1
POZNO RIMSKO CARSTVO I NJEGOVA PROPAST Srednji vek u zapadnoj z apadnoj Evropi nastaje od dve komponente: rimske,varvarske (germanske). I jedni i drugi uneli su elemente svoje kulture, ali su Germani bili na nižem stupnju razvoja i vie primili od rimske !iviliza!ije nego "imljani "i mljani od nji#. Germani su primili latinski jezik je zik i kulturu ($ak i za obrazovanje). %ni su se tako utopili u rimsku !iviliza!iju, ali su doneli i $uvali svoje tekovine. "imsko !arstvo dolo je u ekonomsku krizu u &. veku (doba vojni$ki# !areva). 'o je doba politi$ke nestabilnosti, kada su legije svoje komandante proglaavali za !areve, koji su se brzo menjali i kratko vladali. 'akva situa!ija slabila je !arstvo na politi$kom i privrednom planu: smanjenje broja stanovnitva,opadanje gradskog života i privrede( mnogo su se otrije osetili na zapadu ), nedostatak radne snage, nazadovanje trgovine i zanatstva, stalni porast latiundija (opte pojave u $itavom !arstvu, ali je istok pokazao veu otpornost, to je i opredelilo dalji razvoj imperije). Glavno zanimanje bila je poljoprivreda zasnovana na latiundijama. *ovodjeni su robovi, ali je nji#ov rad postajao sve vie neunosan, pa oni nisu #teli da rade. Stoga se veliki posedi dele, a robovi postaju koloni i dobijaju deo zemlje na obradu, ali su za tu zemlju vezani i ne mogu sa nje da odu. stoga morao dobro $uvati +imes. a severu +imes Rim je bio izložen napadima vavaa , pa se stoga je bio duž "ajne i *unava. "imljani utvrdjuju tu grani!u i drže tu brojnu vojsku, to is!rpljuje !arstvo, pa država sve manje garantuje zatitu obi$nom $oveku. Stoga neki "imljani organizuju privatne vojske (magnati) tzv. buk!elarije, buk!elarije, pa oni odlaze na svoje posede i tamo su okruženi okruženi svojim odredima i poslugom (kao eudal!i u srednjem veku). Sve vie dolazi do izražaja poa!" piva"ne vla!"i, i za te magnate se radi zatite vezuju mali ljudi. a odredjen na$in zapaža se i pojava nap#$"anja %adova , preseljavanja u sela, to vodi naturaliza!iji privrede. -edan od glavni# pri#oda je #bianje poeza &oje v$e &#ijali , $inovni!i koji sede u kurijama pojedini# gradova (!ivitatis) na terenu. bog krize se porezi porezi sve teže ubiru, a državu ne ne zanima kako e to u$initi, a kurijali su morali ako ne zadovolje !iru da domire iz svoga džepa. %ni su obi$no bili najbogatiji gradjani. /li zbog krize oni nemaju vie želje da obavljaju tu dužnost. ato rimska država donosi dekrete kojima kurijale vezuje za dužnost i ne dozvoljava im da ostave tu unk!iju, pa ta dužnost $ak postaje nasledna. bog napada varvara dolazi do ne!i%#no!"i na p#"evima . a moru je bilo puno gusara. 'o sve rezultira ne!i%#no!" "%ovine , pa ona opada i postaje sve vie lokalna. aro$ito se trgovalo zanatliskim proizvodima, a zanatstvo opada sa pro!esom naturaliza!ije. Nova' bzo %#bi na vedno!"i , $ak država želi neke pri#ode da dobije u naturi (pri#ode za is#ranu vojske). %padanjem trgovine zanatlije sve teže prodaju svoje proizvode. *ržavi su medjutim potrebni i zanatski proizvodi naro$ito za vojsku, pa država donosi dekrete koji zanatlije vezuje za zanatliske kolegije i $ak otvara državne radioni!e za proizvodnju neop#odni# proizvoda (oružje, tekstil obua), i te radioni!e prodaju državi tj. tako zanatlije proizvode prodaju državi i vie nerade za tržite. 'ako se polako nova! isklju$uje iz upotrebe. Piveda !e na"#aliz#je , degenerie se. Srednjevekovna privreda je bila dobrim delom naturalna. 0ostojale su veli&e !o'ijalne azli&e u državi. "ob je stvar (res). *olazi do povremeni# so!ijalni# potresa tj. ustanaka robova od &. do . veka: Galija & vek ,0anonija, "e!ija i orik krajem 2. i kroz . vek severna /rika (/ri!a "omana) u 2. i .v, ustanak agonistika 3 !irkum!eliona./li svi ovi ustan!i se razlikuju od oni# raniji, jer su oni bili ne samo so!ijani ve i verski, religijski (zbog #rianstva koje se polako iri). 0ostojala je opozi'ija povin'ija pema 'en"#. "im i !ela Italija su dugo bili povlaeni, ali krajem !arstva svi stanovni!i dobijaju rimsko gradjansko pravo.a pozno rimsku državu veliko optereenje bilo je odžavanje voj!&e na rajnsko4dunavskoj grani!i gde je opasnost od varvara bila najvea.
Rim!&a voj!&a je # () i *) ve&# bila podeljena u nekoliko kategorija:
5
+imi"anei 4 trupe koje su bile na +imesu (od ua "ajne u Severno more do ua *unava u 6rno more) i $uvale utvrdjenu grani!u. bog pritiska varvara +imitanei moraju biti sve brojniji. I prema posrednim prora$unima +imitanei su bili u 2. i . veku najbrojniji i stalno je bilo pod oružjem 57 777 peaka i preko 177 777 konjanika. bog opasnosti od Germana u 2. i . veku mnogi !arevi nisu !arevali u "imu, ve su vreme provodili na grani!i sa svojim trupama, trupama, i zato neki gradovi gradovi na limesu ili u blizini dobijaju zna$aj u poznom !arstvu (npr. Sirmijum je jedno vreme bio jedna od 2 prestoni!e !arstva). Voj!&a # #n#"a$njo!"i 4 bili zaduženi da $uvaju unutranji mir, i marirali iz jedne provin!ije u drugu, da smire potrese i pobune. %va vojska imala je oko 17 777 peaka i 27 do 7 777 konjanika. vojska saveznika. 'o su obi$no bili rimski savezni!i, ,edea"i (oederata od oedus 8 savez) 4 vojska razni germanski narodi koje su "imljani naseljavali na +imesu ili blizu +imesa. 9odjama ti# naroda (reges) "imljani daju svoje vojne vojne titule, sa zadatkom da $uvaju rimsku grani!u. grani!u. ederati su uglavnom bili Germani, ali vremenom su se polako uvla$ili i u rimsku vojsku (limitanei (limitanei i vojsku u unutranjosti), i pojedini talentovani germanski komandanti dospeli su na najvie položaje u rimskoj vojs!i, a $ak su neki od nji# postali vr#ovni komandanti vojske !elog apadnog "imskog !arstva. 0ozno rimsko !arstvo su Germani branili od Germana, zato je ono i propalo. -va o!novna oda # voj!'i bili su: &onji'a 4 glavna udarna snaga i na njenom $elu bio je vr#ovni komandant ;agister e
ri!um). ?ada su pojedini germanski narodi probili na rimsku teritoriju (kralj Gota zauzeo je Ilirik), "imljani su im da bi i# pridobili i da bi se održala rimska vlast davali titule ;agister militum per Ill>ri!um.
RE,ORME -IOK+ECIJANA I KONSTANTINA *a bi se spaslo !arstvo od propasti, dva velika poznorimska !ara *iokle!ijan (5@4&7) i ?onstantin (&154&52. sa +i!inijemA &524&&B. vlada sam) preduzeli su $itav niz reormi u svim oblastima života. 0retnje !arstvu su bile velike: unutranje i spoljanje (upadi varvara, tj. Germana na apadu). 'rebalo je spre$iti pobune komandanata legija i uvesti novi sistem uprave koji bi spre$io raspad upravnog aparata. 6arev autoritet bio je pokoleban u doba krize. ato su reorme inspirisane željom da se vr#ovna vlast u$vrsti, oja$a i uzdigne. Stoga se ograni$ava uti!aj senata i ta$no se utvrdjuju kompeten!ije odredjeni# vladini# organa, kako bi se spre$ila svaka vea kon!entra!ija vlasti. 6ivilna4vojna i !entralna4provin!ijska uprava su razgrani$ene, a vezu izmedju pojedini# upravni# organa predstavljao je sam 6ar. eke od ovi# reormi su ostavile ostavile tragove u politi$kom i !rkvenom životu i posle propasti !arstva, tj. u srednjem veku.
.) Re/ome v0ovne vla!"i -io&le'ijan1
& 6arstvo je bilo ogromno i prostiralo se od /tlantika do 0ersijskog zaliva, i od "ajne i *unava do Sa#are. %d obala ;editerana rimska vlast se protezala &774277 km na sever i jug. 9remenom se pokazalo da je teko upravljati ogromnom državom iz jednog !entra, a zbog negativnog iskustva iz &. veka želelo se uvesti malo reda u nasledjivanju nasledjivanju prestola. Stoga je izvrena podela !arstva na 5 dela, kojima vladaju dva avgusta i dva !ezara. /vgusti su vr#ovni !arevi a !ezari su nji#ovi pomoni!i. ?ada umre jedan avgust, avgust, ne sme doi do unutranji# borbi ve njega nasledjuje njegov !ezar, i tako se smena na prestolu izvodi bezbolno i bez rata. %vaj sistem vladavine nazvan je "e"a0ija) ikomedija), a drugi apadnim delom -edan avgust je upravljao Isto$nim (*iokle!ijan C ikomedija), Sirmijum), a drugi (;aDimilijan C ;ilano) !arstva. -edan !ezar je upravljao Isto$nim (Galerije C Sirmijum), apadnim delom (?onstan!ije lor C negde u Fritaniji) !arstva. Isto$no i zapadno !arstvo su se sutinski razlikovali: Istok 4 teritorija #elenisti$ke kulture. 0rivredno (zanati, trgovina itd) i kulturno je razvijeniji od apada. apad 4 teritorija latinske kulture. 0rivredno i kulturno zaostaliji, manje urbanizovan i vie poljoprivredni od Istoka.
Kon!"an"in Veli&i1 Kon!"an"in je na mestu male gr$ke kolonije 9izantiona, a na strategijski zna$ajnom mestu (na moreuzu na obali Fosora) sazidao Kon!"an"inopolj. idan je od &52. do &&7.g, kada je sve$ano inaugurisan. %d po$etka je zidan kao #rianski !entar, sa puno #ramova. ?roz grad su prolazila 5 zna$ajna trgova$ka i strategijska puta: •
•
put iz 6rnog mora kroz Fosor i *ardanele u ;editeran i obratno. a obalama 6rnog mora bile su gr$ke i rimske kolonije, i tu su stizali karavani iz prostrane "uske nizije. nizije. suvozemni put iz Ilirika u ;alu /ziju tj. on je bio veza Evrope i /zije i obratno.
apadna prestoni!a bila je Rim. %n je bio 0aganski grad. 'ako je sa dva !ara i dva dela !arstva uveden makar teorijski red. 0osledi!a isuvie logi$no iskombinovanog sistema bili su beskrajni nemiri i graanski ratovi, iz koji# je kao pobednik izaao ?onstntin 9eliki, ujedinivi $itavo !arstvo. 0red kraj života on je ponovo izvrio podelu vlasti i državne teritorije. %dustao je od sistema adop!ije, podelivi !arstvo $lanovima porodi!eA ali je i vladavina ?onstaninovi# sinova dovela do teki# i krvni# zapleta.
2) Admini!"a"ivne e/ome Odvajanje 'ivilne i vojne vla!"i 31. 6ivilna vlast provin!ije nalazi se u rukama njenog namesnika, vikara 5. 9ojna vlast provin!ije nalazi se u rukama duDa, koji stoji na $elu vojske u jednoj ili vie provin!ija. &. 0retorijska preektura je jedini organ vlasti koji je pod *iokle!ijanom zadržao obe nadležnosti, ali pod ?onstantinom on gubi svoj svoj vojni karakter i postaje $isto !ivilna ustanova. ustanova. 4io&a"ija3velika !entraliza!ija uprave. = "imu i 6arigradu stvara se !entralna birokratija. 6ar je bio okružen telom koje se naziva !onsistorium prin!ipis. I ovo telo (termin !onsistorium) e usvojiti #rianska !rkva kao veliko dostojanstvo. 6onsistorium prin!ipis sastojao se od vie li$nosti, sa razli$itim zada!ima: jedan za inansije, odnosi sa drugim narodima, itd. (kao neka
2 ministarstva). Svaki od te# resora imao je ispod sebe $inovnitvo. 0ozno rimsko !arstvo se birokratizovalo, a njen zadatak je bio da da sa$uva upravni aparat rimske rimske imperije. Ca 4 ovim reormama uloga !ara je uzdignuta. %d *iokle!ijana država je dominat, a !ar je dominus (dominus 8 gospodar) i ima odredjena božanska svojstva. jemu se izražava opte potovanje, pot$injavanje i moraju se se prema njemu ispoljavati neki obredi obredi kao prema božanstvu. 4 po rimskom pravu izvor zakona bio je senat. ;edjutim senat sada samo ormalno postoji, a Sena" izvor zakona je dominus tj. o svemu je odlu$ivala odlu$ivala !areva volja. Senat je u$estvovao u zakonodavstvu savetima i predlozima kojima je !ar (ukoliko je to smatrao za dobro) davao zakonsku snagu. Stoga se rimsko pravo pra vo 2. i . veka svelo samo na !arske propise (edikte).
-io&le'ijan1 0rvi put u istoriji sve institu!ije se unii!iraju, to je bio preduslov za autokratiju. =kinuta je razlika izmedju !arski# i senatski# provin!ija. Sve provin!ije bile su pot$injene !aru i morale su da plaaju porez. 'o je bio kraj i privilegovanom položaju Italije koja je nekada gospodarila imperijom, a sada je i sama podeljena u provin!ije i kao svaka druga provin!ija morala je plaati porez.9ee provin!ije podeljene su na manje jedini!e, pa se broj provin!ija znatno poveao (u *iokle!ijanovo *iokle!ijanovo doba bilo i# je oko 177, a u . veku preko 157). 157). *iokle!ijan je podelio teritoriju !arstva u 15 dija!eza ( pred kraj 2. veka nji#ov broj je porastao na 12).
Kon!"an"in Veli&i1 0od ?onstantinom, !arstvo je podeljeno na pe/e&"#e C dia'eza (nekolikoA 15) C povin'ija (vei broj). %bim i broj preektura se menjao i one su se ustalile krajem 2. veka. 0ostojale su:I!"o5na pe/e&"#a ( praee!tura praetorio per %rientem):Egipatska, Isto$na, 0ontska, /zijska i ra$ka dija!eza.%bu#vatale su provin!ije Egipat sa +ibijom, prednju /ziju, 'rakiju (isto$ni deo Falkana) 4 tri kontinenta Ili!&a pe/e&"#a ( praeektura praetorio per Ill>ri!um):*a$ka i ;akedonska dija!eza.%bu#vatale su srednji deo Falkanskog poluostrva, od Gr$ke ne jugu do *unava na severu. I"al!&a Pe/e&"#a ( praee!tura praetorio Galliarum):%bu#vatala je /peninsko poluostrvao, severozapadni deo Falkana severni deo /rike, sem Egipta i ;auritanije na severozapadu. Galija3obu#vatala je Galiju, rimski deo Fritanije, Iberijsko poluostrvo i zapadni deo ;auretanije (krajnji zapad /rike). Pe/e&"#a 4 a $elu preekture bio je preekt, najzna$ajnija li$nost posle !ara. 0reekt istoka koji je rezidirao u 6arigradu i preekt Italije Italije bili su najvii dostojanstveni!i države. 0reekti, medjutim, teže da poveaju svoju mo i stupaju u suparnitvo sa organima !entralne uprave. Stoga !arska vlast nastoji da obuzda vlast preekata podižui zna$aj vikara i irei kompeten!ije !entralne uprave. "im i 6arigrad su bili izuzeti iz nadležnosti preekata pretorija i bili su pot$injeni svojim gradskim preektima.Gradski preekt bio je najvii predstavnik senata i jedini državni $inovnik koji je nosio graansku rimsku togu, a ne uniormu. 6arigradski preekt zvao se epar# i imao je vodeu ulogu u životu prestoni!e (sudstvo, briga o održavanju reda i mira, snabdevanju, zanatstvu, trgovini i $itavom privrednom životu grada). 2747 dia!eza. %va podela je zna$ajna jer ju -ia'eza 4a $elu dia!eze bio je vikar. =kupno je bilo 2747 je kasnija #rianska !rkva uglavnom uglavnom usvojila, s tim to tu dia!ezom upravlja episkop. 0rovin!ije su se sastojale od !ivitates (gradova), (gradova), a Povin'ija 4a $elu provin!ije bio je rektor. 0rovin!ije osnovna administrativna administrativna upravna jedini!a jedini!a je grad sa okolinom (muni!ipium).
6) E&onom!&o 7 /inan!ij!&e e/ome
*olazi do propasti ekonomije, jer rimski nova! kroz 2. i . vek postaje sve bezvredniji, pa natura uzima ma#a. +judi sve vie žele naplatu u naturi. 6ene rastu. *a bi se to spre$ilo *iokle!ijan donosi propise kojima on odredjuje !ene, pre svega pre#rambeni# proizvoda (žito, ulje, vino i sl.). %dredjeno je da svaki tzv. iugum (lat.8 plug, svaka obradiva povrina) mora imati svoju glavu (!aput), tj. svaka obradiva povrina mora imati svog obradjiva$a koji ima obaveze prema državi (snosi poreske trokove ), ali one se sada daju ne u nov!u ve sve vie u naturi. 'ako se "imsko !arstvo naturalizuje.
Opadanje &#l"#e = toku 2. i . veka rimljani su se ve dobrim delom varvarizovali. *olazi do opadanja kulture: kulture: književnosti (nema (nema veliki# pisa!a), ilozoije, istoriograije (poslednji (poslednji vredan i veliki istori$ar bio je /mijan ;ar!elin u 2. 2. veku). 0itanje je zato se to deavaH rianstvo se daje kao odgovor, jer se ono javlja kao novina u du#ovnoj seri.
8RI9:ANSTVO = rimskoj državi se u isto$nom delu javilo novo versko u$enje, #rianstvo koje se proirilo na apad.rianstvo e dati glavni pe$at srednjem veku, a ipak je nastalo u anti$kom svetu. "imljani su do tada bili politeisti i imali mnogo raznovrsni# božanstava. ?ako se rimska država irila nametala je i svoju religiju i bogove. "imska opta religija unitavala je lokalnu religiju tj. božanstva pokoreni# naroda. = tom irenju relijije na Fliskom istoku, "imljani su naili na vei otpor, jer su tu živeli stari narodi koji su imali svoje razvijene religije i kulture. a poseban otpor naili su u -udeji (0alestini) kod -evreja, koja je imala svoju istoriju i svoju monoteisti$ku religiju sa 1777 godinjom tradi!ijom (je#ova4 prorok ;ojsije). 'aj otpor jevreja je bio u krvi uguen. = prvom veku nove ere dizali su nekoliko ustanaka, a simbol nji#ovog najveeg otpora bio je tvrdjava ;asada. 'o je utvrdjenje na bregu koje je dominiralo velikim prostorom. %pirui se vojs!i branio!i su se povukli u tvrdjavu a "imljani su je opkolili, i presekli dovod namirni!a. = tvrdjavu se povla$e i vojni!i i !ivili. = nemogunosti da se vie odupiru, doneli su odluku o kolektivnom samoubistvu, a da se živi ne predaju. ?o!kom su izvukli 17 vojnika kpji su ubili sve, a onda jo jednog koji je ubio ostalu devetori!u, a ma$em na kraju i sebe. %vakvi# primera otpora bilo je vie. 'ada su se u rimskom drutvu javljali razli$iti propovedni!i propovedni!i koji su objavljivali objavljivali dolazak ;esije. -edan od takvi# bio je i Isus iz i z azareta, rodjen u vreme rimskog progona (kada je porodi!a bežala). "odjen je u 9itlejemu u 0alestini.Isus je propovedao !elog života. ž ivota. Imao je puno pristali!a. bog velike popularnosti reagovale su dve strane. -edna su bili zvani$ni jevrejeski sveteni!i (ariseji), koji su ga potkazali "imljanima jer im je bio konkuren!ija. *rugi su bili sami "imljani. %ni su održali sudjenje protiv Isusa koje je vodio 0ontije 0ilat, namesnik 0alestine, i osudio ga je na smrt na krstu. = && godini života razapet je na Golgoti (i poto se navodno izdavao za !ara, stavili su mu vena! na glavu, a sa njim su ubijena jo dva razbojnika). a tri dana je vaskrsao.%stavio je za sobom u$enike, 15 apostola. etvori!a u$enika piu jevandjelja (;ateja, ;arko, -ovan, +uka). %n sam nije ostavio nikakve pisane tragove. tragove. 0o verovanju, on je apostolima dao mo da govore vie strani# jezika da bi ili po svetu, irili veru i propovedali religiju drugim narodima. 'i u$eni!i razlivaju se pre svega na Fliskom istoku, ;editeranu, ali su stigli i na apad sve do Italije, a na Istoku apostol 'oma stigao je sve do Indije.'o je bila i osnovna razlika izmedju #rianstva i judaizma, jer judejska religija je ostala u -udeji, a #rianstvo se irilo. 'ako su apostoli sa Istoka stigli i u "im (kao i neke druge religije npr. islam), ali su naili na otpor rimskke države, jer su udarili na temelj rimske organiza!ije. = "im su stigli i 0etar (bio je ribar) i
J 0avle.Izuzetnu ulogu imao je apostol 0avle. = po$etku je bio veliki gonitelj #riana, a posle se preobratio i odigrao važnu ulogu u irenju vere. %n je tvora! simbola krsta.ovu religiju su naro$ito pri#vatili niži slojevi, a propovedn!i su mrzeli bogatae (koji su stekli bogatstvo na ne$astan na$in).%d J74i# godina 1.v.ne, u vreme !ara erona, su u izvorima i zvorima zabeležili prvi progoni #riana (Krulja koju narod naziva #rianimaL). eron je sam zapalio "im uz pomo jedne !irkuske igra$i!e i za požar optužio #riane, koji su bili orijental!i pa su se prepoznavali po dugim bradama."imljani su #riane smatrali jevrejskom sektom. ;edjutim ona nije bila ograni$ena samo na jevrejski narod, ve je obu#vatala sve narode.rianski ideolozi u to vreme stižu u "im. ;edju njima su bili 0etar i 0avle. 9eruje se da da je zatvoreni 0etar preobratio stražare. %n je tražio da bude razapet na krstu sa glavom nadole, jer nije zaslužio i nije dostojan da bude razapet isto kao i rist. = progonima su pomrli i svi ti prvi ideolozi.= po$etku je #rianstvo primao samo obi$an narod, tzv. Kmali ljudiL. bog progona oni su se sastajali tajno, nou u peinama i katakombama u uli!i 9ia /ppia (ta uli!a bila je zna$ajan put kojim su kretali #odo$asni!i na putu za 0alestinuA u Frindiziju oni su uzimali brodove i putovali u konvojima, zbog gusara, u svetu zemlju 0alestinu), gde su !rtali svoje simbole. "imljani su nastojali da i# u#vate na delu dok obavljaju svoje verske obrede. 0rvo bi i# #vatali i mu$ili (pe$enje tela usijanim gvoždjem, zakopavanje živi#, razapinjanje na krst), retko su i# odma# ubijali. -edan od simbola paleo#rianstva bila je riba, jer riba ne govori, dakle #riani nisu odavali svoje saveznike, ve su s u umirali u stranim mukama. *ržava je progonila novo u$enje jer su se podani!i sastajali tajno, odbijali da potuju rimskog !ara kao božanstvo, u$ili da su protiv svakog nasilja, propovedali da je život $oveka dar božiji, bili protiv ubistva i smrtne kazne i odbijali da služe rimsku vojsku (Germani su pritiskali rimske grani!e).= novoj veri tražila se ute#a.Sve kasnije religije nastale su na Istoku.= 1. i 5. veku, na tim prvim skupovima #rianska teoloka nauka jo nije bila izgradjena i nisu bili ormirani kanoni. %ni e se ormirati tek na 9aseljenskim saborima. 9erni!i su se upuivali u smeran život, ljudi su iznosili svoje probleme i davali savete. 'okom 1. i 5. veka "imska država nije stalno progonila #riane, ve samo povremeno, kada bi #riani npr. postali brojniji u nekoj oblasti, kada bi se dogodio neki in!ident i sl.0o$etkom &. veka bilo i# je manje u odnosu na pagane, ali taj broj je postajao sve vei. 9ie progona progona zna$io je samo vei broj #riana.
-io&le'ijan ;2<*36=*> "imsko !arstvo je od prin!ipata evoluiralo u dominat u vreme *iokle!ijana. = &. veku kada je u "imskoj državi nastupila kriza politi$kog sistema (doba vojni$ki# !areva), sazrela je ideja da se iskoreni novo versko u$enje tj. #rianstvo.Egzekutor je bio *iokle!ijan. %n je preduzeo sistematske progone #riana na Istoku i na apadu, nadgledao i#, putovao u provin!ije i obilazio grani!e !arstva.0uno #rianski# propovednika je stradalo u to vreme, i najvie mu$enika poti$e s kraja &. i po$. 2. veka. 6rkva je te mu$enike kasnije najvie kanonizovala.*o kraja &. veka #rianstvo je prodrlo i u rimsku vojsku i $inovni$ki aparat, pa je *iokle!ijan zaduživao vojne komandante da gone #riane, a oni su i sami bili #riani. = Isto$nom delu !arstva *iokle!ijanov komandant je bio #rianin, kasnije velikomu$enik. *olo je do razdora u porodi!i, jer roditelji su npr. bili pagani, a de!a #riani.*iokle!ijan se povukao sa vlasti u svoju palatu, palatu, gde je ostatak života gajio kupus.
Gaj Galeije 6ar Gaj Galerije ("omulijana , Gamzigrad ) se istakao u progonima. 0obio je mnogo #riana u Isto$nom delu !arstva.
Kon!"an"in Veli&i (&154&52. sa +i!inijemA &524&&B. vlada sam)
B %d ?onstantinovog vremena #rianska !erkva izlazi iz ilegale. &1& g. ;ilanskim ediktom se doputa slobodno ispovedanje #rianske religije.= to vreme je jo uvek bilo vie #riana na Istoku (0alestina, Sirija, Egipat, ;ala /zija), a duplo manje na apadu. ;edjutim #rianstvo polako ulazi u sve pore "imske države, $ak i na sam !arski dvor. ?onstantinova majka -elena bila je #rianka i smatra se da jeona uti!ala na njega.0o predanju ?onstantin 9eliki je j e uo$i bitke kod ;ilvijskog mosta video na nebu krst i $uo re$i Kovim pobedjujL. 0osle toga on se preobratio u #rianstvo.?onstantin je uo$io da borba protiv #riana is!rpljuje "imsku državu i da se pretvara u borbu protiv sopstvenog naroda. Stoga je on poveo pro#riansku politiku, stavio je #rianske simbole na svoj nova! i titove vojnika. 0rema #rianskoj tradi!iji ?onstantin se prekrstio na samrtni$koj postelji (papa Silvester I), mada to nije sigurno.rianska !rkva kanonizovala je njega i njegovu majku.
O%aniza'ija '&ve rianska !rkva je bila organizovana po !rkvenim optinama. a $elu !rkvene optine bio je episkop (onaj koji nadgleda svoju pastvu), a postojali su i sveteni!i i djakoni. 'ek se u 2. veku ormirala jedinstvena #rianska !rkva sa viom #ijerar#ijom.%rganiza!ija !rkve poklapa se sa rimskom državniom organiza!ijom.Izgradjuje se i iri verski obredeni ritual, ormira se #rianska služba tzv. liturgija 3 misa mi sa i ona je simboli$na, jer svetenik tokom službe #leb i vino pretvara u telo i krv #ristovu.?roz 2. vek pripadni!i !rkve dobijaju privilegije i bivaju oslobodjeni od plaanja poreza.%grani$avalo se putanje u verski poziv i zato su postojale spe!ijalne dozvole.rianski episkopi dobijaju od rimske države neka !ivilna prava, kao to su pravo da sude u parni!ama (dovoljno je da je samo jedna strana #rianin).rianstvu pristupaju i rimska aristokratija i najobrazovaniji rimski krugovi, krugovi, pre svega svega neoplatoni$ari. 'ako se #rianska #rianska nauka izgradjuje izgradjuje prevas#odno kroz 2. vek i to od strane ljudi koji su stekli staro, visoko, anti$ko i rimsko obrazovanje. %ni ormiraju teoloku nauku. 0ovezuju #riansko u$enje sa anti$kom idealisti$kom ilozoijom, neoplatonizam sa #rianskom religijom. ,omianje '&veno% &anona je jako bitno. = izgradnji teologije odlu$ujuu ulogu su imali tzv. '&veni o'i1 1. Klimen" ale&!andij!&i ale&!andij!&i na Istoku 5. Oi%en na I!"o&# &. Jeonim (poreklom iz provin!ije provin!ije *alma!ije) na apadu. %n je otiao u 0alestinu, vratio se na apad i preveo Fibliju na latinski jezik (vulgata). 2. Ambozije milan!&i milan!&i na apadu. %n je prvi od prvi# veliki# teologa i po njemu se biblioteka u ;ilanu zove /mbrozijanska . . 4laženi Av%#!"in na apadu. %n je dobio anti$ko ilozosko obrazovanje. ?ao mlad bio je paganin, a pod uti!ajem majke pri#vata #rianstvo. a kraju je obukao monako ru#o i postao episkop u gradu iponu (sev. /rika). 0ie delo De civitate dei . 'o je teza o postojanju dve države. 0omirio je anti$ku ilozoiju sa #rianskim u$enjem. ?roz 2. vek #rianstvo je dobilo masovne pristali!e, a paganstvo se gubi.%d kraja 2. veka, od vremena 'eodosija I #rianstvo postaje državna religija, a po$inje se goniti paganstvo. rianska !rkva paktira sa rimskom državom, pa i naputa neka svoja stara, paleo#rianska u$enja.a s!enu stupaju #rianski teoreti$ari. /mijan ;ar!elin je bio poslednji veliki paganski pisa!.'eoreti$ari 2. i po$. . veka, /vgustin i drugi, opravdavaju smrtne kazne koje donose rimski državni organi. -ovan latousti, jedan od najvei# oratora i tvora! sve$ane liturgije kaže: K...dok smo bili gonjeni, imali smo drvene putire i zlatne svetenike, a sada imamo zlatne putire i drvene svetenikeL.
