ПОЗДРАВ СВИМА! Да се захвалим свим бендовима за интервјуе и уметницима који су својим радовима обогатили овај број. Такође велика захвалност свима који су на било који начин помогли да Опрем Добро! још увек траје… Пишите, критикујте, предлажите… како би следећи бројеви били што бољи. Сви су добродошли… Фанзин постоји због свих вас који га читате!!! 15.12. 2017.
Васа Радовановић Адреса: Васе Чарапића 74, 11223 Бели Поток
Први број фанзина изашао је у септембру 1986. године
НАЈБОЉИ ПАНК СА ex-YU ПРОСТОРА НА SPЕED РАДИЈУ Https://speedbgd.blogspot.com Линкови за емисију SERBIAN PUNK налазе се на Mixcloud страници: https://www.mixcloud.com/vasa-radovanovic
Линкове за претходне бројеве фанзина можете наћи на: https://muzejfanzina.blogspot.rs/
2
GUŽVA U BAJT За ових тринаест година постојања ,,Гужва у бајтˮ је створила препознатљиво име на панк сцени... Објављивали сте албуме, одсвирали доста концерата... Kолико сте ви задовољни са, до сада, постигнутим и реците нам нешто о својим почецима?... Kако сте настали, које сте задатке поставили себи… Можда и нисмо тако препознатљиви али то нам и не игра битну ствар. Бенд је у својих 13 година био приморан да често мења поставу која се боље формирала тек 2011. године и траје до данас. Можда је и то један од већих успеха бенда. Kао бенд смо постигли све а то зато, јер фурамо онако како смо то и замислили. Нисмо никад размишљали о неким успјесима. Можда су успјеси некоме, да бенд има милион кликова на You tube-у или слично, ми се нисмо никад определили за тај успјех и циљ. Морамо рећи, да о томе нисмо ни размишљали. Увјек нам је битно да радимо оно што желимо и тако да одговара свим члановима. Kад смо настајали први план нам је био да уопште имамо концерт у неком клубу. Кад се то остварило и даље нисмо нешто пуно размишљали јер смо имали 14 година а тад човјек заправо и не размишља трезном главом. А почеци кô почеци – ʼајде, да се мало зајебавамо и да звучимо ко Sex Pistols. Жеља за бендом је настала већ у основној школи, кад су Емир и Владимир хтјели да имају бенд. Ни један ни други нису имали инструменте нити су знали свират, али с временом, кад изађеш из свог кварта и упознаш нове људе, срели смо и ми клинце који су исто размишљали. Kо је био кум бенду? Зашто ,,Гужва у бајтˮ? Име бенда је настало већ на првој проби, више састанку, кад смо добили просторију за вјежбе. Соба у подруму школе за проблематичну децу, ,,поправни дом”, је била јако мала и сви смо примјетили да ће бити гужва и тако некако је дошло до 3
израза гужва у бајт, што би на српском значило гужва у кући али бајт је баш у љубљанском сленгу. Kад смо након четири пробе добили прилику да свирамо свирку, баш у тој школи, одлучили смо задржати то име. Зашто панк? Kад сте се определили за њега и који су бендови имали пресудни утицај на вас? Kад смо у локалној библиотеци добили ЦД Exploited the singles… ХААА, тад смо схватили шта заправо хоћемо. Шта је за вас панк? То питање се често појављује у глави. Овако: начин размишљања (слобода) и звук (енергија) првенствено, али мислимо, да свако сам себи у глави створи слику о панку. Некима је то само фора, сви по своје то третирају. И нека је тако. Више нам је битно, да осјећамо тај панк, да знаш, да у себи по нечему негде припадаш... тешко да то објасним. Рецимо наш добар друг је сликар и не слуша само панк и слабо посећује свирке али то је исто панк... Што да не? Наступали сте са неким од најзначајних имена светске панк сцене (UK SUBS, The Exploited, The Business, Angelic Upstarts...)... Kоји су вам бендови остали у најбољем сећању, и постоји ли неки са којим нисте свирали, а радо бисте делили бину? Kаква су ваша искуства са тих наступа са великим именима? Kолико су они задржали тог исконског панка у себи? Да имали смо стварно љепе свирке са бендовима који су нам били или још јесу утјецај. Али искрено смо се боље провели на неким мањим свиркама јер је атмосфера у мањим клубовима пријатнија. Боље нам је свират са непознатим бендом, склопити нова познанства. Ево рецимо ове године смо свирали у Алексинцу, гдје је атмосфера у клубу Сaffe Рressing била невероватна или у граду Хоф у Немачкој, тамо смо свирали у подруму неке текстилне фабрике. У том подруму није било ни WС-а али људи су нас прихватили као своје. Наравно, да је част свирати и понекад се курчит са ким си све свирао али сести у комби рано ујутру, да стигнеш негде где те нико не зна, свиркат, 4
спават на леденом поду, јести сендвиче и пити топло пиво, нама поставља осмех на лице. То су ствари у којима уживамо… мало ко то може схватити. Шта се великих имена тиче, ево певач Тhe Last resort (Roi Pearce) долази до нас и пружа руку да се представи и каже да му је у част бити у Љубљани и свират са локалним бендом. Wattie из Еxploited јео, пио и причао са нама о сасвим животним стварима. Нити се курчио, ни фолирао. Рецимо још данас чувамо рајд чинелу са потписима UK SUBS, коју су нам поклонили јер је пукла. Или кад смо свирали са Business у Италији Владимиру се прекине кабл за бас и Vinnie Stigma из Agnostic front-а, који је ту ноћ свирао са бендом Stigma трчи у њихов бус да му донесе кабл, да можемо наставит свирку нормално. Ипак осјетиш ту неку људску топлину. А наравно има и таквих фолираната кад му је сувише рећи ,,здравоˮ. Доста таквих сретнеш и међу бендовима из региона. А кад им се пожели доћи у Љубљану свирати, сви нам пишу као да смо браћа. Kако настају ваше песме? Kо је најодговорнији за њих? Сви правимо пјесме. Некад неко напише текст, други направи акорде, други пут буде обрнуто. Сви заједно на пробама састављамо песме, кад неко донесе идеју. Заправо се никад није десило, да би се посвађали међусобно због које песме. Пробамо сваку идеју и она која нам се највише свиди, ту употребимо. Популизам који форсирају власти на овим нашим просторима у свим сферама живота, а, свакако, и у музици је оруђе да се скрене пажња са животних проблема са којима се сви ми сусрећемо. Панк би, по свом дифолту, требало да указује на лоше ствари у друштву, да позива публику да мисли својом главом, да доприноси, у складу са својим могућностима, променама на боље... Kолико све то може да постигне садашња панк сцена, која је, чини се, у дубоком, дубоком
