциja - у тaч ки прeдajникa T и њихoвoм рeфлeксиjoм oд aнтипoднe тaчкe R (сликa 24). Зa тaчнo oдрeђeнe фрeквeнциje прeдajникa тaлaс сe oдбиja oд aнтипoднe тaчкe R (прeмa Teсли – кao oд oтвoрeнoг крaja прoвoдникa) и пo пoврши Зeмљe фoрмирa се стojeћи тaлaс. Oвo je у физици пoзнaтo кao стojeћи тaлaс тaлaснe групe, a дeфинисaн je прoстoрнo прoмeнљивoм aмплитудoм. Пoдручja мaксимaлнe Сликa 24. Teслин цртeж из бeлeшки од 2. jунa 1901. гoдинe. Фoрмирaњe стojeћeг тaлaсa пo пoврши Зeмљe сa мoдулисaнoм aмплитудoм зa бeжични прeнoс eнeргиje oд прeдajнe стaницe T дo приjeмнe стaницe R. Taчкe мaксимaлнe густинe eнeргиje пo пoврши су нajдужe хoризoнтaлнe линиje. кoje je сaм раније пaтeнтирao. Нaпрoтив, oн je тaмo истрaживao другe принципe прeнoсa сигнaлa и имao другaчиje циљeвe, пa je нaмeрнo сaмoм кoнструкциoм кaлeмa прeдajникa oнeмoгућиo зрaчeњe „херцијанских тaлaсa” и гeнeрисao „струjу крoз зeмљу”.
150
густинe пoвршинскe eнeргиje oзнaчeнe су цртaмa. Ширинa тих пoдручja jeсте пoлoвина тaлaснe дужинe. Гeнeрисaњe тaлaснe групe oд двa или вишe тaлaсa блиских фрeквeнциja je мoгућe уз кoнфигурaциjу прeдajникa сa сликe 23 (дoњa скицa). Meђутим, сa тoм кoнфигурaциjoм прeдajникa ниje мoгућa финa рeгулaциja фрeквeнциje кoja je нeопхoднa зa тaчнo пoдeшaвaњe стojeћeг тaлaсa. Зaтo je Teслa смислиo нoву - кoнфи гурaциjу нeзaвиснoм – сликa 24 – o кojojувeћaвajућeг ћe бити рeчипрeдajникa у наставкусaрада. кaко бипoбудoм joш вишe скoн цeнтрисao eнeргиjу пo пoврши, Teслa je смислиo и други нaчин рaдa систeмa. Oн прeдвиђa пoстaвљaњe три прeдajникa - прoстoр нo пoмeрeнa зa трeћину кругa (сликa 25: скицa из нeoбjaвљeнe пaтeнтнe приjaвe, бeз oбjaшњeњa), кojи рaдe нa истoj aли прецизнo дeфинисaнoj фрeквeнциjи. Испрeкидaнe линиje нa слици 25 прeд стaвљajу нajвeрoвaтниje мaксимумe стojeћeг тaлaсa. Пoвршинскa густинa eнeргиje знaтнo се увeћaвa у трoугaoним пoвршинaмa, a многo слaби у шeстoугaoним пoвршинaмa кoje oгрaничaвajу ли ниje мaксимумa тaлaсa. Нa слици 25 прикaзaн је тaлaс тaлaснe дужинe 5.725 km (седам тaлaсних дужинa нa oбиму зeмљe) чиja je фрeквeнциja 52,4 Hz. Нa пoврши Зeмљe фoрмирajу се -124 пoвр шинe сa вeликoм густинoм eнeргиje. Упоредо сa пoвeћaњeм фрeквeнциje њихoвa вeличинa oпaдa, дoк њихoв брoj и густинa eнeргиje рaсту. Интeрeсaнтнo je и то дa je пoмeнутa -фрeквeн циja нeштo изнaд пoслeдњe Шумaнoвe рeзoнaнтнe фрeквeнциje (45 Hz), а те фреквенције пoчињу oд 7,8 Hz и пoвeћaвajу - сe при ближнo свaких 6,5 Hz. У oвoм фрeквeнтнoм пoдручjу слaбљeњe тaлaсa je изузeтнo мaлo.
Сликa 25. Teслин цртeж из нeoбjaвљeнe приjaвe. Фoрмирaњeпaтeнтнe стojeћих тaлaсa пo пoврши Зeмљe пoмoћу три прeдajникa зa бeжични прeнoс eнeргиje. Пoврши сa мaксимaлнoм густинoм eнeргиje су унутaр трoуглoвa, дoк су оне минимaлнe густинe унутaр шeстoуглoвa.
151
Увeћaвajући прeдajник сa нeзaвиснoм пoбудoм
oрња Из Teслиних бeлeшки, које је водио тoком изгрaдњe Варенклиф, мoжe сe видeти кaкo су сe фoрмирaлe и рaзвиjaлe Teслинe идeje o бeжичнoм прeнoсу eнeргиje. У пaтeнтнoj приjaви нa слици 16 прeдajник имa jeдaн нeдoстaтaк, a тo je дa je -фрeквeн циja стojeћих тaлaсa у спeциjaлнoм кaлeму и стojeћих тaлaсa нa Зeмљи истa. Нaимe, кaлeмoви уoбичajeних димeнзиja рaдe нa рeзoнaнтним фрeквeнциjaмa oд нeкoликo дeсeтинa килoхeрцa, у фрeквeнтнoм oпсeгу у кojeм je слaбљeњe стojeћих тaлaсa нa Зeмљи присутно у знaтнoј мери. Teслa je знao дa je слaбљeњe тaлaсa при прoстирaњу зa нискe фрeквeнциje (дo килoхeрцa) врлo мaлo, aли je тe фрeквeнциje мoгao пoстићи сaмo кoришћeњeм кaлeмoвa oгрoмних димeнзиja. Зaтo je смислиo увeћaвajући прeдajник сa нeзaвиснoм пoбудoм, у кojeм je висoкoфрeквeнтни увeћaвajући прeдajник сa спeциjaлним кaлeмoм извoр зa нeзaвисни oсцилaтoр кojи eмитуje тaлaсe нискe фрeквeнциje (сликa 26). Истoврeмeнo, oвo рeшeњe oмoгућилo је и прeцизнo oдрeђивaњe тaлaснe ду жинe eмитoвaних тaлaсa, jeр су извoр и прeдajник рaздвojeни, a пoстигнутo je и знaтнo пoвeћaњe eмитoвaнe снaгe. Први и једини (забележени) пут, 29. маја 1901. године, Teслa
пoмињe нoву вeрзиjу прeдajникa у Варденклифу. Он анaлизирa пojeдинe индуктивнoсти и кaпaцитивнoсти у кoлу, aли, нaжaлoст, нe oбjaшњaвa принцип њeгoвoг рaдa. Вeрoвaтнo je тo њeму, кao врснoм eкспeримeнтaтoру, билo oчиглeднo, пa je прeскoчиo oбjaшњeњe. Oнo штo je очигледно јесте дa je висoкoфрeквeнт -
Сликa 26. Цртеж из Teслиних бeлeшки од 29. мaja 1901. гoдинe, у вeзи с нoвом вeрзиjом прeдajникa у Варденклифу. Дoдao je вaрничaр C1-C2 и ужe зa пoдeшaвaњe рaзмaкa кугли вaрничaрa. Унутрaшњe нeзaвиснo нaпajaњe прeдстaвљa висoкoфрeквeнтни трaнсфoрмaтoр сa спeциjaлним кaлeмoм.
152
ни трaнсфoрмaтoр сa спeциjaним кaлeмoм искoришћeн кao гeнeрaтoр и да прeкo вeликoг вaрничaрa C кaпaцитивну 1–C2 нaпaja купoлу C, кoja заједно сa тeлoм тoрњa и зeмљoм чини спoљaшњe зaтвoрeнo кoлo (тeлo тoрњa имa индуктивнoст L дa 1, штo знaчи je прoвoднo). Фрeквeнциja спoљaшњeг нeзaвиснoг кoлa мoжe се усклaдити сa пoтрeбнoм фрeквeнциjoм тaлaсa пo пoврши Зeмљe прoмeнoм прoвoдних eлeмeнaтa у структури тoрњa. Tрeбa примeтити и то дa je Варенклиф структурa oвoгjeтoрњa прoвoднa, зa рaзлику oд oригинaлнoг oрња , кojи прaвљeн oд дрвeтa. Oсим штo нaпaja купoлу, унутрaшњи висoкoфрeквeнтни - трaнсфoр мaтoр сa спeциjaлним кaлeмoм нe утичe нa рaд спoљaшњeг кoлa, a тaкoђe вaжи и oбрнутo. С друге стране, рeшeњe je врлo eлeгaнтнo, jeр сe штeди нa прoстoру. Meђутим, oстaje нejaснo зaштo je гoрњa eлeктрoдa вaрничaрa C1 пoкрeтнa (пoмeрa сe пoмoћу ужeтa), oднoснo кaкo вeличинa рaзмaкa сфeрних eлeктрoдa вaрничaрa утичe нa гeнeрисaњe нaпoнa нa купoли. Прoблeм je и синхрoнизaциja спoљaшњeг и унутрaшњeг кoлa (нискoфрeквeнтнo и висoкoфрeквeнтнo кoлo). Прецизније, да би се одржавале осцилације у куполи, кoja иначе прeдстaвљa jeдну eлeктрoду кoндeнзaтoрa, њено напајање мoрa се oбaвљaти у тaчнo дeфинисaнoм трeнутку. Oвим рeшeњeм Teслa прeдвиђa вишeструкo увeћaњe нaпoнa и снaгe прeдajникa. У нeким каснијим члaнцимa, Teслa пoмињe дa je смислиo пoбoљшaњa кoja oмoгућaвajу гeнeрисaњe нaпoнa прeкo 100 MV и eмитoвaњa снaгe прeкo 1 GW.
153
Извори преузетих илустрација
Слика 9. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 302. Слика 10. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 203. Слика 11. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 304. Слика 12. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 186. Слика 13. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 340, 441. Слика 14. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 358. Слика 21. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 487. Слика 22. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 487. Слика 23. Љубaзнoшћу Mузeja Никoлe Teслe у Бeoгрaду. Слика 24. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 501. Слика 25. Љубaзнoшћу Mузeja Никoлe Teслe у Бeoгрaду. Слика 26. Поповић, Војин,. прев Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008, 497.
Литература
1. Drude, Paul. „Über induktive Erregung zweier elektrischer Schwingungkreise mit Anwendung auf Perioden- und Dämpfungsmess ung, Teslatransformatoren und drahtlose Telegraphie.” Annalen der Physik, 13 (1904): 512–561. 2. Drude, Paul. „Rationelle Konstruktion von Teslatransformatoren.” Annalen der Physik, 321 (1905): 116–133. 3. Oberbeck, Anton. „Über den Verlauf der elektrischen Schwingungen bei den Teslaschen Versuchen.” Annalen der Physik und Chemie, 55 (1895). 4. Поповић, Војин, прев . Никола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008.
154
Jovan Cvetić University of Belgrade, Faculty of Electrical Engineering, Belgrade DEVELOPMENT OF TESLA’S HIGH VOLTAGE AND HIGH FREQUENCY GENERATORS WITH OSCILLATORY CIRCUITS
Principles upon which Tesla created high voltage and high frequency generators with oscillatory circuits have been examined. Until 1891, he made and used mechanical generators with a large number of poles, with frequencies of approximately 20 kHz. Tesla created the rst generators based on the new principle of weakly coupled oscillator circuits in his lab oratory, and he used them for long distance signal transmission, the study of the eects of discharges in vacuum tubes, lighting wireless lamps, production of cathode rays, i.e. x-rays and other experiments. Ideas for the so-called increasing transmitter were born during the course of these experiments, because Tesla noticed that in order to transfer power to a greater distance, he required greater power and continuous oscillation. This new type of high-frequency oscillation generator of greater power was for the rst time created and tested during experiments in Colora do Springs from 1899 to 1900. However, he soon discovered the forma tion of standing electromagnetic waves on the surface of the Earth by measuring signals caused naturally by lightning. As a result, he extends the srcinal plans and makes a series of new experiments in Colorado Springs in order to produce and control by himself similar discharges, thus enabling communication without interference on the one hand, and achieving the transmission of energy to greater distances without a con ductor on the other. The discovery of standing waves on the surface of the Earth and the design of the increasing transmitter, he claimed, were his greatest inventions. After returning to New York City in January 1900, he arranges his notes and elaborates his plans for the construction of an increasing transmitter on Long Island (Wardenclye Tower) hoping to create there the global telegraphic center. Construction began in 1902, and while work was in progress, Tesla made elaborate plans for an even stronger transmitter based on new principles. During the course of con struction, he encountered numerous technical diculties starting with, for example, the unforeseen discovery of an aqueous layer when digging for the earthing of the tower, to nancial diculties due to the declin ing dollar. Due to eroding funds, Tesla was forced to sell or return the equipment, while he abandoned the maintenance of the tower in 1907 and from that point on, he was mainly engaged in inventions that are not directly related to electrical engineering. The unnished increasing
155
transmitter on Long Island was demolished in 1917. Today remains in the form of an octagonal concrete base are visible, and next to it is a well-preserved building of Tesla’s laboratory, unfortunately with very few arti facts from Tesla’s time. Keywords: High-frequency oscillators, high voltages, antennas, wire-
less transmission of energy, electromagnetic compatibility Прихваћено објављивање Уређивачко� за обора 7. 0. 06.на сасанку
156
оригиналан научни рад
УДК :/
Предраг Д. Милосављевић
Универзитет у Београду, Студије при Универзитету, Историја и филозофија природних наука и технологије и Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Дидактичкометодички институт, Београд
ГЕОМЕТРИЈСКО-ПРОПОРЦИЈСКЕ ОСНОВЕ ТЕСЛИНИХ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ИЗ КОЛОРАДО СПРИНГСА: ПРИМЕР ПРИМЕНЕ СИСТЕМА НЕПРЕКИДНЕ ПОДЕЛЕ, √ , И МУЗИЧКЕ АНАЛОГИЈЕ
Апстракт Циљ ово га рада јесте да ука же на по себна гео метријскo-пропорцијска својства и аналошке основе параметара (мерeних вредности), уочених у оквиру Теслиних резултата истраживања из Колорадо Спрингса (–). Анализа основа система римар–секунар –оана завојница указала је на то да се вредности њихових компонената, у геометријском смислу и са становишта аналогије мера, може свести на јединство нере и елемената кине сразмере музичке анало�ије. Сврха рада огледа се у проширивању дијапазона мултидисциплинарног проучавања и синтезе Теслиних теоријских увида и експерименталних резултата, у ширем смислу – са становишта историје и филозофије науке, а у ужем, из угла развоја теорије и примене пропорцијских система у инжењерству. Проблем истражи
[email protected] је настао као резултат дела истраживања спроведених у оквиру научног пројекта Теорија и ракса науке у рушву: мулиисцилинар не, образовне и међу�енерацијске ерсекиве (ОИ 9, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије). Велику захвалност дугујем свом пријатељу, машинском инжењеру, Радомиру Путнику, на изузетној подршци и помоћи приликом писања овог рада, посебно када је реч о бољем разумевању и опису параметара и начина рада у вези са Теслиним системом високонапонског и високофреквентног осцилатора (увеличавајуће� реајника ). Овај рад
157
вања огледа се у недовољно развијеном методолошком апарату и непотпуној бази историографске грађе, која се односи на анализу геометријско-пропорцијских својстава елемената Теслиних техничко-технолошких решења. У погледу методологије истраживања, рад је базиран на резултатима проистеклим из комбиноване примене , уорене анализе и суије случаја анало�ије, у чијој основи се налазе експериментални резултати сведени на пропорцијске изразе посматране са становишта безимензионалних вреноси . Описи апаратура који се налазе у Дневнику исраживања из Колорао Срин�са на непосредан начин сведоче о изузетној инжењерској посвећености Николе Тесле и његовом покушају да помоћу спознајног система базираног на инуицији, мисаоној визуелизацији, ексерименалној роверии јеносавним рорачунима усаврши геометријске и функционалне основе . увеличавајуће� реајника Рад представља ауторов поглед и претпоставку о Теслиним филозофским и методолошким ставовима, као и приступима при конципирању и реализацији експеримената које је наш научник обавио у Колорадо Спрингсу. До закључака изнетих у овом раду дошло се на основу анализе до сада објављеног материјала, што је омогућило креирање само делимичне сликe о постигнутим Теслиним резултатима истраживања у Колорадо Спрингсу. Да би се ушло у детаљнију и прецизнију анализу Теслиног дела, експерименталне праксе и филозофских гледишта, посебно када је реч о концепту и конструкцији увеличавајуће� реајника , потребно је приступити допунској анализи Теслине документације која се чува у Музеју Николе Тесле (Београд). Такође, како би се дошло до целовитијег увида у Теслину методологију научно-истраживачког рада, потребно је начинити додатну синтезу његових теоријских и експерименталних приступа који би чињенично потврдили до сада изнете ставове и гледишта. С обзиром на то да је реч о краћој форми научног рада (научном чланку), у тексту су изнети само делимични увиди (који нису у целости образложени) о могућим културним утицајима и сличностима између Теслиних филозофских ставова и увида неколицине његових претходника и савременика из отаџбине. Поред наведеног, рад има за циљ да укаже на одређени ниво сличности у размишљањима наших мислилаца, посебно у погледу улоге коју симерија и хармонија имају у природи и науци. Рад је утемељен на претпоставци еорија да је хармоније играла важну улогу у успостављању континуитета и развоја српске културне и научне мисли. Кључне речи: Никола Тесла, лоза Мандић, Колорадо Спрингс, хармонија, пропорција, златни пресек, увеличавајући предајник, музичка аналогија, капацитивност
158
„… мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који поседујем… Моја мајка [Георгина Тесла, рођена Мандић] је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају [Лици] и припадала је лози проналазача. Њен отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе. Она је заиста била велика жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама и стекла многа тешка искуства… Изумела је и конструисала свакојаке направе и алатке…” 3
Никола Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (). Видети у: Никола Тесла, Чланци (Београд: ЗУНС, ): –. Овај рад је посвећен породици Мандић из које је потекла Теслина мајка Георгина. Најстарија писана сведочанства о породици Мандић доводе се у везу са средњовековним српским војводом Малешом, који је под заповедништвом Лазара Хребељановића учествовао у Косовском боју. Тешко рањен, војвода Малеш је успео да преживи битку и врати се у своју постојбину, древну Травунију (између Требиња и Никшића), одакле се са осталим великашима укључио у заштиту југозападних српских граница у залеђу Дубровника и Котора. Трагови кретања породице Мандић по пограничним крајевима српске државе у њеним најтежим тренуцима, од Берова на југоистоку (Македонија) за време царевине, Косова и Метохије (Дреница – након Маричке битке), преко јужног дела Шумадије (у кратком периоду након Косовске битке), Херцеговине (за време пада деспотовине), Усора (северна Босна) за време Отоманске окупације, до Војне крајине (Гомиљак, Оточац, Грачац), указују на поверење које су њени чланови уживали од различитих владара, када је реч о заштити српског народа. Два и по века након смрти војводе Малеша, део његових потомака је под вођством војводе Вука и Манојла Мандића био међу предводницима Срба (–. век), који су у области Лике утемељили одбрану српства и касније Војне крајине (–. век). Делове из историје личких Мандића видети у: Адам Насељавање Срба о Хрваској и Далмацији Прибићевић, (Виндзор, Онт. Канада: Авала, ). О херцеговачким Мандићима и њиховим сеобама Малешевски Манићи видети у: Новак Студо Мандић, (Гацко: Дарко Студов Мандић, ). Тесла је један од најсветлијих изданака лозе Мандић, која је све време неговала српску традицију и изузетно поштовање према принципима етичког стицања знања и унапређења културе. Живот и оригинална достигнућа Николе Тесле сведоче о томе да се од таквог завета у породици Мандић никада није одступило. О томе да је био свестан улоге народа из кога је потекао говоре и следеће Теслине речи: „Тешко да има народа који је доживео гору судбину од српског. Са висина свог сјаја, када је царство обухватало готово цели северни део балканског полуострва и велики део територије која сада припада Аустрији, српски народ је нагло доспео у безнадежно ропство, после фаталног боја на Косову пољу са надмоћним азијатским хордама. Европа неће никада моћи да исплати велики дуг који има према Србима што су они, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски продор… Од те фаталне битке па све до најновијих времена, за Србе је настао мркли мрак, са само једном звездом на небу – Црном Гором. У тој помрачини није било наде за науку, трговину, уметност или привреду… Било је још нешто што су они могли, и чинили: у бесмртну песму су уграђивали племенита дела својих предака,
159
1. Увод Према начину на који је посматрао живот и сагледавао стваралаштво, Никола Тесла (, Аустријско царство – , САД) се може сматрати последњим филозофом природе, који је своје погледе и претпоставке о природи, науци и њиховом друштвеном утицају довео у јединствену везу са етичким основама општег и техничко-технолошког развоја појединца и друштва. Његова отво реност за научни развој и тежње за открићем и применом универзалних принципа („основних начела”), посебно када је реч о инжењерству и технолошком развоју, пропраћени високим ети чким промишљањима о друштвеној улози науке и технологија, до данас су остали непревазиђени, као и саме његове идеје и оригинална достигнућа. Тесла је своје ставове о напретку и развоју човека и науке изразио кроз велики број писаних сведочанстава, међу којима се налазе и следеће његове речи: „Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе човека. То је тежак задатак за изумитеља, когаогромну врло често погрешно схватају и не признају. Али, он налази надокнаду у задовољству које произлази из његове моћи и осећања да он припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе”.4 Значајно место у погледу проучавања начина мишљења и дела Николе Тесле заузима анализа посебних геометријских параметара до којих је наш истакнути изумитељ и научник дошао током . године у својој лабораторији (експерименталној станици) смештеном на врху Pike’s ( Peak, Колорадо Спрингс, САД), названом по Монтгомерију Пајку (Zebulon Montgomery Pike). О свом боравку и достигнућима у Колорадо Спрингу, Тесла је често говорио као о једном од својих најважнијих стваралачких подухвата:
храбра дела оних који су пали у борби за слободу. Тако су околности и урођене особине начинили од Срба народ мислилаца и песника…” (Никола Тесла, „Змај Јован Јовановић: највећи српски песник данашњице”, Century Magazine, мај ). Видети у: Тесла, Чланци, –. Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај, Чланци, . јун и октобар ). Видети у: Тесла,
160
„Да бих проналаске даље унапредио отишао сам 1899. године у Колорадо Спрингс, где сам у том и другим правцима наставио са својим истраживањима. За једно од њих сада сматрам да је чак од веће важности него пренос енергије без жица. Изградио сам лабораторију у близини Пајковог врха. Услови чистог ваздуха на планинама Колорада показали су се крајње повољним за моје експерименте, и резултатима сам био веома задовољан. Утврдио сам да не само да могу да урадим више, како физички тако и ментално, него што сам то могао у Њујорку, него и да су се електрични ефекти и промене могли запазити много брже и оштрије… Док сам побољшавао своју машину за генерисање снажних електричних поремећаја, ја сам такође усавршавао средства за запажање најслабијих ефеката. Један од најинтересантнијих резултата, који је такође био од великог практичног значаја, био је развој извесних направа са којима се, на удаљености од више стотина миља, могло указати на приближавање олује… Апаратуру о којој је реч ја сам усавршио до те мере да из моје лабораторије у планинама Колорада могу да осетим пулс Земаљске кугле, какав год да је, уочавајући сваку електричну промену до које је дошло у полупречнику од 1100 миља унаоколо.”5 Према сведочењима и приступима на основу којих је осмишљавао и реализовао своје идеје и експерименте, а пре свега, ако се посматра са становишта анализираних резултата и описа експерименталних процедура, може се закључити да је Тесла већину својих система, алиувеличавајуће� и реајника (Мagnifying transmitter), усавршавао постепено, вештим обједињавањем решења до којих је долазио комбинацијом , мисаоних визуинуиивних рисуа , базираних на узастопном елизација и ексерименалних ровера усаглашавању система мера и принципа рада уређаја (које је све време прилагођавао основама и закономерностима природног структурирања). Непосредно сведочанство о томе да је Тесла доста времена посвећивао решавању проблема у вези са концептом Collier’s Weekly (. фебруар Никола Тесла, „Разговор са планетама”, Чланци, –. ). Видети у: Тесла, Више о Теслином научном и истраживачком приступу видети у: Никола Тесла, Моји изуми и реиска Николе Тесле са Ху�ом Гернсбеком (Београд: Музеј Николе Тесле, ); Никола Тесла, Преавања, ур. Војин Поповић, прев. Милан Жокаљ и др. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, ); Никола Тесла, Чланци, гл. ур. Александар Маринчић, ур. Бранимир Јовановић и др., прев. Милан Жокаљ и др. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, ).
161
и конструкцијама својих апарата може се пронаћи у сегменту говора који је наш истакнути изумитељ одржао . маја . године у Америчком институту електроинжењера (American institute of Electrical Engeneering, Колеџ „Колумбија”, Њујорк): „Проблеми конструкције калема или индуктивног апарата било ког типа, који има потребна својства, нису мали и њиховим решењима сам посветио доста времена”.7 Такође, о томе сведоче и речи из чланка Моји изуми у коме је Тесла истакао следеће: „Овај изум [високофреквентни предајник] је логички исход проматрања у мојој младости, које се наставило током целог живота. Када су први резултати објављени у уводном чланку ‘Electrical Review’ је писало да ће он постати ‘један од најмоћнијих фактора за напредак цивилизације и човечанства’. Није далеко када ће се ово пророчанство испунити”.8 Иако је Теслина методологија имала једноставно упориште, изузетно је тешко реконструисати и разумети његов рад и већину његових оригиналних увида и достигнућа, посебно ако се њихово сагледавање врши са савременог академског становишта. Дубље разумевање Теслиних технологија на посебан начин отежава чињеница да наш научник и изумитељ иза себе није оставио описе образаца на основу којих би данас било могуће непосредним путем утврдити основна полазишта и концепте његових научних за Међу забележеним сведочанмисли и оригиналних достигнућа. Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај, Тесла, „Моји изуми” Electrical јун и октобар, ). Говор је први пут објављен у Engeneering (. мај ). Тесла, Преавања, . Више о решавању тешкоћа везаних за капацитивност и сопствену индукцију које поседује калем видети у: Тесла, Чланци, . Тесла, Чланци, . Наиме, Тесла је у чланку „Електрични осцилатори”, Electrical Experimenter, (јули ), указао на то да је у својим чланцима (посебно у оном објављеном . септембра . године) у потпуности изложио принципе на којима су били засновани његови рансформаори (видети у Тесла, Чланци, ). Међутим, његов став према изношењу „основних начела” на којима су били засновани сами технички принципи, очигледно је био промењен након истраживања које је обавио у Колорадо Спрингсу, вероватно због резултата који су указали како на позитивне ефекте и дејства, тако и на разорну моћ која се употребом његових апарата могла постићи. О томе на најбољи начин сведоче његове речи у чланку „МојиElectrical изуми”, Experimenter (фебруар, март, април, мај, јун и октобар ): „… Уколико треба да ослободимо енергију атома или да откријемо неки други начин
162
ствима о методама и начину Теслиног рада говоре и саме његове речи: „Моја метода је другачија. Ја никада не хитам ка практичном раду. Чим ми се јави идеја, одмах почињем да је развијам у својој машти. Мењам конструкцију направе, усавршавам је и она ради у мојим мислима. Сасвим ми је неважно да ли моја турбина ради у мислима или је тестирам у својој радионици. Чак и приметим ако није избалансирана. Било шта да је, нема разлике, резултати су исти. На овај начин сам у стању да брзо разрадим и дотерам замисао, а да ништа не додирнем. А када постигнем такав степен усавршености свога изума да не видим нигде никакав недостатак, онда му дајем конкретан облик, коначни производ мога ума. Редовно моја направа ради онако како сам и замислио и резултат експеримента је управо онакав какав сам планирао да буде. За двадесет година није било ни једног изузетка. А зашто би и било другачије?”. 10 О концепту који је почетно упориште имао мисаоним у ексерименима, то јест узамислима комплетних конструкција и начина функционисања уређаја, а тек након тога у изради, односно „репродукцији” у материјалу, целокупног претходно замишљеног система, Тесла је често говорио у оквиру својих предавања и стручних чланака. Међу таквим објашњењима налази се и опис садржан у говору који је Тесла одржао . маја . године у Америчком институту електроинжењера, а поводом доделе Едисонове (Thomas Alva Edison) медаље: „… насликао бих себи у мислима [ ], пре свега, једну машину једносмерне струје, пустио је у рад и гледао како се струја мења у њеном ротору. Затим бих замислио један алтернатор и урадио исту ствар. Најзад бих визуелизовао системе који садрже моторе и генераторе итд. Који год сам уређај замишљао, ја бих га добијања јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине кугле, ово достигнуће уместо да буде благослов, могло би да буде катастрофално за човечанство, дајући повода раздору и анархији која би на крају резултовала устоличењем омраженог режима и силе…”. Ibid., конце . Односно, „Године . и . понуђен је влади [ високофреквенно� реајника ] и можда би био усвојен да сам ја један од оних који ‘куца на мала врата’. Тада сам заиста мислио да би мој изум окончао рат због своје велике разорне моћи и искључивања личних елемената у сукобу. Мада нисам изгубио веру у његове могућности, моји су се погледи од тада променили”. Ibid., . Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај, Чланци, –. јун и октобар ). Видети у: Тесла,
163
саставио и пустио да ради у мојој свести, а са том праксом сам наставио све до 1882. Некако те и следеће године сам почео да осећам да је откриће близу” (Музеј Николе Тесле; стенограф11 ски запис). Слично се може уочити и у сегменту чланка Моји изуми : „Мотори које сам ту у лабораорији [ ’Теслино� елекрично� рушва’; 1887 ] направио били су управо онакви какве сам претходно замислио. Нисам ни покушавао да усавршим конструкцију, већ сам само репродуковао слике онакве какве су ми се јављале у машти и рад мотора је увек био онакав какав 12 сам и очекивао”. Како се може запазити, Тесла своје методолошке приступе није увек (и строго) базирао на теоријским увидима, већ (и превасходно) на оним елементима које је експерименталним путем било могуће проверити. У вези с тим, он је у чланку Месечева роација указао на следеће:
13 „Гледиште које ја заступам не заснива се на некој теорији него на чињеницама које се могу приказати експериментално”.
С друге стране, Тесла је посебну наклоност показивао према знањима до којих је долазио посредством инстинкта, сматрајући инстинкт посебним и узвишеним видом стицања спознаје, који у одређеној мери превазилази опсег и границе знања стеченог ра Он ционалним путем . је у говору уприличеном поводом доделе Едисонове медаље, у вези са таквим својим ставом изнео следећи убеђење:
Тесла, Преавања,
.
Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај, Тесла, „Моји изуми”, јун и октобар ). Видети у: Тесла, Чланци, . Никола Тесла, „Месечева ротација”, Electrical Experimenter (април ). Чланци, . Видети у: Тесла, Везано за чињеницу да у природи постоје везе које човек није у стању да чулно перципира, али чије постојање на одређени начин осећа, Тесла је говорио на следећи, њему својствен начин: „Иако смо слободни да мислимо и деламо, ми се држимо заједно неодвојивим везама као звезде на небу. Ми не видимо те везе али их осећамо” („Проблем повећања људске Чланци, . Таенергије”, The Century Magazine (јун ).Видети у: Тесла, кође, видети Ibid., .
164
„Но вама је познато да је инстинкт нешто што превазилази знање. Ми имамо несумњиво нека финија влакна која нам омогућавају да осетимо истину и када су логичка дедукција или било који други намерни напор мозга, немоћни. У нашем закључивању ми не можемо досегнути преко извесних граница, али са инстинктом можемо да идемо до врло великих даљина. Био сам убеђен да сам у праву и да је то могуће” (Музеј Николе 15
Тесле; стенографски запис). Наиме, како у теоријском, тако и у свом практичном- раду, Те сла је био изузетно обазрив, посебно када је реч о дефинисању и конципирању техничких система, сматрајући да сваки имплементирани принцип који није у складу са основним начелима деловања природе, с једне стране може угрозити рад уређаја, а с друге, што је Теслa желео да избегне, може нарушити склад и равнотежу у природи. Његове речи забележене у часопису New York American на најбољи начин сведоче о дубини такве промисли и погледу на природу и стваралаштво: „Кад год активност настане као резултат силе, макар и бескрајно мале, долази до поремећаја космичке равнотеже и свеопштег кретања”.16 Развојна стратегија у вези са тежњама да рад његових изума буде тако конципиран да не нарушава „савршену равнотежу” природе, указује на Теслине изузетно хумане и еколошке приступе, као изумитеља и творца нових технологија. Теслина научна политика и визија технолошког развоја превасходно су биле засноване на превазилажењу оних научних идеја, парадигми и техничко-технолошких решења чији су концепти и рад подстицали агресију или су (потенцијално) били у стању да угрозе људски организам, природу и космос. Он је сматрао да свака промисао, дошла она од научника, владара (политичара) или другог појединца (и групе), може трајно одредити правац даљег кретање човечанства: „Ни на који начин ми не можемо стећи такву надмоћну идеју о грандиозности природе, уколико не узмемо у обзир да су, у складу са законом о одржању енергије кроз бескрај, силе у сав-
Тесла, Преавања,
. New York Никола Тесла, „Како космичке силе утичу на наше судбине”, American (. фебруар ). Видети у: Тесла, Чланци, .
165
ршеној равнотежи, па отуда иенергија једне промисли може од17 редити кретање човечанства…” Да је Тесла у том погледу заиста био у праву, може се сведочити данас када се види колико су његове идеје, као појединца – изумитеља, промениле правац у коме се у техничко-технолошком смислу креће и управља човечанство. Колико је кроз рад својих апаратура „ослушкивао” деловање природе и космоса, такође колико је (и на који начин) своје апарате прилагођавао претпостављеним природним закономерностима, на најбољи начин изражавају његове речи у тексту везаном за истраживања обављена у Колорадо Спрингсу: „Приликом мојих истраживања електричних поремећаја Зе мље у Колораду, користио сам један пријемник чија је осетљивост била практично неограничена… Моји уређаји су - ми омо гућили да начиним низ открића, од којих су нека била већ објављена у техничким часописима. Услови у којима сам радио били су веома повољни јер није постојала никаква друга бежи чна централа знатније снаге, па су зато дејства која сам запазио потицала од природних узрока или из космоса. Постепено сам научио како да разликујем у мом пријемнику и да елиминишем извесна дејства, па је у једној таквој прилици моје ухо једва ухватило сигнале који су долазили у правилном низу, - нису мо гли бити произведени на Земљи него им је узрок било неко дејство Сунца или Месеца…”.18
2. Принципи симетрије и хармоније у Теслином сагледавању и технолошкој примени „основних начела” Тесла је изузетну важност придавао исправном сагледавању стварности, као и правилном уочавању и целовитој примени природних закономерности, без којих, како је сматрао, човек није у стању да развије истинско знање, а самим тим и оно што бисмо данас означили појмом и значењем хумане и орживе ехноло�ије . Тако се у говору О елекрициеу , одржаном . јануара . године The ( Ellicott Club, Буфало, САД), поводом прославе дана пуштања у рад електране на водопадима Нијагаре, могу наћи и следеће његове речи: Никола Тесла, „О светлости и другим појавама високе фреквенције”, Journal of Franklin Institute (). Видети у: Тесла, Преавања, . Никола Тесла, „Сигнали према Марсу у нади да има живота на тој планеЧланци, –. ти”, New York Herald ( . октобар ). Видети у: Тесла,
166
„Пре свега, истраживање природе наших органа и чула помоћу микроскопа и прецизних електричних уређаја, посебно оних органа и чула помоћу којих директно општимо са спољним светом и кроз које се знање преноси до нашег ума, открило је њихову тачну конструкцију и начин рада, који су сагласни са једноставним и добро провереним физичким принципима и законима. Отуда су и посматрања која вршимо и чињенице до којих долазимо њихову помоћ сварне чињенице и опа- наше жаји, а наше знањеуз је истинско знање. Да то илуструјемо: знање о облику, на пример, заснива се на позитивној чињеници да се светлост простире праволинијски и захваљујући томе је лик који се образује кроз сочиво потпуно сличан посматраном објекту”.19 Тесла је у одређеној мери био резигниран према тада важећим академским приступима у научноистраживачком раду, посебно када је реч о начину конципирања одређених експерименталних процедура у електротехници и машинству. Наиме, сматрао је да развој одређене идеје у много већем степену треба да буде базиран на пресликавању и дубљем промишљању улоге коју има примена „основних начела” у конципирању технолошких система. У вези са „великим основним начелима”, као и проблемима и разлозима занемаривања њихове потпуније примене, Тесла је писао у чланку Моји изуми : „Тако сам несвесно усавршавао оно што сам сматрао новом методом давања конкретног облика изумитељском концепту и идејама, што је у потпуној супротности са чисто експерименталним поступком и по моме мишљењу је много корисније и ефикасније. Од тренутка када човек конструише апарат до тренутка када првобитна идеја добије практичну примену, он је неизбежно обузет детаљима и грешкама апарата. Док он наставља да усавршава и реконструише, његова концентрација слаби и он губи из вида велика основна начела. Резултати могу да се постигну, али увек на штету квалитета“.20 Појам „основног начела” који се уочава у Теслиним промишљањима о деловању природе и начину конструисања апаратура, указује на одређену сличност са ставовима Лазара Костића
Никола Тесла, Electrical Review (). Видети у:
Преавања, . Тесла, Electrical Experimenter (фебруар, март, Никола Тесла, „Моји изуми“, Чланци, . април, мај, јун и октобар ). Видети у: Тесла,
167
Наиме, (–), једног од његових пријатеља из отаџбине. српски књижевник и филозофестетичар, Лаза Костић, у филозофском трактату „Основно начело: критички увод у општу философију” () аналитички је разматрао појмове и суштину јединства симерије и хармоније. Између осталог, Костић се у поменутом делу позивао на одређена тумачења појмова који се доводе у везу са симеријом и хармонијом, међу којима се налазио и појам раз-
мере. О спознајном значењу и улози размера, наведен је Тимејев став (једног од млађих питагорејца): „Једнина овога света оснива се на божaнској вези размере, премости”.23 Интересантним се чини да је Тесларазмере појам искористио управо у случају када је покушао да укаже на потребе и могућности човека да помоћу знања проистеклог материјализацијом облика из маште, односно помоћу менталних увида у основе и деловање природних закономерности, помери границе спознаје и функционисања света: „Он [Човек] би могао да учврсти, материјализује и сачува нестварне облике своје маште, ишчезавајуће визије својих снова. Могао би да изрази све што је створио својим умом, у било којој размери, у чврстом и неуништивом облику. Могао би да мења величину ове планете, да управља њеним променама годишњих доба, да је води кроз дубине свемира по 24 било којој путањи коју изабере”. С друге стране, Тесла је у говору одржаном . маја . године у Америчком институту за електроинжењера представио свој поглед на однос маерије и сила, у вези са којим је изнео претпоставку о њиховом савршено униформном распореду:
У значењу „отаџбине” овом приликом се мисли на Војну крајину, као
област из које су потекла и двојица истакнутих српских стваралаца. Видети: Лаза Костић, Основно начело: Криички уво у ошу - фило софију (Београд: Култура, ). Теслин однос према Костићевом опусу остао је недовољно сагледан, и као такав изискује потребу за ширoм научном анализом. Ibid., . Такође, видети: Friedrich Wilhelm August Mullach, Fragmenta philosophorum graecorum. Collegit, recensuit, vertit annotationibus et prole gomenis illustravit indicibus (Paris: Parisiis Editore Ambrosio Firmin Didot, ). Никола Тесла, „Највеће достигнуће човека”, New York American (. јул Чланци, . ). Видети у: Тесла,
168
„Међу многим погледима на природу, најближи науци и истини је онај који полази од претпоставке о једној материји и једној сили, које су савршено униформно распоређене. Најприхватљивије објашњење за већину природних појава које свакодневно запажамо је, по мом мишљењу, један инфинитезимални свет, са молекулима и њиховим атомима који се крећу по орбитама слично небеским телима, носећи притом етар или, друкчије речено, статичко наелектрисање вероватно ротира заједно са њима. Ротирањем молекулакоје и етра којег носи са собом, успостављају се напони у етру, односно електростатичке силе; уравнотежавање напона у етру доводи до кретања или електричних струја, а орбитално кретање даје ефекте електро и 25 сталног магнетизма”. На основу пропорцијских вредности елемената Теслиних апаратура могуће је констатовати транспоновање (пресликавање) геометрије одређених природних закономерности на геометрију техничких уређаја. Међутим, потребно је истаћи и чињеницу да је у погледу таквих увида и даље остало отворено питање да ли је и у којој мери Тесла на свестан начин успео да постигне аналошку блискост између форме и функције уређаја и форме и функције основа и закономерноси срукурирања маерије . Уколико је реч о свесном чину, тада би имало смисла тврдити да се у основи такве његове промисли и намере налазио двоструки принцип базиран на економичноси и равноежи – с једне стране, у погледу усклађеног рада самих делова уређаја, а с друге, у погледу усаглашености функција и ефеката рада уређаја са принципима очувања Очигледним се чини да је за Теслу сваки природног окружења. његов апарат представљао својеврстан мали модел универзума, у чијој су основи имплементирани принципи синхроно�, хармонично� („консонантног”) деловања, посебно у погледу унутрашњих односа делова и целине уређаја, а затим и у погледу структуралне еквиваленције између основа и функционалности уређаја и средине у којој он делује. Приликом разраде таквог става и принципа деловања, Тесла је могао да има у виду одређена Костићева схватања у вези са појмовима симерије и хармоније. Костић је сматрао да Тесла, Преавања,
. Теслин опис приступа у вези са конструисањем економичних апаратуElectrical Experimenter (јули ра видети у чланку „Eлектрични осцилатори”, ): „Ја сам од самог почетка осећао потребу да направим економичну апаратуру која би задовољила све већу потражњу, па сам током осам година после мојих првих објава открића конструисао не мање од педесет типова тих трансформатора или електричних осцилатора, сваки од њих завршен је до најмањих детаља и усавршен до те мере да ни данас не бих Преавања могао ни на једном ништа битно да побољшам…”. Тесла, , .
169
су тада прихваћена објашњења симерије била погрешно и непотпуно базирана, јер, како је наш књижевник истакао, „непрестано се хтело да се симетрија схвати као идеја, уместо да је просто по у вези с чим је истакао и следеће: сматрају као појаву”, „И заиста, симетрија је појава, исто као и светлост, топлота, звук, исто као појаве хемије и механике, магнетизма и електрике и њоме влада исто основно начело које је у овим”. Анализом Костићевог тумачења и дефинисања одредница и својстава симерије и хармоније може се уочити снажан утицај природно-филозофских схватања до којих је један век раније дошао Руђер Бошковић ( – ). О томе на посебан начин сведочи његово објашњење начела и одређености размера кроз Бошковићев концепт динамике аракционо-реулзивних: сила „У симетрији се паралелограм снага појављује чулима, оку или уху. У ње влада исто начело што у динамици удешава притег и одбој, атракцију и репулсију, центрипеталну и центрифугалну снагу, што одређује размере у клаћењу клатна, што проводи зраке или трепете у појава светлости, топлоте и звука; исто начело што господари појавама поларитета у електрици и магнетизму“.28 И за самог Теслу �еомерија су и симерија играле значајну спознајну и стваралачку улогу, о чему на својеврстан начин говори једно од његових објашњења рада предајника и природе Херцових (Heinrich Hertz) таласа: „Tаласи се простиру брзином светлости и њихова се енергија у колу више не може пратити. Струја напредује брзином која се мења као секанс угла који заклапа полупречник повучен из посматране тачке са осом симетрије таласа. На почетку брзина је бесконачна, али се постепено смањује док не пређе један квадрант круга, када је брзина једнака брзини светлости”.29
Основно начело, . Костић, Ibid., . Никола Тесла, „Чувене илузије у науци”, Electrical Experimenter (). Чланци, . С друге стране, о асиметрији и последицама Видети у: Тесла, које она изазива у оквиру система, видети Теслина запажања која је изнео на предавању „Високофреквентни осцилатори и управљачи електричних кола” ( Њујоршка академија наука (The New York Academy of Sciences), . Преавања, . април ). Видети у: Тесла,
170
С друге стране, о томе говори и сегмент текста о његовом начину сагледавања особености међусобног односа ротације Земље и положаја Месеца: „Говорило се да планета има облик јајета или елипсоида, но одступање од облика сфере мора да је безначајно. Она би могла да буде чак и савршена лопта, са центрима тежишта и симетрије који се поклапају, па да опет [ ] ротира као што то и чини. Какав год да је био њенМесец настанак и досадашња историја, чињеница је да сви њени делови имају исту угаону брзину као када би она била круто везана за Земљу”.30 Важно је поменути и то да је Тесла имао изузетан однос и поштовање према делима, оригиналним идејама и увидима истакнутих стваралаца: „Ми ценимо и поштујемо оне велике људе прошлости чија су имена повезана бесмртним достигнућима; који су се показали као доброчинитељи човечанства – верског реформатора с његовим мудрим максимама, филозофа с његовим дубоким истинама, математичара с његовим формулама, физичара с његовим законима, изумитеља с његовим принципима и тајнама које држе природу, уметника с његовим облицима лепог…” 31 Како би се на целовитији начин могли сагледати и схватити истраживачки и научни приступи Николе Тесле, а такође и како би се подстакла даља истраживања у погледу успостављања континуитета у јужнословенском начину мишљења и развоју научне културе, важно је поменути Теслину изузетну посвећеност делу и научним приступима истакнутог Дубровчанина, математичара, астронома, физичара и дипломате српско-италијанског порекла Руђера Тесла је гајио посебно поштовање према Јосипа Бошковића. Бошковићевом делу, које је анализирао са изузетном пажњом, нарочито када је реч о увидима које је истакнути дубровачки научник изнео у књизи Теорија рироне филозофије (слика ). На основу сличности у ставовима (које је Тесла износио у својим чланцима и говорима), може се претпоставити да су Бошковићева схватања у вези са геометријским принципима деловања природе (систем аракивно-реулзивних),сила на одређени начин могла Никола Тесла, „Месечева ротација”, Electrical Experimenter (). Виде-
ти у: Тесла, Преавања, . Тесла, Преавања, . Однос Тесле према Бошковићевом делу такође је остао недовољно сагледан и као такав изискује потребу за ширoм научном анализом.
171
Слика Никола Тесла у својој лабараторији у Њујорку испред ( .
сирално� калема високонаонско� рансформаора ) размишља уз књигу Руђера Бошковића Теорија рироне филозофије и Теслин велики калем из лабараторије у Колораду Спрингсу (. година)
инспирисати Теслу који је поједине видове уочених природних закономерности покушао да оствари на техничко-технолошком нивоу кроз свој инжењерски рад (пример концепта наизменичне срује). О томе на посебан начин говори Теслин став у вези са природом елекрициеа и ма�неизма и њиховом јединственом односу у погледу сила ривлачења (атракције),обијања (репулзије) и роације, који се може пронаћи у запису Теслиног говора одржаног . маја . године у Америчком институту електроинжењера: „Међу многим облицима немерљиве, свепрожимајуће енергије у сталној промени и кретању, што је као дух који покреће инертну васиону, електрицитет и магнетизам су можда најфасцинантније. Деловање гравитације, топлоте и светлости опажамо свакодневно, брзо се на њих навикнемо па они у нашим очима губе свој чудесан и диван карактер; али, електрицитет и магнетизам, са својим јединственим односом и привидно двојним карактером, издвајају се међу силама природе по феноменима привлачења, одбијања и ротације, тих необичних манифестација тајанствених појава, стимулишући ум на размишљање и истраживање”.33
Electrical Engeneering (. мај ); Тесла, Преавања, . Поменути сегмент текста указује на сличне ставове који се могу уочити како у поменутом спису Лазе Костића (у погледу свођењаелекризма основа и ма�неизма на основе изведене из идентичног начела), тако и у погледима
172
У поменутом говору, Тесла је такође констатовао да се један од проблема реалног и свеобухватнијег сагледавања појава у природи и космосу своди на несавршеност наших чула, због чега је указао на потребу за већим степеном сагледавања света кроз различите мисаоне увиде који могу превазићи баријеру чулности и особености облика (просторних релација) у природи: „Природа је у свемиру похранила неограничене количине енергије… Колико смо далеко доспели у разумевању света око нас, мисао је која окупира сваког истраживача природе. Несавршеност наших чула онемогућава нам да спознамо суштину материје… Али наш дух нас може одвести далеко изван граница наших чула, па се можемо надати да ћемо и ове светове – бесконачно мале и велике – упознати у извесној мери. Ако ово знање и стигне до нас, истраживачки ум ће наићи на баријеру, можда занавек непролазну, која се налази на путу истинског познавања оног што изгледа да јесте, а то су појаве као једини и оскудни основ целе наше филозофије”.34 Стога и не чуди недоумица коју Тесла износи о могућностима и потребама човека да овлада општим законима природе и њиховом трансмисијом на технолошки ниво, а у вези с којима је, између осталог, у чланку Највеће оси�нуће човека , изложио и следећу констатацију: „Од примарне материје, стављене у инфинитезимално вртложење огромне брзине, настаје груба материја; када сила ослаби, кретање се зауставља и материја ишчезава, враћајући се у облик примарне супстанце. Може ли Човек да овла да тим нај грандиознијим про цесом, који од свих при родних процеса буђује по највеће стра хопоштовање? Може ли он да подјарми неисцрпне енергије природе тако да оне све своје функције врше под његовом командом, и још више од тога – може ли он да толико усаврши свој начин управљања да оне ступају у дејство једноставно снагом његове воље?”35 аракивно-реулзивкоје је Руђер Бошковић имао у вези са природом них сила . Electrical Engeneering (. мај ); Тесла, Преавања, –. Никола Тесла, „Највеће достигнуће човека”, New York American (). Чланци, . О Теслином покушају да се приближи могућВидети у: Тесла, ностима добробитне искоришћености енергије природе, на посебан начин сведоче приступи и резултати до којих је дошао у јесен . године,
173
Теоријски приступи поменутих српских стваралаца од изузетне су важности уколико се сагледавају ставови и разумевање логике стваралачких приступа Николе Тесле, у чијем се делу могу уочити тежње за континуитетом примене принципа симерије и хармоније, односно математичких и филозофских основа, преко којих се могу изразити складни односи конинуалне величине и исконинуалних величина . У том погледу, потребно је нагласити и то да је иивладика Петар Петровић ( –и), српски песник, филозоф (чијем се Његош делу дивила Теслина мајка), у својој поеми Луча микрокозма (), такође посматрао „армонију”, „закон природе” и „границе ума” са становишта начела спознаје уређења микро и макро свеа, постављајући човека у њихово средиште. Спознају основа музичке и небеске хармоније , као и улоге размера, Његош је довео у везу са античким наслеђем, али и са основама елекризма и ма�неизма: „Ово грчко насљедије људско човјек чојку, човјек себи дава, најсретњи га из ништа стварају 37 ради смртне тужне армоније /…/ Свјетлошћу мињеговијем вид очих поражен, величанством чувства, те ја паднем на бријег кристални крисалну [ ризму ]38 и затворим очи са рукама; не смијем их отворит никако. Чујем гласе бесмртне музике и небесну њену армонију која сладност благодатну лије; глас њен моју душу забуњену 39/…/ божанственим стреца електризмом
у оквиру истраживања које је обавио у својој експерименталној станици у Колораду Спрингсу. Петар Петровић Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма (Цетиње/Београд: Обод/Просвета, ). Његош, Луча микрокозма, . Такође, у вези са слако�ласном армо нијом видети у: Његош, Луча микрокозма, . Алузија на експеримет у коме је Исак Њутн (Isaac Newton) помоћу приу�ине зме постигао дисперзију светлости набоје, и помоћу којег је објаснио закономерност њене појаве. Ibid., .
174
на крај беше дошла паденија, но хранитељ крилах снијежнијех 40/…/ свештеним је магнетизмом спасе Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза [ијамана], превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са живошћу пламтећих лучах; дебели су њихови стубови зраци [ свелоси ] у правилном подижу размјеру у опширну небодршца сферу41 /…/ Ја сам – каже – сам по себе био, бит по себе већ ништа не може, јер је против закона природе, 42 који печат мој на лице носи... Ум је само један без границе, сви су други кратковидни уми 43/…/ атом уђе у сунчану зраку, толи неће у немирну душу /…/”.44 Теслини погледи на спознају структуре и деловања космоса (као складно обједињене целине) донекле су слични Његошу, који је у том погледу значајно место уступио античкој учености. С тог становишта, а вршећи поређење на дуалистичкој основи, Тесла је спознају природе светлости упоредио са узвишеношћу спознаје лепоте и самилости. На посебан начин о томе говоре његове речи упућене дипломати Владиславу Савићу (): „Аристотел је учио да у васиони постоји непокретна ‘ентелехија’ која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако, ја сам уверен да је цео космос обједињен, како у материјалном тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлаIbid., . Упоредити са појмом свеи ма�не (Његош,Луча микрокозма, ) и свеи ма�неизам (Његош,Луча микрокозма, ). Ibid., . Ibid., . Тaкође, видети строфу у којој је наведено: „прескачући природне границе…” (Ibid. ), и строфу у којој је налази цитат: „Закони су општег поретка / мој аманет а живот природе…” (Ibid., ). Ibid., . Такође видети стих: „одавде ти судба, воља с умом / у једноме избијају кључу”. Ibid., . Ibid., .
175
чи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тог језгра, али знам да постоји и кад хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то светлост, а кад покушам да га схватим духовно, онда је то лепота и самилост. Онај који носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији”.45 Тесла се у својим списима и говорима често позивао на античке мислиоце. Тако је у запису Све чуа који ће свории елекри циеистакао следеће: „Ко год жели да добије праву слику о величини нашег доба, треба да проучи историју развоја електрицитета. Ту ће наћи причу чудеснију од ма које приче Хиљау из и јене ноћи. Она почиње давно пре наше ере, када су Талес, Теофраст и Плини[je] причали о магијским својствима електрона – скупоцене материје коју ми називамо ћилибар – који је постао од чистих суза Хелијадеса сестара Фетона, несрећног младића који је покушао да се вози ужареним кочијама Феба и умало што није запалио Земљу. Било је сасвим природно што је бујна машта Грка мистериозне појаве приписивала натприродном узроку, дарујући ћилибару живот и душу…”46 Поред претходно наведеног, Тесла је своје дивљење према сваралашву рирое, израженом кроз савршенство људског организма, на непосредан начин довео у везу схармоније појмом и односом њених делова. Такав став се може уочити у његовом предавању које је . фебруара . године одржао у Френклиновом институту (The Franklin Institute) у Филаделфији: „Ако постоји ишта што нас побуђује да се дивимо стваралаштву природе, онда је то сигурно ова несхватљива структура [човек – високо развијени ор�анизам и биће које ] која на мисли безбројне начине реагује на спољне утицаје. Да би разумели тај рад и да би дубље проникли у такво једно ремек-дело природе, Бранимир Јовановић, Никола Тесла: илусрована моно�рафија (Београд:
Вајат, ): . Никола Тесла, „Свет чуда који ће створити електрицитет”, Manufacturer’s Record (. септембар ). Видети у: Тесла, Чланци, . Ћилибар (јантар) је доста рано током античког раздобља постао познат по својим електричним особинама и ефектима привлачења лакших предмета, наRazvoj fizike III: званих ћилибарски ефека . Видети у: Milorad Mlađenović, elektromagnetizam (Beograd: Institut za nuklearne nauke „Vinča”, ): –.
176
што је одувек био привлачан циљ мислилаца, а после више векова напорних истраживања, људи су стигли до јасног разумевања њених органа и чула. Али при савршеној хармонији њених делова, делови који сачињавају материју или стварност нашег бића, међу органима и чулима око је орган најчудеснији. Оно је најдрагоценији и најнеопходнији од свих наших органа за опажање или управљање; оно је орган који је у најприснијој вези са оним што називамо интелектом. Тако јеу суштинско у том односу, да се често каже да се право биће показује оку.” 47 Тесла је слично истакао и двадесет две године касније, када је у чланку Како космичке силе уичу на наше субине указао на хармоничнос у реакцији људи (склоних музичком подражавању) на механичке ударе и вибрације: „Наводим још један тренутно занимљив пример у о�леу [ ре акције човека на механичке уаре и нечујне вибрације ]: играње које подразумева хармонично грчење мишића и извијање тела као одговор на ритам”.48 Тесла није без разлога проучавао еволуцију људске свести и он је преко њих стекао увид у претходисторију научних идеја, на искуства која су указала на чињеницу да се спознаја основа и система структурирања материје и космичког поретка базира на дуготрајним процесима, слично као што је то случај и са конципирањем конструкција нових технолошких решења која би треба Међу Теслине ло да функционишу по идентичним принципима. осврте који се односе на интелектуални развој човека налази се и његово гледиште које је изнео у чланку Како космичке силе уичу на наше субине : Никола Тесла, „О светлости и другим појавама високе фреквенције”, Journal of Franklin Institute (). Видети у: Тесла, Преавања, . Никола Тесла, „Како космичке силе утичу на наше судбине”, New York American (. фебруар ). Видети у: Тесла, Чланци, . О Теслиним подстицајима проистеклим из Исорије читања инелеку алних иеја (John William Draper, History of the Intellectual Development of Europe, ( Vol. , ; Vol. , ), видети у: Никола Тесла, „Проблеми поThe Century Magazine; (јун ). Тесла, Чланвећања људске енергије…” ци, –. Такође, видети Теслино разматрање механисичке еорије живоа и осврт на Декартове доприносе (Renatus des Cartes), као и на Чланци доприносе осталих старијих филозофа и научника. Тесла, , –. У вези с једним Tеслиним сведочанством које се односи на његово бављење (истраживање) структуре материје и радиоактивности видети The Century Magazine (јун у чланку „Проблем повећања људске енергије”, Високофреквенна инамо-ма ). У поменутом чланку видети одељак шина и Теслин рансформаор . Тесла,Чланци, .
177
„У раним фазама интелектуалног развоја човек је познавао тек делић микрокосмоса. Он није знао за чуда микроскопског света, није знао за молекуле који га образују, није знао за атоме који формирају молекуле, а ни за крајње мали свет електрона у атомима. За њега је живот био синоним за својевољно кретање 51 и деловање”. У својим теоријским и практичним радовима Тесла није напустио ни један раније установљен научни увид. Његове тежње су биле усмерене у правцу успостављања континуитета и изналажења прецизнијих релација и међудејстава у оквиру претходно установљених научних чињеница, због чега се он с правом може назвати „човеком научно-технолошке премости”.
3. Аналогија Теслиних резултата истраживања и вредности непрекидне поделе Тесла је био свестан чињенице да се до задовољавајућих решења у погледу конструкције његових оригиналних апарата не може доћи одједном, кроз уско обухватање и недовољно разумевање математичких „основних начела” и могућности њихове примене на својстава техничко-технолошком нивоу. Теслини експериментални резултати и теоријски увиди који се односе на анализу, проверу и адаптацију техничких и технолошких решења, посебно када је реч о принципима и систему рада (подешавању) елемената увеличавајуће� реајника , каациивноси, инукивноси и сре�е, односно апарата бежични за ренос енер�ије , на посебан начин се могу разумети тек онда када се сагледају кроз призму маемаичке анало�ије геометријских параметара које је наш истакнути истраживач описао Дневнику у исраживања из Колорао Срин�са 99–9 (у даљем тексту Дневник – слика ). Анализа мерених вредности каациивноси, инукивноси и инукивне сре�е Теслиног увеличавајуће� реајника указала је на постепено приближавање њихових основа вредностима које се у математичком смислу могу означити као „идеалне”, а у природно-филозофском смислу „архетипске”. Међу њима се, између Тесла, „Како
New York American космичке силе утичу на наше судбине”, Чланци, . (. фебруар ). Видети у: Тесла, Никола Тесла, Изабрана ела Николе Тесле. Том : Дневник исражи вања из Колорао Срин�са 99–9 , прев. Војин Поповић, ур. и комент. Александар Маринчић (Београд: ЗУНС, ). Taкође, видети: Nikola Tesla, Colorado Springs Notes, 99–9, ed. Aleksandar Marinčić, Vojin Popović (Beograd: Nolit, ).
178
Слика . Српски научник и проналазач из области машинства, електротехнике и радиотехнике, Никола Тесла ( – . године); и насловна страница српског издања Теслиног Дневника исраживања из Колорао Срин�са 99-9 () осталих, налази и вредност (злано� ресе нерекине сразмере ка). Тесла је у вези с таквим погледом на инжењерски рад био сасвим јасан и посебно изричит када је у Моји запису изуми указао на следеће: „Инжењерство, електротехничко и машинско даје позитивне резултате. Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе унапред, на основу расположивих теоријских и практичних података. Спровођење првобитне идеје у дело како се углавном ради, по моме мишљењу, није ништа друго до расипање енергије, новца и времена”.54 Очигледним се чини да Тесла до „идеалних мера” није дошао одједном (и на начин како се то радило пре њега), већ кроз читав низ дуготрајних и мукотрпних истраживања која су кулминирала резултатима постигнутим интуитивно, а чије је позитивно дејство наш научник потврдио кроз резултате шестомесечног �оиненачинио америчДетаљ фотографије Николе Тесле 9. коју је ки литограф и фотограф Наполеон Сарони (Napoleon Sarony; – . године). Тесла, Чланци, .
179
експерименталног рада у лабораторији у Колорадо Спрингсу (у периоду између . јуна . године и . јануара . године). Пре него што је постигао ниво ефикасности апаратура којим је био задовољан, Тесла је експериментисао са различитим параметрима, попут промене броја намоаја и калемова, ебљина и размака жица, речника завојница , као и свођењем на различите вредности положаја и висина калемова и осталих компонената. Да је желео да испуни само потребне и Тесли довољне услове из области електромагнетне резонантности, би за то било потребно неупоредиво мање времена и академски утемељених знања. Међутим, наш изумитељ из Лике је очигледно тежио савршенијем и ефикаснијем раду система и апаратура које је сам конструисао и чији је рад с великом упорношћу и стрпљењем анализирао и унапређивао. Како показују Теслини записи, до првих по њему задовољавајућих резулата у погледу геометрије и рада система римар–секунар–оана завојница , наш научник је дошао тек у јесен . године. На основу извештајаДневника из може се уочити да је Тесла на више места у оквиру својих визија и експерименталних приступа комбиновао геометријске параметре у чијој су се основи налази( ), ле вредности аналогне √, √, √, нерекиној сразмери као и вредности базиране на њиховим половинама и квадратима. Овом приликом потребно је нагласити и то да се уДнев оквиру ника не могу наћи непосредно писана сведочанства о томе да је Тесла своје експерименте конципирао на унапред припремљеним системима заснованим на посебно дефинисаним математичким формулама. Наиме, на основу садржаја Дневника и структуре (редоследа) експерименталних процедура, може се претпоставити да Тесла није промишљао кроз унапред припремљен систем „идеалних односа мера”, међутим, за разлику од тога, могуће је потврдити да је он на један такав систем (интуитивно и кроз систем експерименталних провера) сводио димензије и односе елемената у основи апарата које је конструисао и чији је рад и ефикасност пажљиво усавршавао. О особеностима таквог Теслиног приступа на својеврстан начин сведочи један од описа из спецификације која представља део писма приложеног Патентном бироу Сједињених Држава, уз пријаву патента бр. ., од дана . августа . године ( Елекрични рансформаор или инукциони Приликом описа резултата истраживања, Тесла у свом Дневнику често није наводио порекло формула помоћу којих је вршио прорачуне. Један од таквих примера јесте и онај који се односи на израчунавање снаге коју путем индукције „пријемни калем” прима из „примарног калема” (Александар Маринчић, коментар описа истраживања од . јуна . године). Дневник Видети у: Тесла, , .
180
уређај). У поменутом писму значајно место заузима Теслина изјава у којој је у вези с немогућностима давања прецизног правила и специфичне основе конструкције и пропорција уређаја као разлог навео то што је до њих превасходно дошао експерименталним путем. Тесла је о томе говорио на следећи начин: „Ja сам даље открио да се такав трансформатор, правилним усклађивањем неколико његових елемената и одређивањем, на добро познат начин, одговарајућих веза између примара и секундарних намотаја, затим дебљине магнетног штита и осталих услова, може конструисати тако да одаје константну струју при свим оптерећењима. Никаква прецизна правила не могу бити дата за специфичну конструкцију и пропорције ради обезбеђивања најбољих резултата, пошто је ова ствар одређена експериментално, а прорачунима само у посебним случајевима; али може се утврдити да општи план конструкције, коју сам описао под овим условима, води ка постизању овог резултата”.56 Системи мера у Теслиним описима експеримената и експерименталних резултата омогућили су да се систематизује јединствен скуп аналошких односа који је указао на то да је наш научник, вероватно интуитивним приступом, свео експерименталне вредности апаратура на „идеалне” или „хармоничне односе” (посебно када је реч о геометријским параметрима уређаја којима се бавио у Колорадо Спрингсу). Занимљивим се чини да један број мера које је Тесла описао у свом дневнику одговара вредностима резултата савремених истраживања која се односе на резултате анализе структуре материје и претпоставке о начину уређења космоса. Да се не ради о идеализацији наведеног, овом приликом се могу нагласити скоро еквивалентне мере (односи) и геометријска својства резултата до којих се дошло приликом анализе и креирања концепта оекаеарске ооло�ије универзума . С друге Војин Поповић, ред., Теслин чуесни све елекрициеа (Београд: Фонд „Никола Тесла”, ), . Заједно са осталим члановима истраживачког тима, Жан-Пјер Лумине (Jean-Pierre Luminet) и Џефри Викс (Jeffrey R. Weeks) представили су Nature једноставан геометријски модел „конач. године у часопису dodecahedral space. Кроз концепт поменутог моног свемира”Poincaré – дела, аутори су покушали да објасне резултате до којих су дошли преко Вилкинсоново� микроаласно� анизороско� исраживача (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe – WMAP). Осматрањем „небеске лопте” они су измерили разлику у температури густине остатака топлотног зрачења Великим раском (Cosmic Microwave Background Radiation) проузроковану . Резултати осматрања су указали на вредност >, као и да тем = ,Ω
181
стране, о сличним геометријским основама говоре и резултати истраживања квазикрисалних срукура за чије је откриће . године израелски научник Дан Шехтман (Dan Shechtman) добио Нобелову награду из хемије. Прве параметре који указују на посебне приступе у дефинисању и усклађивању геометријских вредности апаратуре (високофреквентног трансформатора) Тесла је увео у истраживања већ на пературна мапа микроталасног неба одговара сферних збиру хармони ка, слично као што звуци у музици могу бити изражениобич као- збир них хармоника (сферни хармоник представља специјалну функцију која је у оквиру математике и физике дефинисана кроз површину сфере; као таква, представља угаони део решења Лапласове једначине у сферним координатама). Жан-Пјер Лумине, Џефри Викс и остали чланови истражихармоника вачког тима нагласили су да релативна снага (спектра снаге) у својој основи представља обележје саме физике, али, како су још навели, и геометрије читавог универзума. Уочена незнатна асиметрична вредсфер ност густине космичког зрачења доведена је у везу са структуром но� оекаера злано� ресека , а са тим, посредно, и са вредностима . Наиме, Луминe, Викс и остали чланови тима констатовали су да у случају када је средња вредност густине зрачења Ω тадараијус хори ≈ ,, зона износи око , (у јединицама закривљености), унурашњи раијус
, (√ ), доксољашњи раијус (inradius) износи око (outradius) износи око,9 (√). Њихови резултати су указали на то да карактеристичне вредности, које су уочене у оквиру истраживања (у опсегу од , до , делова), представљају вредност одступања облика унисферне симерије верзума од основе (геометрије) . Видети у Jean-Pierre Luminet et al, „Dodecahedral space topology as an explanation for weak wide-angle temperature correlations in the cosmic microwave background”, Nature, , (): –. Интересантно је да су поменута одступања (између ,–,) у складу са вредностима иа�орејске коме – , док се читав модел (геометрија) космоса може довести у везу са античким погледима и тврдњама о хармонијској основи структурирања материје, базираној на геометрији злано� ресека и система музичке анало�ије. Међу последњим значајним академским верификацијама емпиријским путем уочених основа злано� ресека налазе се и резултати постигнути квазикрисалне решеке у области открића структуре , до којих је проф. Шехтман дошао током истраживања које је обавио почетком осамдесетих година . века. Поменуто откриће указало је на то да кључну улогу у злани ресек погледу организације квазикристалних структура имају и икосаеарске срукуре геометријска основа . Видети у: Dan Shechtman and Ilan A. Blech, „The microstructure of rapidly solidied AlMn”, Metallurgical Transactions A, , (): –; Lydon James Swartzendruber et al., „Nuclear γ-ray resonance observations in an aluminum-based icosahedral quasicrystal”, Phusical Review B, (): –; преузето . . . године, http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/ laureates// advanced-chemistryprize.pdf; http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/ chemistry/laureates//popular-chemistryprize.pdf.
182
крају прве недеље свога рада у лабораторији у Колорадо Спрингсу (. јуна . године), када је полупречник круга „примарног калема” свео на вредност од стопа, односно x , cm = , cm: „...овде у [ оквиру формуле ] А означава полупречник круга 59 = 25 стопа = 300 инча = x , = cm“. Други важан параметар који сведочи о истом приступу, а који је у каснијем процесу модификација елемената високофреквенно� осцилаора у аналошком погледу довео до свођења на вредност нерекине сразмере (злано� ресека ), Тесла је увео десетак дана касније (. јуна . године). Наиме, он је у опису истраживања „учестаности осциловања” и трагања за „погодном осцилацијом” напоменуо да је са одређеним идентичним вредностима радио и у оквиру експеримената које је пар година раније обавио у својим лабораторијама у Њујорку (између . и . године): „Експерименти су настављени са осцилатором и показали су да не долази до погодне осцилације, очигледно из неког разлога који тек треба објаснити. Да би се видело да ли сметња потиче од слабе индукције из примарног намотаја – калем намотан на ваљак пречника око76,2 30’’cm] [ и дужине 10’’ са 500 (приближно) завојака, од жице No. 26, која је коришћена у неким експериментима у Њујорку, био је везан за слободан крај секундара, којим је постигнуто велико напајање – добијене су струјнице око 12’’ дугачке на последњем слободном завојку, чак и при слабом побуђивању секундара”.60 У наведеном сегменту текста могуће је на непосредан начин , уочити свођење система на вредности и чије основе је Тесла применио приликом успостављања односа и геометрије олуречна који је намотан ника римара и речника и ужине ваљка оа: ни намоај
,
, Дневник, . Видети у Тесла Ibid., . Такође, видети извештај који се односи на експеримент обављен . септембра . године, а у оквиру кога Тесла наводи да је идентичне параметре (калем намотан на добош пречника = , cm) ˝̋ користио у експериментима које је обавио у лабораторији у Њујорку. Ibid., ; у терминолошком смислу, Тесла је „додатну завојницу” у окви. ру текста најчешће означавао речју „калем”
183
односно,
. С друге стране, претходно поменути опис параметара од посебног је значаја када је реч о разумевању система базираног на примени кугле полупречника , cm коју је Тесла користио у оквиру експерименталних процедура обављених током каснијег рада у Колорадо Спрингсу. Наиме, однос поменутих вредности , cm и , cm значајан је по томе што указује на то да се елементи уређаја у конструктивном смислу своде на систем окавне и екане оеле . О томе на непосредан начин сведочи : следећа једнакост
()
( )
односно, изражено кроз нумеричке вредности,
( )
.63
Наводи из описа истраживања обављених . јуна . године (означени насловом Приближна роцена неких особеноси аараа) потврђују поменути исказ, који је овом приликом У вези с поменутим вредностима, као пример видети Теслину констатацију која се односи на резултате истраживања од . јула . године: „Ради побољшавања услова, једна кугла пречника од ’’ била је спојена са слободним завршетком, што је допустило да се већи број боца повеже са примаром, али је капацитивност од , cm ипак била премала да обезбеди најбоље услове”..,Ibid . У периоду када је Тесла вршио експерименте у Колорадо Спрингсу, јединица каациивноси је била изражавана у центиментрима (cm). У погледу савременог начина изражавања – каμF = cm. Детаљније о поменутој конверзији мера пацитивност од Основе елекроехнике II: елекрично видети у: Владимир В. Петровић,
и ма�нено коло (Београд, Грађевинска књига, ), . Тесла је систем са идентичним односима применио и у оквиру експеримента од . јула . године, када је истакао следеће: „Ако претпоставимо да је исти број завојака као и раније намотан на рам секундара, али , готово на двоструком одстојању, расподељена капацитивност биће , .Ibid. то јест капацитивности старог секундара”. Такође, упоредити с вредностима забележеним у вези са експерименЕксеримени којима је био тима обављеним . и . октобра . године ( циљ ачније оређивање уицаја висине на каациивнос-неко� изоло вано� ела и Пробе са секунаром ослење� иа са завојака ). укуно Ibid., –.
184
Тесла представио кроз однос пречника и полупречника кугле (˝ : ≈ cm). О томе на посебан начин говори следећи његов исказ: „Период секундарног кола биће тада:
√
Под претпоставком да нема унутрашње капацитивности или да је она избегнута подесном конструкцијом и да постоји само кугла од 30’’ пречника или приближно 38 cm полупречника на 64 слободном крају секундара”. Колико је за Теслин рад у Колорадо Спрингсу била значајна куг ла , cm говори и његова белешка од . октобра . године, у оквиру које је истакнути српски изумитељ констатовао: „Последњи експеримент се састојао у успостављању резонанције додатног калема и секундара везаних за ред са куглом пречника 38,1 cm, спојеном за слободан крај додатног калема… ово јеиз најзначајнији експеримент се показале струјнице кугле капацитивности 38,1код cm,којега и он јесу јасно доказао
Ibid., . Пречник кугле ˝= x , = , cm, из чега следи да полуcm. пречник поменуте кугле износи У више сегмената Теслиног Дневника остало је нејасно да ли се у поглеcm, ду изражавања пречника кугле од заправо ради о вредности полупречника. Наиме, на ову недоумицу је потребно указати имајући у виду чињеницу да је увек када би говорио о пречнику кугле, Тесла поменуту вредност констатовао у инчима (˝). Тако је у вези с пречником кугле од ˝ (чија метричка вредност износи , cm, а полупречник , cm) скоро у већини случајева Тесла на непосредан начин указивао и на њену каcm. Као пример видети опис резултата истраживања пацитивност од , од . јуна (Ibid., ), . јула (Ibid., ), . октобра – видети цртеж (Ibid., ) У том погледу, изузетно је значајно још једном указати на разлику измеђумеричко� изражавања геометријских основа кугле (пречника и полупречника) и изражавањакаациивноси њене , с обзиром на то да су у време када је Тесла вршио истраживања у Колорадо Спрингсу обе вредности биле изражаване у центиметрима (cm). Упоредити са описом резултата истраживања од . јула . године. Такође, видети и пример Теслиног изражавања пречника калема у оквиру кога је навео да он износи „ стопе = ˝ = cm = d”. Ibid., , . Када је реч о изражавању елемената у оквиру формула у којима је констатована аналогија мера, у овом раду ће бити коришћене оне вредности пречника које су и наведене Дневнику. у оквиру самих цитата у Теслином
185
да се ради како о огромним напонима, тако и о несхватљивој 66 количини енергије која се ослобађа кроз вибрацију система”. Тесла није крио ни своју опчињеност начином пражњења кугле пречника ˝, о чему на непосредан начин сведочи запис настао на самом крају његовог рада у лабораторији (на Божић, . јануара . године). Наиме, коментаришући фотографије које је израдио заједно са Дикенсоном Алијем (Dickenson Alley), у оквиру којих су остала забележена пражњења кугле пречника ˝ (иницирана експериментима обављеним у раздобљу између . и . децембра . године), Тесла је са усхићењем истакао следеће: „LXII. Ово је једна од најлепше снимљених плоча. Она приказује пражњење које излази са основице купе на којој се налази кугла пречника 30’’. Струјнице, мада их има само неколико, излазе такође и из кугле, откривајући тиме да постоје велики електрични напон и количина електричног кретања”.67 Сличан опис се налази и у наредним Теслиним речима: „LXIII. На слици се види једно од најлепших пражњења из кугле пречника 30’’ која стоји на вертикалном калему. Услед мноштва струјница, кугла се не може ни видети. Струјнице су чудне, вероватно због начина на који настају а који је различит од до сада описаних начина. Кад год би се прекидач укључио, пражњење са кугле би се усмеравало ка поду…”.68 Поменуте вредности од (, cm) и , cm посебно су значајне са становишта анализе пропорцијских основа конструкције Теслиних уређаја, нарочито када је реч о свођењу вредности њихових елемената нерекину на . Прво конкретно дооелу вођење у везу вредности полупречника од са системом cm , злано� ресека може се уочити у експерименту који је Тесла обавио на свој четрдесет трећи рођендан, . јула . године. Тесла је у оквиру поменутог експеримента разматрао проблеме односа „расподељене капацитивности” и „ограничења напона у секундару”, у вези са којима је указао и следеће податке: ˝
„Следеће разматрање односи се на недостатке који потичу од расподељене капацитивности у секундару. Ако претпоставимо да укупна капацитивност секундара од тако великих 12 завојаДневник, . Више видети у: Тесла, Ibid., . Ibid., .
186
ка износи 1200 cm, како је често случај, односно 100 cm за сваки завојак, упитајмо се до коликог потенцијала овакав кондензатор може бити набијен – претпостављајући да се енергија даље троши за обављање рада – утрошак 1 КS… Ради побољшања услова, једна кугла пречника од 76,2 30˝cm [ ] била је спојена са слободним завршетком, што је допустило да се већи број боца повеже са примаром, али је капацитивност cm од ипак 38,1 69
била премалена да обезбеди најбоље услове рада…” Аналогију Теслиних параметара и вредности злано� ресека могуће је сагледати у случају када се на непосредан начин упореде и пропорцијски систематизују четири претходно наведена параметра (табела). Приближна дужина елемената апарата
Приближна вредност капацитивност
Елементи система
Математичка аналогија
пречник специјалног калема1 полупречник кугле пречник кугле
Апроксимација
√ ≈ 2 (√ ) ≈ 2 (√ ) ≈
Сегмент система
Математичка аналогија
капацитивност „сваког завојка“ секундара капацитивност кугле
−3 −4 −3 Апроксимација
/
2 (√ ) ≈
−4
Систем поменутих вредности на посебан начин указује на јединично сагледани збир полупречника кугле и пречника калема, као једне од основа система. Интересантним се чини да је Тесла један дан раније, у експерименту спроведеном . jула . године, у систем увео и вредност блиску основи √ , која је изузетно значајна када је реч о разматрању идентичних мера и њихове синтезе у оквиру конструкције лесвичне еобе о зланом ресеку , преко којих се оне могу довести у једин (слика ). ствену геометријско-конструктабилну везу
Ibid., –. Дневник, Поменуте вредности видети у: Тесла, –. Предраг Милосављевић, „Лествична деоба по златном пресеку”, Phlogiston, (): –. На идентичну вредност Тесла је указао и када је реч о опису резултата и закључака до којих је дошао након експеримента спроведеног
187
„Обележимо ли словом L индуктивност старог калема а са L1 индуктивност новог добијамо, занемаривши утицај мањег пречника жице, да је индуктивност L1 = DL, јер индуктив ност ће се очигледно изменити сразмерно истом броју D”.74
( )
Вредност односа , на који је Тесла том приликом указао, у погледу аналогије мера је блиска вредности √ (са тачношћу – од , x делова):
√
.