@
RAZVOJ 8RI9:ANSTVA "im je u srednjem veku bio sredite !rkve na apadu.Episkopi grada "ima, rimske pape, su se proglasili nasledni!ima sv. 0etra. 0rema u$enju papske kurije, apostol 0etar je bio prvi 0apa i u "imu mu je posveena glavna bazilika, koja e u srednjem veku biti !entar #odo$aa.*olazi do sukoba medju #rianima oko razni# u$enja unutar #rianske religije. ajvie se raspravljalo o prirodi rista, pa u 2. veku po$inju tzv, 0i!"olo$&e a!pave . ji#ovi rodona$elni!i su bili sa Istoka.Glavno pitanje 4 da li je rist Fog ili $ovek, da li je on sin Fožiji, a $ovek, da li je on sin Fožiji, a u stvari FogH / tanasije 5. propagira /rije, aleksandrijski prezviter. -va %lavna #5enja: 1. propagira Sv. /tanasije *a bi se ova u$enja pomirila 62*.g. organizovan je I Va!eljen!&i !abo # Ni&eji (;ala /zija). a njemu je predsedavao li$no !ar ?onstantin 9eliki. "azmatrana su razna teoloka i !rkvena pitanja razli$ite prirode, npr. kada treba slaviti =skrs i sl. Glavni sukob na saboru, bio je sukob sa /rijem./rije polazei od monoteisti$ki# s#vatanja, odbija da pi0va"i jedna&o!" O'a i Sina , i stoga ne priznje rista za Foga. rist je bio samo sin Fožiji, ali ne i Fog, a ;arija je stoga samo #ristorodi!a, ali ne i bogorodi!a./rijeva nauka je osudjena./tanasijev!i su mislili obratno, tj. da je rist Fog. =svojeno je da je Sin jedino!#$"an O'# . "asprave na saboru bile su žu$ne. ;evlikijski (;ala /zija) episkop ikola (kasnije (kasnije sv. ikola), bio je poznat po dugim govorima koje je vodio protiv /rija. /li /rije se s e svog stava ne odri$e, pa mu je ikola lupio amar. a saboru pobedjuje u$enje Sv. /tanasija. 'ako je ormulisana dogma, da je !in i!"o $"o i o"a'? "j) !in je jedno!#$"an o'# . %na sa dopunama II Va!eljen!&o% !aboa u 6arigradu 6<..g, $ini Msimbol vereM #rianske !rkve. %va dogma se kod /tanasijeva!a na službama stalno ponavljala./arijan!i ne pri#vataju ovu dogmu.Forbe izmedju ove dve struje su trajale tokom !elog 2. veka, naro$ito na Istoku.Forbe Istoku.Forbe se ire i na na oblast ;editerana. ;isionari ;isionari naputaju grani!e !arstva, prelaze *unav i ulaze u tzv. varvarski svet. %ni medju njima, npr. Germanima, propagiraju #rianstvo i veina germanski# naroda je pri#vatila #rianstvo u obliku arijanstva. 'ako je postojala verska suprotnost izmedju Germana i pravovrerni# "imljana.0oslednji rimski !ar paganin, bio je -ulijan /postata (otpadnik), koji je pokuao restaura!iju paganstva.?asnije e se na 9aseljenskim saborima raspravljaju se teoloka pitanja i ormiraju se #rianska dogma i kanoni na kojima e po$ivati nova religija.II 9aseljenski sabor bio je u 6arigradu [email protected]. VII? po!lednji Va!eljen!&i !abo bio je # Cai%ad# @<@)%) %d 2. veka #rianska !rkva !rkva postaje državna !rkva "imskog !arstva. ?rajem 2. veka #rianstvo je proglaeno za jedinu dozvoljenu dozvoljenu religiju u rimskom !arstvu. 'okom vremena ormiralo se * veli&i0 0i$an!&i0 'en"aa? * B%lavaB ;* a0iepi!&opija>1 a0iepi!&opija>1 1. Je#!alim N jerusalimski patrijar# sa jurisdik!ijom u 0alestini 5. An"io0ija N jurisdik!ija u Siriji &. Ale&!andija N jurisdik!ija u severnoj /ri!i i Egiptu %ve tri su najstariji tzv. istorijski patrijarsi. 2. Cai%ad N !arigradski patrijar# sebi u . veku uz titulu, dodaje i da je 9aseljenski patrijar# iz !elog #rianskog sveta. 'o mu od druge druge pol. . veka osporava osporava "im. . Rim N episkop "ima tj. "imski papa. "imski !rkveni poglavari su isto pretendovali da imaju du#ovnu vlast nad !elim !arstvom. 'ako rimske pape daju sebi za pravo da propovedaju kako treba regulisati #rianska pitanja. pr. 0apa 9iktor I (druga pol. 5. veka ) propisuje kada i kako treba slaviti =skrs. %d druge pol. . veka dolazi do prvi# nesporazuma !arigradskog patrijar#a i rimskog pape. ekada su ti odnosi bili skladni, a nekada krizni. ;edjutim !rkva je i dalje bila jedinstvena. = B. veku kada je dolo do stvaranja i irenja islama koji je za#vatio Istok (oblasti istorijski# patrijar#a), tri najstarije patrijarije su izgubile mnogo pastve, i u buduim stoleima postale su #rianske oaze u velikom muslimanskom 6arstvu.
O
Razvoj mona$"va ?roz 2. vek noeni #rianskim idealima (smeran život, skromnost) pripadni!i nove religije, naro$ito na Fliskom istoku, smatraju da se pravi #rianski život nemože voditi u poro$nim gradovima, punim nemorala. ;nogi odlaze u pustinjske predele 0alestine, Sirije i naro$ito u Sinajsku pustinju. 'amo žive idioritmi$ki (skromno), svaki posebno, po peinama i sl. 'ako se u 2. veku izdvajaju tzv. p#!"inja'i , pa e dobiti naziv monasi (mona#os8 onaj ko živi sam). = po$etku nisu imali odredjena pravila života, ali poto i# je bilo sve vie morala su se doneti pravila po kojima e oni živeti. = 2. veku %lavni ideolozi tog monakog života bili su Sv) An"onije i Sv) Pa0onije . %boji!a se slažu da: 4 askeza treba da karakterie život mona#a, 4 da dan provode u izi$kom radu, molitvi i razmiljanju, 4 da žive od svoga rada, 4 ako proizvedu viak proizvoda taj viak treba da dele sirotinji 4 iz nji#ovog života isklju$uje se nova! Ipak se Sv. /ntonije i Sv. 0a#onije razlikuju u nekim stavovima: 4 Sv. /ntonije se zalagao za beskrajno strogu askezu, sa dosta dana kada mona# samo pije vodu, to dovodi do umrtvljenja njegovog tela. 4 Sv. 0a#onije je takodje bio za askezu, ali ne tako jaku, jer je smatrao da monasi treba da žive od svoga rada. %ko &J7.g. Sv. 9asilije je prvi sastavio pravila monakog života. %na su neka vrsta kompromisa kompromisa izmedju Sv. /ntonija i Sv. 0a#onija: 4 monasi treba da provode dan u askezi, ali treba i da rade i stvaraju dobra od koji# e živeti 4 ti pustinja!i treba da obavljaju molitvu zajedni$ki, da zajedni$ki jedu i u toj zajedni!i svaki mona# treba da dobije svoje zaduženje. za duženje. 'o su bile prete$e manastirski# pravila. ;onasi u 2. veku sa Istoka odlaze na apad, živei po pravilima Sv. 9asilija. = drugoj pol. J. veka stvara se prvi monaki red na apadu. Stvorio ga je Sv. Fenedikt iz ursije, tzv. 4enedi&"in!&i 4enedi&"in!&i ed e d. %n je napisao tzv. MM"egule Sv. FenediktaMM ( Regula Sancti Benedicti). 0rvi i glavni $lan bio je molitva i rad (ora et labora).%snivanjem posebnog monakog reda na apadu dolazi do udaljavanja mona#a sa Istoka i apada, mada je Sv. Fenedikt uneo dosta toga iz 9asilijevi# odredbi.a apadu je Sv. Fenedikt postavio temelje monake organiza!ije kasnije. Stvaraju se razne varijante ovog reda, ali i nove: ranjev!i, dominikan!i, jezuiti. 6ilj mona#a sa apada jeste da živi asketski i da ide medju ljude. ato Sv. *ominik stvara mona#e propovednike, koji idu okolo i propovedaju.a propovedaju.a Istoku nisu dugo stvarani monaki monaki redovi. = biti ovi# mona#a bio je odlazak od ljudi, u samou.
+e"opi!i? 0oni&e? anali ema #rianske liturgije lit urgije bez pismenosti, pa su s u monasi u srednjem sre dnjem veku morali biti pismeni. %ni postaju najpismeniji i najobrazovaniji najobrazovaniji ljudi svoga vremena, a $esto i jedini pismeni. %ni prepisuju jevandjelja i spise, to vodi postepeno do toga da oni postaju autori i drugi# dela, po$inju da vode letopise i anale. Anali 30oda!i u analima su $esto nepovezani, ali su drago!eni poto drugi# izvora nema. 'o su kratki, sažeti opisi./nali srednjeg veka obi$no nastaju iz uskrnji# tabli!a (tabulae pas!#ales). 'ada nije postojao kalendar, ve monasi u tabli!e upisuju ta se dogodilo odredjene godine. avisno od =skrsa znalo se kada su ostali prazni!i (ponekad uz praznik dodaju i ta se zbilo).
17
8oni&e 4 ;onasi u manastirima po$inju da neguju neku vrstu istoriograije. 0o$inju da piu #ronike.0rva svetska #ronika, nastala je na Istoku i pie je Eusebije iz 6ezareje.9e u 2 v. #ronike su bile svojevrsna svetska istorija, i to istorija #rianskog sveta, sa #rianskog stanovita, koja uvek po$inje od stvaranja sveta. 'i po$e!i svetski# #ronika su isti i nemaju nikakvu istorijsku vrednost, jer i# svi prepisuju jedni od drugi#. /li kako #ronika ide bliže pi$evom vremenu, ona postaje i drago!eniji izvor.= manastirima po$inju da se neguju i lokalne #ronike: #ronike manastira, oblasti, kraljevstva.a razliku od anala, #ronike imaju unutranju logi$ku vezu (povezuju dogadjaje), pa su stoga bolje od anala. a nala. = ranom srednjem veku manastiri su bili jedini kulturni !entri. 'o je bitno za period posle 6arstva, kada je ormirano dosta varvarski# kraljevina. /li #rianska !rkva e i tada ostati sila. %na e ostati glavni $uvar i !entar pismenosti i intelektualne batine, koji prepisuje i anti$ka dela.rianska !rkva i "imska imperija imperija srasli su u !elinu. 0apa je ve u 2. 2. veku bio li$nost sa zna$ajnom ulogom u 6arstvu.= . veku kada su po$ele invazije varvara, pape e predvoditi delega!ije 6arstva koje su ile na pregovore sa varvarima (npr. papa +av I sa kraljem una)."imsko !arstvo se potpuno preobrazilo, na svim nivoima, nivoima, pre nego to je politi$ki politi$ki propalo 2BJ.g. = privredi, drutvu, kulturi i veri, udaljava se od pret#odnog !arstva. 'ako preobraženo je propalo 2BJ.g, pod naletom naletom varvara. GA+I 7KE+TI "imljani sve vie utvrdjuju limes. Iza limesa su živeli varvari: Germani, ?elti, Sloveni. ?elt4Iberi su živeli na 0irinejskom poluostrvu, elveti u Pvaj!arskoj, ?elti na Fritanskim ostrvima. ajvea skupina ?elta bila je j e u Galiji i Fritaniji.ajdrago!eniji izvori o Galiji su ar#eoloki poda!i i rimski pisani izvori koji poti$u od -ulija 6ezara Komentari o Galskom ratu (Comentarii de bello gallico). -ulije 6ezar je sredinom 1.v.pne. stigao u Galiju, gde su se medjusobno borila keltska plemena. %ni nisu imali državu u rimskom smislu. 0leme edui su pozvali "im, a Sekvan!i su pozvali Germane. "im je iskoristio priliku da Galiju osvoji za sebe. 6ezar je u svom delu opisao ove dogadjaje, u kojima je sam u$estvovao.
Kel"i # Galiji %ni se medjusobno razlikuju po drutvenom položaju: 1. e
Kel"i # 4i"aniji Fritanija je i u rimsko doba i u srednjem veku bila najudaljenija zemlja na zapadu, na kraju sveta.vali su je K?alajna ostrvaL zbog ležita kalajne rude.'amo je živelo pleme Frita.Iz Galije 6ezar je preao +aman sa legijama i .g.pne po$eo osvajati Fritaniju. adržao se kratko i vratio
11 se. 2.g.pne ponovio je po#od i osvojio je jugoisto$ni deo Fritanije. %vaj uspe# je u "imu izazvao us#ienje i 6ezar je proslavio trijum.6ezar je opisao i ta je video u Fritaniji: tamo je zatekao plemensko drutvo. ?elti su tamo živeli po klanovima $iji $ij i je osnov bila krvna veza. ;atrijar#at je bio jak, žene su bile na $elu pojedini# plemena i $ak su i titulu kralja nosile žene. Fio Fi o je razvijen i obi$aj poliandrije (vie muževa, a oni braa).Stanovnitvo se dosta bavilo sto$arstvom i gajilo goveda, ov!e, svinje.. i 2.g.pne 6ezarova osvajanja su uspostavila grani!u koja je oko 177 godina bila netaknuta.2&.g.ne !ar ?laudije je proirio osvajanja u Fritaniji. 0omerio je grani!u znatno na sever i obu#vatio je i srednju Englesku i ona je ula u sastav "imskog 6arstva .J74i# godina 1.v. izbio je keltski ustanak, koji je predvodila keltska kralji!a Foudika, ali jeustanak uguen.= vreme adrijana "imljani su $izmom gazili sve to se opiralo. Grani!a je ila do Pkotske, to je bio i najvei domet osvajanja. %slona! "imske " imske vlasti u Fritaniji su bile rimske trupe. 'e trupe su logorovale (logor !astrum), a oko logora dolazilo je stanovnitvo da rimskoj vojs!i prodaje zanatlijske i poljoprivredne proizvode. 'ako su se oko logora ormirali prvi gradovi, koji e posle prei i u srednji vek. %d latinskog naziva !astrum dolazi ester (npr. ;an$ester i sl. )."imski trgov!i s kopna i $inovni!i nisu toliko dosezali dotle kao u Galiji, a pro!es romaniza!ije je bio slabiji. ?elti su sa$uvali svoj jezik (npr. 9elki. 'okom !elog srednjeg veka).= 2. veku "im je bio u nevoljama zbog germanski# osvajanja, pa je povukao trupe iz Fritanije. 27.g. glavni komandant apadnog rimskog !arstva Stili#on je povukao rimske trupe iz Fritanije da brani Italiju od Germana.= . veku deava se keltski preporod u Fritaniji. ?eltsko drutvo se obnovilo, i ?elti, srazmerno miroljubivi, ili su u prav!u stvaranja svoje države, posebno Irska koja je bila skoro netaknuta od "imljana.= J. veku dolaze, prvo plja$kaju, pa se posle i naseljavaju /ngli, Sasi, -iti, rizi, germanska plemena. ?elti su pružali vrlo jak otpor, ali su na kraju podlegli. ?eltske naseobine bile su u planinama, naro$ito u 9elsu.*eo ?elta pobegao je na kopno, nastanili su /rmoriku, dananju Fretanju, doneli svoj jezik, i tokom !elog srednjeg veka Fretanja ima svoj, ne4 ran!uski jezik. Pinej!&o pol#o!"vo 4'u od po$etka . veka prodiru germanski narodi, 9andali i 9izigoti. %ni su izi$ki unitili ?elte. 4?elti su tako imali neveliku ulogu u srednjem veku, ali nji#ova komponenta ipak Sednji ve& 4?elti postoji.
SEO4A NARO-A 0o$ela je u prvoj pol. 2. veka i trajala je do druge pol. J. veka. eki istori$ari smatraju da je seoba trajala do @3O. veka, kada su se ;adjari doselili u 0anoniju.'o je pro!es tokom koga su brojni germanski narodi nadirali u "imsko !arstvo, dok su se Sloveni sru$ili u Isto$ni deo !arstva.na$ajno za seobu bilo je to to su se narodi kretali samo !a !evea na j#% i samo !a i!"o&a na zapad, nikako obratno. Samo su se narodi iz /zije (uni, /vari) selili u Evropu, a ne obratno. %ni su proli kroz K9rata narodaL koja se nalaze izmedju ?aspisjkog jezera i =rala.
GERMANI ;nogo zna$ajniji od ?elta.Qiveli su severno i isto$no od "ajne, na prostranoj teritoriji do 9isle. 'o je bila provin!ija Germanija. %na je imala nejedinstvenu teritoriju i nejedinstven narod.Poznoim!&i i ano !ednjeve&ovni pi!'i obave$"avaj# : na donjoj "ajni i obalama Severnog mora živeli su /ngli, Sasi, -iti, rizi, ostrva na Severnom moru i južnu Skandinaviju naseljavali su Gauti i Svioni, srednju "ajnu naseljavali su ermunduri, ;arkomani i +angobardi, južnije od nji# živeli su ?imbri, 'eveton!i, 'eveton!i, Fastarni Gemani !e dele na :1. I!"o5ne N Goti, 9andali, Furgundi 5. Zapadne N Svevi, Gepidi, /ngli, Sasi, -iti, rizi, Gauti, Svioni, ermunduri, ;arkomani, +angobardi, ?imbri, 'evton!i i Fastarni.Ve!"i o Gemanima po$inju da se pojavljuju rano, ali su ragmentarne:
15 4 &5.g.pne 'evton!i su pomenuti na ilibarskoj obali. 4 oko [email protected] Fastarni su se spustili na donji *unav, prema rimskoj grani!i. 4 172317.g.pne. ?imbri i 'evton!i zapretili su da kroz alpske klan!e udju u severnu Italiju, ali i# je konzul ;arije odba!io. 6ezar se sukobio sa Svevima, $iji je kralj bio /riovist. 'ako je ostavio podatke o Germanima, a najvie o Svevima. Germani se nisu trudili oko poljoprivrede. Svake godine menjali su stanite i obradive povrine. ajvie su se #ranili mesom i mlekom, a sto$arstvo je j e bilo glavno zanimanje. "atom su se bavili kao privrednim zanimanjem, pa rano vežbaju mladie u oružju, pa i# vode u rat po plen koji dele i menjaju po nekim svojim prin!ipima.a vreme vreme %ktavijana /vgusta rimljani su preli preko "ajne, zauzeli deo Germanije i osnovaili provin!iju Germaniju.O.g.ne Germani su upravnika provin!ije 9ara, sa tri legije, uvukli u klopku u 'eutoburkoj umi i sve i# unitili.= oblastima iza "ajne, "im je držao vlast u 1.v.ne.Germani se polako sve vie približavaju grani!ama. Ta'i" pi$e delo Germania, 17 godina posle 6ezara, jer da bi "im mogao da se nosi sa Germanima, morao i# je i poznavati.0isao je o Germanima da menjaju stanita i obradive povrine svake s vake & godine i da su se vie bavili poljoprivredom.ranili su se mesom i mlakom i bavili sto$arstvom.0ojedini reges (plamenske stareine) imali su svoje družine sa kojima su ili u rat ra t radi plena. ?ue su im bile male, sela razba!ana, bili su gostoljubivi sa putni!ima (gostoljubivost je odlika primitivni# narodaR).%pisuje moralna s#vatanja.*aje ta$an razmetaj germanski# naroda koji su, poten!ijalni protivni!i "imskog !arstva. Poli"i5&a o%aniza'ija N imali su jaku skuptinu, gde dolaze punoletni, naoružani mukar!i i tu se iznose razni predlozi, razli$itog karaktera. Qagor je zna$io odbijanje, a lupanje o oružje odobravanje. 0rin!ipes 3 prva!i pripremali su predloge. Germani su u vreme 6ezara i 'a!ita jo uvek imali rodovsko uredjenje, bez države u rimskom smislu, bili su nejedinstveni i živeli su po plemenima gde je krvna veza bila jaka. Glavna zanimanja bila su im lov, ribolov, rat, sto$arstvo i u manjoj meri poljoprivreda. isu svi Germani bili na istom stupnju razvoja: razvoja: 4 narodi koji su živeli bliže limesu, stupali su u vojsku (prvo kao ederati), trgovali sa "imljanima, "imljani su u Germaniji podizali gradove, nova! je stigao i tamo gde rimska noga nije, a trgovina je bila jaka. 4 narodi koji su živeli daleko na severu i istoku, npr. au!i, nisu znali ni za obradu zemlje, ni za pripitomljene životinje, ve su živeli od lova lova i ribolova. = drugoj pol. 5.v. dolazi do bliži# kontakata rimskog i germanskog sveta, a neki Germani su se ve spustili do limesa. 'o su bili ;arkomani, pa je 1J[email protected]. 1J[email protected]. izbio markomanski rat. 'adanji !ar ;arko /urelije, nije bio u "imu, ve na grani!i. ?roz $itav &. i 2.vek i njegovi nasledni!i su stalno na grani!i, grani!i, i po$inju direktne borbe. borbe. = vreme /vgusta "im je bio u oanzivi i napadao je germansku teritoriju, dok su u &. i 2. veku Germani u oanzivi, i žele da provale u "imsko !arstvo.
GOTI Izvoi a istoriju Gota zna$ajni su ?asiodor, -ordanes, -ordanes, 0avle %roz i Izidor Seviljski. Seviljski. 4 bio je u službi ostrogotskog kralja 'eodori#a i #teo je da proslavi rod /mala. jegovo Ka!iodo delo nije sa$uvano, ali su ragmenti sa$uvani u -ordanesovoj istoriji. Jodane! 4 bio je u rodovskoj vezi sa ostrogotskom vladarskom porodi!om /mala. Fio je notar ostrogotskom vladaru, a onda je preao u službu !rkve i postao episkop u ?rotonu (?alabrija), i živeo u Italiji. 9ie je bio za %strogote %st rogote nego za 9izigote. 0ie:
1& 1. De origine actibusque Getarum Getarum, delo se sastojalo iz 15 knjiga, o poreklu poreklu i delima Gota. Služio se dosta ?asiodorovim delom. 5. De regnorum et temporum temporum successiorum successiorum , legende i $injeni!e. 'o je kratka istorija is torija sveta koja li$i na #riansku #roniku, a dopire do 55.g., bez uzora. Pavle Ooz živeo je u . veku, i bio je savremenik Gota i nji#ovog kretanja. Iz Ppanije je 212.g preao u severnu /riku i upoznao Flaženog /vgustina i -eronima.Pkolovao se i obrazovao za borbu protiv jeretika (u 2. i . veku mnogo jeretika)[email protected] napisao napisa o je svoje $uveno delo Istorija protiv paganaT (Historiarum aoversus paganum libres VII ). *elo po$inje od stvaranja sveta i zavrava se 217.g, padom "ima. 0ri$a kako #riani nisu krivi za propast "ima i kako nisu krivi za ono to su Goti u$inili "imljanima, i u tom kontestu i pri$a o samim sa mim Gotima. Izido Sevilj!&i (J74J&J.) živeo je u drugoj polovini J. i po$etkom B. veka.J7&.g. postao je nadbiskup Sevilje.= svojim delima on se oslanjao na veliki autoritet Flaženog F laženog /vgustina. /nti$ki obrazovan, poznavao je stare anti$ke pis!e i koristio ono to je pogodovalo rianima:1. E"imolo%ijeT (rigine seu et!imologiarum libri nove ) i En'i&lopedijeT N najzna$ajnije delo koje objanjava razne pojmove sa #rianskog stanovnita, neke legendarno. bog ovog dela korien je tokom !elog sr. veka.5. O piodi !"vai T ( De De rerum natura) N zbornik izi$ko4geograsko4astronomski# pojmova. &. I!"oij!&a dela su: 8oni&aT (#riansko stanovite) -elo o 5#venim lj#dima T tj. De viris illustribus ($uveni #riani) 2. Historia Gothorum, vandalorum et Svevorum N najzna$ajnije delo , jer izlaže istoriju ovi# germanski# naroda po vladavini nji#ovi# vladara. 0osebno je zna$ajno za vladavinu Gota u Ppaniji. Isto je zna$ajno i to je koristio stare pis!e koji nisu sa$uvani ve su ostali ostali ragmenti.
O Go"ima 0ripradaju isto$nim Germanima.0ostojbina im je bila na severu Evrope, ema$ka, 0oljska, ostrva Gottland, južna Skandinavija, donji tok 9isle.= drugoj pol. 5. veka po$inju da se kreu prema jugo 4 istoku i dolaze do obala 6rnog mora. 0o rimskim pis!ima dok su bili na severu nema podataka, a podrobniji poda!i su iz &. i od 2. veka. 'okom puta podelili su se na one koji su ili: 1. zapadno N 9izigoti 5. isto$no N %strogoti Goti se kreu na jugoistok, prelaze 0rut, *njepar i *njestar i dolaze do 6rnog mora. "azmestili su se u zaledju 6rnog mora, gde su zatekli kultivisaniji kraj od svoje postojbine. ?lima je bila toplija, a zemljoradnja razvijenija. 'aj kraj je ustvari bio žitni!a anti$kog sveta, tu su prvo bile gr$ke, a zatim rimske kolonije. *otle *otle su dolazili karavani iz ruske nizije. nizije. 'u su živeli Sarmati i Skiti, a Goti su i# pokorili. 'akodje su pokorili i azijske narode Fastarna i /lana. 'u su živeli kroz &. vek i održavali veze sa "imom. ?ada su se približili grani!i na *unavu, "im im je ustupio *akiju. &&B.g. sklopili su ugovor sa ?onstantinom i dobili status rimski# ederata. ?onstantinu je bila potrebna vojska, pa su mu Goti obeali 27 777 vojnika.
Podo 8#na B74i# godina 2. veka kroz 9rata narodaT prodiru uni, toliko surov narod da su Goti u odnosu na nji# bili blagi. uni su unitavali sve pred sobom. 0o /mijanu ;ar!elinu uni su opisivani kao dvonoge životinjeT. 0rvi na udaru su im bili %strogoti koji su im se &B.g. suprotstavili, ali su uni pobedili, a umro je i ermonar# (ostrogotski kralj). ajvei deo Gota je pokoren i uklju$en u #unski plemenski savez i uni su i# poveli sa sobom.
Vizi%o"i # Vizan"iji
12 *a i# ista sudbina ne bi snala, 9izigoti su molili isto$norimskog !ara 9alensa da im dozvoli da predju *unav, kako bi se sklonili od una. 6ar im je udovoljio, jer je ra$unao da e e naseljavanjem $uvati grani!u *unava. &BJ.g. 9izigoti su preli *unav i naselili se najvie u ;eziji Inerior (Fugarska i susedni krajevi). 'u su bili naseljeni pod uslovom da predaju oružje. 'ako su se 9izigoti nali u organizovanoj državi, u kojoj nisu živeli slobodno i teko podnosili vlast rimskog !ara. "imski $inovni!i su i# izrabljivali (prodavali im skupo namirni!e i sl.). 'ako su oni [email protected]. digli ustanak protiv "ima, a na njegovoj teritoriji. =nitavali su sve rimsko, a napadali po 'rakiji i ;eziji (blizu 6arigrada). 6ar 9alens 9al ens je skupio vojsku i krenuo da ugui ustanak. *olo je [email protected]. do bitke kod -edrena (stari adrianopolis) u kojoj koj oj su Goti satrli s atrli "imljane, upali u !arev logor i zaklali 9alensa. %d &B@. do [email protected]. nastavili su da #araju "imskim !arstvom tj. Falkanskim poluostrvom, do Egejskog mora. auzeli su najvei deo isto$nog dela Falkanskog poluostrva i tako presekli kopnenu vezu izmedju "ima i 6arigrada. 6 arigrada. &BO.g. !ar 'eodosije I (proesionalni vojnik i diplomata) imao je kao primarni zadatak reavanje gotskog pitanja. %n nije mogao da i# izba!i iz !arstva, pa je po$eo da pregovara sa njima. a to vreme zauzet je Ilirik. [email protected]. 'eodosije I je sklopio sa Gotima ugovor, po kome ostaju na teritoriji !arstva, na Falkanskom poluostrvu, a za uzvrat oni ormalno priznaju vr#ovnu rimsku vlast. ji#ov kralj primio je visoku vojnu rimsku titulu i dobili su autonomiju na Falkanu, a "im se nije mogao meati. ak je gotski kralj /lari# bio na dvoru 'eodosija i u$estvovao u po#odima. Goti su potovali ovj ugovor od &@5. do &O.g, dok je 'eodosije I bio živ. 'eodosija su nasledili njegovi sinovi, /rkadije na Istoku i mladji onorije na apadu. ?ada je 'eodosije umro /rkadije je imao 1, a onorije 11 godina.
