Vrednovanje

Godišnji zadatak iz predmeta:

Vrednovanje u saobraćaju

Student: Daniel Lovrić 80/10

Profesor: Dr Vladan Tubić, dis. Asistent: Dr Marko Subotić, dis.

Sadržaj 1.

Uvod ...................................................................................................................................................... 3

2.

Analiza dostignutih saobradajnih tokova i prognoza perspektivnih saobradajnih tokova .................... 4 2.1.

Kretanje PGDS-a u periodu od 2002.-2012. godine i prognoza porasta saobradajnih tokova ...... 4

2.2.

Mjerodavni časovni protok............................................................................................................ 6

3. Analiza uslova saobradaja na postojedem putu za dostignute i perspektivne saobradajne tokove, radi ocjene funkcionalnih potreba za izgradnju dodatnih propusnih kapaciteta ......................................... 7 3.1.

Određivanje slobodnih brzima po odsjecima ................................................................................ 7

3.2.

Određivanje kapaciteta ................................................................................................................. 7

3.3.

Analiza eksploatacionih brzina po odsjecima i kategorijama vozila u baznoj, I i XX godini .......... 8

3.4.

Nivo usluge u prvoj i ciljnoj godini............................................................................................... 10

3.5. Zaključak funkcionalnog vrednovanja postojedeg stanja i prijedlog rešenja za identifikovane probleme ................................................................................................................................................. 10 4.

Funkcionalno vrednovanje uslova saobradaja za predloženo rešenje ................................................ 11 4.1.

Određivanje slobodnih brzina po odsjecima ............................................................................... 11

4.2.

Određivanje kapaciteta ............................................................................................................... 11

4.3.

Analiza eksploatacionih brzina po odsjecima i kategorijama vozila u baznoj, I i XX godini ........ 12

4.4.

Nivo usluge u prvoj i ciljnoj godini............................................................................................... 13

4.5.

Zaključak funkcionalnog vrednovanja predloženog rešenja ....................................................... 14

5. Ocjena ekonomske opravdanosti izgradnje dodatnih propusnih kapaciteta u ukupnoj vremenskoj dinamici i izbor optimalne solucije za izgradnju dodatnih propusnih kapaciteta posmatrano u inicijalnoj vremenskoj dinamici ................................................................................................................................... 14 5.1.

Analiza troškova eksploatacije razmatranih mreža ..................................................................... 14

5.1.1.

Troškovi eksploatacije motornih vozila ............................................................................... 14

5.1.2.

Troškovi vremena putovanja radnika .................................................................................. 21

5.1.3.

Troškovi saobradajnih nezgoda ........................................................................................... 21

5.1.4.

Troškovi održavanja puta .................................................................................................... 24

5.2.

Analiza troškova građenja ........................................................................................................... 27

5.3.

Ekonomske koristi ....................................................................................................................... 27

5.4.

Kriterijum vrednovanja................................................................................................................ 28

5.4.1.

Interna stopa rentabiliteta .................................................................................................. 28

5.4.2.

Oportunitetna cijena kapitala ............................................................................................. 30

6.

Zaključak .............................................................................................................................................. 30

7.

Literatura ............................................................................................................................................. 31

2

1. Uvod Godišnji zadatak se odnosi na saobraćajnu dionicu: Crvena Reka-Bela Palanka. Posmatrani saobraćajni odsjek je duţine 2.197 km. Put se proteţe kroz ravniĉarski teren, nadmorske visine od 260 m, gdje širina saobraćajnih traka iznosi 3.50 m. U pitanju je klasiĉni dvotraĉni put asfaltnog kolovoznog zastora koji je ocjenjen stanjem kolovoza 3. U okviru godišnjeg zadatka izvršena je analiza dostignutih saobraćajnih tokova (a na osnovu dostupnih podataka o PGDS-u za posmatranu dionicu), prognoza saobraćajnih tokova u projektnom periodu od dvadeset godina. Zatim slijedi funkcionalno vrednovanje, a na osnovu analize uslova odvijanja saobraćaja na postojećem putu za dostignute i prespektivne saobraćajne tokove. Smisao funkcionalnog vrednovanja je da se dobije odgovor o sposobnosti postojeće dionice u pogledu zadovoljavanja zahtjeva saobraćajnih tokova. Potrebno je na osnovu proraĉunatih vrijednosti, a i na osnovu poznavanja same dionice, uoĉiti glavne uzroĉnike nezadovoljavajućih uslova u saobraćaju, tedati prijedlog mjera u cilju poboljšanja postojećeg stanja. Nakon toga na scenu stupa ekonomsko vrednovanje, u kome ćemo izvršiti izbor optimalne solucije mjera kao i utvrditi opravdanost izvoĊenja predloţenog rešenja. Za baznu godinu uzeta je 2012. godina, prva godina eksploatacije je 2013. godina, dok je ciljna godina 2032. godina.

3

2. Analiza dostignutih saobraćajnih tokova i prognoza perspektivnih saobraćajnih tokova 2.1. Kretanje PGDS-a u periodu od 2002.-2012. godine i prognoza porasta saobraćajnih tokova Na osnovu podataka dobijenim radom ABS-a (automatskog brojaĉa sa strukturom saobraćajnog toka) postavljenog na posmatranoj saobraćajnoj dionici Crvena Reka-Bela Palanka, moguće je rekonstruisati kretanje PGDS-a u periodu 2002.-2012. godine. Tako je formirana tabela br. 1: Tabela 1. PGDS na putu Crvena Reka-Bela Palanka Godina

Oznaka dionice

2002

M-1.12

2003

M-1.12

2004

M-1.12

2005

M-1.12

2006

M-1.12

2007

M-1.12

2008

M-1.12

2009

M-1.12

2010

M-1.12

2011

M-1.12

2012

M-1.12

Saobradajna dionica Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka Crvena RekaBela Palanka

L

PA

BUS LT

PGDS ST TT

AV

∑

7.960 4016

168

109 95 57 1145 5590

7.960 3753

157

102 89 53 1070 5224

7.960 3791

159

103 90 54 1081 5278

7.960 3949

166

107 94 56 1131 5503

7.960 4157

175

113 99 59 1191 5794

7.960 4036

170

110 96 57 1156 5625

7.960 4118

173

112 98 58 1179 5738

7.960 3922

165

107 93 55 1123 5465

7.960 4043

170

110 96 57 1158 5634

7.960 3873

163

106 92 55 1113 5402

7.960 3952

166

108 94 56 1136 5512

Što se tiĉe samog PGDS-a, primjetan je pad naroĉito u odnosu na 2003. godinu zbog dejstva politiĉkih promjena. PGDS naglo raste 2006. godine usljed porasta privrede i investicionog ulaganja. Sve podatke je moguće sagledati iz priloţenog dijagrama br. 1.

