178243150-Biblijski-Atlas.pdf

Lajonov

Atlas

biblijske istorije

Prevod Dr Davor D`alto Saradnici na prevodu Milica Sen}anski i Vladimir Martinovi}

Lajonov

Atlas

biblijske istorije POL LORENS

MONO I MANJANA

Text by Paul Lawrence This edition copyright © 2006 Lion Hudson plc The author asserts the moral right to be identified as the author of this work A Lion Book an imprint of Lion Hudson plc Mayfield House, 256 Banbury Road, Oxford OX2 7DH, England www.lionhudson.com ISBN 978 0 7459 5152 2 ISBN 0 7459 5152 X First edition 2006 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 All rights reserved Acknowledgments

SENIOR CONSULTING EDITOR: Professor Alan Millard Liverpool University, UK

CONSULTING EDITORS: Professor John Walton Wheaton College, USA

Dr Heinrich von Siebenthal Freie Theologische Akademie, Giessen, Germany

Izdava~: MONO I MANJANA Za izdava~a: MIROSLAV JOSIPOVI] i NENAD ATANASKOVI] Preveo: DAVOR D@ALTO Saradnici na prevodu: MILICA SEN]ANSKI i VLADIMIR MARTINOVI] Urednik izdanja: DRAGAN BO[KOVI] Redaktura i lektura: DRAGAN BO[KOVI] Korektura: MARIJANA MAHA^ Kompjuterska priprema: TAMIGO, Zemun CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ?????? LORENS, Pol Lajonov atlas biblijske istorije / Pol Lorens : preveo Davor D`alto. – Beograd: Mono i Manjana, 2008 (Kina). – 192 str. : fotogr. ; 25 cm. Prevedeno prema: The Lion Atlas of Bible History / Paul Lawrence. – Tira` 3000. – Registar. ISBN 978-86-7804-132-7 a) ???? COBISS.SR-ID 14

S A D R @A J Uvod 7 Hronologija doga|aja u Bibliji i na starovekovnom Bliskom istoku 8 Mapa Izraela u doba Starog i Novog zaveta 10 [ta je Biblija? 12 Stvaranje 14 Potop 16 Narodi i jezici 18 Biblijski jezici 20 Mesopotamija 22 Starozavetni patrijarsi: biblijski dokazi 24 Starozavetni patrijarsi: arheolo{ki dokazi 26 Egipat 28 Josif 30 Mojsije 32 Deset pomora 34 Izlazak 36 Davanje Zakona 38 Skinija 40 Osvajanje Zajordanja 42 Osvajanje Hanana: Jerihon i Gaj 44 Osvajanje Hanana: poraz careva 46 Dokazi o osvajanju Hanana 48 Geografija Hanana 50 Klima Hanana 52 Poljoprivreda Hanana 54 Dvanaest plemena Izraelovih 56 Sudije 58 Opasnost od Filisteja 60 Uspostavljanje jevrejske monarhije 62 Davidova osvajanja 64 Davidove poslednje godine 66

Pismo 68 Arhive i biblioteke Staroga sveta 70 Solomon 72 Solomonov Hram 74 Solomonova trgovina 76 Podela carstva 78 Susedi Izraela i Judeje 80 Izraelski carevi 82 Jevrejski proroci 84 Asirija – pretnja sa severa 86 Prognani Izraelci 88 Carevi Judeje 90 Jezekija i Sanherib 92 Oslobo|eni Jerusalim 94 Ratovanje i utvr|enja 96 Judeja od Manasije do pada Ninive 98 Josija i uspon Vavilona 100 Prognana Judeja 102 Kasniji jevrejski proroci 104 Trgovina Tira 106 Danilo i Navuhodonosor 108 Pad Vavilona i Kirov dekret 110 Obnova Hrama 112 Kserks i Jestira 114 Jezdra i Nemija 116 Aleksandar Veliki i {irenje helenizma 118 Ptolemeji i Seleukidi 120 Antioh Epifan i makavejski ratovi 122 Jevreji u Egiptu 124 Jevreji u drugom i prvom veku pre nove ere 126 Rimljani 128 Irod Veliki 130

Irod Veliki obnavlja Hram 132 Amuleti i spisi 134 Isus je ro|en 136 Hristova slu`ba: prva godina 138 Hristova slu`ba: druga godina 140 Jerusalim u doba Novog zaveta 142 Hristova slu`ba: poslednja godina 144 Isusova smrt i prazan grob 146 Ro|enje Crkve 148 Putovanje u rimskom svetu 150 Pavlovo prvo putovanje: Kipar i Mala Azija 152 Pavlovo drugo putovanje: Filipi i Solun 154 Pavlovo drugo putovanje: Atina i Korint 156 Pavlovo tre}e putovanje: Efes 158 Pavlovo tre}e putovanje: od Efesa do Jerusalima 160 Pavlovo putovanje u Rim 162 Novozavetne poslanice 164 Rim 166 Pad Jerusalima 168 Sedam azijskih crkava: Efes, Smirna, Pergam 170 Sedam azijskih crkava: Tijatira, Sardis, Filadelfija, Laodikija 172 [irenje hri{}anstva 174 Re~nik 176 Bibliografija 177 Indeks 178 Indeks geografskih pojmova 183 Indeks citata iz Svetog pisma 186 Napomene o likovnim prilozima 188

6

UVOD [TA SADR@I OVA KNJIGA? Ovaj Lajonov Atlas biblijske istorije obuhvata dva milenijuma dugu istoriju, od Avraama, oko 2000. godine pre n.e., do Otkrivenja, koje je krajem prvog veka n.e. video apostol Jovan, ~ime se zavr{ava Novi zavet. Po{to uzimamo u obzir i vreme pre Avraama, starozavetnu knjigu Postanja, zatim Mesopotamiju i Egipat, ali i {irenje hri{}anstva u prva tri veka nakon {to je napisana poslednja knjiga Novog zaveta, onda su vremenski okviri Atlasa mnogo {iri. Geografski gledano, ovaj Atlas nije ograni~en dana{njom dr`avom Izrael ili Zapadnom obalom. Oko 40% biblijskih de{avanja le`i izvan ove regije ili obuhvata ljude koji su `iveli van nje. U naj{irem smislu, biblijski svet se prostire od [panije do Irana, od Jemena (Sava iz Starog zaveta) do Filipije u severnoj Gr~koj. Trgovina nadma{uje ~ak i ove okvire i uklju~uje Indiju, a verovatno i Kinu i isto~nu obalu Afrike. Biblija povezuje sve ove istorijske periode i regije. Njena bogata istorija je u ovom Atlasu predstavljena hronolo{ki, koliko god je to prakti~no bilo mogu}e.

BIBLIJA KAO ISTORIJA Osnovni cilj ovog Atlasa je da predstavi najupe~atljivije periode biblijske istorije. Kontroverzne akademske diskusije, osim ukoliko ne uti~u na na{e razumevanje toka biblijske povesti, ne}e biti razmatrane. Iako smo svesni velikog broja kriti~kih ocena i svih otvorenih pitanja vezanih za Bibliju, teorijske rekonstrukcije pro{losti, bazirane na minimalnim dokazima ili na odsustvu bilo kakvih dokaza, tako|e ne}e biti uzimane u obzir. Na{e uverenje je da istorija treba da bude zasnovana na pisanim izvorima. Drevni pisci su, u odnosu na nas, `iveli mnogo bli`e doga|ajima koje opisuju, pa je na{ primarni zadatak da njihovom iskustvu uka`emo du`no po{tovanje. Ovo se podjednako odnosi na autore same Biblije, kao i na anti~ke istori~are ~ije radove tako|e ponekad navodimo. Po{to nas period od dve do ~etiri hiljade godina razdvaja od ljudi i civilizacija koje su na~inile Bibliju, ne treba da nas iznenadi {to su pojedini njeni detalji nejasni ili te{ki za razumevanje. Uprkos tome, verujemo da takvi detalji ne zasenjuju mnogo ve}u i zna~ajniju sliku Biblije koju ovde poku{avamo da oslikamo.

BIBLIJA KAO GEOGRAFIJA Biblijska istorija se odigrava na {irokoj geografskoj pozornici. Teritorije velikih sila, poput Izraela, Moava i Rima, poznate su nam, iako se podru~je koje su one kontrolisale menjalo tokom istorije. Mnoga va`na mesta biblijskog sveta i danas su zna~ajna, poput Jerusalima, Damaska i Atine. ^esto, me|utim, osim ukoliko ne posedujemo konkretne zapise, ne mo`emo biti sigurni u identitet nekog od njih. Ta~ne lokacije mesta, kao Livna i Siklaga iz Starog zaveta ili Emausa i Arimateje iz Novog, nisu poznate.

BIBLIJA KAO TEOLOGIJA Osnovna poruka koju nam {iroki tok biblijske istorije saop{tava glasi: Bog je u Isusu Hristu darovao ~ove~anstvu Spasitelja. Biblijski Bog objedinjuje Bibliju i sve njene pri~e. Za jevrejskog proroka Isaiju (oko 700. pre n.e.) nagla{en je kontrast izme|u Boga i njegove tvorevine. Ljudi su nalik skakavcima, dok `ivi Bog Biblije „sjedi nad krugom zemaljskim“ (Is 40:22). Za pisce Biblije, jedini On, kako se ~ini, ima istinski uvid u biblijsku istoriju. Ni mi se ne usu|ujemo da pretpostavimo druga~ije.

7

MESOPOTAMIJA

Hronologija doga|aja u Bibliji i na starovekovnom Bliskom istoku

BIBLIJSKI DOGA\AJI

G 2167-1992.

Avraam (ako je Izlazak 1447) G oko 1990-oko 1815. Avraam (ako je Izlazak oko 1270) G oko 1910-oko 1800. Josif (ako je Izlazak 1447) G oko 1730-oko 1620. Josif (ako je Izlazak oko 1270) G 1527-1407. Mojsije (ako je Izlazak 1447)

3100. Po~eci pismenosti u Mesopotamiji i Egiptu 2750-2371. Rane dinastije u Mesopotamiji G 2700. Gilgame{ 2600-2400. Carsko groblje u Uru 2371-2230. Akadska dinastija G 2371-2316. Sargon 2113-2006. Tre}a dinastija u Uru G 2113-2096. Ur-Namu 1894-1595. Prva vavilonska dinastija G 1792-1750. Hamurabi 1595-1171. Dinastija Kasita u Vavilonu

2700-2136. Staro carstvo G 2691-2672. D`oser (Stepenasta piramida) G 2593-2570. Keops (Khufu, Velika piramida) Oko 2136-2023. Prvi me|uperiod 2116-1795. Srednje carstvo

G 1479-

1400 BC

1500 BC

1600 BC

1700 BC

1800 BC

1900 BC

2000 BC

2100 BC

2200 BC

2300 BC

2400 BC

2500 BC

2600 BC

2700 BC

2800 BC

2900 BC

3000 BC

3100 BC

EGIPAT

1900-1800. Prvi primeri alfabetskog pisma u Egiptu 1795-1630. Drugi me|uperiod 1540–1070 Novo carstvo

G 930-913.

G 522-486.

Darije (Persija) 490. Darijev pohod na Gr~ku, bitka kod Maratona G 486-465. Kserks (Persija) 483-479. Kserksov pohod na Gr~ku, bitke kod Termopila i Salamine (480) G 465-424. Artakserks (Persija) G 336-323.

Aleksandar Veliki osvaja Persijsko carstvo Ptolemej II Egipatski nare|uje prevo|enje Starog zaveta na gr~ki jezik (Septuaginta) 30. Egipat postaje rimska provincija 27. Oktavijan postaje prvi rimski imperator Avgust (27. pre n.e-14. n.e.) G 14-37. n.e. Tiberije G 41-54. Klaudije G 54-68. Neron 70. Jerusalim pada pod vlast Rimljana 100 AD

0

100 BC

200 BC

G 285-246.

300 BC

500 BC

600 BC

700 BC

800 BC

900 BC

1000 BC

1100 BC

1200 BC

1300 BC

1400 BC

-1425. Tutmos III G 1353-1337. Amenofis IV (Ahenaton) G 1336-1327. Tutankamon G 1279-1213. Ramzes II 1275. Bitka kod Kadis0a, Ramzes II protiv Hetita G 1213-1203. Merenptah (Merneptah) 1209. Izraelska stela sa Merenptahovim potvrdama o Izraelu u Hananu 1180. Ramzes III pobe|uje „narode sa mora“

400 BC

GR^KI I RIMSKI VLADARI

PERSIJA

ISUS I RANA CRKVA

IZRAEL

JUDEJA

Rovoam 926. Sisak ([o{enk 945-924) iz Egiptu napada Judeju i Izrael G 910-869. Asa Judejac 538. Kir izdaje dekret koji Jevrejima dozvoljava povratak iz Vavilona u Jerusalim G 869-848. Josafat (Judejac) 536 Postavljeni temelji novog Hrama u Jerusalimu G 841-835. Gotolija (Atalija, j. carica) Agej i Zaharija (520-518) G 767-752. Azarija (Judejac) samostalno vlada Isaija (740-681) 516. Zorovavelj dovr{ava izgradnju Hrama u Jerusalimu G 735-715. Ahaz (Judejac) 479. Jestira postaje Kserksova kraljica i spasava Jevreje od istrebljenja (474) G 715-686. Jezekija (Judejac) 701 Sanherib napada Judeju G 686-641. Manasija (Judejac) Naum (663) 458. Jezdrin povratak u Jerusalim 1447. Izlazak (raniji datum Izlaska) G 639-609. Josija (Judejac) 1407-1400. Osvajanje Hanana (ako je Izlazak 1447) Sofonija (za vreme Josijine vladavine) oko 1380-1050. Doba sudija (ako je osvajanje Hanana 1407) G oko 1350-oko 1230. Mojsije (ako je Izlazak oko 1270) Jeremija (626-586) Avakum (oko 610) 445. Nemija obnavlja jerusalimske zidine oko 1270. Izlazak (kasniji datum Izlaska) 605. Prvi progon u Vavilon – Danilo i njegovi prijatelji oko 1230-1223. Osvajanje Hanana (ako je Izlazak oko 1270) Malahija (kraj V veka) Danilo (605-536) oko 1200-1050. Doba sudija (ako je Izlazak oko 1270) 597. Drugi progon – Joahin i vo|e oko 1050-930. Ujedinjena izraelska monarhija G oko 1050-930. Saul 198. Antioh III Sirijski preuzima kontrolu nad Palestinom Jezekilj (593-573) G 1010-970. David 586. Navuhodonosor proteruje Judeju u Vavilonu – Jerusalim i Hram uni{teni (Tre}i progon) G 970-930. Solomon 582. ^etvrti progon – preostali Jevreji G 175-164. Antioh IV (Epifan) Sirijski 967-960. Solomon gradi Hram Gospodnji u Jerusalimu 168. Antioh IV obesve}uje Hram u Jerusalimu 165. Pobede Makaveja, ponovno osve}enje 930. Podela carstva na Izrael (sever) i Judeju (jug, oko Jerusalima) jerusalimskog Hrama G 930-909. Jerovoam I 63. Rimski general Pompej osvaja G 880-873. Amrije (Izraelac) Jerusalim i ulazi u Svetinju nad Svetinjama u Hramu G 873-853. Ahav (Izraelac) G 40-4. Irod Veliki Ilija (po~eo slu`bu za vreme Ahavove vladavine) 19. Irod Veliki po~inje G 841-813. Juj (Izraelac) obnovu Hrama u Jerusalimu Jona (oko 800-780) 5. pre n.e. Isus je ro|en Jelisej (umire za vreme Joasa 798-782) 30-33. Isusova javna propoved i 781-753. Jerovoam II (Izraelac) slu`ba Amos (vladavina Jerovoama II) 33. Isus umire i vaskrsava, Osija (sredina VIII veka) Pedesetnica – po~etak Crkve 722. Izrael izgnan u Asiriju 47. Apostol Pavle polazi na prvo misionarsko putovanje G 1115-1077. Tiglat-pileser I (Asirija) 49. Apostolski sabor u G 884-859. Asurnasirpal (Asirija) Jerusalimu, Pavle u Atini G 859-824. Salmanazar III (Asirija) 60. Pavle dolazi u Rim 853. Bitka kod Karkara, Salmanazar protiv Ahava i saveznika 60-62. Pavle u ku}nom pritvoru u Rimu 763. Pomra~enje Sunca u Asiriji 63-65. Pavlovo poslednje G 746-727. Tiglat-pileser III (Asirija) putovanje G 722-705. Sargon II (Asirija) 66-67. Pavle zatvoren G 705-681. Sanherib (Asirija) i pogubljen za vreme G 681-669. Esarhadon (Asirija) vladavine imperatora Nerona G 669-627. Asurbanipal (Asirija) 81-96. Progon Crkve 612. Pad Ninive za vreme vladavine 605. Bitka kod Kerkemi{a Domicijana, apostol Princ Navuhodonosor protiv Egip}ana Jovan pi{e Otkrivenje G 605-562. Navuhodonosor (Vavilon) na ostrvu Patmos G 556-539. Nabonid (Vavilon) sa Valtazarom kao regentom 539-530. Kir (Persija), car Vavilona 539. Pad Vavilona pod persijsku vlast

0

40 miles

60 km

Gi{ala

Hazor Asor

Kedes 1,200m

Avel Vet Maha

it

B

I

( M eromsko j ezero )

PLAIN OF H Jezero A Z O RH ul eh

S

Lod

Tel

S

(Aleksandrium)

B R D A Sartaba

Silon BETHEL Rama S Gofna H I L L1,115m Ephraim

(Eben-ezer)

(ANTIPATRIDA)

Afek Aphek

Kanah

Arhelais

M

Adam

Nogveja

(LIDA)

Amman Amman

R SL S E J IL H

TS RI

Amman

Rava Modin Vetilj Gaj Even-Ezer Bethel Galgal Mispa Mihmas (Isvet Sarta) Salvim Jericho Gezer Rama Gavaton Jerihon Gezer Gavaon Gibeon Gavaja Makas Ajalon Mt of Olives Anatot P L A I N SLivija Esvon Jerusalem Timna Jerusalem Ekron Kirijat Nov 835m Saraj Jerusalem O F M O Nebo A B Mt Nebo Bezor Jerusalim Jarim Asdod 835m (Zora) Gradof Soli Vitanija Gat V A L LJarmut City Salt (AZOT) EY OF Vet Semes Medeba Jahaz Valley of (KUMRAN) Ramat Rahel Hirkana (Qumran)

Jopa Joppa

(PTOLOMEIDA)

Edrain

Elam

I R I J A

Damascus

E A S T E R N D E S E R T

2,814m

Kesarija Filipova Dan (Lais, Tel el-Kadi)

Damask

Mt Hermon (Sirion, Senir)

Reov? T Hermon N Mt 2,814m U O

L

Horazin Vitsaida (Julias) Kapernaum Genisaret G eni saretsko G a l i l e j a AphekHaifa Magdala Jezero Astarot Kana Jotapata Gergesa Gamala Golan V Z Tiberija (Kursi) Ahsaf? Rimon Borak Dion? Seforis Gat Efer -210mSenabris Jarmuk Simron Vet Jera N Nazaret Mt ID O Nain Gadara F Endor Joknem D O Sunem VA Dor L Ofra J E Z L E Y REsdraelon EE OF Megidon Jezrael L Vet San G Jezreel (SKITOPOLJ) PL Tanah Ramot Galadski Mt Gilboa Kesarija 496m Gineja Pela (Palestinska) Javis Galadov Dotam Efer Ti{va Avel-Meola Samir Gerasa Sohot Vadan Tirsa Zaphon Zaretan SamarijaMt Ebal (SAVASTA) 939m Sihar Javok Sukot Sihem Shechem (Tel Deir Ala) Fanutil Mt Gerizim Piraton 697m I J S K A Manaijm Succoth Koreja AMAR

Ako Acco

Ahziv

A E LL E B UL Y O UN F

0

(KUMRAN) mesto koja se pominje u Starom i Novom zavetu, ali pod drugim imenom

Tir

V AL LEY

gradovi koji se pominju u Starom zavetu gradovi koji se pominju u Novom zavetu gradovi koji se pominju i u Starom i u Novom zavetu gradovi koji se ne pominju u Bibliji

L I B A N

Jordan

Sidon

J E B M

Sada{nje politi~ke granice ozna~ene su sivom bojom

SA

RONS KA

RAVN

ICA

a

Jordan

IL

ARABAH

RM

EASTE R N H I L L S OF TRANSJ OR

A .K PL

A PL EG M

O M F

E B

J E

Q DAN

MAPA IZRAELA U DOBA STAROG I NOVOG ZAVETA

E JSK VU INE L E AN

JABAL AD DURUZ

E

G

I

P A

Refia

Gaza

Gaza

o

I

T

Z

R

A

E

L

Arad

Maon

Hores

Masada

R SL S E J IL H

J U D H I LE A N L S

Oram?

ALLEY

Devir

Virsaveja V

N e g e v

Siklag

P U S T I N J A S I N

r

Gaza

Kadis-Varna

Gaza

Askalon

(AZOT)

h

S

l a

e

h

p

e

En Gedi

Mrtvo more

Nahal Hever

DESER T

JUDEAN

Asdod

EA

O M F

Sela (Petra)

Zared

Kir-Araset (Kerak)

Ar

TS RI M BA A

J O R D A N

Jerihon Gezer Gavaon Gibeon Gavaja Makas Ajalon Mt of Olives Anatot P L A I N SLivija Esvon Jerusalem Timna Jerusalem Ekron Kirijat Nov 835m Saraj Jerusalem O F M O Nebo A B Mt Nebo Bezor Jerusalim Jarim 835m (Zora) Gradof Soli Vitanija Gat V A L LJarmut City Salt EY OF Vet Semes Medeba Jahaz Valley of (KUMRAN) Ramat Rahel Hirkana (Qumran) Azika Sohot Vitlejem Vet Valmeon Rephain Odolam Moreset Irodijum Vet Devlatajim Livna? Zara Tekuja Aret (KALIRA) Marisa Keila Zara Atarot Muraba-at (Callirrhoe) Makida? Maherus Lahis Hevron Devon -403m Zif Eglon? Aroir En-Gadi no n

B A

R

B A

s

A

Vo

[TA JE BIBLIJA? JEDNA BIBLIJA, DVA ZAVETA Re~ „Biblija“ izvedena je iz gr~ke re~i „biblia“ , {to zna~i „knjige“ . Na~elno, Biblija je zbir {ezdeset {est knjiga, podeljenih u dve obimom nejednake celine, koje hri{}ani zovu Stari i Novi zavet. „Zavet“ u biblijskoj terminologiji zna~i „savez“ ili sporazum sklopljen izme|u Boga i ljudi. Prema verovanju, Stari zavet je zapis o Bo`jem otkrivenju svome narodu, Izraelu. Napisalo ga je nekih trideset autora tokom perioda od oko hiljadu godina. Izvorni jezik na kom je napisan je hebrejski, jezik Izraelaca, dok je nekoliko kra}ih segmenata napisano na aramejskom. Aramejski je semitski jezik sli~an hebrejskom, koji su Jevreji nau~ili tokom izgnanstva u Vavilonu.1 Prema predanju, Novi zavet bele`i `ivot i delovanje Isusa Hrista, kao i stvaranje Crkve. Napisalo ga je na gr~kom devet razli~itih pisaca tokom druge polovine prvog veka nove ere. Dok je Stari zavet bio Bo`ja poruka upu}ena Izraelu „mnogo puta i raznim na~inima“ ,2 Novi zavet bele`i Bo`ju Re~ koja se ovaplotila u li~nosti Sina Bo`jeg Isusa.3 Pojam „Biblija“ se razli~ito upotrebljava kod Jevreja i hri{}ana. Jevreji ga upotrebljavaju za ono {to hri{}ani zovu Stari zavet. Hri{}ani pod „Biblijom“ podrazumevaju i Stari i Novi zavet. Upravo ovo poslednje zna~enje bi}e kori{}eno u ovoj knjizi.

SVETA KNJIGA U ISTORIJSKOM OKVIRU

Stari zavet je sa~uvan zahvaljuju}i ~injenici da su ga prepisiva~i i sve{tenici smatrali svetom knjigom. Sli~no tome, oci rane hri{}anske Crkve verovali su da je Novi zavet sveti tekst – svet zbog toga {to se na stranicama Biblije sam `ivi Bog otkriva ~ove~anstvu. Najve}i deo Biblije nije, me|utim, napisan u obliku teolo{ke rasprave. To je bele{ka o tome kako tokom mnogih vekova Bog otkriva sebe ljudima, konkretnim mu{karcima i `enama, koji `ive na odre|enom prostoru i u odre|eno vreme.

De{avanja opisana u Bibliji istorijski su zasnovana – temelje se pre svega na istoriji drevnog Bliskog istoka i gr~ko-rimskog sveta. Atlas nastoji da klju~ne biblijske doga|aje smesti u njihov {iri istorijski okvir.

GEOGRAFSKI OKVIR

Ne treba smetnuti s uma da je pro{lo skoro dve hiljade godina od poslednjih doga|aja opisanih u Bibliji. Mnogi gradovi koji se pominju u Bibliji u me|uvremenu su uni{teni, mnogo je sela koja su pretrpela ratna razaranja ili su zapu{tena i zaboravljena. Kao posledica toga, geografsko odre|enje mnogih pojedinosti opisanih u Bibliji, kako to stru~njaci smatraju, ima pre uop{teni nego konkretni zna~aj.

ARHEOLO[KI I ISTORIJSKI DOKAZI

Arheolo{ka otkri}a tokom proteklih dve stotine godina omogu}ila su nam da ta~no lociramo mnoga mesta koja se pominju u Bibliji. Akvadukt kralja Jezekije u Jerusalimu ili pozori{te u Efesu u Turskoj, dobri su primeri.4 Arheologija je, me|utim, u~inila i mnogo vi{e od pukog identifikovanja lokaliteta. Zahvaljuju}i njoj, mo`emo upoznati gra|evine i oru|a koja su ljudi koristili u biblijsko vreme – da pomenemo samo neke: gradske zidine, oru`je, kuhinjsko posu|e, keramiku. Arheolo{ka iskopavanja tako|e su otkrila veliki broj pisanih dokumenata. Mnogi od njih jednostavno predstavljaju spiskove dobara ili trgova~ke bele{ke o preuzetoj robi, ali neki poseduju i opise istorijskih doga|aja. Istorijski tekstovi koje su sastavljali ljudi sa Bliskog istoka, kao i gr~ka i rimska literatura, kori{}eni su u na{em radu da bi se celovitije osvetlila biblijska istorija. Pojedina zbivanja o kojima govori Biblija mogu do odre|ene mere biti potkrepljena materijalnim dokazima, ali ne i velika ve}ina. Tako je, u skladu sa ovim {to je re~eno, zna~aj arheologije ograni~en. Arheologija ne mo`e o`iveti li~no iskustvo susreta sa biblijskim Bogom. Ako `elimo da saznamo

Knjige Starog zaveta Postanje (Prva knjiga Mojsijeva)

Druga knjiga dnevnika

Knjiga proroka Osije

Levitski zakon (Tre}a knjiga Mojsijeva)

Knjiga Nemijina

Knjiga proroka Amosa

Izlazak (Druga knjiga Mojsijeva)

Brojevi (^etvrta knjiga Mojsijeva) Ponovljeni zakon (Peta knjiga Mojsijeva) Knjiga Isusa Navina Knjiga o sudijama Knjiga o Ruti

Prva knjiga Samuilova

Druga knjiga Samuilova Prva knjiga o carevima

Druga knjiga o carevima Prva knjiga dnevnika

12

Knjiga Jezdrina Knjiga o Jestiri Knjiga o Jovu

Psalmi (Davidovi)

Pri~e Solomonove

Knjiga propovednikova Pesma nad pesmama Knjiga proroka Isaije

Knjiga proroka Jeremije Pla~ Jeremijin

Knjiga proroka Jezekilja Knjiga proroka Danila

Knjiga proroka Joila

Knjiga proroka Avdija Knjiga proroka Jone

Knjiga proroka Miheja

Knjiga proroka Nauma

Knjiga proroka Avakuma Knjiga proroka Sofonije Knjiga proroka Ageja

Knjiga proroka Zaharije

Knjiga proroka Malahije

Slede}e apokrifne knjige su tako|e citirane: 1 Prva knjiga Makavejska

2 Druga knjiga Makavejska

Srebrena amajlija iz Ketef Hinoma na zapadnom obodu Jerusalima. Kada se odvije, ovaj tekst duga~ak je svega 9 cm. On sadr`i re~i sve{teni~kog blagoslova iz Starog zaveta, iz knjige Brojeva 6:24-26, kao i re~i koje se ne nalaze u Bibliji. Pismo kojim je svitak ispisan sugeri{e da je vreme njegovog nastanka sedmi ili {esti vek pre n.e.

Svitak Psalama Elizbete Hej Behtel iz pe}ine 11 u Kumranu. Pored nekih neznatnih varijacija, ovaj svitak se sla`e sa kasnijim masoretskim ili tradicionalnim jevrejskim tekstom Starog zaveta. On, me|utim, sadr`i i neke psalme koji se ne nalaze u Bibliji. Datiran je u vreme oko 30-50. n.e.

Deset Bo`jih zapovesti (Izl 20) iz jednog od najstarijeg sa~uvanog celovitog teksta Starog zaveta na hebrejskom. Takozvani Sanktpeterbur{ki kodeks, sa masoretskim tekstom Starog zaveta, poti~e iz 1008. n.e.

{ta se dogodilo kada je na Sinaju Bog dao Zakon Mojsiju, ili {ta se desilo u (praznom) Hristovom grobu (da pomenemo samo ova dva primera od fundamentalnog zna~aja za judaizam i hri{}anstvo), moramo verovati biblijskom svedo~anstvu. Ni{ta izvan njega ne postoji.

STARI ZAVET

Sam Stari zavet sastoji se od tri velike celine koje se u jevrejskoj terminologiji nazivaju Zakon, Proroci i Pisma. „Zakon“ obuhvata prvih pet knjiga koje se pripisuju Mojsiju. „Proroci“ se sastoje od proro~kih spisa svih proroka osim Danila, ali uklju~uju i Knjigu Isusa Navina, Knjiga o sudijama, Samuilove knjige i Knjige o carevima. „Pisma“ obuhvataju sve ostalo. Novi zavet ovu podelu svodi samo na „Zakon i Proroke“ .5 U hri{}anskoj Bibliji redosled istorijskih knjiga je vi{e hronolo{ki. Knjige mudrosti stavljene su iza istorijskih, a proroci su na kraju.

NOVI ZAVET

NAPOMENE 1

2 3 4

5

Jezd 4:8-6:8; 7:12-26; Jer 10:11; Dan 2:47:28 Jev 1:1-2 Jn 1:14 2 Car 20:20; 2 Dn 32:30; Dap 19:29 Mt 7:12; 22:40

Knjige Novog zaveta Jevan|elje po Mateju Jevan|elje po Marku Jevan|elje po Luki Jevan|elje po Jovanu Dela apostolska Poslanica apostola Pavla Rimljanima Prva poslanica apostola Pavla Korin}anima Druga poslanica apostola Pavla Korin}anima Poslanica apostola Pavla Galatima Poslanica apostola Pavla Efescima Poslanica apostola Pavla Filipljanima Poslanica apostola Pavla Kolo{anima Prva poslanica apostola Pavla Solunjanima Druga poslanica apostola Pavla Solunjanima

Prva poslanica apostola Pavla Timoteju

Druga poslanica apostola Pavla Timoteju Poslanica apostola Pavla Titu Poslanica apostola Pavla Filimonu Poslanica apostola Pavla Jevrejima

Poslanica apostola Jakova

Prva poslanica apostola Petra

Druga poslanica apostola Petra Prva poslanica apostola Jovana Druga poslanica apostola Jovana

Novi zavet se sastoji od dve osnovne celine: prvu ~ine ~etiri jevan|elja, a drugu Pavlove poslanice i poslanice ostalih predvodnika rane Crkve. Izme|u jevan|elja i poslanica nalazi se tekst apostola Luke o razvoju rane Crkve nazvan Dela apostolska. Novi zavet se zavr{ava Otkrivenjem, vizijom nebesa i budu}ih doga|aja Jovana apostola.

APOKRIFI

Knjige apokrifa (gr~ka re~ za „skriveno“ ) napisali su jevrejski religiozni pisci u periodu izme|u Starog i Novog zaveta. Neke apokrifne knjige, kao {to su Premudrosti Isusa sina Sirahova i Tovija, pojavile su se u Kumranu me|u Rukopisima sa Mrtvog mora. Kasnije, Jevreji i protestantski hri{}ani nisu priznavali apokrife kao autoritativne ili „kanonske“ tekstove. Katoli~ka i Pravoslavna crkva priznaju pojedinim apokrifima „kanonski“ status, ali nema potpune saglasnosti oko toga kojim bi ih ta~no spisima trebalo priklju~iti. Kao zna~ajan istorijski izvor, od apokrifnih knjiga koristimo samo Prvu i Drugu knjigu Makavejsku.

Tre}a poslanica apostola Jovana Poslanica apostola Jude

Otkrivenje Jovana Bogoslova

13

STVARANJE U PO^ETKU

„U po~etku stvori Bog nebo i zemlju.“ Ovako po~inje knjiga Postanja, prva knjiga Biblije. Biblija ni na jednom mestu ne poku{ava da doka`e da Bog postoji; ona jednostavno konstatuje da je on „u po~etku“ bio tamo. Re~i „nebo i zemlja“ ozna~avaju ~itav svemir. Za pisce Biblije ni{ta osim Boga ne postoji pre, pa je, prema tome, sve stvoreno Bog stvorio iz ni~ega. Iako nam Biblija saop{tava da je Bog stvorio nebo i zemlju, ona nam ne daje precizne podatke o tome kako je to u~ino. Pitanje koje Gospod postavlja Jovu, „Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju? ka`i ako si razuman“ , 1 pod jednako se mo`e odnositi i na modernog ~oveka, sa svim njegovim nau~nim znanjem, i na Jova, nekih 3500 godina pre. Moramo se suo~iti sa ~injenicom da nijedan ~ovek nije bio svedok stvaranja sveta. Prihvatili to ili ne, Postanje nam se name}e kao sam Bo`ji opis stvaranja. Taj opis omogu}ava ra|anje biblijskog pogleda na svet, pogleda koji, ako `elimo da razumemo Bibliju, moramo poku{ati da shvatimo. Opis stvaranja u knjizi Postanja 1:1-2:3 omogu}ava nam da zapazimo slede}e: 1. Prvo poglavlje Postanja opisuje {est dana stvaranja, koji su ome|eni ~estim ponavljanjem fraze „i bi ve~e i bi jutro“ . Opis {est dana rada, nakon kojih sledi jedan dan odmora jeste obrazac koji }e poslu`iti za uspostavljanje principa subote, o kojem kasnije govori knjiga Izlaska 20:8-11.

2. Doga|aje nije opisao neko sa modernim nau~nim shvatanjima. Svetlost je prizvana u bi}e prvog dana,2 dok Sunce, Mesec i zvezde, koji daju svetlost na{oj planeti, nisu stvoreni sve do ~etvrtog dana. Mesec je nazvan „manjim vidjelom“ . Da Mesec samo reflektuje sun~evu svetlost, autoru je sasvim sigurno bilo nepoznato. 3. Biblijsko shvatanje stvaranja je geocentri~no; naglasak nije na svemiru. Zapravo, stvaranje zvezda je nagove{teno jedva polovinom stiha u Postanju 1:16 („i zvijezde“ ). Nekih {est hiljada zvezda vidljivo je golim okom, a, kako savremeni prora~uni ka`u, samo u na{oj galaksiji ima oko sto milijardi zvezda i sto milijardi galaksija u vidljivom delu kosmosa. 4. Pisac izbegava da pomene imena Sunca i Meseca, najverovatnije zbog {iroko rasprostranjenog obo`avanja nebeskih tela me|u obli`njim narodima. 5. Bog je bio zadovoljan svojom tvorevinom. [est puta ~itamo: „I vidje Bog da je dobro.“ Prvo poglavlje Postanja zaklju~uje: „Tada pogleda Bog sve {to je stvorio i gle, sve dobro bje{e veoma.“ 6. Bog je tvorac. On je odvojen od svoje tvorevine, nije njen sastavni deo. 7. Ljudska bi}a su predstavljena kao vrhunac Bo`jeg stvaranja. Od svih stvorenja samo su ljudska bi}a na~injena

NAPOMENE 1 2 3 4

5 6 7 8

Jov 38:4 Post 1:3 Post 1:26-27 Post 2:16-17; 3:17; Rim 5:12 Mt 1:1-17 1 Dn 3:11-12 Atrahazov ep 1.223-26 Enuma eli{ 6.32-36

DESNO: Polo`aj reka navedenih u drugoj glavi Postanja Ovo je mogu}e re{enje bazirano na prepoznavanju reka i imena mesta za koja znamo jo{ od anti~kih vremena. Neki istra`iva~i smatraju da se geografija drasti~no promenila u vreme Noja i velikog potopa, {to onemogu}ava direktne paralele sa dana{njim karakteristikama terena.

Jedan od najbli`ih zvezdanih oblaka (nebula) Zemlji. Vrtlog formira Helix nebulu, vi|enu Nasinim teleskopom Habl. NASA joj je dala i nadimak „Bo`je oko“ .

14

po liku Bo`jem.3 U Postanju (2:4-25) je dato vi{e detalja o konkretnom i li~nom stvaranju prvih ljudi. ^ovek je stvoren „od praha zemaljskog“ , a `ena od ~oveka. Tre}e poglavlje Postanja tvrdi da je greh prvih ljudi uneo smrt u svet.4

HRONOLO[KE ODREDNICE

Na pitanje kada je Bog stvorio svet, pisci Biblije ne odgovaraju direktno (nasuprot tome, treba uporediti datum Izlaska Jevreja iz Egipta u Drugoj knjizi o carevima 6:1). Kako bi odredili godinu stvaranja, istra`iva~i su, kroz vekove, sabirali godine li~nosti iz geneolo{kih stabala knjige Postanja. Najpoznatiji takav poku{aj u~inio je u svojim Letopisima Starog zaveta (16501654. n.e.) nadbiskup Armaga, D`ejms A{er (1581-1656. n. e.), odre|uju}i 4004. godinu pre n.e. kao godinu nastanka sveta. Ovaj metod mo`e biti kritikovan na mnogo na~ina. Nave{}emo ovde tri:

1. Pisac Postanja daje dva genealo{ka stabla od Adama do Noja (Post 5) i od Noja do Tare, Avraamovog oca (Post 11). Oba stabla sadr`e deset generacija i oba se zavr{avaju sa po jednim patrijarhom koji ima tri sina (Nojevi sinovi: Sim, Ham i Jafet (Post 5:32) i Tarini sinovi: Avram, Nahor i Aran (Post 11:26). Izgleda da pisac rodoslove istovremeno predstavlja shematski i hronolo{ki, kao {to je to slu~aj i na po~etku Matejevog jevan|elja gde je Isusov rodoslov podeljen na tri grupe od ~etrnaest generacija.5 2. Isklju~ivo hronolo{ki pristup ovim podacima zna~io bi da su kada je Avram imao pedeset godina svi patrijarsi pomenuti u Postanju 11 jo{ uvek bili `ivi, a Ever bi bio Jakovljev savremenik. 3. Znamo tako|e da se formula „bio je otac (nekoga)“ ponekad koristi za pretke uop{te. Tipi~an primer mo`emo na}i u Jevan|elju po Mateju (1:8), gde se, iako mu je zapravo bio prapradeda, Joram navodi kao Ohozijin „otac“ .6

EDEMSKI VRT

Postanje 2:8 tvrdi da je prvobitni dom Adama i Eve bio „vrt u Edemu na istoku“ . Postanje 2:8-14 sme{ta ovaj vrt na podru~je gde izviru ~etiri reke. Sa drugog mesta u Bibliji doznajemo da su tre}a i ~etvrta reka Tigar i Eufrat, koje izviru u (dana{njoj) isto~noj Turskoj i teku preko Iraka u Persijski zaliv. Husk je naziv koji u Starom zavetu obi~no ozna~ava Egipat ju`no od Sina i Sudana sve do Kartuma, {to bi zna~ilo da je reka Geon, koja preseca Husk, zapravo Nil. Reka Fison, koja proti~e kroz zemlju Evilsku, mogla bi biti neka praistorijska arapska reka koja se uliva u Persijski zaliv. Evil je bio poznat po svom zlatu. Evilah, region bogat zlatom u zapadnoj Arabiji, mogao bi biti Evil. Neobi~no je kako je reka koja je proticala kroz Edem mogla da se razdvaja u ~etiri toka, obuhvataju}i pri tome, kao {to smo videli, tako razli~ite reke. Mo`da se kasnije, u vreme Potopa, geografija toliko promenila da onemogu}ava direktne paralele sa dana{njim karakteristikama terena.

MESOPOTAMIJSKE PRI^E O STVARANJU

P

R

LA

Kaspijako more

NINE TA

VO

PL

AN

INE

ELBURS

Eu

fr

at

Sredozemno more

PL

S I R I J S KA P U S T I N J A

A N

IN

E

Ti

ga n?

r

Salt more

eo

n?

G

RO

S

P e rs i j s ki z a l iv

so

C

o e n r v

G

Fi

ZA

Opis stvaranja u Postanju ponekad se poredi sa pri~ama o stvaranju iz drevne Mesopotamije (teritorija dana{njeg Iraka). U Atrahazovom epu iz oko 1635. godine pre n.e., boginja majka Mami (ili Nintu) uz pomo} mudrog boga Ea, stvara ljude od blata pome{anog sa krvlju ubijenog boga Ave-ilua.7 Enuma eli{, vavilonski ep nastao oko 1200. godine pre n.e. iz starijih izvora, pripoveda kako je bog Marduk ubio i upotrebio krv Kingua, opakog vo|e neprijateljskih bogova, da bi uz pomo} Einu stvorio ~oveka.8 Jedinu sli~nost ovog epa i Postanja nalazimo u spominjanju „bezdana“ , razdvajanju neba i zemlje, bo`anskom elementu u ljudima, bo`anskom po~inku nakon stvaranja i zadatku stavljenom pred ljude da obra|uju zemlju. Mnogo je vi{e sli~nosti, me|utim, izme|u Postanja i raznih varijacija pri~e o potopu sa prostora Mesopotamije.

m

H u s

E v i l s k a z e m l j a

e o r

0 0

stara obala mora 400 km 300 milja

15

POTOP Veli~anstveni, snegom prekriveni vrh najvi{e turske planine Agri Dagi, koja se naziva i „Ararat“ . Pogled iz blizine turskog grada Dogubejazita, sa palatom Ishak-pa{e u prednjem planu.

OD ADAMA DO NOJA

Knjiga Postanja nam pripoveda o neposlu{nosti Adama i Eve i njihovom izgnastvu iz Edemskog vrta. Potomcima prvog ~oveka i prve `ene civilizacija treba da zahvali za nekoliko pronalazaka: „grad“ , „guda~i i svira~i“ i „oru|a od bronze i gvo`|a“ .1 Oni su tako|e bili izuzetno dugove~ni, ~ak 969 godina u Metuzal(em)ovom slu~aju.2 To je veoma duga~ko, mo`emo slobodno re}i i neverovatno duga~ko, ali to je zanemarljivo kada se uporedi sa likovima iz spiska careva Mesopotamije, poznatog kao „Sumerski spisak careva“ . Tu rekord dr`i izvesni Enmenluana sa 43 200 godina! Sagre{enja njihovih potomaka bila su uzrok velikog Gospodnjeg gneva, koji je odlu~io da zbri{e ljudski rod sa lica zemlje.

DESNO: Karta pokazuje mesta koja se dovode u vezu sa Postanjem i sa mesopotamijskim pri~ama o potopu.

POTOP U VREME NOJA

Gospod izabra Noja, koji je bio „~ovjek pravedan i bezazlen svojega vijeka, po volji Bo`joj svagda `ivlja{e Noje“ 3, i re~e mu da napravi veliki drveni kov~eg (u predanju poznat kao „barka“ ), duga~ak 300, {irok 50 i visok 30 lakata, {to je, izra`eno modernim merama, 133.5 m du`ine, 22.3 m {irine i 13.4 m visine. To nam ukazuje da je Nojeva barka te`ila preko 10 000 tona. U svoju barku Noje je trebalo da, pored sebe i svoje porodice, smesti i sedam parova od svih ~istih `ivotinja i ptica i po jedan par od svih ne~istih `ivotinja. ^etrdesetodnevna ki{a je, zatim, svako `ivo bi}e zbrisala sa lica zemlje. Prema opisima datim u Postanju, od 7:11-12 do 8:14, potop je trajao 371 dan, osim ukoliko ne pretpostavimo da su se neki od doga|aja odvijali istovremeno. Tvrdnje poput „i pokri (voda) sva najvi{a brda {to su pod cijelijem nebom“ ,4 „petnaest lakata (oko 7 metara) do|e voda iznad brda {to ih pokri“ 5 i „tada izgibe svako tijelo {to se mica{e na zemlji, ptice i stoka, i zvijeri i sve {to gmi`e po zemlji, i svi ljudi“ ,6 jasno ukazuju da je pisac verovao u sveop{ti potop. Iz pi{~eve perspektive uni{tenje je bilo potpuno: „I istrijebi se svako tijelo `ivo na zemlji, i ljudi i stoka {to god gmi`e i ptice nebeske, sve, velim, istrijebi se sa zemlje; samo Noje osta i {to s njim bje{e u kov~egu“ .7 Ponekad se, me|utim, u navedenim stihovima pojmom „zemlja“ (odre|ena oblast) zamenjuje pojam „Zemlja“ (planeta, ceo svet), {to mo`e biti dokaz da se potop zapravo desio na odre|enoj teritoriji. Barka se zaustavila „na planini Araratu“ .8 Po{to je prvo pustio gavrana, a zatim i golubicu, da bi saznao da li se voda sa zemlje povukla, Noje je sa porodicom i svim `ivotinjama napustio barku. Gospod je obe}ao da nikada vi{e ne}e uni{titi sva `iva bi}a na zemlji, i kao znak ovog svog zaveta postavio je dugu.

PORE\ENJE SA MESOPOTAMIJSKIM PRI^AMA O POTOPU Mogu}e je povu}i jasne paralele izme|u pri~e o potopu iz Postanja i mesopotamijskih pri~a o potopu. Njih nalazimo u tri verzije: Atrahazov ep (oko 1635. pre n.e.), Ep o Ziusudri (oko 1600. pre n.e.) i Ep o Gilgame{u, koji nam je poznat iz prepisa na~injenih tokom prvog milenijuma pre n.e. u Ninivi i drugim mestima. Izgleda da je Ep o Gilgame{u (~ije analogije sa biblijskom pri~om o potopu prikazuje tabela) osnovnu narativnu nit preuzeo iz Atrahazovog epa.

16

Iako je, s obzirom na mnoge aspekte, Ep o Gilgame{u samo legenda, ipak Gilgame{ov lik ne bi trebalo prosto odbaciti kao mitolo{ku figuru. On je bio kralj Uruka, u ju`noj Mesopotamiji („Oreh“ iz Post 10:10), i po svoj prilici bio je istorijska li~nost – kralj, koji je `iveo oko 2700. godine pre n.e. U potrazi za besmrtno{}u, Gilgame{ putuje da bi se susreo sa jedinim besmrtnim ljudskim bi}ima – Utnapi{timom i njegovom `enom. Utnapi{tim (~ije ime zna~i „onaj koji je na{ao `ivot“ ) obja{njava kako su mu bogovi dali besmrtnost zato {to je pre`iveo potop. Kada su bogovi odlu~ili da po{alju veliki potop na ljude, on je `iveo u [urupaku (dana{nja Fara), kod Eufrata. Bog Ea je bio prijatelj ljudi i upozorio je Utnapi{tima da se sprema katastrofa. On ga je podu~io kako da napravi brod koji je, kako se ~ini, bio u obliku kocke, sa stranicom du`ine 120 lakata (oko 60 metara), i imao je sedam spratova, a svaki sprat bio je podeljen na devet prostorija. Trebalo je da ga napuni

Utnapi{tim opisuje kraj oluje:

„[est dana i {est no}i potocima je padala ki{a. Sedmog dana popusti potop, bila je ti{ina kao posle bitke. More se smirilo, a zlokobna oluja sti{ala. Posmatrao sam vreme, sasvim se sti{alo. Svi su se ljudi pretvorili u blato. Pusto i jednoli~no je bilo tlo zemlje. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice. Pao sam ni~ice, seo sam i plakao, plakao sam i suze su mi tekle niz lice.“ (GILGAME[ 11.127-37)

Pore|enje pri~a o potopu Pri~a o potopu je sa~uvana u biblijskoj knjizi Postanja, kao i u ve}em broju tekstova sa starog Bliskog istoka. Tabela poredi pri~e zabele`ene na jedanaestoj plo~i Epa o Gilgame{u i u Postanju (6-9). Brojevi u zagradi upu}uju na broj stiha sa jedanaeste plo~e Epa o Gilgame{u, odnosno na stihove u knjizi Postanja.

Fragment Epa o Gilgame{u prona|en blizu kapije u Megidonu. Petnaesti vek pre n.e.

zlatom, srebrom, `ivotinjama i zverima. Utnapi{tim se onda ukrcao na brod sa svojom porodicom i zanatlijama. [est dana i sedam no}i nebo je bilo mra~no i besnela je oluja. Brod se na kraju zaustavio na planini Nimu{. Utnapi{tim je prvo poslao goluba, koji se vratio po{to nije na{ao mesto na koje je mogao sleteti, zatim je poslao lastavicu, koja se tako|e vratila, i na kraju je poslao gavrana, koji nije doleteo natrag. Utnapi{tim je ispraznio brod i prineo `rtve bogovima. Zbog njegovog anga`ovanja na spa{avanju ljudskog roda, bogovi su njemu i njegovoj `eni darovali besmrtnost. Pore|enja izme|u pri~a o potopu u Postanju i u Epu o Gilgame{u, sumirana na na{oj tabeli, otkrivaju uo~ljive razlike. Da je Utnapi{timov brod imao oblik kocke, on bi

KEY

Post 4:17-22 2 Post 5:27 3 Post 6:9 4 Post 7:19 5 Post 7:20 6 Post 7:21 7 Post 7:23 8 Post 8:4 1

Agri Dagi

5,165m (16,945ft)

URARTU ( Ararat) S E

Jezero Van

IN N U A R L P AU T

Je ze r o Urmi j a

P

Niniva

LA

NI NE

r T ig a

S I RI J S K A P U S TINJ A

P

obala mora oko 3000. pre n. e. 0 Salt S ea

0

400 km

EL BU RS

Dij ala

Avo r

Eufrat

Ki{

LA

N

IN

E

ZA

G

R

O

se neprestano prevrtao i nesumnjivo je da bi `ivotinjama u brodu od toga pozlilo. U odnosu na ovu, Nojeva barka je imala vrlo stabilne proporcije (6:1). Za razliku, tako|e, od Noja, koji najpre {alje gavrana kao najsna`niju pticu, Utnapi{tim u izvidnicu prvo {alje najslabiju pticu (goluba). Mesto na kom se barka zaustavila izazva veliko interesovanje istra`iva~a. Sve {to o tome Postanje (8:4) ka`e je: „na planini Araratu“ . Dakle, u jednini, a ne mno`ini. A Ararat je jednostavno jevrejski naziv za uraratsko carstvo, koje je u osmom veku pre n.e. obuhvatalo veoma veliko podru~je dana{nje isto~ne Turske. Najvi{a planina u Turskoj je Agri Dagi (5 165 m), koja se ponekad naziva i „planina Ararat“ , ali, sa druge strane, biblijski tekst ne treba ograni~avati tako preciznim lokacijama. Pri~e o potopu se mogu prona}i u mitologijama mnogih naroda sa Tihog Okeana, iz Amerike i ju`ne Azije, kao i sa Bliskog istoka. Od svih njih, Ep o Gilgame{u, na svojoj 11 plo~i, najbli`i je biblijskom opisu, {to ne iznena|uje kada se uzme u obzir koliko je Mesopotamija blizu Ararata i koliko je stara mesopotamijska predaja o potopu.

DOKAZI O POTOPU

Koji su dokazi da se potop desio? Postoje razlike u visinama nivoa poplava u drevnim gradovima na teritoriji ju`nog Iraka, Uru, Ki{u i Fari (pre [urupak). Nijedan od nivoa ne pokazuje da je i jedan od ovih gradova bio pokriven vodom. Mo`da bi za poplavom ovakvih razmera trebalo i}i dalje u pro{lost, ka geolo{kim pre nego arheolo{kim tragovima.

S

[urupak (Fara)

300 milja Uruk (Ereh)

Ur

GILGAME[ 11

POSTANJE 6-9

Vreme

Prepisi datiraju iz prvog milenijuma pre n.e., ali je pri~a preuzeta iz starijeg Atrahazovog Epa, oko 1635. pre n.e.

Mojsije je verovatno autor, u periodu od 15. do 13. veka pre n.e. Mogu}e je da je imao pristup starijim izvorima.

Barka

Eleppu – brod (24). Utnapi{timov brod je imao oblik kocke, stranica du`ine 120 lakata, sa sedam spratova podeljenih u devet prostorija (60-62). Smola je kori{}ena kao vodootporni materijal.

Tebah (6:14) – „barka“ . Nojeva barka imala je dimenzije 300x50x30 lakata (6:15). Imala je tri sprata (6:16). Smola je kori{}ena kao vodootporni materijal.

Putnici

Seme svih `ivih stvorenja, Utnapi{timova porodica i ro|aci, doma}e i divlje `ivotinje, zanatlije (83-86).

Noje, njegova `ena, njihova tri sina i njihove `ene, po jedan par od svih `ivih stvorenja, sedam pari ~istih `ivotinja (6:18-19; 7:2).

Trajanje potopa

6 dana i 7 no}i (127); posle odre|enog vremena koje nije precizirano, Utnapi{tim i svi sa njim napu{taju brod.

40 dana i no}i padala je ki{a (7:12); ukupno vreme provedeno u barki: 371 dan.

Nimu{ (140)

„na planini Araratu“ (8:4)

1. golub (146) 2. lastavica (149) 3. gavran (152)

1. gavran (8:7) 2. golub (8:8), pa opet golub (8:10) i jo{ jednom golub (8:12)

Mesto zadr`avanja broda Ptice koje su pu{tane

@rtve

„trska, kedar i mirta.“ (158)

„od svake ~iste stoke i od svijeh ptica ~istijeh.“ (8:20)

17

NARODI I JEZICI Tiras?

A{kenaz

Tarsis? Tiras?

KA

VK

KE

.

ijs

PL

sp

AS

Ka

Crno more

mo

Tubal

Magog Lud Javan

re

Togarmah

Rodanim Elisa

PL

Asur

Kitim Aram

t

L

A

N

I

ZA

Sinar vavel (Vavilon)

M rt vo mo re

Mizraim

P

Elam N E

S I RI J S K A P U S T I N J A

Hanan

Put?

ra

ar

Euf

Sidon

. ELB URS

Madai

Tig

S r e d Kaftor o z e m n o m o r e

ko

Me{eh

P

Dedan

e

rs

ij

G

RO

sk

i

S

za

li

v

Nil n o v e C r

Husk

Avila

m

e o r

0

Jafetovi potomci Hamovi potomci Simovi potomci potomci vi{e loza obala mora 400 km

0

300 milja

TABLICA NARODA

Deseto poglavlje knjige Postanja ~esto se naziva i „Tablica naroda“ . U skladu sa njegovim pogledom na svet, pisac smatra da su svi narodi koji naseljavaju zemlju potomci Nojevih sinova: Sima (Sema), Hama i Jafeta. Ovakvo shvatanje porekla naroda i njihovih me|usobnih odnosa odra`ava percepciju pi{~evog vremena i, najverovatnije, uklju~uje geografske, politi~ke i lingvisti~ke veze koje danas nisu shvatljive. Naj{ire uzev{i, imena naroda poklapaju se sa jezi~kim grupama, pa tako imamo „Semite“ , kao narod Bliskog istoka, i „Hamite“ , koji nastanjuju Afriku, dok Jafetovi potomci pokrivaju „indoevropske“ narode. Da je ova podela samo na~elna pokazuje primer Elama, Simovog potomka, koji je predak Elamita u ju`nom Iranu, a ~iji jezik nije ni semitski ni indoevropski ve} je pre srodan dravidskim jezicima ju`ne Indije. Hananci (Hananeji) su navedeni kao potomci

18

Rama Olif

Hazar Mavet Sava (Saba)

Arapsko more

Put?

Hama, iako je hananski semitski jezik. Mogu}e je da je sastavlja~ „Tablice naroda“ `iveo u vreme kada je Elam bio podre|en „semitskim“ Vavilonjanima, a Hanan „hamitskim“ Egip}anima. [ta vi{e, Sava je odre|en kao potomak i Sima i Hama, {to ukazuje da je poreklo naroda ~esto veoma slo`eno. Treba ista}i da je nemogu}e identifikovati sve navedene li~nosti sa podjednakom sigurno{}u. Tiras je, na primer, ~esto poistove}en sa Trasom (severna Gr~ka) ili sa etrurskim naseljima u centralnoj Italiji. Pojavljivanje pojedinih imena u ovim genealogijama, opet, omogu}ava nam da precizno datiramo njihovo vreme na istorijskoj sceni. Na primer, Meseh su u stvari Mu{ki, anatolsko pleme koje 1115. godine pre n.e. pominju Anali asirskog kralja Tiglat-pilesera I. Madaj su Medeji, ~ije postojanje prvi put potvr|uju asirski izvori iz 836. godine pre n.e.

Na osnovu ovoga, neko bi mogao da poku{a da datira „Tablicu naroda“ , ali najvi{e {to bismo iz toga mogli da saznamo jeste kada je ovaj dokument dobio kona~nu formu u kojoj je stigao do nas. Ne mo`emo negirati da su i druga imena koja se pominju tako|e pribli`ne starine: naselje Togarma je tako|e pomenuto u staroasirskim tekstovima koji poti~u iz njihove kolonije u Kanesu (Kultepe), u centralnoj Turskoj. Ovo mesto je bilo uni{teno oko 1780. godine pre n.e., da bi vekovima kasnije ponovo bilo nastanjeno. Iako mnogi poku{aji identifikovanja ostaju neprecizni, „Tablicu naroda“ ipak uslovno mo`emo iskoristiti da bismo odredili granice sveta njenog autora: od Javana (jonskih Grka zapadne Turske) i Elama na jugozapadu Irana, do Save (dana{njeg Jemena). „Tablica naroda“ je neka vrsta usmene geografske karte Starog zaveta: veoma mali broj starozavetnih doga|aja odigrava se izvan nje.

VAVILONSKA KULA

Povest o Vavilonskoj kuli (Post 11:1-9) obja{njava nastanak razli~itih jezika na zemlji. Ograni~i}emo se na slede}a zapa`anja. 1. Izvorno je postojao samo jedan jezik.1 „Tablica naroda“ po 10. glavi Postanja Na mapi je predstavljena mogu}a podela naroda na grupe koje poti~u od Nojeva tri sina, Sima, Hama i Jafeta.

Vavilonska karta sveta. Glinena plo~a, oko 600. pre n.e.

Mape iz perioda Starog zaveta

Pored „Tablice naroda“ , pisci Starog zaveta iznose detaljne geografske podatke u formi spiskova. Na primer: G putovanje Izraelaca kroz pustinju (Br 33:2-49) G Podela Hanana, Obe}ane zemlje, izme|u dvanaest plemena (Isus 13:8-21:42) G obnovljeni Izrael (Jez 47:13-48:29) Shvatanje ovih podataka modernom ~itaocu bilo bi olak{ano ako bi pred sobom imao geografsku kartu, ali bave}i se Biblijom moramo da se susre}emo i sa „usmenim mapama“ biblijskih pisaca. To ne zna~i da geografske (tj. vizuelne) karte u drevnom Izraelu nisu postojale, ve} naprosto nijedna nije sa~uvana. Mnoge su nam, naprotiv, poznate iz stare Mesopotamije i Egipta. Nastariji primer dolazi sa lokaliteta Nuzi (Jorgan Tepe, pored Kirkuka u severnom Iraku), datiran oko 2300. godine pre n.e. Najzna~ajnije ta~ke jasno su markirane na glinenoj plo~i, pri ~emu se istok nalazi na vrhu plo~e. Karta pokazuje teritoriju oivi~enu brdima i prese~enu re~nim tokom. Druga plo~a iz Vavilona poti~e iz oko 600. godine pre n.e. Vavilon je ozna~en pravougaonikom koji preseca reka Eufrat u vidu dve paralelne linije. Produ`etak mora (Persijski zaliv) dodiruje ove linije. Asirija i Urartu (Ararat) su ozna~eni ovalnim oblicima, a kru`nica predstavlja slano more koje okru`uje poznati svet. Prate}i tekst uz kartu navodi imena `ivotinja iz legendi za koje se verovalo da nastanjuju podru~ja iza mora.

Mapa rudnika zlata u Vadi Hamamatu, Egipat. Papirus, oko 1150. pre n.e.

NAPOMENE

Post 11:1 2 Post 11:7 3 Post 11:9 1

Egipatski papirus nazvan „Turinska karta“ , iz oko 1150. godine pre n.e., predstavlja zlatom bogate planine izme|u Nila i obale Crvenog mora. I pored nepouzdane orijentacije, ona pokazuje deo rute od Koptosa (Kusa) na Nilu, kroz Vadi al-Hamamat, do luke Kuseira na Crvenom moru.

2. Kada je Gospod pome{ao jezike naroda, {to je bila kazna zbog gra|enja Vavilonske kule, pojavljuju se novi, me|usobno nerazumljivi jezici.2 Nije poznato koji su to bili jezici i koliko ih je bilo, ali je jasan rezultat ovog Gospodnjeg postupka – pometnja. Ljudi nisu mogli me|usobno da se razumeju, pa su se zato razi{li po ~itavom svetu. 3. Radnja se odvija u [inearu, zemlji nastanjenoj Sumercima, {to zna~i ju`no od dana{njeg Iraka. Grad u kome je kula gra|ena bio je Babel, {to je jevrejsko ime za Vavilon. U stvari, pisac povesti o Vavilonskoj kuli poigrava se re~ima Babel, kao imenicom, i hebrejskim glagolom balal, „pome{ati, smutiti“ .3 4. Stepenasti tornjevi, tzv. „zigurati“ , sagra|eni od ciglasto oblikovane nepe~ene zemlje, koja je vezivana malterom, prona|eni su u mnogim mesopotamijskim gradovima. Ali podizanje nivoa podzemnih voda u Vavilonu, koje traje jo{ od anti~kih vremena, ukazuje da prava Vavilonska kula najverovatnije nikada ne}e biti prona|ena.

POREKLO JEZIKA

U savremenom svetu postoji 7 148 jezika. Najve}i broj mo`e biti svrstan u deset do dvadeset razli~itih jezi~kih grupa. „Indoevropski“ jezici su jezi~ka porodica koja obuhvata jezike od zapadne obale Irske i irskog jezika do kineskog Turkestana (ili Isto~nog Turkestana), gde se nekada govorio toharski jezik. Indoevropski jezici se u Bibliji pojavljuju u vidu hetitskog (hetejskog), filistejskog, staropersijskog, gr~kog i latinskog. Svi indoevropski jezici, od portugalskog do punjabijskog, od {panskog do sanskrita, direktno su izvedeni iz izvornog tzv. „praindoevropskog“ jezika. Semitski jezici, koji su zastupljeni u biblijskim vremenima, poput hebrejskog, aramejskog, akadskog, ugaritskog i feni~anskog, amoritskog, hananskog, moavskog, amonskog i ju`no arapskog, od kojih su arapski i amharski primeri iz modernog doba, izvorno poti~u iz jedinstvenog jezika nazvanog „prasemitski“ . Treba svakako napomenuti da „prajezici“ ostaju zapravo samo u domenu hipoteze, jer nikakvi pisani tragovi o njihovom postojanju nisu do{li do nas. U svakom slu~aju, jasno je da postoje izrazite sli~nosti izme|u jezika iste porodice, osim u slu~aju neuobi~ajenih re~i i izraza, dok istovremeno nema podudarnosti me|u jezicima koji pripadaju razli~itim grupama. Neki jezici, poput sumerskog i baskijskog, ne mogu se svrstati ni u jednu grupu. O~igledno je nastojanje da se uspostave veze izme|u praindoevropskog i ostalih porodica jezika, kao {to je praafroazijska (koja je iznedrila semitsku porodicu jezika, berber, staroegipatski i druge jezike saharske Afrike). U stvari, postoje ideje o „nostratskom“ prajeziku, koji bi bio predak jo{ {iroj grupi jezika. Sa tog stanovi{ta se onda mo`e govoriti i o „prasvetskom“ jeziku, ali priroda tog jezika ostaje nepoznata i stvar je ~iste hipoteze. U svakom slu~aju, po autoru pri~e o Vavilonskoj kuli, postojao je „prasvetski“ jezik. Ako ni{ta drugo, Vavilonska kula, od koje razli~iti „prajezici“ vuku poreklo, obja{njava za{to me|u ovim jezicima ima tako malo sli~nosti.

19

BIBLIJSKI JEZICI NARODI

ijs

mo re

300 milja

Akadski Elamski

SI RIJ S KA PU S T I NJA

Egipatski

js

rs

0

ko

Ugaritski

Pe

0

sp

Kipro-minojski

Hananski

Semitski Indoevropski ostali Akadski 400 km

Ka

m o r e

ki

za

liv

re

oko 1200.p.n.e.

Persijski

Egipatski

js

ki

i

300 milja

Elamitski

rs

0

Medijanski

Pe

0

Semitski Indoevropski ostali Aramejski 400 km

Hebrejski Amonski Moavski

re

Filistejski

mo

n o

ko

S r e d o z e m

Frigijski Lidijski Isto~noluvijski Araratski (Neohetitski) Likijski Feni~anski Kiparski Feni~anski Aramejski m o r Akadski e Feni~anski

ijs

Gr~ki

sp

Feni~anski

Ka

Kavkaski jezici

Crno more

za

liv

ve

no

re

oko 800.p.n.e.

mo

20

n o

mo

OKO 800. GODINE PRE N.E. Jezi~ka karta oko 800. godine pre n.e. grafi~ki prikazuje promene koje su se u prethodnom razdoblju odigrale. U jugoisto~noj Turskoj, hetitski je zamenjen isto~noluvijskim, koji se zove jo{ i neohetitski. Aramejski, kao semitski jezik koji poti~e sa teritorije Sirije, prostirao se ju`no od Zincirlija (drevni Samal), u jugoisto~noj Turskoj, do Tel Deir Ala u dana{njem Jordanu (starozavetni Sukot), gde je i prona|en jedan aramejski tekst u kome se pominje prorok Valam. Hebrejski se ve} uveliko odoma}io ne teritoriji Palestine, feni~anski je upotrebljavan du` libanske obale, na Kipru i

Luvijanski

Kaskijski Hetitski Hurejski

Cr

JEZICI

S r e d o z e m

Palejski

no

OKO 1200. GODINE PRE N.E. Oko 1180. godine pre n.e. zbila su se dva doga|aja od najve}eg me|unarodnog zna~aja. Hetitska carevina u centralnoj Turskoj do`ivljava svoj kolaps, dok Egipat napadaju takozvani „narodi sa mora“ , od kojih su mnogi dolazili sa Egejskog mora i sa teritorija dana{nje Turske. Razlozi za slom hetitske dr`ave su slo`eni. Unutra{nji nemiri i ekonomske te{ko}e, glad i pretnje Frigijaca, u~inili su svoje. Jasno je, me|utim, da je dolazak „naroda sa mora“ pokrenuo doga|aje koji su dramati~no izmenili etni~ku i lingvisti~ku mapu Bliskog istoka. Oko 1200. godine pre n.e., hetitski i druga dva indoevropska jezika, pelejski i luvijski, upotrebljavali su se na teritoriji dana{nje Turske. Prostor dana{nje Gr~ke bio je nastanjen mikenskim Grcima (tako|e Indoevropljanima), koji su uskoro potpali pod dorske Grke. Glavni jezik Hananaca bio je hananski, koji je u sebi sadr`ao mo`da najstarije tragove hebrejskog, ukoliko je „Devorina pjesma“ toliko stara.4 Akadski, jezik Mesopotamije, slu`io je kao jezik diplomatije sredinom drugog milenijuma pre n.e. Tri stotine osamdeset i dva tzv. „Pisma iz Amarna“ , poreklom iz Tel el-Amarna, napu{tene prestonice Amenofisa IV (Akhenaton) (1353-1337. pre n.e.) u Srednjem Egiptu, pisana su na akadskom, koji je u to vreme trpeo sna`an uticaj hananskog dijalekta.

Mikenski gr~ki

ve

JEZICI

Kavkaski jezici

Crno more

Cr

I JEZICI U Bibliji, kao i u dana{njem svetu, susre}emo razli~ite etni~ke me{avine. Narodi koji su `iveli na veoma ograni~enom prostoru, poput Jevuseja koji su izvorno nastanjivali Jerusalim, navode se u Bibliji zajedno sa neuporedivo ve}im etni~kim skupinama poput Hananaca, Hetita (Heteja) i Amorita.1 Iako su carstva Izraela i Judeje govorila hebrejski, Judaja je, kao i Izrael, imala sopstveni dijalekat,2 a tragovi tog dijalekta o~uvani su u Knjigama o carevima. Moavski jezik, onakav kakav je zabele`en na Moavskoj steni, veoma je sli~an hebrejskom. Njegove karakteristike sa~uvane su u Knjizi o Ruti. Zato se, kao {to se to ~esto danas ~ini, ne mo`e uvek povla~iti jednostavna paralela izme|u naroda i jezika. Biblija pominje neke lokalne varijante jezika, poput azo|anskog u Nemijino vreme ili likonskog u Listri sa kojim se susre}e apostol Pavle,3 ali i presti`ne me|unarodne jezike tog doba – aramejski, gr~ki i latinski. Jezici se razvijaju i menjaju tokom vremena, neki tako|e bivaju prihva}eni na novim teritorijama. Kaleidoskopske promene jezika biblijskog sveta ukratko su sa`ete u redovima koji slede.

Ju`noarapski

u Karatepu, u jugozapadnoj Turskoj. U slivu reke Jordana, potvr|eno je prisustvo i drugih semitskih jezika, amoniskog i moavskog. U isto~noj Turskoj, oko Vana, govorilo se urartskim jezikom, koji je nastao od starijeg huritskog.

NAPOMENE 1 2 3 4 5

JEZICI

OKO 400. GODINE PRE N.E. Oko 400. godine pre n.e, vrhunac mo}i persijske imperije ve} je pro{ao, njena uprava u Egiptu je oslabljena, ali se carstvo i dalje prostiralo od Egejskog mora do Persije i dalje ka istoku. Jezik, koji nazivamo staropersijski, nalazimo na mnogim mestima, od kojih je najpoznatiji zapis na steni Darija I (522 – 486. pre n.e.) u Behistonu (ili Bizitunu), oko 30 km isto~no od Keremana u Iranu. Ovaj natpis tako|e

6 7

8

Isus 3:10 2 Car 18:26 Nem 3:24; Dap 14:11 Sud 5:1-31 Jezd 4:8-6:18; 7:12-26; Dan 2:4-7:28 Jest 8:9 Herodot, Istorija 5:49; 7:73 Jeronim, Komentari Poslanice Galatima 2:3

Oskijski Mesapijski

ijs

Lidijski

ko

Jermenski

mo

Gr~ki

Likijski n o

re

Punski

sp

Gr~ki

S r e d o z e m

Ka

Sicilijanski

Kavkaski jezici

Crno more

Tra~anski

Kiparski m o r e

Aramejski Elamitski

Hebrejski Azotski

Pe rs

ki

i

300 milja

za

liv

no

mo

JEZICI OKO 5. GODINE PRE N.E.

Ju`noarapski

re

oko 400.p.n.e.

Latinski

js

Dedanitski

ve

0

Staropersijski

Cr

0

Semitski Indoevropski Egipatski ostali podru~je pod vla{}u Persijskog carstva – zvani~ni jezik aramejski 400 km

Ilirski Ka sp

Kavkaski jezici

Crno more

ijs

Palmirenski

m o r e

Gr~ki

Hatrenski

Hebrejski/ Aramejski Navatejski

rs

js

ki

i

no

mo re

Jezici kojima su ljudi govorili na podru~ju biblijskog sveta neprekidno su se menjali. ^etiri karte prikazuju ove promene u rasponu od 400 godina.

Par}anski

Pe

Dedanitski

ve

oko 5.p.n.e.

re

Isto~noaramejski

n o

Semitski Indoevropski ostali isto~na polovina Rimskog carstva – zvani~ni jezik gr~ki 400 km 300 milja

Likonski

Cr

0

Jermenski

mo

S r e d o z e m

Gr~ki

ko

Galatijski

0

poseduje vavilonsku i elamitsku verziju teksta. I pored toga, administrativni jezik Persijskog carstva bio je aramejski, koji je delimi~no kori{}en i u starozavetnim knjigama oj Knjizi o Jezdri i Knjizi proproka Danila.5 Aramejski tekst iz Sardisa postoji tako|e u lidijskoj verziji. Natpis koji je prona|en u Letonu, blizu Ksantosa u jugozapadnoj Turskoj, pisan je na aramejskom, gr~kom i likijskom. Jedna kamena vaza prona|ena u Halikarnasu (dana{nji Bodrum), nosi natpis na staropersijskom, vavilonskom, elamitskom i egipatskom. O~igledno je da je pod Persijancima na snazi bila vi{ejezi~nost, {to pokazuje i Knjiga o Jestiri.6 Za vreme Persije, prvi put se pojavljuju i indoevropski Jermeni, koje pominje Behistonski zapis, kao i gr~ki istori~ar Herodot.7 Klasi~ni gr~ki je bio u upotrebi u vidu pet dominantnih dijalekata sa mnogo lokalnih varijanata. U jednom trenutku postojalo je 158 gr~kih gradova-dr`ava, ali svi Grci su se ose}ali kao pripadnici jednog naroda i upravo je jezik bio objedinjuju}i faktor.

Ju`noarapski

za

liv

Osvajanjima Aleksandra Velikog (Makedonskog) (336-323. pre n.e.) gr~ki je potisnuo mnoge zvani~ne jezike. U Egiptu je gr~ki zamenio egipatski, koji je, modifikovan, pre`iveo u formi koptskog jezika. U Siriji gr~ki zamenjuje aramejski, dok u Mesopotamiji ograni~ava upotrebu akadskog uglavnom na bele`enje astronomskih ispitivanja. Tako je gr~ki, u vreme Hristovog ro|enja oko 5. godine pre n.e., bio zvani~ni jezik isto~nog dela Rimskog carstva, dok je na zapadu latinski kori{}en i u vojsci. Novozavetni gr~ki zna~ajno se razlikuje u odnosu na klasi~ni kojim su govorili Atinjani petog veka pre n.e. Prate}i osvajanja Aleksandra Velikog, takozvani koiné, ili standardni gr~ki, spojio je nekoliko glavnih dijalekata u jedan zajedni~ki jezik. Galati, koje pominje Novi zavet, mo`da su potomci Gaula, koji je kao osvaja~ do{ao u tre}em veku pre n.e. Jeronim (ro|en 347. n.e.) bele`i da su Galati govorili jezikom vrlo sli~nim jeziku iz Trira (Galija) u dana{njoj Francuskoj.8) Nekoliko semitskih jezika pojavljuje se u susedstvu Palestine toga vremena. Navatejski je kori{}en u okolini Petre u Jordanu; palmirijski, u sirijskoj oazi Palmiri. Jedna bele{ka na palmirijskom, dodata latinskom natpisu prona|enom u Saut [ildsu u severoisto~noj Engleskoj, re~ito svedo~i o multijezi~nosti Rimske imperije.

DESNO: Natpis na aramejskom iz Daskilija (Ergila), severozapadna Turska, 5. vek pre n.e.

21

MESOPOTAMIJA (Od ~etvrtog milenijuma do devetog veka pre n.e.)

PO^ECI CIVILIZACIJE

Arheolozi su uspeli da u|u u trag mnogobrojnim praistorijskim seoskim naseobinama u Mesopotamiji. Lokalitet Uruka (biblijski Oreh, Post 10:10) u ju`noj Mesopotamiji, ilustruje civilizacijski otklon od sela ka gradu. Tu je prona|en hram dimenizija 78x33 m, ukra{en kupama od terakote oko 10 cm du`ine, koje su oslikane crnom, crvenom i belom bojom, i vezane malterom za podlogu. Datiran je u pozni ~etvrti milenijum pre n.e. Otprilike u ovo vreme se prvi put pojavljuje i keramika napravljena pomo}u kerami~kog to~ka, ali zna~ajnije od svega toga su prvi primerci pisma koji poti~u iz oko 3000. godine pre n.e. Glinene tablice bele`e transfer robe, poput `ita, piva i stoke. Imaju}i u vidu da je za ove bele{ke kori{}eno oko sedamsto razli~itih vizuelnih simbola – znakova, jasno je da je re~ o isuvi{e slo`enom sistemu da bi predstavljao prve poku{aje ~oveka da bele`enjem sa~uva svoje misli. Izvesno je da je morao postojati i raniji stadijum u razvoju pisma, koji nam je danas nepoznat. Jezik ovih tekstova ne poznajemo, ali budu}i da su slovni znaci uglavnom piktografski, mogu}e je delimi~no prodreti u njihov smisao.

RANI DINASTI^KI PERIOD

Tokom takozvanog ranog dinasti~kog perioda, 2750-2371. godine pre n.e., pojavilo se mnogo gradova-dr`ava na jugu Mesopotamije: Sipar, Ki{, Laga{, Uruk, Larsa, Uma, Ur i Eridu. Iz ovog perioda sti`u nam kratki zapisi na sumerskom, najstarijem zabele`enom jeziku na svetu. Poreklo Sumera ostaje nepoznato. Postoje mi{ljenja da su do{li izvan podru~ja Mesopotamije, mo-

22

E IN R A NV O L P A T

Jezero Va n Jez ero Urm ij a

Eufrat

Asur

J e v e l B i { r i

Mari

S IRIJ SKA

PU ST INJA

Dur Kurigalzu (Akarkuf)

Dij ala

Arvad

PL EL ANIN BU RS E

Niniva

r Ti ga

Mesopotamija se u geografskom smislu mo`e poistovetiti sa teritorijom dana{njeg Iraka i isto~ne Sirije, zemljom kojom proti~u reke blizanci, Tigar i Eufrat. Obe reke izviru u planinama isto~ne Turske. Tok Eufrata, koji krivuda kroz Tursku i pravi veliki luk u Siriji, mnogo je du`i i iznosi 2840 km. Tigar ima br`i i pravilniji tok ka jugu i duga~ak je 1840 km. Na mestu gde se danas nalazi Bagdad, ove reke se pribli`avaju jedna drugoj na udaljenost od svega 30 km, da bi im se tokovi zatim opet razdvojili prave}i meandar preko ju`noira~ke kotline. Navodnjavanje je ovde stvorilo plodno zemlji{te na kome najvi{e uspevaju urme i, od `itarica, je~am. Reke se danas ulivaju jedna u drugu, ~ine}i jedinstvenu reku [at el-Arab. Ali u pro{losti one su se odvojeno ulivale u Persijski zaliv, ~ija se obala tokom milenijuma povla~ila prema jugu.

Avo r

TIGAR I EUFRAT

P

L

A

N

Uruk Eridu

0

Susa

G

R

O

S

Uma

Laga{ Larsa Ur

400 km 300 milja

`da sa iranskih planina, ili pak da su starosedeoci Mesopotamije. Njihov jezik nam na malo toga mo`e ukazati, budu}i da ima vrlo malo ili nema nimalo veze sa bilo kojim drugim poznatim jezikom. Oko 2500. godine pre n.e., sumersko „klinasto“ pismo je tako|e kori{}eno za zapisivanje jo{ jednog jezika, poznatog kao akadski,1 koji je u stvari semitski jezik srodan hebrejskom i arapskom. Iskopavanja u Uru (Tel el-Mukejar), koja je 1927. sproveo K. L. Vuli, obavljena su na Carskom groblju poznijeg ranog dinasti~kog perioda (2600-2400. pre n.e.). U nekim grobovima prona|eni su dokazi o prino{enju ljudskih `rtava, npr. sedamdeset ~etiri sluge koje su prvo omamljene, a zatim i ubijene u Velikoj jami smrti. Takozvana „Plo~a iz Ura“ , duga~ka oko 22 cm, mo`da je bila zvu~na kutija nekog muzi~kog instrumenta. [koljkama opto~ene pozadine od lapis lazulija, crvenog kre~njaka i bitumena, ova kutija na jednoj strani donosi scene rata, a na drugoj scene mira, kao slavlja odevenih u suknje mu{karaca obrijanih glava. Muzi~ar svira liru sa jedanaest struna, {to je od velike koristi pri rekonstrukciji lira prona|enih u Uru. Lapis lazuli, da pomenemo jo{ i to, uvo`en je iz Badaksana, sa podru~ja severoisto~nog Avganistana. Me|u ostalim pronalascima nalazi se veli~anstvena mitra kraljice Pu-abi, ma~eta sa zlatnim se~ivom i dr{kom od lapis lazulija, zlatno posu|e i jedna pravougaona tabla za igru, sa dvadeset dva kvadrata i dva kompleta od po sedam `etona za igru. Pravila igre nisu nam poznata.

A

Sipar

Vavilon Nipur Isin

0

E

Z

Ki{

M r tv o more

IN

[at el-Arab

Persijski zaliv

DINASTIJA AKA\ANA

2371. godine pre n.e., peharnik kralja Ki{a zbacio je svog gospodara sa prestola i preuzeo akadski tron. Ime mu je bilo [arum-kin, {to zna~i „legitimni kralj“ . Poznatiji je me|utim kao Sargon, kako se naziva u Starom zavetu (Is 20:1), sin potonjeg kralja Asirije. Sargon je napao gradove Uma, Ur i Laga{. Svuda je pobe|ivao, pred njim su padali zidovi svih gradova, a svoje oru`je je oprao od krvi neprijatelja u Persijskom zalivu (Donjem moru). Osnovao je novu prestonicu, Agadu, ~ija lokacija nije ni do danas poznata. Njegovi zvani~ni natpisi su na akadskom. Dinastija koju je on osnovao poznata je kao dinastija Aka|ana (akadskih kraljeva), koja je trajala do 2230. godine pre n.e. kada su je smenili Gu}ani, ~ije poreklo ostaje nepoznato.

TRE]A DINASTIJA URA

2113. godine pre n.e., Ur-Namu je postao kralj Ura i vladao je najve}im delom ju`ne Mesopotamije. Dinastija ~iji je on osniva~ poznata je kao Tre}a dinastija Ura. Zvani~ni jezik je bio sumerski. Ur-Namu je doneo najstariji set zakona otkriven do danas, i podigao zigurate (od ~erpi}a) u Uru, Uruku, Eridu i Nipuru. Zigurat u Uru, sa tlocrtom od 60x45 m, najbolje je o~uvan, ali i od njega su ostale samo prva i druga prostorija za darove. O~aravaju}i utisak lako}e ~itave zgrade postignut je upotrebom „entazija“ , tj. blagim zakrivljenjem linija konstrukcije i fasade, sli~no atinskom Partenonu.

Ur-Nemujev savremenik u Laga{u, Gvideja (2141-2122. pre n.e.) je poznat po statuama od crnog poliranog diorita iz Magana (Oman). 2006. godine pre n.e., Ur je pao pod Amoritima, semitskom zajednicom iz zapadnih pustinjskih oblasti.

AMORITI (AMOREJI) Posle pada Ura, nekoliko malih amoritskih kraljevstava postojalo je u ju`noj Mesopotamiji. Lipit-I{tar (19341924. pre n.e.), kralj Isina, bio je sastavlja~ grupe zakona. Drugo amoritsko naselje uspostavljeno je u Larsi. Bronzana glava koja se pripisuje Sargonu Akadskom (2371-2316. pre n.e.)

PRVA VAVILONSKA DINASTIJA

1894. godine pre n.e., amoritski poglavar Samuabum je izabrao Vavilon za svoju presotnicu. On je rodona~elnik dinastije koja }e vladati Vavilonom oko 300 godina, i ~iji }e najpoznatiji vladar biti Hamurabi (1792-1750. pre n.e.). Pred kraj svoje vladavine Hamurabi je porazio kraljeve svih susednih zemalja i ujedinio Mesopotamiju pod vavilonskom upravom. Na kraju vladavine je sastavio ~uvene zakone. Njihova najpoznatija kopija je stela od poliranog bazalta visoka 2.7 m, prona|ena 1901. godine u Suzi, u jugoisto~nom Iranu. Ona se danas nalazi u Luvru i prikazuje Hamurabija u molitvenom stavu pred bogom Sunca – [ama{om, koji sedi na tronu. Ostatak stele, napred i nazad, pokriven je vodoravnim redovima sa lepo uklesanim tekstom, pisanim naj~istijim vavilonskim jezikom. Re~ je o najmanje 282 zakona, na ~ijem po~etku se nalazi du`i prolog koji nabraja verske zasluge cara, a na kraju epilog u kome se priziva bo`ja kazna za one koji o{tete spomenik ili promene zakon.

Drevna Mesopotamija Mesopotamija, koja obuhvata, uslovno re~eno, prostor dana{njeg Iraka, bila je dom niza prefinjenih civilizacija, ~iji su glavni centri predstavljeni na mapi.

KEY 1 2

Post 10:10 Post 11:28

KASITI

1595. godine pre n.e., Vavilon nije uspeo da predupredi napad hetitskog kralja Mursila I, sa teritorije dana{nje Turske. Od ovog napada najvi{e je koristi imala grupa nazvana Kasiti, ~ije poreklo je vezano za oblast Zagrosa (poznatu kao Luristan), ju`no od Hamadana (Ekbatana). Upotreba konja kao `ivotinja za vu~u uobi~ajila se u vreme Kasita. Oni su bili prvi koji su uspe{no i sistematski uzgajali konje. To je uslovilo i upotrebu zapre`nih kola u ratu, kao i jednostavniji i br`i transport dobara.

Plan Ura Ur, rodno mesto Avramovo (kasnije poznat kao Avraam, Abraham), ~uven je i po Carskom groblju i po Ur-Namijevom ziguratu. 2500-2400. pre n.e. 2112-2004. pre n.e. 604-562. pre n.e.

Nanino svetili{te

Ur-Nanijev efemenigur

ASIRIJA

U trinaestom i dvanaestom veku pre n.e., sever Mesopotamije, poznat kao Asirija, bacio je u senku svoje ju`ne kom{ije. Tukulti-Ninurta I (1244-1208. pre n.e.) tvrdio je da se njegova osvajanja prote`u sve do obala Gornjeg mora (verovatno jezero Van u isto~noj Turskoj). On ja tako|e napao Vavilon, okupiraju}i i plja~kaju}i grad. Tiglat-pileser I (1115-1077. pre n.e.) ratovao je na prostoru isto~ne Turske i pre{ao je Eufrat proganjaju}i Jermene, semitska plemena poreklom iz Jevel Bi{rija u Siriji. U svojim natpisima, Tiglat-pileser se hvali kako je ubio ~etiri divlja bika (bizona), deset sna`nih slonova i 920 lavova. Hvali se i da je, po~ev{i od Arvada, na dvadeset kilometara dugoj plovidbi po moru ubio jednog nahiru ili „morskog konja“ . Istra`iva~i su podeljeni oko toga o ~emu se zapravo radi, da li je u pitanju sabljarka, delfin ili narvalski kit. Njegovo interesovanje za zoologiju se nastavilo kada mu je poklonjen jedan krokodil i velika `enka orangutana. Ovo su mo`da bili pokloni egipatskog kralja. Njegovi zapisi su prvi koji govore o podizanju botani~ke ba{te, nastanjene vrstama koje je skupljao tokom svojih opse`nih ekspedicija.

JERMENI I HALDEJCI

Zbog sve ve}eg jermenskog pritiska posle smrti Tiglatpilesera I, Asirija je pro`ivljavala opadanje svoje mo}i od ~ega se nije oporavila sve do devetog veka pre n.e. Haldejci su narod blizak Jermenima, koji je naseljavao ju`nu Mesopotamiju. Oni su Uru dodali svoje ime, kako je to navedeno u Starom zavetu: Ur Haldejski.2

50 m 150 fita

Nanin dvor

Zigurat

Kasiti su podigli novu prestonicu, Dur Kurigazlu (Akarkuf), 32 km zapadno od Bagdada, {to su obele`ili ziguratom. Slojevi bitumenom natopljene trske i isprepletanog kanapa, koji su slu`ili kao spojnice, jo{ uvek su vidljivi na 57 m viskom postolju. Kasiti su tako|e uveli me|a{e – kamenje na kojem su bele`ili, nekada i preop{irno, kada bi kralj darivao zemlju. Kasitska vladavina Vavilonom zavr{ila se 1171. godine pre n.e., kada je Vavilon pokorio [utruk-nahunt iz Elama, sa prostora dana{njeg jugozapadnog Irana.

Zigurat (hram-kula) Ur-Namija (2113-2096. pre n.e.)

Enunma

Edublalma Amar-Sinov Giparu

zidine Navuhodonosora II

Ur-Nanijev i [ulgijev ehursag

carsko groblje

ogradni zid [ulgijev i Amar-Sinov grob

23

STAROZAVETNI

PATRIJARSI: BIBLIJSKI DOKAZI

(Rani drugi milenijum pre n.e.)

HRONOLO{KI

OKVIR Poglavlja 12-50 knjige Postanja bave se jednim ~ovekom – Avramom, i njegovim sinovima: Isakom i Jakovom (Izraelom, Izrailjem), kao i dvanaestoricom njihovih sinova od kojih je Josif najzna~ajniji. Te{ko je ove „patrijarhe“ , kako se ~esto nazivaju, smestiti u ta~no odre|en istorijski period. Mnogo toga zavisi od datuma kasnijih biblijskih doga|aja, kao {to je Izlazak iz Egipta, za koji postoje dve glavne vremenske odrednice: G Jedna sme{ta Izlazak u 1447. godinu pre n.e.1 Ako

znamo da su Izraelci proveli 430 godina u Egiptu,2 zna~i da je Jakov sa sinovima do{ao u Egipat 1877. godine pre n.e. Slede}i ovu shemu, Avram bi bio ro|en sredinom dvadeset drugog veka pre n.e. G Uzimaju}i u obzir neke druga~ije prora~une, koji Izlazak sme{taju u 1270. godine pre n.e., kao i podatke navedene u prethodnom paragrafu, ro|enje Avramovo moglo bi biti sme{teno negde oko 2000. godine pre n.e. Postoje i oni istra`iva~i koji smatraju da je vreme koje su Izraelci proveli u Egiptu kra}e, pa na osnovu toga patrijarhe sme{taju u kasniji period, tj. bli`e nama, u period izme|u dvadesetog i {esnaestog veka pre n.e., u tzv. srednje bronzano II doba.

AVRAMOVO

PUTOVANJE OD URA DO HARANA Tara, Avramov otac, napu{ta „Ur Haldejski“ 3 i nastanjuje se u Haranu, na severnom obodu Mesopotamije, ta~nije na 32 km jugoisto~no od modernog turskog grada Urfa. Neki su

24

poistove}ivali Ur sa Urfom, ali bi takva identifikacija podrazumevala promenu pravca kretanja Avrama pre odlaska za Hanan. Imenovanje Ura kao „Ura Haldejskog“ obja{njava celu stvar. Haldejci su bili narod koji je nastanjivao prostor dana{njeg ju`nog Iraka, od kasnog drugog milenijuma pa nadalje. Ur Haldejski se tako mo`e identifikovati kao ~uveni grad Ur, danas poznat kao Tel el-Mukejar. Ur je bio centar razvijene civilizacije nekoliko vekova pre Avrama, o ~emu svedo~i Carsko groblje i Ur-Namijev zigurat iz oko 2500. odnosno 2113-2096. godine pre n.e.

NAPOMENE

1 Car 6:1 2 Izl 12:40-41 3 Post 11:31 4 Post 12:1, 4 5 Post 12:10–20 6 Post 13:2 7 Post 17:5 8 Post 21:2 9 Post 14:14 1

Takozvana „Plo~a iz Ura“ sa Carskog groblja u Uru, oko 2500. godine pre n.e. Duga~ka je skoro 22 cm i mo`da je upotrebljavana kao rezonantna kutija za muzi~ki instrument. [koljkama apliciranim na pozadinu od lapis lazulija, crvenog kre~njaka i bitumena, na jednoj strani nosi scene rata (delimi~no prikazane na slici), a na drugoj mira (reprodukovane u potpunosti).

Tara Nahor Sara

B

Ishmil

Avraam

Isak

Vatuilo Lavan

Reveka

B Isav

Porodi~no stablo patrijarha

Jakov

B

Lija

Rahilja

Vala

Ruvim

Dane

Simeon

Neftalim

Levije Juda

Isahar

Zevulun Dina

Zelfa

Josif

Venjamin

B

Gad Asir

Asenat Jevrem

Manasija

AVRAMOVO

DOLE: Mogu}a lokacija Sodoma i Gomora Po Postanju 19:24, gradovi Sodom i Gomor uni{teni su pljuskom vatrenog sumpora sa neba. Pretpostavlja se da su ovi gradovi le`ali na ju`nom kraju dana{njeg Mrtvog mora.

PUTOVANJE DO HANANA I EGIPTA Kada je Avramu bilo 75 godina, on je odgovorio na Bo`ji poziv da napusti svoju zemlju, narod i o~ev dom i da krene u zemlju koju }e mu Gospod pokazati.4 Avram kre}e put Hanana, Obe}ane zemlje, ali, usled gladi, privremeno se nastanjuje u Egiptu. Tamo je njegova `ena Sara (kasnije nazvana Saara) privukla pa`nju nikog drugog do samog Faraona.5

U HANANU

Kada se vratio u zemlju Hananasku, Avram je bio veoma bogat zlatom, srebrom i stokom.6 Imao je toliko stada i krda da je morao da se odvoji od svog ne}aka Lota, koji je

Jezero Van

E N NI OR A PL AV T

Sihem

Urfa

Vetilj

Haran

M r t vo m ore

Sigor

0

la Eufrat

Sredozemno more

40 km

S I R I J S K A

r Tiga

Sodom? Gomor?

0

Ar ( P aa m - N d an a h a Ara raim m)

Avo r

Hevron

Jezero Urmija

Dij a

Agara

Melha

B

izabrao da svoje {atore postavi pored Sodoma, ~iji su stanovnici bili poznati po svojoj zlobi. Prate}i Postanje 19:2425, „Tada pusti Gospod na Sodom i Gomor s neba da`d od sumpora i ognja (...) i zatre one gradove i svu onu ravan“ . Nema sumnje da su Sodom i Gomor od Gospoda bili u blizini Mrtvog mora, ali nam njihova ta~na lokacija nije poznata. Neuobi~ajen salinitet (25%) Mrtvog mora mo`e biti svedok ove katastrofe. Avram (Uzvi{eni otac) postaje Avraam (Otac mnogih).7 On je bio otac Ismaila, ~ija je majka bila Sarina slu{kinja Agara, i Isaka (Dete obe}anja).8 Kada je Sara preminula u Kirijat Arvi (savremeni Hebron/Hevron), Avraam je od Efrona dobio zemlju, na kojoj se nalazila pe}ina za Sarino grobno mesto. Tu su kasnije sahranjeni i Avraam, njegov sin Isak, Isakova `ena Reveka, njihov sin Jakov i njegova `ena Lija (Lea). Isak je u Gerarskoj dolini ponovo otvorio bunare koji su iskopani u Avraamovo vreme. Jakov se pominje (Jn 4:5-6) kao onaj ko je iskopao bunar u Sirahu blizu Sihema. Patrijarsi su o~igledno bili bogati i uticajni ljudi u Hananu. Avraam je imao tri stotine osamnaest „naoru`anih sluga“ na raspolaganju.9 Patrijarsi su se ven~avali `enama iz svoje {ire familije. Isak je o`enio bratanicu-unuku svog oca, Reveku, a Jakov svoje sestre od ujaka Liju i Rahilju. Sve `ene o kojima je re~ bile su sa prostora Harana, zvanog jo{ i Aram-Naharim i Padan Aram.

P U S T I N J A

Sihem

30 milja

Vetilj Hevron

Mrtvo more

stara obala mora 0

EGIPAT DESNO:

Avraamovo putovanje Avraam je putovao od Ura, danas u ju`nom Iraku, do Harana, danas u jugoisto~noj Turskoj, a zatim u Obe}anu zemlju Hanajsku (Filistejsku). Posetio je, tako|e, i Egipat.

0

400 km 300 milja

Ur

25

STAROZAVETNI

PATRIJARSI: ARHEOLO[KI DOKAZI

(Rani drugi milenijum pre n.e.) Lavlja kapija (oko 14501200. pre n.e.) u glavnom gradu Hetita, Hatu{asu (Gogarkoj), u dana{njoj centralnoj Turskog.

DOKAZI

IZ SIRIJE Nema direktnih dokaza koji bi potvrdili postojanje patrijaraha, ali nekoliko li~nih imena koja se pojavljuju u Bibliji prona|ena su i u tekstovima sa dva va`na lokaliteta u Siriji: 1. Evla (danas Tel Mardikh), koji se nalazi na 70 km ju`no od Alepa, bio je grad jednog zna~ajnog kraljevstva iz tre}eg milenijuma pre n.e. Arhiva od nekih 3000 tablica ispisanih klinastim pismom, koja poti~e iz oko 2300. godine pre n.e., prona|ena je izme|u 1974. i 1976. Tekstovi su bili napisani na sumerskom i na jednom do sada nede{ifrovanom semitskom jeziku, kome je dato ime „evlaitski“ . Zapisana su li~na imena, sli~na Avraamu, Ismailu i Izraelu, {to je samo dokaz da su ova imena bila kori{}ena u to vreme, ali ne i da su to imena samih patrijaraha. 2. Mari (danas Tel Hariri), na Eufratu u jugoisto~noj Siriji, bio je sedi{te Amoritskog carstva tokom ranog drugog milenijuma pre n.e., koje je Hamurabi pokorio oko 1760. godine pre n.e. Iz ovog perioda poti~e arhiva od preko 22 000 tablica pisanih klinastim pismom. Ovi tekstovi pominju odre|ene proroke i imena mesta Aran i Asor. Li~na imena sli~na Ariohu1, Avraamu i Jakovu tako|e se pojavljuju.

~in. Kamile o kojima je re~ su jednogrbe, tzv. arapske kamile. Dokazi o upotrebi kamila pre dvanaestog veka su oskudni, ali to ne bi trebalo da nas iznena|uje. Ona pre svega nije gradska `ivotinja. Uglavnom se dr`i izvan naselja i koristi se naj~e{}e u pustinji. Mesta na kojima su dokazi prona|eni zabele`eni su na mapi. Tako bi same biblijske pripovesti trebalo tretirati kao dokaz pripitomljavanja kamila i pre dvanaestog veka, a ne odbacivati ih jednostavno kao „anahrone“ .

KAMILE

PATRIJARAHA Pominjanje kamila2 u pri~i o Patrijarsima ~esto je odbacivano kao anahronizam, zbog toga {to, sude}i po brojnim arheolozima, kamile nisu spadale u doma}e `ivotinje sve do dvanaestog veka pre n.e. U pri~i o Jovu,3 koja se mo`da odigrala u vreme patrijaraha, kamile se tretiraju na isti na-

PITANJE FILISTEJA I HETITA

Pri~e o Filistejima u biblijskim storijama o patrijarsima (npr. u Post 26:1), tako|e su odbacivane kao anahrone, budu}i da

1

Kaspijsko more PL

AN

INE TA

VO

Jezero Van

R

ig

ris

PL

7 Sredozemno more

Pi-Ramzes 12

14

10

Sirija

Mari Eu

S I R I J S K A P U S T I N J A

9

Severna Tel el Fara Rifa

Fajum

Biblos

3

M r t vo more

P 4

fr at

15

Sev. Sirija

11

Tel Asmar (E{nun)

5

Vavilon

6

N

IN

E

ZA

Nipur

Ni

l

Cr

0

400 km

ve

no

0

mo

re

13 Ju`na Arabija

(Beduinska naselja)

300 milja

3. Kamilje kosti su prona|ene i u Mari, u presargonitskim slojevima, 25-24. vek pre n.e.

4. Delovi kerami~kih reljefa iz Tel Asmara (E{nuna), 21. vek pre n.e.

5. Starovavilonski tekstovi iz 19-17. veka pre n.e. potvr|uju pripitomljavanje kamila.

7. Pe~at iz Severne Sirije prikazuje dva ~oveka koji ja{u baktrijsku kamilu, 18. vek pre n.e.

9. ^eljusti kamile prona|ene i jednom grobu u Tel el Fari, Palestina, oko 1900-1550. pre n.e.

G

RO

2

S

[ar-isokha

10. Pe~at koji prikazuje kamilu i jaha~a, Sirija, 17. vek pre n.e.

11. Figura kamile koja kle~i iz Vivlosa (Biblosa), 18. vek pre n.e. 12. Lobanja kamile iz Fajuma, Egipat, 19-13. vek pre n.e.

Pe

figura/model kosti predstavljeno na keramici pomenuto u tekstovima naslikano na valjkastim pe~atima reljef

2. Kamilje kosti, dlaka i izmet. [ar-i-Sohta, zapadni Avganistan, 2700. pre n.e.

8. Ostaci kamiljih kostiju, Bir Resisim, Negev, oko 1900. pre n.e.

8

16

Namazga

. E LBURS

Bir Resisim

Kuraja

26

LA

1. Modeli kamila koje vuku kolica, Namazga, Turkmenistan, 3000-2600. pre n.e.

6. Sumerski tektovi iz Nipura (19-17. vek pre n.e.) pominju kamilje mleko.

Jezero Urmija

T

Pripitomljavanje kamila pre 12. veka pre n.e. ^esto se navodi da kamile nisu pripitomljavane pre 12. veka pre n.e. Mapa iznosi klju~ne dokaze koji opovrgavaju ovu tvrdnju.

rs

ij

sk

i z a

liv

13. Kamilje kosti iz naseobina Beduina u ju`noj Arabiji, sredina drugog milenijuma pre n.e. 14. Figura kamile koja nosi dva meha. Rifa blizu Memfisa u Egiptu, 13. vek pre n.e.

15. Prikaz kamile na crepu iz Pi-Ramzesa, Egipat, 13. vek pre n.e. 16. Figura kamile na crepu. Kuraja, severna Arabija, 1312. vek pre n.e.

se taj narod nigde ne pominje do vremena egipatskog faraona Ramzesa III, koji ih susre}e u petoj godini svoje vladavine (1180. pre n.e.). Ramzes III bele`i svoju pobedu nad Filistejima kod hrama u Medinet Habuu u Egiptu. Filisteji, koji su nosili prepoznatljive spljo{tene mitre na glavi, pripadaju {iroj grupi nazvanoj „narodi sa mora“ . Poznato je da su bili vezani za Egejsko more (Kaftor koji se pominje u Knjizi proroka Amosa 9:7 je, u stvari, Krit) i postoje jasni dokazi trgovine izme|u Egejaca i Sirije-Palestine u periodu oko 1900-1700. godine pre n.e. Nema razloga da ne pretpostavimo da i manje grupe Filisteja nisu bile me|u ovim ranim egejskim trgovcima kada su se ovi naselili du` mediteranske obale Palestine. Druga mogu}nost bila bi da se re~ „Filisteji“ u Postanju pojavila kao posledica „osve`avanja“ teksta, bilo od samog autora ili od kasnijih revizora. U Postanju (npr. Post 23) susre}emo se i sa Hetitima (Hetejima), imenom koje je dato indoevropskoj grupi naroda koja je sredinom drugog milenijuma pre n.e. formirala svoje carstvo u Anatoliji, dana{njoj centralnoj Turskoj. Te{ko je odrediti kakva je veza postojala izme|u Hetita u Anatoliji i filistejskih „Heteja“ o kojima govori Postanje, i da li takva veza uop{te postoji. „Heteji“ iz Postanja nose semitska imena.

@rtvenik od zlata, srebra i lapis lazulija u obliku jarca koji stoji na svetom drvetu. Carsko groblje u Uru, oko 2500. pre n.e.

NAPOMENE 1 2

3

KA VK AS KE

Crno more

Post 14:1 Post 12:16; 24:14, 19, 20, 35; 30:43; 32:7, 15 Jov 1:3, 17; 42:12

PL A

N

IN

E

Hatu{as (Bogazkoi)

Kaspijsko more

Kanes (Kultepe)

Jezero Van

Alepo

Niniva

Ebla (Tel Mardik)

Tiga

P

r

Palmira

la

Asur Mari (Tel Hariri)

Katna Biblos

Damask SIRIJSKA PUSTINJA

Asor

Vavilon

Jerusalim

EL BU RS

Avo r

Eufrat

Oront

Ugarit

Kipar

PL .

Haran

Kerkemi{

Trgova~ke rute u „dolini plodnog polumeseca“ i {ire, tokom ranog drugog milenijuma pre n.e. U vreme patrijaraha (rani drugi milenijum pre n.e.), mre`a trgova~kih puteva bila je uspostavljena {irom tzv. „doline plodnog polumeseca“ – Palestina, Sirija, Mesopotamija – i {ire.

Jezero Urmija

Dij a

Jezero Tuz

L

A

N

Tepe Sialk IN

E

Susa

Z

A

G

R

O

S

Mrtvo more

Ur

400 km

ki za

300 milja

js

0

Failaka

rs

0

Malian

Pe

put trgovine plodni polumesec stara obala mora

li v

Cr ve no

Kalat al-Bahrein

m o

27

EGIPAT (Od ~etvrtog milenijuma do 332. godine pre n.e.)

DAR NILA

Po re~ima gr~kog istori~ara Herodota (Istorija, 2.5), Egipat je „dar reke“ . Sasvim izvesno, da nema Nila ceo Egipat bi bio pustinja i ne bi iznedrio jednu od najstarijih svetskih civilizacija. Sa svojih 6 670 km du`ine, Nil je najdu`a reka na svetu. Njegov direktni izvor mo`e biti pra}en do toka reke Kagere koja uti~e u Viktorijino jezero u Tanzaniji. U Sudanu se u Beli Nil ulivaju Plavi Nil i reka Atbar iz planina Etiopije. Oko 20 km severno od dana{njeg Kaira, Nil se deli u dva glavna toka. Izme|u njih se nalazi ravna, mo~varna delta. Pre zavr{etka Asvanovog velikog nasipa 1968, Nil je tokom maja meseca imao najni`i vodostaj. Voda u Nilu nadolazi tokom letnjih meseci sve do septembra, zahvaljuju}i otapanju planinskih snegova i afri~kim monsunskim ki{ama, i za sobom na tlu ostavlja oko 100 miliona tona mulja. Seme koje se seje nakon zavr{etka godi{njih poplava donosi obilnu `etvu u martu. Tako se Nil pona{ao kao prirodni sat, dele}i godinu na tri ~etvoromese~ne sezone: poplava, „izla`enje“ (kada se zemlja pojavljuje iz opadaju}e vode) i vrelo leto. Nil tako|e obezbe|uje prirodni autoput: struja nosi ~amce nizvodno, dok ih vetar nosi uzvodno. Pustinja je slu`ila kao dodatna za{tita od invazija.

NAJSTARIJI

PERIOD Oko 3100. godine pre n.e., nasle|e praistorijskih kultura omogu}ilo je ujedinjenje uprave nad celom teritorijom. Gr~ki izvori ovo pripisuju Menesu. Tzv. „Paleta kralja Narmera“ , kamen obra|en sa obe strane iz Jerakonpolja, najverovatnije prikazuje objedinjenje Gornjeg i Donjeg Egipta pod jedinstvenu upravu. Na jednoj strani je prikazan kralj koji nosi crvenu krunu Donjeg Egipta, ispred koga su njegovi zvani~nici koji idu da provere da li je neprijatelj mrtav. Ni`e su prikazana dva lava dugih i isprepletanih vratova, kao i kralj u obliku velikog bika koji razara kapiju utvr|enog grada. Scena na drugoj strani prikazuje kralja koji na glavi nosi duga~ku visoku kupastu belu krunu Gornjeg Egipta, dr`e}i neprijatelja koji kle~i pred njim. U ovo vreme se pojavljuju prvi pisani tekstovi – kratki natpisi na kamenu ili keramici. Okvirno uzev{i, oni su savremeni pojavi klinastog pisma u Mesopotamiji. Njihovi me|usobni odnosi ostaju predmet rasprava. Oblik pisma koji se pojavio u Egiptu zove se hijeroglifi, {to je gr~ka re~ koja zna~i „sveto pismo (sveta slova)“ .

STARO

CARSTVO Kraljevi (carevi, faraoni) tzv. Starog carstva najpoznatiji su po izgradnji piramida, velikih tetraedara od kamena, u koje su sme{tana njihova mumificirana tela. Najstarija piramida je Zoserova (2691–2672. pre n.e.), koju je podigao vladar Tre}e dinastije, u Sakari. Uobi~ajeno se pripisuje arhitekti Imhotepu. Njena osnova iznosi 124x107 m, a visina 60 m. Ima {est nejednakih stepenika, odakle i poti~e naziv za ovaj tip piramida – „stepenaste“ . Pod ^etvrtom dinastijom nastaju tri velike piramide iz Gize, najbolje o~uvani primerci od sedam svetskih ~uda Starog sveta. One nemaju stepenastu konstrukciju, ve} glatke strane. Najve}a je Velika ili Keopsova piramida (2593–2570. pre n.e.), ~ija je osnova kvadratnog oblika, 28

stranica du`ine 230 m i 146 m visine. Ona pokriva povr{inu od 5,3 hektara, a njene strane stoje pod uglom od 52 stepena. Smatra se da se sastoji od 2.5 miliona kamenih blokova prose~ne te`ine oko 2.5 tona (neki blokovi su te{ki ~ak 15 tona). Prvobitna oplata od kre~njaka, koja je prekrivala spoljne strane piramide, vremenom je nestala, osim na vrhu piramide gde njeni ostaci i danas stoje. Kefrenova piramida (2562–2537. pre n.e.) je visoka 143 m, skoro kao Keopsova. Tre}a, Mikerinova (2537–2519. pre n.e.), mnogo je manja, 66 m visine. U blizini je i poznata Sfinga, pravo kameno brdo koje su Kefrenovi majstori preobrazili u le`e}eg lava sa ljudskom glavom. Duga~ka je 73 m, a visoka 23 m. Maksimalna {irina njenog lica je preko 4 metra.

Stari Egipat Karta predstavlja glavne centre egipatske civilizacije.

SASVIM DESNO

Hronolo{ka karta egipatske istorije Glavne podele na Carstva i na me|uperiode predstavljene su razli~itim bojama. Slovo „D“ uz rimski broj ozna~ava dinastije.

Prvi me|uperiod Izme|u 2136. i 2023. godine pre n.e., Egipat je bio u takozvanom „me|uperiodu“ , tj. periodu promena i azijatske infiltracije. Mogu}e je da je do ovoga do{lo usled gladi koja je usledila nakon niza uzastopnih niskih vodostaja Nila.

Srednje carstvo Od 1973. do 1795. godine pre n.e. Egiptom je vladala mo}na Dvanaesta dinastija Srednjeg carstva. ^etiri faraona nazvana Amenemet (Amenemes) i tri nazvana Sezostris doneli su svojoj zemlji veliki prosperitet. Glavni grad je bio Memfis koji je uklju~ivao periferiju Ithet-Tavi. Sve piramide Dvanaeste dinastije bile su na~injene od ~erpi}a i kre~njaka. Piramida Sezostrisa I, u Li{tu, bila je kvadratne osnove, du`ine stranice od 105 m, visine 61 m, stranica pod uglom od 49 stepeni.

Drugi me|uperiod Izme|u 1795. i 1540. godine pre n.e., Egipat je ponovo bio u „me|uperiodu“ . Njim su vladali azijatski Hiksi iz Avarisa u isto~noj delti Nila.

„Paleta kralja Narmera“, kamen obra|en sa dve strane iz Jerakonpolja, prikazuje ujedinjenje Gornjeg i Donjeg Egipta pod jedinstvenom upravom. Duga~ka 64 cm, poti~e iz oko 3000. godine pre n.e. Neki istra`iva~i izjedna~avaju Narmera i Menesa, prvog vladara ujedinjenog Egipta.

