(Понз 6, 4-5) lm гптг υτΟκ птт 'лп&г Stow (5) Tlxo-tani - Д Е О Г ^ Т А Ч - J N N ' P - ^ D N уф» ЛТ7? Η » Г П Л К 1 (6) (Лев 19, 18) гптг * Ј » "ЈПЗ *jjrrt> Η Η Π Κ Ι
РАКИЋ
ИР1
1 και
αρχή ήν ό λόγος, και ό λόγοςήν πρό$ τον deov^^^fHF θεός ήν ό λόγος. 2 ούτος ήν έν άρχή προς τον θεόν.
ТРЕЋЕ ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ
Приредио П р о т о ђ а к о н Р а д о м и р Р а к и ћ , проф.
Лектор Богословског факултета
Београд
2002
Библијски речник Рецензент Протојереј Радомир Поповић Издавач: ЗЛАТОУСТИ" - Београд За издавача: Добривоје Младеновић Уредник: Добривоје Младеновић Коректура: Маријана Радић Пласман: 011- 334-2183 Београд, Коларчева 9. Штампа: Caligraph - Београд Тираж - 1000 ISBN
86-83623-07-6
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 22 ( 0 3 1 ) Р А К И Ћ , Радомир Библијски речник / приредио Радомир Ракић. 3. измењено и допуњено изд. - Београд : <#латоусти, 2002 (Београд : Caligraph). - 335 стр.: илустр.; 21 cm. Тираж 1000. ISBN 86-83623-07-6 а) Свето писмо - Лексикони COBISS-ID 100734988
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР
9
Књиге Старог Завета (са скраћеницама)
13
Девтероканонске књиге (са скраћеницама)
14
Књиге Новог завета (са скраћеницама)
14
РЕЧНИК
15
Ј е в р е ј с к и празници
239
П р о р о ч а н с т в а ο Месији која су се испунила доласком Х р и с т о в и м
240
Новозаветни цитати наведени или парафразирани на основу т е к с т а Септуагинте
253
Х р о н о л о ш к а таблица библијске историје н а с п р а м околног с в е т а
259
Библијска хронологија
273
Редослед ј е в а н ђ е л с к и х д о г а ђ а ј а према четворици ј е в а н ђ е л и с т а
277
М о л и т в е у С т а р о м и Новом завету
288
Чуда у С т а р о м и Новом завету
290
Ј е в р е ј с к а слика свемира
294
Таблица праобраза у П е т о к њ и ж ј у
296
Ж и в о т и п у т о в а њ а апостола П а в л а
297
Увод у богослужбена ч и т а њ а с в е ш т е н и х к њ и г а
302
Редовна ј е в а н ђ е л с к а и апостолска ч и т а њ а ( с а ч и т а њ и м а [паримијама] из С т а р о г з а в е т а )
304
9
ПРЕДГОВОР Библијски речник намењен ј е деци, ученицима, студентима вероучитељима, и свим читаоцима Књиге над књигама, којима су понекад потребна обавештења и објашњења основних библијских појмова. Ово ј е приручна књига којом се на практичан и систематизован начин олакшава изучавање Библије, по одредницама груписаним по азбучном реду. У речнику су изложене суштинске чињенице ο личностима, народима, местима, географским областима и државама споменутим у Старом и Новом завету, ο библијским књигама и њиховој садржини, донекле ο ботаници, животињама и птицама, библијским предметима, мерама, новцу, обичајима, јеврејском календару и др. Значајније одреднице допуњене су географским картама, скицама, сликама, што, свакако омогућава лакше и свеобухватније разумевање одређеног појма. Неуобичајене или застареле речи или речи које су промениле значење од времена издавања Светог писма, Старог завета у преводу Ћуре Даничића и Новог завета у преводу Вука Караџића, као и потоњих превода, појашњене су у циљу бољег разумевања библијских речи. Осим тога, има много речи које, иако се не употребљавају у Светом писму, омогућавају проширење знања ο животу и времену библијских личности, као и ο веровањима Јевреја и хришћана.
10 Речник ће бити од велике користи и због тога што се, где год ј е то поуздано утврђено, доноси и етимолошко значење библијских имена, личности и места (у загради одмах иза одреднице), наводећи на крају, понекад на почетку, или кроз текст одреднице, најкарактеристичнија места у Библији где се ти појмови помињу, а на читаоцу ј е да чита даље, и да на основу упоредних места наведених у издањима Библије великог формата, или тражећи друге приручне књиге, као што су Библијска историја, археологија, увод у Свето писмо и друге, задовољи своје интересовање. Речник ове врсте није конкорданца, односно синфонија која пружа потпун списак где се одређено место, појам или личност спомињу у Библији. Таква синфонија на српском и не постоји. Читалац ће приметити да неки важни теолошки изрази нису пропорционално обрађени (нпр. одредница „Црква", „Васкрсење" и др.) што ј е урађено намерно, пошто читалац ο овом и сличним опсежним појмовима може читати у догматикама, катихизисима и другам књигама те врсте. Исти случај ј е са историјом појединих веома познатих земаља (Египат, Рим) и градова (Атина, Јерусалим и др.) за које се претпоставља да их ј е читалац изучио у другим световним књигама, док су овде нека мања, али значајна места, опширније обрађена, јер ј е ο њима теже наћи односну литературу. Приликом израде овог Речника цитирали смо Нови завет према званичном Синодалном преводу (II изд. 1990. г.), док смо Стари завет наводили искључиво по Ђури Даничићу, свакако уз опаске на превод Новог завета Вука Караџића. Намерно се нисмо освртали на превод Библије Луја Бакотића, јер у време рада на Речнику ново фототипско издање (ћирилицом) није било у оптицају. Из истог разлога нисмо се много обазирали на превод Новог завета Димитрија Стефановића, премда ј е и овај превод недавно прештампан у иностранству. Зато смо у превод Емилијана Чарнића (Нови завет) и Александра Бирвиша (Четворојеванђеље) чешће „завиривали", пошто су они настали у последње време, а и иначе истичу се по својим специфичностима. У основи овог Речника био ј е рад Geoefrry Palmer-a Bible Encyclopedia for Youth (Лондон, 1987), али j e приређивач овог Речника убрзо одступио од начина његове обраде одредница као веома симплификованих и бројно ограничених за дечју употребу. Међутим, кроз књигу ј е задржана његова хронологија, која не мора да се уклапа у временске таблице на крају књиге.
11 При новом подухвату, на првом месту служили смо се „Biblijskim leksikonom" (Кршћанска садашњост, Загреб 1972), који ј е , иначе, превод са немачког. Одатле смо преузели углавном неке преводе појединих библијских имена и назива, али смо ипак извесне преводе морали кориговати према бољим и научнијим енциклопедијама на енглеском (као The Westminster Dictionary of the Bible by John D. Davis, Philadelphia, 1944) и немачком језику. Читалац ће већ приметити да ј е то мукотрпан рад, јер се и најбољи зналци старојеврејског језика овде често разликују, већ од п р е т п о с т а в к и како с е о д н о с н а реч п и с а л а у в р е м е кад у ј е в р е ј с к о м није било в о к а л а и кад су се речи писале састављено. Извесан број одредница обрадили смо према Библејскаја енциклопедија, коју ј е још 1891. г. у Москви штампао архимандрит Никифор. Истичемо да смо ову енциклопедију углавном користили кад смо хтели нагласити праобразни карактер (праслика, антиципација) библијских догађаја, личности или предмета (рецимо, како тродневни боравак пр. Јоне у утроби морске немани изображава тродневни Христов боравак у гробу и васкрсење). Свесни смо да овој важној проблематици нисмо свуда посветили пажњу или, барем, довољан простор. Па ипак, за разлику од многих западних, па и великих, речника код нас ј е у овом погледу већ направљен видан корак. Значајан ослонац у нашем раду нашли смо у Библејском словару Eric-a Nustrem-a (Торонто, 1985), што ј е превод на руски истоименог речника овог шведског библисте. To ј е један од најсавременијих речника на једном словенском језику. Додуше, при обради појединих појмова он прелази новозаветни оквир, па их обрађује и у миљеу ране Цркве, што код нас није случај, па нам се управо због тога може пребацити да поједине одреднице нису обрађене онако како ο њима учи хришћанска Црква, те изгледају штуре. За истраживаче наводимо Блгарски библејски речник, који ми нисмо користили. To ј е превод протестантског америчког речника, a објављен у Цариграду 1884.Γ. И он ј е објављен фототипски поводом своје 100-годишњице, као и наведена руска енциклопедија. Известан број одредница узели смо и из енциклопедија и речника на енглеском језику, од којих наводимо The Lion Concise Bible Encyclopedia (London, 1980), као и из Harper's Bible Dictionary (San Francisco, 1985), мада нам j e он био приступачан тек пред давање рукописа у штампу.
12
Посебан значај овог Речника ј е у томе што први пут на српском језику доноси стручно обрађене одреднице, као што су: јеврејски месеци - календар, јеврејски празници, новци, све врсте мера, хронолошка таблица библијске историје наспрам околног света, пророчанства ο Месији која су се испунила доласком Христовим, као и старозаветна места која новозаветни писци цитирају из Септуагинте директно или парафразирано. Услед ограниченог простора нисмо могли све адекватно илустровати. Илустрације су узимане из појединих књига већ готове, па ј е могуће да називи на картама не одговарају називу који овај Речник сматра за исправан Ш (нпр. на карти стоји Јудејско и Израиљско царство, а треба Јудино и Израиљево царство и др.) Захваљујем епископу захумско-херцеговачком др Атанасију Јевтићу, редовном професору Богословског факултета у Београду, (сада заменик епископа Жичког) на стручним упутствима којих сам се држао приликом израде овог Речника. Такође велику благодарност дугујем др Александру Бирвишу, који ј е прочитао цео рукопис и дао своје допуне, исправке, сугестије и указао на другу неопходну литературу. На свим добронамерним примедбама, у било којем погледу, издавач и приређивач унапред захваљују, јер ће их сигурно узети у обзир приликом припремања новог издања. Приређујући Речник, који ј е први ове врсте на српском језичком подручју, издавач и приређивач сматрају да ј е он неопходан приручник уз Библију, чије ј е познавање основа културе сваког човека. A уτ ο ρ
13
К Њ И Г Е СТАРОГА ЗАВЕТА (са скраћеницама) 1. Мојсејева* 2. Мојсејева 3. Мојсејева 4. Мојсејева 5. Мојсејева Исуса Навина Судија Рута 1. Самуилова 2. Самуилова 1. ο царевима 2. ο царевима 1. дневника 2. дневника Јездра Немија Јестира JOB Псалми Приче Соломонове
1 Мој 2Мој ЗМој 4 Мој 5 Мој ИНав Суд Рута 1 Сам 2 Сам 1 цар 2 цар 1 дн 2 дн Јез нем Јест JOB Пс ПрС
Проповедник Песма над песмама Исаија Јеремија Плач Јеремијин Језекиљ Данило Осија Јоил Амос Авдија Јона Михеј Наум Авакум Софонија Агеј Захарија Малахија
Проп Пп Ис Јер Плач Јез Дан Ос Јоил Ам Авд Јона Мих Наум Ав Соф Аг Зах Мал
* Мојсеј (Мојсије) - Синодални превод Новог завета одлучио ј е да се његово име пише Мојсеј исто као Андреј, Тадеј, Вартоломеј, па смо се и ми у овом речнику тога строго држали.
14
ДЕВТЕРОКАНОНСКЕ КЊИГЕ 1. Јездрина 2. Јездрина Товит Јудита Дадаци Јестири Премудрост Соломонова Премудрост Исуса сина Сирахова
1 Јез 2 Јез Тов Јуд ДЈ Прем Сол
Варух Посланица Јеремијина Додаци Данилу Молитва Манасијина 1. Макавејска 2. Макавејска 3. Макавејска
Вар ПЈер дд MM 1 Мк 2Мк 3 Мк
ИсС
К Њ И Г Е НОВОГА ЗАВЕТА Матеј Марко Лука Јован Дела апостолска Римљанима 1. Коринћанима 2. Коринћанима Галатима Ефесцима Филипљанима Колошанима 1. Солуњанима 2. Солуњанима
Мт Мк Лк Јн Дап Рим 1 Кор 2Кор Гал Еф Флп Кол 1 Сол 2 Сол
1. Тимотеју 2. Тимотеју Титу Филимону Јеврејима Јаковљева 1. Петрова 2. Петрова 1.Јованова 2.Јованова 3.Јованова Јудина Откривење
1 Тим 2 Тим Тит Фил Јев Јак 1 Пет 2 Пет 1 Јн 2 Јн 3 Јн Јуд Отк
Напомена: Библијска места у одредницама, као што смо истакли у предговору, утлавном су навођена кроз текст и на крају текста, чиме се жели наговестити да читалац ο томе има више да чита у самој Библији. За почетнике наводимо начин цитирања. Ако стоји 1 Мој 15-17, то значи: од 15. до 17. главе. Даље, главе библијских књига запетом смо одвајали од стихова (мада Англосаксонци то чине са две тачке): тачка стоји ако су прескочени неки стихови, док тачка-запета (;) стоји између глава једне књиге или на крају књиге, да би се наставило са цитатима из других књига. To практично изгледа овако: (Мт 5, 11-15. 18. 31; 14, 16; Јн 1, 14).
15
Ав
- пети месец јеврејског календара, одговара деловима јула и августа. Овај мессц има тужну симболику, јер ј е тада срушен Храм.
А в а - арамејска реч и значи „отац". Исус Христос ј у ј е употребио у својој Гетсиманској молитви (Мк 14,36), a an. Павле два пута: Рим 8,15 и Гал 4 , 6 . Робови и просјаци нису смели овом речју да се обраћају глави породице. ·
Авакум („загрљај") - један од „малих" пророка ο коме мало знамо осим да ј е можда био музичар придодан Храму око 600. г. Авакумова
књига
-
35.
књига
Старог завета. Писана ј е с циљем да пружи наду и охрабрење Јеврејима у борби против непријатеља. ;1
А в г у с т („узвишен") - једна од титула римског цара Гаја Октавијана, који ј е владао од 27. пре
16
Авигеја
Хр. до 14. по Хр. Слављен ј е као спаситељ света, зато што ј е његова владавина била време општег мира (Л 2,1). Авденаго један од тројице Данилових другова који су, кад ј е Вавилон победио Јудино царство, бачени у пећ огњену ј е р су одбили да се поклоне златном кипу цара Навуходоносора. Ослобођени су силом Божијом (Дан 1,7; 3). Авдије („слуга Јахвеов") - један од малих пророка („малих" пророка названих по малим књигама - њих 12), савременик Јеремије и Језекиља. Ο његовом животу и раду ништа не знамо из књига Светог писма. Авдијева књига - 31. књига Старог завета, написана у 5. веку пре Хр. Оштро напада Едомце и предсказује њихову казну и разорење. Она, такође, предвиђа успостављање и крајњу победу Израиљеву. Део књиге се понавља код пророка Јеремије. Књига има 21 стих. Авељ („сујета") - Адамов и Евин други син. Убио га брат Каин, јер ј е Богу Авељова жртва била милија од Каинове (1 Мој 4 ) . Ап. Павле то приписује Авељовој вери: „Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин" (Јев 11,4). Авељ се наво-
ди међу древним старозаветним праведницима, који „посведочише вером" (Јев 11; Мт 23, 25; Лк 11, 50-51). Авенир („отац светлости") - Саулов нећак и главни командант његове војске. После Саулове смрти спријатељио се с Давидом, али га ј е погубио Давидов командант Јоав, брат човека којег ј е Авенир био убио. Давид ј е туговао за њим као за великим војводом и врлим човеком (1 Сам 14,50; 17, 55; 2 Сам 2,12-3, 30). Авесалом („отац ј е мир") - Давидов трећи син, миљеник. Сковао ј е заверу против свога оца и скоро га победио у бици. Убио га ј е Јоав, а Давиду ј е речено да му се коса заврзла у храстовим гранама. Давид ј е туговао за овим сином, који му ј е био непријатељ, и горко јецао (2 Сам 15-19). авив - први месец у јеврејском календару, касније назван нисан, одговара деловима марта и априла. Понекад означава пролеће. В . календар. Авигеја („мој отац ј е радост") једна од Давидових ранијих жена и бивша жена Навала, богатог земљопоседника. Она ј е Давиду родила сина Хилеав а ( 1 Сам 2 5 ; 2 Сам 3,3).
17
Авија
Авија („мој отац ј е Господ") -1) цар јеврејски, око 9 1 5 - 9 1 3 . пре Хр. (1 цар 15,7); 2) син Самуила пророка (1 Сам 8,2); 3) жена цара Ахаза и мајка Језекије(2дн29,1). Авијатар („отац узвишености") син Ахимелеха свештеника у време цара Саула, четврти првосвештеник по реду из дома Илијева. Кад се Давид зацарио, Авијатар ј е постао саслужитељ са првосвештеником Садоком (два првосвештеника истовремено, 2 цар 8 , 1 7 ) . Али после Давидове смрти умешао се у заверу да Адонију доведу на престо уместо Соломона, те ј е протеран, a како ј е Садок био из дома Елеазара, свештенство ј е поново прешло у дом Аронов (1 Сам 22,20; 2 Сам 8,17; 15,24; 1 цар 1-2). Авимелех („син бога Мелеха") -1) владар једног палестинског града који ј е направио споразум са Аврамом и Исаком (1 Мој 21,22-34). Али пре тога, пошто се плашио за свој живот, Аврам се правио да му ј е супруга Сара само сестра. Авимелех, цар Герара, пожеле да ј е узме за супругу, али му Бог указа истину и ово спречи (1 Мој 20,26); 2) син Гедеонов који ј е постао краљ погубље-
њем свију осим једног од своје полубраће (Суд 9). Аврам ( б о љ е : Авраам - „отац мноштва" народа) - прародитељ јеврејског народа. Живео ј е У УрУ У Халдеји између 1900. и 1500. године. Са својом породицом, стадима оваца и другом стоком напустио ј е завичај, лутао по пустарама и тражио земљу где се на исправан начин може служити Богу. Настанио се у Ханану, где му ј е Бог обећао да ће бити отац великог народа, Израиља (1 Мој 17,5; Јн 8,39), и да ће се преко њега благословити нараштаји. Од тада му ј е промењено име Аврам у Авраам (мада ћемо ми у речнику и даље писати Аврам, Исак, В а л , уместо исправних облика: Авраам, Исаак, Ваал и др.). Аврам ј е поштовао Бога тако одано да ј е био спреман да жртвује сина свога Исака, али га ј е Бог спречио. Извештај ο Аврамовој
А в р а м о в пут из Ура у Х а н а н
18
Агрина
жртви ј е саопштење ο непоколебивости и ο чврстој вери у обећање Божије. У Новом завету, Христос ј е већи од Аврама (Јн 8,52-58); мада ј е и он често опомињао Јевреје на њихово порекло од Аврама. Он ј е „отац" Израиља (Ис 51,2; М т 3 , 9 ) , прималац обећања (Лк 1,55.73), узор вере (Рим 4 , 3 ; Гал 3,9), „Божји пријатељ" (2 Мој 4 1 , 8 ; Јак 2,23). Аврамово наручје - Јевреји су замишљали да ће их у рају дочекати Аврам, Исак и Јаков, и да ће чак почивати у Аврамовом загрљају (Лк 16,22). Агар - амалички краљ којем ј е Саул поштедео живот, али га Самуило исекао на комаде (1 Сам 15). Агара („бегство") Сарина служавка. Аврам ј у ј е узео за иночу,.на Сарин предлог, пошто ј е била безчедна (без деце), и кад ј е изгледало да се неће остварити Божије обећање да ће његови потомци постати велики народ, Агара ј е затруднела и побегла у пустињу због Сариног лошег држања. Анђео ј о ј ј е рекао да се врати и обећао да ће син Исмаил бити родоначелник једног народа. Исмаил ј е имао 15 година кад се родио Сарин син Исак. Опет ј е протерана у пустињу, где јој
се јавио анђео и показао извор (1 Мој 16 и 21). У Новом завету се повест ο Агари тумачи алегоријски, у смислу да ј е дело спасења у вези са гором Синај. Ап. Павле (Гал 4 , 2 5 ) прави паралелу између Јудејаца под Законом и хришћана под Јеванђељем. He Закон него Јеванђеље чини људе слободним и наследницима Царства. Као што ј е по заповести Божијој Агару требало удаљити из дома Аврамова, тако и Јудејци, који хоће да остану само под јармом Закона, не могу учестовати у наслеђу Царства Месије. Агарјани (Агарени) су данас Исмаиљћани или Арапи. Агеј - први „мали" пророк после вавилонског ропства. Вратио с.е из Вавилона са Јеврејима и подстрекивао их да подрже Зоровавеља и Исуса, сина Јоседекова, приликом обнове Храма. Агрипа - 1) Ирод Агрипа I, унук Ирода Великог и владар Јудеје и Самарије. Агрипа ј е наредио да се погуби Јаков, брат Јованов, и Петар затвори. Умро ј е 44. г. (Дан 12,1; 3,23); 2) Ирод Агрипа II, последњи владар у породици Ирода В е ликог, од 27-100. г. по Хр. После пада Јерусалима (70.г.)
Адад
одселио се у Рим и тамо умро. В . и под Ирод. Адад - Стари арамејски бог буре, назван Вал или господар код Хананаца, који су веровали да ј е живео на високој планини под небом и низводио кишу; 2) син Исмаилов (1 дн 1,30); 3) цар едомски, који ј е живео у време Гедеона. Главни град му ј е био Фогор (1 Мој 36,39); 4) едомски кнез који ј е побегао у Египат када му ј е Јоав запретио и борио се против Соломона за слободу своје земље (1 цар 11,14-22). Адам („човек", „земљан" од црвенице) - први човек, родо-начелник људског рода (Дап 17,26). Бог га ј е створио од земље, удахнуо живот у њега, те ј е постао душа жива. Извештај ο Адаму казује како су постала људска бића и одакле потиче зло. Адам није послушао Божију наредбу, зажелео ј е и да сам буде Бог, и зато ј е окусио од забрањеног плода. За казну истеран ј е из раја. По учењу ап. Павла, Адам ј е својом непослушношћу условио судбину целог човечанства. Одонда ј е људски род безнадежно и беспомоћно предодређен на грех и смрт; то ј е са чиме се сваки човек рађа и од чега се сам не може ослободити. To ј е у
19 теологији познати „првородни грех". Па ипак, човек ј е потпуно одговоран за своје грехе, зато што жели да буде свој господар. Х р и с т о с ј е учинио крај овом заплету судбине и кривице. Он ј е „други Адам" који уводи ново човечанство, тиме што људе, удаљене од Бога, опет приводи у заједницу с Богом, тако да они могу да буду послушни Богу и на тај начин стекну прави живот. Они треба само да дозволе да их Христос води и признају Бога као свога Господа (Рим 5,12-21). - Адам ј е „слика Онога који ће д о ћ и " (Рим 5,14), тј. Исуса Христа. „Први човек ј е од земље, земљан; други човек ј е Господ с неба"' (1 Кор 15,47). „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети" (1 Кор 15,22). адар - 12. месец у јеврејском календару после Вавилонског ропства; одговарао ј е деловима фебруара и марта. В . календар. ,·,., Адонија („Господ ј е мој господар") - четврти син Давидов. Соломон га ј е осудио на смрт због његове жеље да се подигне на престо после Давидове смрти (1 цар 1-2).
20 Адрија - море по којем је на бурним таласима 14 дана пловила лађа у којој се налазио ап. Павле на путу за Рим ради суђења. Део Средоземног мора између Крита, Малте и Сицилије (Дап 27,27). Азаило („Бог види") - дворјанин дома Дамасковог који ј е постао цар Сирије, око 844. до 804. г. пре Хр., убиством БенАдада II, што ј е Јелисеј поздравио. Једно време владао над оба царства: Северним и Јужним (2 цар 8,7-15). Амос ј е прорекао прекид његове владарске линије. Азија - римска провинција у западном делу Мале Азије. Неки њени градови (као Ефес) били су важни у историји ране Цркве (Дап 2,9). Азија ј е била чувена по ткачком и бојаџијском занату. Азика - утврђени Јудин град близу пограничног града Лахиша. Они су били једине две тврђаве које су преостале када су се Јевреји, под царем Седекијом, борили против Вавилонаца (Јер 34,7). Азот - један од пет градова филистејске равнице, на важном караванском путу (ИНав 15,46; Дап 8,40).
акрида
Акаба - Акабски залив - северни рукавац Црвеног мора на чијем горњем делу ј е Соломон саградио луку (1 цар 9,26). Акарон - најстарији од пет важних градова Филистеје, на јудејској граници. Често ј е мењао господаре између припадника племена Дана и Филистејаца. После разорења Јерусалима 70. г. по Хр. овде се населише многи Јевреји који остадоше без крова над главом (ИНав 13,3; 1 С а м 6 , 1 7 ) . Аквила - ткач шатора у Коринту, хришћански учитељ и пријатељ ап. Павла који се придружио његовим радницима занатлијама (Дап 18,1-3). Акедама (арам. „њива крви") назив дат њиви коју су свештеници купили за Јудиних 30 сребрника да служи „за гробље странцима" одн. Јеврејима које ј е затекла смрт у Јерусалиму (Мт 27,8; Дап 1,1819). Такође позната као „лончарева њива", пошто се ту узимала глина за керамичаре. Биће да се налазила на јужној страни долине Хином. акрида - на истоку постоји нека врста скакаваца које и сада ј е ду сиромаси (Мт 3,4; Мк 1,6); Јован Крститељ их ј е ј е о у пустињи; (Синодски превод
21
алавастар
наводи као „бил»е", ^ А. Бирвиш задржава „скакавци"). алавастар - бели или засенчени минерал као мермер; користи се за бокале, лончиће и лампе. Код Вука „скленица". У Синодском преводу „алавастар" (Мт 26,7; Лк 7,37). аламот („девојке") - музички израз (Пс 46, наслов), неизвесно значење; можда указује на сопранске гласове. алгум - вероватно црвено сандалово дрво (2 дн 2,8). Алсксандрија - египатски град, основао га Александар Велики на средоземној обали. Била ј е центар грчке културе, а чувена са своје библиотеке и светионика. Овде се налазила средишња колонија Јевреја који су говорили грчки. За њих ј е Стари завет преведен на грчки тзв. превод Седамдесеторице лат. Septuaginta (наиме, из сваког племена по 7 преводилаца = 72). Превод ј е постао општеприхваћен, па се цитира и код писаца новозаветних књига (в. посебан додатак на крају речника). - Ап. Павле ј е био једном путник на броду који ј е превозио жито из Александрије у Рим (Дап 27,6). Аполо, важан учитељ ране Цркве, родом ј е из Александрије (Дап6,9; 18,24).
Алилуја - ( ) Р - Славите Господа!) - Стародревни литургијски усклик. ев
алоја - дрога пријатног мириса, справљена од сока истоименог индијског дрвета. Помешан са смирном употребљавао се приликом припрема за погреб, јер спречава трулеж. алфа - прво слово грчке азбуке. У Светом писму изражава вечно постојањс Божије (Отк 1,8). A (алфа) и Ο (омега), прво и последње слово грчке азбуке означавају Бога као почетак и крај света и историје (Отк 1,8; 21,6). У Откривењу тако се назива прослављени Христос. амајлије - молитвени записи на пергаменту (Мт 23,5). Према 5. Мој 6,8. и др. Јевреји су за време молитве кајишевима причвршћивали на чело и леву мишицу мале кутије са четари текста из Св. писма. У Христово време многи побожни људи носили су их целога дана. В. тефшим. Амалићани - древно номадско племе, потомци Исавовог унука Амалика. Стотинама година били су непријатељи Израиљаца, све док их Давид није победио (1 Сам 27,9). Аман - председник владе и миљеник цара Асвира (Ксеркса);
22
Амин
Алоја
бездушник у књизи ο Јестири. Он је прогонио Јевреје и стварао заверу да их све уништи, али ј е најзад обешен на вешалима која ј е био припремио за Јестириног рођака Мардохеја (Јестира 7).
I
аметист - пурпурни или љубичасти драги камен, врста кварца. Амин - јеврејска реч на крају молитве и значи „нека тако буде" или „тако ће бити" (1 цар
Амнон
1,36; Мт 6,13). Етимолошки, реч означава поузданост, чврстину вере. Амнон - најстарији син Давидов, погубио га брат Авесалом (2 Сам 13,28). Амонићани - потомци Лота, Аврамовог синовца. Били су огорчени непријатељи Израиљаца. Живели су источно од Јордана и Мртвог мора. Саул их потукао, а Давид им заузео главни град (2 Сам 11,30). Аморејци (Аморити) - племе које ј е најпре живело у Вавилонији, али га истерали Хетити. Уточиште су нашли по хананским планинама пре израиљског освојења (1 Мој 15,16). Амос („бреме") - пастир, љубител> природе и пророк, који ј е живео између 800. и 700. г. пре Хр. у Јуди, Јужном царству. Бог га ј е послао у Израиљ, Северно царство, да проповеда против зла његових владара. Он ј е предсказао казну која ће их снаћи и упозоравао их да јој могу умаћи ако поверују у Божију благост и правду (Амос
3). Амосова књига - 30. књига Старог завета. To ј е прича ο сељаку - пророку, испричана углавном као дуга пророчка песма,
23 а садржи и многа указања на сеоски начин живота. Амрије (слично арапском Омер „живот") - шести цар Израиља, око 876-869. г. Раније ј е био војсковођа који се борио против Филистејаца (1 цар 16,2328). Престоницу Терсу преселио ј е на једно брдо у Самарији које ј е припадало Семеру. Обогатио ј е Израиљ тиме што ј е Самарију претворио у трговачки центар, средио пословне односе са суседима Феничанима, а свога најстаријег сина Ахава оженио Језавељом, кћерком тирског цара. У његово време Израиљ ј е био моћнији од Јуде. Ана („смиловао с е " Јахве) -1) вољена супруга Елкане Ефраћанина. Пошто ј е дуго времена била безчедна, родила ј е сина, Самуила. Из благодарности Богу, она га ј е , кад ј е имао три године, предала на старање Илију, свештенику у храму у Силому (1 Сам 1); 2 ) Ана пророчица - заједно са Симеоном Богопримцем признаје Исуса Христа за Спаситеља света (Лк 2 , 3 6 - 3 8 ) ; 3 ) Ана првосвештеник - лукав старац, предан световној сујети, садукеј. Управљао ј е Јеврејима од 7. до 15. г. Прокуратор Валеријан Грат (15-26. г. по Хр.) збацио ј е
24
Антипатер
с положаја како Ану тако и наследнике. Уместо последњег на положај у Синедриону ј е дошао Јосиф Кајафа, зет Анин. Стража Ани доводи Исуса (Јн 18,12-13); он испитује Исуса и шаље га Кајафи. Ананија („смиловао се Господ") 1) члан прве групе хришћана, кога ј е са супругом Сафиром прекорео сам ап. Петар због лажи, и умро на лицу места (Дап 5,1-10); 2) ученик Христов у Дамаску којем ј е послан Савле, да би га крстио (Дап 9 , 1 0 - 1 8 ) ; . 3 ) првосвештеник пред кога ј е ап. Павле изведен на суд у Јерусалиму (Дап 2324). Анатема - евечано проклетство: лице или ствар што ј е проклето. „Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека ј е анатема. Мараната" (арам. израз „Господ долази", или „Господе, дођи" (1 Кор 16,22). Андрија (грч. „мужеван") - први ученик Христов, а, пре њега, св. Јована Крститеља. Био ј е рибар, брат Симона Петра, и живео у Витсаиди на Галилејском језеру (Јн 1,34-44). Свети Андреј ј е заштитник Шкотске и зато се крст св. Андреја налази на шкотској застави. У Цариграду се слави као чувар патријаршијског престола. Овај
апостол ј е први проповедао у данашњој Русији и распет ј е за свога Господа на Криму на крсту у виду слова X. Анђео (грч. „весник", „гласник") весник Божји и члан небеске војске, већи од човека а мањи од Бога. У Светом писму има добрих и злих анђела, а ове друге предводи Сатана (Мк 11,25). Антиохија - 1) трећи град по величини и значају у Римском царству у Христово време. После разорења Јерусалима 70. г. по Хр. она ј е постала центар нове хришћанске религије, и овде су ученици први пут названи хришћани. Апостоли Павле, Варнава и Петар проповедали су у Антиохији (Дап 13,1-2). Овде ј е одржан Апостолски сабор, чије су одлуке биле значајне за ширење хришћанства (Дап 15). Налазила се на левој обали реке Оронта, око 45 км од средоземне обале; 2) Антиохија писидијска - погранични град између Фригије и Писидије; почетни мисионарски успех ап. Павла (Дап 13,14-49). Антипа - в. Ирод Антипа Антипатер - отац Ирода Великог и владар скоро целе Палестине, око 55-43. пре Хр. В. Ирод.
Антихрист
Антихрист - реч означава противника Христовог или узурпатора имена и права. У 1. Јовановој посланици дознајемо да се првим хришћанима говорило да ће „антихрист" доћи у „последње време", тј. пре Другог доласка. И док не пориче да ће Антихрист бити посебна личност, ап. Јован ставља нагласак на дух који ј е утеловљен у њему. Суштина антихристовског духа ј е с т е порицање Исуса као Христа или стварно оваплоћење (утеловљење) Сина Божијег, и противљење Христовом владалачком праву. Апокалипсис - Књига Откривења, последња књига Новог завета, чији ј е аутор ап. Јован Богослов, писац четвртог Јеванђеља. У њој се, у облику симболичних слика и чудесних визија, откривају будућност света и цркве. апокалиптичка литература књиге у Библији које су написали пророци чија имена нису навођена, за људе паћенике, да би им пружили утеху и наду. Једино људи за које ј е приповедање било написано имали су кључ којим су могли разумети скривено значење. Књига пророка Данила ј е изразити пример у Старом за-
25 вету, написана да охрабри борбу Јевреја против силног и злог Антиоха Епифана у Сирији. У Новом завету Књига откривења ј е написана за хришћане које су гонили Римљани. апокрифи - другоканонске књиге четрнаест књига које нису унете у протестантски или ј е врејски канон, али се у римокатоличкој Библији штампају између Старог и Новог завета. Такође у црквенословенским библијама, по узору на Септуагинту, грчки превод Старог завета, наведене су следеће апокрифне, у ствари, девтероканонске, второканонске књиге, па се паримеји - одељци из неких од њих читају на богослужењима у Православној цркви: П-Ш Ездрина, Товита, Премудрост Соломонова, Премудрост Исуса Сина Сирахова, Варух, Посланица Јеремијина, Ι-ΙΙΙ Макавеја. Писане су током 300 година, после јеврејског повратка из вавилонског ропства и после Христовог рођења. Оне су мешавина историје и књижевности и не сматрају се значајним као друге свештене књиге Светог писма, па се сматрало да ј е најбоље не штампати их заједно. Апокрифни списи значи „скривени списи". - Македонска Библија
Ареопаг
26 из 1 9 9 0 . г. садржи свих 14 књига (девтероканонске) без икакве ограде, одн. сврставања у посебну групу, што с е мора чинити.
њим говори у Ираку и Сирији (нека села).
Аран - 1) син Tape и брат Аврамов. Умро ј е у граду Уру. Аранов син Лот путовао ј е са Таром и Аврамом у Ханан (1 м о ј Аполо - ј е в р е ј с к и хришћански 11,26-32); 2 ) град у Ханану где мисионар из Александрије који ј е Тара умрο. Б и ο ј е р а ј е био веома угледан у Коскрсница караванских путева ринту (1 Кор 16,12; Дап 18,24између Ниниве, Харкемиса, 2 8 ; 19,1). Месопотамије и обала СредоАпостол („посланик") - Христос ј е земног мора; овде ј е био ценизабрао 12 ученика да иду и тар обожаватеља Месеца (1 Мој проповедају његову науку. 11,32). Скраћено и х називамо Д в а наесторица. После Васкрсења А р а р а т - планина на садашњој граници Турске и Јерменије. број апостола се повећао, јер ј е Има две планине: Млади и В е Господ ј о ш за време свог оволики Арарат. Један део воде са земаљског живота изабрао 7 0 Арарата слива с е у Еуфрат. (одн. 7 2 ) „ м а л и х " апостола, Овде се задржавала Нојева лађа Седамдесеторицу. (1 Мој 8,4). А р а м - син Сима и унук Нојев, < S : ^ U P H O M O P E ·: :Λ СССР vi&iji предак Арамеја (1 Мој 10,22). :
ИАРИГРДД>»—Ч:::->^....' ЧТНФАНС%1 r>L·>££5 '^лнκлpл ~ Α ρ · ρ · τ \ _ ^ ^ : ς·. Г >
,
арамејски - семитски језик којим с е говорило
у Палестини у
Христово време. Првобитно ј е био ј е з и к раширио
Арамејаца по целом
па
се
Блиском
истоку. Богослужење се врши-
fT
y*l
,
m t y p c k a
ч,
КРЗЕРУМ»-ЛК.Ч
..· :Υ·%
°
к ^ ч
СРЕ^ОЗЈЕМНр, Μ С Ж Р Н Ј Л ^ ^ И Р А К
Арарат
Ареопаг - брдо Ареса (бога рата), крај Акрополиса у Атини, где ј е народу говорио арамејски. од најстаријих времена засеНеке књиге Старог завета надало највише судско веће. Ту ј е писане су њиме (Дан 2,4-7; 2 8 ; ап. Павле одржао говор ο Богу Јездра 4,8-6,18; 12-26). У Нонепознатоме (Дап 17, 19.22). вом завету наводе се арамејске Армагедон - име које значи речи ( М к 5 , 4 1 ; 7 , 3 4 ; 1 4 , 3 6 ; „Мегидонско брдо", око 3 5 к м 15,34; 1 Кор 16,22). Данас с е западно од Јордана. Мегидо ј е био ло
на старојеврејском,
a у
Арод
27
град у Палестини где су се одиграле две битке (Суд 4 , 1 2 - 2 4 ; уп. 5,19 и 2 цар 2 3 , 2 9 ) . У Отк 16,16 о в и м и м е н о м н а з и в а се место
на к о ј е м с е Б о ж и ј и непри ј а т е љ и о к у п љ а ј у за п о с л е д њу, о д л у ч у ј у ћ у битку.
Асирско светско царство
Арод - извор у пећини и тече према Језраелској долини (Суд 7). Ту ј е Гедеон, пред напад на Мадијане, дао да се
преберу
његови људи, према томе да ли при пијењу лапћу или клечећи на
коленима
воду
захватају
шакама. Арон - брат М о ј с е ј е в и први израиљски првосвештеник. Помогао ј е да се Јевреји о с л о -
боде ропства у Мисиру (Египту), али касније се супроставио своме брату (4 Мој 3 2 , 1 6 . 2 1 - 2 4 ; 1 2 , 1 - 1 5 ) и дао направити златно теле ради идолопоштовања, док се М о ј сеј налазио на брду Синају и примао Таблице Закона (2 Мој 4). Умро ј е на брду Хор (4 Мој 2 0 , 2 2 - 2 9 ) . Он ј е праотац „синова Аронових", важног свештеничког племена (2 Мој 2 8 , 1 ) ,
28
астролози
први велики свештеник (2 Мој 28; 39; 3 Мој 8-10). Због тога се сви свештеници називају „дом Аронов" (Пс 115,10.12; 118,3; уп. Лк 1,5). „Аронски (или свештенички) благослов" зову се речи у 4 Мој 6,24-26. Артаксеркс - други син Ксерксов и цар Персије (465-424. г.). арханђел (први анђео) - анђео високог положаја (Јуда 9). По св. Дионисију Ареопагиту, сва бестелесна бића могу се сврстати у тзв. „небеску јерархију" (према спису који се њему приписује „О небеској јерархији") у следеће три ј е рархије, а свака у три лика: виша: серафими, херувими, престоли; средња: господства, силе, власти; н и ж а: начела, арханђели, анђели. Има седам арханђела, од којих су најпознатији Михаил („ко ј е као Бог"), Гаврил („Бог ј е јак"), Рафаил („Бог исцељује") Уриел („Бог ј е светлост") и др. Архелај - в. Ирод. Асаф („скупљач") - левит који ј е ударао кимвалима и био диригент Давидовог хора. Верује се да ј е написао неколико псалама (1 дн 16,4-7). Асир („блажен") - син Јакова и Зилфе (1 Мој 30,12-13). Постао старешина једног племена које
ј е живело на деоници средоземне обале (ИНав 19,24-30). Из овог племена потиче пророчица Ана (Лк 2,36). Асвир - персијски цар Ксеркс I (486-464. г.) (Jeer 1,1). Асирија - царство које ј е настало на обалама горњих токова реке Тигар. Асирци су победили Северно јеврејско царство 721. г. освојивши Самарију, и држали народ у ропству све док их нису победили Вавилонци (2 цар 7) освојивши Јерусалим 586. г. и када су Јевреје одвели у ропство, „вавилонско" (Пс 137) и држали до 536. године. Аскалон - један од пет главних филистејских градова (Суд 14,19), у коме ј е рођен Ирод Велики. аспида - фантастично биће, полупетао-полузмија, за коју се сматрало да убија погледом (Ис 11,8; Мт 3,7; Рим 3,13). Астина (Јашти) - краљица Асвира (Ксеркса I) - Књ. ο Јестири. астролози - Древни осматрачи звезда и астролози делили су небеса на осам концентричних сфера већ према проласку планета кроз сваку од њих, у нади да ће моћи прорећи судбину или предвидети догађаје (уп. изјаву ап. Павла да ј е
Асур
био „однесен до трећег неба", 2 Кор 12,2). Без обзира на неуспехе, њихово пажљиво праћење небеса водило ј е до постепеног развоја науке астрономије. Асур (Ашур) - главни бог Асираца и назив њихове прве престонице (Јездра 4,2). Атина - град у Грчкој, који ј е ап. Павле посетио на II мисионарском путовању. Био ј е велики светски центар у древна времена, чувен по уметности и учености, по војној сили и колонијама. У Дап 17,15-34 го-
29 вори се ο деловању ап. Павла у Атини. Ахав („очев брат") - израиљски цар, око 870. до 850. г. Његова жена Језавеља ј е покушала да заведе службу богу Валу, због чега га ј е укорио пророк Илија. Ахав ј е гајио веру у лажне богове. Убијен ј е у једном устанку (1 цар гл. 20-22). Ахаз („Он ј е ухватио") - јудејски краљ, око 735. до 715. г. Био ј е вазал Асираца. Исаија, Осија и Михеј говорили су против њега (2 цар 16).
30
Бадем - дрво у Палестини, цвета у јануару. Израиљцима ј е било симбол наде. Бадем ј е процветао на Ароновој палици (4 Мојс 17,8). бакља - део чврсто уврнутог запаљивог материјала бацан преко градских зидина за време опсаде. „Главња (бакља) истргнута из огња" означава човека којег ј е Бог спасао (Амос 4,11). балсам - уљана материја пријатног мириса добијена од неких
врста дрвета; користи се за умањење бола, у козметици и за балсамовање (1 Мојс 37,25). балсам гилеадски - смола од коре неког шибља; користи се као лек (Јер 8,22). банка (мењачница) - тезга или сто где су се обављали новчани послови (није то била посебна зграда као данас) (Лк 19,23). беси - зли дуси. бесквасни хлебови - в. Пасха. Библија - в. Свето писмо.
бичевање
бичевање - кожним каишевима са уплетеним коскама или металним предметима бичевани су преступници, мушкарци, који нису имали римско држављанство (Дап 2 2 , 2 5 ) . Углавном ј е претходило распињању (Мт 20,19; 27,26; Јн 19,1), при чему ј е већ могло доћи до смрти. благовест - радосна вест арханђела Гаврила Марији да ће постати мајка Сина Божијег (Лк 1,26-38). Благовест ј е превод грчке речи „евангелион" Јеванђеље. благодат - небеска сила, коју човеку дарује Б о г ради с п а с е - њ а . „Благодат и истина поста-де кроз Исуса Христа" (Јн 1,16). благослов - радња којом се Господ призива да излије своју милост на некога. У првом реду изрицао га ј е отац. Он ј е био уједно и свештеник куће и његов благослов утврђује кућу. Благослов, такође, одређује судбину човекову, јер једном изречен благослов не може се опозвати. To се види из Јаковљевог благосиљања Исака и Исава (1 Мој 27). Нарочито ј е делотворан благослов родитеља (1 Мој 9,25; 27,28-29). Благосиља се у разним приликама: при растанку или
31 удаји - Ревека нпр. (1 Мој 24,60), кад се добијају поклони, за нечију помоћ (1 Мој 9,26; 1 цар 1,31), кад се нешто жели или моли (1 Сам 1,17 - пр. Илије Ану). Нарочито моћ има свештеников благослов. Бог ј е заповедио Арону и свештеницима да благосиљају народ (4 Мој 6,22.27), и то овим речима: „Да те благослови Господ и да те чува! Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив! Да Господ обрати лице своје κ теби и даде ти мир!" (4 Мој 6,24-26; 3 Мој 9,22-23). To ј е ароновски благослов (види). После вавилонског ропства свештеници су изговарали благослов свако јутро и вече после принете жртве. To исто врши се и у синагогама. Само се у Храму без прекида изрицао благослов. Учитељи су благосиљали ђаке, а Христос своју духовну децу при евхаристији хришћана (1 Кор 10,16). Највиша заповест ј е Христова порука: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну" (Мт 5,44). Блаженства - стихови којима почиње Христова Проповед на гори: „Блажени..." (Мт 5,3-12; Лк 6,20-23). блуд - у преносном значењу ова реч означава непослушност
брада
32 према Богу (Осија 1,2; 3,1) и обраћање
другим
боговима
(Откр 14,8). Бог - име дано Творцу васионе, Владару неба и з е м љ е ,
Оцу
свих нас. Б о г (код пагана) - надљудско биће које се сматра да има моћ над природом и човеком; лик или животиња за коју се мисли да има божанска својства;
идол
(Ис 4 4 , 1 5 ) . богобојажљиви (Дап 13,16 и др.) пагани који су учествовали на ј евреј ском синагоги држали
и
богослужењу
у
делимично
се
Мојсејевог
Закона.
Треба их разликовати од прозелита, одн. од који су
многобожаца
обрезањем
законито
прелазили у јудејство и обавезивали се да се држе целог Закона. Божија имена: Право Божије име у Старом завету ј е с т е Ј А Х В Е . Употребљавају се и друга имена, која су већином више с в о ј с т в а него имена (нпр. Господ, Свемоћни, Превишњи); та имена делимично су употребљавали и други народи за своја божанства, нпр. Адонај (Господ), Ел, Елохим, Е л о а х , Шадај. Бог се називао и Господ С а в а о т (Господ над в о ј с к а м а ) . Иначе, „ Е л о х и м "
може означавати више богова (Суд 9,13); ипак ј е углавном ознака за једног Бога. Ретко се „ Е л о х и м " употребљавао за нешто божанско (нпр. духови мртвих, 1 Сам 2 8 , 1 3 ; Мојсије, 2 Мој 7,1). Ј а х в е - најчешће од Божјих имена. To ј е тзв. тетраграм: четири слова - сугласника у време када није било самогласника. Тако ј е писана цела Библија, па ј е у њој Божије име писано Ј Х В Х . Када су тзв. масорети у 9. в. по Х р . додали самогласнике и одвојили речи, они су код Ј Х В Х ставили одговарајуће тачке за вокале, али не оне које припадају овој речи ј е р се она није смела изговарати, већ од другог имена Божијег „едонај", па би побожни Јеврејин увек уместо Јахве читао Адонај! Касније се то заборавило и почели су се читати вокали другог имена означени код Ј Х В Х , па ј е дошло до данас погрешног читања Јехова. брада - Јевреји су неговали браду као знак мужевности. Α као обележје жалости, уобичајено ј е да се почупа или обрије (Језра 9,3; Ис 15,2; Јер 4 1 , 5 ) . Цар Амонита („синови Амонови") грозно ј е увредио Давидове изасланике кад им ј е обријао главе до пола (2 Сам 10,4-5). Египћани су напротив браду
браћа
33
бријали, али често носили вештачку браду (1 Мој 4 1 , 1 4 ) . браћа - браћа, рођаци, чланови једне групе, племена или народа (Мт 23,8). браћа Исуса Х р и с т а - Исус ј е имао браћу од тетке (Мт 13,55; Мк. 3,22; 6,3). Његова „браћа" шаљу га из Галилеје у Јудеју „да ученици твоји виде дела која чиниш". Нису веровали у њега (Јн 7,2-9). Б р о ј е в и - Књига бројева ј е 4 . књига Мојсејева и Старог завета. И з л а ж е и с т о р и ј у Израи-
љаца од њихових последњих дана на Синају, описује путовање до хананске границе - 4 0 година лутања по пустињи и догађаје који су се збили последње године: опис смрти Арона и сестре му Марије, победа над Аморејцима ( А м о ритима) и рат против М а дијана. Књига такође садржи одломке древне поезије и духовног појања. бубањ - стари ударачки инструмент, као мали добош или тамбурин, направљен од козије коже (1 Сам 18,6).
Самарјанин поред свитка самарјанског Петокњижја
34
Вавилон (јевр. Бабел - „врата бога", a у 1 Мој 11,9 реч „балал" значи „побркати") - велики, древни град, главни град Халдеје. Саградио га Нимрод на месту Вавилонске куле, на реци Еуфрату, око 88 км јужно од Багдада. Најпре се спомиње на таблици са клинастим писмом око 2700. г. За славу и моћ Вавилона заслужан ј е цар Навуходоносор II (604-562. г.), када је овај град постао центар
велике царевине. Вавилонце су најзад победили Персијанци и целој царевини дође крај. У Библији ј е Вавилон симбол светске силе непријатељске Богу (2 Мој 13,1). Зато ј е у Новом завету Вавилон надимак заРим (Откр 14,8; 17,5). Вавилонија - древна држава у плодној равници коју су наводњавале реке Тигар, у доњем току, и Еуфрат. У својој првобитној историји била ј е
35
Вавилонска кула
подељена на Акад и Сумер. Градске државе - као Ерех, Ур, Ериду, Лагаш, Ума и Нипур бориле су се за превласт све док на престо није дошао цар Саргон I (235. г. пре Хр.). Цар Хамураби ( 1 7 9 2 - 1 7 5 0 ) ујединио ј е семитске и несемитске народе и сместио престоницу у Вавилон. Дао им ј е чувени „Хамурабијев законик". Најпознатији владар Вавилоније био ј е Навуходоносор, око 604562. г. пре Хр. Ускоро после његове смрти опала ј е моћ ове државе.
отаџбину ако то желе. Иначе, за време јеврејског робовања у Вавилону, где ј е одведено углавном становништво из Јудеје и, наравно, Јерусалима, осим ратара у сиромашним местима, поготово у Самарији, почели су се насељавати нејеврејски народи, касније прозвани Самарјани. Цар Кир је дозволио Јеврејима повратницима да подигну Храм, што су они и учинили, али ј е ипак велики број Јевреја више волео да остане у Вавилону.
Вавилонска кула - у 1 Мојс гл 11. излаже се како су људи градили кулу која би доспела до самог неба, али ј е Бог разорио овај план тиме што ј е учинио да се нису могли споразумевати, те кула никад није била подигнута. Приповест настоји објаснити како ј е дошло до тога да различите pace и племена говоре различитим језицима.
Вазнесењс - узнесење Господа Исуса Христа са Земље на Небо - прославља се у 40. дан после Васкрса (Ускрса), увек у четвртак. Код нас ј е овај празник познат као Спасовдан (Дап гл. 1; Лк 24,50-53). Вазнесење ј е предуслов ширења Цркве „тја (све) до краја земље" (Дап 1,8).
Вавилонско ропство - Вавилонци су надвладали Јевреје 597. г. и још једном 586. г. пре Хр. Јерусалим ј е разрушен, а многи Јевреји су заробљени и одведени у Вавилон, где су у ропству остали око 50 година. Када ј е персијски цар Кир поразио Вавилон 539. г., он ј е дозволио Јеврејима да се врате у своју
Вал („господар" или „власник") многобожачки бог раста и плодности. Њега су на различите начине обожавали
В а л - бог
Варухова књига
36 Хетити, Феничани, Египћани и Хананити. Веровало се да ј е Вал (Баал) потомак Ела, оца богова (Суд 2,13). Валам - предсказивач. Није био Јеврејин, али кад га ј е моавски цар Валак замолио да прокуне Израиљце, Бог га ј е присилио да их благослови. Касније ј е био у искушењу да прокуне Израиљ, а убијен ј е борећи се у редовима Мадијана (4 Мој 2224. гл.). В а л т а з а р (Вавил, „заштити му живот") - вавилонски војсковођа који ј е живео у 6. веку пре Х р . Организовао ј е одбрану Вавилона против персијског цара Кира. У 5. глави Књиге пророка Данила он се меша са Набонидом, јер Валтазар није био син Навуходоносора, нити ј е икад био вавилонски цар. вар (бар) - арамејска реч која значи „син" (нечији), нпр. Вартимеј (син Тимејев), Варава (син Аве, одн. оца).
религијске или културне групе (Дап 28,4; 1 Кор 14,11), посебно онај ко није био Грк (Рим 1,14). Реч нема лош призвук као данас. Варнава („син утехе" - Дап 4,36) апостол, мада не из Дванаесторице. Рођен ј е на острву Кипру и био пријатељ ап. Павла, којег ј е пратио на I мисионарском путовању Био ј е важна личност у раној Цркви (Дап 11-15). Вартимеј („син Тимејев") - слепи просјак, којег ј е Христос исцелио близу Јерихона због његове велике вере (Мк 10,46). Вартоломеј („син Толомејев") један од Дванаесторице (апостола). У списковима апостола које наводе Матеј, Марко и Лука спомиње се поред свог пријатеља Филипа; у Јеванђељу по Јовану његово име ј е Натанаил. Можда се мисли на истог човека (Мт 10,3). Проповедао ј е у Индији, Арабији и Јерменији, где ј е распет стрмоглавце.
Варава („син очев", ава = отац) разбојник и убица, којег ј е Пилат, на наваљивање гомиле, ослободио за време суђења Христу (Мт 27,15-26; Мк 15,615; Јн 8,39).
Варух („благословени" или „нека ј е благословен") - секретар и пријатељ пророка Јеремије (Јер 32). ..
варварин (понекад преведено са „дивљак", „туђин") - свако ко није члан своје националне,
Варухова књига - није у канону, тј. званичном списку књига Светог писма, и води се међу
Васан
другоканонским књигама Старог завета. Написана ј е после разорења Јерусалима 70. г. по Хр., на шта указује својим алегоријским језиком. Васан - област источно од Јордана, у ранија времена чувена по храстовима и стоци. Израиљци су га освојили под Мојсејем (4 Мој 32,33). васкрсење - Божије оживљење сопственом вољом и силом. Васкрсење Исуса Христа (Мт 28,1-10; Мк 16,1-9; Лк 24,1-9; Јн 20,1-14). „Ја сам васкрсење и живот" (Јн 11,25-26). Христос ј е својим васкрсењем најочигледније доказао божанску власт своју над животом и смрћу; на том Васкрсењу заснива се и наше опште човечанско васкрсавање (старословенски васкршење оживљавање вољом свемогућег Промисла. Пример: кћери Јаирове у Капернауму (Мт 9,18-19.23-26; Мк Ј 5,22-24.3543; Лк 8 , 4 1 - 4 2 . 4 9 - 5 6 ) . Сина удовичиног у Наину (Лк 7,1115). Лазара из Витаније (Јн 11,38-44). Многих умрлих светих (Мт 2 7 , 5 2 - 5 3 ) . Разговор Христов са садукејима ο васкрсавању мртвих (Мт 22,2332; Т 12,18-27; Лк 20,27-38). ват - мера течности, око 37 литара (Ис 5,10). В . мере.
37 ведро - мера течности, неколико литара (Јн 2,6). вез - мрежа за косу (Ис 3,18). Вел - један од главних вавилонских богова; владао ј е земљом и ваздухом. Велиар (Велијар) - Сатана: извор сваког зла (2 Кор 6,15). Велзевул - кнез ђавола, демона (Мт 12,24). У старозаветна времена био ј е бог мува (2 цар 1,23), кој ем су се Φилистеј ци клањали. Књижници и фарисеји говоре да Христос изгони ђаволе силом Велзевула (Мт 9,34; 10,25; 12,24 и др.), Христов одговор (Мт 12,25-33). Величит душа моја
Господа...
в.Маријина песма (Лк 1,46-55). венац - давао се као награда на грчким играма и представљао ј е симбол победе и радости. Носили су га и римски владари. „Трнов венац" стављен ј е на Христову главу ради исмевања значаја самог венца (Јн 19,2). Венијамин („син десне руке", „син југа или среће") - дванаести и најмлађи син Јаковљев. Рахиља га ј е родила у Витлејему. Стао ј е на чело једног ратоборног племена израиљског, чији су потомци били цар Саул и св. ап. Павле (1 Мој 35,16-19).
38
високо место
вет (бет) - јевр. префикс са значењем „кућа" (неког, нечег), нпр. Вет-ел (Ветиљ) = дом Бога (1 Мој 12,8). Ветиљ („дом Божији") - градић, лежи 18 км северно од Јерусалима. На овом месту Аврам ј е саградио олтар, а Јаков имао визију. Цар Јеровоам (932-911. г.) такође подигао државно -
светиште (1 цар 12,29), да би у северном царству створио противтежу Јерусалиму. Иначе, Јаков ј е дао име овоме месту (1 Мој 28,19). У Ветиљу ј е неко време чуван Ковчег завета (Суд 20,27). Град ј е срушио цар Јосија пошто ј е постао центар идолослужења (2 цар 23,15).
Вечера Господња (Тајна вечера, причешће) - то ј е последњи обед Христов са његовим ученицима када ј е јео пасхалну вечеру у „горњој" соби („горница") на један дан пред своју смрт (Лк 22,7-13). За време обеда Христос ј е благословио хлеб и вино и заповедио ученицима да их једу и пију њему у спомен. Први хришћани почели су да светкују Вечеру Господњу у јерусалимској цркви. Овај догађај ј е послужио као окосница за данашње Причешће, Евхаристију.
вечера - јеврејски обед врло тачно прописује општи поредак и све појединости гозбе, како обичних тако и празничних, a нарочито пасхалне вечери. видело - светлост. вино - вино са измирном дају Господу да пије пред Распеће. Виноградар - упоређивање Бога Оца са виноградаром (Јн 15,1). виноградна лоза - Христос упоређује себе са лозом - чокотом, а ученике са гранама његовим (Јн 15,1-6). Вирсавеја („извор заклетве") Град на јужној граници Израиља. Овде су Аврам и Авимелех склопили савез („ухватили веру"), (1 Мој 21,2232). Место где ј е Аврам ископао извор и где ј е пророк Илија тражио заштиту од Језавељине освете. Данас се ту могу видети три извора и остаци других (1 цар 19,3). високо место - брдо на коме су грађена светишта и олтари и где су се некад многобошци, a понекад и Јевреји, клањали идолима. Пророци су против овога проповедали кад год су се Јевреји окретали од правог Бога (1 цар 11,7). - Као таква места спомињу се и „лугови".
Витанија
Витанија („кућа сиромаха", „дом беде") - село на источној падини Маслинске (Јелеонске) горе, тек 2 км од Јерусалима на путу за Јерихон; до ње се долазило стазом преко брда. Христос ј е овде често посећивао своје пријатеље, као Лазара и његове сестре Марту и Марију (Лк 10,38; Јн 11,1.18). После свог свечаног уласка у Јерусалим Христос се повлачи у њу и проводи ноћ (Мт 21,17). Христос долази овде на шест дана пред Пасху (Јн 12,1). Витезда („дом милосрђа") - бања купатило у Јерусалиму, коју су напајали извори. Одатле се вода подземним каналом одводила за храмовну употребу. Болесни су ступали у бању у нади да ће бити исцељени (Јн 5,2-9). Витлејем („дом хлеба", одн. хране) - град 10 км јужно од Јерусалима. Био ј е први завичај Давидов, али му слава почиње на историјској чињеници, изнетој у Јеванђељу по Луки, да ј е овде рођен Исус Христос (Лк 2,4). Витсава (Вит-Савеја) - супруга Урије Хетејина, коју ј е Давид дао преотети. Он ј е био удесио да њен муж буде у првим борбеним редовима, и тако ј е уби-
39 јен. Тада ј е Давид узе за жену и постави за царицу. Соломон ј е био син Давида и Вит-Савеје (2 Сам 11,12). Витсаида („дом рибарења") - рибарско село северно од Галилејског језера. Била ј е родно место апостола Петра, Андреја, Јакова, Јована и Филипа, првих ученика и апостола Христових (Мт 6,45). Спомиње се и Витсаида Јулијина, градић на североисточној страни истог језера при утоку Јордана; подигао га ј е Тетрарх (четверовласник) Филип у част Јулије, кћери императора Августа. Христос се удаљио у пустињу близу овог места (Лк 9,10; Мт 14,13; Мк 6,32). Поменута ј е у броју градова чије становнике Господ укорева за нераскајаност (Мт 11,21; Лк 10,13). Витфага („дом смокава") - село на Маслинској гори, између Витаније и Јерусалима. Христос пролази кроз њу (Мт 21,1; Мк 11,1; Лк 19,29). власт - Господ ј е учио као онај који власт има, Син човечији има власт опраштати грехе. Христос даје ученицима власт над нечистим духовима. Христу ј е дата власт над сваким телом и свака власт на небу и на земљи... (Мт 28,18; Јн 17,2).
40 Воанергес - надимак који ј е Исус дао Јакову и Јовану, двојици својих ученика, а значи „синови громова" (Мк 3,17). вода жива - назив за изворску воду, за разлику од устајале воде у цистернама. У Јн 4,10-11 овим изразом означен ј е живот који Христос дарује. водени судови (у ствари, судови за воду) - на истоку поред улаза у дом стоје обично велики камени судови за воду, да би сваки путник опрао руке и ноге (Јн 2,6). Воз („у њему ј е снага") - потомак Давидов. Живео у Витлејему и оженио се Рутом, која ј е рођена у Моавској (Рута 1-4). В р а т а П а к л а - израз метафоричан и узет из источњачког живота. Врата градска била су зборна места за трговину и расправу спорова; ту су се скупљале и народне старешине. Ова врата су била необично снажно утврђена. Стога ј е Х р и с т о с овим изразом хтео казати: никаква сила и лукавство Сатанино неће одолети Његовој Цркви (Мт 16,18). вратари - (на прагу: 2 цар 25,18). Нису исто што и Храмовно особље „чувари врата", тројица свештеника високог положаја, који су ишли непо-
Вул
средно иза двојице највиших свештеника. Биће да су вратари на улазу у Храм морали да проверавају култну чистоту посетилаца пре него што би они смели ступити у Светињу. Поред овога, имали су задатак да надгледају Храмовну таксу. врачање (гатање) - покушај читања будућности или одређивања непознатог магичним или мистичним средствима, нарочито неком врстом надахнућа или тумачењем извесних знакова, као што су лет птица, изглед и појава животиња, појава воде наливене у суд, бацање коцке и др. Јевреји су у врачање уводили некромантију: прорицање будућности призивањем духова из мртвих и разговор с њима (1 Сам 28,8). Класичан пример ј е одлазак цара Саула код ендорске врачаре коју ј е молио да призове дух Самуилов (1 Сам 28,7). To ј е најкарактеристичније место у Св. писму ο спиритизму. Стари завет опомиње да су врачаре „гад пред Господом", да им се не верује и да ј е злочин саветовати се с њима. вул (бул) - древно јеврејско име за осми месец, исто што и мархешван. To ј е кишовити период, октобар-новембар (1 цар 6,38).
41
Г а в а ј а („узвисина") - завичајно место цара Саула (касније његова престоница), 4 км северно од Јерусалима. Била ј е разорена за време Судија (Суд 2 0 , 2 9 - 4 8 ) . Четири стотине година била ј е војно упориште (1 Сам 10,26). Гаваон - град у брдима северозападно од Јерусалима (ИНав гл. 9 ) . Најпре ј е припадао Х о ритима. Овде ј е обешено седам синова Саулових, и овде ј е Давид однео победу над Филистејцима (1 дн 14,16).
Гаврило („Бог ј е ј а к " или ,јунак Божији") - један од (седам) (арх)анђела, весника Божијих. Он се у различита времена ј а в љ а о Данилу (8,16; 9,21), Захарији (Лк 1,8-20) и Пресветој Дјеви Марији и рекао ј о ј да ће родити сина и наденути му име Исус (Лк 1,26-38). Гад -1) Прародитељ једног од 12 племена Израиљевих. Најстарији син Јакова и Зилфе (1 Мојс 30,11); 2) пророк у Давидово време (1 Сам 22,5).
42
Галилејско ј е з е р о
Гадара - град у Декаполису (Десет градова), где ј е Христос исцелио човека са нечистим духом. Његова локација није поуздано утврђена (Мк 5,1-20; Лк 8,26). Зове се и Гергеса или Гераса. Гадаринци - становници Гадаре. Гађани - ратоборно племе. Они су помогли Давиду против Саула. Касније су суделовали у побуни Јеровоамовој, и дозволили му да
подигне
престоницу
у
Фануилу (1 цар 12,25). Газа (,јака"?) - главни од пет филистејских градова, од великог трговачког значаја. Историја ο Самсону одвија се у Гази (Суд 16,23-31). Према Дап 8,26 она лежи на путу којим ј е ишао етиопски дворјанин. Данас ј е спорни појас, насељен углавном Арапима. Галада, Гилеад („камење сведочанства") - 1) име тројице људи у Старом завету. Једно од њих ј е носио отац моћног Јефтаја (Суд 11,1); 2) град близу Миспе (Ос 6,8). Овде ј е рођен пророк Илија; 3) високо пасиште јужно од реке Јармута и северно од реке Арнона (4 Мојс гл. 32). - У Галаду су Јаков и Исав измирени, Лаван ј е рекао збогом своме нећаку Ја-
кову (1 Мојс гл. 31), а Авесалом подигао побуну. Судија Јефтај и пророк Илија потицали су из Галада (1 цар 17,1). Галатија - део Мале Азије; римска провинција (1 Кор 16,1). Галатима посланица - девета књига Новог завета. У овој посланици ап. Павла упућеној црквама Галатије излажу се најважнија питања хришћанске вере, и он брани своје право на апостолство. Сматра се да су Галаћани углавном Келти, досељени у Малу Азију од 278.Г. пре Хр. Галгал - в. Гилгал Галилеја („област") - северни део Палестине, западно од реке Јордана. Њене тачне границе разликовале су се у разним периодима. У Христово време она ј е била римска провинција, којом ј е у име Рима владао Ирод Антипа. Назарет јој ј е био центар. Христос ј е до своје 30. године живео у овом градићу и зато ј е назван „Назарећанин" (Мк 1,24; 4,67; Лк 4,34; 24,19). У Галилеји су још познати новозаветни градови: Капернаум, Кана и Витсаида. Галилејско језеро - језеро са свежом водом; то ј е уствари проширење Јордана на његовом даљем току (Мт 4 , 1 8 ) .
Галион
Другачије се зове „Тиверијадско море", „Генисаретско море", „Море", „Језеро". У новозаветна времена називано ј е и Хинерет („у виду харфе"). Рибарење и бродоградња биле су главне индустријске гране градова процветалих на његовим обалама. Галион - брат философа Сене-ке, намесник Ахаје, у Грчкој, римској провинцији од 51-52. г. Ап. Павле ј е изведен пред њега на суђење, а Галион нађе да ј е невин (Дап 18,14). Гамалило („награда од Бога") -1) кнез у племену Манасији-ном. Он ј е помогао при броја-њу Израиљаца у Пустињи (4 Мој 1,10). 2) Фарисеј, члан Синедриона и раније учитељ ап. Павла (Дап 22,3). Према Дап 5,34-39, он сматра поступке против хришћана непотребним, па су апостоли Петар и Јован пуштени на слободу. Гаризим - гора (868 м) југозападно од Сихема. Према 5 Мој 11,29; 27,12, брдо благослова. На њему се налазио самарјански храм (према Јосифу Флавију саграђен у 4. веку) који ј е разорио Макавејац Јован Хиркан 107. г. пре Хр. Он ј е сматрао да ј е законито богослужење само у јерусалимском Храму. Колико ј е то питање
43 неважно за хришћане показује Христов разговор са Самарјанком (Јн 4,19-24). Још и данас мала самарјанска заједница прославља празник Пасхе на Гаризиму. Гат - један од пет филистејских градова чија локација није установљена (Инав 11,22; 1 Сам 5; 17,4; 21,10-22,1; 2 Сам 15,18; 2 цар 12,17; 2 дн 11,8; 2 6 , 6 ) . Био ј е родно место Голијата, иначе завичај и других „диво-ва" (1 Сам 17,4). Израиљци су га често нападали. Давид га ј е освојио. Кад су Филистејци заробили Ковчег Завета, однет ј е у Гат, па ј е настала куга.. Касније кад ј е Давид бежао од Саула, утекао ј е у Гат. Војници из Гата помогли су му кад ј е син му Авесалом повео побуну. Град ј е једно време био у Јудином царству и најзад пао под Сиријце 717. г. гвожђе - прво познато гвожђе било ј е метеорско. Гвоздена руда ј е налажена у Асирији, Египту, Малој Азији и Ханану. Хетити су били произвођачи гвожђа у старозаветно време. Бодежи, пијуци, турпије, копља и мачеви прављени су од метала. Понекад, као код пророка Амоса (1,3), базалт се звао гвожђе. „Северно гвожђе" код 'Јер 15,12 било ј е можда челик,
44
Гелвуја
а „челик" ј е био туч. Гвожђе ј е имало скоро исту вредност као сребро. Јевреји нису знали за обраду гвожђа до времена царева. Гебал (Гивал, „брдо") - једно од најстаријих насеља на феничанској обали (око 5000. г. пре Хр.). Повезују га са грчким градом Вивлос (вивлос, грчка реч за „књигу" - вивлион); у овом граду произвођен ј е папирус, који ј е увожен из Египта. Гивлеји (Гебалити) били су и вешти каменоресци (Инав 13,5; 1 цар 5,17). Гедеон (Јерубаал) - војсковођа Израиљаца у њиховој успешној борби против Мидијанаца. Ниј е се сложио што Израиљци поштују идоле и утврдио њихову веру у истинитог Бога. Био ј е смео војник и сјајан војсковођа (Суд 6,11-8,35). Из места Офре уклонио поштовање бога Баала (Ваала), па се зато зове Јерубаал. Геена - 1) грчки назив у Новом завету за долину Хином (јевр. ге-хином), према западу и југу од Јерусалима, где су многобошци жртвовали децу богу Молоху (2 цар 16,3; 21,6; 2 3 , 1 0 ) . Реч ј е почела да означава „пакао" (Мт 5,22); 2) у Новом завету место под земљом где су грешници
чишћени у „паклу огњеном" (Мт 18,9), бацани у „огањ вечни" (Мк 9,43.45.47 и др.). To зато што су у време рђавих царева овде Јевреји - идолопоклоници приносили Молоху, бакарном богу амонићанском, на жртву чак и своју децу. Да би ово место учинио вечно одвратним, побожни јудејски цар Јосија издао ј е заповест да се овде баца свака угинула животиња и лешеви преступника (2 цар 23,10-14). Ради предохране од смрада и заразе, у овој долини су непрестано горела велика ватришта, спаљујући све што ј е ту доношено. Зато се Геена назива „Геена огњена" - пакао. Гезер - један од хананских градова против којих ј е војевао Исус Навин (Инав 10,33). Налазио се између брежуљака у крају који чува један од пролаза од Јафе за Јерусалим. Гезер ј е неко време био под Египтом док га један од фараона није дао својој кћерки, жени цара Соломона. Соломон га ј е учврстио као град, углавном као базу за снабдевање у ратно време (1 цар 9,15-17). Археолози су овде открили тзв. „Гезерски календар". Гелвуја - планина која чува пролаз од Равнице језраелске до
Гераса
реке Јордана. Ту ј е победио судија Гедеон (Суд 7,1-22), а Саул и његови синови у рату с Филистејцима изгубили су битку и живот (1 Сам 31; 2 Сам 1,21). Гераса - древни назив за Џераш, око 80 км југоисточно од Галилејског језера, у Јордану. Била ј е једна од десет градова у Декапољу (Мк 5,20). „Околина гадаринска" (Мк 5,1) вероватно значи „гадарински" или „гергесински". Гергеса - у неким рукописима овај назив се употребљава за Гадару (Мт 8,28). Гергесеји - древно племе ο којем се мало зна. Победили су их Израиљци под вођством Исуса Навина (Инав 3,10; 24,11). Гесем (Гошенска земља) - долина у североисточном Египту, где ј е Јосиф населио свога оца и његову породицу. To ј е био онај део Египта најближи Ханану. Израиљци су избегли из Гошена преко Рогозног мора (1 Мој 46,28). Гетсиманија („преса за уље") воћњак или врт на падинама Маслинске rope источно од Јерусалима куда ј е Христос отишао на молитву после Тајне вечере (Мк 14,32; Мт 26,36; Јн 18,1; Мк 14,32-50).
45 Гијезије - слуга пророка Јелисеја. Није остао веран господару и ударен ј е лепром (2 цар 5,2027). Г и л г а л („круг од каменова") назив за неколико градова у Старом завету, вероватно тако прозвани јер су у њима биле гомиле камења постављене за успомену на убијене војнике у рату. Гилгал ј е место између Јерихона и реке Јордана. Јевреји су логоровали у Гилгалу после преласка реке и направили гомилу камења. Одатле су кренули да ослободе Ханан. Постао ј е седиште важног светилишта, и био ј е у области Самуила као судије. Гилгал се спомиње у извештајима ο пророку Илији и Јелисеју. Пророци Осија и Амос осуђивали су богослужење у Гилгалу као празан ритуал (Инав 4,20; Суд 3,19; 1 Сам 7,16; 10,8д; 2 Сам 19,15; 2 цар 2,1; 4,38-41; Осија 4,15; Амос 4,4). гласник - преносилац усмене или писмене поруке, углавном за војничке и политичке сврхе (ИНав 6,25; Суд 9,1; 1 Сам 19,1 и др.). Имао ј е пуномоћ закључивати уговоре или преговарати (ИНав 2; 9,3-15). В . анђео. Гнусоба опустошења - обично се мисли на постављање олтара
46
Година
паганском богу Зевсу у јерусалимском Храму од стране Антиоха Епифана 168. г. пре Хр. (Дан 9,27). Другим речима, потпуни разврат, чак и у храму.
Наступиће у време разорења Јерусалима (Мт 24,15; Мк 13,14 - „мрзост опушћења" код Вука; Бирвиш „гнусоба пустошења").
Година - код Јевреја ј е имала 12 лунарних месеци (354 дана). С времена на време додаван ј е 1 месец (понављањем последњег месеца), да би се попунила разлика између 12 лунарних месеци и једне соларне (сунчане) године. Главна годишња доба била су лето и зима (1 Мој 8,22; 2 Мој 18,16). У климатским условима Палестине пролеће и јесен немају значаја. Ове 2002. године, по јеврејском календару ј е у току 5762. година. Почела ј е 18. септембра 2001. г., а завршава се 05. септембра 2002. г. Нпр. година 1989. била ј е преступна и имала 13 месеци, 54 суботе и 383 дана. Јеврејски календар ј е луно-соларни и година се израчунава у односу на кретање Земље око Сунца. Месеци се рачунају према кретању Месеца око Земље. Μ е с е ц и јеврејске године су: Нисан (март-април), Ијар (априлмај), Сиван (мај-јун), Тамуз (јун-јул), Ав (јул-август), Елул (август-септембар), Тишри (септембар-октобар), Мархешван (октобар-новембар), Кислев (новембар-децембар), Тевет (децембар- јануар), Шеват (јануар-фебруар), Адар (фебруармарт). Д а н и у седмици, сем суботе (шабат = престати; одмор), немају називе јер се ни у Библији не помињу, већ се означавају редним бројем. Јом ришон - недеља, јон шени - понедељак, јом шлиши уторак, јом ревиу - среда, јом хамиши - четвртак, јом шиши петак. Седми дан субота има библијски назив - Шабат. Према јеврејском календару дан почиње од заласка сунца и траје 24 часа. Сунчани круг има по 28 година, а лунарни круг има по 19 година. У обичној години месец Хешван има 29 дана, а месец Кислев 30 дана. Она има дан више од непотпуне, а дан мање од пуне године. Зато се та година зове обичном годином.
Гог
Гог - уобичајени назив за северне народе, непријатеље Израиља (Јез 38,2). Ти крајеви, који се још заједнички називају земља Магога, налазили су се вероватно у Малој Азији. Гог ј е праслика свих израиљских и Божијих непријатеља. Годолија (Гедалија) („велики се показао Јахве") - име петорице људи који се спомињу у Библији. Најважнији ј е био један јеврејски намесник којег ј е поставио вавилонски цар Навуходоносор II после разорења Јерусалима 586. г. Касније ј е убијен (2 цар 25,22-25). гоим (1 Мој 14,1; Инав 12,3) - Под овом речју у јеврејском тексту се уопште разумеју незнабожачки народи, тј. сви осим Израиљаца, али у књизи ИНав (12,23) реч гоим употребљена ј е у смислу властитог имена да означи народ или место, наиме, у броју 31 цара које ј е ИНав победио на западној страни Јордана спомиње се цар Гојима у Галгалу. У књ. Судија (4,223) спомиње се град ХарошетГојим. Голгота - место где ј е Христос распет, изван зидина Јерусалима. Латинска реч „калвариа" значи „лобања", пошто ј е брдо од камена у силуети вероватно подсећало на лобању. Стварно
47 место није познато, јер се спомиње само у Новом завету. На јеврејском се зове Голгота (Јн 19,17). Голијат - филистејски див којег ј е Давид убио. Мада ј е био висок 3 метра, Голијат ј е погођен каменом из Давидове праћке, па ј е Давид притрчао и Голијатовим мачем одсекао му главу (1 Сам 17). гомер - јевр. мера за течност. В . мере. Гомер - 1) син Јафетов и унук Нојев (1 Мој 10,2); 2) Гомера жена пророка Осије (Ос 1,3). Гомора - један од пет градова у равници која се налази на јужној страни Мртвог мора. Замљотрес ј е огњем и сумпором разорио ове градове и равницу ј е покрила вода око 1900. г. Становници тих градова били су пословично зли, и на њихово разорење гледало се као на казну Божју (1 Мој 19,1-28). Други градови били су Содом, Адма, Севоја и Соар. У Светом писму Содом и Гомора су примери којим се опомиње Божји народ на његов суд. Христос каже да ће онај град који одбије да чује његове благовеснике теже проћи од Содома и Гоморе (Ис 1,9-10; Јез 16,48-50; Мт 10,15).
