Tehnologija gotovih lekova

Tehnologija gotovih lekova 1) Sta se se uredjuje uredjuje zakonom zakonom o lekovima lekovima I medicinsko medicinskom m sredstvu?  sredstvu? 

Uređuju se: uslovi i postupak za izdavanje dozvola dozvola za stavljanje lekova i medicinskih sredstava u promet, promet, proizvodnju i promet lekova i medicinskih sredstava koji se industrijski proizvode ili izrađuju nekom od metoda koja obuhvata industrijski proces proizvodnje, nadzor u ovim oblastima, rad Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i uređuju druga pitanja od značaja za oblast lekova i medicinskih sredstava. 2) Defi Defini nici cija ja leka leka -



ek je proizvod koji se stavlja u promet u određenoj jačini, !armaceutskom obliku i pakovanju a koji sadr"i supstancu ili kombinaciju supstanci za koju se pokazalo da ima svojstvo da leči ili sprečava bolesti kod ljudi, odnosno "ivotinja, kao i supstancu ili kombinaciju supstanci koja se mo"e koristiti ili primenjivati na ljudima, odnosno "ivotinjama, bilo sa namerom da ponovo uspostavi, pobolj#a ili izmeni !iziolo#ke !unkcije putem !armakolo#kog, imunolo#kog ili metaboličkog dejstva ili da postavi medicinsku dijagnozu.

3) Kakv Kakvog og por porek ekla la moz mozee biti biti lek?  lek?  Može biti:

 humanog porekla (krv i proizvodi iz krvi);  životinjskog porekla (mikroorganizmi, cele životinje, delovi organa, životinjski sekreti, toksini, ekstrakti,  proizvodi iz krvi); krvi);

 biljnog porekla (mikroorganizmi, biljke, delovi biljaka, biljni sekreti, ekstrakti);  hemijskog porekla (hemijski elementi, hemijske supstance koje se u prirodi nalaze u datom obliku, kao i hemijski proizvodi dobijeni hemijskom promenom ili sintezom).

!) Ko daje dozvolu dozvolu za stavljanje leka u promet?   $k mo"$ biti u prom$tu samo na osnovu dozvol$ Ag$ncij$ za nj$govo stavljanj$ u prom$t, nakon pripr$m$ i podno#$nja propisan$ dokum$ntacij$. ") Sta je genericki #sustinski lek) ?

% &enerički, odnosno su#tinski sličan lek, u smislu ovog pravilnika, je lek koji ima isti kvalitativni kvalitativni i kvantitativni sastav aktivne supstance u istom !armaceutskom obliku kao re!erentni lek, sa dokazanom doka zanom bioekvivalencijom u poređenju sa re!erentnim lekom preko izvedenih odgovaraju'ih studija bioraspolo"ivosti. $) Sta je referentni lek?  

(e!erentni lek, u smislu ovog pravilnika, je lek koji k oji je prvi dobio dozvolu u )vropskoj uniji, i koji se smatra originalnim lekom.

%) Sta je biofarmacija? 

*io!armacija se bavi proučavanjem slo"ene zavisnosti između !armakolo#ki aktivne supstance i njenog terapijsko% pro!ilaktičkog učinka.

&) 'abrojati sta utice na biolosku dostupnost leka?  -

+or!olo#ko stanje

-

emijski oblik -AS

-

p%vrednost

-

isperznost čestica

-

-ormulacija i oblik

() Kako se ispituje bioloska dostupnost leka? 

*iolo#ka dostupnost /*0 leka mo"e biti: 1. apso apsolu lutn tna, a, izra" izra"ena ena kao kao

2. relati relativna vna,, koja koja se če#' če#'ee prim primenj enjuje uje

S % koncentracija !armakolo#ki aktivne supstance preparata koji se ispituje3 Si % koncentracija !armakolo#ki aktivne supstance supstance standardnog preparata3  Sr  %  % koncentracija !armakolo#ki aktivna supstance koja je rastvorena u nekom rastvaraču i uneta intravenski. 1) Sta je farmakokinetika? 

11 11)) Sta spada u lekovite preparate?  •

magistralni i o!icinalni preparati, kao i

•

gotovi lekovi određenog sadr"aja i oblika pode#eni za #to prikladniju upotrebu i bolji terapijski e!ekat

&) 'abrojati sta utice na biolosku dostupnost leka?  -

+or!olo#ko stanje

-

emijski oblik -AS

-

p%vrednost

-

isperznost čestica

-

-ormulacija i oblik

() Kako se ispituje bioloska dostupnost leka? 

*iolo#ka dostupnost /*0 leka mo"e biti: 1. apso apsolu lutn tna, a, izra" izra"ena ena kao kao

2. relati relativna vna,, koja koja se če#' če#'ee prim primenj enjuje uje

S % koncentracija !armakolo#ki aktivne supstance preparata koji se ispituje3 Si % koncentracija !armakolo#ki aktivne supstance supstance standardnog preparata3  Sr  %  % koncentracija !armakolo#ki aktivna supstance koja je rastvorena u nekom rastvaraču i uneta intravenski. 1) Sta je farmakokinetika? 

11 11)) Sta spada u lekovite preparate?  •

magistralni i o!icinalni preparati, kao i

•

gotovi lekovi određenog sadr"aja i oblika pode#eni za #to prikladniju upotrebu i bolji terapijski e!ekat

12) Kako se dele I klasifikuju farmaceutski preparati?  preparati? 

4rema jačini dejstva:   

slabog dejstva3  jakog dejstva3 veoma jakog dejstva.

4osebnu grupu čine radioaktivni i opijatni preparati. 4rema nameni: 

za spolja#nju upotrebu3



za unutra#nju upotrebu.

4rema korisniku: 

za humanu upotrebu3



za veterinarsku upotrebu.

4rema sastavu: 

monokomponentni /prosti03



sa dve ili vi#e -AS /slo"eni0.

4rema načinu izrade3 

o!icinalni3



magistralni.

4rema disperzionom sistemu: •

 jonske disperzije molekulske disperzije

•

koloidni rastvori

•

gelovi

•

emulzije

•

suspenzije

•

gasoviti % aerosoli

•

plastični

•

čvrsti

4rema agregatnom stanju 

preparati u gasovitom stanju3



polučvrsti preparati3



preparati u tečnom stanju3

preparati u čvrstom stanju 13) Sta su dobre prakse?  •

reguli#u pojedina va"na područja u oblasti lekova i !armaceutske prakse i postoje niz godina, bilo kao deo nacionalnog zakonodavstva, sa različitim stepenom obaveznosti primene, bilo kao deo, poslednjih godina sve vi#e harmonizovanog međunarodnog sistema.

1!) Sta regulise dobre prakse?  •

U okviru -armaceutske sekcije 5ugoslovenske organizacije za standardizaciju i kvalitet /5US6%a0, predstavnici !armaceutske industrije iz slu"bi kontrole kvaliteta su od osnivanja sekcije 1789. godine radili na izradi i izdavanju pisanih preporuka o kvalitetu, tako da je ve' 178. godine izdat ogovor o uslovima za proizvodnju i kontrolu lekova, kao dokumenat sekcije. 6ao stručni materijal sekcije, a pod pokroviteljstvom tada#njeg saveznog organa uprave nadle"nog za zdravstvo, izdat je dokumenat obra proizvođačka praksa 17;<.

1") 'a koji nacin se najlakse mogu definisati dobre prakse? 

4rakse se najjednostavnije mogu de!inisati kao osavremenjena i kodi!ikovana pravila pona#anja i rada u pojedinim oblastima, sa standardnim procedurama za obavljanje određene delatnosti i propisanim uslovima u pogledu opreme, kadra i prostora. 1$) Sta je dobra proizvodjacka praksa? 

obra proizvođačka praksa je deo provere kvaliteta koji obezbeđuje da se lekovi proizvode i stalno kontroli#u prema standardima kvaliteta koji odgovara njihovoj nameni. 1%) Koja poglavlja obu*vata dobra proizvodjacka praksa? 

1. Upravljanje kvalitetom 2. =soblje >. 4rostorije i oprema 9. okumentacija <. 4roizvodnja . 6ontrola kvaliteta 8. Ugovorna proizvodnja i analiza ;. (eklamacije i povlačenje proizvoda 7. Sopstvena inspekcija

1&) Sta je dobra laboratorijska praksa? 

obra laboratorijska praksa predstavlja organizacioni proces i uslove pod kojima se u postupku izrade laboratorijske studije planiraju, sprovode, prate, bele"e i obrađuju značajni podaci o aktivnoj/im0 supstanci/ama0 leka, odnosno leku. 1() Koja poglavlja obu*vata dobra laboratorijska praksa? 

1.

e!inicije

2.

Uprava

>.

=bezbeđenje kvaliteta

9.

aboratorija

<.

=prema

.

aboratorijski radni postupci

8.

4laniranje i sprovođenje istra"ivanja

;.

6onačni izve#taj

7.

?uvanje podataka

2) Sta je dobra praksa u skladistenju? 