Aleksandrija

Rozeta (Ra{id) Soan (Tanis) Avaris

Giza Sakara

Pi-Ramzes (Kantir)

Memfis

El-Li{t E G I P A T Ni l

SINAJ

ISTO^NA PUSTINJA

Akenaton (Tel el-Amarna)

ZAPADNA PUSTINJA

Dolina careva Deir el-Bahri

Harnak Teba

Jerakonpolj

0 0

150 km

Asvan

100 milja

Abu Simbel

Novo Carstvo 1540. godine pre n.e., Ahmos je proterao Hikse i uspostavio Osamnaestu dinastiju. Tutmos III (1479–1425. pre n.e.) je imao osamnaest pohoda na Siriju i Palestinu. Pod Osamnaestom dinastijom glavni grad Egipta bila je Teba, u Gornjem Egiptu. Gra|eni su ogromni hramovi, poput pogrebnog hrama Tutmosove savladarke, kraljice Hat{epsut (1479–1457. pre n.e.), koji je uklesan u steni zapadno od Tebe u Deir-el-Bahriju. Amenofis IV (1353–1337. pre n.e.), poznat i kao Akhenaton, privukao je veliko interesovanje svojom monoteisti~kom religijom, simboli~no predstavljenom obo`avanjem Sun~anog diska (Atena). On je, tako|e, ustanovio novu prestonicu, Akhenaton, danas poznatu kao Tel el-Amarna, ~ija se umetnost, budu}i da su stare konvencije bile potisnute, odlikuje realizmom. Posle njegove smrti, me|utim, Amarna kao glavni grad i Atenov kult su ukinuti, pa je ponovo uspostavljeno tradicionalno mnogobo{tvo, kao i dominacija Tebe kao glavnog grada. Faraoni Novog carstva su sahranjivani u tzv. Dolini kraljeva, koja je sme{tena u brdima zapadno od Tebe, na zapadnoj obali Nila. Svi grobovi osim jednog oplja~kani su jo{ u anti~ko vreme. Jedino je grob takore}i minornog faraona Tutankamona (1336–1327.

pre n.e.) netaknut prona|en 1922, kada ga je otkrio britanski arheolog Hovard Karter. Sadr`ao je neverovatnu kolekciju sanduka sa zlatom, ko~ija, statua, pogrebnih postelja, vaza, nakita, zlatni no`, gudala, trubu i tri stola za igre. Najspektakularnije su bile drvene {krinje, prekrivene zlatom, zlatni sanduk i zlatna posmrtna maska samog faraona, ukra{ena plavim staklom i poludragim kamenjem. Devetnaestom dinastijom dominira figura Ramzesa II (1279–1213. pre n.e.). On je dvadeset godina vodio ratove u Siriji protiv Hetita iz centralne Turske, me|u koje spada i nere{ena bitka kod Kadisa (Tel Nebi Mend) 1275. godine pre n.e. Ova bitka je najverovatnije dovela do mirovnog sporazuma sa Hetita 1259. godine pre n.e. Ramzesov glavni grad postaje Pi-Ramzes (Kantir) u delti Nila. Malo je od ovog grada ostalo in situ (na mestu); veliki deo kamenog materijala sa originalnih gra|evina iskori{}en je za izgradnju Tanisa (Soan iz Starog zaveta), oko 20 km severno od Ramzesovog grada. Ogromni hram u Tebi, poznat kao Ramzeum, i (h)ipostilna dvorana u Harnaku, jasno svedo~e o veli~anstvenosti Ramzesovih gra|evinskih poduhvata. U Abu Simbelu, 280 km ju`no od Asvana, Ramzes II je podigao ~etiri kamene statue d`inovskih razmera, od kojih je svaka visoka preko 20 m. Statue, koje sve prikazuju Ramzesa II, isklesane su u kamenu. Iza njih se nalazi pogrebni hram, uklesan u steni, sa kompleksnim sistemom odaja. Da bi se napravilo jezero Naser, a s obzirom na konstrukciju Asvana Haj Dama, hram Abu Simbel je izme|u 1964. i 1968. zajedno sa njegovim statuama ise~en u vi{e od dve hiljade velikih komada i preme{ten na lokaciju 210 m udaljenu i 65 m uzvi{enu od prvobitne lokacije koja sada le`i pod vodom.

Kasni period (Tre}i me|uperiod) Novo carstvo se zavr{ava smr}u Ramzesa XI, 1070. godine pre n.e. Posle toga Egipat ulazi u slede}i „me|uperiod“ , i njime vladaju, izme|u ostalih, Libijci, Ku{iti (iz severnog Sudana) i Asirci (iz severnog Iraka).

Kasniji razvoj 525. godine pre n.e., Egipat su osvojili Persijanci predvo|eni Kambisom II. 332. godine pre n.e., Egipat je osvojio Aleksadar Veliki, koji je osnovao i grad Aleksandriju na u{}u Nila. Gr~ka dinastija Ptolemeja vladala je Egiptom sve dok ga 30. godine pre n.e. rimska imperija nije priklju~ila svojoj teritoriji. Gr~ki tako postaje administrativni jezik. Kamen rozeta, u stvari dekret Ptolemeja V (196. pre n.e.), pisan istovremeno hijeroglifima i gr~kim jezikom, poslu`io je 1822. godine J. F. [ampolionu kao klju~ za de{ifrovanje hijeroglifa.

3100

Najstariji G Menes oko 3100. pre n.e. D I period 3100-oko 2691. pre n.e.

3000

2900

2800

2700

Zoser 2691-2672. pre n.e. D III

Staro carstvo oko 26912136. pre n.e.

Keops (Khufu) 2593-2570. D IV Kefren (Khafre) 2562-2537. D IV Mikerin (Menkaure) 2537-2519. D IV

2600

2500

2400

2300

2200

Prvi me|uperiod 2136-2023.

Srednje carstvo 2023-1795.

2100

Amenemet (Amenemes) I 19741944. D XII Sezostris I 1953-1908. D XII

1900

1800

Drugi me|uperiod 1795-1540. 1700

1600

Novo carstvo 1540-1070.

Hat{epsut 1479-1457. D XVIII Tutmos III 1479-1425. D XVIII Amenofis IV (Akhenaton) 1353-1337. D XVIII Tutankamon 1336-1327. D XVIII

Ramzes II 1279-1213. D XIX

Merenptah 1213-1203. D XIX Ramzes III 1184-1153. D XX

Ramzes IV 1153-1147. D XX Tre}i me|uperiod 1070-525.

Siamun 979-960. D XXI

[osenk I 945-924. D XXII Osorkon I 924-889. D XXII

1500

1400

1300

1200

1100

1000

900

800

Osorkon IV 730-715. D XXIII Taharka 690-664. D XXV

Neko 610-595. D XXVI Ofra (Apries) 589-570. D XXVI

700

600

Amasis II 570-526. D XXVI

29

JOSIF (Od ranog do srednjeg drugog milenijuma pre n.e.)

Dotan

DESNO: Egip}ani prebrojavaju stoku. Slika iz groba Nebamuna, Teba, oko 1400. pre n.e.

Sihem

S r e d o z e m n o

m o r e Mrtvo more

E

G

I

P

A

Pustinja Sur

Pustinja Sin

Pustinja Faran

T

DO LIN A

Pi-Ramzes (Kantir) G E S E M

ARA B

Negev

Josifovo putovanje u Egipat Josif je bio prodat kao rob i odveden u Egipat, gde je postao poverljiv faraonov ~ovek. Usled gladi u Hananskoj zemlji, Josifova bra}a u potrazi za hranom istom rutom tako|e sti`u u Egipat. Tamo shvataju da je faraonov slu`benik zadu`en za podelu hrane niko drugi do njihov brat Josif. DESNO: Na ovoj staroj fotografiji vide se piramide sa obale Nila u vreme poplave.

Su

Ni l

S I N A J

ec

Sinajska pustinja

ki

za

ISTO^NA PUSTINJA

li

0 Beni Hasan

120 km

v

0

80 milja

SIN Knjiga Postanja (37–50) pripoveda pri~u o Jakovljevom najmilijem sinu – Josifu. To je izuzetno pateti~na i dramati~na pri~a. Josif dobija haljinu od svog oca kao znak njegove naklonosti. [ta je to bilo specifi~no u vezi sa ovim ruhom ostaje nepoznato. Tradicionalno je taj deo u Bibliji prevo|en kao „{arena haljina“ . Josif je dodatno naljutio svoju bra}u opisuju}i im svoja dva sna u kojima mu se njegova bra}a, otac i majka klanjaju. Josifa, koji je imao sedamnaest godina, njegov otac je poslao da poseti stariju bra}u koja su napasala stoku pored Sihema. Prepuni zavisti, bra}a prodaju Josifa nekim putuju}im Ismailj}anima,1 nazvanim jo{ i trgovci madijamski.2 Prodat je za dvadeset srebrenika, {to je bila uobi~ajena cena za robove tokom prve polovine drugog milenijuma pre n.e. Tokom druge polovine drugog milenijuma pre n.e., ova cena je bila trideset, a u prvom milenijumu pre n.e. pedeset ili {ezdeset srebrenika, pa se ova cena mo`e uzeti kao dokaz da pri~a precizno

30

Post 37:27 Post 37:28 3 Post 39:1 4 Post 41:14 5 Post 42:1–7 6 Post 46:6, 26–27 7 Post 46:34; 47:6 8 Post 50:26 2

Josifovo putovanje u Egipat

OMILJENI

NAPOMENE 1

reflektuje robne vrednosti iz ranog drugog milenijuma pre n.e. Bra}a su Josifovu haljinu natopila krvlju, {to je Jakova navelo da poveruje da je Josif mrtav.

Josif u Egiptu U Egiptu, Josif je prodat Petefriju, zapovedniku dvorske stra`e.3 Na{av{i milost i poverenje kod Petefrija, Josif postaje ~lanom njegovog doma}instva. Budu}i la`no optu`en za poku{aj obljube Perefrijeve `ene, Josifa bacaju u tamnicu. Ali on ~ak i tamo prosperira tuma~e}i snove faraonovih dvorana. Dve godine kasnije, njegov bogom dan dar tuma~enja snova zatrebao je samome faraonu.4 Josifovo tuma~enje sedam godina izobilja, a zatim sedam godina gladi, ubedilo je faraona, koji Josifu postavlja da upravlja sakupljanjem vi{kova hrane i njihovim skladi{tenjem. Faraon je skinuo prsten sa svoje ruke i stavio ga na Josifovu. Obukao ga je u najfinije haljine i stavio mu zlatan lanac oko vrata, a zatim ga je posadio na kola i svima za-

DESNO: Semitski karavan koji `eli da u|e u Egipat, kako je naslikan u grobu princa Khnumhotepa u Beni Hasanu. Mnogi isto~ni nomadi smatrali su deltu Nila uto~i{tem u periodima gladi, ba{ kao {to je, u vreme kada je glad pogodila njihovu zemlju, i Jakov poslao svoje sinove u Egipat.

sifa bra}a nisu prepoznala. Uvi|aju}i da ima dovoljno vremena da ispita prave namere svoje bra}e, Josif je hteo da pri~eka da i njegov mla|i brat Venijamin bude prisutan kada im se objavi. Posedujemo svedo~anstvo da je i cela porodica, zajedno sa ve} ostarelim i slabim Jakovom, otputovala za Egipat.6

Izraelci se nastanjuju u Egiptu

povedio da pred njim uzvikuju „abrek“ (re~ nepoznatog zna~enja), {to se ponekad prevodi sa „sklanjajte se“ ili „klanjajte se“ ! Nema direktnih arheolo{kih dokaza o sedam godina izobilja i sedam godina gladi.

Glad koja se navodi u pri~i o~igledno je pogodila ne samo Egipat, budu}i da su u potrazi za hranom i Josifova starija bra}a morala iz zemlje Hananske da do|u u Egipat5. Obu~enog kao egip}anina i u ulozi prevodioca, Jo-

Poznato je da su semitski narodi, poreklom iz Palestine, do{li u Egipat Srednjeg carstva. Grob Khnumhotepa (oko 1900. pre n.e.), iz Beni Hasana u Srednjem Egiptu, prikazuje trideset sedam Azijata, predvo|enih jednim Semitom po imenu Ab{a, kako dolaze u Egipat. Oni su trgovci koji verovatno iz Egipta transportuju sirovine za pravljenje maskare ili senke. Izraelci su se nastanili na zemlji Gesemskoj7. Gde se Gesem ta~no nalazio nije poznato, ali budu}i da je njegovo zemlji{te smatrano najboljim, gotovo je izvesno da je bio u isto~noj delti Nila. Prema Postanju 47:11, Izraelcima je dato da se nasele na „najboljem mjestu te zemlje, u zemlji Rameskoj, kao {to zapovjedi faraon“ . Grad Rames obuhvata veliku povr{inu (oko 1000 hektara), danas poznatu kao Kantir, u isto~noj delti Nila. Ime Rames nesumljivo upu}uje na velikog faraona Ramzesa II (1279–1213. pre n.e.). ^ini se izvesnim da je ime Rames stavljeno u tekst u Ramzesovo vreme ili kasnije. Josif je umro kada mu je bilo 110 godina i bio je balzamovan.8 Ovako duga~ak `ivot u Egiptu potvr|en je tekstovima od Starog carstva do ptolemejskoj perioda. Prema onome {to nam je poznato, re~ je o znatno ve}oj du`ini prose~nog `ivotnog veka u odnosu na Izraelce, koji je prema Psalmu 90:10 iznosio sedamdeset godina. Tako se prva biblijska knjiga, koja po~inje re~ima „U po~etku stvori Bog nebo i zemlju“ , zavr{ava opisom smrti i balzamovanjem Josifa, ~ije telo je polo`eno u kov~eg u Egiptu.

31

MOJSIJE (Petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

NASILJE

NAD IZRAELCIMA Josif se uverio da je Jakovljevoj porodici dodeljena dobra zemlja. Njihovi potomci „narodi{e se i umno`i{e se, i napredova{e i osili{e veoma, da ih se zemlja napuni“ 1. Novi faraon, koji nije znao za Josifa, smatrao je da tako velika zajednica predstavlja opasnost za bezbednost njegove zemlje.2 Ovaj neimenovani faraon po~inje da se okrutno odnosi prema Izraelcima, teraju}i ih da ~erpi}ima zidaju gradove Pitom i Rames i da rade u poljima. Ali {to su oni vi{e bili izlo`eni presiji, to je njihov broj sve vi{e rastao. Na zidovima grobne kapele Rekmira, visokog ~inovnika Tutmosa III (oko 1450. pre n.e.), u Tebi, prikazana je me{ovita grupa radnika – Sirijci, Ku{iti i Egip}ani – kako pravi ~erpi}e. Predstavljene su razli~ite faze rada: sipanje vode iz bazena u posude, me{anje vode i zemlje kako bi se dobilo blato, pravljenje niza opeka–~erpi}a pomo}u pravougaonog izdubljenog kalupa, kao i transport osu{enih ~erpi}a do mesta gradnje. Egipatski nadzornici, svaki naoru`an tankom palicom, bdiju nad radovima. Nema naro~itih dokaza da su ovi radnici Izraelci, ali Rekmirov grob prikazuje u kakvim uslovima su oni morali da rade za Egip}ane.

Mojsije je spa{en Budu}i da nije bio zadovoljan ni pove}anim merama represije, faraon je naredio da se sva mu{ka izraelska novoro|en~ad bacaju u Nil. Jednog de~aka su skrivali tri meseca, ali kako je rastao bivao je sve glasniji, pa je za njegove roditelje postalo sve te`e da ga ~uvaju u tajnosti. Zato su ga stavili u korpu od papirusove trske, oblepljenu smolom i katranom, i ostavili u `bunovima trske na obali Nila. Njihova k}erka, de~akova sestra, gledala je iz daljine {ta }e se s njim desiti.3

Ko bi mogao prona}i bebu sakrivenu me|u trskom ako ne neimenovana faraonova k}er koja je do{la na obalu reke da se okupa. Detetova sestra je dovela majku koja je u slu`bi faraonove k}eri zvani~no postala doilja svog deteta. Faraonova k}erka je de~aku dala ime Mojsije, egipatsko ime srodno imenima faraona Amos i Tutmos, koje zna~i „dete“ . To ime tako|e zvu~i i kao hebrejska re~ za „izvu}i iz vode“ . Budu}i da ga je faraonova k}erka usvojila, Mojsije je `iveo u palati. Tu je mogao ste}i obrazovanje, ne samo da ovlada hijeroglifskim pismom, ve} mo`da i akadskim jezikom, jezikom Mesopotamije i jezikom koji je kori{}en u diplomatskim odnosima sa Azijom.

DESNO: Najva`nija mesta vezana za Mojsijev `ivot

Mojsije be`i u zemlju Madijamsku

Mojsije je na dvoru `iveo do svoje ~etrdesete godine.4 Jednog dana je video nekog Egip}anina koji je tukao jednog Izraelca. Videv{i da nikog nema u blizini, Mojsije je Radnici prave opeku. Slika iz Rekmirovog groba, visokog zvani~nika Tutmosa II (oko 1450. pre n.e.), Teba.

NAPOMENE

Izl 1:7 2 Izl 1:9 3 Izl 2:1–4 4 Dap 7:23 5 Izl 2:11–14 6 Dap 7:30; Izl 7:7 7 Izl 4:27 1

Ribari na Nilu.

32

DELTA NILA Pi-Ramzes (Kantir) GESEM Pitom

E G I P A T

SINAJ

ISTO^NA PUSTINJA

bski

Pl. Sinaj (Horiv)

Aka

Ni l

zali

v

M A D I J A M

Ahetaton (Tel el-Amarna)

Crveno more

0 0

150 km 100 milja

Teba

miti Deset zapovesti, ili neka druga planina u okru`enju. Ovde se Gospod javio Mojsiju u grmu koji gori ali ne sagoreva. Gospod je video bedu u kojoj `ivi njegov narod i nameravao je da ga spase tako {to }e ga izvesti iz Egipta i dovesti u zemlju Hanansku, plodnu zemlju kojom te~e med i mleko. Ono {to je Mojsija zapanjilo bilo je to da Bog namerava da njemu poveri taj zadatak: „Sada hajde da te po{aljem k Faraonu, da izvede{ narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira.“ (Izl 3:10). Mojsije je hteo da sazna ime Boga svojih otaca, koji ga {alje nazad u Egipat da spasi narod: „Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im re~em: Bog otaca va{ih posla me k vama, ako mi reku: kako mu je ime? {ta }u im kazati? A Gospod re~e Mojsiju: ja sam onaj {to jest. I re~e: tako }e{ kazati sinovima Izrailjevijem: koji jest, on me posla k vama.“ (Izl 3:13–14) Njegovo ime je naj~e{}e navo|eno kao „Gospod“ . U hebrejskom tekstu, Bo`je ime se sastoji od ~etiri konsonanta: JHVH. Nekoliko vekova pre n.e., Jevreji su prestali da koriste ovo ime u svakodnevnom govoru, smatraju}i ga isuvi{e svetim da bi bilo izgovoreno. Shodno tome, njegov originalni izgovor je nepoznat. U gr~kom prevodu Starog zaveta, tzv. Septuaginti, kao i u Novom zavetu, ~etiri konsonanta JHVH prevedena su re~ju „Kirios“ , u zna~enju „Gospod“ . Kasnije su Jevreji originalnom imenu od ~etiri suglasnika dodali samoglasnike iz hebrejske re~i Adonaj (u zna~enju „Gospod“ , „Gospodar“ ), ~ime se do{lo do hibridnog oblika imena koje se naj~e{}e prevodi kao „Jehova“ . Nau~nici danas radije koriste formu „Jahve(h)“ , {to je bio samaritski izgovor Bo`jeg imena, onako kako ga je zabele`io Origen u komentaru na Izlazak 6:3, ali i ovo je tako|e sporno. Jasno je da je Bo`je ime odre|eni oblik glagola „biti“ . Stoga je „Ja sam onaj {to jest“ (Ja sam Onaj koji Jesam) dobro obja{njenje, ako ve} ne i ta~an prevod.

Mojsijev povratak u Egipat Uprkos sopstvenom negodovanju, Mojsije pristaje da se vrati u Egipat po{to ga je Bog uverio da su oni koji su hteli da ga ubiju pomrli. Mojsijev stariji brat Aron je tako|e bio pozvan na planinu Gospodnju.7 On je trebalo da bude Mojsijev zastupnik. Njih dvojica su sakupili stare{ine Izraelaca. Kada su videli kako Mojsijev {tap postaje zmija i kako mu ruka postaje bela od gube, a potom opet zdrava, poverova{e.

Madijamska pustinja, gde je nakon ubistva Egip}anina Mojsije prona{ao uto~i{te.

Opeke bez slame ubio Egip}anina i sakrio njegovo telo u pesku. Slede}eg dana je video kako se dvojica njegovih ljudi tuku, i poku{ao je da ih razdvoji. Jedan od njih je znao da je Mojsije prethodnog dana ubio Egip}anina.5 Shvataju}i da bi faraon tako|e to mogao saznati, Mojsije je pomislio kako bi bilo pametno da napusti Egipat. Oti{ao je u Madijam, zemlju koja se prostirala sa obe strane isto~nog zaliva Crvenog mora, koji se danas zove Akabski zaliv. Ovde se o`enio sa Seforom, k}erkom madijamskog sve{tenika Raguila (zvanog i Jotor), sa kojom je imao dva sina.

Gospod poziva Mojsija ^etrdeset godina nakon bekstva iz Egipta, dok je napasao stado svoga tasta, Mojsije, sada ve} osamdesetogodi{njak,6 dolazi na Horiv, Bo`ju planinu. Ovo je bilo ili drugo ime za planinu Sinaj, gde }e Mojsije kasnije pri-

Mojsije i Aron su iza{li pred neimenovanog faraona da ga mole da dozvoli Izraelcima da odu. Faraon je to smesta odbio. „Ko je Gospod da poslu{am glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti }u pustiti Izrailja.“ (Izl 5:2) Tada su za Izraelce stvari krenule nagore. Vi{e nisu snabdevani slamom, da bi od nje i blata pravili opeke: morali su sami da je tra`e. (Slama je sadr`ala kiselinu koja je glinu ~inila ~vr{}om. Ujedno je slu`ila i kao armatura.) Izraelci su se rasuli po celom Egiptu tra`e}i slamu, dok su istovremeno morali da proizvode istu koli~inu opeke kao i pre. Zato su se glavari izraelski `alili Mojsiju i Aronu. Mojsije je preklinjao Boga za pomo}. Gospod mu je rekao kako }e otvrdnuti srce faraonu, koji ne}e pustiti Izraelce da idu, ali je, tako|e, obe}ao da }e umno`iti ~udesne znake u Egiptu i da }e izvesti svoj narod iz Egipta. Da bi se to ostvarilo, dogodilo se deset pomora. 33

DESET

POMORA

(Petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

Knjiga Izlaska nam govori o tome kako je Gospod poslao Mojsija i njegovog starijeg brata Arona faraonu. Aron je bacio svoj {tap ispred faraona i {tap je postao zmija.1 Egipatski mudraci i vra~evi su uz pomo} svoje magije uspeli isto, ali je Aronov {tap progutao njihove {tapove. Nakon toga, Gospod je pustio niz nesre}a i katastrofa koje kulminiraju u pomoru prvoro|enih Egip}ana. Pisac Izlaska opisuje nesre}e koje potvr|uju vlast koju Gospod ima nad svojom tvorevinom i, kao kontrast tome, nemo} egipatskih bogova i magova. Pisac u stvari bele`i Bo`je stavove o smislu svih tih neda}a: „i pozna}e Misirci da sam ja Gospod, kad dignem ruku svoju na Misir, i izvedem sinove Izrailjeve izme|u njih“ . (Izl 7:5) Sa izuzetkom poslednjeg pomora, mogu}e je prona}i prirodno obja{njenje za svaki od njih. „^udo“ se sastoji u njegovoj razornoj mo}i i ~injenici da Izraelci bivaju po{te|eni samo od polovine njih (4, 5, 7, 9. i 10).

2. @abe Poznato je da krajem perioda poplava, tj. u septembru ili oktobru, mo`e do}i do najezde `aba. Zaga|ena voda bi bila dodatni razlog da napuste reku i da preplave okolnu zemlju (sve do faraonove spava}e sobe). Iznenadna smrt `aba mogla bi se objasniti njihovim trovanjem ribom koja se raspadala.2 3. Komarci Ljude i `ivotinje su napali komarci, koji su se mogli izle}i u mo~varama i barama koje su ostale nakon povla~enja Nila. 4. Obadi Gusti rojevi obada su opusto{ili zemlju. Oni su tako|e mogli da se izlegu u mo~varama i barama.

34

0

60 km 40 milja

0 Jezero Manzala

D E L T A

N I L A Soan (Tanis) Pi-Ramzes (Kantir)

G E S E M Pitom Sukot

Pi-Airot? Heliopolj

Jezero Vala

Pi-Airot? Jezero Timsa

Veliko gorko jezero

Nil

1. Krv Nivo Nila se podi`e u julu i avgustu, dosti`u}i svoj vrhunac u septembru. Obi~no je crvenkast zahvalju}i zemlji koja se rastvara u vodi, ali u biblijskoj pri~i je o~igledno ne{to drugo bilo po sredi. Mogu}e je da su milioni mikroskopskih organizama poznatih kao bi~ari, koji mo`da poti~u iz jezera Tana u Etopiji, produkovali krv-crvenu boju vode. Ribe su pomrle, reka je zaudarala i nije bilo mogu}e piti vodu. Bi~arima, tokom no}i, treba vi{e kiseonika, dok tokom dana otpu{taju kiseonik, {to je moglo uzrokovati pomor ribe kojoj je potreban konstantan nivo kiseonika u vodi.

mogu}i put izlaska 1 2

Memfis

E

G

I

P

A

T

5. Pomor stoke Peti pomor, mo`da antraks, koji su ra{irile `abe, potpuno je desetkovao egipatsku stoku. 6. ^irevi Gnojni ~irevi su napali i ljude i `ivotinje u ~itavoj zemlji. 7. Grad Grad je neobi~na pojava u `arkim predelima kakav je Egipat. Jasno je da je ova oluja sa gradom bila neuobi~ajena. Uni{tio je sve prinose u polju, odneo sve li{}e sa drve}a. Izlazak 9:31 bele`i da je, kada ih je grad opusto{io, je~am klasao, a lan se glavi~io. P{enica i ra` nisu uni{teni po{to su ozima `ita. Ovo nam omogu}ava da ovu katastrofalnu oluju smestimo u januar ili februar. 8. Skakavci Tokom marta ili aprila, dominantni isto~ni vetar mogao je doneti horde skakavaca koji se tada nalaze u fazi intenzivnog razvoja, sa jako izra`enim apetitom. Oni su pokrivali zemlju sve dok nije postala sasvim crna i pojeli su svu vegetaciju koja je preostala posle grada.

9. Tama Tri dana tame su mo`da bila hamsin, pustinjska pe{~ana oluja uobi~ajena u martu mesecu. Nesumnjivo je posle najezde skakavaca, koji su opusto{ili zemlju, bilo znatno vi{e peska koji bi poja~ao efekat pe{~ane oluje. 10. Smrt prvoro|enih` Deseti pomor se pojavio u martu-aprilu, u vreme kada Jevreji danas slave Pashu. Za ovaj pomor se ne mo`e na}i prirodno obja{njenje. Ono je jasno i nedvosmisleno natprirodno. „A oko pono}i pobi Gospod sve prvence u zemlji Misirskoj, od prvenca Faraonova koji {}a{e sjedjeti na prijestolu njegovu do prvenca su`nja u tamnici, i {to god bje{e prvenac od stoke.“ (Iz 12:29)

PRELAZAK

PREKO MORA Egip}ani su po`urivali Izraelce da odu. Izlazak 12:37 bele`i da je bilo 600 000 mu{karaca, bez `ena i dece. Uzimaju}i hebrejsku re~ elef (uobi~ajeno prevo|enu kao „hiljadu“ ) u zna~enju „porodi~ne grupe“ , neki tuma~i sugeri{u da je bilo mnogo manje u~esnika. Faraon je u me|uvremenu promenio mi{ljenje

LEVO:

Karta prikazuje dve mogu}e putanje kojima su se, pri Izlasku iz Egipta, Izraelci kretali prelaze}i „more trske“ .

GORE:

Hram Medinet Habu, Egipat.

NAPOMENE

Izl 7:9–10 2 Izl 8:13 3 Dap 7:36; Jev 11:29 1

i krenuo u poteru za svojim odbeglim robovima. Tokom no}i se podigao sna`an isto~ni vetar koji je razdvojio Crveno more, otvaraju}i kopneni koridor kojim su Izraelci bezbedno pre{li. More se zatim sklopilo nad egipatskom poterom i ona se udavila u vodi. Ovo dramati~no izbavljenje je u kasnijoj istoriji Izraela prepoznato kao

Statua Ramzesa II (1290-1224. pre n.e.) od crnog granita. Visina 194 cm. Verovatno iz Harnaka.

jedan od klju~nih doga|aja u konstituisanju Izraela kao naroda. Voda koja se rascepila, a potom potopila egipatsku poteru, u prevodima Biblije naziva se „Crveno more“ . Ali hebrejski termin jam suf zna~i zapravo „more trske ({a{e)“ , pa je mo`da re~ o jednom od vi{e plitkih jezera na severu Sueckog zaliva pre nego o samom Sueckom zalivu koga nazivamo Crvenim morem. Geografski, okeanografski i arheolo{ki dokazi sugeri{u da se u pro{losti Suecki zaliv protezao vi{e ka severu nego {to je to danas slu~aj, dok se ju`no Gorko jezero protezalo vi{e ka jugu. Tako su dva jezera mogla biti povezana u drugom milenijumu pre n.e. Druga eventualna mesta prelaska, dalje ka severu, mogla su biti jezera Timsa i Vala. Primedba koja se ponekad iznosi na ovakvu identifikaciju zasnovana je na ~injenici da u mo~varama sa slanom vodom {a{a ne uspeva. Ali, nasuprot tome, postoje trske i trave koje su donekle otporne na slanu vodu i poznate su kao halofiti koji bujaju u regijama sa slanom mo~varnom vodom. Nekim slu~ajem su rabin Ra{i (Rabi Solomon ben Isak), iz jedanaestog veka, i {esnaestovekovni reformatori Martin Luter i D`on Kalvin prihvatili formulaciju „more trske ({a{a)“ . Me|utim, „Crveno more“ se zadr`alo zahvaljuju}i njegovom prisustvu u Septuaginti (gr~kom prevodu Starog zaveta), kao i u Novom zavetu.

35

IZLAZAK (Petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

Ako je Izlazak bio klju~ni doga|aj Starog zaveta, trebalo bi da o~ekujemo jasne i obilne vanbiblijske dokaze koji bi ga posvedo~ili. Ali njih, na`alost, nema. Stru~na javnost je podeljena oko toga da li je ili nije bilo Izlaska, kada se dogodio i sli~no, {to ga ~ini najve}im problemom celokupne biblijske arheologije. Izdvajaju se dve glavne hipoteze – jedna sme{ta Izlazak u 1447. godinu pre n.e. ili pribli`no ovoj godini, dok druga tvrdi da se Izlazak dogodio oko 1270. godine pre n.e.

Prva hipoteza (Izlazak 1447. godine pre n.e.) Prva knjiga o carevima odre|uje vreme Izlaska: „^etiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova Izrailjevijeh iz zemlje Misirske, ~etvrte godine carovanja Solomunova nad Izrailjem (...) po~e zidati dom Gospodu.“ 1 Budu}i da znamo da je ~etvrta godina Solomonove vladavine bila 967. pre n.e., vreme Izlaska, koji se zbio

Pejza` sinajske pustinje.

mogu}i put Izlaska put trgovine 0 0

60 milja

tin sk u

80 km NAPOMENE

es

al uP mlj

DELTA NILA Soan (Tanis)

Put za Pi-Ramzes (Kantir)

G O S E M

Pustinja Sur

Jezero Vala Jezero Timsa

Pitom

ze

Pustinja Sin

r Su za Put

Kadis Varna

Sukot Veliko g o r k o j e z e ro

Pustinja Faran

Memfis

E

G

I

P

A

1 Car 6:1 2 Sud 11:26 3 Br 14:33-34; Ponz 1:3 4 Izl 1:11 5 Izl 8:22 6 1 Car 11:40 7 Censorinus, O danu Ro|enja 18.10; 21:10, 11 1

T Gesion Gaver

Putanja Izlaska Crvena strelica ozna~ava mogu}u putanju kretanja Izraelaca od Egipta do Sinajske planine.

S I N A J

li v

36

zaliv

za

Planina Sinaj (Horiv)

bski

ki P u s t i n j a S i n a j

Aka

Ni

ec

l

Su Serabit el-Kadim (Rafaka?)

LEVO:

Sivo granitno poprsje Merenpta (1213-1203. pre n.e.), sina i naslednika Ramzesa II. Visoko je 91 cm. Iz druge odaje pogrebnog hrama Merenpta, u zapadnoj Tebi.

DESNO: Crna granitna Merenptaona („izraelska“ ) stela. Visoka 2.3 m. Poti~e iz pogrebnog hrama Amenofisa III, Teba.

480 godina pre toga, bilo bi 1447. godina pre n.e., {to bi se u egipatskoj istoriji poklopilo sa vladavinom Tutmosa III (1479–1425. pre n.e.), faraona Osamnaeste dinastije. Tutmos III je bio veliki ratnik, i za njega znamo da je preduzeo osamnaest ratnih pohoda na Siriju/Palestinu. Rani petnaesti vek pre n.e. dobija se kao vreme Izlaska i s obzirom na sudiju Jeftaja, koji, krajem perioda sudija oko 1070. godine pre n.e., navodi da Izraelci `ive u Esvonu i u selima isto~no od Jordana ve} tri stotine godina.2 Iako je mogu}e da je Jeftaj zaokru`io broj, dodaju}i tri stotine godina ~etrdesetogodi{njem lutanju po pustinji3, dolazimo do 1410. pre n.e. kao godine Izlaska.

Druga hipoteza (Izlazak 1270. godine pre n.e.) Mnogi istra`iva~i smatraju da se prema raspolo`ivim dokazima vreme Izlaska ne mo`e smestiti u period vladavine Tutmosa III, pa su stoga istakli da bi datum mogao biti negde oko 1270. godine pre n.e. Uzimaju}i kao primarni izvor samu knjigu Izlaska, oni iznose slede}e dokaze u prilog svoje teze: 1. Izraelski robovi su gradili gradove za faraona ~ija su imena Pitom i Rames.4 Rames nedvosmisleno upu}uje na velikog faraona Ramzesa II (1279–1213. pre n.e.). On je bio najve}i faraon Devetnaeste dinastije.

2. Izraelci su `iveli u zemlji Gesemskoj,5 negde u isto~nom podru~ju delte Nila. Izlazak 7:23 implicira da je faraon imao palatu u blizini ovog regiona. Glavni grad u vreme Ramzesa bio je Pi-Ramzes, a mesto znano kao Kantir je u delti Nila, dok je glavni grad Osamnaeste dinastije bio Teba, nekoliko stotina kilometara od delte. 3. Prime}ujemo da faraon nije imenovan. Titula „faraon“ koja se koristi u knjigama Postanja i Izlaska je izvedenica iz egipatskog jezika u zna~enju „velika ku}a“ . Kao epitet vladara ne pojavljuje se sve do Osamnaeste dinastije, ne{to pre vladavine Tutmosa III (1479 –1425. pre n.e.). Od svog nastanka pa sve do desetog veka pre n.e., re~ „faraon“ se u dokumentima pojavljuje samostalno, bez li~nog imena koje je prati. I ovo je upravo ono {to nalazimo u Starom zavetu: „faraon“ stoji samostalno sve do pominjanja imena jednog egipatskog vladara – Sisaka – u godini 926. pre n.e.6 U pri~i o Izlasku, faraonovo ime se bez rezervi mo`e potpuno izostaviti, jer Biblija ne poku{ava da odgovori na pitanje: „Ko je bio faraon Izlaska?“ . Ona pre poja{njava Izraelcima ko je bio Bog Izlaska.

Merenptaova stela Najkasniji datum Izlaska nazna~an je u egipatskim izvorima. Faraon Merenpta(h) (1213 –1203. pre n.e.) bele`i na jednoj steli iz pete godine svoje vladavine (1209. pre n.e.) slede}e: „Izrael je opusto{en, i nema mu traga.“ Ova nas primedba u njenom specifi~nom zna~enju u ovom trenutku ne mora zanimati, ali upravo ona predstavlja prvo pominjanje Izraela (Jevreja) u nekom nebiblijskom izvoru. Tako imamo dokaz da su Izraelci bili u Hananu oko 1209. godine pre n.e., a na to bi trebalo dodati i ~etrdeset godina lutanja po Sinajskoj pustinji da bi se do{lo do najkasnijeg datuma izlaska, do 1249. godine pre n.e.

Egipatska hronologija Oni koji su dr`ali da je 1447. pre n.e. godina Izlaska, a koji su u isto vreme hteli da ga smeste u egipatski istorijski kontekst, doveli su u pitanje pouzdanost egipatske hronologije. U svakom slu~aju treba ista}i da funkcionisanje hronolo{kog sistema mora biti potvr|eno u celosti, a ne samo u pojedina~nim slu~ajevima. Osim toga postoji i jedna nepobitna ~injenica vazana za egipatsku hronologiju. Kako je egipatska kalendarska godina trajala 365 dana, svake

~etvrte godine dobijao se po jedan dan vi{e, pa se tako nakon 1460 godina dobijalo ~itavih 365 dana vi{ka. Znamo da se 139. godine n.e. kalendar poklapao sa stvarnim vremenom.7 Tako se prethodno poklapanje desilo oko 1317/1321. godine pre n.e., a pre toga oko 2800. godine pre n.e. Tekst poznat kao Grafit 862, iz zapadne Tebe, vredi ovde navesti: „Godine prve, tre}eg meseca Akheta (poplava), tre}eg dana pod Kraljem Ju`nog i Severnog Egipta, Baienrom (Merenptom), spusti{e se vode na~injene velikom poplavom Nila, donose}i `ivot, napredak i zdravlje.“ Datum „tre}eg meseca poplava, godine prve Merenpta“ mo`e se prera~unati kao 12. avgust 1213. godine pre n.e. Ovaj datum se ta~no poklapa sa sezonom poplava, koja se de{ava izme|u jula i po~etka septembra. Tako su datumi tokom ranog trinaestog veka pre n.e. vrlo blizu stvarnom vremenu i sezonama, {to bi i trebalo o~ekivati ako postoji slaganje egipatskog kalendara sa stvarnim vremenom u 1317. godine pre n.e. ili oko te godine. Tako|e je nepobitno da se egipatska hronologija umnogome poklapa sa egejskom, anatolskom, mesopotamijskom, sirijskom i palestinskom. Tako bi se svaka promena u egipatskim datumima morala odra`avati i na ra~unanje vremena drugih naroda. U asirskoj listi kraljeva imamo pouzdane datume o vladavini kraljeva koji se prote`u sve do Ninurate-apal-ekura, krajem dvanaestog veka pre n.e. Postoje tako|e i mnoga poklapanja sa Vavilonom. Stoga se mesopotamijske hronologije ne mogu skratiti niti se to mo`e u~initi sa bilo kojim gore pomenutim kalendarom.

U retrospektivi Zaklju~ujemo da navodi iz knjige Izlaska upu}uju na vreme Devetnaeste dinastije, po svoj prilici oko 1270. godine pre n.e. Prva knjiga o carevima 6:1 govori o ~etiri stotine osamdeset godina izme|u po~etka gradnje Solomonovog hrama i Izlaska, {to ukazuje na 1447. godine pre n.e. i Osamnaestu dinastiju. Zastupnici skorije, 1270. godine pre n.e. kao godine Izlaska, smatraju da ovo vreme odra`ava drevni na~in ra~unanja, u kojem ~etiri stotine osamdeset godina predstavlja mo`da dvanaest generacija, pri ~emu se svaka ra~una kao ~etrdeset godina duga, {to je u realnosti moralo biti zna~ajno kra}e ili du`e. Datum Izlaska je daleko od puke akademske diskusije, budu}i da od njega zavisi hronologija svih de{avanja pre njega. On }e se ponovo pojaviti kada budemo razmatrali osvajanje Hanana pod Isusom Navinom, nekih ~etrdeset godina kasnije.

37

DAVANJE ZAKONA (Petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

PLANINA SINAJ

Zavet

Izraelci su nastavili svoj put u pravcu jugoistoka, otprilike paralelno sa Sueckim zalivom. Nemogu}e je ta~no locirati mesta na kojima su se zaustavljali, ali se uslovno ipak mo`e pratiti njihova putanja po onome {to danas zovemo Sinajskim poluostrvom. Tre}eg meseca po{to su napustili Egipat, Izraelci su do{li u Sinajsku pustinju. Ovde se Bog javio Mojsiju govore}i: „Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga“ . Gospod otkriva i zakone, u po~etku Deset zapovesti,1 ali uskoro i ~itav niz zakona koji su danas sadr`ani u knjizi Izlaska, Levitskom zakonu i knjizi Brojeva 1:1 – 10:10. Narod je ra{irio {atore u podno`ju planine, dok je njen vrh, ukazuju}i na Gospodnje prisustvo, bio pokriven ognjem. Ta~no mesto planine Sinaj danas se ne mo`e pouzdano utvrditi. Postoje dva ozbiljna kandidata me|u Sinajskim planinama:

Tekst Zaveta (ili saveza, sporazuma) koji je Gospod sklopio sa svojim narodom Izraelom na planini Sinaj, sa~uvan je u drugom delu knjige Izlaska i u knjizi Levitskog zakona. Dopune poput onih koje se odnose na podizanje {atora – skinije i sve{teni~ke rituale dodate su unutar ovog okvira. Ovaj zavet je dopunjen oko ~etrdeset godina kasnije, kada se Mojsiju ve} bli`ila smrt, a Izraelci se spremao za odlazak u Obe}anu zemlju. Tekst ovog zaveta sa~uvan je u knjizi Ponovljenog zakona. Oba zaveta slede sli~nu matricu koja je skicirana na tabeli. Sre}na okolnost je da su nam ostali mnogobrojni primeri ugovora (poput ugovora izme|u vladara i njihovih vazala) iz hetitske imperije (do oko 1180. pre n.e.). Ovi ugovori slede shemu koja je identi~na formi zaveta iz Mojsijevog petoknji`ja. Osnovna razlika je u tome {to kod hetitskih ugovora kletve prethode blagoslovima. U Starom zavetu su jemci ugovora razli~iti zakoni koje Gospod daje svom narodu. Za razliku od toga, sporazumi koji su sa~injavani u prvoj polovini prvog milenijuma pre n.e., {to je po mnogima vreme kada je kao kompilacija razli~itih izvora sastavljeno Petoknji`je, imaju su{tinski druga~iju matricu. Nema istorijskog prologa, spisak svedoka prethodi odredbama ugovora, a za njima tek slede kletve protiv onih koji ugovor prekr{e. Zna~ajno je i to da nema blagoslova za one koji se dr`e sporazuma.

1. Tradicionalno je to bila planina Jevel Musa, visoka 2244 m, koju je kao Sinajsku planinu identifikovao jo{ vizantijski imperator Justinijan (527–565. pre n.e.) 2. Ras es-Safsafeh je ne{to ni`a, 1993 m, ali sa dovoljno velikom ravnicom u svom podno`ju da primi {esto hiljada ljudi.2 Ponekad se, tako|e, navodi planina Jevel Serval, 2 070 m visoka, koja se nalazi u pravcu severozapada. Moderni poku{aji da se planina Sinaj smesti na neko drugo mesto – na primer na isto~nu stranu Akabskog zaliva u Arabiji – podrazumevaju i drasti~nu promenu putanje kojom su se Jevreji kretali kroz pustinju. ^injenica da apostol Pavle sme{ta planinu Sinaj u Arabiju3 te{ko se mo`e uzeti kao dokaz, budu}i da je u rimsko vreme teritorija poznata kao Arabija uklju~ivala i ono {to je danas poznato kao Sinajsko poluostrvo.

NAPOMENE

Izl 20:1–17 2 Izl 12:37; 20:18 3 Gal 4:25 4 Mk 7:10 1

Mojsijevi zakoni i drevni zakoni sa Bliskog istoka Knjiga Izlaska bele`i da je Gospod predao Mojsiju zakone na planini Sinaj. Ali ti zakoni nisu bili i jedini set zakona sa podru~ja Bliskog istoka. Mesta porekla drugih bliskoisto~nih zakona ozna~ena su na mapi.

Sinajsko poluostrvo Ova karta ukazuje na mogu}e lokacije Sinajske planine. DESNO:

Drevne skupine zakona Zakon koji je Gospod dao Mojsiju nije bila jedina skupina zakona koja je sa podru~ja Bliskog istoka do{la do nas. Nekoliko drugih je ovde vredno pomenuti: • 60 zakona iz Esnune, centralnog mesopotamijskog grada-dr`ave, koji poti~u iz oko 1800. godine pre n.e. LEVO:

Pogled sa Sinaja (Jevel Musa).

DESNO: Vrh stele vavilonskog kralja Hamurabija (1792-1750. pre n.e.). Reljef prikazuje Hamurabija koji prima skiptar i narukvicu od boga sunca [ama{a. Bazaltna stela visoka 2.7 m sadr`i 282 zakona. Iz Suze, jugozapadni Iran.

SASVIM DESNO:

Zakoni sa podru~ja Bliskog istoka Forma dva Saveza koju imamo u Starom zavetu, u knjizi Izlaska, Levitskom zakonu i Ponovljenom zakonu, upore|ena je sa ugovorima izme|u [ativaza, kralja Mitanije i hetitskog kralja Supilulima I, sredina 14. veka pre n.e.

38

K

AN

IN

E

Hatu{aS Jezero Tuz

m o r e

(Hetitiski zakonik)

Kanes

sli~ne, onda ta ~injenica samo odra`ava uoAmu d bi~ajeni sistem vrednosti koji je u to vreme postojao {irom Bliskog istoka. Treba napomenuti i to da je po broju odredaba, Mojsijev Zakon sli~an gore pomenutim; Izlazak i Levitski zakon imaju njih 138, a Ponovljeni zakon 101. ’ya

PL

o s k i j

KE

ar

AS

s p

VK

a

KA

(Staroasirski dr`avni zakonik)

PL.

TAV

O

Jezero Van

R

Sastavlja~ Petoknji`ja

Jezero Urmija

Tig

Imaju}i u vidu na{a saznanja o staroj praksi te{ko da je mogu}e osporavati pretEu po stav ku da je, koriste}i pri tome starije izAsur (Srednjeasirski zakonik) vore, Mojsije sastavio takav dokument kakav je Petoknji`je. On je sigurno poznavao Sredozemno more egipatske hijeroglife, mo`da je tako|e nauE{nun ~io akadski, jezik Vavilonjana i jezik diploA SIRIJSKA PUSTINJA N Vavilon IN matije toga vremena. Alfabetska pisma su a n d E m (Hamurabijev zakonik) Susa ZA ve} bila poznata u to doba. Interesantno je G Isin RO Planina Horiv (Zakonik Lipit I{tar) da S jedan od najstarijih primera alfabeta potiSINAJ ~e iz egipatske tirkizne pe}ine u Serabit elUr (Mojsijev zakonik) (Zakonik Ur Namu) stara obala mora Ka di mu, na Sinajskom poluostrvu. Ovo pismo Planina SrVal 0 400 km Ras es-Safsafeh poti~e iz oko 1700. godine pre n.e. i delo je Planina Musa Persijski 300 milja 0 semitskih rudara. Sli~nost biblijskih zakona – zaliv Izlaska, Levitskog zakona i Ponovljenog zakona – i njima savremenih ugovora, ukazuje • oko 282 Hamurabijeva (1792–1750. pre da ih je sastavio neko ko je morao posedova0 120 km n.e.) zakona, ugravirana na 2.7 m visokoj ba- ti odre|eno diplomatsko znanje. Mojsije se 80 milja 0 zaltnoj steli. Ova stela je odneta kao ratni odli~no uklapa u to, ali mnogi stru~njaci odplen u Suzu, u jugozapadnom Iranu, a sada bacuju ustaljeno mi{ljenje, koje je i Isus prihvatao,4 da je Mojsije bio sastavlja~ Petokse nalazi u pariskom muzeju Luvr. • 200 hetitskih zakona, ~ije se poreklo mo`e nji`ja ili barem va`an u~esnik u njegovom pratiti do oko 1600. godine pre n.e. sastavljanju. Jezik Petoknji`ja je, {to je potvr• 128 tzv. srednjeasirska zakona, ~ije se vre- |eno, hebrejski jezik iz perioda monarhije, me nastanka mo`e smestiti u vladavinu Ti- dakle nekoliko vekova nakon Mojsijeve smrglat-pilesera I (1115–1077. pre n.e.) ti. Ali, ~ak iako je tekst kasnije „modernizoS I N A J van“ , Mojsijevo autorstvo nije time nu`no Razlika izme|u Enunovih i Hamurabije- dovedeno u pitanje. Izve{taj o Mojsijevoj vih zakona, s jedne, i Mojsijevih zakona, sa smrti u Ponovljenom zakonu 34 je, naravno, Planina Serval druge strane, toliko je velika da je te{ko po- izuzetak, naknadno dodat kako bi se pripoverovati da me|u njima postoji direktna ve- vest upotpunila. Ras esSafsafeh za. Ukoliko su skupine zakona me|usobno ar

PLA E L B N I N Episanja, URS

H

el

PL

Jordan

t fra

Ni

l

Planina Musa

Odeljak

Izlazak – Levitski zakon

Ponovljeni zakon

Hetitski sporazum izme|u [ativaza iz Mitanije i Supilulima I Hetitskog

1 Naziv

Izlazak 20:1

1:1– 5

Naziv

2 Istorijski prolog 3 Odredbe

4 Zavetna knjiga i ~uvanje zakona 5 Svedoci 6 Blagoslovi 7 Kletve

Izlazak 20:2

1:6– 3:29

Istorijski prolog

4:1– 26:19

Odredbe

Izlazak 24:1-14

27:1– 26

Zavetna knjiga i ~uvanje zakona

Izlazak 24:4b-6

31:14– 32:47

Svedoci

Izlazak 20:3-23:33; 25:1-35:19; Levitski zakon 11:1-26:2

Levitski zakon 26:3-13 Levitski zakon 26:14-39

28:1– 14 28:15– 68

Kletve Blagoslovi

39

SKINIJA (Petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.) Pogled na unutra{njost baldahina, sa zlatom pokrivenom konstrukcijom, kraljice Hatefere (oko 2600. pre n.e.), kako je rekonstruisan u Egipatskom muzeju, Kairo.

[TA

JE SKINIJA Dok su Izraelci logorovali u pustinji pod planinom Sinaj, Gospod je Mojsiju dao uputstva za podizanje svetili{ta u obliku {atora.1 Ovaj {ator se razli~ito naziva: „sveti{te“ , „skinija (tabernakul)“ ili „{ator OD sastanka“ . Termin „skinija (tabernakul)“ (od latinske re~i tabernaculum, {to zna~i {ator) odnosi se kako na {ator u kome se obavljalo bogoslu`enje tako i na dvori{te koje ga je okru`ivalo. Centralni {ator se sastojao od Svetinje (svetili{ta), 20x10 lakata (oko 9x4.5 m), i najsvetije odaje, tzv. Svetinje nad svetinjama, koja je imala kvadratni oblik du`ine stranica od 10 lakata (4.5 m). U njoj je bio pohranjen Kov~eg zaveta. Ova dva dela Svetili{ta bila su odvojena zavesom od plavog, porfirnog i skerletnog platna. Ovaj sredi{nji {ator je bio okru`en pravougaonim dvori{tem, oivi~enim zidom od zavesa dimenzija 100x50 lakata (45x22.5 m). Osnovna konstrukcija {atora na~injena je od bagremovog drveta, koje ne nagrizaju insekti kojih ima na Sinajskom poluostrvu. Preko nje su polo`ene ov~je i jare}e ko`e, kao i ko`e drugih `ivotinja nepoznatog porekla.2

Pokretne {krinje iz Egipta i sa Sinaja Mojsije i njegovi majstori bili su u prilici da primene dugu tradiciju egipatske tehnologije za izradu mobilnih {krinja. Najstariji poznati primer je zlatom opto~eni baldahin kraljice Hetefere (oko 2600. pre n.e.), majke Kufa (Keopsa), koji je podigao Veliku piramidu. Nekoliko zlatom opto~enih pokretnih {krinja prona|eno je i u Tutankamonovom (1336–1327. pre n.e.) grobu. Pre Izlaska naroda iz Egipta, Mojsije je sa svojom madijamskom `enom i njenom rodbinom proveo ~etrdeset godina na Sinajskom poluostrvu.3 [krinja sa baldahinom, koja poti~e iz oko 1100. godine pre n.e. sa prostora bakarnih rudnika Timna (Hirbet Tibne), u dolini Araba ju`no od Mrtvog mora, mogla bi biti delo madijamskih umetnika. Tamo su prona|eni drveni stubovi sa tragovima crvenih i `utih vunenih zavesa. Mo`da se Mojsije poslu`io i madijamskom i egipatskim iskustvom pri konstruisanju skinije.

Opremanje skinije Mnogo toga {to je sme{teno u Skiniju detaljno je opisano u Izlasku 25:10–40; 27:1–8. Najve}i deo posve}en je opisu Kov~ega zaveta4 – zlatom okovanog bagremovog kov~ega 2.5 lakta (1.1 m) duga~kog i 1.5 lakata (0.7 m) visokog i {irokog. U njemu su bile sme{tene dve kamene plo~e na kojima je bilo upisano

40

NAPOMENE

Izl 26:1–37 Izl 26:7, 14–15 3 Izl 2:15–21 4 Izl 25:10–22 5 Izl 25:31–39 1 2

Deset Bo`jih zapovesti. Poklopac je bio oblo`en ~istim zlatom sa dva heruvima na krajevima, ra{irenih krila i lica okrenutih jedan ka drugom. Za podno`je kov~ega bila su pri~vr{}ena ~etiri zlatna koluta. U ove kolutove su umetnute zlatom prekrivene drvene poluge, kako bi se kov~eg mogao nositi. Ovakav na~in no{enja sli~an je sistemu koji je primenjen i na jednoj {krinji iz Tutankamonovog groba.

Rekonstrukcija Skinije. Kov~eg zaveta i zlatni sve}njak mogu se videti u sredi{njem delu {atora.

Zlatni sve}njak ili menora ima {est grana, tri sa jedne i tri sa druge strane. Na svakoj su tri bademasta cveta, a na sredi{njem stablu su ~etiri.5 Ovih {est grana, zajedno sa sredi{njim stablom sve}njaka nosilo je sedam sve}a, kako to opisuje Izlazak 25:37. Ovaj sve}njak je sigurno bio prete~a, iako verovatno ne doslovno kopiran uzor, zlatnom sve}njaku iz Irodovog hrama koji je prikazan na Titovom (79–81. n.e.) slavoluku u Rimu.

OSVAJANJE ZAJORDANJA

Reov? N

IN

A

JE

RM

ON

PL

A

(Petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

MOJSIJE

J o rd a n

V A S A N Genisaretsko jezero

JE

IL

ZR

Ja AE

LS

KA

Kana SAMARIJS

RD KA B

LIN

A

A

Javok

Tel Deir Ala (Sukot)

Rava (Ravat Amonski)

Jerihon MOAVSKA RAVNICA

N M E

I N A RI PL VA A

Mrtvo more

Ar

ra

o

os

2 aS tk Pu

or

Hormah

uru Zare

d

E D O M

Planina Or

t

3

Kadis Varna

Cars ki p u

t Pu

m

Jahaz

non

1

d

Esvon

Pl. Nebo

A PU ST

Hevron

JUDEJSK

S e f e l a

JUDE JS BRD KA A

A

DO

INJ

LI

A

NA

MSKA ALI US RDA R B JE

SK

EJ

ST LI

FI

uk

Edrej DO

Jordan

RAV NIC A

SA RO NSK A

rm

JSKA VETILD BR A

re po

Astarot

E UJSK LV INE GE LAN P

42

Izraelska {pijunska ekspedicija i osvajanje Zajordanja Pre poku{aja da osvoje Hanan, Izraelci {alju dvanaest {pijuna da je pohode. Njihovi izve{taji su odvratili Izraelce od napada, nakon ~ega su ovi tumarali pustinjom skoro ~etrdeset godina pre nego {to su napali podru~je isto~no od Mrtvog mora i reke Jordana, kako bi uspostavili baze za potonje pokoravanje Hanana.

RM

Umesto da nastave dalje ka severu i bore se na svom putu za Hanan, Izraelci su re{ili da

30 milja

0

KA

Edom ne dozvoljava Izraelcima da pro|u

40 km

.

Blizu ~etrdeset godina kasnije ili, da budemo precizni, trideset osam4, Izraelci su se vratili u Kadis Varnu. Ovde je umrla Mojsijeva sestra Marija (Mirijam). Kada je nova generacija, isto kao i stara, po~ela da se `ali da nema vode, Gospod je rekao Mojsiju da ka`e steni da pote~e voda. U svom besu, Mojsije udara stenu iz koje je obilno pokuljala voda. Bog nakon toga objavljuje Mojsiju i Aronu da, zato {to se nisu pouzdali u njega i proslavili dela njegova pred svim narodom, ne}e do`iveti da u|u u Obe}anu zemlju.5

0

V

Povratak u Kadis Varnu

ruta 12 {pijuna ruta Mojsija i Izraelaca tokom osvajanja Zajordanja trgova~ki put

PL

[ALJE IZVIDNICU Predvo|en oblakom koji je Gospod poslao1, Mojsije je vodio svoj narod do Kadis Varne u severoisto~nom delu Sinajskog poluostrva. Odatle je odaslao dvanaest {pijuna da izvide zemlju Hanansku, koju je Gospod darovao Izraelcima.2 Pre{av{i svu zemlju, sve do Reova na severu, {pijuni su se vratili iz doline Eshola nose}i sa sobom vinovu lozu, {ipak i smokve.3 Izvidnica je bila impresionirana plodno{}u zemlje – to je bila zemlja u kojoj „te~e med i mleko“ . Ali uprkos tome, njihov izve{taj nije u potpunosti bio zadovoljavaju}i. Hananski gradovi su bili dobro utvr|eni. Objavili su i da zemlja koju su pohodili pro`dire svoje stanovnike, i da su ljudi u njoj izuzetno veliki. Porede}i se sa njima, sami sebi su izgledali kao skakavci. Kada su Izraelci ~uli izve{taj, podigli su svoje glasove, pla~u}i i vi~u}i na Mojsija i Arona: „Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za{to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od ma~a, `ene na{e i djeca na{a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?“ (Br 14:2–3) Dvojica uhoda, Isus i Halev, bili su ube|eni da }e Gospod pomo}i svom narodu da osvoji Hanan, ali je mi{ljenje ostale desetorice {pijuna prevladalo. Gospod je otkrio svoje nezadovoljstvo Mojsiju i Aronu. Zato }e svi koji su se pobunili, a koji su u tom trenutku imali dvadeset ili vi{e godina, tokom narednih ~etrdeset godina lutanja pomreti u pustinji, dok ~itava ta generacija ne nestane. Poku{aj Izraelaca da u|u u Hanan bez Mojsijevog blagoslova zavr{io se neuspehom. Amalik i Hananej (Amalici i Hananci) su ih odbili sve do Orme.

}e krenuti u napad, preko Jordana, na Hanansku zemlju. Plemena Ruvimova i Gadova, i pola Manasijinog plemena, priklju~ili su se ostalim izraelskim plemenima u osvajanju Hanana.

Valam

Pogled sa planine Nebo na Obe}anu zemlju.

NAPOMENE

Br 9:15–23 2 Br 13:2 3 Br 13:23 4 Ponz 2:14 5 Br 20:12 6 Br 21:21-26; Ponz 2:32-34 7 Br 21:33-35; Ponz 3:1-6 8 Ponz 3:11 9 Br 25:1–3; 31:8 1

@ivot Valama Karta prikazuje mesta koja se dovode u vezu sa `ivotom Valama, vra~a koji je anga`ovan da baci kletve na Izraelce.

Fatur A M A V

Jordan

Alepo

0 0

Tel Deir Ala (Sukot) MOAVSKE RAVNICE

odu u pravcu zemalja koje le`e isto~no od Mrtvog mora i reke Jordana, da bi u Hanan u{li iz pravca istoka. Edomci – potomci Jakovljevog brata blizanca Isava – su, me|utim, pohitali da im stanu na put. Mojsije je poslao izaslanike sa molbom da im se omogu}i prolaz kroz edomitsku teritoriju, ali kralj Edom to odbija. Tako Izraelcima nije preostalo ni{ta drugo nego da zaobi|u Edom. Na planini Or (Hor) umire Mojsijev brat Aron u 123. godini.

Poraz Siona (Sihona) Izraelci su pre{li Zaredsku dolinu i nastavili ka Arnonskoj dolini na granici sa Moavom. U to vreme, veliki deo Moava je bio pod upravom amoritskog kralja Siona. Odbiv{i molbu Izraelaca da pro|u kroz njegovu teritoriju, Sion ih napada u Jahazu (Jasu). Knjiga Brojeva i Ponovljeni zakon opisuju ovaj doga|aj sa nagla{enom pristrasno{}u, i navode da su nakon bitke Izraelci okupirali glavni grad Esvona i potpuno uni{tili Sionove gradove, sela i njihove `itelje.6

Poraz Oga Budu}i da su se Mojsije i njegov narod kretali u pravcu Vasana, ka regionu koji le`i severoisto~no od Galilejskog jezera, Og, kralj Vasana, polazi da im se suprotstavi kod Edrijana u Siriji. Og je bio potpuno pora`en, a {ezdeset njegovih gradova, utvr|enih visokim zidinama i kapijama, dospelo je u ruke Izraelaca. Jo{ jednom su Izraelci potpuno uni{tili kraljeve gradove i pobili sve njihove stanovnike.7 Postoji u knjizi Ponovljenog zakona interesantna bele{ka o Ogovom krevetu.8 ^etiri metra duga~ak krevet opisan je kao „gvozden odar“ . Zna~enje koje se name}e bilo bi „ukra{en gvo`|em (ili metalom)“ , ali budu}i da je prona|eno nekoliko bazaltnih sarkofaga u Vasanu, iznosi se i druga~ije mogu}e tuma~enje: „sarkofag od bazalta.“ Pobede nad Sionom i Odom obezbedile su Izraelcima velike povr{ine zemlje na isto~nom delu reke Jordana, {to im je omogu}ilo da imaju bezbedno uto~i{te iz koga

Izraelci su se onda zaustavili u Moavskom polju, sa druge strane Jordana prema Jerihonu. Valak, moavski vladar, unajmljuje vra~a Valama da baci kletve na Izraelce. Valam je pozvan iz Fatura (Petore). On se nalazio u Sajur dolini, izme|u Alepa i Karhemi{a na Eufratu, u predelu dana{nje severne Sirije. Sve {to je Valam izgovorio postalo je za Izraelce blagoslov, a ne prokletstvo. Ne uspev{i da baci kletvu na Izraelce, Valam ih navodi na seksualni nemoral sa moavskim `enama i na klanjanje la`nom bogu Velfegoru (Vaalu). Kasnije je, zbog ovoga, morao platiti `ivotom.9 Valam, koji je u Bibliji poznat uglavnom po tome {to mu se magarica obratila ljudskim jezikom, pominje se i u jednom aramejskom natpisu napisanom mastilom na malteru iz Tel Deir Ala (biblijski Sukot) u dana{njem Jordanu, iz oko 800. godine pre n.e. Ovaj tekst jasno ukazuje na {iroko rasprostranjenu Valamovu slavu.

Ponovljeni zakon Mo`da zbog izraelskog nemorala i idolopoklonstva u Moavskom polju, Mojsiju se ~inilo neophodnim da mla|oj generaciji ponovi Zakon i Zavet o Obe}anoj zemlji. Mojsijeve re~i izgovorene tom prilikom ~ine danas knjigu koju znamo kao Ponovljeni zakon. Ponovljeni zakon u svom osnovnom obliku slede knjige Izlaska i Levitskog zakona. Na kraju ove knjige Mojsije u~i narod jednoj pesmi, da bi se pokorili re~ima Gospodnjim. Na kraju knjige su tako|e i Mojsijevi blagoslovi svakom od dvanaest plemena Izraelovih.

Mojsijeva smrt Mojsije je dobio zapovest od Gospoda da se popne na planinu Navav (Nebo), koja je u zemlji moavskoj, prema Jerihonu, kako bi video Obe}anu zemlju Hanansku. Zbog njegove neposlu{nosti u Kadis Varni, nije mu bilo dozvoljeno da li~no u|e u Hanan. Sa vrha planine Navav (mo`da dana{nja planina Jabel en-Neba, visoka 835 m), on je mogao da vidi veliki deo Obe}ane zemlje: od svetlucavog belog vrha planine Jermon, severno od Galilejskog jezera, do Sigora (Zoara), na ju`nom kraju Mrtvog mora. Gradovi Jerihon, Jerusalim i Vitlejem tako|e su se mogli jasno videti. Tamo je Mojsije umro u 120. godini, vladaju}i i dalje svim svojim snagama. Autor zavr{nog dela Ponovljenog zakona bele`i da je Gospod sahranio Mojsija u Moavu, u dolini nasuprot Vet Fegora. „I niko ne dozna za grob njegov do dana{njega dana. (...) Ali ne usta vi{e prorok u Izrailju kao Mojsije, kojega Gospod pozna licem k licu. U svijem znacima i ~udesima, za koja ga posla Gospod da ih u~ini u zemlji Misirskoj na Faraonu i na svijem slugama njegovijem i na svoj zemlji njegovoj, i u svijem djelima krjepke ruke i u svijem strahotama velikim, koje u~ini Mojsije pred svijem Izrailjem.“ (Ponz 34:6b, 10–12)

180 km 120 milja

43

OSVAJANJE HANANA: JERIHON I GAJ

Jav

(Kasni petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

MOJSIJE

Adam Isus Navin 0

20 km

0

IL J SKA VET

Isus Navin preuzima du`nost Posle Mojsijeve smrti, predvo|enje Izraelaca na putu u Obe}anu zemlju palo je na Isusa. Gospod je Isusu dao potvrdu koja mu je bila neophodna: „S tobom }u biti kao {to sam bio s Mojsijem, ne}u odstupiti od tebe niti }u te ostaviti. Budi slobodan i hrabar, jer }e{ ti predati tome narodu u na{ljedstvo zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovijem da }u im je dati.“ (Isus 1:5b–6)

Prelazak preko Jordana Sa druge strane obale Jordana le`i dobro utvr|eni grad Jerihon. Isus {alje kao uhode u Jerihon dva svoja ~oveka. Oni odsedaju u ku}i neke `ene po imenu Rava (Rahab). Uobi~ajeno se smatra da je ona bila prostitutka, ali je mo`da bila samo kr~marica. Rava je potvrdila da se stanovnici Hanana boje Izraelaca. Obe}av{i da }e kada osvoje grad po{tedeti Ravu i njenu porodicu, vratili su se Isusu ohrabreni. Izme|u Isusa i Jerihona, me|utim, prostirao se Jordan koji je u to vreme bio visokog vodostaja. Bilo je vreme `etve, {to zna~i da je bio april ili maj. Uz pomo} ~uda, Izraelci uspevaju da ne okvasiv{i se pre|u Jordan i u|u u Hanan, Obe}anu zemlju. Knjiga Isusa Navina ka`e da je voda bila zaustavljena kod grada Adama (el-Damijeh), nekih 30 km uzvodno. Zaustavljanje Jordana zabele`eno je jo{ najmanje dva puta. Arapski istori~ar an-Navairi tvrdi da je u no}i 7. decembra 1267. godine Jordan bio zaustavljen kod el-

Jordan

BIRA NASLEDNIKA Isus Navin je bio Mojsijev saradnik u koga je ovaj imao veliko poverenje. On se borio sa Amalikom ubrzo posle izlaska iz Egipta, a bio je i me|u prvih dvanaest uhoda koji su i{li da ispitaju Hanan.1 Ne{to pre svoje smrti, Mojsije je objavio da }e njegov naslednik biti Isus Navin.2

ok

15 milja B RDA

Vetilj Gaj

Gavaon

JE

S RU

AL

I

K MS

Galgal MOAVSKE RAVNICE

Jerihon RDA A B

Isus osvaja r t vNavin o Damijeha {esnaest sati. Sli~no zaustavljanje toka zabele- MmJerihon o r e i Gaj `eno je i 11. jula 1927. godine i trajalo je dvadeset jedan Isusov pohod protiv i po sat. Odranjanje nestabilne i okomite obale usled po- hananskih gradova Jerihona i Gaja prikazan je plava ili neki lokalni zemljotres ponekad se navode kao na karti gore. mogu}a obja{njenja ovog fenomena.

Osvajanje Jerihona Osvajanje prvog grada, Jerihona, svakako je najpoznatiji doga|aj ~itavog ovog poduhvata. Knjiga Isusa Navina opisuje taj doga|aj isklju~ivo iz izraelskog ugla. Slede}i Bo`je zapovesti, Isus je tokom {est dana jedanput dnevno izvodio svoju armiju da mar{ira oko gradskih zidina. Sedam sve{tenika je sa trubama i{lo ispred Kov~ega zaveta. Ispred njih su stupali vojnici, a za njima ~uvari, dok su trube neprestano odjekivale. Nakon toga su se vra}ali u svoj logor.

NAPOMENE 1 2

3

4 5

Izl 17:10; Br 13:8, 16 Br 27:18-23; Ponz 3:28; 31:23; 34:9 Ponz 20:16-18; Isus 6:17 Isus 7:3-5 Isus 7:25-26a

LEVO: Starozavetni Jerihon (Tel es-Sultan) i njegovo okru`enje.

DESNO: Neve Kedem, samaritsko selo na planini Girizim. Planina Eval (Ebal), u pozadini (desno). Sihem (dana{nji Nabulus) je, izme|u, u dolini.

44

Sedmog dana su krenuli rano ujutro i mar{irali oko grada sedam puta. Pri sedmom obilasku, sav narod je vikao, a sve{tenici su sna`no zatrubili i gradske zidine su pale. Mogu}e je da se tada dogodio drugi zemljotres. Izraelci su u{li u grad i zauzeli ga. Gospod im je rekao da

Bitka za Gaj

Poraz i pobeda kod Gaja

(ISUS 8:1-29)

Mogu}a rekonstrukcija PRVA FAZA

1 Izraelske snage dolaze iz Jerihona (plave strelice) da napadnu Gaj.

Gaj

Vetilj

2 Jedna grupa pod okriljem no}i zauzima polo`aj izme|u Gaja i Vetilja.

1

2

Vadi Muesin

DRUGA FAZA

1 Glavni deo izraelske vojske se povla~i, a vojska i sav narod iz Vetilja i Gaja kre}u za njima. 2 Dobiv{i znak od Isusa, vojska iz zasede zaposeda i uni{tava grad bez odbrane.

3 Videv{i dim iz grada, izraelska vojska napada svoje progonitelje. Istovremeno, vojska iz zasede napada gajsku vojsku sa le|a.

su stanovnici toga grada, kao i sav narod u Hananu, neznabo{ci i idolopoklonici, te da moraju biti uni{teni.3 Ovo se odnosilo na svako `ivo bi}e u gradu – mu{karce, `ene, decu i starce, goveda, ovce i magarce. Izraelci su spalili grad, dok je pre`ivela samo Rava i njena porodica.

1

1 2

3

3

TRE]A FAZA

1 Isusova vojska potpuno pora`ava neprijatelja. 1

Isus Navin je potom pokrenuo svoju vojsku ka brdima, nekih 24 km daleko od doline Jordana. Do{li su do grada zvanog Gaj, ~ije ime zna~i „ruina“ . Biblija ka`e da je Isusova vojska najpre pretrpela poraz. Izgubila je oko trideset {est ljudi i bila je odbijena od kapija grada.4 Razlog za poraz le`ao je u tome {to se, uprkos izri~itoj Gospodnjoj naredbi da se u osvojenim gradovima sve uni{ti, izvesni Ahan, polakomio i uzeo vavilonski pla{t, srebro i jednu zlatnu {ipku. Da bi ponovo stekli milost Gospodnju, Ahan i njegova porodica bili su kamenovani i spaljeni,5 nakon ~ega je Isus, promeniv{i taktiku, ponovo poku{ao da napadne grad. No}u je postavljena zaseda iza grada, sa zapadne strane, izme|u Vetilja i Gaja. Rano slede}eg jutra, Isus Navin je najve}i deo vojske poveo na severnu stranu Gaja. Vojska Gaja je napala Isusovu armiju, a ova je po~ela da se povla~i. Teraju}i Isusovu vojsku, ratnici i svi `itelji Gaja napustili su grad, {to je prakti~no omogu}ilo izraelskoj zasedi da im iza le|a u|e u grad i da ga zapali. Po{to je videla dim koji kulja iz zapaljenog grada, izraelska vojska je onda obustavila povla~enje i zajedno sa svojim vojnicima iz grada napala gajsku armiju. Grad je spaljen, njegovih dvanaest hiljada ljudi je pobijeno, a kralj je obe{en na drvo.

45

OSVAJANJE HANANA: PORAZ CAREVA (Kasni petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

DOGOVOR SA STANOVNICIMA GAVAONA (GIBEONA)

Gezer

l a

Gavaon

JE

Kada je amoritski car Jerusalima, Adonisedek, ~uo da su Gavaonci sklopili mir sa Izraelcima, nagovorio je svoje saveznike, amoritske careve Hevrona (Hebrona), Jarmuta, Lahisa (Lahi{a) i Eglona, da napadnu Gavaonce. Gavaonci su u Gilgalu molili Isusa da im pomogne. Mar{iraju}i cele no}i, nekih 32 km preko brda, Isus je napao vojsku pet careva i odneo pobedu. Ki{a kamenja sru~ila se na rasute neprijateljske snage, i, misteriozno, kako Knjiga Isusa Navina bele`i: „stade sunce i ustavi se mjesec, dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. (...) I stade sunce nasred neba i ne na`e k zapadu skoro za cio dan.“ (Isus 10:13) Te{ko je iz navedenog govoriti o eventualnim fizi~kim uzrocima ovog doga|aja, ali pisac knjige o~igledno smatra da je to bio jedinstven doga|aj koji je pokazao da se Gospod bori na strani Izraela. Nakon ovoga, Isus i njegovi ljudi se vra}aju u svoj logor u Galgalu. Pet amoritskih careva na{lo je uto~i{te u pe}ini Makidi (Makeda). ^uv{i za ovo, Isus je naredio da se ulaz u pe}inu zatvori velikim kamenjem. Kasnije ih je izveo iz pe}ine i pogubio, a zatim je obesio njihova tela na pet stabala, gde su tako visila do zalaska sunca. Isus je posekao i stanovnike obli`njih gradova Livne (Libnah) i Lahisa. Porazio je kralja gezerskog koji je do{ao da pomogne Lahi{anima, a masakrirao je i stanovnike Eglona, Hevrona i Devira. Pokoriv{i veliku teritoriju {irom ju`ne palestine, i ispunjavaju}i zapovest Gospodnju da nikoga od pobe|enih ne ostavlja u `ivotu2, Isus se ponovo vratio u svoj logor u Galgalu.

46

LI

M

RDA A B

Jerusalim

BR

KA

Livna?

EJS

Mrtvo more Isus Navin - prvi deo Isus Navin - drugi deo Kralj Gezera Isus Navin - povratak u Galgal

JUD

Lahis Makida?

Pobeda nad ju`nim carevima

RU

SA

SK

DA

S a f e

Kako su se vesti o izraelskim pobedama nad Jerihonom i Gajem {irile, svi hanajski gradovi su po~eli brinuti za svoju bezbednost. Sigurno su ~uli i za Gospodnju zapovest o istrebljenju svih stanovnika te zemlje.1 U izraelski kamp u Galgalu, pored reke Jordana, do{li su stanovnici Gavaona nose}i iscepanu ode}u i obu}u, suv i bu|av hleb, pretvaraju}i se da dolaze sa dugog puta. Bez savetovanja sa Gospodom, Isus Navin sklapa sa njima mir. Tri dana kasnije, Izraelci uvi|aju da su im Gavaonci zapravo vrlo bliske kom{ije, koji su `iveli svega nekih 35 km daleko. Ali budu}i da su ve} dali obe}anje o savezni{tvu sa njima, nisu ih mogli napasti, pa su ih pustili da `ive me|u njima kao sluge u doma}instvima.

Galgal

Hevron

Jeglon 0 Devir

0

10 km 10 milja

Pobeda nad severnim carevima Javin, car severnog grada Asora, obratio se za pomo} svojim saveznicima, carevima Madona, Simrona i Ahsafa, kao i drugim sevenim carevima. Oni su se okupili na vodama Meroma, ~ija ta~na lokacija nije poznata. Isus ih

je iznenada napao i porazio ih. Njegovi ljudi su ih potom gonili u razli~itim pravcima, sakate}i njihove konje i pale}i njihove ko~ije. Isus je potom osvojio Asor, grad koji se prostirao na 71 hektaru povr{ine, kao i druge najva`nije severne gradove, masakriraju}i njihove stanov-

LEVO:

Isus Navin pobe|uje ju`ne careve Isus je nastavio svoje pohode, zbacuju}i sa prestola ju`ne hananske careve.

DESNO: Tvr|ava grada Asora, ukupne povr{ine 71 hektar. Ovo je bio najve}i me|u hananskim gradovima.

NAPOMENE

Isus 9:24 Isus 10:40 3 Ponz 2:14 4 Isus 17:16, 18 5 Isus 23:12-13; Sud 2:3 6 Isus 1:1-21; 2 Sam 5:6-7 1 2

Isus Navin pobe|uje severne careve Isusov pohod protiv severnih hananskih careva.

nike. Posekao je njihovog cara i spalio grad. Jo{ jednom se Isus Navin vratio u Galgal, ovoga puta da podeli zemlju izme|u dvanaest plemena Izraela.

DESNO:

Isus Navin 0

30 km

Munjevito osvajanje?

20 milja

0

Genisaretsko jezero

PL

.

Asaf?

CA

Hananska ritualna maska iz Asora.

Jo r d a n

Asor

RM IL

JE

ZR

r Ja

Simron AE

LS

KA

DO

LIN

A

G

SAMARIJSK

D A BR

Jordan

E JSK VU E EL ANIN PL

Kana

A

LJSKA VETI BRDA

m

uk

U Knjizi Isusa Navina 14:10, Halev, koji je trebalo da preuzme svoje nasledstvo, pominje obe}anje koje je Gospod dao ~etrdeset pet godina pre: da }e zemlju predati u nasledstvo. Ako od toga oduzmemo trideset osam godina tumaranja po pustinji,3 ostaje period od sedam godina u toku koga je izvedeno osvajanje celog Hanana. Na prvi pogled, Knjiga Isusa Navina, na kojoj se zasnivaju na{i prora~uni o osvajanju Hanana, ukazuje da je Isus po~istio sve pred sobom u ovih sedam godina munjevitog osvajanja. ^italac mo`e, zaveden retorikom pisca, da ne primeti znakove koji bi nas vodili do mo`da uravnote`enije slike osvajanja. Nakon svakog pohoda, Isus i njegova armija vra}aju se u Galgal. Stanovnici i carevi bivaju pobijeni, ali ne postoji nijedan poku{aj da se teritorija zaposedne. Ovi pohodi su pre bili iznenadni gerilski napadi nego osvaja~ki ratovi nakon kojih bi sledilo zauzimanje teritorije. Kada su jevrejska plemena pohrlila da preuzmu svoje nasledstvo nad zemljom, Hananeji su jo{ uvek bili tamo, poseduju}i ~ak gvozdene ko~ije.4 Na kraju svog `ivota, Isus upozorava narod da se ne ven~avaju sa pre`ivelim pripadnicima Hananeja. Oni bi mogli biti zamka za njih, „i bi~ bokovima va{im, i trnje o~ima va{im“ .5 Knjiga o sudijama, koja sledi iza Knjige Isusa Navina, po~inje opisom izraelskih sukoba sa Hananejima u sredi{njim oblastima. Najpoznatije mesto, Jerusalim, nije bio osvojen sve do Davidovog vremena.6

Galgal LEVO:

Lokalitet drevnog Hananskog grada 6 km severozapadno od Jerusalima.

KA IMS AL A S RU BRD JE

47

DOKAZI

O OSVAJANJU

HANANA

(Kasni petnaesti ili trinaesti vek pre n.e.)

Kula iz neolita Građevine iz srednjeg bronzanog doba

Izvor

Cisterna za vodu

fita

48

Ahsaf? Simron

JSKA V E T IRLD A B

Mrtvo more

BC

ni~kim ratom protiv izgnanih Hiksa, a ne sa Isusovom armijom. U~injeni su tako|e poku{aji da se ovaj datum pomeri na 1400. godinu pre n.e., ali to nije nai{lo na op{te odobravanje. Problem je u tome {to postoji malo arheolo{kih dokaza da je izraelsko osvajanje Jerihona bilo oko 1400. ili oko 1230. godine pre n.e. Neki su opet smatrali da je, ukoliko je ne{to pre`ivelo od Isusovog grada, jednostavno bilo `rtva kasnije erozije. Izvesno je da je mnogo toga od srednjeg bronzanog grada, koji je stradao od po`ara oko 1550. godine, uni{teno erozijom. Kao {to su pali zidovi grada, iz spisa znamo da je i Ravina ku}a pala, budu}i da je bila deo gradskog zida2. Ne{to druga~ije od klasi~no gra|enog gradskog zida, mogu}e je da su se zidovi Jerihona zapravo sastojali od prstena zgrada. Analogija koju nam omogu}ava egipatski faraon Tutmos III (1479–1429. pre n.e.) ovde mo`e biti od koristi. On je preduzeo osamnaest pohoda na teritoriji dana{nje Sirije/Palestine, ali svega je nekoliko gradova na ovim teritorijama pretrpelo isti stepen razaranja.

oko 1230

Jerihon MSKA ALI US RDA Jerusalim B NJA

R JE

A PU STI

Gezer S a f e l a

NJA

A PU STI

JUD E B R DJ S K A A

A

V E TRI LDJAS K A B

JUDEJSK

Jerihon

JUDEJSK

S a f e l a

oko 1400

Afek

RD KA B

Gaj

A

Jerusalim

Devir

SAMARIJS

JUD EJ BRD SKA A

SK LIM Gezer R U S AR D A B E J

Jarmut

Kana

Gaj

Bethel

P

Jordan

ICA

A R AVN

SA

A

Tanah

NSK

Jordan

D A BR

RO

A NIC

RAV KA ONS SAR

SAMARIJSK

Jeglon

Simron

Megidon

P

Kana

Lahis

G en i s a ret s k o j ez ero

Joknem

Megidon

Livna?

J o rd an

30 miles

0

Joknem

Afek

Asor 40 km

E JSK VU NE EL NI G LA

Zidine iz kasnog ranog bronzanog doba

G e n i s a r et s k o jezero

0

. L PL MI R

Groblje

30 milja

0

uni{teni gradovi

CA

Zidine iz kasnog srednjeg bronzanog doba

Asor 40 km

E JSK VU NE EL NI G LA

Kada je britanski arheolog D`on Garstang vr{io iskopavanja u Jerihonu (Tel el-Sultan), izme|u 1930. i 1936, i prona{ao dokaze da je ceo grad stradao od vatre1, kao i da je deo gradskih zidina sru{en u zemljotresu, izgledalo je da postoji ~vrsti dokaz u prilog sme{tanja Isusovih pohoda u raniji period, oko 1400. godine pre n.e. Ali kada je jedan drugi britanski arhelog, Ketlin Kenjon, preduzela iskopavanja u Jerihonu 1952. i 1958, pokazala je da bi Garstangovo datiranje grada IV u Jerihonu (tzv. grad srednjeg bronzanog doba) oko 1400. godine pre n.e., zapravo trebalo da bude pomereno u 1550. godinu pre n.e. Istorijski, ovakvo ra~unanje je povezano sa egipatskim osvet-

0

. PL MIL R

Jerihon: klju~na lokacija

uni{teni gradovi

CA

Odre|uju}i vreme Izlaska, videli smo da postoje dve glavne pretpostavke koje Izlazak sme{taju oko 1447, odnosno oko 1270. godine pre n.e. Obe ove pretpostavke ukazuju na razli~ite prora~une du`ine trajanja izraelskih osvajanja pod Isusom Navinom, {to, ura~unavaju}i period od ~etrdeset godina provedenih u pustinji, daje 1407. godinu pre n.e. ili pak 1203. pre n.e. Terminima arheologije na tlu Palestine, prvi datum korespondira sa kasnim bronzanim dobom I B (oko 1450–1400. pre n.e.), a drugi sa tzv. bronzanim dobom II B (oko 1300–1200. pre n.e.). Tako|e je jasno da su Izraelci morali biti na teritoriji Hanana 1209. godine pre n.e., kada se u Hananu faraon Merenpta susreo sa narodom zvanim Izrael.

J o r da n

RAZLI^ITO RAZME[TANJE DOGA\AJA

Mrtvo more

BC

On opisuje Megidon kao utvr|en grad, koji je opsedao sedam meseci. U sloju kasnog bronzanog I A perioda, nikakvi tragovi zidova tamo nisu prona|eni.

Ta~na identifikacija lokaliteta Knjiga Isusa Navina 12:9–24 sadr`i popis od trideset dva pora`ena cara. Ovo ne mora nu`no da zna~i da je isklju~ivo Isusova armija porazila sve te careve u njihovim mati~nim gradovima. Car Gezera je pora`en u Lahisu kada je do{ao da prisko~i u pomo} njegovom vladaru.3 Tako|e ne bi trebalo pretpostaviti da su svi gradovi, njih trideset i jedan, bili uni{teni. Od svih pomenutih gradova samo su Jerihon, Gaj i Asor spaljeni.4 Isto tako, od svih koji se pominju, desetak ne mo`e biti sa sigurno{}u identifikovano. Mo`da je najupe~atljiviji slu~aj Gaja. Uobi~ajeno je da se Gaj poistove}uje sa el-Telom zbog toga {to i jedno i drugo ime zna~i „ruina“ . Od preostalih lokacija koje se mogu identifikovati, ~etiri – Gezer, Odolam, Tafuv i Efer – jo{ uvek nisu iskopane.

korist sme{tanja osvajanja Hanana u period oko 1400. godine pre n.e. (kasno bronzano I B razdoblje), naseljenost je ustanovljena u osam sa sigurno{}u identifikovanih mesta: Jerusalim, Gezer, Afek, Asor, Simron, Tanah, Megidon i Joknem. Uni{tenje je, me|utim, potvr|eno samo na dva mesta: Asor (Tel el-Kadeh) i Megidon (Tel el-Muteselim). Za period oko 1230. godine pre n.e. (kasno bronzano II B razdoblje), naselja su potvr|ena u ~etrnaest sa sigurno{}u identifikovanih mesta: Jerusalim, Jarmut, Lahis, Eglon, Gezer, Devir, Livna, Vetilj, Afek, Asor, Simron, Ahsaf, Megidon i Joknem. Razaranja su utvr|ena na {est lokaliteta, u Lahisu, Gezeru, Vetilj, Afeku, Asoru i Joknemu. Tako se vezivanje Isusovih pohoda za period oko 1230. godine pre n.e. tj. u pozni bronzani II B period ~ini osnovanijim, ali se mora priznati da to nije u popunosti potvr|eno.

LEVO:

Osvajanja oko 1400. odnosno 1230. godine pre n.e. Pokoravanje Hanana pod Isusom Navinom obi~no se sme{ta u vreme oko 1400. ili 1230. godine pre n.e. Arheolo{ki dokazi obe ove teorije predstavljeni su na dve karte. Nema dokaza koji bi definitivno potvrdili ili opovrgli jednu od ovih teza, ali treba imati u vidu da su arheolo{ki dokazi daleko od potpunih.

Zajordanje U Zajordanju nisu prona|eni utvr|eni gradovi iz bilo kog od navedenih poznih bronzanih perioda. U slu~aju Esvona, ustaljena identifikacija ovog lokaliteta sa Tel Hesbanom mo`e biti pogre{na. Obli`nji lokaliteti Tel elJalila ili Tel el-Umeira mogu biti bolji kandidati, imaju}i u vidu dokaze o okupaciji ovih gradova u poznom bronzanom periodu.

DESNO: Tel el-Sultan, lokacija Jerihona iz Starog zaveta. Planina isku{enja nalazi se u pozadini.

Retrospektiva Hananski gradovi sagledani u celini Ako `elimo da re{imo ovaj problem, dokazi iz svih mesta Hanana, a ne samo oni iz Jerihona, moraju biti razmotreni. Mogu}e je navesti lokalitete koji su bili naseljeni i uni{teni u jednom ili u oba od gore navedenih vremenskih perioda. Ali ipak treba ista}i da nijedan lokalitet nije u potpunosti iskopan. Kao {to je to slu~aj Gavaona, na mnogim lokalitetima je, u sloju koji je relevantan, iskopano svega 5%. Kada su razaranja o~igledna, onda obi~no nedostaju dokazi da su upravo Izraelci odgovorni za ta razaranja. U

SASVIM LEVO: Mapa Jerihona Jerihon se ~esto smatra najva`nijim gradom pokorenim od Izraelaca pod vo|stvom Isusa Navina. Plan pokazuje glavne odlike lokaliteta.

NAPOMENE

Isus 6:24 2 Isus 2:15 3 Isus 10:33 4 Isus 6:2; 8:28; 11:11 1

DESNO: Reljef sa ~etvrtog stuba iz vremena Tutmosa III (1479-1425. pre n.e.), Amunov hrama u Harnaku, Egipat. Faraon je prikazan kako udara azijatske zarobljenike koji, podigav{i ruke, preklinju za milost.

Ako su nakon „munjevitog pokoravanja“ Izraelci ponovo zauzimali gradove, onda ih oni sigurno nisu uni{tavali. Iako su bili prido{lice, to ne zna~i da su oni morali sa sobom doneti potpuno novu materijalnu kulturu, {to zna~i da bi njihova mesta mogla otkriti kontinuitet sa kulturom prethodnih stanovnika. Naslikati detaljnu sliku o osvajanjima Isusa Navina podrazumeva, sa arheolo{ke ta~ke gledi{ta, interpretaciju dokaza u slu~aju velikog broja delimi~no iskopanih, a ponekad i neidentifikovanih arheolo{kih lokaliteta. Stoga je razumljivo za{to zaklju~ci toliko variraju i za{to se konsenzus o tim pitanjima mo`da nikada ne}e posti}i.

GEOGRAFIJA HANANA NAZIVI

REGIONA Ime Obe}ane zemlje zapadno od Jordana bilo je Hanan, ime koje je tako|e dato Nojevom sinu Hamu i njegovim potomcima.1 Narod koji je tu zemlju naseljavao pre nego {to su je pokorili Izraelci naziva se Hanancima ili Hananejima i prvi put se pominje sredinom petnaestog veka pre n.e. u jednom Idrimovom natpisu u Alalaku (A~ana), u jugoisto~noj Turskoj. „Zemlja Izraelova“ je starozavetni pojam, omiljen proroku Jezekilju, ali je danas isuvi{e ispolitizovan da bi bio op{te prihva}en kao odrednica same teritorije. Palestina, naziv ironi~no izveden od imena tradicionalnih neprijatelja Izraelaca – Filisteja, i naziv rimske provincije, obi~no se upotrebljava u istom zna~enju kao i Hanan: zemlja izme|u reke Jordana i Sredozemnog mora. Ovo poslednje je upravo ono zna~enje u kome se ova re~ upotrebljava u ovom Atlasu, te je stoga ne treba shvatati u savremenom politi~kom smislu. Pojmovi poput „Izrael“ (Izrailj) ili „Judeja“ (Juda) upotrebljavaju se da ozna~e istorijske i nacionalne dr`ave koje nastaju u regionu. Pojam „Sveta zemlja“ , iako je starozavetnog porekla, pojavljuje se samo jednom.2

Osnovne karakteristike Paralelno sa mediteranskom obalom prostiru se dve regije koje razdvaja dolina Jordana. Tako dobijamo petodelnu podelu zemlje od zapada ka istoku: 1. Priobalna dolina 2. Zapadne planine 3. Dolina Jordana 4. Isto~ne planine 5. Isto~na pustinja U realnosti, ova shema je ipak malo slo`enija. Ju`no od Gaze na Sredozemnom moru i Virsaveje, pa dalje ka istoku do Mrtvog mora, prostire se neplodna stepa zvana Negev. Priobalna ravnica je prese~ena karmilskim planinskim lancem, koji je produ`etak zapadnih planina. Sa isto~ne strane Karmila priobalje se pru`a ka unutra{njosti zemlje. Ovo se nekad naziva i Megidonskom dolinom (ili Jesdrelonskom nizijom). Iza nje se pru`a jo{ jedna, Jezraelska nizija, na koju se nastavlja Jordanska dolina. Zapadne planine su zapravo ispresecane ovim nizijama. Slede}i prepoznatljiv region je Sefela, lanac niskih brda koja se prostiru izme|u priobalne ravnice i Judejskih planina.

50

1. Priobalnom podru~ju Palestine, koje je ~esto bilo van izraelske kontrole, nedostaje prirodna za{tita. Zbog toga je razumljivo Izraelsko nepoznavanje pomorskog saobra}aja i trgovine. 2. Zapadne planine se uzdi`u do visine od 1200 m u severnoj Galileji i 1 115 m u blizini Vetilja. Planine u ovom vencu uklju~uju i Tavor (587 m), Gilbou (496 m), Gerizim (881 m) i Maslinsku goru (816 m). 3. Dolina Jordana predstavlja najve}u depresiju na povr{ini zemlje, formiraju}i deo Velike Riftove doline koja se nastavlja ju`no, du` Crvenog mora, sve do isto~ne Afrike. Dolina Jordana ima tri jezera. a) Jezero Huleh (danas isu{eno) nalazilo se na 70 m iznad nivoa mora. b) Galilejsko jezero, znano jo{ i kao Kineritsko i Tiberijadsko, le`i na 210 m ispod nivoa mora. Duga~ko je 20 km, njegova nave}a {irina iznosi 13 km, a ukupna povr{ina 170 km2. Najve}a dubina je 48 m. Ju`no od Galilejskog jezera, reka Jordan krivuda dnom kotline, proti~u}i kroz bujnu vegetaciju, nekada nastanjenu lavovima.3 c) Mrtvo more, koje se naziva i Slano, Isto~no i Araba{ko more, nalazi se na 403 m ispod povr{ine mora, a duboko je 433 m. To je najni`a ta~ka na Zemlji. Salinitet Mrtvog mora je 25%, dok je, pore|enja radi, salinitet Atlanskog okeana samo 6%. Kotlina Araba se prostire ju`no od Mrtvog mora. Ona se uzdi`e do visine od 230 m iznad nivoa mora, pre nego {to po~ne da opada ponovo ka Akabskom zalivu. Najvi{a ta~ka Isto~nih planina je Jermon, 2814 m, ~iji se sne`ni vrh vidi i sa udaljenosti od preko 100 kilometara. Sa planine Navav (Nebo), ~ija je visina 835 m, Mojsije je mogao da vidi Obe}anu zemlju. Nema jasno povu~ene prirodne granice izme|u isto~nih planina i pustinje koja se prostire dalje na zapad, odakle su do{la pustinjska plja~ka{ka plemena poput Amalika i Madijama.

Prirodni resursi Centralna visija i Galileja se uglavnom sastoje od kre~nja~kih stena, koje su Izraelce snabdevale dobrim gra|evinskim materijalom. Bakar se kopao u Tamnoj u Arabi, a pretapao

u bronzu u Jordanskoj dolini, izme|u Sukota i Zaretana. Izraelci su imali pristup neograni~enom izvoru soli na obalama Mrtvog mora. „Grad soli“ , koji se pominje u Knjizi Isusa Navina 15:62, mo`da je Kumran, kasnije uto~i{te Esena, sekte ~iji su pripadnici bili okupljeni na severu Mrtvog mora.

Zemljotresi i geotermalne aktivnosti S vremena na vreme, teritorija Palestine je trpela pomeranja Zemljine kore. Zemljotresi su mo`da pomogli prelasku preko Jordana Isusove armije i osvajanju Jerihona. Veliki zemljotres u vreme judejskog cara Ozije (Uzije) pamtio se i nakon dva i po veka.4 U momentu Hristove smrti zemlja se zatresla i planine su se rascepile.5 D`amija Al-Aksa, koja se nalazi na uzvi{enju Hrama u Jerusalimu, nekoliko puta je tokom istorije uni{tavana zemljotresom. Poslednji veliki zemljotres je bio 1927. godine. Vulkani jugoisto~no od Akabskog zaliva bili su aktivni sve do osmog i trinaestog veka. Dokazi o geotermalnim aktivnostima dostupni su preko termalnih izvora blizu En Gedija na zapadnoj obali, i u Zari, na isto~noj obali Mrtvog mora. Ana, Edomit, o~igledno je otkrio neke izvore tople vode u pustinji isto~no od Jordana.6

Dobra zemlja Obe}ana Hananska zemlja je ~esto predstavljana kao dobra zemlja, zemlja koju vredi posedovati: „Jer Gospod Bog tvoj uve{}e te sada u dobru zemlju, u zemlju u kojoj ima dosta potoka i izvora i jezera, koji izviru u brdima i dolinama; u zemlju izobilnu p{enicom i je~mom, i vinovom lozom i smokvama i {ipcima, zemlju izobilnu maslinom, od koje biva ulje, i medom; u zemlju gdje ne}e{ sirotinjski jesti hljeba, gde ti ni{ta ne}e nedostajati; u zemlju, gdje je kamenje gvo`|e i gdje }e{ iz brda njezinih sje}i mjed.“ (Ponz 8:7–9)

O

I

E A

I N

P L A

I N

[

i)

N

(

an

P L A

N

Opis drevnih rudnika

t

t Li

Le

A

on

L I B

A

N

[

A

R

„Da, srebro ima `ice, i zlato ima mjesto gdje se topi. Gvo`|e se vadi iz praha, i iz kamena se topi mjed. Mraku postavlja me|u, i sve istra`uje ~ovjek do kraja, i kamenje u tami i u sjenu smrtnom. Rijeka navre s mjesta svojega da joj niko ne mo`e pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom ~ovje~jim.“ (Jov 28:1-4)

Farpar

Planina Jermon 2,814m

Tir LEVO:

Erodirane pe{~ane planine u Tamnoj (Timnah), blizu Elata, gde se u vreme Solomonove vladavine kopao bakar.

70m

1,200m

Jezero Huleh (Meromsko jezero) ASORSKA RAVNICA

ske Merodme vo

J o rd an

2

1

Prirodni regioni Palestine i Zajordanja

Galilejsko jezero (Genisaretsko jezero) JESDRAELONSKA DOLINA

Prirodna regija Ki

.

so n

KA

RM

587m

IL

milja

uk

rod B R D A

Mt Gilboa

Planina Eval

Fa

939m

ri

Zaretan

a

Planina Gerizim 881m

Kana

SK SAMARIJ BRDA

J ab o k

Sukot

A

ILJSKA VET DA BR

1,115m

2

L I N

rek

O

So

Ela

D

3

Vetilj

A

dron

1

J

IM AL A US RD ER B

SKA

Jerusalim

Maskinska gora 816m Ked

Grad Soli (Kumran)

ro

PUST INJ JUDEJSKA

e S

JUD E B R JSKA D A

e f

J E

T

S

I

R O AH LI OV NA A

Naha

-403m

Ar

F

En Gedi

V

o

so

Virsaveja r

N im vodrim e

N e g e v

A r a b a

835m

li

Zara (Kalira)

I

L

VE D

Gaza

Mrtvo more

Planina Nebo

I N A R PL V A A

A

a

l

ta

S

K

A

n

Se

fa

MOAVSKE RAVNICE

N I ME

Ke

4

Z A J O R D A N S K A

496m

I S T O ^ N A P U S T I N J A

I S T O ^ N A

SA RO NSK A

2

Ha

Jezrael

at

Jordan

R A V N I C A

Post 9:18 Zah 2:12 3 Jer 49:19 4 Am 1:1; Zah 14:5 5 Mt 27:51b 6 Post 36:24 1

n Sihor-Iiv

rm

PLANINA AD DURUZ

JE Z DO RAEL LIN SKA A

Megidon NAPOMENA

-210m

Planina Tavor

Ja

PL

(MEGIDONSKA RAVNICA)

Zare

d

non

5

KLIMA HANANA Tel Aviv

Virsaveja

Jerusalim

600

20

500

5

27 ki{nih dana

44 ki{na dana

10

46 ki{nih dana

15 47 ki{nih dana

In~a

U vreme Mojsijevo i u vreme Isusa Navina, kao i danas, ki{a je bila jedan od klju~nih faktora hananske klime: „Jer zemlja u koju ide{ da je naslijedi{ nije kao zemlja Misirska iz koje ste iza{li, gdje si sijao svoje sjeme i zalijevao na svojim nogama kao vrt od zelja. Nego je zemlja u koju idete da je naslijedite zemlja u kojoj su brda i doline, i natapa je da`d nebeski.“ (Ponz 11:10–11) Dominantni vla`ni vetrovi koji dolaze sa Sredozemnog mora, podi`u se navi{e uz zapadne planine iza kojih gube svoju vla`nost u vidu obilnih ki{a. Ovo se mo`e geografski ilustrovati pore|enjem sa godi{njim padavinama u dana{njeg Jerusalimu, oko 600 mm, i sa Jerihonom (svega 20 km daleko), gde visina padavina dosti`e nekih 160 mm. Godi{nja koli~ina padavina u Jerusalimu je otprilike ista kao i u Londonu, s tim {to su padavine u Jerusalimu koncentrisane u nekih pedeset ki{nih dana, dok je broj ki{nih dana u Londonu tri stotine. Okvirno govore}i, koli~ina padavina se pove}ava kako se ide ka severu. Tako brda gornje Galileje mogu imati i do 1000 mm padavina godi{nje. Na jugu i istoku Palestine ima manje od 300 mm. U takvim okolnostima, poljoprivreda obi~no nije mogu}a.

Tiberijas

25

milimetara

KI[E

400 300 200

Klimatske promene? Hananska zemlja, onako kao je opisana u Starom zavetu, bila je mnogo plodnija od iste teritorije danas. Isuvi{e intenzivna ispa{a, naro~ito koza, dovela je do erozije zemlji{ta i Damask

25 20 15 10 5 mm

Damask

250 200 150 100 50 25 mm

Jerusalim Gaza

52

Genisaretsko jezero

pozne ki{e (april) 50 25 20 15 10 5 mm

G enisaretsko jezero

Jerusalim

Jerusalim Mrtvo more

Damask

Jordan

Jordan

Genisaretsko jezero

glavne ki{e (januar)

Jordan

rane ki{e (oktobar)

Gaza

Mrtvo more

Gaza

M r tvo m ore

100

Maksimalne i minimalne temperature u dana{njoj Palestini

Tel Aviv

Jerusalim

Virsaveja

35

Stepeni F

90

30

80

25

70

20

60

15

50 40

Tel Aviv

Jeruslaim

Mrtvo more

Virsaveja

10 januar

avgust

januar

Prose~ne godi{nje temperature

avgust

Damask

25 22.5 20 17.5 15 12.5 10 °C

NAPOMENE

Ponz 20:19 Rut 1:22 3 2 Sam 23:20; 1 Dn 11:22 4 Isus 10:11 5 Jezd 10:9 6 Jer 36:23 7 Jn 18:18 8 1 Car 18:2b 1

Genisaretsko jezero

Jordan

2

LEVO:

Kultivisana polja u Dotanskoj dolini.

40

Stepeni C

DESNO:

Tiberija

Tiberijas

Jerusalim

Gaza

Mrtvo more

januar

avgust

januar

avgust

5

maja, {to predstavlja poslednje padavine ki{ne sezone. Zbog takve klime, zrna sazrevaju upravo pre po~etka `etve. P{enica je zna~ajna `itarica, ali je~am ima tu prednost {to mo`e da raste na siroma{nijoj zemlji i {to njegova `etva po~inje ranije. @etva je~ma2 se poklapa sa praznikom Pashe, krajem marta ili u aprilu, a `etva p{enice sa praznikom Pedesetnice, sedam nedelja kasnije. Gro`|e, masline, smokve i drugo vo}e skuplja se u jesen. Zime mogu biti hladne, nekada i sne`ne, ali uvek su vla`ne. Prose~no, jak sneg u Jerusalimu pada jednom u petnaest godina. Sneg se spominje mnogo puta u Starom zavetu. Izvesni Venaja, na primer, odlazi u jamu i ubija lava po sne`nom danu.3 Sna`na oluja pra}ena gradom pobila je vi{e Hananaca nego Izraelci njihovim ma~evima.4 Ki{a u devetom mesecu (decembru) zatekla je ljude koji su sedeli na trgu u Jerusalimu.5 U istom mesecu, judejski car Joakim je sedeo u svojoj zimskoj rezidenciji, ispred vatre koja je gorela u pe}i.6 Vatra tokom no}i je bila neophodna sve do po~etka aprila, kao {to to pri~a o Petrovom odricanju7 jasno pokazuje. Problem povezan sa ki{nim sezonama, naro~ito u priobalnom pojasu i oko Galilejskog jezera, sastojao se u pojavi bu|i. Obi~no je napadala ode}u i stambene prostore, i moralo se te`iti njenom iskorenjivanju. Ona je tako|e napadala `itarice.

Su{e DESNO: Temperature u Palestini

gubitka plodnosti zemlje. Nesumnjivo je da je ta zemlja danas manje po{umljenja. Tome je doprinela upotreba drveta za ogrev i gradnju, ali i pusto{enja prouzrokovana brojnim ratovima i opsadama.1 Nema, me|utim, dokaza da je dana{nji nivo padavina bitno razli~it od onoga iz biblijskih vremena, ve} samo da je erozija zemlji{ta sa planinskih strana pove}ala oticanje vode i ºººumanjila mogu}nost njegovog kori{}enja. LEVO:

Padavine Padavine u Hananu koncentrisane su od oktobra do aprila. Tri karte prikazuju raspon ranih (oktobar), glavnih (januar) i poznih ki{a (april).

Ponekad se de{ava da uobi~ajene padavine izostanu, pa su{a zahvata zemlju. Najpoznatija je i sigurno najrazornija troipogodi{nja su{a iz Ilijinog vremena kada je nastupila stra{na glad.8 Takve doga|aje je predvideo pisac Ponovljenog zakona. Neposlu{nost zapovestima Gospodnjim mo`e doneti prokletstvo `e|i: „A nebo nad glavom tvojom bi}e od mjedi a zemlja pod tobom od gvo`|a. U~ini}e Gospod da da`d zemlji tvojoj bude prah i pepeo, koji }e padati s neba na te, dokle se ne istrijebi{.“ (Ponz 28:23–24)

Hananski kalendar Ki{a obi~no ne pada od sredine maja do sredine oktobra. Od sredine juna do sredine septembra vegetacija se isu{uje usled sparne letnje vreline. Najvi{a zabele`ena temperatura je 510C na ju`nom kraju Mrtvog mora. Prve ki{e obi~no zapo~inju sredinom oktobra, ali nekad kasne sve do januara. One omek{avaju zemlju, i tada se mo`e po~eti sa oranjem. Tada se seje najve}i deo p{enice i je~ma. Ki{e se periodi~no nastavljaju tokom zime, kulminiraju}i poznim ki{ama u aprilu i po~etkom

53

POLJOPRIVREDA HANANA PRIRODNA

Ap

a čm

Ijar

am

Tev et

Be skv 14 Pa š as ni ha (P hle e bo sah) vi

Ja

an

je tva Že

n

N is

va lan a e

kiš

ril ned

itaric

Že t ne

Sed

-21 15

Ma j

elja

a Zi m sk e Decem kiš ba r e

Adar

Setva ž

Kas

M ar t

13 - 14 Purim

nica 6. Pedeset

Sep temb ar

Elul

in a

J

Av

ri st Avgu

av

as lin a

T iš

m

r

ul

ob a

10.

15

–2

Tam uz

Jun

1. P raz nik Dan be veli rb k o g p e/se Nova om godin ire nic a/Pra znik t nja a ruba

Kislev iše

Ra

k ne

Hrama /Sveta la

Žetva pšenice

većen ja

Sivan

t Ok

54

znik os

am rb

P{enica i je~am su kori{}eni za pravljenje hleba. Le}a (so~ivo) i pasulj su tako|e uzgajani. Za~ini poput nane, miro|ije i kima, ~iji „desetak“ su fariseji u Hristovo vreme tako marljivo davali,10 dodavani su hrani radi prijatnijeg ukusa. Kada je Mojsije poslao izvidnicu u Hanan, oni su se vratili nose}i naramke gro`|a, nara i smokava. Od gro`|a su napravili vino koje „veseli srce ~ovjeku“ (Ps 104:15) i „kola~e od gro`|a“ (Os 3:1). Masline se koriste za pravljenje ulja, koje slu`i u ishrani, kao gorivo za uljane lampe, ali i kao lek i za pomazivanje careva i sve{tenika. Lan je kori{}en za posteljinu i odela. Kori{}eni su tako|e i bademi, pista}i i orasi.

Š

t eva

n sva rhe

@itarice

ry ua

25. Pra

Be

Palestina je dom 113 vrsta sisara, 348 vrsta ptica i 68 vrsta riba. Ima i 4 700 vrsta insekata, od ~ega je oko dve hiljade vrsta tvrdokrilaca i oko hiljadu vrsta leptira. ^italac Starog zaveta je zate~en velikom raznoliko{}u `ivotinja, ptica i insekata poznatih drevnim stanovnicima ove zemlje. David je ubio lava i medveda.5 Sigurno je da su mnogi dana{nji stanovnici zadovoljni {to lavovi i medvedi vi{e ne dele sa njim istu zemlju. Druge `ivotinje, poput orangutana i babuna, dovo|ene su iz udaljenih zemalja.6 Za~u|uju}e je veliki broj „ne~istih“ ptica, ~ija je upotreba u ishrani bila zabranjena.7 Ali ko bi i ina~e pri ~istoj svesti jeo, na primer, le{inare? Neke od ovih „ne~istih“ ptica mogle su biti selice, pre nego stalni stanovnici Hanana. Drevni stanovnici Hanana su znali za seobe ptica, mo`da su ih i razumeli.8 Neki lete}i insekti su bili „~isti“ i bilo je dozvoljeno da se jedu.9 Jovan Krstitelj je, na primer, koristio u ishrani „skakavce i divlji med“ (Mk 1:6).

uar Febr

Ma

@ivotinjsko carstvo

a a setv Kasn

bar Novem

VEGETACIJA Palestina poseduje veliku raznolikost u klimatskim zonama, od planinske do pustinjske i tropske. Shodno tome, ona ima i izuzetno bogattu vegetaciju, od 2 780 poznatih biljnih vrsta. Preko dvadeset vrsta drve}a pomenuto je u Bibliji, od urminih palmi tropskog Jerihona do kedra i zimzelenih {uma Libana. Nije mogu}e svo drve}e pomenuto u Svetom pismu razvrstati sa botani~kom ta~no{}u; neka imena mogu ozna~avati vi{e razli~itih vrsta. Na primer, hebrejska re~ za jabuku mo`e tako|e da ozna~ava i kajsiju.1 Neke biljke, poput ro{~i}a, ~ije mahunaste plodove je bludni sin `eleo da jede,2 nisu poznate ljudima koji `ive van mediteranskog bazena. A ni sve vrste drve}a navedene u Bibliji zapravo ne rastu u Hananu. Tamjan i mirta iz ju`ne Arabije i kedar iz Libana, klasi~ni su primeri. Algum, koji je mo`da vrsta smreke, tako|e je uvo`en iz Libana.3 Mnoge druge vrste drve}a, poput duda, bile su dove`ene iz dalekih zemalja.4 Bela vrsta duda je doneta iz Kine, a crna iz Irana. U prole}nim mesecima dolazi do obilnog procvata divljeg cve}a, me|u kojima su i „poljski ljiljani“ iz Isusove Besede na gori (Mt 6:28), koje poput }ilima prekriva zemlju.

re ip Pr

Berba letnjeg voća

Sto~arstvo Hanan je vi|en kao „zemlja gdje mlijeko i med te~e“ (Izl 3:8), i tako je, pre nego {to su Izraelci kro~ili nogom na njegovo tlo, opisan ~etrnaest puta u Starom zavetu. Mleko se dobijalo od ovaca, koza i krava. Ove `ivotinje su tako|e davale vunu, dlaku i ko`u. Njihovo meso se koristilo u ishrani, ali uglavnom pri velikim proslavama, kao {to su Pasha (Pesah), kada je svaka izraelska porodica bila u obavezi da `rtvuje jagnje.11 Propisi o prino{enju `rtava za celokupnu izraelsku zajednicu, ukoliko se doslovno slede, prodrazumevali bi godi{nje koli~ine od preko dve tone bra{na, preko 1300 litara maslinovog ulja i vina, 113 bikova, 32 ovna, 1086 jaganjaca i 97 koza. Veli~ina goveda, i njihove potrebe za dobrom ispa{om, uslovljavali su ograni~ene teritorije na kojima su se mogla uzgajati. Najbolje su uspevala u brdovitim krajevima severne Galileje. Bikovi iz Vasana, plodne oblasti isto~no od Galilejskog jezera, bili su na glasu zbog svoje snage.12 Pored goveda, dnevne nabavke cara Solomona uklju~ivale su i jelena, ovce, divokoze, srne i birane ptice.13 Na koje se ptice zapravo misli nije nam poznato; mogu}e je da se to odnosi na koko{i, koje su u Egiptu bile poznate jo{ od petnaestog veka pre n.e. Kamile, ze~evi i svinje bile su svrstane u „ne~iste“ `ivotinje i stoga se nisu koristile u ishrani.

LEVO: Poljoprivredni ciklus drevnog Izraela i njegovi glavni praznici.