губа
48
горке т р а в е - травке које су Јевреји јели са бесквасним хлебовима на пасхалној вечери за успомену на невоље које су Израиљци имали у Египту пре изласка (2 Мој 12,8). Господ над в о ј с к а м а (Саваот)
-
Бог војсковођа израиљски (1 Сам 17,45). Касније значење је Бог, господар анђела, небеских тела и природних стихија (Пс 46,7). Г о т о н и л о (Отниел) - човек из Јудиног племена и полубрат Халевов, који му ј е дао руку своје кћерке Ахсе, нешто земље и неколико извора као награду што је постигао победу у Киријат- Сеферу („град књиге") за време ослобођења Ханана (ИНав 15,16-19), тј. освојио град посебне учености (библиотеке и др). Г о ш е н - в. Г е с е м .
г р а н а т о дрво - вероватно кедар (Пс 37,35). г р и в н а - оклоп на ногама, ногавица, од колена до зглоба (1 Сам 17,6). гробови - јеврејски гробови били су дубоко усецани у стену, a хоризонталан отвор њихов покривен „голалом" - великом
Гробница у Палестини
каменом плочом. Поређење лицемера са гробовима окреченим (Мт 23,27-29) и са гробовима сакривеним (3 Мој 2,14) ј е знак да су они само споља живи. губа - заједнички назив за различите кожне болести. Лепра ј е само једна од њих. Свима им ј е заједничко да кожа добија мрље (делимично се љушти). Слични знакови се јављају код „губавих" кућа (3 Мој 14,33-55) или одеће (13,47-59). Губави се удаљују из насељених места (свештеник констатује постојање губе: 3 Мој 13,1-44; Мк 1,40-44). Губа се сматрала казном Божјом (4 Мој 12,9 и др.). Губавац ј е морао викати испред себе да ј е губавац. Христос исцељује губавца и објављује да је дошло време спасења (Мт 11,5; 8,2-4; Мк 1,40-44).
49
Д а в и д („возљубљени" или „поглавица" према вавилонском) Дечак пастир из племена Јудиног који ј е постао цар Јудеје и Израиља око 1000. г. пре Хр. и владао 40 година (1000- 960). Давида ј е Самуило помазао за наследника Сауловог. Познат ј е по храбрости, великодушности према пораженим непријатељима, по својој обдарености за песништво и свирање, и по освојењу Јерусалима од Јевусеја. Али, и поред великих врлина, имао ј е и велике
пороке. Остао ј е у сећању као ратник, државник и цар, и као отац Соломонов. У јудејству Христовог времена се очекивало да ће Спаситељ бити Давидов потомак, „син", па ј е израз „Син Давидов" постала Христова титула (Мт 15,22; 20,30; Мк 10,47; Лк 18,38; Мт 21,9 и д р . ) .
•.·,•/.
Д а г о н (јевр. Даг = „риба") - 1 ) Бог кога су Филистејци усвојили и поштовали када су се населили у Ханану (Суд 16,23; 1 Сам 5, 15; 1 дн 10,10); 2 ) аждаја, змија
Дан Господњи
50
представља зло у јеврејским митовима (Откр 20,2). У Египту ј е драгон означавао крокодила. Далида („усталасали увојци") Филистејка која ј е подмићена да изда љубавника Самсона Израиљца. Открила ј е тајну где се крије његова снага и тако га изручила непријатељима (Суд 16). Далмација - римска покрајина од 10. г. пре Хр. Према 2 Тим 4,10 овде ј е путовао Тит. Неизвесно ј е да ли Илирик у Рим 15,19 означава такође Далмацију, мада се у науци тако сматра, па произлази д а ј е ап. Павле и овде проповедао. Д а м а с к - један од најстаријих градова на свету. Основан ј е око пре 4000 година, на плодном месту у Сирији између голих планина и песковите пустиње. Вероватно га ј е Аврам посетио. Давид ј е поразио његове становнике. Касније су Дамаск освојили Асирци (732.Г.), затим је прешао у руке Римљана (64.г.) и, најзад, у руке Арапа. Ап. Павле ј е имао визију Христа на путу за Дамаск, и његово ослепљење ј е излечио овде у дому Ананије (Дап 9,1-25), што значи да је овде била снажна хришћанска заједница.
Дан („судија") - израиљско племе названо по Јаковљевом сину. Дањани су се били обратили лажним боговима, обожавали су бика и постали познати због својих злодела(1 цар 12,28-30). Сматра се да ј е Даново племе у потпуности нестало, али по неким сведочењима из Александрије, то су Етиопљани јеврејског порекла - фалаше, Дан - град на северној граници Палестине, где су Дањани били подигли кип свога бога, у време цара Јеровоама I (1 цар 12,29; 2 цар 10,29). Освојио га ј е Вен-Адад Дамски, и од тада његово име нестаје из историје (1 цар 15,20). У изразу „од Дана до Вирсавеје" (Ам 8,14), Дан означава најсевернију тачку подручја насељеног Израиљцима. дан - рачунао се од заласка до заласка сунца. Ноћ и дан су дељени на 12 часова. В . година. Дан Господњи - (Откр 1,10) први дан у недељи, хришћанска недеља, када су се хришћани састајали на богослужења. Јевреји су светковали суботу као дан одмора, али су хришћани изабрали недељу пошто се тога дана десио највећи догађај у историји спасења - Христос ј е васкрсао из мртвих (Лк 24,30; Јн 20,19).
Дан очишћења
51
Недеља ј е постепено потисла јеврејску суботу као свети дан за хришћанску Цркву (Откр 1,10). Дан очишћења - дан поста, десети дан (седмог) месеца тишри (септембар-октобар) када се Јевреји опомињу својих грехова и моле за опроштај. Док је постојао Храм, свештеници су у име народа приносили жртве Богу, a првосвештеник улазио у Светињу над светињама. Јевреји и данас светкују овај празник као дан поста и молитве. После дана очишћења пости се и каје десет дана (рачунато од дана Нове године - 3 Мојс 23,27-32). У Дап 27,9 зове се „Празник". Такође ј е познат као „Јом кипур" (на јевр.). В . празници. Данило („Бог суди") - пророк. Он ј е главна личност у књизи која се по њему зове - 27. књига Ст. завета. Књига садржи приповедања ο људима који су остали чврсти у својој вери и поред великих патњи, али и утешне поруке
вернима
кад
год
страдају. Свој коначни облик књига ј е добила око 165.Γ. пре χ
ρ-
Данило - Додаци Књизи пророка Данила. To су посебни делови у овој књизи, некада садржани у грчкој верзији овог јеврејског списа, али сада су међу друго-
канонским књигама. Први, назван „Песма тројице младића" углавном се састоји од једне молитве и једне песме; други, „Сузана" прича ο јеврејском фолклору, писана у 1. веку пре Хр. да би се указало на тријумф врлине и ојачао углед Данила; трећи, „Вел и Аждаја" ј е занимљива народна прича писана с циљем да идолопоклонике учини смешнима. Деверски брак - в. Левиратски брак. Девора („пчела") - 1 ) помајка, или дадиља, Ревеке, жене Исакове (1 Мој 24,59; 35,8). Сахрањена ј е под храстом под Ветиљем (1 Мој 25,8), 2) израиљска пророчица која ј е подигла народ, под Вараком, да се бори и победи Хананите и убије њиховог вођу Сисару; у 4 . глави књиге ο судијама прича ј е у прози, a у 5. глави нешто ј е измењена, у стиху (око 1120.Γ. пре Хр.). Девтерономиј (Поновљени закони) - 5. књига Мојсејева, одн. Старог завета. Садржи три Мојсејева говора Израиљцима у равницама моавским, управо пред улазак у Обећану земљу Премда се зове Поновљени закони, књига ј е , у ствари, нова потврда закона које ј е Бог дао на Синају (забележених у 2,3. и
десетак
52 4.
књизи
Мојсејевој),
гођавајући
их
на
прила-
живот
у
Д е л а а п о с т о л с к а - 5. књига Н о вог завета. To ј е наставак ка-
н а с е љ и м а у Ханану. М о ј с е ј им
зивања
поново
Јеванђељу, и написао ј е
приповеда ο
великим
ο Христу
у
Лукином Лука
догађајима током п о с л е д њ и х 4 0
вероватно док ј е био у Риму са
година. Он понавља и нагла-
ап. Павлом. Она описује и Па-
ш а в а Д е с е т заповести, и одре-
влова
ђује
(било их ј е три), како су први
И с у с а Навина за
дника и предводника Велика
тема
наслеЈевреја.
Девтерономија
ј е с т е да ј е Бог спасао и благос л о в и о свој народ. Они се овог морају увек сећати, то волети и бити послушни. стос
назива
Господ
Хри-
највећим
запо-
в е с т и м а ј е д н у из Пон. закона: „Љуби Господа Б о г а свога... (5 М о ј 6 , 4 - 5 ) : и ближњега
свога
као с а м о г с е б е " (3 М о ј
19,18)
(Мт 22,37).
хришћани
запо-
гоњени
путовања и како
се
Црква развијала. Књига ј е писана вероватно 80-85.г. Дерва
- варош
јужној
у Ликаонији,
Малој
Азији
у
(данас
Турска), где ј е ап. Павле проповедао
на п р в о м
мисионарском
и
другом
путовању
(Дап
14,20-21;16,1). десетак
- д е с е т и део
човековог
прихода посвећеног Богу. Н а супрот
- Десет Божијих
Декалог
мисионарска
обичају
у
Египту
и
иначе, где ј е д е с е т а к био п о -
в е с т и , које ј е Бог дао М о ј с е ј у на
рез, д е с е т а к међу Ј е в р е ј и м а био
Синајској гори (2 М о ј 3 4 , 2 8 ) .
ј е првенствено прописан дар за
Садржи се у 2 М о ј 2 0 , 1 - 7 ; 5 М о ј
верске потребе. 5 М о ј 12,5-6.11
5,6-21.
претпоставља
Декапољ („Десет градова") - те-
шаље
да
се
десетак
светишту,
где
примали
сваке
су
га
и
Галаду
левити
(Гилеаду), источно од
горњег
године. У 4 М о ј 1 8 , 2 1 . 2 4 наводи
риторија у В а с а н у тока
реке
Јордана,
којом
у п р а в љ а л о д е с е т грчких
је
гра-
треће
се да искључиво левити примају
десетак
дова, међу њима Д а м а с к , која ј е
службу
служила,
коју
за су
узврат
за
обављали
у
од
светишту и као надокнаду за то
пљачкашких номада ( М т 4 , 2 5 ;
што нису имали земљу. М о ж д а
М к 5 , 1 - 2 0 ; 7 , 3 1 - 2 7 ) . Многи ста-
су промене у односима
новници нису били Јевреји, али
насилно уведене да се удовољи
пред рат с Р и м љ а н и м а
измењеним
као
одбрана
70.г.
условима
биле
живота
пребегли су у Пелу, један од
или локалним обичајима. Д е с е -
о в и х градова.
т к у су подлегали
сви
пољо-
53
ДИВ привредни, сточарски, занатски
сваки Јеврејин ј е био дужан да
и др. производи (3 М о ј 2 7 , 3 - 3 2 ) ,
за издржавање с в е т о г а
али с е д е с е т а к у житу и воћу
приложи
није морао плаћати у натури;
„откуп за д у ш у с в о ј у Г о с п о д у "
пола
Храма
сикла,
као
власник би могао да га за с е
(2 М о ј 3 0 , 1 1 - 1 6 ) . О в о м пропису
откупи по цени за 2 0 % већој од
покорава с е и Х р и с т о с , дајући
тржишне. У време верског па-
за себе и П е т р а грчки статир
да
људи
су
занемаривали
(Бирвиш који ј е
- „четири пре
драхме"),
предаје
свеште-
уплату д е с е т к а (2 дн
31,4-12
М а л 3 7 - 1 2 ) . У другом
Храму
ницима морао бити размењен у
„спреме"
сикал. Иначе у Х р а м у ј е био у
били с у магацини,
би
оптицају феничански новац, па
одлазили у градове д а с к у п љ а -
су ту били и мењачи новца ( М т
ј у д е с е т а к и односили д е с е т а к
17,24-27).
(Нем
13,10-14)
и левити
од д е с е т к а за светиште
(Нем
1 0 , 3 7 - 3 8 ) . Плаћање д е с е т к а с е наставило
(Лк
11,42;
18,12),
упркос терета римских пореза. Д е с е т а к ј е ишао
свештеници-
м а и левитима, и сматран њиховим
правом.
Ο
је
Христо-
вом гледишту на д е с е т а к в. М т 2 3 , 2 3 и Л к 11,42. У Х р и с т о в о време земљорадници и трговци нису се строго придржавали овога. Д а случајно не били д у ж н и , шиоци
Закона
ревносни
би
извр-
су обично
од
с в е г а што су куповали, а подлеже десетку, ј о ш ј е д н о м д а -
д и н а р - сребрни римски новчић, обично дневна зарада радника ( М т 2 0 , 2 ) , уједно и данак који ј е сваки Јеврејин морао плаћати као порез, по глави. To ј е била најуобичајенија
новчаница
у
Х р и с т о в о време. Д а н а с ј е динар новчана
јединица
земљи,
Ираку
и
у
нашој
Тунису.
В.
новци. Дневника
1 . и 2. к њ и г а
књиге
Старог
завета
- две које
садрже р о д о с л о в н е таблице од Адама
до
Аврама,
историју
Давидову, извештај ο С о л о м о -
вали д е с е т и део (Лк 1 8 , 1 2 ) .
новој владавини, историју Ј у -
д и в - необично висок и снажан
ропства. Књиге су писане око
човек. Филистејце, међу којима ј е био див Голијат, називали су дивовима. д и д р а х м а - грчки сребрни новац. Сваке године ο празнику П а с х е
диних царева до
Вавилонског
ЗОО.г. п р е Х р . Добра
пристаништа
- мали за-
лив на ј у ж н о ј обали Крита, где је
брод
ап.
Павла
нашао
скровиште у великој бури (Дап 27,8).
54
душа
Дотан - равница кроз коју пролази каравански пут од Египта за Дамаск; овде су завидна браћа бацила Јосифа у јаму да би га касније продали трговцима који су га одвели у Египат (1 Мој 37,12-36). Спомиње се у повести ο Јелисеју (2 цар 6,13) и Јудити (3,9; 4,6). д о ш љ а к - туђинац, слуга (4 Мој 15,15). д р а х м а - сребрни новчић који је ковао Антиох; одговарао ј е по вредности римском динару (Лк 15,8). В . новци.
Драхма - новац д у г о т р п љ е њ е - кад се ова реч од-
носи на Бога, исказује се идеја да ј е он „спор на гњев". Бог не хита да спроведе заслужену казну у нади да се грешник може покајати; Бог ј е трпељив. Кад се израз односи на човека, дуготрпљење ј е једна од врлина, плод Духа (Гал 5,22), особина која помаже учвршћењу заједнице, чувању „јединства Духа свезом мира" (Еф 4,2-3). духови у т а м н и ц и - анђели који су погрешили са људским женама,
према јудејском предању, за казну су затварани у дубини земље (1 Мој 6,4). Христовим посредством омогућен је опроштај и духовима у тамници (1 Пет 3,19). Ап. Петар проширује овај Христов подвиг на све људе који су умрли пре његовог доласка (1 Пет 4,6). Дух С в е т и - Треће Лице Свете Тројице. Силази на Христа у виду голуба (на Богојављење), Христос се крштава Духом Светим (Мт 3,11; Мк 1,8; Јн 1,33). Хула на њега неће се опростити. Говориће кроз уста свих апостола (Мт 10,19-20 и др.). Зачеће Исуса од Духа Светог. Исходи од Оца (Јн 15,26). д у ш а - за човека ј е драгоценија од свега (Мт 16,26; Мк 8,36; Лк 9,25). Библија гледа на људско биће као на јединку. Реч „душа" у Ст. завету значи целог човека, целу личност. Нови завет употребљава реч „душа" на сличан начин, мислећи на „људе" (Пс 103,1). Реч треба да покаже да су људи више од физичког тела и кости; они имају ум, и вољу и личност. Нпр. Христос каже: „Не бојте се оних који убијају тело... него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу" (Мт 10,28).
55
Ђ а в о - непријатељ, противник Бога и човека. Потиче од грчке речи „диаволос"; сатана ј е јеврејска реч и значи „непријатељ" (Лк 4 , 8 ) ; у Старом завету ј е настало веровање да ј е ђаво отпали анђео Божији. У Новом завету он ј е отеловљење зла (Мт 13,19), непријатељ (Мт 13,25:28; Лк 10,19), отац лажи (Јн 8,44), кнез овога света (Јн 12,31). Код Мт 4,1-11 Христос ј е једном заувек
скршио моћ ђавола (Јн 14,30), али ипак не коначно што ће се догодити тек при Христовом Другом доласку (2 Сол 2,8; Откр 20,7-10). С њиме ће бити побеђен и Антихрист као његов слуга (1 Јн 2,18; 2 Сол 2,8). За сада су људи позвани да се боре против ђавола, коме се могу одупрети речју Божијом, вером, молитвом (Еф 6,11-18). ђакони (грч. „служитељи") - помагачи у црквеним пословима
ђакони
56 и добротворној делатности. У раној цркви било их ј е седам и ο њиховом избору говори се у Дап 6,1-6. Опсег њиховог деловања не може се ипак тачно одредити, јер Нови завет то не описује, него понашање и
одлике које се траже за ту службу (1 Тим 3,8-13). Вероватно имају неки задатак у вођењу заједнице, јер се ο њима у 1 Тим говори непосредно после „епископа".
Радни дан једне домаћице код номада, као и у насељима,
отпочињао
је
млевењем
брашна.
Користило се оштро камење, за ову сврху посебно уобличено.
57
Е в а - име које ј е Адам дао првој жени, „матери свега живог" (1 Мој 3,20). Одредивши да она буде „човечица" (1 Мој 2,23), Адам ј е хтео да истакне њену битну везаност са мушкарцем, јер она ј е обликована од ребра првог човека (1 Мој 2 , 1 8 - 2 2 ) . Родила ј е
три
сина:
Каина,
Авеља и Сита (1 Мој 4 , 2 5 ) . Е в а л - планина у Сирији, 9 4 0 м надморске висине. Одавде ј е Мој сеј проклео законопре-
ступнике
и
наредио
да
се
управо овде поставе каменови на којима ј е исписан Закон (5 Мој
27,4).
Навин
На
Евалу
проглашава
Исус
Мојсејев
Закон (Инав 8,30-35). Е в а н ђ е љ е - в. Јеванђеље Евенезер („стена помоћи") - 1) Место велике битке у којој су Филистејци победили Израиљце и заробили Ковчег завета. Данас је ово место непозцато (1 Сам 4 , 1 ; 5 , 1 ) ; 2)
58
Екрон
камен који ј е Самуило подигао и тако назвао да би обележио победу Израиљаца над Филистејцима (1 Сам 7,12). Евзиба („моја милина ј е у њој") назив даван Јерусалиму (Ис 62,4). Евил-Марадох (Меродах) - син и наследник цара Навуходоносора вавилонског. Мада безаконит и зао човек, био ј е наклоњен своме затворенику Јудином цару Јоахину (2 цар 25,27-30). Евникија - мајка Тимотејева. Њен муж био ј е Грк (2 Тим 1,5). Павле ј е упутио Тимотеју две посланице. Е в т и х („срећник") - младић из Троје који ј е испао кроз прозор с трећег спрата, где је, слушајући Павлову проповед, заспао и пао. Ап. Павле га ј е чудотворно излечио (Дап 20,712). Е в х а р и с т и ј а (благодарење) - в. Вечера Господња. Егзодус - в. Излазак. Едем - област у којој се налазио Врт Адама и Еве, земаљски рај. Нико не зна где се, у ствари, налазио Врт; претпоставља се да ј е то оаза на ушћу Еуфрата и Тигра (1 Мој 2,8). Пошто су први људи били непослушни,
Бог их ј е истерао из Едемског врта. Едом - покрајина јужно од Мртвог мора, распростире се до Акабског залива (Елат). Едомити су, по традицији, водили порекло од Јаковљевог брата Исава, и стотинама година били огорчени непријатељи Израиљаца (1 Мој 16,1-19; 1 цар 9,26 и др.) Најзад беху присиљени да пронађу нови дом на југу Јудеје, крај касније назван Идумеја. Одатле ј е народ био одведен у ропство. Ирод, јеврејски цар од 37. године, био ј е Идумејац. Земља ј е престала да постоји као независна кад су Римљани разорили Јерусалим 70.г. по Х р . Е г и п а т (је Р- „мисраим", отуда Мисир) - земља која се протеже поред Нила преко југозападне израиљске границе. Одувек ј е вршила велики утицај на све северне суседе. Синови и потомци Јаковљеви боравили су у Египту неких 4 0 0 година. Египћани су често освајали израиљске земље све док, у време цара Давида, њихова власт није ослабила, па ј е Давид могао да уједини Израиљ и Јуду у једно царство. в
еја - сова, ноћна птица, симбол мудрости (5 Мој 14,13). Екрон - в. Акарон.
59
Еклисиаст
Еклисиаст - Проповедник књига Ст. завета.
-
Е л - реч за „Бог" у древним семитским језицима. Ова реч могла би се употребити и као властита и заједничка именица. Као властита именица, Ел се односи на Бога у пантеонима Хананаца. У Библији се реч употребљава често у личним именима (нпр. Елиав, ЕлиИлија). Елохим ( Ј Р - ) Ел, ј е с т е најуобичајенија библијска реч за Бога, али се Ел често појављује у Библији у односу на Бога, посебно у књизи ο Jo ey и у другим песничким делима. Често се употребљава у именима на крају речи (Даниел=Данило, Габриел = Гаврило, Емауил, и др.), па и у географским називима, „ В е тел"= Ветиљ, „кућа Бога"... ев
а
н
е
Е л Шадај - име које ј е Бог узео да се открије патријарсима у тзв. „свештеничком" извору Петокњижја. Поред одељака у 1 Мој 1 7 , 1 ; 2 8 , 3 ; 3 5 , 1 1 ; 4 3 , 1 4 ; 48,3 и 2 Мој 6,3, ј а в љ а се код Јез 10,5. Ел Шадај, као и друга јеврејска имена Бога у Постању почиње са елементом Ел, „Бог", плус именица или придев, нпр. Ел Олам („Вечити Б о г " ) , Ел Елион („Бог највиши"), Ел Елое Јизраел („Ел Бог Израиља). Етимологија речи Шадај ј е
неизвесна; „Бог, Онај планине" вероватна ј е , кад се у планину верује као божанско обитавалиште. У 1 Мој 17,1 преводи се са „Бог Свемогући". Е л и м а - (Вар-Исус), лажни пророк или мађионичар, кога ј е ап. Павле срео на Кипру (Дап 13,612). Е л а м - област са оне стране Персијског залива гледано од стране Вавилоније, југоисточно од области која ј е касније позната као Асирија. Елам ј е окупирао народ који ј е освојио Вавилонију, око 2280.Г. пре Хр. Еламити су били дивљачки пљачкаши, вешти у руковању стрелом и луком. Главни град им ј е био Суса, где ј е био уклесан Хамурабијев законик, заплењен за време напада на Ур - пронађен ј е 1901/02.Γ. Сиријци су послали неке становнике Самарије у Елам, а Еламите у Израиљ, на њихово место. Јевреји из „Елама", аутономне краљевине, слушали су проповед ап. Петра на Педесетницу (1 Мој 14,1; 4,9; Ис 11,11; 2 1 , 2 ; Јер 25,25; Дап 2,9). Елеазар („Бог ј е помогао") - има 13 разних људи у Ст. завету са овим именом. Један од њих ј е био трећи син Аронов и, пошто су два старија брата убијена,
60
Емат
постао ј е његов наследник на првосвештеничком положају (4 Мој 20,25). Био ј е задужен за левите и водио бригу ο свему шта ј е било у вези са одржавањем богослужења у скинији (шатору) (2 Мој 6,23; 3 Мој 1 0 ; 4 М о ј 3 9 и д р . ) Елиаким („Бог нека усправи") главни службеник и старешина над свом послугом ј у дејског цара Језекије (2 цар 18,18д; Ис 36-37,6). Блијам - 1 ) Аврамов слуга којег ј е послао у Харан. Елеазар се вратио довевши Ревеку, коју ј е изабрао за супругу Исаку (1 Мој 15,2); 2) Млађи син Мојсеј е в (2 Мој 18,4); 3) јудејски пророк који ј е предсказао бродолом Јосафатових лађа када се овај јудејски цар спријатељио с поквареним израиљским царем Охозијом (2 дн 20,37). Елимелех („Бог ј е цар") - човек из Витлејема, муж Ноемин и свекар Рутин. Он ј е са својом породицом избегао у Моав да би умакао влади. Тамо ј е и умро (Рута 1). Елифалет - 1) један од Давидових синова (2 Сам 5,16); 2) ј е дан од Давидових доглавника (2 Сам 23,34); 3) потомак Саула и Јонатана (1 дн 8,39).
Елои - арамејски облик јеврејске речи за Бог; део узвика Христовог на крсту (Мк 15,34), буквално преведен значи „Боже м о ј " . Код Мт 2 7 , 4 6 унотребљена ј е јевр. реч „Или". Обе речи су покушај да се у грчком јеванђељу одразе почетне речи псалма 22, које ј е Христос изговорио. Неки од присутних помислише да Исус зове Илију (Мт 2 7 , 4 7 ; М к 15,35), чије ј е пророчанско повезивање са даном Господњим (Мал 4,5) вероватно доприносило неспоразуму. Други део навода „лима савахтани" значи „зашто си ме оставио". Елохим - име које су стари Израиљци давали Богу. В . Божије име и под Ел. елул - шести месец јеврејског календара, донекле одговара септембру. Емануил („С нама Бог") - име детета чије рођење ј е прорекао Исаија (Ис 7,17). Он ће бити знак да ј е Бог са својим народом и да ј е његова реч истинита. Исаија овде не говори директно ο Месији, али су касније свети писци узели његове речи као пророчанство ο рођењу Исусовом. Е м а т - град на реци Оронту у Сирији, близу израиљске гра-
Емаус
нице. Пао ј е под Асирце, a народ послан у Самарију пошто су Јевреји одведени у ропство (2 цар 17,24-30). Емаус - село 12 км северозападно од Јерусалима, према којем су пешке ишли Клеопа и Лука прве, васкрсне недеље предвече када им се придружио сам Васкрсли Христос (Лк 2 4 , 1 3 3 5 ) . Тачно место села ј е непознато. Ендор („дорски извор") - мала варош око 10 км од Назарета. Ендорску врачару посетио ј е цар Саул уочи битке на Гелвуји (1 Сам 28,7-25). Енеј - човек из Лиде, кога ј е ап. Петар излечио у Исусово име (Дап 9,33-34). Ен-геди (Енгад) („јаретов извор") - оаза на северној обали Мртвог мора. У оближњим кланцима и клисурама Давид се скривао од Саула и њему указао милост у једној пећини (1 Сам 24). Енох („човек") - син Каинов и отац Метусалемов (1 Мој 4,17). Према 1 Мој 5,24 на крају свог живота узнет Богу. Епафрас - грађанин Колосе који ј е ап. Павлу у Риму донео вест ο збивањима међу хришћанима у Колоси. В е с т ј е нагнала ап.
61 Павла да напишс посланицу овој Цркви из сужањства (Кол 4,12). епископ - после апостола највише црквено лице у раној Цркви (1 Тим 3,1-7). Сама реч значи „надзорник". Он ј е трећи степен у лествици свештенослужитеља: ђакон, презвитер, епископ. Е р а с т -1) помагач ап. Павла који ј е са Тимотејем ишао на проповед у Македонију, док ј е Павле остао у Малој Азији (Дап 19,22; 2 Тим 4 , 2 2 ) ; 2) градски благајник у Коринту. Био ј е хришћанин и послао своје поздраве Цркви у Риму (Рим 16,23) есени - били су мала и прилично искључива секта, највише њих неколико хиљада. Настали су у 2. веку пре Х р . као покрет протеста против грчког утицаја на јеврејску религију, против покварених царева и немара међу Јеврејима приликом п р и д р ж а в а њ а Закона. Били су чак строжији од фарисеја. Толико су били огорчени на јеврејско друштво да су се многи издвојили и отишли да живе у монашким заједницама. Кумранска заједница, која ј е написала познате свитке са Мртвог мора, можда ј е припадала есенима. Ова заједница
62
ефод
с е не спомиње у Н о в о м завету,
не само Цркви у Е ф е с у
мада неки п р е т п о с т а в љ а ј у
вероватно
је
Јован
Крститељ
да
проводио
извесно време у пустињи као њихов члан.
свим
него
азијским
Црквама. ефод
- („оплећак") - према 2 М о ј
2 8 , 4 - 1 4 , вишебојни, вунени или
Е т и о п и ј а - стари и данашњи на-
ланени, златом
проткани
зив за з е м љ у која с е граничи са
одеће
првосвештеника.
Египтом и Црвеним морем (1
злата
и
М о ј 2 , 1 3 ) . Према неким енци-
скерлета
и
клопедијама, т а з е м љ а ј е
танкога
платна
да-
од
порфире од
део „Од
црвца
и
од
и
од
узведеног,
нашњи Судан, а не савремена
в е з е н . " Н о с и о се поврх горње
Етиопија, и у многим
одеће,
прево
на
грудима,
дима Старог завета назива се
драгуљима.
Куш.
ефода налазили су се каменови за
ефа - ј е в р е ј с к а мера. В . мере.
и главни град
римске
провинције А з и ј е . О в д е ј е ап. Павле ж и в е о и делао скоро три године,
па
је
Ефес
постао
хришћански центар. На два
мисионарска
своја
путовања
Павле ј е био у њ е м у док није морао да побегне з б о г побуне златара Димитрија
као
пред-
водника произвођача побожних предмета Наиме,
(Дап у
Ефесу
величанствени
храм
једном
прорицање
(?)
прегаче
носили
свештеници млади
(1
Урим
и
су
обични
Сам
22,18),
за
време
Самуило
с л у ж б е у светишту Силом
Сам
6 , 1 4 ) . И судија Гедеон ј е држао оплећак 8,27) тишту
у граду
и Михеј (Суд
примерима
Офри
(Суд
у своме
17,5). „ефод"
био
посвећен
Афродити, богињи плодности. Њен храм се сматра ј е д н и м од седам с в е т с к и х чуда. Е ф е с ц и м а п о с л а н и ц а - 10. књига Н о в о г завета; мисли се да ј у ј е написао ап. Павле у сужањству у Риму око 59-61.г. Упућена ј е
(1
С а м 2 , 1 8 ) и Давид кад ј е играо пред Ковчегом завета (2
19,23-40). је
шаву
Тумим. Ланени ефод у облику
Е ф е с - важан трговачки град М а л е Азије
У
украшен
ефод - оплећак
У
све-
неким изгледа
63
Еуфрат
указује на неки лик или идол
Вавилон
(Суд 8 , 2 7 ; 17,5) или на средство
Еуфрату, и ј е д н а од најранијих
предсказања
цивилизација
(1 Сам
23,9-12;
саграђен настала
на
је
на
његовим обалама (2 С а м 8 , 3 ) . У
30,7-8). Е у ф р а т - („веома широка р е к а " ) најдужа река југозападне А з и ј е (2.700
је
к м ) , извире у Турској,
природна
граница
царстава
египатског
лонског,
а
под
између и
вави-
Соломоном
Старом
завету
често
се
зове
„река", „велика р е к а " . Ехуд
-
судија
Израиљце ством
који ј е од
њиховог
избавио
Моаваца цара
уби-
Еглона
(Суд 3 , 1 5 - 4 , 1 ) .
граница ј е в р е ј с к о г царства.
Почетак свитка пр. Исаије, пронађен 1947. у Кумрану код М р т в о г мора; из 2-1 в. пре Х р .
64
ж а л о с т - код источњачких народа и Јевреја у случајевима туге или дубоке жалости, нарочито за умрлим, различито се изражавала: ударали су се у прса (Наум 2,7), чупали косу и браду (Јездра 9,3), посипали се по глави пепелом (1 цар 4,12), раздирали своје хаљине (1 Мој 37,29), парали лице и изазивали ране на телу (Јер 16,6), проводили време у посту (2 цар 12,16), покривали главу и ишли
боси (2 Сам 15,30), бријали главу и браду (Ис 15,2), везивали костријет на тело (1 цар 21,27). У време дубоке жалости лежали на земљи и седели у пепелу (2 Сам 12,16; Јов 2,8). С плачем су ишле и песме тугованке (Јер 9,17; 2 дн 35,25). Жалост ј е трајала седам дана, a у неким случајевима и дуже. жбан - мала чаша или шоља за држање течности (1 цар 14,3).
жбун
жбун - можда трновити сплет малих багремова, уобичајен у Арабији (2 Мој 3,2-4). жене мироносице Марија Магдалина, Марија Клеопова, Саломија Зеведејева и друге ишле су за Исусом из Галилеје и биле сведоци његове крсне смрти и погреба у петак (Мт 2 7 , 5 5 . 6 1 ; М к 15,40-41.47; Лк 23,49.55; Јн 19,25). Tor истог дана увече приправљају мирисе за помазивање Исусово и у суботу остају код својих кућа по законском пропису (Лк 23,56). У недељу рано долазе на гроб са ароматима (мирисима) да помажу тело свог Учитеља (Мк 16,1-2; Лк 2 4 , 1 ) . женик - сватови не могу плакати док ј е женик с њима. Исус Христос се пореди са жеником, а Јован Крститељ - са другом жениковим (Јн 3,28-29). ж р т в а - У Старом завету познате су многоврсне жртве којима ј е обележен живот Јевреја. Разликујемо: жртве паљенице (или само жртва, ј е р би се животиња цела спалила). Приносила се ујутру или предвече (3 Мој 1,3 и др.; 4 Мој 28,4); жртве јестивне, жртвовала би се само утроба, а месо би јели они који приносе или пријатељи, па се звала и жртва
65 захвална (3 Мој 3,5; 7,16.31; 7,11); жртве за грех (3 Мој 4 ; 5,14-19; 5 Мој 14,22); жртва очишћења, која ослобађа од култне нечистоте или се њоме завршава време неког завета (3 Мој 12,6; 4 Мој 6,10); жртва очишћења сваке године (2 Мој 30,34-37; 3 Мој 16,12д), и др. Пророци забрањују приношење жртве само реда ради, јер жртва треба да ј е израз заједништва с Богом и људима (2 дн 2 9 , 2 1 - 3 5 ; Ам 4,4; Ос. 4 , 8 - 1 4 ; Јер 6,20). После пресељења у Вавилон, Јевреји све више гледају на жртву као чин Законом одређене послушности, па ј е стога обавезна. У Новом завету Х р и с т о с не одбацује старозаветне жртве (Мк 1,44; М т 5,23; Лк 2 , 4 2 ) , али ј о ш више пооштрава пророчку критику жртава (Мт 9,13; М к 12,33). Његов живот ј е с т е Пасха у пуном смислу речи (Јн 1,29; 19,14; 1 Кор5,7). Као жртву једном ј е за свагда принео своју крв (Еф 1,7) и прихватио смрт из послушности (Рим 5,6.8.10; фил 2,8). Христовом жртвом стари Савез са својим жртвама ј е наткриљен (Јев 8,6) и људима ј е удељено ново спасење (Јев 9 , 9 . 1 2 - 1 5 . 1 8 ) . Када хришћани уђу у нову заједницу са Богом (Рим 14,18), тада греси умиру (Рим 6,11.13) и они смеју као
66
жуч
Богу угодне жртве (Рим 12,1) приносити духовне жртве, које се састоје у милостињи (Фил 4 , 1 8 ) , молитви (Јев 13,15) и мучеништву (Фил 2,17). ж р т в е н и к - означава место за приношење жртве, али понекад и споменик за посебну Божију појаву. Патријарси су подизали жртвенике (1 Мој 12,8; 26,25; 3 3 , 2 0 ) . Соломон је подигао жртвеник у ј е р у с а лимском Храму и испред њега (1 цар 7,49; 8,64), Јеровоам у Дану и Ветиљу (1 дн 12,13). Значај жртвеника се смањио у Новом завету када ј е Христос једном за свагда жртвован (Јев 9,28). Христос је нови ж р т в е н и к ο к о ј е м говори Ј е в
13,10. Најстарији жртвеници у Старом завету били су од земље и необрађеног камена (2 Мој 20,24). Касније их замењују жртвеници од камена (Суд 6,20; 1 Сам 6,14). Ту се издвајају жртвеници са четири рога, на сваком углу по један то ј е знак Божије моћи и снаге (2 Мој 21,14; 27,2). Ко се за њих ухвати ужива Божију заштиту (1 дн 1,50), као уточиште, азил. Разликовали су се по намени: жртвеник за паљенице на којем се жртвују животиње, брашно, хлеб и вино, и кадиони жртвеник за паљење тамјана. жуч - материја често довођена у везу са горком травом (Мт 27,34).
67
З а в е т - савез између Бога и његовог народа, Израиља, није исто што и уговор између два једнака партнера. Овде иницијатива увек долази од Бога. Он припадницима савеза даје одређена обећања, али поставља и извесне обавезе. Тако ј е склопио савез са Нојем (1 Мој 9,8-17), Аврамом, праоцем Израиљевим (1 Мој 15,18; 17,14) и са израиљским народом на Синају (2 Мој 19-24). Када ј е народ прекршио овај савез,
пророци Јеремија (31,31-34) и Језекиљ (36, 2 4 - 2 8 ; 3 7 , 2 6 - 2 8 ) наговестили су један нови савез. Христовим посредством Бог ј е склопио тај Нови савез, не само са израиљским народом него са свим људима (Мк 14,24; Лк 22,20). Исус се жртвовао за људе и тако постао посредник новог савеза (Јевр 7,22; 8,6-13; 9,11-22), који није окарактерисан законом него благодаћу Духа Светога. - Грци су имали муке да нађу
68
закљињачи
одговарајућу реч за јеврејски израз Берит, који значи „савез". Одлучили су се за реч „диатики", која значи „последњу вољу", „тестамент", завет. Тако сада говоримо ο Старом и Новом завету, мада би било тачније: Стари и Нови савез. завети - У Старом завету, осим Законом наложених жртава Богу, као и празничних жртава и из побожности, било ј е и заветних жртава (3 Мој 2 2 , 1 8 . 2 1 ) . Завети су давани за указану небеску помоћ или уз молитву за помоћ Божију: „И учини Јаков завет говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем... и ако се вратим у дом оца својега..., камен овај који утврдих за спомен биће дом Божији; и што год даш, од свега ћу десети део дати теби" (1 Мој 2 8 , 2 0 - 2 2 ) . Испуњавање завета, ма како тешко, било ј е обавезно. Драстичан ј е пример судије Јефтаја да ће после победе принети првог члана своје породице кога сретне ако победи била ј е то кћи јединица, коју ј е заиста принео на жртву (Суд 11,30-39). Непромишљен завет Иродов пред својом пасторком причинио ј е погубљење Јована Крститеља (Мк 6,17-29). Зато, пре давања завета треба добро
промислити. Кршење завета ј е грех против 3. Божије заповести. Завулон - син Лије и Јакова, родоначелник племена Завулоновог (1 Мој 3 0 , 2 0 ) . Ово племе заузимало ј е територију око Назарета и Језреонску (Језраелску) равницу све до Сидона (1 Мој 3 0 , 2 0 ) , али није успело да сатре домородачке Х а н а ните. У Суд 4,24 прича се да су Израиљци из Завулоновог и Нефталимовог племена, на Деворину заповест, победили Сисару. Касније се само спомиње земља Завулонова ( М т 4 , 1 3 . 1 6 ) , али не више припадници племена. У Откр 7,8 Завулон се убраја у 12 израиљских племена. заједница светих - хришћани су „свети", према ап. Павлу (Фил 1,1), тиме што су „у Христу Исусу". На другим местима (1 Кор 1,2) позвани су да буду свети јер су „освећени у Христу Исусу". Тако ј е израз „свети" постао природно изједначен са члановима Цркве. „ С в е т и " и „хришћани" учињени су да буду исто, према Дап 9,13 и 26,10. Тако ј е заједница светих - Црква Божијег народа у самој хришћанској заједници. заклињачи (грч. ексоркизо - изгоним) - У Дап 19,13 ова реч
Закон
означава неку класу људи међу Јеврејима који су се издавали за оне који могу изгонити зле духове и заповедати им. У неким случајевима они су стварно изгонили демоне (Мт 12,27). Х р и с т о с ј е апостолима ( М т 10,8) и Седамдесеторици (Лк 10,17) дао власт да изгоне бесове силом Св. Духа, али се ово не ограничава првенствено на апостоле (Мк 16,17). Историја показује да су после апостола и верујући у потоњем времену изгонили демоне именом Христовим. Током времена створила се посебна група са сталном дужношћу заклињања, па и над онима који приегупају крштењу, а данас то чини свештеник. Касније ј е заклињање као служба нестала, а било ј е и злоупотреба. Закон - у ј у д е ј с т в у целокупно М о ј с е ј е в о Петокњижје називано ј е Законом, зато што садржи М о ј с е ј е в о законодавство, а Стари завет ј е описно назван „Закон и Пророци" (Мт 5,17; Рм 3,21). Појам „Закон" простирао се понекад и на цео Стари завет. Према М т 5,21-48, као и својим лечењем у суботу (Мк 3,1-6) Христос ј е поступао противно ономе што ј е Мојсеј рекао. Христос није либерализовао старозаветне прописе, него ј е само хтео да истакне
69 шта Бог тражи од човека: безусловну послушност. з а к о н - од више значења речи „закон" два су у Св. писму: 1/ јединствена сила која одређује редован след догађаја, као нпр. закон природе, и 2 ) што ј е најважније, правило понашања наложено од надлежних власти и, ако има потребе, спровођено казнама. Закон може имати свој настанак у обичају, или у краљевом указу или у откривењу као у случају Мојсејевом, који је на натприродни начин добио Закон Божији на Синају. Израз „закон", без друге одреднице, повремено подразумева цели Стари завет уопште (Јн 12,34; 1 Кор 14,21), али много чешће се користи за наслов Петокњижја (првих 5 књига Старог завета), званог Т о р а („Закон") код Јевреја. Најзад, сав кодекс прописа које је Закон садржавао тицао се свих врста богослужења и прописивао освештане празнике и жртве. У Новом завету израз „Закон и Пророци" (Мт 7,12; 11,13; Лк 16,16: „Закон и Пророци су до Јована") значио ј е пет књига Мојсејевих - законских, „Пророци" - све друге књиге осим чисто песничког дела. Законик - В. књижевник.
§
70
Закхеј - становник Јерихона који ј е постао Христов ученик. Био ј е главни цариник, који ј е незаконито зарадио имовину. Попео се на дрво сикомору („смокву") да би видео Христа, јер ј е био мали растом, а Христос, на његово наваљивање, пристао ј е да уђе у његову кућу, чиме му ј е изменио живот (Лк 19,1-10).
Зелфа
Захаријева књига - 38. књига Старог завета. Мисли се да ј е од укупно 14 глава 6 глава написао други пророк касније, зачини - ароматске повртне материје, као што су гуме, смоле, семена и сокови. Коришћени су у исхрани, за справљање козметичких средстава, балсамовање умрлих и као састојак у тамјану (Лк 23,55-56).
Заретан - међаш у Јорданској долини и центар индустрије. Соломонови рудокопи бакра били су недалеко одавде. Углавном ј е познат по чуду при преласку Израиљаца преко Јордана (Инав 3,16).
Зеведеј - рибар, муж Саломе и отац апостола Јакова и Јована, двојице ученика (Мк 1,19-20). Према Мт 27,56 код Исусовог распећа била ј е присутна Зеведејева жена Салома.
Захарија („опоменуо се Господ") 1) пророк који се вратио из Вавилона 537.Г. и са Агејом подстицао Јевреје да обнове Храм. Други Храм ј е био готов 516.Γ. пре Хр. Захарија ј е преокренуо народну равнодушност за обновом Храма у право одушевљење (Језра 5,1-2; Нем 12,16); 2) Отац Јована Крститеља и члан свештеничке породице. Живео ј е у „горској" Јудеји. У Храму ј е имао виђење у којем ј е најављено да ће његова жена Јелисавета у поодмаклим годинама родити сина (Лк 1,5-25), Јована Претечу-Крститеља.
Зевојим - град који ј е потонуо у Мртвом мору. He зна се место где се налазио. У Аврамово време његов цар се удружио у савез од четири цара против друга четири цара и заратовали код Сидима. У борби ј е Лот био заробљен, али га ј е Аврам спасао (1 Мој 14).
Зевеј - миђански цар кога ј е гонио и погубио Гедеон са својим сином. Због овог дела били су изгласани за владаре (судије) израиљске (Суд 8,10-22).
Зевс - грчки врховни бог (Дап 14,12-13). Зелфа - служавка коју ј е Лаван дао својој ћерки Лији. Лија ј е њу дала Јакову, са којим ј е имала
зец
зец
71
два сина, Гада и Ашера (1 Мој 30,10-13).
ијар, а одговарао ј е деловима априла и маја (1 цар 6,1).
- Јевреји су га сматрали нечистом животињом, јер нема раздељене шапе, папке, а не прежива, и зато није био дозвољен з а ј е л о (3 Мој 11,6).
златно т е л е - идол који ј е Арон дао начинити у Мојсејевом одсуству, а обожавали га Израиљци, који су слично идолопоклонство били видели у Египту (Мисиру). Мојсеј ј е разбио теле кад се вратио са Синаја (2 Мој 32).
з и л о т и („ревнитељи") - ова група националиста ј е очувала дух Јуде Макавејца, побуњеничког вође, који ј е успео да преузме Храм од Сиријаца у 2. веку пре Хр. Одбијали су да плаћају порез Римљанима и били увек спремни за ратовање које би довело до Божијег царства. Зачетници су неколико побуна. Једна од њих ј е имала за последицу римско разорење Јерусалима 70.г. по Хр. После овога растурили су се. Према Лк 6,15 један од Христових апостола био ј е њихов члан Симон Зилот. З и м р и ј е („Јахве је помогао") - цар Израиља који ј е владао седам дана, око 876.Г. пре Хр. Био
је
капетан оклопних возила, на престо ј е дошао после дворске завере и убиства цара Иле (1 цар 16,8-20). Напао га ј е Амрије, капетан у војсци, запалио му двор у Терси, и он буде спаљен у рушевинама. зиф (зив) - други месец јеврејске свете године, касније назван
зли дуси - Изгони их Христос, a изгоне их и ученици његови (Лк 10,17). Изгоне се именом Исусовим (Мт 9,38; Лк 9,49). Исуса признају за Христа и Сина Божијег (Мт 8,29 и др.). Људи их могу изгонити само молитвом и постом (Мт 17,21). Натприродна, демонска бића, често у људском облику, који проузрокују болест, бол, неспокојство или неку беду (1 Сам 16,14.23; 18,10). У Новом завету идеја зла се персонификује (Лк 7,21; 8,2; Дап 19,12); „зли д у х " постај е „демон" или ј е чак „ђаво", подложан ђаволу, Сатани. зло - супротно добру; физичко или морално расуло; све што се не слаже с вољом Божијом (Јн 3,19-20). Физичко зло ј е оно којем се угрожава физички опстанак човека (Јов главе 1 и 2). Морално зло ј е расуло на моралном пољу које настаје из грешне склоности човекове
72
Зоровавељ
(Јак 1,13-15). Делајући по слободној вољи човек можб изабрати или оно што ј е добро или што ј е зло. Бог није творац или узрочник зла, али га допушта, да би се обзнанила његова правда у његовој казни и милости у праштању зла. змија од мједи - У 4 Мој 21,9 говори се како су Јевреје у пустињи уједале змије отровнице због њиховог роптања на Бога и Мојсеја, па ј е Мојсеј добио наредбу да направи змију од мједи (бакра) и постави на стуб да би свако кога уједе, а он погледа ту змију, остао жив. У разговору са Никодимом ова бакарна змија служи као предмет највеличанственије и најдирљивије праслике: „Као што Мојсеј подиже змију у пустињи, каже Исус, тако треба да се подигне Син Човечији" ( Ј н 3 , 1 4 - 1 5 ) , и к а о што су
Израиљци гледајући на бакарну змију били исцељени, исто тако спашће се и сви они који с вером гледају на Христа Распетога. Бакарна змија постојала ј е до времена цара Језекије, који ј е наредио да се она разбије, јер се то претворило у идолопоклонство (2 цар 18,4). Зоровавељ („семе из Вавилона", јер ј е рођен у иностранству) унук Јехоније, заробљеног цара Јудиног. Био ј е директан предак Христов. Вратио се у Јерусалим као предводник са првом групом повратника 537.Г. и преузео кораке да се Храм обнови. Он се није зацарио, јер ј е у то време првосвештеник Исус имао у својим рукама верску и политичку власт (Јездра 3). Подржавали га пророци Агеј и Захарија око обнове Храма (Јездра 2,2; 3-5; Зах 4).
73
идол - лик или слика која служи као предмет обожавања. Ј е врејски пророци су оштро одбацивали идолопоклонство. Идоли су прављени од камена, злата, сребра, дрвета, кости, гвожђа и др. материјала, у облику бикова, телади, змија и људских глава (3 Мој 26,1). идолопоклонство - израиљски Бог ј е једини Бог, па ј е сваки култ других богова идолопоклонство, клањање идолима,
фетишима. To ј е изричито забрањено првим двема заповестима Божијим (2 Мој 20,3-5). Идумеја - покрајина Палестине у новозаветно време, према ј у гозападу Мртвог мора. Подручје Идумеје није сасвим исто са некадашњим Едомом. Одатле потиче династија Иродоваца. Многи су долазили чак из овог краја на далеком југу да виде Исуса у Галилеји (Мк 3,8).
74 Излазак - Књига изласка, друга књига Мојсејева (па самим тим и Старог завета). Описује ослобођење Јевреја из египатског ропства Божијом силом, која ј е делала кроз његовог слугу Мојсеја. Књига захвата време од 1300. до 1200. г. пре Х р . Излаже се Божије обећање да ће Израиљ бити свети народ, као и настанак законодавства. Израиљ ("човек који се бори с Богом",) - име које ј е Јакову дао анђео на потоку Јавоку управо пре него што се састао са братом Исавом, а на крају једне ноћне борбе с неким непознатим бићем (1 Мој 32, 223 2 ) . Његових 12 синова постали су родоначелници 12 израиљских племена. Израз "деца Израиљева" почео ј е да обележава све Јевреје (1 Мој 34,7; 2 Мој 32,4; 5 Мој 4,1). Израиљски први цар био ј е Саул. На његово место ј е дошао моћни цар Давид, а после смрти његовог сина, по мудрости чувеног цара Соломона, царство се распало на Северно - Израиљ и на Јужно Јуда. Израиљ се састојао од десет племена, имао ј е двапут више становника од Јудиног царства, трипут више земљишта и више плодне земље. Главни град био ј е Сихем, затим Тирса, па Самарија коју
Или
ј е изградио Амрије (1 цар 12, 2 5 ; 14,17; 1 5 , 2 1 ; 1 6 , 2 3 - 2 4 ) . Велики трговински путеви ишли су кроз царство и земља се обогатила од трговине. Трајало ј е око 200 година, док га нису освојили Асирци 7 2 1 . г. Племена су расута по Асирији да се никад не врате, и Северно израиљско царство ј е нестало са позорнице све до оснивања савремене државе под истим именом - Израел 1948. год. Израз се употребљава за Израиљ као Божијег слугу страдалнога, в. Ис 49, 3. 5, као и хришћанску Цркву као истински Израиљ. В . Рим 9, 68. 30-32; 10, 12-13; Гал 3, 6-9. 14.23-29; 6,16). В . цареви јудини и цареви Израиљеви. Иконија - напредан град, чувен по воћњацима шљива и кајсија, на висоравни Ликаоније у Малој Азији. Посетили су ј е ап. Павле, Варнава и Јован Марко на свом мисионарском путовању (Дап 13, 5 1 ; 14, 1-6; 9-22; 2 Тим 3, 11). Данас ј е то Која у јужном централном делу Турске. Или ("Мој Бог") 1) - отац или таст Јосифа, мужа Богородице Марије (Лк 3,23). 2) долина у Палестини, на путу између Витлејема и Средоземног мора. У овој долини Саул ј е повео
Илија
војску против Филистејаца, и у борби Давид убија Голијата (1 Сам 17, 19) 3) отац Осије, последњег израиљског цара (2 цар 15, 30). Илија ("Јахве ј е Бог") - велики пророк у Северном царству, у 9. веку. Био ј е верски вођ Израиља и имао великог утицаја на историју и мишљење Јевреја (2 цар 17-2 цар 2 ) . Пореклом ј е из Тесве, па се зато зове и Тесвићанин. Иступао ј е против израиљског цара Ахава, који ј е допустио својој жени Језавељи да уведе Валов култ. На брду Кармилу Илија ј е водио распру с Валовим свештеницима да би се одлучило чија ј е права вера у Бога (Илија се молио Богу израиљском, и он ј е пустио огањ с неба и запалио приложене жртве - 1 цар 18). Показује се на догађају Преображења Христовог на Тавору (Мт 17, 1-13 и др.) Појава Мојсеја и Илије са Христом показује да су се у Христу испунила сва старозаветна пророчанства ("Закон и Пророци"). Према 2 цар 2,11 био ј е узнет на небо и одатле треба да дође пре "Дана Господњег" (Мал 4, 5-6). Илија се призива у невољи (Мк 15, 3 5 ; Мт 2 5 , 47.49) и истиче као узор постојане молитве (Јак 5,17).
75 Илије ("мој Бог") - свештеник при храму у Силому, светишту где се налазио Ковчег завета. Био ј е из племена Јефремовог и прадеда Самуилов, који му се као дечак доводи на учење. Због зала Илијевих синова, Филистејци су заробили Ковчег Божијих "завета" у рату са Јеврејима. Кад ј е Илије чуо ову вест, пао ј е мртав (1 Сам 1-4). Илирик - римски назив за покрајину на источној обали Јадранског мора, где се хришћанство брзо ширило. Скоро да се поклапа са границама некадашње Југославије. Јужни део звао се Далмација. Ап. Павле ј е посетио са Тимотејом. Када ј е писао Римљанима, навео ј е да ј е Јеванђеље проповедао од Јерусалима на истоку чак до Илирика на западу (Рим 15,19). иноча - (друга жена, из нижег друштвеног слоја) - реч се чешће сусреће у Светом писму. Неки од древних знаменитих патријараха, као Аврам, Јаков, имали су иноче (нпр. Агару и Хетуру). Сусрећемо их и у време Мојсејевог Закона, код судија и царева, нпр. Манасија, Х а л е в , Гедеон, Саул, Давид, Соломон и др. (Суд 8,31; 2 Сам 3,7; 5,13; 1 цар 11, 3 ) . По рабинском пропису, иноча ј е жена (од
76
Ирод
робиња) без брачног уговора и обруке, чија су се деца могла користити дарима а не и наслеђем. Имати иночу значи слабост. Иначе, то ј е обичај из старине да би се што пре, и тим путем дошло до потомства. (1 Мој 16, 1-2; 30, 3). Нови завет даје велики значај браку (Мт 19,5; 1 Кор 7,2), па ј е данас имати "иночу" исто што и конкубинат, и прељуба. Ирод ("јуначан") - назив за династију краљева - царева који су владали Јудејом и суседним областима од 55. пре Хр. д о 93. г. по Хр. У Новом завету спомиње се седам Ирода. Нису били јеврејског него идумејског порекла. 1. И р о д В е л и к и - син Антипа-
тра, кога ј е за управљача Јудеје поставио Јулије Цезар 37. г. пре Хр. Антипатер ј е наименовао Ирода за намесника (управљача) Галилеје. После смрти његовог оца и брата Јосифа, који ј е владао Јерусалимом, Римљани су Ироду дали титулу „краља Јевреја". Владао ј е од 37-4. г. пре Хр. Јудеји су мрзели Ирода, мада ј е утрошио многи новац на обнову Храма (Иродов храм). За ово ј е наметнуо тешке порезе на народ. Обновио ј е и једну средоземну луку и назвао ј е
Кесарија по императору Цезару Августу. Јевреји су мрзели Ирода, јер рођењем није био Јеврејин, а побио ј е чланове јеврејске хасмонејске породице, које ј е сматрао претњом престолу. Кад су мудраци (звездочатци) дошли да се поклоне детету Исусу, наредио ј е да се побију сва мушка деца у Витлејему испод две године старости. После смрти, царство му ј е подељено на синове: Архелаја, Антипу и Филипа ( М т 2 ; Лк 1,5). 2 . А р х е л а ј - назван Ирод Етнарх, владао ј е Јудејом од 4. г. пре Хр. до 6. г. по Хр. Кад су се Марија и Јосиф вратили са Исусом из Египта, одлучише да се населе у Галилеји. Архелај се према Јеврејима и Самарјанима односио тако свирепо да су се жалили Римљанима, који га послаше у заточеништво (Мт 2,22). 3 . А н т и п а - назван Ирод Тетрарх, (,Нетверовласник") владао Галилејом од 4. пре Хр. до 39. по Хр. Он ј е бацио у тамницу Јована Крститеља, и после исхитреног обећања својој супрузи дозволио ј е да се он погуби. ГТилат ј е Исуса предао Антипи на суђење јер ј е Исус са станом био из Галилеје. Антипа се према Исусу односио с
Ирод
77
78
Иродијевци
презиром и онда га послао назад Пилату (Мт 14; Мк 6; Лк 23, 7). Изградио ј е ново пристаниште и назвао га Тиберија у част римског императора. 4. Ирод Агрипа I - назван цар Ирод, био ј е син Аристобулов, а унук Ирода Великог. Постао је владар Галилеје, Јудеје и Самарије (од 41-48. по Хр.). Да би се додворио Јеврејима, прогонио ј е хришћане. Мачем је погубио Јакова, сина Зеведејевог, и затворио ап. Петра. Лука, писац Дела апостолских, бележи да ј е Агрипина смрт последица његове охолости (Дап 12, 20-23). 5. Ирод Агрипа II - син Агрипе I. Кад ј е отишао у Кесарију да посети рцмског намесника (прокуратора) Феста, саслушао ј е случај ап. Павла. Његова пресуда ј е била да би Павла могао ослободити да се није био обратио на цара (Дан 25, 13-26, 32). После пада Јерусалима отишао у Рим и овде умро око 94. године. Ирод Филип I - син Ирода Великог. Живео ј е у Риму као приватна особа. Његова жена Иродијада удала се за његовог полубрата Ирода Антипу, док је Филип још био жив. Ирод Филип II - други син Ирода
Великог, брат Антипе и Архелаја. Постао ј е владар Итуреје (Лк. 3, 1) од 4. пре до 34. г. по Хр. Назван ј е Филип Тетрарх. Поново ј е подигао Кесарију (Филипову) и обновио Витсаиду. Иродијада - кћерка Аристобула и унука Ирода Великог. Била ј е жена Ирода Филипа I, али се преудала за Ирода Антипу док ј о ј ј е муж био жив. Јован Претеча ј е изобличио овај поступак (према тзв. левиратском браку, брат ј е могао узети своју снаху за супругу, али кад му брат умре без синова). Иродијада му се осветила саветом својој кћерки (Саломи) да тражи његову главу када ј е Ирод на пиру са својим доглавницима обећао дати јој и половину царства као награду за њено лепо плесање (Мт 14,112; Мк 6; Лк. 3,16). иродијевци - чланови једне странке који су се више интересовали за политику неголи религију; били су више паганског него јеврејског порекла. На власти су се чврсто држали с обзиром да су уживали подршку Римљана. Противили су се фарисејима, али су се с њима нагодили када ј е Христа требало осудити на смрт, јер их је критиковао (Мк 3,6),
Исав
И с а в („рутав") - син Исака и Ревеке, старији брат Јаковљев. Био ј е вешт ловац, и миљеник свога оца. Њега ј е Јаков двапут преварио и намеравао да погуби, али се два брата касније измирише. Исав ј е имао и друго име Едом, па ј е постао родоначелник Едомаца или Идумејаца (1 Мој 25,1934.27.33). Исаија (Господ ј е спасење") живео ј е у Јужном царству, у Јерусалиму, око 740-700. пре Хр. за време владавине четири јеврејска цара. Био ј е и државник и спасао Јерусалим када су га Асирци опседали. Учио ј е светости Божијој, у својем виђењу у Храму. Главно учење му ј е било да Божија сила ставља Израиљ изнад свих других народа. Чувено ј е његово пророчанство: „Ето, девојка ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануил (Ис 7,14). Пошто ј е Мт 1,22 то место протумачио у смислу девојке, то се чврсто сматра да ј е то пророчанство ο Исусовом девичанском рођењу. Исаија - Књига пророка Исаије 23. књига Старог завета, и најдужа. Библијски стручњаци су мишљења да првих 39 глава, има карактеристике Исаијиног писања, а остала поглавља се разликују по стилу.
79 Исак („Нека се (Божанство) смешка") - један од старих патријараха израиљских. Он ј е био други син Аврамов, а једини син Сарин. Бог је спречио његову смрт када га ј е отац, ради провере и потврде своје одане вере у Бога, хтео принети на жртву. Оженио се Ревеком и имао два сина, Исака и Јакова. Кад ј е Исак остарио и скоро ослепио, њега ј е преварио Јаков и уместо старијег брата близанца добио очев благослов (1 Мој 21-22; 24, 289; 35, 27-29). Исахар - девети син Јаковљев са Лијом и родоначелник једног племена Израиљевог (1 Мој 30,14-18; 35, 23). Искариот - човек из Кариота (иш - јевр. човек), у југоисточној Јудеји (Мт 10,4). В . Јуда. искупљење - страдање и смрт Христова, којом нас ј е искупио, спасао, узевши на себе грехе света да би се људи помирили са Богом (Гал. 3, 13). „Искупити" нешто значи: откупити, купити га поново. Христос ј е рекао да ј е дошао да „положи живот свој да искупи многе људе". Сликовито то ј е овако: роб се откупљује - није више роб. Човек ј е био „роб греху". Својим животом, смрћу и васкрсењем Христос је
80
Исус
платио цену која ће га прочишћујуће дејство и слуослободити. Хришћани су зато жио ј е за прскање крвљу жрт„искупљени" (откупљени) вованих животиња по доуправо као што су Јевреји „они врацима у време лепре и куге избављеници" из ропства еги(Пс 51,7). Највероватније ј е да патскога у Старом завету. Ап. ј е биљка коју су Јевреји звали Павле подсећа читаоце којом исоп била ориганум, који приценом ј е плаћено њихово пада истој породици као мајоискупљење: морају чекати крај ран. Док ј е Исус висио на крсту, овога века, ο Другом доласку умочен ј е исоп у сирће и Христовом, када ће доживети додали су му да окуси. Служио пуну слободу живота (Мк 10, ј е за кропљење уочи Пасхе (2 4 5 ; Ј н 8 , 3 4 ; 1 Пт 1, 18-19; 2 Мој Мој 1 2 , 2 1 - 2 2 ; Јн 19, 2 9 ) . 13, 11-16; 1 Кор 6, 2 0 ; Рим 6,12Исус („Бог ј е спасење") Навин 14; 8,19-23). И док се у Ст. војсковођа - рођен у Египту у завету говори да Бог искупљује време израиљског ропства. (избавља) из ропства (5 Мој 1 5 , 1 3 ) , у Новом завету се истиче да се оно довршава у Христовој смрти и васкрсењу (Рим 4 , 2 5 ; 5, 10; 1 Кор 15,17), Откупом човек постаје Христово власништво (Тит 2,14; Ј е в 9,12.15). Христос ј е остварио искупљење од света (Гал 1,4), проклетства Закона (Гал 4 , 5 ) , служења греху (Рим 6,16), и др. Исоп Исмаиљци - номадско племе које је насељавало пустаре на Постао ј е близак пратилац границама Палестине. Били су Мојсејев и један од 12 људи каравански трговци између посланих да уходе Ханан. Кад Галада и Египта. Сматрани су ј е Мојсеј умро, изабран ј е за за потомке Исмаила, Аврамовођу Израиљаца, и он их ј е вог одбаченог сина (1 Мој 2 5 , предводио све док се нису на12-18). селили у Ханану. Кад ј е земља исоп - у Библији се овим именом зову разне биљке. Исоп има
освојена, подељена ј е на на 12 племена. Пре своје смрти Исус
81
И с у с Навин
Навин ј е преклињао Израиљце да воле и поштују Бога (2 Мој 17, 9д; 4 Мој 13-14; ИНав).
Исус
Навин
Књига
Исуса
Навина - 6. књига Старог завета. Говори како су Израиљци освојили Ханан; писана ј е око 550. г. пре Х р . Главна личност ј е Исус Навин јевр. Јошуа. Исус Христос - Син Божији који ј е постао човек и који ј е живео и умро да би спасао човечанство и учио га сили и љубави Божијој. Исус значи Спаситељ. Он ј е Христос - грчка реч за јеврејску реч Месија = Помазаник. Исус ј е по човечанској природи био Јеврејин, ро ђен за време владавине Ирода Великог (око 5. или 6. год. пре Хр.), када су Јевреји патили под римском влашћу. Умро ј е 2 8 . или 29. год. по Хр., када ј е Ирод Антипа био марионетски цар. Рођен ј е у Витлејему, a одрастао у Назарету галилејском. Први пут ј е посетио Ј е русалим када му ј е било 12 година, а крстио га Јован Претеча Крститељ када ј е био спреман да започне своју спаситељску делатност. Тада ј е изабрао своје прве ученике и чинио прва чуда. Обишао ј е Галилеју, учећи и лечећи болеснике. Како ј е расла његова
слава, настајало ј е и противљење међу јеврејским верским великодостојницима. Почетком Страсне седмице, последње недеље његовог живота, ушао ј е у Јерусалим, и одржао Последњу вечеру (Тајну вечеру) са својим ученицима, пред јеврејску Пасху (највећи празник у Јевреја). Издао га ј е Јуда. Суђено му ј е пред Синедрионом и пред римским намесником, и осуђен ј е на распеће на крсту, што ј е била н а ј срамнија смртна казна у то време. Сахрањен ј е у гробу, али трећег дана гроб ј е нађен празан. Васкрсли Христос јавио се једанаест пута својим ученицима, женама мироносицама и пријатељима - све до В а з н е с е њ а када с е показао последњи пут. Његово учење, познато као хришћанство (следбеници Христови добили су овај назив први пут у Антиохији), раширило с е по целом тада познатом свету и изменило ток историје. Итај - смели Филистејац из Гата који се придружио Давиду када се Авесалом побунио против оца Давида. Итај ј е остао веран премда ј е морао бежати од Давида. Касније ј е постао војсковођа трећине Давидове војске (2 Сам 15, 2 1 ) .
82
Итуреја - назив се спомиње у Лукином јеванђељу који пажл>иво бележи време када ј е Јован Крститељ почео да проповеда. Ирод Филип био ј е затим владар Итуреје и Трахоније. Итурејци су вероватно били потомци старозаветног народа Јетура. Били су дивљи п л е м е н с к и народ у брдима
Ихавод
западно од Дамаска, северно од главног тока реке Јордана (Лк 3 , 1 ; уп. 1 дн 5,19). Ихавод („слава ј е отишла") -име унука свештеника Илија. Рођен ј е онога часа када ј е Ковчег завета пао у руке Филистејаца и када су умрли отац и деда (1 Сам 4,17-22).
83
Ј а в о к („обилна") данас - Зерка, утиче у Јордан око 40 км северно од Мртвог мора. Била ј е то најважнија река древног Галада. Овде се Јаков борио са анђелом и после ноћне борбе добио име „Израиљ", и ту се, такође, нагодио са Исавом (1 Мој 32,22-30). Према 5 Мој 3,16 подручје око Јавока освојила су племена Рувим, Гад и Манасија. Ј а в и с - г а л а Д с к и - старозаветни град у висоравнима источно од
Јордана. Његови становници пренели су преко Јордана тело Саула и његових синова, убијених у битки на Гелвујској гори, припремили их за сахрану и положили у гроб. Давид, Саулов наследник, опевао ј е њихову храброст незаборавним стиховима (Суд 2 1 , 1; 1 С а м 1 1 ; 3 1 , 1 2 ; 2 С а м 2, 4 - 7 ) . ј а з а в а ц - биће да ј е ту у питању кожа од делфина или фоке (2 Мој 26,14).
84 ј а з и ц и - старословенска реч и значи „народи", пагани, сви народи који нису Јевреји. У раној хришћанској Цркви већину чланова сачињавали су хришћани из многобоштва (Лк 2, 32). Ап. Павле, с обзиром да ј е највише проповедао међу многобошцима, назива се „апостол народа". - В . гоим. Ј а и љ а („дивокоза") - жена Евера Кенејина, из номадског племена. Убила ј е Сисару, хананског војсковођу, када ј е овај изгубио битку против Израиљаца и сакрио се у њен шатор; тако ј е нарушила старе законе ο гостољубљу (Суд 4, 17-22). Девора ј е велича у својој захвалној песми (Суд 5, 24-27). Ј а и р - старешина синагоге у Капернауму, чију ј е кћерку јединицу Христос васкрсао (Мк 5, 22д; Лк 8 , 4 1 - 5 6 ) . ј а к и н т - драгоцени камен, вероватно бледоплави сафир (Откр 9,17). Ј а к о в - („онај који држи") (за пету) што се у преносном значењу може протумачити двоструко: а) онај који неког превари, „подметне ногу" и б) онај који неког штити; 1) трећи јеврејски патријах, млађи син Исаков и Ревекин, миљеник своје мајке. Оженио се
Јаков
Рахиљом, имао много деце и био богат. Његове невоље проузроковане су слабошћу у сопственој природи, али он је примио Божију помоћ и благослов. Добио ј е друго име Израиљ, a 12 племена названа су по именима његових синова (1 Мој 25-35); 2) син Зеведејев, рибар, брат Јованов и један од Дванаесторице. Напустио ј е рибарење да би пошао за Христом. Према Мк 3,17 Јаков и Јован имали су надимак В о а н е р г е с (арам. синови грома). Јаков се спомиње у групи са Петром и Јованом и као да имају повлашћени положај (Мк 5, 37; 9, 2 1 ; 13, 3; 14, 3 3 ) . Године 44. за владе Ирода одрубљена му ј е глава (Дап 12, 2); 3) син Алфејев, такође апостол, назван „Јаков Млађи". Спомиње се само у попису апостола (Мт 10, 3; Мк 3, 18; Дап 1, 13). Вероватно ј е био брат Матејев и Јосијин; 4 ) „Брат" Господњи и први епископ Јерусалимске цркве (Мк 6,3; Гал 1,19). Постао ј е ученик тек после Васкрсења и касније срео ап. Павла на његовом повратку из Дамаска (в. Дап 12,· 17). Имао је водећу улогу на Апостолском сабору (Дап 15, 13-29). Јеврејски историчар Јосиф Флавије бележи да ј е каменован 62. г.
Јаковљева
85
посланица
Јаковљева
посланица
-
књига
Новог завета, спада у тзв. „саборне посланице. Написана ј е око 90. г. по Хр. и упућена ј е хришћанима уопште. Нагласак ставља на начин живота и добра дела. He зна се ко ј е њен писац, али Предање каже да ј е то био Јаков, брат Господњи. 11
Ј а с а - место где су Израиљци победили Аморејце на своме путу из Египта за Обећану земљу (Ханан) (4 Мој 2 1 , 23). ј а с л е - обично су прављене од дрвета. Понекад ј е то био издубљени камен или усечено место у зиду, ако се штала налазила код стеновитог места (Лк 2, 7). Ј а с о н („исцелење") пријатељ ап. Павла после сусрета с њиме у Солуну. Светина га напала и извела пред градске оце под оптужбом да ј е тврдио како ј е Христос цар. Отпуштен ј е уз кауцију и наставио да проповеда нову веру (Дап 17, 5-9). Ј а ф е т („лепота") - трећи син Нојев и предак становника на западним висоравнима Мале Азије (1 Мој 10,2). Ној ј е предсказао да потомци Јафетови неће живети у љубави са потомцима његовог брата Сима (Сем - семити) и да ће имати Хананце за своје слуге (1 Мој 9,
27). Јафет ј е праотац индоевропских народа. Ј а х и н и В о а с - Јахин ј е био де-
сни, a Воас леви стуб у трему Соломоновог Храма (1 цар 7, 15-22). He зна се да ли су стубови подупирали кров или су слободно стајали и били строго украсни и симболични. Нејасно ј е значење назива: можда су то скраћенице натписа на њима у славу Бога, или ј е Јахин можда симбол чврстине, a Воас снаге. Ј а х в е - Божије име. На јеврејском се писало сугласницима Ј Х В Х , пошто на овом језику није било самогласника. Међутим, Јевреј и су се обраћали Богу са Адонај (Господ), из страха да Божије име не узимају узалуд, па су тај тзв. тетраграм (четири слова), иако написан, изговарали другачије, в. Божије име. ј е в а н ђ е л и с т (грч. „благовесник") Јеванђелисти су се разликовали од апостола, пастира и учитеља (Еф 4, 11). Назив ј е подразумевао да ј е њихова особита служба да објављују радосне вести Јеванђеља онима који их нису знали. Пошто нису били пастири одређених цркава, могли су путовати од места до места. Касније ј е назив „јеванђелист" дат писцима четири јеванђеља.
86
Јевреји
-
Јеванђеља
четири
књиге
ο
употребљава реч „ Ј е в р е ј и н " у
ж и в о т у и раду Господа И с у с а
старозаветном значењу, назива-
Х р и с т а . Писали су их четири
ј у ћ и себе „Јеврејин од Ј е в р е ј а " ,
јеванђелиста:
Марко,
т ј . да ј е и он ј е в р е ј с к о г порекла.
Лука и Јован, између 6 5 . и 100.
Матеј,
Н е м а м о израз Ј е в р е ј с к и " или
г. по Х р .
„јеврејски ј е з и к " (грчка
Јеванђеље
вест)
блага
реч:
добра,
- Божија
порука
наде целом човечанству, и његов дар с п а с е њ а за грешни род човечански, изражен у п о с л а њ у његовог Сина д а проповеда радосну
вест
-
благовест
вечном животу у С в е т о ј
ο
Тро-
јици.
као
древног ј е з и к а Ј е в р е ј а у Старом завету. Т а м о с е древни ј е врејски ј е з и к
назива или
в
„ха
нански ј е з и к " ( 2 М о ј 1 9 , 1 8 ) или ј у д е ј с к и (2 цар 18, 2 6 ; Нем 13, 2 4 ) . Израз , ј е в р е ј с к и ј е з и к " кој и сусрећемо у Н о в о м треба схватити као
завету
арамејски
ј е з и к . Тај ј е з и к ј е
последњих
столећа до Х р и с т а
Ј е в р е ј и ( ј е Р - Иврим) - ( 1 ) „до-
ознаку
потиснуо
ј е в р е ј с к и у б о г о с л у ж е њ е . Речи
ш љ а ц и " , „они који су дошли из
код Јована 5 , 2 ; 1 9 , 1 3 . 1 7 , прем-
друге з е м љ е " , назив по којем су
да се и називају
Израиљци
чисто су арамејског
били
познати
јеврејским, порекла.
другим народима (уп. 1 М о ј 4 0 ,
Исто тако, у Откр 9,11 и 1 6 , 1 6
15; 1 С а м 4 , б и д р . ; Јн 1 , 9 ) . Већ
израз „ ј е в р е ј с к и " означава реч
се А в р а м назива Јеврејином (1
древнојеврејског порекла.
Мој
14,13); Мојсеј
је
добио
з а п о в е с т од Господа д а фараону преда
поруку
од
„јеврејског
Јевреји
- (2) семитска
племена
која су д о ш л а у Арабију и на-
7,16;
станила у Ханану. Живели су
9 . 1 , 1 3 ) . Уп. изразе у 1 М о ј 2 1 , 2;
као одвојене групе (Амфикто-
Јер
нија) до око 1 0 0 0 . пре Х р . , када
Б о г а " (2 М о ј 34,
9.14,
3,18; где
5,3; се
назив па-
су их опасности од Филистеја-
ганским народима. Као изузе-
ца ујединиле под Саулом, њи-
так примећујемо 1 С а м 13,3.7;
ховим првим царем. За време
„јеврејски"
противставља
14, 2 1 . у Делима апостолским
Давида и Соломона доживели
реч „ Ј е в р е ј и н " означава пале-
су процват. П о с л е Соломонове
стинске хришћане, који су го-
смрти била су два
ворили ј е в р е ј с к и
царства,
или
арамеј-
Израиљ
независна и
Јуда.