4

5900 5800 5700 5600 5500 5400 5300 5200 5100 5000 4900 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Dijagram 1. PGDS u periodu od 2002.-2012. godine Prilikom prognoze budućih saobraćajnih tokova (zakljuĉno sa 2032. godinom) razraĊene su tri varijante: optimistiĉka, srednja i pesimistiĉka. Dok je u Evropi godišnji priraštaj PGDS-a 4%, u radu su korišćeni veći procenti na osnovu slobodne inţenjerske procjene stanja u drţavi (dugogodišnji negativni uticaji koji išĉezavaju, oĉekivani porast društvenog standarda, veća mobilnost graĊana, povećanje stepena motorizacije...). Dobijene vrijednosti su date u tabeli 2. Varijante Optimistiĉka Srednja Pesimistiĉka Godina Priraštaj PGDS Priraštaj PGDS Priraštaj PGDS 2012 6 5512 5.5 5512 5 5512 2013 5.5 5815 5 5788 4.5 5760 2014 5.5 6135 5 6077 4.5 6019 2015 5.5 6472 5 6381 4.5 6290 2016 5.5 6828 5 6700 4.5 6573 2017 5 7169 4.5 7002 4 6836 2018 5 7527 4.5 7317 4 7109 2019 5 7903 4.5 7646 4 7393 2020 5 8298 4.5 7990 4 7689 2021 5 8713 4.5 8350 4 7997 2022 5 9149 4.5 8726 4 8317 2023 5 9606 4.5 9119 4 8650 2024 4.5 10038 4 9484 3.5 8953 2025 4.5 10490 4 9901 3.5 9266 2026 4 10910 3.5 10248 3 9544 2027 4 11346 3.5 10607 3 9830 2028 4 11800 3.5 10978 3 10125 2029 4 12271 3.5 11362 3 10429 2030 3.5 12700 3 11703 2.5 10690 2031 3 13081 2.5 11996 2 10904 2032 2.5 13408 2 12236 1.5 11067 Tabela 2. Prognozirani PGDS u projektnom periodu 2012.-2032. godine (tri varijante)

5

Dijagram 2. PGDS u periodu od 2012.2032. godine (tri varijante) 16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0

Optimistička Srednja Pesimistička

U daljem dijelu rada prikazani su podaci dobijeni primjenom srednje varijante. Koristeći se tabelarnim prikazom, dati su podaci o strukturi PGDS-a po kategorijama vozila za baznu godinu (2012. god.), prvu godinu (2013.god.), kao i za ciljnu godinu (2032. god) pri srednjoj varijanti oĉekivanog priraštaja:

Godina Oznaka deonice 2012 2013 2032

M-1.12 M-1.12 M-1.12

PGDS Dužina deonice PA BUS LT ST TT AV ∑ 7.960 3952 166 108 94 56 1136 5512 7.960 4150 174 113 99 59 1193 5788 7.960 8740 368 284 211 124 2509 12236

Tabela 3. Planirani PGDS na putu Crvena Reka-Bela Palanka u toku bazne, prve i ciljne godine

2.2. Mjerodavni časovni protok Mjerodavni ĉasovni protok izraĉunava se po forumli: qm=K×PGDS Koeficijent K se kreće u granicama od 10 – 12%. Na taj naĉin mogu se izraĉunati mjerodavni protoci za baznu,prvu i ciljnu godinu: qm2012= K×PGDS2010 = 0.10x5512= 551 voz/h qm2013= K×PGDS2011 = 0.10x5788= 579 voz/h qm2032= K×PGDS2032 = 0.10x12236= 1224 voz/h

6

3. Analiza uslova saobraćaja na postojećem putu za dostignute i perspektivne saobraćajne tokove, radi ocjene funkcionalnih potreba za izgradnju dodatnih propusnih kapaciteta (funkcionalno vrednovanje mreže bez investicija) 3.1. Određivanje slobodnih brzima po odsjecima Pri odreĊivanju slobodnih brzina po odsjecima koristili smo tabliĉne vrijednosti koje su date u knjizi. MeĊuvrijednosti koje nisu postojale u osnovnoj podjeli u navedenim tabelama dobili smo ponderisanjem poznatih vrijednosti.

N=2 ŠT= 3.50 m UN= 1.30 % SK= 3 Rmin=790 m min Vsl

Odsjek 1 PA BUS TV AV 100 80 75 70 101.5 81.5 76.5 64.5 78 73 68 63 110 105 100 95 78 73 68 63 78*0.72+73*0.03+68*0.047+63*0.2= 74 km/h Tabela 4. Slobodne brzine na odsjecima

3.2. Određivanje kapaciteta Oslanjajući se na novo-klasiĉni pristup odreĊivanja praktiĉnih kapaciteta osnovnih odsjeka dvotraĉnih puteva, polazimo od sledećeg obrasca: C= Vc ∙ gc Gdje je: Vc – brzina pri praktiĉnom kapacitetu gc – gustina pri praktiĉnom kapacitetu Prema tome , Vc se raĉuna prema slijedećem obrascu: Vc = Vsk*Fsk Vc = Vco*FŠT*FBS*FVa/b Vc = 72.5*1*0.92*1.034= 68.97 km/h

