Naoruzanje vazduhoplova - katalog

1

Ovaj katalog nastaje u vreme kada je jedan na čin razvoja vazduhoplovne borbene tehnike došao do svog kraja uslovljenog razvojem civilnih i vojnih tehnologija. U vreme kada je počela prva masovna upotreba raketne tehbike kao naoružanja vazduhoplova, na raspolaganju je bio jedan do dva tipa nevođenih raketa, ali veliki broj aviona specijalizovanih za različite borbene misije i namene.

Ovo je naročito uočljivo posle završetka drugog svetskog rata i ubr zanog zanog razvoja mlazne avi j jacije. U tom periodu nastaje veliki broj specijalizovanih aviona kako perfomansama tako i namenom ali, sa izuzetkom topova, prilično malim izborom ili odsustvom pr eciznog eciznog i specijalizovanog naoružanja bombi i raketa. Razvoj tehnologija materijala, razvoj informatike i ostalig potrebnih tehnologija činio je avione u narednim dekadama sve opremljenijim, bezbednijim i višenamenskim tako da je  put vodio ka smanjenu broja tipova letilica u razvoju i upotrebi, do prvih tipova koji su zadovoljavali ošekivanja i potrebe avijacija svih vidova OS, kao što je slu čaj aviona F-4 Phantom II koji je koristila i avijacija i mornarica i marinski korpus SAD. Sa druge strane, u isto vreme razvja se veliki broj specijalizovanih sistema naoružanja, specijalizovanih bombi i vođenih projektila, ali pod donekle drugačijim okolnostima. razvoj specijalizovanih bombi i projektila se dešava kasnije od pomenute spacijalizacije vazduhoplova koja je utihnula. posledica je kompatibilnost modula razli čitih projektila i bombi kao što je slučaj sa sistemom JDAM ili relacija AGM-84 i AGM-65 projektila. To upu ćuje na pretpostavku da daljim usavršavanjem modula dejstva, submunicije i sistema navo đenja sledeća pojava u razvoju projektila može da bude slička pomenutoj u oblasti razvoja letilica, a to je manji broj tipova višenamneskih tipova projektila u budućnosti. Ograničenja postoje, pogotovu u  primeni radara, obzirom na minijaturnost antena na vrhovima pr ojektila, ojektila, ali eventualni razvoj uzajamno poluaktivnih projektila koji datalinkovima vrše razmenu podataka sa matičnim letilicama i izviđačkim avionima može da dovede do pojave vazdušne borme projektilima koji uzajamno komuniciraju, razmenjuju podatke o svojim ciljevima i koriguju se uzajamno. Svrha ovog kataloga je da opiše neke klju čne tipove naoružanja vazduhoplova koji najbolje opisuju složenu i vrlo aktuelnu oblast u razvoju oružanih snaga i vojnih tehnologija. 2

Ovaj katalog nastaje u vreme kada je jedan na čin razvoja vazduhoplovne borbene tehnike došao do svog kraja uslovljenog razvojem civilnih i vojnih tehnologija. U vreme kada je počela prva masovna upotreba raketne tehbike kao naoružanja vazduhoplova, na raspolaganju je bio jedan do dva tipa nevođenih raketa, ali veliki broj aviona specijalizovanih za različite borbene misije i namene.

Ovo je naročito uočljivo posle završetka drugog svetskog rata i ubr zanog zanog razvoja mlazne avi j jacije. U tom periodu nastaje veliki broj specijalizovanih aviona kako perfomansama tako i namenom ali, sa izuzetkom topova, prilično malim izborom ili odsustvom pr eciznog eciznog i specijalizovanog naoružanja bombi i raketa. Razvoj tehnologija materijala, razvoj informatike i ostalig potrebnih tehnologija činio je avione u narednim dekadama sve opremljenijim, bezbednijim i višenamenskim tako da je  put vodio ka smanjenu broja tipova letilica u razvoju i upotrebi, do prvih tipova koji su zadovoljavali ošekivanja i potrebe avijacija svih vidova OS, kao što je slu čaj aviona F-4 Phantom II koji je koristila i avijacija i mornarica i marinski korpus SAD. Sa druge strane, u isto vreme razvja se veliki broj specijalizovanih sistema naoružanja, specijalizovanih bombi i vođenih projektila, ali pod donekle drugačijim okolnostima. razvoj specijalizovanih bombi i projektila se dešava kasnije od pomenute spacijalizacije vazduhoplova koja je utihnula. posledica je kompatibilnost modula razli čitih projektila i bombi kao što je slučaj sa sistemom JDAM ili relacija AGM-84 i AGM-65 projektila. To upu ćuje na pretpostavku da daljim usavršavanjem modula dejstva, submunicije i sistema navo đenja sledeća pojava u razvoju projektila može da bude slička pomenutoj u oblasti razvoja letilica, a to je manji broj tipova višenamneskih tipova projektila u budućnosti. Ograničenja postoje, pogotovu u  primeni radara, obzirom na minijaturnost antena na vrhovima pr ojektila, ojektila, ali eventualni razvoj uzajamno poluaktivnih projektila koji datalinkovima vrše razmenu podataka sa matičnim letilicama i izviđačkim avionima može da dovede do pojave vazdušne borme projektilima koji uzajamno komuniciraju, razmenjuju podatke o svojim ciljevima i koriguju se uzajamno. Svrha ovog kataloga je da opiše neke klju čne tipove naoružanja vazduhoplova koji najbolje opisuju složenu i vrlo aktuelnu oblast u razvoju oružanih snaga i vojnih tehnologija. 2

U katalogu su prikazani samo oni tipovi naoružanja i municije koji se sada ili donedavno nalazili u upotrebi. U delu koji se odnosi na bombe nisu prikazane nuklearne bombe. iste će biti obrađene u posebnom katalogu. Podela vazduhoplovnog naoružanja se može vršiti po više osnova za podelu, zavisno od toga da li je određeno naoružanje pripada klasi oruđa ili je municije ili projektila. U slu čaju da složeni sistem nekog vo đenog projektila ili bombe svrstamo u klasu municije tada sam vazduhoplov pripada klasi oru đe. U ovom katalogu primenićemo podelu prikazanu na narednoj tabeli. KLASA

ORUĐE

VRSTE MUNICIJE PO POGONU (VMP)

poseban sistem ili podves top

BEZ SOPSTVENOG POGONA

SA DODATNIM POGONOM

SA SOPSTVENIM POGONOM

VRSTE MUNICIJE PO UPRAVLJIVOSTI (VMU) NEVOĐENA

nevođena granata

granate lanser

rakete

nevođena raketa nevođena bomba

bombe bombe sa dodatnim pogonom

vazduhoplov

VRSTE MUNICIJE PREMA DEJSTVU (VMD)

vođeni projektili

granata, bomba

nevođena bomba

vođena bomba

bomba kontejner "kasetna"

nevođena bomba kontejner

vođena bomba kontejner

nevođena submunicija

vođena submunicija

POSREDNO submunicija top

submunicija sa dodatnim pogonom

nevođena granata

granate lanser

U VAZDUHU

nevođene rakete

vazduhoplov

VRSTA PREMA POZICIJI CILJA (VPC)

lanser

nevođene rakete

Kao posebne celine - delovi kataloga sadrže vrste naoružanja vazduhoplova i to strana strana strana strana strana

2. 11. 33. 48 54

vođena bomba vođena bomba sa dodatnim pogonom

bombe sa dodatnim pogonom projektili

Topovi Bombe Projektili vazduh - zemlja Rakete vazduh - zemlja Projektili vazduh - vazduh

nevođene rakete vazduh-vazduh nevođena bomba

bomba

vazduhoplov

3

vođeni projektil vazduh-vazduh nevođena granata

granate

POVRŠINSKA NA KOPNU ILI MORU

1. deo 2. deo 3. deo 4. deo 5. deo

nevođene rakete vazduh-vazduh

projektili top

vođena bomba vođena bomba

projektili NEPOSREDNO

VOĐENA

vođeni projektil vazduh-zemlja

klase: top - oruđe kao poseban sistem ili podves‚

1 DEO TOPOVI

orijentacija vazduhoplovom

- Ugrađen u trup ili krilo letilice - postavljen kao podves

nezavisna orijentacija

- postavljen na obrtnom sklopu (zaštita repne polusfere bombardera, prednja polusfera helikoptera)

granate - municija (VMP)=nepogonjena (VMU) = nevođena (VMD) = neposredno (VPC) =univerzalna

4

ADEN cannon (Velika britanija)

The Royal Small Arms Factory ADEN je a 30 mm revolverski top u upotrebi na više tipova letilica britanske vojne i britanske mornari čke avijacije. Sistem sadrži top i 150 granata dužine je 3.85 m i mase 364 kg pun Avioni koji koriste ADEN 30 kao ugradjeni sistem naoružanja uključuju i A-4S Skyhawk, English Electric Lightning, Folland Gnat(and HAL Ajeet), Hawker Hunter, Gloster Javelin, Saab Lansen, Saab Draken, SEPECAT Jaguar, Supermarine Scimitar, and CAC Sabre. Nekoliko verzija topa kao podvesa, uklju čujući i "prilepljenu" verziju na trbuhu British Hawker Siddeley Harrier (i USMC AV-8A/Cs) i Sea Harriers, kao i na BAE Hawk. Tip: rotacioni Kalibar: 30 mm Pogon: pirotehnička gasna operacija (repeticija pozajmicom gasova) - električno okidanje 26 V Dužina: 1.64 m Masa (ukupna): 87 kg Kadenca: 1200 - 1700 rpm varijabilno Municija: 30x173 mm Brzina projektila: (API) 1010 m/s Masa projektila: (HEI) 378 g; (API) 395 g

DEFA cannon (Francuska) serija 550

The DEFA cannon (Direction des Études et Fabrications d'Armement ) je familija široko upotrebljavanih topova standardnog kalibra 30 mm NATO francuske proizvodnje. Vodi poreklo od ratnog Hispano HS 404. Korišćen tokom vijetnamskog rata gde je na avionima F-8 Crusader i pored čestih zastoja tokom dejstva u složenim manevrima bio dobrodošao pilotima. Avioni koji koriste DEFA cannon kao ugradjeni sistem naoružanja uključuju i Dassault MD 450 Ouragan Francuska Dassault Mystere Francuska Mirage III/V Francuska Dassault Étendard Francuska Dassault Super Étendard, Sud Aviation Vautour Francuska Mirage F1 Francuska SEPECAT Jaguars Francuska Mirage 2000 Francuska A-4E/F/H/N Skyhawk Izrael IAI Nesher Izrael IAI Kfir Izrael IAI Lavi, Izrael Fiat G.91Y Italija Aermacchi MB-326K, Italija A-4 Indonezija Atlas Cheetah Južna Afrika Impala Mk.II. Južna Afrika Različiti modeli podvesne instalacije DEFA 550 verzije proizvode CASA, Dassault Aviation, and Matra. DEFA 550 je slična britanskom topu ADEN i koristi isti tip municije, a u novije vreme ga zamenjuje GIAT 30 serija topova. Tip: jednocevni Kalibar: 30 mm Pogon: pirotehnička gasna operacija (repeticija pozajmicom gasova) - električno okidanje Dužina: 1.66 m Masa (ukupna): 85 kg Kadenca: 1300 rpm Brzina projektila: 815 m/s 5

GAU-8 "Avenger" (Sjedinjene ameri čke države) General Electric GAU-8/A Avenger (Osvetnik) kalibra 30 mm je hidraulički pogonjen sedmocevni getling tip automatskog topa namenski razvijenog i postavljenog na Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II. Prventveno konstruisan za protivoklopna dejstva, ovaj top ispaljuje vrlo snažnu municiju velokom kadencom, a potencijalne mete mogu biti kopnena vozila brzog manevra, agilne rakete i avioni.

Dužina topa je 5.931 m, masa bez municije 280 kg dok je masa sa municijom i magazinom 1829 kg Poseduje mogućnost regulisanja kadence u rasponu od 2100 rpm do 4200 rpm, i u upotrebi je ograničen na rafale od jedne ili dve dve sekunde trajanja radi ograničenja potrošnje municije i sprečavanja pregrevanja cevi Avion koji koristi GAU-8 Avenger kao ugradjeni sistem naoružanja je A-10 Thunderbolt II

Oko aviona A-10 Thunderbolt II. koji je predviđen za uklanjanje iz upotrebe američke avijacije u korist F-35, se vode polemike sa osnovnom primedbom da će taj avion još dugo će biti koristan u borbi jurišne avijacije, i da se prerano stavlja van upotrebe

Tip: sedmocevni rotacioni - getling Kalibar: 30 mm Pogon: hidraulički Dužina: 6.06 m ukupna gužina sistema, 2,30 m samo top Masa (ukupna): 281 kg Kadenca: 4,200 rpm varijabilno Municija: 30x173 mm Brzina projektila: (API) 1010 m/s Masa projektila: (HEI) 378 g; (API) 395 g

6

GAU-12 "Equalizer" (Sjedinjene ameri čke države)

General Electric GAU-12/U Equalizer kalibra 25 mm je petocevni getling tip automatskog topa postavljenog na AV-8B Harrier II i lete ću topovnjaču Lockheed AC-130U. Pogonjen je elektro-motorom snage 11 kw i promenjljive je kadence u rasponu od 3600 rpm do 4200 rpm dok je pri uoptrebi na AC-130 kadenca ogragičena na 1800 rpm radi uštede municije. Masa praznog topa je 410 kg a napunjenog 56 kg.

Ovaj top se koristi i na oklopnom vozilu Stryker LAV-AD za trupnu PVO na bazi MOWAG Piranha familije.

Pored navedenog ovaj top se koristi i za blisku brodsku PVO sa nazivom SEAVulcan sa posebnim svojstvom da je autonoman u odnosu na brodske intehrisane sisteme u napajanju energijom i kod akvizicije cilja.

.

GAU-22A je poslednja faza razvoja GAU-12 kao četvorocevne lakše i preciznije varijante umanjene kadence do 3300 rpm i umanjenog rasipanja do nivoa od 1,4 miliradijana

Tip: petocevni rotacioni - getling Kalibar: 25 mm Pogon: električni servo 11 kw Dužina: 2.11 m Masa (ukupna): 122 kg Kadenca: 3,600–4,200 rpm Brzina projektila: (HEI) 1040 m/s; (API) 1000 m/s Masa projektila: (HEI) 184 g; (API) 215 g Energija projektila: (HEI) 99500 J; (API) 107500 J

7

GIAT 30 (Francuska)

Top GIAT 30 je serija topova kalibra 30 mm proizvedenih u svrhu zamene topova srije DEFA 550 u naoružanju francuske avijacije. Uveden u upotrebu kasnih osamdesetih, taj top je rotacioni sistem sa elektri čnim okidanjem i blowback automatskim punjenjem (blowback repeticija) umesto pirotehničke gasne operacije (repeticija pozajmicom gasova) kakva se primenjuje na topovima serije DEFA 550, a što dopronosi pove ćanju kadence i pouzdanosti dejstva. GIAT 30 se proizvodi u dve verzije: GIAT 30M 781

Prvenstveno namenjen za upotrebu sa helikoptera nudi se u više varijanti instaliranja, kao ugrađen, kao podves i smešten u rotacioni nosa č. Zbog poprilične dužine hoda zatvarača, pretežno vrši pojedinačnu paljbu ili kratke rafale umesto kontinualne rafalne. Koristi se na Eurocopter Tiger. . Tip: jednocevni Kalibar: 30 mm Pogon: električno okidanje i blowback trzajna repeticija Dužina: 1.87 m Masa (ukupna): 65 kg Kadenca: 750 rpm Municija: ADEN/DEFA 30x113mm B HEI; SAPHEI; APHEI-SD; API-T; TP Brzina projektila: 810m/s Masa projektila: (HEI) 244 g; (API) 270 g GIAT 30M 791

Namenjen za upotrebu sa lovačkih aviona kao što je Dassault Rafale, koristi novu municiju 30x150mm B razli čitih tipova, uz promenljivu kadencu od 300, 600, 1500 ili 2500 rpm rafalima u trajanju od 0.5 do 1 sekunde

Tip: jednocevni Kalibar: 30 mm Pogon: električno okidanje i blowback trzajna repeticija Dužina: 1.87 m Masa (ukupna): 65 kg Kadenca: 300 rpm, 600 rpm, 1500 rpm ili 2500 rpm Municija: ADEN/DEFA 30x150 mm B Brzina projektila: 1025 m/s

8

Gryazev-Shipunov GSh-23L (Rusija)

Gryazev-Shipunov GSh-23L je dvocevni automatski top kalibra 23 mm, razvijen u Sovjetskom savezu za upotrbu na lovačkoj avijaciji, uveden u upotrebu 1965 godine. Top poseduje jedinstven naizmenični mehanizam punjenja koji funkcioniše iskorišćenjem povratka ("trzaja  ("trzaja ") ") jedne cevi tokom opaljenja da napuni drugu cev i obrnuto u narednom ciklusu, omogućujući time veću kadencu i upotrebu manjeg broja delova u kontsrukciji u odnosu na jednocevne topove. Iako ne postiže održanje kadence u kontinuitetu u odnosu na električni pogonjen getling M61 Vulcan top, koji ne mora da se razradi ("zagreje  ("zagreje "), "), ipak postiže ve ću po četnu kadencu. Ne zahteva spoljne izvore energije i poseduje neuobičajen kvalitet isapaljivanja is mamaca i radarskih ometača te se time ubraja i u odbrambene i u odbrambene sisteme. Postoji i varijanta topa GSh-23L sa gasnom kočnicom . Avioni koji koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoružanja su: MiG-21M, MiG-21M, MF, PMF, SMT,bis MiG-23 svi modeli SOKO J-22 Orao i IAR-93 HAL Tejas Tu-22M Tu-95 kasniji modeli YAK-130 Mi-17, Mi-171Sh SU-25M1 L-59T Super-Albatross Tip: dvocevni automatski top Kalibar: 23 mm Pogon: naizmenična blowback trzajna repeticija GAST Dužina: GSh-23 1,387 m GSh-23L 1,537 m Masa (ukupna): GSh-23 49,2 kg GSh-23L 50 kg Kadenca: 3400 rpm, 3600 rpm, Municija:23x115 mm AM-33 Brzina projektila: 715 m/s

Gryazev-Shipunov GSh-6-23 (Rusija)