Тесла је у Дневнику на вредност √ први пут непосредно указао у запису под насловом Приближна роцена секунара са - за војака на коначном раму, о коме је било речи, а на основу оаа ка о секунару са завојака на исом . Он раму је у оквиру описа резултата до којих је дошао на Видовдан, . јуна . године, вршећи израчунавања у вези с радом реајника, између осталог, навео и следећу констатацију: „Са допунским калемом од 1500 m капацитивности, који се додаје серију са секундаром слободном крају, капацитивност биубила укупно 1500 + 290 =на 1790, тј. око 6 пута већа него раније. Вибрација ће тада бити спорија приближно √ = 2,5 75 пута, тј. 37 400 у секунди. Ово више одговара”. Поменути сегмент текста изузетно је важан са аспекта непосредног свођења бројевних вредности (резултата) на апроксимативан израз. Тесла је наиме √ = ,..., свео на основу са вредношћу ,, што представља приближан израз који се од тач– делова, ног разликује за ред величине , x а који је за нашег научника очигледно представљао задовољавајућу прецизност у раду са материјалима. Сличан пример свођења вредности на блиску бројевну основу такође се може уочити и у оквиру описа резултата до којих је Тесла дошао у експериментунових обављеном . августа . године (Мерење каациивноси конензаора начињених о боца „Манон” вое ). Наиме, у оквиру вишедневног испитивања различитих модификација апаратуре „кондензаторским методом
Тесла,Дневник, –.
Ibid., . Напомена: да би
се у тексту разликовало о којим намотајима је секунарну завој реч, Тесла је (у описима) користио појам „секундар” за ницу, док је појмове „калем” (најчешће), „допунски калем” или „додатна завојницу завојница”, користиооану за .
189
за увеличавање ефеката”, Тесла је поред одређених угаоних од, који је констатовао у ступања које је тада уочио навео и однос вези са капацитивношћу боца: „Све боце су биле најпре истовремено спојене, а капацитивност упоређена са капацитивношћу стандард-кондензатора од / . Скретања су била скоро тачно у односу :, и то ° за кондензатор од / и ° за капацитивност боца. Значи да је боца капацитивност свих “.76 Слично као и у случајевима осталих мера које су у овом раду анализиране, када се за потребе анализе поменути однос сведе на вредност тада безимензонално� арамера, се у аналошком смислу и посматрано кроз Теслин ниво задовољавајуће апроксимације (у овом случају са разликом од делова), поменута вредност може поистоветити са односом √ . Да се не ради о издвојеним случајевима у оквиру којих вредност има базичну конструктивну основу, може се указати и на однос пречника кугле од ’’ и средњег пречника калема од ’’, чија се аналошка основа своди на следећу еквиваленцију: √
( )
.
Наиме, вредност од ’’ за средњи пречник калема Тесла је навео у вези са резултатима разматрања (специјалног случаја) геометрије калема којег је истраживао у експерименту спроведеном У оквиру поменутог експеримента, Тесла . јула . године. је претходно направио прорачуне у вези са конструкцијом елемената апаратуре (број завојака, пречник калема, пречник жице…) које би довеле до „‘идеалне’ капацитивности која би задовољила једначину “. Тесла је у погледу експеримента којег је обавио . јула . године на непосредан начин истакао и конструкцијске основе елемената апаратуре, посебно када су у питању њихова сразмерска својства и вредности (слика ):
„…Такви коефицијенти биће свакако корисни за практичаре. Главни елемент који одређује дужину жице је расподељена капацитивност и ја сада претпостављам да ће она погодном конструкцијом тако бити смањена, да ће дужина жице постати врло блиска теоријској дужини, или дужини једне четвртине таласне дужине израчунате на основу брзине светлости. У овом
Ibid., . Ibid., . Ibid., .
190
ова случају, ако једужина жице у ‘додатном калему’, а таласна дужина, дужина жице треба да буде таква да је …
Када се већ усвоји пречник калема који треба да се конструише, под претпоставком да се завојци намотавају до тренутка када се постигне резонанција, одмах ће се видети да ће се индуктивност калема, као и његова капацитивност мењати на сличан начин. Ако је на добош намотано више завојака, њихов број ће бити сразмеран квадрату броја завојака, односно квадрату дужине жице, а с друге стране она ће бити обрнуто сразмерна дужини калема, тако да ће, с обзиром на то да је та дужина сразмерна дужини саме жице, индуктивност у целини бити сразмерна количнику , односно величини ; другим речима – уколико се намотава већи број завојака индуктивност калема ће расти са дужином жице…” (слика 4).79
Слика Пример принципијалне шеме елемената увеличавајуће� реајника: дијаграм са приказом два типична начина везивања са једним и више оаних калемова (цртеж уз опис експеримента од 11. јула 1899. године) .
Већину својих експеримената Тесла је конципирао кроз системе базиране на примени кугли пречника ˝ cm(, ), односно полупречника , cm, у вези са чијим функцијама и ефикасношћу је на више места констатовао потребу за додатним изменама Тако је у заили усавршавањем осталих компонената система. пису који се односи на експерименте обављене . августа . Ibid., –. Наиме, Тесла је све време разматрао основе које
доводе до „идеалне капацитивности”, о чему сведоче његове речи изражене у наставку описа експеримента којег је обавио . јула . године. Ibid., . Ibid., Поменуте две вредности указују на базичну примену окава система (), о чему говори резултат односа .
191
године, Тесла констатовао разлике у раду апаратуре у случају када је била коришћена једна кугла и у случају када је систем био базиран на две кугле. Том приликом, он је на непосредан начин указао на потребу за значајнијим изменама у начину сагледавања и конструисања читаве апаратуре: „… Капацитивност је сада промењена, али је ефекат резонанције био умерен. Сви експерименти су јасно показали да у секундару постоји исувише велика капацитивност и сразмерно мала сопствена индуктивност. У жици постоје снажне осцилације, али не појављује се онакав потенцијал на крају какав би био потребан да нема капацитивности. Додавањем капацитивности на једном крају, добијају се бољи резултати, што показује да су горњи наводи тачни. Једна од кугли сакаациив 38 cm [ носи] на завршетку даје много боље резултате и много јаче варнице на громобранском осигурачу. Са две кугле дејства су још јача; варнице на осигурачу су живље, али напон је још увек исувише мали. Потребно је да на завршетку постоји много већа капацитивност како би се спречио утицај унутрашње капацитивности која је распоређена дуж жице“.82 У тежњи да додатно усклади систем калемова (примар–секундар–додатна завојница), Тесла је у наредне три недеље наставио да врши експерименте у којима су биле констатоване и употребљене различите вредности параметра завојница (индуктивности) и каациивноси. У експерименту који је обављен . септембра . године, Тесла се вратио огледима са куглом капацитивности cm, о чему је начинио и следећи запис: „Додатни калем и секундар су везани за земљу, а на горњем крају сваког од њих постављена је кугла капацитивности 38 cm. На додатном калему, да би се олакшало избацивање варнице а тиме и омогућило постављање кугли на велику раздаљину, за куглу је причвршћена једна жица. Варнични процеп је износио око 8 стопа [≈ 2,438 m]. Како су и секундар осцилатора и додатни калем вибрирали са истом периодом али су били померени у фази, варнице су лако пролазиле, а вибрација је била та која Дневнику Ibid., –. С обиром на то да се у на више места констатује вредност пречника кугле од , cm, слично као у случају експеримента од . јула . године, може се претпоставити да је Тесла креирањем cm, окавни апарата са две кугле (пречника ) заправо покушао кроз () приступ да симетризује (уравнотежи) систем, како би одржао укупну cm, карактеристичну за једну куглу пречника ˝ капацитивност од , (чија вредност изражена у метричком систему износи , cm, односно, која одговара збиру две вредности од , cm).
192
одговара сваком понаособ, док су хармоници практично били спречени да одлазе у земљу”.83
Слика 5. Спољашњи изглед Теслине експерименталне станице у Колорадо Спрингсу и Тесла у својој лабораторији – унутар увеличавајуће� реносника (. године) У наредна два дана, током . и . септембра . године, Тесла је експерименте поновио уз делимично измењене параметре (пример: пречници кугле ˝, ˝, ˝), али се већ током . и . септембра поново вратио огледима са куглом капацитивности cm, у односу на коју је наставио да прилагођава геометрију и број за војака секундарне завојнице трансформатора (слика ). Месец дана касније, у описимa који се односe на експерименте од . и . oктобра . године, Тесла је поново истакао прецизнију вредност за пречник кугле, тако да је уместо вредности од , cm (колико је износила вредност уз коју је вршио експерименте ме , cm. сец дана раније), указао на примену пречника кугле од
Ibid., . Интересантним се чини да Тесла у оквиру наведеног експеримента
музичке анало�ије. Као пречнике базира следеће на односима елемената пример се кугли могу навести једнакости: цели тон X октава , која се своди на вредност; затим, = октава X прима – (цели тон X октава) , која одговара вредности. С друге стране, вредностсе своди на низа ( ; ; ; један од односа у оквиру Фибоначијево� √ √ ; , ; ... ). Ibid., –. Ibid., –.
( ) 193
Како се на основу даљих података из може запазити, а Дневника посматрано са становишта аналогије мера, Тесла је тек три дана касније геометрију система који се односи на пречник кугле и пречник завојнице свео на основе нерекине сразмере (злано� ресека). О томе на посебан начин сведочи извештај начињен . октобра . године, означен насловом Ексерименални оа ци у вези са усклађивањем оано� калема и секунара, како је забележено јуче , у оквиру кога је наведена следећа констатација: „Са куглом пречника 38,1 cm 0,381 [ m], на слободном крају секундара, подигнутом 2,66 стопа 2,66 соа×0,3048m [ ≈ 0,811 m] изнад уземљене цинкане плоче, оба су имала потпуно исту периоду. Жица у секундару била је дугачка 803 метра, тј. 17 завојака пречника 15 метара сваки. Укупна дужина жице у колу додатног калема износила је: сам додатни калем 889 метара, тј. 149 навојака пречника 1,9 m, плус специјални калем убачен у серију: 307 метара, тј. са 160 завојака пречника 0,61 m сваки. Овај специјални калем се користио када би кугла на врху била искључена, јер су капацитивност и калем тако подешени да је вибрација без кугле била иста као и са куглом, али без специјалног калема, при чему се подразумева да се кугла у овом случају налази на највишем положају. Стога је укупна дужина жице била: секундар + специјални и додатни калем = 803 + 307 + 889 m= . 1999 један систем један систем
Свим везама ова дужина је повећана до 2030 m (17 m жице гу87 мом пресвучене на врху + 13 m жице за везу на доњем делу)”. Поменути сегмент из Теслиног дневника указује на то да је наш истакнути научник, слично као у случају са експериментом од . јула . године, на непосредан начин вредности пречника кугле и речника секунарно� калема свео на систем који у аналошком смислу карактеришу вредности зланом блиске ресеку (са тачношћу до друге децимале, у случају речника завојка , односно треће децимале, у случају речника ку�ле ): пречник кугле + пречник завоја
√ √ .
Ibid., . Видети напомену у оквиру фусноте . Полуречник (прим. аутора).
194
Када је реч о дужинама жица сецијално� калема и секунара Тесла је био нешто одређенији, због чега се може уочити да је резултат њиховог односа био сведен на нешто већи степен тачности, посебно у погледу аналогије са вредношћу квараа злано� ре сека (с апроксимацијом до четврте децимале , X – делова): →
√ . Слична основа се може уочити и у оквиру односа дужине жице специјалног калема и дужине жице додатног калема, који резултира апроксимативном вредношћу од , ...X – делова:
√
.
С друге стране, у погледу односа дужине жице додатног калема и дужине жице секундара, уочава се могућност свођења на , која резултира аналогију у чијој основи се налази вредност апроксимативним изразом од , X – делова:
√
√.
Читав систем параметара до којих је Тесла дошао у периоду између . и . октобра . године, такође посматран са становишта аналогије мера, указује на низ сличних основа чија се геоме– X трија своди (с апроксимацијом од , делова) на разлику : нерекине сразмере и фреквенцијско� броја окаве
()
пречник навојка додатног калема
≈
пречник завојка секундара+(„пречник” кугле+пречник завојка специјалног калема)
√
.
Интересантним се чини да је преко наведених параматара мо√ гуће констатовати и вредност (са тачношћу од , X– )у случају када се дужине жица секундара, додатног и специјалног калема, као и дужина жица обе везе сведу на следећи однос:
195
(дуж.жице специјалног калема+дуж.жице додатног калема)+(дуж.жица обе везе)
=
дуж.жице секундара+дуж.жице специјалног калема+дуж.жице додатног калема
.90
Како би решио проблем хармоника, односно нелинеарних ефеката до којих је долазило у раду целокупног апарата, односно како би превазишао непотребне губитке енергије, Тесла је приступио додатном геометријском усклађивању параметара римара, секунара и оане завојнице . Његовo решењe у том погледу „крије” још једну значајнуаналошку вредност. Реч је наи ме оиа�орејској коми – – једном од малих интервала иа�орејске музичке лесвице ), чију вредност је кроз апроксимативни израз (са тачношћу од , X – делова) могуће представити следећом аналогијом:
( ) √ √ пречник
пречник
.
Занимљиво је и то што се одузимањем од вредности m дужине пречника додатног калема (, m) добија вредност са нешто већом пре цизношћу (од , X – делова): √ . Такође, потребно је указати на уочено одступање у оквиру збира дужина жица сеm)( кундара, специјалног, додатног калема и збира дужина жица обе везе ( m), који у реалном смислу износи m, а који је Тесла констаm. С обзиром на прецизност Теслиних описа и товао као вредност од приступа, који у погледу конструкције апарата сведоче о бављењу сваким детаљем (релацијама, мерама, материјалима и осталим елементима), m, од може се претпоставити да је разлику посматрано како у просторном, тако и у конструктивном смислу, употпунила вредност дужине изm), или, с друге ведене из збира пречника кугле пречника и завојка (≈ расојања ку�ле о уземљене стране, заокружена (целобројна) вредност цинкане лоче (, стопа x ,m ≈ 0,811 m). O концепту и аритметичким основама великих окава,(квина, квара, цели он иесис ) и малих интервала ( , кома, шизма, ијашизма) иа�орејске музичке лесвице видети у Hermann Diels,Predsokratovci: fragmenti, I svezak (Zagreb: Naprijed, ): . Поред фрагментарних нагрч. Φιλόλαος вода који се односе на описе Филолајевих ( ) исказа у вези са музичке хармоније, такође видети и делове који се односе елементима на Архитинегрч ( . �Аρχύτας) ставове о пропорцијским основама акорa и еракоре. Ibid., –. поделама на
196
Очигледним се чини да је Тесла током свог рада посебну пажњу посветио величинама карактеристичним за фина подешавања система, за чије вредности је уочио да представљају одређени вид закономерности у деловању и структурирању природе, посебно када је реч о особеностима простирања светлости и звука. Он је у наставку свог рада у лабораторији у Колорадо Спрингсу вршио комбиновање различитих вредности у вези са параметрима система примар–секундар–додатна завојница. У периоду између и . октобра . године, он је дошао до посебне аналогије у . вези са вибрацијом примара Тp и вибрацијом секундара са периодом Ts, тако да је у оквиру описа резултата, постигнутих . октобра . године, навео и следећу једнакост: „
на основу раније аналогије”,
у вези са којом је . октобра . године констатовао: ”. „Одавде је Посматран кроз призму безимензионално� арамера , проистеклог из аналогије мера, поменути резултат (,) одговара √ (са тачношћу од , x – делова): вредности половине
√
.
Приступи финог пропорцијског подешавања геометрије система довели су Теслу до конструкције апаратуре која је указала на изузетно хармоничан рад . римара, секунара и оане завојнице С друге стране, када је реч о аналошком свођењу резултата √ и на вредности , као пример се може поменути систем мера до кога је Тесла дошао у оквиру експеримента спроведе Он је тада истовремено радио, с једног . јула . године.
√
ОзнакаC представља вредност унурашње каациивноси калема . Видети у: Тесла Дневник, . Такође видети и опис експеримента од . октобра . године,Дневнику у , .
Ibid., . Сличан пример може се уочити и када је реч о аналогији са вредношћу √ . Наиме, Тесла је до самог краја истраживања која је обавио у Колорадо Спрингсу инсистирао на примени односа који своје упориште имају у вредностима у аналошком смислу блиским вредностима које се могу извести помоћу основе . Више као куриозитет, може се поменути и то да је Тесла на више места, укључујући и опис од . јануара . године, у вези са фотографисањем ефеката његових уређаја наводио и следеће податке: „За фотографије које ће бити описане употребљене су Крејмерове плоче од којих је највећи број био ‘изохромне тренутне’, димензија ˝x˝“. Ibid., . Када се поменуте величине сведу на однос
√
197
не стране на провери теоријских закључака у вези са слободним вибрацијама додатног калема, а с друге, на изради новог калема са већом индуктивношћу него што је то био случај са калемовима које је користио у претходним експериментима. Том приликом, у делу текста означеним насловом Прело� за нове конензаоре , Тесла је између осталог указао и на следећу релацију:
„ (мерено) ”.
Наиме, када се поменути однос сведе на математички израз са којим је у најближој форми могуће представити вредност поменутог разломка, долази се до следеће аналогије (с тачношћу од , x – делова):
√ . Односно, када се разломак посматра кроз обрнути израз бројиоца и имениоца, тада се постиже следећа аналошка вредност (са тачношћу од , x – делова):
√
.
Поменути приступ сагледавања разломачких израза био је карактеристичан за Теслу. Наиме, он је у наставку претходно наведеног сегмента текста, кроз сличан аритметички приступ изразио резултат у чијој се основи налазила реципрочна вредност разлом: ка „Још увек није сигурно, с обзиром на неједнаку величину, да ли ће у танк стати 25 или 20 или само 18 боца. Узевши најнижи број од 18 нових боца у једном танку, биће , тј. око 8/10. За 20 боца у новом танку овај количник ће износити близу 9/10, за 25 боца приближно 1,11 [ј. 10/9 = 1,11...]…”.96 С друге стране, у оквиру описа експерименталних резултата до којиходређивања је дошао . „паразитне октобра . године, а који се односе на методу индуктивности” везе елемената кола, Тесла је указао на одређене последице до којих је дошло додавањем још једне кугле у систем. У вези са поменутом променом
, постиже се вредност која је са становишта аналогије мера √ блиска вредности , са тачношћу од , x– делова. Ibid., . Ibid., .
198
он је констатовао увећање капацитивности у размери . Посматрано са становишта аналогије мера, поменуту вредност је могуће изразити на следећи начин (са тачношћу од приближно , x – делова):
√ √
.
На идентичне вредности могуће је указати и када је реч о аналошким основама које се односе и на Теслине касније увиде. Међу таквим примерима налази се и резултат који је наш истакнути научник представио у чланку под називом Месечева роација : „Силе које се јављају у тим клатећим покретима Месеца] [неупоредиво су мање од оних које су потребне да изазову промене у орбиталној брзини. Ако проценимо полупречник револуције сателита на 600 миља и његово средње растојање од Земље на 240 000 миља, тада би енергија потребна да се он обрне једанпута у месецу била[само ] од кинетичке енергије орбиталног кретања” , 1919).98 Наиме, интересантним се чини да је резултат наведеног односа –, у погледу аналогије мера могуће изразити који износи , x и применом вредности и √, на које се своди већина наведених аналошких вредности карактеристичних за Теслине резултате мерења постигнуте у Колорадо Спрингсу. О томе на непосредан начин сведоче следеће две једнакости:
( √) ,
односно,
(√) . Претходно поменути аналошки изрази потврђују чињеницу да је наш истакнути изумитељ у оквиру само њему својствених процеса мишљења, базираних на инуицији, мисаоним визуелизацијама и ексерименалним роверама , дошао до оних граница спознаје
Ibid., . Electrical Experimenter (јун ). ВиНкола Тесла, „Месечева ротација”, Чланци, . дети у: Тесла,
199
које се у епистемолошком и онтолошком смислу, али, такође, и са становишта еволуције интелигенције, могу објаснити својеврсним видом асимилације и адаптације „идеалних вредности”. Њихове основе Тесла је визуелизовао и транспоновао (пресликавао) у оквиру конструктивних основа и геометријских својстава уређаја, чију је ефикасност анализирао са посебном пажњом. У вези са конструкцијама уређаја, али такође и у погледу важности визуелизације (коју је сматрао једним од најважнијих методолошких приступа), Тесла је био изричит: „Потпун успех се не може постићи ни на који други начин јер ми знамо само оно што можемо визуелно изразити. Без опажања облика нема прецизног знања. Већ је пронађен читав низ типова направа помоћу којих су се, користећи жице као медијум, преносиле слике, а исте те направе би се лако могле применити и у бежичном преносу. Конструкција неких од тих направа је веома једноставна. Заснивају се на примени сличних делова који се померају у синхронизму…”99 Иако је своје уређаје првостепено (и у целости) развијао у оквиру мисаоних о�леа, Тесли је од изузетне важности било да њихово функционисање (усклађено са природним закономерностима) потврди на техничко-технолошком нивоу, тачније кроз низ експерименталних сагледавања ефеката њиховог деловања. Експериментална провера мисаоних консрука била је од изузетне важности за Теслу. Он је наиме сматрао да чулна потврда усклађеног рада уређаја заправо представља потврду синхроности између мисаоног и материјалног аспекта стваралаштва. У том смислу, Тесла је подразумевао да информације добијене (потврђене) путем чула слуха и чула вида представљају прворазредни извор података који указује на различите нивое успешности у погледу мисаоно визуелизованих (конципираних) и материјално реализованих технолошких система. Између осталог, Тесла се о важностима чулног сагледавања система изразио на њему особен начин у оквиру чланка О свелоси и ру�им ојавама високе фреквенције: „Рећи, дакле, да се биће огледа у оку је дубоко основано и ми осећамо да то изражава велику истину. Има у томе дубоког значења за човека који, као, на пример, песник или уметник, само следећи свој урођени инстикт или љубав према природи, нађе уживање у бесциљним мислима и пуким размишљањима о
„Сигнали према Марсу у нади да има живота на тој планети”, New York Herald (). Видети у: Ibid., и даље.
200
природним појавама, или тим пре за онога који, видећи то значење духом позитивног научног истраживања, тежи да изнађе узроке тих дејстава. Око је предмет најснажнијег дивљења поглавито за физичара као филозофа природе”. 100 Посебно важан детаљ у оквиру поменутог сегмента текста јесте онај који указује на то да је Тесла орган чула вида поставио као „предмет најснажнијег дивљења”, али не за физичаре у оном смислу како их савремена наука посматра, већ за физичаре посматране кроз њихову функцију у оквиру старијег спознајног контекста – филозофије природе. Сама чињеница да је Тесла сугерисао такав вид спознаје природе и бављења физиком указује на снажан утицај који су на његово мишљење и рад имала старија учења. Наиме, филозофија природе је подразумевала концепт јединственог посматрања света кроз призму константног успостављања аналошких (еквивалентних) вредности на нивоу релације: апстрактно почело
↕ природна закономерност
↕ друштвено мерило.101
Међу такве „узвишене” концепте спадала је и примена система музичке анало�ије, која се још од античког раздобља (Питагора, Филолај, Платон…)хармонија – , преко ренесансе (Коперсфера ник, Кеплер…)хармонија – свеа , огледала у сагледавању света Никола Тесла, „О светлости и другим појавама високе фреквенције”, Journal of Franklin Institute ( јул ). Видети у: Тесла, Преавања, . Упоредити са Теслиним приступом описаним у оквиру чланка „Моји изуми ” Electrical Experimenter; (фебруар, март, април, мај, јун и октобар ): „Наша тела су сличне грађе и изложена су истим спољашњим утицајима. Резултати тога су сличне реакције и усклађеност општих активности на којима се заснивају сва наша друштвена и остала правила и закони. Ми смо аутомати које потпуно контролишу силе средине… аутомати који су погрешно схватили резултујућу силу спољних импулса као слободну вољу. Наши покрети и друге радње служе очувању живота и мада изгледа да смо потпуно независни једни од других, ми смо спојени невидљивим везама. Све док је организам у одличном стању, он реагује тачно на силе које га покрећу, али онда када настане неки поремећај у било ком човеку, његова снага за самоодржањем слаби… врло осећајно и посматрању склоно биће са својим високоразвијеним и потпуно нетакнутим механизмом који се понаша у складу са променљивим условима околине, надарила је природа трансцеденталним механичким осећањем…”. Видети у: Тесла, Чланци, –. Интересантним се чини да је немачки математичар и астроном Јохан Кеплер (–) баш у Грацу, у коме је држао предавања из матема
201
кроз складан („консонантан”) однос човека, природе и космоса, у чијим структурама и деловању су биле препознате геометријске основе музичких интервала. И сам Тесла је попут старијих филозофа природе тврдио да прикупљање и ширење знања мора бити засновано и схваћено кроз одређени „узвишени” систем и поглед на свет. Управо такав став он је изнео у Мисија чланкунауке (Free press; . септембар . године), објављеном непосредно након што је окончао свој рад у Колорадо Спрингсу: „Људи су сада покренути напред, мотивисани дубоком љубављу према ономе што уче, људи који стварају чуда, сваки у својој области рада, чија су главна тежња и задовољство прикупљање и ширење знања, људи који гледају далеко изнад земаљских ствари, чија застава је Узвишеност”.103 Сличан став може се уочити и у сегменту текста Моји изуми : „Сви морамо имати неки идеал који ће управљати нашим понашањем и који ће нас задовољити, али није важно да ли је то вероисповест, уметност, наука или нешто друго, све док делује 104 као нематеријална сила…”.
4. Систем Теслиних експерименталних мера и елементи музичке аналогије Да је поред претходно наведених мера Тесла промишљао кроз систем и примену елемената музичке анало�ије говори и читав низ експерименталних резултата у чијој основи се налази систем вредности (односа) музичких инервала. Постоји више примера који тике, написао свој први велики трактат Mysterium Cosmographicum (). Поменута Кеплерова књига је значајна по томе што је у њој била изнета једна од најстаријих одбрана Коперниковог хелиоцентричног система. Кеплер је структуру космоса дефинисао кроз међусобне релације пет равилних (Плаонових) ела, за која је уједно претпоставио да чине основу „божанског плана” и уређења света помоћу геометрије. Упоредити Никола Тесла са Јовановић, , –. Тесла, Чланци, . Тесла, „Моји изуми”, Electrical Experimenter (март, април, мај, јун и октобар ). Видети у: Тесла, Чланци, . Ibid., . У вези са геометризацијом и природно-филозофском применом интервала музичке лествице видети у Аleksandar Kandić and Predrag Milosavljević, „World as an Artwork: Aesthetic, Artistic and Mathematical Aspects of Plato’s Cosmology”, Sztuka i Filozofia / Art and Philosophy ,
202
на непосредан начин указују на чињеницу да је Тесла (у тежњи да успостави складне пропорције међу компонентама апаратура које је конструисао и чији рад је истраживао) у основи био опредељен за примену односа карактеристичних за вредности музичких инервала . Један од таквих примера је и онај који се односи на експерименте које је обавио . јуна . године (Приближна сосвена инукивнос ре�улационо� калема онео� из Њујорка који реба а се кориси у римарном ). Анализа колу рада претходно конструисаног осцилатора и подешавање резонантне учестаности примарног кола коришћењем променљиве индуктивности, довеле су Теслу до следећег система консонантних мера: „Димензије : пречник ваљка ˝ = , cm дужина ваљка ˝ = , cm број завојака: ˝.” Однос мера за које се Тесла определио у погледу одређивања величине пречника и дужине ваљка, говори о примени параметара базираних на систему рећинске или квинне оеле:
.
Сличан пример се може навести и када се размотре резултати до којих је Тесла дошао у експерименту који је обављен . јула . године, а односи се на анализу рада кондензатора за примарно коло (начињено од боца за минералну воду напуњених
(), –; Predrag Milosavljević and Aleksandar Kandić, „Geometrical aspects of Chronos: Ancient teachings about time and cosmic order” , in The Concept of Divine in its Diachronic Dimension, Honorary Volume (Athens: Olympic Center for Philosophy and Culture, ), –. Више о концептима и историји примене система музичке анало�ије (ренесансни теоретичари музичке аналогије и систем хармонских размера, музичка аналогија у XVII и XVIII веку, учење о аналогији током XIX века) видети у: Теореичари роорција Ђорђе Петровић, (Београд: Вук Караџић, ), –. Више о математичким основама музике и различитим видовима и музика: иси музичких аналогија видети у: Милош Маемаика Чанак, на и леоа, јена злана хармонијска ни Завод за уџбенике, (Београд: ). Тесла, Дневник, . Иако у овом случају није реч о наведеном односу вредности два пречкварне оеле ника, а како би се указало на просторне особености , овом приликом је потребно да се наведе визуелизација у оквиру које, у квара означава такву реакцију жице (објекта) по материјалном смислу, којој жице трепере (вибрирају), док мирује. Слично је иквинном са и осталим вредностима музичких интервала.
203
засићеним раствором камене соли). Том приликом Тесла је указао на следећи параметар: „Права идеја о дебљинама зидова ове две боце може се добити помоћу њихових тежина. Мерећи у више наврата и мењајући боце више пута, било је нађено за количник 108 .”
У погледу своди се музичке анало�ије, поменути однос од на вредност . С друге стране, сличан кваре иликварне оеле пример је могуће уочити и када се сагледа однос претходно поменуте дужине ваљка од˝ и пречника кугле од ˝ (једне од базичних вредности у оквиру Теслиних експеримената у Колорадо Спрингсу):
.109
Поменути однос је значајан, јер употпуњава Теслин систем примењених мера, који када се доведе у везу са претходно описаним вредностима, указује на поредак елемената који се може свести на почетне елементе система Фибоначијевог (Leonardo Fibonacci)
низа ( принципа , ...). Примену на непосредан начин могуће је уочити и у оквиру описа резултата које је Тесла постигао у експерименту спроведеном . јула . године. Том приликом, истакнути српски научник је разматрао односе различитих ебљина жица и величина каациивноси , о којима је констатовао следеће:
је и „Ако претпоставимо, ради илустрације, да , тј. , за однос гор , онда ћемо имати
њих капацитивности . Другим речима, ако стоструко увећамо пречник једне жице у односу на пречник друге жице, - али задр жавши исту дужину жица, капацитивност дебеле жице, одно сно цилиндра биће само три пута већа од капацитивности”.110
Ibid., . Видети пример од . октобра . године, када је Тесла обавио истраживање везано за увећање капацитивности и конструисање новог калема. У вези са поменутим експериментом наведен је следећи податак: „У ове сврхе тај калем ће бити сасвим подесан с обзиром на то да му је сопствена индуктивност велика, а капацитивност, захваљујући малом пречнику језгра и великој дебљини изолације, релативно мала. Са овим калемом користиће се кугле пречника ˝ и ˝“. Ibid., . L – дужина жице, δ– пречник жице, δ – пречник друге жице. Видети у: Теслa, Дневник, .
204
Тесла је у вези са приступом базираним на систему музичке анало�ије (приликом конципирања и дефинисања рада апаратура) био донекле и изричит. Он је у оквиру записа насталог поводом резултата добијених у експерименту од . јула . године истакао следеће запажање, у оквиру кога је (посматрано у односу на различите дужине и положаје компонената апаратуре) навео потребу за сагледавањем реакције калема основне на онове : „…Док је појававарница] [ трајала, примећено је да ниједна варница није прелазила преко громобранских осигурача. То је била индукција да је створена сразмерно само мала електромоторна сила по јединици дужине тла и да је била премала да премости процепе на осигурачима. Да би се испитало да ли би калем могао реаговати на следећи основни он, примарни каблови су били везани на ред, чиме је фреквенција осцилација у примару преполовљена. Калем је реаговао али је дејство било очигледно смањено за око једну четвртину…”.111 С друге стране, у оквиру „разних запажања” до којих је Тесла дошао на Пајковом врху истичу се и она која говоре о увидима у вези саросирањем звука , а која је наш истакнути изумитељ навео у запису од . августа . године: „Захваљујући изванредној чистоћи и сувоћи атмосфере звукови се простиру до зачуђујућих даљина. Ово нарочито важи за , колико ја то могу да оценим”.112 високе онове У погледу Теслиног бављења простирањем звука, али и његовим свођењем на механичку анало�ију, не би требало занемарити ни констатације које се односе на разматрање природе „стојећег таласа”: „Као први дивни резултат мојих експеримената на овом последњем пољубежичној [ рансмисији енер�ије ], произашао је систем телеграфије без жица, који сам описао у два научна предавања у фебруару и марту 1893. Он је механички илустрован на дијаграму c, чији горњи део показује електрични уређај, како сам га тада описао, док доњи део приказује његову механичку аналогију… Kада се више пута удари по једној рачви звучне виљушке F, мали клип p испод вибрира, а његове вибрације преношене кроз течност дошле би до удаљене виљушке
Ibid., . Ibid., .
205
F1, која је „наштимована” с виљушком F, или другачије речено, тачно је исте оне ноте као и друга…”.113 Или, такође, могао би се навести и други пример, онај у коме је Тесла изнео популарно објашњење природе сојеће� аласа ): „Исто као звук, и електрични талас се рефлектује и исту потврду коју добијамо путем еха даје електрична појава позната као ‘стојећи’ талас – то јест талас са фиксираним чворним и трбуш114 ним местима…”. Теслин приступ базиран на систему музичке анало�ије није представљао новину у његовом раду током . године. Сличан концепт може се уочити и у оквиру конструкције апаратуре чији је рад описао на предавању под насловом Високофреквенни осцилаори и урављачи елекричних кола: „На предњој страни кутије која садржи кондензатор, монтирано је и прикључно место за линију мреже, два мала топљива осигурача и преклопник за промену смера… Инструмент има гумене ступчиће који носе шипке за пражњење, видљиве при његовом врху, а када се демонтирају, могу да се сместе у кутију чије су унутрашње димензије 12 x 9 x 6 инча” (Музеј Николе 115 Тесле, документација). На основу наведених „унутрашњих димензија” кутије може се потврдити следећи систем аналошких вредности:
Никола Тесла, „Проблем повећања људске енергије…”, The Century Magazine (): Бежична еле�рафија – ајна �решке у Херцовим - исии вањима – ријемник изванрене осељивоси . Видети у: Тесла, Чланци, .
The Century Magazine Тесла, „Проблем повећања људске енергије…”, о�ро (): Развој ново� ринциа – елекрични осцилаор – сварање мих елекричних креања – земља се оазива човеку – инерланеарне комуникације мо�уће. Ibid., . Никола Тесла, „Високофреквентни осцилатори и управљачи електричних кола” (Њујоршка академија наука, . април ). Видети у: Тесла, Преавања, . О примени и разради система утемељених на идентичном систему мера, видети у оквиру описа експеримента којег је Тесла обавио . августа . године у Колорадо Спрингсу, а у оквиру кога је анализирао и усавршавао рад апарата са додатним калемом. Видети у: Тесла, Дневник, .
206
,
,
.
Такође, навезаног идентичан систем своде се и резултати Теслиног експеримента за истраживање утицаја величина сијаличних кугли и загревања проводљивог тела повезаног са извором брзо изменљивих електричних импулса Преавање ( : Ексеримени са наизменичним сурјама високо� наона и високе фреквенције ): „…Тело ће се загрејати до високе температуре ако је затворено у малој кугли због бољег задржавања топлоте. Под нижим притисцима, кад ваздух постане мање или више проводљив, или ако се ваздух довољно загреје да постане проводљив, тело се интензивније жари у великој кугли, очигледно због тога што се под иначе истим условима ослобађа већа енергија са тела када је кугла већа. При врло високом степену вакуума, мада материја у кугли постаје ‘светлећа’, велика кугла опет има предност (али релативно малу) у односу на малу куглу. Најзад, при изузетно високом високом степену вакуума који се не може постићи осим помоћу специјалних средстава, изгледа да не постоје, ван одређеног и прилично малог обима посуде, никакве видљиве разлике у загревању. Ова запажања су резултат низа експеримената, од којих један, који показује утицај величине кугле при вишем степену вакуума, овде може да се опише и прикаже, јер представља једно важно својство. Узете су три сферичне сијалице промера 2 инча, 3 инча и 4 инча, а у центар сваке постављена је једнака 116 дужина обичног сијаличног влакна једнаке дебљине…”. Тесла је попут питагорејаца који су музичке интервале сагледавали кроз различито испуњене посуде, обавио помоћу различитих величина сијалица чији истраживање се међусобни односи своде на систем музичке анало�ије. Наиме, када се поменуте три вредности „промера” сферичних форми сијалица сведу на јединствен систем односа, тада се добијају следеће вредности: Никола Тесла, „Предавање : Експерименти са наизменичним стурјама високог напона и високе фреквенције” (Институт електроинжењера у Лондону, . фебруар . године; Краљевски институт у Лондону, . фебруар . године). Видети у: Више видети у:Преавања Тесла, , .
207
, , .
У погледу практичне примене резонанноси и ефеката који подстичу промену стања различитих материјала изазиваних применом различитих инервала и високих онова , Тесла је био доста детаљан. Између осталог, он је у оквиру предавања О свелоси и ру�им ојавама високе фреквенције подсетио на следеће: „Инжењери све више и више запажају ефекте резонанције који постају веома важни у практичном раду апарата свих врста са наизменичним струјама… Међутим, резонанција се може произвести у извесној мери, а величину ефеката ограничавају несавршена проводљивост и несавршена еластичност средине, или, уопште говорећи, губици услед трења. Што су губици мањи, то су ефекти већи. Исти је случај и код механичке вибрације. Дебела челична шипка може се покренути да вибрира тако што капи воде падају на њу у погодним интервалима, а код стакла, чија је еластичност савршенија, ефекти резонанције су још запаженији, јер чаша може да прсне, ако се у њеној близини пева тоном одговарајуће висине…”.117 Тесла је затим указао и на пожељност хармонично� рада уређаја, нарочито у погледу ефеката елекричне резонанноси , у вези са чим је изнео следећи став: „Да би се створила поуздана запажања о ефектима електричне резонантности, веома је пожељно, ако не и неопходно, применити алтернатор који даје струје које хармонично расту и опадају, јер ако се ради са струјама које се укључују, па искључују, запажања нису увек поуздана, јер се многе појаве, које зависе од брзине промене, могу произвести са веома различитим фреквенцијама… Резонанција ће се, међутим, најсавршеније постићи у оном случају када је кретање остварено са највећом слободом. У механици је, ако посматрамо вибрацију у обичној средини – то јест у ваздуху – од релативно малог значаја да ли Никола Тесла, „О светлости и другим појавама високе фреквенције” (Франклинов институт у Филаделфији, . фебруар ). Више видети у: Тесла, Преавања, .
208
је једна акустичка виљушка нешто већа од друге, јер губици у ваздуху нису значајни. Свакако да се акустичка виљушка може затворити у испражњени суд и тако смањењем отпора ваздуха на минимум добити боље резонантно дејство…”.118 У истом говору, одржаном . фебруара . године у Франклиновом институту у Филаделфији, Тесла је у погледу стављања у покрет направа помоћу резонанције указао на важно геометријско својство полупречника, у вези са чим је истакао следеће: „Стога је сасвим сигурно да, у било којој тачки унутар одређеног полупречника од извора S, резонанција може покренути направу која на одговарајући начин има подешену сопствену индуктивност и капацитивност. Али не само да се ово може постићи већ још један извор S1 сличан извору S, или било који број таквих извора се може синхроно покренути извором S и тако вибрацију појачати и проширити на велику површину, или ток електрицитета у правцу или од извора S1, ако је овај у супротној фази од извора S…”.119 С друге стране, у погледу разматрања римичноси, посебно када је реч о феноменима насталим у оквиру елекросаичко� оља, могу се навести следећа Теслина запажања и претпоставке, изнете у оквиру предавања Ексеримени са наизменичним срујама високе фреквенције и њихова римена у вешачком освељењу: „…У таквом електростатичком пољу се запажају интересантни феномени, посебно када је фреквенција ниска а потенцијал веома висок… Ако примакнемо руку великом проводном објекту који је причвршћен на изоловано постоље, можемо осетити вибрације услед ритмичког кретања молекула ваздуха, а кад 120 се рука примакне неком шиљку јавља се сјајно пражњење…”. Успостављање техничко-технолошког система базираног на јединству „идеaлних” и „консонантних” вредности, до чије синтезе је Тесла дошао током истраживања у Колорадо Спрингсу, с правом је учинило да наш истакнути научник током свог даљег рада буде изузетно поносан на оно што је тада остварио. Тесла
Ibid., . Ibid., . Никола Тесла, „Експерименти са наизменичним струјама високе фреквенције и њихова примена у вештачком осветљењу” (Амерички институт електроинжињера у колеџу „Колумбија”, Њујорк, . мај ). Видети у: Тесла,Преавања, .
209
није скривао своје задовољство постигнутим резултатима у Колорадо Спрингсу. Тако је, између осталог, у опису резултата и увида до којих је дошао у погледу резонантности планете Земље (чије деловање је такође попут питагорејаца посматрао кроз систем различито испуњених посуда) истакао следеће: „Прва досетка састоји се у томе да се делови тако конституишу и подесе да природне вибрације посуде буду у синхронизму са покретима пумпе. У тим условима посуда жестоко вибрира, а флуид бива потискиван унутра и напоље страховитом снагом. Но, друга, огромна посуда – Земља остаје још увек релативно мирна. Њена величина, међутим, не ослобађа од природних закона, па управо као и мала посуда исто тако и Земља реагује на одређене импулсе. Та чињеница је откривена 1899. године”.121 Опширност обухватања Теслиних увида и инжењерских приступа базираних на техничкој имплементацији „основних начела” и претпостављених принципа деловања природе, на посебан начин се рефлектовало кроз интуитивно, али врло систематизовано свођење елемената апаратура на „идеалне мере” и њихово усклађено (консонантно) функционисање. Посматрано с тог аспекта, поткрепљеног увидима у читав низ аналогија аритметичких и геометријских вредности Теслиних резултата мерења, може се констатовати да је наш истакнути научник већ . године испунио свој сан у вези са основним задатком једног инжењера: а своје ело конциира на оним вреносима за која је кроз у� научни развој било усановљено или консаовано а се налазе у основи рироно� орека, оносно а чине основу сисема хармонично� функционисања и срукурирања Космоса.
5. Закључак Иако недовољно проучени и систематизовани, резултати истраживања из Колорадо Спрингса, посебно они који се односе на геометријска својства и приступе у разради и конструкцији система увеличавајуће� реајника , на посебан начин потврђују свођење Теслиних система на закономерности карактеристичне за геометрију злано� ресека и односамузичких инервала. Примена таквих мера у оквиру успешно спроведених експеримената на Никола Тесла, „Тесла о Пиријевој експедицији на северни Electriпол”, cal Engineer (. јул ). Видети у: Тесла, Чланци, . У вези са Теслином применом система аналогије видети Члан у:- Тесла, ци, .
210
својеврстан начин указује на то да је истакнути српски научник и изумитељ сличне вредности ускладио или поистоветио са принципима за које је претпоставио да чине структуру и природу деловања електромагнетних сила и зрачења. Сагледани кроз призму јединственог и целовитог система мера, резултати који се налазе описани у из Колорао Срин�са Дневнику указују на специфичан начин мишљења и посебну посвећеност нашег научника, који је приликом разраде својих теоријских увида и конципирања оригиналних техничко-технолошких система био усмерен у правцу примене и пресликавања одређених природних закономерности и њиховог довођења у везу са оним апстрактним (математичким) својствима, за која је очигледно сматрао да конституишу „основна начела” природног струкутирања. Свођење техничког система на елементе музичке анало�ије на својеврстан начин сведочи о Теслиној примени природно-филозофских спознаја, које су свој пуни израз имале у старијим теоријама карактеристичним за научни развој који је обухватао раздобље до појаве грађанског друштва и индустријске револуције. Стога се може констатовати да је наш истакнути изумитељ у свом инжењерском раду вешто објединио тадашња академски валоризована знања са оним спознајама које су у то време биле сматране превазиђеним, односно које су биле акатуелне у периоду пре строжије поделе знања на научне дисциплине (до које се дошло током . века). О томе колико је поштовање изражавао према укупном фонду претходно стечених знања, која је посматрао кроз призму јединственог, целовитог и трајно актуелног спознајног система, говоре следеће Теслине речи из чланка под називом Енер�ија буућноси (Музеј Николе Тесле, архива): „Једноставна истина је следећа. Већ вековима су филозофи покушавали да проникну у састав материје, и то их је довело до закључка да су макрокосмос и микрокосмос врло слични у неком погледу. Сунца, звезде и месеци на небесима имају себи подударне објекте у молекулима, атомима и електронима. Према томе, сва тела се састоје од независних честица разних величина, које круже једна око друге огромним брзинама, а имају у себи количину кинетичке енергије за коју је садашње физичко истраживање показало да је огромна. Ако бисмо могли да је издвојимо и трансформишемо, добили бисмо неограничену енергију свуда на овој Земаљској кугли. Ова могућност се указивала умовима напредних истраживача од давнина. То
211
није нова идеја, али ју је наука учинила одређенијом и прецизнијом…”.123 Потребно је нагласити и чињеницу да се Тесла посебно дивио Архимеду и његовом усавршавању геометријских принципа, због чега је у чланку под називом Нека лична сећања : „Али више од свега овог сицања [ бо�асва ] значила ми је спознаја да сам постао проналазач. То је било једино што сам желео да будем. Мој идеал био је Архимед. Дивио сам се раду уметника, али за мене су они били само сенке и привиди. Проналазач, сматрао сам, даје свету остварења која су опипљива, која живе и раде”.124 Слично се може наћи и у другом његовом размишљању: „Не могу наћи речи да опишем своје разочарење када сам доцније схватио да сам био у положају Архимеда који је узалуд тражио ослону тачку у васиони…”.125 Како се може уочити, вешто комбиновани интуитивни приступи и експериментални рад базиран на усклађивању и усавршавању функционисања увеличавајућегзавојница предајника, кондензатора и система примар–секундар–додатна , приближили су Теслу примени посебних геометријско-пропорцијских основа и својстава којих наш истакнути научник вероватно није био свестан – са становишта аналошких вредности приказаних у овом раду. Нема сумње да је Тесла био математички изузетно образован и да је у неком од својих запажања могао уочити одређене закономерности и подударности (еквиваленције) на претходно поменутом аналошком нивоу, али, нажалост, о томе нису сачувана непосредна сведочанства. Међу сачуваним сведочанствима која указују на то да је Тесла размишљао о чињеници да се најсложенији процеси (а уз то и процеси у људском организму) могу свести на савршеније знање, односно да се могу описати јеносавним формулама, налази се и садржај чланка Наука и роналасци су значајне силе које ће овеси о ресанка раа , у оквиру кога је Тесла истакао следеће:
Ibid., . Sientific American (. јун ); Никола Тесла, „Нека лична сећања”, Теслин чуесни све елекрициеа Војин Поповић, ред., (Београд: Фонд „Никола Тесла” и др., ), . Тесла,Чланци, . Такође, видети у: Коста Димитријевић, Никола Тесла срски �еније (Београд: Прометеј, ), .
212
„Човечије тело је једна топлотна машина која из хране црпи енергију за кретање и која је, ма колико се њом компликовано и суптилно управљало, стриктно потчињена свим законима који владају неживом материјом. Ако би било могуће да се на један општи еквивалент прецизно сведу сва његова бесконачно променљива дејства, тада би се најсложенији животни процеси могли изразити једноставним формулама. Ми смо још увек далеко од тако у савршеног знања, али у многим људске активности истраживањима се успело да секторима се једначинама дефинишу односи величина, одакле је могуће извлачити поуздане и вредне закључке у погледу будућих догађаја. Тако нам и у овом случају научна анализа основних принципа омогућује да учинимо предвиђање које је, мада није извесно да ће 126 бити испуњено, довољно поуздано”. Тесла је очигледно био свестан чињенице да су процеси и системи којима се и сам бавио такође били сводиви на једноставнији облик математичке формулације. До сада, међутим, није пронађено ни једно писано сведочанство које говори о томе да је Тесла покушао (или успео) да конституише једноставнију аритметичку основу (матрицу) која би омогућила савршенији приступ ономе о Његово математичко образовање чему је говорио . године. је било врсно и неупитно, о чему сведоче и наведене речи: „Каснијеу[ оку суирања ] сам се углавном посветио студијама физике, механике и математике, проводећи слободно време у библиотеци. Имао сам праву манију да завршим све што сам започео, што ми је врло често задавало потешкоће… Моје истицање на првој години донело ми је наклоност и пријатељство неколико професора. Међу њима су били професор Рогнер (Rogner), који је држао катедру за теоретску и експерименталну физику и доктор Але (Allé) који је предавао интеграле и специјализовао се за диференцијалне једначине. Овај научник је био најбриљантнији предавач кога сам икада слушао. Он се нарочито заинтересовао за моје напредовање и често би остајао блеме”.128сат или два дуже, задавајући ми да решим тешке про-
Никола Тесла, „Наука и проналасци су значајне силе које ће довести The Sun (. децембар ). Видети у: Тесла, Чланци, до престанка рата”, . О томе, међутим, сведоче пропорције елемената његових апаратура. Tesla, Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај, јун и октобар Чланци, . ). Видети у: Тесла,
213
Међутим, овом приликом би било корисно указати на једно Теслино сведочанство које у значајној мери потврђује претпоставке о реалном постојању аналогија мера изнетих у овом раду. Наиме, без обзира на то што до сада нису пронађене конкретне математичке формуле које би указале на успостављање идентичних аналошких основа и веза, направљених од стране Николе Тесле (посебно када је реч о формули за нерекину сразмеру ), један од његових исказа иде у прилог потврди тврдње да је српски научник изузетно водио рачуна о примени хармоничних оноса приликом конструисања компонената и система електричног осцилатора. О томе на непосредан начин говори сегмент Теслиног чланка Елекрични осцилаори ”: „Битни делови таквог једног осцилатора су: кондензатор, самоидуктивни намотај који пуни кондензатор из извора високог напона, прекидач електричног кола и трансформатор чији се примар побуђује осцилаторним пражњењима кондензатора. Постоји увек три, али обично четири, пет или шест подешених кола, а подешавање се остварује на неколико начина, но најчешће само помоћу регулационог завртња. Под повољним условима може да се достигне степен искоришћења чак до 85%, а то значи да се тај проценат доведене енергије може добити у секундару трансформатора. Маа се �лавно својсво нара ва ове врсе заснива на чуесним својсвима конензаора, осебни квалиеи су резула ланчане сре�е више кола каа се вои рачуна о ачним хармоничним оносима, као и свођењу на најмању меру �убиака усле рења и ру�их узрока, шо је био јеан о �лавних циљева ри консруисању ”.129 Концепт хармоније у основи Теслиног мисаоног система и погледа на свет и технолошки развој не може се сматрати или прихватити као фикција. Тесла је заиста, као сваки искрени припадник светосавске традиције, имао изузетну сјеињавање веру у кроз хармонију – темељ српског традиционалног учења и погледа на свет, које је он успео да уздигне на ниво технолошког развоја. То на посебан начин потврђују његове речи објављене у чланку : Моји изуми
Electrical Experimenter (јул ). ВиТесла, „Електрични осцилатори”, Чланци, . Део цитираног текста наглашен је од стране дети у: Тесла, аутора.
214
„Највеће добро долази од техничког напретка који тежи сједињењу и хармонији и мој бежични предајник је пре свега такав…”.130 Оригинална аналогија размера и пропорцијских вредности анализираних у овом раду представља само сегмент истраживања параметара које је Никола Тесла разматрао током свога рада у Колорадо Спрингсу, а које је на транспарентан и само њему својствен начин описао на страницама Дневника из /. године. Потребно је нагласити и то да се у овом тексту ни у ком случају не ради о покушају идеализације рада и дела Николе Тесле, већ о покушају да се кроз другачији, мултидисциплинарни приступ, свеобухватније сагледа Теслин систем мишљења у вези са основама разраде елемената и прилагођавања параметара који су побољшали рад увеличавајућег предајника и система бежичног преноса енергије. Приступи који су до сада били присутни када је реч о проучавању теоријских и практичних радова Николе Тесле, нису у својој основи били базирани на сагледавању Теслиних система кроз призму њихових геометријско-пропорцијских основа, којима се наш истакнути научник и истраживач очигледно бавио током својих зрелих година. У још мањој мери, када је реч о анализи Теслиних уређаја, била је коришћена систематизација мерних вредности сагледаних кроз систем аналогије или еквиваленције мера. Како би на непосреднији начин били представљени резултати другачијег погледа на вредности исказане у оквиру Теслиног дневника, односно како би се на једноставнији и економичнији начин (сведен на исказе са минималним бројем чинилаца/израза) представиле посебне математичке карактеристике одређених мерних вредности, у овом раду је кроз суију случаја представљен само један мањи део анализираних података који дају непосредно сведочанство о аналошким основама и могућностима успостављања њихових посебних геометријско-конструктабилних веза. У погледу даљих истраживања, неопходно је указати на потребу за успостављањем ширег мултидисциплинарног обухвата, у оквиру кога би кроз целовитији приступ и опсежније успостављене релације биле сагледане основе система које је током свог рада конципирао и реализовао Никола Тесла. Комбинована примена методолошког апарата у чијој основи су биле аналитичка, компаративна и аналошка метода резултирала је делом увида представљених у овом раду, који засигурно чине само незнатни сегмент у спознаји Теслиног начина мишљења. Како се може уочити, и сам Тесла је о свету промишљао кроз својеврстан аналошки Electrical Experimenter (фебруар, март, април, мај, Тесла, „Моји изуми”, Чланци, . јун и октобар ). Видети у: Тесла,
215
оквир, који је изражавао преко појма „заједничког еквивалента”, или свођења свих људских напора на јединствену основу. Наиме, он је сматрао да је „стварно знање” заправо знање базирано на спознаји „облика”, због чега је и претпоставио да препознавање јединствене основе и еквивалентности свих облика (просторних релација) захтева рефлексију или њихово правилно транспоновање у оквиру различитих видова стваралаштва. Између осталог, - зна Тесласиле је о томе у оквиру чланка Наука роналасци су : и чајне које говорио ће овеси о ресанка раа
„Но, још нешто ће бити потребно да се испуни да би тријумф човековог ума био потпун. Мора да се пронађе начин за тумачење мисли и тиме омогући тачно свођење свих облика човекових напора на један заједнички еквивалент. Проблем је осетљив на начин решавања. Све стварно знање је знање облика и долази од слика примљених оком. Мисао захтева рефлексну акцију, која се мора манифестовати одговарајућим симетричним подешавањем механизма мрежњаче. Ако је тако, тада треба да буде могуће да те утиске опази један подесан инструмент и да са прецизношћу прочита најинтимније мисли. Последицу таквог напретка није могуће израчунати. Биће отворена нова епоха у историји човечанства и извршиће се колосална револуција у моралном, друштвеном и другим видовима; небројени узроци невоље биће отклоњени, наши животи дубоко промењени набоље и нов, чврст темељ положен свим нашим делима за мир”.131 Даљи развој Теслиних ехноло�ија није могуће постићи без разумевања општих ставова које је Никола Теслахуманом имао о на и примени „основних начела”, којa би требало да учном нареку доведу до развоја орживих и мирнооских ехнолошких- сисе ма. Међу најлепше описе које је Тесла изнео у вези са развојем материјалног и интелектуалног прогреса и тежњама за применом одрживих технологија засигурно спада и сегмент његовог чланка Покреачка сна�а буућноси : „И материјални и интелектуални прогрес човека постају све зависнији од сила и енергије природе које он поставља у своју службу. Мада није баш тачно права мера добростања и просвећености, количина употребљене снаге је поуздан показатељ степена сигурности, удобности и олакшавања, без којих би
Тесла, „Наука и проналасци су значајне силе које ће довести до преThe Sun (. децембар ). Видети у: Тесла, Чланци, . станка рата”,
216
људска раса била изложена све већој беди и оскудицама, што би водило пропасти цивилизације. Сви облици енергије коју познајемо потичу у суштини од сунца, а највећи тријумф у искоришћавању његове бесмртне ватре постигли смо подјармљивањем водопада. Хидроелектрични процес, који се сада универзално користи, омогућује нам да добијамо скоро осамдесет пет процената сунчане енергије помоћу елементарно једноставних машина које, ако се примене последња побољшања у техничким вештинама, могу да буду оспособљене за вековно трајање”.132 Овај рад је написан у складу са ставовима и приступима Николе Тесле који је своја полазишта имао у обједињеном друштвено-хуманистичком и техничко-технолошком погледу на развој научних идеја, односно општем и мирнодопском унапређењу знања и културе. У погледу научне оправданости, овај рад је базиран на проширивању сазнања о аналошким основама на које се могу свести системи пропорција и принципи рада апарата које је конципирао један од највећих светских изумитеља, а у циљу унапређења развоја ) ехноло�ија. С друге стране, хуманих (Теслиних са становишта друштвене оправданости, овај рад је написан како би указао на научну и културну ширину погледа нашег научника и изумитеља, који је у основе својих стваралачких заноса и достигнућа поставио етику и хуманост, у сврху подстицања мултидисциплинарности у научноистраживачком раду и указивању на чињеницу да се одрживи научно-технолошки напредак не може постићи без дубљих увида и разумевања „основних начела”. Никола Тесла је значајан по томе што контекст технолошког развоја није посматрао одвојено од етичког развоја човека и деловања људских заједница. У складу са српском традицијом из које је потекао, Тесла је сматрао да човек може да опстане само ако су начела којима се служи и која примењује у складу са закономерно односно које човека стима које владају у природном поретку, чине племенитијим и савршенијим: „Аутентичан стваралац је онај који нас надахњује вишим и племенитим осећањима и учи нас да мрзимо сукоб и уништење… 134 његова мисија је служење човечанству”.
Никола Тесла, „Покретачка снага будућности“, Everyday Science and Преавања, . Mechanics (децембар ). Видети у: Тесла, Упоредити са Теслиним речима цитираним у: Јовановић, Никола Тесла, . Никола Тесла, „Мисија науке”, Free press (. септембар ). Видети у: Тесла,Чланци, .
217
У част лозе Мандић и поводом прославе сто шездесет година од рођења једног од њених синова – последњег филозофа природе, савременог инжењера ренесансних схватања – Николе Тесле.
Литература Маемаика и музика: исина и леоа, јена злана . Чанак, Милош. хармонијска ни . Београд: Завод за уџбенике, . Никола Тесла срски �еније . Димитријевић, Коста. . Београд: Прометеј, .
. Hermann, Diels. Predsokratovci: fragmenti, I svezak. Zagreb: Naprijed, . . Костић, Лаза. Основно начело: Криички уво у ошу философију . Београд: Култура, . . Kandić, Аleksandar and Predrag Milosavljević. „World as an Artwork: Aesthetic, Artistic and Mathematical Aspects of Plato’s Cosmology.” Sztuka i Filozofia / Art and Philosophy, (): –. . Luminet, Jean-Pierre, Jeffrey R. Weeks, Alain Riazuelo, Roland Lehoucq and Jean-Philippe Uzan. „Dodecahedral space topology as an explanation for weak wide-angle temperature correlations in the cosmic microwave background.” Nature, , (): –. . Милосављевић, Предраг. „Лествична деоба по златном пресеку.” Phlogiston, (): –. . Milosavljević, Predrag and Aleksandar Kandić. „Geometrical aspects of Chronos: Ancient teachings about time and cosmic order.” In The Concept of Divine in its Diachronic Dimension, Honorary Volume, – (Athens: Olympic Center for Philosophy and Culture, ). Развој физике III: елекрома�неизам . Младеновић, Милорад. . Београд: Институт за нуклеарне науке „Винча”, .
. Петровић, Владимир Основе В. елекроехнике II: елекрично - и ма� нено коло. Београд: Грађевинска књига, . Горски вијенац. Луча микрокозма . Петровић Петар-Његош. . Цетиње/Бе-
оград: Обод/Просвета, . Теореичари роорција . Петровић, Ђорђе. . Београд: Вук Караџић, . . Преузето . децембра . године. . http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates// advanced-chemis tryprize.pdf. . Преузето . децембра . године.
218
. http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates// popular-chemist ryprize.pdf.
. Поповић, Војин (ред.). Теслин чуесни све елекрициеа. Београд: Фонд „Никола Тесла” и др., . . Shechtman, Dan and I. A. Blech.„The microstructure of rapidly solidified AlMn.” Metallurgical Transactions A, , (): –. . Swartzendruber, Lydon James, D. Shechtman, L. Bendersky and John W. Cahn. „Nuclear γ-ray resonance observations in an aluminum-based icosahedral quasicrystal.” Physical Review B, (): –. . Тесла, Никола. Изабрана ела Николе Тесле. Том : Дневник - исра живања из Колорао Срин�са 99–9 , прев. Војин Поповић, ур. и комент. Александар Маринчић. Београд: ЗУНС, . . Tesla, Nikola. Colorado Springs Notes, 99–9, ed. Aleksandar Marinčić i Vojin Popović. Beograd: Nolit, . . Тесла, Никола. Моји изуми и реиска Никола Тесле са Ху�ом Гернсбеком . Beograd: Muzej Nikole Tesle, . . Тесла, Никола. Преавања, ур. Војин Поповић, прев. Милан Жокаљ и др. Београд: ЗУНС, . . Тесла, Никола. Чланци, гл. ур. Александар Маринчић, ур. Бранимир Јовановић и др., прев. Милан Жокаљ и др. Београд: ЗУНС, .
219
Predrag D. Milosavljević University of Belgrade, Studies at the University History and Philosophy of Natural Sciences and Technology, Belgrade and University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Didactic-Methodical Institute, Belgrade
GEOMETRIC AND PROPORTIONAL FOUNDATIONS OF TESLA’S RESEARCH FROM COLORADO SPRINGS: EXAMPLE OF APPLICATION OF THE CONTINUOUS DISTRIBUTION SYSTEM, √6, AND MUSICAL ANALOGY
Through a segmented approach (case study), this paper, examines geometric and proportional properties of measurement values obtained in by the prominent Serbian scientist and inventor Nikola Tesla in his laboratory in Colorado Sprigs. A comparative analysis of geometricallyproportional characteristics and parameters related to the elements of Tesla’s magnifying transmitter, capacitors and the primary-secondarysupplementary coil points to the existence of a kind of analogy and unity between the measurement values and the mathematical foundations based on a system of continuous division (golden section) and measurements characteristic of the values of musical intervals: octave , fifth , forth , the whole tone and the Pythagorean comma - . By reducing the value of Tesla’s research results (experimental measurements) to the properties of dimensionless quantities (values independent from absolute values which are expressed through them), a specific picture is obtained as to which relationships and geometric properties Tesla reduced the elements (components) of his devices. This work is conceived to encourage further multidisciplinary research in terms of a broader scope of study of Tesla’s theoretical insights and further development of Tesla’s technology.
√
()
()
()
Keywords: Nikola Tesla, the Mandić geneology, Colorado Springs, harmony, proportion, the golden ratio, magnifying transmitter, musical analogy, capacitance
Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора . . .
220
оригиналан научни рад
УДК 621.39:621.31]:929
1 Зорица Циврић
Музеј науке и технике – Београд
ТЕСЛИН СИСТЕМ БЕЖИЧНОГ ПРЕНОСА ЕНЕРГИЈЕ
Апстракт
Подстакнут ра довима Херца (Heinrich Hertz) и Лоџа (Oliver Lodge), Тесла је 1889. године започео рад у области струја високог напона и високих фреквенција. Понављајући Херцов експеримент, уочио је недостатке апаратуре, што ће га најпре усмерити ка усавршавању метода и уређаја за производњу високофреквентних струја, а потом и струја високог напона. Најаву бежичног eлeктричнe eнeргиje дао је умoгућнoсти прeдaвaњу 1891. гoдинe, прeнoсa када је демонстрирао „пре нос једном жицом без повратка”. Усавршавање овог експери мента пресудно је усмерило Теслина размишљања у правцу коришћења земље као проводника, што је био увод у истра живања бежичног преноса већих снага. Систем бежичног преноса енергије развијао је независно од тога да ли ће бити примењен за бежични пренос сигнала или за бежични пренос снаге. Развој Теслиног система прошао је кроз следеће фазе – развој метода и апарата за производњу осцилације високих фреквенција и високог напона, развој метода и уређаја којим ће осцилације бити трансформисане у облик енергије који се може слати на даљину, развој метода за изоловање енергије којим се постиже селективност пријема само одређених осци лација у односу на све постојеће осцилације, развој метода и -
уређаја ће на удаљеномталаса месту примити енергију и утвр ђивање који закона простирања кроз природни медијум, атмосферу и земљу. Кључна открића везана за електричне особине земље настала су у Колорадо Спрингсу 1899–1900. године. Ради комерцијалне примене патената бежичног пре носа енергије и преноса сигнала преко Атлантика, у периоду 1901–1907. године, радио је на острву Лонг Ајланд у близини
1
[email protected] 221
Њујорка. Најважније патенте из бежичног преноса енергије поднео је у периоду 1897–1902. године. Кључне речи: Никола Тесла, бежични пренос енергије,- Теслин ос
цилатор, високофреквентне струје
1. Увод
Осврнувши се на почетке свога рада у области високих фреквен ција, Тесла истиче да су рана запажања до којих је- дошао посма трањем појава високих фреквенција, теоријске могућности које пружају струје високих фреквенција, као и охрабрујући утицаји радова Хајнриха Херца (Heinrich Hertz) и Оливера Лоџа (Oliver Lodge), утицали да се од 1889. године посвети систематском ис 2 Хајнрих Херц је 1888. траживању појава високих фреквенција. године објавио експериментални доказ Максвелове (James Clerk Maxwell) електромагнетне теорије, што је изазвало - интересо вање и узбуђење у научној заједници, за које Тесла примећује да 3 Оливер Лоџ је такође 1888. „једва да је икада пре доживљено”. године изложио резултате истраживања простирања таласа кроз проводник и ефеката самоиндукције у осцилаторном колу.4 Радови Херца и Лоџа били су подстицај не само за Теслу, већ и за друге научнике који су истраживали електромагнетне појаве. Како на води нaучник Оливер Хевисајд (Oliver Heaviside): „Експерименти Херца и Лоџа са електричним вибрацијама и електромагнетним таласима подстакли су повећан интерес за [електромагнетну] те 5 орију, чему је било дивно сведочити”. Као и остали научници пионири бежичне телеграфије, Тесла је прве експерименте са струјама високих фреквенција вршио апа ратуром коју је користио Херц, а која је по њему названа Херцов 2 Никола
Тесла, „Високофреквентни осцилатори за електротерапеутске и друге сврхе”, Никола у Тесла – Преавања , Војин Поповић, ред. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995), 235. Nikola Tesla, „The True Wireless”,Electrical Experimenter (New York: 1919): 28. Преведени Теслини чланци у литератури се Aнаводе лeксaндaр под: Maринчић, рeд., (Београд: Завод за уџбенике и на Никола Тесла – Чланци ставна средства, 1995). Чланци који нису преведени наводе - се у литерату ри засебно у делу Чланци Николе Тесле . 4 Oliver J. Lodge, „On the Measurement of the Length of Electro-magnetic Waves”, „On the Impedance of Conductors to Leyden-jar Discharges”, in Re3
port of the Fifty-Eighth Meeting of the British Association for the Advancement of Science held at Bath in September 1888 (London: John Murray, 1889). 5 Oliver Heaviside, Electrical Papers Vol. 1 (London and New York: Macmillan
and Co., 1892), preface. 222
осцилатор или Херцов дипол. Први извор (или генератор) струја високих фреквенција била је електрична варница произведена по моћу Херцовог осцилатора. Појавом варнице на предајној страни индукована је, односно изазвана варница у варничару на пријемној страни. Интензитет варнице био је мера квалитета експеримента. Апаратуру осцилатора чинили су уређаји и средства за прои звођење и пријем осцилација, односно таласа. Уређаји на страни произвођења таласа: • Румкoрфoв (Heinrich Daniel Ruhmkorff) кaлeм (индуктивна за војница, односно импулсни трaнсфoрмaтoр), за дњупроизво високог напона, нaпajaн из извoрa jeднoсмeрнe струje (бaтe риja), који служи за побуђивање варничара; • eлeктрoмeхaнички прeкидaч постављен у примaрнo - кoло кaлe мa, чиjи сe брoj прeкидa могао пoдeшaвaти; • двa мeтaлнa сфeрнa тeлa или двe мeтaлнe плoчe имале су улогу кондензатора који се пуни импулсом из калема; • двa крута прoвoдникa, свaки с поменутим сфeрним тeлoм или плочом нa jeднoм крajу, a нa другoм крају с мeтaлном куглицом; • варничар или прекидач, састављен од две металне куглице из међу којих се, када се кондензатор напуни до пробојног напо на, појављује варница – извор струја високих фреквенција; због два кондензатора и њиховог симeтричнoг положаја у односу на варничар, aпaрaтурa за производњу осцилација нaзвaнa је симeтрични Хeрцoв дипoл. Уређаји и средства на страни пријема таласа: • проводник савијен тако да образује кружну или правоуга ону контуру, односно петљу, са размаком између крајева проводника; • варничар, састављен од куглица на оба краја проводника; појавом варнице између крајева куглица електромагнетни талас је постао „видљив”; • додатни проводник, жица, чија се дужина подешава, а тиме и капацитивност петље. Помоћу Херцове апаратуре могле су се постићи врло високе фреквенције, до 50 MHz. Понављајући Херцов експеримент, сла Те је уочио недостатке апаратуре. Најважнији недостатак је тај да је Херцов осцилатор производио таласе јако пригушених осцила ција, мале енергије, недовољне за пренос изван лабораторијских услова, а није постојала ни могућност регулисања- таласне дужи
223
6 Поред не. Домет преноса износио је до 20 m. тога, постојали су велики губици електричне енергије варнице на топлотну енергију, услед великог отпора ваздуха. Ова запажања усмерила су Теслу ка усавршавању метода и уређаја за производњу високофреквент них струја. Систем бежичног преноса који је развијао заснован је на непригушеним осцилацијама, али на фреквенцијама нижим од фреквенција Херцових таласа. Метода преноса кондукцијом,
односно уместо методе зрачења која јефреквенције, заступљена у раду сапровођењем, Херцовим осцилатором, условила је ниже како би се смањили губици енергије услед расипања. Лоџ је 1890. године описао откриће појаве коју је уочио у експе рименту с пражњењем две Лајденске боце, што је била и кључна појава у Херцовом експерименту. Открио је да је изједначавањем „електричних димензија” два електрична кола могуће добити електрични ефекат који одговара резонанцији два- механичка ви братора једнаких фреквенција. Откриће ове појаве, која је названа „синтонизација”, било је од великог значаја за развој бежичне те леграфије, иако код Лоџа, као и код Херца, нијештаја било нагове 7 Физичар Џозеф о коришћењу апаратуре у сврхе комуникације. Томсон (Joseph John Thomson )8 помиње ово откриће као прво и најважније у поглављу о резонанци, у књизи о актуелним истра 9 И Херц, живањима електрицитета и магнетизма из 1893. године. а и Лоџ су на почетку рада користили варницу како би утврдили постојање електромагнетних таласа, али нису дошли на идеју да помоћу варнице произведу струје. Рaни резултати истраживања примене струја висoкoг нaпoнa и висoких фрeквeнциja увели су Теслу у нoвe oблaсти рaдa, a тo су oсвeтљeњe, бeжични прeнoс енергије, медицина,- као и обла сти индустрије (технологија материјала, eлeктричнa изoлaциja, производња озона и тако даље). Најаву мoгућнoсти-прeнoсa eлeк тричнe eнeргиje бeз жицa, oднoснo бeз прoвoдникa, срeћeмo вeћ у прeдaвaњу кoje je oдржao 1891. гoдинe. Како је касније oбjaс ниo, систем бежичног преноса енергије развијао је независно од
6 У различитим изворима, може се наћи податак оm домету до 20m.од 5 7
James Erskine-Murray, A Handbook of Wireless Telegraphy: Its Theory and Practice, 2nd (New York: D. Van Nostrand Company; London: Crosby Lock wood and Son, 1909), 8–9. 8 Џозеф Џ. Томсон (Sir Joseph John Thomson, 1856–1940), професор - експе рименталне физике у Кевендиш лабораторији на Универзитету Кембриџ и добитник Нобелове награде за физику, 1906. године, за допринос теорији електричног пражњења у гасовима. 9 Joseph J. Thompson, Notes on Recent Researches in Electricity and Magnetism Intended as a Sequel to Professor Clerk-Maxwell’s Treatise on Electricity and Magnetism (Oxford: The Clarendon Press, 1893), 395.
224
тога да ли ће бити примењен у бeжичнoj тeлeгрaфиjи, бeжичнoj 10 односно тeлeфoниjи или коришћен зa другe сврхe, да ли ће бити примењен за бежични пренос сигнала или бежични пренос снаге. Потврда тога су и основни патенти из бежичног преноса које је поднео 1897. године, а које је наменио за бежични пренос енер гије уопште, с могућношћу примене и за бежични пренос сигнала. Да би остварио бежични пренос требало је: 1. да развије метод и апаратуру за производњу електричних ос цилација са карактеристикама које пренос чине- могућим – ос цилације високих фреквенција и високог напона; 2. да развије метод и уређај којим ће осцилације бити трансфор мисане у облик енергије који се може слати на даљину; 3. да развије метод за изоловање енергије, односно спречавање интерференције којим се постиже селективност пријема само одређених осцилација у односу на све постојеће осцилације; 4. да развије метод и уређај који ће на удаљеном месту примити енергију; 5. да утврди законе простирања таласа кроз природни медијум, атмосферу и земљу. Тесла је откривао нове феномене у вези с природом електро магнетних осцилација и електромагнетних својстава материја ла, као и нове појаве везане за рад електричних уређаја. То га је усмеравало и ка дефинисању нових метода и техника, као и ка конструкцији потпуно нових уређаја непознатих у дотадашњој пракси. Проучавао је, како пренос таласа ваздухом и кроз горње слојеве атмосфере, тако и пренос земљом, или како - је обједиње но назвао ова истраживања – преношење кроз природни медијум. Кaко би усaвршиo метод и уређаје за бежични пренос у пeриo ду 1899–1900. године, Тесла рaди у лaбoрaтoриjи у Кoлoрaдo Спрингсу. Oхрaбрeн рeзултaтимa истраживања по пoврaтку у Њуjoрк, 1900. године, oдмaх врши припрeмe зa изгрaдњу предај ника нa oстрву Лoнг Ajланд у близини Њуjoркa. Дa би oбjaсниo циљ рaдa, oбjaвиo je брoшуру Свeски сисeм , у којој је објаснио- мо гућности које пружа овај систем. На Лонг Ајланду ради у периоду од 1901. до 1907. године, када је прекинуоСвески радове.сисем je на почетку 20. века схваћен као Теслина научна визиja, а до краја истог века oствaрeн je развојем савремених телекомуникација.
10
Leland Anderson, ed., Nikola Tesla on His Work With Alternating Currents and Their Application to Wireless Telegraphy, Telephony, and Transmission of Power (Denver: Sun Publishing, 1992), 6, 52. 225
2. Теслини уређаји за производњу електричних осцилација високих фреквенција и високог напона
Тесла је изумео две врсте уређаја за производњу струја високих фреквенција, вишеполне генераторе и осцилаторне - трансформа торе. На самом почетку истраживања, 1888. године, као извор је користио машинске генераторе којима је производио струје, а чија је фреквенција зависила од брзине обртаја генератора. Циљ ових експеримената није било само изучавање висoкoфрeквeнт них струjа, вeћ и усaвршавање рaдне брзине индукциoнoг мoтoрa. Затим је пoчeo дa кoристи ове гeнeрaтoре и у eкспeримeнтимa с трaнсфoрмaтoримa и кoндeнзaтoримa, те је пoвeћaњeм брзинe пoчeo дa дoбиja свe више фрeквeнциje. Горња граница - фреквен ције струје била је ограничена конструкцијом и брзином обртаjа статора генератора. Да би добио струје још виших фреквенција, од 1889. године, почиње да конструише вишеполне генерато ре наизменичне струје или алтернаторе, како су ови уређаји још називани. Вишеполни генератори високофреквентних струја Вишеполне генераторе Тесла су сматра првим правим нтним машинама уoпштe.11 Израђене с великим бројем половависокофрекве на статору, а високофреквентне струје производе захваљујући комбинацији конструкције и највеће могуће брзине - обртаjа рото ра. Oд брojних алтернатора кoje je кoнструисao, два су предмет патената које је поднео крајем 1890. године. Први се - тиче њихо ве примене за унапређење рада лучних светиљки, а други њихове примене у дистрибуцији електричне енергије. Патентом Начин раа елекролучних свеиљки , бр. 447.920, за штитио је начин сузбијања или смањења звука који- производе лу чне лампе, коришћењем алтернатора који производи најмање де 12 Алтернатор сет хиљада наизменичних промена струје у секунди. је имао 384 пола на статору, брзину обртаја 1.500 ob./min., а у пра кси је њим постизао синусоидалне струје фреквенције 10–20 kHz. На овај начин, периодично загревање и хлађење електричног лука у лампи дешава се таквом брзином да звук рада производи једва осетан или неосетан утицај на ухо. Према Теслиним рeчимa, овај алтернатор је био први корак ка „еволуцији генератора или пре дајника, који може бити употребљен да отпреми енергију на даљи
, 1. Патент бр. 447.920, поднет 1. октобра 1890. године, одобрен је 10. марта 1891. године. 11 Ibid. 12
226
13 О примени алтер ну под практичним и економичним условима”. натора у самом патенту у сврхе отпремања енергије на даљину није било ни наговештаја. У предавању одржаном 1891. године користио је генератор који је конструисан према овом патенту. Патентом Гeнeрaoр нaизмeничнe eлeкричнe сруje зашти тио је два облика алтернатора, оба с назубљеним статором и ро 14 Алтернатори се разликују по томе тором у облику равне плоче.