NAPOMENE

Pr 25:11 2 Lk 15:16 3 2 Dn 2:8 4 Lk 17:6 5 1 Sam 17:34 6 1 Car 10:22; 2 Dn 9:21 7 Lev 11:13-19; Ponz 14:12-18 8 Jer 8:7 9 Lev 11:21-22; Ponz 14:20 10 Mt 23:23 11 Izl 12:3 12 Ps 22:12 13 1 Car 4:23 1

[

I

E

N

P L A

N

I N

A

A

P L A

N

I N

ni

Damask

Tir

Meromsko jezero

V D OU L O LIN NO A VA

P

ZE

J or d a n

Asor Akon

VASAN

Genisaretsko jezero

L

G a l i l e j a

. K

A Ja

PLANINA AD DURUZ

Sihem A

Jabok

Sukot

I S T O ^ N A

SK SAMARIJ BRDA

Kana

Afek

Jopa

Jordan

SA RO NSK A

RAV NIC A

JSKE E VU EL LANIN P

ILJSK VET RDA A B

I N

A

Vetilj

D

O

L

KA IMS AL US BRDA R JE

Jerihon MOAVSKE RAVNICE

Grad soli (Kumran)

Hevron

INJA

P

N R LAA V A

PUST JUDEJSK A

S

F

JUD E B R DJ S K A A

a

L

f

I

S

e

T

l

E

J

a

S

K

A

Jerusalim

I I MN E

Najzna~ajniji poljoprivredni proizvodi i prirodni resursi Palestine i Zajordanja

Vet San B R D A

G

30 milja

uk

JE ZR DO AEL LIN SKA A

40 km

0

rm

Z A J O R D A N S K A

IL

GI ME RAV

RM

D N I ON CA SKA

Megidon

0

I

ta

Sidon

ječam goveda kedar pšenica kultivisana zemlja pašnjaci ribolov so značajni putevi

Mrtvo more Ar

En Gedi

V

os

Li

A

L I B

ječam „Izveo si izvore po dolinama, goveda izme|u gora teku vode. kedarsve zvijeri poljske; Napajaju divljipšenica magarci gase `e|u svoju. Na njima ptice zemlja nebeske `ive; kultivisana krozpašnjaci grane razlije`e se glas njihov. Napaja{ gore s visina svojih, ribolov plodima djela tvojih siti se zemlja. so Daje{ te raste trava stoci, značajni putevi i zelen na korist ~ovjeku, 0 da bi izvodio hljeb iz zemlje. 40 km I vino veseli srce ~ovjeku, 30 milja 0 i lice se svijetli od ulja, i hljeb srce ~ovjeku krijepi. Site se drveta Bo`ija, kedri Livanski, koje si posadio. Na njima ptice viju gnijezda; stanak je rodin na jelama. Gore visoke divokozama, kamen je uto~i{te ze~evima.“ PSALAM 104:10-18

Gaza

O

[

Jedan opis Hanana

A

R

Virsaveja or

N e g e v

Zare

A r a b a

d

non

I S T O ^ N A P U S T I N J A

DVANAEST

PLEMENA IZRAELOVIH

DVANAEST

PLEMENA U novoosvojenoj zemlji, narod predvo|en Isusom Navinom sastojao se od dvanaest plemena, koja vuku poreklo od sinova Jakovljevih (~ije je ime tako|e bilo i Izrael/Izrailj): G sinovi Lijini: Ruvim, Simeon, Levije, Juda, Isahar i Zavulon G sinovi Rahiljini: Josif i Venijamin G sinovi Vale, Rahiljine slu{kinje: Dan i Neftalim G sinovi Zelfe, Lijine slu{kinje: Gad i Asir. Ne{to pre svoje smrti, Jakov je usmeno blagoslovio svako od plemena, ali je, sli~no tome, ve} Mojsije blagoslovio sva plemena, osim Simeonova.1 U stvari, postojalo je trinaest plemena, budu}i da se Josifovo pleme podelilo na dva, nazvana po imenima Josifova dva sina, Jefrema i Manasije. Kao {to je Bog obe}ao Avraamu, Isaku i Jakovu,2 sva ova plemena preuzela su „Obe}anu zemlju“ , i mogla su je me|usobno podeliti.

Dva i po plemena sa isto~ne strane Jordana Knjiga Isusa Navina ~uva detalje jedne „usmene mape“ o podeli teritorija.3 Pre nego {to su, da bi pokorili Hanan, Izraelci pre{li reku Jordan, Ruvimovo i Gadovo pleme, kao i pola Manasijinog tra`ili su i dobili teritoriju isto~no od Jordana. Plemena Ruvima i Gada su preuzela biv{e carstvo Siona, cara Amorita, a pola Manasijinog plemena je na severu preuzelo carstvo Oga, cara Vasana (Ba{ana).

Plemena zapadno od Jordana Judino pleme je zauzelo veliki deo Obe}ane zemlje na krajnjem jugu, koja se prostirala od Mrtvog do Sredozemnog mora, dok se njena ju`na granica prostirala od Vadija (Vadi el-Ari{) u Egiptu do Kadis Varne. Jefremovo pleme i ostatak Manasijinog plemena, dobili su zemlju vi{e ka severu, koja se prostire izme|u Jordana i Mediteranskog mora. Oblasti za ostala plemena izabrana su kockom. Ove teritorije su, u principu, bile manje. Teritorija dodeljena Venijaminovom plemenu, nekih 6 km {iroka, nalazi se izme|u terirorije Jefremovog i Judinog plemena. Ona uklju~uje grad Jevusej, koji je bio enklava Jevuseja, a koji }e kasnije osvojiti David i postati poznat kao Jerusalim. Ka zapadu je teritorija Danovog plemena, koja izlazi i na Sredozemno more. Smatralo se da je teritorija data Judinom plemenu isuvi{e velika, pa je oblast oko grada Virsaveje izdvojena i data Simeonovom plemenu. Mogu}e je da je kasnije ovo pleme prisajedinjeno Judi. Preostalim plemenima date su oblasti severno od Manasijinih. Asirovom plemenu je dodeljena teritorija koja se prote`e sasvim na severu, paralelno sa obalom sredozemnog mora, sve do Sidona, koji ozna~ava najseverniju ta~ku „Obe}ane zemlje“ . Knjiga Isusa Navina i Knjiga o sudijama tvrde da ova plemena nisu u potpunosti preuzela kontrolu nad ovim teritorijama. Oni nisu izgnali Hananeje, ve} su ih ostavili, a ovi su im zauzvrat pla}ali danak.4

56

Leviti i „gradovi pribe`i{ta“ Levijevo pleme je ve} bilo preuzelo sve{teni~ku du`nost, pa im nije dodeljena posebna teritorija. Umesto toga, njima je dato ~etrdeset osam gradova u ~itavoj zemlji, zajedno sa susednim pa{njacima. [est gradova koji su dodeljeni Levitima ozna~eni su kao „gradovi pribe`i{ta“ . Ljudi koji su nekoga nenamerno i slu~ajno ubili, mogli su oti}i u te gradove i dobiti za{titu od onih koji su tra`ili odmazdu. U vreme krvnih osveta ovo je bila veoma zna~ajna mera. Begunci su mogli ostati u gradu do po~etka sudskog procesa ili do smrti velikog sve{tenika, {to im je donosilo neku vrstu amnestije. Isto~no od Jordana su postojala tri njihova grada: Vosor, Ramot u Galadu i Golan u Vasanu. Tri su bila na zapadu: Kedes, na teritoriji pripisanoj Naftalimu na severu, Sihem u gori Jefremovoj i Hevron u brdima Jude.

Hananske enklave Knjiga Isusa Navina i Knjiga o sudijama nagove{tavaju da odre|ene teritorije Izraelci nikada nisu u potpunosti preuzeli. Iako je Gazer bio pod upravom Jefremovog plemena, oni nisu proterali Hananeje koji su tu `iveli.5 Zabele`eno je da su Hananeji imali ko~ije i `iveli u Vet Sanu, Megidonu i Jezraelu. Daniti su imali pote{ko}a u preuzimanju teritorije. Jedan deo plemena je zato oti{ao na sever do Laisa, i zauzeo ga, daju}i mu ime Dan.6 Uprkos iznenadnom napadu na Gazu, Askalon (A{kelon) i Akaron (Ekron), teritorija Jude (Judinog plemena) nikada se nije pro{irila do Mediterana. Arheolo{ki dokazi potvr|uju da su Filisteji kasnije okupirali priobalno podru~je. Posle smrti Isusa Navina, plemena Jude i Simeona borila su se protiv Hananeja na njihovim teritorijama. Judini ratnici su uspeli da zauzmu brda, ali ne i ravnice koje su Hananeji dr`ali. Hananski car Asora, po imenu Javin, suprotstavio se Jevrejima.7 Hananeji su izgleda imali nadmo}nu ratnu opremu, a njihova kola su bila oja~ana metalom.8 Hananske enklave su za Izraelcima bile trn u oku i bodlja u boku, ba{ kako je Mojsije predvideo.9

NAPOMENE

Post 49:3–27; Ponz 33:6–25 2 Post 12:7; 35:12; Izl 3:17 3 Isus 13:1–19:48 4 Sud 1:30–33 5 Isus 16:10; Sud 1:29 6 Sud 18:1–29 7 Sud 4:2–3 8 Sud 4:13 9 Br 33:55 1

0

40 km 30 milja Dan (Lais)

A S I R

Tir

Kedes

.K A

RM

IL

V ZE

40 km

Megidon Jezrael

30 milja

uk

PLANINA AD DURUZ

M A N A S I J A

Ramot Galadski

B R D A

M A N A S I J A Sihem Kana

Jopa

J ab o k

Sukot

Silom

G A D

J E F R E M

D A N

A

Jerihon

V E N I J A M I N Jerusalim

Gat P

PUST INJA

e f

e S

JUDEJSK A

JUD E B R DJ S K A A

a

l

J E

T S I L

Hevron

I F

Gaza

Esevon N R LAA V A

R U V I M

Mrtvo more Ar

J U D A S I M E O N V

os

Vosor

I I MN E

Ekron

K

A

D

O

L I N

Gezer

S

Askalon

I S T O ^ N A P U S T I N J A

I S T O ^ N A

S A R O N S K A

Obe}ana zemlja onako kako je podeljena izme|u dvanaest plemena Izraelovih Iako su velika podru~ja zemlje podeljena jevrejskim plemenima, stalno prisustvo Hananeja ukazuje da izraelska plemena nisu bila u stanju da u potpunosti preuzmu kontrolu nad svim podru~jima Obe}ane zemlje.

Golan

Vet San

Tanah R A V N I C A

0

rm

Sunem ISAHAR

Jordan

0

U

Rimon N LO

Ja

L

Dor

Genisaretsko jezero

Galileja

P

granice plemena oblasti van stalne izraelske kontrole gradovi pribe`i{ta

J orda n

Asor

Hanansko sveto mesto u Megidonu, podignuto u tre}em milenijumu pre n.e.

Afek

Meromsko jezero

NEFTALIM

Z A J O R D A N S K A

0

Virsaveja or

N e g e v

Zare

A r a b a

d

non

Aroir

SUDIJE (Od ~etrnaestog do jedanaestog veka pre n.e.)

Knjiga o sudijama pokazuje da su sudije imale lokalno polje delovanja. Ovo je izvesno u slu~ajevima „malih“ sudija poput Tole, Jaira, Avesana (Ibzan), Elona i Avdona (Abdon). I mnogo poznatije sudije poput Devore (Debora), nisu bili uva`avani u celom narodu. Devora je poreklom sa planina Jefrema. U njenom pohodu protiv Javina, cara hananskog, priklju~ila su joj se plemena Jefrema, Manasije, Venijamina, Zavulona, Neftalima i Isahara, dok su plemena Ruvima, Dana i Asira prekorena jer joj nisu prisko~ila u pomo}. Nigde se, me|utim, ne pominje da su se ju`na plemena Jude ili Simeona priklju~ila. Sli~no tome, Gedeonova (Gideonova) pobeda nad Madijamima uklju~ivala je pripadnike Manasijinog, Neftalimovog, Asirovog i Jefremovog plemena, ali ne i ju`nih plemena.

Devora Izraelci su postali `rtve represije Javina (Jabina), lokalnog hananskog vladara Asora. Zapovednik njegove armije, Sisar (Siser), imao je pod svojom komandom devet hiljada bojnih kola, delimi~no oja~anih gvo`|em. Zapovednik izraelske vojske Varak je okupio svoju armiju na planini Tavoru. Na Devorinu naredbu, Varak i njegovih deset hiljada ljudi jurnulo je niz strme padine planine. Sisarova vojska se rasula. Reka Kison, o~igledno nado{la od iznenadnih ki{a, onemogu}ila je bojnim kolima hananejske armije da stupe u dejstvo.2 Oblasni hananski gospodari, poku{avaju}i da pomognu Sisaru, tako|e su pora`eni. Varak je gonio odbegla Sisarova kola, uni{tiv{i sve njego-

58

J o rd J ord a na n G a l i l e j a G a l i l e j a G enisaretsko Kades Neftalimov jezero G e n is a re ts ko Kades Neftalimov j e z ero (VARAK) (VARAK) uk rm uk ZEVULON J aa r m Z E( V U L O N ELON) J ( ELON) ISAHAR I S( TOLA) AHAR GALAD ( TOLA) G A JEFTAJ) LAD Ofra ( JAIR, Ofra ( JAIR, JEFTAJ) (GEDEON) (GEDEON) G G

Samir Samir (TOLA)

(TOLA)

Faraton Faraton (AVDON)

Sihem

Sihem (AVIMELEH) (AVIMELEH)

(AVDON) A Kana RD A Kana KA B RD S A M A RRIIJJSS K A B SAMA

J oJ o an r dr d an

R RAAV V N N I CI C A A

S SAAR R O O NNS S K K AA

Sudije i mesta njihovog porekla Od smrti Isusa Navina pa do ustanovljenja monarhije pod Saulom, Izraelce su vodili vladari koji se tradicionalno nazivaju sudije”. Ove “ sudije, ili makar neki od njih, bili su va`an faktor u odbrani Izraelaca od napada okolnih naroda. Karta pokazuje poznata mesta porekla sudija.

Javok Javok

KA V EETTIRILLDJJSA V B R DSAK A B

Vetilj

Jerihon Jerihon (AOD?)

(AOD?) R JEERRUSBBRDA J VENIJAMIN

VENIJAMIN

Vitlejem Vitlejem (AVESAN)

(AVESAN)

Hevron Hevron (GOTONILO?)

Mrtvo M rtv o more mor e

(GOTONILO?)

NN MM E E

Zora

Zora (SAMSON) (SAMSON)

Rama Rama LIMSSKKAA A IM A US ALD

J JUUDD E BBRRDEDJASJ SKKAA A

DDOO L IL I N N AA S Se e f fe e l la a

Vetilj (DEVORA) (DEVORA)

F IF I L LI IS STT E EJ J S SK K AA

Lokalna podru~ja delovanja

40 km 40 km 30 milja 30 milja

E JSJKSEKE VLUVUINNIN E ELEA N A PLPL

Ukoliko saberemo vreme o kome govori Knjiga o sudijama, najpre vreme vladavine svih navedenih sudija, pa vreme mira i pritisaka spolja, rezultat je 410 godina: od po~etka Husan-Risatajimove represije do Samsonove smrti. Ako i prihvatimo 1447. godinu pre n.e. kao godinu Izlaska, {to pretpostavlja da godina po~etka gradnje Solomonovog hrama (967. pre n.e.) pada u 480. godinu posle Izlaska,1 jasno je da preostalih sedamdeset godina ne mo`e obuhvatiti ~etrdeset godina lutanja po pustinji i osamdeset {est godina vladavine Saula, Davida i prve ~etiri godine vladavine Solomona (ostavljaju}i pri tome po strani nekoliko vladara ~ija nam du`ina vladavine nije poznata: Isusa Navina, onih koji su ga nasledili i Samuila). Stoga moramo pretpostaviti da se vreme vladavine nekih sudija i vreme inostranih pritisaka u odre|enoj meri poklapalo. To postaje utoliko neophodnije ukoliko se ~itav taj period skrati, sme{tanjem Izlaska u vreme oko 1270. godine pre n.e.

ASORSKA ON R ISCKAA RAAS V RAVNICA

.L . I LI L P LP M M RA R

Hronologija sudija

0 0 0 0

K AK

Posle smrti Isusa Navina, Jevreje su predvodili „{ofetimi“ , {to se obi~no prevodi kao „sudije“ , iako je su|enje bilo samo deo njihovih nadle`nosti. „Vladari“ bi mo`da bio adekvatniji prevod. Knjiga o sudijama govori o periodu kada su Izraelci bili napadani od drugih naroda, nakon ~ega je Gospod uzdigao „sudije“ da bi izbavili svoj narod. Tema koja se ponavlja u Knjizi o sudijama sa`eta je u refrenu: „U ono vrijeme ne bje{e cara u Izrailju: svaki ~inja{e {to mu bje{e drago.“ (Sud 17:6; 21:25).

I N A NRI I P LL VAA R I PA V A A

non A rr n o n A

VV oos soor r

ve ljude. Sisar je uspeo da pre`ivi be`e}i na sopstvenim nogama, ali samo za kratko, budu}i da ga je u snu, kocem i ~eki}em, ubila `ena po imenu Jailja.

SASVIM DESNO: Ravnica Jezraela. Scena Gedeonove potere za Madijamima.

Gedeon (Gideon) Kako pripoveda Knjiga o sudijama, Madijami i Amalici koji su jahali na kamilama, pohrlili su u velikom broju preko Jordana u severni Izrael, {to je prisililo Izraelce da skloni{te prona|u u pe}inama. Napada~i su se ulogorili u dolini Jezraela.3 Dvadeset dve hiljade Izraelaca se sakupilo oko Gedeona, od Gospoda izabranog izbavitelja, koji je na zahtev Gospodnji svoje snage sveo na svega tri stotine. No}u, naoru`ani samo trubama i bakljama u vr~evima, Gedeonovi ljudi su se pribli`ili madijamskom kampu sa brda Moreha. Zatrubiv{i iz svojih truba i slomiv{i vr~eve, iznenadili su Madijame koji su se u panici razbe`ali. Njihov prelaz preko Jordana spre~ilo je Jefremovo pleme koje je zatvorilo prelaz kod Vetvare (Bet Barah).

Seljenja Danovog plemena

Danovo pleme do tada nije preuzelo svoj deo zemlje.4 Kao {to je ve} re~eno, Daniti su napali grad Lais na seve-

NAPOMENE

1 Car 6:1 Sud 5:21 3 Sud 6:33 4 Sud 18:1 5 Sud 18:27–29 6 Rut 1:1 7 Lev 23:22; Ponz 24:19 8 Sud 20:47 1 2

Pobeda Devore i Varaka nad Sisarom PRVA FAZA

1 Plemena Neftalima i Zavulona (ozna~ena plavom bojom), pra}ena ostalim plemenima, okupljaju se pod komandom Devore i Varaka na planini Tavoru.

SUD 4:12– 5:27

2

Dolin a Kison

Afoset

Planina 1 Tavor

2 Sisarova armija (prikazana braon bojom) kre}e se od Aroseta (Haro{et Hagojim) ka dolini Kisona.

2

DRUGA FAZA (mogu}i scenario)

1 Izraelske snage se pomeraju od planine Jefrem kako bi presreli Sisarovu vojsku, ali im putanju presecaju seljaci iz Tanaha. 2 Sisar kre}e sa Tavora da bi seljacima prisko~io u pomo}.

1

1

2

2 Sisarova armija je pora`ena. Hananska kola su posle obilnih ki{a mo`da ostala zaglavljena u nado{loj reci Kison. Ostaci razbijene armije gonjeni su sve do Aroseta.

Knjiga o Ruti korespondira sa vremenom sudija.6 Ona pripoveda pri~u o Nojemi (Naomi) iz Vitlejema (Betlehem) judejskog, koja je usled gladi pre{la Mrtvo more i do{la da `ivi u Moavu. Nakon du`eg vremena, udovica Nojemi kre}e natrag ka zemlji judejskoj sa Rutom, svojom moavskom snajom, tako|e udovicom. Mojsijev Zakon7 dozvoljava siroma{nim i strancima da skupljaju preostala zrna sa po`njevenog polja. Rutino skupljanje zrnevlja privuklo je pa`nju Voza (Boaz), bogatog zemljoposednika i ro|aka Nojeminog preminulog mu`a. Voz se o`enio Rutom, a zna~aj ove pri~e se nesumnjivo sastoji u ~injenici da su Ruta i Voz, {to otkrivamo kasnije, preci nikog drugog do cara Davida.

Planina Jefrem

TRE}A FAZA

1 Varak sa Tavora predvodi glavnicu izraelske armije u poteri za Sisarom.

Moavkinja Ruta

1

Tanah

3

1

3 Sisar uspeva da pobegne, ali biva ubijen na spavanju u Jailjinom {atoru.

Gra|anski rat

Gedeonova pobeda nad Madijamima

Brdo Moreh

Najsramnija pri~a o Izraelcima pod upravom sudija sa~uvana je u dodatku, na kraju Knjige o sudijama.

SUD 7:1– 8:21

1

Izvor Arod

2

2

1

2

2 Sledi napad iz tri pravca, nakon ~ega Madijami be`e ka dolini Jordana, gde ih do~ekuje glavni deo izraelske vojske koja im onemogu}ava uzmicanje.

1 Madijamska armija, koja je brojala 135 000 ljudi, nalazila se ulogorena severno od brda Moreha. Gedeonove snage su bile kod izvora Aroda (En-Harod). On je odabrao 300 ljudi i podelio ih u tri grupe kako bi napao neprijatelja. Glavni deo njegove armije kre}e se ka jugu.

G e n i s a r ets k o j e ze r o

Morejsko brdo

0 Jordan

3 Ostaci madijamske armije prelaze Jordan. Uz pomo} Neftalijevog, Asirovog, Manasijinog i Jefremovog plemena, Gedeon progoni Madijame sve do Sukota i Fanuila, ali su stanovnici ovih gradova odbili da hrane njegove ljude. Gedeon nastavlja poteru sve do Karkora, gde se preostalih 15 000 Madijama odmaralo. Napadnuti su iznenada i poubijani.

ru, blizu izvora Jordana. Pobili su stanovnike grada, spalili ga, a zatim ga ponovo sagradili i dali mu ime Dan, po imenu svoga pretka.5 Mesto Dan (Tel al-Kadi) je otkriveno. Prema arheolo{kim otkri}ima, grad koji su Daniti uni{tili na lokalitetu odgovara sloju VII A, koji poti~e iz oko 1200. godine pre n.e. Sloj VI, koji je vi{e logor nego izgra|eno naseljeno mesto, sa velikim brojem jama za ~uvanje namirnica, mo`da predstavlja naselje Danita neposredno nakon okupacije i preuzimanja grada, dok bi sloj V onda predstavljao obnovljeni grad.

0

20 km 20 milja

Zaretan Fanuil

Sukot

Jogveja

M r tv o more

Karkor

Jedan ~ovek, Levit, vra}ao se ku}i preko zemlje koju je pod kontrolom dr`alo Vanjaminovo pleme. U gradu Gavaji (Gibei), severno od dana{njeg Jerusalima, neki Izraelci su mu silovali `enu, koja je potom preminula. Po povratku ku}i, ovaj Levit je isekao njeno telo na dvanaest delova i poslao izraelskim plemenima, koja su ovim bila zaprepa{}ena. Kada je Venijaminovo pleme odbilo da izru~i po~inioce zlodela, ostala plemena su se zaklela da ne daju svoje k}eri da se udaju za Venijamince, i krenula su u napad. Oko 400 000 ratnika iz celog Izraela sukobilo se sa oko 26 700 ratnika Venijaminovog plemena. U po~etku su Venijaminovci imali uspeha, ali se sre}a preokrenula i svega {est stotina ljudi iz njihovog plemena ostalo je `ivo.8 Izraelci su posle `alili {to su skoro istrebili Venijaminovo pleme. Ali krvoproli}e se nastavilo, budu}i da su se Izraelci ose}ali obaveznim da napadnu grad Javis Galadov koji se nije priklju~io pohodu protiv Venijaminovog plemena. Iz ovog grada su doveli `ene za neke od pre`ivelih Venijaminaca, jer zbog zakletve nisu mogli svoje k}eri udavati za pripadnike Venijaminovog plemena. Posle ovih tragi~nih doga|anja, pisac Knjige o sudijama zavr{ava svoju pripovest refrenom: „U ono vrijeme ne bje{e cara u Izrailju: svaki ~inja{e {to mu bje{e drago.“ (Sud 21:25)

59

OPASNOST

OD

FILISTEJA

(Od dvanaestog do jedanaestog veka pre n.e.)

KO

SU BILI FILISTEJI? Izvesno, najve}a opasnost za Izrael pretila je od Filisteja. Pete godine svoje vladavine (1180. pre n.e.), Ramzes III je u pomorskoj bici koja se mo`da odigrala na u{}u Nila u Sredozemno more porazio takozvane „narode sa mora“ . Ovaj njegov poduhvat zabele`en je na zidnim reljefima hrama posve}enog Amunu u Medinet Habuu, na zapadnoj obali Nila, blizu Tebe. Oni prikazuju „narode sa mora“ kako zajedno sa svojim porodicama i pratnjom teretnim kolima i brodovima dolaze u Egipat. Me|u njima je i grupa ljudi poznata kao Pereseti, koji na reljefu nose mitre na glavama ili sve`njeve trske koja izranja iz obru~a. Ovo su Filisteji, koje poznajemo iz Starog zaveta. Jedna glinena plo~a iz Festosa sa Krita, koja se obi~no datira u sedamnaesti vek pre n.e., prikazuje mitre vrlo sli~ne onima iz Medinet Habua. Ovo, kao i navod proroka Amosa da su Filisteji do{li sa Kaftora,1 ukazuje da Filisteji poti~u sa Krita. Kaftor se izjedna~ava sa Keftjem tj. Kritom. Filisteje je mo`da sa Krita izgnao neki drugi „narod sa mora“ . Njihov identitet nas ovde ne zanima. Ali istra`ivanja godova evropskih stabala i pomeranja slojeva u tresetu i na dnu jezera, ukazuju da su se oko 1200. godine pre n.e. u Evropi de{avale zna~ajne klimatske promene koje su mogle inicirati velike migracije. Egip}ani tvrde da su izvojevali veliku pobedu protiv „naroda sa mora“ . ^etrdeset metara dug Veliki Harisov papirus Ramzesa IV (1153–1147. pre n.e.), koji bele`i doga|aje iz `ivota Ramzesa III, navodi: „Potukao sam sve koji su, dolaze}i iz svojih zemalja, pre{li granice Egipta. Pobio sam Danune, koji su do{li sa svojih ostrva, Tjekere i Peresete (Filisteje) (...) [erdene i Ve{ve{e sa mora, koji kao da nisu ni postojali.“ Pora`eni Filisteji su se potom E g e j s k o

naselili du` Sredozemnog mora, u priobalnoj niziji Palestine, koja }e poneti njihovo ime.

Filistejska kultura Dolazak Filisteja u Palestinu u arheologiji je obele`en njihovom izuzetnom keramikom (Mikenska III C1b), koja je veoma sli~na egejskim primercima. Filisteji su bili prvi na teritoriji dana{nje Palestine koji su upotrebljavali gvo`|e. Stoga njihov dolazak zna~i, u arheolo{kom smislu, prelazak od bronzanog ka gvozdenom dobu. Budu}i da su Filisteji monopolisali proizvodnju gvo`|a, Izraelci su zavisili od njihovih kova~a koji su im izra|ivali oru|a.2 Pet glavnih Filistejskih gradova pojavilo se na mediteranskoj obali ili blizu nje: Gaza, Askelon, Arot, Ekron i Gat. Svakim od ovih gradova je vladao vladar koga su Jevreji zvali seren. Ovo ime koristilo se samo za Filistejske vladare i povezano je, preko gr~kog jezika, sa izrazom „tiranin“ .

NAPOMENE

Amos 9:7 2 1 Sam 13:19–20 3 Sud 15:15; 16:3 4 Sud 15:20; 16:31 5 1 Sam 3:3, 15 6 1 Sam 1:9; 3:3 7 1 Sam 7:15–17 1

LEVO:

Filistejski vr~ za pivo sa ugra|enom cediljkom koja uklanja je~mene ljuspe. Asdod, dvanaesti vek pre n.e.

U SREDINI DESNO: Karta prikazuje putovanja Samuilova, kao izraelskog sudije, u brda severno od Jerusalima.

Dolazak Filisteja Dolazak Filisteja na mediteranske obale bio je deo ve}ih migracija naroda nazvanih „narodi sa mora” , koje je 1180. godine pre n.e. egipatski faraon Ramzes III porazio u pomorskoj bici na u{}u Nila.

m o r e Rodos

Krit (Kaftor) Kipar Faisto

S r e d o z e m n o

m o r e

Narodi sa mora Filistejci oblasti koje su naselili Filisteji 0 0

60

200 km 100 milja

1180 BC DELTA NILA

Azot Ekron Askelon Gat Gaza

Samson Sudija Samegar je izbavio Izraelce od filistejske pretnje, ali je mnogo poznatiji slu~aj Samsona, ~oveka koji je posedovao nadljudsku snagu. O njegovoj snazi svedo~e pri~e po kojima je ubio hiljadu ljudi samo uz pomo} magare}ih ~eljusti i nosio gradska vrata Gaze sve do vrha brda.3 Samson je predvodio Izrael dvadeset godina.4 Njegova slabost na `ene dovela ga je do gubitka kose, snage i vida. Njegovi podvizi, premda dramati~ni, nisu ipak uspeli da izbave Izrael od filistejskih napada.

U takvim okolnostima, jedan mladi} po imenu Samuilo rastao je u gradu Silomu, u brdima Jefremovim. Upravo ovde se nalazio Kov~eg zaveta. Niz zdanja je vremenom podizano5 kako bi bio stvoren kompleks nazvan „Dom Gospodnji“ .6 Samuilo je ovde proveo tri godine kao miljenik starog sve{tenika Ilije (Elije). Vremenom, kako je rastao, ceo Izrael, od Dana do Virsaveje (Ber{ebe), prepoznao je u Samuilu Bo`jeg proroka. On je tako|e obavljao du`nost sudije, obilaze}i Izrael od Vetilja i Gilgala do Mispe i njegovog rodnog grada Rame.7

Samuilo (Samuel)

Filisteji zaplenjuju Kov~eg

Filisteji su po~eli da ugro`avaju Izrael kao nikad do tada. Oni su bili disciplinovani vojnici, a i naoru`anje im je bilo nadmo}nije u odnosu na izraelsko. Ne zadovoljavaju}i se vi{e samo plja~kama, Filisteji su `eleli da pokore izraelsku zemlju. Kre}u}i se od obale ka unutra{njosti kopna, uspeli su da osvoje centralne planine.

Prva knjiga Samuilova bele`i da su, nakon {to su u bici kod Afeka Filisteji ubili ~etiri hiljade Izraelaca, ovi doneli Kov~eg zaveta iz Siloma u svoj logor u Even-Ezeru (Ebenezer). Kako su se Izraelci iz sveg glasa radovali dolasku Kov~ega, Filisteji su pomislili da je sam Bog do{ao u logor. U bici koja je usledila Izraelci su do`iveli veliki poraz. Trideset hiljada izraelskih pe{adinaca je poginulo, me|u njima i dva Ilijina svojeglava sina, a Kov~eg zaveta je zaplenjen. ^uv{i ovo, stari Ilija je pao sa stolice, slomio vrat i umro. Ilijina snaja je tako|e umrla na poro|aju, uzvikuju}i: „Otide slava od Izrailja“ (1 Sam 4:22)

Silom

IJSKA VET

BRDA

Vetilj Galgal

Mispa

LEVO:

Rama Samuilovo kru`enje kao sudije 0 0

10 km

Filistejski antropomorfni glineni kov~eg iz Vet Sana, dvanaesti ili jedanaesti vek pre n.e.

ISPOD: Pomorska bitka izme|u Ramzesa III i „naroda sa mora” (1180. pre n.e.). Reljef sa zida Amonovog hrama u Medinet Habuu, Egipat. Filistejski ratnici su prikazani sa svojim karakteristi~nim mitrama/{lemovima.

10 milja

61

USPOSTAVLJANJE

JEVREJSKE MONARHIJE

(Oko 1050-970. pre n.e.) )

IZRAEL

Saul postaje car Samuilovo veliko protivljenje uspostavljanju monarhije ne iznena|uje, budu}i da je monarhija kao institucija u potpunosti strana izraelskoj tradiciji. Gospod je stavio do znanja da je upravo njegova vlast nad Izraelom ono {to se osporavanjem uspostavljanja monarhije odbija. U takvoj situaciji, kada Gospod jasno stavlja do znanja da bi Izrael trebalo da ima cara, Samuilo se nevoljno pokorio zahtevima naroda. Tako se jednom, u potrazi za izgubljenim magarcima svog oca, pred Samuilom pojavio mladi} iz Venijaminovog plemena, po imenu Saul, koji je bio lep i za glavu vi{i od svih ostalih ljudi. Samuilo je uzeo maslinovo ulje i pomazao Saula za cara. Saulova potonja pobeda nad Amoncima, koji su opkolili Javis Galadov, donela mu je veliku popularnost. Narod je oti{ao u Galgal i, u prisustvu Gospodnjem, postavio Saula za cara.

Saulova vladavina Du`ina Saulove vladavine nad Izraelom nije izvesna, budu}i da nam Biblija ne daje potpune informacije.3 Nekada se tvrdi da je vladao ~etrdeset dve godine, {to je zasnovano na navodima iz Dela apostolskih 13:21. Saul i njegov sin Jonatan su imali odre|enog uspeha u borbi protiv Filisteja, ali Saul nikako nije uspevao da im zada takav udarac koji bi kona~no otklonio njihovu pretnju. Jo{ je gore bilo to {to je izgubio podr{ku proroka Samuila. Pod pritiskom Filisteja, suo~avaju}i se sa dezerterstvom u svojim redovima i i{~ekuju}i dolazak Samuila nedelju dana, Saul je uzurpirao sve{teni~ku du`nost i sam je prinosio `rtve. On je tako|e propustio da se povinuje 62

Bitka kod Mihmasa Mogu}a rekonstrukcija

1 SAM 13:16– 14:23

2

PRVA FAZA

Migron

1 Dok su Saul i Jonatan bili u Gavaji venijaminskoj, Filisteji su se okupili u Mihmasu. Filisteji su izvr{ili tri razbojni~ka upada, kako bi isprovocirali izraelski odgovor.

1

en Voses-S

TRA@I CARA Poraz koji su Izraelci pretrpeli od Filisteja jedan je od klju~nih doga|aja istorije Izraela. Ne samo da su Filisteji zaplenili Kov~eg zaveta, ve} izgleda da su tako|e uni{tili i Svetili{te Gospodnje u Silomu ([ilohu).1 Arheolo{ka iskopavanja u Silomu (moderni Seilun) pokazuju da su delovi grada uni{teni oko 1050. godine pre n.e., {to bi mogla da bude posledica filistejskih akcija. Poglavari Izraela su vr{ili pritisak na Samuila da im, kao {to to imaju svi drugi narodi, postavi cara koji bi ih vodio.2 Samuilo ih je upozorio kakvu represiju car mo`e zavesti u zemlji, ali Izraelci nisu hteli da slu{aju. Potreba da imaju stalnog glavnokomanduju}eg svoje armije dominirala je njihovim razmi{ljanjem. „Ne, nego neka car bude nad nama, da budemo i mi kao svi narodi; i neka nam sudi car na{ i ide pred nama i vodi na{e ratove.“ (1 Sam 8:19b–20)

2

DRUGA FAZA

1 Jonatan i njegov {titono{a privla~e pa`nju stra`ara, a zatim nestaju u klancu. Penju}i se uz strme strane kanjona, uspeli su da pro|u iza le|a filistejskoj stra`i.

1

2 Jonatan i njegov {titono{a su ubili dvadesetak Filisteja, zarobili neke stra`are, a ostatak nagnali u beg. 1 Glavni deo filistejskih snaga je pomislio da su njihovi saborci, koji su tr~ali prema njima, Izraelci, i po~eli su da se povla~e.

Mihmas

a

2 Saul odlazi u Migron, nasuprot filistejskim polo`ajima. Filisteji su imali malu stra`u na ulazu u klanac Voses-Sene.

TRE]A FAZA

2

2

1

2 Saul tada preuzima vo|stvo i napada glavnicom svoje vojske, proteruju}i Filisteje iza Vetilja.

Gospodnjoj zapovesti saop{tenoj preko Samuila, da potpuno uni{ti Amalike.4 Umesto toga, sa~uvao je njihovog kralja i najbolje ovce i goveda. Samuilo mu je preneo Bo`ju odluku: po{to je Saul obacio re~ Gospodnju, Gospod odbacuje njega kao cara.5

Davidov uspon Gospod je od Samuila tra`io da miropoma`e Saulovog naslednika. Samuilo kre}e na putovanje u judejski grad Vitlejem i miropomazuje nao~itog sme|okosokog mladi}a po imenu David. Ratni~ka hrabrost i ve{tost u sviranju harfe, dovele su Davida u slu`bu na Saulovom dvoru u Gavaji (Gibea). Saulov nasilni temperament bio je umirivan Davidovim sviranjem. Kada su se Filisteji utaborili izme|u Sukota i Azike u Judeji, Saulova armija je u dolini Ili (moderni Vadi es-Sunt) postavila liniju razgrani~enja. Izraelci su se pla{ili filistejskog junaka po imenu Golijat, koji je ~etrdeset dana tra`io od Izraelaca da prona|u ratnika koji bi mu se suprotstavio u dvoboju. Golijat je bio d`in, visok {est lakata i pedalj (oko 2.9 m).6 Saul, iako je bio vi{i od svih za glavu, nije prihvatio ovaj dvoboj. Ali David, koji je obilazio svog starijeg brata na ratnoj liniji, bio je spreman da prihvati izazov. S verom u Gospoda, David je iza{ao na dvoboj sa Golijatom naoru`an samo pra}kom i kamenjem. Samo jednim hicem iz pra}ke pogodio je Golijata u ~elo. David je onda uzeo Golijatov ma~ i njime mu odsekao glavu. Filisteji su se povukli, a Izraelci su ih progonili sve do Gata i Akarona (Ekrona).

Nije zato ~udno {to su, kako se vest o njegovoj pobedi {irila, izraelske `ene pevaju}i i igraju}i slavile Davida: „Saul zgubi svoju tisu}u, ali David svojih deset tisu}a.“ 7 Pomahnitav{i od ljubomore, Saul je bacio koplje na Davida, dok mu je ovaj, kao i pre, svirao harfu. Sre}om, koplje je zavr{ilo u zidu.

Saul progoni Davida Iako su sna`ne veze vezivale Davida za Saulovu porodicu – Saulov sin Jonatan je Davidu bio blizak prijatelj, a Saulova }erka Mihal bila je udata za Davida – Saul je ~esto pokazivao mr`nju prema Davidu: ~inilo se da je bio opsednut `eljom da ga ubije. [umovite padine Judejskih brda i uvale Judejske pustinje, ponudile su Davidu idealno skloni{te. Jednom prilikom u gradu Novu (Nob), severoisto~no od Jerusalima, Saul je pobio osamdeset pet sve{tenika Gospodnjih zato {to su Davidu pru`ili pomo}. Nezadovoljni ljudi su se okupili oko Davida, koji je vodio rizi~an `ivot hajdu~kog vo|e, sukobljavaju}i se sa Filistejima, kako su ve} prilike donosile, dok ga je istovremeno progonio Saul. Jednom je Saul u{ao u pe}inu u pustinji Engadskoj (En Gedi). David i njegovi ljudi bili su u pe}ini, a da za to Saul nije znao. Davida su podsticali da odmah ubije Saula, ali sve {to je on uradio bilo je da odse~e skut Saulovog odela. Odbio je da ubije Saula jer je on, uprkos svim svojim gre{kama, i dalje bio „Bo`ji pomazanik“ . David nije `eleo da preotme presto ve} da eventualno preuzimanje vladasti prepusti Gospodnjoj odluci. On jo{ jednom odoleva isku{e-

Davanje azila je, me|utim, bilo uslovljeno anga`ovanjem u vojnoj slu`bi, ~ak i protiv sopstvnog naroda ako se za tim uka`e potreba. Ali David u srcu nije bio izdajnik, tako da je la`nim izve{tajima ubedio Ahisa da vodi pohode protiv Judeje, dok je, u stvari, vodio ratove sa Amalikom i drugim plemenima ju`ne pustinje. Drugi filistejski vladari su upozoravali Ahisa o rizicima koje Davidovo anga`ovanje u borbi protiv Izraelaca sa sobom nosi. Filisteji su se borili protiv Saula na planini Gelvuji (Gilboa), na granici sa Jezraelskom dolinom. Tu su izraelske snage sasvim razbijene. Tri Saulova sina, uklju~uju}i i Davidovog prijatelja Jonatana, su ubijena. Saul je, smrtno ranjen, sam sebi oduzeo `ivot.9

nju da ubije Saula, ovoga puta na spavanju, u pustinji Zif. Zadovoljava se da uzme koplje pobodeno iznad Saulove glave i kr~ag sa vodom.8

Saulova smrt

Planina Gelvuj (Gilboa), na kojoj je Saul izgubio `ivot.

Saulove hajke su naterale Davida da dva puta potra`i uto~i{te u Siklagu, gradu Ahisa, filistejskog cara Gata.

Endor Saul progoni Davida David poku{ava da se priklju~i Filistejima kako bi s borio protiv Saula, ali biva odbijen.

Vet-San

G

David progoni Amalike

E JSK VU NE EL ANI PL

Saulov pohod na Jezrael

Planina Gelvuj

Okupljanje filistejske armije da bi napali Izrael

S A R O N S K A

20 milja

DESNO: David be`i od Saula Strahuju}i od Saulovih poku{aja da ga ubije, David be`i ka Novu, gde prisvaja Golijatov ma~ (1,2). Nastavlja ka Gatu, pronalaze}i uto~i{te me|u Filistejima (3). Od Gata ide ka Odolamu, a zatim ka Moavskim brdima (4). Vra}aju}i se ku}i, bori se sa Filistejima u Keili (5, 6), a Saul ga goni do Horesa (7), Maona (8) i Engada (9). Po{to ga je Saul i dalje progonio, on odlazi u Maon (10), a onda opet nalazi pribe`i{te u Gatu (11). Veruju}i da je David iskren u borbi protiv Izraelaca, kralj Ahis mu daje Siklag kao bazu (12). Filistejske armije su se okupile da napadnu Izrael, a David i njegove trupe ih prate sve do Afeka, kada im je re~eno da se vrate u Siklag (13, 14). U me|uvremenu, Amalici su okupirali Siklag i odveli porodice njegovih vojnika. Spasavaju}i svoje porodice, oni progone Amalike preko klanca Vesor (15, 16). Za to vreme Filisteji su porazili Izraelce na planini Gelvuj. Saul umire u bici, zajedno sa svojim sinovima. Njihova tela su Filisteji oka~ili da vise na zidovima Vet Sana, ali su ih stanovnici Javis Galadova skinuli i sahranili. David odlazi u Hevron (17) gde, kao car judejski, vlada sedam godina. Odatle odlazi u Jerusalim gde, nakon {to je porazio Jevuseje, vlada Izraelom naredne trideset tri godine (18).

3

Ekron

JE

2

Nob

JerusalIm 5

Sohot Odolam

F

I

L

11

Siklag?

B

N e g e v

7

JA

TIN

Aret 6

18

Hevron Zif Hores 8

Maon

9

MOAV Mrtvo more

En-Gedi 10

Ps 78:60; Jer 7:12 2 1 Sam 8:5b 3 1 Sam 13:1 4 1 Sam 15:3 5 1 Sam 15:23b 6 1 Sam 17:4 7 1 Sam 18:7b 8 1 Sam 26:7–12 9 1 Sam 31:1–4 1

A PU S

Keila

NAPOMENE

Vitlejem

JUDEJS K

f e l a e

S

BRDA KA

4

Azika

S

IM

DA

I N

L

K S

RU

L SA

A B R

A

BRDA ELAH

Gat

O

D

Mihmas Gavaja

J E T

S

ILJSKA BRDA

1

13

I

vok

Silom

VET

16 or

DA

Ja

Rama

17

es

R A B

Afek

12

15

a K SAMARIJS

A

14

Kan

JSK

0

Javis-Galadski

Jordan

30 km

JUDE

0

R A V N I C A

Saulovo telo i tela njegovih sinova bivaju odneta

DAVIDOVA

OSVAJANJA

(1010-970. pre n.e.)

DAVID

POSTAJE CAR JUDEJE David je bio potresen ve{}u da su Saul i njegov sin Jonatan nastradali na planini Gelvuj (Gilboa). Kada je od jednog Amalika saznao da je u~estvovao u Saulovom samoubistvu, David ga je pogubio. Tako je stavio svima do znanja da on, David, nije sre}an zbog Saulove smrti i da je Amalika pogubio jer ga je smatrao odgovornim za ubistvo Bo`jeg pomazanika. David potom odlazi u Hevron, gde je pomazan za cara Judeje. Bilo mu je trideset godina.1 Tu je vladao sedam i po godina.2

Isvostej postaje car Izraela Avenir (Abner), komandant Saulove vojske, nije priznao Davida. Umesto toga, on je pre`ivelog Saulovog sina postavio vladarom Izraela. Ova teriroija je bila nastanjena severnim plemenima i Venijaminovim plemenom (imaju}i u vidu pobedu Filisteja, ne znamo me|utim u kojoj meri su je Izraelci zaista dr`ali pod svojom vla{}u). U Drugoj knjizi Samuilovoj, Saulov sin se naziv Isvostej, „~ovek srama“ , {to te{ko da je bilo njegovo pravo ime. U Prvoj knjizi dnevnika (8:33) navodi se njegovo pravo ime – Esval – {to zna~i „Vaalov ~ovek“ . Vladao je dve godine. Isvostejeva i Davidova vojska su se sukobljavale. Ali kada se Avenir priklju~io Davidu, Isvostejeva snaga je zna~ajno opala. Ubila su ga dva njegova oficira. David je ponovo pogubio ubice svog protivnika iz straha da bude optu`en za sau~ensi{tvo. Izraelska plemena su onda do{la k njemu u Hevron. Ovoga puta su pomazali Davida za cara.

David se suprotstavlja Filistejima Postojanje rivalskih re`ima Isvosteja i Davida odgovaralo je filistejskim interesima, dok je jedinstvena izraelska vlast pod Davidom predstavljala pretnju za Filisteje. Stoga su filistejske snage do{le u Rafajsku dolinu blizu Jerusalima, koja je, budu}i da je bila jedna od jevusejskih enklava, i dalje bila u hanajskim rukama. Namera im je bila da Davidu preseku vezu sa njegovim severnim saveznicima i to na najranjivijem mestu. David ih je me|utim tamo porazio, i to ne jednom ve} dva puta. Nakon druge pobede, David je potisnuo Filisteje ~itavim putem od Gavaona do Gezera. Ovim je filistejska dominacija nad Izraelom bila odlu~no okon~ana.

David osvaja Jerusalim Jevusejska enklava, koja je kasnije postala poznata po imenu Jerusalim, bila je grani~na zona izme|u severnog dela carstva – Izraela,

64

i ju`nog dela – Judeje. Okru`ena dubokim dolinama sa tri strane i dobro snabdevena vodom, ova teritorija je imala izuzetan odbrambeni potencijal. Zbog toga je sve do Davidovog vremena uspe{no odolevala izraelskim napadima. Ova lokacija }e Davidu obezbediti izuzetnu, centralnu poziciju, u koju }e smestiti glavni grad svog carstva, koji }e biti prihvatljiv i za Izrael i za Judeju. David je pokorio Jerusalim uz pomo} svoje li~ne vojske, ali nam detalji tog pohoda nisu sasvim jasni. Spominjanje „jaza“ u opisu ovog Davidovog pohoda, govori nam da je mo`da postojao tajni tunel koji se prostirao od reke Giona van gradskih zidina pa do samog grada.3 Nakon osvajanja, David se nastanio u gradu. Da je ovaj poduhvat bio njegovo li~no postignu}e, vidi se i iz imena koje se daje gradu – „grad Davidov“ .

Kov~eg zaveta dolazi u Jerusalim Po{to su Filisteji do{li u posed Kov~ega zaveta, on je no{en u filistejske gradove Azot (Asdod), Gat i Akaron (Ekron). Nakon {to je izbila kuga, Kov~eg je poslat nazad na izraelsku teritoriju, u Vet Semes, na kolima koja su vukle dve krave ali bez ko~ija{a. Odatle je Kov~eg odnet u Kirijat Jarim.4 David je odlu~io da Kov~eg prenese u Jerusalim. Taj put nije pro{ao bez nevolja. Kada su se ko~ije zaljuljale na putu, Uza je stradao jer se uhvatio za Kov~eg. I pored toga, povratak Kov~ega zaveta je izazvao neizmernu radost. Slavilo se uz muziku harfi, lira, bubnjeva i cimbala, dok je David plesao svom snagom. Razapet je {ator u kome je Kov~eg trebalo da po~iva i odre|eni su sve{tenici koji bi trebalo da prinose propisane `rtve. Tako je Jerusalim postao religiozni i politi~ki centar Davidovog carstva. Preko proroka Natana, Bog je poru~io da }e jedan od Davidovih sinova sagraditi hram koji }e biti stalno po~ivali{te Kov~ega zaveta.

Davidovi ratovi David je ubrzo krenuo u `estoku vojnu akciju protiv svojih suseda. Te{ko je utvrditi ta~nu hronologiju, ali na kraju tih pohoda David je bio vladar imperije koja se prostirala na teritoriji znatne povr{ine. Kada su Davidovi poslanici osramo}eni brijanjem brada i se~enjem haljina, zapovednik Davidove vojske Joav je izvr{io opsadu amonitskog grada Rave, dana{njeg Amana. Amonci su iznajmili sirijske vojnike iz gradova Vet Reova, Sove i Is-Tova (Tob). Joav je potisnuo Sirijce, ali su se oni pregrupisali i do-

{li sa novom armijom. David je pokrenuo svoju vojsku do Elama (mo`da dana{nji grad Alma u ju`noj Siriji) i porazio protivnike. Ubio je Sovaka ([obaka), njihovog komandanta. Po{to je zavr{ena opsada Rave, David se vratio u Jerusalim. Po povratku u Jerusalim, u~inio je preljubu sa Vitsavejom i ubio njenog mu`a Uriju. To je bacilo senku na Davidovo ime i izazvalo o{tre kritike proroka Natana. Kada je Rava osvojena, njeni stanovnici su podvrgnuti prisilnom radu, dok je zlatna amonska kruna, ukra{ena dragim kamenjem, stavljena na Davidovu glavu. David je tako|e porazio i Moavce, pobiv{i dve tre}ine naroda. David, ili bolje re}i njegovi generali Joav i Avisaj, porazili su dvanaest hiljada Edomita u Dolini Soli, ju`no od Mrtvog mora.5 David je potom rasporedio svoje garnizone {irom Edoma. Zatim se David okrenuo ka Adad-Ezeru, soavskom vladaru. Zarobio je dvanaest hiljada njegovih ko~ija. Po{to je onesposobio sve osim stotinak zapre`nih kola, izgleda da David nije video njihov zna~aj za njegovu vojsku. To poti~e verovatno otuda {to su se Izraelci u to doba jo{ uvek borili pre svega pe{adijski. Kada su Sirijsci poku{ali da Adad-Ezeru prisko~e u pomo}, David je i njih porazio i postavio svoj garnizon u Damasku. Davidova vlast se tako protezala od Egipatskog potoka (Vadi el-Ari{a), pa sve do Eufrata.

Izrael biva sve bogatiji Kao ratni plen, David je od Adad-Ezera pokupio zlatne {titove i veliku koli~inu bronze. Kada je ematski vladar Toa ~uo za Davidove pobede, poslao je svog sina Jorama da mu ~estita i prosledi darove u zlatu, srebru i bronzi. Talmaj, car gesurski, dao je svoju k}erku Mahu Davidu za `enu. Tirski car Hiram je tako|e `eleo dobre odnose sa Davidom. Zajedno sa kedrovim stablima, on je poslao drvodelje i graditelje da Davidu podignu palatu u Jerusalimu.

V E T

Sidon

R E O V Damask

Tir

Dan

Judeja i Izrael Osvojeni prostori Kretanje Kov~ega zaveta

Meromsko jezero

40 km

Jo rd a n

30 milja

0

Akon

A PL

G a l i l e j a

Genisaretsko jezero

NA NI

B R D A

m

Elam

uk

IL Megidon

G

30 milja

Sihem

SAR

0 Davidova osvajanja Kada je postao car, David je preuzeo opse`ne akcije kako bi pokorio susedne narode. U svoju novu prestonicu, Jerusalim, doneo je i Kov~eg zaveta.

K IJS SAMAR A D BR

Kana

Afek Jopa

Even-Ezer

Javok

A

VETILJSKA BR D A

S T O ^ N A U S T I N J A

A M O N Rava (Ravat Amonski)

R INE IM

Mrtvo more

Ar

non

Aroir

F

I

L

I

S

Hevron

I

N A PL VA A

TINJA

K S E

J

J U D A

T

Gaza

P

MOAVSKE RAVNICE

Jerusalem Rafajska dolina

A PUS

KirijatJarim

Vet Semes

A

D

Gat

SKA

LIM SA DA RU BR E J

O

Azot

Gavaon

Ekron

JUDEJSK

L I N

A

I Z R A E L Gezer

Ramot Galadski

I S T O ^ N A

KA R AVN

ONS

40 km

Vet-San

J o rd a n

ICA

A BO IL TS M

Judeja i Izrael Osvojeni prostori Kretanje Kov~ega zaveta 0

J

RM KA

Pogled na ostatke potpornih zidova „Davidovog grada” iz desetog veka pre n.e., Jerusalim.

ar

G E S U R

Z A J O R D A N S K A

0

ASORSKA RAVNICA

V

os

I DOLINA SOL

or

N

e

g

e

M O A V

v NAPOMENE

Eg p i sk -Ar l at ip i e a| (V

i{

)

ot

Zare

A r a b a ok

Kadis Varna

E D O M

d

2 Sam 5:4a 2 2 Sam 5:5 3 2 Sam 5:8 4 1 Sam 5:1–7:2 5 2 Sam 8:13; 1 Dn 18:12; Ps 60 1

DAVIDOVE

POSLEDNJE GODINE

(Oko 980-970. pre n.e.)

UPRAVLJANJE

DAVIDOVIM CARSTVOM Danas znamo veoma malo o administrativnoj praksi koju je car David sprovodio tokom svoje ~etrdesetogodi{nje vladavine. Na po~etku vladavine spominje se da je postojao ~inovnik koji je rukovodio prinudnim radovima u carstvu.1 Obaveza prinudnog rada nametnuta je Hananejima i porobljenim strancima, ali ne i Izraelcima. Davidov popis stanovni{tva izazvao je `estok gnev proroka Gada,2 a bio je priprema za potpunu finansijsku reogranizaciju i, mo`da, uvo|enje vojne obaveze. Car David je, ipak, najte`e kontrolisao svoju porodicu. Njegovi sinovi su ti koji su mu u poslednjim godinama vladavine zadavali mno{tvo problema.

Davidova porodica Iz perspektive Prve i Druge knjige Samuilove, me|usobne borbe i seksualni prestupi koji su mu~ili Davidovu porodicu bili su Bo`anska kazna za njegovu preljubu sa Vitsavejom i za naru~eno ubistvo njenog supruga, Urije Hetejina (Hetita).3 David je imao dve `ene kada je stupio na prestol, a uzeo je jo{ ~etiri za vreme od sedam i po godina koliko je proveo u Hevronu. Kada je postao car u Jerusalimu, imao je jo{ `ena i konkubina.4

Psalmi

PSALMOPEVAC

^ak i u svojim ranim godinama, Davidova reputacija kao harfiste i{la je daleko ispred njega. Na osnovu toga je zapravo on i stupio u slu`bu cara Saula. Nekoliko Davidovih psalama sa~uvano je u istorijskim knjigama Starog zaveta,8 a 73 psalma, koja se pripisuju Davidu, sa~uvana su u knjizi Psalama. Neki nau~nici su smatrali da termin „Davidov” zna~i „o Davidu” ili „posve}en Davidu” , a ne „koje je napisao David” . Ne mo`emo biti sigurni, iako dodatne informacije koje se nalaze u podnaslovima nekih psalama pogoduju njihovom sme{tanju u okvir Davidovog `ivota, kao {to svedo~e istorijske knjige u Bibliji.9 Kasniji biblijski pisci pamte Davidov obrazac muzi~kog slavljenja Boga, njegovu inventivnost, ve{tinu u sviranju muzi~kih instumenata i na~in komponovanja.10

OSTALI

PSALMI

Mnogi psalmi nemaju naslov i nisu datirani, ali podrazumevaju jasan istorijski kontekst, kao {to je slu~aj sa 137. psalmom koji opisuje patnje Jevreja u Vavilonskom ropstvu.

MUZI^KI INSTRUMENTI

Evidentno je da su psalmi stvarani da bi se pevali. Mi ne znamo na koje melodije, iako znamo imena pojedinih melodija11. Istovremeno, niko ne mo`e biti siguran kako su izgledali Davidovi muzi~ki instrumenti. Sre}om, posedujemo opise muzi~kih instrumenata sa razli~itih mesta drevnog Bliskog istoka. Vrlo retko se mogu prona}i stvarni muzi~ki instrumenti, kao {to je slu~aj sa lirom prona|enom na Carskom groblju grada Ura (oko 250. pre n.e.). Ta~na rekonstrukcija instrumenata je ipak nemogu}a, naro~ito {to se ti~e detalja.

Avesalomova pobuna Dvoje Davidove dece otpo~inje tragi~nu seriju doga|aja koja se zavr{ava Davidovim privremenim gubitkom prestola. Davidov najstariji sin zaljubio se u svoju polusestru Tamaru. Pretvaraju}i se da je bolestan, Amnon je tra`io da mu Tamara pripremi malo hleba i da mu ga donese dok je bio sam u svojoj spava}oj sobi. Tada je Amnon silovao Tamaru. Dve godine kasnije, Tamarin brat, Avesalom, ubio je Amnona i pobegao kod rodbine svoje majke u Gesur, sa isto~ne strane Galilejskog jezera. Posle tri godine Avesalom se vratio u Jerusalim, gde je ulaguju}i se tra`io podr{ku naroda, odobravaju}i njihovo nezadovoljstvo. Zatim je na putu za Hevron proglasio samog sebe carem. Kada je David ovo ~uo, a tada je imao malo vi{e od 60 godina, odmah je krenuo iz Jerusalima i pre{ao reku Jordan kod Manajima. Avesalom je u{ao u Jerusalim i, neskriveno od naroda, op{tio sa konkubinama svoga oca. Ovo nije bilo samo ispunjenje Natanovog proro{tva,5 to je bio i znak pretendovanja na carski prestol. Avesalom je gonio Davida preko reke Jordan. Bitka se dogodila u Jefremovoj {umi. Avesalomova vojska je bila pora`ena, a njemu samom se, dok je jahao magarca, duga

66

DOLE: Reljef pokazuje dva muzi~ara, harfistu i svira~a lire. Spomenik je iz palate Barakab, hetitskog cara u gradu Samali, dana{nji Zincirli u jugoisto~noj Turskoj (oko 730. pre n.e.). Ovaj reljef nam omogu}ava da jasno vidimo razliku izme|u lire i harfe. Kod lire, sve `ice su iste du`ine i postavljene su vertikalno u odnosu na telo instrumenta, a kod harfe `ice su razli~ite du`ine, postavljene pod uglom, od najdu`e do najkra}e.

GORE:

Reljef prikazuje muzi~ara sa harfom koja ima sedam `ica. Visina 12 cm. Po~etak drugog milenijuma pre n.e. Iz grada A{nunaka, Irak.

DOLE:

Figurica od gline

Dan (Tel el-Kadi)

Avel Vet-Maha (Seva) Pobune protiv Davida u njegovim poznim godinama U poslednjim godinama `ivota, David se suo~io sa vi{e pobuna. Njegov sin Avesalom je `eleo da mu preotme presto i David je bio prisiljen da pobegne iz Jerusalima. Avesalom je gonio Davida preko reke Jordan do Jefremove {ume. Ovde je Avesalom ubijen i pobuna je propala.

M e r o m sk o j e z e ro

Jor dan

Ostale pobune

G e n is a re ts k o j e z er o

A IN AN PL

G a l i l e j a

G E S U R

IL RM KA

JE

ZR

J

AE

LS

KA

DO

RAV

SAMARIJSK

D A BR

uk

Jefremove {ume Jordan

KA

ONS

SAR

Kana

m ar

A

ANINE KE PL

NIC

A

JS LVU GE

LIN

A

kosa uplela u granje hrastovog drveta, na kojem je ostao da visi. Joav, zapovednik Davidove vojske, postupio je suprotno Davidovim jasnim instrukcijama i ubio je Avesaloma tako {to mu je, dok je ovaj visio na drvetu, probo srce trima strelama. Tako se zavr{ila Avesalomova pobuna.

Javok

Manajim (Avesalom)

VETILJSKA BRDA SKA LIM SA DA U R BR JE Jerusalim (Adonija)

David je bio slomljen kada je primio vest o Avesalomovoj smrti, po`elev{i da je on sam umro umesto svog sina. Kasnije se David vratio u Jerusalim, {to je nai{lo na odobravanje ve}ine, ali ne i svih stanovnika. Slede}u pobunu izazvao je pripadnik Venijaminovog plemena po imenu Seva. Ova pobuna je okon~ana kada su stanovnici grada Avel Vet Maha, na krajnjem severu zemlje, bacili njegovu glavu preko zidina svog opkoljenog grada. David je verovatno obe}ao Vitsaveji da }e ga na prestolu naslediti njen sin Solomon.6 Kako je David bivao sve stariji i slabiji, Adonija, njegov najstariji pre`iveli sin, `eleo je vlast za sebe. Adonija je tra`io podr{ku naroda i na{ao je sledbenika u Joavu, zapovedniku Davidove vojske. Prorok Natan je saop{tio Davidu da je tokom praznika kod izvora Rogila blizu Jerusalima, Adonija proglasio sebe carem. Ovo je podstaklo Davida da reaguje i proglasi Solomona carem. Sve{tenik Sadok i prorok Natan pomazali su Solomona za cara, na izvoru Gion, odmah izavan Jerusalima. Adonijina te`nja da bude car je propala i Solomon je nasledio prestol. Tada je, posle ~etrdesetodogi{nje vladavine, u sedamdesetoj godini `ivota David umro.7

Arheolo[ki dokazi Hevron

Mrtvo more

NAPOMENE

2 Sam 20:24 2 Sam 24:11–14 3 2 Sam 12:10–12 4 2 Sam 2:2; 3:2–5; 5:13–14 5 2 Sam 12:11–12 6 1 Car 1:13, 17 7 2 Sam 5:4; 1 Car 2:10–11 8 2 Sam 1:19–27; 22:2–51; 1 Dn 16:8–36 9 Ps 18; 24; 51; 52 10 Am 6:5; Nem 12:24, 36, 45 11 Ps 9; 22; 45 1 2

Avesalom 0 0

40 km 30 miles

Devo

Car David se ne spominje u spisima svojih savremenika i zbog toga su ga dugo smatrali izmi{ljenom li~no{}u. Ipak, jula 1993. godine prona|eni su u gradu Tel el-Kadi (grad Dan na severu Izraela) komadi bazaltne stele. Nju je postavio aramejski car, verovatno Azailo iz Damaska (843–796. pre n.e.), i tekst na njoj je na aramejskom jeziku. Glavni razlog za popularnost ovog spomenika je {to se na njemu spominje „dom Davidov“ . Termin „dom“ ili „ku}a“ ovde ukazuje na „dinastiju“ ili „osniva~a dr`ave“ , {to su usvojili i mnogi drugi narodi na Bliskom istoku. Pored toga, imaju}i u vidu da se David spominje samo 130 godina posle smrti, jasno je da je re~ o istorijskoj li~nosti. Mogu}e je da se David spominje i u egipatskim natpisima faraona [o{enka (945–924. pre n.e.), iz grada Harnaka. Mo`da se o njemu govori i u 31. redu moavske plo~e iz grada Dibona u sada{njem Jordanu (natpis kralja Me{e iz 830. pre n.e.). Ni jedan od ova dva dokaza, ipak, nikada u potpunosti nije nau~no prihva}en.

67

PISMO NAJRANIJA

pol pisarske elite. S obzirom na ~injenicu da su hijeroglifi kori{}eni u Egiptu, klinasto pismo se pro{irilo izvan Mesopotamije, da bi se zabele`ili jezici kao {to su jezik Eblaita u Siriji, Elamita u jugozapadnom Iranu i Hetita, Hurijanaca i stanovnika Ararata u Turskoj. Glinene plo~ice ispisane klinastim pismom otkrivene su na nekoliko lokaliteta u Palestini. Na primer, u gradu Megidonu prona|en je deo Epa o Gilgame{u.

(poznato kao „sve{teno pismo“ ). Ono je kori{}eno u administrativne i poslovne svrhe, a pisano je mastilom na papirusu sa desna na levo. U Mesopotamiji su slike ubrzo postale stilizovane, jer je pi{u}i iglom bilo te{ko napraviti krivine na glinenim plo~icama, koje su predstavljale osnovni materijal za pisanje. Sistem pisanja koji se tada razvio nazvan je „klinasto pismo“ i kori{}eno je da se zabele`e tekstovi kako na sumerskom, tako i na akadskom jeziku. Pisano je sa leva na desno. Ovakvi komplikovani sistemi pisanja u Egiptu i Mesopotamiji podr`avali su mono-

PISMA Pismenost se u Egiptu i u Mesopotamiji pojavljuje skoro istovremeno, oko 3100. godine pre n.e. I na jednom i na drugom mestu slike su predstavljale re~i. Pismo kori{}eno u Egiptu kasnije je nazvano „hijeroglifi“ (gr~ki termin koji zna~i „sveto pisanje“ ). Klasi~na forma hijeroglifa iz srednjoegipatskog perioda (2116–1795. pre n.e.) sadr`ala je oko 700 znakova koji su bili u upotrebi. Kori{}eni su za spomenike i religiozne tekstove, a moglo se pisati sa leva na desno ili sa desna na levo. Do 2500. godine pre n.e. hijeroglife je potisnulo pojednostavljeno, kurzivno pismo

Prvi alfabet Arheolozi su 1999. godine u gradu Vadi elHol, u gornjem Egiptu, prona{li ne{to {to je

ETRURCI LACIJUM

IN

E

R

NINE

V TA

O

Jezero Van

T ris

Ebla

Jezero Urmia

PLA NINE ELBRUS

40 milja

PL

Eu

A

N

I

N ELAM E Z AG RO MESOPOTAMIJA

at

EGIPAT

ARAM SIRIJSKA PUSTINJA

fr

Biblos Megidon Gezer Lahis

FEN

m o r e

IKI J

A

Ugarit

60 km

0

AN

URARTU

ig

0

d o z e m n o

PL

m o r e

P

LA

r e

KE

HETITI HURITI

S

AS

o s k i j

GR^KA

VK

s p

Egejsko more Eubeja

KA

a

Jonsko more

m o r e

K

C r n o

T NAVUTEJI

S

PERSIJA

Serabit el-Kadim (Rafaka?) SINAJ

Persepolj Pe

rs

Biblos

sk

ij

Vadi el-Hol

i

za

liv

Genisaretsko jezero

Megidon

nealfabetsko pismo 0

m

N

il

0

e o r

Jordan

n o v e C r

Tanah

Isvet-Sarta

ARABIJA

Vet San

Gezer Vet Semes Lahis

Mrtvo more

Ju`na Arabija

68

400 km 300 milja

„Gezerski kalendar“ , oko 925. pre n.e.

mo`da najraniji alfabetski natpis. Datiran je izme|u 1900. i 1800. godine pre n.e., {to je nekoliko vekova ranije u odnosu na poznate natpise u kojima je kori{}en alfabet. Ovaj spomenik je izgleda delo najamnika ili rudara koji su govorili nekim semitskim jezikom. Ovi Semiti su koristili slike da zabele`e pojedina~ne glasove, a svi glasovi su bili konsonanti. Sve do 1999. godine, najstariji poznati primer alfabeta bio je iz egipatskog nalazi{ta tirkiza u Serabit el-Kadimu (mo`da je to Rafaka iz knjige Brojeva 33:13), na Sinajskom poluostrvu. I ovo je natpis semitskih rudara, datiran oko 1700. godine pre n.e. Kori{}eno je najmanje 23 razli~ita znaka, od kojih je skoro polovina pozajmljena od Egip}ana. Re~ „alfabet“ je izvedena od prva dva slova gr~kog alfabeta, alfa i beta, re~i koje nemaju nikakvog zna~enja u gr~kom. Ove re~i imaju semitski koren. Prva dva slova hebrejskog alfabeta, koji sadr`i 22 znaka, su alef i bet, i zna~e „vo“ i „ku}a“ . Pored toga, slika ku}e je kori{}ena da se predstavi konsonant „B“ . Zna~aj alfabeta ne mo`e biti potcenjen. U roku od dan ili dva, alfabetom mo`e da ovlada skoro svako. Pismenost dakle, vi{e nije bila samo u rukama privilegovane manjine.

Pismo u Starom zavetu

NAPOMENE

Izl 17:14; 34:27; Br 17:2 2 Isus 18:4 3 Sud 8:14 4 Ponz 6:9; 11:20 1

Razvoj pismenosti Pismenost je svakako jedan od najva`nijih ljudskih pronalazaka. Karte pokazuju lokalitete koji su bili zna~ajni za razvoj i {irenje pismenosti na Bliskom istoku i dalje.

Interesantno je napomenuti da najraniji dokazi o postojanju alfabeta poti~u iz perioda pre Izlaska iz Egipta i to sa dva mesta – iz Egipta i sa Sinaja. Oba ova mesta povezana su sa Mojsijevim `ivotom. Zbog ovoga ne treba dovoditi u pitanje ~injenicu da je, koriste}i alfabetsko pismo, Mojsije mogao da zabele`i Zakon. Mojsije je u vi{e navrata dobijao uputstvo da pi{e,1 Isus Navin je tra`io opis nepodeljenih delova Obe}ane zemlje,2 a jedan mladi} zapisuje sudiji Gedonu imena 77 knezova i stare{ina u gradu Sukotu.3 Obi~nim Izraelcima je zapove|eno da pi{u Gospodnje zapovesti na okvirima vrata i na kapijama svojih ku}a.4

Pismo u ranom Izraelu U Lahisu su prona|ena ~etiri ispisana komada posude od gline koji su datirani oko 1250. godine pre n.e. Neka od slova su prepoznatljiva, ali kako su ovi delovi u velikoj meri o{te}eni, tekst nije potpuno razumljiv. Ostrakon, komad grn~arije sa natpisom, datiran u 12. vek pre n.e., prona|en je 1976. godine u Isvet Sarti (mo`da biblijski Even-Ezer). Ovaj natpis, koji se opire odgonetanju, visok je 8.8 cm, {irok 15 cm i sadr`i 83 slova u pet redova, s tim {to je peti red najverovatnije ve`ba pisanja sa leva na desno. Tzv. „Gezerski kalendar“ prona|en je 1908. godine u Gezeru, a sada se nalazi u Arheolo{kom muzeju u Istanbulu. Visok je 11 cm, a {irok 7 cm, i datira se oko 925. godine pre n.e., ne mnogo nakon podele izraelske monarhije koja je usledila posle Solomonove smrti. Pisano je sa desna na levo i verovatno predstavlja {kolsku ve`bu ispisanu na kre~njaku. Opisana je, po~ev{i od jeseni, poljoprivredna godina. Dva meseca `etve. Dva meseca setve. Dva meseca prole}nog rasta. Mesec dana branja lana.

Mesec `etve je~ma. Mesec (`etve) svega ostalog. Mesec orezivanja vinove loze. Mesec letnjih plodova. Avija. Nije sigurno da li je „Gezerski kalendar“ napisan na hebrejskom jeziku. Jezik bi isto tako mogao biti i hananski. Zastupljenost pismenosti u Izraelu je ~esto bio predmet rasprava. Sigurno je da su postojali profesionalni pisari i sekretari. Neki su slu`ili na dvoru, drugi u Hramu, dok su ostali mo`da slu`ili obi~nim ljudima, postaviv{i stolicu na bazaru ili pijaci, {to je i do dana dana{njeg slu~aj u nekim delovima Bliskog istoka. Neformalni natpisi iz perioda jevrejske monarhije, od kojih su neki samo imena i kratki zapisi ili natpisi, prona|eni su na najmanje 25 provincijskih lokaliteta na teritoriji Palestine. Malo je verovatno da su sve ovo natpisi profesionalnih pisara, {to ukazuje na ra{irenost pismenosti u drevnom Izraelu. Ve}ina prona|enih jevrejskih natpisa datirani su posle 750. godine pre n.e., {to ne zna~i da ih nije bilo u periodu pre toga. To samo potvr|uje arheolo{ko na~elo, po kome su artefakti (rukotvorine) uglavnom iz perioda koji je neposredno prethodio uni{tenju na odre|enom lokalitetu. Pored toga, raznolikost natpisa iz perioda jevrejske monarhije, od kojih su jedan deo nadgrobni tekstovi, pisma i pe~ati, kao i razni spiskovi urezivani na povr{inu posuda, ukazuju na rasprostranjenost pismenosti.

[irenje alfabeta u svetu Ubrzo po nastanku, alfabet je po~eo da se {iri, ali ~esto u prili~no izmenjenoj formi. U sirijskoj luci Ugarit je oko 1300. godine pre n.e. po~elo da se koristi klinasto pismo sa 29 slovnih znakova. Testovi pisani ovim alfabetom prona|eni su u gradovima Tanah, Tavor i Vet Semes u Palestini. U ju`noj Arabiji, po~ev{i od devetog veka pre n.e. pa nadalje, u upotrebi je bilo druga~ije pismo koje je tako|e sadr`alo 29 znakova. Za vreme vladavine Darija I (522–486. pre n.e.), Persijanci su, da bi zapisivali staropersijski jezik, izumeli alfabet od 36 znakova. Jedan od glavnih razloga za brzo {irenje aramejskog jezika u Asiriji, Vavilonu i Persiji bio je upravo taj {to je kori{}eno alfabetsko pismo, sli~no sada{njem hebrejskom pismu. Arapsko pismo od 29 znakova izvedeno je iz navatejskog, koje je nastalo od aramejskog pisma. Verovatno do devetog, a sigurno do osmog veka pre n.e., Grci su prihvatili feni~anski alfabet, ali kako su im neki suglasnici bili nepotrebni, pretvorili su ih u samoglasnike. Tako su gr~ki pisari mogli da zabele`e sve glasove svoga jezika. Nije pro{lo mnogo vremena, a Grci su standardizovali pravilo pisanja sa leva na desno i time obrnuli semitsku praksu pisanja sa desna na levo. Kasnije modifikacije napravljene u gr~kom alfabetu u~injene su u nameri da se zabele`i poslednji egipatski pronalazak, koptski jezik. U nekim slovenskim jezicima isto~ne Evrope u upotrebi je }irili~no pismo. Etrurci su preneli u Italiju na~in pisanja koji je bio u upotrebi kod egejskih Grka. Uz nekoliko modifikacija, Rimljani su po~eli da pi{u latinicom, da bi na kraju svi jezici zapadne Evrope koristili ovo pismo koje je vremenom postalo dominantno u celom svetu.

69

ARHIVE

I BIBLIOTEKE

STAROGA

ARHIVE

I BIBLIOTEKE Ve}ina drevnih tekstova nije prona|ena izdvojeno, ve} u grupama tekstova. Najpoznatiji primer kolekcije tekstova su arhive – u kojima su sa~uvani zakonski, ekonomski i administrativni spisi. Biblioteke ~uvaju tradiciju svakog pojedina~nog naroda. Ovi tekstovi su literarni, istorijski, religiozni ili nau~ni, i ~esto se mogu prona}i u vi{e primeraka. Naravno, relativno je lako prebrojati tekstove u arhivi ili biblioteci, ali taj broj je ~esto nerealan jer zapravo predstavlja broj postoje}ih fragmenata, a ne kompletnih tekstova. Na sirijskom lokalitetu Ebla, gde je prona|ena arhiva od 18 000 tekstova pisanih klinastim pismom, datiranih oko 2300. godine pre n.e., nalazi se kolekcija od 3 000 glinenih plo~ica. Na nekim lokalitetima se konstantno pronalaze novi tekstovi. U gradu Kanesu (Kultepe), u centralnoj Turskoj, prona|eno je 25 000 glinenih tablica datiranih u 19. vek pre n.e. Svake godine se na ovom mestu prona|e jo{ 1000 novih plo~ica.

Mesopotamija Arhive ispisane klinastim pismom prona|ene u Mesopotamiji, najve}e su u Starom svetu. Neke arhive su ogromne: 22 000 tekstova ili fragmenata u gradu Mari (Tel-Kariri) na srednjem Eufratu, 12 000 iz Nipura (Nufar) u ju`noj Mesopotamiji i preko 10 000 iz Vavilona. Na lokalitetu grada Nusi (Jorgan Tepe), 16 km jugozapadno od Kirkuka, prona|eno je 3000 glinenih plo~ica datiranih oko 1500. godine pre n.e. Najve}a arhiva od svih bila je u hramu [ama{ u Siparu (Abu Haba), za koju se smatra da poti~e iz novovavilonskog i ranoprersijskog perioda, oko 625–486. godine pre n.e. Ova arhiva sadr`i 60 000 do 70 000 fragmenata koji predstavljaju oko 30 000 tekstova. Sigurno je najpoznatija biblioteka u Mesopotamiji bila ona asirskog cara Asurbanipala (669–627. pre n.e.), iz njegove palate u Ninivi. Prona|eno je 30 000 glinenih plo~ica na kojima je zapisano oko 11 000 tekstova. Sadr`aj biblioteke ~ini 15 000 razli~itih naslova me|u kojima je tradicionalna literatura Mesopotamije – epovi, molitve, mitovi, istorijski i pou~ni tekstovi, kao i proro{tva, bajalice, medicinski tekstovi i re~nici.

Egipat Jedna od najzna~ajnih arhiva pisanih klinastim pismom poti~e iz Egipta. Takozvana Pisma iz Amarne, kojih ima 382, poti~u iz Tel el-Amarne – napu{tene prestonice Amenofisa IV, poznatog kao Akhenaton (1353–1337. pre n.e.) – u srednjem Egiptu. Ve}inu pisama iz Amarne, upu}enih faraonu, napisali su egipatski vazali iz Hanana. Iako je jezik u ovim pismima akadski, jezik Mesopotamije i diplomatije tog vremena, u re~niku i sintaksi se prime}uje sna`an hananski uticaj. Poznata je egipatska arhiva u Deir el-Medini, selu u kome su `iveli radnici koji su gradili grobnice u Dolini kraljeva. Ve}ina tekstova mo`e se datirati u vreme vladavine Ramzesa III i Ramzesa IV (1194–1147. pre n.e.). Sastoji se od preko 3 000 kratkih natpisa pisanih sve{te-

70

SVETA

nim pismom na komadi}ima gline i mnogim papirusima. Tekstovi iz ove arihive sadr`e podatak da su u 29. godine vladavine Ramzesa III (1155. pre n.e.) radnici po~eli {trajk i da su izbili nemiri.

Paalestina Arhive koje su otkrivene u Palestini manjeg su obima u pore|enju sa onima u Mesopotamiji i Egiptu. U Samariji su prona|ene 102 plo~ice ispisane na hebrejskom i verovatno su iz perioda vladavine Jerovoama II (781–753. pre n.e.). One sadr`e ra~une za vino i maslinovo ulje: verovatno su u pitanju poreska dugovanja iz Samarije i okoline. Drugi fragmenti prona|eni su u Aradu. Dvadeset dva pisma napisana na keramici prona|ena su u Lahisu. Ona bele`e de{avanja u gradu, u vreme kada je Navuhodonosor opusto{io Judeju (588–586. pre n.e.). Takozvani Rukopisi sa Mrtvog mora, datirani izme|u 250. i 68. godine n.e., ~ine posebnu biblioteku sastavljenu od tekstova Starog zaveta i literature povezane sa sektom Esena.

Rim

Sicilija

pre n.e.

Pod persijskim carstvom U glavnom gradu Persije, Persepolju, prona|ene su dve ekonomske arhive sa preko 30 000 glinenih plo~ica. Obe sadr`e tekstove pisane klinastim pismom i obuhvataju period od 509. do 458. godine pre n.e. Arhiva od 730 tekstova, datirana u 454–404. godinu pre n.e., prona|ena je u Nipuru (Nufar), gradu u ju`noj Mesopotamiji. Na ovim glinenim plo~icama nalaze se podaci o poslovima bogatog bankara po imenu Mura{u, koji je napla}ivao do 40% kamate. Izme|u 2 500 klijenata koji se spominju u tekstovima, oko 70 (3%) se mogu identifikovati kao Jevreji. Druga zna~ajna persijska arhiva prona|ena je na ostrvu Elefantina blizu Asvana. To je kolekcija pisama, ugovora, ra~una i nekoliko knjiga, koju ~ini 98 papirusa i preko 300 glinenih plo~ica, datirana izme|u 495. i 398. godine pre n.e. Druga arhiva iz Egipta obuhvata 13 pisama napisanih na ko`i koje je poslao Arsames, persijski namesnik u Egiptu. Datirana pred kraj 5. veka pre n.e., ona sadr`i Arsamesova pisma poslata u Vavilon, a prona|ena najverovatnije u Memfisu ili zapadno od delte Nila.

Arhive i biblioteke Staroga sveta Arhive i biblioteke, od kojih su neke neverovatno obimne, prona|ene su na razli~itim lokalitetima Staroga sveta. Brojevi ozna~avaju veli~inu arhive ili biblioteke.

Gr~ki svet Najranije gr~ke arhive zapisane su tzv. „linearnim B“ pismom. To su liste odre|enih artikala. Prona|eno je preko 3 000 plo~ica na Kritu, u gradu Knososu, koji je uni{ten oko 1375. godine pre n.e. Postoje arhive pisane „linearnim B“ pismom i na gr~kom kopnu: u Pilosu (1200 tekstova) i Mikeni (70 tekstova), datirane oko 1200. pre n.e. U Pergamu, u zapadnoj Turskoj, osnovana je biblioteka za vreme Eumenesa II (197-158. pre n.e.). Nalazila se na uzvi{enju, blizu Hrama posve}enog boginji Atini, i sastojala se od ~itaonice, duga~ke 16 m i {iroke 14 m, i od jo{ tri prostorije 13 m duga~ke i izme|u 7–10 m {iroke, u kojima su najverovatnije bile police sa knjigama. Police nisu doticale zidove, ve} je postojao slobodan prostor od

NAPOMENE 1

Br 21:14; Isus 10:13; 1 Car 11:41; 14:19

Crno more

Konstantinopolj

120,000

E I N N S A U PL N D P I

Teba

Hatu{as (Bogazkoj)

Kaspijsko more

12 000+

Kanes

Pergam

Egejsko more

25 000+

200 000

Efes

Atina

12 000 N PLANI

1 200

R

Niniva

Ugarit

Ebla

1 300+

3 000

Kipar

Krit

Asur Mari

A

N

IN

22 000

SIRIJSKA PUSTINJA

Samarija

102

Lahis

22

700 000

3 000

E

Z

A

G

R

O

Sipar

m o r e Aleksandrija

L

Nusi r

Dura Europos

11,000

ga

Rodos

Eufrat

Dur Sarukin (Korsabad) Ti

Knosos 3000+

S r e d o z e m n o

VO

P

Pilos

A E T

60 000

Vavilon

730

Nipur

10 000+

12 000

Uruk

Kumran 885

S

Laga{

Persepolj

30 000

Arsames 13

P

Nil

Rimski svet Rim se prvi put upoznao sa bibliotekama kada je sredinom II veka pre n.e general Emilius Paulus doneo deo knjiga iz gr~ke biblioteke u Rim. Biblioteku Kelsa, u Efesu, osnovao je 110. godine n.e. Tiberije Julije Akvila Polemenus u znak se}anja na svog oca Tiberija Julija Kelsa. Oko 12 000 svitaka sme{teno je u 30 udubljenja. Biblioteka je imala duple zidove da bi za{titila svitke od vlage. Preko 150 papirusa i dokumenata ispisanih na ko`i, vlasni{tvo rimske pe{adijske jedinice poznate kao kohorta, prona|eno je u Dura Europosu (as-Salihiji) u dana{njoj Siriji, na isto~noj granici Rimskog carstva. Datirani su u 256. godinu. Na suprotnom kraju Rimskog carstva, u Vindolandi (^ester-

v

e

oko 50 cm da bi {titio svitke pergamenta od vlage. Ova biblioteka je kasnije prenesena u Aleksandrijsku biblioteku.

li

or

Elefantina

za

m

400 milja

0

3 000+

ki

no

600 km

js

ve

0

si

Cr

archive library 2500–2000 p.n.e. 2500–2000 p.n.e. 2000–1500 p.n.e. 2000–1500 p.n.e. 1500–1000 p.n.e. 1500–1000 p.n.e. Ahetaton (Amarna) 1000–500 p.n.e. 1000–500 p.n.e. 382 500–1 p.n.e. 500–1 p.n.e. 1–500 n.e. 1–500 n.e. Deir el-Medina

er

400+

holm), tvr|avi blizu Hadrijanovog zida u severnoj Engleskoj, prona|eno je 1 900 drvenih plo~ica ispisanih finim mastilom. Zahvaljuju}i infracrvenoj fotografiji danas se mo`e pro~itati velika kolekcija pisama, izve{taja i ra~una.

Samo mali deo anti~ke knji`evnosti Opstanak anti~kih arhiva i biblioteka je u su{tini pitanje sre}e. Arhive koje su sa~uvane generalno sadr`e materijal iz vremena pred samo uni{tenje doti~ne stare arhive. Dokumenti koji se vi{e nisu smatrali va`nim bili su uni{tavani da bi se napravio prostor za nove. Samo jedna desetina dela tri velika gr~ka tragi~ara – Esihila, Sofokla i Euripida – do{lo je do nas. Poznato je da je Menandar, jo{ jedan gr~ki dramski pisac, napisao vi{e od 100 drama, ali je samo jedno njegovo kompletno delo (otkriveno 1955) i veliki broj fragmenata

opstao do danas. Procenjuje se da je oko 90% klasi~ne gr~ke literature nepovratno izgubljeno. Iako su izvori koji se spominju u Bibliji, kao {to je Knjiga ratova Gospodnjih, Knjiga Istinitoga, Knjiga dela Solomonovih i Dnevnik careva izraelskih,1 tako|e nepovratno izgubljeni, sa~uvana je drevna biblioteka koju mi sada znamo pod imenom Biblija. Nema sumnje da su verske vo|e, sve{tenici ili crkveni oci, smatrali njenu poruku i sadr`aj vrednim ~uvanja.

71

SOLOMON (970-930. pre n.e.)

SOLOMON

POSTAJE KRALJ Kako je Davidov sin Solomon (Solomun, 970– 930. pre n.e.) nasledio oca na izraelskom prestolu, po~eo je nemilosrdno uklanjanje svih onih koji bi mogli dovesti u pitanje njegov autoritet. Njegov polubrat Adonija, koji je prethodno poku{ao da preuzme vlast, bio je pogubljen. Avijatara je na mestu prvosve{tenika zamenio Sadok. Uz Solomonovo dopu{tenje, Venija je ubio Joava, Davidovog vojnog zapovednika, a zatim preuzeo njegov polo`aj.

Solomon tra`i mudrost Solomon se popeo u svetili{te na „visini“ , koje je bilo na gori Gavaon. Kada je vra}en od Filistejaca, koji su ga oteli pri napadu na Silom, na tom mestu je postavljen {ator Gospodnji.1 Kada je Solomon prineo hiljadu `rtava paljenica, Gospod mu se javio u snu i rekao mu da zatra`i {ta god `eli.2 Ose}aju}i svoje neiskustvo i teret obaveza, Solomon je tra`io srce razumno da vlada narodom i da raspoznaje dobro i zlo. Zadovoljan odgovorom, Gospod je usli{io njegovu molbu i obe}ao mu dug `ivot, blago, slavu i smrt neprijateljima njegovim.

^ovek mira Solomon je bio ~ovek mira. Njegovo ime je zna~ilo „miroljubiv“ . Pod njegovom vla{}u Izrael je napredovao i sticao nepojmljivo bogatstvo. Knjiga o carevima predstavlja Izrael kao mnogobrojan, sre}an i zadovoljan narod, koji `ivi u sigurnosti: svaka ku}a pod svojom vinovom lozom i maslinom.3

Solomonova spoljna politika Na po~etku svoje vladavine, Solomon je sklopio savez sa Egiptom, o`eniv{i se farao-

Knjige mudrosti SOLOMON KAO PISAC MUDROSNIH KNJIGA

Pisac Knjigâ o carevima bele`i: „I Bog dade mudrost Solomunu i razum vrlo velik i srce prostrano kao pijesak na brijegu morskom. Jer mudrost Solomunova bija{e ve}a od mudrosti svijeh isto~nijeh naroda i od sve mudrosti Misirske.” 9 Pri~a o tome kako je Solomon, izme|u dve `ene koje su polagale na to pravo, odredio pravu majku deteta, prakti~na je demonstracija njegove mudrosti.10 Pisac Knjigâ o carevima pripisuje Solomonu autorstvo tri hiljade poslovica (pri~a) i hiljadu i pet pesama. Interesovao se, tako|e, za biljke, `ivotinje, ptice, reptile i ribe. Neki od spisa koji se obi~no nazivaju Mudrosnim knjigama, a pripisuju se Solomonu su:

NAPOMENE

1 Dn 21:29; 2 Dn 1:5 2 1 Car 3:5 3 1 Car 4:20, 24–25 4 1 Car 9:16 5 1 Car 4:22–23 6 1 Car 9:20–22 7 1 Car 11:28 8 1 Car 5:13–14 9 1 Car 4:29–30 10 1 Car 3:16–28 11 1 Car 8:63 1

PRI~E SOLOMONOVE

Jevrejska knjiga Pri~e Solomonove puna je jezgrovitih, mudrih izreka. Sastoji se zapravo od nekoliko razli~itih zbirki poslovica: G G G G G G G

Solomonove poslovice ~ine jezgro knjige (1:1-22:16)

Jo{ Solomonovih izreka (25:1-29:27), koje je prepisao Jezekija, car Judeje (715-686. pre n.e.)

„Re~i mudroga” (22:17-24:22)

„Dodatne izreke mudroga” (24:23-34) „Re~i Agurove” (30:1-33)

„Re~i Lemuilove” (31:1-9)

„Pohvala vrsnoj `eni” (31:10-31)

Zbirke izrekâ i poslovicâ nastajale su u Mesopotamiji i Egiptu tokom tre}eg milenijuma pre n.e. Zbirka „Re~i mudroga” od posebnog je zna~aja za Pri~e Solomonove. ^esto se upore|uje sa egipatskom zbirkom izreka nazvanom „Amenemopova uputstva”, koja je verovatno napisana oko 1100. godine pre n.e., a sigurno ne posle kraja dvadeset prve dinastije 945. godine pre n.e. „Amenemopovo uputstvo” ima trideset delova i ponekad se, najverovatnije pogre{no, smatra da je tekst Pri~a Solomonovih (22:20) ispravljan po ugledu na njega, kao i da su „Re~i mudroga” podeljene na trideset delova u skladu sa njim. Mogu}e je da su oba dela nastala iz zajedni~kog nasle|a mudrih saveta.

Administrativne oblasti u vreme Solomona Izrael je pod Solomonovom vladavinom do`iveo duboku promenu. Stara plemenska struktura nije bila dovoljna za finansijske zahteve pro{irene dr`ave. Solomon je formirao nove administrativne oblasti, ~esto zanemaruju}i staru teritorijalnu podelu na plemena. Imena namesnikâ ovih oblasti spominju se u ~etvtoj glavi Prve knjige o carevima.

KNJIGA PROPOVEDNIKOVA

Neizvesnog je zna~enja jevrejski naziv ove knjige. Naziv bi mogao da zna~i „propovednik” (na saboru) ili „sakuplja~ izreka” . Za autora se u prvom stihu jednostavno ka`e da je „sin Davidov” . Naravno da autorova velika dela i njegova izjava u 2:7 da je imao vi{e goveda i ovaca nego niko u Jerusalimu pre njega, odgovara Solomonu, koji je pri osve}enju Hrama u Jerusalimu na `rtvu prineo 22 000 volova i 120 000 ovaca.11 PESMA NAD PESMAMA

Solomonovo interesovanje za prirodu izra`eno je mnogim slikama iz prirode u erotskoj knjizi „Pesma nad pesmama” : na primer, „Ja sam ru`a Saronska, ljiljan u dolu” (Pnp 2:1). Ovo delo se u prvom stihu pripisuje Solomonu.

LEVO:

Silom je bio va`an religiozni i administrativni centar u vreme prvosve{tenika Samuila. Pre nego {to je preme{ten na goru Gavaon, tu se nalazio {ator Gospodnji.

OSTALE MUDROSNE KNJIGE

Knjigu o Jovu je te{ko vremenski i prostorno locirati. Izvesno je da Jov i njegovi te{itelji nisu Jevreji i da Jovov na~in `ivota odgovara epohi patrijarahâ . Knjiga preispituje ve~no i va`no pitanje: za{to pravednik strada?

72

DESNO: Kao Solomon, i drugi vladari na Bliskom istoku koristili su drvenu gra|u iz Libana. Na ovom kamenom reljefu, radnici asirskog kralja Sargona (722-705. pre n.e.) prikazani su kako prenose drvenu gra|u preko mora. Korsabad, Irak.

0

60 km

A R A M

40 milja

0

Dan

15 J o rd a n

A S U R

T I R

)

N E F T A Ahim L I as ( M

Tir

GESUR

INA A N IL P L A RM K

G a l i l e j a

Genisaretsko jezero

Vana, Husajev sin (16)

NAFOT-DOR Ben-Ahinadav (11) Megidon

ISAHAR Josafat (17)

Ramot Galadski

SAMARIJS

Ben-Deker (9)

Manajim

AMON

Vetilj

Hevron

J U D E J A

A PUS TINJA

VENIJAMIN Simej (18) Jerusalim

JUDEJSK

Gezer Makas

JUD E B R DJ S K A A

I

T

E S e J f e l a

F I L I S

Gaza

A

Solomonova vladavina

V E T IRLDJ SAK A B

Salvim

Gat

RD KA B

G A Ahinad L A D av (14)

Kana

Jordan

JSKE VU E EL ANIN PL

G Vet San Tanah Bana, Ahiludov sin (12) Ofer Avel-Meola Sohot JEFREMOVA Ben-Esed PLANINSKA ZEMLJA (10) Ben-Ur (8)

A R G O V

Ben-Gaver (13)

Mrtvo more

novom k}erkom. Verovatno je re~ o faraonu Siamonu (Siamun) (979–960. pre n.e.), iz slabe dvadeset prve dinastije. On je napao i spalio hananski grad Gezer, pobio stanovnike i poklonio ga kao svadbeni dar svojoj k}erki, usput daju}i Solomonu skroman dodatak u teritoriji.4 Nepoznato je {ta je izazvalo ovu intervenciju Egip}ana. Mogu}e je da su se nakon Davidove smrti nadali povratku u Palestinu, ali nai{av{i na silu sna`niju nego {to su o~ekivali procenili su da je mudrije sklopiti mir. Solomon je na{ao vrednog saveznika u Hiramu, kralju feni~anskog grada Tira, u Libanu. Hiram je Solomonu dao kedrovo i drugo drvo za njegove gra|evinske projekte, a Solomon mu je za uzvrat slao maslinovo ulje. Solomon je dao Hiramu dvadeset gradova u predelu Galileje, koji su bili naseljeni prete`no ne-Izraelcima. Hiram time nije bio odu{evljen, nazvav{i ih Kabul ({to zna~i „bezvredan“ ). Solomon je kasnije vratio te gradove pod svoju vlast.

G A D

Gever (19) Aroir

M O A V

Dnevne potrebe za Solomonov dvor iznosile su ~etiri tone finog i osam tona krupnog bra{na, trideset volova, stotinu ovaca, kao i jeleni, srne, divokoze i razli~ita `ivina.5 Za razliku od Davida, Solomon nije pokretao osvaja~ke pohode. Tro{kovi i prihodi nisu rasli proprcionalno, pa je zato Solomon nametnuo te`ak porez, reorganizovao i podelio zemlju na dvanaest administrativnih okruga, a svaki okrug je imao svoga namesnika. Okrug je bio obavezan da snabdeva dvor jedan mesec u godini. Iako su se u nekim slu~ajevima ove oblasti poklapale sa teritorijama plemenâ, ~e{}e su ove granice bile zanemarivane. Hananejske teritorije su, tako|e, bile uklju~ene, jer je Solomon odlu~io da temeljnije integri{e hananejsku populaciju u svoje carstvo. Mo`da je i Judeja imala svog namesnika sa obavezom da skuplja prihode.

Prinudni rad Stanovni{tvo koje je `ivelo na teritoriji Solomonovog carstva, a nije bilo izraelskog porekla, bilo je du`no da „pla}a danak u roblju“ 6. Tako je Solomon imao 70 000 nosilaca i 80 000 kamenorezaca u planini (1 Car 5:15). Izraelci su tako|e imali obavezu prinudnog rada7. Na primer, 30 000 ljudi je poslano u Liban da se~e drva, provode}i jedan mesec tamo, a dva meseca kod ku}e.8 Upravo je ovaj prisilan rad, toliko omrznut, bio glavni ~inilac raspada Solomonovog carstva, i to odmah nakon njegove smrti.

73

SOLOMONOV

HRAM

(967-960. pre n.e.)

SOLOMON

GRADI HRAM Davidu, Solomonovom ocu, Gospod je zabranio da gradi Hram u Jerusalimu, „jer si ratnik i krv si proljevao“ (1 Dn 28:3). Zbog toga je taj zadatak pripao Solomonu. Izgradnja Hrama Gospodnjeg je po~ela u ~etvrtoj godini njegove vladavine (967. pre n.e.) i trajala je sedam godina. Hram je detaljno opisan u Prvoj knjizi o carevima (1 Car 6:1–10, 14–38) i Drugoj knjizi dnevnika (2 Dn 3:3–17). Bio je {ezdeset lakata dug, dvadeset {irok i trideset visok (27 m du`ine, 9 m {irine i 13.5 m visine). Sagra|en je od kamena i sastavljen iz tri dela: G Trem, dvori{te. G Glavna odaja ili Svetinja. G Unutra{nje svetili{te, poznato kao najsvetije mesto ili

Svetinja nad svetinjama. Ovde je bio sme{ten Kov~eg zaveta, u kome su se nalazile plo~e na kojima je ispisano Deset Bo`ijih zapovesti. Sa desne strane i iza sâmog Hrama, Solomon je sagradio tri ostave ili sporedne prostorije. U njima su se kasnije nalazile oru`arnica, riznica i biblioteka. Sa leve i desne strane trema, Solomon je postavio dva bronzana stuba: desni je nazvao Jahin, a levi Voas. Bili su visoki osamnaest lakata (oko 8 m), sa kapitelima visokim pet lakata (oko 2 m). Solomon je oblo`io unutra{nje zidove kedrovima iz Libana. Kedrovi iz libanskih planina su u Starom veku bili ~esto kori{}en izvor drveta i drvene gra|e.

Zlato cara Solomona Solomon je oblo`io zlatom ~itavu unutra{njost Hrama, uklju~uju}i zidove i pod. Svakako da mu zlata nije nedostajalo. Godi{nji prihod zlata, po svedo~anstvu Prve knjige o carevima 10:14, bio je 666 talanata (oko 23 tone), a prilikom posete, carica Save (Jemen) na poklon mu je donela 120 talanata (oko 4 tone). Jedan od izvora zlata bio je Ofir, koji se verovatno nalazio u zapadnoj Arabiji ili u oblastima bogatim zlatom severno od Vadi Bi{a, ili izme|u Meke i Medine. U vezi sa tim, na jevrejskom ostrakonu (arheolo{ki komad keramike) prona|enom u Tel Kazilu, u blizini dana{njeg Tel Aviva, koji je datiran u prvu polovinu osamnaestog veka pre n.e., pi{e: „ofirsko zlato za Vet Oron, 30 sikala.“ Solomon je posedovao ogromnu koli~inu zlata, ali nije po tome bio jedini u Starom svetu. Egipatski hramovi su nekada bili poplo~ani zlatom. Na nekim mestima i danas se mogu videti udubljenja koja su pridr`avala spojeve zlatnih plo~a. Poznato je da su hramovi faraona Tutmosa III (1479–1425. pre n.e.), Ramzesa II (1279–1213. pre n.e.) i Ramzesa III (1184–1153. pre

74

n.e.) bili poplo~ani zlatom. Sli~na praksa je bila poznata i u Mesopatamiji, uzimaju}i u obzir Entemenu, kralja Laga{a (oko 2400. pre n.e.) i kraljeve Asirije Asarhadona (681–669. pre n.e.) i Asurbanipala (669–627. pre n.e.). Potvr|eno je da je jo{ ve}a koli~ina zlata postojala u Starom svetu. Pitije, kralj Lidije, dao je persijskom kralju Kserksu (486–465. pre n.e.) 3 993 000 zlatnih nov~i}a, koji su bili te{ki oko 61.5 tonu. Rimski car Trajan (98–117. n.e.) uzeo je od Da~ana (dana{nja Rumunija) najmanje 4394 tone zlata. Britanske rezerve zlata za 2005. godinu iznosile su samo 320 tona. Interesantno je da je u Egiptu, faraon Osorkon (924– 889. pre n.e.), skoro Solomonov savremenik, u ranim godinama svoje vladavine bio poznat po najve}oj donaciji zlata egipatskim hramovima, koja se procenjuje ne oko 18 tona. Sveukupno, poklonio je oko 383 tone plemenitih metala egipatskim hramovima. Osorkonov otac bio je [o{enk (945–924. pre n.e.). On se ~esto identifikuje sa Sisakom, koji je napao Judeju u petoj godini vladavine Solomonovog sina Rovoama (926. pre n.e.). On je oteo deo blaga iz Hrama Gospodnjeg i iz carske palate, uklju~uju}i i zlatne {titove koje je napravio Solomon.1 Prema tome, mogu}e je da se Solomonovo zlato poslednji put spominje kada se govori o Osorkonovim velikodu{nim darovima egipatskim hramovima. Niko ne zna {ta se sa tim zlatom desilo kasnije.

Oprema i posu|e Hrama U Prvoj knjizi o carevima (7:23–26) ~itamo o ogromnoj okrugloj cisterni za vodu, napravljenoj od bronze, koja je slu`ila za ritualno pranje. Bila je poznata pod imenom „more“ . Stajala je na dvanaest bronzanih volova, po tri okrenuta prema svakoj od ~etiri strane sveta. Imala je 10 lakata (4.6 m) u pre~niku i kapacitet od pribli`no 44 000 litara. U Amatusu na Kipru, 10 km isto~no od Limasola, prona|ene su dve velike kamene posude za ritualno pranje. Jedna od njih je 1856. godine odnesena u muzej Luvr u Parizu. Druga, koja je u lo{ijem stanju, jo{ uvek se nalazi na lokalitetu gde je prona|ena. Posuda koja se nalazi u Luvru ima pre~nik od 3.19 m. Me|u posu|em Solomonovog hrama bilo je deset pokretnih bronzanih postolja sa to~kovima. Na njima su bili postavljeni bronzani umivaonici, svaki zapremine oko 880 litara (230 galona). U mestu Magido, u severnom Izraelu, prona|eno je postolje visoko 10 cm, Bronzano postolje sa to~kovima za umivaonik, iz dvanaestog ili trinaestog veka pre n.e. Scena prikazuje svira~e harfe. Poti~e sa Kipra.

NAPOMENE

1 Car 14:25 2 2 Car 25:9 3 1 Car 7:42 4 Dan 5:2-3 1

datirano u 1050–1000. godinu pre n.e. Sli~na postolja, datirana u dvanaesti vek pre n.e., od kojih neka jo{ uvek imaju to~kove, prona|ena su na nekoliko lokaliteta na Kipru. Uz bronzane, tu su i zlatni predmeti, kao i zlatni oltar, sto, sve}njaci i posude. Ipak, iz biblijske perspektive veli~anstvenost Hrama nije bila njegova glavna odlika, va`nije je bilo o~igledno prisustvo Boga u njemu. „Tada se napuni oblaka dom Gospodnji, te ne mogahu sve{tenici stajati da slu`e od oblaka, jer se slave Gospodnje napuni dom Bo`ji.“ (2 Dn 5:13–14)

Sudbina Solomonovog hrama Komandir vavilonske vojske Nevuzardan, zapalio je 586. godine pre n.e. Hram Gospodnji2 u Jerusalimu.

Nije prona|en nikakav trag o tome, iako neki tvrde da nar od slonova~e, koji se misteriozno pojavio na berzi antikviteta 1979. godine sa natpisom „(vlasni{tvo) doma (Gospodnjeg), posve}eno za sve{tenike“ , predstavlja dr`a~ od slonove kosti koji je ukra{avao skiptar sve{tenika na visokom polo`aju u Hramu. Trebalo bi napomenuti da su izraelski stru~njaci za antikvitete izjavili da je nar falsifikat, ali ovo mi{ljenje nije op{teprihva}eno. Kao ukrasni motiv, nar se vi{e puta spominje u opisu Hrama.3 Kasniji gra|evinski radovi, naro~ito za vreme kralja Iroda, obrisali su sve tragove Solomonovog hrama.

Vavilonska vojska slomila je bronzane stubove, postolja na to~kovima i bronzano „more“ , i odnela bronzu u Vavilon. Bronza, zlato i srebro iz Hrama bez sumnje su iskori{}eni u druge svrhe, iako se na Valtasarovoj gozbi (539. pre n.e.) pilo iz zlatnih i srebrnih pehara iz jerusalimskog Hrama.4

Mogu}a rekonstrukcija Solomonovog hrama i palate u Jerusalimu. Presek Hrama pokazuje da je bio podeljen na tri dela: 1) trem (dvori{te), 2) glavna odaja (Svetinja), 3) unutra{nje svetili{te (Svetinja nad svetinjama), gde je ~uvan Kov~eg zaveta. Napolju, u dvori{tu, mogu se videti ogromna okrugla cisterna za vodu poznata kao „more” i pokretni umivaonici na postoljima sa to~kovima.

SOLOMONOVA

TRGOVINA

(970-930. pre n.e.)

Prva i Druga knjiga o carevima i Prva i Druga knjiga dnevnika opisuju Solomonovu vladavinu kao „zlatno doba“ , kada je cvetala trgovina i bogatstvo pristizalo u zemlju. Neko bi odbacio ove tvrdnje kao preuveli~avanja ili ~ak kao potpune izmi{ljotine, ali gledano u {irem kontekstu me|unarodnih trgovinskih odnosa postoje dokazi koji im idu u prilog.

Trgovina preko Crvenog mora Solomon je imao flotu trgova~kih brodova, koji su poslovali zajedno sa brodovima Hirama, kralja Tira. „Jedanput u tri godine vra}ahu se la|e Tarsiske donose}i zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.“ (1 Car 10:22). Ova flota je bila sme{tena u Esion-Gaveru, verovatno Tel el Kalifu na severnom kraju Akabskog zaliva.1 Poslednja stvar na ovom spisku trgovine bila je predmet velike debate. Tradicionalno je prevo|ena kao „paun“ , koji prirodno `ivi u ju`noj Indiji. Ipak, moderna nauka radije prevodi originalni termin kao „pavijan“ , jer vodi poreklo od egipatske re~i. Egipatska kraljica Hatsep{ut (1479–1457. pre n.e.) poslala je trgova~ku ekspediciju u Punt (isto~ni Sudan do Crvenog mora i delovi Eritreje). Me|u razli~itim vrstama koje `ive u Puntu, nalaze se i majmuni i pavijani, {to je prikazano na reljefima u Deir el-Bahriju u Egiptu. Mogu}e je zna~i da je mnogo vekova posle toga Solomon dobijao ista stvorenja sa istog mesta. Solomon je, tako|e, koristio flotu da nabavlja zlato iz Ofira.

Trgovina na drugim mestima

Solomonovi brodovi su plovili i u Tarsis.2 Ova re~ verovatno zna~i „rafinerija“ i odnosi se na dolinu Gvadalkivir u ju`noj [paniji ili na ostrvo Sardiniju. Solomon je uvozio konje iz Egipta i Kevea, ranije Kilikija, sada ^ukurova ravnica u severoisto~noj Turskoj. Kilikija je bila poznata u anti~kom svetu po dobrim konjima. Cena konja od 150 srebrnih sikala3 mo`e se uporediti sa cenom konja od 200 sikala u sirijskoj luci Ugarit u trinaestom veku pre n.e.

Carica Savska Najpoznatiji Solomonov posetilac bila je carica Savska (dana{nji Jemen).4 Savska dr`ava, koja je obuhvatala grad Marib i okolinu, napredovala je i bivala sve bogatija kori{}enjem sistema za navodnjavanje zemlji{ta i izvozom tamjana i miri{ljave smole zvane miro. Carica Savska bila je odu{evljena onime {to je videla: „Ali ne htjeh vjerovati {to se govora{e dokle ne do|em i vidim svojim o~ima; a gle, ni pola mi nije kazano, tvoja mudrost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu{ala.“ (1 Car 10:7). Motiv za cari~inu neobi~nu posetu mo`da je bilo i ne{to drugo osim da Solomonu postavi te{ka pitanja.5 Mo`da su u prvom planu bili ekonomski problemi. Mo`da je dolazak Solomonove flote na ju`ni kraj Crvenog mora predstavljalo pretnju za trgovce tamjanom i mirom iz njenog carstva, pa je njena misija bila da svojim {armom postigne dogovor sa Solomonom. Pa ipak, tako duga~ko putovanje vladara nije bez istorijskog presedana. Hetitski princ Hi{mi-[aruma posetio je, na primer, Egipat u trinaestom veku pre n.e. 76

Solomonova razgranata trgovina zna~ajno je pove}avala nacionalno bogatstvo. Preuveli~aju}i, pisac Prve knjige o carevima bele`i: „I u~ini car, te u Jerusalimu bija{e srebra kao kamenja, a kedrovijeh drva kao divljih smokava koje rastu po polju.“ (1 Car 10:27)

Arheolo{ki dokazi Dokazi koje smo do sada izneli o Solomonu prikupljeni su iz okolnih zemalja i od ljudi koji nisu uvek bili njegovi savremenici. Postoji jedan primer koji se mo`e ponuditi kao direktni dokaz Solomonove vladavine, iako bi trebalo napomeniti da ga neki datiraju u kasniji period. Prva knjiga o carevima6 bele`i da je Solomon koristio prisilan rad pri izgradnji Hrama, svoje palate, zidina oko Jerusalima i gradova Asor, Megidon i Gezer. Prona|eni ostaci gradskih kapija Asora, Megidaona i Gezera sli~ni su u pogledu dimenzija i trodelne strukture, {to ukazuje da je kori{}en zajedni~ki nacrt.

Solomonova nepromi{ljenost U poznom periodu Solomonove vladavine duge ~etrdeset godina, Izrael su oslabili Adad Idumejac (uz pomo} Egipta) i Rezon, koji je preuzeo kontrolu nad Damaskom.7 Zabele`eno je da je Solomon imao ne manje od 700 `ena i 300 konkubina, od kojih mnoge nisu bile Izraelke, pa je Gospodnje zapovesti date Mojsiju prekr{io po dva osnova.8 Solomonov harem, iako mnogobrojan i po standardima toga vremena, nije bio izuzetak. U Egiptu, Ramzes II (1279–1213. pre n.e.) je imao 100 sinova i 100 k}eri. Kada je pobegao pred Aleksandrom Velikim, persijski kralj Darije III (336–220. pre n.e.) izgubio je 329 konkubina. Da bi njegove `ene mogle da po{tuju svoje bogove, Solomon je bez dozvole gradio svetili{ta.9 Po biblijskim piscima, ovo je izazvalo Gospodnji gnev i pokrenulo lanac doga|aja koji su doveli do podele Solomonovog carstva na dva dela. Nikada vi{e svih dvanaest plemena nije imalo jednog vladara.

Ekspedicija koju je poslala egipatska kraljica Hatsep{ut (1479-1457. pre n.e.) pregleda drvo sa mirisnom smolom mirôm, u zemlji Punu, dana{nji isto~ni Sudan ili Eritreja. Hram-grobnica kraljice Hatsep{ut, Deir elBahri, Egipat.

Solomonova trgovina Za vreme Solomonove vladavine izraelska trgovina se zna~ajno pro{irila. Ostvareni su kontakti sa Kilikijom (jugoisto~na Turska), zemljama oko Crvenog mora i Tarsisom (mo`da ju`na [panija). Njegov najpoznatiji posetilac, carica Savska, doputovala je iz zemlje koja je bila na mestu dana{njeg Jemena.

KEVEH (KILIKIJA) Tig

Tars

ar

S Tarsis J. [panija/Sardinija

Euf

at

r

Sredozemno more Megidon Tel-Kasil Gezer

E G I P A T

S I R I J S K A P U S T I N J A

Asor

Asor

Jo rd a n

Tir

S

Jerusalim

Megidon

i za liv

Esion Gaver

bsk

0

Aka

0

S

400 km 300 milja

Ni l

Gezer

metara jardi

Deir el-Bahri Uporedni planovi gradskih kapija Asora, Magidaon i Gezera.

n o v e C r m

e o r

O F I R ?