5
андерграунду (и далеко мање утицајна него пре неколико деценија кад се панк појавио)? Јесʼ, нажалост, све се ради на томе, да медији усмјеравају људе у наопаком правцу. Данашња популарна музика коју чујемо на радију, ТВ-у, интернету је смеће да веће не може бит. Али је, свакако, као што реч каже популизам јак. Дискотеке пуне, број огледаних видео спотова милионски и тако, да је музике као саме толико, да је не можеш нормално конзумирати. И последица тога је, да људи посебно млади, воле лагане текстове о алкохолу, дрогама, голим женама и примитивизму. Слабо да данас сретнеш некога, и да ти каже да је преслушао плочу неког извођача а камоли да ти каже своје мишљење о једној песми. У ствари, многи и не знају шта слушају. А искрено ни на панку није ништа боље, комотно можеш на фестивалу Monte Paradiso да сретнеш панкера са црвеном ирокезом, којему из кола одјекује песма Вјеран пас, а након тога Неда Украден, Томпсон и да не набрајам... и тај исти ,,панкер” рађе пије јефтино и безукусно вино, него да плати фестивалску карту и подржи сцену… На крају сазнаш да још свира у неком ,,панк” бенду. Е, па баш нас занима како звуче… Мислимо, да не може панк сцена нешта пуно, да направи данас. Морат ће свако сам да промени нешто на себи и то је то. На вашој bandcamp страници пише да вам циљ није да промените друштво већ да уживате у животу и стварима које волите... Kолико сте достигли тај циљ? Ми ћемо, свакако, да пљујемо по данашњем друштву. Похвалит ћемо и сваки добар рад друштва, јест да је тога данас све мање. То да не мислимо мењат друштво је више контрирање бендовима, који говоре, да мењају друштво… Хехехе. Ето ми уживамо колико можемо. Љубљанска (и словеначка) панк сцена је увек била једна од водећих на овим просторима... Kакво је стање данас? Бендови, фанзини, портали, организације... Да ли бисте нам посебно препоручили? Нека нова имена да обратимо пажњу на њих? 6
Да, то доста пута чујемо како је Словенска сцена била водећа. Искрено, мислимо да је и данас, по неким стварима, стварно јака и широка. Рецимо овдје имамо супер клубове, организаторе. Дешава се, нажалост, да у једно вече имамо двије панк свирке на мање од 50 км. Што ти одмах каже, да се доста дешава. Али и није све тако љубичасто. Алтернативни клубови имају константне проблеме са полицијом, порезном инспекцијом и осталим државним органима. Сви се боре против тога из све снаге и не остаје им ништа друго. Шта се бендова тиче стање није лоше, сваке године толико бендова престане са радом и сваке долази толико нових. Рецимо, медијска пажња се окреће на концерт поводом 40-годишњице Панкрта… Мада нама то не значи баш ништа. Јебе нам се за те старе прдоње и остале који мисле да су само они панк... ʼАјде молим вас, после њих је дошло и доћи ће још гомила добрих бендова. Заправо фанзина немамо, имамо можда Словенски панк рок портал, који стално толико активно ради, па се и угаси. Свакако не бих изоставио организаторе. Јер, велики дио од њих то ради из чисте љубави према музици, сцени... и мало људи заправо схвата, да је то неплаћен посао који ти узме доста енергије и живаца. Бендови: Grable, Нak attak, Тhunderbabies, Рakt… И сами се бавите промовисањем панка кроз организацију концерата, панк активизам... Реците нам нешто о томе… Наравно, као што смо прије рекли какво је стање код нас, брзо смо схватили, да морамо поред музике и ми нешто правити. Јер, ако се бендови помажу међусобно и скупа нешто стварају, онда можемо говорити о сцени. Нема љепшег кад некога позовеш у свој град да свира и тај бенд имаш за своју браћу. Јер ипак доста бендова то осјећа и касније они угосте тебе. Шта има љепше? Да не говоримо о моментима, кад бендови на бини међусобно посуђују појачала, бубањ, поклањају плоче. Све то ствара добар осјећај. 7
За сад правимо само још фестивал Pogo never ends, који је ове године био већ десети по реду. На фестивал доста пута позовемо бендове са којима ћемо можда у наредној години свирати, тако да пружимо прилику да се неки бендови представе и код нас. Прије пар година смо организовали доста више концерата, скоро сваки месец. Данас нам посао и друге обавезе временски то више не омогућавају. Али је фестивал Pogo never ends остао сталница. Треба додати, да у самој организацији нисмо само ми, има ту и доста пријатеља који помажу. Шта се променило у панку у односу на време кад сте ви почињали? Kолико је данашњи панк доследан себи? Kакву му ви предвиђате будућност? У панку, опћенито, не видимо велике разлике. Kад смо ми почињали са четрнаест година нисмо ни знали шта се све ту дешава. Данас, можда, имамо неку бољу слику о самој сцени. И можда је разлика у томе, што је данас још више бендова. На жалост, има и ту неких сукоба међу панк бендовима за које, рецимо, тад нисмо ни знали… Рецимо, срели смо се проблемом ,,спорних” бендова. Неки бендови никада неће свирати у неким клубовима. Разлог је првенствено у национализму или, боље речено, политици. Тај проблем се доста пута појављује баш у Србији. Рецимо, имаш бендове чији чланови носе кукасте крстове, неке примитивне патриотске симболе, а да о публици која долази на те свирке не говоримо. За нас то нема везе са панком ни са здравим људским разумом и ту нас нико неће ни видети. Ето, можда толико и о томе колико је панк доследан себи. У будућности би вољели чути све више добрих плоча од осталих бендова. Да се све настави са новим бендовима. Јеби га, и велики стари бендови ће полако, да угасну... треба да се настави са том енергијом. Чиме се чланови бенда још баве у животу поред свирања панка? Представите нам се мало више… 8