Top GSh-6-23 je šestocevni getling tip automatskog topa kalibra 23mm pogonjen internom gasnom operacijom (repeticija (repeticija pozajmicom gasova) za razliku od eksterno pogonjenih topova ellektričnim, hidrauličnim ili pneumatskim pogonom. Iako su veliki problemi tokom kontsrukcije topova pogonjenih gasnom operacijom visoke kadence, jednom kada su u upotrebi takvi topovi manje opterećuju sisteme napajanja letilice a, obzirom da su energetski autonomni, ostvaruju dejstvo i nakon otkaza u sistemu napajanja letilice. U upotrebi je na novijim ruskim letilicama. Avioni koji koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoružanja su: MiG-31 SU-24 Tip: šestocevni getling automatski top Kalibar: 23 mm Pogon: pirotehnička gasna operacija (repeticija pozajmicom gasova) Dužina: 1,4 m Masa (ukupna): 73 -76 kg Kadenca: 10000 rpm Municija:23x115 mm AM-33 Brzina projektila: 715 m/s

9

Gryazev-Shipunov/Izhmash GSh-30-1 (Rusija)

Top GSh-30-1 je jednocevni  jednocevni  automatski top kalibra 30 mm blowback trzajne repeticije. Za razliku od ve ćine sebi savremenih topova, topo va, GSh-30-1 nije konstruisan jao j ao viševeni rotacioni, getling top, beč  koristi kratki trzaj za repeticiju dejstva. To je uslovilo manju kadencu ali manju ukupnu masu i zapreminu. Kadenca topa je 1800 rpm ali je redukovana na 1500 rpm radi smanjenja zamora cevi. I pored toga resurs trajanja cevi je kratak, i iznosi 2000 opaljenja. Nakon opaljenja rafalima od 100 - 150 zrna zamor cevi je toliki da ista mora biti zamenjena. top poseduje vodeni-isparavajući rashladni sistem postavljen kao koaksijalni tank na cevi, čime se sprečava pregrevanje cevi i sprečava eksplozija pinjenja zrna u pregrejanoj cevi. GSh-301 poseduje jedinstven pirotehnički sistem za otklanjanje zastoja neopaljenih granata. Maleno pirotehničko punjenje je smešteno levo od komore zrna 30mm i ispaljuje malu čeličnu kuglicu kroz bočni zid čaure zrna 30 mm i vreli gasovi preko zatvarača prodiru u neispravno punjenje i pripaljuju barutnu smešu i paljba se nastavlja. Maksimalan efektivan domet je za ciljeve u vazduhu 200 - 800 m, a za ciljeve na zemlji je 1200 - 1800 m. Posebno je precizan kada je spregnut sa laserskim nišanskim sistemom. Avioni koji koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoružanja su: Su-27: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Su-30: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Su-33: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Su-34: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Su-35: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Su-37: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) PAK FA: 1 GSh-301 u korenu desnog strejka MiG-29: 1 GSh-301 u korenu desnog strejka (150 zrna punjenje) Yak-141: 1 GSh-301 na trbuhu (120 zrna punjenje) Shenyang J-11: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Shenyang J-15: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) Shenyang J-16: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje) 9A4273 varijanta kao podves: 1 GSh-301 fleksibilno motiran podves, mase 480 kg (150 zrna punjenje) Tip: jednocevni automatski jednocevni automatski blowback trzajna repeticija Kalibar: 23 mm Pogon: blowback trzajna repeticija Dužina: 1,978 m Masa (ukupna): 46 kg Kadenca: 1500 - 1800 rpm Municija:30x165 mm Brzina projektila: 900 m/s

10

Gryazev-Shipunov GSh-30-2 (Rusija)

Gryazev-Shipunov GSh-30-2 je dvocevni automatski top kalibra 30 mm, razvijen u Sovjetskom savezu za upotrbu na lova čkoj avijaciji. Top poseduje naizmenični mehanizam punjenja koji funkcioniše iskoriš ćenjem povratka ("trzaja ")  jedne cevi tokom opaljenja da napuni drugu cev i obrnuto u narednom ciklusu, slično topu GSh-23L. Top se ili ugrađije u letilicu ili koristi kao podves, veli čine je 2044 x 222 x 195 mm i poseduje vodeno hlađenje cevi.

. Koristi se i na borbenom helikopteru Mi-24P postavljen na obrtno postolje. Letilice koje koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoružanja su: SU-25 Mi-24P Tip: dvocevni automatski top Kalibar: 30 mm Pogon: naizmenična blowback trzajna repeticija GAST Dužina: 2,044 m Masa (ukupna): 105 kg Kadenca: 3000 rpm Municija: 30x165 mm Brzina projektila: 870 m/s

M197 Gatling top (Sjedinjene ameri čke države)

Top M197 kalibra 30 mm je električno pogonjen trocevni getling tip automatskog topa namenski razvijenog i postavljanog na helikoptere armije Sjedinjenih američkih država. Razvijan od 1967 na iskustvima vijetnamskog rata, posebno na analizi nedostataka 7.62mm minigan sistema. Top M197 je u osnovi olakšana verzija topa General Electric M61 Vulcan cannon i to sa tri cevi umesto šest, i ima kadencu jednaku četvrtini kadence topa vulkan a sa ciljem smanjenja trzaja kod primene na lakim avionima i helikopterima. Montira se najčešće na obrtne nosače "turete".

Letilice koje koriste M197 kao ugradjeni sistem naoružanja su: AH-1W COBRA AH-1Z VIPER OV-10D BRONCO Agusta A129 Mangusta

Tip: dvocevni automatski top Kalibar: 20 mm Pogon: električni servo Dužina: 1.8 m Masa (ukupna): 60 kg Kadenca: 1500 rpm Municija: 20x102 mm Brzina projektila: 1050 m/s

11

M61 "Vulcan" (Sjedinjene ameri čke države)

Top General Electric  M-61 Vulkan je šestocevni hidraulu čki ili pneumatski pogonjen getling rotirajući top kalibra 20 mm sa električnim opaljenjem i ekstremnom kadencom od 6000 rpm.M61 je već 50 godina u upotrebi na avionima proizvodnje SAD. Trenutno ga nakon preuzimanja projekta proizvodi General Dynamics. Svaka od šest cevi ispaljuje zrno jedom u ciklusu u kome učestvuje snop od šest cevi pojedinačnim razdelom kadence od 100 rps i na taj način svaka pojedinačna cev se manje haba i zagreva. Mali procenat otkaza i zaglavljenja na iznos od 10000 zrna čine ovaj top izuzetno pouzdanim Kod većine aviona, naoružanih ovim topom, isti se pogoni hidrauličkim motorom sistemom fleksibilnih vratila. Okidanje se vrši električnom inicijacijom igle kroz vo đicu Verzija topa po oznakom GAU-4 je pogonjena gasom koji je uskladišten u tankovima U početku top je koristio municiju povezanu redenikom ali problemi odbacivanja čaura i delova redenika su uslovili promenu u punjenje pojedinačnim zrnima u jednom nizu kara se čaure izbacuju ili u dva niza kada se čaure vraćaju u magacin. Top je i deo PVO sistema M-163 koji je zasnovan na seriji oklopnih vozila M-113 Letilice koje koriste M-61 Vulkan kao ugradjeni sistem naoružanja su: F-100 Super sabre F-104 Starfighter A-7D Corsair II F-4D Phantom II F-4E F-106 Delta dart F-111 F/A-18 Hornet F-14 Tomcat F-15 Eagle F-16 Falcon AC-119 AC-130 B-58 repna kupola B-52 repna kupola F-22 Raptor

Tip: šestocevni getling rotirajući automatski top Kalibar: 20 mm Pogon: hidraulučki ili pneumatski servo sa električnim okidanjem Dužina: 1.827 m Masa (ukupna): 112 kg masa bez magacina i municije Kadenca: 6000 rpm Municija: 20x102 mm probojna, kumulativna i gibridna Brzina projektila: 1050 m/s

12

2 DEO BOMBE

Pojmovi, oznake i skraćenice korišćene u delu 2. BLU = Bomb Live Unit = Bojeva bomba FAB = Фугасна Авиационная Бомба = Bojeva bomba opšte namene BDU = Bomb Dummy Unit = Vežbovna bomba IMU = Inertial Measurement Unit = Inercioni merni sistem IIR = Imaging infrared radiation = Osmatranje slike cilja u infracrvenom delu spektra CEP = Circular Error Probability = Srednje verovatno kruzno rasturanje INS = Inertial Navigation System = Inercioni navigacioni sistem GBU = Guided Bomb Unit = Vođena bomba KAB = Корректируемые Авиационные Бомбы = Vođena bomba CBU = Cluster Bombs Unit = Kasetna bomba RBK = Разовая Бомбовая Кассета = Jednokratna Kasetna bomba APU = Advanced Unitary Penetrator = Napredni jedinstveni probijač LGU =Laser Guidance Unit = Sklop za lasersko vođenje BALLUTE = (složenica reči balloon (balon ) i parachute (padobran )) je padobranu nalik aerokočiono sredstvo WSO = Weapon System Operator = Operator Sistema Naoružanja FAC = Forward Air Controller = Isturena vazdušna kontrola ( Avion poaebne namene za osmatranje u upravljanje

vatrom u zoni cilja) GPS = Global Positioning System = Sistem globalnog pozicioniranja (32 satelita i broj zemaljskih stanica za kontrolu, korekciju i emitovanje)

13

Klasifikacija bombi vrsta kontrole

nevođene vođene

vrste uticaja na trajektoriju

nepogonjene balističke planirajuće pogonjene raketni motor čvrsto gorivo

vrste dejstva

fugasno - potisno eksplozivno termobaričko - volumensko probojno parčadno - fragmentaciono submuniciono - kasetno napalm kombinovano probojno i odloženo potisno eksplozivno probojno i odloženo termobaričko

distribucija dejstva

singularna disperzija - submuniciono - kasetna ciljano dejstvo kasetne napalm protiv ljudstva protivoklopna minopolagačko hemijsko protiv dalekovoda - antielektrično psihološko - bacanje letaka

GP (General Purpose = Opšta namena ) bombe klase:

oruđe = vazduhoplov municija (VMP) = nepogonjena (VMU) = nevođena (VMD) = neposredno (VPC) =vazduh-zemlja Bombe opšte namene su vazduhoplovno balističko naoružanje konstruisano sa ciljem da bude srednje rešenje očekivanih dejstava, i to udarnog, probojnog i parčadnog. Konstrukciju obično čini kućište malog aerodinamičkog otpora, debelih zidova, koje sadrži paket eksploziva TNT, Composition B, ili Tritonal u količini od 30% do 40% ukupne težine bombe. Takve bombe su često korišćeno sredstvo lovačko - bombarderske i jurišne avijacije kako zbog vsoje univerzalnosti tako i zbog relativno male cene. Kod napada sa malih visina postoji opasnost izloženosti mati čne letilice dejstvu bombe, i kao mera zaštite nomne se za takve profile leta opremaju aerodinamičkim retardacionim sklopovima ili padobranima koji usporavaju kretanje bombe istovremeno skraćujući horizontalni domet. Bombe se opremaju upaljačima različitih namena, ponekad isturenih podalje od vrha bombe, kao na primeru BLU-82B koji u slu čaju ove bombe garantuje aktivaciju na dodir čak i lista drveta. U novije vreme ove bombe je koriste kao moduli za nadgradnju u precizno vo đene bombe kao što su sistemi JDAM i Paveway. Ovu vrstu bombi nazivaju još i "Gravitacione bombe" stoga što stekavši početnu brzinu, visinu leta i napadni ugao od mati čne letilice, let nastavljaju trajektorijom koja je kompromis balisti čke trajektorije, aerodinamičkog otpora tela bombe i Nevođena bomba opšte namene Mk-82 uticaja meteo uslova. Nevođena bomba opšte namene Mk-82 sa retardacionim sklopom Ovakve bombe generalno nisu precizno sredstvo i često se izbacuju na cilj u velikom broju iz namenskih letilica koje nazivamo bombarderi. Na slici levo je prikazan sofisticiran i skup bombarder B-2 koji izbacuje 47 jeftinih nevođenih bombi Mk82 na vežbovni cilj.

14

GBU (Guided Bomb Unit = Vo đ ena bomba ) KAB (Корректируемые Авиационные Бомбы  = Vo đ ena bomba  ) Vođene bombe su moderno vazduhoplovno aerodinamički upravljivo naoružanje koje je ili posebno namenski konstruisano, primer BLU-107 Durandal, ili dodatnim modulima unapređena GP bomba. Vođene bombe u opštem slučaju sadrže: Modul pretraživača - senzora za otkrivanje i praćenje cilja (akvizicija). Ovaj modula može da sadrži submodul za TV sinteza slike u vidljivom delu spektra, submodul za sintezu slike cilja u infracrvenom delu spektra IIR, submodul inercijalnog merenja i navigacije INS/IMU, submodul za detekciju laserskog osvetljavanja cilja LGU, kao i submodul za očitavanje i transfer vrednosti iz GPS signala. Modul kontrole upravljanja kompjuterska obrada signala senzora i zadavanje komandi upravljačkom modulu, koji

poseduje i kablovsku vezu sa mati čnom letilicom pre lansiranja za prenos po četnih elemenata leta i podataka o cilju. Ponekad je ovaj modul u sklopu modula pretraživača. Namena ovog modula je da vrši obradu podataka submodul  obrade podataka  i distribuciju signala u direktnom tako i u indirektnom upravljanju letom bombe submodul prenosa podataka. U primeni direktnih napada pilot odabire cilj i pre lansiranja zaključava sistem navođenja na cilj i tada lansira bombu. Bomba nadalje samostalno nastavlja put ka cilju dok pilot i letilica modu da napuste područ je. U primeni indirektnog napada bombom se upravlja daljinskom kontrolom nakon lansiranja i traga za ciljem. Kada je cilj lociran i ozna čen, isti se može zaključati u sistem vođenja bombe ili nastaviti manuelno daljinski voditi ka cilju upotrebom Hughes Aircraft AN/AXQ-14 data-link sistema. Modul dejstva sa eksplozivom, upalja čem i

ponekad sa penetratorom

Modul aerodinamičkog upravljanja koji

čini produžetak tela bombe sa aktivnim integralno upravljivim krilima ili upravljivim zakrilcima.

Upravljanje aktivnim površinama krila, odnosno zakrilaca može se svoditi na proporcionalni otklon zaokretanjem krilaca zavisno od elemenata ciljne trajektorije, gde  je intenzitet korekcije leta funkcija iznosa otklona krilca. Kod nekih bombi npr. Paveway sistema uveden je takozvani bang-bang sistem upravljanja, i označava način rada krilaca za upravljanje koji umesto proporcionalnog zaokreta krilaca, odlaze vrše po komandi najve ći dopušteni zaokret pri svakoj potrebnoj korekciji trajektorije i svaku korekciju sledi naredna dopunska korekcija tako da realna trajektorija bombe ima talasni oblik. Umesto ugla zaokreta krilaca kao varijable uvodi se vreme leta u punom zaokreu krilaca kao dominantna varijabla, odnosno da je intenzitet korekcije leta funkcija vremena ostajanja krilaca u punom otklonu, sa posledicom da realna trajektorija bombe ima talasni oblik. Submodul povećanja dometa  sopstvenim pogonom je kada je u sasatvu bombe je središnji deo modula aerodinamičkog upravljanja i predstavlja raketni motor sa čvrstim gorivom kao kod serije Paveway.

Iako skupe, vođene bombe zbog svoje preciznosti, razornosti i većeg dometa se primenjuju u malom brojui svojom efikasnošću čine cenu opravdanom u odnosu na jeftine bombe opšte namene.

15

Pregled opšte strukture GBU modul pretraživača submodul INS/IMU  - inercijalnog merenja i navigacije submodul IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra submodul TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra submodul GPS - prihvat signala GPS submodul LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja submodul RGU - Radarski pretraživač, najčešće milimetarski opseg modul kontrole upravljanja submodul obrade podataka - jedan ili više računara submodul prenosa podataka - radio emisioni i kablovski submodul napajanja - turbogenerator, termobaterije modul dejstva kontejner sa eksplozivom penetrator - telo velike mase i tvrdoće namenjeno probijanju utvrde cilja upaljač - sa trenutnim ili odloženim dejtvom modul aerodinamičkog upravljanja - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima submodul uvećanja dometa - raketni motor sa čvrstim gorivom

U označavanju sistema često se modul pretraživača, modul kontrole upravljanja i modul aerodinamičkog upravljanja sa pripadajućim submodulima označavaju kao komplet za navođenje (Guidance Kit). Uvođenje očitavanja GPS signala‚ u sistem je unapredilo dejstvo u svim meteo uslovima ili uprkos ometanja ljuskog faktora, obzirom da GPS nije ometen kišom, maglom, niskom bazom oblaka ili dimom. Predhodno koriš ćeni sistemi bez GPS nisu bili upotrebljivi kada je na trajektoriji bombe magla ili niski oblaci (kao što je bio slu čaj tokom intevencije NATO na Kosovu) ili ometenost prašinom i dimom (kao što je bio slu čaj tokom intevencije Pustinjske oluje u Iraku) Naredno uočena prednost uvođenja GPS je proširenje zone zone lansiranja bombe. Zona otpuštanja bombe  je prema cilju orijentisan prostor u kome matična letilica mora da se nalazi u predvi đenom režimu leta da lansira bombu i pogodi cilj. Sisteni bez GPS koji se oslanjaju isklju čivo na pretraživače poseduju velika ograničenja u lansirnoj envelopi zavisno od vidnog polja pretraživa ča. Neke od bombi kao Paveway I, II, i III moraju biti lansirane tako da cilj mora u kontinuitetu leta trajektorijom biti u vidnom polju pretraživača. Kod postojanja namere akvizicije cilja nakon lansiranja, bomba mora biti lansirana tako da je cilj u vidnom polju tokom završne faze leta. pomenuto zahteva precizan let matičnog aviona i orijentaciju prema cilju za period lansiranja bombe. Ovo je unekoliko olakšano u primeni sistema kao što je GBU-15 i AGM-130 zbog mogu ćnosti da Operator Sistema Naoružanja WSO neposredno upravlja letom bombe koristeći link od matičnog aviona do bombe ili preko FAC kada je fac kao interlink u obavezi da bude u zoni dejstva i time izložen dejstvu PVO ili avijacije neprijatelja. Pomenuto omogućuje matičnom avionu da lansira bombu pod velikim uglom odstupanja u odnosu na cilj. Treća prednost je stvarna mogućnost "lansiraj i zaboravi", odnosno mogućnost da avion odmah nakon lansiranja napusti zonu cilja vrši naredni zadatak. Gps takođe omogućava i potpuno planiranje trajektorije bombe uključujući i zauzimanje ugla pod kojim prilazi cilju radi kontakta upravno na površinu cilja i time uvećanja prodora u objekat cilja. Vizuelni pretraživači i Osmatrači slike cilja u infracrvenom delu spektra su sistemi koji omogućavaju visoku preciznost pod povoljnim uslovima. Uobičajeno, radi orijentacije bombe, pomenuti pretraživači registruju sliku okruženja cilja i porede je sa unapred zadatom slikom uočavanjem obrasca sličnosti. Kada je uočeno odstupanje isto se koriguje i bombe ponire u smeru cilja. MMWI vizuelno (MilliMetric Wave Imaging je deo ORCA programa) i DAMASK program za IIR pretraživače poseduju potencijal za dalji razvoj.