ски, према „јелинистима", који
Израиљ ј е потпао под Асирце
су говорили грчки. Ап. Павле у
721.
2
Вавилонце 5 8 6 . пре Х р .
Кор
11,
22
и
Фил
3,
5
пре
Хр.,
а
Јуда
под
87
Јеврејима посланица
Јеврејима
посланица
-
књига
Н о в о г завета. Написана ј е грчком ј е з и к у
и упућена
манифест ј е в р е ј с к и м
на као
хришћа-
г.). била идолопоклоник В а л а и одвратила
цара
поштовања
и
народ
истинитог
од
Бога.
Прогонила ј е праве пророке и
нима у Риму или у Палестини,
многе од њих д а л а
које су прогонили њихова бра-
Пророк Илија склонио с е у пуда
погубити.
ћа по крви, али сада не и по в е -
стињу
ри. Ц и љ посланице био ј е да
претњама. С м р т ј у ј е задесила
ојача њихову веру и нагласи д а
кад
ј е хришћанство права религија
приврженици Ј у ј а , који ј е по-
су ј е
би и з б е г а о с
прозора
њеним бацили
и да ј е д и н о оно м о ж е пружити
стао цар ( 8 4 2 . г.) п о с л е
спасење.
А х а в о в о г (1 цар 1 8 , 1 9 . 2 0 ; 2 цар
ј е в р е ј с к и ј е з и к - семитски ј е з и к у сродству с а арапским; има 2 4 слова, али не пише
самогла-
снике. Стари завет ј е написан на ј е в р е ј с к о м и око 2 5 0 . пре Х р . преведен на грчки ј е з и к . Арамејски ј е з и к ј е постепено заменио ј е в р е ј с к и
као
говорни
ј е з и к у народу, па с е и Господ Исус Х р и с т о с с л у ж и о тим ј е зиком
у
проповедању
своје
науке, а на ј е в р е ј с к о м с е само читало С в е т о писмо на богослужењу у синагоги. Јевус
- касније га
прозван
Јевусеји
9, 3 0 - 3 7 ) . Јездра
(„помоћ")
исправно
„Је-
зра", „ Е з р а " ) - ј е в р е ј с к и писац и војвода који с е вратио у Ј е р у салим из ропства за владе цара Артаксеркса. У Ј е р у с а л и м у ј е обновљен Х р а м , али с е
Језра
запањио кад ј е видео д а народ не поштује Б о ж и ј е
заповести.
М н о г и Ј е в р е ј и , међу којима и свештеници,
оженили
су
се
странкињама које нису знале за правога Б о г а . Ј е з р а ј е забранио м е ш о в и т е бракове (Језра 7 - 1 0 ;
Јеруса-
лим. У рана времена н а с е љ а вали
пада
као
виши
друштвени с л о ј . Пао ј е у Д а в и д о в е руке после много налета и опсада (2 С а м 5 , 7 - 9 ) . Ј е в у с е ј и су се постепено измешали
са
Јеврејима.
Јездрина
књига
(треба
„Језри-
н а " за канонску књигу, а „ Е з дрина"за д в е девтероканонске) -петнаеста
књига
Старога
завета. Описује први повратак из вавилонског ропства 5 3 8 . г. пре Х р . , обнову Х р а м а и други
Ј е з а в е љ а („чедна") - књегиња из Сидона. Удала се за
Нем 8 - 9 ) .
израиљ-
ског цара А х а в а (око 8 6 9 - 8 5 0 .
повратак, година,
после
скоро
више Јевреја,
предводио
управо
80
које ј е Језра.
88
Јелинисти
Језрина и Немијина књига биле су првобитно један сггас као наставак књига дневника. Књиге су најпре издвојене ј е д н а од других у грчком рукопису, а тек у 15. веку по Х р . преузето ј е исто и у јеврејску Библију. Јездрине књиге II - III - Ове „Ездрине" књиге су девтероканонске (већ су преведене и унете у македонску Библију, али није направљена разлика у називу). Већи део II књиге излаже исту проповест као и канонска књига, са изводима из Немијине књиге и II дневника. Трећа књига ј е углавном јеврејски састав од око 100. г. пре Х р . Садржи низ визија у облику дијалога између видеоца и анђела, и то ј е једина апокалиптичка књига међу девтероканонским. Језекија („Јахве ј е моја снага") дванаести цар Јудин (715-687. г.) и отац цара Манасије. Завео ј е низ реформи да би обновио јеврејску религију и пружио подстрека народном благостању (2 цар 18, 4 ) . Унапредио ј е грађевинску делатност, a победио Асирце. Веровао ј е у моћ молитве и учио да Јахве није само Бог Јевреја, него и свих царевина земаљских (2 цар 18-20).
Језекиљ („Бог ј е ј а к " ) - један од великих пророка и свештеник који ј е одведен у вавилонско ропство 597. г. за време цара Навуходоносора II и тамо имао визије и делао преко 20 година. Језекиљева књига - књига Старог завета; збирка проповеди пророка Језекиља, у којим учи ο светости Бога и да народи, као и појединци, морају живети по његовим уредбама. Већи део књиге ј е у прози, али она садржи и лепе песме. Глава 37. има упечатљив извештај ο визији сувих костију које су добиле месо и крв, тиме претсказујући васкрс израиљског народа после пада Јерусалима. Језраелска долина - близу северозападног краја Гелвујске ro pe у централној Јудеји. Овде ј е вођено више битки између Израиљаца и Сиријаца (Суд 6, 33). Обично се звала Јездраелонска долина, као и Мегидо, Мегидонско поље (2 дн 35, 22; 2 цар 9, 27). Јелинисти - Јевреји који су се населили у туђој земљи, усвојили њене обичаје и говорили грчки (јелински = грчки). У Новом завету зову се „јелинис т и " (Дап 9, 2 9 ) , а њихове црквене заједнице звале су се „јелинско-хришћанским" наспрам „јудео-хришћанским".
Јелисавета
Јелисавета („Бог ј е седмица", тј. верност савршености) - жена пророка Захарије, живела у брдским јудејским крајевима Њихов син, рођен под старе дане, био ј е Јован Крститељ и Претеча. Јелисавета ј е била рођака Марије, мајке Господа Исуса Христа (Лк 1, 5-25. 5780). Јелисеј („Бог ј е помогао") - пророк Северног, израљског царства, наследник Илије Тесвићанина. Био ј е богат ратарски син, који ј е дао све од себе како би верније служио Богу своме (1 цар 19, 19). Његова пророчка служба трајала ј е 50 година, и за то време цареви су тражили савете, па ј е пророк суделовао у политичким пословима. Био ј е прослављен са своје мудрости и спремности да самопрегорно служи Господу (2 ц а р 2 , 1.3.11; 4, 1.8 и д р . ) . Јеремија („нека Јахве усправи"?) пророк у Јерусалиму од око 654. до 584. г. Овај град ј е за време његовог живота био двапут освојен. Народу ј е предсказао суд и осуду, па ј е био омражен и прогоњен. У својој беди научио ј е да ј е Бог са сваким; предвидео ј е нови савез између Бога и појединца. Јеремија - Књига пророка Јеремије - двадесетчетврта књига
89 Старог завета. Јеремијину књигу ј е редиговао Варух, пророков секретар. Јеремија - Плач Јеремијин двадесетпета књига Старог завета. Садржи песме тужбалице састављене после разорења Јерусалима ( 5 8 7 . г.). Многи стручњаци сматрају да ј е ове песме писало више аутора, у Вавилону, али предање вели да их ј е писао сам пророк Јеремија. На српски ј е овај спис јеврејског оригинала превео и препевао А. Бирвиш 1979. г. Јеремија - Посланица Јеремијина - спис ј е саставио Јеврејин у Александрији на грчком ј е зику. Одбацује идолопоклонство било да су га практиковали Јевреји или многобошци. У енглеској Библији ова мала омилија сачињава шесту главу Варухове књиге или је издвојена, a у црквенословенској Библији ј е нема, д о к ј е македонска Библија доноси. Јерихон („Месечев град") - веома стари град (можда најстарији на свету), лежи 250 м испод надморске висине, 8 км западно од Јордана, 10 км северно од Мртвог мора. Најпре га освојио Исус Навин (када су се срушиле градске зидине), a касније га по Божијем наређењу спалио (ИНав 6 ) . 500
Јерусалим
90 година касније град је обновљен. У Новом завету овде ј е у дому своме Закхеј цариник угостио Христа, који ј е овде излечио и слепог Вартимеја (ИНав 2; 6; Суд 12, 13; 2 цар 2; Мк 10,46-52; 1 κ 19,1-10; 10,30). Ј е р м а - римски хришћанин кога поздравља ап. Павле (Рим 16, 14). Написао ј е „Пастир", ранохришћанско дело. Ј е р м о н - планина чији ј е врх око 2.760 м увек покривен снегом. Налази се у Сирији, управо северно од некадашње израиљске границе у Библији (5 Мој 3, 8). Отапањем његовог снега Јордан се снабдева водом (Пс 89,12). Други назив за планину ј е Сион (5 Мој 4, 48). Ј е р о в о а м I - први цар Израиља после поделе Соломоновог царства. Владао ј е над десет од иначе 12 јеврејских племена, од око 922. до 901. пре Хр. Између њега и Јудиног цара Ровоама вођен ј е стални рат. Завео је народ од правога Бога, градио светишта за идолоклањање, што су пророци, природно, строго осуђивали (1 цар 11-12). Ј е р о в о а м II - тринаести од 19 царева Израиља. Његова владавина, око 788-746. пре Хр. била ј е дуга, мирна и плодна, али за то време људи су постали по-
хлепни у жељи да што угодније живе (1 цар 14, 23-9). Ј е р у с а л и м („градња мира"?) веома стари град велике моћи, у природно добром положају, међу брдима на 770 м надморске висине. Освојио га Давид, који га ј е учинио главним градом својег уједињеног царства. Овде ј е Соломон саградио први Храм. Јерусалим ј е постао велики свети град Јевреја (Пс 122,3-7). Град и Храм срушио ј е Навуходоносор 586. г., а обновили их Језра и Немија после повратка из вавилонског ропства (расејања). Римљани су освојили Јерусалим.63. пре Хр., а срушили га 70. г. по Хр. Христос је посећивао Јерусалим ο верским празницима (као што ј е био обичај важећи за све Јевреје. Овде ј е Господ распет на Голготи, погребен и после три дана славно васкрсао. Овде се вазнео и ниспослао свога Светога Духа на Дан Педесетнице, што ј е рођендан Христове Цркве (Дап 2 ) . Године 637. муслимани су освојили град, населили се овде и углавном остали до 1948. г., када ј е створена садашња држава Израел. До 1966. г. био ј е подељен између Израела и Јордана, а од тадаје цео у Израелу! Откако ј е овде по доласку
91
муслимана подигнута „Купола на стени" (Омарова или Акса Џамија), Јерусалим ј е постао свети град и треће религије. Иначе, Јерусалим ј е праслика Небеског Јерусалима, који ће се остварити на крају овог века.
Јесеј („човек" (Божји) богат paTap, отац осморице синова. Најмлађи од њих, Давид, постао ј е први цар Јудеје и целог Израиља (1 Сам 16,10). Јесеј ј е поменут у родослову Исуса Х р и с т а у ј е в а н ђ е љ и м а по
Метер
Јерусалим и околина
92
Јоахин
Матеју и Луки (Мт 1, 5, Лк 3, 32); Он ј е „шибљика из стабла Је-сејева" (Ис 11, 1). У живопису ј е позната „Лоза Јесејева".
била да ј е то била његова кћер јединица, али Јефтај ј е одржао свој завет. Њена смрт оплакивана ј е четири дана сваке године (Суд 10,17-12,7).
Ј е с т и р а - ј е в р е ј с к а херојка у Књизи ο Јестири, писаној између 300. г. и 125. пре Хр. Описује једну епизоду у историји оних Јевреја који се нису вратили из вавилонског ропства.
Ј о а в („Јахве ј е отац") - заповедник Давидове војске. Помогао ј е да се Јерусалим освоји од Јевусеја у 10. в. пре Хр. Он ј е убио Авенира (Абнера), који ј е усмртио свога брата, и зато навукао Давидов гнев. Био ј е дивљачан, груб човек. Такође ј е убио Давидовог сина Авесалома, пошто се био побунио против оца. Казнио га ј е Соломон (2 Сам 2.3).
Јестира - Додаци - кратак девтероканонски спис, садржи неке додатке старозаветној Књизи ο Јестири. Односе се на разлике између оригиналног јеврејског текста и грчке верзије. Јефрем („двострука плодност") 1) син Јосифов, рођен у Египту, где га ј е усвојио деда Јаков, заједно са Манасијом (Мој 48). Родоначелник ј е једног великог племена које ј е добило део најбоље земље у Ханану, 2) град северно од Јерусалима, близу пустиње Јерихонске. По васкрсењу Х р и с т о с се овде склања (Јн 11, 54). Јефтај („нека би Јахве ослободио") - један од израиљских највећих судија. Као жртву захвалницу Богу за победу у једној битки, заветовао се да ће принети на жртву све што види на путу према кући. Судбина ј е
Ј о а с („Јахве ј е дао") -1) осми цар Јудин, око 8 3 7 - 8 0 0 . пре Х р . Имао ј е авантуристичко детињство, али када ј е био цар, укинуо ј е идолопоклонство Валу и оправио Храм. Међутим, касније, кренуо ј е странпутицом. Убијен ј е после владавине од скоро 4 0 година (2 дн 22, 11-24, 27); 2) дванаести цар Израиљев, око 801-786. пре Х р . Окончао ј е дуготрајну свађу између Израиља и Сирије. Победио је цара Амасију Јудиног и из борбе се вратио са таоцима и много плена (2 цар 13-14). Јоахин - цар Јудин у Јерусалиму (око 609-598. пре Хр.). За време владавине имао ј е да плаћа ве-
93
JOB
лику глобу египатском фараону. Био ј е зао човек и окренуо се од Бога. Пророк Јеремија дизао ј е глас против њега. Убијен ј е у битки против Навуходоносорових снага. Заробио га Навуходоносор и одвео у Вавилон, где ј е остао 37 година пре него што ј е отпуштен (2 цар 24, 8-15). JOB („онај који се враћа одн. преусмерава") - богат богобојажљив човек који ј е живео у земљи Узу, источно од Ханана. Многе невоље спопадоше га, и он изгуби имовину, децу, здравље. Бог га ј е ст^авио на испит и поставио му многа питања, све у циљу да Бог покаже своју мудрост и моћ у поређењу са ништавношћу човека. JOB - Књига ο Јову - осамнаеста књига Старог завета. To ј е књига песама и мудрости, писана око 500. г. пре Хр. Њених 42 главе не садрже ништа из израиљске историје. Углавном ј е посвећена проблему страдања невиног (праведног) човека. Књига стоји сама за себе међу другим књигама Ст. завета. He зна се ни име писца. Почетак и крај су у прози, али ј е већим делом у стиху. Сматра се класиком јеврејске, па и светске драмске књижевности.
Јован (грч. облик јевр. имена „Јахве ј е милостив") - син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Био ј е брат Јакова и са њиме један од првих Христових ученика. Њих двојица названи су „синови г р о м а " (Воанергес), надимак који им ј е , према Мк 3,17, Исус дао кад их ј е позвао за своје ученике апостоле. Х р и с т о с ј е Јована највише волео, и он заузима истакнуто место у четвртом Јеванђељу. Према предању, умро ј е у Ефесу у дубокој старости. Написао ј е Јеванђеље по Јовану, као и три саборне посланице и Откривење. Јован Богослов ј е исто што Јован апостол. Ј о в а н о в о Ј е в а н ђ е љ е - четврта књига Новог завета. По времену писања, било ј е то последње Јеванђеље, и разликује се од претходна три (тзв. синоптичка јеванђеља: по Матеју, Марку и Луки). У овом Јеванђељу историјске чињенице су помешане са богословским излагањима и писац ставља нагласак на духовну страну Христовог живота. Слу жби Христовој у Јудеји пружен ј е већи значај него служби у Галилеји, и једна трећина књиге обрађује последња 4 4 часа Христовог живота. Књига не садржи ниједну причу, али
94
Јона
има четири чуда (увек израз „знамење") која друга јеванђељ а не спомињу. Биће да ј е Јеванђеље написано око 100. г. у Ефесу. Ј о в а н о в е посланице - двадесеттрећа, двадесетчетврта и двадесетпета књига Новог завета. To су три писма, од којих друга два веома кратка. Вероватно су написана такође у Ефесу око 100. г. Спадају у групу 7 саборних посланица. Главна тема им ј е учење ο хришћанској љубави. Ј о в а н а - жена надзорника Иродовог домаћинства у Јерусалиму. Постала ј е пратиља Христова, и била ј е једна од жена која ј е нашла празан гроб пошто ј е он васкрсао из мртвих (Лк 8, 3 ) . Јован Крститељ - проповедник и пророк, рођен у брдовитој Јудеји. Захарија, његов отац, био ј е свештеник. Мајка Јелисавета била ј е рођака Марије, мајке Исусове. Јован ј е проповедао у пустињи и позивао народ на покајање („метаноја" промена ума), и крштење покајања, (покајничко крштење), јер се био приближио долазак обећаног Месије (Помазаника). Крстио ј е Исуса у реци Јордану ' (Мт 3, 13-17). Ирод Антипа га ухапсио и ставио у тамницу јер
се неповољно изражавао ο грешном поступку његовом оженио се женом свога полубрата док ј е овај ј о ш био жив. Светом Јовану ј е одсечена глава после гозбе коју ј е цар Ирод приредио доглавницима и блиставог плесања Саломе, којој ј е цар обећао и половину царства за награду, а она, по савету мајке Иродијаде, затражила главу Јованову (Мт 14, 1-12). Неки Јованови ученици су се после овога придружили Христу (Лк 1-3). Јоил ( „Јахве ј е Бог") - један од „малих" пророка, син Петуелов. Он ј е описао опасности на видику и преклињао Јудин народ да се покаје због своје грешности. Обећао ј е Божији благослов и подгревао наду да ће Јудино царство све патње до краја поднети. Јоил - Књига пророка Јоила двадесетдевета књига Старог завета. Садржи само три кратка поглавља, а неизвестан ј е датум њеног писања. Јом Кипур - в. Дан очишћења. Јона („голуб") Књига пророка Ј о н е - тридест друга књига Старог завета, писана око 400. пре Хр. Зове се по пророку Јони, али ова књига не садржи пророчанства. Приповедање напада ускогрудост Јевреја јер
Јонатан
95
ј е Јона мислио да се Бог неће смиловати на пагански народ у Ниневији. Књига ј е написана с циљем да покаже како се Бог брине ο свим људима. Тешко ј е установити ко ј е њен писац. Јонин тродневни боравак у утроби кита (морске грдосије) јесте праслика Христовог тродневног боравка у Гробу и, тако, Васкрсења. Јонатан („Јахве ј е дао") - 1) левит, потомак Мојсејев. Дањани га заробили на Гори Јефремовој, а био ј е оснивач једне свештеничке породице (Суд 17,7д), 2) син Саулов и велики пријатељ Давидов (1 Сам 18 д). Кад ј е био убијен у битки на Гелвујској гори, Давид га ј е оплакивао речима које спадају у врхунско остварење јеврејске поезије (2 Сам 1,19-27). Јонатан ј е био племенит,
скроман, храбар и привржен (1 Сам 3 1 , 8-13; 2 Сам 2 1 , 1 2 - 1 4 ) . Јонатан Макавејац - истакнути предводник Хасмонеја у устанку против Сиријаца (160-142. г. пре Хр.). Заузео ј е Јерусалим и као касније Хасмонејац постао првосвештеник и намесник Јудеје. Убијен ј е у Галаду. Ј о п а („лепа") - пристаниште у Јудеји, овде ј е истоваривано грађевинско дрво за изградњу Храма, и ту се Јона укрцао кад ј е побегао у Тарсис. У Јопи ј е ап. Павле повратио у живот Тавиту (Дап 9,36-41). Данас се тај град зове Јафа, на периферији Тел Авива (2 дн 2,16). Јордан („који се спушта"?) - „велика река"< која тече 2 2 0 км са планине Х е в р о н а на северу, протиче кроз Генисаретско ј е зеро и улива се у Мртво море.
ЈОРДАНСКА
УДОЛИНА,
пад 913 м на 190 к м
тока
+2000 с
„
Река Јордан
Гаризим
Моав
*™»
Јосиф
96
Протиче кроз најдубљу депресију на земљи. Галилејско ј е зеро ј е 215 м испод надморске висине, а северни део Мртвог мора 397 м. Често се спомиње у Старом завету, посебно приликом преласка ове реке у „Обећану з е м љ у " под вођством Исуса Навина (ИНав 14). Јован Крститељ ј е ту проповедао и крстио Исуса Христа у водама Јордановим (Мт 3,13-17).
пре Хр. У време његове владавине (631. г.) у Храму ј е пронађена Књига закона, и на њој ј е Јосија поставио законодавство своје земље и извршио реформу религије. Убијен ј е у Мегиду у борби против Египћана (2 цар гл. 22-23; 2 дн 33-35); 2 ) брат Христов, понекад називан Јосиф (Мт 13,55). Неки стручњаци мисле да ј е био син Марије, жене Клеопине.
Ј о с а ф а т („Јахве ј е пресудио") четврти цар на престолу Јудином после поделе Соломоновог царства. Владао ј е 24 године, од 873. до 849. г. Ујединио ј е Јуду са Израиљом браком свога сина Јорама са кћерком цара Ахава израиљског. Владао ј е стабилно и напредно, извео реформу рели гије и Закона (2 цар 17-20).
Ј о с и ф („нека Јахве придода") - 1 ) патријарх, син Јаковљев и Рахиљин. Продан ј е у ропство у Египат, постао Потифаров пехарник, тумачио фараону снове и постављен за заповедника. Припремио ј е земљу како да преброди глад која ј е наступила, а помогао ј е оцу и браћи када су из Палестине дошли у Мисир (Египат) за храну (1 Мој 37-50); 2 ) пред законом муж Марије, мајке Христове, потиче из дома Давидова. Био дрводеља у Назарету. Биће да ј е умро пре него што ј е Христос започео свој јавни рад (Лк 3); 3 ) Јосиф од Ариматеје, богати Јеврејин и члан Синедриона. Био ј е тајни ученик Христов; замолио ј е Пилата за тело Христово кад ј е био скинут с крста. Сахранио га ј е у својој гробници и навалио камен на улазу (Мк 15,
Јосафатова долина -
код
пр.
Јоиља 3,2.12, равница на којој ће бити последњи суд Божији над непријатељима. Од 4. века по Хр. под тим називом Јевреји, хришћани и муслимани подразумевају долину Кедрон и овде радо сахрањују мртве. Ј о с и ј а („нека Јахве исцели") - 1 ) постао је цар Јудин када је имао осам година, после убиства његовог оца, и владао 31 годину, од око 640. до 609. г.
Јота
43-6); 4) Јосиф Варсава, један од два следбеника Христова који су били кандидати за упражњено место Јудино међу 12 апостола, након што се Јуда обесио. За апостола ј е изабран Матија (Дап 1, 23). Ј о т а - најмање слово у грчкој азбуци. Христос каже да ниједна јота неће нестати из Закона док се све не догоди што ј е написано (Мт 5,18).
Јота (указује стрелица) и цртица (pen првог слова здесна)
С и н о д : „Неће нестати ни најмања словца или једне црте из Закона док се све не збуде". Христос мисли на најмање слово у јеврејској азбуци јод, које се налази на неким јеврејским словима. Јота (указује стрелица) и цртица (pen првог слова здесна). Ј о т а м („Јахве се показао") - цар Јудин, пре тога савладар свога губавог оца Азарије (2 цар 15, 5). Пошто са Северним царством и другима није ступио у савез против Асирије, они су га напали. Али, Јотам је умро.
97 Ј о т о р (Јетро) - свештеник мадијамски, иначе пастир, код кога се Мојсеј склонио приликом бекства из Египта. Мојсеј се оженио са његовом ћерком Сефором. После 4 0 година живота са Јотором, Мојсеја ј е Бог позвао да поведе Израиљце из ропства у Мисиру (2 Мој 2). Јубиларна
година
(опросна)
(можда од јевр. Јобел - знак за узбуну) - свака педесета година слављена ј е као Јубиларна година. Није извесно значење ове речи. Година ј е објављивана звуком труба десетог дана седмог месеца, тишрија. Те године земља није обрађивана, ослобађани су сви они који су заточени као робови, и свако закупљено имање враћано ј е његовом првобитном власнику. Прописи ο томе како поогупати током ове опросне године наведни су у 3 Мој 25, 816 и 23-55. В. Празници. Ј у в а л - син Ламехов и Адин, a према предању, творац музике коју су лутајућа племена свирала на лиру и свиралу (1 Мој 4,21). Ј у д а („нека буде слављен") - 1) четврти син Лије и Јакова и родоначелник племена Јудиног, које ј е било у сталном сукобу са Јефремовим племеном. Јуда ј е био омиљени син
Јудејац
98 Јаковљев. Његово племе ј е ушло у Ханан, населило се близу Витлејема и освојило већи део јужне Палестине. Племе ј е било уз Саула и Давида (1 Мој 29-35); 2 ) брат (или син) Јакова, један од 12 апостола (Лк 6, 16); 3 ) брат Господњи, који ј е можда био у пратњи ап. Павла (Мт 13, 55; Мк 6, 13); 4) Јуда Искариот (јевр. иш Кариот - човек из Кариота). О н ј е био један од 12 ученика, вероватно једини који није рођен у Галилеји. Међу Дванаесторицом био ј е благајник и на списку апостола наводи се на последњем месту (Мк 3,19, Мт 10,4). Његова верност Христу смањила се кад се разочарао у Христов начин рада и у његову проповед, јер се вероватно надао да ће Исус дићи устанак против Римљана, и он га ј е издао првосвештеницима за 30 сребрника, што ј е била вредност једног роба (Мк 14, 10). Кад ј е схватио шта ј е учинио, покушао ј е да обустави заверу; није успео, па се касније обесио (Мт 26, 2 7 ) . Чувен ј е пољубац којим ј е издао Христа -„Јудин пољубац", неискрен (Мк 14, 4 4 ) .
г. Он и његови људи потукли су Сиријце, ушли у Јерусалим и очистили Храм, који ј е био обесветио омражени Антиох IV Сиријац. Погинуо ј е у битки, a његов млађи брат Јонатан наставио борбу. Ј у д е ј а - јужни део Палестине; повремено се под Јудејом сматра бивше Јудино царство, завичајна земља Јевреја; реч се често употребљава као назив за целу Палестину (Лк 3, 1). Под Иродом Великим племенско подручје Јудеје улазило ј е у састав његовог царства. Од 4. г. пре Хр. до 6. г. по Хр., са Самаријом и Идумејом, била ј е део Тетрархије цара Архелаја, сина Иродовог. Од 4. до 4 1 . г. налазила се под римским намесником, који ј е резидирао у Ћесарији на мору Од 41-44. чинила ј е део Агрипиног царства; од 44-46. поново се налазила под влашћу римског намесника. После јудејског устанка против Римљана она ј е између 70. и 135. г. чинила самосталну римску провинцију; затим ј е прешла у састав провинције „Сирија - Палестина".
Ј у д а М а к а в е ј („чекић") - зачетник свештеничке породице која ј е освојила независност за Јевреје и владала од 166. до 63.
Ј у д е ј а ц - припадник јеврејског народа. Пре и после вавилонског ропства овај назив ј е даван људима који су били
Јудина посланица
присиљени да напусте Јерусалим и Јудеју, а који су се касниј е вратили из ропства (ра сејања) у Вавилону, мада су више волели израз „Израиљац". Јудина п о с л а н и ц а - двадесет шеста књига Новог завета. To ј е једно писмо написано између 90. и 100. г. пре Хр. од стране неког који се потписивао као слуга Исуса Христа и брат Јаковљев. Нападао ј е погрешно учење људи који су сматрали себе толико светим да су могли и не уважавати моралне прописе без страха од казне. Неизвесно ј е да ли ј е писац заиста био брат Јаковљев - у том случају он ј е био и „брат" Господа Христа.
99 Јудино царство - Јужно царство у Палестини настало после смрти Соломона (932. г.) и Јеровоамове побуне против његовог сина. Десет од 12 племена ујединило се у Израиљ, док само Јудино и Венијаминово племе остадоше привржени дому Давидовом. Јудино царство било ј е много мање и неплодније од Израиљевог. Ипак ј е надживело Израиљево царство за 135 година - пало ј е под власт Вавилонаца 586. пре Хр. - В . ц а р е в и .
Јуцита - девтероканонска књига, написана на јеврејском око 150. пре Х р . Главна личност ј е удовица Јудита која ј е помогла да се спасе њено родно место Ветулија за време опсаде. Ј у ј („Јахве ј е то") - војсковођа који ј е постао цар израиљски око 843. до 815. пре Х р . Помазао га ј е Илија и наредио му да збаци са престола цара Јорама и дође на његово место. Возио ј е брза ратничка кола и у битки убио Јорама, његову мајку Језавељу, његову децу и Валове свештенике (2 цар 9). Плаћао ј е данак Салманасару III. Победио га Азаило из Дамаска (2 цар 10, 32).
Јудино царство око 700 пре Хр
ј у н и ц а (трогодишња, црвена, Ос 10, 11) - у п о т р е б љ а в а н а ј е при ж р т в о в а њ у . О б р е д н е
100
јуница
појединости клања и спаљивања изложене су у 4 Мој 19,110. На значај ове жртве указује ап. Павле: „Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти, освећује их да буду телесно чисти, колико ће више крв Христа... очистити савест вашу од мртвих дела" (Јев 9, 13-14). Клана ј е изван логора (окола),
на чистом месту, спаљена и њеним пепелом, помешаним с водом, окропљен ј е народ. To ј е без сумње било строго поучно и исто тако дубоко п р а о б р а з н о (праслика) ж р т в о п р и н о ш е њ е з а грехе; отуда ап. Павле може да изведе споменуто поређење ο узвишености Христове жртве над старозаветном.
Иродов трећи храм (макета), разорен од римљана 70 г. по Хр.
101
К а д и о н и ц а - суд за стављање тамјана за паљење (4 Мој 16, 61. 39). Кадионице у Скинији биле су бронзане, a у Храму од злата. К а д и с - В а р н а - оаза, израиљско станиште - окол (логор) на лутању кроз пустињу. До њега доћи требало ј е 11 дана путовања од Синаја. Водом га ј е снабдевао извор који ј е текао из пећине. Мојсеј ј е овде ударио штапом ο стену, и потекла ј е вода (4 Мој 20,1-12). Одавде ј е
Мојсеј послао уходе у Ханан ( 5 Мој 1 , 1 9 - 2 5 . 4 6 ; 32, 8). К а ј а ф а (арам. „физиогномист") првосвештеник Храма у Ј е русалиму у време проповеди Христове (од 8. до 36. г. по Хр.). Њему су довели Исуса на суђење. Кајафа га ј е окривио за богохулство и предао га римском намеснику (прокуратору) (Мт 26,57-68). Према Јн 18, 13 његов претходник првосвештеник Ана био ј е Кајафин таст.
102 К а и н („ковач"?) - први син Адама и Еве. Убио ј е свога брата Авеља и зато био прогнан имао ј е да живи номадским животом (1 Мој 4; 1 Јн 3,12). К а л в а р и ј а - место близу Јерусалима, изван градских зидина, где ј е Христос распет. Латински облик ове речи значи „лобања". На јеврејском и грчком реч за то место ј е преведена са „Голгота" (Мт 27, 33), што такође значи „лобања". К а л е н д а р - в. година и табелу на књиге. к а м е н у г а о н и - најчешће велики камен стављан у темељ носећег угла зграде, али понекад ј е то последњи камен зграде. На већини библијских места овај израз ј е употребљен метафорично. JOB 36, 6, на пример замишља Бога као творца који поставља угаони камен („камен од угла") на коме треба саградити свет. „Глава од угла" у Пс 118, 22 ј е или Израиљ или његов цар, одбачен као „неважан" од многобожачких народа, али узвишен Богом. Код Ис 28, 16 Бог поставља угаони камен у Сиону. Ово највероватније указује на Божију проповед спасења или на веру новог Израиља. Т а р г у м Јонатан (хришћанска ера) тумачи „камен од угла у овом
Кападокија
тексту као цара. У Новом завету и Пс 118, 22 и Ис 28,16 односи се на Исуса као Месију (Мт 21,42; Мк 12, 10; Лк 20, 17 (Псалам 118, 22 употребљен у изреци Христовој); Еф 2, 20: и 1 Пет 2, 4-8. Одломци у Посл. Римљанима и у 1 Пет (као и Лк 20,18) алудирају и на „камен спотицања" из Ис 8,14. к а м е н о в а њ е - смрт каменовањем била ј е у јудејству казна за тешке преступе против Бога, али често ј е и узбуђена светина примењивала као линч. Осуђеног ј е један „сведок" гурнуо са неке стене или зида. Ако ј е после тога још давао знаке живота, један други „сведок" пустио би му тежак камен на груди. к а м и љ а д л а к а - грубо платно изаткано од камиље длаке (Мт 3,4). Бедуини и дан-данас носе одела направљена од овог материјала. К а н а („трска" - отуда „канон") село у Галилеји близу Назарета, место где су се догодила два Х р и с т о в а ч у д а ( Ј н 2 , 1-11; 4, 4654). к а н д а к и ј а - титула коју су носиле етиопске царице (Дап 8,27). К а п а д о к и ј а - римска провинција у централној Малој Азији. Из Кападокије ј е било Јевреја који
Капернаум
су слушали проповед ап. Петра у Јерусалиму на Духове. Касније ј е хришћанима у Кападокији, између осталих, ап. Петар упутио Посланицу (1 Пт 1,1). Капериаум („Нуамово село") римска војна постаја на северној обали Галилејског језера, и центар римске власти у Галатији. За Христа, то ј е било „његово место" (Мт 4, 13; 9, 1). Овде ј е проповедао по синагогама и излечио многи народ. Остаци једне синагоге откопани су близу места где ј е у своје време вероватно постојао град (Мк 1,21-34; 2,1-17; Лк 7,1-10; 10,13-16 идр.)капетан (центурион) - официр у римској војсци, заповедао над 100 пешадинаца; касније шездесети део легије. Исус ј е у Капернауму излечио капетановог слугу (Лк 7,1-10). капица - покривало за главу мушкараца (2 Мој 28,40). капител - украшени врх стуба (2 Мој 36,38). капиште - „кућа на висини" (1 цар 12, 3 1 ; 13, 32), „висине" (14, 23), „домови висина" (2 цар 23, 19), „идолска црква" (Вук) и „идолски храм" (Синод) (1 Кор 8,10).
103 Кармил („расадник") - планински венац у Самарији покривен храстовима и маслинама. Кармил ј е био света планина (врх 535 м) и овде ј е пророк Илија изазвао Ахава када су пророци Валови били погубљени (1 цар 18, 20-46). касија - зачинска биљка, слична цимету (2 Мој 30, 24; Пс 4 5 , 8). Кат - син Левијев и прародитељ Катоваца. Мојсеј и Арон припадали су једној грани ове породице. За време лутања кроз пустињу Катовци су се старали за спремање Шатора од састанка - Скиније (4 Мој 4,4-15). квасац - материја која се додаје тесту да би хлеб нарастао за време печења. Квасац није био дозвољен у жртвама намењеним Богу, него само када жртве нису биле спаљиване на олтару (3 Мој 4, 4 ) . Наиме, квасац ј е био пронађен у Египту и подсећао ј е Јевреје на ропство. кедар - дрво које се у Старом завету велича због његове величине и лепоте. Њиме су Давид и Соломон градили двор и Храм (2 Сам 7, 2; 1 цар 6,1620). Њиме ј е грађен и други Храм (Језра 3 , 7 ) . Кедар је имао улогу у богослужењу и у обреду очишћења (3 Мој 14, 1-
104
Кесар
9.48-35). Чувен ј е Кедар ливански (Језра 3 1 , 3 ) . Кидар (Кедар) - област у источној Палестини где ј е живело номадско племе истог имена. Кидр (син Исмаилов), био ј е оснивач племена које ј е било добро познато по дивним стадима (1 Мој 25, 12-16). кедар - у првих пет књига Старог завета овде се мисли на врењу (врста зимзеленог дрвета). Иначе се односи на кедар ливански (1 цар 5,6)
Исус више пута на своме путу у Гетсимански врт. Извор Гијон, чију воду ј е цар Језекија кроз силоамски тунел у градским зидинама довео у град, налази се на западној страни долине Кедрон (2 Сам 15, 2 3 ; ЈН 18-1). к е л и ј а - обично мала тамна просторија (Јер 37,16) Кенат - један од десет градова Декаполиса на североисточној израиљској граници (4 Мој 34, 42). Кенеји (Кенити) - племе богатих путујућих котлара, који су припадали Мадијанима. Јотор, таст Мојсејев, био ј е један од њих ( С у д 4 , 1 1 ; 2 М о ј З , 1).
К е д а р ливански
Кедрон - долина која раздваја Јерусалим и Храм од Маслинске горе, на истоку. Кроз њу тече истоимени поток. Давид ј е прелазио ову долину за време борбе против Авесалома, a
Кесар - презиме за једну породицу Јулијанског дома или братства у Риму. Њен најсјајнији представник био ј е Јулије Цезар (100-44. г.), који ј е постао римски диктатор. Име Кесар (Ћесар) узео ј е син његовог нећака Октавијан, касније император назван Август. Тиберије, Калигула, Клаудије и Нерон, који су наслеђивали ј е дан другог, родбинским односом са великим диктатором, имали су прво да носе то презиме. Каснији императори узели су име као титулу. Реч „кесар" постало ј е јеврејима и хришћанима симбол грађанске
Кесарија
власти у распрама ο односу грађанске према духовној власти (Мт 22, 17. 2 1 ; Мк 12, 14. 16-17; Лк 20, 22.24-25). Кесарија („царска") - град са великом луком, 30 км јужно од Јопе (Јафе). Саградио га Ирод Велики и назвао у част цара (кесара) Августа. Ту ј е било главно коначиште римске војске и седиште римског управитеља (Дап 8, 4 0 ) . Ап. Павле ј е за време Феликса и Феста овде провео две године у истражном затвору (Дап 2 3 - 2 5 ) . Кесарија Филипова - древни пагански град близу извора реке Јордана. Овде ј е Ирод Велики саградио храм кесару Августу. Његов син Филип Тетрарх (четверовласник ) увећао га ј е као своју престоницу и дао му назив према владајућем римском цару Тиверију кесару (цезару) додавши своје име. Исус ј е посећивао овај град и управо овде ј е ап. Петар први пут схватио да ј е Исус Месија (Мк 8, 27). В . четверовласник. Киликија - покрајина у Малој Азији, а касније самостална провинција на североисточном углу Средоземног мора. Њен главни град Tape био ј е родно место ап. Павла. Према Дап 6, 9, овде су живели и Јевреји.
105 к и м - биљка која се гаји у врту због пријатног мириса и користи као зачин, и за справљање лекова (Ис 28, 25; Мт 22, 2 3 ) . кимвали - (данас „чинеле") - металне плоче везане ο руке кајишевима и тако ударане једна ο другу, или инструменти у виду шоље од којих се један одозго оштро ударао ο други. Користили су се у музици која ј е пратила свештене игре (1 дн 15,16; пс 150, 5). Кипар - једно од највећих острва у Средоземљу. Овде ј е рођен ап. Варнава. Апостоли Павле и Варнава посетили су ово острво на своме првом мисионарском путовању, а касније, после распре са ап. Павлом, Варнав ј е узео Марка за другу посету Кипру (Дап 15,39). Према Дап 13,6-12 проконзул Сергије Павле постао је хришћанин, и од тада се ап. Павле назива Павле, уместо Савле. кипарис (чемпрес) - дрво у виду чесвина (Ис 4 4 , 1 4 ) . Кир II (Кир Велики) - оснивач Персијског царства и победник Вавилоније 539. пре Х р . Јеврејима ј е издао дозволу да се могу вратити у Јудеју и обновити Јерусалим и Х р а м . Вратио им ј е благо које ј е Навуходоносор однео као ратни
106 плен (Језра 1). Пророк Исаија сматра Кира Богом изабраним пастиром да би ослободио депортоване Јевреје (44, 2 8 ) , и „помазаником" (45,1). Кирина - главни град Либије, у северној Африци. Симон Киринејац помогао ј е Христу приликом његовог ношења крста на Голготу (Мк 15, 21). Јевреји из Кирине били су на Педесетници у Јерусалиму и са другима устали на архиђакона Стефана (Дап 2, 10; 6,9). Кириније - легат (представник) римског цара за Блиски исток, руководио пописом становништва у време рођења Исусовог (Лк 2, 22). Кириот - варош у планинама Идумеје, југозападно од Мртвог мора (ИНав 15, 2 5 ) . Родно место Јуде Искариота, ученика Христовог који га ј е издао. кислев - девети месец јеврејског календара (новембар-децембар). Кисон - мања река, са два крака која се састају у Језраелској долини, и утиче у Средоземно море код Хаифе. За време кишовите сезоне тече пуним коритом и са много брзака. Девора, пророчица из 12. века пре Хр., певала ј е ο великој
Кифа
битки на Кисону, када су се бојна кола Хананеја заглибила у блату, и Изриљци их потукли (Суд 4, 5; 5,12). На 250 година касније пророк Илија ј е на обалама Кисона побио Валове пророке (1 цар 18, 4 0 ) . кит - велика риба или морска неман. Није вероватно да су Јевреји знали за правог кита (1 Мој 1,21). Књига пророка Јоне говори ο његовом боравку у утроби кита, одн. морској немани, што ј е праслика В а скрсења Христовог, који ј е такође био три дана у Гробу и васкрсао (Јона 2,1). китара - врста харфе, музички инструмент са две жице по којима се удара са два чекића. Мањи инструменти су били високог тона, а дужи су имали нижи тон. Китим - старозаветни назив за острво Кипар, а и за његове становнике. Касније, овај географски појам се употребљава за област која ј е обухватала обалу Грчке, Мале Азије и других острва у Средоземљу (1 Мој 10, 4 ) . Кифа (арам. „Кефа") - име које ј е Исус Христос дао Симону, преведено на грчки ј е Петар што значи стена или камен, (Јн 1, 4 2 ) . На српски би се могло
107
Клаудија
превести као К а м е н к о 16,18). В . Петар.
(Мт
Клаудија - хришћанка из Рима која ј е послала поздраве Тимотеју (2 Тим 4,21). Клаудије - четврти римски император, 4 1 - 5 4 ; по Х р . (Дап 11, 28). У 9. години своје владавине иселио све Јевреје из Рима (Дап 18, 2 ) . Клеопа - муж Марије, која ј е посматрала како разапињу Христа (Јн 19, 2 6 ) . Према старом предању, Јосифов брат и Исусов „стриц"; свакако отац Господње „браће" Симона и Јуде. клијет - приватна одаја (Мт 6,6). кмет - судија (Јов 9, 33). кнез - (код В у к а ) државни службеник, по рангу нижи од судије (Лк 12,58) (Синодални: „поглавар"; Бирвиш: „извршитељ"). књижевници - (исправније би било књижници, законотумачи, људи који су истраживали Књигу, Библију) - Јевреји који су исписивали и преписивали свештене списе, а на грчком језику „вивлион" значи „књига", па зато ови људи нису били књижевници у данашњем значењу те речи. Од око 400. г. пре Хр. књижници су били важни као тумачи и
„учитељи Закона". У Христово време сачињавали су једну од најважнијих верских група, a помогли су приликом издаје Христа (Мк 15,1). Ап. Павле ј е научен Закону „код ногу Гамалилових" (Дап 22, 3 ) . Ковчег з а в е т а - правоугаони сандук (око 115x70 цм) од багремовог (ситимовог) дрвета у којем су Јевреји чували две камене таблице, на којима ј е било написано Десет Божјих заповести (Декалог). Такође ј е садржавао крчаг са маном и Аронов преконоћи процвали жезал (палицу). Поклопац ј е био златан. Имао ј е мотке за ношење, а на оба краја били су ликови херувима са раширеним крилима, као знак Божије заштите. Већ у пустињи био ј е предмет поштовања, као спомен изласка. Чињеница да су га Филистејци отели показује да он није имао моћ по себи, али и битка да га Јевреји поврате доказује колико ј е он за њих значио. Јевреји су га
Ковчег завета
К о р и н ћ а н и м а I - II
108
чували дуго времена, све до Соломона, али нико не зна шта се најзад догодило. Мисли се да ј е 587. г. уништен заједно са Храмом. Ковчег ј е чуван у Светињи над светињама (2 Мој 25,10-22; 1 Мој 10,1-5; Јев 9, 45).В. Шатор од састанка. кодрант - новчић, „две лепте чине један кодрант" (Мк 12, 4 2 ) . Колоса - важан град у Фригији, римској провинцији Мале Азије (Кол 1, 2 ) . Налазила се неколико километара од Лаодикије, на главном путу источно од Ефеса. Ап. Павле им ј е упутио посланицу, мада ту никад није проповедао. Колошанима посланица - једна од познатих посланица ап. Павла, написана у сужањству за хришћане у Колоси, који су били у опасности да изгубе чистоту своје вере. Дванаеста књига Н. завета. конкубина - жена, или купљена или стечена као ратни плен, која ј е живела са мушкарцем који ј е према њој имао само власничке обавезе. У Старом завету ово ј е било допуштено, али су пророци проповедали против овог обичаја. В . иноча. корван („посвећени дар") -нешто приложено или заветовано Богу (обично жртва паљеница). Код
Мт 27,6 значи „храмовна благајна". Христос устаје против заобилажења прописа тиме што би неко жртвени новац уплатио у храмовну благајну и онда сматрао да ј е удовољио обавези, а не би, рецимо, издржавао своје родитеље (Мк 7,11). Код муслимана ј е то курбан (ован за жртву). Кореј - 1) левит који ј е основао друштво храмовних музичара, по њему названи „синови Корејеви". Ово име налази се на почетку неких псалама, 2) левит који се побунио против Мојсеја што ј е довело до тога да су он и сва његова породица и имовина страдали кад се земља „расела под њима" (4 Мој 16,1-33). коријандар - биљка ситног семена, користи се као зачин и лек(4Мој 11,7). Коринт - главни град римске провинције Ахаје, у Грчкој, са грчким, римским и јеврејским становништвом. Овде ј е била снажна хришћанска заједница (Дап 19,1). Био ј е средиште културе, цивилизације, трговине, али и морала и неморала (1 Кор 9, 24). Коринћанима I - II - две посланице Новог завета. Састоје се
коцка
од дужих писама која ј е ап. Павле писао хришћанима у Коринту и оштро их корио због заблуда. к о ц к а - коришћење коцке да би се разрешила нејасна питања било ј е у великој моди међу древним народима (Јест 3, 7; Јона 1, 7; Мт 27, 3 5 ) . Каменови и исписане таблице, или што друго стављали би се у суд, и после протресања извлачили или изручивали. Овом чину обично ј е претходила молитва, призивајући Бога да он одлучи по тој ствари (Дап 1, 2 3 - 2 6 ) . Земља Ханан издељена ј е коцком на 12 племена (ИНав 14,2; 18,6); Саул и Јонатан бацали су коцке један против другог (1 Сам 1 4 , 4 0 - 4 5 ) . В . Урим и Тумим. к р в - У Библији живот („душа") ј е у крви (3 Мој 17, 11.14) или крв ј е живот („душа") (5 Мој 12, 33), мада не искључиво (Пс 104, 2 9 - 3 0 ) . Крв представља живот и тако ј е живот освештан пред Богом, да би се крв убијеног Авеља могла описати као вапај Богу за осветом (1 Мој 4, 10). Губитак живота ј е казна за грех, а симболично победничко полагање живота („проливање крви") било ј е неопходно за опроштај греха (Јев 9, 22). И зато, према Зако-
109 ну, крв животиња у свим жртвама проливала се за грех. „Крв Исуса Х р и с т а " или „крв Јагњетова" ј е с у изрази за његову искупитељну смрт (1 Кор 10, 16; Еф 2, 1 3 ; Ј е в 9, 14; 1 Пет 1, 2; 1 Јн 1, 7). К р и т - острво у Средоземном мору; у старозаветно доба познат као Кафтор (5 Мој 2,23). To ј е једно од места одакле су дошли Филистејци. Критски песник Епименид изрекао ј е оштре речи ο Крићанима. Неки су примили хришћанску проповед (Јер 47, 4 ; Дап 18, 2 8 ; Тит 1,12). к р с т - у почетку ј е означавао уопште срамотни стуб или стуб мучења, који ј е могао имати различити облик. Код неких древних народа преступници би се везивали за стуб с рукама над главом и тако их постављали ради општег срамоћења и уморења глађу. Други начин сличне казне састојао се у томе што би у з е м љ у закопавали заоштрени колац и на њега набијали живог човека. Овако ј е цар Дарије набио више од 3000 житеља покореног Вавилона. У том случају смрт ј е наступала сместа. Казна вешањем примењивана ј е у Египту (1 Мој 40, 19), у Персији (Језд 6,
110 11), а такође и код Јевреја (4 Мој 2 5 , 4 ; 5 Мој 2 1 , 22 и др., ИНав 8, 2 9 ) , мада су у овим последњим случајевима очигледно вешали мртво тело ради срамоћења. При распињању користио се облик крста, који нам ј е добро познат. Било ј е и крстова у облику слова Τ и слова X . Распеће на таквим крстовима Римљани су примењивали као смртну казну само за најтеже преступнике: разбојнике, бунтовнике и сл. Преко Римљана ова казна ј е уведена у Палестину, па ј е та казна за робове и преступнике примењена и на Исуса (Мт 2 7 , 2 6 ; Јн 19, 1 8 ) . Начин распињања ј е доста детаљно описан у јеванђељима. У већини случајева распети човек не би живео више од 12 сати, a некад би смрт наступила тек трећег дана. Зато ј е Пилат био запрепашћен кад ј е сазнао ο брзој смрти Исусовој (Мк 15,44). Јевреји би тело распетога обично скидали с крста и сахрањивали. Исус ј е такође морао носити свој крст, али с обзиром на исцрпеност, нашли су му заменика, Симона из Кирине (Јн 19, 17; Мт 27, 3 2 ) . Пред смрт дали би му по јеврејском обичају да пије сирће (Приче 3 1 , 6 ) . Исус ј е одбио, ј е р ј е хтео страдати и
крчма
умрети при пуној свести (Мт 27,34). Војници му нису пребили голени (цеванице) „него један од војника прободе му ребра колцем; и одмах изиђе крв и вода" (Јн 19,34) да би се испунило пророчанство (2 Мој 12,46; Зах 12,10): - Крст - дрво проклетства (Гал 3, 13; Јев 12, 2) - постао ј е симбол спасења пошто ј е на њему био распет Христос (Гал 6, 14). To средство мучења - саблазан за неверујуће Јевреје (Гал 5, 11) a мрскост Јелинима (1 Кор 1,23) постао ј е за хришћане симбол живота који чак над гробовима сведочи ο животу и васкрсењу у име онога који ј е „унизио себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту" (Флп 2,8). круг - плитак тањир или послужавник (Мт 14, 8). крупник - биљке узгајане као храна стоци (Ис 28, 5 ) . крчма - првобитно ј е био мала парцела земљишта око извора или бунара где су се окупљали путници (1 Мој 43,21). Касније ј е била грађевина са посебним одајама за сваку групу путника. Стока ј е остајала под ведрим небом или склањана у штале (Лк 2,7).
Ксеркс
Ксеркс - грчки облик јеврејског имена Ахасверс (Асвир). Два персијска цара носила су ово име. Први од њих био ј е син Дарија, споменут у Књизи ο Јестири и код Јездре (4, 6). к р ш т е њ е - На многим местима Старог завета наилазимо на прање као обред, који симболише очишћење душе од греха и преданост Богу (1 Мој 35,2; 2 Мој 19,10; 3 Мој 8,6; 16,4; 17,16; Мк 7,4; Јев 9,10; уп. и црпљење воде код 1 Сам 7,6, a исто тако и обећања код Ис 4 , 3 ; Јез 36,25; Зах 13,1). Као такав спољни симбол било ј е и Јованово крштење (Лк 3,3 и др) - „крштење покајања" (промена начина мишљења) за опроштење грехова". „И излажаше κ њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у реци Јордану, а они исповедаху грехе с в о ј е " (Мк 1,5; Мт 3,5д; Лк 3,3; Јн 1,33). Тако ј е и Господ Исус дошао њему и крстио се у Јордану; и за то време, док се он молио, отворило се небо, и Дух Свети сишао на њега у виду голуба (Лк 3,21). После овога Исус ј е почео призивати своје ученике и крштавати - преко ученика „задобија и крштава више него
111 Јован" (Јн 4 , 1 ) . После васкрсења, кад су га ученици видели на гори у Галилеји, он им ј е дао велику мисионарску поруку: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Д у х а " (Мт 28,19). Ο томе како су апостоли извршавали заповест ο крштењу, и како су они гледали на крштење в. следећа места: Дап 2,38; 9,17д; Кол 2,12; 1 Пет 3 , 2 1 . Ο крштењу породица види Дап 16,15 (Лидија), ст. 33 (стражар у тамници) и 1 Кор 1,16 (дом Стефанин). Иначе, грчка реч за крштење в а п т и з м а означава погружавање целога тела у воду, то ј е за душу снажан знак погребења у смрт и васкрсења са Христом. к у к е - закачаљке, служиле за држање завеса у Шатору-Скинији (2 Мој 2 6 , 6). к у к о љ - спада у породицу трава, подсећа на пшеницу, па га ј е тешко препознати приликом плевљења. Његово корење се меша са корењем пшенице. Када кукољ добро сазри, може се јасно видети разлика, и у време жетве лако их ј е раздвојити (Мт 13,24-30). To ј е у ствари љуљ.
112
Л а в а н („бео") - потомак Нахора и брат Ревекин. Живео ј е близу Еуфрата у горњој арамејској земљи. Допустио ј е сестри да се уда за Исака, а касније се код њега склонио синовац Јаков бежећи од Исава, који је хтео да га убије. Јаков се оженио Лавановим двема кћерима, Лијом и Рахиљом (1 Мој 24, 29; 29-31).
Христов. Христос ј е васкрснуо Лазара, чије тело ј е провело три дана у пећинском гробу. Ово ј е описано у Јеванђељу по Јовану, гл. 11; као и помазивање ногу Исусових у овом дому (12,1-11); 2 ) просјак у причи ο богаташу и убогом Лазару, према којој ј е сваки примио своју плату од Бога (Лк 16,1931).
Л а з а р („Помоћ Божија" - 1) брат Марије и Марте. Ова породица је била велики пријатељ
л а к а т - стара мера за дужину, отприлике пола метра. Обични лакат има нешто мање, а царски
Ламех
лакат из Ез 40 нешто више. В . мере. Л а м е х - древни патријарх, син Метусалемов и отац Нојев (1 Мој 5,25-31). л а м п а - мали суд са фитиљем за сагоревање уља. Судови су били различитог облика и величине - од неколико сантиметара до доста великих, лепо израђени за употребу у Храму и домаћинству, а прављени су од глине, бакра, бронзе или злата. Некад би имале ручке кљунове; неке су имале ланце за вешање; друге су стајале на сталцима. Код Мт 25,1-13 мисли се на ручну лампу. Л а х и с - некад краљевски град Хананејаца, на путу из централне Палестине у Египат. Соломон ј е учинио да то буде један од градова са бојним колима. Ровоам ј е саградио двоструки зид и ров наоколо (2 дн 11,3-11). Овде ј е убијен цар Амасија (2 цар 14,19). Опсели га Асирци под Сенахиримом (701. г), а срушио га Навуходоносор, обновили Персијанци, па поново запосели Јевреји по повратку из вавилонског ропства(ИНав 10,31-35). л е в и ј а т а н - митско морско чудовиште са много глава (пс 74,14 и др). Израз такође коришћен
113 да представи зло које су на крају крајева поразиле силе добра (Ис 27,1). Л е в и ј е - 1) трећи син Јакова и Лије, умро у Египту у великој старости. Његови синови постадоше племенски главари. Мојсеј и Арон били су му унуци. Мислило се да ј е посебно омиљен код Бога јер ј е био родоначелник свештеничке породице, чији чланови су најпре служили у Скинији, а касније у Храму (1 Мој 29,34; 34,25; 49,5; 5 Мој 3,5-20); 2 ) друго име Матеја цариника, који ј е постао ученик Христов (Мк 2,14). л е в и р а т с к и б р а к - брак са девером. У Израиљу ј е био пропис да се девер мора оженити удовицом свога брата који би умро без сина, како би се покојнику родио потомак (1 Мој 38,8), те тако одржала породична лоза. Прворођени син у таквом браку добијао ј е братовљево име (5 Мој 25,5). л е в и т и - 1 ) потомци Левија, сина Јаковљевог. Левије ј е имао три сина: Гирсона, Ката и Мерарија (2 Мој 6,16; 4 Мој 3,17; 1 дн 6,16-18). Мојсеј и Арон су били левити из дома Амрамовог и рода Катова (2 Мој 6,1626); 2 ) људи племена Левијевог задужени да се старају око светишта. Арон и синови
Левитикус
114
му издвојени су за свештеничку службу, и она ј е постала наследном, са првосвештеником, чија служба ј е пренета са Арона на сина Елеазара (4 Мој 2 0 , 2 5 - 2 8 ) . Али старање и преношење скупоцене Скиније и припремање материјала, чишћење и друго ради богослужења захтевало ј е рад за који ниједан човек и ниједна породица није била достојна. Прворођени синови припадали су Богу, али уместо прворођених у свим другим племенима, левити су као племе били изабрани за служење при Скинији, одн. Храму (2 Мој 32, 26-29; 4 Мој 3,9.11-13.404 1 . 4 5 ; 8,16-18). Дужност левита била ј е да преносе Шатор од састанка и све оно у њему кад се окол (логор) селио; када се народ улогорио, Шатор би дизали, бринули ο њему и помагали свештеницима у разним њиховим радњама (4 Мој 1,50-53; 3, 6-9. 23-57; 4 , 1 3 3 ; 1 Сам 6,15; 2 Сам 15,24). У Давидово време левити су започињали своју обуку у својој двадесетој години; у тридесетој години бивали би квалификовани за више службе, као чувари врата, музичари или писари, а повлачили су се из службе у педесетој. Неки би постајали
судије (1 дн, гл 2 3 ) . Давид их ј е такође делио на класе и на „чреде" како би служили „по реду свештенства" ( 1 дн гл. 2 4 26). Од њих се није тражило да посвећују све своје време светишту, или да стално станују близу њега. Услед своје специфичне улоге у Израиљу, синови Левијеви нису учествовали у подели Ханана, већ су им додељена права у тридесет пет градова (не рачунајући нарочита права дарована левитима са пуним свештеничким чином). Ови градови били су у племенима Јудином, Симеоновом и В е нијаминовом.
Левит и свештеник
Левитикус (Књига левитска) трећа књига Мојсејева. Углавном се састоји од законских прописа за свештенство, као што су прописи ο жртвама и ο начину њиховог приношења, ο
Легија
чистим и нечистим јелима, ο поретку богослужења и ο свештенству. Легија - јединица у римској војсци, коју су сачињавале десет кохорти, са 600 људи у свакој кохорти. У новозаветно време у Сирији ј е било четири легије. легион - назив за мноштво злих духова, које ј е Исус истерао из једног бесомученог (Мк 5,9). лепта - најмањи јеврејски новчић кован од бакра. Сиромашна удовица ј е метнула две лепте у храмовну благајну (Мк 12,414 2 ; Лк 2 1 , 2 ) . Вук: „Божија казна". леска - грм, чији ј е плод лешник, a овде значи бадемово дрво (1 Мој 30, 37). Л и в а н - два планинска венца покривена снегом (други ј е Антиливан у Либану), 120 км дужине која се паралелно протежу од Азије до Суецког залива. Највиши врх Ливана ј е до 3000 м. Између ових венаца има једна плодна долина, а на његовим падинама расту чувени кедрови ливански (ИНав 2,13; 14,8). Они су чинили северозападну границу Обећане земље (Пс 92,12). либертин (лат. либертас - слобода) - ослобођени роб за от-
115 куп или ратни заробљеник, па и дете слуге који ј е ослобођен (Дап 6,9). У Јерусалиму су имали своју сопствену синагогу. Неки либертини су се препирали са архиђаконом Стефаном. лигур - драгоцени камен. У прописима се спомиње 12 драгих каменова, чиме се хтела нагласити савршеност дванаест ј е в р е ј с к и х племена (2 Мој 28,19). Лида - град у Саронској равници, где ј е ап. Петар исцелио парализованог Енеју и где су становници града обраћени у хришћанство (Дан 9,32-35). Лидија - 1) царство на западу Мале Азије. Његово разорење прорекли су Језекиљ и Јеремија. Сардис, главни град, освојили су Персијанци око 546. пре Хр., када ј е цар заробљен (Јез 30,5); 2) богата жена, продавачица порфире у месту Филипи, Тијатира - римска провинција Мале Азије. Њу и њену породицу ап. Павле ј е обратио у хришћанство и крстио их. Апостоли Павле и Савле остали су код ње неко време и после ослобођења из затвора (Дан 16,14д. 40). Сматра се да ј е Лидија прва Европејка која ј е примила хришћанство.
Лукино јеванђеље
116 Лија („дивља крава") - старија кћи Лаванова, која ј е подведена Јакову да ј е узме за жену, након што ј е служио код њеног оца седам година, да би се оженио њеном сестром Рахиљом. Лија и Јаков имали су шест синова и кћерку (1 Мој 2 9 , 1 6 ) . Од Лије и њене слушкиње Зилфе изводи се порекло осам израиљских племена. лисица - реч ј е понекад употребљавана за шакала (Нем 4,3) или у преносном смислу за Ирода (Лк 13,32). Код Јевреја лисица означава крвожедност, a не лукавост (в. Бирвиш). Л и с т р а - град у римској провинцији Галатији, где су Павле и Варнава успешно проповедали и исцељивали. Ап. Павле ј е четири пута посетио овај град и написао посланицу хришћанима који су овде живели (Дап 14,6-19). Овде ј е упознао Тимотеја и узео га за ученика (16,1-3). литра - мера за тежину - 327,45 грама (Јн 12,3; 19,39). В . мере. Литостротон - (грч. реч, исто што и јевр. „Гавата" - уздигнут под од мраморних плочица, украшених мозаиком). Одељење у Преторијуму где се судило оптуженицима (Јн 19,13). (Бирвиш: „на месту званом Поплочан").
Лот („покривало") - син Аранов и синовац Аврамов. Напустио ј е Ур у Халдеји и са Аврамом отишао у Ханан. Касније се раздвојише, и Лот узе своју породицу и стада у плодну јорданску равницу Анђео га ј е опоменуо да побегне из покваренога града Содома, у којем ј е касније живео, али његова жена ј е изгубила живот у разорењу. Библија приповеда да ј е она постала „слани стуб", а данас ј е то Мртво море. (1 Мој 13-19; в. Лк 17,28-30; 2 Пт 2,7-8). Лука (лат, луциус = светлост) лекар и пријатељ ап. Павла (2 Тим 4,11). Пратио га ј е на његовом другом мисионарском путовању, а на трећем путовању ишао ј е са њим од Филипа до Рима (Дап 16,10-17; 2 0 , 5 - 1 5 ; 2 1 , 1 - 1 8 ; 2 7 , 1 - 2 8 , 6 ) . Св. Лука ј е написао треће јеванђеље и Дела апостолска (Кол 4 , 1 4 ) . По предању потиче из Антиохије од незнабожачких родитеља. Предање тврди да се занимао и живописом: први ј е насликао икону Господа Исуса, Бо гоматере, као и апостоле Петра и Павла. Лукино јеванђеље - трећа књига Новог завета. Лука није лично знао Исуса Христа, али сва обавештења ο њему добио ј е од
Лукије
117
људи који су били очевици догађаја ο којима ј е писао. Он ј е уз то користио и јеванђеља по Марку и Матеју. Веома се занимао за Христове приче параболе. Истицао ј е значај молитве и много ценио жене и њихову делатност. Ј е в а н ђ е љ е ј е написано око 75. по Хр. Лукије - пријатељ или род ап. Павла коме се придружио у с л а њ у п о з д р а в а из К о р и н т а
хришћанима 16,21).
у
Риму
(Рим
Луцифер - („светлоносни"). Назив дат планети Венери када ј е јутарња звезда. Исаија ј е назвао вавилонског цара „Луцифер", што значи „звезда Даница" (Ис 1 4 , 1 2 ; 2 Пт 1,19), Зорњача. Касниј е ј е име Луцифер сматрано именом Сатане пре пада.
Рахиљин гроб близу Витлејема
118
Магарац - теретно живинче, мада ј е понекад имало част да носи важне личности (Суд, 5,10). Беле магарце користили би цареви и кнезови. Христос улази у Јерусалим на магарету, што ј е знак месијанског достојанства (Мк 11,2-7; Јн 12,14). М а г д а л а - град у Галилеји на искрајку Генисаретске равнице, на караванском путу Назарет - Дамаск (Мт 15,39). Одавде ј е Марија Магдалина.
Магог - в. Гог. Мадијани („спор", распра) - номадски народ који ј е живео на северозападу арапске пустиње, наспрам Синајског полуострва; они су међу првим народима припитомили камилу. Мадијан, родоначелник племена, био ј е Аврамов син преко његове друге жене, Хетуре. Звали су се и Исмаилцима. Судија Гедеон ј е извојевао битку против Мадијана, који су се временом стопили с другим
мазга
народима Палестине и изгубили своју народност (Суд 6-8). мазга - овде у значењу лака, брза камила (1 цар 4,28). Макавеји („чекић") - чланови породице која ј е извојевала независност Јевреја од Сирије. Владали од 166. до 63. пре Хр. Те године Римљани су, под Помпејом, заузели Јеруса-лим. В . Јуда Макавејац. Макавеји I - II - последње две девтероканонске κ њ иг е . Обрађују јеврејску историју другог века пре Хр. (од 175-134. г.) и описују макавејски рат за независност, у којем ј е Јерусалим ослобођен и Храм обновљен. Македонија - област на Балканском полуострву, на северу Грчке, којом ј е владао Филип од 359. до 336. г. Филипов син Александар увећао ј е царство до индијске границе. Македонце су потиснули Римљани 146. г. пре Хр. Ап. Павле и његови сарадници посетили су Македонију нсколико пута и многе обратили у хришћанство (Дап 16,9; 20,1-6). Овде ј е било више хришћанских општина, као: Солун, Фили-пи, Верија. Макпела („двострука" ?) - поље које ј е Аврам купио од Ефрона
119 Хетејина за 20 сребрника да би ту сахранио своју жену Сару. Он, Ревека, Исак, Лија и Јаков такође су сахрањени у овој пећини у пољу (1 Мој 25,9-10). Малахија, Књига пророка Малахије - тридесет девета и последња књига Старог завета, писана око 460. г. пре Хр. Малахија ј е био један од „малих" пророка и ο њему ништа није познато. Књига излаже историју Јевреја под персијском влашћу од одсуства пророка Немије и пре доласка Језриног. Малхо (од мелех = цар, владар) слуга првосвештенички који ј е био с људима који су ухватили Христа у Гетсиманском врту. Петар ј е потегао мач и Малху одсекао уво, али га Христос зацелио (Јн 18,10). маљ - тежак комад овалног дрвета са прикованим гвозденим ексерима; имао ј е ремен од коже да не би излетео из руке (Приче 25,18). мамон - богатства. У Новом завету "служити мамону" изражава идеју сувише великог уздања у овосветско благо, а занемаривања Божијих наредаба (Мт 6,24, Лк 16,13). Мамре - равница у близини Х е врона на ј у г у Палестине, где ј е Аврам имао шатор под
120 храстовим гранама и Бог дао обећање да ће добити сина (1 Мој 13,18; 18). Овде под мамријским дубом (храстом) Аврам ј е дочекао три анђела у виду путника. To ј е најизразитија праслика Свете Тројице у Старом завету - позната ј е икона Гостопримство Аврамово од Андреја Рубљова. Мамрије - поглавица Аморејаца (Аморита), можда бивши власник Мамријске равнице и њених храстова (1 Мој 14,13). мана - главна храна Јевреја на њиховом 40-годишњем путовању кроз пустињу. Извештај ο појави мане јавља се у 2 Мој гл 16 и 4 Мој гл 11. He зна се од чега се састојала. Разне биљке луче ману као супстанцу, или спонтано или кад их загризе инсект. Једна врста дрвета тамариска, које расте на Синајском полуострву, лучи нешто прљаво жуто што постаје бело када падне на камен. Топи се на топлоти сунца. Ствара се у временском периоду од 6 до 10 недеља, а врхунац брања ј е у јуну. Арапи и данас користе ману са биљке за разне врсте премаза и меда. Скину лишће и другу прљавштину - цеде је кроз танко платно и смештају у кожне мешине. Тако се може сачувати до наредне године. У
Манасија
Псалтиру се мана назива „хлеб небески" и „хлеб анђелски" (78,24-25), очигледно зато што ј е падала с неба на необичан начин. Израз у књ. Откривења „скривена мана" алегоријски указује на ту заштиту коју Бог указује сваком истинском вернику. Најважније ј е то да ј е мана праобраз (праслика) оног духовног светотајинског небеског хлеба, који Христос даје истински верујућим за живот вечни у Тајни Евхаристије = Причешћа (Јн 6,31-35.48-50), јер ј е он „хлеб живота". Он Јевреје опомиње да су њихови оци јели ману у пустињи, и помреше, а за себе каже: „Ја сам хлеб живота... који силази с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће навек; и хлеб који ћу ј а дати тело ј е моје, које ћу дати за живот света" (Лк 6,48-51). Манасија („онај који учини да заборавим") - 1 ) старији син Јосифов, рођен у Египту. Мајка му Асенета била ј е првосвештеничка кћер (1 Мој 46,20); 2 ) племе пореклом од Јосифовог сина. Насељавало ј е источни и западни део Јррдана, и ту ј е долазило до честих сукоба са Сиријцима из Дамаска. Судија Гедеон био ј е један од великих људи Манасијиних (Суд 6,15); 3 ) најпокваренији цар Јудин, око 687-
Манасијина молитва
121
842. пре Х р . Подржавао ј е поклоњење Валу. Један период његове владавине био ј е миран и напредан. Тада су га Асирци одвели у Вавилон, где ј е окајао своја зла дела; вратио се своме народу да би поштовао истинитог Бога (2 дн 33, 1-20). Манасијина
молитва
-
кратка
молитва у поетском облику; најкраћи и најлепши спис у девтероканонским књигама. м а н д р а г о р а - биљка са светлуцавим, ваљушкастим кореном и слатким, донекле отровним плодом. Изобилно ј е расла у Палестини и од ње су прављени љубавни напици (Песма над песм. 7,13). М а н о ј е - члан Давидовог племена и отац Самсонов. Противио се женидби свога сина са Филистејком, али ј е присуствовао свечаности венчања (Суд 13; 14,2-10). м а р а н а т а - арамејски узвик који значи: а) „Господ долази" (Маран ата) или б) „Господе наш, дођи" (Мараната). Треба га разумети као молбу за поновни Христов долазак (1 Кор 16,22; Откр 22,20). М а р д о х е ј - („оно што припада Мардуку") - главна личност у књизи ο Јестири, Јеврејки која ј е постала персијска царица.
Он ј е наљутио цара Амана, миљеника цара Асвира и замало умакао погубљењу (Јест 1-10). Мардук (Меродах) - (Бел, Бал = Вал), главни вавилонски бог. Обожавали су га Навуходоносор, Асирци и Кир (Ис 46,1). М а р и ј а (јевр. Маријам „узвишена" или „противљење") - 1 ) мајка Господа Христа и вереница Јосифова. Припадала ј е Јосифовом племену и Дому Давидовом. У родбинској ј е вези са Јелисаветом, мајком Јована Крститеља (Лк 1,32); 2 ) Марија Магдалина (Марија из Магдале). Спасена ј е од погубног начина живота и постала следбеница Христова. Била ј е једна од жена које су стајале под крстом и посматрале Христову смрт и погреб. Прва ј е видела празан гроб (Лк 23, 55-24,2); 3) Марија из Витаниј е , сестра Марте и Лазара. Господ ј е дао предност њеном слушању Христових речи над гостољубивим настојањима њене сестре Марте у припремању оброка, јер ј е Марија „онај добри део изабрала" (Лк 10,42); 4) мајка Јакова и Јосифа. Она ј е пратила Христа из Галилеје, посматрала његово распеће и погреб и посетила његов
122 празан гроб на дан Васкрсења. Била је супруга Клеопе (Алфеја) (Мт 2 7 , 5 5 - 5 6 ) ; 5) мајка Јована Марка, удовица чија кућа у Јерусалиму ј е била место састанака првих хришћана (Дан 12,12); 6) Марија из Рима, сатрудница на Христовом делу, којој ап. Павле шаље поздраве (Рим 16,6); 7) В . Марија, сестра Мојсејева, в. Миријам. Маријина песма - химна прославлвања Господа Бога („Велича душа моја Господа..."), коју ј е св. Лука чуо од Марије и забележио у своме Јеванђељу (Лк 1,46-58). Марија песма у Ст. завету: 2 Мој 15,20-21. Мариса - град у Јуди, источно од Газе (ИНав 15,44). Цар Јеровоам учврстио га да би бранио Јерусалим. Био ј е родно место пророка Михеја (1,15). Марко - (Јован Марко), син Марије, богате жене и пријатеља разних хришћана. Марко ј е пратио ап. Павла и Варнаву (свог ујака, Кол 1,10) у Антиохију на првом мисионарском путовању. Касније ј е с Варнавом отишао на Кипар и помагао Петру и Павлу у Риму. Предање вели да ј е он оснивач Цркве у Александрији, где се мисли да ј е сахрањен. Писац ј е првог, по времену писања, ј е -
маслина
ванђеља које носи његово име („по Марку") (Дап 12-13). Марково јеванђеље - друга књига Новог завета, најкраће и најједноставније писано ј е ванђеље. Написао га ј е Марко вероватно у Риму око 65. по Хр. Засновано ј е на Петровим сећањима. Матејево и Лукино јеванђеље писана су на основу Марковог јеванђеља. Писао га ј е на јасном грчком језику за многобошце. М а р т а („господарица") - сестра Маријина и Лазарева из Витаније, у чијем дому су Христос и ученици били почаствовани. Марта се жалила Христу да ј о ј њена сестра не помаже довољно око спремања оброка, због чега ј у ј е Христос укорио (Лк 10,38-42). М а с а - место у пустињи Син, близу Синајске горе где ј е Мојсеј штапом ударио ο стену кад су Израиљци били жедни и спремали да се окрену од Бога. Вода ј е покуљала, а народ ј е задовољен (2 Мој 17,1-7). маслина - дрво нашироко узгајано у Палестини по воћњацима (2 Мој 23,11; Суд 15,5; 1 Сам 8,14). Било ј е највредније дрво старе Палестине, јер ј е давало плод за јело, уље за кување, лекарије и светиљке, и служило као грађевинско дрво за на-
М а с л и н с к а гора
мештај, врата и опрему куће. Палестинско маслиново дрво требало ј е калемити на дивљу стабљику иначе би с временом губило у снази. Маслина ј е била симбол напретка и божанског благослова, лепоте и снаге (Пс 52,8; Јер 11,16; Ос 14,6). Маслинова гранчица ј е данас симбол мира, јер ј е после Потопа она била знак Ноју да се вода повукла и да може напустити лађу (1 Мој 8,11). Маслинска гора - брдовити венац (врх 830 м), дуг једну миљу, 1 км источно од Јерусалима, одвојена од њега Кидронском долином. На подножју брда ј е Гетсимански врт, воћњак са маслинама (Мт 24,3). Са Маслинске горе ј е Давид побегао од Авесалома (2 Сам 15,30). Са ње ј е Господ Христос путовао за Јерусалим (Мк 11,111). Одавде се вазнео на небо (Дап 1,11). мастило - у библијско време тамјан ј е произвођен од чађи и арабљанске гуме да би писари писали на пергаменту или папирусу. Понекад ј е справљан у мале колаче који би се овлажили водом: ношен ј е у металној или дрвеној кутији (2 КорЗ,3). Матеј („Божидар") - један од дванаест апостола. Звао се и
123 Левије. Био ј е Јеврејин у служби Римљана као цариник у Капернауму (цариник у оно време није био што и данас на граници, него ј е наплаћивао порезу у закупљеној области, па ј е гледао да скупи што више пореза не би ли и њему што више остало. Отуда Бирвиш говори ο људима „који су убирали дажбине", М т 9,10). Матејево јеванђеље - Лк 5,27-32; прва књига Новог завета, написано касније од Марковог јеванђеља. Предање каже да ј е аутор Матеј апостол. Јеванђеље ј е написано на грчком, с јеврејске тачке гледишта, око 8 5 - 9 5 . по Х р . и углавном обухвата Марково јеванђеље као и другу грађу. Матија - наследник Јуде као 12. апостол. Изабран ј е коцком, али ο њему ништа даље није забележено у Новом завету (Дап. 1,23-26). Матусал - потомак Сита и Еноха, човек који ј е према Библији најдуже живео, па се за неког ко ј е много дуго живео каже да ј е имао век Матусала. Према Старом завету живео ј е 969 година па ј е тако ушао у књижевност као човек који ј е најдуже живео. Његов син био ј е Ламех, отац Нојев (1 Мој 5,21-27).