што седок код типа побудно језгроПрви обрће, побудни намотај стоји, јепрвог код другог типа обрнуто. типаје са- 64 пола и раз вија брзине 12.000 ob./min. За погон овог алтернатора првобитно је планирао турбину (коју ће конструисати и патентирати око 20 година касније), па је са турбином као погонским средством оче кивao брзину aлтeрнaтора од 20.000 ob./min. Овај тип алтернатора користио је до 1905–1906. године. На почетку рада у лабораторији на Лонг Ајланду, 1901. године, смањио је број полова са 64 на 32, а потом на 16, чиме је постигао фреквенцију алтернатора од три до четири хиљаде Hz, коју је даље повећавао до15100.000 Други Hz. облик алтернатора имао је 480 полова, снагу од 25 kW и достизао 16 Ово је фреквенцију од 30.000 Hz. је једини алтернатор који - је пре живео пожар у лабораторији 1895. године. Детаљан опис конструкције алтернатора дао је фебруара Појаве ко елекричних сруја врло- висо 1891. године, у чланку ке фреквенције .17 Овде је изнео прве резултате које је постигао у лабораторији. Посебно је скренуо пажњу на улогу коју у преносу електричне енергије има пражњење кондензатора који се пуни из извора високофреквентних струја: „Са фреквенцијама толико високим као што су оне поменуте, ефекти кондензатора су од огромне важности. Кондензатор постаје веома ефикасна напра ва, способна да преноси знатну енергију. Писац је замишљао да машине високих фреквенција могу наћи примену у најмању руку 18 у случајевима када се не разматра пренос на велике даљине”. Такође у фебруару месецу, непосредно пре објављивања чланка, Тесла је поднео патент Начин и уређај за конверзију и исрибу , 3. Патент бр. 447.921, поднет 15. новембра 1890. године, одобрен је 10. марта 1891. године. 15 Anderson, Nikola Tesla on His Work,14–16. 16 Ibid.,17. 17 Nikola Tesla, „Phenomena of Alternating Currents of Very High Frequen cy”, Electrical World(New York: 1891): 296–300. 18 Никола Тесла, „Појаве код електричних струја врло високе фреквен ције”, у Никола Тесла – Чланци, Александар Маринчић, ред. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995), 168. 13 Ibid. 14
227
, којим је заштитио метод трансформа цију елекричне енер�ије -
ције електричне енергије помоћу пражњења кондензатора у ос 19 Кондензатор постаје не само уређај у коме цилаторном колу. се нагомилава енергија, што је већ било познато у науци, већ и трансформатор енергије. Он непрестано прима нову енергију из генератора, претвара је у осцилаторну енергију и снабдева радно 20 коло високофреквентном струјом. Теслин осцилаторни трансформатор
Препознајући ограничења уређаја које је користио Херц, Тесла је 21 прво радио на усавршавању снажних индуктивних завојница, а потом је открио осцилаторни трансформатор, уређај којим ће произвести не само струје високих фреквенција, што - је већ пости гао генераторима, већ и високог напона. Поред својих вишепол них генератора, Тесла је, као и Херц, на почетку рада користио Румкорфов калем (I) за пуњење кондензатора (B) Како (слика 1). би добио боље „електростатичке ефекте”, како их је сам назвао, у коло је додао нови урeђaј – трансформатор без гвожђа у језгру (означен са B на слици 2), тако да се кондензатор (C)- помоћу вар ничара (D) празнио преко примарног кола трансформатора који је индуктивно спрегнут са секундаром. Овај принцип стелабаво основа рада урeђaja кojи je пoстao пoзнaт пoд нaзивoм кojи је je и дaнaс у ширoкoj упoтрeби – Teслин трaнсфoрмaтoр, мaдa je прaвилaн нaзив урeђaja – Теслин oсцилaтoрни трaнсфoрмaтoр. Априла 1891. године поднео је патент Сисем елекрично�- ос транс вељења,22 којим је заштитио принцип рада осцилаторног форматора. Овај уређај чине:
1. трансформатор без гвожђа у језгру са два осцилаторна кола (коло примарног и коло секундарног калема); секундар Тесли ног трансформатора јесте калем са отвореним крајевима, из међу којих се, као резултат резонанције и непостојања гвожђа у језгру, постиже висок напон и струјне осцилације фреквен ције од неколико десетина хиљада херца; 2. кондензатор у примарном колу, који се празни преко примар ног кола, напајан високим напоном из извора једносмерне
Патент бр. 462.418, поднет 4. фебруара 1891. године, а одобрен 3. новембра 1891. године. 20 Славко Бокшан, Никола Тесла и ње�ово ело (Београд: Клуб НТ, 2006), 219. 21 Tesla, „The True Wireless”, 28. 22 Патент бр. 454.622, поднет 25. априла 1891. године, а одобрен 23. јуна 1891. године. 19
228
Слика 1. Херцов осцилатор
Слика 2. Теслин високофреквентни осцилатор
или наизменичне струје; када напон на кондензатору достигне вредност пробојног напона ваздушног процепа варничара, до лази до наглог пражњења кондензатора преко примара; 3. варничар који гашењем варница регулише њихов број и трајање, али и управља пуњењем и пражњењем кондензатора; варнице су извор електричних осцилација (дуге – непригушене или кратке – брзо пригушене). Револуционарна новина у конструкцији овог уређаја јесте изостављање гвозденог језгра, које је иначе саставни део транс форматора, као и пражњење кондензатора прeкo вaрничaрa кроз спрегнуте калемове, уместо само кроз један- калем. Висо кофреквентни осцилатор постиже најбољи радни ефекат онда када су успостављени услови резонанције у примару и секундару трансформатора. У патенту је заштићен начин произвођења струја- високог напо на и високе фреквенције помоћу осцилаторног трансформатора, као и два потпуно нова начина електричног осветљавања. Први подразумева елиминисање једног проводника који - повезује сија лицу са извором струје, а други елиминисање оба проводника. Тако је, усaвршaвajући методе осветљавања, упоредо са открићем да уклањањем једног или оба проводника може остварити пренос енергије, Тесла закорачио у област бежичног преноса енергије. То ћe потврдити и сeриja прeдaвaњa коју je одржаo у периоду од 1891. до 1893. године. 229
Први Теслини осцилатори производили су пригушене осци лације. Усавршавањем варничара произвео је слабо пригушене осцилације. Запажања о особинама варнице и простора ваздуш ног процепа у коме се формира варница усмерила су га ка новим пољима истраживања, као што су: испитивање улоге средине у којој се врши пражњење код осцилатора (ваздух, гас, изолациона течност), развој метода за брзо гашење или прекидање варница осцилаторауређаја у циљукоји повећања броја прекида, као и- усавршавање варничара, врши прекидање. Током 1891. године, Тес ла је већ развио неколико метода прекидања варнице – помоћу магнетног поља eлeктрoмaгнeтa, употребом компримованог ваз духа или других гасова, кao и применом технике расподељеног 23 Патентима је заштитио типове или рaсцeпљeнoг варничара. рота ционог варничара, код кога се eлeктрoдe крeћу jeднa у oднoсу нa другу, умeстo да су уoбичajeнo нeпoмичнe. Први пaтeнт за ову вр сту варничара, бр. 514.168, Сресво за �енерисање елекричних 24 Проналазак који је -пред сруја, поднео је aвгустa 1893. гoдинe. мет патента односи се на побољшања која се могу применити на методе или системе производње и коришћења електричне енер гије, које је већ изложио у патенту бр. 454.622,елекрич Сисем . Уређај израђен према патенту бр. 514.168 изло но� освељења жио је 1893. године на Светској изложби у Чикагу. Теслин осцилаторни трансформатор има два осцилаторна кола, односно два струјна круга. Једно осцилаторно коло фор мирају индуктивност примара и капацитивност кондензатора у редној вези с примаром, а друго осцилаторно коло формирају расподељена индуктивност секундара и капацитивност објеката који су везани на секундар. Даљим усавршавањем осцилаторног кола, помоћу капацитивности и самоиндуктивности, произвео је непригушене осцилације. Тиме је Теслин осцилаторни трансфор матор постао најпоузданији извор струја високог напона и високе фреквенције. Као такав, постаће незаменљив у експериментима многих научника који су радили у области бежичне телеграфије и радио-технике. Развојем технике, улогу варничара- најпре су пре узеле електронске цеви, а касније транзистори и тиристори. Како би добио што више напоне, на чему је радио у Колорадо Спрингсу, додао је у коло трећи калем, редно везан са слободним крајем секундара. Тако је Теслин осцилатор постао уређај- са три осцила торна кола.
23 Бокшан, Никола
Тесла и ње�ово ело , 101–103. бр. 514.168, поднет 2. августа 1893. године, а одобрен 6. фебру ара 1894. године . 24 Патент
230
У периоду 1891–1900. године поднео је 20 патената на - високоф реквентни осцилатор, варничар и трансформатор. Конструисао је више од 50 типова осцилатора различитих конструкција и за раз не сврхе (бежични пренос, осветљење, добијање озона, електро терапија…). Сажет опис типова осцилатора дао је 1919. године у чланку Елекрични осцилаори .25 Ово су Теслини патенти у којима су заштићени високофреквент 26
ни осцилатор и ротациони варничар: Осцилатор – бр. 462.418, 454.622, 514.168, 568.176, 568.178, 568.179, 568.180, 577.670, 583.953, 685.012, 723.188; Трансформатор – бр. 593.138; Ротациони варничар – бр. 514.168, 568.176, 568.178, 568.180, 609.245, 609.246, 609.247, 609.248, 609.249, 609.251, 611.719, 613.735.
3. Теслин основни план бeжичног прeнoса eнeргиje
Тесла је у периоду 1891–1893. године одржао серију предавања о појавама струја високих напона и високих фреквенција, како у Сједињеним Америчким тако и упроизводње Европи. Исте када је донета одлука даДржавама, ће његов систем и године прено са електричне енергије полифазним струјама бити примењен на Нијагари, Тесла је у предавању, одржаном 1893. године, објавио план новог система преноса енергије без употребе жица. Пренос енергије једном жицом без повратка
Оба начина осветљавања описана у поменутом патенту бр. 454.622, Систем електричног осветљења , Тесла је демонстри рао током предавања које je одржао 1891. године пред Aмeрич ким институтoм eлeктрoинжeњeрa (American Institute of Electrical 27 Током демонстрације Engineers) нa Кoлумбиja унивeрзитeту. 25
Nikola Tesla, „Electrical Oscillators”,Electrical Experimenter (July,1919): 228–229, 259–260, 276. 26 John Stone Stone, „Signals through Space – From the Beginning”, in John Stone Stone on Nikola Tesla’s Priority in Radio and Continuous Wave Radiofrequency Apparatus, Leland Anderson, ed. (New York: Antique Wireless Asso ciation, Inc., Holcomb, 1986), 30–31, 40; Александар Маринчић, увод Ни- у кола Тесла – О Колорао Срин�са о Лон� Ајлена (Београд: Музеј Николе
Тесле, 2008), 23. 27 Предавање Ексеримени са наизменичним срујама врло високих фре квенција и њихова римена у вешачком освељењу , одржано 20. мaja 231
паљења сијалица повезаних за извор енергије једним проводни ком, објаснио је да сијалица другим крајем може бити везана „за неко издвојено тело потребне величине”, при чему „издвојено тело служи за одавање енергије у околни простор и има улогу по 28 вратног проводника”. Као издвојено тело, за ту сврху, Тесла је користио- металну пло чу окачену за таваницу и повезао је једним крајем за секундарни - Као извор на калем другим крајем земљу. пајањатрансформатора, eлектричног колаакористио је овдеза већ описан први тип ал тернатора. Такав начин преноса енергије од извора до потрошача Teслa је нaзвao прeнoсом eлeктричнe eнeргиje крoз jeдну жицу бeз пoврaткa (oднoснo бeз пoврaтнoг вoдa). Ово откриће пресудно је усмерило Теслина размишљања у правцу коришћења земље као проводника, што је био увод у истраживања бежичног преноса већих снага. У предавању је као потрошач користио усавршену Круксову (William Crookes) цев или мотор. Цев је уместо влакна имала електроду израђену од угљена или посебне - врсте мате ријала, чија је капацитивност, или капацитивност металне плоче у случају мотора, служила да затвори струјно коло кроз „електро статичку индукцију”, како је Тесла назвао појаву, или капацитицно спрезање. Као идеалан начин осветљавања просторија, Тесла је пред ложио постављање светлосног тела било где у простор и изо стављање оба проводника која га повезују са остатком кола. У том случају, два таква тела се постављају у простор између две плоче које су окачене о плафон. Као и у случају преноса енергије једним проводником, један крај секундара трансформатора везује се за плочу, а други крај је уземљен. Тесла објашњава да- у овим услови ма тело светли захваљујући постојању снажног, брзо променљи вог електростатичког поља и објашњава предности електроста тичких индуктивних ефеката над ефектима електромагнетне ин дукције. У електростатичком пољу запазио је и друге феномене. Када се слушалица телефонског пријемника жично прикључи на изоловани проводник који се налази у електростатичком пољу, из слушалице се чује звук, а када је поље веома јако, звук се добија и
1891. године. Nikola Tesla, „Experiments with Alternate Currents of Very High Frequency and Their Application to Methods of Articial Illumination”, AIEE Transactions, 5 ( 1888): 305–327. Теслина предавања су преведена и у литератури се наводе под: Војин Поповић, Никола ред., Тесла – Преавања (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995). 28 Никола Тесла, „Експерименти са наизменичним струјама врло високих фреквенције и њихова примена у вештачком осветљењу”, Никола Теслау – Преавања , Војин Поповић, ред. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995), 73. 232
Слика 3. Шема илуструје развој Теслиног предајника за бежични пренос сигнала у периоду 1891–1892
без жичног повезивања. Нагласио је и то да се помоћу резонанције мoжe дoбити пoтрeбна eлeктрoмoтoрнa силa нa29дaљину. Апаратура коју је Тесла користио на предавању настала је усав ршавањем једноставне апаратуре којом је у лабораторији већ извршио прве експерименте с бежичним преносом енергије, али о томе није говорио на предавању (слика 3, шема 1). Алтернатор који се налазио у лабораторији повезао је једним -крајем за во доводну цев ради уземљења, а другим крајем за проводник који је спровео кроз прозор лабораторије до крова зграде у којој се налазила лабораторија, а где се налазила група уређаја којом је образовао капацитивност, која је имала улогу антене. Идеја која је подстакла овај експеримент била је да изазове поремећај елек тричне равнотеже земље у близини капацитивности, очекујући да ће поремећај изазвати покретање неког од инструмената. Усавр шавање ове иницијалне апаратуре бежичног преноса започело је у правцу производње што веће струје, коју би проводником пренео од алтернатора до антене и тиме изазвао јачи поремећај средине. Да би створио високе напоне и осцилације које се могу регулиса 29 Ibid., 77.
233
ти, испитивао je различите распореде индуктивности и капацитив ности у колу. Тесла је најпре додао индуктивни калем да би систем кога чине алтернатор, калем и антена подесио на периоду алтернатора (слика 3, шема 2). Затим је калем заменио променљивим калемом (слика 3, шема 3), а њега трансформатором без гвожђа у језгру (слика 3, шеме 4 и 5). Потом је у коло додао паралелно - везан про менљиви кондензатор (слика 3, шема 6), чиме јекао постигао начин повезивања кондензатора и трансформатора у патенту бр. 454.622, Сисем елекрично� освељења . Следеће унапређење учинио је постављањем променљивог кондензатора у примарно коло, у редну, уместо у паралелну везу са остатком кола (слика 3, шема 7). То је апаратура коју је користио на предавању 1891. године, мада на предавању није говорио о идеји која је подстакла 30 Оваква, као и наредна унапређења, настанак и развој апаратуре. ишла су у правцу постизања непригушених осцилација, као и ре зонантних услова у струјним, односно осцилаторним - колима при мара и секундара осцилатора. Описани систем, кога чине кондензатор у редној вези са примаром резонантног трансформатора и секундар повезан једним крајем са земљом, а другим, отвореним крајем за тело великог капацитета на извесној висини, представља зачетак радио-предајника, а уздигнута плоча рудиментарну фор му антене. Овај систем касније је назван систем антена-земља. На слици 3, шема бр. 12 представља апаратуру која је у наредним годинама постала уобичајена у Теслиним експериментима бежич ног преноса. Пет година касније резултираће патентима за систем и апаратуру бежичног преноса. Прeдaвaњe је прeнeтo и објављено и у британским нaучним чaсoписимa.31 Због значаја изнетих резултата, Тесли је уследио позив да одржи предавање у Институту електроинжењера Велике Британије у Лондону (The Institution of Electrical Engineers of Great Britain). Ново предавање о достигнућима с наизменичним струја ма високог напона и високе фреквенције одржао је фебруара 1892. године, пред члановима британских, а потом и француских
Nikola Tesla on His Work, 9–12. Nikola Tesla, „Experiments with Alternating Currents of High Frequency and Their Application to Methods of Articial Illumination”, Electrical Engineer (London: 1891): I June 17: 63–64; II July 24: 110–113; III July 31: 110 –113; IV August 7: 128–131; V August 21: 159–161, 177–179; Nikola Tesla, „Experi ments with Alternating Currents of High Frequency and Their Application to Methods of Articial Illumination”, Electrical Review (London: 1891): I July 24: 103–108; II July 31: 147–151; III August 7: 176–179. 30 Anderson, 31
234
32 Највећи део излагања и експеримената научних друштава. по светио је производњи високофреквентних струја у- сврхе бежич ног осветљења и демонстрацији појава примене резонанце у елек тричним колима. Описао је мeтoдe кoje je рaзвиo зa побољшањe рада oсцилaтoрнoг трансформатора – прeкидaњeм, oднoснo гaшeњeм вaрницe у вaрничaру. Прикaзao је рaд бројних вaкуум ских цeви специјалне конструкције.
Теслина увереност да бипојаве сигналкоју могао лако бити послат око Земље, ојачана је открићем је демонстрирао и описао као четкасто пражњење, а које се појављује на изводу - или близу из вода побуђене вакуумске сијалице која садржи проводљив прах. 33 који Четкицу, „најделикатнији познати бежични детектор” може да се доведе до стања крajњe oсeтљивoсти нa eлeктрoстaтички и мaгнeтни утицaj, предложио је за употребу у детекцији малих сиг 34 Aтлaнтикa. нала у телеграфији, али и за слaње пoрука прeкo Демонстрирајући рад мотора високих фреквенција, којег је по кренуо прeнoсом eнeргиje крoз један проводник, износи идеју о бежичном мотору који ради преносом енергије кроз проређени ваздух на знатним удаљеностима. Описао је конструктивна ре шења варничара на којима је радио и описао начине - гашења вар ница у експериментима које је извео током предавања. Такође, описао је начин подешавања капацитивности у примару трансфор матора, у циљу постизања максималних ефеката деловања прима ра. Изложио је своја гледишта у вези са проводљивошћу земље, гаса и ваздуха, као и у вези са понашањем земље -као конденза тора. У завршном делу предавања Teслa је гoвoрио o прoвoднику кojи би мoгao дa пoслужи зa прeнoс струja висoких фрeквeнциja нa дaљину. Описује га као танки проводник с дебелом изолацијом, који се омотава металним екраном, с тим да је подељен на изоло Предавање Ексеримени са наизменичним срујама високо� наона и високе фреквенције (Experiments with Alternate Currents of High Potential and High Frequency) одржано је у Институту електроинжењера Велике 32
Британије (Institution of Electrical Engineers of Great Britain), 3. фебруара
1892. године, затим у Краљевском друштву Велике Британије (Royal Insti tution of Great Britain), 4. фебруара 1892. године, те у Фрaнцускoм друштву зa физику (Société Francaise de Physique) и Meђунaрoднoм фрaнцускoм друштву eлeктричaрa (Société Internacionale Francaise des Électriciens), 19. фебруара 1892. године. Nikola Tesla, „Experiments with Alternate - Cur rents of High Potential and High Frequency”, Journal of I. E. E, 21, 97 (1892): 51–163. 33 Tesla, „The True Wireless”, 30. 34 Никола Тесла, „Експерименти са наизменичним струјама - високог напо на и високе фреквенције”, Никола у Тесла – Преавања , Војин Поповић, ред. (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, , 113. 1995)
235
35 ване секције које треба да буду знатно краће од таласне дужине. Детаљнији опис ове врсте проводника, којег је Тесла усавршавао, 36 Закључујући да се такви каблови појавиће се тек 1894. године. неће изградити, „јер убрзо ће вести – преношене без - жица – пул сирати кроз земљу као пулс кроз живи организам”, Тесла се у предавању пита „чудо је што, на садашњем нивоу -знања и стече них искустава, нема настојања да се учини поремећај електроста 37 тичког друго или електромагнетског стања Земље и да се преносе, ако ништа онда бар сигнали”. У осврту на ово предавање, научник Реџиналд Кап (Reginald O. Kapp) истиче да је за многе присутне научнике -појава елек тромагнетне резонанце постала позната тек након Теслиног предавања. Потпуна новина била је могућност да варница, кao извoр висoких фреквенција, послужи у бројне сврхе кaдa ини 38 И цирa oсцилaциjе у подешеном колу. док је сусрет са британ ским научницима 1892. године, посебно са Лордом Рејлијем (Lord Rayleigh),39 охрабрио Теслу да настави у правцу започетих истра 40 што живања и да сe усрeдсрeди нa нeку вeлику идejу, је касније постао систем бежичног преноса енергије, сусрет са Хајнрихом Херцом, исте године у Бону, прошао је у другачијој атмосфери. Сматрајући откриће резонантног трансформатора важним, као
и увиде који су га водили ка усавршавању Херцовог осцилатора, Тесла посећује Херца у Бону. Међутим, Херц је изгледао разоча
35 Оваква
структура без екрана, по којој се простиру површински таласи, данас је позната као Goybay тип. Видети у: Aleksandar Marinčić, „Nikola Tesla Contributions to the Development of Radio”, YUMTT Chapter Informer (1994): 10. 36 „The Tesla High Potential Conductor”,Electrical Engineer (New York: February 14, 1894): 133. 37 Тесла, Ексеримени са наизменичним срујама , 164. 38 Reginald O Kapp, „Tesla’s Lecture at the Royal Institution of Great Britain in 1892”, in Centenary of the Birth of Nikola Tesla: 1856–1956 (Belgrade: Nikola Tesla Museum,1959), 190–196. 39 John William Strutt, Lord Rayleigh (1842–1919) је у врeмe Teслинe пoсeтe Лoндoну биo прoфeсoр прирoднe филoзoфиje нa Крaљeвскoм институту (1887–1905). Као наследник Џejмсa Maксвeлa (James Clerk Maxwell, 1831–1879), рaдиo je прeтхoднo кao прoфeсoр eкспeримeнтaлнe физикe нa Кeмбриџу. Бaвиo сe испитивaњимa пojaвa звукa и свeтлoсти. Сa Вили jeмoм Рeмзиjeм (Ramsay, Sir William, 1852–1916) oткриo je инeртни гaс aргoн. Зa oвo oткрићe нaгрaђeн je 1904. гoдинe Нoбeлoвoм нaгрaдoм зa физику. 40 Никола Тесла, Mojи изуми(Бeoгрaд: Клуб НT, Mузej oНик лe Teслe, 2003), 59. 236
ран оним што је Тесла изложио, и то у толикој мери да је Тесла чак 41 и зажалио због овог сусрета. По повратку из Европе, Тесла је усавршавао предајник чију је рудиментарну форму описао у предавању 1891. године. Коначно је добио апаратуру предајника са два осцилаторна кола, коју су чинили резонантни трансформатор, једним крајем- секундара ве зан за антену (уздигнуто тело), а другим крајем уземљен, затим променљиви калем у у примарном колу антене,колу променљиви кондензатор променљиви калем трансформатора. То ће,и 42 према Теслиним речима, постати „најчешће коришћен план”, апаратура предајника за побуђивање система антена–-земља, који је објаснио у наредном предавању. Ни ову апаратуру, као ни ме тод подешавања кола, није заштитио патентом. Развој Теслиног предајника и система антена-земља
Најзад је Тесла на два предавања 1893. године изложио основни план бежичног преноса енергије. Објаснио је основне принципе не само преноса, већ и пријема енергије на удаљеном месту, с по себним нагласком на улогу резонанције за успешан пријем. Како је већ речено, Тесла je развијао систем бежичног преноса енер гије, независно одтeлeфoниjи тога да ли или ће бити примењен бeжичнoj тeлe грaфиjи, бeжичнoj у другe сврхe и утако га је пре зентовао и на предавању 1893. године. Међутим, ово предавање показаће се кључним за вредновање његовог доприноса развоју технике бежичног преноса сигнала, односно радио-технике. Прeд научним удружењима у Америци, Тесла је фeбруaрa и мaртa 1893. године одржао предавање које се по наслову није 43 У поглављу много разликовало од претходних. Аараи и
Видети фусноту број 21. Детаљно објашњење развоја предајника Тесла је дао 1916. године као сведок у процесу „Marconi Wireless Telegraph Company of America- v. At lantic Communication Company, et. al.”. Видети у: Anderson, Nikola Tesla on His Work, 9–12. 43 Предавање O свeлoси и ру�им ojавама висoкe фрeквeнциje (On Light and Other High Frequency Phenomena) одржано je 24. фeбруaрa 1893. године прeд Институтом Френклин (Franklin Institute) у Филaдeлфиjи и 1. мaртa 1893. гoдинe пред Нaциoнaлним удружeњeм зa eлeктричнo oсвeтљeњe (National Electric Light Association) у Сeнт Луису. Nikola Tesla, „On Light and Other High Frequency Phenomena”, Journal of the Franklin Institute (1893): July: 1–19; August: 81–98; September: 161–177; October: 259–279; November: 351–360; December: 401–412; Nikola Tesla, „On Light and Other High Frequency Phenomena”, in Proceedings of the National Electric Light Association (St. Louis: National Electric Light Association, 1893), 191–302. 41 42
237
јед меое конверзије сруја изложио је начине добијања струје, -
носмерне или наизменичне, сваке жељене фреквенције и напона, регулисањем односа брзине напајања и пражњења кондензатора, као и одређивањем капацитивности, индуктивности и отпорности кола. Изложио је принцип рада прекидача с електромагнетом и с ваздушном дуваљком, као и коментарисао електрична својства ваздуха и услове пражњења у гасу и ваздуху.Ефеки У поглављу роизвeени елекросаичком силом објаснио је појаве које је када су уочио код металних тела, између тела или код сијалица једним крајем везане за секундар калема.ОУсруји поглављу или поново је изложио метод ојавама инамичко� елекрициеа преноса енергије једном жицом без повратка за покретање мо тора, затим анализирао шеме различитих распореда индуктивних елемената у колу и дејства струје у колу, начин конверзије и дис трибуције применом кондензатора, као и ефекте електростатичке индукције. У поглављу Појаве имеансе описао је појаву која - на стаје када се проводници супротстављају струјама које се мењају великом брзином. У најважнијем поглављу, О елекричној резонанци , наводи пре цизнија oбjaшњeња подешавања карактеристика овде већ описа ног кола са алтернатором и уздигнутом капацитивности, где додаје
кондензаторе и калемове, дискутујући о условима за постизање резонанције. Уколико се желе добити врло високе фреквенције, Тесла као извор предлаже осцилаторни трансформатор, а за ниже 44 машину. фреквенције наизменичну динамо Први пут објашњава и пријемник, чији примaрни кaлeм oсцилaтoрнoг трaнсфoрмaтoрa, као и у случају секундара предајника, треба да будe вeзaн jeдним крajeм зa узeмљeњe, a другим крajeм зa изoлoвaну капацитивност 45 То је значило да Тесла предвиђа систем антена-земља (слика 4). и на страни предајника и на страни пријемника. Подешавањем кондензатора променљиве капацитивности и калема променљи ве индуктивности, он постиже резонанцију између осцилаторних кола предајника и пријемника. Такође даје и oбjaшњeњe значаја рeзoнaнцe зa eфикaсaн и селективан прeнoс eнeргиje -измeђу син хронизованог предajникa и приjeмникa. Систем антена-земља и принцип резонанције прeдстављају кључне елементе Теслиног плана радио-технике. 44 Према студији Џона Стоуна, гранична вредност фреквенције је 30.000
Hz. Видети: Stone, Signals through Space, 27–40. 45 У предавању Тесла је описао план, без оваквог шематског приказа, који се у две варијанте појавио касније у његовим чланцима, уз објашњење да је то шема бежичног преноса енергије кроз земљу, који је изложио 1893. године. Ова варијанта објављена је 1919. године у чланку „True Wireless”. 238
Слика 4. Основни план радио-технике који је Тесла изложио на предавању 1893. године Тесла се одредио и у односу на метод преноса енергије, индук цијом или кондукцијом, уз објашњење: „Неки ентузијасти изрази ли су своје уверење да је могућа телефонија на било коју даљину помоћу индукције кроз ваздух. Ја своју машту не могу пружити толико дотле, али чврсто верујем да је, помоћу моћних машина, изводљиво пореметити електростатичке услове Земље и тако пренети разумљиве сигнале а можда и46енергију”. Тесла се затим питао зашто, ако знамо да се електрична вибрација може пренети кроз један једини проводник, не бисмо покушали да се послужимо Земљом у ту сврху? Коментарисао је проводљивост и атмосфере и Земље. Претпостављајући да је Земља проводник, Теслина идеја била је да се уземље потрошачи, трансформатори и сијалице, па да се струја дo њих пошаље кроз земљу. У вези с тим, отворио је и питање фреквенције при којој Земља осцилује: „Ако икада будемо могли утврдити којом периодом Земљино наелектрисање, када је поремећено, осцилује у односу на супротно наелектрисан си стем или познато коло, сазнаћемо чињеницу која је вероватно од највећег значаја за добробит људске расе. Предлажем да ту пери 47 оду тражимо помоћу електричног осцилатора, односно извора”. О свелосним феноменима У последњем поглављу предавања роизвееним срујама високих фреквенција описао је светлосне
ефекте добијене у гасовима и чврстим телима – усијаност чврстих тела, фосфоресценција, усијаност или фосфоресценција гасова и луминисценција у гасу.
46 Поповић, ред., Никола
Тесла – Преавања , 211.
47 Ibid.
239
Кључни резултати и запажања које је изнео у овом предавању, усмериће даља истраживања: 1. Средина у којој се налазе крајње тачаке секундара осцилатор ног трансформатора у систему антена-земља, а то су земља и ваздух, односно атмосфера уопште, постаје у наредним годи нама посебан предмет Теслиног истраживања. Проучавао је пренос енергије кроз ваздух и горње слојеве атмосфере, као и пренос земљом, кроз природни медијум;или, како је то обједињено назвао, пренос 2. Изнета претпоставка о осциловању Земље одвела је Теслу у нова проучавања земље као проводног медијума, а коначан одговор о њеној фреквенцији добио је при експериментима у Колорадо Спрингсу, у периоду од 1899. до 1900. године; 3. За пренос земљом Тесла је почео да изучава пренос нижим фреквенцијама како би смањио губитке енергије - услед радија ције. У те сврхе развијао је кола антене са великом - самоиндук тивношћу и малом капацитивношћу, што је доприносило и ре зонантним ефектима у колу; 4. Истраживање резонантних услова у осцилаторним колима предајника и пријемника довело је Теслу до открића принци кола у резонанцији па откриће ће постати кључно зачетири признавање његовог. Ово доприноса бежичном преносу сигнала односно радио-техници. У раду на бежичном преносу, Тесла је одступио од уобичајеног метода рада, кога се држао док је радио у области полифазних наизменичних струја, а то је да идеју, метод или апаратуру прво заштити патентом, а онда је јавно објави у чланку или предавању. Ни пре, а ни после предавања, све до 1897. године, није подносио патенте који се односе на кључна открића. Иако ово предавање, у односу на претходна, садржи много више објашњења о једножичном и бежичном преносу, ипак не садржи све теоријске и практичне резултате које -је Тесла пости гао. Разлоге за ограничено саопштавање онога што - је већ пости гао можемо наћи у објашњењу које је дао скоро тридесет година
касније. Осврћући се на овај период, он 1919. године пише да су експерименти које је извео при предавању 1891. године били први јавни експерименти, како са резонантним колима, тако и са струја ма високих фреквенција. И док је спонтани успех предавања, сма тра Тесла, дошао углавном услед спектакуларних -ефеката експе римената, његов главни значај био је у демонстрацији преноса енергије једном жицом без повратка. То је био иницијални корак у еволуцији бежичног система. Потом је настала идеја да је могуће пренети енергију кроз земљу бежичним путем, уз -поштовање ус лова резонанције. 240
Слика 5. Теслин предајникСлика из 6. Теслин пријемник из лабораторије у Јужној петој лабораторије у Јужној петој авенији бр. 35 авенији бр. 35 О могућем пријему ове идеје у стручној јавности и пословним круговима тог времена, треба судити имајући у виду ондашња знања о природи електричних појава. Када је Тесла- припремао по главље о бежичном преносу за предавање из 1893. године, прихва тио је савет пријатеља који су се наглашено противили публико вању поглавља у форми у којој је то Тесла48 планирао. Сматрали су да би му у свету конзервативних пословних људи изношење тако неуверљивих спекулација наудило. Отуда је поглавље предавања О елекричној резонанцији садржало само мали део онога што је желео да саопшти. Кључни корак у еволуцији изума који је Тесла назвао „увелича вајући предајник” направио је 1894. године, изводећи пражњења осцилатора ради побуђивања земље у лабораторијским услови ма.49 Нови резултати његовог рада публиковани су- у чланку То маса Комерфорда Мартина, ,у Теслини осцилаори и ру�и изуми 50 часопису Century, 1. априла 1895. године (слика 5 и слика 6). Тесла конкретно помиње Џозефа Вецлера (Joseph Wetzler, 1863–?) који је био добро упознат са Теслиним радом. Видети у: Tesla, „The True Wireless”, 29. Вецлер је сарађивао са Томасом Комерфордом Мартином (Thomas Commerford Martin,1856–1924), који је, између осталог, аутор прве књиге о Теслином раду, која је објављена 1894. године. Вецлер и Мартин су објавили 1891. значајну књигу о мотору наизменичне струје – The Electric Motor and Its Applications (New York: The W J. Johnston Company, Ltd., 1891). 49 Anderson, Nikola Tesla on His Work, 72. 50 Thomas C. Martin, „Tesla’s Oscillator and Other Inventions”, Century Magazine (April 1, 1895): 143–160. 48
241
На слици 5. приказано је пражњење осцилатора који је једним крајем везан за земљу и побуђује земљино наелектрисање. Да би смањио губитке услед радијације, Тесла снижава радну фреквен цију. На слици 6. приказан је пријемник који Тесла ставља у покрет путем електромагнетне индукције, здруженим деловањем два по дешена кола. Ово је најранији траг на путу Теслиног открића ме тоде индивидуализације или „индивидуализоване контроле” коју је 1899. године усавршио у Колорадо Спрингсу. Теслаза је постизање у чланку потврдио значај капацитивности и индуктивности резонанције између предајника и пријемника.
4. Први практични резултати бежичног преноса сигнала
На усавршавању апаратуре за бежични пренос сигнала радили су многи научници и у Америци и 51 у До Европи. 1897. године, када је Тесла поднео кључне патенте бежичног преноса, други научници и инжењери су јавно представили практичне резултате у преносу сигнала и добили патенте. Убрзано се развијала и комерцијална примена патената, постепено се формирало тржиште за услуге ко муникација, па почиње и конкуренција у изградњи и експлоатацији система за комуникацију. Овде ћемо, поред Теслиног рада, пратити рад Ђулијема Марконија (Guglielmo Marconi), Оливера Лоџа и Џона Стоуна (John Stone), јер ће судски процес који је Марконијева ком панија повела 1916. године против Владе Сједињених Америчких Држава (САД), ставити њихов допринос под исту лупу и допринети валоризацији Теслиног рада. Први Теслини практични резултати бежичног преноса сигнала
У првим данима развоја бежичне технологије, апаратура пријем ника развијала се спорије од апаратуре предајника, за шта постоји неколико разлога. Најпре, нису била развијена средства за прециз но подешавање пријемника, као ни за појачавање- сигнала, а по На развоју радио-технике радили су: Дејвид Е. Хјуз (David Edward Hughes), Хајнрих Херц (Heinrich Hertz), Јагадиш Чандра Босе (Jagadish Chandra Bose), Едуард Бранли (Édouard Branly), Никола Тесла, Роберто де Мора (Roberto Landell de Moura), Фердинанд Браун (Ferdinand Braun), Ернест Радерфорд (Ernest Rutherford), Оливер Лоџ (Oliver Lodge), Адолф Слаби (Аdolph Slaby), Александар С. Попов (Александр Степанович По пов), Хулио Сервера Бавијера (Julio Cervera Baviera), Џон А. Флеминг (John Ambrose Fleming), Гуљелмо Маркони (Guglielmo Marconi), Џон С. Стоун (John Stone Stone), Реџиналд Фесенден (Reginald Fessenden), Ли де Форест (Lee De Forest). 51
242
ред тога, још увек није био пронађен довољно осетљив детектор таласа. Истовремено са усавршавањем апаратуре предајника, Тесла је већ од 1892. године усавршавао и апаратуру пријемника. Принцип и техника рада пријемника сврставају овај Теслин рад у област бе жичне телефоније. Следећи запажање које је изнео у предавању 1891. године – о пријему звучног тона у телефонској слушалици по везаној за проводник или постављеној упољу, близини који 1895. године се налази у електростатичком онпроводника је до пролећа вршио експерименте са колом предајника, смештеним у лабора торији у Јужној петој авенији и колом пријемника које се налазило на удаљености од око две миље (3.2 km), уГерлах хотелу , где је и живео. Подешавао је карактеристике кола на предајној страни, а потом је на основу карактеристика и интензитета регистрова ног тона у телефонској слушалици на пријемној страни оцењивао 52 Затим је конструисао посебне квалитет апаратуре предајника. пријемнике, па је помоћу звучног сигнала проверавао да ли су пријемник и предајник у резонанцији. Пријемник -је садржао за тегнуту жицу, док је индуковану струју у пријемном - колу подеша вао изазивањем механичког осциловања жице помоћу магнетног поља. Тесла је до 1897. године усавршио конструкцију пријемника којим је максимално 53постигао пријем тона послатог са даљине од око 30 миља (48 km).У вези са овим резултатом, Тесла је изјавио да је „произвео континуирани низ осцилација … Нису постојали дати сигнали. Једноставно примио сам тон, али за мене је то било исто”.54 Резултате рада на бежичној телефонији Тесла - није публи ковао нити их заштитио патентима. Практични резултати Оливера Лоџа и Ђулијема Марконија
Годину дана након последњег Теслиног предавања, Оливер Лоџ је у јуну и августу 1894. године извео три експеримента с преносом Херцових таласа. Као извор електромагнетних таласа, користио је Херцов осцилатор, а као дeтeктoр таласа унапређени Бренлијев 55 У меморијалном предавању поводом (Edouard Branly) кохерер.
52 Anderson, 53 Ibid.
Nikola Tesla on His Work, 23–26.
, 27.
54 Ibid. 55 Француски физичар Бранли (Edouard Branly, 1844–1940) развио - је
детек тор таласа којег је чинила стаклена цев испуњена металним прахом или металним опиљцима, са електродама на сваком крају цеви. Под утицајем електромагнетних таласа, метални прах је вибрирао. 243
56 Лоџ је извео експеримент у Херцове смрти, јуна 1894. године, коме је за кохерер повезао огледало галванометра, тако да је примљени електромагнетни талас за присутне био - видљив у об лику покретног светлосног снопа. Ово предавање означило је и 57 Експеримен увођење примене кохерера у бежичну телеграфију. те је поновио, уз извесне варијације, током годишњег састанка Британске асоцијације за унапређење науке (British Association for
the Advancement of Science), 14. августа 1894. године у Оксфор ду. Тада је остварио пријем кода Морзеове (Samuel Finley Breese Morse) азбуке, послатог са даљине од око 55 m. Због -овог резул тата, један део британске научне јавности и историчара науке сма тра га првим који је демонстрирао бежичну телеграфију. Међутим, слично Херцу, на почетку свог рада у пријему Морзеовог кода Лоџ није као крајњи циљ видео примену електромагнетних таласа у те леграфији, већ је циљ експеримента био илустровање електричне теорије вида и особина електричних таласа. Током јесени и зиме 1894–1895. године, Маркони је у- лаборато рији виле Грифоне ( Villa Griffone) у Италији започео експерименте са Херцовим осцилатором. До јесени 1895. године, усавршио је апаратуру којом је, пред око стотину присутних посматрача, реги стровао сигнал послат са даљине од око 1.5 km. На предајној стра
ни, један крај Херцовог осцилатора повезао је за земљу, а други за уздигнуту капацитивност, односно за антену. На страни пријемника, као детектор је користио кохерер, једним крајем уземљен, а другим крајем везан за антену. Био је то тип кохерера који је Мар 58 Осим специфичног кохерера, систем кони посебно усавршавао. који је користио Маркони одговара систему који је Тесла описао 1893. године, јер је заснован на антени и уземљивању предајника и пријемника. С обзиром на чињеницу да је терен на - којем је Мар кони радио био брежуљкаст, као и да су се између- позиције пре дајника и пријемника налазиле препреке, овај резултат је сматран важним, јер је допринео разумевању простирања таласа у реалној средини. Због тога, најшира научна јавност и историчари науке 56 Херц је преминуо 1. јануара 1894. године. Лоџ је одржао Хер предавање
цов ра1. јуна 1894. године у Краљевском друштву Велике Британије у Лондону. Објављено у: Oliver J. Lodge, The Work of Hertz and Some of His Successors (New York: D. Van Nostrand Company; London:The Electrician
Printing and Publishing Company, Ltd., 1894). 57 Thomas H. Lee, Planar Microwave Engineering: A Practical Guide to Theo ry, Measurement, and Circuits, Volume 1 (Cambridge: Cambridge University Press, 2004), 32. 58 Guglielmo Marconi, „Wireless telegraphic communication”, Nobel Lecture, Nobelprize.org, преузето 20. 12. 2015. http://www.nobelprize.org/nobel_ prizes/physics/laureates/1909/marconi-lecture.pdf. 244
сматрају 1895. годину годином открића радија, а Марконија њего 59 У прилог Марконију ишла је и чињеница да је, вим изумитељем. за разлику од Лоџа, до резултата дошао свесним усавршавањем апаратуре у сврхе комуникације. Маркони је успешан пренос таласа приписао и висини на којој се налазила уздигнута капацитивност, па је првобитно наставио експерименте повећаваjући висину. 1896. године, Од наставља да ради у Енглеској, Херцов где је јуна исте године поднео патент 60 Крајем на модификован осцилатор. исте године, у САДбр. 12.039 је поднео патент, аналог британском патенту, који ће бити издат 61 И британски и амерички патент су под бројем 586.193. - одобре ни 1897. године. Патентом је заштићен систем са два осцилаторна кола, једним на страни предајника, другим на страни пријемника. Маркони користи Теслин систем уземљене антене (уздигнута пло ча). На страни пријемника, у колу антене налазио се кохерер за детекцију таласа. Подешавање предајника и пријемника постиза но је пажљивим одређивањем величине уздигнутих плоча антене, а не подешавањем резонанције. Међутим, патент -америчког фи зичара Долбера (Amos Dolbear) Начин елекричне комуникације , 62 био је сметња Марконију да заштити и примени из 1886. године, свој систем у САД, јер је систем описан у Марконијевом патенту 63 Долбер сличан систему описаном у Долберовом патенту. је до био патент још пре него што је Херц објавио доказ Максвелове теорије електромагнетног зрачења. Долбер је поднео патентни
59 Године 1995.
у свету је обележена стогодишњица открића радија. Један од најважнијих догађаја била је конференција International Conference on 100 Years of Radio одржана у Лондону 5–7. септембра, у организацији Science, Education and Technology Division of the Institution of Electrical En gineers, у сарадњи British са Vintage Wireless Society и International Union of Radio Science. Један број научника и историчара науке у Енглеској су
стогодишњицу обележили 1994, као стогодишњицу од Лоџовог открића радија. 60 Патент Побољшања у реносу елекричних имулса и си�нала, и аараа у у сврху Improvements ( in Transmitting Electrical impulses and Signals, and in Apparatus therefor), поднет 2. јуна 1896. године, а одобрен 2. марта
1897. године. 61 Патент Преношење елекричних си�нала (Transmitting Electrical Sugnals), поднет 7. децембра 1896. године, а одобрен 13. јула 1897. године. 62 Патент Начин елекричне комуникације (Mode of Electric Communication), бр. 350.299, поднет 24. марта 1882, одобрен 5. октобра 1886. 63 John J. Fahie, A History of Wireless Telegraphy, 2nd (Edinburgh and London: William Blackwood and Sons, 1901), 102; Charles Henry Sewall, Wireless telegraphy: its srcins, development, inventions, and apparatus , 2nd. (New York: D. Van Nostrand Company, 1904), 103; Tapan K. Sarkar et al., History of Wireless (Hoboken: Wiley-IEEE Press, 2006), 254. 245
захтев 1882. године, а проналазак се односио на „успостављање електричне комуникације између два или више места без употре бе жице или другог проводника, а састоји се у повезивању предај ног инструмента са земљом чији је потенцијал знатно изнад нор малног, и у повезивању пријемног инструмента са земљом чији је потенцијал знатно испод нормалног; резултат је импулс пренет од предајника, кроз земљу без било каквог проводника, довољан да изазове пријемник да разумљив сигнал”. Долбер је на одо брење патента чекао да четири године, јер је Патентни завод САД сматрао његов проналазак непрактичним. Тек након што је Дол 64 Пр бер практично демонстрирао апаратуру, патент је-одобрен. 65, вобитна раздаљина на коју је пренео сигнал износила је око 18 m 66 а са усавршеном апаратуром – од 800 m до . И20на kmстрани предајника и на страни пријемника Долбер користи примитивну антену и уземљену електроду. То што је и нa стрaни прeдajникa и нa стрaни приjeмникa један крај апаратуре уземљен, а други крај слободан, јесте оно по чему и Теслин систем, описан у предавању из 1893. године, подсећа на Долберов. Марконијева компанија је 1896. године откупила Долберов патент и тако комерцијализовала радио у САД. Али, не само да је постојала сличност са Долберовим системом, већ су - Тесла, Алек сандр Попов (Алексáндр Степáнович Попóв) и Оливер Лоџ с пра вом сматрали да Марконијев патент садржи и њихова решења, која су већ била исказана у јавним предавањима. То је разлог због којег је Маркони 1901. године поднео нови захтев за издавање патента, у коме ће признати сличност своје апаратуре са апарату ром Попова, али не и са Лоџовом и Теслином апаратуром. У новом захтеву изјавио је да подносилац патента верује да је патентна пријава бр. 586.193 из 1896. године неважећа, јер спецификација патента није исправна. Неисправност је садржана у тврдњи да полаже право на изум или откриће које је описано у патенту, а то је више од онога што је имао право да тврди. Ово се нарочито тиче патентних захтева који се односе на његову апаратуру, али се истовремено тичу и апаратуре коју је Попов јавно демонстрирао 67 пред члановима Руског- физич 7. маја 1895. године у предавању 64 Изјава
Долберовог сина за часопис Electricity пренета у: „Who Invented Wireless Telegraphy”,The Literary Digest (November 4, 1899): 556. 65 Erskine-Murray, A Handbook of Wireless Telegraphy, 1909, 34. 66 Charles Henry Sewall, Wireless telegraphy: its srcins, development, inven tions, and apparatus, 2nd (New York: D. Van Nostrand Company, 1904), 15. 67 Алексáндр Степáнович Попóв, „Об отношении металлических по рошков к электрическим колебаниям“, ЖурналуРусского физико-хими ческого общества. Часть физическая (Санкт-Петербу́ рг: Русскоe физи ко-химическоe общество, 1895), 259-260. 246
ко-хемијског друштва у Петрограду.68 Током предавања, Попов је демонстрирао унапређену варијанту Лоџовог пријемника. Пријем ник је уместо варничара и симетричне дипол-антене - коју су кори стили Херц и Лоџ, садржао вертикалну антену (као и Тесла 1893. године), у чијем колу је био кохерер. У предавању је Попов изјавио да је овом апаратуром послао и примио сигнал на удаљености од 550 метара. Марконију је поновљени захтев одобрен убрзо након 69 подношења, је патент издат подПреношење називом елекрич них си�нала , бр. те 11.913.
Маркони је бежичну телеграфију поново јавно демонстрирао у Лондону у јулу 1896. године, када је остварио пренос сигнала између две поштанске зграде, међусобно удаљене 300 m. У мају 1897. године, он преноси сигнал преко Бристолског канала на даљину од 6 km. Скоро истовремено са овим Марконијевим успе хом, Лоџ је у мају 1897. године у Великој Британији поднео патент бр. 11.575, у коме је заштитио апаратуру са два струјна кола, са предајником који је варијација Херцовог осцилатора и пријем ником са истим „електричним димензијама” као 70и предајник. Фреквенција је подешавана мењањем капацитивности Лајденске боце у побудном колу и варирањем индуктивности променом броја и положаја индуктивних калемова на пријемној страни. Џон 71 сматрао је овај Лоџов патент фундамен Флеминг (John Fleming) талним за решавање проблема селективности, односно пријема таласа само одређене фреквенције и заштите од ометања у слању 72 и пријему таласа. Оливер Лоџ је фебруара 1898. године у САД поднео пријаву за патент Елекрична еле�рафија , бр. 609.154, који је исте године
68
„Wireless Telegraphy!”, Washington Globe (November 10, 1901): 5, 8, преузето 14. 2. 2016, http://earlyradiohistory.us/1901awtt.htm. 69 Патент Преношење елекричних имулса (Transmitting Electrical Impuls), поднет 1. aприла 1901. године, одобрен 4. јуна 1901. године. Унаређења у синонизованој еле�рафији без(Improve жица Патент ments in Syntonized Telegraphy without Line Wires ), поднет 10. маја 1897. 70
године, одобрен 10. августа 1898. године. 71 Џон Флеминг (Sir John Ambrose Fleming, 1849–1945) професор физике на University College у Лондону, члан Краљевског друштва Велике Британије. Због открића диоде сматра се „оцем електронике”. Испитивао је Марконијеву апаратуру бежичног преноса 1898. године, а 1900. године постао саветник Марконијеве компаније на пројектовању предајника којим ће 1901. године бити пренета порука преко Атлантског канала. 72 John A. Fleming, The Principles of Electric Wave Telegraphy and Telephony (New York: Longmans, Green and Co., 1916), 593. 247
одобрен.73 Патентом је заштићена апаратура са четири струјна кола, као и начин и средства за подешавање кола -антене предај ника и пријемника на резонанцију, што се постиже постављањем променљиве индуктивности у отворено коло антене предајника или пријемника, или и предајника и пријемника. У Теслином патен ту кojим je зaштитиo принцип чeтири кoлa у рeзoнaнциjи није садр жан овакав начин подешавања. Марконијева компанија постала је власник више речи.Лоџовог патента 1912. године, о чему ће касније бити 74 поднео Амерички физичар и проналазач Џон Стоунје фебру ара 1900. године патент бр. 714.756, Мео селекивно� слања си�нала.75 Математичком анализом синтонизованих или резонант них кола Стоун је дошао до закључка да се селективност кола може постићи тек онда када је сигнал који емитује предајник, а прими пријемник, синусоидална функција униформне периодич ности, што никако није карактеристика сигнала који на предајној страни може да произведе варничар. Стога, оно што се захтева је уметање подешеног резонантног кола на предајној страни између варничара и антене које ће уклонити нежељене хармонике и тоно ве, односно паразитне осцилације у предајнику. Слично томе, на пријемној страни је потребно уметање резонантног кола између пријемника и детектора које ће да реагује само на једну фреквенцију. Тако се код Стоуна резонантна кола појављују као филтери сигнала. Маркони је априла 1900. године у Великој Британији - поднео па 76 Систем тент који је одобрен под бројем 7.777. који је заштићен у овом патенту је унапређен у односу на систем из претходног патента, бр. 11.913, тако да је то сада систем од четири струјна кола, заснован на резонанци и дугим таласима, а предмет заштите је и подешавање кола предајника и пријемника додавањем про менљиве индуктивности у отворено коло антене. Овај Марконијев патент је комбинација Теслиног и Лоџовог патента. Само месец дана након што је 1897. године у САД поднео патент на систем че73 Патент Елекрична еле�рафија (Electric Telegraphy) поднет 1. фебруара
1898. године, а одобрен 16. августа 1898. године. 74 Џон Стоун (John Stone Stone, 1869–1943), амерички математичар, физичар и проналазач. Један је од пионира радио-технике. Највећи допринос дао је развоју метода подешавања кола. 75 Патент Мео селекивно� слања си�нала (Method of Selective Electric Signaling) поднет 8. фебруара 1900. године, одобрен 2. децембра, 1902. године. 76 Патент Унаређења аарауре бежичне еле�рафије (Improvements in Apparatus for Wireless Telegraphy) пoднeт 26. априлa 1900. године, а одобрен 13. априла 1901. године. 248
тири кола, Тесла је у Великој Британији поднео аналогни патент који му је одобрен две године раније него у САД, већ - 1898. годи не.77 Дакле, у време када је Маркони подносио патент на систем четири кола у Великој Британији, већ је постојао одобрен Теслин британски патент, али то није била сметња за издавање патента Марконију. Међутим, поступак издавања аналогног - патента Мар конију у САД, како ћемо у наставку видети, биће сложенији, али са истим исходом. Тесла у очима савременика историчара науке
Теоријски и практични резултати, као и доприноси које је Тесла остварио до 1893. године различито су сагледани од- стране њего вих савременика, историчара науке. Први историчари бежичне те леграфије сведочили су о развоју ове области у условима када су научне теорије биле тек у повоју – теорија простирања радио-тала са и теорија антена. Углавном су приказивали практичне резулта те – патенте, експерименте и апаратуре којима је јавно постигнут одређени практичан резултат, а мање поредили и процењивали 78 питање приоритета открића. Џон Џозеф Феј (John Joseph Fahie) у првом издању Исорије бежичне еле�рафије 1899. године, осврће се само на 1893. године године: „Никола Тесла, жонглер са Теслино муњама, предавање предложио из је 1893. да прене се електричне осцилације на било које растојање кроз простор, подижући на сваком крају вертикални проводник повезан доњим крајем за земљу, а горњим за проводно тела велике површине. Због притиска другим пословима, овај експеримент никада није практично покушан, па је остао само 79предлог”. Феј помиње- Те слу само још jeднoм, и тo у фусноти, и то у вези са његовим схва тањем електрицитета и теорије етра. У другом, допуњеном из дању књиге 1901. године, исти аутор у фуснотама додатно указује на Теслина „изванредна истраживања 1892. године”, на значај Теслиног осцилатора као извора високофреквентних струја, као и на Теслину најаву скорог остварења бежичног комуницирања са
Патент бр. 24.421, Унаређења у сисемима за ренос елекричне енер�ије и аараура (Improvements in Systems for the Transmission of Elec trical Energy and Apparatus for use therein) поднет 21. октобра 1897. године, 77
а одобрен 26. марта 1898. године. 78 Члан Института електроинжењера Велике Британије и француског Међународног друштва електричара. 79 John J. Fahie, A History of Wireless Telegraphy 1838-1899 (Edinburgh and London: William Blackwood and Sons, 1899), 199–200. 249
80 У уџбенику о електричној телеграфији било којим делом света. и телефонији из 1916. године, Џон Флеминг препознаје значај Тес линог рада у домену произвођења електричних осцилација. Фле минг пружа објашњења Теслиних уређаја за производњу струја високих фреквенција, посебно детаљно анализира осцилаторни трансформатор и прекидаче, а даје и компаративну анализу ви сокофреквентних уређаја различитих проналазача. Међутим, за
Флеминга Теслин радизостаје као да не постоји после године, јер Теслино име потпуно у поглављима која1892. се- тичу радио-те леграфије.81 Чарлс Сјуал (Charles Sewall) даје преглед Теслиних от крића и патената у књизи из 1903. Бежична године, еле�рафија, .82 орекло, развој, изуми и аараи 83 у првом издању Џејмс Ерскин- Мари (James Erskine-Murray) уџбеника из теорије и праксе бежичне телеграфије, 1907. године, даје опсежан преглед Теслиног рада и уочава Теслине кључне до приносе.84 Између осталог, наглашава да је међу многим Тесли ним изумима насталим до 1893. године, за бежичне -телеграфича ре вероватно најважнији уређај Теслин трансформатор или Тес лин калем, чији рад потом опсежно описује, користећи објашњења из Теслиног предавања 1892. године. Даље сагледава чињеницу да се резонантни трансформатор користи скоро у свим станицама бежичне телеграфије као извор струја високог напона и високих фреквенција, односно као предајник, или да пак телеграфске ком паније на страни предајника користе модификације истог уређаја. Ерскин-Мари описује и детектор сa чeткaстим прaжњeњeм, који је ојачао Теслину увереност у могућност бежичност - преноса сиг нала.85 Такође, он закључује да је Тесла 1893. године предложио план бежичног преноса електричне енергије који подсећа на Дол беров систем у неким аспектима, али да садржи фундаментално унапређење. Оно се односи на коришћење уздигнуте капацитив 80
John J. Fahie, A History of Wireless Telegraphy, 2nd. (Edinburgh and London: William Blackwood and Sons, 1901), 140, 208, 228, 261. 81 John A. Fleming, The Principles of Electric Wave Telegraphy and Telephony (New York:Henry Longmans, and Co., 1916). 82 Charles Sewall,Green Wireless telegraphy: its srcins, development, inven tions, and apparatus, 2nd. (New York: D. Van Nostrand Company, 1904). 83 У време објављивања уџбеника био је предавач бежичне телеграфије и телефоније на Институту Нортхемптон (Northampton) у Лондону, доживотни члан Краљевског друштва Единбурга и Друштва физичара у Лондону, као и члан Института електроинжењера Велике Британије. 84 James Erskine-Murray, A Handbook of Wireless Telegraphy: Its Theory and Practice, 2nd (New York: D. Van Nostrand Company; London: Crosby Lock wood and Son, 1907). 85 Erskine-Murray, A Handbook of Wireless Telegraphy, 1909, 23–28, 231. 250
ности и уземљења, и на страни предајника и на страни пријемника (систем антена-земља), као и на предлог да самоиндуктивност и капацитивност пријемника морају бити подешени на фреквенцију предајника.86 Британске патенте, Марконијев патент бр. 12.039, одобрен 1897. године и Лоџов патент бр. 11.575, одобрен 1898. године, Ерскин-Мари сматра првим патентима који- се тичу резо 87 Даље констатује да ће Teслин нантног предајника и пријемника. пaтeнт зaснoвaн нa принципу електричних кола дајника и пријемника, који је резонанције сугерисао још 1893. године, дoћи пре тек пoслe пaтeнатa Лoџа и Марконија. И Ерскин-Мари примeћује зна чајну разлику, а то је да Teслa ниje прeдлaгao слoбoднo зрaчeњe 88 као Лоџ, вeћ прoвoђeњe зeмљoм. Са Херцовим осцилатором као извором осцилација, чак и уз коришћење Теслине идеје везивања извора за уземљење и анте ну, пренос на веће даљине није био могућ. Показало се да ће тек са Теслиним патентима бежичног преноса енергије, које је поднео 1897. године, бити могућ напредак у развоју бежичне телеграфије и настанак модерне радио-технике. Међутим, одсуство Теслиних патената у овом раном периоду развоја бежичне телеграфије, поред других разлога, утицало је да Теслин допринос буде запо стављен и међу савременицима.
5. Теслин „светски систем бежичног преноса”
У години када се убрзава напредак у развоју бежичне телеграфије, Тесла је доживео ненадокнадив губитак. Његова лабораторија у Јужној петој авенији брoj 35 изгорела је у пожару 13. марта 1895. године. Тиме је нестало око 400 машина и инструмената који су се у њој налазили, од којих је највећи број Тесла сам пројектовао или конструисао. Уништење Теслине лабораторије примљено је у делу јавности као несрећа за читав свет, а не само као лични Теслин губитак.89 У истој години када његов пoлифaзни систeм тријумфује 90 развој упоредо с почетком рада хидроцентрале на Нијагари, ње -
говог система преноса бивалaбoрaтoриjи, угрожен. Уз помоћ прија теља и колега бежичног наставио је рад у нoвoj у Истoчнoj 86 Ibid., 35, 51–52. 87 Ibid., 36. 88 Ibid. 89
„Editorial: Destruction of Tesla’s Workshop”,New York Sun (March 14, 1895). 90 Хидрoцeнтрaлa нa Ниjaгaри пуштeнa je у пробни рад 26. августа 1895, а званичан почетак рада био је у нoћи 15/16. нoвeмбрa 1896. године. 251
Хjустoн улици, те је убрзано конструисао нове уређаје за наставак експеримената. Захваљујући чланцима објављеним до поменутог догађаја, за научну и стручну јавност сачуван је и изглед машина које Тесла неће поново израдити. То се односи на електро-меха ничке осцилаторe, врсту осцилатора којим је производио правил не осцилације са сталним периодом осциловања – изохроне осци лације.91 Поред тога што је радио са нижим фреквенцијама како 92 одступања од изохронизма би смањио зрачење, сматрао јефреквенције. да се упоредо смањују са смањењем
Основе Теслиног система бежичног преноса
Онда када је Марконијев рад већ привукао велики публицитет, 1896. године, Тесла је поднео прву пријаву за патент из бежичног преноса енергије. У патенту бр. 568.178, Мео ре�улације уређаја за роизвоњу сруја високих фреквенција , који је поднео 20. јуна 1896. године, описао је систем четири кола у резонанцији и за штитио методе којима се постиже резонанција или како је Тесла 93 Мето назвао појаву, „електромагнетна синхронизација” - кола. де омогућавају да се мењањем броја импулса струје која долази из кола напајања, променом самоиндуктивности кола пуњења и сопствене капацитивности кола пражњења могу створити осетљи ва осцилаторна кола, два на страни предајника и -два на страни пријемника, која реагују само на оне таласе са којима се налазе у резонанцији. Прихватање патента захтевало је да Тесла изведе експеримент пред инспектором Патентног завода САД, што је и учинио симулирањем простирања таласа кроз земљу и разређену атмосферу.94 Часопис New York Herald је првог дана Нове 1896. године - обја вио Теслину изјаву која одражава мисију његовог - рада на бе жичном преносу. Нa питaњe урeдникa – кoje би oткрићe нajвишe допринело пoбoљшaњу услoвa живoтa чoвeчaнствa, -Teслa je oд гoвoриo: „Пo мoм мишљeњу дeмoнстрaциja дa зeмљинo нaeлeк трисaњe мoжe бити пoбуђeнo, и тимe eлeктрични тaлaси eфикaснo прeнeти нa билo кojу дaљину бeз упoтрeбe кaблoвa и жицa, билa 91 „Tesla’s Oscillator and Other
Inventions”, Century Magazine (April 1, 1895): 143–160; „Stages and Types of the Tesla Oscillator”,Electrical Engineer (New York: April 3, 1895): 301–304 (Теслини осцилатори и електро-механички осцилатори); „The Practical Tesla Oscillator”, Electrical Engineer (April 3, 1895): 311; „Nikola Tesla’s Lost Apparatus”,Electrical Review (New York: April 3, 1895): 172–173 (електро-механички осцилатори). 92 Anderson, Nikola Tesla on His Work, 1992, 171. 93 Патент поднет 20. јуна 1896. године, одобрен 22. септембра 1896. године. 94 Anderson, Nikola Tesla on His Work, 101, 105. 252
95 И, додаје Тесла, укoликo би слaли пoрукe би нajблaгoтвoрниja” на даљину, првa пoрукa пoслaтa бeжичним путeм трeбaлo би дa гласи: „Рaдуjтe сe, o милиoни! Oвaj пoљубaц идe цeлoм свeту!” („Seid umschlungen Millionen, diesen Kuss der ganzen Welt!”). Стих Шилeрoвe (Friedrich Schiller)Oe рaoси oдрaжaвa сврху Teс линoг живoтa и рaдa. Часопис The World’s Magazine, у брojу oд 8. мaртa 1896. гoдинe, 96
oбjaвљуje дaмoгућe je свeт кoристити нa прaгу зaпaњуjућeг oткрићa. Teслинo oт крићe дa je eлeктрични пoтeнциjaл - зeмљe сa глeдaнo je у кoнтeксту укидaњa мoнoпoлa у прoизвoдњи - eлeктрич нe eнeргиje. Oвaj чaсoпис прeнoси и дa je Teслa успeшнo oствaриo бeжичну кoмуникaциjу нa рaстojaњу oд 4 миљe, у eкспeримeн ту кojи je сa приjaтeљeм извeo у плaнинскoj oблaсти Пajкс Пик у Кoлoрaду. О овом подухвату више детаља није познато. Чaсoпис New York Sun oбjaвиo je 6. jунa 1897. године дужи члaнaк сa прикaзoм Teслинoг рaдa, гдe сe нaвoди дa je- Teслa бe жичним путeм прeнeo сигнaл нa дaљину oд 20 миљa, али да то није све што може да пружи систем који развија, као и да се нада да ће 97 успети да бежичним путем пренесе снагу с једног места на друго. Teслa ниje жeлeo дa oткривa дeтaљe aпaрaтурe кojу рaзвиja, вeћ je дao oснoвнa oбjaшњeњa у вeзи сa eлeктричним пoтeнциjaлoм зeмљe. Пoтврдиo je дa крajњи циљ његовог рaдa ниje кoмeрциjaл ни успeх, вeћ да бежични систeм постане срeдствo -кoje ћe збли жити нaрoдe. Обjaсниo је и дa прeнoс сигнaлa ниje jeдини рeзултaт кojи мoжe бити пoстигнут примeнoм његовог систeмa, мaдa je нa пoчeтку рaдa и сaм мислиo дa ћe тo бити нajвeћe дoстигнућe. Нa oснoву већ постигнутих рeзултaтa, oчeкуje дa ћe бeжичним путeм успeти дa oствaри прeнoс снaгe нa вeликa рaстojaњa. Toкoм jунa и aвгустa 1897. гoдинe, истe инфoрмaциje пojaвилe су сe и у другим чaсoписимa.98 Потом, 2. сeптeмбрa 1897. године, Тесла подноси патентну пријаву која ће бити раздвојена на две пријаве, па ће добити и два патента, пресудна за одређивање његовог места- у историји бе
Nikola Tesla, „Letter: Electricity without Wires”,New York Herald (New York: January 1, 1896): 133. 96 Nikola Tesla, „Earth Electricity to Kill Monopoly”,New York World (New York: March 8, 1896): 147. 97 J. N. P., „Tesla Grips the World”,New York Sun (New York: June 6, 1897): 75. 98 J. N. P., „Tesla’s Latest Invention”, New York Herald (June 7, 1897): 76; J. N. P., „Tesla Triumph”,The New York World(June 7, 1897): 78; Garrett P Serviss, „Tesla’s Wireless Telegrams”,Electrical Review (New York: 1897): 83; J. N. P., „Telegraphy without Wires”,Public Opinion (June 17, 1897): 85; J. N. P., „Tesla’s Transmission without Wires”,Electrical Review (London: June 25, 1897): 88. 95
253
жичне телеграфије и радио-технике. На одобрење патената чекао је три године. У патенту , бр. Сисeм зa рeнoс eлeкричнe eнeр�иje 645.576, кojи je oдoбрeн 20. мaртa 1900. године, зaштитио je систeм прeдajнe и приjeмнe станице бежичног преноса са четири осцила торна кола. За разлику од Марконијевог патента бр. - 12.039 и Лоџо вог патента бр. 11.575, који су засновани на методи зрачења и на два осцилаторна кола, као и на Херцовом осцилатору (и због тога на произвођењу кратких таласа), Теслин патент се заснива на методи провођења, четири осцилаторна кола (или струјна круга) и на висо кофреквентном осцилатору. Ефикасан пренос сигнала постиже се када су сва четири кола у резонанцији, односно када су пoдeшeнa нa исту фреквенцију, што је већ изнео у патенту бр. 568.178. Тесла објашњава да је при преносу енергије у његовом систему у питању феномен правог провођења, кога не треба заменити с појавом електричног зрачења, која би по својој природи и начи ну простирања у пракси чинила немогућим пренос веће количине енергије на растојања од практичног значаја. Такође прецизира да се ради о провођењу кроз више слојеве ваздуха, односно уме рено разређене слојеве атмосфере, који су погоднији за пренос од доњих, нижих слојева јер мање апсорбују ниже фреквенције. Када је у питању количина енергије која се преноси, у питању су не само незнатне количине, какве су потребне за рад осетљивих уређаја односно детектора, већ и количине које су погодне за индустријско коришћење. Тесла је предвидео да апаратура пре дајника и пријемника може да се помера и преноси, на пример, бродом или балоном. У пaтeнту Урeђajи зa рeнoс eлeкричнe eнeр�иje , бр. 649.621, кojи je oдoбрeн 19. фeбруaрa 1900. године, Teслa дeфинише елементе и начин повезивања елемената који чине апаратуру предајника и пријемника. У патентима нaглaшaвa -дa укупнa ду жинa прoвoдникa, oд кoгa су нaчињeни aнтeнa и кaлeм зa њeнo пoдeшaвaњe, трeбa дa изнoси oкo чeтвртинe тaлaснe дужинe тaлaсa пo кoмe сe врши рaдиo-прeнoс. Ова два патента постала су основ синтонизоване- бежичне теле 99
графије, односно касније модерне радио-технике таласа. Развијајући високофреквентни осцилатор у сврхе дугих испитивања бе жичног преноса земљом, у лабораторији у Њујорку произвео je на поне од приближно четири милиона волти и варнице дужине приближно 5 m. Да би усавршио методу преноса електричне енергије
Термином синонизовање названа је техника којом се два или више осцилаторних кола доводе у резонанцу. 99
254
кондукцијом кроз природни медијум (земљу и ваздушне слојеве), 100 Тесла је закључио да је потребно: 1. да конструише генератор високофреквентних струја велике снаге, што је повлачило и конструкцију већег осцилатора, 2. да усаврши методе индивидуализације и међусобне изолације енергије која се преноси и 3. да утврди законе простирања струја кроз земљу и атмосферу. Теслин рад у Колорадо Спрингсу
Највећи високофреквентни осцилатор који је Тесла користио у Њујорку имао је секундар пречника 2.44 m и радну фреквенцију 240.000 Hz. Експерименти у градским условима су постали небез бедни и немогући са овако високим напонима и величином секун дара, тако да је он наставио рад у новој лабораторији. Изабрао је планинску област, висораван Пајкс Пик (Pikes Peak) у близини Колорадо Спрингса. Како су новине објавиле 1896. године, овде је већ постигао бежични пренос сигнала, што Тесла није потврдио, а 101 по први пут. по доласку је рекао да се у држави Колорадо налази 102 из Њујорка Очекивао је да ће бежичним путем пренети поруку 103 или из Пајкс Пика до Париза, где је за 1900. годину припремана нова Светска изложба. Високи напони с којима је Тесла радио одредили су и вели ке димензије калемова трансформатора, које су достигнуте по ступно у фазама. Првобитно је високонапонски трансформатор био намотан на конусном телу са средњим пречником од преко 12 m. Добијање високих напона вредности до 12 милиона волти и фреквенција око сто хиљада херца омогућено је у следећој фази рада, прикључивањем новог елемента, додатног калема на ред са секундаром. Овај распоред калема већ је испробао - у лаборато рији у Њујорку. Следеће усавршавање односи се на измену облика секундара и примену цилиндричног облика пречника 15 m. На овај
100
Nikola Tesla, „Transmission of Electrical Energy without Wires”,Electrical
World and Engineer(1904): 166–168. 101
Chauncy M. McGovern, „Nikola Tesla on Top of Pike’s Peak”,Denver Rocky
Mountain News (May 17, 1899), 122. 102
S. E. Solly and M. D., „Tesla Hopes to Telegraph From New York to Paris Without Wires”, New York Herald (November 12, 1899): 168. 103 Chauncy M. McGovern, „Nikola Tesla Will ’Wire’ To France”,Colorado Springs Evening Telegraph (May 17, 1899), 121; Garrett P. Serviss, „Tesla’s Colorado Experiments”, New York Tribune(May 19, 1899): 130. 255
начин, осцилаторни трансформатор постао је систем са три осци латорна кола и три резонантне фреквенције. У периоду од 1. јуна 1899. године до 7. јануара 1900. године, водио је радни дневник са детаљним белешкама о резултатима истраживања. Тесла је користио делове дневника при изради патентних спецификација које је касније поднео. Прву анализу и објашњења тока Теслиног рада, као и резултата које је постигао, дао јеДневник 1976. године проф.издр Александар ма за исраживања Колорао Срин�саМаринчић, 1899–1900.104у коментари Најважнија Теслина открића из Колорада, која су данас актуелна, јесу:105
• Изложио је варијанте високофреквентних осцилатора које би се могле искористити за добијање амплитудских модулисаних сигнала. Ове шеме могу се сматрати шемама првих модулатора континуалних струја у радио-техници. • Иако је већ у раним експериментима, пре 1895. године, уочио проблеме селективности и индивидуализације примљеног у односу на послат сигнал, Тесла ће ове проблеме- решити у Ко лораду. У дневнику је описао кола предајника и пријемника са више резонантних кола. Предајник производи два или више сигнала различитих фреквенција, а пријемник реагује онда када ови сигнали делују симултано. На овом принципу засно вана је метода индивидуализације или „индивидуализоване контроле”, како је названа у Теслино време. Одатле је у савре меној радио-техници, телекомуникацијама и електроници про изашао систем мултифреквентних носилаца сигнала, теорија распршеног спектра и логичко „И” коло. Ово откриће зашти тио је патентима бр. 723.188, Начин си�нализације и бр. 725.605, Сисем за си�нализацију .106 Наведеним патентима унапредио Дневник исраживања из Колорао Срин�са 1899–1900 (Београд: Но лит, 1976). 105 Александар Маринчић, „Коментари и објашњења”, Дневник исра у живања из Колорао Срин�са 1899–1900 (Београд: Завод за уџбенике и Никола Тесла наставна средства, 1996), 460–554; Александар Маринчић, – Сваралашво �енија (Бeoгрaд: Српска академија наука и уметности, 2006), 150; Aleksandar Marinčić, Zorica Civrić and Bratislav Milovanović, „Nikola Tesla’s Contributions to Radio Developments”, Serbian Journal of Electrical Engineering, 2/3 (2006): 143. 106 Након подношења патента отворило се питање приоритета открића методе индивидуализације. Теслином патенту супротстављен је патент Реџиналда Фесендена (Reginald Fessenden), Унаређења у реносу и ријему си�нала , одобрен 2. јуна 1900. године. Судски спор је започео 1902. године. Пресуди у Теслину корист допринело је и сведочанство о примени ове методе 1899. године у Колорадо Спрингсу. 104
256
је решења из ранијег патента којим је заштитио принцип рада теледиригованог брода, којим се управља радио-таласима, бр. 613.809, Мео и уређаји за конролу механизма окрених ловила или возила .107 Основни недостатак овог патента био је лако ометање сигнала који се шаље пријемнику на бродићу. • У дневнику је регистровао откриће стојећих таласа које ства рају природна пражњења приликом грмљавина и невремена. На испитивања у Колораду, закључио таласи овеоснову врсте могу простирати у свим правцима по је Земљи. от - да се Ово криће касније је заштитио патентом бр. Техника 787.412, рено шења елекричне енер�ије омоћу рироних среина . • Откриће „стојећих таласа” Тесла је касније описао и комен тарисао у чланцима Проблем овећавања љуске енер�ије из 1900. године Пренос и елекричне енер�ије без жица из 1904. године.108 На основу испитивања у Колораду закључио је да се стојећи таласи могу простирати у свим правцима по Земљи. Овај закључак усмериће његова даља истраживања и експери менте на Лонг Ајланду почетком 20. века. • Испитивао је бројне типове пријемника с кохерерима, као и методе повезивања пријемника, што је био наставак истражи вања из Њујорка. Током боравка у Колораду, поднео је патен те на пријемнике који користе „метод акумулације”, што су проналасци из њујоршке лабораторије, али их је усавршавао 109 њима и у Колорадо Спрингсу. Међу се издваја патент бр. 685.953, Начин ојачавања и искоришћења ефекаа који- се ре носе кроз рироне среине , којим је заштићен пријемник ког 110 данас називамо пријемник са интеграцијом и растерећењем. 107 Патент поднет 1. јула 1898.
године, а одобрен 8. новембра 1898. године. У Колораду је унапредио методу управљања заштићену овим патентом, и поднео 16. јула 1900. године нову патентну пријаву, која је подељена на две пријаве 14. јуна 1901. године, па су одобрена и два Начин патента, си�нализације и Сисем за си�нализацију . 108 Nikola Tesla, „Problem of Increasing Human Energy”,Century Magazine (1900): 19–55; Nikola Tesla, „Transmission of Electrical Energy without Electrical World and Engineer (1904): 166–168. Wires”, 109 Остали патенти су: бр. 685.954, Начин коришћења ефекаа који се реносе рироним среинама ; бр. 685.956, Аараура за коришћење ефекаа који се реносе рироним среинама (патенти који се тичу модификације пријемника са осетљивим уређајима и кондензаторском методом за увеличавање ефеката укључујући и самопобудни процес). 110 И да сумирамо, на основу истраживања у Колорадо Спрингсу проистекли су следећи ТеслиниНачин патенти: изоловања елекричних ровоника , бр. 655.838, поднет 15. јуна 1900. године, одобрен 14. августа 1900 године; Начин за овећање инезиеа елекричних осцилација , бр. 685.012, поднет 21. марта 1900. године, одобрен 22. октобра 1901.