Po&$"avanje Go"a = medjuvremenu Goti su #ristijanizirani (stari anti$ki "im se nije trudio da svoje tekovine prenosi paganima). ;isionari u 2. veku prelaze "ajnu i *unav i medju Germanima propovedaju #rianstvo. ;edjutim Goti su #rianstvo primili u arijanskom obliku, jer je u doba arijanske prevlasti otpo$elo nji#ovo pokrtavanje. 0rilikom ovi# pregovora o pokrtavanju postojala je i suprotnost u veri, jer su "imljani bili pravoverni. -edan zarobljeni Got, =luila, iz ;ale /zije #ristijaniziran je i u 2. veku prevodio je Fibliju na gotski gotski jezik, a zatim je rukopoložen za episkopa od arijan!a Eusevija i postao episkop Got#orum. -o dugo posle propasti arijanstva u 9izantiji, veina germanski# plemena držala se arijanske arijans ke veroispovesti.
Vizi%o"i # I"aliji = poslednjoj de!eniji 2. veka pomeraju se na zapad ka grani!ama Italije. 'o stvara paniku. 271.g. /lari# je proao oblast 'rsta i uao u Italiju. 275.g. razorio je veliki rimski grad /kvileju preko koga je vodio najvažniji put za Ilirki (Emona, Sis!ia). "azaranje /kvileje zna$ajno je, jer su se stanovni!i sklonili na ostrva gde je posle nikla 9ene!ija. 27.g. sa severa nadiru razna germanska plemena, $iji je vodja bio "adagajs. Glavni komandant vojske apadnog rimskog !arstva bio je Stili#on (germanskog porekla), a rimska vojska je veim delom bila varvarska i germanizovana. 'ako su se Germani branili od Germana. bog ove navale, Stili#on je 27.g. povukao rimske rims ke trupe iz Fritanije i pregovarao sa /lari#om. a kraju je uspeo i sklopili su tajni dogovor po kome kome je "im dao /lari#u na otkup, a on je zaustavio vojsku ali se nije povla$io (ostao je u zapadnom delu Falkanskog poluostrva).= medjuvremenu zbog opasnosti od varvara stari rimski senatski krugovi okrivili su Stili#ona. isu mu verovali, jer je bio German, i sklopili su zaveru protiv njega. Stili#on je otkrio zaveru, pobegao sa porodi!om u "avenu i zatvorio se u !rkvu (!rkva je od . veka bila mesto azila). avereni!i su [email protected]. upali u !rkvu i ubili ga.
1
Alai0ov napad na Rim /lari# je pokrenuo trupe, uao u Italiju i unitio sve. 0rvo je #arao po severnoj Italiji, a zatim je zaokretao ka jugu jer mu je !ilj bio "im. Senatorski krugovi napravili su delega!iju za pregovore jer su s#vatili da je j e velika tragedija da /lari# upadne u "im./lari# je smatrao da ukoliko je trava gua, bolje se kosi. adržavao se i prezimio u srednjoj Italiji, a zatim se spustio južnije, zauzeo %stiju (pristanite kod "ima) i spre$io dovod namirni!a u "im. %pet je dolo do poslanstva, ali njegovi uslovi bili su veliki: tražio je svo srebro i zlato, otkup, danak, a njima ostavlja život.217.g. sledei 9ia Solaria (put soli koji ide iz "ima na -adransku obalu i dovodi so u "im) upali su u "im kroz severnu kapiju.'o je bila jedna od najvei# pustoi, jer "im je bio =rbs eterna (ve$iti grad) i nikad na njegovu teritoriji nije doao neprijatelj. 'ri dana je radio ta je #teo: ubijao, palio, plja$kao. eki su $ak pobegli i krili se u vodovodu. Sruili su orum "omanum, oplja$kali !arske palate, zarobili 'eodosijevu erku 0la!idiju.6ar onorije je bio bi o u ;ilanu, a pad "ima "i ma do$ekao je u "aveni (H), jer su drugi vodili državne poslove, poslove, a on se zabavljao borbom petlova. petlova. 0etao se zvao "om i kad mu je javljeno da je pao "im, mislio je na petla, pa se rastužio.0aganski pis!i osudjivali su plja$ku "ima i bili su pesimisti ka budunosti.rianski pis!i, npr. /vgustin Flaženi, u 2. i . veku mislili su druga$ije. %n nije odobravao zlo$ine u "imu , ali je smatrao da je to kazna "imu za njegove gre#e (paganske i zlo$ine #riana). Flaženi /vgustin propagirao je dve države: ovozemaljsku i božiju (!rkva gde vlada pravda). Podianje dalje na j#% I"alije 4 0o plja$kanju "ima, on i# vie nije zanimao. 'ako dolazi do novi# osvajanja u južnoj Italiji. ?roz južnu Italiju 9izigoti su nosili plen i vodili zarobljenike (senatore i žene). /lari# je #teo da krene na Si!iliju, pa na severnu /riku.
Sm" Alai0a ;6*3(.=> ;edjutim /lari# je umro kao relativno mlad mlad $ovek u južnoj Italiji. Goti su ga oplakali, a najvea briga bila je gde da ga sa#rane, a da "imljani "i mljani ne oskrnave grob. 'ako su skrenuli tok reke, doveli senatore da u koritu reke iskopaju tok, a zatim i# pobili. Spustili su kov$eg i vratili reku. Grob je bio ispod vode i na taj na$in dobro zatien, a postojalo je i gotsko staro verovanje da e voda proneti slavu svetu. 0oto su bili arijan!i (#riani) mu$ilo i# je jedino to je /lari# umro sa && godine, isto kad i rist, pa su se bojali da to t o nije kazna za zlodela.
A"a#l/ ;(.=3(.*> 9izigoti su u južnoj Italiji za kralja izabrali /taula, /lari#ovog rodjaka.%n je oko 5 godine ostao u Italiji (2174215), pustoio i plja$ka po južnoj Italiji.%nda je promenio odluku pokojnog /lari#a da svoje Gote preba!i na Si!iliju, pa u severnu /riku brodovima. Goti nisu imali lotu. "eio je da se izvla$i iz Italije i da ide dalje na zapad kroz "imsko !arstvo i plja$ka provin!ije u kojima nisu bili.*oao je j e u severnu Italiju, i odatle nije krenuo na istok na Falkan gde je bilo 9izigota, ve je skrenuo na zapad i uao u južnu Galiju (0rovansa 3/kvitanija). = Galiji on je bio dvoli$an. as je plja$kao rimsko stanovnitvo, s tanovnitvo, a $as se izdavao za rimskog prijatelja.0avle %roz kaže ka že da je /taul #teo sruiti "imsko !arstvo i umesto njega stvoriti veliko gotsko !arstvo (Got#ia), ali videi da su njegovi Goti neobuzdani varvari koji nepotuju zakon, a bez zakona nema ni države, s#vatio je da nemože zameniti "imsko !arstvo i po$eo saradjivati sa "imom.%svojili su veliki rimski grad arbonu, i tu se /taul uz sav rimski !eremonijal ven$ao sa 0la!idijom onorijevom sestrom, koju je vukao za sobom kao zarobljeni!u. 'ako je postao !arev zet./taul je po$eo da prodire i na 0irinejsko poluostrvo. 'u su bili 9andali koji su #arali po Ppaniji. "im nije mogao nita 9andalima i stoga je gurao Gote iz južne Galije na jug protiv 9andala.%n je po$eo osvajati delove Ppanije, ali i# nije preputao "imu ve i# ostavljao sebi.= Farseloni je ubijen, verovatno od strane Gota, koji su mislili da saradjuje sa rimskim !arem jer je oženio !arevu sestru.
1J
Valija ;(.*3(.<> ovoizabrani kralj 9alija vratio je 0la!idiju njenom bratu onoriju, i nastavio da ratuje u Ppaniji protiv 9andala. "at je bio tako krvav da 9andali nisu mogli da opstanu tu, ve su otili dalje.= medjuvremenu i 9alija je #teo saradnju i !ar mu je zvani$no 21O.g. ustupio južnu Galiju, gde su 9izigoti osnovali svoju državu, poznatu pod imenom 'olosanska kraljevina sa prestoni!om u 'olosi ('uluzu).
Odno! Rimljana i Go"a "imljani i Goti su tako sklopili sporazum, i "im je prepustio deo teritorije jer i# nisu mogli izba!iti.'itula gotskog kralja glasila je ;agister militum."imsko stanovnitvo bavilo se mirnodopskim zanimanjima kao to su poljoprivreda, sto$arstvo i zanatstvo. Goti su bili vojni!i razmetani po domovima "imljana i od svakog domainstva dobijali su 13& zemlje. 0rakti$no su bili gospodari, a rimski stanovni!i pokoreni podani!i, pogotovu pogotovu sto su Goti vremenom prisvojili 53& zemlje sebi, ostavljajui "imljanima 13&. "imsko stanovnitvo teko je podnosilo jaram Gota.rianska !rkva bila je jako neraspoložena. "imsko stanovnitvo je bilo pravoverno (rist je sin božiji i bog), a Goti su zastupali arijansko u$enje (rist je samo sin božiji i $ovek).
S#&ob Go"a i ,ana&a ?rajem . i po$. J veka zaotrila se situa!ija. ran!i su oko +oare stvorili svju državu i 2OJ.g. primili #rianstvo u pravovernom obliku i sa severa pritiskali gotsku kraljevinu."imsko stanovnitvo i #rianska !rkva bili su na strani ranaka.7B417.g. rana$ki kralj lodove# poveo je rat protiv gotskog kralja, u kome ga je #rianska !rkva pomagala. lodove# je zauzeo !elu kraljevinu i unitio je.%d 21O. do 17.g. 17.g. postojala je gotska 'olosanska 'olosanska kraljevina.
Go"i na Piinej!&om pol#o!"v# pol#o!"v# 9izigoti su kroz . vek zauzeli !elo 0irinejsko poluostrvo, nji#ova država ostala je na 0irinejskom poluostrvu i nji#ova prava sedela$ka istorija je na 0irinejskom poluostrvu. 'u su vladali od prve pol. . veka kada su po$eli da ga zauzimaju, do prve pol. @. veka, ukupno oko &77 godina. I u ovoj državi su se u po$etku po$etku jasno oseala dva dva elementa: 1. Goti N vladaju i vojni!i suA bili su arijan!i 5. "imljani N sa mirnodopskim zanimanjimaA bili su pravoverni, sa jakom i izgradjenom !rkvenom organiza!ijom.
Za&oni'i vizi%o"!&i0 &aljeva "imljani su se oslanjali na staro staro rimsko pravo, a Goti Goti na strao gotsko obi$ajno pravo. akoni!i J. i B. veka bili su izvor za poznavanje unutranji# prilika u gotskoj državi. -o u 'olosanskoj kraljevini, u vreme kralja E#i&a ;(DD3(<( ) izvrena je kodiika!ija prava i izdat 0ravni zbornik na osnovu koga se vladalo. 'aj zbornik zvao se Lex Romana Visigothorum Visigothorum.Eurik je prvi objavio da je njegova država potpuno nezavisna u odnosu na "imsko !arstvo.Eurikov naslednik Alai0 II (2@247B.) napisao je dop#ne ovo% zboni&a? Brevium Alarichi .= .= Ppaniji prvi zakoni!i gotski# kraljeva takodje pravno razlikuju 5 elementa. ;edjutim situa!ija se polako menja.0oto je rimska kultura bila jako velika, posotojala je opasnost od asimila!ije.Goti su usvajali latinski jezik, kolovali de!u na latinskom i usvajali rimsku kulturu. @B.g. 9izigoti su napustili arijanstvo i primili pravoverno #rianstvo i tako su uklopljeni u !rkvenu
1B organiza!iju."azlika izmedju Gota i "imljana se tako polako gubi. 'okom vremena oni su se utopili u veliku rimsku kulturu. akoni!i iz sredine B. veka ne prave razliku izmedju Gota i "imljana.
Kaj Vizi%o"!&e džave 9izigotska država je ostala jedinstvena je dinstvena do druge pol. B. veka.eudalni# odnosa jo nije bilo. Goti su na kraju pri#vatili sve velike tekovine rimske kulture, prava i !iviliza!ije. *ržava je po$ivala na rimskim institu!ijama, dodue izmenjenim.= medjuvremenu u blizini vizigotske Ppanije rodila se mona sila, /rabljansko !arstvo. jegov osniva$, kao i osniva$ islama bio je ;u#amed (umro J&5.g). 'ako se u B. veku stvara velika muslimanska imperija, /rabija, koja je obu#vatala Fliski Istok do 0ersijskog zaliva i !elu severnu /riku /riku (jer su ari$ki ari$ki narodi Ferberi islamizirani).;edjutim dolo je do borbe za vlast u vladarskoj dinastiji, i pojedini delovi Ppanije po$eli su se ponaati kao samostalni. 9izigoti su zvali u pomo /rabljane iz severne /rike, / rike, jer su ovi imali izvanrednu konji!u. B11.g. je veliki broj /rabljana sa konji!om preao Gibraltar i umeao se u medjusobne 9izigotske borbe u Ppaniji. %ni nadiru sa juga iz Granade, osvajaju i teritoriju zadržavaju za sebe, a ne ustupaju je savezni!ima.B114B57.g. /rabljani su osvojili !elo 0irinejsko poluostrvo i unitili 9izigotsku državu.Ppanija je bila prvi deo Evrope pod vlau muslimana. %ni su pokuali da se proire preko 0irineja i na Galiju, ali su i# u tome spre$ili rana$ki vladari. %ni su spasili Galiju od /rabljana, i to pre svega ?arlo ;artel.'ako su 9izigoti nestali sa istorijske pozorni!e. ajvei trag ostavilo je nji#ovo nji #ovo stra#ovito pustoenje i plja$ke u 'rakiji, ;eziji, Iliriku, Italiji, Galiji i ispaniji gde su se s e i utopili.
,RANCI Izvoi Glavni izvor za rana$ki istoriju je G%# T#!&i (Gregorius 'oronensis). 0oti!ao je iz galo4rimske porodi!e i živeo u J veku. veku. %d B&. do O2.g. bio je biskup 'ura. 0ie dela:1" Sep"em libi mia'#lo#m 4 to je religiozno delo, sa malom istorijskom vrednou 5. 8i!"oia e'le!ia!"i'a ,an'o#m 4 to je njegovo glavno delo, koje je ne samo !rkveno nego i opte istorijsko.'u on pie o istoriji stvaranja sveta (#rianske #ronike uvek idu od stvaranja sveta). *elo je zna$ajno od momenta kada prelazi na ranke. %n opisuje nji#ovu postojbinu, seobe, dolazak u Galiju i stvaranje države. Izlaganje te$e #ronoloki do O1.g. i tu se prekida. *elo je tipi$no za #rianskog autora jer ima legendi i bajki, ali i lepo opisani# istorijski# dogadjaja.a lodove#a i njegove naslednike iz J. veka je posebno zna$ajno, zna$ajno, jer je to prvi izvor izvor za taj period.0ie latinskim jezikom (skandaloznim). Qiveo je u J. veku kada je dolo do velikog opadanja nivoa kulture i obrazovanja. Svestan toga, on se izvinjava. ?aže da je u Galiji teko nai $oveka koji zna da se potpie, a jo teže nekog ko ume sastaviti neki sti#. %n kao biskup bio je medju najobrazovanijim.%d opadanja rimske države, opadala je i kultura, ali u vreme kada su ran!i doli jo je bilo neto u$eni# "imljana. ?ada su i oni izumrli, ran!i su po$eli bivati birani za biskupe i talas opadanja zauzeo je sve slojeve.
O ,an'ima ran!i su živeli u provin!iji Germaniji, nedaleko od rimske grani!e, u dolini reke "ajne, sa desne, isto$ne strane.*elili su se na:1. Salij!&e N donji tok "ajne, isto$na strana 5. Rip#a!&e N srednji tok "ajne, isto$na strana. ran!i su jo u &. veku po$eli da se kreu i da napadaju rimsku grani!u duž "ajne, a povremeno su upadali i u Galiju. ;edjutim u Galiju nisu mogli ui. = durgoj pol. 2. veka zauzeli su 'oksandriju,
1@ ali i# je rimska vojska potukla i sklopljen je sporazum da ran!i ostanu u dolini "ajne i kao ederati da brane grani!u.'akva situa!ija je trajala do prve pol. . veka, kada su /lemane i druge germanske narode uni stali gurati na zapad. ran!i tako ulaze u Galiju i po$inju zajedni$ki dogovori s "imom o odbrani od una. Sklapaju sporazum sa rimskim namesnikom /e!ijem i 21.g. zajedno u$estvuju u bi!i na ?atalaunskim poljima. ran!i su dobro upoznali Galiju i delimi$no se povukli u oblast "ajne, jer je /e!ije 21.g. odma# raspustio savez. 'ako su ran!i ostali u dolini "ajne na samoj grani!i, razmeteni po plemenima.Sa onim li$nostima koje su bile na $elu ti# plemena "im je pregovarao itd. i "imljani su i# oslovljavali sa reD. 'akvi# li$nosti bilo je nekoliko. -edan od nji#, ilderik, bio je na $elu ranaka u 'urneu, blizu same rimske grani!e. Sa njim "imljani dolaze u dodir, pregovaraju i održavaju status ederata.
8lodove0 ;(<.3*..> 0osle ilderika, njegov sin lodove# dolazi na vlast.%dma# posle [email protected]. po$eo je okupljati okolne rana$ke reDove, jer sam nije mogao, i spremao napad na rimsku Galiju, gde je rimska vlast bila u agoniji (tamo su naro$ito /lemani #arali). 'ako je lodove# sklopio jedan opte rana$ki savez sa jo dva rana$ka kralja, "agna#alom (gospodario u ?ambreu) i Sigiberdom. 'ako su oni navalili na Galiju. 0osle /e!ija, rimski namesnik Galije bio je Sijadrije koji je okupljao snage po Galiji, nastojei da se suprotstavi ran!ima (nadirali sa severoistoka). 'ako je [email protected]. dolo do krvave bitke kod Soasona, gde su se sudarila 5 saveza i ran!i su satrli rimsku vojsku.ran!i su zauzeli rimsku Galiju, gde se rimska vlast držala iako je apadno rimsko !arstvo ve propalo pre 17 godina. lodove# nije zauzeo !elu Galiju, ve samo severozapadnu i severnu Galiju (tj. severnu i srednju) do malo ispod reke +oare. aposeo je i 0ariz, a nji#ovi vojni!i po ulasku u 0ariz nosili su ga na titovima, kao "imljani svoje !areve posle neke pobede.-užnu Galiju nije zauzeo i to je bila država 9izigota.*o "one su bili Furgundi. Po"iv Alemana 3 ajvei problem za lodove#a predstavljali su raznovrsni varvarski narodi koji su #arali naokolo i onemoguavali ga da organizuje vlast.aro$ito su po Galiji plja$kali /lemani. lodove# je morao da se sudari sa njima (zbog nji# ran!uzi kažu les /lemands po /lemanima za em!e). 2OJ.g. dolo je do odlu$ujue bitke izmedju ranaka i /lemana. lodove# je tako svoju vr#ovnu vlast nametnuo osta!ima /lemana, koji su preživeli bitku 2OJ.g. i sklonili se u isto$nu Galiju.
Po&$"avanje ,ana&a Grgur 'urski daje podatke o tome t ome kako su lodove# i ran!i bili pokrteni, dok za druge varvarske narode nemamo podataka o pokrtavanju, a nekad se nezna $ak ni datum. %n kaže da su ran!i i lodove# kada su zauzeli Galiju bili pagani, ali je #rianska !rkva ve krajem . veka bila zna$ajan aktor. %va bitka uti!ala je na na primanje #rianstva lodove#a, lodove#a, a samim tim i ranaka.= medjuvremenu lodove# se orodio sa burgundskim dvorom i oženio se lotildom, burgundskom prin!ezom koja je bila #rianka, nearijanka, jer su Furgundi pre toga primili pravoverno #rianstvo. lotilda je tako, ubedjivala muža da postane #rianin. lodove# je usred bitke sa /lemanima prizvao rista upomo i tada je po$eo pobedjivati i zato se okrenuo #rianstvu i novoj veri. *o tog momenta je gubio, a molio se svojim bogovima koji mu nisu pomagali, i zato je upomo pozvao lotildinog boga. lotilda je pozvala episkopa "emigija, biskupa grada "emsa, da i# pokrsti. 0rvo je pokrten lodove#, a zatim i njegova vojska. 'ada je "emigije rekao lodove#u Kpotuj ono to si dosad palio, palio, i pali ono to si dosad potovaoL.'ako potovaoL.'ako je dolo do sporazuma izmedju "emigija i lodove#a, lodove#a, koji su se dogovorili da se lodove# lodove# pokrsti, a onda e !rkva stupiti s njim u savez, pri#vatiti ga kao vladara i pomoi mu protiv njegovi# neprijatelja. 'ako je !rkva !rkva pri#vatila lodove#a i avorizovala ga. 'o je bio jedan od retki# varvara koji je #rianstvo primio odma# u pravovernom obliku.
1O
&lanjanje peo!"ala 2 /ana5&a &alja %stao je jedan problem, a to je bila podela vlasti s "agna#aldom i Sigiberdom. Stoga i# se lodove# morao osloboditi. Stupio je u vezu sa "agna#aldovim ljudima, platio i# da ga ubiju, odnosno doveli su ga na dvor i lodove# ga je ubio. Sigiberd je posle toga bio oprezan i zazirao od lodove#a, ali lodove# je stupio u vezu sa njegovim nestrpljivim sinom i obeao mu deo vlasti, te je sin ubio o!a, a lodove# zatim sina.'ako je ostao jedan vladar ranaka i prvi put ran!i su imali jednog kralja, $ija je uloga jako dignuta. aro$ito za#valjujui svom savezu sa !rkvom, lodove# je mogao krenuti u dalja osvajanja. osvajanja.
Po"iv Vizi%o"a 6rkva mu je pomogla i protiv 9izigota.7B417.g. dolo je do rata sa 9izigotskom državom, $iji je !entar bio u 'olosi. 0ojedine gradove su mu predstavni!i !rkve otvorili i predali, jer je !rkva bila sa njim u savezu, dok su sa druge strane 9izigoti bili arijan!i. %piralo se jo neto stare, galo4rimske, aristokratije. = odsudnoj bit!i kod 0oatjea 17.g. lodove# je pobedio i unitio 9izigotsku državu.-užno od arbone je samo jedan mali deo ostao van njegovog domaaja.
Po"iv 4#%#nda 4#%#nda %stala mu je jo Furgundijska država, te je lodove# tu vrio neke intrige, male vojne $arke i sl. ;edjutim njegova žena lotilda, spre$ila je j e zauzimanje Furgundijske države.
8lodove0ov &aj 0osle uspe#a u južnoj Galiji, lodove# je stekao jo vei ugled. %n se jako uzdigao kao li$nost, a ne samo kao vojni$ki vodja. ajedno sa %strogotskim kraljem 'eodori#om bio je najzna$ajnija li$nost zapadne Evrope u . i J. veku."imski !ar iz 6arigrada dodelilo mu je titulu rimskog konzula (poslao je diplomu da mu dodeljuje tu titulu). Sam lodove# je kao varvarin jako držao do toga, a rimski !ar i rimska !iviliza!ija ga je jako j ako zasenjivala.11.g. lodove# je umro.
8lodove0ovi na!ledni'i = tadanjim varvarskim kraljevstvima nije postojao prin!ip nasledjivanja prestola. *ržava se posmatrala kao privatna svojina vladara i sinovi sinovi su je obi$no po smrti o!a delili. ?asnije u srednjem veku uvukao se prin!ip primogeniture, a to je ulo iz privatno4pravni# odnosa, tek kad su se izgradili eudalni i vazalni odnosi. 'o je prin!ip da kada umre vazal, njegov najstariji sin obnovi odnos sa seniorom, a najstariji sin seniora obnavlja odnos sa vazalima svoga o!a. Kalj 4 vodja vojni$ke družine i zato su ran!i u po$etku imali vie kraljeva. ?ralj podiže mukar!e na oružje, vodi i# u rat i dele plen. T#!" 4 vojni$ka družina. An"#!"ione! 4 $lanovi vojni$ke družine, koji su verno služili vodji, koji i# je vodio u rat i omoguavao im plen. jegovi nasledni!i podelili su državu na & dela: 1. Ne#!"ija 4 severozapadni deo GalijeA preovladjuje krupni posedA !rkva jaka. 5. A#!"azija 4 severoisto$ni deo GalijeA preovladjuje sitan posedA mnogo vie germanski# sitni# posednika jer je blizu rajnska grani!a grani!a (razoren veliki rimski posed).
57 &. 4#%#ndij a 4 bliža /ustraziji po svojoj sutiniA tu su Furgundi osvojili vlast i razorili rimske ustanove i rimski veliki posed.
-alja o!vajanja ,ana&a &2.g. nasledni!i lodove#a zauzeli su Furgundiju i izbili na Sredozemno more, proirujui osvajanja ka jugu.&J.g. ran!i su iskoristili borbu u Italiji, izmedju %strogota i 9izantije, i te godine zauzeli 0rovansu. 'o je bio krajnji jug, do tada pod 'eodori#ovom vlau (umro 5J.g.), koji nije dozvolio da se lodove# iri u južnu Galiju, prema Italiji (a lodove# je bivao sve ja$i i mogao i# je ugroziti). 'ako su ran!i zauzimanjem 0rovanse izali na grani!e Italije.9r#ovna vlast nametnuta je i nad Favar!ima i Sakson!ima na grani!ama Galije. lodove# je od nji# ubirao porez.
,ana5&a džava 'ako je stvorena solidna rana$ka država u Galiji. Izbijala je na /tlantik i Sredozemno more, obu#vatala je !elu Galiju i izbila na grani!e Italije.0laala su joj danak gemranska plemena u susedstvu.Fili su u savezu sa #rianskom !rkvom (delikatni odnosi), najveom unutranjom silom.
+ANGO4AR-I Izvoi Pavle -ja&on bio je +angobard iz ugledne porodi!e iz severoisto$ne Italije. "odjen je oko B57.g. i živeo je u @. veku. veku. %dgojen je na dvoru dvoru langobardskog kralja u 0avilji, prestoni!i langobardske langobardske države.?ralj *eziderije mu je poverio da bude u$itelj njegove erke.?asnije je 0avle stupio u sveteni$ki red i dobiio $in djakona. -elo Historia Romana je 0avle sastavio za *eziderijevu erku. e rku. 'o je ustvari bila prerada Eutropijeve istorije s dopunama -eronima, -ordanesa i %roza. Sastoji se od J knjiga i ide do smrti -ustinijana I (J.g.). %vo delo je stoga kompila!ija i sadrži malo originalnog.= medjuvremenu su se odigrale krupne promene u državi. BB2.g. ?arlo 9eliki pokorio je +angobarde. atim je BBJ.g. izbio langobardski ustanak protiv ranaka i to ba tamo gde su bila 0avlova porodi$na imanja. jegov rodjeni brat bio je vodja ustanka. ;edjutim ?arlo 9eliki je uputio vojsku protiv ustanika i skrio i#, a vodje je pobio ili zarobio. 'ako je 0avlov brat dopao u zarobljeni[email protected]. 0avle se obratio ?arlu 9elikom, kada je bio u Italiji, pismenom molbom u sti#u, tražei da oslobodi njegovog brata. ?arlo 9eliki je s#vatio da je on obrazovan $ovek i stoga je tražio da mu ga dovedu. ?arlo je na svom dvoru okupljao naju$enije ljude. 'ako je 0avle postao $lan dvorske aristokrstije ?arla 9elikog. 0isao je istoriju, sti#ove i neku vrstu pobožni# #rianski# sastava. [email protected]. pie delo Gesta episcoporom etensium. 'o su dela biskupa ;e!a, a ;e! je bio zna$ajni #rianski !entar i biskupski biskupski grad. /li i to mu je bilo sporednije delo. ajzna$ajnije delo mu je Historia Langobardorum Langobardorum, pisano u J knjiga, i otuda nam je poznata istorja +angobarda. %n po$inje da pie od prapostojbine +angobarda, izlaže nji#ove seobe, boravak u 0anoniji, dolazak u Italiju Italij u u drugoj pol. J. veka i onda sve detaljnije istoriju ist oriju +angobardske države u Italiji (druga pol. J. i B. vek), a izlaganje se prekida B22.g. smru kralja +iurada. *elo je pisano jednostavnim latinskim jezikom. Ima i legendarni#, naivni# objanjenja. Ima neki# podataka i o Slovenima u J. i B. veku, kako u 0anoniji, tako i o nji#ovim napadima na Italiju nakon uspostavljanja +angobardske države. *elo je objavljeno u #onumenta Germania !istoriae ($nti%uissimi) ($nti%uissimi) i u #uratoria rerum italicarum scriptores (pis!i ital. stvari).