124 Мегидон - старији облик од Армагедон, „брдо битки". Мегидон ј е био важна град-тврђава у централној Палестини, изнад Језраелске равнице, на раскршћу трговачких и војних путева (32 км од данашње Хаифе). Соломон ј е у њему стационирао ратна возила. Око 9 1 5 . пре Х р . освојили га Египћани. Цар Јосиф ј е погинуо овде у битки око 609. г. (2 цар 2 3 , 2 9 ) . Овде ј е вођено толико много битака да Нови завет (Отк 16,16) користи овај назив за последњу велику битку: „Армагедон", „брдо Мегидон". међаш - гранично обележје, обично две бразде узоране између два поља (5 Мој 19,14), или мала гомила камења на земљи. Мелхиседек („цар правде") свештеник-цар Салема (Јерусалима) (Јев 7,2). Аврам му ј е однео десетак од свог ратног плена, био благословљен и свечано добио хлеб и вино (1 Мој 14,17-20). У Посланици Јеврејима Христос ј е „Свештеник вавек по чину (реду) Мелхиседекову". Као Мелхиседек, Христос ј е био и цар и свештеник - цар Божијег царства, а свештеник јер ј е као жртву принео свој живот (1 Мој
Мера
14,18-20; Пс 110,4; Јев 5,6-10). Он ј е вечан, јер се Мелхиседек представља без оца, мајке, нема порекла, без краја ј е ( Ј е в 7 , 1 3 ) . Мелита - острво Малта, где ј е ап. Павле имао бродолом после две недеље проведене у бури. Овде ј е остао три месеца, а становници су га добро примили (Дап 28,1-10). Мелха („царица") - 1) титула вавилонске богиње Иштар; 2 ) кћер Арана и сестра Лота, Аврамовог синовца (1 Мој 11,29). Мемфис - стара престоница Египта на Нилу, нешто јужније од данашњег Каира. Исаија, Јеремија, Језекиљ и Осија сви су говорили против зла и преваре становника Мемфиса (Ос 9,6; Ис 19,13; Јер 2 , 1 6 ; Јез 30,13). Мене, мене, текел, уфарсин (Дан 5,25-28) - написане речи на зиду двора вавилонског цара Валтазара. Данило ј е протумачио да ове речи значе: избројано, измерено, раздељено (царство). Мера („горка" - Рута 1,20) - прва оаза у коју су Израљци приспели пошто су прешли Црвено (Рогозно) море приликом бекства из Египта (2 Мој 15,2225).
Мерава
М е р а в а („пораст") - најстарија кћер Саулова. Њен отац ј е обећао Давиду да се може њоме оженити, али ј е повукао своју реч. Она се удала за Адриела, а њихових пет синова Давид ј е дао Гаваонцима да буду обешени због неправедног понашања према овим људима(1 Сам 18,17-19). мерица - суд за мерење житарица 8,75 литара (Мт 5,15; Мк 4 , 2 1 ; Лк 11,22). Код нас варићак. Мерод (Бел, Бал) - главни вавилонски бог, познат као Мардук. Обожавали су га Навуходоносор, Асирци и Кир (Ис 46,1). Месија - јевр. реч (Машиах = помазаник) која ј е првобитно означавала свако лице помазано освештеним уљем, као првосвештеник (3 Мој 4 , 3 ; 5,16; 1 Сам 12,3.5) или цар (2 Сам 1,14.16). Кад ј е Бог обећао Давиду да ће престо и жезал заувек остати у његовом дому (2 Сам 7,13), титула ј е стекла специјалну карактеристику и означавала представника царске линије Давидове (Пс 2,2; 18,50; 84,9 и др.; Плач 4 , 2 0 ; Ав 3,13). Давид ј е био цар таквог херојског угледа да ј е постао праузор Месије. Код Ис 9,6-7 („роди нам се дете, син нам се даде") дете или син заузеће
125 престо Давидов; исто Ис 11,1 ο Месији говори као ο „шибљици из стабла Јесеја", Давидова оца. Месијанска идеја ј е даље развијена код Ис 9,6-7; Мих 5,2-5 и Јер 23,5-6. До почетка хришћанске ере „ М е с и ј а " ј е постао терминус техникус за избавитеља чији се долазак очекивао, и коначно се у о бичајила та одредба за Исуса, наравно у грчком облику „Христос" („Помазаник"). М е ђутим, кад ј е Христос дошао да испуни месијанска пророчанства, он ј е објаснио да царство његово није од овога света, да ј е он цар који влада служењем другима, а не силом, и да сви могу доћи у то царство. Оваквим учењем разочарао ј е сународнике за које ј е Месија овоземаљски моћник, ослободилац од паганске римске власти. Месопотамија ( грч.„Међуречје") - у Старом завету назив за земљу источно од средњег Еуфрата и Тигра. Овде су се смењивала царства Асирско, Халдејско и Вавилонско. М е сопотамија ј е стотинама година имала велики утицај на народ Палестине. Од Месопотамије долазила ј е уметност, начини наводњавања, организација градова, трговина и законодавство. Јевреји су овде
миро
126
провели своје ропство, и велики део Старог завета писан ј е овде (Дап 2,9; 7,2). метвица - мала, миришљава биљчица са жутим цветићима; листићи су служили за прављење лекова и зачин (Лк 11,42).
посетио овај град на своме путу за Јерусалим пред крај свог трећег мисионарског путовања, али ј е ту могао пробавити кратко време. Овде ј е дозвао старешине из Ефеса и одржао дивно опроштајно слово (Дап 20,15-37).
метрит - код Чарнића непреведено; Синод: „мјера"; Бирвиш: 80-120 литара (Јн 2,6).
миља - мера за дужину = 1.478 м (Мт 5,41). (Код Чарнића и Бирвиша).
мешина - амбалажа направљена од козје или јареће коже (Мт 9,17). Служила за чување вина и воде. Такве мешине се и данас могу видети у Јерусалиму.
Миријам - сестра у Мојсеја и Арона. Спасла ј е Мојсејев живот кад ј е био беба, предлажући његову рођену мајку за дојиљу пошто га ј е нашла фараонова кћи (2 Мој 2,4-8). Када су Израиљци прешли преко Црвеног мора, она ј е предводила жене у игри и песми захвалности (2 Мој 15,2021). Умрла ј е у Кадису пре него што су Јевреји ушли у Ханан (4 Мој 20,1).
Миђани - древни индоевропски народ, који ј е изградио напредну цивилизацију јужно од Каспијског мора, око 700. пре Хр. Освојили су град Асур. Касније ј е Нинива, престоница Асирског царства, потпала под њихову власт. Владали су Персијанцима све док Кир В е лики није освојио Мидију (Медију) око 549. пре Хр. Миђани су познати по својим строгим законима (Јест 1,19). Милет - древна лука са четири пристаништа на југозападној обали Мале Азије, одакле су бродови пловили у Црно море. Александар Велики освојио га ј е 334. пре Хр. Ап. Павле ј е
мирисно дрво - зимзелено дрво, расте у северној Африци. Од њега ј е прављен намештај и украсни предмети због његове богате боје и миришљавости (Откр 18,12). миро - смола која цури из стабла и гране једног ниског дрвета и постаје уљаста смола. Било ј е састојак светог уља за помазање код Јевреја, користило се и као парфем (Пс 45,8).
Миса
Миса (Меша) - цар моавски који се бунио против цара Ахава израиљског и извојевао слободу за свој народ. Саградио ј е много утврђених градова и путева (2 цар 3,4). Мисах - име једног Даниловог пратиоца на Навуходоносоровом двору у Вавилону (Дан 3,13-30). Мисир - в. Египат Миспа („стражарница") - 1) место на северним висоравнима јорданске области, где су Јаков и Лаван подигли гомилу камења да би обележили свој савез ο пријатељству (1 Мој 31,45-52); 2) центар који су Јевреји изабрали у Јуди, када ј е већина народа била одведена у Вавилон, и где ј е сахрањен Годолије, намесник Јуде. Налазио се на граници између Јуде и Израиља (2 цар 25,22-25). Религиозни центар устанка Макавеја. Митилина - главни град на острву Лезбосу. Имао ј е два пристаништа, од којих ј е један користио ап. Павле на трећем мисионарском путовању од Мале Азије до Х и о с а (Дап 20,13-15). Михаил („ко ј е као Бог") - арханђел који чува и помаже Израиљце (Дан 10,13.21; 21,1).
127 У Откр 12,7 описује се како ј е у рату са Сатаном, аждајом зла. Михала - кћер Саулова. Њен отац ј у ј е понудио Давиду за жену под условом да убије 100 Филистејаца. Давид је, међутим, убио њих 200 и оженио се Михалом (1 Сам 18,20-27). Михеј („ко ј е као Господ") - пророк у 8. в. пре Хр., живео у Јуди. Био ј е ратар и бринуле су га неправде због чега сеоски народ има да страда. Његова проповед ј е говорила ο Божијој правди, и ο правичности и верности коју Бог очекује од свога народа. Прорекао да ће се Исус родити у Витлејему (Мт 2,6). Михеј ј е живео у исто време када и пророк Исаија. Михеј - Књига пророка Михејатридесет трећа књига Старог завета. Њених седам кратких глава састоји се од пророчанстава која се могу сврстати у три одељка: страховања од суда над Израиљом, обећање златног доба, и опомена на Божију љубав и благодат. Михмас - град на брду северно од Јерусалима. Овде ј е било разбојиште између Израиљаца (под Саулом) и Филистејаца, који су се ускомешали и побегли(1 Сам 14,31).
128 мјед - в. туч. мех - прављен ј е од козје или ј а реће коже (Мт 9,17). Овакве судове и данас користе продавци вина и воде у Јерусалиму.
Молитва Господња (оченаш)
осмотри Обећану земљу. Тек ј е његов наследник Исус Навин увео Израиљце у Ханан. He зна се место Мојсејевог погреба (2 Мој). Умро ј е у 120. години живота.
М о а в („од оца") - древно царство на богатим висоравнима јорданске области, источно од Мртвог мора. Овде ј е Мојсеј умро (5 Мој 34,5). Моавци и Израиљци често су били у рату. М о ј с е ј („из воде извађен", популарно тумачење; иначе староегипатски „син"). законодавац и први велики вођ Израиљаца. Он их ј е око 1300. пре Хр. извео из Египта и повео у Обећану земљу Ханан, где су постали велики народ. Рођен ј е близу Мемфиса у скромној породици, али ј е у Египту постао велика личност. Морао ј е побећи после убиства једног Мисирца, у Мидијан. Ту се оженио и у једном виђењу купине која не сагорева сазнао да се Бог зове Јахве. Вратио се када му ј е Бог заповедио да избави свој народ из ропства. Израиљци су избегли преко Црвеног мора и 4 0 година лутали по пустињи - на планини Синају Мојсеј ј е примио Десет Божијих заповести. Пред своју смрт могао ј е да са горе Навав
М о л и т в е н и запис
М о ј с и ј е - Синодални превод Новог завета одлучио да се његово име пише М о ј с е ј , исто као Андреј, Тадеј, Вартоломеј, (и ми смо се у овом речнику тога строго држали). М о л и т в а Господња ( О ч е н а ш ) молитва којој ј е Христос научио своје ученике. Она говори ο Божијој светости и Царству, и ο човековим потребама. Краћа верзија молитве ј е код Луке 11,2-4, а дужа код Матеја 6,9-13, и као таква ушла у молитвенике.
Молох
129
Молох - амонићански бог. Његов култ ј е тражио и жртвовање деце, која су спаљивана у огњеној пећи. Овакву радњу осуђивали су пророци као противну јеврејском Закону (3 Мој 18,21; 2 цар 16,3).
Mope медено
море медено (умиваоница) - велики базен у Соломоновом храму, у којем су свештеници прали руке и ноге пре служења у Светињи или при олтару = жртвенику (1 цар 7,39; 2 дн 4,6). Стајало ј е на 12 тучаних (мједених) коња, у 4 групе по 3.
Кад ј е Навуходоносор освојио Јерусалим, он ј е разбио умиваоницу (2 цар 25,13.16; Јер 27,19-22). Морија - 1) место где се Аврам припремао да жртвује свога сина Исака (1 Мој 22,2); 2) брдо у Јерусалиму, на којем ј е поди-гнут Соломонов Храм (2 дн 3,1). Мртво море - Слано море - језеро на југу Палестине, вода му ј е испод надморске висине (400 м). У њега се улива река Јордан, Арнон и друге мање реке, а нема отицања. Зато вода заудара и тако ј е слана да ту рибе не могу живети осим на месту где се улива река. Милиони тона воде свакодневно утичу у ово море, али ј е ниво воде непрестано на истом нивоу услед огромног испарења (1 Мој 14,3; Ис 15,2; 18,9).
МЕРЕ И ТЕЖИНЕ Постоје стандардне мере тежине, дужине, запремине и течности, али се није могла установити тачност појединих мера. Стандардне дужинске мере, засноване на релативним величинама људске руке и шаке, настале су из уопштене употребе. Даљинске мере у старозаветно време заснивају
се на једноставном путовању или чак на домету стреле. Житарице су мерене више запремином, а не тежином. Називи мера често су називи судова у којима су држане. Гомер (3 Мој 27,16) био ј е „магарчев т о в а р " (можда 200 литара) и био ј е највећа мера за жита. Ефа (2 Мој 16,36) био ј е
130
Мере
суд, затворен поклопцем, садржавао ј е око једну десетину гомера. Ока (ват) (Лк 16,6) ј е исто што и ефа, али се користи као мера течности. Гомер, што значи „сноп", био ј е количина мане скупљене сваког дана. Друге мере такође су биле у употреби у трговини. Летек ј е пола гомера. Један ин (2 Мој 29,40) био ј е шест пута количине колико човек треба да попије дневно. Лог (3 Мој 14,10) ј е био друга мања јединица за течности. Драгоцени материјали и метали мерени су тежином. Мале ствари вагане су на теразијама
са тасовима. Тежинске јединице су држане у џепу Трговци, да би варали муштерије, имали су две врсте мера - једне кад продају а друге кад купују Али, Мојсејев Закон инсистирао ј е на строгом поштењу: „Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу" (5 Мој 25,13). „Мрзак ј е Господу двојак потег, мерила лажна нису добра" (Приче 2 0 , 2 3 ) . Глагол „вагати" на јеврејском ј е „шакал", и према њему ј е названа јединица за меру - шекел (сикал код Даничића).
Мере за д у ж и н у лакат (1 Мој 6,15; Мт 6,27) = 445 мм, мерен од лакта до врха прста; други лакат био ј е за ширину длана дужи = 520 мм; новозаветни лакат = 55 мм. 6 лаката = једна трска.
прст = 19 мм (кажипрста) длан (2 Мој 2 5 , 2 5 ) = 76 мм (ширина руке у основи прстију) педаљ (2 Мој 27,16) = 230 мм (раширена рука од палца домалог прста)
Мере за х о д дан хода (4 Мој 11,31) = око 40 км
корак (2 Сам 6,13): око 92 цм
миља (Мт 5,41, код Вука „један сахат"), римска мера, око 8 стадија: око 1,5 км
сгопа (5 Мој 2,5; Дап 7,5): око 30,8 цм
стадија (Лк 24,23, код Вука „потркалиште"): око 185-200 м хват (Дап 27,28): око 1,85 м лакат (4 Мој 35,4): 45,8 цм
суботни дан хода (Дап 1,12) = растојање које Јеврејин не би смео да у суботу прекорачи, јер би прекршио заповест ο суботи. Биће да ј е износила 2000 лаката (1 до 1,2 км). Пропис ј е различито тумачен.
Мере
131 Старозаветне мере за запремину: за с у в ο
гомер (3 Мој око400л
27,16):
10
ефа:
ефа - ока (2 Мој 16,36; Јез 45,11): око 40 л сеа (копања) (Мт 13,33) 1/3 оке: око 13 л за
гомер (омер) (2 Мој 16,36): око 4 л десетина (код Даничића „ефа", 2 Мој 29,40): око 4 л кав (2 цар 6,25): око 2,2 л
течности
кор (1 цар 5,2; Кл 16,7): око 400 л
ин (2 Мој 29,40): око 6,5 л
ват (1 цар 7,26): око 40 л
лог (3 Мој 14,10): око 0,5 л Мере за τ е ж и н у:
1 талант (2 Мој 38,25; Мт 18,24): 3600 сикала: око 41 кг. Талант није био новчаница, него ознака за утврђену обрачунску јединицу: 6000 драхми. 1
мина (Јез 4 5 , 1 2 ; Лк 19,13 „кеса"): 60 сикала, око 685 гр. Ни мина није била новчаница; њена вредност ј е одговарала 100 драхми.
1 литра (Јн 19,39): 320 гр 1 сикал, одн. сребрни сикал (2 Мој 38,24; Јез 54,12): око 11,5 гр. Тежина која ј е постала основна јединица система за тежину;
може се поделити у трећину, половину и четвртину сикала. 1
драхма (код Вука Лк15,8): око 6 гр.
„динар",
гер (4 Мој 3,47): око 0,6гр Овако би односа:
изгледала
шема
(читај: 1 талант = 60 мина итд) талант
1
мина
60
1
сикал
3600
60
1
72000
1200
20
гер
132
Н а в а в - планински венац одакле ј е Мојсеј посматрао Обећану земљу пре своје смрти (5 Мој 34,1).
Н а в а л („глупи") - богати племенски поглавица, који ј е одбио да да храну Давидовим војницима. Његова жена Авигеја спасла га ј е од опасности пред Давидом. Када ј е Навал умро, Давид се оженио Авигејом (2 Сам 25). Н а в у т е ј („младица") - становник
Језраела, који ј е имао виноград поред имања израиљског цара Ахава. Овај виноград ј е цару запао за око, и царица Језавеља ј е сковала план да се Навутеј окриви за богохулство и неверност Ахаву. Навутеј и његови наследници су каменовани. Илија ј е пророковао Језавељину смрт на месту где ј е Навутеј убијен. Његово пророчанство се испунило, и Језавељино тело јели су пси (1 цар 21).
Навуходоносор
Навуходоносор (акад. „Небо штити границу") - владар Вавилонаца око 605-562. пре Хр. Био ј е најистакнутија личност свога времена и неупоредива фигура у историји Блиског истока. Освојио ј е Јуду и учинио ј е вазалном државом три пута Јевреје ј е водио у ропство у Вавилон (597. и 586. - крај Јудиног царства). Храмовна ризница ј е заплењена, a Јерусалим претворен скоро у пустару. Ускоро после његове смрти вавилонска сила ј е почела да слаби пред све јачим налетима Миђана и Персијанаца (2 цар 24; Плач 4,8-10; 2 дн. 36,11-20; Јер 39д. Н а д а в („усрдни") - 1 ) најстарији син Аронов, који ј е пратио свога оца и Мојсеја на врх горе Синај. Умро ј е оног дана када ј е постављен у свештенство зато што ј е приносио „кад туђ пред Господом" (4 Мој 3,3-4); 2 ) син и наследник цара Јеровоама
Нововавилонско царство
133 израиљског. Само што ј е владао годину дана, убио га ј е Васа из Исахаровог племена, око 900. пре Хр.; Васа га ј е и наследио (1 цар 14,20). Н а з а р е т („заштићен"?) - село на брдима галилејским (око 350 м надм. висине), гледа на трговачке путеве од Јорданске долине до Средоземног мора. На северној страни брда ј е стрмен, можда ивица угашеног вулкана. Господ Христос ј е рођен у Витлејему, али ј е детињство провео у Назарету овде ј е живео и радио све док није отпочео своју спаситељну делатност међу Јеврејима (Лк 4 , 2 9 ) . Зато се често зове „Назарећанин". ( М т 2 , 2 3 ; 2 6 , 7 1 ; Мк 10,47; и 14,67, Лк 18,37, Јн 18,5.7; 19,19) назореј (јевр. „одлучити", отуда „посвећени") - у 4 Мој 6,2-21 описан ј е овај специфичан завет: „Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу... свет ј е Господу". Назореј, мушко или женско, може узети на с е . з а в е т назорејства, што значи, не пити вина и других жестоких пића, одсећи косу, не ићи ни у један дом где ј е мртво тело и, најзад, не присуствовати сахрани. Период посвећивања био ј е или доживотан или одређен на дан
134 давања завета (могло је и на месец дана, с тим да се на овај корак одлучивао он лично или ј е то плод родитељског обећања (Суд 13,3-5). Кад би се окончао обећани ροκ завета, најпре би приносио жртву у Храму, па би му свештеник одрезао део косе и ставио на жртвеник, па би се назореј разрешио завета. Неко би могао узети завет на себе и без приношења жртве у Храму, али би то морао надокнадити по доласку у Јерусалим. To је случај са ап. Павлом који у Коринту „остриже главу у Кенхреји, јер беше дао завет" (Дап 18,18) да би свој завет формално довршио у Јерусалиму Нема доказа да су се назореји удруживали у монашку заједницу било које врсте. Самсон (Суд 13,4-5), Самуило (1 Сам 1,11.28) и Јован Крститељ (Лк 1,15) били су назореји; можда и пророчица Ана (Лк 2,36-37). Н а и д - в. Нод.
Н а и н - мало сел ο у Галилеји одакле иде поглед према Језраелској долини. Христос је васкрсао сина наинске удовице (Лк 7,11-17). н а ј а м н и к - слуга који је био најамљиван и исплаћиван по надницама. Његова права штитио је закон, али му ј е по-
напрсник
некад при исплати закидано (Мал 3,5). Најамник ј е и надничар који води стадо на испашу (Јн 10,12). н а м е с н и к - У Старом завету службеник нижег положаја од краља или гувернера (1 цар 22,47). У Новом завету реч означава гувернера римске провинције или проконзула (Дап 13, 7), који ј е био и војни командант и имао власт да осуди или отпусти. Слао га ј е римски император у провинције другостепеног значаја, као што ј е била Јудеја (Мт 27,2). Обично ј е живео у Кесарији, a у Јерусалим ишао ο великим празницима. Господу Христу ј е судио намесник Понтије Пилат. н а п л е т а к - кружни рам за точак где су се уметали паоци (1 цар 7,35). н а п р с н и к (напрсник судски) - (2 Мој 28,4; 3 Мој 8,8 и др.) нарочита одежда на грудима првосвештеника са 12 различитих драгоцених каменчића, на којима су била угравирана имена 12 племена синова Израиљевих (2 Мој 28,15-30). Конци, гривне и други украси који повезују напрсник за ефод - оплећак били су урађени од злата. Првосвештеник ј е био дужан да носи имена јеврејских пле-
народи
135
мена на напрснику срца свога ради сталног сећања на њих пред Господом (2 Мој 28,29.30). Зове се „напрсник судски", можда зато што ј е првосвештеник као високо лице морао бити извор правде и суда за јудејску заједницу. Носио га ј е при суђењу.
Напрсник судски
народи (в. јазици) - израз за народе који нису били Израиљци; други народи, пагани, многобошци. На црквенословенском ј е реч „јазици" (мн. језици), тј. народи који не говоре јеврејски.
Натан (дао ј е ) - 1) син Давидов (2 Сам 5,14); 2 ) пророк на двору Давидовом и Соломоновом. Укорио ј е Давида због његове порочности и примио његово кајање. Помогао ј е Садоку приликом Соломоновог помазања за цара. Његов живот пун врлина утицао ј е на цареве и јеврејски народ (2 Сам 12,125). н а с л е ђ е - прописи ο наслеђивању у законодавству Мојсејевом били су веома једноставни. Земља се могла заложити, али не и сасвим продати. Најстарији или прворођени син добијао ј е два дела од наслеђа (5 Мој 16,15). Побочна деца (од робиње нпр.) нису имала учешћа у том наследству задовољавајући се само даровима од оца и од расподеле иметка; иселила би се из дома, или би их удаљили законити наследници (1 Мој 21,10д.). Кћери су имале право само на један део очевог иметка до своје удаје кад би добиле нешто на поклон (Инав 15,18). Ако неко не би имао деце, имовина би прешла на браћу, a ако нема браће, на стричеве, a ако и њих не би било - на најближе сроднике (4 Мој 27,811). Поредак у наслеђивању био ј е следећи: ако неко умре, a нема сина, његов део би се
136 давао кћерки под условом да се уда у исто братство; ако умрли не би имао ни кћер, имовина би прешла рођацима; ако нема њих, онда стричевима; ако HeMa стричева, најближој родбини (4 Мој 27,8-11). Удовица није имала право на наслеђивање, а деца су била дужна да ј е издржавају, или пак наследници (Мт 15,4-6; 1 Тим 5,4-8). Понекад би се удовице враћале у дом својих родитеља (1 Мој 3 8 , 1 1 ; Рута 1,13). У фигуративном смислу верници су наследници Божији и сунаследници Христови (Рим 8,17). Ап. Павле налаже да се праве удовице поштују, и препоручује да се моле даноноћно. Изгледа да ј е рана Црква издржавала удовице, ј е р се препоручује да се у списак удовица не уписују оне које су млађе од 60 година (1 Тим 5, 116). Натанаил („Божији дар") - в. Вартоломеј. натпис на крсту (Јн 19,20) - На Христовом крсту био ј е натпис на три језика (јеврејски, грчки и латински). Римљани би обично само на латинском написали име и преступ осуђеника. To су и урадили са крстовима двојице разбојника, што ј е одвајало Христов крст
Η ay м
од њихових. Али римски управитељ Јудеје Понтије Пилат, и Римљани, ради унижења јеврејске власти и уопште Јевреја, презрених од Римљана, желели су придати свечани чин казни над Христом јер ј е био осуђен због називања самог себе царем - јудејским ставили су натпис и на грчком да би на то дело привукли општу пажњу разних народа, окупљених у Јерусалиму ο празнику Пасхе (Дап 2 , 8 - 1 1 ) , не придајући особити значај самој садржини натписа („Исус Назарећанин цар јудејски"). Наиме, грчки ј е већ 3 0 0 година био добро укорењен у јеврејском народу да су поклоници из далека боље знали грчки од тадашњег јеврејског, одн. арамејског. наука - учење, а не у данашњем смислу истраживачке науке, пошто ј е божанска наука (учење) објављена од Бога човеку. Наум („сажаљиви") - пророк рођен у Елкосу, малом селу у Галилеји (вероватно назван Капфернаум - Наумово село). Пророковао ј е проклетство и пад Ниниве, главног града Асирије, и рекао да ће њено рушење бити ускоро - праведна казна Божија поквареном народу.
Наум
Наум - К њ и г а пророка Наума тридесет четврта књига Старог завета, писана око 613. пре Хр. To ј е кратак спис од три главе. Једина њена тема ј е разорење Ниниве (Ниневије). Нахор - 1) деда Аврама, Нахора и Харана (1 Мој 1 1 , 2 2 - 2 7 ) ; 2) унук првог Нахора и рођак Аврамов. Имао ј е 12 синова, вероватно поглавице племена у северној Месопотамији. Њега држе да ј е родоначелник северних Семита и арамејских племена (1 Мој 22,20-24). небо - према древним јеврејским представама, небо ј е имало више „спратова"; за рај се мислило да ј е „на трећем спрату" (уп. 2 Кор 12,2.4). За нас карактеристичну и чудну представу развија Посланица Ефесцима: простор између неба и земље овладавају демонске силе (поднебесје), непријатељи Бога и људи. Христос ј е при своме вазнесењу на небо надвладао и заробио ове силе, „господаре таме овога света, духове злобе у поднебесју" (Еф 4.8-10; 6,12). Неврод - древна легендарна личност, који ј е био на гласу као добар ловац и оснивач царстава (1 Мој 10,8-12). Он ј е био чукун-унук Нојев и живео у Вавилону.
137 незнабошци (многобошци) - реч се употребљава да означи народе који нису знали за правог Бога, а не значи да уопште нису веровали. Било би боље уместо израза „незнабошци" употребљавати израз „многобошци", јер су се клањали идолима и нису веровали да ј е Израиљ Богом изабрани народ (Јер 4 9 , 1 5 ) . Њихов остатак ће се ипак припојити Божијем народу (Ис 4 5 , 2 0 ) . Неман - војвода цара сиријског у Дамаску и непријатељ Израиљаца. Пророк Јелисеј га ј е исцелио од лепре, и он ј е прихватио израиљског Бога као правога Бога (2 цар 5; Лк 4,27). По њему ј е Немања добио своје име. Н е м и ј а („Јахве теши") - Јеврејин који се попео на висок положај као пехарник на персијском двору код цара Артаксеркса. Вратио се у Јерусалим 4 4 4 . пре Хр. и поново саградио град за 52 дана. За време своје последње посете, 432.г., извршио ј е верску реформу. Н е м и ј и н а к њ и г а - шеснаеста књига Старог завета. Блиско ј е везана са појединим поглављима Јездрине (Езрине) књиге и наставља историју ове књиге. Један део приповедања испричан ј е у првом лицу, a
138
Нинива
изгледа да су унети и неки делови из Немијиног дневника.
при крају првог дана празника Пасхе, у Јерусалиму (Јн 3,1-21).
Нерон - свирепи и опаки римски цар, рођен 27. по Хр. Владао ј е од 54. до 68, када ј е извршио самоубиство. У Новом завету он се не спомиње по имену, али се вели „ћесар". На њега ј е из Кесарије апеловао ап. Павле после саслушања пред намесницима Феликсом и Поркијем Фестом (Дап 25,11). На Нерона се мисли када ап. Павле преноси поздраве оних „из дома ћесарова" (Фил 4,22).
Никополис - римски град на северозападу Грчке, основао га цар Август З1.г. пре Хр. Овде ј е ап. Павле остао целу зиму (Тит 3,12).
нетинеји - служитељи Храма који су обављали скромне послове (Нем 10,28). Били су потомци Гаваоњана, које ј е Исус Навин учинио робљем (ИНав 9,23). Нефталим („мајстор") - родоначелник једног од 12 племена Израиљевих. Био ј е други син В а л е (Рахиљине робиње) и Јакова (1 Мој 30,7). Никодим (грч. „народ ј е победник") - фарисеј и члан Синедриона (Санхедрин, Јн 3,1.10). Био ј е тајни ученик Христов и помогао Јосифу из Ариматеје при скидању Христовог тела и при полагању у гроб (Јн 19,3842). Беседа Христова с Никодимом ј е прва од свих његових беседа, и по садржају једна од најзначајнијих догматских беседа. Вођена ј е ноћу
Нил - најдужа река у Африци (6.470 км), ο којој се у Старом завету говори као ο „реци" (2 Мој 2,3) или ο „мору" (Јез 32,2). Долина Нила и околне пустињске висоравни биле су насељене хиљадама година, и овде ј е напредовала египатска цивилизација. Нил ј е повезивао трговачке путеве од Судана до Мале Азије, Сирије и Грчке. Пролећне поплаве чиниле су, а и данас чине, основу египатског природног богатства. Нинива (Ниневија) - главни град Асирије од времена Санхериба (Сенахирим), на реци Тигру близу данашњег Мосула, у Месопотамији. Град Ниниву ј е посетио пророк Јона ( 4 , 1 1 ) . Незнабошци Нинивљани, који се покајаше по проповеди пр. Јоне, појавиће се као тужиоци неверних и порочних Јевреја књижника и фарисеја (Мт 12,41; Лк 11,32). Године 612. разарају ј е Миђани и В а в и лонци. Израиљу ј е симбол непријатељске моћи.
нисан
139
нисан - први месец године у календару који су Јевреји усвојили у вавилонском ропству. Раније се звао „авив", и одговара марту-априлу (Нем 2,1). В. календар.
личност извештаја ο Потопу. Његова три сина, Х а м , Сим (Сем) и Јафет, били су прародитељи Хананејаца, Семита и индоевропских народа (1 Мој 6-9).
Нови завет - 27 кратких књига, светих хришћанских списа, говори ο завету (савезу) склопљеном преко Исуса Христа. Садржи 4 Јеванђеља, Дела апостолска (историја), 14 посланица св. ап. Павла, 7 саборних посланица и Откривење Јованово. Нови завет ј е писан током 50 година и садржи извештаје ο животу и делима Господа Христа, ο почетном развоју хришћанске цркве и излаже суштину наше вере.
Нојемина („пријатност, лепота") - жена Елимелеха Витлејемца. Они се одселише у моавску земљу са Рутом због глади у Јудеји. Ту ј е Нојемина остала удова и изгубила два сина. Са својом снајом Рутом вратила се у Витлејем и уредила брак између Руте и богатог човека Воза. Касније ј е била дадиља њиховом сину Овиду, који ј е деда цара Давида (Рут 1-4).
Нод (Наид) („изгнанство") област источно од Едена, у тигро-еуфратској долини, где ј е утекао Адамов син Каин када ј е убио свога брата Авеља. Није познато тачно место где се налазила (1 Мој 4,16). Ној (Но-амон) - други назив за Теву, главни град старог Египта. Пророци Јеремија, Језекиљ и Наум опомињали су његове становнике због идолатрије (Јер 4 6 , 2 5 ) . Ноје („починак") - син Ламехов и потомак Адамов. Он ј е био први виноградар и главна
носила - била су у виду кревета (Ис 66,20). ноћна стража - позната ј е већ Вавилонцима као подела времена (6 пута по два часа). У Ст. завету познате су три ноћне страже (1 Мој 14,24; Суд 7,19; и Сам 11,1). Нови завет ј е прихватио поделу на четири ноћне страже од по три часа (од 18 сати до 6 сати) (Мт 14,25; Мк 6,48; 13,35). - В . часови.
Новац
140
НОВАЦ Колико ј е познато, новац ј е у библијским земљама коришћен у 8 . веку пре Хр. у Мидији (део данашње Турске). Први новчићи прављени су од легуре сребра и злата, а тежина новчића ј е гарантована печатом на новчићу. Од овог времена Јевреји су ретко кад имали своју независносг. Одведени су у Вавилон, онда били поданици Персије, Грчке, Рима, па ј е ковано мало јеврејских новчића. Римски новчићи били су широм Царства. Једини јеврејски ковани новчићи били су од селевкидских краљева (Сиријско царство које ј е настало после Александра Македонског). Јеврејске вође (Хасмонеји) ковали су у Јерусалиму новац по својим нацртима. У време побуне против Римљана 66. г. по Хр Јевреји су ковали прве новчиће од сребра. У оптицају ј е било толико новчића да су и купац и продавац морали знати њихову вредност. Старозаветни златни и сребрни новчићи шекел = сикал (отприлике
11,4гр)
мина (отприлике 500 гр) - 50 шекела талант (30 кг) = 60 мина
Новозаветни новчићи У Палестини су биле три различите новчанице у оптицају: званични, царски новац (римски стандард), провинцијски новац кован у Антиохији и Тиру (грчки стандард), и локални јевр. новац који ј е можда кован у Кесарији. „Порез" у Храму (па и таксу од пола шекела) 'морао се плаћати тирским
новцем
(дидрахма), а не римским. Није чудо што ј е цветала трговина мењача новца. Новац се ковао од злата, сребра, бакра и бронзе или туча. Најчешћи сребрни новчић споменуту Новом заветујесте г р ч к а т е т р а д р а х м а , а римски д и н а р , што ј е била надница обичног радника.
Јеврејски новчићи: Л е πτ а
(бронза) и
ше κел
Грчки новчићи: д ρ а χ м а (сребро), с τ а τ и ρ (статер или тетрадрахма) (сребрн), м и н а.
1 јевр. шекел = 1 грчки статир /тетрадрахма/ - 4 римска динара 30 јевр. шекела = 1 грчка мина = = 100 римских динара.
Новчић римскогнамесника
141
Облак,
ступ
Мој 13,21)
од -
облака
Кад
су
(2
Јевреји
изашли из Египта и прешли у Арабијску
пустињу,
„Господ
иђаше пред њима дању у ступу облака, водећи их путем, а ноћу у ступу од огња". Неки мисле да су то два облака, један да би их заклањао од сунца, а други да би осветлир пут. Облак ј е био
знак
поласка
и
зауста-
вљања Јевреја (4 Мој 9,17-23). Био ј е
обичан
симбол
при-
суства Божијег усред свог народа. Посебно се заустављао над Шатором и Ковчегом завета у њему, или ј е испуњаво Скинију сведочанства. Кад ј е Исаија у визији видео славу Божију у Храму, то ј е дом био испуњен димом или густим облаком (Ис 4 , 5 ) . Кад ј е Бог Отац посведочио свог Сина на Гори Преображења (Тавор), „облак сјајан заклони и х " (Мт 17,5). Исаија веома сликовито
142
обраћење
предсказује присуство Божије у
у хришћанство, и даље су овом
Цркви у сва времена (4,5). Реч
физичком
„облак" у преносном
вали до те мере велики значај
смислу
су
обележју
га
приписи-
представља и величину Божи-
да
ј у : „Он долази са облацима",
неопходним за спасење. To ј е
сматрали
крајње
говори ап. Јован (Отк 1,7; уп.
довело до велике несугласице
М т 2 6 , 6 4 ) , док ћемо ми ο Дру-
међу хришћанима у Галилеји,
гом доласку бити „узнесени на
па им ап. Павле пише значајну
облацима у сретање Господу у
поруку
ваздуху, и тако свагда с Госпо-
показао
дом бити" (1 Сол 4 , 1 7 ) . „Облак
новозаветног дела спасења, он
сведока" (Јев 12,1) значи веома
истиче: „Јер у Христу
много сведока.
нити
обрезање
нити
необрезање,
обрезање - Обрезање ј е обичај, ј е р ј е
древни
познато да ј е
вршено у горњој Сирији скоро 3 0 0 0 г. пре Х р . Вршили су га Египћани и Арапи, као и Ј е вреји. Обред се састојао у уклањању (одрезивању) врха коже полног органа код свих младенаца мушког пола, а чин ј е вршио домаћин или неки други Израиљац, па чак и мајка (2 Мој 4 , 2 5 ) . По пропису, вршено је
у о с м о м дану по
дечака. Заповест
ο
рођењу
обрезању
(Гал
5,2-3)
и да
особено
би
својство
што
Исусу помаже
него
нова
т в а р " (Гал 6,15). Реч „обрезањ е " често се употребљава
у
преносном смислу; речи „необрезан" и „необрезање" користе се уопште ради изражавања злобе и непоштења (Јер 4 , 2 ) . „Обрезати срце" значи обновити га како би нестало верско тврдокорство (5 Мој 10,16; Јер 4 , 4 ; 9 , 2 5 - 2 6 ) и оно волело Бога свим
својим моћима (5
Мој
3 0 , 6 ; Рим 2 , 2 8 - 2 9 ) . обраћење
-
основни
појам
у
била ј е поновљена М о ј с е ј у (2
обраћењу ј е „окренути с е " . To
Мој 12,44; 3 Мој 12,3). Код Јн
означава скретање с пута греха
7,22-23 види се да ј е било до-
и
пуштено вршити га и у суботу.
благодаћу Божијом
Обрезање ј е било чин иницијације, који ј е преко Аврама и Исака као његовог потомка био и
спољни
знак
склопљеног
савеза ( = завета) с Богом свих потомака А в р а м о в и х
(1
Мој
17,1-10.21). Јевреји, прелазећи
повратак
Богу.
Управо човек
се
враћа са греха на добро, на живот по вољи Божијој
(Јер
3 1 , 1 8 ; Дап 3,26). О б р а ћ е н и к човек који ј е прешао из једне религије,
једног
учења,
мишљења или начина живота на други. В . прозелит.
143
овчија в р а т а
овчија в р а т а - врата која су се ве-
Мисира у Хаван.Ту ј е обавезно
роватно налазила на северном
био и Шатор од састанка, где се
градском зиду јерусалимском,
чувао Ковчег завета.
северно Ова
од
врата
повратку
подручја
Храма.
су
подигнута
по
из
ропства
од
првосвештеника
Елијасива
и
његове
(Нем
у
сабраће
склопу
3,1)
Немијине
оковратник - кратка превлака од туча
ради
заштите
врата
и
груди (JOB 4 1 , 2 6 ) . олово - метал најпре коришћен за
обнове
пречишћавања сребра, а и за
Услед
лемљење метала. Налазило се у
близине ове капије Х р а м у и
синајским стенама пре М о ј с е ј а
бањи Витезди (Јн 5,2), претпо-
( 2 М о ј 15,10).
јерусалимских
зидина.
ставља се да су овце намењене за жртвовање овуда дотериване у град.
о л т а р - у раним
старозаветним
временима гомила камења
са
равном површином на врху, т а -
Овид („служитељ") - син Руте и
ко подигнута да прими жртве
Воза. Његов син ј е Ј е с е ј , отац
животиња, птица, жита и поне-
Давидов
кад људи (1 Мој 2 2 , 9 ) . Мада су
и
предак
Христов
се
(Рута 4 , 1 7 - 2 2 ) . О г - дивовски цар Васана, који ј е у одлучној
борби
пао
у
Израиљаца у Едрајину,
руке својој
престоници (4 Мој 2 1 , 3 3 - 3 5 ) . одежда - одећа коју носе свештена лица за време богослужења. оклоп
- лагана ратна
кошуља,
жртве
Потопа,
приносиле реч
и
пре
„жртвеник"
се
сусреће тек по изласку Ноја из ковчега (Пс 5 1 , 1 9 ; 1 Мој 8,20). В . жртвеник. омега - последње слово грчке азбуке.
Обично
се
користи
у
изреци „алфа и омега", да би се првим
и последњим
словом
направљена од плочица које су
означила потпуност, да ј е све
биле
речено, написано или урађено.
везане
кожом
или
платненим тракама (Јер 4 6 , 4 ) . Војничка одећа за тело (1 цар 22,34).
Он - град у доњем Египту, 9 км од данашњег
Каира.
Ту ј е
био
диван храм Сунца под именом
окол - у преводу Ђ . Даничића, то
„Ра", „Атум-Ра", а свештеници
ј е станиште војске под шато-
веома моћни. Кћер једног од
рима до следеће битке. Ста-
свештеника удала се за Јосифа
ница Израиљаца на њиховом
(1 Мој 4 1 , 4 5 ) . Грци су овај град
40-годишњем
звали Хелиополис (град Сунца).
путовању
из
144 Онисим („корисни") - роб Филимонов из Колосе. Побегао ј е од свог господара, срео ап. Павла у Риму и постао хришћанин. Затим се вратио своме господару са посланицом од ап. Павла (најмања Павлова). Ап. Павле га назива „верним и љубљеним братом" (Кол 4 , 9 ) . По предању био ј е епископ у Ефесу после Тимотеја, а умро мученички под Трајаном у Риму. оних - састојак тамјана, прављен од ситних љуски неких врста молуска (2 Мој 30,34) које су давале пријатан мирис при сагоревању. оплећак - в. ефод. опросна година - обичај Јевреја који су ослобађали своје робове после седме године од куповине у складу са библијском заповешћу (2 Мој 21,2-6). - В . празници. Ор - планинска граница на северу Израиља, место Аронове смрти (4 Мој 20,27-28). Ор - Израиљац који ј е помогао Арону да одржи Мојсејеве руке увис током израиљске борбе са Амалићанима. Ово ј е на Израиљце оставило велики утисак за случај када нема Мојсеја а води се битка (2 Мој 17,10-12).
освета
орао - птица грабљивица коју Израиљци нису смели ј е с т и . Реч понекад подразумева орлушину (Ис 4 0 , 3 1 ; Мт 24,28). орган - вероватно низ дуваљки које се стављају у кутију за дување, а дува се устима (1 Мој 4,21). Орив и Зив - два мадијанска кнеза које ј е Гедеон убио кад ј е његова војска напредовала ка реци Јордану. Стена и муљачница вина зову се по њима (Суд7,25). Осана - спаси нас, молимо! или „Помози" (Мт 21,9). Реч ј е постала уобичајени поздрав Седмог дана Празника сјеница. Носале су се маслинове гранчице и певале литаније са припевом „Осана". На тај дан су тако поздравили и Христа (Мк 11,9). Ова реч ј е остала свечани поклик и на хришћанским богослужењима. Бирвиш преводи са „Слава и част" и „Нека се слави". освета (крвна) - позната код семитских народа, као и на Балкану. Мојсејев закон унео ј е неке измене у такву врсту изравњавања рачуна, бар у оном најгорем облику. Одређени су градови за уточиште, и свакоме ко би убио човека и побегао у један од ових градова
Осија
гарантовано ј е беспрекорно суђење и не би био погубљен ако не би било убиство доказано (4 Мој 35,12; 5 Мој 19,6; 2 Сам 14,11). Осија („спасао ј е Јахве") - 1) Пророк Северног израиљског царства, око 740. пре Хр. Он ј е опомињао синове Израиљеве и истицао да ј е права љубав увек верна, а да ј е Бог љубав; 2) Име последњег цара тог царства (733-725.Г.). После његове смрти асирски цар ј е опседао Самарију и 721.г. заузео ј е . To ј е био крај Северног царства (2 цар 75,30). Осија - Књига пророка Осије двадесет осма књига Старог завета, углавном се састоји од пророчких песама. Откривење св. Јована Богослова - двадесет седма и последња књига Новог завета. Писао ј е око 95. по Хр. апостол Јован, који ј е био прогнан на острво Патмос. Књига ј е пуна чудесних виђења будућности, а написана ј е да би ојачала хришћане који су патили под римским гоњењем. To ј е једина пророчка књига у Новом завету - настоји да открије будућност Цркве и света. Православна црква ј е не чита на богослужењима.
145 отпусна књига - према Мојсејевом закону човек ј е могао лако да отпусти своју жену (али обратно не), ако ј е нашао на њој нешто неприлично. Требало ј е само да ј о ј да отпусну књигу (Мт 5,31; 19,7; Мк 4,10). Β Развод. Офир - крај на југозападу Арабиј е , на Црвеном мору, граничио се Савом (1 Цар 9,28). На њега се мисли кад се говори ο фином злату које ј е украшавало Соломонову одећу, престо и Храм (1 цар 10,11). Офни - син свештеника Илија при силомском храму, где ј е некад почивао Ковчег завета. Кад му отац остари, он и његов брат су крали жртвену храну. Убијени су у битки, Ковчег ј е изгубљен, а Илије умре од жалости (1 Сам 2). Охозија („Господ ј е захватио") -1) син Ахавов и израиљски цар око 850. до 849. пре Х р . Био ј е покварен као и његов отац и због тога га прекорио пророк Илија (2 цар 1,2); 2) цар јудејски, око 842. Ранили га из Јујевих бојних кола у битки против Сиријаца, а умро у Мегидону (2 цар 9,14-28). оцат - сирће, код Матеја 27,34 и др., опојно средство које ублажава болове, а које Исус одбија.
146 очишћење - тако се назива Законом установљен обред, према којем су Јевреји бивали ослобођени, према обредним прописима, од навучене нечистоте. Вода ј е била најделотворније средство очишћења: њом се кропило, умивало и у њој погружавало. У случају већег преступа Закона и скрнављења, такво очишћење могло се произвести жртвоприношењима. Умивање тела и одеће било ј е неопходно у случајевима споменутим у 3 Мој 11,25.40; 15,16 и даље. После рођења детета прописано ј е да се принесе на жртву једногодишње јагње, голубица или грлица, a у случају сиромаштва - две грлице или два голубића (3 Мој 12,6д). Постојали су посебни прописи како да се човек очисти од додира гроба или мртваца (4 Мој 19, в. посебно ο „црвеној јуници").
очишћење
Проказа или лепра сматрала се најстрашнијом нечистотом. У случају очишћења од те болести била ј е потребна нарочита жртва. Кад ј е било објављено да се болесник исцелио, био ј е дужан да принесе на жртву две чисте живе птице, комад кедровог дрвета, црвену шарену нит и исоп (даљи след чина в. 3 Мој 14,4д). После прања одеће, бријања и купања, приношена ј е жртва за очишћење тог дома, одн. чланова породице који би могли бити заражени губом (3 Мој 14,49д, уп. пс. 51,9; 19,13; 1 Јн 5,6). После вавилонског ропства прекомерна праведност по Закону учинила ј е ревновање за очишћењем најважнијим: помно су се старали око прања посуђа и столова, па ј е прање руку пред обедом добило највећи значај (Лк 7,3 и даље).
147
Павле (Савле) - велики апостол и мисионар чије посланице сачињавају велики део Новог завета. Рођен ј е у Тарсу и школован „код ногу" учитеља (рабина) Гамалила. Био ј е фарисеј који ј е гонио хришћане и присуствовао каменовању Стефановом. Налазио се на путу за Дамаск где ј е хапсио хришћане, кад ј е смотрио бљештаву светлост и чуо Исуса Христа где вели: „Савле, Савле,
зашто ме гониш?" Обасјан светлошћу, одведен ј е у Дамаск. Овде ј е Бог послао Ананију да га походи, повратио му вид и, Павле се крстио. Одједном ј е у Дамаску почео да проповеда Исуса. Кад су Јевреји сковали заверу да га убију, Павле ј е отишао у Јерусалим. Тамошњи хришћани уплашише се Павла, али га ј е Варнава представио апостолима. Сазнавши за заверу, Павле се вратио у Tape.
Павле
148
Хронологија догађаја из живота ап. Павла (по др Е. Чарнићу) -рођење у Тарсу -обраћење -Дамаск, Арабија, Дамаск -путовање у Јерусалим -у Тарсу -у Антиохији
5-lO.r. Зб.г. 36-39-г. З9.г. 39-43.Г. 43-44.Г. 45-48.Г. 49-г. 49/50/-52/53/ 51/2.Γ. 53-58-г. 54-56-г. 57-г. 58-г. 58-бО.г. 60-61.г. 61-бЗ.г. 63/64 64-65-г. 66-67-г. 67-г.
-I мисионарско путовање -Апостолски сабор -II мисионарско путовање -у Коринту -III мисионарско путовање -у Ефесу -У Филипима -у Коринту -Сужањство у Кесарији -Путовање у Рим -I римско сужањство -путовање у Шпанију -на Истоку: у Македонији, Никопољ -II римско сужањство -мученичка смрт у Риму
Напомена: у свету чувени „Харперов библијски речник" из 1985. наводи, рецимо, д а ј е апостолски сабор (Гал 2,1-10 и Дап 15,1-21/ одржан 50-51.г., a први спис 1 посл. Солуњанима ап Павле написао 49-50.П, Галатима, 1 Коринћанима, Филимону и Филипљанима 53-55.г., а Римљанима 55-58.г., a да ј е Апостол пострадао у Риму 62.п, и при том Речник наводи да подаци нису поуздани, јер су конструисани на осиову унутарњих доказа у самим посланицама.
После
Вар-
сете Кипру ο њему се говори
нава га узео да помогне цркве-
неколико
година
као ο Павлу. Павле се вратио и
ној
у
обавестио цркву у Антиохији.
Антиохији у Сирији. Њих дво-
Он ј е такође помогао јеврејске
јица послани су касније на Ки-
хришћане
пар и после у Малу Азију, где ј е
схвате
заједници
(цркви)
у
Јерусалиму
чињеницу
да ј е
да
Исус
донео реч Божију
(проповед)
Христос спаситељ свих наро-
многим
После
да, не само Јевреја.
народима.
по-
Пад Адамов
Ha свом II мисионарском путовању Павле ј е за помоћника узео Силу. Посетили су обраћенике у Галатији. У Листри придружио им се Тимотеј, као други помоћник. Од Троје су бродили у Грчку, где им се такође придружио Лука, писац Јеванђеља и Дела апостолских. Започели су хришћанску општину у месту Филипи, али Павле и Сила беху претучени и бачени у затвор. После отпуштања путовали су преко Грчке. Павле ј е проповедао у Атини и затим провео у Коринту 18 месеци. Потом се вратио у Јерусалим с прилозима за сиромашне од хришћана у Грчкој и Малој Азији. Неко време Павле ј е остао у Сирији. Онда ј е опет кренуо у Ефес. Скоро три године проповедао ј е Јеврејима и Грцима. После поновне посете Коринту, Павле се вратио преко Грчке и Мале Азије у Јерусалим. Ухапшен ј е и послан у Кесарију да му суди Феликс прокуратор (намесник). У затвору ј е провео две године, чекајући да се саслуша његова ствар. До тада ј е Феликса заменио Фест. Павле се позивао (апеловао) на цезара-кесара и послат у Рим на суђење. На путу ј е Павлов брод претрпео бродолом недалеко од Малте,
149 али се нико није утопио. Кад су стигли у Рим, Павле ј е задржан у кућном притвору више од две године. Он ј е после суђења, вероватно ослобођен и можда ј е проповедао у Шпанији. После другог сужањства, Павла ј е погубио цар Нерон у Риму 67.г. (Дап 7,58д; 9-28 гл и посланице ап. Павла). П а д А д а м о в (Првородни грех) Адам и Ева су прекршили заповест Божију када су окусили плод од забрањеног дрвета познања добра и зла у Рају. У њиховом греху сатрешили су и сви људи, потомци њихови читаво човечанство (1 Мој гл. 2-5; Рим 3,23). п а к а о - место мртвих - јеврејска реч ј е „Шеол", а грчка „Ад". Древни Јевреји, као и други Семити, држали су да ј е Шеол испод земље (4 Мој 16,30-33; Јез 31,17; "Амос 9,2). Мада завршава овоземаљски живот, мртав човек није престајао сасвим да постоји, ма како да ј е Шеол могао бити таман, хаотичан и безгласан. Шеол није био место казне, мучења и патње. Тај појам ј е развијен у новозаветно време и у новозаветној мисли (Мт 5,29-30;25,41). В . Ад. П а л е с т и н а - Обећана земља у коју су Израиљци ушли из Египта,
150 после борби и лутања по пустињи. Позната је као Ханан. Да иронија буде већа, назив првобитно потиче од речи за Филистејце, највеће непријатеље Јевреја. Од грчке речи „Палестини" (Херодот) (2 Мој 1 5 , 1 4 ) . Римљани су ј е прозвали Палестина. Сви главни старозаветни и новозаветни догађаји збили су се овде, и на Палестину ј е увек гледано као на родну земљу Јевреја. У њој су планине и равнице, Јорданска долина, са реком Јорданом која тече од Галилејског језера до Мртвог мора. Памфилија - римска провинција на југу Мале Азије. Главни град ј е Перга. Становници су били мешавина Грка и варвара. Ап, Павле ј е обилазио ову област и управо се овде Јован Марко раздвојио од Павла и Варнаве (Дап 13,13). Пасха („прелазак") - јеврејски празник који ј е установљен после преласка преко Црвеног мора. Празник ј е познат и као Празник бесквасних хлебова, за успомену на брзо припремљену храну коју су Јевреји понели са собом кад су избегли из Египта. Светкована је четрнестог дана I месеца, нисана. Цела идућа седмица од
Патмос
15. до 2 1 . била ј е продужење празника Пасхе, под именом „Празник пресних х л е б о в а " (бесквасних). Тих дана окупљало се највише Јевреја у Јерусалиму. И јеванђелисти спомињу четири пасхе у јавном служењу Христовом: Јован прве три, а остали јеванђелисти четврту. Прву и другу Пасху Исус ј е провео у Јерусалиму пре избора Дванаесторице, у друштву с понеким ученицима (Јн 2,13-25 и 5 , 1 47). Трећу Пасху када Дванесторица већ беху изабрани, и то у Галилеји, желећи да ј е не празнује у Јерусалиму. Уместо ње он умножава хлеб и изговара беседу ο себи као истинској Пасхи и истинитом хлебу истинског живота (Јн 6 , 4 - 7 , 2 ) . Најзад, четврху Пасху, последњу у животу а прву са свима апостолима, Богочовек свечано празнује пред своје страдање (Мт 26,17-20 и др.). Јудејски обред тачно прописује поредак и све појединости гозбе како обичних, тако и празничних, a нарочито пасхалне вечери. В . празници. Патмос - острво у Егејском мору (70 км западно од Милета). Спомиње се у Откривењу Јовановом 1,9. Писац књиге вели да су га Римљани тамо
Патријарх
прогнали, „због речи Божије и сведочења за Исуса Христа". Овде ј е имао своја виђења, забележена у Откривењу Јовановом, што ј е последња књига у Светом писму. П а т р и ј а р х - „праотац" једног племена људског рода. Тако су називани и они праоци који су живели пре Потопа. Патријарси су почели са Каином и Авељом, све до Ламеха. Онда долазе они праоци од Потопа до рођења Аврамовог. После њега долазе Исак и Јаков, и 1 2 синова Јаковљевих, од којих потиче 1 2 племена Израиљевих. Пафос - древни феничански град на Кипру. Овде су Павле и Варнава преобратили у хришћанство угледног римског службеника, намесника Сергија Павла (Дап 1 3 , 6 - 1 2 ) .
Педесетница - од грчке речи „пентикости" („педесети"). Овај празник се прославља педесет дана после почетка Пасхе и посвећен ј е успомени примања Закона на Синају преко пророка Мојсеја. Понекад се зове и Празник недеља (јевр. Шавуот) или Празник првих плодова (Празник пшеничне жетве) ( 3 Мој 2 3 , 1 5 ) . Свети Дух сишао ј е на Апостоле на овај празник, па се
151
он данас назива и Духови, који се у хришћанској Цркви слави као Рођендан Цркве ( 2 М о ј 23,16;
3
МОЈ
23,15-21;
5
Мој
1 6 , 9 - 1 2 ; Дапгл. 2 ) .
Пентапољ - грчки назив (пенте = 5 , полис = град) за пет палестинских градова: Газа, Ашкелон, Ашдод, Гат и Екрон. Пентатеух (Петокњижје) грчки назив за првих пет књига Старог завета, које ј е написао Мојсеј. Оне се такође називају законске књиге и садрже древну историју Израиља и Мојсејев Закон. В . Тора. пепео - означава жалост, тугу (Јов 2,8;
Еф
4 , 3 ; Јн
3 , 6 ; Пс
102,9).
Пепео од црвене јунице ( 4 Мој 1 9 ) освештава онога који би се дотакао мртваца, гробнице или тога сличног (Јев. 9,13). Међутим, уколико би се неко дотакао тог пепела, имао ј е да се очисти „водом очишћења" ( 4 Мој
19,9-13).
Перга - древна лука Памфилије, римске азијске провинције. Ап. Павле ј е посетио Пергу двапут на своме првом мисионарском путовању (Дап
13,13;
14,25).
Пергам - град у Мизији у Малој Азији. Неко време био ј е главни град Азије као римске провинције. Постао је рани хришћански центар. Пергам се
152
Песма над песмама
спомиње као место где ј е била једна од седам цркава из Откривења Јовановог (1,11). Израз „тамо где ј е престо Сатанин" биће да се односи на обожавање цара (Отк 2,12-16). У њему ј е била развијена прерада коже на посебан начин, по којој се писало као замена за папирус који ј е израђиван у Египту, a no граду носи назив пергамент. П е р с и ј а - земља коју су населили Индоевропљани. Персијско царство било ј е једно од најистакнутијих царстава у библијско време. Скоро 200 година доминирало ј е Блиским истоком. Персијски цар Кир Велики сјединио ј е Миђане и Персијанце и победио Вавилонце; он ј е дозволио повратак
Јеврејима из вавилонског ропства у Палестину (2 дн 36,22-23). Цар Дарије I дао ј е подстрек: обнови Храма у Јерусалиму Ксеркс, син Даријев, вероватно је био Асвир (Ахасвер). У књизи ο Јестири потоњи цар Артаксеркс дозволио ј е повратак кући двема групама: једну ј е предводио Езра, а другу Немија. п е с м а з а п е њ а њ е - наслов за 15
псалама ( 1 2 0 - 1 3 4 ) . Опште ј е мишљење да су их певали поклоници док су се пењали у Јерусалим (град на брду) у време великих празника. (Бирвиш „песма поклоничка", П с а л м и , 1990). Песма
над песмама-
двадесет
друга књига Старог завета. To ј е збирка лирских песама,
C P E A 0 3 E M H O g : ^ i ^ ^ ^ C Y P ; ДХМЕТАЈ A
'ТУСАЛ.
ВАВИЛОН> СУСА ч
П Е Р С И Ј С К О СВЕТСКО (око
Персијско светско царство
ЦАРСТВО
5 0 0 г. п р е х р и ш ћ .
epel
Переја
сређених око 250. пре Хр. Зове се и „Песма Соломонова". Њен алегоријски смисао ј е : љубав Бога према јеврејском народу, одн. према Цркви. П е р е ј а - јужни део источне Палестине. Христос долази у њене пределе (Мт 8,28-34; Мк 5,119; Лк 8,26-39; Јн 10,40-11,6). П е т а р - један од тројице омиљених Христових ученика. Он ј е познат и као Симон Петар, Симон или Кифа (што значи „камен" на српском „Каменко" и указује на снагу и чврстину његовог карактера). Петар ј е потицао из рибарског села Витсаиде на галилејском језеру, а он и његов брат Андреј беху рибари. Предводио ј е групу ученика, и од њих ј е први проповедао паганима. Највећи му ј е грех одрицање од Христа пре његовог распећа. На Педесетници ј е смело проповедао скупини људи у Јерусалиму Тад ј е око 3000 људи поверовало. У почетку ј е Петар проповедао Јеврејима, али му ј е у утвари (визији) у Јопи Бог дао налог да проповеда неЈеврејима. Краљ Ирод га ј е ухапсио, али ј е на молитву хришћана ослобођен. - Ап. Петар је написао две новозаветне књиге - посланице назване по њему, вероватно у
153 Риму. Биће да ј е Марко од Петра добио главнину обавештења ο раду Исуса Христа за своје Јеванђеље. По предању, умро ј е мученичком смрћу на крсту (распет одоздо нагоре), по наредби Нерона, око 67-68.г. П е т е ф р и ј е (Потифар) - капетан телесне гарде египатског фараона који ј е Јосифа купио од Миђана и поставио за пехарника. Услед лажне оптужбе његове жене, Јосиф буде затворен (1 Мој 37,36). П е т р о в е п о с л а н и ц е I - I I - дваде-
сет прва и двадесет друга књига Новог завета. Прва посланица ј е написана за време гоњења хришћана око 65.г., a Друга неко време касније. Посланице су пружале подршку хришћанима који су подносили страшна гоњења, и опомињу на лажне пророке и њихова учења. Спадају у групу „саборних" посланица. П е т о к њ и ж ј е - в. Пентатеух. пећ о г њ е н а - отрађени простор у којем се наложи ватра за печење хлеба, грнчарских посуда и др., као и за загревање куће или топљење руде (Мт 13,42). У преносном значењу вечне муке. печат - првосвештеников стављен на камен којим ј е био заграђен
Плодни полумесец
154 улаз у Гроб 27,66).
Господњи
(Мт
п е ш а ц и - пешадинци (2 Сам 8,4). Војници који су трчали испред бојних кола у битки (1 Сам 8,11). П и с и д и ј а - део јужне Мале Азије, и део римске провинције Галатије. Ап. Павле и Варнава прошли су двапут кроз њу (Дап 13,14-51; 14,24). п и с м о - „Плодни полумесец" дао ј е човечанству писмо као треће средство изражавања човекових мисли. Вероватно под утицајем сликовног писма Египћана, семитски радници на Синају развили су свој специфични начин писања. To ј е била прва етапа северосемитског писма које ј е директан предак латиничког писма. Коришћено ј е у Палестини, Ханану и Феникији на обали. Око краја 9. века пре Хр. СИНАЈ 1500.
ГЛАВА БОЛА
ш
ОГРАДА, ВОДА
Ο
ЧОВЕЧЈА ГЛАВА ЛУК
<
—
ο
Грци су га прихватили. Из Грчке се раширило у Рим и одатле по скоро целом свету. П л а ч Ј е р е м и ј и н - двадесет пета књига Старог завета. Састоји се од пет песама у којима се оплакује разорење Јерусалима (587. пре Хр.). Многи научници верују да ј е песме писало више од једног аутора у Вавилону, мада ј е по предању њихов писац пророк Јеремија. (А. Бирвиш препевао на српски, „Православље", додатак, 1979). П л о д н и п о л у м е с е ц - израз који ј е створио савремени научник Џ. Бристид да би означио област у виду полумесеца, плодан крај који се простире од река Еуфрата и Тигра, уобичајено познат као Месопотамија (Међуречје), па западно преко Сирије до Средоземног мора и западно кроз Палестину и долину Нила у Египту. Пошто се израз не јавља у Библији и
Χ Α Η A H ФЕНИЧАНИ ГРЦИ Д А Н А С 1000 750. Γ. Π Ρ Ε X . E.
<
m
i
<7 w
X-
4 w
Развој писма
^ >
0 I" >
A Η Μ R
5
155
^Арарат ϊ 5ХАРКЕМИШ I •'.ςΥΓΑΡΗΤ
•XvT\Kmiaj
СРЕДОЗЕМНО MOPE χ / ,
ΧΑΡΑΗ
^ИНИВАЕ
ACYP ^ A МАРИ*^
С И А О Н
ИР
КЛСПИ. ΙЈЕЗЕРО
.ΑΚΑΔτ
ВАВИЛОН
Плодни полумесец и Египат - велики центри цивилизације око 2000 године пре Христа.
данас се ређе сусреће, он ј е подесан термин за онај важан појас земље где су се појавиле неке древне аутохтоне културе. Међу старим градовима у овом пределу су Ур, Мари, Нузи и Алака. Сумерци, Асирци и Хетити пролазили су овом земљом. Овде се развијала јеврејска традиција. Тај регион ј е стварао мост између Европе/ Азије и Африке за војске, трговце и поклонике, па ј е као тако важан и у 20. веку п о ј а с - обично од коже, носили га и жене и мушкарци. Новчићи, ножеви и храна ношени су у
урезима и цеповима на опасачу (Мт 3,4). п о к р и в а л о (1 Мој 24,65; 20,16) представљало ј е неопходни део источњачког женског одела. Код Јеврејки, за разлику од муслиманки, није било уобичајено да стално иду покривена лица. Покривало ј е значило скромност женину и њену покорност мужу. Вероватно због тога ап. Павле поручује Коринћанкама да на општим молитвеним скуповима, за разлику од мужева, носе покривала на глави (1 Кор 11,3-10). Мојсеј ј е на главу
156 ставио покривало пошто они који би посматрали његово лице по силаску са Синаја не би могли поднети толики сјај ( 2 Мој 34,33). У Скинији и Храму прекрасна и тешка завеса, или покривало, одвајалаје Светињу од Светиње над светињама. Раздирање завесе у Храму у тренутку смрти Богочовека посведочило је свршетак обредног Закона, који ј е одвајао Јевреје од незнабожаца („незнабошци" у нашим преводима у смислу да не знају правог Бога, али би фактички било боље „многобошци", јер су веровали у више богова, политеизам), и што ј е тиме отворен слободан улазак у Царство небеско верујућима из свих народа (Мт 27,51). „Застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи" (Ис 25,7) служи као израз њиховог незнања, неверја, заблуде и означава божански суд над њима. п о к у ћ с т в о - намештај, предмети у домаћинству; самар за коња или камилу (1 Мој 31,34). п о л а г а њ е р у к у - симболичан чин
стављања руку на другога (обично на главу) као обред благосиљања у присуству Божијем ради поистовећења себе са личношћу или живо-
помазање
тињом: а) полагање руку на главу животиње која се приноси као жртва на олтаржртвеник (3- Мој 1,4), чиме човек њу приказује као својег представника пред Богом; б) полагање руку на своју децу (1 Мој 48,14), чиме се на њих преноси родитељски благослов, или на болеснике (Мк 8,23), чиме се преноси благослов Божији, итд.; г) чин када апостол, мисионар и др. полажу руке на неко лице, чиме обележавају да ј е то лице посвећено служби Богу (1 Тим 4,14). Данас, рукополагање. п о м а з а њ е - излити уље некоме на главу, или на неку ствар, нпр. олтарски предмет. Обично, помазање ј е спадало у дотеривање (Рута 3,3; 2 Сам 12,20). Често ј е био знак пажње према госту (Лк 7,46), или примењивано у лечењу ране (Ис 1,6). Помазивана су мртва тела, можда као знак поштовања (Мк 14,8; Лк 2 3 , 5 6 ) . Иначе, спадало ј е у званичну верску церемонију посвећења пророка, свештеника или цара (2 Мој 28,41; 1 цар 19,16). „Помазати" почело ј е означавати давање неком човеку посебних дарова и овлашћења, као што ј е Бог помазао Исуса (Дап 10,38), a ο Израиљу говоримо као ο Богом помазаном народу.
Понтије Пилат
157
П о н т и ј е П и л а т - пети римски прокуратор (намесник) Јудеје, Самарије и Идумеје, око 26-32. по Хр. Седиште му ј е било у Кесарији, a у Јерусалим ј е ишао тек за главне празнике. Он ј е колебљиво предао Христа првосвештеницима и старешинама, јер се бојао масе људи, и на тај начин ј е одговоран за распеће Господа. Због многих грешака које ј е починио позван ј е у Рим на саслушање, где ј е затворен. Није извесно да ли му ј е одсечена глава или ј е извршио самоубиство (Лк 23,1-25). П о р к и ј е Фест - римски намесник у Јудеји после Антонија Феликса бО.г. Са царем Агрипом решио да ап. Павла пошаље на суд цезару (Дап гл. 25-26). посвећење
првенаца
-
свако
мушко, прворођено, животиња или човек, сматрано ј е као Божија својина. Прворођени син могао се и морао искупити (2 Мој 13,2.11-16; 4 Мој 18,1516). Тај обред могао ј е да изврши само свештеник. Када ј е пак Исус ради тога донет у Храм (Лк 2,22-23), тиме ј е било наговештено коме он припада. п о с л а н и ц е - дужа писма. Од 27 новозаветних књига 21 су посланице (14 посланица ап. Павла и седам саборних).
Ауторство неких посланица ј е предмет расправе међу истраживачима. Постање
- Прва
књига
Мојсе-
ј е в а . To ј е прва књига Старог завета, која описује порекло света и човека и извештава ο Адаму и његовим потомцима, ο Ноју, Авраму, Исаку, Јакову и Јосифу П о т о п - „потоп Нојев" (Ис 54,9), послан Богом на грешну земљу и потопио грешни род људски да би се спасло само осам душа смештених у ковчегу (лађи). Господ ј е затворио врата ковчега, после чега, 6 0 0 . године Нојевог живота, 17. дана другога месеца, „развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске, и удари дожд на земљу за 4 0 дана и отворише се уставе небеске" (1 Мој 7,11-12). Вода ј е лила пет месеци и покрила брда за 15 лаката. После тога вода ј е почела опадати, и у 18. дан седмог месеца ковчег се зауставо на планини Арарат. Тек после три месеца појавила се површина планинских висова, и након 4 0 дана Ноје ј е почео пуштати голуба да сазна у којем ј е стању вода - три пута, који ј е најзад донео палмину гранчицу (данас симбол мира), што ј е Ноју био
Пасха
158 знак да може изаћи са људима и животињама (свака врста ј е била заступљена), a το се догодило 6 0 1 . године Нојевог живота, на дан нове године, a у 27. дан другога месеца. Ноје ј е изашао са својима домаћим и принео жртву благодарности. У знак завета између Бога и земље Бог ј е дао на небу дугу (1 Мој 6 , 8 ) . Сведочанства кој a потврђују овај догађај и његов
значај налазе се код: Мт 24,37; Лк 17,27; 1 Пт 3,20; 2 Пт 3,6. п о т р к а л и ш т е - 185-200 м. п о х о д и т и - наградити или казнити (Пс 59,5). п о ч е о н и к - шира врпца ношена на челу, са малом кожном кутијом која ј е садржавала јеврејске текстове писане на сомоту (2 Мој 13,16).
ПРАЗНИЦИ И П Р О С Л А В Е
Субота и већина великих светковина у Јевреја потичу из најранијег периода њихове историје. Међутим, два овде наведена празника почели су да се светкују много касније - Пурим (од времена Персијског царства, 5. в. пре Х р . ) и Дан обновљења Храма (светиљки) од времена Макавеја, (2 в. пре Хр.). Главне верске светковине у Израиљу везане су за годишње доба и пољопривредне радове у Ханану. Одржаване су у пролеће, почетком лета, и у јесен. Ο сваком празнику од Јеврејина се очекивало да иде у своје локално светиште и принесе жртву Богу. После 7. века пре Хр. ове „поклоничке" светковине држане су само у Јерусалиму. До времена Христовог, у граду би било и до 150.000 поклоника који су дошли за Пасху, од чега ј е свега 40.000 било градско становништво. Пасха
или п р а з н и к
бесквасних
хлебова
била ј е једна
од
најважнијих годишњих светковина. Прослављана ј е уочи 14. нисана. Те ноћи свака породица имала ј е јагње као жртву. Оно ј е подсећало на прву такву жртву, која ј е принета управо пре него што ј е Бог спасао Израиљце из Египта. Тада ј е Бог „прошао мимо" израиљских домова где ј е крв јагњета била попрскана на оба довратка и горњи праг, и спасао животе њихових прворођених. Како за пасхални обед, тако и током целе следеће недеље, јели су хлеб, спремљен брзо и без квасца („бесквасни хлеб", код Вука „пријесни хљеб"). И ово ј е било подсећање на хитре припреме по фараоновој дозволи да Јевреји напусте Египат. Α подсећао ј е и на
Празник очишћења
159
први хлеб печен од новог жита, на четири дана по уласку Израиљаца у Ханан. У почетку ј е Пасха слављена по домовима, али до новозаветног времена она ј е постала главна „поклоничка" светковина у Јерусалиму. И до данас ј е остала најважнији јеврејски празник (2 Мој 12; ИНав 5,10-12; Мк 14,1-2). Празник
првих
плодова
био ј е последњи дан Празника бе-
сквасних хлебова. Тад се Богу приноси први сноп јечма. Главна празнична прослава ( Н е д е љ е ) долазила ј е касније (3 Мој 23,9-14). П е д е с е т н и ц а (раније „Недеље") - на завршетку жетве свештеник би жртвовао два хлеба испечена од новог брашна, поред животињских жртава. Ово ј е било 50 дана (или седам недеља плус 1 дан) после Пасхе и почетка жетве. Било ј е то време велике радости и захвалности на Божијим даровима ο жетви (2 Мој 23,16; 3 Мој 23,152 1 ; 5 М о ј 16,9-12). П р а з н и к т р у б а (касније Н о в а година) - почетак сваког месеца, као и сваког празника најављивао се дувањем у рогове („трубе"). Али првог дана седмог месеца трубе су одјекивале и позивале на специјалну светковину. Био ј е то дан одмора и богослужења, чак важнији од суботе, судећи по принетим жртвама. Прослава ј е издвајала седми месец као најсвечанији месец у години. Пре ропства у Вавилону Јевреји су прослављали Нову годину у јесен у месецу тишри. За време ропства Јевреји су усвојили датум 1. нисана да одговара вавилонској Новој години у пролеће, али су задржали јесење светковање. Нова година почиње Даном дувања у рогове, први од десет дана кајања да би десети дан био Дан очишћења (3 Мој 23,27-32). После ропства сматрана ј е новогодишњим празником (Рош хашана), али су месеци и даље бројани од нисана (март-април) (4 Мој 10,10; 28,9; 29,1-2). П р а з н и к о ч и ш ћ е њ а Џом кипур) овога дана цео израиљски народ исповедао ј е свој грех и молио за Божији опроштај и очишћење. Првосвештеник, обучен у бело платно, најпре би принео жртву за своје сопствене грехе и за грехе свештеника, а онда би принео другу жртву за грех народа. Био ј е то једини дан у години када ј е првосвештеник улазио у Светињу над светињама - најсветији део Шатора од састанка (скиније) или касније Храма. Овде би жртву попрскао крвљу, па би узимао јарца, познатог као „јарац очишћења"
Субота
160
или „жртвени јарац , и, након полагања руку на његову главу, послао би га у пустињу као знак да су принети греси народа (3 М о ј 16). П р а з н и к с ј е н и ц а ( ш а т о р а ) - ово ј е био најпопуларнији и најрадоснији од с в и х празника. Светкован ј е у ј е с е н , у октобру кад ј е целокупна летина
била убрана.
Саставни
део
прославе
био
је
разапињање шатора (за успомену на лутање кроз пустињу) или п р а в љ е њ е сјеница од прућа, по вртовима или на крововима. Ови шатори и сјенице били су спомен на оно време кад ј е Израиљ ж и в е о под шаторима у пустињи. За време празника посипана ј е вода и читане молитве за кишу у наредној сезони. М о ж д а ј е управо после оваквог с л а в љ а Х р и с т о с узвикнуо: „Ко ј е жедан нека дође мени и п и ј е " (Изл 3 4 , 2 2 ; Суд 2 1 , 1 9 - 2 1 ; Нем 8 , 1 4 - 1 6 ; 3 М о ј 2 3 , 3 9 - 4 3 , 5 М о ј 1 6 , 1 3 - 1 7 ; Јн 7 , 3 7 - 3 8 ) . Празник се ј е в р е ј с к и зове
Сукот.
