Priroda 2

Milesa Mom~ilovi}

SVET OKO ZA DRUGI RAZRED OSNOVNE [KOLE

1

SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe

autor

recenzenti

grafi~ko oblikovawe

Milesa Mom~ilovi}

Prof. dr Danijela Laketa mr Vladimir Krivo{ejev Milesa Mom~ilovi}

 Dragica Leki}

izdava~ Ni}ifora Maksimovi}a 52 Tel/faks: 031/714-999, 713-100, e-mail: [email protected]

urednik {tampa copyright

Milenko Filipovi} Epoha ©

Epoha, 2007.

 Zabraweno je reprodukovawe, distribucija, objavqivawe, prerada ili dr ug a  upotreba ovog autorskog dela ili wegovih delova u bilo kom obimu ili postupku, ukqu~uju}i fotokopirawe, {tampawe ili ~uvawe u elektronskom obliku, bez pismene dozvole izdava~a. Navedene radwe predstavqaju kr{ewe autorskih  prava  .

2

SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe

autor

recenzenti

grafi~ko oblikovawe

Milesa Mom~ilovi}

Prof. dr Danijela Laketa mr Vladimir Krivo{ejev Milesa Mom~ilovi}

 Dragica Leki}

izdava~ Ni}ifora Maksimovi}a 52 Tel/faks: 031/714-999, 713-100, e-mail: [email protected]

urednik {tampa copyright

Milenko Filipovi} Epoha ©

Epoha, 2007.

 Zabraweno je reprodukovawe, distribucija, objavqivawe, prerada ili dr ug a  upotreba ovog autorskog dela ili wegovih delova u bilo kom obimu ili postupku, ukqu~uju}i fotokopirawe, {tampawe ili ~uvawe u elektronskom obliku, bez pismene dozvole izdava~a. Navedene radwe predstavqaju kr{ewe autorskih  prava  .

2

SADR@AJ

3

4

PREDGOVOR

5

6

@IVA PRIRODA

8

PRIRODA OKO NAS

Razmisli i seti se nau~enog u prvom razredu 

[TA ^INI PRIRODU

Sve {to ~ini prirodu razvrstavamo u dve velike grupe. Nazive tih grupa upi{i u Priroda

[ta ~ini prvu, a {ta drugu grupu? Upi{i na

 Da li prirodu ~ini {kolska zgrada, krevet na kome spava{, kwiga iz koje u~i{?  Za{to?

9

ZAJEDNI^KE OSOBINE @IVIH BI]A

Razmisli da li biqke,  `ivotiwe i qudi imaju neke  zajedni~ke osobine? Podseti se {ta si u~io!

Qudi, biqke i `ivotiwe su `iva bi}a koja se razlikuju, ali imaju i ne{to zajedni~ko. Po zajedni~kim osobinama prepoznajemo da su `ivi. [ta svi rade isto?

- ra|aju se

- rastu i razvijaju se

- di{u

- uzimaju vodu

- hrane se

- izbacuju nepotrebno

- ostavqaju potomstvo

Na osnovu date slike i teksta dopuni re~enicu: Sva `iva bi}a imaju zajedni~ke osobine. To su:

10

POTOMSTVO: To su `iva bi}a nastala od svojih roditeqa

Objasni {ta je prikazano na slede}im slikama

 Dopuni re~enicu:

Na ovim slikama smo videli da se `iva bi}a i

, .

 Da li si ti ne~iji potomak? ^iji? ^iji su potomci tvoji roditeqi? [ta bi se desilo kad ne bi `iva bi}a ostavqala potomstvo?

11

BIQKE, @IVOTIWE I QUDI SE RAZLIKUJU

Podseti se koje su zajedni~ke osobine biqaka, `ivotiwa i qudi. Da li se oni po ne~emu razlikuju?

Na datoj slici napi{i delove biqke koje vidi{.

Delovi biqke su ,

, ,

.

Pomo}u korena biqka iz zemqi{ta upija vodu koja joj je potrebna. Kroz stablo voda dolazi do lista. List je veoma va`an deo biqke. U wemu se nalaze mali otvori preko kojih biqka di{e. U zelenim listovima biqke same stvaraju hranu uz pomo} sun~eve svetlosti, vode i vazduha. Dok stvaraju hranu biqke u vazduh ispu{taju kiseonik.

12

@ivotiwe ne stvaraju hranu. One se hrane biqkama ili drugim `ivotiwama. Kre}u se da bi do{li do vode i hrane. Di{u pomo}u otvora na glavi. Iz vazduha udi{u samo kiseonik, a ostalo izbacuju.