16

AASM (Francuska)

Armement Air-Sol Modulaire (vazduhzemlja modularno naoružanje) (AASM) " Hammer = Čekić" je francuski precizno vođena bomba kojuje razvio Sagem Défense Sécurité. AASM se sastoji od spreda montiranog modula za navođenje, srednjeg modula koji je bomba i modula za povećanje dometa pozadi montiran na odgovarajuću bombu. Oružje je modularno jer se može integrisati na različite vrste modula za navođenje i različite vrste modula bombi. AASM se proizvodi u više verzija Modul 2 bomba se proizvodi kao 250 kg, 125 kg i planiran je modul od 1000 kg Modul 1 navođenje standardno u svim verzijama sadrži GPS i sistem inercijalnu navigaciju koji metodom zasnovanom na Kalmanovim filterima postižu CEP 10 metara. Sklopovi koji nose ovakve module se od oktobra 2010. označavaju kao SBU-38 (gde SBU ili Smart Bomb Unit = Sklop pametne bombe) U posebnim modulima za navođenje ova tehnika za rad u svim meteo uslovima de dopunjena i noćnim sistemom infracrvenog navođenja koji koristeći memorisani model cilja vrednosti CEp 1m. Sklopovi koji nose ovakve module se od oktobra 2010. označavaju kao SBU-54 Treća vrsta modela za navođenje umesto sistema infracrvenog navođenja koristi sistem laserskog navođenja koji omogućava još preciznije navođenje kao je evaluacija dokazala 2016. godine na gađanju brzih i manevrišućih meta sa rastojanja od 50 km obeleženih laserom iz podvesa vazduhoplova ili od strane FAC sa odstupanjem manjim od 1 metra. Sklopovi koji nose ovakve module se od oktobra 2010. ozna čavaju kao SBU-64 Masa: 340 kg Dužina: 3.1 m Bojeva glava: 250 kg modul bombe Pogon: raketni čvrsto gorivo Domet:  15 km lansiranjem sa malih visina, 55 km

lansiranjem sa velikih visina Sistem navođenja: Hibrid IMU/GPS, IMU/GPS/IIR ili IMU/GPS/Laser Preciznost:  10 m CEP dekametarska verzija, 1 m CEP metarska verzija. Nosač:

Mirage 2000D Rafale AASM sa Mirage 2000

17

BLU-82B "Daisy cutter" (Sjedinjene ameri čke države)

BLU-82B/C-130 bomba je razvijena u programu "Commando Vault" tokom vijetnamskog rata i nazivana "kosač  belih rada" zbog mogućnosti da razori i sravni deo šume i otvori prostor za sletanje helikoptera. Korišćena i u Avganistanu bomba je klasična mase 6800 kg izbacivana iz aviona C-130 Hercules i ukupno je prizvedeno 225 primeraka. Povučena je iz upotrebe 2008 i zamenjena bombom pod oznakom MOAB. Iako prvenstveno stvorena za raščišćavanje terena u avganistanu je više korišćena kao psihološko oružje. Naavodi se da je radijus dejstva eksplozije 1500 do 1700 metara. BLU-82 koristi 5700 kg eksploziva amonijum-nitrat i aluminijum prah i polistiren (amonal) smešu. U centru eksplozije stvara natpritisak od 7 MPa i detonira  jedan metar iznad tla pomo ću produženog (isturenog) upaljača rezultujućei maksimalnim uništenjem objekata na površini tla bez stvaranja kratera. Masa: 6800 kg Dužina: 5.11m Diametar 1.5m Bojeva glava: 250 kg

modul bombe Pogon: gravitacioni, usporen padobranom Nosač: C-130 Hercules

BLU-107 Durandal (Francuska)

Matra BLU-107 Durandal, (nazvana tako po mitloškom maču viteza Rolanda) je penetraciona nevođena bomba namenjena uništavanju aerodromskih čvrsto pokrivenih poletno-sletnih staza. Kako uobi čajeno dejstvo klasičnih bombi ima za učinak krater gde je spovršinu lakše popraviti, durandal pravi dvostruki krater dvostrukum dejstvom, probojem i odloženom eksplozijom ispod površine, odiđući delove pokrivača staze u vis i time otežavajući raščićavanje i popravku3 Bomba se lansira sa malih visina minimumalno 61 metar i pri maksimalnoj brzini od 1020 km/h i koči padobranom u prvoj fazi leta. Kada zaokretanjem u vertikalnoj ravni izazvanog kočenjem padobrana bomba bude pod uglom od 40 stepeni, raketni motor startuje i bomba udara i probija površinu staze i primarno punjenje od 100 kg eksploziva eksplodira, potiskujući u dubinu sekundarno punjenje od 15 kg koje eksplodira sa kašnjenjem od 1 sekunde. Noviji modeli durandala mogu da podese kašnjenje u rasponu od jedne sekunde do jednog sata. Bomba može da probije betonski sloj od 40 cm i stvara krater do 2 m dubine i prečnika 5 m odižući komade koji okružuju krater oko 0.5 m u vis otežavajuži popravku.

Masa: 200 kg Dužina: 2.7 m Diametar: 22.3 cm Bojeva glava: 100 kg primar, 15 kg sekunadar Pogon: raketni čvrsto gorivo Nosač:

F-111 F-15 Mirage 2000D 18

BLU-109 (Sjedinjene ameri čke države)

BLU-109/B je ojačane konstrukcije probojna nevođena bomba proizvedena za potrebe avijacije SAD, pod zajedničnim nadimkom sličnih bombi "Bunker Buster = razbijač  bunkera" i namenjena je za uništavanje utvrđenih objekata, bunkera probijanjem kroz betonske prepreke i ostale ojačane objekte pre nego što eksplodira. Pored avijacije SAD koriste je još i avijacije Australije, Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Izraela, Holandije, Norveške, Saudijske arabije, Velike Britanije i UAE. Bomba poseduje čelično kućište debljine 2.5 cm napunjeno sa 240 kg tritonala (mešavina 80% TNT i 20% Alumini-jumskog praha). Poseduje repni upaljač sa odloženim dejstvom. Bomba se tako đe koristi i kao bojeva glava za složene sisteme kao GBU-27 Paveway III Laserski vo đenu bombu ili AGM-130 raketni sistem. Bomba može da probije 1.5 do 2 m armiranog betona i dugo će još ostati u upotrebi. Varijanta ove bombe pod oznakom BLU-118 ima termobaričko eksplozivno punjenje PBXIH-135 (oktogen 42% Al 33% PolycaprolactoneTrimethylolethane trinitrate 25%) Od 2015. General Dynamics razvija verziju bombe HAMMER namenjene uništenju biološko - hemijskih sadržaja na ciljevima disperzijom desetina kinetičkih kugli u submuniciji - kaseti koje nemaju za cilj eksplozivno mehaničko već termičko razorno dejstvo razvijajući temperaturu od 550 stepeni celzijusa. Masa: 883 kg Dužina: 2.5 m Diametar: 38 cm Bojeva glava: 243 kg primar,

GBU-10 Paveway II 900 kg (Sjedinjene ameri čke države) GBU-12 Paveway II 230 kg (Sjedinjene ameri čke države)

Američka Paveway serija laserski vođenih bombi, zasnovana na MK84 bombi opšte namene iz vremena vijetnamskog rata sa dodatim laserskim pretraživačem i upravljačkim površinama u upotrebi je u avio jedinicama vidova oružanih snaga SAD Australije i pojedinih članica NATO,. GBU-10/12 jse proizvodi u više varijanti sa razli čitim kombinacijama laserskih pretraživača i okidnih modula, a čija masa zavisi od konfiguracije i u rasponu je od 935 do 956 kg za GBU-10. Proizvo đač  je kompanija Raytheon u pogonima koji su u Arizoni, teksasu i Novom Meksiiku. Takođe proizvođač je bila i kompanija Lockheed Martin sa pogonom u pensilvaniji. Laserski vođene bombe se često nazivaju i "Pametne Bombe" (Smart Bomb) i pored činjenice da cilj nalaze pretrašivanjem spolja generisanog signala koji osvetljava željeni cilj. CEP je 1.1 m što je vrlo precizno u odnosu na CEP nevo đenih bombi čiji je CEP 94 m (CEP za 99 lansiranja obe varijante pod sli čnim uslovima). Lockheed Martin i Raytheon razvili su GPS/ INS varijantu bombe nazvanu DMLGB (Dual Mode Laser Guided Bomb) Paveway II laserski vođene bombe koriste ono što se naziva bang-bang sistem upravljanja. GBU-10 Masa: 935 - 956 kg Dužina: 4.34 m Diametar: 46 cm Bojeva glava: 250 kg modul bombe Pogon: raketni čvrsto gorivo Domet: 14,8 km Sistem navođenja: Laser, u razvoju Hibrid INS/GPS, Preciznost: 1.1 m CEP. GBU-12 Masa: 230 kg Dužina: 3.27 m Diametar: 27.3 cm Bojeva glava: 250 kg modul bombe Pogon: raketni čvrsto gorivo Domet: 14,8 km Sistem navođenja: Laser, u razvoju Hibrid INS/GPS, Preciznost: 1.1 m CEP. 19

GBU-15 (Sjedinjene ameri čke države)

GBU-15 je nepogonjena vođena planirajuća bomba u upotrebi protiv vrednih ciljeva, lansirana uobičajeno sa aviona F-15E Strike Eagle, F-111 Aardvark i F-4 Phantom II, a imajući dugi domet kao protiv brodska raketa koristi se i sa B-52. Primarni proizvođač je kompanija Rockwell International. Oružje čine moduli koji se koriste i na drugim bombama kao na MK-84 bombi opšte namene, a probojna glava kao na BLU-109 bomni. Svaka bomba ima 4 modula 1. Modul navođenja 2. Modul dejstva - bojeva glava 3. Modul kontrole upravljanja 3.1. submodul prenosa podataka 4. Modul Aerodinamičkog upravljanja Modul 1, za navođenje, postavljen na prednjem delu bombe sadrži ili TV sistem za navođenje ili IIR sistem za rad u noćnim ili vizuelno ograničenim meteo uslovima. Modul za prenos podataka emituje matičnoj letilici podatke o trenutnim elementima leta i omogućuje operatoru sistema naoružanja da daljinski upravlja letom bombe Spoljni elektronski vod se proteže od prvog do 3. kontrlonog modula duž 2. modula bojeve glave i prenosi signale od modula za navođenje do kontrolnog modula. Prijem i kalibraža podataka dok je bomba prikačena na avion se prenosi posebnim kablom. Modul 4 Aerodinamičkog upravljanja se sastoju od 4 krilaca raspore đena u obliku slova X (gledano upravno na osu bombe) sa ugrađenim zakrilcima za upravljanje. kontrolni modul poseduje sistem autopilota koji obra ćuje podatke koje sakuplja modul 1 za navo đenje i konvertuje te podatke u naređenja - signale za upravljanje promenom položaja zakrilaca. GBU-15 se koristi kako u direktnim tako i u indirektnim napadima. Tokom direktnih napada pilot odabire cilj i pre lansiranja zaključava sistem navođenja na cilj i tada lansira bombu. Bomba nadalje samostalno nastavlja put ka cilju dok pilot i letilica modu da napuste područ je. Tokom indirektnog napada bombom se upravlja daljinskom kontrolom nakon lansiranja i traga za ciljem. Kada je cilj lociran i označen, isti se može zaključati u sistem vođenja bombe ili nastaviti manuelno daljinski voditi ka cilju upotrebom Hughes Aircraft AN/AXQ-14 data-link sistema. AN/AXQ-14 data-link sistem omogućava dvosmernu komunikaciju koji GBU-15 nevođenu planirajuću bombu

ili njenog pogonjenog naslednika AGM-130 u precizno navođeno sredstvo kojim de može upravljati iz mati čne letilice ili iz neke druge pomoćne. Operator za upravljanje vatrom može nadalje upravljati letom bombe koriste ći signal sa kamere ili infracrvenog senzora postavljenih na vrhu bombe. Sistem se smešta kao podves - kontejner i povezuje senzorski sistem bombe i upravlja čku jedinicu u kabini letilice namenjenu operatoru za upravljanje vatrom. Sistem se koristi na letilicama F-111, F-15 a može biti prilagođen za upotrebu sa B-52, F-16 i F/A-18 kao i sa lezilica koje nisu proizvedene u SAD Masa: 230 kg Dužina: 3.90 m Diametar: 475 mm Bojeva glava: 910 kg Pogon: gravitaciono, aerodinamički planirajuća Sistem navođenja: manuelno TV ili IIR, infracrveno samonavođenje Platforme: F-4 Phantom II

B-52 Stratofortress F-111 Aardvark F-15E Strike Eagle

20

GBU-24 Paveway III (Sjedinjene ameri čke države) Kao i sve bombe familije laserski vođenih bombi Paveway i GBU-24 je slične strukture, Na nosnom delu je modul senzora, Modul bombe sa upaljačem u sredini i na zadnjem delu je modul za aerodinamičko upravljanje i postizanje većeg dometa planiranjem.

Postoji više tipova modula bombe i to: Mk. 84 – 910 kilograms Opšta namena BLU-109 – 910 kilograms Pprobojna BLU-116 – Napredni integralni probijač APU

U poređenju sa serijom GBU-10 ili uopšte sa serijama Paveway II ima veći domet u aerodinamičkom planiranju kao i skuplji sistem za navođenje. Primena bombe iziskuje označavanje cilja pusno kodiranim laserskim snopom radi uočavanja, identifikacije snopa i akvizicije. Pomenuti laserski signal može da se emituje sa mati čne letilice, pomoćne letilice ili sa pozicije na tlu laserskim ozna čivačem. Nakon lansiranja termalna baterija se pali i napaja set računara za navođenje, upaljač je pripravan a krlica dovedena u položaj za planiranje. Zavisno od konfiguracije aktivacija upaljača se napaja turbo generatorom ili preko sigurnosnog prekidača kojim se uključujuje spoljno napajanje. Odmah nakon pomenutog, pretraživaški senzor vodi bombu ka označenoj udarnoj tački na cilju. ako nastupi prekig laserskog osvetljavanja cilja, bomba prekida let po navođenju i produžava balističkom putanjom, iako je tada moguće da od azimuta iste odstupi zbog uticaja sistema navođenja na komande leta. Iako navođena, GBU-24 nije pogonjen projektil, nema sopstveni pogon te domet zavisi od spoljnih činilaca kao što je početna brzina, početne visine leta, brzina i pravca vetra i slično. I pored navedenog GBU-24 je dovoljno precizna da pogodi ventilacioni otvor utvrđeniog objekta, ali treba napomenuti da ta preciznost više zavisi od tačnosti označavanje cilja laserom nego od spodobnosti bombe da prati lasersko značavanje. Masa: 1050 kg Dužina: 4.39 m Diametar: 460 mm Bojeva glava: 910 kg sa MK-84 Pogon: gravitaciono, aerodinamički planirajuća Sistem navođenja: manuelno TV ili IIR, infracrveno samonavođenje Platforme: F-4 Phantom II

B-52 Stratofortress F-111 Aardvark F-15E Strike Eagle F-16A više varijanti F/A-18 Panavia Tornado Eurofighter Typhoon, Mirage 2000 Rafale Predator C UAVs

21

GBU-28 (Sjedinjene ameri čke države)

U avgustu 1990, tokom planiranja invazije na Irak planeri su uočili nekoliko jako utvrđenih bunkera u Bagdadu i iskazali sumnju da BLU109 mo\e da probije te ciljeve. Sektor za naoružanje američkog ratnog vazduhoplovstva je upitan za rešenje i inžinjer Al Weimorts je po čeo rad na unapređenju BLU-109 ali već  u januaru 1991 dok je ofanziva na Irak bila u toku postalo je izvesno da BLU-109 ne će moći da probije jako utvrđene bunkere. Poćetno rešenje za GBU-28 je sa činjeno od modifikovanog artiljerijskog zrna 203 mm namenjeog tada aktivnim samohodnim haubicama M-110, da bi kasnije proizvedeni modeli bili zasnovani na originalnom rešenju uklopljivo za modelom BLU-113. Mase su 2132 kg i sadrže 286 kg jakog eksploziva. Verzije GBU-28 C/B koriste telo BLU-122 bombe mase 2019 kg koja poseduje AFX-757 eksploziv (mešavina RDX, Aluminijumski prah, Amonijum perhlorat i plastifikator hidroksil-polibutaden (HTPB)) postavljenog u nosač mase 1587 kg izrađenog iz jednog komada ES-1 Eglin čelične legure. Operator osvetljava cilj laserskim označivačem i bomba ne navodi na laserski osvetljenu tačku na cilju. Kada GBU-28 dosirne cilj aktivira se upalja č sa malim zakašnjenjem ali dovoljnim da peretrator probije cilj dovoljno duboko da se eksplozijom cilj što više razori. Na testiranju bombe (Tonopah Test Range, Nevada = Tonopah poligon, nevada) dokazanaje probojna moć GBU-28 sa rezulatato proboja od preko 30 m kroz tlo ili 6 m betona. Kada je na GBU-28 postavljena na šinsku rampu sa raketnim pogonom probila je prepreku od armiranog betona debljine 6.7 m. GBU-28 je jedinstven još i po tome što  je ukupno vreme razvoja od ideje do ispitivanja trajao samo dve nedelje i što je nakon prvog testa ušla u upotrebu 19 februara 1991. Masa: 1050 kg Dužina: ukupna 5.664 m telo bombe 3.886 m Diametar: 388 mm Raspon krilaca: 1.7m Pogon: gravitaciono, aerodinamički planirajuća Sistem navođenja: lasersko Domet: 9 km Platforme: B-2 Spirit

F-111 Aardvark F-15E Strike Eagle

22

HOPE/HOSBO (Nema čka) HOPE (HOchleistungs-PEnetrator = Penetrator visokih performansi) i HOSBO (HOchleistungs-SprengBOmbe = Eksplosivna Bomba visokih performansi) su nova familija visoko preciznih bombi, koje je razvio Diehl BGT Defence za potrebe nemačkog ratnog vazduhoplovstva. HOPE je planirajuća bomba visoke manevarabilnosti, razvijena za napad na utvrđene ciljeve kao što su tuneli i podzemni bunkeri ali i pokretne mete. Ima domet od 160 km i GPS/INS kao i elektro-optičko navođenje.