257
Теслин рад на Лонг Ајланду
Тесла се 11. јануара 1900. године вратио из Колорадо Спрингса у Њујорк. Охрабрен резултатима рада, одмах врши припреме за изградњу снажног предајника у месту Варденклиф (Wardenclyffe) на острву Лонг Ајланд, у близини Њујорка. Намеравао је да комер цијално примени патенте бежичног преноса енергије и оствари пренос сигнала преко Атлантика. У том циљу, 1900. године, према решењу архитекте Станфорда Вајта (Stanford White), израђени су пројекти за нову лабораторију са предајним торњем. Поново је претила опасност Теслином раду због новог пожара. Пет година после пожара који -је уништио ла бораторију у Јужној петој авенији, 8. марта 1900. године, догодио се пожар у згради у Улици Хјустон, али је овога пута заустављен на 111 време, па није било последица по Теслину лабораторију. Систем бежичног преноса који је развијао на Лонг - Ајланду Тес ла је назвао „Светски систем бежичног преноса”. Објаснио је да се систем заснива на његовим најважнијим открићима у области бежичног преноса и илустративно их је описао 112 1919. године: 1. Теслин трансформатор за генерисање електричних осцилација – уређај подједнако револуционаран као што је био барут у ратовању. 2. Високонапонски предајник – осцилатор нарочито подешен да побуди Земљу, а који за пренос електричне енергије значи исто што и телескоп за астрономско посматрање. 3. Теслин бежични систем – обухвата бројна побољшања у циљу постизања преноса сваке жељене количине енергије на године; Начин ојачавања и искоришћења ефекаа који се реносе кроз рироне среине , бр. 685.953, поднет 24. јуна 1899. године, одобрен 5. новембра 1901. године; Начин коришћења ефекаа који се реносе рироним среинама , бр. 685.954, поднет 1. августа 1899. године, одобрен 5. новембра 1901. године; Аараура за коришћење ефекаа који се реносе рироним среинама , бр. 685.956, поднет 1. августа 1899,
подељен на два патента 2. новембра 1899. године, одобрен 5. новембра 1901. године; Сисем за си�нализацију , бр. 725.605, поднет 16. јула 1900. године, одобрен 14. априла 1903. године; Начин си�нализације , бр. 723.188, поднет 16. јула 1900. године, одобрен 17. марта Техника 1903; реношења елекричне енер�ије омоћу рироних среина , бр. 787.412, поднет 16. маја 1900. године, одобрен 18. априла 1905. године. 111 S. Bottone, „Tesla Has Narrow Escape”,New York Herald (March 9, 1900): 8. 112 Nikola Tesla, „My Inventions Part Five – The Magnifying Transmitter”, Electrical Experimenter (1919): 177. 258
други крај Земље, уз губитак енергије који износи неколико процената. 4. Вештина индивидуализације – која је у односу на „примитивно подешавање” исто што и савршени језик у односу - на неартику лисано изражавање. 5. Стојећи таласи на Земљи – њихово постојање значи да Земља реагује на електричне вибрације одређене фреквенције исто као што звучна виљушка реагује на одређене звучне таласе. Могућности које је Тесла најављивао за систем бежичног пре носа, као и већ проверена поузданост и исплативост његовог полифазног система, утицали су на то да Џон Пирпонт Морган (John Pierpont Morgan) почне да финансира градњу постројења на Лонг Ајланду. Морган је већ деведесетих година 19. века имао позицију која ће му омогућити да у наредним годинама стекне водећу улогу у међународном економском пословању и постане једна од кључних фигура међу онима који су утицали да на прела зу векова САД постану водећа индустријска сила. -Једна од инду стријских грана која се развијала Моргановим капиталом била је електро-индустрија.113 Новине су у фебруару 1901. године донеле вест о успостављању Теслине пријемне станице у Португалу, на четрдесетој паралели, за пријем сигнала које би Тесла послао са обале Нове Енглеске у 114 Појави САД, са локације која се налази наспрам места пријема. ле су се и спекулације да Теслини сарадници врше испитивања на обалама Нове Енглеске, у близини115 Бостона. Марта 1901. годи не, потписао је уговор са Вестингхаусовом (George Westinghouse) компанијом о производњи опреме која ће бити коришћена на Лонг Ајланду. Након 1901. године, Морган је обуставио даље финансирање Теслиног рада, под утиском практичних резултата у бежичном преносу које је 1901. године постигао Маркони. Новембра 1900. године, Маркони је у САД поднео захтев за издавање патента који је еквивaлeнт његовом британском патенту бр. - 7.777. У јану ару 1901. године преноси сигнал на даљину од око -315 km, у Ен глеској између острва Вајт (Isle of Wight) и Корнвола (Cornwall). Децембра 1901. године Маркони шаље сигнал преко Атлантика, Био је један од деоничара Cataract Construction Company, у чијем је власништву била хидроцентрала на Нијагари, а међу компанијама чијем је стварању допринео су General Electric и U.S. Steel. 114 „Tesla Ready to Try Transatlantic Talk”,New York Journal & Advertiser(February 22, 1901): 171. 115 „Are They Tesla’s Agents”,New York Sun (February 17, 1901): 170. 113
259
користећи систем описан у поменутом британском патенту, а који је комбинација Теслиног и Лоџовог система. Практичан резултат који је остварио Маркони оставио је већи утисак него - сумња у ори гиналност његовог система. Процедура за издавање аналогног патента у САД трајала је све до 1904. године. Захтев је први пут одбијен позивањем на рад Оливера Лоџа и претходни Марконијев патент, други пут уз пози вање на радове Лоџаии 649.621, Брауна, а трећи путодобрени позивањем Теслине патентеТесле, бр. 645.576. који су били у на време када је Маркони подносио захтев за патент у САД. Након Марконијеве жалбе, пријава је поново разматрана и одбијена уз позивање на Теслине патенте, резултате Михајла Пупина, као и на Стоунов патент бр. 714.756. Уследила је поновна жалба Марконија и тек након промене патентног испитивача патентни захтев 116 Тиме је Маркони у СAД добио патент је одобрен 1904. године. бр. 763.772, Aaрaурa зa бeжичну eлe�рaфиjу.117 У постизању резонанције овај патент користи Лоџово средство из патента бр. 118 Практично, када 609.154, односно променљиву индуктивност. је добио патент, Маркони је био слободан да под својим именом користи Теслин систем предајника и пријемника са - четири осци латорна кола, али није могао да примени свој патент, а да не на руши Лоџова патетна права.119 Због тога је Марконијева компанија 1912. године откупила Лоџов патент. Када је 1916. године Мар конијева компанија започела судски спор против владе САД, чији је главни предмет спорни патент бр. 763.772, поново се отворила проблематика његове оригиналности. Судски спор је трајао много дуже од поступка за признавање патента, с тим да- је пресуда, до нета 1943. године, значила и накнадно признање Тесли, као и Лоџу и Стону. Међутим, практични резултати Марконија из 1901. - године по тпуно су променили даљу судбину Теслиног рада на Лонг Ајланду. Од 1902. године, Теслина лабораторија и канцеларија и званично
116
Leland Anderson, Priority in the Invention of radio – Tesla vs. Marconi (Bloomeld, NY: Antique Wireless Association Monograph, 1980), 1–9. 117 Патент бр. 763.772, Aaрaурa зa бeжичну eлe�рaфиjу ( Apparatus for Wireless Telegraphy) поднет 10. новембра 1900. године, а одобрен 28. јуна 1904. године. 118 Лоџ у патенту није посебно специфицирао захтев за резонанцију кола предајника и пријемника, јер је сматрао да је само резонанција антене оно што одређује фреквенцију. 119 Hugh G. J. Aitken, Syntony and Spark: The Origins of Radio (Princeton University Press, 1985), 253. 260
120 Исте године, Тесла је поднео патент се налазе на Лонг Ајланду. на апаратуру за пренос електричне енергије, који ће бити одобрен 121 У патенту је, поред- оста тек 1914. године – патент бр. 1.119.732. лог, заштићен предајник, који по форми одговара торњу на Лонг Ајланду, чија се антена повезује на крај уземљеног секундара. Проводљиве спољне контуре антене постављене су тако да чине површине великих полупречника кривине, чиме се спречавају
- Лонг Ајлан губици услед појаве короне. Teсла је очекивао на ду пoтврди и идeje o рeзoнaнциjи Зeмљинe куглe.да Претпоставио је да ће oвe рeзoнaнциje износити 6, 18 и 30 Hz. Eкспeримeнтaл нa истрaживaњa из шeздeсeтих гoдинa 20. вeкa пoкaзaлa су дa Зeмљa рeзoнује нa oкo 8, 14 и 20 Hz. Oвe резонанце пoзнaтe су кao Шумaнoвe (Winfried Otto Schumann). Више детаља о принципима бежичног преноса великих снага било је познато 1905. године, када је одобрен Теслин патент бр. 787.412, који је поднео 1900. године. Према Теслином објашњењу, патент је заснован на резултатима експеримената у Колорадо Спрингсу.122 Апаратура бежичног преноса, већ описана - у патенти ма бр. 645.576 и 649.121, у овом патенту је примењена- за произ вођење стојећих таласа и пренос енергије коришћењем стојећих таласа земље. Патентом је Тесла заштитио унапређену технику
преношења електричне енергије на даљину, која се- састоји у успо стављању стојећих таласа у земљи и изазивању принудних осци лација у земљи које ће произвести стојеће таласе. -Поред тога, за штитио је технику варирања таласне дужине и премештања чвор них и трбушних области таласа, као и технику пријема таласа. Још детаљнији опис технике произвођења стојећих таласа и ефеката преноса енергије стојећим таласима налазимо у Теслином патен ту бр. 8.200, којег је добио у Великој Британији, а који је аналоган 123 Teслa je у пaтeнту oписao пojaву америчком патенту бр. 787.412. стojeћих тaлaсa, зa кoje je откриo дa вaрирajу у дужини oд 25 km дo 70 km. Зaкључиo je дa се тaлaси oвe врстe мoгу прoстирати у свим прaвцимa пo зeмљи. Да би смањио губитке услед зрачења, 120
у јуну 1902. године замолио новине објаве вест о пресељењу наТесла Лонг је Ајланд. В.: „Tesla’s Laboratory Removed Toда Wardenclye”, Electricity (June 4, 1902): 93. 121 Патент поднет 18. јануара 1902, а одобрен 1. децембра 1914. године. 122 William Stanley, „Notes: News of Tesla”,Electrical Review (London: May 26, 1905): 110. 123 Патент Унаређења у реносу елекричне енер�ије (Improvements relating to the Transmission of Electrical Energy), за који је захтев поднет 17. априла 1905. године, одобрен је 17. априла 1906. године. Видети у: Er skine-Murray, A Handbook of Wireless Telegraphy, 1909, 277–290.
261
Слика 7. У Теслином систему бежичног преноса предајник највећи део енергије предаје земљи и преко уземљеног дела изазива принудне електричне осцилације које у земљи производе стојеће таласе.
препоручио је рад на нижим фреквенцијама, с тим да - је максимал на радна фреквенција 20.000 Hz, а минимална 6 Hz. Тесла је у патентима бр. 645.576 и 649.121 описао апаратуру предајника и пријемника која је постала уобичајена - у радио-тех ници, али коју он није користио на начин који је уобичајен у ради о-техници. Он предајник користи тако да један део енергије одаје зрачењем антене, с тим да је зрачење антене минимално (слика 7). Ову енергију сматра изгубљеном, јер се највећи део распе у простор, а само мали део може бити употребљен за покретање мањег инструмента. Други, већи део енергије предаје се земљи - отпада на гу преко уземљења и само један проценат ове енергије битке. Да би испунио услов производње мале енергије зрачења и велике количине енергије која се предаје земљи, потребно је да се фреквенција смањи, што повлачи потребу да предајник тре ба да има и велику индуктивност и велику капацитивност. Преко уземљеног дела предајника изазивају се принудне електричне ос цилације које у земљи производе стојеће или стационарне таласе. Тесла је претпоставио да се земља у електричном- погледу пона ша као проводник ограничених димензија, па се у њој као и у про 262
воднику, формирају стојећи или стационарни таласи који настају интерференцијом изазваних и рефлектованих таласа. Тачка фор мирања таласа назива се пол таласа, а на супротном крају земље формира се антипод. Као што се види на слици 7, таласи се про стиру и по површини земље и по пресеку земље, брзином која је једнака производу брзине светлости и косекансу угла који правац 124 земље. брзине заклапа са осом симетрије -Тесла је обја Да би објаснио могућности „Светског система”, 1904. вио брошуру која се први пут појавила у новинама године и 125 одмах је названа „ударни Теслин манифест”. Тесла је до 1907. године радио на Лонг Ајланду, али је наред них година тамо повремено вршио мерења и испитивања за ис траживања која је наставио у области бежичног преноса енергије. Највеће фреквенције које је произвео износиле су до 200.000 Hz, а снага 200–300 kW. Ниje изгрaдиo пoсeбну приjeмну стaницу, већ је за пријем таласа користио покретне инструменте. Употребом свог високонапонског предајника, успео је да бежичним путем упали 126 Торањ је према налогу америчке Владе срушен 200 сијалица. 127 шпијуни. 1917. године, због сумње да га користе немачки Научни часопис The Electrical Experimenter објавио je 1917. го дине вест о рушењу торња у Варденклифу. Исход пројекта на Лонг Ајланду, Тесла је објаснио 1919. године: „Мој пројекат је успорен због закона природе. Свет није био спреман за њега. - Био је исуви ше испред свога времена али ће на крају ти исти закони преовла 128 успех”. дати и претворити га у тријумфални
Валоризација Теслиног рада у контексту судског спора из 1916. године
Maркoниjeвa кoмпaниja зa бeжичну тeлeгрaфиjу (Marconi Wireless Telegraph Company of America) поднела је 29. јула 1916. године, 129 жaлбу против Владе прeд федералним судом Court of Claims, 124
Из Теслиног сведочења поводом спора који је 1916. Nikola Teslaгодине on His Марконијева компанија покренула против Владе САД. Anderson, Work, 139–143. 125 Frank H. Taylor, „A Striking Tesla Manifesto”,Electrical World & Engineer (New York: February 6, 1904): 159. 126 Никола Тесла, „Моји изуми”, у Тесла – Чланци , Aлeксaндaр Никола Maринчић, рeд (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995), 60. 127 „U. S. Blows Radio Tower”,Electrical Experimenter(September 1, 1917): 125. 128 Тесла, „Моји изуми”, 62. 129 The Court of Claims био је федерални суд који је разматрао захтеве против Владе САД. Основан је 1855. године, а преименован је 1948. 263
Сједињених Америчких Држава. Предмет жалбе била је повреда права коришћења патената којима је располагала Марконијева компанија. У питању су овде већ поменути Марконијеви патенти бр. 11.913 из 1901. године и бр. 763.722 из 1904. године, Лоџов па тент бр. 609.154 из 1898. године, као и један патент Џона Флеминга 130 У образложењу жалбе наводи се да је Влада из 1905. године. САД тoкoм Првoг свeтскoг рaтa користила, без надокнаде за пра во коришћења, технологију наведеним патентима. Федерални суд је 1935. године донеозасновану пресуду којомна је одбио жал 131 Уследила је нова жалба, овог пута бу Марконијеве компаније. 132 Врховном суду САД, који је донео пресуду 21. јуна 1943. године. Врховни суд је одбио жалбу, сматрајући да у случају Марконијевог патента бр. 763.722 патент не садржи изуме који већ нису укључе ни код Лоџа, Тесле и Стона. Суд се у образложењу -позива на Teс лине пaтeнте бр. 649.621 и бр. 645.576 (с тим што је значај другог патента пресудан за овај спор) кojимa су дeфинисaни aпaрaтурa и систeм рaдиja, и на овде већ објашњене патенте, бр. 714.756, Џoнa Стoнa, кojи je oбухвaтиo вeћу сeлeктивнoст пoдeшaвaњa кoлa, као и бр. 609.154, Oливeрa Лoџa, кojи je oбeзбeђивao пoдeшaвaњe прoмeнљивe индуктивнoсти. Суд је такође поништио одлуку Фе дералног суда којом је прихваћена тврдња бр. 16 из захтева Мар конијеве компаније и вратио је поново на разматрање, 133640.516. вање на патент Михајла Пупина бр. и патент Реџиналда уз пози Фесендена (Reginald Aubrey Fessenden) бр. 706.735. У вези са - Мар конијевим патентом бр. 11.913, као и са Лоџовим патентом бр. 609.154, одлучено је да није нарушено право коришћења, док је Флемингов патент бр. 803.684. проглашен невалидним. Од укупно девет судија троје њих је изнело неслагање с пресу дом, док је један био уздржан. О тешкоћама са којима се суочио
године у The United States Court of Claims, док од 1982. године његову улогу преузима The United States Court of Federal Claims. 130 Патент Инсрумени за реварање наизменичних сруја у- кони нуалне срује (Instrument for Convelitlng Aternating Electric Currents Into - а одо Continuous Currents), бр. 803.684, поднет 19. априла 1900. године,
брен 7. новембра 1905. године. 131 Једино је прихваћена једна тврдња из захтева за одштету, а везана је за коришћење Марконијевог патента бр. 763.722 и утврђена је накнада штете. 132 Justia US Supreme Court. Marconi Wireless Tel. Co. v. United States, 320 U.S. 1 (1943), преузето 14. 5. 2016, https://supreme.justia.com/cases/federal/ us/320/1/case.html. 133 Патент Елекрични ренос резонанним колима (Electrical transmission by resonant-circuit) поднет 28. маја 1895. године, а одобрен 2. јануара 1900. године. 264
суд у доношењу одлуке сведоче аспекти на које су у завршном излагању указале судије које се нису сложиле са- пресудом, Фе ликс Франкфуртер (Felix Frankfurter) и Вили Ратлиџ (Wiley Blount Rutledge, Jr.), а то су: значај познавања проналазачког процеса и значај интуиције и подсвесног у овом процесу, компетенција су дија у споровима који се тичу науке и технологије,- као и осетљи вост накнадног одлучивања о открићима из прошлости. С обзиром то даглавних је пресуда донета у време Другог светског рата и након на смрти актера спора, она није одмах имала утицаја на валоризацију Теслиног рада у радио-техници, али је ути цала на преиспитивање старијих гледишта. Савремени историчари радија, за разлику од првих који су радили у време када су теорије електричних кола и простирања таласа биле у повоју, не износе само описе коришћене апаратуре и методе, већ дају анализе са становишта савремене научне теорије. Овде је вредно поменути да је књига Хјуа Ејткена (Hugh Aitken), из 1976. године, покренула нове анализе патената, поново отворила питање вредновања до приноса појединих научника у открићу радија и допринела да се осветли допринос научника који су до тада били у Марконијевој сенци.134 6. Епилог
Крајњи циљ примене Теслиног „Светског система”, - односно ми сија Теслиног рада на бежичном преносу енергије,- најбоље се са гледава из Теслиног чланка објављеног 1905. године. „Зaустaвљање рaта сaмo усaвршaвaњeм мaшинa зa уништaвaњe мoжe пoтрajaти вeкoвимa. Дa би сe то пoстигло, пoстoje другa срeд ствa кoja би трeбaлo искoристити. Кoja би тo срeдствa билa? Хajдe дa рaзмислимo. Бoрбe измeђу пojeдинaцa, кao и измeђу влaдa и нaциja, бeз рaзликe пoтичу из нeспoрaзумa у нajширeм смислу тe рeчи. Нeспoрaзуми увeк нaстajу из нeмoгућнoсти дa сe прихвaти туђe глeдиштe. Oвo oпeт прoистичe из нeзнaњa зaрaћeних стрaнa, нe тoликo o свojим, кoликo o зajeдничким пoљимa интересовања. Oпaснoст oд сукoбa пoвeћaвa свe вишe прeoвлaђуjући oсeћaj бoрбeнoсти кoje пoсeдуje свaкo људскo бићe. Нajбoљи нaчин дa сe oдупрe тoм урoђeнoм нaгoну зa бoрбoм je дa сe систeмaтским ширeњeм oпштeг знaњa рaспрши нeзнaњe o дeлимa других. […] Дa бисмo упoзнaли jeдни другe мoрaмo дa пoсeгнeмo извaн сфeрe oнoгa штo пeрципирaмo чулимa. Moрaмo дa прeнeсeмo нaшу интeлигeнциjу, дa путуjeмo, трaнспoртуjeмo мaтeријaл и 134 Aitken, Syntony and Spark. Поред осталог књига садржи поглавља о Хер
цу, Лоџу и Марконију.
265
прeнeсeмo eнeргиjу нeoпхoдну зa нaшe пoстojaњe. У склaду сa oвoм мишљу, мoрaмo дa схвaтимo, бeз пoгoвoрa, дa oд свих чoвeкoвих дoстигнућa, oнo нaпoжeљниje и oнo кoje би билo oд нajвeћe кoристи зa успoстaвљaњe унивeрзaлнoг мирa у oднoсимa мeђу људимa jeстe – пoтпуно онишавање рoсoрa. Jeднo и jeдинo срeдствo зa пoстизaњe oвoг чудa jeстe eлeктричнa eнeргиja. Нeпрoцeњивo дoбрo je вeћ учињeнo уз пoмoћ oвoг мoћнoг срeд 135
ствa, je прирoдa и дaљe мистeриja.” 136 Теслиног „Свет Начиja почетку 20. века техничке могућности ског система” прихваћене су само као научна визија света који се убрзано развија. До краја 20. века, развојем науке, технологије и средстава комуникације, визија је постала стварност, али није остварена Теслином технологијом бежичног преноса снаге. Тес лин систем се заснива на коришћењу површинских таласа Земље, док се савремени систем заснива на преносу енергије кроз про водљиву атмосферу. Међутим, слика света и односи међу људима и народима нису унапређени у мери која би била сразмерна раз воју технологије.
135
Nikola Tesla, „The Transmission of Electrical Energy without Wires as a Means for Furthering Peace”,Electrical World and Engineer (New York: January 7, 1905): 22. 136 Међусобна веза свих телеграфских станица у свету; Увођење државне тајне телеграфске службе без могућности ометања; Међусобна веза свих садашњих телефонских станица на земљиној кугли; Свеопште растурање вести од општег значаја, телеграфски или телефонски, у вези са штампом; Увођење светског система преноса обавештења за искључиво приватну употребу; Међусобна веза и рад свих уређаја за откуцавање берзанских вести из целог света; Увођење светског система за пренос музике, и тако даље; Универзално регистровање времена помоћу јефтиних сатова који показују астрономски тачно време и не траже никакво одржавање; Пренос факсимила штампаних или руком писаних слова, писама, чекова и слично; Увођење универзалне поморске службе, која би омогућила морнарима на свим бродовима да без компаса крмане, да утврђују тачан положај брода, час и брзину, да спрече сударе, несреће, и друго; Увођење система светске штампе на копну и води; Репродукција на било ком месту на свету свих фотографских слика и свих цртежа или докумената. 266
Извори преузетих илустрација
Слика 1. и 2. Norman H. Schneider, Induction Coils, How to Make, Use, and Repair Them (New York: Spon & Chamberlain; London: E. & F. N. Spon, Ltd., 1901), 227, 229. Слика 3. Архивa Музеја Николе Тесле, МНТ, VI/C, 5. Слика 5. Архивa Музеја Николе Тесле, МНТ, VI/C, 057. Слика 6. Архивa Музеја Николе Тесле, МНТ, VI/C, 056. Слика 7. Архивa Музеја Николе Тесле, МНТ, VI/C, 096.
Литература
1. Aitken, Hugh G. J. Syntony and Spark: The Origins of Radio . Princeton University Press, 1985. 2. Anderson, Leland. Priority in the Invention of radio – Tesla vs. Marconi. Bloomfield, NY: Antique Wireless Association Monograph, 1980. 3. Anderson, Leland, ed. Nikola Tesla on His Work With Alternating Currents and Their Application to Wireless Telegraphy, Telephony, and Transmission of Power. Denver: Sun Publishing, 1992.
4. Бокшан, Славко. Никола Тесла и ње�ово ело . Београд: Клуб НТ, 2006. 5. Дневник исраживања из Колорао Срин�са 1899–1900 . Београд:
Нолит, 1976.
6. Erskine-Murray, James. A Handbook of Wireless Telegraphy: Its Theory and Practice, 2nd. New York: D. Van Nostrand Company; London: Crosby Lockwood and Son, 1907. 7. Erskine-Murray, James. A Handbook of Wireless Telegraphy: Its Theory and Practice, 2nd. New York: D. Van Nostrand Company; London: Crosby Lockwood and Son, 1909. 8. Fahie, John J. A History of Wireless Telegraphy 1838–1899, Edinburgh and London: William Blackwood and Sons, 1899. History of Wireless Telegraphy 9. Fahie, John J. A Blackwood London: William and Sons, 1901. , 2nd. Edinburgh and
10. Fleming, John A. The Principles of Electric Wave Telegraphy and Telephony. New York: Longmans, Green and Co., 1916. 11. Heaviside, Oliver. Electrical Papers Vol. 1. London and New York: Macmillan and Co., 1892. 12. Justia U. S. Supreme Court. Marconi Wireless Tel. Co. v. United States , 320 U. S. 1 (1943). Преузето 14. 5. 2016. https://supreme.justia.com/ cases/federal/us/320/1/case.html. 267
13. Kapp, Reginald O. „Tesla’s Lecture at the Royal Institution of Great Britain in 1892”. In Centenary of the Birth of Nikola Tesla: 1856–1956. Belgrade: Nikola Tesla Museum,1959. 14. Lee, Thomas H. Planar Microwave Engineering: A Practical Guide to Theory, Measurement, and Circuits, Volume 1. Cambridge: Cambridge University Press, 2004. 15. Lodge, Oliver J. „On the Measurement of the Length of Electromagnetic Waves”, „On theofImpedance of Conductors jar Discharges”. In Report the Fifty-Eighth Meeting of to theLeydenBritish Association for the Advancement of Science held at Bath in September 1888, 567. London: John Murray, 1889.
16. Lodge, Oliver J. The Work of Hertz and Some of His Successors . New York: D. Van Nostrand Company; London: The Electrician Printing and Publishing Company, Ltd., 1894. 17. Marconi, Guglielmo. „Wireless telegraphic communication”. Nobel Lecture. Nobelprize.org. Преузето 20. 12. 2015. http://www. nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1909/marconilecture.pdf Дневник У 18. Маринчић, Александар. „Коментари и објашњења”. исраживања из Колорао Срин�са 1899–1900 , 460–554. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996. Никола Тесла – Сваралашво �енија. 19. Маринчић, Александар. Бeoгрaд: Српска академија наука и уметности, 2006.
20. Marinčić, Aleksandar. „Nikola Tesla Contributions to the Development of Radio”. YUMTT Chapter Informer (1994): 10–12. 21. Marinčić, Aleksandar, Civrić, Zorica and Milovanović, Bratislav. „Nikola Tesla’s Contributions to Radio Developments”. Serbian Journal of Electrical Engineering, 2/3 (2006): 131–148. Никола Тесла – Чланци 22. Maринчић, Aлeксaндaр, рeд. . Београд: -За вод за уџбенике и наставна средства, 1995.
23. Поповић, Војин, .ред Никола Тесла – Преавања . Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995. 24. Попóв, Алексáндр Степáнович. „Об отношении металлических порошков к электрическим колебаниям”. ЖурналУ Русского физико-химического общества. Часть физическая ,общество,1895. 259–260. Санкт-Петербу́ рг: Русскоe физико-химическоe . Никола Тесла – О Колорао Срин�са о 25. Поповић, Војин, прев Лон� Ајлена. Београд: Музеј Николе Тесле, 2008.
26. Schneider, Norrie (Norman) H. Induction Coils, How to Make, Use, and Repair Them. New York: Spon & Chamberlain; London: E. & F. N. Spon, Ltd., 1901.
268
27. Sarkar, Tapan K., Robert J. Mailloux, Arthur A. Oliner, Magdalena Salazar-Palma and Dipak L. Sengupta. History of Wireless. Hoboken: Wiley-IEEE Press, 2006. 28. Sewall, Charles Henry. Wireless telegraphy: its srcins, development, inventions, and apparatus, 2nd. New York: D. Van Nostrand Company, 1904. 29. Stone Stone, John. „Signals through Space – From the Beginning”. JohnRadiofrequency Stone Stone onApparatus Nikola Tesla’s Priority in Radio and Continuous In Wave , edited by Leland Anderson, 27–43.
New York: Antique Wireless Association, Inc., Holcomb, 1986. 30. Тесла, Никола. Mojи изуми . Бeoгрaд: Клуб НT, Mузej Никoлe Teслe, 2003. 31. Tesla, Nikola. „Experiments with Alternating Currents of High Frequency and Their Application to Methods of Artificial Illumination”. Electrical Engineer (London: 1891): I June 17: 63–64; II July 24: 110–113; III July 31: 110 –113; IV August 7: 128–131; V August 21: 159–161, 177 – 179. 32. Tesla, Nikola. „Experiments with Alternating Currents of High Frequency and Their Application to Methods of Artificial Illumination”. Electrical Review (London: 1891): I July 24: 103–108; II July 31: 147–151; III August 7: 176–179. 33. Tesla, LightInstitute and Other HighJuly: Frequency Phenomena”. JournalNikola. of the „On Franklin (1893): 1–19; August: 81–98; September: 161–177; October: 259–279; November: 351–360; December: 401–412; 34. Tesla, Nikola. „On Light and Other High Frequency Phenomena”. In Proceedings of the National Electric Light Association, 191–302. St. Louis: National Electric Light Association, 1893. 35. Thomson, Joseph J. Notes on Recent Researches in Electricity and Magnetism Intended as a Sequel to Professor Clerk-Maxwell’s Treatise on Electricity and Magnetism. Oxford: The Clarendon Press, 1893.
Члaнци Никoлe Teслe
Преведени чланци Николе Тесле публиковани су у: Maринчић, Aлeксaндaр, рeд. Никола Тесла – Чланци . Београд: -За вод за уџбенике и наставна средства, 1995. Чланци који нису преведени: „Earth Electricity to Kill Monopoly”. New York World (New York: March 8, 1896): 147. „Electrical Oscillators”. Electrical Experimenter (July,1919): 228–229, 259–260, 276. 269
„Letter: Electricity without Wires”. New York Herald (New York: January 1, 1896): 133. „The Transmission of Electrical Energy without Wires as a Means for Furthering Peace”. Electrical World and Engineer (New York: January 7, 1905): 21–24. „The True Wireless”.Electrical Experimenter (New York: May 1, 1919): 28–30. Члaнци o Николи Тесли
A. W. R. & G. „Mr. Tesla’s Lectures on Alternate Currents of High Potential and Frequency”. Nature (London: February 11, 1892): 346–347. Bottone, S. „Tesla Has Narrow Escape”. New York Herald (March 9, 1900): 8. Brisbane, Arthur. „Our Foremost Electrician”. New York World (July 22, 1894): 43. Guarini, E. „Tesla’s Flashes Startling”. New York Sun (July 17, 1903): 140. J. N. P. „Telegraphy without Wires”. Public Opinion (June 17, 1897): 85. J. N. P. „Tesla Grips the World”.New York Sun (New York: June 6, 1897): 75. J. N. P. „Tesla’s Latest Invention”. New York Herald (June 7, 1897): 76. J. N. P. „Tesla Triumph”.The New York World (June 7, 1897): 78. J. N. P. „Tesla’s Transmission without Wires”. Electrical Review (London: June 25, 1897): 88. Martin, Thomas C. „Tesla’s Oscillator and Other Inventions”. Century Magazine (April 1, 1895): 143–160. McGovern, Chauncy M. „Nikola Tesla Will ’Wire’ to France”. Colorado Springs Evening Telegraph (May 17, 1899): 121. McGovern, Chauncy M. „Nikola Tesla on Top of Pike’s Peak”. Denver Rocky Mountain News (May 17, 1899): 122. Serviss, Garrett P. „Tesla’s Wireless Telegrams”.Electrical Review (New York: 1897): 83. Serviss, Garrett P. „Tesla’s Colorado Experiments”. New York Tribune (May 19, 1899): 130. Serviss, Garrett P. „Town Topics”.Facts (May 20, 1899). Solly, S. E., M. D., „Tesla Hopes to Telegraph From New York to Paris without Wires”. New York Herald (November 12, 1899): 168.
270
Stanley, William. „Notes: News of Tesla”. Electrical Review (London: May 26, 1905): 110. Stephenson, Walter T. „The Destruction of Mr. Tesla’s Laboratory”. Electrical Engineer (New York: March 20, 1895). Taylor, Frank H. „A Striking Tesla Manifesto”. Electrical World & Engineer (New York: February 6, 1904): 159. „Are They Tesla’s Agents”.New York Sun (February 17, 1901): 170. „Editorial: Destruction of Tesla’s Workshop”. New York Sun (March 14, 1895). „Mr. Tesla’s Great Loss”.New York Times (March 14, 1895). „Nikola Tesla’s Lost Apparatus”. Electrical Review (New York: April 3, 1895): 172–173. „Stages and Types of the Tesla Oscillator”.Electrical Engineer (New York: April 3, 1895): 301–304. „Tesla Ready to Try Transatlantic Talk”.New York Journal & Advertiser (February 22, 1901): 171. „Tesla Triumph”. The New York World (June 7, 1897): 78. „Tesla’s Laboratory Removed To Wardenclyffe”.Electricity (June 4, 1902): 93. „Tesla’s Oscillator and Other Inventions”. Century Magazine (April 1, 1895): 143–160. „The Practical Tesla Oscillator”. Electrical Engineer (April 3, 1895): 311. „The Tesla High Potential Conductor”. Electrical Engineer (New York: February 14, 1894): 133. „U. S. Blows Radio Tower”. Electrical Experimenter (September 1, 1917): 125. „Who Invented Wireless Telegraphy”. The Literary Digest (November 4, 1899): 556. „Wireless Telegraphy!”.Washington Globe (November 10, 1901): 5, 8. Преузето 14. фебруара 2016. http://earlyradiohistory.us/1901awtt. htm
271
Пaтeнти Никoлe Teслe Амерички патенти
Амерички патенти Николе Тесле објављени Никола суТесла у: – Паени I–IV . Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996. Остали патенти
Британски патент бр. 8.200, Унаређења у реносу елекричне енер�ије (Improvements relating to the Transmission of Electrical Energy), за који је захтев поднет 17. априла 1905. године, а одо брен је 17. априла 1906. године. Британски патент бр. 24.421, Унаређења у сисемима за ренос елекричне енер�ије и аараура ( Improvements in Systems for the Transmission of Electrical Energy and Apparatus for use therein), за који је захтев поднет 21. октобра 1897. године, а одобрен је 26. марта 1898. године. Патенти Амоса Долбера
Амерички патент бр. 350.299, Начин елекричне комуникације (Mode of Electric Communication), за који је захтев поднет 24. марта 1882. године, а одобрен је 5. октобра 1886. године. Патенти Реџиналда Фесендена
Aмeрички пaтeнт бр. 727.325, Унаређења у реносу и ријему си�нала (Improvement in the Transmission and Receipt of Signals), за који је захтев поднет 2. јуна 1900. године, а одобрен је 5. маја 1903. године. Патент Џона Флеминга Инсрумени за реварање наиз Амерички патент бр. 803.684, меничних сруја у конинуалне срује (Instrument for Converting Alternating Electric Currents Into Continuous ), за који је зах тев поднет 19. априла 1900. године,Currents а одобрен је 7. новембра 1905.
године. Патенти Оливера Лоџа Унаређења у синонизованој Британски патент бр. 11.575, еле�рафији без жица (Improvements in Syntonized Telegraphy without Line Wires), за који је захтев поднет 10. маја 1897. године, а одобрен је 10. августа 1898. године.
272
Амерички патент бр. 609.154, Елекрична еле�рафија (Electric Telegraphy), за који је захтев поднет 1. фебруара 1898. године, а одобрен је 16. августа 1898. године. Пaтeнти Гуљелма Maркoниja Побољшања у реносу елекричних Британски патент бр.12.039, имулса и си�нала, и аараа у у сврху (Improvements in Transmitting Electrical impulses and Signals, and in Apparatus therefor), за који је захтев поднет 2. јуна 1896. године, а одобрен је 2. марта 1897. године.
Британски патент бр.Унаређења 7777, аарауре бежичне еле�рафије (Improvements in Apparatus for Wireless Telegraphy), за који је захтев пoднeт 26. априлa 1900. године, а одобрен је 13. априла 1901. године. Амерички патент бр. 586.193, Преношење елекричних си�нала (Transmitting Electrical Sugnals), за који је захтев поднет 7. -децем бра 1896. године, а одобрен је 13. јула 1897. године. Амерички патент бр. 11.913, Преношење елекричних си�нала (Transmitting Electrical Impuls), за који је захтев поднет 1. aприла 1901. године, а одобрен је 4. јуна 1901. године. Амерички патент бр. 763.772, Aaрaурa зa бeжичну eлe�рaфиjу (Apparatus for Wireless Telegraphy), за који је захтев поднет- 10. но вембра 1900. године, одобрен је 28. јуна 1904. године. Патенти Џона Стоуна Мео селекивно� слања си�нала Амерички патент бр. 714.756, (Method of Selective Electric Signaling ), за који је захтев поднет 8. фебруара 1900. године, а одобрен је 2. децембра 1902. године.
273
Zorica Civrić
Museum of Science and Technology, Belgrade
TESLA’S SYSTEM OF WIRELESS ENERGY TRANSMISSION
Tesla’s work in the eld of wireless power began in 1889, and was de rived from the study of high frequency currents and high voltages. Tesla, like other scientists-pioneers of wireless telegraphy, conducted the rst experiments with high frequency currents with the help of apparatus used by Herz. The most signicant drawback of the Hertz oscillator is the fact that it produced waves of heavily damped oscillations, low in energy thus insucient to transfer outside the laboratory conditions, and there was no possibility of regulating the wavelength. In addition, there were large losses of electricity sparks on thermal energy due to the signicant air resistance. Observations of these deciencies directed Tesla towards the development of methods and devices for the production of high-frequency currents. The rst step in the evolution of Tesla’s wireless transmission system is the development of methods and apparatus for the production of electrical oscillations with features that enable the transfer - oscil lations of high frequency and high voltage. For this purpose, Tesla invented two types of devices: multi-pole generators, i.e. alternators and oscillatory transformers, i.e. oscillators. Alternators are designed with a large number of poles in the stator, and the high frequency currents are produced as a result of their construction combined with the highest possible rotational speed of the rotor. Out of the many alternators that Tesla constructed, two are the subject of patents led towards the end of 1890, no. 447,920 – The Mode of Operation of Arc Electric Lights and no. 447,921 – Alternate Current Electricity Generator. The rst patent concerns the application of alternators for the improvement of arc lights, while the second is for their application in the distribution of electricity. In April 1891, Tesla led patent no. 454,622 – The Electric Lighting System, through which he protected the principle of operation of another type of device - the oscillatory transformer. The revolutionary innovation in the construction of this device is the omission of the iron core, as well as the draining of the condenser through the sparker through coupled coils instead of through a single coil. The device achieves its best operating po tential when the resonance conditions are established in the primary and secondary transformers. Tesla’s rst oscillators produced damped oscillations. Apart from the oscillatory transformer, the patent also protected two new methods of electric lighting, which Tesla demonstrated during 274
a lecture in 1891. The rst implies the elimination of a conductor that connects the light bulb with a power source, and the second, the elimination of the both conductors. Tesla called the rst method the transfer of electricity through a wire with no return (i.e. without the return line). This discovery of the possibility of transfer of power to the bulb through a single wire has had a crucial eect on his thinking in the direction of using the Earth as this single conductor, which was an introduction into the Between research of wireless transmission ofdeveloping higher power. 1891 and 1892, Tesla was the apparatus of the transmitter for wireless transmission, which srcinally consisted of an alternator and elevated capacitance, then by adding to the circuit oscillating transformers, capacitors and inductors, he improved the appa ratus towards achieving resonant conditions. This is the dened anten na-ground system, which Tesla foresaw both on the transmitter and the receiver side. By adjusting the variable capacitor capacitance and induc tance coil variables, he produced undamped oscillations and produced resonance between the oscillatory circuits of the transmitter and the receiver. The antenna-ground system and the principle of resonance are the key elements of Tesla’s wireless energy transfer plan, which he laid out in 1893. Thus began the second phase in the development of Tesla’s wireless system, which included the development of methods and devices that would allow electrical oscillations to be transformed into a form of energy that can be transmitted and received remotely. Tesla led the most important patents in this phase of development of the wireless system in 1896 and 1897. In Patent no. 568,178 – The Method of Regulation of Devices for the Production of High Frequency Currents , from 1896, described the system of four circuits in resonance and protected the methods used to achieve resonance. In Patent no. 645,576 - The System for the Transmission of Electric Energy from 1897, he protected the transmitting and receiving station system for wireless transmission with four resonant oscillating circuits. In Patent no. 649,621 - Apparatus for the Transfer of Electricity from 1897, he dened the elements and the connection of the elements that make up the apparatus of the transmitting and receiving stations. As he described in the patents, Tesla developed the system of wireless transmission of energy regardless of whether it would be used for the wireless transmission of signals or wireless transmission of pow er. The last two patents became the basis of synchronized wireless te legraphy, and later, the modern long-wave radio technology. In these patents, he also explained that his system is based on the method of transfer by conduction, rather than the methods of radiation that were used in the work with the Hertz oscillator, which demands the usage of lower frequencies in order to minimize energy losses due to scattering. By 1897, when Tesla led his key patents for wireless transmission, other scientists and engineers have already publicly presented practical results 275
in signal transduction and received their patents. For the evaluation of Tesla’s work, practical results and patents of Guglielmo Marconi, Oliver Lodge and John Stone are of utmost importance, because the judicial process that Marconi’s company lodged against the United States Gov ernment in 1916, had placed their contributions under the spotlight. The subject of the dispute was the compensation for the unlawful use of patents owned by Marconi’s company, among which, the most important was Marconi’s US patent 763,772 approved in 1904,The anddispute whose srcinality was challenged evenno. during the approval process. ended in October 1943 denying Marconi’s patent priority, and granting the priority to Tesla for the four-tuned circuits principle (patent no. 645,576), Stone for the greater selectivity tuning circuit principle (patent no. 714,756) and Lodge for the principle of adjusting the variable induc tance (patent no. 609,154). In order to perfect the method of transmission of electrical energy by conduction through the natural medium (earth and air layers), Tesla concluded that it is necessary to: construct a generator of high-frequency currents of high power and high voltage, which required the construction of a larger oscillator, which Tesla called the “magnifying transmit ter”; to perfect the methods of individualization and mutual isolation of transmitted energy and to establish the laws of propagation of currents through the earth and the atmosphere. These studies constitute the third phase of development of Tesla’s wireless energy transmission system, which was developed through research in Colorado Springs between 1899 and 1900. In order to achieve as higher voltages as possible, he added in the oscillatory transformer the third coil, line-attached to the free end of the secondary. So, Tesla’s oscillator unit with three oscillat ing circuits was born. Tesla’s most important discoveries from Colorado are still in use today. These are variants of high-frequency oscillators that could be used to obtain the amplitude-modulated signals, and which can be considered as the rst modulators of continuous currents in radio technology. Although he noticed the problems of selectivity and individualization received in relation to the sent signal in the early experiments, Tesla would solve these issues in Colorado Springs using the transmitter circuits which produced two or more signals of dierent frequencies, whereby the wheel receiver reacts when these signals operate simulta neously. The method of individualization or “individualized control” is based on this principle. In modern radio technology, telecommunications and electronics, the system of multi-frequency signal carriers, the spread spectrum theory and the logical “AND” gate have all emerged from here. Tesla is protected this discovery with patent no. 723,188, Modes of Signalization, and no. 725,605 - The Signaling System. With these patents, he improved earlier patent solutions, which protected the operating principle of remotely controlling a ship through radio waves, patent no. 276
613,809 – The Method and Apparatus for the Control Mechanism of Moving Vessels or Vehicles. In Colorado, he registered the discovery of standing waves that create a natural discharge during thunder and storms. Based on the experiments from Colorado, he concluded that standing waves can spread in all directions through the Earth. This conclusion directed further research and experiments on Long Island in the early twentieth century. The discovery of standing waves of the Earth, protected in 1900 Technology Transmitting Electricity by Us by patent 787,412 – The ing Naturalno. Environments . During his stay of in Colorado, he led for a patent
regarding receivers that use “methods of accumulation”, which are ndings from the New York laboratory, but he kept improving them in Colorado Springs. Among these, one stands out: patent no. 685,953 - Modes of Amplication and Exploitation of Eects That Are Transmitted Through the Natural Environment, which protects the receiver that we now call
the receiver with integration and relief. Encouraged by the results of his work in Colorado Springs, Tesla im mediately set out to make preparations for building a strong transmitter in Wardenclye, on Long Island, near New York City. In 1900, designs were made for a new lab with a transmitting tower. He intended to make commercial application of the wireless power patents and achieve the transmission of signals across the Atlantic. He also intended to conrm the idea of the Earth’s resonance. He expected that this resonance would be 6,18 and 30 Hz. Experimental studies from the nineteen sixties have shown that the Earth resonates at approximately 8,14 and 20 Hz. These resonances are known as the Schumann resonances. The system of wireless transmission that was developed on Long Island, Tesla named the World System of Wireless Transmission . At the beginning of the 20th century, technical possibilities of the World System were only regarded as a scientic vision of the world that is rapidly evolving. By the end of the 20th century, with the development of science, technology and the means of communication, this vision has become a reality. Tesla’s vision of global communication has been accomplished, with the exception that the method of wireless energy transfer diers from the method that was discovered by Tesla. Tesla’s wireless energy transmission system is based on the usage of surface waves of the Earth, while the modern system is based on the transfer of energy through a conductive atmosphere. Keywords: Nikola Tesla, wireless energy transmission, the Tesla oscil lator, high frequency currents Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
277
прегледни рад
УДК 621.39:929 ТеслаН.
1 Срђан З. Павловић
Интеркултурни форум Тесла, Франкфурт на Мајни, Немачка
НИКОЛА ТЕСЛА КАО ПИОНИР И ЗАЧЕТНИК БЕЖИЧНИХ КОМУНИКАЦИЈА
Апстракт
У овом ра ду дат је кра так пре глед ра звоја радио-комуникација и телекомуникација уопште, уз посебни осврт на улогу и допринос Николе Тесле кроз његову експерименталну делатност, регистроване патенте, поља али и примене. антиципирање праваца експан зије и будућих Наведени су итехнолошке неки од Теслиних узора и претходника на пољу истраживања високофреквентних наизменичних струја, специфичних својстава електромагнетских таласа, као и изуми и теме чијим се усавршавањем и развојем бавио. Показан је значај и утицај Теслиних теоријских и концептуалних идеја и замисли, заокружених и практично остварених у новије доба, захваљујући знатном напретку у областима технологија и инжењерства. Кључне речи: Никола Тесла, интернет, радио-техника, телекому-
никације, бежичне комуникације, Светски систем, рачунарске мреже, инжењерство, електротехника, мобилне комуникације
1. Увод
О научном доприносу Николе Тесле, о његовим патентима и проналасцима, о значајним и фундаменталним искорацима у области инжењерства и технологије, написан је велики број радова и књига. То је несразмерно мање у случају неких других, ништа мање важним, а далекосежно утицајним аспектом Теслиног деловања и промишљања: реч је о његовој иновативној и визионарској 1
[email protected] 279
страни. Управо су Теслина визија и инвентивност биле предмет интересовања у многобројним чланцима, радијским, филмским и телевизијским радовима, неретко сензационалистичке природе, лишене веродостојности и релевантности, те је стога неопходно сваком истраживачу његовог рада и заоставштине препоручити критичност и селективност у тражењу и одабиру извора. Овај рад јесте скроман напор да се у том правцу начини известан помак, узимајући за изворе научне и фактографски утемељене радове и анализе, те чланке из разнородне периодике. Сходно законитостима на којима почива, објективна историја науке не може се задовољити пуким набрајањем и описивањем нових идеја и замисли, било по апстрактним било по хагиографским канонима. Изазов се огледа у томе да се анализом историјских околности и контекста препозна напор, мисао водиља која превасходно доприноси и води ка формулисању теоријског концепта, а затим и његовог практичног извођења и примене у историји. Стога је предмет интересовања овог чланка анализа мотива који су Николу Теслу водили ка препознавању и формулисању принципа савременог глобалног система за размену порука и информација (бежичним путем), зачецима радио-технике и модерном оваплоћењу у виду глобалне мреже познате и под генеричким именоминерне – . Тесла се тридесетих и четрдесетих година прошлог столећа, такорећи на измаку свог животног века, већ преселио у легенду, те су његова појава и објаве унеколико сматране пуком ексцентричношћу, на граници могућег и спекулативног. Џон О’Нил (John O’Neill), у својој биографској књизи посвећеној Тесли, бележи да „чак и кад би новине, једанпут годишње, поменуле у насловима Теслу и његова најновија предвиђања у вези са научним чудима у будућности, нико није повезивао то име са изузетно високим, веома мршавим човеком у оделу из давно прохујалог доба који је готово свакодневно долазио и хранио своје крилате пријатеље”. Ипак, ова књига је неке четири деценије касније изазвала прави обрт у размишљањима и маштањима тадашњег тинејџера Ларија Пејџа (Lawrence Page), потоњег предуГу�ла (Google) зетника и оснивача . Мрежа свих мрежа, интернет, није настала преко ноћи, али би се свакако морала сматрати здруженим подухватом неколико бриљантних умова који су живели током 20. века. Док је читав низ научника и инжењера својим радовима омогућио техничко и практично остварење замисли, у њиховом темељу заправо лежи концептуално дело великог Тесле. Међу великанима, претечама интернета ваљало би неизоставно поменути Клода Шенона (Claude Elwood Shannon), који је 280
својим радом увео основне Маемаичка еорија комуникација појмове попут извора, преносиоца, канала, поруке, примаоца. На то су се надовезали први транзистори и дигитална електроника, заснована на принципима бинарне аритметике и логике Готфрида Вилхелма Лајбница (Gottfried Wilhelm Leibniz) , које је у дигиталну логику уобличио Џорџ Бул (George Boole). Наравно, у корену ових идеја налази се есенцијални закључак Џејмса Максвела (Јames Clerk Maxwell) из 1865. године, којим сеКларка обједињују појаве електрицитета, магнетизма и светлости. Стога је, као што је то својевремено приметио Алберт Ајн2Максвелова заслуга у формулисању доказа штајн (Albert Einstein), о природи електромагнетног поља и његовог распростирања поларизованим таласима брзином светлости. Следећи битан искорак у разумевању ове области дао је Хајнрих Херц (Heinrich Rudolf Hertz), 1887. године, кад је експериментално доказао постојање радио-таласа, у складу с Максвеловом електромагнетском теоријом. Напослетку, вредан спомена је и кохерер Француза Едуарда Бранлија (Désiré Eugène Édouard Branly), који је 1890. године први пут практично, својим изумом, омогућио детекцију - и пријем ра дио-таласа, што је донело нови замах на пољу радио-телеграфије. Ваљало би овде, међу пионире радио-технике, прибројати и Александра Попова, који је на размеђи 19. и 20. века и сам испитивао пренос радио-таласа и конструисао један од првих пријемника радио-сигнала. Тесла и Попов су се срели 1893. године у Чикагу, приликом одржавања чувене Свеске изложбе , али су, нажалост, шире појединости тог сусрета остале недокументоване.
2. Еволуција идеје Теслиног Светског система
Данас је извесно да Теслину револуционарну замисао успоста вљања Свеско� сисема , како је он назвао и изложио пројекат глобалног система бежичних комуникација, формулисан 1900. године, можемо сматрати претечом данашњег система бежичних комуникација, а посредно на и наговештајем и доприносом самој хитектури и принципима којима су засновани интернет и армобилна телефонија. Тесла је циљ Свеско� сисема дефинисао у смислу успоста вљања разгранате комуникационе мреже различитих видова и нивоа који би послужили хуманизовању научне технологије. Имајући Albert Einstein, Science, 24. 5. 1940, преузето 15. 2. 2016, https://static1. squarespace.com/static/532a9587e4b085a89f267c62/t/551f70a3e4b085a7c1ba05a7/1428123811506/Einstein+commentary+in+Science+1940+.pdf. 2
281
то у виду, могло би се утврдити да је Никола Тесла већ на прагу 20. века постао пионир 21. столећа, с обзиром на чињеницу да су истин ска метафизичка питања почела да продиру у теоријску физику тек у наше доба, заједно са питањима астрофизике и ко смологије. Још 1900. године, Тесла је свој пројекат заокружио у 12 тачака које су остварене у новом столећу. Он је Земљу сматрао униформним континуалним електромагнетним медијем, а материју једним од видова усмерених електромагнетних осцилација описаних математичким алгоритмима. Држао је до тога да закон резонанције представља једно од основних природних законоправила која превазилазе време и раздаљине, те да су узајамне везе између различитих појава условљене искључиво различитим једноставним и сложеним резонанцама, то јест равномерним вибрацијама физичких система, превасходно електромагнетске природе. Коначно, уместо Њутнових (Isaac Newton) интеграла, Лајбницових диференцијалних једначина и Максвелове теорије, изложене у његовим једначинама електромагнетског поља, Тесла се служио једноставном математиком коју су користили старогрчки утемељивачи механике, понајвише Архимед, успостављајући аналогију између механике и електромагнетике. Данас није могуће у потпуности оценити значај оваквог мисаоног процеса, који непосредно указује на неопходност потпуно физичког тумачења основних математичких појмова. Будући да је то предмет бројних форума и радова посвећених Николи Тесли, забележени су покушаји да се свесно реконструише и емулира Теслин мисаони процес. Тесла је био изразито верујући и контемплативан човек и неретко је подстицаје за сопствене изуме и замисли стицао у вишим духовним сферама. То је била његова лична повезаност с невидљивим светом који му је омогућио да уобличи нове проналаске, често неинтуитивне и у оштрој супротности с технологијом доступном у његовој епохи. Већ 1891. године, Никола Тесла је у предавању на Колеџу „Колумбија” (Columbia College), пред Америчким удружењем електроинжењера (American Institute of Electrical Engineers), говорио о примени високофреквентних струја за бежично осветљење. О томе извештава TheиNew York Times у чланку од 9. јула 1891. године, под насловом . То је година Бежичне елекричне свеиљке у којој Тесла публикује и револуционарни рад о појави високофреквентних наизменичних3 струја.
3
Nikola Tesla, „Phenomena of Alternating Currents of Very High Frequency Electrical World“,Еlectrical World (1891): 128-130. 282
Две године касније, на предавању у Сент Луису износи свој предлог, који је од изузетне важности: његова замисао је да без употребе жичаног проводника, пренос електричне енергије изведе осцилаторним путем, подижући вертикално усправљене проводнике на терминалним тачкама преносног пута, уземљене са доње стране и везане за проводна тела на горњим крајевима. Часопис Mining & Scientific Press наводи 11. априла 1896. године Теслину изјаву у којој је он изнео уверење дакоришћењем је „поруке могуће истовремено преносити у све делове света” електричних таласа који се „преносе кроз атмосферу, па чак и кроз етар изнад ње”. Те 1896. године, Тесли је пошло за руком да своје теоријске наводе експериментално и потврди – у својој новој лабораторији у Њујорку (пошто је стара страдала у пожару – 13. марта 1895. године) успео је да без жица пренесе сигнале на удаљености од око 32 километра. Годину дана касније, исти часопис, под Елекрич насловом ни нареак: Теслини бежични еле�рами (10. јула 1897. године), наводи да је Тесла не само доказао да је бежична комуникација могућа, већ и да „представља експериментално осведочену блиску будућност”. „Мада појединости нису доступне, једино смо у могућности да забележимо изјаву господина Тесле да је постигао бежичну комуникацију на значајним раздаљинама уз мали губитак енергије и уз напомену да савршена апаратура јесте једино ограничење. Морзеов давни експеримент на раздаљини од четрдесет миља изведен је на далеко непоузданијим основама од оних које данас пружају бежичне комуникације. Запажени су Теслини радови са струјама високих фреквенција и напона. Још 1891. године, он је предсказао садашње резултате, не само кад је у питању осветљење вакуумском цеви, већ и међукомуникација без жица. Прва поменута ствар је у његовим рукама постала предмет јавних демонстрација појаве електростатичних молекуларних сила. Изведени су многобројни експерименти, а господин Тесла је од тадашњих запањујућих учестаности од 10.000 осцилација у секунди доспео до (за данашње прилике) скромних два милиона осцилација у секунди”. Почетком 1898. године, Тесла је извео демонстрацију рада макете брода на даљинско управљање, при чему је радио-таласима управљао кретањем макете, која је била поринута у базен. Нажалост, прецизне околности, време и место ове демонстрације нису ни до данас прецизно утврђени. Првог јула исте године, Никола Тесла је Америчком патентном заводу (US Patent Office) поднео патентни захтев под бројем 613.809 за проналазак Меое и нараве за урављање механизмом креања ловила или вози 283
ла”. Патент је званично одобрен и регистрован 8. новембра 1898. године. У чланку објављеном 22. априла 1898. године у часопису Еlectrical Engineer, под насловом Теле�рафија кроз росор, аутор Силванус П. Томпсон (Silvanus Phillips Thompson) износи актуелна разматрања, набраја теоријске поставке и практичне експериме нте засноване на Максвеловој теорији електромагнетских таласа.
Управо у овом раздобљу Тесла започиње разраду планова о градњи торња у Варденклифу Wardenclyffe ( Tower) на Лонг Ајланду. Након експеримената изведених у Колораду Спрингсу 1899. године, његова намера је била Воренклиф да кула постане средиште новог бежичног система за пренос енергије. Градња куле започета је 1901. године. Ова необична и тајанствена грађевина, чија сврха никада до краја није разоткривена широј јавности, од првога дана градње привлачи нарочиту медијску пажњу. Тако Babylon Signal, августа 1902. године (необична је подударност да часопис чије име асоцира на Вавилонску кулу доноси текст о Теслиној кули), чак наводи Теслине речи да се „већ неко време из ове станице шаљу телеграфске поруке бежичним путем на велика растојања, али не могу за сада рећи хоћемо ли на комерцијалној основи започети деловање на пољу телеграфије”. Ван сваке сумње, последња деценија 19. века била је за Теслу најплодније раздобље, када је реч о његовим техничким иновацијама и експерименталним пробама на пољу бежичне телеграфије, телефоније, а и бежичног преноса енергије. Већ фебруара 1892. године, пред Институтом електричних инжењера (Institution of Electrical Engineers) и Краљевским друштвом (The Royal Institution of Great Britain) у Лондону, Тесла показује задивљујући експеримент са светиљкама, потврђујући могућност преноса енергије електромагнетним таласима. Сличну демонстрацију поновио је и 1893. године, пред Франклиновим институтом (The Franklin Institute) у Филаделфији и Националним удружењем за електрично осветљење (National Electric Light Association) у Сент Луису. Поред осталих, свакако су вредни помена и неки од патената које је Тесла у овој деценији конструисао, а уграђени су у темеље његовог истраживачког и експерименталног рада: трансформатор електричне енергије са осцилаторним кондензатором, под патентним бројем 462.458, од 3. новембра 1891. године (најављен већ 20. маја исте године на предавању пред Америчким удружењем електричних инжењера на Колумбијском колеџу); апарат за производњу високофреквентних електричних струја, под америчким патентним бројем 568.180, од 22. септембра 1896. године. Круну његових регистрованих изума у овом раздобљу представља патент под бројем 645.576, а радило се о радио-преносу 284
електричне енергије, који је одобрен 20. марта 1900. године (био је поднет 3. септембра 1897. године). Никола Тесла се деведесетих година претпрошлог века бавио и теоријским разматрањима, настојећи да проникне у природу и закономерност простирања електромагнетних сигнала. Нека своја разматрања он је представио низу најугледнијих савремених научника његове епохе, као што је то био случај 1897. године, приликом посете лорда Келвина (William Thomson, Lord Kelvin) његовој лабораторији. Исте године, Western Electrician доноси напис у којем се наводи да је Тесла „недавно патентирао метод преноса енергије кроз ваздух без коришћења жица. Овај метод се огледа у успостављању веома велике разлике потенцијала између високе тачке у атмосфери, у виду лансираног балона везаног жицом, и удаљене тачке на балону, која је са своје стране преко трансформатора повезана са земљом. Трансформатор напона производи на излазу, или првом балону, високи потенцијал, а тако изазвана разлика потенцијала узрокује струју кроз разређени ваздух до другог балона, а одатле кроз трансформатор напона до земље. Господин Тесла је уверен у добру проводност разређеног ваздуха, уз помоћ електромоторне силе”. У експериментима изведеним у Колорадо Спрингсу и на Лонг Ајланду, Тесли полази за руком да обави пренос сигнала на раздаљинама до приближно 16 километара (око 10 миља), док је пренос сигнала на растојању од тридесетак миља (приближно 48 километара) остварен током ранијих експеримената између лабораторије у улици Хјустон и Вест Поинта. Тесла доцније сведочи да јеВаренклиф првенствено грађен с намером да постане комерцијални центар за бежичну телефонију и телеграфију. Бројни детаљи његових радова и експеримената обелодањени су 1895. године, уз фасцинантне фотографије из његове лабораторије, и то у чланку Теслин осцилаор и ру�и изуми. То су готово једина преостала сведочанства која су надживела катастрофални пожар у марту 1895. године, у којем је потпуно уништена опрема и документација Теслине лабораторије. Свега неколико дана раније, почетком новембра 1898. године, дневник New York Sun у свом уводнику наводи: „Личност Николе Тесле подједнако је занимљива колико и исход његових научних опита. Његов начин деловања радикално се разликује од метода оних који уче на основу експеримената и методе елиминације. Тесла ретко посеже за експериментима, а онда кад то чини циљ му је да докаже теорију а не да је тек формулише. У току 11 година, како наводи, свега један од његових експеримената није успео. 285
Његови процеси су ментални, како каже, његов ум задире у тако високе сфере да се уплаши и повлачи се. Накнадно своје закључке подупире бројевима и експериментима. Ниједан други велики научењак није се окретао од свог рада не би ли начинио средство за окончање рата. Други су изумели пушке, оружје, експлозив и остала ратничка оруђа, но чак и у таквим случајевима су њихови изуми следили дело и ток на којем су њихови проналазачи раније деловали…”. Тhe Electrical World у издању од 14. јануара 1899. године, под насловом Теле�рафисање без воова пише: „Тесла наводи методу слања сигнала путем високофреквентних струја.[…] Метод који Тесла користи, а који је већ описан, наликује његовом предлогу за пренос енергије на значајним висинама, за шта су му одобрени британски патент 24.421 из 1897. године и швајцарски патент 15.542 из 1897. године, и представља искорак у правцу његовог недавног америчког патента 613.809, од 8. новембра 1898. године, о управљању кретањем и погоном пловног објекта или возила. Иако се ови изуми баве другим видом појава, наиме преносом енергије а не преносом сигнала, ипак с обзиром на аналогију са садашњим предметом нашег посматрања, биће изнет њихов кратак опис. У патенту за пренос енергије користе се високонапонски трансформатори за подизање и спуштање напона, први на предајној станици, потоњи на пријемној станици. Један крај секундарног калема на предајној станици је уземљен, други је повезан са изолованом металном сфером или кондензаторском површином постављеном високо у атмосфери. На сличан начин, изведен је склоп на пријемној станици, а енергија се преноси са једног на други кондензатор. Горе су наведени услови који омогућавају овакав метод преноса. У патенту број 613.809 за управљање и погон пловила, користе се средишње и локална кола, која се напајају резервним батеријама за управљање механизмима покретања и вођења. Погонски мотор је направљен тако да функционише у једном смеру локалним колом преко релеја, а покреће се уназад другим колом и релејом. Релеје напаја средишње коло, које обухвата прекидач и батерију”.
3. Тесла на почетку 20. века, столећа електротехнике
У свом прекретничком чланку из јуна 1900. О године, роблему увећања љуске енер�ије , Тесла се дотиче многих философских проблема и разматрања, да би се напослетку усредсредио на анализу потенцијалних извора енергије у природи. У средишту његовог рада разматра се принцип електричног осцилатора, а 286
одатле се изводи и низ практичних примена, укључујући и бежични пренос сигнала. Фебруара 1901. године, у чланку објављеном у часопису Electrical World & Engineer, Тесла истиче да полаже право на ауторство и на то да се назове „оцем бежичне телеграфије”. Нажалост, лист у саркастичном тону наводи да „уколико би господин Тесла учинио оно што би се с правом моглом затражити од људи његовог угледаелектричних – да напишеинжењера рад за Америчко физичара или Институт у којемдруштво би обрадио деловање остварено на овом пољу – нашли бисмо се у прилици да исправимо овај наводно учињени превид према којем до сада нашим читаоцима нисмо изнели такве наводе који би оправдали доделу назива „отац бежичне телеграфије”. Међутим, неповољне финансијске околности током неколико наредних година, присиљавају Теслу да уложи знатно време и ванредне напоре у борби са административним процедурама кроз судске процесе, трудећи се да докаже своје ауторство над појединим изумима и патентима; но, још озбиљније, реч је уједно и о његовој неизвесној борби за опстанак, у настојању да на сваки начин отплати повериоцима своје нагомилане дугове. Electrical World & Engineer објављује 1904. године Теслин чланак, Бежични ренос елекричне енер�ије , у којем он са ентузијазмом, једноставним језиком и појмовима сажима своје радове из претходних десетак година на пољу бежичног преноса. Ипак, упркос свему, Тесла не одустаје од своје замисли, па се 1908. године оглашава кратким чланком у књизи о бежичној телефонији и телеграфији, под насловом Буућнос бежично� рено са; овде настоји да разговорним језиком, без стручних термина, предочи јавности оно чиме је заокупљен. Исте године, реагује на писање часописа The New York Times и утврђује да су принципом бежичног преноса података „електричари само дошли у посед Аладинове лампе… Но, није никакво чудо протрљати ту Аладинову лампу”. Септембра 1912. године, у часопису Modern Electrics, публикован је Теслин рад; Тесла у чланку отворено разматра проблематику бежичног преноса енергије, утицаја Сунчевог зрачења и техничка ограничења. Нови искорак у формулисању целовитог плана бежичних телекомуникација постаје извеснији кроз чланак у дневном листу Тhe New York Press, од 9. новембра 1913. године: План Николе Тесле за бежично урављање броом о морима . У чланку се наводи замисао о постављању јаких предајника, који би захваљујући диора
287
-сигналима могли прецизно одредити позицију брода у односу на екватор и полове, тачније његову географску ширину и дужину. Велика ратна страдања и невоље мноштва људи, настале по избијању Првог светског рата, усмеравају пажњу и рад познатог проналазача ка питањима борбе за мир. У чланку у недељнику Collier’s Weekly од 2. децембра 1916. године под насловом Чуа сурашњице, Тесла пише: „Даљи напредак у телеграфији и телефонији је сасвим Употреба новогбез пријемног уређаја, чија осетљивост можемогућ. бити повећана готово ограничења, омогућава нам да телефонирамо ваздушним водовима или кабловима било какве дужине, снижавајући неопходну радну струју на инфинитезималну вредност. Овај изум ће до невиђених размера проширити бежични пренос информација на свим пољима. Следећа етапа биће телеграфски пренос слика. Користиће се постојећа апаратура. Замисао о телеграфисању или телефонском преносу слика одавно се појавила, али су практичне невоље спречавале њену комерцијалну примену. Обављени су извесни изгледни експерименти, па постоји разлог да се верује у скорашње постизање успеха. Наредни драгоцени изум биће писаћа машина којом ће се електронски управљати путем људског гласа. Ова погодност ће бити од највише вредности, јер ће укинути потребу за оператерима и у великој мери приштедети напора и времена у пословним бироима”. Транскрипт разговора које је Тесла водио 1915. и 1916. године са тимом својих бранилаца на суђењима око ауторских и патентних права над низом проналазака и регистрованих изума, фототипски је поново штампан почетком овог столећа, а представља 4 Из њега сазнајемо, не ретко драгоцен и садржајан документ. само хронолошки след идеја и експерименталних радова које Тесла спроводи у раду с наизменичним струјама и на њиховој примени на бежичну телеграфију, телефонију и пренос енергије, већ и читав низ детаља о којима је већина, ако нису и сви трагови нестали у пожарима или рушењима Теслиних ранијих лабораторија, попут оних најзначајних, који су се налазили на адреси у улици Хјустон у Њујорку или уВаренклиф кули . Тачно стотину година касније, модерном читаоцу, опремљеном преносним рачунарима, паметним телефонима и кућним бежичним мрежама, ове Теслине речи делују наизглед природно, али његове замисли нису биле само пука футуролошка нагађања, већ производ дугих и темељних размишљања. Дешавало се то у 4 Nikola Tesla, Nikola Tesla on his work with alternating currents and their appli-
cation to wireless telegraphy, telephony, and transmission of power , ed. Leland
I. Anderson (Breckenridge, Colorado: 21st Century Books, 2002). 288
времену, много деценија пре замаха електронике, знатно пре него што је степен технолошког развоја уопште омогућио делатну примену ових замисли у дело.
4. Теслина визија бежичних комуникација
- радио-техни Никола Тесла јестеексперименталним посведочен као један од твораца ке, посебно својим радовима и патентима који су утрли пут даљим искорацима. Његови бројни експерименти послужили су као основ за ову грану електротехнике. Тесла се вратио свом светском бежичном систему и даље га развијао у чланку у часопису Еlectrical Experimenter под насловом . Чланак обилује техничким појединостима, Прави бежични ренос а Тесла пружа читаоцу прилику за кратак преглед еволуције његовог рада на бежичном преносу. Темељ техничког решења описан је у његовом америчком патенту 568.178, од 22. септембра 1896. године, и с тим у вези решењем бежичног апарата из америчког патента под бројем 613.809, од 8. новембра 1898. године, о методи и уређају за управљање кретањем пловила или возила. Јасно артикулисани циљеви Свеско� бежично� сисема први пут су сажети у његовом аутобиографском Моји изуми раду , где је план изложен у 12 основних тачака:
„1. Повезивање постојећих телеграфских служби или бироа у целом свету; 2. Успостављање тајне и непробојне телеграфске службе под државним надзором; 3. Повезивање свих постојећих телефонских служби и централа широм Земаљске кугле; 4. Пренос и ширење вести кроз штампу широм планете коришћењем телеграфа или телефона; 5. Успостављање „Светског система” за пренос информација искључиво у приватне намене; 6. Повезивање и рад свих берзанских телеграфа на свету; 7. Успостављање светског система за пренос и расподелу музике, итд.; 8. Универзално бележење времена помоћу јефтиних часовника који показују астрономски прецизно време и не захтевају било какво опслуживање; 9. Светски систем преноса куцаних или рукописних знакова, слова, чекова, итд.; 289
10. Успостављање светске поморске службе, која би омогућавала кормиларима свих бродова савршену навигацију без компаса, одређивање тачне позиције, времена и брзине; спречавање судара, несрећа и сл.; 11. Пуштање у рад светског система штампе, на копну и на мору; 12. Широм света остварена репродукција фотографија, свих врста цртежа или записа”. У годинама после Првог светског рата, Тесла се враћа свом глобалном систему. Он пасионирано прати научни напредак и експерименте који се обављају на многим странама у Америци и Европи. У чланку у часопису Еlectrical Review, од 11. децембра 1920. године, Развој у ракси и ринци елефоо�рафије , он сумира своја запажања. У средишту његове пажње налазе се „најновији успешни експерименти Едуарда Белина у Паризу на преносу фотографија између Њујорка и Сент Луиса, на растојању од хиљаду миља”. Тесла одаје признање Шкотланђанину за прву замисао овог даљинског преноса фото-докумената средином 19 века, успут наводећи техничке појединости о примењеном решењу. Даље напомиње: фотографија тек је први корак ка несразмерно важнијем„Пренос подухвату телевизије. Под тим подразумевам тренутни пренос визуелних низова жичаним или бежичним путем, на било коју удаљеност. То је тема којој сам посветио више од 25 година непосредног изучавања. Две препреке, које су се пре доста године чиниле непремостивим, успешно су савладане, али на путу се и даље налазе велике тешкоће. Оне се најпре огледају у инерцији сензорних ћелија и огромној брзини неопходној да би се омогућило посматрање људи, предмета и призора из живота. Реч је о проблему конструкције предајника аналогног очном сочиву и дужици, чиме би се начинио преносни медиј налик очном нерву, као и пријемник устројен попут мозга. То је гигантски задатак, али сам уверен да ће свет у блиској будућности доживети његово остварење”. Овоме се вратио и 1927. године, у чланку у Тelegraph часопису and Telegraph Age, од 16. октобра, под насловом Свески сисем за бежични ренос енер�ије . * * *
Данас, више од стотину година од важних Теслиних открића и панексперименталних радова, сведоци смо готово нестварне екс зије технологије, посебно у области бежичних комуникација. Не 290
само да су преносиви апарати, од паметних телефона, таблета, преносних рачунара до телевизора, теледиригованих дронова па надаље, увелико постали део наше свакодневице, већ смо готово навикли на све недостижнију брзину и разноликост којима се ове технолошке иновације смењују и усавршавају. Широка распрострањеност и приступачност информација на интернету, који надалеко надмашују доступност, као и богатство фондова највећих конвенционалних у свету, те мултипликовање и хибридизација формибиблиотека аудио-визуелних и текстуалних комуникација билатералног и мултилатералног типа, додатни су показатељи да су изуми из Теслиних снова и маште постали наша стварност. Ретки су појединци који су у стању не само да сагледају природне појаве у сасвим другачијој перспективи, да их подвргну анализи, да проникну у њихове темељне принципе деловања и антиципирају могуће видове њихове примене, а да то буде на добробит човечанства. Никола Тесла јесте један од тих ретких умова, који су надрасли не само властито животно доба и савременике епохе, већ и способност да корачају испред техничких и технолошких ограничења временског и просторног окружења. У нашем времену, у којем се увелико овладало радио и сателитским комуникацијама, технологијама полупроводника и интегралних кола, Теслине замисли су остварене, истина не баш увек у потпуној подударности са његовим теоријским замислима или својевременим експериментима, али су извесно део универзалног наслеђа човечанства. Стога би овом месту вредело набројати само неке од најважнијих остварења његових радова у области бежичних комуникација и преноса енергије: – телефакс, претходник модерног факса, електронске поште, смс-ммс порука. Телефакс је омогућио слање порука краткоталасном (високофреквентном) радио-везом, пре него што је аутоматска телефонија постала доступна. Овим су испуњене тачке из Теслиног Светског бежичног система: 1. (повезивање постојећих телеграфских служби или бироа у целом свету); 2. (успостављање тајне и непробојне телеграфске службе под државним надзором); 4. (универзална дистрибуција вести); 9. (светски систем преноса куцаних или руком писаних карактера, слова, чекова и тако даље); 11. (пуштање у рад светског система штампе, на копну и мору); 12. (широм света омогућена репродукција фотографија, свих врста цртежа и записа).
291
Развој сателитских телекомуникација омогућио је успостављање Глобалног позиционог система (ГПС)5, глобалног система за геолокализацију – тачка 10 Теслиног светског бежичног система (успостављање универзалне поморске службе, која би омогућавала навигаторима свих бродова савршену навигацију без компаса, те одређивање тачне позиције и времена; разговор; спречавање судара, несрећа и слично.); – Атомски сатови остварење телеграфа тачака 6. (повезивање низација рада свих –берзанских на свету) ии8.синхро(универзално рачунање времена помоћу јефтиних часовника са астрономски прецизним временом) Теслиног светског бежичног система. Тачност мерења, прецизност хронометрије и синхронизација између различитих локација најпре је остварена коришћењем радио-сигнала, а доцније: мрежним протоколом за синхронизацију времена (Network Time Protocol, NTP) на компјутерским часовницима преко мрежа за пренос података; – телефонија преко интернет-протокола (Voice over Internet Protocol, VoIP) у суштини представља остварење тачке 3. Теслиног глобалног система (повезивање свих постојећих телефонских служби и централа широм Земаљске кугле); – Удружење за међународне, међубанкарске финансијске телекомуникације (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, SWIFT), утемељно 1973. године. Данас је то глобална мрежа и софтвер за размену порука између финансијских установа, који обухватају различите трансакције, дознаке, плаћања, трговину, хартије од вредности – лако је препознати тачке 5. (успостављање „Светског система” за пренос информација искључиво приватне намене) и 9. из Теслиног бежичног система (светски систем преноса куцаних или руком писаних карактера, слова, чекова, и тако даље). Познаваоци процеса и видова научног рада свесни су да они који одбијају да начине искорак изван видљивог и схватљивог, ретко одмакну даље од пуких чињеница; историографима науке позната је околност да је готово сваки велики напредак остварен захваљујући способности и креативности антиципирања, то јест успостављањем претпоставки које, иако су доказиве, често имају врло мало утемељења у чулном свету који нас окружује. Никола Тесла је своје одговоре црпео из природе, надахнут непосредним додиром са светом флоре и фауне из времена детињства и најраније младости. Његова радознала личност водила га је не само ка изучавању савремених научних и технолошких от5 Global Positioning System (GPS).
292
крића, већ га је нагонила на то да предмете и појаве посматра из нових перспектива и поставља у релације са другим појавама, настојећи да користи сва своја чула у напору да помири угао посматрања и субјективну перцепцију. Посебан дар који је поседовао била је способност визуелизације, као и вештине да своје идеје уобличи у форми јасних слика. Оно по чему Тесла остаје забележен, као један од ретких проналазача, инжењерасаи научника, јесте управо способност да интуитивност стваралачким приступом, даспоји запажене појаве формулише на методолошки начин и да наговести могуће правце развоја, практичне примене и последице коришћења нових апарата, изума, патената. Тај Теслин у многоме недостижни, али још недовољно вреднован допринос, заједно с његовом научном заоставштином, која и у нашем времену генерише нове облике и видове примене, јесу најважнија поука и вредност пред нама. Како је то, Јохан Волфганг Гете (Johann Wolfgang von Goethe), веома драг Николи Тесли, давно записао: „Неустрашиве идеје се пробијају попут шаховских фигура. Дешава се да будy заустављене, али захваљујући њима могуће је остварити победничку партију”. Литература
1.
Bissing, William. „Telegraphing Without Line Wires”. The Electrical World (1899): 55–57.
2.
Commerford, Martin Thomas. „Tesla’s oscillator and other inventions”. Century Magazine (1895): 916–933.
3.
Einstein, Albert. Science, 24. 5. 1940. Преузето 15. 2. 2016. https:// static1.squarespace.com/static/532a9587e4b085a89f267c62/t/551f7 0a3e4b085a7c1ba05a7/1428123811506/Einstein+commentary+in+S cience+1940+.pdf.
4.
„Electrical Progress: Nikola Tesla Is Credited With Statement”. Mining & Scientific Press (1896): 294.
5.
„Electrical Progress: Tesla’s Wireless Telegram”. Mining & Scientific Press (1897): 32.
6. 7.
„Letter: Tesla Describes His Investigations”. Western Electrician (1898): 301. „Nikola Tesla’s Plan To Keep Wireless Thumb On Ship’s At Sea”. The New York Press, VII, 2 (1913).
8.
„Nikola Tesla and His Quest”. The New York Sun (1898): 6.
9.
О’Нил, Џон Џозеф. Ненамашни �еније, живо Николе. ПреТесле вео Милорад Ванлић. Београд: Просвета, 1951. 293
10. Shannon, Claude. The Mathematical Theory of Communication. Champaign: University of Illinois Press, 1949. 11. Thompson, Silvanus P. „Telegraphing across spaces”. Electrical Engineer (1897): 466–468. 12. Tesla, Nikola. „The Problem Of Increasing Human Energy”. The Century Magazine (1900): 175–211. 13. Tesla, Nikola. „Syntonic And Multiple Wireless Telegraphy”.The Electrical World & Engineer (1901): 222. 14. Tesla, Nikola. „The Transmission of Electrical Energy Without Wires”. Electrical World & Engineer (1904): 429–431. 15. Tesla, Nikola. „The Future of the Wireless Art”. In Wireless telegraphy and telephony popularly explained, edited by Walter W. Massie and Charles R. Underhill, 67-71. New York: D. Van Nostrand Co.,1908. 16. Tesla, Nikola. „Letter: Mr. Tesla’s Vision”, The New York Times (1908): 8. 17. Tesla, Nikola. „Disturbing Influence Of Solar Radiation On Wireless Transmission Of Energy”. Modern Electrics (1912): 573–575. 18. Tesla, Nikola. „Wonders Of The Future”. Collier’s Weekly (1916): 8, 38. Nikola Tesla on his work with alternating currents and
19. their Tesla,application Nikola. to wireless telegraphy, telephony, and transmission of power. Editor, Leland I. Anderson. Breckenridge, Colorado: 21 st Century Books, 2002. 20. Tesla, Nikola. „The True Wireless”. Electrical Experimenter (1919): 28–30, 61–63, 87. 21. Tesla, Nikola. „My Inventions Part Five – The Magnifying Transmitter”. Electrical Experimenter (1919): 112–113, 148, 173, 176–178. 22. Tesla, Nikola. „Developments In Practice And Telephotography”. Electrical Review, (1920): 923–925.
Art
Of
23. Tesla, Nikola. „World System of Wireless Transmission of Energy”. Telegraph and Telegraph Age (1927): 457. 24. Tesla, Nikola. „Phenomena of Alternating Currents of Very High Frequency Electrical World”. Еlectrical World (1891): 128–130. 25. „Wireless Electric Lamps”. New York Times (1891): 4.