^ovek je razumno bi}e koje mo`e da shvati {ta se de{ava u wemu i oko wega. On hoda uspravno i mo`e da govori {ta misli i ose}a. ^ovek svaki dan ne{to radi. On gaji biqke i `ivotiwe i wima se hrani. @ivi u dru{tvu. 13

PRILAGO\ENOST BIQAKA I @IVOTIWA SREDINI

Podseti se gde sve `ive  `iva bi}a. Po ~emu se ona razlikuju?

@iva bi}a `ive na razli~itim mestima. Mesta na kojima `ive `iva bi}a nazivaju se STANI{TA. Stani{ta biqaka i `ivotiwa mogu biti na zemqi{tu, u zemqi{tu, u vodi i u vazduhu. @ivotiwe ne mewaju sredinu, ali se de{ava da u potrazi za hranom idu u drugu sredinu. Pogledaj slike i napi{i nazive `ivotiwa na slikama. Lisica i zec `ive u {umi. Lisica je vrlo lukava, a zec vrlo brz. Oni dobro vide i ~uju. Boja wihovog krzna tokom godine se mewa. Postaje sli~na biji biqaka u stani{tu. Tako se oni lak{e kriju od neprijateqa i dolaze do hrane Krtica `ivi u zemqi. Ima kratke noge. Predwe {ape su joj pro{irene kao lopatice i wima kopa tunele. Vrlo je pro`drqiva. Hrani se bubama i ki{nim glistama.

Telo je`a je prekriveno bodqama. Wima se brani od neprijateqa. Kad ga napadne lisica on se skupi u bodqikavu loptu. Tako lisica ne mo`e da ga pojede.

Ribe `ivi u vodi. Telo im je duguqastog oblika {to im omogu}ava da se lak{e i br`e kre}u kroz vodu. One plivaju i di{u na {krge. Ribe mogu da `ive samo u vodenoj sredini

14

KAKO SE BIQKE PRILAGO\AVAJU SREDINI U KOJOJ @IVE [ipurak, kupina i jo{ neke biqke imaju trwe na granama. Trwe ih {titi od `ivotiwa koje se wima hrane.

Lokvaw je vodena biqka.Koren mu je pri~vr{}en za dno bare ili jezera. Stablo se uzdi`e do povr{ine vode. Na povr{ini vode mu se nalaze listovi. Tako dobija svetlost i spravqa hranu.

Me|u `ivim bi}ima postoje sli~nosti, ali i razlike. Svaka biqka i `ivotiwa mora se prilago|avati sredini u kojo `ive. Prilago|avaju se svojim izgledom i pona{awem. Ako se ne prilagode, ne mogu da opstanu  jer u prirodi vlada velika borba. Ja~e i krupnije `ivotiwe hrane se sitnim i nejakim. Pogledaj sliku pa zakqu~i.

 Dopuni re~enicu: Lisica je ja~a i krupnija `ivotiwa. Ona jede , i . Kako se oni brane od we? Seti se jo{ nekog primera koji govori kako su se biqke i `ivotiwe prilagodile sredini i kako se brane od neprijateqa.

15

BIQKE MOJE OKOLINE

Posmatraj biqke u svijoj  okolini. Uo~i kako ni~u i  rastu. Kakav im je oblik, izgled lista, cveta i ploda

Koje si biqke posmatrao? Gde si ih video? Opi{i! Biqke `ive na raznim mestima: na livadi, na wivi, u {umi, u parku, u vo}waku, u vinogradu, u vodi. Neke biqke su same nikle, pa ih zato nazivamo SAMONIKLE ili DIVQE BIQKE. Postoje i biqke koje ~ovek seje i gaji. To su GAJENE BIQKE. Da bi gajio biqke ~ovek priprema zemqi{te. Na tom zemqi{tu ih seje, sadi i neguje dok mu ne donesu plodove. Gajene biqke su `itarice, povr}e, vo}ke, industrijske biqke, ukrasne biqke, lekovite i druge. Imenuj biqke prikazane na slici. To su:

U kju grupu biqaka one spadaju?

 Za{to?

Koje biqke vidi{ na slici?

U koju grupu one spadaju?

16

Povr}e je vrlo va`no za ishranu qudi. Od nekih biqaka qudi za ishranu koriste plod, ali se koristi i koren, stablo, list i cvet. Povr}e se gaji u POVRTWAKU. Pogledaj slike i odgovori na slede}a pitawa. Imenuj biqke na slici.

Koji se wihovi delovi koriste  u ishrani?

 Zapi{i slici.

imena

biqaka

na

Koji se delovi prikazanih  biqaka koriste u ishrani?