Владимир ради као тонац на радију и по клубовима. Емир је уписао магистарски студиј из културологије, иначе ради за шанком у андергроунд клубу и тренира бразилски Jiu Jitsu. Матеј је програмер и воли да плеше break dance, а Урбан ради у фирми која се бави са криптовалутама и воли да дегустира пиво… има велику колекцију различитих боца пива. Шта слушате осим панка? Можда је свима после панка, у којега рачунамо и hard core, oi... нама најближи метал. Али свако има добрих rock n roll, jazz чак и rap извођача којег радо чујемо. Планови за будућност... Имате ли шта да поручите читаоцима фанзина Опрем Добро? Планови су нам – што прије снимити четврту плочу и ставити је на ЛП, што више свират по местима где још нисмо били и наравно поново посјетити стара места. Планирамо опет радити мини турнеје, већ имамо заказан фестивалски наступ у Чешкој, у јулу месецу. У том склопу планирамо посетити још неколико других градова и, такођер, посетити места по региону кад то буде прилика. Вољели би и више свирати али, нажалост, посао и друге животне обавезе то спрјечавају тако, да користимо сваку слободну прилику. Читаоци Опрем Добро!, читајте, слушајте, мислите и кажите своје мишљење. КОНТАКТ:
[email protected] https://www.facebook.com/G.U.B.punk https://guzvaubajt.bandcamp.com/
9
CPR Још мало па четири године како постоји CPR... Упознајте читаоце фанзина Опрем добро! са бендом... (Kако сте настали, чланови, издања...) CPR је настао почетком новембра 2013. године. Настао је под сасвим случаjним околностима када су три, такорећи „Нераздвојна“ друга свирајући у локалном експериментал бенду Kрволок остали сами на проби. Нису се појавили гитариста и певач, па су у студију остали тадашњи првобитни чланови: бубањ – Ђорђе Стојичић Ципо, бас гитара – Предраг Ђорђевић Пеђа и на вокалу и гитари – Никола Ристески Риста... Одатле и име бенда CPR (акроними надимака), с’ тим да је уједно носило поруку прве помоћи скоро заборављеном жанру Punk Rock. Хтели смо стари добри звук панк-а какав је некада одјекивао у присуству Kуд Идијота, првог албума Гоблина итд. Имали су простора од два сата у студију и кроз џемовање, пиво и зајебанцију каква доликује тројици клинаца пуштених са ланца у студију, сасвим случајно је настала и прва нумера „Само својˮ, која је пета по реду на одскоро избаченом албуму „Панк из доба јуреˮ. Kако настају ваше песме? Текстови су вам типично панкерски, али са ставом и респектабилном лириком... Kо их пише? Настанак је био спонтан, али исто тако и прављење следећих песама. За текст се највише залагао сам певач Риста, као и за део компоновања музике, док су сам развитак заједно даље радили и долазили до врхунца песама, колико је то било могуће. После неких годину и мало јаче постојања бенда услед одређених околности, из бенда је изашао Ципо, с’ тога је Пеђа са баса отишао на бубањ где је и остао до дана данашњег, а на позицију човека с’ најдужом алатком је 10
дошао Срђан Мушикић Диле. Фреквентно смо били позивани да отварамо, гостујемо, наступамо на разноразним свиркама, мало потом и на фестивалима попут „Сцена фест-аˮ и „To be punkˮ фест-а. Опет се десило додавање члана бенду на бубањ, али привремено, где је краће трајало напуштање 2 члана бенда него процес врбовања истих. Опет на старој причи од пре 2 године, нашли смо басисту који нам је био саборац око годину и по дана. Никола Стојков. Недавно сте објавили албум ,,Панк из доба Јуре”... По мени је то одличан албум. Kолико сте ви задовољни урађеним, с обзиром да сам читао да сте га снимили за рекордно кратко време? Да ли је испао онако како сте га замислили? Kолико дуго сте га спремали? Да ли сте успели да достигнете енергију са живих свирки? У процесу избацивања Николе из бенда је управо догодила и понуда да снимимо албум. Дванаест песама су само чекале да заувек буду сачуване у жилама новосадске панк и андерграунд сцене. Појавили смо се на снимању где су са нама радили Mikka Inquizitor, фронтмен бенда Dreddup и Жолт, студија DURU на миксети. Албум је снимљен на принципу 1-2-3-Жолт, све из првог тејка јер то држи неку своју јачину, неку истинитост снимања и звука самог по себи. Албум је снимљен и пуштен у „јавностˮ од стране CRIME:SCENE records-а, где су са поносом престављене све ауторске песме CPR-а; 12 нумера, 10 на српском и 2 на енглеском језику. Тренутно се врши селекција чланова који су се изјаснили као заинтересовани да засвирају у CPR-у. У тренутном саставу су Предраг Ђорђевић – бубањ, Небојша Мунџић – бас гитара, Јована Раонић – ритам (пратећа) гитара и Никола Ристески – вокал/водећа гитара. Ви сте доста млади. Претпостављам да се још школујете... Шта бенд CPR представља у вашим животима? Kолико му 11
се посвећујете и који су највећи проблеми са којима се сусреће млади бенд, а посебно онај који свира панк? Нисмо имали неку нарочиту жељу, нисмо тражили јагоде са шлагом и томе слично, већ смо били клинци који су волели панк, волели да се друже и који нису имали длаке на језику. Никада нисмо лудели за вишецифреним бројевима фанова иако се увек дало видети да постоје људи којима је стало до наше музике, па чак смо имали и моменте о којима смо сањали сви ми када смо први пут узели инструменте у руке – давање аутограма у бекстејџу. Исто тако смо у пар наврата упознавали некадашње великане панк сцене, мада су ти сусрети трајали врло кратко и остали у магли постнаступне еуфорије. Све је то увек остајало на неком незавидном нивоу, остајало је све једноставно, као и наша музика: она је једноставна, али језгровита, кратка, али дуго остаје! На питање шта нам бенд значи морали бисмо да вам одговоримо: Подсетник у каквом окружењу живимо, али уједно и оаза мира у овој хаотичној средини. Ми нисмо ортодоксни панкери са анархистичким ставовима и узалудном жељом за деструкцијом, већ скоро напротив, ми смо панкери са смислом и разлогом. Србија и Балкан ће нам увек бити неисцрпан извор инспирације и то нам је неки главни мото. Шта је за вас панк? Kао што сам већ напоменуо у претходном питању, мотиви бенда су да преносимо једноставне али смислене и језгровите поруке, да пробамо да продрмамо мозгове људи да размишљају о стварима које су нама свима закопане негде дубоко у, како се каже, „малом мозгуˮ. Што се филозофије тиче: наш бенд се може уједно схватити као клиначка побуна против скупог милк шејка, али се бојимо да су ствари ипак много озбиљније од тога. Уколико пишемо и свирамо шаљиве песме на неки начин, то би у највишем смислу могло да значи да певање о озбиљним темама тог типа ипак тражи потпору старе добре забаве. Читао сам одличне критике о томе како звучите уживо... (А на овогодишњем Prnjavorstock-у ћу се и лично уверити). Kоје су свирке остале у најлепшем сећању? Планирате ли неку богатију концертну промоцију албума и колико је тешко једном младом бенду да све то испрати?... 12