294
Srđan Z. Pavlović
Tesla Intercultural Forum, Frankfurt am Main, Germany NIKOLA TESLA AS THE PIONEER AND CREATOR OF WIRELESS COMMUNICATIONS
This article provides an overview of the evolutionary stages in the development of radio communications, and telecommunications in general. Special focus was given to the role of Nikola Tesla and his contributions, which come as a result of his experimental activities, led patents and his ability to anticipate future modes of technology expansion, their impact, and forms of practical application. Nikola Tesla’s work and personality have attracted signicant attention from the nal decade of the nineteenth century onwards, from academia and scientic institutions, a number of large corporations and investors, to the broadest audience, all amazed by his imaginative visions and the apparatus demonstrated. His research and innovative work have for long been the subject of numerous scientic papers and books, whilst the deals primarily with evolution of his ideas, models and current practicalpaper inventions in the eld of the wireless distribution of electrical signals and energy. Thereafter, Tesla’s legacy, along with his decisive impetus to the advancement and proliferation of radio communication, television, tele-automatics, etc. only now seem to have gained their true recognition and place they deserve in the history of science and ideas. This is illustrated through the inuence and the impact that Tesla’s theoretical and conceptual ideas arouse, and even get implemented and built long after his death, as a result of signicant progress in present day technology and engineering. The World System as a concept that Tesla devised at the turn of nineteenth and twentieth centuries, laid foundations for the basic principles and tools upon which today’s world wide web and underlying network protocols operate, the global distribution and exchange of audio-visual and textual documents is made possible, not to mention the entire systems facilitating the exchange and management of bank transactions, real time stock exchange information, or satellite navigation, to name just a few. This paper elaborates on key elements of Tesla’s concept of the World System as functional and operating today. Tesla was trying to decipher the laws of nature by following his intuition, his highly sophisticated cognitive skills and rare gifts such as the outstanding ability to visualize and anticipate. His childhood and early
295
youth spent in the countryside helped him to adopt and learn early on the importance of the link between abstract ideas and natural phenomena. The highlight of Tesla’s creative and inventive work was achieved in 1890s, to be crowned with experiments performed in Colorado Springs and Long Island, and attempts to build the commercially feasible Wardenclye tower as the global center for the wireless distribution of signals, energy and electricity. Keywords: Nikola Tesla, Internet, radio communications, telecommu-
nications, wireless communications, World system, computer networks, electrical engineering, mobile communications
Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
296
прегледни научни рад
УДК 51:929 Тесла Н.
1 Наталија Б. Јеленковић Дванаеста београдска гимназија
TЕСЛА И МАТЕМАТИКА
2
Апстракт У ра ду је на ори гиналан на чин систематично, прегледно- и кри тички приказан проблем Теслиног познавања и коришћења математике. Истраживачки рад заснован je на научним мето дама компарације, конкретизације и генерализације. Први део приказује карактеристике које су породицу Тесла издвајале од осталих и чиниле је посебном. Такође у овом делу је - презен товано како се школовао млади геније, указује се на његово математичко учење и образовање у научном смислу. У раду су поменути неки од Теслиних професора који су посебно до принели његовом усмеравању ка математици и техници. Исти цање бројева у сваком смислу, кроз живот и науку, постигнуто је у другом делу, цитирањем његових посебних ставова о поимању и значају бројева у свему што нас окружује. У кратким описима, набројане су још неке од области у којима је Тесла имао бар по неки допринос, уз коришћење примењене математике, али на свој начин – кроз логичко закључивање. На крају су подробније описана Теслина објашњења - у небес
кој механици о којима се врло мало знало. Познати- пронала зач је придавао значај синтакси и семантици, као и- промена ма које су се односиле на кретање планета. Приметио је да у астрономији постоји доста тога у потпуности необјашњеног. 1
[email protected] Предавање одржано је 5. априла 2016. године у Тесла и маемаика Математичком институту САНУ, у оквиру сталног Семинара за историју и филозофију, математике, механике и астрономије, поводом стошездесе тогодишњице од рођења Николе Тесле. 2
297
Користећи математику, објаснио је неке основне астрономске појаве. Математика је за њега увек била апарат за описивање многих природних дешавања. Циљ рада јесте да презентује примену математике на један други начин, на начин изумитеља, проналазача, визионара, као и да се тачно прецизира где, када и како је Никола Тесла кори стио математику. Кључне речи: Стошездесетогодишњица од рођења, број, истина, космолог, кибернетика, светлост, Месец
1. Увод
Никола Тесла је био човек који је обогатио човечанство својим генијалним експериментима и проналасцима. За њега је познато да није познавао математику као науку, али је умео да рачуна. Од Декарта (René Descartes, 31. 3. 1596–11. 2. 1650) је научио да су за „људско ослобођење” најважнији елементи математика 3 Због својих особина начина живота био је, и истраживање. другачији од осталих. Његове мисли, визије и осећања, -биле су по везане у складну целину. 1.1 Како је Тесла постао визионар, проналазач и како се развијао у математичком смислу
„Велика стваралачка снага духа, очигледно урођена, изванредна даровитост која је ишла руку под руку са чудесним памћењем, као и брзом способношћу учења и поимања новог и битног у идејама и појавама, није била рано откривена код Николе Тесле, између осталог и зато што је у његовој породици обдареност била обична појава. Отац Милутин свештеник и народни просветитељ, био је изванредан говорник, песник, писац и ‘истински животни филозоф’. Његове властите методе биле су необичне: тражио је од Николе да се вежба у погађању туђих мисли, да открива разне грешке код себе и код других, једном речју, да оштро опажа све што се у природи и међу људима дешава. Мајку Ђуку, из угледне свештеничке породице Мандић, Никола Тесла веома хвали у аутобиографији Моји роналасци ,4 као способну и храбру жену, која потиче из породице изумитеља. За рођеног брата 3 Наталија Јеленковић, резиме предавања Тесла и
(рад пред маемаика стављен на Семинару за историју и филозофију, математике, механике и астрономије, Београд, Србија, 5. април 2016). 4 Nikola Tesla, My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla(New York: Experimenter Publishing Company, Inc, 1919).
298
Слика 1. Професори Гимназије у Раковцу за време школовања Николе Тесле Данета, који је у четрнаестој, или, по другој верзији, у шеснаестој години погинуо због коња (или због последица пада са таванских степеница), сви су у породици мислили да је био чудесно обдарен 5 дечко, готово у свему способнији од Николе”. Поред знања која је стекао у свом дому од родитеља,- затим чи тајући светска дела из књижевности, многа научна дела, постојали су и неки од ванредних професора који су му предавали и тако допринели његовом знању, васпитању и образовању:
Владета Јеротић, „Никола Тесла. Психолошки портрет”, у Дарови на ших рођака 3 (Београд: Задужбина Владете Јеротића, ИП Ars libri, 2007). 5
299
Слика 2. Мартин Секулић 1833–1905. године
Шишман пл. Шоштарић Летованички – господарство - (еконо мија) и природопис (познавање природе); Мартин Секулић – професор стројарства (машинства) и ари тметике, чувар физикалног кабинета; Др. Петар Томић – професор географије и историје; Фрањо Вала (Franjo Valla) – дугогодишњи професор, писац и преводилац многих историјских дела из Француске револуције; Аугустин Лeфлер (Augustin Löffler) – професор математи ке и физике, као и предавач гимнастике, који је основао „гомбалиште”. Никола Тесла је уписао Краљевску велику реалку 1870. годи не. Школске 1870/1871. године био је четврти разред и то са 14 година. Следеће школске године био је шести, а затим 1872/1873. године седми разред. Тесла је из четвртог прешао у шести разред, јер је школа добила седми разред, и то тако да је између три нижа и три виша убачен још један разред. Од сачуваних докумената зна чајан јеЗаисник број 10 са седнице Наставничког већа, одржане 11. фебруара 1873. године, који садржи имена похваљених и уко рених студената појединих разреда. Никола Тесла је похваљен из историје, а укорен због лоше оцене из математике. Оцена је до краја године била исправљена, вероватно се то десило због дуже болести. У завршном сведочанству из математике имао је оцену – одличан. Матурирао је 24. јула 1873. године. 300
Теслино математичко образовање је све оно што је из - матема тике научио најпре у Смиљану, па у Госпићу, затим у Краљевској великој реалци у Раковцу, потом на студијама електротехнике у Политехничкој школи у Грацу од 1875. године и касније кроз само стална истраживања и учења према потребама које су га водиле ка остваривању његових визија. Предмети Морално владање Вјеронаук
Оцене похвално
похвално
Матерњи језик (Хрватски)
задовољава
Други живи језик (Њемачки)
одличан
Географија и повијест (историја)
одличан
Математика
одличан
Нацртна геометрија
задовољава
Природопис
похвално
Физика
похвално
Кемија
похвално
Просторучно рисање (цртање)
довољно
Зрелост за техничку школу
зрео
Табела 1. Записник о матурском испиту, одржаном у Краљевској великој реалки у Раковцу, на крају школске 1872/1873. године Сматра се да је основно математичко образовање на- научној ос нови Тесла стекао захваљујући следећем гимназијском програму: : Први разред Mатематика: Декадни бројни системи до рачунања са - више именованим целим и разломљеним бројевима (четири сата недељно). Геометријски ликови у Геометрија и геометријско цртање: равни. Цртање по моделу. Други разред: Математика: Омер (количник) и обим недостатка за мерење тежине и новац. Једноставни каматни рачун (четири сата недељно).
301
Планиметрија. Цртање - ше Геометрија и геометријско цртање: старом и лењиром (три сата недељно). : Трећи разред Че Математика: Састављени размери, употреба у трговини. тири врсте рачунања са обштим бројевима, 2. и 3. узмноже и произвађање 2. и 3. корена (четири сата недељно). Стереометрија. Употреба Геометрија и геометријско цртање. код техничких предмета. Четврти разред: Математика: Научна примена 4 основне операције са општим бројевима, фракција, једначина 1. степена са 1 и 2 непознате. Линеарна планиметрија (четири сата недељно). . Задаци из геометрије авиона и чврстог Нацртна геометрија тела, геометрије равни, криве, ортогонална пројекција тачке и линије (три сата недељно). : Пети разред Математика. Понављање опште аритметике, једначине са више непознаница (непознатих), логаритам, бројни систем, дељивост бројева, узмножи, корени Имагинарни и Комплекс ни бројеви, омјери, размjери, једначине другог степена, округ, равна тригонометрија (шест сати недељно). . Наука о равни. Пројекција угластих Дескриптивна геометрија Телес. ПРОСЕК с равнинами. Проникнућа. Наука о кривуљама (три сата недељно). : Шести разред - једнач Математика. Сувишни уломци, диофантичке једначбе, бе вишег степена, прогресије, конвергенција и дивергенција, комбинација, биномиални теорема. Стереометрија, Нaчела сферичке геометрије (пет сати недељно). . Извађање и представљање- кри Дескриптивна геометрија вих површина. Додирне равнине. Коса пројекција (три сата недељно). : Седми разред Математика. Наставак сферичке тригонометрије, почела о вероватности, поступиће вишег степена. Аналитичка геометрија (пет сати недељно). Централна пројекција. Опетовање Дескриптивна геометрија. (три сата недељно).
302
2. У одрастању и начину живота Николе Тесле основа свега је број
Кроз живот и дело, Тесла је све везивао за теорију бројева. „Бројао сам кораке на својим шетњама, израчунавао ‘волумни’ садржај тањира супе, шољице кафе и комада хране – иначе не бих уживао у јелу. Све моје понављане радње или операције морале су бити три, а ако бих погрешио, почео бих од почетка, чак 6сати.” и акодељиве би ми засто требало неколико Из његове биографије сазнајемо да је старост дочекао сам, није се женио. Жене је углавном избегавао, јер је цео био посвећен искључиво свом делу за добробит свог човечанства. Живео је у хотелским собама, углавном је бирао са бројем 207 (због- дељиво сти броја са три), наручивао је за сваки дан 18 пешкира (плашио се бактерија и заразе било које врсте, а и број је дељив са три). Увек је вечерао у исто време, тачно у осам сати, за столом на коме се, као и обично, налазило 18 салвета. Поред тога што је свуда и у свему видео бројеве и симболе, Тесла је примењивао све што је било математички конструктивно (конструктибилно), а припадало је Питагорејској школи. Теслин пријатељ, новинар Џулијан Хоторн (Julian Hawthorne) је у писму Тесли од 8. јула 1912, оставио неколико вредних запажања: „Изгледа да Ви више волите да ограничите ваше стваралаштво на духовни план – не да га овековечите у материји. Ваш ум вас води до тачке када би требало прећи на остварење, величанствено за материјалисте, ту се окрећете без освртања да ли ће до њега доћи и настављате даље ка изазовима нових мистерија. То је пут песника. Сав Ваш рад је поезија, али и свега од онога што се под њом подразумева, јер се заснива на стварно утврђеним - чињени цама – не на пустој нади надирућег овладавања Природом, већ на 7 извесности тог овладавања.“ Прота Јован Крајновић (протојереј, национални радник, 1880, Вребац код Госпића, Лика ― 7. 2. 1943, Џонстаун, Пенсилванија, САД),8 током једног сусрета и разговора који је водио са Теслом у Њујорку, упитао је великог научника како је кренуо путем егзактне науке. Тесла је одговорио:
6
Ibid.
vizija”, Planeta, преузето 2. 3. 2016, http:// www.planeta.rs/01/sa_naslovne.htm. 8 Чедомир Попов, гл.ур., , азбучник, том 5 (Нови Срски био�рафски речник Сад: Матица Српска, 2011). 7 Branimir Jovanović, „Tesla – duh i
303
„То се десило овако. Мој покојни ујак прото, а после владика, 9, имао је у кући потпуна Декартова дела, Петар (Николај) Мандић на немачком језику. Ујак је читао Декарта из наваде, премда су му се зато ругали суседни свештеници. Ја сам пак прво постао ујаков ученик а после друг у тој студији. Из Декарта сам, могу поуздано рећи, присвојио темељни метод у посматрању живота. Ту сам се привикао, да све своје мисли и размишљања постављам - на мате матички основ и у математичке формуле. Што се није дало изрази 10 ти у облику једначина то мене није занимало.“ У једном интервјуу, датом априла 1926. године, Тесла је описао основне фазе своје научно-истраживачке методе: „Током рада, прво добијем ‘осећај’ да постоји решење неког проблема. Овај осећај ми много значи, јер кадгод га добијем, увек успем да до краја решим проблем. Вероватно је он индикација да подсвест марљиво тражи или је већ пронашла решење. Онда ја уопштено размишљам о проблему, не концентришући- се посеб но на било коју тачку. Могу да прођу месеци или чак године са идејом, која је дубоко у мојој глави у таквом стању. Коначно идеја сазрева и слика која је у почетку била нејасна, постаје све оштрија – све док не постане реалност. Пошто је општи облик утврђен, ја настављам да усавршавам машину или идеју – одлучујући да ли ће радити ефикасно, да ли ће је ова или она ствар поправити. Визија је тако јасна да могу да видим ако су неки делови у неравнотежи. Коначно могу да дам тачне мере мајстору и ако нисам претходно направио скицу. Модели не служе да бих њима експериментисао 11 уму.” већ да бих доказао идеје које сам створио у свом Тесла је међу колегама научницима и проналазачима био по знат по томе што је једноставно и брзо, без употребе компликова ног математичког апарата, долазио до решења. Али њему је рачун служио само као нека врста путоказа у истраживању. Предност је давао експериментима над теоријским односно математичким моделима: „Да се наука може остварити упражњавањем саме -математи ке је новост за мене, јер ја сам одувек сматрао да су чињенице које се могу демонстрирати симболичним процесима малобројне и од мање важности у односу на велике истине досегнуте искуством и 12 логичком дедукцијом.” 9
Владика Николај (световно: Петар Мандић; 5. август 1840, Горњи Града чац – 2. август 1907) био је српски теолог, митрополит дабробосански (7. новембар 1896 – 2. август 1907) и митрополит зворничко-тузлански (14. мај 1892–26. јул 1897). Никола Тесла му је био сестрић. 10 Видети фусноту број 7. 11 Ibid. 12 Ibid.
304
Слика3. Теслин патент, 2. октобар 1888. године: Динамо елекрична машина
Тесла је вешто баратао данашњом инжењерском математи ком. Сазнајемо да никад није користио математику тежу од ал гебарских једначина и математичких функција, диференцијалних једначина и класичних математичких метода рада. Никад није објаснио математички смисао својих радова. Браћа Џејмс Ф. Корум и Кенет Л. Корум (Јames F. Corum и Кenneth L. Corum) пробала су да Теслине изуме и експерименте опишу математички. Делимично су успели у томе. Теслин наизглед нереалан став добија потврду у савременим истраживањима на тему: Ша је зајеничко свему шо осоји у космосу? Појављује се тројство: фракталност, хијерархија - и кван 305
Слика 4. Теслин патент, 1. мај 1888. године: Елекрична рансмисиона енер�ија
товање, што је у великој мери еквивалент Теслином поимању све 13 та као целине. Тесла је придавао посебну пажњу и значај идејама које воде решењу, експериментисању и описивању проналазака.- Математи ка је била у филозофском смислу прикривена у свему томе. -Наје основу Теслиног и његових сазнајемо лико истина моћна ирада битна. Зато се проналазака она мора препознати и ко из двојити одмах – или као природна или као научна. Питање је само колико је све то око истине и са истином у потпуности изводљиво. „Кад достигнем ово стање знам да нисам далеко од циља. Моје идеје су увек рационалне јер је моје тело један изузетно прецизан инструмент пријема. Сва његова дејства су просто одговори на
Александар Томић, „Сунчев систем – космогонија”, Unus mundus, 43 (Ниш: Нишки културни центар, 2012), 1–464. 13
306
спољашње подстицаје, а тачна интерпретација ових спољашњих утицаја води, непроменљиво, ка истини. Увек сам срећан кад дођем до истине јер нема сумње да је овакво оптерећење мозга 14 праћено великом опасношћу по живот.”
3. Тесла даље открива истину
Оно што је посебна занимљивост у Теслином делу јесте да је радио на својим визијама и као астроном и астрофизичар, а примењивао математику за доношење објашњења и закључака небеске механике. „1919. године Никола ТЕСЛА пише на молбу Хуга Гернсбака (Hugo Gernsback), уредника часописа ‘The Electrical Experimenter’, чланак под називом Famous Scentific Illusions. Чланак има три дела – први из 1919. године, The Illusion of the Axial Rotation of the Moon’s односи се на астрономију. Због великог интересовања чи талаца и оспоравања неких ставова, Тесла је написао и две допуне исте те 1919. То су једини чланци Николе Тесле који се односе директно на астрономију. Поводом 50 година од Теслине смрти они 15 су детаљно анализирани и представљени јавности.” На почетку чланка Илузија о осној роацији Месеца , Тесла тума чи ротацију на следећи начин: „У астрономским текстовима оби чно се наводи као аргумент да, када Месец не би ротирао око своје осе, морао би излагати погледу целу своју површину. Ако се види и мало више од половине, он мора ротирати. То је погрешно, јер нуди само једну алтернативу-ротацију око своје осе. Међутим, исти се ефекат постиже и обртањем око произвољног- броја мо гућих слободних оса. Осим тога, Месец показује целу површину другим планетама, осим Земље. Месец ротира, али не- око соп ствене осе, већ око осе која пролази кроз центар теже система Земља-Месец, на даљини 4.665 km од центра Земље. Осна рота ција није просто ротација око неке осе, како се наводи у речници16 смислу.” ма, већ представља кружно кретање у пуном физичком
14
Видети фусноту број 7. Aleksandar Tomić and Branimir Jovanović, „Nikola Tesla: The Moons rota tion”, in Proceedings of the X national conference of Yugoslav astronomers, ed. Milan Dimitrijević and Dragutin Djurović (Belgrade: Astronomical Observato ry, 1993), 119–126. 16 Aleksandar Tomić, „Nikola Tesla: Iluzija o rotaciji Meseca”, u Tesla: vizije, delo, život – zbornik radova sa skupa povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle, 10. jul 2006, ur. Miroslav Benišek, Đuro Koruga i Slobodan Pokrajac (Beograd: Mašinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, 2007). 15
307
Тесла наводи да планете и сателити могу имати оба порекла, а да – по његовом мишљењу – није тешко утврдити на који су начин настали. Следећи закључци сигурно се могу извести: 1. Небеско тело одбачено од другог, већег, не може- имати ро тацију око сопствене осе. Теслино образложење је следеће: Маса, растопљени флуид, под утицајем топлоте и притиска који се касније смањио, у међувремену очврсне бивајући истовремено - деформи сан Хлађењем и креће очвршћавањем об лик гравитационим се стабилизује ипривлачењем. мања маса наставља да се око веће, као да је чврсто повезана с њом, осим што се због промена орбиталне брзине појављује клаћење (либрација). Такво кретање искључује могућност осне ротације, и то у строгомфизичком смислу. 2. Ако планетно тело у орбиталном кретању показује увек исту страну централном телу, то је сигуран доказ да је од ње одвојено и да је прави сателит. 3. Планета која се обрће око своје осе у проласку поред неке друге, не може бити одбачена, него мора бити захваћена. Тесла у другом, дописаном делу чланка, под називом The Moon’s Rotation, побија исправност аналогије кретања Месеца с кретањем лопте окачене о нит, која ротира око неке тачке („ве
зана ротација”). Он анализира шта биби се одлетела догодило по када би се нит прекинула на следећи начин: Лопта тангенти на кружну путању, а појавила би се њена ротација само као последица различитости тангенцијалних брзина ближих и даљих тачака. По „откидању” Месец би наставио да ротира истом брзином и у истом смеру. Тесла је то и експериментално проверио! Међутим, он дозвољава и могућност да Месец у случају откидања одлети по тангенти на путању без икакве ротације. Он узима као реално могућу и прерасподелу маса, насталу у процесу хлађења, такву да је већа маса у ближој, а мања у даљој половини запремине. Тада би био могућ случај равнотежног обртања тих половина око центра који није између њих него на слободној оси. Тесла је 1919. године дословце написао: „Из карактера кре тања сателита може се поуздано закључити да је лишен обртног - танген момента око своје осе. Када би био подељен по равни цијалној на путању, масе ових половина односиле би се обрнуто 17 Даље је Тесла растојањима њихових центара од центра Земље”. описивао либрацију по дужини као пратећи ефекат утицаја век тора релативне промене брзине између перигеја и апогеја: „Про ласком кроз апогеј изгледа нам као да се појављује мала брзина у смеру ка нама, или узимањем у обзир смера, брзина опада једна
17
Ibid.
308
ко, за обе половине, док тангенцијална брзина расте и то - релатив но више за ближи део. Зато се појављује осни померај који више показује источну страну Месеца. Код апогеја ситуација је обрнута, па Месец више показује своју западну страну. Месец заиста плеше око осе која пролази кроз његов центар инерције, слично лопти на концу”.18
4. Уместо закључка – Тесла као методичар
Своје успехе Тесла је описивао у чланцима угледних популистичких и научних часописа, као и на предавањима које је одржао на многим универзитетима. Може се приметити да је Теслин допринос методици наставе математике садржан у занимљивим, често огледним предавањима, као и у истицању да се не треба губити у рачунима и формулама него размишљати и препустити се креативности својих идеја, наравно уз стално откривање нових истина. Увек треба ићи даље и повезивати познато с непознатим, поче так са завршетком.
Литература 1.
Божић, Милан. Пре�ле исорије и филозофије маемаике . Београд: Завод за издавање уџбеника, 2002.
2.
Hoyle, Fred. Astronomy. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1971.
3.
Јеротић, Владета. „Никола Тесла Психолошки портрет”. У Дарови наших рођака 3. Београд: Задужбина Владете Јеротића, ИП Ars libri, 2007.
4.
Jovanović, Branimir. „Tesla – duh i vizija”. Planeta. Preuzeto 2. 3. 2016. http://www.planeta.rs/01/sa_naslovne.htm.
5.
О’Neill, Јohn J. Prodigal Genious: The Life of Nikola Tesla . New York:
6.
Ives Washburn, 1944. Preti, Đulio. Istorija naučne misli, Оd Talesa do Ajštajna – I – antička nauka. Beograd: Klub NT, 2002.
7.
Preti, Đulio. Istorija naučne misli, Оd Talesa do Ajštajna – II – moderna nauka. Beograd: Klub NT, 2002.
8.
Tesla, Nikola. My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla . New York: Experimenter Publishing Company, Inc, 1919.
18
Ibid.
309
9.
Tomić, Aleksandar and Branimir Jovanović. „Nikola Tesla: The Moons rotation”. In Proceedings of the X national conference of Yu goslav astronomers, edited by Milan Dimitrijević and Dragutin Dju rović,119–126. Belgrade: Astronomical Observatory, 1993.
10. Tomić, Aleksandar. „Nikola Tesla: Iluzija o rotaciji Meseca”. U Tesla: vizije, delo, život – zbornik radova sa skupa povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle, 10. jul 2006, urednici Miroslav Benišek, Đuro Koruga i Slobodan Pokrajac. Beograd: Mašinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, 2007. 11. Томић, Александар. „Сунчев систем – космогонија”. Unus mundus, 43. Ниш: Нишки културни центар, 2012,4.1–46
310
Natalija B. Jelenković 12th Belgrade High School
TESLA AND MATHEMATICS
For the special display of srcinal ideas related to mathematics, many sections of Nikola Tesla’s autobiographical work entitled “My Inventions”, as well as knowledge about Tesla, have been used in this paper. It all relates to demonstrating when, how and for what purposes Tesla used applied mathematics as an exact science, how he handled the philosophy of mathematics, and how he used the knowledge of the history of mathematics to achieve his vision. The importance of learning about numbers and figures, Tesla only borrowed from the Pythagoreans, and he never proved anything alone using mathematical and logical language. He stressed the importance of syntax and semantics both in the written form and in expression. Tesla showed in his own way that mathematics is a necessary apparatus for science. At the end of this research we can see that his contribution to mathematical science is clearly shown in his work - the subject of mathematics is the number. Keywords: One hundred sixty years from birth, indeed, cosmologist, cybernetics, light, moon
Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
311
оригиналан научни рад
УДК . Тесла Н.
1 Снежана Д. Шарбох Завод за интелектуалну својину, Београд 2 Слободан И. Стојковић Савез проналазача Србије, Београд
ПATEНTИ И ПATEНTНA СTРATEГИJA НИКOЛE TEСЛE
Апстракт Најзначајније дело коле Ни Те сле пред стављају његови прона ласци. С друге стране, из патентног правамора је познато да при подношењу пријаве патента, проналазач - у пријави от крити техничку садржину проналаска. Из наведеног следи да патенти Николе Тесле представљају најзначајнији извор тех ничких информација о његовим проналасцима. Поред тога, патенти јесу извор и других значајних података везаних за Теслин живот и дело, а нарочито патентне стратегије као дела пословне стратегије коју је примењивао у циљу обезбеђивања материјалних средстава за развој нових проналазака. Међу тим, ни данас, година после његовог рођења, није познат тачан број Теслиних патената. Кључне речи: Никола Тесла, патенти, проналасци, стратегија
1. Увод
Свих година од рођења Николе Тесле, . године у Смиљану (Лика), његов живот и дело привлаче велику пажњу и предмет су бројних истраживања, чији је резултат обимна литература која се бави њиховим различитим аспектима. Међутим, анализа помену
[email protected] [email protected]
313
те литературе указује на то да се мали број радова -односи на Тес лину активност на заштити проналазака које је створио и који, без сумње, представљају његово најзначајније дело. Од дела објављених у нашој земљи треба истаћи књиге проф. где су у првом делу др Ђорђа М. Станојевића Славкa и Бокшанa, објављени преводи Теслиних америчких патената из области полифазног система, док сe у другом делу, између осталог, налазе подаци везани за процес и судско решење о одузимању два Тесли на патента у Немачкој. Следеће значајно дело које се бави Теслиним патентима јесте Nikola Tesla – Lectures, Patents, Articles. Поред осталог архивског материјала, у овој књизи је објављено и комплетних патентних списа Теслиних америчких патената. Један од референтних радова који се баве Теслиним актив ностима на заштити проналазака Никола јесте рад Тесла и ње�ова објављена је листа од ела. У Каало�у Теслиних аенаа патената које је Тесла добио у Сједињеним Америчким Државама (САД), као и листа од патената које је добио у другим земља ма, тако да ове листе садрже укупно Теслин патент. У уводном тексту под називом Паени Николе Тесле , чији је аутор проф. др Александар Маринчић, наводи се да је према евиденцији Му зеја Николе Тесле укупан број патената који су у САД издати Тес ли – . Такође, напомиње се да је у поменутој листи садржан и патент бр. US . А, који је био одобрен за проналазак под називом Цилинрични елемен са меалним зрнцима (оиљцима) (Filings tube), упркос томе што нису постојали поуздани подаци да је он издат Тесли. У иностранству је било објављено више књига чије су теме углавном биле Теслини амерички патенти, при чему неке од њих садрже комплетне патентне списе тих Теслиних патената. Најпо знатије међу њима Nikola су Tesla und sein Werk и две књиге издате Ђорђe М. Станојевић, Никола Тесла и ње�ова окрића, фототипско издање
. године (Београд: Институт за стручно усавршавање, Славкo ); Дело Николе Тесле (Београд: Српска академија наука,). Бокшан, Војин Поповић, Радослав Хорват и Никола Николић, Nikola Tesla, прир., Lectures, Patents, Articles (Београд: Нолит, ). Владислав Јовановић, Никола Петровић и Славко Никола Бокшан Тесла , и ње�ова ела (Београд: Друштво за подизање Института Николе Тесле; Одбор за прославу осамдесетогодишњице Николе Тесле, ). Радмила Дугић и Бранимир Јовановић, Каало� прир.,Теслиних ае наа (Београд: Музеј Николе Тесле, Савезни завод за патенте, Пронала заштво, Ријека: РАСТ –Центар за радничко стваралаштво, ). Славко Бокшан, Nikola Tesla und sein Werk (Leipzig: Deutscher Verlag für Jugend und Volk, ).
314
у САД, од којих је једну приредио Џон Т. Рацлаф (John T. Ratzlaff): Dr Nikola Tesla Complete Patents , где је објављено комплетних патентних списа Теслиних америчких патената, док је ове спи се публиковао и Џим (Глен Jim Glenn) у књизи под називом The Complete Patents of Nikola Teslа.
Насупрот томе, Теслиним патентима у осталим земљама изван САД није ни издалека посвећивана таква пажња, па - се о њима че сто наводе непотпуни, непроверени нетачни наводи да или данас у појединим текстовима је Тесла имаоподаци. укупноЧак се и око патената, иако не постоји ниједан релевантан извор који би поткрепио овај податак. Почетком деведесетих година прошлог века дошло је до успостављања контакта између Музеја Николе Тесле и Савезног завода за патенте (данас: Завод за интелектуалну својину), што је резултирало истраживањем током . и . године, које је спровела експертска група од шест патентних инжењера, са задатком да проуче и анализирају расположиви архивски мате ријал, па да саставе списак свих Теслиних патената. Ову групу су сачињавали др Иван Жупунски, др Снежана Шарбох, мр Богдан Тодоров, Љиљана Ковачевић, Јован Перић и Слободан Стојковић. На крају свог рада, ова група је припремила извештај који је по днела тадашњем директору Савезног завода за патенте. Тај из вештај је значајан због чињенице да је у њему први пут указано на постојање појединих Теслиних патената из других земаља којима је Тесла заштитио своје проналаске, а за које није- имао одгова рајуће америчке патенте. Ово се односи на шест Теслиних патена та из Велике Британије, који припадају последњем- периоду њего вог стваралаштва. Поменути извештај послужио је као основа за одабир Теслиних патената који су публиковани у оквиру едиције У поменуте четири књиге објављено Изабрана ела Николе Тесле. је упоредо на српском и на енглеском језику Теслиних америч ких патената, као и шест поменутих британских патената.
John T. Ratzla, Dr Nikola Tesla Complete Patents (Millbrae: Tesla Book Co., ). Jim Glenn, The Complete Patents of Nikola Teslа (New York: Barnes & Noble Books, ). „Surprising Facts About Nikola Tesla”, National Geographic, преузето . . , http://news.nationalgeographic.com/news///-n ikolates la-surprising-facts-statue-museum-science/; „Tesla Biography - Nikola Tesla, genius who lit the world”, Tesla Memorial Society of New York, преузето . . , http://www.teslasociety.com/biography.htm. Петар Пијановић, гл. и одг. Изабрана ела Николе Тесле: Паени ур., I–IV (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, ).
315
Даље истраживање Теслиних патената су самоиницијативно, волонтерски наставили др Снежана Шарбох и Слободан Стојко вић, користећи радне материјале из претходно окончаног истра живања и доступну примарну и секундарну патентну документа цију, односно патентне документе и службена гласила из разли читих земаља, као и разне архивске материјале набављене инди видуалним претраживањима многих извора. С једне стране, они су поново успоставили сарадњу Музејомса Николе су, са друге стране, од . године са започели публиковањем - Тесле, докра дова везаних за патенте Николе Тесле у САД и другим земљама. Први је објављенАмерички рад аени Николе Тесле, за којим су уследили следећи радови Паени Николе Тесле ре�исровани у ру�им земљама осим САД, Доуна лисе аенаа Николе Тесле иСАД ре�исрованих у ру�им земљама осим други, док је на - ин тернет постављенПаени рад Николе Тесле .
2. Патентно право – основни појмови
Ради лакшег разумевања резултата остварених овим истражи вањем, неопходно је познавати основне појмове из - области па у наставку. тентног права, који ће укратко бити објашњени Најзначајнији су појмови к и аен, који се често- ко роналаза ристе као синоними. Међутим, њихова основна значења се у вели кој мери разликују. У патентном роналазак правупредставља ново решење оређено� ехничко� роблема . Суштина ове дефиниције огледа се у томе да проналазак мора имати техничку природу и припадати некој области технике, за разлику од других творевина људског ума, као што су естетске креације, с једне- стране, или от крића, научне теорије и математичке методе, планови, правила и поступци за обављање интелектуалних делатности или за играње игара и обављање послова, израда програма за рачунаре и слично,
Снежана Шарбох, „Амерички патенти Николе Гласник Тесле”, ине -
лекуалне својине, (): –.
Снежана Шарбох, „Патенти Николе Тесле регистровани у другим земљама осим САД”, Гласник инелекуалне својине, (): –; Снежана Шарбох, „Допуна листе патената Николе Тесле регистрованих Гласник инелекуалне својине, у другим земљама осим, САД” (): –. Снежана Шарбох, „Патенти Николе Тесле”, Завод за интелектуалну својину, преузето . . , http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_ en/pdf_patenti/tesla.pdf. Снежана Шарбох, Паени Николе Тесле – ка коначној(Београд: лиси Музеј Николе Тесле, ).
316
с друге стране, за које се сматра да немају техничку природу и да стога не представљају проналаске у смислу патентног права. За разлику од проналаска, термин аен односи се на раво Патент се не стиче аутоматски, са које сиче носилац аена. мим настанком проналаска или обавештавањем јавности о томе, већ тек након спроведеног управног поступка за признање патен та, који се покреће подношењем пријаве патента надлежном др жавном органу. Сврха патента јесте да обезбеди заштиту проналаска, чиме је стекао привредну предност на тржишту. Ова заштита даје носио цу патента искључива права, то јест такозвана имовинска права да производи, користи, односно да ставља у промет проналазак заштићен патентом. Осим тога, носилац патента има право да спречи свако треће лице да то исто чини без његове сагласности. Поред имовинских права, проналазач стиче још и- морална пра ва, односно право да буде наведен као творац проналаска. Да би остварио ова права, при подношењу пријаве патента, подносилац мора окрии ехничку саржину роналаска, док му заузврат, наравно уколико проналазак задовољава законом дефинисане услове патентибилности, држава обезбеђује монопол за његово искоришћавање. Патент временски је о�раничен , тако да у већини земаља траје година од датума подношења пријаве. Још значај није је да је патент ериоријално о�раничен , односно да важи само у држави чији је надлежни орган издао тај патент, док уостатку све та, односно у другим земљама у којима проналазак није заштићен патентом, проналазак свако може слободно користити. Скуп патената којима је заштићен исти проналазак у различи тим земљама назива аенна се фамилија , док се патенти који сачињавају патентну фамилију аени називају аналози. Међу њима највећи значај има патент за који је поднета прва, то јест најранија пријава, јер је датум њеног подношења најближи датуму настанка проналаска, због чега се за такав патент користи израз . основни аен
3. Амерички патенти Николе Тесле
Имајући у виду наведену разлику између проналаска ипатента, као и расположиве податке о Теслином животу произилазизапажање да је његова активност на стварању проналазака започела знатно ра није од његових активности на заштити створених- проналазака па тентима. Наиме, као што је познато из његове аутобиографије Моји изуми , он је своје прве, још увек дечачке проналаске стварао у роди 317
Слика . Теслин први амерички патент US . А
тељском дому. Свој први зна чајни проналазак, ће откри об ртног магнетног поља, које је било праћено конструисањем мотора наизменичне струје, Тесла остварује . не годи у Будимпешти, али ло распо живи подаци, пре свега - из од говарајућих база аустриј ског и мађарског завода тенте, за па указују на чињеницу да тада није покушао да их заштити патентом. Исто важи иза - наредни пери од, током којег одлази у САД, где . године започиње рад у ком панији Edison Machine Works, коју убрзо напушта због неслагања са Томасом Едисоном (Thomas Alva Edison), и оснива сопствену компанију Tesla Electric Light & Manufacturing. Своју прву пријаву патента у САД Тесла подноси за електричну лучну лампу и то је пријава патента под бројем . - од . мар та . године за коју му је одобрен патент US . - А. Међу тим, први Теслин одобрени патент је US . A од . јануара . године за комутатор за динамо електричне машине, иако је за њега пријаву поднео нешто касније – . маја . године. До краја године, Тесла је поднео још четири пријаве патената, од којих једна за предмет такође има електричну лучну лампу, док се остале три односе на динамо-електричне машине и регулаторе за њих. Првих десет Теслиних пријава патената, поднетих у периоду између . и почетка . године, односе се на проналаске из области једносмерних струја. Од октобра . године, а закључно са . годином, Тесла започиње подношење низа пријава патената – укупно – које за
Snežana Šarboh, „Nikola Tesla“ , inProceedings of the Sixth International Symposium “Nikola Tesla”, ed. Aleksandar Marinčić and Milić Stojić (Beograd: SANU, ), –.
318
предмет имају његов систем полифазних наизменичних струја, укључујући и одговарајући мотор и систем дистрибуције наизме ничних струја за које је . маја . године добио кључне патенте US . А и US . А. У периоду између . и . године Тесла подноси девет пријава патената које углавном припадају области- примене поли фазних струја за осветљење, за електричне железнице и друго, - и други али добијамашину, и своја прва два патента из области машин ства:поред једантога за клипну под бројем US . А, за парну машину, под бројем US . А. Након двогодишње паузе, Тесла подноси између . и . године својих последњих пријава патената из области електро технике. Предмети ових пријава указују на велику разноврсност његових интересовања у овом периоду и односе се-на наизменич не струје високе фреквенције, прекидаче електричних кола, ради о-технику и даљинско управљање, као и на пренос енергије кроз природне медијуме. Следећу пријаву патента за пумпу и турбину Тесла подноси тек . године, после чега је уследила пауза, те је .-и . годи не поднео по једну пријаву – за брзиномер и фонтану. Након тога, . године поднео је чак шест пријава за различите проналаске, као што су громобран, вентилски вод и мерач протока. Његове последње две пријаве из . и . године односе се на метод и уређај за ваздушни транспорт, чиме је заштитио летелицу која представља претечу данашњих летелица са вертикалним узле тањем и слетањем, такозвана VTOL (vertical take-off and landing) леелица. Сходно наведеном, укупан број Теслиних америчких патената, које је добио у периоду од . до . године, износи , при чему је у ову листу уместо патента US . А, за који - се испоста вило да није Теслин, укључен његов реиздати патент US RE . А за проналазак под називом Начин изоловања елекричних рово ника (Method of Insulating Electric Conductors). Да је овај број- ко начан утврђено је провером у најобухватнијим базама патентних докумената, што су Америчког завода за патенте и жиго ве, Европскогкао завода забазе патенте и Немачког завода за патенте и жигове, али и коришћењем различитих библиографских референ ци, па и увидом у архиве Музеја Николе Тесле. Комплетна листа Теслиних америчких патената може се наћи у више литературних референци.
Шарбох, Паени Николе
Тесле ; Snežana Šarboh, „The Patents of Nikola Tesla”, World Patent Information, , (): –.
319
Слика a. Теслин амерички патент US . А
320
Слика б. Теслин амерички патент US . А
321
4. Патенти Николе Тесле у другим земљама осим САД
Раздобље између . и . године, када је настао највећи број Теслиних проналазака заштићених патентима, истовремено представља период великих историјских промена. Карактерише га експанзија колонијализма, настанак националних држава, као и велики број ратних сукоба који је кулминирао Првим светским ратом. Тадашња геополитичка карта Латинске света знатно се разликовала од данашње: мада је већина земаља Америке већ тада стекла независност, у Африци, Азији, Аустралији и Океанији су се налазиле бројне колоније, првенствено европских колонијалних сила, као што су Велика Британија, Француска, Шпанија, Португа лија, Немачка, Белгија, Холандија и др. Један интересантан при мер за то представља случај данашње Јужноафричке републике, која је настала после Бурских ратова . године, уједињењем британских колонија Кејп, Натал, Трансвал и Орање. Слично важи и за Аустралију, која је . године формирана уједињењем бри танских колонија Квинсленда, Новог Јужног Велса, Викторије, Тас маније, Јужне Аустралије и Западне Аустралије. За истраживања у вези са Теслиним активностима на заштити проналазака у другим земљама осим САД, посебно је била важна чињеница да су наве дене колоније пре уједињења издавале сопствене патенте. Поред поменутих, постоје и случајеви земаља које су биле у државној заједници, али су издавале посебне патенте. Овде се мисли на Аустроугарску, у којој није постојао јединствени аустроугарски па тент, већ су Аустрија и Мађарска издавале сопствене патенте, који су важили само на њиховим територијама. Управо је у наведеном раздобљу дошло до развоја савременог система заштите индустријске својине. С једне стране, уведени су патентни системи у земљама које их до тада нису имале или су по стојећи системи модификовани, што се вршило, на- пример, пре ласком са система привилегија које је издавао владар на патентни систем у коме патенте издаје надлежни државни орган. С друге стране, . године потписана је Париска конвенција о заштити индустријске својине, чији је један од оснивача била и Краљевина Србија. Конвенција је омогућила међународно коришћење прио ритета у свим земљама чланицама Париске уније, стеченог на ос нову прве поднете уредне пријаве у једној од њих, као и одређени степен унификације поступака заштите патената у тим земљама. Овако специфичне политичке и патентно-правне околности условиле су чињеницу да коначан број Теслиних патената у дру гим земљама осим САД још увек није познат. Захваљујући прет ходно наведеном истраживању, настављено је допуњавање листе од Теслиних патената из других земаља осим САД, која је 322
Слика . Теслина аустријска привилегија AT /
и то подацима о дотад објављена Каало�у у Теслиних аенаа, Николе непознатим Теслиним патентима. ТакоПаени је у књизи објављена листа са библиографским Тесле – ка коначној лиси подацима о патената из различитих земаља. У међувремену је дошло до допуне ове листе, тако да је она . децембра . године садржавала патената из земаља са свих контине ната. Ова листа приказана је у табели .
Видети фусноту број . Видети фусноту број .
323
Табела . Теслини патенти у другим земљама осим САД датум подноназивпроналаскашења пријаве патента Аргентина Mejoras en medios de 15.3.1912. propulsión por uido (Common- Improvement in Fluid 15.12.1910. wealth of) Propulsion and Fluid Аустралија Propelled Mechanism Аустрија Neuerungen in 1.5.1888. der elektrischen Kraftübertragung Аустрија Neuerung in dem Verfahren 1.5.1888. und den Apparaten zum Umwandeln und Verteilen von elektrischen Strömen Аустрија Neuerungen in den 22.10.1889. Verfahrungsweisen, um alternierende Ströme in direkte umzuwandeln Аустрија Neuerungen an 3.12.1889. Wechselstrommotoren Аустрија Neuerungen in der 3.12.1889. Konstruktion und im Betrieb von Wechselstrommotoren
ред. земља број
1. 2. 3. 4.
5.
6. 7.
8. 9.
10. 11.
12. 13. 14. 15. 16.
датум регистрације патента
број регистрованог пате-нта 9089
23.5.1911.
20,211
16.4.1889. 39/1026 24.4.1889. 39/1070
24.9.1890. 40/2564
2.4.1890. 40/1043 27.9.1890. 40/2645
Аустрија elektromagnetischen Neuerungen an 9.7.1891. 21.10.1891. 41/3095 Wechselstrommotoren Аустрија Vorrichtungz um 31.8.1893. 7.3.1894. 44/1865 Hervorbringen elektrischer Ströme mit konstanter Periode Аустрија Treibmaschine 31.8.1893. 26.4.1894. 44/3504 Аустрија Neuerungen in der 22.9.1896. 14.5.1897. 47/1746 Erzeugung, Regelung und Verwendung von elektrischen Strömen von hoher frequenz und an den hierfür verwenden Apparaten Аустрија Verfahren und Vorrichtung 28.10.1897. 18.3.1898. 48/1618 zur Übertragung elektrischer Kraft Аустрија Neuerungen an 20.6.1898. 1.2.1899. 49/1150 Stromunterbrechern 9098 Аустрија Verfahren zur Isolierung 14.8.1900. 1.8.1902. elektrischer Leiter Аустрија Einrichtung zur Übertragung 11.7.1901. 2.7.1903. 13115 elektrischer Energie Аустрија Einrichtung zur Übertragung 26.7.1901. 21.4.1904. 16480 elektrischer Energie
324
17.
Аустрија
18.
Белгија
19.
Белгија
20.
Белгија
21.
Белгија
22.
Белгија
23.
Белгија
24.
Белгија
25.
Белгија
26.
Белгија
27.
Белгија
28.
Белгија
29.
Белгија
Kraftmaschine oder Pumpe mit mehreren, in einem geschlossenen Gehäuse auf einer Zentralwelle in Abständen voneinanader angeordneten, parallelen, kreisenden Scheiben Perfectionnements dans le mode de transmission de la force par l’électricité Perfectionnements dans les procédés et appareils pour transformer et distribuer les courants électriques Perfectionnements dans le mode de fonctionnement des moteurs électromagnétiques á l’aide de courants alternatifs Procédé de conversion des courants électriques alternatifs en courants continus Perfectionnements dans les moteurs électro-magnétiques á courants alternatifs Perfectionnements dans la construction et le mode de des moteurs áfonctionnement courants alternatifs Procédé et appareil perfectionnés pour produire de la force électrique et l’utiliser pour l’éclairage Perfectionnementsda ns les machines á mouvement de va-et-vient et dans mécanismes ou dispositifs destinés á en régler la période Perfectionnements dans les moyens et appareils propres á produire des courants électiques de période déterminée Perfectionnementsre latifs á la production, au réglage et á l’utilisation des courants électriques de grande fréquence et aux appareils employés á cet eet Perfectionnements dans les systémes de transmission de l’énergie électrique et dans les appareils employés á cet eet Perfectionnements aux côntroleurs de circuits électriques
325
21.10.1910.
31.5.1913.
60332
1.5.1888.
15.5.1888.
81636
1.5.1888.
15.5.1888.
81637
16.4.1889. 30.4.1889.
85866
22.10.1889. 15.11.1889.
88156
3.10.1889. 16.10.1889.
88701
3.10.1889. 16.10.1889.
88702
19.5.1891.
30.5.1891.
94940
17.2.1894. 28.2.1894.
108594
17.2.1894. 28.2.1894.
108595
22.9.1896. 15.10.1896.
123665
26.10.1897. 15.11.1897.
131524
4.7.1898.
15.7.1898.
136606
30.
Белгија
31.
Белгија
32.
Белгија
33.
Белгија
34.
Белгија
35.
Белгија
36.
Белгија
37.
Белгија
38.
Белгија
39.
Белгија
40.
Белгија
41.
Белгија
42.
Белгија
43.
Белгија
44.
Белгија
45.
Бразил
46.
Бразил
47.
Велика Британија Велика Британија Велика Британија
48. 49.
Perfectionnementsda ns 30.1.1899. 15.2.1899. 140489 le procédé et les appareils de réglage pour les méchanismes des bâtiments ottants ou des véhicules en marche Perfectionnementsá 14.8.1900. 31.8.1900. 151563 l’isolement des conducteurs électriques Perfectionnement á la 17.7.1901. 31.7.1901. 157668 transmission de l’énergie électrique Perfectionnements á la 8.8.1901. 31.8.1901. 158088 transmission de l’énergie electrique Perfectionnements 19.10.1910. 31.10.1910. 229701 concernant la propulsion uide Perfectionnements aux 22.5.1920. 16.6.1920. 286983 fontaines Perfectionnements aux 3.9.1921. 30.12.1921. 298511 paratonnerres Conduit faisant fonction de 3.9.1921. 30.12.1921. 298512 valve Perfectionnements aux 23.3.1922. 15.4.1922. 302317 turbines actionées par la vapeur ou des gaz Procédé et appareil pour la 23.3.1922. 15.4.1922. 302318 production Procédé et d’un appareil vide éléve pour l’utilisation de la vapeur comme force motrice Procédé et appareil pour économique de l’énergie de la vapeur au moyen de turbines Perfectionnements aux procédés et machines pour obtention de force motrice par les turbines á uides élastiques Procédé et appareil pour transports aériens Procédé et appareil pour équilibrer les piéces tournantes des machines Methodo e apparetho para mechanismos de regular navios ou vehiculos em movimento Aperfeiçoamentos em propulsao por meio de uido Improvements in Electric Lamps Improvements in Dynamo Electric Machines Improvements relating to Electrical Transmission of Power and to Apparatus therefor
326
23.3.1922.
15.4.1922.
302319
23.3.1922.
15.4.1922.
302320
31.3.1922.
15.4.1922.
302321
3.4.1922.
15.5.1922.
302824
2.9.1922. 16.10.1922.
305851
14.8.1899. 25.8.1900.
2882
20.10.1910.
8.3.1911.
6435
9.2.1886. 16.9.1886.
1,877
2.3.1886.
1.2.1887.
2,975
1.5.1888.
1.6.1888.
6,481
50.
Велика Британија
51.
Велика Британија Велика Британија
52. 53.
Велика Британија
54.
Велика Британија
55.
Велика Британија
56.
Велика Британија
57.
Велика Британија
58.
Велика Британија
59.
Велика Британија
60.
Велика Британија
61. 62.
Велика Британија Велика Британија
63.
Велика Британија
64.
Велика Британија
Improvements relating to the 1.5.1888. Generation and Distribution of Electric Currents and to Apparatus therefor Improvements relating to 16.4.1889. Electro-motors Improvements relating to the 22.10.1889. Conversion of Alternating into Direct Electric Currents Improvements in Alternating 3.12.1889. Current Electro-magnetic Motors Improvements in 3.12.1889. Construction and Mode of Operating Alternating Current Motors Improved Methods of and 19.5.1891. Apparatus for Generating and Utilizing Electric Energy for Lighting Purposes Improvements in Alternating 6.7.1891. Current Electro-magnetic Motors Improvements in Methods 8.2.1894. of and Apparatus for the Generation of Electric Currents of Dened Period Improvements in 8.2.1894.
1.6.1888.
6,502
18.5.1889.
6,527
7.12.1889.
16,709
11.1.1890.
19,420
11.1.1890.
19,426
20.6.1891.
8,575
22.8.1891.
11,473
10.3.1894.
2,812
14.4.1894.
2,801
Reciprocating Enginesthe and Means for Regulating Period of the same Improvements Relating to 22.9.1896. 21.11.1896. the Production, Regulation and Utilization of Electric Currents of High Frequency and to Apparatus therefor Improvements in Systems for 21.10.1897. 26.3. 1898. the Transmission of Electrical Energy and Apparatus for Use therein Improvements in Electrical 8.6.1898. 27.8.1898. Circuit Controllers Improvements in the 13.12.1898. 9.12.1899. Method of and Apparatus for Controlling the Mechanism of Floating Vessels or Moving Vehicles Improvements Relating to 14.8.1900. 12.1.1901. the Insulation of Electric Conductors Improvements Relating 1.6.1901. 2.11.1901. to the Utilization of Electromagnetic, Light or other like Radiations Eects or Disturbances Transmitted through the Natural Media and to Apparatus therefor
327
20,981
24,421
12,866 26,371
14,550 11,293
65.
Велика Британија
66.
Велика Британија
67.
Велика Британија
68.
Велика Британија
69.
Велика Британија
70.
Велика Британија
71.
Велика Британија
72.
Велика Британија
73.
Велика
Improvements in, and 3.7.1901. 9.11.1901. 13,563 relating to, the Transmission of Electrical Energy Improvements in, and 17.7.1901. 24.4.1902. 14,579 relating to, the Transmission of Electrical Energy Improvements relating to 17.4.1905. 17.4.1906. 8,200 the Transmission of Electrical Energy Improved Method of 17.10.1910. 6.7.1911. 24,001 Imparting Energy to or Deriving Energy from a Fluid and Apparatus for use therein Improved Process of and 24.3.1921. 4.5.1922. 179,043 Apparatus for Production of High Vacua Improvements in the 24.3.1921. 25.9.1922. 186,082 Construction of Steam and Gas Turbines Improved Method of and 24.3.1921. 25.9.1922. 186,083 Apparatus for the Economic Transformation of the Energy of Steam by Turbines Improved Method of and 24.3.1921. 25.9.1922. 186,084 Apparatus for Deriving Motive Power from Steam Improvements in Methods 1.4.1921. 2.2.1922. 174,544
Британија 74. 75. 76.
77. 78.
79.
80. 81.
82.
of and Apparatus for the Generation of Power by Elastic Fluid Turbines Велика Method of and Apparatus for 4.4.1921. 4.9.1922. 185,446 Британија Aerial Transportation Велика Process of, and Apparatus for 2.9.1921. 12.10.1922. 186,799 Британија Balancing Rotating Machine Parts Викторија An improvement in methods10.12.1888. 4.1.1889. 6389 of, and apparatus for, converting and distributing electric currents Викторија Improvements in e lectrical 10.12.1888. 4.1.1889. 6390 transmission of power Викторија An improved method of and 15.10.1896. 3.6.1897. 13596 apparatus for producing and regulating electric currents of high frequency Викторија Improvements in methods 25.11.1897. 9.12.1897. 14798 and systems for the transmision of electrical energy and apparatus for use therein Данска Fremgangsmaadetilved 14.8.1900. 22.7.1901. 4094 Hjaelp af Aøling at isolere elektriske Ledninger Данска Fremgangsmaade og 31.3.1922. 8.5.1923. 31737 Apparat til Omdannelse af Varmeenergi til mekanisk Energi Данска Flyvemaskine 3.4.1922. 24.4.1923. 31663
328
83.
Индија
84.
Италија
85.
Италија
86.
Италија
87.
Италија
88.
Италија
89.
Италија
90.
Италија
91.
Италија
92.
Италија
93.
Италија
94.
Италија
95.
Италија
96.
Италија
97.
Италија
Improvementsinuid propulsion Perfezionamenti nei metodi ed apparati per convertire e distribuire le correnti elettriche Perfezionamenti nella trasmissione elettrica della forza Procédé de conversion des courants électriques alternatifs en courants continues Perfezionamenti nei motori dinamo-elettrici a corrente alternativa Perfezionamenti nella construzione e funzionamento dei motori a corrente alternativa Perfectionnements dans les machines á mouvement de va-et-vient et dans mécanismes ou dispositifs destinés á en régler la période Percentionnements dans les moyens et appareils propres á produire de despériode courants électiques déterminée Perfectionnements relatifs á la production, au réglage et á l’utilisation des courants électriques de grande fréquence et aux appareils employés á cet eet Perfezionamenti nei sistemi di transmissione del l’energia elettrica e relativi apparecchi Perfezionamenti nei regolatori del circuito elettrico Perfectionnements dans le procédé et les appareils de réglage pour les méchanismes des bâtiments ottants ou des véhicules en marche Perfectionnements á l’isolement des conducteurs électriques Perfectionnements á l’isolement des conducteurs électriques Perfectionnements á l’isolement des conducteurs électriques
329
8.12.1910.
27.3.1911.
640
9.6.1888. 30.6.1888.
23400
9.6.1888. 30.6.1888.
23401
11.9.1889. 31.10.1889.
26334
31.10.1889. 25.4.1890.
26620
31.10.1889. 25.4.1890.
26621
2.3.1894.
22.3.1894. 35836 (2.5.1900.) (54660) (12.5.1903.) (66600)
2.3.1894.
22.3.1894. 35837 (12.5.1900.) (54661) (14.5.1903.) (66601)
22.9.1896. 21.10.1896. (14.2.1903.)
42615
(65173) (164119)
28.2.1898. 18.4.1898.
47334
18.6.1898.
17.9.1898.
48461
17.1.1899.
13.4.1899.
50371
14.8.1900. 29.11.1900.
56591
14.8.1900. 29.11.1900.
56676
18.10.1900.
29.1.1901.
57312
98.
Италија
99.
Италија
100. Италија 101.
Италија
102.
Италија
103. 104. 105. 106.
Јапан Канада Канада Канада
107.
Канада
108. Канада 109. Канада
Perfectionnements á la 8.8.1901. 12.12.1901. 60679 transmission de l’énergie électrique Perfectionnement á la 18.4.1905. 24.5.1905. 76685 transmission de l’énergie électrique Perfezionamentine lla 20.10.1910. 19.5.1911. 112767 propulsione a uido Perfectionnements aux 31.3.1922. 31.3.1922. 208594 procédé et machines pour obtention de force motrice par les turbines á uides élastiques Sistema e apparecchio per 30.4.1928. 19.11.1929. 269409 trasporti aerei FluidPropulsion 26.3.1912. 28.12.1912. 21883 Dynamo Electric Machines 27.4.1886. 10.5.1886. 24033 ElectricArcLamp 27.4.1886. 18.6.1886. 24348 Method of and Apparatus for 1.5.1888. 17.7.1888. 29537 the Electrical Transmission of Power Method and Apparatus for 1.5.1888. 10.11.1888. 30172 Converting and Distributing Electric Currents Method and Apparatus for 19.12.1889. 1.2.1890. 33317 Converting Alternating into Direct Currents Electrical Energy 17.4.1906. 13.8.1912. 142352 Transmission FluidPropulsion 24.11.1910. 22.4.1911. 135174 Mejoras en medios de 30.11.1910. 24.11.1911. 1433 propulsión por uido Eljarás és berendezés 27.10.1897. 1.4.1898. 11230 elektromos energia átvitelére Berendezés áramköröknek 27.6.1898. 30.5.1899. 15067 gyors egymasutánbán való megszakitására és zárására Eljarás és b erendezés 7.11.1898. 1.6.1902. 24842 jármüveknek távolrol való hajtására és kormányzasára Eljarás elektromos vezetékek 14.8.1900. 20.2.1901. 20897 szigetelésére Űjitás az elektromos 13.7.1901. 12.3.1902. 24076 energia távközlésére szolgálóeljáráson és berendezésen Űjitások villamos energia 23.7.1901. 2.10.1902. 25869
110. 111.
Канада Куба
112.
Мађарска
113.
Мађарска
114.
Мађарска
115.
Мађарска
116.
Мађарска
117.
Мађарска
118.
Мађарска távközlésében Eljarás és gép energiának folyadékokra való átvitelére és azokról való levételere Мексико Una maquina que puede ser empleada como bomba, turbina ó compresora Немачка Regulirvorrichtung für elektrische Bogenlampen Немачка Schaltung von dynamoelektrischen Maschinen
119. 120. 121.
330
20.10.1910.
31.10.1911.
54937
18.10.1910. 25.10.1910.
11079
9.2.1886.
8.12.1886.
37781
2.3.1886.
5.10.1886.
37103
122.
123. 124. 125.
126.
127. 128. 129.
Немачка
Schaltung eines 30.4.1888. 10.5.1889. Transformators und des zugehörigen Elektricitätserzeugers. Немачка Verbindung der Drahtspulen 30.4.1888. 17.7.1889. bei Elektricitätserzeugern mit denen von Motoren. Немачка Verfahren, Wechselströme in 21.10.1889. 20.12.1890. gleichrichtete umzuwandeln Немачка Feldmagnetanordnungfü r 2.12.1889. 15.9.1891. Wechselstromkraftmaschine.
Немачка
Wechselstromtreibmascnine 2.12.1889. 26.1.1893. mit auf eine in sich geschlossene Ankerwickelung wirkenden Haupt- und HülfsFeldmagneten. Немачка Verfahren zur Erzeugung 19.5.1891. 22.1.1894. elektrischen Lichtes Немачка Durch Dampf oder Druckluft 28.8.1893. 3.12.1895. betriebenes, geradlinig schwingendes Pendel Немачка Vorrcihtung zur Erzeugung 28.8.1893. 25.6.1896.
130.
Немачка
131.
Немачка
132.
Немачка
133.
Немачка
134.
Немачка
135.
Немачка
136.
Немачка
elektrischer Ströme von gleichbleibender Schwingungszahl Stromkreisregler für die 21.9.1896. Umwandlung von Strömen geringer Wechselzahl in solche von hoher Wechselzahl mittels Kondensatorentladungen Einrichtung zur Erzielung von 21.9.1896. Strömen hoher Frequenz aus Gleichströmen durch Kondenzatorentladungengen Stromunterbrecher mit 18.6.1898. üssigem Leiter Stromunterbrecher mit 18.6.1898. üssigem Leiter Stromunterbrecher mit 18.6.1898. üssigem Leiter Vorrichtung zur Fernsteurung 7.11.1898. von Wasserfahrzeugen mittels elektrischer Wellen Verfahren und Vorrichtung 19.6.1901. zur Nutzbarmachung von aus der Ferne durch den Äther oder die Erde oder beide gesandten elektrischen Impulsen oder Schwingungen
331
47012
47885 54797 58774
66802
73080 84335 87269
20.8.1897.
93255
28.9.1898.
99173
19.4.1900.
109865
21.4.1900.
110049
20.4.1900.
110050
1.8.1903.
142842
27.3.1903.
139464
137.
Немачка
Verfahren und Vorrichtung 19.6.1901. 27.3.1903. zur Nutzbarmachung von aus der Ferne durch den Äther oder die Erde oder beide gesandten Impulsen oder Schwingungen 138. Немачка Verfahrenzur 19.6.1901. 27.3.1903. Nutzbarmachung von aus der ferne durch den Äther gesandten Einwirkungen 139. Немачка Verfahren zur Erzeugung 9.7.1901. 10.12.1902. elektrischer Schwingungen 140. Немачка Verfahren und Vorrichtung 22.7.1901. 12.8.1903. zur sicheren Übertragung einer Nachricht auf einem bestimmten Empfänger mittels elektrischer Impulse oder Schwingungen verschiedener Beschaenheit 141. Нови Зеланд Improvements in uid 8.12.1910. 23.5.1911. propulsion 142. Нови ЈужниImprovements in Methods of 16.10.1896. 2.7.1897. Велс and Apparatus for Producing, Regulating and Utilizing Electric Currents of High Frequency 143. Нови ЈужниImprovements in systems for 26.11.1897. 5.3.1898. Велс the transmission of electrical
139465
139466
136841 143453
28853 6972
8019
energy and apparatus for use therein Isolation af elektriske ledere 14.8.1900. 26.8.1901. 9847 Fremgangsmaate og apparat 25.11.1910. 21.10.1912. 22689 til utvikling og overføring av energi ved hjælp av væske eller gasformige drivmedier 146. Норвешка Fremgangsmaate og apparat 1.4.1922. 26.11.1923. 38426 til frembringelse av mekanisk ved hjælp av turbiner for elastisk uidum 147. Родезија Improvements in uid 15.12.1910. 28.8.1911. 651 propulsion 144. 145.
Норвешка Норвешка
148. Русија
149. Русија
Трансформаторъ, 18.10.1897. 30.12.1900. служщаго для передачи электрическихъ токовъ оченъ высокаго напряженія черезъ верхніе разръженные слои атмосферы Приспособленія для 26.10.1898. 30.6.1905. управленія дъйствіемъ пловучихъ судовъ или иныхъ движущихсяа помъщеій при помощи электрическихъ волнъ
332
4656
10188
150.
151. 152. 153.
154. 155.
156.
157.
Русија
Способъ приданія 1.8.1900. изолирующихъ свойствъ матеріалу, окружаюему электический проводъ или прилегающему къ нему Русија Способъ передачи 16.7.1901. электической энергий безъ проводовъ Трансвал Improvements in Fluid 2.12.1910. Propulsion Француска Perfectionnements dans les 1.5.1888. procédés et appareils pour transformer et distribuer les courants électriques Француска Perfectionnements dans le 1.5.1888. mode de transmission de la force par l’électricité Француска Perfectionnements du mode16.4.1889. de fonctionnement des moteurs électromagnétiques á l’aide de courants alternatifs Француска Procédé de conversion 22.10.1889. des courants électriques alternatifs en courants continues Француска Perfectionnements aux 3.10.1889. moteurs électro-magnétiques
alternatifs á la Францускаá courants Perfectionnements 3.10.1889. construction et au mode de fonctionnement des moteurs á courants alternatifs 159. Француска Procédé et appareil 19.5.1891. perfectionnés pour produire de la force électrique et l’utiliser pour l’éclairage 160. Француска Perfectionnements dans les 7.7.1891. moteurs electromagnetiques á courants alternatifs 161. Француска Perfectionnements dans 17.2.1894. les machines á mouvement de va-et-vient et dans mécanismes ou dispositifs destinés á en régler la période 162. Француска Perfectionnements dans les 17.2.1894. moyens et appareils propres á produire des courants électiques de période déterminée 163. Француска Perfectionnements relatifs 22.9.1896. á la production, au réglage et á l’utilisation des courants électriques de grande fréquence et aux appareils employés á cet eet 158.
333
31.3.1903.
7692
30.1.1907.
11535 593
5.7.1888.
190,332
5.7.1888. 190,333 17.6.1889.
197,532
3.1.1890. 201,486
11.2.1890. 202,372 11.2.1890. 202,373
12.9.1891.
213,556
30.8.1891.
214,718
8.5.1894. 236,356
8.5.1894. 236,357
11.1.1897. 259,940
164. Француска Perfectionnements dans les29.10.1897. systémes de transmission de l’énergie électrique et dans les appareils employés á cet eet 165. Француска Perfectionnements aux 1.7.1898. côntroleurs de circuits électriques 166. Француска Perfectionnements dans 24.12.1898. le procédé et les appareils de réglage pour les méchanismes des bâtiments ottants ou des véhicules en marche 167. Француска Perfectionnements á 14.8.1900. l’isolement des conducteurs électriques 168. Француска Perfectionnments á 10.6.1901. l’utilisation des variations ou chargements d’etat électriques ou d’ordres vibratoires similaires transmis á travers les milieux naturels, et appareils pour leur mise á exécution 169. Француска Perfectionnements á la 17.7.1901. transmission de l’énergie électrique 170. Францускаtransmission Perfectionnements á la 2.8.1901. de l’énergie électrique 171. Француска Perfectionnements á la 18.8.1905. transmission de l’énergie électrique 172. Француска Procédé et appareils pour la 17.10.1910. production et l’utilisation de la force motrice au moyen de uides 173. Француска Perfectionnements aux 11.5.1920. fontaines 174. Француска Conduite faisant fonction de 3.9.1921. valve 175. Француска Perfectionnements aux 3.9.1921. paratonnerres 176. 177. 178.
179.
Француска Perfectionnements aux turbines actionées par la vapeur ou des gaz Француска Procédé et appareil pour équilibrer les piéces tournantes des machines Француска Procédé et appareil pour économique de l’énergie de la vapeur au moyen de turbines Француска Procédé et appareil pour l’utilisation de la vapeur comme force motrice
334
7.2.1898.
271,641
18.10.1898. 279,362 30.3.1899. 284,352
20.11.1900. 303,025 26.9.1901.
311,629
13.11.1901.
312,783
23.11.1901.
313,188
8.8.1905.
354,791
24.12.1910.
421,543
25.11.1920. 515,388 20.4.1922. 540,616 20.4.1922. 540,617
15.9.1921.
27.4.1922.
541,112
15.9.1921.
27.4.1922.
541,113
23.3.1922.
14.11.1922. 549,259
23.3.1922.
14.11.1922. 549,260
180. Француска Procédé et appareil pour la 23.3.1922. 14.11.1922. 549,261 production d’un éléve 181. Француска Perfectionnements aux 30.3.1922. 22.11.1922. 549,516 procédés et machines pour obtention de force motrice par les turbines á uides élastiques 182. Француска Procédé et appareil pour 1.4.1922. 24.11.1922. 549,628 transports aériens 183. Швајцарска Installation pour la 26.10.1897. 22.9.1900. 15542 transmission d’énergie électrique 184. Швајцарска Installation pour commander20.1.1899. 19.12.1901. 18652 la marche des machines d’un véhicule automobile d’un point éloigné du véhicule 185. Швајцарска Installation d’isolation de 14.8.1900. 31.12.1901. 22213 conducteurs électriques 186. Швајцарска Machine rotative pouvant 15.11.1910. 17.5.1912. 54375 travailler comme pompe, ventilateur, moteur, etc. 187. Шведска Sätt att isolera elektriska 14.8.1900. 22.8.1901. 12969 konduktorer 188. Шведска Rotationsmaskin 23.11.1910. 4.3.1915. 38545 189. Шведска Sätt och apparat för att 1.9.1922. 23.2.1926. 60297 utbalansera roterande maskindelar 190. Шведска Anordning vid turbinaggregat 31.3.1922. 23.3.1926. 60428 med anordning för backgang 23742 191. Шпанија Mejoras en el sistema de 31.1.1899. 9.3.1899. gobierno del mecanismo de recipientes ó barcos otantes ó vehiculos móviles por medio de los aparatos que se describen 192. Шпанија Mejoras en el aislamiento de 14.8.1900. 7.12.1900. 26430 conductores eléctricos 193. Шпанија Mejoras en el aislamiento de 6.11.1900. 8.2.1901. 26801 conductores eléctricos 194. Шпанија Mejoras introducidas en los 21.10.1910. 12.12.1910. 49122 motores, actuados por uido 195. Шпанија Un procedimiento, con su 31.3.1922. 26.5.1922. 81244 aparato correspondiente para la obtención de fuerza motriz por medio de turbinas de uidos elásticos 196. Шпанија Un método, con su aparato 3.4.1922. 27.5.1922. 81253 correspondiente para transportes aéreos
Тесла је највише одобрених патената имао у Француској – , затим у Великој Британији – , а помало је изненађујући податак да је имао чак патената у Белгији, док му је у Немачкој било одо брено такође патената, у Италији и у Аустрији (од чега представљају такозване „царске привилегије”, док - су четири па 335
тенти). У осталим земљама, Тесла је имао знатно мање признатих патената и тај број се креће у опсегу од један до седам патената, као што се може видети у табели . Табела . Преглед броја патената Николе Тесле по земљама у којима су одобрени редни број 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.
земља
Сједињене Америчке Државе Француска Велика Британија Белгија Немачка Италија Аустрија Канада Мађарска Шпанија Викторија Русија Швајцарска Шведска Данска Норвешка Бразил Нови Јужни Велс Аргентина Аустралија Индија Јапан Куба Мексико Нови Зеланд Родезија Трансвал
бројпатената 112 30 29 27 21 19 15 7 7 6 4 4 4 4 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Теслина активност на заштити проналазака у другим земљама изван САД протеже се на период од . до . године, што значи да је трајала године, односно једну годину краће него у САД. Она је имала велике осцилације у броју поднетих пријава па тената, при чему се по броју поднетих пријава издвајају , , , , , , . и . година, јер је у свакој од њих Тесла поднео више од пријава патената, што се може видети у табели . 336
Табела . Преглед броја пријава патената Николе Тесле у другим земљама изван САД по годинама подношења пријава година 1886. 1887.
број поднетих пријава патената 6 16 22 7 4 8 9 9 15 5 14 20 3 1 18 1 2 2 13 20 1
1888. 1889. 1890. 1891. 1892. 1893. 1894. 1895. 1896. 1897. 1898. 1899. 1900. 1901. ... 1905. 1906. ... 1910. 1911. 1912. ... 1920. 1921. 1922. 1928.
Садржај Теслиних патената у другим земљама осим САД дик тиран је чињеницом да сваки патент важи само у држави чији га је надлежни орган издао, због чега је Тесла у свакој од земаља где је желео да заштити неки од својих проналазака морао поднети по себну пријаву патента. Као што је већ наведено, ово је разлог због кога за исти проналазак постоји више патената издатих у различи тим земљама, па они у том случају образују патентну фамилију.
337
Међутим, патенти који сачињавају патентну фамилију из више разлога нису увек идентични по свом садржају. Као- прво, различи те државе имају различите законе, а осим тога и њихови надлеж ни органи имају другачију праксу, што се рефлектује на садржај издатог патента. Друго, стицање патента у било којој земљи ус ловљено је плаћањем одговарајућих такси и трошкова, али и услу га патентног заступника из те земље, што је у случају да се прона лазак штитипријаве. у више различитих земаља веома велики издатак за подносиоца Поступак за издавање патената био је различит у различитим земљама света, што је и данас случај. У некима је примењиван си стем регистрације без испитивања пријаве, односно подносилац пријаве је код надлежног органа те земље депоновао опис про наласка са одговарајућим нацртом и патентним захтевима, те је одмах или у веома кратком року добијао решење о патенту. Такав систем је примењиван, на пример, у Аргентини. Нешто другачији систем примењиван је у земљама које нису биле независне, већ су имале колонијални или неки сличан статус. У таквим земљама је једноставно вршена пререгистрација патента издатог у матичној земљи. Примери оваквог система постојали су у Родезији, Тран свалу, Индији и другим тадашњим британским колонијама. У не ким другим земљама је после подношења пријаве примењиван систем испитивања пријаве патента, при чему генерално постоје две различите врсте тог система: први, у коме се врши само ис питивање такозване формалне уредности пријаве,- односно испи тивање да ли она садржи све прописане прилоге и-да ли је прона лазак у њима јасно и потпуно описан, након чега следи издавање патента, или други, у коме се после испитивања формалне уред ности пријаве врши суштинско испитивање, односно испитивање тога да ли проналазак који је предмет те пријаве задовољава ус лове патентибилности, па се, уколико је то случај, издаје решење о патенту. Типични примери оваквог система испитивања пријава патената су амерички и немачки. Приликом анализе Теслиних патената у другим земљама изван САД, откривене су две изненађујуће чињенице. Прва - је да сви Тес лини амерички патенти нису уједно и примарни, то јест основни патенти. Наиме, Тесла је пријаву патента за метод и апаратуру за ваздушни транспорт поднео прво у Великој Британији, и то . априла . године, а тек после више од пет месеци, - . септем бра . године, подноси исту пријаву и у САД, што значи да је британска пријава патента прва поднета и да сходно томе бри тански патент број GB . А представља основни патент, а не амерички патенти US .. А и US .. А. Друга чињеница је да за још шест британских патената из тог периода не постоје 338
одговарајући амерички патенти. Интересантно је да поменути британски патенти за предмет имају Теслине проналаске из обла сти машинства, а то су најпре побољшања у конструкцији парних и гасних турбина (GB . А), затим, побољшани поступак и уређај за добијање високог вакуума (GB . А), потом, побољ шани поступак и уређај за економичну трансформацију енергије водене паре помоћу турбина (GB . А), четврто представља побољшани поступак апаратура за добијање снаге паре (GB . А), петаи су побољшања начина ипогонске апаратура за од производњу енергије помоћу турбина са еластичним флуидима (GB . А) и најзад, поступак и апаратура за балансирање об ртних делова машина (GB . А). Из наведеног следи запажање да је Тесла имао најмање па тената из различитих земаља, који су груписани у патентних фамилија. Од тога патената представљају основне патенте, а то је америчких и британских патената, којима је заштитио укупно проналазака, док преостала патента представљају аналоге. Имајући у виду чињеницу да при подношењу пријаве патента подносилац у пријави мора открити техничку садржину проналаска, нема сумње да патенти Николе Тесле представљају најзначајнији извор техничких информација о његовим проналас - листе основ цима. Поред тога, треба нагласити да за разлику од них патената која је највероватније коначна, листа - њихових ана лога још увек није комплетна, јер постоје индиције о постојању извесног броја до сада непознатих аналога, што и јесте и предмет наших даљих истраживања.
5. Патентна стратегија као део Теслине пословне стратегије
Током периода делатности, Тесла је развио сопствену пословну стратегију чији је циљ био да својим проналасцима -допринесе бла Примену Теслине пословне стратегије у гостању човечанства. Сједињеним Америчким Државама описао је на појединим приме
- на рима Бернард (Bernardиз W.следећих Carlson). Према водима, онаКарлсон се састојала фаза: његовим пронаћи, патентирати, промовисати, продати или лиценцирати патент, после чега изнова започиње нови циклус. Разлог за то је чињеница да је Тесла, упркос Marc J. Seifer, Чаробњак – живо и време Николе (Нови Тесле Сад:
Стилос, ). Bernard W. Carlson, „Nikola Tesla and the Business of Invention, – ”, in Proceedings of the Sixth International Symposium „Nikola Tesla”, ed. Aleksandar Marinčić and Milić Stojić (Beograd: SANU, ), -.
339
томе што је имао више сопствених компанија, првенствено био заинтересован за продају (то јест пренос права) или лиценцирање својих патената ради прибављања материјалних средстава за раз вој нових проналазака, док му њихова производња није била од примарног значаја, за разлику од Томаса Едисона коме је то била веома важна делатност (мада не и једина). Оно што је посебно карактеристично за Теслину пословну стра - успешном, тегију иновативни методи за привлачење потенцијалних инве У почетку ститора.јесу се ова стратегија показала веома посебно у случају његове сарадње са Алфредом Брауном (Alfred Brown), Чарлсом Пеком (Charles Peck) и Џорџом Вестингхаусом (George Westinghouse), али су се касније испољиле и њене слабо сти, јер независно од изузетног квалитета, његови- поједини про наласци нису довели до довољно високог повраћаја уложених средстава, тако да је долазило до све већих застоја у одвијању циклуса Теслине пословне стратегије. застојиТи су коначно- и до вели до неуспеха стратегије, а следствено томе и до - великих фи нансијских проблема с којима се Тесла суочио у другој половини живота. За спровођење овако осмишљене пословне стратегије Тесла је дефинисао и одговарајућу патентну стратегију. Наиме, када би дошао до новог проналаска, изгледа да је он прво разматрао да ли би га требало заштитити патентом или не. На основу располо живих података, критеријуми на којима је базирао своје одлуке не могу се сасвим прецизно утврдити, јер у архиву Музеја Николе Тесле постоје пријаве патената које је Тесла припремио за подно шење, али то ипак није учинио. Томе треба додати и чињеницу да је Тесла створио и већи број проналазака које никада није ни покушао да заштити, као што су, на пример, примена високофреквентних струја за медицинске сврхе, апаратура за снимање рендгенским зрацима или светлеће вакуумске цеви, због чега је веома тешко утврдити тачан број свих његових проналазака. Овде такође треба нагласити и то да се Теслина -патентна стра - је примењи тегија коју је земљама спроводио у САД оне коју вао у другим света поразликује томе што од је Тесла био знатно ре стриктивнији при избору проналазака које је штитио патентима
Bernard W. Carlson, Tesla – izumitelj električnog doba (Beograd: Muzej Nikole Tesle, Novi Sad: Akademska knjiga, ). Snežana Šarboh, „Nikola Tesla’s Patent Applications therefore Patents had not been granted”, Telfor Journal, , (): –. Снежана Шарбох, Неосварени аени Николе Тесле – роналасци које Тесла није зашиио (Београд: Музеј Николе Тесле, ).