 Dopuni re~enicu:

Kelerabu koristimo zbog zadebqanog

, a karfiol

 i brokoli bog veoma hranqivog .

17

VO]KE Vo}ke su biqke koje ~ovek gaji zbog ukusnih plodova koje nazivamo VO}E. Kod nas vo}e raste na drvetu, ali raste i na {ibqu ili pri samoj zemqi na zeqastom stablu. Vo}ke se gaje u vo}wacima ali i na drugim mestima.  Dopuni re~enice: Na slici su prikazane vo}ke  jabuka, kru{ka i tre{wa. Sa wih  beremo vo}e:

Ubrano vo}e raste na

.

Maline, kupine i gro`|e  rastu na

 Lubenice i diwe rastu pri  zemqi i imaju zeleno stablo.

18

@ITARICE

Biqke prikazane na slikama spadaju u `itarice. To su p{enica, kukuruz, ovas, ra` i  je~am. @itarice se upotrebqavaju za ishranu qudi, ali i za ishranu doma}ih `ivotiwa.

INDUSTRIJSKE BIQKE

Ovo su industrijske biqke. To su suncokret, {e}erna repa, soja, pamuk i duvan. Razmisli i odgovori {ta se dobije od svake navedene biqke?

1. U ~a{u sa zemqom zasej pasuq i posmatraj kako se on  razvija. [ta sve mora{ da radi{ da bi nikao i razvijao se? 2. prikupi fotografije ili nacrtaj po jednu biqku iz tvoje okoline koja spada u povr}e, vo}ke, `itarice i industrijske biqke. 3. Napi{i naziv neke lekovite biqke od koje pije{ ~aj ili sirup.  4. Koja je industrijska biqka vrlo {tetna? Za{to?

19

@IVOTIWE U MOJOJ OKOLINI

Kad si bio u selu koje si  `ivotiwe video? Gde one  `ive? Po ~emu se razlikuju? Opi{i!

DOMA]E @IVOTIWE @ivotiwa ima vrlo mnogo. One `ive u {umi, na livadi, u vodi, u zemqi{tu i vazduhu. Razlikuju se po na~inu `ivota, veli~ini i izgledu. @ivotiwe koje `ive u doma}instvu i koje su korisne, zovu se DOMA}E `IVOTIWE. O wihovoj ishrani i mladuncima brine se ~ovek. Na slikama su prikazane neke doma}e `ivotiwe. Pro~itaj wihove nazive i zapi{i ih.

Gove~e: bik, krava, tele

Kow: pastuv, kobila,  `drebe

Magarac: magarica, magarac, magare

Za{to ~ovek gaji doma}e `ivotiwe?

Ovca: ovan, ovca,  jagwe 20

Sviwa: vepar, krma~a, prase

Koza: jarac, koza, jare

Koko{: petao, koko{, pile

Guska: gusan, guska, gu{~e

Patka: patak, patka, pa~e

]urka: }uran, }urka, }ure

Sigurno }ete o tome razgovarati na ~asu. Posle razgovora, na slede}i na~in popuni tabelu. Oboj odgovaraju}a mesta u tabeli i tako ozna~i {ta ~ovek dobija od navedenih `ivotiqa. gove~e

sviwa

ovca

kow

koko{ka

patka

}urka

guska

meso mleko  jaja pomo} u radu

ko`a perje dlaka

Posmatraj tabelu i odgovori na slede}a pitawa. - Od kojih `ivotiwa qudi koriste mese?

- Koje `ivotiwe gaje zbog mesa i jaja? - Koje `ivotiwe nam daju mleko?  Dopuni re~enice:

@ivotiwe koje poma`u qudima u radu su . |a izradu predmeta ~ovek koristi ko`u i dlaku od , a perje od . Svaka `ivotiwa ima svoje mesto gde `ivi. Gove~e i kow `ive u {tali. Sviwa `ivi u sviwcu, ovce u toru, a `ivina (koko{ke, patke, guske i }urke) `ive u koko{iwcu. U radnom listu uradi zadatak ozna~en sa . 21

DIVQE @IVOTIWE

Koje si `ivotiwe video kad si bio u prirodi? Gde one  `ive? Kako se kre}u? Opi{i?

@ivotiwe koje `ive u {umi, na livadi, u zemqi, u vazduhu i drugim sredinama su DIVQE `IVOTIWE. One se same brinu o ishrani, skloni{tu i svojim mladuncima. Ispod slike svake `ivotiwe napi{i wen naziv.

 Dobro razmisli i dopuni re~enice: U {umi `ive . @aba i riba `ive u krtica u . Na livadi `ivi Lasta i vrabac prave gnezda na drvetu. Oni `ive u i na zemqu da tra`e hranu.

i

a . , ali sle}u

^ime se hrane divqe `ivotiwe.