51
O +an%obadima +angobardska država postojala je od J@. do BB2.g.+angobardi su germanski narod koji je živeo na severu Evrope, najvie u dolini reke +abe (donji tok i oko ua), uglavnom sa zapadne strane (leva obala).%ni su narod koji se po$eo seliti kasnije od ostali# (Gota, Furgunda i td.). ?renuli su na jug, sputajui se prema 0anoniji. 0avle *jakon kaže da su +angobardi živeli u 0anoniji 25 godine. 'u su doli 5J.g, gde su unaokolo zatekli razne narode (izmedju ostali# Gepide, narode neevropske, azijske i dosta Slovena) i odatle otili [email protected] [email protected] se pod tim imenom javljaju tek u J. veka. %ni su ve upadali preko Save i *unava na vizantijsku teritoriju, u prolee i leto, nekada dosta duboko, po dolinama ;orave i 9ardara, tamo plja$kali a zatim se vraali nazad preko reke. Gepidi i +angobardi su se borili oko prevlasti J74i# godina. +angobardi su pozvali u pomo /vare (azijski narod, sa brutalnom konji!om), koji su JB4[email protected]. doli. 'ako su /vari i +angobardi satrli Gepide. Forili su se oko Sirmiuma. Gepidi su tada uniteni kao narod, ostali su samo osta!i. ;edjutim +angobardi nisu mogli podneti susedstvo /vara i [email protected]. odlaze u Italiju. 'u su ratovali sa 9izantijom protiv %strogota.+angobardsko osvajanje Italije bilo je druga$ije od 'eodori#ovog. %ni su vrili brutalne napade, s izrazitim antirimskim a ntirimskim tenden!ijama. auzeli su severnu Italiju (dananju +ombardiju, koja se i naziva po njima) i dobar deo 'oskane. 0ostojala su i dva vojvodstva, nevezana za ostatak teritorije: Fenevent (južna Italija) i SpdetoH SpdetoH (severna Italija). 0avilja je bila nji#ov !entar i prestoni!a.'ako su %strogoti su držali maltene !elu Italiju, +angobardi deo, a ostatak 9izantija.9izantiji je pripadao "avenski egzer#at (administrativna jedini!a 9izantije) koji je obu#vatao "avenu, 9ene!iju i deo srednje Italije koja gleda na -adran. ?ontrolisali su Krimski dukatL (na $elu je duD). 'akodje je nji#ova bila i !ela južna Italija. % ruila$kom dejstvu langobardski# osvajanja ima dosta tragova u istoriji. 0obijeno je dosta rimskog stanovnitva, a dobar deo pretvoren je u roblje. "obove su su +angobardi posle osvajanja prodavali, a medju njima su bili $ak i ugledni senatori. Stoga su roditelji mukoj de!i sekli prste da i# vojni!i ostave na miru.= po$etku su se jasno razlikovala 5 elementa: langobardski i rimski (pot$injeno i porobljeno stanovnitvo).+angobardi su se naselili u Italiji i razmestili dobrim delom po svojim rodovima.+angobardski rod zove se ara, pa otud taj preiks ili suiks na nekim lokalitetima (erara i sl.). 'o je s druge strane i dokaz o langobardskom prisustvu u tim krajevima. = drugoj pol. J. veka Italija je podeljena.+angobardi su bili #riani, ali arijan!i, a ostalo stanovnitvo je bilo tzv. pravoverno. ategnutost je bila velika. +angobardi su plja$kali i !rkve.= Italiji je ve u &. de!eniji J. veka, pre dolaska +angobarda, stvoren prvi monaki red tzv. Fenediktanski. Fenedikt je bio osniva$, osnovao je manastir ;onte ?asino u južnoj Italiji i to je bio !entar. "ed se neobi$no brzo irio. ji#ove manastire napadali su +angobardi.?rajem J. veka +angobardi su upali u vizantijsku južnu Italiju, zauzeli, spalili i oplja$kali ;onte ?asino. 'ako je unitena i "egula san!ti Fenedikti. ratri su pobegli u ?apuu i to je j e bio tzv. kapuanski period. 0osle su se vratili i obnovili manastir.'okom vremena +angobardi su se irili van zauzete teritorije i osvajali i druge vizantijske teritorije u Italiji. Stoga je naro$ito stra#ovao papa, da ne krenu na "im.+angobardi su krajem J. i po$etkom B. veka pod uti!ajem !rkveni# misionara u Italiji polako naputali arijanstvo. ;isionari su bili uporni i ubedljivi. ubedljivi. a kraju se po$etkom B. B. veka arijanstvo i$ililo medju +angobardima. 'o je doprenelo otupljivanju langobardske otri!e protiv "ima, pogotovo to su +angobardi rodjeni u Italiji kroz B. i @. vek po$eli da se obrazuju na latinskom i da se utapaju u rimsku kulturu.'ek u @. veku +angobardi su po$eli osvajati vizantijske teritorije u Italiji.= 9izantiji je tada dolo do preokreta i ona vie nije mogla održavati svoje daleke posede iz 6arigrada. 0apa je saradjivao sa 9izantijom i o$ekivao pomo od 6arigrada protiv +angobarda. ;edjutim od B5J.g. u 9izantiji se javlja ikonobora$ki pokret unutar !rkve i države (pokret protiv potovanja ikona, koje su palili i ba!ali). /li veina stanovnitva i svetenstva bila je ipak za potovanje ikona, kao i sam papa na apadu. 'ako je 9izantija bila zaokupljena unutranjim problemima.+angobardi su prvo napadali vizantijske $inovnike, polako i teritorijalno. B1.g. osvojili su "avenski egzar#at i po$eli da se sputaju ka "imu. 0apa je po$eo vapiti za pomo, koju
55 sada nije mogao tražiti od 6arigrada, jer je prokleo i anatemisao i !ara i patrijar#a. 'ako se on okree novoj sili koja se dizala na apadu, ran!ima. B1.g. papa a#arije pristao je da se karolinki majordom 0ipin ;ali krunie za kralja i zba!i dotad zvani$nu dinastiju ;erovinga.B&.g. papa Stean II traži pismom vojnu vojnu pomo od 0ipina, 0ipina, a B2.g. papa je otiao 0ipinu, kleknuo pred njim i molio da poalje vojnu pomo. B.g. 0ipin ;ali imao je tekoa da krene u ekspedi!iju (aristokratija (aristokratija nije bila voljna), ali je bio papin dužnik. Iste godine zauzeli su "avenski egzar#at i predali ga papi (a ne 9izantiji). = zimu su se povukli u rana$ku. ;edjutim +angobardi su opet zauzeli "avenski egzar#at, pa ga BJ.g. ponovo osvaja 0ipin ;ali i predaje ga papi za ve$ita vremena.BJ.g. osnovana je 0apska država, izmedju "avenskog egzar#ata i "imskog dukata. 'o je bila bila Ktampon državaL državaL izmedju +angobarda +angobarda na severu i 9izantije na jugu. = toj novoosnovanoj državi papa je, kao du#ovni i svetovni vladar, ubirao dažbine i poreze. = papskoj kan!elariji napravljen je dokument Donatio Constantiniana tj. Konstantinova darovnica, u kojoj pie da je 0api dao vlast jo ?onstantin 9eliki, kada ga je papa Silvestar I pokrstio, a ovaj mu dao vlast u "imu i Italiji. a osnovu osnovu ovog alsiikata, pape su opravdavale svoju vlast. 'ek je u 1. veku utvrdjeno da je to alsiikat.BJ.g. langobardski kralj priznao je vr#ovnu vlast 0ipina ;alog.BB2.g. je njegov sin ?arlo 9eliki preduzeo po#od u Italiju, opseo i zauzeo 0avilju, i u svoju titulu dodao et re& 'angobardorum .
S+OVENI = 0anoniji se ispraznio prostor jer su +angobardi otili, a Gepidi su bili uniteni. %stali su samo Sloveni i /vari. Sloveni su bili brojniji, ali su zna$ajniju ulogu odigrali /vari (koji su imali konji!u) i kao vi#or #arali po Falkanu.0osle [email protected]. Sloveni i /vari zajedni$ki napadaju Falkan tj.9izantiju.0osle -ustinijanove smrti grani!a pu!a, tako da su Sloveni prezimili na !arevoj teritoriji. B74i# i @74i# godina, ako ne i ranije Sloveni se u izolovanim ostrvima naseljavaju na Falkanu.6arigrad je sve teže izdržavao trupe koje su bile u mo$varnim predelima na limesu na *unavu. J75.g. vojska nije dobila platu, i nezadovoljna zbog toga proglasila je za novog !ara oku, ostavila limes i odmarirala do 6arigrada. 'amo su sruili ;avrikija i za novog !ara postavili oku (nesposoban podoi!ir).a vreme vladavine oke (J754J17.) grani!a je bila nebranjena, a Isto$no rimsko !arstvo bilo je u agoniji.a Flakanu (obe ;ezije, 'rakija, ;akedonija, Gr$ka do Soluna i obale Egeje) su se masovno naseljavali Sloveni, koji stižu s /varima. Falkan je bio izgubljen za 9izantiju.*ruga i trea de!enija B. veka bile su vr#una!. = ruke /vara i Slovena padaju najvei rimski gradovi na Falkanu. %ko J1.g. Salona (Solin kod Splita) bio je opkoljen i u beznadežnom položaju. Stanovnitvo Salone obratilo se 0api Grguru I 9elikom (obrazovanA tvora! muzike gregoriane u apadnoj !rkviA kada je vladala kuga obilazio je bolesne a sam nije oboleo) tražei pomo. 0apa nije imao vojske i stra#ovao je od +angobarda. Stoga im je napisao pismo ute#e i re$i K
5&
8NI ;ongolska rasa, azijski narod.&B.g. po$inje najezda una. ?retali su se od ?avkaza na zapad i ?ine na istok. 0rodrli su kroz K9rata K9rata narodaL (izmedju ?aspisjkog jezera i =rala) i uli u Evropu. Evropu. uni su dolazili sa istoka, dok su ostali bežali na zapad.Fili su vrlo surovi i pred njima su bežali ostali, uglavnomm germanski narodi. KGde prodju uni, niti dete pla$e, niti petao pevaL.0rvo su udarili na %strogote. *oli su u zaledje 6rnog mora i &B.g. prvo pokorili %strogote. %strogotski kralj ermanari# je tom prilikom poginuo u krvavoj bi!i. %ni su zatim povukli %strogote u osvajanja sa sobom i uklju$ili i# u svoj plemenski savez.= nji#ovom plemenskom savezu bili su pored %strogota jo i eruli, Skiri, 'ureilinzi i azari. ji#ove vodje bile su svita #unskog kralja.&B.g. 9izigoti su bežali preko *unava i tražili da udju u "im.&BJ.g. oni (koH) su preli u 6arstvo.uni su kontrolisali oblast od 0anonije do ?avkaza.9ukui sa sobom pokorene narode, uni su se pomerali na zapad i doli u 0anoniju koja je postala !entar nji#ovog plemenskog saveza. 0anonija je imala povoljan položaj, jer je bila ravni$arska zemlja i blizu "ima. %tuda su radi plja$ke upadali u "imsko 6arstvo, u Italiju i na zapad u Galiju.0oslednje & de!enije 2. i prve pol. . veka uni su bili najvea opasnost za "im. %ni su bili spoljno4politi$ki problem broj jedan, za obe rimske imperije. aro$ito su napadali napadali delove Isto$nog "imskog 6arstva.
Odno!i !a Rimom Sa "imom su imali razli$ite odnose: 4 "ua, #unski kralj (ujak /tile) dobijao je neku vrstu danka od "ima 4 neki uni ulazili su u rimsku vojsku da brane limes od drugi# varvara 4 bilo je "imljana koji su zalazili tu da trguju 4 neki "imljani su $ak i ulazili u službu da obavljaju poslove koje uni nisu znali (pisari, notari). %rest, rimski magnat (ota! "omula /vgustula), bio je /tilin notar i živeo na njegovom dvoru.
Izvoi o 8#nima 0ostoji vie svedo$anstava o unima, a naro$ito su zna$ajni rimski pis!i. Amijan Ma'elin živeo je krajem 2. veka i doživeo dolazak una. *a bi upoznao "im sa ovom velikom napau, u svojoj velikoj istoriji ( Res gestae) dao je dosta podataka o unima: 4 ružni i surovi 4 nemaju kue niti ita sli$no, $ak ni kolibe 4 gotovo su srasli s konjima na kojima žive i spavaju 4 stalno su u pokretu i ne žive na jednom mestu 4 ne bave se zemljoradnjom 4 bave se neprekidno ratom i nomadskim sto$arstvom 9izantijski istori$ar Pi!&)
A"ila -edan je rod davao kraljeve, ali bez reda u nasledjivanju. ?ada jedan umre, nastaje borba za vlast.?ada je /tila (2&&422.) doao na nji#ovo $elo, postali su posebno opasni. = po$etku je /tila vladao sa bratom, pa ga je posle ubio. = to vreme uni su $inili veliki plemenski savez, sa mnogo naroda./tila se u po$etku usredsredio na plja$kanje isto$nog dela "imskog 6arstva.=padao je na Falkan u provin!ije ;eziju Superior i Inerior, ;akedoniju, 'rakiju, Gr$ku, sve do zaledja 6arigrada. ;nogi rimski gradovi (Singidunum, aisus i dr.) su stradali uglavnom u požarima.=ao
52 je u ;alu /ziju, oblast Sirije i dolazio do 0ersije.0osle toga uni su se povla$ili sa ogromnim plenom u 0anoniju.
%ovo !a Vizan"ijom a Isto$no rimsko !arstvo, u prvoj pol. . veka, vladala je velika #unska opasnost, naro$ito &74te i 274te [email protected]. reili su da se nagode sa /tilom, pa mu je iz 6arigrada upueno sve$ano poslanstvo. ;edju njima je bio i 0risk, koji koji je opisao put i boravak kod /tile. /tile. 'o delo je do nas dospelo u ragmentima (uglavnom sa$uvano kod ?onstantina 0orirogenita): 4 0utovali su iz 6arigrada preko Serdike i aisusa na sever. 'aj deo Falkana bio je potpuno opustoen. 0utovali su na konjima dan4dva nesretavi nita živo, preli su *unav i ili 0anonijom do dvora /tile. 4 jegov dvor sastojao se od atora (uni su uglavnom živeli pod atorima) tzv. #rim. Glavni #rim bio je /tilin i možda je bio opasan zidovima. 0ostojali su kon!entri$ni kon!entri$ni krugovi naselja, a u !entru je bio /tilin dvor. 'akav je raspored bio iz bezbednosti. bezbednosti. 4 *vor je sav trepereo u zlatu i srebru. srebru. *oglavni!i su bili luksužno obu$eni, a odore su im bile tkane zlatnim ži!ama (oplja$kano). /tila je bio obu$en u skromno, grubo #unsko plato kako su tkale #unske žene jo u aziskoj postojbini. 4 0regovori su zavreni ve$erom, i tu 0risk za /tilu /ti lu kaže da dok je serviran luksuzni pribpor za jelo, posebno je doneta /tili zemljana zdela iz koje je jeo drvenom kaikom. Sklopljen je ugovor kojim je Isto$no rimsko !arstvo pristalo da /tili plaa veliki veliki godinji danak, samo da bi se oslobodilo njegovi# upada u 6arigrad, #aranja i plja$ki. 0o$eli su da plaaju danak.
Po0od na Galij# /tila i uni nisu mogli sedeti skrteni# ruku, i sada su se okrenuli ka apadnom delu rimskog !arstva.21.g. /tila je poao sa !elokupnom vojskom, vukui brojne narode (najbrojniji %strogoti) prema Galiji i "ajni. = susret su im poli predstavni!i rimske vlasti u Galiji, govorei da je Galija urbana, da ima mnogo gradova, i nudili su mu ta je #teo. /tila je rekao da ide u Galiju da goni Germane, koji su mu doneli zla, i da nee dirati rimske gradove. ;edjutim on je preao "ajnu i po$eo napadati sve to je rimsko. 'rijer i ;e! sravnjeni su sa zemljom, a zauzeo je %rlean. *otle je njegova komora jedva vukla oplja$kan plen.Iz severne Galije se uputio ka jugu. Stanovnitvo Galije sklanjalo se po umama glavom bez obzira, na glas da dolaze uni. 'oliko su bili brutalni. 0red /tilu je izaao jedan #rianski mona# mona# i rekao mu da da on nije /tila, da je on kazna, Fi$ Fožiji, i da je doao da kazni grene ljude. /e!ije komandant Galije skupljao je rimsku vojsku (to se mogla skupiti) i pozivao Germane koji su se tu sklonili pred /tilom, da stvore vojni savez i suprotstave se unima. 0rili su mu 9izigoti, Furgundi i ran!i. /e!ije je bio na $elu vojske sa ova tri velika germanska naroda. %pkolio je /tilin dvor i komoru u %rleanu./tila se jedne noi izvukao sa komorom i u usiljenom maru iao na istok. ?od grada 'roa u isto$noj Galiji sustigli su ga /e!ije i vojska, i na ?atalaunskim poljima 21.g. odigrala se prva od najkrvaviji# bitaka pozne antike i ranog srednjeg veka. Sukobili su se /tila i %strogoti protiv /e!ija i 9izigota. Izvori kažu da je bitka trajala tri dana i tri noi, da je neobi$no mnogo ratnika izginulo s obe strane. /tila nikad pre nije naiao na tako žestok otpor, i izgubio je mnotvo svoji# ratnika. Fitka je zavrena nereeno, pobednika nije bilo, ali je bilo stra#oviti# gubitaka na obe strane./e!ije je požurio da raspusti svoj plemenski savez, jer se ustvari bojao 9izigota, Furgunda i ranaka. Furgundi Furgundi su tražili teritoriju, i dobili oblast Savoje i oblast oko oko reke "one, i tu su stvorili svoju Furgundsku državu. ran!i su uglavnom ostali u oblasti "ajne.
5
Po0od na Rim /tila se vratio u 0anoniju sa ogromnim plenom, prezimio 21325.g. i 25.g. krenuo u nov po#od, ovoga puta u Italiju, ta$nije na "im.*otada "im.*otada oni su ulazili samo u severnu Italiju i plj$kali je. 25.g. 25.g. razorili su /#vileju (blizu 9ene!ije).Sada je on upao u Italiju i nije se zadržao na severu, severu, ve je krenuo na "im. "im je 217.g. poslednji put bio oplja$kan. =prava u "imu na glas da dolaze uni, probala je da se sporazume. = "imu i na jugu bio je veliki broj izbegli!a iz severne Italije. /tili u susret krenulo je poslanstvo predvodjeno papom (zna$i papstvo je ve bilo vrlo uzdignuto). 0apa +av I bio je izuzetno obrazovan $ovek, rainiran i talentovan diplomata. 0oslanstvo se susrelo sa /tilom i neo$ekivano uspelo da napravi sporazum, po kome se "im obavezao da plaa težak i ogroman danak /tili. I pored toga "im je bio zadovoljan.;nogi doglavni!i i dalje su gonili /tilu da ide na "im " im i mnoge je morao pobiti kada je odustao i sklopio sporazum./tila je zazirao od krsta. -ednom je, na nekom po#odu, doao do !rkve gde su se ljudi molili, uao na konju, o$ekujui da e nastati vrisak i bežanje, ali se #riani nisu ni mrdnuli. /tila je povukao konja nazad i izaao iz !rkve. ;ožda ga je pojava pape navela da odustane od po#oda.
Sm" A"ile ije mnogo godina uživao u rimskom zlatu i srebru, jer je umro ve sledee godine 2&322.g. eki izvori kažu da je umro na dan svadbe, kada se po kozna koji put ženio sa zarobljenom prin!ezom. uni su ga od sr!a oplakali. a njegovu sa#ranu izradili su kov$eg od $istog zlata, tu stavili telo, pa u jo vei od srebra i jo vei od gvoždja. Fojei se da e grob biti oskrnavljen sa#ranili su ga tajno, toliko tajno da njegov grob jo uvek nije pronadjen./tila je ostao da živi u tradi!iji, i u srednjem veku pisani su romani o njemu.
Kaj astala je borba za vlast medju unima. jegovi nasledni!i su se po$eli ubijati. a pokorene narode to je bio znak da dignu ustanak. %strogoti su podigli ustanak, pobili sve une i nastavili svoju sopstvenu istoriju.unska država brzo se raspala, jer je glavni pri#od bio danak od pokoreni# naroda i "ima. isu u#vatili $vrsto tlo na kome su bili. Favili su se ratom i imali pri#ode dotle dok su pobedjivali. *rugi azijski narodi C zvani unima, kao /vari.
EVROPSKI GRA-OVI I NJI8OVA TRGOVINA T%ova5&i p#"evi *ubrovnik je imao solidnu lotu, koja je dolazila i do Ppanije, ali tek u 1J. veku. 0utevi i veze intenzivirani su tek u 12. i 1. veku. P#" je iao morem do ua "one, a odatle se stizalo do Pampanje i dalje do landrije.
,an'#!&a i En%le!&a Imali su gradove, koji su po$ev od 11. i naro$ito u 15. i 1&. veku podržavali vlast kralja, jer se kralj borio protiv eudala!a. ran!uska C brojni ratovi. Engleska C sve se reava putem legalni# institu!ija.
5J
,an'#!&a 0od ?apetima je bilo sve vie gradova koji su pod kraljevom vlau. 9ojvoda od ormandije zaveo je $vrstu vlast i davao privilegije gradovima i brinuo o bezbednosti puteva. 0ariz na Seni bio je najzna$ajniji grad i imao je nekoliko stotina esnaski# organiza!ija. ;arsej i gradovi na uu "one bili su mediteranski trgova$ki putevi.
En%le!&a %d po$etka 1&. veka se stvaraju institu!ije koje ograni$avaju apsolutnu vlast kralja: 4 Ma%na '0a"a +ibe"a"#m N 1. juni j uni 151.g, -ovan bez emlje (11OO4151J.g.) 4 vee baona od 5 $lanova $lanova N ograni$ava apsolutnu vlast vlast kralja. akon je iznad vladara, a prava i obaveze vladar su iksirane. 4druga pol. 1&. veka N postepeno se stvara palamen" . 15J.g. prvi put je sazvano telo tj. institu!ija koja e prerasti u Engleski parlament. = njemu su bili ne samo baroni ve i predstavni!i svetenstva i gradski# optina. %vo telo vremenom proiruje svoja prava. a vreme Edvard I i Edvarda III (kraj vladavine) parlament je dobio pravo da bude najvia sudska instan!a i vodi inansijsku politiku. 'akodje dobija pravo da sklapa mir i objavljuje rat (spoljna politika). 0arlament tako dobija sve vea prava i ovlaenja, a vlast kralja se sve vie ograni$ava.
Nema5&a Interregnum je period, 152415B&.g, medjusobne borbe kneževa i barona. = 1&.veku razvijaju razvijaju se gradovi Ptrazburg, Ptrazburg, 9orms i dr. dr. Gradovi po$inju da se ujedinjuju u savez rajnski# gradova itd. [email protected]. se ujedinjuju dva saveza. 1&@@.g. izbio je rat protiv ritera, gradovi su poraženi, ali oseanje saveza i zajednitva i dalje traje.
Sevenonema5&a 0anza stvara se u 1&. veku na severu. %bu#vatala je gradove na obali severnog i Falti$kog mora i u dolinama +abe, 9ezera, %dre i donje "ajne. ajzna$ajniji su bili gradovi Fremen, +ibek i amburg.'rgov!i #anze dosezali su do Engleske, poseivali landriju i severozapadnu "usiju.?ontoari tj. stovarita robe, koja su bila posedi severnonema$ke #anze, nalazila su se u Engleskoj (+ondon), *anskoj (-itland), Skandinaviji, landriji, ovgorodu (razvijao se kao izrazito trgova$ko trgova$ko naseljeA bio je izvozni !entar za prostranu prostranu rusku nizijuA tu je stvorena i prva ruska država). 'rgova$ki proizvodi su uglavnom bili: kože, krzno, žito, gvoždje, bakar, drvo, umski proizvodi proizvodi (med i smole za brodogradnju). brodogradnju). anza je pripadala nema$kom 6arstvu, ali !ar tu nije imao veliku vlast. O%aniza'ija 0anze su: 1) pojedina$ni gradski organi 5) zajedni$ko predstavni$ko telo, sa po 5 predstavnika iz svakog grada, koji se sastaju prema potrebi (objava rata, sklapanje mira, mira, itd.) 'rgov!i su se medjusobno titili, i ograni$avali su i spre$avali trgov!e koji nisu iz #anze. 'rgov!i iz Engleske mogli su dolaziti samo u gradove na obali obali (ne u unutranjost) unutranjost) i mogli su ostati ostati u #anzinim gradovima do & mese!a, nakon $ega su se morali vratiti nazad. 1&J.g. gro landrije je ukinuo neke privilegije trgov!ima iz gradova #anze. 'rgov!i #anze su landriji tad uveli ekonomske sank!ije: promet u landriji je stao (naro$ito izvoz tkanina u
5B ema$ku) i neke manuakture su propale. a kraju je landrijski la ndrijski gro morao da popusti i obnovio je privilegije #anzinim trgov!ima.1&JB.g. kralj *anske je po$eo ograni$avati prava i proterivati trgov!e #anze. Stoga je #anza objavila rat danskom kralju. anza je imala veliku lotu i trgova$ki brodovi pretvoreni su u ratne. Flokirali su s u *ansku i po$eli zauzimati deo po deo. ?ada su zauzeli za uzeli ?open#agen kralj je kapitulirao. 1&B7.g. sklopljen je mir, a uslove su diktirali gradovi #anze. 'rgov!ima su vraene povlasti!e, a niz odredbi je ograni$avao danskog kralja. Izmedju ostalog, za izbor novog kralja *anske saglasnost su davali $lanovi #anze. %d tada je #anza bila ne samo mona ekonomska, ve i mona politi$ka sila. latno doba #anze trajalo je otprilike jedan vek, od sredine 12. do sredine 1. veka. %d druge polovine 1. veka po$inje opadanje moi #anze. zo'i popa!"i bili su: 1) zajedni$ko telo nije bilo $vrst organ, a vremenom je po$elo dolaziti do izražaja suparnitvo izmedju pojedini# gradova. 5) [email protected]. veliki ruski knez Ivan III *anilovi$ mnogo je uveao teritoriju "usije, zauzeo ovgorod, likvidirao njegovu ekonomsku samostalnost i ukinuo gradska vea. %terao je nema$ke trgov!e, koji su dozvolu za trgovanje sad morali tražiti u novm !entru, ;oskvi. &) 12O5.g. otkrivena je /merika /merika i glavni putevi vie nisu bili na severnom severnom Faltiku i ;editeranu, ve na /tlantiku. 2) uzdižu se gradovi Engleske Engleske koji su pre bili na perieriji perieriji Evrope, a sad u !entru sveta na putu za za /meriku.
,landija Fila je urbana oblast, vrlo zna$ajna. Gan, Friž, Frisel razvijaju se od 11. veka. ?roz 11. i 15. vek oni su izdejstvovali autonomiju. landrija je bila vojvodstvo, sa groom na $elu. 0redstavni!i vladara #teli su da eliminiu vlast episkopa."azvijaju se brojni brojni zanati, a izmedju ostalog ostalog prerada drveta i proizvodnja proizvodnja vuneni# tkanina. ;edjutim poto je obilje vune postojalo u Engleskoj a ne u landriji, od 15. veka po$inje veliki izvoz vune iz Engleske u landriju. = 12.veku u Engleskoj se stvaraju kompanije za izvoz vune iz !ele Engleske, posebno u landriju.landrija je ina$e imala veliku proizvodnju tkanina koje su prodavane po !eloj Evropi, na $uvenim sajmovima u Pampanji, a stizale $ak i do ;editerana (na samom ;editeranu najvei proizvodja$ tkanina bila je iren!a). ran!uska i Engleska su ba!ile oko na landriju.ilip I9 +epi (15@41&12.g.) dosta je vodio ra$una o inansijama (proterao templare, -evreje i sukobio se s papom oko nov!a). %n po$inje da se mea u unutranje prilike landrije, polako uvodi svoj uti!aj i sta!ionira svoje garnizone po landriji jer je #teo polako da preuzme vlast.1&75.g. dolo je do bune u Frižu tzv. 4i$&o j#"o, kada je pobijen !eo garnizon ilipa I9. ilip je reagovao vojni$ki, skupio eudalnu vojsku i krenuo na landriju. Iste godine dolo je do velike i krvave bitke kod ?urtrea, veina ritera je pobijena, a nji#ove zlatne mamuze su oka$ene u !rkvi kao simbol pobede. 'ako je landrija sa$uvala samostalnost i privrednu aktivnost.