340
Слика . Теслин јапански патент ЈР . и аустралијски патент AU .
у другим земљама ван САД, будући да чак његова америчка патента немају ниједан аналог у некој другој земљи. Тесла је сам подносио пријаве патената за своје проналаске, за- разлику на при мер од Михајла Идворског Пупина, који је у већем броју случајева то право преносио на компаније с којимаје сарађивао. После доношења позитивне одлуке, Тесла је морао да утврди у којим земљама може наћи заинтересоване компаније које би производиле производе заштићене његовим патентима, као и потенцијална тржишта за њих. Ово се може закључити на основу горенаведеног избора земаља у којима је имао већи број пате ната (табела ). С друге стране, као што је већ речено, заштита проналаска у више различитих земаља представља веома велики издатак за подносиоца пријаве, а то је био ограничавајући фактор и за Теслу. Да би бар делимично смањио ове трошкове, Тесла је вршио обједињавање више пријава патената, углавном из САД, као земље првог подношења, у само једну пријаву патента за подно шење у другим земљама. Највећи број пријава патената које је Тес ла здружио у једну пријаву јесте седам и односи се на прекидаче електричног кола, док је поменута пријава патента састављена од америчких пријава за које су Тесли одобрени патенти US . A, US . A, US . A, US . A, US . A, US . A и US . A. Ту пријаву патента Тесла је поднео у Белгији, Великој 341
Британији, Италији, Француској и Мађарској, и за њу добиопо један одговарајући национални патент. Међутим, у Немачкој је наоснову наведене пријаве патената добио чак три патента и то DE . С, DE . С и DE . С, што указује на другачију праксу Немач ког царског завода за патенте (Deutsches Kaiserliches Patentamt). Након избора земаља у којима је желео да заштити неки од својих проналазака, уследиле би припрема и подношење пријава -- управног патената. подношењу пријава патената вођењу ступка до О издавања патента старали су сеиТеслини патентнипо за ступници и то уз сталне консултације са Теслом, што се може ви дети из обимне преписке која се чува у архиву Музеја - Николе Тес ле. Будући да је Теслину пословну стратегију одликовао глобални приступ, то је условило и глобалност његове патентне стратегије, што поткрепљује чињеница да је за своје проналаске - имао одобре не патенте у земљама са свих петконтинената. Иако је Тесла, по правилу, прве пријаве патената - за своје про наласке подносио најпре у САД, постоји известан број изузетака. Наиме, за седам наведених основних патената из ВеликеБританије, Тесла је . године поднеопријаве патената најпре - у Великој Бри танији, па тек онда у САД, при чему је уСједињеним Државама добио само два патента и то за метод и апаратуру за ваздушни транспорт (US .. A и US .. A). Међутим, још увек нису јасни разлози за овакво одступање од уобичајене патентне стратегије, што захтева даља истраживања. Проналасци које је Тесла заштитио у највећем броју земаља су следећи:
које сузаштићене основним -патен • Теслина ума и урбина, тима US .. A и US .. A, укупно са патента у земље); • Начин изоловања елекричних ровоника, који је заштићен основним патентом US . A, а реиздат као US RE ., са укупно патената из земаља; • Сисем за ренос елекричне енер�ије и аараура за ренос елекричне енер�ије , који су заштићени основним патентима
US . A и US . A, за које је добио укупно , односно патената из земаља); • Начин урављања и аараура механизма за урављање окреним ловним објекима или возилима , које је Тесла- за
штитио основним патентом US . A, укупно са патената из земаља.
Последња Теслина активност на заштити индустријске својине уследила је . јуна . године, када је поднео своју - једину по 342
Слика . Теслин амерички жиг бр. .
знату пријаву жига, који је регистрован . новембра - . годи не, под бројем .. Израз FACTOR AUCTUS, који се појављује у овом жигу, у преводу са латинског означава фактор раста. Ут врђено је и то да је Тесла планирао да овај жиг користи за посебну врсту хране за птице, али нема података о томе да ли је то заиста успео да реализује. У сваком случају, Теслино дело, а нарочито његови проналасци и патенти, остају непресушни извор инспирације -за бројне гене рације научника, стручњака и проналазача, чији ће рад омогућити још боље њихово сагледавање и вредновање у будућности.
Литература . „ Surprising Facts About Nikola Tesla”. National Geographic. Преу зето . . . http://news.nationalgeographic.com/news // /-nikolatesla-surprising-facts-statue-museum-science/. . Bokšan, Slavko. Nikola Tesla und Sein Werk. Leipzig: Deutscher Verlag fur Jugend und Volk, . . Бокшан, Славко. Дело Николе Тесле. Београд: САН, . . Glenn, Jim, prir. The Complete Patents of Nikola Tesla . New York: Barnes & Noble Books, . . Дугић, Радмила Бранимир Јовановић, прир.Теслиних аенаа. Београд:и Музеј Николе Тесле,Каало� Београд: Савезни завод за патенте, Београд: Проналазаштво, Ријека: Центар за радничко стваралаштво, . . Јовановић, Владислав, Никола Петровић и Славко Бокшан, прир. Никола Тесла и ње�ова ела. Београд: Друштво за подизање - Инсти тута Никола Тесла и Одбор за прославу осамдесетогодишњице Николе Тесле, . . Кarlson, Bernard. Tesla – izumitelj električnog doba. Beograd: Muzej Nikole Tesle, Novi Sad: Akademska knjiga, .
343
Nikola прир. . Поповић, Војин, Радослав Хорват и Никола Николић, Tesla – Lectures, Patents, Articles. Београд: Нолит, .
. Пијановић, Петар, гл. и одг. Изабрана ур., ела Николе Тесле: Паени I–IV.Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, . . Ratzlaff, John T., prir. Dr Nikola Tesla Complete Patents. Millbrae: Tesla Book Co., . – живо и време НиколеНови Тесле. . Сајфер, МаркЧаробњак Џ. Сад: Стилос, .
. „Tesla Biography – Nikola Tesla, genius who lit the world”. The Tesla Memorial Society of New York. Преузето ... http://www. teslasociety.com/biography.htm. . Carlson, Bernard W. „Nikola Tesla and the Business of Invention, –”. In Proceedings of the Sixth International Symposium „Nikola Tesla”, edited by Aleksandar Marinčić and Milić Stojić, – . Beograd: SANU, . Гласник . Шарбох, Снежана. „Амерички патенти Николе Тесле”. инелекуалне својине, (): –.
. Шарбох, Снежана. „Патенти Николе Тесле регистровани у другим земљама осим САД”. Гласник инелекуалне својине, (): –. . Шарбох, Снежана. „Допуна листе патената Николе - Тесле реги строваних у другим земљама осим Гласник САД”.инелекуалне својине, (): –. . Šarboh, Snežana. „The Patents of Nikola Tesla”. World Patent Information, , (): –. . Šarboh, Snežana. „Nikola Tesla’s Patent Applications therefore Patents had not been granted”. Telfor Journal, , (): –. . Шарбох, Снежана. „Патенти Николе Заво Тесле”. за инелеку алну својину.Преузето ...http://www.zis.gov.rs/upload/ documents/pdf_en/pdf_patenti/tesla.pdf.
. Шарбох, Снежана. Паени Николе Тесле – ка коначној лиси. Београд: Музеј Николе Тесле, . Proceedings of the . Sixth Šarboh, Snežana. Symposium „Nikola Tesla’s Patents”. International „Nikola Tesla”,Inedited by Aleksandar Marinčić and Milić Stojić, –. Beograd: SANU, . . Шарбох, Снежана. Неосварени аени Николе Тесле – роналас ци које Тесла није зашиио. Београд: Музеј Николе Тесле, .
344
Snežana D. Šarboh The Intellectual Property Institute, Belgrade Slobodan I. Stojković The Association of Inventors, Belgrade
PATENTS AND PATENT STRATEGY OF NIKOLA TESLA
It is without any doubt that inventions represent the most important work of Nikola Tesla. On the other hand, it is common knowledge from patent law that when filing a patent application, the applicant must disclose the technical content of the invention. It follows that Nikola Tesla’s patents represent a major source of technical information about his inventions. Furthermore, patents represent a source of other important information regarding Tesla’s life and work, especially patent strategies as part of the business strategy that he implemented in order to provide financial resources for the development of new inventions. However, even today, years after his birth, the exact number of Tesla’s patents is not known. Our previous research has shown that Nikola Tesla had at least patents in different countries. The applications for all of these patents were filed by Tesla in person, i.e. he did not file for the right of transfer to other persons. It was only after the issuance of the corresponding patents that Tesla sold or licensed them, which was usually preceded by his activities in attracting potential investors. Tangible assets obtained in this way, Tesla invested in the development of new inventions. This business strategy initially brought Tesla great success, however later on it showed its weaknesses, which eventually led to significant financial difficulties in the second half of his life. Keywords: Nikola Tesla, patents, inventions, strategy Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
345
оригиналан научни рад
УДК
662.6/.7:656.1 504.5:662.6/.7
1 Милош Н. Станковић Међународна научно-иновациона организација „Еколошка енергија”, Београд
АЛТЕРНАТИВНА ПОГОНСКА ГОРИВА У АУТОМОБИЛСКОЈ ИНДУСТРИЈИ И РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ПРОИЗВОДЊУ НОВОГ ЕКО ГОРИВА – ПРЕМА ТЕСЛИНОЈ ИДЕЈИ
Апстракт
У раду су при казана алтернативна погонска горива, као што су биодизел, гаснa горива, гориве ћелије, електроаутомобил, њихове техничке мане и предности, економски и еколошки фактори. Кроз рад је приказан и електроаутомобил којег је конструисао Никола Тесла, како би се користила електрична енергија за погон возила, те се не би загађивала животна средина. Кроз своје иновације, Тесла је значајно допринео развоју електровозила, електромотора, система за напајање, система за регулацију и контролу возила. Циљ рада јесте да се током експеримената, истраживања, тестирања и развоја новог иновационог уређаја, дође до решења за добијање економичнијег горива из нафтних деривата. Експериментима и техничким развојем се креира иновативни уређај који ултразвуком и високом фреквенцијом меша постојеће гориво са водом, без додатих адитива. Лабораторијским анализама се утврђује да ли ново погонско еко-гориво има задовољавајуће карактеристике за употребу. Са таквом врстом горива имамо мању емисију гасова стаклене баште. Приказане врсте погонских горива указују на могућност рационалног и значајног коришћења алтернативних погонских извора енергије на глобалном нивоу и смањење штетних издувних гасова.
[email protected] 347
Кључне речи: аерозагађење, електроаутомобил, Никола Тесла, на
фтни деривати, еко-гориво, ултразвук, висока фреквенција, вода
1. Увод
Чист је планети основа здравог и благостања свих живих бића ваздух на нашој Земљи. живота Присуство загушљивих, отровних, канцерогених, иритирајућих, као и гасова стаклене баште у атмосфери, строго се контролише у свим развијеним земљама, као битан параметар квалитета животнеЕмисија средине. штетних продуката сагоревања , CO, (CO SO, NOX, HC, честице…) из фабричких постројења и моторних возила једна је од области где се у свету веома брзо пооштравају законски прописи, приморавајући емитере ових материја да осавремењавају, рационализују или потпуно мењају начин производње енергије. У већини развијених земаља уведен је специјални порез на емисију угљендиоксида, што је значајно појачало истраживања алтернативних обновљивих извора енергије (соларна, геотермална енергија, енергија ветра, воде…) и коришћења алтернативних погонских горива. На свету постоји око милијарду путничких аутомобила, док грађани Европе поседују око милиона аутомобила. Сваки аутомобил годишње емитуje три пута више штетних састојака него Као последица емитовања велике што износи његова тежина. количине штетних издувних гасова долази до стварања ефекта стаклене баште, загревања планете, уништавање озона, што проузрокује климатске промене на Земљи: отопљавање глечера, раст нивоа мора, поплаве, суше… Људи живе у загађеној средини, што годишње проузрокује смрт стотина хиљада становника, временски циклус живота човека се због тога смањује, а добијају се и многе болести (астма, туберкулоза, канцер…). Због загађености долази до генетских поремећаја код новорођенчади. Само у Америци за годину дана од последица високог степена загађености ваздуха умре преко . становника. У Великој Британији, тај број је већи од .. У Мексико Ситију, % деце заостаје у раз воју услед штетних гасова у ваздуху. Радивоје Пешић, Драган Ђокић, Снежана Петковић и Стеван Веиновић, „Зашиа околине – кључни циљ ауомобилске инусрије”, у Зборник Фестивала квалитета (Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу, ), B- B. Бранимир Милосављевић, Радивоје Пешић и Саша Еколошки Бабић, „ асеки коришћења моорних возила ”, у Зборник Фестивала квалитета (Крагујевац: Асоцијација за квалитет и стандардизацију Србије, ), .
348
Дијаграм . Емисија издувних гасова из аутомобилске индустрије у Европи Велика загађеност натерала је друштво да направи законе о регулисању и смањењу емисије штетних гасова. Захваљујући законима, као и расту цена нафте и њених деривата на светском тржишту, аутомобилска индустрија је почела да истражује и развија алтернативна погонска горива и системе за смањење емисије штетних гасова.
2. Алтернативна погонска горива
Скоро целокупна светска технологија моторних возила базирана је највише на погонском гориву бензина и нафте – дизела, чије су резерве ограничене. Сагоревањем ових фосилних горива долази
Дијаграм . Садашња и процењена зависност Европске уније (ЕУ) о увозу нафте 349
до емисије штетних издувних гасова, који негативно делују на планету Земљу, озонски омотач, екосистем, здравље људи и тако даље. Како би се смањила емисија штетних издувних гасова, рационално трошили преостали нафтни ресурси, почело је истраживање и развој алтернативних погонских горива. У алтернативна погонска горива спадају: биогориво (биодизел), гасна горива (течни нафтни гас, компримовани природни гас и течни природни гас), етанол, метанол, електроаутомобили и гориве ћелије. 2.1. Биодизел
Биодизел је течно гориво произведено из биљних уља или из коришћених уља и масти. Биодизел веома чисто сагорева и подсећа на стандардни дизел; производи се од уља које се добија од сунцокрета, соје или уљане репице помоћу метанола и катализатора. По хемијском саставу он је мешавина метил-естара масних киселина. Ово гориво јесте обновљиви извор енергије, јер се троши оном брзином којом се обнавља. Гориво је делом нижег енергетског садржаја, али садржи већи проценат кисеоника, што помаже бољем сагоревању. Конвенционални дизел-мотори без тешкоћа користе гориво са % биодизела, а многи нови мотори већ могу користити и чист биодизел. Биогорива не захтевају производњу новог аутомобила, односно новог аутомобилског мотора, она већ сада имају велику предност над водоничном технологијом која је тек у зачетку. Ова компатибилност са постојећим моторима подстакла је многе земље да се окрену биогориву, уверене да ће на тај начин моћи да смање трошкове фосилних горива. Европска заједница је себи одредила као циљ да до . године користи шест одсто биодизела, што ће значити петоструко повећање узгоја биљака од којих се производи етанол. Техничке предности су: боља мазивна својства, могућност преласка с постојећег погона, безбеднији транспорт и складиштење, коришћење постојеће инфраструктуре; еколошки апекти су: смањење емисије аерозагађења, биоразградиво гориво, нетоксично гориво. Енергетски аспекти су то што се производи од обновљивих сировина и смањена је потрошња фосилних горива, док су економски аспекти повећање запослености, повећање индуБио�ориВладан Јоксимовић, Милан Стевановић и Зоран Марјановић, „ ва – реноси и неосаци уоребе ”, у Зборник Фестивала квалитета
(Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу, ), –.
350
стријске производње, економски развој, развој пољопривреде, повећање девизних резерви. Недостаци биодизела су чињеница да се производи од сировина које се узгајају на обрадивим површинама, затим повећана потрошња горива, оксидациони проблеми – краће време складиштења, ниска тачка згушњавања биодизела, смањење вискозитета моторних уља, оштећивање пластичних и гумених делова у аутомобилу, такође и дизел-пумпе. 2.2. Гасна горива
У гасна горива се убрајају: течни нафтни гас, компримовани природни гас и течни природни гас. 2.2.1. Течни нафтни гас (ТНГ)
Течни нафтни гас се користи као гориво за ото-моторе траса уну шњим сагоревањем сус-моторе – , како због цене која тно је зна нижа од цене моторног бензина, тако и због еколошких лога, раз а има и одређена позитивна техничка својства, као што су: знатно већи октански број, нижа тачка испаравања – боље прављење смеше с ваздухом, која има ширу границу упаљивости, што омогућава рад мотора са знатно сиромашнијом смешом; не ствара кондензацију горива по зидовима цилиндра (чиме посредно продужава радни век мотора), нижа емисија штетних гасова. С обзиром на мању топлотну моћ ТНГ у односу на моторни бензин, потребна је нешто већа количина горива (за око % – %). Управо због еколошких разлога, неке земље административно стимулишу употребу плина, било финансијским мерама (цена горива, пореске олакшице, јефтинији паркинг…), било чисто административним мерама (дозвола уласка у иначе забрањену централну градску зону, посебна паркинг места за оваква возила…). 2.2.2. Компримовани природни гас (КПГ)
Област употребе КПГ углавном се поклапа са течним нафтним гасом: користи се као алтернативно гориво за покретање аутомобила. Овим горивом може се директно напајати мотор са унутрашњим сагоревањем, а може се користити и за генерисање водоника и напајање горивих ћелија, које генеришу електричну енергију за погон електромотора. Да би се гориво користило на постојећим моторима са унутрашњим сагоревањем, возило мора бити на одговарајући начин реконструисано, односно прилагођено, то јест мора да му се угради плински (КПГ) систем. Начелно се
351
ове преправке могу лако извршити, а добијене перформансе су потпуно упоредиве са „класичним” возилима. Примена КПГ система на возилима смањује емисију издувних гасова, тако да се и без њиховог додатног пречишћавања достиже норма ЕУРО . Због цене горива, експлоатација оваквих возила је јефтинија (у односу на она која користе дизел гориво), мада је цена самог возила (са гасним системом) нешто виша од цене возила -бензин илилакше дизел-гориво. Тврди се и да природногна гаса захтева одржавање мотора, узкоришћење остваривање дужег века трајања. Предности и мане употребе КПГ исте су као и за ТНГ, али је он за сада мање распрострањен, због потешкоћа у његовој примени које су нешто веће него за ТНГ. За разлику од ТНГ, углавном се употребљава на возилима већих маса (на пример у градским аутобусима), а ређе за путничка и доставна возила. Разлог је већа маса боца за његово чување, али и то, што за разлику од ТНГ, може да се примени и на дизел-моторима (КПГ системи). Мана употребе КПГ система јесте ретка продајна мрежа (Компресорске КПГ станице). 2.2.3. Течни природни гас (ТПГ)
ТПГ користи се и за покретање аутомобила (по правилу тешких возила), мада се због низа техничких предности природни гас на (за возилима далеко најчешће користи у компримованом стању примену земног гаса на возилима – КПГ). Предности овог гаса су: мањи капацитети складиштења, брже пуњење резервоара, то што је безбедан и што је приликом сагоревања мања емисија штетних гасова. Недостаци су ограничена инфраструктура снабдевања и скупља производна цена возила.
3. Електро аутомобили
Електрични аутомобил јесте аутомобил који се покреће еле ктромотором, користећи енергију ускладиштену аку мулатору или у другимелектричну уређајима за складиштење енергије.у Електрични аутомобили су били популарни крајем . и по четком . века, док су унапређења мотора са унутрашњим сагоревањем и масовна производња јефтинијег возила на бензин довели до смањења коришћења возила на електрични погон. Јавно предузеће „Србијагас”, Гас Пресс (ISSN -, ), –. Зоран
Исраживање алернаивних о�она моорних во Марјановић, зила (Ниш: Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду, ), .
352
Енергетске кризе седамдесетих и осамдесетих година довеле су до краткотрајног занимања за електричне аутомобиле, те се средином . године обновио интерес у производњи електричних аутомобила, углавном због забринутости око убрзаног повећања цене нафте и потребе за смањењем емисије гасова стаклене баште. Од септембра . године, модели серијске производње појединих произвођача који су доступни у неким Tesla Roadster земљама су: , REVAi Leaf , Smart ED и Wheego Whip LiFe ., Buddy , Mitsubishi i-MiEV , Nissan 3.1. Никола Тесла и електроаутомобил
Размишљајући о интересу човечанства, као и о томе да се не загађује животна средина, Никола Тесла је међу првима почео да се бави електровозилима. На почетку својих експеримената, он је око пута којим се аутомобил кретао, постављао електропроводљиву ограду коју је прикључио на високофреквентне струје. Када би се аутомобил приближио једној страни ограде, сензор (на пример сијалица) засветлео би јаче на тој страни, што би аутоматски деловало на кретни систем и аутомобил би се удаљавао од те стране ограде. У моменту примицања другој страни ограде јаче би засветлела друга сијалица и тако деловала на механизам за управљање. Ако би се испред аутомобила поставила метална препрека, прикључена аутомобил на извор Теслиних високофреквентних струја, би се зауставио. Ако би се на раскрсници метална плоча поставила на леву скретницу, аутомобил би сам скренуо десно или обрнуто. Након ових експеримената Тесла развија нов патент, метод помоћу и уређај за контролу покретања механизма возила, радио-таласа. који је пријавио Током рада, Тесла је конструисао аутомобил, у Заводу за патенте Сједињених Америчких Држава (US Patent Office). Видљиво је шта је Тесла представио: волан на левој страни, механизам за управљање са главом волана, четири брзине при Никола Тесла, Apparatus for producing electric currents of high frequency and potential, United States Patent Oce, патент бр. .. од .
септембра . Никола Тесла, Мethod of and apparatus for controlling mechanism of moving vessels or vehicles, United States Patent Oce, патент бр. .. од . новембра . Никола Тесла, Apparatus for Operating Automobiles and the Like, United States Patent Oce, патент бр. .. од . јануара .
353
кретању возила напред и једну брзину при кретању возила уназад „рикверц”, диференцијал, ауспух с лонцем, шасију и друго. Недуго потом, Тесла је у лето . године направио експеримент са уелектровозилом у Буфалу, Њујорку. Тесла је извадио бензински мотор из новог аутомобила Pierce-Arrow, па га заменио електромотором наизменичне струје, коњских снага, обртаја, са хлађењем и новим преносом. Заменио је ротор електромотора новим који иновативним ротором, је имао јачи кретни момент него постојећи, био је мањих габарита и имао је већи степен искоришћења. Наизменични Слика . Скица Теслиногмотор је био инча дугачак и инча широк, без спољашњег аутомобила с главним деловима извора напајања. У локалној продавници радио-опреме у Буфалу купио је вакуумских цеви, неке жице и одабране отпорнике, па их склопио у инча дугу, инча широку и инча високу кутију. Из кутије су вириле цеви инча дебљине и / инча висине, које је повезао са мотором и антеном Цеви које су вириле, а које је Тесла повезао, најверодугом , m. ватније су позитивне и негативне везе између антене аутомобила и радио-пријемника. Кутија у којој је саставио компоненте садржи радио-таласе за пријем/појачало, а када је била склопљена, дозвољавала диоје ра Никола Тесла, Electric Motor, United States Patent Oce, патент бр. .. од . децембра . Никола Тесла, Dynamo electric machine, United States Patent Oce, патент бр. .. од . марта . Robert Nelson, ,,Information about an Invention by Dr. Nikola Tesla, which is said to have harnessed Cosmic Energy”, Ford, R.A., Space Energy Receivers : Power from the wheelwork of nature, Simplied Technology Service, Champaign, IL (): –, преузето . . , www.research.com. Никола Тесла, Аpparatus for the utilization of radiant energy, United States Patent Oce, патент бр. .. од . новембра .
354
Слика . Аутомобил Pierce Arrow, таласима који су примљени из ваздуха преко антене да пролазе кроз пријемник до електромотора. У литератури није конкретно наведено шта је емитовало радио-таласе и одакле су долазили. Теслина електронска кутија радила је на истом принципу као појачало за електрогитару. Функција појачала јесте да добије слаб аудио-сигнал и повећа гаили, да генерише сигнал који је довољно снажан да пренесе звук, у овом случају електрични мотор. Данас је та компонента у „срцу” већине појачала транзистор. Транзистори су заменили Теслине вакуум цеви (такође названа вентил-појачала). На тај начин је Тесла био у стању да појача и претвори невидиљиво електромагнетно зрачење – „радио таласе” у електричну енергију за напајање електромотора наизменичне струје, . године у Pierce-Arrow-у. Такође, поред електромотора, налазио се и мали акумулатор од волти, који је служио само при стартовању аутомобила, а допуњавао се преко Теслине кутије. Улазећи у ауто, Тесла је унео кутију и ставио пред њега на су Када је возачево место, и рекао: „Ми сада имамо напајање”. стартовао аутомобил, возило се покренуло и почело да се креће. Ауто је тестирао наредних недељу дана, при брзини од миља на сат. Према извештају, ауто је имао сличне техничке перформансе као било који аутомобил на бензин из тог времена. Могао је мак симално да пређе миља и није загађивао животну средину.
Marc Seifer and William H.Terbo, The Life and Times of Nikola Tesla : Biography of a Genus (USA: Citadel Press, Kensington Publishing Corp, ), . David Hatcher Childress, The Tesla Papers (Kempton: Adventures Unlimited, ), –.
355
Тесла је преко кутије примао радио-таласе које је трансформисао у електричну енергију, а која је преко акумулатора напајала електромотор и тако се покретало возило. Неколико месеци након овог аутомобилског теста, у време економске кризе, Pierce Arrow је морао да прекине производњу. Врло је вероватно да је повезаност између електромотора и преноса била тамо извршена. Алат Pierce од Arrow преузео Studebaker је ,у South American . Након та Nash компанија је формирала MotorsBend , заједно сагодина, компанијом . Касније, неки од њених фанова су покушали поново даPierce оживе Arrow. Нажалост, нису
били успешни. Из тог разлога данас је име компаније у маузолеју, заједно са другима, као што су Horch, Maybach, Hispano-Suiza, Bugatti и Isotta Fraschini.
3.2. Електромотори
Највећа разлика код електроаутомобила и бензинског/дизел-аутомобила јесте мотор који са значајним процентом учествује у укупној цени. Код електроаута на мотор иде прилично мали део цене. Електромотори су знатно једноставније конструкције од мотора са унутрашњим сагоревањем. Модерни мотори са унутрашњим сагоревањем састоје се од око хиљаду покретних делова. Електромотори се у правилу састоје од три до пет покретних делова, што их чини вишеструко поузданијим и трајнијим, те практично не захтевају никакво одржавање. Нема уља нити уљних и ваздушних филтера, тако да практично немају делова који се троше. Уз то су и знатно лакши и мањи. Електромотор је прилично уопштен појам. Постоји више врста електромотора, који се знатно разлику ју по конструкцији и принципу рада. Једна врста мотора за свој рад захтева једносмерну струју, те их називамо једносмерни мотори. Друга врста ради на наизменичну струју, па их називамо наизменични мотори. Неке врсте могу користити и наизменичну и једносмерну струју и њих називамо универзални Свака од ових група даље се дели на своје подврсте, мотори. с обзиром на конструкцију. Тако имамо једносмерне моторе с трајним магнетима, моторе са серијском, паралелном или комбинованом побудом, па синхроне и асинхроне наизменичне моторе. Сви ти мотори разликују се и по напону потребном за рад, а код наизменичних је још важна и фреквенција струје. Сваки од њих разликује се по карактеристикама, на пример по кривој момента, степену искоришћења и тако даље. Код погона возила сусрећемо све ове типове електромотора. Донедавно су једносмерни мотори суверено владали као покре-
356
тачи електричних возила, но све више их истискују наизменични мотори, који су по својој конструкцији једноставнији, али је управљање њима компликованије. Електромотори се управљају контролером. 3.3. Контролери
Контролер је уређајскоји управља радом мотора. типова По функцији га можемо упоредити карбуратором код старијих бензинских мотора или Bosh пумпом код дизел-мотора, односно ЕЦУ рачунара (eлeктрoнскa кoнтрoлнa jeдиницa) код новијих мотора. Наравно, конструкција им је различита. У зависности од притиска на папучицу гаса или кочнице, контролер ће обезбедити мотору потребну струју. Контролер је врло сложен и незаобилазан уређај, па га можемо посматрати као функционалну целину са електромотором. Цена контролера у правилу је – % цене мотора. 3.4. Батерије
Главни разлог спорог развоја електричних аутомобила јесте проблем складиштења електричне енергије. До пре десетак година, за складиштење већих количина електричне енергије користиле су се оловне акумулаторске батерије. Постојале су и друге врсте, најчешће Никл-Кадмијум (NiCd), али биле су знатно скупље, а нису нудиле много више. Знамо да су оловне батерије велике и тешке, а доста је њих потребно за електрични аутомобил. У правилу за складиштење kWh електричне енергије потребно је око kg батерија. Ако то преведемо у домет за неки просечни градски ауто, потребно је око kg батерија за један пређени километар, дакле за километара домета треба око kg батерија, што би заузимало литара простора. Превише за мали ауто. Поред тога, оловне батерије имају доста значајан недостатак – на ниским температурама (већ од +ºC) капацитет им знатно пада, што резултира драстичним падом домета у зимским условима. Пуњење по правилу траје од – сати, зависно од снаге пуњача. Оловне батерије не подносе брза пуњења (мање од два сата). Век трајања акумулаторских батерија изражава се у броју циклуса (пуњење– пражњење). Оловне батерије намењене за погон електровозила углавном издрже – циклуса, односно пет календарских година. У новије време на тржишту су се појавиле акумулаторске батерије засноване на литијуму (литијум је један од најлакших ме Josip Hadrović,
Električnim automobilom u Evropu, u okviru projekta „Europe electric car” (Zagreb: Škola za cestovni promet, ), –.
357
тала). Није довољно рећи литијумска батерија, јер постоји више типова батерија које се међусобно битно разликују, како по конструкцији, материјалима и хемијским процесима, тако и по електричним карактеристикама. Тако разликујемо LiMnCo, LiFePO, LiPo, LiIFePO, а сваким даном се појављују неке нове врсте. По правилу, литијумске батерије су три пута лакше и мање од оловних батерија, а капацитет им је исти. Неки типови подносе брза пуњења уз употребу довољно снажног пуњача могу сетехнолонапунити за око иминута. Трајност зависи од врсте литијумске гије, од хиљаду циклуса за LiPo батерије до циклуса за LiIFePO или десет календарских година. Иако им је цена знатно већа од оловних батерија (– пута), својом трајношћу и карактеристикама знатно су исплативији избор. После употребе, акумулато ри се могу рециклирати. 3.5. Пуњач батерија
Пуњач батерија један је од важних делова електричног аутомобила. Од њега зависи време пуњења батерија. Тако се пуњачи разликују по снази. Слабији пуњачи могу напунити електрични аутомобил за око – сати, док јачи пуњачи то чине много брже и могу да га напуне чак и за двадесетак минута. Пуњач се може уградити у ауто, али и не мора. Тренутно се ради на развоју пуњача за брзо пуњење батерија. 3.6. Грејање путничког простора
Дизел, односно бензински мотори имају корисност до %, што значи да се само % енергије претвара у механички рад, а осталих % одлази на топлоту. Од тих % топлоте само се мали део користи за грејање путничког простора код бензинских, односно код дизел-аутомобила. Корисност код електричног аутомобила троструко је већа од корисности код дизелског/бензинског аутомобила, стога се % енергије претвара у механички рад, а % одлази на топлоту, што је недовољно за грејање путничког простора. Зато се за извор топлоте узимају електрични грејачи или топлотне пумпе (клима уређаји).
Божо
Илић и др, „Поређење енергетских ефикасности и трошкова одрТехничка ија�носика жавања електричних и других аутомобила“, , , XIII (Београд: Висока техничка школа струковних студија, ): -.
358
3.7. Економичност електроаутомобила
Електроаутомобил кошта скоро двоструко више од верзије с бензинским погоном, па ће разлика од уштеде горива теоретски настати тек после година експлоатације. Пошто цена бензина опада, висока цена електричног возила постаје све већа баријера за купце. Електричном возилу треба , kW часова електричне енергије да пређе километара, а то, по просечној цени у САД од , центи за kW, кошта , долара. Возило са бензинским мотором и аутоматским мењачем прелази километара по литру, па путовање од километара, по просечној цени бензина у САД од , долара за галон, кошта , долара. Ако је просек у САД да се годишње пређе . km, типичан возач ће потрошити долара на струју за електрични аутомобил за годину дана, а . долара дати за бензин за „обично” возило. С друге стране, гориво које се користи за производњу електричне енергије, као и цене бензина које такође варирају по регионима, утичу и на то колико је куповина електричног аутомобила уопште добра за околину. У подручјима која се претежно ослањају на угаљ, електрични аутомобил и енергија за њега производе % мање штетних гасова него типичан бензински аутомобил. Али, изненађујуће, електрични аутомобил и енергија за њега производе % више штетних гасова него вожња аутомобила на хибридни погон. А у подручјима где се већи део струје производи у нуклеарним реакторима, хидроцентралама или од природног гаса у термоелектранама и ветроелектранама, електрични аутомобил и гориво за њега произвешће % мање штетних гасова стаклене баште од типичног аутомобила на бензински погон и % мање гасова од хибрида. Тренутно се у свету око / електричне енергије добија из нуклеарних електрана, из преко електрана са ефективном снагом од око јединица по МW, што је недовољно ако желимо серијску производњу возила на електропогон на глобалном нивоу. Саобраћај оптерећује издувним гасовима са око %
укупне светске емисије. Овоснаге значиод даминимум би требало око које нових нуклеарних електрана МW, би омогућиле на глобалном нивоу производњу и снабдевање електричном енергијом возила на електропогон. Том приликом би се ели минисало око % емисије гасова из саобраћаја. Dušan Gruden, Traffic and Environment
(Berlin; New York: Springer, ). Аероза�ађење и ауомобилска инусрија (Београд: Станковић, Међународна научно - иновациона организација „Еколошка енергија”, ): –. Милош
359
Да би снадбевали аутомобиле електричном енергијом, мора се мењати комплетна инфраструктура за градњу „електро пумпи”, а за такав подухват потребно је доста инвестиција. Електрична возила, кажу аналитичари, неће се продавати масовно све дотле док купци не буду са сигурношћу видели да ће уштедети много новца ако преузму ризик прихватања нове технологије, што се ускоро неће догодити.
4. Гориве ћелије
Гориве ћелије су галванске ћелије које производе електричну енергију из енергије ослобађане хемијском реакцијом горива које се континуално доводи оксидационим средством. Обично се под овим појмом подразумевају водонично-кисеоничне горивне ћелије. 4.1. Принцип рада
Принцип рада горивних ћелија познат је још од . године, када га је открио немачки хемичар Кристијан Фридрих Шенбајн (Christian Friedrich Schönbein), да би само неколико година касније прву примитивну горивну ћелију развио велшки научник Вилијам Роберт Гроув (William Robert Grove). Тек у педесетим годинама . века долази до већег интересовања за ову технологију и њен напредак: компанија Џенерал елекрик (General Electric) почела је да је развија за потребе Националне ваздухопловне и свемирске Прва комерцијална употреба била је администрације (НАСА). управо у НАСА, у Пројекту Џемини. Трансформација хемијске енергије у електричну у великој већини случајева се врши посредно – преко механичке енергије: мотор претвара хемијску енергију горива ослобођену његовим сагоревањем у механичку енергију, која се у електричним генераторима претвара у електричну. Гориве ћелије производе електричну енергију непосредно и стога би требало буду ефикасније, једноставније и поузданије. За сада, њиховуда употребу спречавају техничке препреке. Данас се наде полажу у водонично-кисеоничне горивне ћелије, које би се користиле за погон аутомобила (тачније њихових електромотора). Водоник потребан за процес мора се произвести (на пример електролизом воде) и довести до ћелија, док се потребан кисеоник може „узимати”’ непосредно из атмосфере. National Aeronautics and
Space Administration (NASA).
360
Складиштење водоника је за сада највећи проблем, с обзиром на то да је водоник у смеси са ваздухом веома експлозиван, а и масе резервоара су проблематичне. Степен искоришћења целог циклуса (струја водоник струја) износи око – % (код ото-мотора – %). Овде се добија чиста и јефтина енергија, а не постоје нуспродукти као што су издувни гасови. Ослобађа се само водена пара. →
→
Тренутно се гориве ћелије већ користе на ракетним космичким летелицама и подморницама.
4.2. Структура
Горива ћелија састоји се од две електроде, које су одвојене мембраном или електролитом. На аноду се доводи гориво (на пример, водоник, метан, метанол, сирћетна киселина, раствор глукозе), и оно ту оксидује. На катоду се доводи оксидационо средство (на пример кисеоник, водоник пероксид…), које се ту редукује. Као електролит могу послужити разне киселине (претежно H ) или базе (најчешће KOH), керамички материјали PO или мембране. У специфичним горивним ћелијама као електролит се користи гас под високим притиском. 4.3. Реакција
Гориво (на пример водоник) на аноди се каталитички трансфор+). Ослобођене мише у катјоне (у случају водоника јоне H електроне привлачи анода и ствара електричну струју, која преко електропотрошача тече ка катоди. На катоди се оксидационо средство -), а они (већином кисеоник) редукује у анјоне (O онда реагују са H+ јонима, стварајући воду.
Слика . Шематски приказ процеса у горивој ћелији
361
4.4. Економичност горивних ћелија
На разним странама света тренутно крстари око аутобуса на овакав погон: у САД, Немачкој, Канади, Кини, Британији, Бразилу… Они су се показали као знатно економичнији од аутобуса на дизел, али су још на проби. Предности горивних ћелија, поред тога што се користи водоник као гориво, јесте и што нема емисије штетних гасова и веома је низак ниво буке. Међутим, велики недостаци су високи трошкови одржавања, набавке и експлоатације возила, као и изградња инфраструктуре.
5. Систем за добијање економичнијег горива из нафтних деривата
Због великих техничких и економских проблема с применом претходно описаних алтернативних погонских горива, почевши од мењања делова и система у возилу до промене комплетне инфраструктуре, што захтева огромне новчане издатке, почело је са истраживањем и развојем новог система које ће производити ново еко-гориво. Најпре се анализом великог броја научних открића, радова и иновација дошло до сазнања и информација шта је до сада прављено и тестирано, које су биле мане, предности и резултати. Након тога, почело се с техничким развојем и истраживањем новог система, који помоћу високе фреквенције и ултразвука врши специфично мешање већ постојећег горива (евро-дизела) и воде, без додатних адитива. Део система високе фреквенције Статори развијан је на бази Теслиних патената електромотора. мотора су преко фреквентних регулатора подешени на високу фреквенцију, а унутар статора мотора, постављена је турбина која врши мешање новог горива и која се окреће у обртном магнетном пољу при високој фреквенцији. На овај начин се врши квалитетно мешање и обезбеђује најквалитетнија расподела молекула воде у гориву. Добијени узорци новог еко-горива тестирани су у овлашћеној лабораторији Ју�оинсек у Београду.
Electro magnetic motor, United States Patent Oce, патент Никола Тесла, бр. ., од . маја .; патент бр. ., од . маја .; патент бр. ., од . маја . године.
362
Слика . Прототип система високе фреквенције и ултразвука за добијање новог еко-горива
5.1. Блок шема-производње новог еко-горива
Функционална шема постројења за производњу новог еко-горива, на слици , даје приказ безбедне производње. Систем се може поставити у рафинерији, на бензинској пумпи или на неком другом месту. Процес је херметички затворен без могућности загађења у виду гасовитих, течних или чврстих компонената. Нафтни деривати и вода доводе се на mixer мешач , притом се пумпом, узкоја помоћ регулатора, обезбеђује строго дозирање количине воде се додаје. Пумпе (pump) обезбеђују притисак смеше водене и нафтне фазе која иде на системе (system). Управљање пумпама врши се уз помоћ инсталације за регулацију. На излазном цевоводу инсталиран је мерач протока. Инсталација је изведена тако да се произведено „ново гориво” може складиштити у резервоарима и/или директно у цистерне. Инсталација се може извести у варијанти аутоматске регулације. Аутоматском регулацијом могуће је преко процесног рачунара (ПР) кон-
363
Слика . Функционална шема постројења за производњу новог еко-горива тролисано водити комплетан процес производње „новог горива”, чиме се смањује број физички присутних људи.режиме Програмским обезбеђењем ПР обезбеђује најбоље технолошке припреме „новог горива”, при чему компјутер обезбеђује усклађивање задатих параметара у функцији циља производње. Постројење на слици , у основи се састоји од два пумпна агрегата, два високо фреквентна уређаја, адекватног броја манометара и инсталације за регулацију услова за одржавање режима рада високе фреквенције. 5.2. Поступак производње новог еко-горива
У нашем експерименту, на улаз система се доводи евро-дизел у зону мешања са водом. Евро-дизел је купљен на бензинској станици Нафне инусрије Србије (НИС), и то увозан. Кроз мешач, у грубим млазевима, у струју нафтне фазе убризгава се вода. У овом процесу меша се % воде и % нафте – евродизела. Првом пумпом достиже се адекватан притисак потребан за режим рада система. Променом фреквенције система помоћу фреквентних регулатора, мења се поларизација и долази до промене молекуларне структуре нафте. Контејнер у коме се налази систем за прављење новог еко-горива, садржи и четири канистера. Канистер Tank-4 служи за хлађење система високе фреквенције, у канистеру Tank-3 се налази вода, а
364
Слика . Контејнер у коме се налази систем за прављење новог горива у канистеру Tank-2 се налази нафта – евро-дизел. Специфично се дозирају нафта и вода у систем високе фреквенције и ултразвука, а након тога ново гориво одлази у канистер Tank-1. Из последњег канистера гориво се даље дистрибуира. Молекули воде, који су спојени са молекулима горива, при сагоревању у мотору возила, први стварају микроексплозије, самим тим раздвајају молекуле горива. Појава интензификације процеса сагоревања горива приликом његовог преображаја у ново еко-гориво била је тестирана и испитана. Јединственост ове опреме јесте у проналаску ефикасног начина примене високе фреквенције, што обезбеђује најквалитетнију расподелу молекула воде у гориву и даје максималан ефекат при његовом сагоревању. Хетерогена структура са неправилним распоредом молекула, који је диктиран филношћу компонената које чине структуру, и хомогена структура с правилним распоредом молекула који није диктиран филношћу компонената које чине структуру. Цео поступак добијања новог еко-горива одвија се континуално у проточном – затвореном цевном систему. Проточни систем високе фреквенције је тренутно малих капацитета, јер је прављен прототип – функционални лабораторијски модел ради доказивања ефикасности уређаја, а у привреди планиран је прототип с капацитетом протока од - t/h. На излазу из инсталације добија се производ, ново еко-гориво, временски стабилно до температура испод температуре кључања воде. Могућност складиштења није ограничена ниским температурама које не могу да утичу на квалитет новог горива и његову стабилност.
365
5.3. Економске анализе производње новог еко-горива
Ако узмемо податак од Америчке информативне администрације за енергију, према међународној енергетској статистици . године, сваког дана из Земље се извади милиона барела нафте, што износи ... литара нафте дневно. У Америци од укупне извађене нафте, која износи око .. барела дневно, око % нафте се прерађује у дизел-гориво, што износи .. барела дневно, а то је око .. литара дизела дневно. У остатку света, од укупне извађене нафте, која износи .. барела дневно, око % се прерађује у дизел-гориво, што износи око .. барела дневно, а то је око ... литара дизела дневно. На глобалном нивоу, то је укупно ... дизела дневно. Према извештају Central IntelligenceCIA Agency ) ( за . годину, највећу дневну прераду сирове нафте ради Русија са .. барела, док је Америка на трећем месту после Саудијске Арабије. Ако би на глобалном нивоу додали % воде у већ постојећи прерађени евро-дизел, са којим смо вршили тестирања, а према на податку да је просечна цена евро-дизела ,глобалном евра, нивоу имали би профит од .. евра дневно. Ако би радили на само % тржишта, зарада би била .. евра дневно. Србија је у . години произвела .. тона евро-дизела, Ако би Нафна инусрија Србије док је увезла . тона. користила овај систем за прављење новог горива, користећи само прераду евро-дизела, упола мање би била зависна од увоза и имала би већи годишћи профит од .. евра. На овај начин, поред профита произвођача нафтних деривата, могли би имати мању цену деривата на тржишту и на тај начин би корист имали и потрошачи.
U.S. Energy Information Administration, Total Petroleum and Other Liq-
uids Production, 2014, преузето . . , http://www.eia.gov/beta/
international/rankings/#?prodact=-&cy=. Central Inetelligence Agency, The World Factbook: Country Comparison – Crude Oil – Production 2014, преузето окобра , https://www.cia.gov/ library/publications/the-world-factbook/rankorder/rank.html. Ауто – Мото савез Србије, Цене �орива, Евроа , преузето . . , http://www.amss.org.rs/?option=com_content&view=article&id=&Item id=. Удружење нафтних компанијаАнализа ржиша еривае Србије, нафе Реублике Србије 2014 (Београд: Национални нафтни комитет Србије–WPC, ), .
366
5.4. Лабораторијске анализе новог еко-горива
Лабораторијска анализа новог еко-горива је рађена у овлашћеној лабораторији Ју�оинсек у Београду, . маја . године. Према извештају за конституисање квалитета, сви параметри новог горива задовољавају граничне вредности осим садржаја сумпора, који је већ при купљеном гориву на бензинској пумпи НИС-а имао повећану вредност сумпора у себи. На основу ових информација, закључује се да су сви параметри задовољавајући. Издвојили би резултате као што су угљенични остаци, % (m/m); где је од дозвољене максималне вредности , наш резултат био ,. Такође, за садржај пепела, % (m/m); где је од дозвољене максималне вредности , наш резултат био ,. Ново еко-гориво је еколошко у поређењу са постојећим горивом, не долази до сепарације воде и нафте, ново гориво је стабилно. Боље је сагоревање код моторних возила, а самим тим и мања
Слика . Резултати тестирања новог горива
367
концентрација штетних издувних гасова: смањење CO и NO x око %, смањење чађи око %, смањење окоSO %. Због бољег сагоревања у возилу можемо имати смањену потрошњу горива до %, а на глобалном нивоу можемо ушедети нафту од %– %, то јест продужити животни век нафте. Коришћењем оваквог система за прераду новог еко-горива, произвођач зарађује до % више профита, користи се постојећа инфраструктура и постојећа возила. 6. Закључак
Како би се рационално трошили енергенти и смањила емисија штетних гасова, почињу да се употребљавају одређени алтернативни погонски извори енергије, али бројна решења нису економски прихватљива због промене инфраструктуре ради снадбевања енергентом или бројних измена у самом моторном возилу. Познато је да велики број најбољих технолошких решења нису угледала светлост дана, то јест нису у серијској производњи управо због тога што нису комерцијално исплативи. Биодизел има своје еколошке предности, али највише због тога што се производи од сировина које се узгајају на обрадивим површинама и повећане потрошње горива, није у масовној употреби. Због климатских промена које су проузроковале велике суше и поплаве, велики број усева је оштећен, а с обзиром на то да без хране не можемо и да је храна наша будућност, не треба да користимо обрадиве површине ради узгоја сировина за коришћење биодизела. Гасна горива су знатно јефтинија од бензина и имају мању емисију штетних гасова. Од гасних горива се издваја компримовани природни гас, који се после истраживања и развоја показао као добар за хибридне аутобусе, због јефтине цене горива и малих концентрација загађења. Возила са системима на КПГ су скупља од возила на бензин или дизел, али и ретка продајна мрежа овог гаса представља ману. Електроаутомобили полако долазе на тржиште. Проблем бржег развоја електроаутомобила, поред снабдевања струјом, представљаују и батерије, које немају својства да акумулирају велику енергију и да њихова истрајност буде већа. Приликом конструисања електроаутомобила и тестирањем, Никола Тесла је такође увидео проблем снадбевања електричне енергије у том тренутку, због мењања инфраструктуре, али је он желео да на свој начинснабдева потрошаче електричном енергијом. Један од про-
368
блема су и пуњачи, којима је потребно доста времена да напајају аутомобиле. Позитивно је то што сами аутомобили не испуштају емисију штетних гасова, али за производњу таквих аутомобила и за напајање је потребно доста енергије, где се емитују штетни гасови. Да бисмо створили ту енергију, и ако бисмо желели да на глобалном нивоу заменимо постојеће аутомобиле са електровозилима, треба да се мења комплетна инфраструктура и сагради око нуклеарних централаштетних у свету. Оваквом смањили бисмо око % емисије гасовазаменом из саобраћаја. Возила с погоном који користи гориве ћелије немају емисију штетних гасова, а за покретање возила се користи водоник. Ова возила се сматрају возилима будућности. Мана им је веома висока цена одржавања и набавке возила, јер не постоји серијска производња. За серијску производњу било би потребно изградити инфраструктуру, али су трошкови веома високи. Поред нулте емисије издувних гасова, најважнија је и људска безбедност, а велику ману представља складиштење водоника, јер је водоник у смеси са ваздухом веома експлозиван. Због спорог развоја технологије, за реализацију возила на електропогон и возила на водоник, предлажемо да се у наредном периоду користи ново еко-гориво. Коришћењем система за прављење новог еко-горива, користили бисмо постојећу инфраструктуру, постојећа моторна возила, без додатних трошкова. Коришћењем новог горива, долази до бољег сагоревања у мотору, штетни издувни гасови (од % до %) се смањују у великој мери, а смањује се и потрошња горива у возилу. На овај начин, штедели бисмо гориво на глобалном новоу, а корист би имали и произвођачи и потрошачи.
Литература
. Barbir, Frano. PEM Fuel Cells-Theory and Practice . London: Elsevier Academic Press, . Тесла и ауомобилизам . Бороја, Митар. . Београд: Митар Бороја, .
. Цверава, Грант Константиновић. Никола Тесла . Лењинград: Наука, . . Dalmazzone, C., Noik, C., Komunjer, L. „Mechanism of Crude-Oil/ Water Interface Destabilization by Silicone Demulsifiers”. Society of Petroleum Engineers (): –.
369
. Electro Automotive: FAQ on Electric Car Efficiency & Pollution Electroauto.com. Преузето . . . http://www.electroauto. com/info/pollmyth.shtml. . EG&G Technical Services, Inc. Fuel Cell Technology-Hand book, 7th Edition. United States: Department of Energy, . . Електротехнички институт „Никола Тесла а. д. Београд”. ТатјаГоишњи извешај за 2012/2013 �оину на Југовић-Репајић. . Преузето . . . http://www.ieent.org/prototip/datoteke/ / .pdf. . Galeys, Janis. Terrestrial propagation of long electromagnetic waves . New York: Pergamon Press, . . Gruden, Dušan. Traffic and Environment. Germany: Springer-Verlag Berlin Heidelberg, . . Gordon, Deborah and Daniel Sperling. Two billion cars: driving toward sustainability. New York: Oxford University Press, . . Hoogers, Gregor. Fuel Cell Technology – Hand Book . Morgantown, West Virginia: CRC Press, . . https://books.google.rs/books?hl=sr&lr=&id=VbxUdlJEwC&oi=fn d&pg=PR&dq=Air+Quality+Guidelines,+Global+Update,+World+H ealth+Organization,+Europe,+.&ots=wtKLdr&sig=FBRO_ wbGodHiiscgVqgXaNl&redir_esc=y#v=onepage&q=Air% Quality%Guidelines%C%Global%Update%C%World% Health%Organization%C%Europe%C%.&f=false. . Larminie, James and Andrew Dicks. Fuel Cell Systems Explained, 2nd Edition. Chichester: John Wiley and Sons, . . Marinčić, Aleksandar. Nikola Tesla, Colorado Spring Notes 1899–1900. Beograd: Nolit, . . McLaughlin, Carol. Risk Management Guidelines for New, Modified and Existing Sources of Lead. California Environmental Protection Agency – Air Resources Board. California: March . Преузето . . . http://www.arb.ca.gov/toxics/lead/leadmain.pdf. . Mench, Matthew. Fuel Cell Engines. Hoboken: John Wiley & Sons, . . Mitchell, William J., Chris Borroni-Bird and Lawrence D. Burns. Reinventing the Automobile: Personal Urban Mobility for the 21st Century, Clean Smart Energy Supply. Cambridge: Massachusetts Institute of Technology, 2010.
. Иванковић, Радмило,Никола ур. Тесла , Раиоехника. Београд: Музеј Николе Тесле, Електропривреда Србије, . . Poindexter, Michael K., Shaokun Chuai, Robert A. Marble and Samuel Marsh. The Key to Predicting Emulsion Stability: Solid Content. Society of Petroleum Engineers. Преузето, . . . http://dx.doi.org/ doi:./-PA.
370
. Popović, Vojin. Nikola Tesla, Life and Work of a Genius. Belgrade: Yugoslav Society for the Promotion of Scientific knowledge „Nikola Tesla”, . . Станковић, Милош. Аероза�ађење и ауомобилска инусрија, монографија. Београд: Међународна научно-иновациона организација „Еколошка енергија”, . . Шарбох, Снежана. Паени Николе Тесле, Ка коначној .лиси Београд: Музеј Николе Тесле, . . Vielstich, Wolf. Handbook of fuel cells: advances in electrocatalysis, materials, diagnostics and durability. Hoboken: Wiley, . . Woolsey, James and Sexton Chelsea. „Geopolitical Implications of Plug-in Vehicles”, 1 st edition. In Plug-in electric vehicles : what role for Washington?, –. Washington, D.C.: The Brookings Institution, 2009.
. World Health Organization. Air Quality Guidelines. Global Update 2005, Particulate matter, ozone, nitrogen dioxide and sulful dioxide , Europe, . Преузето . . .
371
Miloš N. Stanković “Ecological Energy” International Scientific –Innovatory Organization, Belgrade
ALTERNATIVE ENGINE FUELS IN THE AUTOMOTIVE INDUSTRY AND THE DEVELOPMENT SYSTEM FOR THE PRODUCTION OF NEW ECO FUEL – ACCORDING TO TESLA’S IDEA
This paper presents alternative engine fuels, their technical advantages and disadvantages, economic and environmental factors. Starting with bio-diesel, which is produced from vegetable oils or from used oils and fats, it has its environmental benefits, however because it is mostly produced from raw materials that are grown on arable land as well its increased fuel consumption, it is not widely used. The following gas fuels are analyzed in this paper: liquid petroleum gas, compressed natural gas and liquid natural gas, all which are significantly cheaper than gasoline and have lower emissions. This paper will also examine the electric car designed by Nikola Tesla, to utilize electricity for the propulsion of the vehicle and in that way avoid polluting the environment. Through its innovation, Tesla has contributed significantly to the development of electric vehicles, electric motors, power systems and systems for the regulation and control of the vehicle. Electric cars are slowly emerging on the market, the positive side being that the cars themselves do not emit greenhouse gases, but for the production and powering of such cars, a lot of energy is required. Fuel cell vehicles, in addition to using hydrogen as a fuel and having no emissions and very low noise output, have a large disadvantage in terms of the high cost of maintenance. The aim is, through experiments, research, testing and development of a new innovation unit, to come up with a solution for getting economical fuel from petroleum products. Using experiments and technical development, an innovative device has been created, which uses high frequencies and ultrasound, and performs a specific fuel mix of the existing euro diesel and water, without any additional additives. Laboratory tests have been performed to determine whether the new engine “eco-fuel” has satisfactory characteristics for usage. With this kind of fuel we have lower greenhouse gas emissions, and in economic terms we would have a lower cost of production on the market with a higher profit for the manufacturer.
372
The following types of fuels indicate the possibility of rational and significant usage of alternative propulsion energy sources on a global level, and the reduction of harmful emissions. Keywords: air pollution, electric car, Nikola Tesla, petroleum products,
water, eco-fuel, ultrasound, high frequency Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
373
UDC 001.3:929 Тесла Н.
scientic review
Tiago Ferreira Lopes1 Department of Social Sciences and Liberal Arts, Institute of Business Ad-ministration, Pakistan Umesh Mukhi2 Audencia Business School, France
REDISCOVERING THE LEGACY OF NIKOLA TESLA IN THE XXI CENTURY: A READING OF TESLA’S CONTRIBUTION TO MANAGEMENT AND POLITICAL SCIENCE
Abstract The legacy of Nikola Tesla, in what regards physics, is well-known and rightfully appreciated. However, the humanistic dimension of Tesla remains to be fully appreciated. In this article the authors intend to add two more dimensions to Tesla by looking to its legacy through dierent conceptual lens. The article attempts rst to read Nikola Tesla with a Political Science lens, by exploring not only the man but also his legacy in an srcinal manner. The article proceeds then to uncover Nikola Tesla using Management tools and conceptions. The idea is to unfold the complex multidimensionality of Nikola Tesla and to better appreciate one of the most important genius of the XX century. The article aims&toHumanities. bridge theThe gapauthors between Nikola Tesla andthat the Social Sciences make it very clear, it is quintessential to rediscover the relevance of Nikola Tesla to make the best out of the XXI century. Keywords: Tesla, Political Science, Management, Legacy, Knowledge
1
[email protected] 2
[email protected]
375
Introduction
Nikola Tesla is one of the greatest minds of the XX century. And, like many great minds of the XX century his legacy remains to be fully disclosed and understood. Standing against Thomas Edison and more concerned with giving his knowledge to Humanity than with cleaning his name from false accusations, Tesla ended-up “swallowed” by the mists of History. Naturally, a man like Nikola Tesla always ends-up by being reborn through the enduring voice of its work. This joint article is the prove that Tesla’s work multidimensionality its overwhelming, especially when we intend to go deeper; when we intend to know more; when we intend to understand more. Our article as a simple mission: to rediscover Tesla using our elds of knowledge, and to allow our elds of knowledge to be intertwined using Tesla as the bridge builder. Nikola Tesla is a fascinating Human being that merits the eorts to be re-understood by us, using our analytical tools being them either from the eld of Political Science or from the eld of Management. We have divided the article in two sections. In the first section, we allow Tesla to dialogue with Political Sciences, while Political Sciences decode the Man behind the Legacy. The multilayered relevance of Tesla is enhanced once we look to it with different glasses. In the second section, Tesla converses with Management, only to surprise us again with the geniality of its thoughts and the contemporary uses of its legacy. We know that much was left unsaid, but we see this joint exercise as the beginning of something; the first step in a longer road.
Tesla’ Contribution in Political Science
There is little doubt, to those who know his legacy, that “Tesla’s whole life seems unreal, as if he were a fabled creature of some Olympian world.”3 The remarkable journey of a man that was ahead of his time, however, remains unknown to too many people. Not unlike what happened with the Portuguese poet Pessoa, Nikola Tesla was overshadowed by the simple factFernando that he was not born in an Anglophone state. We could even argue that Tesla’s contributions are universally more meaningful then Malcolm X or Abraham Lincoln since Tesla contributed to Humanity’s progress while Malcom X and Lincoln, despite all their inuence, were mostly preoccupied with a smaller fraction of 3
John O’Neill, Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla (San Diego: The Book Tree, 2007), 8.
376
humanity. We could do this exercise with several other popular gures, but Tesla’s legacy does not need to be enhanced by comparison with others it just needs to be rediscovered and re-understood. To be completely fair, the eld of Physics has been reclaiming Nikola Tesla’s contributions and perpetuating the memory of the inventor. However, in other elds that seem to be less related with Tesla there has been little eort, if any, to understand his contributions. The of Political Science one of those eldsofthat Teslaeld all together despite theisprogressive nature the has manignored and of his contributions.
Tesla, the Man, and the theory of ethnicity
Nikola Tesla provides an interesting study case of uidity of identity, being born on a Serbian clan that in the “mid-1700’s (…) had migrated to Croatia”4 and later in his life accessing North American citizenship. Nikola Tesla can, in this regard, be understood as a pedagogical tool to engage students with the sometimes troublesome concepts of identity and ethnicity. In what regards ethnicity, Tesla remarkable complexity helps us to understand what Frederik Barth when he stated that identity crystallization happens in the intersection between ethnic boundaries. In this regard, an understanding that “ethnic boundary canalizes social life – it entails frequently quite complex organization of behavior and social relations”5 will be more easily reached by looking to the way in which Nikola Tesla combined the three elements of its identity. Tesla social behavior and self-realization of whom he was is the product of this intersection between ethnic boundaries. The phenomena of uidity of identity that we verify in Tesla’s life also entails Weber’s perception that “ethnic membership does not constitute a group, it only facilitates group formation of any kind.”6 In this regard, our inability to position Tesla inside a single ethnic group (was he Serbian? Croatian? Serbo-Croatian? Serbian-Croatian-American?) it is illustrative of how ethnic membership is important to group formation but not prescriptive or limitative like perennialists or even, to some extent, primordialists would argue. 4
Marc Seifer, Wizard: The Life and Times of Nikola Tesla (New York: Citadel Press, 1996), 5. 5 Fredrik Barth, Ethnic Groups and Boundaries (Boston: Little, Brown and Co, 1969), 15. 6 Marx Weber, “The Origins of Ethnic Groups,” in Ethnicity, ed. John Hutchinson and Anthony D. Smith (New York: Oxford, 2009), 35.
377
So, Nikola Tesla’s complex identity seems to prove that individual, and socially shared, ethnic features become noticeable at the intersection between ethnic boundaries. At the same time, the fact that those same ethnic features are relevant, does not mean that they are static, monolithic, and rigid, when we examine ethnic group formation. It seems, in this sense, that Tesla’s multilayered identity is also prove of Fishman’s conception of mutability of ethnic identities. is plausible that when allegedly said that “I am It equally proudto ofargue my Serbian srcin Nikola and of Tesla my Croatian father-land” he was in fact emulating the idea of mutability and inter-connectivity of ethnic identities. In other words, Tesla mirrors the fact that “ethnicity is exceptionally prone to change in terms of membership, content, and saliency”7 depending mostly, but not solely, on contextual specicities and exogenous forces. In this sense, Tesla becomes, in dierent moments and with dierent intensities, either Serbian, Croatian, American or a combination of several of these. Being a political scientist focused on nations, nationalism, ethnonationalism and group identity, I do perceive Nikola Tesla as a rened example that corroborates the perspective that “we should focus on nation as a category of practice, nationhood as an institutionalized cultural and political form, and nationness as a contingent event or happening,”8 instead of understand nations and theirs manifestations in a monolithic, simplistic and boundary-limited manner. We have already seen how Nikola Tesla’s complex identity framework can be used to understand ethnicity and identity at a micro-level (emphasis on its Serbianness), or at a mezzo-level (interconnection of dierent collective identities, identities that gain uniqueness in their boundaries, that are amalgamated into a unique individual prole) but we have not yet seen it at a macro-level. We do not even know if it is possible to do that association. If we return to Fernando Pessoa, for example, we can easily reach the conclusion that the genius poet ts the micro-level analysis (Portuguese), does not t the mezzo-level and ts the macro-level of analysis (emphasis on its Lusophone features). Nikola Tesla, however, ts perfectly the three levels of identity analysis with the Yugoslavian identity, that was mostly civic-political, being his macro-level. When in July 1942, King Peter II of Yugoslavia visits Nikola Tesla in New York the scientist addressed the King by asking him not to give up on the dream to restore Monarchy in Yugoslavia in order to main7
Joshua Fishman, “Ethnicity as Being, Doing and Knowing,” in Ethnicity, ed. John Hutchinson and Anthony D. Smith (New York: Oxford, 2009), 67. 8 Rogers Brubaker, Nationalism Reframed: Nationhood and the national question in the new Europe(Cambridge: Cambridge University Press, 2009), 21.
378
tain social conviviality between Serbs, Croats and Slovenes. Being part of two out of the three main ethnic collectivities of Yugoslavia, Tesla used had an instrumental perception of the meaningfulness of being a Yugoslavian. In this manner, we can argue that Tesla validates the idea that “societies are constructed in order to (…) to solve problems (…) [and that] the attachment of individuals to the social order is primar9
ily utilitarian.” does not abdicate of its citizenship, does not rescindTesla its Croatian roots and does notAmerican deny its Serbian legacy in order to make usage of its Yugoslavian identity that acts as an uncertainty reduction device one year after the disintegration of Yugoslavia that had been partitioned between the Axis forces (Italy, Germany, Bulgaria and Hungary). The utilitarian utilization of the Yugoslavian identity, by Nikola Tesla, in the specic context of the collapse of the Yugoslavian Kingdom, and before the emergence of the Yugoslavian Republic, is explained by ethno-symbolists when they point out that “uncertainty reduction is a fundamental human motivation driving the near-universal tendency for humans to divide themselves into groups.”10 In this regard, ethnic borders uidity and the volatility of individual membership inside collective identities have a direct relation with contextual uncertainty. There is still ample space inside the theories and paradigms of ethnicity and identity, when studied by political scientists that can be directly applied to the fascinating gure of Nikola Tesla. For the moment, however, we will refrain from proceeding in that direction and will take a turn to another dimension of the man that transformed our lives in ways that we are not yet fully aware of.
Tesla, the Thinker, and the dynamic of Civilizations
It is a commonplace to assert that Men like Tesla are ahead of their time. Curiously, in several cases a closer look to the contributions of important, inuential, and relevant historical gures will lead to the conclusion that generosity and fandom are behind such statements. This is not the case of Nikola Tesla, which truly was a Men ahead of his time in multiple manners. 9
Raymond Breton, Ethnic Relations in Canada: Institutional Dynamic (Montreal: McGill-Queen’s University Press, 2005), 106. 10 Henry Hale, The Foundations of Ethnic Politics: Separatism of State and Nations in Eurasia and the World (Cambridge: Cambridge University Press, 2008), 35.
379
In an article published in 1905, Nikola Tesla positioned himself inside one of the biggest controversies that erupted in the 1990’s between International Relations academics as well as Political Science experts. The Fukuyama/Huntington debate that follows the implosion of the Soviet Union has in Nikola Tesla a new perspective that bridges both authors’ arguments. According to Nikola Tesla language is the core reason for disagreements that individuals, lead to war. as In well that regard, the physicist “ghts between as governments andargued nations,that invariably result from misunderstandings in the broadest interpretation of this term. Misunderstandings are always caused by the inability of appreciating one another’s point of view. (…) Mutual understanding would be immensely facilitated by the use of one universal tongue”.11 Living in a time when there was ample international debate about the usefulness of creating an articial lingua franca, either by enhancing Volapük or by promoting Esperanto, Tesla agreed that an international mean of communication was needed but disagreed in one crucial detail: the value of culture! While Zamenhof, the creator of Esperanto, saw an advantage in the lack of cultural attachments and meanings around Esperanto, the physicist argued that the lack of those same cultural attachments would be the cause for the failure to implement Esperanto. In Tesla’s words languages need to have “a heart” in order to bind people. Tesla is not unaware of the fact that the world was, and still is, under English linguistic domination but proposes a return to Latin or Classic Greek that would be more able to bind meaningfully dierent people. In this manner, Tesla is, at the same, time reorganizing the Civilizational spaces by binding them with one language, without however claiming that it would lead to an end of cultural diversity and heterogeneity. Tesla’s main concern is to ease communication, to avoid conict, and not to advocate for a certain homogenization of the world. We are now able to claim that, the perception that with the collapse of the Soviet Union “what we may be witnessing was not just the end of the Cold War, or the passing of a particular period of postwar history, but the end of history as such: that is, the end point of mankind’s ideological evolution and the universalization of Western liberal democracy as the nal form of human government”12 was par-
11
Nikola Tesla, “The transmission of electrical energy without wires as a means for furthering peace”, Electrical World and Engineer (1905): 22. 12 Francis Fukuyama, “The End of History?” National Interest (Washington: D.C, 1989): 3.
380
tially conrmed by Tesla’s idea on the need of a new lingua franca to bind all mankind. The physicist does not go has a far as to claim that “the phase of civilization is coming to an end, and for good or ill humanity is embarking on a new phase – that of a single civilization”13; he does not fully endorse Fukyama’s Hegelian conception of History. A common language would be coupled with systems to collect, transmit and archive still be heterogeneous it wouldknowledge be a tool tothat easewould inter-civilizational tension andand not diverse; to ensure hegemonic dominium being that, we believe, the core reason why Tesla dismissed any “modern language” as the future lingua franca. In this perspective, while agreeing partially with the notion of Fukuyama (that published is idea almost a century later!), Tesla also agrees with Samuel Huntington. Tesla and Huntington seem to agree on the understanding that inter-civilizational dynamics results mostly in a clash between heterogeneous and antonymic cultural markers; both thinkers also acknowledge that “these dierences are the product of centuries. They will not soon disappear. (…) dierences among civilizations have generated the most prolonged and the most violent conicts.”14 Nevertheless, where Huntington sees a strengthening of conict, due to the increasing lack of strength of the States, Tesla sees space for dialogue and easing tensions with the introduction of the lingua franca. Tesla, we can argue, solved the conundrum before it ever appeared. We, according to Nikola Tesla, do not need to be walking towards the End of History or the Clash of Civilizations; but instead towards the End of the Clash of Civilizations with a lingua franca working as facilitator to mediate dierences (that can lead to misunderstanding and further on into conict), without erasing those same dierences.
Tesla, The Idealist, and State building theories
It is clear by now that the multidimensionality of Nikola Tesla can be of to understand Science and Politicalman. Science cangood also use provide new tools Political to reunderstand thisthat fascinating Nikola Tesla had a very peculiar look over social matters. While being (without awareness!) a proto-feminist, in the sense that he believed that women would be the “strong sex” in the upcoming years (some-
13
Fernand Braudel,A History of Civilizations (London: Penguin Books, 1993), 8. Samuel Huntington, “The Clash of Civilizations”, Foreign Afairs, 3,72 (1993): 25. 14
381
thing he dubbed “Queen Bees” hypothesis), he was also a defender
of eugenics and selective abortion to strengthen the race. Nikola Tesla plainly believed in the idea of Universal Peace. Mankind would reach a state of conviviality without conict and tension. The rst step to achieve such an ambitious goal would be the establishment of Latin as lingua franca. This would lead to massive production of knowledge, printed and/or audiovisual, that would need proper storage and that would have to be easily accessible by all citizens, at alltime in all places. It is always easier to build comparisons a posteriori but seems that Tesla was precluding digital storing and internet browsers. The third step, however, was critical to achieve a state of endurable and meaningful Universal Peace. Nikola Tesla argues that “of all other conquests of man, without exception, that which is most desirable, which would be most helpful in the establishment of universal peaceful relations is the complete annihilation of distance.”15 This would only be possible, reveals Tesla, through the massive distribution and production of electricity that should come with low or no cost to the citizens. Tesla’s idealism interestingly can be used to discuss three of the main Theories of the State. On one hand we could argue that Tesla’s statement that distribution and production of electricity should come with low or no cost displays an understanding of a social-democratic State. According to social democracy, States are bent to perform a series of functions aim to reduce social inequality and to protect minorities and weaker groups. It is not unreasonable to argue that Nikola Tesla writings are close to the idea of “welfare as a means of attaining equality of opportunity”16 that will lead to social progress. Tesla was clearly a defender of the State as an enabler of social justice and overall social equality. However, it is also possible to argue that Tesla was not so much a socialdemocratic enthusiast but instead a Marxist-communist devotee. It is unclear which role Nikola Tesla assigned to the State once its model of transnational society (united by Latin or Classical Greek and without distance constraints due to the “liberating” properties of electricity) would be accomplished. The absence of a clear image of the State might lead us to argue that Tesla was not so much into a
15
Nikola Tesla, “The Transmission of Electrical Energy Without Wires as a Means for Furthering Peace”, Electrical World and Engineer, January 7, 1905. 16 Lyman Tower Sargent, Contemporary Political Ideologies: A Comparative Analysis (Belmont: Wadsworth, Cengage Learning, 2009), 120.
382
cial democracy understanding of the State but instead into a Marxist conceptualization of the State. According to the early Marxist theory of State “when the working class has created the communist society, free of the capitalist class, the need for the state will disappear and the state, losing its reason for existence, will wither away.”17 In this regard, the absence of a clear role attributed to the State, once Tesla’s model of society would be fully implemented, allow us to position Tesla closer to Marx ideals than to the social democracy paradigm. What is abundantly clear is that Nikola Tesla had no inclinations towards a minimalist conception of the State that hands over to the Markets all social functions, not related with security, defense and taxation. In fact, the famous dispute between Nikola Tesla and Thomas Edison was partially fuelled due to dierent understandings regarding the marketization of electricity. Thomas Edison, a sympathizer with the liberal-pluralist State theory (in the sense that he believed in the preeminence of the Market in all areas not-related with security, defense and taxation), perceived electricity as a commodity that could and should be commercialized. Nikola Tesla, on the other hand, wanted electricity to be easily accessible to the population. It is an overstatement to claim that Tesla bluntly denied the commercialization of electricity; is concern was mostly with accessibility and fairness. Tesla’s intriguing positioning in what regards State building theories, rejecting liberal-pluralist approach and in between social democracy and Marxist paradigms, can and should be put to good use by political science instructors as a mean to engage students with theories. Nikola Tesla writings open also the “door” to inquire about the relation between States and individuals; or even about modes of social organization in contemporary societies. There are plenty other numerous merits of Nikola Tesla that Political Science can and should explore and research about, but for the moment we will refrain from continuing. Nikola Tesla, a global genius whose is sadlygenerations still partiallyfor in the the sake shadows, to Men be rediscoveredlegacy by present of theneeds future. and Women like Tesla represent the epitome of what it means being Human and reveal the extraordinary multilayered evolutionary potential of mankind.
17 Kevin Harrison and
Tony Boyd, Understanding political ideas and movements (Manchester: Manchester University Press, 2003), 22.
383
Tesla’s Contribution in Management Education
The recent Cop21 summit dealing with sustainability issues highlighted the fact that decision making and change required to deal with critical issues is not only in the hand of head of states, it also equally relies on the future generation who will be dealing with the consequences of the decisions taken. Since business is one of the main stakeholders of the sustainability agenda, there is a need emphasize that especially management education should promote leadership driven by sustainability agenda so that the managers for the future become responsible leaders in their domain. Thus, issues related to Sustainability and Climate Change requires immediate attention from educational institutions, so that they can invest in education for sustainability to create responsible leaders. Business Schools (BS from now onwards) have an important role to play because ultimately it is the business education and business sector which is at the nexus of economics, environment, and society at the cost of creating purpose or prot. BS can therefore learn from life of Nikola Tesla and its implications for creating change in its structural and pedagogical approaches by incorporating systemic change in their educational mission.
Where are Business School’s Heading?
The aftermath of Financial Crises and more recently the issue of Climate Change has called upon the attention regarding the role of BS in the society as to what extent they have been training responsible leaders. The United Nations Principles of Responsible Management Education has taken up initiative to engage BS to sign up for following six key principles of transformation in practice. This has also sparked the debate with numerous academic articles published to think, reect, act and guide our work towards creating managers who are responsible and sensitive towards sustainability issues. Demand in courses related to ethics and sustainability has grown considerably which in turn would require BS to be reexive in nature to learn the aspects of sustainability in practice, teaching and research. Our assumptions and doubts are once more conrmed and have been brought into issue in the role of faculty champions and the challenges they encounter in learning and initiating the ideas related to transformation.18 It 18
Nikodemus Solitander, Martin Fougere, Andre Sobczak, and Heidi Herlin, “We Are the Champions: Organizational Learning and Change for Responsible Management Education”, Journal of Management Education 3, 36 (2011): 337–63, doi:10.1177/1052562911431554.
384
guides us that how UN PRME is an opportunity for business schools to learn, reect and act which matches with what Rasche and Escudero19 (2009) stress in their article, i.e. Further development of PRME principles as agents of change to tackle future crisis. Particularly, Sumatra Ghoshal criticized that many of the worst management practices have their roots in set of ideas provoked by BS academicians nearly 30 years back 20 (Ghoshal 2005). The table below outlines few such important publications in one of the leadingand management journal, Academy of Management Learning Education.education Article
Focus
Bad Management theories are destroying good management practices by Sumantra Ghoshal, 2005
Reections on impact of amoral management theories on society
Sustainability in Strategic Management Education: The quest for new root metaphors, Luc K Auderbrand, 2010
To Reinvent the metaphors used to strategic management education, focus on metaphors
Pedagogy of Passion for Sustainability, Paul Srivastava, 2010
Holistic pedagogy which integrates physical, emotional and
An Interview With Manuel Escudero The United Nations’ Principles for Responsible Management Education: A Global Call for Sustainability, Jose M. Alcaraz & Eappen Thiruvattal, 2010
spiritual learning To Modify Business Education in light of Changing Ideas About Corporate Citizenship, Corporate Social Responsibility, and Sustainability
However, we are far from witnessing a transformation in business educations where BS are still advocating the conventional capitalistic approach. Thus at this juncture we seek the lessons from Nikola Tesla’s exemplary character and his life which provides broad scope of learning BS on whole as organization and as a responsible institution in society.
19
Rasche, Andreas, and Manuel Escudero, “Leading Change The Role of the Principles for Responsible Management Education”, Zeitschrift für Wirtschaftsund Unternehmensethik 10, 2 (2009): 244. 20 Sumantra Ghoshal, “Bad Management Theories Are Destroying Good Management Practices”, Academy of Management Learning & Education 1, 4 (2005): 75–91, doi:10.5465/AMLE.2005.16132558.
385
Tesla’s Entrepreneurial Quest
Tesla was not merely an inventor; his interest expanded in multiple disciplines, his career in Europe and USA reected how he exercised diverse competencies in accomplishing various tasks. He dared to take up the entrepreneurial quest of starting his own company without any background in business and investment. We witness how he started facing tough competition from Edison in his eorts to propagate the AC electricity, Edison’s allegedly unethical approach to counterattack Tesla reects the challenges faced by entrepreneurs who are always threatened by big corporations. Contrary to conventional business and entrepreneurial practice, greed did not drive Tesla, but he was driven by grace, his mission was of addressing the problems by seeking sustainable solutions from the nature. Therefore, it is not a surprise to see how Tesla Motors today is one of tangible examples of Tesla’s vision to promote energy and technology which are sustainable in nature and driven by purpose Within his own quest, Tesla could connect with the elements of nature such as water, air, earth, ether, and light, his intuition allowed him to peep into nature’s secrets and how it could be tapped into potential sources of clear energy. Thus Tesla affirms that. Nature may reach the same result in many ways. Like a wave in the physical world, in the innite ocean of the medium which pervades all, so in the world of organisms, in life, an impulse started proceeds onward, at mes, may be, with the speed of light, at mes, again, so slowly that for ages and ages it seems to stay, passing through processes of a complexity inconceivable to men, but in all its forms, in all its stages, its energy ever and ever integrally present.