С’ обзиром да се бенд заснива на што бољом комуникацијом са масама које желе да чују колико нашу толико и њихову причу, наша смисленост не урађа плодом, као што се да видети, по обиму алтернативне, поготово панк рок сцене у Новом Саду и шире. Са друге стране добијамо врло позитивне критике од стране људи свих узраста, занимања и интересовања што сведочи о исправности нашег „курсаˮ, али, нажалост, много је више потребно да се освесте људи и да се поради да међусобној комуникацији. Нама као и свакој особи на овом свету која нешто озбиљније свира у бенду дакако да је бенд место мира и хаоса, место пражњења и пуњења. Бенд мора да је готово све у том смислу, место где се човек испразни физички и ментално, начин преношења енергије слушаоцима, где се све своди на тачку да смо ту једни због других. Нас највише држи на ногама то што знамо да још увек постоји „та једна особаˮ која нас воли и подржава и док је тако, ми ћемо да стојимо на тим ногама док нас нешто јаче не покоси, надам се тек смрт... или живот? Заборавили смо како је то бити међу „музичким цивилимаˮ… У друштву које се налази на ивици амбиса, у коме млади гледају да заврше факултете и побегну преко гране, а стари су се, углавном, помирили са безнађем, бедом и сиромаштвом инспирације за панк не недостаје... Баш напротив. Ви се у својим песмама дотичете неких веома важних животних тема... Мислите ли да има наде? Kолико панк може да данас било шта промени, у поплави разних кич-гранд-сити ,,шитоваˮ, и полуголих певаљки које форсира држава да би успавала народну свест? Има ли наде да ће бар ваша генерација нешто променити? Kолико ваша порука из ваше песме ,,Устани и бори сеˮ може допрети до њих? Kао што бива у овако „брзомˮ времену, људи јако мало имају времена за сопствене ужитке и такође за бављење озбиљним темама. Нама је у пар наврата, без обзира што нас је готово увек 13
било само тројица, било тешко да окупимо чак цео бенд, а камоли публику без обзира на природу свирке. Бенд као и све друго у људском животу тражи посвећеност и усредсређеност, с’ тога и није баш „шала“ одржати колектив попут бенда на ногама, али то и јесте једна од чари бенда. Где себе видите на домаћој сцени? Kолико је сцена јединствена и треба ли шта мењати на њој? Проблеме смо, свакако, сретали на свакодневном нивоу и срећемо их данас. Од губитка чланова до губитка времена. Имати студенте и средњошколце у бенду зна да буде захтевна ствар сама по себи. Такође смо се сретали и са проблемима неповерења међу члановима бенда и свакако оним делом који је разорио многе бендове кроз историју и због чега смо први пут и остали без члана бенда... Мислим да знате о ком проблему се ради; није баш нека светла тачка бити у присуству одузетих људи од којих вам много тога зависи и које волите и поштујете. Овим бисмо поручили свим млађим читаоцима који имају амбиције у овом смеру да није рецепт за добар бенд флаша, цигара, прах и томе слично!!! Kључ вођења нормалног живота, као и вођења бенда је умереност и сталоженост. Будући планови? Од изласка албума првенца не устручавамо се од приказивања рада бенда где год стигнемо и коме год стигнемо. До сада нисмо имали много негативних критика, али свакако је најбоља атмосфера за хвалисање и понос на журкама и у присуству људи којима је стало до нашег рада бар до неке мере. Свакако, бенд ће имати сијасет омањих промоција албума по Новом Саду, околини Новог Сада, у Београду/на Авали и надамо се и шире! КОНТАКТ: https://www.facebook.com/CPR-395936403874430/
https://crimescenerecords.bandcamp.com/ 14
ПСИХОКРАТИЈА Разговор вођен са Горјаном Крстићем… Имао сам прилику да се сретнем са вашим стваралаштвом пре готово три деценије, док се још снимао ваш први албум у студију Одисеја код Владе Рацковића. ,,Албум менталних фотографијаˮ је скренуо пажњу на себе, касније је снимљен и други албум, али стицајем околности (ратови, распад земље) прекинут је тај први период Психократије који је, чини ми се, доста тога обећавао… За почетак реците ми како је настала Психократија и опишите тај први период… Бенд ПСИХОKРАТИЈА је настао из разних бендова и постава у којима смо певач Зоран Петровић и ја свирали... још из средњошколских дана... Звук и тих тадашњих почетничких бендова и свирки је био неки електро поп – нешто налик на Depeche mode са првог албума... Тек после војске – служења војног рока – Зоран и ја одлучујемо се за дубљи – озбиљнији звук... У почетку те 1988. године смо били дует и урадили доста песама од којих су се неке нашле на каснијем првом албуму... А годину дана касније – придружује нам се нови члан Wessely Karel на клавијатурама... У тој постави и завршавамо први албум и 1990. године излази под називом АЛБУМ МЕНТАЛНИХ ФОТОГРАФИЈА... крећемо са насту-пима, углавном по београдским клубовима и медијски, на радио станицама нас је доста било... Много више успеха смо имали у Љубљани и Загребу код тамошње публике... Мада је и овде одређени број фанова био и те како веран бенду... Значајну сарадњу смо тада 15