NAPOMENA

1 Car 9:26 2 Dn 9:21 3 1 Car 10:29 4 1 Car 10:1–13; 2 Dn 9:1–12; Mt 12:42 5 1 Car 10:1 6 1 Car 9:15 7 1 Car 11:14–25 8 1 Car 11:1–10; Ponz 17:17; Izl 34:15–16 9 1 Car 11:7–8 1 2

P U N T

Marib

S A V A

77

PODELA

CARSTVA

(930. pre n.e.)

obredni centri 0

30 milja

Jordan

0

. PL MIL R

Prorok Gospodnji Semej je spre~io gra|anski rat. Severna plemena pod Jerovoamom osnovala su svoje carstvo, koje je nazvano Izrael, iako ga je, pomalo zbunjuju}e, prorok Osija nazivao „Jefrem“ (po vode}em plemenu), a prorok Amos „dom Josifov“ (Am 5:6). Jerovoam je shvatio kakvu mo} i uticaj za njegovo poletno carstvo mo`e imati Hram u Jerusalimu. Ako na tom mestu narod treba da prinosi `rtve, onda }e ponovo pokloniti svoje poverenje Rovoamu, a njega }e ubiti. On je to poku{ao da re{i stvaranjem novih religioznih centara. Zlatna telad su bila postavljena u Vetilju i Danu, izabrani su sve{tenici koji nisu Leviti i uveden je novi verski kalendar. Ovo su bili gresi Jerovoama, sina Navatovog, koje su zapamtile naredne generacije. Sa ta~ke gledi{ta biblijskih pisaca, od sâmog Jerovoamovog stupanja na presto na severnom kraljevstvu je bila kletva Bo`ija. Bilo je samo pitanje momenta kada }e ovaj narod biti prognan. Izraelu je nedostajala stabilnost koja je u celini karakterisala njegovog ju`nog suseda, Judu. Dok su Davidovi potomci vladali Judejom u neprekinutom nizu, ovo nije

78

Genisaretsko jezero

I Z R A E L

JSKE VU E EL ANIN PL

Razli~iti putevi Izraela i Judeje

G a l i l e j a

Podela carstva (Izrael i Judeja) Posle Solomonove smrti 930. pre n.e., carstvo je podeljeno. Na severu, ~iji je centar vremenom postala Samarija, osnovano je Izraelsko carstvo. Njime je vladao niz kratkotrajnih dinastija. Na jugu, oko Jerusalima, bilo je Judejsko carstvo, kojim je vladao neprekinuti niz Davidovih potomaka.

G

Kana

Sihem

Jordan

Tirsa

Samarija

VETILJSKA BRDA

JUDEJSK A PUS

J U D E J A

TINJ A

Jerusalim JUD E BRD JSKA A

F I L I S

T

E

J A S e f e l a

Vetilj

Prostiranje teritorija Kada se deset plemena odvojilo, ostala su samo Judino i Venijaminovo pleme da nastave Davidovo carstvo u Jerusalimu, iako im je verovatno bilo priklju~eno i Simonovo pleme, jer ga je Judino teritorijalno okru`ivalo. Izraelci su se vratili podeli koja je postojala u Davidovo vreme, po kojoj su „Izrael“ i „Judeja“ brojani odvojeno. Ova podela je mo`da bila neizbe`na jer je, do Davidovog osvajanja,5 Jerusalim bio centar enklave naseljene Jevusejima.

Dan (Tel el-Kadi)

40 km

KA

Solomonova vladavina nije bila „zlatno doba“ za sve njegove podanike.1 Porezi koje je narod pla}ao za njegove gra|evinske projekte, rasko{ni dvor2 i prisilan rad,3 podsticali su nezadovoljstvo. Mnogi su borca protiv takvog stanja4 videli u izvesnom Jerovoamu, sinu Navatovom. Jerovoama je Solomon ranije postavio da nadgleda sve koji su ispunjavali obavezu prisilnog rada u domu Josifovom. Prorok Ahija je preuranjeno objavio da }e Jerovoam biti car, pa je zbog toga do Solomonove smrti morao da prona|e uto~i{te u Egiptu. Solomonov naslednik, Rovoam, drsko je odbacio savet starijih u korist saveta mla|i ljudi koji su ga okru`ivali. Njegove re~i: „Otac je moj metnuo na vas te`ak jaram, a ja }u jo{ dometnuti na va{ jaram; otac vas je moj {ibao bi~evima, a ja }u vas {ibati bodljivim bi~evima“ (1 Car 12:11), te{ko da su mu mogle pomo}i da ga podanici zavole. Kada je Rovoam ponovo odbio njihove zahteve, deset severnih plemena okupilo se oko Jerovoama, okrenuv{i le|a Rovoamu i domu Davidovom. „Kakav dio mi imamo sa Davidom? nemamo na{ljedstva, sa sinom Jesejevijem. U {atore svoje, Izrailju! a ti, Davide, sad gledaj svoju ku}u“ (1 Car 12:16). Ove re~i deset severnih plemena Izraela bile su signal koji je doveo do podela carstva 930. pre n.e.

Mrtvo more

bio slu~aj u Izraelu sastavljenom od deset plemena. Vasa, Zimrije, Amrije, Juj, Salum, Menajim, Fakija i Osija bili su uzurpatori. Pored toga, severno Izraelsko carstvo imalo je vi{e prestonica: prvo Sihem, zatim Tirsu i kona~no Samariju6

„Visine“ u Danu (Tel el-Kadi)

„@rtvenik na visinama” u Danu Kada su u sloju IVA prona|eni ostaci Jerovoamovog kultnog mesta u Danu (Tel el-Kadi), nije bilo ni traga od zlatnog teleta, {to uop{te ne iznena|uje. Ipak, osamnaest metara duga kamena konstrukcija, ukra{ena reljefom, mo`da je ostatak „svetili{ta“ . Prona|ene su tri ostave, a u jednoj od njih dva }upa kapaciteta od preko 300 litara, ukra{ena reljefno izra|enim zmijama. U dvori{tu su se videli tragovi `rtvenika i polomljena kadionica. Prona|en je i isu{en bazen, gde je verovatno skladi{tena voda za ritualnu upotrebu.

NAPOMENA

1 Car 4:24–25 2 1 Car 4:22–23 3 1 Car 5:13–17 4 1 Car 11:28 5 2 Sam 5:6–8; 24:9 6 1 Car 12:25; 15:33; 16:24 7 1 Car 22:51; 2 Car 3:1 8 1 Car 15:23 9 2 Car 15:5 1

Hronologija careva Izraela I Judeje

Saul: 1050-1010. pre n.e.

Da bi se umanjila konfuzija

David: 1010–970.

Solomon: 970–930.

Jerovoam I: 930–909. Nadav: 909–908. Vasa: 908–886.

Rovoam: 930–913. Avijam: 913–910. Asa: 910–869.

Ila: 886–885.

Tivnija: 885–880. Amrije: 880–873. Ahav: 873–853. Ohozija: 853–852. Joram: 852–841. Juj: 841–813.

Josafat: 869–848. Joram: 848–841. Ohozija: 841. Gotolija: 841–835. Joas: 835–796.

Amasija: 796–767.

Jerovoam II: 781–753.

Zaharija: 753. Salum: 752. Menajim: 752–741. Fakija: 741–739. Fekaj: 739–731. Osija: 731–722.

PAD SAMARIJE 722.

Azarija (Ozija): 767–740.

Jotam: 740–735. Ahaz: 735–715. Jezekija: 715–686.

Manasija: 686–641. Ujedinjena monarhija Izrael

Prva i Druga knjiga o carevima bele`i detalje iz istorije severnog, Izraelskog carstva do progonstva u Asiriju 722. pre n.e. i ju`nog, Judejskog carstva, sa centrom u Jerusalimu, sve do vavilonskog ropstva 586. pre n.e. Kako se govori ~as o Izraelu, ~as o Judeji, poku{a}emo, da bismo izbegli konfuziju, o njihovim povestima da govorimo odvojeno. Postoje u njima identi~na ili vrlo sli~na imena, kao Joram iz Judeje i Joram iz Izraela ili Joas iz Judeje i Joas iz Izraela. Ponekad su razli~ita imena kori{}ena za istog cara, na primer Ozija ili Azarija iz Judeje. Na sre}u, Ohozija iz Izraela i Ohozija iz Judeje nisu bili savremenici.

Sinhronizacija

Joahaz: 813–798. Joas: 798–781.

Hronika podeljenih carstavâ (930-586. pre n.e.)

Amon: 641–639. Josija: 639–609.

Judeja Joahaz: 609. Joakim: 609–598. Joahin: 598–597. Sedekija: 597–586. PAD JERUSALIMA 586.

^ak i pri povr{nom ~itanju mo`e se primetiti da Knjige o carevima sadr`i obilje podataka koji bi trebalo da nam omogu}e stvaranje detaljne hronologije. Izraelski carevi i vreme njihove vladavine ~esto je dovo|eno u vezu sa ekvivalentnim periodima i carevima u Judeji. Na primer: „Godine petnaeste carovanja Amasije sina Joasova nad Judom, zacari se Jerovoam sin Joasov nad Izrailjem u Samariji” (2 Car 14:23). Ovo se naziva sinhronizam. Na`alost, ovi sinhronizmi daleko od toga da poma`u povezivanju ove dve hronologije, ve} jo{ vi{e podvla~e razli~itosti i dodatno komplikuju stvar.

Nezavisna ta~ka gledi{ta

Nesumnjivo da bi od velike va`nosti bila ta~ka gledi{ta koja bi se nalazila izvan ovih teritorija, ta~nije odre|ena istorijska svedo~anstva iz neke druge dr`ave tog doba. Ovo omogu}ava hronologija Asirije. Tamo su godine nazivane prema vladaru i njegovim zna~ajnim ~inovnicima (koji se zovu eponimima), obi~no po ustaljenom obrascu. Fiksirana ta~ka na ovim listama je solarna eklipsa tokom eponimata Bur-sagale za vreme vladavine Asur-dana III cara u Asiriji, koja se precizno mo`e datirati: 15. jun 763. pre n.e. Ovo nam omogu}ava da odredimo godine vladavine asirskih careva od 910. godine pre n.e. nadalje.

Razli~ito ra~unanje

Izme|u vladavine Ahava i Juja u Bibliji je sme{tena dvogodi{nja vladavina Ohozije i dvanaest godina Joramove7 vladavine, {to ~ini period od ~etrnaest godina. Ali, kako je Ahav umro 853. pre n.e.,

naposredno nakon {to je bio u kontaktu sa asirskim kraljem Salmanazarom III, {este godine njegove vladavine, a Juj stupio na presto i platio porez osamnaeste godine Salmanazarove vladavine (841. pre n.e.), to je samo dvanaest godina. Mogu}e obja{njenje je da su u stara vremena delove godine ra~inali kao cele godine. Ovde imamo jednu punu godinu plus jedanaest punih godina i to je tra`enih dvanaest. Celokupna slika, ipak, nije tako jednostavna. Izrael i Judeja su koristili razli~ite metode ra~unanja godina. Izrael je sledio egipatsku praksu i po~etak godine careve vladavine bio je dan njegovog stupanja na presto. Slede}i asirsku praksu, u Judeji su prvu godinu careve vladavine ra~unali od po~etka Nove godine posle ustoli~enja. Period izme|u stupanja na presto i kraja kalendarske godine ponekad se nazivao „godina dolaska” . Ovaj metod se upotebljavao do ranog osmog veka pre n.e., kada je u Judeji usvojen drugi metod. U slu~aju da ovo nije dovoljno, treba imati u vidu i ~injenicu da su u upotrebi bila dva kalendara: po jednom godina po~inje u prole}e, a po drugom u jesen!

Zajedni~ka vladavina

U knjigama o carevima postoje nagove{taji zajedni~ke vladavine o~eva i sinova: „Pete godine carovanja Jorama sina Ahavova nad Izrailjem, kad Josafat bje{e car Judin, po~e carovati Joram sin Josafatov car Judin” (2 Car 8:16). Joram, dakle, postaje car jo{ dok mu je otac `iv, {to se naziva „koregentstvo” tj. zajedni~ka vladavina. Preostale nejasno}e u podacima re{avaju se pretpostavkom brojnih drugih zajedni~kih vladavina. Neke od njih imaju politi~ki smisao, kao u slu~aju Josafata, cara Judeje, koji je postao koregent kada je njegov otac Asa oboleo od bolesti stopala,8 ili Jotama, cara Judeje, koji je postao koregent 752. pre n.e. kada je njegovog oca Oziju (Azariju) obuzela ozbiljna ko`na bolest, tradicionalno, ali anahrono, prevedena kao „guba”.9)

U perspektivi

Kada se svi navedeni faktori uzmu u obzir, hronolo{ka shema je 99% pouzdana. Za preostale probleme koji i pored ovoga ostaju nerazja{njeni, dodatni faktori su u igri. Ne treba isklju~iti ni prepravljanje starozavetnog teksta (kao u stihu 2 Car 17:1, u kojem umesto „dvanaeste” treba da ~itamo „~etvrte”), ali, uzimaju}i u obzir izvanredno stanje podataka, to je malo verovatno.

79

SUSEDI IZRAELA I JUDEJE DAVIDOVO I SOLOMONOVO

ZAVE{TANJE Pod Davidovom vladavinom, Izrael je porazio ve}inu, ali ne i sve susedne narode. Na severu, Hiram iz Tira i drugi feni~anski kraljevi vladali su mediteranskom obalom sve do teritorije dana{njeg Libana. Dalje na jug mediteranskom obalom, Filisteji su zadr`ali svoju nezavisnost. Na istok, preko reke Jordan i na jugoistok do Mrtvog mora, David je osvojio Amon, Moav i Edom. Posle poraza Adad-Ezera, cara Sovskog, David je izgleda preuzeo kontrolu nad teritorijom dana{nje Sirije, do reke Eufrat. Ipak, posle Solomonove smrti ovi krajevi su ponovo stekli svoju nezavisnost.

Amon Centar Amonskog kraljevstva bio je u velikoj tvr|avi Ravat Amon (sada Aman, glavni grad Jordana). Amonci su bili potomci Ven-Amija, sina Avraamovog ne}aka i njegove mla|e k}eri.1 Oblast na zapadu, koja se prostire izme|u reka Javok i Arnon, naseljavali su Amoriti.

Moav Centar moavskog kraljevstva bio je plato izme|u 500 metara duboke klisure reke Arnon i potoka Zared, isto~no od Mrtvog mora. Glavni grad je bio Kir-Araset, sada impresivno utvr|enje Kerak. Prostor severno od reke Arnon nazvan je Mi{or ili Moavska ravnica. Moavci su bili potomci Lota i njegove starije k}eri. Ruta, prababa Davidova, bila je Moavka. Moav je bio zna~ajan po uzgoju ovaca. Bili su obavezni da Izraelu daju godi{nje sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova sa runom.2

Edom (Idumeja) Edomci su bili potomci Jakovljevog starijeg brata, Isava. Naseljavali su teritoriju ju`no od Mrtvog mora i jugozapadno od potoka Zared. Brdovita oblast bila je poznata i kao planina Sir, {to zna~i „rutav“ , jer je bila prekrivena gustim `bunastim {umama. Ona je obuhvatala i Edomsku pustinju, veliku depresiju koja povezuje Mrtvo more sa Crvenim morem. Njen glavni grad Sela mo`da je isto {to i Petra, u kamenu isklesana prestonica navatejskih Arapa, koja je kasnije postala poznata kao „crvena ru`a“ .

Ju`no do Crvenog mora Ju`no od Gaze i Virsaveje, pa na istok do ju`ne obale Mrtvog mora, prostirala se pusto{ zvana Sin. Ova ogromna teritorija obrazuje severni produ`etak Sinajske pustinje. Ovde godi{nje padne manje od 200 mm padavina, {to je nepogodno za gajenje biljnih vrsta. Pored Edoma, ovo je oblast nad kojom je Judeja imala izvesnu kontrolu. Luke Esion Gaver (mo`da Tel el-Kalifa) i Elat, u Akabskom zalivu, omogu}avale su Judeji pristup Crvenom moru, a samim tim i unosniju trgovinu.3

Filisteji ^etiri od pet filistejskih gradova – Ekron, Azot, Askalon i Gaza, ostali su nezavisni od izraelske ili judejske vladavine. Samo je Gat pao pod judejsku vlast.

80

Liban (Livan) Brda severne Galileje razdvojena su od libanskog planinskog venca dubokom klisurom reke Litani, koja se nekoliko kilometara ju`no od Tira uliva u Sredozemno more. Planine, visoke do 3 088 m i {est meseci godi{nje prekrivene snegom, obja{njavaju pojam „liban“ , {to zna~i „beo“ . Libanski ~etinari i kedri obezbe|ivali su najkvalitetniju drvenu gra|u na drevnom Bliskom istoku, koju su koristili vladari Mesopotamije i Egipta, ali i Solomon, koji je drvo za Hram Gospodnji u Jerusalimu nabavljao upravo odavde.4 Isto~no od Libana je dolina Bika sa 250 mm padavina godi{nje. Kroz ovu dolinu teku reke Litani i Oront, sa severa i juga, ka Sredozemnom moru. Isto~no od Bike je oblast Libana, ~iji je najvi{i planinski vrh Jermon (jo{ se naziva i Sirion ili Senir), 2 814 m visok. Mediteranska obala Libana bila je blagoslovljena pristani{tima oko kojih je izgra|eno vi{e gradova-luka koje su naseljavali Feni~ani. Najpoznatiji su Tir, Sidon i Biblos.

NAPOMENA

Post 19:38 2 2 Car 3:4; Is 16:1 3 1 Car 9:26; 22:48; 2 Car 14:22 4 1 Car 5:6,9; 2 Dn 2:8,16 5 Ps 22:12; Am 4:1 6 Jer 8:22; 46:11 7 Post 37:25 8 Post 32:22–31 1

LEVO:

Kedri koji rastu na planinama Libana.

ISPOD:

Petra - grad isklesan u kamenu - Jordan. Mo`da se mo`e identifikovati sa gradom Sela u Starom zavetu. Ovde se vidi navatejska grobnica ili hram el-Kazna.

Preko mora Feni~ani sa libanske obale bili su ve{ti pomorci. Solomon je za svoje opasne trgova~ke pohode na Crvenom moru tra`io pomo} mornara tirskog kralja Hirama. Su{tinski, Izraelci su voleli kopno i pokazivali su malo entuzijazma

Sirija

Or o

Susedi Judeje i Izraela Mnoge od zemalja koje su se grani~ile sa Judejom i Izraelom, u jednom su momentu potpale pod Davidovu vlast.

3 088m

BIblos

A

IN

i

ANTILIBAN

O

L

L

an it D

PL

AN

IN

A

LI

BA

B

N

IK

A

LIBAN

Sidon

Damask Pl. Hermon (Sirion, Senir)

Tir

2 814m

Dan Jordan

Meromsko jezero

VASAN

J

JSKE LVU INE GE PLAN A IN AN IL PL ARM K

Genisaretsko G a l i l e j a jezero

Megidon

Jerusalim

I

Javok

Fanuil

Ravat

Amoriti (Ravat Amonski AMON MISOR

Esvon

INJA

JUDEJSK A PUST

IL F Ve

s

or

Jordan

Vetiljska brda

Ekron

Elam

Ramot in G A L A D Galadski

SKA SAMARIJA B RD

Gat

armuk

Vet-San

ICA SARO NSKA RAVN

Kana

IS

TE

Askalon

JC

Azot

Mrtvo more

Hevron Virsaveja

Arn

on

Aroir

M O A V

Kir Araset (Kerak)

N e g e v

Zared P U S T I N J A S I N

E D O M

Isto~no od Jordana Oblasti isto~no od Jordana, Vasan i Galad, bile su deo Obe}ane zemlje, pa iako se nisu grani~ile sa Izraelom, radi potpunijeg uvida treba nakratko skrenuti pa`nju na ove teritorije. Na tom mestu ledeni pustinjski vetrovi udaraju u isto~na brda i spre~avaju uzgajanje maslina i ponegde vinove loze. G Isto~no od Galilejskog jezera i severno od klisure reke

Jarmuk, prostire se Vasan. Plodni region, ~uven po svom `itu i stoci, o ~emu govore fraze „volovi Vasanski“ i „krave Vasanske“ 5, zapravo je zemlja na bazaltnoj podlozi, bogatog crvenog tla koje po~iva na gomilama pepela. Vasanska regija dodeljena je Manasijinom plemenu. G Galadska oblast nalazi se na liniji severno od Esvona do Mrtvog mora i prostire se do reke Jarmuk. Dodeljena je Manasijinom i Gadovom plemenu. U starini, Galad je bio {umovit kraj, poznat po lekovitim melemima.6 Ismail}ani, kojima je Josif prodat kao rob, dolazili su iz Galada, natovareni lekovitim biljem, smirnom i tamjanom.7 Galad je podeljen na dva dela klisurom reke Javok, koja se uliva u Jordan. U dolini oko reke Javok nalazi se i grad Fanuil, gde se Jakov rvao sa an|elom.8 U {irem smislu re~i, „Galad“ je nekada ozna~avao sve izraelske teritorije isto~no od reke Jordan, uklju~uju}i sve krajeve od Vasana na severu pa sve do reke Arnon.

Sela (Petra)

R

A

B

A

Kadis Varna

Sa druge strane Libana, na istok, prostire se zemlja koja se danas naziva Sirija. To ime su joj dali Rimljani, kao {to su ga dali i Palestini, kada ju je 63. godine pre n.e Pompej pokorio i u~inio rimskom provincijom. U starozavetnom periodu region oko Damaska i dalje na sever nazivao se Aram. David je sklopao saveze sa aramskim kraljevima Gesura (isto~no od Galilejskog jezera) i Hamata. On je osvojio grad Aram Sova (severno od Damaska), pro{iruju}i tako svoje teritorije do reke Eufrat. Damask je vratio svoju nezavisnost za vreme Solomonove vladavine kada je izvesni Rezon preuzeo kontrolu nad gradom. Kasniji kraljevi Damaska, kao Ven Aadad II, Azailo i Ven Adad III, vi{e puta su se sukobljavali sa severnim, Izraelskim carstvom.

A

Gaza

za plovidbu morem, kao {to psalmopevac jasno ka`e: „Di`u se do nebesa i spu{taju do bezdana: du{a se njihova u nevolji razliva; posr}u i ljuljaju se kao pijani: sve mudrosti njihove nestaje. Ali zavika{e ka Gospodu u tuzi svojoj i izvede ih iz nevolje njihove“ (Ps 107:26–28).

Esion Gaver Elat Akabski zaliv

81

IZRAELSKI

CAREVI

(930-741. pre n.e.)

AMRIJEVA

Kana

R

A

E

JSK S A M A R IA BRD

ri

ja

A

0

L

20 km 20 milja

0

I L J S VET D AKA BR

Ravat Amonski

2

rek

KA IMS AL US BRDA R JE

Esvon Vosor Medeva

MOAVSKE DOLINE

Nebo

Jerusalim

Vet-Val-Meon TIN

JA

1

Vet-Divlataim Atarot

Mrtvo more

Arn

on

O

Jahaz

Devon Aroer

A

V

Arad

2

A PU S

Hevron

JUDEJSK

JUD E B R DJ S K A A

So

3

Kir-Araset

6

E

Nema~ki misionar nastanjen u Jerusalimu, F. A. Klajn, video je 1868. godine plo~u u gradu Dibanu (u Bibliji: Devon), sada u dr`avi Jordan. Plo~a je bila visoka 1.1 m i sadr`ala je 34 reda teksta. U toku pregovora za otkup plo~e, C. S. Klermon-Gane, koji je radio za Luvr, napravio je otisak ~itavog teksta, za {ta se ispostavilo da je bio mudar potez, jer su vlasnici lo`ili vatru ispod plo~e i prelivali je vodom da bi je usitnili u vi{e komada. Neki delovi teksta su tako zauvek izgubljeni, ali na osnovu otiska tekst se mo`e manje-vi{e rekonstruisati. Napisao ga je moavski kralj Misa 830. godine pre n.e. i na moavskom je jeziku (koji je sli~an hebrejskom): „Amrija je bio car Izraela i on se sukobljavao sa Moavom dugo vremena.” (4. i 5. red) Misa nastavlja: „Amrija je osvojio zemlju Medevu i tu `iveo pola svog vremena i polovinu vladavine svog sina - ~etrdeset godina.” (7. i 8. red) Vremenom je Misa uspeo da se oslobodi izraelske vlasti9. On bele`i da je iz Navona preoteo nekoliko posuda ze religioznu upotrebu: „Uzeo sam odande sudove Gospodnje.” (17. i 18. red Ovde se po prvi put izvan Biblije spominje tetragramaton (na hebrejskom JHVH), ~etiri slova koja ozna~avaju ime Bo`ije.

82

Jordan

Samarija F a

Z

Putanje armija Izrael Izrael i Juda Izrael, Juda i Edom Moav gradovi-utvr|enja koje je osvojio Misa gradovi koje je sagradio Misa

M

Moavska plo~a (Stela kralja Mise)

I

D E J A J U

DINASTIJA Kao {to smo videli, severno carstvo, Izrael, bilo je veoma nestabilno. Na tronu su se smenjivali uzurpatori. Kada je Amrije preuzeo presto, osnovao je dinastiju koja je donela relativnu stabilnost carstvu. Njegova vladavina se u Bibliji pominje u samo {est stihova (880–873. pre n.e.),1 ali iz drugih izvora znamo da je Amrije bio zna~ajan vladar. Njegovo osvajanje Moava zabele`eno je na ~uvenoj Moavskoj plo~i, koja je sada u muzeju Luvr u Parizu. Upravo je Amrije proglasio Samariju za prestonicu Izraela, pa su zbog toga, jo{ dugo po nestanku njegove dinastije, Asirci nazivali Izrael „dom Amrijev“ . Amrija je nasledio njegov sin Ahav (873–853. pre n.e.). U Prvoj knjizi o carevima pi{e: „I ~inja{e Ahav, sin Amrijev {to je zlo pred Gospodom, vi{e od svijeh koji su bijahu pre njega“ (1 Car 16:30). Ovo se naro~ito odnosi na Jezavelju, Ahavovu `enu Feni~anku, koja je vodila Izrael u idolopoklonstvo. Pri iskopavanjima u Samariji prona|eno je mnogo komadi}a izrezbarene slonova~e, koji su verovatno ukra{avali name{taj u Ahavovoj „Ku}i od slonove kosti“ ,2 a na kojima se vide feni~anski i egipatski uticaji. Poznat je incident kada je prorok Ilija prekorevao Ahava i Jezavelju zbog organizovanja ubistva Navuteja Jezraeljanina, da bi mu uzeli vinograd. Ilija je rekao da }e psi lizati Ahavovu krv na mestu gde su lizali Navutejevu krv i da }e psi izjesti Jezavelju ispod zidova Jezraelskih.3 Kada je Ahav ubijen u bici i na kolima donet u Samariju, psi su zaista lizali njegovu krv sa kola.4

D

Zare

O

Moavski ratni pohodi

1 Moavski kralj Misa suprotstavlja se nadmo}i Izraela i osvaja gradove pod izraelskim garnizonima (2 Car 3:5)

2 Joram, car Izraela, uz pomo} Josafata, cara Judeje, i cara Edoma, napada Moav sa juga preko Edomske pustinje (2 Car 3:9) 3 Misa se pomera na jug, da bi izazvao protivnike

4 Po savetu proroka Jeliseja, vojska iskopava kanale u pustinji. Iznenadne ki{e napunile su kanale vodom. Od vode koja se presijava na jutarnjem suncu Moavci su pomislili da je krv, tako da su krenuli napred i bili potpuno potu~eni (2 Car 3:17-24) 5 Saveznici su opseli moavsku prestonicu Kiraset (Kerak) (2 Car 3:25)

6 Na gradskim zidinama, Moavski kralj prinosi svoga prvoro|enog sina na `rtvu. Zbog ovoga saveznici prekidaju opsadu i vra}aju se ku}i (2 Car 3:27).

5 d

4

M 2

NAPOMENA

1 Car 16:23–28 2 1 Car 22:39 3 1 Car 21:19, 23 4 1 Car 22:38 5 2 Car 9:5–6 6 2 Car 9:10, 35–36 7 2 Car 14:25, 28 8 2 Car 10:30 9 2 Car 3:5 1

Jujeva dinastija

GORE:

Ukras od slonova~e iz Samarije, prikazuje krilatu sfingu sa perikom, obu~enu u ukrasni kilt, kako stoji na ~estaru od lotosa.

DOLE: Pe~at od jaspisa, pripadao je Samaju, sluzi Jerovoama II (781-753. pre n.e.), Megidon.

Gra|evina sa stubovima u Asoru, ranije se smatralo da je {tala, a sada je identifikovana kao skladi{te.

Po naredbi Gospodnjoj, prorok Jelisej je pomazao vojvodu Juja za kralja.5 Juj je nasilno prekinuo Amrijevu dinastiju, ne samo ubiv{i izraelskog cara Jorama, ve} i Ohoziju, cara Judeje. Juj je pogubio i Valove sve{tenike, pre`ivele Ahavove sinove i Ahavovu udovicu Jezavelju. Nakon {to ju je ubio Juj, od Jezavelje su ostali samo lobanja, stopala i ruke: ostalo su pojeli psi.6 Odmah na po~etku svoje vladavine, Juj (841–813. pre n.e.), ili njegov izaslanik, prikazan je na ~uvenom Crnom obelisku iz asirskog grada Nimruda kako pla}a danak asirskom kralju Salmanazaru III (859–824. pre n.e.). Natpis za Juja ka`e: „Juj, sin Amrijev“ . Duga~ka povorka dvorskih slu`benika donosi porez: zlato, srebro i plodove. Izrael je dakle morao da prizna sve ve}u mo} Asirije. Koriste}i slabosti Asirije, Jujev ~ukun-unuk Jerovoam II (781–753. pre n.e.) osvojio je za Izrael ve}i deo Sirije. (7) Ovo je predvideo prorok Jona. Vladavinu Jerovoama II odlikovao je porast bogatstva, ali i idolopoklonstvo. Prorok Amos to plasti~no opsuje: „Koji lije`ete na odrima od slonove kosti i pru`ate se na posteljama svojim, i jedete jaganjce iz stada i teoce ugojene; Koji pjevate uza psalitire, i izmi{ljate sprave muzi~ke kao David; Koji pijete vino velikim ~a{ama, i ma`ete se skupocjenim mirisima” Am 6:4–6 Divna rezbarija od slonova~e i velike gra|evine, prona|ene u izraelskoj prestonici Samariji, arheolo{ki podupiru ove tvrdnje o napretku. Pored toga, u Samariji su otkrivene stotinu i dve kerami~ke plo~ice ispisane na hebrejskom, koje verovatno poti~u iz perioda vladavine Jerovoama II. Plo~ice sadr`e podatke o vinu i maslinovom ulju, kojima je pla}an porez, a iskopane su na lokalitetu u blizini grada Samarije.

Sjajni pe~at od jaspisa sa natpisom „Vlasni{tvo Samaja, Jerovoamovog sluge“ , prona|en je u Megidonu. Jerovoam se poistove}uje sa Jerovoamom II. Ipak, ovaj napredak i obilje nisu bili dugog veka, kako prorok Amos prori~e: „ A ne marite za polom Josifov. Zato }ete sada oti}i u ropstvo me|u prvima koji }e oti}i u ropstvo, i presta}e radost onijeh koji se goste.” Am 6:6–7 Gospod je rekao Juju da }e njegova dinastija trajati samo ~etiri generacije.8 Zaharija, sina Jerovoama II, ubio je Salum, koji zatim preuzima presto, ali samo na mesec dana, nakon ~ega ga Menajim (752–741. pre n.e.) svrgava sa prestola. Asirija se oporavila za vreme cara Tiglat-pilesera (746–727. pre n.e.), ali na {tetu Izraela; posle smrti Jerovoama II, pa tokom narednih trideset godina, Izraelci su izgnani u Asiriju.

[tale u Megidonu? Iskopavanjima u gradu Megidonu otkriveni su nizovi gra|evina, za koje se nekada smatralo da su {tale u koje se moglo smestiti do 450 konja. Postojao je centralni prolaz {irok oko 3 m, bo~no sa obe strane bila su dva reda kamenih potpornih stubova. Tu su prona|ene i jasle, ambari za `ito i kalupi za pravljenje opeka od blata. Kada su otkrivene, pretpostavljalo se da su zbog stiha „gradovi za bojna kola“ (1 Car 10:26) {tale u Megidonu pripadale Solomonu. Me|utim, ove pretpostavke vi{e nisu odr`ive, po{to jugoisto~ni deo kompleksa le`i preko gra|evina iz Solomonovog vremena. Sada se smatra da je {tale izgradio Ahav, za koga se zna da je 853. godine pre n.e u bitku protiv Asirije, u Karkaru na reci Oront u Siriji, poslao dve hiljade bojnih kola. Nau~nici su se slo`ili da nisu bile u pitanju {tale, ve} magacini, kao sporedne zgrade, raspore|ene oko centra naselja. Sli~ne gra|evine u Asoru sada se tako|e smatraju skladi{tima.

83

JEVREJSKI

PROROCI

(Deveti i osmi vek pre n.e.)

Proroci Ilija i Jelisej nisu ostavili nikakva pisana svedo~anstva o svojim delima, osim onoga {to je o njima zabele`eno u Prvoj i Drugoj knjizi o carevima. Ipak, oko 22% Starog zaveta ~ine zabele`ene re~i brojnih proroka. U jevrejskoj Bibliji ima ih petnaest: Isaija, Jeremija, Jezekilj i knjige Dvanaestorice proroka (ponekad se nazivaju „mali proroci“ ). U hri{}anskoj kanonu, Knjiga proroka Danila tako|e je uvr{}ena me|u proro~ke knjige.

Osija Na osnovu popisa kraljeva u Knjizi proroka Osije 1:1, Osija je prorokovao sredinom osmog veka pre n.e. Moralni sunovrat se u

84

Kratka knjiga proroka Joila ne sadr`i podatke o tada{njim vladarima i zato je te{ko datirati kada je napisana. U njoj je opisano uni{tenje koje su donele uzastopne najezde skakavaca. Takve najezde mogu se videti i danas, kada se dogodi da skakavci odjednom prekriju 370 km2, pri ~emu se 600 000 skakavaca spusti na 1 hektar zemlji{ta. Joil moli narod da se pokaje:

Gospod obe}ava obnavljanje: „I nadoknadi}u vam godine koje izjede skakavac, hru{t i crv i gusjanica, velika vojska moja, koju slah na vas.“ (Jl 2:25).

Galilejsko jezero

Gat Efer (JONA) G

Tesva (ILIJA)

I Z R A E L Kana

SAMARIJS

RD KA B

A

Jordan

Avel-Meola (JELISEJ)

Anatot (JEREMIJA) Jerusalim (ISAIJA, JEZEKILJ) Tekuja Moreset (AMOS) (MIHEJ)

A

ILJSKA VETR B DA

INJ

„Zato jo{ govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i poste}i i pla~u}i i tu`e}i. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i `alostiv, spor na gnjev i obilan milosr|em i kaje se oda zla.” Jl 2:12–13

G a l i l e j a

JSKE VU EL ANINE PL

Proroci pisci

Joil

A IN L AN MI PL AR K

Prva i Druga knjiga o carevima opisuje delatnost dvojice proroka u devetom veku pre n.e., Ilije i njegovog naslednika Jelisija. Tokom vladavine cara Ahava (873–853. pre n.e.), Ilija najavljuje su{u kao znak Bo`ijeg nezadovoljstva. Posle tri i po godine su{e,2 Ilija na gori Karmil izaziva ~etiri stotine i pedeset proroka boga oluje – Vala, da umilostive svoga boga da po{alje vatru sa neba. Tada se pokazalo da je zapravo Gospod istiniti i `ivi Bog jer je poslao vatru da sagori vodom natopljenu `rtvu.3 Koriste}i svoju prednost, Ilija nare|uje da se poubijaju Valovi proroci. Bujica ki{e je okon~ala su{u, ali zbog tuge koja ga je obuzela, Ilija odlazi u pustinju i tra`i da umre. Po{to ga je Bog ohrabrio, Ilija se povodom preuzimanja Navutejevog vinograda nije pla{io da se suo~i sa carem Ahavom. Kada je Ilija uznesen na nebo u vihoru,4 Jelisije, koga je izabrao za naslednika, nasledio je njegov ogrta~ i sa njim dvostruko ve}u duhovnu mo}. Jelisej je u~inio nekoliko ~uda, ~ak je iscelio komandanta aramejske vojske, Nemana, koji je bolovao od stra{ne ko`ne bolesti,5 i pomazao je Juja za cara u Izraelu i Azaila za cara u Damasku. „Sinovi proroka“ i njihova delatnost tako|e se pominju u biblijskom tekstu.6

KA P UST

Ilija i Jelisije

mnogome pripisivao duhovnoj bludi Izraela sa drugim bogovima. Stanje u Izraelu je upore|eno sa Gomerom, Osijinom `enom preljubnicom. Izraelci, ili Jefrem kako se nazivaju, uporno su gledali u pravcu Egipta i Asirije nadaju}i se pomo}i.7 Ipak, Osija moli Izraelce da se vrate Bogu i da tako izbegnu njegov sud koji dolazi: „Obrati se, Izrailju ka Gospodu Bogu svojemu, jer si pao svojega radi bezakonja. Uzmite sa sobom rije~i i obratite se ka Gospodu; recite mu: oprosti sve bezakonje, primi dobro; i da}emo `rtve usana svojih.“ (Os 14:1–2)

J U D E J A

JUDEJS

Re~ „prorok“ izvedena je od gr~ke re~i koja ozna~ava nekoga ko „objavljuje“ (javno govori), a ne „prori~e“ (unapred govori). ^ak i u osamnaestom veku pre n.e., u gradu Mari u Siriji postojale su osobe koje su prenosile re~i bo`anstava. U Starom zavetu prvobitni termin koji je kori{}en („siir“ ) zamenjen je re~ju „prorok“ , koju su koristili Avraam, Mojsije i Samuilo.1

Mrtvo more

Amos Amos je bio pastir iz Tekuje u Judeji (Kirbet Tekua), koji je gajio smokve.8 Poseduju}i sna`an ose}aj za socijalnu pravdu, on je najve}i deo svoga proro{tava usmerio ka naprednom, ali korumpiranom dru{tvu za vreme Jerovoama II (781–753. pre n.e.). Amos je, dakle, bio Osijin savremenik. Po njegovom mi{ljenju, Izrael je bio pokvaren do sr`i. Bilo je samo pitanje vremena kada }e biti porobljen. „Jer }e Galgal oti}i u ropsto, a Vetilj }e se obratiti u ni{ta“ (Am 5:5) i „Zato }u vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kojemu je ime Bog nad vojskama“ (Am 5:27). Ipak, on zavr{ava proro{tvo re~ima ve~ne nade.9

0 0

40 km 30 milja

Planina Karmil, gde se Ilija suprotstavio prorocima boga Vala.

Sarepta

D A M A [ ] A N S K A P U S T I N J A

3

8

L K

ON

Sunam 5

RAV NIC A

Dotan 7

SA RO NSK A

I Z R A E L

G JSKE VU INE EL LAN P

Jezrael 5 10

POTOK HORAT?

Jordan

A JSK

S A M A R IA BRD

J av o k

ILJS VET DAKA BR

I N

A

Vetilj 11 3 KA

6 Galgal Jerihon 12 2

JA

N R LAA V A

KA P US

S

Mrtvo more

JUDEJS

e f e

P

TIN

JUD E B R DJ S K A A

a l

J

E

T

S I

L

I

F

J U D E J A

NAPOMENA

Post 20:7; Ponz 34:10; 1 Sam 3:20 2 1 Car 18:1; Jak 5:17 3 1 Car 18:20–39 4 2 Car 2:11 5 2 Car 5:13–14 6 2 Car 2:3,5; 4:38–44; 6:1 7 Os 7:11 8 Am 1:1; 7:14 9 Am 9:11 videti i Dap 15:16

I S T O ^ N A P U S T I N J A

I I MN E

A

K

Mesta ro|enja jevrejskih proroka

S

LEVO:

Ramot Galadski

Prelaz preko Jordana

D

O

L

IMS AL US RDA R B JE

2

Tesva 1

Avel-Meola 9 1

Samarija 8 Kana

a

2

B R D A

KIS

uk

Z A J O R D A N S K A

NA

rm

I S T O ^ N A

IL

LI

J

O

D

RM

4

A

Jelisej (`uti krugovi) 1) Izabran za Ilijinog naslednika 2) Prisustvuje Ilijinom uzno{enju na nebo, nasle|uje njegov ogrta~ 3) U Vetilju je ismejan zbog }elavosti 4) Daje savet Josafetu, cara Judeje, u toku bitke protiv Moava 5) Pose}uje `enu u Sunamu i vra}a njenog sina u `ivot 6) Otrovno jelo ~ini jestivim u Galgalu 7) Prebiva u Dotanu dok napadaju Aramejci 8) Vodi oslepljene Aramejce u Samariju, `ivi do Joasovog stupanja na presto (798-781. pre n.e.), tada umire.

POTOK HORAT?

.

Ilija (crveni krugovi) 1) Tesva - Ilijino rodno mesto 2) Tokom su{e, Iliju hrane gavrani na potoku Horat 3) Pose}uje udovicu u Sarepti, na ~udesan na~in joj obezbe|uje hranu i o`ivljuje njenog sina 4) Suprotstavlja se Valovim prorocima na gori Karmil 5) Za vreme jake ki{e odlazi u Jezrael 6) Be`i u Virsaveju obuzet tugom 7) Putuje na Horiv, na Sinaju, gde mu se javio Gospod 8) Pomazuje Azaila za cara u Damasku 9) Pomazuje Jelisije iz Avel-Meole za svog naslednika 10) Suprotstavlja se Ahavu, caru Izraela, zbog oduzimanja Navutejevog vinograda 11) Odlazi sa Jelisijem u Vetilj 12) Uznesen na nebo u vihoru, u blizini Jerihona

Genisaretsko jezero

G a l i l e j a

ZE

P

DESNO: Proro~ka slu`ba Ilije i Jelisija Prorok Ilija i njegov naslednik Jelisije bili su aktivni u devetom veku pre n.e. Brojevi hronolo{ki upu}uju na mesta na kojima su prebivali ova dva uticajna proroka.

V D OU L O LIN NO A VA

J or da n

Meromsko jezero

Ar

non

1

V

os

or

Virsaveja 6

M O A V 4

N e g e v

Zare A r a b a

Pl. Horiv (Sinaj)

7

d

ASIRIJA – PRETNJA

SA SEVERA

(Od sredine devetog veka do 722. pre n.e.)

USPON ASIRIJE Nekih 900 km severoisto~no od Izraela, nalazila se Asirija. Sada je to predeo severnog Iraka. Ovu brdovitu zemlju navdonjavala je reka Tigar, koja izvire u visokim predelima isto~ne Turske. Po~etkom devetog veka pre n.e., da bi osigurala svoje granice i nametnula okolnim dr`avama da pla}aju porez, Asirska vojska kre}e se sve dalje. Poznato je da je tokom svoje dvadesetpetogodi{nje vladavine asirski car Asurnasirpal II (884–859. pre n.e.) poslao bar ~etrnaest velikih ekspedicija. U njegovim natpisima ~esto se veli~a njegova okrutnost. Da bi proslavio zavr{etak gradnje svoje nove palate u Kalu (biblijski: Halah, sada Nimrud), oko 35 km ju`no od Mosula, Asurnasirpal je priredio rasko{ni desetodnevni banket za 69 574 ljudi. Naslednik Asurnasirpalov, Salmanazar III (859–824. pre n.e.), borio se 853. godine u Karkaru, na reci Oront, protiv ujedinjenih neprijatelja me|u kojima je bio izraelski car Ahav. Asirski izvori bele`e da je Ahav poslao 2000 bojnih kola u bitku. Kasnije, u toku svoje vladavine, Salmanazar je sreo jo{ jednog izraelskog cara. Na ~uvenom Crnom Obelisku iz Nimruda (koji je sada u Britanskom muzeju), car Juj ili njegov predstavnik predstavljen je kako 841. pre n.e. pla}a porez Salmanazaru. Dugi niz dvorana prinosi danak – zlato, srebro i plodove. Predstavnici drugih zemalja dovode slonove, dvogrbe kamile i majmune.

Opadanje Asirije Salmanazar III je od trideset pet godina, koliko je ukupno vladao, trideset jednu godinu posvetio ratovanju. Posle njegove smrti, 824. pre n.e., slabiji vladari Asirije izgubili su veliki deo dana{nje Sirije, u korist Aramejskog

P

L

A N I N E

T

V

A

O

carstva Damaska, koje je za vreme Jujeve vladavine preuzelo i deo teritorije Izraelskog carstva1. U prvoj polovini osmog veka, vladari okolnih zemalja ovladali su ogromnim prostranstvima na {tetu centralne asirske monarhije. U Drugoj knjizi o carevima pi{e da je u to vreme `iveo izraelski prorok Jona, koji je prorekao napredak severnog, Izraelskog carstva za vreme cara Jerovoama II (781–753. pre n.e.).2

Jona Knjiga proroka Jone pripoveda kako se Jona prvo opirao Bo`ijem pozivu da ide u Ninivu, jedan od glavnih gradova Asirije, i da objavi Gospodnji sud nad gradom3. Nema sumnje da je on slu{ao o surovosti Asirije i da je smatrao da takvi ljudi zaslu`uju kaznu Bo`iju. Zato je poku{ao da brodom pobegne u Tarsis, mo`da u Gvadalkivirsku dolinu u ju`noj [paniji ili na Sardiniju. Prilikom sna`ne oluje, Jona je ba~en preko palube, progutala ga je i ispljunula „velika riba“ . Mo`da je to za~u|uju}e, ali stanovnici Ninive su pozitivno odreagovali na Joninu poruku. Knjiga se zavr{ava Joninom mrzovoljom, izazvanom su{enjem biljke pod kojom je sedeo – za koju se ~esto smatra da je ricinus – umesto zadovoljstvom zbog spasenja 120 000 ljudi. U Jon 3:6, vladar se naziva „car Ninive“ , a ne, kao {to je uobi~ajeno u Starom zavetu, „car Asirije“ . U slede}em stihu, Jon 3:7, naredba je izdata „po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh“ , {to mo`da zna~i da je car vladao Ninivom, ali ne i velikom povr{inom koja je okru`uje. Mogu}e je da je car bio obavezan da kontrolu nad velikim delom svoga carstva prepusti mo}nim upraviteljima provincija, ~iju mo} i uticaj on spominje i u svome dekretu. Jezero Van

R

Jezero Urmija

Tars Tig ar

Karkar

853. pre n.e.

Asur

A vo r

Emat

Niniva Balavat Kalu (Nimrud)

Sredozemno more

Euf

Dij ala

Kipar

at

r

Damask

Tarsis

(Ju`na [panija/ Sardinija? )

Jopa

S I R I J S K A

0 0

150 milja

Jerusalim Mrtvo more

86

P U S T I N J A

Jona Salmanazar III 853. pre n.e. Salmanazar III 841. pre n.e. Resin and Fekaj protiv Judeje 734. pre n.e. Tiglat-pileser III 732. pre n.e. 200 km

Jo rd a n

Get-Efer

DESNO: Izraelski car Juj ili njegov predstavnik, klanja se pred Salmanazarom III, carem Asirije, 841. pre n.e. Crni obelisk Salmanazara III, iz grada Kalu (Nimrud), Irak.

Ti

ga

r

NAPOMENA

2 Car 10:32–33 2 2 Car 14:25 3 Jon 1:2 4 2 Car 15:19–20 5 2 Car 16:5; Is 7:1–6 6 2 Car 16:10 7 2 Car 15:29 8 2 Car 15:30 1

LEVO:

Asirski bojevi protiv Sirije i Palestine Asirci su sa prostora gde se sada nalazi severni Irak izveli nekoliko napada protiv Sirije i Palestine. Karta pokazuje glavne bitke u periodu 853-732. pre n.e.

Na Asurnasirpalovoj rasko{noj gozbi bilo je:

1000 ugojenih volova, 1000 teladi, 14 000 ovaca, 500 jelena, 1000 pataka, 500 gusaka, 10 000 golubova, 10 000 riba, 10 000 jaja, 10 000 vekni hleba, 10 000 kr~aga piva, 10 000 bokala vina, 300 posuda ulja... „Deset dana sam gostio, vinom pojio, kupao, uljima mazao, ~astio i zatim poslao nazad, u miru i radosti, 69 574 ljudi, uklju~uju}i i one koji su se skupili iz svih krajeva i iz Kalaha.”

Tig

ASIRIJA

ar

SAMSI-ILU

N ER GA L - E RE S

Niniva

Tiglat-pileser III

Za vreme cara Tiglat-pilesera III (746–727. pre n.e.), Asirija je poSAMSI-ILU novo postala jaka. Menajim, car Izraela (752–741. pre n.e.), morao 0 300 km je Tiglat-pileseru da pla}a te`ak 200 milja 0 danak od hiljadu talanata u sreAsirija u ranom osmom bru (oko 34 tone). To zna~i da je od svakog bogatog ~oveku pre n.e. veka4 uzeto po pedeset srebrnih sikala (oko 600g). Rani osmi vek pre n.e. bio je period kada su upraviDo 734. pre n.e. formirana je antiasirska koalicija u Sitelji asirskih provincija, riji. Resin, car Damaska, i Fekaj, car Izraela (739–731. pre [am{i-ilu i Nergal-ere{, imali autoritet nad velikim n.e.), poku{ali su da prisile Ahaza, cara Judeje, da im se prostranstvima zemlje. To pridru`i u otporu prema Asiriji. Resin i Fekaj su napali je bio period kada je Judeju sa namerom da na mesto Ahaza postave izvejevrejski prorok Jona posetio asirski grad snog Ben-Taveila.5 Isaija je prorokovao kraj Damaska i Ninivu. Jefrema (Izraela): „Ne}e se to u~initi, ne}e biti. Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do {ezdeKalu

Eu

fr

at

Asurnasirpalova okrutnost

Asirska vojska u boju, za vreme vladavine Salmanazara III (859-824 pre n.e.). Sa bronzane kapije u Balavatu, Irak.

„Uhvatio sam mnoge neprijatelje `ive. Sekao sam {ake i ruke jednima, sekao sam noseve, u{i i ekstremitete drugima. Iskopao sam o~i mnogim vojnicima. Napravio sam jednu gomilu od `ivih ljudi, a drugu od glava. Glave sam oka~io na drve}e oko grada. Spalio sam njihove mladi}e i devojke.”

set pet godina satr}e se Jefrem tako da vi{e ne}e biti narod“ (Is 7:7–8). Ahazovo re{enje je bilo da plati Tiglat-pilesera da napadne Damask, {to je i u~inio uzev{i srebro i zlato koje je na{ao u Hramu i carskoj palati. Tiglat-pileser se u pravom momentu obavezao, napao i osvojio Damask. Ahaz je tada posetio Tiglat-pilesera u Damasku, gde je video oltar i sve{teniku Uriji poslao sliku tog oltara zajedno sa detaljnim uputstvom za njegovu izradu.6 Ahaz je zamenio bronzani oltar u Hramu, {to je protuma~eno kao znak njegovog udaljavanja od Gospoda. Damask je pao 732. pre n.e., a asirska vojska je mar{irala ka jugu, u Izrael, li{avaju}i ga velikog dela teritorije, uklju~uju}i ceo Galad i Galileju, i deportuju}i stanovni{tvo u Asiriju.7 Naslage od jednog metra pepela u Asoru smatraju se dokazom Tiglat-pileserovih pohoda. U zvani~nim dokumentima, Tiglat-pileser tvrdi da je svrgnuo Fekaja i postavio Osiju za cara. U Drugoj knjizi o carevima ka`e se da je Osija ubio Fekaja,8 pa je mogu}e da je tako i bilo, ne bi li Osija bio lojalan vladar. Osija (731–722. pre n.e.) je bio poslednji car Izraela. Kasniji carevi Asirije, Salmanazar V i Sargon II, pokorili su Samariju i prognali preostale Izraelce u udaljene krajeve rastu}eg asirskog carstva.

PROGNANI IZRAELCI (722. pre n.e.)

PAD SAMARIJE

Poslednji izraelski car Osija (731–722. pre n.e.), nije se pokazao kao pouzdani saveznik Asiraca. On se pobunio i tra`io pomo} od faraona So, verovatno poslednjeg vladara dvadeset druge (Libijske) dinastije, Osorkona IV (730–715. pre n.e.). Car Asirije Salmanazar V (727–722. pre n.e.) je uhvatio Osiju i zapo~eo opsadu Samarije.1 Posle trogodi{nje opsade, u kasno leto ili ranu jesen 722. pre n.e., Samarija je pala.2 Salmanazar V nije dugo u`ivao u pobedi, jer je umro u decembru iste godine. Novi asirski car, uzurpator prestola Sargon II (722–705. pre n.e.), `ele}i da sakrije unutra{nji razdor koji je obele`io po~etak njegove vladavine, tvrdio je da je grad Samariju osvojio tokom prve godine svoje vladavine. Moglo bi se re}i da je Sargon II onaj „car Asirski“ koji se spominje u Drugoj knjizi o carevima 17:6 i koji je Izraelce proterao u Asiriju.

Proterani Izraelci Izraelci su proterani u krajeve pod asirskom vla{}u, pre svega u Alaj i Gozan na reci Avor i u gradove Midske. Alaj je bio u Asiriji, severoisto~no od Ninive, Gozan na reci Avor je na teritoriji dana{nje Sirije, zapadno od Asirije. Madijami su `iveli u okolini i isto~no od dana{njeg Hamadana u Iranu. Sargon II bele`i da je 27 290 ljudi deportovano iz Samarije. Proterivanje nije bilo neki novi vid ka`njavanja. U periodu od hiljadu godina pre toga, proterivanje je bilo poznato kao prokletstvo za neposlu{ne.3 Mojsije je imao sli~an pogled na to.4 Ka`e se da je egipatski faraon Amenofis II (1427–1401. pre n.e.), prilikom dva ratna pohoda, raselio po Egiptu 100 000 Sirijaca. Hetitiski car Mursilis II

Asirski car sargon II (722705. pre n.e.)

Zatvorenici rade na gra|evini, ~uvaju ih asirski vojnici. Reljef iz Sanheribove palate, Niniva, oko 700. pre n.e.

NAPOMENA

2 Car 17:4–5 Car 17:5-6; Vavilonska hronika 28 3 Hamurabijev zakonik 49:73–75; 51:22–23 4 Lev 26:33, 38-39; Ponz 28:36-37, 63-65 5 2 Car 17:24 6 Lk 9:52-56; 10:30-37; Jn 4:9 1 2

(1321–1295. pre n.e.) preselio je 66 000 ljudi tokom pete godine svoje vladavine. Mo`da zbog toga {to posedujemo toliko propagandnih instrukcija njihovih careva, Asirci su ipak bili ti koji su se najvi{e slu`ili masovnim deportacijama. Postoje podaci o trideset osam raseljavanja za vreme Sargona II, a pretpostavlja se da su Asirci raselili 4 miliona ljudi. Proterane i porobljene neprijatelje, Asirci su prikazivali kako se, pod pretnjom bi~em, napre`u u masovnim javnim radovima. Poznato je da je pri preno{enju kolosalne statue krilatog bika car Sanherib (705–681. pre n.e.)

Naseljavanje Samarije Kada je raselio Izraelce po Asiriji i {ire, asirski car je doveo ljude iz Vavilona, Hute, Ave, Emata i Sefarvima i naselio ih u izraelske gradove.5 Sargon II nije pokorio Vavilon i njegovog bliskog suseda Hutu sve do 709. pre n.e. Mogu}e je da se ovo preseljenje odnosi na godine koje su usledile, te a ne na doga|aje koji su im direktno prethodili. Ne mogu se sva mesta identifikovati sa sigurno{}u, ali Emat je bio na reci Oront u Siriji. Ava i Sefarvim su se mo`da nalazili u neposrednoj blizini. Jasno je da su prido{lice nastavile sa svojim idolopoklonstvom. Neke od njih su napali lavovi. Ovo je podstaklo intervenciju asirskog cara da po{alje jednog sve{tenika odvedenog iz Samarije da u~i ljude {ta bo`anstvo toga kraja zahteva. Pisac Prve i Druge knjige o carevima obja{njava da su posle toga ljudi slu`ili Gospodu, ali su slu`ili i drugim bogovima. Njihovi potomci, Samarjni,6 bili su grupa koju su Jevreji iz Jerusalima posmatrali sa ve~itim animozitetom. Izraelci su proterani Izraelci iz Samarije su 722. pre n.e. proterani u krajeve pod asirskom vla{}u, uklju~uju}i i Gozan u Siriji i gradove u Midskoj oblasti, na teritoriji dana{njeg Irana. Ljudi iz nekoliko gradova Mesopotamije i Sirije bili su preseljeni u Samariju. Jezero Urmija

Alaja

Gozan Niniva

Sefarvim?

r Tiga

SIRIJSKA

Di j al a

Hamat

Avo r

Euf r a t

Oront

Rekonstrukcija Sargonove palate

koristio radnu snagu koju su ~inili ba{ ovakvi prognanici. Pisac Prve i Druge knjige o carevima nije mogao da op{irno ne komentari{e pogrom severnog izraelskog carstva. Ukratko, on ih krivi za njihovo idolopoklonstvo. „Boja{e se drugih bogova, i hodi{e po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh (...) i pogradi{e visine po svijem gradovima svojim (...) I podigo{e likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenijem drvetom. (...) I odbaci{e uredbe njegove i zavjet njegov, koji u~ini s ocima njihovijem, i svjedo~anstva njegova kojima im svjedo~a{e, i hodi{e za ni{tavilom i posta{e ni{tavni (...) Zato se Gospod razgnjevi vrlo na Izrailja, o odbaci ih od sebe.“ (2 Car 17:7–8, 9–10, 15, 18). Amosovo proro{tvo se obistinilo: „Zato }u vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kojemu je ime Bog nad vojskama.“ (Am 5:27).

Damask prognani iz Samarije prognani u Samariju

Samarija Mrtvo more

0 0

300 km 200 milja

Huta Vavilon

Ekbatana P

PUSTINJA

L

A

N

IN

E

ZA

G

RO

CAREVI JUDEJE (930-701. pre n.e.)

Sada se okre}emo doga|ajima u ju`nom carstvu – Judeji, sa centrom u Jerusalimu. Carevi koji su nasledili Rovoama na Davidovom prestolu stvorili su dinastiju daleko stabilniju i dugotrajniju nego {to je to bila u Izraelu.

A PL

A

ASORSKA RAVNICA

J o rd a n

Meromsko jezero

V A UL VN O IC NOV A A

ZE R

Genisaretsko jezero

L.

G a l i l e j a

K

A J

RM

RA

EL

LIN

A

JSKE VU NE EL ANI PL

Tirsa Jordan

S A R O N S K A

DO

G

Tanah

Sihem

Javok

Fanuil

I S T O ^ N A

A SK SAMARIJ BRDA

Kana

k

S

Megidon K A

Sohot

mu

B R D A

iL

JEZ

ar

IL JSK VET DA A B R

Semarajim Gavaton

Lahis

Rafija Bitka sa carem Egipta V

os

I I MN E

JA

Ar

Virsaveja or N

e

g

e

N R LAA V A

Mrtvo more

JUDEJS

Gaza

P

TIN

Marisa

KA P US

Sefata

Jerusalim JUD E B R DJ S K A A

Pretnja Davidovoj lozi od Gotolije

Gavaon

Ekron

Azot

Z A J O R D A N S K A

Akon

Rovoamov unuk Asa (910–869. pre n.e.) je u dolini Sefata blizu Marise porazio napada~e ogromne snage koje je predvodio Zara Etiopljanin.2 Pod Etiopijom se ovde podrazumeva teritorija Egipta ju`no od Asvana i Sudan do Kartuma na jugu. Tada{nji egipatski faraon, Osorkon I (924–889. pre n.e.), ne mo`e se poistovetiti sa Zarom. Imena se ne mogu odnositi na istu osobu, pogotovo zbog toga {to je Osorkon bio libijskog, a ne etiopskog porekla. Za Zaru se u Drugoj knjizi dnevnika ni ne ka`e da je „car“ . Mogu}e je da je Zara bio general faraona Osorkona, koga je ovaj poslao na ~elu ekspedicije u Palestinu.

90

IN

30 milja

0

Zara napada Asu

Gospod je obe}ao Davidu da }e njegova loza postojati zauvek,3 ali ipak je u jednom momentu ta loza umalo bila iskorenjena. Joram (848–841. pre n.e.), car Judeje, o`enio se }erkom zlog izraelskog cara Ahava (873–853. pre n.e.), po imenu Gotolija. Kada je izraelski car Juj ubio Ohoziju, Joramovog sina, Gotolija je zauzela presto i vladala {est godina (841–835. pre n.e.).4 Pobila je sve ~lanove vladaju}e porodice, osim Ohozijinog sina, Joasa, koji je sve vreme njene vladavine bio sakriven u Hramu bez cari~inog znanja. Prvosve{tenik Jodaj je organizovao uspe{an dr`avni udar protiv Gotolije i mladi Joas je do{ao na vlast.

N

R JE

Tir

40 km

P

Rovoam (930–913. pre n.e.) je proveo samo pet godina na prestolu kada ga je napao Sisak (926. pre n.e.), vladar Egipta.1 Sisak je odneo ne{to blaga iz Hrama i carske palate, uklju~uju}i i zlatne {titove koje je napravio car Solomon. Sisak se mo`e identifikovati sa osniva~em dvadeset druge dinastije, [o{enkom I (945–924. pre n.e.). U hramu boga Amona u Harnaku, [o{enk I je ostavio trijumfalnu reljefnu scenu na kojoj su nabrojana imena mnogih palestinskih gradova, {to omogu}ava detaljnu rekonstrukciju njegovih vojnih pohoda. U Megidonu je prona|ena polomljena kamena plo~a koja je bila deo ko~ije [o{enka I.

0

R A V N I C A

Sisak napada Rovoama

Sisak ([o{enk I), oko 925. pre n.e. Sisakova vojska Zara, oko 900. pre n.e. Sargon, 720. pre n.e. Sargonov vrhovni vojni zapovednik, 712. pre n.e.

v

Zare A r a b a

d

non

M

ON

J ez e ro V an

Arslantepe Haran

t

Gozan Korsabad Niniva Nimrud

Hamat

Lahiru

Asur r Tiga

Sredozemno more

Tir

Damask S I R I J S K A

Samarija Jerusalim

P U S T I N J A

Dij ala

Eufra

Avo r

Oront

Kerkemi{

[IRENJE ASIRSKOG CARSTVA OD 850. DO 659. PRE N.E. Asirija je postala vode}a sila na Bliskom istoku, pro{iruju}i svoje teritorije celim plodnim polumesecom, ~ak na kratko osvajaju}i i Egipat.

J ez e ro U rm ija

P

L

A

N

Der

E

Susa

Vavilon

M rt v o more

IN

Z

A

G

R

O

S

Uruk

Pe rs ij sk

pod nadzorom Asirije, oko 850. pre n.e. pod nadzorom Asirije, 710. pre n.e. Asirijska osvajanja do 650. pre n.e. stara obala mora

i v

ve

300 milja

li

Cr

0

400 km

za

le Ni

0 no m

NAPOMENA

1 Car 14:25–27 2 2 Dn 14:9–15 3 Ps 89:28-37; 110:2; 132:11-18 4 2 Car 11:1 5 2 Car 15:2 6 2 Dn 26:15 7 Diodor Sicilijski, Biblioteke 14.42.1 8 2 Car 16:17–18 9 Is 2:6–8, 20; 8:19; Mih 5:12-14 10 Is 20:1 1

LEVO:

Napadi na Judeju od 926. do 712. pre n.e. Judeju su napadali vi{e puta; sa juga Sisak, egipatski faraon, i Zara Etiopljanin, a sa severa Sargon i njegov vrhovni zapovednik tj. turtanu.

Ozija Ozija (ili Azarija, kako se ponekad zove), po~astvovan je pedesetdvogodi{njom vladavinom Judejom.5 Postoje dokazi da je od 792. vladao zajedno sa Amasijom, svojim ocem, i nastavio da vlada posle njegove smrti 767. pre n.e. Sli~no tome je Ozijin sin Jotam njemu bio savladar od 752. do Ozijine smrti 740. pre n.e. Oziji se pripisuje da je obnovio grad Elat u Akabskom zalivu, porazio Filisteje i Arabljane, sagradio kule u pustinji, iskopao cisterne za vodu i pobolj{ao poljoprivredni potencijal zemlje. Smatra se da je unapredio sprave za bacanje strela i velikog kamenja.6 Nije sigurno da li se misli na katapult, koji 399. pre n.e. spominje gr~ki pisac Diodor Sicilijski.7 Mo`da je re~ o specijalnoj konstrukciji na zidovima i kulama koja omogu}ava odbranu od neprijatelja bacanjem kamenja sa gradskih zidina na napada~e. Povoljna slika o Oziji koja je data u Prvoj i Drugoj knjizi dnevnika i u Prvoj i Drugoj knjizi o carevima, dobila je druga~iju nijansu kada se osilio i sagre{io Bogu. Zbog nedozvoljenog prino{enja tamjana u Hramu Gospodnjem, obuzela ga je te{ka ko`na bolest koja se tradicionalno, ali anahrono, prevodi kao „guba“ . Ozija je do svoje smrti morao da `ivi u odvojenoj ku}i, odvojen od Hrama, a njegov sin Jotam je vladao umesto njega.

Sklonio je i subotnji baldahin sa ulaza u Hram.8 Proroci Isaija i Mihej opisuju razli~ite paganske obrede i sujeverja.9

Pretnja Asirije za vreme Sargona II Videli smo da je glavni grad Izraelskog carstva, Samarija, pao pod vlast Asirije 722. pre n.e. Novi asirski car, Sargon II (722–705. pre n.e.), organizovao je iseljavanje Izraelaca iz Samarije, i, osvajaju}i Gazu, a mo`da i Ekron i Gavaton, 720. pre n.e. nastavio osvajanje du`inom priobalne ravnice. Sargon je 712. poslao vrhovnog komandanta tj. turtanu da smiri pobunjeni grad Azot10. Prona|eni su delovi plo~e koju je u Azotu ostavio Sargonov vrhovni komandant. Prorok Isaija je iskoristio osvajanje grada Azota i upozorio da ne treba verovati Egiptu kao savezniku u borbi protiv Asirije koja ja~a. Asirci su ugro`avali samo postojanje Judeje u dramati~nim doga|anjima 701. pre n.e., o ~emu }e biti re~i u narednim poglavljima.

Ahaz Judejski car Ahaz (735–715. pre n.e.) naro~ito je zapam}en po svojoj zlobi. „Jer ho|a{e putem careva Izrailjevijeh, pa i sina svojega pusti kroz oganj po gadnijem dijelima naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh.“ (2 Car 16:3). Ve} smo govorili kako je Ahaz odgovorio na pretnju Fekaja, izraelskog cara, tra`e}i pomo} od Tiglat-pilesera III (746–727. pre n.e.), cara Asirije. Ahaz je, pored toga {to je postavio novi oltar u Hramu Gospodnjem, uklonio umivaonike sa pokretnih bronzanih postolja na to~kovima koje je Solomon napravio za Hram. Sklonio je bronzano „more“ sa nosa~a u obliku bikova na kojima je stajalo i postavio ga na kameni pod.

91

JEZEKIJA I SANHERIB (701. pre n.e.)

Suprotnost od svog zlog oca Ahaza, Jezekija je radio ono {to je bilo „pravo pred Gospodom sasvijem kao {to je ~inio David otac njegov“ (2 Car 18:3). On je uklonio `rtvenike i svetili{ta idola, ~ak je polomio i bronzanu zmiju koju je Mojsije na~inio u pustinji i koja je bila obo`avana. ^vrsto se dr`ao Gospoda, ~uvaju}i njegove zapovesti. Pobunio se protiv cara Asirije i nije mu slu`io. Drugi gradovi, uklju~uju}i i feni~anski primorski grad Tir, pridru`ili su se rastu}em revoltu protiv Asirije. Saveznik u borbi protiv Asirije bio je i vavilonski car Merodah-Valadan (Marduk-apla-idina II), ~iji su izaslanici posetili Jezekiju1 u Jerusalimu. Kako je Jezekija pokazao izaslanicima vavilonskog cara sva blaga u svojim riznicama, koja je posle Sanherib odneo kada je oplja~kao Jerusalim, ova poseta je sigurno bila pre 701. godine, iako Sveto pismo tvrdi da je usledila posle Sanheribovog napada. Prorok Isaija je bio nezadovoljan Jezekijinim potezom, i prorokovao je da }e jednoga dana blago biti odneseno u Vavilon i da }e sinovi carski postati dvorani u palati vavilonskog cara. Jezekija nije bio preterano zabrinut. Dovoljno mu je bilo {to je Isaija rekao da }e za njegovog `ivota biti mirno i sigurno.

Tir

Akon G a l i l e j a

G e n i s a ret s k o j ez e ro

ZR

AE

LS

KA

DO G

LIN

A R AVN ONS K SAR

Kana

SAMARIJSK

Jopa

Eltekon Ekron

A

JSKE VU E EL ANIN PL

92

JE

ICA

. L PL MI R

Kada je Sanherib osvojio judejski grad Lahis (sada: Tel el-Duveir), oko 40 km jugoisto~no od Jerusalima, nametnuo je Jezekiji da pla}a porez. Jezekija je poslao poruku Asirskom caru da }e pla}ati danak.4 Knjiga o carevima i takozvana Tejlorova prizma iznose isti podatak o visini poreza: 300 talanata (oko 10 tona) srebra, 30 talanata (oko 1 tona) zlata. Sanheribova prizma (iz ^ikaga) govori o 800 talanata srebra, {to je mo`da svota dobijena tokom ~itavog pohoda. Jezekija je skinuo zlato sa vrata Hrama da bi ispunio svoju obavezu. Na Sanheribovoj prizmi ima vi{e podataka o porezu – spominju se uglavnom dragocenosti koje su uvo`ene u Judeju: drago kamenje, antimon, veliki kameni blokovi, ko~ije od slonova~e, stolice od slonova~e, ko`e i kljove slonova: abonos i {im{ir.5

J o rda n

Ahziv

KA

Jezekija pla}a porez

2 Car 20:12-19; 2 Dn 32:31; Is 39:1-8 2 Is 10:28–32 3 Sanheribova prizma 3.19-29 4 2 Car 18:14 5 Sanheribova prizma 3.42-45 6 2 Car 18:17; Is 36:2 1

Sidon

Sanherib napada Na osnovu 2 Car 18:13, Sanherib je napao sve utvr|ene gradove u Judeji i osvojio ih je. Deo putanje kojom je i{lo osvajanje mo`da je sa~uvano u Isaijinom proro{tvu.2 Sa~uvano je vi{e primeraka Sanheribovih bele`aka o toku osvajanja. On govori kako je pokorio ~etrdeset {est ~vrsto utvr|enih Jezekijinih gradova, opsadom, upotrebom sprava za osvajanje i napadima pe{adije. Zarobio je 200 150 ljudi i nebrojeno mnogo konja, mazgi, magaraca i kamila. Istovremeno se razme}e kako je Jezekiju zatvorio kao pticu u njegov carski grad, Jerusalim.3

NAPOMENA

Opsada asirske vojske judejskog grada Lahisa jedan je od prizora predstavljenih na reljefu ra|enom u tehnici tzv. bareljefa, koji se nalazilo u centralnoj sobi Sanheribove palate u Ninivi. Predstavljena je opsada ba{ ovog grada verovatno zato {to je to bio drugi grad po veli~ini i zna~aju u Judeji. Asirski strelci, vojnici sa pra}kama i kopljanici predstavljeni su kako napreduju prema gradu. Opsadni rekviziti i kule postavljeni su uz zidine gra-

A

Jordan

Jezekija

Sanherib u Lahisu

A BRD

Lahis

Mrtvo more

Sanherib Ravsak (vojni komandant) u Jerusalimu pismo Jezekiji pomo}ne asirijske trupe Egip}ani

0

Asirska vojska osvaja grad Lahis, 701. pre n.e. Iz Sanheribove palate, Niniva.

Gaj Mihmas Rama Gava Gavaon Anatot Nob Timna Jerusalim Livna?

0

DESNO:

ILJSKA VETR B DA

JUD B R DE J S K A A

Asirski car Sanherib (705–681. pre n.e.) je 701. godine poveo vojsku od najmanje 185 000 ljudi u napad na Judeju, kojom je tada vladao Jezekija (715–686. pre n.e.). To je izazvalo veliku krizu, kako je detaljno zabele`eno u 2 Car 18–19, Is 36–37 i 2 Dn 32. Ovo je najjasniji primer kako se neki biblijski doga|aj mo`e potvrditi na osnovu drugih tekstova i arheolo{kih dokaza.

60 km 40 milja

LEVO: Sanheribova invazija na Judeju, 701. pre n.e. Asirski car Sanherib je poslao veliku vojsku da napadne Palestinu. Hvali se da je porobio 46 gradova-utvr|enja u Judeji. Egip}ani su se priklju~ili okr{aju, kao podr{ka Judeji.

da. O~ajni stanovnici Lahisa bacaju kamenje i zapaljene baklje sa zidina. Asirci moraju vodom da polivaju ma{ine za opsadu, da se ne bi zapalile. Grad je vremenom, ipak pao. Duga~ak niz zarobljenika sa svojom imovinom spakovanom na teretna kola odveden je u ropstvo. Neki stanovnici Lahisa su potpuno oplja~kani. Drugi prinose porez Sanheribu, koji je predstavljen u centru ove scene, uklju~uju}i tu i kadionice i stolice od slonova~e. Natpis sa ponosom glasi: „Sanherib, car Asirije, vladar sveta, sedi na svom tronu od slonove kosti, dok propast Lahisa prolazi ispred njega.“ Sanheribovo lice je izbrisano; mogu}e je da je u pitanju kasniji osvetni~ki potez. Opsadne rampe iz Lahisa jo{ postoje. Asirske strele, oklopi i male pra}ke tako|e su prona|ene na istom mestu.

Sanherib napada sna`nije Sanherib nije bio zadovoljan Jezekijinim prilogom iz Lahisa. Poslao je kod Jezekije u Jerusalim operativnu grupu predvo|enu sa trojicom oficira – Tartana, Ravsarisa i Ravsak6. Ravsak (rab shakeh), koga su sa~ekali Jezekijini dvorani, obra}a se prisutnom narodu na judejskom dijalektu, zahtevaju}i da se ne uzdaju u Egipat kao saveznika. Isto tako savetuje da je uzaludno pouzdati se i u

Gospoda, jer je Jezekija poru{io oltare. Jasno je da je Ravsak ~uo za Jezekijine reforme. Pri tome je interesntno da on tvrdi da mu je sâm Gospod rekao da napadne judejsku zemlju i da je uni{ti. U jednom trenutku on izra`ava sumnju da se u Judeji uop{te mo`e sakupiti dve hiljade mu{karaca sposobnih za borbu. „Hajde, zateci se mojemu gospodaru caru Asirskom; i da}u ti dvije tisu}e konja, ako mo`e{ dobaviti koji }e jahati na njima. Kako }e{ dakle odbiti i jednoga vojvodu izme|u najmanjih sluga gospodara mojega? Ali se ti uzda{ u Misir za kola i konjike” 2 Car 18:23–24 On jo{ ka`e da ih Jezekija ne}e spasiti i da ne treba da ih zavarava da }e to u~initi Gospod. Predaja je najbolje re{enje. „Ne slu{ajte Jezekije; jer ovako ka`e car Asirski: u~inite mir sa mnom, i hodite k meni, pa jedite svaki sa svoga ~okota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svojega studenca. Dokle ne do|em i odnesem vas u zemlju kao {to je va{a, u zemlju obilnu `itom i vinom, u zemlju obilnu hljebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa }ete `ivjeti i ne}ete izginuti.” 2 Car 18:31–32

Svoj govor zaklju~uje nabrajanjem drugih gradova koje je Asirija osvojila. Bogovi tih gradova nisu ih mogli za{tititi, pa kako bi onda Gospod mogao da spasi Jerusalim od Sanheriba? Mi ne znamo kako to da je asirski oficir znao judejski dijalekat. Mo`da je slu`io kao prevodilac. Jasno je da su ljudi razumeli, a judejski zvani~nici su ga prekinuli na pola govora i tra`ili da nastavi da pri~a na aramejskom, jeziku me|unarodne diplomatije, da bi ga samo oni razumeli, a ne i narod koji je bio na zidinama. Treba spomenuti da su sli~nog sadr`aja dva pisma koja su iz asirskog grada Nimruda poslata Ukin-zeru, pobunjeniku u Vavilonu. Od njega se tra`i da se preda asirskom caru Tiglat-pileseru III (731. pre n.e.). U oba slu~aja Asirci se obra}aju direktno stanovni{tvu, nadaju}i se da ne}e podr`ati vladare gradova. U oba slu~aja, Asirija obe}ava pogodne uslove, ali asirski predstavnici ipak ne dobijaju direktan odgovor.

93

OSLOBO|ENI JERUSALIM (701-681. pre n.e.)

SANHERIB

„Ne}u u}i i ovaj grad niti }e baciti amo strijele, ne}e se prima}i k njemu sa {titom, niti }e iskopati opkopa oko njega. Vrati}e se putem kojim je do{ao, a u grad ovaj ne}e u}i.” 2 Car 19:32–33

sto i osamdeset i pet tisu}a; i kad usta{e ujutru, a to sve sami mrtvaci.“ Biblijski pisci – Prve i Druge knjige o carevima, Knjige proroka Isaije i Prve i Druge knjige dnevnika – napominju da je Sanherib pobegao i vratio se u Ninivu. Gr~ki istori~ar Herodot ka`e da je on oti{ao u Pelusium, na egipatskoj granic5. Mo`da je usmerio vojsku prema caru Tiraki. Herodot jo{ bele`i da su poljski mi{evi pojeli toboce, tetive lukova i dr{ke {titova asirskim vojnicima. Obi~no se smatra da su mi{evi koji su protr~ali kroz asirski kamp, bili nosioci kuge, ali, ako je tako, kako to da i Judejci nisu bili pogo|eni bole{}u? Kakvi god da su detalji, o~igledno je da Sanherib nije uspeo da osvoji Jerusalim. ^injenica da je na zidovima svoje palate u Ninivi izabrao da bude predstavljeno osvajanje Lahisa, provincijskog grada Judeje, a ne Jerusalima, ukazuje da je ne{to zaista krenulo naopako u njegovom napadu na glavni grad Judeje. [tavi{e, samo jedan vek kasnije, u Jeremijino vreme, sna`no uverenje naroda da }e Jerusalim uvek biti siguran i da nikada ne}e pasti,6 mo`e se objasniti samo na osnovu toga {to je Sanheribova vojska bila uni{tena, a time i Jerusalim bio izbavljen na ~udesan na~in.

Izbavljenje

Siloamski tunel

ZAHTEVA PREDAJU Vojni odred koji se spremao da napadne Jerusalim prvo se povukao, pridru`uju}i se glavnom delu asirske vojske. Sanherib je odstupio od Lahisa bli`e Livnu, gde je, po piscu Druge knjige o carevima, ~uo da Tiraka, car Huski dolazi da se bori sa njim.1 Hus je bila oblast Egipta ju`no od Asvana, obuhvatala je i severni Sudan do Kartuma. U ono vreme Egiptom su vladali Huski carevi. Jezekija je ra~unao na pomo} Egip}ana, koji su ve} poslali vojsku koja je bila pora`ena kod Eltekeha, u filistejskoj ravnici.2 Na poraz Egip}ana aludirao je Ravsek u svom govoru na zidinama Jerusalima.3 Sanherib je tada poslao pismo Jezekiji u kojem je od njega tra`i da se preda. Jezekija tada „razvi knjigu pred Gospodom“ .4 Isaija je prorokovao da Sanherib ne}e napasti Jerusalim:

Gospodnji odgovor detaljno je opisan u 2 Car 19:35: „I istu no} an|eo Gospodnji izide i pobi u okolu Asirskom

Jezekija je naredio prokopavanje siloamskog tunela,7 mo`da u sklopu o~ekivanja Sanheribovog napada i moGORE:

Granitna {abti /shabti/ (statueta koja je sa pokojnikom polagana u grob) Huskog cara Tirake /Tirhakah/, koji je vladao Egiptom 690-664. pre n.e. Prona|ena je u piramidi u Nuriju gde je Tiraka sahranjen. Kada pisac u 2 Car 19:9 ka`e za Tiraku da je „huski car” , on mu tako dodaje titulu po kojoj je kasnije bio poznat.

LEVO:

Sanheribov logor pred Lahisom, 701. pre n.e. Iz Sanheribove palate u Ninivi.

NAPOMENA

2 Car 19:8–9 2 Sanheribova prizma 3:3-5 3 2 Car 18:21; Is 36:6 4 2 Car 19:14; Is 37:14 5 Herodot, Istorija 2.141 6 Jer 7:4 7 2 Car 20:20; 2 Dn 32:30 8 Esaradonova prizma B 1.44 1

94

gu}e opsade Jerusalima. Kanal je duga~ak 553 m i namena mu je bila da vodu sa izvora Gion, isto~no izvan gradskih zidina, dovodi u bazen Siloam, koji se nalazi na jugozapadu grada. Kanal jo{ uvek postoji. Unutra je prona|en zapis na starohebrejskom jeziku koji je sada u Arheolo{kom muzeju u Istanbulu. U zapisu se govori o na~inu kako je tunel napravljen: kopa~i su krenuli sa oba kraja kanala i susreli se na sredini (vidi ni`e).

Sanherib je ubijen Biblijski pisci su zabele`ili kako je Sanherib izbegao uni{tenje asirske vojske i vratio se u Ninivu, gde je umro dvadeset godina kasnije, 681. pre n.e. „I kad se klanja{e u domu Nisroka boga svojega, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubi{e ga ma~em, a sami pobjego{e u zemlju 0

400 km 300 milja

0

URARTU (Ararat) J ez e ro V an

Tu{pa (Van) J ez er o U rm i j a

Tig ar

Niniva

Eufrat

Avo r

Lokacija „zemlje Araratske” Na osnovu 2 Car 19:37, Sanheribove ubice su pobegle u „zemlju Araratsku” – oblast koja je Asircima bila poznata pod imenom Urartu, zauzima ve}i deo isto~ne Turske.

Agri-Dagi (Pl. Ararat)

Araratsku, i na njegovo se mjesto zacari Esaradon, sin njegov“ (2 Car 19:37). Pretpostavlja se da je Adrameleh najstariji pre`iveli Sanheribov sin, Arad-Ninlil. Arad mo`e da se ~ita kao „Arda“ , a Ninlil kao „Mule{u“ . U Bibliji se ponekad preme{taju r i d, pa je naizgled besmisleno „mele{“ zamenjeno sa „meleh“ ({to zna~i kralj). Sarasar odgovara akadskom {ar-usur /shar-usur/, „{titi kralja“ . Ovakvom imenu prethodi ime bo`anstva, koje biblijski pisac mo`da nije `eleo da spomene. Nijedan poznati Sanheribov sin nije imao ovakvo ime, ali mo`da je bilo onih ~ija imena nisu zabele`ena u zapisima klinastim pismom. Mo`da je iznena|uju}e to {to sinovi koji su ubili Sanheriba nisu preuzeli upra`njeni asirski presto. Na osnovu Esaradonovih izvora, dvojica ubica su „propali, bodu}i jedan drugog kao mladi jarci, poku{avaju}i da preuzmu carstvo“ .8 „Zemlja Araratska“ , u koju su na osnovu 2 Car 19:37 oti{li Adrameleh i Sarasar, jeste veliki prostor koji uklju~uje prostranstva isto~ne Turske, a koji su Asirci nazivali Urartu.

Natpis u Siloamskom tunelu

S

Izvor Gion

dD avi

dov

Vorenov ulaz

Gra

„[Dovr{enje] tunela. I ovo je bila pri~a o kopanju tunela. Dok [su kamenolomci zamahivali] svaki prema svom drugu sa suprotne strane tunela, i kada je trebalo iskopati jo{ tri lakta, glas jednog radnika kako doziva drugoga [~uo se]. Postojala je pukotina u steni u pravcu sever-jug. Tokom kopanja tunela kopa~i su se susreli, sekirom u sekiru. Voda je tekla od izvora do bazena du`inom od 1200 lakata. Stotinu lakata bila je visina stene iznad glava kopa~a kanala.”

Mesto susreta

LEVO:

Put Jezekijinog tunela za vodu u Jerusalimu (Siloamski tunel).

DESNO: Unutra{njost Siloamskog tunela, Jerusalim.

Gornji bazen Siloamski bazen DOLE: Natpis u Siloamskom tunelu.

95

RATOVANJE

U

STAROM

I UTVR|ENJA

ZAVETU

(kojih je zapravo bilo trideset sedam) i vojsku koja je bila sa~injena od dve odvojene grupe: regularna vojska (profesionalni vojnici) i narodna milicija (rezervisti). On je, tako|e, unajmio strane najamnike: Keretite (verovatno Kri}ane) Feletite i Gitite (Filisteje).

HETITI Jezero Van P

LA

NINE

V TA

O

Jezero Urmija

Ti

Krit

gr is

Keretiti?

Karkar

853 pre n.e.

Kipar

Sredozemno more

SOVA

M

Mari

O

P

Mispa Jerusalim

O

LA A NI G N RO E S

Susa Ur

EGIPAT Beni Hasan

Persijski zaliv

utvr|enje Crv eno re

mo

Teba

PL EL ANIN BU E RS

P Z

SIRIJSKA PUSTINJA

A

ci

at

IJ

Filistej

fr

Kaspijsko more

Nuzi (Jorgan Tepe)

M

Kesarija

Eu

ES

TA

Megidon

l

96

Vojna slu`ba bila je religiozna obaveza za odrasle mu{karce preko dvadeset godina, ali bilo je vi{e izuzetaka: tek o`enjeni, stra{ljivi i malodu{ni.5 Za svoje telohranitelje, car Saul je izabrao hrabre mladi}e. David je imao li~nu gardu od trideset sna`nih ljudi

Ni

Neprijateljstvo je zabele`eno odmah na po~etku Biblije: „sko~i Kajin na Avelja brata svojega, i ubi ga“ (Post 4:8). Zaista, nasilje koje je postojalo pre Potopa me|u stanovnicima zemlje navodi se kao jedan od glavnih razloga za{to je Gospod poslao potop.1 Geografska pozicija Palestine, izme|u Egipta i Bliskog istoka, ~inila ju je ~estim popri{tem ratova. Ipak, jo{ va`nije od toga je da su biblijski pisci ~esto videli rat kao znak Bo`jeg nezadovoljstva, kaznu za neposlu{nost Izraelaca: „Da}e te Gospod Bog tvoj neprijateljima tvojim da te biju; jednijem }e{ putem iza}i na njih, a na sedam }e{ putova bje`ati od njih (...) I mrtvo tijelo tvoje bi}e hrana svijem pticama nebeskim i zvijerju zemaljskom, niti }e biti ko da ih popla{i“ (Ponz 28:25a–26). Izraelska vojska je imala ograni~enja u pogledu pona{anja u ratu: na primer, vojska nije smela da se~e drve}e vo}ki.2 Ipak, u Starom zavetu postoji jo{ jedan pogled na rat. Izraelsko uni{tenje Hananeja naredio je Gospod, a njihovi gresi se navode kao razlog za to.3 Tako|e, neuspeh Izraela u vo|enju Bo`jeg „svetog rata“ do krajnjih granica, dovodi do posledica.4

Izraelska vojska

R

RATOVANJE

0 0

400 km 300 milja

NAPOMENA

Post 6:11, 13 2 Ponz 20:19 3 Ponz 9:3c, 5 4 Isus 7:1–26; 1 Sam 15:1–35 5 Ponz 20:5–8 6 2 Sam 8:4 7 2 Dn 16:6 8 Ef 6:11–13 1

Ratovanje i utvr|enja u Starom zavetu Mapa pokazuje mesta porekla nekih od najzna~ajnijih vojnika najamnika - Keretita, Feletita i Gitita (Filisteji).

TEHNI^KI NAPREDAK U istoriji drevnog ratovanja razvijena su nova oru`ja za napad. Ovo je dovelo i do razvoja odbrambenih mera. Tri primera ovo ilustruju.

1. Luk i metalni oklop Luk i strela su predstavljeni na mnogim spomenicima iz Egipta i Mesopotamije datiranim na kraj ~etvrtog milenijuma pre n.e. Osavremenjeni ili oja~ani luk, napravljen od ~etiri razli~ita materijala – drvo, `ivotinjski rog, `ivotinjska tetiva i lepak – imao je pove}ani domet (300 do 400 metara) i ja~u probojnu mo}. Prvi put je ovakav slo`eni luk predstavljen na steli Akadskog kralja Naramsina (2291–2255. pre n.e.), prona|enoj u Susi u jugozapadnom Iranu. Ipak, do sredine drugog milenijuma pre n.e., slo`eni luk nije bio uobi~ajeno oru`je. Kao odgovor na usavr{eni luk, dolazi do razvoja metalnog oklopa. Najstariji primerak je iz mesta Nuzi u Mesopotamiji, datiran oko 1500. godine pre n.e. Drugi primer metalnog okolopa predstavljen je na zidnom slikarstvu iz grobnice Kenamuna u Tebi u Egiptu, datiran u vreme vladavine Amenofisa II (1427–1401. pre n.e.). U Tebi su, u palati Amenofisa III (1391–1353. pre n.e.), prona|eni komadi}i metalnih krlju{ti sa oklopa.

2. Bojna kola i kapije gradova

Egipatski faraon Tutankamon (1336-1327. pre n.e.) u bojnim kolima. Sa kov~ega prona|enog u Tutankamonovoj grobnici.

Bojna kola na dva i ~etiri to~ka, koja su vukli divlji magarci, po~ela su da se koriste u Mesopotamiji po~ev od 2800. godine pre n.e. Mogu se videti na Standardu u Uru (oko 2500. pre n.e.). To~kovi su bili jednodelni i ko~ije su se kretale sporo i te{ko. U XIX veku pre n.e., ko~ije koje su vukli konji prvi put se spominju u tekstovima iz grada Mari u Siriji. Kao lako pokretljive platforme sa kojih se puca, odakle je vatra mogla biti ispaljena na odabrani cilj u toku bitke, ko~ije su bile slo`ena vozila. Njih su koristile samo nacije koje su posedovale bogate izvore i naprednu tehnologiju, a njihova upotreba je bila ograni~ena na ravan teren. Najve}e sile tokom sredine drugog milenijuma pre n.e., Egip}ani i Hetiti, brzo su ih prilagodili za potrebe ratovanja. Proslavljene ko~ije iz Tutankamonove (1336–1327 pre n.e.) grobnice pru`aju nam jasnu sliku kako su one izgledale. Do sredine drugog milenijuma pre n.e., napada~i su mogli da pro|u samo uz postolja na kojima su se nalazile kule i da pri|u kapijama grada paralelno u odnosu na zidove. Ovo je davalo prednost odbrani. Kada su izumljena bojna kola, direktan pristup gradskim zidinama postao je mogu}, tako da su kapije u obliku slova „L“ prestale da se koriste. Kapije su produ`ene da bi sadr`ale ve}i broj odaja na koja se po potrebi mogu dodati vrata. Centralna dvodelna kapija morala je da bude dovoljno {iroka da kroz nju u|u bojna kola, a uz to je bila i oja~ana ogromnim rezama. Dodate su i kule ne bi li omogu}ile braniteljima da uznemiravaju napada~e, a napravljeni su i kosi bedemi uz zidine grada. Iako su Hananeji koristili bojna kola i upoznali Egip}ane sa njima, Izraelci su ih vrlo sporo prihvatili. Nema sumnje da je jedan od razloga za to bila ~injenica da `ive u brdovitoj zemlji. Kada je David porazio Adad-Ezera, cara Aramejske dr`ave Sova, zarobio je hiljadu bojnih kola. Verovatno nije shvatao njihov vojni potencijal, a mo`da i ne `ele}i tro{ak za sto~nu hranu i njeno skladi{tenje hrane za stoku, on je onesposobio sve osim stotinu konja koji su bili upregnuti u bojna kola6. Ahav, car

Izraela (873–853. pre n.e.), poslao je u bitku kod Karkara, na reci Oront u Siriji, 2 000 bojnih kola vojsci Sirije i Palestine u borbi protiv Asirije 853. godine pre n.e.

3. „Ovan” i gradske zidine Najstariji prikaz „ovna“ najverovatnije je onaj na zidu u Beni Hasanu u Egiptu, datiran oko 1900. godine pre n.e. Me|utim, tek u XIX veku pre n.e., Asirci su po~eli da koriste „ovna“ sa ru{ila~kim efektom. Gvozdena glava „ovna“ bila bi sna`no gurnuta u zidine tako da bi se zabila duboko izme|u kamenja. Onda bi ga pomerali levo i desno da razmaknu kamenje. „Ovan“ je bio za{ti}en duga~kom drvenom strukturom u obliku kutije. Kasnije je „ovan“ osavremenjen da bi mogli njime da zamahuju napred i nazad. Na po~etku jevrejske monarhije gradovi su bili branjeni zidovima koji su bili kao „kazamati“ . Dva paralelna zida debela oko 1.5 metar bila su sagra|ena na razdaljini od oko 2 metra, a prostor izme|u njih bio je spojen popre~nim zidovima na jednakoj razdaljini. Duguljaste uske prostorije mogle su se koristiti kao ostave ili su bile ispunjene da bi se oja~ali zidovi. Kako su Asirci po~eli da koriste „ovnove“ , neki gradovi su bili opasani jakim zidinama debelim 3 do 4 metra. U gradu Mispa (Tel En Nazbe), zidine grada bile su duga~ke 600 metara i imale su deset kula. One su verovatno bile visoke 12 metara i imale su jake bedeme, npre svega da bi imale ja~u za{titu od „ovnova“ .7

RATOVANJE U NOVOM ZAVETU U Novom zavetu, u suprotnosti sa Starim zavetom, ratovanje nije vi|eno u politi~kom smislu. Borba hri{}ana nije protiv tela i krvi. Hri{}anski rat je duhovan, protiv duhovnih sila zla, u bo`anskom smislu. Hri{}ani treba da obuku sveoru`je Bo`je, tako da kada do|e zao dan mogu da se odbrane i odr`e.8 Rimska vojska je u jednom trenutku imala vlast nad carstvom, od Hadrijanovog zida u Severnoj Engleskoj, sve do Eufrata. Rimska vojska je u razli~itim periodima imala 25 do 35 legija od kojih je svaka sadr`ala maksimum 6 000 naoru`anih pe{adinaca. Legion je bio podeljen na deset kohorti od pribli`no 600 ljudi. Kohorta je bila podeljena na {est centurija od kojih je svakom upravljao centurion. Legije su podr`avale konji~ke jedinice od 500 ljudi. Neki vojnici su imali specijalna zadu`enja – pisari, barjaktari, glasnici, lekari, d`elati i konju{ari. U prvoj polovini I veka n.e., tri hiljade trupa je bilo stacionirano u palestinskoj Kesariji na obali Sredozemnog mora. Kohorta (600 ljudi) bila je stacionirana u Jerusalimu, u tvr|avi Antonija i u guvernerovoj palati, u vreme nemira i tokom trajanja praznika dopunjena dodatnim trupama iz Kesarije.

97

JUDEJA

MANASIJE

OD

DO PADA

NINIVE

(686-612. pre n.e.)

Manasija Manasija (686–641. pre n.e.) je nasledio svog oca Jezekiju na prestolu i te{ko da bi mogla postojati izra`enija suprotnost izme|u oca i sina. Autor Druge knjige o carevima opisuje kako je Manasija ~inio zlo u o~ima Gospodnjim, slede}i odvratna dela naroda koje je Gospod odagnao od sinova Izraelovih.1 On je ponovo izgradio mesta za molitvu na „visinima“ , podigao je oltare Valu, napravio je lugove, klanjao se svoj vojsci nebeskoj i slu`io joj je. ^ak im je napravio oltare u domu Gospodnjem. Bavio se vra~anjem i gatanjem, savetovao se sa medijumima i spiritistima, ~ak je i prvoro|enog sina `rtvovao u vatri. Natopio je Jerusalim od kraja do kraja krvlju nevinih. Gospod je govorio sa judejskim narodom posredstvom nepoznatog proroka, obe}avaju}i da }e poslati taC r n o

kvu nesre}u na Jerusalim i Judeju, da }e svima koji ~uju za to zujati u u{ima. Rekao je da }e nad Jerusalimom zategnuti u`e koje je koristio protiv Samarije i da }e upotrebiti ona merila kao protiv doma Ahavovog, tako da }e zbrisati Jerusalim kao {to se bri{e zdela2. Kako narod nije obra}ao pa`nju, Gospod je protiv njih doveo vojnog zapovednika Asirskog cara, koji je prognao Manasiju u zarobljeni{tvo. Stavio mu je kuku u nos, okovao ga bronzanim okovima i odveo ga u Vavilon (2 Dn 33:11). Asirski carevi, Esaradon (676. pre n.e.) i Asurbanipal (oko 666. pre n.e.), spominju da Manasija pla}a danak. Podatak da je Manasija odveden u Vavilon zahteva obja{njenje. Izme|u 650. i 648. godine pre n.e., Asurbanipal je opseo Vavilon, kojim je vladao njegov stariji brat [ama{-{um-ukin /Shamas-shum-ukin/. Esaradon je stavio K A V K A V S K E

m o r e

PL AN INE

P L A

Kaspijsko more N

I N

E

IZ DOG U KA RADEN

Pad Asirije Po~etkom sedamnaestog veka pre n.e., Skiti i Kimeri iz ju`ne Rusije po~eli su da pritiskaju Asiriju. Asirska prestonica Niniva je 612. pre n.e. pala u ruke Vavilonaca (iz ju`nog Iraka) i Medejaca (iz Irana). Asirski general je izdr`ao jo{ dve godine u Haranu.

Jezero Van

A INE T

V

O

R

Zincirli (SamÔal)

Jezero Urmija

Haran

pao 610

Tig

AN

ar

Nineva Avo r

pala 612

Asur

pao 614 Euf

Nimrud (Kalhu)

mo`da pao 614

at

r

Sredozemno more

Korsabad

Dij ala

PL

SIRIJSKA PUSTINJA

Jerusalim

Vavilon

Tig

Jo rd a n

Samarija

ar

Mrtvo more

NAPOMENA

2 Car 21:2 2 2 Car 21:13 3 2 Car 21:21 4 Nm 3:8 5 Ksenofont, Anabaza 3.14.12 6 Diodor Sicilijski, Biblioteke 2.27.1 7 Nm 2:9 8 Nm 3:7b 1

Ni l

Cr

ve

0

no

Teba

0

mo

r

98

Vavilonci i Medejci Skiti i Kimeri 300 km 200 milja

kuke u noseve dvojici podre|enih kraljeva {to je jasno prikazano na njegovoj steli u gradu Samal (sada Zincirli, blizu Islahije u jugoisto~noj Turskoj). Manasija je u Vavilonu molio milost od Gospoda, pokajao se i dozvoljeno mu je da se vrati u njegovu rodnu zemlju. Uklonio je likove stranih bo`anstava, uklju~uju}i i predmete iz Hrama Gospodnjeg, vratio je oltar Gospodnji i ponovo ustanovio slu`bu Bo`ju. Narodu je rekao da slu`e Gospodu, ali po{to stare navike te{ko umiru, narod je, slu`e}i Gospodu, nastavio da prinosi `rtve na „visinama“ .

AMON Manasiju je nasledio njegov sin Amon (641–639. pre n.e.), koji je slu`io svim idolima koje je Manasija napravio3, ali se nikada nije pokajao. Posle dve godine na prestolu, njegovi podre|eni su ga ubili u palati, a „narod zemaljski“ (mo`da termin za „veleposednike“ ) postavio je njegovog osmogodi{njeg sina Josiju na prestol.

NAUM

Na steli je prikazan Esaradon (681-669. pre n.e.), car Asirije, sa dva podre|ena vladara. Dr`i ih na uzici, nosevi su im probodeni kukom. Visina stele je 3.2 m. Iz Zincirlija, jugoisto~na Turska.

Kratko proro{tvo proroka Nauma te{ko je precizno datirati. On je znao da je Asirija osvojila grad Tebu u gornjem Egiptu, {to se dogodilo za vreme Asurbanipala (663. pre n.e.).4 Plasti~nim jezikom, Naum predvi|a gotovo ono {to se ~ini nemogu}im – pad Aisirske prestonice Ninive, velikog grada na 749 hektara u oblasti ome|enoj sa preko 12 kilometara zidina. „Vrata }e se rijekama otvoriti, i dvor }e se razvaliti„. Ovo je upozorenje da }e grad biti porobljen i uni{ten. Robinje pla~u kao gugutke i udaraju se u grudi, Niniva je kao ba-

S

metara Halahu kapija

fita Adad kapija

rov

Nergal kapija

[ibaniba kapija

Sin kapija

Plan grada Ninive Niniva je bila najve}i grad u Asiriji. Prostirala se na oko 749 hektara (1850 akri). Arheolo{ka iskopavanja su vr{ena uglavnom na nasipima Kujunik i Nebi Junus.

Kapija kod mesta za navodnjavanje

Mu{lalu kapija

Asurbanipalova palata (Severna palata)

Nabuov hram KUJUNIK Sanheribova palata (Jugozapadna palata)

kapija Kar-Mulisi

reka Kosr I{tarin hram

kapija Kvaj Sibiti oltar

zen, a njegova voda oti~e. „Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire“ (Nm 2:6–8).

SOFONIJA Prorok Sofonija je pisao za vreme vladavine Josije (639–609. pre n.e.) i radovao se dolaze}em uni{tenju Asirske prestonice Ninive: „I dignu}e ruku svoju na sjever, i zatr}e Asirsku, i Nineviju }e opustiti da bude suha kao pustinja. I u njoj }e le`ati stada, svakojako zvijerje izme|u naroda, i gem i }uk no}iva}e na dovratnicima njezinijem.” Sof 2:13–14

PAD NINIVE Asirija nije bila nepobediva, kako su je Asirski carevi li~no opisivali u svojim spisima. Indoevropska plemena Skiti i Kimeri, iz stepa ju`ne Rusije, prouzrokovali su ozbiljne probleme Asiriji za vladavine cara Esaradona (681–669. pre n.e.). Posle smrti Asurbanipala, 627. godine pre n.e., izbila je pobuna protiv njegovog sina Asur-etililanija. Njegov brat Sin-sar-iskun (627–612. pre n.e.) imao je tako|e problema sa neistomi{ljenicima. Za to vreme, na jugu, vo|a Haldejskog plemena iz ju`ne Vavilonije, nazvan Nabopolasar (otac Navuhodonosora), zauzeo je presto u Vavilonu 626. godine pre n.e. Na osnovu Vavilonskog spisa Hronika o padu Ninive, Nabopalasar je uz pomo} Medejaca 661. godine po~eo napad na Asiriju. Zna~ajni grad Asur je pao 614. godine, a mogu}e je da je pao i Kalah (Nimrud). Niniva je opkoljena 612. godine. U Hronici o padu Ninive zabele`eno je: „Kralj Akada (Nabopalasar) i Sijakares napali su zajedno sa obale Tigra i opkolili Ninivu. Od meseca Sivana (maj-jun) do meseca Ava (jul-avgust) - tokom tri meseca - dr`ali su pod te{kom opsadom grad.“ (40–43a) Gr~ki istori~ari Ksenofont5 i Diodor Sicilijski 6 aludiraju na nevreme koje je dovelo do poplave dela grada i sru{ilo zidine. Palata je bila zapaljena, {to je mo`da povezano sa tim {to je Sin-sar-iskun izvr{io samoubistvo. Naumovo proro{tvo da }e se palata istopiti bilo je ispunjeno. Naumova ostala proro{tva, plja~ka dragocenosti Ninive7 i uni{tenje grada,8 bila su ispunjena u lakonskoj izjavi u Hronici o padu Ninive: „Oni su izneli ogroman plen iz grada i hrama, a grad pretvorili u gomilu ru{evina.“ Asirski general Asur-ubalit izdr`ao je jo{ dve godine u Haranu, u dana{njoj jugoisto~noj Turskoj. Asirija je pala, a Naum svoje proro{tvo zaklju~uje: „Ko god ~uje glas o tebi, pljeska}e rukama nad tobom, jer koga nije stizala zlo}a tvoja jednako?“ (Nm 3:19).

[ama{ kapija

Pustinjska kapija

rov

Esaradonova oru`arnica

Kapija za oru`je

NEBI JUNUS

ve ro

Halzi kapija

o

tn

va v

ro

ar

Tig

Handuri kapija Asur kapija

99

JOSIJA

I USPON

VAVILONA

(639-605. pre n.e.)

„Pogledajte po narodima i vidite, i ~udite se i divite se, jer }u u~initi djelo u va{e dane kojega ne}ete vjerovati kad se stane pripovijedati. Jer, evo, ja }u podignuti Haldejce (Vavilonce), narod ljut i nagao, koji }e i}i po zemlji {irom da osvoji naselja koja nijesu njegova. @estok je i stra{an, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi. Konji }e mu biti br`i od risova i lju}i od vukova uve~e, veliko }e mno{tvo biti konjika njihovijeh, i idu}i izdaleka konjici njegovi doletje}e kao orao kad hiti na lov.” Av 1:5–9

T A

O

Josijina smrt je donela nagli prekid njegovih reformi. ^inilo se da je Gospod ostavio svoj narod. Kasniji vladari nisu imali `elju da slu`e Gospodu. Faraon Neko nije bio zadovoljan Josijinim sinom, Joahazom, i zato je u mestu Ribla, u Siriji, postavio njegovog brata Joakima na prestol.6 Prorok Avakum bio je zbunjen uni{tenjem i nasiljem koje je video oko sebe. Gospodnji odgovor te{ko da je bio ono {to je o~ekivao:

100

Oro nt

Sredozemno more

Rivla

Li

ta

ni

Faraon Neko postavlja Joakima na mesto svoga brata Joahaza

S I R I S J K A P U S T I N J A Megidon

609. pre n.e.

Vetilj

Jo rd a n

AVAKUM

Kerkemi{

605. pre n.e.

Euf

JOSIJINA SMRT Pad Asirije 612. godine pre n.e. poremetio je ravnote`u snaga na Bliskom istoku. Egipatski faraon Neko (610–595. pre n.e.) reagovao je na rast mo}i Vavilona tako {to je poslao vojsku u Siriju da pomogne ostatku Asirije i spre~i ekspanziju Vavilonaca. Neko je tvrdio da je primio zapovest od Boga.3 Josija mu nije verovao i zato mu se 609. godine pre n.e. suprotstavio kod mesta Megidona u severnom Izraelu, kada je i ubijen. Njegova prevremena smrt potresla je narod. Jeremija je napisao knjigu Pla~ Jerermijin,4 a prorok Zaharija se ~ak 130 godina kasnije prise}a Josijine smrti kao velike `alosti.5

Pogled na ravnicu Jesdraelon sa uzvi{enja Megidon.

R an

A N I N E

V

jh

Josija (639–609. pre n.e.) je do{ao na presto kada je imao osam godina. Pisac Prve i Druge knjige dnevnika bele`i da je Josija u svojoj osmoj godini (632. pre n.e.) „po~e tra`iti Boga Davida oca svoga“ (2 Dn 34:3). Izme|u dvanaeste i osamnaeste godine (628–622), Josija je preduzeo radikalni program reformi. Sru{io je ili spalio paganske oltare i idole, istrebio paganske sve{tenike, proterao prostitutke iz svetili{ta, uni{tio „visine“ i uklonio pagansko posu|e postavljeno u Hramu Gospodnjem. Svoj program je sproveo u delo i u gradovima deleko od Jerusalima, na teritoriji Manasijinog, Jefremovog i Simeonovog plemena, sve do Neftalimovog. Ove teritorije su nekada bile deo severnog Izraelskog carstva, ali kako je Asirija oslabila, on je mogao da izvr{i uticaj na njih. Josija je uni{tio „visine“ u Vetilju, koje je napravio Jerovoam, Nevatov sin, tako {to je na oltaru spalio kosti paganskih sve{tenika.1 U osamnaestoj godini Josijine vladavine, prvosve{tenik Helkija prona{ao je u Hramu Gospodnjem primerak Zakona.2 Ne zna se {ta je ova knjiga sadr`ala, ali kada je ~uo {ta u njoj pi{e, car je pocepao svoju ode}u govore}i: „jer je velik gnjev Gospodnji koji se raspalio na nas zato {to oci na{i ne slu{a{e rije~i ove knjige“ (2 Car 22:13). Da bi ispunio zahteve navedene u knjizi Zakona, Josija se otarasio medijuma i spiritista, ku}nih bogova, idola i svih drugih gnusnih stvari vi|enih u Judeji i Jerusalimu. Pisac Prve i Druge knjige o carevima bele`i kako ~ak i Josijina dalekose`na reforma nije bila dovoljna da bi uklonila dolaze}i Bo`ji sud. On citira proro~icu Oldu: „Ovako veli Gospod: evo pusti}u zlo na to mjesto i na stanovnike njegove, sve {to govori knjiga koju je pro~itao car Judin, zato {to me ostavi{e (...) zato se gnev moj raspalio na to mesto, i ne}e se ugasiti“ (2 Car 22:16–17). Uteha za Josiju bila je {to njegove o~i ne}e videti propast koja dolazi.

Ce

JOSIJA

Jerusalim Mrtvo more

0 0

Josija 609. pre n.e. Neko 609-605. pre n.e. Navuhodonosor 605. pre n.e. 150 km 100 milja

ra

t

NAVUHODONOSOR PREUZIMA VLAST Nabopolasar, car Vavilona, ostario je i postavio svog sina, princa Navuhodonosora, na ~elo vojske. Navuhodonosor je porazio egipatsku vojsku kod Kerkemi{a na Eufratu (sada na granici izme|u Turske i Sirije).7 Idu}i ka jugu, Navuhodonosor je napao Judeju, nestrpljiv da osigura lojalnost ranijeg vazala i saveznika faraona Nekoa, Joakima. Ba{ kada je Joakim kapitulirao, Navuhodonosoru su stigle vesti da je nje-

gov otac Nabopolasar mrtav. Navuhodonosor je po`urio u Vavilon da osigura presto i sa sobom je poneo neke stvari iz Hrama Gospodnjeg i nekoliko mladih ljudi iz plemi}kih porodica, od kojih su ~etvorica kasnije u mnogome poslu`ili caru: Danilo, Ananija, Misailo i Azarija.8 Ovo je bila prva i nevelika deportacija koja je vodila potpunom progonstvu Jevereja u Vavilon.

Rekonstrukcija kapije boginje I{tar u Vavilonu. Ovo predstavlja kona~an oblik kapije, koja je oblo`ena plavim emajliranim opekama na kojima su predstavljeni bikovi i mu{u{u zmajevi.

LEVO:

Faraon Neko se bori sa Josijom i Navuhodonosorom Egipatski faraon Neko je 609. ubio judejskog cara Josiju u Megidunu. Navuhodonosor, krunisani princ Vavilona, porazio je Nekoa kod Kerkemi{a 605. god pre n.e. Dok je napredovao prema Judeji, stigla mu je vest o o~evoj smrti, {to ga je primoralo da krene preko pustinje ka svojoj zemlji da bi preuzeo upra`njeni presto.

NAPOMENA

2 Car 23:15–20 2 Car 22:8 3 2 Dn 35:21 4 2 Dn 35:25 5 Zah 12:11–14 6 2 Car 23:34 7 Jer 46:2 8 Dan 1:1–2, 6 1 2

101

PROGNANA JUDEJA (604-582. pre n.e.)