П р а з н и к о б н о в љ е њ а Х р а м а ( С в е т и љ к и ) - овај празник прос л а в љ а о ј е спомен на чишћење и поновно о с в е ћ е њ е другог Х р а м а од стране Јуде М а к а в е ј ц а 165.Γ. пре Х р . , пошто га ј е оскрнавио сиријски владар А н т и о х I V Епифан. Назива се и Празник све-тиљки, ј е р су се свако вече палиле с в е т и љ к е по кућама и синагогама. Овај празник, назван Празник о б н о в љ е њ а Х р а м а код Јована 1 0 , 2 2 , данас се светкује као Ханука
(1 М а к 4 , 5 2 - 5 9 ) . Иначе, светковао
с е о с а м дана
у
децембру. П у р и м - бучна и в е с е л а светковина која се везује за време кад су Ј е с т и р а и њен рођак Мардохеј спасли ј е в р е ј с к и народ од и с т р е б љ е њ а , за владе персијског цара Ксеркса ( А х а с в е р а ) . Пурим значи „ к о ц к е " и назив с е односи на коцке које ј е бацао Аман, царев први доглавник, д а би одредио дан масакра Ј е в р е ј а (Јестира 3 ; 7; 9 , 2 4 . 2 6 ) . Празник ј е светкован 4 0 . и 5 0 . дана адара, одн. 12. м е с е ц а . С у б о т а ј е била израиљски најизразитији празник. Други на-роди имали су своје празнике ж е т в е и обреде везане за нов м е - с е ц . С а м о ј е Израиљ имао суботу, која ј е представљала седмични ритам у сваком годишњем добу. Сваки седми дан о с т а в љ а се за одмор. To ј е био „ ш а б а т " и припадао ј е Богу. Четврта заповест наложила ј е народу светковање овог дана. Образац рада ш е с т дана, после којих би уследио дан одмора, такође се доводио у директну везу са стварањем света, кад ј е Бог „починуо" с е д м о г дана. У суботу су људи имали да се сећају свега онога што ј е Бог учинио, нарочито да их ј е спасао од ропства египатског. Д о Х р и с т о в о г времена д р ж а њ е суботе било ј е
161
суботна година
толико компликовано правилима и прописима да ј е Х р и с т о с морао опоменути да „су-бота постаде човека ради, не човек суботе р а д и " (1 М о ј 2 , 2 - 3 ; 2 М о ј 2 0 8 - 1 1 ; 3 1 , 1 2 - 1 7 ; 5 М о ј 5 , 1 2 - 1 5 ; Ис 5 6 ; 5 8 , 1 3 - 1 4 ; М т 12,1-14; М к 2,23-27). суботна година - управо као што ј е сваки седми дан био дан одмора (субота), тако ј е и свака седма („суботна") година требало „да буде суботна (година потпуног одмора) за одмор з е м љ и ,
субота
Г о с п о д њ а " (година посвећена Господу) (3 М о ј 2 5 , 4 ) . С в е што би т е године само израсло могло се узбрати. Т и м е с е Израиљцима х т е л о рећи да з е м љ а није њихова својина. Она ј е била „ с в е т а " (припадала Б о г у ) . Исто тако, сваке с е д м е године ослобађани су сви робови код Ј е в р е ј а и њихови дугови опраштани (3 М о ј 2 5 , 1 - 7 ; 2 М о ј 2 3 , 1 0 - 1 1 ; 2 1 , 2 - 6 ; 5 М о ј 15, 1-6). ј у б и л а р н а година - Закон ј е налагао да се сваке 5 0 . године - значи у години п о с л е с е д а м „суботних"година - сва з е м љ а и имовина ( о с и м градских
кућа) и м а ј у
вратити
власнику,
израиљски
робови
су
ослобађани, дугови опраштани ( „ о п р о с н а " година), а з е м љ а о с т а л а неузорана. Изгледа да ј е овај законски пропис било тешко одржати. Била ј е то „година" коју ј е обећао Исаија и објавио Х р и с т о с (3 мој 2 5 , 8 - 1 7 ; 2 3 - 5 5 ; И с 6 1 , 1-2; Лк 4 , 1 6 - 2 1 ) . м л а д месец - дан младог м е с е ц а (младина) означавао ј е почетак сваког м е с е ц а . Д у в а л о с е у рогове и приносиле нарочите жртве. М л а д м е с е ц ј е био подсетник да ј е Б о г створио уређени свет. Тога дана није било рада, него нарочито припремљени обеди и д р ж а њ а верске поуке (1 М о ј 1, 16; 4 М о ј 10, 10; 2 8 , 1 1 - 1 5 ; 1 С а м 2 0 , 5 . 2 4 ; 2 цар 2, 2 3 ) . п р а ш и н а (отрести с ногу) - кад су се
Јевреји
врејских обичај
враћали крајева,
из
неје-
имали
су
д а о т р е с у прашину
с
ногу да било ш т а „онечишћујуће"
не
би
унели
земљу. Овакав налог
у
Свету
Христов
ученицима, апостолима, приликом њиховог слања на проповед (Мт
10,14;
Лк
9,5;
10,11)
случајеви
на
првим
нарским
путовањима
и
мисио(Дап
13,51;
сл.
18,6)
значили
раскид односа са онима нису хтели прихватити
су који
Благу
в е с т и њихово предавање суду Божијем. п р в е н а ш т в о - права која припадају најстаријем сину. To ј е као право наслеђа на престолу, када на власт долази најстарији син. Познато ј е да ј е Јаков преваривши с в о г а оца Исака, који ј е био
обневидео
добио
ово
162 право, а не његов старији брат Исав (1 Мој 25, 29-34). Најстарији ј е обично бивао вођа племена. Бог ј е могао ο Израиљу рећи: „Он ј е мој првенац" (2 Мој 4 , 2 2 ) . Христос ј е изнад свих, па се и он назива Првенцем (Рим 8,29: Кол 1,15). И син јединац називао се првенцем (Зах 12,10). првина - прворођенче животиње, за које се сматра да припада Господу (1 Мој 4,4; 2 Мој 13,12; 5 Мој 1 2 , 6 . 1 7 ) . Ако ј е од „чисте" животиње, требало га ј е жртвовати Богу, ако ли од „нечисте" животиње, требало му ј е сломити врат, ил и ово заменити жртововањем јагњета (3 Мој 27, 2 6 ) . В . чистонечисто. први плодови - или плодови жетве, који би се донели као жртва Господу у име народа на Празник бесквасних хлебова и Празник Недеља (Педесетница) (3 Мој 23,10.17) и од стране појединаца (2 Мој 23,19; 5 Мој 26, 1-11). Израз се употребљава фигуративно у Рим 8,23; 11, 16; 16, 5; 1 Кор 15, 20. 2 3 ; 16,15; Јак 1,18; Отк 14,4). прворођени - прво дете рођено у породици. Ако ј е било мушко, сматрано ј е Богу посвећеним и могло се откупити само приношењем жртве (2 Мој 13,
првосвештеник
13.15). Син првенац по правилу ј е наслеђивао руковођење породицом и добијао по праву првенаштва два дела од очевог наслеђа. првосвештеник - врховни свештеник у јеврејском свештенству. Као духовни вођа древног Израиља, сматран ј е за представника народа пред Богом. Ову службу ј е заузимао законити поглавар дома Ароновог, а наслеђивао ј у ј е вероватно најстарији син, уколико не би било законских сметњи менталних и физичких (3 Мој 2 1 , 1 6 - 2 3 ) . Касније у његовом избору често су имали удела и политички обзири (1 цар 2,2627. 35). Посебне дужности биле су му да надзирава Светињу, богослужења у њој и ризницу (2 цар 12,7-8; 22, 4 ) , да завршава специјалну службу на Дан очишћења, кад ј е имао да уђе у Светињу над светињама, и да се саветује са Богом преко Урима и Тумима. Касније ј е председавао и Синедрионом, јеврејским управним телом под римском влашћу (Мт, 26,57; Дап 5,21). У почетку ј е првосвештеничка служба била доживотна, али Ирод Велики и касније Римљани постављали су и разрешавали првосвештенике како су хтели (Јн 11,49; 18,13).
првосвештеници
У искључиво првосвештеникове одежде спадали су напрсник, прекривен драгуљима, у којем су држани Урим и Тумим, ефод (оплећак), украсна извезена одежда, одежда ношена испод ефода, сасвим плава са украсним ресама, и покривало или турбан од платна, на који ј е касније стављана златна круна троугластог облика. првосвештеници - извршни одбор Синедриона, који се састојао од првосвештеника, 9 заповедника храмовне страже (Дап 4 , 1 ) , неколико водећих свештеника и три угледна лаика. прељуба - незаконит полни однос са неким ко није брачни друг. У Старом завету прељуба ј е прецизно одређена: полни односи између удате (или заручене) жене и неког мушкарца ко није њен муж. Стога, прељубу врши жена у односу на мужа, а никада муж према жени. Сматрана ј е најтежим преступом (2 Мој 20,14; 5 Мој 5,18;. 3 Мој 18, 2 0 ) , и обе стране кажњаване би смрћу. Нема сведочанства да ј е ово заиста извршавано, али у неким случајевима опасност од тога постојала ј е у 1. веку (уп. Јн 7, 53-8,11). Биће да ј е Закон на-
163 стојао да осигура да свако дете буде заиста дете мужа, јер се сматрало да ј е за мужа суштински важно да се породица настави. У Новом завету изгледа да ј е дефиниција прељубе проширена. На пример, по Христовом учењу и муж ј е био одговоран за прељубу (Мт 5,32; М к 10,11; Лк 16,18). Прељубу су забрањивали новозаветни писци (Рим 13,9; Гал 5, 19; Јак 2, 11). У преносном смислу реч прељуба ј е употребљавана као симбол неверства народа према Богу (Ос 9,1; Мт 1 2 , 3 9 ) . премудрост - (Јн 28, 12; 1 Кор 1,17-24 и др.). Према употреби у Светом писму, реч премудрост има веома опширно значење. Понекад се односи на Бога и означава његово највише знање - божанско учење, његово откривење, а понекад незалазну, вечну Реч-Христа, „Божију силу и Божију премудрост" (1 Кор 1,24). Понекад се реч премудрост односи на л>уде и означава ум, способност, таленат, мудрост у животу; понекад вишу силу, више знање. Свето писмо износи неколико лица ο којима ј е уопштено речено да им ј е подарена премудрост, нпр. цар Соломон, Исус син Сирахов и др.
Преториј
164 Премудрост
Соломонова
-
дев-
тероканонска књига (канонска књига другоразредног значаја). Можда ј е написана током последњих педесет година пре рођења Христовог. Књига ј е имала велики утицај на прве хришћане. П р е т е ч а - човек који иде пред неким (на црквенословенском тешчи - трчати). Пред царем или другим великим личностима ишао ј е човек, или више њих, који ј е најављивао долазак. У Новом завету св. Јован Крститељ ј е назван Претеча, јер ј е објавио долазак Господа Исуса Христа. Б. Е. Чарнић погрешно преводи Мк 1,2: „Шаљем весника свога пред лице твоје"; Синод исправно: „пред лицем" твојим. п р е т и л и н а - одрезак меса (Јов 15,27). п р и н о ш е њ е - у библијском смислу речи, жртва се може сматрати спољним изразом човековог одговора на благодат Божију и као видљиви облик молитве принете Богу. Приношење ј е био дар Богу као покушај дародавца да себе доведе у лични однос са Богом, чишћењем од греха. Дарови, приноси називани су према врсти дате ствари (пиће, месо или јело принето), према
начину на који су принети (жртва паљеница, кадиона жртва и др.), стању духа приносиоца (жртва за мир), или према времену приношења (јутарња или вечерња жртва). Приношење ј е чинио човек у знак сагледања своје грешности и признања да он не би могао ући у савез с Богом без послушања и вере. Књига левитска (3. Мојсејева) излаже прописе ο жртвеним приносима. Пракса жртвених приношења изгледа да ј е пала у други план, ако не и сасвим занемарена у новозаветна времена. Жртвовања нису имала улогу у Христовој првосвештеничкој служби, па и његови ученици нису на њих стављали нагласак. Жртвени принос Исусов било ј е приношење себе самог, жртва већа него све друге и важећа за сва времена и све народе. (Јев 2, 27; гл. 9-10). В . ж р т в е . П р е т о р и ј (лат. - судница) - прекрасан дворац Ирода Великог у гордњем делу Јерусалима, окружен високим зидовима и кулама. У њему ј е доцније живео Иродов син Архелај. Када су наступала три јеврејска празника, у овај двор се привремено насељавао римски намесник из Кесарије Филипове и ту судио људима,
165
Прискила
опасним no друштвени поредак. У том дворцу ј е Ирод судио Исусу Христу (Јн 18,28.33; 19,9; Мк 15,16; в. Литостротон. П р и с к и л а - супруга Аквиле и ревносна хришћанка у раној Цркви. Неке куће у Коринту и Ефесу биле су зборна места хришћана (Дап 18, 8). П р и с т а в - економ на имању богатог човека, надзорник (Мт 20,8), али већ код Луке 16,1-10 Синодални превод говори ο „управитељу", а Бирвиш „управитељ имања". п р и ч а - (грч. парабола) фабула приче заснована на свакодневном животу у коме се излаже учење ο хришћанској вери. Прича из Новог завета није што и свако књижевно приповедање или наше свакодневно казивање, јер има сврху да једноставним речима и поређењима изложи узвишено Христово учење, које би се теже схватило међу обичним слушаоцима ако би се износило високим стилом. Приче
Соломонове
- двадесета
књига Старог завета. To ј е збирка мудрих изрека, вековима саетављана а сакупљена око 400. г. пре Хр. Многе изреке (приче) су засноване на практичним упутствима за свакодневни живот.
п р о з е л и т - у Новом завету обраћеник у јудејство. Међу многобошцима монотеизам и етичке идеје јудејства били су привлачни. Прозелит би могао бити или нејеврејски становник у Израиљу или туђин у својој родној земљи. Било ј е вероватно две групе обраћеника: они који су примили већину јеврејских обичаја осим обрезања, и зато нису били потпуно изједначени са Јеврејима, и они који су се подвргавали свим мојсијевским прописима (Мт 23, 15; Дап 2,10; 6,5; 13,43). п р о к л е т с т в о - 1 ) („херем" тј. заветовање Јахвеу (3 Мој 27,28: 4 Мој 18, 14), које се не може опозвати (нпр. новцем или приношењем жртве). To значи одвојено за Господа, недодирљиво (отуда данас реч „харем"), 2)теократска смртна казна над појединим лицима (2 Мој 22, 19; 3 Мој 27, 2 9 ; 3 ) војни прописи: после победе потпуно истребљење, одн. одрицање од плена (4 Мој 21,1-3; ИНав 6д; Суд 1,17). To се сматрало службом Јахвеу; 4) привремено искључење из синагоге (већ код Јездре 10,8; уп. Мт 18,17; Кор 5,11; 16, 22); 5 ) у ширем смислу (анатема), нпр. Дап 23,14 (уп. 1 Кор 12, 3; Гал 1,8).
Псалми месијански
166
Проповедник (Књига проповедника - двадесетпрва). Књига Старог завета. Премда ј е ова књига приписивана Соломону, можда ј у ј е написао неки непознати аутор по повратку из вавилонског ропства, у време кад су Јевреји били под туђинском влашћу. Овај спис ј е збирка говора, опажања и пословица, написаних у горком и песимистичком стилу. „Све ј е таштина", мото ј е пишчевог гледања на овоземаљски живот. пророк - човек који говори уместо другог (Бога). Његова главна дужност ј е да „предсказује", а не да предосећа будућност (Амос 3,7). пророчанство - проповед ο нечему што ће се касније догодити, а све ово по Божијем надахнућу (Лк 1,67). Псалми Давидови - деветнаеста књига
Старог
завета.
To
је
збирка јеврејских религиозних песама које су употребљаване као
химне
за
богослужбено
певање
и верско
васпитање.
Писани
су више
столећа,
сређени
око
170.
пре
a
Хр.
Већину псалама писао ј е Давид, а има и других аутора. Даничић ј е превео псалме у прози са изванредним избором речи;
Л.
Бакотић
такође
у
прози, али са поделом на сти-
хове да би створио утисак поезије; Е. Чарнић са грчког превода (Крагујевац, 1979); А. Бирвиш - препев са оригинала, једини у стиху (Београд, 1990). Псалми месијански - садрже пророчанства ο новозаветним временима, а поглавито ο Исусу Христу. Они се не могу сврстати у издвојену групу, ј е р се месијанске црте налазе у псалмима свих група: похвално-благодарни, молитвени и поучни. Има 23 месијанска псалма: 2, 8,15,19,21, 39, 4 0 , 4 4 , 46,50,67,68,71,77,77,88,96,101, 108,109,117,131,142. По начину сликања будућих времена, месијански псалми се деле на две врсте: пророчке и праобразне. Кад псалмопевац слика будућа времена, просто излажући откривење које ј е писац псалма добио поводом извесних историјских догађаја, такви псалми се зову „пророчки". На пример, псалам 109. слика будућу универзалност власти Сина Божијега. Повод за овакво описивање Давид ј е добио у откривењу после сјајних победа, и то ј е пророчки псалам; а кад се у самом историјском факту, нпр. у прослави Бога од стране дечице, чак и од „одојчади", приликом преласка Јевреја преко Црвеног мора (пс. 8)
Псалми - подела
садржи тачна репродукциЈа будућности (улазак Христа у Јерусалим и пој мале деце), онда се такви псалми зову „праобразни". Ово објашњење се односи и на друга места у Старом завету, која на један од ових начина указују на новозаветни догађај. Псалми - подела - у јеврејској и грчкој Библији (а исто тако и у словенској) унеколико је различита. Тако, 9. псалам у ј е врејској Библији се дели на два, тако да од стиха 2 2 . овог псалма у Јевреја иде псалам 10, а словенски, одн. грчки 10. псалам код њих ј е већ 11; одатле бројање псалама код њих иде за један унапред - до пс. 113. Овај псалам код Јевреја (од 10. стиха) дели се на два и образује псалме 114 или 115; тако да се псалам 114. код њих сматра за 116, али се овоме псалму присаједињава словенски 115, и ранији број са једним напред иде код Јевреја до псалма 146. Овоме псалму присаједињава се словенски псалам 147. и број псалама се у свим библиј ама завршава подједнако (напомена: постоји и један неканонски псалам: 151). Укратко речено, Септуагинта (и словенски превод саставља 9. и 10. псалам, као и 114. и 115, a
167 раздваја на два псалма 116 ( 1 9 . 1 0 - 1 9 ) и 147 ( 1 - 1 1 . 1 2 - 2 0 ) . Словенска Библија се држи псалама из Септуагинте. Међутим, ми се у овом Библијском речнику држимо Даничићевог превода Старог завета, који за предложак има протестантски, одн. јеврејски распоред. Треба обратити пажњу да дужи натписи на псалмима у словенској Библији сачињавају један, а негде и два стиха, док су у српској Библији ови натписи (упутства певачу, аутор псалма и сл.) наведени одмах испод броја псалма, да би тек сам текст псалма почео првим стихом. Отуда у словенској Библији у појединим псалмима може бити више стихова него у преводу на српском. Такође, у грчкој одн. словенској Библији неки псалми имају натписе a у јеврејској Библији нема. Псалми који у словенској одн. грчкој Библији немају никаквог натписа зову се адеспота (грч. „без господара")-
Јевр
Грчка, одн.
Библија
слов. Библија
1
1 -
9
10
11
113
8
9 1 0 - 112
168
Пурим
Грчка, одн. слов. Библија
Јевр Библија 114
115
113
116,1
-
9
114
116,10
-
19
115
117
146
116 - 145
147,1
-
11
146
147,12
-
20
147
148
150
148 - 150
Псалтир ј е првобитно био подељен на пет књига, које су биле јасно обележене завршним речима. Наиме, књига I пс. 1-41; књига II - пс. 4 2 - 7 2 ; књига III - пс. 73-89; књига IV пс. 90 - 106; књига V - пс. 107150. Таква подела ј е постојала до превода Седамдесеторице (Септуагинта). Неизвесно ј е кад ј е и ко скупио ове одељене књиге у један зборник, како се сачувао до данас - Псалтир. Вероватно ј е подела на пет књига псалама настала по угледу на Петокњижје.
Важност псалама потврдио ј е и сам Исус Христос јер ј е заједно са ученицима певао пасхалне псалме ( М т 2 6 , 3 0 ) , објаснио им ј е једно место Св. писма напомињући да се ο њему и његовом царству говори и у псалмима (Лк, 24, 4 4 ) , и на крају, речима псалма испустио ј е своју душу (Мт 27, 4 6 , Лк 23, 4 6 ) . И ап. Петар цитира псалме (Дап 2), исто као и апостоли уопште (Дап 4, 11; 13, 33 и др.; Јевр 1,2). Павле подстиче вернике да певају Господу „у псалмима и химнама и песмама духовним" (Еф 5,19; Кол 3, 16). п с а л т и р - жичани инструмент. Жице су затегнуте преко хоризонталне звучне кобилице, a држан ј е испред груди. Била ј е то једна друга врста слична грчкој харфи. птице небеске - птице које лете по небу, а не неке посебне врсте птица. У истом смислу треба схватити „рибе морске". Пурим - в. Празник коцки
169
Р а в а (,,широка")-1) жена у Јерихону која ј е сакрила двојицу израиљских ухода на равном крову своје куће и ужетом их спустила на безбедно место (ИНав 2,1-24). Спомиње се у родослову Исусовом (Мт. 1, 5 ) ; 2) митско чудовиште, непријатељ Божији кога ј е Бог победио пре него што ј е створио свет; 3) назив дат Египту у Пс. 87,4. рави - учитељ, наставник (Јн 23,8), титула за угледне учите
ље, од око 70 г. пре Хр. To су „књижевници" - учитељи Закона. Тако су ословљавали и Христа (Мт 26,25; Мк 9,5; Јн 1, 38). равуни - ј о ш поштованија титула него „рави", у значењу „мој велики учитељ" (Јн 20,16). рај (грч. парадисос, реч сиријског порекла, означава „ограђени простор" или „пошумљени врт") - врт у којем су насељени Адам и Ева
170 назван ј е рај (Едем), чиме ј е означено место велике лепоте, савршенства и духовне среће. Нигде се у Старом завету реч „рај" не односи на место будуће награде. У Новом завету реч се ј а в љ а три пута (Лк 23, 4 3 ; 2 Кор 12,4; Отк 2, 7) и свуда означава или указује на небо. Ап. Павле покушава да поистовети рај са трећим небом у које ј е био однесен у визији (2 Кор 12, 4 ) . Иначе, традиционално рај се схвата као велико обиталиште праведника. развод (5 Мој 22,19; 2 4 , 1 ; Јер 3,8; М т 19, 7) - Мојсејев Закон ј е допуштао развод брака с обзиром на услове и околности, типичне за положај Јевреја као народа. Развод ј е био ј е д ноставан грађански поступак, који су изгледа многи Јевреји злоупотребљавали, па ј е временом муж могао оставити жену због врло једноставног разлога. Биле су две рабинске школе које су се спориле око овог проблема. Књижници и фарисеји поставили су питање Исусу кушајући га: „Је ли допуштено човеку отпустити жену своју за сваку кривицу?" Исус ј е одговорио да брачни савез треба да ј е свети и неразорив, и да ј е Мојсеј то допустио због окорелости срца, неспособног за кроткост,
Рама
трпљење и самокритку (5 Мој 10,16; Дап 7,15; Рим 2,5; Мт 19, 3-9). Само ово може бити разлог за развод - необазирање на црквене заповести. Сваки развод, обављен услед лакомости, јесте грех и не може се дозволити. рака (сиријска реч, „празан, лакомислен човек") - ова псовка изгледа није била често употребљавана међу Јеврејима у Христово време, а сматрала се веома увредљивом. За назив ближњега речју „рака" добијала се велика казна, јер се гњев не скрива у срцу него појављује према ближњем и вређа име и част увређеног. Такав подлеже Синедриону, тј. врховном јеврејском суду. Р а м а („висина") - назив следећих места: 1) град у племену Венијаминовом, близу границе племена Јефремовог. To ј е она Рама где ј е пророчица Девора под палмом на гори Јефремовој између Раме и Ветиља судила Израиљу (Суд 4, 4-5) и кроз коју треба да ј е пролазио левит враћајући се кући из Јерусалима (Суд 19, 1. 10-21) Овде ј е пр. Јеремија ослобођен из заробљеништва (Јер 40,1) кад су Јевреји сабрани да се одведу у Вавилон; тада ј е Јудеја опустела. Да би
Р а м о т - галад
представио тај жалосни догађај, пророк пише; „Глас у Рами чу се, нарицање и плач велик; Рахиља плаче за децом својом, и неће се утешити, јер их нема" (Јер 31,15). У Новом завету Матеј овде види праслику другог жалосног догађаја убиство новорођенчади у Витлејему под Иродом, и зато у убиству свих младенаца даје да се види испуњење пророчанства, као праслику (Мт 2,16-18); 2) град у брдима пл. Јефремовог. Овде се родио и живео, и ту сахрањен, пророк Самуило (1 Сам 7,17; 2,11). Овде ј е Самуило имао своју пророчку школу, и ту му ј е прибегао Давид бежећи од Саула. Град ј е можда исто што и Раматајим (1 Сам 1,1), или касније Раматаим (1 Мак 11, 34), одн. Ариматеја (Мк 14, 4 3 ) . Рамот - галад - град у Галаду близу сиријске границе, где ј е убијен израиљски цар Ахав у битки са Сиријцима (1 цар 22, 1-40). Распеће - смрт на крсту. Распињање људи ј е била римска казна за робове и друге осуђенике нижих класа. Од прастарих времена Јевреји су злочинце распињали на дрво. Рафајска (Рефаим) долина плодна долина између Јеруса-
171
лима и Витлејема на граничном појасу између земље Јудине и Венијаминове. Овде су се одиграле многе битке између Јевреја и Филистејаца у Давидово време (1 дн 11,15). Рахила („овца") - кћерка Лаванова. Жена Јаковљева и мајка Јосифа и Венијамина. Јаков ј е прижељкивао да њу узме за жену - што ј е на крају и учинио, али пре тога ј е служио Лавана седам година да би му подметнули старију сестру Лију и ј о ш седам година да би се оженио самом Рахилом. Она ј е пошла са Јаковом на дуго путовање у Ханан и понела своје домаће идоле сакривене у шатору испод седла. Умрла ј е на порођају Венијамина, и Јаков ј о ј ј е на гробу подигао споменик (1 Мој 35, 16-20). Ревека („крава") - кћерка Мелхе и Ватуила. Удала се за Аврамовог сина Исака са којим ј е имала два сина: Исава и Јакова. Више ј е волела млађег сина Јакова којем ј е помогла да приграби право првенаштва свог старијег брата. Ревека ј е сахрањена у пећини Макпела, где су сахрањени њена свекрва Сара (1 Мој 23,19; Аврам (25, 9); Исак, Лија и Јаков (49, 3 1 ; 5 0 , 1 3 ) . Као жена патријарха носилац ј е божанског обећања (Рим 9,10).
172 ремени за молитву (јевр. тефилин) - Јудејци одани Закону носили су их на глави и левој руци. To су мале кожне кутије у којима се налазе стихови из Светог писма исписани на пергаменту (2 Мој 13, 9. 16; 5 Мој 6,8,11,18). To ј е плод буквалног схватања речи из 5 Мој 6,8; 11,18: „Сложите речи моје у срце своје и у душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашима". Има две такве кутије: ремен за молитву - за главу и за руку. Кроз њих су били провучени ремени (каишеви) којима су се причвршћивали за главу. У време Христово фарисеји су носили необично велике тефилине због чега их ј е Христос прекоревао (Мт 23,5). Овај молитвени обичај Јевреји практикују и данас. В . почеоник. ресе - фронцле пришивене на четири краја Јеврејиновог огртача да би га подсећале да испуњава заповести Господње (4 Мој 15,38-40; 5 Мој 22,12). Понекад се називају „скутови" (Мт 9,20). Ресфа - једна од Саулових конкубина. Саулов син Исвосет због ње се свађао са Авениром, због чега се Авенир придружио Давиду. Услед Саулове свире-
Рибарење
пости према Гаваонцима, Давид им ј е изручио Ресфина два сина, и они беху обешени (2 С а м 2 1 , 8-11). рибарење - Израиљци су се много бавили трговином рибе до новозаветног доба. Постоји само једна једина јеврејска реч којом су обухватане све рибе од најмањих до оне велике рибе која ј е прогутала пр. Јону (Јевр. даг) У старозаветно време Феничани су држали главну индустрију рибе, мада постојање „Рибљих врата" (Нем 3, 3) у Јерусалиму вероватно указује на неку пијацу за увезену рибу. Али изгледа да ј е до појаве Христа већ цветала индустрија рибе на Галилејском језеру. Јеванђеља описују рибаре како раде у породичним групама., често уз помоћ најамника. Они су крпили мреже и једра, оправљали чамце и често ловили ноћу, што ј е било опасно због наглих бура. Било ј е две врсте мрежа. Једна се бацала руком док ј е рибар стајао на обали. Друга, велика мрежа бацала се са чамца, са привезаним утегама да су се по води кретале вертикално, скупљајући рибу ближе чамцу (Мк 1, 20; Мт 13, 4 7 - 4 8 ) . Риба ј е дуго времена за хришћане изображавала при суство Цркве. Грчка реч за ри-
173
Рим
бу „ихтис" узета ј е као скраћеница за „Исус Христос Тхеу Ииос Сотир" (Исус Христос Син Бога Спаситељ). Реч написана или слика рибе ј е знак Цркве у првим хришћанским временима. Рим - главни град Римског царства (основан 753. г. и од тада су бројане године) и значајан центар раног хришћанства. Овде су живели многи Јевреји и хришћани, и ап. Павле ј е жарко желео да их посети (Дап 19, 21). Он ј е у Риму био двапут затваран, и овде ј е погубљен од мача као римски грађанин. Ап. Петар ј е ту разапет наопако. Римљанима посланица св. апостола П а в л а - шеста књига Новог завета. Писао ј у ј е ап. Павле око 55. г. хришћанима у Риму. To ј е најважнија његова посланица и извршила ј е велики уплив на ширење хришћанских идеја. Овде Апостол наглашава да ј е вера у Господа Христа намењена свима. 0 6 јаснио ј е основне истине своје вере и опомиње хришћане да гаје хришћанске идеале и чине хришћанска дела. Римон - бог буре код Сиријаца, чији ј е симбол била муња. Неман се клањао на његовом олтару пре него што га ј е Јелисеј излечио од лепре (губе) (2 цар
5, 19). Ова реч ј е саставни део многих назива (Адад Римон, нпр. Зах 12,11). Римонов храм у Дамаску ј е касније постао римски храм Јупитер, a у 4. веку по Хр. претворен ј е у цркву. Рихав - Кенејин који ј е помогао Јују да се пробије до израиљског цара Ахава у његовом покушају да се из Израиља одстрани поштовање бога В а ла (Бала) (2 цар 10,1-28). Следбеници Рихава (рихавити) нису пили алкохолна пића, нити јели ишта од винове лозе. Живели су у шаторима па и дуго времена пошто су се Израиљци настанили у кућама. Пророк Јеремија их ј е ценио због њихових високих идеала (Јер 35,1-19). Ровоам - син Соломонов и последњи цар уједињеног царства Давидовог и Соломоновог. Био ј е први владар Јудиног царства (932-917.г.) након што су северних д е с е т племена прогласила Јеровоама I својим царем. Ровоам ј е био строг и свиреп владар и обновио ј е идолопоклонство. Египћани су прегазили његову земљу и опљачкали Храм. За његово време било ј е стално непријатељство са северним Израиљским царством (2 дн. 9, 31-12.16,1 цар 14, 25).
174 рог - у Светом писму ј е знак моћи, поштовања и славе (5 Мој 33, 17; Лк 1, 69). Рогови су често служили као судови за течност, нарочито за уље (1 цар 16, 3; Пс 2 5 , 5 ) , а и као музички инструмент, труба (ИНав 6, 813). Пошто ј е рог служио за заштиту од многих животиња, то сломити или уништити рог било ког цара или народа значи умањити њихову власт. Исто тако, уздигнути или узвисити рог значи повећати њихову моћ. Пророчица Ана говори: „Подиже се рог мој у Господу" и „узвисићу рог помазанику својем" (1 Сам 2, 1. 10). „И подиже нам (Бог) рог спасења у дому Давида, слуге свога" (1 Лк 1, 6 9 ) . С обзиром да ј е жртвеник у храму имао четири рога, то ко год се, бежећи од казне и власти, ухвати за рог, спасава живот (добија азил). Рода - млада слушкиња или рођака Марије, мајке Јована Марка. Она ј е отворила врата Петру пошто ј е био отпуштен из затвора, будући пресрећна што ј е препознала његов глас пре него што су врата отворена (Дап 12,12-16). Родос - напредно острво у источном крају Егејског мора. У новозаветно време насељавали су га многи Јевреји (Дап
рођак
2 1 , 1) Овде се ап. Павле задржао на своме трећем мисионарском путовању. Родос ј е био славан због статуе Колоса, једног од седам чуда света, која ј е пала у море за време земљотреса 224. пре Х р . Родослов Исуса Христа (код В у ка „племе И Х " ) - налази се у јеванђељима по Матеју 1,1-16 и Лука 3,23-28. Код Матеја родослов ј е наведен од праоца Аврама па надаље, а код Луке обрнутим следом, али иде до Адама. Матеј жели показати да је
Исус
Христос
прави
Аврамов син. Томе служи распоред родослова у 3 χ 14 колена (Мт 1,17), мада у последњој скупини има 13 колена. Α Лука, идући до Адама кога ј е Бог створио, жели нагласити да ј е Христос послан целом свету, и да није само Аврамов него и Адамов и Божији син. Матеј наводи
званични
(изоставља
потомке
родослов незна-
бошкиња, а наводи децу из левиратских
бракова,
према
службеним прописима), а Лука наводи природни родослов до кога
је
дошао
истраживањем.
својим —
рођак- ближи степен сродства, не увек дете ујака или тетка (Лк 1, 58).
175
ропство
ропство
(пресељење, депорта-
ција) - присилно
пресељење
читавог народа или
његових
предводника, пракса коју су увели Асирци, а усвојили В а вилонци. Примењивано ј е над покоренима као последња војна казна
када
су
безуспешним завођења
се
показала
друга
мира.
средства
Под
влада-
вином Теглатфеласара Асирци су
почели
са
чистком
10
племена Израиљског царства (2 цар 5,29;
1 дн 5 , 2 6 ) . Његов
наследник
Салманасар
II
депортовао ј е велики број становника
Самарије
Међутим,
реч
721.
„ропство"
г. у
нашој свести изазива сећање на вавилонско ропство (код нас „сеоба
вавилонска"),
тј.
на
историјски догађај кад су В а вилонци, најпре под Навуходоносором 597. г. преселили стотине
хиљада
Јудејаца
(Јужно царство), а онда огроман број после разорења Јерусалима 586. г. (2 цар 24, 11-14), оставивши само оне најсиромашније да живе као орачи и виноградари (25,2-21). Управо ови заточеници у Вавилонији, који су на махове добро напредовали па се неки нису хтели ни
вратити,
значајан
део
или расејања.
сачињавали тзв.
су
дијаспоре
Р у в и м („гле, син") - најстарији од 12 Јаковљевих синова. Мајка му се звала Лија (1 Мој 29, 3 2 ) . Он ј е одвраћао своју браћу да не убију Јосифа и предложио да га уместо тога оставе у каптајни за воду, имајући на уму да га касније одатле извуче (1 Мој 37). Иначе, пошто ј е имао однос са Валом, иночом свога оца, изгубио ј е право на првенаштво (1 Мој 3 5 , 22; 4 9 , 3). Његово племе ј е било мало (33,6) и није играло неку улогу у историји. Рувимовци - чланови Рувимовог племена, који су примили свој е племенско наслеђе одмах по смрти Мојсејевој. Помогли су Давиду да постане цар у Х е врону. Заробио их ј е асирски цар Теглат-Феласар III, а после ропства изгледа да су се претопили у Даново племе (1 дн5,26). Рута („лепушкаста"?) - Моавка која се удала за Јеврејина, Нојемининог сина. После смрти мужа вратила се са својом свекрвом у Витлејем јудејски. Њена оданост, верност и искреност задобили су срце богаташа Воза, који ј е узе за жену. Наиме, он ј е опазио како Рута скупља класје по њиви које су његови жетеоци пропустили и тако издржавала себе и своју свекрву. Син Руте и Воза ј е Овид, деда Давидов.
176
Руф
Р у т а - К њ и г а ο Р у т и - о с м а књига
Руф (лат. „црвен") - 1) син С и м о -
Старог завета. Написана ј е око
на из Кирине, човека који ј е
4 0 0 . пре Х р . К њ и г а истиче да се
помогао Господу Х р и с т у при-
Б о г стара за људе с в и х народа.
ликом ношења крста на Гол-
К њ и г а има с а м о четири главе,
готу ( М к 1 5 , 2 1 ) ; 2 ) Хришћанин
али
била
коме ј е ап. Павле п о с л а о поз-
песничке
драве у с в о ј о ј Посланици Рим-
је
кроз
векове
надахнуће за многе саставе.
љанима. П р е т п о с т а в љ а с е да ј е он исто лице (Рим 1 6 , 1 3 ) .
177
Саборне посланице - 7 новозаветних
књига = писама (Ја-
ковљева,
две
су трговци
храном,
робљем
в е о м а крупни
и
људи.
три
Н о ј е в унук Куш ј е по предању
Ј о в а н о в е и Јудина) добиле с у
њихов предак. Један од позна-
овај
веро-
т и х владара овог царства била
ватно зато што нису биле у п у -
ј е царица савска, која ј е , д а би
ћене хришћанским општинама
посетила Соломона,
појединачно као посланице ап.
стотинама
Павла, већ хришћанима уопште
9 , 1 - 1 2 ; уп. М т 12, 4 2 ) . Царство
или због тога што имају општи,
је
саборни значај.
(злато, тамјан, мирођије, драго
заједнички
Петрове,
Били
назив
путовала
километара
одржавало
живу
камење) ( Ј е з 2 7 , 2 2 ) .
(2 д н
трговину
178 неба, небеских сила (Рим 9, 29). Као једно од Божијих имена, оно изражава неограничено величанство Божије, његову суверену владавину над свим створеним, његово свемогућство и његову славу. Њега окружују и служе поворке анђела и све војске небеске (Ис 1,9). саветници - чланови Синедриона, који нису били свештеници ни теолози (Мк 15,43; Лк 23, 50). Савле - в. Павле Садок („праведни") - свештеник у време царева Давида и Соломона и један од чувара Ковчега завета у Јерусалиму за време Авесаломове буне. У немирима за Давидовог наследника, насупрот свештенику Авијатару, определио се за Соломона (1 цар 1, 8), па ј е зато добио службу првосвештеника (1 цар 2, 27-36) и као такав помазао Соломона за цара (2 Сам 15,2429). Јез 44, 15 признаје само Садокове потомке за праве свештенике. садукеји - јеврејска секта, противници фарисеја. Међу њима су били најимућнији и најугледнији људи. Назив „садук е ј " може да потиче од првосвештеника Садока, по коме се називало водеће
Салим
свештеничко племе и из којег је биран првосвештеник. Признавали су писани закон (Мојсејево Петокњижје), а не његово савремено тумачење усменим предањем. Нису сматрали меродавним ни списе пророка. Порицали су васкрсење тела, живот после смрти и постојање анђела. Утицај садукеја на народ био ј е мањи од фарисејског, али су имали надмоћ у Синедриону, и заједно с фарисејима изазвали су смртну пресуду над Христом (Кајафа ј е био садукеј -Јн 11,47-53). У Дап 23,6д говори се да ј е ап. Павле искористио сукоб између фарисеја и садукеја. Тако, били су истакнути у 1. веку пре Хр. и у 1. веку по Хр. После пада Јерусалима (70 г.) садукеји су нестали. Каснијем јеврејству фарисеји дају обележје. (Мт 16,1-12; Мк 12, 18-27; Дап 4, 12; 5, 17-19; 23, 6-10). Саламина - важан римски град на југоисточној обали Кипра, где су ап. Павле и Варнава проповедали у синагоги на првом мисионарском путовању (Дап 13, 4-5). Салим („мир") - град којим ј е владао свештеник-цар Мелхиседек, који ј е донео поклоне и благословио Аврама (1 Мој
С а л м а н а с а р III
14,17-20). Салим ј е можда стари назив за Јерусалим. Салманасар III - велики асирски цар, око 859-824. пре Хр., који је освојио многе хетитске градове, али није имао успеха против здружене војске државе Дамаска и Израиља 854. г. код Каркара (на Оронту код Хамата). Израиљску војску предводио цар Ахав. Израиљског цара Јуја присилио ј е да му плаћа данак у сребру и злату (1 цар 22,1-40; 2 дн 18). Салманасар V - асирски владар (727-722) који ј е дошао после Теглат-Феласара III. Освојио ј е феничанске градове и примао данак од Осије, последњег израиљског цара (2 цар 17, 3). Када ј е Осија склопио савез са Египћанима и одбио да даље плаћа данак, Салманасар га ј е затворио и опсео Самарију, главни град Северног царства. За време опсаде он ј е умро. Самарију ј е заузео његов наследник Саргон II и Јевреје одвео у ропство у Асирију 721.Γ. Салома - пасторка Ирода Антипе и кћи Иродијадина. Она ј е затражила главу Јована Крститеља као награду што ј е на свечаном пиру удовољила краљу својим плесањем (Мк 6, 17-28). У Новом завету не спомиње се поименце.
179 Саломија - жена која ј е присуствовала Распећу Христовом, заједно са Маријом Магдалином и мајком Јакова и Јосије. Касније ј е посетила Христов гроб да би му помазала тело (Мк 15, 40). Можда ј е била жена рибара Зеведеја и мајка Јакова и Јована, ученика Христових. Самарија („стражарско место, кула") - град саграђен око 870. пре Хр. од стране цара Амрија за престоницу Израиља (Северног царства). Освојили га Асирци 721. пре Хр. и овде населили велики број не-Јевреја. Самарију ј е обновио Ирод Велики и њен назив променио у „Севасту" („Августа" у част ц. Августа). Јевреји из Јудиног царства (јужног) гледали су на њене становнике с презрењем, јер су били људи смешане крви. Из Новог завета се види да су Јевреји и Самарјани били непријатељи. Област Самарије захватала ј е централни део Палестине, и Јевреји на путу из Галилеје у Јудеју избегавали су да прођу Самаријом. У причи ο милостивом Самарјанину Христос ј е поучио да ј е грех мрзети припаднике других народа (Лк 10, 25-37). Самос - стеновито острво у Средоземном мору, само једну
180 миљу удаљено од Мале Азије. У 7. в. пре Хр. било ј е важан трговачки центар. Ап. Павле ј е пловио од Митилине за Самос на свом повратку са другог мисионарског путовања и овде провео један дан (Дап 20, 15). Самотрак - мало острво између Мале Азије и Македоније. Ап. Павле га посетио на своме путовању за Филипе на другом мисионарском путовању (Дап 16,11). Овде ј с пронађена чувена грчка статуа, Крилата победа, исклесана око 200. пре Хр. Самсон („Сунце") - библијски херој који ј е испољавао подвиге својом снагом. Био ј е из Дановог племена и непријатељ Филистејаца све док његова жена Далида (Дилајла), Филистејка, није сковала заверу и умолила га да јој призна у чему ј е тајна његове снаге. Она ј е била у коси, па му ј е Далида одсекла косу док ј е спавао, те су га Филистејци савладали (Суд 13-16). Био ј с последњи судија ο коме говори Књига ο судијама. Самуил („његово име ј е Ел") последњи од великих судија и први пророк после Мојсеја. Поучавао га ј е свештеник Илије у Силому, и пошто ј е Ковчег завета био заробљен од Филистејаца и Илије пресви-
С а м у и л о в е I и II књига
снуо од туге, Самуило ј е подстицао Израиљце против непријатеља. Када ј е увидео да његови рођени синови нису достојни да преузму очеву службу и да ј е народ тражио да му се постави цар, Самуило ј е помазао Саула из племена Венијаминовог за првог цара израиљског. Са Саулом се ипак разишао кад ј е овај одбио да послуша његова упутства у вези са Амалићанима, па ј е тајно помазао Давида за цара и наследника Сауловог (1 Сам 128). Самуилове I и II књига - девета и десета књига Старог завета. Књиге садрже биографије Самуила, Саула и Давида, и покривају период од око 80 година. Касније, око 550. пре Хр. приповедања ових књига су редигована и доведена у садашње стање. Раније су обе књиге биле једна целина. У Септуагинти (преводу Старог завета на грчки од стране седамдесеторице) и у Вулгати (латинском преводу), као и у црквенословенској Библији, Самуилове две књиге се наводе као 1 . и 2. ο царевима, a 1. и 2. ο царевима као 3. и 4. ο царевима. Ђуро Даничић наводи Самуилове књиге као 1 . и 2. књига Самуилова, и још две ο царевима.
Сара
С а р а („моја госпођа") - жена Аврамова. Била ј е с њим на дугим путовањима од Ура до Харана и Ханана. У дубокој старости родила ј е сина Исака и постала прамајка Изабраног народа. Била ј е љубоморна на своју служавку Агару, која ј е са сином Исмаиљом избегла у пустињу. Сара ј е умрла у Х е врону и сахрањена у пећини Макпели (1 Мој 23,19). Својом вером она ј е мајка новог Божијег народа (Рим 9, 9). (1 Мој 11-12; 16-18,15; 20-21). Посланица Јеврејима спомиње Сару у броју древних сведока вере: „Вером и сама Сара (будући неплодна) прими моћ да зачне" (11,11). Он даје да у Сари видимо велику матер народа, слободну, којој припадају сви рођени по духу. Она ј е праобраз небеског Јерусалима, који ј е „мати свима нама" (Гал 4,24-31). сарад - драгоцени камен, вероватно рубин, ношен на таблици ο грудима јеврејског првосвештеника (Јез 28,13). Саргон I - први велики семитски владар, који ј е живео око 2400. пре Хр. и основао ново царство које ј е обухватало Сумер и Акад. Саргон II - асирски цар, око 772705. пре Хр. Био ј е наследник
181 Салманасара, а отац Сенахирима (Сенахериба). Довршио ј е освојење Самарије које ј е започео отац му Салманасар V после трогодишње опсаде. Касније, он ј е потукао северно Израиљско царство, и настанио Вавилонце и Сиријце по напуштеним домовима Јевреја. Такође ј е освојио хетитску престоницу, наметнуо порез на Египат и примао данак од јужног Јудиног царства (Ис 20, 1). Под његовом влашћу Асирија ј е дошла до врхунца своје моћи. Његово име се не спомиње у Светом писму. Сарепта - град у Феникији, на брдима Средоземног мора, између Тира и Сидона, али ближе Сидону, па се звала Сарепта Сидонска. За време суше овде ј е код сиромашне удовице боравио пр. Илија. Христос спомиње овај град и догађај у једном извештају јеванђелиста Луке (3 цар 17, 9; Лк 4, 2 6 ) : Саронска долина - најплоднији део на приобалној равници Палестине. Њено цвеће се спомиње у Песми над песмама. Каравани од Египта и за Египат и сав Блиски исток укрштали су се у овој долини. Јопа, Лида и Кесарија били су важни градови (Пп 2, 1; Ис 35, 1-2).
182
Свети Д у х
С а т а н а - „непријатељ". Ово име се даје у Светом писму носиоцу зле силе који се супротставља Богу, али који ј е потпуно поражен. У Новом завету назива се и „зли дуси", „ђаво" и „демон" Лк 10,17-20). Саул („измољен") - син Кисов, из племена Венијаминовог, први израиљски цар (1 Сам 9-14). Њега ј е Самуило помазао за цара, а престоница му ј е била у Гаваји. Победио ј е Филистејце у Гивеји и Михмасу. Био ј е лоше нарави и подозрив, свађао се са својим сарадницима, чак и са Самуилом. Мада ј е Давид узео његову ћерку, Саул се бојао зетове издаје и протерао га из царства. Саулова војска ј е била поражена на Гелвујској гори, где и сам цар паде, као и синови његови. Његова глава ј е проношена филистејским селима, а труп причвршћен уз зидине Ветсана (1 Сам 3 1 ; 2 Сам 1). сафир - драгоцени плави камен (2Мој24,10). сахрана (погреб) - у библијским земљама обављана ј е хитно после смрти. Брзина распадања тела у тој клими захтева скоро непосредан погреб (1 Мој 2 3 , 3 - 4 ) . Кад би дошло до смртног случаја, пријатељи би хитали у кућу и гласно нари-
цали (Мк 5,38). Понекад би се, као у Црној Гори у своје време нарикаче најмиле (Јер 9, 17). Тело ј е прано (Дап 9, 37) и замотано у платно или у погребне повоје (Мт 27, 59; Јн 11, 4 4 ) . Богатији би додали миро, смирну и алоје (Јн 12, 7; 19, 39) или палили миришљаве материје (Јер 34,5). Тело ј е на носилима донето до гроба (2 Сам 3, 3 1 : Лк 7, 14). Обично се сахрањивало у пећини или у гробници, где ј е тело хоризонтално полагано у меки палестински пешчар (1 Мој 25, 91 0 ; М т 2 7 , 60). свадбено рухо (Мт 22,11) - свадбена одећа, одора на Истоку обично се стављала на располагање сватовима, и сваки од њих био ј е дужан да ј е обуче. Уколико би неко то одбио, могао ј е бити удаљен са свадбе. Зато није чудо зашто ј е у Христовој причи домаћин удаљио оног свата „без свадбеног руха", иако ј е раније скупљао госте са свих страна. Свадбеном одећом, иначе, називају се светост и правда, у коју ће се обући сви истински верујући на вечери Јагњета Божијег. Свемогући - Бог који има сву власт и моћ (JOB 29, 5). Свети Дух (јевр. руах, грч. пневма = дух) - Треће Лице
Свети Д у х
Свете Тројице, једне суштине са Оцем и Сином. Он дејствује кроз историју спасења људи. Али све до Новог завета и „доба Д у х а " у Светом писму не налазимо много појединости ο његовом раду. Дух Божији био ј е активан у стварању света: „И Дух Божијидизаше се (њихаше) над водом. Као и Бог Отац, он ј е свуда присутан - нема нигде ничег у целој твари ван његове владавине. Стално читамо ο Духу Божијем, који оспособљава свој народ. Дух Божији ј е подарио пророцима надахнуће и преко њих саопштио реч Божију. Али Стари завет ј е ишчекивао дан када ће се Дух Божији излити на све народе. Кад се Исус Христос оваплотио, он ј е рођен силом Светога Духа. Свети Дух ј е сишао на њега за време крштења на реци Јордану. Њега ј е Дух одвео у пустињу, где га ј е ђаво искушавао. Α на почетку свога јавног дела Христос ј е објавио да ће га вршити силом Духа. Јован Крститељ ј е рекао да ће Исус крштавати људе Духом Светим. Сам Исус лично ј е обећао ученицима да ће им, кад их остви, послати Светог Духа да с њима остане за сва времена. Кад се Исус врати Оцу, Свети Дух ће поучавати и водити своје ученике и дао им
183 силу. „Он ће ме прославити, рекао ј е Исус, јер ће он узети што кажем и рећи вам". Ученици су крштени Светим Духом, по обећању Христовом, на дан Педесетнице. Ово ј е било очигледно свакоме по новом начину прослављања Божијег и по смелости, јер су говорили другим језицима, и услед моћне проповеди. Како ј е ап. Петар рекао својим ученицима на Дан Педесетнице, кад се испунило Јоиљово пророчанство, Бог ј е излио свога Духа на све вернике. Кад неко постане хришћанин, он прима дар Светог Духа. Свети Дух обитава у хришћанину дајући му ново поимање и владање, чинећи га свесним да ј е заиста син Божији. Св. Дух ј е јемство за будућност с Богом на земљи. - Свети Дух помаже хришћанима да схвате своје јединство у Исусу Христу. Он чини да се сви уподобимо Христу у врлинама „љубави, радости, мира, стрпљења, милосрђа". A хришћанима даје моћ и дарове потребне за службу. (1 Мој 1, 2; пс. 139, 7-12; Суд 3, 10; 14, 6 и друга места; Ис. 11, 1-3; 2 Сам 23, 2-5; Јез 36, 26-27; Јоиљ 2, 28-29; Михеј 3, 8; - Лк1, 35; 3, 22; 4 . 1-18; 3, 16; Јн 14, 16-17; 16, 7-15; Д а п 2 ; Р и м 8 ; 1 Кор 12; Гал 5, 2 2 - 2 3 ) .
184 Свети Израиљев - израз за Бога, употребљавали га јеврејски пророци, посебно Исаија (Ис 30, 12). Свето писмо - Библија (на грчком језику реч „вавилон" значи „књижица", а множина „вивл и а " , одн. „библиа", значи „књижице", списи). Књиге Светог писма се деле на књиге Старог завета и књиге Новог завета. Старозаветних књига има 39, а новозаветних 27. Тзв. „Изборно јеванђеље" и Апостол превели су са грчког на црквенословенски света браћа Кирило и Методије пред полазак у Моравску на проповедање хришћанства, a друге делове Новог завета и Стари завет биће да су превели они и њихови ученици. Књиге Старог завета превео ј е на српски језик Ћуро Даничић ( 1 8 6 5 ) , а Новог завета В у к Караџић ( 1 8 4 7 ) . В у к ј е свој превод ревидирао 1857, a у Даничићевој редакцији изашао ј е 1864, 1867, 1868, 1870, 1871. И пре Вука било ј е превода Новог завета, као Атанасија Стојковића (1830. и 1834). У новије време треба споменути превод целог Светог писма Луја Бакотића 1933 (штампан латиницом), а Новог завета др Димитрија Стефановића (1934), др Емилијана Чарнића (1973),
С в е т о п и с м о - Библија
док ј е Синодална комисија објавила превод Новог завета, који ј е Св архијерејски синод издао у сарадњи са Библијским друштвом као званични превод 1984. г. Исправљени превод штампан ј е 1990. г. Библијско друштво ј е објавило Четворојеванђеље у „динамичном" преводу Александра Бирвиша 1986. г. a II издање 1987. г. У богослужбеној употреби Српске цркве ј е Јеванђелистар, у издању Браничевске епархије (1975. и 1977). Код Х р в а т а , поред превода Матије Петра Катанчића (1831), целу Библију су превели И. М. . Шкарић (Беч 1858-61), И. Е. Шарић (Сарајево 1941-42). Нови завет су превели Ј . Штадлер (Сарајево 1895-1904), др Ф. Загода (1925), Љ. Рупчић (Сарајево 1961), Б. Дуда (Загреб 1962). Врхунски подвиг је издање издавачке куће „Стварност" 1968. г. који ј е и са језичке тачке беспрекоран, затим преводи Новог завета Б. Дуда - Ј . Фућак (Загреб 1973), Грацијан Распудић (Мостар 1987). Први словеначки превод Новог завета дао ј е Примож Трубар ( 1 5 5 7 - 1 5 8 2 ) . Такође ј е протестантски теолог Јуриј Далматин штампао целу Библију у
Свето писмо
Витенбергу 1584. Овим преводом ј е поправио језик првих словеначких писаца и поставио узор књижевног превода. Његов превод Библије ј е најзначајнији књижевни догађај пре појаве Прешернових дела. Ј . Јапељ и Б. Кумердеј издају Нови завет (1784-86). Целу Библију штампа А. Волф (Љубљана 1 8 8 5 - 5 9 ) . Нови завет превели су и Ј . Зиданшек (1918), фр. Јере, Гр. Печјак и А. Сној ( 1 9 2 6 - 2 9 ) . Цело Свето писмо издали су М. Славич и Фр. Јере ( 1 9 6 0 - 6 6 ) , а Нови завет Фр. Јере, Гр. Печјак и А. Сној (1961). - Франце Розман превео ј е четири јеванђеља (Љубљана, 1979). Нови завет - јубиларни превод поводом 400-годишњице Далматинове Библије (1984) (увод и примедбе преузете са француског екуменског издања) издао ј е Надбискупски ординаријат у Љубљани у сарадњи са Библијским друштвом, као и екуменско издање целе Библије (1975). Стеван Кузмич дао ј е Нови завет, a Шандор Терплан Псалме 1528. г. (јубиларно издање 1928. г.) на прекомурском дијалекту. Македонци су добили Нови завет 1967. а цело Свето писмо (са девтероканонским књигама) 1990. год., а такође у издању Библијског друштва. Стручна
185
анализа овог превода ј о ш није урађена да би се установило у коликој мери се овај превод ослања на српски превод Светог писма. с в е т и љ к а - глинена лампа у којој ј е горело уље. Могла ј е бити и од камена (2 цар 4, 10). Фитиљ ј е справљан од кудеље или лана (Лк 15, 8). с в и њ а - „нечиста" животиња, забрањена за било коју врсту жртве (3 Мој 11, 7; 5 Мој 14, 8 ) . Феничани, Египћани и Етиопљани такође су ј е сматрали за табу или нечисту. Код Јевреја свиња ј е гадост, јер ј е дивљи вепар ј е д н а од метаморфоза вавилонског бога Тамуза, касније помешаног са култом Адониса (Јез 8,14). Мислило се да једење њеног меса у топлим земљама може проузроковати кожне болести. За Јевреје ј е свињско месо било одвратно, и свиња представљала симбол прљавштине и одвратности (Приче 11, 22; Мт 7,6; 2 Пет 2, 2 2 ) . Хранити свиње била ј е најнижа врста посла на коју би Јеврејин спао (Лк 15, 15). У Декапољу, крају који су Грци колонизовали, свињско месо ј е било веома цењено. Тамо ј е Исус срео крдо свиња (Лк 5,11-13). свирала
- дувачки
(наслов Пс 5).
инструмент
186
Села
свитак - увијутак древних списа писаних на папирусу или пергаменту. Писало се здесна налево (као и данас у јеврејском, арапском и др. језицима) па се ролна-свитак одвртао надесно све док се није нашло одговарајуће поглавље. Свитак се држао на крилу, као што држе морнари географску карту. Господ Христос читао ј е из књиге када ј е имао 12 година - у старом Израиљу није било неписмених мушкараца (Лк 4,15-30).
угушена. Прогонио га ј е Јоав, a убила једна мудра жена (2 Сам 20). Седекија („правда Господња") последњи Јудин цар, око 598587. пре Хр. (2 цар 24, 17-25). Навуходоносор га поставио за регента (у Јерусалиму) и плаћао је данак цару вавилонском. Наговарали су га да потражи помоћ од Египта, али се Јеремија успротивио. На крају крајева, Седекија се побунио против Вавилона, али Јерусалим буде опкољен и падне. Седекија ј е гледао како му убијају синове. Затим су му ископали очи, стављен ј е у ланце и одведен у Вавилон, где ј е и умро. седмокњижје („седмоделни свит а к " - Хептатеух) - заједнички назив за Мосејево Петокњижје, Књигу Исуса Навина и Књигу ο судијама.
Свитак Старог завета
свод - свод од неба у који ј е Бог поставио Сунце, Месец и звезд е ( 1 Мој 1 , 6 - 8 ) . Себа - 1) град у племену Симеоновом, једном од 12 израиљских племена (ИНав 19, 2 ) . 2) човек из племена Венијаминовог који ј е повео побуну против Давида након што ј е Авесаломова буна била
Седрах јеврејски високи службеник у Вавилону, око 859-824, који ј е заједно са Мисахом и Авденагом бачен у ужарену пећ зато што ј е одбио да обожава златни кип који ј е Навуходоносор поставио. Спасен ј е Божијом помоћи (Дан 3,1-30). Села - жена Ламехова и мајка Товел-каина (1 Мој 4,19-23).
Селвекиди
Селевкиди - породица или династија царева који су владали Персијом, Вавилонијом, Сиријом и делом Мале Азије (од око 312-129. г.). Селевкидски цар највише повезан са старозаветном историјом био ј е Антиох I V (Епифан) ( 1 7 5 163.Γ.), који је опљачкао Јерусалим и Храм, и завео култ Јупитера Олимпијског, убио много Јевреја и настојао да своје верске погледе наметне потчињенима. Овакво његово понашање изазвало ј е мржњу и побуну коју су предводили Макавеји, после чега ј е настао период мира. Селевкија - пристаниште Антиохије у Сирији. Саградио ј у ј е први селевкидски краљ, и по њему ј е прозвана. Павле и Варнава одавде су кренули на Кипар на своје I мисионарско путовање (Дап 13,4). Семити - потомци Сима, Нојевог сина. To ј е била група народа који су живели у западној Азији. Од око 3000. г. пре Хр. па надаље они су се расељавали из Арабије, а међу њима и Израиљци. Културе и религије су им се разликовале, али су им језици били блиски. Хананци, Сиријци, Феничани, Амонити, Арабљани, Асирци и Вавилонци - сви су били семитски наро-
187 ди. На подручју семитских језика настала су писма, као и јеврејска, хришћанска и исламска религија. Сенарска долина - равничарска област око Вавилона. Најпре су ј е култивисали Сумери око 4000.г. Навуходоносор ј е оне драгоцености опљачкане у ј е русалимском храму однео у Сенарски крај (Дан 1,1-2). Сенахирим (Сенахириб, Санхериб) - син Саргона II, који ј е владао у Асирији око 7 0 5 - 8 6 1 . Био ј е велики државник и војник. Престоница му ј е била Нинива. За своје владавине примао ј е данак од грчких острва и од Тарса, а склопио ј е савез са Египтом. Јудино царство и палестински градови дизали су побуне, а он ј е пребацио своју војску према Јерусалиму и опседао Лахис. Убио га ј е један од синова (2 цар 1819; 2 дн 32; Ис 3 6 - 3 7 ) . Септуагинта - превод Старог завета са јеврејског на грчки око 250. г. пре Х р . настао негде у Александрији. Превод ј е добио назив по седамдесеторици (лат. септуагинта) преводилаца (тачније: било их ј е 72. из сваког племена по 6 ) . Овај грчки превод су користили новозаветни писци и први хришћани, као и касније, све до
188
Сидон
наших дана. Са тог превода начињени су први словенски и најраспрострањенији латински (Вулгата), тако да ј е тај превод основа свеевропске културе.
ника. Удала се за Мојсеја док ј е он био бегунац у Мадијану и с њиме родила сина, коме су наденули име Гирсам (2 Мој 2, 11-22).
серафими (по једнима значи „пламени", a no другима „узвишени, благородни") - један од чинова небеске јерахије, најближи Богу, који спомиње пророк Исаија у своме виђењу (Ис 11, 2.6). Он их види како окружују престо Господа. Имају људски лик, а код сваког од њих ј е по шест крила: са два крила заклањају своја лица, као недостојни да гледају Господа Саваота, са два - ноге, као недостојни да Господ гледа на њих, a са два крила лете да би непрестано испуњавали небеску заповест свога Цара и певали „Свети, свети, свети, Господ Саваот! Пуна ј е земља славе његове!" и од јеке њихових гласова тресу се темељи здања и храм испуњава димом. Зато серафими нису тек духови, но највиша духовна бића, најближа Богу. - Примећује се да ј е реч „серафим" у јевр. већ у множини, као и „херувим".
сиван (зиван) - месец у јеврејском календару, одговарао ј е мајујуну (Јест 8, 9).
Сергије Павле - римски проконзул, намесник без војне власти, на острву Кипру око 47. г. по Хр. Сефора - једна од седам кћерки Јотора), мадијанског свеште-
Сигор (јевр. „ситан") - један од пет градова у равници источно од Мртвог мора. To ј е био једини град који ј е избегао разорење (1 Мој 19, 2 2 - 3 0 ) . Сидон („рибарница") - древни феничански град на источној обали Средоземног мора, северно од Тира. Данас ј е у Либану. Иза њега су либанске горе. Град ј е снабдевао Соломона грађевинским дрветом за подизање Храма, а касније су Јевреји повратници из вавилонског ропства из Сидона довлачили ј о ш више грађевинског дрвета за обнову Храма. Језавеља, кћерка сидонског цара, удала се за израиљског цара Ахава. Сидон ј е имао бурну историју, ј е р су га освајали разни освајачи у различита времена: Асирци, Вавилонци и Персијанци. Под римском влашћу он ј е опет стекао велики значај. Непрестани супарник Сидона био ј е Тир. У Новом завету „Тир и Сидон" означавају градове и
189
сикал
подручја (Мт 11, 12; 15, 21). Христос ј е долазио до сидонских предела, a an. Павле ј е пре свога пута у Рим, као сужањ, у Сидону посетио своје пријатеље (Дап. 27, 3). с и к а л (шекел, ј е в р . шакал = вагати) - првобитно стара вавилонска јединица за тежину. Касније су Јевреји ковали сребрни новчић исте тежине, јер се с почетка и новац вагао. (Јер 32, 9; 2) цар 6, 25). У 2 Мој 30,13 објашњава се да ј е сикал 20 новчића. Постоје различити сикали, нпр. они „по краљевској мери" (2 Сам 14, 26). „према храмовском сикалу" (2 Мој 30,13). Има пола сикала, трећина сикала, четвртина сикала, дванаестина сикала. В . новац.
С и к а л - новац
сикер - (од јевр. „сехоар", којој ј е корен „сахор", опијати се). Сикер ј е свако вештачки справљено пиће које опија, изузевши вина. Јован Крститељ неће га узимати (Лк 1,15). С и л а (арам. облик имена Саул) један од првих хришћанских
предводника у Јерусалиму, a могуће да ј е био римски грађанин. Послан ј е у Антиохију са Павлом и Варнавом и пратио ап. Павла на другом мисионарском путовању. Силу су са Павлом затворили у Филипима, а касније су заједно путовали у Солун и Коринт (Дап 15). С и л о а м („послан") - канал којим ј е вода из извора Гијон (изван Јерусалима) текла у ј е з е р ц е унутар самог Јерусалима, те ј е град и за време опсаде био снабдевен водом. Године 7 0 0 . пре Х р . наместо отвореног јарка прокопан ј е канал (дуг 533 м, 2 цар 2 0 , 2 0 ) . Један од најславнијих натписа био ј е постављен на излазу канала (старојевр. писмо, откривен 1880. по Хр.). У Христово време језерце се звало Силоам (Лк 13, 4 ) . Према Јн 9, 7 Христос ј е тамо послао слепог од рођења да се умије, па ј е прогледао. Силом - важна израиљска варош између два брда која су раздвајала Јерусалим од Ветиља. Овде ј е Исус Навин довео израиљска племена на крају ратовања са Хананцима. Светиште у Силому постало ј е место обитавалишта Ковчега з а в е т а , a ο њему су с е бринули с в е ш т е н и ц и , као Илије и,
190 касније, Самуило (ИНав 18, 1; Суд 18, 31 и др.). С и м („име") - најстарији син Нојев, сматра се родоначелником Семита. Његова верност оцу награђена ј е обећањем да ће истинити Бог и даље бити поштован међу његовим потомцима (1 Мој 9, 2 7 ) . В . Семити. Симеон („слушање") - 1) други син Јаковљев и Лијин. Јосиф га ј е држао као таоца у Египту док су се друга браћа враћала да доведу Венијамина. Симеоново племе ј е вероватно апсорбовано од Јудиног племена, a сам Симеон није много спомињан у Светом писму (1 Мој 29, 3 3 ) ; 2) стари и свети човек који ј е препознао Христа као Месију и благословио га када су Дете принели у Храм његови родитељи. Био је вероватно равин (Лк 2, 2 4 - 3 4 ) . Симон -1) Симон Петар, ученик, апостол Петар (в. Петар); 2) други ученик, Симон Зилот (ревнитељ), члан јеврејског тајног друштва које се опирало Римљанима (Лк 6, 15); 3) брат Христов (Мт 13, 55); 4) човек из Кирине, који ј е носио Христов крст на путу за Голготу (Мк 12,21); 5) фарисеј који ј е разговарао са Христом у своме
С и н човечији
дому (Лк 7, 36-50); 6) Симон Искариот, отац Јудин (Јн 6, 71). Симон M a r - чаробњак. Имао ј е велики утицај на Самарјане, који су мислили да ј е послан од Бога. Обратио га у хришћанство Филип, али ј е мислио да од Петра и Јована може купити силу Св. Духа. Петар га ј е укорио, а Симон замолио за опроштај (Дап 8, 9 - 2 5 ) . По њему се куповина црквених чинова зове симонија. Симон Макавеј - наследник Јонатана Макавеја. Освојио ј е Јерусалим од Сиријаца 141. пре Х р . и стекао независност за Јевреје. Био ј е проглашен за владара и великог свештеника. Његову династију ( „ Х а с м о неји") признали су Римљани. Наследио га ј е Јован Хиркан I (134-103). У доба Јована Хиркана разорено ј е самарјанско светише-храм на Гаризиму. Последњег макавејског краља победио ј е Ирод. 37. год. Овај је, потпомогнут римском заштитом, задобио власт и потпуно затро кућу Макавеја. В . књиге ο Макавијама. Син човечији - израз првобитно значи једноставно „човек" или замењује личну заменицу: он, ј а . У јудејској апокалиптици реч ј е ο небеском бићу; њему ј е
191
синагога
од Бога предат последњи суд (уп. Дан 7,13); истовремено он указује на будућу славу спасених људи. Посебни религијски правац тумачио ј е Сина Човечијег као Месију, Спаситеља народа Божијег. Христос ј е користио овај израз у 3. лицу и тиме указује како на своје земаљско постојање (Мк 8, 31) тако и на своју будућу службу Судије (Мт 9,6) и славу своју (Мт 25, 3 1 ) : „А кад дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с њим, тада ће сести на престо славе своје". синагога (син-са, аго = водим) грађевина или место које су Јевреји користили за молитву и верску наставу (Лк 4 , 1 6 ; 7,5). Порекло синагоге пада вероватно у време вавилонског ропства, кад ј е Јеврејима онемогућено богослужење у Храму (разорен 586. г. пре Х р ) , па су животни услови у расејању изазвали потребу за новим облицима богослужења и верске обуке како би се спречила
Синагога
асимилација у вавилонску културу. Састанци се почеше одржавати сваке суботе, кад би учени људи објашњавали Закон члановима оштине, заједнице. Сви послови везани за синагогу били су под општим надзором стараца. Био ј е старешина синагоге, вероватно изабран од саме заједнице, бринуо се за зграду и имовину и општи надзор над ј а в н и м богослужењима (Лк 13,14), као и да наименује лица да читају Свето писмо и позива страна лица да се обрате народу (Дап 13,15). Из овога ј е јасно како су Исус и ап. Павле могли учити по синагогама (Мг 13,54). Грчка реч „синагога" односи се и на скуп Јевреја који су се састајали и богослужили у згради (Мк 1,23; Лк 4,20) (нпр. синагога ј е код Вука преведена као „зборница", али су Синодална комисија и А. Бирвиш вратили изворну реч „синагога", јер зборница може бити и наставничка и др.). Јевр. кнесет. Синај - вулканска планина на југу Синајског полуострва. Зове се и Хорив, или једноставно „Брдо". Овде ј е Бог склопио савез са израиљским народом и Мојсеј примио Десет заповести, а пророк Илија имао своје виђење (2 Мој 19,18; 5 Мој 5, 2;
192 1 цар 19,8). Арапи га данас зову „Џебел Муса", тј. Мојсејева гора. Зато ап. Павле каже да ј е Агара гора Синај (Гал. 4, 2425). С и н е д р и о н - сабор, скупштина, главни или врховни савет Јевреја, радио отприлике од 3. в. пре Хр. до 70. г. по Хр. Сачињавало га ј е 70 чланова, и у њега су улазили свештеници, ислужени првосвештеници, фарисеји и садукеји. Састанке су одржавали под колонадама Храма. Могли су донети смртну пресуду, али у новозаветно доба нису ј е могли извршити без сагласности Римљана. Назив „синедрион" се изводи од грчке речи која значи „заједно седети". Чланови су седели у полукругу, са председавајућим у центру обично првосвештеником. Необично ј е било заседање у кући првосвештениковој ради суђења Исусу. (Вук често преводи са „сабор", „скупштина", „суд") с и н о п т и ч к а ј е в а н ђ е љ а - прва три
јеванђеља зову се „синоптичка" (од грчке речи састављене од с и н што значи „заједно" и о п с и с што значи „гледање"). Ако ставимо та три јеванђеља упоредо у три ступца, онда бисмо видели да
Сион
она описују живот Исуса Христа са једног истог гледишта. Веома често исте реченице или исти реченични делови употребљени су при описивању истих догађаја. - Четврто Јеванђеље, које ј е написао ап. Јован Богослов, сасвим ј е различито од „синоптичких" ј е ванђеља. Многи његови делови изражавају дубоке мисли ο јеванђелским догађајима, a немају намеру да описују саме јеванђелске догађаје. Кад се чита Јеванђеље по Јовану, одмах се добија осећај да га ј е писао за људе који знају три претходна јеванђеља и да се стара да употпуни та три „синоптичка" јеванђеља. С и о н - назив брежуљка у југоистичном.делу Јерусалима, одн. брежуљка на- којем ј е лежао град Јевусеја који ј е Давид освојио. После освојења назван ј е Давидовим градом (2 Сам 5,7; 1 дн 11,5). У каснија времена Сион означава храмовни брежуљак, цели град и његово становништво (Пс 48, 13; Ам 6, 1). Сион ј е значајан у пророчанској и богослужбеној књижевности и ту значи: Божији град (Пс 48, 2; Јер 31, 6). Јахвеов град (2 Мој 30,14), Свето брдо (Пс 2, 6 ) , Божије пребивалиште (Пс 9, 12). У доба изгнанства и након
Сиракуза
изгнанства Сион ј е симбол новога спасења. Са Сиона Бог се објављује (Ам 1, 2), шаље помоћ и даје благослов (Пс 128,5; 134, 3). У Новом завету схвата се као место искупљених људи (Јев 12, 22) и слика коначног спасења (Откр 14, 1); 2 ) Цар аморејски који ј е одбио да Израиљцима изда дозволу да прођу кроз његову земљу на путу за Јорданску долину Земљу ј е освојио Израиљ, a Сион, његов син и многи поданици беху убијени (4 Мој 2 1 , 21-28). С и р а к у з а - главни град Сицилије, где ј е ап. Павле провео три дана на своме путовању са Малте у Рим (Дап 28,12). С и р а х - девтероканонска књига Исуса сина Сирахова, у Вулгати: Еклезиастикус. Спада у књиге мудрости. Написана у времену од 180. до 170. г. пре Хр. Дуго година књига ј е постојала само у грчком преводу С и р и ј а - земља Асираца, крај између Еуфрата и Средоземног мора, јужно од планинског венца Таурус са Дамаском у центру. Оба јеврејска царства, Израиљ) и Јуда, имали су блиске односе са Сиријом, понекад пријатељске, а понекад не, али у сва времена сиријски утицај био ј е велики (Суд 10, 6).
193 Сирија ј е касније ушла у Персијско царство. Затим ј у ј е освојио Александар Велики 333. пре Хр., а најзад постала римска провинција са главним градом Антиохијом. На то указује Нови завет кад говори ο Сирији (Лк 2,2). С и р о ф е н и ч а н к а - многобошкиња која ј е живела близу филистејских градова Тира и Сидона, чију кћер ј е Христос исцелио (Мк 7, 24-30). с и р ћ е - сок од грожђа, шира, или врста сирупа која кад се помеша са зачинима и водом постаје освежавајуће пиће (Мт 27, 48). (Синодална комисија „оцат"). С и с а р а - војсковођа Хананаца у рату против Израиљаца у 12. в. пре Хр. Победили су га пророчица Девора и Варак у битки која ј е окончала доминацију Хананаца. Сисара ј е утекао у шатор Јаиље, жене Евера Кенејина, и она га убила (Суд 4 5). С и т („надокнађени") - трећи син Адамов, рођен после смрти Авељеве (1 Мој 4, 25). С и т и м - 1 ) израиљско логориште и град у високим моавским равницама, одакле ј е Исус Навин посало уходе да разгледају Обећану земљу
194
смирна
(ИНав 2, 1); 2) багрем (Ис 41, 19) Од ситима ј е био ковчежић у којем ј е Мојсеј био остављен на Нилу по рођењу (2 Мој 2, 2) и правили предмети за Храм и ДРСихем („раме") - ханански град у брдовитом Јефремовом крају, везан за многе важне догађаје у историји израиљској. Исус Навин ј е овде окупио сва племена и опоменуо их на Божију љубав према њима. Ровоам, син Соломонов, одржао ј е говор у Сихему, који ј е изазвао и окренуо мудраце његовог оца против њега, што ј е допринело да се царство раздели на два дела: Израиљ (северно) и Јуду (јужно). Јеровоам I, први цар Израиља, овде ј е живео. Град ј е пао у руке Асираца између 742. и 721. пре Хр. (ИНав 24,1. 32). сјеница љено ратар хладу
- заклониште направод грана под којим би или пастир почивао у (Јона 4, 5).