PROMENE OKVIR CRKVE = @. veku u 9izantiji javlja se ikonoborstvo. avorizovale su ga svetovne vlasti. 0apa je ostao veran potovanju ikona i primao je mona#e izbegli!e (ikonobranio!e3ikonoile)."imske pape su se do @. veka naslanjale na 9izantiju i od nje tražili vojnu pomo. %d @. veka traže nove saveznike i nalaze i# u rana$kim vladarima iz dinastije ?arolinga. jima su pape dale titulu kralja, a posle su i# krunisale za !areve.Stvara se pap!&a džava u srednjoj Italiji u @. veku i njeni du#ovni i svetovni vladari su pape (K"imski dukatL).0apstvo ranog srednjeg veka nije bilo jako i $esto su oni bili samo s amo pioni rana$kog vladara. 0onekad su istovremeno stolovala dvoji!a ili troji!a papa, neki
5@ izabrani nezakonski i nezasluženo. 6rkva je i dalje bila ormalno jedinstvena, a u praksi razjedinjena, razbijena i nesložna.?leri!i, svetena li!a zavisili su od svetovni# vladara.?rupniji eudal!i su za svoje i potrebe svoje porodi!e, uz zamak imali i !rkvu, a manji eudal!i su uz dvor imali kapelu, a na dvoru je bio najmanje jedan svetenik. 0onekad je taj svetenik bio jedino pismeno li!e i neto poput notara eudal!u. jega je postavljao i plaao eudala!. 'ako je du#ovno li!e zavisilo od svetovnog vladara.Episkop je bio visok $in i on je u svojoj dije!ezi apsolutni gospodar. *inastija ?arolinga je ponekad svojevoljno postavljala episkope, bez odobrenja pape. Skupovi plemstva i visokog svetenstva su donosili važnije odluke, zato je važno da svetenik bude odan vladaru, a ne protiv njega. =z to visoki sveteni!i su imali i visoke pri#ode. %d 17. veka, %ton I po$inje s postavljanjem svetenika mimo zvani$ne !rkve.a $elu manastira bio je opat. 9ladar postavlja opata, a episkop to potvrdi.9eliki manastirski posedi sti!ani su putem zavetanja.= 17. i 11. veku bilo je slu$ajeva da neki opati uopte nisu živeli u manastiru, a episkopi su živeli na dvoru vladara, umesto u svojoj dije!ezi. Imenovani su zato da bi izvla$ili pri#ode. *ok je papstvo bilo slabo, to se doputalo. = 17. veku, naro$ito medju monasima, otpo$inje pokret za reormu !rkve: 4 protiv nekanonski postavljeni# svetenika 4 za iskorenjivanje lai$ke investiture 4 za vraanje asketizmu i siromatvu koje je #rianstvo propovedalo na svom po$etku 'ada ja$aju asketski pokreti i stvaraju se monaki redovi. Svi se pridržavaju !ravila Sv" Benedi#ta ("egulus San!ti Fenedi!ti), ali se stvaraju nje%ove a vgustin!i vaijan"e1 1) kartezijan!i 5) !ister!iti &) avgustin!i
Ci!"e'i"i =živali su potovanje u narodu.0ropovedali su siromani život i askezu.0o nekoliko sati dnevno provodili su s u u dugim molitvama.%snivali su manastire na nepolodnom zemljitu, nekultivisanom, zato da bi ga oni kultivisali. "ade izi$ki i izdržavaju se od svog rada. Svojim izi$kim radom doprinose irenju poljoprivrednog, kultivisanog zemljita.0rimali su poklone, ali su odbijali sve luksuzno.= !rkvi nita nije bilo luksuzno, nema srebra i zlata.
Klinijev!&i po&e" O17.g. uz pomo vojvode /kvitanije 9iljema u Furgundiji osnovan je manastir ?lini.Furgundija je nominalno imala status kraljevine jo od ranog srednjeg veka. &2.g. ran!i su razorili kraljevinu, ali je titula ostala. %d 17&5.g. ona je u sastavu ema$kog 6arstva.;onasi manastira ?lini su od po$etka bili velike askete (siromatvo, du#ovna $istota, pridržavanje pravila prvi# #riana).*opunili su pravila Sv. Fenedikta o trajanju mise i produžili su je, tako da su u molitvi i provodili vei deo dana.0o$eli su osnivati i druge manastire, prvo u Furgundiji, potom dalje po ran!uskoj i ema$kom 6arstvu.Svaki manastir je bio samostalan, a na njegovom $elu bio je abas3opat. ;edjutim sada vie nije tako, opat je samo jedan i nalazi se u ?liniju. "ed je bio !entralizovan, jer se manastirima, upravljalo iz ?linija. %pat je povremeno iao u vizita!iju vizita!iju (inspek!iju).0riori su bili niži od abasa i rasporedjeni po drugim manastirima kao upravni!i.?roz !eo 17. vek je bila takva situa!ija. ?linijevski manastiri su se brzo irili.;onasi su u narodu bili potovani. Fili su duboko religiozni i odani #rianskim idealima idealima (skromnost i siromatvo). 'ražili 'ražili su reormu !rkve tj. da prestane meanje svetovni# li!a u !rkvene poslove.astupaju tezu da !entralizam treba biti zast upljen u !eloj !rkvenoj organiza!iji. *a bi se sve !entralizovalo, !entar mora biti jak. 0apa se mora oja$ati i njegov položaj u$vrstiti. 6rkva nee priznavati lokalne l okalne spe!ii$nosti i na!ionalne osobenosti.
5O 172.g. dolo je do ras!epa izmedju isto$ne i zapadne #rianske !rkve.*e$ak od 17 godina postao je papa.%ton I je j e gospodario rimskom kurijom i tako je dobio titulu !ara. !a ra. OJ5.g. uspostavio je Sveto "imsko "ims ko 6arstvo nema$kog naroda.?linijev!i su se zalagali za eliminisanje svetovnjaka u izboru papa. 0ape su naj$ee poti!ali iz rimski# aristokratski# porodi!a (porodi!e %rsini i ?olona su dale po nekoliko papa).?linijev!i od po$etka 5. veka ulaze i u rimsku kuriju.ema$ki !arevi izdavali su se za Kzatitnike !rkveL. rankonska dinastija vladala je od 175244115.g. jen osniva$ bio je ?onrad II (1752417&O.g.). (1752417&O.g.). enrik III (17&O417J.g.) je #teo uvesti red u "imu, pa za pape dovodi em!e, da bi eliminisao rimske aristokratske porodi!e i pomogao klinijevskom pokretu. Furgundija je ula u sastav ema$kog 6arstva i bili su raspoloženi prema klinijev!ima. ?linijev!i su razradili ideoloke i deoloke postavke: 1) dis!iplina u !rkvi N svi pripadni!i !rkve moraju živeti po strogim kanonima. esto su se sveteni!i bavili lovom i nosili oružje, a !rkva to ne dozvoljava 5) !entraliza!ija !rkve i jako papstvo u sreditu &) podizanje moralnog nivoa pripadnika !rkve 2) podizanje obrazovnog nivoa svetenika (bilo je i nepismeni#) ) sva !rkvena li!a moraju se držati !elibata N porodi!a odvla$i pažnju od !rkve, a treba i spre$iti ostavljanje položaja sinovima. 0oložaj je morao biti po zasluzi. aro$ito je u Engleskoj bio rasprostranjen brak sveteni# li!a. J) nema pot$injavanja episkopa svetovnja!ima i nema lai$ke investiture. *o tada, do 17. i prve pol 11. veka,davali su nova! vladaru da bi postali episkopi. 0rodaja !rkveni# položaja nazivala se Simonija, po Simonu ;agu, koji je, gledajui apostole, tražio da mu za nova! prodaju mo $injenja $uda. Svaki ar#iepiskop je morao li$no doi u "im po insignije. 0allium je bio simbol episkopske vlasti, to je traka s 2 izvezena krsta. *o tada i# je papa slao po legatu, a sada se moralo li$no doi po nji#. ?o je doao na položaj mimo pape, nije smeo doi u "im.0apski "im. 0apski sud je trebalo da dobije na zna$aju kao najvii !rkveni sud. Favio se uglavnom pitanjima braka i nasledja. 0apski sud je postao najvia !rkvena instan!a, a njegova je odluka poslednja i neopoziva, i na nju niko nema pravo žalbe.Sudovi su se nalazili pri kaptolima i episkopskim seditima. = prvoj pol. 11. veka u papsku kuriju su stigli neki od vodei# ideologa klinijevskog pokreta. %ni su tražili institu!ionalno menjanje u !rkvi, preko legalni# organa, legaliza!iju !elibata, izmene u biranju papa, itd. Ideje mona#a mona#a želeli su da preto$e u odluke legalni# organa.
PAPSTVO ..) VEK 3 4OR4E OKO INVESTITRE il i zemljita. Inve!"i"#a 8 uvodjenje i potvrdjivanje u razna zvanja i dužnostiA dodeljivanje službe ili = 11. veku vodila se borba borba oko investiture !rkveni# li!a izmedju izmedju pape Grgura 9II i nema$kog kralja enri#a I9. enri# I9 je u po$etku pretrpeo poraz (?anosa 17BB.g.). Forba je zavrena 9ormskim konkordatom 1155.g, na bazi kompromisa. = 11. veku vodila se borba protiv lai$ke investiture. 9remenom je !rkva po$ela za#tevati da svaki imenovani episkop dodje u "im da od pape primi pallium (traka sa izvezena 2 krsta , simbol moi). moi). *o tada je pallium slat po legatima, a sada se po njega mora doi, i tako su svi !rkveni položaji doli pod kontrolu pape. 0apski sud se uzdiže kao najvii !rkveni sud. 6rkveni sudovi su postojali na razli$itim razinama, ali sad papski sud postaje najvia instan!a. = 9atikan su dospeli ljudi iz klinijevskog pokreta (obu#vatao je ran!usku, ema$ko 6arstvo i deo Italije) koji traže institu!ionalne reorme, tj. legalne promene koje e u praksi ostvariti ideje monakog pokreta. iži !rkveni $inovi ulaze u papsku kuriju i nastoje nastoje da svoje ideje ozakone.
&7 172.g. dolazi do raskida izmedju isto$ne i zapadne #rianske !rkve. ;ona# ildebrant ildebrant je uao u manastir u 'oskani, istakao se inteligen!ijom, inteligen!ijom, odanou idealima monakog života i asketizmom. 172.g. je sa 5 godina uao u papsku kuriju kao mona#. =brzo dolazi do izražaja njegoa ambi!ija i tako postaje glavna li$nost u papskoj kuriji &74i# i 274i# g. 11 veka. Sve poslove obavljao je iz i z senke. 17O.g organizovao je +a"ean!&i &on'il (ime po #ramu u "imu). +ateranski kon!il nastojao je da: 1) reormie !rkvu i ozakoni odredjene klinijevske ideje (da se iz izbora pape isklju$e svetovnja!i itd.) 5) traži da papu biraju kardinali (najvii dostojanstveni!i), a o izboru e biti obaveten rimski narod i !ar (dakle, bez nji#ove dozvole) &) traži se apsolutno potovanje !elibata za svetena li!a (nema porodi!e) 2) investituru episkopa nikako ne mogu obavljati svetovna li!a tj. vladari 6ilj je bio da se ograni$i uti!aj rimske aristokratije.0oto je svoje ideje izneo na +ateranskom kon!ilu, ildebrand je tražio da se s e odluke kon!ila ozakone i on i# je j e pokuao sprovesti u delo.J74i# godina se o$ekivalo da on bude izabran za papu. 17B& g. postao je papa Grgur 9II (po Grguru I) ildebrant i stolovao je do 17@.g.*oneo je dokument F-i&"a" pap!"va u kome se kaže: 1) samo pape postavljaju episkope 5) papa je senior evropskim vladarima (oni su papini vazali) &) papa može suditi vladarima, a papi niko 2) papa može da podanike u nekoj državi oslobodi pokornosti prema nekom vladaru (smena vladara) vladara) Grgur 9II je odma# po$eo da sprovodi odluke lateranskog kon!ila i da zavodi red u !rkvenoj organiza!iji: 4 17B2.g. smenio je sve episkope u ema$koj koji je na to mesto postavio nema$ki !ar enri# I9 (17J4117J.g, a 17J417J.g. bio je maloletan). 4 u ran!uskoj se kralj ilip I ?apet nije bunio, ali nije ni sprovodio ove odluke. 4 prema engleskom kralju 9iljemu I osvaja$u, Grgur 9II je takti$no ublažio svoje odluke,tako da nije smenio svetenike koji su ve imali porodi!e. Globalna evropska politika papstva bila je da se slomi vlast i mo nema$kog !ara. ema$ki !arevi su vladali severnom Italijom i 'oskanom, i grani!e ema$kog 6arstva su se oslanjale na grani!e papske države. 'akodje su nema$ki !arevi polagali pravo na južnu Italiju i Si!iliju (titili su i# od Sara!ena). 9last 9izantije se u 11. veku u južnoj Italiji se gasila, i papi je smetao preveliki nema$ki uti!aj u Italiji. ato je papa #teo da nekom ustupi južnu Italiju, nastojei da ometa nema$kog !ara. Grgur 9II je Knormanskim avanturistimaL koji su se vratili sa #odo$aa iz -erusalima, dao južnu Italiju i južne posede, pod uslovom da papi pruže vojnu pomo kada mu zatreba. z atreba. 'o je bila porodi!a /stavila na $elu sa "obertom Gviskardom. Grgur 9II je bio u dobrim odnosima sa 'oskanskim markizatom, pa su tako oni dobili od papske kurije dozvolu da ubiru porez po Evropi za papu. Grgur 9II je u pokornosti držao episkope i ar#iepiskope. Suparnik mu je jedino bio episkop ;ilana, pa je Grgur 9II u ;ilanu podsti!ao nemire (to su bili ustan!i sirotinje). 'ako je iz borbe isklju$io episkopa ;ilana i najzad je mogao da se sukobi sa enri#om I9. im je papa 17B2.g. smenio episkope u ema$koj, enri# I9 je postavio nove. 17B.g. po$inje otvoreni sukob. 17BJ.g. enri# I9 saziva sabor u 9ormsu, na kome je proglasio zba!ivanje Grgura 9II sa papskog prestola, a Grgur G rgur 9II je enri#a I9 izba!io iz !rkve ! rkve i njegove vazale oslobodio zakletve vernosti. Srednjevekovni vladari nisu mogli ostati na vlasti ako nisu bili #riani. 0osle ove objave, enri# I9 je 17BJ.g sazvao sabor u 'rijeru, na koji su doli mnogi baroni. Faroni su stali uz papu, jer su želeli da oslabe !ara, a sveteni!i su stali uz !ara, jer su imali porodi!e. Faroni su !aru stavili do znanja da ga nemogu smatrati za !ara kada je izba$en iz !rkve, i da se mora pokoriti papi. enri# I9 je kapitulirao da bi spasao presto.
&1 6ar je krenuo u Italiju, a papa se sklonio u 'oskanski markizat jer se plaio. enri# I9 je sa !ari!om i sinom, buduim enri#om 9 krenuo ka zamku u 'oskani, ostavivi pre toga svoju vojnu pratnju. = ?anosi, januara 17BB.g. !ar je sa !ari!om i sinom u obi$noj, apostolskoj odei, tri dana molio papu da ga primi, i $ak je i papina svita molila da ga puste unutra. 'ek je treeg dana predve$e papa popustio i primio !ara, koji mu je ljubio noge, a papa ga je blagoslovio.0apa je o ovome napisao pismo nema$kim kneževima. ?anosa pokazuje koliko je teko bilo biti anatemisan (izba$en iz !rkve). 'ako neto se nikada pre nije dogodilo u #rianskom svetu, da je du#ovna vlast odnela pobedu nad svetovnom. Evropski istrori$ari ovaj sukob nazivaju produktivnim produktivnim sukobom, sukobom, jer je dolo do razdvajanje du#ovne i svetovne vlasti. 9last postaje poli'en"i5na "j) dolazi do azdvajanja d#0ovne i !ve"ovne vla!"i (na politi$kom i du#ovnom planu). = 9izantiji tako neto ne to nije bilo. 'amo je !rkva bila slobodna u odnosu na državnu vlast, ali sa njom živi u Kdijar#iji i simonijiL tj. prožimaju prožimaju se. = islamskom svetu srednjeg veka spoj je bio potpun. Islam regulie sva pitanja. a apadu se po$ela ormirati lai5&a 'iviliza'ija tj. !ar je tamo gde je lai$ka država, i razdvaja se du#ovna i svetovna vlast. Grgur 9II je suvereno je vladao Evropom, #teo je da na neki na$in stvori sjedinjenu državu Evropu. alagao se za borbu protiv muslimana u Ppaniji i krstai u Ppaniji su se borili nosei njegovu ikonu.jegov uti!aj bio je jak i u ran!uskoj, Engleskoj i Skandinaviji.'akodje je bio jak i na Falkanskom poluostrvu, i od njega su krune dobili rvatski kralj vonimir i knez ete ;i#ajlo 9oisavljevi (17B.g). enri#a I9 je posle ?anose $ekala velika politi$ka borba u ema$koj da spase presto. Gradjanski rat je trajao od 17BB. do [email protected]. enri# I9 je vodio teku borbu protiv kneževa, vojvoda i barona. astupao je kao od pape priznati vladar, i akti$ki je uspevao da uspostavi vlastu vlast u ema$koj.%ko 17@@.g. promenio je politiku i objavio da on bira novog papu, koji je bio njegova marioneta, ?liment III. ;edjutim Grgur 9II na to nije obraao pažnju. enri# I9 je znao da jedino silom može zba!iti Grgura 9II i [email protected]. krenuo je sa vojskom na "im. 0oveo je i ?limenta III želei da ga u !rkvi Sv. 0etra u "imu " imu postavi na papski presto. Grguru 9II je u pomo pritekao "obert Gviskard iz porodi!e /ltavila, koji je bio na $elu ormanima i sa kojim je papa sklopio ugovor o vojnoj pomoi. "ober Gviskard je u vojsku skupio Sara!ene, gusare i !rn!e iz severne /rike. %be vojske su #tele isto, a to je da oplja$kaju "im. = "im su prvo stigli em!i, oplja$kali ga, a onda su stigli i ormani sa Sara!enima i isto oplja$kali grad i oterali em!e. Stanovnitvo "ima je bilo proredjeno. Grgur 9II je sa svojom svitom krenuo put južne Italije jer nije #teo da ostane u oplja$kanom i razruenom gradu. Idui na jug, zaustavio se u Salernu i tamo i umro 5. maja 17@.g. 0osle smrti Grgura 9II, njegove je ideje nastavio papa =rban II (17@@417OO). Sin enri#a I9 je $ekao da nasledi vlast i podržavao je pape protiv o!a da bi seo na presto. Forbe su se produžile i u 15. veku. 0ristali!e pape su opravdavale enri#a 9 u borbi protiv o!a, govorei da je to božija volja. 9remenom su obe strane uvidjale da se ovaj sukob može reiti kompromisom.117J.g. kompromisom.117J.g. umro je enri# I9, sa#ranjen je neopojan i sputen je j e u neosveen grob. enri# 9 je vladao od 117J. do 115.g. 1155.g. donet je u 9ormsu Vom!&i &on&oda" . 'o je ugovor izmedju države i !rkve, koji kaže da se pri investituri episkopa vre i lai$ka i du#ovna investitura: 4 episkopa bira svetenstvo (du#ovna invenstitura) 4 vladar (!ar) mu daje skiptar, znak vlasti u dije!ezi (svetovna investitura) 9ormskim konkordatom zavrena je akutna aza borbe izmedju !ara i pape, na bazi kompromisa. %va borba, medjutim, nastavljena je i u kasnijim epo#ama. %vaj sukob je vodjen i oružjem i re$ima. %be strane su angažovale a ngažovale obrazovane ljude da piu spise u nji#ovu korist:
&5 4 u korist pape pozivaju se na dela sveti# ota!a, Fibliju, na to da je papa namesnik božiji i naslednik sv 0etra. 4 u korist !ara tvrde da je vlast !ara od boga, i pozivaju se na stare spise, pokazujui kako je vlast !ara iznad svi# vlasti. %va literatura je potstakla misao srednjeg veka i doprinela intelektualnom razvoju. 0ripremila je teren za radjanje veliki# ideologa krajem 15. i po$. 1&. veka.
4OR4E PROTIV NEVERNIKA EVROPI Iako je papa Grgur 9II umro u izgnanstvu, njegovo je delo bilo toliko da se nije moglo izbrisati, i njegovi nasledni!i su ga nastavili nasta vili kroz 1&. vek i pomagali borbu protiv nevernika. *ok jo nije bio postao papa, Grgur 9II je radio na organiza!iji krstaki# ratova.
9panija Grgur 9II potsti!ao je borbu protiv nevernika (muslimana) u Ppaniji. Severozapadni deo Ppanije, /sturija, bila je u rukama #riana i tu su po$eli ratri da propovedaju borbu protiv muslimana. ?arlo 9eliki je jo krajem @. i po$. O. veka poveo borbu protiv muslimana u Ppaniji. %n je za$etnik #rianski# teritorija koje su pod muslimanima. %svojen %svojen je mali e&on&vi!"e 4 ponovno osvajanje #rianski# deo do reke Ebro. = 17. i 11. veku situaija je bila nepromenjena. = 11. veku javljaju se ?linijevski ini!ijatori. ?linijev!i, kako neto osvoje odma# tu zasnivaju svoje manastire. = 11. veku #riani su po$eli da postižu uspe#e u severnom i severoisto$nom delu, osvojili su avaru, +eo, /rago i grooviju ?ataloniju (Farseloniju). Iz ?atalonije su po$ele #rianske ekspedi!ije na ;ajorku. eki brodovi su $ak preduzimali ekspedi!ije protiv muslimana u severnoj /ri!i. 17&2.g. raspao se ?ordovski kaliat. 'o je bio povoljan trenutak za rekonkvistu. "ekonkvista je bila toliko uspena, da su 17@.g. #riani zauzeli 'oledo, zna$ajni muslimanski !entar, ali i sedite ar#iepiskopa i pisarski !entar. 0o#od je predvodio "ajmund 'uluski, koji je posle u$estvovao i u I krstakom ratu na Istoku. = 11. veku vie od 13& 0irinejskog poluostrva bilo je u rukama #riana. "ekonkvista e se voditi i u 15. i 1&. veku.
Si'ilija? Kozi&a? Sadinija? 4aleai *rugo žarite borbe borbe #riana protiv protiv nevernika nevernika u Evropi Evropi bila je Si!ilija koju su zauzeli /rabljani u 11. veku. = 11. veku riteri su po$eli osvajanje Si!ilije i 17B5 .g zauzeli su glavni grad 0alermo.;uslimani su držali i ?orziku, Sardiniju i Faleare. Sve monije lote *jenove i 0ize su u 11. veku po$ele napadati postaje na ?orzi!i i Sardiniji i malo po malo su i# osvajale.
Azija = Evropi su #riani u oanzivi u odnosu na muslimane, dok je u /ziji bilo obratno. 17BB.g 'ur!i Seldžu!i su zauzeli -erusalim. 0apa Grgur 9II je #teo da organizuje krstaki rat ali nije mogao, i zato su to preduzeli njegovi nasledni!i.
I KRSTA9KI RAT ;.=D3.=> ;.=D3.=>
&& 17OJ.g. po$inju najvei koloniza!ioni po#odi Evrope Evrope na Istok N krstaki ratovi. 9odjeni 9odjeni su od 17OJ415B7.g. i bilo i# je ukupno @. 0rva $etiri krstaka rata su bila uspenija i zna$ajnija (u$estvovalo je vie ljudi). Iz zapadne Evrope do -erusalima putovalo se nekoliko mese!i do godinu dana. 'amo su vodila 5 puta:1) morem (lake) 5) kopnom N dolinom "ajne i *unava, do 9izantije, pa kroz ;alu /ziju do 0alestine adžiluk C i pre ratova (pokloni se grobu ristovom u -erusalimu, bar jednom u životu). /ko sizeren vazala krene na #adžiluk, vazal ga pomaže nov!em, a nekad ga i prati. = srednjem veku protokol je bio strog, velikai su svuda svuda ili sa svojom pratnjom. 0utni!i su s Istoka natrag u Evropu donosili razne pri$e i predmete (vunene i svilene tkanine, južno voe, za$ine,miriljave materije i sl.) koje su kupovali na Istoku. Istok je bio privredno napredniji napredniji od zapadne Evrope. Evrope. a zapadnjake to je bila zemlja bogatstva. bogatstva. Idejni pokreta$ rata je ustvari bila !rkva. ratri su po zapadnoj Evropi propovedali krstaki rat, i nosili su sa sobom krstie da i# priiju onima koji se prijave u rat. 172.g. dolo je do raskida izmeu pravoslavne i katoli$ke !rkve, a krstakim ratom su #teli zale$iti izmu. Smatrali su da ako pokrenu krstaki rat, proirie svoju du#ovnu vlast i na #rianski Istok. 17BB.g. 'ur!i Seldžu!i zauzeli su -erusalim (tada se papa Grgur 9II sukobio sa nema$kim !arem enri#om I9). 17O.g. lansirana jr ideja rata. Ideja o krstakom ratu je j e oduevljeno pri#vaena: 1) "iteri 4 su je najvie pri#vatili. 0rin!ip primogeniture primenjivan je i kod nasledjivanja euda i posed nije !epan. %stali sinovi nisu nasledjivali posed, nisu se bavili ni manuelnim radom, a intelektualni# zanimanja bilo je malo. 0oneko bi postao ratar, ali su naj$ee bili slobodni ratni!i. 'i su riteri mnogo vremena provodili u ratovima, borili su se u Ppaniji protiv muslimana. ?rstaki rat im je pružio mogunost sti!anja poseda na Istoku i posao. 5) 9ojvode, kneževi, baroni baroni i drugi eudal!i 4 isto pri#vataju ideju o krstakom krstakom po#odu. &) 9ladari (kraljevi i !arevi) 4 kreu u po#od od II krstakog rata. 'o se smatralo bogougodnim delom i tako su podizali svoj ugled kod podanika. eki su imali teku politi$ku situa!iju u zemlji, te su skretali pažnju podanika na krstaki po#od, a glasni!i su stalno javljali o pobedama i na taj na$in smirivali su krizu kod kue. 2) Selja!i i kmetovi 4 koji su imali dug, jer otplata duga se zamrzavala dotle dok je dužnik na krstakom po#odu. Svi oni ustvari samo su želeli da osvoje zemlju na Istoku. ?o se prijavi priivao je sebi krst na rame. 9odje su na grudima grudima i ledjima nosile priiven priiven veliki krst. ?rstaku vojsku $inili su svi slojevi stanovnitva i odziv je bio masovan: neki su vodili sa sobom žene i de!u, poli su i avanturisti, plja$kai, lopovi, ubi!e, pa $ak i bludni!e koje su krenule za svojim muterijama.?rsta je bio $ovek koji se ne vraa kui.9eina krstaa je na istoku nala svoj grob. ;nogi su pomrli tokom puta ili od iznurenosti po prispeu u 0alestinu. e samo da nisu uspeli da se obogate, nego je malo ko i preživeo apravo je bila potrebna dobro naoružana, opremljena i uvežbana vojska.0okretanje ogromne mase stanovnitva bio je pre svega rezultat velikog verskog oduevljenja.Ekonomski razlozi nisu bili ni jedini, ni glavni.Italijanski trgova$ki gradovi ve su poslovali na Istoku i sada su #teli sebi s ebi olakati trgovinu.;le$ani su od /leksija ?omnina dobili velike povlasti!e, ali i# naslednik !ara ne mora priznati, i zato bi im dobro dola trgova$ka uporita u 0alestini.a sve trgov!e je bilo bolje ako su na Istoku latinske države. 9izantija im je jednako smetala kao i muslimanske zemlje.0revozom krstaa gradovi koji su imali lotu, mogli su dobro da zarade. Samo italijanski gradovi su imali lotu (sopstvenu imaju /mali, 0iza, 9ene!ija, *jenova). Farselona i ;arsej takoe su imali lotu, i u$estvovali u prevozu krstaa na Istok, ali u manjoj meri nego italijanski gradovi.
&2
S"anje na I!"o&# 9ekovima su Sirija i 0alestina bile pod vlau 9izantije, sve dok i# nisu osvojili /rabljani, a kad je /rapska država propala, ponovo su postale vizantijske. Sada se nomadi iz 'urkestana, 'ur!i Seldžu!i, sputaju u ;esopotamiju. Islamizirali su se u dodiru sa /rabljanskim bagdadskim kaliatom: 4 17.g. 'ur!i su osvojili Fagdad Fa gdad 4 poseli !elu dolinu Eurata i 'igra 4 zauzeli Siriju i 0alestinu 4 po$eli su da nadiru i u ;alu /ziju koja je bila sredite 9izantije 9izantija je morala spre$iti prodor 'uraka u ;alu /ziju. 1O. avgusta 17B1.g. odigrala se krvava bitka kod ;an!ikerta u -ermeniji, izmedju /lparslan 'uraka i 9izantina!a. 9izantija je poražena, a nji#ov !ar "oman I9 *iogen zarobljen.= 9izantiju sada sa istoka nadiru 'ur!i, a sa zapada ormani (zauzeli su južnu j užnu Italiju, /lbaniju i Epir). ;i#ailo 9II *uka tražio je pomo od apada za brobu protiv 'uraka.'urska seldžu$ka država se raspala na emirate i to je i povuklo apad, jer na Istoku nema jedinstva, ve samo po!epani emirati.