JOAKIM Smrt cara Josije 609. godine pre n.e. zadala je smrtni udarac religioznim reformama u Judeji. Za vreme Josijinog sina Jokima, paganski obi~aji su se vratili. Prorok Jeremija prekorevao je Joakima zbog eksploatacije ljudi i izgradanje luksuzne palate pomo}u njihovog rada.1 Ovo je, mo`da, palata prona|ena ju`no od Jerusalima u mestu Ramat Rahel. Joakim se li~no suprotstavio proroku Jeremiji spaliv{i svitak sa kojeg mu je Judije ~itao Jeremijine re~i. Tako|e, naredio je da se ubije prorok Urija zato {to je isto kao Jeremija govorio protiv grada i zemlje.2 Joakim se pokorio Navuhodonosoru 604. godine pre n.e., ali se uz ohrabrenje Egipta tri godine kasnije pobunio. Sve do 598. godine pre n.e., Navuhodonosor nije odgovarao, a onda je dao da se Joakim okuje u bronzane okove i odvede u Vavilon. Tada je car Joakim, kao trideset{estogodi{nji vladar, umro, ali se ne zna da li prirodnom ili nasilnom smr}u. Jeremija je prorekao da Joakim ne}e imati odgovaraju}u sahranu, ve} da }e ga sahraniti kao magarca – odvu}i }e ga i baciti izvan zidina Jerusalima.3

Druga deportacija Joakima je nasledio njegov osamnaestogodi{nji sin Joakin, koji je vladao samo tri meseca i deset dana.4 Navuhodonosor je opseo Jerusalim 597. godine pre n.e. i Joakin se predao. Navuhodonosor se ulogorio kod glavnog grada Judeje i drugog dana meseca Adara (15. ili 16. mart) osvojio je grad i zarobio cara. Navuhodonosor je postavio poverljivog ~oveka da upravlja gradom, i vratio se u Vavilon nose}i ogroman ratni plen (Navuhodonosorova hronika, red 12–13). Navuhodonosor je deportovao Joakina u Vavilon zajedno sa njegovom majkom, `enama, zvani~nicima i vode}im ljudima u zemlji. Zajedno sa njima deportovano je 7 000 vojnika, 1000 zanatlija i majstora – ukupno 10 000 ljudi,5 uklju~uju}i i mladog sve{tenika po imenu Jezekilj.6 Car je sa sobom poneo blago iz palate i zlatne predmete koje je Solomon napravio za Hram Gospodnji. Ovo se mo`e ozna~iti kao druga deportacija. U Vavilonu je Joakin hranu primao na dvoru. Njegovo ime (Ya’u-kinu) pojavljuje se na Vavilonskim plo~ama datiranim izme|u 595. i 570. godine, gde je zabele`eno sledovanje za njega i njegove sinove: „Pola panu (oko 14 litara) za Jan-kinu, cara Judejske zemlje. Dva i po sila (oko 2 litra) za pet sinova cara judejskog.“ Godinama kasnije, posle smrti Navuhodonosora 562. pre n.e., njegov sin i naslednik Amel-Marduk (Evil-Merodah) oslobodio je Joahina iz zatvora i dopustio mu da jede za njegovom trpezom dokle god je `iv.7

Opsada Jerusalima Prorok Jeremija je prokleo Joahina, govore}i da nijedan od njegovih potomaka ne}e sedeti na Davidovom prestolu.8 Navuhodonosor je Joahinovog ujaka, Mataniju, postavio za cara, promenio mu ime u Sedekija i pozvao ga u Vavilon 593. da potvrdi lojalnost. Sedekija se kasni-

102

je pobunio, opet uz podr{ku Egipta, ali time je pokrenuo celu vavilonsku vojsku protiv sebe. Navuhodonosor se ulogorio ispred Jerusalima i napravio opsadne zidove oko grada: opsada je po~ela desetog dana desetog meseca (15. januar) 588. pre n.e. (2 Car 25:1). Opsada je na kratko prekinuta, da bi se re{ili pretnje egipatske vojske koju je vodio faraon Ofra (Hofra) (589–670. pre n.e.). Ipak, kao {to je Jeremija i predvideo, Vavilonci su se vratili. Jeremija je zagovarao predaju, pa su ga zatvorili tj. bacili u jamu. Kasnije je oslobo|en i dr`an pod prismotrom. Ova zategnuta situacija opisana je u dvadeset i dva pisma koja su prona|ena u judejskom gradu Lahisu. Napisani su istim jezikom kojim se slu`io prorok Jeremija. U jednom od njih, kapetan stra`e govori da se ne vidi vatreni signal iz grada Azeka (Pisma iz Lahisa, 4.10–12). Ovo bi moglo da zna~i da su Azek ve} osvojili Vavilonci ili da se zbog nepovoljnih vremenskih uslova signal ne vidi. U drugom pismu neimenovani prorok se spominje kao njegov nosilac. Identitet pisca, ipak, ostaje neizvestan. Do 19. dana 4. meseca (18. juli 586. pre n.e.), glad je u Jerusalimu postala toliko velika da ljudi vi{e nisu imali {ta da jedu. Probijene su bile zidine grada. Sedekija i cela njegova vojska su pobegli u toku no}i, ali su uhva}eni kod Jerihona. On je odveden u grad Ribla u Siriji. Sedekijine sinove su ubili pred njim, zatim su ga oslepeli i odveli u Vavilon okovanog u bronzane okove.

Tre}a deportacija Mesec dana posle osvajanja grada, 7. dana 5. meseca (14. avgust 586. pre n.e.), Navuzardan, zapovednik stra`e, zapalio je Dom Gospodnji, carsku palatu i sve ku}e u Jerusalimu. Tada su i svi zidovi oko Jerusalima sru{eni. Navuzardan je tada odveo u ropstvo preostale ljude koji su bili u gradu. Ostavio je samo neke od najsiroma{nijih, vinogradare i ratare, ali najve}i deo naroda je deportovan u Vavilon. Ovo se mo`e ozna~iti kao „tre}a deportacija“ . Pa, ipak, ovo nije bio kraj nesre}ama Judejaca.

^etvrta deportacija Vavilonci su za namesnika postavili Jevrejina plemi}kog roda po imenu Godolija. Natpis na pe~atu prona|enom

Pismo iz Lahisa br. 2 Ostrakon ili pismo napisano na krhotini, upu}eno Jaosu /Yaosh/, vojnom zapovedniku judejskog grada Lahisa, 588. pre n.e.

NAPOMENA

Jer 22:13–17 2 Jer 26:20–23; 36:20–23 3 Jer 22:19 4 2 Dn 36:9 5 2 Car 24:14–16 6 Jez 1:1–3 7 2 Car 25:27–30; Jer 52:31–34 8 Jer 22:30 9 2 Car 25:26; Jer 42:19; 43:7 10 Jer 52:30 11 Jez 3:15; Jezd 2:59; 8:17; Jer 29:5 1

Ukrasi sa prozora palate u gradu Ramat Rahel blizu Jerusalima. Ovo je mo`da rad Joakima, cara Judeje (609-598. pre n.e.)

Iseljavanje Judejaca Ovde su prikazana mesta povezana sa vavilonskim deportacijama Judejaca 597, 586. i 582. pre n.e.

u Lahisu odnosi se na njega, „vlasni{tvo Godolije, koji upravlja domom“ . Nije mnogo vremena pro{lo, a Godoliju je ubio izvesni Ismailo, koji je bio carske krvi. Mnogi od preostalih Jevreja, uklju~uju}i tu i proroka Jeremiju, kojima je bilo dozvoljeno da ostanu u Jerusalimu posle osvajanja grada, pobegli su u Egipat, uprkos Jeremijinom upozorenju da ne treba da idu.9 Jo{ jedna grupa Jevreja odvedena je 582. pre n.e. u Vavilon.10 Ovo je bila „~etvrta deportacija“ .

Jor d an

ASORSKA RAVNICA

PL

AR AK IN AN L MI

JE

ZR

r Ja

AE

LS

KA

DO

LIN

Trauma progonstva

Genisaretsko jezero

G a l i l e j a

m

Jevreji koji su pre`iveli dugo putovanje u Vavilon su, izgleda, imali sopstvena naselja, gde su mogli da se bave poljoprivredom i da zara|uju za `ivot.11 Traumati~nost progonstva jasno je iskazao psalmopevac:

uk

„Na vodama Vavilonskim sje|asmo i plakasmo opominju}i se Siona. O vrbama sred njega vje{asmo harfe svoje. Ondje iskahu koji nas zarobi{e da pjevamo, i koji nas obori{e da se veselimo: ‘pjevajte nam pjesmu Sionsku!‘ Kako }emo pjevati pjesmu Gospodnju u zemlji tu|oj?” Ps 137:1–4

A

LVU GE

SAR

SAMA

A RIJSK

BR

Jordan

ONS

KA

RAV

INE PLAN

NIC

A

JSKE

Kana

DA

Javok

VETILJSKA BRDA Mispa

N M E

Jerusalim I N A RI L P VA A

A PU STIN

JUDEJSK

LahiS

MOAVSKA DOLINA

Ramat Rahel JUD E B R JSKA D A

S a f e l a

Azika

A

JA

SK LIM SA DA U R R B JU

Mrtvo more Arn

on

put Navuhodonosorove vojske 0 0

30 km 20 milja

ZAr

ed

103

KASNIJI

JEVREJSKI PROROCI

(740-571. pre n.e.)

ISAIJA Prorok Isaija po~eo je svoju sve{teni~ku slu`bu one godine kada je umro judejski car Ozija, 740. pre n.e. @iveo je najkra}e do ubistva Sanheriba, Asirskog cara, 681. godine pre n.e.1 Kasnija jevrejska tradicija bele`i da je tokom vladavine cara Manasije (686–641), Isaija bio prese~en na pola, na {ta se mo`da aludira u Poslanici Jevrejima 11:37. Isaijin veliki rad ima istorijski prekid (poglavlja 36–39) koji knjigu ovog proroka deli na dva dela. U prvom delu knjige (poglavlja 1–35), Isaija se obra}a Judeji i mnogim njenim susedima. U kasnijim poglavljima (40–66), sadr`ana je poruka Judejcima u ropstvu. ^injenica da Isaija nije do`iveo da vidi vavilonsko ropstvo Judejaca, kao i ~injenica da je njegovo proro{tvo o Kiru,2 koji je dozvolio Jevrejima da se 538. godine pre n.e. vrate u Judeju, vrlo detaljno, navela je mnoge da smatraju da su ostala poglavlja napisana naknadno, posle Isaije. Ipak, upadljive verbalne paralele izme|u ranijih i kasnijih poglavlja – najpre izraz „Svetac Izraelov“ , koji se dvanaest puta pojavljuje u ranijim poglavljima, a ~etrnaest puta u kasnijim, ali samo {est puta u ostalim knjigama Starog zaveta – uzete su kao dokaz da je ovo delo jednog autora. Isaija se radovao novom, mesijanskom dobu. Car poreklom od Davida vlada}e u pravednosti. Gospodnji pravedni sluga od Boga ~e biti mu~en i ranjen3 ali „Vidje}e trud du{e svoje i nasiti}e se; pravedni sluga moj opravda}e mnoge svojim poznanjem, i sam }e nositi bezakonja njihova“ (Is 53:11).

Jeremija Prorok Jeremija po~eo je svoju sve{teni~ku slu`bu 13. godine vladavine judejskog cara Josije, 626. godine pre n.e., nastavljaju}i je i posle progona Judejaca u Vavilon 586. pre n.e. Knjiga koja nosi Jeremijino ime najdu`a je u Bibliji. Doga|aji su pore|ani pre tematskim nego hronolo{kim redom. Jeremija iznosi mnogo detalja iz svog li~nog `ivota; bori se vi{e nego ijedan drugi starozavetni prorok. Bio je poreklom iz sve{teni~ke porodice iz Anatota blizu Jerusalima. Jeremija je bio ube|en da po{to Judeja nije uspela da ispuni obaveze prema Gospodu, ne}e dobiti ni{ta od onoga {to im je Bog obe}ao. Gospod je sudio Judeji. Ukratko, bila je prokleta. Ipak, bilo je nade: „Evo idu dani, govori Gospod, kad }u u~initi s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem nov zavjet (...) Metnu}u zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu napisa}u ga, i bi}u im Bog i oni }e mi biti narod (...) Jer }e me znati svi od maloga do velikoga, govori Gospod; jer }u im oprostiti bezakonja njihova, i grijeha njihovih ne}u vi{e pominjati“ (Jer 31:31, 33–b, 34–b).

Legenda: zid prostorije oko spoljašnjeg dvoriš kuhinje unutrašnje dvorište prostorije za zapadne strane peći svešteničke odaje dvorište žrtvenik zidine Hrama sporedne sobe ulaz u Hram (stepenište) spoljno svetilište Svetinja nad Svetinjama

Jezekilj Kao Jeremija, i Jezekilj je bio iz sve{teni~ke porodice, ali on je bio u grupi onih koji su 597. godine odvedeni u ropstvo u Vavilon. Mogu}e je precizno rekonstruisati slu`bu proroka Jezekilja na osnovu trinaest datuma koji su navedeni u njegovoj knjizi. Jezekilj je verovatno u svojoj 30. godini, 31. jula 593. pre n.e., nakon vizije koja

104

1

severna vrata

2 istočna vrata

spolja{nje dvori{te

3 južna vrata 4

severna kapija

5 istočna kapija metara fita

6

južna kapija S

PLA

A NINE T

VO

R PL

Niniva Sr

ed

oz

em

no m ore

Sidon

Damask

E

uf

ST

EJ

A

Tir

Gaza

I FI L

EDOM

AMON Ravat (Ravat Amonski) MOAV

N

IN

ELAM

E

Z

A

G

R

O

S

N il

ve no mo re

0

js

i

Cr

0

rs

ARABIJA

Juda Izrael

NAPOMENE:

400 km 300 milja

AMON Jer 49.1–6 Jez 25:1–7 Am 1:13–15 Sof 2:8-11

ARABIJA Is 21:13–17 Jer 49:28–33

VAVILON Is 13:1–14:23; 21:1–10 Jer 50:1–51:64 HUS Is 18:1–7 Sof 2:12

HUS

Plan Jezekiljevog Hrama Prorok Jezekilj je 28. aprila 573. pre n.e. imao viziju velikog obnovljenog Hrama, koji do detalja opisuje u glavama 40-43 svog proro{tva.

A

e

Dedan

Is 37:38 Is 44:28; 45:1 3 Is 9:6–7; 32:1; 53:4 4 Jezd 10:18–22 5 Jezd 24:18, 27 6 Jer 51:59–64

Vavilon

L

Tema

EGIPAT

2

P

rat

P

Proro{tva protiv susednih naroda Mnogi jevrejski proroci prorokovali su o susednim narodima. Biblijske napomene pokazuju gde se u Starom zavetu ta proro{tva nalaze.

1

ELBURS

ASIRIJA ar

Pogled na ru{evine Vavilona. Kada ga je Navuhodonosor (606-562. pre n.e.) obnovio, grad se prostirao na 1012 hektara.

INE

Tig

LEVO:

AN

predstavlja slavu Gospodnju i izaziva stahopo{tovanje, bio pozvan da bude prorok. Ovo se dogodilo kod kanala Kebal, blizu Nipura, ju`no od Vavilona. Jezekilj je video slavu Gospodnju kako napu{ta Hram u Jerusalimu i dolazi da bude sa izgnanicima u Vavilonu.4 Dok je Jezekilj bio u ropstvu, u Jerusalimu su bili Vavilonci. Jezekilj dovodi u vezu smrt svoje `ene i spaljivanje Hrama, 14. avgusta 586. godine pre n.e.,5 budu}i da je ona umrla istog dana. Jezekilj je ~uo tu vest skoro pet meseci kasnije, 8. januara 585. godine pre n.e. Nastavio je da prorokuje bar do 26. aprila 571. godine. On je sve vreme imao nadu, bez obzira na tragediju ropstva. Gospod }e udahnuti svoj duh u kosti mrtvog naroda i narod }e ponovo ustati kao sna`na vojska. Vrati}e svoj narod u njihovu zemlju, sklopi}e ve~ni zavet mira sa njima i me|u njih smestiti svoje svetili{te zauvek. Poslednjih devet poglavlja njegovog proro{tva detaljno govore o obnovi Hrama u obnovljenoj zemlji.

Proro{tva protiv razli~itih naroda

DAMASK Is 17:1–14 Jer 49:23–27 Am 1:3–5

ELAM Jer 49:34–39

EDOM Is 21:11–12; 34:5–17 Jer 49:7–22 Jez 25:12–14 Am 1:11–12 Avd 1–21

EGIPAT Is 19:1–25 Jer 46:1–28 Jez 29:1–32:32 GAZA Is 14:28–32 Jer 47:1–6 Jez 25:15–17 Am 1:6–8 Sof 2:4–7

k

i

za

liv

MOAV Is 15:1–16:14 25:10–12 Jer 48:1–47 Jez 25:8–11 Am 2:1–3 Sof 2:8–11 NINIVA Is 14:24–27 Jon 3:4 Nm 1:1–3.19 Sof 2:13–15

SIDON Jez 28:20–26

TIR Is 23:1–18 Jez 26:1–28:19 Am 1:9–10

propasti“ (Jon 3:4) – i verovao je da je izavalo najve}i mogu}i odziv jer se, prizivaju}i Gospoda, ~itav grad obukao u d`akove i posipao pepelom. Tako su se pokorili Gospodnjem sudu, ~ime je Jona bio razo~aran. Amos je prorokovao protiv {est susednih naroda (Am 1:3–2:3). Njegovi slu{aoci su bez sumnje aplaudirali pravednom osu|ivanju njihovih zlodela. Ali do{lo je vreme i da Jevreji budu pitani za svoja zlodela. Judeja je bila osu|ena zbog odbacivanja Zakona Gospodnjeg, a Izrael zbog mu~enja sirotinje. Nije zabele`eno da su narodi na koja su se odnosila proro{tva ikada ~uli proro~ke re~i i da su imali vremena da ih razumeju, ali Jeremijino duga~ko proro{tvo protiv Vavilona Jevreji su sa sobom poneli kada su odlazili u ropstvo. Kada je pro~itan svitak koji je sadr`ao njegove re~i, verovatno na hebrejskom, a ne na vavilonskom jeziku, vezan je kamen oko njega i svitak je ba~en u reku Eufrat.6 [to se ti~e drugih naroda o kojima su proroci govorili, objekat ve}ine proro{tava bili su Filisteji, Edomci i Moavci.

Starozavetni proroci nisu govorili samo protiv Izraela i Judeje. Jona je primio zapovest da ode u Ninivu, glavni grad Asirije. Njegovo proro{tvo je najkra}e u ~itavom Starom zavetu – „Jo{te ~etrdeset dana, pa }e Ninevija

105

TRGOVINA TIRA (586. pre n.e.)

Jezekiljeva proro{tva protiv Tira Prorok Jezekilj, koji je veliki broj svojih proro{tava uputio okolnim narodima, prorokovao je i protiv Tira3 jedanaeste godine ropstva zapo~etog 597. godine, dakle 586. godine pre n.e. Te iste godine Jerusalim je 18. jula pao pod Vavilonsku vlast. U proro{tvu koje se datira u 13. februar ili 15. mart 586. godine pre n.e., Jezekilj je video kako se Tir raduje padu Jerusalima: „Ha, ha! razbi{e se vrata narodima, obrati{e se k meni, napuni}u se kad opustje“ (Jezd 26:2). Gospodnje namere koje su otkrivene Jezekilju bile su potpuno druga~ije. Navuhodnosor }e okupirati Tir, zidovi grada bi}e uni{teni, kule sru{ene, a Tir }e biti samo goli kamen, mesto za razapinjanje mre`a za ribe i nikada ne}e biti obnovljen.4 Nedostatak savremenih dokaza spre~avaju da utvrdimo u kojoj meri su se, tokom Navuhodonosorove opsade grada, ispunili detalji ovog proro{tva. Sigurno je da se ono ispunilo 332. godine pre n.e., kada je Aleksandar Veliki sagradio nasip do ostrva i posle sedmomese~ne opsade osvojio grad.

Pla~ za Tirom Jezekilj `ali za Tirom (Jezd 27:1–36). Posle op{irnog opisa Tirske trgovine, Jezekilj prorokuje njegovo uni{tenje koje nalikuje na brodolom. Opis Tirske trgovine je najdetalj-

106

pristup i Crvenom moru, zbog korala, i Sinajskom poluostrvu, zbog tirkiza. U hebrejskom, re~ Edom se samo u jednom slovu razlikuje od re~i Aram, tako da je ovde mogu}e popraviti tekst radi verodostojnosti. G Judeja i Izrael su trgovali p{enicom iz Minita u Amonu, medom, maslinovim uljem i proizvodima po kojima je Galad bio pozant.5 G Damask, u Siriji, trgovao je proizvodima iz svog susedstva, vinom iz Helbona i vunom iz Zahara. Ako se malo promeni hebrejski tekst, trgovci iz Damaska tako|e su trgovali kacama vina iz mesta Uzal u regionu Tur Abdin, sada jugoisto~na Turska. Odavde je i Navuhodonosor nabavljao vino za sebe. Dalje, trgovali su sa dve vrste za~ina zvanih kasija (cvet cimeta) i kalamus (vrsta trske). Nije verovatno, iako nije nemogu}e, da su u ovom periodu za~ini redovno nabavljani iz Indije ili dalje sa istoka, odakle su sigurno dovo`eni u rimsko vreme. Ipak, verovatnije je da su za~ini bili poreklom iz ju`ne Arabije. G Preostali trgovinski partneri Tira bili su sigurno Haran, Eden, Sava i Asur. Haran je u jugoisto~noj Turskoj, Eden dalje na jug u dana{njoj Siriji, Sava je dana{nji Jemen, a Asur je Asirija u severnom Iraku. Kana je mo`da blizu Harana, ali to je samo naga|anje. Kilmad je, mo`da, Medes u Iranu. Proizvodi trgovinskih partnera su Arvad

(8,11)

Helvon (18)

Biblos (9)

Sidon

PLA NIN AL L i IBAN ta

Grad Tir bio je sagra|en na ostrvu odmah uz obalu dana{njeg Libana. Tir se obogatio trgovinom sa Egiptom i dominirao je nad ostalim feni~anskim primorskim gradovima i libanskim zale|em. Tirski car Hiram (969–936. pre n.e.) poslao je Solomonu (970–930. pre n.e.) kedrovo drvo i ~etinare za izgradnju Hrama Gospodnjeg u Jerusalimu.1 Tir je osnivao kolonije na razli~itim delovima Mediterana: Kition na Kipru (Kitim u Post 10:4 i Jezd 27:6), Karatepe u Turskoj, isto kao i na Siciliji i Sardiniji. Grad Tarsis, mesto u koje je prorok Jona `eleo da pobegne, mo`da se nalazi u dolini Gvadalkivir u ju`noj [paniji. Nema sumnje da je najpoznatija tirska kolonija bila Kartagina, u Tunisu, koja je po predanju osnovana 814. godine pre n.e. Kasnije je, sa slabljenjem Asirije pred kraj vladavine Asurbanipala (636–627. pre n.e.), Tir dopao pod Asirsku vlast. Tir je ponovo zadobio svoju autonomiju i obnovio najve}i deo ranije pomorske trgovine. Josif Flavije, kasniji jevrejski istori~ar, bele`i da je vavilonski kralj Navuhodonosor dr`ao Tir pod opsadom trinaest godina, od 587. do 574. pre n.e.2

niji opis trgovine u Starom zavetu. Ne samo {to vidimo geografski domet trgovinskih kontakata koje je Tir ostvarivao, ve} vidimo i raznolikost proizvoda kojima je trgovano. G Nije veliko iznena|enje to {to je Tir kontrolisao libansku trgovinu drvetom i brodogradnju. ^etinari su se koristili svuda, od Senira (planina Jermon) do druge strane Libana. Kedar iz Libana bio je kori{}en za jarbole, a hrastovi iz Vasana sa druge obale Jordana kori{}eni su za vesla. Drvo kiparia iz Kitima kori{}eno je za izradu palube koja je oblagana slonova~om. Neizvestan je izvor slonove kosti, koji nije nu`no morao biti iz Afrike, budu}i da je postojao i sirijski slon, podvrsta indijskog slona, koji je do 800. godine pre n.e. naseljavao dolinu reke Eufrat u Siriji. Egipat je obezbe|ivao vezeni fini beli lan za jedra; nastre{nice od cirade bile su obojene plavom i ljubi~astom bojom kori{}enjem ekstrakata morskih pu`eva sa Kipra. G Ljudi iz priobalnih gradova Sidon i Arvad bili su vesla~i. ^ini se da su oni iz Tira bili vi{a klasa mornara – kormilari. Ljudi iz Biblosa bili su zadu`eni da odr`avaju brodove da ne propu{taju vodu. Ljudi iz Persije, Lidije (zapadna Turska) i Puta (Libija), slu`ili su kao najamnici. Ljudi sa gornjeg dela sredozemne obale, sa Arvada, Heleha (Kilikije u Turskoj) i Gamada (mogu}e u severnoj Turskoj), bili su zadu`eni za odbranu grada. G Ta~na lokacija grada Tarsisa koji je bio verovatno najudaljeniji trgova~ki partner Tira, neizvesna je. Mo`da je to Tirska kolonija u dolini Gvadalkivir u ju`noj [paniji ili jedna od kolonija na Sardniji ili Siciliji. Mogu}e je da je re~ o mestu koje se nalazi mnogo bli`e: Tarsus u ju`noj Turskoj. Gde god da je bio, Tarsis je imao pristup razli~itim metalima: srebru, gvo`|u, kalaju i `ivi, i njima je trgovao sa Tirom. Oblasti u modernoj Turskoj – Javan, Tubal i Me{eh trgovale su robovima i predmetima od bronze. Jo{ jedan deo u sada{njoj Turskoj, koji je u anti~ko doba bio poznat po uzgajanju konja, jeste Vet Togarma, verovatno kod sada{njeg grada Guron. G Ljudi sa Rodosa su trgovali sa Tirom, pla}aju}i im slonovskim kljovama i drvetom koje je prevedeno kao „abonos“ , ali zapravo je bilo crvenkasto-crno drvo iz suvljih predela tropske Afrike, a ne pravi abonos koji je u to vreme bio nepoznat. G Proizvodi koji su uvo`eni iz Arama (tirkiz, ljubi~asti materijal, izvezeni materijal, fini lan, koral i rubini), poreklom su iz Edoma, oblasti ju`no od Mrtvog mora, koja je imala

ni

LIBAN (5)

Damask

(8)

(18) (5)

Tir

Senir (Planina Jermon)

Vasan (6) Genisaretsko Galileja jezero

PLANINA AD DURUZ

Galad

Jor da n

TIR

(17) ISTO^NA PUSTINJA

IZRAEL 0 0

75 km 50 milja

pa{}e u srce moru kad ti propadne{.“ (Jez 27:26b-27) Tir, velika pomorska sila, doveo je sebe do brodoloma.

raznovrsni i skupoceni - prekrasni materijali, plava boja, izra|eni materijali i raznobojni tepisi sa isprepletanim i ~vrsto vezanim nitima koji su kasnije postali zna~ajan proizvod ~itave regije do dana dana{njeg.

Tir se pokorava Asirskom caru Salmanazaru III (859824. pre n.e.). Sa bronzane kapije u Balavatu, Irak.

KRAJ TIRA

Trgovina grada Tira, tako slikovito opisana u Knjizi proroka Jezekilja, do{la je do svog kraja. „Vjetar isto~ni razbi te usred mora. Blago tvoje i sajmi tvoji, trgovina tvoja, la|ari tvoji i krmari tvoji koji opravljahu kvarne la|e tvoje, i trgovci tvoji i svi vojnici tvoji i sav narod {to bje{e u tebi Crno more

HELEK

(NIV Gr~ki) (13)

do

( 10)

Elisa

(6)

zem

no

mor

e

Partneri u trgovini grada Tira Razgranata trgovina Tira opisana je detaljno u Jez 27. Brojevi na mapama, na ovoj strani, ukazuju na stihove u ovoj glavi Knjige proroka Jezekilja.

Kitim

(19)

EL (23)

Asur

(18)

PLANINE

P

L

T

N

A

(21)

ar

(17)

Minit EDOM?

US

MEDIJA

(23)

Eu

BR

Kilmad (23)

ig

(17)

UZAL Haran (23) (18) EDEN Zahar Kana? (16) ARAM (6,16)

at

JUDA

(11)

LIBAN Damask KEDAR

Tir IZRAEL

(14)

fr

PUT (LIBIJA

E

re

(13)

(7)

Sre

IN

mo

(15)

AN

(11)

VET TOGARMA

TOVEL

JAVAN Rodos

PL

ko

TARSIS(12)

KE

ijs

GAMAD?

(13)

(10)

Gvadalkivirska dolina u Ju`noj [paniji/ Sardinija

AS

sp

MESEH LIDIJA

VK

Ka

KA

IN

E

ZA

(17)

(16)

G

RO

PERSIJA (10)

(7)

E G I P A T Pe

Ni

si

l

r

Dedan (20)

Cr

ki

zal

iv

NAPOMENE:

1 Car 5:1-12; 2 Dn 2:3-16 2 Josif Flavije, Starine 10.228 3 Jezd 26:1 4 Jezd 26:4–14 5 Jer 8:22; 46:11

no

mo

STOKA ovce/vuna koze ovnovi konji za rad konji za rat mazge

js

1

ve

PROIZVODI OD DRVETA hrast ~etinari kedar abonos kiparis

S

re

A R A B I J A (21)

R A M A

LJUDI slu`ili kao vojnici slu`ili kao vesla~i BILJKE kasija (cvet cimeta) trska `ito melem maslinovo ulje lan

(22,23)

OSTALO slonova~a plava i ljubi~asta boja dobijena od pu`eva }ebad za sedla ba~ve vina

(22,23)

E D E N trading centre 0 400 km 0

300 milja

S E V A ( J E M E N ) (6,15)

107

DANILO I NAVUHODONOSOR (605-562. pre n.e.)

DANILO

I NJEGOVI PRIJATELJI Danilo i njegova tri prijatelja, Ananija, Misailo i Azarija, bili su 605. godine pre n.e. odvedeni u Vavilon. Ubrzo su morali da odbijaju carsku hranu i vino, najverovatnije zbog toga {to je prvo bila ponu|ena idolima.1 Navuhodonosor je bio impresioniran ~etvoricom svojih novih dvorana. Po svojoj mudrosti i razumevanju svih pitanja koja im je postavljao, pokazali su se deset puta bolji od svih ~arobnjaka i zaklinja~a u njegovom carstvu. Druge godine svoje vladavine (604. pre n.e.), Navuhodonosor je sanjao san.2 Mo`da zato {to je `eleo da obezbedi bo`anski nadahnuto tuma~enje, zabrinuti car je zahtevao da savetodavci prvo treba da mu ispri~aju njegov san, a onda da ga protuma~e. Uz pomo} Bo`ju, Danilo je uspeo da ka`e Navuhodonosoru {ta je ovaj sanjao. Car je sanjao veliku statuu sastavljenu iz ~etiri dela, a Dani-

lo mu je protuma~io da se san ti~e pet carstava od kojih je prvi bio Navuhodonosorov Vavilon. Na osnovu Knjige proroka Danila 3:1, Navuhodonosor je naru~io izgradnju pozla}ene statue u Durskoj dolini, mogu}e Duru-{a-karabi, predgra|u Vavilona. Statua je bila visoka 27 metara, a mo`da je imala i stub pored. Navuhodnosor je svima naredio da joj se klanjaju i da je po{tuju. Danilova tri prijatelja, koji su u to vreme dobili Vavilonska imena Sedrah, Misah i Avdenago, odbili su da ovo u~ine i bili su ba~eni u pe} za su{enje cigli. Gospod ih je ~udesno sa~uvao. ^etvrti ~ovek, koji je kao „sin Bo`ji“ 3, bio je sa njima.

Slede}i san Danilo je verno slu`io na Navuhodonosorovom dvoru. Car je sanjao jo{ jedan san u kojem je video veliko drvo

NAPOMENE:

Dan 1:8 2 Dan 2:1 3 Dan 3:25b 4 Dan 4:1–17 5 Dan 4:33 1

Rekonstrukcija najsevernijeg dela Vavilona, kada ga je Navuhodonosor obnovio. Vidi se put za povorke, koji vodi do kapije boginje I{tar, velikog zigurata (Etemenanki), severne palate. Vide se zidine grada, rovovi oko njih, i mogu}a rekonstrukcija Vise}ih vrtova.

kako je ise~eno: ostali su samo panj i korenje.4 Danilo je ovo protuma~io tako da se odnosi na samog cara i rekao mu je da se odrekne svoje zlobe da bi iz njegovog korenja mogao da izraste novi `ivot. Navuhodonosor nije `eleo da uradi ni{ta od toga. Dvanaest meseci kasnije, dok je {etao po krovu svoje carske palate, car progovori: „Nije li to Vavilon veliki {to ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska i slava veli~anstvu mojemu?“ (Dan 4:30) Plan grada Vavilona Vavilon, kako ga je obnovio Navuhodonosor, bio je prostran grad, na teritoriji od 1012 hektara (2500 akri). 1 Etemenanki hram 2 Esagila hram 3 Severna Navuhodonosorova palata

4 Navuhodonosorova palata 5 Vise}i vrtovi 6 Kapija boginje I{tar 7 Put za povorke 8 Novo naselje 9 Reka Tigar 10 Most

Navuhodonosorov Vavilon Navuhodonosorov Vavilon je zaista bio veliki – ve}i od drevne Aleksandrije, Antiohije i Konstantinopolja, iako manji od Rima. Prostirao se na 1 012 hektara (2500 akri). Bio je opasan spoljnim zidom dugim 27 kilometara. Izgra|en je most preko Eufrata i sagra|en je novi deo grada na zapadnoj obali reke. Most je imao drvene platforme koje su u slu~aju napada mogle da se povuku. Od stotinu ili vi{e vrata, najve}a je bila severna kapija posve}ena boginji I{tar. Kapija je originalno sagra|ena od glazirane cigle sa reljefima koji prikazuju lavove, zmajeve i bikove. Navu-

hodonosor je obnovio ~itavu strukturu kapije emajliranim ciglama identi~no dizajniranim. Dalje od kapije vodio je 920 metara duga~ak put za povorke kojim je car svake godine izlazio iz grada radi proslave Nove godine tj. praznika akitu. Sagra|eni su veliki hramovi: masivni Etemenanki, zigurat (hram-kula), Esagila (hram vavilonskog nacionalnog boga Marduka), koji je bio krunisan sa tri masivne zlatne statue koje su bile te{ke 150 tona, i jo{ najmanje 153 druga hrama od kojih je ve}ina imala zlatne ili srebrne krovove koji su se presijavali na suncu. Navuhodonosorovu palatu ~inio je kompleks soba u severnom delu grada. Najve}a prostorija, 52 metra duga~ka i 17 metara {iroka, bila je velika soba u kojoj se nalazio presto. Velika tabla od emajliranih cigli iz ove prostorije sada se nalazi u muzeju u Berlinu. Danas je op{teprihva}eno mi{ljenje da su Vise}i vrtovi, jedno od sedam ~uda Starog sveta, bili sa severne strane Navuhodonosorove severne palate. Tu postoji mnogo prostorija i nizovi izuvijanih terasa na kojima su zasa|ene razne vrste drve}a, `bunja i biljaka koje cvetaju, da bi podsetili Navuhodonosorovu `enu, Amitis, na planine njene rodne Medije (dana{nji Iran).

Navuhodonosorov ponos Procenjuje se da je 144 miliona cigli napravljeno samo za severni spolja{nji odbrambeni zid u Vavilonu. Na mnogim od ovih cigala Navuhodonosor je stavio slede}i natpis: „Navuhodonosor, car Vavilona, daje za Esagilu i Ezidu (dva hrama), najstarijeg sina Nabopolasara, cara Vavilona, to sam ja.“ Ipak, na osnovu Knjige proroka Danila, Gospodu je dosadila careva arogancija. Navuhodonosor je oti{ao daleko od ljudi i jeo je travu kao volovi. Kosa mu je izrasla kao perje orlova, nokti su mu bili kao kand`e ptica5. Tek po{to je prihvatio da je vlast Gospodnja ve~na i da je njegovo carstvo od kolena do kolena, povratio mu se razum i vratio se svom carstvu. Kako imamo vrlo malo podataka o poslednjim godinama Navuhodonosorove vladavine, o ovom doga|aju ne znamo ni{ta iz drugih izvora. Ovo „ludilo“ mo`e se smestiti u poslednjih nekoliko godina njegove vladavine. Ono je trajalo, na osnovu zapisa u Knjizi proroka Danila 4:32, „sedam puta“ , {to bi moglo biti sedam godina, ali ne mora da zna~i da je taj period ta~no odre|en.

109

PAD VAVILONA I KIROV

DEKRET

(562-537. pre n.e.) KA

IN

E

ijsk o more

Jezero Van

O

R

ANI E TAV N

Jezero Urmija

GUTIJA

ar

Haran

Tig

Eu

PL A E L NINE BU RS

Jerusalim

Jordan

Sredozemno more

Sipar SIRIJSKA PUSTINJA

Kumran

Opis A PL

110

AN

sp

PL

Vavilon

Susa

NI NE

ZA GR

SINAJ

Vavilonsko carstvo 0 l

Oni Jevreji koji su Jeremijino proro{tvo shvatili ozbiljno, videli su da se sedamdeset godina progonstva, koje je on predvideo (ako se ra~una od prve deportacije 605. godine pre n.e.), pribli`ava kraju.1 Tokom Nabonidovog boravka u Arabiji podizala se nova svetska sila. Medejci i Persijanci pod Kirom II kretali su se prema severu da bi zaobi{li Vavilonce. Kir je 547. godine pre n.e. porazio Kreza, vladara Lidije u zapadnoj Turskoj i zarobio njegov glavni grad Sard. Nabonid, prepoznaju}i pretnju od Perisje, vratio se u Vavilon. Krajem leta 539. godine pre n.e., Persijanci su napali. Kir je porazio vavilonsku vojsku kod Opisa na Tigru. 14. dana meseca ti{rija (10. oktobar), Sipar je osvojen bez borbe, a Nabonid je pobegao.

PL

Jezero Tuz

Ni

Pad Vavilona

KE

Sard

Nabonid u Arabiji Nabonid je postavio svog sina Bel-[ar-Usura (cara Valtazara u Dan 5:1) kao regenta i oti{ao u Temu, oazu u zapadnoarapskoj pustinji. Osvojio je Temu, masakrirao cara i ve}inu stanovni{tva, preuzeo vlast i tu ostao deset godina od 553. do 543. godine pre n.e. On je tamo navodno obnavljao hram boginje meseca Sin. Pitanje je samo za{to je toliko dugo ostao daleko od Vavilona. Mo`da je ovako `eleo da osigura put trgovine tamjanom koji je iz Jemena prolazio kroz zapadnu Arabiju, ~uvaju}i ga da ne padne u ruke egipatskog faraona Amasisa II (570–526. pre n.e.). Mo`da je njegova vernost mese~evoj boginji Sin dovela do njegovog otu|enja od Marukovih sve{tenika u Vavilonu, pa je osetio da vi{e i ne mo`e da se vrati. Mo`da je sam Nabonid bio bolestan. Tzv. „Nabonidova molitva“ , prona|ena me|u Rukopisima sa Mrtvog mora u Kumranu, govori da su Nabonida pogodili zlo}udni ~irevi i da je sedam godina bolovao u gradu Temanu.

AS

t fra

Navuhodonosor je umro 562. godine pre n.e. i nasledio ga je njegov sin, Evil–Merodah (Amel-Marduk), koji je oslobodio biv{eg judejskog cara Joahina iz zato~eni{tva. EvilMarodah je vladao samo dve godine (562– 560. pre n.e.) pre nego {to ga je ubio biv{i general, njegov zet, Neriglisar (560–556. pre n.e.). Posle ~etiri godine vladavine Neriglisar je umro i nasledio ga je njegov sin Lava{iMarduk (556. pre n.e.). Njega je brzo ubio Nabonid (556–539. pre n.e.), koji je verovatno bio o`enjen Navuhodonosorovom k}eri, i tada preuzeo tron.

VK

Ka

POSLE NAVUHODONOSORA

Tema

Valtazar (Baltazar) je bio siguran u Vavilonu i nije se pla{io. Sna`ni zidovi Vavilona mogli su da izdr`e vi{egodi{nju opsadu. Razme}u}i se hrabro{}u, Valtazar je tra`io da mu donesu zlatne i srebrne pehare iz Hrama Gospodnjeg u Jerusalimu. Misteriozni natpis se pojavio na zidu: „MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN (PARSIN).“ Danilo, koji je tada imao 80 godina ili vi{e, pozvan je da protuma~i natpis. Ove re~i su se odnosile na tri mere za te`inu – minu, sikal i polovinu mine – i sadr`ale su skrivenu igru re~i, uklju~uju}i re~ PARSIN (u jednini PERES) koja upu}uje na Persijance. Danilovo tuma~enje: „MENE, brojio je Bog tvoje carstvo i do kraja izbrojio. TEKEL, izmjeren si na mjerila i na{ao si se lak. FERES, razdjeljeno je carstvo tvoje, i dano Midijanima i Persijancima.“ (Dan 5:26–28). Proro{tvo se odmah ispunilo. Iste ve~eri Valtazar, Vavilonski car, bio je ubijen, a Darije, Medijanac, preuzeo je carstvo u svojoj {ezdeset i drugoj godini (Dan 5:30–31). Nabonidov letopis bele`i da je 16. ti{rija (12. oktobra) Ugbaru, pobunjeni vladar Gutijuma (Asirije), zajedno sa Kirovim trupama, u{ao u Vavilon bez borbe.2

Darije Medejac Knjiga proroka Danila pripisuje osvajanje Vavilona izvesnom „Dariju Medejcu“ . Neki su poistove}ivali Darija sa Ugbaruom, ali u Nabonidovom letopisu je zabele`eno da je njegova smrt bila 6. novembra iste godine. Dru-

0

400 km

Persijski zaliv

300 milja

gi su mislili da je Darije u stvari Gubaru, koji je mo`da li~nost identi~na Ugbaru. Ipak, nema posebnih dokaza da je Ugbaru ili Gubaru bio Medejac, odnosno car po imenu Darije, sin Kserksov3, star 62 godine. Poznato je da je persijski car Kir imao oko 62 godine kada je postao car Vavilona. On je sebe nazivao „car Medeja“ . Dakle, Darije Medejac je mo`da samo drugo ime za Kira Persijanca, kako se u Knjizi proroka Danila 6:28 tvrdi: „Za carovanja Darijeva i za carovanja Kira Perisijanca“ . Kir, tako|e nije bio Kserksov sin, ve} polumedejac po majci.

Kir je bio dobar prema stanovnicima Vavilona. On je zaista odlu~io da se dobro odnosi prema svim lojalnim narodima uklju~uju}i i Jevreje. Danilo, svestan Jeremijinog proro{tva da }e Jerusalim biti pust 70 godina, molio je svog Boga da deluje.7 Danilove molitve brzo su usli{ene. Kir je 538. godine pre n.e. izdao veliki proglas koji je zabele`en na kraju Druge knjige dnevnika, poslednje knjige u jevrejskoj Bibliji:

Vavilonski izve{taj, poznat kao Kirov cilindar. Govori o dolasku persijskog cara Kira na presto u Vavilonu, 539. pre n.e. Opisano je kako su Vavilonci srda~no do~ekali Kira.

Vavilonsko carstvo posle Navuhodonosora Posle smrti Navuhodonosora 562. pre n.e., vavilonsko carstvo je postepeno slabilo. Persijski car Kir je 539. pre n.e. osvojio Vavilon. LEVO:

Persijanci osvajaju Vavilon

Gr~ki istori~ari Herodot4 i Ksenofont5 ka`u da su Persijanci pomerili tok reke Eufrat u obli`nju Akarkufsku dolinu i pregazili je zagaziv{i do butina. Herodot govori o stanovnicima Vavilona koji su plesali i veselili se na sve~anosti. Ksenofont govori da su Persijanci napali tokom praznika, „kada je ceo Vavilon pio i veselio se ~itave no}i“ . Valtazarova gozba je, dakle, bila njegova poslednja, pre nego {to se susreo sa svojom sudbinom u {akama persijske vojske. ^injenica da je Nabonid bio car, a Valtazar regent, obja{njava za{to je Danilu moglo biti ponu|eno samo tre}e mesto vladara u carstvu.6 Izgleda da su Nabonida uhvatili i doveli u Vavilon 3. dana marhesvana (29. oktobra), kada je Kir li~no u{ao u Vavilon.

Kir izdaje dekret

NAPOMENE:

Jer 25:11–12; Dan 9:2 2 Nabonidov letopis 3.15–16 3 Dan 9:1 4 Herodot, Istorija 1.1911.191 5 Ksenofont, Kirovo vaspitanje 7.5.10-16 6 Dan 5:7, 29 7 Dan 9:2, 18b–19 8 Dan 6:1–27 1

Mnogi su u Vavilonu bili sre}ni videv{i kraj Nabonidove vladavine, tako da mo`emo verovati Kirovim re~ima zabele`enim na tzv. Kirovom cilindru: „Svi stanovnici Vavilona, kao i cela Sumerska i Akadska zemlja, prin~evi i vladari klanjali su se njemu i ljubili mu noge ~estitaju}i mu {to je postao car, i blistavih lica radosno su ga pozdravljali kao gospodara ~ijom pomo}i su se vratili u `ivot iz smrti i bili spaseni od uni{tenja i nesre}e.“

„Ovako veli Kir, car Persijski: sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski i on mi je zapovjedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izme|u vas od svega naroda njegova? Gospod Bog njegov neka bude s njim pa neka ide.” 2 Dn 36:23; Jezd 1:2–3a Ovim je ispunjeno proro{tvo Isaijino, koje je izrekao 160 godina ranije, a ti~e se Kira, Gospodnjeg pomazanika: „Govorim Kiru: pastir si moj; i izvr{i}e svu volju moju, i kaza}e Jerusalimu: sazida}e{ se; i crkvi: osnova}e{ se.” Is 44:28

Danilo u lavljoj pe}ini U tre}oj godini Kirove vladavine, 537. godine pre n.e., kada je Danilo imao bar 80 godina, prva grupa prognanika vratila se u Jerusalim. Danilo nije `eleo da ide sa njima, slede}i re~i Gospodnje: „A ti idi ka kraju; i po~iva}e{ i osta}e{ na dijelu svom do svr{etka svojih dana“ (Dan 12:13). Darije je postao `rtva zavere svojih savetnika i morao je ostarelog Danila da baci u pe}inu sa lavovima.8 Ipak, posle no}i i dana provedenih u pe}ini, Danilo je rekao zadivljenom caru: „Bog moj posla an|ela svojega i zatvori usta lavovima“ (Dan 6:22). Iz ugla biblijskih pisaca, Bog je jednostavno oslobodio svog pravednog slugu Danila da bi pokrenuo doga|aje koji njegov porobljeni narod vode iz Vavilonskog ropstva.

DESNO: Kameni reljef pokazije asirskog cara u lovu na lavove. Iz palate cara Asurbanipala (669-627. pre n.e.), Niniva.

LEVO:

Stela iz Vavilona. Prikazan je vavilonski car Nabonid (556-539. pre n.e.) kako stoji pred simbolima bo`anstava Sin, [ama{ i I{tar.

111

OBNOVA

HRAMA

(537-520. pre n.e.) LEVO:

„[av” na isto~nom zidu ostataka Hrama, gde se pored Irodovog zida (levo) nalazi deo zida izgra|enog ranije. ^esto se smatra da je to ostatak Zorovaveljevog hrama.

SASAVASAR Na osnovu podataka u Knjizi o Jezdrinoj 2:64, 42 300 Jevreja odazvalo se pozivu da se vrati u Jerusalim. Koliki je procenat Jevreja koji je bio u izgnanstvu u Vavilonu, nije sigurno. Istori~ar Josif Flavije govori da mnogi nisu `eleli da napuste svoju imovinu.1 Povratak Jevreja predvodio je izvesni Sasavasar, Judejski princ.2 Sa sobom su poneli predmete iz Hrama Gospodnjeg koje je Navuhodonosor uzeo iz Jerusalima.3 Njihov povratak u Jerusalim verovatno se dogodio 537. godine pre n.e.

Polaganje temelja Hrama Posle toga, Sasavasar odustaje od daljeg predvo|enja naroda. Njegovo mesto zauzeo je Zorovavelj, sin Salatilov, unuk Joakinov. Povratnici su ponovo izgradili oltar i prineli `rtve. Slede}e godine postavili su temelje novog Hrama. Knjiga Jezdrina bele`i razli~ita ose}anja: „I pjevahu naizmjenice hvale}i i slave}i Gospoda (...) I sav narod podvikiva{e iza glasa hvale}i Gospoda {to se osniva{e dom Gospodnji. A mnogi od sve{tenika i Levita i glavara domova ota~kih, starci koji bijahu vidjeli pre|a{nji dom, plakahu iza glasa gledaju}i ovaj dom koji se osniva{e, a mnogi opet podvikivahu od radosti.” Jezd 3:11–12 Radost nije dugo trajala. Samarjani su ponudili svoju pomo} u obnovi Hrama, ali, kako je ponuda odbijena, oni su unajmili savetnike da rade protiv graditelja i da ometaju njihove planove,4 tako da je gradnja Hrama potrajala do kraja vladavine cara Kira i njegovog sina Kambisa II (530–522. pre n.e.), sve zajedno 16 godina. Samarjani su oko 400. godine pre n.e. od Persijanaca dobili dozvolu da grade svoj Hram Gospodnji na planini Gerizim u blizini Sihema.

Novi po~etak – Darije, Agej i Zaharija Posle smrti cara Kambisa, 522. godine pre n.e., usledila je borba za Persijski prestol. Pobednik je bio Darije, sin satrapa Histaspa, koji je bio ~lan carske porodice po bo~noj liniji. On opisuje svoj dolazak na Persijski presto na poznatom natpisu u kamenu koji se nalazi u Behistunu ili Bisitunu, oko 30 kilometara isto~no od Kerman{aha u Iranu. Interesantno je da je ovaj natpis, koji sadr`i vavilonsku, elamidsku i staropersijsku verziju, kori{}en da se de{ifruju na~ini pisanja klinastim pismom u Mesopotamiji. Darijeva pozicija je do 520. godine pre n.e. bila sigurna. Ba{ te godine Gospod je pozvao dva proroka, Ageja i Zahariju, da podstaknu svoj narod da dovr{e Hram u Jerusalimu.5 Agejev pristup je bio direktan i poga|ao je u su{tinu: „Je li vama vrijeme da sjedite u ku}ama svojim oblo`enijem daskama, a ovaj je dom pust?“ (Ag 1:4). Gospod je govorio sa Zaharijom kroz seriju vizija: „to je rije~ Gospodnja Zorovavelju: ne silom, ni krjepo{}u nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. [to si ti goro velika, pred Zorovaveljem? ravnica; i on }e iznijeti najvi{i kamen, s usklicima: milost, milost njemu!“ (Zah 4:6–7).

112

Izgradnja je opet odlo`ena kada je upravnik provincije Tatenaj sa druge strane Eufrata postavio pitanje ko je dozvolio Jevrejima da obnavljaju Hram. Sre}om, postojala je kopija originalnog Kirovog dekreta koja je prona|ena u tvr|avi Ekbatana (sada iranski grad Hamadan u provinciji Mediji). Re~i proroka su imale `eljeni efekat. Rad na Hramu po~eo je 24. dana {estog meseca (21. septembar 520. pre n.e.), a dovr{en je tri i po godine kasnije, tre}eg adara (13. mart 516. pre n.e.).6 Zorovaveljev hram svakako da nije bio onako velik i ukra{en kao Solomonov. Vremenom ga je zamenio Irodov hram. Mogu}e je da je u Irodov hram ostao ugra|en deo zida Zorovavljevog hrama.

Persijsko carstvo Persijanci su vladali carstvom koje se prostiralo od Egejskog mora do reke Ind. Persijski car Kambis je 525. pre n.e. pokorio Egipat, a persijski carevi Darije i Kserks vodili su neuspe{ne pohode na Gr~ku 490. i 480. pre n.e. DESNO:

NAPOMENE:

Darije Darije (522–486. pre n.e.) je bio uspe{an ratnik. Njegove podvige zabele`io je poznati gr~ki istori~ar Herodot iz Halikarnasa (danas Bodrum u jugozapadnoj Turskoj). Napraviv{i most od brodova preko Bosfora, koji se protezao do severnog dela sada{njeg Istambula, on je porazio Skite iz ju`ne Rusije i osvojio ceo Balkan ju`no od Dunava. Tako|e je prokopao kanal koji povezuje Nil i Crveno more {to je zabele`eno na ~etiri stele od crvenog granita. Njegov jedini neuspeh bio je pohod na Gr~ku. Sa planine Atos u severnoj Gr~koj nai{la je oluja koja je uni{tila najve}i deo njegove flote. Ostaci persijske flote su 490. godine pristali u zalivu Maraton na isto~noj obali poluostrva Atika, 40 kilometara od Atine. Kako je Atinjanima i njihovim saveznicima, Pla}anima, izostala pomo} Sparte, ostalo je da se sami bore sa Persijancima. Atinjanima je po{lo za rukom da Persijance oteraju nazad do mora i da zarobe sedam perijskih brodova. Persijanci su se tada okrenuli i otplovili nazad u Aziju. To je bio poraz koji je ogor~io Persijance i izazvao mnogo ve}u invaziju deset godina kasnije, za vreme Darijevog sina Kserksa (486–465 pre n.e.).

Josif Flavije, Starine 11.8 2 Jezd 1:8 3 Jezd 1:7 4 Jezd 4:5 5 Jezd 5:1; Ag 1:1; Zah 1:1 6 Jezd 6:15 1

DESNO: Persepolj. Apadana ili velika dvorana za prijeme Darija I (522-486. pre n.e.).

Srebrna plo~a na tri jezika staropersijskom, elamitskom i vavilonskom postavljena u temelje apadane Darija I.

VK

AS

uD

a

Blago sa reke Oksus

Tu{pa (Van)

R

SIRIJSKA PUSTINJA

RZ MTS

PL

Vavilon

A

Behistun N

Susa

IN

E

ZA

G

RO

He S

Pasargada

Darijev kanal

Ind

Jerusalim

BU

Ekbatana (Hamadan)

t

e

Vadi-Tumilat

EL

an d

VO

lm

mor

rija

re

no

E

mo

em

A NINE T

fra Eu

oz

Am

o

ed

IN

ar T ig

PLA

Sr

AN

sk

Halikarnas (Bodrum)

Atina

PL

ij

Maraton

490 BC

KE

sp

KA

Bosfor

Ka

Crno more

Planina Atos

Persepolj P

e

r

s

Cr ve

Dedan

ij

sk

i

za

liv

no mo re

0 0

Persijsko carstvo 400 km 300 miles

113

KSERKS I JESTIRA (486-465. pre n.e.)

KSERKS

PLANIRA OSVETU Darija je nasledio njegov sin Kserks (486– 465. pre n.e.). Prorok Danilo govori o Kserksu na slede}i na~in: „Evo, jo{ }e tri cara nastati u Persiji; i ~etvrti }e biti bogatiji od svijeh, i kad se ukrijepi bogatstvom svojim, sve }e podignuti na Gr~ko carstvo.“ (Dan 11:2). Kserks nije mogao da zaboravi veliki poraz koji je njegov otac Darije pretrpeo od ruku Atinjana. Jednom dvoraninu je naredio da ga svakog dana podse}a na to re~ima: „Gospodaru, sjeti se Atinjana“ , ~ime se pripremao da svim silama napadne Gr~ku. Da bi prebacio persijsku vojsku preko Dardanela, moreuza koji razdvaja Aziju od Evrope, Kserks je 480. godine pre n.e. napravio dva mosta. Ratni brodovi su bili me|usobno povezani da bi dr`ali mostove: 360 brodova za severni most i 314 brodova za ju`ni. Po povr{ini mosta postavljeni su jednako raspore|eni `bunovi, a preko njih naneta utabana zemlja. S obe strane je postavljena ograda da bi spre~ila da konji i mazge vide vodu {to bi ih prepla{ilo. Bilo je potrebno sedam dana i sedam no}i da persijske trupe pre|u mostove.

114

Abdera

Terma

canal

S

Persijska armija je napredovala kroz Gr~ku. Herodot detaljno opisuje razli~ite narode koji su ~inili ovu vojsku, njihovo oru`je i ode}u, procenjuju}i da je ukupno bilo 5 283 220 vojnika i pomo}nika – cifra za koju moderni nau~nici smatraju da je preterana. On govori da je persijska vojska ispijala vodu iz reka do dna: „Ja nisam iznena|en {to uz toliko ljudi i toliko `ivotinja reke nekada nisu uspele da obezbede dovoljno vode“ (Herodot, Istorija, 7.187). Napredak ogromne vojske ometala je sila od 300 Spartanaca koji su dr`ali Termopilski klanac u centralnoj Gr~koj. Vremenom je jedan izdajnik pokazao Persijancima tajni put preko planina, nakon ~ega su Spartanci uklonjeni, a vojska je krenula ka Atini. Ve}ina Atinjana je napustila grad i prebeglo na ostrva Egina i Salamina. Manjina, veruju}i u proro{tvo iz Delfa, po kojem }e „drveni zid ostati netaknut“ , podigla je privremeni drveni zid na Akropolju i sakrila se iza njega. Perisijski vojnici su zaka~ili zapaljeno u`e za strele i zapalili drveni zid. Atinjani su se i dalje borili bacaju}i sa uzvi{enja ogromno kamenje na persijsku vojsku koja je napredovala. Ipak, vremenom su persijski vojnici uspeli da se uspnu do Akropolja i tada su sve hramove spalili do temelja. ^ini se da je Kserks ostvario svoju ambici-

t ri mo n

Avidos Planina Atos

Artemisium E g e j s k o 480 more Eubeja

480

Plateja

479

Salamina

Ksersova vojska Ksersova flota 150 km 100 milja

Pergam Sard

Smirna

Maraton Atina

Efes Halikarnas (Bodrum)

Sparta

0

most od brodova Dardaneli (Helispont)

Larisa

Termopili

0

Vizant

Doriskos

Pela E I N S N A D U PL I N P

Kserks napada Gr~ku

Crno more

Krit

ju da osvoji Atinu i osveti o~ev poraz na Maratonu, deset godina ranije. Gr~ka flota je i dalje postojala i mnogi Atinjani su verovali da je drveni zid u stvari asocijacija delfske proro~ice na njihovu flotu koja je brojala oko 310 brodova.

Na spomeniku od kre~njaka prikazan je oficir Medejac kako izvr{ava vazalsku du`nost prema caru Dariju I (522-486. pre n.e.), iz riznice, Persepolj, Iran Kser ksov napad na Gr~ku Kserks je 480. pre n.e. pokrenuo potpuno neuspe{an napad na Gr~ku. Napad je bio i sa kopna i sa mora, i kori{}ena su masivna sredstva. GORE LEVO:

Porazi kod Salamine i Plateje Grci su namamili persijsku flotu u moreuz koji se nalazi izme|u ostrva Salamina i kopna, u blizini Atine. Kserks je pratio tok bitke sa svog prestola na gr~kom kopnu. Na uskom prostoru borba je bila intenzivna. Jo{ jednom su Persijanci izvukli deblji kraj. Priznali su da su izgubili 200 brodova, a Grci samo 40. Preostali persijski brodovi otplovili su preko Egejskog mora da bi za{titili mostove u moreuzu Dardaneli. Ve}ina vojnika ogromne persijske vojske vratilo se zajedno sa Kserksom u Aziju. Jedinica pod komandom generala Mardonijusa, sa~injena od najboljih trupa, koja se mo`da sastojala od 75 000 ljudi, ostala je iza njih. Njih su naredne, 479. godine pre n.e, Grci porazili kod Plateje u centralnoj Gr~koj.

Kraljica Va{ti NAPOMENE:

Herodot, Istorija, 7.61 2 Jest 2:16–17 3 Jest 3:8–11 4 Jest 5:2–3 5 Jest 7:6 6 Jest 8:2; 10:2 7 Jest 9:18–32 1

Knjiga o Jestiri po~inje Kserksovom gozbom koja je trajala sedam dana, a na koju su bili pozvani plemi}i i sluge, {to se dogodilo tre}e godine njegove vladavine (483. pre n.e.). Pripoveda se da su bili prisutni vojni zapovednici i plemi}i iz razli~itih provincija, tako da je ovo zapravo bio sastanak posle kojeg je zapo~eo katastrofalni napad na Gr~ku. Sedmog dana, Kserks, koji je pod uticajem vina bio u dobrom raspolo`enju, poziva svoju caricu da se pridru`i slavlju. Carica Va{ti, koja se nekada poistove}uje sa Kserksovom caricom Amestris,1 ovo je odbila. Zbog neposlu{nosti carevom nare|enju i davanja lo{eg primera drugim suprugama u carstvu, bila je li{ena svoje funkcije carice.

mu. Mardohej joj je rekao da ne otkriva svoje poreklo i nacionalnost. Ona je onda izabrana za novu Kserksovu caricu.2 U zimskoj rezidenciji persijskog cara u gradu Susa, sada na jugozapadu Irana, odvija se pateti~na i dramati~na pri~a o Jestiri. Dvor persijskog cara, opisan u prvom poglavlju knjige o Jestiri, uklapa se u prona|ene natpise i arheolo{ke dokaze iz Suse. „Zavjesi bijeli, zeleni i ljubi~asti bijahu obje{eni vrpcama bijelijem, lanenijem i skerletnijem o bijo~uzima srsbrnijem na stupovima mramornijem; odri bijahu zlatni i srebrni po podu od zelenoga, bijeloga, `utoga i crvenoga mramora.“ (Jest 1:6). Mardohej je bio zaslu`an za otkri}e zavere protiv Kserksa, ali njegove zasluge, iako zabele`ene u carskim analima, pale su u zaborav kada je zli Aman naveo Kserksa da se slo`i sa odlukom o istrebljenju Jevreja.3 Mardohej tra`i od Jestire da uradi ne{to da bi spasla svoj narod: „i ko zna nijesi li za ovako vrijeme do{la do carstva?“ (Jest 4:14–b). Rizikuju}i svoj `ivot, Jestira tra`i privatni prijem kod svog mu`a. Car dr`i svoj zlatni skiptar u znak odobravanja i dobre volje da iza|e u susret njenom zahtevu.4 Jestira poziva Kserksa i Amana na gozbu, ali odga|a da iznese svoj zahtev sve do slede}eg dana. Te no}i Aman priprema ve{ala da obesi „tog Jevrejina Mardoheja“ , a car nema sna i u carskim spisima ~ita o ranijim Mardohejevim delima. Kada Aman ulazi na dvor da pita Kserksa za dozvolu da obesi Mardoheja, car ga pita {ta bi trebalo u~initi ~oveku kojeg car `eli da nagradi? Misle}i da se pitanje odnosi na njega li~no, Aman predla`e vi{e razmetljivih gestova. Car mu tada ka`e da sve to u~ini Jevrejinu Mardoheju. Amanova `ena shvata ovo kao nagove{taj ne~ega jo{ goreg: „kad je od Judejskoga sjemena Mardohej pred kojim si po~eo padati, ne}e{ mu odoljeti, nego }e{ pasti pred njim.“ (Jest 6:13). Na slede}oj gozbi Jestira oktriva Amanovu zaveru5 i spasava Jevreje od op{teg uni{tenja. Aman je zajedno sa svojim sinovima obe{en na ve{alima koje je pripremio za Mardoheja, a Mardohej je unapre|en u Kserksovog glavnog zapovednika.6

Kasniji doga|aji Kserks je 465. godine pre n.e. bio `rtva dvorske zavere i ubijen je. Na prestolu ga je nasledio njegov sin Artakserks. On je bio sin carice Amestris (koja se poistove}uje sa Va{ti), koja je na prestolu ostala sve do svoje smrti, oko 424. godine pre n.e. Ako je ovaj podatak ta~an, Va{ti se vratila kao carica, {to je u skladu sa Knjigom o Jestiri, koja nigde ne spominje da je Va{ti bila ubijena ili formalno razvedena od cara. U znak se}anja na Mardoheja, na njihovo oslobo|enje zahvaljuju}i Jestiri i na ukidanje kocke (pur) koju je Aman bacao za njih, Jevreji su ustanovili praznik Purim.7

Jestira LEVO:

Persijski zlatni model ko~ije, oko 500. pre n.e. Du`ine 18.8 cm. Iz riznice Oksus, Tad`ikistan.

Slede}i datum koji susre}emo u Knjizi o Jestiri jeste 10. mesec 7. godine (479. pre n.e.). Vremenski razmak izme|u tre}e i sedme godine bez sumnje je povezan sa Kserksovim debaklom u Gr~koj. Prelepa mlada Jevrejka zvana Adasa ili Jestira, po nagovoru svog ro|aka i staratelja Mardoheja odlazi da se predstavi u dvorskom hare-

115

JEZDRA I NEMIJA (458-433. pre n.e.)

JEZDRA U~enjak po imenu Jezdra, koji je bio odli~no upoznat sa Mojsijevim zakonima, uputio se tokom sedme godine Artakserksove vladavine (458. pre n.e.) iz Vavilona u Jerusalim.1 Sa njim je krenuo i ve}i broj porodica, nosiv{i srebro i zlato koje su kralj, njegovi savetnici, zvani~nici, i narod darovali za Hram u Jerusalimu. Bilo je to putovanje koje je trajalo 4 meseca. Jezdra je bio zabrinut da bi Bog mogao ponovo kazniti njegov narod zato {to su mnogi mu{karci kr{ili Zakon i `enili se `enama iz okolnih plemena.2 Trebalo je da se oni razvedu od strankinja i da napuste njihovu decu.3 Jezdra je u`ivao veliko po{tovanje medju Jevrejima u kasnijim vremenima, pa je, po{to je me|u svoj narod ponovo uveo Zakon, bio smatran za „drugog Mojsija“ .

Persijski zlatni riton (rog za vino), koji se zavr{ava prednjim delom krilatog lava. Navodno je iz Hamadana u Iranu.

Nemija Nemija je bio Artakserksov peharnik, i slu`io je vino kralju u tvr|avi Suza, koja se danas nalazi u jugozapadnom Iranu. Tokom dvadesete godine Artakserksove vladavine, Nemija je ~uo od svog ro|aka Ananije da su pali jerusalimski zidovi. Predmet rasprave je o kojim se zapravo zidovima radi. Da li su to bili zidovi koje je 141 godinu ranije sru{io Nabuhodonsor ili se dogodio nekakav ustanak ili neka druga nevolja (mo`da nagove{teno u Jezd 4:23) tokom koje je zid, pomenut u Knjizi o Jezdri 4:12, bio sru{en? Mi to ne znamo, ali Ananijine re~i su nagnale Nemiju da ne{to preduzme. On se vratio u Jerusalim sa pismom kojim ga kralj ovla{}uje da nabavi materijal, pre svega drvo za kapije, kako bi izgradio novi zid oko Jerusalima. Nemija je tokom no}i iza{ao da prekontroli{e zidove, a zatim je pozvao narod na rad: „Dajte da zidamo zidove Jerusalimske, da vi{e ne budemo rug.“ (Nem 2:17). Tre}e poglavlje Knjige Nemijine govori o tome kako su stanovnici Jerusalima po~eli sa izgradnjom zida, podeljenim na otprilike ~etrdeset pet celina. To je verovatno najva`nije poglavlje Starog zaveta za utvr|ivanje geografije Jerusalima. Ukupno je pomenuto deset kapija.

DESNO: Grob persijskog kralja, verovatno Artakserksa I (465-424. pre n.e.), u Nak{-i Rustamu, Iran.

NAPOMENE:

Jezd 7:8 Ponz 7:3; Jezd 10:12–14 3 Jezd 10:3a, 18–44 4 Nem 2:19 5 Nem 6:15 6 Josif Flavije, Starine 11.179 7 Nem 8:1–18 8 Nem 13:6 9 Nem 12:22 1 2

Nemijin zid sada{nji zid starog grada

Ananilova kula

Kula Meja (Kula Stotinu ljudi) Ov~ija kapija Mifkadska kapija

Nemijini protivnici Nemiji su se suprotstavljali Sanavalat Oronjanin, Tovija Amonac i Gisem Arapin.4 Dvojica od njih su direktno potvr|eni arheolo{kim nalazima. U papirusu iz Elefantine, blizu Asuana na prvoj katarakti Nila, Sanavalat je pomenut kao namesnik Samarije tokom sedamnaeste godine vladavine Darija II (407. pre n.e.). Gisemovo ime se tako|e pojavilo u Egiptu. Srebrena posuda iz jednog arapskog hrama u Vadi Tumilatu, u isto~noj delti, nosi natpis: „Ovo je Kuainu (Qaynu), sin Gisemov, kralj Kedara, doneo kao zavetni dar boginji Hanilat“ . Kao i njegov naslednik i sin Kuainu, Gisem je bio kralj ili vrhovni vo|a arapskog plemena Kedar na severu. Na spomen plo~i iz drevnog Dedana (Kurajbah), blizu al-Ule u severozapadnoj Arabiji, uklesano je: „u danima Gisema, sina [arovog i Abdijevog, namesnika Dedana.“

116

Jesana (Stara) kapija

Isto~na kapija

Konjska kapija

Ofel

Kula kod pe}î

[iroki zid Projektni toranj Projektni toranj

Velika isturena kula Stariji zid Vodena kapija

Izvorska kapija S Kapija za otpad

Plan Jerusalima u Nemijino doba Uz saglasnost persijskog kralja Artakserksa I, Nemija je tokom 445. pre n.e. ponovo izgradio jerusalimske zidine. Na ovoj karti putanja tih zidina prekriva liniju prostiranja dana{njih zidina starog grada.

Stepenice koje se spu{taju od Davidovog grada

DALJE DESNO:

Aramejski natpis na srebrnoj posudi iz Vadi Tumilata u Egiptu, koji pominje Kuajinu, sina Gisemovog (jednog od Nemijinih protivnika).

Zid je zavr{en Uprkos jakom otporu, zid je bio zavr{en za pedeset i dva dana.5 Ta~na trasa zida je predmet rasprava, ali jedan njegov deo i dalje postoji u dana{njem Jerusalimu. Josif Flavije ka`e da je ponovno podizanje zida trajalo dve godine i ~etiri meseca,6 {to sigurno uklju~uje i dalja oja~avanja i rad na detaljima. Osve}enje zida je opisano u Knjizi Nemijinoj 12:27–47: dva velika hora su u suprotnim smerovima veselo hodala po zidinama. Jezdra je ~itao iz zakona Mojsijevih,7 a narod je odgovarao ispovedaju}i svoje grehe i opisuju}i svoju nevolju: „Evo, mi smo danas robovi; i jo{ u zemlji, koju si dao ocima na{im (...) I ona rod svoj obilati ra|a carevima koje si postavio nad nama za grijehe na{e, i koji gospodare nad na{im tjelesima i nad stokom na{om po svojoj volji, te smo u velikoj tjeskobi.“ (Nem 9:36a–37). Nemija je kao namesnik vladao do trideset druge godine Artakserksove vladavine (433. pre n.e.).8 Da ne bi bio na tertu svom narodu, tokom ovog perioda nije jeo hranu koja mu je dodeljivana kao namesniku. Bio je ponovo pozvan na dvor, u drugi mandat neodre|enog trajanja. Na toj funkciji sigurno vi{e nije bio 407. godine pre n.e., kada se u papirusu iz Elefantine govori o drugom namesniku Judeje.

Malahija zavr{ava Stari zavet Poslednji persijski car pomenut u Starom zavetu je „Darije Persijanac“ ,9 koji mo`e biti ili Darije II (424–404. pre n.e.) ili Darije III (336–330. pre n.e.). U ovaj vremenski okvir sme{tamo i proroka Malahiju, poslednjeg proroka Starog zaveta. U epilogu svog proro~anstva, prorok Malahija ka`e: „Evo, ja }u vam poslati Iliju proroka prije nego do|e veliki i stra{ni dan Gospodnji; I on }e obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovijem, da ne do|em i zatrem zemlju.“ (Mal 4:5–6). Tako se zavr{ava Stari zavet (barem po kanonu koji je ustanovilo hri{}anstvo), sa prokletstvom na onima koji ne prepoznaju proroka Iliju koji }e tek do}i. Skoro ~etiri stotine godina nije bilo novih proroka, sve dok se u Ilijinom duhu i sili nije pojavio Jovan Krstitelj. Kao da je sve to vreme sam Bog }utao, kao da je zemlja bila prokleta.

117

ALEKSANDAR VELIKI I {IRENJE HELENIZMA (336-323. pre n.e.)

GR~KA Teritorija sada{nje Gr~ke bila je dom brojnih skupina „Grka“ indoevropskog porekla. Tablice, prona|ene u Knososu na Kritu, ispisane su silabi~kim pismom poznatijim kao linearno B, i datirane su u period izme|u 1450. i 1375. pre n.e. Otkriveno je da je to bila rana forma gr~kog jezika. Kasnije su tablice sa linearim B pronala`ene u takozvanim mikenskim gradovima kopnene Gr~ke – Mikena, Pilos, Tirins i Teba – a najkasnije poti~u iz perioda oko 1200. pre n.e. Sa propa{}u mikenske civilizacije pod naletom dorskih Grka oko 1200. pre n.e., nestaju i pisani dokumenti sve do uvo|enja alfabeta negde izme|u 825. i 750. pre n.e. Gr~ki istori~ar Herodot ka`e da su Grci nau~ili da pi{u od Feni~ana.1 Ovo je nesumnjivo ta~no jer postoje uo~ljive sli~nosti me|u imenima, poretku i obliku gr~kih i feni~anskih slova iz tog perioda. Gr~ka je imala sporedan zna~aj za Stari zavet. „Javan“ sa „Tablice naroda“ mogao je predstavljati jonske Grke koji su `iveli na zapadnoj obali dana{nje Turske. „Tiras“ je mogao predstavljati Trakiju u severoj Gr~koj.2 U Starom zavetu se pominju veoma ograni~eni trgovinski kontakti sa Gr~kom.3 Visoki planinski venci, brojni zalivi i ostrva u~inili su da Gr~ka ostane podeljena na brojne gradove-dr`ave, kojih je u jednom momentu bilo ~ak 158. Neke od njih, kao Tesalija i Beotija, tokom persijske invazije priklonile su se neprijatelju, ali je Atina bila ta koja je u petom ve-

118

ku pre n.e. preuzela vo|stvo u intelektualnom i kulturnom razvoju koji je usledio nakon poraza Persije. Hramovi na Akropolju u Atini su impresivni spomenici ovog zlatnog doba. Atina je krajem petog veka pre n.e. vodila protiv Sparte ogor~enu borbu, poznatiju kao Peloponeski rat (431–404. p.n.e), ali su kona~ni pobednici u stvari bili Makedonci sa severa Gr~ke.

Filip II Makedonski Pobeda nad Atinom, Tebom i njenim saveznicima 338. godine pre n.e. na Heroneji u centralnoj Gr~koj, donela je Filipu Makedonskom (359–336. pre n.e.) vlast nad Gr~kom. Dve godine kasnije je na Filipa izvr{en atentat. Prilikom iskopavanja kraljevskih grobova makedonskih kraljeva u Vergini na severu Gr~ke, prona|en je zlatni kov~eg, u kojem su se verovatno nalazili njegovi kremirani ostaci, a koji se danas nalazi u muzeju u Vergini. Njegova lobanja je rekonstruisana, zajedno sa povredom od strele, odapetom odozgo.

Aleksandar Veliki Filipa II je 336. godine pre n.e. nasledio njegov dvadesetogodi{nji sin Aleksandar. Starozavetna Knjiga proroka Danila sadr`i nekoliko aluzija na Aleksandra. To su predskazivanja: „Potom }e nastati silan car, i vlada}e velikom dr`avom i radi}e {to ho}e“ (Dan 11:3). On je tako|e i „jarac“ iz Danilovih vizija: „i|a{e jarac od zapada

Zlatni kov~eg iz groba Filipa II Makedonskog (umro 336. pre n.e.), iz Vergine u Gr~koj. Ukra{en je {esnaestokrakom zvezdom, amblemom makedonske dinastije. NAPOMENE:

Herodot, Istorija 5.58–59 2 Post 10:2 3 Jl 3:6; Jezd 27:13, 15 4 Arian, @ivot Aleksandrov 7.4.8 1

Crno more

KA

Am

IN

u

Da

Samarkand

sk

E

rj

a

AN

ij

Gordijum

o

Granik

mo

334. pre n.e.

E P L

sp

Pela

SK

Ka

KAV

O

R

re

ed

V

Is

333. pre n.e.

Gaugamela oz

em

331. pre n.e.

no

more

PL

SIRIJSKA PUSTINJA

Tir

332. pre n.e.

Aleksandrija

AN

Ekbatana (Hamadan)

ELBRUS

Domgon

Darije ubijen 330. pre n.e. PL

Vavilon

INE

AN

IN

E

Susa

ZA

Aleksandar umire 323 pre n.e.

G

RO

He

S

lm

a

Persepolj

okupiran 331. pre n.e.

no ve cr re mo

LEVO:

Mozaik, po uzoru na sliku gr~kog slikara Filoksena iz ~etvrtog veka pre n.e., na kome je predstavljen Aleksandar Veliki tokom bitke kod Isa 333. pre n.e. gde se borio protiv Darija III. Nalazi se u Faunovoj ku}i u Pompejima u Italiji.

Gr~ke kolonije u Palestini Nakon smrti Aleksandra Velikog, Grci su osnovali kolonije u Palestini. Druga~ija kultura koju su doneli Grci predstavljala je izazov za jevrejske vrednosti.

Ptolemais (Acco) Sea of Kinnereth

Philoteria Scythopolis (Beth Shan) Samaria 0 0

40 km 30 milja

s

r

l

Osvajanja Aleksandra Velikog 334-323. pre n.e. Pre{av{i 334. pre n.e. iz Evrope u Aziju, vojska Aleksandra Velikog, ne ve}a od 40 000 ljudi, pokorila je Persijsko carstvo. Stigli su ~ak do Samarkanda u dana{njem Uzbekistanu i reke Ind u dana{njem Pakistanu. Prilikom povratka, Aleksandar je umro u Vavilonu 323. pre n.e., kada je imao samo 32 godine.

e

300 milja

P

0

Ni

0

pod nadzorom Aleksandra Velikog Aleksandrov put opsada 400 km

Ind

Sr

A ANINE T

nd

PL

ij

sk

povrh sve zemlje a ne dotica{e se zemlje; i taj jarac ima{e rog znamenit me|u o~ima svojim.“ (Dan 8:5) 334. godine p.n.e., kada mu je bilo dvadeset i dve godine, Aleksandar je pre{ao Dardanele sa veoma uve`banom i disciplinovanom vojskom, koja je brojala ne vi{e od 40 000 vojnika. Skoro odmah po dolasku sukobio se sa persijskom vojskom na reci Granik (Kocaba?). Potukao je persijsku vojsku do nogu i ta odva`na pobeda ulila je njemu i njegovim vojnicima veliko samopouzdanje. Mar{irao je kroz teritoriju dana{nje Turske, osloba|av{i gr~ke gradove od persijske vlasti. Slede}e, 333. godine pre n.e., raskomadao je kod Isa (Dortiol, blizu Iskenderuna) vojsku persijskog kralja Darija III. Danilo ka`e: „I vidjeh ga gdje do|e do ovna, i razgnjeviv se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bje{e sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne bje{e nikoga da izbavi ovna od njega.“ (Dn 8:7) Nakon sedmomese~ne opsade, Aleksandar je 332. pre n.e. osvojio libansku luku i grad Tir. Pro{av{i kroz Palestinu, prisajedinio je Egipat bez otpora, osnovav{i na u{~u Nila veliki grad, po njemu nazvan Aleksandrija. Darije je 1. oktobra 331. pre n.e. postavio svoje poslednje upori{te kod Gaugamele, blizu Arbele na severu Iraka. Persijski kralj je uspeo da pobegne, ali je za sobom ostavio celokupno blago svoje, porodicu i vojsku. Aleksandar je zatim u{ao u Vavilon, Suzu i Persepolj, koji je spalio do temelja. Nakon `estoke potere u julu 330. pre n.e., Darija je u Damganu, u isto~nom Iranu, ubio jedan vojnik iz njegove pratnje. Aleksandar je zatim nastavio na istok kroz Partu do Samarkanda (dana{nji Uzbekistan). Pregazio je Ind (u dana{njem Pakistanu) i nadao se da }e sti}i do Ganga, ali su njegovi vojnici, `eljni povratka ku}i, odbili da idu dalje. Kako legenda ka`e, plakao je jer vi{e nije mogao da osvoji nijednu zemlju. Aleksandar je prihvatio obi~aje vladara koje je zbacio i poku{ao je da ujedini sve narode. O`enio se persijskom princezom Roksanom i u istom danu organizovao ven-

i

za

liv

~anje vi{e od deset hiljada svojih vojnika sa lokalnim `enama.4 Prilikom povratka, delom kopnom, a delom morem, vojska je pretrpela velike neda}e. U{ao je u Vavilon po~etkom juna 323. pre n.e. Tu se razboleo i nakon kratke bolesti, mo`da malarije, 13. juna umro, ne napuniv{i 33 godine, ta~no onako kako je Danilo predvideo u svojim vizijama jarca: „I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog.“ (Dan 8:8a)

Naslednici Aleksandra Velikog Danilo nastavlja: „i mjesto njega narasto{e znamenita ~etiri roga prema ~etiri vjetra nebeska“ (Dan 8:8b). Sli~nim tonom Danilo predvi|a: „A kako nestane, rasu}e se carstvo njegovo i razdjeli}e se u ~etiri vjetra nebeska, ne me|u natra`je njegovo niti s vla{}u s kojom je on vladao, jer }e se carstvo njegovo ukinuti i dopasti drugima a ne njima.“ (Dan 11:4) Aleksandrov dvanaestogodi{nji sin, tako|e Aleksandar, bio je `rtva op{teg nasilja koje je usledilo nakon smrti njegovog oca. Suprotstavljeni generali su se borili da osnuju svoja kraljevstva.

Helenizacija Aleksandrova osvajanja su gr~koj kulturi i misli otkrila Bliski istok. Aleksandar je radio na osnivanju gr~kih gradova {irom svog prostranog poseda. Gr~ki je ustanovljen kao jezik obrazovanja i trgovine. Gr~ke kolonije poput Samarije, Ptolemeidea (Ako/Akra), Skitopolja (Vet San) i Filoterije (ju`no od Galilejskog mora) osnovane su u Palestini. Neki Jevreji su prihvatili gr~ku kulturu, dok su se drugi gr~evito opirali. To je bio problem oko kojeg se jevrejska zajednica u kasnijim doga|ajima podelila, {to se prenelo i na ranu Crkvu: „A u ove dane, kad se umno`i{e u~enici, podigo{e Grci viku na Jevreje {to se njihove udovice zaboravljahu kad se dijelja{e hrana svaki dan.“ (Dap 6:1)

119

PTOLEMEJI I SELEUKIDI (323-175. p.n.e)

POSLE ALEKSANDRA

Nakon smrti Aleksandra Velikog, Egipat je zauzeo Ptolemej I (323–285. pre n.e.), kome su dati nadimci „Lagi“ (zec) – verovatno zbog njegovih velikih u{iju – i „Soter“ tj. spasilac. Za prestonicu je na obali Mediterana izabrao Aleksandriju, grad koji je osnovao Aleksandar Makedonski. Svi naredni vladari Egipta do rimskog osvajanja 30. pre n.e. zvali su se Ptolemeji. U Siriji je, na kraju, kao pobednik iza{ao Seleuk I Nikator (311–280. pre n.e.), koji je osnovao dinastiju kraljeva Sirije, po njemu nazvanu Seleukidi.

Ptolemej I Jevreji su se u Palestini na{li priklje{teni izme|u dve suprotstavljene sile, Egipta i Sirije, koje se u Knjizi proroka Danila nazivaju „car ju`ni“ i „car sjeverni“ . U Knjizi proroka Danila se, u obliku predskazanja, detaljno opisuje neprestani oru`ani sukob izme|u ove dve sile. Knjiga proroka Danila (11:5) govori o Ptolemeju I i Seleuku I: „I car ju`ni osili}e, i jedan od knezova njegovijeh, i bi}e sil-

niji od njega, i vlada}e, i dr`ava }e njegova biti velika.“

Ptolemej II Kraljevi Egipta i Sirije su postali saveznici, posebno Ptolemej II (285–246. pre n.e.) i Antioh II (261–246. pre n.e.), koji je u~vrstio savezni{tvo uzev{i za `enu }erku egipatskog kralja1 Po{to je Antioh ve} bio o`enjen Laodikom, morao je da se razvede od nje. Laodika se osvetila tako {to je naredila da se pogube Antioh II i njegova nova `ena Berenika. Ptolemej II ima posebno mesto u biblijskoj istoriji kao zaslu`an za prvi prevod jevrejskih spisa, i to za prevod na gr~ki, poznatiju kao Septuaginta (Prevod sedamdesetorice).

Ptolemej III Berenikinu smrt je, pogubljenjem Laodike, osvetio njen brat, koji je postao Ptolemej III (246–221. pre n.e.).2 Povodom toga, Sirija je oko 240. pre n.e. preduzela bezuspe{ne akcije pod vo|stvom Seleuka II (246–226. pre n.e.).

Crno more

KA VK AS KE

PL A

N

Pergam

E K A R A

Sard Efes

Kaspijsko more

J e z er o Tuz

Magnezija

190. pre n.e.

J e ze r o Van

Kipar

Aleksandrija

Sidon Tir Jerusalim

Heliopolj

Rafija

PL

AN

IN

E E LB

P

Damask S I R I J S K A

P U S T I N J A

Seleukija Vavilon

M rt v o more

URS

Ecbatana

r Tiga

Dura Europos Sredozemno more

Jezero U rm i j a

Eufra t

Oront

Antiohija

Memfis

IN

Nipur

L

A

N

IN

E

D A [ T - E - K A V I R

Z

A

Susa

G

Gabai R

O

S

ELAM

217. pre n.e.

Pe rs ij sk

pod nadzorom Ptolemedia oko 270. pre.n.e. pod nadzorom Seleukida oko 270. pre.n.e. gradovi sa jevrejskim stanovni{tvom

i v

no m or e

120

300 milja

li

0

ve

Teba

400 km

za

Cr

0

K U M

Srebrni nov~i} iz Tira sa slikom Ptolemeja III (246-221. pre n.e.).

Ptolemej IV Egipat i Sirija su 217. pre n.e. ponovo bili u ratu. Dve vojske sa ratnim slonovima sukobile su se kod Rafije na jugu Palestine. Vojska Antioha III je bila pora`ena, ~ak i poni`ena.3 Gr~ki istori~ar Polibije pi{e da je Antioh izgubio skoro deset hiljada pe{adinaca.4

naslednik, Seleuk IV (187–175. pre n.e.) pao je kao `rtva zavere koju je skovao njegov ministar finansija Heliodor, a nasledio ga je njegov mla|i brat Antioh IV (175–164. pre n.e.), „neznatan ~ovjek, kome nije namijenjena ~ast carska.“ (Dan 11:21) On }e izazvati bes Jevreja kao {to to nije uspeo nijedan njegov prethodnik.

Sirijci ulaze

LEVO:

Statue Ptolemeja II (285-246. pre n.e.) i njegove kraljice Arsinoje II.

Palestina je od 323. pre n.e. bila pod kontrolom egipatskih Ptolemeja. Me|utim, 198. p.n.e kolo sre}e se okrenulo. Antioh III Sirijski (223–187. pre n.e.) je preuzeo kontrolu nad Izraelom, u Knjizi proroka Danila (11:6) nazvanim „krasnom zemljom“ . Antioh je 194. pre n.e. dao svoju }erku Kleopatru za `enu Ptolemeju V.5 Pretrpeo je 190. pre n.e. poraz od rimskog generala Lucija Kornelija Scipiona Azijskog kod Magnezije, koja se nalazi u dana{njoj zapadnoj Turskoj. Na kraju je poginuo 187. pre n.e., prilikom poku{aja plja~ke hrama u Elimaisu na jugozapadu Irana.6 Njegov

Septuaginta

NAPOMENE:

Dan 11:6 2 Dan 11:7 3 Dan 11:11b–12 4 Polibije, Istorija 5.86.5 5 Dan 11:17 6 Dan 11:19; 1 Mak 6:16 7 Filon, O `ivotu Mojsijevom 2.37 8 Maseket Soferim, Traktat o pisarima 35a, Pravilo 1.7 1

Kraljevstva Ptolemeja i Seleukida Nakon smrti Aleksandra Velikog uzdigla su se suprotstavljena kraljevstva. Palestina je bila pod upravom ptolemejskog Egipta sve do 198. pre n.e., kada je pre{la u ruke seleukidskih vladara Sirije.

Tradicionalna pri~a o gr~kom prevodu Starog zaveta ispri~ana je u takozvanom Aristasovom pismu upu}enom njegovom bratu Filokratu. Ptolemej II (285-246. pre n.e.), vladar Egipta, hteo je da poseduje svako delo svetske knji`evnosti na gr~kom. Pismo ka`e kako je kralj naredio kraljevskom bibliotekaru, Demetriju Faleronskom, da kupovinom ili prepisivanjem prikupi sve knjige na svetu. On je napisao pismo Eleazaru, visokom sve{teniku Jerusalima, tra`iv{i da mu po{alje {est stare{ina iz svakog plemena, {to je bilo ukupno sedamdeset i dva ~oveka, primernog vladanja i upoznatih sa Zakonom, kako bi Stari zavet preveli na gr~ki. Po dolasku u Aleksandriju, prevodioce je do~ekao kralj i organizovana je rasko{na gozba. Zatim su bili sme{teni u osamljenoj ku}i na ostrvu Far, blizu obale. Prevod, ra|en pod vo|stvom Demetrija, bio je gotov za sedamdeset i dva dana. Kada se aleksandrijska jevrejska zajednica okupila da ~uje ~itanje nove verzije, prevodioci i Demetrije su dobili visoke pohvale, a ba~ena je i kletva na bilo koga ko bi izmenio tekst dodavanjem, menjanjem reda ili izbacivanjem nekog dela. Delo je pro~itano kralju koji se, kako ka`e Aristasovo pismo, ~udio razumu zakonodavca. Prevodioci su darovani i ispra}eni nazad u Jerusalim, nose}i poklone i za visokog sve{tenika Eleazara.

Kasnije generacije su nakitile pri~u. Filon Aleksandrijski, koji je pisao tokom I veka n.e., ka`e da su prevedeni tekstovi bili potpuno identi~ni jedan drugom, {to je bio dokaz da je ova verzija bila neposredno nadahnuta od Boga.7 Njihov prevod je nazvan „Septuaginta“, po latinskoj re~i za „sedamdeset“ . Pokroviteljstvo Ptolemeja II vidi se i u samoj Septuaginti. Prilikom popisa ne~istih `ivotinja, prevodioci su obi~nu gr~ku re~ „zec“ (lagos - nadimak oca Ptolemeja II), zamenili sa „prase“ u Letvitskom zakonu 11:6 i sa „grubo stopalo“ u Ponovljenom zakonu 14:7. Kasnija, Akvilina gr~ka verzija nije imala takva ograni~enja prilikom upotrebe re~i „zec“ . Istina koja se ti~e porekla Septuaginte verovatno je druga~ija od one u Aristasovom pismu. Nakon vi{e vekova u Egiptu, mnogi Jevreji su po~eli da zaboravljaju hebrejski. U po~etku su postojali povr{ni usmeni prevodi Zakona na gr~ki, a onda su najzad bili i zapisivani. Na Septuaginti je najverovatnije radio ve}i broj prevodilaca u periodu od I do III veka pre n.e., ali je tako|e veoma mogu}e da je Ptolemej II naru~io barem prevod Petoknji`ja (prvih pet knjiga). Septuaginta nije bila op{teprihva}ena me|u Jevrejima: „Taj dan je bio koban za Izrael, kao i dan kada je stvoreno zlatno tele, po{to Tora nije mogla biti pravilno prevedena.“8 Zna~aj prevoda Septuaginte te{ko mo`e biti preuveli~an. Nakon osvajanja Aleksandra Velikog (336-323. pre n.e.), gr~ki je postao zvani~ni jezik Egipta, Sirije i drugih zemalja na isto~nom kraju Mediterana. Septuaginta je postala Biblija za Jevreje van Palestine, koji, kao i Aleksandrinci, nisu vi{e govorili hebrejski. Spisi su tako bili dostupni i Jevrejima koji vi{e nisu govorili jezik predaka i svima drugima sa gr~kog govornog podru~ja. Septuaginta je kasnije postala Biblija rane hri{}anske Crkve u kojoj se govorio gr~ki i ~esto je citirana u Novom zavetu.

Fragment Septuaginte iz II veka pre n.e., Man~esterski papirus 458, koji sadr`i deo teksta iz Ponovljenog zakona, izva|en je iz zavoja jedne mumije.

121

ANTIOH EPIFAN

I MAKAVEJSKI RATOVI

(175-164. pre n.e.)

ANTIOH

ZAUZIMA VLAST Seleuka IV je 175. godine pre n.e. nasledio njegov mla|i brat Antioh IV (175–164. pre n.e), koji je prigrabio vlast dok je Demetrije, Seleukov sin i zakoniti naslednik, bio zato~en u Rimu kao talac. Antioh IV, koji je nosio titulu „Epifan“ (Bo`je javljanje, slavni), ali i nadimak „Epiman“ (ludak), koji su mu nadenuli neprijatelji, nalazi se u centru pa`nje Knjige proroka Danila 11:21–35.

tinje. Obrezivanje je zabranjeno. U jerusalimski Hram je uveden kult olimpijskog Zevsa 15. kisleva tj. u decembru 168. pre n.e. Podignut je Zevsov `rtvenik i na njega je stavljeno svinjsko meso kao `rtva. „I oskvrni}e svetinju u gradu, i ukinuti `rtvu svagda{nju i postavi}e gnusobu pusto{nu“ , stoji u Knjizi proroka Danila 11:31. Nare|eno je uni{tavanje prepisa Zakona. Jevreji su pod pretnjom smr}u bili naterani

Po~eci helenizacije

premaAntiohiji

Prilikom povratka 169. godine pre n.e. sa uspe{nog pohoda protiv Ptolemeja VI, vladara Egipta (181–146. pre n.e.) Antioh je oplja~kao Hram u Jerusalimu: „i srce }e se njegovo obratiti na sveti zavjet.“ (Dan 11:28) Provalio je u Hram i odneo zlatni oltar i sve}njak sa svom opremom. Skinuo je pozlatu sa pro~elja Hrama i oteo srebro, zlato i dragocene posude.1 Mogu}e je da je iskoristio unutra{nju borbu dvojice rivala, visokih sve{tenika Jasona i Menelaja, kako bi intervenisao u Jerusalimu, ali je bez sumnje bio sre}an {to se dokopao i blaga iz Hrama kako bi re{io problem stalnog nedostatka novca. Visoki sve{tenik Jason je, uz punu podr{ku Antioha, pokrenuo politiku intenzivne helenizacije, izgradiv{i gimanziju u paganskom stilu u Jerusalimu, {to je, po{to su u~esnici bili goli, posebno uvredilo Jevreje. [tavi{e, u~estvovanje u gr~kim sportovima bilo je nerazdvojivo od kulta gr~kih bogova.

Juda Makavej, 167-165. pre n.e. Seron, 166. pre n.e. Lisije, 165. pre n.e. 0

20 km

0

15 milja

Kana

ILJSK A VET Gofna

Nastavak helenizacije

122

Lida

BRDA

Modin Mispa Vet Oron

166

Emaus

IMSKA AL S DA RU BR E J

165

DA

e

f

e

l

a

Jerusalim

DE

165

JU

Vet Sur

JS

KA

BR

S

Antioh IV je krenuo u novi pohod na Egipat 168. godine pre n.e. Me|utim, kad se na{ao na 6 km od Aleksandrije, primio je od legata Popilija Lene ultimatum rimskog senata, koji mu je nalagao da napusti Egipat. Antioh je dobro znao {ta je Rim mogao da uradi, te se nije usudio da ne poslu{a nare|enje.2 Njegovo raspolo`enje se nije popravljalo izve{tajima o otporu prema helenizaciji u Jerusalimu. Po re~ima iz Knjige proroka Danila 11:30b, „razljuti}e se na sveti zavjet“ , Antioh je poslao svog komandanta Apolonija na Jerusalim. Ovaj je napao grad brzo i svirepo. Mnogi Izraelci su pobijeni, a njihov grad je oplja~kan i zapaljen. Na sve strane su bile razorene ku}e i gradske zidine, `ene i deca su bili zarobljavani, a stoka odvo|ena. [to su se Jevreji vi{e opirali, to je Antioh IV preduzimao nove korake ka istrebljivanju judaizma. Bili su obustavljeni redovna `rtvovanja, pridr`avanje {abata i tradicionalne gozbe. Paganski `rtvenici su podizani {irom zemlje, a na njima su `rtvovane ne~iste `ivo-

DA

Jordan

SAMARI

BR JSKA

Mrtvo more

NAPOMENE:

1 Mak 1:21, 22b–23; 2 Mak 5:15–16 2 Dan 11:29–30a 3 1 Mak 1:43, 52 4 1 Mak 2:15–22 5 1 Mak 3:10–11 6 1 Mak 4:36–38 1

LEVO:

Srebrni nov~i} sa likom Antioha IV „Epifana“ , seleukidskog kralja, ~iji su napori da helenizuje Jevreje izazvali Makavejski ustanak.

DESNO: Selo Modin u podno`ju brda kod Lide, gde je zapo~ela jevrejska borba protiv vladavine Antioha IV.

Bitke pod vo| stvom Jude Makaveja protiv Antioha IV, vladar a Sirije, od 167. do 165. pre n.e. Jevrejski ustanak protiv Antioha IV vodio je Juda Makavej (~eki}). LEVO:

Figurina od terakote indijskog ratnog slona koji napada galatskog vojnika. Iz Mirine, Turska.

da jedu svinjetinu. Helenizovani Jevreji su pozdravili kraljeve edikte i rado su ih se pridr`avali, dok su se drugi, bilo svojevoljno ili iz straha, odrekli religije svojih o~eva.

Otpor „Ali narod koji poznaje Boga svojega ohrabri}e se i izvr{i}e“ , ka`e Danilo (Dan 11:32b). Sli~no raspolo`enje je opisano i u Prvoj knjizi Makavejskoj 1:62–63: „I uz sve to, mnogi u Izrailju se osna`i{e i utvrdi{e u sebi da ne jedu ne~istih `ivotinja, i izabra{e radije da umru da se ne bi opoganili ne~istim jelima i da ne oskvrne sveti zavjet. I umrije{e tako.“ Ustanak se rasplamsao nedugo po dono{enju ovih sramnih odluka Antioha IV. Jedan od Antiohovih oficira je tra`io od Matatijevog sve{tenika da prinese `rtvu paganskom bogu u selu Modin, u podno`ju brda isto~no od Lide.4 Podstaknut prizorom Jevrejina koji prinosi `rtvu

na paganski `rtvenik, Matatija je jurnuo napred i ubio ga pred `rtvenikom. U isto vreme je ubio i oficira, koga je kralj poslao da silom nametne `rtvovanje, a zatim je razru{io i paganski `rtvenik. Uzviknuv{i: „Svaki koji gori ljubavlju za zakon i stoji uz zavjet, neka ide za mnom“ (1 Mak 2:27), Matatija je sa sinovima pobegao u brda. Zatim je otpo~eo gerilski rat protiv Antioha IV i njegovih saveznika. Nakon nekoliko meseci stari Matatija je umro, ali je vo|stvo nad ustankom preuzeo njegov sin, Juda, nazvan Makavej „~eki}“ .

Kolo sre}e se okre}e Juda je imao uspeha. Na neutvr|enoj lokaciji je izvojevao pobedu nad vojskom kojom je komandovao Apolonije.5 Vojska pod komandom Serona, generala vojske u Siriji, pretrpela je 166. pre n.e. poraz na Vet Horonu. Antioh IV je naredio op{tu mobilizaciju {irom carstva i li~no je oti{ao u Persiju da prikuplja danak, ostaviv{i svog ro|aka Liziju na ~elu borbe protiv Jude. Kasnije su usledile Judine pobede kod Emausa (Malei Hahami{a) i Vet Sura (Hirbet el-Tubeka), 165.godine pre n.e.

Hram je ponovo osve}en Lizija se povukao u Antiohiju, ostaviv{i Judi otvoren put ka Jerusalimu, gde je ovaj o~istio oskrnavljeni Hram.6 Tri godine i deset dana nakon skrnavljenja, 25. kisleva tj. decembra 165. pre n.e., Hram je uz gozbe i veliko slavlje iznova osve}en. Od tog trenutka Jevreji slave praznik Hanuka (Osve}enja) u slavu ovog velikog doga|aja. On se pominje i u Novom zavetu, u Jevan|elju po Jovanu 10:22.

Antiohu je do{ao kraj Pohod Antioha IV na Persiju bio je ujedno i njegov poslednji pohod. Bolovao je od neke mentalne bolesti i umro je krajem 164. pre n.e. u Gabi, blizu Isfahana u dana{njem Iranu.

123

JEVREJI

U

EGIPTU

(Od ~etvrtog do drugog veka pre n.e.)

DIJASPORA

SE {IRI Nisu se svi proterani Jevreji nastanili u Vavilonu, neki su oti{li mnogo dalje. Oni su stigli do Maroka 200. i do Mumbaja (Bombaj) u Indiji 175. godine pre n.e.

Elefantina

Palata Bruhion

on

Luka Kibotos

di

ta

as sip

na

Muzej NEA

POLJ

Kan al

Aleksandar Veliki je 332. godine pre n.e. osnovao novi grad na u{}u Nila, izme|u mediteranske obale Egipta i jezera Mareotis. Ne iznena|uje ~injenica da je grad povr{ine 640 hektara (1 580 jutara zemlje) nazvan Aleksandrija. To je bila prestonica Egipta tokom dinastije Ptolemeja i bila je poznata po svojoj velikoj biblioteci (vidi sle-

Luka vladarske palate

pt

Aleksandrija

os

V e li ka l uk a

Faros trvo

He

Najve}i broj Jevreja je, osim u Vavilonu, `iveo u Egiptu. Prvi Jevreji su se ovde naselili nakon pada Jerusalima 586. godine pre n.e. Uprkos proro~anskim upozorenjima Jeremije, jedna grupa Jevreja, zajedno sa samim Jeremijom, nastanila se u Tapani (Dafne), upravo unutar Egipta.1 Do momenta kada su 525. godine pre n.e. Persijanci pod Kambisom osvojili Egipat, Jevreji su naselili Elefantinu, ostrvo na prvoj katarakti Nila na dalekom jugu zemlje. Aramejski tekstovi, prona|eni u naselju, govore kako su Jevreji tamo imali svoj Hram sa `rtvenikom na koji su prinosili `rtve i paljenice. Osim Gospoda, po{tovana su, me|utim, i druga bo`anstva. Tamo{nji Jevreji, ako ve} nisu bili otvoreni politeisti, sigurno su bili izraziti sinkretisti.

Svetionik Farosa

NEKROPOLA

Serapisov hram Pompejev stub

1000 metara milje

Unutra{nja luka

de}u stranu). Aleksandrijske ulice bile su postavljene pod pravim uglom, a mnogi njeni stanovnici bili su sabijeni u stambene blokove. U Aleksandriji je 60. godine pre n.e. `ivelo 300 000 slobodnih ljudi.2 Ostrvo Faros je nasipom bilo povezano sa kopnom. Na ostrvu se nalazio svetionik visok 110 metara, jedno od sedam svetskih ~uda. Svetionik, kojeg je po~etkom III veka pre n.e. izgradio Sostrat Kni|anin, imao je

Jezero Mereotis

Mapa Aleksandrije Aleksandar Veliki je osnovao grad koji je nosio njegovo ime i nalazio se izme|u Sredozemnog mora i jezera Mareotis. Grad je postao prestonica Egipta u doba Ptolemeja. Aleksandrija, ukra{ena svetionikom na Farosu i najve}om bibliotekom Staroga sveta, bila je dom velikoj jevrejskoj zajednici.

NAPOMENE:

Jer 42:17 – 43:7 Diodor Sicilijski, Biblioteke 17.52.6, 3 Josif Flavije, Jevrejski rat, 4.613 4 Tosefta Suka, Traktat na trgu 51b 5 Josif Flavije, Judejski rat 7.427–430 6 Plutarh, @ivot Antonijev 58.5, 7 Aul Gelije, Ati~ke no}i 7.17.3; Amijan Marcelin, Istorija 22.16.13. 1 2

Kolosalna statua za koju se veruje da predstavlja jednog od Ptolemeja, prilikom va|enja iz velike aleksandrijske luke. Statua je, uklju~uju}i pijedestal i krunu, bila visoka 13 metara i te{ka 20 tona.

124

Ve}a jevrejska naselja u Egiptu Jevreji su se naselili kako u Aleksandriji, tako i u drugim delovima Egipta. Posebno su zna~ajna naselja u Elefantini i Leontopolju.

ogromnu lampu i bronzanu plo~u za odbijanje svetla, i bio je sa mora vidljiv na udaljenosti od 55 km.3 Na vrhu se nalazila kolosalna bronzana statua egipatske boginje Izide. Mnogi Jevreji su se naselili u Aleksandriji. Dva od pet gradskih kvartova bili su prete`no jevrejski. Jevrejski izvori tvrde da je u prvom veku n.e. jedna od aleksandrij-

skih sinagoga bila toliko prostrana da je poglavar morao da digne {al kako bi sledbenici koji su bili pozadi znali kada da ka`u „Amen“ .4

Leontopolj Onias IV je bio zakoniti visoki sve{tenik Hrama u Jerusalimu, ali su njegovi zahtevi bili odbijeni u korist Alki-

Aleksandrijska biblioteka

DELTA NILA Tapani Aleksandrija

Leontopolj (Tel el-Jehudija) Heliopolj

E

G

I

P

A

T S I N A J Su ec za

Ni l

ki

li

Biblioteka u Aleksandriji, osnovana za vreme vladavine Ptolemeja II (285-246. pre n.e.), bila je verovatno najslavnija biblioteka Staroga sveta. Niz proslavljenih u~enjaka, koji su tu radili kao bibliotekari, te`io je da od nje napravi spremi{te za sve {to je ikada napisano. Knjige na brodovima, koji su pristajali u luku, bile su oduzimane. Kada je bibliotekar pozajmio iz Atine originalna dela tri najve}a gr~ka tragi~ara, Eshila, Sofokla i Euripida, nije vratio originale ve} kopije, a zatim je platio ogromnu kaznu. Biblioteka je bila sme{tena na dve odvojene lokacije, jedna unutar kraljevske palate Bruheion, koja je preuzela ulogu glavne biblioteke kada je druga, koja se nalazila u Serapisovom hramu, bila uni{tena tokom pohoda Julija Cezara 47. godine pre n.e. Smatra se da je Kalvizije, Cezarov saradnik, ponudio Kleopatri kao nagradu sve {to se nalazilo u Pergamskoj biblioteci, oko 200 000 svitaka. (6) Rimski istori~ari ka`u da se u Aleksandrijskoj bibloteci nalazilo 700 000 svitaka (7), mada ovo ne bi trebalo biti uzeto kao broj celovitih dela. Bilo je vi{e primeraka istog teksta, a jedno delo se moglo sastojati iz vi{e svitaka. Pri~a, koja se prvi put pojavila u delima arapskog istori~ara Abu'l Faraja u trinaestom veku, i sigurno je neta~na, ka`e da su 641. godine n.e biblioteku uni{tili Arapi. i zatim svitke koristili za zagrevanje javnih kupatila tokom {est meseci. Istina je mnogo manje spektakularna. Bruheion je uni{ten kada je rimski car Aurelijan gu{io ustanak 272. n.e., a Serapisov hram je zatvorio Teofil, aleksandrijski patrijarh, 391. n.e.

v

ISTO^NA PUSTINJA

musa, tako da je 162. pre n.e. Onias dobio dozvolu od Ptolemeja VI, vladara Egipta, da izgradi jevrejski hram u Leontopolju, u blizini Heliopolja u donjem Egiptu. Ptolemej VI je pristao na to po{to je bio nestrpljiv da pridobije podr{ku Jevreja u borbi protiv Sirije. Oltar i ostali name{taj bili su ura|eni po uzoru na one iz Hrama u Jerusalimu, izuzev sve}njaka obe{enog o zlatni lanac, koji je Onias zamenio sa staja}im sve}njakom. Sam po sebi hram nije bio kao onaj iz Jerusalima, ve} je to bila kamena gra|evina nalik na kulu visine oko 30 m, okru`ena zidom od opeke sa kamenim kapijama.5 Smatra se da je Tel Jehudija mesto gde se nalazio ovaj hram, ~iji se zna~aj ne sme potcenjivati. Slu`en je jerusalimski ritual, a legitimno sve{tenstvo Zadokita ~inili su Onias IV i njegovi naslednici tokom 233 godine, sve dok 73. n.e. Rimljani nisu uni{tili hram Neki ovo smatraju ispunjenjem Isaijinog proro~anstva: „U to }e vrijeme biti oltar Gospodnji usred zemlje Misirske, i spomenik Gospodnji na me|i njezinoj.“ (Is 19:19)

ZAPADNA PUSTINJA

0 0

150 km 100 milja

Elefantina

125

JEVREJI

U DRUGOM I PRVOM VEKU PRE NOVE ERE

(164-163. pre n.e.)

LEVO:

A IN L AN MI PL AR K

Judejski vladar, vrhovni sve{tenik Simon, poslednji od bra}e Makaveja, pao je 134. godine pre n.e. kao `rtva atentata koji je njegov zet Ptolemej izvr{io na jednoj gozbi. Ptolemej je planirao da prigrabi vlast, ali ga je u tome spre~io Simonov sin, Jovan Hirkan I (134–104. pre n.e.). Antioh VII, seleukidski vladar Sirije, bio je velika pretnja Judeji, ~ak je opsedao Jerusalim vi{e od godinu dana. Me|utim, nastradao je u borbama sa Par}anima u Iranu, i dok su se rivali me|usobno borili za osvajanje seleukidskog trona, Hirkan I je iskoristio novonastalu situaciju, pro{iriv{i svoju teritoriju. On je 128. godine pre n.e. uni{tio Bo`ji hram, koji su podigli Samari}ani na brdu Gerizim blizu Sihema, {to je bez sumnje pogor{alo odnose sa Jevrejima. Na jugu Judeje je pokorio Idumejce, naslednike starozavetnih Edomita, naterav{i ih da prihvate judaizam i da se podvrgnu obrezivanju. Svoju teritoriju je, tako|e, pro{irio osvajanjima isto~no od Jordana, i pokorio je Samariju. Vrhovno vladarsko sve{tenstvo Judeje nazivalo se po Hasmonu, ocu Matatije Makaveja, Hasmonejcima. U po~etku je dinastija u`ivala punu podr{ku sekte, koja se tokom Jude Makaveja nazivala hasidim (pobo`ni), a kasnije postala poznatija pod imenom Fariseji („izdvojeni“ ). Jovan Hirkan I se ipak priklonio drugoj sekti, Sadukejima.

126

D E K A P OL J JSKE VU E EL ANIN PL

Jovan Hirkan I

Gamala

G a l i l ej s ko G A L I L E J A j eze ro

G

Sinagoge

Kana SAMARIJS

RD KA B

DALJE DESNO:

Hasmonejsko porodi~no stablo.

Jordan

Samarija A

PEREJA

VETILJSKA BRDA

I D U M E J A

ERT

N DE S

Jerusalim JUD E PUS JSKA TIN JA

Askalon

SKA LIM SA RDA B

JUDEA

U JER

S e f e l a

Jevreji su, zbog rasejanja po svetu i nemogu}nosti pristupa Hramu, stvarali svoja mesta za sastajanje koja su se zvala „sinagoge“ (od gr~ke re~i za „okupiti zajedno“ ). U sinagogama nije bilo `rtvenika, pa su molitve i i{~itavanje Zakona preuzele ulogu `rtvovanja. Stari jevrejski grad Gamala nalazi se na isto~noj obali Galilejskog jezera. Zna se da je rimski general Vespazijan zauzeo ovaj grad 67. n.e. Odaja sa stubovima, duga~ka oko 20 m, oivi~ena sa ~etiri reda kamenih stepenika visokih oko 50 cm, smatra se sinagogom. U Irodovoj tvr|avi na Masadi pored Mrtvog mora, razorenoj 73. godine n.e., otkrivena je prostorija sa ~etiri reda gipsanih klupa na stranama. U blizini, unutar male prostorije, prona|ena su dva ko`na svitka sa delovima Ponovljenog zakona i Knjige proroka Jezekilja. Pretpostavlja se da je i ovo bila sinagoga.

Jevrejska dr`ava pod Aleksandrom Janajem. Granice jevrejske dr`ave Hasmonejaca skoro su se poklopile sa onima iz doba Davidove vladavine.

J or da n

Izgnanstvo u Vavilonu je odvratilo Jevreje od njihove sklonosti ka idolopoklonstvu. Tokom izgnanstva judaizam se uzdigao kao izrazito monoteisti~ka i „izdvojena“ vera. Izrael vi{e nije bio nacionalni entitet ve} je postao zajednica koja je po~ivala na Zakonu (Pentateuh, prvih pet knjiga Starog zaveta). Nejevreji su im se mogli priklju~iti ako bi se podvrgli propisima Zakona, posebno obrezivanju, ritualnoj ~isto}i i izbegavanju ceremonijalno ne~iste hrane. Unutar judaizma se izdvojilo nekoliko sekti, ali granice izme|u njih nisu uvek bile ~vrste. Neki od istorijskih faktora u razvoju judaizma obja{njeni su u daljem tekstu.

Kumran

M rtv o m ore

DESNO: Pompejev pohod na Palestinu Rimski general Pompej je 63. pre n.e. napao Palestinu i osvojio Jerusalim.

CARSTVO NAVA TEJA CA

0 0

60 km 40 milja

Fariseji

Fariseji („izdvojeni“ ) su imali veliku podr{ku u narodu. Oni su verovali da je Izraelovo izgnanstvo u Vavilon bilo prouzrokovano nepo{tovanjem Zakona i da je po{tovanje Zakona i individualna i nacionalna du`nost. Oni su sa`eli Zakon u 613 zapovesti, 248 pozitivnih i 365 negativnih. Ovo je bila „ograda“ oko Zakona kako niko ne bi mogao prekr{iti neku zapovest bilo slu~ajno bilo iz neznanja. Rad Fariseja bio je vezan za sinagogu i bili su jedini koji su pre`iveli uni{tenje jerusalimskog Hrama 70. godine n.e., postav{i tako duhovne vo|e modernog judaizma.