=vaj dokumenat se u terminologiji S@= pojavljuje kao obra praksa u skladi#tenju, a u regulativi )U kao obra praksa u distribuciji lekova. Smernice se odnose na proizvođače i uvoznike lekova, ali i na skladi#tenje i distribuciju lekova u prometu na veliko /veledrogerijama0, u prometu na malo /apotekama0, kao i na skladi#tenje lekova u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama. 21) Koja poglavlja obu*vata dobra praksa u skadistenju? 

1. Uvod 2. e!inicije termina >. =soblje 9. 4rostorije i objekti <. okumentacija . ra'ena roba 8. =tprema i transport ;. 4ovlačenje proizvoda 7. iteratura  Aneks % =bele"avanje i uslovi skladi#tenja 22) Sta je dobra apotekarska praksa? 

obra apotekarska praksa je sistem obezbeđenja kvaliteta koji se odnosi na organizovanje, sprovođenje nadzora i kontrolu kvaliteta u dobroj apotekarskoj praksi.

23) Koje aktivnosti obu*vata dobra apotekarska praksa? 

=snovni zadatak obre apotekarske prakse je snabdevanje lekovima i drugim proizvodima od značaja za sprovođenje zdravstvene za#tite i njihovo izdavanje uz uputstvo za optimalnu upotrebu. -armaceutski kadar u zdravstvu obavlja i laboratorijsku delatnost, obavljaju'i kliničko%biohemijske, toksikolo#ke i bromatolo#ke analize /u oblasti sanitarne hemije0. 2!) Kako se deli prostor u fabrici za proizvodnju lekova prema stepeu cistoce? 

BCrna zonaD u koju spadaju prostorije za koje nije potreban visok stepen čisto'e, kao #to su ulazne prostorije, magacini sirovina, magacini ambala"e, garderobe koje se nalaze na ulaznom delu, prostorije za posetioce, energetska postrojenja i odr"avanje BSiva zonaD je ne#to čistiji prostor u odnosu na prethodni, a u ovu zonu čisto'e spadaju unutra#nji deo garderobe, prostorije za ishranu, sanitarije, tu#evi, toaleti3 BSvetlosiva zonaD u koju spadaju prostori za proizvodnju tableta, dra"eja, kapsula, sirupa, kapi i masti za oči, odnosno gotovih lekova koji se ne proizvode u sterilnom obliku3 B*ela zonaD obuhvata najčistije prostore u okviru !abrike za proi%zvodnju lekova u kojima se dobijaju sterilni oblici lekova, kao #to su ampule, in!uzioni rastvori, injekcioni rastvori. 2") Sta je sterilnost po definiciji? 

Sterilnost se de!ini#e kao odsustvo "ivih organizama. Espitivanjem sterilnosti ne mo"e da se garantuje sterilnost preparata3 sterilnost mora biti obezbeđena primenom odgovaraju'eg validiranog procesa proizvodnje. 2$) Sta je sterilizacija? 

-arm. tehn. operacija kojom se odstranjuju ili uni#tavaju vegetativni i sporogeni oblici mikroorganizama iz lekovitog preparata ili sa predmeta. 2%) Sta je cilj sterilizacije? 

)liminacija ili uni#tavanje svih oblika mikroorganizama, virusa, gljivica ili plesni uFna preparatu ili priboru, posuđu, uređajima, radnim povr#inama i u vazduhu. 2&) Sta su germicidi+ baktericidi+dezinsifijensi+ antiseptici+ bakterio, konzer, ?  GERMICIDI: Sredstva koja ubijaju mikroorganizme. BAKTERICIDI: Sredstva koja ubijaju samo "ive oblike mikroorganizama. DEZINFICIJENSI: Sredstva pomo'u kojih se na nekoj povr#ini uni#tavaju mikroorganizmi ili se onemogu'ava njihov

dalji rast i razvoj

ANTISEPTICI: Sredstva za sprečavanje in!ekcije, ubijanje ili sprečavanje razmno"avanja mikroorganizama. BAKTERIOSTATICI: Sredstva koja sprečavaju razvoj mikroorganizama. KONZERVANSI: Sredstva koja sprečavaju razvoj patogenih i nepatogenih sojeva mikroorganizama.

2() Sta su uzrocnici konzaminacije G

+E6(==(&AHE@+E, )H=T=6SEHE +E6(==(&AHE@A+A /4E(=&)H) +AT)(E5)0, &5EEC) 4)SHE i E(USE /npr. virusi epatitisa ili AES%a prisutni u !rakcijama krvi0 3) Sta su izvori konzaminacije? 

4=A@H) SE(=EH) /lek. supstance, pomo'ne materije, rastvarač0, =4()+A, A@U, =S=*5), A+*AAIA 31) 'abrojati metode konzervacije?  

1. +)AHE?6) /bakteriolo#ka !iltracija0



2. -E@E?6) /sterilizacija toplotom3 zračenjem0



>. )+E5S6) /primenom baktericida: sterilizacija tečnostima i gasovima0

32) 'abrojati metode konzervacije po farmakopeji? 

1. Sterilizacija zasi'enom vodenom parom pod pritiskom: zagrevanje u autoklavu na 121 JC, najmanje 1< minuta 2. Sterilizacija suvim vru'im vazduhom: zagrevanje u suvom sterilizatoru na 1KJC, najmanje 2 sata >. Sterilizacija jonizuju'im zračenjem 9. Sterilizacija gasom /etilenoksid: koncentracija gasa3 tJ3 vla"nost3 vreme0 <. -iltracija /bakteriolo#ki !ilteri promera pora K,22 Lm i M0 . Aseptični postupak 33) Sterilizacija u autoklavu?  

()+) @A&()AH5A



()+) =(IAAH5A



()+) SE&U(H=STE



=)HE 4()4A(ATE /parenteralni preparati: injekcije i in!uzije3 o!talmolo#ki preparati i sterilni rastvori za spolja#nju upotrebu0



4(E*=( i U()NA5E /metal, guma, najlon0



E(U(O6E materijal /zavojni materijal, ode'a0



=dstranjivanje vazduha iz komore autoklava,



Sterilizacija,



=dstranjivanje vodene pare iz komore,



lađenje /ubrzano hlađenje0 i su#enje materijala.

3!) Sterilizacija suvim vrucim vazdu*om? 

4(E+)H5U5) S) @A ST)(EE@ACE5U: % 4()+)TA, 4(E*=(A, A+*AAI) /metal, staklo, porcelan0, % +ASTE E U5A /uljani rastvarači, podloge za masti i preparati pripremljeni sa mastima i uljima0, % E(U(O6E EHST(U+)HATA. 

FAZE STERILIZACIJE:

% zagrevanje materijala na temp. do 1KK JC / kondukcijom P provođenjem toplote , konvekcijom P preno#enjem toplote pomo'u vazduha, zračenje P preko zidova0

% vreme sterilizacije /od momenta kada je postignuta temp. sterilizacije0: vreme održavanja i vreme sigurnosti  

+)() =4()@A 4(E (AU % pravilan raspored materijala, % adekvatno pakovanje /uvijanje,



povezivanje otvora0

H)=STACE: % visoka temperatura, % dugo vreme trajanja, % ne mo"e se primeniti za sterilizaciju gume, plastike, tekstila

3") Sterilizacija jonizujucim zracenjem?  

oze zračenja P raspolo"ivi nivoi energije određuju stepen penetraci



TE4=E @(A?)H5A : % elektromagnetno /U i gama zračenje0, % čestično /elektroni visoke energije0.

1. U zračenje talasne du"ine 29K P 2;K nm: % baktericidni e!ekat % ograničena penetracija3 Q+ehanizam delovanja: stvaranje dimera timidina u H6 koji sprečava razmon"avanje mikroorganizama3 Q 4(E+)HA: sterilizacija vazduha, radnih povr#ina, povr#ina predmeta i eventualno vode u tankom sloju3 Q oza zračenja: doza od 2< P >< k&R /uni#tava spore i daje SA 1K %3 zavisno od biooptere'enja mo"e i doza od 2 P ; k&R. . &ama zraci: visoko%energetsko zračenje, talasne du"ine 1%1K 9 nm, izvor su izotopi

Co i 1>8Cs3

K

% mehanizam delovanja: jonizuju'e zračenje izaziva jonizaciju 'elijskog s adr"aja, nastajanje slobodnih radikala i ekscitaciju molekule, #to dovodi do degradacije enzima i H6 uni#tenje 'elije, % primenjuje se za sterilizaciju !armaceutskih, termolabilnih materijala kao #to su enzimi, vitamini, minerali, antibiotici, monoklonska antitela, peptidi, plazma, tkivo, ko#tani transplantati, medicinski instrumenti, plastični uređaji i delovi uređaja, hir. uni!orme, 

4rednosti: % smanjenje degradacije proizvoda, % visoka produktivnost, % temperaturna nezavisnost % ekonomičnost.