HOSBO je planirajuća bomba visoke manevarabilnosti, koja ima modularne višenamenske bojeve glave, uključujuči i neeksplozivne, npr. visoko energetko mikrotalasne emisione. Ima domet od 160 km i GPS/INS kao i elektro-optičko navođenje

Masa: 1050 kg Dužina: HOPE: 5 m; HOSBO: 3.5 m Diametar: 400 mm Pogon: gravitaciono, aerodinamički planirajuća Sistem navođenja: GPS/INS kao elektro-optičko Domet: 160 km Platforme: Eurofighter Typhoon

Panavia Tornado

MARK serija Mk-81, Mk-82, Mk-83, Mk-84 (Sjedinjene ameri čke države)

Nevođene bombe opšte namene Mark serije imaju kućište malog aerodinamičkog otpora, debelih zidova, koje sadrži paket eksploziva TNT, Composition B, ili Tritonal u količini od 30% do 40% ukupne težine bombe. Oblik tela ovih bombi je Aero A1 odnosa dužina - prečnik 8:1 i kao takve ostvaruju minimalan otpor vazduha. Osnovne varijante Mark serije su: Mark 81 – masa 113 kg Mark 82 – masa 227 kg Mark 83 – masa 454 kg Mark 84 – masa 907 kg Od navedenih varijanti najkraće se u upotrebi zadržala Mk-81, u šali nazivana "petarda", međutim ista se vratila u upotrebu dopunjena modulima koji je pretvaraju u navođenu bombu i kao precizna bomba sa malom količinom eksploziva i time manje razorne moći je poslužila za napad na objekte na kojima je potrebno izazavati ograničeno razaranje i umanjiti potencijalnu kolateralnu štetu Mk serija bombi se modifikuje u vođene bombe dodavanjem modula i konverzija se odnosi na sledeće tipove: GBU-12D Paveway II laserski navođene. od Mk 82 GBU-16B Paveway II laserski navo đene. od Mk 83 GBU-24B Paveway III laserski navo đene od Mk 84 GBU-38 JDAM INS/GPS navo đene od Mk 82 GBU-32 JDAM INS/GPS navo đene od Mk 83 Takođe Mk-82 se kao tip Snake Eye (Zmijsko oko ) oprema aerodinamičkim retardacionim sklopom, zajedno sa ostalim tipovima iz serije i sa ballut modulima i tada u nazivu uz oznaku dobija i dodatak "retarded" Mk-82 Snake Eye 23

Mk-82 retarded sa aviona F-111

JDAM (Joint Direct Attack Munition ) (Sjedinjene američke države)

JDAM   je dopunski višetipski standardni komplet modula za navođenje bombi koje su inače proizvedene i

korišćene kao nevođene standardne bombe Mark serije. U početku su realizovani moduli za osmatranje slike cilja u infracrvenom delu spektra IIR a zatim i za lasersko pretraživanje LGU. Navođenje se vrši repnim modulom za aerodinamičko upravljanje  kojim upravlja modul kontrole upravljanja prema podacima modula pretraživača koji poseduje INS spregnut sa GPS. Domet je proračunat na 28 km Od 1998 do 20. avgusta 2013 Boing je isporučio 250 000 kompleta JDAM modula proizvodeći 40 kompleta dnevno Pre otpuštanja bombe matični avion se navodi u položaj koji bombi daje po četnu poziciju i vektor brzine. Nakon otpuštanja JDAM nastavlja let u režimu direktnog navođenja na označene koordinate cilja. Koordinate cilja mogu da se unesu u sisteme aviona pre poletanja, mogu da se koriguju od strane posade tokom leta ili da budu emitovane bombi nakon otpuštanja putem linka u avion ugra đenih sistema kao što je LITENING II ili "Snajper" podves za nišanjenje. U najoptimalnijim uslovima JDAM ostvaruje CEP od 5m ili manje kada je dostupan GPS signal. I u slučaju gubitka GPS signala JDAM ostvaruje CEP do 30 m nako leta trajanja do 100 sekundi Uvođenje očitavanja GPS signala‚ u sistem je unapredilo dejstvo u svim meteo uslovima ili uprkos ometanja ljuskog faktora, obzirom da GPS nije ometen kišom, maglom, niskom bazom oblaka ili dimom. Predhodno koriš ćeni sistemi bez GPS nisu bili upotrebljivi kada je na trajektoriji bombe magla ili niski oblaci (kao što je bio slu čaj tokom intevencije NATO na Kosovu) ili ometenost prašinom i dimom (kao što je bio slu čaj tokom intevencije Pustinjske oluje u Iraku). Tipovi JDAM u upotrebi su: Oznaka Modul dejstva GBU-31(V)1/B 2 GBU-31A(V)1/B MK 84 2 GBU-31B(V)1/B GBU-31C(V)1/B GBU-31(V)2/B 2 MK 84 3 GBU-31A(V)2/B ili GBU-31B(V)2/B BLU-117A/B GBU-31C(V)2/B GBU-31(V)3/B 2 GBU-31A(V)3/B BLU-109/B GBU-31B(V)3/B GBU-31C(V)3/B GBU-31(V)4/B 2 GBU-31A(V)4/B BLU-109A/B 4 GBU-31B(V)4/B GBU-31C(V)4/B GBU-31(V)5/B BLU-119/B Oznaka GBU-32(V)1/B 2 GBU-32A(V)1/B GBU-32B(V)1/B GBU-32C(V)1/B GBU-32(V)2/B 2 GBU-32A(V)2/B GBU-32B(V)2/B GBU-32C(V)2/B GBU-35(V)1/B 4

Modul dejstva

Oznaka GBU-38(V)1/B 2 GBU-38A(V)1/B GBU-38B(V)1/B GBU-38C(V)1/B GBU-38(V)2/B 2 GBU-38A(V)2/B GBU-38B(V)2/B GBU-38C(V)2/B GBU-38(V)3/B 2 GBU-38A(V)3/B GBU-38B(V)3/B GBU-38C(V)3/B GBU-38(V)4/B 2 GBU-38A(V)4/B GBU-38B(V)4/B GBU-38C(V)4/B

Modul dejstva

dužina dijametar raspon krilaca masa Modul dejstva

24

MK 83 MK 83 3 ili BLU-110( )/B BLU-110( )/B

MK 82 3 ili BLU-111/B MK 82 3 ili BLU-111( )/B BLU-126/B 3

BLU-126/B 3

GBU-31(V)2/B 3.879 m 46 cm

Komplet za navođenje KMU-556/B KMU-556A/B KMU-556B/B KMU-556C/B KMU-556/B KMU-556A/B KMU-556B/B KMU-556C/B KMU-557/B KMU-557A/B KMU-557B/B KMU-557C/B KMU-558/B KMU-558A/B KMU-558B/B KMU-558C/B KMU-???/B 5 Komplet za navo đenje KMU-559/B KMU-559A/B KMU-559B/B KMU-559C/B KMU-559/B KMU-559A/B KMU-559B/B KMU-559C/B KMU-559( )/B Komplet za navođenje KMU-572/B KMU-572A/B KMU-572B/B KMU-572C/B KMU-572/B KMU-572A/B KMU-572B/B KMU-572C/B KMU-572/B KMU-572A/B KMU-572B/B KMU-572C/B KMU-572/B KMU-572A/B KMU-572B/B KMU-572C/B GBU-31(V)4/B 3.774 m 37 cm

64.3 cm 946 kg 981 kg MK 84 ili BLU-117/B BLU-109A/B

GBU-32(V)2/B 3.035 m 35.6 cm 49.8 cm 468 kg MK 83 ili BLU-110/B

GBU-38(V)1/B 2.353 m 27.3 cm 43.2 cm 253 kg MK 82 ili BLU-111/B

KAB serija, КАБ-250, КАБ-500, КАБ-1500 (Rusija) Ruska familija vođenih bombi KAB (Корректируемые Авиационные Бомбы) povezuje standardizovana konstrukcija modula kompatibilnih modula pretraživača, brojnih modula dejstva - "bojevih glava", i po širini izbora kompleta i perfomansama su ravnopravne sistemima vođenih bombi SAD i NATO zemalja. Razvijene u Корпорация Тактическое Ракетное Вооруение = kompanija za taktičko raketno naoružanje. Psnovna konfiguracija КАБ-500 je komplet modula vodjene bombe sa repnim krilcima modula Modula Aerodinami čkog upravljanja i fiksnim kanard krilcima na Modulu kontrole upravljanja. Na bombi КАБ-1500 kanard krilca su upravljiva a repna krilca uvu čena do lansiranja. Veliki broj različitih kompleta za navođenje u ponudi kompatibilan velikom broju modula dejstva može biti izabran i sklopljen. Dodatno submodulu TV, poluaktivnom submodulu LGU, satelitskom submodulu INS/IMU, submodulu RGU submodul IIR je razvijen. Ruska industrija proizvodi niz laserski obeleživa ča kao Klyon PM/PS (), Kaira 24M ( !Т"# Ка$рa), I-25 Shkval (%-251 &ква') ili podvesa za upravljanje vatrom kao Sapsan-E. Neke taktičko tehničke osobine bombi KAB serije: OZNAKA

MASA kg

DUŽINA m

DIJAMETAR m 0,35

RAZMAH KRILACA m uvučena izvučena 0,75

VISINA LANSIRANJA km 1 - 15

BRZINA LETILICE km/h 550 - 1700

KAB-250L KAB-250LG-E

250

3,2

KAB-500S-E

560

КАБ-500Kr

3,05

0,4

0,75

0,5 - 5

520

3,05

0,35

0,75

КАБ-500-OD

370

3,05

0,35

0,75

KAB-1500Kr KAB-1500TK

1525 1525

4,63 4,63

0,58 0,58

0,85 0,85

1,3 1,3

NAVO(ENJE

CEP m

DEJSTVO

3-5

fragmentaciono fugasno

550 - 1100

Lasersko GLONASS/INS GLONASS/INS

7 - 12

fugasno

0,5 - 5

550 - 1100

TV

4-7

0,5 - 5

550 - 1100

TV

4-7

1-8 1-8

550 - 1100 550 - 1100

TV TV Operator

4-7 4-7

probojno fugasno termobari čko (volumensko) fugasno fugasno

Nova verzija pod oznakom КАB-1500LG ima unapređeni poluaktivni laserski pretraživač i i veće preciznosti u odbosu raniju verziju. Modula pretraživanja koristi žiro-stabilizovani poluaktivni laserski pretraživač  i dizajn se sličan kao na seriji Paveway III. Envelopa lansiranja je 1 do 8 km visine od tla i pri brzini matične letilice od 500 do 1100 km/h KAB-250L, KAB-250LG-E

Postoje dve verzije bombe KAB-250L laserski navođena i KAB-250LG-E satelitski navođena GLONASS/INS. Bomba je razvijena iz teže KAB-500 verzije i prva borbena primena je bila septembra 2015 kada je rusija zapo čela dejstva u Siriji. Vazduhoplov može bombu nositi kao podves ili u bomboluku. Bombom se inicijalno upravlja INS/IMU submodulom i usmerava se u zonu cilja radijusa 2 - 3 km od cilja. Kompjuter submodula obrade podataka aktivira IIR submodul koji locira prepostavljeni cilj registruje IR sliku pretpostavljenog cilja i vraća je komjuteru na analizu podudarnosti sa unapred zadatom referentnom slikom cilja radi korekcija upravljanja letom kako bi bomba pogodila cilj CEP do 3 m. Fragmentacija KAB-250 je planirana za dejstvo na ranjive ciljeve, lako oklopljena vozila i instalacije koje nisu utvr đene. Matični avioni koji dejstvuju sa KAB-250L moraju niti opremljeni laserskim ozna čivačem, u suprotnom meta mora biti označena sa aviona Isturene vazdušne kontrole. Namenjena je za upotrebu sa aviona SU-34 kao podves i Pak-Fa kod koga je smeštena u bomboluk.

25

KAB-500Kr, KAB-500OD, KAB-1500Kr

KAB-500Kr, KAB-500-OD, KAB-1500Kr (Korigovane) vođene nombe poseduju TV submodul  za poređenje terena i različite tipove modula dejstva. TV pretraživač  kojim upravlja algoritam procesa poređenja upamćene pozicije cilja koriguje trajektoriju bombe do pogotka na cilj, u direktnom navođenju. Ovakav sistem navođenja je imun na niski-kontrast i maskiranje ciljeva kao protivmere zbog mogućnosti da se orijentiše prema referentnim tačkama terena na trajektoriji do cilja i da iste koristi kao osnovu za referentni sistem u orijentaciji. Ove bombe su dizajnirane da dejstvuju po više vrsta stacionarnih ciljeva na zemlji, pogotovu onih otpornih i svedenih na mali vizuelni kontrast sa okolinom maskiranjem, sistemom stalne popravke i resetovanja podataka za navođenje. Bombe se mogu lansirati pojedinačno ili u salvi iz horizontalnog leta, poniranja ili obrušavanja danju a za osvetljene ciljeve i noću, i kod dejstva salvom, bombe odlaze na svoje zadate ciljeve. KAB-500-OD poseduje termobarički (volumenski) modul dejstva. Komplet bombi ima sledeću strukturu: modul pretraživača submodul TV - žirostabilizovan TV pretraživač modul kontrole upravljanja submodul obrade podataka - računara koji primenjuje algoritam kontinualnog poređenja podataka submodul napajanja - turbogenerator modul dejstva kontejner sa eksplozivom upaljač - električno okidani modul aerodinamičkog upravljanja - sa sklopivim ili fiksiranim krilcima KAB-500S-E

KAB-500S-E (Korigovane) vođene nombe poseduju satelitski sistem submodula navođenja GLONASS/INS i visoko eksplozivni paket u modulu dejstva. Namenjene su visoko preciznim udarima po stacionarnim ciljevima na zemlji ili po usidrenim brodovima na moru, u dnevnim, no ćnim i svim meteo uslovima. Lete u režimu direktnog navođenja. Upaljač  ima tri režima odloženog dejstva. KAB-1500TK

KAB-1500TK verzija su elektro-optički vođene bombe sa učešćem operarora za upravljanje vatrom. Submodul TV pretraživača az rad u uslovima dnevne svetlosti je pod staklenim zvonom koje omogućava širok ugao vidljivosti. Video signal se putem podvesa APK-9 linkom prenosi do displeja u kabini letilice i sa ovim pretraživa čem poetiže se visoka preciznost. Krim serija TV pretraživača, proizvedena u OAO Impuls kompanije ograničena na rad u uslovima dnevnog svetla. CEP ove bombe je 4 - 7 m.

Komplet bombe ima sledeću strukturu modul pretraživača - SU-609 submodul TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra zaštićen mrežom od radio ometanja modul kontrole upravljanja submodul prenosa podataka - BU-94 submodul napajanja - PG-16 gasgenerator modul dejstva kontejner sa eksplozivom upaljač - sa trenutnim ili odloženim dejtvom modul aerodinamičkog upravljanja - sa sklopivim krilcima

26

FAB (Фугасна Авиационая Бомба) (Rusija)

Bombe opšte namene, gravitacione nevođene bombe u rusiji, i ranije u Sovjetskom savezu su nazivali fugasne i cela familija, kako je dato u naslovu je nosila oznaku FAB i broj koji je ozna čavao masu bombe u kilogramima. Ta vrsta bombi je proizvođena za vreme drugog svetskog rata, a više puta u novijoj istotiji menjan je dizajn bombi ali zadržavane stare oznake po težinama te u prepoznavanju može dolaziti do zabune ako se uz tip bombe ne navede i kojoj generacijskoj modifikaciji pripadaju, 1946, 1954 ili 1962. U svakoj narednoj gereaciji pojavljivali su se, shodno napretku tehnologija i povećanju nosivosti aviona, bombe veće mase. Bombe proizvođene nakon modifikacija 1945 imale su slaba balistička svojstva i bile su osetljive fragilne konstrukcije. Bombe su proizvođene u četiri verzije sa masama od 250 kg, 500 kg, 1,500 kg, and 3,000 kg Kao privremena mera zidovi tela bombi su podebljavani i upalja či su razmešteni sa vrha bombi i takav postupak je primenjivan do dve godine nakon rekonstrukcije serije iz 1954, odnosno do 1956. Od 1954 bombe velikog aerodinamičkog otpora su proizvođene u šest veličina, masa i to 250 kg, 500 kg, 1500 kg, 3,000 kg, 5,000 kg, and 9,000 kg. Manje bombe, one mase manje od 3000 kg su imale jednostruki upaljač na vrhu i na repu tela, dok su teže bombe imale jednostruki upaljač na vrhu i dvostruki u osnovi tela bombe. Zbog svoje veličine bomba od 9000 kg je korišćena i kao mera veličine pri konstrukciji veličine i prohodnosti bomboluka bombardera za dejstva nuklearnim bombama. Rekonstrukcijom iz 1962 uvedene su samo dve nove verzije masa od 250 kg i 500 kg sa jednostrukim upaljačem na vrhu tela nomne, ovaj put aerodinamičnog dizajna sa malim otporom. Serije iz vremena 1954 i 1962 su  još uvek u upotrebi, najčešće FAB-100, FAB-250, FAB-500, FAB-750, and FAB-1500  postajući na taj način savremenice bombi Mark 80 serije SAD

OFAB 100-120PF (Prefragmentirane)

Bombe efektivne prema živoj sili i motorizovanoj pešadiji u marševskom ili borbenom poretku. Bombe su punjene jakim mešavinama eksploziva TNT i RDX. Dizajn bombi ječ  za razliku od bombi opšte namene (DAB) optimizovan prema optimalnoj ditribuciji fragmenata odnosno radi visoke fragmentacije u domenu ubojnog dejstva. Masa: 100 kg Dužina: ukupna 1.065 m telo bombe 3.886 m Diametar: 273 mm Raspon krilaca: 0.345 m Pogon: gravitaciono

27

KASETNE BOMBE CBU (Cluster Bomb Unit) Kasetna Bomba RBK (Разовая Бомбовая Кассета) Jedinstvena (Celovita) Bomba kasetna

Uopšte kasetna municija je namenski konstruisana bomba - kontejner (dispersor) koji sadrži mnoštvo jedinica submunicije (eng. "skeet") koji pojedinačno nakon lansiranja sa letilica, projektila, tenkova i ispaljivanja artiljerije KoV-a ili mornarice i vrši disperziju submunicije iz kontejnera, koja pojedinačno deistvuje po cilju ili grupi ciljeva. kasetna - ciljano dejstvo kasetne: napalm protiv ljudstva - protivpešadijsko protivoklopno - antimaterijalno minopolagačko - protivoklopno i protivpešadijske mine hemijsko protiv dalekovoda - antielektrično psihološko - bacanje letaka Tri najvažnije opisne činjenice su bitne za prepoznavanje i procenu kasetnih bombi: Tip bombe - oznaka verzije, tip kontejnera -disperzora i tipovi i količina submunicije za datu verziju.