сенка (сјен код Вука) - наведена јеврејска реч (Јев 10, 1) изражава старозаветне догађаје, који прасликују новозаветне догађаје. Сенка иначе значи праслику (праобраз). Нпр. клање старозаветног пасхалног јагњета било ј е сенка, или праслика жртве Јагњета
Божијег (Христа) за грехе целог света. Реч „сјен" некад ј е значила дубоку таму, као нпр. „сјен смрти", а исто тако, прохладно, скровито место (Ис 32, 2). Сенка је и амблем заштите: „Чувај ме као зеницу ока, сјеном крила својих заклони м е " (Пс 17, 8). скакавац (локуст) - једна врста скакаваца у Библији. Лете у ројевима и уништавају вегетацију. На Блиском истоку одувек служе за храну (3 Мој 11,22; Мт 3, 4 ) ; 2) махуна дрвета рогачице, рошчића која садржи слатку срж (Лк 15,16). Скинија - в. Шатор од састанка. Слуга Господњи - онај ко призна да ј е Бог изнад њега. Израз се примењујс на главну личност неких делова у Књизи пророка Исаије: 42, 1-4; 49, 1-6; 50, 4-9; 52, 13-53, 12. Апостолска проповед наглашава да ј е Слуга Божији дошао у Христу (Мт 12, 18; Дап 3, 26; 8, 30-36; Фил 2,7). С њим и по њему долази Божије спасење. служба очима - привидна служба (Кол 3, 22). смирна (измирна) - један од она три дара који је принет новорођеном Исусу као Искупитељу света, који ће смрћу своје човечје природе избавити љу-
Смирна
де од греха и казне за грех (Мт 2,11). Вино измешано са смирном даје се распетоме Христу да пије. Мешавином смирне и алоје било је помазано тело Христово пред сам погреб (Јн 19, 39-40). Смирна - сада Измир на егејској обали Турске. Седиште једне од девет Цркава у Азији. Иако ј е после 300. пре Хр. Смирна била један од најбогатијих градова у М. Азији, њени хришћани су били сиромашни и прогањани због тога што су одбили да се клањају римском императору. Међутим, били су духовно богати. (Откр. 25, 29). Једна посланица из Откривења Јовановог упућена ј е хришћанској заједници у Смирни (Откр. 2, 8-11). смола - битумен. Нека врста блата или асфалта, коришћена као малтер (1 Мој 14,10). Содом - један од пет градова у области јужно од Мртвог мора. Некад су сви били изнад надморске висине, али их ј е земљотрес уништио око 1900. пре Хр. У време Аврамово градове су опљачкали нападачи из Месопотамије. Аврам ј е кренуо за њима све до Дамаска и спасао свог синовца Лота, који ј е био заробљен (1 Мој 14). Содом је, као и Гомора (1 Мој
195 19), пример исквареног града који Бог уништава. У Старом завету се помињу греси Содомљана, па се Содом и Гомора пословично спомињу као народ коме нема милости (Јер 23,14). Оно што ми данас називамо „содомијом" (блуд са животињама) Свето писмо не приписује изричито становницима Содома. Извештај ο Лотовој жени која се претворила у ступ соли јесте етиологија. Тиме се народски тумаче чудни облици ступова од соли крај Мртвог мора и исказује безусловност Божијих наредаба. Христос се осврнуо на судбину Содома и Гоморе као на опомену онима који не би прихватили реч Божију (Мт 10,15). · С о к о т („колибе", „сенице") древни град источно од Јордана, на висоравни близу потока Јавок. Место где ј е Јаков подигао шатор за своју породицу са својим братом Исавом (1 Мој 33, 17). У Соломоново време Сокот ј е производио више врста предмета од метала којима ј е Храм био украшен и намештен. Соломон („мирољубив") - син Давида и Витсавеје, и трећи цар Израиља, око 960-922. пре Хр. Он ј е скоро легендарна
196
Соломон
личност, славан са своје мудрости и моћи и борбе за мир за све време својег царевања. Развио ј е трговину и саградио ланац одбрамбених градова. Стари завет спомиње његове везе са иностранством: Египтом - женидба са фараоновом кћери (1 цар 3, 1), Арабијом посета царице од Саве (1 цар 10,1-13), Феникијом - трговина и уређење граница (1 цар 9, 10-14), Едомом и Дамаском (1 цар 11,14-25). Храм у Јерусали-
му саграђен ј е по његовој наредби (1 цар 5, 16-6, 38), као и двор (1 цар 7, 1-51). Имао ј е своје бродове, велико богатство и посебну мудрост (1 цар 3, 28; 5, 9-14; 10, 7). Освећење Храма ј е описано као главни догађај његове владавине. После Соломонове смрти монархија ј е пропала. Један од разлога ј е можда тај што се интересовао за туђинске богове (1 цар гл. 1-11).
Соломонов храм
Соломонов
трем
Соломонов трем - трем са стубовима у предворју јерусалимског Храма, где су и многобошци имали приступа. Ово место коришћено ј е за верску наставу (Јн 10,23; Дап 3, 11; 5,12). Солун - град у Македонији, римска поморска база и трговачки центар. 315. пре Хр. основао га Је цар Касандар као грчку насеобину Терме и према имену своје жене, једне од сестара Александра Великог, назвао Тесалоники. У доба римске владавине 148. пре Хр. Солун постаје главни град Македоније. Ап. Павле ј е на своме другом мисионарском путовању овде затекао хришћанску Цркву. Превео ј е у хришћанство неке Јевреје, Грке и угледне грађанке (Дап 17,1-4). На своме трећем путовању можда ј е поново долазио у Солун (Дап 20,1-4). Солуњанима I и II посланица тринаеста и четрнаеста књига Новог завета. To су два писма која ј е ап. Павле упутио из Коринта Цркви у Солуну око 50. или 51/2.Γ. Прва посланица изражава Павлову захвалност народу што ј е примио веру у Господа Христа. Друга посланица упозорава у вези са очекивањем Другог доласка
197 Христовог. Прва посланица Солуњанима ј е најстарији новозаветни спис. Сорок, долина - природни приступ Јерусалиму из Јопе на обали. Долина пресеца брда између Филистејске равнице и висоравни Јудеје. Самсон и Далида живели су овде, а ту су вођене борбе између Јевреја и Филистејаца (Суд 16-4). Состан - старешина синагоге у Коринту чије ј е оптужбе Павла римски проконзул одбио (Дап 18,12-17) Софонија - („Јахве ј е склонио") Један од „малих" пророка, праунук Језекије и члан угледне породице. Живео ј е у исто време кад и Јеремија и пророковао око 626. пре Хр. Одбацивао ј е идолопоклонство у Јудином царству и народ позивао на покајање. Софонија - Књига пророка Софоније - тридесетшеста књига Старог завета. Садржи три краће главе. Написана ј е пре Јосијине реформе 621. г. Књига позива на борбу против гордости, самозадовољства и идолопоклонства. Позива на понизност и потпуно подвргавање вољи Божијој. Спаситељ (грч. Сотир, одатле сотириологија = наука ο спасењу) -
198
старешине
овај назив се односи на Господа Исуса Христа. Христос ј е Спаситељ јер он спасава од греха (Лк 2,11) и доводи га у општење с а Богом у Царству које ј е већ почело дола-ском у свет Њега као сина, који ј е постао човек да би га спасао као Бог и човек - Богочовек. С п и с и - трећи главни део ј е врејске Библије, грчки назван „Хагиографа" (свештени списи). Сачињавају га: Псалми, Приче Соломонове, Јов, Песма над песмама, Рута, Плач Јеремијин, Проповедник, Јестира, Данило, Ездра, Немија и две књиге Дневника. с р е б р н и к - грчки новац (Мт 26, 15; 27, 3-9). Тридесет сребрника које ј е Јуда примио били су, шекели, одн. статири: 30 сребрника = 1 2 0 динара. В . Н о в а ц . с р н а - црвен или црвеножут ј е лен, „чиста" животиња и отуда дозвољена за јело (5 Мој 12, 15).
с т а д и ј а - 200 м (Лк 24,13; Јн 6,19; 11, 18; Отк 14, 20; 2 1 ; 16). Овај грчки израз остављен ј е у синодалном преводу Новог завета, док ј е код Вука свуда „потркалиште" У ствари, „стадија" није исто што и „суботни дан хода" - 1 км (Дап 1,12 код Чарнића), тј. онолико колико је
Јеврејима било дозвољено да ходају суботом. В. М с р е . С т а р а ц (Ветхиј денми - на црквенословенском). - Овај израз се налази на три места код Дан 7, 9-22. Арамејска фраза буквално значи „овешталих дана" или „старац" (као код Даничића). Овде се Бог представља као стар човек, и израз се односи на Бога као на Судију света. Иначе, нема неко мистериозно значење. с т а р е ш и н е - у Старом завету називају се лица која су заузимала различите друштвене положаје у домаћим, грађанским и црквеним пословима. Уопште, они су били предводници, поглавари и председници народних скупова. Прво формално признавање и постављање старешина у јеврејским државним пословима догодило се у пустињи, када ј е њих 70 било изабрано да помажу Мојсеју (2 Мој 18,25-26; 4 Мој 11,16-30). Спомиње се током целе јеврејске историје, и имао их ј е сваки град где су руководили грађанским и верским пословима (5 Мој 19, 12; 21,2; Рута4,2-11; 1 Сам 11,3; Језра 10, 14). Старешина је било и у Синедриону од 70 стараца, ο којима сведочи и Нови завет. Имали су велики утицај на на-
Стари завет
род, који их ј е веома уважавао. Познати су и због сталног противљења Христу и његовим апостолима. Први пут старешине црквене спомињу се у Антиохији и затим у Јерусалиму Потом се сусрећу у Малој Азији и у другим местима (Дап 11, 30; 15, 2). У црквеним општинама изрази старешина или презвитер и епископ немају искристалисано значење (Дап 14,23; 20,17; Тит 1, 5.7) - нпр. у Тим 4, 14 старешине полажу руке, што ј е иначе служба епископа. Разлика међу њима повучена ј е ближе у 2. веку, у светачким списима. С т а р и з а в е т - јеврејски свети списи, заједнички назив за већи део Светог писма. Сачињавају га три дела: З а к о н (Тора) обухвата пет књига Мојсејевих (Петокњижје); п р о р о ц и (21 књига); С п и с и (13 књига). Стари завет описује древну историју Јевреја, излаже законске одредбе, приповедања, песничка дела, a писали су га многи људи у разним поколењима пре Исуса Христа. Заједничко им ј е што говоре ο Богу Савеза, који се брине за сваког. с т а т и р - одговара храмовној пореској обавези за две особе (Мт
199 17, 24-27). Е. Чарнић преводи са „две драхме", а Бирвиш „четири драхме". с т е г н о (2 Мој 24, 2) - део ноге од кука до колена, бедро. Обичај стављања руке „под стегно" означавао ј е покорност и потчињеност неког лица своме господару као оцу, или, како неки мисле, имало ј е везе са обредом обрезања, као знака вере у Господа. - Натпис на бедру (Отк 19, 6) указује на обичај исписивања имена и дела победника на њихову одећу и оружја. Име се могло написати на мачу који ј е висио на бедру, или на делу одеће која ј е покривала бедро. Јакову ј е ишчашено бедро из зглавка у борби са анђелом, што означава да анђео има натприродну моћ и да ј е попустио само по своме милосрђу, а не из неопходности (1 Мој 32, 25). С т е ф а н (грч. „венац") - 1 ) архиђакон, први хришћански мученик. Био ј е један од првих седам ђакона у јерусалимској црквеној заједници. Дела апостолска говоре ο њиховом избору ( 6 , 5 ) , ο оптужбама против њега. Доведен ј е у Синедрион, где ј е одржао говор у коме се бранио од лажних оптужби. Осуђен је на каменовање са чиме се сагаасио
Судије - Књига ο судијама
200 Савле (Дап 6,8-8,1) Док ј е умирао молио се Богу да опрости његовим убицама (7, 54-8, 2 ) . Услед тадашњих прогона верници су се углавном распршили и тако се Ј е ванђеље ширило. Само апостоли су смели остати у Јерусалиму. С т е ф а н а - прва особа, у ствари жена коју ј е ап. Павле крстио у Ахаји (Грчка) (1 Кор 1,16). с т о ј и ц и - философи који су се строго држали учења Зеноновог (Дап 17,18). Овај философски правац, који ј е строго веровао у судбину, настао ј е око 300. пре Х р . С т р а т и ш т е - место погубљења Христовог, Калварија, Голгота. с у б о т а - дан одмора ( 2 Мој 20, 811), јеврејски „шабат" = одмор. Празновање почиње од заласка сунца у петак до појаве првих звезда у суботу увече. Установљена ј е у спомен изласка из Египта (5 Мој 5, 1215) и повезује се са Божијим одмором после стварања света. Постојали су многи прописи ο суботи, а Христос ј е многе и укинуо (Мк 2,23-27. Лк 13, ΙΟ Ι 7). Субота ј е ради човека, а не обратно (Мк 2,17). Прва хришћанска заједница ј е , уз друге јеврејске прописе,
одржавала и суботу (Мт 24,20). Временом се ослободила јеврејских прописа (Кол 2,16д) и почела празновати недељу у спомен Васкрсења Господа Христа као Дан Господњи (Отк 1,10). с у б о т н а година - свака седма година када ј е престајао сваки пољопривредни рад. Поља су била угарена, а воће није било брано (2 Мој 23, 10-11). Законски прописи у 5 Мој 15,1 захтевају да се на крају сваке седме године опросте дугови. Мој 25, 4 налаже да се у овој години не сме радити никакав пољски посао - само оно што узрасте без људског рада има да служи за храну. с у б о т н и д а н х о д а - 1 км, колико су
Јевреји смели ходати суботом (Дап 1,12). Судије
-
Књига
ο
судијама
-
седма књига Старог завета. To ј е историја првих година боравка Јевреја у Ханану и проповедања ο херојима и борцима за свој народ. Судије су били људи који су после смрти Исуса Навина постајали народни вођи. Образац приповедања ј е овај: после побуне следи пропаст, после казне, покајање и ослобођење, после којег долази поновна побуна. У књизи се садржи грађа из више
201
Сузана
од једног периода, нешто од тога ј е много старо, а данашњи облик књига ј е добила око 400. пре Хр. Од судија се истичу Готонијо, Јехуд, Девора (женско), Варак, Гедеон, Јефтај и Самсон. Сузана - К њ и г а ο Сузани
(„љи-
љан") - спада у девтероканонске књиге. Написана ј е 130. пре Хр. као додатак Књизи пророка Данила (13. глава). Сузана одбија завођење двојице старешина који су ј е посматрали док се купала. Криво су ј е оптужили за прељубу Млади
Данило доказује недужна.
да ј е
она
С у р - област близу египатске границе на врху Синајског полуострва. На једном извору Сура анђео ј е нашао Агару пошто ј у ј е протерала Сара, жена Аврамова, и наредио да се врати. Она ће родити сина и наденути му име Исмаило (од њега: Исмаиљћани) (1 Мој 16, 7-16). Саул и Давид побеђивали су Амалићане и друге народе, становнике земаља које с у се граничиле са Суром (1 Сам 27,8).
Пентатеух (Петокњижје) у Сихему
202
Т а б л и ц е З а к о н а - камене плоче на кој има ј е написано Десет Божијих заповести. Дате су Мојсеју и Израиљцима на планини Синају (2 Мој 20,1-17; 32, 15). У нешто ширем облику изложене су у 5 Мој 5,6-21, као и у 2 Мој гл. 34. Десет Божијих заповести на грчком се зову Д е к а л о г ( = д е с е т речи). Тавита
(грч.
доркас
=
срна) -
ученица Христова у Јафи, пуна добрих дела, коју је ап. Павле
повратио 36-43).
у
живот
(Дап
9,
Т а д е ј - мало познати а п о с т о л , споменут једино у списку Д в а н а е с т о р и ц е код Мт 10, 3 и Мк
3, 18. Код Матеја он ј е Левеј прозвани „Тадеј". Лука испушта оба назива, и уместо њих ставља „Јуду Јаковљева" (Лк 6,16). Јован говори ο Јуди „неИскариотском"( Јн 14, 22). т а ј н а у ч е њ а - гностички кругови лажних учитеља нарочито су се
талант
радо бавили родословима из 1 Мојсејеве, па су одатле изводили фантастичне закључке ο свету и његовом постанку To an. Павле има у виду у 1 Тим 1, 4 и Тит 3, 9. т а л а н т - в. новци. Тешко ј е одредити да ли талант означава тежину или новац, јер се и новац вагао. Т а м а р а („палма" - 1) жена Ира, сина Јудиног. Удала се за његовог млађег брата Онана, после мужевљеве смрти. Прича ο Тамари у 1 Мој гл. 38 илуструје ране јеврејске брачне обичаје; 2 ) Давидова кћер коју ј е Амнон обешчастио (2 Сам 13,1-29). т а м а р и с к - лепо дрво које расте у Средоземљу са малим листовима, живахне љубичасте боје, постављеним у бодљикама. У Старом завету сматрано ј е за свето дрво. т а м ј а н - бела миришљава смола која ј е коришћена приликом помазања уљем, а и паљена ради кађења (1 Мој 30,34; 3 Мој 16, 12) у Храму. Дим ј е ширио чаробни мирис и мислило се да има очишћујуће дејство у време невоље (2 Мој 42,5). Као земља у којој се производи тамјан наводи се Сава (Ис 60,6). У Новом завету се спо-
203
миње да су тамјан донели мудраци са Истока са златом и смирном (Мт 2,11) и као симбол молитве која узлази Богу (Откр 5, 8). т а м у з - месец у јеврејском календару, одговара јуну-јулу (Зах 8, 9). Овај назив ј е првобитно носио акадски бог, муж и брат богиње Иштаре. Т а р а („козорог") - отац Аврамов, Нахоров и Харанов. Живео ј е у сумерском граду Уру, око 1900. пре Хр., пре него што се иселио у земљу звану Харан, где ј е умро у дубокој старости (1 Мој 11,26-32). Tape - град на обалама реке Кидна, главни град Киликије у М. Азији. Tape ј е родно место ап. Павла (Дап 9,11; 22, 3), овде ј е и живео неко време после свога обраћења ( 9, 30; 11, 25). У своје време био ј е познати универзитетски град. т а ш т и н а - сујета, нешто б е з вредно, празнина (Суд 11, 3). „Таштина над таштинама - све ј е таштина" (Проп 1, 2). Т е в д а - јуцејски бунтовник (Дап 5, 36). He зна се тачно време његове побуне. т е в е т - десети месец јеврејског календара, одговарао крају децембра и почетку јануара (Јест2,16).
Терафими
204
Т е к у ј а - град у јудејским брдима, који ј е Јеровоам учврстио (2 дн 11, 6), након изгнанства наново насељен Шем 3, 5. 27). Родно место пр. Aiioca (1,1). Тело Христово - Ап. Павле назива Цркву Христовим Телом. У 1 Кор 12,12-31 тело ј е слика јединствене целине, састављене од многих и различитих делова. Но, Павле се не задржава само на слици. Црква није само као једно тело него ј е она стварно Христово Тело (1 Кор 12, 27; Еф 3, 6). У Кол 2,29 он вели да ј е Црква Христово тело, а Христос ј е Глава тог Тела. Наиме, у евхаристији (благодарење причешће) Црква учествује у Христовом Телу, које ј е ради ње предано смрти (1 Кор 10, 16). Прима се у Цркву, коју ј е Христос основао. У Цркви, Христовом Телу, укинуте су природне и социјалне разлике, које иначе постоје у овоме свету (1 Кор 12,13; Гал 3,28).
љају кућне богове. Били су различитог облика, од малих које ј е лако носити у случају хитности и сакрити у седлу камиле (1 Мој 3 1 , 19. 30. 34), до једног очигледно великог колико и човек (1 Сам 19, 13). Чињеница да ј е Рахиља кућне богове украла и сакрила под седло, не препустивши их оцу своме Лавану под изговором да ј о ј ј е „што у жена бива" (ст. 3 5 ) , показује да ј е и код Јевреја пут у једнобоштво, монотеизам био мукотрпан. Можда су идоли сматрани за доносиоце среће, и са уважавањем консултовани ο предстојећим одлукама (Суд 17,5). После вавилонског ропства нема спомена ο њима.
Теофил (грч. „Богољуб") - човек коме ј е ап. Лука упутио своје Јеванђеље и Дела апостолска (Лк 1,3; Дап 1,1). Можда ј е био римски службеник, било да ј е заволео хришћанство или ј е већ био крштен. терафими - идоли, вероватно у људском виду, који представ-
Терафими - идоли
Терса
Терса - друта престоница Израиља, налазила се североисточно од Сихема, који ј е био прва престоница. Првобитно ј е била седиште неког хананског цара (Пп 6, 4 ) . Тесвићанин - односи се на пророка Илију из Тесве (1 цар 17,1). Можда значи „Јависит" и да ј е пророк Илија из Јависгалада.' Тертије - секретар ап. Павла, који ј е писао Посланицу Римљанима како му ј е диктирано и у њој оставио свој лични поздрав (Рим 16, 2 2 ) . Тертул - Павлов тужитељ пред Феликсом (Дап 24,1). Тиберије - други римски император од 14. до 37. по Хр. Лука 3,1 спомиње га по имену. На другим местима ο њему се говори као ο „кесару". Јован Крститељ ј е започео своју делатност у 15. години његове владавине. Био ј е император у време распећа Христовог. Пуно име му ј е Јулије Цезар Август Тиберије. Тиверијада - град на западној обали Галилејског језера, основао га Ирод Антипа око 22. г. по Хр. као нови главни град Галилеје и прозвао по римском цару Тиберију. Тиверидаја ј е био „нечист" град за побожне Јевреје. У Новом завету
205 споменут ј е само једанпут (Јн 6, 23), а Генисаретско језеро ј е споменуто двапут као „Генисаретско, Тиверијадско море" (Јн 6,1; 21,1). Тиверијадско језеро - други назив за Галилејско језеро. Тигар - једна од две реке (друга ј е Еуфрат) које су чиниле границу са Месопотамијом, „земљом између река" одн. Међуречје. У 1 Мој 2, 14 река „Хидекел" (Тигар) са Еуфратом припада рекама које су текле у Рају. На његовим обалама били су градови Нинива, Асур, Кала и Селевкија. У старо време обе реке су се одвојено уливале у Персијски залив, а сада се спајају пред самим ушћем. Тиглат-Феласар III - цар Асириј е око 745-727. пре Хр. Окупирао ј е многе северне градове Израиља и заробљенике одвео у ропство. Године 732. освојио ј е Дамаск и постао владар Сирије и Палестине. Цар Ахаз и Израиљ имали су да му плаћају данак (2 цар 16, 7-10). Тимотеј („поштовалац Б о г а " ) Павлов одани сарадник и помоћник. Отац му ј е био паганин Грк, а мајка јудеохришћанка (Евникија) из Листре (Мала Азија). На свом другом мисионарском путовању
Товел
206 an. Павле га преобратио у хришћанство у Иконији и од тада ј е његов стални пратилац (Дап 16, 1-4; 17,13-15). По предању, он је први епископ у Ефесу (1 Тим 1, 3; 2 Тим 1, 6). Ап. Павле му ј е упутио две „пастирске" посланице. Тимотеју
I
и
II
посланица
петнаеста и шеснаеста књига Новог завета. Прва посланица ј е написана око 63. г., а друга око 64. г. Обе су редиговане око 100. г. Друга посланица Тимотеју ј е по времену писања била последња посланица ап. Павла. Спадају у
пастирске
н и ц е , у које се Посланица Титу.
посла-
убраја
и
Т и р - древни феничански трговачки град на источној обали Средоземног мора, веома богат. Давид ј е склопио уговор са царем тирским Хирамом, који ј е касније послао Соломону зидаре за масивне бронзане радове на изградњи Храма. Град је срушио Навуходоносор, а тирски исељеници основали су Картагину („Нови Сад"). Тир је освојио и обновио Александар Велики и насипом га повезао са копном. Христос ј е походио „крајеве тирске и сидонске" (Мт 15,21); за њим ј е ишло „мноштво велико из Тира и Сидона" (Мк
3,8). Ап. Павле ј е у Тиру испловио (Дап 21,3д). Т и р а н - грчки учитељ у Ефесу у чијој кући ј е ап. Павле проповедао сваки дан након што ј е био протеран из синагоге (Дап 19,8-10). Т и т - грчки обраћеник, Павлов пратилац на Апостолском сабору (Гал 2,1-3). Касније га Павле шаље у Коринт да умири духове (2 Кор 7,5-7.13; 8,6). Према Посланици Титу 1,5, ап. Павле му ј е поверио хришћанску зај едницу на Криту, да проповеда и поставља свештенике. т и т л а - мала линија која ј е разликовала нека јеврејска слова од других и - као и грчко слово ј о т а , које се пише као сада латинично и - означава нешто мало, безвредно (Мт 5,18). В . јота. Титу посланица св. ап. П а в л а -
седамнаеста књига Новог завета. Спада у „пастирске" посланице, написана око 64. г. Ап. Павле му пружа савете и храбри како да се суочи са заблудним учењем. т и ш р и - месец у јеврејском календару, одговара октобру (1 цар 8,2). Т о в е л (Тубал-Кајин) - син Ламеха и Селе. Започео ј е прастари
Товија
занат ковачки и ливничарски. Потомци Товелови су вероватно Кенити, који су живели југоисточно од Мртвог мора и ту радили у рудницима бакра и гвожђа(1 Мој 4,22). Т о в и ј а („Јахве ј е добар") - амонићански намесник, полу-Јеврејин. Био ј е један од људи који су се успротивили Немији да обнови јерусалимске зидине после повратка из ропства (Нем 2,10.19). Имао ј е велики утицај услед својих родбинских веза са отменим Јеврејима (6,1-19). У одсуству Немије уређује себи стан у Храму, a одатле га ј е Немија отерао по своме повратку (13,4-9). Т о в и т - К њ и г а ο Т о в и т у - девте-
роканонска књига, написана у Египту око 200. г. пре Хр. на ј е врејском или арамејском, али нам ј е сачувана у преводима. Има ј е у Септуагинти и у црквенословенској Библији. Садржина почива на источњачким предањима и уздиже врлину давања милостиње. Т о г а р м и н д о м - Тогарма ј е у библијском родослову син Гомеров, Јафетов унук (1 Мој 10,3; 1 дн 1,6), а Јафет ј е син Нојев. Није утврђено где су живели, можда јужно од Црног мора. Трговали су са Тиром и нудили су ратне коње и мазге у замену
207
за луксузне 27,14).
предмете
(Јез
Т о м а („близанац") - један од Дванаесторице. У прва три ј е ванђеља спомиње се само у списку апостола: Мт 10,3, уп. Дап 1,13.0 њему се више говори у Јовановом јеванђељу; углавном се описује како ј е сумњао да су апостоли видели Васкрслог Христа, па ј е поверовао тек кад се други пут ј а вио (Јн 11,16; 14,5; 20,24-29). Проповедао ј е у северној Сирији, међу Партима и у Индији. т о п а з - жути облик корунда, други драги камен на грудној плочи у другом реду коју ј е носио Првосвештеник (1 Мој 28,17). Т о р а - у јевр. језику назив за Закон (1 Мој 26,5), за записане законе (1 Мој 4,44) у Петокњижју, затим за Петокњижје као целину У раном јеврејству и у новозаветно време Тора означава сав Стари завет (Јн 10,34; Рим 3,19д), а не само Петокњижје. Тора ј е читана у синагогама. Читања одређена за сваку недељу подељена су тако да се цео круг заврши или годишње или, ређе, у року од седам година. Т о ф е т - место у долини Еном (Хином) где су Јерусалимљани
208
Троада
Три велика царства
у
време
Исаије
повремено
и
Јеремије своје
м е с т о ће се после тога звати
синове и кћери (Јер 7,31) као
,долина крвна" (Јер 732-33; 19,6).
приносе,
спаљивали
обешчашћење за Јеврејина - a
жртве
богу Молоху
амонитском
(2 цар 2 3 , 1 0 ) .
Јеремија ј е прорицао Божја
казна
проузроковати
да ће
за грехе
људи
толике
многе
Тракија - област између Македоније и Црног мора. Троада Троја)
(проширена
античка
- Троада ј е један од
смртне случајеве да ће назив
главних градова римске про-
Тофет („место спаљивања") „у
винције Азије на егејској оба-
долини
Амонових"
ли северозападне Азије. Ап.
нестати „да не би нико више
Павле ј е на своме другом пу-
водио сина свога ни кћери своје
товању
синова
први
пут пловио
за
Трофим
О н ј е ту, такође, провео недељ у дана по повратку са свога трећег мисионарског путовања (Дап 16,8-11; 2 0 , 5 - 1 2 ) . Т р о ф и м („онај који храни") хришћанин из незнабоштва (Ефес) који ј е са ап. Павлом пошао на мисионарски рад у Азији и Јерусалиму (Дап 2 0 , 4 ) . Павле ј е био ухапшен после једног догађаја када се мислило да ј е починио прекршај у унутрашњем дворишту Храма, где паганима није био дозвољен приступ (Дап 2 1 , 2 9 - 3 6 ) .
209 труба - веома стари инструмент, првобитно овновски рог, дуг и узан, а на ј е д н о м крају проширен. Коришћен ј е у стара времена (2 Мој 1 9 , 1 6 - 1 9 ) у ратовима и при храмовном певању. т у м и м - в. урим и тумим. туч - бронза или бакар (мјед у Старом завету - 5 Мој 8 , 9 ) . У Новом завету спомиње се новац од мједи (Мт 10,9).
210
Ћ е с а р - в. Цезар, кесар.
| Ћ е с а р и ј а - в. Кесарија,
211
У б р у ш ч и ћ - мали пешкир за брисање лица и руку, као и за увијање главе или покојникове главе. Ап. Павле ј е послао такве марамице болесницима у Ефесу, и они су одмах оздравили (Дап 19, 12). Анђео ј е на месту где ј е Господ Христос био погребен, после његовог славног Васкрсења, нашао покрове и убрус од главе, посебно савијен на једном месту (Јн 20,7).
удовица према древном обичају, касније утврђеном јеврејским Законом (1 Мој 38, 8; 5 Мој 25, 5д), брат мужа или његов ближи рођак имао се оженити удовицом, уколико би она остала бездетном (Мт 2 2 , 2 4 ; Рута 3,12; 4,1 д ) . По М о ј сејевом Закону, удовице су имале да добијају издржавање од десетка од свих производа сваке треће године (5 Мој 14, 28-29), од остатка жетве (5 Мој
Урнел
212
2 4 , 1 9 д ) . Пророци то често на-
Индији. Пошто се морало уво-
помињу (Ис 1 , 1 7 ; Јер 22, 3 ) . Ο
зити,
особитом старању Божијем за
Према Марку 14, 3, једна жена
било
је
веома
скупо.
удовице и сироте говори се у
га ј е излила из суда од алавас-
Светом писму веома често (3
тра, пуног правог скупоценог
Мој
нардовог мира, на главу Ису-
21,
14).
У
апостолској
општини удовице се
сматрају
сову.
Било ј е толико важно да
општом бригом (Дап 6, 1 д ) ,
ј е „уље и в и н о " често навођено
због чега ап. Павле и даје pas-
заједно са житом као главним
He савете (1 Тим 5,3 и д а љ е ) ; у
производом ( 4 М о ј 18,25; 5 Мој
ст. 9. вели с е : „да се не уписује
7,13).
међу удовице млађа од шездесет година, и само она која ј е била жена једнога м у ж а " и др. Јасно ј е да су већ тада постављени прописи ο реду удовица, који ј е постојао у првим вековима
хришћанства,
стантина изабране познате
до
Великог. су у
надзиравања
Кон-
Наиме,
старице,
жене
заједници,
ради
над
младима,
посебно имајући на уму потребу да презвитери имају бољи увид у владање младих људи.
умиваоник
- велика посуда
од
бакра или бронзе коју су користили свештеници у Храму. У њој ј е била вода за прање руку (2 Мој 30, 17-21). В . M o p e м ј е дено. Ур (вероватно „град", данас М у кајер = смолни) - стари
су-
мерски град у Халдеји у јужној Вавилонији,
средиште
култа
бога Месеца (Сина). Био ј е насељен 4 0 0 0 - 5 . 0 0 0 година пре Х р . To ј е родни град Аврамов
Уза - човек кога ј е Бог убио за
(Ур
халдејски)
и
одавде
је
његову непослушност због то-
Аврам пошао на свој дуги пут
га што ј е додирнуо Ковчег за-
з а Х а н а н (1 Мој 1 1 , 2 7 - 3 1 ; 15,7).
вета да би га придржао и не би
Град назван „смолни", зато што
пао преко гумна Наханова (2
се
Сам 6, 3-7; 1 дн 13,10).
требљавала смола као везивни
У л а ј - река источно од Сузе. Поред ње ј е пророк Данило видео себе у визији (Дан 8, 2 . 1 6 ) .
при
градњи
Ура
упо-
материјал за цигле (1 Мој 1 1 , 3 ) . Уриел
(„светлост Б о ж и ј а " )
- 1)
(левит који ј е помогао да се
у љ е - миришљаво уље сачињено
Ковчег завета пренесе из Ове-
од корена неке биљке која ра-
дедома у Јерусалим (1 дн 15,
сте на падинама Хималаја
11-15); 2) у јеврејској
у
апока-
213
Урија
липтичкој к њ и ж е в н о с т и једног анђела.
име
У р и ј а - 1) Хетејин (Хетит) који ј е поштовао Бога Израиљевог и био један од Давидових
рат-
ника. Давиду се допала његова жена Витсавеја, па да би дошао до ње наредио ј е да Урију ставе у прве редове битке за време опсаде
Рават-амона
погинуо (2
Сам
и он
11); 2 )
је син
пророка званог Семај. Прекоревао ј е цара Јоакима, па ј е морао избећи у Египат. Касније ј е враћен и убијен (Јер 2 6 , 2 0 23).
неидентификовани
предмети
које ј е првосвештеник носио на напрснику, који су очигледно служили
као
одређивање
средство
воље
за
Божије
у
сумњивим случајевима (2 Мој 2 8 , 3 0 ; 3 Мој 8, 8 ) . Овај метод није коришћен за испитивање божанске воље по приватним питањима,
већ
само
у
име
целог народа. Отуда неопходно за
чување
Урима
и
Тумима било ј е на напрснику судном (суда), са именима 12 племена
на
12
драгоцених
каменова. Преко њих сазнавана ј е воља Божија (4 Мој 27, 2 1 ; Суд 1, 1; 2 0 , 1 8 . 2 3 , 2 7 - 2 8 ; 1 Сам 10, 22; 14, 3 6 - 4 2 и др.). Нема спомена ο њиховој
Давида.
Урим
употреби
Има
шта
и
су
разних
у
Тумим
ствари
и
како
су коришћене њихове услуге. По једном мишљењу, то су била два привеска ефоду и могли су се скинути. Коришћени су као жреб, бацани као коцка, и својим падом некако су откривали божанску вољу. Неки претпостављају пљоснати
да
су
каменови,
били
бели
с
једне а црни с друге стране. Ако би оба пала са белим нагоре,
одговор
би
био
пот-
врдан, или обратно. Ако би се један
Урим и Т у м и м - неки непознати и
место
после
мишљења
од
њих
окренуо
дру-
гачије од другог, није се давао одговор на питање. Можда се чуо неки глас или видео одблесак камена, или пак унутрашње озарење и просвећење или мистично дејство свештених имена. Познато ј е само да је
то
било
високо
одличје
првосвештеника. Тај очекивани
првосвештеник
са Уримом и Тумимом Исус Х р и с т о с . Ако ј е заветни
првосвештеник
јесте старобио
праслика Х р и с т а (Јев 5, 7-9), то ј е он нарочито првосвештеник са Уримом и Тумимом, где се он показује као првосвештеник - заступник, искупитељ, но и истинити пророк, који нам ј е дао у вишем смислу светлост истине (Ис 4 2 , 1-7; 5 1 , 4 - 5 ; Лк
214 2, 32; Јн 1,9). У Откривењу речи његове за нас садрже решење за све околности нашег живота у свету, за све знаке времена у прошлости, садашњости и будућности. усвојење (усиновљење) - чин прихватања странца за своје дете, као што ј е било с Мојсејем (2 Мој 2,10) и Јестиром (2, 7). У Новом завету реч се користи да означи: Божији народ Израиљ као његов изабрани народ (Рим 9,4) и пријем свих хришћана да на посебан начин буду синови Божији (Гал 4, 5; Ε φ . 1, 5). Дух усиновљења чини да се према Богу осећамо као деца према вољеном оцу. Ускрс - највећи хришћански празник, којим се обележава успомена на славно Васкрсење Христово. Он ј е заменио највећи јеврејски празник Пасху, која се славила за успомену на бекство Јевреја из Египта и прелазак преко Црвеног мора, које се разделило. Ускрс може пасти између 4. априла и 8. маја, већ према томе када ј е прва недеља после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневице, или непосредно после ње. Ускрс, такође, мора бити после јеврејске Пасхе.
учитељ
утвара - виђење, визија (Вук: Дап 2,17; 10,3). утешитељ - грч. Параклит. се појављује само у стовим „опроштајним рима" према Јн 14,16.26; 16, 7 и према 1 Јн 2, 1. У 13 он ј е „Дух истине", особа је, одн. Свети Дух, Лице Свете Тројице.
Израз Хригово15,26; Јн 16, значи Треће
ученик - неко ко узме другога за свога учитеља и узор. To може бити и пророк, од њега ученик прима поуку. Ученицима се назива дванаест апостола (Мт 10, 1) и већи број Христових следбеника (Јн 6, 66). Код Мт 28, 19 Христос наређује да све народе учине његовим ученицима. У Дап 21,16 сви Христови следбеници (и жене) називају се ученицима. „Најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани" (Дап 11,26). учитељ - назив за Христа (Јн 13, 13 и др.). У раној хришћанској заједници била ј е служба „учитеља" дар Божији (Дап 13, 9; 1 Кор 12, 28; Еф 4, 11). Дужност им ј е била да јасно и разумљиво саопште вољу Божију Цркви и брину за исправан живот у њој. В. рави.
215
Фазга (Писга) - чеони део брдовитог ланца у старој земљи Моав, према североисточном крају Мртвог мора. Ту ј е Валам принео жртву (4 Мој 2 1 , 20), a са њеног врха Мојсеј ј е видео целу Обећану земљу (5 Мој 34,1-3). Фануил (Пенуел = лице Божије) 1) место у Јордану на реци Јавок где се Јаков борио са анђелом и примио Божији благослов (1 Мој 32, 24-32). У
рату Гедеона против Мадијана спомиње се као насеље (Суд 8, 8. 17), а касније га утврдио Јеровоам (1 цар 12, 25); 2) отац Ане, старе пророчице у Јерусалиму, која ј е била присутна када су дете Исуса донели у Храм и препознала га као Месију (Лк 2, 36-38). Фаран - пустиња у средини Синајског полуострва куда ј е Исмаил побегао са Агаром када су напустили Аврамово
216
Феникија
боравиште. Одавде ј е Мојсеј послао уходе у Ханан (4 Мој 13, 1-3). Овуда су прошли Јевреји на своме путу за Ханан (4 Мој 10,12). фараон (јевр. Р за египатску „велика кућа") - титула египатских царева. Испуњавали су наредбе египатских божанстава, а и сами су сматрани божанствима. У Старом завету нарочито се помињу у вези са изласком Јевреја из Египта, a у Новом завету у вези са Мојсејем и Јосифом (Дап 7,10. 13. 2 1 ; Јевр. 11,24), мада се у Рим 9, 17 мисли на фараона који није дозволио излазак Јевреја. е ч
Фарес (Перес, „продор") - син Јуде и Тамаре, један од близанаца, од којег потиче Фаресова грана Јудиног племена. Давид потиче из те гране Фаресоваца (4Мој26,20). фарисеји („издвојени") - не спомињу се у Старом завету, али често у Новом. Према Јосифу Флавију, постојали су већ 150. пре Хр. у 1. в. пре Христа стекли су водећи утицај у Јеврејству и вековима му давали печат. За разлику од садукеја, нису били свештеници. To ј е била странка верујућих људи који су обраћали велику пажњу на писани Закон и његових правила се строго придр-
жавали, до те мере да ј е ово често водило у лицемерје (Лк 1 8 , 9 - 1 4 ) . Веровали су у васкрсење мртвих и у постојање анђела. Неки фарисеји су били непријатељи Христови, јер их ј е корио због неискрености, па су сковали план да се он осуди на смрт (Мт 23, 6). Међутим, многи други били су добри и побожни људи који би пре погинули него што би се бранили у суботу. У Новом завету ј е позната Христова прича ο царинику и фарисеју у Храму (Лк 18, 9- 14). Феликс, Антоније - свирепи намесник у Јудеји (52-бО.г.) пред којим ј е апостолу Павлу суђено у Касарији око 60. по Хр. Био ј е толико импресиониран апостоловом искреношћу да није хтео да му суди за изазивање побуне (Дап 24, 10-27), па га ј е морао послати у Рим, али га није могао ослободити. Међутим, ап. Павле ј е и даље био у затвору када је Феликс напустио положај. Феникија - обални појас на североисточном Средоземљу; у позадини су му били Ливан и Галилеја. Феникија ј е део старозаветног Ханана. Феничани су били један од највећих народа у историји и били су прослављени као морнари.
Фест
217
Њихов једини контакт са Јеврејима била ј е трговина. Она ј е постојбина двају писама: алфавита клинастог писма у Угариту и курзивног писма Библоса. Х р и с т о с ј е једном посетио ову земљу (Мк 7, 2 6 ) , ап. Павле и сарадници прошли су кроз Феникију (Дап 15, 3) и једном лађом пристали у Тир (21, 3 ) . Главни градови су били Библос, Сидон, Тир и Угарит. Фест, Поркије - намесник Јудеје (60-62: по Х р ) , који ј е наследио Феликса. Наименовао га ј е Нерон. Када ј е ап. Павле био изведен пред њега, био ј е уверен у апостолову невиност, па пошто се он, као римски грађанин, позивао на цара, морао га ј е послати у Рим, али пре тога уредио ј е да га саслуша цар Агрипа II (Дап 2 5 , 13-27). Фива („светла") - ђаконица у цркви у Кенхреји, предграђу Коринта. Ап. Павле ј е спомиње као достојну да прими помоћ од хришћана јер ј е помогла многима од њих (Рим 16,1-2). Филимон („онај
који воли") -
Филимону посланица св. ап. Павла - осамнаеста књига Новог завета. To ј е кратко, приватно писмо које ј е ап. Павле послао Филимону, богатом грађанину у Колоси и прија-
тељу којег ј е крстио. Тиче се одбеглог роба Онисима, који ј е примио Христову веру. По Онисиму ј е апостол послао ово писмо, у којем преклиње Филимона да опрости Онисиму, и овај га ј е ослободио. Посланица ј е писана око 6 1 . г. Филип („Љубитељ коња") - 1) цар македонски, око 3 5 9 - 3 3 6 . пре Х р ; 2) један од дванаесторице. Родом ј е из Витсаиде и био пријатељ Петра и Андреја. Свог пријатеља Натанаила привео ј е Христу (Јн 1, 4 3 - 5 1 ) ; 3) ђакон, један од „седморице" изабраних да се старају око трпезе и обављају друге послове у раној Цркви (Дап 6, 16). Филипи - град, римска колонија у Македонији, основао га А в густ Цезар и назвао га по Филипу, македонском цару. Ап. Павле ј е овде у Филипима први пут на европском копну проповедао Јеванђеље 5 1 . г. (Дап 16,12-40).
Филипљанима
посланица св.
апостола Павла - једанаеста књига Новог завета. Писао ј у ј е ап. Павле у сужањству у Риму хришћанима у Филипима између 59. и 6 1 . г. Излаже им услове свога живота и моли да остану јединствени и буду смерни.
218 Филистејци - приморски житељи који су избегли са Крита на палестинску обалу у 12. в. пре Хр. Били су дугогодишњи главни непријатељи израиљски, а једно време потукли су Израиљце и владали њима 40 година. Саулова војска изгубила ј е с њима битку на Гелвујској гори, где су цар Саул и син Јонатан изгубили животе. Цар Давид ј е коначно победио Филистејце. У 17. гл. 2 Сам говори се ο његовом двобоју са џином Голијатом. Филистејци су у Давидово време били мање опасни, па су њему и Соломону плаћали данак. Ј е в р е ј с к и пророци ч е с т о су
Фригија
опомињали против Филистејаца (Јер 4 7 ) . Велики филистејски град Газа пао ј е у руке Александра Великог 332. г., a Филистејце су постепено апсорбовали други народи. Фригија - област у западној Малој Азији, која ј е 133. г. пре Хр. постала део Римског царства. Ап. Павле ј е пролазио кроз Фригију на свим својим мисионарским путовањима, и овде ј е многе превео у хришћанство (Дап 18,22-23). У Фригији су позната места у којима су основане прве хришћанске општине: Лаодикија, Колоса, Јерапољ (Кол 4, 13).
219
Х а з н а - на грчком „корван", жртвени дар Храму. Код Мт. 27, 6 „корван" ј е преведен као „црквена хазна", Синодални превод као „храмовна ризница", а Бирвиш „храмовна благајна". В . корван. Х а л е в („пас") - један од људи које ј е Мојсеј послао у земљу хананску. Због његове храбрости награђен ј е обећањем да ће он и потомци наследити земљу (4 Мој 13-14).
Х а л д е ј а - земља првобитно између врха Персијског залива, Арабијске пустиње и реке Еуфрата. До 7. века пре Хр. назив се односио на целу Вавилонију. Овде ј е живео Аврам пре него што ј е кренуо на пут у Ханан (в. Ур, 1 Мој 11,28; 2 цар 24, 2). Халдејци - народ у Вавилонском царству који ј е њиме доминирао последњих година његове славе, од око 626. до
Хексатеух
220 539. г., кад су Персијанци освојили Вавилон. Халдеја ј е била управо онај северни део Вавилоније наспрам Персијског залива. х а л к и д о н - вероватно зелени камен који се налази у близини Халкидона у М. Азији. To није исти камен који с е данас тако зове (Отк 21,19). Х а м - један од Нојевих синова, отац Хананов (1 Мој 9, 18). Према 1 Мој 10, 6-20, заједнички назив за северноафричка и хананска племена. Касније се Египат редовно назива „Хамова земља" (Пс 105, 23). Х а н а н - обећана земља коју ј е Бог дао Авраму и његовим потомцима. Земља западно од реке Јордана, од Египта на југу према Сирији на северу, део земље која се касније звала Палестина. Пре израиљског
Ханан
освојења насељавала су га многа различита племена, којима ј е дато заједничко име Хананци (1 МОЈ 12,1-7). Х а р к е м и с - престоница хетитског царства, на главној обали Еуфрата (Јер 46, 2). х а р ф а - један од најчешћих жичаних инструмената у старозаветно доба. Жице су најпре прављене од траве, a касније од овчијих црева. Једној врсти харфи била ј е довољна једна рука за ударање. Друга врста ј е била висока као човек. Било их ј е четвртастих, у облику коњске потковице, флаше, а ове су прављене од коже (Пс 33, 2). х в а т - мера за дужину = 1,85 м (Дап 27, 28). Х е в р о н („савез") - један од најстаријих градова на свету, налази се у долини, 36 км југозападно од Јерусалима. Аврамова жена Сара овде ј е умрла, а сахрањена у пећини Макпела. Прва Давидова престоница био ј е Хеврон, пре заузимања Јерусалима (2 Сам 5, 5). Јеровоам га ј е утврдио, a Јуда Макавејац разорио 164. г. пре Хр. Данас се зове Ел-Халил. Х е к с а т е у х - првих шест књига Старог завета.
Хептатеух
221
Х е п т а т е у х - првих седам књига Старог завета. В . „седмокњижје". Х е р м е с - грчко божанство, весник Зевсових наредби (Дап 14,12). Х е р у в и м (мн. од х е р у в ) - реч
се
среће први пут у 1 Мој 3,24: „И постави (Бог) пред Вртом едемским херувима са пламеним мачем". Затим се ο херувимима говори приликом уређења Скиније у пустињи (2 Мој 25, 18-22) и при грађењу Соломоновог Храма (3 цар 6, 27; 8,6-7; 2 дн 3,10-13). Ликови херувима извезени су на завесама Храма (2 Мој 26, 1), а касније изрезбарени по зиду Храма. Соломон ј е дао направити два велика херувима, око 15 стопа високих и са сличном ширином крила. Њихово изображење у људском лику, a са крилима, и стављање њихових ликова у Светињи над светињама над Ковчегом завета према коме су приклонили главе, даје нам до знања да су они као највиша духовна бића удостојени нарочите блискости Богу, стоје пред његовим престолом, умно му служе, свагда спремни да изврше његову вољу, проничући у тајне људског спасења (2 Мој 25, 1822; 1 Пет 1,12). У псалмима Давидовим, а нарочито код пр.
Исаије (37, 16), Господ се представља како седи на херувимима. Пророци Мојсеј и Језекиљ (1, 5-11) и ап. Јован говоре ο њима као дејственим бићима, и ставлљају се у ред анђела (Отк 4, 6-9; 5, 11), сачињавају посебан чин у небеској јерархији, који ј е различит од анђеоског (Отк 7, 11). У Небеској јерархији Дионисија Ареопагита они су одмах после серафима у првом, највишем реду, од девет чинова надсуштаствених бића. Х е т е ј ц и (Хетити) - полусемитско племе, којег су се Израиљци бојали за време лутања по пустињи. Њихово упориште ј е било у централној Анадолији, a били су моћни до 8. в. пре Х р . Познати су по узгоју лепих коња и као вешти у топљењу бакарне руде и прављењу оружја од гвожђа (ИНав 1, 4 ) . х е ш в а н - (мархесван) осми месец јевр. календара (октобарновембар). Х и д е к е л - река која ј е чинила једну од граница Едема (Рајског врта). Данас се зове Тигар (1 Мој 2,14). Х и л к и ј а - 1 ) првосвештеник у време Ј о с и ј е . Он ј е открио изгубљену Књигу закона (2 цар 2 2 ) ; 2 ) отац Елијакима,
222 дворјанина цара Језекије (2 цар 18, 18). хиљадугодишње царство - појам владавине од „хиљаду година" почива на буквалном тумачењу 20. гл. књ. Откривења. Разна су тумачења хиљадугодишњег царства. Прехиљадугодишњица ј е учење да Други долазак претходи и уводи у хиљадугодишњицу. Према учењу ο постхиљадугодишњици, Други долазак ће бити плод христијанизације света, вероватно без чудесне интервенције. Друго тумачење, названо ахиљадугодишњица пориче да ће нека овоземаљска хиљадугодишњица или претходити или уследити Другом доласку Христовом. Хирам - назив једне династије царева велике феничанске луке Тира, на по пута између савремених пристаништа Хаифе и Бејрута. Хиркан, Јован - син Симона Макавејског, краљ и првосвештеник Јевреја од 134-104. пре Хр. Покушао ј е да поново освоји територије којима ј е владао Давид стотинама година раније. Савладао је Идумеје и присилио их да постану Јевреји. хлебови предложења - дванаест квасних хлебова стављаних на
Храм
сто у Светињи над светињама, код Ковчега завета у Храму (3 Мој 24, 5-9; Лк 6, 4). В . Шатор од састанка.
Х л е б о в и предложења
Хоразин - брдо на Галилејском језеру. Христос ј е одбацио његов непокајани народ (Мт 11, 21). Хорат (Керит) - поток који ј е вероватно утицао у Јордан из Галада. Пр. Илија се скривао у жбуновитим пределима на његовим обалама (1 цар 17,3). Хорив - в. Синај. Хорити - веома старо племе, мисли се да ј е било несемитско и да ј е живело на северу Месопотамије. Касније су раштркани по Блиском истоку. Победили су их Хетејци, а касније Асирци (1 Мој 14,6). Називају се и Хивити и Хуријани. Храм - за време путовања кроз пустињу Јевреји су имали покретно светиште - Шатор од састанка, који са Ковчегом за-
храмовни порез
вета и облаком означава Божије присуство. По освојењу Обећане земље Јевреји су имали разна места као средишта богопоштовања. Давид ј е намеравао да подигне Храм, али због његова греха, први Храм саградио ј е цар Соломон око 950. пре Хр. Вавилонци су га срушили 586. г. Други Храм ј е саграђен између 520. и 516. г. напорима пророка Агеја и Захарије. Ирод Велики подигао ј е трећи Храм 19. г. пре Хр. Срушили га Римљани 70. г. по Хр. Остале су рушевине „Зид плача". Храм ј е био једино место где су Јевреји могли приносити жртве. To ј е био верски центар свих Јевреја (1 цар 5, 1-6). По разорењу Храма, као места богослужења служе синагоге. Храм који ј е подигао Ирод Велики у Јерусалиму састојао се од једног предворја, оивиченог колонадама, где су и многобошци имали приступа, и унутрашњег дела са одељењима за људе, жене и свештенике, после чега ј е долазила права храмовна зграда. У свештеничком одељењу налазио се велики жртвеник на коме су спаљиване жртве. Сама зграда храма била ј е подељена на предворје, Светиште и Светињу над светињама. У Светишту
223 се налазио кадиони жртвеник (Л 1,11). У Светињу над светињама смео ј е само првосвештеник да уђе, и то једном у години (Јевр 9,3.7). В . Шатор од састанка, као и скицу храма на крају књиге. храмовни порез - сваки одрасли Јеврејин био ј е дужан да једном годишње плати порез за Храм, који ј е износио отприлике колико две радничке дневнице. Само свештеници и делимично учитељи Закона били су ослобођени од ове обавезе. Новац који се спомиње у Мт 17,24-27, статир, одговара пореској обавези за две особе. хрисолит - врло чврст драги камен из породице смарагда (1 Мој 25, 18). У Откр. 2 1 , 20 то ј е вероватно жути сафир. Христос - грчки превод јевр. речи „Машијах" = помазаник (цар). У хришћанским црквама, где се говорило грчки, Христос ј е убрзо постало Исусово име. У Израиљу ј е дуго гајена нада (Ис 11,1-9) у Месију, цара последњег времена, Давидовог потомка. У Христово време поједини јудејски кругови очекивали су да ће Месија збацити римску власт и успоставити моћно земаљско царство Израиљево.
хришћанство
224 Када ј е Исус ушао у Јерусалим, ова очекивања су испољена (Мк 11,1-10). Од оваквих представа ο Месији нису били слободни ни Исусови ученици (Лк 24, 21). Римљани су Исуса распели на крст као политичког бунтовника, „Цара јудејскога". Сам Исус није одговорио оваквим очекивањима и тако ј е распршио јеврејске месијанске наде. Хришћанска црква исповеда да ј е управо он, који није желео да оснива такво месијанско царство, него да умре за људе, прави Христос, Спаситељ кога ј е Бог послао људима.
ШИРЕЊЕ Υ
х р и ш ћ а н и н - следбеник Христов. Овај назив су први пут дали у Антиохији противници нове религије (Дап 11, 26). х р и ш ћ а н с т в о - једна од великих светских религија. Има своје порекло у Јеврејству, али Христос ј е проповедао ново Ј е ванђеље велике радости. Хришћани верују да ј е Исус Месија, син самога Бога, који ј е на себе узео људску природу, и својим животом, смрћу и Васкрсењем показао како можемо ући у Царство Његово.
ХРИШВАНСТВА
РИМСКОМ •
4 5 . г.
I ϊ ϊ Ml
325. г.
ЦАРСТВУ после
Христа
после
— 1за в р е м е ц а р а
Хрнста Констаитииа)
Ширење хришћанства
225
Ц а р - у овом речнику употребљаван израз и за „краљеве" и још ниже владаре, већ према преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића. Примера ради, цар Ирод ј е био вазални краљ у Римској империји, док су „цареви" појединих градова у Старом завету били најобичнији владари. Цареви Јудини и цареви Израи-
љ е в и - Хронологија
подеље-
ног царства заснована на истраживању др В . Олбрајта (Dr W. Albright) важи за општеприхваћену у науци. Повучене линије између владара означавају смену династија. Наведене године су приближне и тешко их ј е тачно утврдити. Оне могу одударати од година владавине истих царева донетих на крају овог речника.
226
Цареви - х р о н о л о г и ј а
Јудино царство пре Хр. Ровоам Авијам Аса Јосафат Јорам Охозија
922-915 915-913 913-873 873-849 849-842 842
Готолија
842-837
Јоас
837-800
Амасија Озија (или Азарија) Јотам (регент и цар)
800-780 783-742 750-735
Ахаз Језекија Манасија Амон Јосија Јоахаз (или Салум) Јоаким Јоахин Седекија Пад Јерусалима
735-715 715-687 687-642 642-640 640-609 609 609-598 598-597 597-587 587
Историја ових царстава и царева забележена ј е у књигама Самуиловим и ο царевима, као и у књигама дневника. Ho, ο многим збивањима у овим царствима има помена у пророчким књигама. На жалост, треба приметити да, од првог до последњег цара, ниједан од
Израиљево царство Јеровоам Надав
922-901 901-900
Васа Ила
900-877 877-876
Зимрије
876
Амрије Ахав Охозија Јоарам (Јорам) Јуј (Јеху) Јоахаз Јоас Јеровоам II Захарија
876-869 869-850 850-849 849-842 842-815 815-801 801-786 786-746 746-745
Салум
745
Менајим Факија (Пекај)
745-738 738-737
Фекај (Пека) Осија Пад Самарије
737-732 732-724 722-721
царева Израиљског царства није се одликовао високим моралним особинама, или нарочитом религиозношћу, па ни већина Јудиних царева. Многи су се одавали идолопоклонству. Израиљево царство ј е имало 18 царева, али ј е постојало 200 година.
227
Цареви
зују однос између Бога и Јевреј а и бележе јеврејску историју.
Подељено царство: Израиљево и Јудино царство
Цареви - Прва и Друга књига ο царевима - једанаеста и дванаеста књига Старог завета. У почетку су биле једна књига, a говоре ο историји Израиља од последњих' дана царевања Давида (око 1000. год. пре Хр.) до ослобођења цара Јехоније из ропства у Вавилону (око 560. г. пре Хр.). Приповест обухвата владавину Соломонову и историју подељеног царства: Јудиног и Израиљевог све до времена одвођења Јевреја у Вавилон. Писци књига прика-
царинарница - канцеларија где су Јевреји под римском влашћу плаћали царину или порезу. Цариници су били приватне личности којима су Римљани изнајмљивали право за скупљање пореза. Они су морали платити одређени износ новца, а остатак стављали у свој џеп. Имали су и своје чиновнике, па су неки познати као старешине цариника. Били су омражени у народу. Пошто су били „грешници" (Мт 9, 11), била ј е саблазан дружити се са њима. Христос ј е био у кући цариника Закхеја (Лк 19, 2 - 1 0 ) . Матеј „цариник" позван је за апостола ( 9 , 9 ) . Царине нису биле оно што се данас назива, него дажбине, порези, разрези уопште. Царство Божије - у новозаветно време Јудејци су чежњиво гајили наду да ће Бог доћи као апсолутни господар. У фарисејским круговима говорило се да „јарам Божијег царства" узима на себе ко се потчињава Божијим заповестима и призна Бога као цара. У другим ј е врејским круговима очекивало се да ће Бог ускоро одстранити све своје противнике, уништити овај зли свет и у једном
228
црква
новом свету успоста-вити с в о ј е
среће
неограничено цар-ство. Поред
ванђељу ( 1 3 , 3 1 ) . Наиме, Ј е в р е -
ових
група,
уздржавале
у
ј и избегавају да помену Божије
активног
по-
име, зато чешће говоре: „ н е б о " ,
вале од Бога, било ј е и таквих, као нпр. зилоти, који су активно учествовали у политици борећи се против римске власти, д а би на тај начин у с п о с т а в и л и
„ О н " , итд. ц а р с т в о с м р т и - подручје где смрт влада. У њ е м у бораве мртви до свеопштег васкрсења (Откр 6, 8). цезар (кесар, ћесар) - назив дат
ј е д н о з е м а љ с к о царство, којим
многим
ће владати ј е д а н нови Давид.
рима (Лк 2 , 1 ) .
национална
очекивања
пренета су и на Х р и с т а ( М к 11, 1 0 ) , те ј е он као ј е д а н такав цар и бунтовник осуђен на смрт (в. М к 1 5 , 2 . 2 6 ) . Он сам није чезнуо за з е м а љ с к о м влашћу - такво царство одбијао ј е од себе (Јн 1 8 , 3 6 ) . Исус ј е објавио да ће Б о г успоставити с в о ј е царство (Мк
1 , 1 5 ) , и то не у далекој
будућности,
је-
се
литичког живота и све очеки-
Ова
Матејевом
су
које
од
само
него
већ
сада.
С в о ј о м речју и делима он ј е то царство остварио ( Л к
римским
императо-
ц и г у р а т ( б о љ е : зигурат) - платформа од цигли сазидана т е расасто
д а би давала
степенасте пирамиде.
утисак Спољна
степеништа су водила до малог храма на врху. У Светом писму цигурат
се
не
спомиње
поименце, али В а в и л о н с к а кула ј е била цигурат у В а в и л о н у (1 М о ј 1 1 , 1 - 7 ) . Ц р в е н о море - Рогозно море, с е -
17, 2 0 -
вероисточни део Акабског за-
2 1 ) . Наравно, његово потпуно
лива ( 4 М о ј 2 1 , 4 ) . He зна с е
остварење догодиће се тек кад
тачно где ј е било м е с т о прела-
Син Човечији дође у сили и
ска Ј е в р е ј а из Египта према 2
слави.
Мој
Тада
ће
он
сести
на
13,
18.
Прелазак
преко
царски престо, тако да ће га сви
Црвеног мора симболизује наш
народи видети онаквог какав ј е
прелаз
(Мт
25,
31-46).
Павлу, „Царство
Према Божије
ап. није
ј е л о ни пиће, него праведност, и
мир
и
радост
у
Духу
С в е т о м е " (Рим 14, 1 7 ) . Ц а р с т в о небеско - други назив за Царство Божије. Овај израз се
у
Царство
небеско,
спасење. Ц р к в а - He постоји Цркве,
осим
у
дефиниција Никео-цари-
градском Символу вере ( 3 2 5 . и 3 8 1 . г.) где су наведени њени атрибути:
„Једна,
Света,
Са-
борна и А п о с т о л с к а " (9. члан).
229
црквене старешине
гледано,
Т а к в о учење ј е предмет вере.
Црква ј е заједница светих, т ј .
В е р о в а т и у Цркву значи високо
оних који
поштовати
Иначе,
новозаветно истински
верују
Х р и с т а , у којем се исправно тајне
Јеванђеље
проповеда
ваљано
у
и
свете
савршавају.
истинску
Цркву
Христову, повиновати с е њеном учењу
и
заповестима,
уверењу да у њ о ј учи
у
спаситељно
„ Ц р к в а " (церков) ј е словенски
дејствује,
израз за грчку реч „ е к л и с и ј а "
благодат Б о ж и ј а ,
и
управља
(ек = од и к а л е о = п о з и в а м ) ,
вечне главе њене И с у с а Х р и -
изливана од
реч која се у Н о в о м завету у п о -
с т а (Еф 4 , 1 5 ) , који ј е „пун бла-
т р е б љ а в а за организовану
годати и и с т и н е " ( Ј н
једницу
која и с п о в е д а
за-
Исуса
Х р и с т а за с в о г С п а с и т е љ а , као
„благодат
и
истина
1,
14);
постаде
кроз И с у с а Х р и с т а " (Јн 1, 17),
и за састанак за редовно или
што ј е Т е л о њ е г о в о , т ј . Црква.
повремено б о г о с л у ж е њ е . Како
Д а љ е се види д а он моли с в о ј е
су следбеници
Христа
ученике да им п о ш а љ е другог
настајали у разним градовима,
У т е ш и т е љ а „да пребива с њи-
почео
се
„цркве",
користити
јер
заједница
Исуса
се
израз
хришћанска
у сваком
посебном
ма
вавијек"
Утешитељ
(Јн
14,
- Дух
16).
Свети
A
„по-
стави за епископе д а напасају
м е с т у сматрала црквом. Нигде
Цркву
се у Н о в о м завету реч „ ц р к в а "
стече к р в љ у с в о ј о м " (Дап 2 0 ,
Господа
и
Бога
коју
не у п о т р е б љ а в а з а зграду
за
2 8 ) . Пошто има за главу и ру-
(Црква
ководитеља с а м о г а Б о г а , Црква
долази од гр. речи: Кириакос -
Х р и с т о в а ј е о с т а л а и о с т а ј е до
Господњи
(дом)).
краја в е к а :
догматском
учењу, Црква
окупљање
хришћана
Богом установљена
Према је
заједница
„Сазидаћу
Цркву
своју, и врата п а к л а неће надвладати" ( М т
16,18),
је
или:
људи, сједињених у ј е д н о ј вери,
„ Ј а с а м с в а м а у с в е дане д о
истом учењу, свештенству и с в .
свршетка в е к а " ( М т 2 8 , 2 0 ) .
тајнама. Цркве
Из
тога
нужно
схватања
произлази
да
њени чланови нису само ж и в и хришћани него и сви који су скончали у истинитој светости. небеске
Ο
том
Цркве
са
вери и
сједињењу земаљском
говори ап. Павле у Ј е в 1 2 , 2 2 - 2 4 .
ц р к в е н е с т а р е ш и н е - према ј е врејском
узору,
хришћанским
црквама првобитно су љале ворне
групе
старешина,
најпре
Јерусалимској
управодго-
апостолима цркзи (Дап
у 11,
3 0 ) , а касније епископима, који су их п о с т а в љ а л и (Дап 1 4 , 2 3 ) .
230
Чесвина - дрво које не расте у Палестини, тако да дрво споменуто код Ис 44, 14, од којег су се правили идоли, вероватно ј е алепски бор. четверовласник - владар над једном четвртином царства или провинције. Најзад су Римљани употребљавали реч шире као подесну титулу за кнеза са малом територијом, којег не би радо узвисили у ранг краља (у Св писму често, одн. увек
уместо речи „краљ употребљава се титула „цар", макар био господар једног градића!). Ирод Антипа и Филип добили су по отприлике једну четвртину царства Ирода Великог, и тако „четверовласник" (грч. тетрарх) била ј е погодна титула за њих чак с пробитним значењем (Мт 14, 1; Лк 3,1.19). четвртници (лат. кватернион) римска јединица, обично
231
час
стража, од (Дап 12, 4).
четири
војника
час - 1/12 дана и 1/12 ноћи. У Новом завету спомиње се трећи час = 9 пре подне (Мк 15, 25), шести час = 12 у подне (Мт 20, 5), седми час = 1 поподне (Јн 4, 52), девети час = 3 поподне (Мт 20, 5), десети час = 4 поподне (Јн 1,39), једанаести час = 5 поподне (Мт 20,6.9), трећи час ноћи = 9 увече (Дап 23,23). - А. Бирвиш то преводи већ према данашњем рачунању времена. ч и с т о - н е ч и с т о - болести, као што ј е губа, па претпорођајни болови, додир мртваца и гроба, а нарочито сваки додир са оним што није јудејско, чинило ј е Јудејца нечистим у култском погледу. Нечисти није смео да излази пред Бога у Храму жртвом и молитвом. У Старом завету, нарочито у 3 Мој 11-15, има многобројних прописа које ј е требало испунити да би се очистило од такве нечистоте. Мајка ј е после рођења сина била 4 0 дана нечиста. Ако ј е после тога хтела да ступа у храм, морала ј е да принесе на жртву јагње и голуба, a у случају сиромаштва две грлице или два голубића (уп. Лк 2, 22-24; 3 Мој 12, 1-8).
И ко ј е имао додира са оним што није јудејско, морао се чистити (Јн 18, 18). Чак ако ј е Јудејац дошао из неке многобожачке земље, морао ј е по повратку трећег или седмог дана, у Храму да буде покропљен водом очишћења. Ове одредбе биле су обавезне за свештенике и све који су хтели да уђу у Храм, али су у новозаветно време проширене на свакога. Кад фарисеји нису ј е ли неопраним рукама и строго се придржавали прописа ο чистоти (Мк 7, 1-4; Јн 2, 6), то нису чинили из хигијенских разлога, него из чисто религијских. Тиме су хтели - као представници Изабраног народа Божијег - да остану чисти. Поједине животиње сматране су као нечисте и Израиљац није емео да их једе, нити да их приноси на жртву (Дап 10, 916; ЗМој 11). (Све што прежива, а има раздвојене папке могло се јести, док свиње, иако имају раздвојене папке, нису биле дозвољене, јер не преживају). Христос ј е укинуо прописе ο чистом и нечистом, а тиме и јудејске култне одредбе, указујући уједно у чему се састоји права чистота и нечистота пред Богом(Мт 1 5 , 1 - 2 0 ; М к 7 , 1-23). В . очишћење.
232
Ш а т о р од с а с т а н к а (Скинија) - велики шатор који су Јевреји направили у пустињи, по нацрту који ј е Бог саопштио Мојсеју. To ј е место где су се молили Богу на своме дугом путовању из Египта у Ханан. Кад год би се улогорили (в. 4 Мој 1, 50-2, 31), левити би поставили шатор скинију. Стајао је усред логора (окола), а шатори левита били су разапети на све четири стране. Иза њих били су шатори дванаест племена Израиљевих. Шатор ј е био знак да ј е Бог увек са њима. И премда су због непослушности морали боравити 40 година изван Обећане земље, Бог ј е хтео да их штити и иде с њима. Зато ј е шатор често називан „Шатор од састанка" (Бога и човека) и „место обитавања" (Бога). Мојсеј је учинио да скинија има нарочиту употребу. У њој ј е приман народ, саслушаване и решаване разне тужбе и спорови и искала божанска откривења - и одатле је добио своје назначење.
Шатор и храмовне ствари
233
Скинија је имала више, алегоријско духовно значење, као што објашњава ап. Павле: „Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која ј е предобразац истинске, него у само небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради н а с " (Јев 9, 2 4 ) . „Али кад ј е дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то ј е с т не од ове творевине, не са крвљу јаричијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда извршавајући вечно искупљење" (Јев 9, 11-12).
Шатор од састанка Ш а т о р и х р а м о в н е с т в а р и - Шатор ј е био окружен оградом од багремовог (ситимовог) дрвета, 14 м дуг, 4 м широк и 5 м висок. Унутра, шатор ј е подељен на две просторије: мања, најдаље од улаза звала се С в е т и њ а н а д с в е т и њ а м а . Једино Првосвештеник, једном годишње, смео ј е у њу ући (в. Празник очишћења). Једна ланена завеса одвајала ј е ово свето место од тзв. С в е т и њ е . Улаз у њу прекривала ј е друга ланена завеса (2 Мој 25-27; 30, 1- 10. 17-71). К о в ч е г з а в е т а - в. на своме месту. К а д и о н и о л т а р - у Светињи,
испред завесе која ј е прекривала Светињу над светињама стајао ј е мали олтар на којем ј е свако јутро и вече горео тамјан. Олтар, сачињен од багр^Јмовог дрвета, опточеног златом/кмао ј е рог на сваком углу, „по два беочуга златна - испод венца на два угла његова с обе стране... да се може носити" (полугама). Наводе се мере: лакат дужине,
Кадиони олтар
234
Жртвеник
лакат ширине, два лакта висине (2 Мој 30, 1-10). Златни свећњак - седмокраки свећњак искован од једног комада злата, тежак 30 кг или више, и украшен цвећем и пупољцима као процветали бадем - менора. Он ј е у Шатору био једини извор светлости (2 Мој 25, 31-39). Сто предложења - сваке суботе, по 12 нових хлебова, сваки за једно племе, стављени су као жртва на златом опточени сто који ј е био у Светињи (2 Мој 25, 21-30; Мт 12,1-8; Мк 2 , 2 3 - 2 8 ; Лк 6, 1-5).
Златни свећњак
Двориште - Шатор од састанка био ј е у западном делу дворишта које ј е било велико 50 χ 25 м. Оно ј е било ограђено извезеним ланеним платном, али не и покривено као сама Скинија (2 Мој 30, 17-20). Умиваоница - била ј е велики бронзани базен на бронзаном (тучаном, код Даничића „мјед") постољу. Служила ј е свештеницима за прање руку и ногу сваки пут кад би хтели ући у шатор или принети жртву (2 Мој 30, 17-21). Умиваоник ј е био направљен од бронзаних огледала, која су приложиле жене на служби у Шатору од састанка (2 Мој 38, 8). Жртвеник - Жртвени олтар. Овде су приношене жртвене животиње - јагањци, овце, бикови, козе и др. Овај олтар, као и неколико других предмета у Шатору, направљен ј е од дрвета прекривеног бронзом. Био ј е 2,5 м у квадрат, a 1,5 м висок. Нешто уздигнут, био ј е подијум за свештеника који приноси жртву. „И на четири угла начини му рогове" (2 Мој 27, 1-8). После освојења Обећане земље Шатор од састанка губи своје назначење, у корист разних светишта. Касније ј е Соломон подигао Храм, где ј е ставио Ковчег завета, и уредио га по узору првобитне Скиније, са посебним додацима.
Шатор
Шатор - израда шатора био ј е занат којим се бавио ап. Павле и његов сународник Акила (Дап 18, 3). Апостол наглашава да ј е трудом својих руку издржавао себе и своје сараднике (1 Кор 9, 4.12). шафран - биљка из породице крокуса. Из њеног цвећа добијала се отвореножута боја. И данас служи за бојење, а и при справљању посластица. шеват једанаести месец јеврејског календара (јануарфебруар). шибање ужасна казна, примењивана од давнашњих в р е м е н а ради кажњавања преступника или предсмртног
235 мучења. Исус Христос је шибан (Мт 27, 26; Мк 15,15; Јн 19,1). Ап. Павле ј е примио пет пута по 40 мање један ударац (2 Кор 11, 2 4 ) ; ово да би извршилац казне почео бројање удараца шибом од два надаље да не би касније погрешио и ударио више од 40. шиболет („сноп") - реч коју је Јефтај употребио да би проверио да ли једна група бегунаца припада његовом народу Галађанима, или Јефремовом племену. Ови други нису знали изговорити глас „ш" него „с", „сиболет" уместо „шиболет", па су потом побијени ( С у д 1 2 , 4 - 6 ) .
236
Размера
Јерусалим у Христово време Ирод Вбликијв нзјве^* ф з д м т е љ , и Јеруезпим je-првтеорио у велелепан град, који ie б № чувем. пре саега, по с в о « валичзнстеемам Храму Сачувзне су рушееине кеколико rpaf;e»w*9 t$ « г к » в , а међу њима и одатформа на гајој је стајво х р а м плама}, као и бан»в Силоам и зда. На харти су приказана a у Јерусалиму г д в с у се зб*ли главни дсн-ађајИ:ПО«п«Е»м«;:дана Христоеог ЖЧАО«( НА »М.ЉИ.
0
100
200
100
200
Ш
јарди
Пут м Дзиаск
Сввчани у љ ш х у Јерусвлим *ј ВИТЗНИЈ« 5ања(изаад}
\ Ε ДасрИрсОвАнтипе
£
МАСЛИНСКА ГОРА:
1
/ КЕДРОНСКА ДОЛИНА Пут у 8«таниЈу н Јерихо
ЕНОМОВА ДОЛИНА Пуг м Витпвјв«, Хеврон κ Tajy
237
КАЛЕНДАР месеци
ханански назив
вавилонски назив
број дана
март/април (1)
авив
30
април/мај (2)
зив
нисан (ијар)
мај/јун (3)
сиван
29 30
јун/јул (4)
тамуз
29
јул/август (5) август/септ. (6)
ав
30 29 30
септ./окт. (7)
етаним
елул (тишри)
окт./нов. (8)
вул
мархесван
2 9 или 3 0
нов./дец. (9) дец./јан. ( 1 0 )
кислев тебет
2 9 или 3 0
јан./фебр. (11) фебр./март (12)
шебат адар
29 30 2 9 или 3 0
(Називи м е с е ц а наведени у загради не налазе с е у Библији)
Како се из табеле види, јеврејски месеци имали су наизменично 30 и 2 9 дана. Њихова година ј е била краћа него наша, имала ј е 3 5 4 дана (лунарно/соларна). Зато ј е око сваке треће године (7 пута у 19 година додаван екстра, преступни месец од 2 9 дана, звани веадар (други адар), и то између адара и нисана.
До вавилонског ропства грађанска и култна година почињала ј е са месецом нисаном, а привредне године са месецом тишријем. После ропства грађанска година ј е прилагођена привредној.
Јевреји су имали у употреби две
суботу (7. дан = од петка увече
врсте календара: грађански календар - званични календар за владавине царева, рођендане, и уговоре; култни календар - према њему
Дан ј е трајао од заласка сунца до заласка
сунца
(отуда
у да-
нашњем богослужбеном кругу, са вечерњом службом почиње следећи дан). To ј е важило и за до суботе увече). Обданица ј е била подељена на 12 часова, рачунано од сунчевог рођаја до смираја.
Ноћ ј е
првобитно
дељена на три, а затим под римским утицајем на четири
238 Зато у данашњем богослужењу имамо четири краће службе, тзв. часове и то: први, трећи, шести и девети час. Прва ноћна стража ј е трајала од заласка сунца до 9 ч. увече; II од 9 до поноћи; III - од поноћи до 3 ч. ујутру, и IV - до изласка сунца, кад ј е почињала јутарња стража, и даље свака стража по три часа до заласка сунца. Зато у Новом завету наведеним часовима треба додати 6 сати да би се добило право време, иначе се неће у потпуности схватити приповедање. На пример, код Мк 15, 34 девети час (кад ј е Христос предао душу Оцу) одговара отприлике времену око 3 ч. поподне. При оваквом обрачуну може се схватити Христова прича ο
домаћину који ј е раднике за виноград најмио трећи, шести, девети и једанаести сат, а опет сви једнако награђени (једанаести сат био би пет сати поподне, Мт 20, 1-16). Исто тако, кад ап. Петар вели да се слушаоци на Дан Педесетнице нису напили вина „јер ј е тек трећи час дана" (Дап 2,15); у ствари, то ј е било 9 ч ујутру, што значи, ипак, рано. (Нови преводи, рађени по савременим узорцима за свакодневну употребу на Западу, ово већ у преводу разрешавају, додајући по шест сати; код нас то први чини А. Бирвиш у своме Четворојеванђељу; исто поступа кад наилази на дужинске или запреминске мере - изражава их у метрима или литрима).
239 Ј Е В Р Е Ј С К И ПРАЗНИЦИ празник
*Пасха (Бесквасни хлебови)
*Педесетница (Први плодови, Примање Закона на Синају или Недеље), Шавуот
дан месец по јевр. календару
нисан
14-21 14. Пасха 15. Бескв. хлеб 21. Крај Пасхе
одговарајући месец
март-април
сиван
6(50. дана после Пасхе)
мај-јун
тишри
1-2
септ.-окт.
тишри
10
септ.-окт.
*Сјенице, Сукот Освећење Храма (Светиљке), Ханука
тишри
15-22
септ.-окт.
кислев
25 (8 дана)
нов.- дец.
Пурим (Коцке)
адар
14,15
фебр.-март
Трубе, Рош Хашана Почетак грађанске године Дан измирења, искупљења Јом Кипур
* Ово с у три велика празника кад су сви Јевреји мушкарци били у обавези д а походе Х р а м у Јерусалиму.