Po5e"a& a"a 0apa =rban II 17O.g. na !rkvenom saboru u ?lermonu po zavretku zvani$nog dela, obratio se okupljenoj masi pozivom pozivom na po#od po#od na Istok Istok za oslobodjenje ristovog groba. ;asa je uzvikivala uzvikivala K'ako Fog #oeR L. ?ada je video da su svi oduevljeni =rban II je nastavio da propoveda krstaki rat. 0utovao je po ran!uskoj, a masa masa je tražila da se to pre krene. 'ada se nije ratovalo zimi, i u prolee 17OJ.g. mase krstaa su po$ele da se okupljaju u dolini "ajne. 'o je uglavnom bio obi$an svet, sirotinja, a bilo je i neto ratara. 6rkva je gubila kontrolu, a masa nije #tela da $eka dobro opremljenu eudalnu eudalnu vojsku, ve je odma# krenula. 'o je bio tzv. tzv. Po0od !io"inje)
Po0od !io"inje 9odje su bile: 1) propali burgundski vitez Val"e Golja sin abere (9alter Sans /voir) 5) Pe"a iz Amijena (0etar /mijenski) N verski anatik, propovednik, laik
Val"e Golja je skupio masu i krenuo ka Falkanu. 0ut C stigli su u dolinu *unava, ali odatle nisu znali ni kud, ni kako treba dalje ii. 'uklo i# je nevreme, a lokalno stanovnitvo nije bilo prijateljski raspoloženo. rana je bila veliki problem, te su usput #teli da kupe #ranu #ranu (ko je imao nov!a), nov!a), ali i da plja$kaju plja$kaju i otimaju #ranu. 9e 9e u dolini *unava i =garskoj su po$eli sukobi s lokalnim stanovnitvom. Sa stanovni!ima emuna su se sukobili oko #rane i u okraju su izginuli i emun!i i krstai. Feograd i dolinu ;orave krstaki izvori zovu Silvae Fulgarorum. = pokuaju plja$ke doli s u sukob s lokalnim stanovnitvom, i 1J7 krstaa se, bežei, zatvorilo u !rkvu izvan gradski# zidina. Stanovni!i su tad zapalili !rkvu, zajedno sa svima koji su bili unutra. *alje je krstaka vojska ila preko ia, Soije i dalje na jug.ekoliko dana mara iza nji#, ila je velika masa sirotinje, koju je predvodio Pe"a iz Amijena. %n je ve iao za -erusalim, i tamo ga je, kao poznatog propovednika, primio jerusalimski patrijar# (stare patrijarije su /ntio#ija, /leksandrija, -erusalim, i neto mladja u 6arigradu).0etar iz /mijena je stalno putovao, u skromnoj mantiji i s monakom kapom, bos, s apostolskim sandalama, na magar$iu. Iao je od grada do grada i propovedao. Fio je dobar govornik, nije govorio u$eno, ve kao obi$an svet, i svi su ga
& razumevali i voleli njegove popularne propovedi. Fio je svuda poznat i !elokupno stanovnitvo ga je do$ekivalo na uli!i. 9ažio je za sve!a jo dok je bio živ.Skupio je ogromnu masu stanovnitva za sobom. 'o nisu bili samo mukar!i. 9einom su bili iz ema$ke i ran!uske. Skupili su se u dolini "ajne. 'u su priredili pogrom -evreja. 'o je bio prvi veliki pogrom -evreja, a kasnije i# je bilo jo. ?atoli$ka !rkva je $esto gonila -evreje, navodno zato to su izdali rista i usput su im otimali zlato. ilip I9 i panski kralj erdinand takodje su organizovali velike progone -evreja. 0ut C spustili su se kroz /ustriju do *rave, sledili *ravu do ua u *unav, i dalje su ili *unavom do emuna. ?od emuna su naili na leeve krstaa koji su tuda bili proli dve, tri nedelje ranije. 0etar je naredio napad na emun u kome su izginuli i emun!i i krstai. +eevi su plivali Savom i *unavom. Stanovni!i Feograda, kad su to videli, svi su napustili grad i pobegli u okolna brda i ume. 0etar je zatekao pust grad.*alje su nastavili dolinom ;orave, do ia, uz usputne sukobe s lokalnim stanovnitvom. = iu i# je upravnik lepo do$ekao i dao im je #ranu. /li dok je glavni deo krstaa ve nastavljao put dolinom iave, zaostatak se potukao sa lokalnim stanovnitvom jer su im ovi prodavali #ranu. Spaljeno je B vodeni!a na iavi. 'o je izazvalo revolt i izbio je veliki sukob u kome su izginuli i jedni i drugi. 0etar /mijenski se vratio da miri zaraene strane, pokupio je svoje ljude, lj ude, i onda su nastavili nas tavili dolinom iave ia ve do Soije.?rstai su bili proredjeni, naro$ito na deoni!i od emuna do ia.Stigli su napokon u 6arigrad, i /leksije ?omnin se zgranuo kad i# je video.%n jeste tražio pomo, ali vojsku, a ne rulju, nenaoružanu sirotinju, koja ne želi pod njegovu komandu, ve je spremna na plja$ku. Ina$e su za 9izantin!e zapadnja!i bili varvari. /leksije i# je preb!io preko Fosora u ;alu /ziju, da i# se to pre rei.= ;aloj /ziji su i# $ekali 'ur!i Seldžu!i, Sel džu!i, koji su dobro poznavali teritoriju. 'o je topao i bezvodan kraj, a kad su krstai stigli tamo bilo je leto 17OJ.g. 'ur!i su i# uvukli dublje u teritoriju ;ale /zije, glavninu opkolili i iskasapili. ?o se spasao umro je od gladi i žedji na nepoznatoj teritoriji. ;ali broj krstaa, na $elu s 0etrom /mijenskim bežao je k moru, da se do$epaju luka, jer su one bile vizantijske. =speli su da stignu do 6arigrada i on je poslao na apad glasnike da izveste o njegovoj katastroi. 'o je na apadu teko primljeno (bol, o$ajanje i uvreda).
Po0od /e#dalne voj!&e 6rkva je preduzela mere da dobro opremi eudalnu vojsku. Sem peaka, tu su bili i konji!a i oklopni!i. 0rikupljena je najbolja vojna te#nika. ?renuli su oni koji su vi$ni ratovanju (vojvode, baroni i drugi), jer se 'ur!i ne mogu mogu pobediti idealima i verom. verom. 9elika eudalna vojska se spremala u zimu 17OJ3 OB.g. 0rijavile su se najuglednije i najpoznatije li$nosti Evrope: 1. 5 kraljeva brata N "obert, "obert, vojvoda od ormandije, ormandije, brat 9iljema II i 5. Ig 3 ugo od 9ermandoa, 9ermandoa, rodjeni brat ran!uskog ran!uskog kralja &. "obert, vojvoda landrije 2. Gotrid Fujonski, vojvoda vojvoda +otaringije, +otaringije, i njegov brat Falduin Falduin . "ajmund 'uluski, u$estvovao u$estvovao protiv /rapa u Ppaniji, avanturista, avanturista, voleo poeziju J. Foemund sin "oberta Gviskarda, i sestri 'ankred 'ankred = rat su krenuli: konjani!i i oklopni!i, naoružani pea!i, obi$an svet, $ak i s porodi!ama, ratri
P#"evi Sa$uvani su opisi krsatkog rata i znaju se putevi kojima kojima se vojska kretala. 0ut je bio dalek i težak: od ormandije, landrije i +otaringije do 0alestine. *ogovorili su se da krenu razli$itim putevima, jer iz bezbednosti i rivalstva nisu #teli da se ujedine, jer su uglavnom svi bili vojvode ( tj. istog is tog ranga). 0utevi:
&J
.) Go"/id 4#jon!&i i 4ald#in N krstai iz +otaringije i ema$ke 4 Spustili su se u južnu ema$ku, zatim kroz /ustriju, dolinom *rave doli u Sklavoniju, na uu *rave u *unav izbili u dolinu *unava, i potom preko emuna preli u Feograd. 4 ije bilo vei# sukoba s lokalnim stanovnitvom. 4 *alje su nastavili dolinom ;orave do ia, a zatim dolinom iave i preko Serdike do 6arigrada. 2) Rajm#nd T#l#!&i N krstai iz ran!uske 4Iz ran!uske su preli u severnu Italiju, i tokom reke 0o doli do 9ene!ije, a odatle preli na Falkan i sledili put kroz *alma!iju, er!egovinu er!egovinu i etu. etu. 4 0ut je bio vrlo težak jer su ili u zimu 17OJ3OB.g, poto su #teli da odma# u prolee otpo$nu s opera!ijom u 0alestini. 4 ?rstaki izvori o *alma!iji govore da je surova, planinska zemlja, s mnogo uma i surovim stanovnitvom. ajopasnije je bilo zaostati za glavninom grupe, jer su i# tad lokalni plja$kali i ubijali. 0riroda je bila dosta surova, a oni su imali stare rimske karte, i nisu ili obalom, jer je tuda bilo jako nezgodno, ve su ili dosta neprikladnim okolnim putevima. *eo krsata je izgubljen, napadani su $ak i tokom molitava. 4 Stigli su u Skadar, Skadar, gde i# je do$ekao do$ekao reD S!lavorum S!lavorum Fodin, dukljanski kralj ([email protected] ([email protected].). .). Fodin je lepo primio "ajmunda, dao krstaima krstaima #rane i otpremio i# dalje dalje na jug u *ra$. 4%d *ra$a je stari, ali održani put 9ia /egnatia vodio za Solun, a odatle su stigli do 6arigrada. Si!ilij e, i deo krstaa iz ran!uske 6) 4oem#nd Taen"!&i N krstai iz -užne Italije, sa Si!ilije, 4 a razliku od prve dve grupe, koje su ile isklju$ivi kopnom, oni su deo puta preli brodovima. =kr!ali su se u /puliji, a iskr!ali u *ra$u, odakle su 9ia /egnatia4om doli do Soluna, i dalje do 6arigrada. Cai%ad# Stigavi u 6arigrad doli su kod /leksija I ?omnina, kome su krstai bili nezvani i neželjeni gosti.6ar je krstae smestio po predgradjima. %ni su plja$kali po 6arigradu./na ?omnin, ki /leksija ?omnina, u K/leksijadiL o krstaima pie da su surovi i grubi varvari, neobrazovani, ne znaju da se ponaaju i nemaju manire.Sa druge strane apadni izvori su o Gr!ima govorili da su potkupljivi, neodlu$ni i nespremni za borbu.;edju vodjama krstaa bilo je razli$iti# ljudi, $ak i veliki# protivnika 9izantije. Foemund 'arentski je bio predvodnik trupa "oberta Gviskarda protiv 9izantije i izbegavao je susret sa /leksijem.= 6arigrad je prvi stigao Ig od 9ermandoa. /leksije ?omnin je od njega tražio da mu položi vazalnu zakletvu, i da se zakune da e sve ono to je osvojio od 'uraka vratiti vizantijskom !aru. Fio je $ak i zatvoren, poto se dvoumio.Glasovio o tome su doprli do Gotrida Fujonskog, koji koji se približavao 6arigradu i usput usput plja$kao. ?rstai su položili zakletvu !aru /leksiju I. %n i# je preba!io preko Fosora, i odatle su krenuli na 'urke $ija je grani!a bila blizu %ni su se podelili u dve grupe iz vojno4strategijski# razloga, da i# 'ur!i ne uvuku u klopku sve odjedamput: 1. severna grupa N predvodio i# Foemund F oemund 5. južna grupa N predvodio i# Gotrid FujonskiA krenuli su preko Sirije ka 0alestini, do -erusalima 'ur!i su unitavali sve kraj puta, i povla$ili se, tako da krstai nisu imali #rane ni za sebe, ni za konje. Snaga krstaa bilo je teko naoružanje i teka i spora oklopna konji!a. 'ur!i su bili bez oklopa i tita, ali zato pokretljivi sa brzom konji!om, kao i odli$ni strel!i (ponekad zasipali protivnike otrovnim strelama).
O!vajanja
&B krtenje za krstae bilo je osvajanje ikeje. %pseli su Ni&eja 4 Fila je u rukama 'uraka. 9atreno krtenje grad, s namerom da 'urke is!rpu gladju i žedju, i uspeli su da ga osvoje. ikeja je predata !aru /leksiju i odma# je po$ela da se uspostavlja vizantijska vlast -oileja 4 ?roz ;alu /ziju, u mo$varnom predelu kod *orileje logorovala prva grupa krstaa. Iznenada su izleteli 'ur!i, konjani!i i strel!i. ?rstai su iznenada zasuti kiom strela, bili su bez oklopa i ne pripremljeni, pa je izginulo dosta obi$nog sveta. Foemund je poslao glasnike po pomo *ruga grupa je bila samo na 17km odatle, ali je glasni!ima trebalo sati da i# nadju. Gotrid je smesta krenuo, i kad je ve izgledalo da e prva grupa biti satrvena, iza brda se pojavio Gotrid i s ledja napao 'urke. *eo 'uraka je izginuo, a deo se razbežao u stra#u, kad su videli da se nji#ove strele odbijaju o krstake oklope. Ede!a 4= medjuvremenu, od ostataka krstaa se, posle bitke kod *orileje, izdvojio Falduin i sa svojim trupama je zauzeo Edesu. Edesa je bila grad s velikim strategijskim zna$ajem, tu su se ukrtavali putevi karavana u prav!u sever4jug i istok4zapad. 'uda su ile i vojske, i krstai su ra$unali da bi zauzimanjem Edese spre$ili da dodje pomo do /ntio#ije.Edesom je zavladao Falduin i to je prva krstaka država na Istoku, sa statusom groovije. An"io0ija 4 ?ad su se pribrali, krstai su krenuli na jug, prema Siriji i marirali su ka /ntio#iji, seditu patrijar#a, koje je bilo u rukama 'uraka. ?ada su doli do /ntio#ije, rasporedili su se oko tvrdjave i is!rpljivali 'urke gladju i žedju. Foemundu koji je opsedao /ntio#iju, ona je bila skoro neosvojiva zbog moni# zidina. =speo je da potplati zapovednika glavne gradske kule i ovaj mu je za nova! predao kulu. = ostatku tvrdjave zavladala je panika. 5@. juna [email protected]. zauzeta je /ntio#ija.Foemund se proglasio vladarem /ntio#ije, i tako je stvorena druga krstaka država na Istoku, sa statusom kneževine (du!ata). Je#!alim 4 -edan deo krstaa se zadržao u /ntio#iji, a ostali su nastavili mar ka -erusalimu.1&. jula 17OO.g. zauzet je -erusalim. 'ako je krstaki rat postigao svoj !ilj. ?rstai su u Solomonovom #ramu u -erusalimu priredili pokolj muslimana i -evreja.-erusalimski kralj postao je Gotrid Fujonski. ;edjutim is!rpljen po#odom, nije poživeo poživeo ni godinu godinu dana, i umro je 1177.g. a kralja kralja je tada izabran Falduin (napustio Edesu), krunisan je 1177.g. i vladao do [email protected]. %n je bio prvi stvarni tvora! -erusalimske kraljevine. Tipoli 4 "ajmund je zauzeo 'ripoli, i organizovao ga kao posebnu državu, sa statusom groovije. 'ako su stvorene 5e"ii i!"o5ne &!"a$&e la"in!&e džave1 1. Je#!alim!&a Je#!alim!&a &aljevina N 0alestina i deo Sirije 5. An"io0ij!&a &neževina N deo Sirije &. %o/ovija Tipoli 2. %o/ovija Ede!a ?rstaka irenja dostigla su svoj vr#una! vr#una! oko 11&7.g. 11&7.g.
+#&e Iz 'ripolija i /ntio#ije zaposeli su gradove na isto$noj obali Sredozemnog mora. %ni su im bili stalna veza sa zapadom, odakle su stizali oružje, #rana i vojni!i. 0reko luka (aia, 'ir, Sidon) stalno su stizali brodovi iz 9ene!ije, *jenove i drugi# gradova, i dovozili #odo$asnike, #ranu i oružje.odo$asni!i su sada imali siguran put od Sredozemlja do -erusalima. 0reporu$ivalo im se da nose #ranu i da budu naoružani.
Je#!alim!&a &aljevina ?rstai su u -erusalimu organizovali državu po zapadnom tipu (eudalna država). 9r#ovni sizeren bio je jerusalimski kralj. 9azalnu zakletvu su mu polagali gospodari eudova po Siriji i 0alestini.?ralj je bio ograni$en 9elikom 0alatom. 'o je bio organ eudala!a, sa sudskom nadležnou nad eudalnim svetom. 0ostojali su i domai, pu$ki sudovi za domae stanovnitvo
&@ (#riani Sirije i 0alestine i /rabljani muslimani) koje je pri#vatilo pri#vatilo nove apadne gospodare. gospodare. +okalno stanovnitvo stanovnitvo imalio je eudalne obaveze obaveze kao i stanovnitvo na apadu.-erusalimska kraljevina imala je naj$istije eudalne zakone, bez lokalni# spe!ii$nosti kao u državama apada.-erusalimske asize bile su ustrojstvo nove kraljevine.
Gadjevin!&a dela"no!" ?rstai su razvili veliku gradjevinsku delatnost na osnovu nov!a koji je stizao sa apada. odo$asni!i i ratri su donosili razne poklone i darove.Gradjevine su podizane na svim svetim mestima: Golgota, mesto pronalaska $asnog krsta itd.0odizali su #ramove po uzoru na apadne, i veina je tu i dan4danas.0o$eli su da utvrdjuju teritoriju. *izali su utvrdjenja na odredjenom odstojanju, sa stalnom posadom, da $uvaju $ uvaju grani!u.
-#0ovno 7 i"e!&i edovi Ispostavilo se da im trebaju posebne organiza!ije za $uvanje osvojene teritorije, jer se deo krstaa vratio kui a neki su pomrli. 'ako su po$eli osnivati os nivati du#ovno4riterske redove. uvari puta od obale Sredozemnog Sredozemnog mora do -erusalima C dobili kuu kraj Solomonovog Solomonovog #rama u -erusalimu.0ripadni!i ovi# redova, vezani strogom dis!iplinom, rasporedjeni su duž grani!e po tvrdjavama. Fili su glavna krstaka snaga za odbranu od 'uraka u 15. i 1&. veku. ?ada su 'ur!i poosvajali krstake teritorije, pripadni!i redova redova su i# poslednji naputali. Sa apada su stalno dobijali velike poklone, nova! i imovinu.
.) Templai ili 8amovni'i 0rvi du#ovno N riterski red. 'o su bili monasi koji brane svete #rianske teritorije na Istoku, i ne podležu vlasti ni jednog vladara vladara na Istoku, ve su direktno pot$injeni pot$injeni papi. ji#ovi zada!i bili su: 1.da budu monasi 5.da budu vojni!i 'reba da se mole Fogu i žive strogo. 0ravila za templare bila su zasnovana na pravilima Sv. Fenedikta i bila su vrlo stroga. 0ravila reda izradio je Sv. Fernar od ?lervoa, po poreklu Furgundski. Fio je plemi, vrlo obrazovan, pobožan, benediktina!. Qiveo je smerno, bio izuzetan propovednik i zbog toga je bio vrlo popularan u ran!uskoj i u !eloj Evropi. = !rkvu je uao ua o 111&.g, a umro je 11&.g. apustio je dom i sa &7 istomiljenika osnovao manastir Sito i 6ister!itski red (stroga varijanta benediktinskog 4 oni su s u živeli skromno, samo u mantiji i apostolskim a postolskim sandalama, !rkve su im bile skromne, a manastire su podizali na nekultivisanom zemljitu). a 27 godina njegovog monakog života, podignuto je &77 !ister!itski# manastira.-o za života je potovan kao sveta!, a kasnije je i kanonizovan.Furgundski vojvoda bio je inspirisan njegovim delom i #teo da se zamonai u Sitou. =putio je molbu Sv. Fernaru, Fernaru, na ta je dobio odgovor: odgovor: KIma dosta dobri# mona#a, ali malo ima pobožni# vojvodaL. vojvodaL. ;ona# /belar (jedan od osniva$a osniva$a Sorbone) i Sv. Fernar piu mnoge ilozoske ilozoske diskusije. Sv. Fernar pie pisma opatu Sen4*emija.
2) Red Jovanova'a Jovanova'a ili 8o!pi"ala'a 8o!pi"ala'a %vaj red osnovali su $uvari $ uvari bolni!e Sv. -ovana -erusalimskog.
6) Tev"on'i
&O ema$ki krstai, trei po redu monako4riterski monako4riterski red.
Kaj 'ur!i su bili politi$ki nejedinstveni, ras!epkani u emirate. /ntio#ija, 'ripoli, Edesa C vazali, mada su akti$ki svi živeli nezavisno, tj. svako za sebe.
II KRSTA9KI RAT ;..(@3..()%)> ;..(@3..()%)> %blast uz Sredozemno more s gradovima bila je veza sa Evropom C postojale od prve de!enije 15.v. do sredine 1&.v. 1&.v. 274i# 274i# godina godina 15. veka 'ur!i izvode jurie na Ede!#, jer im je spre$avala komunika!ije starim karavanskim putevima koji su tuda prolazili (sever 4 jug, istok 4 zapad).1122.g. zauzeli su Edesu, sredite groovije Edesa. 0oto je ona imala veliki strategijski zna$aj, posle njenog pada su bile ugrožene i druge krstake tvorevine. 0o$elo propovedanje novog krstakog rata. 6rkva i papstvo su razaslali propovednike po !eloj Evropi (jedan od nji# bio je i Sv. Fernar od ?leroa, propovednik velike moi ubedjivanja).%d 1122. do 112B.g. trajale su pripreme, da bi 112B.g. krenuli u po#od. = rat su krenule i krunisane glave: 1. nema5&i 'a Konad III N ?onrad III je prvi iz dinastije oentauova!a, koji su vladali u Pvaj!arskoj i imao je tekoa da se utvrdi u ema$koj. eka vojvodstva ga nisu priznavala, a polazak u rat ga je popularisao u narodu. Fio je prvi !ar koji je krenuo u rat, i time je skrenuo pažnju naroda na drugu stranu. 'akodje ga je pozdravila i !rkva, to je zna$ilo njegovo u$vrivanje na prestolu. 5. /an'#!&i &alj +#j VII Kape" N Fio je vrlo pobožan. Imao je neobuzdanu ženu Eleonoru, najveu ljubavni!u u srednjem veku, koja je takodje #tela da krene, da bi videla nove zemlje. ?ralj južne Italije i Si!ilije ponudio im je da i# brodovima preba!i iz južne Italije na Falkan, ali su oni ipak odlu$ili da idu kopnom, starim putem. Konad III je krenuo u prolee 112B.g. Skupio je uglavnom krstae iz ema$ke i neto iz eke i 0oljske. Skupili su se u južnoj ema$koj. a gornjem *unavu je izgradio lotu i reio da putuje kopnom i *unavom.%ružje, #rana, ostali teret i neto peaka ili su brodovima.?onji!a, riteri i deo peadije ili su kopnom kroz /ustriju i =garsku uz *unav, do Feograda. Sledili su *unav do ua ;orave, gde je bio stari srednjovekovni i anti$ki prelaz kod grada Frani$eva (koji pominju krstaki izvori). *otle su doli i brodovi i tu su ostavljeni. +okalno stanovnitvo i# je kralo nou.*alje su sledili dolinu ;orave (Silvae Fulgarorum) do ia, a otud dolinom iave preko Serdike (Soije) do 6arigrada, a otuda su se preba!ili preko Fosora i uli u ;alu /ziju.Samo to su proli ikeju u bojnom poretku i# je sa$ekala ogromna vojska turski# strela!a. ?rstai su delimi$no uleteli u klopku, dobar deo i# je izginuo, a ?onrad III se sa ostatkom vojske vratio u ikeju. 'ada je reio da ne ide vie suvozemnim putem kroz ;alu /ziju, jer su i# 'ur!i svuda s vuda $ekali u zasedi, a krstai su ionako imali problema s vodom i #ranom, pa je izaao na zapadnu obalu i brodovima stigao u 0alestinu, do gradova na obali koje su jo držali krstai. +#j VII je mese! dana kasnije iao skoro istim putem.9ojsku je sakupio u ran!uskoj, proao kroz Pvaj!arsku i /ustriju, dolinom *rave i *unava, a imali su i brodove koji su *unavom vozili teret. 0reli su iz emuna u Feograd (bio skoro pust) ne zadržavajui se i dalje su sledili *unav do ua ;orave, gde su zatekli ostatke lote ?onrada III (uglavnom je bila razgrabljena).*alje su nastavili preko ia, do 6arigrada, i zatim je stigao u ikeju.+uj 9II je isto tako reio da ne ide kroz ;alu /ziju, ve se preba!io brodovima do /ntio#ije. ?nez /ntio#ije bio je "ajmund, stri! njegove žene Eleonore, vojvotkinje /kvitanije, koja je /kvitaniju donela u miraz. %premili su se u /ntio#iji, ali bez dužeg zadržavanja, jer je trebalo da
27 se sastanu s em!ima. =z to, +uj je #teo da odvu$e Eleonoru odatle, jer se pri$alo da ona živi sa svojim stri!em, "ajmundom.+uj 9II i ?onrad III su se sastali u -erusalimu i po$eli su veati ta da rade.'emplari su tražili da se ide na Edesu, ali to im je bilo predaleko. "eili su da u Siriji opsednu jako muslimansko uporite -ama!& , koga su se plaili u /ntio#iji, 'ripoliju i u -erusalimu.*amask je bio veliki privredni privredni !entar u kom su !vetali zanati. zanati. ine tkanineod svile (damast), podmirivale su Fliski istok i stizale $ak do Evrope, gde su i# kupovali kupovali i preprodavali *jenovljani, irentin!i i ;le$ani.*amask je bio jako utvrdjen grad. %psada je bila neuspena, jer su se 'ur!i žestoko branili, a ni +uj 9II i ?onrad III nisu dobro sadejstvovali. %boji!i su stizali glasni!i da se vrate ako #oe da se održe na vlasti, naro$ito ?onrad, i tako su napustili oblast *amaska i vratili se kuama.
Kaj %vim po#odom krstai nita nisu postigli. iti su povratili Edesu, niti su osvojili *amask. *osta i# je izginulo, a naro$ito ?onradova vojska u ;aloj /ziji.0osle nji#ovog povratka, i dalje je živela ideja o krstakom ratu, ali je bilo teko ponovo pokrenuti masu.ova! se polako skupljao.
III KRSTA9KI RAT ;..<3...> ;..<3...> +uj 9II se razveo od Eleonore. %na se udala za anžujskog groa iz porodi!e 0lantageneta, i novom mužu odnela /kvitaniju. +uj je tako izgubio deo države, ali se bar otarasio žene. Eleonorin novi muž ubrzo je postao engleski kralj i ona je sad bila žestoki protivnik ran!uskom kralju.Eleonorin muž je imao u svom posedu /nžu, /kvitaniju i jo neke delove ran!uske, tako da je engleski kralj akti$ki imao vie poseda u ran!uskoj od samog ran!uskog kralja.11JO.g. na $elo muslimanske države u Egiptu doao je Sala# ed4*in, poznat kao Saladin. Fio je vrlo sposoban ratnik, a sebi je stavio u zadatak da ujedini muslimanske državi!e na Fliskom istoku, Egipat i razne sitne emirate u Siriji i 0alestini (delimi$no i zbog krstake opasnosti).0o$eo je osvajati u Siriji. 11B2.g. svojoj državi je pripoji emirat *amask i ubrzo osvojio !elu Siriju.atim je Saladin s vojskom upao u 0alestinu. [email protected]. se kod 'iberijade odigrala krvava bitka izmedju krstaa, pod vodjstvom jerusalimskog kralja Gvida +uzijanskog i Saladinove vojske. ;uslimani su satrli krstaku vojsku i zauzeli zauzeli -erusalim, koji su krstai držali od 17OO.g. 17OO.g. Gvido +uzijanski je pao u ropstvo, ali je Saladin prema njemu bio korektan i tražio je veliki otkup. 'emplare su ubijali bez milosti. ..<@)%) done"a je odl#&a o III &!"a$&om a"#) 0apstvo je poslalo propovednike po !eloj zapadnoj Evropi, i !rkva je obeavala da e $uvati posede oni# koji odu u rat. = po#od su krenula tri vladara: 1. nema$ki !ar ,idi0 I 4abao!a 5. ran!uski kralj ,ilip II Av%#!" &. engleski kralj Ri5ad +avlje S'e(proesionalni ratnik, jedva do$ekao rat)
,idi0 I 4abao!a 7 ide &opnom 11@@.g. ridri# I Farbarosa je doneo odluku da ide u rat i sakupio je veliku vojsku. Svim vladarima kroz $ije teritorije je #teo da prodje uputio je glasnike, glasnike, tražei prolaz. Izmejdu ostali# i bugarskom kralju ([email protected]. bugarska država je obnovljena u II Fugarsko 6arstvo) i srpskom velikom županu Steanu emanji (11@@.g. poslani!i Steana emanje stigli su u irnberg i rekli mu da e biti lepo primljen).Sledio je dolinu *unava po putu, preao *unav na uu ;orave i sputao se tom dolinom ka jugu, uz razne peripetije sa lokalnim stanovnitvom.0o krstakim izvorima oni su proli kroz grad "avno (danas Uuprija). = "avnom ga je sa$ekala delega!ija Steana emanje.= julu [email protected]. je Stean emanja s bratom Stra!imirom sve$ano do$ekao ridri#a Farbarosu u iu. *ao je krstaima #ranu (brano, vino, meso i neke pripitomljene jelene 4 najotmeniji je bio +ov na jelene).
21 atim je ponudio Farbarosi savez protiv 9izantije, 9i zantije, ponudio se da mu prizna vr#ovnu vlast i položi vazalnu zakletvu, i da ga on i bugarski !ar pomognu pomognu vojskom. ;edjutim ridri# ridri# I je odbio ponude Srba i Fugara, zato to nije #teo da stvara savez protiv #rianske zemlje, a i sam se uputio ka 6arigradu.0roao je kroz 6arigrad, preao u ;alu /ziju i sa velikom vojskom zauzeo Ikonijski sultanat u ;aloj /ziji. 'ako je izgledalo da krstai postižu uspe#e.ridri# Farbarosa je bio vrlo star i veliki put je po njemu ostavljao posledi!e. = ;aloj /ziji se nesrenim slu$ajem udavio u vrlo maloj re!i. 'o je bio veliki udara! za !elu vojsku. ?ad je Farbarosina vojska stigla u /ntio#iju, podelili su se na dva dela: 1. jedan deo se, is!rpljen od puta, vratio brodovima u ema$ku 5. ostatak se spustio u 0alestinu, s namerom da osvoji -erusalim =glavnom su se zadržavali u gradovima na isto$noj obali, o$ekujui dolazak drugi# krstaa.