7

gc=gco*Fga/b*Fkv=39.45*0.923*0.905=32.95 (PA/km) C=Vc*gc=68.97*32.95=2272.6 (PA/h) Odsjek 1

C (PA/km) 2272.6

Vc (km/h) 68.97

Tabela 5. Vrijednosti praktiĉnih kapaciteta i brzina toka pri praktiĉnom kapacitetu posmatranog odsjeka

3.3. Analiza eksploatacionih brzina po odsjecima i kategorijama vozila u baznoj, I i XX godini U ovom dijelu rada analizraju se eksploatacione brzine koje se ostvaruju po pojedinim kategorijama vozila u svakom od posmatranih odsjeka, a u karakteristiĉnim godinama projektnog zadatka. Da bi to ostvarili koristićemo se sledećim formulama za proraĉun eksploatacionih brzina: 

dvotraĉni putevi

Za qm/C<1

Ve = [ Vsl – qm/C*(Vsl-Vc) ] * [ (1-R) + R*P/100 ] [km/h]

Za 1
Ve=Vc/ (qm/C +fg) [km/h]

Gdje je P- preglednost za bezbjedno preticanje (dato u postavci zadatka) 

autoput

Autoput: Za qm/C<1 Za 1
Ve=[ Vsl – qm/C (Vsl-Vc) ] Ve=Vc/ qm/C + fg

Kategorija vozila PA BUS TV AV R 0,10- 0,15 0,05-0,1 0-0,05 0-0,02 Preporuĉuje se da se uzmu najmanje moguće vrijednosti za parametar R Eksploatacione brzine u baznoj godini za: qm=551 (voz/h), qm/C=0.24<1 VePA=(74-0.24*5.03)*((1-0.1)+0.058))= 69.73 (km/h) VeBUS=(69-0.24*0.03)*((1-0.05)+0.029)= 63.54 (km/h) VeTV=(54-0.24*(-14.97))= 57.59 (km/h) VeAV=(49-0.24*(-19.97))= 53.79 (km/h)

8

Eksploatacione brzine u prvoj godini za: qm=579 (voz/h), qm/C=0.25 VePA=(74-0.25*5.03)*0.958= 69.69 (km/h) VeBUS=(69-0.25*0.03)*0.979= 67.54 (km/h) VeTV=(54-0.25*(-14.97))= 57.74 (km/h) VeAV=(49-0.25*(-19.97))= 53.99 (km/h) Eksploatacione brzine u ciljnoj godini za: qm=1224 (voz/h), qm/C=0.54 VePA=(74-0.54*5.03)*0.958= 68.29 (km/h) VeBUS=(69-0.54*0.03)*0.979= 67.53 (km/h) VeTV=(54-0.54*(-14.97))= 62.08 (km/h) VeAV=(49-0.54*(-19.97))= 59.78 (km/h) Radi lakšeg pregleda eksploatacionih brzina po odsjecima, godinama i kategorijama vozila date su sledeće tabele:

Godina 2012 2013 2032

VePA 70 70 68

Odsjek 1 VeBUS 64 68 68

VeTV 58 58 62

VeAV 53 54 60

Tabela 6. Eksploatacione brzine po godinama i kategorijama vozila Posle odreĊenih eksploatacionih brzina po godinama i kategorijama vozila moguće je izraĉunati eksploatacionu brzinu za cjelokupni tok po godinama, a u zavisnosti od procentualnog uĉešća pojedinih kategorija vozila. Ve=VePA*PPA+VeBUS*PBUS+VeTV*PTV+VeAV*PAV (km/h) Bazna godina: Ve= 65.75 (km/h) Prva godina: Ve= 65.08 (km/h) Ciljna godina: Ve= 64,83 (km/h)

9

3.4. Nivo usluge u prvoj i ciljnoj godini OdreĊivanje nivoa usluge na pojedinim odsjecima vrši se na osnovu dva pokazatelja i njihovog odnosa qm/C, kao i na osnovu izraĉunatih vrijednosti za Ve. Odsjek Odsjek 1

qm/C NU tabelarno Prva 0.25 <0.27 A Ciljna 0.54 <0.60 D Tabela 7. Vrijednosti nivoa usluge po kriterijumu q/C

Godina

qm/C

Uslovi nezadovoljavajući nezadovoljavajući

Pri odreĊivanju nivoa usluge za odsjeke u postojećem stanju, a na osnovu Ve, treba napomenuti da na odsjeku 1 postoji postoji ograniĉenje brzine od 60 km/h. Odsjek Odsjek 1

Godina Prva Ciljna

Vogr Ve Ve tabelarno NU 60 65.08 <90 A 60 64.83 <75 D Tabela 8. Vrijednosti NU po kriterijumu Ve

Uslovi nezadovoljavajući nezadovoljavajući

3.5. Zaključak funkcionalnog vrednovanja postojećeg stanja i prijedlog rešenja za identifikovane probleme Na osnovu izvršenog funkcionalnog vrednovanja posmatrane dionice sa pripadajućim odsjecima, moţe se zakljuĉiti da se uslovi u kojim se nalaze saobraćajni tokovi (kako za prvu tako i za ciljnu godinu) opšte gledano nezadovoljavajući. Da bi se u budućnosti obezbjedili zadovoljavajući uslovi za odvijanje saobraćaja predloţene su sledeće mjere:  



izgradnja dvije dodatne trake, rehabilitacija gornjeg dijela kolovoznog zastora i dovoĊenje u idealno stanje (podrazumijeva se i opremanje puta pripadajućom novom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom), promjena ograniĉenja brzine tako da je Ve postane ograniĉavajući faktor.

10

4. Funkcionalno vrednovanje uslova saobraćaja za predloženo rešenje 4.1. Određivanje slobodnih brzina po odsjecima Pri odreĊivanju slobodnih brzina po odsjecima koriste se postupak i tabele navedene u taĉki 3.1. ovog rada.