Neke divqe `ivotiwe se hrane biqkama. To su BIQOJEDI (zec, jelen, veverica i druge). @ivotiwe koje se hrane drugim `ivotiwama su MESOJEDI. To su vuk, orao, roda, sova i druge. Ima `ivotiwa koje se hrane i biqkama i `ivotiwama. To su SVA{TOJEDI (medved, divqa sviwa). 22

Nekada su sve `ivotiwe `ivele slobodno u prirodi. Neke od wih ~ovek je pripitomio.Tako su postale doma}e `ivotiwe. Postoji i danas vrsta divqe i doma}e `ivotiwe. Sviqa mo`e biti doma}a i divqa, patka, guska, zec, koza tako|e mogu biti i divqe i doma}e. Posmatraj slike nekih divqih `ivotiwa i uporedi ih sa doma}im `ivotiwama iste vrste. Divqi zec `ivi u {umi ili poqu. Ima duge u{i kojima dobro ~uje. One mu poma`u da na vreme pobegne od neprijateqa. Predwe noge su mu kra}e od zadwih pa tako ve{to i brzo tr~i uzbrdo. Mewa boju dlake prema okolini zavisno od godi{weg doba. Tako se skriva od neprijateqa koji ga te{ko primete. Doma}i zec je bele ili crne boje. ^ovek ga dobro hrani i zato je krupniji. Sporije se kre}e i slabije vidi i ~uje. Divqa patka i divqa guska `ive obi~no u blizini bara i jezera. Imaju {areno perje i veoma dobro lete. Sele se u jesen u toplije krajeve, a u prole}e se vra}aju. Doma}e patke i guske su krupnije. Sporo se kre}u i retko polete. Ponu|ene re~i u sredini spoj sa grupom `ivotiwa kojoj pripadaju. @IVOTIWE D O M A ] E

br`e su boqe vide slabije ~uju sporije su ve}e su slabije vide boqe ~uju mawe su mewaju boju prema okolini

D I V Q E

[ta uo~ava{? Koje `ivotiwe imaju jako izra`ene osobine?  Za{to? U Radnom listu uradi zadatak ozna~en sa . Prona|i i pogledaj film „Posledwa oaza“ koji govori o `ivotiwama i biqkama. 23

ZNA^AJ BIQAKA I @IVOTIWA ZA ^OVEKA

Biqke i `ivotiwe su  veoma va`ne za `ivot ~oveka. Pogledaj sliku i objasni {ta  je na woj prikazano.

Koje proizvode qudi koriste u ishrani? Razmisli i dopuni slede}e re~enice: ^ovek u ishrani koristi proizvode od i Naj~e{}e se u ishrani koriste slede}e biqke ili proizvodi od wih: Od proizvoda `ivotiwskog porekla u ishrani se koristi:

.

Biqke i `ivotiwe su vrlo va`ne u ishrani ~oveka. Proizvodi od biqaka i `ivotiwa sadr`e hranqive materije i vitamine bez kojih qudi ne bi mogli da rastu i budu zdravi. Ukrasne biqke ulep{avaju ~ovekovu okolinu, a od lekovitih biqaka se proizvode lekovi. Sve biqke ispu{taju kiseonik koji je neophodan ~oveku i `ivotiwama. Pogledaj slike i napi{i nazive `ivotiwa.

^ovek gaji ku}ne qubimce. To su One slu`e qudima za zabavu i razonodu. Ima{ li ti ku}nog qubimca? Nacrtaj ga i opi{i. Ako nema{ ti, opi{i ku}nog qubimca nekog svog poznanika. 24

ULOGA ^OVEKA U O^UVAWU PRIRODE

 Da li ~ovek uvek vodi  ra~una o prirodi? Pogledaj  slike i objasni {ta je na wima prikazano.

^ovek ne vodi dovoqno ra~una o prirodi. Lo{im postupcima zaga|uje neke delove ne`ive prirode.  Dopuni slede}e re~enice: Vazduh zaga|uje Vodu u rekama i jezerima zaga|uju Na zemqi{te qudi bacaju

Zaga|en vazduh, voda i zemqi{te {tetno deluju na ~oveka, biqke i `ivotiwe. Objasni! - Za{to u zimu kad se greju stanovi ne mo`emo uvek da otvorimo prozore i provetrimo sobu? - Da li sme{ piti vodu sa svake ~esme u gradu? - Jesi li video nekad u reci ili jezeru mnogo uginule ribe?