3. ELEKTRONI VISOKE ENERGIJE (ubrza! "#"$%r&!' -)"*%!+",

% odvija se u akceleratoru,

% alternativa gama zračenju, % mogu proizvesti %zrake te je neophodna

za#tita okoline i osoblja,

% mala mo' penetracije u odnosu na gama zračenje. 3$) Sterilizacija filtracijom #asepticnim postupkom) 

4rimenjuje se za sterilizaciju: rastvora termolabilnih supstanci /antibiotici, steroidi, peptidi...03velikih količina tečnosti3 preparata koji se ne mogu sterilisati u !inalnoj ambala"i3 gasova.



Ezvođenje: pod aseptičnim uslovima.

+ehanizam delovanja: mehaničko odstranjivanje vegetativnih i sporogenih oblika mikroorganizama i drugih stranih čestica kroz sterilne !iltre P bakteriolo#ke !iltre /promer pora K,22 Lm0, pod aseptičnim uslovima +ehanizam delovanja: -

-

Sejanjem  Adsorpcijom /elektrostatičke veze0

Uređaj za !iltraciju /delovi0: % nosač !iltra % !iltracioni medijum % uređaj za regilisanje pritiska /povi#en ili sni"en0 

Hedostaci: % ograničen kapacitet !iltracionog medijuma, % mo"e do'i do pucanja !iltra, % preparat se mo"e kontaminirati pri punjenju u !inalnu ambala"u, % pre i posle !iltracije !ilter se mora ispitati na integritet % isti !ilter se ne mo"e koristiti du"e od jednog radnog dana, % !ilter ne sme da reaguje sa preparatom.



. Aseptični

e!inicija: izrada lekovitog preparata pod uslovima koji isključuju mogu'nost kontaminacije 4riprema: supstance, pribor, posuđe, ambala"a se prethodno sterili#e,  

4rimena: % za one !arm.preparate koji se ne mogu sterilisati u !inalnoj ambala"i3 % suspenzije i emulzije za parenteralnu primenu3 % neke kolidne i uljane rastvore. 

=prema: izvodi se u komori sa laminarnim protokom vazduha /Baminar !loD0:

% čisto'a vazduha stepena A /4h )ur: dozvoljeno ma >, nijedna od < Lm i "ivih organizama manje od 1 /iz vi#e uzoraka0, tj. klasa 1KK po US4 /u K,K> m > vazduha prisutno je ma 1KK lebde'ih čestica dimenzija K,< Lm ili ve'ih3 obezbeđeno prolaskom kroz )4A !iltre i prisustvo U lampe3 % )4A /igh )!!iancR 4articulate Air0 visoko%e!ikasni !ilter za čestice iz vazduha: uklanja /77,780 sve čestice veličine K,> Lm i ve'e3 % brzina laminarnog strujanja /potisno slojevito, bez turbulencije0 vazduha K,2 P K,< mFs. 3, S%a *u !r&/"!0

4irogeni P endotoksini: metabolički proizvodi mikroorganizama 3&) 'a kom principu se zasniva laboratorijski test?  

+ehanizam: stvaranje limulus lizat gela /reakcija koagulacije proteina: geliranje, zamu'enje ili talo"enje03 zamu'enje srazmerno koncentraciji prisutnog endotoksina mereno turbidimetrijski ili spektro!otometrijski.

3() 'a koji nacin se ispituje prisustvo pirogena u preparatu? 

1. 4irogeni test na kuni'ima /5ugo. -armakopeja 2KKK, 4h.)ur. 1778, 4h. 5ug E0: pirogeni se mere !iziolo#kim e!ektom /pove'anje telesne temperature03 zavr#ni tetst jednog proizvodnog procesa3 nije sasvim pouzdan3 sk up. 2. imulus AmebocRte Rsate /A test0: % za određivanje prisustva endotoksina, % kvalitativno%kvantitativan test/prisustvo%koncentracija0, % osetljiv: 1 mgFml i M endotoksina, % br"i i je!tiniji, % pogodan za primenu u toku proizvodnje, % osetljiv za male količine parenteralnih preparata !) Sta su aerosolipakovanje pod pritiskom?  •

 Aerosoli ili pakovanja pod pritiskom su de!inisani kao sistemi koji zavise od mo'i komprimovanog gasa ili gasa u tečnom stanju da potisne komponente sadr"ane u posudi /boci0.

!1) -rednosti ili upotreba aerosoli nad drugim formama gotovi* lekova?  

oza se mo"e izdvojiti bez kontaminacije ostatka materijala. Stabi%lnost je promenjana za one supstance na koje negativno utiče kiseonik iFili vlaga. Sterilnost se mo"e, ukoliko je potrebno, odr"ati tokom izlaska doze leka3



-armakolo#ki aktivnu supsatancu je mogu'e aplikovati direktno na "eljeno mesto, odnosno određenu povr#inu, u pogodnom obliku kao #to su sprej, mlaz, brzo%razvijaju'a pena ili stabilna pena3



Eritacija koja nastaje mehaničkom primenom glavnog leka je smanje%na ili eliminisana3 nema direktnog kontakta sa o#te'enom ko"om, odnosno obolelim mestom3



=mogu'uje op#te i lokalno delovanje leka3



-armakolo#ki aktivna supstanca je za#ti'ena od svih spoljnih uticaja3



*rzina resorpcije leka koji se daje u !ormi aerosola za ihalaciju je ista kao kada se lek aplikuje u vidu injekcije.



=stale prednosti !orme aerosola su laka i pogodna upotreba, kao i mogu'nost primene leka u tankom sloju.

!2) Iz koji* delova se sastoji pakovanje aerosola? 

1.

propilent3

2. boca /posuda03 >. ventil i raspr#ivač i 9. koncentrat proizvoda. !3) Sta je propilent #pogonski gas) ?  •

4ropilenti se koriste za uspostavljanje pritiska u boci i potiskivanje proizvoda kada je ventil otvoren.

•

4rimenjuju se različiti tipovi propilenata koji mogu biti u:  – 

 tečnom stanju /glicerol, propilen, propilenglikol0 ili

 – 

 gasovitom stanju.

!!) Koji tipovi propilenta postoje?  •

4rimenjuju se različiti tipovi propilenata koji mogu biti u:  – 

 tečnom stanju /glicerol, propilen, propilenglikol0 ili

 – 

 gasovitom stanju.

!") Kako se dele propilenti u gasovitom stanju zavisno od velicine pritiska? 

1.

=snovni ili pogonski gas koji obezbeđuje pritisak ve'i od 2 bar /!reoni, argon, H=2, H20 i

2.

4omo'ni gas koji ima ni"i pritisak /oko 1 bar0, a dodaje se osnovnom gasu u cilju smanjenja pritiska, odnosno pode#avanja pritiska aerosola na "eljenu vrednost.

!$) !! pitanje !%) Sta su freoni?  •

Fr"&!, odnosno !luorovani ugljovodonici, se dobro me#aju sa organskim rastvaračima, netoksični su i

hemijski inertni. !&) 'abrojati freone koji se koriste kao propilenti?  •

•

•

trihloromono%!luorometan /CCl>-3 !reon ili propilent 113 pomo'ni propilent, dobar rastvarač za sve supstance, osim one koje sadr"e azot0, dihlorodi!lurometan /CCl2-23 propilent 123 osnovni propilent, dobar rastvarač, hemijski inertan, netoksičan, nekorozivan0i dihlorotetra!luoroetan /C2Cl2-93 propilent 1193 hemijski stabilan, ali skup i lo# rastvarač0 se #iroko primenjuju u proizvodnji ve'ine !armaceutskih aerosola, 6omprmovani gasovi /azot, argon, ugljendioksid i azot%EE%oksid0 manje primenjuju.

!() Koje osobine treba da ima boca+ odnosno material za izradu boca aerosola? 

@a pakovanje aerosola su pogodne posude /boce0 izrađene od različitih materijala, pod uslovom da mogu izdr"ati pritiske između 7,< i 12,2 bar na temperaturi od <9,9 oC.

") Koji materijali se koriste za izradu boca aerosola? 

*oca mo"e biti napravljena od  – 

metala ili

 – 

stakla.

"1) -osuda+ boca aerosola? 

4akovanje boce aerosola mo"e biti u obliku dvo!aznog sistema /Slika a0 ili u obliku tro!aznog sistema /Slika b0. "2) -rednosti stakleni* boca u odnosu na ostale materijale?  •

Staklene boce imaju niz prednosti nad ostalim materijalima: •

u pogledu kompatibilnosti,

•

eliminisanja korozije, kao i

•

mogu'nosti izrade boce "eljenog oblika uz uslov da izdr"e pritisak koji u njoj vlada.

"3) Koje osobine treba da ima ventilna boca aerosola?  •

•

•

entili na bocama aerosola moraju biti multi!unkcionalni u smislu lakog otvaranja i zatvaranja, kao i da, ako  je potrebno, ispu#taju određenu dozu !armakolo#ki aktivne supstance. Eako se po konstrukciji ne razlikuju od ventila koji se primenjuju kod ostalih proizvoda u obliku aerosola, uslovi proizvodnje ventila kod !armaceutskih aerosola moraju ispunjavati stro"ije kriterijume izrade u zavisnosti od namene entili i raspr#ivači u slučaju aerosola kod kojih je neophodno precizno doziranje se izrađuju u zavisnosti od vrste sadr"aja u boci, kao i oblika ispu#tanja /1. sprej3 2. pena3 >. mlaz čvrstih čestica ili 9. specijalna namena0.

