474
I'ANS ECON I-IOLI'HT]ZL]N
Brehta sa svim finesama marksistidke kritike razmi5lja, a ipak se ono pojavljuje tako bezazleno kao u bajkama brace Grim" Tako i neumorna dijalektika istorijskog Zivljenja: Breht ie tumadi misaonim reienjima istorijskog materijalizma, no u bezazlenosti svesti njegovih dramskih lica diialektika-ie toliko k-ollko !prgl4_e-ga slgje i .suluinska g!94a: dovek ie zrila;;;ije< -iiao si6 je nekao iilo Zitva-,>btig-o{,a? ililygqg_,,, i udaljenost od aiisfotelovske drame ni izdalekahiie viSF-,-tako-velika kao Sto su nis irieli obrnanuti. Marksistick;i T-ritika je p'iema5en a, bezazleno jeste ono Sto traje. Gde Breht peva pesmu o >promeni svih stvari<, o melanholiji prolaznosti -- >l posle nas nece do6i i5ta pomena vredno< upra- nazla vo tu nailazi on na ono ito traje i uvek vaZi. Ono Sto on >promenljivo5cu< biva zami5ljeno kao hegelijansko-marksistidki svetski proces koji je trebalo da vodi odredenom pozitivnom cilju. a ono Sto je proisteklo, bila ie velika melodija o beZanju stvari u >dim< i >vetar<, melodija koja podseca na Lutera i Crifijusa. (l{ans Egon llolthusen. Df)riunlllurgie dcr Vcrlicndung. Iine Studie zur Dranlcntechnik B(rtoll Brcchtsa.
l{arlur
15.
(r.1961. str. 520.-541.
-
Preveo tsoZidar Zec)
Enrunuel Zakar
KOMPOZICIJA I NJENE TEHNIKE. (Jonesko, Adamov, Beket)
Tradic'ionalno
po:oriite i pozoriite poruge
Ako su se kritidari pokazali upadljivo uzdrZanim u odnosu na morfologiiu pozori5ta poruge, ako su pozitivni komentari izuzetno retki, to je najpre zato Sto su novi kgmadi izg!gdf1.!i3gn1p.lAn3* bar u poredenju sa delima iz pro5losti. Ova iu poslednja imala clovoljno jasnu pridu, sa obaveznim uvodom, zapletom i raspletom, sa podelcm na dinove
i scene koji
su se
poklapali
sa
jasno ocrtanim
radnje. etapama Ako bi se sudilo na osnovu tradicionalnih merila, onda bi nova dramaturgija, liSena tih hvale vrednih odlika, bila bezoblidna magma, znak bolesti i dekadenciie pozoriSta. U stvari, ak-o*E*St'
Jonisko i Adamov ne po5tuju ptincip" svojih prcthodnikd.-to-n*rj\ zbog nedostatka ve5tiue i strogosti, vec zbog toga Sto im se ti i principi dine zastarelim i nesposobnim da izlaze niihov W!el!1) anschauung.
Neki su savremeni drarnatiriari zapodeli refbrmu odbaciv3i izvesna tradicionalna pravila. To nije bilo dovoljno Jonesku' Aclamovu i Beketu; oni Zele da zadaiu udarac >metafizici<< koja podiva na tim tradicionalnim formulama. Otuda potreba da se sve odhaci i krene sa novih osnova.
i dijalozi ne - i:FDekor, kostimi, rekviziti, osvetljenje, zvuci postt o.je vi 5e nezavisno ; njihovim uskladivanjem, dopunjavanjem ili , iuproistavljanjem obelodanjuje se smisao. Oni qyj- skupa cine I iednu jedinitvenu formu umetnidkog iz.raiavanja, r>scenski govoiitt ki pi sa c pri h va a n ajzad si n tei an u yl-zJlr -t"q$ fq-tj a. -b rorni drugc strane, on menja strtlkturu radnje. Sto ce rc6i krctanit' S t
i
je. prelna prema r3!li"gJ rgnij"gj' \ tempo. l)ramatlcarJe. formu. n;egov njelov-tempo.'Diamafidar dela, njegovu tormu. tradigiji, nastojao da u prvim scenama d0 >neophodne< koordi-
|
472
EMAI,IJEL 2AKAR
KOMPOZICIJA
je nuZno - iz toga komada' ). PoZori5.te*piggg odqqg.,rj-e, -_!9 kletanje od uzroka ka posledici. Ono ne priznaje >aristotelovski< priniip uto't'no.iri. Kaknih to ima praktidnih posledica'l Da bismo odgovorili na.to pitanje bacidemo pogled na Parodiju, Cekajufi Godoa i na Celavu pevaiicu. Prvi komad jednog pisca ima tu prednost nad narednim delima Sto otkriva pi5deve namere i njegova lutanja. Prve slike Adarnovljeve Parodije pokazuju nam dva mu5karca nate
situacije, identitet lica, motivacrje
,, proizilazio dalji tok
(SluZbenika i N.i[cij-tbfitleEi}aiaLena (Lili) i obojici zakazuje sastanak na istom mestu i u isto vreme. Trebalo bi se dakle nadati sukobu') iz kojeg bi jedan iza5ao kao pobednik. Ni5ta se slidno ne dogada. U tredoj slici ima se utisak da se rada neka nejasna idila
izmedu Lili i tre6eg siroma5ka (Novinara), ali ni to nidemu ne vodi. U ovom delu niSta nidemu,ne vodi. Postoii naravno krai, ali ne i rag.pler."Zavr5eni elementiiisiltogieaf #iuftm poEetnih elemenata: Cinovnik odjednom dopada zatioia h' N. iludajno gine pod todkovima kola. Ne postcrje u pravom smislu redi zaplet i razvoj. Sve qo se -ilog4!t_ u izvcsnom ie_smislu _ncmgtivisano. zakljudak jo5 viSe odnosi na Celavu pevaclicu. Jonesko na Saljiv nadin dovodi u pitanje tradiciondlfrffiSiilil{gq!95:-qi. se Ovaj
se
ilt SleZe*-b"SZ *p. typg-f"gd a. U o v om d14.q-9 !.qrn ko l a zavrSna slika nema nikakve veze sa uvodnoni slikom: prva izvodi na scenu Smitove koji brbljaju o svemu i svademu i na kraju s
ltg.SgJha,_a_{r"
IZu.
II
odluduju da odu na spavanje; poslednja slika je namerno suludo
i budno ponavljanje azbuke i izraza bez glave i repa, izgovorenih u ubrzanom ritmu. Suodeni smo dakle sa delom koje ie namerno an-!ip-qilp*lp!_k9 i antitradicionalno. Sta drugo i odekivati'od'kbrnada diji je podnapiov iiaiitikciuiad<, i koji otpoiinje na sasvim atrrsurdan nadin: kad >Eli-gTe,-iiki sat otkucava sedamnaest engleskih otkucaia<<. Gospoda Smit uzvikuje: >Gle, devet dasova!<3) I lzvesni su dogadaji mogli da lokom radnje promene neke polazne date.
alije strukturr
dcla ipak uvck zavisila od odnosa uzrok-posledica.
rr Ovrrj problcm sukoba ovako jc definisan u.je'dnoj od pomodnitr knjiga:
.,4.:.lln. primenjuie s samo na borbu protagonista prolil'nckog ili nt'ie g; on * ISt1111Ll ,'Jnost iakt'tle nr postojanjc neke motivacijr' za sukob ili nekog cil.ia koji treba da bude njima postignut. Sukoh ie sirori matcrijal pomotu kojeg s cstvaruje zaplet. (William Thrall, ,,t Handhook to Litudtur(, str. 105.) Pojarn sukoba koji porJrazumeva motivaciju, cilj i zaplet, ne susrede w kao takav u pozoriStu porugc. On, rne
I
473
NJENE TEHNIKE
Kao Celava pevatica, &-eWil Qpdpg.--olpp-d,ipje na nadin prividno li5en smisla: Estragon uzaludno poku5ava da skine cipdlu"koja"mu zadaje muke. Sledi ditav niz vinjeta koje su, dini se, poredane bez ikakvog reda'i freiiusobno raZdvbpqe-dugim pauzama. Iako se'pojavljuju Poco, Laki i glasnik, ovaj proces i dalje 1raje. Lica govore Sta im padne napamet, pevaju i pridaju
Jedno drugom priee. Prividno nema nikakvog kretanja. Uostalom,
Jedan od protagonista primeduje: ))Nista se ne dogada, niko ne
dolazi, niko ne odlazi, to je stra5no.(o) Od podetka do kraja,
komad je, dini se, samo razgovor bez ikakvog reda i smisla. Gledaho iz aristotelovske perspektive, komad nema ni zaplela, ni radnje, ni raspleta. To bi znadilo dakle da u svim pomenutim komadima".nemquzrodnosti. pa prema tome ni dramskog razvoja. U svemu ovome nd treba videti beznadajan otpor nadmenih novajlija Zeljnih provokacije, ve6 nirdelan -oJpor. U pitanje je dovedena' tradici-ia, uzdrmani su temelji dramske umetnosti. Pozori5te poruge jeste u izvesnom smislu >antipozori5te<. Toga postajemo svesni kada
poku5amo da napravirno paralelu izmedu njggove strukturalne prakse i prakse tradicionalnog pozori5ta. Pogledajmo samo ovu shemu 6ijije nedostatak taj da pojednostavljuje stvari ali i prednost da istide ono Sto .ie bitno.