N=4 ŠT= 3.50 m UN= 0 % SK= 1 Rmin=790 m min Vsl

Odsjek 1 PA BUS TV AV 110 90 80 75 110 90 80 75 120 120 120 100 110 105 100 95 110 90 80 75 110*0.72+90*0.03+80*0.047+75*0.2= 101 km/h Tabela 9. Slobodne brzine na odsjecima

4.2. Određivanje kapaciteta Odsjek 1 U skladu sa ograniĉavajućim faktorom na odsjeku 3, prijedlog mjera je da se poveća broj voznih traka. Tako, posle sprovedenih investicionih ulaganja na ovom odsjeku postojaće ĉetverotraĉni put. Oslanjajući se na proraĉun sproveden u taĉki 3.2. primjenjuju se novo-klasiĉni obrazci namjenjeni osnovnim odsjecima autoputeva. Plazna formula je ista i glasi: C=VC*gc gdje je: VC- brzina pri praktiĉnom kapacitetu, gc- gustina pri praktiĉnom kapacitetu. Vc = Vco*FŠT*FBS*FN*FV= 75*1*0.98*0.97*1= 71.3 (km/h) Gustina pri kapacitetu: gc=gco*FN*Fkv=29.33*2*0.905= 53 (PA/km/tr)   

gco- gustina pri aznom kapacitetu osnovnog odsjeka autoputa, FN- broj traka u jednom smjeru, Fkv- faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapacitetu.

11

C=Vc*gc (PA/h/smjeru) C=71.3*53=3779 (PA/h/smjeru) Odsjek C (PA/h) Vc (km/h) 3 3779 71.3 Tabela 10. Vrijednosti praktiĉnih kapaciteta i brzina toka pri praktiĉnom kapacitetu za posmatrane odsjeke

4.3. Analiza eksploatacionih brzina po odsjecima i kategorijama vozila u baznoj, I i XX godini Potrebno je analizirati eksploatacione brzine koje se ostvaruju po pojedinim kategorijama vozila u svakom od posmatranih odsjeka, a u karakterističnim godinama projektnog zadatka. Koristidemo se ved navedenim formulama za proračun eksploatacionih brzina:

Bazna godina (2012): qm= 276 (voz/h), qm/C=0.073 Za qm/C<1

Ve = [ Vsl – qm/C*(Vsl-Vc) ] * [ (1-R) + R*P/100 ] [km/h]

VePA = (110-0.073*(110-71.3))*((1-0.1)+0.058)= 102.7 (km/h) VeBUS=(90-0.073*(90-71.3))*((1-0.05)+0.029)= 86.8 (km/h) VeTV=(80-0.073*(80-71.3))= 79.4 (km/h) VeAV=(75-0.073(75-71.3))= 74.73 (km/h) Prva godina (2013): qm=290 (voz/h), qm/C= 0.077 VePA= (110-0.077*(110-71.3))*((1-0.1)+0.058)=102.52 (km/h) VeBUS=(90-0.077*(90-71.3))*((1-0.05)+0.029)= 86.7 (km/h) VeTV=(80-0.077*(80-71.3))= 79.33 (km/h) VeAV=(75-0.077*(75-71.3))= 74.71 (km/h) Ciljna godina (2032): qm=612 (km/h), qm/C=0.162 VePA=(110-0.162*(110-71.3))*((1-0.1)+0.058)= 99.37 (km/h) VeBUS=(90-0.162*(90-71.3)*((1-0.05)+0.029)= 85.14 (km/h) VeTV=(80-0.162*(80-71.3))= 78.59 (km/h) VeAV=(75-0.162*(75-71.3))= 74.4 (km/h)

12

Radi lakšeg pregleda eksploatacionih brzina po odsjecima, godinama i kategorijama vozila, podaci su prikazani tabelarno: Odsjek PA BUS TV AV Godina 103 87 80 75 2012 103 87 80 75 2013 100 85 79 75 2032 Tabela 11. Odsjek 1, eksploatacione brzinepo godinama i kategorijama vozila Eksploataciona brzina za cjelokupni tok po godinama u zavisnosti od procentualnog uĉešća pojedinih kategorija vozila moguće je izraĉunati: Ve=VePA*PPA+VeBUS*PBUS+VeTV*PTV+VeAV*PAV (km/h) Odsjek 1 Bazna godina (2012): Ve=103*0.72+87*0.03+80*0.047+75*0.21= 96.28 (km/h) Prva godina (2013): Ve=103*0.72+87*0.03+80*0.047+75*0.21= 96.28 (km/h) Ciljna godina (2032): Ve=100*0.714+85*0.03+79*0.05+75*0.2= 92.9 (km/h)

4.4. Nivo usluge u prvoj i ciljnoj godini OdreĊivanje nivoa usluge po pojedinim odsjecima vrši se na osnovu dva pokazatelja, odnosa qm/C, kao i na osnovu izraĉunatih vrijednosti Ve. Radi lakšeg pregleda podaci su prikazani tabelarno: Odsjek 1

Godina

qm/C

qm/C NU tabelarno Prva 0.077 <0.27 A Ciljna 0.162 <0.60 D Tabela 12. Vrijednosti NU po kriterijumu qm/C

Uslovi Zadovoljavajući Zadovoljavajući

Pri odreĊivanju nivoa usluge za odsjeke u planiranom stanju, a na osnovu Ve, potrebno je napomenuti da su ukinuta ograniĉenja brzine koja su postojala. Odsjek Odsjek 1

Godina Ve Ve tabelarno NU Uslovi Prva 96.28 >95 A Zadovoljavajući Ciljna 92.9 >80 D Zadovoljavajući Tabela 13. Vrijednosti nivoa usluge po kriterijumu Ve

13

4.5. Zaključak funkcionalnog vrednovanja predloženog rešenja Sagledavajudi predložene mjere kao i njihove efekte izraženih kroz očekivani nivo usluge i uslove odvijanja saobradaja na posmatranim odsjecima možemo primjetiti da de uslovi po kriterijumu qm/C na posmatranom odsjeku biti zadovoljavajudi kako u prvoj tako i u ciljnoj godini. Isto važi i za kriterijum Ve.

5.