"!) .d koji* komponenti se sastoji formulacija aerosoli? 

-ormulacija aerosola se sastoji, pre svega, od dve najva"nije komponente: 

koncentrata proizvoda i



propilenta

11, O2 $&!4 $&5&"%! *" *a*%&! $&+. Pr&!z6&2" a"r&*&#a0 

6oncentrat proizvoda se sastoji od jedne ili vi#e !armakolo#ki aktivne supstance i drugih neophodnih sastojaka, kao #to su rastvarači, antioksidansi i sur!aktanti.

"$) Sta treba da obezbedi propilent+ odnosno smesa propilenata?  

4ropilent, ređe jedan, a če#'e sme#a propilenata, mora obezbediti određenu rastvorljivost, #to se mo"e posti'i i dodavanjem različitih sur!aktanata kojima se obezbeđuje "eljena * vrednost emulzionog sistema.

"%) Sta se postize izborom pogodnog propilenta?  

Ezborom pogodnog propilenta se posti"e "eljeni napon para i veličina čestica aerosola.

"&) 'a sta se mora obratiti paznja prilikom formulacije aerosola? 



@a !ormulaciju aerosola se pa"nja mora usmeriti na !izičko%hemijske i !armakolo#ke osobine aktivne supstance, kao i na osobine samog mesta aplikacije.

"() Iz koji* delova se sastoji proizvodja aerosola?  

4roizvodnja gotovih !armaceutskih preparata u !ormi aerosola se, u principu, sas toji iz dva dela: 

1. proizvodnja koncentrata i



2. dodavanje propilenta.

$) 'abrojati postupke za punjenje aerosola?  

4ostoje dva postupka za punjenje aerosola: 

hladni postupak punjenja zahteva hlađenje komponenata, koncentrata proizvoda i aerosola, na temperature od %>< do %9KoC,



postupak punjenja primenom pritiska izvodi na sobnoj temperaturi uz primenu uređaja za postizanje pritiska /kompresora0.



Tip proizvoda i veličina boce utiču na izbor postupka proizvodnje.

$1) .pisati *ladni postupak punjenja?  7#a2! &*%ua$ punjenja se preporučuje za nevodene proizvode i proizvode koji se mogu ohladiti na temperaturu

do %9KoC. 6oncentrat proizvoda se ohladi na temperaturu %9K oC i uvodi u ohlađenu bocu aerosola koja nema ventil. =hlađeni propilent koji je u tečnom stanju se zatim dodaje, u zavisnosti od količine, u jednom ili dva stupnja. 4ropilent u tečnom stanju ipak malo isparava, pa njegove pare istiskuju vazduh iz boce. Hakon toga se ventil postavlja na bocu aerosola i ona se zatvara. Hapunjena boca se zagreva na vodenom kupatilu pri temperaturi <9,9oC u cilju kontrole zaptivenosti i jačine boce. *oca se su#i na vazduhu, etiketira i pakuje. $2) .pisati postupak punjenja aerosol promenom pritiska?  

4ostupak punjenja aerosola primenom pritiska, koji je i prvi primenjivan u ove svrhe, je u principu vremenski du"i u odnosu na hladni postupak. 6oncentrat proizvoda se dodaje u bocu na sobnoj temperaturi, nakon čega se postavlja ventil na bocu. 4ropilent se zatim uvodi u bocu kroz taj ventil, a kako je otvor ventila malog prečnika /od K,9< do K,8< mm0 ovaj deo proizvodnje dugo traje i ograničava proizvodnju. Uvođenjem rotacionih ma#ina za punjenje i posebnih punjača, kojima se propilent uvodi pomo'u sistema ventila, brzina punjenja propilenta je pove'ana. 4osebnu nepogodnost pri ovom načinu punjenja boce propilentom predstavlja prisustvo vazduha, koji se mora ukloniti iz sistema pre uvođenja propilenta. Hakon dodatka propilenta, postupak je isti kao kod punjenja hladnim postupkom.4unjenje boca aerosola primenom pritiska se danas če#'e koristi u !armaceutskoj industriji u odnosu na hladni postupak punjenja ili se ova dva postupka kombinuju.

$3) -rednosti I nedostatci punjenja aerosol *ladnim postupkom?  

4rednost hladnog postupka je : 



brzina punjenja, a

nedostaci : 

gubitak pogonskog gasa,



potrebni su veliki rashladni uređaji,



neke supstance nije mogu'e ohladiti do niskih temperatura i



nije pogodan za izradu aerosola koji sadr"e vodene rastvore.

$!) Koja testiranja se primenjuju nakon proizvodnje aerosola? 

Hakon proizvodnje, neophodno je %"*%!ra" aerosola, i to: 

na zapaljivost : temperatura paljenja, #irenje plamena



!izičko%hemijske osobine: 

napon para, gustina, sadr"aj vlage, identi!ikacija propilenata, odnos koncentrata i propilenta



na osobine zavisne od načina proizvodnje



sterilnost, brzina pra"njenje ventila aerosola, struktura spreja, doziranje mernim ventilom, neto masa sadr"aja, stabilnost pene, određivanje veličine čestica, isticanje i



biolo#ke osobine:



terapijska aktivnost, biolo#ka podno#ljivost i toksičnost

$") Sta su gotovi farmaceutski preparati u tecnoj formi?  

&otovi !armaceutski preparati u tečnoj !ormi predstavljaju 8ar5a$&#&9$! a$%!6u *u*%a+u $&a " 2!*"rza 8aza u %")& 2!*"rz& *r"2!!

$$) Kako se dele gotovi farmaceutski preparati u tecnoj formi?  $%) Kako se dele rastvori u odnosu na primenjeni rastvrac?  

vodene /olutio a!uosa0



alkoholne /olutio aethanolica0



glicerolne /olutio gl"cerolata0 i



uljane rastvore /olutio oleosa0.

;, Ka$& *" 2"#" ra*%6&r! r"5a a+!u a#!$a+!"0 

rastvore za oči /olutio ophtalica0



injekcione rastvore /olutio pro injectiones0,



rastvore za inhalaciju /olutio pro inhalationes0 i



in!uzione rastvore /#n$undabilia0. 4roizvode se u obliku kapi, sirupa, injekcionih i in!uzionih rastvora.

$() Sta su medicinski rastvori?  

+)ECEHS6E (AST=(E SU tečni, bistri preparati koji sadr"e jednu ili vi#e lekovitih supstanci, rastvorenih u odgovaraju'em rastvaraču: voda, etanol, glicerol, biljna i mineralna ulja.

%) Koje su prednosti rastvora kao dozirani oblik leka?  

lako se uzimaju /pedijatrija, gerijatrija0



lek je brzo raspolo"iv za apsorpciju



dobar disperzitet /lek homogeno distribuiran0



smanjenje iritacije "eludačne sluzoko"e /u poređenju sa tabletama, npr. aspirin0



tehnolo#ki postupak izrade je jednostava



pogodni su za higroskopne supstance



lako se nanose kada se koriste za spolja#nju upotrebu

<, K&! *u "2&*%a%+! ra*%6&ra $a& 2&z!ra&/ &b#!$a #"$a0 

nepogodni za transport i lagerovanje



hemijska nestabilnost lekovite supstance /hidroliza0



mikrobiolo#ka kontaminacija /naročito vodeni rastvori0



tačnost doziranja vi#edoznih preparata zavisi od pacijenta



neprijatan ukus leka je izra"eniji u rastvorima nego u čvrstim oblicima.

%2) Koji faktori uticu na rastvorljivost?  

4riroda supstance koja se rastvara



4riroda rastvarača



p vrednost



Temperatura



odavanje soli

%3) 'abrojati metode za povecanje+ tj, poboljsanje rastvorljivosti?  

 emijska modi!ikacija molekula



6ompleksiranje



odavanje kosolvensa



idrotropija



Solubilizacija

=, S%a *u !z5"!6a+! &a0 1, Ka%&*$! !z5"!6a+!0 

neutralni oblik kod kojeg je pokretni jon HaV, a njegova regeneracija se vr#i rastvorom HaCl u vi#ku3



kiseli oblik gde je pokretni jon  V, a regeneracija se vr#i primenom Cl /upotreba  2S=9 za regeneraciju bi dovela do stvaranja CaS= 9, odnosno gipsa, koji bi zapu#io jonoizmenjivačku kolonu0. 6iseli oblik katjonskog  jonoizmenjivača mo"e biti:



 jako kiseli, kada je !unkcionalna grupa sul!onska /%S=>0, koja zbog svoje jake disociranosti menja vodonik za sve katjone prisutne u vodi3



slabo kiseli, kada je !unkcionalna grupa karboksilna /%C==0 ili hi%droksilna /%=0, menjaju  V za katjone koji su u ravnote"i sa bika%rbonatnim jonima, odnosno sa karbonatnom tvrdo'om, imaju slab a!i%nitet prema

HaV i slabo ga vezuju u ravnote"i sa bikarbonatnim joni%ma, tako da ubrzo nakon regeneracije mo"e do'i do proboja Ha%bi%karbonata. , A&*$! !z5"!6a+!0 



slabo bazni, sa !unkcionalnim grupama %H2 ili %H, primenom kojih se menjaju samo anjoni jakih mineralnih kiselina i  jako bazni, kod kojih je !unkcionalna grupa kvaternerni amonijumov jon /%H(>, gde je ( neka organska grupa, npr. C>0, a menjaju anjo%ne kako jakih, tako i slabih kiselina.