U
U pozoriitu
tradi<'ionalnom
poruge
pozoriStr.t
Razvoj
najde5ce
po-
se aristotelovska
.Odbacuje {ud.}jq _. na principu uzrodnosti logika kao osnovni divll
princip jer
lkonvbncionalqoj ps,rhologrji). se ona smatra pojednostavljuPodetna situacija i lica razvijaju ju6om i ve5tadkom. Nju z-asepremadeterministidkojshemi menjuju drugi kriterijumi fieza sobom >logi- dan od njih je i [bmpozicija -dan
Eksplicitno ili irnplicitno, Ne veruje se u postojanje u postojanje kompo- nepromenljivih pravila. Svaki
veruje se
't En Att('ndqnt Godot- (izdanlc iz 1968), str. 70. [Kada budu u pitanju duli citrti' navodicemo ih prema sledecem izdanju: S. 8. (ekajuci (iodoa,BeograrJ, SKZ, l9(r4. Prcvod A Milicevi6a l
474
EMANUEI- ZAKAR
je komad sludaj za sebe i kao
:icionih prat'ila (uvod. zaplet i rasp-let. ha prinrer). TeZi se, dakle, ka kli5eu.
takav zahteva posebno reienje. S gnu5anjem se odbacuju aka-
demizam
U
izvesnoj meri postoji
logika je odru vg1o-vapjg,* u svet koji se pokorava racionalnim zakonima, svet koji se razumomlcld shvatiti i u kojem neoclredivo. -
tehnidke olakSice.
lorme
podiva. Razvoj se nastavlja, a
i
i
I ovde postoji sklad izmedu i principa na kojima ona pqdiva. Ako tok komada nije sasviln racionalan, ako je ponekad'dak i nelogidan. to je
sklad izmedu forme i strukturalnih principa na kojima ona
ima malo mcsta za nepoznalo
KOMPOZICIJA I NJENE TEHN-IKi:
najde5ce zato Sto dovekovim poloZajem u svetu ne upravlja
razun vec
apsurd.
i
Postoji dakle duboka razllka u bitnim pitanjima, pitanjima logike, estetike, za\alai Weltanschauunga. Dva se dramska sistema nalaze na dvama suprotnim polovima (pomenimo jo5 i poja-m nt a k s ima ln o g
o
ds t up a_nja de
sto kara kte ristidan za pozo ri 5te poru
Trudicija
i
ge ).
novinu
je d,Uie !rcge_d-rje i deli se na podetak, jsredinu i kraj. Ona dakle uspostavlja liniju razvoja. Radnja rcdeno nam je to bezbroj puta nije u potpunosti preuzeta -iz >pri7-a Aristotela, radnja
- odreduje razvoj dogddaja i usmerava rode<. Nju stvara umetnik, on promene u odredenom pravcu. Kao 5to Erik Bentli tvrdi :
Radnja ne vredi ukoliko nije artificijelna. Radnja nastaje iz umetnikbvog intelektualnog zahvata kojim se stvara kosmos od dogadaja Sto ih je priroda ostvarila u startju haosa.5)
Tradiciontrlngn_d-ramaljiaru vrlo je dobro poznat _ ovaj pojam artificijelnog. Ukoliko ne veruje naivno u realizam, on pouzdano zna -da je rad!.,g po dlehniciji vgStadka konstrukcija.. konstrukcija koja slufi tome da se razviju teme. misli i ose6anja. Sto nikako nc znadi da je sve to i proiivoljno. Prdizvoljniiti Se dini) kad se izdaje za istinu ili kad se pokaZe zastarelim. A tu i teZil osnovna zamerka koju novi dramatidari upu6uju tradicionalnoji dramskoj strukturi. Oni su je dakle odbacili u to bili - ili su bar uvereni podetkom pedesetih godina. Zahvaljuju6i godinama i I Eric
Bentley, l'ha LilL o/ tha Draura, Ncw York. Atlreneum, 1964, str. l5
415
odstojanju, Jonesko sad smatra da je komad poput Lekcrye dosta tradicionalnog profi la. u) Ako je drams$.razvoj prestao biti mehanicki i jasno uourljiv kakav je bio kod viSe ili manje otvoreirih BiiStali-rca dob'ro skrojenog komada, on.pije sasvjsl,,f-r-estao. I uprkos tvrdnjama Sto su ih izrekli najduveniji kritidari, on i ne moZe sasvim da nestane. Dovoljno je da postoji podetak i kraj pa da posto.je takode radnja i razvoj. Cak i kad se dini da razvoja nema, dak i.kad nas zayyina situacija kruZgo vra(a na podetnu situaciju, ne5to se u meduvremenu dogodilo. Cak i onda kad u hodu dogadaja nema kontinuiteta i jedinstva, razvoj postoji. Odbaciti radnju ol,de znddi samo traZiti jedan nov tip radnje. Videdemo to na primeru tri tipidna komada: Parodije. Celqve pevaiice i Cekajuii Godoa.') Ako izmerimo interval izmedu prvih i poslednjih sllka Para-
dije, odmah zapaLamo duboku promenu podetne situacije. Na primer, kad stupi na scenrr, SluZbenik je >... uznerniren, smuieno govori i ide tqmo-amo (iak i tnatraike)<<8), >Kad sam nepomidan, veli on, dini mi se da ne postojim, da Zivim samo dok se kre6emco) (su5tina ove aiegoridne lidnosti zapraxo je u tome da bude dovek od akcije, da bez predaha radi na ostvarenju postavljenih ciljeva). Medutim, kad se poslednji put pojavi, on je sasvim iznrenjen. Nije vi5e slobodan, ve6 zatvorenik u 6eliji. S druge pak strane, neka sila polako kobna apsurdnost Livola kojom ne moZe da upravlja
- ga postepeno u su5tu suprotnost ga podjarmljuje, pretvaraju6i
onoga Sto je bio, a Sto je sugerisano simbolizmonr slede6ih scenskih napomena: Sluibenik koraAt tono-omo. I:glefui yrlo unrcnto. \S ,nukun s('dil t. (l:nova se teiko krefu vukuti noge^) (Usporava hod I. ..1 posr(uii od umoru.) (I:nova seda,:atln s( polako spulta u laieci poloiui.)tql
Kao Sto konvencionalni tragidni junak prelazi put od Livota do smrti ili od sre6e do nesre6e, tako SluZbenik prelazi sa groznidave aktivnosti na potpunu neaktivnost. Adamov dakle izdaleka prati tradicionalnu aristotelovsku shemu. Drugi detalji (karakteristitni za dekor i izgled licd) jo5 vi5e istiriu taj utisak razvoja. U peloi slici >... drvo je promenikt o)
l,iini rrzgovor sa Joncskom.
r) Odluiili smo w za iste korntrdc upra\'() zato d;r bismo pokazali kako dranrski razvoi u njinra ipak postoji, bar u rudimcntarnom vidu. ') Adam.ov, I'hldrre I, Paris Gallirnard. 1953, str. 10. "r /bld.. str. ll. 'ot lbicl.. str. 45--47.
476
EMANUEL ZAKAR
KOMPOZICIJA
i:gled, njegovo liite.ie Zuto<Sluibenik, sav sed, ne.moie se p,repoznati. N-a njenru odelo ko.ie je i ranije nosict, aii
pohabano i izbledelo. . . steinie_ na,.dekor je samo na sredini scene [. . .]. Dva bliznaika para, ostarila, sede.kose<
. _ L.ilineplui9. [ ..] Lili skida ieiir, seda na nb trotoara i :agnjurule l...lLili odgovara. Seda od i:nemoglosii i obara g1r1r,r"t. " '
glutu u iake.
Beket ga jq,smeqtio_u neuralgicne tadke komada. Od drugog dina isk64va dlgv niz tananih pro_mena: drvo koje je bilo sasvim golo u prvom dinu, sada ie olistalci,"a odnbS'?oco-
-l,aki _skoro da je obrnut. Tc dve sinacije-prividno li5ene.znaeiija, zaSftio su vrlo zanimljive. s jedncl stiiine ilrto 5to odjednom iskrsavaju a da ih ni5ta nije pripremilo - Sto im da-ie izvesnu tajansrvenost a s druge strane zato.Sto ih Beket briZljivo i u ravnomernim rizinacima isti6e. Susrecemote sa ovakvim redenicama: Ovde ima n.kih prurn.nu. od juie. KaZem ti da ovde ima nekih promena, od juie. Pogledaj ovo drvo. Drvo, kaZem ti, pogledaj clrvots).
kasnije biti redi.
li5en svojih korena, odqzet llt","l slavlja lstarak.'\
rnu-jp podetai<. On Aatie prea]
U Beketovom komadu eka.juti Godas_taj razvoi postoii u ioS ncrazvijenijem obliku. Alan' Rob-g"j. eut -tvrOi ai'ga'ifi'si"
nema:
S1a nam
nudi komad
Cekajuft Godoa2 Malo je re6i da se u njenru niSta ne dogada. odsustvo podsticaja i za.pleta bilo koje vrsie 'io smo ve6 uia"ii iu i.rgrisati monie nigo.4io, kao cta prisustv,;.-.
*:r.;
llT'.1#:;l?"X""bi"["]?J;"*f
Pripisujuci moZda Beketu svoju liinu obuzetost ovim pro_ blemom, Rob-Grije dodaje da ovaj komad ilustruie tite iide tako drago Sartru i Hajdegeru. Drugim recima, t,i:-urH"
"ii
tt' Ibid.- str.29. '2t |bid.. str. l'l rr) 16rrl.. str. 4li.
'') /bid-, str.
51.
'5) 16id.. slr. 53. tot Pour un nouveuu romun. paris. Gallimard (>ld6es<), 1963, str. 126_l21
47'7
N.IENE TEHNIKE
icdnu strogo statienu situaciiu. Erik Bentli. naorotiv. donuSta postoja nje !_driglqqimrintarni dra mske rad nje "i. lo Ui znaeito da dramski razvoj nije s4svim nestao. I zbilja, kao 5to 6emo videti,
_. .Sy"..ove napomene stvaraju utisak zar,,rietka koji je tim odigledniji Sto sa Adamov pq!p;t_4vp . igiqm_ ly_9llqltr, _o' e"*u--.e
Ako sve ovo saberemo, dolazimo do zakljudka da parodiia i razvoj koji.svedodi o.trijumfu ,udbin. i J.;;;J;J,J, lT1.d19f brca: nesrece se mnoZe, vlada usamljenost, nemo6 caruje. Sudbini lica, bai kao i sudbina nekada5nji"h tragidnih ;r""t"],-0"i" 1.^, je.{gom opakom i uzbudljivom dekre5dJndu. Adamov se aitte bliX. >aristotelovskoj< tradicionalnoj shemi. Ow srodno$ i;;k prati jedna bitna razlika : razvoj rica, iazvoj koji se * ei,, ..ii"I*nim, postaje vidljiv tek pred kraj komada. Nital le naein-Ai;;ki
I
Promene se ne ogranidavaju samo na situacije. One se uodavana licinn. Kao i za Adanrovljeva stvorenja, i ovde stvari idu sve lo-iije i1o,5ije. Laki se promenio (Sto je podiugljivo simbolisano novim Se5irom koji nosi) i odjednorn postao nem. Poco se prontenio jo5 viSe: r\ckircl ohol, nadmen i surov, sada je jadna olupina, slep je. svaki das pada, ne moZe da se podignci, kadar jc samo da
ju i
zove >Upomo6!<'e) ili da vide >Milost! Milost!<'zo). Najzad, Vladirnir i Estragon uciaraju Lakija nogautazt) dsft u prvom dinu nisu urt gli da podnose njegove patnjc. Najzad dolazi na red napetost ili, pre bisrno rekli, a4gg!e"qr-l_o-St. Iako retko definisana kao elemenat d14pskqg-14,4vojlr, 6na je ipak njegov sastavni deo buduci da stvara utisak i5iekiv4nja, ida pogled upravlja ka budufnosti. Cledalaa je opsednul giitaiijiml."fo t Godo ? Kada ce doci ? Ho6e li dodi ? Ko su ona dva detera kojima se on'sllZi'l Zadto jedno od njih rude a zairo drugo voli?ko su
Poco i Laki? Za5to su oni potdinjeni jediur drugoni? Za5to se njihov ocinos naglo menja? ZaSto iC jectan od njih oslepeo a cirugi onemeo? Preokrete u radnji Beket zamenjuje preokretima smisla.^ Sve ove zagonetke, koie nikada ne razre5ava sam pisac, i koje su postaden6 ira razlicitim mestima komada, mnoZe se i postaju sve 1t"1i9" (4}-o--tg"-bh-zl lqai.-O^tud i u ti sak tr a pe tos ti i ra zvo a. SvclnvEffi.-i[amskl iq.]oj u korna.l u'- (el'iiut'i Grdu,, tji_Y.-yg tf 199 ca." z a 99 le t 1g$-1,--.3zlq11- i k o Y9 i p 19 o h 1; .l
'
napa{
i
d
tlt'l-ht Ll( ol Dunnt. tit. f lil. A' \il,l! tilddnt Godot. stt l0l .- l0l. ' ''!) 1bil.. :;tr. t30. ro' /bll., str. 1.19.