Da li zna{ {ta je EKOLOGIJA? Da ti pomognemo: EKOLOGIJA je nauka o o~uvawu `ivotne sredine. EKOLOZI su qudi koji poma`u da se u prirodi sa~uvaju {to raznovrsnije biqne i `ivotiwske vrste. Oni se bore protiv zaga|ivawa `ivotne sredine. U mnogim mestima postoji Ekolo{ko dru{tvo ~iji ~lan mo`e{ biti i ti. Napi{i nekoliko poruka kojima }e{ poru~iti kako da sa~uvamo prirodu. Kako bi ti mogao da uti~e{ na o~uvawe prirode? (nacrtaj ili napi{i sastav)

25

NE@IVA PRIRODA

26

SUNCE JE IZVOR @IVOTA

Razmisli {ta bi se desi lo kad bi no} trajala ve~no i kad bi uvek bilo hladno. [ta bi bilo sa biqkama,  `ivotiwama i qudima?

Na Zemqi ne bi bilo `ivota bez Sun~eve svetlosti i toplote. Bilo bi mra~no i hladno tako da biqke, `ivotiwe i qudi ne bi mogli da `ive. Zato se ka`e „Sunce je izvor `ivota“. Kako Sunce uti~e na `ivu prirodu? Posmatraj slike i odgovori na pitawa.

Kad biqke po~uwu da rastu i da se razvijaju? Za{to? [ta se doga|a sa biqkama u zimu? Za{to? Pogledaj slike i uporedi.  Dopuni re~enice:

Biqka je uvenula zato {to nema . Kad smo saksiju izneli na Sunce biqka je dobila i procvetela. 27

Za `ivot biqaka potrebna je hrana. Biqke preko korena uzimaju iz zemqi{ta hranqive materije i kroz stablo sprovode do listova. Uz pomo} sun~eve svetlosti u listovima se stvara hrana. Kako Sunce uti~e na `ivotiwski svet?

U prole}e `ivotiwe izlaze iz svojih skloni{ta. Nalaze hranu i zato br`e rastu. Laste se vra}aju iz toplijih krajeva. Mnoge `ivotiwe u prole}e i leto dobijaju mlade. Kako Sunce uti~e na ~oveka?

Za pravilan rast i razvoj dece i mladun~adi `ivotiwa potreban je D vitamin. Ovaj vitamin se stvara u telu pod uticajem Sun~eve svetlosti. Sunce ponekad mo`e biti {tetno za ~oveka i za biqke. Objasni!

Re{i rebuse

28

VODA - USLOV @IVOTA

Objasni izreku „Bez vode nema `ivota“. Kome je sve potrebna voda?

Voda je te~nost bez boje, mirisa i ukusa. Ona je potrebna svim `ivim bi}ima: qudima, biqkama i `ivotiwama. U organizmu svakog `ivog bi}a nalazi se dosta vode. Svi oni svakog dana gube deo vode koju nose u sebi i zato moraju da je nadoknade. U tabeli oboj prostor koji }e ozna~iti kako `iva bi}a unose vodu u  organizam.

biqke

`ivotiwe

preko korena hranom pijewem

~ovek

@iva bi}a redovno izbacuju vodu iz organizma. U vodi koju izbacuju `iva bi}a nalazi se ono {to je {tetno i nepotrebno.

OSOBINE VODE Pogledaj slike i dopuni re~enice:

Kakav oblik ima voda?

Voda ima oblik

29

Voda te~e nizbrdo.

Na ravnij povr{ini voda se razliva.

Vida ima oblik posude u kojoj se nalazi. Ona te~e nizbrdo, a na ravnoj povr{ini se razliva.

Kako se qudi snabdevaju vodom? Kakva mora biti voda koju pijemo? [ta se desi kad u ku}i nestane vode? vodu treba {tedeti. Kako ti to radi{?

30

ZAGREVAWE I HLA\EWE VODE

Sipaj vodu u lonac, pok lopi ga i zagrevaj na {tedwaku. Kad voda prokqu~a pa`qivo podigni poklopac i objasni kako su se stvorile kapqice vode na wemu?

Ako zagrevamo vodu ona }e posle odre|enog vremena prokqu~ati i pretvoriti se u VODENU PARU. Vodena para je voda u GASOVITOM STAWU. Po{to je lonac bio poklopqen, vodena para se ohladila i zadr`ala na poklopcu. Tako se ponovo pretv orila u te~no stawe - vodu. Razmisli i odgovori: [ta bi se desilo da lonac nije bio poklopqen? [ta se de{ava kad majka kuva ru~ak a ne otvori prozor? [ta se de{ava kad je prozor otvoren?