CBU-52 (Sjedinjene ameri čke države)

CBU-52  punjenje sadrži 220 komada submunicije - bombleta

namenjenih razaranju tehnike, objekata i žive sile, mase bombe 356 kg i koristi više tipova blizinskih upalja ča ili mehaničkih MK-339 upaljača sa odloženim dejstvom. Submunicija je 102 mm sferni bomblet mase 1.225 kg sa 295 brizantnog eksploziva. CBU-52, CBU-58 i CBU-71 koriste SUU-30  tip kontejnera, u osnovi metalnog kućišta podeljenog na dve uzdužne komore. jedna polovina komore poseduje ojačanu pozadinu sa svrhom da omogući izbacivanje submunicije i spreči uvijanje tela kontejnera. Dve polovine se međusobno uvezuju i učvršćuju. Četiri krilca od livenog aluminija su postavljena na repu bombe pod uglom od 9 stepeniu odnosu na osu bombe kako bi u poniranju bomba rotirala i time stabilizovala položaj. Nakon lansiranja akativaciona potezna žica aktivira mehanizam za odloženo okidanje upaljača. Funkcija upaljača je da nakon isteka vremena odlaganja dejstva potpaljuje buster i otključa prednji deo kontejnera. Tokom poniranja uvod vazduha generiše pritisak koji, nakon akcije upaljača, razdvaja polovine kontejnera istovremeno rasturajući submuniciju omogućivši istoj da zarotira i da se rasturi.

28

CBU-97/CBU-105 Sensor Fuzed Weapon - SFW (oružje sa senzorskim upalja čem) BLU-108/B Submunicija (Sjedinjene ameri čke države)

CBU-97/CBU-105  je bomba mase 453.5 kg, sadrži senzorskim upaljačem opremljenu protiv oklopnu submuniciju. SFW je glavno sredstvo novog koncepta operacije za napad na oklopne snage protivnika dok su u mirovanju kojom USAF remeti i zaustavlja napad, pružaju ći vremena pojačanju da uđe u sopstvenu zonu dejstva. Primarne komponente ove bombe su SUU-66 / B kontejner , 10 BLU-108 / B submunicije, i 40 u obliku hokej paka submunicije sa senzorom infracrvenog opsega. Bomba je dizajnirana za upotrebu sa taktičkih aviona USAF lansirana sa visina os 200 metara iznad tla do

20.000 metara nadmorske visine, pri brzinama između 463 km/h do 1200 km/h. Svaki CBU-97/B može da pokrije površinu od oko 170 m od 400 metara. Ravnomerna distribucija submunicije se postiže višestrukom vremenski usaglašenim aktiviranjem i odbacivanjem malih padobrana. Sensor Fuzed Weapon [SFW] Oružje sa Senzorski upalja čem, je pasivna submunicija široke primene, sa namenom istovremenog dejstva na više ciljeva u jednom naletu vazduhoplova. Nakon lansiranja kontejner bombe se otvara i rastura 10 komada padobranima stabilizovane submunicije. Svaki pojedina čni komad BLU-108/B submunicije sadrži 4 probojna protivoklopna projektila opremljena senzorima infracrvenog zračenja sa namenom detekcije oklopljenih ciljeva. Na određenoj visini određene radarskim visinomerom raketni moror zarotira submuniciju i podigne  je na veću visinu, odbaci svoja 4 projektila iznad zone cilja. Ako projektili za odre đeni vremenski period uoče infracrveno aktivne ciljeve, ispaljuju svoje penetratore - probijače, u suprotnom padaju na tlo i samouništavaju se. Masa: 420.48 kg Dužina: 2.454 m Dijametar: 0.406 m Modul dejstva: SUU-66/B kontejner 10 BLU-108/B submunitions sa po 4 projektila Upaljač: integralni deo kontejnera FZU-39/B senzor visine Visina lansiranja: 61 m do 12200 m iznad tla Brzina lansiranja: 463 km/h to 1203 km/h Avion matični: F-15E 12 bombi F-16 4 bombe A-10 10 bombi B-1 30 bombi B-2 64 bombi B-52 16 bombi

29

CBU-94 "Bomba zamračenja" - kontejner (Sjedinjene ameri čke države) BLU-114/B "Meka-Bomba" - submunicija BLU-114/B je submunicija bombe CBU-94, posebno namenjena onesposobljavanju sistema snabdevanja električnom energijom u zoni otvorenih vodova na transformatorskim stanicama i dalekovodima. Submubicija funkcioniše tako što bomba rasturi nad ciljem određen broj komada submunicije, koja nadalje vrši disperziju hemijski obrađenih karbonskih vlakana koje u kontaktu sa električnim vodovima izazivaju kratke spojeve i prekidaju tok prenosa električne sruje. Izraz Meka bomba pripisan submuniciji označava da dejstvo iste nije primarno razarajuće i da time ne čini kolateralnu štetu. Ovo, predhodno skrivano oružje, je prvi put korišćeno 02. maja 1999. u agresiji na Srbiju kada je lansirano sa aviona F-117 Nighthawk kada je u prvi mah 70% teritorije ostalo bez energije na nekoliko sati. Ljudstvo u Srbiji je veoma brzo uklonilo vlakna i povratilo funkcioalnost energetskog sistema. Nakon toga je 07. maja 1999 usledio ponovljen napad istog profila sa istim ishodom.

Veliki CEP tipičan za nevođene bombe je nametnuo planirani dalji razvoj ovog sistema dopunjavanjem istog JDAM modulima i time pretvaranjem ove bombe u vođenu bombu. Dužina: 3.05 m Dijametar: 0.6 m Modul dejstva: SUU-66/B kontejner 15 BLU-114/B submunitions Visina lansiranja: 61 m do 12200 m iznad tla Brzina lansiranja: 463 km/h to 1203 km/h Protivmera: Drvena motka i merdevine

30

CBU-78, CBU-87, CBU-89/B Gator (Sjedinjene ameri čke države)

CBU-78 je intervidovsko naoružanje namenjeno protivoklopnim dejstvima i dejstvima protiv pešadije postavljanjem mina zaprečavajući pristup zoni dejstva. Mine detoniraju inicirane senzorima koji mere promene megnetnog polja (protivoklopne i marševske rute pešadije), odnosno senzorima mehaničke pobude. Bomba se sastoji od dva pripojena sistema. Ratno vazduhoplovstvo koristi verziju CBU-89/B mase 454 kg dok mornarica koristi verziju CBU-78/B mase 227 kg. Protivoklopna submunicija BLU-91/B su mine sa blizinskim upalja čima koje napadaju ranjive donje delove oklopne tehnika. Prisustvo protivpešadijskih BLU-92/B mina je namenjeno obeshrabrivanju pristupa živoj sili u minskom polju radi sprečavanja čišćenja mina, prilikom detonacije parčadno dejstvo je usmereno približo u horizontalnu ravan. CBU-87/B nosi submuniciju kombinovanog dejstva sa upaljačima koji se aktiviraju kontaktom sa tlom ili ciljem, prizvode se i kao vođena bomba sa oznakom CBU-103/B i CBU-113/B. Bomba

Tip kontejnera

Submunicija

CBU-78/B CBU-87/B

SUU-58/B Mk7 Rockeye SUU-65/B

CBU-89/B

SUU-64/B

45 BLU-91/B protivoklopne mine 15 BLU-92/B protivpešadijske mine 202 BLU-97/B kontaktno dejstvo protivoklopno protivpešadijsko zapaljivo 72 BLU-91/B protivoklopne mine 22 BLU-92/B protivpešadijske mine

za CBU-89/B

masa kg 227

korisnik US NAVY

430

454

USAF

za CBU-87/B

MK-7 za CBU-78/B

Veličina minskog polja je određena visinom aktiviranja disperzije. Nakon otvaranja kontejnera mine se rasturaju koristeći aerodinamičke sile koje generišu aerokočionim mehanizmom. raspored mina na tlu je direktna posledica visine otvaranja kontejnera, koja je kontrolisana ili elektromehaničkim upaljačem ili senzorom visine od tla.

31

BL755 (Velika Britanija)

Kasetna bomba čiji je primarno dejtsvo protivoklopno a sekundarno protivpešadijsko. Bomba je nalik običnoj 450 kg avio bombi sa izuzetkom prisustva turbine disperzora na vrhu bombe. Na repu bombe su 4 aerodinamička krilca sa teleskopskim izvlačenjem. podeljena je na 7 komora od kojih svaka sadrži 21 komad submunicije, ukupno 147 u kontejneru bombe. Disperzija municije je forsirana punjenjem centralnog naboja i naduvavanjem podloge svake pojedinačne komore. Početak disperzije se aktivira rotacijom okidne turbine na vrhu bombe. Svaki komad submunicije je opremljen sigurnosnim mehanizmom teleskopski izvlačivim. Submunicija se nakon disperzije aktivira oprugu i daljinski detonacioni sklop i satbilizacionu turbinu nazadnjem delu. Svaki komad submunicije  je opremljen oblikovanom bojevom glavom za probijanje oklopa unutar omotača kućišta sačinjenog od upredene i perforirane žice pravougaonog preseka koja proizvodi u dejstvu 1400 protivpešadijskih fragmenata. Ukupna submunicija jedne bombe proizvodi dejstvom submunicije više od 200 000 fragmenata. RBL755 je verzija bombe sa ugrađenim radarskim daljinarom koji preuzima funkciju blizinskog upaljača, okidajući disperziju submunicije na optimalnoj visini što omogućuje lansiranje bombe sa bezbedne visine

32

RBK-500 KASETNE BOMBE (Rusija) RBK-500U/OFAB-50UD popunjena viskoko eksplozivnom fragmentacionom

submunicijom imaju namenu za dejstva na lako oklopljene ciljeve, neotporne materijale , ljudstvo, skladišta municije, poljska utvrđenja, objekte vojne industrije i objekte i vodove veze.

RBK-500U/OFAB-2.5PT  popunjena fragmentacionom submunicijom imaju

namenu za dejstva na ciljeve od neotpornih materijala , nazaklonjeno ljudstvo ili ljudstvo u nepokrivenim rovovima dejstvom submunicije koja eksplodira iznad ciljeva

RBK-500U/BETAB-M  je popunjena probojnom submunicijom namenjenoj uništavanju

betonskih površina aerodromskih poletno sletnih staza i taksinga

RBK-500/PTAB-1M ja razvijena verzija RBK-500 višenamenske kasetne bombe i

dizajnirana je da nosi 268 protivoklopnih bombleta sve sa ciljem posedovanja mogućnosti napada na pokretne formacije oklopnih vozila u borbenom, marševskom poretku ili distribuiranih na širem zahvatu. PTAB je oznaka za namenu bombe, u ovom slučaju Protiv Tenkovska Avio Bomba. RBK-500 PTAB1M je dizajnirana da podnosi visoka g opterećenja tipična za manevre matičnih aviona tokom napada izvođenih velikim brzinama stoga poseduje ojačane veze sa pilonom - nosačem podvesa. RBK-500U/SPBE je popunjena

submunicijom sa senzorski komandovanim upaljačima sa ciljem uništavanja vojne tehnike, uključujući tenkove, koji emituju toplotu, ostvaruju radarski kontrast u odnosu na teren i u uslovima pozadinskih smetnji ili omatanja radarkog signala.

33

3 DEO Projektili vazduh - zemlja Pojmovi. oznake i skraćenice korišćene u delu 3.

zona leta=

zona u kojo projektil leti navođen unapred zadatim podacima o cilju uz pomoć sistema koji prate let projektila kao što su INS, GPS ili je daljinski upravljan

zona akvizicije =

zona u kojoj pretraživači modula dovoljno precizno detektuju cilj i da projektil pređe na autonomno navođenje bilo aktivnom ili pasivnom detekcijom cilja

zona dejstva =

zona u kojoj je cilj u dohvatu razornog dejstva oružja

BLU = Bomb Live Unit = Bojeva bomba FAB = Фугасна Авиационная Бомба = Bojeva bomba opšte namene BDU = Bomb Dummy Unit = Vežbovna bomba IMU = Inertial Measurement Unit = Inercioni merni sistem IIR = Imaging infrared radiation = Osmatranje slike cilja u infracrvenom delu spektra CEP = Circular Error Probability = Srednje verovatno kruzno rasturanje INS = Inertial Navigation System = Inercioni navigacioni sistem GBU = Guided Bomb Unit = Vođena bomba KAB = Корректируемые Авиационные Бомбы = Vođena bomba CBU = Cluster Bombs Unit = Kasetna bomba RBK = Разовая Бомбовая Кассета = Jednokratna Kasetna bomba APU = Advanced Unitary Penetrator = Napredni jedinstveni probijač LGU =Laser Guidance Unit = Sklop za lasersko vođenje BALLUTE = (složenica reči balloon (balon ) i parachute (padobran )) je padobranu nalik aerokočiono sredstvo WSO = Weapon System Operator = Operator Sistema Naoružanja FAC = Forward Air Controller = Isturena vazdušna kontrola ( Avion poaebne namene za osmatranje u upravljanje

vatrom u zoni cilja) GPS = Global Positioning System = Sistem globalnog pozicioniranja (32 satelita i broj zemaljskih stanica za kontrolu, korekciju i emitovanje) Stand-Off = izvan dohvata neprijateljskog dejstva U ovu kategoriju ubrajano raketnim motorom pogonjene vođene projektile

34

Klasifikacija projektila

vrsta pogona

raketni motor čvrsto gorivo mlazni ili ramjet (loran) motor kombinovani pogon

vrste dejtva fugasno - potisno eksplozivno termobaričko - volumensko probojno parčadno - fragmentaciono submuniciono - kasetno napalm kombinovano probojno i odloženo potisno eksplozivno probojno i odloženo termobaričko

SISTEMI NAVO ĐENJA VO ĐENIH PROJEKTILA Oružane snage SAD i NATO sisteme navođenja svrstavaju u dve kategorije zavisno od vrste cilja za koji se razvijaju, odnosno da li navode oružje na pokretan ili nepokretan cilj i u upotrebi i razvoju su dve vrste sistema: 1. Go-Onto-Target = idi na cilj (GOT) 2. Go-Onto-Location-in-Space = idi na lokaciju (GOLIS)

1. Go-Onto-Target = Idi na cilj (GOT) GOT kategorija oružja može biti upotrebljena protiv pokretnih i nepokretnih ciljeva, dok je GOLIS kategorija

namenjena skoro ili potpuno nepokretnim ciljevima. Trajektorija napada na pokretan cilj je zavisna od kretanja cilja, a kako cilj može predstavljati opasnost po matičnu letilicu, zadatak je da se što pre uništi cilj. Kod GOLIS kategorije taj zadatak je daleko jednostavniji jer je cilj skoro ili sasvim nepokretan. Kod svakog GOT sistema prisutna su tri podsistema podsistem praćenja cilja podsistem praćenja projektila podsistem kompjutera za navođenje Zavisno od pozicioniranja pomenutih podsistema nadalje se mogu izvesti tri kategorije navođenja: - Indirektno navođenje (daljinsko upravljanje): podsistem kompjutera za navođenje i podsistem praćenja cilja su na matičnoj letilici i navo đenje se vrši razmenom podataka letilice i projektila preko datalink podsistema na letilici i projektilu. Indirektno navođenje podrazumeva u nekim slučajevima i povremeno ili stalno manuelno upravljanje od strane pilota ili operatora sistema naoružanja - Direktno navođenje (potpuno samonavođenje): kada su svi podsistemi na projektilu - Kombinovano navođenje  kada matična letilica raspolaže podsistemima kompjutera za navođenje i podsistemom za praćenje cilja nezavisno od projektila koji raspolaže sa sva tri podsistema i kada se daljinsko upravljanje koristi u samo nekim fazama leta projektila na tlu.