%%) Sta je omeksavanje vode? 

Hakon prolaska kroz jonoizmenjivačku smolu ukupna količina soli je ista kao u sirovoj, ulaznoj vodi, ali su Ca%soli i +g%soli prevedene u Ha%soli: 2(S=>% HaV V Ca/C=>02 → 2HaC=> V /(S= >%02Ca2V 2(S=>% HaV V +gCl2 → 2HaCl V /(S=>%02+g2V 8;0 =meksavanje vodeG

Hakon prolaska kroz jonoizmenjivačku smolu ukupna količina soli je ista kao u sirovoj, ulaznoj vodi, ali su Ca%soli i +g%soli prevedene u Ha%soli: 2(S=>% HaV V Ca/C=>02 → 2HaC=> V /(S= >%02Ca2V 2(S=>% HaV V +gCl2 → 2HaCl V /(S=>%02+g2V (egeneracija jonoimenjivačke smole se mo"e prikazati kao: /(S=>%02Ca2V V 2HaCl → 2(S=>% HaV V CaCl2 870 Sta je kapacitet jonoizmenjivacaG

S#!$a <;. @avisnost koncentracije Ca2V jona od zapremine vode /0 nakon prolaska kroz jonoimenjivačku smolu /@

% zona jonske izmene0

;>, D"5!"ra#!za+!a 6&2"0 Oba*!%! &*%ua$.

;10 eminarelizacija vode%de!inicijaG emineralizacijom se uklanjaju sve soli iz vode, zamenom svih katjona jonom vodonika, odnosno anjona hidroksilnim  jonom, pri čemu nastaje molekul vode: (S=>% V V +VW% → (S=>% +V V VW% (H>V=% V VW%

 (H>VW% V 2=

→

(egeneracija jonoizmenjivača se vr#i na slede'i način: (S=>% +V V Cl

 (S=>% V V +VCl%

→

(H>VW% V Ha= → (H>=% V HaVW% ;20 +esani jonoizmenjivaciG

/pri čemi se koristi 9%< Cl0 /pri čemu se koristi >%9 Ha=0

Ka%&*$! &&!z5"!6a)

+e%VHaCl →+eHaVCl

+e%V Ha=→+e%HaV2= A&*$! &&!z5"!6a)

+e%=VHaCl→+eCl V Ha= +e%=V Cl→+eClV2= &3) Kojim postupcima se moze dobiti demineralizovana voda?  &!) Kako se dobija voda za injekcije?  

obijanje: % destilacijom preči#'ene vode, % reversnom osmozom i % ultra!iltracijom



4redtretman vode za pi'e za neki od navedenih postupaka preči#'avanja: % hemijsko omek#avanje, % !iltracija, % dejonozacija.

;1, A?ua ur!8!$a%a u $&" *6r4" *" $&r!*%! u 8ar5. I2u*%r!!0

&$) 'ajbrojati uredjaje za dobijanje destilovane vode? 

@<, S%a *u !z&%&!+! ra*%6&r!0 

Ezotonični rastvori su vodeni rastvori jedne ili vi#e supstanci, koji imaju isti ili pribli"no isti osmotski pritisak odnosno sni"enje tačke mr"njenja kao krvni serum, suzna tečnost i ostale telesne tečnosti.

(2) Sta su *ipotonicni rastvori?  

ipotoničan rastvor ima sni"enje t.m. M K,<2 JC, ni"i osmotski pritisak od krvnog seruma, zbog ni"e koncentracije jona ili nedisosovanih molekula. @ato tečnost prolazi iz rastvora u )r P da bi se postigla osmotska ravnote"a: )r bubre i pucaju /hemoliza0.

(3) Sta je *emoliza eritrocita?  

)+=E@A P ireverzibilan procesXXX

(!) Sta su *ipertonicni rastvori?  

ipertonični rastvori /hiperosmotski0 imaju ve'e sni"enje tačke mr"njenja i vi#i osmotski pritisak, zahvaljuju'i vi#oj koncentraciji jona i nedisosovanih molekula. Ezazivaju izlazak tečnosti iz )r /plazmoliza0

(") Sta je plazmoliza eritrocita?  

4A@+=E@A P reverzibilan procesXXX

($) 'avesti injekcije gde se po farmakopeji izricito trazi izotonizacija?  

-A(+A6=4)5S6E 4(=4ESE &) S) I/0II. T(AIE A EH5)6CE5) *UU E@=T=HE?H) SA 6(HE+ S)(U+=+, ako se aplikuju: % u centralni kanal kičmene mo"dine, % ventrikule mozga, % #upljine zglobova, % ko#tanu sr", % očnu #upljinu, % sve injekciju u pojedinačnoj dozi ve'oj od 1K ml.

(%) Koje supstance se mogu koristiti kao sredstva za izotonizaciju?  

S()STA za izotonizaciju su: HaCl, 6H= >, Ha2S=9, glukoza, borna kiselina% samo za o!talmolo#ke preparate /izbor zavisi od !iziolo#ke podno#ljivosti, načina aplikacoje i kompatibilnosti sa lekovitom supstancom0.

(&) 'avesti metode koje mogu da se koriste za proracun izotonicnosti rastvora? 

% 4roračun izotoničnosti na osnovu HaCl%ekvivalenta % 4roračun izotonične koncentracije prema zakonu vanYt o!!%a % 4roračun izotoničnosti po krioskopskom postupku % 4roračun izotoničnosti gra!ičkom metodom %omo&u nomograma /4h. an. EW0 (() Sta je 'a*loridni ekvivalent?

+asa HaCl koja daje isti osmotski pritisak kao 1 g neke -AS se naziva HaCl%ekvivalent. 1KK0 Ha kom principu se zasniva proracun izotonicnosti po 6riopskopskom postupkuG

4roračun izotoničnosti po krioskopskom postupku se zasniva na činjenici da izotonični rastvori moraju imati isto sni"enje tačke mr"njenja /Zt[K,<2 oC0 kao krvni serum. U cilju proračuna neophodno je znati kons%tantu sni"enja tačke mr"njenja % krioskopsku konstantu /Zt0 rastvora !ar%makolo#ki aktivne supstance /-AS0 koncentracije, npr. 1. 6oncentra%cija -AS /c A0 koja daje izotoničan rastvor. 11) 'a kom principu se zasniva proracun izotonicnosti po zakonu ant 4ofa?  

4rema zakonu vanYt o!!%a rastvorene supstance se pona#aju slično gasovima, pa se i kod njih mogu primeniti gasni zakoni. 4oznato je da 1 mol nedisociranog molekula u vodenom rastvoru, na temperaturi K oC i pritisku 1K,1>\1K9 4a /1 bar0 zauzima zapreminu od 22,9 dm >, tačno kao i 1 mol gasa prema Avogadro%vom zakonu. (astvor koji sadr"i 1 mol nedisocirane supstance u 22,9 dm > na temperaturi od K oC ima osmotski pritisak 7,;\1K9 4a. a bi rastvor imao osmotski pritisak jednak osmotskom pritisku krvne plazme potrebno je rastvoriti 8,9 mol /82,<2\1K 9F7,; 1K9 [ 8,90 u 22,9 dm >, odnosno 1 mol supstance u >,K> dm> /22,9F8,9 [ >,K>0. 4o#to se dobijene vrednosti odnose na temperaturu K oC /28> 60 potrebno je izvr#iti korekciju u odnosu na telesnu temperaturu od >8 oC />1K 60. =smotski pritisak raste proporcionalno apsolutnoj temperaturi, te je u cilju odr"avanja osmotskog pritiska na nivou 8,1 bar, potrebno 1 mol supstance rastvoriti u ve'oj zapremini od >,K> dm >, tj. potrebna je zapremina od >,99 dm > />1K>,K>F28>[>,990. obija se da 'e 1 dm> izotoničnog rastvora sadr"ati K,27 mol nedisocirane !armakolo#ki aktivne supstance /1F>,99[K,270.

12) Koji puferi su odgovorni za p4 vrednost krvi u telesnim tecnostima? 

6rv, telesna tečnost i lim!a imaju p od 8,>< do 8,9<. =vu p%vrednost odr"avaju pu!erski sistemi krvi, i to !os!atni /Ha24=9FHa24=90, bikarbonatni /2C=>FC=>%0 i proteinski /am!oterne belančevine0.

13) 'abrojati puferske sisteme koji se koriste u farmaciji?  