Stavi ~a{u vode u   zamrziva~ ili napoqe kada je mraz. [ta }e se desiti? potom je vrati u toplu prostoriju. [ta zapa`a{?

31

Kad se voda jako ohladi, ona se pretvori u LED. Led je voda u ~VRSTOM STAWU. Ako led postepeno zagrevamo, on se topi i od wega }e ponovo postati voda u te~nom stawu. Zna~i, voda mo`e da bude u TE~NOM,

GASOVITOM

i ~VRSTOM STAWU.

U prazan prostor upi{i naziv odre|enog stawa vode.

STAWE

Te~no ____

^vrsto ___

Qudi koriste vodu u sva tri stawa.

[ta je to?  „Kad pada ki{a - mokro je, kad pada sneg - belo je, kad se smrzne - led je!“ 

32

Gasovito ______ ____

KAKO NASTAJU OBLACI (KI[A, SNEG, GRAD)

Podevao vodu u loncu na {tedwaku. U {ta se ona pretvorila?

Sli~ne pojave se de{avaju i u prirodi. Pogeledaj sliku i objasni.

Tokom godine ~esto se pojave OBLACI . Iz oblaka pada KI{A, zimi SNEG, leti GRAD, au jesen i prole}e ~esto se pojavi MAGLA. Sve te prirodne pojave nazivamo PADAVINE .

33

Kako nastaju oblaci?

Sun~eva toplota zagreva zemqi{te i vodu na woj. Kada se zagreva, voda se isparava i pretvara u vodenu paru koja se podi`e u visinu. Dok se di`e u visinu, ona se hladi i zgu{wava. Tako postaju OBLACI. Oblak vetar pokre}e s jednog mesta na drugo.

Kad oblak nai|e na hladan vazduh vodena para se ohladi i pretvori u sitne kapqice. Kapqice se spajaju, postaju ve}e i te`e pa padaju na zemqu. To je KI{A.

Sneg nastaje zimi kad je vazduh vrlo hladan. Tad se vodena para u oblaku odmah smrzne i pretvori u sitne deli}e leda koji se lepe jedan za drugi. Tako nastaju sne`ne pahuqice. One su lagane, lepr{aju kroz vazduh i padaju na zemqu kao SNEG.

Za vreme velikih vru}ina de{ava se da oblaci u visini nai|u na veoma hladan vazduh. Tada se vodene kapqice u oblaku zamrznu i pretvore u ledene kuglice. Tako nastaje GRAD.

34

MAGLA nastaje ako naglo zhladni pa se vodena para ne digne visoko, ve} se zgusne pri zemqi. Magla se javqa rano ujutru ili predve~e tokom prole}a i  jeseni.

Oblak, ki{a, sneg, grad i magla - sve je to u razli~itom stawu: ~VRSTOM, TE~NOM ili GASOVITOM.

Napi{i ispod stawa vode naziv padavine.

Te~no

Gasovito

^vrsto

 Da li voda mo`e da nestane? Razmisli i dopuni re~enice:

Voda nikad da nestane. Ona samo mo`e da prelazi iz  jednog stawa u . U prirodi kad voda prelazi iz jednog stawa u drugo ka`emo da ona KRU`I.

35

VAZDUH - USLOV @IVOTA

Zatvori nos i usta prstima. Proveri koliko dugo mo`e{ da izdr`i{ da ne udahne{ vazduh.

Pogledaj slike i objasni {ta je na wima prikazano.

Vazduh se nalazi svuda oko nas. Mi ga ne vidimo jer nema boju. Nema ni miris, ni ukus pa ne mo`eno da ga probamo. Mo`emo samo da ga osetimo kada se kre}e. Vazduh je neophodan za `ivot svih `ivih bi}a. Qudi, biqke i `ivotiwe ga unose u organizam disawem.

36

KRETAWE VAZDUHA

Kad je napoqu hladno, otvori prozor od tople sobe. [ta ose}a{? kakav je vazduh  koji izlazi, a kakv koji ulazi u  sobu?

Vazduh se kre}e. Kretawe vazduha naziva se VETAR.  Za{to se vazduh kre}e?

Neke povr{ine na zemqi kao {to su beton, asfalt, zgrade u gradovima zagrevaju se BR`E. [ume, reke, jezera i zelene povr{ine zagrevaju se SPORIJE. Topao vazduh iznad br`e zagrejanih povr{ina je lak{i. On se di`e uvis i na wegovo mesto dolazi hladan. Tako vazduh struji. Strujawe vazduha nekad je br`e, a nekad sporije. Zato je vetar nekad JA~I, a nekad SLABIJI. 37

Pogledaj kako to izgleda u prirodi.