Daljinsko upravljanje kada je kompjuter za navo đenje i pretraživač cilja na svionu ili na lasnirnoj poziciji

Sistemi za daljinsko upravljanje obi čno koriste radarsku, TV ili IIR sliku cilja i poseduju stalnu radio ili kablovsku vezusa projektilom a posistem praćenja projektila je na matičnoj letilici i kada se koristi radarsko osvetljavanje cilja obično imamo dve varijante kontrole: Komandovanje u liniji optičke vidljivosti cilja - Command to Line-Of-Sight (CLOS) Komandovanje van linije optičke vidljivosti cilja - Command Off Line-Of-Sight (COLOS) Komandovanje u liniji optičke vidljivosti cilja - Command to Line-Of-Sight (CLOS) koristi samo ugaone

koordinate projektila i cilja radi osiguravanja pogotka. Projektil se dovodi u liniju optičke vidljivosti između matične letilice i cilja, i svako odstupanje se otklanja komandovanjem leta projektila. Režim upravljanja se naziva " Vo đenje praćenjem snopa na liniji vidljivosti " Line-Of-Sight Beam Riding Guidance (LOSBR), što podrazumeva da je podsistem praćenja cilja na projektilu koji ima odre đenu mogućnost manuelne ili automatske izmene orijentacije da leti u snopu kojim matična letilica osvetljava cilj. Ovaj re\im se upotrebljava uya dejstva po PVO sistemima malog dometa i na oklopne ciljeve. Praćenje snopa (Beam riding) se vrši analizom jačine, uobičajeno koničnog, radarskog ili laserskog snopa, poređenjem jačine signala očitanih od strane senzora na vrhu i na repu projektila i poređenjem sa poznatom 35

strukturom snopa ozračivanja cilja se dolazi do pogatka o ralativnoj poziciji ose snopa u odnosu na položaj, orijentaciju i brzinu projektila i diktira korekcija leta. Poluaktivno radarsko praćenje - Semi-active radar homing (SARH)  je režim u kome aktivna antena radara osvetljava cilj koničnim snopom dok projektil prima pasivnom antenom odraz radarskog snopa od cilja. Time se projektil lišava optere ćenja dodatnom masom radaskog emitera, a i rezolucija radara koja zavisi od veličine antene je veća nego što bi bila da je predajna antena postavljena na vrh projektila. Veća radarska antena predajnika na zemlji ili u avionu prati i osvetljava cilj, dok projektil prati odraz sa cilja i usmerava se ka istom. Takođe projektil očitava i signal emitujuće antene u zadnjoj polusferi radi reference, na taj način umanjujući efekte radarskog ometanja sa cilja. Poluaktivno radarsko praćenje određuje brzinu približavanja na način prikazan na slici, odnosno prijemna antena meri ugao odstupanja prema odrazu snopa radara kontinualnog zračenja. Monopulsni radarski prijemnik na projektilu daje ugao odstupanja mereći ugao pod kojim antena očitava najveću vrednost signala odraza. Trajektorija projektila se prilagođava upravljanjem aerodinamičkim površinama ili ugaonim otklonom sapnice motora. Ovo upravljanje se svodi na održavanje slike odraza na osi antene koja se zadržava u fiksiranom - po četnom položaju, a ugao odstupanja sa računa na osnovu brzine projektila, brzina cilja i međusobne razdaljine. Razlika i prednost ovog režima u odnosu na predhodno opisan režim, u kojem je radar usmeren na cilj a projektil nastoji da ostane u sredini snopa očitavajući signal sa repne antene, je u tome što je radarski snop oblika lepeze šire ći se sa rastojanjem od antene čini očitavanje manje preciznim, i kod režima Praćenja snopa -sistem nije precizan na velikim udaljenostima od predajne antene, dok u režimu Poluaktivnog radarskog praćenja, obzirom na osmatranje odraza ciljau približavanju, preciznost je sve veća. Dodatna mana režima praćenja snopa je i u tome što se često koriste dva radarska snopa,  jedan širi za praćenje cilja i drugi uži za navođenje projektila, dok ovde opisan režim traži jedan radar širokog snopa. Nepogodnost Poluaktivnog radarskog praćenja, je u tome što ako avion osvetljava cilj, mora zadržati elemente leta koji mu omogućuju stalnu osvetljenost cilja, održavanjem smera leta prema cilju. I pored ovih razlika opisani režimi su komplementarni. Režimi upravljanja u varijanti CLOS su: Manuelno komandovanje u liniji optičke vidljivosti cilja Manual Command to Line-Of-Sight (MCLOS)

U ovom režimu upravljanja i praćenje cilja i praćenje projektila se obavljaju manuelno, tako što operator komanduje projektilu povratak u liniju vidljivosti cilja. Režim ja korista kada je krateanje cilja sporo i kada nisu potrebne velike popravke trajektorije. Polumanuelno komandovanje u liniji optičke vidljivosti cilja Semi-Manual Command to Line-Of-Sight (SMCLOS)

Praćenje cilja se vrši automatski dok je praćenje i upravljanje projektilom manuelno.

Poluautomatsko komandovanje u liniji optičke vidljivosti cilja Semi-Automatic Command to Line-Of-Sight (SACLOS)

Praćenje cilja je manuelno, a praćenje i upravljanje projektilom automatsko, alično predhodnom režimu s tom razlikom što je operator koncentrisan na praćenje cilja a ne projektila, koji može da započne let i bez vizuelnog kontakta sa operatorom i time ovaj režim predstavlja lakši naćin za operatora. Ovo je dominantni režim navođenja za protivoklopna destva kao i za dejstva po bunkerima. Automatsko komandovanje u liniji optičke vidljivosti cilja Automatic Command to Line-Of-Sight (ACLOS)

Praćenje cilja kao i praćenje i upravljanje projektilom se vrši automatski.

36

Komandovanje van linije optičke vidljivosti cilja - Command Off Line-Of-Sight (COLOS)

Ovaj sistem navođenja je bio jedan od prvih i još uvek je u upotrebi, uglavnom kod PVO projektila. kod ovog sistema pretraživač cilja i pratilac projektila se mogu orijentisati u razli čitim pravcima a sistem osigurava presretanje cilja projektilom locirajući oba u prostoru. Ovaj sistem se ne oslanja isklju čivo na ugaone koordinate kao kod CLOS varijante. Ovde je i upotreba dodatne vličine - distance. da bi to bilo ostvarivo i pretraživač cilja i pratilac projektila moraju biti aktivni, u automatskom režimu rada iza sada se samo radari koriste kao pretraživa či i pratioci. Primer je mornarički projektil SM-2MR Standard koji iako je tokom leta orijentisan INS/IMU navigacionim sistemom dobija asistenciju linkom sa AN/SPY-1 radara instaliranog na poziciji lansiranja.

Potpuno samonavo đenje  se koristi kada su svi podsistemi na projektilu i projektil koristi propocionalnu navigaciju, odnosno zakon po kome važi da su dva objekta na kursu sudara (ili presretanja) kada se pravci njihovih linija vidljivosti ne menjaju kako se udaljenost smanjuje. Inače projekcija vektora brzine projektila mora da rotira proporcionalno i u istom smeru rotacije linije vidljivosti. Na primeru sa slike, ako linija vidljivosti rotira polako od severa na istok, projektil bi trebalo da zaokrene u desno malo većom ugaonom brzinom od ugaone brzine linije vidljivosti. Aktivno samonavođenje je režim koji koristi radar za osvetljavanje cilja koji je postavljen na projektilu, koji nastoji da ostane usmeren ka cilju i projektil izračunava odstupanje orijentacije sopstvene ose i navodi sebe. Kako je rezolucija radara fukncija širine antene, manji odnosno uži projektili su pogodniji za mete veće siluete. Poluaktivno radarsko praćenje - Semi-active radar homing (SARH)  je već opisano 2. Go-Onto-Location-in-Space = Idi na lokaciju (GOLIS) Kakvi god bili korišćeni mehanizmi u ovom sistemu, oni moraju sadržati informacije o cilju. Najvažnija osobina ovog sistema je odsustvo pretraživača cilja. Kompjuter i submodul za praćenje projektila su u samom projektilu, a odsustvo praćenja cilja definiše ovaj sistem kao navigacio novo đenje. To je u suštini sistem navođenja bez praćenja cilja za koji je poznat položaj u prostoru, i iako su pozanti kao samodovoljni sistem, nisu u potpunosti autonomni u odnosu na praćenje leta projektila. Zavisno od toga koji je našin koristi za praćenje projektila dele se na: Potpuno autonomne Inerciono navođenje

- sa žiro stabilizovanim platformama - sa bezplatformnim inercionim vođenjem

Navođenje po unapred zadatim elementima zavisi od spoljnih prirodnih izvora informacije Nebesko navođenje Zvezdano-inerciono navođenje Zemaljsko navođenje Topografsko osmatranje kao Terrain Contour Matching = praćenje podudarnosti kontura terena (TERCOM) Koristi unapred snimljene konturne mape terena sa koordinatama koje uključuju i

visinu bitnih tačaka i koje se porede sa podacima dobijenih od radarskog visinomera

Magnetsko navođenje zavisi od spoljnih vešta čkih izvora informacije

Satelitska navigacija Globalni pozicioni sistem GPS Globalni sistem navigacionih satelita GLONAS Hiperbolna navigacija DECCA LORAN C

37

Opšti sastav modularne strukture vo đenih projektila modul pretraživača - izborni submodule submodul INS/IMU  - inercijalnog merenja i navigacije submodul IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra submodul TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra submodul GPS - prihvat signala GPS submodul LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja submodul RGU - Radarski pretraživač, najčešće milimetarski opseg modul kontrole upravljanja submodul obrade podataka - jedan ili više računara submodul prenosa podataka - radio emisioni i kablovski submodul napajanja - turbogenerator, termobaterije modul dejstva kontejner sa eksplozivom penetrator - telo velike mase i tvrdoće namenjeno probijanju utvrde cilja upaljač - sa trenutnim ili odloženim dejtvom modul aerodinamičkog upravljanja submodul stabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima submodul nestabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim kanard krilcima modul pogona submodul raketnog pogona - raketni motor sa čvrstim gorivom submodul marševskog motora - mlazni ili ramjet motor modul aerodinamičkog upravljanja submodul stabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima submodul nestabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim kanard krilcima

Alternativna struktura modul navođenja submodul pretraživača sklop INS/IMU  - inercijalnog merenja i navigacije sklop IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra sklop TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra sklop GPS - prijem signala GPS sklop LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja sklop RGU - Radarski pretraživač, najčešće milimetarski opseg submodul kontrole upravljanja sklop obrade podataka - jedan ili više računara sklop prenosa podataka - radio emisioni i kablovski sklop napajanja - turbogenerator, termobaterije modul dejstva kontejner sa eksplozivom penetrator - telo velike mase i tvrdoće namenjeno probijanju utvrde cilja upaljač - sa trenutnim ili odloženim dejtvom modul aerodinamičkog upravljanja - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima modul pogona submodul raketnog pogona - raketni motor sa čvrstim gorivom submodul marševskog motora - mlazni ili ramjet motor

38

AGM-84 Harpoon (Sjedinjene ameri čke države) Harpun projektil omogućuju i Mornarici i ratnom vazduhoplovstvu upotrebu zajedničkog jedinstvenog oružja za dejstva na akvatoriji, odnosno protiv brodova i podmornica. Projektil se dopunski aktivno navodi radarskim senzorom trajektorijom male visine za napad na brodove  na odstojanjima preko horizonta. Konstrukcija projektila kao i sistem kontrole omogućuje borbeni kapacitet presretanja brodova iznad dometa drugih letilica. Projektil je namenjen uništavanju brodova na otvorenom moru. Iako RIM-161 Standard projektil i RGM/UGM109B Tomahawk krstareći projektil mogu biti korišćeni kao protivbrodski sistemi Harpun i AGM-119 Penguin su u borbi protiv ciljeva na moru prvi izbor američkih oružanih snaga. jednom, kada su podaci o cilju spremni, projektil je lansiran. Kada je lansiran projektil leti u zonu akvizicije i uključuje pretraživač, locira cilj i napada isti. Ova samostalnost projektila omogućuje matičnom borbenom sredstvu (brod ili avion) da nadalje vrši borbena dejstva prema drugim ciljevima. Prilagođeni harpun se može lansirati sa pilona koji poseduje AERO-65 adapter, AERO-7 adapter ili sa više berodskih lansirnih uređaja uklučujući i lanser za rakete standard, lansere za protivpodmorničko oružje ASROC ili PVO projektile, pa čak i sa podmornice kao torpedo.

STANDARD ASROC TARTAR Brodski lanseri sa kojih je moguće lansirati AGM-84

Harpun je isključivo namenjen za protivbrodska dejstva. Pogonjen je sa Teledyne/CAE J402 turbojet mlaznim motorom koji mu daje domet od 185 km.

39

Struktura projektila‚ modul navođenja

Submodul pretraživača i submodul kontrole upravljanja su spojeni u jedinstven modul navođenja. Submodul pretraživača se sastoji od aktivnog radarskog pretraživa ča, radarskog visinomera, i pretvarača za napajanje. Submodul kontrole se sastoji od troosnog kontrolora položaja - orijentacije (ARA = attitude reference assembly), komjutera i napajanja (DC/PS = data computer/power supply). Pre lansiranja u DC/PS je učitan set podataka sa komandnog lansirnig sistema. Nakon lansiranja podaci o ubrzanju i položaju sa ARA i podaci radarskog visinomera se učitavaju u DC/PS i koriste za održavanje profila leta projektila. modul dejstva

Modul sadrži čeličnu konstrukciju probojnika u nosaču koji nosi 97 kg eksploziva (DESTEX) kao i pripadaju ći sigurnosni mehanizam upaljača, koji osigurava da maodul dejstva ne eksplodira pre lansiranja projektila ve ć u kontaktu sa ciljem. Modul dejstva se može zameniti vežbovnim koji dostavlja podatke o radu projektila za analize. modul pogona submodul  marševskog motora - se sastoji od rezervoara za gorivo JP-10, usisnika za vazduh i mlaznog

motora. Ovaj sklop obezbeđuje pogon leta projektila sa uzgonom koji omogućuju 4 fiksna krilca na spoljnoj strani. submodul  raketnog pogona - se sastoji od raketnog motora na čvrsto gorivo zajedno sa sistemom za ativiranje i pripalu. Ovaj submodul se naposredno pre aktiviranja mlaznog motora odbacuje od projektila. modul aerodinamičkog upravljanja

modul aerodinamičkog upravljanja se sastoji od 4 elektromehanička aktuatora koji po signalima modula navođenja komanduju krilcima i upravljaju letom projektila. Verzije projektila u upotrebi AGM-84D Harpoon  je protivbrodski projektil za dejstvo na odstojanjima preko horizonta u svim meteo uslovima ova verzija se može lansirati sa brodova, podmornica (u specijalnom kontejneru), ili sa aviona bez submodula  raketnog pogona.

The AGM-84E Harpoon/SLAM [Stand-Off Land Attack Missile] Block 1E se

projektil srednjeg dometa proizveden da omogući dejstvo dnevno i noćnonu u svim meteo uslovima po ciljevima visoke vrednosti na kopnu i po brodovima na vezu u lukama. Kasnih osamdesetih pojavila se potreba za projektilom za napad na ciljeve na kopnu i umesto proizvodnje potpuno novog projektila, američka ratna mornarica je iskoristila projektil harpun, sve osim modula za navo đenje, dodala prijemnik signala GPS i Walleye optički sistem navođenja, datalink sa AGM-65 maverick projektila da sastavi Stand-Off Land Attack Missile. AGM-84E koristi sistem inercijalnog merenja i navigacije spregnut sa GPS, sistem infracrvenog navođenja u terminalnoj fazi trajektorije i projektil je opremljen modulom dejstva sa krstarećeg projektila radi sticanja probojnosti u dejstvu na cilj. Projektil može da se lansira i sa aviona F/A-18 Hornet. SLAM-ER (Expanded Response = pojačano protivdejstvo) Block

1F, je opsežna modifikacija predhodno opisane verzije udvostručujući domet

do 240 i više kilometara, posedujući probojni titanijumski modul dejstva, kao softver koji omogućuje pilotu matičnog aviona da promeni tačku dejstva cilj u završnoj fazi leta, posldnjih 7 - 8 km, što istovrmeno zna či da postoji mogućnost indirektnog navođenja projektila učešćem pilota.

SLAM-ATA (Automatic Target Acquisition = Automatski Izbor Cilja) Block 1G, je naredna faza razvoja

predhodno opisane verzije dodavanjem sistema za prepoznavanje slike poređenjem sa unapred učitanom slikom cilja. Ovaj sistem otklanja greške nastale smetnjama radaskog odraza pogotovu u okolini ciljeva u urbanim zonama, lošim meteo uslovima ili dejstvom ometanja radara. Harpoon Block II je verzija namenski razvijena za napad na ciljeve u razuđenim obalskim područ jima.

40

AGM-65 Maverick (Sjedinjene ameri čke države) AGM-65 Maverick je vazduh-zemlja vođeni projektil srednjeg dometa namenjen za bliska vazdušnu podršku i spada u najbrojnije proizvedene projektile u zapadnom svetu. Upotrebljava se protiv različitih vresta ciljeva, uključujući oklopne, sisteme PVO, brodove, kopneni transport i objekte. od uvo đenja u upotrebu razvijen je veliki broj verzija ovog projektila, pre svega zahvaljujući modularnoj strukturi i primeni standarda koji pojedine module ovog projektila čine upotrebljivim kao mogulima u sastavu drugih tipova projektila na primer AGM-84 harpoon/SLAM. Ovaj projektil koristi dve vrste modula dejstva. Jedna vrsta ima upaljač  postavljen na vrhu, druga je ve će mase i poseduje upaljač  sa odloženim dejstvom radi postizanja probojnosti na cilju AGM-65 je modularne kostrukcije i to mu obezbeđuje veliku fleksibilnost u proizvodnji i primeni. Zavisno od sastava modula razlikujemo verzije ovog projektila.