' ' tt,t,t.. stt. iso. i I;r
ra 7
I
lCcA:
aiu.ti (iotlur. sir.
79
801
i
r11
r
478
;
EMANUTL ZAKAR
KOMPOZICIJA
bi se prigovoriti da re konvergenrne odlike nisu $gp-al Yogio oovourie da h se stvorio istinski dramski t&,voi: nanetost n" ra$lg_ra1zJot ica j* situ.aqrta_ qug- oliu-iSe n, p blika-_-vft _p *qa.; rezultate. ovi su nriogvori. naravno,-lasnovani iru" urirloi.FuJron, nadelul koJ" nekiq"-"-o,JU;9i4", r.f" ,ir.r^"iurroju koji bi I
i5ao od
u7r9kg ka posredici, kod sek^et" (k"" k; Adi-,nola r'lr"."rt"r j:l_qir^.9qg9-,*zlggnosti Suoeltri samo sa razvoiem koji je
pnvrdno prorzvolian, odseden od svojih korena i ivd nastavka. On se dogada*haglo. Kaij Bd'kef ilA.damov i Jonesko odbacuje princip uzrodnosri ali na j.edan jos radikalniji niEin. Du ; ;d;uh rupirilr,;ili; u,iz j" I :il' "i1,1"1raj koJ'besmistenih ded u kcija. J;; k" >ima smisao za prorivurednosr< i foji >uvek :llj::.y,li9:l-sat
;'i;il"i;ll;
qoKazUe vl'eme suprotno od stvarnog<(22). Stoga ne treba
odekivati oa u Letauol pevaiki_lazvoj zavisi od nekakvog racionalnog principa: napro.tiv, apsur{le ovele pttkrera&i iinitac. prisutan u prvoJ scenr. besmrg-ao.rylpglako uveidva da bi na kraiu vec j"i" U"sve f'rl f:p]"_li :;, JS'J., qro C lii ib" p e u i i c e, ati I .r, ugi t,'rn. e
v
rnace razrrertrh dera oop.ul Lud.ira utrvoje i zaka-iti potfinjenosri." Mogli bismo dakte docii; joneskovski komact ";[ii;-;rpi,;'""^i": obidno zapodinje_nekom anomalijom u ruuisuuu se naiootouniiom ranrcsrrKom. otud razuoj od pojedinadnog smisla ka opitem beJmi_ slu. bio on prividan ili stvaran. pvaj razvoja-pra6en je razvojem dija je prirod a ritmiika i emotivna. fip Jonesko ubrylyq_ t-*Tpq db s.umanutog, i istovremeno
poja93.va emociju
l6d sve dok s6 ouu n"--.u.p.sne. To je narodito upadljivo u zavr5noj sceni Celave pevaiice^.
Oseca se ncka zatl'snutost. I otkucaji sata su nervozniji. Idu6c replike ce biti.izgovorene p*o Iedeiim ronom, neprij"ateljski. i\cprilarcrjstvo i iznr,^iranosr ce da rasru Pri kraiu scene cetiri ti." e""i.LJt'. r.dn"3 - - drugo. vii.uci reprikc. diTuii pcsrricc. sprr:mni da sc bace j"ano nu irreir-i
Svi zljedno, na vrhuncu bcsa urlaju jedno drugom u u5i. Svetlost se gasi. U o,r,,ao. ve6 je orutra. "",i, nije to onuda, vei:.le ovuda. nije ro onuda, ve6 je ovuda, ;ii1."".;J;, ;.d.i","",ii"
nrlrku st'iuje u sie rrrzem rjrmu: svr utir-.rs:
,..
8,4-sple{ sc
tako poklapa
'?J lonesco, I'hditre
],
sa,
:liiio
par;Bgizmo6.l
str. 4i.
53 [Ov{. i duie citate, prerrzimamo iz knjige a,ongurdna trrurta. :" sKZ'' stt ^ Beograd' -druge' r964" str' 2il priredio srobodau'serenic. cetoru pcvaiicu prevcra Ibi'l
47e
NJENE TEHNIKE
Ako sad sakupitno sve principe na kojima podiva Celava, i i c a, dolazimo do zaklj udka da-{ra!qs-kj-,t VY9l,"Z4-yi9r- -9d lednog dvostrukog procesa: s jedne slqane, od drjalgktike "qr-r"r-isaq: -besmliao, s druge strarte od besomudnog ubrzavanja ritma ora6enos rastom napetosti. Medutim, kao i kod Bekcta i Adamova. p
e v
)l.ll
vu
a
bvai r" ?ru*ski ralvoj ispliTjava vrio kasno, koil tjdlyl{t:"ble >iaspletak. On je'dtikle proizvoljan. Uopitavanja
Analiza Parotlije, Celave pevaiice i eekaittti Godoa tek je uvodni postupak. Da bismo doSli do zakljudka o drantskom tazvojuu pozbri5tri poruge, da bismo mogli uopStavati, bilo bi potrebno da dobijene rezultate proverimo na detiri ili pet dela svakog od pomenutih pisaca. da su dramska lica i5le sj-lazNajpre'smo -r.ii"li;;. dosli do zakljudka "G'o,tia svakakve se muke*iviSuju a C"iaiuii ""na njifiova p-G6a. Kao Sto smo videli, Laki od danas do sutra pos-
taje, nern a Poco slep i bespomodan. U Krqjq partije, Nel umire, Ham ostaje bez sredstava za umirenje, a Klov kao da ieli da ga iednom zauvek napusti. IJ Poslednjoj traci, Krap, mladi Krap' moZe joS radunati na neke vrednosti u koje veruje; na kraju, on je oronuo, bez lluzlja, sasvim sam. u komadu Ohl Sretni dani, Ylli ))osudena na postaje nemo6an - u svim znatenjima redi - a Vini, nadu<, na kraju uzvikuje >Meni<<2'). I najzad, u Reci, Dio, prota' gonist koji je u mladosti bio voljen, na kraju je napu5ten i ima uza ie samo je{nu staru prostitutkutu). qvq propadanje ili ovaj pad lidnosti rO"ta-ls,ilazna liqlja lJ Parodiii, setimo se, N. ymjre po.d je i kod Adamova. prisutna 'todkovima automobila, SluZbenik trune u z'etYoru5 a Lili ostaje sama i napr*tena. IJ Invaziii, Pier se ubija
Neferu koga napuSta Erna, i Bogalju koga s nekim sadistiikim zadovoljstvom tbra od sebe ona koju voli, ona lojg gu predajg u ruke iurovih Uditelja. U komadu Svi protiv svih, Zan, Noemi, Zeno i Maika bivaju ubijeni. I najzad u ProJbsoru Tarani, glavni je na kraju optuZen od svih, izbaden s posla, prevaren. junak Ova silazna linija, karakteristidna za Adamovljeva i Beketova stvorenia, karakteri5e takode i Joneskova. Medutim, kako su
tuanka
Markovi6l
)"t lbid.. str. 53. f;lvuttgurlnu drama. str.
T
?'t Oht Lcs beaux jours, Paris, Ed. lUinuil, 1963' str. 81. 'ot Cont
89
t"
)r.tPozrctJA
480
481
PozoriSni kritidar Oskar Broket ovako definiSe dramski razvoj'. da se razviia Bilo da postoji ili ne postoji sukob radnja komada treba -^scene povrcava.iu interciovanjc.e ne da ga smanjuju ovo se se'povcCava ito aspekat' psiho.loSki novi neki otkriva r^: naiin 3to se p.*2. ili tako Sto se napctost""(ose6a se postepe;o pribliZavanje odsudnog trcnutka) poiaiava emotivni naPon:^.