,ilip II i Ri5ad 7 id# moem ilip II i "i$ard su tokom 11O7.g. skupljali vojsku, i krenuli lsu u prolee 11O1.g. Sastali su se u ran!uskoj, a odatle su otplovili morem na Si!iliju, uz velike svadje uz put ko e predvoditi vojsku. Stigli su na isto$nu obalu Sredozemlja i tu se sastavili s delom ema!a koji i# je $ekao.%d -ae, glavnog pristanita, nije bio slobodan put do -erusalima, i bojali su se klopke uz put u kojoj bi mogli svi izginuti."eili su da opsednu /kru, grad sa velikim stratekim zna$ajem za održavanje ostali# krstaki# tvorevina. 0osle opsade su prinudili /kru na predaju.ilip II je imao probleme u ran!uskoj pa je reio da se vrati."i$ard se sporazumeo sa Saladinom da su #odo$asni!i slobodni da idu putem do -erusalima i poseuju svetinje, a sam -erusalim ostaje Saladinov.?ipar je bio zna$ajna ta$ka za pri#vat brodova sa apada.= dolasku, "i$ard je zauzeo ?ipar i predao ga Gvidu +uzijanskom, jerusalimskom kralju, kog je otkupio iz zarobljenitva. 0orodi!a Gvida +uzijanskog vladala je ?iprom sve do 1. veka, a od 1.v. ?ipar je vene!ijanski.0o zavretku III krstakog rata, dosta pripadnika du#ovno4riterski# redova je prelo na ?ipar.
Kaj "i$ard je iz Sredozemlja otiao u -adran. 0o legendi, bura ga je izba!ila na ostrvo +okrum kod *ubrovnika, i navodno je sazidao katedralu u *ubrovniku, posveenu Fogorodi!i, poto se spasao (1JJB.g. u zemljotresu je sruena gotska katedrala).enrik 9I (sin ridri#a Farbarose) mrzeo je "i$arda, i ovaj se po povratku iz rata preruio u obi$nog $oveka i proao kroz /ustriju. Ipak su ga u#vatili i predali enriku, pa je otkupljen i tako se vratio u Englesku.0oginuo je osvajajui jedan zamak u ran!uskoj. i ovim po#odom krstai nita nisu postigli.
PO+OHAJ CRKVE .2) i .6) VEK e"v"i &!"a$&i a" menja strategiju, jer se putem do 9izantije i posle kroz ;alu /ziju gube ljudstvo i snaga.teli su da napadnu sredite muslimanske države, Egipat, ra$unajui da e i# tako oslabiti i potom lake osvajati u 0alestini. 0ut do Egipta vodio je morem.?rstai se po$inju okupljati u 9ene!iji, koja je imala najbolju lotu. ;edjutim 9ene!ijan!i nisu #teli da i# prevoze besplatno, ve su svi treba da plate vozarinu, a radilo se ogromnoj sumi. 'ako se stvara novi problem, plaanje puta. Papa Inoen"ije III (11O@4151J) bio je veliki pobornik krstaki# ratova. Svetovno ime mu je bilo +otar ?onti, a rodjen je 11J7.g. u Segniju. 0oreklom je bio aristokrata i papa ?liment III (11@B411O1.) bio mu je ujak.Fio je vrlo obrazovan, zavrio je pravni akultet u Folonji i teoloki akultet na Sorboni u 0arizu (tada najbolji akulteti). Fio je veliki stru$njak za kanonsko pravo. 9rlo inteligentan, sa smislom za diplomatiju.;lad je doao u papsku kuriju. Fio je
25 zna$ajan i pre nego to je postao papa. Izabran je za papu kad je imao &B godina.0ostavio je sebi za !ilj da sprovede u delo ideje Grgura 9II: 4 da papska vlast bude iznad svetovne 4 da vr#ovni gospodar u Evropi i !elom #rianskom svetu bude papa. -er kako Sun!e obasjava ;ese!, tako i vladari u Evropi Evropi dobijaju vlast od pape i njegovi njegovi su vazali, a papa je svima senior.;edjutim za to je trebalo oslabiti vlast !ara (suparnika) i eliminisati njegov uti!aj u Italiji.
Nema5&a ridri# I Farbarosa oženio je svog sina enrika 9I kralji!om ?onstan!om, koja mu je u miraz donela ?raljevinu %beju Si!ilija. 'ako je nema$ki !ar vladao u ema$koj, ormalno u severnoj Italiji, u južnoj Italiji i na Si!iliji.11OB.g. umro je enrik 9I i ostavio malog sina, budueg !ara ridri#a II (rodjen 11O2.g.)[email protected]. Inoentije je postao papa i uzeo ridri#a II da mu bude vaspita$. a to vreme Inoentije je vladao ?raljevinom %beju Si!ilija preko svoji# legata.0osle smrti enrika 9I, na vlast je doao njegov brat ilip oentau, $iji su suparni!i bili $lanovi porodi!e Gvela (11OB4157@.). Inoentije je podržao %tona od Fraunvajga iz porodi!e Gvela i dao mu !arsku krunu, a ilip je ubijen (157@4151.). 'ako je %ton I9 uzeo vlast u ema$koj, ali nije #teo da bude sluga papi i #teo je i vlast nad ?raljevinom %beju Si!ilija.Inoentije je tada malog ridri#a II poslao u ema$ku i okrenuo ga protiv %tona I9, protiv koga je gurao i ran!uskog kralja ilipa II /vgusta. 'ako su ridri# II i ilip II stvorili koali!iju i 1512.g. %ton I9 je poražen i likvidiran. ridri# II je od 1515. do 1557.g. uspostavljao vlast u ema$koj i lovio jedno po jedno vojvodstvo, dok nije postao nema$ki kralj. ;edjutim poto je rodjen i odrastao na Si!iliji, bio je K$ovek ;editeranaL i jedva je $ekao $ ekao da napusti #ladnu, tmurnu i dosadnu ema$ku. 1557.g. se vratio u južnu Italiju. ije mogao $vrsto vladati iz 0alerma i pustio je vojvode da se malo osamostale nakon to su ga priznali za !ara. =veo je jaku !entralnu vlast u ?raljevini %beju Si!ilija."azo$arao je Inoentija jer je bio verski tolerantan, prijatelj 9izantije i razni# muslimanski# emira i sultana. ato je Inoentije podržavao severno Italijanske gradove da se osamostale i ustanu protiv nema$ke vlasti u Italiji.
,an'#!&a ran!uski kralj ilip II /vgust bio je za papu drugo veliko pitanje.Inoentije je podržavao ilipa jer je ovaj u po$etku podržavao %tona I9, a posle, isto na papin nagovor, doao je u sukob s %tonom i porazio ga.= južnom delu ran!uske bilo je mnogo jeretika, pa je papa tražio od ilipa ilipa da zaratuje s njima. Sam papa je zatim u južnoj ran!uskoj otpo$eo rat protiv jeretika nezavisno od njega (157O4 151J).ilip II je bio u sporu sa engleskim kraljem, koji je imao velike teritorije u ran!uskoj. ato je reio da se oženi erkom danskog kralja, jer mu je za rat protiv engleskog kralja kralj a trebala lota, a danski kralj je imao lotu. 9en$anja i veridbe su se u to vreme vrile uglavnom preko zastupnika, jer se putovalo mese!ima. 'ako se ilip preko zastupnika verio i oženio u *anskoj, a kada je mlada stigla i kada ju je on video, smesta je zatražio razvod. %terao je dansku prin!ezu i oženio se drugom ženu, ali je ostao udova!. Inoentije nije dozvoljavao razvod i po$eo je da buni barone protiv ilipa, nateravi ga tako da primi natrag dansku prin!ezu, i ovaj nije imao kud pa je vratio prin!ezu i primio papinu vlast.
En%le!&a ?ralj -ovan bez emlje (11OO4151J.) postavljao je prelate bez odobrenja pape. a kenterberijskog ar#iepiskopa su 157.g. postojala dvoji!a kandidata, kraljev i !rkveni. Spor je doao do pape, koji nije #teo da pri#vati ni jednog, ve je doveo svog Stivena +eigtona,
2& obrazovanog teologa. -ovan se tome opirao, jer jekenterberijski ar#iepiskop bio na $elu !ele engleske !rkve. Stoga je papa -ovana izoptio iz !rkve i on je morao da kapitulira i prizna Stivena za ar#iepiskopa, jer su se baroni bunili.151&.g. -ovan je postao vazal pape. 151.g. ;agna !#arta +ibertatum.
Papini vazali 0apini vazali sada su bili kraljevi /ragona, 0ortugala, ?astilje, *anske, Pvedske, ran!uske, Engleske i bugarski vladar. 'ako je Inoentije u praksi sproveo ideje Grgura 9II: 1) svi vazali su morali da plaaju godinji vazalski tribut papi, tako da jeInoentije imao velike pri#ode. 5) poveao je ugled organa u "imu, i proglasio papski sud najviim. 4 Inoentije je slao svoje legate u sve zemlje zapadne Evrope, da nadgledaju kako se sprovode papske odluke i da upravljaju umesto umesto maloletni# kraljeva i vladara. vladara. &) uveo je praksu da kad umre jedan prelat, do izbora novog pri#odi idu papi, a novoizabrani mora platiti papskoj kuriji. 2) K0etrov nov$iL C za krstake ratove 4 reorganizovao je papsku upravu da otud vlada Evropom. ) reorganizovao je papski /r#iv 4 sa$uvali su se svi registri papski# pisama J) po$eo je prodavati oprotajni!e gre#ova (indulgen!ije), a glavno pitanje za ljude srednjeg veka bio je oprotaj gre#ova. B) nova! C za ratove ratove protiv jeretika
Jee"i5&i po&e"i =glavnom sa Istoka:1) mani0ej!&a jee! 4bo%#mili (varijanta mani#ejske jeresi) N bili su jako raireni po Falkanskom poluostrvu (;akedonija, Fugarska i Srbija), sve dok i# nije satro Stean emanja i nji#ovom vodji odsekao jezik 4 bo!an!&a '&va N jereti$ka &) &a"a!&a jee! N na zapadu 2) d#alizam ;vaijan"a &a"a!&e jee!i> 4po nji#ovom u$enju u$enju postoji *obro i lo, lo, Fog i djavo djavo 4živeli su vrlo strogo, posebno sveteni!i (post i !elibat) 4strogo siromatvo 4 udarali su na zvani$nu !rkvu, naro$ito na prelate i episkope koji su bili bogati 0okret je bio najja$i u gradu /lbi u južnoj ran!uskoj tzv. Albižani. 0redvodnik je bio 0etar 9alda, trgova! u +ionu koji se vrlo obogatio zelenatvom (živeo u vreme pape Inoentija). 0o$eo je da se oduevljava ristovim delima. *elio *elio je svoju imovinu, nepokretnu nepokretnu imovinu mu je uzela žena, a pokretnu je razdelio sirotinji. I sam je po$eo držati propovedi i verni!i su se okupili oko njega. ?ada mu je episkop zabranio zabranio da propoveda, 0etar je otiao u "im da se požali papi Inoentiju.Inoentije im je odobrio život u siromatvu, ali im nije dozvolio da propovedaju bez dozvole prelata i lokalni# svetenika, a ar#iepiskop im je zabranio propovedi.9raali su se prvobitnom #rianskom siromatvu, propovedali su i udarali na zvani$nu !rkvu (zato su bili jereti!i)Inoentije je diplomatijom reavao sve to je mogao i on je za$etnik rainirane papske diplomatije. 0oslao je opata Sitoa (!ister!itskog reda) i druge da propovedaju, ali obi$an narod je vie sluao 0etra 9aldu.?ad je ar#iepiskop ubijen, papa je najavio rat protiv jeretika u južnoj ran!uskoj.
22
-R9TVO SRE-NJEG VEKA Srednji vek NC evropska istorija od . do 1. veka. *oba od 11. veka je doba razvijenog eudalizma, kada evropski narodi po$inju brže da se razvijaju i kada se za$inje evropska !iviliza!ija koja e kasnije postati svetska. ?arike koje povezuju ljude u srednjem veku bili su vazalni odno!i . %ni pretpostavljaju postojanje dva slobodna $oveka: seniora i vazala. 9azal nije latinska re$, ve možda poti$e od keltkog vas. a latinskom, vazal se kaže #omo (#omo tog i tog $oveka 8 vazal tog i tog $oveka) ;iles 8 vitez (vazal daje vojnu pomo senioru).
Rani !ednji ve& 9azalni odnosi su nastali jo u ranom srednjem veku. 0ozno "imsko !arstvo, naro$ito od &. veka (od doba vojni$ki !areva), poprima odlike koje e kasnije postati srednjevekovne."imljani su se borili da sa$uvaju +imes, i magnati su se okruživali privatnim vojnim odredima tzv. bukelariji. Medj#"im /e#dalni vojni odedi ni!# na!"ali iz poznoim!&i0 b#&elaija) 9elike latiundije nisu vie deljene nezainteresovanim robovima, ve kolonima koji dobijaju deo zemlje i snose odredjene obaveze. Medj#"im !ednjove&ovni &me" ne vodi poe&lo od poznoim!&o% &olona) 9arvarski svet nalazio se iza +imesa, a +imes je bio duž "ajne i *unava. Germani su bili najzna$ajniji za zapadnu Evropu, a Sloveni za isto$nu, jugoisto$nu Evropu i 9izantiju.Germanske vodje su u po$etku, sa svojim družinama, upadale preko +imesa radi plja$ke.0ojedine vodje su ormirale družine da bi zajedno ratovale, a za uslugu je $lan družine dobijao deo plena.lanovi družine stupaju u službu kod vodje kom su se pred#odno preporu$ivali i to se zove 'ommenda"io. ?ad i# vodja primi, idu zajedno u rat i dele plen, odnosno imaju odredjena prava i obaveze. 9odja nije davao zemlju $lanovima $la novima družine. = ranom srednjem veku veku vladao je obi$aj obi$aj da jedan slobodan slobodan $ovek, magnat ili ili kralj (kralj je u ranom srednjem veku srazmerno slab, slabiji nego u razvijenom eudalizmu), bez obzira postoji li rat ili ne, vezuje ljude za sebe tako to im daje zemlju. 'a dobijena zemlja zvala se bene/i'i#m.Sutina je u tome da $ovek dobija zemlju pod povoljnim uslovima, jer je u ranom srednjem veku bilo mnogo zemlje (vie nego radni# ruku), a nakon kataklizme usled seobe naroda bilo je malo stanovnitva u Evropi (u J i B. veku zapadna Evropa imala je oko 1241 777 777 stanovnika).'okom vremena, a naro$ito u @. veku u rana$koj državi, !pajaj# !e 'ommenda"io i bene/i'i#m.rana$ka država se pod ?arlom 9elikim jako proirila (/rabljani u Ppaniji, /vari u 0anoniji, Sakson!i, Sloveni) i obu#vatala je teritoriju od Engleske na zapadu do 0anonije na istoku, i od *anske i -itlanda na severu do Ppanije na jugu. 'o je bila !ela zapadna ili latinska !iviliza!ija.ormirani eudalni odnosi u njoj njoj su se proirili na skoro !elu zapadnu Evropu. Evropu.
Na!"ana& vazalni0 odno!a = @. veku !omendatio i benei!ium se spajaju, i tako nastaju vazalni odnosi, koji pretpostavljaju dva slobodna $oveka.-edan slobodan $ovek stupa u službu kod drugog slobodnog $oveka (!omendatio) i dobija zemlju (benei!ium).*avala! zemlje se zove senior, a primala! zemlje vazal ($esto vrlo visok baron). %boji!a su bili slobodni.ezavisno od vazalni# odnosa postojali su u neslobodni kmetovi vezani za zemlju.
in !"#panja # vazalne odno!e
2 in stupanja u vazalne odnose imao je svoju !eremoniju koja se zvala #ominium ili #omagium (otuda ran!uska re$ KomažL), tj ) 0oma%i#m omaž . Me$anje #&# ;immi"io man#m> 4 0oto su se dva slobodna $oveka dogovorila da stupe u vazalni odnos, napravljena je !eremonija pri kojoj senior pruža ruke, a vazal svoje ruke stavlja u seniorove. 'o se u germanskim zemljama naziva #andgeberde. esto vazal pri tom meanju ruku klekne, a time pokazuje snis#odljivost i vernost. Za&le"va ;!a'amen"#m ) 4 0osle toga nji# dvoji!a dodirnu ili bibliju, ili moti nekog sve!a. 0ri tom se, obi$no usmeno, zaklinju da e potovati ono o $emu su se dogovorili. 'o je bio ugovor o medjusobnim pravima i obavezama. akletva je imala neobi$nu snagu, iako je bila izgovorena samo usmeno. Polj#ba' ;o!'#l#m> 4 0osle toga, ali neobavezno oni se zagrle i poljube. 'ime je sklopljen medjusobni vazalni odnos izmedju dva sloboda $oveka.
Obaveze vazala i !enioa a osnovu dokumenata se mnogo mnogo manje zna o obavezama obavezama seniora, nego o obavezama obavezama vazala.
Obaveze vazala 'o su pomo i savet (auDilium et !onsilium). materijalna. Pomo A#ili#m A #ili#m može biti vojna i materijalna. 9ojna pomo je najbitnija (i u ratovima, koji su $esti, i u miru), a materijalna pomo davana je samo u izuzetnim slu$ajevima. I) vojna pomo !evi"i#m 4 najvažnija obaveza vazala prema senioru. Senior i okuplja oko sebe vazale, pre svega da bi imao vojnu pomo: pomo: !ohod $ expeditio 4 ?ada senior zarati sa drugim eudal!em, vazal ide sa njim u rat. EDpeditio je u Evropi bila ograni$ena vremenski vremenski i teritorijalno. %bi$no do 27 dana dana u godini vazal je obavezan da da služi seniora, i on je u ratu o svom troku. 0osle 27 dana vazal ne ide kui, ve ostaje u ratu, ali na troak seniora. %ahan&e $ equitatio 4 /ko senior uopte ne zarati u godini. 'o je kada vazal, sam ili sa ljudima prati seniore kad putuje po svojim zemljama, ili kad je drugim zemljama iao u zvani$nu posetu. 9odilo se ra$una o spoljnim eektima svakog zvanja, te je senior uvek imao pratnju kud god iao, i to je vii njegov položaj, to je vea pratnja. = pratnji kralja moglo je biti i do 5777 naoružani# ljudi (nekoliko stotina knezova knezova i sl, i nekoliko desetina niži# eudala!a). Stra'a $ custodia 4 /ko je senior star i bolestan, vazali mu ipak daju vojnu pomo. Senior ima dvor i pomone zgrade. zgrade. *vor se $uva. $uva. Straža nou i danju bila je na prilazima, putevima, putevima, prelazima preko reke i sl. 9azali su morali davati davati jedan vojni kontigent senioru da obavlja obavlja poslove straže. II) ma"eijalna pomo je bila pomo u nov!u i to u samo odredjenim slu$ajevima: ?ada se vodi neki eudalni rat, ugledne li$nosti su retko ubijane, ve se zarobljavaju pa se traži otkup. Iznos otkupa zavisio je od položaja. /ko senior padne u ropstvo, vazali skupljaju nova! za njegov otkup. ?ada senior svoga sina, obi$no najstarijeg, proizvodi za ritera, pravila se velika !eremonija i velika gozba, najvea u životu eudal!a, eudal!a, koja mnogo kota. = tom slu$aju, vazali ga materijalno pomažu. pomažu. ?ada senior udaje najstariju erku, on pravi veliku sve$anost i ona je ta koja nosi miraz. = tom slu$aju, vazali ga materijalno pomažu. pomažu. = srednjem veku veku bila je nezamislava udaja bez miraza. ;ladje erke koje koje ostanu bez miraza slate slate su u manastir. manastir. Ideal svakog #rianina u srednjem veku u Evropi bio je da bar jednom u životu ode u Svetu emlju i poseti najvee #rianske svetinje: -erusalim i ristov grob, 9itlejem, azaret, Golgotu itd. 'aj put je bio dug (trajao je nekoliko nekoliko mese!i do godinu dana), naporan, opasan, i mnogo mnogo je
2J kotao. eudala! nikada nije iao sam, ve sa adekvatnom pratnjom, koja prili$i njegovom drutvenom položaju (oko 177 do 577 ljudi). = tom slu$aju, vazali ga materijalno pomažu. pomažu.
Save" Con!ili#m 1. 'o je obi$aj da se vazali, obi$no na poziv, povremeno pojavljuju na dvoru seniora i da daju savet s avet kada su delikatna vremena i kada treba doneti pažljivu odluku. 5. 9azali povremeno dolaze i na dvor seniora gde zaseda njegov sud. 4 = srednjem veku, postojali su kraljevi i eudalni sudovi. ?raljevi se trude da protegnu kompeten!ije svoga suda i !entralizuju vlast. 4 =koliko senior ima vea imunitetna prava, ima vee i sudske kompeten!ije. 4 0uni imunitet imali su eudal!i koji sude podani!ima u svom domenu, u krivi$nim i gradjanskim parni!ama. %bi$no su imali samo pravo izri!anja kazni do odredjenog nivoa, a teži prekraji ili su na kraljev sud. 4 9azali su tada bili obavezni da dodju i u$estvuju na sudjenju i daju svoje savete. Senior je mogao bez problema da presudi sam, ali vazali su dolaskom na dvor izražavali izražavali svoju vernost. /ko su vazali bili u sukobu sa seniorom, oni nisu smeli da dodju na dvor. %državanje dobri# odnosa trebalo je da se povremeno vidi. Obaveze !enioa e pominju se detaljno u srednjevekovnim srednjevekovnim dokumentima, pa o njima njima saznajemo posredno. .) !enio je d#žan da daje za$"i"# vazal# 2) !enio je d#žan da p#ža odban# vazal# 6) !enio moa da %aan"#je bezbedno!" !vom vazal# ;!enio je bio ne&a v!"a za$"i"ni&a vazala>
Veme!&i o& !&lapanja vazalni0 odno!a ?ada su dva slobodna $oveka sklopila #ominium 3omaž, i preuzeli obaveze, postavlja se pitanje na koji vremenski rok su sklopili ugovor. = na$elu ugovor se sklapao s klapao doživotno tj. dok ne umre jedan: a&o !enio #me pvi 4 u normalnim prilikama, vazali odu na dvor umrlog seniora i obnove vazalne odnose sa najstarijim seniorovim sinom. a&o vazal #me pvi 4 u normalnim prilikama, najstariji vazalov sin obnovi vazalne odnose sa seniorom. /ko nemaju sinove, sinove, onda žene ne sklapaju vazalne odnose (žene u srednjem srednjem veku nemaju zanimanja).'ada se vazalni odnosi obnavljaju sa zetom najstarije erke.
Pin'ip pimo%eni"#e pimo%eni"#e 'ako se u vazalne odnose uvla$i prin!ip primogeniture.9azalni, odnosi su bili privatno4pravni odnosi i otuda se prin!ip primogeniture primogeniture postepeno uvla$i i u javne, državne poslove. = ranom srednjem veku prin!ip primogeniture nije postojao. 'ada su sinovi umrlog vladara delili zemlju i ratovali medjuslobno do istrebljenja.%d istrebljenja.%d @4O. veka veka se prin!ip primogeniture uvla$i u nasledjivanje prestola.pr. +udvig 0obožni (@124@27.) sin ?arla 9elikog, imao je tri sina. ajstariji je dobio titulu !ara, a druga dvoji!a su bili kraljevi.9remenom polako ovaj prin!ip potpuno preovladava i umrlog vladara nasledjuje najstariji sin. a zapadu je uao u praksu obi$aj da taj najstariji sin jo za života o!a, kao mladi kralj, dobije deo kraljevine da se vežba (vojvodstvo Furgundija kod ran!uza).%vaj obi$aj vladao je i u Srbiji, iako je ona bila pod uti!ajem 9izantije, gde je vladao obi$aj savladarstva.
2B
Ra!&idanje vazalni0 odno!a *a li se vazalni odnosi raskidaju pre smrti s mrti vzala ili senioraH= na$elu ne i u na$elu ostaju doživotno, mada u dokumentima ima vesti da se mogu raskinuti ako dodje do prekraja. Greke vazala se u dokumentima slabo pominju. /ko vazal neda auDilium et !onsilium, moglo je doi do raskida ili medjusobnog rata. Ra!&idi su bili u sledeim slu$ajevima: 1. kada senior pokua ubiti vazala 5. kada senior pokua pretvoriti vazala u serva (roba, neslobodnog $oveka) &. kada senior bije vazala 2. kada senior zavede vazalovu ženu . kada senior otme vazalu imanje J. kada senior ne titi vazala
Obnavljanje vazalno% odno!a po!le !m"i vazala ili !enioa %bnavljanje vazalnog odnosa može trajati dugo, u prvoj, drugoj ili $ak treoj genera!iji. 0osed koji je dobio vazal, njegova porodi!a drži iz narataja u narataj. Fenei!ium (dobijena zemlja) se tokom vremena, a naro$ito od l7. veka po$eo nazivati eud.eud porodi!a drži dugo i tu se vidi vidi tenden!ija naslednosti euda. ?ada prodje dosta vremena, kod vazala se javlja želja da se eud izjedna$i sa alodom. /lod je zemlja koju je eudala! nasledio od o!a, i nad kojom ima ima punu svojinu. ad eudom nema punu punu svojinu.?ada izumre porodi!a seniora, vazal nekada uspeva da potpuno prisvoji eud. Seniori su se trudili da eud bude dat samo na uslovljeno korienje, to zna$i da držala! euda (vazal) ne može da ga proda, zameni, da u miraz, zaveta !rkvi ili manastiru. 9azali su to$inili sa eudom, to je dovodilo do sukoba.
,E-A+NO -R9TVO Fenei!ium vremenom sti$e ime /e#d. eud ne mora biti zemlja, to može biti i pravo ili služba, ali naj$ee je to zemljini posed, koji postaje nasledan. %n ostaje u posedu porodi!e za vie narataja. = vazalnim odnosima po$inje po$inje da se primenjuje primenjuje prin!ip primogeniture. primogeniture. 0rivatno4pravni odnosi odnosi se uvla$e u javno4pravne. 'ako se prin!ip primogeniture uvla$i i u nasledjivanje prestola. = !eremoniji omaža 3 #omagiuma, #omagiuma, ima i simbolike. ?ada je obavljen omaž omaž 3 #omagium, senior senior predaje vazalu simboli$an predmet, te ga uvodi u posed ili u službu. = po$etku to je bio busen zemlje sa te njive. 'okom vremena, taj predmet koji simbolizuje uvodjenje u posed dobija realnu vrednost. 'o postaje prsten (ta se dva $oveka vezuju) ili neto od plemenitog metala. 'okom vremena, nastao je obi$aj da kada vazal obnovi vazalni odnos sa seniorovim sinom, seniorov sin neto traži od vazala. 9azal mu poklanja poklanja neki predmet nominalne nominalne vrednosti ili mu neto malo plati. 'o je neto kao nasledna taksa i zove se elevi#m.= srednjevekovnoj Srbiji to se zove elje/ .9azal .9azal uzme posed od jednog seniora, pa položi zakletvu i drugom senioru i od njega uzme posed, pa i treem senioru. 0ostavlja 0ostavlja se pitanje kako da stigne da zadovolji tolike senioreH senioreH -edan senior je glavni i njemu je vazal 0omo li%i#!. 'om senioru je služio in"e%e (potpuno), pa je prema njemu imao vee obaveze nego prema ostalima.*o sukoba dolazi ako vazali ne ispunjavaju svoje obaveze, pa su $esti bili eudalni ratovi i to isklju$ivo leti.Stvarno stanje bilo je daleko od ideala. Ovo važi !amo za !lobodne lj#deL 9azal ran!uskog kralja bio je vojvoda od Furgundije, i njegov vazal ne odgovara njegovom senioru. Vazal mo% vazala nije moj vazalL
2@
Na!"ana& ovi0 vazalni0 odno!a %vako izgradjeni vazalni odnosi jako su po$eli da se ire u @. i O. veku. Izgradjeni su u rana$koj u doba ?arolinga, a posebno za vreme ?arla ;artela ;a rtela (B1.4B21.), njegovog sina 0ipina ;alog ( B21.4 BJ@.) i njegovog sina ?arla 9elikog ([email protected]@12.). ?arlo 9eliki ratovao je protiv Saksona!a, +angobarda, /vara, apadni# Slovena, /rabljana, i jako proirio državu. %na je obu#vatala ogromnu teritoriju od 0odunavlja 0odunavlja do /tlantika, i od *anske do 0irinejskog poluostrva. poluostrva. 'ako su se svuda proirili i vazalni odnosi.
Inve!"i"#a =vodjenje u posed 3 službu zove se inve!"i"#a.%d ll. veka vodi se velika borba za investituru u evropskoj istoriji. 'a borba borba bila je izumedju !arstva i papstva.Sutina borbe bila je da su !arevi uvodili u zvanje episkope i dovodili na episkopske položaje svoje ljude, a papa je smatrao da se svetovna li!a ne smeju meati u !rkvene poslove.9r#una! borbe oko investiture odigrao se izmedju pape Grgura 9II i !ara enri# I9. 0obedio je papa. Izdejstvovao je da se svetovnja!i ne smeju meati u !rkvene poslove. *olo je do razdvajanja du#ovne i svetovne vlasti.= 9izantiji je postojao tzv. 'ezaopapizam, a to zna$i da su vizantijski !arevi $esto imali i presudnu ulogu u reavanju problema !rkve.