Opšta struktura modula AGM-65 je:

- sinteza slike u vidljivom delu spektra AGM-65A i AGM-65B modul pretraživača IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra AGM-65D modul pretraživača LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja AGM-65E modul pretraživača IR - registrovanje infracrvenog zračenja cilja AGM-65F modul pretraživača TV

modul kontrole upravljanja submodul obrade podataka - jedan ili više računara submodul napajanja - baterije modul dejstva submodul sa eksplozivom mase 62,56 kg AGM-65A, AGM-65B i AGM-65E submodul sa eksplozivom i penetratorom mase 136 kg AGM-65G i AGM-65F penetrator - telo velike mase i tvrdoće namenjeno probijanju utvrde cilja AGM-65F submodul osigurača, aktivatora i upaljača modul aerodinamičkog upravljanja - aktuatorski komplet i okvir sa fiksiranim krilcima modul raketnog pogona - raketni motor sa čvrstim gorivom

Maverick AGM-65A ima elektro-optički sistem za bavođenje, koji nakon autom,atskog uklanjanja zaštitne kupole na vrhu projektila registruje i prenosi u sistem letilice na monitor pilota ili operatora sistema naoružanja TV sliku. nadalje pilot ili operator upravljaju projektilom dovodeći sliku cilja u končanicu i lansira projektil. Maverick AGM-65B ima slična svojstva kao i A verzija osim što TV sistem ima mogućnost uvećanja TV slike i tima olakšava identifikaciju cilja i omogućava detekciju i orijentaciju prema manjim ciljevima. Maverick AGM-65D je opremljen sa sistemom za sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra i time omogućuje noćna i dejstva pod nepovoljnim meteo uslovima. Maverick AGM-65E je uveden u upotrebu u marinskom korpusu SAD i namenjen je za dejstvo na utvrđenje kopnene ciljeve, kao i na oklopna vozila. Laserski pretraživač detektuje signal emitovan sa matične letilice ili sa tla u zoni širine 11 km dubine 16 km. U slučaju gubitka laserskog sihnala i prestanka navođenja projektil se ne samouništava već samo deaktivira modul dejstva Maverick AGM-65F koji upotrebljava mornarica koristi infracrveno pasivno navođenje i ima masivniji modul dejstva mase 136 kg a za upotrebu kod marinskog korpusa i penetrator od 57 kg kao i IR prilago đen za praćenje brodova. Maverick AGM-65F  ima praktično isti sistem navođenja kao i D verzija osim modifikacije softvera radi praćenja većih ciljeva. Glavna razlika je što ova verzija ima masivniji modul dejstva sa masivnim penetratorom 41

AGM-65A/B

AGM-65D

AGM-65E

AGM-65F/G

220 kg

285 kg

304 kg

Dužina

2.49 m

Raspon krila

71.9 cm

Dijametar

30.5 cm

Masa

209 kg

Brzima

nadzvučna

Domet

> 27 km

Pogon

Thiokol SR109-TC-1 solid-fuel rocket Thiokol SR114-TC-1 (or Aerojet SR115-AJ-1) solid-fuel rocket

Modul dejstva 57 kg WDU-20/B Oblikovano punjenje

136 kg WDU-24/B probojno-eksplozivno i fragmentaciono

Prikaz slike TV kamere sa vrha modula navođenja AGM-65B na MFD (Multi-Function Display = višenamenski monitor) u kabino pilota matične latilice

42

AGM-88 HARM (High-Speed Anti-Radiation Missile = Brzi protivradarski projektil ) (Sjedinjene američke države) AGM-88 je pogonjen Thiokol SR113-TC-1

motora sa dva režima rada (startni i marševski režim) malodimni raketni motor na čvrsto gorivo i ima modul dejstva WAU-7/B mase 66 kg eksplozivno - fragmentacionog dejstva (25 000 čeličnih fragmenata). Eksploziv se akaktivira laserskim blizinskim upaljačem FMU-111/B. Pretraživač  WGU-2/B modula pretraživača je podešen prema pretpostavljenom cilju u fazi redovnog održavanja tako da svaki logistički centar ima lepezu različito podešenih projektila. U letu projektil se kontroliše dualnim modulom aerodinamičke kontrole, upravljanje se vrši sa 4 BSU-59/B kanard krilaca a stabilizuje sa 4 BSU-60/B repna krilca. Kada se akronim "HARM" tretira kao re č , ista na engleskom  jeziku znači "šteta" ili "povreda". Ovaj projektil se koristi u tri operativna režima slobodno nazvana: " Unapred zadat /Preventivni/Poznati cilj", "Cilj prema okolnostima" i "Samoodbrana". U režimu "Unapred zadat" projektila napada unapred poznat cilj iz visokog profila leta na daljinama od preko 150 km, i kada projektil do đe u zonu akvizicije i može da registruje izvor radarskog zračenja, upućuje se direktbo ka takvom cilju. ukoliko takav cilj nije aktivan u trenutku kada projektil ulazi i zonu akvizicije, isti se samouništava. U režimu "Samoodbrana" avion registruje da je radarski osvetljen sa jedne ili više lokacija, kompjuter aviona odlu čuje koji cilj ima prioriteti zadaje podatke projektilu i lansira projektil. U režimu "Cilj prema okolnostima" pretraživač  projektila registruje radarko osvettljavanje i ako je isto pretnja avionu projektil se lansira manuelno. U režimima " Cilj prema okolnostima" i " Samoodbrana" projektil se može lansirati protiv ciljava koji su iza aviona ali na štetu dometa projektila. AGM-88 ima ugrađen INS i kada su podaci o F-16 u SEAD misiji naoružan sa 4 AGM-88 cilju učitani, čak iako u mežuvremenu zračenje sa cilja prestane, projektil će nastaviti let ka cilju iako je u ovakvim slučajevima CEP veći. Operativni režim "Jednačine kretanja" je varijanta režima "Unapred zadat" koji omogućava precizniju selekciju odašilja ča u opterećenijoj sredini, i može se aktivirati i kada cilj nije u osi pretraživača projektila. pozicija cilja se projektilu može preneri bilo sa kompjutera matičnog aviona ili datalinkom sa drugog aviona ka na primer RC-135 Rivet Joint. Suppression of Enemy Air Defenses = Onesposobljavanje neprijateljske PVO (SEAD)

misije predstavljaju oko 30% ukupnog broja misija u prvim danima modernog rata i imaju zadatak onesposobljavanja neprijateljskih PVO sistema kao i sistema komande, kontrole i komunikacija.

Dužina

4.17 m

Raspon kanarda 112 cm Raspon krila

61 cm

Dijametar

25.4 cm

Masa

360 kg

Brzima

Mah 2+

Domet

150 km

Pogon

Thiokol SR113-TC-1

Modul dejstva

66 kg WDU-21/B eksplozivno - fragmentacionog AGM-88C: WDU-37/B eksplozivno - fragmentacionog

43

Х-35У (Kh-35U) Каяк (Kajak ) (Rusija)

Protivbrodski vođeni prjektil "Kajak" je turboventilatorskim mlaznim motorom pogonjen projektil podzvučne brzine, koji može biti lansiran sa aviona, helikoptera ali i sa obalskih i brodskih lansera uz dopunu pogona submodulom raketnog motora na čvrsto gorivo. Nato oznaka je Kh-35U "Harpoonski" zbog sličnosti sa američkim sistemom AGM-84E Harpoon. Za upravljanje letom projektila se koriste krilca postavljena na dve pozicije na projektilu i dodatni komplet krilaca na submodulu raketnog pogona. Podaci o cilju se unose u projektil pre lansiranja sa kompjutera mati čne letilice, broda ili nekog drugog spoljnog izvora. INS sistem upravlja letom projektila do ta čke očekivane vidljivosti cilja udaljenost od 20 km, kada nakon orijentacije prema cilju i prelaska na vrlo malu visinu leta navođenje prelazi u režim aktivnog radarskog samonavođenja pomognuto radarskim visinomerom. Zbog svoje autonomije projektil može da dejstvuje u svim meteo uslovima danju i no ću. mali poprečni presek, trajektorija praćenja konture kopna ili mora, i poseban algoritam navo đenja čine ga je ovaj projektil tečko uočljiv i predstavlja značajan problem za odbranu cilja.

ARGS-35E submodul RGU aktivni radarski pretraživač

Х-31 (Kh-31) "Криптон" (Rusija) )-31 je ruski vazduh - zemlja višenamenki vo đeni projektil namenjen naoružavanju aviona kao što su MiG-29 ili Su-27, razvija brzinu preko 4 maha i bio je prvi protivbrodski nadzvučni projektil za lansiranje sa taktičkih aviona. postoji više verzija ovog projektila i najpoznatija je njegova verzija za protivradarska dejstva. Projektil je konvencionalno dizajniran sa primetnim dvostepenim pogonskim sistemom. Na lansiranje potisak daje submodul raketnog motora na čvrsto gorivo, koji se odbacuja kada projektil dostigne brzinu od 1,8 maha i tada se otbaraju 4 uvodnika vazduha i prostor u projektilu postaje kerozinski ramjet (loran) mlazni motor koji dalje projektil ubrzava do preko 4 maha. L-112E pretraživać radarskog zračenja je jedinstveno dizajnirana antena kao interferometrijska konfiguracija 7 helikoidalnih antena na pokretnoj platformi Verzije projektila: Kh-31A - protivbrodski projektil dometa od 25 do 103 km submodul pretraživača

ima aktivni radar i radarski visinomer i u sastavu je modula za autonomno navođenje sa mogućnošću idirektnog navođenja od strane flotile. Aktivno Л-112Э  (L-112E) pretraživač radijacije radarsko pretraživanje može započeti i pre i nakon lansiranja nakon poniranja projektila. Mala masa projektila omogućuje naoružavanje belikog broja letilica kao što su Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, MiG-29, i td. Kh-31P je antiradarska verzija sa pasivnim submodulom pretraživača radijacije. Trajektorija je visokog profila koja dozvoljava veće brzine i ima povećan domet od 110 km. Postoje tri različita pasivna submodula pretraživača radijacije u upotrbi namenjena detekciji različitih frekvencija radara ali se postavljanje odreeđenog submodula vrši samo u završnoj fazi proizvodnja. Kh-31AD/Kh-31PD protivbrodski projektil povećanog dometa produženjem tela projektila do 5,3 m Kategorija

Kh-31A

Namena PROTIV BRODSKI Navođenje INS, aktivno radarsko Visina lansiranja, km 0,1-10(15) Brzina lansiranja, km/h (Mahov broj)600-1,250 (0,65-1,5) Maksimalni domet 50-70 Maksimalna krstareća brzina, m/s 1 000 Masa modula dejstva, kg 94 Ukupna masa, kg 610 Dužina, m 4,7 Dijametar, m 0,36 Raspon krila, m 0,914 Ugao detekcije cilja u v ravni Ugao detekcije cilja u h ravni Raspon krila, m 0,914

44

Kh-31P

Kh-31AD

PROTIV RADARSKI PROTIV BRODSKI detekcija radara INS, aktivno radarsko 0,1-10(15) 600-1,250 (0,65-1,5) 15-110 50-70 1 000 1 000 87 110 600 715 4,7 5,34 0,36 0,36 0,914 +10 do -20 stepeni +/- 27 stepeni 0,914

ATRA “Hermes” (Rusija) Hermes (Ruski: Гермес ) 

je familija modularno dizajniranih vođenih projektila, za lansiranje sa letilica (HermesA), kompnenih lansera (hermes)  i brodova (Hermes-K), sa višestepenim raketnim pogonom i potpunom autonomijom. Projektovan je da dejstvuje na različite kopnene ciljeve, oklopnu tehniku, fortifikacije, kao i letilice male brzine pojedinačnim ili lansiranjem više projektila simultano. Sistem ovako projektovan zadovoljava potrebe za artiljerijskom preciznom tehnikom za sva tri vida oružanih snaga. Hermes ima odbaciv submodul startnog raketnog motora kao i submodul sa marševskim raketnim motorom kao i modul dejstva visoko eksplozivne fragmentacije, i korisniku se dostavlja u zape čaćenom kućištu koje služi i kao lanser. Dalekometna verzija hermesa ima submodul startnog raketnog motora dijametra 210 mm i submodul sa marševskim raketnim motorom dijametra 130 mm, sa dometom od oko 100 km i koristi indirektni režim radio navođenja do ulaska u zonu akvizicije, a u zoni akvizicije navođenje preuzima submodul poluaktivnog laserskog pretraživača LGU i može da dejstvuje po ciljevima na kopnu i u vazduhu. Kopneni sistem hermesa poseduje lansirno vozilo naoružano sa 24 projektila, logističko vozilo, komandno vozilo, vozilo za kontrolu i vozilo za održavanje. Senzorski sistem omogućuje pojektilu radar za navođenje, dnevni i noćni optički sistem i kao i dvokanalni laserski osvetljivač - daljinomer za samonavođenje. Hermes-A  je dalekometni protivoklopni i protivvazdušni projektil (za vazduhoplovne ciljve malih brzina) nemenjen upotrebi sa helikoptera kao Ka-52 i aviona kao SU-39. Projektil se navodi do zone dejstva submodulom INS, a u zoni dejstva vođenje se zasniva na submodulu LGU sa poluaktivnim laserskim pretraživačem uz pomoć  osvetljivača cilja sa matične ili neke druge letilice. uz prosečnu brzinu od 500 m/s projektil ima domet od 15 do 20 km gde dejstvuje po cilju fragmentacionim modulom dejstva sa 28 kg eksploziva. po dva HERMES-A projektila mogu biti lansirana istovremeno na različite mete i u velikoj meri su otporni na ometanje u odnosu na druge protivoklopne projektile. Hermes-K  je mornarička verzija Hermes projektila i dizajnirana je za naoružavanje lakih petrolnih plovila u kompletnom lanserskom sistemu na modifikovanom postolju topa AK-306. Može da dejstvuje po manjim plovilima i letilicama manjih brzina na dometu od 20 do 100 km, gde dejstvuje po cilju fragmentacionim modulom dejstva sa 28 do 30 kg eksploziva. Projektil se navodi do zone dejstva submodulom INS kombinovanim sa daljinskom komandom a u zoni dejstva vođenje se zasniva na submodulu LGU sa poluaktivnim laserskim pretraživačem. .

Kategorija

Hermes Hermes-A Namena PROTIV OKLOPNI PROTIV OKLOPNI Navođenje INS, lasersko, radarsko INS, lasersko, radarsko Maksimalni domet 10 - 40 - 100 10 - 40 - 100 Krstareća brzina, m/s 500 500 Masa modula dejstva, kg28 28 Ukupna masa, kg 130 110 Dužina, m 3,5 3,5 Dijametar, m 0,13 / 0,21 0,13 / 0,21 Raspon krila, m 0,914 Raspon krila, m 0,24 0,24

Hermes-K PROTIV BRODSKI INS, lasersko, radarsko 10 - 40 - 100 500 30 130 3,5 0,13 / 0,21 0,914 0,24

Navođenje hermesa je moguće vršiti sa spoljnog izvora, u ovom slu čaju i marinci koji raspolažu sa sistemom automatske kontrole "Malahit", i tada mnogi spoljni obaveštajni sistemi mogu biti uklju čeni, što omogućuje hermesu imunitet na protivmere.

45

Х-29 (Kh-29)(Rusija) Х-29 je

ruski vođeni projektil dometa od 10 do 30 km sa masivnim modulom dejstva mase 320 kg i submodulima za pretraživanje i navođenje laserski, IR, Aktivno radars ko i TV i uobičajeno spada u naoružanje Su-24, Su-30, MiG29K kao i "T/TM" verzijama Su-25. Uobičajeni ciljevi ovog projektila su veći objekti na bojištu, objekti industrije, skladišta i mostovi, a može da vrši dejstvo po brodovima do 10 000 tona, kao i po utvrđenim skloništima za smeštaj aviona i po poletno-sletnim stazama. Sa modulom dejstva mase 320 kg sa senzorom upaljača koji omočućuje probojnost projektila pre eksplozije. Moduli projektila daju 4 sklopa projektila kao 4 posebne verzije istog, i to Kh-29L koji ima LGU modul pretraživača i Kh-29T  ili Kh-29TE  koji ima pasivni TV modul pretraživa ča, koji ima domet detekcije cilja 4 - 5 km i u idealnim vremenskim uslovima je vrlo precizan sa 2,2 m CEP,   Kh-29MP sa modulom pretraživača  za aktivno radarsko navođenje i Kh-29D sa IIR modulom pretraživača. Upaljač  modula dejstva radi u režimu momentalnog i odloženog dejstva koje odrežuje pilot mati čne letilice. Upaljač je vezan za spoljne senzore postavljene ispred modula dejstva u zoni U robustnoj livenoj sekciji modula dejstva nalazi se 116 kb eksploziva Projektil je izmenjive modularne konstrukcije i sastoji se od 5 modula modul pretraživača, modul kontrole upravljanja, modul dejstva, modul pogona i napajanja i modula arodinamičke kontrole, koji se zavisno od verzije lako uklapaju i vezuju spoljnim vezama. Velika masa i time velika inercija projektila je diktirala uvo đenje snažnijeg submodula napajanja radi upravljanja frontalnim krilcima. Kontrola aksijalne rotacije se vrši zakrilcima. Submodul napajanja poseduje elektrolitsku bateriju i pretvarač jednosmerne struje u naizmeničnu za vreme od 40 sekundi X-29L  poseduje submodul laserskog pretraživača (otuda i oblik vrha boce) za distance do 8 km. Navođenje X-29L se zasniva na proporcionalnom metodu koji navođenje na cilj predviža tako što bo ćno inerciono opterećenje projektila tretira kao proporcionalnu ugaonoj brzini linije vidljivosti i projektil koristi propocionalnu navigaciju, čije ulazne podatke merenjem daje modul pretraživa ča. Projektil napada u dva režima leta, -- ponirući, kada su osa projektila i lasera paralelni liniji vidljivosti cilja sa pozicije pilota mati čne letilice i trajektorija skoro pravolinijska - logaritamska kriva (blisko horizontalnom letu). kada se projektil lansira sa male visine i podigne na ve ću visinu leta do prilaska cilju kada ponire i udara cilj skoro vertikalno nadole očekivano da je gornja površina objekta slabiji deo strukture. X-29T  kontrolni sistem funkcioniše u dva režima autonomni i navode ći. Nakon lansiranja autonomna kontrola održava kontinualan let projektila pod konstantnim napadnim uglom. Kada je dostignuta vrednost ugla kursa sistem prema programu okreće projektil prema cilju dok vrednost angularne brzine linije vidljivodti cilja ne buge jednaka nuli kada je prema zakonu proporcionalne navigacije kolizija neminovna. Nakon toga projektil se u režimu pasivnog TV navođenja kreće metodom proporcionalne konvergencije. U navodećem režimu pilot dovodi avion i projektil u položaj u kome ZV kamera vidi cilj, čija se slika pojavljuje na displeju panela pilota, čija slika može biti zamrznuta i uvećana radi dopunske identifikacije cilja. Nakon selekcije cilja pilot menja režim vizure na širok ugao osmatranja i ostaje mu da dalje upravlja letilicom do ulaska u domet lansiranja

46

Kategorija

Kh-29T Namena PROTIV OBJEKATA Navođenje pasivna TV Maksimalni domet km 12 Krstareća brzina, m/s 500 Masa modula dejstva, kg320 Ukupna masa, kg 680 Dužina, m 3,9 Dijametar, m 0,4 Raspon krila, m 1.1

Kh-29TE PROTIV OBJEKATA pasivna TV 30 500 320 690 3,9 0,13 / 0,21

Kh-29L PROTIV OBJEKATA lasersko 10 500 320 660 3,9 0,13 / 0,21 0,914

AM39, SM39, MM40 "Exocet" (Lete ća   riba ) (Francuska)