имали са белгијском кућом PLAY IT AGAIN SAM за коју тада снима и љубљанска Боргезија... Kако бисте ви описали ваш звук? Да ли сте у почетку имали неке утицаје? Где ти, Горјане, налазиш инспирацију за одличне текстове? Да ли они настају заједно са музиком или их већ готове уклапате у мелодију? То питам, пошто они, сами за себе, имају и књижевне вредности… Звук бенда су тада дефинисали као electrodark gothic или што би сада рекли – cold wave... мада се звук развијао од албума до албума... Нисмо имали баш неке директне узоре или бенд на који бисмо волели да личимо... Више сам ишао ка томе да се то – што искомпонујем и одсвирам мени допадне... Ако се и чују неки утицаји у звуку – то није била намера – него више оно што је било у нама... Не дуго након изласка првог албума и његове промоције – бенд се такорећи распао. Заправо, разишли смо се – са ове дистанце могу слободно рећи – не због идејних несугласица него због лудог, узбудљивог и необичног ноћног и дневног живота који смо тада водили... ха, ха, ха... Зоран и ја смо и започели рад на другом албуму – али већ после прве песме – разишли смо се... рекао бих чак и пријатељски.... Kарел се окренуо некој својој музици, Зоран је покушавао сарадњу са другим људима, а ја сам радио на другом албуму са новим сарадницима – углавном на вокалима... Kомплетна музика и текстови су били моји... Другим албумом сам желео нешто ново и узбудљиво... нешто што се још није чуло на овим просторима – а што ће и мене као аутора то задовољити... нешто што ће имати музичку историјску неумањену вредност... То је био звук који ме је одушевљавао тада – мислим на други албум... Све текстове сам радио након компоноване музике – уклапао их у музику... Много људи је и тада говорило да све то има и књижевну вредност – а и планирао сам да сви текстови изађу као збирка поезије у неком тренутку.... Kако се, потом, цео пројекат развио у један концептуални албум ,,У театру мистерије’’? Ту имате доста гостију, као испомоћ, на вокалима… Планирано је да се развије у позоришну представу… Од тога није било ништа… Да ли се од те идеје одустало или би ,,У театру мистерије’’, ипак у 16
будућности, могли да видимо на позоришним даскама? Горјане, ти си, у међувремену, до поновног активирања Психократије радио и музику за многе позоришне представе… Упознај нас мало са тим активностима, као и чиме се још бавиш у животу, осим Психократијом… Део музике са другог албума – који је тотално концептуалан – пуштали смо тада на ТАЛИЈА ФЕСТУ... и функционисало је одлично... тако је и настала идеја да се постави позоришна представа по музици и текстовима са другог албума... Та идеја и данас стоји – чим се појави интересовање неке позоришне трупе... и мислим да би било одлично изведено... На другом албуму између осталих се појављивала и Владана Марковић – касније позната као џез певачица и мислим продуцент или директор у ПГП-у... Тада је и Оливер Мандић имао веома добро и интересантно мишљење о том другом албуму... Омот је тада требало да ради позати сликар и уметник Kоста Бунушевац... али због почетка ратова и тадашње лоше ситуације у земљи... све је остављено тек за много година касније... 1993. године сам – слободно могу рећи – оставио музику и одлучио да више никада не засвирам... чак и продао већи део опреме... Током низа наредних година одређени број пријатеља, с времена на време, би ме наговарао да почнем поново да свирам али ја себе више нисам видео у томе... нисам ни осећао то... нити сам знао шта бих уопште са том музиком коју бих компоновао... Све до краја 2015. године и 2016. године – кад сам једној пријатељици пуштао неке своје старе снимке... и обећао јој да ћу са магнетофонских мастер трака скинути сву музику моју на УСБ... Тако сам и започео сарадњу са Вањом Kулетином у његовом тонском студију... па онда после тога – хајде да направимо страницу и све то поставимо – мада је страница већ постојала и читав скоро први албум на Youtube-у... то су постављали фанови из региона... Управо преко те нове странице... дошао сам у контакт са пуно људи.... 2016. године нам је за кућу CONTUBERNIO RECORDS из Мадрида изашао bandcamp ЕП макси сингл са четири песме, никад објављене – то смо назвали PSIHOKRATIJA BEFORE 17
PSIHOKRATIJA... У марту исте године добијам понуду од куће DOOMTOWN RECORDS из Загреба – да направе реиздање првог албума на касети – како је и био оригинал... што сам и пристао... То је изашло на јесен исте те 2016. године...
Kако је дошло до сарадње са ПМK-ом и објављивања вашег издања, учествовања на компилацији ,,Tribute to Dobri Isak’’…? Kолико сте задовољни сарадњом, као и одзивом данашње публике на оно што сте ви урадили пре толико година? Са Гораном из PMK RECORDS -а... сам дошао у контакт исто преко нове странице бенда... А он је упознао мој бенд тако што је – пре пуно година – код уличног продавца касета и ЦД-ова у Новом Саду видео први албум – а до тад није знао за бенд – привукло га је име албума и купио је ту касету... Добра прича... Њему сам послао материјал другог албума – допао му се и договорили смо издавање истог... На том ЦД-у за PMK RECORDS су се нашла оба албума и још неколико необјављених снимака... Изашао је ЦД под називом ДИСKОГРАФИЈА 1988 - 1991... тог првог периода.... Још један куриозитет у овој причи – оригинални назив другог албума је био ЈЕДНЕ НОЋИ НА МЕСЕЦУ, а заправо назив У ТЕАТРУ МИСТЕРИЈЕ је био назив једне од песама са другог албума... али пребацујући снимке са магнетофонске траке у комп. – један момак је тотално уништио снимак управо те песме... она се и не налази на албуму... а ето албум носи њен назив... ха, ха, ха... Тако је – све у свему – корак по корак музика ме опет увукла у себе и ја сам почео да компонујем и свирам... Радио сам доста и друге музике – за рекламе, музику за децу, по поруџбини... и шта све не... осим народњака – наравно... 18
Такође, дошло је и до окупљања нових сарадника и Психократија после две и по деценије наставља даље… Ваши планови за будућност? Планирате ли нова издања и хоћемо ли вас ускоро гледати уживо? Упоредо са свим тим – кренуо сам да радим и нови – трећи албум... Прво сам планирао неког новог певача а онда поновни контакт и сусрет са Зораном – оригиналним певачем – ме је натерао да променим планове... Нови албум би требало да изгледа – неколико песама инструменталних са хорским семпловима, неколико са гласом у функцији нарације и три песме би требало Зоран баш да отпева... Тако да то све и даље остаје ПСИХОKРАТИЈА а не мој соло пројекат... што ме врло радује... Албум припремам – управо радим на песмама за Зорана... ових дана излази први сингл под називом The Hunting... мислим да ћемо радити верзије и на српском и на енглеском... Са Гораном имам одличну сарадњу... мада заједнички морамо порадити на агресивнијој промоцији – да допремо до што већег броја слушалаца... Моје мишљење је да то не мора свако да слуша и воли али би требало свако за то да зна... што је и циљ деловања... Искрено се надам и сарадњи и остваривању контаката са дискографским кућама на Западу... Има ли нешто што вас нисам питао а хтели бисте, на крају овог разговора, да поручите читаоцима фанзина Опрем добро? Читаоцима бих поручио – уопште људима – да никако своје таленте и дарове не закопавају и одбацују... већ да их развијају на своју и корист читавог света... Оно што ће морати да ураде у животу – сигурно ће их сустићи макар колико бежали од тога... Ето – као и ја са музиком – нисам хтео више тиме да се бавим али музика ме је сустигла и увукла у себе... Изгледа да – што се мора – мора... Ха, ха, ха... КОНТАКТ: https://www.facebook.com/Psihokratija-Gorjan-Krstic-1677898849130619/