Sadukeji

Ime Sadukej je verovatno proisteklo od Zadoka, Davidovog vrhovnog sve{tenika, ali je u narodu izvedeno od hebrejske re~i „pravedan“ . Sadukeja nije bilo mnogo. Po{to su se oslanjali na podr{ku vladaju}e klase, oni su kontrolisali vrhovno sve{tenstvo i Hram. Spremno su sara|ivali sa svetovnim vladarima u cilju odr`avanja statusa quo, bilo da su to hasmonejski vladari ili rimski upravnici. Sadukeji su prihvatali samo Zakon, i zbog toga su odbacivali sva u~enja o zagrobnom `ivotu, vaskrsnu}u, an|elima i demonima iz kasnijih knjiga Starog zaveta.

NAPOMENE:

Josif, Judejski rat 2.118; Dap 5:37 2 Lk 6:15; Dap 1:13 3 Josif, Judejski rat 1.97 1

Matatija

Tir

Jovan

J o rd a n

Juda

G a l i l e j a

G alilejsko more uk rm Ja

Juda Aristobul I

Simon

Juda Makavej

Eleazar

Jonatan

Jovan Hirkan I

Antigon

Aleksandar Janaj

Dion

Saloma Aleksandra

B

Hirkan II

Aristobul II

Aleksandra

Gadara

B

Aleksandar

Antigon

Skitopolj JSK LVU INE GE LAN P

Pela

Coreja SAMARIJS

RD KA B

A

Jordan

E

Gerasa Javok

ILJSKA VETR B DA

Jerihon Jerusalim

30 milja

Eseni

B

Irod Veliki

Ziloti

Zilote je osnovao Juda Galilejski, 6. godine n.e.1 Oni su se suprotstavljali pla}anju poreza Rimljanima i upotrebi gr~kog jezika. Jedan od Hristovih u~enika bio je poznat pod imenom Simon Zilot.2 Ziloti su bili glavni pokreta~i ustanaka protiv Rimljana 66-70. n.e. i 132135. n.e.

Aleksandar Janaj 40 km

0

Marijama

Mrtvo more

Pompej 0

Aristobul III

Eseni (~ije su ime i poreklo obavijeni velom tajne) su insistirali na striktnom po{tovanju Zakona. Smatrali su hramovno sve{tenstvo korumpiranim i odbacivali su ve}i deo obreda Hrama i prakse `rtvovanja. Imali su svoj religiozni kalendar, pravila ritualne ~isto}e i praktikovali su zajedni~ko posedovanje imovine. Do kraja II veka pre n.e. osnovali su svoju zajednicu u Kumranu, u pustinji blizu Mrtvog mora. Tamo je prona|en ~itav kompleks gra|evina koji je pripadao sekti i sadr`ao je zajedni~ku trpezariju i bazene za obredna potapanja. Pretpostavlja se da je odaja veli~ine 13x4 m, u kojoj se nalazio gipsani sto du`ine 5 m sa dve rupe za mastilo, bila u stvari pisarnica - scriptorium. Po{to su bili ube|eni da su se sva starozavetna proro~anstva ve} ispunila do njihovih dana, ~ekali su skori kraj sveta, odnosno izbijanje poslednje borbe svetla i tame. Zajednici je do{ao kraj kada su ih 68. godine n.e. osvojili Rimljani.

Prvi Hirkanov sin, Juda Aristobul (104–103. pre n.e.) jo{ vi{e je pro{irio jevrejsku dr`avu osvojiv{i Galileju. Kao i Idumejci, Galilejci su tako|e bili primorani da se obre`u i postanu Jevreji. Aristobula je ubrzo nasledio njegov brat Aleksandar Janaj (103–76. pre n.e.), koji je na zvanje vrhovnog sve{tenika dodao i titulu kralja. Ovim potezom je jo{ vi{e od sebe udaljio Fariseje. Pod Aleksandrom Janajem hasmonejska dr`ava je do`ivela svoj vrhunac. Osvojiv{i celu primorsku ravnicu, osim Askalona i {iroke pojaseve zemlje isto~no od Jordana, on je pro{irio granice svog kraljevstva dok se one skoro nisu poklopile sa granicama iz doba Davidove vladavine. Me|utim, njegov pohod protiv arapskih Navatejaca na jugu i istoku zemlje bio je potpuni proma{aj. Stanovnici Jerusalima su podigli ustanak, dobiv{i pomo} ~ak i od seleukidskog princa iz Damaska, Demetrija III. Aleksandar Janaj se surovo osvetio Farisejima, razapev{i njih osamsto na krst dok se on sam opijao sa `enama iz svog harema.3 Nakon {to je 76. godine pre n.e. podlegao bolesti izazvanoj pijanstvom, nasledila ga je njegova `ena Saloma Aleksandra.

Fariseji protiv Sadukeja

}erka

B

Antipater, Irodov sin

koji su hteli da se osvete Sadukejima. Nakon Salomine smrti, njen mla|i sin Aristobul II, koji je gajio sna`ne simpatije prema Sadukejima, uspe{no se borio protiv Hirkana II za vlast. Me|utim, Hirkan II i Fariseji su imali jaku podr{ku naroda. Jedan Idumejac, po imenu Antipater, hteo je da iskoristi Hirkana II. On je naveo Navbatejce da stanu uz Hirkana. Aristobul II i njegove pristalice, koji su bili uglavnom sve{tenici, na{li su se opkoljeni na uzvi{ici na kojoj se nalazio Hram.

Pompej u Jerusalimu Rimski general Gnej Pompej Veliki, poznatiji kao Pompej, 63. godine pre n.e. je do{ao u Damask. Dobio je pozive ne samo od zara}ene bra}e, ve} i od predstavnika Jevreja, koji su ga molili da ukine hasmonejsku dr`avu i da, kao u stara vremena, ponovo postavi vrhovnog sve{tenika. Kada je Pompej stigao u Jerusalim, Aristobul II se predao, ali pre nego {to su masakrirani, sve{tenici su se jo{ tri meseca borili sa brda gde je bio Hram. Pompej nije dirao blago Hrama, ali je insistirao da u|e u Svetinju nad svetinjama da bi zadovoljio svoju znati`elju, i bio veoma iznena|en kad je video da unutra nema ni~ega. Ova uvreda, kojom je lo{e zapo~ela rimska vladavina, bila je ne{to {to Jevreji nisu mogli ni da oproste ni da zaborave. Aristobul II je odveden u Rim, kako bi u~estvovao u Pompejevoj trijumfalnoj povorci. Hirkan II nije bio postavljen ni kao kralj, ni kao vrhovni sve{tenik, ve} kao vladar nazvan etnarh. Judejska teritorija je znatno smanjena odvajanjem podru~ja oko Samarije i gr~kih gradova Dekapolja, uglavnom isto~no od reke Jordan, tako da su ostale Galileja, zajordanska oblast Pereja, Idumeja i sama Judeja. Prava vlast nad Judejom je zapravo bila u rukama Antipatera, poznatog po tome {to je bio otac Iroda Velikog.

Po{to `enama nije bilo dozvoljeno da budu vrhovni sve{tenici, Saloma Aleksandra (76–67. pre n.e.) je bila primorana da preda vlast njenom starijem sinu Hirkanu II. Kraljica i Hirkan II delili su sudbinu sa Fariseja, 127

RIMLJANI RANA

ISTORIJA Duga~ko planinsko poluostrvo, danas poznato kao Italija, bilo je poprili~no nebitno za Stari zavet, ali je kao centar jednog carstva dobilo presudu ulogu u Novom zavetu. Izme|u VII i IV veka pre n.e. ve}im delom sredi{nje Italije vladao je narod pod imenom Etrurci, koji mogu biti povezani sa Tirasom iz Postanja (10:2). Poreklo Etruraca je obavijeno misterijom. Njihov jezik nije indoevropskog porekla, u stvari jedina paralela mo`e se uspostaviti sa jednim drugim neindoevropskim jezikom, koji se govorio na gr~kom ostrvu Lemnos. Gr~ki istori~ar Herodot (u svojoj Istoriji 1.94) ka`e da je grupa Li|ana (iz zapadne Turske) bila primorana stra{nom gla|u da otplovi ka Ombriki (verovatno Umbria u Italiji). Ne zna se da li ima istine u ovoj pri~i, ali se dobro zna za ve}i broj elemenata, posebno u religijskom obredu, koje ukazuju da je poreklo Etruraca sa obala isto~nog Mediterana. Po predanju, grad Rim je osnovao legendarni Romul, 21. aprila 753. godine pre n.e. Naselje se razvijalo oko prvog mesta za prelazak reke Tibar, negde oko 20 km daleko od mora. Prva tri od sedam kraljeva Rima bili su Etrurci, ali su Rimljani zbacili etrursku vlast 509. pre n.e. i stvorili rimsku republiku.

izvedeno od imena grada Kition, dana{nje Larnake na Kipru). Rimljani su 146. godine pre n.e. potpuno uni{tili Kartaginu i osnovali provinciju Afrika. Iste godine je Rim pokorio Gr~ku, sravniv{i Korint sa zemljom. Od svih rimskih osvajanja ovo je bilo najzna~ajnije, jer je Rimljanima otvorilo put ka vi{em kulturnom nivou Gr~ke. Arhitektonska re{enja, gr~ke statue i metode u~enja stizale su u Rim. Kako je rimski pesnik Horacije primetio: „Pokorena Gr~ka je pokorila svog surovog osvaja~a i donela umetnost u rusti~ni Lacijum“ (Horacije, Pisma, 2.1.156–157a). Kada je 133. godine pre n.e. umro kralj Pergama Atal III, zave{tao je svoje kraljevstvo Rimu. Ova teritorija je postala provincija Azija. Ostale provincije su osnovane u Kilikiji 102. pre n.e., Bitiniji, Pontu i Kirenici 74. pre n.e., Kritu 67. i Kipru 58. pre n.e.

Bista Avgusta (27. pre n.e14. n.e.), cara u vreme Hristovog ro|enja.

Rim osvaja Palestinu Sirija je postala rimska provincija 63. godine pre n.e. Nakon tromese~ne opsade teritorije Hrama, rimski general Pompej je osvojio Jerusalim, masakrirav{i sve{tenike koji su vr{ili slu`bu i u{av{i u Svetinju nad svetinjama. Ovim svetogr|em, koje Jevreji nisu mogli niti da zaborave niti da oproste, zapo~ela je rimska vladavina.

Rim dominira Italijom

Gra|anski rat

Rim je do 499. pre n.e. bio dominantni grad u regiji Lacija. Uni{tiv{i etrurski grad Vei, nastavio je da {iri svoj uticaj po Italiji. Rim je nakon duge borbe, 290. godine pre n.e., porazio Samnite iz centralne Italije, pro{iriv{i rimsku vlast od Tirenskog mora do Jadrana. Do 272. godine pre n.e., cela ju`na Italija je bila pod kontrolom Rima.

Teritorijalna ekspanzija je sna`no opteretila Rimsku republiku. Tokom I veka pre n.e. do{lo je do ogor~ene borbe me|u najmo}nijim generalima, {to je pak opet dovelo do pro{irenja teritorija. Gaj Julije Cezar je u periodu od 58. do 51. godine pre n.e. pokorio Galiju (ve}i deo dana{nje Francuske) i dva puta kratko boravio u Britaniji,

[irenje rimskog carstva Nakon u~vr{}enja vlasti nad Italijom, Rim je stvorio carstvo koje je na kraju u potpunosti obuhvatilo Sredozemno more.

Punski ratovi U periodu od 264. do 241. godine pre n.e., Rimljani su vodili prvi od tri rata protiv severnoafri~kog grada Kartagine, kojeg su po predanju 814. pre n.e. osnovali feni~anski kolonisti iz Tira. Razlog sukoba je bila vlast nad Sicilijom. Rim je do 218. godine pre n.e. vladao skoro ~itavom Italijom ju`no od reke Po i ostrvima Sardinijom i Korzikom. Neprijateljstva su obnovljena kada je kartaginski general Hanibal, pre{av{i Alpe, u{ao u Italiju sa vojskom i slonovima i naneo te{ke poraze Rimljanima kod Trazimenskog jezera 217. i Kane 216. godine pre n.e. Rim se posle toga dovoljno oporavio da bi zaratio na teritoriji severne Afrike. Publije Kornelije Scipion Afrikanac je 202. pre n.e. pobedio Kartaginjane kod Zame u centralnom Tunisu.

Rimska dalja osvajanja U narednim godinama, Rim je osvojio kartaginsku teritoriju i pro{irio uticaj na ve}inu mediteranskih zemalja. Rim je 168. pre n.e. naredio Antiohu IV, vladaru Sirije, da obustavi svoj pohod na Aleksandriju i da napusti Egipat (doga|aj, opisan u Knjizi proroka Danila 11:29–30, gde su Rimljani nazvani „Kittim“ , imenom koje je verovatno

128

Scena sa Trajanovog stuba u Rimu koja prikazuje rimsku vojsku kako napada da~ko utvr|enje 113. godine.

to 499 499–396 396–290 290–272 272–218 218–146 146–102 102–63 63–30 30 BC–AD 117

BRITANIA GERMANIA INFERIOR BELGICA GALLIA LUGDUNENSIS

KARP

ATS

KE

PL

GERMANIA INFERIOR

600 km

Rona

PI

PANNONIA

Duero

NE

ILLYRICUM (DALMATIA)

TARAKONENSIS

217. pre n.e.

KORZIKA

Rim

Taragona

D un a v MESIA INFERIOR

MESIA SUPERIOR

Jezero Trasimina

JI

LUSITANIA

216 BC

Solun Farsal

EPIR

Karha

53 pre n.e.

LYCIA I PAMPHYLIA

CILICIA

Antiohija

S r e d o z e m n o Cyrene

CYRENE (CYRENAICA)

ali je 53. pre n.e. Marko Licinije Kras poginuo bore}i se protiv Par}ana kod Kare (Haran), u isto~nim oblastima rimske dr`ave. Cezar je sa svojom vojskom napustio Galiju i u{ao u Italiju, pre{av{i reku Rubikon. Bio je to ~ist izazov Pompeju, koji je pobegao u Gr~ku, gde ga je slede}e godine Cezar porazio kod Farsale u centralnoj Gr~koj. Cezarov trijumf nije dugo trajao. Pao je kao `rtva atentata 15. marta 44. godine pre n.e. u rimskom senatu, igrom sudbine upravo ispred Pompejeve statue. Cezarova smrt je samo otvorila jo{ jedno poglavlje gra|anskog rata, ovog puta izme|u njegovog nekada{njeg saveznika Marka Antonija i unuka-sestri}a Oktavijana. Oktavijan je bio taj koji je 2. septembra 31. pre n.e., kod Akcija u zapadnoj Gr~koj, kona~no zavr{io gra|anski rat pomorskom pobedom nad Antonijem i njegovom saveznicom Kleopatrom, kraljicom Egipta.

Tr

aj

an

AD

–

98

Ha

i dr

an

AD

1

a

rc

M

us

re

Au

AD

p

Se

us

tim

S

Egipat je postao rimska provincija 30. pre n.e. Oktavijan se vratio u Rim i kao znak da je u svetu zavladao mir, 11. januara 29. godine pre n.e. zatvorio Janusov hram u Rimu. Rimski senat mu je 27. pre n.e. dao titulu Avgusta („veli~anstveni“ , „vredan ~asti“ ), i tako je on postao prvi rimski car. Do momenta kada se rodio Hristos, oko 5. godine pre n.e., ne samo da je cela mediteranska obala bila pod rimskom vla{}u, ve} je i vladalo nikad ranije vi|eno blagostanje i mir, takozvana Pax Romana (Rimski mir).

Carstvo koje nikad ne}e biti uni{teno Ne sme se zaboraviti da je ovaj rimski mir nastao kao rezultat vekovnog ratovanja. „Ne sme se zaboraviti da je ovaj rimski mir nastao kao rezultat vekovnog ratovanja. „A ~etvrto }e carstvo biti tvrdo kao gvo`|e, jer gvo`|e satire i tro{i sve; i kao gvo`|e {to sve lomi,

s

ru

e ev

AD

EGYPT (AEGYPTUS)

l

i er

Va

an

AD

D

–A

3 25

0 26

cl

o

Di

n

ia et

300

100 N.E.

AD

s

liu

19

1

21

AD

4–

28

AD

e

tin

an

t ns

Co

5

30

AD

tako }e satrti i polomiti“ sva ona carstva, re~eno u Navuhodonosorovom snu u Knjizi proroka Danila (2:40), {to je adekvatan opis vojne mo}i Rima. Tokom vi{e od ~etiri veka Rimsko carstvo je upravljalo Sredozemljem, ali je bilo izlo`eno sve ja~em pritisku „varvara“ spolja. Car Dioklecijan je podelio carstvo na dva dela, {to je kona~no dovelo do toga da je 11. maja 330. Konstantin Veliki proglasio Konstantinopolj (dana{nji Istanbul) za drugi Rim. Rim je pao u ruke Alariku Gotskom 410. godine n.e., a Konstantinopolj je nastavio da postoji du`e od hiljadu godina, dok ga 29. maja 1453. Turci nisu osvojili. Nakon pada Rima, hri{}ani su se uzdali u Danilove re~i: „A u vrijeme tijeh careva (misli se na period rimskog carstva) Bog }e nebeski podignuti carstvo koje se dovijeka ne}e rasuti, i to carstvo ne}e ostaviti drugom narodu; ono }e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo }e stajati dovijeka.“ (Dan 2:44)

129

9–

30

N.E.

m

Do

n

a iti

AD

D

A 3–

250

–

79

– 17

ARABIA

N.E.

s

tu

Ti

AD

7

11

AD

200

–

54

AD

–

1 16

N.E.

ro

Ne

AD

– 81

8 13

150

AD

81

96

N.E.

au

Cl

s

u di

AD

50

1

68

AD

N.E.

AD

D

–A

41

1

Ti

b

i er

us

37

N.E.

27

D

A 4–

54

Jerusalim

Nil

g

Au

us

t us

D

–A

BC

14

0

a

Tir Kesarija

m o r e

JUDEAE

18

fr

CIPAR

KRIT

Alexandria

AD

Eu

SYRIA

t

AFRIKA

Korint ACHAEA

202. pre n.e.

CAPPADOCIA

ASIA Efes

Sirakuza

Zama MAURETANIA CAESARIENSIS

GALATIA

48. pre n.e.

Aktijum Kartagina S I C I L I J A

MAURETANIA TINGITANA

BITHYNIA I PONTUS

MACEDONIA

Balearska ostrva

Cordoba

Crno more

TRACIA

Cana

SARDINIJA

BAETICA

IN

DACIA

PODALPSKI GAUL

GALLIA NARBONENSIS RI

AN

NORICUM

P I A L

AKVITANIA

400 milja

0

RAETIA

E

0

Loara

AD

7

33

IROD VELIKI (40–4. pre n.e.)

IROD

PREUZIMA VLAST Irod Veliki je nesumnjivo najva`niji od svih kasnijih vladara Judeje. On nije bio Jevrejin po ro|enju. Njegov otac, Antipater, bio je Idumejac, naslednik Edomita iz Starog zaveta, a majka, Kiprus, bila je navatejska Arabljanka. Rimljani su postavili Antipatera kao namesnika 47. godine pre n.e. On je pak postavio svog sina, Iroda, za upravitelja Galileje. Rimski senat je 40. pre n.e. dao Irodu titulu „kralja Jevreja“, ali da bi se slu`io njome, morao je tri godine da ratuje protiv hasmonejskog vladara Antigona i da opsedne Jerusalim. Tokom svoje vladavine, Irod je ostao verni prijatelj i saveznik Rima.

Majstor intriga

J o r d an

Kesarija Filipova

kule, Irod je izgradio luku, duboku 36 m, za{ti}enu lukobranom du`ine 60 m. Najve}a ve{ta~ka luka na Sredozemnom moru nazvana je po rimskom caru, Cezareja (Kesarija). Betonski blokovi, neki duga~ki i 13.5 m, bili su kori{}eni za izgradnju lukobrana, a konstruisan je i poseban odvodni kanal kojim je izbacivan

130

Tiberija

A U R A N

Gadara G

Kesarija

JSKE VU E EL AN IN PL

SAMARIJA

K a na

DA A BR SAMARIJSK J S L KE VETI PLANINE

Arhelaj Jerihon

J U D E J A

Jerusalim Vitlejem Askalon

Gerasa

Jordan

Sevasta

JUD E BRDJSKA A

G Na mediteranskoj obali, kod Stratosove

TRAHON

BATANEJA

G e n i s a re t s k o

Veliki graditelj Irodovo ponovno podizanje Hrama u Jerusalimu svakako je njegov najzna~ajniji gra|evinski projekat. (Ovo je detaljnije obra|eno u slede}em poglavlju.) Od Hrama je danas ostao samo Zid pla~a (ili zapadni zid), ali ako uzmemo u obzir broj ostalih gra|evina, vide}e se u koliko velikoj meri je on gradio.

GOLAN

Julias

G A L I L E J A jezero

A IN L AN MI PL AR K

Irod je, kao jednu od svojih deset `ena, izabrao Marijamnu, unuku izgnanog vrhovnog sve{tenika Hirkana II, i na taj na~in poku{ao da ozakoni svoju vlast u o~ima Jevreja. Me|utim, on je 29. pre n.e. naredio Marijamnino pogubljenje, i bacio se na sistematsko iskorenjivanje hasmonejske dinastije. ^ak je 7. godine pre n.e. ubio i svoja dva sina, Aleksandra i Aristobula, koja je imao sa Marijamnom. Nekoliko dana pred svoju smrt 4. godine pre n.e., Irod je pogubio jo{ jednog svog sina, Antipatera. Pri~alo se da se rimski car Avgust, imav{i na umu jevrejsku zabranu jedenja svinjetine, na{alio da je kod Iroda bezbednije biti svinja nego njegov sin.1 Druge Irodove `rtve bili su vrhovni sve{tenik Aristobul III, udavljen po njegovom nare|enju u bazenu u Jerihonu, 36. godine pre n.e., i ponovo postavljeni Hirkan II 30. godine pre n.e.

PEREJA

Kiprus Hirkanij

Irodijum

Hevron

Mrtvo more

utvr|enje Antipi Arhelaju Filipu Salomi

Maherus

Masada I D U M E J A

0 0

60 km 40 milja

NAPOMENE:

Makrobije, Saturnalija 2.4.11 2 Josif, Starine 18.116–119; Mt 14:3-12; Mk 6:17–29 3 Mt 2:22; Lk 3:1 1

GORE LEVO: Irodovi radovi u Kesariji, na konstrukciji najve}e ve{ta~ke Luke na Mediteranu, i dalje su vidljivi.

DALJE LEVO:

Velikog.

G

G

G

Novac Iroda

DOLE LEVO: Teritorije kojima je upravljao Irod Veliki Nakon Irodove smrti, njegovo kraljevstvo su podelili njegovi sinovi, a dve manje teritorije date su njegovoj sestri Salomi.

Irodijum (D`ebel Fureidis), grob Iroda Velikog.

G

G

pesak iz luke. Lokalitet povr{ine 66 hektara (163 jutara zemlje), sada poznatiji pod imenom Kisarija (Qisariya), sadr`i ogromna skladi{ta, akvadukte, hipodrom, pozori{te i amfiteatar, na kojem iskopavanja nisu obavljena do trenutka pisanja ove knjige. Irod je mnogo gradio u nekada{njem glavnom gradu severnog kraljevstva Izrael, Samariji. U ~ast rimskog cara, grad je nazvan Sevasta (Augusta). Na lokalitetu povr{ine 64 hektara (158 jutara zemlje), poznatom pod imenom Sevastija, nalazi se ulica sa stubovima, hipodrom i teatar. Izgradio je na Hevronu masivni spomenik praocima (Aram el-Halil), i okru`io ga je visokim zidom, jednostavno, ali efektno ukra{enim naizmeni~nim postavljanjem pilastera i razmaka. Najve}i kamen u zdanju je dimenzija 7.5x1.4 m. Na Masadi, strmoj planini iznad Mrtvog mora, podigao je ogromnu utvr|enu palatu. Okru`ivao ju je zid visine 6 m i {irine 3.5 m, na kome se nalazilo 38 kula visokih 21 m ili vi{e. Na severnoj strani, jedinom mestu koje je tokom ve}eg dela dana za{ti}eno od sunca, Irod je izgradio trospratnu palatu nad ambisom. U Jerihonu je podigao zimsku palatu sa dekorativnim vrtovima i dva zamka u blizini, kod Tel el-Akabe na obodu planine koja nadvisuje Vadi Kelt, i zamak iznad grada, nazvan po njegovoj majci Kiprus. Ostale tvr|ave koje je izgradio Irod su Hirkanija (Kirbet Mird), 13 km jugoisto~no od Jerusalima, blizu Mrtvog mora, i neverovatni Maherus (Machaerus, el-Mekaver), na drugoj strani Mrtvog mora u dana{njem Jordanu, u kojem je, kako to svedo~i Josif, Jovanu Krstitelju odrubljena glava.2

G Na kraju bi svakako trebalo pomenuti Irodijum, da-

na{nji D`ebel Fureidis, ve{ta~ko brdo kru`nog oblika, udaljeno 11 km ju`no od Jerusalima, na kojem se Irod 40. godine pre n.e. odbranio od `estokog napada neprijateljskih Jevreja. Do tvr|ave, koju su okru`ivala dva koncentri~na zida, vodilo je dvesta stepenika. Na ovom mestu je Irod i sahranjen, ali je i dalje ostala misterija gde se ta~no nalazi njegovo telo.

Irod paganin Uvek se trudiv{i da ugodi Rimljanima, Irod je izgradio hramove Romi i Avgustu u Kesariji i Sevasti. Obnovio je hram pitijskog Apolona na Rodosu, posvetio dve statue Akropolju u Atini, i prihvatio po~asno predsedni{tvo Olimpijskim igrama u Olimpiji u Gr~koj. Zbog ovakvih simpatija prema paganstvu, istrebljivanju hasmonejske dinastije i edomitskog porekla, Iroda nikad nije prihvatio ve}i deo jevrejskog naroda.

Irodova smrt Nakon duge i te{ke bolesti, verovatno sifilisa, Irod je umro krajem marta 4. godine pre n.e. u Jerihonu. Njegovo telo je no{eno u pogrebnoj povorci 40 km do Irodijuma, mesta koje je on pripremio za svoju sahranu. Njegovo kraljevstvo su podelila njegova tri sina: Judeja i Samarija su pripale Arhelaju, Galileju i teritoriju sa druge strane Jordana, poznatiju kao Pereja, uzeo je Irod Antipa (poznat i kao Irod Tetrarh), a severoisto~ne teritorije su pripale Filipu.3 Irodova sestra Saloma je tako|e dobila dva manja poseda.

131

IROD VELIKI

OBNAVLJA

HRAM

(19–4. pre n.e.)

IRODOVI

MOTIVI Nadaju}i se da }e pridobiti naklonost Jevreja, Irod je objavio da }e obnoviti Hram u Jerusalimu, kojeg je podigao Zerovavelj u periodu izme|u 520. i 516. godine pre n.e. Ako je Irod do{ao na vlast u 37. pre n.e., {to je godina u kojoj je Jerusalim osvojen, onda se ova objava dogodila u osamnaestoj godini njegove vladavine, tj. u 19. godini pre n.e.1 Nisu svi blagonaklono primili ovu odluku, po{to su se pla{ili da }e on samo sru{iti staru gra|evinu i da nikad ne}e podi}i novu. Da bi odagnao ovakve sumnje, on je objavio sve svoje planove za rekonstrukciju pre nego {to je po~eo sa ru{enjem. Koristio je isti onaj beli meki kamen koji je i Solomon koristio za prvi Hram. Kamen je bio transportovan do gradili{ta hiljadama zaprega. Rad je bio ote`an time {to su slu`be i `rtvovanja morali biti odr`avani, kao i pravilom da samo sve{tenici mogu da u|u unutar samog Hrama. Irod je zaposlio deset hiljada iskusnih radnika i obu~io je hiljadu sve{tenika za zidarske radove, kako bi oni mogli da izgrade sveto zdanje. Sve{tenici-zidari su uspeli da izgrade unutar{nji deo novog Hrama za osamnaest meseci, ali se rad nastavio do Isusovog vremena – odatle komentar Jevreja: „^etrdeset i {est godina zidan je ovaj hram.“ (Jn 2:20) Dvori{ta jo{ nisu bila sasvim zavr{ena do 63. godine n.e., a sedam godina kasnije Rimljani su uni{tili Hram.

Kompleks Hrama ^itav kompleks je imao oblik nepravilnog ~etvorougla. Isto~ni zid je bio duga~ak 470 m, zapadni 485 m, severni 315 m, a ju`ni 280 m. Ovo ogromno ogra|eno podru~je, pet puta ve}e od povr{ine Akropolja u Atini, danas je prekriveno velikom pravougaonom platformom Haram el-[arifa. Bilo je okru`eno masivnim spoljnim zidom. Donjih ~etrnaest redova zida sa zapadne strane, nazvanih Zid pla~a, i danas je vidljivo. Blokovi imaju du`inu od 1.25 do 3 m i te{ki su 2 tone i vi{e. U podzemnim tunelima prona|eni su blokovi duga~ki 12 m, visoki 3 m i 4 m {iroki, te`ine oko 400 tona. Ne iznena|uje {to je jedan od Isusovih u~enika uzviknuo: „U~itelju, gle kakvo kamenje, i kakve gra|evine!“ (Mk 13:1b) Na zapadnoj strani se nalaze ostaci dva vijadukta, takozvani Vilsonovi i Robinsonovi lukovi. „Najvi{a ta~ka Hrama“ nalazila se na jugoisto~nom uglu. Jevan|elja ka`u da je Hristos bio isku{avan da odatle sko~i u dolinu Kedron, nekih 130 m ni`e.2 Istori~ar ranohri{}anske Crkve, Jevsevije, ka`e da je sa ovog mesta Isusov brat Jakov bio gurnut u smrt.3 Ispod hramovnog kompleksa bio je odvod za oticanje krvi sa `rtvenika u dolinu Kedron. Deo tog odvoda se i danas mo`e videti u ju`nom zidu.

Kapije i kolonade Devet pozla}enih kapija je vodilo unutra. Na isto~noj strani se nalazila Zlatna kapija ili [u{an kapija, kroz koju je po verovanju Hristos trijumfalno u{ao u Jerusalim. Unutar dvori{ta je bio niz korintskih stubova visine 11.5 m, izra|enih od monolitnih komada belog mermera. Kolonada se prostirala du`inom sve ~etiri strane, nekih

132

1 200 m. Kolonada na isto~noj strani zvala se Solomonov portik. Trostruka kolonada od sto {ezdeset i dva stuba na ju`nom delu Hrama, zvala se Kraljevski trem. Tu su se nalazili prodavci `rtvenih `ivotinja i menja~i novca. Njih je Hristos dva puta isterivao tokom svog delovanja. Ove kolonade su obuhvatale Dvori{te nevernika, koje je po povr{ini od oko 14 hektara bilo skoro dva puta ve}e od dvori{ta Zerovaveljevog hrama.

Natpisi na Hramu Kratki natpis na jevrejskom – „ka mestu gde se ogla{ava truba“ – sa jugozapadnog ugla, ukazuje da su na tom mestu trube ozna~avale po~etak i kraj {abata. Kamena ograda visine 1.3 m ozna~avala je ivicu Dvori{ta nevernika. Dalje su mogli pro}i samo Jevreji. Natpis na gr~kom, prona|en 1871, zabranjivao je onima koji nisu Jevreji da u|u u unutra{nja dvori{ta. Sad se nalazi u Arheolo{kom muzeju u Istanbulu i na njemu se mo`e pro~itati slede}e: „Neka nijedan stranac ne pro|e dalje od ograde oko Svetog mesta; ko god bude uhva}en, sam snosi odgovornost, jer mu smrt sledi.“ Deo kopije natpisa je prona|en 1936. godine; slova su ofarbana u crveno da bi bila uo~ljivija.

Gr~ki natpis koji zabranjuje ulazak onima koji nisu Jevreji u unutra{nja dvori{ta Hrama u Jerusalimu.

Unutra{nja dvori{ta Prvo od unutra{njih dvori{ta bilo je Dvori{te `ena. Do njega se stizalo kroz bronzanu kapiju, verovatno Krasna vrata iz Dela apostolskih 3:2. Kada je Isusu bilo osam dana, doneli su ga u Dvori{te `ena.4 U sporednim odajama oko Dvori{ta nalazilo se trinaest posuda u obliku trube za primanje nov~anih darova.5 Samo su mu{karci Jevreji mogli da u|u u slede}e dvori{te, Dvori{te Izraela, koje je vodilo u Dvori{te sve{tenika. Tu je, ispred svetili{ta, bio `rtvenik za `rtve paljenice do kojeg se dolazilo preko rampe. Veruje se da je to bilo mesto gde je Avraamu bilo nare|eno da `rtvuje svog sina Isaka i gde je Davidu bilo nare|eno da na gumnu Orne Jevusejina podigne `rtvenik Gospodu.6 Danas se ono nalazi unutar d`amije Al Aksa.

Svetili{te Dvanaest stepenika je vodilo ka svetili{tu, gra|evini visokoj 45 metara, sa debelim belim zidovima koji su bili pokriveni zlatom. Krov je tako|e bio pokriven zlatom i

imao je zlatne {iljke da ptice ne bi sletale. Prva odaja, kao i u Solomonovom hramu, bila je trem. Ogromna vrata, ukra{ena plemenitim metalima, vodila su u Sveto mesto. Ozna~avaju}i pobedni~ki Izrael, iznad vrata se nalazila ogromna zlatna vinova loza, sa svakim grozdom velikim kao ~ovek. Oko svetili{ta su bila tri sprata sa skladi{tima. Unutar Svetog mesta bio je sto za beskvasni hleb, menora (sedmokraki sve}njak) i oltar sa tamjanom. Debela zavesa, pocepana na dva dela nakon Isusove smrti,7 odvajala je Sveto mesto od Svetinje nad svetinjama, u koju je sve{tenik ulazio samo jednom godi{nje na Jom Kipur. Me|utim, Kov~eg zaveta, verovatno uni{ten kada je 586. godine pre n.e. vojska Navuhodonosora oplja~kala Jerusalim, vi{e nije tamo stajao. Najsvetije mesto je bilo prazno, kako je to otkrio i rimski general Pompej.

Rekonstrukcija Irodovog hrama.

1 Svetili{te (Svetinja i Svetinja nad svetinjama) 2 Dvori{te sve{tenika 3 Mesto za pranje 4 @rtvenik

5 Mesto za klanje

6 Dvori{te Izraela,

7 Nikanorova kapija 8 Skladi{te za ulje 9 Dvori{te `ena

10 Krasna kapija

NAPOMENE:

Josif, Starine 15.380 Mt 4:5; Lk 4:9 3 Jevsevije, Istorija Crkve 2.23.12–18 4 Lk 2:21–38 5 Mk 12:41–42; Lk 21:1–2 6 Post 22:2–13; 2 Sam 24:18–25 7 Mt 27:51; Mk 15:38; Lk 23:45 1 2

AMULETI

I SPISI

AMULETI

IZ KETEF HINOMA Arheolozi su 1979. godine u zapadnom delu Jerusalima iskopavali grob na mestu koje delimi~no zauzima {kotska crkva Svetog Andreja, koje je Arapima poznato kao Ras ed-Dabus, a Jevrejima kao Ketef Hinom. Mali sjajni predmet duga~ak 2.7 cm zapao je za oko jednom od radnika. Predmet je bio od srebra ~isto}e 99%, ali ne{to drugo je tu bilo zna~ajnije. Bila je to urolana tanka srebrna traka, dimenzija 9.7x2.7 cm, sa urezanim tekstom na starohebrejskom. Natpis je ukazivao na period VII ili VI veka pre n.e. Ubrzo je postalo jasno da se na ovoj maloj srebrnoj traci nalazila ve}ina re~i bo`ijeg blagosiljanja iz knjige Brojeva (6:24–26). Prona|en je i drugi, kra}i tekst. To nisu bili samo citati iz Biblije, ve} su se na srebrnim plo~icama nalazili i drugi citati, ukazuju}i da su u pitanju amuleti, no{eni radi za{tite od zla. Strogo govore}i, amuleti nisu biblijski tekst, po{to ne sadr`e isklju~ivo odeljke iz Starog zaveta, ali su to citati stariji vi{e stotina godina od bilo kog dela Starog zaveta.

DESNO:

Pe}ina 2

Va

Pe}ina 5 Pe}ina 6

Kumran

di

Da

va

vir

Sa

vin

Mesta gde su prona|eni rukopisi Mrtvog mora Na ~etiri lokacije blizu zapadne obale Mrtvog mora prona|eno je 227 tekstova jevrejskog Starog zaveta. Oni se ~esto nazivaju Rukopisima sa Mrtvog mora. Najve}i broj ih je prona|en u pe}inama oko Kumrana. Poti~u od 250. pre n.e. sve do propasti Kumrana pod Rimljanima 68. n.e.

Jerusalim

Pe}ina 7-10 Pe}ina 4

Vadi Murabat

V

K

um

0 0

ra

Kumran Mrtvo more

i-

134

V

Pe}ina 1

t adi Jafa

Kumranske pe}ine.

ad

1) pravila i propisi zajednice Esena

Pe}ine oko Kumrana, blizu zapadne obale Mrtvog mora, skrivale su tekstove iz jevrejskog Starog zaveta i vanbiblijske religijske tekstove.

Pe}ina 11

Kumranski rukopisi Tragaju}i u prole}e 1947. godine za zalutalim kozama, beduinski pastir pod imenom Muhamed ed Dib („vuk“ ) bacio je kamen u jednu pe}inu blizu Kumrana, nekih 1.5 km daleko od zapadne obale Mrtvog mora. Kamen je polomio nekoliko kerami~kih kr~aga. De~ak je u{ao unutra i u tim kr~azima na{ao neke stare ko`ne svitke, sa kojima je hteo da zakrpi svoje cipele. Me|utim, primetio je da na svicima ima ne{to napisano, te ih je prodao trgovcu. Ubrzo su se arheolozi i Beduini takmi~ili ko }e prona}i vi{e svitaka. Beduini, koji su bolje poznavali teren, prona{li su vi{e. Na kraju je postalo jasno da se do{lo do veoma zna~ajnog arheolo{kog otkri}a. Ukupno je otkriveno jedanaest pe}ina u blizini Kumrana, u kojima je prona|eno oko 25 000 fragmenata rukopisa, nekih ne ve}ih od po{tanske marke. Tokom vi{e godina, ovi fragmenti su mukotrpno sastavljani da bi na kraju nastalo oko 670 vanbiblijskih tekstova i 215 zapisa svake knjige Starog zaveta osim Knjige o Jesitri i Knjige Nemijine. Ve}ina tekstova je veoma o{te}ena, ali je tu bio i kompletan rukopis Knjige proroka Isaije, duga~ak 7.3 m. Blizu pe}ina u Kumranu bile su i ru{evine gra|evina koje su pripadale jevrejskoj sekti Esena. Kompleks je sadr`ao zajedni~ku trpezariju, bazene za obredno potapanje i scriptorium (pisarnicu) sa udubljenjima za mastilo. Veruje se da su Eseni sakrili svitke u okolne pe}ine neposredno pre dolaska rimskog generala Vespazijana u rano leto 68. godine n.e. Rukopisi se datiraju u period od 250. pre n.e. pa do ratova 68. n.e., i opstali su zahvaljuju}i izuzetno suvoj klimi. Promene u na~inu pisanja pomogle su nau~nicima da pore|aju rukopise sa ta~no{}u od jedne generacije pisaca. Vanbiblijski tekstovi se mogu grupisati u pet tipova:

LEVO:

Pe}ina 3

n

Nahal Hever

0.6 km

Masada

0.5 milja

0 0

10 km 10 milja

Plan Kumrana Kompleks zgrada koje su nekad pripadale jevrejskoj sekti Esena u Kumranu, blizu zapadne obale Mrtvog mora: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

prelivni bazen verovatno krstionica cisterna kula savetni~ka odaja scriptorium kuhinja skup{tinska sala i trpezarija 9. ostava 10. grn~arski to~ak 11. pe} 12. mesto za pripremu gline 13. tor za stoku 14. skladi{ta 15. glavni ulaz 16. ulaz akvadukta

bitno od masoretskog teksta. Zato se mo`e re}i da je ve} u II veku n.e. postojao masoretski tip teksta. Tekstovi iz Vadi Murabata, koji poti~u iz ranog II veka n.e., svi su sli~ni masoretskom tekstu. U svim komentarima prona|enim kod Kumrana, kori{}en je tekst skoro identi~an masoretskom tekstu. Ovo ukazuje da je masoretski tip teksta kori{}en kao standardni tekst jevrejske Biblije ve} od II veka pre n.e.

Papirus Na{ Postoji samo jedan jevrejski tekst jednog dela Starog zaveta prona|en izvan Palestine, koji poti~e iz prehri{}anskog doba. Takozvani „Na{ papirus“ iz Egipta je donekle o{te}en prepis liturgijskog teksta Deset zapovesti (Izl 20 i Ponz 5). Datiran je u I ili II vek pre n.e.

Masoretski spisi 2) poetski i mudrosni tekstovi, zajedno sa nekim tekstovima iz kolekcije spisa poznatijih kao apokrifi 3) prera|eni ili prepisani spisi 4) komentari na tekst Starog zaveta 5) razni spisi, uklju~uju}i i „bakarni svitak“, u kojem su opisana mesta gde je skriveno srebro i zlato.

Drugi Rukopisi sa Mrtvog mora Prilikom istra`ivanja {ire okoline – ru{evine Masade i pe}ina u Vadi Murabatu 18 km ju`no od Kumrana, i Nahal Hevera jo{ 17 km ju`nije – otkriveno je jo{ dvanaest staroza-

vetnih tekstova. Masada je bila mesto jevrejskog otpora rimskoj vladavini 73. godine n.e. Pe}ine u Vadi Murabatu i Nahal Neveru skrivale su predmete koje su ostavili Jevreji tokom ustanka Bar-Kohbe protiv Rima 132–135. godine n.e. U oba slu~aja ovi ustanci odre|uju gornju vremensku granicu pri datiranju ovih tekstova.

Rukopisi sa Mrtvog mora u retrospektivi Rukopisi sa Mrtvog mora ukupno ~uvaju blizu 34% Starog zaveta. Oni su dokaz postojanja jevrejskog teksta najmanje osam vekova pre tradicionalno prihva}enog takozvanog masoretskog teksta, ~iji najraniji primerak poti~e iz 896. godine n.e. Mnogi, ali svakako ne svi Rukopisi sa Mrtvog mora ne razlikuju se

Jevrejski pisari, kojima je bio poveren masoretski tekst, brojali su re~i, ~ak i slova u datom tekstu. Ozna~ili su sredinu knjige, Petoknji`ja i cele Biblije, i brojali su unazad i unapred od te ta~ke kako ni{ta ne bi zaboravili. Njihova pa`nja i briga za tekst grani~ila se sa obo`avanjem. Stari spisi su bili zakopavani, {to obja{njava ~injenicu da nije prona|en nijedan masoretski tekst pre IX veka. Njihovo marljivo prepisivanje jevrejskog teksta je glavni razlog za{to je masoretski tekst i dalje osnovni tekst za prevode Starog zaveta.

The Habakkuk commentary, 1QpHab.

The Habakkuk commentary consists of two pieces of parchment sewn together about 1.5 m (5 ft) in length and an average of 17 cm (7 in) wide. Its text is virtually identical to the Masoretic text of Habakkuk 1:8– 9a: ‘ Their [the Chaldeans’ ] horses are swifter than leopards, fiercer than wolves at dusk. Their cavalry gallops headlong; their horsemen come from afar. They fly like a vulture swooping to devour; they all come bent on violence. Their hordes advance like a desert wind.’ There then follows the commentary under the text. It identifies the Chaldeans with the Kittim (Romans) thus:

‘ Interpreted, this concerns the Kittim [Romans], who trample the earth with their horses and beasts. They come from afar from the islands of the sea, to devour all the peoples like a vulture which cannot be satisfied and they address all the peoples with anger, wrath, fury and indignation. For it is, as he said, their hordes advance like a desert wind.’

135

ISUS

JE RO|EN

(Oko 5. pre n.e.)

ISUS

JE RO|EN U VITLEJEMU Ne{to se dogodilo u judejskom gradu Vitlejemu {to je, iako je ta~nu godinu neta~no izra~unao monah Dionisije Mali u {estom veku, podelilo istoriju na dva dela – pre n.e. (pre nove ere/pre Hrista) i n.e. (nove ere/posle Hrista). Vitlejem se nalazi 9 km ju`no od Jerusalima, i bio je dom porodice kralja Davida, i po proroku Miheju, mesto ro|enja onog „kojima su izlasci od po~etka, od vje~nijeh vremena.“ 1 Jevan|elje po Luki pripoveda kako su Marija, Isusova majka, i njen mu` Josif poslu{ali naredbu Cezara Avgusta (31. pre n.e–14. n.e.) i proputovali 120 km od Nazareta do Vitlejema kako bi bili popisani. Luka navodi da je to bio prvi popis stanovni{tva dok je Kvirinije bio upravnik Sirije.2 Zna se da je Publije Sulpicije Kvirinije imao dva mandata kao upravnik Sirije, prvi 6–4. godine pre n.e. i drugi 6–9. godine n.e. Zato {to popis nije mogao biti u periodu od 3. godine pre n.e. do 5. godine n.e., samim tim se ni Hristos nije rodio u godini ozna~enoj kao 1. godina n.e. ^injenica da je ro|en nekoliko godina ranije potvr|ena je smr}u druge glavne li~nosti ove pri~e, Iroda Velikog, krajem marta 4. godine pre n.e.

Nema mesta u gostionici Pri~a o Isusovom ro|enju pominje se samo u Jevan|eljima po Mateju i Luki. Marko i Jovan je ne pominju. Luka jednostavno bele`i: „I kad ondje bijahu, ispuni{e se dani da ona rodi. I rodi sina svojega Prvenca, i povi ga, i polo`i ga u jasle; jer im ne bija{e mjesta u gostionici“ (Lk 2:6–7). Gr~ku re~ za gostionicu Luka koristi kasnije u svom jevan|elju u zna~enju gostinske sobe, koju je, neposredno pred razapinjanje na krst, Isus tra`io da bi u njoj mogao da sa svojim u~enicima obeduje za Pashu.3 Zbog dolaska velikog broja ljudi radi popisa, Marija i Josif tako nisu mogli da dobiju nijednu gostinsku sobu. Ne zna se ta~no mesto gde se odigrao poro|aj. Justin Filosof je polovinom II veka zapisao da je Isus ro|en u pe}ini.4 Pisci jevan|elja nisu tako precizni, ali je neko Mariji i Josifu dao jasle (korito iz kojeg se hrane `ivotinje) da bebu Isusa stave unutra. Konstantin Veliki je 325. izgradio, a Justinijan (527–565) pro{irio, takozvanu crkvu Hristovog Ro|enja iznad pe}ine gde je po predanju ro|en Hristos.

Pastiri na poljima Luka bele`i da se jedne no}i an|eo ukazao pastirima koji su na poljima ~uvali svoja sta-

136

da od lopova i grabljivica. Stada u blizini Jerusalima su mo`da bila namenjena za `rtvovanje u Hramu. An|eo je objavio: „Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I ovo vam je znak: na}i }ete dijete povijeno gdje le`i u jaslima.“ (Lk 2:11–12) Pastiri po`uri{e i vide{e da su re~i an|ela bile istinite, jer je dete le`alo u jaslama. Ovi podaci mo`da mogu pomo}i u odre|ivanju doba godine. Ovce su uglavnom bile izvo|ene na ispa{u od marta do novembra. Zimski meseci su bili hladni i vla`ni, te ovce nisu tada boravile na poljima. Iz toga se izvla~i zaklju~ak da Hristovo ro|enje nije moglo biti u decembru. Mi slavimo Bo`i} u decembru zato {to su rani hri{}ani izabrali da dolazak Gospodnji na ovaj svet pamte tokom rimskog praznika „Nepobedivog sunca“, koji se slavio na zimsku kratkodnevicu, 25. decembra. Luka pripoveda o obrezivanju i davanju imena Isus u Hramu „osmog dana“, i opisuje kako su pobo`ni Simeon i proro~ica Ana odmah prepoznali bebu kao obe}anog Spasitelja Jevreja.5

Mudraci Jevan|elje po Mateju pripoveda da su Mariju i bebu Isusa posetili misteriozni posetioci sa istoka, koji se u gr~kom tekstu nazivaju „magoi“ . Ova re~ je latinizovana u „magi“ i od davnina prevo|ena kao „mudraci“. Ovaj doga|aj zbio se ne{to kasnije, po{to je porodica ve} `ivela u ku}i. Mo`da je njihov prvi

nu`ni sme{taj, {ta god to bilo, bio nepodesan za malo dete. Irodovo nare|enje da se u Vitlejemu pobiju sva mu{ka deca starosti do dve godine zna~i da je Isus imao skoro tri godine kada su do{li posetioci. Odakle su ovi mudraci do{li? Uglavnom se navodi Vavilon, kao centar stare astronomije. Tamo{nji astrolozi su se od davnina bavili istra`ivanjem astronomskih de{avanja koja su mogla doneti dobro ili lo{e za „Zapadnu zemlju“, tj. Siriju i Palestinu. Me|utim, najverovatnije je bila u pitanju Persija. Magos je re~ izvedena od persijske re~i magush, koja je ozna~avala red astrologa. Po{to su doneli tri poklona, broj tri je od davnina vezivan za broj mudraca. Naziv „kraljevi“ ne pominje se u Novom zavetu, ali njihova upotreba po~iva na `elji da se poseta isto~nja~kih mudraca prika`e kao ispunjenje starozavetnog proro~anstva u kome kraljevi dolaze da se poklone Gospodu.6

Slediv{i zvezdu Jevan|elje po Mateju obja{njava da su mudraci postali svesni Isusovog ro|enja posmatrav{i zvezde. Jedna zvezda im je posebno privukla pa`nju, i oni su u njoj prepoznali predskazanje ro|enja „cara judejskoga“. Matej ka`e da se zvezda, koja je vodila mudrace do Vitlejema, u odre|eno vreme pojavila na istoku i i{la ispred njih dok se nije zaustavila iznad mesta gde je bilo dete.7 Ispitivanje te zvezde koja se sigurno pojavila pre Irodove smrti, krajem marta 4. pre n.e., nudi slede}e mogu}nosti:

0

30 km

iz Damaska?

20 milja

0

G a l i l e j a

Galilejsko more

AN PL MI AR AK IN

Posetioci Vitlejema Mapa prikazuje mogu} put Marije i Josifa od Nazareta do Vitlejema, kao i mogu}e kretanje mudraca sa istoka. Prikazana je tako|e i mogu}a putanja kojom su se Marija i Josif sa malim Hristom kretali ka Egiptu.

J o r dan

Marija i Josif Marija, Josif i Isus mogu}i put mudraca

JE

L

ZR

Nazaret AE LS KA

Jesdrelon

DO

LIN

A

GE LV

UJS

Gineja

LANI KE P

NAPOMENE:

NE

Vadan

Kana

SAMARIJSK

D A BR

Jordan

1 Sam 16:1; Mih 5:2 2 Lk 2:2 3 Lk 22:11 4 Justin Filosof, Razgovor sa Trifom Jevrejinom 78 5 Lk 2:21–38 6 Ps 72:10; Is 49:7; 60:3 7 Mt 2:2, 7, 9 8 Izl 30:34, 23 9 Jn 19:39 10 Mt 1:23 1

A

Vetilj

Hervon

JA

Povratak u Nazaret

JUDEJSKA P USTIN

JUD E BRD JSKA A

put u Egipat

Matej bele`i da su mudraci darovali dete sa tri poklona: zlatom, tamjanom i mirom. Tamjan i miro su poticali sa juga Arabije (Sava iz Starog zaveta), ali to ne mora da zna~i da su mudraci odatle do{li. Dobro utabanim karavanskim putevima, ove vredne supstance stizale su na sever do Palestine i Sirije, a jedan put je vodio i do Vavilona, tako da su mudraci mogli da kupe tamjan i miro u Vavilonu. Tako|e, mogli su da kupe ove poklone i usput, mo`da na bazaru u Damasku ili ~ak na pijaci u Jerusalimu. Zlato je ozna~avalo kraljevsku rasko{. Tamjan se koristio u [atoru zaveta, palio se tokom molitvi i slu`io kao osve`iva~ prostora. Miro je bilo jedan od sastojaka ulja za pomazanje.8 Kori{}eno je u kozmetici, balsamovanju, i zajedno sa alojom je bilo stavljeno na Hristovo telo nakon njegovog raspe}a.9

Jevan|elje po Mateju obja{njava da su zbog pretpostavke da se car Judeja mora roditi u Jerusalimu, mudraci obavestili Iroda Velikog (37–4. pre n.e.) o „ro|enju cara judejskog“ kojeg su `eleli da posete. Nakon {to ga je upozorio an|eo u snu, Josif je odveo svoju porodicu u Egipat.

A MSK ALI A S U B RD JER Jerusalim

Unutra{njost crkve Hristovog Ro|enja u Vitlejemu.

Zlato, tamjan i miro

Beg u Egipat

VETILJSKA BRDA

Vetlejem

ne pre n.e., {to je opet suvi{e kasno, jer je Irod umro krajem marta te godine. To ostavlja kometu vidljivom nekih sedamdeset dana, od marta do aprila 5. godine pre n.e. Na kineskom ovo se zove sui-hsing (zvezda metla), {to zna~i kometa sa repom. Kometa bi na trenutak nestala, kada bi za{la iza sunca – zvezda koju su pratili mudraci i{~ezla je sa vidika dok su oni putovali od Jerusalima ka Vitlejemu.

Mrtvo more

Nakon Irodove smrti, Isusova familija se naselila u Nazaretu, malom, mo`e se re~i bezna~ajnom gradu u brdima Galileje. Osim zapisa o putovanju u Jerusalim, kada je imao dvanaest godina, ne zna se skoro ni{ta o Isusovom `ivotu sve dok nije, kada mu je bilo trideset godina, po~eo da propoveda. Mora da se njegova majka Marija pitala kako }e njegovo bezgre{no za~e}e10 i ~itav splet ~udnih doga|aja koji su ga okru`ivali, pripremiti Isusa da ispuni bo`ansku misiju sa`etu u imenu koje je an|eo rekao Josifu: „nadjeni mu ime Isus; jer }e on spasti narod od grijeha njihovih.“ (Mt 1:21)

1. Preklapanje Jupitera i Saturna u sazve`|u Ribe za koje se zna da se dogodilo tri puta tokom 7. godine pre n.e. (u maju, oktobru i decembru). Me|utim, to je trajalo kratko i ne bi se moglo okarakterisati kao jedna zvezda. 2. Neki su pomi{ljali na supernovu, zvezdu koja eksplodira. Pretpostavljalo se da se supernova, koja je bila vidljiva blizu zvezde Alfa Akvile, pominje u kineskim zapisima oko 4. godine pre n.e., ali supernove su izuzetno retki astronomski doga|aji i ne pomeraju se na nebu, tako da je u pitanju verovatno bila kometa. 3. Kineski zapisi pominju tri komete. Prva u avgustu 12. godine pre n.e., jeste ~uvena Halejeva kometa. Ona je tako|e spomenuta i u rimskim zapisima, ali se o~igledno pojavljuje suvi{e rano. Druga je bila u aprilu 4. godi-

137

HRISTOVA

SLU@BA: PRVA GODINA

(Od 30. do marta 31. n.e.)

JOVAN KRSTITELJ

Dublja hronolo{ka razmatranja

Jedan pomalo neobi~an ~ovek, obu~en u ode}u od kamilje dlake, koji se hranio skakavcima i divljim medom u pustinji Judeje, su{nom predelu bez skoro ikakve vegetacije izme|u Jerusalima i Mrtvog mora, po~eo je da propoveda: „Pokajte se, jer se pribli`ilo Carstvo nebesko“ (Mt 3:2). Prozvan je Jovan Krstitelj zbog njegovih masovnih kr{tenja u reci Jordan. Bio je Isusov ro|ak, po{to su im majke bile u srodstvu. Luka sme{ta po~etak Jovanove misije u petnaestu godinu vladavine Tiberija.1 Zna se da je Tiberijev prethodnik, Avgust, umro 19. avgusta 14. godine, tako da se 29. godina uzima kao po~etak Jovanovog delovanja. Sam Isus je do{ao iz Galileje u Vitaniju, na isto~noj strani reke Jordan, kako bi ga Jovan krstio. Luka pi{e da se prilikom kr{tenja Sveti Duh spustio na Isusa i da je on po~eo sa svojom slu`bom kada mu je bilo oko 30 godina.2

Iako se u ~etiri jevan|elja detaljno opisuje Isusov `ivot i rad, ~injenice su vi{e grupisane tematski nego {to prate striktni hronolo{ki red. Mi smo poku{ali da u ovom Atlasu doga|aje iz Hristovog misionarenja pore|amo po nekom redu. Trebalo bi isto tako po{tovati i one koji su, prou~avaju}i iste ~injenice, do{li do razli~itih zaklju~aka, mada postoji nekoliko hronolo{kih odrednica koje se ne mogu izostaviti. U Jevan|elju po Luki se pominju tri Pashe, uklju~uju}i i onu uo~i Isusove smrti.5 Tokom prve Pashe Jevreji ka`u da se Irodov hram gradio 46 godina. Po{to se zna da je Irod po~eo da gradi Hram u Jerusalimu 19. pre n.e.,6 neki iz toga izvla~e zaklju~ak da je Isusova misija po~ela 25. godine n.e. Ovo je ~etiri godine ranije nego {to to ka`e Jevan|elje po Luki, te se zato smatra da u pomenutih 46 godina nije uklju~eno vreme koje je bilo potrebno da se skupi gra|evinski materijal.

^etiri jevan|elja

Jevan|elja navode da je Isusa, nakon kr{tenja, Duh odveo u pustinju gde ga je isku{avao |avo. Jedno od isku{enja je bila i poseta Jerusalimu, gde je Isus bio isku{avan da se baci sa najvi{eg mesta na Hramu.7 Postoji mogu}nost da se radi o jugoisto~nom uglu Hrama, koji se uzdizao nekih 130 metara iznad doline Kedron. Slede}e isku{enje je bilo na planini, gde je |avo pokazao Isusu sva kraljevstva sveta i njhov sjaj.

Za detaljne podatke o Isusovom `ivotu i njegovoj misiji, u potpunosti se oslanjamo na ~etiri jevan|elja. Jevan|elja po Mateju, Marku i Luki u mnogo ~emu su sli~na. U Jevan|elju po Mateju se nalazi 91% Jevan|elja po Marku, a 53% Jevan|elja po Marku nalazi se u Jevan|elju po Luki. ^esto se kao razlog za to navodi kori{}enje zajedni~kih izvora, kako usmenih, tako i pisanih. Jevan|elje po Jovanu prikazuje Isusov `ivot iz znatno druga~ijeg ugla, nagla{avaju}i Isusove propovedi. Jevan|elja ka`u da su Matej i Jovan bili Isusovi apostoli, koji su tri godine proveli sa Isusom. Za Marka se veruje da je bio bliski saradnik apostola Petra. Luka, doktor i saputnik apostola Pavla,3 iako sam nije bio svedok, svoju pri~u je sastavio na osnovu svedo~enja o~evidaca.4

Satana isku{ava Isusa

Isusovo prvo ~udo

Korito takozvanog „Isusovog broda“ ; ribarski ~amac iz perioda prvog veka prona|en u Galilejskom jezeru 1985. godine.

NAPOMENE:

Lk 3:1 2 Lk 3:23 3 Kol 4:14 4 Lk 1:2 5 Jn 2:13; 6:4; 13:1 6 Josif, Starine 15.380 7 Mt 4:5; Lk 4:9 8 Mt 27:56; Mk 15:40 9 Mk 1:21–27; Lk 4:31–36 10 Lk 7:4–5 11 Mk 3:14; Lk 6:13 1

Isus i njegova majka Marija, bili su pozvani na ven~anje u Kanu u Galileji. Kad je ponestalo vina, Marija se obratila Isusu za pomo}. Ovde je on u~inio svoje prvo ~udo, pretvoriv{i nekih 600 litara vode, iz {est velikih kamenih }upova kori{}enih za ritualno pranje, u vino. Doma}in ku}e je bio prijatno iznena|en kvalitetom vina. U jevan|elima je ukupno zabele`eno nekih 35 Isusovih ~uda. LEVO:

Pustinjska oblast Jordanske doline gde je satana isku{avao Hrista.

DESNO: Sinagoga u Kapernaumu. Dana{nje ru{evine poti~u iz IV veka. Ispod se nalaze delimi~no o~uvani zidovi od crnog bazalta koji mogu poticati iz ranog I veka.

138

Isus izgoni trgovce iz Hrama Isus je oti{ao u Jerusalim za vreme Pashe. Ako se prihvati to bilo 30. godine n.e., Pasha 9 Capernaum je onda bila 7. aprila. Ljut na one koji su promesto „Isusovo davali stoku, ovce i golubice, i one koji su Galilejsko menjali novac na tlu Hrama, Isus je napravio jezero bi~ od kanapa i isterao ih iz Hrama. „Ne pravite od doma Oca moga, dom trgovine“ , uzviknuo je. (Jn 2:16)

G a l i l e j a

4

JE

ZR

Cana

7

Nazaret AE

LS

KA

1 DO

8 LIN

Nikodim i Samarjanka

A

E UJSK LV IN E GE LAN P

SAMARIJSK

VETIL

6

D A BR

Jordan

Sihar

2 Vitanija

A

JSKA BRDA

K IMS AL U SB R D A R JE

A

Ne iznena|uje {to je Isusov postupak u Hramu izazvao ogor~enje jevrejskih verskih poglavara. Me|utim, Nikodim, ~lan vrhovnog saveta, potra`io je Isusa tokom no}i. Isus mu je ukratko izlo`io Bo`ji plan za spasenje ljudskog roda: „Jer Bogu tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje u njega ne pogine, nego da ima `ivot vje~ni.“ (Jn 3:16) Prilikom povratka u Galileju, Isus je svratio do grada u Samariji koji se zvao Sihar (dana{nji Aksar). Samarijani su bili ogor~eni protivnici Jevreja. Jevrejski vladar, Jovan Hirkan je 128. godine pre n.e. uni{tio njihov hram Gospodnji u Gerizimu blizu Sihema. Isus je u sred dana na Jakovljevom bunaru, vodio duga~ak razgovor sa `enom iz tog mesta o `ivoj vodi i pravoj veri. U poverenju joj je otkrio da je on Mesija, Hristos.

Jerusalim

Prva godina Isusovog delovanja

Brojevi upu}uju na doga|aje iz prve godine Isusovog delovanja: 1) Isus napu{ta rodni dom u Nazaretu 2) Isusa krsti Jovan Krstitelj u Vitaniji na isto~noj strani reke Jordan 3) Isusa isku{ava |avo u pustinji, i nagovara ga da se baci sa najvi{eg zida Hrama u Jerusalimu 4) Isus pretvara vodu u vino na ven~anju u Kani Galilejskoj 5) Isus pose}uje Jerusalim i izgoni trgovce iz Hrama 6) Isus pri~a sa Samarjankom u Siharu 7) Isus sre}e kraljevskog zvani~nika u Kani i isceljuje njegovog bolesnog sina u Kapernaumu 8) Isusa izbacuju iz sinagoge u Nazaretu 9) Isus prelazi u Kapernaum, poziva svoje u~enike i propoveda u blizini Kapernauma, ~ine}i mnoga ~uda

Isus se vra}a u Galileju Prilikom povratka u Galileju, Isus se susreo sa kraljevskim zvani~nikom ~iji je sin le`ao bolestan u Kapernaumu. Jevan|elje po Jovanu (4:43–54) ka`e da je Isusova re~ bila dovoljna da sin ozdravi. Vrativ{i se u Nazaret, mesto u kome je proveo detinjstvo, Isus je u gradskoj sinagogi ~itao iz Knjige proroka Isaije: „Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovijestim siromasima; posla me da iscijelim skru{ene u srcu; da propovijedam zarobljenima da }e biti pu{teni, i slijepima da }e progledati; da oslobodim potla~ene; i da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju.“ Lk 4:18–1) Isusova izjava da se proro~anstvo ispunjava pred njima, tog dana, razljutila je narod u sinagogi, pa su ga isterali iz grada.

Isus poziva svoje prve u~enike Isus se preselio u Kapernaum pored Galilejskog jezera, u kojem danas `ivi osamnaest vrsta ribe od kojih deset ima komercijalnu vrednost. Pozvao je bra}u iz dve porodice: Simona, zvanog Petar, i njegovog brata Andreja, i Jakova, sina Zevedejevog, i njegovog brata Jovana. Sva ~etvorica su bili ribari, ali ih je Hristos pozvao da bace svoje mre`e i da po|u sa njim. Ovaj susret mo`da nije bio neki slu~ajni susret izmi{ljen u jevan|eljima.

Jovan je verovatno bio u~enik Jovana Krstitelja, a Andrej sigurno, i upoznali su Isusa neposredno nakon njegovog kr{tenja, kada mu je Andreja predstavio svog brata Petra. Osim toga, Jakov i Jovan su mogli da budu i Hristovi ro|aci, ako je, kako se negde navodi, njihova majka Saloma bila sestra Isusove majke Marije.8

Isus u Galileji Marko i Luka opisuju kako se, u sinagogi u Kapernaumu, Isus suprotstavio ~oveku sa ne~istim duhom.9 Ru{evine sinagoge u Kapernaumu poti~u iz IV veka n.e., ali se ispod nje naziru zidovi od crnog bazalta, verovatni sazidani u I veku. To je mo`da bila sinagoga koju je gradu dao centurion, a koju je zatim posetio Isus.10 Isus je po~eo da obilazi Galileju, u~e}i po sinagogama, propovedaju}i radosnu vest o carstvu Gospodnjem, le~e}i bolesne i zara`ene. Sve vi{e bolesnih mu je dovo|eno, a pratio ga je veliki broj ljudi. Neki od njih su bili iz oblasti daleko od Galileje, iz Jerusalima i sa druge strane Jordana. Jednom prilikom je Isus propovedao sa broda, a narod se tiskao na obali jezera. Na Isusovu zapovest oni su bacili mre`e i upecali toliko ribe da su mre`e po~ele da im se cepaju. Izrael je 1985. godine pogodila su{a. Prilikom neuobi~ajeno niskog vodostaja na Galilejskom jezeru pojavilo se, blizu Magdale, korito starog broda 8.2 m duga~ko i 2.35 m {iroko. Posuda za kuvanje i lampa, prona|eni u brodu, ukazivali su na period I veka, {to je i potvr|eno analizom ugljenika C14 na uzorku drveta iz broda. Nije bilo na~ina da se doka`e veza izme|u broda i bilo kog ~oveka koji se pominje u jevan|eljima, ali je bilo sigurno da brod poti~e iz vremena jevan|elja ili iz njemu vrlo bliskog perioda. Ne iznena|uje {to su ga novinari vrlo brzo prozvali „Isusov brod“.

Isus imenuje apostole Isus je u Kapernaumu pozvao Mateja, tako|e poznatog kao Levi, da bude njegov u~enik. On je prikupljao porez za Rimsku vlast. Po{to su poreznici smatrani za saradnike sa paganskim osvaja~ima i ~esto su koristili svoju poziciju radi malverzacija, njih su mnogi Jevreji prezirali. Jednom prilikom je Hristos iza{ao na planinu i pozvao dvanaest sebi najbli`ih u~enika. Oni su nazvani „apostolima“ (pojam koji zna~i „poslat napolje“).11 Tokom slede}e dve godine, Isus je obu~avao i u~io svoje apostole. Mnogi su postali zna~ajni predvodnici rane Crkve.

139

HRISTOVA

SLU`BA: DRUGA GODINA

(Od marta 31. do aprila 32. n.e.)

ISUS

SE VRA}A U JERUSALIM Jevan|elje po Jovanu 5:1 bele`i da je Hristos oti{ao u Jerusalim za vreme jevrejskog praznika. Nije poznato o kom se prazniku radi, mada mnogi smatraju da je to Pasha koja je 31. godine n.e. pala 27. marta. Ovo je ozna~ilo po~etak druge godine Hristovog delovanja. Na ovom putu ka Jerusalimu, Isus je izle~io invalida kod banje Vitezde.

G

Isus u~itelj

G

Sva ~etiri jevan|elja – po Mateju, Marku, Luki i Jovanu – sadr`e velike delove u~enja za koje se podrazumeva da je Isusovo. Neki nau~nici smatraju ove delove u najboljem slu~aju za izmi{ljotine pisaca jevan|elja, a u najgorem za izmi{ljotine nepoznatih pisaca sa kraja II veka. Skora{nja otkri}a ~ine takve tvrdnje neodr`ivim. Drvene tablice za pisanje, ili tablice prekrivene voskom, kao {to je kolekcija od nekih 1900 komada otkrivena u Vindolandi (^esterholm), blizu Hadrijanovog zida na severu Engleske, kori{}ene su za bele`enje razli~itih podataka. Neki slu{aoci su mo`da bili sposobni da doslovno zabele`e Isusove re~i. Ove bele{ke su onda mogle biti prenete na postojanije materijale poput papirusa ili pergamenta, koje su pisci jevan|elja mogli da koriste za sastavljanje svojih jevan|elja. Isus u svom najdu`em govoru, takozvanoj „Besedi na gori“ , iznosi niz eti~kih pouka. On nagla{ava zna~aj misli i motiva i poredi ih sa jevrejskom tradicijom. Na kraju, Isus poziva svoje slu{aoce da njegove re~i primene u praksi i da budu kao mudar ~ovek koji podi`e svoju ku}u na steni. Mesto propovedi je te{ko ustanoviti, ali mora zadovoljiti dva kriterijuma, da bude na brdu i da to brdo ima zaravan.1

G

G

da uradi jeste da ka`e jednu re~ i njegov sluga }e biti izle~en. Njegova vera je nagnala Isusa da izjavi: „Zaista vam ka`em: ni u Izrailju tolike vjere ne na|oh.“ (Mt 8:10b) Tako|e je u Kapernaumu vaskrsnuo dvanaestogodi{nju }erku Jaira, poglavara sinagoge, i tog istog dana je izle~io `enu koja je bolovala od te~enja krvi, zbog ~ega je tokom dvanaest godina bila ritualno ne~ista. Na jugu Nazareta, u Nainu, Isus je vaskrsnuo udovi~inog sina jedinca. Na Galilejskom jezeru, Isus je smirio nevreme koje se podiglo i prepla{ilo u~enike koji su bili sa njim na brodu.3 Na isto~noj strani jezera, Isus je isterao ne~iste duhove iz dvojice opsednutih ljudi.4 Demoni su u{li u krdo od nekih dve hiljade svinja, koje su se sjurile niz strmu liticu u jezero gde su se podavile. Prisustvo svinja sugeri{e da je ta teritorija bila nastanjena nevernicima. Jedino mesto za ovakav doga|aj koje se ~ini verovatnim jeste Kursi, na isto~noj strani jezera, gde postoji strma padina ka jezeru. Postoji me|utim problem u rukopisima tri jevan|elja u kojima se narod razli~ito naziva – Gergeseni, Gadareni ili Garaseni – pa tako nije jasno odakle opsednuti poti~u. Gergesa, staro ime za Kursi, sa Gadarom (Umm Qeis) na nekih 10 km jugoisto~no od jezera, i Gerasa (dana{nji Jerash), koja se nalazi 46 km dalje ka jugoistoku, ~ine se najverovatnijim. Jednom prilikom Isus se vratio u svoj rodni grad Nazaret, ali ga je narod tamo do~ekao neprijateljski. Jevan|elja ka`u da tamo nije u~inio mnogo ~uda zbog njihovog nedostatka vere.5

Rekonstrukcija Kapernauma koji je bio Isusovo uto~i{te u Galileji.

NAPOMENE:

Mt 5:1; Lk 6:17 2 Mt 14:3–4; Mk 6:17–18 3 Mt 8:23–27; Mk 4:35–41; Lk 8:22–25 4 Mt 8:28–34 5 Mt 13:58; Mk 6:5–6 6 Mt 13:18–23; Mk 4:13–20; Lk 8:11–15 7 Mt 14:3–12; Mk 6:14–29 8 Jn 6:4 9 Mk 6:39; Lk 9:10; Jn 6:10 1

Isusova ~uda u Galileji Te{ko je sa sigurno{}u utvrditi ta~an sled doga|aja iz ~etiri odvojena jevan|eoska opisa, ali se mo`e logi~ki zaklju~iti da je, pri povratku iz Jerusalima, Isus ostao u blizini Galilejskog jezera do kraja druge godine svojeg delovanja. Ta se godina negde naziva „godina popularnosti“, tokom koje je Isus bio okru`en masom ljudi gde god da je krenuo. Njegova ~uda su mu sigurno pove}ala popularnost. U to vreme je Isusov ro|ak, Jovan Krstitelj, bio ba~en u zatvor. On je ukorio Irodovog sina, Iroda Antipu „Tetrarha“ (4. pre n.e–39. n.e.) zato {to je o`enio Irodijadu, `enu svoga brata Filipa.2 Kada je Jovan poslao svoje u~enike da provere vesti o Isusu koje su stizale do njega, Isus je uzvratio Jovanu odgovorom koji mo`e poslu`iti kao opis su{tine njegovog delovanja:

Beseda na gori 1

Kapernaum Teba Genisaret Magdala Amaus Tiberija

140

6

Hranjenje 5,000 ljudi

Vitsaida Kefar Akavia 4

Gergesa (Kursi) Ein Gofra

Susita (Ipos) Duerban Vet Jera uk a J rm

Senabris

Jordan

5 3

Nain

Mt 11:4–5, Lk 7:22

Pisci Jevan|elja bele`e ~itav niz ~uda: G Isus je u Kapernaumu izle~io bolesnog slugu centuriona. Centurion je verovao da sve {to Isus treba

2

Galilejsko jezero

Nazaret

„Idite i javite Jovanu ono {to ~ujete i vidjite: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se ~iste i gluhi ~uju, mrtvi ustaju i siroma{nima se propovijeda jevan|elje.“

Ai{

stare luke 0

15 km

Gadara

Druga godina Isusovog delovanja Brojevi upu}uju na doga|aje u blizini Galilejskog jezera tokom druge godine Hristovog delovanja: 1) Isus dr`i „Besjedu na gori“ 2) Isus izvodi nekoliko ~uda u Kapernaumu

3) Isus vra}a u `ivot sina udovice iz Naina 4) Isus osloba|a dvojicu ljudi od zlih duhova

5) Isus ponovo pose}uje Nazaret 6) Isus hrani vi{e od pet hiljada okupljenih ljudi blizu Vetsaide, a zatim odlazi iz Galileje u Tir i Sidon

Isusove parabole Jevan|elja bele`e oko ~etrdeset Isusovih parabola. To su bile kratke pri~e, izvu~ene iz svakodnevnog `ivota, stvarane da bi vodile duhovnoj istini. Neke, kao na primer „Izgubljena ovca“, „Bludni sin“ i „Milostivi Samarjanin“, dobro su poznate. Me|utim, zna~enje nekih parabola nije bilo uvek jasno. Po nekoliko puta je Hristos morao da obja{njava zna~enje parabola svojim u~enicima, kao {to je to bio slu~aj sa „Pri~om u seja~u“.6

Pogubljenje Jovana Krstitelja Jovan Krstitelj je do ro|endana Iroda Antipa ~amio u tamnici na vrhu brda gde se nalazila utvr|ena palata Maherus na udaljenoj obali Mrtvog mora. ]erka Irodove nove `ene, Irodijada, pozvana je da izvede ples. Impresioniran, Irod je obe}ao da }e joj pokloniti {ta god bude tra`ila. Mlada devojka je, nagovorena od strane majke, tra`ila glavu Jovana Krstitelja na poslu`avniku.7

Isus hrani pet hiljada ljudi Kada je ~uo za smrt Jovana Krstitelja, Isus je potra`io samo}u. Me|utim, narod je imao druge planove, pa se Isus sa`alio nad njim i izle~io je bolesne. Pasha, koja je 32. n.e. padala na 13. april, pribli`avala se. Isusu je ostala jo{ samo jedna godina `ivota. Masa ljudi je postala gladna, a u tako zaba~enom kraju nije bilo mnogo mogu}nosti da se prehrane. Isus je nahranio masu od pet hiljada ljudi, `ena i dece, ~udesno umno`iv{i pet malih je~menih lepinja i dve male ribe. ^udo se dogodilo blizu Vitsaide, na severnom kraju Galilejskog jezera, na mestu gde je bilo puno zelene trave.9 Zna~ajno je to {to je nakon ovog ~uda Isus izbegavao mase ljudi, jer je znao da su na silu hteli da ga proglase za cara.

Isus napu{ta Galileju Shvativ{i da ne}e mo}i da prona|e mir u Galileji, Isus je iz zemlje Iroda Antipe otputovao na sevet, ka Tiru i Sidonu na obali Sredozemnog mora (dana{nji Liban). Kada se kasnije vratio, nai{ao je na mnogo ja~i otpor. ^ak se i poslednja godina Isusovog `ivota naziva „godinom otpora“. Nadolaze}e patnje i smrt Isusova u Jerusalimu, u centru pa`nje su pisaca jevan|elja.

141

JERUSALIM

U DOBA

Jerusalim i okolina Jerusalim se nalazi na prevoju koji ~ini ki~mu Judeje, na 750 m nadmorske visine i nekih 1 150 m iznad nivoa Mrtvog mora. Lako je branjiv jer je okru`en dolinom Kedron na istoku i dolinom Hinom na jugoistoku. Jerusalim je za Jevreje bio sme{ten u centru svih nacija oko njega, bio je „pupak“ sveta.1 Grad je bio potpuno okru`en brdima, tako da je svaki put u Jerusalim uklju~ivao uspon.2 Iako je grad bio blizu puta koji je i{ao severno od Hevrona, kroz sredinu Palestine do Samarije, to je kori{}eno samo za kopnenu trgovinu. Jedan put je i{ao od Emausa na zapadu, kroz Jerusalim, ka Jerihonu na istoku. Isusova alegorija o Milostivom Samarjaninu jasno govori o razbojnicima, koji su predstavljali posebnu opasnost.3 Prirodni resursi oko Jerusalima bili su ograni~eni. Kamena je bilo u izobilju, ali metala nije bilo uop{te, a glina nije bila dobrog kvaliteta. Vuna i ko`a su dobijane uzgajanjem stoke, ali najve}i deo `ita morao je da se uvozi. Jerusalim je posedovao samo jedan zna~ajniji izvor, Siloam na jugu. Voda je morala da se skuplja u cisternama, ili da se akvaduktima dovodi iz daleka. Jedan takav akvadukt, duga~ak 80 km izgradio je Pontije Pilat, rimski namesnik Judeje, ~ije je kori{}enje fondova Hrama izazvalo javni bunt.4 Po{to su poljoprivredni proizvodi uglavnom bili uvo`eni, cena `ivota u Jerusalimu je bila visoka. Stoka i vino imali su ve}u cenu u gradu nego na selu. Cena vo}a je bila od tri do {est puta ve}a nego na selu.

Religiozni centar Najva`nije obele`je Jerusalima u prvom veku je bio Hram Gospodnji, kojeg je Irod Veli-

142

NOVOG

ZAVETA

ki obnavljao od 19. godine pre n.e. Velike sume novca slivale su se u grad, posebno na velike praznike Pashe, Praznik sedmica (Pedesetnice) i Praznik berbe (senica), kada je Jerusalim bio prenatrpan hodo~asnicima. Ne samo da su donosili darove za Hram i kupovali brojne suvenire, ve} su se gurali po brojnim gostionicama ili su spavali u {atorima van grada i po okolnim selima. Mnogi Jevreji su se naselili u Jerusalimu kako bi bili blizu Hrama i sahranjeni izvan svetog grada. Povrh svega je ubiran i godi{nji porez od svih Jevreja, koji je izosio dve drahme za Hram.5 Kada su radovi na Hramu kona~no zavr{eni 63. n.e., vi{e od osamnaest hiljada radnika ostalo je bez posla. Poglavari Hrama su ih iskoristili da poplo~aju Jerusalim belim kamenom.6 U Jerusalimu je navodno postojalo nekih ~etristo sinagoga sa {kolama u kojima se izu~avao Zakon. Na ju`nom delu brda Ofel, 1913. godine je prona|en izme{ten natpis poglavara sinagoge zvanog Teodot. Osim {to je podigao sinagogu, Teodot je izgradio i gostionicu za putnike.

Palate Hasmonejski vladari su izgradili palatu zapadno od Hrama. Zvala se Akra ili citadela. Irod Veliki je, pak, izgradio novu palatu na Gornjem gradu, u zapadnom delu grada, oko dana{nje kapije Jafa. Imala je ogromne sale za prijeme i gostinske sobe. Spoljni zid je bio visok 14 m, i na njemu su bile tri kule nazvane Hipikus, Fazail i Marijamna, odnosno po Irodovom prijatelju, bratu i biv{oj omiljenoj `eni. Kule su ina~e bile visoke 39, 31 i 22 m. Deo Fasaelove kule i danas postoji, ~ine}i deo „Davidove kule“.

Tvr|ava Antonija Irod je na severozapadnom uglu izgradio tvr|avu nazvanu Antonija po rimskom generalu Marku Antoniju. Tri kule visine 23 m okomito su se uzdizale ka nebu, a ~etvrta je bila visoka preko 30 m. Jedna kohorta, odred rimske pe{adije koji je brojao {esto ljudi, budno je pazila na Hram i brzo je mogla da interveni{e u slu~aju izbijanja nereda (kao u Dap 21:30–32). Rimljani su tu dr`ali odelo vrhovnog poglavara, daju}i ga Jevrejima u dane praznika. Mo`da je kamena platforma poznata kao Gavata, na kojoj je Pilat sedeo kad je sudio Isusu,7 bila dvori{te tvr|ave Antonije povr{ine 2 500 kvadratnih metara.

Druge gra|evine u Jerusalimu Irod je u Donjem gradu podigao pozori{te i hipodrom. U podno`ju brega na kome je Davidov grad nalazila se banja Siloamska, u kojoj je Isus iscelio ~oveka, slepog od ro|enja.8 Jo{ jedna banja koja se pominje u jevan|eljima je banja Vitezda, koju je ranije okru`ivalo pet natkrivenih kolonada. Mnogi bolesni ljudi ovde su se skupljali nadaju}i se izle~enju zbog verovanja da an|eo s vremena na vreme uzburkava vodu i isceljuje. Isus je iscelio ~oveka koji je bio invalid trideset i osam godina.9 Dvostruki bazeni na severu Hrama, otkriveni u temeljima crkve Svete Ane, ~ine se kao najprihvatljivije mesto. Severno od drugog zida, samim tim u ono vreme van grada, nalazi se crkva Svetog Groba. Ovo mo`e da bude mesto Isusovog praznog groba. Irod Agripa I (41–44) po~eo je sa izgradnjom tre}eg zida na severu grada, koji je obuhvatio to podru~je. Zid je bio duga~ak pre-

Zaharijin grob

Avesalomov grob

Zlatna kapija

Susan kapija

Jednodelna kapija K e d

Solomonov trem

ron

ska

Hulda kapija

Tvr|ava Antonija

Do tremovi

Vilsonov svod Robinsonov Barkijeva svod Vorenova kapija Kapija kapija za otpad

Do

nji

lin

gra a

Tekoa kapija

d

Tir

Siloamski bazen

op

Hasmonejska palata

Solomonova lovi{ta

ina

Jezekijin tunel

tremovi

Vitezda bazeni

dol

io

n

Pozori{te

Golgota

G

or

n

ji

gr

ad

Sionska kapija kula Hipikus Jafa kapija kula Marijamna Fazailova kula

Irodova palata

Esenska kapija

Dolina Hinom

Drugi zid Dama{}anska kapija

Prvi zid

Tre}i zid prvi zid drugi zid tre}i zid metara

Jerusalim u doba Novog zaveta Po~etkom prvog veka mnogo se gradilo u Jerusalimu. Irod Agripa I (41– 44) je izgradio tre}i zid na severu grada.

NAPOMENE:

Jez 5:5; 38:12 2 Ps 122:4; 125:2 3 Lk 10:30 4 Josif, Judejski rat 2.175 5 Mt 17:24 6 Josif, Starine 20.219 7 Jn 19:13 8 Jn 9:7 9 Jn 5:2–9 10 Mt 23:29 11 Mk 11:11; Mt 21:17; Lk 24:50 1

ko 3 km i debeo 5.25 m, oja~an sa devedest masivnih kula, a zavr{en 66. godine n.e.

Grobovi Nekoliko grobova iz perioda pre rimskog osvajanja Jerusalima 70. godine ostalo je sa~uvano u dolini Kedron. Takozvani „Avesalomov grob“, ukra{en jonskim i dorskim stubovima, imao je kupast vrh. Spomenik povezan sa takozvanim „Zaharijinim grobom“ imao je istesanu kulu od kamena sa piramidom na vrhu. Kraljica Adiabene, Helena, preobra}enik u judaizam iz Asirije, podigla je izme|u 46. i 55. godine spomenik nekih 600 m severno od Jerusalima. Bio je to najrasko{niji od svih grobova u Jerusalimu, sa ceremonijalnim stepeni{tem i tri koni~ne kule. Danas se uglavnom ova grobnica naziva „Grobovima kraljeva“. Mo`da je ovakve grobove Isus imao na umu kada je prekorevao u~itelje Zakona i Fariseje zato {to zidaju grobove prorocima i ukra{avaju rake pravednika.10 Manje komplikovani grobovi bili su uklesivani u brda oko grada i mnogi su otkriveni u dana{nje vreme.

Van grada Dana{nji Jerusalim sa Maslinove gore Masivni zid Haram e{[erifa prati liniju spolja{njeg zida Irodovog hrama.

Sada{nji zid oko grada

Jordan, mo`da su ovde bile ce|ene. Velike koli~ine maslinovog ulja bile su potrebne kao gorivo za lampe u Hramu. Na isto~nim obroncima Maslinske gore bilo je selo Vitanija, dom Marije, Marte i Lazara, u kojem je Hristos boravio nedelju dana pre svoje smrti. Kako je navedeno u jevan|eljima, on se odavde vazneo na nebesa.11

Kasnija istorija Jerusalima Jerusalim su sru{ili Rimljani 70. godine n.e. Le`ao je u ru{evinama do ustanka Bar-Kobe, 132. godine. Ponovo je sru{en 135. godine, kada je ugu{en ustanak, a zatim je podignut rimski grad pod nazivom Aelija Kapitolina, u koji Jevrejima nije bio dozvoljen pristup. Nakon {to je 313. godine rimski car Konstantin izdao edikt o slobodnom ispovedanju hri{}anstva, hri{}ani su po~eli da hodo~aste i obilaze mesta Hristovog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja. Konstantinova majka, Jelena, po~ela je 326. godine izgradnju crkve Svetog Groba. Arapi su 637. godine osvojili Jerusalim, a zatim je bio pod vla{}u krsta{a od 1099. do 1244. Zidove Starog grada, koji i danas stoje, podigao je 1542. godine turski sultan Sulejman Veli~anstveni.

Isto~no od grada nalazi se Maslinska gora. Samo ime ukazuje da je u odnosu na okolnu zemlju tu postojalo obilje maslina. Na padini, ta~no preko puta doline Kedron, nalazi se Getsimanski vrt, mesto gde su uhvatili Isusa. Ime mu zna~i „presa za maslinovo ulje“ . Uvo`ene masline, posebno one iz Pereje sa druge strane reke

143

HRISTOVA

SLU@BA: POSLEDNJA GODINA

(Od aprila 32. do aprila 33. n.e.)

ISUS

ME|U NEVERNICIMA Tokom putovanja do Tira i Sidona, Isus je uglavnom prolazio kroz neznabo`a~ka i paganska podru~ja. Ovde je on uzvratio veri koju je u njega imala jedna `ena i iscelio njenu }erku posednutu demonima. Na povratku je Isus pro{ao kroz Dekapolj, savez deset gr~kih gradova, koji su se, sa izuzetkom Vet Sana, nalazili isto~no od Galilejskog jezera i reke Jordan. Isus je u Dekopolju izle~io gluvog ~oveka koji je te{ko govorio.

Hristova sve{teni~ka slu`ba

Sidon 0

30 km 20 milja

0

Planine Ermon

2

Tir

5

2) Isus putuje nazad u Galileju

U blizini Galilejskog jezera, Isus je nahranio jo{ jednu veliku grupu ljudi, njih ~etiri hiljade, ne ra~unaju}i `ene i decu. Iskrcao se na zapadnoj obali jezera kod Magadana (Magdale) i zatim se zaputio na sever ka Kesariji Filipovoj (dana{nji Banias), blizu obronaka planine Jermon. Tu se, na izvoru reke iz jedne pe}ine u steni, nalazio i oltar gr~kom bogu-pastiru Panu. Isus je u Kesariji Filipovoj postavio jedno pitanje svojim u~enicima: „A vi {ta velite ko sam ja?“ Simon Petar mu je odgovorio: „Ti si Hristos, Sin Boga `ivoga.“ (Mt 16:16) Isus je tada rekao Petru da }e sazidati svoju Crkvu na kamenu. [ta je Isus ta~no mislio pod re~ju „kamen“ i dalje je predmet rasprave. Naj~e{}e interpretacije su da je to Petar li~no ili Petrov odgovor da je Isus – Hristos. Isus je zatim objasnio svojim u~enicima da mora da ide u Jerusalim i da pretrpi velike muke koje }e mu naneti stare{ine, poglavari i u~itelji Zakona. Mora}e da bude ubijen, ali }e vaskrsnuti nakon tri dana. Petar je poku{ao da ga odvrati od toga, ali je Isus odgovorio Petru: „Idi od mene satano! Sablazan si mi, jer ne misli{ {to je Bo`ije nego {to je ljudsko.“ (Mt 16:23)

J o rd a n

Capernaum 7

4) Isus hrani svetinu koja je brojala vi{e od ~etiri hiljade ljudi i putuje brodom do Magadana (Magdale)

Visaida

5) Isus sti`e do Kesarije Filipove. Petar objavljuje pravo ime Isusovo, Hristos

G a l i l e j a Magdala 4 JE

ZR

Planina Tavor AE LS KA DO LIN

Galilejsko jezero Ja

rm

uk

3

DEKAPOLJ

6) Petar, Jakov i Jovan vide preobra`enog Isusa, verovatno na planini Jermon 7) Isus se vra}a u Kapernaum, gde pla}a porez za Hram

8) Isus pose}uje Jerusalim na Praznik osve}enja,

A

9) Marija, Marta i Lazar primaju Isusa u Vitaniji

GE

10) Isus propoveda u Pereji

LVU

11) Isus se vra}a u Vitaniju, i vaskrsava Lazara iz mrtvih

JSKE PLANINE

12) Isus se povla~i u Efraim

13) Isus se vra}a u Vitaniju. Marija izliva skupoceni miris na njegove noge u ku}i Simona Gubavog

Jordan

SAMARIJSK

D A BR

A

NAPOMENE:

VETILJSKA BRDA Jefrem

P E R A E J A 10

VI

LIM

S

SKI

OVI

8 Jerusalim

Vitfaga N IM E

R

JUD E BRD JSKA A

JE

A US

Mt 17:1–8; Mk 9:2–8; Lk 9:28–36 2 Jn 10:22-39 3 Mt 19:1–2; Mk 10:1; Jn 10:40–42 4 Lk 19:43 5 Mk 11:11; Mt 21:17 6 Mt 26:14–16; Mk 14:10–11; Lk 22:1–6 7 Mk 14:12; Lk 22:15 8 Jn 13:1 1

12

Porast otpora

144

3) Prilikom prolaska kroz Dekapolj, Isus isceljuje gluvog ~oveka koji je te{ko govorio

1

Preobra`enje

Isus i njegovi sledbenici uputili su se u Kapernaum, gde je sa ~etiri drahme prona|ene u ustima ribe Isus za sebe i Petra platio porez za Hram. Isus je stigao do Jerusalima za praznik Pashe, pro{av{i kroz teritoriju Samarjana, gde on i njegovi sledbenici nisu bili dobrodo{li. Ovo se dogodilo u ranu jesen 32. godine. Na poslednji dan praznika, Isus je ustao i rekao na sav glas: „Ko je `edan neka do|e meni i pije. Koji u mene vjeruje, kao {to Pismo re~e, iz utrobe njegove pote}i }e rijeke vode `ive.“ (Jn 7:37–38)

Poslednja godina Isusove misije Pore|ani hronolo{kim redosledom, brojevi odgovaraju doga|ajima tokom poslednje godine Isusovog delovanja.

1) Isus putuje iz Galileje do Tira i Sidona gde isteruje demone iz }erke jedne me{tanke

Kesarija Filipova

Petar objavljuje da je Isus u stvari Hristos

[est dana kasnije Isus je poveo Petra, Jakova i Jovana na planinu. Jevan|elja ka`u da su tri u~enika ovde videla Isusa u bo`anskom obliku. Njegovo lice je sijalo kao sunce, a njegova ode}a je postala bela kao svetlost. Pojavili su se, tako|e preobra`eni, i Mojsije i Ilija, kao predstavnici starozavetnog Zakona.1 Jo{ od ~etvrtog veka, tradicija ozna~ava ovo mesto kao brdo Tavor (588 m), jugoisto~no od Galilejskog jezera, iako se pre ~ini da je u pitanju planina Jermon (2814 m), koja je najbli`a Kesariji Filipovoj.

6

DESNO: Oltar u ~ast Pana, gr~kog boga-pastira, u Kesariji Filipovoj.

I N A R L P VA A

Vitanija 9 11 13 Mrtvo more

Isus se pribli`ava Jerusalimu Isus je sada bio usredsre|en na nadolaze}e stradanje u Jerusalimu. U Jerihonu je iscelio dva slepca i video je sakuplja~a poreza Zakheja kako se odri~e svog varanja i ne~asno ste~enog imetka. Isus je putovao 23 km pustinjskim putem do Vitanije gde ga je primio Simon Gubavi. Tamo je Martina sestra, Marija, izlila skupoceni miris na Hristova stopala i obrisala ih svojom kosom. Ovakvo prividno rasipni{tvo naljutilo je jednog od Isusovih u~enika, Judu Iskariotskog, koji }e ga kasnije izdati. Od tog momenta Isus se susretao sa sve ja~im neprijateljstvom jevrejskih poglavara. Me|utim, jedna porodica iz Vitanije (dana{nji el-Azarijeh), koja je stanovala samo 3 km jugoisto~no od Jerusalima, na ju`nom obronku Maslinske gore, otvorila mu je vrata. Marija, Marta i njihov brat Lazar postali su jedni od Isusovih najbli`ih prijatelja. Isus je iscelio ~oveka slepog od ro|enja, ali je navukao gnev Fariseja na sebe jer je isceljivao na {abat (subotu). U decembru, na Praznik osve}enja (obele`avanje ponovnog osve}enja Hrama za vreme Jude Makaveja 165. pre n.e.), Isus se raspravljao sa Jevrejima koji su ga, jer je tvrdio da je Sin Bo`iji, optu`ili za svetogr|e.2

Isus di`e Lazara iz mrtvih Isus se sklonio preko reke Jordan u jevrejsku oblast Pereju, gde su mnogi verovali u njega, dok je u Jerusalimu prema njemu raslo neprijateljstvo.3 U Vitaniju se vratio kada je ~uo za smrt svog prijatelja Lazara, i vaskrsnuo ga je, iako je tada Lazar bio mrtav ve} ~etiri dana. Vrhovni poglavari i Fariseji podigli su uzbunu zbog toga, i sazvali sastanak vrhovnog jevrejskog saveta, Sanhedrina (Sinedrion). Isus vi{e nije mogao slobodno da se kre}e u javnosti me|u Jevrejima, te se zato sklonio u selo Efraim blizu pustinje i tamo ostao sa svojim u~enicima.

Isus trijumfalno ulazi u Jerusalim Narod je u nedelju pred Isusovu smrt ~uo da je on na putu ka Jerusalimu. Sekli su palmine grane i {irili svoje ogrta~e ispred Isusa koji je jahao na magaretu iz Vitfage na Maslinskoj gori, kroz dolinu Kedron, ka Jerusalimu. Vikali su iz sveg glasa: „Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.“ (Mt 21:9, Mk 11:9, Lk 19:38, Jn 12:13) Me|utim, kad je Isus video grad, on je plakao zbog njega. Predvideo je opsadu grada koja }e se dogoditi za manje od ~etrdeset godina (70. godine) kada }e rimska vojska izgraditi nasip oko grada i opkoliti ga sa svih strana.4 Te no}i, a izgleda i svake no}i do hap{enja, Isus je i{ao u Vitaniju da provede no} sa svojim prijateljima Marijom, Martom i Lazarom.5

Isus izgoni trgovce iz Hrama U ponedeljak je Isus u{ao u dvori{te Hrama i izbacio one koji su prodavali, kupovali i menjali novac unutar Hrama. Tako|e je iscelio slepog i hromog ~oveka. Time se jako zamerio vrhovnim poglavarima i u~iteljima Zakona, koji su po~eli da tra`e na~in kako da ga ubiju.

Rasprave sa Isusom Tokom slede}a dva dana Isus je bio zauzet raspravom sa jevrejskim poglavarima u Hra-

mu. Nekoliko pitanja koja su postavljali Jevreji bila su klopke, ali Isus ih je uspe{no izbegao. On je tako|e tri parabole uputio Jevrejima, osporavaju}i njihovo odbacivanje Isusa. Prorekao je sedam te{kih zala Farisejima i jo{ jednom je oplakao Jerusalim. Prilikom odlaska iz grada ka Maslinskoj gori, govorio je o kraju vremena, nadolaze}em sudu i svom ponovnom slavnom dolasku.

Juda izdaje Isusa Verovatno je bila sreda kad je jedan od dvanaestorice Isusovih u~enika, Juda Iskariotski, oti{ao verskim poglavarima i dogovorio se sa njima da }e izdati Isusa za trideset srebrnjaka, {to je tada iznosilo oko ~etiri mese~ne plate. Jevreji su hteli da znaju ta~no gde }e se Isus nalaziti, kako bi ga uhvatili kad ne bude mnogo ljudi okolo.6

Tajna ve~era Isus i njegovi u~enici su se u ~etvrtak okupili u velikoj odaji u Jerusalimu. Isus im je oprao noge svojim u~enicima i podelio sa njima veknu hleba i pehar vina. On je to predstavio kao svoje telo i svoju krv, {to su bili jasni simboli `ivota od kojeg }e se on ubrzo rastati. Tokom ve~ere, Juda se iskrao kako bi odao Isusa. Imaju}i u vidu prividno neslaganje hronolo{kog poretka koji su koristili Jovan i ostala tri pisca jevan|elja, velika je debata da li je ovo bila ve~era za Pashu ili ve~era sli~na pashalnoj koja se odigrala dan pre Pashe.8

Getsimanski vrt Nakon {to su otpevali hvalu Gospodu, svi su te no}i oti{li ka Maslinskoj gori. Isus je poveo sa sobom Petra, Jakova i Jovana u Getsimanski vrt. Njih trojica su ubrzo zaspali, a Isus je ostao sam u molitvi: „O~e moj, ako je mogu}e, neka me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u, nego kako ti.“ (Mt 26:39) Kada je na kraju spoznao da ga ~a{a patnje ne}e mimoi}i, Isus se pokorio volji O~evoj i oti{ao da se sretne sa onim koji ga je izdao.

Getsimanski vrt, gde je Isus uhva}en.

145

ISUSOVA

SMRT I PRAZAN GROB

(33. n.e.)

ISUS

146

Tvr|ava Antonija Getsimanija

D O L I N A

Zid iz jevan|eoskog perioda

Put iz

ona Jerih

Vetfaga

Gornja soba

Vitanija

K

Irodova palata

E D R O N S K A

A

Pilat je bio taj koji je ispunio zahteve jevrejskih stare{ina i naredio da se Isus razapne na krst. Izabrano je mesto pod imenom Golgota (aramejska re~ za „lobanju“).2 Pisci jevan|elja su samo napisali „razape{e ga3“, ne poku{avaju}i da u detalje opi{u u`asan bol onog koji biva razapet na krst. Bez sumnje su tada{nji ~itaoci bili suvi{e dobro upoznati sa prizorima `rtava koje su pribijane na krst ekserima kroz zglobove na rukama i nogama. Razapinjanje na krst je verovatno bilo feni~anskog porekla, ali su ga od 200. godine pre n.e. Rimljani ~esto koristili. Zna se da je 71. pre n.e. rimski general Marko Licinije Kras razapeo na krst 6 000 pobunjenih robova du` Apijevog puta (Via Appia), od Kapue do Rima.4 Na Isusovom krstu je na aramejskom, latinskom i gr~kom bilo napisano „Car Judejski“ . U Jevan|elju po Mateju pi{e da je ovaj natpis bio postavljen iznad njegove glave, {to ukazuje da je tradicionalni oblik krsta u stvari ta~an. Tokom iskopavanja 1968. godine na starom groblju u Givat ha-Mivtaru, severno od Jerusalima, prona|eni su kov~ezi od kre~njaka, odnosno „osuarijumi“ , u kojima su bili ostaci trideset i pet osoba. U jednom kov~egu iz I veka n.e., na kojem je bilo napisano ime Jehohanan, nalazili su se ostaci `rtve raspe}a na krst stare dvadesetak godina. Jehohananova stopala su i dalje bila probodena jednim ekserom du`ine 18 cm. Onima koji su skinuli njegovo telo sa krsta bilo je lak{e da ostave ekser u stopalu nego da ga izvade. Tako|e izgleda da je Jehohanan bio pri~vr{}en za krst kroz podlaktice, a ne kroz {ake.

Crkva Svetog Groba

R

Isus je razapet na krst

Tre}i zid Iroda Agripe

O

Isus je odveden Ani, svekru Kajafe, vrhovnog sve{tenika, a zatim i pred Kajafu i Sanhedrin (Sinedrion), vrhovni jevrejski sud. Isus je osu|en na smrtnu kaznu, ali jevrejski poglavari nisu imali ovla{}enja da je u ovakvom slu~aju izvr{e. Zato su poslali Isusa Pontiju Pilatu, rimskom upravniku Judeje od 26. do 36. godine. ^uv{i da je Isus bio iz Galileje, Pilat je shvatio da je on pod jurisdikcijom Iroda Antipe, te mu ga je, po{to je Irod u to vreme bio u Jerusalimu, zato i poslao. Italijanski arheolozi su 1961. godine, prilikom iskopavanja pozori{ta Iroda Velikog u Kesariji, severno od dana{njeg Tel Aviva, prona{li ponovo kori{}en kre~nja~ki blok dimenzija 82x68x20 cm. Na njemu se nalazi natpis na latinskom, u ~ijem drugom redu stoji „(...) TIVSPILATVS“, a nakon toga i titula prefekta Judeje. Odmah je bilo jasno da je tako slu~ajno sa~uvan ve}i deo latinskog imena Pontija Pilata.

milje

G

Isusu se sudi

metara

Grob u vrtu (Gordonova kalvarija)

K A N S L I M A S

JE UHVA}EN Sva ~etiri jevan|elja detaljno opisuju doga|aje koji su prethodili Isusovoj smrti. Isus i njegovi u~enici su u ~etvrtak uve~e iza{li izvan Jerusalima, preko doline Kedron do maslinjaka poznatog kao Getsimanski vrt. Nakon {to ga je Juda izdao, na tom mestu je po nalogu vrhovnih sve{tenika velika rulja, naoru`ana ma~evima i toljagama, uhvatila Isusa.1

Zato se smatra da bi re~, koja se u Jevan|elju po Luki (24:39–40) i Jovanu (20:20, 25,27) uobi~ajeno prevodi sa „{ake“, trebalo prevesti sa „ruke“. „Poslije toga, znaju}i Isus da se ve} sve svr{ilo, da se sasvim ispuni Pismo re~e: @edan sam! Staja{e pak sud pun octa; a oni napuni{e sun|er octa, i nataknuv{i na trsku, prineso{e ustima njegovim.“ Jn 19:28–30 Tada je, na prvi Veliki petak – verovatno 14. nisan, tj. petak, 3. april 33. godine – oko 3 sata popodne, ta~no kada su klani jagnji}i za jevrejsku Pashu, umro Isus. U Jehohananovom slu~aju njegova desna potkolenica bila je smrskana udarcem, koji mu je nanet kako bi se ubrzala smrt. Jovan, osvr}u}i se na Isusa, bele`i: „ A budu}i da bje{e petak, pa da ne bi tjela ostala na krstu u subotu, jer bija{e veliki dan ona subota, Judejci zamoli{e Pilata da im se prebiju golijeni, pa da ih skinu. A do{av{i do Isusa, kad vidje{e da je ve} umro, ne prebi{e mu golijeni, nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem.“ Jn 19:31, 33–34a

Poslednja nedelja u Isusovom `ivotu Pore|ani hronolo{kim redosledom, brojevi odgovaraju doga|ajima iz poslednje Isusove nedelje. 1) Isus putuje iz Vitanije u Vitfagu 2) Dok ja{e magare, Isusa pozdravlja svetina 3) Isus trijumfalno ulazi u Jerusalim 4) Isus isteruje trgovce iz Hrama 5) Na Maslinskoj gori govori o nadolaze}em uni{tenju Jerusalima i kraju vremena

6) Isus i njegovi u~enici su okupljeni na poslednjoj ve~eri

7) Isus i njegovi u~enici se vra}aju na Maslinsku goru 8) Isus je uhva}en u Getsimanskom vrtu

Zna~aj Isusove smrti Pisci jevan|elja pominju tamu tokom poslednja tri sata koja je Isus proveo na krstu, i niz drugih fenomena koji su usledili neposredno nakon njegove smrti. Zavesa u Hramu se pocepala na dva dela od vrha nani`e, zemlja se zatresla i stene su popucale, grobovi su se otvorili i vratili su se u `ivot mnogi sveti ljudi koji su bili mrtvi.5 Pisci Novog zaveta su vi{e zainteresovani za teolo{ku pozadinu Isusove smrti, smatrav{i to Bo`ijim unapred osmi{ljenim planom za osloba|anje ljudskog roda od greha, kako bi ljudi imali mogu}nost da se vrate Bogu: „Zato i Hristos jedanput za grijehe na{e postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu.“ (1 Pt 3:18)

Gordonova kalvarija (Golgota), Jerusalim.

Isus je sahranjen Jevan|elje po Mateju (27:57–66) pripoveda kako je u petak predve~e jedan od Isusovih bogatih u~enika, Josif iz Arimateje, uzeo Isusovo telo od Pilata i stavio ga u svoju grobnicu. Isusovo telo je bilo umotano u ~isto laneno platno, i kamen je bio navaljen na ulaz u grobnicu. U Jevan|elju po Mateju se posebno nagla{ava da su Rimljani, ozbiljno shvativ{i Isusovu tvrdnju da }e ustati iz mrtvih, postavili stra`u na ulaz u grobnicu i zape~atili je. Unutra{njost Groba u ʺ vrtuʺ, Jerusalim.

Kre~nja~ki blok 82 x 68 x 20 cm na kojem se pominje Pontije Pilat, prefekt Judeje. Iz pozori{ta u Kesariji.

Unutra{njost crkve Svetog groba, Jerusalim.

Isus se di`e iz mrtvih U nedelju su po~ele da kru`e pri~e da je grob prazan i da je Isus `iv. Jevrejski poglavari su dali stra`arima veliku sumu novca kako bi svedo~ili da su u~enici no}u do{li i ukrali telo.6 Me|utim, glasine su nastavile da se {ire, a jevrejske vlasti nisu mogle da ih ugu{e bez da poka`u Isusovo telo. Demoralisani u~enici su se ohrabrili. Sedam nedelja nakon Isusovog vaskrsnu}a, na dan Pedesetnice, Petar neustra{ivo uzvikuje: „Njega Bog vaskrse, razdrije{iv{i muke smrti, jer ne bija{e mogu}e da ga ona dr`i.“ (Dap 2:24) Ova pri~a je stvorila ta~ku oslonca za veru bezbrojnih miliona hri{}ana tokom skoro dva milenijuma. Te pri~e nikad nisu bile uspe{no odba~ene ili omalova`ene. Smatra se da je jedan natpis, navodno iz Nazareta gde je Isus proveo svoje detinjstvo, bio odgovor neimenovanog rimskog cara na doga|aje koji su usledili nakon Isusovog raspe}a i izve{taja o vaskrsnu}u. Kamen je dimenzija 60x37.5 cm, i u pitanju je prevod sa latinskog na gr~ki, a oblik slova ukazuje na prvi vek. „Cezarova uredba. Moja je volja da grobnice i grobovi (...) ostanu netaknuti za sva vremena (...) Po{tovanje za sve one koji su sahranjeni je najva`nije; niko ne sme da ih uznemirava na bilo koji na~in. Ako to neko uradi, nare|ujem da bude pogubljen kao pla~ka{ grobova“ (redovi 1–2, 5–6, 17–22).

Tekst ne li~i na carski dekret ve} na zvani~an odgovor lokalnom upravniku, koji je caru prijavio specifi~an slu~aj plja~kanja groba. Ili je plja~kanje grobova uzelo tolikog maha da je bilo vredno da privu~e pa`nju cara ili je slu~aj o kojem je car bio obave{ten bio krajnje neobi~an. Pretnja smrtnom kaznom, neprimenjivana za takav zlo~in u I veku, ukazuje na ozbiljnost carevog odgovora. ^ak i da natpis iz Nazareta ne ukazuje na Isusovu smrt i njegovo navodno vaskrsnu}e, opet se optu`ba da su u~enici ukrali Isusovo telo ~ini malo verovatnom. Za{to bi rizikovali da budu pogubljeni zbog provaljivanja u grob, kada su ve} bili utu~eni zbog Isusove smrti? Tako|e se postavlja pitanje: ako su oni ve} ukrali telo, za{to Rimljani nisu izvr{ili smrtnu kaznu nad njima?

Isusov prazan grob

Poznato nam je iz Novog zaveta7 da su i brdo gde je Isus bio razapet i njegov grob bili van gradskih zidina. Jevrejski zakon nije dozvoljavao sahranjivanje unutar grada. Oba mesta za koja se tvrdi da su Isusov prazan grob nalaze se severno od Jerusalima iz I veka n.e. Takozvani „Grob u vrtu“ je identifikovao engleski general ^arls Gordon. On je predlo`io novo mesto gde je Isus mogao biti razapet, takozvanu „Gordonovu kalvariju“, potra`iv{i klju~ u „mestu lobanje“: primetio je da dve pe}ine na obli`njem brdu li~e na o~ne duplje u lobanji. Grob u vrtu je blizu „Gordonove kalvarije“, i nalazi se van zidina modernog Jerusalima. Njegova popularnost proizilazi iz njegove umiruju}e jednostavnosti. Me|utim, ovaj grob ne mo`e biti grob Isusa Hrista po{to ne poti~e iz I veka n.e. ve} iz VII ili ~ak VIII veka pre n.e. Lokacija Isusovog groba je od 326. godine obele`ena crkvom Svetog groba. Od starog groba skoro da nije ostalo ni traga, po{to ga je 1009. godine uni{tio poludeli kalif Hakim. Me|utim, opis francuskog hodo~asnika Arkulfa, oko 680. godine, da je od zida do zida postojala kamena klupa, na kojoj bi mogao biti sme{ten jedan ~ovek, potpuno odgovara bogatijim grobnicama iz I veka. Vodila se dugotrajna rasprava da li je doti~na lokacija u prvom veku bila sa spoljne strane jerusalimskog drugog zida na severu grada. Nisu prona|eni tragovi drugog zida u ovom delu grada. Me|utim, prona|en je kamenolom 40 m ju`no od crkve Svetog Groba, kao i, u njenoj blizini, brojni grobovi iz prvog veka, {to sve govori u prilog tome da je to mesto bilo izvan drugog jerusalimskog zida, a samim tim i izvan grada. Ovo mesto se mo`e smatrati autenti~nim.

NAPOMENE:

Mt 26:47–50; Mk 14:43–46; Lk 22:47–54; Jn 18:2–12 2 Mt 27:33; Mk 15:22; Jn 19:17 3 Mk 15:24; Lk 23:33; Jn 19:18 4 Apijan, Gra|anski ratovi 1.120 5 Mt 27:51–52 6 Mt 28:13 7 Jn 19:17; Jev 13:12 1

147

RO|ENJE CRKVE (33-49. n.e.)