Ako se li{}e jedva pokre}e ili treperi na drvetu, tada duva LAHOR ili POVETARAC. To su slbiji vetrovi.

Kad se grane na drve}u jako povijaju i ~uje se fijukawe to je KO{AVA. Ko{ava je jak vetar koji donosi ki{u. Ovaj vetar razgoni dim i {tetne gasove u gradu i tako vazduh postaje ~istiji.

Vrlo jak vetar se zove OLUJA. On lomi grane sa drve}a, skida krovove sa ku}a, nosi oblake pra{ine.

Kako qudi koriste snagu vetra? Pogledaj slike i dopuni re~enicu.

38

ZEMQI[TE USLOV @IVOTA

Razmisli {ta }e se desiti ako umesto da ubere{ cvet ili plod, i{~upa{ biqku iz  zemqe.

Zemqi{te je neophodno svim `ivim bi}ima. Ono je stani{te biqaka i `ivotiwa i slu`i im kao izvor hrane. Posmatraj sliku i napi{i za{to je zemqi{te potrebno biqkama.

Postoje razne vrste zemqi{ta. Ona se razlikuju po boji, po tome kako kropu{taju vodu i da li u sebi imaju vazduha. Za zemqi{te koje u sebi ima dosta vazduha ka`emo da je RASTRESITO. Ono dobro upija vodu i lako se ore i sitni. Zemqi{te mo`e biti i ZBIJENO. ^ovek |ubri zemqi{te i tako uti~e da biqke br`e rastu i daju vi{e plodova. RASTRESITO - MEKO ZEMQI{TE ZBIJENO - TVRDO ZEMQI{TENeke `ivotiwe `ive u zemqi{tu. To su krtice, mravi, rovac, gliste i drugi.

Neke `ivotiwe `ive u zemqi{tu. To su krtice, mravi, rovac, gliste i drugi. Zemqi{te slu`i i kao skloni{te nekim `ivotiwama. To su lisica i jazavac.

39

DUGA

Podseti se {ta su  prirodne pojave. O kojim prirodnim pojavama si u~io?  Da li si video dugu?

Kako izgleda duga? Od kojih boja je sa~iwena? Kada se pojavquje duga? DUGU naj~e{}e vidimo kada pada ki{a a iza oblaka se pojavi Sunce. Sun~eva svetlost koja je sa~iwena od zraka razli~ite boje, kada u vazduhu prolazi kroz kapqice vode, RASIPA se u razne boje. Tako nastaje DUGA. Kako mo`e{ da napravi{ dugu? Uzmi {iru posudu i napuni je vodom. Stavi je pored prozora kad je sun~an dan. Uzmi jedno ogledalo i stavi ga u vodu da stoji ukoso. Pomo}u ogledala usmeravaj Sun~evu svetlost prema zidu pored prozora. Pomeraj ogledalo sve dok ne ugleda{ dugine boje na zidu.

Nacrtaj dugu koju si napravio. Ispod slike napi{i boje koje si video.

40

GODI[WA DOBA UTI^U NA RAD QUDI

 Qudi svaki dan ne{to  rade i stvaraju boqi `ivot. [ta rade qudi koji `ive u  selu? Od ~ega zavisi {ta }e oni raditi?

Posmatraj slike i objasni koje poslove obavqaju u tomgodi{wem dobu.

GAJEWE BIQAKA JESEN

U jesen qudi beru kukuruz i ostavqaju za ishranu doma}ih `ivotiwa. Oru wive i seju p{enicu. Wive oru traktorom, a p{enicu seju seja~icom. U nekim krajevima to rade i ru~no. U vo}waku i povrtwaku qudi beru plodove. Vo}e i povr}e koriste u sve`em stawu ili zamrznuto za zimu. Velike koli~ine vo}a se prera|uju u fabrikama. U kakvom stawu je najboqe koristiti vo}e i povr}e?  Za{to? ZIMA

U zimu je najboqe ako ima dosta snega. Tada mlade stbqike p{enice imaju dobar pokriva~ koji ih {titi od mraza. Biqke tada miruju (ne rastu, ne razvi jaju se) pa qudi nemaju puno posla.