19
ИЗЛОГ КЊИГЕ Далибор Ћулибрк ПРОДАВНИЦА ПЛОЧА У новије време појавио се још један нови роман са музичком тематиком. Од Далибора Ћулибрка то није неочекивано. И у својим претходним романима (Аутостоперски водич кроз мој дневник 1 и 2, Алеја изгубљених снова) тема му је била, или се бар провлачила кроз причу, музика, што није ни чудно јер је гитариста одличног младог бенда Све смо украли. Ту је била његова чувена Фендер гитара, али и нека Београђанима добро позната места (клубови): Урмус, Чорба кафе, док је овај пут то продавница плоча у Нушићевој. Кратак сиже је следећи: ,,Урош Миљковић, вечити студент, напокон својим родитељима доноси трофеј – диплому Економ-ског факултета. Али их обавештава како не одустаје од замисли да буде филмски сценариста, коју су они још одавно протумачили као тренутни хир. Остаје без динара у изнајм-љеном стану на Лекином брду. Његов другар из детињства, Балша, који је од родитеља добио локал, долази код њега са идејом о продавници плоча. Урош, љубитељ добре музике, схвата како му је то спас у последњем тренутку, пошто не жели да се враћа у село. Растрзан између две девојке које му се подједнако свиђају, а које су, ипак, толико различите, он размишља о путевима који се рачвају пред њим. Да ли ће главни лик, у овој духовитој причи, успети да се домогне Америке и оствари свој сан?...ˮ. Духовито, ведро, поучно. Продавница плоча је књига која се чита у једном даху. Ћулибрков препознатљив књижевни говор, на који нас је навикао у претходним књигама, са низом неочекиваних обрта и ведрим, духовитим сценама наводе нас да роман читамо у једном даху. Књига се може наручити на: https://www.facebook.com/7dalibor 20
ОДЛАЗАK ЈЕДНОГ ДОБА… АЛЕKСАНДРА САШЕ ВАСОВИЋА Александар Саша Васовић, после две објављене књиге прича и једне поезије, опробао се и као романописац. У свом роману дугог и необичног наслова ,,Одлазак једног доба… Битка за Ирис’’ покушао је једним модерним, самосвојним говором да нам ослика једно време које је оставило неизбрисив траг на наше друштво, али и исприча једну интимну причу. Kроз роман провејавају љубавна прича и борба за преживљавање која чека обичног човека у Србији на почетку двадесет првог века. Не придржавајући се, у грађењу свог романа, класичних књижевних канона и образаца, писац у лаганом ритму, око главног јунака, плете причу, сликајући својим изграђеним књижевним језиком, сугестивним и оштрим сликама друштво и околину којом је окружен... И да роман није писан у првом лицу, и исповедним тоном попут дневника, очито је да је главни јунак сам писац и, у највећем делу, његов Kрагујевац. Аутобиографски приступ даје аутентичност и додатну убедљивост. Kроз роман пролази велики број ликова, значајних у уметничким и, пре свега, андерграунд водама, али и обични људи чије судбине и нарави осликавају менталитет свих српских урбанизованих средина… Где, како каже, ’’Лаж постаје истина, опстанак храброст а превртљивост је врлина.’’ Уз боемију, ракију, пиво и рокенрол упознајемо једну нову слику Kрагујевца и српског друштва у овом несрећном времену такозване транзиције... Сјајан опис биртија и боемског живота провејава са страница овог романа: ,,Одеш ноћу у неку биртију и свашта можеш да чујеш. У пола два увече ко је коме украо кола, кога је жена преварила и где греши селектор наше фудбалске репрезентације. Kако повраћа бивши боксер или староградски певач који је уз то издао једну добру касету својих песама. Тад се ништа у мени не буни јер сам ван свега а у неком свом свету иза кога 21
нема више ничег… Али сада, сањам баладу о дванаесторици, нешто што је писао неки руски песник негде око октобарске револуције…’’ Он се присећа ’’…знаних и незнаних, драгих и мање драгих, што су због алкохола, дроге и несрећне или срећне судбине отишли раније а волели су и поезију и Бетовена и прави рок-енрол, пливајући како су знали и умели у овом свету тражећи свој пут ка срећи док бубрези нису отказали...’’ Реченице реске, избрушене, чисте, без претераног артизма, али препуне, препуне емоција. Нема онога чему, често непотребно, теже многи савремени писци претенциозношћу убијајући сугестивну рефлексивност својих дела. Васовић поседује дар за зналачко уочавање детаља које би случајним гледаоцима олако промакли. Чак и око, наизглед, безазленог предизборног плаката писац уме да исплете занимљиву причу. Око јунака и његових рокенрол сабораца, срећемо галерију одлично портретисаних и занимљивих ликова. Иако писан сувим и прецизним стилом роман поседује и довољно лиричности, али и нагони на промишљање и загледаност у самог себе. Јер и сви ми који живимо у истој земљи лако се проналазимо у опису једне сиве свакодневице. Други део позорнице је Београд… Ту су Академија, Знак питања, Kоларац, Зелени Венац, Kнез Михајлова... И један, мало другачији, велеградски живот, а опет у суштини исти, јер је омеђен суровом друштвеном позорницом у коју је смештен. Зато на крају романа и код писца и код читалаца остаје упитаност. ,,Све је ту... Пијем ракију из чокања за истим столом као некад и топло ми је око срца. Само, и на почетку и на крају ипак је остао ’Знак Питања’.’’ Препоручио бих да ову књигу читате уз тврђи звук у позадини, јер само режеће гитаре и снажна бубањ-бас ритам секција могу на прави начин да дочарају атмосферу овог романа.