tr.uo.tu-.. toko nizu da
ovoj definiciji ne podleze Pozoriste
I
e-l
-q-9;-11gr*les-t9-
itr{mg
g
qje u
gl
e
dao
cu
S itu
ac ij
a,
b u d ud
rn osnovna pojtu: -razvojni.;uko$. psiholoSke odn::: all !J sasv.lm i istiisku napetost. Jedino.ie saduvan dramskr razvoJ "iazYoja'.. jedva vidu' Faroksistieka kriv-ulja tog ceo ".""Ui!.:."o-m je 6i-Zl-hvatila da kra-tka previSe ,f.-["" i nemotivisana, fo-uO i odve6 Siroka da'bi se *ogt4 poklapati sr Sam-mrasplet.rh-S druge itrane. pi6obraZaj lica takode je iznenadan' nemotrvrUatitJoy,"E-gn do krajnjih g.uni.u. tsili bismb sk-loiiimzelqflfmo' s!9ma i"U.r'atr;t* oa preteriuinja, da tradiciona'lna dramska nerazvuena je saduvana samo ustupa mesto ogoieloj potki u kpjoj *)' i ra s plet pose 6GEiG' e ksotz ci i a. r r"i i nu b'e;tiellii vog, it1 oia
i da j e
i
u,j I iffi
duboko ljudska. meZe_ da dirne naSa osecanja, cla pobudi u nama saialjenje. Susre6erno se dakle s jednim diniocem kojem su Arist
va se na ko riKce-nj U*19-taC*!'slhela$-k!C_ p ro"sedea. Dodhj mo ipak da zii rizllki oi,J Cikc; ktaiicista i niihovih-naslecinika, Adarnov. Beket i Jonesko ne tragaju,nikad" za"magidnim-u cistom vidu. Kao Sto smo ve6 r'ideli, oni su uvereni da je tragidno samopitanje ugll posnralla-nja,da j.lfgqs-la sudbina takode komiinu. da je.svc
ie
dak
I
e-m
ak
si
m
aTib-T-cmeceqq-q14!C4d ryc-g ra m s k o.g
pogledu- za pozori5te poruge karaktertsttcno -;e uaufl'uui"1" od ariitotelovske, psiholoSke ili realistidke 5piih"f "" ie iztiA'u kruga semiEkih uffCfnosti, dn6 se blizi r"f.r tr:"Ji"ir". plana. [J
iom
fistimiimostirna:-ono,jzvrce zna|enje, prikriva-ga-ili ga spredava ono aq" privilegovano,lngsto uzbudenjima i ose6a;;;iG[i.
zirs ni
relatiino. Novi dramatid;n--aakJg upde dista3gg: nacclo saZaljejri nlr-b'ra ko rigov-an-o-,.qgEelom [f_{ s iQ a fra - na 6e lom koje i st ovrcnrL'no estc'tsko i filozolSko. '-:-:. / Kod Joneska tragidriog pokatkad nem:r. Slucai s kornadima u kojima su lica samo pajaci. Struktura komada ne rnoZe dakle da podiva na >tragidnom< kre5dendu. No da bi stvorio utisak raspleta, da lri pojadao utisak izazvan prelaskom sa delimi6nog bcsmisla na potpuni besmisao, Jonesko pribegava prosedeu istovremeno ritmiikom i antocionalnont. Kao Sto smo vec istakli. on-odjednorir ubrzava tempo i uve6ava do maksimuma emotivni naboj. Zbcg toga je u Zaku iti potiinjcnosll erotski nagon doveden do vrhunca. zbog toga u Celevoi pevutici, Lekciii i Ludilu udvoie neprijateljstvo postaje sve jade i na kra-lu eksplodira.
pq-rug9- buduci dar 9d-
bacuje
kretanjem ka ponoru.". op5tom odlikom - pgzadrlivim Kako se kod Beketa i Adamova pojadava utisak nesrece, tako 1a
TEHNIKE
N.'ENE
Privremeni bilans
joneskovske liinosti najdeice pajaci. pad u tragidno je redi. Ako je taj pad donekle prisutan u Stolicama (samoubistvo Starice i Starca), to je stoga Sto u protagonislima ima ne5to psiholodke slojevitosti. Medutim, kad imamo posla sa marionetama koje se pojavljuju u prevashodno komidnoj situaciji, onda tu nema prclaska iz dramatidnog u tragi6no, iz delimidne u potpunu nesre6u, ve6 nagli prelazak" iz delimiinog besm_isla q potpuni besmisao ili, da joi viSe uop5timo, pojadavanje polazne situacije do neveropevaiice. vatnih razmera. Protagonisti Celuve najpre luckasti, na kraju se potpuno gube u besmislu. U Lek<'iii, najpre prijateljski odnosi izmedu profesora i njegove uienice, svode se na postupak koii je istovremeno silovanje i ubistvo. U Zaku ili potiinjenosti, antijunak koji se najpre odupire pritisku-svo.je porodice, naglo se predaje. Najzad u Ludilu udvoje^ pogorSavanje odnosa medu supruZnicima simbolidno je predstavljeno postepenim uni5tavanjem poku6stva od kojeg na kraju komada oslaje samo razvalina. Kod svih se pomenutih. dramatidara susrecemo dakle sa istorn
pa
I
EMANTIEL ZAKAR
nJrina. I
Ostala strukturalna nqiela
l'
Ako Beket, Jonesko i Adamov i nemaju st1og9 podudarnu estetiku, medu njima ne postoje bitnije razlike' Njihove LaT9re iako desto idu u istorn pravcu.'iako se i vaian manifest 5to sledi, celo na odnositi modo grosso moze ;b;;;.u. ,u-o ion"rka, ")
I
964.
st
C)scar Brockctt. The Theqlre
r. 15 -26. Itr MoTe ntnl
At lnlroduclion' Nov York' Ilinehrrd
sc prigovoriti kako sc
ovlkav rrsplct
nc
and Wtnston'
javlja uvck' bucluii da imrt ko-
ilrildrpol)ul leAttt,'iG,,,lo,ti('el,rIp,t,r,i,' gdcjcLrpitrrrrjukrrrTnu\ll-]!qj!il.{qrrkrililr\ k'IZLL'll"i'll" f.,,ri,rrLu nni"rn.,.p]fiiiOlri \'lrr!r,\or rlak nc Jr--r'U'lt"'L:1jll portrvllrnit poa.lkr ob:r\liil \( nit niv"Li"nrir' P,ojlljL:l:ryrrrrrrr rr:rrr' ,'hr*;"rt.l"Lr;* inr lczizli\zlrl rlrt te r' m" p-,,n r
nr,r,r,q.,nl".'Gmrit,rAd c t. n' oj-t'!_!:d:' o .'.',::_l n.'j Ililiitfiiir i
r
,,.t,,,,,r,r1,- n.ri,,u,, koi,r
i
d"l,,i"
",,
,",'1,'
't
482
EMANUL.L ZAKAR
KOMPOZICIJA
Pozori5te poruge i ima tu prednost Sto nam otkriva strukturalne temelje nove dramat urgije. Sto se mene tide, Zeleo bih da mogu, ponekad, da li3im pozoriinu radnju svega posebnog 5to ona ima; da je liSim zapleta. sludajnih crta njenih lidnosti,
njihovih imena, njihove dru5tvene pripadnosti, njihovog istorijskog okvira,
prividnih razloga dramskog sukoba, svakog opravdanja, svakog obja5njenja, svake logike sukoba. Sukob ce postojati, drukdije ne bi bilo pozori5ta, ali se tome nece znati razlog. MoZe se govoriti o dramatizmu povodom slikarstva, figurativnih dela kao Sto je Van Gogovo, ili nefigurativnih dela. Taj dramatizam proishodi sasvim prosto iz protivstavljenih oblika, linija. apstraktnih opiranja, bez psiholo5kog obrazloZenja. Govori se i o dramatizmu muzidkog dela.
Ali kako
uspeti da predstavimo nepredstavljivo? Kako oliditi bezoblidje,
obeleZiti oblidie ? To je veoma teSko. Trudimo se da bar Sto je manje mogu6rn >upojedinadujemo<, da Sto je mogu6no vi5e obestelovljujemo ili pak, da dinimo ne5to dnrgo: da izmiSljamo jedinstven dogadaj bez odnosa, bez slidnosti sa bilo kojim drugim
dogadajem [...]").
U ovom
se
manilestu mogu uoditi nekolike bitne ideje koje
{dnose na aitavo pozoriSte poruge. Posebno istidemo
'
se
poredenje
sa apstraklnom mu_z.:\ggL-i -4pstraktnirn slikarstvom, traganje za
>jedinstvenim dogadajem<,.i".najzad i iznad svega, traganje za 6istomdramom.Pojam>distotet,
iz
pilai (koji u Cvetoviia
Tobro to naziva uiasom) uzima za primer disto lingvistidke umetnosti, no ova je teZnja obeleZila slikarstvo, muziku, vajarstvo, pa dak iarhitekturu. U pitanju je dakle op5ta tendencija savremene umetnosti. Pozori5te je, kao i obidno, u vidnom zaostatku, budu6i da obavczno zavisi od prihvatanja i saradnje od strane publike. Ova distota za kojom novi dramatidari tragaju nalazi se na preseku triju Tazliiiffi puGVe. OniTrsTOe ddl?rfoselnu: '" (Iz pomott ult.strakciie. Ona iskljuduje-Sludrtjnost, ))nedistotu(.
'o' Notes ct (ontrt,-not(,s. Paris. Gallirnard (rld6es<). 1961. str. 298-299. ICitirano prema: E. Joncsko, Po:oriitut i.l(a.ilro. Bcogrld. Vuk Krrud2ic, 1965, str.60. Izbori prevod Kace SamardZi6l.
I
NJENE TEHNIKE
483
U tom pogledu pozori5te poruge sledi apstraktne umetnosti koje )7 mu prethode, pre svega slikarstvo i muziku. Nije stoga dudno Sto ono preuzi1na neke njihove tehnike ili neke njihove principe. >disto pozori5te( Uz po1no1;-posebnosti. Utvrden je ideal se ne moze dosegnuti no kojem se moZe pribliZiti. Saglasno u tom pogledu sa Artoom, pozori5te poruge nastoji daznatno smanji
-
koji
-
nadmo6 redi i na radun toga vidno poveda teatralnoSf (mdterijdli- 1-_. zacija simbota, pove6a-@va ).- stoga ono i preuzima _fehnike-taralfens[qnc-za lgfoslto--EF}-e-t_ variiete i ciikus. ,------. s-Ut iomott ,.jedin.stvt'nog dogalairr,.. Ovaj nijc obavezno liSen nanosa(3Toffi, no ipak se moZe smatrati distim u meri u kojoj je nov). Razumljivo da ovde nije red o apsolutnoj novini, ve6 o novini u pozori,{tu. Tako ce qqlfg_c_llqe,struk-tura komada praviti prema strukturi sna tehnika kojom se ranije po-
zori5te nije koriStilo (poku5aji nadrealista, znamo, nisu urodili
plodoTn).' Ove tri razliiite.tendenclje traganje za.pose.bn,im, qps.trakt- zajednidkr nim i n-ovim * imaju bar jedan im'enitelj: uvek je u pitanju Zelja da se raskine sa pro51o36u, da se napusti ustolideno.^. poznato i priznato. Drugim redima, iznova se susreeemo s pojmom
odstupanja, maksimalnog odstupanja u odnosu na tradiciju. Samo se po sebi razume da svaka epoha ostavlja traga i na sadrZini i na formi, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Te reperkusije mogu biti socijalne, politidke ili filozofske prirode, ili pak estetske prirode kao Sto je ovde sludaj. Tragaju6i za forynalnim struktulama, _ pozoriste poruge se koristilo tehnolo5kim (radio. frlm. magnetolon) ili psihoanalitidkim otkridima (znadaj onirizma, na pfimer), i romanesknim novinama (unutra5nji mop'olog. niesanje vremena u svesti) koje i sarne poiivaju na otkricima u psihologiji. Ispitajmo dakle ta tri strukturalna dinioca. Tehnoloike novine
Zapai,amo osobeno kori5cenje Sumova v Stolicama (SDm barke koja klizi po vodi), a narodito u Ludilu udvo.ie. gde se sve vreme 6uju grmljavina, bombardovanje i eksplozije granata. Sa lllmskim efekilera susre6emo se u Vazduinom peiaku gde naizmcnidno iskrsavaju i nestajg razni predmeti: Zbun, stub, most itd. I Beketa zanimaju filmski prosedei (on je, uostalom, napisao scenarij za jedan nlm). U KomZdtfi, na primer, reflektor prati
=
484
EMANUEL ZAKAR
radnjpl i pqp"qlkagiere omeduje vidno polje, buduii da je osvetijeno samo ono lice koje govori, dok ostala ostaju u polpunom _mraku. _ Sto se Adamova tide, on najdeSce pribegava audiovizuelnim-
iehiiikama:' Njegova Parodija .koro ru" vieme-ima /vu8nu-i viZtleJnu, pgz,a dinu : > z viiduci, zyuci automo bila, p ol i c ii ske sirene, 'U Svin'ta protiv svih fa|g,vi<Slike treba da se skgro namah smenjuju. Nizanje kao na Jilntu.<<1l\ Piednost ovog prosedea, kojim se i Sa?tr koristlo u Nesahranieninr rnrtvacima, u tome je 5to se mole izbeti >aristotelovski<< razvoj. raqcepkati radnju i dati vecu samostalnost svakoj sceni.