240 ПРОРОЧАНСТВА Ο М Е С И Ј И КОЈА СУ С Е ИСПУНИЛА ДОЛАСКОМ Х Р И С Т О В И М Доносимо их по хронолошком реду ПРОРОЧАНСТВО
ТЕМА
ИСПУНИЛО СЕ
Семе женино Гал 4, 4
1 Мој 3 , 1 5 И још мећем непријатељство између тебе и жене, и између семена твога и семена њезина; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати.
Α када дође пуноћа времена посла Бог Сина свога (Јединороднога), који се роди од жене, који би под Законом.
Семе Аврамово 1 Мој 12, 3
Матеј 1, 1
Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.
Родослов Исуса Христа, сина Давида, Аврамова сина.
Семе Исаково 1 Мој 17, 19 И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и наденућеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његову након њега. .
Лука 3, 34 Сина Јаковљева, сина Исакова, Сина Аврамова, сина Тарина, сина Нахорова...
241 Семе Јаковљево 4 Мој 24, 17
Матеј 1, 2
Видим га, али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове Ситове.
Од коле! 1 Мој 49, 10
Аврам роди Исака, Исак роди Јакова, Јаков роди Јуду и браћу његову.
Јудиног Лука 3, 33
Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође онај који му припада, и њему ће се покоравати народи.
Аминадавов, Аврамов, Есромов, Фаресов, Јудин.
Наследник престола Давидовог Исаија 9, 7 Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом од сада па до века. To ће учинити ревност Господа на војскама.
Лука 1, 32-33 Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова.
242 Рођење у Витлејему Л у к а 2, 4 - 5 . 7
Михе ј 5, 2 И ти В и т л е ј е м е Ефрато, ако и јеси
најмањи
Тада пође и Јосиф из Галилеје,
тисућама
из града Назарета, у Јудеју, у
Јудиним, из тебе ће М и изаћи
град Давидов који се з о в е В и -
који
тлејем, ј е р он беше из дома и
ће
међу
бити
Господар
у
Израиљу, којем су изласци од
племена Давидова.
почетка, од вечних времена.
Д а с е запише с Маријом, рученом за њега женом,
закоја
беше трудна. И роди Сина с в о г а Првенца, и пови га, и положи га у ј а с л е ; ј е р им не беше м е с т а у
гостио-
ници.
В р е м е рође) Д а н и л о 9, 2 5 Зато знај
ι Христовог Лука 2,1-2
када
У дане оне изађе з а п о в е с т од
изађе реч да с е Ј е р у с а л и м опет
и разуми:
од
ћесара А в г у с т а д а с е попише
сазида д о Помазаника војводе
с а в свет.
биће с е д а м недеља, и ш е з д е с е т
О в о ј е био први попис у време
и д в е н е д е љ е д а се опет по-
Киринијеве управе Сиријом.
граде улице и зидови, и то у тешко време.
Родиће < И с а и ј а 7, 14
од д ј е в е Л у к а 1, 2 6 - 2 7 . 3 0 - 3 1
Зато ће вам сам Господ дати
A у шести м е с е ц послан би од
знак: гле, Д е в о ј к а ће затрудне-
Б о г а анђео Гаврил у град га-
ти и родиће Сина, и наденуће
лилејски,
му име: Емануил.
девојци зарученој за м у ж а , по
по и м е н у
Назарет,
имену Јосиф, из дома Д а в и д о ва; а девојци беше име Марија.
243 И рече ј о ј А н ђ е о : H e бој с е , М а рија, ј е р си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш м у и м е И с у с .
П о г у б љ е њ е деце М а т е ј 2, 1 6 - 1 8
Јеремија 3 1 , 1 5 Овако вели Господ: глас у Рами чу с е , нарицање и плач в е лики; Р а х и љ а плаче за децом с в о ј о м , неће д а се утеши за д е цом с в о ј о м , ј е р их нема.
Тада Ирод, видев д а су га м у драци преварили, разгњеви се веома и п о с л а и погуби сву д е цу по В и т л е ј е м у и по с в о ј околини његовој од д в е године и ниже, по времену које ј е тачно дознао од мудраца. Тада с е испуни оно што ј е р е као пророк Ј е р е м и ј а говорећи: „Глас у Рами чу с е , плач и ридање и нарицање много. Р а х и љ а оплакује д е ц у своју, и неће да с е утеши, ј е р их н е м а " .
Бекство у Египат О с и ј а 11, 1
М а т е ј 2, 1 4 - 1 5
Кад Израиљ беше дете, љ у б -
И он уставши, у з е Д е т е и М а -
љ а х г а и из М и с и р а ( Е г и п т а )
тер његову ноћу и отиде у Е г и -
д о з в а х сина свога.
пат. И би т а м о д о смрти Иродове да се испуни оно што ј е Г о с п о д рекао преко пророка који говори: „Из Е г и п т а д о з в а х Сина свога".
244 Припремање пута М а л а х и ј а ЗД
Лука 7,24.27
Ево, ј а ћу послати Анђела свога, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, кога ви тражите, и Анђео заветни кога ви желите, ево, долази, вели Господ над војскама.
Α кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар/ Ово ј е онај за кога ј е написано: „Ево ј а шаљем Анђела свога пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом".
Н а ј а в љ е н за С и н а Божијег П с а л а м 2, 7
Матеј 3 , 1 7
Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: „Ти си Син мој, Ја те данас родих".
И гле, глас са небеса који говори: „Ово ј е Син мој љубљени који ј е по мојој вољи."
Делатност у Галилеји Исаија 9,1-2
Али неће се овако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или после кад досађиваше на путу κ мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. Народ који седи у тами видеће светлост велику, и онима који седе у земљи где ј е смртни сен засветлиће светлост.
Матеј 4 , 1 3 - 1 6
И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим. Да се испуни што ј е рекао пророк Исаија говорећи: „Земља Завулонова и земља Нафталимова, на путу κ мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; Народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сјени смртној, светлост засија".
245 Пророк Дела апостолска 3, 20. 22
5 М о ј с е ј е в а 18, 15
Пророка усред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте.
Да дођу од лица Господњега времена утехе, и да пошље унапред назначеног вам Христа Исуса. Мојсеј оцима рече: „Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; Њега послушајте у свему што год вам каже".
Утеха напаћених Лука 4,18-19
И с а и ј а 6 1 , 1-2
Дух ј е Господа Бога на мени. Зато ме Господ помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница. Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашега, да утешим све жалосне.
, Д у х Господњи ј е на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; И да проповедам пријатну годину Господњу".
С в о ј и Г а не п р и м и ш е Исаија 53, 3
Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо.
Јован 1,11
Својима дође, и своји га не примише.
246 Лука 23, 18 Α они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву.
Свештеник по чину Мелхиседекову Јеврејима 5, 5-6
Псалам 110, 4 Господ се заклео и неће се покајати; Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову.
Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: „Син мој јеси ти, ј а те данас родих". Као што и на другом месту вели: „Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову".
Свечани улазак Захарија 9, 9 Радуј се много кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска; ево цар твој иде κ теби, праведан ј е и спасава, кротак ј е и јаше на магарцу, и на магарету, младету (младунчету) магаричину.
Марко 11, 7. 9. 11 И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и усједе на њега. Α који иђаху пред њим и за њим викаху говорећи: Осана! Благословен који долази у име Господње. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе из Витаније с Д ванаесторицом.
247 Јудино издајство Псалам 41,9
Лука 22, 47-48
И човек мира мога, у кога се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету.
Док Он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: Кога пољубим, тај ј е . Α Исус му рече: Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијега?
Продан за 30 сребрника Захарија 1 1 , 1 2
Мареј 26, 15
И рекох им: ако вам ј е драго, дајте ми моју плату; ако ли ниј е , немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.
И рече: Шта ћете ми дати, и ј а ћу вам га издати? Α они му положише тридесет сребрника.
Лажно сведочење Псалам 3 5 , 1 1 Усташе на ме лажни сведоци; што не знам, за оно ме питају.
Марко 14, 57-58 И неки уставши сведочаху против њега лажно, говорећи: Ми га чусмо где говори: „Ја ћу развалити храм овај рукотворени, и за три дана саградићу други, нерукотворени".
248 Б е з г л а с а н пред т у ж и т е љ и м а М а р к о 15, 4-5
Исаија 53, 7
Мучен би и злостављан, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који ј е стриже не отвори уста својих.
Α Пилат га поново упита говорећи: Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују! Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше.
Ружење и пљување Матеј 26, 67
Исаија 50,6
Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица свога од руга (ружења) ни од пљувања.
Омрзнуш Псалам 3 5 , 1 9
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што.
Тада му попљуваше лице и удараху га, а други га бијаху по образима.
ни з а ш т о Ј о в а н 15, 24-25
Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали; а сад су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: „Омрзнуше ме ни за што".
249 Рањаван з Исаија 53, 5
грехе наше Р и м љ а н и м а 5 , 6. 8
Α он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да ј е рањен, да га Бог бије и мучи.
Јер Христос, још док бесмо немоћни, умре у одређено време за безбожнике. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бесмо грешници, Христос умре за нас.
М е т н у т међу разбојнике Исаија 53,12
Марко 15, 27-28
Зато ћу му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер ј е дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли.
И с њим распеше два разбојника, једнога са десне, а другога с а леве стране њему. И исггуни се Писмо које говори: „И уврстише г а међу разбојнике".
Пробили M y руке и ноге Захарија 1 2 , 1 0
И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене кога прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем.
Јован 20, 27
Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран".
250 Р у г а ј у M y се и и с м е ј а в а ј у Г а Лука 23, 35
П с а л а м 22, 7-8
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом: „Ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави ако га милује".
И народ стајаше гледајући. A старешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако ј е он Христос изабраник Божији.
Д а д о ш е M y д а пије о ц а т Матеј 27, 3 4
П с а л а м 60, 21
Дају ми жуч да пијем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Дадоше му да пије оцат (сирће) помешан са жучи; и окусивши, не хте да пије.
О н се моли за непријатље своје Лука 23, 34
Псалам 109, 4
За љубав моју устају на мене, a ј а се молим.
Α Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И делећи хаљине његове бацаху коцку
За хаљине Његове бацају коцку Псалам 22,17-18
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање. Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
Матеј 27, 35-36
Α кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку И сеђаху онде, те га чуваху.
251 Г о с п о д ч у в а ci Псалам 34, 20
кости Његове Јован 19, 32-33. 36
Чува (Господ) све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.
Онда дођоше војници, и првоме пребише голени, и другоме, распетоме с њим. Α дошавши до Исуса, кад видеше да ј е већ умро, не пребише му голени. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити".
И р е б р а су M y п р о б и л и Захарија 1 2 , 1 0
Ј о в а н 19, 34
И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене кога прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем.
Hero један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изађе крв и вода.
Погребен j e код богатога Исаија 53,9
Одредише му гроб са злочинцима, али на самрти би с богатим, јер не учини неправде, нити се нађе превара у устима његовим.
Матеј25,57-60
Α кад би увече, дође богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који ј е такође био ученик Исусов. Овај, приступивши Пилату, замоли за тело Исусово. Тада Пилат замоли да му даду тело. И узевши Јосиф тело, зави га у платно чисто.
252
И стави га у свој нови гроб што ј е био усекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.
Он је васкрсао Марко 16, 6-7
Псалам 16, 10 Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трулење.
Псалам 49, 15 Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених, јер ме он прима.
Α он им рече: He плашите се! Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде; ево места где га положише. Hero идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети као што вам рече.
Он се вазнео на небо Псалам 68, 18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
Марко 16, 19 Α Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне стране.
1 Коринћанима 15, 4 И да би погребен, и да ј е устао трећи дан, по Писму
Ефесцима 4, 8 Зато и вели: Узишавши на висину, заплени плен и даде даре људима.
253
НОВОЗАВЕТНИ ЦИТАТИ НАВЕДЕНИ ИЛИ ПАРАФРАЗИРАНИ НА ОСНОВУ ТЕКСТА СЕПТУАГИНТЕ Писци Новог завета углавном су цитирали или парафразирали древни грчки превод Старог завета, уобичајено познат као Ссптуагинта (LXX), сачињен двеста година пре Христа. На неколико мсста овај превод се по смислу знатно разликује од масоретског јсврејског текста, и као посебну помоћ читаоцу овде доносимо (први пут сабранс на српском) такве наводе из LXX, парафразс, или очигледне алузије. Цитате таквих одсљака из Ссптуагинте узели смо прсма званичном преводу Новог завста из 1990. г. Међутим, ако се цитат из Септуагинте у Новом завету јавља неколико пута, српски превод може да се разликује услед очиглсдних нијансирања значења или нагласка којих се одражавају у различитим контекстима. Бројеви глава и стихова су према наведеном синодалном прсводу за Нови завет, одн. Даничићевом преводу за Стари завет. Ове цитате наводимо према Новом завету.
Матеј 1,23 (Исаија 7,14) Девојка ће зачети и родити сина. Матеј 3,3 (Исаија 40,3) Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове. Матеј 12,21 (Исаија 42,4) И у име његово уздаће се народи. Матеј 13,14-15 (Исаија 6,9-10) Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети! Јер ј е отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују; и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. Матеј 15,8-9 (Исаија 29,13) Приближава ми се народ овај устима својим; и уснама ме поштује, а срце им ј е удаљено од мене. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповестима људским. Матеј 21,16 (Псалам 8,2) Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу. Марко 1,3 (Исаија 40,3) Глас онога што виче у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове. Марко 4,12 (Исаија 6,9-10) Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и не разумеју; да се како не обрате, и да им се опросте
греси. Марко 7,6-7 (Исаија 29,13) Овај народ уснама ме поштује, а срце им ј е далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. Лука 3,4-6 (Исаија 4 0 , 3-5) Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе његове; свака долина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што ј е криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке .... И свако ће тело видети спасење Божије.
254 Лука 4,18 (Исаија 61,1) Дух Господњи ј е на мени; зато ме помаза да ј а в и м јеванђеље сиромасима. Посла ме ... да проповедам заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати. Лука 8,10 (Исаија 6,9) Да гледајући не виде, и чујући не разумеју. Јован 1,23 (Исаија 40,3) Глас вапијућег у пустињи ... Поравните пут Господњи. Јован 12,38 (Исаија 53,1) Господе, ко верова проповеди нашој? Јован 12,40 (Исаија 6,10) Заслепио ј е очи њихове и окаменио срца њихова, а не виде очима ни срцем разумеју и не обрате се да их исцелим. Дела апостолска 2,19-20 (Јоиљ 2,30-31) И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни Дан Господњи. Дела аностолска 2,25-28 (Псалам 16,8-11) Господа непрестано гледах пред собом, јер ми ј е с десне стране, да се не поколебам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади. Јер нећеш оставити душе моје у Аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим. Дела апостолска 3,22 (5 Мојсејева 18,15) Њега послушајте у свему што год вам каже. Дела апостолска 4,25-26 (Псалам 2,1-2) Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се. Дела апостолска 7,14 (1 Мојсејева 4 6 , 2 7 ) Седамдесет и пет душа. Дела апостолска 7,42-43 (Амос 5,25-27) Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев? И прихватисте чадор Молохов, и звезду бога вашега Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона (Дамаска, код пророка Амоса). Дела апостолска 8,33 (Исаија 53,8) У његовом понижењу укиде се суд његов. Α род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов. Дела апостолска 13,34 (Исаија 55,3) Даћу вам Светиње Давидове верне (код Исаије: И учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините). Дела апостолска 13,41 (Авакум 1,5). Видите, ви презирачи, и чудите се, и нестаните.
255 Дела апостолска 1 5 , 1 6 - 1 7 (Амос 9, 11-12) Потом (у те дане) ћу се вратити и сазидати дом Давидов, који ј е пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га. Да потраже остали људи Господа и сви народи на које ј е призвано име моје. Дела апостолска 28,26-27 (Исаија 6,9-10) Иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумети, и очима ћете гледати и нећете видети. Јер ј е отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. Римљанима 2,24 (Исаија 52,5) Име Божије се због вас (Јевреји) хули међу незнабошцима. Римљанима 3,4 (Псалам 51,4) Да се оправдаш у речима својим и да победиш када ти суде. Римљанима 3,12 (Псалам 14,3; 53,3) Сви застранише и заједно неваљали посташе; нема га који чини добро, нема баш ниједнога. Римљанима 3,13 (Псалам 5,9) Језицима својим вараху. Римљанима 3,14 (Псалам 10,7) Уста су им пуна клетве и горчине. Римљанима 9,17 (2 Мојсејева 9,16) Да на теби покажем силу своју. Римљанима 9, 27-28 (Исаија 10,22-23) Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. Јер ће извршити брзо реч своју по правди, извршиће Господ брзо реч своју на земљи. Римљанима 9,29 (Исаија 1,9) Да нам Господ Саваот није оставио семе, постали бисмо као Содом и слични Гомори. Римљанима 9,33 (Исаија 28,16) Сваки који у њега верује неће се постидети. Римљанима 10,11 (Исаија 28,16) Сваки који верује у њега неће се постидети. Римљанима 10,16 (Исаија 53,1) Господе, ко верова проповеди нашој? Римљанима 10,18 (Псалам 19,4) По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене речи њихове. Римљанима 10,20 (Исаија 65,1) Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене. Римљанима 10,21 (Исаија 65,2) Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном. Римљанима 11, 9-10 (Псалам 69, 22-23) Нека им буде трпеза њихова замка и клопка... Нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!
256 Римљанима 11, 26-27 (Исаија 59, 20-21) Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. И ово им ј е завет од мене, када скинем грехе њихове (Исаија 27,9). Римљанима 11, 34 (Исаија 40, 13) Ко познаде ум Господњи? Римљанима 12, 20 (Приче 25, 21-22) Ако ј е гладан непријатељ твој, нахрани га; ако ј е жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову. Римљанима 14, 11 (Исаија 45, 23) Поклониће ми се свако колено, и сваки језик исповедиће Бога. Римљанима 1 5 , 1 2 (Исаија 11, 10) Биће корен Јесејев, и који устаје да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци. Римљанима 15, 21 (Исаија 52, 15) Којима се не јави за њега, видеће; и који нису чули разумеће. 1 Коринћанима 1,19 (Исаија 29, 14) Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 1 Коринћанима 2, 16 (Исаија 40, 13) Ко познаде ум Господњи? 1 Коринћанима 5,13 (5 Мојсејева 13,5) Избаците злога између вас самих) 1 Коринћанима 10,20 (5 Мој 32,17) Оно што незнабошци жртвују, демону жртвују, а не Богу. 1 Коринћанима 15,55 (Осија 13,14) Где ти ј е , Смрти, жалац? Где ти је, Пакле, победа? 2 Коринћанима 4 , 1 3 (Псалам 116, 10) Веровах, зато говорих. 2 Коринћанима 8, 21 (Приче 3 , 4 ) Јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима. Галатима 3,10 (5 Мојсејева 27,25) Проклет сваки који не остане у свему што ј е написано у Књизи закона да то чини. Бфесцима 4,26 (Псалам 4,4) Гневите се али не грешите. Филипљанима 2,11 (Исаија 45,23) И да сваки језик призна Бога (да ј е Господ Исус Христос). Јеврејима 1,6 (5 Мојсејева 32, 43) Нека му се поклоне сви анђели Божији. Јеврејима 1,7 (Псалам 104, 4) Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. Јеврејима 1,10-12 (Псалам 102, 25-27) Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, и савићеш их као хаљину, и измениће се, a ти си увек исти, и године твоје неће минути.
257 Јеврејима 2,7 (Псалам 8,5) Учинио си га привремено мањим од анђела. Јеврејима 3,7-9 (Псалам 95, 7-9) Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом разјарености у дан кушања у пустињи, где ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, a гледали су дела моја четрдесет година. Јеврејима 3,15 (Псалам 95, 7-8) Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом разјарености. Јеврејима 4,7 (Псалам 95, 7-8) Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша. Јеврејима 8, 9 (Јеремија 31, 32) Они не осташе у завету моме, и Ја не марих за њих, говори Господ. Јеврејима 10, 5 (Псалам 40, 6) Жртву и принос ниси хтео, али си ми тело приправио. Јеврејима 10, 27 (Исаија 26, 11) Само страшно очекивање суда и јарост огња прогутаће противнике (Исаија: Посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће пождрети противнике). Јеврејима 10, 386 (Авакум 2,4а) Ако одступи, неће бити по вољи души мојој. Јеврејима 11, 5 (1 Мојсејева 5,24) Вером беше Енох узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе. Јеврејима 11, 21 (1 Мојсејева 47, 31) И поклони се преко врха палице своје. Јеврејима 12, 5-6 (Приче 3, 11-12) Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. Јеврејима 1 2 , 1 3 (Приче 4, 26) Поравните стазе за ноге своје. Јеврејима 12, 15 (5 Мојсејева 29, 18) Да не би узрастао некакав корен горчине. Јеврејима 12, 26 (Агеј 2, 6) Још једном ћу потрести не само небо него и земљу Јеврејима 13,6 (Псалам 118, 6) Господ ј е мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човек? Јаковљева 1,10-11 (Исаија 40, 6-7) Проћи ће као цвет травни, јер огреја сунце с врућином, и осуши траву, и цвет њезин отпадне. Јаковљева 4, 6 (Приче 3,34) Бог се противи поноситима, а смиренима даје благодат. 1 Петрова 1, 24 (Исаија 40, 6-7) Свако тело ј е као трава, и свака слава човечја као цвет травни: осуши се трава, и цвет њезин отпаде.
258 1 Петрова 2, 6 (Исаија 28, 16) Полажем у Сиону камен крајеугаони, избрани и драгоцени; и ко у њега верује неће се постидети. 1 Петрова 2,9 (Исаија 43, 20) род избрани (2 Мојсејева 19, 5-6), царско свештентво, народ свети, (Исаија 43, 21) народ задобијен да објави Моје врлине. 1 Петрова 3 , 1 0 (Псалам 34, 12) Који хоће да љуби живот и да види дане добре. 1 Петрова 4, 18 (Приче 11, 31) И ако се праведник једва спасава, безбожник и грешник где ће се јавити? 1 Петрова 5, 5 (Приче 3, 34) Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат. Откривење 2, 7 (Језекиљ 28, 13; 31, 8. 9) Рај Бога. Откривење 2,27 (Псалам 2,9) Владаће над њима гвозденом палицом.
259
ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА БИБЛИЈСКЕ ИСТОРИЈЕ НАСПРАМ ОКОЛНОГ СВЕТА Стари завет ј е богат хронолошким подацима, па ипак се време патријараха не да установити, па и боравак Јевреја у Египту и њихов излазак могу се уз вероватноћу датирати у 14. и 13. век пре Хр. Тек од доба царева почиње поузданије хронолошко предање, али му ј е потребно тачније тумачење. Захваљујући асирским и вавилонским изворима неки датуми су добро засновани, као нпр. прво освојење Јерусалима и данак Јехоније. Одатле ј е могуће да се прилично тачно установи време владавине царева. Извесне неусаглашености произлазе од тога што су године царевања различито обрачунаване, па су се у предање увукле извесне грешке. Напомсна: По јеврејском рачунању, стварање света било ј е 5. 376. г. пре Хр
Ванбиблијски датуми Пре 12000- Старо камено доба (Палеолит). Налази људских костију у Галилеји и на Кармилу 12000-8000 - Средње камено доба (Мезолит). Први трагови пољопривреде и сточарства 8000-4000 - Младо камено доба (Неолит). Оснивање првог познатог града, око 7000 (Јерихон). Први керамички производи, око 5000 '' 4000-3200 - бакарно доба (калколит). Проналазак грнчарског точка. Прва употреба метала 3200-2200 - рано бронзано доба. У јужној Месопотамији настаје прво писмо (Сумераца). Прве државе : у Вавилонији
Библијски датуми
260 Библијски датуми
Ванбиблијски датуми Сумераца, онда Акађана, у Египту тзв. Старо Царство (пирамиде, појава трговине) 2200-1550 - средње бронзано доба. Палестином влада Египат 2 1 . век - у Месопотамији збирке законодавства, од УрНаму-а, Лиапит-Иштаре и из Ешнуне. Јерусалим, Ашкелон, Сихем, Вет-Сан итд. споменути у египатским текстовима 20. и 19. века 1792-1750 - Хамураби из Вавилона. Разорење царства Мари.
1750-1550 - Египтом завладали Хикси (општа одредба за разне народе: Хорите, Аморите и др.). Главни град Танис (библ. Соан) 1740-1200 - царство Хетита (од Анатолије па повремено до Ханана) 1550-1200 доба.
-
позно
бронзано
У приповедању ο патријарсима (1 Мој 11, 10 - 50, 26) различити закони и обичаји личе на правне обичаје, који су посведочени у старооријенталним правним повељама. Отприлике у ово доба (између 2000. и 1400) из Месопотамије и источне Јорданије у Ханан долазе патријарси (немогућа ближа временска одредба) Око 1550 Египта
прогон Хикса из
261 Ханан под египатском управом Око 1468 - после битке код Мегидона власт Египта се протеже до Еуфрата 1417-1379 - у Египту влада Аменофис III
После 1400 - „синови Јаковљеви" у Египту (1 Мој 37-2 Мој П)
1379-1362 - у Египту Аменофис IV (Ехнатон). Писма из Амарне: ту ј е и коресподснциј а хананских владара, на акадском језику, са двором обају фараона. 1304-1237.. Рамзес II у Египту
Око 1200 - распад Хетитског царства 1200-900 - гвоздено доба I Око 1190 - насељавање Филистејаца у Ханану. Пропаст Угарита. Крај микенске културе. Арамеји у источној Сирији
Око 1250 - излазак Јевреја из Египта, 2 Мој 12-14. Око 1230 - насељавање Јевреја у Палестини под Исусом Навином (ИНав 1-12)
1200-1020 - добаСудија
1020-1000 - Саул, првијевр. цар (1Сам9-31) 100-961 - Давид цар (2 Сам 2 1 цар 2) 961-931 - Соломон цар (1 цар 2-11) Градња Храма у Јерусалиму 931 - распад Соломоновог царства на два дела: Израиљ, одн. Северно царство, и Јуду, Јужно царство (1 цар 12,1-19).
262 Ванбиблијски датуми
945-924- Сисак влада у Египту
Библијски датуми
931-914 - Ровоам цар Јудин (1цар 14, 21-31) 924-поход на Палестину фараона Сишака (1 цар 14,25д) 931-910 - Јеровоам I цар Израиљев (1 цар 12, 20-14, 20) 914-912 - Авијам цар / Јудин (1цар 15,1-8 911-871 - Аса / цар Јудин (1 цар 15,9-24) 909 - Надав, цар Израиљев (1цар 15, 25-32) 909-886 - Васа, цар Израиљев (1 цар 15,33-16, 7)
900-550 - гвоздено доба II
885 - Ила / цар Израиљев (1 цар 16, 8-14) 885 - Зимрије / цар Израиљев (1 цар 16,15-20)
Пре 875 - Вен-Адад I, цар арамејски у Дамаску
885-874 - Амрије / цар Израиљев (1 цар 16, 21-28) 885-881 - Борбе Амрија и Тивнија око власти (1 цар 16,21д).
859-824 - Салманасар III у Асу-
873-853 - Ахав / цар Израиљев (1 цар 16, 29 - 22, 40). Пророци Илија и Јелисеј
РУ
Пре 841 - Вен-Адад II у Дамаску
Око 850 - Миса цар моавски
854 - у бици код Каркара Ахав се бори као савезник Арамејаца из Дамаска против Асираца
263 871-848 - Јосафат / цар Јудин (1 цар 22, 41-51) 853-852 - Охозија / цар Израиљев (1 цар 22, 52-2 цар 1,17)
810-782 Асуру
Адад Нирари III у
852-841 - Јорам / цар Израиљев (2 цар 3) 848-841 - Јорам / цар Јудин (2 цар 8,16-24) 841 - Охозија / цар Јудин (2 цар 8,25-29) 841-813 - Јуј (Јеху) цар Израиљев (2 цар 9д) 840 - Јуј плаћа данак Салманасару III 840-835 - Готолија / царица Јудина (2 цар 11) 837-796 - Јоац цар Јудин (2 цар 12) 813-797 - Јоахаз / цар Израиљев (2 цар 13,1-9) 797-782- Јоас, цар Израиљев (2 цар 13,10-14,16) 796-767 - Амасија цар Јудин (2 цар 14,1-22)
Пре 797 - Хазаел у Дамаску 753 - Оснивање Рима
782-747 - Јеровоам II цар Израљев (2 цар 14, 23-29) 767739 - Азарија (Узија) цар Јудин (2 цар 15, 1-7) Пророци Амос и Осија. 747 - Захарија / цар Израиљев (2 цар 15, 8-12) 747 - Салум / цар Израиљев (2 цар 15,13-15)
745-727 - Тиглат-Феласар III у Асуру и Вавилону (овде под именом Пул)
740-730 - Резин, узурпатор у Дамаску 747-742 - Менајим / цар Израиљев (2 цар 15,14-22)
264 Ванбиблијски датуми 742-740 - Факија / цар Израиљев (2 цар 15,23-26) 740-731 Фекај / цар Израиљев (2 цар 15, 27-31)
Библијски датуми
739-734 - Јотам / цар Јудин (2 цар 15,32-38). Пророци Исаија и Михеј 734-728 - Ахаз / цар Јудин (2 цар 16). Сиријско-јефремитски рат
7 2 7 - 7 2 2 - Саламанасар V у Асуру и Вавилону 722-705 - Саргон II - Саргон цар у Асуру, од 1710. и вавилонски
731-722 - Осија цар Израиљев (2цар17,1-7) 722 - Освојење Самарије и пад Северног царства, Израиљевог(2цар17) 728-699 - Језекија цар Јудин (2цар 18-20)
721-710 Меродах-Валадан, цар вавилонски 705-681 - Санехирим у Асуру и Вавилону. Г. 689. разорење Вавилона. Нинива главни град Новоасирског царства 690-664 - Тирхака у Египту. 681-669 - Езархадон асирски осваја Египат; обнова Вавилона
699-643 - цар Манасија (2 цар 21,1-18)
669-627 - Асурбанипал у Асуру и Вавилону, познат по својој великој библиотеци. У потоњем времену постепени распад царства
642-641 - Амон
642-641 - Амон
641-609 - цар Јосија (2 цар 22, 1-23. 30). Пророци Јеремија, Наум, Авакум (?) и Софонија
625-605 - Набополасар цар у Вавилону, г. 914 уз помоћ Миђана осваја град Асур, 612
Ниниву. Крај Новоасирског царства 609 - Јоахаз цар (2 цар 23,31-35)
265
610-595 - Нехо II у Египту. Г. 605. код Харкемиса подлеже Вавилонцима 605-562 - Навуходоносор у Вавилонији 609-598 - Јоаким цар (2 цар 23, 36-24,7). 597 - Јоахин цар (2 цар 24, 8-17).
597-586 - Седекија (2 цар 24, 18-25,7) 586 - освојење Јерусалима и пад Јужног царства, Јудиног (2 цар 25,8-26). 586-538 - вавилонско ропство - преселење (2 дн 36, 17-23). Пророци Језекиљ, Авдије
556-539 - Набодин у Вавилонији. 550-545 - Белхазар, сувладар у Вавилону 550-330 - персијско доба 538-530 - персијски цар Кир осваја Вавилон и оснива персијско светско царство (успон до моћи од 559) под династијом Ахеминаца 530-522 - Камбиз персијски осваја Египат 525 522-486 - Дарије I персијски. Дели Персијско царство на 29 сатрапија
око 525 - Зерувавељ, управитељ Јудеје (Езра 2,2.8). Пророци Агеј и Захарија
510 - Рим постаје република 486-465 - Ксеркс I 480 - Битка код Термопила. Ратови Персијанаца са Атином 465-423 - Артаксеркс I
458/428 - Езра (?). Пророк Малахија.
266 Ванбиблијски датуми
Библијски датуми 445-425 - Немија, управитељ Јудеје.
423-404 - Дарије II 404-359 - Артаксеркс
398 - Езра (?)
336-331 - Дарије III, г. 333. код Иса и 331. код Арбеле опседа га Александар Велики. Пад Персијског царства. 330-64 - хеленистичко доба 323 - смрт Александра Великог 323-305 - борбе Дијадоха око Александровог престола 323 - Птоломеј сатрап Египта, Селевкије сатрап Вавилона. 312 - почетак селевкидског рачунања времена 305-283 - Птоломеј I, цар египатски. 305-281 - Селевкије I, цар вавилонски. 320-198 - стална борба између Птоломејаца и Селевкида око Палестине 285-246 - Птоломеј II у Египту 221-203 - Птоломеј IV у Египту 223-187 - Антиох II у Сирији 198 - битка код Панеје; Сирија и Палестина под коначном влашћу Селевкида 187-175 - Селевкије IV Филопатор
око 250 - почетак грчког превода Библије (Септуагинта)
пре 170 - Онија III, првосвештеник (2 Мак 3,1-4,38)
267 175-164 - Антиох IV Епифан
164-162 - Антиох V Еупатор; његов протектор Лисије 162-150 - Димитрије I, Ссукер
150-145 - Александар Балас. 149-146 - трећи пунски рат и разорење Картагине. Грчка римска провинција 145-140. и 129-125 - Димитрије II Никатор
145 - Антиох VI Дионисије ратује против Димитрија II уз подршку свог протектора Трифона 141-139 - Трифон ступа на место, по његовој заповести убијеног, Антиоха VI. 139-129 - Антиох VII Сидетес
167 - успон Макавеја (1/2 Мак) 167-166 - Мататија (1 Мак 2) 166-161 - Јуда (1 Мак 3,1-9,22)
161-143 - Јонатан (1 Мак 9,2312,52) Првосвештеник Алким, од 153 Јонатан.
143-135 - Симеон (1 Мак 12,5316,17) од 141. независни владар, признат од Рима
134-104 - Јован Хиркан I (1 Мак 16), првосвештеник и етнарх
125-96-Антиох VIII 103-76 - Александар Јанеус. Настанак снажних верско-политичких група (есени, фарисеји, садукеји). 83-69 - Тигран I, Јерменин, осваја Сирију, али га Римљани потискују; кратка владавина Антиоха X I I , Азијатика. 82-79 - диктатура Суле у Риму.
76-67 - Салома Александра
268 Ванбиблијски датуми 70-19 - Вергилије, римски песник 66 - Помпеј, римски главнокомандујући на Истоку. 64 - Сирија римска провинција
64. пре. Х р . - 330. по Х р . - римско доба 51-30 - Клеопатра VII, царица у Египту
Библијски датуми
/67/63-49 - Јован Хиркан II. Њему Јулије Цезар намеће Антипатера, сина истоименог стратега из Идумеје, за управника 40-37 - Мататија Антигон II, последњи владар макавејске династије
47-44 - Јулије Цезар 41-30 - Марко Антоније
/40/37. до 4. пре Хр. - Ирод В е лики, син Антипатера, цар Јудеје, Галилеје, Самарије, Идумеје и Переје
27. пре Хр. - 14. по Хр. - Октавијан Август. 13. пре Хр. - 45/50. по Хр. -Филон Александријски, јудејски религијски философ
7/6 ? пре Хр. - Рођење Исуса (први попис становништва под Киринијем? В . Лука 2,2)
6-4. пре. Хр.: Квинтилије Вар, намесник Сирије 5. пре Хр. - 65. по Хр. - Сенека
4. пре Хр. - смрт Ирода и подела његове земље на синове Архелаја (етнарх Јудеје, Идумеје и Самарије), Антипе (до 39 по Хр. тетрарх Галилеје и Переје и Филипа) до 34. по Хр. тетрарх северне Трансјорданије).
269 1. пре Хр. - Германија римска провинција 6/7. по Хр. - Кириније, намесник Сирије
14-37 - Тиберије, римски цезар
6. по Хр. - Архелај скинут с власти; Јудеја, Идумеја и Самарија, римске провинције. Киринијев попис становништва. Удружење тзв. зилота; немири под Јудом Галилејцом 6-15. по Хр. - Ана првосвештеник 17-22 - Ирод Антипа оснива Тиберију 18-37 - Јосиф Кајафа, првосвештеник 26-36 - Понтије Пилат, намесник у Јудеји 27/28-29 - јавна делатност JoB a m Крститеља. 27/28 - Крштење Исуса 29 - Усековање Јована Крститеља 30 ? - Распеће Христово (7 април /14 нисан) Око 33 - Стефанова мученичка смрт 33/35 - обраћење ап. Павла
37 - рођење јудејског историчара Јосифа Флавија. 39 Петроније, легат Сирије 41-54 цар Клаудије 41-44 - Ирод Агрипа I, цар (краљ)над целом Палестином 42 - погубљење ап. Јакова Старијег
270 Ванбиблијски датуми
Библијски датуми
43-12 - философ Плутарх
49- цар Клаудије протерује Јудеје (и јудеохришћане) из Рима 50 - Ирод, цар Халкиса
око 48/49 - Апостолски сабор у Јерусалиму 50-100 - Ирод Агрипа II етнарх (од 53. цар над северном Палестином)
50-130 - философ Епиктет
50/1-52/3 - ап. Павле први пут у Коринту
51/52. или 52/53 - Галио, проконзул Ахаје, Коринта 54 - убиство цара Клаудија 54-65 - цар Нерон 55-120 - историчар Тацит
53/4-55/6 - ап. Павле у Ефесу
56-58 - Павле поново у Коринту 58 - Павлово путовање у Јерусалим 58/59 - ап. Павле у сужањству у Јерусалиму и Кесарији до 59/60 - Феликс, намесник Јудеје од 59-60 - Поркије Фест, намесник Јудеје 60/61 - путовање ап. Павла у Рим
61-114 - Плиније Млађи
61/62 - сужањство ап. Павла у Риму
271
64 - Пожар у Риму. Прогон хришћана под Нероном
68 - самоубиство Нероново 68 - Разарање Кумрана 69-79 - цар Веспазијан 70 - рођење римског биографа Светонија
73 - Јудеја римска провинција 79-84-царТит 79 - избијање Везува 81-96 - цар Домицијан око 90 - у Риму и на Истоку Царства прогон философа, учењака, хришћана 96-98 - цар Нерва 98-117 - цар Трајан
62 - убиство првосвештеника Јонатана 62/3 - Ана II, син Ане I првосвештеник, даје да се погуби Јаков „брат Господњи" 63/4 или 65/67 - путовање ап. Павла на Исток (пастирске посланице) и на Запад (Шпанија?) 64. или 67 - погубљење Петра и Павла у Риму 66 - прокуратор Флор 66-70 - устанак зилота у Палестини. Уведено приношење жртви за цара. Бекство хришћана из Јерусалима у Пелу у источној Јорданији. 70 - Освојење Јерусалима (Тит) и разорење Храма 70-80 - јудеохришћани из Палестине долазе у Ефес, међу њима презвитер Јован (?)
272
Ванбиблијски датуми
Б и б л и ј с к и датуми
око 100 - сабор у Јамнији: искључење јудеохришћана из синагоге 111 - цар Трајан проглашава хришћане за незаконите (Трајанов указ) 117-138 - цар Адријан 132-135 - други јудејски устанак под Бен Косибом (Бар Кохбом). Потпуно разорење Јерусалима. Прогон Јудејаца из Јудеје. Јерусалим се подиже изнова као пагански град, Colonia Aelia Capitolina, са храмом Јупитеру.
Напомена: Ова хронолошка таблица објављена ј е уз превод Светог писма на немачки, тзв. Einheitsuberstzung - Die Bibel, Altes und Neues Testament, Herder, Freiburg, 1980. И овде доносимо датуме без измене, без обзира што неки могу да се не слажу са другим хронологијама које штампамо уз овај речник. Међутим, уз сваки хронолошки преглед наводимо извор (аутор, издавач). Ове хронологије се, у ствари, допуњују и показују тешкоће са којима се библијски истраживачи сусрећу. Уосталом, састављач сваке хронологије и напомиње да може бити одступања и др. Притом истичемо да су библијски датуми ипак најпоузданији у поређењу са датовањем других историјских догађаја из живота суседних древних народа. За нашег читаоца ове таблице свакако ће бити од драгоцене помоћи приликом изучавања Библије.
273
БИБЛИЈСКА ХРОНОЛОГИЈА д а т у м (хронолошка таблица може варирати и по неколико година) ПОЧЕЦИ : ДОГАЋАЈИ У ПРАИСТОРИЈИ
ο Η ο κ
cd &•
Стварање света Адам и Ева у Рају Каин и Авељ Ној и Потоп Вавилонска кула ПРАОЦИ ЈЕВРЕЈА
2000 npe Xp.
Аврам долази у Палестину, око 1900 Исак се рађа Авраму Јаков се рађа Исаку Јаков има 12 синова, који постају преци дванаест племена Израиљевих. Најпознатији од ових синова ј е Јосиф, који постаје саветник мисирског (египатског) фараона
1800 npeXp.
Ј Е В Р Е Ж У ЕГИПТУ Потомци Јакова живе у мисирском ропству око 1700 до око 1250
1600 npeXp.
Мојсеј изводи Јевреје из Египта око 1250. Јевреји лутају кроз пустињу. На путу за Ханан Мојсеј прима Закон на Гори Синају, око 1250 - око 1210 ОСВОЈЕЊЕ И НАСЕЉЕЊЕ ХАНАНА
1250 npeXp
Исус Навин изводи прву етапу освојења Ханана, око 1210. Израиљ постаје лабава конфедерација племена, а вођство преузимају херојске личности познате као судије УЈЕДИЊЕНО ЈЕВРЕЈСКО ЦАРСГВО
1000 npeXp.
Саул влада око 1030 - око 1010 Давид влада око 1010 - око 970 Соломон влада око 970 - око 931 За датум обично кажемо „око". У начелу, што ј е ранији датум, то ј е непрецизније датовање. Од времена Соломонове смрти 931. г. до Кировог указа 538. наведени датуми су приближно тачни, мада се и у овој епоси мора уступити извесна грешка од годину-две.
274
ДВА ЈЕВРЕЈСКА ЦАРСТВА ЈУДА (Јужно царство) 950 преХр.
900 преХр.
И
цареви Ровоам 931-913 Авијам 9 1 3 - 9 1 . A m i ο ™ Аса 911-870
750 преХр.
И
(
Љ
С е в е
Р
пророци
Јорам 848-841 Охозија 841 Готолија 841-835 Јоас 835-796
" " Јелисеј
Осија " Михеј "
Језекија 716-687
0
л л
Ј
е
р
о
в
о
а
м
п
7 8 3
.
7 4 3
Јона " » " " Исаија
Захарија 6 месеци 743 Салум 1 месец 743 Менајим 743-738 Факија 738-737 Фекај 737-732 Осија 732-723 Пад Самарије 721
Последње године Јудиног царства
650 преХр.
Амон 642-640 Јосија 640-609 Јоахаз 3 мес. 609 Јоаким 609-598
600 преХр.
Р
Охозија 853-852 Јорам 852-841 Јуј 841-814 Јоахаз 814-798
„ Амос "
Манасија 687-642
ц а
Јоас 798-783
Азарија 781-740
700 преХр.
Н 0
Baca 909-886 _ Ила 886-885 Зимрије 7 дана 885 Амрије 885-874 Ахав 874-853
т т
Јосафат 870-848
Јотам 740-736 Ахаз 736-716
А
г
Амасија 796-781 800 преХр.
Р
^ ™ ™ ' Надав 910-909
Илија 850 преХр.
З
цареви
Јоахин 3 мес. 598 Седекија 598-587 Пад Јерусалима јул586
пророци
Софонија
" Наум Јеремија " " Авакум ? " Језекиљ »»
С Т В 0
>
275 БИБЛИЈСКА
ХРОНОЛОГИЈА
РОПСТВО И ОБНОВА Јевреје воде у Вавилонију после пада Јерусалима 550 преХр.
Персијска владавина почиње 539 Киров указ дозвољава повратак. 538 Постављени темељи новог Храма. 520 Обнова зидина Јерусалима. 445-443
пророци Агеј Захарија Авдија Данило Малахија Јоиљ^
МЕЋУЗАВЕТНО ДОБА 400 преХр.
Александар Велики успоставља грчку власт у Палестини. 333 Палестином владају Птоломеји, потомци једног од Александрових војсковођа који ј е био постављен за владара Египта. 323 до 198 Палестином владају Селевкиди, потомци једног од Александрових војсковођа који ј е приграбио власт над Сиријом, 198 до 166
200 преХр.
Јеврејска побуна под Јудом Макавејом васпоставља јеврејску независност. Палестином влада Јудина породица и потомци, Хасмонеји. 166 до 63 Римски војсковођа Помпеј осваја Јерусалим 63 пре Хр. Палестином владају марионетски краљеви наименовани од Рима. Један од њих ј е Ирод Велики, 37. до 4. пре Хр.
1 г. по Хр.
ВРЕМЕ НОВОГ ЗАВЕТА Рођење Исуса Христа* Учење и рад Јована Крститеља; крштење Исуса и почетак његове јавне службе
30 г. по Хр.
Распеће и Васкрсење Христово Обраћење ап. Павла (Савла из Тарса) око 37 Служба ап. Павла око 41 до 65 Последње сужањство Павлово око 65
* Данашња ера ј е обрачуната да би почела с рођењем Исуса Христа, што значи са 1. годином, првим „летом Господњим". Међутим, касније је утврђено да ј е првобитни обрачун погрешан за неколико година, тако да је Рођење Христово било можда око 6. г. пре Хр. Напомена: Ова хронологија је преузета из The Bible in Today's English Version y издању American Bible Society, 1976.
276
1
277 РЕДОСЛЕД ЈЕВАНЂЕЛСКИХ ДОГАЂАЈА ПРЕМА ЧЕТВОРИЦИ ЈЕВАНЋЕЛИСТА Јеванђелски догађај 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
15
16 17
Пролог Родослов Исуса Христа Благовест Захарији ο рођењу Јована Претече Благовест Пресветој Дјеви Марији Посета Марије Јелисавети Рођење Јована Претече Откривење Јосифу ο Боговаплоћењу Рођење Исуса Христа Поклоњење пастира Обрезање и давање имена Исус Сретење Господње у Храму Поклоњење мудраца Бекство у Египат Ирод убија витлејемску децу Повратак из Египта у Назарет; дете Исус у Храму Проповед Јована Претече у пустињи; сведочанство ο Исусу Христу Крштење Господње Искушавања Исуса Христа у пустињи
Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а Матеј
Марко
1,1 1,1-17
1,1-3
Лука
Јован
1,1-4 3,23-38*
1,1-18
1,5-25 1,26-38 1,39-56 1,57-80 1,18-25 2,1
2,1-7 2,8-20
1,25
2,21 2,22-38
2,1-12 2,13-15 2,16-18 2,19-23
2,39-52
3,1-12
1,1-8
3,1-18
3,13-17
1,9-11
3,21-22
4,1-11
1,12-13
4,1-13
1,19-28
Д е л а т н о с т И с у с а Х р и с т а у Јудеји после к у ш а њ а у п у с т и њ и до прве П а с х е 18
Друга сведочанства Јована Претече ο Христу Први ученици Господњи
* Попуцрни-масни бројеви сшхова означавају да је то последњи стих те пгаве
1,19-36 1,37-51
278 Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а
Јеванђелски догађај
Матеј
Марко
Лука
Јован
Д е л а т н о с т И с у с а Х р и с т а у Г а л и л е ј и по п о в р а т к у из Јудеје 19 20
Чудо у Кани Галилејској Посета Капернауму С Л У Ж Б А И С У С А Х Р И С Т А ОД П Р В Е Д О Д Р У Г Е П А С Х Е Д о г а ђ а ј и у Јудеји
21
22 23
24
Изгоњење трговаца из Храма; сведочанство Исуса Христа ο своме богосиновству Исусов разговор с Никодимом Исус са ученицима у Јудеји Последње сведочанство Јована Крститеља ο Исусу Христу пред ученицима Затварање Јована Крститеља у тамници
| 14,3-5
Ј 6,17-20
| 3,19-20
Д о г а ђ а ј и н а путу из Ј у д е ј е у Г а л и л е ј и 25
Повратак у Галилеју Разговор са Самарјанком
4,12-17
Служба Исуса Х р и с т а у Галилеји 26
27 28 29 30
Долазак Исуса Христа у Кану Галилејску; исцељење сина царева човека Почетак јеванђелске проповеди Проповед Исуса Христа у назаретској синагоги Боравак и проповед у Капернауму Позив за апостоле Петра, Андреја, Јакова и Јована
|
| 1,14-15
[ 4,14-15
|
|
| 4,16-30
| 4,13-16
| 1,21
| 4,31-32
| 4,18-22
| 1,16-20
| 5,1-11
279
Јеванђелски догађај 31
32 33 34 35 36 37 38
Исцељење бесомучног у капернаумској синагоги Исцељење Петрове таште Исцељење многих болесника Проповед у Галилеји Исцељење губавога Исцељење одузетога у Капернауму Позивање за апостола Левија-Матеја Одговор Јовановим ученицима ο посту
Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а Марко
Лука
1,21-28
4,31-37
1,29-31
4,38-39
8,16-17 4,23-25 8,2-4
1,32-34 1,35-39 1,40-45
4,40-41 4,42-44 5,12-16
9,1-8
2,1-12
5,17-26
9,9-13
2,13-17
5,27-32
9,14-17
2,18-22
5,33-29
Матеј
Јован
С Л У Ж Б А И С У С А Х Р И С Т А ОД Д Р У Г Е Д О Т Р Е Ћ Е П А С Х Е Д о г а ђ а ј и у Јудеји 39
40
Исус у Јерусалиму за другу Пасху Исцељење болеснога у бањи Витезди Исус Христос ο своме богосиновству
5,1-17 5,17-47.
П р о п о в е д и чудеса И с у с а Х р и с т а у Г а л и л е ј и 41 42 43 44 45 46 47
Ο значају суботе; тргање класја Излечење сухоруког болесника Злоба фарисеја; народ прилази Христу Избор (призив) Дванаесторице апостола Беседа на гори Исцељење слуге капернаумског капетана Васкрсење сина удовице у Наину
12,1-8
2,23-28
6,1-5
12,9-13
3,1-5
6,6-11
12,14-21
3,6-12
6,11.17-19
10,1-4 5,1-7,29
3,13-19
6,12-16 6,17-42
8,5-13
7,1-10 7,11-16
280
Јеванђелски догађај 48
49 50 51 52 53 54 55
56 57
58 59
60 61 62 63 64 65 66
Исусово сведочанство ο себи и ο Јовану Крститељу пред Јовановим ученицима Позив уморнима и натоваренима Исус у дому Симона фарисеја и грешница Исцељење бесомучнога, слепог и глувог 0 хули на Духа Светога 0 тражењу знакова 0 унутрашњој светлости Похвала слушаоцима речи Божије Изобличавање спољне побожности Поуке у причама ο Царству Божијем на морској обали 0 следовању Исусу Стишавање буре на путу кроз Генисаретско језеро за Гадаринску област Исцељење гадаринских бесомучника Васкрсење Јаирове кћери и жене од течења крви Исцељење двојице слепих Исцељење бесомучног, немог Исус презрен у постојбини својој Проповед у околним градовима и селима Изаслање 12 апостола и проповед
Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а Матеј
Марко
11,1-19
Лука
7,18-35
11,27-ЗЛ 7,36-50 12,22-23 12,24-37 12,38-45
3,20-30
12,46-52
3,31-25
11,14 11,15-26 11,16. 29-32 11,33-36 8,19-21; 11,27-28 11,37-54
13,1-58
4,1-34
12,1-52 8,4-18 13,18-21
8,23-27
4,35-41
8,22-25
8,28-34
5,1-20
8,26-39
5,22-43.
8,40-56
8,18-22
9,27-31 9,32-34 13,54-58
6,1-6
9,35-М
6,6
10,1-42
6,7-13
9,1-6
Јован
281
Јеванђелски догађај 67 68 69 70 71 72 73
Погубљење Јована Крститеља Глас ο Исусу Христу, пометња Иродова Повратак Дванаесторице са проповедања Чудо умножења 5 хлебова и 2 рибе (I умножење) Исус иде по мору Исцељење болесника у Генисарету Исус Христос ο себи као ο небеском хлебу
Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а Матеј
Марко
Лука
14,6-12
6,17-29
14,1-2
6,14-16
9,7-9
6,30
9,10
14,13-21 14,22-34
6,31-44 6,45-53
9,11-17
14,35-26
6,54-16
75
76 77 78
79
80 81 82 83
84
Изобличење Јевреја због лицемерног испуњавања заповести Пут И X у крајеве Тира и Сидона, исцељење кћери Хананејкине Исцељење глувонемог Излечење многих на Генисаретском језеру Исус храни 4000 људи са 7 хлебова и неколико риба (II умножење) Одлазак у област Магдале. Одговор фарисејима који траже знаке с неба 0 квасцу фарисејском Исцељење слепога у Витсаиди Петрово исповедање Христа у Кесарији Филиповој. Прво предсказивање И X ο своме страдању, ο ношењу крста Преображење Господње
6,1-4 6,15-21
6,22-71
Д О Г А Ђ А Ј И ОД Т Р Е Ћ Е Д О Ч Е Т В Р Т Е ПАСХЕ - ПАСХЕ СТРАДАЊА 74
Јован
7,1-23
15,21-28
7,24-30 7,31-22
15,29-31 15,32-38
8,1-9
1522-16,4 15,1-12
8,10-13 8,14-21 8,22-26
16,13-20
8,27-30
9,18-21
16,21-28
8,31-9,1
9,22-27
17,1-13
9,1-9
9,28-36
282
Јеванђелски догађај 85
86 87
88
89 90
91
Друго предсказивање И Χ ο својој крсној смрти и васкрсењу Исцељење бесомучног дечака Треће предсказивање Христа ο своме страдању, смрти и васкрсењу Последњи боравак И X у Капернауму; одговор ο давању пореза Храму Упутства ο смирености Највећи у Царству небеском; прича ο изгубљеној овци 0 праштању; ο немилосрдном слуги
Главе и стихови јеванђелиста Матеј
Марко
Лука
Јован
9,10-13 17,14-21
9,14-29
9,37-43
17,22-23
9,30-32
9,43-45
9,33-37
9,46-50
17,24-27 18,1-6 18,7-17 18,18-22 18,23-21
И с у с Х р и с т о с пред п р а з н и к С ј е н и ц а 92
93 94
95 96
97 98
99
Исус Христос одбија да иде за празник у Јерусалим Пут Исуса Христа у Јерусалим Одговор Христов због понашања Самарјана 0 следовању Христу Слање 70-це на проповед; претња непокајаним градовима Позив уморнима и натоваренима Питање законика ο животу вечном и ο ближњем; ο милостивом Самарјанину Исус Христос у дому Марте и Марије
7,2-9
19,1
10,1
9,51 9,52-56 9,57-62
11,2-24
10,1-24
11,27-30
10,25-37 10,38-42
283
Ј е в а н ђ е л с к и догађај 100 101
102
Учење ο молитви: Оченаш Исус на обеду код фарисеја, изобличење законика Упутства ο начелима живота Христових следбеника
Главе и стихови јеванђелиста Матеј
Марко
6,9-13
Лука
Јован
11,1-13 11,2-4 11,37-54
12,1-59
Исус у Јерусалиму на празник Сјеница 103 104 105 106 107 108
109 110
111
112
113
Распра у народу ο Христу 0 жени ухваћеној у прељуби Изобличење Јевреја у трему Храма Исцелење слепорођенога Пастир добри Ο Галилејцима погубљеним од Пилата; још ο покајању Прича ο бесплодној смокви Исцељење у синагоги жене која ј е била згрчена 18 година Учење Исуса ο Царству Божијем у причама Беседа Исуса Христа на празник Обновљења у трему Соломоновом Одлазак Исуса Христа из Јерусалима у Переју
7,10-52 8,1-11 8,12-52 9,141 10,1-21 13,1-5
13,6-9 13,10-17
13,18-21
10,22-39 10,40-42
У ч е њ е И с у с а Х р и с т а π о п о в р а т к у из П р е *с о ј о р д а н с к е области у Јерусалим 114 115
Исус Христос ο броју који ће се спасти Прво предсказивање ο страдањима у Јерусалиму
18,22-30 13,31-35
284
Јеванђелски догађај 116
117 118
119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132
133
134
Исус Христос на обеду у кући фарисејевој; исцељење човека од водене болести; прича ο позванима на гозбу Самопожртвовање следбеника Христових Прича ο изгубљеној овци и ο изгубљеној драхми; прича ο заблуделом сину 0 неправедном управитељу (приставу) Изобличење фарисеја; ο богаташу и Лазару Упутства ученицима ο дужностима својим Исцељење десеторице губавих 0 доласку Царства Божијега и другом доласку 0 удовици и неправедном судији 0 царинику и фарисеју Учење ο браку Исус призива децу себи 0 богатом младићу Питање Петра ο награди за следовање Христу Прича ο посленицима у винограду Васкрсење Лазара Договор јеврејских поглавара да убију Христа Треће предсказивање Исуса ο страдању на путу ка Јерусалиму Молба синова Зеведејевих ο првенству у Царству Исуса Христа
Главе и стихови јеванђелиста Матеј
Марко
Лука
Јован
14,1-24
14,25-Ц
15,1-32 16,1-13 16,14-31 17,1-10 17,11-19 17,20-17
19,1-12 19,13-15 19,16-26
10,1-12 10,13-16 10,17-27
18,1-8 18,9-14 16,18 18,15-17 18,18-27
19,27-30
10,28-31
18,28-30
20,1-16 11,1-46 11,47-52
20,17-19
10,32-34
20,20-28
10,35-45
18,31-34
285
Јеванђелски догађај 135
136 137 138 139
Исус Христос у Јерихону, исцељење двојице слепих Обраћење Закхеја Прича ο талантима Исус Христос у Витанији Христов улазак у Јерусалим; исцељење слепих и хромих у Јерусалиму
Главе и стихови јеванђелиста Матеј
Марко
Лука
20,29-34
10,46-52
18,35-43
Јован
19,1-10 19,11-28
25,14-30 26,6-13
14,3-9
21,1-11. 14-17
11,1-11
11,55-12,11 19,29-44
12,12-19
Велики понедељак 140
Неплодна смоква
21,18-22
11,12-14. 20-26
141
Изгоњење трговаца из Храма
21,12-13
11,15-19
19,45-46
Велики уторак 142
143 144 145
Изобличење јудејских старешина и поука Христова у Храму Удовичина лепта Реч Исуса Христа пред Јелинима и Јудејцима Пророчанства и приче Христове ο Јерусалиму и ο Другом доласку
21,23 23,22
1122-12,40 12,41-44
19,47-20,42 21,14 12,20-50
24,1-25,46
13,1-22
21,5-2&
Велика среда 146 147
Исус Христос у Витанији Завера Јевреја, Јудино издајство
26,1-2. 6-13 26,3-5. 14-16
14,3-9 14,1-2. 10-11
22,1-6
Велики четвртак 148
Пасхална вечера
26,17-35
14,12-31
22,7-38
13,1-17.26
149
Молитва у Гетсиманији
26,36-46
14,32-42
22,39-46
18,1
286
Јеванђелски догађај
Главе и стихови јеванђелиста Матеј
Марко
Лука
Јован
14,43-52
22,47-53
18,2-12
Велики петак 150 151
152
153 154 155 156 157 158
Хватање Христа Христа доводе пред првосвештеник Ану Синедрион суди Исусу пред Кајафом Петрово одрицање Пресуда Синедриона Јудино самоубиство Исус Христос пред Пилатом Пут на Голготу Смрт и погреб Исуса Христа
26,47-56
18,13.19,24
26,57-68
14,53-65
22,54. 63-65 22,54-62
18,14
26,58. 69-75 27,1 27,3-10
14,54. 66-72 15,1
22,66-71
27,2-31 27,31-56
15,1-20 15,20-41
23,1-25 23,26-49
1828-19,16 19,16-37
27,57-66
15,42-47
23,50-56
19,38-42
18,15-18. 25-27
В А С К Р С Е Е Б >Е И С У ОV Х Р И С Х\ Васкрсно јутро 159
160
161
162
Рано у недељу Марија Магдалина са другом Маријом одлазе да осмотре гроб Христов Марија Магдалина и друге жене купују мирисе да ујутру помажу Христово тело Землотрес; анђео уклања камен са улаза у гроб Марија Магдалина види празан гроб и враћа се Петру и Јовану
28,1
16,1 28,2-4
20,1-3
287
Ј е в а н ђ е л с к и догађај Жене мироносице долазе при сунчевом рођају на гроб; казивање анђела ο Христовом Васкрсењу Марија Магдалина и ап. Петар и Јован на празном гробу Јављање Васкрслог Марији Магдалини Друге жене мироносице долазе на Гроб у освит првог дана недеље; Анђео на гробу Одлазак мироносица са гроба; Васкрсли Христос се јавља Извештај ученика ο Васкрсењу Господа галилејским женама-мироносицама Извештај ученика ο Васкрсењу Господа Марији Магдалини Јављање Христа двојици путника за Емаус Јављање И X у први дан недеље без Томе Јављање Исуса Христа после осам дана Јављање И X на Тиверијадском језеру Јављање И X на гори Вазнесење Господа
Главе и стихови јеванђелиста Матеј
Марко
Лука
Јован
24,1-9 20,4-10
•
20,11-18
28,5-8
16,1-8
28,9-10
16,8
24,9-12
16,9-11 16,12-13
24,13-35
16,14
24,36-49
20,19-25 20,26-29
28,16-20
16,15-18 16,19-2Q
21,1-25 24,50-51
288 М О Л И Т В Е У СТАРОМ И НОВОМ ЗАВЕТУ Авакум - за избављење Авакум - за правду Авијина војска - за победу Аврам - за сина Аврам - за Исмаила Аврам - за Содом Аврам - за Авимелеха Аврамов слуга - за разборит суд Агара - за утеху Ана - за сина Гедеон - за доказ свога позива губавац - за исцелење Давид - за благослов Давид - за помоћ Давид - за вођење (трезвеност) Давид - за милост Данило - за Јевреје Данило - за откривење Езра - за грехе народа Захарија - за сина злочинац - за спасење Израиљци - за избављење
Ав 3,1-19 Ав 1,1-4 2 дн 13,14 1 Мој 15,1-6 1 Мој 17,18-21 1 Мој 18,20-32 1 Мој 20,17 1 Мој 24,12-52 1 Мој 21,14-20 1 Сам 1,10-17 Суд 6,36-40 Мт 8,2-3 2 Сам 7,18-29 1 Сам 23,10-13 2 Сам 2,1 Пс 25,16 Дан 9,3-19 Дан 2,17-23 Езра 9,6-15 Лк 1,13 Лк 23,42-43 2 Мој 2,23-25; 2 Мој 3,7-10 Илија - за сушу и кишу Јак 5,17-18 Илија - за повратак у живот удовичиног сина .. 1 цар 17,20-23 Илија - за победу над Валом 1 цар 18,36-38 Илија - за смрт своју 1 цар 19,4 Исак- за децу 1 Мој 25,21.24-26 Исус - Молитва Господња Мт 6,9-13; Лк 11,2-4 Исус - благодарност за откривење деци Мт 11,25-26 Исус - на Лазаревом гробу Јн 11,41-42 Исус - за славу Божију Јн 12,28 Исус- за Цркву Јн 17,1-26 Исус - молитва у Гетсиманији Мт 26,39.42.44 Исус - за праштање друтима Лк 23,34 Исус - у погружености (пред смрт) Лк 23,46; Мт 27,46 Исус Навин - за помоћ и милост Инав 7,6-9
289
Јаков - за избављење од Исава Јаков - целу ноћ Јевреји - за безбедан пут Језекиљ - за избављење Јелисеј - за ослепљење и вид Јеремија - за Јуду (царство) Јеремија - за милост Јона - за избављење из кита (рибе) Јосафат - за заштиту Јосафат - за победу Кајин - за милост капетан - за свога слугу Коринћани - за просветљење Манасија - за избављење Маноје - за вођење Мојсеј - за фараона Мојсеј - за воду Мојсеј - за Израиљ Мојсеј - за Марију Мојсеј - да види Обећану Земљу Мојсеј - за наследника Народ Јудиног царства - за завет (савез) Немија - за Јевреје Охозија - за победу Павле - за оздрављење Публијевог оца Павле - за Ефесце Павле - за благодатне дарове Ревека - за дознање Рувимово племе - за победу Самсон - за воду Самсон - за снагу Самуило - за Израиљ Свети Дух - за хришћане Соломон - за мудрост ученици - за смелост хришћани - за Петра хришћани - за цареве на власти
1 Мој 32,9-12 1 Мој 32,24-30 Езра 8,21-23 2 цар 19,15-19 2 цар 6,17-23 Јер 42,1-6 Јер 14,7-20 Јона 2,1-10 2 дн 20,5-12.27 2 дн 18,31 1 Мој 4,13-15 Мт 8,5-13 Дан 10,1-33 2 дн 33,12-13 Суд 13,8-15 2 Мој 8,9-13 2 Мој 15,24-25 2 Мој 32,31-35 4 Мој 12,11-14 5 Мој 3,23-25; 34,1-4 4 Мој 27,15-17 2 дн 15,12-15 Нем 1,4-11 2 цар 13,1-5 Дап 28,8 Еф 3,14-21 2 Кор 12,8-9 1 Мој 25,22-23 1 дн 5,18-20 Суд 15,18-19 Суд 16,29.30 1 Сам 7,5-12 Рим 8,26-27 1 цар 3,6-14 Дап 4,24-31 Дап 12,5-12 1 Тим 2,1-2
290 ЧУДА У С Т А Р О М И Н О В О М З А В Е Т У Цела Библија ј е једно велико чудо за смртног човека. Она ј е сва саткана од чудесних збивања. Овде набрајамо само оне догађаје који су нашим очима к о н к р е т н о изложени као чуда. Старозаветна чуда Стварање света Потоп и друга чуда с њим у вези Уништење Содома, и др Исцељење Авимелеха Несагорива купина (жбун) Мојсејев штап постаје змија, и поново штап Мојсејева рука огубавила и поново исцељена Вода се претвара у крв Нил се претвара у крв Појава жаба и њихов помор Појава вашки Појава буба (мува) и њихов помор Помор стоке Појава краста Појава града и громова Појава скакаваца Густа тама у Мисиру Погубљење мисирских првенаца Црвено море раздвојено Мисирци подављени у мору Вода у Мери постаје питка Појава препелица и мане у пустињи
1 Мој 1 Мој 1 Мој 1 Мој 2 Мој
гл. 1 гл. 6-8 гл. 19 20,17-18 3,2-4
Вода из стене, на Хориву Амалићани побеђени Ступ од облака и огањ Марија огубавила Пропаст Кореја и дружине Аронова палица процветала Вода из стене, у Кадису Змија од мједи (туча) исцељује
2 Мој 17,6 2 Мој 17,8-13 4 Мој 9,15-23 4Мој12,10 4 Мој 16,28-35.46-50 4 Мој 17,8 4 Мој 20,11 4 Мој 21,8-9
2 Мој 4,3-4 2 Мој 4,6-7 2 Мој 4,9 2 Мој 7,20 2 Мој 8,1-14 2 Мој 8,17-19 2 Мој 8,21-31 2 Мој 9,3-7 2 Мој 9,10-11 2 Мој 9,23-33 2 Мој 10,13-19 2 Мој 10,22-23 2 Мој 12,29 2 Мој 14,21-22 2 Мој 14,26-28 2 Мој 15,23-25 2Мојгл.16
291 Валамова магарица говори Казна због прељубе и клањања боговима Вода у Јордану раздвојена Вода у Јордану се враћа на своЈе место Разорење Јерихона Аханова крађа проклетих ствари Сунце и Месец застају Гедеоново руно орошено, па суво Мадијамци побеђени Самсонови подвизи Дагонова кућа срушена Дагон пада пред Ковчегом завета Повратак Ковчега завета Гром и вода на жртве Јеровоамова рука усахнула, и др Олтар се распада Суша у време пророка Илије Илију хране гаврани Илија храни удовицу у Сарепти брашном и уљем Илија враћа у живот умрло дете Огањ пада на Илијину жртву Киша с неба Илија пушта огањ с неба Јелисеј раздваја воду у Јордану плаштом Илијиним Заражена вода постаје питка Медведица растрже 42 деце Вода доведена у јаме Јелисеј умножава уље удовице Умрло дете - оживљено Нееман исцељен од губе Гијезије кажњен губом Гвожђе плива по води Јелисеј ослепљује Сиријце
4 Мој 22,28 4 Мој 25,1-9 ИНав 3,10-17 ИНав 4,18 ИНав 6,6-20 ИНав 7,14-21 ИНав 10,12-14 Суд 6,36-40 Суд 7,16-22 Суд гл. 14-16 Суд 16,30 1 Сам гл. 5 1 Сам 6,12 1 Сам 12,18 1 цар 13,4-6 1 цар 13,5 1 цар 17,6 1 цар 17,6 1 цар 1 цар 1 цар 1 цар 2 цар
17,14-16 17,22-23 18,36-38 18,41-45 1,10-12
2цар2,14 2 цар 2,19-22 2 цар 2,24 2 цар 3,16-20 2 цар 4,1-7 2 цар 4,32-35 2 цар 5,1-14 2 цар 5,20-27 2 цар 6,1 -7 2 цар 6,18-20
292 Умрли оживљен у гробу Јелисејевом Анђео поразио Асирце Пророк Исаија исцељује Језекију цара Сенка на часовнику Ахазову враћена назад Давид и народ кажњени помором због пребројавања народа Јона неповређен у утроби кита (морске немани) Новозаветна чуда* Звезда са Истока Силазак Духа Светог у виду голуба Христов пост и искушавања Много Христових чуда
Исцељење губавог и губавих Исцељење слуге капетановог Исцељење Петрове таште Стишавање буре Изгоњење злих духова Исцељење одузетога (код Вука: узетог, парализованог) Излечење болесне жене од течења крви Васкрсење Јаирове кћери Слепи добијају вид Неми и глуви говоре Чуда ученика - апостола Мноштво народа нахрањено Христос иде по мору Петар иде по мору Христово Преображење Порез Храму из уста рибе
2 2 2 2
цар цар цар цар
13,21 19,35 20,1-7 20,11
1 дн 21,1-14 Јона гл. 2.
Мт 2,3 Мт 3,16 Мт 1,1-11 Мт 4,23-24; 8,16; 14,36; 15,30; Мк 1,34; Лк 6,17-19 Мт 8,3-4; Лк 17,14 Мт 8,5-13; Лк 7,1-10 Мт 8,14-15 Мт 8,23-26; 14,32 Мт 8,28-32; 9,32-33; 15,22-28; 17,14-18 Мт Мт Мт Мт Мк Мт Мк Мт Мт Мт Мт Мт Мт
9,2-6; Мк 2,3-12 9,20-22 9,18.23-25 9,27-30; 20,35; 8,22-25; Јн 9,1-7 9,32-33; 12,22; 7,33-35 10,1.8 14,15-21; 15,35-38 14,25-27 14,28-31 17,1-8 17,27
* Н а в е д е н а с у п о ј е д и н а м е с т а , а н а ч и т а о ц у ј е д а п о т р а ж и п а р а л е л н е о п и с е код д р у г и х јеванђељских писаца
293 Неплодна смоква усахнула Чуда ο распећу Христовом Чуда ο Васкрсењу Христовом Чудесан риболов Васкрсење сина удовице у Наину Чуда пред Јовановим ученицима Чуда Седамдесеторице Исцељење жене у суботу Исцељење човека од водене болести (оток ногу и руку) Исцељење десеторице губавих Малху зацељено уво Вода претворена у вино у Кани Исцељење сина царевог човека Исцељење болеснога у бањи Витезди Исус иде по мору Васкрсење Лазара Васкрсли Христос јавља се ученицима Чуда после Педесетнице Чудаапостола Исцељење хромога Смрт Ананије и Сапфире Апостоли чине многа чуда Апостоли избављени из тамнице Чуда архиђакона Стефана Чуда ап. Филипа Петар исцељује Енеја у Лиди Петар васкрсава Тавиту у Јопи Петар избављен из тамнице Елима врачар ослепљен Чуда ап. Павла и Варнаве Исцељење хромога у Листри Исцељење робиње од духа гатања Павле и Сила избављени Нарочита чуда Евтих оживљен Излечење ап. Павла од уједа змије на Малти Павле лечи од грознице и др
Мт 21,19 Мт 27,51-53 Мт 28,1-7; Лк 24,6 Лк 5,4-6; Јн 21,6 Лк 7,11-16 Лк 7,19-23 Лк 10,9.17 Лк 13,10-13 Лк 14,2-4 Лк 17,11-19 Лк 22,50-51 Јн 2,6-10 Јн 4,46-53 Јн 5,2-9 Јн 6,17-21 Јн 11,1-46 Јн 20,19-29 Дап 2,1-11 Дап 2,43; 5,12 Дап 3,7 Дап 5,1-11 Дап 5,11.15-16 Дап 5,19 Дап 6,8 Дап 8,7-13 Дап 9,32-35 Дап 9,36-42 Дап 12,6-11 Дап 13,8-12 Дап 14,3 Дап 14,8-10 Дап 16,16-18 Дап 16,23-34 Дап 19,11-12 Дап 20,10-12 Дап 28,1-6 Дап 28,8-9
292 Умрли оживљен у гробу Јелисејевом Анђео поразио Асирце Пророк Исаија исцељује Језекију цара Сенка на часовнику Ахазову враћена назад Давид и народ кажњени помором због пребројавања народа Јона неповређен у утроби кита (морске немани)
2 2 2 2
цар цар цар цар
13,21 19,35 20,1-7 20,11
1 дн 21,1-14 Јона гл. 2.