41

PROLE]E

U prole}e qudi imaju dosta posla. Za{to? Na wivi seju kukuruz, suncokret, je~am i druge biqke. U povrtwaku sade povrtarske biqke. Zatim ih |ubre, okopavaju i zalivaju. Da li si video kako se sadi luk? Ako si video objasni! U rano prole}e qudi sade nove vo}ke. Vo}ke koje su pre zasa|ene orezuju se i okopavaju. Vo}ke se sade u redovima i izme|u wih mora imati ve}i razmak. Za{to? LETO

Krajem prole}a i po~etkom leta qudi ve} po~iwu da ubiraju plodove. U povrtwaku sti`e gra{ak, krompir, luk, paradajz, paprika i drugo. U vo}waku beru breskve, kajsije, tre{we i vi{we. Beru i maline i kupine. Veoma va`an posao je `etva `itarica. @itarice treba na vreme skloniti sa wiva jer se mo`e desiti da dune oluja i padne grad, pa ih uni{ti.

Oti|i za vreme vikenda ili raspusta kod nekog u selo. Posmatraj {ta qudi rade. Poku{aj da im pomogne{ u obavqawu nekog posla. Bi}e to veoma lep do`ivqaj.

42

GAJEWE DOMA]IH @IVOTIWA [ta sve qudi rade da bi odgajili doma}e `ivotiwe?

U toku cele godine qudi imaju mnogo posla oko gajewa doma}ih `ivotiwa. Obavqawe tih poslova zavisi od godi{wih doba. JESEN

^oveku je najva`niji posao da pripremi `ivotiwama dosta hrane. Po{to u jesen ima dosta plodova, on se trudi da ih sve ubere i ostavi za zimu. Posebnim ma{inama meqe `ito, me{a razne `itarice i tako dobi ja najboqu hranu. Popravqa prostorije u kojima `ive `ivotiwe da bi im u zimu bilo toplije. U jesen se koqu debele sviwe. Od mesa se pravi kobasica ili se su{i i dobija pr{uta. Pravi se mast i ~varci. To je vrlo zanimqiv posao. MEQE `ITO -

SITNE SE ZRNA NA VI{E DELOVA

ZIMA

43

U zimu ~ovek ima dosta posla oko doma}ih `ivotiwa. Hrani ih i poji, odgr}e sneg oko skloni{ta. Vodi ra~una o zdravqu svake `ivotiwe. Ako primeti da je neka `ivotiwa bolesna poziva veterinara. Veterinar ih le~i a u odre|eno vreme daje im i vakcine. Neke doma}e `ivotiwe tokom zime dobijaju mlade. PROLE]E

U prole}e je vreme toplije. Kad poraste trava qudi izgone `ivotiwe na pa{u. Stoka vi{e voli mladu travu od sena. Jagwe se ovce i prase krma~e. Koko{ke legu pili}e, a mlade dobijaju patke, guske i }urke. LETO

U leto doma}e `ivotiwe imaju dosta hrane, ali ~esto nema vode. Zato qudi poje stoku na reci, bari ili jezeru. Tokom cele godine ~ovek muze krave i prera|uje mleko. [ta se sve pravi od mleka? po~etkom leta qudi {i{aju ovce, peru vunu, su{e i koriste je za razne potrebe.  Za{ta se sve mo`e koristiti vuna? Da li si video neku doma}u `ivotiwu koja ima mlade? Koje si `ivotiwe video i gde? Opi{i kako ~ovek brine o wenim mladuncima.

Nacrtaj jednu doma}u `ivotiwu i wene mladunce.

44

VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE

Nau~ili smo {ta ~ini  `ivu, a {ta ne`ivu prirodu. Razmisli da li postoji veza izme|u wih.

 Zadatak:

Stavi znak V u odgovaraju}i prostor u tabeli kojim }e{ odrediti {ta je potrebno `ivim bi}ima iz ne`ive prirode. zemqi{te

voda

vazduh

Sun~eva svetlost i toplota

~ovek biqke `ivotiwe

[ta zakqu~uje{? Qudi, biqke i `ivotiwe ne mogu da `ive bez zemqi{ta, vode, vazduha, Sun~eve svetlosti i toplote. @iva i ne`iva priroda su neraskidivo vezane. NERASKIDIVO -

JEDNI BEZ DRUGIH NE MOGU

 Dopuni slede}e re~enice?

Ako ribu izvu~e{ iz vode ona }e Ako biqku i{~upa{ iz zemqe ona }e se

. .

Na osnovu slede}e pri~e objasni povezanost ~oveka, biqaka i  `ivotiwa. Senice su doletele na procvetalu . Tu su sakupqale koje su jele li{}e jabuke. Wima su hranile svoje . De~aci su ga|ali ptice. Ptice su se upla{ile i nisu vi{e dolazile na tu . su pojele sa grana. Slatkih plodova nije bilo. Ko je u ovoj pri~i nepromi{qeno postupio? [ta su de~aci trebali da znaju? Ispri~aj ovu pri~u ali je druk~ije zavr{i. Zatim napi{i ili ilustruj. 45

46

47

48

49

50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61