Ocjena ekonomske opravdanosti izgradnje dodatnih propusnih kapaciteta u ukupnoj vremenskoj dinamici i izbor optimalne solucije za izgradnju dodatnih propusnih kapaciteta posmatrano u inicijalnoj vremenskoj dinamici 5.1. Analiza troškova eksploatacije razmatranih mreža Kada pominjemo troškove eksploatacije puta, prevashodno mislimo na sledeće troškove:    

troškovi eksploatacije motornih vozila, troškovi vremena putovanja putnika i robe, troškovi saobraćajnih nezgoda, troškovi odrţavanja putne infrastrukture.

U narednom dijelu ovog rada pozabavićemo se nekim od ovih troškova za koje u našoj zemlji postoje razvijeni ili prihvaćeni ekonomski modeli proraĉuna.

5.1.1. Troškovi eksploatacije motornih vozila Kako i sam podnaslov kaţe, uslijed korisćenja vozila javljaju se odreĊeni troškovi. Da bi ih odredili, prije svega jepotrebno utvrditi jednaĉine troškova eksploatacije pri idealnim uslovima za ranije odreĊene kategorije vozila (PA,BUS,TV,AV). Po ustanovljenju idealnih troškova, potrebno ih je u skladu sa realnom situacijom, na odsjeku pretvoriti u troškove koji odgovaraju realnimuslovima. Što se tiĉe eksploatacionih troškova, na njih utiĉu sledeći parametri: A. Struktura troškova  

direktni operativni troškovi (gorivo, ulje, gume, odrţavanje i opravke) vremensko-zavisni troškovi (amortizacija, kamate, reţija, liĉni dohodci).

B. Eksploataciona i slobodna brzina po kategorijama vozila C. Kategorizacija vozila:  PA (srednje putniĉko vozilo: Gof, Kadet...)  BUS (autobus sa 45 putniĉkih sjedišta, voznih karakteristika kao 9-tonsko vozilo)

14

 TV (13-tonsko teretno vozilo)  AV (30-tonsko teretno vozilo). G. Korekcioni faktori strukture troškova . Po odreĊivanju jedinaĉnih troškova pri idealnim uslovima potrebno je, korišćenjem korekcionih faktora kvantifikovati uticaje raznovrsnih faktora koji se javljaju pri korišćenju vozila na realne troškove. Ti faktori se prije svega javljaju uslijed karakteristika puta kao i eksploatacione brzine koju ostvaruje vozilo. Uticaj ima prevashodno na direktne operativne troškove. U radu je primjenjen sledeći obrazac za njihovo odreĊivanje:

Ts=Ti*fu*fß*fk*fsk*fΔv Gdje su:       

Ts- jedinaĉni troškovi eksploatacije vozila u realnim uslovima, Ti- jediniĉni troškovi eksploatacije vozila u idealnim uslovima, fu- faktor uticaja uzduţnog nagiba, fβ- faktor uticaja zakrivljenosti, fk- faktor uticaja vrste kolovoznog zastora, fsk- faktor uticaja stanja kolovoza, fΔv- faktor meĊusobnih uticaja vozila u saobraćajnom toku.

Potrebno je za svaku od navedenih kategorija vozila, za prvu (2012. god.) i ciljnu (2032. god.) godinu projektnog zadatka, bez investicionog i sa investicionim ulaganjem odrediti jediniĉne troškove eksploatacije u stvarnim uslovima. Pri tome, osnova za proraĉun jediniĉnih troškova eksploatacije u idealnim uslovima (Ti) je u materijalu priloţenom uz ovaj rad, a odreĊivanje popravnih faktora (potrebnih za prevoĊenje troškova u realnu situaciju) oslanjalo se na vrijednost date u tabelama u knjizi. U narednim tabelama date su proraĉunate vrijednosti jediniĉnih troškova eksploatacije vozila u stvarnim uslovima, kao i vrijednosti korekcionih faktora i jediniĉnih troškova eksploatacije u idealnim uslovima za svaki odsjek, kategorijue vozila, godine eksploatacije i u odnosu na stav o investiranju. Potrebno je napomenuti da su sve vrijednosti prilikom proraĉuna odreĊivane ponderisanjem (interpolacijom izmeĊu dvije tabelarne vrijednosti) ukoliko je za to postojala potreba. Na osnovu priloţenih tabela moguće je saĉiniti tabelu jediniĉnih troškova eksploatacije motornih vozila pri stvarnim uslovima odvijanja saobraćaja za cijelu dionicu (sva tri odsjeka), za prvu (2012. godinu) i ciljnu (2023. god.) godinu, bez i sa investicionim ulaganjima.

15

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: PA Vrsta troška

Gorivo Ulje Gume Odrţ i opr UKUPNO A,K,R,LD SVEGA

Ve= 69.69 [km/h] Stvarni troškovi

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,0702 0,0031 0,0042 0,005 0,0825 0,07 0,1525

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,0456 1,000 2,500 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,01 1,01 1,35 1,16

Vsl = 74,45 1,075 1,1948 1,1848 1,1848

∑=

[KM/km] 0,0797 0,00429 0,0231 0,0078 0,115 0,07 0,185

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila:BUS Vrsta troška


Ve=67.54 [km/h] Stvarni troškovi

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,29 0,03 0,04 0,03 0,38 0,48 0,86

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,060 1,000 2,000 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,01 1,01 1,02 1,04

Vsl = 74.45 1,109 1,198 1,195 1,198

∑=

[KM/km] 0,344 0,0336 0,0487 0,0374 0,464 0,48 0,944

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: TV Vrsta troška


Ve=57.74 [km/h] Stvarni troškovi

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,41 0,05 0,06 0,025 0,545 0,43 0,975

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,063 1,000 2,000 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,07 1,03 1,05 1,09

Vsl = 74.45 1,141 1,263 1,263 1,263

∑=

[KM/km] 0,532 0,072 0,159 0,034 0,797 0,43 1,227

16

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: AV Vrsta troška


Ve= 53.99 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,59 0,082 0,14 0,023 0,835 0,74 1,575

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,130 1,000 2,000 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,04 1,04 1,03 1,06