Prilagodavan;i
I
e romanesknih pos tupak
a
je pribegao sa
Beket se odludio za rascepka_lqslqd*qje, ali
. drukcijem prosedeu: on prepli6Cf,roitoJt,
buducnost, preuzevSi tako, mada- ne5kr izmenjen--poglupa! koji -i su uV€li- iomanbijeri poput Prusta, D,_Zojsa, ViraZinli Vulf F- o k n era. Ova- metavi na* yreme. 4q tsn4Zno je o beleZ ila nje go vo delo, i tc;"do te rneie da,-iecimo,istruktura Postednie truki od nje u celosti zavisi\ u pitanju su se6anja zabeleLena na magnetofonu, se6anja koje protagonista Slu5d trideset ["odina kasnije. Kod Beketa se proSlost i sadaSnjost sudaraju, potiskuju, stvaraju snaZnu napetost samim tim Sto upoied?istoje a hnfiTe-Tit-ne su. Sadrriniost, skoro uvekpoyezana sa staro5du i propadanjem, na.jceicc.ic lrlrobna. smradna i nepodnoSljiva. Naprotiv. pr6Slost koja odjednom iskrsava iz dubine pam6enja sa celom--pOforkom uspomcna, budi nostalglju Sto Zivo po-dG6a na nostalgijuNel koja u setnom tonu ponavlja: >Ah jude!< >>Ah! jude!
str. I07-114
r') /blr1.. str. l0l.
"t Fh de pdrlte. Paris. Ed. Nlinuit. I957,
srr.10.
485
KO},1POI]LIJA I NJI-NE TTJHNiKF
i
34.
Ovo strulr.turi.tanje kom"rda uz pomoc preplitania vremena
tipiino je bdketovsk-o.-Adamov se nije njime koristio a Jonesko rnu je"pr;6igao samo u dva ili tri maha, u Stolicanta, Zrtvama cluinosti i Slicii3). Samo se po sebi razume da Beket nrje
ga je samo usavr5io ivirtuozno priurenio. Drugi su mu dramatidari prethodili na tom putu, Annan Salakru u Neznanki iz Aresa i Sartr u Prljavim rukama, na primer. No ima i drugih nadina da se preinadi radnja. To se moZe posti6i, kao Sto dine DZojs i VirdZinija Vulf, ko$i6eniem toka svesri (srrt'am of cousciousness), i u tom sludaiu ninnje t razv6j proizilaze iz asocijacija ideja ili p.!ika. Ovaj se prosede ipak rede koristi, jer pozori5te nije monolog vec dijalog. Njemu je pribegao jedino Beket, i to samo jednom, u komadu Ohl Sreini
izmislio ovaj prosede, on
dani.
Snovidenja
i
uobrazilja
Snovi ve6 odavno fasciniraju doveka. JoS u biblijskim vremenima'snu ie pripisivala mo6 da iza gustog spleta simbola skriva neku znadajnu pomku. BliZe na5im danima, Frojd i nadrealisti dali su snovima jedan novi sjaj. Znamo da ili'Frojd vezuje za podsvest. za ostvarenje Zelja i za cenzuru koju vr5i dovekovo ja. Sto se nad_rqa_1ip-ta tide, za niih su snovi riz,nica bitnih pitanja Livota, kllud istine koja nije pojmovna, Sto 6e re6i deformisana tesnim ok!,opgpl, logike. Ovu ideiu preuzimaju Adamov i Jonesko mada u nju nnose manie \ara, misticizrna Jonesko veli : - i unaiynosti. >...istina o nama je u naSim snovima, uotbrazilji; na svakom koraku nailazimo na potvrdu toga. Fikcijaie prethodila nauci<30). Ova misao u divljem stanju, ovaj nocni tok svesti nije racionalno organizovan. I upravo nas to z-anima. Jonesko i Adamov nc sluZe se snovima samo zbog njihove sadrZine, ved i zbog njihove forme, forme koja je i u odima jednog racionalistc Valerija jedina vredriost sna'5). Ona slaZe dogadaje jedne preko drugih, dopu5ta da se nepredvidivo, ako ne i sludaj, uplete u sve, i ostavlja dvosrnislenim odnose medu razlicitirn ciniocima. Elastidnost ove >siiit'akse< savfSEno odgovara lormalnim namislima pozori5la poruge. Odpo njihovorn bacivanje logiino i krulo rasporedenih sekvenci
-
''|-[reblrrt'ci
da je
orrlcupilrnjrr \lrul\luti\!il]i( konrirdri l)ur(r11 rlrciirrl_1il \rrllrullil .r lr( sc mogu nac'i i drrrgtlr. nitrriiilo ktrcl Joucskr gdc sc poilrrlirrit
tcnlr saclirinjosl-prr.ilost koic tenra izgubljcnog nrjr. ,') .!( to. str. .18.
':) Vitleti: .lutlillr Rotrinsrrn. l,'AnultrL. dt' IL.slrit dun.' lt': ('ulticrs tb l,tlitr. l'.trt:
( o11i. l9(rl. str. l(1.1-105.
486
/ I
IiMAN{]FI- ZAKAR
uvereqiu ve5tadkih
KOMPOZICIJA I NJENE TEIINIKL
dopu5ta da se rascepka dramska struktura,
- sudari i prednosti di dramskom razvoju da "s€ iz,azota nagli posredstvom , slike. Zato sl Adamov i Jonesko uneli u svoje komade fragmente (rede celine) nekih snova. Pomenimo Profesoia Taranu, Veliki i mali manevar'6\, drame natopljene nekom ko5marnom atmosferom, zatim komade Kad bi se leto vratilo. Vqzduini peiak3l\, Zrlve duinosti, Kako ga se otarasiti, Gtad i ied i Zak ili pot iinjenostrs\.
Medutim, pretvoriti san u pozori5ni komad nije nimalo lak
zadatak. I pored toga Sto su se6anja nepouzdana, puna prazninai laZi, pisac se moZe jedino na njih osloniti i poku5ati da od toga
stvori celinu koja raspolale bar minimumom homogenosti
i razum lj ivosti. K ada bi ostao isklj udivo- u obliku q ggyidenj q"-lqomad
bi bio odve6 he_r1qelidan. San je dakle samo deo njegove strqk1ure; o_n nikako ne ifra oOtuiujucu morfoloSku ulogu,*Gim ako, kao u Zrtvama duinosti, nije podetni podsticaj koji potom celom svojom teZinom priti5ce kompoziciju i odreduje smer komada.
Da bi svom delu dao formu koja je u najvecoj mogu6noj
rneri oniridka, Jonesko pokatkad pribegava vecem broiu sedanja: U 2aku ili potiinjcnosti javlja se viSe snova koji galopira sav - sansano opastuvrr u plamenu. san koji.je dosta verno prenesen u komad, belom miSu, o Zivotinjrcama koje su se nalazib na dnu kadc ispunjene vodom a da se nisu udavile [...]. Tako sc i u mom poslednjem komadu Glad i ied javlja viie snova: san o Zeni u plamc'nu, san o jednoj osobi iz moje porodice [... ]r')
Kada mu potrebni materijal nedostaje, on ga zamenjuje erzacom snova: uobraziljom,(ovo se ne odnosi ni na Beketa ni na Adamova). Kod Joneska, kao kod Novalisa, Strindbergajirodua i nemadkih ekspresionista, uobrazilja ima pre_sudnu ulogu. On iz--;avljuje: >Ne treba spredavati slobodan razvoj stvaraladkih mo6i. Nema kanalisania, upravljanja, predrasuda, ogranidenja( 40 ), istina izvire iz uobrazilje
Stoga on najvedi deo strukture zasniva na slikama: I)ok piicm. naslojim da spreiim diskurzivnu misao ili dnevnu to uplifc i da puslim slikama da izadu na povriinu: to vidut
t).
"" "r
Videti prctlgovor
t Thlirrr
('lrtrrcie llrtnnchr\. Ilntrctit,rts slr.115.
'urlblr1.. slr. li5.
'o' N(',!. str. l3l.
"r /birl.. str. ''\ Dntrclit,ns otu
svesl da
scr u
nikad nc javlja u distom
/1. Paris. Gallimard. i955. avt liuginc /olc.rt.o. I'aris. Ed. Picrrc Bcllbnd. 1966.
str.74.
")/lirl..
se
Vidimo do koje se mere pozori5te blili pesniikoi kompo:ici1i. To mu ne ide uvek u korist: po priznanju samog Joneska, njegovim komadima pokatkad nedostaje dvr56i sklopo'). Traganje
8-1.