Новозаветна чуда* Звезда са Истока Силазак Духа Светог у виду Христов пост и искушавања Много Христових чуда
голуба
Исцељење губавог и губавих Исцељење слуге капетановог Исцељење Петрове таште Стишавање буре Изгоњење злих духова Исцељење одузетога (код Вука: узетог, парализованог) Излечење болесне жене од течења крви Васкрсење Јаирове кћери Слепи добијају вид Неми и глуви говоре Чуда ученика - апостола Мноштво народа нахрањено Христос иде по мору Петар иде по мору Христово Преображење Порез Храму из уста рибе
Мт 2,3 Мт 3,16 Мт 1,1-11 Мт 4,23-24; 8,16; 14,36; 15,30; Мк 1,34; Лк 6,17-19 Мт 8,3-4; Лк 17,14 Мт 8,5-13; Лк 7,1-10 Мт 8,14-15 Мт 8,23-26; 14,32 Мт 8,28-32; 9,32-33; 15,22-28; 17,14-18 Мт Мт Мт Мт Мк Мт Мк Мт Мт Мт Мт Мт Мт
9,2-6; Мк 2,3-12 9,20-22 9,18.23-25 9,27-30; 20,35; 8,22-25; Јн 9,1-7 9,32-33; 12,22; 7,33-35 10,1.8 14,15-21; 15,35-38 14,25-27 14,28-31 17,1-8 17,27
" Н а в е д е н а с у поједина м е с т а , а на ч и т а о ц у ј е д а п о т р а ж и п а р а л е л н е о п и с е код д р у г и х јеванђељских писаца
293 Неплодна смоква усахнула Чуда ο распећу Христовом Чуда ο Васкрсењу Христовом Чудесан риболов Васкрсење сина удовице у Наину Чуда пред Јовановим ученицима Чуда Седамдесеторице Исцељење жене у суботу Исцељење човека од водене болести (оток ногу и руку) Исцељење десеторице губавих Малху зацељено уво Вода претворена у вино у Кани Исцељење сина царевог човека Исцељење болеснога у бањи Витезди Исус иде по мору Васкрсење Лазара Васкрсли Христос јавља се ученицима Чуда после Педесетнице Чуда апостола Исцељење хромога Смрт Ананије и Сапфире Апостоли чине многа чуда Апостоли избављени из тамнице Чуда архиђакона Стефана Чуда ап. Филипа Петар исцељује Енеја у Лиди Петар васкрсава Тавиту у Јопи Петар избављен из тамнице Елима врачар ослепљен Чуда ап. Павла и Варнаве Исцељење хромога у Листри Исцељење робиње од духа гатања Павле и Сила избављени Нарочита чуда Евтих оживљен Излечење ап. Павла од уједа змије на Малти Павле лечи од грознице и др
Мт 21,19 Мт 27,51-53 Мт 28,1-7; Лк 24,6 Лк 5,4-6; Јн 21,6 Лк 7,11-16 Лк 7,19-23 Лк 10,9.17 Лк 13,10-13 Лк 14,2-4 Л к 17,11-19 Лк 22,50-51 Јн 2,6-10 Јн 4,46-53 Јн 5,2-9 Јн 6,17-21 Јн 11,1-46 Јн 20,19-29 Дап 2,1-11 Дап 2,43; 5,12 Дап 3,7 Дап 5,1-11 Дап 5,11.15-16 Дап 5,19 Дап 6,8 Дап 8,7-13 Дап 9,32-35 Дап 9,36-42 Дап 12,6-11 Дап 13,8-12 Дап 14,3 Дап 14,8-10 Дап 16,16-18 Дап 16,23-34 Дап 19,11-12 Дап 20,10-12 Дап 28,1-6 Дап 28,8-9
294 Ј Е В Р Е Ј С К А СЛИКА СВЕМИРА I. НЕБО (јевр- мн. samaim) има различита значења, која треба разликовати. 1) Небо (небеса, изнад свода небеског), место обитавања Бога (1 цар8,49), „Богнебеса" (Пс 136,26; Окт 11,13; 16,11), Отац небески (Мт 6,9. 14), поред кога се налазе „војске небеске" (Лк 2, 13), анђели небески (Мт 24,36) и „духови праведника" (Јев 12,23); то ј е небо где се савршено испуњава воља Божија (Мт 6,10 „који си на небесима"), одакле ј е дошао Христос (Јн 3,13) и куда се вазнео (Лк 24, 51), и узишао „изнад свију небеса" (Еф 4,10) и одакле ће поново доћи (1 Сол 4,16). To ј е небо отворено и приправљено за спасење грешника (Јн 14,2) кроз Онога који ј е својом крвљу ушао „у само небо" (Јев 9,12.24). Ап. Павле у 2 Кор 12,2 несумњиво подразумева то небо говорећи ο виђењу и ο откривењу Господњем кад ј е био однесен до трећег неба (стих 4). 2) Звездано небо - пространство где су безбројна небеска тела: „звезде небеске" (Јев 11,12) и „силе небеске" (Мт 24,29; 1 цар 8,27). 3) Ваздух над нама, нпр. „небо црвено" (Мт 16, 2 ) , „знак с неба" (Лк 11,16). Ο овом небу се говори као ο оном што се затвара и тад не бива кише (Лк 4,25), и што се отвара тако да очи могу видети славу Божију (Дап 7,56). Последња два значења речи „небо" обухватају се у изразу „небо и земља", тј. оно што зовемо „свет" или „васиона". Нпр. код Мт 5,18 „небо и земља ће проћи". Говори се и ο садашњим небесима и земљи (2 Пет 3,7) и ο првом (прошлом) небу и ο првој земљи (Отк 21,1) насупрот новом небу и ο новој земљи (2 Пет 3,1; Отк 21,1). Ако бисмо небо представили као свод, од којег крајеви додирују земљу, могући су изрази „од краја до краја неба" (Мт 24,31), „од краја земље до краја неба" (Мк 13,27). II. СВОД НЕБЕСКИ (јевр. rakia), Библија га представља прозрачним као куполу, распростртом над земљом. Тај свод раздваја воду од воде (1 Мој 1,6), али тако да га Јевреји могу дохватити (отуда зидање Вавилонске куле!): „разапео си небо као шатор" (кожу, Пс 104, и др.); он има окна - уставе (1 Мој 7,11; Ис 24,16) или врата (Пс 78,23) кроз која пада киша (Мал 3,10). Свод одржава планете привезане за њега (1 Мој 1,14; Мт 24,29). III. АД (јевр. Seol), обично се преводи са „преисподња" (оно што ј е испод последњег дна) или „царство мртвих". Шеол означава „при-
295 кривени бездан" или „празнина унутар", а грчка реч „хадес" - „оно невидљиво". Царство мртвих, где се скупљају људи после смрти (Јов 30, 23), описује најдоњи крај земље (Јез 32,18); то ј е земља таме и сјен смрти (JOB 10,21) са обиталиштима (ПрС 7,27) и вратима (Ис 38,10; Мт 16,18), итд. Из овог царства мртвих нико се не враћа овамо (Јн 16,22). С друге стране, у тај мрак преисподњи продиру зраци који наговештавају почетак дана. Ο тим зрацима су сведочанства ο узимању Еноха или Илије Богом, предосећаји неких верних ο животу после смрти (Пс 73,23), свечане речи Јова ο Искупитељу (Јов 19,25 и даље) и нека јасна сведочанства ο уништењу смрти и васкрсењу мртвих (Ис 25,8;26,19; Дан 12,2 и др.). Управо према Дан 12,2, васкрсење мртвих ће се обавити на два начина, и преисподњаја, по н ο в ο м јеврејском схватању, има два различита дела, одвојена један од другог непремостивом провалијом: један за верујуће, други за безбожне. Први ј е „рај", „врт едемски", где су старозаветни патријарси и праведници, и ту Аврам прима у своје крило сву своју истинску децу. - У другоме се безбожни муче у пламену огњеном (Лк 16,23). Поред речи шеол и ад, у Новом завету има израз геена (на 12 места, нпр. Мт 5,22). Затим, „пећ огњена" (Мт 13,47.50), „мука вечна" (Мт 25,41.46), „тама најкрајња" (Мт 22,13). „Врата ада-пакла" (Мт 16,18) - власт Ада
Ранојеврејска слика света в. небо
296 ТАБЛИЦА ПРАОБРАЗА У ПЕТОКЊИЖЈУ 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Дрво живота ј е праобраз извора бесмртног живота - Христа Жртве су праобраз Голготске жртве Нојев ковчег ј е праобраз Цркве, која спасава верне Дуга ј е праобраз Христа - Помиритеља Бога и људи Мелхиседек ј е праобраз Христа - Цара Правде и Кнеза Мира Лествица у Ветиљу ј е праобраз Богородице, која ј е веза између неба и земље по оваплоћењу Христа 7. Унакрсно полагање руку (1 Мој 48) симболише крст 8. Огњена купина на Хориву ј е праслика оваплоћења Христова, при чему се огањ узима као израз Божанства, а купина - као праслика вечне Дјеве 9. Пасхално јагње ј е праслика „Агнеца непорочна и пречиста" - Христа 10. Прелазак преко Црвеног мора праслика ј е св. крштења 11. Мана у пустињи ј е праобраз хлеба небесног (Христа) 12. Скинија ј е праобраз Цркве Христове: Велики Првосвештеник Исуса Христа; Светиња над светињама - неба 13. Жртве у Скинији су праобраз последње крвне жртве (на Голготи), у историји Цркве Божије на земљи 14. Жезал Аронов ј е праобраз безсеменог зачећа и рођења Христова од Дјеве 15. Кедрово дрво, исоп и-црвени кончић при спаљивању црвене ј у нице, имају овај симболички значај: кедрово дрво симболисало ј е крст Христов; црвени кончић - Христову крв; исоп - Христову благодат 16. Вода очишћења ј е праобраз св. крштења 17. Змија у пустињи праобразује Христа Спаситеља 18. Мојсеј као вођ, избавитељ, велики пророк и посредник између Bo ra и Израиља праобразује Христа, Искупитеља целог човечанства, Врховног Пророка и вечног Посредника између Бога и света.
297
ЖИВОТ И ПУТОВАЊА АПОСТОЛА ПАВЛА Рођен у Тарсу, у Киликији (М. Азија)
(око 1.г. по Хр.) Дап 21,39; 22,3; 2 Кор 11,22; Рим 11,1; Фил 3,4-5
Дечаштво и школовање у Тарсу (у грчкој култури)
претпоставља местима
Школовање за рабина у Јерусалиму (у јудејској култури, тј. на Тори)
Дап 22,3; 23,6; 26,4-5; Гал 1,13-14; Фил 3,5
Из ревности за Закон прогони Цркву
Дап 7,57-8,3; 24,4-5;19; 26,9-11; Гал 1,13-14; Фил 3,6; 1Тим 1,12-13
се
на
многим
Павлово обраћење и рани доживљаји као хришћанина Обраћење на путу за Дамаск
(око 33.г. по Хр.) Дап 9,1-9; 22,511; 26,12-20; 1 Тим 1,12-16
Прихваћен да буде хришћанин
Дап 9,6.8-16; 22,11-16; 26,16-18
Повраћен му вид и бива крштен
Дап 9,17-19; 22,11-16
Сведочи ο Христу у Дамаску
Дап 9,17-22; 26,19-20
Повлачи се у Арабију на молитву, онда бежи у Јерусалим
Гал 1,17-18; Дап 9,23-26; 2Кор 11,32-33
Опоменут у визији да напусти Јерусалим
Дап 9,26-29; 22,17-21; Гал 1,18-20
Проповед у Тарсу
Дап 9,29-30; Гал 1,21-27
Варнава га убеђује да дође у Антиохију у Сирији
Дап 11,19-25
Проповеда у Антиохији
Дап 11,26
Носи у Јерусалим сиромашне
прилоге
за
Овлашћен од Цркве у Антиохији да проповеда многобошцима
Дап 11,27-30; 12,25 Дап 13,1-3
298 Напори an. Павла да за Христа задобије многобожачки свет (пагане) 1. Прво мисионарско путовање (47-49. год.) Дап 13,4-14,28 Селевкија (лука Антиохије) Саламина, на острву Кипру Паф, на острву Кипру Перга, у Памфилији (М. Азија) Антиохија, у Писидији Иконија, у Ликаонији Листра, у Ликаонији Дерва, у Ликаонији Листра, у Ликаонији Иконија, у Ликаонији Антиохија, у Писидији Перга, у Памфилији Антиохија, у Сирији На Апостолсгом сабору у Јерусалиму
(за догађај у сваком месту читалац се упућује на одељак из Библије) Дап 14,4 Дап 13,4-5 Дап 13,6-12 Дап 13,13 Дап 13,14-49 Дап 13,51-52; 14,1-6 Дап 14,6-20 Дап 14,20-21 Дап 14,21-23 Дап 14,21-23 Дап 14,21-23 Дап 14,25 Дап 14,25-28 Дап 15,1-35; Гал 2,1-14
2. Друго мисионарско путовање (50-52. год.) Сирија и Киликија Дерва и Листра, у Ликаонији Фригија и Галатија Троја, у Мизији Самотрак (острво) Неапољ, у Македонији (Европа) Филипи, у Македонији Амфипољ, у Македонији Аполонија, у Македонији Солун Верија Атина, у Ахаји Коринт, у Ахаји Кенхреја (пристаниште у Коринту) Ефес, у провинцији Азији (Мала)
Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап
15,36-41 16,1-5 16,6 16,6-11 16,11 16,11 16,12-40 17,1 17,1 17,1-9 17,10-14 17,15-34 18,1-18 18,18 18,19-21
299 Кссарија Антиохија, у Сирији
Дап 18,22 Дап 18,22
3. Треће мисионарско путовање (53-57. год.) Антиохија, у Сирији Галатија и Фригија Бфес, у провинцији Азија Коринт, (претпоставља се кратка посета у 2 Кор 12,14 и 13,1) Ефес, у провинцији Азија Троја, у Мизији Филипи, у Македонији Илирик, или Далмација Коринт, у Ахаји
Дап 18,22-23 Дап 18,23 Дап 19,1-20
Дап 19,22-41 2 Кор 2,12-13 Дап 20,1 -2 Рим 15,19 Дап 20,3
(Павлово путовање у Јерусалим са прилозима цркава из многобоштва) Филипи, у Македонији Троја, у Мизији Ac, у Мизији Митилина, на острву Лезбосу Самос, острво Трогилија, рт Милит, у Азији Кос, острво Родос, острво Патара, у Ликији Кипар, острво Тир, у Финикији Птолемаида, у Финикији Кесарија Јерусалим
Дап 20,6 Дап 20,6-12 Дап 20,13-14 Дап 20,15 Дап 20,15 Дап 20,15 Дап 20,15-38 Дап21,1 Дап21,1 Дап21,1 Дап 21,3 Дап 21,3-6 Дап 21,7 Дап 21,8-14 Дап 21,15-16
Ап. Павле у Јерусалиму, хашпење и сужањство (57. год.) Подноси извештај Јакову и презвитерима (старешинама) Под заветом исказује поштовање Мојсејевом Закону
Дап 21,17-19 (
Дап 21,20-26; 24,17-18
300 У Храму хватају га Јудејци, спасава га капетан римске војске Са степеница се обраћа светини На суду пред Синедрионом Господ га уверава да ће живети да би сведочио у Риму Јудејци праве заверу да га убију, али безуспешно Воде га у Кесарију на суђење
Дап 21,27-39; 26,21 Дап 21,40-22,29 Дап 22,30-23,9; 24,2-21 Дап 23,10-11 Дап 23,12-32 Дап 23,23-25
Суђење у Кесарији (57-59. год.) На суду пред Феликсом Саслушање пред Феликсом и Друсилом На суду пред Фестом; тражи суд ћесарев На суду пред Агрипом
Дап 24,1-23 Дап 24,24-27 Дап 25,1-12; 28,17-19 Дап 25,13-32
Павла воде као сужња у Рим (59-60. год.) Кесарија Сидон, у Финикији Кипар, острво Мира у Ликији Книд, острво Салмона, на острву Криту ДобраПристаништа, лукана Криту Клауда, острво Малта (Мелита), острво После бродолома 3 месеца проводи на Малти Сиракуза, на Сицилији Ригија, у Италији Потиоли, у Италији Апијев трг, у Италији Три Крчме, у Италији Рим Састаје се с првацима јудејским
Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап
27,1-2 27,3 27,4 27,5-6 27,7 27,7 27,8 27,16-17 27,17-44
Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап Дап
28,1-10 28,11-12 28,13 28,13-14 28,15 28,15 28,16 28,16-22
301 Проповеда већем броју Јудејаца Дап 28,23-29 Допуштено му да две године живи у изнајмљеној кући, проповеда Христа свима који му долазе. Б е л е ш κ а: Овде се завршавају извештаји у Делима апостолским. Неки стручњаци сматрају да ј е ап. Павле био погубљен након две године сужањства. Већи број научника сматра да у познијим посланицима ап. Павла има изјава које се могу схватити једино под претпоставком да ј е пуштен из затвора и да му ј е допуштено да настави своја мисионарска путовања. Места која ј е евентуално посетио јесу: Македонија (1 Тим 1,3); Ефес (1 Тим 3,14); (2 Тим 4,18); Милит (2 Тим 4,20), Троја (2 Тим 4,13), Коринт (2 Тим 4,20), Крит (Тит 1,15) и Никопољ (Тит 3,12). Ако ј е ап. Павле имао намеру да посети Шпанију (Рим 15,24-28), ο томе нема помена. Догађаји споменути у наведеним стиховима не могу се лако уклопити у било који период мисионарске делатности пре Павловог првог сужањства у Риму. После вероватно две године обновљеног мисионарског рада, изгледа да ј е ап. Павле поново притворен. Можда под оптужбом да ј е проповедао религију (хришћанство) коју ј е Рим био ставио ван закона. Тек, Павле ј е поново сужањ у Риму. Његови одани пријатељи напуштају га (2 Тим 1,15; 4,10). Лука остаје постојан (2 Тим 4,11). Апостол Павле моли Тимотеја да му дође у помоћ, и доведе Марка са собом (2 Тим 4,9.11.13). Павле ј е сада сасвим спреман за мучеништво. Предање вели (а нема ваљаног разлога за сумњу у његову тачност) да се ово друго, римско сужањство, окончало смртном пресудом. Он ј е вођен из тамнице Остијским путем до места око 5 км далеко. Ту му ј е одсечена глава као римском грађанину. Највероватније ј е то било 64. год., али могло би бити и тако касно као 67. године. Напомена: Преузето из The Holy Bible, New Revised Standard Version, Nashville, USA, 1990.
302 УВОД У БОГОСЛУЖБЕНА ЧИТАЊА СВЕШТЕНИХ КЊИГА
В е ћ у древној Хришћанској цркви постојала ј е двострука подела Новога
завета:
подела
за црквепу
употребу
и подела
за
научна
истраживања. Овде ћемо најпре говорити ο првој подели. Још нам св. Јустин Мученик хришћанским
црквама
(|
Библија
1 6 5 ) сведочи да с е у
употребљавала
за
првим
читање
на
богослужењима, и да с е сваке недеље у цркви читао по један одељак из Старог
и
Новог
завета
(Дијалог
са
Трифоном).
Св.
Климент
Александријски (| 2 1 5 ) говори ο "највећој перикопи" (одељку) из Прве Коринћанима 6,1 ("Стромата"). За богослужбену употребу цели Нови завет ј е био подељен на два дела, и то на: евангелистарија, праксапостолос,
перикопе или зачала из јеванђеља, и на
који ј е садржавао Дела апостолска и све посланице
Новога завета. Видимо да ј е већ за време св. Јована Златоуста ( f 4 0 7 ) Нови завет био сасвим подељен на зачала, која су била
позната
хришћанима, а које св. Златоуст упућује да их претходно прочитају јер ће ο њима проповедати наредне недеље у цркви. По једна перикопа ј е била одређена да с е прочита једне недеље. На крају зборника библијског текста обично ј е исписиван списак зачала, тзв. синаксар,
ради правилног
распореда читања у црквама. Уколико је тај списак имао и тачан датум када с е зачала имају читати, онда ј е списак називан минологион.
На
почетку зачала обично ј е стајало црвеном бојом: почетак, а на крају: крај. У исто време постојала је и подела на главе,
и ови одељци су касније
добили назив тпитпле, јер су означавали не само поделу текста, него укратко и садржину те главе. Н а пример, Мат 2,1 називао се " О магима"; Јн 2 , 1 : " о свадби у Кани", итд. Ових титли било ј е код Матејевог јеванђеља 6 8 , код Марка 4 8 , код Луке 8 3 , код Јована 17. He зна с е ко их је овако поделио. Изгледа да је александријски ђакон Јефталије у 5. веку поделио за црквену употребу сва четири јеванђеља на 5 7 "анагноза" за читање у црквама. Исто тако ј е
и Апостол имао 57
анагноза, па су
Дела
апостолска имала 16, Павлове посланице 3 1 , саборне 10 анагноза. Број 57 ј е узет из разлога да би с е сваки одељак читао једанпут сваке године:
303 53 недеље и no један одељак за Васкрс, Вазнесење, Духове и Божић. Ове анагнозе су даље дељене на пододељке, чији с е списак налазио на крају богослужбене књиге. Данашња богослужбена подела јеванђеља на зачала изгледа овако: Матеј - 116; Марко - 7 1 ; Лука - 114; Јован - 67. Апостолских зачала има укупно 3 3 5 . С обзиром на то да ј е у грчкој и црквенословенској Библији* био другачији распоред новозаветних књига, наиме, после Дела апостолских долазиле су саборне посланице (њих седам), а затим посланице ев. ап. Павла
(њих
четрнаест),
зачала
Апостола
су
почињала
Делима
апостолским, настављала с е у саборним посланицама, да би тек онда била спроведена у посланицама ап. Павла. Ово данашњег читаоца може у почетку збунити. Међутим, синодски превод Новог завета садржи распоред целог Новог завета на зачала, што ј е од користи за данашњег читаоца, када ј е у питању
прочитање
односних зачала пре одласка у цркву или већ коришћење самог Новог завета уместо књиге Апостола, ако г а нема у цркви на српском језику. П а ипак, читалац ће приметити да повремено читање једног зачала прелази у наредно, или с е унутар зачала неколико стихова пропусти, једино ради добијања потпунијег смисла прочитаног одељка. Данашња подела Светог писма на главе и стихове потиче од Стефана Лангтона, секретара Париског универзитета и потоњег кентерберијског архиепископа ( f 1 2 2 6 ) . После њега ј е Сантес Пагнини (| 1 5 4 1 ) поделио библијски текст на стихове и нумерисао их. Ту нумерацију за Стари завет задржао ј е Роберт Стефан, париски штампар, али ј е за Нови завет учинио нову поделу текста на стихове и тако штампао Нови завет на грчком и латинском језику у Женеви 1 5 5 1 . г. Читалац може приметити да ове поделе понегде нису најлогичније. Међутим, богослужбена подела на зачала је тематски исправнија.
* (За разлику од данашњих издања Библије на српском језику)
304 РЕДОВНА ЈЕВАНЂЕЛСКА И АПОСТОЛСКА ЧИТАЊА (са читањима [паримијама] из Старог завета) Недеља Пасхе - Васкрс На светло Христово Васкрсење на Литургији: Дап 1,1-8; Јн 1,1-17 Тога дана на вечерњи: Јев. Јн 20,19-25 Понедељак: Дап 1,12-17. 21-26 Јн 1,18-28 Уторак: Дап 2,14-21 Лк 24,12-35 Среда: Дап 2,22-36 Јн 1,35-51 Четвртак: Дап 2,38-43 Јн 3,1-15 Петак: Дап 3,1-8; Јн 2,12-22 Субота: Дап 3,11-16 Јн 3,22-33 Недеља 2. по Васкрсу - Томина Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мт 28,16-20 Дап 5,12-20 Јн 20,19-31 Дап 3,19-26 Јн 2,1-11 Дап 4,1-10 Јн 3,16-21 Дап 4,13-22 Јн 5,17-24 Дап 4,23-31 Јн 5,24-30 Дап 5,1-11 Јн 5,30-6,2 Дап 5,21-33 Јн 6,14-27
Нед. 3. по Васкрсу - Мироносица Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мк 16,9-20 Дап 6,1-7 Мк 15,43-16,8 Дап 6,8-7. 5. 47-60 Јн 4,46-54 Дап 8,5-17 Јн 6,27-33 Дап 8,18-25 Јн 6,35-39 Дап 8,26-39 Јн 6,40-44 Дап 8,40-9,19а Јн 20,48-54 Дап 9,196-31 Јн 15,17-16,2
Нед. 4. по Васкрсу - Раслабљеног Јутрења: Литургија:
Лк 24,1-12 Дап 9,32-42 Јн 5,1-15 Понедељак: Дап 10,1-16 Јн 6,56-69 Уторак: Дап 10,21-33 Јн 7,1-13 Среда: (Препсшовљење)
Четвртак: Петак: Субота:
Дап 14,6-18 Јн 7,14-30 Дап 10,34-43 Јн 8,12-20 Дап 10,44-11,10 Јн 8,21-30 Дап 12,1-11 Јн 8,31-42
305 Нед. 5. no Васкрсу - Самарјанке Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 20,1-10 Дап 11,19-26. 29-30 Јн 4,5-42 Дап 12,12-17 Јн 8,42-51 Дап 12,25-13,12 Јн 8,51-59 Дап 13,13-24 Јн 6,5-14 Дап 14,20-27 Јн 9,39-10,9 Дап 15,5-34 Јн 10,17-28а Дап 15,35-41 Јн 10,27-38
Недеља 6. по Васкрсу - Слепога Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда:
Јн 20,11-18 Дап 16,16-34 Јн 9,1-38 Дап 17,1-15 Јн 11,47-57 Дап 17,19-28а Јн 12,19-36а Дап 18,22-28 Јн 12,36-47
Четвртак: Вазнесење Господње Вечерња:
Јутрења: Литургија: Петак:
а) Ис 2,2-3; б) Ис 62,10-12; 63,1-3.7-9; в) Зах 14,1.4. 8-11 Мк 16,9-20 Дап 1,1-12 Лк 24,36-53 Дап 19,1-8 Јн 14,1-11а
Субота:
Дап 20,7-12 Јн 14,106-21 Недеља 7. по Васкрсу - Светих Отаца Јн 21,1-14 Јутрења: Литургија: Дап 20,16-18. 28-36 Јн 17,1-13 Понедељак: Дап 21,8-14 Јн 14,27а-15,7 Уторак: Дап 21,26-32 Јн 16,2б-13а Среда: Дап 23,1-11 Јн 16,15-23 Четвртак: Дап 25,13-19 Јн 16,236-ЗЗа Петак: Дап 27,1-44 Јн 17,18-26 Субота: Дап 28,1-31 и за упокрјене: 1 Сол 4,13-17 Јн 21,14-25 и за упогојене: Јн 5,24-30 Недеља Педесетнице - Духови Вечерња:
Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак:
а)Број 11,16-17.24-19. б)Јл 2,23-32; в) Јез 36,24-28 Јн 20,19-23 Дап 2,1-11 Јн 7,37-52-8,12 Еф 5,9-19 Мт 18,10-20 Рим 1,1-7. 13-17 Мт 4,25-5,13 Рим 1,18-27 Мт 5,20-26 Рим 1,28-2,9 Мт 5,27-32
306 Петак: Субота:
Рим 2,14-29 Мт 5,33-41 Рим 1,76-12 Мт 5,42-48
Четвртак: Петак: Субота:
1. недеља по Духовима - Свих Светих Вечерња:
Јутрења: Литургија:
Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
а) Ис 43,9-14; б) Прем 3,1-9; в) Прем 5,15-24; 6,1-3 Мт 28,16-20 Јев 11,33-12,2а Мт 10,32-33. 37-38; 19,27-30 Рим 2,28-3,18 Мт 6,31-34; 7,9-11 Рим 4,4-12 Мт 7,15-21 Рим 4,13-25 Мт 7,21-23 Рим 5,10-16 Мт 8,23-27 Рим 5,17-6,2 Мт 9,14-17 Рим 3,19-26 Мт 7,1-8
2. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда:
Мк 16,1-8 Рим 2,10-16 Мт 4,18-23 Рим 7,1-13 Мт 9,36-10,8 Рим 7,14-8,2 Мт 10,9-15 Рим 8,2-13 Мт 10,16-22
Рим 8,22-27 Мт 10,23-31 Рим 9,6-17 Мт 10,32-36; 11,1 Рим 3,28-4,3 Мт 7,24-8,4
3. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мк 16,9-20 Рим 5,1-10 Мт 6,22-33 Рим 9,18-33 Мт 11,2-15 Рим 10,11—11,2а Мт 11,16-20 Рим 11,2-12 Мт 11,20-26 Рим 11,13-24 Мт 11,27-30 Рим 11,25-36 Мт 12,1-8 Рим 6,11-17 Мт 8,14-23
4. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак:
Лк 24,1-12 Рим 6,18-23 Мт 8,5-13 Рим 12,4-5. 15-21 Мт 12,9-13 Рим 14,9-18 Мт 12,14-16. 22-30 Рим 15,7-16 Мт 12,38-45 Рим 15,17-29 Мт 12,46-13,3 Рим 16,1-16 Мт 13,4-9
307 Субота:
Рим 8,14-21 Мт 9,9-13
7. недеља по Духовима Јутрења: ЛитургАја:
5. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,12-35 Рим 10,1-10 Мт 8,28-9,1 Рим 16,17-24 Мт 13,10-23 1 Кор 1,1-9 Мт 13,24-30 1 Кор 2,96-3,8 Мт 13,31-36а 1 Кор 3,18-23 Мт 13,366-43 1 Кор 4,5-8 Мт 13,44-54 Рим 9,1-5 Мт 9,18-26
6. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,36-53 Рим 12,6-14 Мт 9,1-8 1 Кор 5,9-6,11 Мт 13,54-58 1 Кор 6,206-7,12а Мт 14,1-13 1 Кор 7,126-24 Мт 14,35-15,11 1 Кор 7,24-35 Мт 15,12-21 1 Кор 7,35-8,7 Мт 15,29-31 Рим 12,1-3 Мт 10,37-11,1
Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јл 2.1-10 Рим 15,1-7 Мт 9,27-35 1 Кор 9,13-18 Мт 16,1-6 1 Кор 10,5-12 Мт 16,6-12 1 Кор 10,12-22 Мт 16,20-24 1 Кор 10,28-11,7 Мт 16,24-28 1 Кор 11,8-22 Мт 17,10-18 Рим 13,1-10 Мт 12,30-37
8. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак:
Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 20,11-18 1 Кор 1,10-18 Мт 14,14-22 1 Кор 11,31-12,6 Мт 18,1-11 1 Кор 12,12-26 Мт 18,18-23; 19,1-2. 13-15 1 Кор 13,4-14,5 Мт 20,1-16 1 Кор 14,6-19 Мт 20,17-28 1 Кор 14,26-40 Мт 21,12-14. 17-20 Рим 14,6-9 Мт 15,32-39
9. недеља по Духовима Јутрења: Литургија:
Јн 20,19-31 1Кор 3,9-17 Мт 14,22-34
308 Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
1 Кор 15,12-19 Мт 21,18-22 1 Кор 15,29-38 Мт 21,23-27 1 Кор 16,4-12 Мт 21,28-32 2 Кор 1,1-7 Мт 21,43-46 2 Кор 1,12-20 Мт 22,23-33 Рим 15,30-33 Мт 17,24-18,4
10. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 21,1-14 1 Кор 4,9-16 Мт 17,14-23а 2Кор 2,4-15а Мт 23,13-22 2 Кор 2,14-3,3 Мт 23,23-28 2 Кор 3,4-11 Мт 23,29-39 2Кор4,1-6 Мт 24,13-28 2Кор 4,13-18 Мт 24,27-33. 42-51 2 Кор 1,3-9 Мт 19,3-12
11. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак:
Јн 21,15-25 1 Кор 9,2-12 Мт 18,23-35 2 Кор 5,10-15 Мк 1,9-15 2 Кор 5,15-21 Мк 1,16-22
Среда: Четвртак: Петак: Субота:
2 Кор 6,11-16а Мк 1,23-28 2Кор 7,16-10 Мк 1,29-35 2 Кор 7,10-16 Мк 2,18-22 1 Кор 1,26-29 Мт 20,29-34
12. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мт 28,16-20 1 Кор 15,1-11 Мт 19,16-26 2 Кор 8,7-15 Мк 3,6-12 2 Кор 8,16-9,5 Мк 3,13-19 2Кор 9,12-10,7 Мк 3,20-27 2Кор 10,76-18 Мк 3,28-35 2Кор 11,5-21 Мк 4,1-9 1 Кор 2,6-9 Мт 22,15-22
13. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак:
Мк 16,1-8 1 Кор 16,13-24 Мт 21,33-42 2Кор 12,10-19 Мк 4,10-23 2Кор 12,20-13,2 Мк 4,24-34 2 Кор 13,3-13 Мк 4,35-41 Гал 1,1-10. 20-2,5 Мк 5,1-20
309 Петак: Субота:
Гал 2,6-10 Мк 5,22-24. 35-6,1 1 Кор 4,1-5 Мт 23,1-12
14. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мк 16,9-20 2 Кор 1,21-2,4 Мт 22,2-14 Гал 2,11-16 Мк 5,24-34 Гал 2,21-3,7 Мк 6,1-7 Гал 3,15-22 Мк 6,7-13 Гал 3,23-4,5 Мк 6,30-45 Гал 4,8-21 Мк 6,45-53 1 Кор 4,17-5,5 Мт 24,1-13
15. недеља по Духовимг Јутрења: Литургија:
Лк 24,1-12 2 Кор 4,6-15 . Мт 22,35-46 Понедељак: Гал 4,28-5,10 Мк 6,54-7,8 Уторак: Гал 5,11-21 Мк 7,5-16 Среда: Гал 6,2-10 Мк 7,14-24 Четвртак: Еф 1,1-9а Мк 7,24-30 Петак: Еф 1,7-17 Мк 8,1-10 Субота: 1 Кор 10,23-28 Мт 24,34-44
16. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,12-35 2Кор 6,1-10 Мт 25,14-30 Еф 1,22-2,3 Мк 1,46-52 Еф 2,19-3,7 Мк 11,11-23 Еф 3,8-21 Мк 11,23-26 Еф 4,14-19 Мк 11,27-33 Еф 4,17-25а Мк 12,1-12 1 Кор 14,20-25 Мт 25,1-13
17. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,36-53 2 Кор 6,166-7,1 Мт 15,21-28 Еф 4,25-32 Лк 3,19-22 Еф 5,20-26 Лк 3,23-1,1 Еф 5,25-ЗЗа Лк 4,1-15 Еф 5,33-6,9 Лк4,16-22а Еф 6,18-24 Лк 4,226-30 1 Кор 15,39-45 Лк 4,31-36
18. недеља по Духовима Јутрења: Литургија:
Јн 20,1-10 2 Кор 9,6-11 Лк 5,1-11
310 Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Флп 1,1-7 Лк 4,37-44 Флп 1,8-14 Лк 5,12-16 Флп 1,12-20а Лк 5,33-39 Флп 1,20б-27а Лк 6,12-19 Флп 1,27-2,4 Лк 6,17-23а 1 Кор 15,58-16,3 Лк 5,17-26
19. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 20,11-18 2Кор 11,31-12,6 Лк 6,31-36 Флп 2,12-16 Лк 6,24-30 Флп 2,17-23 Лк 6,37-45 Флп 2,24-30 Лк 6,46-7,1 Флп 3,1-8 Лк 7,17-30 Флп 3,86-19 Лк 7,31-35 2Кор 2,8-11 Лк 5,27-32
20. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак:
Јн 20,19-31 Гал 1,11-19 Лк 7,11-16 Флп 4,10-23 Лк 7,36-50 Кол 1,1-2. 7-11 Лк 8,1-3
Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Кол 1,18-23 Лк 8,22-25 Кол 1,24-29 Лк 9,7-11 Кол 2,1-7 Лк 9,12-18 2 Кор 3,12-18 Лк 6,1-10
21. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 21,1-14 Гал 2,16-20 Лк 8,5-15 Кол 2,13-20 Лк 9,18-22 Кол 2,20-3,3 Лк 9,23-27 Кол 3,17-4,1 Лк 9,44-50 Кол 4,2-9 Лк 9,49-56 Кол 4,10-18 Лк 10,1-15 2Кор 5,1-10 Лк 7,2-10
22. недеља по Духовима Јутрења:
Јн 21,15-25
Литургија:
Гал 6,11-18 Лк 16,19-31 1 Сол 1,1-5 Лк 10,22-24 1 Сол 1,6-10 Лк 11,1-10 1 Сол 2,1-8 Лк 11,9-13 1 Сол 2,9-14а Лк 11,14-23
Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак:
311 Петак: Субота:
1 Сол 2,14-19 Лк 11,23-26 2 Кор 8,1-5 Лк 8,16-21
23. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мт 28,16-20 Еф 2,4-10 Лк 8,26-39 1 Сол 2,20-3,8 Лк 11,29-33 1 Сол 3,9-13 Лк 11,34-41 1 Сол 4,1-12 Лк 11,42-46 1 Сол 5,1-8 Лк 11,47-12,1 1 Сол 5,9-13. 24-28 Лк 12,2-12 2 Кор 11,1-6 Лк 9,1-6
24. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мк 16,1-8 Еф 2,14-22 Лк 8,41-56 2 Сол 1,1-10 Лк 12,13-15. 22-31 2 Сол 1,10-2,2 Лк 12,42-48 2 Сол 2,1-12 Лк 12,48-59 2 Сол 2,13-3,5 Лк 13,1-9 2 Сол 3,6-18 Лк 13,31-35 Гал 1,3-10 Лк 9,37-43
25. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Мк 16,9-20 Еф 4,1-6 Лк 10,25-37 1 Тим 1,1-7 Лк 14,12-15 1 Тим 1,8-14 Лк 14,25-35 1 Тим 1,18-20; 2,8-15 Лк 15,1-10 1 Тим 3,1-13 Лк 16,1-9 1 Тим 4,4-8. 16 Лк 16,15-18; 17,1-4 Гал 3,8-12 Лк 9,57-62
26. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,1-12 Еф 5,9-19 Лк 12,16-21 1 Тим 5,1-10 Лк 17,10-25 1 Тим 5,11-21 Лк 17,26-37 1 Тим 5,22-6,11 Лк 18,15-17. 26-30 1 Тим 6,17-21 Лк 18,31-34 2 Т и м 1,1-2. 8-18 Лк 19,12-28 Гал 5,22-6,2 Лк 10,19-21
27. недеља по Духовима Јутрења: Литургија:
Лк 24,12-35 Еф 6,10-17 Лк 13,10-17
312 Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
2 Тим 2,20-26 Лк 19,37-44 2 Т и м 3,16-4,4 Лк 19,45-48 2 Тим 4,9-22 Лк 20,1-8 Тит 1,5-14-2,1 Лк 20,9-18 Тит 1,15-2,9 Лк 20,19-26 Еф 1,16-23 Лк 12,32-40
28. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,36-53 Кол 1,12-18 Лк 14,16-24 Јев 3,5-11. 17-19 Лк 20,27-44 Јев 4,1-13 Лк 21,12-19 Јев 5,11-6,8 Лк 21,5-7.10-11.20-24 Јев 7,1-6 Лк 21,28-33 Јев 7,18-25 Лк 2 1 , 3 7 - 2 2 , 8 Еф 2,11-13 Лк 13,18-29
29. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак:
Јн 20,1-10 Кол 3,4-11 Лк 17,12-19 Јев 8,7-13 Мк 8,11-21 Јев 9,8-10. 15-23 Мк 8,22-26
Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јев Мк Јев Мк Јев Мк Еф Лк
10,1-18 8,30-34 10,35-11,7 9,10-16 11,8. 11-16 9,33-41 5,1-8 14,1-11
3 0 . недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 20,11-18 Кол 3,12-16 Лк 18,18-27 Јев 11,17-23. 27-31 Мк 9,42-10,1 Јев 12,25-26; 13,22-25 Мк 10,2-12 Јак 1,1-18 Мк 10,11-16 Јак 1,19-27 Мк 10,17-27 Јак 2,1-13 Мк 10,23-32 Кол 1,3-6 Лк 16,10-15
3 1 . недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда:
Јн 20,19-31 1 Тим 1,15-17 Лк 18,35-43 Јак 2,14-26 Мк 10,46-52 Јак 3,1-10 Мк 11,11-23 Јак 3 , 1 1 ^ , 6 Мк 11,23-26
313 Четвртак: Петак:
Субота:
Јак 4 , 7 - 5 , 9 Мк 11,27-33 1 Пет 1,1-2. 10-12; 2,6-10 Мк 12,1-12 1 Сол 5,14-23 Лк 17,3-10
недеље јеванђеља читају овим редом: Лука 18,18-27; Лука 18,35-43; Матеј 15,21-28 и Лука 19,1-10. Ова напомена се односи на јеванђелска читања недељом.
32. недеља по Духовима Напомена: У недељу пред оном у којој се чита јеванђеље ο митару и фарисеју (а која ј е означена као 33. недеља, а међутим она може бити 34, 35, 36. и 37) увек се чита јеванђеље по Луки 19,1-10. Због тога после 3 1 . недеље треба пазити на то, када ће доћи Недеља ο митару и фарисеју. Ако она дође као 34, 35, 36. или чак 37, онда се после 31. недеље убацују следећа јеванђеља: 1) Ако недостаје јеванђеље за једну недељу, онда се 32. недеље чита јеванђеље по Матеју 15,21-28. 2) Ако недостаје јеванђеље за две недеље, онда се 32. недеље чита јеванђеље по Матеју 15,21-28, a 33. недеље јеванђеље по Луки 19,1-10.
Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 21,1-14 1 Тим 4,9-15 Лк 19,1-10 1 Пет 2,21-3,9 Мк 12,13-27 1 Пет 3,10-22 Мк 12,18-27 1 Пет 4,1-11 Мк 12,28-37 1 Пет 4 , 1 2 - 5 , 5 Мк 12,38-44 2 П е т 1,1-10 Мк 13,1-8 2 Т и м 2,11-19 Лк 18,2-8
33. недеља по Духовима Јутрења: Литургија:
3) Ако недостаје јеванђеље за три недеље, онда се 32. недеље чита јеванђеље 31. недеље, Лука 18,35-43; 33. недеље јеванђеље 17. недеље - Матеј 15,21-28; 34. недеље јеванђеље по Луки 19,1-10.
Понедељак:
4) Ако недостаје јеванђеље за четири недеље, онда се после 31.
Четвртак:
Уторак: Среда:
Јн 20,11-18 Кол 3,12-16 Лк 18,18-27 Јев 11,17-23. 27-31 Мк 9,42-10,1 Јев 12,25-26; 13,22-25 Мк 10,2-12 Јак 1,1-18 Мк 10,11-16 Јак 1,19-27 Мк 10,17-27
314 Петак: Субота:
Јак 2,1-13 Мк 10,23-32 Кол 1,3-6 Лк 16,10-15
34. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак:
Субота:
Јн 20,19-31 1 Тим 1,15-17 Лк 18,35-43 Јак 2,14-26 Мк 10,46-52 Јак 3,1-10 Мк 11,11-23 Јак 3,11-4,6 Мк 11,23-26 Јак 4,7-5,9 Мк 11,27-33 1 Пет 1,1-2. 10-12; 2,6-11 Мк 12,1-12 1 Сол 5,14-23 Лк 17,3-10
35. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Лк 24,36-53 2 Кор 6,16-7,1 Мт 15,21-28 Еф 4,25-32 Лк 3,19-22 Еф 5,20-26 Лк 3,23-4,1 Еф 5,25-ЗЗа Лк 4,1-15 Еф 5,33-6,9 Лк 4,16-22а Еф 6,18-24 Лк 4,226-30 1 Кор 15,39-45 Лк 4,31-36
36. недеља по Духовима Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јн 21,1-14 1Тим4,9-15 Лк 19,1-10 1 Пет 2,21-3,9 Мк 12,13-17 1 Пет 3,10-22 Мк 12,18-27 1 Пет 4,1-11 Мк 12,28-37 1Пет4,12-5,5 Мк 12,38-44 2 Пет 1,1-10 Мк 13,1-8 2 Тим 2,11-19 Лк 18,2-8
Недеља ο митару и фарисеју Јутрења: Литургиј а: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јеванђеље недељно васкрсно 2 Тим 3,10-15 Лк 18,10-14 2 Пет 1,20-2,9 Мк 13,9-13 2 Пет 2,9-22 Мк 13,14-23 2 Пет 3,1-18 Мк 13,24-31 1 Јн 1,8-2,6 Мк 13,31-14,2 1 Јн 2,7-17 Мк 14,3-9 2ТимЗ,1-9 Лк 20,45-21,4
315 Недеља ο блудном сину
Недеља сиропусна
Јутрења:
Јеванђеље недељно васкрсно
Јутрења:
Литургија:
1 Кор 6,12-20 Лк 15,11-32 1 Јн 2,18-3,10 Мк 11,1-11 1 Јн 3,11-20 Мк 14,10-42 1 Јн 3,21^1,6 Мк 14,43-15,1 1 Јн 4,20-5,21 Мк 15,1-15 2 Јн 1,1-13 Мк 15,22. 25. 33-41 1 Кор 10,23-28 Лк 21,8-9.25-27.33-36 (задушнице) 1 Сол 4,13-17 Јн 5,24-30
Литургија:
Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Недеља месопусна Јутрења: Литургија: Понедељак: Уторак: Среда: Четвртак: Петак: Субота:
Јеванђеље недељно васкрсно 1 Кор 8,8-9,2 Мт 25,31-46 3 Јн 1,1-15 Лк 19,29-40; 22,7-39 Јд 1,1-10 Лк 22,39-42. 456-23,1 нема Литургије Јд 1,11-25 Лк 23,1-34. 44-56 нема Литургије Рим 14,19-26 и Гал 5,22-6,2 Мт 6,1-13 и Мт 11,27-30
Среда HaVInacy: На вечерњи: Петак НаУ1часу: На вечерњи:
Јеванђеље недељно васкрсно Рим 13,116-14,4 Мт 6,14-21 Јоил 2,12-16 Јоил 3,12-21 Зах 8,7-17 Зах 8,19-23
316 АПОСТОЛИ И Ј Е В А Н Ђ Е Љ А С У Б О Т О М И Н Е Д Е Љ О М В Е Л И К О Г ПОСТА I субота поста {Теодорова субота): На Литургији: I недеља: (Чиста) На јутрењи васкрсно-јеванђеље На Литургији:
Субота II поста: II недеља: (Пачиста) На јутрењи васкрсно јеванђеље На Литургији:
Субота III поста: III недеља: (Крстопоклона) Најутрењи васкрсно јеванђеље На Литургији:
Субота IV поста: IV недеља: (Средопосна) На јутрењи васкрсно јеванђеље На Литургији:
Субота V поста:
V недеља: (Глувна) На јутрењи васкрсно јеванђеље На Литургији:
Субота VI поста: (Лазарева):
Јев 1,1-12 и светоме: 2 Тим 2,1-10 Мк 2,23-3,1-5 и светоме: Јн 15,17-16,1-2
Јев 11,24-26.32-12,2 Јн 1,43-51 Јев 3,12-16 и упок.: 1 Сол 4,13-17 Мк 1,35-44 и упок.: Јн 5,24-30
Јев 1,10-2,3 и светоме: Јев 7,26-8,2 Мк 2,1-12 и светоме: Јн 10,9-16 Јев 10,32-38 иупок.: 1 Сол 4,13-17 Мк 2,14-17 и упок.: Јн 5,24-30
Јев 4 , 1 4 - 5 , 6 Мк 8,34-9,1 Јев 6,9-12 и упок.: 1 Кор 15,47-57 Мк 7,31-37 и за упок.: Јн 5,24-30
Јев 6,13-20 и светоме: Еф 5,9-19 Мк 9,17-31 и светоме: Мт 4,25-5,12 Јев 9,24-28 и Богородици: Јев 9,1-7 Мк 8,27-31 и Богородици: Лк 10,38-42; 11,27-28
Јев 9,11-14 и преподобној: Гал 3,23-29 Мк 10,3245 и преподобној: Лк 7,36-50 Јев 12,28-13,8
317 V I недеља - Цвети: Јутрења: Литургија:
Мт 21,1-11. 15-17 Флп 4,4-9 Јн 12,1-18
Уз Велику недељу Велики
понедељак:
Велики
Јутрења: III час: VI час: I X час:
Мт 21,18-43 Матеј 1. до 14. главе Матеј 15. до 28. гл. (крај) Марко 1. до 8. главе
Јутрења: Лк 22,1-39 Литургија: 1 Кор 11,23-32 Мт 26,2-20; Јн 13,3-17; Мт 26,21-39; Лк 22,43-45; Мт 26,40-27,1-2 На Омивању ногу: Јн 13,1-11 После Омивања ногу: Јн 13,12-31
Пређеосвећена Литургија: Мт 24,3-35 Велики Јутрења: III час: VI час: I X час:
уторак: Мт 2 2 , 1 5 - 2 3 , 3 9 Марко 9. до 16. гл. (крај) Лука 1. до 8. главе Лука 9. до 16. главе
Пређеосвећена Литургија: Мт 2 4 , 3 6 - 2 6 , 2 Велика Јутрења: III час: VI час: I X час:
среда: Јн 12,17-50 Лука 17. до 24. гл. (крај) Јован 1. до 6. главе Јован 7. до 13. гл. стих32
Пређеосвећена Литургија: Мт 26,6-16
четвртак:
Велики петак, в. стр. 321 Велша
субота,
в. стр. 321
318 П А Р И М И Ј Е * УЗ В Е Л И К И ПОСТ Сиропусна недеља Среда Ha VI часу: Јоил 2,12-26 На вечерњи: Јоил 3,12-21
Петак Н а У 1 ч а с у : Ис 3,1-14 На вечерњи: Пост 2,20-25; 3,1-20 ПрС 3,19-34 II недеља поста
Петак Н а У 1 ч а с у : Зах 8,7-17 На вечерњи: Зах 8,19-23 I недеља поста
Понедељак H a V l 4 a c y : Ис 4,2-6; 5,1-7 На вечерњи: Пост 3,21-24; 4,1-7 ПрС 3,34-35; 4,1-22
Понедељак Н а У 1 ч а с у : Ис 1,1-20 На вечерњи: Пост 1,1-13; ПрС 1,1-20
Уторак Н а У 1 ч а с у : Ис 5,7-16 На вечерњи: Пост 4,8-15; ПрС 5,1-15
Уторак H a V l 4 a c y : Ис 1,19-31; 2,1-3 На вечерњи: Пост 1,14-23 ПрС 1,20-33
Среда Н а У 1 ч а с у : Ис 5,16-25 На вечерњи: Пост 4,16-26 ПрС 5,15-23; 6,1-3
Среда Н а У 1 ч а с у : Ис 2,3-11 На вечерњи: Пост 1,24-31; 2,1-3 ПрС 2,1-22
Четвртак Н а У 1 ч а с у : Ис 6,1-12 На вечерњи: Пост 5,1-24 ПрС 6,3-20
Четвртак H a V l 4 a c y : Ис 2,11-21 На вечерњи: Пост 2,4-19 ПрС 3,1-18
Петак HaVl4acy: Ис 7,1-14 На вечерњи: Пост 5,32; 6,1-8 ПрС 6,20-35; 7,1
* Паримија значи: прича. To с у изабрани одељци из старозаветних књига који с е читају на вечерњи уочи празника. О д н о с е с е на догађај који Црква п р о с л а в љ а - они с у праслика одређеног новозаветног догађаја. Читају с е и на часовима ( V I ) Великог поста.
319 I I I недеља поста Понедељак Ha VI часу: Ис 8,13 -22; 9,1 -7 На вечерњи: Пост 6,9-22 ПрС 8,1-21 Уторак Н а У 1 ч а с у : Ис 9,9-21; 10,1-4 На вечерњи: Пост 7,1-5 ПрС 8,32-36; 9,1-11
Среда Ha VI часу: Ис 26,21; 27,1 -9 На вечерњи: Пост 9,18-29; 10,1 ПрС 12,23-13,1-9 Четвртак Н а У 1 ч а с у : Ис 28,14-22 На вечерњи: Пост 10,32-11,1-9 ПрС 13,20-26; 14,1-6 Петак: H a V I n a c y : Ис 29,13-23 На вечерњи: Пост 12,1-7 ПрС 14,15-26
Среда На У1часу: Ис 10,12-20 На вечерњи: Пост 7,6-9 ПрС 9,12-18
V недеља поста
Четвртак Н а У 1 ч а с у : Ис 11,10-16; 12,1-2 На вечерњи: Пост 7,11-24; 8,1-3 ПрС 10,1-22
Понедељак Ha VI часу: Ис 37,33-38; 38,1-6 На вечерњи: Пост 13,12-28 ПрС 14,27-35; 15,1-4
Петак Ha У1часу: Ис 13,2-13 На вечерњи: Пост 8,4-21 ПрС 10,3-32; 11,1-12
Уторак H a V I q a c y : Ис 40,18-31 На вечерњи: Пост 15,1-15 ПрС 15,7-19
I V недеља поста
Среда H a V I a c y : Ис 41,4-14 На вечерњи: Пост 17,1-9 ПрС 15,20-33; 16,1-9 4
Понедељак Ha VI часу: Ис 14,24-32 На вечрњи: Пост 8,21-22; 9,1-7 ПрС 11,19-31; 12,1-6 Уторак H a V I n a c y : Ис 25,1-9 На вечерњи: Пост 9,8-17 ПрС 12,8-22
Четвртак HaVl4acy: Ис 42,5-16 На вечерњи: Пост 18,20-33 ПрС 16,17-33; 17,1-17
320 Петак H a V I n a c y : Ис 45,11-17 Ha вечерњи: Пост 22,1-18 ПрС 17,28; 18,1-5 V I недеља поста Понедељак H a V I n a c y : Ис 48,17-22; 49,1-4 На вечерњи: Пост 27,1-41 ПрС 19,16-25 Уторак H a V I n a c y : Ис 49,6-10 На вечерњи: Пост 31,3-16 ПрС 21,3-31
На Литургији: Јев 12,28-13,8 Јн 11,1-45
В Е Л И К А ИЛИ СТРАДАЛНА СЕДМИЦА Велики понедељак H a V l 4 a c y : Јез 1,1-20 На вечерњи: Изл 1,1-20 JOB 1,1-12 Велики уторак H a V I n a c y : Јез 1,21-28; 2,1 На вечерњи: Изл 2,5-10; JOB 1,13-22
Среда H a V I n a c y : Ис 58,1-11 Навечерњи: Пост43,26-31;45,1-16 ПрС 21,23-31; 22,1-4
Велика среда H a V I a c y : Јез 2,3-10; 3,1-3 На вечерњи: Изл 2,11 -22 JOB 2,1-10
Четвртак НаУ1часу: Ис 65,8-16 На вечерњи: Пост 46,1-7 ПрС 33,15-35; 24,1-5
Велики четвртак
Петак НаУ1часу: Ис 66,10-24 На вечерњи: Пост 49,33; 50,1-26 ПрС 31,8-32 Лазарева субота На великој вечерњи: а) Пост 49,1-2. 8-12 б) Соф 3,14-19 в) Зах 9,9-15
4
На1часу:
Јер 11,18-23; 12,1-5. 9-11. 14-15 На вечерњи: а) Изл 19,10-19 б) JOB 38,1-25; 42,1-5 в ) И с 50,4-13 На јутрењи (која се служи на Велики четвртак увече) чита се дванаест јеванђеља ο Христовом страдању: 1. Јн 13,316-18,1 2. Јн 18,1-28 3. Мт 26,57-75 4. Јн 18,28-19,16 5. Мт 27,3-32 6. Мк 15,16-32
7. 8. 9. 10. 11. 12.
Мт 27,33-54 Лк 23,32-49 Јн 19,25-37 Мк 15,43-47 Јн 19,38-42 Мт 27,62-66
321
Велики петак α. Царски часови I Зах 11,10-13/Гал 6,14-18/ Мт 27,1-56 III Ис 50,4-11 /Рим 5,6-11/ Мк 15,16-41 VI Ис 52,13-15; 53,1-12; 54,1 /Јев 2,11-18/Лк 23,32-49 IX Јер 11,18-23; 12,1-5. 9-11. 14-15 /Јев 10,19-31 /Јн 18,28-19,37 б. На вечерњи (изношење плаштанице) Паримије: а) Изл 33,11-23 б) JOB 42,12-17 в) Ис 52,13-15; 53,1-12; 54,1 Апостол: 1 Кор 1,18-2,2 Јеванђеље: Мт 27,1-38; Лк 23,39-43; Мт 27,39-54; Јн 19,31-37; Мт 27,55-61 Велика субота На јутрењи (која се служи на Велики петак увече) Паримија: Јез 37,1-14 Апостол: 1 Кор 5,66-8 Јеванђеље: Мт 27,62-66 На вечерњи (служи се са Литургијом св. Василија на Велику суботу):
1 Пост 1,1-13 2. Ис 60,1-16 3. Изл 12,1-11 4. Јона - цела књига 5. ИНав 5,10-15 6. Изл 13,20-22; 14,1-32; (15,1-19) 7. Соф 3,8-15 8. 1 цар 17,8-23 9. Ис 61,10-11; 63,1-5 10. Пост 22,1-18 11. Ис 61,1-9 12.2 цар 4,8-37 13.Ис 63,11-19; 54,1-5 14. Јер 31,31-34 15. Дан 3,1-56, (57-88) Литургија: Рим 6,3-11 Мт 26,1-20
322 СТАРОЗАВЕТНА ЧТЕНИЈА У В Р Е М Е ПЕДЕСЕТНИЦЕ IV недеља ио Васкрсу
Недеља
Преполовљење (среда) а) Мих 4,2-3. 5; 6,2-5. 8; 5,4 б) И с 5 5 , 1 ; 12,3-4; 55,2-3. 6-13 в) ПрС 9,1-11
а) Ис 43,9-14 б) Прем 3,1-9 в) Прем 5,15-24; 6,1-3
Светих
Ј Е В А Н Ђ Е Љ А ЈУТАРЊА
VI недеља по Васкрсу Вазнесење Господње (четвртак) а) Ис 2,2-3 б) Ис 62,10-12; 63,1-3. 7-9 в) Зах 14,4. 8-11 VII недеља по Васкрсу Светих 318 отаца у Никеји В. паримије светим Оцима Недеља Педесетнице
Свих
- Духови
а)Бр 11,16-17. 24-29 б) Јоил 2,23-32 в) Јез 36,24-28
В А С К Р С Н А 1. Мт 28,16-20 2. Мк 16,1-8 3. Мк 16,9-20 4. Лк 24,1-12 5. Лк 24,12-35 6. Лк 24,36-53 7. Јн 20,1-10 8. Јн 20,11-18 9. Јн 20,19-31 10. Јн 21,1-14 11. Јн 21,15-25
АПОСТОЛИ И Ј Е В А Н Ђ Е Љ А Н Е П О К Р Е Т Н И Х ПРАЗНИКА СА ПАРИМИЈАМА УОЧИ ПРАЗНИКА Рођење Пресвете Богородице а)Пост 28,10-17 б) Јез 43,27-44,1-4 в)ПрС 9,1-11 Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Флп 2,5-11 Лк 10,38-42; 11,27-28
Недеља пред Крстовдан: Литургија: Јн 3,13-17
Крстовдан: а)Изл 15,22-16,1 б)ПрС 3,11-18 в) Ис 60,11-16
323 Јутрења: Јн 12,28-36а Литургија: 1 Кор 1,18-24 Јн 19,66-11а. 13-20. 25-28. ЗОв. -35 Недеља по Крстовдану: Литургија: Мк 8,34-38; 9,1 Покров Пресвете Богородице служба Богородици; паримије и јеванђеље као на Малу Госпођу, апостол као на Ваведење. Недеља светих Отаца Седмог васељенског сабора: Литургија: Јн 17,1-13 Света Петка Параскева паримије преподобним женама Јутрења: Лк 7,36-50 Литургија: Гал 3,23-29 Мт 25,1-13 Митровдан: а ) И с 63,15-19; 64,1-5. 8-9 6) Јер 2,2-12; в)Прем 4,7-15 Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Јев 12,6-13. 25-27 и Јн 15,27-16,2 Мт 8,23-27 и 2 Тим 2,1-19; Аранђеловдан: а)ИНав 5,13-15 б) Суд 6,2. 7. 11-24 в) Ис 14,7-20
Јутрења: Мт 13,24-30. 36-43 Литургија: Јев 2,2-10 Лк 10,16-21 Ваведење: а) Изл 40,1-5. 9-10. 16. 34-35; б) 1 цар 7,51-8,1. 3-7. 6-11 в) Јез 43,27-44,1-4 Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Јев 9,1-7 Лк 10,38-42; 11,27-28 Никољдан: а) ПрС 10,7. 6; 3,13-16; 8,6. 34-35. 4. 12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4 б) ПрС 10,31-32; 11,1-2. 4. 3. 5-12 в)Прем 4,7-15 Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,17-21 Лк 6,17-236 Недеља св. Праотаца: Литургија: Кол 3,4-11 Лк 14,16-24 Недеља св. Отаца (пред Божић): Литургија: Јев 11,9-10. 17-23. 32-40 Мт 1,1-25 Бадњидан: Царски часови: I Мих 5,2-4; Јев 1,1-12; Мт 1,18-25 III Јр/Вар 3,36-4,1-4; Гал 3,23-29; Лк 2,1-20 VI Ис 7,10-16; 8,1-4. 9-10; Јев 1,10-2,3; Мт 2,1-12 IX Ис 9,6-7; Јев 2,11-18; Мт 2,13-23
324 Бденије: 1)Пост 1,1-13 2) Бр 24,2-3. 5-9. 17-18 3) Мих 4,6-7; 5,2-4 4) Ис 11,1-10 5) Јр/Вар 3,36-38; 4,1-4 6) Дан 2,31-36. 44-45 7) Ис 9,6-7 8) Ис 7,10-16; 8,1-4. 8-10 Литургија светог Василија Великог: Јев 1,1-12 и Л к 2,1-20 Ако ј е у суботу или недељу: Гал 3,15-22 Мт 13,31-36 Рођење Христово - Божић: Јутрења: Мт 1,18-25 Литургија: Гал 4,4-7 Мт 2,1-12 Сабор Пресвете Богородице: Литургија: Јев 2,11-18 Мт 2,13-23 Свети првомученик и архиђакон Стефан: Литургија: Дап 6,8-15; 7,1-5. 47-60 Мт 21,33-42 Недеља по Божићу: Литургија: Гал 1,11-19 Мт 2,13-23 Обрезање Господње: а) Пост 17,1-2. 4-8. 3. 9-12. 14 б) ПрС 8,22-30; в)ПрС 10,31-11,1-2. 4. 3. 5-12
Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Кол 2,8-12 Лк 2,20-21. 40-52 и св. Василије: Јев 7,26-8,2 Лк 6,17-23 На молебну на Нову годину: Лк 4,16-22 Недеља пред Богојављењем: Литургија: 2 Тим 4,5-8 Мк 1,1-8 Царски часови пред Богојављење: I Ис 35,1-10; Дап 13,25-32; Мт 3,1-11 III Ис 1,16-20; Дап 19,1-8; Мк 1,1-8 VI Ис 12,3-6; Рим 6,3-11; Мк 1,9-15 IX Ис 49,8-15; Тит 2,11-14; 3,4-7; Мт 3,13-17 Уочи Богојављења Бденије - паримије: 1)Пост 1,1-13 2)Изл 14,15-18.21-23.27-29 3) Изл 15,22-16,1; 4) ИНав 3,7-8. 15-17 5) 2 цар 2,6-14 6) 2 цар 5,9-14 7) Ис 1,16-20 8) Пост 32,1-10 9) Изл 2,5-10 10) Суд 6,36-40 11) 1 цар 18,30-39 12) 2 цар 2,19-22 13) Ис 49,8-15
325 Литургија св. Василија Великог: 1 Кор 9,19-27 Лк 3,1-18 Велико водоосвећење: а) Ис 35,1-10; б) Ис 55,1-13; в) Ис 12,3-6 1 Кор 10,1-4 Мк 1,9-11 Богојављење: Јутрења: Мк 1,9-11 Литургија: Тит 2,11-14; 3,4-7 Мт 3,13-17 Свети Јован Крститељ: Вечерња: Паримије Претече Литургија: Дап 19,1-8 Јн 1,29-34 Недеља по Богојављењу: Литургија: Еф 4,7-13 Мт 4,12-17 Свети Сава: Вечерња: а) ПрС 10,7-6; 3,13-16; 8,6. 34-35. 4. 12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4 б)Прем 4,7. 16-17. 19-20; 5,1-7 в)ПрС 10, 31-32; 11,2; 10,2; 11,7. 19; 13,2. 9; 15,2; 14,33; 22,12; Прем 6,12-16; 7,30; 8,2-4. 7-9. 17-18. 21; 9,1-5. 10-11. 14 Јутрења: Мт 5,14-19 Литургија: Јев 7,26-8,2 Јн 10,9-16
Света Три јерарха: а) Понз 1,8-11. 15-17 б) Понз 10,14-21 в) Прем 3,1-9 Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,7-16 Мт 5,14-19 Сретење Господње: а) Изл 12,51; 13,1-3. 10-12. 14-16; 22,29; Лев 12,1-4. 6. 8;Број 8,15-17 б) Ис 6,1-12 в) Ис 19,1. 3-5. 12. 16. 19-21 Јутрења: Лк 2,25-32 Литургија: Јев 7,7-17 Лк 2,22-40 I и II обретење главе св. Јована Крститеља: Вечерња: Паримије Претече Јутрења: Лк 7,17-30 Литургија: 2 Кор 4,6-15 Мт 11,2-15 Младенци: Вечерња: Паримије мученицима Јутрења: Лк 21,12-19 Литургија: Јев 12,1-10 Мт 20,1-16 Благовести Пресвете Богородице: а) Пост 28,10-17 б) Јез 43,27^*4,4 в)ПрС 9,1-11 г)Изл 3,1-8 д) ПрС 8,22-30 Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Јев 2,11-18 Лк 1,24-38
326 Св. великомученик Георгије: Вечерња: а ) И с 43,9-14 б) Прем 3,1-9 в) Прем 4,7-15 Јутрења: Лк 12,2-12 Литургија: Дап 12,1-11 Јн 15,17-16,2 Св. ап. и јеванђелист Марко: Вечерња: а) Јак 1,1-12 б) Јак 1,13-27 в) Јак 2,1-13 Јутрења: Лк 10,1-5 Литургија: 1 Пет 5,6-14 Мк 6,7-13 Св. Василије Острошки: Вечерња: Паримије светитељу. Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,17-21 Лк 6,17-23 Св. ап. и јеванђелист Јован Богослов: Јутрења: Јн 21,15-25 Литургија: 1 Јн 1,1-7 Јн 19,25-27; 21,24-25 Пренос моштију св. Николаја: Вечерња: Паримије светитељу. Јутрења: Јн 10,1-9 Литургија: Јев 13,17-21 Лк 6,17-23 Свети Кирило и Методије: Вечерња: Паримије светитељима.
Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,7-16 Мт 5,14-19 Св. цар Константин и Јелена Вечерња: а) 1 цар 8,22-23. 27-30 б) Ис 61,10-62,5 в) Ис 60,1-16 Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Гал 1,11-19 Јн 10,1-9 (у Педесетници: Дап 26,1-5. 12-20 Јн 9,30-10,9) Св. Кнез Лазар (Видовдан) Вечерња: а) Ис 43,9-14 б)ПрС 3,1-9 в) ПрС 4,7-15 Јутрења: Лк 12,2-12 Литургија: Јн 15,17-27; 16,1-2 Рођење св. Јована Крститеља Вечерња: а) Пост 17,15-17.19; 18,11-14; 21,1-2.4-8 б)Суд 13,2-8. 13-14. 17-18.21 в) Ис 40,1-3. 9; 41,17-18; 45,8; 48,20-21; 54,1 Јутрења: Лк 1,24-25. 57-68. 76. 80 Литургија: Рим 13,116-14,4 Лк 1,5-25. 57-68. 76. 80 Свети апостоли Петар и Павле: Паримије: а) 1 Пет 1,3-9 б) 1 Пет 1,13-19
в) 1 Пет 2,11-24 Јутрења: Јн 21,15-25 Литургија: 2 Кор 11,216-12,9 Мт 16,13-19 Недеља светих Отаца Седмог васељенског сабора: Литургија: Јн 17,1-13
Јутрења: Лк 9,28-36 Литургија: 2 Пет 1,10-19 Мт 17,1-9 Успеније Пресвете Богородице: Вечерња: а) Пост 28,10-17 б) Јез 4 3 , 2 7 - 4 4 , 4 в)ПрС 9,1-11
Сабор светих 12 апостола: Литургија: 1 Кор 4,9-16 Мк 3,13-19
Јутрења: ' Лк 1,39-49. 56 Литургија: Флп 2,5-11 Лк 10,38-42; 11,27-28
Св. пророк Илија: Вечерња: а) 1 цар 17,1-23 б) 1 цар 18,1. 17-41. 44. 42. 45-46; 19,1-16 в) 1 цар 19,19-21; 2 цар 2,1. 6-14
Усековање главе св. Јована Крститеља: Вечерња: а ) И с 4 0 , 1 - 3 . 9 ; 41,17-18; 45,8; 48,20-21; 54,1 б) Мал 3,1; Мк 1,2; Мал 3,1-3. 5-7. 12. 18. 17; 4,4-6 в) Прем 4,7. 16. 17. 19-20; 5,1-7
Јутрења: Лк 4,22-30 Литургија: Јак 5,10-20 Лк 4,226-30 Изношење Часнога крста: На водоосвећењу: Јев 2,11-18 Јн 5,1-4 Литургија: 1 Кор 1,18-24 Јн 19,6-11. 13-20. 25-28. 30-35 Преображење Господње: Вечерња: а)Изл 24,12-18 б) Изл 33,11-23; 34,4-6. 8 в) 1 цар 19,3-9. 11-13. 15-16
Јутрења: Мт 14,1-13 Литургија: Дап 13,25-32 Мк 6,14-30 Сабор св. српских просветитеља и учитеља: Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,7-16 Мт 5,14-19
328 ПАРИМИЈЕ И Ο Π Ш Τ И АПОСТОЛИ И ЈЕВАНЂЕЉА На празнике Господње: Вечерња: а)Изл 24,12-18 б) Понз4,1. 6-7. 9-15 в) Понз 5,1-7. 9-10. 23-26. 28; 6,1-5. 13. 18 Служба Пресветој Богородици: Вечерња: а) Пост 28,10-17 б) Јез 43,27; 44,1-4 в)ПрС 9,1-11 Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Флп 2,5-11 или Јев 9,1-7; Лк 10,38-42; 11,27-28 Часном и животворном Крсту: Вечерња: а) Изл 15,22-27; 16,1 б)ПрС 3,11-18 в ) И с 60,11-16 Служба небеским бесплотним силама: Вечерња: а)ИНав 5,13-15 б)Суд6,2. 7. 11-24 в) Ис 14,7-20 Јутрења: Мт 13,24-30. 36-43 Литургија: Јев 2,2-10 и Лк 10,16-21 илиМт 13,24-30. 36-43
Служба св. Јовану Претечи: Вечерња: а)Ис 40,1-3. 9; 41,17-18; 45,8; 48,20-21; 54,1 б) Мал 3,1; Мк 1,2; Мал 3,1-3. 5-7. 12. 18. 17; 4,4-6 в) Прем 4,7. 16-17. 19-20; 5,1-7 Служба св. пророку (пророцима): Вечерња: а) Прем 3,1-9 б) Прем 5,15-24; 6,1-3 в) Прем4,7. 16-17. 19-20; 5,1-7 Јутрења: Лк 11,47-54; 12,1 Литургија: 1 Кор 14,20-25 или Јев 6,13-20 или Јак 5,10-20 и Мт 23,29-39 или Лк 11,47-54 Служба св. апостолу: Вечерња: а) 1 Јн 3,21-4,9 б) 1 Јн 4,11-16 в) 1 Јн 4,20-5,5 Јутрења: Мт 9,36-38; 10,1-8 Литургија: 1 Кор 4,9-16 Мт 9,36-10,8 Служба св. апостолима: Вечерње: а) 1 Пет 1,3-9 * б) 1 Пет 1,13-19
329 в) 1 Пет 2,11-24 Јутрења: Мт 9,36-38; 10,1-8 Литургија: 1 Кор 4,9-16 Лк 10,1-15 или 10,16-21 Служба светим Оцима: Вечерња: а) Пост 14,14-20 б) Понз 1, 8-11. 15-17 в) Понз 10,14-21 Јутрења: Јн 21,1-14 Литургија: Дап 20,16-18. 28-36 Јн 17,1-13 Служба светитељу: Вечерња: а) ПрС 10,7. 6; 3,13-16; 8,6. 34-35. 4. 12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4; б)ПрС 10,31-32; 11,2; 10,2; 11,7. 19; 13,2. 9; 15,2; 14,33; 22,12; Прем 6,12-16; 7,30; 8,2-4. 7-9. 17-18; 9,1-5. 10-11. 14 в) ПрС 29,2; Прем 4,1.14; 6,11.17-18. 21-23; 7,15-16. 21-22. 26-27. 29; 10,9-10. 12; 7. 30; 2,1. 10-17. 19-22; 15,1; 16,13; ПрС 3,34 Јутрења: Јн 10,1-9 Литургија: Јев 7,26-8,2 Јн 10,9-16 Служба светитељима општа: Вечерња: а) ПрС 10,7. 6; 3,13-16; 8,6. 34-35 4,12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4 б) ПрС 10,31-32; 11,1-2,4. 3. 5-12 в) Прем 4,7-15
Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,17-21 Мт 5,14-19 или Јн 10,9-16 или (10,1-9) Служба преподобном, преподобним и Христа ради јуродивим: Вечерња: а) Прем 3,1-9 б) Прем 5,15-24; 6,1-3 в)Прем 4,7-15 Јутрења: Лк 6,17-23 Литургија: Гал 5,22-6,2 Мт 11,27-30 или Лк 6,17-23 Служба мученику: Вечерња: а) Ис 43,9-14 б)Прем 3,1-9 в)Прем 4,7-15 Јутрења: Лк 12,2-12 Литургија: 2 Тим 2,1-10 Лк 12,2-12 или Јн 15,17-16,2 Служба мученицима општа: Вечерња: а ) И с 43,9-14 б)Прем 3,1-9 в) Прем 5,15-24; 6,1-3 Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Рим 8,28-39 или Јев 11,33-40 Мт 10,16-22 или Лк 21,12-19
330 Служба свештеномученику: Вечерња: в. Мученику општа Јутрења: Лк 12,32-40 Литургија: Јев 13,7-16 Лк 12,32-40 Служба општа: Вечерња:
свештеномученицима в. Мученицима општа
Јутрења: 12,32-40 Литургија: Јев 5,4-10 или Флп 3 , 2 0 - 4 , 3 ; Лк 6,17-23 или 10,22-24 или 14,25-35 Служба преподобномученику: Вечерња: в. Мученику општа
Литургија: 2 Кор 6,1-10 или Гал 3,23-29; Мк 5,24-34 или Мт 15,21-28 Служба преподобним женама општа: Вечерња: в. Мученицима општа (служба преподобној једној: в. Преподобним) Јутрења: Мк 5,24-34 Литургија: Гал 3,23-29 Мт 25,1-13 или Лк 7,36-50 Служба исповеднику и исповедницима: Вечерња: в. Преподобним
Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: 2 Тим 1,8-18 Мк 8,34-9,1
Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Еф 6,10-17 Лк 12,8-12 или Мт 10,32-36
Служба преподобномученицима општа: Вечерња: в. Преподобним
Служба светим бесребрницима: Вечерња: в. Мученицима општа
Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Рим 8,28-39 Лк 12,8-12 или Мт 10,32-36 Служба светим мученицима ошпта: Вечерња: в. Мученицима општа Јутрења:
Мт 15,21-28
Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: 1 Кор 12,27-13,8 Мт 10,1. 5-8
331 АПОСТОЛИ И Ј Е В А Н Ђ Е Љ А ЗА РАЗНЕ П О Т Р Е Б Е На заупокојеној Литургији: 1 Сол 4,13-17 и Ј н 5,24-30 На погребу монаха и мирјана: 1 Сол 4,13-17; и Ј н 5,24-30 На опелу свештеника: 1. 1 Сол 4,13-17; Јн 5,24-30 2. Рим 5,12-21; Јн 5,17-24 3. 1 Кор 15,1-11; Јн 6,35-39 4. 1 Кор 15,20-28; Јн 6,40-47 5. Рим 14,6-9; Јн 6,48-54 На опелу деце: 1 Кор 15,39-45 и Ј н 6,35-39 Апостоли и јеванђеља за упокојене sa сваки дан: Понедељак: Рим 14,6-9 Јн 5,17-24 Уторак: 1 Кор 15,39-57 Јн 5,24-30 2 Кор 5,1-10 Среда: Јн 6,35-39 Четвртак: 1 Кор 15,20-28 Јн 6,40-44 Петак: 1 Кор 15,47-57 Јн 6,48-54 1 Сол 4,13-17 Субота: Јн 5,24-30 На I) II) III) IV)
јелеосвећењу: Јак 5,10-16 Рим 15,1-7 1 Кор 12,27-13,8 2 Кор 6,16-7,1
Лк Лк Мт Мт
10,25-37 19,1-10 10,1. 5-8 8,14-23
V ) 2 Кор 1,8-11 VI) Гал 5,22-6,2 VII) 1 Сол 5,14-23
Мт 25,1-13 Мт 15,21-28 Мт 9,9-13
На крштењу: Рим 6,3-11 и М т 28,16-20 На венчању: Еф 5,20-33 и Ј н 2,1-11 На исповести: Мт 9,9-13 или Лк 15,1-10 На литији ο храмовној слави: 1 ) М т 2 8 , 16-20 2) Мк 16, 9-20 3) Л к 2 4 , 1-12 (или Јн 5,1-15) 4) Јн 5,24-30 На литији: Мт 28,16-20 На малом водоосвећењу: Јев 2,11-18; Јн 5,1-4 На великом водоосвећењу: 1 Кор 10,1-4; Мк 1,9-11 1. августа на водоосвећењу: Јев 2, 11-18; Јн 5,1-4 На освећењу храма: Јев 3,1-4; Јн 10,22-28 На архијерејском освећењу храма: Јев 2,11-18; Мт 16, 13-19
332 При
оснивању
и
обновљењу
У време з е м љ о т р е с а : Јев 12,6-13. 2 5 - 2 7 ; М т 8,23-27
града: Дап 18,1-11; М т 16,13-18
Н а благодарењу за к р а љ а : При призивању С в . Д у х а и на
Рим 13, 1-7 (после победе:
молебнима:
2 К о р 2 , 1 4 - 1 6 ) ; М т 22, 15-22
М т 7,7-11 Чин м а л е схиме: Н а призивању С в е т о г а Д у х а :
Еф 6,10-17; М т 10,37; 11,28-30
Еф 1,16-23; М т 2 2 , 1 5 - 2 2 За оне који чине милостињу: Н а почетку школске године:
М т 7,7-11
Еф 1,16-19; 3,18-21; М к 10, 13-16 Молебан за м и р : Јн 14,21-27
Н а Нову годину: 1 Тим 2 , 1 - 6 ; Л к 4 , 1 6 - 2 2
За мир и јединство православне Н а последованију за м и р : Еф 2 , 1 4 - 2 2 и Ј н 14,21-27 Молепствије при нападу непри-
вере: М т 20,7-11 За мир и јединство Ц р к в е : Мк 12,226-26
јатеља: Еф 2, 4 - 1 0 ; Лк 13, 1-9
Над болесником: Молепствије у време р а т а : 2 К о р 2, 14-16; М т 7,7-11
1 ) М т 8,14-22 2) Мк 5,246-34 3) Јн 4 , 4 6 6 - 5 3
Н а благодарењу за доброчинство Божје:
Приликом пожара:
Еф 5,8-12; Лк 17,12-19 Н а молепствију за кишу: Јак 5,7-9. 17-18; М т 16, 1-3; Лк 4 , 2 4 - 2 6 ; Јн 6, 30-33
Лк 12,49-59 Над болесником обузетим духом: М т 8,28-34 или 17,14-18 или Мк 5,1-20 или 9,17-31 или Лк 9,37-43
На
молепствију
за
престанак
кише: Рим 8,22-27; М т 7,7-11
У време епидемије: Јев 12,6-13; Лк 4 , 3 7 - 4 4
333
с и д о н
CAPEffTA
\
QpHHTonon
«Ки , 0 ј I f та β h] 1-r I 1 1
'
1 1 1
ТИР
•''''
Жедес
Л Е Г Е Н Д А
VP*
р а и ! Η прнтокан!
н д е ч л а ί no ••лнчини J
CMXEM
ДЈ>уН,П)П, CTIJ1
с т а р т а в а т м в и«»
(С*ХЛР>
А С О Р
граккца
«1жмнја ropa
ΑΚΡΑ, (month
^КАПЕГЖАУММ Cv r ^ ^ f "
ХеФа,
ME
Hopt>
40©У?
ј *V
А И Н
ГИ01
1
" ° ^ ^
КЕСАРИЈА, (ПАЛЕСТИНСКА)
ifenbyj) 1
№
fubajd
С А М А Р И Ј А сгмелетА)
Апаламијг
3
ГСИХАР1 ο
see Ј О П А
(J ΑΦ A )-£
е и л о )
^_Ч^ДлИДА
~%Z?
Јгмнн, (Jtbyt)
•
ЈГ
....... '
ο
f
Вет-Орои
°1ЕМДУС
£
^ ^ $ > * ^ * >
. Β
*
^
ίΗΛρΛ
,'·
ЈЕРИХОН