Vsl = 74.45 1,115 1,199 1,199 1,199

∑=

Stvarni troškovi [KM/km] 0.773 0,102 0,346 0,029 1,25 0,74 1,99

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: PA Vrsta troška


Ve= 68.29 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,070 0,004 0,004 0,005 0,083 0,08 0,163

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,019 1,000 1,800 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,02 1,02 1,39 1,22

Vsl = 74.45 1,067 1,1758 1,1758 1,1758

∑=

Stvarni troškovi [KM/km] 0,077 0,0048 0,0117 0,007 0,1006 0,08 0,1806

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: BUS Vrsta troška


Ve=67.53 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,29 0,035 0,035 0,025 0,385 0,505 0,89

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,0335 1,000 1,800 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,04 1,04 1,05 1,06

Vsl = 74.45 1,101 1,193 1,193 1,193

∑=


17

Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: TV Vrsta troška


Ve= 62.08 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,36 0,046 0,06 0,025 0,491 0,435 0,926

UN=1.3% =1.03% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,063 1,000 1,800 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,04 1,04 1,07 1,08

Vsl = 74.45 1,151 1,199 1,199 1,199

∑=


Postojeća deonica DP, mreţa bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: AV Vrsta troška


Ve=59.78 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,55 0,088 0,094 0,026 0,758 0,76 1,524

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,1075 1,000 1,800 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 3 1,02 1,02 1,04 1,09

Vsl = 74.45 1,141 1,203 1,203 1,203

∑=


Postojeća deonica DP, mreţa sa investicijama (MSI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: PA Vrsta troška


Ve= 102.52 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,070 0,004 0,008 0,005 0,087 0,05 0,137

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,145 1,000 4,400 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101,5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


18

Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: BUS Vrsta troška


Ve= 86.7 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,28 0,02 0,05 0,03 0,38 0,46 0,84

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,100 1,000 2,500 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: TV Vrsta troška


Ve= 79.33 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,42 0,04 0,07 0,02 0,55 0,41 0,96

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,160 1,000 2,500 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2013 Vrsta vozila: AV Vrsta troška


Ve= 74.4 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,58 0,075 0,0115 0,025 0,691 0,725 1,416

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,160 1,000 2,500 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


19

Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: PA Vrsta troška


Ve =99.37 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,07 0,003 0,006 0,005 0,084 0,06 0,144

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,090 1,000 3,300 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: BUS Vrsta troška


Ve = 85.14 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,3 0,02 0,05 0,03 0,4 0,46 0,86

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,100 1,000 2,500 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: TV Vrsta troška


Ve =78.59 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,395 0,04 0,065 0,02 0,52 0,42 0,94

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,125 1,000 2,250 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

∑=


20

Postojeća deonica DP, mreţa sa investicija (MSI), ODSEK 1, 2032 Vrsta vozila: AV Vrsta troška


Ve =74.4 [km/h]

E.T.I.U

fU

fB

fK

fSK

fΔV

[KM/km] 0,58 0,075 0,0115 0,025 0,691 0,725 1,416

UN =1.3% 1,000 1,000 1,000 1,000

= 22,10 1,179 1,000 2,250 1,000

asfalt 1,000 1,000 1,000 1,000

SK = 1 1,00 1,00 1,00 1,00

Vsl = 101.5 1,00 1,00 1,00 1,00

Vrsta vozila

∑=

Bez investicionih ulaganja 2013 2032 0,185 0,180 0,996 0,996 1,092 1,092


Sa investicionim ulaganjima 2013 2032 0,173 0,174

PA 0,943 0,945 BUS 1,070 TV 1,132 1,845 1,845 1,525 1,533 AV Tabela 14. Jediniĉni troškovi eksploatacije motornih vozila na dionici Crvena Reka-Bela Palanka (KM/km)

5.1.2. Troškovi vremena putovanja radnika Generalno u našoj zemlji ne postoje razvijeni modeli za proraĉun troškova vremena putovanja putnika i robe sa masovnom upotrebom u praksi. Za sada postoji samo naĉelna saglasnost struĉne javnosti o potrebi kvantifikovanja i tog gubitka koji se javlja na mreţi saobraćajnica prilikom kretanja ljudi i roba duţ njih. Zbog togа, navedeno je samo da postoji podjela na poslovna i dnevna migraciona putovanja (kuća-posao) te da postoji podjela na prevozno sredstvo koje se koristi: PA i BUS.

5.1.3. Troškovi saobraćajnih nezgoda Neminovnost pri odvijanju saobraćaja je pojava saobraćajnih nezgoda. One prouzrokuju gubitak ljudskih ţivota, teţe i lakše tjelesne povrede uĉesnika u saobraćajnoj nezgodi te veću ili manju materijalnu štetu. Pored ovih direktnih posljedica postoje i one indirektne koje nekad po svom iznosu premašuju direktne: isplaćene premije osiguranja lica i imovine, plaćeni dani bolovanja, trajni invaliditet radno sposobnog stanovništva, zastoji i zakašnjenja na saobraćajnicama itd.

21

OdreĊivanje jediniĉnih troškova saobraćajnih nezgoda zasniva se prije svega na odreĊivanju prosjeĉnog broja saobraćajnih nezgoda po kilometru godišnje. Do tog podatka dolazimo korišćenjem odgovarajućih obrazaca a koji se koriste u zavisnosti od profila saobraćajnice o kojoj se radi. Bitan podatak je i PGDS. Ukoliko prosjeĉan broj saobraćajnih nezgoda po kilometru godišnje pomnoţimo sa prosjeĉnom cijenom saobraćajne nezgode, dobićemo jediniĉne troškove saobraćajnih nezgoda. Korišćena su dva obrasca, za dvotraĉne i ĉetvorotraĉne puteve. Za dvotraĉni put: {

)

)

}

)

Za ĉetvorotraĉni put: {

)

)

}

)