:a
apstraktnim
i
ritntitlcim strukturann
Strukture nove dramaturgije pokazuju upadljive srodnosti je malo verovatno da.ie u pitanju svesna pozajmica. Veliki principi kojima su nadahnuti moderna muzika i pozori5te zapravo su oni principi koji viSe sa modernom muzidkom kompozicijom', mada
od sto godina polako menjaju sve umetnosti. Tradicionalna merila
koja su uprvljala slikarstvom (proporcije, figuracija), muziko-m (harmonija) i knjiZevno5cu (po5tovanje uzrodnosti i estetskog) bila su sasvim ili delimidno odbadena, Sto je imalo za posledicu odstranjivanje stereotipnih, anegdotskih i sluda.lnih elemenala. Starc -principe -]e >apstidkcija
igra znadajnu ulogu. To narodito vaii za Jonetkove komade budu6ida svi oni, kao 51o smo videli, imaju rasplet koji se poklapa sa paroksistidkim ubrzanjem. Kod-Beketa, situacrja je razlidita: s jedne strane. tempo igra manje znadajnu ulogu, S diiigo stiane,-on je suprotan tempu s kojim se susredem-o kod Joneska. desto se stide utisak usporavanja pa i nestajanja radnje. Uostalom u svim komadima ima mnogo t)pauza(. >6utanja< i lingvistidkih praznina i to toliko da sve zajedno pos'taje re toridki elemenat karakteristidan za pozori5te poruge. S njim se susrc6emo kod Adamova i kod Joneska. mada ne5to rede no kod Beketa. Tako se dolazi dakledo dijalektidkog kretanja govor-6utanje. Formalna struktura pozoriSta ponlge zavisi od-.srlCUjivg!1jq nLpetosti i opuitanja, Prvo se postiZe rastom vokalnog (raspravc rnedu licinra) ili zvudnog intenziteta (snaZni zvuci). Ovo niyc potpuna novina. Novine pre ima u osobenoj upotretri.osvetljenju ili lamet novi se dramatidari sluZo timc 6eice i na daleko raznovrSrriji- nadin negoli njihovi prethodnici. Kod Adamt)va. nl
-11).
litrgiru' /olt,rlo. s{r.
487
'J' lhri.. str.
I00
488
EMANUEL ZAKAR
KOMPOZICIJA
primer, slike su desto razdvojene kra6im intervalom tame - 6ime se oznacavaju razlidite etape komada. S druge strane, originalnost novih dramatidara vezana je za otkrice jednog novog elementa uzbudenja. Nekada je os-Vet[ehje, imalo ifi. -disto dekorativnu ulogu ili zadatak da stvori realnu atmosferu. Ovde, naprotiv, ono oznatava i ppLSrtaV-a, prelaze, slidno udaraljkama u muzidkom komadu. Ono pripada da\,!e tckstu koliko"i sam djiglog (zato ga pisac briZljivo Fe kffiu je o6idn-b-3?ffi=Ea-r'ffine- neke da potil,u6e izvesne delove,
"f.ft.,ovakve napomene: ,rZggly-p6esib susre6u ljylUda qv,e[fo,st< (Ohr. Sretni danioo\) >Zasenjujuce osvetljeljel 1(in bez retio')). ili potpun _mrak (kraj Celave pevaiice i Noiog stanaraa6)). Ima i primeia suprotstavljanja ovih dveju krajnosti. One mogu biti istovremene: nije nirnalo dudno Sto
ili
Potpwt nrrak. Tiiinu. Malo ponralo sviie,.tt,ctlo.tt postaie iuia trenutku kad nrclla dotifu N.,sretlost postaj( trlo jaka i gustuos).
-s
tte
I l.
Tarito
u
poietku komada meniu se sasliut u: potnot ost't'tljt,njo u s
kojima obiluje pozori5te porllge dolaze na mesto verbalne emfaze koja je obeleZavala kraj starih tragedija. C)ve igre svetlo5cu
[Jdarni efekat je samo promenio mesto, pre5ao je sa redi na znak, sa ve rbalnog jezika na jezik svetlosti. Jedan retoridki elemenat daklc zanrcnicn ic iednirl drugim kojcm jc data srodna uloga a da on. bar za sacla, ne deluje pon-rpezno i ve5tadki.
,,1
iti
Za razliku od pomenutih elemenata koje je kritika uglavnom precutkivala, kru;qir. f,ompozieija bila je bezbroj puta isticana. Ona se javlja'u Celavoj pevaiici, u Lekciji iu Ludilu udvoje, gde je ra-splet samo preuzimanje podetka. Vidimo dakle da je ovde, kao iu muzieii. u pitanju ponovno vra6anje teme. s tun 5to temu prg_d_stavlja ceo \q{qad. Postoje, medutim, joS neke razlike u odnosu na muzidko vra6anje teme. Ponavljanje ogranideno samo na nekoliko replika, nije potpuno. S druge strane, kruZno vra6anje nije samo
\
prost elemenat arhitekture koji bi bio izvan polja znadenja. Naprotiv, njegov je smisao u tome da znati'. Zivot je samo vedno apsurdno vracanje iz kojeg nema izlaza. KruZna struktura sluZi dakle kao ilustracija osnovne tepe. >>Js$ua11 o_dgovara >sadrZini< sa njom nerazdvojnu celinu. Ovo osobito vaLiza Beketova dela{oja su skoro sva zasnovana na kruZnosti i u kojima je prosede doveden do savrSenstva i
i cini
u bezbroj prilika.-Dovojno je uzeti nekoliko primera iz najznadajnijih dela da bismo se u to uverili. Tako, u Cekajuci
U Invctzijije kori5cen iuveliko razvijen isti prosede te se na trima slranicama susreie sedam napomena o osvetljenjuon). I kod Joneska se mogu otkriti sirnbolidni efekti. U Stolic'ama'0) se tako pojavljuje ))zelena stetlost< a u Zaku ili ltotcinienosti: Tuntni dekor
Gadoa, klqZnost se susrece na vi5e nivoa. Uz nesto tananih promena. ll din je ponavljanje L S druge strane" nekoliki n1o!!{ (>dekamo Godoa<. ))nc zna sc zasto() stg_lno sc pqglffiu.6sim toga pjt, uzeli su i delovi dijaloga: dijalog i7-nredu Vladimira i Estraflona povremeno se ponavlja u I I iinu. Poslcd,qlg replike obaju dinova su idenridne,-'s,!lijI" su Vladimir i Estf-agon izmenili ulbSe: ESTRAGON: Onda. da podenro?
VLADIMIR: l{ajdemo.
"' t' t""
vLADTMTR: onda. daT:,.i:lff: ESTRAGON: Hajdemo. Nc ntiiu .\t ,\ nu'stu.
(ll
din)5']).
Najzad, pesmica _bSjU pSyulj - VlacJimir slika je i pritila .kfq_Zlc:ti Ona ima r9f1en - otud ponavljanje poslc svake strofe i nemdkraja poSIo ad ii./inntm ponavlja isto; i najzad, kako da to nije dovoljno, Vladimir, koji svaki das sam sebe, prekida, mora da to ponovi viSe puta:
,';,
Ionesco. l'hr.irttr I. str. 55. i s1r. 2{)2. u-\ Lu Dtrrtiire bunde- Paris- Ed. MiIuit. l()60 str.
Drugi psi zakopaie
'"'
"l Adrm
L)7
489
kori56en
naizmenidne:
:urrtdotiu: :otim
NJENE TEHNIKE
Kruina slrukturq
se
Sto i niegovu neposretlna okolfutt o,svctljeni su nekont gu,stom .svt'tloitrt. Ostuli dclovi,sccne oslaiu u ntrakuu't.
I
S
ostatke
niegove
zosrdne. isltt radniu.
\ I.n .liloulrrrtr (iotlot^ str. t)l i srr
161
490
KOMPOZICIJA I NJI-NT IIHNIKT
EMANUI']L ZAKAR
Drugi psi zakopaie Ostatke njegove...
Drugi psi tukopui"..z;'!i'tune'
ista raclnia' Niiitn glasont
lmamo dakle se1iju,p9_qqyiigqA_tA_E?li*iitim nivoima. Ova bi
se
viSestruka kruZfiost frogla p?Cadtaviiid-ttmt kiugovima (din I i II) koji i sami sadrZe male kruZne strukture. I ovde pisac odabira ovu osobnu topografrju zato da bi stvorio utigq.h mglqla!_gg-l_b9_smrslengg p9_nl-ylj131 kqiie sam Z.ivot. buduci da je ljudska sudbina po , njem[ --bgifuz.>Forma<< i >sadrZina< se i ovde dakle potpuno ;uskladuju. Stoga je lako uoditi razliku izmedu Beketa i Joneska i njihovih prethodnika. Kao Sto znamo, Sartr i Kami su se zadovoI' ljavali time da raspravljaju o apsurdu saduvav5i pri tom tradicional-
,1 nu dramsku formu dok nam novi dramatidari stvaraju ulsak ' njegovog fizidkog prisustva. Kontrapunkt, trogikomittno Stvaralaiki proces
i
i
komiino
arhetipska kompozicija umetniikih dela, izmiSljenih
svetova, u biti su identidni: razlikuju se samo materijali [...]s").
Jonesko ovde tvrdi da danas sve umetnosti imaju iste kompozicione prosedee. S druge strane, on smatla da se slruktura modernog dela oblikuje kao skupina suprotnosri. kao >...svet cij6 se ravhoteZa dinamiilii ostVaTuje suprotilavljanje'm elcrneriaia ili dogaaala
[...]"). Ovo mi5ljenje leZi u osnovi jednog vaZnog prosedea pozorigta poruge, kontrapunkta. K ont rapunlrt_qe- !i_ofi-S_tf na _vr.se naiin a^ Jonesko, na prime r, preporuduje ni:sklad izmedu >>SadrZine< i >forme<<; preuzevSi tako, uz izvesne izmene, tradiCiju birrleSke: Na tckst burcleske, dramska igra. Na dramski tckst, burleskna igra5o)
Ova fonnr-rla nije naravno jedino mogu6na po5to nova dramaturgiraspola2c obiljem nadina. Na primer. ona moZe da dovede u
. ja
i rei, denotaciju i konotaciju (znadenje jedne redenice i iiitilnactju kcrJ-dJd-ne odAbvaia); m'uzitu i ples, i tako redom. Prosudirno o tome-na-osnow sledecih primera:
sukotr gcst
Jr) lblrl.. str. 96 5'
r rr'( N.
st
r.
")/blrl.. s(r.
-91.
ICeAujutli GoLlou. stt' 761
157.
-.]57.