Vazalov po!ed iko se nije bavio materijalnom proizvodnjom i niko nije obradjivao zemlju. emlju obradjuje &me". 9azalov posed zvao se alodi#m, i on je bio nasledjen od o!a V benei!ium. Ceo alodi#m deli !e na 5 dela:1. domini#m die'"#m 5. domini#m #"ile deoni!e za seljake 4 man!#! Nza taj dobijeni mansus seljak snosi obaveze
Obaveze &me"a .) abo"e 4 radne obaveze kmeta. mogu biti: manopere (ako radi rukama) ili !arropere (ako ide kolima kmet ide na dominium dire!tum i radi odredjeni broj dana u godini obi$no radi 5 dana u nedelji (radili su i subotom, a nedeljom nikada) od J radni# dana, u proseku 13& daje eudal!u leti radi vie dana, a zimi ne radi jedna porodi!a kmeta se izdržava izdržava od jednog mansusa 2) davanja Sednjove&ovne Sednjove&ovne #!"anove #!"anove ;ogu imati:1. rimsko poreklo (romanisti) 5. germansko poreklo (germanisti)
Man!#! 0oreklo mansusa: 1. od poznorimskog i#%#m3a 4 uveo *iokle!ijan, da svaki iugum mora imati !aput koji e ga obradjivati i snositi obaveze 4 sli$nost je prividna, jer mansus se javlja i tamo gde nikad nije bilo rimske vlasti
2O 5. od stare germanske 0#/e 4 to je deoni!a zemlje koja je služila za izdržavanje porodi!e u Germaniji pre nego to su po$eli osvajati "imso 6arstvo 4 mansusa ima i tamo gde nikad nije kro$ila germanska noga &. ;ark, Flok, proesor na Sorboni C to je deoni!a koju je porodi!a dobila za izdržavanje u vreme raspada rodovske zajedni!e, i ona postaje privatna svojina Evropski dokumenti svedo$e o raznim vrstama mansusa: 1. mansi ingenuiles 4 slobodni selja!iA najvea povrina, najmanje obaveze 5. mansi lidiles 4 oslobodjeni!i &. mansi serviles 4 srednjevekovni roboviA najmanja povrina, najvee obaveze %baveze mansusa (zavise od statusa držao!a): 1. rabote 4 servitum 5. davanja 4 a) u naturi (privredni proizvodi, proizvodi, žito, stoka itd.) b) u nov!u 4 sve $ee $e e kako se ide iz i z stolea u stolee, naro$ito od krstaki# ratova (17OJ 415B7.), kada se Evropa vie upoznala upoznala sa nov$anim tokovima i kada su eudal!i #teli i nova!, a ne samo davanja u naturi !) oboje
Obaveze &me"a %baveze kmeta (eudalna renta): 1. radne obaveze 3 radna renta 5. obaveze u naturi 3 naturalna renta &. obaveze u nov!u 3 nov$ana renta = po$etku je preovladavala radna renta, pa naturalna, pa nov$ana. Sve tri su postojale paralelno.= ranom srednjem veku preovladjuje radna renta.= poznom srednjem veku preovladjuje nov$ana renta.
Zemlji$ne jedini'e impei# m Man!#! villa /i!'#! pa%#! e%n#m impei#m Man!#! C osnovna zemljina jedini!a koja je izdržavala srednjevekovnog seljaka, koji je u po$etku vezan za zemlju. Villa !elo C vie mansusa 8 jedna villa 3 selo, ona je u karolinkom dobu izdieren!irana na njenom $elu bio je villi'#! ,i!'#! C vie villa 8 /i!'#!, to je malo ira teritorija, na njenom $elu je i#de, ali on nije samo sudija, ve ima i upravnu i sudsku vlast pagus 3 groovija, na njenom $elu je !omes 3 knez , !ela !ela Pa%#! %o/ovija C vie is!us4a 8 pagus rana$ka država se sastojala od razni# razni# groovija, od naziva pagus C pagani (#rianstvo je prvo prvo bilo pri#vaeno u gradovima) gradovima) Re%n#m &aljev!"vo C vie pagus4a 8 regnum 3 kraljevstvo Impei#m C nekoliko regnum4a 8 imperium, kada je rana$ka država postala imperium, sa$injavali su je nekoliko regnuma 3 kraljevstava 9"a je bilo dalje))) 'okom vremena, srednjevekovna proizvodnja je rasla, kroz mukotrpan pro!es. 0osle kataklizme Seobe naroda, broj stanovnika je rastao.= J. veku u zapadnoj Evropi živelo je oko 12 777 777 stanovnika.= srednjem veku u zapadnoj Evropi živelo je oko 55 777 777 stanovnika.%d 1&. do 12.
7 veka u zapadnoj Evropi živelo je oko B& 777 777 stanovnika.eudalni odnosi su tokom vremena po$eli da pu!aju.0o$inju da se kr$e ume i stvaraju nova naselja. 9lasni!i uma daju povoljniji položaj naseljeni!ima u novim selima, kr$evinama. 'i naseljeni!i zvali su se #ospites 3 gosti. =$estvovali su u kr$enju ume i zato su imali povoljniji položaj.?metovi beže. eudalni gospodar imao je pravo da vrati vrati odbeglog kmeta u roku od godinu godinu dana. ato kmetovi beže na udaljenija mesta. *olazi do poremeaja statusa.= 1&. veku dolo je do velikog demograskog skoka, sela su se uveavala i nastaju gradovi.?roz 11., 15. i do 1&. veka, na zapadu su se prili$no izgradili gradovi.Svi stanovni!i srednjevekovni# gradova (#abitator !ivitatis) bili su slobodni. ;edjutim to je bio samo jo jedan mama!.
Man#mi!io %d 1&. veka veka u evropskoj evropskoj istoriji po$inje pojava oslobadjanja seljaka vezanosti za zemlju C man#mi!io.Selja!i dobijaju li$nu slobodu, ali kuda god da dodju moraju snositi ekonomske obaveze ako uzmu deoni!u zemlje na obradu.;anumisio je dovela do vee !irkula!ije ljudi, prelaženja iz kraja u kraj i razbila zatvorenost zatvorenost eudalnog poseda. ⇒ %d 1&. veka po$ela se potpuno menjati struktura evropskog eudalnog drutva.
PRIVRE-A SRE-NJEG VEKA = ranom srednjem veku, poljoprivreda je bila skoro skoro jedino zanimanje u zapadnoj zapadnoj Evropi. ajzaostaliji deo planete.
Zana"!"vo i poljopiveda Selja!i su se bavili i zanatlijskom proizvodnjom i poljoprivredom.eki su se spe!ijalizovali za izradu odredjeni# alata (bilo je potrebe potrebe za zanatskim proizvodima, proizvodima, npr. poljoprivredne alatke), ali su u isto vreme obradjivali i zemlju. Svako teži da proizvede sve to treba.anatska proizvodnja nije se vrila za tržite. 9ei deo zanatski# proizvoda umesto poljoprivredni#, predavan je vlastelinu.= na$elu, u ranom srednjem veku se poljoprivrednim proizvodima ne trguje, jer su oni bili kabasti, teki za prevoz i relativno jetini.eudalna vlastelinstva bila su ekonomski zatvorene !eline i razmene izmedju vlastelinstava skoro da nema. T%ovina !a I!"o&om3 'rgovina je vrena sa Istokom. =vozili su se luksuzni proizvodi (luksuzne tkanine i za$ini).;edjutim postojao je mali sloj kupa!a, uglavnom eudala!a. "oba je bila skupa, lako se prenosila, nije bila kabasta, a donosila je dosta nov!a. =vozili su i proizvode za #rianske rituale, npr. tamjan iz /rabije.
lo%a '&ve 6rkva, ve dosta jaka, namee stavove da je gre# kupiti proizvod po jednoj, a prodavati ga po drugoj, vioj !eni.6rkva je ometala trgovinu iz jo jednog razloga. Filo je malo nov!a u opti!aju, pa se roba kupovala na kredit, a niko ne da kredit bez kamate. 6rkva se borila protiv kamate i zelenatva. Stoga su trgov!i u ugovorima krili kamatu.
T%ovina na Medi"ean# ;editeran je bio neto druga$iji. 9reno je vie trgovine nego u prekoalpskoj Evropi. a ;editeran su izlazila 6arstva sa razvijenom privredom, privredom, 9izantijsko i /rabljansko. aro$ito su italijanski gradovi održavali veze veze sa 6arigradom.
1 = O. veku je stalno bio pro#odan put 9ene!ija46arigrad. -edini problem bili su gusari, obi$no Sara!eni i muslimani. %ni su držali velika ostrva, Si!iliju (O.4 11.vek), Sardiniju i ?orziku. ;le$ani su održavali put 9ene!ija46arigrad, plovei pored obale, -adranskim morem, duž /lbanije i Gr$ke, i lako su pristajali uz obalu u slu$aju nevremena i gusara.
Obazovanje Skoro da nije bilo svetovni# kola, ve samo pri manastirima i katedralama. Skoro isklju$ivo !rkveni ljudi bili su pismeni.
Gadovi ema gradova, uslovno re$eno. /ko pod gradom gradom podrazumevamo odredjeno odredjeno privredno sedite, gde nisu kon!entrisani poljoprivredna zanimanja, ve zanatstvo i trgovina, u ranom srednjem veku takvi# gradova nema.Srednjovekovni stanovni!i su obnovili stare rimske gradove, da bi se zatitili od razbojnika i invazije (sve do O. i l7.v. C ormani od kraja @.v. i =gari dolaze u 0anoniju krajem 2.4J.v.)Gradovi su bili utvrdjena mesta, sa stražarima na 17. vekaA seoba naroda C 2.4J.v.)Gradovi kapijama.Stanovni!i grada živeli su u utvrdjenom naselju, ali su se i pored toga bavili zemljoradnjom i sto$arstvom (obradjivali zemlju oko grada i napasali stoku).ou su se oni krili iza zidina grada./ko se radi o nekom veem gradu, mogue je da u njemu od karolinkog vremena sedi gro ili episkop, koji upravlja doti$nom die!ezom (administrativno ili !rkveno sedite).
Gadovi &ao pivedna !edi$"a 3 o!nivanje na!elja zana"lija zana"lija i "%ova'a "%ova'a 'okom vremena, proizvodnja napreduje i usavrava se, raste broj stanovnika u Evropi, raste kupovna mo pojedina!a.%naj zanatlija sa euda proizvodi neto vie, pa za vreme !rkveni# praznika donese do !rkve ta ima da proda i tako dobije nova!.'rgov!i kupe neto u jednom mestu, pa odnesu u drugo mesto i tamo to prodaju (K putuju!i ljudiL).%ni su se okupljali oko manastira ili !rkava za vreme praznika, na raskrima puteva, ili na mostovima. a tim mestima polako po$inju ni!ati naselja zanatlija i trgova!a. = po$etku su to bila otvorena naselja i nazivala se me'a"#m "% (mesto gde se trguje). ;edjutim vremenom se javlja potreba potreba za utvrdjivanjem, pa se po$inju dizati zidovi. = po$etku po$etku to je bio mali prostor. 0rvo se podiže !rkva, uz !rkvu zgrada u kojoj stanuju kleri!i, pa zatim zgrade u koje smetaju robu i zgrade u kojima oni žive. 'ako od 11. veka u Evropi, uporedo s rastom proizvodnje, proizvodni# snaga i demograskim skokom, rastu i gradovi kao privredna sredita u kojima su kon!entrisani zanatstvo i trgovina. eutvrdjena mesta su postala sela ili su propala, ili ili su kasnije utvrdjena i evoluirala evoluirala u gradove.
,aza bobe %ada !a !enioom Gradovi brzo postaju nov$arski !entri.+judi u gradu su živeli na zemlji nekog seniora koji #oe nova!. %n im namee razne namete i gradovi stoga po$inju da se opiru. 'o je bila /aza bobe %ada !a !enioom.9idovi borbe bili su razni. 0regovori C nagadjali su se i pogadjali, i pojedini gradovi su otkupljivali ot kupljivali svoja prava. %ni su želeli !#d!&# a#"onomij# , tj. pravo da gradjanima ne sudi eudal$ev sud, ve da u gradu ormiraju svoje sudsko vee (krivi$ne parni!e uglavnom idu pred kralja). = gradovima severne i srednje srednje Italije kontinuitet urbanog života bio je ja$i nego u ostalom delu Evrope.= njima su vladali vladali nema$ki !arevi. %bi$no je u ime !ara upravljao episkop (imperator
5 "omanorum 'eutoni!e natione).'i gradovi ve negde od 11., a naro$ito u 15. veku, zba!uju episkope kao upravnike grada i ostavljaju im samo !rkvenu nadležnost. = gradovima landrije (Gan, Ipr, Frisel, Fris el, Friž) je urbani život isto bio razvijen.'amo se rano razvila tka$ka proizvodnja.%ni takodje sli$no postupaju, i zba!uju !rkvene dostojanstvenike koji su bili i !ivilni upravni!i gradova. eudal!i se medjutim nisu dali, i tako po$inje borba gradova za samoupravu i autonomiju: 1. mirnim putem C grad kroz dugi pro!es otkupljuje svoja prava. eki su uspeli potpuno, a neki delimi$no. 5. oružanim putem C neki su poveli oružanu borbu protiv svoji# eudalni# gospodara.
V!"e %adova .) Kom#na C grad koji ima potpunu samostalnost savez gradjana pod zakletvom, zakletvom, gradovi gradovi u Italiji, i uopte na ;editeranu (#abitator !ivitas !ivitas ;ediolanum 8 stanovnik grada ;ilana) ;ilana) 2) 4#žoa!&i %adovi (les villes bourgouois) C neki gradovi u ran!uskoj koji imaju delimi$nu samoupravu. 6) Novi %adovi (les villes neuves) C $esto im kralj, ponekad $ak i eudala!, u kasnijim vremenima (15.41&.v.),sam dodeli status grada, a oni bi plaali izvesnu sumu nov!a, proglaavani su gradovima da bi se prikvukli zanatlije i trgov!i 0o na!iji C stanovnik tog i tog grada. Stanovni!i grada razlikovali su se od seljaka. Glavna razlika bila je ta to je kmet vezan za zemlju, a svi stanovni!i gradova u zapadnoj Evropi su li$no slobodni ljudi (Kgradski vazdu# $ini $oveka slobodnimL). %vo ne važi za /rabljansko 6arstvo i 9izantiju. Kom#na je grad koji je uspeo dobiti potpunu samostalnost. %n je bio grad4država. Stoga su mu trebali i gradski organi uprave. 'a !elokupna uprava bila je podredjena ekonomiji. Glavna je bila privreda, a politika, i negde i !rkva, tome su pot$injeni. Na 5el# %ada bio je jedan $ovek. jega biraju gradska vea, i on se razli$ito naziva: ema$ka C FWrgermeister ran!uska C ;aire 9ene!ija C *užd *ubrovnik C "e!tor !ivitatis ragusi (knez), *uka, "ektor, itd. 'aj $ovek je biran na odredjeni period (mese! dana, godinu dana i sl.), ili doživotno (u tom slu$aju vlast je ograni$ena, a on samo reprezentativna li$nost).
O%ani #pave %rgani uprave su bili %ad!&a vea. 9last je kon!entrisana u gradskim veima. *osta arolikosti.= nekim gradovima i to u veem broju slu$ajeva, upravu je držala aristokratija3nobiles (npr.9ene!ija, *ubrovnik).'okom vremena, pripadni!i plebs4a su izdejs tvovali politi$ka prava, ili zba!ili vlast aristokratije i uzeli sva sva politi$ka prava. /ristokratske ustanove: .) Con!ili#m mai#! ili Veli&o vee C skuptina plemstva doti$nog grad4 tu ulaze svi punoletni muki $lanovi plemstva $lanovi plemstva 4 zakonodavno telo, obi$no glomazno i retko se sastaje, te zato postoje manji, operativniji organi 2) Sena" C K#aan'ija (27 ljudi) u 9ene!iji, ili Con!ili#m o%a"o#m (9ee umoljeni#) u *ubrovniku.
& 4 senat kreira spoljnu i unutranju politiku doti$nog grada. 4$esto zaseda, skoro svakog dana 4nalaže sprovodjenje odluka jednom jo manjem i jo j o operativnijem organu C 6) Con!ili#m min#! ili Malo Vee ili Vlada C B, 17, 1 i sl. $lanova 4 manje od Senata Senat i vlada obi$no se biraju na 1 godinu. 9lada C zaseda neprekidno, i raspravlja svaki dan o svemu, do najsitniji# stvari. "ektor 3 dužd C predstavlja grad grad pred svetom 4 prima strane ambasadore, nji#ova pisma upuuje 9eima i onda odgovara po uputima gradski# vlasti 4 na !rkvenim i lai$kim !eremonijama on predstavlja grad 4 obi$no je iz ugledne plemike porodi!e 4 tamo gde se bira na mese! dana može može se reizabrati, ali ne odma#, nego nego posle 5, & i sl. godina
Klei'i = gradu žive i kleri!i. 0ostoji jedan ili vie manastira u gradu. 'i kleri!i jesu stanovni!i grada, ali posebni. %ni potpadaju pod !rkvenu vlast (episkopa, biskupa, nadbiskupa), a pod !ivilnu vlast potpadaju samo onoliko koliko je od nji# traženo da potuju gradske propise.
Gad o&o zam&a /e#dal'a *eavalo se da je u gradu i zamak nekog eudal!a, oko koga se razvio grad./ko nema samostalnost, onda je pod vlau tog eudal!a, a ako jeste, stanovnitvo tog zamka mora se pot$injavati gradskim propisima.
SRE-NJEVEKOVNI GRA-OVI Grad je bio zaklju$an klju$em.ije se moglo ui nou, a i danju su na kapiji stajali stražari i kontrolisali ko dolazi.ekada je grad bio zatvoren i danju, zbog opasnosti od razbojnika. =koliko je u okolini vladala neka epidemija, vodila se posebna kontraola. Zidine3=tvrdjeno naselje bilo je opkoljeno zidovima.Sela su bila otvorenog tipa. idovi su bili oko nekog manastira, ako se grad po$eo ormirati oko nekog #rianskog #rama, ili oko zamka, ako se grad ormirao oko eudal$evog zamka. 0rostor izmedju zidina bio je mali. Grad se vremenom irio, pa je trebalo i prostora oko zidina. Stoga se prave druge ire zidine, koje obu#vataju i pred#odne. ;oglo je biti $ak i tri zidine. Srednjovekovni gradovi su se sastojali od kon!entri$ni# krugova zidina.0ostojali su i odbrambeni razlozi za taj vei broj broj zidina, jer ako napada$ probije probije prve zidine i udje, i odbrana odbrana se povla$i na druge zidine itd. Gad!&e &apije 4Grad je imao nekoliko kapija 3 vrata, koja su zaklju$avana. -edna kapija bila je glavna, najira, predvidjena za kolski saobraaj. %stale kapije mogle su biti i za kolski saobraaj, ali i uže za peake ili konjanike. ?apije su imale svoja imena. %na su davana prema gradu gradu ka kome se tuda ilo (npr. (npr. 6arigrad je imao -edrensku kapiju), ili je ono moglo biti i po sve!ima.Sve kapije su nou zatvarane, a danju je samo sa mo jedna otvorena, a ne sve, iz bezbednosni# razloga. Rov i po&e"ni mo!"ovi 4%ko grada je mogao biti iskopan rov, u koji je putena voda. eki su gradovi podignuti pored reke, pa reka igra deo rova, i njena voda proputana je okolo. a ulazu se nalazio pokretni most, koji se dizao i sputao $ekrkom. ou i u slu$aju opasnosti mostovi su bili dignuti i kapije zatvorene.
2
Napadi na %adove Gradovi su zato dobro izdržavali napade. apada$ prvo opseda grad i drži ga pod opsadom, mese!ima. Stoga grad $ee kapitulira zbog gladi, nego zato to je otvoren. %psadom je bio odse$en od spoljnog sveta. %dbrana od #ladnog oružja C branio!i napada$e zasipali strelama. = 12. veku pojavilo se vatreno oružje. 'opovi koji su izgradjeni za stogodinji rat (1&&B412&.) bili su namenjeni bombardovanju zidina srednjevekovnog grada. Sada se gradovi menjaju, da bi se prilagodili borbi vatrenim oružjem. oružjem.
Sve'i3za$"i"ni'i %adova Svaki grad imao je svoga sve!a4zatitnika (npr. 9ene!ija 4 Sv. ;arko, *ubrovnik 4 Sv. 9la#o).Iznad ulaza tj. glavne kapije grada bila je statua ili poprsje tog sve!a4zatitnika (na zapadu) ili reska ( na istoku ).astojali su da dodju do njegovi# motiju, ali je to bilo teko, posebno ako se radilo o zna$ajnim sve!ima. 'ako su moti nabavljane i kupovane na istoku. esto su bile alsiikovane i preprodavane. Stoga su kod kupovine motiju stru$nja!i utvrdjivali nji#ovu autenti$nost.
C&ve = gradu je obi$no glavna !rkva bila posveena sve!u zatitniku (npr. !rkva Sv. ;arka u 9ene!iji ili katedrala posveena Fogorodi!i). Fogorodi!i). /ko to nije glavna glavna !rkva, onda je neka druga vea !rkva bila bila posveena zatitniku.0ored ovi# !rkava postojalo je i vie drugi# !rkava u gradu.+ondon je oko 1577.g. imao 157 !rkava, a "im je imao najvie !rkava, krajem srednjeg veka $ak J77.?ako se prilazilo gradu prvo su se videli tornjevi i kubeta, naro$ito goti$ki# !rkava, koja su dosta ila u visinu.
li'e3=li!e su bile dvojakog tipa: 1. veina je bila za peake i konjanike, a ne za kolski saobraaj5. bar jedna u manjim i nekoliko uli!a u veim gradovima bile su za kolski saobraaj 0ostojao je bar jedan trg, !entralni. =li!e, naro$ito iroke, vodile su na trg. = po$etku nije bilo poplo$ani# poplo$ani# uli!a, pa su one zimi i u jesen bile pune blata, a leti pune praine. = 0arizu se od 15. veka uli!e postepeno poplo$avaju. Z%ade3 ajvažnije ajvažnije zgrade su bile oko !entralnog trga, i to su obi$no bile bi le katedrale ili zgrade za gradska vea.0oto se broj stanovnika postepeno poveavao i gradovi su sve vie ili u visinu. grade su nadzidjivane. nadzidjivane. este su bile none avanture avanture preko terase. 8i%ijen!&i #!lovi3= 11. i 15. veku $esto su pored stanovnika u gradu živele i domae životinje= vreme epidemija, ove ne#igijenske prilike pogodovale su irenju bolesti, pa stoga po$inju da se donose propisi i zabrane držanja stoke u gradu. Pija'e3Svaki grad je obi$no jednom nedeljno imao pazarni dan.0ija!a je bila na glavnom trgu.?ako su gradovi rasli bilo je i vie trgova, pa se oni spe!ijalizuju. -edan je bio za pre#rambene proizvode, proizvode, drugi za kože, trei za seno itd. itd. S"anovni$"vo Svi stanovni!i grada bili su li$no slobodni.a neke gradove se može izra$unati približan broj stanovnika.a Englesku se za#valjujui K?njizi stranog sudaL zna broj stanovnika. = toj knjizi se kaže da je u 11. veku veku X stanovnitva živelo u gradu, gradu, a OX na selu. = 12. veku veku bilo je 1541X u gradovima, a ostalo na selu.;ali gradovi imali su 1777 do 177 stanovnika, pa i manje.Srednji gradovi imali su 5777 do &777 stanovnika.9eliki gradovi gradovi , od 1141&. veka imali su preko preko 777 stanovnika.%d 1&. veka zapaža se ja$i demograski skok i raste broj stanovnika u gradovima.= zapadnoj Evropi jedan od najvei# gradova bio je +ondon, pa 0ariz.+ondon je u 12. veku imao oko
27 777 stanovnika. ajurbanije oblasti u srednjovekovnoj Evropi bile su Italija i landrija.'u se razvilo najvie gradova sa najvie stanovnika.?rajem srednjeg veka najvei i privredno najja$i gradovi u Italiji bili su 9ene!ija, ;ilano i apulj. %ni su bili i najvei u Evropi, sa 177 777 stanovnika. 'o su bile prave prave metropole sa razvijenom razvijenom trgovinom, zanatima i bankama.a njima slede irene!a i *jenova sa J7 7774J 777 stanovnika.Folonja, 9erona, ;antova i 'orino imali su nekoliko desetina #iljada stanovnika.= landriji su Gan, Ipr, Friž i Frisel imali nekoliko desetina #iljada stanovnika.ajvei primorski grad u srednjevekovnoj Srbiji bio je ?otor u 1. veku, sa 2777 stanovnika.Far je imao 577, a Fudva @77 stanovnika.
Zanimanja # %adovima Stanovnitvo se bavilo raznim zanimanjima, proizvodnim i neproizvodnim.ajvažnija proizvodna zanimanja bila su zanatstvo i trgovina, a najvei deo stanovnitva bavio se trgovinom.Glavni pri#odi gradskog stanovnitva dolazili su od zanatstva i trgovine. trgovine. !l#žne dela"no!"i 3= gradovima je bilo i dosta sveta koji nisu bili ni zanatlije, ni trgov!i, ni intelektual!u.;nogo sveta su $inile tzv. uslužne delatnosti. 'o je bila jetina kuna posluga, koju je iznajmljivala svaka iole dobrostojea porodi!a. a tu t u poslugu bio je obezbedjen stan, #rana, odea i neka mala godinja zarada. %na je obi$no bila poreklom sa sela.
-#0ovni živo" %adova 4= gradu su živeli i pripadni!i !rkava, koji su potpadali pod vlasti grada, ali i !rkvene vlasti. = srednjevekovnim gradovima bilo je i manastira.= vreme ratova neki gradovi su bili osvojeni, dok su se manastiri u njima držali. Glavni monaki red bili su Fenediktin!i. ji#ovi manastiri su $ee bili van grada, ponekad na steni, kraj reke,sklonjeni od puteva, ali bilo i# je i u gradovima.= prvoj polovini 1&. veka osnivaju se dva nova reda: ranjeva$ki i *ominikanski (tzv. prosja$ki redovi). Filo i# je u skoro svakom gradu. %d 1&. veka se slika grada menja, pa je u njemu postojao jedan ranjeva$ki manastir i konvent. ?onvent je sklop zgrada uz !rkvu, gde žive monasi. %bi$no je u sredini bio klaustar, a to je $etvorougaoni prostor, lepo uredjen, sa retkim biljkama i tu je obi$no bio bunar. ?onvent je predstavljao tvrdjavu, koja ima obi$no samo sam o jedna vrata.%d 1J. veka se zidaju i jezuitski manastiri. ;enja se drutvena slika, i ima vie mona#a (manastiri i sa 1774ak mona#a, od koji# su mnogi intelektual!i). -#$"veni živo" %adova *olazi do izražaja o verskim prazni!ima. 0ored mise, na dan zatitnika grada, vrene su i pro!esije gde su po ta$no odredjenom redu u$estvovale razne kategorije stanovnitva. 'zv. karnevali bili su obi$no krajem zime, u ebruaru.%ni su imali malo i verske strane, ali nji#ova unk!ija bila je pre svega drutvena i zabavna.
nivezi"e"i = srednjevekovnim gradovima bilo je ljudi koji se bave intelektualnom delatnou, ali i# je malo. 'o su u po$etku bila uglavnom !rkvena li!a. %d 1&. veka to su i lai!i.Izrazito ja$e intelektualne sredine bili su gradovi u kojima su postojali univerziteti.=niverziteti se osnivaju isklju$ivo u gradovima.0rvi univerzitet u Evropi, 17@@.g. bio je Folonja. 0roesor Irmerija, pravnik, po$eo je da plasira rimsko pravo koje je sa$uvala 9izantija u Corpus iurs civilis ustiniana .0rvi akulteti bili su pravni i oni se bave rimskim pravom. aj$uveniji je bio u Folonji.'eoloki C a Sorboni u 0arizu.ilozoski.;edi!inski C 9ie u južnim delovima Evrope. %ni !rpe znanja iz arabljanskog sveta, gde su ona bila na viem nivou. rianstvo je dugo gledalo na ljudsko telo kao neto nedostojno (papa Grgur 9eliki kaže Ktelo je strana odora dueL). ajpoznatija medi!inska kola
J bila je u Salermu u južnoj Italiji, gde su predavali #riani, -evreji i $ak muslimani (neki preobraeni u #riane).%d 1&. 1&. veka broj univerziteta raste.ajja$e raste.ajja$e intelektualne sredine bile su: 4 Engleska C %ksord i ?embridž. 4 Italija C od 1&7&.g. 1&7&.g. "im, 0adova i drugi drugi gradovi. 4 ajdelberg C [email protected]. 4 0rag C [email protected]. ?arlo I9 +uksemburki osnovao je univerzitet 4 ?rakov C 1&J2.g. 4 Fe$ C 1&J.g. 4 Fudima C [email protected].
Gad!&e $&ole %d 1&. veka gradske vlasti po$inju osnivati gradske kole, koje su bile lai$ke, ne !rkvene. =$itelji (magister aba!i) su sve vie bili lai!i. Sa njima se sklapao ugovor, obi$no na jednu godinu. 0osle toga dolazila bi inspek!ija, koja ga je ostavljala ili otputala sa posla, snižavala ili poviavala mu platu.=$ilo se opismenjavanje, tj. $itanje i pisanje (ad legendum et s!ribendum), na latinskom l atinskom koji je bio jezik nauke u !eloj zapadnoj Evropi.=$ili su se i drugi predmeti, npr. septem artes liberales, to je bila neka vrsta priprema za svakog ko želi na univerzitet.Gradske kole inansirali su roditelji u$enika.