From the pedagogical perspectives, BS can thus incorporate various lessons in their courses. Both Entrepreneurs and Managers can derive inspiration from nature if classrooms were to be conducted in open environment, nature perhaps so far is the best example of management and entrepreneurship in which whole eco system works in harmony and where every element has a role to play. Man perhaps is the only organism who has independence to mold the natural resources provided for his convenience. By understanding the living ecosystem, students can understand the importance of biomimicry and sustainable product design. Course concepts such a such as experiential learning could be taught via Tesla’s example by treating it as a hypothesis that formal education may not necessarily be a prerequisite for becoming an Entrepreneur, more than that qualities like curiosity, creative prob386
lem solving skills and patience are important qualities to be imbibed. Tesla’s prole of work experience across Europe and USA can inspire students that how an entrepreneur can Thrive in multicultural environments and connect with important stakeholders to secure an important place in the network.
Purpose over Proft
Tesla’s life is a hallmark of purpose, driven by intrinsic desire of benevolence for mankind. Therefore, we witness that despite continuous nancial hurdles he never deviated towards the lust. of acquiring wealth. We note that in his lecture “The Art of Teleautomatics” at the Commercial Club in Chicago ,1899 Tesla stated “Our work, to be the best, must be like that of the planter – for the future! And full of selfdenial and nobility of purpose. Its reward, when it nal comes, is all the sweeter, because it was long deferred. Selsh instincts and desires hamper every better development in Nature.” “The scientic man does not look for a reward. He does not expect his advanced ideas to be readily taken up. His work is like that of a planter. For the future. His duty is to lay the foundation for those who are to come, and point the way!” The case of Tesla and its impact on Technology could thus be integrated in Corporate Social Responsibility and Business Ethics courses thus highlighting the tensions and conict of choice. Educators have a hard time in convincing students about the dilemma of prot and purpose, rather than relying on theoretical concepts, educators can use Tesla’s life as a case study which will allow students to reect on the meaning of purpose. Most of the technology we are using today nd their sources in the Tesla’s invention. What would have happened if Tesla’ decided to conceal it? On the contrary Tesla was criticized heavily, he took those criticisms for us. Verily we nd him stating that “Let the future tell the truth and evaluate each one according to his work and accomplishments. The present is theirs; the future, for which I really worked, is mine”. This very quote highlights the importance of changing our perspective about greed where students may think about our return in investment over ve years compared to Tesla’s return of value over 100 years encompassing generations. Tesla therefore asserts: Money does not represent such a value as men have placed upon it. All my money has been invested into experiments with which I have made new discoveries enabling mankind to have a lile easier life.
387
Shrivastava21 highlights that pedagogy of management education should integrate the passion to impart the teaching experience which is holistic in nature. Tesla’s case could thus be seen from emotional, intellectual and spiritual perspective which imbibes the quest of sustainability and entrepreneurship. In doing so, educators will move away from traditional one way teaching approach towards a collective teaching approach in which students’ may can be asked to work on Tesla’s projects which would encompass the real experience of being an entrepreneur driven by purpose
Sustainable Leadership For ages this idea has been proclaimed in the consummately wise teachings of religion, probably not alone as a means of insuring peace and harmony among men, but as a deeply founded truth. The Buddhist expresses it in one way, the Chrisan in another, but both say the same: We are all one. Metaphysical proofs are, however, not the only ones which we are able to bring forth in support of this idea. Science, too, recognizes this connectedness of separate individuals, though not quite in the same sense as it admits that the suns, planets, and moons of a constellaon are one body, and there can be no doubt that it will be experimentally conrmed in mes to come, when our means and methods for invesgang psychical and other states and phenomena shall have been brought to great perfecon. Sll more: this one human being lives on and on. The individual is ephemeral, races and naons come and pass away, but man remains. Therein lies the profound dierence between the individual and the whole.
Tesla, unlike his counterparts exemplies a dierent form of leadership, which in our perspective could pave the pathway for future leaders. Rather by limiting his interests towards technology and innovation, Tesla took active interest in resolving the global issues, he expressed is opinions on issues relates to war, peace, energy, technology, business, spirituality, and social issues. We could perhaps speculate that managers of today are so occupied with themselves that they aren’t even aware about their decisions and implications on the world. Tesla on the contrary was a man of elevated consciousness. Due to his spiritual insight he could understand the purpose of his life, it not only gave him a strong character but also the belief the all his actions are driven towards the purpose 21
Paul Shrivastava, “Pedagogy of Passion for Sustainability”, Academy of Management Learning & Education 3, 9 (2010): 443–55.
388
of achieving universal peace. Tesla’s leadership in this quest of building a sustainable future thus ts in line with Schein’s22 proposition of developing Ecological Worldviews and the Ecological Self in Sustainability Leaders. Tideman, et al23 highlight seven key elements of Sustainable leadership which are Context, Consciousness, Continuity, Connectedness, Creativity, Collectiveness. Leadership courses can thus link Tesla’s life with these seven elements to expand the understanding of leadership as inenergy how Tesla was easily able to connect the dots between technology and peace and greed Tesla’s views leadership not as a position, nor he encourages it exercising it with our intellect our ego. On the contrary he views leadership in the quest of securing future involves spiritual inquiry about self-realization, sacricing short term goals for long terms benets. Educators can thus build on developing the emerging paradigm of Sustainable Leadership which encompasses the actions driven sense of purpose and benevolence for the mankind in the lieu of achievement of monotonous organizational objectives. The conuence of leadership perspectives from Eastern and Western philosophy becomes an important element to be integrated in management leadership courses. Finally, courses can also imbibe the understanding of leadership is not about what we do, it is about what we become. The process of transformation from doing something to becoming something thus becomes a living process within us which is enriched by our personal and professional experience
Tesla’s magnanimous genius and the need for a joint conclusion
In this contribution, we tried to shed light on the attributes of Nikola Tesla, his legacy, and his contribution in the eld of Politics and Management. We posit both elds as intertwined, inuencing each other through didactic relationship. Tesla’s pursuit showed that the nexus between politics, economy and environment will always exist, however it takes courage of a lifetime to shape the paradigm even if one is successful in his own discipline. By creating the nexus of identity, ethnicity with entrepreneurship, sustainability, and leadership we have attempted to create a conu22
Steve Schein, “Ecological Worldviews: A Missing Perspective to Advance Global Sustainability Leadership”, Journal of Management for Global Sustainability 1, 3 (2015): 1–24. 23 Sander G. Tideman, Muriel C. Arts and Danielle P. Zandee, “Sustainable Leadership: Towards a Workable Definition”, Journal of Corporate Citizenship 49, 2013 (2013): 17–33, doi:10.9774/GLEAF.4700.2013.ma.00004.
389
ence of thoughts, which could be integrated in our syllabus through pedagogical innovation. Tesla needs to be rediscovered urgently not only by our two elds but by all other elds of knowledge. Metaphorically speaking Tesla incarnates not only the essence of Physics, Management, and Politics but also History, Philosophy, Sociology and even Psychology. Indeed, this is just the point of depart where more detailed research will be needed in advancing the research questions in both disciplines in which action research may prove fruitful in understanding the influence of Tesla in Political and Management sciences. Scholars can then bridge the importance of integrating Tesla in education of these respective disciplines by highlighting on novel ideas, innovative practices and by promoting multidisciplinary teaching approach. Let us be a little more like Nikola Tesla and build bridges for the common good instead of polishing our isolated ivory towers of knowledge.
References 1. Barth, Fredrik. Ethnic Groups and Boundaries. Boston: Little, Brown and Co, 1969. 2. Braudel, Fernand. A History of Civilizations. London: Penguin Books, 1993. 3. Breton, Raymond. Ethnic Relations in Canada: Institutional Dynamics. Montreal: McGill-Queen’s University Press, 2005. 4. Brubaker, Rogers. Nationalism Reframed: Nationhood and the national question in the new Europe. Cambridge: Cambridge University Press, 2009. 5. Fishman, Joshua. “Ethnicity as Being, Doing and Knowing”. In Ethnicity, ed. John Hutchinson and Anthony D. Smith, 63-68. New York: Oxford, 2009. 6. Fukuyama, Francis. The End of History? National Interest. Washington: D.C, 1989, 3 – 18. 7. Ghoshal, Sumantra. “Bad Management Theories areLearning Destroying Good Management Practices.” Academy of Management & Education 1, 4 (2005): 75–91. doi:10.5465/AMLE.2005.16132558. 8. Hale, Henry. The Foundations of Ethnic Politics: Separatism of State and Nations in Eurasia and the World . Cambridge: Cambridge University Press, 2008. 9. Harrison, Kevin and Tony Boyd. Understanding political ideas and movements. Manchester: Manchester University Press, 2003. 10. Huntington, Samuel. “The Clash of Civilizations”. Foreign Afairs, 3,72 (1993): 22 – 49.
390
11. O’Neill, John. Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla. San Diego: The Book Tree, 2007. 12. Rasche, Andreas and Manuel Escudero. 2009. “Leading Change.” Zeitschrift Fuer Wirtschafts- Und Unternehmensethik 2, 10 (2009): 244–50. 13. Sargent, Lyman Tower. Contemporary Political Ideologies: A Comparative Analysis. Belmont: Wadsworth, Cengage Learning, 2009. 14. Schein, Steve. “Ecological Worldviews: A Missing Perspective to Advance Global Sustainability Leadership.” Journal of Management for Global Sustainability 1, 3 (2015): 1–24. 15. Seifer, Marc. Wizard: The Life and Times of Nikola Tesla. New York: Citadel Press, 1996. 16. Shrivastava, Paul. “Pedagogy of Passion for Sustainability.” Academy of Management Learning & Education 3, 9 (2010): 443–55. 17. Solitander, Nikodemus, Martin Fougere, Andre Sobczak, and Heidi Herlin. “We are the Champions: Organizational Learning and Change for Responsible Management Education.” Journal of Management Education 3, 36 (2011): 337–63. doi:10.1177/1052562911431554. 18. Tesla, Nikola. “The transmission of electrical energy without wires as a means for furthering peace”. Electrical World and Engineer (1905): 21-24. 19. Tideman, Sander G., Muriel C. Arts, and Danielle P. Zandee. “Sustainable Leadership: Towards a Workable Denition.” Journal of Corporate Citizenship 49, 2013 (2013): 17–33. doi:10.9774/GLEAF. 4700.2013. ma.00004. 20. Weber, Max. “The Origins of Ethnic Groups.” In Ethnicity, ed. John Hutchinson and Anthony D. Smith, 35-39. New York: Oxford, 2009.
391
Тиаго Фереира Лопес Одељење друштвених наука и слободних уметности, Институт за пословну администрацију, Пакистан Умеш Муки
Пословна школа „Ауденсиа”, Француска
ПОНОВНО ОТКРИВАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ У 21. ВЕКУ: ЧИТАЊЕ ТЕСЛИНОГ ДОПРИНОСА У МЕНАЏМЕНТУ И ПОЛИТИЧКИМ НАУКАМА
Овај чланак има за циљ да обелодани и/или открије вишедимензионални допринос научног рада Николе Тесле. Високо цењен као физичар, залажемо се за то да Никола Тесла мора бити поново откривен и од стране друштвених наука, са фокусом на наше стручне области, у овом случају, политичке науке и менаџмент. Први део текста посматра Теслу у троструком фокусу: етницитет и идентитет; цивилизациона динамика и изградња државе. Други део доводи Теслу у везу са менаџментом, повезујући аутора са методологијама пословних школа, поновног разумевања вредности профита и повезивање Тесле са идејом одрживог руковођења. Чланак има за циљ да не буде крај, већ почетак једног дубљег и доследнијег истраживања вишеслојног значаја Николе Тесле у правцу реинтерпретације (и највероватније реконфигурације) савремених друштава и савремених индивидуа. Кључне речи : Тесла, политичке науке, менаџмент, завештање,
знање
Accepted for Publication October 7th, 2016.
392
scientic review
UDC 502.131.1
Mirjana Prljevic1 Energy Innovation Center TESLIANUM, Belgrade
GLOBAL POSITIONING STRATEGY MATRIX FOR THE SUSTAINABLE COUNTRY DEVELOPMENT
Abstract
Despite the progress made in sustainable country development in the last two decades, nations are only at the early stages of learning toward eective strategic and coordinated action for sustainable development. Many challenges remain in the continuous cycle of strategic management. On the other side, and on the parallel way, in accordance with globalization process, we developed Global Positioning Strategy (GPS) as the only way to create an integral framework for the country sustainable devel opment. Analyzing the overriding trends and the results of ef forts to date whereby countries take a decisive and clear strate gic position with regard to their own development, it is notable that only a few countries in the world apply such an approach. An integrated approach to solving and identifying all sustainable country development challenges today is paramount. Interactiv ity and interconnectedness require us to take a multidimensional look at the cause and eect of everything happening around us. To begin with, the attitude to energy must act as the mainstay of sustainable development for mankind. Bearing that in mind, the accelerated development and promotion of energy eciency, as well as complete dedication on the part of highly-developed countries to preschool education in the last two decades is not at all accidental. On account of the foregoing, it was necessary to redene and GPS Matrix for Sustainable Country Development (SCD). Dedication to the work and exploits of Nikola Tesla pro vide us with certain know-how, which through the matrix of the strategic approach to sustainable development and the life of the 1
[email protected]
393
planet synchronize at the highest level: the level of citizen of plan et Earth. The successful results of previous practical application of the GPS matrix in my work implemented through dierent terms of reference and activities, conrm the denition and meaning of this matrix. Keywords: Global Positioning Strategy Matrix, Sustainable Country
Development, Nikola Tesla
“Is Strategy Dead”, asks Rick Smith in an article published in Forbes Magazine, stating Reasons The Answer May Be Yes. I can partly understand Mr. Smith’s reasoning, but I cannot agree with him. As the World Economic Forum’s Global Risks 2015 report just identied 28 global risks under 5 categories: Economic (8), Environmental (5), Geopolitical (5), Societal (6), Technological (4), the following statement seems all the more crucial: “Regional conicts will be the highest threat to global stability in 2015 and they will not weaken during the next decade. Worse still, there is a dramatic lack of visionary leaders to face the current international situation.” In the report’s preface, Klaus Schwab warns that ”the world is facing transformational changes, the consequences of which remain unknown. We are in a critical situation, at a crossroads. We can choose between two paths: the path towards disintegration, hate and fundamentalism, or the path towards solidary and cooperation.” What are we missing on Earth? Certainly not strategies, I am convinced of that. I even believe that they are too numerous, thus annihilating each other’s eects because of lacking coordination. Strategists are missing. This precise shortfall prevents us from analyzing the state on Earth in a global way. The strategist’s view is the view of a wise person, independently from his eld of expertise, is it in business, civil society, state administration, religious institutions, international organizations or army. It is characterized by its ability to analyze a problem or challenge from various dierent perspectives. It is only through this integral approach that one can nd sustainable solutions. Before most, a strategist of the next generation has to learn how to establish a balance between three pillars of sustainable country development, namely: the Planet - making decisions that protect our environment and life, Partnership - Maximising the long-term values of our cooperation on dierent levels, and, People - improving the lives of people we inuence and provoke high level of their own responsibility for the quality of life of all of us on the Planet. To better understand our Planet today, the leaders of the next generation must pay attention to the megatrends and new geopolitical positions in 394
the world. The next generation of the leaders will enter a sea of complexity and uncertainty. All of these challenges will force our companies, governments, academics, and NGOs to reconsider the way they think and operate. The key question is how strategists of the next generation will deal with the unexpected?
Sustainable Country Development
Sustainable Country Development (SCD) is the parallel consideration of healthy environments, life, and human well-being. This includes issues of population, climate, economic prosperity, energy, natural resource use, waste management, biodiversity, watershed protection, technology, agriculture, safe water supplies, international security, politics, green building, sustainable cities, smart development, community/family relations, human values, etc. All these “pieces” are parts of the sustainable society puzzle, because they are the basic ingredients of everyday life. Also, sustainable development is a multidimensional way of thinking about the interdependencies among natural, social, and economic systems in our world. It represents a process in which economics, nance, trade, energy, agriculture, industry, and all other policies are implemented in a way to bring about development that is economically, socially, and environmentally sustainable. Thus, the goal of sustainable development is to meet the needs of the present without compromising the ability of future generations to meet their needs. On the other side, sustainable country development calls for improving the quality of life for all of the world’s people without increasing the use of our natural resources beyond the Earth’s carrying capacity. Likewise, sustainable development is not strictly a problem of science or engineering or economics or proper management. It is all of these, and also includes the passion found in the values, ethics, and cultural heritage of people. I would like to mention the fact that there has been signicant progress in the last decade in the domain of strategic positioning of countries and regions. Specialists call it GPS – which does not stand for Global Po sitioning System as in satellite navigation, but for Global Positioning Strategy. Of course, any similarity between these notions is not purely incidental. They both show directions, the position where you are as well as a situational analysis. Excellent GPS and its strategists are the key elements for the powerful position of every country. Without them, there can be no local and therefore no global progress. The concept of GPS by itself can be dened as development and support to private and state-owned assets, governmental or military relationships, and business agreements with foreign countries positioned at 395
key global strategic points, either independently or in multilateral arrangements, for the purpose of accumulating information, inuence, power and technological expertise. We can freely say that, today, the positioning strategy is far more present than it can be noticed by simply observing the market.2 Managing crises, especially planetary ones, should only be done by people who can objectively identify and understand their srcins. Nikola Tesla said: for “Never mistake the On verythe person who was responsible this appoint mistake to in x thearst place.” contrary, we observe that the same people who triggered the global crisis are now proposing solutions and remedies to solve it. The second important element of my analysis is the Momentum, which is about cycles of development. The story of mankind has been lled with empires ignoring the power of the present moment, which collapsed because of an unwinding elite, corruption, superciality and most importantly, because of their lack of vision about the future. On the other hand, natural resources are becoming a limiting factor of further development while the war matrix remains the same. Perhaps is it time to stop for a while, think and talk about the relations East-West-NorthSouth, about the knowledge that we should share and that could lead to a solution unifying all resources on earth for the benet of all mankind. Planet needs Global Positioning Strategy and Partnership so wisely dened as to provide an optimal framework to develop the full potential and capacities of sources of energy, nutrition and health, and technology.
Diagram 1: Three pillars of the sustainable country development
2 Cathrin Bradbury
and Edward Greenspon, Open Canada: A Global Positioning Strategy for a Networked Age (Toronto, Ont: Canadian International Council, 2010), retrieved February 2013, https://www.opencanada.org/features/ open-canada-global-positioning-strategy-networked-age/.
396
All resources -- human, natural, and economic -- are interrelated, and therefore must be addressed in concert with one another. Each element of the overlapping circles diagram is interconnected to demonstrate the interaction between all parts of life and illustrate the need for their equal consideration. To isolate one from the others is not an accurate depiction of the process of sustainable development and the values used to implement it. Members of a sustainable community realize that longecosystem, term economic security upon having a sound, functioning a healthy socialdepends environment, and full public involvement.
Planet
The historic geopolitical changes taking place in several parts of the world make it necessary to think about a new architecture for the international order. The age of old style free trade is coming to an end and we see elements of mercantilism creeping into the interna tional trading system. Bilateral free trade agreements replace traditional multilateral trade rounds. The Chinese have started to buy up land and resources in Africa and Latin America, other major countries will follow. In the greater European context, the future of Russia is without any doubt a major challenge. A world in turmoil obviously cannot be managed by a single super power. Although I believe that particularly in terms of naval power and strategic reach the US will remain for some time to come the sole power that can employ its military might anywhere around the globe. But in a multi-polar world, it is even more important that regional powers take the responsibility in helping regional stability. To act in a sustainable development multipolar fashion includes a major transformation in society, focusing on the following: • Population Stabilization • Ecient, Eective use of Natural Resources • Determining Environmental Limits • • • • • • • •
Rening Market Economies Waste Reduction and Pollution Prevention New Technologies and Technology Transfer “Win-Win” Situations Integrated Environmental Systems Management Pre-school and Long Life Education Perception, Attitude and Behavioral Changes Social and Cultural Development. 397
Partnership
“Leadership makes good things happen”, said Lim Siong Guan, GIC Group President from Singapore. The balance of interests of all of us on the Planet is of utter importance. I contributed to the denition of the strategic directions for strategic social development at the IV World Forum UNAOC in Doha. Our denition respected the frame work given by A long term Strategy for Global Sustainable Development based on Partnership of Civilizations from The Future of Civilizations Global Forecast for 5, with sets the following principles: • It is only through an integral approach and strategic partnerships between various social players, from the State to individuals, that real advances can be made in the process towards sustainable development, both on a global and local level; • The development of new, specic institutions and mechanisms are essential in order to fully implement the dened strategy; • It is necessary to gather projects together, which can lead to revolutionary advances in the elds of science, education and computer sciences; • There is a need to clearly identify the decient areas that are important for a global change of society as a whole, and to act in order to improve them in accordance with formerly dened goals. The best approach to discussing sustainable development is to talk about the things we all know about and are comfortable with: such things as our homes, our children, our jobs, nature, the air we breathe, and the food we eat. These topics are what sustainability is about and believe it or not they are all interconnected. Sustainable development is the simultaneous consideration and perception of environment, life, and human well-being. I want to conclude with Mr. Jim Hagemann Snabe’s formula of success for an individual, his family and society in general: the rst 5 years of our lives we spend taking, the next 5 years we spend learning, and the next 5 years we spend giving. Therefore, be careful from whom you learn the knowledge and skills, and also to whom you transfer it. The future of all of us depends on our decisions.
People
The Best Student su story: Seik Gunaid had a student whom he loved more than the others, which made them jealous. Knowing their hearts, Seik understood 398
that and told them: „He is a better person than you are, both by his behaviour and his intelligence. Let us make an experience to prove it to you.“ Then Gunaid ordered twenty birds and told the students: „Each of you take a bird, go somewhere where noone can see you, kill it there and come back with it“. All students left, killed the birds and came back with the dead animals, except the favourite student who came back with the bird alive. „Why did not you kill it?“ asked Gunaid. The student answered: „Because teacher Itold us tosees do it somewhere where noone can see us. Butthe whereever go, God everything“. Human race needs to continue to be active more than ever. We need active citizens and active leaders who will be ready to under stand and apply the logic of digital age in the daily work. The main requirement for the strategists is to learn how to optimize their brains not to be afraid of the inuence of robotics and IT technologies in the future life and business process. That is the only way the prot of their activities will be a sustainable one. The most challenging domains of strategic leadership will be for sure: data unavailability, especially cyber-attacks, energy innovations and their impact on the environment, and trends of segmentations of capital, politics and markets. In his own creative way, Nikola Teslaand unied vision and Strategic strategy, business and philanthropy, innovation sustainability. philanthropy refers to a unique and powerful way of successfully meeting the economic goals of a company while yielding social benets. It is based on the belief that total commitment in the civil society triggers necessary advances, which promote strategic values in the society. As Frank Braeken from Go South Trends company said, “we need new people now, new political innovations and more than ever, we need higher expectations. Low expectations have brought Africa to the low level of development we have today. Now we need young people who expect more of themselves, of the society and of the states.” The importance of pre-school education has become an essential condition for sustainability of the development of the planet. Ever increasing importance is given to children who tomorrow, in 15 to 20 years, will embark on a journey to conquer the principles governing development. The fact that, only ten years ago, seven out of ten of today’s professional occupations did not exist, speaks volumes as to the level of responsibility with which we should approach the edu cation of today’s young people and equip them for the challenges in sustainable development that lie ahead. The sustainable development matrix provides an integrated overview of access to education, 399
because if what young people learn in school is not properly geared towards the challenges both present and future, then there is no sustainability. Especially not planetary.
GPS Matrix for Sustainable Country Development
We can freely say that, today, the positioning strategy is far more present than it can be noticed by simply observing the market. Today, when the senses of sight and sound of average adults are exposed to roughly 100,000 words outside of their daily job, it is not easy to draw attention and leave a trace so that tomorrow your country may become their personal choice for investments, tourism, culture, education, sports or politics. Another trait of human attention is its short span. These two premises have resulted in the fact that the positioning strategy, which combines the features of the dierentiation strategy (how to be dierent from one’s competitors and in the same moment be sustainable) and the segmentation strategy (how to design the best oer for one’s chosen target group) became dominant in the last three decades, in comparison to all other strategies, when human perception is concerned. This is an explanation and key reasons why today we have achieved full success in designing of dierent positioning concepts concerning dierent eects, results and dimensions of globalization. When answering the question of how to position ourselves in the eyes of our own citizens and citizens of other countries through Personal Positioning Concept, Organization Positioning Concept or Country Positioning Concept, how to make both our market and our natural beauties more attractive, we can reach out for countless techniques of country image creating and country branding. All these are the nal outcome of strategic positioning, from the perception in the message creator’s mind to the perception in the message receiver’s mind. The better we know a citizen’s habits, customs, trends, ways of making decisions, aspirations, perceptions and understanding of matters, theThe more success a positioning will have. GPS comparison reectsstrategy our belief that the digital age is dierent from anything before, in the way that it creates new knowledge networks and alters the traditional balance of power of relationships. We are in a period of extraordinarily fast changes and global power shifts. Nobody can predict a future which is being written on the y. But we can and must inuence the direction where it is heading and develop the strategies and policies needed to best position ourselves in going forward. The current crisis of society, i.e. of statehood, has shown the necessity of having a clear denition of the two most im400
portant dimensions of strategic positioning: the uniqueness of oer and the specicity of position.3 Only with the joint forces of the government, the corporations, the media, the military, the NGOs and the academia can we nd the right direction. In today’s time of extremely fast changes and globalizations, strategies, which are usually made for a period of twenty ve to fty years, became one of the most dicult challenges for the state policy. TheA strategies are at thefor same time, equally challenging and necessary. erce competition resources - energy, minerals, water and food - is taking shape on a global scale. It is exactly these new perceptive dimensions of sustainable development that dictate the global positioning strategies.
Diagram 2: GPS Matrix for Sustainable Country Development by Mirjana Prljevic Concretely, strategic thinking in any context involves the identication of a set of issues, the selection and/or development of an appropriate conceptual framework for assessing these issues and identifying potential courses of action, measuring key variables, and selecting courses of action. We need to analyze all the information required to dene the geographical scope of industries, the competitive advantage of countries (regions) and their implications for the location of activities, and the appropriate trade-os between local responsiveness and global integration of dierent activities in the value chain. International strategic thinking, as the basis for a high quality GPS, requires frameworks for the following levels of analysis: the geographical scope of the relevant industry, the attractiveness of various 3 Mahajan Vijay
and Kamini Banga, The 8 percent solutions, How to succeed in the Biggest Market Opportunity of the next 5 years (Pearson Education, Inc: Wharton School Publishing, 2006), 55.
401
locations as markets, sources of factor inputs or strategic competencies, and the overall competitive advantage aorded by various locations, the sustainability of internationalization as a (dimension of) competitive strategy for a particular entity (region), the degree of global integration and local focus of activities or processes.4 Unlike the previous GPS matrix that included only the economic and security dimensions, and where the technological dimension was covered within security, the GPS Matrix for Sustainable Country Development sets the technological dimension aside as a separate entity. Facts show that almost 70% of innovations over the past 50 years have come from the echelons of the military. The current level of development brings with it a new dimension of science of greater and more responsible courses of action. Innovations for deployment in warfare or the defense of a country failed to aord ethics and sustainability the appropriate dimension. Many of them were misused. One of the greatest minds dedicat ed to this highly esteemed subject in strategic circles, Nikola Tesla, said: “War can not be avoided until the physical cause for its recur rence is removed and this, in the last analysis, is the vast extent of the planet on which we live. Only though annihilation of distance in every respect, as the conveyance of intelligence, transport of passengers and supplies and transmission of energy will conditions be brought about some day, insuring permanency of friendly relations. Peace can only come as a natural consequence of universal enlightenment and merging of races, and we are still far from this blissful realization ... I underestimated man’s martial instinct and it will take more than a century to eradicate. We can not prevent war through the enactment of laws. We can not halt it by disarming the powerful. Warfare can be stopped, not by weakening the powerful, but if each nation, strong or weak, is able to defend.” In his essay “The Problem of Increasing Human Energy”, published in 1900 in Century Magazine, Tesla states that it is clear that there are three ways that can cause an increase in the energy of humanity: increase in mass, increase in the forces that move mass forward, and reducing the resistance to the force that retards the motion. The main formula by which the goal can be achieved is framed in three words: Food, Peace and Work. Food to increase mass, Peace to diminish the retarding force, and Work, the constant human struggle helpful with rest periods in order to increase eciency, i.e. in order to increase the force accelerating human movement. Tesla generally advocated for the promotion of moderation. Tesla attached great importance to education as a way 4
Donald R. Lessard, “Frameworks for Global Strategic Analysis”, Jounal of Strategic Management Education 1,1 (2003): 149.
402
of increasing the mass of humanity, as well as food production. Tesla dierentiated two types of forces that can slow human development: The rst are random and not inuenced by any kind of guidance, and others are consciously-directed. An example of the rst is ignorance. It can reduce the dissemination of knowledge through education and unication of heterogeneous elements of humanity. The main negative force for Tesla is organized war. In an interview given in 1920, Nikola Tesla statestothat “the main reason for the demise civilization is its inability solve many moral, spiritual and socialof problems of mankind. This civilization signicantly contributes to the comfort and safety of existence, but failingly to culture and enlightenment”. The most important thing is to know how to optimize existing natural and human resources, and maximize the development of technologies and new energy sources. Knowledge, technology and energy are the most important dimensions of a Sustainable Country Development Strategy. Countries that strategically channel all their resources on a single purpose: sustainable development of their countries and the entire planet.
References
.
Atlas Geostrategique 2013, Diplomatie, Decembre 2012 – Janvier 2013, 57.
2.
Bayne, Nicholas and Stephen Woolcock. The New Economic Diplomacy: decision making and negotiating in international economic rela tions. Burlington, VT: Ashgate Publishing Ltd., 2009.
3.
Bradbury,Cathrinand EdwardGreenspon.Open Canada: A Global Positioning Strategy for a Networked Age.Toronto,Ont: Canadian International Council, 2010.Retrieved February 2013.https://www. opencanada.org/ features/open- canada- global-positioning-strategy- networked-age/.
4.
Canton, James. The Extreme Future: The Top Trends That Will Reshape the World for the Next 5,, and Years. New York: Dutton, 2006.
5.
Global Economic Symposium. Retrieved February 2013. http://www.
6.
global-economic-symposium.org/. Jovanovic, Branimir. Nikola Tesla i Problem odrzivog razvoja. Beograd: Tesla centar, 2010.
7.
Kiel Institute. Innovative Solutions Based on the Positive Econom. Press Release, March 19, 2013. Retrieved March 2013. http://www. ifwkiel.de/media/press-releases/2013innovative-okonomischelosungen-durch-eine-positive-sichtweise.
8.
Lessard, Donald R. “Frameworks for Global Strategic Analysis”. Journal of Strategic Management Education 1,1 (2003).
403
9.
“McSweeney Des, World in 2013 review”. The Economist (2014): 55.
10. Retrieved March 2016. http://www.slidender.net/j/jovanovic_w 1/32211079. 11. Retrieved March 2016. http//www.uvm.edu/~jashman/CDAE195_ ESCI375/What is Sustainable_Development.html. 12. Rockefeller Foundation, Informal City Dialogue Concept. Retrieved February 2013. http://www.rockefellerfoundation.org/our-work/ work -exploration/informal-city-dialogues. 13. Swanson, Darren, Pinter Laszlo, François Bregha, Volkery Axel and Jacob Klaus. National Strategies for Sustainable Development – Challenges, Approaches and Innovations In Strategic and Coordinated ac tion, based on 9-countries analyses. Winnipeg, Manitoba: International Institute, for Sustainable Development and Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit - GTZ, 2004. 14. Stakelbeck, Frederick, Jr. China and Global Strategic Positioning (GSP). American Thinker.RetrievedJanuary13.2013.http://www.americanthi nker.com/articles/2005/08/china_and_the_concept_of_globa.html. 15. Sheeld, Charles, Marcelo Alonso and Morton A. Kaplan, eds. The World of 44: Technological Development and the Future of Society. Sent Paul, MN: Paragon House, 1994. 16. Thurow, Lester C. The Future of Capitalism: How Today’s Economic Forces Shape Tomorrow’s Worl. New York: William Morrow, 1996. 17. Vijay, Mahajan and Kamini Banga. The 8% solutions, How to succeed in the Biggest Market Opportunity of the next 5 years. Pearson Education, Inc: Wharton School Publishing, 2006.
404
Мирјана Прљевић Енергетско-иновациони центар ТЕСЛИАНУМ, Београд
МАТРИЦА СТРАТЕГИЈЕ ГЛОБАЛНОГ ПОЗИЦИОНИРАЊА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ЗЕМАЉА
Упркoс нaпрeтку пoстигнутoм у oдрживoм рaзвojу зeмaљa у пoслeдњe двe дeцeниje, нaциje су тeк у пoчeтнoj фaзи учeњa у прaвцу дeлoтвoрнoг стрaтeшкoг и кooрдинисaнoг дeлoвaњa зa пoстизaњe oдрживoг рaзвoja. У нeпрeкиднoм циклусу стрaтeшкoг упрaвљaњa и дaљe пoстojи мнoштвo изaзoвa. С другe стрaнe и упoрeдo с тимe, у склaду с прoцeсoм глoбaлизaциje, рaзвили смo стрaтeгиjу глoбaлнoг пoзициoнирaњa (Global Positioning Strategy – GPS) кao jeдини нaчин зa ствaрaњe интeгрaлнoг oквирa зa oдрживи рaзвoj зeмљe. Aнaлизирajући свeoпштe трeндoвe и рeзултaтe дoсaдaшњих нaпoрa дa зeмљe зaузму oдлучну и jaсну стрaтeшку пoзициjу сoпствeнoг рaзвoja, примeтнo je дa сaмo нeкoликo држaвa у свeту примeњуje тaкaв приступ. Дaнaс je нeoпхoдaн интeгрaлни приступ рeшaвaњу и дeфинисaњу свих изaзoвa oдрживoг рaзвoja jeднe зeмљe. Интeрaктивнoст и мeђусoбнa пoвeзaнoст услoвљaвajу нас дa aнaлизe узрoкa и пoслeдицa свeгa штo нaм сe дeшaвa пoсмaтрaмo мултидимeнзиoнaлнo. Нa првoм мeсту, oднoс прeмa eнeргиjи мoрa бити oснoвнa димeнзиja oдрживoг рaзвoja чoвeчaнствa. Услeд свeгa рeчeнoг, билo je нeoпхoднo рeдeфинисaти и GPS мaтрицу oдрживoг рaзвoja зeмљe (Sustainable Country Devel opment – SCD). Пoсвeћeнoст рaду и дeлу Никoлe Teслe пружa нaм oдрeђeнa сaзнaњa, кoja сe пo мaтрици стрaтeшкoг приступa oдрживoм рaзвojу и живoту плaнeтe синхрoнизуjу нa свoм нajвишeм нивoу: на нивoу грaђaнинa плaнeтe Зeмљe. Кључне речи:Матрица стратегије глобалног позиционирања,
одрживи развој земаља, Никола Тесла
Accepted for Publication October 7th, 2016.
405
оригиналан научни рад
УДК 6-05(497.11) ˝1892˝
1 Братислав Н. Стојиљковић
Музеј Николе Тесле, Београд
НИКОЛА ТЕСЛА– ПОЧАСНИ ЧЛАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА
Апстракт
Брojнe и угле дне ин ституције и струч на удру жења почаствовале су својим одличјима Николу Теслу, славног научника, инжењера и проналазача, одајући му тиме признање за достигнућа у науци и техничко-технолошком развоју целокупног друштва. Значај Теслиног научно-истраживачког рада врло рано је признат од стручних и научних институција у Србији. Истраживањем доступне грађе у библиотекама Београда и Новог Сада, као и других релевантних извора, прикупљени су значајни историјски подаци и сазнања који сведоче о Теслином именовању за првог почасног члана Удружења српских инжењера. На основу сагледавања историјских догађаја, научно-техничких достигнућа тога доба и откривања позадине настанка ових артефаката, у раду су изнети мање познати детаљи из историје инжењерства у Србији, али и из живота великог научника. Српски инжењери, чланови Удружења, активно су учествовали у припреми и организацији Теслине посете престоници Краљевине Србије, почетком јуна 1892. године. На свом главном годишњем скупу, одржаном у Београду неколико дана након научниковог одласка, изабрали су га за првог почасног члана. Тако је Удружење српских инжењера постало једна од првих институција у свету, а прва у Србији, која је доделила признање Тесли за његов дотадашњи рад и остварене експерименталне резултате. Кључне речи: Никола Тесла, научник, инжењер, проналазач, исто-
рија инжењерства у Србији, Удружење српских Ср инжењера, ски ехнички лис , почасни члан
1
[email protected] 407
1. Увод
Никола Тесла (1856–1943), амерички научник српског порекла, живео је и радио у раздобљу које обухвата последње две деценије 19. и прву половину 20. века. Припада оним ретким изумитељима, чији су проналасци и после више од сто година актуелни и препознатљиви. Његов живот и стваралаштво константно побуђују занимање најразличитијих истраживача – од историчара науке, информатичара, електротехничких и машинских инжењера, ваздухопловних, телекомуникационих и војних експерата, па до медицинских стручњака, еколога, филозофа и психолога. У исто време, бројна су признања којима су значајне научне институције и појединци недвосмислено посведочили да је реч о човеку чије је универзално научно дело променило свет и убрзало точак техничко-технолошког развоја људске цивилизације. Тесла је остварио бројне изуме и открића у области електротехнике и машинства. Захваљујући његовом ингениозном открићу обртног магнетног поља 1882. године, настао је индукциони мотор и уведена нова технологија преноса снаге на даљину, заснована на примени полифазних наизменичних струја. Теслин допринос у области технике струја високог напона, радио-технике и бежичног управљања, представља резултат изучавања особина струја високог напона и високих фреквенција. Истраживање струја високе фреквенције, које је започео 1890. године, означило је истовремено и почетак друге етапе развоја радија и метода и апарата за бежични пренос енергије. Већ наредне године, Тесла је открио уређај који ће касније бити познат Теслинкао осцилаор . Јавно је 1898. године демонстрирао примену радија за пренос команди на даљину, тако што је из даљине управљао мањим бродом помоћу радио-таласа. Значајан допринос оригиналним решењима турбине и пумпе дао је и у машинству, где примењује нови принцип искоришћења енергије флуида помоћу трења. Патентирао је решења у области показивача брзине, радио на конструкцији различитих типова фонтана, а један од изума којим је потврдио чињеницу да је био далеко испред свог времена јесте патент летелице 2 с вертикалним полетањем. Тесла – ух, ело, визија Бранимир Јовановић, (Београд: Freemental, 2001); Branimir Jovanović, Teslin čudesni svet (Beograd: Vulkan, 2014); АлекЖиво Николе Тесле сандар Маринчић, (Београд: Српска академија наука и уметности; Музеј Николе Тесле; Музеј науке и технике, Алек1994); Никола Тесла – сваралашво �енија сандар Маринчић, (Београд: Српска академија наука и уметности; Одбор за обележавање 150 година рођења Теслин Николе Тесле, 2006); Зорица Циврић и Братислав Стојиљковић, чуесни све елекрициеа (Београд: Музеј Николе Тесле, 2011). 2
408
Слика 1. Никола Тесла
По њему је 1960. године названа јединица за магнетну индукцију у Међународном систему мера3. Тако је Тесла ушао у светски „храм науке” и сврстао се међу великане као што су били Њутн (Isaac Newton), Фарадеј (Michael Faraday), Волта (Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio Volta), Ват (James Watt), Хенри (Joseph (Heinrich Rudolf Hertz), Ампер (André-Marie Ampère).Henry), Због Херц непроцењивог значаја његовог доприноса савременој цивилизацији, на основу препоруке добијене од Међународног саветодавног комитета (International Advisory Committee), генерални директор Међународнe организацијe Уједињених нација за образовање, науку и 4 Коићиро Мацура (Koichiro Matsuura) донео је културу (Унескo) 16. октобра 2003. године одлуку о уписивању архивске грађе из Теслине заоставштине у међународни регистар Памћење Унеска свеа ( Memory of the World)5. Тако је још једном потврђена науч3 Одлуком 11. генералне конференције за тегове и мере, одржане у Пари-
зу од 11. до 20. октобра 1960. године, усвојена је резолуција којом је изве-
есла дена јединица за магнетну индукцију названа (Т). Истом приликом, усвојен је и Међународни систем јединица. Видети: Јелена Радић-КалдеМузејТесле”, Ни рон и Зорица Циврић, „Стална поставка Музеја Николе у коле Тесле 1952–2003, ур. Зорица Циврић (Београд: Музеј Николе Тесле, 2004), 185, 186. 4 United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO). 5 Међународна организација Унеско покренула је 1992. године програм уписа документарне грађе у међународни регистар, с циљем промоције и чувања културног наслеђа од универзалног значаја, али и као помоћ стручњацима у размени и ширењу информација о чувању и дигитализацији документарне грађе. Видети: Јелена Радић-Калдерон, „Теслина
409
6 никова изузетна вредност, али и потреба да се његова Архива заштити као наслеђе од непроцењивог значаја за добробит целог човечанства.
2. Престижна одликовања и признања додељена Николи Тесли
Током живота, Тесла јекада добио велики број значајних признања.и Постојали су периоди су се бројне и угледне институције стручна удружења просто утркивали ко ће славног научника и проналазача пре почаствовати својим одличјима и на тај начин му одати признање за достигнућа којима је допринео развоју људске цивилизације. У Музеју Николе Тесле у Београду, заједно са личним и техничким предметима, књигама и многобројним и разноврсним документима, чува се и 56 таквих признања, међу којима су дипломе које су пратиле одликовања и медаље, повеље почасних доктората, као и дипломе академија наука, стручних удружења и 7 различитих друштава. Повеље почасног доктора наука уручене су му 13 пута. Међу институцијама које су му на овај начин доделиле највише признање су Колумбијски колеџ (Columbia College), Универзитет Јејл (Yale University), Технички факултет Универзитета у Београду, Технички универзитет у Бечу (Technische Hochschule in Wien), Грац-Леобен технички и рударски универзитет у Грацу (Die Technische und Montanistische Hochschule Graz-Leoben im Graz), Свеучилиште Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу, Чешки технички универзитет у Прагу (České Vysoké Učení Technické v Praze), Технички универзитет др Едварда Бенеша у Брну (Vysoká Škola Technická Dr. Edvarda Beneše), француски универзитети у Паризу (Université de Paris), Греноблу (Université de Grenoble) и Поатјеу (Université de Poitiers), Политехничка школа краља Карла II у Букурешту (Şcoala Politechnicâ Regele Carol II) и Универзитет Св. у Софији (Университетъ Климен Охриски св. Клименъ Охри ски въ София). заоставштина као део светске културне баштине”, Музеј Николе у Тесле 1952–2003, ур. Зорица Циврић (Београд: Музеј Николе Тесле, 2004), 229. 6 На тродневном скупу Међународног саветодавног комитета, одржаном почетком септембра 2003. године у Гдањску, 23 библиотечке и архивске збирке добиле су препоруку за упис у регистар. Једна од њих била је и Архива Николе Тесле. Теслина заоставштина, номинована под називом Ibid., 229. 7 Милица Кеслер, Диломе Николе Тесле (Београд: Музеј Николе Тесле, 2006), 4–5. 410
Славни научник је за живота одликован шест пута. Одликовали су га: краљ Србије Александар I Обреновић (1892), црногорски књаз Никола I Петровић (1895), краљ Срба, Хрвата и Словенаца и краљ Југославије Александар I Карађорђевић (1926, 1931), краљ Југославије Петар II Карађорђевић (1936) и председник Републике Чехословачке др Едвард Бенеш (Edvard 1936). Beneš, Примио је три престижне медаље из области електротехнике: Златну медаљу Елиота Кресона (Elliottод Cresson) Френклиновог института (Franklin Institute) (1893), Златну медаљу Томаса Едисона (Thomas Alva Edison) од Америчког института електроинжењера (American Institute of Electrical Engineers) (1917) и Медаљу Џона Скота (John Skott) од града Филаделфије (1934). Проглашен је најпре за дописног, а потом и за редовног члана Српске краљевске академије, а био је и стални члан Њујоршке ака8 демије наука. Тесла је био и члан многобројних стручних удружења. С обзиром на то да се бавио пионирским истраживачким радом, удружења чији је био члан често су била мала, тек основана или непозната. Нека од њих, временом су постала славне и пажње вредне институције, а нека су потпуно заборављена. Почасни члан Националног друштва за електричну расвету (National Electrical Light Association), удружења малих произвођача струје, основаног 1885. године, научник је постао на годишњој скупштини одржаној у Сент Луису 1. марта 1893. године, где је одржао предавање О свелоси и ру�им феноменима високе фреквенције . Удружење Америчких електротерапеута (American ElectroTherapeutic Association) основано је 1891. године, како би се испитало коришћење електрицитета и електричних уређаја у медицини. На годишњем скупу у Атлантик Ситију, септембра 1903. године, чланови удружења изабрали су Теслу за свог почасног члана. Као велики љубитељ природе, научник ће 15. новембра 1910. године постати и активни члан Америчког друштва за заштиту природе (The National Conservation Association). Ова институција, створена скоро четврт века раније, своју главну активност усмерила је ка утицају на државне органе САД да сеи одређене природне целине прогласе националним парковима тако заштите шуме, дивље 9 њима. животиње и ретке птице у Значај Теслиног научног-истраживачког рада и његов немерљив допринос техничко-технолошком напретку друштва врло Изложба Диломе Николе Тесле Милица Кеслер, (Београд: Музеј Николе Тесле, 2006), 2. 9 Ibid., 3. 8
411
рано је признат од стручних и научних институција у Србији. Српски инжењери, окупљени у свом струковном удружењу, изабрали су га за првог почасног члана на главном годишњем скупу одржаном почетком јуна 1892. године у Београду. Тако је Удружење српских инжењера постало једна од првих институција у свету које су Тесли доделиле признање за његове научне резултате.
3. Инжењерство у Србији крајем 19. века
Српско инжењерство је као учесник у индустријском и економском развоју земље било покретач напретка и модернизације Краљевине Србије. За привредни успон Србије изузетно је био значајан развој индустријске производње, која је крајем 19. века почела убрзано да се интензивира. Војна индустрија већ се развила у Војно-техничком заводу у Крагујевцу, основаном 1853. године. У Београду је у тополивници, 1848. године, први пут употребљена парна машина. Изградњом пруге Београд–Ниш (1884) омогућено је повезивање Србије са земљама Европе, што је побољшало могућности коришћења рудног богатства и суштински допринело бољем повезивању људи, знања и капитала. Приступањем Србије Метарској конвенцији (1879. године), Унији за заштиту индустријске својине (1884. године), као и усвајањем правила Латинске уније (изједначавање вредности динара са француским франком) 1878. године, омогућен је међународни промет, али и снажан за10 мах српског инжењерства. У области грађевинарства и архитектуре, а касније и машинства, први стручњаци су били странци – Чеси, Немци, Словаци, као и Срби из Војводине. Схватајући да развој привредних и друштвених прилика зависи и од образовања, српска држава је организовано слала људе на школовање у земље Западне Европе. По повратку, они су радили као стручњаци у привреди, али и у образовању будућих инжењера. То је утицало на то да се у Београду развије високо техничко образовање, и то у оквиру Инжењерске школе 1846.Техничког године), Јестаствено-техничког одељења Лицеја (основане (1853. године), факултета Велике школе (1863. године), као и Техничког факултета Универзитета у Београду, који 140 �оина Стеван Шамшаловић, гл. и одг. ур., Савеза инжењера и- ех ничара Србије 1868 –2008 (Београд: Савез инжењера и техничара Србије, �оина Савеза машинских 2008), 13–17; Милош Галебовић иШезесе др., и елекроехничких инжењера и ехничара Србије (СМЕИТС) –2011) (1951 10
(Београд: Савез машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС), 2011). 412
је почео с радом 1905. године. На овај систематски начин било је 11 омогућено константно стручно усавршавање српских инжењера. Око 1000 инжењера допринело је у 19. веку материјалном и друштвеном напретку Књажевства, односно Краљевине Србије. Већина инжењера радила је у Министарству грађевина. За поједине инжењерске послове била су надлежна и друга министарства: за рударство – Министарство финансија, односно Министарство народне привреде, или за образовање техничких стручњака Министарство просвете и црквених дела. Министарство војно,– заједно са Војно-техничким заводом у Крагујевцу, запошљавало је и цивилне инжењере, поред инжењерских официра. Међу инжењерима у Србији било је политичара, државника, професора, индустријалаца и предузимача. 3.1. Од Техничарске дружине до Удружења српских инжењера
Држава Србија брзо се и успешно приближавала Европи, прелазећи огроман пут од нетехнички организоване земље с почетка 19. века до успостављања веће синхронизације са европским и светским кретањима крајем 19. и почетком 20. века. У 19. веку, у два маха је покретано институционално окупљање инжењерских кадрова у Србији. Најпре је то била Техничка дружина 1868. године, а затим Удружење српских инжењера – 1890. године (од 1896. године Удружење српских инжењера и архитеката). Замисао гру12 о окупљању техничке интелигенпе угледних српских инжењера 11 Маја Николова, „Развој
Техничког факултета Велике школе у Београду Фло�исон, 3 (1996): 62–65. од 1863. до 1905. године”, 12 Данас се мало зна о детаљима припрема које су претходиле оснивању Дружине. Одређена сазнања о томе пружа „Позив на саставу Техничарске дружине”, објављен Србским у новинама , 11/23. јануара 1868. године, а који је, у име 25 чланова, данас углавном непознатих техничких стручњака, потписао четворочлани привремени одбор. Чланови одбора били су тадашњи угледни инжењери: Емилијан Јосимовић, Јован К. Ристић, Коста Алковић и Димитрије Стојановић. Емилијан Јосимовић (1823–1897) био је професор на Лицеју, Артиљеријској школи и Техничком факултету Велике школе. Предавао је вишу математику, практичну геометрију, механику и грађанску архитектуру. Био је ректор Велике школе, редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије, као и оснивач и први председник Техничарске дружине у Београду. Јован К. Ристић (око 1826–1890) био је инжењер, начелник у Главној управи грађевина од 1859, а у Министарству грађевина од 1861. године, док је од 1881. године био начелник Инжењерског одељења Министарства. Коста Алковић (1836–1909) професор физике и ректор Велике школе, био је министар грађевина у влади Јована Авакумовића, а затим и државни саветник. Димитрије Стојановић (1841–1905) био је професор нацртне геометрије на Техничком факултету Велике школе, министар грађевина, први 413
Слика 2. Срски ехнички лис
ције, крајем шездесетих година 19. века, уклапала се у културни, научни национални полет тадашњег времена. Циљуудруживања био је даисе усавршавају и брже шире техничка знања Србији, али је упоредо истицана и жеља за унапређењем заната, трговине и индустрије.13 Почетком деведесетих година 19. века измениле су се опште околности у Краљевини Србији – заживела је српска железница, интензивирала се индустријска производња и расла потреба за инжењерским знањем. Последица тога било је јачање инжењерства и повећање броја инжењера, што је омогућавало да се изнодиректор Српских државних железница, члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије. Видети: Владимир Б. Шолаја и Адела С. Магдић, Инжењери у Књажесву/Краљевини Србији о 1834. �оине о завршека Прво� свеско� (Београд: раа Заједница техничких факултета Универзитета у Београду; Музеј науке и технике; Лола институт, 1994), 7, 8, 46, 88, 89, 101. 13 Адела Магдић, „Кратак преглед развоја инжењерства у Србији у XIX ПИНУС заиси веку и први капитални технички подухвати” у, 1 (1995); ВлаПуеви срско� инжењерсва оком XIX димир Шолаја и Адела Магдић, века (Београд: Српска академија наука и уметности; Музеј науке и технике, 1994);Владимир Шолаја и др., „Поводом стодвадесетпетогодишњице Техничке ружине Пуеви срско� инжењерсва оком XIX у Београду” у века, саопштења на Саветовању поводом 125 година од оснивања Техничке дружине у Београду, ур. Петар Миљанић (Београд: Српска академија наука и уметности; Музеј науке и технике, 1994), 4–14. 414
ва приђе струковном окупљању у повољнијим околностима. Оснивачки скуп новог Удружења српских инжењера одржан је 7. марта 1890. године у просторијама Велике Школе, а истовремено је почео да излази Срски и ехнички лис , као гласило Удружења. Удружење је водило бригу о статусу професије, као и о животно важним питањима тадашњих инжењера. Покретане су многе стручне теме инжењерског занимања, било је речи о законским техничким прописима, вођене су озбиљне дебате, говорило се о односу старијих и млађих колега,стручне припремане стручне екскурзије и слично. Попут свих савесних људи, са њима својственом мирноћом и достојанством речи, технички прецизно и аргументовано, инжењери су се иституционално организовали с циљем да омогуће побољшавање радних услова, али и свог поло14 жаја уопште.
4. Учешће чланова Удружења српских инжењера у организацији Теслине посете Београду 1892. године
Откриће обртног магнетног поља и његова примена на новом моделу електричних машина полифазних наизменичних струја донели су Николи Тесли научни углед и светску славу. Стручни часописи и новине у Америци и Европи су током 1891. године с изузетном пажњом пратили његова научна истраживања и остварене експерименталне резултате у области струја високог напона и високих фреквенција, што је пресудно утицало на то да почетком 1892. године Тесла поново дође у Европу и да резултате својих истраживања представи научницима Велике Британије и Француске. 4.1. Никола Тесла у Европи 1892. године
Два месеца пре доласка у Европу, Тесла је био изабран за иностраног члана Удружења електроинжењера Велике Британије (The Institution of Electrical Engineers of Great Britain) 15. Осам чланова 14
Братислав Стојиљковић, „Историјска и критичка напомена о тексту
Ша раже наши инжењери ”, Фло�исон, 11 (2001): 255–259.
Институт електроинжењера Велике Британије основан је 1871. године као Друштво телеграфских инжењера (Society of Telegraph Engineers), да би 1880. године променио назив у Друштво телеграфских инжењера и електричара (Society of Telegraph Engineers and of Electricians). Тек 1889. године постаје Институт електроинжењера Велике Британије (Institution of Electrical Engineers). Инкорпориран је Краљевском повељом 1921. године. Спајањем Института удружених инжењера (Institution of Incorporated Engineers, IIE) и Института електроинжењера (Institution of Electrical 15
415
Удружења поднело је 3. септембра 1891. године предлог овој институцији за његово именовање. Предлог је прихваћен 8. октобра 1891. године на састанку Савета Удружења, чији је председник био 16, енглески физичар и хемичар. Вилијем Крукс (Sir William Crookes) За иностраног члана ове угледне институције, која постоји од 1871. 17 године. године, Тесла је именован 26. новембра 1891. Тесла је у Европу кренуо бродом Umbria 16. јануара 1892. године. научни часописи објавили су вест о његовом доласку Британски у Лондон, као и о намери да се обрати18колегама. Предавање под називом Ексеримени са наизменичним срујама високо� наона и високих фреквенција одржано је у Удружењу електроинжењера Велике Британије 3. фебруара 1892. године, а сутрадан је поновљено пред члановима Краљевског института Велике Брита19 на скупу којим је председаније (Royal Institution of Great Britain),
Engineers, IEE), 2006. године, формиран је Институтза инжењерство и технологију (Institution of Engineering and Technology) (IET). Видети: Institution of Engineering and Technology, „IET history”, преузето 6. маја 2015, http:// www.theiet.org/resources/library/archives/institution-history/index.cfm. 16 Вилијем Крукс (1832–1919) открио је талијум 1861. године, а 1895. године идентификовао је узорак хелијума и уређај за мерење радиоактивности, радиометар. Испитивао је око 1875. године и појаве електричног пражњења у вакуумским цевима и цевима с разређеним гасом, названим по њему – Круксове цеви. Био је председник Института електроинжењера Велике Британије 1891. године и Британског удружења за унапређење науке, 1898. године, секретар Краљевског института од 1900 до 1913. године и председник Краљевског друштва, у периоду од 1913. до 1915. године чији је члан био од 1863. године,. Видети: William Bridgwater and Elizabeth J. Sherwood, ed., The Columbia Encyclopedia – second edition, with supplement of illustrations and a record of events 1950–56 (New York: Columbia University Press, 1956), 485; Зорица Циврић, „Тесла у Лондону Фло�исон 1892”, , 16
(2008): 203, 204. 17 Зорица Циврић и Братислав Стојиљковић, Никола Тесла у Бео�рау 1892 (Београд: Музеј Николе Тесле, 2002), 15–17. „Progress of Mr. Tesla’s High Frequency Work”,Electrical Review, London (January 22, 1892): 104; „Mr. Tesla’s Lecture to the Institution of Electrical Engineers“, Electrical Review, London (January 29, 1892): 134. 19 Краљевски институт Велике Британије основан је 7. марта 1799. године, с циљем да „шири знање и олакша упућивање у корисне проналаске и унапређења у области машинства, те да кроз филозофска предавања и експерименте поучава и примени науке у свакодневном животу”. Основало га је 58 личности прилогом од по 50 гвинеја, што су себи могли приуштити само богати чланови тадашњег друштва. Видети: Frank A.J.L. James, „Guides to the Royal Institution of Great Britain: 1. History“, преузето . 8. маја 2015, www.rigb.org/docs/brief_history_of_ri_1.pdf 18
416
вао енглески физичар Лорд Рејли (John William Strutt 20 Rayleigh). Након боравка у Лондону, Тесла одлази у Париз, где је 19. фебруара 1892. године одржао исто предавање пред заједничким скупом Француског друштва за физику (Société Française de Physique) и Међународног друштва електричара (Société internationale des électriciens).21 Успех који је постигао предавањима у Лондону и Паризу пренела је штампа у Краљевини Србији, као и српски листови у Аустроугарској. Одпублицитет тог тренутка, новине боравку и часописи на овим просторима дају већи Теслином у Европи и читаоце редовно упознају с његовим радом и проналасцима. 4.2. Сусрет Николе Тесле и делегације Београдске општине и Инжењерског удружења 29. маја 1892. године у Будимпешти
Након боравка у Паризу, Тесла је посетио родну Лику, Загреб и Вараждин. Занимљиво је истаћи да је за време његовог боравка у Загребу, од 22. до 25. маја 1892. године, редакција листа Србобран22 добила неколико телеграма од професора Велике школе и Инжењерског удружења из Београда, у којима је захтевано да или Никола Тесла дође у Београд или да га они посете у Загребу. До тог сусрета није дошло у Загребу, већ у Будимпешти, где је Тесла стигао 27. маја 1892. године, како би и тамо препоручио употребу наизменичне струје за осветљење Сазнање града.да ће Тесла боравити у Будимпешти подстакло је председника Београдске 23 да упути делегацију која ће општине, Милована Маринковића, Теслу замолити „да учини част престоници свога племена, нашој 20
Лорд Џон Рејли (1842–1919) био је професор експерименталне физике на Кембриџу (1879–1884) и природне филозофије на Краљевском институту у периоду од 1887. до 1905. године. Испитивао је различите појаве звука и светлости. Заједно са Вилијамом Ремзијем (Sir William Ramsay, 1852–1916) открио је инертни гас аргон. За ово откриће, 1904. године је добио Нобелову награду за физику. Члан Краљевског друштва постао је 1873. године. Дужност секретара друштва обављао је у периоду од 1885. до године, аБританског председника у периоду 1905. до 1908. године. је и1896. председник удружења за од унапређење науке 1884.Био године. Bridgwater & Sherwood, The Columbia Encyclopedia,1645. Видети: 21 Циврић, Никола Тесла у Бео�рау ,1892 17–20; Циврић, Тесла у Лонону 1892, 197–199. 22 Домаћи Весник, „Учени Србин Никола Србобран Тесла”, , IX, 39 (16/28. мај 1892): 6. 23 Милован Маринковић био је професор гимназије, члан Радикалске странке, који је за председника општине биран три пута, 1891–1892, 1893–1894, 1901–1902, а од 1902. године био је министар финансија. Током његовог мандата као градоначелника, у Београду су уведени градски 417
вароши Београду, да буде њен гост колико му буде времена било на расположењу и да нам том приликом, ма и посредно, помогне својим у свету признатим знањем, нарочито у питању нашег елек24 Делегација коју су чинили предтричног осветљења вароши”. ставници Београдске општине и Инжењерског удружења стигла је 27. маја исте године у Будимпешту. У архиви Музеја Николе Тесле чува се писмо које су чланови делегације упутили Николи Тесли одмах по доласку, а у којем се каже: „Поштовани Господине, Изасланици Општине вароши Београда, и инжињерског удружења из Београда, моле вас да нам, кад вам буде угодно 25 одредите дан и час састанка.“
У делегацији су били Ђорђе Станојевић, професор Војне академије, Милан Милашиновић, потпредседник Инжењерског удружења, Стеван Чађевић, члан Управног одбора Удружења инжењера и Општинског одбора, као и Андра Одавић, члан Општинског 26 се 29. маја исте године сусрела са Николом одбора. Делегација Теслом и замолила га да посети Београд. Позив је прихваћен с особитим задовољством, уз обећање научника да ће у неколико наредних дана посетити престоницу Краљевине Србије. Исте веводовод и трамвајски саобраћај на коњску вучу, који је убрзо замењен електричним погоном. 24 „Ванредни састанак Одбора београдске општине, држан 18. маја 1892. године”, Бео�раске ошинске новине , X, 25 (14/26. јуни 1892): 258. 25 Писмо Делегације београдске општине и Инжењерског удружења Николи Тесли, Будимпешта, 15/27. мај 1892, Заоставштина Николе Тесле, МНТ, CII, 331. 26 Ђорђе Станојевић (1859–1921) физичар, био је први српски астрофизичар, професор експерименталне физике на Великој школи, ректор Београдског универзитета. Учествовао у процесу електрификације и увођењу електричног осветљења у Београду, као и у изградњи прве хидроцентрале у Србији. Милан Милашиновић био је инжењер и радио је у периоду 1881–1889. године у инспекцији железничког одељења Министарства грађевина, потом у Одељењу за грађење и одржавање дирекције Српске државне железнице (СДЖ), био је помоћник директора СДЖ до 1906. године. Стеван Чађевић био је инжењер, који је службовао у Железничком одељењу Министарства грађевина, као и у инспекцији овог одељења у Нишу и Лесковцу. У периоду од 1885. до 1898. године, радио је у Инжењерском одељењу Министарства грађевина, а био је и начелник у Општем одељењу Министарства грађевина од 1901. до 1905. године. Такође, био је члан Грађевинског савета Министарства грађевина и Контролног одбора Управе фондова Министарства народне привреде. Видети: Шолаја, Инжењери у Књажесву , 62, 99, 112. 418
чери, у хотелу Хун�арија приређена је вечера којој су, поред Тесле 27 Н. и чланова делегације, присуствовали и Коста српски Христић, 28 генерални конзул у Будимпешти, и аташе Иван Иванић. Припреме за свечани дочек започете су наредног дана, када се делегација вратила из Будимпеште. На 37. ванредној седници општинског одбора, одржаној 30. маја исте године, председник 29 са боравком делегације у Буопштине упознао је одборнике димпешти, најавивши долазак Николе Теслепословима у наредних неколико дана и обавестио их о предузетим да се драги гост што свечаније дочека. Извештај је прихваћен, а две одлуке донете на састанку одбора односе се на припреме за свечани дочек. „Одлука бр. 5: Председник извештава одбор, да ће велики научењак и електротехничар, Србин Никола Тесла посетити Београд и да је наредио све што треба, да се Тесла о трошку општине београдске што свечаније дочека. По саслушању овога одбор је једногласно одобрио у свему поступак председника с тим, да се трошак око дочека славног електротехничара Србина Николе Тесле, исплати из партије буџетом одређене на непредвиђене трошкове. Одлука бр. 7 Одборник г. Таса Капетан-Спасић пита, кад ће доћи Србин Никола Тесла и на који начин мисли се дочекати. Председник одговара, Коста Н. Христић (1852–1927) правник и дипломата, био је начелник Министарства иностраних дела 1888. и 1894. године, министар правде у Министарству Владана Ђорђевића, 1897. године, посланик у Будимпешти, Букурешту, Риму и Бечу. 28 Иван Иванић (1867–1936) био је новинар, књижевник, државни чиновник и дипломата. Писао је за бројне српске, али и чешке, немачке, мађарске и швајцарске новине. Такође је био главни уредник у Засави, Дневном лису, Тр�овинском �ласнику , Цари�раском �ласнику , календару Голуб , итд. Радио је и као дипломатски представник у Солуну, Приштини, Битољу, Скопљу и Цариграду. 29 На 37. ванредној седници општинског одбора, поред председника општине, били су присутни: Никола Хаџи–Поповић, Илија Ђорђевић, Ђорђе Ж. Нешић, Светозар Ристић, Ђорђе Наранџић, Милан Капетановић, др Марко Т. Леко, поп Tаса Капетан–Спасић, Мијајло Јанковић, Соломон Азријел, Коста Б. Михајловић, Андра Ј. Одавић, Радован Филиповић, Милан О. Петровић, Мата Јовановић, Коста Д. Главинић, Љубомир Јовановић, др Милан Радовановић, Никола Р. Поповић, Лаза Дашковић, Стеван Чађевић. Видети: Рад општинског одбора, „37. ванредни састанак 18. маја 1892. године”, Бео�раске ошинске новине , X, 23 (31. мај/12. јуни 1892): 238. 27
419
да се за сада још не зна дан Теслина доласка, али је сигурно, да ће у току ове недеље доћи. Тесла ће се дочекати о трошку општине по решењу одбора, а дочек ће спремити г. г. Андра Одавић, Др М. Т. Леко, Ст. Чађевић, М. Капетановић, Др М. Радовановић одборници.”30 Према досадашњим сазнањима, састанку општинског одбора града Београда присуствовала су и два члана Удружења српских инжењера. Поред горе поменутог Стевана Чађевића, члан одбора 31 Активно био је и Коста Д. Главинић. су учествовали у доношењу свих одлука одбора на овом састанку. Избор инжењера Стевана Чађевића за члана одбора за дочек Николе Тесле био је логичан потез, јер је он био у саставу делегације која се неколико дана раније срела с научником у Будимпешти. Одбор је припремио детаљан програм Теслине посете Београду за четвртак 2. јуни 1892. године. Програмом је планирано: „Аудијенција код Његовог Величанства краља српског Александра I, код господе краљевских намјесника, министра предсједника и осталих министара који ће на окупу бити. У подне свечани ручак у част госту, а поподне концерт на Калемегдану, а у вече банкет и32бакљада”.
ошинске - но „37. Ванредни састанак 18. маја 1892.Бео�раске год.”, вине, 237; Др Марко Леко (1853–1932) био је хемичар, управник Државне 30
хемијске лабораторије, професор Велике школе и иницијатор оснивања Српског хемијског друштва. Милан Капетановић (1859–1934) био је архитекта, професор нацртне геометрије, перспективе и пројектовања зграда на Великој школи, народни посланик, министар народне привреде и грађевина Краљевине СХС. Пројектовао је зграду Класне лутрије и Основне школе у Душановој улици у Београду. Др Милан Радовановић (1854–1915) лекар, био је секретар санитетског одељења Министарства унутрашњих дела 1888. године. Од 1903. године, био је управник Државне болнице у Београду. Био је учесник у ратовима 1876–1878, 1885–1886 и Инжењери у Књажесву 1912–1915. Видети: Шолаја, , 47, 55, 56. 31 Коста Д. Главинић (1858–1938) био је професор за мостове и тунеле на Великој школи. Чиновничку каријеру започео је 1884. године, као подинжењер у Железничком одељењу Министарства грађевина. Био је председник Београдске општине у три мандата, министар народне привреде у радикалском министарству 1908. године, као и владин комесар у Народној банци 1911. године. Радио је на привредном и културном развоју Графичку саику земље. Објавио је у три свеске, у периоду 1891–1893. Срском године, као и бројне стручне написе у ехничком лису . Видети: Шолаја, Инжењери у Књажесву , 26, 27. 32 Српске земље, Србобран, 41 (23. мај/4. јуни 1892): 2. 420
4.3. Боравак Николе Тесле у Београду 2. јуна 1892.године
Долазак је изазвао интересовање стручне јавности и великог броја Београђана жељних да виде и упознају славног научника, Србина пореклом, који је стекао име у далеком свету . Увече, 1. јуна, на железничкој станици окупило се много Београђана који су чекали долазак драгог госта. Међу њима су били: председник Београдске општине Милован Маринковић, чланови одбора за дочек, општински одборници, професори просветних завода, судије, инжењери, великошколска и остала београдска омладина. Дочек је увеличало Академско певачко друштво Обилић. Другог дана свог боравка у Београду, Тесла је у пратњи Андре Николића,33 министра за просвету и црквене послове, отишао у двор на аудијенцију код младог краља Александра34I Обреновића.
Слика 3. Поглед на Краљев трг (данас Студентски трг) у правцу Капетан-Мишиног здања
33 Андра Николић (1853–1918) био је политичар, један од првака Радикал-
не странке, више пута биран за министра просвете и министра иностраних послова, дугогодишњи председник Народне скупштине. 34 Александар I Обреновић (1876–1903) био је син Милана II и Краљице Наталије. После абдикације краља Милана, 1889. године, ступио је на престо. За намеснике је имао Јована Ристића, генерала Косту С. Протића, и генерала Јована Белимарковића. Његова владавина обележена је аутократијом (самовољне промене Устава 1894, 1902. и 1903) и дворским скандалима. Убијен у 1903. године официрској завери. 421
Указом краљевских намесника, Тесла је одликован орденом Св. 35 То је једно од првих одликовања које је добио за Саве II степена. 36 свој научни рад. У Велику школу (данас зграда Ректората Београдског универзитета) стигао је после подне, где су га срдачно примили ректор Коста Алковић и професорски колегијум. Посетио је Народни музеј, који се налазио у истој згради, те поједине кабинете. У четири сатапосле подне, уузвукујући: сали Велике школе,Живео” одушевљено су нам га поздравили студенти, „Живео, и „Добро дошао!”.Тесла је био дирнут. Пун минут није могао проговорити ни речи, а затим се, са много емоција, обратио студентима и одржао им предавање о својим најновијим истраживањима и проналасцима, о којима је четири месеца раније говорио у Лондону и Паризу. Тог поподнева, на Калемегдану је приређен концерт у Теслину част. Поред војне музике Дунавске пуковније, којом је дириговао 37 наступао је и хор Академског друштва Даворин Јенко, Обилић. 38 а извођена су дела СтеХором је дириговао Јосиф Маринковић, вана Мокрањца, Јосифа Маринковића, Станислава Биничког и Даворина Јенка. После концерта, Тесла је прошетао Калемегданом, окружен многим Београђанима који су дошли да га виде и поздраве.39 У девет часова увече, у кафани на Смутековцу крај Вајфертове (Ђорђе Вајферт) пиваре, београдска општина приредила је велики банкет, пружајући прилику многим људима који се баве научним радом, али и знаменитим Београђанима, да упознају Николу Теслу. Банкету је присуствовало више од сто званица, међу којима Орден Светог Саве установљен је у Краљевини Србији Законом о медаљама, 23. јануара 1883. године. Додељује се као награда за заслуге везане за просвету, књижевност, цркву и лепе вештине. 36 У заоставштини Николе Тесле, која се чува у Музеју Николе Тесле, налазе се Орден Св. Саве II степена и Диплома о одликовању (Диплома Ордена Св. Саве II степена, No. 97, 12. јуна (24. јуна) 1892. године. Својеручни потписи: Краљеви намесници Јован Ристић и Јован Белимарковић, Кан35
целар краљевских ордена генерал Анта М. Богићевић бр. I:26.3 Орден Светог Саве II степена (Инв. бр. I:26.3) (Инв. израђен је у Д). бечкој медаљерској радионици Karl Fischmeister.) 37 Даворин Јенко (1835–1914) био је композитор и диригент, аутор музике Ђио, Врачара за око 80 игроказа ( Поера ), прве српске оперете ( ) и родољубивих словенских и српских зборова. 38 Јосиф Маринковић (1851–1931) био је композитор, представник српског музичког романтизма. Аутор је хорских Коло рапсодија ), кантат( Заовољна река, По ланцима ских хорова с клавиром ( ), родољубивих песамаХај, ( славно је мреи) и соло песама. 39 Циврић, Никола Тесла у Бео�рау,1892 58–63. 422
је било министара, професора свих просветних завода, представника разних корпорација и удружења, општинских функционера и угледних грађана. Појава Николе Тесле у сали изазвала је код присутних званица поштовање и дивљење према овом младом, славом овенчаном човеку, који је знањем и радом подигао углед својој постојбини и целом српском народу. У срдачној и пријатељској атмосфери, Теслу су пригодним здравицама поздрави40
ли у председник име бројних општине; институција и удружења: Милован Маринковић, Коста Алковић, ректор Велике школе; Ђорђе Станојевић, професор Војне Академије; Милан Милашиновић, инспектор Дирекције државних железница; Таса Богдано41 професор Велике школе; вић, Теслин земљак; Андра Ђорђевић, 42 43 лекар; Глигорије Гершић, државни саветник; Ђока Јовановић, 44 као и Нићифор Дучић, председник Ученог друштва. Значајно је истаћи и то да је у име српских инжењера Теслу поздравио Милан Милашиновић, потпредседник Удружења и један од чланова делегације која га је посетила у Будимпешти. Поред њих, драгог госта поздравио је песмом добродошлице наш велики песник Јован Јо45 Дубоко дирнут, Змај је први пут у животу прочитао вановић Змај. сопствене стихове. Тесла, и сам радостан и добро расположен, захвалио је на дивним здравицама и упознао званице са интересантним детаљима изпријем свог живота и истраживачког рада. рад Изјавио је да ће му овај дивни дати нове снаге да започети настави 46 и доврши и тако буде од веће користи науци и српском народу.
40 Београдске општине, Велике школе, Удружења српских инжењера, Дру-
штва Св. Саве, Српског лекарског друштва, Удружења трговаца, Српског ученог друштва и др. 41 Андра Ђорђевић (1854–1914) правник и политичар, био је професор права на Великој школи, министар просвете. Припадао је Напредњачкој странци. 42
Глигорије Гига Гершић (1842–1918) био је професор Велике школе, чланРаСрпске Краљевске Академије, државник и правник, један од оснивача дикалне странке, у чијој је влади три пута био министар правде. 43 Ђока Јовановић (1860–1902) лекар, зоолог, палеонтолог и антрополог, био је професор зоологије на Великој школи. 44 Нићифор Дучић (1832–1900) био је историчар, архимандрит, вођа добровољачких чета у српско-турском рату 1876–1878, председник Српског ученог друштва. 45 Јован Јовановић Змај (1833–1904) био је књижевник, лекар, уредник књижевних и сатиричних листова, преводилац мађарских писаца. 46 Циврић, Никола Тесла у Бео�рау,1892 63–74. 423
4. 4. Одлазак Николе Тесле из Београда
У петак, 3. јуна, Никола Тесла је отпутовао брзим возом за Будимпешту у пратњи Ђорђа Станојевића, где су заједно боравили неколико дана. Иако је било рано јутро, много Београђана је дошло на железничку станицу да испрати великог научника и пожели му срећан пут. Кратак сусрет Тесле и Београђана, почетком јуна 1892. године, био је довољан да се оствари трајна веза, али и утицај Теслиног научног рада на српску науку47и културу.
5. Избор Николе Тесле за почасног члана Удружења српских инжењера
Заједнички рад инжењера (градитеља, иноватора, конструктора) имао је за циљ остварење највиших етичких и животних циљева: постизање среће и задовољства појединца и народа, што је подразумевало и исправно вредновање инжењерског посла. Но, немогућност остваривања таквих циљева и оскудно вредновање труда инжењера условили су њихово свеприсутно и различито испољено незадовољство. 48 којих је било свега стотинак, Тадашњи чланови Удружења, покренули су читав низ најразличитих питања и захтевали од надлежних државних институција да их реше. Као угледни прегаоци и ствараоци, они своју ученост, стручност и мудрост зрелих људи повезују са сталном бригом о напретку народа којем припадају. По инжењерима, великог напретка, ни економског ни културног, не може бити ако нема образованих и моралних људи, нити може бити њиховог напредовања без решеног друштвеног положаја. То јасно потврђује иницијатива Управног одбора удружења српских инжењера из 1891. године, у којој се, између осталог, каже: „Пошто је уређење техничке струке у Србији до данас у многоме непотпуно и неизрађено – услед чега се многе штетне последице опажају, и то како по углед представника те струке, тако и по
Бранимир Јовановић, „Теслин утицај на инжењерство у Србији крајем ПИНУС заиси XIX и почетком XX века”, , 4 (1996): 25–34. 48 Удружење српских инжењера имало је укупно 102 члана на крају 1890. године и то: три утемељивача (Миливоје Јосиповић, Милош Дамњановић и Павле Денић), 95 редовних чланова и три ванредна члана. Члан удружења био је и Гастон Бракар, шеф надзорне секције у Нишу у Дирекцији СДЖ. Његов статус није био јасно дефинисан, то јест није се знало да ли припада редовним или ванредним члановима. Видети: Рад Удружења српских инжењера, „Списак чланова Удружења српских инжењера, упиСрски ехнички лис, саних за 1890. год.”, II, 4 (април 1891): 51, 52. 47
424
опште и државне интересе – са извешношћу може се очекивати, да ће Влада Њ. Величанства неодложно приступити увођењу чита49 вог низа потребних рефорама и на овоме пољу јавног живота”. Одлуке о свим битним статусним питањима, као и о другим активностима, чланови су доносили на главном скупу који се одржавао једном годишње. У тексту 37. члана Устава удружења српских инжењера50 дефинисане су и побројане све теме које су се разматрале на главном годишњем су: извештај Управног одбора о једногодишњем раду и оскупу, стањуауто Удружењу; независни 51 извештај трочлане комисије о годишњем извештају Управног одбора; избор новог Управног одбора са једногодишњим мандатом; одређивање града домаћина наредног годишњег скупа; избор дописних и почасних чланова Удружења; искључивање недостојних чланова; измене и допуне текста Устава удружења; решавање свих предлога чији је циљ унапређење рада Удружења, а поднетих од Управног одбора или од редовних чланова; одржавање предавања и разматрање важних теоријских и практичних техничких питања из најразличитих области инжењерског деловања. За усвајање донетих одлука, а посебно оних које се односе на измене у тексту Устава, било је неопходно да на главном годишњем скупу присуствује најмање две трећине редовних чланова, као и да се бар две трећине од тог броја изјасни позитивно о поднетом предлогу. Уколико се потребан број чланова не би одазвао, Управни одбор је био дужан да сазове ванредни главни скуп након месец дана. На ванредном скупу о предложеним одлукама пуноважно би одлучили тада присутни редовни чланови (члан 38. Устава удружења). Редовни састанци Удружења одржавали су се у Београду сваке треће суботе у месецу. На састанцима се расправљало о задацима Удружења, дневним питањима из техничке струке, о свему ономе што инжењере интересује, а што им помаже и унапређује њихов рад, о новинама у научној и стручној литератури, као и о свим предлозима поднесеним од чланова и функционера. Уставом је дефинисано и то да се редовни састанци могу одржавати само „Извештај Управног одбора удружења српских инжењера о питањима унапређења техничке струке”, Срски ехнички лис, II, 5 (мај 1891). Извештај је усвојен 22. маја/3. јуна 1891. године у Београду. 50 „Устав удружења српских инжењера”, Срски ехнички лис, I, 3 и 4 (март и април 1890): 39. 51 Двадесет осми члан Устава обавезује Управни одбор да свој извештај поднесе месец дана раније на редовом састанку. Тада се бирају три контролора из састава редовних чланова да проуче достављени извештај и Срски ехподнесу реферат на главном скупу. Видети: Устав удружења, нички лис , 39. 49
425
Слика 4. Устав Удружења српских инжењера ако на њима, поред председника и деловође, присуствује најмање пет редовних усвајање предложених одлука било је неопходно да чланова. састанкуЗа присуствује најмање трећина редовних чланова који живе у Београду. Донете и усвојене одлуке саопштаване суСрском у ехничком лису . Обавезу сазивања редовних састанака, бар на два месеца, имали су и чланови који су живели у другим градовима Србије. У том случају, на заказаном састанку у једном граду морало је присуствовати најмање пет чланова. Усвојене одлуке достављали су Управном одбору, који је имао обавезу да их представи на редовним састанцима Удружења, где 52 се о њима одлучивало. 5. 1. Трећи главни годишњи скуп Удружења српских инжењера
На Другом главном годишњем скупу Удружења, одржаном у Крагујевцу 1891. године, донета је одлука да се наредни скуп одржи 1892. године у престоници Краљевине Србије. У складу с Уставом, Управни одбор је припремио програм рада Трећег главног годишњег скупа и заказао његово одржавање за недељу, 5. јун 1892. године у Београду. Датум одржавања прецизно је дефинисан чланом 35. Устава, у коме се каже да се главни скуп одржава сваке године „о Св. Тројицама”. 52 Чланови 29, 30, 31 и 32. Ibid., 39.