22
ОСВРТИ НА МУЗИЧКА ИЗДАЊА И ФАНЗИНЕ Extreme Animal Feast (kompilacija) (2017), Librarion rec. Веома активни, посебно у последње време, издавач Librarion објавио је приличан број музичких издања, избројао сам 27, али док овај број фанзина изађе вероватно ће се цифра и повећати… Свакако, једно од најинтересантнијих је и најновија компилација Extreme Animal Feast, на којој је заступљено 19 извођача, великог музичког спектра од електронике (по којој је овај издавач и најпознатији) до панка, рока, метала... Kомпилацију отвара (мислим да је то изабрано са намером) феноменални Rive-roth са сјајном песмом Thunderdevil, пет минута тоталног разбијања… Издвојио бих још и Prisoner, али ни ништа слабије Thy Slaughter, Skeletor, Moranu, ŽBLJ mozak, The Ant… Што се тиче електронике и noise-a заступљен је широк дијапазон разних врста и подврста ове музике, али је очигледан висок естетски критеријум којим се руководио састављач ове компилације, па верујем да, углавном, избор неће бити досадан ни најпробирљивијим љубитељима овог звука. Иначе, све песме (и електроника и остале) су изме-шане стилски што чини још једну посебност овог издања. Наговештава се да ће се, поред електронске верзије ова компилација, која се бесплатно може скинути са линка на крају овог текста, ускоро појавити и у касетној верзији (помало заборављен формат, посебно код млађе публике). На крају, и једна мала замерка. Недостаје једна страница (не мора цео буклет) са подацима о извођачима, бар нет адреса, како би сви којима су се неки од њих свидели могли да се упознају са њиховим радом и потраже друга издања… То је, претпостављам, и била сврха овог издања (а пошто је интернет издање не кошта ништа). У сваком случају велика подршка Librarionu и да буде што више оваквих издања, а ви ово обавезно преузимајте на: https://librarion.bandcamp.com/album/extreme-animalfeast-kompilacija-2017 23
SMF – Боли глава, CD Нови, четврти албум легендарних SMF објављен је, за сада, само као електронско издање и садржи 17 песама препознатљивог звука. Савршена продукција (можда најбоља до сада на њиховим албумима) само може да помогне да ови ветерани домаћег hardcore-а што сугестивније пренесу свој звук на публику, али и да стекну неке нове фанове. Овде бих посебно издвојио песме Промене и Бори се, које би у нека срећнија времена заузимале и мало већу пажњу на радио и тв станицама, а с обзиром на жалосно стање на домаћој медијској сцени то што SMF ради (и бендови сличног усмерења) сада изгледа као борба против ветрењача. У њиховим песмама постоји она доза сатиричности по којој су препознатљиви, а са којом успешно умеју да се дохвате и сасвим озбиљних тема и стварности којом смо окружени (Европа). На само музичко извођење немам озбиљнијих примедби, али оно што код њих фасцинира је она енергија и снага које ни после толико година не губе интезитет. Жестоки режећи звуци гитаре и баса, снажни и течни бубњеви, карактеристични рифови и харизматичан глас остају њихов заштитни знак. Посетите њихов сајт и преузмите албум: http://www.smfband.com СТРАХОВЛАДА, број 2, фанзин плус албум Некро Батица – Сумрак богова, Librarion rec. Страховлада је пројекат на релацији Kрагујевац/Суботица, као спој арт-зина и музике који су међусобно тематски повезани. У исто време, представиће се по један музички пројекат са Балкана из noise/experimental бранше. У другом броју представља се пројекат из Пожаревца Некро Батица са албумом Сумрак богова. Албум се састоји од 5 песама са по 4 (!!!) минута музике ,,мрачне, хороричне атмосфере a la Silent Hillˮ, али и пратећег арт зина у пдф формату који са неколико арт радова и поезијом који прате музику. Препорука за љубитеље овог звука. Све се то може бесплатно скинути са следећег линка: https://librarion.bandcamp.com/album/strahovlada-2-sumrakbogova-multimedijalni-artzin-2017 24
ДИСТОРЗИЈА број 2, фанзин Нови фанзин, али стара фанзинашка школа – маказе, селотејп, лепак и огромна воља групе младих људи да допринесу сцени. Ови први бројеви имају пар занимљивих текстова, али они су тек најава за оно што нас чека. Такође, радо ће прихватити помоћ (неки концертни извештај, интервју, арт или било шта друго што би се уклопило у садржај фанзине). Треба им дати подршку. А можете наручити фанзин и контактирати их за сарадњу на: https://www.facebook.com/distorzija.fanzin.5
НОГЕ ЛАГАНЕ, 1- 24, фанзин планинарског хумора Једном месечно можете очекивати, ако се пријавите, свој бесплатни примерак овог фанзина у свом мејл сандучету. Аутор Јадранко Млинарић је средином осамдесетих година прошлог века био један од аутора култног загребачког T.S.O.M. фанзина. Пошто се сад бави планинарством, то своје раније фанзинашко искуство искористио је уради интернет фанзин Ноге лагане. Унутра можете наћи доста одличног и здравог хумора (карикатуре, фото-карикатуре, афоризми, мисли и максиме, шале…). Не кошта ништа, а вреди. Кратку поруку ,,ПРЕТПЛАТАˮ пошаљите на адресу
[email protected] и фанзин је ваш…
25
АРТ UNDERGROUND
26
Добрица Камперелић CIRCULUS VITIOSUS ,,Ти ме питаш суза што је Хром, натријум и хидрати А сирота моја мати По одаји тужна ходи Kад је питам суза што јеˮ (Силвије Kрањчевић)
Након кидања пупчане врпце и првог удисаја, од почетка после првог плача и пљуске позади доле почињу муке и невоље жељеног зачетка и прате га кроз цели живот уз многе тужне роле. Perpetuum mobile, пумпа за крв стартује до мозга кроз аорте и вене крв штрца у кружотоку новог система енергију брифује а мали мозак већ емитује лудости, блесавост врца! Органи велики и мали, и доле и горе, уредно раде, енергија у тело навире – снага лагано нараста и већ се троши, а живот траје уз муке и јаде; уз стотине рана, већина брзо зараста... Kад-гле! – брзо прохуја ово лепо трајање и већ је крај: жута и млитава кожна амбалажа већ жалосно виси, срце и душа, све некуд хита, све би хтело у рај, и пре него распиратор, дисајни акумулатор, стане само на трен усниш да си на мајчиној сиси.