'ol /birl.. str. )5(t. Il'o:ori.ino l.!{r/.r/ro.
str
14l
49t
>>L/ vettirti vremend, nesklad i:medu muzike i plesas't<<. - Parodija, tre6a slika: Dvanaesta slika: Novinar zove Lili koja mu odgovara: >Dolazim, dolazim! (ali) i:la:i na suprolnu stranu5s).<< pevaiic'a: Sat otkucava sedamnaest otkucaja, a na to Gospoda - Celava >Gle. devet dasova<
njinta6t).
Krai purtiie: Ham pila Klova da li pliSani pas stoji uspravno. Klov nastoji da ga-uspravi' ali mu to ne polazi za rukom: pus pada no bok.
HAM:
D.a-kle, Sta je'?
KLOV: Stoiio').
Ovi primeri pokazuju da u pozori5tu poruge postoji ditava gama kontraptmkta (komeje Adamov rede pribegavao nego Beket
Jonesko) koja je obidno kori56ena u lqaqiqt-paqa_!!Ing-.!@pr stvara neito pgpu! lio,kafnih< $n4_turaU red najznadajnijih kontrapunktskih tehnika spada suprot-
i
no.st tragitno-komiino koja znatno utide na kompoziciju. Novi ikdmadi su u savari tragikimedije.-To ne znadi ni da je moderna :tragikomedija, kao u XVII veku, tragediia koja ima sre6an za- \-' vr5etak, niti da je komad u kojem su tragiino i komicno razdvoieni kao u romantidnoj drami. Naprotiv, re^d je o tome da se sppjeiva-1 anlgggnistiika elementa. Dela popul Ludila udiQie i Cekaiuii -s Godoa Jja*ino-iTiislruiu t u na mcru. Ce!.qiA:i Godoa podiva na situaciji u kojoj se nalaze dva j bcspomocnaYna puStenil. neprila godena bica, pri t isnul.a strd binom ; protiv koje ne mogu ni5ta da udine: ljudskom sudbinom. Ova u i [iti t.agiSna -tu"firra- nro,t-kana ie jednqm -kpmiinom Zicom: prostadke Saie*klo-vlovsko pona5aqi€,fegovi svih vrsta. U Ludilu je utlvoie, ova ie formula potpuno izvrnuta - komidno ovde dontinanta, a tragidno je u ulozi harntoni[ne komponente. Ovde je u pitanju karikatura porodidne svade (groteskne situacije, mehaniiko i besno uni5tavanje porodidnog doma), a s druge strane, to je tragidni komad birduci da su protagonisti satrveni ljudskom sudbinom koja neizbeZno vodi kraju, nesreci i nemoci. Otud tragikomicna situaclja. S njom se susre6emo. naravno u varijaiijama, u konradima Cckajutti Godoa, Po.sledrtia n'ka, Olt! Sretni dani, 1
:'r Adarntrv. I'ltlitre ..),l1rid.. str. 53. 5'r loncsco Th?it?
l.
slr.22
I,
srt.
"o).4/'i(/.. str I 33. o'r Ionesco. 'fh{drrc
ll.
nrrSlr.68.
19.
Paris. (irllinrrrcl. 1958. str. lltli
492
EMANUEL ZAKAR
KOMPOZICIJA I NJENF TEHNIKF,
Stolice, Novi stanar, Zak ili pottinjenost iumnogim drugim delima.
Medutim, u.izuzetnim sludajevima. ceo komad je pantomima
U pitanju ie dakle jedna znadajna formula novog pozoriSta. Ovu kopgzi$$1" ttueigqgg t_!9_mi6nog novi dramatidari nl e nt'a_ p_r e p I i t i' o t v a ruj u i li t a (6-@s-t-ic34 9_l! ili tako Sto ih sudaral. stvarajuci na taj -naern l?dnffiiilamidnu arhjtekturu.Tspi@-mo najpre prvi deo ove formule:/llkako se s
Cin ha: re[i
situacije. Sansone, !=1ih lma _mlogo vi5e nego pantomimskih pasaZa. j s usredu se u komad iryl"_C_g &_qj !!_'! S o r.!llr, Kr aj p ar t li e, P o s le dn u traka i O;ht Sieiiiattlt:'KodT6nesT4 p.roiede ierede koristi nego kod Beketa, ali ga ima u Celavoj peva['ici i u vi5e navrata u Zaku
_
ili potiinjenosti. Jedino ga ne uodavamo u prvim Adamovljevirn komadima. P-riiice, kojih je vi5e nego Sansona, de,lg se u dve kategorije: s jedne strane. one diji je smisao odigledan ijasno povezan sa lcmama komada (na prinrc'r. u CekaiudGodoa anegdota koja se odnlosi na*flrista razapetog,izmedu dva razbojnika, i u-Kraiu partije prita o-krojadu i pantalonama; one izvrgavaju ruglu Jevandelje i hrij6dnstvo); druga kategorija obuhvata luckaste
rtu'orilijqz rzmedu ovih dveju kglp,sti, Sto ce reci do maksimuma tita6i j kq1-rlid-np j g4glino: >Stvoriti pozori5te Zestine: Zestoko komidno, Zestoko drarnatidno...<<6r), kao Sto predlaZe Jonesko. Ova je formula apsolutno neophodna, i moZda stoga Sto je nije shvatio, Adamov i nije do kraja uspeo. S jedne strzrne, lidnosti
anegdo_19poput onih >Pas
ili
nikada nisu vinule do tragidnog, s druge strane, komidno nije ni
i
Parodijiuo\
ili u
Not,om stanaruut\.
",, !( \. str. 6(). lpo:ori.rilr i.r,{a.il|o. str. 9?] u" r{',/trr ntrintt(!, u .srd .stenL'- pojtyljuiu sc dvt
idtttti<'nu puru.
lo hi
rtrlntoh :trtiru nt'-
,S de.vtc ttrtnt rtlu.:i pri ptt. :qtrlj(il. no ttbr:,t i;hilo .\rudd i ot1 /jutit() nupriittt .stLnu \'<'koliktt lltinute ko.ttltit'. s !cv' :trunt'ult:i tlrugi pur. l:idliiro ie dd sil sc ntu\kqur i -'ttrrr .ttwlqli. ntt oni seubt:o ntirc i i:lq:t' :ogrlj<'rti.<< Arlarnov. 7'hititn, l- sIr. lI). "'' ,[...] iura.jc srcia bcz reii. tr potpunoj tii'nj [. .]. Ovu ncnrr sccrra. rrsecpkanih gcstova i pokretrt- licbr dir tra.jc onoliko dugo. ako nc'i clrrTc. koliko i sccna vl orrinr roiclc...
rrrdc...itvdc...ovdc(il()ihizgrrvlrrl(ioslo(lin
[...]"loncsco. lhr.itrL, ll,str
]r9,1.
>Tele<, >>Zmija i lisica<, >Buket<
Poslcdnji clemcnat koji pozofiste poruge preuzima iz drugih vrsta spcktakla jcsu gt,govi. U tome je Beket specijalista. U Cekajufi Gorloa njeggya dva drtiSlana vcle:
VLADIMIR: Ponrislio bi 6ovck cla je u pozoriitu.
ESTRAGON: U cirkusu!
ladnije, dv,e krajn-osti: fatsa i tragidno*.Preterivanje u komiinom-zi\aIno utice na dramsku arhitekturu i obiafiffid-fiFGustvo raznorodnih elemenata preuzetih iz
po red n h- fo tilif-'i;tl rr a iAli i e t ea i po ne k adpin, o n, i,,,, - o n it"t lormi daFle koje isticu spektakularnu ili ludidku stranu pozoriita Ako pobliZe osmotrirno ovaj problem, zapalamo da sc razliditi vidovi ovih elemenata mogu jasno definisati. U pitanju su gegovi, iglrsone, anegdote, luckaste pesmice, a ponekad i pa-ntomiffi'ski pasaZi. Ovi su poslednji redi i svode se na kratku nenu scenu u
i vo<,
>Kijavica<, koje se sve odreda nalaze u Celavoj pevatici, ili pak besmis-lene pcsmice poput onih 'rNema na svetu dvoje takvih kao ja< (Zak ili poiiinienostl.
dovoljno desto niti dovoljno istaknuto. Celina dakle nema potrebnu reljefnost. Da li je Adamov previ5e radunao na to da ce glumci udiniti teksl komiinim'! Bllo kako bilo. pouka glasi da nc mo7.g,bi-tr SUVOfa,o-lakom hrrm6ru. Ovai bi se-ulop-ip u tragjcno.i rnasii dakle ng bi mqg4o da bude njen konllqpgnkt. Sto se Beketa i Joneska tiie, oni su shvatili da je gruba koJnika neophodna, lli
s
I i Cin hez re\ II. On nastaje kad pisac-Zeii da njegov
komad bude Sireg dometa te stoga izbegava sve zamke drjalo5ke
ova dva elemcnta mogu preplitati. bolje rcieno sadrZati jedan u drugom? Kada sc komidno dovede do paroksizma onda sc id,-' pravo u tragitno: poSto kornidno moZe. kao u falsi. da izvire iz ljudsle bede {kad se neko saplete-i-padne, na primer), onda je dovoljno da serstavi" akcenat na tu bedu pa da tragidno izade na povriinu. 2) Prirodno je da dva ovako dobijena elementa teZe da se sudare. I dC bi se stvorila jedna dinamidna struktura, dovoljno je
se
493
VLADIMIR: U
virri.jcteLr.
ESTRAGON: U cirkusu.nn
r .\/
.
Nije takode nimalo dudno Sto ta stvorenja lide na klovnove: crvena, bela ili ljubidasta Sminka (Ham, Klov, Krap, Nag i Nel), dronjci na Didiju i Godou, buine cipele, prekratke pantalone,
drZanie ukodeno ili majmunsko, i tako redom. Ovome treba idodati ne manje kloyns$-(g,sd!e: bucna padanja, dodavanje I SeSira _ukrug6'). sme5ne varijacije na temu Sargarepe,'-repe ili tianane6'). Beket na tai naiin direktno uvodi cTikus u strukturu svojih komada. Da ii du c.r Adamov i .Ioni:sko sledif u tomt?