Gdje su: N - broj saobraćajnih nezgoda godišnje po kilometru PGDS - prosjeĉan godišnji dnevni saobraćaj na dionici puta W - širina saobraćajne trake (ft) S - širina bankina ili udaljenost boĉnih smetnji (ft) B1 = 0,5692 C1 = 0,9417 D1 = 0,9675 F1- korekcioni faktor zavisan od naĉina kontrole prisupa Kontrola pristupa

F1

Sa djelimiĉnom kontrolom

1,0

Bez kontrole

1,12



F2- korekcioni faktor uticaja uzduţnog nagiba na broj nezgoda



F3-korekcion faktor uticaja horizontalnih krivina na broj nezgoda Dionica u: Horizontali i pravcu R> 400 m Horizontali i krivini R < 400 m

F3 1,00 1,67

22



F4- korekcion faktor kombinovanog uticaja horizontalne krivine i uzduţnog nagiba na broj nezgoda Dionica u:

F4

Horizontali i pravcu R> 400 m UN > 4 % i krivini R < 400 m Padu i krivini  

1,00 1,69 1,76

F4-tr- korekcioni faktor uticaja ĉetvorotraĉnog puta na broj nezgoda (0,8) FRP- korekcioni faktor uticaja postojanja razdjelnog pojasa na broj nezgoda Razdjelni pojas

FRP

Postoji

1,00

Ne postoji

1,20

Mreža bez investicija, prva godina (2013 god.) {

)

)

)

{(

[

}

) )

⁄

)

}

]

Mreža bez investicija, ciljna godina (2032 god.) {

)

)

)

{(

[

⁄

}

) )

)

}

]

23

Mreža sa investicijama, prva godina (2013 god.) {

)

)

}

)

)

{(

[

)

⁄

)

}

]

Mreža sa investicijama, ciljna godina (2032 god.) {

)

)

)

{(

[

⁄

}

) )

)

}

]

Konaĉno, mnoţeći sve ove vrijednosti sa navedenim iznosom koštanja prosjeĉne saobraćajne nezgode i ponderišući sve to u zavisnosti od duţine odsjeka a u odnosu na duţinu cijele dionice,saĉinjena je tabela. Dionica B.Palanska(izlaz)Pirot

Bez investicionih ulaganja 2013

2032

Sa investicionim ulaganjima 2013

2032

46567.61 18454.8 25329.21 21530.6 Tabela 15. Jediniĉni troškovi saobraćajnih nezgoda na putu Crvena Reka-Bela Palanka TSN=L×N×C L-duţina odsjeka N- prosjeĉan broj saobraćajnih nezgoda C- koštanje prosjeĉne saobraćajne nezgode →7000 [KM]

5.1.4. Troškovi održavanja puta Osnovne vrste odrţavanja puta su: redovno, periodično i zimsko održavanje. Korišćeni su obrasci koji vaţe za dvotraĉne puteve dok su vrijednosti potrebne za ĉetvorotraĉni put dobijene umnoţavanjem vrijednosti dobijenih za dvotraĉni put.

24

Redovno ( ljetno) održavanje: )

[

]

⁄

Gdje su : A- dio troškova redovnog odrţavanja koji nije zavisan od veliĉine saobraćaja već direktno od vrste kolovoza i ţeljenog standarda odrţavanja B- dio troškova odrţavanja koji je u direktnoj zavisnosti od veliĉine saobraćajnog toka i vrste kolovoza Mreža bez investicija: 2013 godina→ )

)

[

]

⁄

2032 godina → )

)

[

]

⁄

Mreža sa investicijama: 2013 godina→ )

)

[

]

⁄

2032 godina → )

)

[

⁄

]

Periodično (investiciono) održavanje: [

⁄

]

Mreža bez investicija: Za 2013 godinu: [

⁄

]

[

⁄

]

Za 2032 godinu:

25

Mreža sa investicijama: Za 2013 godinu: )

)

[

⁄

]

)

[

⁄

]

Za 2032 godinu: ) Zimsko održavanje: [

]

⁄

Mreža bez investicija: Za prvu i ciljnu godinu, nadmorske visine 260 [m], vrijednost zimskog odrţavanja je: [

]

⁄

Mreža sa investicijama: [

⁄

]

Upotrebljene vrijednosti su na osnovu iskustava iz Njemaĉke. Vrijednosti za ĉetvorotraĉne odsjeke naše dionice dobijene su mnoţenjem troškova redovnog odrţavanja dvotraĉnog puta sa koeficijentom 1,5 а troškova periodiĉnog i zimskog odrţavanja sa koeficijentom 2. Napomenimo da su ovi koeficijenti plod slobodne procjene autora rada. Ukupni jediniĉni troškovi za svaki od razmatranih odsjeka dobijaju se sumiranjem pomenutih troškova. Konaĉno, ponderisanjem u zavisnosti od procentualnogu uĉešća duţine svakog od odsjeka u ukupnoj duţini dionice dobijaju se slijedeće vrijednosti:

Dionica B.Palanska(izlaz)-Pirot

Bez investicionih ulaganja 2013

2032

Sa investicionim ulaganjima 2013

2032

59 718 91 953 104 408 158 252 Tabela 16. Jediniĉni troškovi odrţavanja puta na dionici putu B.Palanska(izlaz)-Pirot [KM/km]

26

5.2. Analiza troškova građenja Troškovi graĊenja se proraĉunavaju na osnovu predviĊenih vrsta intervencija kao i na osnovu duţine dionice na kojima se data intervencija sprovodi. IzvoĊenje investicionih radova je predviĊeno za 2013 godinu. )

)

troškovi uvoĊenja dodatne trake

5.3. Ekonomske koristi Ekonomske koristi predstavljaju efekte ostvarivanja postavljenih ciljeva, u planskom periodu eksploatacije, izraţene u vrijedonosno-novĉanim jedinicama, do kojih treba da dovede realizacija predloţenih mjera. Izraĉunavaju se kao razlika troškova upotrebe mreţe bez investicija i troškova upotrebe mreţe sa investicijama. U tabeli su date vrijednosti ukupnih ekonomskih koristi za posmatrani potez puta i planirani period eksplaotacije Godina Korist 2013 32235 2014 33938 2015 35641 2016 37344 2017 39047 2018 40750 2019 42453 2020 44156 2021 45859 2022 47562 2023 49265 2024 50968 2025 52671 2026 54374 2027 56077 2028 57780 2029 59483 2030 61186 2031 62889 2032 66299 Tabela 17. Ekonomske koristi

27

5.4. Kriterijum vrednovanja Kada se radi o ekonomskom vrednovanju našeg projekta, kriterijum za ocijenu ekonomskog vrednovanja je interna stopa rentabilnosti ( ). Dakle, potrbno je utvrditi vrijednosti interne stope rentabiliteta i oportunitetne cijene kapitala.