Slabe kiseline i alkalne soli te kiseline /C >C==FC>C==%HaV3 >*=9F FHa2*9=803



Slabe baze i njene soli /H 9=FH9Cl03



6iseline i neutralne soli /HaC= >FHa2C=>3 Ha24=9FHa24=903



6iseline ili baze i neke druge soli /ClF Ha 2*9=83 Ha=F Ha2*9=80.

1!) 5osfatni pufer? 

-os!atni pu!er se sastoji iz rastvora natrijum%primarnog !os!ata i rastvora natrijum%sekundarnog !os!ata. Hjihovim me#anjem u različitim odnosima dobijaju se p%vrednosti od <,K do ;,K9. @a izradu pu!erskih rastvora se koristi prethodno prokuvana /uklanjanje C=20 i ohlađena '!ua puru$icata. U zavisnosi od "eljene p%vrednosti, pu!erski rastvori se pripremaju me#anjem određenih zapremina rastvora a i b, nakon čega se izotonizuju primenom HaCl <>1, B&ra%! u8"r0 

*oratni pu!er se sastoji iz rastvora borne kiseline i rastvora boraksa. Hjihovim me#anjem u različitim odnosima se dobijaju rastvori različitih p%vrednosti u granicama od ,>K do 7,11. U tabeli 8 su date vrednosti za boratni pu!er. *oratni pu!eri se #iroko primenjuju u proizvodnji preparata koji se aplikuju na sluzoko"u, kao #to su npr. kapi za oči. Hjihova primena u proizvodnji preparata koji se aplikuju parenteralno nije dozvoljena zbog toksičnosti.

1$) Koje osobine moraju imati puferi koji se koriste u farmaciji? 

4u!eri koji se primenjuju u !armaciji moraju biti: 

 stabilni,



 dobro podno#ljivi,



 indi!erentni prema delovanju !armakolo#ki aktivne supstance,



ne smeju reagovati sa njom i ne smeju graditi u vodi nerastvorne soli sa !armakolo#ki aktivnom supstancom.

1%) Sta je primarna ambalaza? 

1.

Ambala"a koja je u direktnom kontaktu sa lekom predstavlja primarnu /kontaktnu ambala"u0.

1&) 'abrojati osnovne za*teve koje treba da ispuni ambalaza? 

=snovni zahtevi koje treba da ispuni ambala"a je očuvanje: % de!inisanog kvaliteta % bezbednosti, % stabilnosti u predviđenom roku upotrebe. 1() 'abrojati opste za*teve za primarnu ambalazu za parateralne ambalaze?  -

-

-

-

-

He sme da utiče na stabilnost i kvalitet preparata, ne sme do'i do promena na povr#ini odgovaraju'e primarne ambala"e pri povi#enoj temperaturi i pritisku tokom sterilizacije,  ambala"a mora da #titi od spolja#njih uticaja,  treba da omogu'i relativno lako ispitivanje /uočavanje meh. nečisto'a, kontaminanata različitog porekla razlaganja u preparatu, npr. injekcije0,  treba da bude je!tina ako je jednokratna ili da se lako pere ako je dokazano da je bezbedno ponovo je upotrebiti.

11) Dobre osobine plasticnog materijala za primarnu ambalazu? 

% otpornost na udar, % !leksibilnost /neke vrste0 % niska gustina i mala masa % lako oblikovanje, % niska cena 111) 6ose osobine plasticnog materijala za primarnu ambalazu? 

manja hemijska otpornost od stakla tipa E % propustljivost za vodenu paru i isparljive supstance, % mogu'nost adsorbovanja nekih supst. iz preparata na ambala"u, % mogu'nost migracije aditiva iz plastike u preparat % osetljivost na povi#ene temperature pri toplotnoj

sterilizaciji /neke vrste0.

112) Dobre osobine stakla kao materijala za primarnu ambalazu? -

tvrdo'a,

-

4rozirnost,

-

Hepropustljivost za gasove i tečnosti

-

Temperaturna otpornost

-

=tpornost na dejstvo hemikalija

-

ako či#'enje

-

+ogu'nost vi#ekratne primene.

113) 6ose osobine stakla kao materijala za primarnu ambalazu? -

omljivost

-

elika masa

-

visoka cena

11!) rste stakla prema 7ug, -*armacom,? 

*ezbojno staklo % =bojeno staklo % Heutralno /borsilikatno0 % Hatron silikatno staklo.

11") Koje za*teve treba da ispune gumeni cepovi zatvraci? 

% da su hemijski indi!erentni % elastični % čvrsti % termostabilni % ne smeju se odvajati delovi u rastvor  % ne smeju menjati kvalitativno ili kvantitativno sastavrastvora ni za vreme sterilizacije niti za vreme čuvanja preparata. 11$) .d kog materijala se izradjuju gumeni cepovi zatvaraci? 

1. prirodne gume 2. ve#tačke gume >. plastičnih masa 9. pomo'nih materija 11%) Sta je jednodozni kontejner? 

5ednodozni kontejner 8 sadr"i količinu preparata koja se mora upotrebiti odjednom /mo"e se upotrebiti kompletna količina ili deo količine0.

11&) Sta je visedozni kontejner? 

i#edozni kontejner 8 sadr"i količinu preparata koja se mo"e primeniti dva ili vi#e puta. 11() Sta su ampule?

Stakleni kontejner tankih zidova koji se posle punjenja zatapa. ò Sadr"aj ampule se koristi odjednom, lomljenjem stakla. 12) Sta predstavlja *idroliticku otpornost? 

emijska stabilnost staklenih kontejnera za !armaceutsku upotrebu se izra"ava pomo'u 4!2r&#!%!)$" &%&r&*%! tj. otpornosti da oslobodi rastvorne mineralne supstance u vodi pod de!inisanim uslovima kontakta unutra#nje povr#ine kontejnera ili spra#enog stakla i vode. idrolitička otpornost se odredjuje titriranjem oslobodjenih baznih supstanci 121) Kako se klasifikuju stakleni kontejneri prema *idrostatickoj otpornosti? 

% Stakleni kontejner tip E % Stakleni kontejner tip EE % Stakleni kontejner tip EEE % Stakleni kontejner tip E <, S%a$#"! $&%""r! %!a <

od neutralnog stakla, visoka hidrolitička otpornost zahvaljuju'i hemijskom sastavu stakla3 4ogodan za sve preparate koji se koriste za parenteralnu primenu i za humanu krv i derivate krvi. 123) Stakleni kontejneri tipa 2 

 od natron silikatnog stakla visoka hidrolitička otpornost % zahvaljuju'i odgovaraju'oj obradi povr#ine3 4ogodan za kisele i neutralne vodene rastvore za parenteralnu primenu. 12!) Stakleni kontejneri tipa 3

od natron silika stakla3 umerena hidrolitička otpornost3 4ogodan za navedene preparate za parenteralnu primenu, za pra#kove za parenteralnu primenu i za preparate koji nisu za parenteralnu primenu. 12") Stakleni kontejneri tipa !

od natron silika stakla, niska hidrolitička otpornost3 4ogodan za čvrste preparate koji nisu namenjeni za parenteralnu primenu,i za neke tečne i polučvrste preparate koji nisu za parenteralnu primenu. 12$) Sta su injekcije? 

: Enjekcije su sterilni, apirogeni preparati namenjeni za parenteralnu aplikaciju. To su sterilni rastvori, emulzije ili suspenzije za parenteralnu primenu. 12%) 'abrojati najcesce nacine aplikacije injekcije? 

intravenski /i.v.0:



intramuskularni /i.m.0: 2%< ml,



 intradermalni P intracutani /i.d.0:



subkutani /s.c. ispod ko"e0: do 1 ml

12&) 'abrojati vrste injekcija koje su oficijalne po svetskim farmakopejama? 

Enjekcije u obliku rastvora, suspenzija i emulzija



Suvi čvrsti ili tečni koncentrati, koji ne sadr"e pu!ere, diluense ili druge pomo'ne materije



Suvi čvrsti ili tečni koncentrati koji sadr"e i neke pomo'ne materije



?vrste supstance koje su suspendovane u odgovaraju'em tečnom medijumu, a koje se ne mogu primenjivati i.v. i za intraspinalnu upotrebu



?vrste supstance, koje dodatkom odgovaraju'eg rastvarača daju preparate koji odgovaraju zahtevima za sterilne suspenzije

12() Koje faktore je neop*odno razmotriti pri formulaciji injekcija? 

Ieljeni put primene



olumen injekcija



ehikulum u kojem lek.supst. treba da se rastvori



=smotski pritisak rastvora



Upotreba konzervansa



p rastvora



Stabilnost leka i metoda sterilizacije



=sobine suspenzija za injekcije



=sobine emulzija za injekcije



6ontejneri /posude0 i čepovi /zatvarači0 za injekcije



+ehanička /čestice0 oneči#'enja



*io!armacija injekcija

13) Koji biofarmaceutski aspekti su bitni za primenu injekcija? 

+esto injiciranja



4okretljivost mi#i'a



Stanje tkiva



Temperatura tela



Starost i stanje pacijenta



4omo'ne materije koje modi!ikuju resorpciju

131) 'abrojati za*teve koje treba da ispunjava formulacija injekcija? 