KNJIGA DELA

APOSTOLSKA Novozavetna knjiga poznata kao Dela apostolska u tradiciji je prihva}ena kao delo Luke, autora jednog od jevan|elja i doktora koji se pominje u jednoj od Pavlovih poslanica.1 Luka prati razvoj rane Crkve od praznika Duhova, 33. godine, do ku}nog pritvora apostola Pavla u Rimu, 60–62. godine. On na taj na~in prati obistinjavanje poslednjih Isusovih re~i upu}enih njegovim u~enicima pre vaznesenja na nebo: „i bi}ete mi svjedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje.“ (Dap 1:8b)

Sredozemno more

Damask

Genisaretsko jezero

Kesarija

Jerusalim

Jordan

Luka bele`i da se prva grupa, od oko 120 onih koji su verovali u Isusa, okupila na Pedesetnicu, pedeseti dan nakon {to je Isus ustao iz mrtvih. Jak vetar je po~eo da duva kroz ku}u u kojoj su oni sedeli i ne{to {to je li~ilo na vatrene jezike spustilo se na svakog od njih ponaosob. Svi vernici su bili ispunjeni Svetim Duhom, koji im je dao mo} da govore dugim jezicima. Bogoboja`ljivi Jevreji iz raznih zemalja, koji su prisustvovali prazniku u Jerusalimu, ~uli su ih kako pri~aju na njihovim jezicima i ostali su time zapanjeni. Posetioci su do{li ~ak iz Rima na zapadu i Partije (dana{nji Iran i Avganistan) na istoku. Me|u njima je bilo i onih sa Ponta (severozapadna Turska) na severu i Arapa sa juga. Iskoristiv{i njihovo zaprepa{}enje, Petar je objavio kako je ovo ispunjenje Joilovog proro~anstva: „da }e se spasti svaki koji prizove ime Gospodnje.“ (Dap 2:21) Tog dana je tri hiljade ljudi poverovalo njegovim re~ima i krstilo se.

Samarija

NAPOMENE:

Kol 4:14 2 Dap 5:18–19 3 Dap 8:1b 4 Dap 7:58 5 Dap 9:25; 2 Kor 11:32–33 6 Dap 9:30; Gal 1:21 7 Dap 11:25–26 8 Gal 2:11–13 9 Rim 11:13 1

Jopa Lida Azot (Asdod)

Jerusalim

Gaza

Mrtvo more

Filip susre}e rizni~ara Etiopijske carice

0

Filipovo prvo putovanje Filipovo drugo putovanje Petar Pavle 60 km

0

40 milja Posetioci u Jerusalimu na praznik Pedesetnice Dela apostolska (2:5-11) govore o doga|aju kada je na dan Pedesetnice Sveti Duh si{ao na apostole, te su posetioci u Jerusalimu iz udaljenih krajeva, poput Partije (dana{nji Iran i Avganistan), i drugi narodi, uklju~uju}i Kri}ane i Arape, ~uli vernike kako govore o slavi Bo`ijoj na njihovim jezicima.

Rim Crno more

PL

AN

IN

E

jsk

ore o m

AZIJA

KE

pi

Egejsko more

AS

PONT

as

Jonsko more

VK

K

KA

KAPADOKIJA

FRIGIJA

PAMFILIJA

PL AN INE

Tig ar

Krit S r e d o z e m n o Kirina

m

o

Ekbatana

r e

ELBRUS

MEDIJA

Eu

t

Jerusalim

PARTIJA

A PL

fra

S I R I J S K A P U S T I N J A

NI NE

ELAM

ZA GR OS

E G I P A T P e rs

Ni

ij

l

0 0

148

Putovanja vo|a rane Crkve Ova mapa pokazuje prva putovanja Filipa, Petra i Pavla.

400 km 300 milja

ARABIJA

sk

i

za

liv

Kako se Crkva razvijala, tako je rastao i otpor. Vrhovni sve{tenik i njegovi saradnici, pristalice sadukejske struje, pohvatali su apostole i bacili ih u zatvor. Me|utim, tokom no}i an|eo im je otvorio vrata i pustio ih napolje.2 Apostoli su se vratili u dvori{te Hrama i nastavili da u~e narod, i, uprkos upozorenjima Sanhedrina (Sinedriona), najvi{eg jevrejskog suda, nikad nisu u dvori{tu Hrama ili od praga do praga prestali da {ire u~enje kako je Isus – Hristos. Neprijateljstvo je svoj vrhunac dostiglo kamenovanjem Stefana, prvog hri{}anskog mu~enika. Posledica ovakvog progona bila je ta da su se svi osim apostola rasuli po Judeji i Samariji3. Crkva vi{e nije bila samo unutar Jerusalima.

Samarija Severno od Jerusalima nalazilo se podru~je poznato kao Samarija. Jevreji iz Jerusalima su neprijateljski gledali na Samarjane. Dela apostolska bele`e kako je Filip, skloniv{i se od progona u Samariju, u gradu propovedao o Hristu i da su se ljudi veoma rado odazvali. Kada su apostoli u Jerusalimu ~uli da je Samarija prihvatila Bo`iju re~, poslali su im Petra i Jovana, koji su se molili da Samarjani prime Svetog Duha. Njihove molitve su usli{ene, i Petar i Jovan su propovedali jevan|elje u mnogim samarjanskim selima.

Kontakt sa Afrikom Filip je na pustinjskom putu izme|u Jerusalima i Gaze sreo va`nog zvani~nika, pod ~ijim je nadzorom bila riznica Kandakije, kraljice Gornjeg Nila, tada zvanog Etiopija, {to preciznije odgovara severu dana{njeg Sudana. Pri povratku sa molitve Bogu u Jerusalimu, slu`benik je ~itao o patnji sluge Bo`ijeg u Knjizi proroka Isaije 53. Filip mu je objasnio kako se to poglavlje obistinilo Hristovom smr}u i onda je krstio svog novog preobra}enika. Filipa je uzeo an|eo Gospodnji, te se iznova pojavio blizu obale u Azotu i nastavio da propoveda u svim gradovima dok nije do{ao do Kesarije.

Put za Damask Glavni protivnik rane Crkve bio je Jevrejin pod imenom Savle. Luka ga prvi put pominje u vezi sa kamenovanjem prvog hri{}anskog mu~enika, Stefana.4 On je bio taj ispred

~ijih nogu su stavili svoje haljine oni koji su kamenovali Stefana, ~iju je smrt odobravao. Savle se rodio u Tarsu, gradu na Kilikijskoj ravnici, u dana{njoj ju`noj Turskoj, a u~itelj u Jerusalimu bio mu je Gamalil, najpoznatiji rabin prvog veka. Dobio je ovla{}enja od vrhovnog jerusalimskog sve{tenika da u Damasku zarobi sve one koji su verovali u Isusa i da ih dovede u Jerusalim. Savle, kasnije nazvan Pavle, priznao je: „Jer ste ~uli moje `ivljenje nekad u Judejstvu, da odvi{e gonih Crkvu Bo`iju i pusto{ih je.“ (Gal 1:13) Na putu za Damask, Savle se susreo sa vaskrslim Gospodom Isusom, {to mu je promenio `ivot. Odjednom je po sinagogama u Damasku po~eo da propoveda da je Isus Sin Bo`ji. Jevreji su skovali zaveru da ubiju Savla, ali je on pobegao no}u, tako {to je iza{ao kroz prozor i spustio niz zid u korpi.5 Stigao je do Jerusalima i poku{ao da se pridru`i u~enicima, ali, {to uop{te ne iznena|uje, oni su ga se pla{ili. Me|utim Varnava, Levit sa Kipra, garantovao je za njega. Savle se nakon toga vratio u rodnu Kilikiju.6

Jakovljev kov~eg

Na konferenciji za novinare, 21. oktobra 2002. u Va{ingtonu, iznesena je tvrdnja da posmrtni kov~eg od kre~njaka (osuarijum) nosi natpis kojim se uspostavlja najstarija arheolo{ka veza sa Isusom. Po{to se do kov~ega do{lo trgovinom antikvitetima, a ne arheolo{kim iskopavanjima, odmah se posumnjalo u originalnost nalaza. Natpis je na aramejskom i ka`e: „Jakov, sin Josifov, brat Isusov.“ Navodno su u ovom kov~egu nekada le`ale kosti Jakova, brata Isusa Nazare}anina, istog onog Jakova koji je postao glava Jerusalimske crkve, koji je sazvao sabor u Jerusalimu i koji je verovatno bio autor poslanice koja nosi njegovo ime. Iako su imena Jakov i Isus bila ~esta u I veku, re~ „brat“ se vrlo retko upotrebljavala na osuarijumima. Iz toga je proizilazilo da izraz „brat Isusov“ mo`e samo da zna~i da je onaj, ~iji su ostaci le`ali u osuarijumu, bio niko drugi do Isusov brat. Drugi su navodili da bi, u slu~aju da je osuarijum sa Jakovljevim kostima stvarno pre`iveo, na njemu stajalo „brat Gospoda“, kao u Poslanici Galatima 1:19. Mnogi su smatrali da su neke re~i na osuarijumu bile naknadno dodate, tako da je 18. juna 2003. Izraelski komitet za antikvitete proglasio natpis krivotvorenim. Ne dele svi stru~njaci ovakvo mi{ljenje, tako da je verovatno najpametnije da pitanje autenti~nosti natpisa ostane otvoreno, dok se stvar dublje ne istra`i.

Sledbenici su prvi put nazvani hri{}anima Oni koji su se razbe`ali pred progonom, tokom kojeg je ubijen Stefan, stigli su ~ak do Fenikije (dana{nji Liban), Kipra i Antiohije Orontske (na jugoistoku Turske), {ire}i Isusovu re~ me|u Jevrejima. Neki ljudi sa Kipra i iz severnoafri~kog grada Kirene oti{li su u Antiohiju i po~eli da propovedaju Grcima. Kada su do{le vesti o ovome u Jerusalimsku crkvu, Varnava je poslan u Antiohiju da ispita stvar. On je najpre oti{ao u Tars po Savla, a zatim su zajedno proveli ~itavu godinu u Antiohiji {ire}i u~enje me|u velikim brojem ljudi. Tamo su u~enici prvi put nazvani hri{}anima7, {to su mo`da prvo u~inili njihovi neprijatelji da bi ih osramotili, ali zbog zna~enja „pripadati Hristu“ u~enici su taj izraz brzo prihvatili. Savle i Varnava su bili zadu`eni da ponesu nov~anu pomo} bra}i u Judeji, {to su oni odgovorno obavili.

Rasprave o jevrejskim ritualima Petar je tako|e oti{ao iz Jerusalima. Iscelio je paralizovanog ~oveka zvanog Eneja u Lidi, a u Jopi je vaskrsnuo `enu pod imenom Tavita. U Jopi je Petar proveo neko vreme kod ko`ara Simona. Jevreji su ko`are smatrali za ritualno ne~iste, po{to su radili sa ko`ama mrtvih `ivotinja. Tokom svog boravka u Jopi, Petrovo po{tovanje rituala Zakona bilo je dodatno osporeno bo`anskim vi|enjem u kojem mu je nare|eno da jede meso ritualno ne~istih `ivotinja: „[to je Bog o~istio, ti ne pogani.“ (Dap 10:15b) Petrova promena stava po ovom pitanju od velike je va`nosti, {to je potvrdio i doga|aj sa rimskim centurionom zvanim Kornilije. Me|utim, Pavle (Savle) se ~ak usprotivio i Petru zbog odbijanja ovoga da jede sa neznabo{cima.8 Pitanje kojeg su se vodile mnoge polemike bilo je: „da li mu{karci hri{}ani, koji su bili neznabo{ci, treba da budu obrezivani?“ Na kraju je 49. godine sazvan Sabor apostola i stare{ina u Jerusalimu kako bi se taj problem raspravio. Dogovoreno je da, po{to vera u Hrista donosi spasenje, neznabo{ci koji su postali hri{}ani nisu obavezni da po{tuju rituale iz Mojsijevog Zakona. Ovo pravilo je vi{e nego i{ta pomoglo hri{}anstvu da se odvoji od njegovih korena u judaizmu. To mu je pomoglo i da pusti koren u neznabo`a~kim zajednicama. Delovanje Savla iz Tarsa, koji je postao Pavle, „apostol neznabo`aca“, to najslikovitije obja{njava.9

149

PUTOVANJE

U

RIMSKOM

RIMSKI

MIR Avgust je pobedom kod Akcija, 31. godine pre n.e., nad Markom Antonijem i njegovom saveznicom Kleopatrom, kraljicom Egipta, doneo mir svetu opusto{enom ratovima. Do trenutka Hristovog ro|enja oko 5. godine pre n.e., ne samo da je celokupna obala Sredozemnog mora bila pod rimskom vla{}u, ve} se ose}ao napredak i mir koji nikad pre nije vi|en: takozvani Pax Romana, „Rimski mir“. Trgovina je cvetala. Putovati je postalo mnogo lak{e.

Rimski putevi Unutar rimskog carstva je postojalo oko 85 000 km puteva. Va`ni putevi, {irine 6 do 8 m, bili su poplo~ani kamenom i postavljeni na osnovu od betona, mrvljenog kamena i maltera. Pru`ali su se pravom linijom {to je bilo vi{e mogu}e i ~inili su osnovu putne mre`e ve}eg dela Evrope sve do dvadesetog veka. Na miljokazima, postavljanim na svakih hiljadu koraka (1.48 km), bele`ene su razdaljine do najbli`eg grada. Rimski sistem puteva nije bio ra{iren po Palestini sve do 70. godine n.e., kad su Rimljani ugu{ili jevrejski ustanak. Mre`u puteva je, osim vojske, koristila i carska po{tanska slu`ba, ali privatna lica su morala sama da organizuju prenos po{iljki, kao {to je to bio slu~aj i sa apostolom Pavlom. Na primer, poverio je poslanicu Rimljanima Fivi, a poslanicu Filipljanima je dao Epafroditu.1 Konjskim zapregama su slu`benici i po{ta prevaljivali oko 40 km dnevno, nakon ~ega su no} provodili u zvani~nim odmori{tima. Na svakih 13 km postojala su i mesta za promenu konja. Obi~ni putnici su mogli da odsedaju u privatnim gostionicama. U nekim se moglo jesti i spavati, a u drugim samo spavati. Mnoge gostionice su se jako malo razlikovale od bordela, te odatle i zapovest u Novom zavetu o gostoprimstvu.2 Uglavnom se putovalo pe{ke, ali su imu}niji koristili i lake ko~ije.3 Konje su uglavnom jahali kuriri i vojska.4 Putovanje je, po dana{njim standardima, bilo sporo. Rimski pesnik Horacije je 37. godine pre n.e. pre{ao 500 km izme|u Rima i Brindizija za petnaest dana. Jedan hri{}anski hodo~asnik je 333. godine n.e. krenuo ka Jerusalimu iz Bordoa, preko severne Italije, Balkana i Konstantinopolja. Njegovo putovanje, duga~ko skoro 5000 km, trajalo je 170 dana.

SVETU Geografska saznanja u doba Novog zaveta Te{ko je utvrditi nivo poznavanja geografije pisaca Novog zaveta, po{to ne znamo kakav je bio njihov odnos prema gr~koj nauci. Gr~ka saznanja mogu biti ukratko predstavljena slede}im podacima:

Prvi koji je izneo ideju da je Zemlja okrugla bio je Pitagora, ~uven po „kvadratu nad hipotenuzom“. Ina~e je bio rodom sa gr~kog ostrva Samos, a oko 530. godine pre n.e. preselio se u Kroton u ju`noj Italiji. Eratosten (oko 275-194. pre n.e.) iz Kirene u severnoj Africi, jedno vreme upravnik aleksandrijske biblioteke, izra~unao je, za vreme letnje ravnodnevice u Aleksandriji i Sijeni (Asuanu), obim zemljine kugle upore|uju}i ugao izme|u sunca i {tapa vertikalno pobodenog u zemlju. Eratostenova procena od 252 000 stadija8 je, prera~unata u kilometre, iznosila 39 690 km i malo se razlikuje od dana{nje cifre od 40 120 km. Ova razlika je uslovljena Eratostenovim nepoznavanjem ~injenice da je Zemlja spljo{tena na polovima. Tada je postalo jasno da je Zemlja mnogo ve}a nego {to se to ranije mislilo.

NAPOMENE:

Rim 16:1; Fil 2:25 2 Rim 12:13; 1 Pt 4:9 3 Dap 8:28 4 Dap 23:23 5 Dap 27:9 6 Dap 27:37 7 2 Kor 11:25 8 Strabon, Geografija 2.5.34 1

Krates sa Malosa je 150. godine pre n.e. pretpostavio da postoje tri do tada nepoznata kontinenta na povr{ini zemlje - Severna i Ju`na Amerika i Australija uklopile bi mu se u prora~une! Zadatak koji je Isus dao svojim u~enicima: „Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Mt 28:19), bio je mnogo ve}i nego {to su oni mislili. Verovatno najpoznatiji anti~ki geograf, Klaudije Ptolemej (oko 90-168. n.e.), `iveo je nakon {to je Novi zavet bio napisan. Me|utim, kontakt sa Kinom preko centralne Azije je do tada sigurno bio uspostavljen, o ~emu svedo~i pominjanje svile u Otkrivenju Jovanovom 18:12. Kineski zapisi za 166. godinu n.e. bele`e da su Rimljani uspostavili pomorsku trgovinu sa Kinom. Rimljani su iz te zemlje donosili slonova~u, rogove nosoroga i kornja~ine oklope.

Rimski miljokaz na putu za Jerusalim blizu Bet Jubrina.

HISPANIA

Putovanje morem Rimljani su isplovljavali u periodu izme|u 26. maja i 15. septembra. Nakon toga bi olujni oblaci prekrili nebo, ~ine}i navigaciju uz pomo} sunca i zvezda nemogu}om. Pavle je sigurno bio uznemiren ~injenicom da }e nakon posta za Jom Kipur, koji je pao u drugu polovinu septembra ili po~etak oktobra, morati da isplovljava iz Dobrog Pristani{ta na Kritu.5 Ve}ina trgova~kih brodova bili su jedrenjaci koji su nosili vesla za slu~aj opasnosti. Dva velika vesla na krmi slu`ila su kao kormilo, a u slu~aju ne-

150

Gades

MAURETANIJA

DESNO: Na rimskim putevima je bio gust saobra}aj, pa su zbog toga oni bili podlo`ni o{te}ivanju, kako se to najbolje vidi na ovoj ulici u Efesu.

vremena mogla su se ~vrsto uvezati. Brodovi su uglavnom bili veli~ine izme|u 70 i 300 tona, izuzetno i do 1300 tona. Pavle je tokom svojih pomorskih putovanja uglavnom koristio male brodove, koji su plovili uz obalu, ali je prilikom odlaska u Rim putovao brodovima koji su prevozili `ito iz Egipta za Italiju. Na brodu koji se nasukao kod Malte, osim njega je bilo jo{ 276 putnika.6 Brodolomi su bili relativno ~esti, te je Pavle pre`iveo tri brodoloma pre odlaska u Rim.7 Brodovi, koji su prenosili `ito, uglavnom su plovili tri nedelje od Aleksandrije do Ostije, luke kod Rima, dok su br`i brodovi tu razdaljinu mogli pre}i i za devet dana. Putovanje morem je uz pogodne uslove bilo relativno brzo. Bilo je potrebno pet dana da se pre|e oko 950 km izme|u Korinta i Puteolija u Italiji, isto toliko za put od 900 km od Taraka u [paniji do Ostije, i tri dana za 500 km od Kartagine na severu Afrike do Ostije. Dokumenti poslati iz Soluna u severnoj Gr~koj obi~no su do Askalona na obali Palestine, udaljenog oko 1100 km, stizali za dvanaest dana.

DALJE DESNO:

Model rimskog trgova~kog broda iz prvog veka pre n.e.

Putovanja i trgova~ke rute Rimskog carstva Do 74. n.e., sve zemlje oko Sredozemnog mora potpale su pod rimsku vlast. Takozvani „Rimski mir“ je doneo neverovatan prosperitet. Razvijena mre`a kopnenih i pomorskih puteva doprinela je razvoju trgovine.

Loara

Tanes Olbia

G A L I A

Narbo

Rona

Arl via D

IL

\enova

ia omit

Forum Julii

Ankona ITALIJA Ostija

Balearska ostrva

riblje ulje

dr

Salona an

sk

Rim Puteoli

o

m

or

R

IC

e

U

Konstanca

D un a v

M

Dyrrhachium (Dra~) Ignjatije vp ut

Brindisi

Palermo Mesina Sicilija

`a ko z, u r ku ku C r n o m o r e

Vizant (Konstantinoplj)

Solun

ruz kuku

slon ova ~a, crn i

rob ovi

Taragona

tekstil

Ja

LY

kukuruz

Akvileja

Bordo (Burdigala)

A S I A Regium

ed mermer, m

Efes Korint

Kartagina

Antiohija Crit S r e d o z Fair Havens e m n o m o r e lekovi, p apiru

glavni remski put trgova~ki put Rimsko carstvo 117. godine 0

400 milja

CYRENAICA

s, `iv o

tinje

, ku k ur

uz

Jerusalim

Aleksandrija Ni l

0

600 km

Kirina

E G Y P T

Eu

S Y R I A

fr

at

PAVLOVO

PRVO PUTOVANJE:

KIPAR I MALA AZIJA

(47-48. n.e.)

ANTIOHIJA

NA ORONTU U ~ast svoga oca Antioha, Seleuk I je 300. godine pre. n.e. osnovao Antiohiju na reci Oront, koja je postala veliki kosmopolitski grad, a danas je to Antakija u jugoisto~noj Turskoj. Na ovom mestu su Hristovi sledbenici prvi put nazvani hri{}anima1 i odavde su, kako to pi{e pisac Dela apostolskih, Luka, Savle i Varnava krenuli u prvu misiju u zemlje van Izraela. Ve}i deo Antiohije je stradao u zemljotresu 526. godine n.e., ali su Trajanov akvadukt i mozaici iz mnogih bogatih ku}a u gradu pre`iveli. Muzej u Antakiji poseduje drugu po veli~ini kolekciju rimskih mozaika. Savle i Varnava su sa ovla{}enjem etni~ki raznolikih poglavara Antiohijske crkve, 47. n.e. stigli u antiohijsku luku, Selvekiju (Seleukija) i Pieriju, dana{nje selo ^evlik, odakle su otplovili ka Kipru. Najinteresantnije obele`je ovog grada je tunel za vodu koji su nekoliko decenija nakon posete Salva i Varnave izgradili Tit i Vespazijan.

Perga i Antiohija Pisidijska Pavle i njegovi saputnici su se sa Kipra uputili ka obali ju`ne Turske. Do{li su u Pergu, 8 km unutar kopna, u kojoj se nalaze pozori{te i stadion sa 14 000, odnosno 12 000 mesta. Tu je Jovan ostavio Pavla i vratio se u Jerusalim.4 Pavle je, putovav{i nekih 175 km kroz planinske predele, stigao u Antiohiju Pisidijsku. Ona se sad nalazi blizu turskog grada Javlaka i nju je, kao i poznatiji grad istog imena, osnovao Seleuk I u ~ast svog oca Antioha. To je u Pavlovo vreme bila rimska kolonija (Caesarea Antiocheia), {to je zna~ilo da su se tu naselili vojni veterani. Njima je data besplatna zemlja i rimsko gra|ansko pravo. Pavle se na {abat obratio onima koji su se sakupili u sinagogi, posebno se obra}aju}i Jevrejima iz tog grada.

Mozaik sa predstavom Okeana, Uranovog sina, drugi vek n.e., Antakija, Turska.

Kipar Varnava je bio rodom sa Kipra, poznatog kao Eli{a u Starom zavetu.2 Savle i Varnava su stigli u Salaminu na isto~noj strani ostrva, gde su propovedali po jevrejskim sinagogama.3 Do danas su na toj lokaciji ostali gimnazijum i rimsko pozori{te iz prvog veka. Putovali su dalje preko ostrva dok nisu stigli u Pafos, na isto~noj obali, administrativnu prestonicu rimskog prokonzula Sergija Paula. Ovde se Savle, ali sada sa rimskim imenom Pavle, sukobio sa vra~em Varisusom, ili Elimom, i iskoristio je Bo`ju silu da ga privremeno oslepi. Zadivljen u~enjem o Gospodu, prokonzul je poverovao u njega. Me|u ostacima starog Pafosa nalazi se i impresivni odeon (koncertna sala na otvorenom)

NAPOMENE:

Dap 11:26 2 Dap 4:36 3 Dap 13:5 4 Dap 13:13 5 Dap 14:5–6 1

Odeon (koncertna sala na otvorenom), Pafos, Kipar.

152

Jezero Tuz

Listra (Hatunsaraj)

P

Perga

L

A

N

I

N

R

I J A

Derva (Kerti Hojuk)

T

O

Seleukija i Pierija (^evlik)

t

I D I J A

E

V

fra

Atalija (Antalija)

I S

A

R

P

Ikonija (Konija)

Jezero Beiseir

Antiohija (Antakija)

i

Jezero Egridir

Eu

Pavlovo prvo putovanje Mapa pokazuje plan Pavlovog prvog putovanja (sa Varnavom) od Antiohije na Orontu, preko Kipra, do Derve u ju`noj Turskoj, 47-48. n.e.

Oront

S

Antiohija Pisidijska (Jalvak)

Kipar Prvo putovanje apostola Pavla 0 0

100 km 80 milja

Salamina

Pafos

Akvadukt u Antiohiji Pisidijskoj (Javlak).

Ikonija, Listra i Derva Ikonija je danas grad Konija u Turskoj, sme{ten na ivici plodne ravnice, u kojem je ostalo izuzetno malo tragova pro{losti iz doba Rima. Tamo je tako|e do{lo do otpora, pa kada su bili dovedeni u opasnost, Pavle i Varnava su pobegli u likonske gradove Listru i Dervu.5 Listra (blizu dana{njeg Hatunsaraja) je bila rimska kolonija udaljena od Konije oko 30 km preko planina. Ovde je Pavle iscelio ~oveka koji je bio hrom od ro|enja. Slavljeni kao Hermes i Zevs, Pavle i Varnava su imali pote{ko}a da obuzdaju narod koji je po~eo da ih obo`ava. Ponovo je do{lo do sukoba. Neki Jevreji su do{li iz Antiohije i Ikonije, i pridobili narod. Kamenovali su Pavla i odvukli ga van grada, misliv{i da je mrtav. Me|utim, nakon {to su se sledbenici okupili oko njega, on je ustao i vratio se u grad. Slede}eg dana su Varnava i on oti{li u Dervu, identifikovanu po jednom natpisu kao Kerti Hojuk, nekih 100 km od Listre. Pavle je propovedao u Dervi i pridobio veliki broj sledbenika. Nakon toga su se opet vratili u gradove koji su se pokazali tako neprijateljskim, Listru, Ikoniju i Antiohiju, bodriv{i sledbenike da ostanu u istinskoj veri. Kasnije su se vratili u Pergu, a odatle su oti{li ka obali Atalije, dana{njeg turskog grada Antalije. Iz Antalije su odjedrili, verovatno preko Selvekije, nazad u Antiohiju na Orontu. Luka bele`i: „A kad do|o{e i sabra{e Crkvu, kaza{e sve {ta u~ini Bog s njima, i kako otvori neznabo{cima vrata vjere.“ (Dap 14:27) Slede}eg {abata se skoro ceo grad skupio da ~uje re~ Gospodnju. Zbog tako velikog interesovanja Jevreji su prognali Pavla i Varnavu. Simboli~no otresav{i pra{inu sa svojih stopala skidaju}i tako odgovornost, Pavle i Varnava su zatim pre{li nekih 120 km preko planina Sultan do Ikonije.

153

PAVLOVO

DRUGO PUTOVANJE:

FILIPI I SOLUN

(49. n.e.)

SILA

ZAMENJUJE VARNAVU Luka, pisac Dela apostolskih, bele`i da se Pavle i Varnava nisu slo`ili oko toga da li je Jovan Marko pogodan za saputnika, po{to ih je napustio u Pergi Pamfilijskoj.1 Zato je Pavle umesto Varnave, 49. godine n.e. poveo sa sobom Silu na putovanje kroz Siriju i Kilikiju radi oja~avanja tamo{njih crkava.2 U Listri im se pridru`io Timotej, ~ija je majka jevrejka verovala u Isusa, a otac mu je bio Grk. Nakon toga su putovali kroz teritorije Frigije i Galatije.

Aleksandrija Troada Po{to im Duh Sveti nije dozvolio da propovedaju u provincijama Aziji i Vitiniji,3 oni su do{li u Troadu. To mesto se nalazilo nekih 20 km ju`no od Troje, popri{ta doga|aja iz Homerove Ilijade, i bila je poznata kao Aleksandrija Troada. Grad je posedovao ve{ta~ki napravljenu luku. Pavle je u Troadi imao viziju Makedonca koji ga moli da do|e u Makedoniju i pomogne im. Provincija Makedonija je obuhvatala ve}i deo dana{nje severne Gr~ke. Mo`da se u Troadi Luka priklju~io Pavlovoj grupi, po{to se odatle pripovedanje odvija u „mi”-formi.4

Crno more

MA

D CE

A ONI

Filipi

Amfipolj Solun

Neapolj (Kavala)

Apolonija

Varija

T H B I

Samotrak

I N

A I J

Sakarija

Aleksandrija Troadska

A Egejsko more

Korint

Z

Kızı

I

J

Lake Tuz

A Jezero Egridir

Efes

Atina

l Ir ma

k

Antiohija Pisidijska (Jalvak) Ikonija (Konija)

Jezero Beiseir

Listra (Hatunsaraj) P

L

A

N

I

N

E

T

A

Kipar Pafos Drugo putovanje apostola Pavla

0

154

R

150 km 100 milja

Salamina

Oront

Rodos

0

O

Antiohija (Antakija)

Rodos

Krit

V

LEVO:

Pavle i Sila su na svom putu ka Neapolju pro{li preko ostrva Samotraka.

DESNO: Filipi. Rimski forum nasuprot ru{evina vizantijske crkve iz {estog veka.

Deo natpisa iz Soluna gde se pominju lokalne stare{ine poznatije kao politarsi. Drugi vek n.e.

Pavlovo drugo putovanje Mapa prati Pavlovo putovanje (delimi~no sa Silom) tokom 49-52. n.e., od Antiohije na Orontu, kroz Tursku i severnu Gr~ku, Atinu i Korint, pa sve do Efesa.

NAPOMENE:

Dap 13:13; 15:38 Dap 15:39–41 3 Dap 16:6–7 4 Dap 16:10 5 Dap 16:12 1 2

Solun

Filipi Pavle i Sila su se odazvali pozivu iz vizije, i otplovili su ka ostrvu Samotraka, na kojem se nalazi uga{eni vulkan, ~iji je vrh sa visinom od 1 600 m najvi{i vrh Egejskih ostrva. Slede}eg dana su se iskrcali u Neapolju, dana{njem gr~kom gradu Kavali, i u{li u Evropu. Iz Neapolja su Pavle i Sila oti{li nekih 16 km u dubinu kopna ka Filipi, gradu nazvanom po Filipu, ocu Aleksandra Makedonskog, koji je tada bio rimska kolonija (Colonia Augusta Julia Philippensis).5 Delimi~no su u gradu sa~uvani rimski forum i pozori{te, koji su obnovljeni u drugom veku. Ovde je Pavle jednoj `eni po imenu Lidija pokazao pravi put ka veri u Hrista. Ona je trgovala purpurnim tkaninama i dolazila je iz grada Tijatire, u oblasti Lidija, unutar provincije Azije. Smatra se da je „Lidija“ verovatno samo nadimak. Pavle i Sila su odvu~eni na tr`nicu i izvedeni pred vlasti jer su devoj~icu robinju oslobodili od duha uz ~iju pomo} je predvi|ala budu}nost, {to je razbesnelo njene vlasnike. Bili su izbi~evani i ba~eni u zatvor odakle su oslobo|eni kada se tokom no}i dogodio zemljotres, nakon kojeg je Pavle preobratio ~uvara zatvora da veruje u Hrista.

Pavle i Sila su preko Makedonije stigli do lu~kog grada Soluna, pro{av{i kroz Amfipolj i Apoloniju, gde su ostali sa vernikom koji se zvao Jason. Odziv ljudi na Pavlov poziv izazvao je pobunu kod Jevreja. Jason je sa jo{ nekoliko veruju}ih izveden pred gradske stare{ine. Re~i rulje „ovi {to uzmuti{e cijeli svijet do|o{e i ovdje“ (Dap 17:6), govore kako su Pavle i njegovi prijatelji vi|eni u javnosti. Re~ politarh (gradski stare{ina) je upotrebljena u Delima apostolskim 17:8 i na gr~kom natpisu prona|enom 1835. godine na luku iznad ulice Ignacija u zapadnom delu grada. Natpis poti~e iz drugog veka n.e. i sada se nalazi u Britanskom muzeju. Taj termin politarh je od tada prona|en na jo{ {esnaest drugih natpisa u Trakiji i Makedoniji, ali ga nisu koristili gradski oci u drugim krajevima rimskog carstva. ^injenica da ga Luka, pisac Dela apostolskih, koristi da bi imenovao gradske zvani~nike u Solunu, ukazuje na njegovu pouzdanost kao istori~ara. Rimski forum u Solunu je delimi~no sa~uvan.

Verija Pavle i Sila su no}u pobegli iz Soluna i oti{li nekih 80 km dalje na jug, do Verije. Luka komentari{e: „Ovi pak bijahu plemenitiji od onih u Solunu; ovi primi{e rije~ svesrdno, svaki dan istra`uju}i Pismo, da li je tako“ (Dap 17:11). Odgovor na Pavlovu poruku je bio ohrabruju}i i mnogi istaknuti gr~ki mu{karci i `ene su poverovali, kao {to su to u~inili i mnogi Jevreji. Me|utim, na kraju su u Veriju do{li neki Jevreji iz Soluna i nahu{kali narod protiv Pavla. Pavle je oti{ao sam u Atinu, a Sila i Timotej su ostali u Veriji.

155

PAVLOVO

DRUGO PUTOVANJE:

ATINA I KORINT

(49-52. n.e.)

156

Pavle citira gr~ke filosofe

Korint Kenhreja

U svom govoru na Areopagu, Pavle citira dva gr~ka filosofa: „Jer u njemu `ivimo, i kre}emo se, i jesmo.“ (Dap 17:28)

Ovaj citat episkop Isodad pripisuje Epimenidu (oko 850. n.e.). „Jer Njegov i rod jesmo.“ (Dap 17:28)

Atina put prema Efesu

Drugo putovanje apostola Pavla

ARAT, NEBESKE POJAVE 5A

0

150 km 100 milja

0

Dipilonska kapija

Groblje unutar zidina Hefestov hram središnji portik

Atalov portik Južni portik

AREOPAG

Odeon Iroda Atičkog

Propileji Nikin hram Erehtejon Partenon

Rimska agora Kula vetrova

AKROPOLJ Dionizijevo pozorište Periklov odeon Portik Eumenija II

čk

is ev

er

ni

zid

Pniks

Carski portik

Ah

Groblje gradskih van zidina

arn e

AKROPOLJ

SVETI P UT

ga

Stadion

zid

Filopapov spomenik

us Ilis ro n

g

nji

ed

le

Du

i sr ačk

Melitska kapija

Fa

U Delima apostolskim Luka pi{e da je Pavle sam otputovao u Gr~ku i stigao 49. godine n.e. u Atinu, grad sa slavnom pro{lo{}u. Atina je predvodila otpor Grka tokom invazije Persijanaca na Gr~ku, 490–479. godine pre n.e. ^uveni hramovi na Akropolju, koje su sru{ili Persijanci, bili su ponovo podignuti. Kada je Pavle stigao u Atinu, oni su bili ve} pet vekova stari. Ponos Akropolja je bio Partenon, hram boginje Atine, veli~ine 69 x 31 m. Vertikalna udubljenja na ~uvenim dorskim stubovima su u stvari blago zakrivljena. Ovaj efekat, poznat pod nazivom entazija, poma`e da se izbegne utisak ulegnutosti stuba. Atina je bila dom velikim piscima Eshilu, Sofoklu, Euripidu, i Aristofanu, kao i proslavljenim filosofima Platonu i Aristotelu. Bila je poznata i kao univerzitetski grad. Pavle je bio vrlo uznemiren zbog idolopoklonstva u gradu.1 Grupa filosofa iz epikurejske i stoi~ke {kole po~ela je da diskutuje sa njim. Doveden je pred slavni savet Areopaga koji je u stara vremena upravljao gradom. U Pavlovo vreme, savet se vi{e nije sastajao na brdu Areopag, zapadno od Akropolja i ju`no od agore (pijace), ve} u Kraljevskom portiku u severozapadnom kraju agore, i u njegovoj nadle`nosti su se sada nalazila samo pitanja religije i morala. Pavle je uo~io oltar sa natpisom „Nepoznatom bogu“ i to je iskoristio kao temu za obra}anje sudu na Areopagu.2 Izbor te fraze prilikom obra}anja Atinjanima je izgleda bio nameran. Gr~ki pisac Diogen Laertije, iz tre}eg veka, pi{e o kugi koja je desetkovala grad tokom ~etrdeset {este Olimpijade, tj. 595–592. pre n.e.3 Misliv{i da je neki nepoznati bog sigurno ljut, pesnik sa Krita, Epimenid (~ije re~i Pavle citira u Delima apostolskim 17:28: „Jer u njemu `ivimo, i kre}emo se, i jesmo“ ) je doveo nekoliko crnih i belih ovaca na Areopag i pustio ih da idu kuda su htele. Naredio je da se ovce prate i da se obele`i mesto ne kojem je svaka ovca legla, pa da se onda na njima prinesu `rtve lokalnom bo`anstvu. Tada su podignu-

Du

ATINA

ti oltari bez upisanih imena, prine{ene su `rtve i kuga je odmah nestala, a grad je pre`iveo. Dva druga pisca tako|e pi{u o „nepoznatim bogovima“ . Pausanija, putopisac sa kraja drugog veka n.e., ka`e da su se u Atini nalazili „oltari nepoznatim bogovima“ ,4 a Flavije Filostrat, pi{u}i po~etkom tre}eg veka, ka`e da su u Atini postavljeni oltari u ~ast nepoznatim bo`anstvima.5 U oba slu~aja se koristi re~ „nepoznat“ , ista ona koju je i Luka koristio u Delima apostolskim 17:23. Imav{i bez sumnje Akropolj u mislima ako ne i pred o~ima, Pavle je izjavio da „Bog koji je stvorio svijet i sve {to je u njemu (...) ne stanuje u rukotvorenim hramovi-

metara jardi

Plan Atine Pavle je posetio Atinu 49. n.e., koja je bila ~uveni centar obrazovanja i kulture. Njeni zidovi su zatvarali prostor povr{ine 223 hektara. Pogled na Akropolj sa Areopaga. Akropolj je sa svojim hramovima bio religijski centar stare Atine. Partenon je izgra|en izme|u 447. i 438. pre n.e. i posve}en je boginji Atini.

DESNO: Pogled na Akrokorint sa Apolonovim hramom iz {estog veka pre n.e.

LEVO:

Pavlovo putovanje u Atinu i Korint Mapa prati Pavlovo drugo putovanje do Atine i Korinta. NAPOMENA:

Dap 17:16 Dap 17:22–23 3 Diogen Laertije, @ivoti i mi{ljenja istaknutih filozofa 1.110 4 Pausanija, Opis Gr~ke 1.1.4 5 Flavije Filostrat, @ivot Apolonija iz Tijane 6.3 6 Dap 18:11 7 Dap 18:4, 7 8 Dap 18:19 1 2

Pozori{te

Pijaca mesa

Apolonov hram

Odeon

Lahejski put

DESNO: Plan Korinta U Pavlovo vreme Korint je bio kosmopolitski lu~ki grad, i prestonica rimske provincije Ahaje.

Severna zgrada Bazilika

Hram

Deo natpisa iz Delfa u Gr~koj, u kojem se pominje Galio, prokonzul (namesnik) Ahaje.

Julijeva Bazilika AGORA

Jugozapadna zgrada Sudijska stolica (bema)

Hram

Ju`na Bazilika

prema Akrokorintu

ma“ (Dap 17:24). Luka, u Delima apostolskim 17:34, bele`i da „neki ljudi pristav{i uz njega povjerova{e“ . Me|u njima je bio i Dionisije, ~lan Areopaga, mada je efekat Pavlove posete ipak bio skroman, svakako ne spektakularan.

Korint Pavle je pre{ao u Korint i na{ao „jednoga Judejca, po imenu Akila (...) i `enu njegovu Priskilu“ (Dap 18:2) Korint je zauzimao strate{ki polo`aj na prevlaci ka Peloponezu. Obuhvatao je dve luke, Kenhreju u Saronskom zalivu, 14 km ka istoku, i Lehej u Korintskom zalivu, 2.5 km ka zapadu. Kameni nasip nazvan Diolkos kori{}en je za prevla~enje brodova preko prevlake. Korint je imao status kolonije i bio je glavni grad rimske provincije Ahaje (ju`ni deo Gr~ke). ^uven po besmrtnosti, ovaj kosmopolitski lu~ki grad je imao 250 000 slobodnih stanovnika i skoro 400 000 robova. Nad gradom dominira Akrokorint, strma, na vrhu zaravnjena stena, visine 556 metara, gde se nalazio gornji grad.

Luka navodi kako je Pavle, marljivo radiv{i kao majstor za {atore, propovedaju}i pri tome Bo`iju re~, ostao godinu i po dana u Korintu.6 Susreo se sa `ilavim otporom Jevreja, {to ga je dovelo u kontakt sa Galiom, rimskim prokonzulom u Ahaji. Na jednom natpisu prona|enom u Delfima, u centralnoj Gr~koj, pominje se Galio, prokonzul Ahaje, {to poma`e da se ta~no utvrdi kad je Pavle boravio u Korintu. Lucije Junije Anej Galio je ro|en u Kordobi, koja se nalazi u [paniji, i bio je brat filosofa Seneke. Natpis u Delfima se sastoji iz ~etiri ve}a fragmenta, a deo koji nedostaje mo`e se lako rekonstruisati prema analogijama sa sli~nim tekstovima, koje karakteri{e konvencionalni stil pisanja. Re~ je o prepisu pisma, u ~ijem {estom redu car Klaudije opisuje Junija Galia kao „svog prijatelja i prokonzula (Ahaje)“ . Galio je bio prokonzul Ahaje tokom dvadeset i {estog izglasavanja Klaudijeve carske titule. Dvadeset i sedmo izglasavanje je poznato sa natpisa na Porti Ma|ore u Rimu, i po~elo je 1. avgusta 52. n.e., tako da dvadeset i {esto izglasavanje pada u prvih sedam meseci 52. n.e. Prokonzuli su preuzimali du`nost 1. jula te je Galiev mandat po~eo 1. jula 51. n.e. Ova informacija nam poma`e da uskladimo Pavlovo drugo putovanje sa hronologijom u Delima apostolskim, kao i datume nastanka Pavlove dve poslanice Crkvi u Solunu, koje je sastavio za vreme boravka u Korintu, 51–52. n.e. Prokonzulovo sedi{te na agori, pred kojim se Pavle sigurno pojavio, i dalje je vidljivo i nosi natpis iz drugog veka n.e. To je dvori{te koje se pominje u Delima apostolskim 18:12. Tako|e su sa~uvani odeon (koncertna sala na otvorenom) i mnoge stare prodavnice. Na kamenoj gredi, prona|enoj na Lehejskom putu u Korintu, stoji gr~ki natpis „Sinagoga Jevreja“ . Oblik slova ukazuje na poznije vreme nastanka u odnosu na Pavlovo. Mogu}e je da je ova greda stajala na mestu sinagoge koju je Pavle posetio.7 Nakon {to je ostao godinu i po dana u Korintu, Pavle je otplovio za Efes, u dana{njoj Turskoj.8

157

PAVLOVO TRE}E PUTOVANJE: EFES (52-55. n.e.)

PAVLE

STI`E U EFES Pavle je iz Korinta preko Egejskog mora stigao u Efes. Luka, autor Dela apostolskih, obja{njava da je to bila kratka poseta, budu}i da je Pavle i{av{i preko Kesarije `urio nazad ka Crkvi u Antiohiji.1 Vra~aju}i se u Efes, Pavle se dr`ao svog obe}anja i putovao je kopnom. Tokom tri meseca je u sinagogi govorio o Carstvu nebeskom. Na kraju je sa svojim sledbenicima napustio sinagogu i slede}e dve godine vodio svakodnevne diskusije u Tiranovoj sali za predavanja. U Delima apostolskim 19:9 pi{e da je Pavle koristio salu od 11 pre podne do 4 sata popodne. Kada su mnogi gra|ani bili slobodni da u`ivaju u popodnevnom odmoru, Pavle je koristio praznu salu da {iri u~enje o Carstvu Bo`ijem.

Efes Efes ima istoriju vrednu po{tovanja. Mogu}e je da se o njemu govori i u hetitskim tekstovima iz drugog mileni-

juma kao Apasi. U Pavlovo vreme to je bila velika luka sa oko trista hiljada stanovnika. Danas se ru{evine Efesa nalaze udaljene od obale nekih 10 km. Brodovi su jo{ u Pavlovo vreme imali problema pri ulasku u luku, jer su morali pro}i kroz plitku vodu koja se polako punila muljem. Efes je bio poznat po hramu boginje Artemide, jednom od sedam svetskih ~uda Starog sveta. Stari hram iz 560. godine pre n.e. je nakon po`ara 356. pre n.e. obnavljan u trajanju od 334. do 250. pre n.e. Bio je duga~ak 104 m a {irok 50 m i imao je 127 jonskih mermernih stubova, visokih 17.4 m i 1.5 m u pre~niku. Ostaci hrama bili su prekriveni re~nim muljem i za{ti}eni od pogleda sve do 1874. godine. Engleski arheolog J. T. Vud je koristio uputstva sa jednog starog natpisa kako bi prona{ao to mesto. Danas se lokalitet nalazi na mo~varnom terenu, koji je ~esto poplavljen. Samo je jedan stub obnovljen, ali ne u punoj visini.

NAPOMENA:

Dap 18:18–22 2 Dap 19:12–19 3 Dap 19:35 1

Statua mnogogrudne boginje Artemide, prvi vek n.e.

Rekonstrukcija Efesa na kojoj se vidi hram boginje Artemide i Arkadski put, koji se prote`e od pozori{ta do luke.

Pavle u Efesu Boravak Pavla u Efesu je, kako pi{e Luka, bio vrlo plodonosan. ^ak su i maramice i krpe koje bi Pavle dodirnuo kori{}ene za isceljivanje bolesnih. Oni koji su se bavili vra~anjem, doneli su svoje spise da ih javno spale. Ukupna vrednost ovih spisa je bila oko 50 000 drahmi, a drahma je bila srebrni nov~i}, i toliko je ina~e iznosila jedna dnevnica.2 Sledbenici Artemide su organizovali pobunu protiv Pavla pod vo|stvom zlatara Dimitrija, koji je strahovao zbog pada prodaje srebrnih idola Artemide. Ova pobuna se odigrala u pozori{tu koje je bilo izgra|eno tokom vladavine Klaudija (41–54. n.e.), koje je u Pavlovo vreme bilo ne{to manjeg kapaciteta nego {to je danas, sa 24 000 mesta. Danas postoji {ezdeset {est redova sedi{ta i pozornica dimenzija 25x40 m. Pobuna u pozori{tu je jedan od retkih doga|aja u biblijskoj pripovesti koji mo`e biti vezan za odre|eno mesto koje se i danas mo`e videti. Tokom dva sata pozori{te je odjekivalo uzvicima: „Velika je Artemida Efeska.“ (Dap 19:34) Jedan natpis na {kolskim kupatilima (100. n.e.) pominje zvani~nika zvanog Asiarh (vladar Azije), pojam koji je i upotrebio Luka u Delima apostolskim 19:31 da opi{e lokalni savet sastavljen od uticajnih i bogatih ljudi.

Gradski pisar je podsetio Efe`ane da je njihov grad „~uvar“ hrama velike boginje Artemide.3 Ovaj natpis koji opisuje Efes kao „~uvara“ Artemide govori da je Luka koristio odgovaraju}u lokalnu re~.

Ru{evine Efesa Ostaci Efesa su stvarno impresivni. Mo`emo videti nekoliko ku}a bogatih Efe`ana, koje poti~u iz prvog veka, ali sa mnogim kasnijim dodacima. ^uveni Arkadski put, nazvan po rimskom caru Arkadiju (395–408. n.e.), pru`a se nekih 600 m od pozori{ta do luke. Bio je poznat jo{ od helenisti~kog doba, iako spomenik sa ~etiri stuba poti~e iz doba vladavine Justinijana (527–565. n.e.). Arkadije je postavio sto uli~nih svetiljki na putu {irokom 11 metara. Druge gra|evine poti~u tako|e iz perioda posle Pavla, kao na primer gimnazija i kupatila kod luke iz kasnog prvog veka. Biblioteka Tiberija Julija Celzija Polemenusa, rimskog upravnika Azije, prvog Grka koji je u{ao u rimski senat, poti~e iz 110. n.e. Fasada biblioteke, visine 11 m i {irine 16.7 m skoro je potpuno rekonstruisana. Centralni stubovi i korintski kapiteli su ve}i nego oni na krajevima. Sam Celzije je sahranjen u mermernom sarkofagu ispod zapadne strane biblioteke.

PAVLOVO

TRE}E PUTOVANJE: OD

EFESA

DO

JERUSALIMA

(55. n.e.)

ALEKSANDRIJA TROADA

Luka bele`i da je Pavle iz Efesa oti{ao na tri meseca u Gr~ku.1 Pri povratku se u Aleksandriji Troadi sreo sa onima koji su verovali u Isusa. Dok je Pavle pri~ao bez prestanka do duboko u no}, u sobi osvetljenoj lampama sa maslinovim uljem, jedan mladi} pod imenom Evtih ({to, sasvim prikladno, zna~i „sre}an“ ) je nadvladan snom pao sa tre}eg sprata, te su mislili da je mrtav. Pavle je, me|utim, si{ao dole, savio svoje ruke oko njega i rekao: „Ne uznemiravajte se, jer je du{a njegova u njemu.“

Milet Pavle i njegovi saputnici su, tokom puta do Asosa, pro{li pored egejskih ostrva Mitilene (Lezbosa), Iosa i Samosa. Po{to je `urio u Jerusalim da stigne na Pedesetnicu, odlu~io je da pro|e pored Efesa i iskrcao se u Miletu. Odatle je pozvao stare{ine Efeske crkve da do|u kod njega.2 Neki smatraju da su pote{ko}e prilikom ulaska u efesku luku naterale Pavla da zamoli stare{ine iz Efesa da ga posete nekih 50 km ju`nije u Miletu. Mo`da, naime, nije hteo da gubi vreme zbog mogu}ih nevolja, kao {to je bila pobuna prethodne godine. Milet, kao i Efes, poseduje istoriju vrednu po{tovanja. Verovatno je u pitanju Milavanda koja se pominje u hetitskim tekstovima. Kao i u Efesu, stara luka se nalazi daleko od mora. Danas je Milet udaljen nekih 10 km od mora. Dva velika kamena lava stoje na ulasku u luku, sada ve} potpuno suvu. Pozori{te u Miletu, podignuto u ~etvrtom veku pre n.e., moglo je da primi oko 15 000 posetilaca. Neobi~no je to {to ovo pozori{te nije use~eno u padinu brda ve} stoji na potpuno ravnom terenu. Fasada je duga~ka 140 m.

LEVO:

Ostaci hrama Artemide u Efesu, obnovljenog izme|u 334. i 250. pre n.e. To mesto je bilo prekriveno re~nim muljem i skriveno od pogleda sve do 1874. Danas se nalazi na mo~varnom podru~ju koje ~esto biva poplavljeno. Jedan stub je ponovo podignut.

Pavlovo tre}e putovanje Mapa prati Pavlovo tre}e putovanje (sa Lukom), iz Antiohije na Orontu, kroz Tursku i Gr~ku, i nazad preko Aleksandrije Troade i Mileta do Jerusalima.

DESNO:

NAPOMENA:

Dap 20:2 2 Dap 20:14–17 3 Dap 20:22–35 1

LEVO:

Pozori{te u Miletu, gradu u kojem se Pavle susreo sa stare{inama Efesa.

DESNO:

Korbita tj. spori teretni brod. Kartagina, drugi vek n.e.

160

Crno more

Neapolij Filipi (Kavala) Amfipolj Solun Apolonija

Sakarija

Varija Aleksandrija-Troadska

A

Asos Lezbos

Mitilena

Egejsko more

Z

I

Kızıl

J

A

Ios

Korint

Jezero Egridir

Efes

Atina

Irm

Jezero Tuz

ak

Antiohija Pisidijska (Jalvak) Ikonija (Konija)

Jezero Beiseir

Samos

Listra (Hatunsaraj)

Milet

P

Kos Rodos

L

A

N

I

N

E

T

A

V

O

R

Rodos

Oront

Antiohija (Antakija)

Patara

Kipar Krit Tir Tre}e putovanje apostola Pavla Pavlov povratak sa tre}eg putovanja S r e d o z e m n o 0 0

Ptolemeida

m o r e

150 km Kesarija

100 milja

Jerusalim

nje koje primih od Gospoda Isusa. (...) I evo sad ja znam da vi{e ne}ete vidjeti mojega lica vi svi me|u kojima prolazih propovijedaju}i Carstvo Bo`ije. (...) Srebra, ili zlata, ili ruha, ni od koga ne za`eljeh. (...) Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemo}nima, i opominjati se rije~i Gospoda Isusa koju on re~e: Bla`enije je davati nego primati.“ Dap 20:22–24a, 25,33,35 Pavlove re~i efeskim stare{inama na pla`i u Miletu omogu}avaju nam uvid u njegove brige i probleme.3 „I sad evo, ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znaju}i {ta }e mi se u njemu dogoditi, osim da Duh Sveti u svakome gradu svjedo~i, govore}i da me okovi i nevolje ~ekaju. Ali se ni za {to ne brinem, niti marim za svoj `ivot, samo da zavr{im put svoj s rado{}u i slu`e-

Luka plasti~no opisuje: „I ovo rekav{i, kle~e na koljena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu. I nastade veliki pla~ sviju i grle}i Pavla cjelivahu ga, osobito rastu`eni zbog rije~i koju je kazao da oni ne}e vi{e vidjeti lica njegova; i otprati{e ga u la|u.“ (Dap 20: 36–38)

U pravcu Jerusalima

noj obali dana{nje Turske), gde su promenili brod. Pro{av{i ju`no od Kipra, iskrcali su se u Tiru, gde su sa sledbenicima ostali sedam dana. Oni su molili Pavla da ne ide u Jerusalim, ali je usledilo jo{ jedan bolni rastanak na pla`i. Pavle i njegovi saputnici nastavili su preko Ptolemeide do Kesarije gde su ostali kod Filipa jevan|eliste. Tamo su jo{ jednom molili Pavla da ne ide u Jerusalim. Luka `ivo opisuje reakciju proroka Agava: „I do{av{i k nama uze pojas Pavlov i veza svoje ruke i noge.“ (Dap 21:11a) Agav upozorava: „tako govori Duh Sveti: ~ovjeka kojega je ovaj pojas, ovako }e svezati u Jerusalimu Judejci, i preda}e ga u ruke neznabo`aca.“ (Dap 21:11a) Pavla, me|utim, nije bilo mogu}e odvratiti, i on je oti{ao u Jerusalim.

Pavle i njegovi saputnici su iz Mileta plovili preko Kosa i Rodosa do Patare (na jugoisto~-

161

PAVLOVO

PUTOVANJE U

RIM

(57-60. n.e.)

PAVLE

U JERUSALIMU Po dolasku u Jerusalim, Pavle i njegovi saputnici su oti{li da vide Jakova, Isusovog brata, koji je bio poglavar Crkve u Jerusalimu.1 Jakov se divio Pavlovom radu me|u neznabo{cima, ali ga je molio da plati tro{kove za ~etiri ~oveka koja su bila jevrejske vere. Ovo bi dokazalo Jevrejima, kako je to obja{njavao Jakov, da nema istine u glasinama da Pavle navodi Jevreje da se odreknu Starog zaveta. Pavle je bio u obavezi da najavi sve{tenicima u Hramu kada }e se dogoditi `rtvovanje za onu ~etvoricu. Luka pripoveda da su neki Jevreji iz provincije Azije videli Pavla u Hramu i, pobuniv{i masu, uhvatili ga uzvikuju}i: „Ljudi Izrailjci, pomagajte! Ovo je ~ovjek koji sve u~i svuda protiv naroda i Zakona i protiv mjesta ovoga; pa jo{ i Jeline uvede u hram i opogani sveto mjesto ovo.“ (Dap 21:28) Klaudije Lisija, zapovednik rimskih trupa u tvr|avi Antoniji, je izazvan galamom koju je digla besna rulja sa namerom da ubije Pavla odlu~io da se ume{a i zarobi ga. Zapovednik je pristao na Pavlovu molbu da se obrati narodu. Pavle je pa`ljivo opisao svoje iskustvo na putu ka Damasku, kada je poverovao u Hrista. Kada je rulja zatra`ila da Pavle bude bi~evan, zapovednik je otkrio da je Pavle rimski gra|anin.2 Rimski gra|ani su bili izuzeti od svih poni`avaju}ih vidova kazni, a, osim toga, nije bilo dokaza da je Pavle za ne{to kriv. Po{to je hteo ta~no da zna za {ta Pavla optu`uju Jevreji, zapovednik ga je poslao pred Sinedrion, vrhovni jevrejski sud. Pavle je, pozivaju}i se na svoje farisejsko u~enje i veru u vaskrsnu}e mrtvih, pokrenuo u sudu ogor~enu raspravu izme|u Fariseja i Sadukeja, na {ta je zapovednik intervenisao i sproveo Pavla u kasarnu.

Ka Kesariji (Cezareji) Kada je zapovednik doznao za zaveru da Pavle bude ubijen, organizovao je oru`anu pratnju da Pavla sprovede skoro 100 km do rimskog namesnika Antonija Feliksa u Kesariji, na obali Sredozemnog mora.3 Feliks je dr`ao Pavla u zatvoru dve godine u nadi da }e mu ovaj ponuditi mito. Pavle je zatim potpao pod nadle`nost Feliksovog naslednika, Prokija Festa. Kada su ga upitali da li bi i{ao u Jerusalim na su|enje, Pavle je odgovorio: „Ako li ni{ta nema od onoga za {to me ovi optu`uju, niko me ne mo`e njima predati. ]esa-

162

ra prizivam!“ (Dap 25:11b) Po{to je svaki rimski gra|anin imao pravo da svoj slu~aj iznese pred cara li~no, Fest se konsultovao sa Savetom i prihvatio Pavlov zahtev. To je bio vrhovni sud i pobeda u procesu bi zna~ila zvani~no priznavanje hri{}anstva. Kasnije je i kralj Irod Agripa II saslu{ao Pavlov slu~aj i rekao Festu da je Pavle mogao biti oslobo|en da nije tra`io da ide kod cara. (Dap 26:32)

Na putu za Rim Ponovo upotrebljena zamenica „mi“ u Delima apostolskim ukazuje da se Luka priklju~io Pavlu na njegovom putu u Rim. Pavle je sa grupom zatvorenika bio pod nadzorom centuriona zvanog Julije. Pavle se sa svojim ljudima ukrcao na brod u Adramitijumu (dana{nja luka Edremit u Turskoj). Zaustavili su se u Sidonu pre nego {to su nastavili ka turskoj obali, plove}i severno od Kipra. U gradu Miri (dana{nji Demre) pre{li su na aleksandrijski brod za `ito koji je i{ao ka Italiji. Tada je ve} bio septembar i vreme im nije i{lo na ruku. Pro{av{i Knid na samom kraju poluostrva Dat~a, produ`ili su ka Kritu, ka luci poznatijoj kao „Dobra pristani{ta“ (dana{nji Kali Limenes) na ju`noj obali ostrva. Centurion je hteo da se plovidba nastavi dalje na zapad do luke Feniks (dana{nji Loutron). To je bila pogodnija luka za zimovanje, ali uprkos Pavlovim upozorenjima, brod se ponovo otisnuo na put.

DOLE LEVO: Mozaik sa predstavom rimskih trgova~kih brodova i svetionika. Grobnica 43, nekropola na svetom ostrvu, Ostia, Italija.

Pavlovo putovanje u Rim Mapa prati Pavlovo putovanje (sa Lukom) iz Jerusalima, preko Krita, Malte i Italije do Rima.

Rim Tri Kr~me Apijev trg Puteoli

Oluja Uskoro je severoisto~ni vetar orkanske snage po~eo da duva sa planine Ida na Kritu.4 Brod je, no{en vetrom, pro{ao pored malog ostrva Kaude (dana{nji Gavdos) i iza{ao na uzburkano otvoreno more. Mali ~amac koji su vukli pozadi bio je podignut na palubu zbog straha da }e se razbiti o brod. Kanapi su bili provu~eni ispod broda kako bi se sve u~vrstilo. Posada se pla{ila da }e se brod nasukati na pe{~ane sprudove Sirtisa, blizu libanske obale, te su zato bacili sidra i po~eli da bacaju tovar i brodski alat u more. Tokom ~etrnaeste no}i prelaska preko Jadranskog mora, merenja su pokazala da je kopno blizu. (Uzgred re~eno, u to doba se naziv „Jadran“ koristilo i za more ju`no od Italije, a ne, kao danas, samo za more na istoku).5 Pavle je osujetio plan posade da pobegne sa broda u pomo}nom ~amcu, a zatim im je rekao da jedu ne{to jer mu je Bog javio da }e svih 276 putnika na brodu biti sa-

Regijum Sicilija Sirakuza

Malta

Statua svetog Pavla u Zalivu svetog Pavla na Malti, gde se verovatno nasukao brod kojim je Pavle putovao.

~uvano. Kasnije su bacanjem preostalog `ita u vodu jo{ vi{e olak{ali brod. U zoru se brod nasukao na sprud u zalivu sa pe{~anom pla`om. Cela grupa se bezbedno dokopala obale, a oni koji nisu umeli da plivaju plutali su na drvenim daskama sa broda. Tek kad su stigli na obalu shvatili su da su stigli na Maltu.6 Zaliv svetog Pavla na severoistoku ostrva ili zaliv Melieha, koji se nalazi odmah do njega, najverovatnija su mesta ovog doga|aja.

Malta Maltu su naselili Feni~ani u sedmom veku pre n.e. Malta ina~e na feni~anskom zna~i „skloni{te“ . Pala je pod rimsku vlast 218. pre n.e. Luka bele`i dva ~uda koja su se zbila na ovom ostrvu. Pavlu se ni{ta nije dogodilo kada ga je zmija otrovnica ujela za {aku, i iscelio je oca izvesnog Publija, poglavara sela. Lukin izraz „poglavar sela“ nalazi se i na gr~kom natpisu prona|enom na ostrvu. Pre nego {to su se ukrcali na aleksandrijski brod za Sirakuzu na Siciliji, brodolomnici su na ostrvu proveli tri meseca, a gostoljubivi ostrvljani su ih dobro snabdeli namirnicama za put.

Najzad u Rimu Crno more

RO

DO

PSK

E PL ANINE

A N P L I N E

P I N

Pinio

s

Kiz

D

Adramitijum (Edremit)

O S

Jezero Tuz

Egejsko more

il I rm

ak

T

P A M F I L I J A

P

L

A

N

I

N

A

V

O

E

R

Ke

jh

an

K I L I K I J A

Knida Mira Rodos

Feniks Kauda

Krit Doba pristani{ta

Kipar

Rt Salmon

Pavlovo putovanje u Rim

S r e d o z e m n o

m o r e

Sidon

200 km

0

140 milja

0

S I R T I S

Kesarija

Antipatrida

Jerusalim Aleksandrija

163

NOVOZAVETNE

POSLANICE

Pavlovo poslednje putovanje Mapa pokazuje pretpostavljenu trasu putovanja kojom je, nakon osloba|anja iz zatvora u Rimu, Pavle pro{ao 63-65. n.e.

(48-95. n.e.)

D un a v

Korzika

A

Rim Filipi

AN

IJ

Crno more

Sardinija

[P

IZ RIMSKOG CARSTVA Mnoga pisma iz rimskog carstva su sa~uvana. Uz pisma rimskog dr`avnika Cicerona (106–43. pre n.e.) i Plinija Mla|eg (61–112. n.e.), na{la su se, izme|u ostalih, i pisma na papirusu iz Oksirinhusa (Behnesa) u Egiptu i drvene plo~ice za pisanje iz Vindolande (^esterholm), blizu Hadrijanovog zida na severu Engleske. Mnoga pisma iz Egipta bila su pisana na gr~kom, kojim su govorili obi~ni mu{karci i `ene iz isto~ne polovine Rimskog carstva. Ova pisma su bacila svetlost na mnoge termine i izraze koje su koristili pisci dvadeset i jedne poslanice koliko ih je sa~uvano u Novom zavetu.

Rona

PISMA

Belearska ostrva

Nikopolj

Efes

Sicilija

0

S r e d o z e m n o

600 km 400 milja

0

Kolos

Milet

^etvrto putovanje apostola Pavla Pavlov povratak sa ~etvrtog putovanja

Krit

m o r e

Crno more

Rim

RO

Efescima, 60. n.e. Filipljanima, 60. n.e. Kolo{anima, 60. n.e. Filimonu, 60. n.e. Druga Timoteju, 66-67. n.e.

Makedonija

DO

PSK

PL

Druga Korin}anima, 55. n.e.

AN

IN

Solun

E PL AN

INE

Filipi

Prva Timoteju, 63-65. n.e.

E

PI

N D

O

Pinio

s

S

Jezero Tuz

Egejsko more Regijum

Efes

Prva Korin}anima, 55. n.e.

Korint

Sicilija

Antiohija Pisidijska (Jalvak)

Prva Solunjanima, 51. n.e. Druga Solunjanima, 51. n.e. Rimljanima, 57. n.e. Titu?, 66-67. n.e.

Sirakuza

Rodos

Malta

Novozavetske postanice i godine kada su napisane. 0 0

Rt Salmon

200 km 140 milja

S r e d o z e m n o

Polova pisma Mapa prikazuje gde je apostol Pavle napisao svoje poslanice koje su danas sačuvane u Novom zavetu.

164

Krit

m o r e

Aleksandrija

Poslanice iz Novog zaveta ^ester Beti papirus II, na kojem se nalazi kraj Pavlove Poslanice Filipljanima i po~etak Poslanice Kolo{anima.

G Poslanicu Rimljanima Pavle je napisao malo kasnije,

Apostoli i drugi uticajne glave Crkve napisali su dvadeset i jednu poslanicu crkvama i pojedincima. U Otkrivenju Jovanovom je tako|e sa~uvano sedam pisama upu}enih crkvama u provinciji Aziji. Trinaest Pavlovih po-

G

G

NAPOMENA:

Dap 4:36; 18:24 2 Dap 13:14–14:21 3 Dap 18:1–18 4 Dap 19:8, 10; 20:31 5 2 Kor 2:13 6 Rim 16:23 7 Dap 28:16, 30 8 Tit 1:5; 3:12 9 1 Pt 5:12 1

Kız

ıl

I rm

slanica ~ini najve}u grupu. Apostol Petar je napisao dve, a Jovan tri poslanice. Ta~an identitet Jakova i Jude nije utvr|en, ali je verovatno da su obojica bili Isusova bra}a. Pisac Poslanice Jevrejima je potpuno nepoznat, ali se ~ini, barem po stilskim odlikama, da to nije bio Pavle. Neki smatraju da je apostol Varnava ili pak Apolos njen autor.1 Poslanica Jevrejima je deo Novog zaveta sa najve}om umetni~kom vredno{}u, pisana po uzoru na pravila gr~kih retori~ara. Pisma apostola sa~uvana u Novom zavetu su vi{e od obi~nih pisama. Ova pisma su „poslanice“ , novi `anr biblijske literature, u kojima su izlo`ene osnovne postavke hri{}anske vere i detaljano i argumentovano.

Pavlove poslanice

ak

U Bibliji, kako ona danas izgleda, Pavlove poslanice su pore|ane od najdu`e ka najkra}oj, uz izuzetak Poslanice Galatima. Redosled, dakle, nije hronolo{ki. Ce

jh

Antiohija (Antakija)

an

Galatima, 48-49. n.e.

Kipar

Sidon

Jerusalim

G

G

na svom tre}em putovanju 57. godine n.e., dok je boravio u Korintu. Na kraju pisma, on prenosi pozdrave njegovog prijatelja Erasta, gradskog blagajnika.6 Blizu pozori{ta u Korintu prona|en je kamen sa latinskim natpisom: „U spomen Erasta, nadzornika slu`be javnih radova, koji je sopstvenim sredstvima finansirao postavljanje ovog plo~nika.“ Veoma je mogu}e da je Erast kasnije postao nadzornik slu`be javnih radova i da je obele`io napredak u karijeri tako {to je poklonio gradu plo~nik u kojem se nalazila plo~a sa natpisom. Tokom ku}nog pritvora u Rimu,7 Pavle je 60. godine n.e. pisao crkvama u Filipiji i Kolosu, i svom prijatelju Filimonu u Kolosu povodom odbeglog roba po imenu Onisim. Crkva u Kolosu (dana{nji Kojun Aliler Koju, blizu turskog grada Denizlija) interesantna je, jer ju je osnovao Epafras, koji je poverovao u Hrista preko kontakta sa Pavlom u Efesu. Pavle je tako|e napisao pismo koje danas poznajemo kao Poslanicu Efescima. Mo`da treba napomenuti da u najstarijim rukopisima ovog pisma nedostaju re~i „u Efesu“ . Ovo pismo je moglo biti cirkularno pismo poslato svim crkvama i mo`e predstavljati pismo iz Laodikeje, pomenuto u Poslanici Kolo{anima 4:16. U Pavlovim preostalim poslanicama spominju se mesta koja ranije uop{te nisu bila pominjana u opisu njegovih putovanja u Delima apostolskim, niti u njegovim drugim pismima. Bele{ke o Kritu i Nikopolju8 ukazuju da je Pavle pu{ten iz zatvora i da je bio u stanju da ode na poslednje, ~etvrto putovanje, ali se ne zna kuda je ta~no i{ao. Pavle je na ovom putovanju tokom 63-65. godine pre n.e. napisao prvo pismo Timoteju i pismo Titu. Pavle se zatim vratio u Rim i tokom boravka u zato~eni{tvu u vreme vladavine cara Nerona, od 66. do 67. godine n.e., napisao je svoje poslednje pismo, Drugu poslanicu Timoteju. On tada ose}a da mu je vreme skoro isteklo: „Jer ja se ve} prinosim na `rtvu, i vrijeme mojega odlaska nastade. Dobar rat ratovah, trku zavr{ih, vjeru odr`ah. Sad me ~eka vijenac pravde, koji }e mi u onaj Dan dati Gospod, pravedni Sudija“ (2 Tim 4:6-8a).

G Pavlova prva poslanica je Poslanica Galatima.

Ostale poslanice iz Novog zaveta

Uzimamo u obzir ~injenicu da je bila napisana 48-49. godine n.e. i upu}ena crkvama u Antiohiji Pisidijskoj, Ikoniji, Listri i Dervi, koje je Pavle osnovao na svom prvom putovanju.2 G Prva i Druga poslanica Solunjanima upu}ene su Crkvi u Solunu na severu Gr~ke, dok je Pavle bio u Korintu na svom drugom putovanju.3 Datiraju se u 51. godinu n.e. G Pri kraju trogodi{njeg boravka u Efesu, tokom tre}eg putovanja 55. godine n.e4, Pavle je napisao prvu od dve poslanice Korin}anima. U Prvoj poslanici Korin}anima (10:25), Pavle im pi{e da jedu bilo {ta {to se prodaje na tr`nici mesa bez gri`e savesti. Fraza „tr`nica mesa“ je prona|ena na o{te}enom latinskom natpisu blizu lehejskog puta severno od korintske agore. Pavle je iste godine napisao Drugu poslanicu Korin}anima iz Makedonije.5

Mnogo je te`e uspostaviti hronologiju preostalih poslanica iz Novog zaveta. Jakovljeva je verovatno najstarija, po{to je napisana pre 50. godine n.e., a poslednje su tri Jovanove poslanice napisane verovatno od 85. do 95. n.e. Samo Prva poslanica apostola Petra ima ta~nu adresu: „izabranima koji stranstvuju u rasijanju po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji“ (1 Pt 1:1), {to se sve nalazi u dana{njoj Turskoj. Jedino se u Jovanovoj tre}oj poslanici navodi ime onoga kome je pismo upu}eno: „Starje{ina Gaju ljubljenome, kojega ja zaista ljubim“ (3 Jov 1:1). Jezik Druge poslanice apostola Petra obi~no se smatra inferiornijim u odnosu na jezik Prve Petrove poslanice, {to je interesantno, s obzirom na ~injenicu da Petar u svojoj prvoj poslanici ukazuje na Silinu pomo} u njenom sastavljanju.9 Zna~aj novozavetnih poslanica ne mo`e biti prenagla{en. U njima je hri{}ansko u~enje izlo`eno na naj~istiji i najdetaljniji na~in.

165

RIM PAVLE I PETAR

U RIMU Pavle je tokom svog boravka u Korintu 57. godine n.e., pisao veruju}im u Rimu. Pro{le su jo{ tri godine pre nego {to je mogao da ih poseti. Proveo je skoro dve godine u ku}nom pritvoru u Rimu, od 60. do 62. godine n.e.,1 i verovatno je u zatvoru proveo jo{ neko vreme tokom vladavine cara Nerona, od 66. do 67. godine n.e., kada je napisao svoju poslednju, Drugu poslanicu Timoteju. Po predanju, Pavle je pogubljen u Rimu, na putu ka Ostiji.2 Crkva Tri fontane, kod tre}eg miljokaza, obele`ava mesto njegovog pogubljenja, a crkva Svetog Pavla van Zidina, 1.5 km bli`e gradu, ozna~ava mesto na kojem je sahranjen. Predanje ka`e da je i Petar do`iveo sli~nu sudbinu, samo {to je on bio razapet na krst.3 [irom sveta poznata crkva Svetog Petra na brdu u Vatikanu tradicionalno obele`ava mesto njegovog groba.

Rim u Pavlovo doba Rim se razvijao oko prvog sagra|enog mosta preko reke Tibar, nekih 20 km daleko od mora. Takozvani „Servijev zid“ , sagra|en u ~etvrtom veku pre n.e., opasivao je sedam brda – Kapitol, Palatin, Kvirinal, Viminal, Eskvilin, Celiju i Aventin. Unutar ovog zida prostirala se povr{ina od nekih 426 hektara. Uprkos po`aru koji je 64. godine n.e. uni{tio polovinu centra Rima, brojni spomenici koji su postojali u Pavlovo vreme opstali su do danas, ~esto u svom originalnom obliku. Rimski forum, dimenzija 175x60 m, u po~etku je bio gradska tr`nica u dolini izme|u pet brda. Kako je grad rastao, prodavnice su izme{tene, a forum je, nakon {to je ukra{en trijumfalnim stubovima i statuama i okru`en porticima i kolonadama, preuzeo ceremonijalnu ulogu. Prvi forum je pro{iren Cezarovim i Avgustovim forumom. Sa~uvani su ostaci nekoliko hramova. Severno od grada, uz Tibar, nalazi se i delimi~no sa~uvan Avgustov mauzolej, ogromna kamena gra|evina valjkastog oblika, pre~nika 88 m i visine 44 m, sa zasa|enim drve}em i bronzanom statuom Avgusta na vrhu. Avgust se hvalio da je zatekao Rim od cigala, a ostavlja ga izgra|enog od mermera.4 Marcelovo pozori{te iz 23–13. godine pre n.e. moglo je da primi oko 11 000 gledalaca. Julije Cezar je 46. pre n.e. podigao Cirkus Maksimus (Velika kru`na staza) izme|u Palatina i Aventina. Bio je duga~ak preko 600 m i {irok skoro 200 m, a mogao je da primi 255 000 ljudi. Niz trka~ku stazu se pru`ala spina oko koje su ~etiri zaprege sa ~etiri konja vozile sedam krugova (8.4 km). U ~etvrtom veku je na sredinu spine postavljen obelisk od crvenog granita Ramzesa II (1279–1213. pre n.e.), koji se danas nalazi na Pjaci del Popolo. Mnogi mostovi koji su premo{}avali Tibar, poput Sublicijevog, Fabricijevog i Mulvijskog, i danas su u upotrebi. Niz ~etrnaest akvadukata dnevno je dolazilo oko milijardu litara vode u grad. Velika Akva Klaudija je pu{tena u rad 38. godine n.e. i dovodila je vodu u Rim iz Su-

166

biaka, udaljenog 72 km. Neki od preostalih lukova ovog akvadukta visoki su preko 30 m. Na severoisto~noj strani grada podignute su ogromne kasarne od cigala za Pretorijansku gardu. U Rimu je, po popisu iz ranog ~etvrtog veka, bilo 1 797 privatnih ku}a i 46 602 stambenih zgrada, insula. Nekoliko tih stambenih zgrada u Rimu je delimi~no sa~uvano, ali su one u Ostiji u mnogo boljem stanju. Zgrade su bile visoke pet i vi{e spratova dok Avgust nije ograni~io njihovu visinu na 20 m, a Neron na 18 m.5 Gra|ene su od betona i prekrive ciglama, i ~esto su imale povezane balkone. Brojni veliki prozori gledali su na ulicu i ~esto na centralno dvori{te ili svetlarnik. Stakleni prozori su bili retki, te su verovatno kori{}ene roletne. Voda nije bila dostupna stanarima na vi{im spratovima, a kupatila i toaleti bili su zajedni~ki. U prizemlju su ~esto bile prodavnice. Van grada su sa~uvane mnoge grobnice. Sigurno najupe~atljivija je piramida Gaja Cestija iz 12. godine pre n.e., ~ija je betonska osnova oblo`ena belim mermerom.

Rim posle Pavla Mnoge zna~ajne gra|evine starog Rima, poput termi Karakale, Dioklecijana i Konstantina, Hadrijanovog mauzoleja (Tvr|ava San Angelo), Trajanovog foruma, stubova Marka Aurelija i Trajana i trijumfalnih lukova Tita, Septimija Severa i Konstantina, poti~u iz vremena nakon Pavlove posete gradu. Tri gra|evine su vredne pomena. Koloseum je ogromni elipti~ni amfiteatar dimenzija 189x156 m, sme{ten u dolinu izme|u Eskvilina i Celija. Izgra|en je izme|u 70. i 80. godine n.e. i mogao je da primi oko 50 000 gledalaca. Prilikom otvaranja Koloseuma organizovane su stodnevne igre, uklju~uju}i i borbe pet hiljada `ivotinja u samo jednom danu. Tu su se odr`avale borbe gladijatora i inscenirane pomorske borbe. Katoli~ka crkva je sa~uvala uspomenu na mnoge hri{}ane koji su tu bili mu~eni. Panteon je sagra|en izme|u 120. i 124. godine n.e. i posve}en je svim bogovima. To je hram kru`nog oblika, visine i pre~nika 43 m, a gra|en je od betona i oblo`en

Plan Rima Glavni grad carstva, u kome je `ivelo milion stanovnika.

NAPOMENA:

Dap 28:16, 30 Jeronim, Slavni ljudi 5.8 3 Jeronim, Slavni ljudi 1.2 4 Svetonije, Avgustov `ivot 28.3 5 Strabon, Geografija 5.3.7, Tacit, Anali 15.43 6 Otk 18:10 1 2

Forum, sa pogledom na Koloseum.

Porta Flamina

Br

do

Pavlovo vreme i pre toga

Porta Salaria

Pi

nc

Nakon Pavlovog vremena

Porta Pinciana

ia

Porta Nomentona

n

Aurelijanov zid

Porta Kolina

garnizon pretorijske garde

Hadrijanov mauzolej

rv l na

Vi

m

ali v z

in

Br

al

ije

do

rel

Kv

iri

Porta Viminalis

Au

Porta Kvirinalis

Porta Klausa

Dioklecijanove terme

Se

Tib ar

Sveti Petar

ijs

ki

zi

d

Avgustov mauzolej

Servijev zid

Br

v

do

Pantenon

Porta Tiburtina

Porta Sankvalis

Fabricijev most

Titov slavoluk Koloseum Konstantinov slavoluk brdo Palatinum

Cestitov most Amilijusov most

Porta Aurelija

Sublicijev most Porta Trigemina

Ti

ba

Cirkus Maksimus

Porta Lavernalis

TU

I P UT

Porta Celimontana SK

ULA

NSKI PUT

mo

gu}

p i po

o

a Akv `aj

Kla

ud

ije

Porta Asinaria

Porta Kapena Porta Metro Via Porta Rauduskulana Porta V Nevia

Karakaline terme

AD

VI

A

LA

TI

NA

KI PU

INA

Porta Latina

IJS

AT

AP

RE

T

id v z

Rim je bio glavni grad carstva koje se u drugom veku protezalo od Hadrijanovog zida na severu Engleske do reke Eufrat u isto~noj Turskoj, i od reke Dunav do pustinje Sahare. Procenjuje se da je u carstvu `ivelo oko pedeset do {ezdeset miliona stanovnika, {to je u toba bila jedna petina ili {estina svetskog stanovni{tva. Smatra se da je broj stanovnika u Rimu dostigao milion, od ~ega je bilo 400 000 robova. Avgust je 20. godine pre n.e. postavio „zlatni miljokaz“ na Rimskom forumu. To je u stvari bio kameni stub sa plo~a-

JSKI PUT

ano

Glavni grad carstva

OSTI

elij

opekom. Kru`ni otvor na sredini kupole, pre~nika 8 m, slu`i kao svetlarnik. U doba carstva, Rim se prostirao znatno {ire od prvih 10 km duga~kih zidova iz ~etvrtog veka pre n.e. Tek je nakon provale germanskih plemena u dolinu reke Po, 271. godine n.e., car Aurelijan podigao nove zidove. Zidovi debljine 3.5 m, oblo`eni ciglom, gra|eni su deset godina i bili su ukupne du`ine 19 km. Postojalo je osamnaest glavnih kapija, a na svakih 30 m bila je postavljena ~etvrtasta kula. Ovi zidovi su {titili povr{inu od 1372 hektara.

SK

Porta Kverkvetulana

IA

Aur

piramida Gaja Cestija

Porta Ostiena

AN

Porta Prenestina

brdo Celija

brdo Aventil

r

BIK

iz id

Kapitol

Rimski forum

LA

na

jsk

Ka

t pi

br

do

k Es

ia vil

rvi

Porta Septimiana

Porta Eskviliana

o

Se

Mercelovo pozori{te

s ol

ko

d br

Porta Adreatina

Porta Apia

ma od pozla}ene bronze, na kojima su bila obele`ena rastojanja od Rima do svih velikih gradova carstva. Rim je bio centar mre`e puteva du`ine oko 85 000 km. Proizvodi iz celog carstva i dalje su se slivali u Rim. Na ju`nom kraju grada, blizu Tibra, sagra|eni su ogromni silosi za skladi{tenje `ita iz Egipta. Izra~unato je da se u Rimu tro{ilo oko 150 000 tona `ita godi{nje, 75 miliona litara vina i nekih 20 miliona litara maslinovog ulja. Ono je kori{}eno za kuvanje, pranje i osvetljavanje. Blizu Tibra je od razbijenih {panskih amfora stvoreno osmo brdo (Monte Testaccio). Visoko je 30 m i ima oko 800 m u pre~niku. Procenjeno je da se tu nalazi 53 miliona slomljenih amfora, u kojima je nekad preno{eno 2000 milijardi litara maslinovog ulja.

Izvan Rima: Novi Jerusalim

posu|a od slonova~e i svakojakih posuda od najskupljega drveta, mjedi i gvo`|a i mermera. I cimeta i balsama i tamjana i mirisa i livana, i vina i ulja, i bijela bra{na i p{enice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i tijela i du{a ljudskih.“ (Otk 18:12–13) Grad se u stvari naziva „Vavilon“ , ~ija }e propast do}i u odre|enom ~asu.6 Nije sigurno da li je Jovan imao na umu Rim, mada aluzija na sedam bregova u Otkrivenju 17:9 daje osnova za ovakve pretpostavke. Pre }e, ipak, biti da on ima u vidu propast celokupnog sveta. Ono {to je sigurno jeste da Jovan gleda dalje od Rima: on sagledava smenu Vavilona Novim Jerusalimom: „A hrama ne vidjeh u njemu, jer hram je njegov Gospod Bog Svedr`itelj, i Jagnje. I grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da mu svijetle; jer ga slava Bo`ija osvijetli, i svjetlost je njegova Jagnje.“ (Otk 21:22–23)

Apostol Jovan je proteran na ostrvo Patmos verovatno za vreme vladavine cara Domicijana (81–96. n.e.). U svom Otkrivenju, Jovan detaljno opisuje proizvode kojima se trgovalo u Rimu: „Tovare zlata i srebra i dragoga kamena i bisera i platna i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta i svakojakog

167

PAD JERUSALIMA (66-73. n.e.)

Avgust je 6. godine n.e. smenio Irodovog naslednika u Judeji, Iroda Arhelaja, i ukinuo status Judeje kao vazalnog kraljevstva. Ona je tada postala provincija Rimskog carstva pod carskim upravnikom, koji je komandovao vojnim trupama i imao sudsku vlast. Ovakvo stanje je trajalo do 66. godine n.e., uz kratak prekid koji je 41–44.n.e. izazvao Agripa I. Rimska tvr|ava Antonija, koja je dominirala nad Hramom, i rimski porezi, podsticali su jevrejski otpor prema rimskoj vlasti. ^ak je i ode`da vrhovnog sve{tenika bila pod klju~em u tvr|avi Antoniji, a Jevreji su morali da prepuste pravo na dosu|ivanje smrtne kazne Rimljanima.2 Rimljani su u brojnim sitnim razmiricama uglavnom stajali na strani nejevreja. Na kraju su sve{tenici iz Hrama podigli visok zid kako bi spre~ili rimske vojnike iz tvr|ave Antonije da neovla{}eno gledaju u Hram. Napetost je dostigla vrhunac kada je u maju 66. godine n.e. rimski namesnik Gesije Flor konfiskovao sedamnaest talanata (skoro 600 kg) iz riznice Hrama. Narod se pobunio i zatvorio prolaze izme|u tvr|ave Antonije i Hrama. Flor se povukao, a kada je u septembru 66. godine n.e. rulja zauzela tvr|avu Antoniju, predali su se i preostali rimski vojnici.

Ustanak se {iri Ubrzo zatim su ustanici na juri{ osvojili tvr|avu Masadu blizu Mrtvog mora. [irom Palestine su se Jevreji i nejevreji okrenuli jedni protiv drugih. Istori~ar Josif Flavije (37–100. n.e.) je zapisao da je cela Palestina u beznade`nom stanju jer se svaki grad podelio na

168

Opsada Jerusalima Vespazijan se u junu 69. godine vratio da ponovo osvoji Hevron. Nije tu ostao dugo, po{to je progla{en za cara. Postavio je svog sina Tita za komandanta, koji je na prole}e 70. n.e. zapo~eo opsadu Jerusalima. Sve drve}e oko grada, u pre~niku od nekih 15 km bilo je pose~eno. Unutar Jerusalima su se poja~avali sukobi; Jovan od Gi{ala je preuzeo kontrolu nad Hramom i izbacio Eleazara. Me|utim, kada su Rimljani napali tre}i spoljni zid, Jovan i Simon su prekinuli neprijateljstva. U maju su i ovi zidovi pali. Dve legije su napadale Gornji grad, a dve tvr|avu Antoniju. Josif, koji je tada bio na Titovoj strani, uzalud je molio branioce grada da se predaju. Za tri dana Rimljani su podigli zid du`ine 7 km kako bi spre~ili dopremanje bilo kakvih namirnica u grad. Mnogi u gradu su umrli

Jo rd a n

Gisala Josif Makajev se predaje Rimljanima u leto 67. n.e.

osvojio Vaspazijan u jesen 67. n.e.

Galilejsko

jezero Jotapata GALILEJA JE

ZR

AE

Ja

LS

KA

DO

LIN

rm

uk

Gamala

A

Pela

Hri{}ani be`e iz Jerusalima

Jordan

G

Javok

okupirali Rimljani u prole}e 68. n.e.

Samarija D A BR SAMARIJSK

A

pobuna u maju 66. n.e., povla~enje Rimljana u septembru 66. n.e., Simon Bar Giora ulazi u prole}e 69. n.e., Rimljani uni{tavaju Hram i grad u avgustu 70. n.e.

Jerusalim JUDEJA Rodijum

N M E

Razlozi za ustanak

dva dela, gde opstanak jednog dela zavisi od uni{tenja onog drugog.3 Pobune su izbile ~ak i u Aleksandriji, u Egiptu. Josif je bio imenovan za upravnika Galileje, ali nije imao hrabrosti da u|e u sukob sa Rimom. Tokom opsade Jotapate u Galileji, predao se rimskom generalu Titu Flaviju Vespazijanu i navodno mu je prorekao da }e postati car.4 Od tog trenutka Josif zauzima prorimski stav koji se prime}uje u njegovoj knjizi Judejski rat. Vespazijan je nastavio da gu{i ustanak Jevreja u Galileji. Nai{ao je, u jesen 67. godine n.e., na posebno `ilav otpor u Gamali, isto~no od Galilejskog jezera. Zauzev{i u prole}e 68. godine n.e. Samariju, Pereju, Idumeju i obalu Sredozemnog mora, Vespazijan je presekao veze Jerusalima sa ostatkom zemlje. Do leta je samo nekoliko izolovanih tvr|ava, poput Irodijuma i Masade, ostalo u rukama ustanika. Me|utim, tokom Vespazijanovih priprema za zavr{ni napad na Jerusalim, stigla je vest o samoubistvu cara Nerona 9. juna 68. godine n.e. u njegovoj vili van Rima. Jevreji su brzo iskoristili tu prednost. Simon bar Giora je zauzeo Hevron, a drugi vo|a ustanka, Jovan od Gi{ala proglasio se za komandanta Jerusalima. Hri{}ani su, poslu{av{i Hristove re~i, pobegli u Pelu i Pereju. U prole}e 69. godine, Simon je u{ao u Jerusalim. Druge vo|e ustanka nisu htele da ga priznaju, {to je dovelo do podele vlasti nad Jerusalimom. Simon je kontrolisao Gornji grad, njegov sin Eleazar je dr`ao Hram, dok je ostatak grada, uklju~uju}i i tvr|avu Antoniju, bio u rukama Jovana od Gi{ala. Tokom sukoba izme|u ovih frakcija uni{tene su gradske rezerve `ita.

JSKE VU E ELLANIN P

PRORI~E PAD JERUSALIMA Nakon Isusovog trijumfalnog ulaska u Jerusalim, njegovi u~enici su primetili kako je Hram ukra{en divnim kamenom i zavetnim darovima. Isusov odgovor ih je sigurno iznenadio: „Do}i }e dani u koje od svega {to vidite ne}e ostati ni kamen na kamenu.“ (Lk 21:6) Isus je tako|e naveo niz znakova koji }e se pojaviti pre njegovog povratka, kada }e do}i u sili i slavi1, ali se u tim re~ima jasno vidi i upozorenje o predstoje}em uni{tenju Jerusalima: „A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da se pribli`ilo opusto{enje njegovo. Tada, koji budu u Judeji neka bje`e u gore, i koji budu u samome gradu neka izlaze napolje, i koji su polju neka ne ulaze u grad.“ (Lk 21:20–21)

JUD B R DE J S K A A

ISUS

I N A RI PL BA A

Maherus

Izdr`ala i posle 70. n.e. Mrtvo more

Hevron

Simon Ben Giora zauzima Hevron 68. n.e.

Masada

Ar

non

Izdr`ala do aprila 73. n.e.

utvr|enje 0 0

40 km 30 milja

od gladi, a trula tela su se gomilala po ulicama. Tvr|ava Antonija je pala u junu, a Hram je jo{ bio pod opsadom. Zbog gladi koja je harala gradom, pojavio se i kanibalizam.

Hram je uni{ten Rimske trupe su 27. avgusta 70. godine n.e. spalile kapiju Hrama i prodrle unutra. Dok su se rimski generali prepirali da li treba spaliti Hram ili ne, jedan rimski vojnik je 29. avgusta bacio baklju kroz unutra{nju kapiju i zapalio Svetili{te. Niko se nije obazirao na Titove naredbe da se vatra ugasi. Proceniv{i da je beskorisno po{tedeti ostatak Hrama, rimljani su ceo zapalili. Veliko kamenje Irodovog hrama su izlomili kako bi se dobilo topljeno zlato, a zatim je usledio u`asan, sveop{ti masakr.

ma{ine. Ogromna kamena |ulad ispaljivana su u utvr|enje, a ovnovi (brvno sa metalnim zavr{etkom u obliku ovnujske glave, koje je slu`ilo za razbijanje zidova i kapija) su razbijali spoljni zid. Zid je pao u aprilu 73. godine ali su branioci iza njega podigli jo{ jedan zid od ogromnih stabala. Neprekidno udaranje ovnova ~inilo ga je samo jo{ ~vr{}im. Vatra se pokazala mnogo delotvornijom. Videv{i da }e Rimljani slede}eg dana prodreti unutra, branioci su odabrali desetoricu da pobiju sve ostale i spale njihova tela. Na kraju su, 21. aprila bacali kocku, i jedan od njih je ubio ostalu devetoricu, a zatim je i sebi oduzeo `ivot. Samo su jedna starica i petoro male dece pre`iveli, sakriv{i se u odvodni kanal.

Judaizam nakon rata Scena sa Titovog slavoluka (79-81) u Rimu. Rimski vojnici odnose zlatni sve}njak iz Hrama u Jerusalimu.

LEVO:

Rat Rima protiv Jevreja 66-73. n.e. Rimske trupe su osvojile Jerusalim 70. n.e. Jevrejski otpor je kona~no bio slomljen u napadu na Masadu 73. n.e.

Manji sukobi po drugim delovima grada nastavili su se do septembra. Grad je sravnjen sa zemljom, ali je sa~uvan deo gradskog zida i tri kule Irodove palate. Tit se vratio u Italiju sa plenom, gde se izme|u ostalog nalazio i sto za beskvasne hlebove, menora, tj. sedmokraki sve}njak i srebrne trube. Sve je to predstavljeno na Titovom slavoluku u Rimu, podignutom nakon njegove smrti.

@rtvovanje i davanje zavetnih darova su, nakon uni{tenja hrama, prestali, kako je to i predvideo pisac Poslanice Jevrejima.7 Sinedrion i vrhovno sve{tenstvo prestali su da postoje. ^ak je i {izmati~ki hram u Leontopolju u Egiptu bio zatvoren kako bi se spre~ilo da postane mesto okupljanja jevrejskih ustanika. Od svih sekti, samo su Fariseji opstali. Jevrejska vera vi{e nije imala centralno mesto oli~eno u Hramu, ve} je nastavila da postoji i da se {iri po sinagogama u dijaspori.

Opsada Masade Tvr|ave Irodijum i Maherus su izdr`ale napade. Naj~uveniji su podvizi Eleazara, sina Jairovog, i njegovih devetsto {ezdeset saboraca u Masadi, koja se nalazi u pustinji blizu Mrtvog mora. Branioci su bili snabdeveni vodom zahvaljuju}i cisternama koje su se punile bujicama vode i bile dovoljno velike da dr`e 4 000 miliona litara. Skladi{ta su bila puna `ita i urmi. Odolevali su tri godine, tokom kojih su Rimljani podizali sve vi{i nasip uz strmu padinu. Uz nasip su podignute za{ti}ene opsadne

Planinsko utvr|enje Masada blizu Mrtvog mora. To je bilo mesto poslednjeg jevrejskog otpora Rimu, koje palo u aprilu 73. n.e. Rimski nasip se mo`e videti u desnom uglu.

NAPOMENA:

Lk 21:27 2 Jn 18:31 3 Josif Flavije, Judejski rat 2.462 4 Josif Flavije, Judejski rat 3.401; Svetonije, @ivot Vespazijanov 5.6 5 Josif Flavije, Judejski rat 6.151 6 Josif Flavije, Judejski rat 5:508–9 7 Jev 8:13 1

169

SEDAM

AZIJSKIH CRKAVA:

EFES, SMIRNA, PERGAM

(Kraj prvog veka n.e.)

JOVAN

NA PATMOSU Smatra se da je Jovan, pisac Otkrivenja, u stvari apostol Jovan. Napisao ga je dok je bio u izgnanstvu na malom egejskom ostrvu Patmos. „Ja Jovan, brat va{ i zajedni~ar u nevolji i u carstvu i trpljenju u Isusu Hristu, bijah na ostrvu zvanom Patmos zbog rije~i Bo`ije i svjedo~enja Isusa Hrista.“ (Otk 1:9) Ostrvo Patmos je udaljeno od obale dana{nje Turske nekih 60 km i verovatno je slu`ilo kao rimsko ka`njeni~ko naselje. Jovanu je tada dobio uputstvo da zapi{e {ta je video i da to po{alje u sedam crkava rimske provincije Azije: Efes, Smirna, Pergam, Tijatira, Sard, Filadelfija i Laodikeja. Zatim je usledilo niz od sedam pisama, u kojima se vaskrsli Hristos obra}a an|elima svake od pomenutih crkava. Neki autori su izneli mi{ljenje da se on, obra}anjem an|elu Crkve, u stvari obra}a glavi Crkve, me|utim novozavetne crkve su pre imale sabornu upravu nego jednog poglavara. Zato se ~ini da je an|eo personifikacija Crkve u celini, po{to se Jovan ~vrsto nadao da }e njegova pisma izazvati promenu u duhovnom `ivotu onih koji ih ~itaju. Treba imati na umu da se pri obra}anju crkvama, vaskrsli Hristos kroz Jovana obra}a ljudima, a ne zgradama i institucijama. Nisu prona|eni ostaci mesta na kojima su se okupljali Isusovi vernici u Jovanovo vreme, niti mo`emo da o~ekujemo da }e biti prona|eni. Iz pisma Pavla Filimonu znamo da su se pripadnici Crkve okupljali u Filimonovoj ku}i.

IZNAD:

Gr~ko ostrvo Patmos, gde je izgnani apostol Jovan do`iveo Otkrivenje. Tlocrt Pergama Pergam je gra|en na sedam nivoa. Kupasta tvr|ava se uzdi`e nekih 300 m iznad okolne doline. Reka Selin proti~e ispod Serapisovog hrama iz drugog veka.

DESNO:

DALJE DESNO:

Sedam crkava rimske provincije Azija.

Efes Vaskrsli Gospod po~inje pohvalom Crkvi u Efesu. On hvali njihov te`ak rad, istrajnost i njhovu netolerantnost prema la`nim prorocima, mo`da ~lanovima {tetne, neidentifikovane sekte nazvane Nikolaiti, na koju se aludira u Otkrivenju Jovanovom 2:6:

LEVO:

Obnovljena biblioteka rimskog namesnika Azije, Celzija, Efes, 110. n.e.

„ Ali mi je krivo na tebe, {to si onu prvu ljubav tvoju ostavio. Sjeti se, dakle, otkuda si spao, i pokaj se, i ona prva dela ~ini; ako li ne, do}i }u ti uskoro, i ukoloni}u svije}njak tvoj s mjesta njegova, ako se ne pokaje{.“ Otk 2:4–5 Ranije smo ve} videli kakvu je ulogu imao Efes u Pavlovim putovanjima.

Smirna Druga crkva kojoj se vaskrsli Gospod obra}a je Crkva u Smirni. Smirna je, kao i Efes, na moru i ima bogatu istoriju. Mo`da je Smirna zapravo Ti{murna koja je prestala da trguje oko 1780. pre n.e., a pominje se u tablicama iz asirske kolonije Kanes u centralnoj Turskoj. Vaskrsli Hristos je pun hvale za Crkvu u Smirni, ali je upozorava na progone koji dolaze. On ih moli da ostanu verni ako treba i do smrti, jer }e nakon toga dobiti venac `ivota. Danas se Smirna zove Izmir, moderan turski grad sa zna~ajnom lukom na samom kraju 50 km duga~kog Izmirskog zaliva. Jedan od najimpresivnijih ostataka stare

170

NAPOMENA:

Otk 1:10–11 Flm 2 3 Otk 2:10 4 Plinije, Istorija prirode 13.70, 5 Plutarh, Antonijev `ivot 58.6 1 2

Smirne je tr`nica (agora), sagra|ena sredinom drugog veka, a uni{tena zemljotresom 178. n.e. Obnovila ju je Faustina, `ena rimskog cara Marka Aurelija. Ispod nje se nalaze impresivni nizovi podzemnih odaja.

Pergam Sada }emo krenuti u unutra{njost kopna ka tre}oj Crkvi, Pergamu, dana{njem turskom gradu Bergamu. Citadela u Pergamu je izgra|ena na kupastom brdu, visine nekih 300 m, koje dominira nad dolinom. Unutar citadele se nalazi palata i arsenal takozvanih atalidskih kraljeva iz drugog i tre}eg veka pre n.e. Ovde je tako|e osnovana i ~uvena biblioteka na po~etku vladavine Eumena II (197–159. pre n.e.). U njoj se nalazilo oko 200 000 svitaka. Postojalo je izra`eno rivalstvo izme|u bibli-

DESNO: Pozori{te u Pergamu. Zevsov oltar se nalazio ispod drveta pri vrhu slike.

Akropolj Biblioteka Pozori{te

Zevsov Oltar

oteke u Pergamu i ~uvene aleksandrijske biblioteke u Egiptu, koju je osnovao Ptolemej I oko 295. pre n.e. Kada su vladari helenisti~kog Egipta zabranili izvoz papirusa, Pergam je razvio svoju podlogu za pisanje, koriste}i ko`u ovaca, koza i drugih `ivotinja, koja je cepana na trake i gla~ana kre~om. Tako je „pergament“ dobio ime po Pergamu. Spisi iz ove biblioteke poslu`ili su kao Antonijev poklon Kleopatri 41. godine pre n.e., da bi se nadoknadile knjige koje su izgorele tokom pohoda Julija Cezara. Atal III je umro 133. pre n.e. bez naslednika i zave{tao je celo kraljevstvo Rimu, sili u razvoju. Pergam je postao prestonica cele provincije Azije i to je ostao do vladavine Hadrijana, kada je oko 129. n.e. prestonica preme{tena u Efes. Pozori{te u Pergamu je izgra|eno tokom vladavine Eumena II (197–159. pre n.e.). To je bilo najstrmije pozori{te Starog sveta, izgra|eno na obronku brda sa sedi{tima za 10 000 gledalaca.

0

Crkve koje spominje apostol Jovan 150 km 100 milja

0 lin

Filadelfija

Efes Laodikeja

A

E g ej s k o m o re

I

Smirna Serapisov hram

S

Sard

A

Se

Tijatira

Pergam

Na citadeli se nalazio ~uveni Zevsov oltar, koji je podigao Eumen II kako bi obele`io pobedu koju je Atal I izvojevao nad nadiru}im Galima (koji su mo`da u Novom zavetu preimenovani u Galate). Taj oltar, koji se danas nalazi u Nacionalnom muzeju u Berlinu, gra|evina je dimenzija 36x34 m, na ~ijem se frizu du`ine 120 m i visine 2.3 m nalazi slika borbe divova i bogova. Unutar dana{njeg grada se nalazi gra|evina koja neverovatno podse}a na viktorijansku `elezni~ku stanicu. Takozvani Kizi Avlu, „crveno dvori{te“ , ogromna je zgrada od crvenih cigala posve}ena egipatskom bogu Serapisu. Poti~e iz ranog drugog veka i u po~etku je bila oblo`ena mermerom razli~itih boja. To je najve}a gra|evina ikad prona|ena u provinciji Aziji. Reka Selin (Bergama ^aji) proti~e kroz dva zasvo|ena kanala ispod podru~ja hrama veli~ine 200x100 m. Neki su ovu gra|evinu identifikovali kao „preijsto satanin“ , kako se navodi u Otkrivenju Jovanovom 2:13, ali ona nije postojala u Jovanovo vreme. Drugi smatraju da je Zevsov oltar u stvari satanin presto. Verovatno se to vi{e odnosi na ceo grad, gde je bio zvanični centar carskog kulta u Aziji i gde je bilo mesto prvog hrama Rome i Avgusta podignutog 29. pre n.e.

171

SEDAM AZIJSKIH CRKAVA: TIJATIRA, SARDIS, FILADELFIJA, LAODIKEJA (Kraj prvog veka n.e.)

TIJATIRA

Sard

Sada dolazimo do ~etvrte Crkve – Tijatire, dana{njeg turskog grada Akhisara. Ima ironije u tome da je najdu`a od sedam poslanica upu}ena gradu o kojem najmanje znamo. Tijatira je u anti~kom periodu bila poznati centar za proizvodnju purpurne tkanine. Ova boja, dobijena od korena bro}a, i dalje je kori{}ena u Akhisaru krajem devetnaestog veka. Lidija, koju je Pavle upoznao u Filipima, u severnoj Gr~koj, bila je iz Tijatire.1 Ona je bila trgovac purpurnim tkaninama i ~ini se da je ime Lidija bilo njen nadimak, s obzirom na oblast provincije Azije odakle je dolazila. Slede}a va`na industrijska odlika bila je proizvodnja „polirane bronze“ , {to je nagove{teno u Otkrivenju 2:18. Ova sintagma se pominje samo u Otkrivenju i nigde vi{e u gr~koj literaturi, i smatra se da ozna~ava pre~i{}enu leguru bakra ili bronze sa tragovima cinka. Zna se da su i druge grane trgovine uspevale u gradu. ^lanstvo u udru`enjima zanatlija uklju~ivalo je i prisustvovanje na skup{tinama udru`enja gde su se odr`avali paganski obredi, pra}eni bludom. Vaskrsli Gospod se pozivao na to kada je prekoreo Crkvu u Tijatiri zbog tolerisanja zle `ene Jezavelje, koja se predstavljala i kao proro~ica. Svojim u~enjima je navodila na seksualni nemoral i konzumiranje hrane `rtvovane idolima.2 Veoma malo toga je od anti~ke Tijatire ostalo do danas. Jedini svedok hri{}anske pro{losti je sru{ena vizantijska crkva.

Peta Crkva je Sard. To je sada turski grad Sart, na putu od Izmira do Ankare, blizu Salihlija u provinciji Manisa. Na natpisu iz ~etvrtog veka, prona|enom u Sardu i ispisanom lidijskim i aramejskim pismom, stoji ime Sefarada, kako je navedeno u Knjizi proroka Avdije. Uzgred re~eno, ovo ime je dato i sefardskim Jevrejima, Jevrejima iberijskog ({panskog) i severnoafri~kog porekla, koji su smatrani `iteljima Sarda, severozapadno od Jerusalima. Sard je bio glavni grad starog kraljevstva Lidije. Tokom vladavine lidijskog kralja Giga (oko 680–644. pre n.e.), otkriveno je zlato u reci Paktol (Sart ~aj) koja proti-

Artemidin hram u Sardu. Iako je zapo~et 300. pre n.e., ve}ina materijala je iz rimskog perioda.

Mozaik iz ~etvrtog veka u dvori{tu sinagoge u Sardu.

NAPOMENA:

Dap 16:14 Otk 2:20 3 Herodot, Istorija, 1.84; Kol 4:13 4 Kol 4:13 1 2

172

~e kroz Sard. Lidija je nakon toga bila prva na svetu koja je kovala novac od zlata, srebra i elektruma (legura srebra i zlata). Jovan bele`i re~i vaskrslog Isusa Crkvi u Sardu: „Ako li ne bude{ bdio, do}i }u ti kao lopov, i ne}e{ znati u koji ~as }u do}i na te.“ (Otk 3:3) Ovo mo`e biti aluzija na persijskog cara Kira II i njegovo iznenadno zauzimanje, na prvi pogled neosvojive, sardske tvr|ave 547. pre n.e. Persijanci su se popeli na citadelu zapu{tenom stazom, na kojoj su videli lidijskog vojnika u potrazi za {lemom koji mu se otkotrljao niz brdo.3 Sard je bio na kraju puta duga~kog 2 680 kilometara, zvanog persijski „Carski put“ , koji je kretao iz Suze u ju`nom Iranu. Deo ovog puta i danas se mo`e videti u Sardu. Tokom nekoliko poslednjih vekova stare ere, u tom se podru~ju naselio ve}i broj Jevreja. Sinagogu u Sardu, najve}u sinagogu ikad vi|enu u Starom svetu, obnovili su donacijama Jevreji iz Amerike. Ona je verovatno osnovana oko 166. n.e., a obnovljena gra|evina je podignuta izme|u 220 i 250. n.e. Na natpisu na mermernoj plo~i stoji: „Ja (ime je nestalo), sa mojom `enom Reginom i mojom decom, uz pomo} svemo}nog Boga, dao sam slike i sav mermer za oblaganje.“

Filadelfija

Topli izvori u Jerapolju (dana{nji Pamukale) sijaju na popodnevnom suncu.

[esta Crkva kojoj se Hristos obra}a jeste ona u Filadelfiji, dana{njem gradu Ala{ehiru u Turskoj. Filadelfija je osnovana kao pograni~no utvr|enje Pergama 189. godine pre n.e. Ime grada zna~i „bratska ljubav“ , kao uspomena na ljubav Eumena II (197–159), vladara Pergama, prema njegovom mla|em bratu Atalusu. Ostaci jedne vizantijske crkve jedini su svedok hri{}anske istorije.

Laodikeja Poslednja Crkva koja se pominje u Otkrivenju je ona u Laodikeji. Ostaci Laodikeje se nalaze blizu sela Goncali, severno od Denizlija. Grad je dobio ime po `eni seleukidskog kralja Antioha II, od koje se on razveo 253. godine pre n.e. Ru{evine Laodikeje su u veoma lo{em stanju. Vaskrsli Isus je prekoreo Crkvu u Laodikeji: „Znam djela tvoja, da nisi ni studen ni vru}. Tako, po{to si mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbljuva}u te iz usta svojih“ (Otk 3:15a, 16). Prekor da su mlaki – ni studeni, ni vru}i – mo`da ima delimi~no upori{te u problemu snabdevanja vodom za pi}e koji je Laodikeja imala u anti~ko doba. Ako se iz Laodikeje gleda ka severu, moraju se zapaziti spektakularne bele kaskade toplih izvora u Jerapolju,4 koje se nalaze na nekih deset kilometara odatle. Splet stalaktita i plitkih bazena je sada turisti~ka atrakcija Pamukale („Pamuk tvr|ave“ ). Re~ „vru}“ , koju je izgovorio vaskrsli Hristos, mo`da se odnosila na izvore tople vode u Pamukalu. Danas je temperatura vode koja izbija iz zemlje 36°C. Na jugoistoku je veli~anstvena planina Honaz. Odavde je dolazila „hladna“ voda za grad Kolos. Laodikeja nije imala nikakve izvore vode, pa je dovodila vodu akvaduktima, sa toplih mineralnih izvora u Denizliju, udaljenih nekih 8 km. Dok bi ta voda stigla do Laodikeje, bila bi „mlaka“ . Voda je kroz grad bila sprovo|ena ~etvrtastim kamenim cevima du`ine 1 m, kojih ima razasutih po celom gradu. Cevi su pravljene bu{enjem kamena kroz sredinu, a zatim je tako izbu{eno kamenje spajano cementom. Laodikeja je u anti~ko doba imala uticajnu farmaceutsku {kolu, na koju vaskrsli Hristos aludira kada u Otkrivenju Jovanovom 3:18 ka`e: „masti da poma`e{ o~i svoje“ .

173

[IRENJE

HRI[]ANSTVA

(33-337. n.e.)

[IRENJE

JEVAN|ELJA Pavle u svojoj poslednjoj poslanici, Drugoj poslanici Timoteju, pi{e o odlasku svojih saradnika. Kriskent je oti{ao u Galatiju, a Tit u Dalmaciju.1 Galatija danas ~ini centralnu Tursku, i njoj su verovatno pripadale crkve koje je Pavle osnovao u okolini Antiohije Pisidijske: Ikonija, Listra i Derva. Dalmacija danas ~ini deo teritorije Srbije i Crne Gore. Jasno je da su Pavlovi saradnici nastavili da propovedaju veru u Isusa tamo gde se za njega nije znalo. Novi zavet ne govori o tome kuda su mnogi apostoli i drugi poglavari Crkve odlazili da propovedaju jevan|elje. Predanje iz kasnijih vremena navodi da je apostol Pavle proveo poslednje godine u Efesu, a apostol Filip u Jerapolju (Pamukale) u Turskoj. Kasnija predanja tako|e vezuju apostole Tomu i Vartolomeja za Indiju, ali nije najjasnije {ta se podrazumeva pod „Indijom“ . Bilo koja zemlja koja izlazi na Indijski okean mo`e biti nazvana „Indijom“ . Pri~a o {irenju hri{}anstva kroz Rimsko carstvo i van njegovih granica ve}im delom je nepoznata. Mre`a kopnenih i morskih puteva du`ine 85 000 km sigurno je doprinosila njegovom {irenju. Slede}a tri primera ilustruju razli~ite aspekte {irenja hri{}anstva: G Grad Pompeja u ju`noj Italiji ostao je za-

trpan prilikom erupcije vulkana Vezuv. Tu je prona|en natpis koji se sastojao od pet re~i po pet slova, raspore|enih u kvadratu. Zna~enje ovog natpisa u obliku kvadrata ostaje tajanstveno, ali sadr`i re~i „PATER NOSTER“ („O~e na{“ ), prve dve re~i molitve Gospodnje napisane na latinskom, zajedno sa dodatnim A i O, verovatno umesto gr~kih slova alfa i omega kori{}enih kao Bo`je ime u Otkrivenju Jovanovom 1:8. Ako je u pitanju hri{}anski tajni znak, pomo}u kojeg su se oni mogli prepoznati u odnosu na pripadnike drugih vera, {to se ina~e ~ini najverovatnijim, onda to svedo~i o dolasku hri{}anstva u Pompeju pre te sudbonosne 79. godine n.e. Ovakvi natpisi u kvadratima prona|eni su u udaljenim krajevima carstva, ali i van njegovih granica. G Rimski namesnik u provinciji Vitiniji na severozapadu Turske, Plinije Mla|i je, uznemiren {irenjem hri{}anstva u njegovoj provinciji, 112. godine n.e pisao caru Trajanu. Zabele`io je, sa izvesnim `aljenjem, da je ~ak i religijski konzervativizam po selima bio lako savladan i da paganski ol-

tari bivaju zapostavljeni. Plinije je, u `elji da pogubi sve one koji su propovedali novu veru i nisu hteli javno da je se odreknu, napisao slede}e: „Imali su naviku da se sastaju u odre|eni dan pre nego {to svane, kada su pevali himne Hristu kao Bogu, i zaklinjali se da ne}e ~initi lo{a dela, da }e se uzdr`avati od svih prevara, kra|a i preljube, i da nikad ne}e pogaziti svoju re~ ili odbiti da u~ine uslugu kada se ona od njih tra`i.“ (Plinije, Pisma, 10.96.7) G Jedna ku}a u Dura-Europosu (as-Salahija) u Siriji, ubrzo je po izgradnji bila pretvorena u salu koja je mogla da primi sto ljudi. Na zidovima su naslikane scene iz Starog zaveta i jevan|elja, {to ukazuje da je gra|evina kori{}ena za hri{}ansko bogoslu`enje.