Zaprtoga, odgovor je negativan. Sto se drugoga tide, njegovc lidnosti nisu u pravom smislu klovnovi, mada su im pokatkacl bliske. Tako u Stolicama nalazimo sledecu napomenu: ))... ovtr "^) Str. 56. l(t,kuiuLti Godcta. str. 451
"') /bi1l.. srr. l2l
6'r Dodtrinro joi dr
ulLrgu
l2l.
oli plodovi i ovo
prrvr6e. kro i icSiri. imaju porcd (ogr i sinrh,rlierrrr
494
KOMPOZICIJA I NJENE TI]IJNIKE
EMANULEK ZAKAR
treba maio da podscca na cirkus...(ue). lJ uvodnoj napgmeni za Sliku nalazi se ovo redito uputstvo: >Ovo moZe da bude odigrano u stilu Brace Marks.<
komad ovim karakteristidnim redima: >Gospode i gospodo, sasvim se slazem sa vama. Ovo je potpuno idiotska stvar<>fiIotiryan - tengtako je i m 4 *s red nj o yekoy-qq fq1-9, qv-gjiin. pqiecim a. S dru ge strane, sukob izmsdu ia-ljiyogi tragidnog d41e zamaha jednom dijalektidkory ,krelanjp koje jednako istide oba antagonisfi6ka i:lementa. Najzad, po5to smeing neretko pr.oizilazi iz gestova (padanja,
raznorazna Segadenja) onda komidno-tr4gidnu strukturu desto prati kontrapunktska struktura govor-gestoul. Ovaj je postupdk od kapitalnog znadaja'. lest postaje strukturalni elemenat isto kao i red.,Ovrr novu estetiku karakteriSe dakle odstupatjb od tradicije iiieiarnog poz-orisra koje ide od Rasina do Ziiodua. i povratik pudkoj tradiciji_farse i cirkusa koja je sad oboga6ena elementom t
ragidnog. M at e r ij aliz
ov
ane
st
ruk tur e
Kao Sto smo videli, morfologija pozoriSta poruge proistide delom iz susreta ritmidkih tehnika i audiovizuelnih sredstava: radia, magnetofona, osvetljenja i zvukova. Ovo se pozoriite ne obr46a iskljudivo intelektu ved takode, i pre svega, iqliqa Manje je vaLno reci nego doveqlt*g!-edaoeia-u stanje da oJeli, Umesto da sb glcdalac putem poimovhih argumenCt-a nb-b-du1e u apsurdnost sveta. na primer, u njemu se hudi ose6anje besmisla. Ovaj i9 p_qslqpak. dakle, vrlo blzak otrom duvenom objective correlative-!.S-_Elip1a. Ovu estetika >senzorijalizacije< utiie takode na tehniku dela. Umesto da se tem-c obrCduju na tradiconalan nadin, one se materijgt iz qiu u-plgffi ru-recimo, p-ojam usamljenosti bice sim Folidno predstavljen praznim sedi5tima u Stolicama. Ova prostorna konkre_tizi.Lcija vrlo je yaLna: ona predstavlja jednu od najvaZnijih crta pozori3ta poruge. n"' lon.scr'. Ihr\itt. '0) Ionesco, Th[Atrc '1) ./bid.. str. 286.
ll, \t(. l6l. ]ll, Paris. Gallimard.
P95to materijalizacija moZe biti definisana kao -prostorno prevodenlFpg.iln4. -mogli bismo odekivati prirodnu iaglasnost
izmedu ideje koju treba prevesti i njenog konkrernog predstavljanj9, .Ponekad-Je to tako. U Cekajuii Godoa, odnos- gospodar-sluga predstavljen je preko Poca koji urla, vitla bidr:m i muci Lakija koj!, s omdom oko vrata i natovaren ko tegleca marva. posrce pod teretom te5kog kofera. Ovde je simbolidna poruka Jasna.
No to nije uvek sludaj. Na primer, dovekove metafizidke patnje olidene su u Vladimiru koji pati od besike i u Estragonu ko.*g l9gr. zadaju muke. Iako ovde tema i njen prevod iiraju -posioj zajednidki imeuitelj_ ( patnja), ipak medu njima i rask orak .jasno lokalizovani fizicki bolovi ne mogu biti stita naSih duhou..
nih stradanja. Ova.1 je raskorak jo5 ve6i u Velikom i malom manevru
gde
protagonist polako gubi jedan za drugim sve svoje udove i freostaje. mu samo trup. Na ovaj nadin Adamov predstavlja'sva psiholo5ka i dru5tvena mudenja kroz koja prolazi dovek. postoji dakle raskorak izmedu. ideje i nadina na koji je predstaljena, jei
psiholo5ka patnja i fizidlio saka6enje nisi poiluda.ni.t ' ' - . Raskorak je narodito nagla5en u Nosorogu. U najboljem sfuiaju, analogija izmedu teme i njene materijalizactje ostap u zametku. Burleskni preobraZaj lica (rog im rasie na delu i nair6u glave pognute kao nosorozi), sugerira f aSizacrlu, kolektivnu Jristerrju, ideolo5ku epidemiju. I ova je analogija iznenaduju6a koliko i>rosa s madjom glavom< (Breton)! U sivari, za Joneika, nosorog.je-olidenje gldposti, tromosti duha, fanatizma i opasnosti koje Jonesko lako povezuje sa hitlerizmom, marksizmom i sartrizmom. Ovo je poredenje dakle sasvim subjektivno. Kao i mehanizam nadrealistidke slike (po Bretonu), onoirastajeiz >... visokog stepena izravnog besmisla...<Sto odnosi izmedu dveju poredenih realnosti buclu uaatleniii i tadniji, to 6e slika biti jada [...].u',) p"Eqm. rg;koygka, koji je nesumnjivo od presudnog -!)vaj znahj2 u estetici pozori5ta poruge, dopu5ta da se tema'odvoji od svoj.g formalne realizacije. I kao Sto le komiino izbacivalo na povrsiiu tragidno, tako-i >sadrZina< istide >formu<, i obrnuto. Materijalizacija dakle urice ira gradu, a pokatkad dak i na postanak i kompoziciju dela. Ona nije izmi5ljena naknadno, po5to je pisac -'\
1963. str. 230.
495
Meili/i,.\tet du .surrtolisntc. Paris. Grllimard (>ldecs<). I961, str. 35
'rr Citirao Breton. rbl./.. str. Jl.
496
EMANUEL ZAKA.R
KOMPOZICIJA I hvJENE Tt,H\"lKE
vec zamislio zaplet. Zbog toga izraz >>materilalizacija ideje< moZe da nas uvede u zabludu, jer bismo mogli pomisliti da ideja prethodi svojoj materijalizaeiji:tto nije uvek slUdaj. A-StoffiAtid (r ping-
-pongu) redosledjuobrnut, oVde slika piethodi ideji:
Najpre se dakle glyg,rila slika. a zatim ju je pisac stavio uiedan znadenjski kontekst. Prema tome, slika s[olica, na kojoj podiva raspleT,-odi6tlq"e, bar donekle, kompoziciju celog komada. Ovaj prosede, kojern se ne moZe poreii originalnost, nije ipak bez presedana, bar kad su u pitanju pesnici. JoS je Valeri pisao: Kad me dakle pitaju; kad ih rnudi pitanje (5to se i dogacla, pokatkad s dosta Zara) Sta sam >hteo da kaZem< nekim stihovima, ja odgovaram da nisam hteo da
lcaiem-i da je namera da uiinim hteh da Io kaiem. Sto se tide >Mornarskog groblja<, namera je najpre bila prazna ritmidka figr-rra, ili tek ispunjena beskorisnim slogovima. koja me je neko vieme opsedala")
Na kraju, ova je ritmidka figura odredila izbor izvesnih tema. Tako, bilo da je u pitanju ritam, ili, kao u Stolicama, jedna slika, ))forma(prethodi sadrZini, estetsko osecanje dolazi pre konceptualizaclje.
U drugi4_prilrlama i dini se da je ovo s1.g-c-qj5g*Bql(etom i ponekad sa Adamovom - dramatidar krece oci, kAnpg.ppirua koji zatim ilus t r uj e kon kretnim slikama. TaLo,,g-C n tu anA Ci a" o, -Asta iAefa-*a-jsffi iidbiiie i$ itniCnieil6 tra gi d n a i m e n a, m a t e ri jaliZovana je, poied-dstalog, preko_bo-lov4 Sto ih oseca Estragon s
S
noscci prctesne cipcle i preko klovnovskog izgleda i drZanja dvaju protagonista. Dodajmo ipak i ovo: iako >lokalna((. ova je materijaljzag;jja poput sneZne grudve: osim bko nije hladna alegorija koju tekst nikako ne pokriva, ona vui,e pisca bar izvesno vreme.
Ona dakle slsd-i pjtfrsip_jlq ga p p}6-aGlo-eomskD;stupaju6i miSljenje da gramatidki jezik poseduje >>generativnu mo6(. Drugim redima, ova slika u_nesena u verbalni kontekst ima talode svoju gcncrutivnu moc koja polom utice na celu kompoziciju dela." Teorijski. postoje dakle dva nadina pisanja. MoZe se ili krenuti
od jedne konceptualne potke koja se mestimidno modifikuje samom materijalizacijom (u kojem sludaju prednost ima koncep
tualni nivo), ili pak krenuti od jedne uop5tene materijalizacije '')
t5\
Claudc Bonnefoy, Entretiens avec Eugine 1orc.rca. str.
Varitti lll.
Paris. Gailimard. 195-1. str.61.
8J.
(Stolice) kojoj se daje smisao (u kojem sludaju >mitski< nivo odnosi prevagu). Ova dvostruka moguinost moZe se saZeti u lcdun .jetlin:l\cn pr()ce\._Dve sile (tcmatski elemcna,t i
"mit:ki,.
elemenat), medu:obno nepodlilarne (raskorak izmedu ideje i
Na primer tvrdi tlok sam pisao Sto/ite. najpre sarn pre
s
491
njene simbolidliTO,rme);moC.i se sukobiti; z qijho_vp, 56be, uspostavljenih k
nj i ho yo_g, d_rn4 m i zm
a;-proiZilazi
st
ru k t ura de la.
ga*sle-Al-d;*fffia-di-n"asml| oIiiSu pozo r.i Sra po ruge nisu tako bezoblidni kao 5to su tvrdili neki kritidari. Oni imaiu vrlo tananu i te5ko uodljiw konstrukciiu, zamrienu poput orkesI
z
ovo
tarske. partitu16, na-9-talu z pf eplitan ia"tematskih si la, >mate ri lali_ zovanih< simbola, oniridkih i romanesknih elernenata, od ostataka , i >aristotelovskog< dramskog razvoja i najzad od ritmidlifi struk\ ttrliL gdt' kontrapunkt. kruZno vracanje i smenjivanje napet