(astvarač mora biti specijalno preči#'en i mora odgovarati standardima3



Upotreba pomo'nih materija /pu!eri, stabilizatori, konzervansi0 mora odgovarati speci!ičnim uslovima upotrebe u injekcijama3



Upotreba boja je strogo zabranjena3



Uvek su sterilisane i odgovaraju standardima sterilnosti, apirogene3



+oraju odgovarati propisima za ispitivanje oneči#'enja česticama P mehanička oneči#'enja3



Ezrađuju se u kontrolisanim uslovima, uz striktnu primenu standarda za či#'enje i S=4%ova3



4akuju se u specijalne kontejnere /ampule i bočice0 speci!ičnog kvaliteta



4unjene su do naznačenog volumena3



@astupljen speci!ičan način signiranja3 Sadr"aj: u gFml3 mgFml ili E5Fml.

132) Koje za*teve treba da ispunjava pakovanje injekcija?  

4akovanje: jednodozno i vi#edozno3



i#edozna pakovanja: nema ograničenja za volumen, ali mora sadr"avati odgovaraju'i k onzervans, sa ve' spomenutim izuzecima3 de!inisati uslove čuvanja između izvlačenja doza iglom3



olumen punjenja: takav da omogu'i izvlačenje propisane doze za aplikovanje, kori#'enjem standardnih tehnika3

133) Izrada injekcija?  

(astvaranjem, emulgovanjem ili suspendovanjem aktivne supstance i pomo'nih materija u odgovaraju'em vehikulumu



U izradi injekcija koje sadr"e dispergovane čestice podrazumevaju se postupci koji obezbeđuju tačno određenu veličinu čestica u zavisnosti od namene preparata.

13!) 'abrojati osobine rastvaraca za injekcije? 

% da ne iritiraju, ne senzibili#u i da su netoksični u primenjenoj količini, % da ne pokazuju terapijsku aktivnost, % da ne utiču na delovanje lekovite supstance, da su !izički i hemijski stabilni pri različitim p vrednostima, % ekovita supstanca prisutna u niskim koncentracijama, a rastvarač u velikoj količini % iz čega proizilazi značaj osobina za kvalitet preparata. <31, K&! ra*%6ara+! 5&/u 2a *" $&r!*%" za !zra2u !"$+!a0 

Hajvi#e i najče#'e upotrebljavan vehikulum za izradu injekcija,



+ora da bude apirogena /da sadr"i manje od K,2< E5 endotoksinaFml0 i visokog stepena hemijske čisto'e.

13$) oda za injekcije? 

=sobine: bistra, bezbojna tečnost, bez mirisa i ukusa, sterilna i apirogena.



Espitivanje stepena čisto'e: boja, p /<%80, sul!ati, te#ki metali, kalcijum, nitrati, amonijak, reduktivne materije, hloridi, ostatak nakon isparavanja.



=p#ta ispitivanja: bistrina, mehanička oneči#'enja, ispravnost punjenja, sterilnost, pirogene supstance.



obijanje: % destilacijom preči#'ene vode, % reversnom osmozom i % ultra!iltracijom



4redtretman vode za pi'e za neki od navedenih postupaka preči#'avanja: % hemijsko omek#avanje, % !iltracija, % dejonozacija.



?uvanje: sterilno, u posudama od neutralnog stakla visoke hidrolitičke otpornosti.



Upotreba: za izradu parenteralnih preparata i preparata za oči. Sve"e pripremljena mo"e se upotrebiti za izradu parenteralnih preparata, bez prethodne sterilizacije, ili do upotrebe da se čuva pri konstantnoj cirkulaciji na temperaturi od 8K JC /443 177;0.

13%) 0astvaraci koji se ne mesaju sa vodom za injekcije?  

*iljna ulja: moraju biti bistra kada su ohlađena na 1K JC, neutralna, ne smeju sadr"ati mineralna ulja ili para!in, primenjuju se samo i.m.



 U upotrebi: ulje kikirikija, sezama, pamuka, kukuruza, ricinusovo i maslinovo



=dgovaraju'i estri: namenjeni za lipo!ilne supstance, manje su viskozni od ulja, mogu se koristiti u me#avinama sa uljima.



U upotrebi: oleil%oleat, izopropilmiristat, dimetilacetamid...

13&) 0astvaraci koji se mesaju sa vodom za injekcije? 

(azlozi primene: nemogu'nost rastvaranja lekovite supstance u vodi3 pobolj#anje stabilnosti lekovite supstance3 pove'anje rastvoeljivosti. Hajče#'e se koriste: 

)tanol /Aethanolum0: retko se koristi jer izaziva bol na mestu aplikacije



4ropilenglikol /4ropRlenglRcolum0: kosolvens, relativno netoksičan,mo"e izazvati iritaciju ako se primeni im. i s.c.



&licerol: kao kosolvens /ergotamin injekcije0

13() Konzervansi za injekcije?  

Supstance sa antimikrobnim delovanjem, koje se dodaju da spreče razvoj mikroorganizama u vi#edoznim pakovanjima injekcija?



*enzalkonijum%hlorid

K,K1



*enzil alkohol

1%2



lorbutanol

K,2<%K,<



-enil merkuri nitrat



Tiomersal



)stri p%hiodroksibenzojeve kiseline K,K1< P K,2

1!) 9ntioksidansi za injekcije?  



Supstance koje imaju ni"i potencijal od lekovite supstance koju #tite3 prve se oksidi#u i tro#e kiseonik, pa tako #tite lekovitu supst. =d oksidacije. 6ombinuju se sa *!"r/!*%!5a koji pojačavaju e!ekat antioksidanasa /limunska kis., propilenglikol0 i 4"#a%!5 a/"*!5a /)TA i njene soli0 koji kompleksiraju jone i tako smanje oksidaciju:  Askorbinska kiselina

do K,<



Cistein

K,1%K,<<



Hatrijum%bisul!it

K,1%1,K



Hatrijum%metabisul!it



Tiourea



Toko!erol

K,1%1 K,KK< K,K<%K,<

1!1) -uferi za injekcije? 

@a stabilizaciju p vrednosti parenteralnih preparata,



4ove'anje stabilnosti injekcija tj. lekovite supst.,



Smanjenje bola, iritacije i nekroze na mestu aplikacije,



=bezbeđivanje nepogodnih uslova da se spreči rast mikroorganizama,



a se pojača !iziolo#ka aktivnost,



Hajče#'e u primeni: !os!atni, citratni i acetatni pu!er.

1!2) Sredstva za izotonizaciju za injekcije?  

U cilju izotonizacije hipotoničnih rastvora dodaju se sredstva za izotonizaciju: Hatrijum%hlorid, kalijum%nitrat, glukoza, manitol, sorbitol...



Ezbor sredstva za izotonizaciju zavisi od: prirode aktivne supstance i pomo'nih materija, kao i načina primene. 4ri izračunavanju količine sredstva za izotonizaciju uzeti u obzir i ostale pomo'ne materije.

1!3) Ispitivanje inekcija?  

Ezgled,



*istrina,



+ehanička oneči#'enja,



eličina čestica kod suspenzija i emulzija,



Ezotoničnost,



p vrednost,



ariranje mase jednodoznih preparata,



Ujednačenost sadr"aja lekovite supstance u jednodoznim preparatima



Espravnost punjenja,



Sterilnost, pirognost tj. bakterijski endotoksini,



određivanje sadr"aja aktivne komponente.

1!!) Signiranje injekcija? 

Havodi na signaturi: 

Haziv preparata,



Sadr"aj lekovite supstance u tečnim preparatima /te"Fvol 0,



6oličina aktivne supstance u čvrstim preparatima,



Hačin primene,



Hačin čuvanja,



atum isticanja roka upotrebe.

1!") Sta su parateralni preparati? 

Sterilni preparati koji se aplikuju putem injekcije, in!uzije ili implantacijom u ljudsko ili "ivotinjsko telo. ]para] P pored ]enteron] P creva 

4h )ur  /2KK<0, 4h. 5ug.  i ostale !armakopeje /*4, US4, A*, 54...0



44 /obra 4roizvođačka 4raksa0



@akon o lekovima i medicinskim sredstvima /2KK9. god.0

1!$) 'abroj parateralne preparate po I 7ug,-*arm,?  

Enjekcije



Entravenske in!uzije



6oncentrati za injekcije ili intravenske in!uzije



4ra#kovi za injekcije ili intravenske in!uzije



Emplanti

1!%) Sta su intravenske infuzije?  

#ntravenske in$uzije / 4h.5ug. 0 su sterilni vodeni rastvori ili emulzije sa vodom kao kontinuiranom !azom

-

sterilni i apirogeni

-

najče#'e izotonični

-

primenjuju se u velikim zapreminama /^1KK ml0

-

ne sadr"e konzervanse i boje

-

-

4 /arge olume 4arenterals0 Entravenski /iv.0: 1%9 mlFmin pomo'u sitema za in!uziju slobodnim padom ili preko pumpe za doziranje tzv. in!uzomata, retko subkutano  sc. i intraperitonealno  ip.