5.4.1. Interna stopa rentabiliteta Vrednost diskontne stope pri kojoj je veliĉina ĉiste sadašnje vrednosti posmatrani period jednaka nuli je interna stopa rentabiliteta (ISR).

(ĈSV) za

Inaĉe, ĉista sadašnja vrijednost predstavlja razliku ukupnih ekonomskih koristi koje se oĉekuju u planiranom eksploatacionom periodu, diskontovanih na prvu godinu eksplatacije i ukupnih ekonomskih troškova porebnih za realizaciju predviĊenih zahtjeva ekspontovanih na prvu godinu eksplatacije. Ekspontovanje ekonomskih troškova i diskontovanje ekonomskih koristi vrši se stopom koja je jednaka oportunitetnoj ceni kapitala (OCK). Diskontovanje ekonomskih koristi vršili smo po sledećem obrascu: ) Pri ĉemu su korišćene sledeĉe oznake:    

diskontna vrednost koristi ĉista vrednost koristi stopa diskontovanja broj godina diskontovanja

Eskontovanje troškova graĊenja vrši se po sledećem obrascu: ) su korištene sledeće oznake:    

eskontovana vrijednost troškova graĊenja ĉista vrijednost troškova graĊenja stopa eskontovanja broj godina eskontovanja

28

E

r= 1 [%] E

Tg

r= 5[%] E

Tg

31912.65 33687.56 35462.47 37237.38 39012.29 40787.2 42562.11 44337.02 46111.93 47886.84 49661.75 51436.66 53211.57 54986.48 56761.39 58536.3 60311.21 62086.12 63861.03 65636.01

32235

33938 35641 37344 39047 40750 42453 44156 45859 47562 49265 50968 52671 54374 56077 57780 59483 61186 62889 66299

∑= 975 486

Tg

r=10 [%] E

5 105 928

2 109 650

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032

Tg

1 008 602

Godina 2012

30623.25 32326.45 34029.60 35732.85 37436.05 39139.25 40842.45 42545.65 44248.85 45952.05 47655.25 49358.45 51061.65 52764.85 54468.05 56171.25 57874.45 59577.65 61280.85 62984.05 ∑= 966696.2

29011.50 30625.06 32238.62 33852.18 35465.74 37079.30 38692.86 40306.42 41919.98 43533.54 45147.10 46760.66 48374.22 49987.78 51601.34 53214.90 54828.46 56442.02 58055.58 59669.10 ∑= 915817.9

Tabela 18. Diskontovanje i eskontovanje ∑ ∑ ∑

∑

∑ ∑

Dakle, vrijednost interne stope rentabiliteta (ISR) je izmeĊu 1 % - 5%. Odnosno izvršenom interpolacijom dobijamo da je ISR= 3,186 [%].

29

5.4.2. Oportunitetna cijena kapitala U našoj zemlji je utvrĊeno da je vrijednost OCK 10% – 12 %. Kako je dobijena vrijednost interne stope rentabiliteta manja od oportunitetne cijene kapitala,to moţemo konstatovati da je sa ekonomskog stanovišta nepravdano ulaganje finansijskih sredstava u sprovoĊenje predviĊenih mjera na saobraćajnoj dionici Crvena Reka-Bela Palanka.

6. Zaključak Ukoliko se osvrnemo na sve do sada iznijeto i proraĉunato moţemo zakljuĉiti sledeće: 

Cilj nam je bio utvrditi da li postoje potrebe za investicionim ulaganjima na dionici Crvena Reka-Bela Palanka. , te ukoliko su potrebne precizirati ih, a u skladu sa realnim potrebama i zahtjevima koji se oĉekuju u budućnosti.



Utvrditi da li će predloţene mjere zaista dovesti do funkcionalnih poboljšanja u uslovima odvijanja saobraćaja,



Da li je izvoĊenje predloţenih mjera opravdano i sa ekonomske strane.

U skladu sa predhodno reĉenim, utvrĊeno je da postojeći kapaciteti neće kvalitetno zadovoljavati oĉekivane saobraćajne tokove uz njihov realan rast u planskom periodu. S toga je, sagledavajući izvore takvog lošeg stanja predloţen plan mjera koji treba provesti, a sa ciljem poboljšanja uslova odvijanja saobraćaja. Predloţene su mjere kako bi se povećao propusni kapacitet dionice: - Izgradnja 2 dodatne saobraćajne trake sa razdelnim pojasom; - Rehabilitacija gornjeg dijela kolovoznog zastora i dovoĊenje u pribliţno idealno stanje. SvoĊenjem ekonomskih koristi i troškova graĊenja na prvu godinu eksploatacionog perioda, dobijena je interna stopa rentabiliteta (ISR), koja za predloţenu varijantu izmeĊu 1% 5%. Kako je ISR < OCK za sluĉaj izgradnje nove dionice puta sa predloţenim mjerama, njegova realizacija sa ekonomskog stanovišta nije prihvatljiva pri sadašnjim uslovima.

30

7. Literatura [1] Lj. Kuzović, KAPACITET I NIVO USLUGE DRUMSKIH SAOBRAĆAJNICA, Saobraćajni fakultet Beograd, Beograd, 2000. [2] Lj. Kuzović, VREDNOVANJE U UPRAVLJANJU RAZVOJEM I EKSPLOATACIJOM PUTNE MREŢE, Saobraćajni fakultet Beograd, Beograd, 1994.

31

Vrednovanje

Recommend Documents