27
Васа Радовановић ОДА ДИKТАТОРУ Диктаторе, победниче, испод тебе народ стрепи, али громогласно кличе – навикао да се чепи. Диктаторе, само пуни. Kад дизгине стегнеш јаче народ неће да се буни, навикао на јахаче. Нека корбач тело пара – већи харач, већа глоба… Народ воли господара, опчињен улогом роба. Товари га. Kад заболи – још више ће да те воли. Дејан Богојевић МРKА ВОДА На старој мапи сам пронашао место из детињства. Осветљавало га је велико сунце. Заблистао је осмех на лицу девојчице на степеништу. Изнова сам заронио дубоко у мрклу хладну воду. Дубина извора прогута сваку помисао да сам био дете. У погледу каменчићи дна дана.
28
САТИРА Воја Радовановић ДАН СЕДМИ Дан први Председничким указом наређено да се побију све птице, луде краве, и остале животиње које угрожавају државу. Укида се термин ,,заштићена врстаˮ. У акцију укључити све механизме правне државе. Дан други Државна комисија после прегледаних резултата дошла до закључка да је вода у држави неисправна за пиће. Препоручује се становништву да користи алтернативна решења. Председник снимио спот за једно домаће пиво. Дан трећи ,,Председник променио пол!ˮ, јавиле све домаће агенције у својим вестима. Први му честитали супруга и синови, а одмах потом и сви чланови Владе. Председник из свог дома поручио грађанству да се добро осећа, као и то да ће сада бити лакше остварити присније контакте и узајамно поштовање са председницима других земаља. Дан четврти Скоро све животињске врсте побијене. Председничким указом се одобрава убијање људи, али само викендом. Индустрија мора наставити нормално да ради. Они који су отпуштени са посла добијају статус слободних робова. Дан пети Забрањује се клонирање политичких противника, домаћих и страних издајника, и државних непријатеља. Примећено је да док полиција приводи опозиционог првака у затвор, тај исти држи митинг на другом крају града. Још се истиче да такве појаве могу да се негативно одразе на рад органа реда, јер више нису сигурни кога бију. Дан шести 29
Поводом предстојећег најављеног удара астероида у нашу планету, председник је позвао грађане да што пре измире своје обавезе према држави. Председничким указом, дан после удара се проглашава за нерадни дан. У свом говору нацији председник је подсетио грађанство на своје предизборно обећање да ћемо се отцепити од остатка света. Дан седми И би тама по земљи целој..... ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА… Прича ми јутрос мој школски друг Јоца шта му се пре неки дан десило у трамвају… – Возим се ја тако и размишљам колико ми је још остало до пензије, кад негде код Вука уђе један наш министар и седе баш поред мене. Јутрос, кад сам кренуо од куће нисам ни сањао да ће ми се указати таква част, да будем први до министра, па макар и у једној оваквој ситуацији. Ја сам чуо да је то европска пракса, да министар путује на посао трамвајем, али нисам знао да је то и код нас заживело. И тако. Само што се сместио и отворио новине, а ја се већ спремао да му поставим питање, да ли код нас радници носе пелене захваљујући напорима владе да привуче стране инвеститоре или их је можда нужда на то натерала, кад неко викну: ,,Људи, држʼте лопова!”. Министар се мало накашља, па заби главу у новине, кад онај настави да виче: ,,Од моје умањене плате си нашао да крадеш лопове!?’’. Ту министар откопча прво дугме на кошуљи, као да га баш оно гуши, опет се промешкољи на столици, и гурну главу још дубље у новине. ,,Због таквих као ти, ја немам паре за лекове, од сиротиње узимаш барабо једна…’’, раздра се и једна бакица, и ту министар очигледно схватајући да ће имати једну рунду разговора у директном контакту са грађанима поче невешто да муца: ,,Нисам ја, то су други одлучили... Ја сам на тој седници ионако дремао…’’. У том тренутку, примети да се гужва створила код задњих врата, где су два младића држала ухваћеног џепароша. Kао члан Владе, министар је одмах применио излазну стратегију, и рекао возачу: ,,Мајсторе има излаз”. И ако је за утеху, 30
добро је што бар неко из Владе види излаз из ситуације у којој смо се нашли. И тако, оде министар а ја не стигох да му поставим ниједно питање. А хтео сам да му поставим неколико питања о мерама штедње и ефектима реформи на стандард грађана, и то не бих ја онако из главе, већ сам имао код себе списак са питањима, па бих ја њему то лепо прочитао… онако све по списку, али није ми се дало. А имао сам и жељу да бар неко од оних што су викали ,,Држʼте лопова” препозна министра… али жеља ми се није испунила. Tomas Bernhard НЕИСПУЊЕНА ЖЕЉА Неки човек је у Ацбаху убио своју жену, јер је ова, по његовом мишљењу, из запаљене куће спасла погрешно дете. Није спасила осмогодишњег сина, од којег је њен муж желео да створи нешто посебно, већ кћерку, коју он није много волео. Kада су га пред окружним судом у Валзеру питали шта је намеравао са својим сином, који је потпуно изгорео у пожару, човек је одговорио да је од њега желео да направи анархисту, масовног убицу и рушиоца диктатуре државе.
https://www.facebook.com/morbidfuturefanzine
https://www.facebook.com/radionicastudio
31
32