-

4rednosti: brzo delovanje, postizanje optimalne konc. leka u krvi trenutno.

-

Hedostaci: ne"eljeni e!ekti leka se te"e elimini#u3 mogu'nost nastajanja trombo%embolije

1!&) -rimena intravenski* infuzija?  

U terapiji odr"avanja /oporavak pre i polsle hir. intervencije3 nesvesno stanje0 kada je nemogu'e obezbediti tečnost, elektrolite i hranu oralno3



U terapiji nadoknade /kod velikih gubitaka tečnosti i elektrolita0



@a aplikaciju lekova kao nosači ili osnovni rastvori



@a obezbeđivanje svih hranljivih supstrata kod totalne parenteralne ishrane /T4E0

1!() /a*tevi za kvalitet rastvora?  

Sterilnost



 Apirogenost



Ezotoničnost



Ezohidričnost



Ezojoničnost



*istrina



=dsustvo mehaničkih oneči#'enja

1") Sterilnost intravenski* infuzija?  

4otpuno uni#tavanje svih "ivih organizama i njihovih spora ili njihovo uklanjanje iz preparata



Sterilizacija parom



Sterilizacija suvom toplotom



Sterilizacija !iltracijom



&asna sterilizacija



Sterilizacija jonizuju'im zračenjem



Ezabrana metoda sterilizacije determinisana prirodom preparata i njegovih komponenti

4otvrda e!ikasnosti odabrane metode,opreme i kadra P test sterilnosti. <1<, Iz&%&!+" !%ra6"*$" !8uz!"0 

Ezotonizacija: u skladu sa !armakopejskim propisima3



=dstupanje sni"enja tačke mr"njenja je _1K od sni"enja tačke mr"njenja izotoničnog rastvora natrijum% hlorida /4h 5ug E0

1"2) :istrina I me*anicna oneciscenja intravenski* infuzija?  

-armakopejski propisi: praktično bistri i bez prisustva čestica



*istrina: zahtev 4h.5ug. E%stepen čisto'e A



+ehanička oneči#'enja: prisustvo pokretnih nerastvornih čestica stranog porekla, koje nisu mehuri'i gasa /odstranjivanje primenom membranskih !iltera u procesu izrade rastvora0



4ostupci ispitivanja: vidljive čestice /oko
1"3) Izrada intravenski* infuzija?  

=dređivanje !ormulacije



Selekcija odgovaraju'eg rastvarača /A`ua pro injectione0



 Aktivna i pomo'ne supstance P kvaliteta supstanci za parenteralnu primenu



Ezbor odgovaraju'eg kvaliteta primarne ambala"e /staklo Pgumeni čep P Al kapica, plastika P ]bottle pack ] sistem0



e!inisanje klase čisto'e vazduha za svaku proizvodnu !azu



-iltracija preko sterilnih membranskih !iltera /K,22 Lm0



@atvaranje % pertlovanje



Sterilizacija vla"nom toplotom u autoklavu



izuelni pregled i signiranje % 4roizvodnja prema zahtevima 44 %

1"!) Izrada rastvora za infuziju?  

4ranje boca i gumenih čepova



Sterilizacija primarne ambala"e ili ]bottle pack]



Ezrada rastvora i među!azna kontrola kvaliteta



-iltracija i punjenje



@atvaranje gumenim čepom i pertlovanje Al% kapicom staklene boce ili sinhrono izlivanje plastične boce



Sterilizacija



@avr#na kontrola i signiranje



4akovanje u sekundarnu ambala"u

1"") /avrsna kontrola kvaliteta intravenski* infuzija? 



*istrina



+ehanička oneči#'enja



Ezotoničnost



Espitivanje ispravnosti punjenja



p vrednost



4irogeni test



Sterilnost



eličina čestoce /iv. )mulzije: veli'ina masne kapi do < mL0



He#kodljivost



=dređivanje sadr"aja aktivne komponenete

1"$) Klasifikacija infuzija prema nameni?  

En!undibilije za nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita



En!undibilije za nadoknadu krvi i krvne plazme P plazma ekspanderi



En!undibilije za parenteralnu ishranu



En!undibilije za lečenje /in!uzioni rastvor ili primena ampuliranih lekova0



 Antikoagulantni rastvori

Specijalni vrste velikih volumena rastvora, koji nisu in!uzije: rastvori za hemodijalizu /nesterilni0, peritonealnu dijalizu % sterilni i rastvori za per!uziju /irigaciju0%sterilni. <1, I8uz!" za a2&$a2u $r6! I $r6" #az5"0 

ipovolemija i #ok nastaju kao rezultat iskrvarenja, akutnih trauma, sepse, opse"nih opekotina, gubitka vode i elektrolita3 posledica: smanjenje volumena krvi, usporavanje srčanog rad, smanjenje raspolo"ivosti kiseonika, pogor#avanje mikrocirkulacije, #to vodi ka ishemiji tkiva, otkazivanju rada bubrega i creva uz oslobađanje endotoksina tj. Septičnom #oku.



@a pro!ilaksu i lečenje #oka primenjuju se plazma ekspanderi P zamenici krvne plazme:

% koloidno%osmotski pritisak kao krv -

dugo zadr"avanje u cirkulaciji

-

da se izlučuju iz organizma

-

!armakolo#ki indi!erentni

-

ne deluju kao alergeni i antigeni, da su termostabilni

<1;, S%a *u $a!0 

su rastvori !armakolo#ki aktivnih supstanci u vodi, etanolu ili ulju.

<1@, Ka$& *" !zra2uu $a!0



Ezrađuju se rastvaranjem ili suspendovanjem supstanci u rastvaraču, ali ređe u obliku suspenzija /neophodno je promu'kati preparat pre upotrebe0.

1$) Sta su preparati za oci? 

su sterilni tečni, polučvrsti ili čvrsti preparati namenjeni za primenu na očnu jabučicu iFili konjuktivu, kao i za aplikaciju u konjuktivalnu vre'icu /4h )ur0

1$1) Koje za*teve treba da ispune preparati za oci? -

*ezbednost

-

Stabilnost

-

)!ikasnost

-

Sterilnost

-

=dsustvo stranih čestica

<, S%a *u $a! za &+! & "6r&*$& 8ar5a$&"!0

Sterilni, vodeni ili uljani rastvori ili suspenzije jedne ili vi#e lekovitih supstanci, namenjene za ukapavanje u oko. <3, S%a *u $a! za &+! & Ju/' P4ar5. 0

Sterilni, tečni lekoviti preparati namenjeni za ukapavanje u konjuktivalnu vre'icu i na ro"njaču. 1$!) /asto se dodaju pomocne materije u kapi za oci?

%pode#avanje toničnosti i viskoziteta, % pode#avanje ili stabilizaciju p vrednosti, % pove'anje rastvorljivosti aktivne supstance, % stabilizaciju preparata. 1$") 'abrojati za*teve koje moraju da ispune kapi za oci? 

 

%sterilnost % pribli"na izotoničnost i euhidričnost /vrednosti pribli"ne !iziolo#kim0 % bistrina /rastvori0 i veličina čvrstih čestica /suspenzije0 % optimalno terapijsko delovanje % stabilnost preparata za vreme deklarisanog roka upotrebe % sterilnost preparata tokom deklarisanog roka upotrebe % dobra podno#ljivost.

1$$) 'abrojati metode sterilizacije koje mogu da se koriste za izradu kapi za oci? 

% aseptični postupak % bakteriolo#ka !iltracija /o,22 Lm0 % sterilizacija zasi'enom vodenom parom pod pritiskom /u autoklavu0 % komora sa laminarnim protokom vazduha.

1$%) Kada se obavezno izotoniziraju kapi za oci? 

=bavezna izotonizacija za: oko sa upalnim procesom, operisano oko i kod dugotrajne terapije kapima za oči, 1$&) /asto se dodaju konzervansi u kapi za oci?

: U cilju za#tite sterilnog sadr"aja vi#edoznog preparata u toku upotrebe i čuvanja preparata. 6api koje se primenjuju na operisano ili o#te'eno oko moraju biti sterilne i bez konzervansa. 1$() Koje za*teve treba da ispunjava dobar konzervans? 

% #irok spektar antimikrobnog delovanja, % brzo i dugotrajno delovanje na sobnoj temperaturi, % da ne izaziva alergiju i senzibilizaciju oka, % hemijski i !izički kompatibilni sa ambala"om, % netoksični i !iziolo#ki podno#ljivi, % nezavisnog delovanja od p vrednosti. 1%) Sta se ispituje kod kapi za oci? 

% bistrina, % mehanička oneči#'enja, % p, % sterilnost, % veličina čestice 1%1) Kako se cuvaju kapi za oci?  -

bočice od polimerne plastike ili strakla,

-

na sobnoj temperaturi, za#ti'ene od direktnog svetla3

-

reme nakon otvaranja: 4h 5ug E% >K dana, a za magistralno izrađene < dana3 4h )ur% ne du"e od 9 nedelje.