426
53, сачињавали Управни одбор, са једногодишњим мандатом 54 министар грађевина, потсу: председник Петар Велимировић, председник Милан Милашиновић, инспектор железничке дирек55 начелник ције, и шест чланова: Атанасије Вујић, Архитектонског одељења Министарства грађевина, Марко56 Ђурковић, начелник Инжењерског одељења Министарства грађевина, Милан Андо58 инспектор новић,57 професор Велике школе, Миша Марковић, 59
железничке дирекције, Стаменковић, професор Велике школе и Стеван Чађевић,Никола инжењер Министарства грађевина. 53 Рад Удружења српских инжењера, „Са
главног скупаСр у Крагујевцу”, ски ехнички лис, II, 6 и 7 (јуни и јули 1891): 85; Рад Удружења српских
инжењера, „Са главног годишњег скупа у Крагујевцу, држаног 9. и 10. јуна 1891. године”, Срски ехнички лис, II, 10, 11 и 12 (октобар, новембар и децембар 1891): 154. 54 Петар Велимировић (1848–1921) био је инжењер, службовао је на железницама у Мађарској и Бугарској до 1878. године а у Железничком одељењу Министарства грађевина у периоду од 1881. до 1886. године. Министар грађевине Краљевине Србије био је седам пута. Такође је био председник Министарског савета и Државног савета. Као одличан администратор и политичар широких погледа, значајно је допринео преузимању железница од странаца 1889. године, а као министар грађевине Индонео је важне допуне Закона о грађевинској струци. Видети: Шолаја, жењери у Књажесву , 21. 55 Атанасије Вујић био је инжењер, а радио је у Министарству грађевина непрекидно од 1864. до 1894. године. Током три деценије, био је ангажован на дужностима ревидента, инжењера и инспектора Инжењерског одељења до начелника Архитектонског одељења. Такође, био је и благајник Техничарске дружине и касније Удружења српских инжењера. Ibid., 23. 56 Марко Ђурковић, инжењер, службовао је као окружни инжењер у Београдском округу у периоду од 1868. до 1889. године. Био је начелник Инжењерског одељења и начелник Рачуноводног одељења Министарства грађевина (од 1890. до 1900. године), краљев посланик у Народној скупштини (1897–1900) и активиста Удружења српских инжењера од 1890. године. Ibid. ,34. 57 Милан Ј. Андоновић (1849–1926), професор геодезије на Великој школи, био је покретач катастарског питања у Србији, оснивач Земљомерске школе 1890. године и Геодетског завода на Великој школи. Допринео је томе да се премере многе вароши у Србији (Доњи Милановац, Крушевац, Ужице, итд.). Објављивао је написе из области науке и националног питања Срба и био активан у Удружењу српских инжењера. Ibid.,8. 58 Миша Марковић, инжењер, радио је на трасирању пруга Ниш–Врање, Ниш–Зајечар–Прахово и Зајечар–Параћин–Ћићевац–Св. Петар. Написао Инжењер, прву и једину те врсте у Србији. је приручну књигу Ibid.,60. 59 Никола И. Стаменковић (1858–1910), професор хидротехнике и хидраулике на Великој школи, био је и декан Техничког факултета 1894. године и ректор Велике школе 1900. године. Основао је Завод за хидротехнику, био председник Грађевинског савета и Управе вода, али и председник Бе427
Свечану годишњу седницу Удружења, којој је присуствовало око 70 редовних чланова пристиглих из свих крајева Краљевине Србије, отворио је потпредседник Милан Милашиновић. Председник Велимировић је предложио да се, пре рада седнице, одреде трипочетка секретара која ће водити записник. Изабрани су Милан Маринковић, Милош Дамња60 Присутне новић и Јован Банић. инжењере је у име Управе поздравио Милан Андоновић, члан Управног одбора. У поздравном говору истакао је да су остварени одлични резултати у претходном Слика 5. Милан Андоновић периоду и да је постављена добра основа за бољу перспективу и сигурнију будућност. Пре прве тачке дневног реда, потпредседник 61 редовног је известио скуп о смрти инжењера Јована Манока, члана Удружења. оградске општине током изградње водовода и припрема за изградњу каехничко� лиса нализације. Као вишегодишњиСрско� уредник , објавио је више од стотину полемичких написа из своје уже струке, али и о другим техничким питањима. Ibid.,97. 60 Милан Маринковић, инжењер, службовао је у Инжењерском и Архитектонском одељењу Министарства грађевина 1879, 1880. године иу периоду од 1889. до 1891. године. Као окружни инжењер, деловао је, с прекидима, у Ваљевском, Нишком и Ћупријском округу од 1885. до 1890. године. Радио у Железничком одељењу Министарства грађевина и у Рачунарском одељењу Дирекције СДЖ. Касније је службовао као виши инжењер на грађењу и одржавању пруга, све до 1906. године (Велика Плана–Сталаћ, Ниш–турска граница, Ниш–бугарска граница). Милош Р. Дамњановић (1852–1928), инжењер, службовао је у Јагодинском, Крајинском и Крагујевачком округу, у периоду од 1877. до 1883. године. Радио је у Инжењерском и Архитектонском одељењу Министарства грађевина и био начелник Рачуноводног и Рачунског одељења све до пензионисања 1920. године. Јован М. Банић, инжењер, службовао је у надзорној секцији Београда Српских државних железница. Затим, више година, све до 1911. године, радио је као инжењер Грађевинског одељка при начелству Смедеревског округа, а 1913. године прешао је у Дирекцију СДЖ за начелника VI одељења за одржавање пруга, док је 1919. године био начелник Дирекције СДЖ у Београду. Ibid.,13, 28, 29, 58. 61 Јован (Јосиф) Манок, инжењер, радио је као војни званичник – подинжењер I класе у Артиљеријској управи у Крагујевцу у периоду од 1869. 428
На страницама нису били објављени Срско� ехничко� лиса ни текст дневног реда Трећег главног годишњег скупа, као ни званични позив члановима. По члану 36. Устава, Управни одбор био је дужан да петнаест дана раније објави дневни ред састанка. Присуство више од две трећине чланова само потврђује чињеницу да је Управни одбор нашао начина да их на време обавести и позове на заказану седницу. На основу записника са одржане седнице, 62
Срском ехничком лису објављеног у , као и Дневни члана 37ред Устава, могуће је реконструисати предложени Трећег главног годишњег скупа.
Предложени Дневни ред имао је укупно пет тачака: 1. Извештаји Управног и Контролног одбора Удружења; 2. Избор новог Управног одбора; 3. Одређивање града домаћина наредног годишњег скупа; 4. Избор почасних чланова Удружења; 5. Измене чланова 10, 20 и 44 Устава удружења. Подношењем Извештаја о раду Удружења за 1891/92. годину од стране Управног одбора отворена је прва тачка Дневног реда. Извештај о једногодишњем раду и материјалном стању Удружења прочитао је Милан Андоновић, члан одбора. Због одсуства књижничара Мише Марковића, изостало је представљање Извештаја о збиркама удружења и о раду библиотеке. Извештај Контролног одбора о стању благајне и финансијском пословању прочитао је 63 Поднети извештаји саслушани су пажљиво и Велимир Антић. били су разматрани од стране неколицине присутних инжењера. У жучној расправи учествовали су Јован Смедеревац, Влада Тодоровић,64 Коста Главинић и други, као и поједини чланови одбодо 1872. године. Затим је до 1890. године био окружни инжењер у Крагујевачком, Црноречком, Пожаревачком, Рудничком, Чачанском и Пиротском округу, напредујући до инжењера IV класе. 58. Ibid., 62 Рад Удружења српских инжењера, „Записник са Главног годишњег скупа у Београду, држаног 24. маја 1892. године”, Срски ехнички лис, III, 463 (јули и август 1892): 132. Велимир Антић, инжењер, радио је од 1875. до 1895. године претежно у Министарству грађевина. Напредовао је од подинжењера I класе, преко заступника начелника Инжењерског одељења и шефа Рачуноводног одељења, до начелника III класе овог одељења. Службовао је и као окружни инжењер у Пожаревачком (1878), Рудничком (1879) и КрагујеСрскомуехничком- ли вачком округу (1880). Писао је стручне прилоге су. Видети: Шолаја, Инжењери у Књажесву , 9. 64 Јован Смедеревац (1854–1920), инжењер, радио је као предузимач на изградњи пруге Београд–Ниш 1881. године, а затим био запослен у Београдској општини. Отворио је приватни биро око 1893. године. Пројек429
ра. Наглашено је да има великих проблема са наплатом чланарине, јер известан број инжењера, као и чланова Управе, не измирује редовно своје финансијске обавезе. Закључено је да се наплата мора вршити енергичније него до тада, с тим да се неажурни чланови опомену. Такође, изражено је и незадовољство начином рада благајника, а које се огледало у непреузимању њихових већ уплаћених чланарина. Многи чланови измирили су своју обавезу у тренутку подизања платесу назапослени, благајнама државних и предузећа у којима али тоинституција није евидентирано у достављеним извештајима. Захтевано је да се грешка исправи и прикаже реално финансијско стање. Атанасије Вујић, благајник, рекао је да се не осећа кривим, јер је предузео све што је у његовој надлежности, али да није могао да примора друге благајнике да му редовно достављају прикупљена финансијска средства. Одлучено је да нови Управни одбор прикупи све уплаћене чланарине и регулише стање благајне. Због избора новог Управног одбора, инжењерски скуп преименован је у конференцију. Приступило се гласању са листама. За контролоре избора и читање достављених листа одређени су Стеван Чађевић, Велимир Антић и Коста 65 Јовановић. Најпре се гласало за председника и потпреседника Управног одбора. Пребројавањем уписаних имена, комисија је утврдила да су већином гласова изабрани: за председника Миша Марковић (32 гласа), а за потпредседника Влада Тодоровић (28 гласова). Затим се гласало за чланове Управног одбора. Изабрани су: Милан Андоновић са 66 са 38, Андра Стева44, Стеван Чађевић са 39, Тоша Селесковић товао је и извео радове на различитим јавним и приватним зградама (Бајлонијева [Игњат Бајлони] пивара), као и железничку пругу Кланичног друштва и пругу испод Калемегдана. Бавио се и финансијским пословима. Био је члан Грађевинског савета Министарства грађевина 1888. и 1889. године. Владимир Тодоровић (1859–1932), професор механике на Великој школи, радио је на трасирању и изградњи железница и путева. Министар грађевине био је 1903. године, а после тога и директор предузећа које је градило пруге Крушевац–Ужице и Топчидер–Мала 95,Крсна. 104. Ibid., 65 Коста Јовановић, инжењер, службовао је у Железничком одељењу Министарста грађевина од 1882. до 1884. године и од 1885. до 1901. године. У Инжењерском одељењу истог Министарства радио у периоду од 1901. до 1906. године. Потом прелази у Дирекцију СДЖ и учествује у изградњи пруге Вражогрнац–Дунав, као и у другим железничким пројектима. Именован је 1909. године за начелника I класе Општег одељења Дирекције СДЖ. Ibid., 43. 66 Тодор Тоша Селесковић (1856–1901), професор механичке технологије на Техничком факултету Велике школе, радио је у Војно-техничком заводу у Крагујевцу од 1881. године, где је пројектовао фабричка постројења и зграде, прве српске алатне машине и водене турбине и увео 430
68 са 35, Јефта Стефановић 69 са 25 и новић67 са 36, Јоца Јовановић Љуба Николић70 са 24 гласа. Следећа тачка Дневног реда подразумевала је избор града у коме ће се одржати Четврти главни годишњи скуп Удружења. Предложени су: Врање, Врањска Бања, Пирот и Београд. Предлагање града Београда образложено је одличним одзивом инжењера да присуствују скупу када се он организује у престоници Србије.
Већином гласова одлучено је да Београд и наредне године буде домаћин инжењерског скупа. Затим је уследио избор почасних чланова. Потпредседник Милан Милашиновић упознао је инжењере с одлуком београдског одбора о именовању електротехничара Николе Тесле за почасног члана Удружења. Одлука је донета на редовном скупу одбопрво фабричко осветљење у Србији. Обновио је рад Занатлијске школе у Крагујевцу. Био је и један од иницијатора оснивањa српских Удружења инжењера 1890. године, а доцније и његов председник. Такође је био и директор Београдског водовода 1892. године. Објавио је бројне стручне радове. Ibid., 93. 67 Андра Ј. Стевановић (1859–1929), архитекта, професор науке о грађевинској конструкцији на Техничком факултету Велике Школе, пројектовао је зграде у сарадњи с другим архитектама (НиколаЂорђевић Несторовић – зграде Управе фондова и Београдске задруге, Драгутин – зграда Српске краљевске академије). Као неспоран ауторитет, значајно је утицао на развој архитектуре у Србији. Био је почасни доктор Универзитета у Београду. Ibid., 99–100. 68 Јован П. Јовановић (1863–1926), инжењер, службовао је у Железничком одељењу Министарства грађевина 1887. године, као окружни инжењер у Смедереву 1888–1889. године и у Дирекцији СДЖ у Одељењу за грађење и одржавање пруга од 1890. до 1893. године. Радио је на изградњи пруга Велика Плана–Смедерево и Лапово–Крагујевац (1894), Ниш–турска граница (1896–1898) и Чачак–Ужице (1906–1907). Био је министар грађевине у периоду од 1906. до 1907. године.43. Ibid., 69 Јефта Т. Стефановић (1859–1923), професор Велике школе, радио је у Железничком одељењу Министарства грађевина на трасирању пруге Лапово–Крагујевац (1882–1884), у Инжењерском одељењу Министарства грађевина (трасирање пута кроз Грзу и Честобродицу и грађење Љубичевског моста) и у Пожаревачком округу (регулациони и нивелациони план Пожаревца), у периоду од 1888. до 1893. године. Наставу из науке о железници, путевима и тунелима подигао је на висок ниво. Писао је уџлису бенике и објавио више од шездесетСрском написа ехничком у и Тр�овинском �ласнику. Ibid., 101. 70 Љубомир Николић (?–1893), инжењер, службовао је у Министарству грађевина (1877–1880), у Рудничком (1880) и Јагодинском округу (1881). Од 1882. до 1886. године, радио је као надзорни инжењер у инспекцијама Железничког одељења Министарства грађевина у Параћину (1882–1884) и Јагодини (1885–1886). У Крагујевачком округу радио је од 1893. године. Срском Објављивао је текстове у ехничком лису. Ibid., 72. 431
Слика 6. Записник са главног годишњег скупа одржаног у Београду 24. маја/5. јуна 1892. године ра одржаном 25. маја 1892. године. Затражио је од присутних да одобре предложено именовање, што су они једногласно учинили. Именовањем Николе Тесле за првог почасног члана Удружења, недвосмислено је потврђено изузетно поштовање према научнику који је својим проналасцима унапредио људску цивилизацију. Можемо истаћи и то да се овим чином Удружење српских инжењера сврстало у ред малобројних институција у свету које су прве признале значај дотадашњих Теслиних научних остварења. Сачувани записници са одржаних главних годишњих скупова и редовних састанака Удружења, у периоду од 1890. до 1892. године, као и текст Устава, указују на важне детаље који претходе Теслином именовању за првог почасног члана Удружења. У члану 8 Устава каже се: „За почасне чланове бирају се инжењери, научњаци, државници и друга лица, која су заслужна за техничку науку и њезине помоћнице и у опште за унапређење техничке струке, без обзира на 71 народност и домовину.“ То потврђује исправност одлуке донете на редовном скупу београдског инжењерског одбора. Званично именовање предложених кандидата било је могуће само на главном годишњем скупу, као што је прописано чланом 972Устава. У Теслином случају, то је 71 Устав удружења, Срски ехнички лис , 37.
Члан 9. гласи: „Почасни и дописни чланови бирају се на главном скупу удружења. Редовни и ванредни чланови бирају се по претходној писме432 72
и потврђено на скупу у Београду, 5. јуна 1892. године. Дописним, почасним и члановима утемељивачима, Удружење је додељивало нарочите дипломе, оверене печатом Удружења и својеручним потписима председника и деловође. На печату је био урезан текст инжењерске девизе „Број и мера, моја вера”, а око њега по ободу 73 назив „Удружење српских инжењера”. У научниковој заоставштини, која се чува у Музеју Николе Тесле, није приликом сачувана њеног ни диплома ни преписка која ју је евентуално пратила достављања именованом. Због тога није могуће потврдити да ли је диплома издата и прослеђена Тесли у Њујорк, или је можда нестала у великом пожару који је уништио лабораторију у Јужној петој авенији број 35, почетком 1895. године, а можда и у неком од бројних сељења по њујоршким хотелима. Потврду да је Тесла именован за првог почасног члана проналазимо листањем записника са главних годишњих скупова и редовних састанака Удружења, одржаних у периоду од 1890. до 1892. године, а објављених Срском у ехничком лису у истом периоду. Ни у једном од публикованих текстова било ког записника, до одржавања Трећег редовног годишњег скупа у Београду почетком јуна 1892. године, није било ни помена о предлозима и 74 избору почасних чланова.
ној пријави управном одбору удружења, или по предлогу једног редовног члана, и то на редовним састанцима удружења”. 37. Ibid., 73 Чланови 11, 17, 20. и 22. Ibid., 37, 38. 74 Записник „I. Састанка, инжењерског удружења, држаног 23. фебруара, 1890. године, у Београду у сали ВеликеСрски школе”, ехнички лис, I, 3 и 4 (март и април 1890): 29–37; Записник „II. Састанка, инжењерског удружења, држаног 24. фебруара, 1890. године, у Београду у сали Велике школе,” Срски ехнички лис, I, 5 (мај 1890): 65–67; Записник „III. Ср- подне”, састанка, држаног 25. фебруара, 1890. год. у 10 часова пре ски ехнички лис, I, 5 (мај 1890), 67–68; „Кратак извештај о раду првог редовног главног скупа Удружења српских инжењера, држаног 20. маја Срски ехнички лис, 1890. у Београду”, I, 6 (јуни 1890): 90; „Записник првог редовног главног скупа Удружења српских инжењера, држаног 20. Срски ехнички лис, маја 1890. у Београду”, I, 7 (јули 1890): 109–113; Рад Удружења српских инжењера, Састанци удружења, „Записник III. редовног састанка инжењерског удружења у суботу 25. августа 1890. г. у 6½ сати по подне”, Срски ехнички лис, II, 4 (април 1891): 49; „Записник IV. редовног састанка удружења српских инжењера држаног 28. фебруара 1891. год. у локалу код Хајдук Вељка, у 6 сати по Срски подне”, ехнички лис, II, 4 (април 1891): 50–52; „Са Главног годишњег скупа у Крагујевцу Срски ехнички лис, држаног 9. и 10. јуна 1891. године”, 154. 433
Након Теслиног именовања, 75 прединжењер Коста Живковић ложио је за почасне чланове Љубомира Клерића, професора Велике школе, и Милера Бреслауа (Heinrich Franz Bernhard MüllerBreslau), професора из Берлина. О - ми Живковићевом предлогу шље ње је изнело неколико инжењера 76 Коста Гла (Чедомиљ Гагић, винић и Коста Живковић), као и поједини чланови новог и старог Управног одбора (Милан Андоновић, Стеван Чађевић и Јоца Јовановић). За Клерића је дато позитивно мишљење, док за Бреслауа није нађено оправдање. Истакнуто је 7. Коста Главинић да би на овакав начин свако Слика од присутних „могао по неколико 77 Коста својих професора предложити за почасне чланове”. Главинић је инсистирао да предност треба дати српским, а не страним
научницима. Остали говорници суУстав, указали напредлог озбиљан пропуст раду и нагласили, позивајући се на да је прво мораоу бити достављен на разматрање Управном одбору. Због непоштовања статутарне процедуре, није се ни гласало о Живковићевом предогу. У случају именовања Николе Тесле поштована је комплетна статутарна процедура. Нажалост, у гласилу Удружења није публиковано званично саопштење са редовног састанка београдског одбора, одржаног 13/25. маја 1892. године, како је прописано чланом 30 Устава. То је потврђено детаљним анализирањем текстова појединих чланова Устава. Три става тридесетог члана дефинишу послове који се обављају на редовним састанцима. У трећем стаКоста Живковић (1861–1906), инжењер, радио је у Дирекцији СДЖ на пројектовању, трасирању и изградњи железничких пруга, мостова и тунела (Сењска пруга, Љубичевски мост преко Мораве, камени мост преко Грзе, пруга Параћин–Зајечар, кланична пруга у Београду и друго). Видети: Шолаја, Инжењери у Књажесву , 35. 76 Чедомиљ Гагић, инжењер, радио је као окружни инжењер у Ужичком округу до 1897. године и у Ваљевском округу од 1898. до 1914. године. Био је народни посланик у Народном представништву у Београду крајем 1919. године. Ibid., 25. 77 „Записник са Главног годишњег скупа у Београду, држаног 24 маја 1892. године”, Срски ехнички лис, 133. 75
434
ву [в.] се каже: „саслушавају се предлози појединих чланова или 78 часника удружења; већа се о њима и доносе се одлуке о истим”. Усвојена одлука недвосмислено потврђује да је на редовном састанку присуствало довољно чланова који су је могли изгласати и правно верификовати. Неопходан број инжењера потребан за изгласавање одлуке прописан је чланом 31, а који у једном делу гласи: „Ну послови под в., претходног члана, вршиће се само онда, 79 кад на редовном састанку има најмање трећина свијуодредовних чланова, који у Београду живе”. По достављању Управном бору, одлука је увршћена у Дневни ред Трећег главног годишњег скупа, што је касније омогућило њено разматрање и усвајање. Одлука је уписана по хитном поступку, јер је протекло само 11 дана од одржавања редовног састанка београдских инжењера. У нормалним околностима, предлагачи су своје предлоге морали доставити месец дана пре главног скупа (члан 36 Устава). Треба истаћи и то да је београдски одбор одлуку о Теслином именовању усвојио пре поласка делегације у Будимпешту на састанак са њим. Последња тачка Дневног реда била је посвећена изменама појединих чланова Устава удружења. Потпредседник је прочитао предлог нових текстова за чланове 10, 20 и 44, које је припремио стари Управни одбор. Допуњени и измењени текст десетог члана прихваћен је у целини. У дискусији поводом предложених измена у тексту двадесетог члана учестовали су: Милан Андоновић, Стеван Чађевић, Влада Тодоровић, Чедомиљ Гагић, Милан Милашиновић и Јоца Јовановић. На крају је закључено да се постојећи текст овог члана не мења. После одржане дебате о предложеним изменама у члану 44, приступило се гласању. Великом већином гласова одлучено је да основни текст и овог члана остане непромењен. Након завршеног гласања, потпредседник је известио присутне да је исцрпљен комплетан Дневни ред. Јоца Јовановић и Влада Тодоровић критиковали су Управни одбор због кратког Дневног реда, као и због тога што текстове законских пројекта који су тренутно у државној процедури нису доставили инжењерима на проучавање. С друге стране, Стеван Чађевић и Милан Милаши-
новић су стари сазив одбора, тврдећису даподсетили је урађенода све што себранили могло у датим околностима. Присутне је тек нешто раније усвојен Закон о уређењу дирекције државних железница, што несумњиво повлачи и решавање других бројних проблема у инжењерској струци. Такође, истакли су и то да је у припреми више законских аката из области инжењерства: закон о уређењу Министарства грађевина, грађевинско-полицијски закон 78 Устав удружења, Срски ехнички лис, 39. 79 Ibid., 39.
435
и други. Због тога је предложена обавезујућа одлука новом Управном одбору. Захтевано је да одбор прибави све предложене законске текстове о инжењерској струци и достави их члановима, како би дали своје примедбе и сугестије, као и да прати комплетан процес њиховог усвајања у државним институцијама. Усвајањем последње одлуке и оглашавањем да је инжењер Нестор Манојловић80 постао нови члан Удружења, завршен је рад главног годишњег инжењерског скупа 1892. години. Удружење инжењера јестеупрва институција у Србији која је доделила признање Николи Тесли за његов дотадашњи научни рад и остварене резултате. Две године касније, Тесла је био проглашен за дописног, а 1937. године и за редовног члана Српске краљевске академије. Диплома почасног доктората Техничког факултета Универзитета у Београду додељена му је 15. јуна 1926. године, а четири висока државна одликовања Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије примио је у периоду од 1892. до 1936. године. И данас, након више од 120 година, Савез инжењера и техничара Србије, настављач традиције Удружења српских инжењера, с поносом и дужним поштовањем истиче да је Никола Тесла њихов први почасни члан. У жељи да још више истакне научников значај, али и своју захвалност, Савез је згради Дома инжењера Србије (у Улици кнеза Милоша 9 у Београду) доделио Никола име Тесла ,а на њеном улазу поставио и спомен плочу с Теслиним ликом. Његов лик је утиснут и у одређена признања и дипломе које Савез додељује поводом годишњица и јубилеја.
Извори преузетих илустрација
Слика 1. „Wizard Tesla”, King, 1. 9. 1900, Заоставштина Николе Тесле, ISK 15–038–039–10. Слика 2. Народна библиотека Србије, 892/П. Слика 3. Приватна колекција Милоша Јуришића. Слика 5. Фототека САНУ, Ф7.
80 Нестор Манојловић, инжењер, радио је у Одељењу за
грађење и одржавање Дирекције СДЖ (1892–1894), а затим у Инжењерском одељењу Министарства грађевина од 1892. до 1902. године, напредујући до ванредног лису инспектора II класе. Писао је стручнеСрском чланкеехничком у . Инжењери у Књажесву Видети: Шолаја, , 57. 436
Литература
1. Бео�раске ошинске новине, 1892. 2. Bridgwater, William and Elizabeth J. Sherwood, ed.. The Columbia Encyclopedia – second edition, with supplement of illustrations and a record of events 1950–56. New York: Columbia University Press, 1956.
3. Галебовић, Милош, Јован Миливојевић, Миливој Секулић, Зоран Ковачевић, Богнер, Живојин ПериШезесе Мартин �оина Савеза машинских шић Николић, и Стеван Илија Шамшаловић. и елекроехничких инжењера и ехничара Србије (СМЕИТС) (1951–2011). Београд: Савез машинских и електротехничких ин-
жењера и техничара Србије, 2011.
4. Заоставштина иколе Н Тесле. Музеј Николе Тесле, Београд. 5. Institution of Engineering and Technology, „IET history“. Преузето 6. маја 2015. г. http://www.theiet.org/resources/library/archives/ institution-history/index.cfm. 6. James, Frank A.J.L., „Guides to the Royal Institution of Great Britain: 1. History“. Преузето 8. маја 2015. г. www.rigb.org/docs/brief_ history_of_ri_1.pdf. 7. Јовановић, Бранимир. „Теслин утицај на инжењерство у Србији крајем XIX и почетком XX века”. ПИНУС заиси , 4 (1996): 21–37. 8. Јовановић, Бранимир. Тесла – ух, ело, визија. Београд: Freemental, 2001. 9. Jovanović, Branimir. Teslin čudesni svet. Beograd: Vulkan, 2014. Диломе Николе Тесле. Београд: Музеј Николе Те10. Кеслер, Милица. сле, 2006.
11. Кеслер, Милица. Изложба Диломе Николе Тесле. Београд: Музеј Николе Тесле, 2006. 12. Магдић, Адела. „Кратак преглед развоја инжењерства у Србији у XIX веку и први капитални технички подухвати”. ПИНУС заиси ,1 (1995): 75–88. Живо Николе Тесле 13. Маринчић, Александар. . Београд: Српска академија наука и уметности; Музеј Николе Тесле; Музеј науке и тех-
нике, 1994. 14. Маринчић, Александар. Никола Тесла – сваралашво �енија. Београд: Српска академија наука и уметности; Одбор за обележавање 150 година рођења Николе Тесле, 2006. 15. Николова, Маја. „Развој Техничког факултета Велике школе”. Фло�исон, 3 (1996): 59–84. 16. Србобран, 1892. 17. Срски ехнички лис , 1890–1892.
437
18. Стојиљковић, Братислав. „Историјска и критичка напомена о тексту Ша раже наши инжењери ”. Фло�исон, 11 (2001): 253–259. 19. Циврић, Зорица и Братислав Стојиљковић. Никола Тесла у Бео�рау 1892. Београд: Музеј Николе Тесле, 2002. 20. Циврић, Зорица, уредник. Музеј Николе Тесле 1952–2003 . Београд: Музеј Николе Тесле, 2004. 21. Циврић, Зорица. „Тесла у ЛондонуФло�исон 1892”. , 16 (2008): 193–211. 22. Циврић, Зорица и Братислав Стојиљковић. Теслин чуесни све елекрициеа. Београд: Музеј Николе Тесле, 2011. 23. Шамшаловић, Стеван. гл. и одг. ур. 140 �оина Савеза инжењера и ехничара Србије 1868–2008 . Београд: Савез инжењера и техничара Србије, 2008. 24. Шолаја, Владимир. „Поводом стогодишњице Удружења српских инжењера и Српског техничкогТехника, листа”. 5–6, XLV (1990): 262–267. 25. Шолаја, Владимир. Поруке из рошлоси овоом ана инжењера и ехничара Србије . Београд: 1993. 26. Шолаја, Владимир Б. и Адела С. Магдић. Инжењери у Књажесву/
Краљевини Србији о 1834. �оине о завршека Прво� свеско� раа. Београд: Заједница техничких факултета Универзитета у Бе-
ограду; Музеј науке и технике; Лола институт, 1994.
27. Шолаја, Владимир и Адела Магдић. Пуеви срско� инжењерсва оком XIX века. Београд: Српска академија наука и уметности; Музеј науке и технике, 1994. 28. Шолаја, Владимир, Дивна Ђурић-Замоло и Драган Васиљевић. „Поводом стодвадесетпетогодишњице Техничарске ружине у Београду”. У „Путеви српског инжењерства током XIX века: саопштења на Саветовању поводом 125 година од оснивање Техничарске дружине у Београду”, уредник Петар Миљанић, 2–17. Београд: Српска академија наука и уметности; Музеј науке и технике, 1994. 29. Шолаја, Владимир. „Инжењери Одељења (Министарства) грађевина у Србији XIX века – један пресек”. ПИНУС заиси , 1 (1995): 1–18. 30. Шолаја, Владимир Б. „Инжењери министарства грађевина 1901– 1913”. Фло�исон, 2 (1995): 95–118.
438
Bratislav N. Stojiljković
Nikola Tesla Museum, Belgrade NIKOLA TESLA, HONORARY MEMBER OF THE SERBIAN ASSOCIATION OF ENGINEERS
During his lifetime, Tesla received many significant accolades. Numerous reputable institutions and professional associations honored him with medals, thus paying tribute in recognition of his achievements in scientific, technical and technological development of our civilization. His invaluable contribution was recognized very early on by professional and scientific institutions in Serbia. Members of the Association of Serbian engineers played an active role in the preparation and organization of Tesla’s visit to Belgrade from 1st to 3rd June 1892. During the scientist’s stay in Zagreb from 22 nd to 25th May 1892, together with the professors from Belgrade University, they sent several telegrams to the editorial staff of Srbobran, requesting that either Nikola Tesla visits Belgrade or they visit him in Zagreb. That meeting occurred in Budapest on 29th May 1892, when Tesla was visited by a delegation of the Belgrade Municipality and the Association of Serbian Engineers. Members of the delegation included: Djordje Stanojević, Professor at the Military Academy, Andra Odavić, a member of the Municipal Board and officials from the Association of Engineers, Milan Milašinović, vice president, and Stevan Čadjević, member of the Board of Directors. Engineer Stevan Čadjević was a representative of the fivemember committee for welcoming Nikola Tesla, which was formed the Belgrade Municipality. The Committee had prepared a detailed program of Tesla’s visit to Belgrade on June 2nd 1892. At the official banquet, hosted at the Smutekovac tavern, close to the Vajfert brewery, Tesla was welcomed by Milan Milašinović on behalf of the Association. Preserved minutes of annual meetings and regular meetings of the Association held between 1890 and1892, as well as the text of the Code of Engineering provide material evidence and historically underline the details relevant to the election of Nikola Tesla as the first honorary member of the Association of Serbian Engineers. The decision on his appointment was made at the regular meeting of the Belgrade Engineering Committee held on May 25th, 1892. The appointment was confirmed at the main annual meeting held in Belgrade on June 5th, 1892. The scientist’s estate does not include a preserved certificate or a correspondence from the Association, which could possibly have accompanied it upon delivery to Nikola Tesla in New York. It is therefore not possible to verify whether the diploma was issued and transmitted to 439
Tesla, or whether it perhaps disappeared in a large fire that engulfed the lab at No. 35, South Fifth Avenue at the beginning of 1895, or in one of the numerous relocations between New York hotels. The Association of Engineers was the first institution in Serbia that granted Tesla an award for his work up to that point and the scientific results achieved. Even today, after more than 120 years, the Union of Engineers and Technicians of Serbia, which continues the tradition of gathering engineers,member. proudly and respectfully points out that Tesla is its first honorary In order to further highlight theNikola scientist’s significance, but also its gratitude, the Association has named its building of the Home of Serbian Engineers (in No. 9, Knez Milos Street in Belgrade) with the name Nikola Tesla, and erected a monument with Tesla’s portrait at its entrance. His portrait has also been inscribed on certain awards and diplomas presented on the occasion of the Association’s anniversaries and jubilees. Keywords: Nikola Tesla, scientist, engineer, inventor, history of engineering in Serbia, Serbian Association of Engineers, Serbian Technical Gazette, honorary member Прихваћено за објављивање на сасанку Уређивачко� обора 7. 10. 2016.
440
Phlogiston
часопис за историју науке
Упутство за ауторе Уредништво часописа за историју науке ФЛОГИСТОН одлучило је да доследном применом Акаоуређивањунаучнихчасоиса Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, којим се посебно одређује опремање часописа у целини, унапреди ква литет ФЛОГИСТОНА и на тај начин допринесе његовом потпунијем укључивању у међународни систем размене научних информа ција. Из тих разлога, радови који се предају редакцији морају бити опремљени на стандардан начин. Уредништво ФЛОГИСТОН-a је такође прихватило препоруку Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије о доследној примени правила цитирања 1
литературе, тако да се саставни делови референци (ауторска имена, наслов рада, извор итд.) наводе у свим радовима објављеним у ча сопису на исти начин, у складу са усвојеном формом навођења. У складу са светском традицијом заступљеном у часописима из области историје и других хуманистичких наука, Уредништво ФЛО ГИСТОН-a одлучило се за 16. издање система навођења извора и литературе Универзитета у Чикагу (The Chicago Manual of Style. 16th edition),2 и то за стил хуманистичких наука (Humanities Style), NotesBibliography верзију. Тај стил цитирања је веома прилагодљив разноврсним информацијама и обрађује изворе које не предвиђају други стилови цитирања. Он подразумева цитирања која пред стављају библиографску јединицу у напоменама (фуснотама) и библиографији ( литератури). У даљем тексту УПУТСТВА биће при казани цитирања извора који се најчешће користе као рефе ренсна начини литература у научном раду.
У складу са Акомоуређивањунаучнихчасоиса и Ошиммерилимазаоабиромаћихчасоисазараћење,вреновањеу АкоуређивањунаучнихчасоисаМинистарства за науку и технолошки развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www. nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf. 2 Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html 1
441
оквирубиблиомеријско�извешајаочасоисимаиреферисањеу срскомцианоминексу ,3 у часопису ФЛОГИСТОН објављиваће
се следеће врсте прилога: I II III IV V
НАУЧНИ ЧЛАНЦИ СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ ПРИКАЗИ ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ 1.ори�иналаннаучнира (рад у коме се износе необјављивани
резултати сопствених истраживања научним методом); 2.ре�ленира(рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио одређени допринос, видљив на основу аутоцитата); 3. кракоилирехоносаошење (оригиналан научни рад пуног формата, али мањег обима или прелиминарног карактера); 4. саошење (претходно поднето на научном скупу, ако није и објављено); 5.научнакриика , односно полемика (расправа о одређеној научној теми заснована искључиво на научној аргументацији) и осврти. Изузетно, у неким областима, научни рад у часопису - може има ти облик монографске студије, као и критичког издања научне грађе (историјско-архивске, лексикографске, библиографске, прегледа података и сл.) – дотад непознате или недовољно при ступачне за научна истраживања. II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ – прилози у којима сеали излажу искуства корисна за унапређење фесионалне праксе, која нису нужно заснована на- научном про ме тоду (искуства из праксе, баштина, казуистика, студије случаја и сл.);
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ
– осврти, коментари, полемике, критике, уводници и сл. (ако су научног карактера); 3
CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
442
IV ПРИКАЗИ
– прикази књига (само под условом да имају аутора), монографија или зборника радова научних скупова, случаја, научног догађаја и сл. V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА
– посебне врсте прилога карактеристичне за поједине дисциплине, нпр. историјски прикази, хронике и хронологије, коментари закона и других нормативних аката (уредаба, декларација, резолуција и сл.).
Упутство за припрему рада У складу с пропозицијама које одређује Акоуређивањунаучних часоиса Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, радови који се предају редакцији морају бити опремљени на стандардан начин. Сваки рад треба да садржи: 4
I II
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
III
КОНТАКТ-ПОДАТКЕ
IV V
НАСЛОВ РАДА АПСТРАКТ
VI
КЉУЧНЕ РЕЧИ
VII VIII IX X
ОСНОВНИ ТЕКСТ ТАБЕЛАРНЕ И ГРАФИЧКЕ ПРИЛОГЕ ЛИТЕРАТУРУ РЕЗИМЕ
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА
Аутор или аутори рада треба да наведу своје пуно име и презиме, укључујући и средње слово. II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
Аутор или аутори треба да наведу пун (званичан) назив и седиште установе у којој су запослени или назив установе у којој су обавили АкоуређивањунаучнихчасоисаМинистарства за науку и технолошки развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www. nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf. 4
443
истраживање чије резултате објављују. Сложени називи установа наводе се у целини (нпр.: Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности, Београд). Исписује се непосредно након имена аутора. Функција и звање аутора се не наводе. III КОНТАКТ-ПОДАЦИ -
Адреса или е-адреса аутора даје се у напомени при дну првеобично стра нице чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, првог аутора. IV НАСЛОВ РАДА
Наслов треба прецизно да упути на садржај рада, укључујући речи прикладне за индексирање и претраживање. Ако таквих речи нема у наслову, потребно је да се наслову придода поднаслов. V АПСТРАКТ
Апстракт је кратак информативан приказ садржаја рада, на језику основног текста, у обиму од 100 до 250 речи. Треба да -садржи по датке као што су циљ истраживања, метод, резултати истраживања и закључак. Пожељно је да садржи термине који се често користе за индексирање и претрагу рада. Треба да стоји између заглавља (имена аутора, афилијације, наслова рада) и кључних речи, након којих следи текст рада. VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
Кључне речи треба да буду учестали термини или фразе који нај боље упућују на садржај рада, а омогућавају лако индексирање и претраживање. Треба их додељивати у складу с неким најшире прихваћеним међународним извором (попис, речник или тезаурус; на пример: листа кључних речи Web of Science). Број кључних речи не треба да буде већи од 10. Стоје непосредно након апстракта. VII ОСНОВНИ ТЕКСТ
– Рад доставити у електронској форми, у Microsoft Wordu у формату А4. – Рад куцати ћирилицом, у фонту Times New Roman или Arial (величина фонта: 12 pts). – Не користити табулатор на почетку пасуса. – Не користити више од једног спејса између речи. – Радови не би требало да прелазе два ауторска табака (32 стране), у формату А4 укључујући напомене и илустратив ни део.
444
– Страна имена и називи у основном тексту пишу се у транскрипцији, са изворним обликом у загради када се помињу први пут. Такође, при првом навођењу мање познатих скраћеница у загради треба навести и њихов пун назив у оригиналу. VIII ГРАФИЧКИ И ТАБЕЛАРНИ ПРИЛОЗИ – Графички прилозида се буду достављају у посебном директорију му и не треба у саставу основног текста (Word вер зије рада). – Илустрације треба да буду у TIFF, PSD или JPG формату и обележене редним бројевима које носе у тексту. – Резолуција за илустрације износи 300 dpi (могу имати и резолуцију 72 dpi, али онда морају бити великих димен зија – нпр. 80 цм и више). – Потписи за илустрације могу се дати као посебан фајл или на крају текста.
– Табела не треба да буде шира од 12 цм. – Фонт може да буде мањи од основног текста (12 pts), али не мањи од 9 pts. Уређивачки одбор задржава право да графичке прилоге који не задовољавају техничке стандарде часописа не уврсти у коначан рад. IX ЛИТЕРАТУРА (листа референци)
Цитирана литература обухвата, по правилу, библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) који су коришћени приликом писања рада и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци. Референце се наводе на доследан начин, по азбучном односно абецедном (уколико је текст на страном језику) редоследу иницијала презимена аутора или почетног слова у називу и дела уколико аутор или уредник нису назначени. Литература се не пре води на језик рада, већ се исписује на језику и писму на коме је објављена. X РЕЗИМЕ
Резиме треба да садржи исто што и апстракт, али у проширеном обиму који не би смео да прелази 1/10 обима текста. Резиме се даје на крају чланка, након одељка Литература.
445
ОЗНАКА ПРОЈЕКТА (ЗАХВАЛНИЦА)
Назив и број (код) пројекта, односно назив програма у оквиру кога је чланак настао, као и назив институције која је финансирала пројекат или програм наводе се у посебној напомени на сталном месту, по правилу при дну прве стране чланка. ПРЕТХОДНЕ ВЕРЗИЈЕ РАДА
Ако је чланак у претходној верзији изложен на скупуподатак у виду о усменог саопштења (под истим илибио сличним насловом), томе треба да буде наведен у посебној напомени, по правилу при дну прве стране чланка. Рад који је већ објављен у неком часопису не може се објавити у другом (прештампати) ни под сличним насло вом ни у измењеном облику. НАПОМЕНЕ (ФУСНОТЕ)
Напомене (фусноте) дају се при дну стране на којој се налази коментарисан део текста. Могу садржати мање важне детаље, одгова рајућа допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима, али не могу бити замена за цитирану литературу. Библиографска напомена се састоји од два дела: броја у тексту и броја у напомени на дну стране (фуснота). Напомене се означавају у низу, почевши од броја 1, кроз цео чланак, поглавље или текст. Бројеви у тексту морају бити у експоненту (superscript) и морају да следе реченице, мисли, наводе (обавезно обележене- знацима на вода), знаке интерпункције и затворене заграде. Напомена мора да има број нормалне величине. 5
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА
Аутори свих прилога у часопису ФЛОГИСТОН имаће и објављене био графије у истом броју. Неопходно је да биографије, писане у трећем лицу, обима до 500 карактера, садрже следеће податке: • • • •
име и презиме годину рођења о образовању (о завршеним, односно тренутним студијама) о запослењу и другим професионалним (стручним) активно стима и ангажманима
„Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline. http://www.chicagomanualofstyle. org/tools_citationguide.html 5
446
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ И ОРИГИНАЛНОСТИ РУКОПИСА И ПРЕНОС АУТОРСКИХ ПРАВА НА ЧАСОПИС ФЛОГИСТОН
Уз рад треба приложити писану изјаву о ауторству и оригиналности рукописа („Publication ethics statement“), као и о преносу ауторских права на часопис ФЛОГИСТОН. РЕЦЕНЗИЈЕ
Сваки научни рад оцењују барем и два рецензента. Рецензентима се не открива идентитет аутора, обратно, осим када обе стране изразе спремност на непосредну комуникацију. У случају да рад добије једну позитивну и једну негативну рецензију, уредништво одређује трећег рецензента. Аутори који добију условно позитивне рецензије дужни су да уваже примедбе рецензената, - као и лекто ра и уређивачког одбора, а, уколико то не желе, да повуку рад из штампе. Коначну одлуку о објављивању позитивно рецензираног текста доноси уређивачки одбор. Измене текста након достављених рецензија нису дозвољене, осим ако се односе на примедбе рецен зената. Уређивачки одбор такође одлучује о категоризацији пози тивно оцењених рукописа, на основу критеријума наведених Аку у оуређивањунаучнихчасоиса Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. НАВОЂЕЊЕ ИЗВОРА
Саставни делови библиографских јединица (ауторска имена, на слов рада, извор итд.) наводе се у складу са усвојеном формом навођења. У примерима који следе наведене су најчешће цитиране врсте референци. Неопходно је обратити пажњу на то-да се библио графска одредница истог дела разликује у зависности од тога да ли се налази у оквиру фусноте или у списку литературе на крају текста. Испред сваке одреднице треба да стоји редни број. I КЊИГЕ 1 аутор: напомена или фуснота Име и презиме аутора, Насловкњи�е (Место издања: Издавач, 6 година), страна. Пример: Павле Миленковић, ШколаАнала,о�леиосоциолошкојисорио�рафији(Нови Сад: Stylos, 2004), 25.
литература
Презиме, име аутора. Насловкњи�е. Место издања: Издавач, година. 6
или стране, ако се наводи већи део текста.
447
Пример: Миленковић, Павле. ШколаАнала,о�леиосоцио лошкојисорио�рафији. Нови Сад: Stylos, 2004. Ако аутор има иницијал, он се у фусноти наводи између имена и презимена, а у литератури иза имена (уколико је први наведени аутор, а ако то није, онда као и у фусноти). 2 аутора: напомена или фуснота
Насловкњи�е (Место Име и презиме и име и презиме аутора, издања: Издавач, година), страна. Пример: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, TheWar:AnIntimate History,1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52. литература
Презиме, име и име и презиме аутора. Насловкњи�е. Место из 7 дања: Издавач, година. Пример: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns.TheWar:AnIntimate History,1941–1945. New York: Knopf, 2007. 4 или више аутора: напомена или фуснота 8 Име и презиме аутора и Насловкњи�е др., (Место издања:-Из давач, година), страна.
литература
Презиме, име, име и презиме, име и презиме, име и презиме и име и презиме аутора. Насловкњи�е. Место издања: Издавач, година. Примарна одговорност уредника, преводиоца или приређивача, када није наведен аутор: напомена или фуснота Име и презиме, ур., гл. и одг. ур., прев., Насловкњи�е прир., (Ме-
сто издања: Издавач, година), страна. литература
Презиме, име, ур., гл. и одг. ур., прев., Насловкњи�е прир. . Место издања: Издавач, година. Ауторизоване књиге са придодатим именом уредника или секундарна одговорност (уредник, преводилац или приређивач уз аутора): напомена или фуснота Име и презиме аутора, Насловкњи�е, ур., гл. и одг. ур., прев.,
прир. Име и презиме (Место издања: Издавач, година), страна. Код три аутора додаје се и треће име и презиме, а прво и друго се одвајају зарезом. 8 За књиге штампане на страном језику користи се у наставку et al. скраћеница 7
448
литература
Презиме, име аутора. Насловкњи�е. Уредник, Главни и одговор ни уредник, Превео, 9 Приредио Име и презиме. Место издања: Издавач, година. Поглавље или неки други део књиге – чланци из зборника радова: напомена или фуснота 10
Насловкњи�е Име и презиме презиме (Место аутора,издања: „НасловИздавач, поглавља“, у , ур. Име и година), страна. Пример: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the Moral Economy of War”, inAnthropologyandGlobal Counterinsurgency, ed. John D. Kelly et al. (Chicago: University of Chicago Press, 2010), 77. Пример: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“,Zbornik u Beogradskeotvorеneškole.Radovistudenata2006/2007(Beograd: BOŠ, 2008), 175. литература
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. Насловкњи�е У , уред ник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач, година. Пример: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the Moral Economy of War”. InAnthropologyandGlobal Counterinsurgency, edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T. Mitchell and Jeremy Walton, 67–83. Chicago: University of Chicago Press, 2010. Пример: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“.Zbornik U Beogradskeotvoreneškole.Radovistudenata2006/2007, 171–187. Beograd: BOŠ, 2008. Поглавље приређеног тома књиге оригинално објављено на другом месту (као у примарном извору): напомена или фуснота Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у , уред Насловкњи�е ник Име и презиме, том Насловакњи�е, уредник Име и презиме
(Место издања: Издавач, година), страна. литература
-
Насловкњи�е Презиме, аутора. „Наслов поглавља“. У , уред ник Име ииме презиме. Том Насловакњи�е, уредник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач, година. 11
Уколико има више лица која носе секундарну одговорност, наводе се сва. Уколико је приређено издање збирка или зборник, обавезно се наводи уредник или приређивач. 11 Уколико је том оригинално издат негде другде, додаје се и: Оригинално објављено у Име, презиме,Наслов,ом ур., (Место издања: Издавач, година). 9
10
449
Предговор, уводник, поговор или сличан део књиге: напомена или фуснота Име и презиме, предговор, уводник, поговор Насловкњи�е у ,
Име и презиме аутора (Место издања: Издавач, година), страна. литература
Презиме, име. Предговор, уводник, поговор у , Име Насловкњи�е и презиме аутора, страна. Место издања: Издавач, година.
Електронско издање књиге:
Ако је књига доступна у више формата, требало би навести ону верзију која је коришћена раду. у напомена или фуснота Име и презиме аутора, Насловкњи�е (Место издања: Издавач,
година), преузето датум, http://adresa. литература
Презиме, име аутора. Насловкњи�е. Место издања: Издавач, година. Преузето датум. http://adresa. II ПЕРИОДИКА Рад у часопису у штампаном облику (један аутор): напомена или фуснота Насловчасоиса Име и презиме аутора, „Наслов текста“, , број,
свеска (година): страна. Пример: Далибор Денда, „Војни фактор иизградња фабрике ауто мобила у Краљевини Југославији“, Токовиисорије 3–4 (2008): 10. 12
литература
Презиме, име. „Наслов текста“. Насловчасоиса , број, свеска (година): стране. Пример: Денда, Далибор. „Војни фактор и изградња фабрике аутомобила у Краљевини Југославији“. Токовиисорије 3–4 (2008): 9–27. 13
Рад у часопису (више аутора): напомена или фуснота
Име презиме и име и презиме, „Наслов текста“, Насловчасои са, број, свеска (година): страна. литература
Презиме, име и име и презиме. „НасловНасловчасои текста“. са, број, свеска (година): стране.
12 13
Наводе се само стране које су консултоване приликом писања рада. Наводе се све странице чланка.
450
Чланак у популарном часопису: напомена или фуснота
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Насловчасоиса , датум излажења, страна. литература
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. , датум Насловчасоиса излажења. Чланак у новинама: напомена или фуснота
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Насловновина, рубрика, датум. Новине било ког дана могу да имају неколико издања или по себна издања за одређене географске области (као што је, нa пример, београдско издање Полиике , Блицза Војводину, итд.), тако да јединице могу да се помере или избаце у различитим издањима. Због тога је најбоље прескочити број страна (по CMS-у). Новине се обично наводе у фуснотама или напоменама, али не и у библиографијиCMS (по-у). Уколико се ипак наведу као библиографска јединица, то треба учинити на следећи начин: 14
литература
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Насловновина, датум, рубрика. Приказ или рецензија књиге у часопису: напомена или фуснота Име и презиме, „Наслов текста“,Насловкњи�е приказ , Име и презиме аутора, , датум, година, страна. Насловчасоиса литература Презиме, име. „Наслов текста“. Насловкњи�е Приказ , Име и презиме аутора. Наслов часоиса , датум, година. Текст у on-line часопису: напомена или фуснота
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Насловчасоиса број, свеска (година): страна, преузето датум, http://adresa. 15
„Documentary Note or Humanities Style“,ТheChicagoManualofStyle. http:// www.chicagomanualofstyle. org/index.html 15 Због боље прегледности модела, у неким примерима се наводи само један аутор. Међутим, ако постоји више аутора, поступак је исти као што је објашњено у примерима за опис књига са два или четири аутора. 14
451
литература
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Насловчасоиса број, свеска (година): стране. Преузето датум. http://adresa. Магистарска теза или докторска дисертација: напомена или фуснота
Име и презиме аутора, „Наслов тезе или дисертације“ - (магистар ска теза или докторска дис., Назив факултета, година), страна. литература
Презиме, име аутора. „Наслов тезе или дисертације“. - Магистар ска теза или докторска дис., Назив факултета, година. Рад изложен на научном, стручном скупу или конференцији: напомена или фуснота
Име и презиме, „Наслов рада“ (рад представљен на Назив скупа или конференције, Град, Држава, датум одржавања, година). литература
Презиме, име аутора. „Наслов рада“. Рад представљен на Назив скупа или конференције, Град, Држава, датум одржавања, година.
III МУЛТИМЕДИЈАЛНА ДОКУМЕНТА Музичка композиција или партитура: напомена или фуснота
Име и презиме аутора, „Наслов композиције“, Насловублика у ције, ур. Име и презиме, страна (Место издања: Издавач, година). литература
Презиме, име аутора. „Наслов композиције“. Насловублика У ције, уредник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач, година. Звучни запис: напомена или фуснота Име и презиме аутора, Насловзаиса, продуцентска кућа
–литература медиј. Презиме, име аутора. Насловзаиса . Име продуцентске куће, издавача – медиј. По CMS-у, звучни записи се наводе под именом композитора, писца или друге особе задужене за садржај. Име извођача се може додати после наслова. Продуцентска кућа и број записа су 16 обично довољни да се запис идентификује. „Documentary Note or Humanities Style“,ТheChicagoManualofStyle. http:// www.chicagomanualofstyle. org/index.html 16
452
Видео-запис: напомена или фуснота
Наслов филма, медиј, редитељ Име и презиме (Место издања: Издавач, година). литература
Наслов филма. Редитељ Име и презиме. Место издања: Издавач, година. Медиј. CMS
-
каже да су са подаци за видео-записе углавном слични запи сима за књиге, додатком у виду податка о врсти - медија. Сце не које су појединачно доступне на DVD-у, могу се третирати као поглавља и цитирати по наслову или броју. Документа која се могу повремено појављивати, а ту се мисли на критички комен тар нпр., цитирају се по аутору и 17наслову. Навођење необјављених радова Интервју: напомена или фуснота
Име и презиме аутора интервјуа, Интервју аутора, Место, датум, година. литература
Презиме, име аутора интервјуа. Интервју аутора. Место, датум, година. - у напо ПрепорукаCMS у -у је да је интервјуе најбоље цитирати менама, а само повремено их 18 наводити у библиографији. Документи извршних владиних органа: напомена или фуснота Име министарства, Насловекса, Име и презиме аутора- (Ме
сто издања: Издавач, година), преузето датум, http://adresa. литература
Име министарства. Насловекса. Име и презиме аутора. - Ме сто издања: Издавач, година. Преузето датум. http://adresa. Веб сајт (web site):
Овде се не може наћи прецизан модел навођења, - јер из ис куства знамо да извори са интернета често немају потребне 19 податке за навођење. Најчешће немају ауторе текстова, па чак ни наслове, а нејасно је и коме припада сајт. Уколико елементи Ibid. Ibid. 19 Изузетак представљају електронски часописи који имају све неопходне податке. Начин њиховог навођења је наведен у тексту. 17
18
453
постоје, наводе се као текстови из часописа, са додатком адре се. Ако елемената за навођење нема, најчешће се наводи само адреса и датум преузимања. Ако неких података ипак има, они се наводе на следећи начин: напомена или фуснота
Име организације, „Наслов текста“, Име власника сајта, преузето датум, http://adresa. литература Име организације. „Наслов текста“. Име власника сајта. Преузето
датум. http://adresa. Или: напомена или фуснота
Име и презиме аутора, Насловела , издање Име и презиме уредника или издавача, у Име базе података, преузето датум, http://adresa. литература
Име базе података. Преузето датум. http://adresa. Блог (blog) запис или коментар: напомена или фуснота
Име и презиме, датум слања коментара (време), коментар на Имебло�а Име презиме, „Наслов текста“, зето и датум преузимања, http://adresa.датум, година, преу
литература Имебло�а. http://adresa. Е-mail порука: напомена или фуснота
Име и презиме, е-mail порука аутору, датум. литература
Ове поруке се готово никада не наводе у библиографији или литератури. Додатне напомене:
– Након првог навођења, једна иста одредница се у наредним фуснотама може свести на презиме аутора, део наслова и број стране. – Ако је фуснота идентична претходној, користи се скраћеница ,,Ibid.“ Уколико је разлика само у броју стране, наводи се ,,Ibid., број стране.“ Скраћенице ,,нав. дело“ и ,,н. д.“ се не користе. – Фусноте које се састоје од неколико извора који доказују једну чињеницу требало би одвајати знаком тачка са запетом. – Вишеструки наводи једне фусноте требало би да упућују на претходну фусноту (нпр.: Види фусноту број... изнад).
454
– Када се ради о анонимном делу, фуснота и библиографска јединица почињу насловом рада. – а директно цитирање извора без броја страна, требало би користити назив поглавља, број пасуса, или неку другу -организацио ну поделу рада.
РАДОВЕ ПРИПРЕМЉЕНЕ ЗА ШТАМПУ ПРОСЛЕДИТИ У ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБ ЛИКУ НА СЛЕДЕЋУ Е-МAIL АДРЕСУ:
[email protected]
ГЛАВНИ УРЕДНИК ФЛОГИСТОНА МАРИНА ЂУРЂЕВИЋ, ШЕФ -СЛУЖБЕ ИЗДА ВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ ТЕЛЕФОН 011/3037962, Е-МAIL АДРЕСА:
[email protected] ЗА СВА ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА МОЖЕТЕ СЕ ОБРАТИТИ СЕКРЕТАРУ УРЕД НИШТВА МИРЈАНИ БАБИЋ НА ТЕЛЕФОН 011/ 3037962 ИЛИ НА Е-MAIL АДРЕ СУ:
[email protected] Упутство за ауторе можете преузети са сајта Музеја науке и -технике
455
Phlogiston
Journal of the History of Science
Instructions for Authors The editorial board of The Phlogiston, Journal of the History of Science, decided to improve the quality of The Phlogiston, thus contributing to its fuller integration into the international system of exchange of scientific information, through consistent compliance with the Act on Editing of Scientific Journals20 adopted by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia, which specifies journal editing in general. Therefore, the works submitted to the editorial office shall be edited in a standard manner. Moreover, the editorial board of The Phlogiston accepted the recommendation of the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia regarding consistent application of theof rules on references, meaning that thethe reference components (names authors, title, source etc.) are cited in the same manner in all the works published in the journal, in accordance with the adopted form of referencing. In line with the global tradition represented in the journals in the field of history and other humanities, the editorial board of The Phlogiston, opted for The Chicago Manual of Style. 16th edition , specifically the Humanities Style, Notes-Bibliography version. This referencing style is very adaptable to various information and it processes sources which are not provided for in other styles. It includes referencing which represents bibliography in footnotes and literature. Hereinafter, we will present manners of source referencing that are commonly used as reference literature in a scientific work. 21
Pursuant to the Act on Editing of Scientific Journals and General criteria for of domestic for monitoring, evaluation within theselection bibliometric report onjournals magazines and referencing in the Serbian
ActonEditingofScientificJournals adopted by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia is available on the Ministry’s website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/ akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf. 21 Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html 20
457
Citation Index , the following types of articles will be published in the Phlogiston Journal: 22
I II III IV V
SCIENTIFIC ARTICLES TECHNICAL ARTICLES NEWS ITEMS REVIEWS SPECIAL TYPES OF ARTICLES
I SCIENTIFIC ARTICLES 1. 2.
3. 4. 5.
Original scientific paper (paper presenting unpublished results of one’s own scientific research); Review (paper containing srcinal, detailed and critical review of the research problem or area in which the author has made a contribution, visible on the basis of self-quotation); Short or preliminary communication (srcinal scientific, full format paper, but with small-scale or preliminary character); Communication (previously submitted at a scientific conference, if not published); Scientific review and/or thesis (discussion on a specific scientific
topic basedinexclusively on scientific scientific argumentation) and reviews. Exceptionally, some areas, paper in the journal can take the form of monographic study, as well as the critical edition of scientific material (historical and archival, lexicographic, bibliographic, data review, etc.) - hitherto unknown or poorly accessible for scientific research. II TECHNICAL ARTICLES
Articles presenting experiences useful for improvement of professional practice, which are not necessarily based on the scientific method (practices, heritage, casuistry, case studies etc.); III NEWS ITEMS -
Reviews, comments, discussions, criticism, editorials etc. (if scientific);
IV REVIEWS -
22
Book reviews (provided that they have an author), monographs or collections of papers from scientific conferences, cases, scientific events etc. CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
458
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES
Special types of articles characteristic for specific disciplines, e.g. historical reviews, chronicles and chronologies, comments on laws and other normative acts (regulations, declarations, resolutions, etc.).
Instruction for Preparation of Manuscript In accordance with the propositions specified under the Act on Editing of Scientific Journal adopted by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia, papers submitted to the editorial office have to be edited in the standard manner. Every paper shall contain: 23
I II
AUTHOR’S NAME AND SURNAME NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)
III
CONTACT DATA
IV
NAME OF THE PAPER ABSTRACT
V VI
KEY WORDS
VII
BODY TEXT
VIII IX X
TABLES AND CHARTS REFERENCES SUMMARY
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME
Author or authors of the paper should provide their full name, including middle initial. II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)
Author or authors should provide the full (official) name and registered address of the institution in which they are employed or the name of the institution where they conducted research whose results they are to publish. Long names of institutions are cited as a whole (e.g. University Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia is available on the Ministry’s website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/ akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf. 23
459
of Belgrade, Faculty of Philosophy- Department of History Arts, Belgrade). It is written directly after the author’s name. The function and title of the author are not specified. III CONTACT DATA
Address or e-mail address of the author is given in the footnote on the first page of the article. If there are more than one author, only one address is specified, usually the first author’s address. IV NAME OF THE PAPER
Title should accurately refer to the content of the work, including words suitable for indexing and search. If there is no such word in the title, a subtitle should be added. V ABSTRACT
The abstract is a brief informative presentation of the content of work in the language of the body text, containing from 100 to 250 words. It should include information such as research objective, method, results and conclusion. It is desirable that it contains terms that are often used for indexing and search. Theaffiliation, abstract should placed between the header (the author’s name, title ofbe paper) and key words, followed by the body text. VI KEY WORDS
Keywords should be common terms or phrases that best indicate the content of the work, and allow easy indexing and search. They should be awarded in accordance with a widely accepted international sources (list, dictionary or thesaurus, for example: the list of keywords Web of Science). The number of keywords should not be higher than 10. Keywords are placed immediately after the abstract. VII BODY TEXT -
The paper should be submitted in electronic form, in Microsoft Word in A4 format. The paper should be typed in Cyrillic, in Times New Roman or Arial (font size: 12 pts.). Do not use the tab at the beginning of the paragraph. Do not use more than one space between words. Papers should not exceed two author sheets (32 pages), in A4 format including notes and illustrative part. Foreign names and titles in the body text are written in transcription, the srcinal form in parenthesis when first mentioned. 460
Moreover, when less known abbreviations are used for the first time their full name in the srcinal should be specified in the parenthesis. VIII CHARTS AND TABLES -
-
Graphic images are delivered in a separate directory and should not be included in the body text (Word version of the work). Illustrations should be in TIFF, PSD or JPG format and marked with numbers used in the text. Resolution for illustrations should be 300 dpi (they may have resolution 72 dpi but with great dimensions – e.g. 80 cm or more). Signatures for illustrations may be given as a separate file or at the end of the text.
Table should not be wider than 12 cm. Font cannot be smaller than the body text (12 pts.), but not smaller than 9 pts.
The Editorial Board reserves the right not to include the illustrations that do not meet the technical standards of the journal in the final work. IX REFERENCES (Reference list)
References include, as a rule, bibliographic sources (articles, monographs, etc.), which were used during writing and it is exclusively given in a separate section of the article, in the form of a reference list. References are cited in a consistent way, in alphabetical order based on the initial of the author’s surname or the first letter in the name of the work unless an author or editor are not indicated. References are not translated into the language of the paper, but it is written in the language in which it was published. X SUMMARY
Summary should contain the same as an abstract, but in the extended scope which should not exceed 1/10 of the text volume. Summary is given at the end of the article, after the section References. PROJECT CODE (ACKNOWLEDGEMENTS)
The name and number (code) of the project and/or program name under which the article srcinated, as well as the name of the institution that funded the project or program shall be specified in a separate footnote at the usual place, as a rule at the bottom of the first page.
461
PREVIOUS VERSIONS OF THE PAPER
If the article in the previous version was presented at a conference in the oral form (under the same or similar title), information about that ought to be listed in a separate footnote, as a rule at the bottom of the first page. The work that has already been published in a journal cannot be published in some other journal (reprinted) not even under a similar title or in a modified form. NOTES (FOOTNOTES)
Notes (footnotes) are provided at the bottom of the page containing the commented text. It may contain fewer important details, corresponding explanations, indication of sources used, but it cannot substitute references. Bibliographic note consists of two parts: the number in the text and number in the note at the bottom of the page (footnotes). Notes are indicated in sequence, starting with number 1, throughout the article, chapter or text. The numbers in the text should be superscript and must follow sentences, thoughts, statements (mandatory marked with quotation marks), punctuation and closing parenthesis. Note must have a normal sized number. 24
AUTHORS’ BIOGRAPHIES
Biographies of all the authors of articles in The Phlogiston Journal will be published. The biographies, written in a third person, containing 500 characters, shall include the following data: • • • •
Name and surname Year of birth Education (completed and/or current studies) Employment and other professional activities and engagements
STATEMENT OF AUTORSHIP AND ORGINALITY OF THE MANUSCRIPT AND COPYRIGHT ASSIGNMENT TO THE PHLOGISTON JOURNAL
Manuscript should be accompanied by a written statement of authorship and srcinality of the manuscript (“Publication Ethics Statement”), as well as on copyright assignment to the Phlogiston Journal. REVIEWS
Every scientific work is evaluated by at least two reviewers. Reviewers cannot reveal the identity of the author, and vice versa, except when both parties express willingness to direct communication. In the event “Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline. http://www.chicagomanualofstyle. org/ tools_citationguide.html 24
462
that the work gets one positive and one negative review, the editorial board appoints the third reviewer. Authors who receive conditional positive reviews are obliged to take into account the remarks of the reviewers, editors and the editorial board, and, if they do not want that, to withdraw the work from the press. The final decision on the publication of a positive evaluated manuscript is adopted by the editorial board. Amendments to the text, after the review are not allowed, unless they relate to the remarks of the reviewers. The editorial board also decides on categorization of the positively evaluated manuscript, based on the criteria listed in the Act on Editing of Scientific Journals of the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia. LISTING SOURCES
Main components of bibliographic units (copyright name, title, source, etc.) shall be specified in accordance with the adopted form of reference. In the examples that follow, the common types of reference are specified. It is necessary to pay attention to the fact that the bibliographic units of the same work differ depending on whether it is located within the footnotes or in the reference list at the end of the text. There should be a serial number in front of each reference. I BOOKS 1 author: Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication: Publisher, year), page. Example: Pavle Milenković, Škola Anala, ogledi o sociološkoj istoriografiji (Novi Sad: Stylos, 2004), 25. 25
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication: Publisher, year. Example: Milenković, Pavle. Škola Anala, ogledi o sociološkoj istoriografiji (Novi Sad: Stylos, 2004). If the author has an initial, it is stated between the first name and surname in theauthor, footnote, thethen, nameasininthe references (if the first listed andand if itafter is not, a footnote). 2 authors: Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication: Publisher, year), page. Example: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate History, 1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52. 25
Or pages, if a larger part of a text is quoted.
463
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication: Publisher, year.26 Example: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate History, 1941–1945. New York: Knopf, 2007. 4 or more authors: Note or footnote
Author’s name and surname,27 Book title (Place of publication: Publisher, year), page. Reference
Surname, name, name and surname, name and surname, name and surname and name and surname of the author. Book title Place of publication: Publisher, year. The primary responsibility of the editor, translator or publisher, when the author is not specified: Note or footnote
Name and surname, editor, editor in chief, translator, publisher, Book title (Place of publication: Publisher, year), page. References
Surname, name, editor, editor in chief, translator, publisher, Book title (Place of publication: Publisher, year), page. Authorised books accompanied by the editorćs name or secondary responsibility (editor, translator or publisher with the author): Note or footnote
Name and surname of the author, Book title, editor, editor in chief, translator, publisher. Name and surname (Place of publication: Publisher, year), page. Reference
Surname, name of the author. Book title. Editor, editor in chief, translated by, published by Name and surname.28 Place of publication: Publisher, year. Chapter or other part of the book - articles from the collection of works: Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor.29 Name and surname (Place of publication: Publisher, year), page. Example: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the Moral Economy of War”, in Anthropology and Global In case of three authors, third name and surname is added and the first and seconda name are separated by a comma. 27 For books printed in a foreign language, abbreviationet al. is used. 28 In case of more than one person bearing the secondary responsibility, all of them are mentioned. 29 In case of a collection or anthology, it is mandatory to specify the editor or publisher. 26
464
Counterinsurgency, ed. John D. Kelly et al. (Chicago: University of Chicago Press, 2010), 77. Example: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik Beogradske otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd: BOŠ, 2008), 175. References
Surname, name of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor. Name and surname, page. Place of publication: Publisher, year. Example: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the Moral Economy of War”. In Anthropology and Global Counterinsurgency, edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T. Mitchell and Jeremy Walton, 67–83. Chicago: University of Chicago Press, 2010. Example: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik Beogradske otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187. Beograd: BOŠ, 2008. Chapter of the prepared volume of a book srcinally published elsewhere (as in the primary source): Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor. Name and surname, volume ofBook title, editor Name and surname (Place of publication: Publisher, year), page. References
Surname, name of the author, “Chapter Title“. In Book title, editor Name and surname. Volume of Book title, editor Name and 30 surname, page. Place of publication: Publisher, year. Preface, foreword, afterword, or a similar part of the book: Note or footnote
Name and surname, preface, foreword, afterword in Book title, Name and surname of the author (Place of publication: Publisher, year), page. References
Surname, name. Preface, foreword, afterword in Book title, Name and surname of the author, page. Place of publication: Publisher, year. Electornic publication of a book:
If a book is available in a number of formats, the version used in the work should be mentioned. Note or footnote
Name and surname of the author, Book title (Place of publication: Publisher, year) downloaded date, http://address. References: Surname, name of the author. Book title (Place of publication: Publisher, year) downloaded date, http://address. If the volume was srcinally published elsewhere, the following is added: Originally published in Name, surname, editor,Title, volume (Place of publication: Editor, year). 30
465
II PERIODICALS Paper in a journal in the printed form (one author): Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, number, volume (year): page. Example: Dalibor Denda, „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila u Kraljevini Jugoslaviji“, Tokovi istorije 3-4 (2008): 10. 31
References
Surname, name. “Text title“. Journal title, number, volume (year): page. Example: Denda, Dalibor. „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila u Kraljevini Jugoslaviji“. Tokovi istorije 3-4 (2008): 9-27. 32
Paper in a journal in the printed form (moree author): Note or footnote
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title, number, volume (year): page. References
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title, number, volume (year): page. Article in a popular magazine: Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, date of publication, page. References
Surname, name of the author. “Text title“. Journal title, date of publication. Newspaper article: Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Newspaper title, column, date. Newspaper can have several edition or special editions for specific geographic areas (such as, for example, Belgrade edition of Politika, Blic for Vojvodina, etc.), thus the units may be repositioned or deleted in various editions. Therefore it is recommended to skip the number of pages (in accordance with CMS). Newspapers are usually specified in footnotes and notes, but not in the references (in accordance with CMS). However, if they are mentioned as bibliographic unit, it should be done in the following manner: 33
References
Surname, name of the author. “Text title“. Newspaper title, date, column. Only pages used during writing are specified. Article pages are specified. 33 “Documentary Note or Humanities Style“, ТheChicagoManualofStyle. http://www.chicagomanualofstyle. org/index. html 31
32
466
Book review in a journal: Note or footnote
Name and surname, “Text title“, review of Book title, Name and surname of the author, Magazine title, date, year, page. References
Surname, name. “Text title“. Review of Book title, Name and surname of the author. Magazine title, date, year. Text in on-line magazine: Note or footnote
Name and surname, “Text title“, Magazine title number, volume (year): page, downloaded date, http://address. 34
References
Surname, name of the author. “Text title“, Magazine title number, volume (year): page. Downloaded date, http://address. Master thesis or PhD thesis: Note or footnote
Name and surname of the author, “Thesis name“ (Master or PhD thesis, Name of the faculty, year), page. References
Surname, name of the author, “Thesis name“. Master or PhD thesis, Name of the faculty, year. Paper presented at a scientific, professional meeting or conference :
Note or footnote
Name and surname, “Paper name“ (paper presented at the Name of a meeting or conference, City, State, date, year). References
Surname, name of the author. “Paper name“. Paper presented at the Name of a meeting or conference, City, State, date, year. III MULTIMEDIA DOCUMENTS Musical composition or score: Note or footnote
Name and surname of the author, “Composition title“, in Publication title, editor. Name and surname, page (Place of publication: Publisher, year). References
Surname, name of the author. “Composition title“. In Publication title, editor. Name and surname, page. Place of publication: Publisher, year.
For easier reference models, in some cases, only one author is listed. However, if there are several authors, the procedure is the same as described in the examples in the book description with two or four authors. 34
467
Sound recording: Note or footnote
Name and surname of the author, Recording title, production house – media. References
Surname, name of the author. Recording title. Name of the production house, publisher – media. According to CMS, sound recordings are specified under the name of the composer, writer or other person in charge of the contents. Name of the performer may be added after the title. Production house and recording number are usually sufficient to identify the recording. 35
Video recording: Note or footnote
Film title, media, director Name and surname (Place of publication: Publisher, year). References
Film title. Director Name and surname. Place of publication: Publisher, year. Media. According to CMS, data for video recordings are usually similiar to book recordings, with addition of data on media type. Scenes individually available on DVD, may be treated as chapters and referred to according to title or number. Documents which may occassionaly appear, such as critical commentary, e.g. quoted according to the author and title.36 Listing unpublished works Interview: Note or footnote
Name and surname of the author, Author’s interview, Place, date, year. References
Surname, name of the author. Author’s interview. Place, date, year. In accordance with CMS recommednations, interviews should be 37 quoted in footnote, and ocasionaly quoted in references. Documents of executive state authorities: Note or footnote
Name of the ministry, Text title, Name and surname of the author (Place of publication: Publisher, year), downloaded date, http:// address. References
“Documentary Note or Humanities Style“, ТheChicagoManualofStyle. http://www.chicagomanualofstyle. org/index. html 36 Ibid. 37 Ibid. 35
468
Name of the ministry. Text title. Name and surname of the author. Place of publication: Publisher, year. Downloaded date. http:// address. Web site:
Hereinafter the precise referencing model is presented, since we know from experience that the sources from the Internet often do not have the necessary referencing data.38 Generally there are no authors of texts, or even titles, and it is unclear to whom the site belongs. If these elements exist, they are referred to as articles from the magazine, with the addition of address. If there are no referencing elements, only address and donwloading date are specified. If there are some data, they are listed as follows: Note or footnote
Name of organization, “Text title“, Name of the website owner, downloaded date, http://address. References
Name of organization. “Text title“, Name of the website owner, downloaded date, http://address. Or: Note or footnote
Name and surname of the author, Paper title, edition Name and surname of the editor or publisher, in Name of the database, downloaded date, http://address. References
Name of database. Downloaded date. http://address. Blog recording or comments: Note or footnote
Name and surname, date of comments posting (time), comments on Name and surname, “Text title“, Blog title date, year, dowloaded date, http://address. References
Blog title. http://address. E-mail message: Note or footnote
Name and surname, e-mail message to the author, date. References
These messages are always never mentioned in bibliography or references. Additional notes: -
After the first mentioning, the same reference in subsequent footnotes may be reduced to the author’s surname, part of the title and page number.
Exception are electronic magazines which have all the necessary data. The manner of referencing is mentioned in the text. 38
If a footnote is identical to the previous, the abbreviation Ibid. is used. If the difference is just in the page number, Ibid. and page number. Abbreviation “above mentioned“ work is note used. - Footnotes including several sources which prove one fact should be divided by a comma. - Multiple references of a single footnote should refer to a previous footnote (e.g. Look the footnote number...above). - In case of an anonimous work, footnote and bibliographic unit -
-
begin with the work title. For direct source referencing without page numbers, chapter title, paragraph number or other organizational part should be used.
PAPERS PREPARED FOR PRINTING ARE TO BE SENT IN ELECTRONIC FORM TO THE FOLLOWING E-MAIL ADDRESS:
[email protected] EDITOR IN CHIEF OF THE PHLOGISTON JOURNAL IS MARINA DJURDJEVIC, HEAD OF PUBLISHING DEPARTMENT, TEL.+381 11 3037962, E-MAIL ADDRESS: marina.
[email protected]
FOR FURTHER EXPLANATIONS, PLEASE DO NOT HESITATE TO CONTACT THE SECRETARY OF THE EDITORIAL BOARD, MIRJANA BABIC, TEL. +381 11 303 79 62 OR E-MAIL ADDRESS:
[email protected]
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 001
ФЛОГИСТОН : часопис за историју науке = Phlogiston : journal of the History of Science/ главни уредник Марина Ђурђевић. - 1995, бр. 1. – Београд : Музеј науке и технике, 1995– ([Нови Сад] : SP Print). – 24 cm Годишње. – Стварни наслов од бр. 13 (2005) Phlogiston. - Текст на срп. и енгл. језику. ISSN 0354-6640 = Флогистон COBISS.SR-ID 102451463
ISSN 0354-6640
9 7 70354
664005
˃