Progon i mu~eni{tvo ^ak se i nakon letimi~nog ~itanja Dela apostolskih mo`e videti da je rana Crkva s vremena na vreme bila izlo`ena progonima. An|eo Gospodnji je pomogao Petru da pobegne iz zatvora, ali u isto vreme, 44. godine n.e., Irod Agripa I je pogubio apostola Jakova, sina Zevedejevog. Kasnije je, po predanju, Andrej razapet na krst u Ahaji u Gr~koj, a Petar u Rimu. Svaku od sedam crkava iz Otkrivenja Jovanovog vaskrsli Gospod hrabri da izdr`i neda}e. Neke, kao na primer Smirna, upozorene su na poseban oblik progona,6 ali ve}i deo Otkrivenja Jovanovog (ma koliko precizno bio interpretiran) govori o tome kako Crkva stoji ~vrsto pred progonima. Na kraju knjige, Vavilon – koji donekle podse}a na Rim, ali }e pre biti da je u pitanju ceo svet – nestaje, a Novi Jerusalim dolazi od Boga sa neba.7 „Evo Skinije Bo`ije me|u ljudima, i On }e stanovati s njima, i oni }e biti narod njegov, i sam Bog bi}e s njima; i Bog }e otrti svaku suzu iz o~iju njihovih.“ (Otk 21:3b–4a) Takva nada je hri{}anima davala veliku hrabrost kada su se susretali sa smr}u. ^ak je i u doba Novog zaveta stradalo mnogo mu~enika, ~ije smrti nisu zabele`ene u Novom zavetu. Car Neron je optu`io hri{}ane za po`ar koji je 64. godine n.e. uni{tio ve}i deo Rima. Naredio je masovna zarobljavanja, a onda je `rtve obla~io u ko`e divljih `ivotinja te su ih psi komadali, raspinjao ih je na krst i spaljivao.8 Do daljih progona je do{lo za vreme vladavine Domicijana (81–96. n.e.). Jovanovo izgnanstvo na ostrvo Patmos, tokom kojeg je, kako se veruje, napisao Otkrivenje, bilo je rezultat ovih progona.

Progoni hri{}ana nastavili su se pod carevima drugog i tre}eg veka. Ovo je kratak pregled: G Stari episkop iz Smirne, Polikarp, odbio je 156. n.e. da se javno odrekne svoje vere pred paganskom ruljom. Njegov odgovor je bio „Osamdeset i {est godina sam mu slu`io, i on mi nije u~inio nikakvo zlo, pa kako mogu sad da hulim na mog Spasioca i Cara?“ 9 G Marko Aurelije je 177. n.e. naredio te{ke progone hri{}ana iz crkava u Be~u i Lionu u dolini Rone, u Francuskoj. G Septimije Sever je 202. n.e. izdao carski edikt kojim se striktno zabranjuje prelazak u hri{}ansku veru. Hiljade su poginule, posebno u Egiptu i Kartagini. G Decije je 250. n.e. doneo uredbu da svako u carstvu mora da prinosi `rtve drDESNO:

Tokom prva ~etiri veka hri{}anstvo se pro{irilo na ve}i deo rimskog carstva i {ire.

Kirn~ester NAPOMENA:

2 Tim 4:10 Rim 15:20 3 Mt 6:9 4 Dap 12:1–17 5 Otk 2:7, 11, 17, 26; 3:5, 12, 21 6 Otk 2:10 7 Otk 18:1–24; 21:2 8 Tacit, Anali 15.44, 9 Jevsevije, Istorija Crkve 4.15.20 1 2

Loara

Konimbriga

Balearska ostrva

nalazi{ta ROTAS kvadratnih natpisa podru~ja hri{}anskih zajednica, 100. n.e. Rimsko carstvo, 117. n.e. 0

174

Man~ester

0

600 km 400 milja

ISPOD:

[ifrovana kvadratna poruka koja sadr`i re~i „PATER NOSTER“ („O~e na{“ ). Prona|ena je na raznim mestima, uklju~uju}i i italijanski grad Pompeji, koji je bio zatrpan prilikom erupcije Vezuva 79. n.e. Ovaj primerak poti~e iz Kirn~estera (stari Corinium) u Engleskoj.

Pri~a koja se nastavlja

`avnim bogovima i da dobije potvrdu da je to uradio. G Valerijan je 257. n.e. zabranio hri{}anima da se okupljaju na javnim mestima i da pose}uju svoja groblja. G Dioklecijan je 303. n.e. naredio ru{enje crkvenih zdanja i spaljivanje kopija Biblije.

Do pojave i razvoja {tamparije sredinom petnaestog veka, Biblija ili bilo koje drugo knji`evno delo moralo je da se mukotrpno ru~no prepisuje. Ukupno je sa~uvano 3286 rukopisa Novog zaveta na gr~kom, {to je najve}i broj sa~uvanih rukopisa neke stare knjige. Homerova Ilijada je na dalekom drugom mestu sa 665 kopija. Novi zavet je tako|e preveden i na mnoge jezike. Prevodi Biblije su do kraja prvog milenijuma postojali na sirijskom, dva dijalekta koptskog (naslednika starog egipatskog jezika), latinskom (dve verzije: takozvani stari latinski i Jeronimova Vulgata), gotskom (germanski jezik), jermenskom, gruzijskom, staroslovenskom (predak slovenskih jezika), etiopskom i sogdijskom (indoevropski jezik u centralnoj Aziji) jeziku. Danas je Biblija najprevo|enija knjiga na svetu. Prevedena je na 392 jezika, Novi zavet na jo{ 1 012 jezika. Uticaj biblijske poruke vidi se {irom sveta, {to se i mo`e naslutiti u re~ima starozavetnog proroka Avakuma: „Jer }e se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao {to je more puno vode.“ (Av 2:14)

Zvani~no priznavanje hri{}anstva

DOLE DESNO: Zidni reljef sa ranohri{}anskim motivima iz Domicilinih katakombi u Rimu. Natpisi kao ovaj poznati su kao ranohri{}anski „grafiti“ , po{to su ra|eni brzo, na zidnim plo~ama. Sidro i riba su naj~e{}i ranohri{}anski simboli koji ukazuju da je pokojnik iza plo~e bio hri{}anin. Desno se vide visak i drvodeljski ili kamenoreza~ki {estar {to verovatno govori o zanimanju pokojnika. Period od kasnog prvog do kasnog drugog veka n.e.

Zvani~no priznavanje hri}anske vere odigralo je veliku ulogu u njenom {irenju. Avgar IX (179–216), vladar kraljevine Edese (dana{nji grad Urfa na jugoistoku Turske), preobratio se u hri{}anstvo. Tiridat, kralj Armenije, koja se nalazila na isto~noj granici Rimskog carstva, i njegova porodica tako|e su kr{teni. Rimski car Konstantin je u Milanu 313. godine n.e. doneo edikt o slobodnom ispovedanju hri{}anstva. Iako ovo nije odmah zaustavilo progone, ipak je hri{}anstvu dalo zvani~no priznanje. Konstantin je kr{ten pred svoju smrt 337. Ostaje otvoreno pitanje da li je carsko priznavanje hri{}anstva bilo dobro za Crkvu, ali je, uz nekoliko izuzetaka, zaustavilo progone koje je organizovala dr`ava. Sve do kraja progona, svi biblijski spisi nisu skupljeni na jednom mestu zbog opasnosti od spaljivanja knjiga. Zato ne ~udi {to prvi kompletni prepisi cele Biblije na gr~kom poti~u iz ~etvrtog veka.

Akvinkum (Budimpe{ta)

Lugdunum (Lion) Milano AL

M

A

D un a v

C

JI

Crno more

A

Rim V

Pompeja

I J A I N T I JER

M

EN

JA

Galatija

A

D

Kartagina

Sicilija

AHE

Rona

Be~

S r e d o z e m n o Kirina

Jeropolj

Patmos

Eu

fra

t

Dura Europos

m o r e Jerusalim

Aleksandrija

E G I P A T

IJ

Nil

RE^NIK Re~i ozna~ene zvezdicom upu}uju na glavne pojmove u re~niku.

vljuje na spomeniku Lizikrata u Atini, oko 334. Akadski Semitski jezik kojim su govorili Asirci i Vavilon- pre n.e. ci u Mesopotamiji (dana{njem Iraku i Isto~noj Kov~eg zaveta Siriji). Pisan je klinastim pismom. Kov~eg izra|en od drveta akacije, pozla}en spolja i iznutra. U njemu su se nalazile dve kaAnatolija Ime koje se ponekad daje poluostrvu na kojem mene tablice sa ispisanih Deset Bo`ijih zapovese danas nalazi Turska, u rimsko doba zvana sti, nad kojima je stajao zlatni poklopac i dva zlatna heruvima sa ra{irenim krilima. Nalazio Asia Minor. se u Svetinji nad svetinjama u [atoru zaveta i u Solomonovom hramu u Jerusalimu. Apostol Naziv izveden od gr~ke re~i „poslat napolje“ . Apostoli su bili vrhovne glave rane Crkve. Isus Mesopotamija je odabrao dvanaest svojih u~enika i postavio Gr~ka re~ koja ozna~ava „me|ure~je“ i kori{}eih je za apostole (Mk 3:14, Lk 6:13). Kada je Ma- na je da ozna~i teritoriju izme|u reka Tigra i tej bio izabran za apostola, kako bi zamenio iz- Eufrata, koja se danas nalazi u Iraku i isto~noj dajnika Judu, jedan od uslova je bio da je sa Siriji. Isusom od po~etka njegovog misionarskog delovanja i da je bio svedok vaskr~e{} vezuje za Mikenska civilizacija Pavla, ali su ga tako|e koristili i Varnava (Dap Civilizacija koja se razvijala u bronzano doba u 14:14), Sila, Timotej (1 Sol 1:1, 2:6), kao i nepo- Gr~koj. Dobila je ime po Mikeni, jednom od znati Andronik i Junija (Rim 16:7). Ovo govori najva`nijih gradova, i trajala je do oko 1200. pre da titula „apostola“ nije bila kori{}ena samo za n.e. kada su je razorila dorska plemena. dvanaest u~enika. More (bronzano) Naziv za ogromnu, bronzanu, sferi~nu posudu A{erahin stub Predstava hananske majke-boginje A{erah, ~iji za vodu kori{}enu za ritualno pranje, opisanu u Prvoj knjizi o carevima 7:23–26. pravi oblik nije poznat. Centurion Zapovednik nad sto ljudi. Iako je to bio ~in u rimskoj vojsci, kori{}en je i u vojsci Iroda Antipa, koja je bila organizovana na rimski na~in. Dorski stil Najjednostavniji i najraniji stil u gr~koj arhitekturi. Kapiteli se sastoje od kru`nog diska koji podr`ava ~etvrtasti vrh. Indoevropski Grupa jezika koja obuhvata ve}inu evropskih i neke iranske i indijske jezike.

Seleukidi Naziv dat dinastiji kraljeva, koji su od 311. do 63. pre n.e. vladali Sirijom i delovima nekada{njeg Persijskog carstva dalje prema istoku. Semitski Grupa jezika kojoj pripadaju mnogi bliskoisto~ni jezici, uklju~uju}i jevrejski, arapski i akadski. Skinija – Tabernakul ({ator) Stari naziv za pokretni {ator za molitvu i njegovu okolinu koji je Mojsije podigao u pustinji. Kada su se Izraelci kona~no naselili u Hananu, bio je postavljen na Silomu (Sud 18:31; 1 Sam 1:9). Predmeti iz njega, kao {to su bili Kov~eg zaveta, sto za beskvasne hlebove i sve}njak (menora), bili su preneti u Solomonov hram u Jerusalimu. Stela Ispisana uspravna plo~a ili stub.

Svetinja nad svetinjama Ime koje je dato poslednjoj od tri odaje u centru [atora zaveta i Hrama Gospodnjeg u Jerusalimu. U ovoj odaji se, tradicionalno zvanoj SveNarodi sa mora Naziv dat zajednici naroda, prete`no egejskog i tinja nad svetinjama, ~uvao se Kov~eg zaveta, i anatolskog porekla, koji su napali Egipat i koji u nju je ulazio samo vrhovni sve{tenik jednom su mo`da doprineli padu Hetitskog carstva oko godi{nje na Jom Kipur. (Lev 16:12–17) 1180. pre n.e. Filisteji su bili „narod sa mora“ . Sveto mesto Sredi{nja od tri prostorije u [atoru zaveta i HraOstrakon Ulomci keram~kih posuda na kojima su zapisi- mu Gospodnjem u Jerusalimu. U njoj su stajali zlatni sto za beskvasne hlebove, zlatni sve}njak vane kratke poruke. (menora) i oltar sa tamjanom. Patrijarh Ime dato precima Izraelcima: Avraamu, Isaku i Vazal Vladar koji se zarekao na vernost mo}nijem Jakovu. vladaru. Petoknji`je Visine Prvih pet knjiga Starog zaveta Postanje, Izlazak, Levitski zakon, Brojevi, Pono- Nezvani~no kultno mesto na kojem se slu`ilo vljeni zakon – koje je, po predanju, napisao Bogu ili paganskim bo`anstvima. Mojsije. Zavet Sporazum izme|u dve strane, u sferi politike, Prokonzul Titula davana upravnicima rimskih provincija ali i van nje. Bog je u Starom zavetu na~inio vikoje je dodeljivao rimski senat. U takvim pro- {e zaveta ili saveza sa izabranim pojedincima i sa svojim narodom – Izraelcima. vincijama se nisu nalazili vojni garnizoni.

Izrael (Izrailj) Bog je dao Jakovu ime Izrael (Izrailj), {to zna~i „onaj koji se juna~ki borio sa Bogom“ (Post 32:28), a to ime su kasnije nosili i Jakovljevi naslednici, Izraelci. Prvo pojavljivanje ove re~i van jevrejske Biblije je na steli egipatskog kralja Merenptaha oko 1209. pre n.e. U ovom Atlasu Izrael se koristi za carstvo Izrael, koje je osnovao Saul, i severno carstvo Izrael, osnovano nakon Solomonove smrti 930.pre n.e. Ovo carstvo je prestalo da postoji 722. pre n.e., kada su IzraProrok elci bili proterani u Asiriju. Neko ko narodu prenosi re~i bo`anstva. Prorokovanje je u Bibliji ~inilo samo deo propovedJonski stil Stil u gr~koj arhitekturi koji se razvio u {estom ni~kog delovanja. Naziv je najvi{e kori{}en u veku pre n.e. u Joniji, na obali Egejskog mora u Starom zavetu, ali je tako|e kori{}en za ozna~adana{njoj Turskoj. Kapiteli imaju volute ili uvi- vanje pojedinih aktivnosti u ranoj Crkvi. (Dap 11:27–28, 21:10) jene svitke.

Ptolemeji Klinasto pismo Mesopotamijski sistem pisanja sa znacima u ob- Naziv dat egipatskoj dinastiji kraljeva od 323. do 30. pre n.e. koji su pri~ali gr~ki, a zvali su se liku klinova. Ptolemeji. Korintski stil Stil u gr~koj arhitekturi, karakteristi~an po ka- Satrap pitelima ukra{enim akantusovim listovima. Zvani~nici koji su imali vlast nad jednom od Ovaj stil se poslednji razvio i prvi put se poja- dvadeset administrativnih oblasti u Persijskom

176

carstvu od vladavine Darija (522–486. pre n.e.) do 330. pre n.e.

BIBLIOGRAPHY Abegg, M., Flint, P., and Ulrich, E.,The Dead Sea Scrolls Bible Harper, San Francisco, 1999. Akurgal, E., Ancient Civilisations and Ruins of Turnapomena: Türk Tarih Kurumu, Ankara, 1973. Baly, A. D., The Geography of the Bible Lutterworth Press, London, 1957. Bdesno, J., History of Israel (Fourth edition) Westminster John Knox Press, Louisville / London, 2000. Bruce, F. F., The Books and the Parchments (Third Edition) Pickering and Inglis, London, 1963. Bruce, F. F., Israel and the Nations Paternoster, Exeter, 1963. Bruce, F. F., Paul: Apostle of the Free Spirit Paternoster, Exeter, 1977. Douglas, J. D. (editor), The Illustrated Bible Dictionary 3 vols Inter Varsity Press, Leicester, 1980. Freedman, D.N. (editor), The Anchor Bible Dictionary 6 vols Doubleday, New York, 1992. Grant, M., Herod the Great Weidenfeld and Nicolson, London, 1971. Heidel, A., The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels Chicago University Press, Chicago, 1946. Hoffmeier, J. K., Israel in Egypt. The Evidence for the Authenticity of the Exodus Tradition Oxford University Press, 1997. Kitchen, K. A., On the Reliability of the Old Testament William B. Eerdmans,Grand Rapids, Michigan, 2003. Millard, A. R., Discoveries from Bible Times Lion, Oxford, 1997. Millard, A. R., Reading and Writing in the Time of Jesus Sheffield Academic Press, 2000. Murphy-O’ Connor, J., Oxford Archaeological Guides: The Holy Land (Fourth edition), Oxford University Press, 1998. Roux, G., Ancient Iraq (Third Edition) Penguin, London, 1992. Smith, G. A., The Historical Geography of the Holy Land Hodder and Stoughton, London, 1895. Thiele, E. R., The Mysterious Numbers of the Hebrew Kings (Third edition) Chicago University Press 1986. Wiseman, D. J., Nebuchadrezzar and Babylon Oxford University Press, 1985. Yamauchi, E. M., The Stones and the Scriptures Inter Varsity Press, London, 1973. Yamauchi, E. M., Persia and the Bible, Baker Book House, Grand Rapids, Michigan, 1990.

177

INDEKS Brojevi upu}uju na parne strane poglavlja u kojem se pojam nalazi.

A abonos 92, 106 abrek 30 Ab{a 30 Abul Faraj, arapski istori~ar 124 Adad Edomit 76 Adad-Ezer, car Sove 64, 80, 96 Adam 14, 16 Adar, jevrejski mesec 102 Adonaj 32 Adonija 66 Adonisedek, car Jerusalima 46 Adrameleh, asirski princ 94 Afrazijski jezici 18 Agada 22 Agara 24 Agav, prorok 160 Agej 112 agora 156, 164, 170 Agripa, Markus 166 Agur, pisac pri~a 72 Ahan 44 Ahasver (Kserks), car Persije 114 Ahav, car Izraela 78, 82, 96 Ahaz, car Judeje 86, 90, 92 Ahija, prorok 78 Akabski zaliv 32, 38, 50, 76, 80, 90 Akadska dinastija 72 Akadski jezik 18, 20, 32, 68 Akarkuf (Dur-Kurigalzu) 22, 110 Akhet, egipatski mesec 36 Akila, Priskilin mu` 156 akitu, vavlionski novogodi{nji praznik 108 Akva Klaudija 166 Akvila, prevodilac Biblije 120 Al-Aksa, d`amija, Jerusalim 50 Alalah (A~ana) 50 Alarik Gotski 128 alef 34 Aleksandar Janaj 126 Aleksandar Veliki 20, 28, 76, 106, 118, 154 Aleksandar, Irodov sin 130 Aleksandrija 28, 118, 120, 124 Aleksandrijska biblioteka 124 Alfa Akvila, zvezda 136 alfabet 68 Alkimus, veliki sve{tenik 124 Amalik 58, 62, 64 Aman 114 Amasija, car Judeje 90 Amasis II, kralj Egipta 110 Amathus 74 Amel-Marduk (Evil-Merodah), car Vavilona 102 Amenemet (Amenemes), kralj Egipta 28 Amenemopova uputstva 72 Amenofis II, kralj Egipta 88, 96 Amenofis III, kralj Egipta 96 Amenofis IV (Akhenaten), kralj Egipta 20, 28 Amestris, carica Persije 114 Amhariski jezik 18 178

Amian Marcelin, rimski istori~ar 124 Amitis, carica Vavilona 108 Amnon 66 Amon, car Judeje 98 Amoniti 80 Amonitski jezik 20 Amoriti 22 Amoritski jezik 18 Amos, prorok 78, 82, 84, 88, 104 Amrije, car izraela 78, 82 Amuleti iz Ketef Hinoma 134 Ana 136 Ana, Edomit 50 Ananija (Sadrah) 100, 108 Andrej, apostol 138, 174 an|eo 94, 110, 136, 170 an-Navairi, arapski istori~ar 44 Antigon 130 Antioh II, car Sirije 120, 172 Antioh III, car Sirije 120 Antioh IV (Epifan), car Sirije 120, 122, 128 Antioh VII, car Sirije 126 Antipater, Irodov otac 130 Antonija, tvr|ava 96, 132, 162, 168 Antonije, Marko 128, 132, 150, 170 Apasa (Efes) 158 Apija, put 146, 162 Apokrifi 12, 134 Apolon 164 Apolonije 122 Apostloli 138 Arad-Ninlil 94 Aramejci 22 Aramejski jezik 12, 18, 20, 92, 124, 146, 148, 170 Arapi 90 Arapski alfabet 68 Arapski jezik 18 Ararat (Urartu), planine 16 Arat, gr~ki pisac 156 Areopag 156 Arhelaj 130 Arheologija, 12 Arioh 26 Aristeasova pisma 120 Aristobul II, vladar Judeje 126 Aristobul III, veliki sve{tenik 130 Aristobul, Irodov sin 130 Aristofan, gr~ki dramski pisac 156 Aristotel, gr~ki filozof 156 Arkulf 146 Aron 32, 34, 42 Artakserks, car Persije 114 Artakserks, car Persije 114, 116 Artemida, gr~ka boginja 158 Asiarh (vladar Azije) 158 Asirija 28 Askalon (Askelon) 56, 60, 80, 126 Astarot (Tel Astarah) 42 Asurbanipal, car Asirije 68, 74, 98, 106

Asur-dan III, car Asirije 78 Asur-etil-ilani, car Asirije 98 Asurnasirpal II, car Asirije 86 Asur-ubalit, Asirski general 98 Asvanov veliki nasip 28 A{er, D`ejms 14 A{erin stub 88, 92, 98 Atal III, kralj Pergama 128 Atalija (Gotolija), carica Judeje 90 Atbar, reka 28 Atena, egipatski nog 28 Atika 112 Atos, kanal 114 Atrahazov ep 14, 16 Aul Gelije, rimski pisac 124 Aurelijan, rimski imperator 124, 166 Autorizovana verzija 40, 114 Av, mesopotamijski mesec 98 Avakum, prorok 100, 174 Avakumov komentar 134 Avaris 28 Avdenago 108 Avdija, prorok 172 Avelj 96 Avesalom 66 Avesan (Ibzan), sudija 58 Avgar IX, kralj Edese (Urfa) 174 Avgust (Oktavijan), rimski imperator 128, 136, 138, 150, 166, 168 Av-ilu 14 Avisaj 64 Avram (Avraam) 7, 14, 24, 26, 84, 132 Azailo, car Damaska 66, 84 Azarija (Avdenago) 100, 108 Azarija (Ozija), car Judeje 90 Azo|anski jezik 20

B babun 54, 76 bakar 50 balzam 80 Barakab, car Samala 66 Bar-Koba 142 Behistunski natpis 20, 112 Berberski jezik 18 Berenika 120 Beseda na gori 54, 140 bi~ari 34 bro}, koren 172 brodolomi 106, 150, 162 (Bronzano) more 74 bu| 52 Bur-sagale 78

citroni 166 Claudije Lisije 162 Claudije, rimski imperator 158 Crkva Ro|enja 136 Crkva Svetog Groba 142, 146 Crveno more, prelazak preko 34 ]irili~ki alfabet 68

D Dan velikog pomirenja 132, 150 Dan, “ visine” 78 Dan, stela 66 Danilo 12, 84, 100, 108, 110 Danovo pleme 58 Danuni 60 Darije I, car Persije 20, 112 Darije II, car Persije 116 Darije III, car Persije 76, 116 David 58, 62–66, 80, 82, 96, 126, 132 Decije, rimski imperator 174 Deir el-Medina, arhiva 70 Dekapolj 126, 144 Dela apostolska 12, 148, 152–162, 174 Delfi 156 Delfsko proro~i{te 114 Demetrije Faleronski 120 Demetrije III, seleukidski princ 126 Deset Bo`ijih zapovesti 38, 74 Devora, sudija 58 Devorina pesma 20 Dimitrije, zlatar 158 Diodorus Sicilijski, gr~ki istori~ar 90, 98, 124 Diogene Laertije, gr~ki pisac 156 Dioklecijan, rimski imperator 128, 166, 174 Diolkos 156 Dionisije Areopagit 156 Dionisije Mali 136 divlji bik 22 Domicijan, rimski imperator 166, 174 Dorci 148 Dorski Grci 20, 118 Dravidski jezici 18 dud 54 ‘Darije Medejac‘ 110

D` d`amija, Jerusalim 132 D`oser, car Egipta 28

C

\

Carski put (persijski) 170 Censorinus, rimski pisac 36 centurion 140 cevovodi 172 Ciceron, rimski besednik 164 cimet 166

|avo 138

E Ea, Mesopotamijski bog 16 Edenski vrt 14, 16 Edom 80, 104

Edomiti 42, 130 Efes, Artemidin hram 158 Efes, Celzijeva biblioteka 70, 158 Efes, kupatila 158 Efes, pozori{te 12, 158 Efe`anima, poslanica apostola Pavla 164 Efron Hetit 24 Egejski Grci 68 Egipatski jezik 18 egzil (progonstvo, izgnanstvo) 84, 88, 102 Elamitski jezik 20, 112 Eleazar, Jairov sin 168 Eleazar, veliki sve{tenik 120 electrum 170 Elefantinski papirus 70, 116, 124 Elija Kapitolina (Jerusalim posle 70. n.e.) 142 Elimais 152 Elizabeta Haj Behtel, svitak psalama 134 Elon 58 Eltekeh, bitka 94 Emaus, bitka 122 Eneja 148 Enmenluana, sumerski kralj 16 Entemena, kralj Laga{a 74 Entemenanki, zigurat u Vavilonu 108 enteza 22, 156 Enuma eli{ 14 Ep o Gilgame{u 16, 68 Ep o Ziusudri 16 Epafrodit 150 Epicurejci 156 Epimenid, gr~ki pesnik 156 Erast 164 Eratosten 150 Esagila, hram u Vavilonu 108 Esaradon, car Asirije 74, 94, 98 Esenj 50, 126, 134 Eshil, gr~ki tragi~ar 70 Esval 64 E{nun, zakonik 38 Etiopski jezik 174 Etrurci 18, 68, 126 Eufrat 22 Eumen II, kralj Pergama 170, 172 Euripid, gr~ki tragi~ar 70 Eva 16 Ever 12 Evil-Merodah (Amel-Marduk), car Vavilona 102 Evla, arhiva 26, 70 evnuh 92 Evtih 160 Ezida, hram u Vavilonu 108

F faraon, titula 36 fariseji 126, 142, 144, 162, 168 Fasael 142 Fasal, bitka 128 Faustina 170 Fekaj, car Izraela 78, 86, 90 Feletiti 96 Feliks, Antonije 162 Feni~ani 18, 162 Feni~anski alfabet 68 Feni~anski jezik 18, 20, 162

Fest, Porkije 162 Festos, plo~a 60 Filimon (Poslanica apostola Pavla Filmonu) 170 Filip II, car Makedonije 118, 154 Filip, apostol 174 Filip, Irodov sin 130, 140 Filip, jeva|elista 148, 160 Filipljanima, Poslanica apostola Pavla 164 Filisteji 26, 50, 56, 60, 62, 80, 104 Filistejski jezik 18 Filon Aleksandrijski 120 Filoterija 119 Fison, reka 14 Fiva 150 Flavije Filostrat 156 Flor, Gesije 168 forum 154, 166 Fri`ani 20

G Gaj (Aj), bitka 44 Gaj Cestije 166 Gaj, kome je upu}ena Tre}a poslanica apostola Jovana 164 Gala}ani 20, 170 Gala}anima, poslanica apostola Pavla 164 Galija 20, 170 Galilejsko jezero 50 Galio (Lucije Junije Anej) 156 Gamalil 148 Garstang, D`on 48 Gaugamela, bitka 118 Gavaonci 46 Gavataon 132 Gerizim, planina, Samarijanski hram 112, 126, 138 Gesem 116 Gezerski kalendar 68 Gideon, sudija 58 Gig, kralj Lidije 172 Gilgame{ 16 Gititi 96 Godolija, namesnik Judeje 102 Golijat 62 Gomera 84 Gordon, ^arls 146 Gordonova kalvarija 146 GOSPOD, Ime Bo`ije 32 gostionica 136, 150 Gotski jezik 174 Granik, bitka 118 Gr~ki alfabet 68, 118 Gr~ki jezik 12, 18, 20, 118, 120, 126, 146 Grob u vrtu 146 Gubaru 110 ‘gubav‘ 78, 90 Gu}ani 22 Gvideja, kralj Laga{a 22 gvo`|e 46, 56, 58, 60

H Hadrijan, rimski imperator 166, 170 Hadrijanov slavoluk 70, 96, 140, 164, 166 Hakim, kalif 146 Haldejci 22

Halejeva kometa 136 halofiti 34 Ham 14, 18 hamitski 18 hamsin (pe{~ana oluja) 34 Hamurabi, car Vavilona 22 Hamurabijev zakonik 22, 38 Hanan, bitka 128 Hanan, osvajanje 44–48 Hananski kalendar 52 Hanibal 128 Hanilat, arapsko bo`anstvo 116 Hanuka, Praznik osve}enja Hrama (Hanuka) 122, 144 Harnak, (h)ipostilna dvorana 28 Harnak, Amunov hram 90 hasidi 126 Hasmonejci 126, 130, 142 Hat{epsut, carica Egipta 28, 76 Hebrejski jezik 12, 18, 20 Helena, queen of Adiabene 142 Helenizacija 118, 122 Heliodor, ministar finasija Seleuka IV 120 Helkija, veliki sve{tenik 100 Hermes, gr~ki bog 152 Herodot, gr~ki istori~ar 20, 28, 94, 110–114, 118, 128, 172 Heroneja, bitka 118 heruvim 40 Hetefera, egipatska carica 40 Hetiti 20, 26, 28 Hetitski jezik 18, 20 Hetitski zakonik 38 hijeroglifi (Egipatski) 28, 32, 68 hijeroglifi (hetitski) 82 Hiksis 28, 48 Hinom, dolina 134, 142 Hipikus 142 Hiram Tirski 64, 72, 76, 80, 106 Hirkan II, veliki sve{tenik 126, 130 Hi{mi-[aruma, hetitski princ 76 Homer, gr~ki pesnik 154, 174 Horacije, rimski pesnik 128, 150 hrast 66 Hristos 138 Hri{}ani 148, 152 Hronika o padu Ninive 98 hronologija Egipta 36 hronologija Izraela I Judeje 78 Hurejski jezik 20 Hus 14, 90, 94 Husan-Risantajim 58 Husiti 28, 32

I Idrim, kralj Alalaha 50 Idumejci 126, 130 Ignacija, ulica 154 Ilija (Elije) 60 Ilija, prorok 84, 116, 144 Ilijada 154, 174 Imhotep 28 Indoevropski 18, 20, 98, 118, 128 Iriodijada 140 Irod Agripa II 162 Irod Antipa (Tetrrh) 130, 140, 146 Irod Arhelaj 168 Irod Veliki 126, 130, 132, 136, 138, 146

Irodov Hram 40, 112, 132, 138 Is, bitka 118 Isaija, prorok 6, 82, 90, 104, 110, 134 Isaija, svitak u Kumranu 134 Isak 24, 132 Isav 42 Ismail, Avramov sin 24 Ismail}ani 30, 80 Ismailo, Godolijin ubica 102 Isodad, episkop 156 Isus 136–148, 170, 174 Isus Navin 36, 42, 44, 56, 58 Isus, ~uda 138 Isus, parabole 140 Isus, preobra`enje 144 Isus, ro|enje 136 Isus, smrt 146 ‘Isusov brod‘ 138 Isvet Sarta (ostrakon) 68 Isvoset 64 I{tar kapija 108 Izlazak (datum Izlaska) 24, 36 Izlazak (Druga knjiga Mojsijeva) 38 Izraelski komitet za antikvitete 74, 148

J Jadransko more, u antici 162 Jafet 14, 18 Jahin, stub 74 Jailja 58 Jair 140 Jair, sudija 58 Jakov 24, 26, 28, 30 Jakov (Poslanica apostola Jakova) 164 Jakov, Isusov brat 148, 162, 164 Jakov, Jovanov brat 138, 174 Jakov, osuarijum 148 Janus, rimski bog 128 Jason,veliki sve{tenik 122 Javin, car Asora 58 Jefrem, bitka 66 Jefremovo pleme 65, 86 Jeftaj, sudija 36, 60 Jehoanan, `rtva raspe}a 146 Jelena, Konstantinova majka 142 Jelise, prorok 84 Jeremija, prorok 104 Jerihon, bitka 42 Jermeni 20 Jeronim 20, 166, 174 Jerovoam I, kralj Izraela 78, 100 Jerovoam II, kralj Izraela 82–86 Jerusalim, Nemija obnavlja zidine 116 Jerusalim, osvojen od Daviida 64, 78 Jerusalim, osvojen od Vavilonjana 102 Jerusalim, razoren od Rimljana 144, 168 Jerusalim,u Novom zavetu 142 Jesdrelonska dolina 50, 100 Jestira 114 Jevan|elja, ~etiri 12, 138 Jevsevije, istori~ar Crkve 132, 174 Jevuseji 46, 64, 78 Jezavelja, carica Izrela 82 Jezdra 116 179

Jezekija, car Judeje 12, 72 Jezekilj, prorok 84, 102–106 Jezrael, bitka 58 JHVH 32, 82 Joahaz, kralj Judeje 100 Joahin, kralj Judeje 100, 112 Joahin, sledovanje 102 Joakim, car Judeje 100 Joakim, kralj Judeje 100, 102 Joas, kralj Judeje 90 Joav 64, 66 Jodaj, veliki sve{tenik 90 Joil, prorok 84 Jona, prorok 82, 86, 104 Jonatan 62 Joram, kralj Izraela 78, 82 Joram, kralj Judeje 14, 78, 90 Jordan, prelazak preko 44 Josafat, kralj Judeje 78 Josif Flavije 106, 112, 116, 126, 130, 142, 168 Josif iz Arimateje 146 Josif, Jakovljev sin 28, 30 Josif, Marijin mi` 136 Josija, kralj Judeje 98–104 Jotam, kralj Judeje 90 Jov 14, 26 Jov (Knjiga o Jovu) 72 Jovan (Tre}a poslanica apostola Jovana) 164 Jovan Hirkan 126, 138 Jovan Krstitelj 130, 138, 140 Jovan od Gi{ala 168 Jovan, apostol 6, 12, 138, 164, 170 Juda Aristobul, upravik Judeje 126 Juda Iskariotski 144 Juda Makavej 122, 126 Judaizam, sekte 126 Judejski dijalekat 20, 92 Judino pleme 56 Juj, kralj Izraela 78, 82–86, 90 Julije Cezar 124, 138, 166 jupiter, planeta 136 Justin Mu~enik 136 Justinijan, vizantiksi imperator 38, 158 Ju`noarapski alfabet 68

K Kades, bitka 28 kadionice 92 Kain 96 Kajafa, veliki sve{tenik 146 kalamus (vrsta trske) 106 Kalvin, D`on 34 Kalvizije 124 Kambis II 28, 112 Kambis, Kirov otac 110 Kamen rozeta 28 kamila 22, 54, 86 Kandaka, carica Etiopije 148 kapije grada 96 Karakala, rimski imperator 166 Karkar, bitka 82, 86, 96 Karter, Hovard 28 Kasiti 22 kaskade 172 Kasno bronzano doba 48 katapult 90 katapult 96 180

Kebar kanal 104 kedar 54, 64, 72, 74, 80, 106 Kefren (Khafra), king of Egypt 38 Kelsa, biblioteka u Efesu 158 Kenamun 96 Kenjon, Ketlin 48 Keops (Khufu), car Egipta 28 Keretiti 96 Kerkemi{, bitka 100, 102 Khnumhotep, grob 30 Kimeri 98 Kingu 14 kiparis, drvo 106 Kiprus, Irodova majka 130 Kir II, car Persije 104, 110, 112, 172 Kirios 32 Kirov cilindar 110 Kislev, jevrejski mesec 122 ki{a 52 Kitim 128, 134 Klajn, F. A. 82 Kleopatra, }erka Antioha III 120 Kleopatra, kraljica Egipta 124, 170 klimatske pormene 52 klinasto pismo 22, 26, 28, 68, 112 Knosos, arhiva 68 Knjiga propovednikova 72 Knjiga zakona 100 ko~ije 46, 56, 58, 64, 96 kohorta 96 koine, gr~ki 20 Koloseum 166 Kolo{anima, poslanica apostola Pavla 164 Komandant, vrhovni (turtanu) 92 Konstantin Veliki, rimski imperator 128, 136, 142, 166, 174 Konstantinopolj (Istanbul) 108, 128, 150 konj 22, 76, 106 Koptos (Kus) 18 Koptski alfabet 68 Koptski jezik 20 koregnenstvo 78 Korin}anima, druga poslanica apostola Pavla 164 Korin}anima, prva poslanica apostola Pavla 164 Korint, Erasov natpis 164 Korint, natpis na jevrejskoj sinagogi 156 Kornelije, centurion 148 ko`na bolest 84, 90 Krates sa Malosa 150 kre{njak 50 Krez, kralj Lidije 110 krokodil 22 Krsta{i 142 kr{tenje 148, 174 Ksantus 22 Ksenofon, gr~ki istori~ar 98, 110 Kserks, car Persije 74, 112, 114 Kumran 126, 134 Kvirinije, upravnik Sirije 136

L Laba{i-Marduk, car Vavilona 110 ladanum 80

Lahis, ispisani komadi gline 68 Lahis, ostrakon 70 Lahis, pisma 102 Lahis, reljefi 92 lan 54 Laodika 120, 172 Laodikija, pismo apostola Jovana 164 lapis lazuli 22 Latinski alfabet 68 Latinski jezik 18, 20, 146, 164, 174 lav 22, 50, 54, 88 Lazar 144 legija 96 lekoviti melemi u Galadu 80 lekovito bilje 80 Lemuilo, pisac pri~a 72 Leontopolj, jevrejski hram 124, 168 Leviti 56 Levitski zakon (Tre}a knjiga Mojsijeva) 38 Liban 80 Libijci 28 Lidija, kraljevstvo 128 Lidija, `ena u Filipima 154 Lidijski jezik 170 Lija 24 Likaonski jezik 20 Linearno B (pismo) 70, 118 Lipit-I{tar, kralj of Isin 22 Lisije 122 Lot, Avraamov sestri}/bratanac 22, 80 Luka 12, 148, 152–162 Luter, Martin 34 Luvijski jezik 20 Ljubi~asta tkanina 172

M magi 136 Magnezija, bitka 120 magu{ 136 Maha 64 Malahija, prorok 116 malarija 118 Mami, mesopotamijsko bo`anstvo 14 Manasija, car Judeje 98 Mandana 110 Mape 18 Maraton, bitka 112 Marcel 166 Mardohej 114 Marduk, mesopotamijski bog 14, 108, 110 marhesvan, mesopotmijski mesec 110 Mari, arhiva 26 Mariamme 130, 142 Marija, Isusova majka 136, 138 Marija, Lazareva sestra 144 Marko Aurelije, rimski imperator 170, 174 Marta, Lazareva sestra 144 Masada 130, 134, 168 Maseket Soferim 120 Maslinovo ulje 54, 62, 72, 106, 142, 166 Masoretski tekst 13, 134 Matanija (Sedekija), car Judeje

102 Matatija 122 Matej, apostol (Levi) 138 Medeja 18 Medinet Habu 35, 60 Me|uperiodi u Egiptu 28 Megidon, {tale 82 melem za o~i 172 Menajim, car Izraela 78, 84, 86 Menandar, gr~i dramski pisac 70 MENE, MENE, TEKEL, PARSIN 110 Menelaj, veliki sve{tenik 122 Menes, car Egipta 28 menora 40, 132, 168 Merenpta, car Egipta 36 Merodah-Valadan (Marduk-aplaidina), car Vavilovna 92 Merom, vode 47 Mesija 138 metalni oklop 96 Metuzal(em) 16 Midijami 30, 58 Mihal 62 Mihej, prorok 90 Mikena 70, 118 Mikenci 20, 60, 118 Mikerin (Menkaur), car Egipta 28 Milano (Milanski edikt) 174 Mirijama 42 mirta 54, 76, 136, 166 Misa, kralj Moava 82 Misailo 100, 108 Mi{or 80 Moav 80, 104 Moavska plo~a 20, 66, 82 Moavski jezik 20 Mojsije 12, 32–42, 92, 144 Mojsijev Zakon 12, 50, 148 More trske 34 Mrtvo more 50 Mrtvo more, salinitet 24, 50 mudrosna knji`evnost 12, 72 Muhamed ed-Dib 134 Mursil I, hetitski kralj 22 Mursil II, hetitski kralj 88 muzi~ki instrumenti 64, 66

N Nabopolasar, car Vavilona 98, 100 Nahal Hever 134 nahiru 22 Nahor 12 nar od slonova~e iz Hrama u Jerusalimu 74 Naram-Sin, akadski car 96 Narmer (paleta kralja Narmera) 28 Narodi (Tablica naroda) 18 Narodi sa mora 20, 26, 60 Naser, jezero 29 Na{ papirus 134 Natan, prorok 64, 66 Naum, prorok 98 Navatejci 126, 130 Navatejski jetik 20 Navatejski zapisi 68 Navuhodonosor, gradnja u Vavilonu 108

Navuhodonosoraova hronika 110 Navutej 82, 84 Nazaretski dekret 146 ‘ne~iste‘ ptice 54 Neko, car Egipta 100 Neman 84 Nemija 116 Nepobedivo sunce, praznik 136 Nepoznati bog 156 Neron, rimski imperator 164–168, 174 Nevukodonosor, car Vavilona 98–102, 108, 110, 116, 128 Nevukodonosorovo ludilo 108 Nevuzaradan 74, 102 Nikodim 138 Nikolaiti 170 Nil 28 Niniva (pad Ninive) 98 Ninurta-apal-ekur, car Asirije 36 Nipur, arhiva [ama{ovog hrama 70 Nipur, Mura{u-arhiva 70 Nisan, jevrejski mesec 146 Nisrok, asirski bog 94 Noje 14, 16 Nojema 58, 66 Nojeva barka 16 ‘Nostratski‘ jezik 18 Novi Jerusalim 166 Novi zavet 12 Novo carstvo Egipta 28 Nuzi, arhiva 70 Nuzi, mapa 18

O obrezivanje 122, 126, 148 O~e na{ (Pater Noster) kvadratni natpis 174 odeon 156 Ofirsko zlato 74 Ofra, car Egipta 102 Og, car Vasana 42 Ohozija, car Izraela 78 Ohozija, car Judeje 78, 84, 90 Oksirinhus (Behnesa) 164 Oktavijan (Avgust) 128 Old Slavonic 174 Olimpija 130 Olimpijada 156 Olimpijske igre 130 Olimpijski Zevs 120 oltar, Ahazov 86, 90 Onias IV, veliki sve{tenik 124 opeka 32 Opis, bitka 110 opsadne ma{ine 92 Orna Jevusejin 132 Osija, car Izraela 78, 86, 88 Osija, prorok 78, 84 Osorkon I, car Egipta 74, 90 Osorkon IV, car Egipta 88 Ostijski put 166 Otkrivenje, knjiga 6, 12 „ovan“ 96, 168 Ozija (azarija), car Judeje 50, 104

P Palajski jezik 20 Palestina 50 Palmirijski jezik 20

Pan, gr~ki bog 144 Panteon, u Rimu 166 Par}ani 126, 174 Partenon 156 Pasha 52, 54, 140, 142, 144 ‘Patriarsi‘ 24, 130 paun 76 Pausanija, gr~ki pisac 156 Pavle, apostol 12, 38, 148–166 Pax Romana 128, 150 Pedesetnica 52, 142, 146, 148, 160 Peloponeski rat 118 Pentateuh (Petoknji`je) 38, 126, 134 Perefrije 30 Pereset 60 Pergam, biblioteka 70, 124, 170 Pergam, pozori{te 170 Pergam, serapisov hram 170 Pergam, Zevsov oltar 170 pergament 170 Persepoljske arhive 70 Pesma nad pesmama 72 Petar (Simon) 52, 138, 142–148, 164, 174 Petar, poslanice 164 Petra, grad 80 pijaca mesa u Korintu 164 pili}i 54 Pilos, arhivae 70 piramide 28 Pisma (deo jevrejske Biblije) 12 Pisma iz Amarne 20, 70 Pitagora 150 Pitije, kralj Lidije 74 Plateja, bitka 114 Platon, gr~ki filozof 156 Plinije Mla|i, rimski pisac 162, 174 Plo~a za pisanje 140, 164 Plutarh, gr~ki pisac 124 pokretna bronzana postolja sa to~kovima 74, 90 Polibije, gr~ki istori~ar 120 Polikarp 174 politarh 154 poljoprivreda 54 pomor 64, 94 Pomora, deset 34 pomorstvo 80, 150, 162 Pompej (Gnej Pompej Veliki) 80, 126, 128 Pompeji, razaranje 174 pomra~enje sunca 78 Ponovljeni zakon 38, 42 Pontije Pilat 142, 146 Pontije Pilat, zapis iz Kesarije 146 Popilije Lena 122 Porez za Hram 144 Poslanice, Novi Zavet 164 poslanice, Novi zavet 164 poslednja ve~era 144 Postanje (Prva knjiga Mojsijeva) 14 Potop 16 pozdravljati 34, 46, 52 Praznik osve}enja Hrama (Hanuka) 122, 144 Praznik senica 142, 144 pretorijanska garda 166 Pribe`i{ta, gradovi 56 Pri~e (Pri~e solomonove) 72 Pri~e o potupu 16

prisilni rad 72–78 Priskila 156 progon Crkve 174 prokonzul 156 Proroci (deo jevrejske Biblije) 12 proroci, jevrejski 82 proroci, u Mari 82 proro{tva protiv naroda 104 Psalmi 66 Ptolemej I (Lagi Soter), car Egipta 120, 170 Ptolemej II, car Egipta 120 Ptolemej III, car Egipta 120 Ptolemej IV, car Egipta 120 Ptolemej V, car Egipta 28, 120 Ptolemej VI, car Egipta 124 Ptolemej, Klaudije, geograf 150 Ptolemej, ubica Simona Makaveja 126 Pu-abi, kraljica Ura 22 Publije, namesnik Malte 156 Purim, praznik 114

R Rafajska dolina, bitka 64 Rafija (Rafa), bitka 120 Raguil 32 Rahav 44 Rahilja 24 Ramat Rahel, palata 102 Ramzes II, car Egipta 28, 30, 36, 74, 76, 166 Ramzes III, car Egipta 60, 74 Ramzes IV, car Egipta 60 Ramzes XI, car Egipta 28 Ramzesum 28 Rani dinasti~ki period u Mesopotamiji 22 Ras ed-Dabus (Ketef Hinom) 134 raspe}e 126, 146, 174 Ra{i 34 Rat 96 Ratovanje u Novom zavetu 96 ravsak (rab shakeh) 92 ‘Re~i mudroga‘ 72 Regina, iz Sarda 128 Rekmir, visoki ~inovnik Tutmosa III 32 Resin, car Damaska 86 Reveka 24 Rezon Dama{}anski 76 Ribe, sazve`|e 136 ricinusovo ulje 86 Rim 128 Rim, Pavle u Rimu 166 Rim, Petar u Rimu 166 Rimljanima, Poslanica apostola Pavla 162, 164 Rimski putevi 150, 166, 174 Roksana 118 Rovoam, car Judeje 74, 78 rudarstvo 50 Rukopisi sa mrtvog mora 70, 110, 134 Rukopisi u Kumranu 132 Ruta 58, 80

S Sabor u Jerusalimu 148 Sadok, veliki sve{tenik 66, 72, 126

sadukeji 126 Salamina, bitka 114 Salmanzar III, car Asirije 78 Salmanzar III, Crni obelisk 82, 86 Salmanzar V, car Asirije 86 Saloma Aleksandra 126 Saloma, Isusova tetka 138 Salum, car Izraela 78, 82 Samaj 82 Samarija, ku}a od slonova~e 84 Samarija, ostrakon 70 Samarijani 88, 112 Samarijanka 138 Samegar, sudija 60 Samniti 128 Samson, sudija 58, 60 Samuabum, car Vavilona 22 Samuilo, prorok 60, 62, 84 Sanavalat 116 Sanhedrin (Sinderion) 146, 148, 162, 168 Sanheribova (^ikago) prizma 92 Sanskritski jezik 18 Sara (Saraj) 24 Sarasar, asirski princ 94 Sargon I, ([arum-kin) akadski car 22 Sargon II, car Asirije 86–90 Sasavasar 112 Satanin prestol 170 saturn, planeta 136 Saul, car Izraela 58, 60, 62 Sava (carica Savska) 76 Savez (Zavet) 12, 38 Savle, prethodno ime apostola Pavla 148 Scipion Afrikanac (Publije Kornelije) 128 Scipion Azijski (Lucije Kornelije) 120 Sedekija, car Judeje 102 Sedrah 108 Sefaradski jevreji 170 Sefora 32 Sela 80 Seleuk I (Nikator), car Sirije 120, 152 Seleuk II, car Sirije 120 Seleuk IV, car Sirije 120 Semej, prorok 78 Semitski 18 Seneka, rimski besednik 156 Senherib, car Asirije 86, 92, 94 Septimije Sever, rimski imperator 166, 174 Septuaginta 34, 120 Serapis, egipatski bog 124, 170 seren 60 Seron 122 Servijev zid, Rim 166 Seva, Vanjaminac 66 Sezostris I, car Egipta 28 Siamun, car Egipta 72 sifilis 130 Sila 154 Siloamski tunel 94 Siloamski tunel, zapis 94 Silom, svetili{te 62 Sim (Sem) 14, 18 Simeon 136 Simon ben Giora 168 Simon Gubavi 144 181

Simon ko`ar 148 Simon Makavej 126 Simon Zilot 126 Sin, egipatsko bo`anstvo 122 Sin, mesopotamijski bog 110 sinagoge 124, 126, 138, 156, 168, 172 Sin-sar-iskun, car Asirije 98 Sion 42 Sirijski jezik 174 sirijski slon 54 Sirtis 162 Sisak ([o{enk) 36, 90 Sisar 58 Sivan, mesopotamijski mesec 98 skakavci 34, 54, 84, 138 Skinija ([ator, Tabernakul) 38, 40, 72 Skiti 98 slonova~a 74, 92, 106, 150, 166 slonovi 22, 86, 92, 120, 128 slo`eni luk 96 smokva 76, 84 sneg 52 so 50 So, car Egipta 88 Sodom i Gomor, razaranje 24 Sofoklo, gr~ki tragi~ar 70, 124, 156 Sofonija, prorok 98 Sogdijski jezik 174 Solomon 54, 58, 66, 72–78, 96, 132 Solomonov Hram 36, 74, 102 Solomonov Portik 132 Solunjani (Poslanica apostola Pavla Solunjanima) 156, 164 Sor (es-Safi) 42 Sostrat Kni|anin, gr~ki arhitekta 124 sporazum 38 Srednje bronzano doba 24, 48 Srednje carstvo Egipta 28 Srednjoasirski zakoni 38 Stari zavet 12 Staro carstvo Egipta 28 Starolatinska Biblija 174 Staropersijski alfabet 68 Staropersijski jezik 18, 20, 112 Stefan 148 stepenasta piramida 28 Stoici 156 Strabon, gr~ki geograf 150, 162, 166 Stratosova kula 130 Stvaranje 14 subotnji baldahin 90 Sudije 58 sui-hsing (zvezda-metla) 136 Sulejman Veli~anstveni 142 Sumerci 18, 22

182

Sumerska lista kraljeva 14 Sumerski jezik 18, 22, 26, 68 Supernova 136 Supilulim I, hetitski kralj 38 Susan (Zlatna) kapija 132 su{a 52, 84 sve}njak 40, 122, 132 sve{teni~ki 68 Svetionik u Aleksandriji 124 Svetonije, rimski pisac 166, 168 svila 150, 166 svinja 54, 122, 130, 140

[ {abat (subota) 14 [ama{, mesopotamijski bog 22 [ama{-{um-ukin, car Vavilona 98 [ampolion, @. F. 28 [ativaza, kralj Mitanije 38 ‘[ator od sastanka‘ 40, 60, 64, 74, 132 [erdeni 60 {ofetim 58 [o{enk, car Egipta 66, 74 [o{enk, plo~a u Megidonu 90 {tampa 174 {ume akacije 40 [utruk-nahunt, kralj Elama 22

T Tacit 166, 174 Taharka, car Egipta 94 Talmaj, gesurski car 64 Tamara 66 tamjan 54, 76, 136, 166 Tamna, {krinja sa baldahinom 38 Tara 14, 24 Tarsis 76, 86, 106 Tatenaj 112 Tavor, planina, bitka 58 Teba, asirsko osvajanje 98 Tejloriova prizma 92 Tel el-Akabe (blizu Jerihona) 130 Tel Kazil, ostrakon 74 Teodot 142 Teofil, aleksandrijski patrijarh 124 Termopili, bitka 114 Tiberije, rimski imperator 138 Tiglat-pileser I, car Asirije 18, 22, 92 Tiglat-pileser III, car Asirije 82, 86, 90 Tikulti-Ninurta I, car Asirije 22 Timotej (Druga poslanica apostola Pavla Timoteju) 164, 174 Timotej (Prva poslanica apostola Pavla Timoteju) 164

Tir, trgovina 106 Tiranova sala za predavanja u Efesu 158 Tiridat, kralj Armenije 174 tirkiz 38 Ti{ri, mesopotamijski mesec 110 Tit (Poslanica apostola Pavla Titu) 164 Tit, rimski imperator 168 Titov slavoluk, Rim 40 Tjekeri 60 Toa, ematski kralj 64 Toharijski jezik 18 Tola, sudija 58 Toma, apostol 174 topli izvori 50 Trajan, rimski imperator 74, 152, 166, 174 Tras (Tiras) 18, 118, 155 Trasimina, jezero, bitka 128 Turinska karta 18 turtanu (vrhovni komandant) 90, 92 Tutankamun, car Egipta 28, 40, 96 Tutmos III, car Egipta 28, 36, 48, 74

U u~enici (saradnici) 174 Ugaritski alfabet 68 Ugaritski jezik 18 Ugbaru 110 ugljenik 14 138 Ukin-zer 94 Ur, Carsko groblje 20, 22 Ur, tre}a dinastija 22 Urartski jezik 20 Urartu (Ararat) 16, 94 Urfa (Edesa) 24, 175 Urija Hetejin (Hetit) 64, 66 Urija, sve{tenik 86 urmino drvo 54 Ur-Namu 22 Utnapi{tim 16

V Vaal, hananejski bog 82, 84, 98 Vadi al-Hamamat 19 Vadi Kelt 131 Vadi Murabat 134 Valam 20, 42 Valerijan, rimski imperator 174 Varak 58 Varnava 148, 152, 154, 164 Vartolomej, apostol 174 Vasa, car Izraela 78 Va{ti, carica Persije 114 Vavilon, Prva dinastija 22 Vavilonska kula 18

Vavlionska karta sveta 18 Velika Riftova dolina 50 Veliki Harisov papirus 60 Ven Adad II, kralj Damaska 80 Ven Adad III, kralj Damaska 80 Ven Taveil 86 Venaja 72 Ven-ami 80 Venjaminovo pleme 56, 58 Vespazijan, rimski imperator 126, 168 Vesuv, planina 174 Ve{ve{ 60 Vet Oron, bitka 122 Vet Semes 64, 68 Vet Sur, battle of 110 Vindolanda (^esterholm) 72, 140, 164 vino 54, 106, 166 Vise}i vrtovi u Vavilonu 108 ‘visine‘ 76, 78 Vitsaveja 64, 66 Vizantijsko carstvo 128 Voas, Rutin mu` 58 Voas, stub 74 Vode Meroma, bitka 46 Vud, J. T. 156 Vulgata 174 Vuli, K. L. 22 vulkani 50, 154, 174

Y yam suph (More trske) 34

Z Zagros, planine 23 Zaharija, car Izraela 82 Zaharija, prorok 100, 112 Zajordanje, osvajanje 42 Zaliv svetog Pavla 163 Zama, bitka 128 Zara 90 zemljotresi 44, 50, 146, 152, 154 Zeruvavelj 112 Zeruvaveljev Hram 112, 132 Zevs, gr~ki bog 152, 170 Zid pla~a 132 zigurati 18, 22, 24 Ziloti 126 Zimrije, car Izraela 78 Zincirli (Samal) 20, 66, 98 Zlatna kapija 132 zlatna telad u Vetilju i Danu 78 zlato 64, 74, 86, 114, 116, 122, 132, 136, 168, 170 zmija 162 `etva je~ma 52 `rtveni sistem 54

GAZETTEER Abbreviations Afg Afghanistan Bul Bulgaria Cro Croatia Cyp Cyprus CypT Turkish Republic of Northern Cyprus Eg Egypt EgS Egyptian Sinai Eri Eritrea Eth Ethiopia Fr France Gr Greece GH Golan Heights GS Gaza Strip Hun Hungary Irn Iran Irq Iraq Isr Israel It Italy Jer Jerusalem Jrd Jordan

Kuw Leb Lib Pak Ptg Rom SA Sp Sud Syr Tk Tkm Tun UK

Kuwait Lebanon Libya Pakistan Portugal Romania Saudi Arabia Spain Sudan Syria Turnapomena: Turkmenistan Tunisia United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland Uzb Uzbekistan WB West Bank

A Abel Beth Maacah (Tell Abel el-Qamh / Sheba), Isr 10, 67 Abel Meholah, WB 10, 73, 84 Abu Simbel, Eg 29 Abydos, Tk 114 Acco (Ptolemais), Isr 10, 55, 65, 90, 92, 119, 161 Achaea, Gr 175 Acshaph (Tell Keisan?), Isr 10, 48 Actium, Gr 129 Aczib, Isr 10, 92 Adam (ed-Damieh?), Jrd 10, 44 Adramyttium (Edremit), Tk 163 Adullam (Tell esh-Sheikh Madhkur), WB 10, 63 Aegean Sea, Gr 60, 68, 114, 154, 163, 164, 171 Agr Dag 17, 95 Ai (et-Tell), WB 10, 44, 45, 48 Aijalon, WB 10 Akhetaton (Tell el-Amarna), Eg 29, 33, 71 Akkad, Irq 22 Alalakh (Atçana), Tk 50 Aleppo (Halab), Syr 27, 43 Alexandria, Eg, 29, 71, 119, 120, 124, 125, 129, 151, 163, 164, 175 Alexandria Troas, Tk 154, 161 Amaw, Syr 43 Ammon, Jrd 65, 73, 81 Amphipolis, Gr 154, 161 Amu Darya, River, Tkm, Uzb 119 Anathoth (Anata / Ras el-Kharrubeh), WB 10, 84, 92 Ancona, It 151 Anti-Lebanon, Leb / Syr 81 Antioch – on the Orontes (Antakya), Tk 120, 129, 154, 165 Antioch – Pisidian (Yalvaç), Tk 153, 161, 164 Antipatris (Aphek / Ras el-Ein), Isr 10,

49, 61, 163 Antonia fortress, Jer 143, 162 Aphek (Antipatris / Ras el-Ein), Isr 10, 48, 55, 57, 61, 63, 65, 163 Apollonia, Gr 154, 161 Aqabah, Gulf of 33, 36, 77, 81 Arabah, Sea of (see Dead Sea) Arabah, Valley, Isr 10, 30, 48, 51, 55, 65, 85, 90 Arabia 68, 105, 107 Arad, Isr 10, 82 Aram, Syr 18, 68, 73, 107 Aram-Naharaim, Syr / Tk 25 Ararat (Urartu), Tk 17, 68, 95 Ararat, Mt (Agr Dag ), Tk 17, 95 Archelais, WB 10 Armenia, Tk 175 Arnon, River 10, 42, 51, 55, 57, 58, 81, 85, 90, 103, 168 Aroer, Jrd 10, 57, 65, 73, 81, 82 Arvad, Syr 22, 106 Ashdod (Azotus), Isr 10, 60, 65, 81, 90, 148 Ashkelon (Ascalon), Isr 10, 60, 81, 126, 130 Ashtaroth, Syria 10, 42 Ashur (Qal’ at Sherqat), Irq 22, 86, 91, 98 Asia (Roman province), Tk 129, 154, 171 Asshur (region), Irq 18 Assos, Tk 161 Assyria, Irq 87, 91, 98, 105, 106 Aswan (Syene), Eg 29 Ataroth, Jrd 10 Athens, Gr 7, 71, 113, 114, 154, 156, 161 Athos, Mt, Gr 113, 114 Attalia (Antalya), Tk 153 Avaris, Eg 29 Azekah (Tell ez-Zakariyeh), Isr 10, 63, 103 Azotus (Ashdod), Isr 10, 60, 148

B Babel, Irq 18 Babylon, Irq 18, 26, 27, 39, 71, 89, 91, 98, 105, 109, 110, 113, 119, 120 Baddan, WB 10, 137 Balawat (Imgur-Enlil), Irq 96 Balearic Islands, Sp 129, 164, 174 Ballah Lake, Eg 36 Bashan, Syr 42, 55, 81, 106 Beersheba, Isr 10, 51, 55, 57, 81, 85, 90 Behistun (Bisitun), Irn 113 Beni Hasan, Eg 30, 96 Berea, Gr 154, 161 Besor, River 10, 42, 51, 55, 57, 58, 63, 65, 81, 85, 90 Beth Baal Meon, Jrd 10, 82 Beth Diblathaim, Jrd 10 Beth Horon (Beit Ur), WB 122 Beth Shan (Scythopolis), Isr 10, 55, 63, 65, 68, 73, 81 Beth Shemesh, Isr 10, 65, 68 Beth Togarmah (Gürün), Tk 107 Beth Yerah (Philoteria), Isr 10 Beth Zur (Khirbet et-Tubeiqa, WB 122

Bethany (east of River Jordan), Jrd 139 Bethany (near Jerusalem) (el-Azariyeh), WB 10, 144 Bethel (Beitin / Luz), WB 10, 25, 44, 45, 48, 51, 55, 58, 61, 73, 78, 85, 100, 137 Bethesda, pool of Jerusalem, Jer 143 Bethlehem, WB 10, 58, 63, 130, 137 Bethphage, WB 144 Bethsaida, Isr 10, 140, 144 Bezor, Jrd 56, 57 Biqa Valley, Leb 81 Bir Resisim, Isr 26 Bisitun (Behistun), Irn 113 Bithynia, Tk 129, 175 Bitter Lake, Eg 34, 36 Black Sea 27, 68, 71, 98, 107, 113, 114, 119, 120, 129, 148, 154, 161, 163, 164, 175 Britain 129 Bodrum (Halicarnassus), Tk 113 Bosphorus (Istanbul Bogaz ), Tk 113 Brindisi, It 151 Budapest (Aquincum), Hun 175 Byblos (Gebal / Jubayl), Leb 26, 27, 68, 81, 106 Byzantium, Tk 114, 151

C Caesarea (Strato’ s Tower / Qisariya), Isr 10, 96, 129, 130, 148, 161, 163 Caesarea Philippi (Banias), GH 10, 144 Callirhoe (Zara), Jrd 10, 50 Cana, Isr 10, 139 Cannae, It 129 Canneh 107 Capernaum (Tell Hum), Isr 10, 139, 140, 144 Caphtor (Crete), Gr 18, 60 Cappadocia, Tk 129, 148 Carchemish (Jerablus), Tk / Syr 27, 91, 100 Carmel, Mt, Isr 10, 42, 47, 48, 51, 58, 67, 73, 84, 85, 90, 92, 103, 137 Carrhae (Haran / Harran), Tk 129 Carthage, Tun 129, 151, 175 Caspian Sea 15, 26, 27, 68, 71, 96, 98, 107, 110, 113, 119, 120, 148 Cauda (Gavdos), Gr 163 Cenchrea, Gr 156 Ceyhan, River, Tk 100 Chios, Gr 161 Chorazin, Isr 10 Cilicia (Çukurova), Tk 77, 129, 163 Cirencester (Corinium), UK 174 Cnidus, Tk 124, 163 Colosse (Koyun Aliler Köyü), Tk 164, 173 Conimbriga, Ptg 174 Constanta, Rom 151 Constantinople, Tk 71 Cordoba, Sp 157 Coreae, WB 10 Corinth, Gr 129, 151, 154, 155, 156, 161, 164 Corsica, Fr 129, 164 Cos, Gr 161 Crete (Caphtor), Gr 60, 96, 114, 128,

148, 154, 161, 163, 164 Croton, It 164 Cush, Eg / Sud 15, 18, 105 Cuthah (Tell Ibrahim), Irq 89 Cyprus 27, 60, 86, 96, 120, 153, 154, 161, 163, 164 Cyprus, fort near Jericho, WB 130 Cyrenaica, Lib 129 Cyrene, Lib 129, 148, 151

D Dacia, Rom 129 Dalmatia, Cro 175 Damascus, Syr 10, 27, 52, 53, 55, 65, 81, 85, 86, 91, 105, 106, 107, 120, 148 Damghan, Irn 119 ed-Damieh (Adam?), WB 10, 44 Dan (Laish / Tell el-Qadi), Isr 10, 57, 65, 67, 73, 78, 81 Danube, River (Bul, Rom) 129, 151, 175 Dardanelles (Hellespont / Çanakkale Bogazi), Tk 114 Dead Sea, Isr / Jrd, WB 22, 42, 48, 51, 52, 53, 57, 58, 59, 65, 68, 78, 81, 82, 84, 85, 90, 92, 103, 120, 122, 127, 130, 137, 139, 140, 144, 168 Debir? (Khirbet Rabud?), WB 10, 46, 48 Decapolis (Jrd except for Beth Shan in Isr) 126, 144 Dedan (Khuraybah, near al-Ula), SA 105, 107, 113 Deir-el-Bahri, Eg 29, 76 Deir-el-Medina, Eg 70 Delta (Nile), Eg 30, 36, 60 Derbe (Kerti Höyük), Tk 153 Dibon (Dhiban), Jrd 10, 67, 82 Diyala, River, Irq 86, 89, 91, 95, 98 Dophkah (Serabit el-Khadim), EgS 68 Dor, Isr 10, 57 Dothan, WB 10, 85 Duerba, GH 140 Dur Kurigalzu (Aqarquf), Irq 22 Dur Sharrukin (Khorsabad), Irq 71 Dura Europos (as-Salihiya), Syr 71, 120, 175

E Ebal, Mt, WB 51 Ebenezer (Izbet Sarteh?), Isr 65 Ebla (Tell Mardikh), Syr 27, 68, 71 Ecbatana (Hamadan), Irn 39, 89, 113, 119, 120, 148 Eden, Syr 107 Edom, Isr / Jrd 42, 43, 65, 81, 82, 105, 107 Edrei (Der’ a), Syr 10, 43 Eglon (Tell Aitun / Eitun?), Isr 10, 46, 48 Egypt 25, 29, 33, 34, 68, 96, 105, 107, 125, 148, 175 Ekron (Tell Miqne / Khirbet elMuqanna), Isr 10, 60, 63, 64, 81, 90, 91, 92 Elah, Valley of (Wadi es-Sunt), Isr 63 Elam, Irn 18, 68, 105, 148 Elath, Isr 51, 81, 91 Elephantine, Eg 71, 125 183

Elishah, Cyprus 18, 107 Eltekeh (Tell esh-Salaf), Isr 92 Elymais, Irn 120 Emmaus (Intertestamental) (Ma’ aleh Hahamisha), Isr 122 Endor, Isr 10, 63 En Gedi (Ein Jidi), Isr 10, 51, 55, 63 Ephesus (Efes / Apasa), Tk 12, 71, 114, 120, 129, 151, 154, 161, 164 Ephraim, Forest of, Jrd 67 Ephraim, hill country of, WB 10, 57, 61 Ephraim, Mt, Isr 59 Ephraim, NT?, WB 144 Erech (Uruk / Warka), Irq 17, 22 Eridu (Abu Sharein), Irq 22 Esdraelon, Valley of, Isr 110, 51, 137 Eshnunna (Tell Asmar), Irq 26, 39 Euboea, Gr 69, 114 Euphrates, River, Tk / Syr / Irq 15, 22, 26, 77, 81, 86, 87, 89, 91, 95, 96, 98, 100, 101, 105, 107, 109, 110, 113,148, 151, 167, 175 Ezion Geber (Tell el-Kheleifeh?), Isr 36, 76, 81

F Failaka, Kuw 27 Fair Havens (Kali Limenes), Gr 162, 150 Fayûm, Eg 26 Forum of Appius, It 162

G Gadara (Umm Qeis), Jrd 10, 127, 130, 140 Galatia, Tk 175 Galilee area, Isr 10, 73, 80, 85, 87, 90, 92, 103, 106, 126, 127, 130, 137, 139, 140, 168 Galilee, Sea of, Isr 48, 51, 55, 126, 137, 139, 140, 144, 168 Gamala, GH 10, 126, 168 Gammad, Tk 107 Gath (Tell es-Safi?), Isr 10, 57, 60, 63, 65, 73, 81 Gath Hepher, Isr 10, 84, 86 Gaugamela, Irq 119 Gaul, Fr 129 Gaza, GS 10, 51, 52, 53, 55, 57, 60, 65, 73, 81, 91, 105, 148 Geba, WB 92 Gennesaret, Isr 10, 140 Genoa, It 151 Gerasa (Jerash), Jrd 10, 127, 130, 140 Gergesa (Kursi), Isr 10, 140 Gerizim, Mt, WB 51 Geshur, Syr 65, 67 Gethsemane, Garden of, Jer 143, 146 Gezer (Tell Jazari), Isr 10, 46, 48, 57, 65, 68, 73, 77 Gibbethon (Tell Malat?), Isr 10, 90 Gibeah (Tell el-Ful), WB 10, 63 Gibeon (el-Jib), WB 10, 44, 46, 47, 65, 72, 90, 92 Gihon, River? 15 Gihon, Spring, Jer 95 Gilboa, Mt, Isr 51, 63 Gilead, Jrd 58, 81, 87, 106 Gilgal (Khirbet el-Mafjar), WB 10, 44, 46, 47, 61, 63, 84, 85 Ginae, WB 10 Gischala (el-Jish), Isr 10, 168 Giza, Eg 29 Golan, GH 10, 57 184

Golgotha, Jer 146 Gomorrah, Isr 25 Gophna, WB 10, 122 Goshen, Eg 30, 33, 34, 36 Gozan (Tell Halaf), Syr 91 Guadalquivir, Valley, Sp 107 Gutium (Assyria), Irq 110

H Habor, River, Syr 89, 91, 95, 96, 98 Halah, Irq 89 Halicarnassus (modern Bodrum), Tk 113, 114 Hamadan (Ecbatana), Irn 39, 89, 113, 119, 120, 148 Hamath, Syr 86, 91 Haran (Harran), Tk 25, 27, 91, 98, 99, 107, 110 Harosheth Haggoyim, Isr 59 Hattushas (Bog azköy), Tk 27, 39, 71 Havilah 15, 18 Hazarmaveth, Yemen 18 Hazor (Tell el-Qadeh), Isr 10, 27, 47, 48, 55, 77 Hazor, Plain of, Isr 51, 65, 90, 103 Hebron (Kiriath Arba / Al Khalil), WB 10, 25, 42, 46, 55, 57, 58, 63, 65, 67, 81, 82, 130, 131, 137, 168 Helam (Alma?), Syr 10, 65, 81 Helbon (Halbun), Syr 106 Helech (Cilicia / Çukurova), Tk 107 Heliopolis (On), Eg 34, 36, 120, 125 Helmand, River, Afg 119 Hepher, Isr 10, 73 Hereth, Isr 10, 63 Hermon, Mt (Sirion / Senir), Leb / Syr 42, 51, 81, 90, 106, 144 Herodium (Jebel Fureidis), WB 130, 168 Heshbon (Tell el-Jalul / Tell el-Umeiri?), Jrd 10, 37, 42, 57, 81, 82 Hierakonpolis (Kom el-Ahmar), Eg 29 Hierapolis (Pamukkale), Tk 175 Hor, Mt, EgS 36, 42 Horeb, Mt, EgS 33, 85 Horesh, Isr 10, 63 Hormah?, Isr 10, 42 Huleh, Lake, Isr 10, 51, 55, 57, 65, 67, 85, 90 Hyrcania (Khirbet Mird), WB 10, 130

I Iconium (Konya), Tk 154, 161 Idumaea, Isr / Jrd 126 Indus, River, Pak 113, 119 Ionian Sea 68 Isin (Bahriyat), Irq 22, 39 Israel 65, 78, 82, 106, 107 Issus (Dörtyol), Tk 119 Izbet Sarteh (Ebenezer?), Isr 10, 68

J Jabbok, River, Jrd 10, 42, 51, ,57, 63, 67, 81, 85, 90, 103, 127, 168 Jabesh Gilead (Tell el-Maqlub), Jrd 10, 63 Jahaz?, Jrd 10, 42, 82 Jarmuth (Khirbet el-Yarmuk), Isr 10, 48 Javan (Ionian Greeks), Tk 18, 107 Jebel Liban, Leb 106 Jebel Musa (possible site of Mt. Sinai), EgS 39

Jebel Serbal (possible site of Mt. Sinai), EgS 39 Jericho NT (El Ariha), WB 10, 127, 130 Jericho OT (Tell es-Sultan), WB 10, 42, 44, 48, 55, 57, 58, 85, 130 Jerusalem (Aelia Capitolina / al Quds), Jer 10, 27, 46, 48, 51, 53, 55, 57, 63, 65, 67, 77, 78, 81, 82, 84, 86, 90, 91, 92, 95, 96, 98, 100, 103, 110, 113, 116, 120, 122, 126, 127, 129, 130, 134, 137, 139, 143, 144, 146, 148, 151, 161, 163, 165, 168, 175 Jezreel (Esdraelon), Isr 10, 51, 85 Jezreel, Valley of, Isr 42, 47, 51, 55, 67, 90, 92, 103, 137, 168 Jogbehah, Jrd 10, 59 Jokneam (Tell Qeimun, Isr 10, 48 Joppa (Jaffa / Yafo), Isr 10, 55, 57, 65, 86, 92, 148 Jordan, River, Isr / WB / Jrd 10, 42, 43, 44, 47, 48, 51, 52, 53, 55, 58, 59, 67, 81, 84, 85, 86, 90, 92, 105, 106, 110, 122, 126, 127, 139, 140, 144, 168 Jotapata (Khirbet Jifat), Isr 10, 168 Judah 65, 78, 82, 84, 85, 107 Julias (Bethsaida), GH 10, 130

K Kadesh Barnea (Ain el-Qudeirat), EgS 10, 42, 57, 65, 81 Kalhu (Nimrud / Calah), Irq 86, 87 Kanah, River, Isr / WB 42, 47, 48, 51, 55, 57, 58, 63, 65, 67, 73, 81, 82, 84, 90, 92, 103, 122 Kanesh (Kültepe), Tk 27, 39, 71 Karnak, Eg 29 Kedar, Syr / Jrd / SA 107, 116 Kedesh (Tell Qadas), Isr 10, 57 Keilah, Isr 10, 63 Kerith Ravine, Jrd 85 Keweh (Cilicia / Çukurova / Kue), Tk 77 Khorsabad, Irq 91, 98 Kidron, Valley, Jer 95, 146 Kilmad?, Irn 107 Kinnereth (Galilee), Sea of, Isr 10, 42, 47, 48, 52, 53, 57, 58, 65, 73, 78, 81, 85, 90, 92, 103, 106, 119 Kir Hareseth (Kerak), Jrd 10, 81, 82 Kiriath Arba (Hebron, el-Khalil), WB 25 Kiriath Jearim, Isr 10, 65 Kish (Tell el-Uhaimir), Irq 17, 22 Kishon, Valley, Isr 59, 85 Kittim (Cyprus) 18, 107 Knossos, Gr 71 Konya (Iconium), Tk 153 Kursi (Gergesa), Isr 140

L Lachish (Tell ed-Duweir), Isr 10, 46, 48, 68, 71, 90, 92, 103 Lagash (Tello), Irq 22, 71, 74 Laodicea (Goncal ), Tk 171 Larsa (Sankara), Irq 22 Lebanon 81, 107 Leontopolis (Tell el-Yehudiyyeh), Eg 125 Lesbos (Mitylene), Gr 161 Libnah (Tell Bornat?), Isr 10, 46, 48, 92 Lisht, Eg 29 Litani, River, Leb 51, 55, 100, 106 Livias, Jrd 10 Lud 18 Lydda (Lod), Isr 10, 122, 148

Lydia, Tk 107 Lyon (Lugdunum), Fr 175 Lystra (near Hatunsaray), Tk 153, 154, 161

M Macedonia / Macedon, Gr 129, 165 Machaerus (el-Mekawer), Jrd 10, 130, 168 Magdala (Magadan), Isr 10, 140, 144 Magnesia, Tk 120 Magog, Tk 18 Mahanaim, Jrd 10, 67, 73 Maka, Isr 73 Makkedah (Khirbet el-Qom?), WB 10, 46 Malta 162, 164 Manchester (Mamucium), UK 174 Manzelah, Lake, Eg 34 Maon, WB 10, 63 Marathon, Gr 113, 114 Mareotis, Lake, Eg 124 Mareshah (Marissa), Isr 10, 90 Mari (Tell Khariri), Syr 22, 26, 71, 84, 96 Masada, Isr 10, 130, 134, 168 Medeba, Jrd 10 Media, Irn 107, 148 Mediterranean Sea 68, 71, 86, 91, 96, 98, 100, 105, 110, 113, 114, 119, 120, 129, 148, 150, 161, 163, 164, 172 Megiddo (Tell el-Mutesellim (Armageddon), Isr 10, 48, 51, 57, 65, 68, 73, 77, 83, 90, 96, 100 Megiddo, Plain of, Isr 48 Memphis (Noph / Moph / Men-nefer), Eg 29, 34, 36, 120 Meshech (Mushku), Tk 18, 107 Mesopotamia 22, 68, 96 Messina, It 151 Michmash, Isr 10, 62, 63, 92 Midian, SA, EgS 33 Migron, WB 62 Milan, It 175 Miletus (Milet / Milliwanda), Tk 161, 164 Minnith (Umm el-Basatin?), Jrd 107 Mitylene (Lesbos), Gr 161 Mizpah (Tell en-Nasbeh), WB 10, 61, 96, 103, 122 Mizraim, Eg 18 Moab, Jrd 43, 63, 67, 73, 81, 82, 85, 105 Moab, Plains of (Shittim), Jrd 43, 103 Modin (Modi’ im), Isr 122 Moreh, Hill of, Isr 59, 63 Moresheth-(Gath) (Tell Judeidah), Isr 10, 84 Mycenae, Gr 118 Myra (Demre), Tk 163

N Nabataeans, Kingdom of, Jrd 126 Nahal Hever, Isr 10, 134 Nain, Isr 10, 140 Namazga, Tkm 26 Narbo (Narbonne), Fr 151 Nazareth (en-Nasira), Isr 10, 137, 139, 140 Neapolis (Kavala), Gr 124, 154, 161 Nebo, Mt Jebel en-Neba?, Jrd 10, 42, 51, 82 Negev, Isr 10, 30, 51, 55, 57, 63, 65, 85,

90 Nicopolis, Gr 164 Nile, River, Eg / Sud / Eth 18, 26, 29, 30, 33, 34, 36, 60, 77, 91, 96, 98, 105, 110, 119, 125, 129, 148, 151, 175 Nimrud (Calah / Kalhu), Irq 86, 91, 98 Nineveh, Irq 17, 22, 71, 86, 87, 91, 95, 98, 99, 105 Nippur (Nuffar), Irq 22, 26, 71, 120 Nob (Mt Scopus?), Jer 10, 63, 92 Nuzi (Yorghan Tepe), Irq 71, 96

O Olives, Mount of , Jer 51, 143, 146 Ophir, SA 18, 77 Ophrah (‘ Affuleh), Isr 10, 58 Opis, Irq 110 Orontes, River, Leb / Syr / Tk 81, 91, 100, 154, 161 Ostia, It 151 Oxyrhynchus (Behnesa), Eg 164

P Paddan Aram, Syr / Tk 25 Palermo, It 151 Palmyra (Tadmor), Syr 27 Pamphylia, Tk 148, 163 Paphos, Cyp 153, 154 Parthia, Irn / Afg 148 Patara, Tk 161 Patmos, Gr 175 Pella (Khirbet Fahil), Jrd 10, 114, 119, 127 Penuel (Tell ed-Dhahab esh-Sherqiya), Jrd 10, 59, 81, 90 Peraea, Jrd 126, 130, 144 Perga, Tk 153 Pergamum (Bergama), Tk 71, 114, 120, 171 Persepolis, Irn 68, 71, 113, 119 Persia, Irn 68, 107, 110, 114 Persian Gulf 22, 26, 71, 91, 96, 105, 107, 110, 113, 120 Pethor, Syr 43 Petra (Sela?), Jrd 10, 81 Phaistos, Gr 60 Pharos Island, Eg 124 Pharpar, River, Syr 51 Pharsalus, Gr 129 Philadelphia (Alas¸ ehir), Tk 173 Philippi (Colonia Augusta Julia Philippensis), Gr 154, 161, 164 Philistia, Isr / GS 78, 105 Philistia, Plain of 10, 42, 57, 63, 65, 85 Phoenicia, Leb 68 Phoenix (Loutron), Gr 163 Phrygia, Tk 148 Pi Hahiroth, Eg 34 Pi-Ramesse (Qantir), Eg 26, 29, 30, 33, 34, 36 Pirathon (Faranta), WB 10, 58 Pishon, River 15 Pisidian Antioch (Yalvaç / Caesarea Antiocheia), Tk 153, 154, 161, 164 Pithom, Eg 33, 34, 36 Plataea, Gr 114 Pompeii, It 175 Pontus, Tk 148 Ptolemais (Acco / Acre), Isr 10, 55, 65, 90, 92, 119, 161 Punt, Sud / Eri 77 Put, Lib 18, 107

Puteoli (Pozzuoli), It 151, 162 Pylos, Gr 71

Q Qantir (Pi-Ramesse), Eg 26, 29, 30, 33, 34, 36 Qarqar, Syr 86, 96 Qumran (Salt, City of), WB 10, 51, 55, 71, 110, 126, 134 Qurraya, SA 26

R Raamah, SA 18, 107 Rabbah (Rabbath-Ammon / Philadelphia / Amman), Jrd 10, 42, 65, 81, 82, 105 Ramah (er-Ram), WB 10, 58, 61, 63, 92 Ramat Rahel, WB 103 Ramoth in Gilead (Tell Ramith), Jrd 10, 57, 65, 73, 81, 85 Raphia (Rafah), GS 10, 90, 120 Ras es-Safsafeh (possible site of Mt Sinai), EgS 39 Red Sea, Eg 18, 26, 27, 33, 76, 91, 96, 98, 105, 113, 120 Reed Sea (yam suph), Eg 34 Rehob, Leb 10, 42 Rephaim, Valley of, Isr, WB 65 Rhegium (Reggio di Calabria), It 164 Rhodes (Rodanim), Gr 60, 107, 161, 163, 164 Riblah, Syr 100 Rifeh, Eg 26 Rimmon, Isr 10, 57 Rome, It 70, 109, 129, 148, 151, 162, 164, 167, 175 Rosetta (Rashid), Eg 29

S Salamis, CypT 114, 153, 154 Salamis, island, Gr 114 Salonae (Split), Cro 151 Salt Sea (Dead Sea ), Isr / WB / Jrd 10, 26, 30, 50, 53, 59, 67, 78, 85, 86, 89, 90, 92, 98, 103, 120, 122 Salt, City of (Qumran?), WB 10, 51, 55, 71, 110, 126, 134 Salt, Valley of, Isr 64 Samaria (Sebaste / Sebastiya), WB 10, 71, 78, 82, 85, 91, 98, 126, 130, 148, 168 Samarkand, Uzb 119 Samos, Gr 150, 161 Samothrace, Gk 154 Saqqara, Eg 29 Sardinia, It 107, 129, 164 Sardis (Sepharad / Sart), Tk 110, 114, 120, 171 Sartaba (Alexandrium), WB 10 Scythopolis (Beth Shan), Isr 119, 127 Sebaste (Samaria / Sebastiyah), WB 130 Sela (Petra?), Jrd 10, 81 Seleucia ad Pieria (Çevlik), Tk 120, 153 Senir (Hermon, Mt), Leb / Syr 81, 106 Sennabris, Isr 10, 140 Sepphoris, Isr 10 Serabit el-Khadim (Dophkah?), EgS 36, 39, 68 Shaalbim (Salbit), Isr 10, 73 Shahr-i-Sokhta, Afg 26 Shamir, WB 10, 58 Sharon, Plain of, Isr 10, 42, 57, 63, 65, 85, 90, 92, 103

Shatt el-Arab, Irq 22 Sheba (Yemen), 18, 77, 107 Shechem (Tell Balata), WB 10, 25, 30, 55, 58, 65, 78, 90 Shephelah, Isr / WB 51, 85, 103, 126 Shiloh (Seilun), WB 10, 57, 61, 63, 72 Shimron (Khirbet Sammuniyeh), Isr 10, 47, 48 Shinar, Irq 18 Shunem (Sulam), Isr 10, 57, 85 Shurruppak (Fara), Irq 17 Sicily, It 106, 129, 151, 164, 175 Sidon (Sayda), Leb 10, 18, 55, 57, 65, 81, 105, 106, 120, 144, 163, 164 Siloam (Silwan), Jer 95, 143 Sinai, Mt, EgS 33, 36, 38 Sinai, peninsula, EgS 30, 33, 39, 68, 106, 110, 125 Sippar (Abu Habba), Irq 22, 71, 110 Smyrna (Izmir / Tishmurna?), Tk 114, 171, 174 Socoh, Isr 10, 63, 73, 90 Sodom, Isr 25 Sorek, River, Isr 51 Sparta, Gr 114 Strimon, River, Gr 114 Succoth (Tell Deir Alla), Jrd 10, 34, 36, 43, 51, 55, 57, 59, 69 Suez, Gulf of, Eg 36 Susa, Irn 22, 27, 39, 91, 96, 110, 113, 119, 120 Susita (Hippos), Isr 140 Sychar (Aksar), WB 10, 139 Syracuse (Siracusa), It 129, 162, 164 Syrtes, sand bars, Lib 162, 163

T Taanach (Tell Ti’ innik), Isr 10, 48, 57, 59, 68, 73, 90 Tabgha (Heptapegon), Isr 140 Tabor, Mt, Isr 51, 59, 144 Tahpanhes (Daphnae), Eg 125 Tanis (Zoan), Eg 29, 34, 36 Tarraco (Tarragona), Sp 129, 151 Tarshish (Guadalquivir Valley), Sp / Sardinia / It? 18, 107 Tarsus, Tk 77, 86 Tekoa (Khirbet Tequ’ a), WB 10, 84 et-Tell (Ai), WB 10, 44, 45 Tell Asmar (Eshnunna), Irq 26, 39 Tell Deir Alla (Succoth), Jrd 42, 43 Tell el Farah North (Tirzah), WB 26 Tell el-Yehudiyyeh (Leontopolis), Eg 125 Tell Qasile, Isr 74 Tema (Tayma), SA 105, 110 Thebes, Eg 29, 33, 96, 98, 120 Thebes, Gr 71 Therma, Gr 114 Thermopylae, Gr 114 Thessalonica (Thessaloniki / Salonica), Gr 129, 151, 154, 161 Three Taverns, It 162 Thyatira (Akhisar), Tk 171 Tiber, River, It 166 Tiberias, Isr 10, 130, 140 Tiberias, Sea of (see Galilee, Lake) Tigris, River, Irq 15, 17, 22, 26, 77, 86, 87, 89, 91, 96, 98, 99, 105, 110, 113, 120 Timnah (Khirbet Tibneh), Isr 10, 92 Timsah, Lake, Eg 34 Tirzah (Tell el Farah North), WB 10, 78, 90

Tishbe, Jrd 10, 84, 85 Togarmah, Tk 18 Trasimine, Lake, It 129 Troas (Alexandria Troas), Tk 154, 161 Tubal, Tk 18, 107 Tushpa (Van), Tk 95 Tyre (es-Sur), Leb 10, 51, 55, 57, 65, 73, 77, 81, 90, 91, 92, 105, 107, 119, 120, 127, 129, 144, 161

U Ugarit (Ras Shamra), Syr 27, 68, 71, 76 Umma (Jokha), Irq 22 Ur of the Chaldeans (Tell el-Muqayyar), Irq 17, 22, 25, 27, 39, 96, 139 Urartu (Ararat), Tk 17, 68, 95 Urmia, Lake 17, 22, 26, 68, 86, 89, 91, 95, 98, 98, 120 Uruk (Erech / Warka), Irq 17, 22, 71, 91 Uzal (Tur Abdin), Tk 107

V Valley of the Kings, Eg 29 Van, Lake, Tk 17, 22, 26, 68, 86, 91, 95, 96, 98, 120 Vergina, Gr 118 Vienne, Fr 174 Vindolanda (Chesterholm), UK 140, 164

W Wadi Dababir, WB 134 Wadi el-Arish, EgS 56, 65 Wadi el-Hol, Eg 68 Wadi Jawfat Zabin, WB 134 Wadi Muheisin, WB 45 Wadi Murabba’ at, WB 134 Wadi Qelt, WB 131 Wadi Qumran, WB 134 Wadi Suweinit, WB 62 Wadi Tumilat, Eg 113

Y Yam Suph (Reed Sea), Eg 34 Yarmuk, River, Jrd 10, 42, 47, 55, 67, 81, 85, 90, 103, 140

Z Zahar, Syr 10, 107 Zama, Tun 129 Zara (Callirhoe), Jrd 10, 51 Zarephath (Sarepta), Leb 85 Zarethan, Jrd 10, 51, 59 Zebulun, Valley of, Isr 85, 90 Zemaraim, WB 90 Zephathah, Valley of (Wadi es-Safiyeh), Isr 90 Zered, River (Wadi el-Hasa), Jrd 42, 80, 90 Ziklag (Tell esh-Sharia?), Isr 10, 63 Zin, Wilderness of, Isr 81 Ziph, WB 10, 63 Zoan (Tanis), Eg 29, 34, 36 Zoar (es-Safi), Jrd 43 Zobah, Syr 64 Zorah (Sar’ a / Tell Zor’ a), Isr 10, 58

185

INDEKS STARI

ZAVET 30:43 27

Postanje 1 14 1:1–2:3 14 1:3 14 1:16 14 1:26–27 14 2 14 2:4–25 15 2:8 15 2:10–14 15 2:16–17 14 3 15 4:8 96 4:17–22 17 5 15 5:27 17 5:32 15 6–9 17 6:9 17 6:11 97 6:13 97 7:11–12 16 7:19 17 7:20 17 7:21 17 7:23 17 8:4 17 8:14 16 9:18 51 10 18, 19 10:2 118, 128 10:4 106 10:10 16, 22, 23 11 15 11:1 19 11:1–9 18 11:7 19 11:9 19 11:26 15 11:28 23 11:31 25 12–50 24 12:1 25 12:4 25 12:7 56 12:16 27 13:2 25 14:1 27 14:14 25 17:5 25 19:24–25 25 19:38 80 20:7 85 21:2 25 22:2–13 133 23:3 27 24:14 27 24:19 27 24:20 27 24:35 27 26:1 26

186

CITATA IZ

32:7 27 32:15 27 35:12 56 36:24 51 37 30 37:25 30, 80 37:28 30 39–50 30 39:1 30 41:14 30 42:1–7 30 46:6 30 46:26–27 30 46:33 30 47:6 30 47:11 31 49:3–27 56 50:26 30 Izlazak 1:7 32 1:9 32 1:11 36 2:1–4 32 2:11–14 32 2:15–21 40 3:8 54 3:10 33 3:14 33 3:17 56 4:27 32 5:2 33 6:3 33 7:5 34 7:7 32, 34 7:9–10 35 7:23 37 8:13 35 8:22 36 9:31 34 12:3 54 12:29 38 12:37 34 12:40–41 25 17:10 44 17:14 69 20 135 20:1–17 38 20:1 39 20:2 39 20:3 39 20:8–11 14 20:18 38 24:1–14 39 24:4 39 25:10–40 40 25:37 41 26:1–37 40 26:7 40 26:14–15 40 27:1–8 40 30:23 137

SVETOG

30:34 137 34:15–16 77 34:27 69 Levitski zakon 11:1 39 11:6 121 11:13–19 54 11:21–22 54 23:22 58 26:1 39 26:3 39 26:33 89 26:38–39 89 Brojevi 6:24–26 134 9:15–23 43 13:2 43 13:8 44 13:16 44 13:23 43 14:3 42 14:33–34 36 17:2 69 20:12 43 21:14 70 21:21–26 43 21:33–35 43 25:1–3 43 27:18–23 44 31:8 43 33:2–49 19 33:13 69 33:55 56 Ponovljeni zakon 1:1 39 1:3 36 1:6 39 2:14 43, 47 2:32–34 43 3:1–6 43 3:11 43 3:28 44 4:1 39 5 135 6:9 69 7:3 116 8:7–9 50 9:3 97 9:5 97 11:10–11 52 11:20 69 14:7 121 14:12–18 54 14:20 54 17:17 77 20:5–8 97 20:16–18 44 20:19 53 97 24:19 58 27:1 39 28:1 39

28:15 39 28:23–24 53 28:25 96 28:26 96 28:36–37 89 28:63–65 89 31:23 44 33:6–25 56 34:6 43 34:9 44 34:10 85 34:10–12 43 31:14 39 34 39 Knjiga Isusa Navina 1:5–7 44 2:15 49 3:10 20 6:17 44 6:24 49 7:1–26 97 7:3–5 44 7:25–26 44 8:1–29 45 8:28 49 9:24 47 10:11 53 10:13 46 10:33 49 10:40 47 11:11 49 12:9–24 48 13:1–19:48 56 13:8–21:42 19 14:6 47 14:10 47 15:62 50 16:10 56 17:16 47 17:18 47 18:4 69 23:12–13 47 Knjiga o sudijama 1:21 47 1:29 56 1:30–33 56 2:3 47 4:1–13 56 4:2–3 56 5:1–31 20 5:21 58 6:33 58 8:14 69 11:26 36 15:15 60 15:20 60 16:3 60 16:31 60 17:6 58 18:1–29 56

PISMA 18:1 58 18:27–29 58 20:47 58 21:25 58, 59 Knjiga o Ruti 1:1 58 1:22 53 Prva knjiga Samuilova 1:9 60 3:2 60 3:3 60 3:15 60 3:20 85 4:21 61 5:1–7:2 65 7:15–17 60 8:5 63 8:19–20 62 13:1 63 13:19–20 60 15:1–35 97 15:3 63 15:23 63 16:1 137 17:4 63 17:34 54 18:7 63 26:7–12 63 31:1–4 63 Druga knjiga Samuilova 1:19–27 67 2:2 67 3:2–5 67 5:4 65, 67 5:6–8 78 5:6–7 47 5:8 65 5:11 60, 65 5:13–14 67 8:4 97 8:13 65 12:10–12 67 20:24 65 22:2–51 67 23:20 53 24:9 78 24:11–14 65 Prva knjiga o carevima 1:13 67 1:17 67 2:10–11 67 3:5 72 3:16–28 72 4 72 4:8–19 73 4:20 72 4:22–23 72, 78

4:23 54 4:24–25 72 4:29–30 72 5:1–12 107 5:6 80 5:9 80 5:13–17 78 5:13–14 72 5:15 73 6:1–10 74 6:1 15, 25, 36, 58 6:14–38 74 7:23–26 74 7:42 74 8:63 72 9:15 77 9:16 72 9:20–22 72 9:26 77, 80 10:1–13 77 10:1 77 10:7 76 10:14 74 10:22 54, 76 10:26 83 10:27 76 10:29 77 11:1–10 77 11:7–8 77 11:14–25 77 11:28 72, 78 11:40 36 11:41 70 12:11 78 12:16 78 12:25 78 14:19 70 14:25–27 91 14:25 74 15:23 78 15:33 78 16:23–28 82 16:24 78 16:30 82 18:1 85 18:2 53 18:20–39 85 21:19 82 21:23 82 22:38 82 22:39 82 22:48 80 22:51 78 Druga knjiga o carevima 2:3 85 2:5 85 2:11 85 3:1 78 3:4 80 3:5 82 3:9 82 3:17–24 82

3:25 82 3:27 82 4:38–44 85 5:13–14 85 6:1 85 8:16 79 9:5–6 82 9:10 82 9:35–36 82 10:30 82 10:32–33 86 11:1 91 14:22 80 14:23 79 14:25 82, 86 14:28 82 15:2 91 15:5 78 15:19–20 86 15:29 86 15:30 86 16:3 91 16:5 86 16:10 86 16:17–18 91 17:1 79 17:4–5 89 17:5–6 89 17:6 88 17:7–8 89 17:9–10 89 17:15 89 17:18 89 17:24 89 18–19 92 18:3 92 18:13 92 18:14 92 18:17 92 18:21 94 18:23–24 93 18:28 20 18:31–32 93 19:8–9 94 19:8 94 19:9 94 19:14 94 19:32 94 19:35 94 19:37 95 20:12–19 92 20:20 13, 94 21:2 98 21:13 98 21:21 98 22:8 101 22:13 100 22:16–17 100 23:15–20 101 23:34 101 24:14–16 102 25:1 102 25:9 74

25:26 102 25:27–30 102 Prva knjiga dnevnika 3:11–12 14 8:33 64 11:22 53 16:8–36 67 18:12 65 21:9–13 65 21:29 72 28:3 74 Druga knjiga dnevnika 1:5 72 2:3–16 107 2:8 54 80 2:16 80 3:3–17 74 5:13–14 75 9:1–12 77 9:21 54 77 14:9–15 91 16:6 97 26:15 91 32 92 32:30 13, 94 32:31 92 33:11 98 34:3 100 35:21 101 35:25 101 36:9 102 36:23 111 Knjiga Jezdrina 1:2–3 111 1:7 112 1:8 112 2:59 102 2:64 112 3:11–12 112 4:5 112 4:8–6:18 13, 20 4:12 116 4:23 116 5:1 112 6:15 112 7:8 116 7:12–26 13, 20 8:17 102 10:3 116 10:9 53 10:12–14 116 10:18–44 116 Knjiga Nemijina 2:17 116 2:19 116 3 116 6:15 116 8:1–18 116

9:36–37 117 12:22 116 12:24 67 12:27–47 117 12:36 67 12:45 67 13:6 116 13:24 20 Knjiga o Jestiri 1:6 115 2:16–17 115 3:8–11 115 4:14 115 5:2–3 115 6:13 115 7:6 115 8:2 115 8:9 20 9:18–32 115 10:2 115 Knjiga o Jovu 1:3 27 1:17 27 28:1–4 51 38:4 14 42:12 27 Psalmi 9 67 18 67 22 67 22:12 80 24 67 45 67 51 67 52 67 60 65 78:60 63 89:28–37 91 90:10 31 104:10–18 55 110:2 91 122:4 143 125:2 143 132:11–18 91 Pri~e Solomonove 1:1–22:16 72 22:17–24:22 72 22:20 72 24:23–34 72 25:1–29:27 72 25:11 54 30:1–33 72 31:1–9 72 31:10–31 72 Knjiga propovednikova 2:7 72

Pesma nad pesmama 2:1 72 Knjiga proroka Isaije 2:6–8 91 2:20 91 7:1–6 86 7:7–8 87 8:19 91 9:6–7 105 10:28–32 92 13:1–14:23 105 14:24–27 105 14:28–32 105 15:1–16:3 105 16:1 80 17:1–14 105 18:1–7 105 19:1–25 105 19:19 125 20:1 91 21:1–10 105 21:11–12 105 21:13–17 105 23:1–18 105 25:10–12 105 32:1 105 36–37 92 36:2 92 36:6 94 37:14 94 37:38 105 39:1–8 92 40:22 7 44:28 105, 111 45:1 105 49:7 137 53 149 53:4 105 53:11 104 60:3 137 Knjiga proroka Jeremije 7:4 94 7:12 63 8:7 54 8:22 80, 107 10:11 13 22:13–17 102 22:19 102 22:30 102 25:11–12 111 26:20–23 102 29:5 102 31:31 104 31:33 104 31:34 104 36:20–23 102 36:23 53 42:17–43:7 124 42:19 102 43:7 102 46:1–28 105 46:2 101 46:11 80, 107 47:1–6 105 48:1–47 105 49:1–22 105

49:1–6 105 49:19 51 49:23–27 105 49:28–33 105 50:1–51:64 105 51:59–64 105 52:30 102 52:31–34 102 Knjiga proroka Jezekilja 1:1–3 102 3:15 102 5:5 143 10:18–22 105 24:18 105 24:27 105 25:1–7 105 25:8–11 105 25:12–14 105 25:15–17 105 26:1–28:19 105 26:1 107 26:2 106 26:4–14 107 27 107 27:1–36 106 27:6 106 27:13 118 27:15 118 27:26–27 107 28:20–26 105 29:1–32:32 105 38:12 143 40–43 105 47:13–48:29 19 Knjiga proroka Danila 1:1–2 101 1:6 101 1:8 108 2:1 108 2:4–7:28 13, 20 2:40 129 2:44 129 3:1 108 3:25 108 4:1–17 108 4:30 109 4:32 109 4:33 108 5:1 110 5:2–3 74 5:7 111 5:26–28 110 5:29 111 5:30 110 6:1–27 111 6:28 110 8:5 118 8:7 119 8:8 119 9:1 111 9:2 111 9:18–19 111 11 120 11:2 114 11:3 118 11:4 119 11:5 120

11:6 121 11:7 121 11:11–12 121 11:16 121 11:17 121 11:19 121 11:21–35 122 11:28 122 11:29–30 123, 128 11:30 122 11:31 122 11:32 123 12:13 111 Knjiga proroka Osije 1:1 84 3:1 54 7:11 85 14:1–2 84 Knjiga proroka Joila 2:25 84 3:6 118 Knjiga proroka Amosa 1:1 5, 85 1:3–2:3 105 1:3–5 105 1:6–8 105 1:9–10 105 1:11–12 105 1:13–16 105 2:1–3 105 4:1 80 5:5 84 5:6 78 5:27 84, 89 6:4–6 83 6:5 67 7:14 85 9:7 27, 60 9:11 85 Knjiga proroka Avdija 1–21 105 20 172 Knjiga proroka Jone 1:2 86 3:4 105 3:6 86 3:7 86 Knjiga proroka Miheja 5:2 137 5:12–14 91 Knjiga proroka Nauma 1:1–3:19 105 2:6–8 99 2:9 98 3:7 98 3:8 98 3:19 99

Knjiga proroka Avakuma 1:8–9 135 2:14 175 Knjiga proroka Sofonije 2:4–7 105 2:8–11 105 2:12 105 2:13–15 105 2:13–14 99 Knjiga proroka Ageja 1:1 112 1:4 112 Knjiga proroka Zaharije 1:1 112 2:12 51 4:6–7 112 12:11–14 101 14:5 51 Knjiga proroka Malahije 4:5–6 117

APOKRIFI Prva knjiga Makavejska 1:21 123 1:22–23 123 1:43 123 1:52 123 1:62–63 123 2:15–22 123 2:27 123 3:10–11 123 4:36–38 123 6:16 121 Druga knjiga Makavejska 5:15–16 123

NOVI

ZAVET

Jevan|elje po Mateju 1:1–17 14 1:8 15 1:21 137 1:23 137 2:2 137 2:7 137 2:9 137 2:22 131 3:2 138 4:5 133, 138 5:1 140 6:9 175 6:28 54 7:12 13 8:10 140 8:23–27 140 11:4–5 140 12:42 77

13:18–23 140 13:58 140 14:3–12 131, 140 14:3–4 140 16:16 144 16:23 144 17:1–8 144 17:24 143 19:1–2 144 21:9 145 21:17 143, 144 22:40 13 23:23 54 23:29 143 26:14–16 144 26:39 145 26:47–50 147 27:33 147 27:37 146 27:51–52 147 27:51 51, 133 27:56 138 27:57–66 147 28:13 147 28:19 150 Jevan|elje po Marku 1:6 54 1:21–27 138 3:14 138 4:13–20 140 4:35–41 140 6:5–6 140 6:14–29 140 6:17–29 131 6:17–18 140 6:39 140 7:10 38 9:2–8 144 10:1 144 11:9 145 11:11 143, 144 12:41–42 133 13:1 132 14:10–11 144 14:12 144 14:43–46 147 15:22 147 15:24 147 15:38 133 15:40 138 Jevan|elje po Luki 1:2 138 2:2 137 2:6–7 136 2:11–12 136 2:21–38 133, 137 3:1 131, 138 3:23 138 4:9 133 138 4:31–36 138 6:13 138 6:15 126 6:17 140 7:4–5 138 7:22 140 8:11–15 140 8:22–25 140

9:10 140 9:28–36 144 9:52–56 89 10:30 143 15:16 54 17:6 54 19:38 145 19:43 144 21:1–2 133 21:6 168 21:20–21 168 21:27 169 22:1–5 144 22:11 137 22:15 144 22:47–54 147 23:33 147 23:45 133 24:39–40 146 24:50 143 Jevan|elje po Jova nu 1:14 13 2:13 138 2:16 139 2:21 132 3:16 139 4:5 25 4:9 89 4:43–54 139 5:1 140 5:2–9 143 6:4 138, 140 6:10 140 7:37–38 144 9:7 143 10:22–39 144 10:22 123 10:40–41 144 12:13 145 13:1 138, 144 18:2–12 147 18:18 53 18:31 169 19:13 133, 143 19:17 147 19:18 147 19:28–30 146 19:31 146 19:33–34 146 19:39 137 20:20 146 20:25 146 20:27 146 Dela apostolska 1:8 148 1:13 126 2:5–11 148 2:21 148 2:24 147 3:2 133 4:36 152 5:18–19 148 5:37 126 6:1 119 7:23 32 7:30 32 7:36 35

7:58 148 8:1 148 8:28 150 9:25 148 9:30 148 10:15 149 11:25–26 148 11:26 152 12:1–17 175 13:5 152 13:13 152, 155 13:21 62 14:5–6 152 14:11 20 14:27 153 15:16 85 15:38 155 15:39–41 155 16:6–7 155 16:10 155 16:12 155 16:14 172 17:6 155 17:8 155 17:11 155 17:16 157 17:22–23 157 17:23 156 17:24 156 17:28 156 17:34 156 18:1–2 157 18:4 157 18:7 157 18:11 157 18:12 157 18:19 157 19:9 158 19:29 13 19:31 159 19:34 159 20:36–38 161 21:11 161 21:18 163 21:28 162 21:31–32 142 22:25 163 23:23–35 163 23:23 150 25:11 162 26:32 162 27:1 162 27:9 150 27:14 163 27:37 150 28:1 163 28:11–13 163 28:16 166 28:30 166 28:31 163 Poslanica apostola Pavla Rimljanima 5:12 14 11:13 148 12:13 150 15:20 175 16:1 150

Prva poslanica apostola Pavla Korin}anima 10:25 165 Druga poslanica apostola Pavla Korin}anima 11:25 150 11:32–33 148 Poslanica apostola Pavla Galatima 1:13 149 1:19 149 1:21 148 2:11–13 148 4:25 38 Poslanica apostola Pavla Efescima 6:11–13 97 Poslanica apostola Pavla Filipljanima 2:25 150

Otkrivenje Jovana Bogoslova0 1:8 174 1:9 170 1:10–11 170 2:4–5 170 2:6 170 2:7 175 2:10 170, 175 2:11 175 2:13 171 2:17 175 2:18 172 2:20 172 2:26 175 3:3 173 3:5 175 3:12 175 3:15–16 173 3:18 173 3:21 175 17:9 167 18:1–24 175 18:10 166 18:12–13 167 18:12 150 21:3 174 21:22–23 167

Poslanica apostola Pavla Kolo{anima 4:13 172 4:14 138, 148 4:16 165 Druga poslanica apostola Pavla Timoteju 4:6–8 165 4:10 175 Poslanica apostola Pavla Filimonu 2 170 Poslanica apostola Pavla Jevrejima 1:1–2 13 8:13 169 11:29 35 11:37 104 13:12 147 Poslanica apostola Jakova 5:17 85 Prva poslanica apostola Petra 1:1 165 3:18 146 4:9 146 Tre}a poslanica apostola Jovana 1 165

187

NAPOMENE

O LIKOVNIM PRILOZIMA AKG-Images: pp. 3 (far levo and second desno), 31 (bottom), 33, 35 (below), 66 (top), 94 (below), 99, 118 (below), 123 (below), 159 (Erich Lessing); p. 36 (below) (Archives CDA/Guillo); p. 117 (desno) (Gérard Degeorge). Alamy: pp. 16 (above) (© E.J. Baumeister Jr.), 26 (© Images&Stories), 31 (middle) (© Royal Geographical Society), 50 (© Mark Boulton), 80 (above) (© Edward Parker), 136 (© Eitan Simanor), 152 (above) (© Kevin Lang), 152 (below) (© Westend61), 154 (© Robert Harding Picture Library Ltd), 155 (above) (© ALIKI SAPOUNTZI / aliki image library), 160 (above) (© DIOMEDIA), 160 (below) (© Peter Horree), 170 (above) (© terry harris just greece photo library), 172 (above) (© Sean Burke). Bridgeman Art Library: pp. 28 (both) (Egyptian National Museum, Cairo, Egypt); p. 32 (above) (Valley of the Nobles, Thebes, Egypt, Giraudon); pp. 37, 96 (Egyptian National Museum, Cairo, Egypt, Giraudon); p. 87 (below) (British Museum, London, UK); pp. 113 (inset), 116 (National Museum of Iran, Tehran, Iran); 115 (Persepolis, Iran, Giraudon); 118 (above) (Archaeological Museum, Thessaloniki, Greece); 128 (below) (David Lees, Florence). British Museum: pp. 31 (top), 89, 111 (below) (© The Trustees of The British Museum). Chester Beatty Library: p. 165 (Reproduced by kind permission of the Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin). Corbis UK Ltd: p. 175 (desno) (Araldo de Luca). Corinium Museum, Cirencester: p. 175 (levo). David Alexander: pp. 27, 43, 66 (middle), 83 (middle), 110, 128 (above), 132, 138 (below), 146, 147 (bottom), 155 (below), 163. Hanan Isachar: pp. 44, 45, 49 (above), 52, 63, 85, 100, 130 (above), 145 (below), 147 (top), 169 (below). John Rylands University Library of Manchester: p. 121 (below). Jon Arnold Images: pp. 32 (below), 35 (above), 38, 59, 80 (below), 142, 151 (above), 152 (below), 156, 157 (above), 166, 170 (below), 171, 172 (below), 173. Lion Hudson: pp. 36 (above), 57, 83 (bottom), 135 (above), 139, 145 (above), 147 (middle) (David Townsend). NASA: p. 14. Network Photographers: p. 104 (Georg Gerster). Paul Lawrence: p. 21. Rex Features: p. 149 (Sipa Press). Superstock: p. 113 (main) (© age fotostock). Scala: pp. 3 (second levo) (Paris, Louvre. © 1995. Photo Scala, Florence), 3 (far desno) (London, Ann Ronan Picture Library © 2004, Photo Scala Florence/HIP), 23 (Baghdad, The Iraq Museum © 1990, Photo Scala, Florence), 24 (below) (London,

188

All Lion books are available from your local bookshop, or can be ordered via our website or from Marston Book Services. For a free catalogue, showing the complete list of titles available, please contact: Customer Services Marston Book Services PO Box 269 Abingdon Oxon OX14 4YN Tel: 01235 465500 Fax: 01235 465555 Our website can be found at: www.lionhudson.com