Exocet je vođeni protivbrodski projektil koji može biti lansiran sa brodova, kopnenih lansera kao i aviona i helikoptera. To je relativno kompaktan projektil za dejszvo na manje i srednje brodove, korvete, fregate i razarače ali i dejstvo više projektila na ve ćim brodovima su efektni. navodi se INS submodulom do ulaska u zonu akvizicije, kada menja režim navođenja aktiviranjem submodula za aktivno radarsko navođenje. Kao kontramera detekciji radara sa cilja, projektil leti veoma nisko iznad površine mora 1 do 2 m iznad površine mora. Smetnje koje površina mora stvara na radarskoj slici čine detekciju projektila malo izvesnom a kada na projektil doleti na rastojanje od 6000 m od cilja i detekcija istog postane izvesna, preostalo vreme do udara često nije dovoljno za reakciju brodskih odbrambenih sistema. Raketni motor na čvrsto gorivo omogućuje domet od 70 km, a u verziji MM40 je dodat marševski turbomlazni motor koji povećava domet na 180 km. Bitne verzije projektila Exocet

AM39 (lansiranje sa aviona) – B2 Mod 2, deployed on 14 types of aircraft (combat jets, maritime patrol aircraft, helicopters). Domet od 50 do 70 km, zavisno od visine i brzina matičnog aviona u trenutku SM39 (lansiranje sa podmornica) – B2 Mod 2, Projektil je smešten u hermetičnu kapsulu koja se lansira sa podmornice kao torpedo. Usmerena ka površini vode, kada istu napusti kapsula se odbacije, raketni motor startuje i projektil kraće ka zoni dejstva. Povoljno je u ovom slučaju što projektil može da bude lansiran sa većih dubina . MM40 (lansiranje sa kopna i brodova) – Blok 1, Blok 2 i Blok 3, sa dometom 72 km za Blok 2. i 180 km za Blok 3. Najpoznatiji slučaj upotrebe ovog projektila  je dejstvo tokom rata za Foklande, koje je bilo izvršeno u napadu Ratnog vazduhoplovstva Argentine na britanski razarač HMS Sheffield, 4 maja 1982. Leteći na maolj visini projektij je udario u desnu stranu broda i iako prema engleskim izvorima modul dejstva nije elsplodirao, otvor na brodu veličine 1,2 x 3 m i požar koji je izazvalo preostalo gorivo projektila bilo je dovoljno da ošteti brod koji je nakon nekoliko dana plutanja i pokušaja spasavanja napušten i potonuo. Projektil je lansiran sa argentinskog aviona Super Étendard francuske proizvodnje

47

4. DEO NEVO ĐENE RAKETE VAZDUH - ZEMLJA

48

Uspešnom primenom nevođenih raketa u Drugom svetskom ratu je predodređen njihov dalji razvoj u poslijeratnom periodu. Drugi sistemi naoružanja, topovi i bombe su imale svoje povoljnosti ali i ograničenja, topovi zbog potrebe orijentacijea viona prema cilju u toku trajanja dejstva, ili prilagođavanje vektora brzine aviona početnim uslovima zahtevane balističke trajektorije bombe. Karakteristike raketa su odgovarale poboljšanim performansama posleratne avijacije. Povećanje brzine leta i smanjenje vremena vizuelnog kontakta sa ciljem, stavljaju u prvi plan povećanje dometa i jačine dejstva nevođenih raketa. Nedostatak efikasnosti u početku, male dimenzije i mala težina nevođenih raketa zahtevale su postavljanje velikog broja raketa na avion. Rakete su ispaljivane plotunom, što je povećalo verovatnoću uništenja cilja. Glavni pravci razvoja nevođenih raketa diktiralo je iskustvo njihove masovne upotrebe u ratu. Glavni nedostaci bili su značajno rasipanje, posledično veliki CEP, kao i nedovoljna razorna moć, zavisnost od dinamike vektora brzine letilice pri lansiranju. Kao kompenzacija za veliki CEP, kao rešenje koristilo se pove ćanje broja lansiranih raketa u napadu plotunom. To je i dovelo do nastanka višecevnih lansera kao zamena za pojedinačne lansere "šine".

http://www.aviation-gb7.ru/NURS.htm

49

S-5 (Rusija)

S-5 je nevođena raketa kalibra 55 mm koja se lansira iz cevi kalibra 57 mm. U naoružanju je aviona i helikoptera lovačko bombarderske i jurišne avijacije. Sastoji se od čeličnog tela u koje je postavljen raketni motor na čvrsto gorivo i eksplozivna bojeva glava sa kontaktnim upaljačem. Na repu rakete je izdužena sapnica za koju je vezan sklop sa (6) 8 krilaca koja su radijalno raspore đena i mogu biti rotacijom prema vrhu rakete sklopljena u položaj za lansiranje, odnosno dovedena u položaj za let nakon lansiranja aktiviranjem sistema opruga. Krilca na repu rakete stabilizuju njen položaj tokom leta otklonom koji rotira telo rakete po uzdužnoj osi 750 puta po sekundi. Vreme rada motora 1,1 skunda za koje vreme raketa pređe oko 300 m. S-5 se lansira iz višecevnih podvesnih lansera. S-5 se lansira iz višecevnih podvesnih lansera kapaciteta od 4 do 32 rakete. najčešća verzija lansera je bila ORO-57 kapaciteta 8 raketa razvijen za upotrebu sa aviona MiG-19. Ranih šestdesetih prošlog veka ušao je u upotrebu lanser UB-16-57 sa kapacitetom 16 raketa, razvijen u nekoliko verzija. U oznaci navedenog i sličnih lansera "UB" označava izraz "Univerzalni Blok", što podrazumeva da je lanser kao podves standardizovan za nosač  "pilon" obične bombe, "16" označava kapacitet lansera a "57" je prečnik cevi jednak kalibru rakete uvećane za 2 mm. Za veliko ubrzanje i postizanje zadovoljavajuće brzinenakon lansiranja (početna brzina je zavisna od brzine letilice) čvrsto gorivo ima komoru sagorevanja zbezsastog profila što omogućava veću površinu sagorevanja i veći potisak. Nakon sagorevanja u trajanju od 1,1 sekunde za koje vreme raketa pređe 300 m nastavlja se balistički let U poređenju sa dejstvom topa kalibra 37 mm čije je zrno mase 0,758 kg blidko masi bojeve glave rakete mase od 0,815 kg. Brzina kojom zrno napušta cev je 690 m/s za razliku od mnogo manje brzine kojom raketa napušta lanser 70 m/s ali trajanjem sagorevanja motora postiže veći domet od 2000 m za razliku od dometa zrna koje se od momenta napuštanja cevi nalazi na balističkoj trajektoziji i dostiže domet od 400 - 600 m. Plotun u trajanjeu od 1,5 s (startno vreme Masa Ukupna 16 raketa S-5m) masa raketne salve je 26,8 Verzija Dejstvo Dužina bojeve napomena masa kg u poređenju sa 5,05 kg mase rafala topa glave S-5 Eksplozivno 0.915 m 3.99 kg 1.16 kg Kontaktni upaljač za isto startno vreme, Iako je dejstvo topa Eksplozivno preciznije na manjim odstojanjima i prema S-5M Rasipa 75 fragmenata fragmentaciona pokretnim ciljevima zbog veće početne 0.882 m 3.86 kg 0.8 kg Eksplozivno S-5M1 Rasipa 75 fragmenata brzine, dejtvo raketa je efektivnije na fragmentaciona srdenjim rastojanjima i ima bolji rezultat Bojeva glava sa 20 zase enih prestenova č pogodaka na pobršinske ciljeve. Jednostavan S-5MO Fragmentaciona 0.998 m 4.82 kg 0.8 kg koji daju 360 i uspešan dizajn S-5 je uslovio razvoj cele fragmenata.. familije nevođenih raketa različite namene, Oblikovano punjenje, S-5K Kumulativna naročito razvojem bojeve glave i opšteg Proboj oklopa130 mm. 0.83 m 3.64 kg 1.1 kg Oblikovano punjenje, dizajna. Verzije S-5M i S-5M1 su S-5K1 Kumulativna Proboj oklopa130 mm. prevashodno namenjeni za dejstvo po živoj Bojeva glava sa 10 sili i slabo zaštićenim ciljevima, artiljerijiskim i Kumulativna zasečenih prestenova S-5KO 0.987 m 4.43 kg 1.36 kg lansirnim položajima i parkiranim letilicama. fragmentaciona koji daju 220 fragmenata. Njihova bojeva glava dejstvuje eksplozijom Kumulativna Oblikovano punjenje koja rasipa oko 75 fragmenata mase od 0,5 g S-5KP fragmentaciona sa zičnim do 1 g. Verzija S-5MO sa unapre đenom 1.079 m 5.01 kg 1.8 kg fragmantacionim Kumulativna fragmentacionom bojevom glavom, koja omotačem i osetljivim S-5KPB fragmentaciona piezo upaljačem sadrži 20 zasečenih čeličnih prstenova koji S-5S Bojeva glava sadrži se raspadaju na 360 fragmenata mase od 2 Strelice 1,000 do 1,100 40 mm g. Verzije S-5K i S-5KG su namenjeni S-5SB dugih strelica protivoklopnim dejstvima kumulativnim Trake za ometanje 1.073 m Raketa za ometanje S-5P1 5.04 kg č bojevim glavama ijikumulativni mlaz prodire radara radara u dubinu oklopa od 130 mm lao i verzija S5KO kombinovanog dejstva kumulativnim i fragmentacionim sa 10 prestenova koji daju 220 fragmenata mase 2 g 50

S-8 (Rusija)

Jačanje bojeve glave i ugrađivanje jačeg raketnog motora se moglo postići samo povećanjem dimenzija i mase rakete tako da je sledeća raketa u razvoju S-8 imala kalibar od 80 mm zadržavši koncept dizajna rakete S-5. Povećanje stabilnosti i preciznosti, po lansiranju, gasovima sagorevanja goriva motora pogonjeni gasni klip izbacuje 6 radijalno raspoređenih krilaca u učvršćeni letni položaj. Veliko ubrzanje na startu je posledica ve ćeg potiska motora S-8 u odnosu na motor S-5 ali je i vreme rada motora je skraćeno na 0,69 s. CEP raketa je svedeno na 0,3% dometa efektivnog do 2000 m. Na osnovu dizajna univerzalne kumulativne - fragmentacione bojeve glave S-8, projekrovane za dejstvo po živoj sili i oklopnim sredstvima razvijeno je nekoliko verzija rakete S-8M i S-8KOM sa unapre đenom fragmentacijom i motorom na čvrsto gorivo dužeg vremena rada S-8S sa bojevom glavom koja sadrži blokove strelica koje kao i kod S-5S koje se izbacuju unapred na kraju leta. Oznaka

Dejstvo - Bojeva glava

Dužina

S-8KO Kumulativna S8KOM Kumulativna S-8B Penetraciono

1.57 m 1.57 m 1.5 m

S-8BM Penetraciono S-8D Termobaričko S-8DM Termobaričko S-8DF Termobaričko S-8 O Osvetljajuće S-8 OM Osvetljaju će Dvostruka Kumulativna S-8P Trake za ometanje radara za ometanje S-8PM Trake radara S-8S Strelice S-8TSM Dimne S-8T

Ukupna masa

Masa Bojeve glave (masa eksploziva)

Domet

11.3 kg 3.6 kg (0.9 kg) 11.3 kg 3.6 kg (0.9 kg) 15.2 kg 7.41 kg (0.6 kg)

1.3 to 4 km 1.3 to 4 km 1.2 to 2.2 km

1.54 m

15.2 kg 7.41 kg (0.6 kg)

1.2 to 2.2 km

1.66 m 1.7 m 1.68 m 1.63 m 1.63 m

11.6 kg 3.8 kg (2.15 kg) 11.6 kg 3.8 kg (2.15 kg) 13.4 kg 5.5 kg (3.3 kg) 12.1 kg 4.3 kg 12.1 kg 4.3 kg

1.3 to 3 km 1.3 to 3 km 1.3 to 4 km 4 to 4.5 km 4 to 4.5 km

1.7 m

13 kg 6.6 kg (1.6 kg)

1.3 to 4 km

400 mm probojnost oklopa 400 mm probojnost oklopa. Brzina 610 m/s 800 mm probojnost armiranog betona. 800 mm probojnost armiranog betona. Brzina 450 m/s.

1.63 m

12.3 kg 4.5 kg Traka

2 to 3 km

5.5–6 kg TNT ekvivalent. Brzina 590 m/s 6 kg TNT ekvivalent. Brzina 500 m/s 2 megakandela osvetljavaju ća 2 megakandela osvetljavaju ća u trajanju od 30 s Brzina 545 m/s. Tandem HEAT 400 mm versus RHA. Brzina 470 m/s Trake za ometanje radara

1.63 m

12.3 kg 4.5 kg Traka

2 to 3 km

Trake za ometanje radara. Brzina 545 m/s.

13 kg 4.3 kg 11.1 kg 3.6 kg

1.2 to 3.5 km 2,000 Strelica inu 5 svežnjeva 1.3 to 2 km (helikopter) obeležavajuća dimnim tragom 1.3 to 3 km (avion) vidljivim sa 6 km odstojanja

1.612 m 1.605 m

Za lansiranje S-8 koristi se dvadesetocevni lanser B-8, verzije B-8M i B-8M1 kao i B-8-0 sa termanom zaštitom. Plotun od 20 raketa 80 mm sa lansera B-8 je uporediv sa plotunom od 32 rakete S-5 sa lansera UB-32 sa tom razlikom što plotum raketa 80 mm za navedebe uslove ima veću preciznost i jače dejstvo.

51

Napomena

S-13 (Rusija) S-13 je 122 mm kalibra nevođenja raketa razvijena 1970 godine kao oružje sa probojnim dejstvom sposobnim da probija poletno-sletne staze, utvrđene hangare aviona, bunkere i sloništa, odnosno da popuni prazninu između raketa kalibra 80 mm i kalibra 240 mm. Konstrukcije sli čne predhodnim modelima sa 6 sklopivih repnih krilaca.

Oznaka

Dejstvo - Bojeva Ukupna Dužina glava masa

Masa Bojeve glave (masa eksploziva)

Domet

Napomena

21 kg (1.82 kg of explosive) 23 kg (1.92 kg of explosive) 21 kg and 16.3 kg (1.8 kg and 2.7 kg of explosives)

1.1 – 3 km

Probija 3 m od cilja 1 m armiranog betona. ma poletno-sletnim atazama izaziva ošte ćenje od 20 m².. Brzina 650 m/s

n/a

Probija 3 m od cilja 1 m armiranog betona.

1.1 – 4 km

2.97 m 69 kg

33 kg (7 kg of explosive)

1.6 – 3 km

Kombinovanao probija 6 m od cilja 1 m armiranog betona. Brzina 500 m/s Produces 450 splinters between 23 and 35 g, capable of penetrating lightly armoured vehicles such as APCs and IFVs. Velocity 530 m/s. Introduced in 1993.

S-13D Termobaričko

3.12 m 68 kg

S-13DF Termobaričko

3.12 m 68 kg

32 kg (14.2 kg of fuel) 32 kg (14.6 kg of fuel)

1.6 – 3 km 0.5 – 6 km

S-13

Penetraciono

2.54 m 57 kg

S-13B Penetraciono

2.63 m 60 kg

S-13T Dvostruka Kumulativna

2.99 m 75 kg

S-13OF Fragmentaciona

35 – 40 kg TNT equivalent. Velocity 530 m/s. Introduced in 1995. Up to 40 kg TNT equivalent. Velocity 530 m/s

Hydra 70 (Sjedinjene američke države)

Hidra 70 je nevođena raketa kalibra 70 mm stabilizovana sklopivim repnim krilcima sa više verzija bojeve glaverazvijena od mornaričke rakete Mk4/Mk40 iz perioda posle drugog svetskog rata. U odnosu na pomenuti stariji model Hidra 70 koristi Mk66 moderni raketni motor koji novim gorivom omogućava oko 6 KN potiska. Krilca Hidra 70 rakete namesto rotacije pri zauzimanju letnog položaja rotiraju ortogonalno na osu rakete kao kod starijih modela, rotiraju koaksijalno sa telom rakete i u sklopljenom položaju se uklapaju u geometrijski presek rakete. Stabilnost do potpunog postavljanja krilaca u letni položaj obezbeđuju 4 mlaznice motora koje su postavljene pod uglom kojim daju raketi obrtni momenat u prvim trenucima rada motora. namenjena je glavnom upotrebi sa helikoptera SAD i saveznika, OH-58D Kiowa Warrior i AH-64D Apache Longbow, kao i sa AH1 Cobra Marinskog korpusa SAD. Hidra 70 se lansira iz višecevnih lansera tipa sedmocevni M260, LAU-131/A i LAU-68D/A i devetnaestocevni M261, LAU-130/A i LAU-61C/A, od kojih je svaki poslednji u grupi dodatno termalno zaštićen zbog korišćenja Mk66 motora

52

BR-1-57mm, BR-2-57mm, BR-20-57mm, BR-1-57V (Srbija) BR-1-57 nevođena raketa sa razornim dejstvom, kalibra 57 mm i trenutnim upaljačem tipa UTI-1. Namena ove rakete je uništavanje vazdušnih ciljeva na visinama do 30.000 m i ona se koristi kao naoružanje sa aviona. Raketa BR-1-57mm sa upaljačem UT -1 može dase koristi i za uništavanje ciljeva na zemlji (aviona, kola, skladišta, i sličnih vojnih objekata). Raketa BR-1-57 mm sa upaljačem UTI-1 se ispaljuje iz višecevnih lansera L-57.

BR-2-57 je kumulativnog dejstva. Njen kalibar je 57 mm. Opremljena  je sa trenutnim inercionim upaljačem UTI -2. Ova raketa služi za uništavanje oklopnih ciljeva na zemlji: tenkova, samohodne artiljerije, oklopnih vozila, oklopnih transportera itd. Služi za raketno naoružanje savremenih mlaznih aviona. Rakete BR-2-57 se lansiraju sa UTI-2 upaljačem iz višecevnih lansera. Pored do sada proizvođenih avionskih raketa BR-1-57mm i BR2-57mm , razvijena je nova verzija rakete - univerzalne BR-2057 i odgovarajuće vežbovne rakete. Raketa BR-20-57mm je objedinjenog kumulativno-parčadnog dejstva tako da u sebi objedinjuje namenu raketa BR-1-57 mm i BR-2-57 mm, što znači da se jednom vrstom raketa mogu izvršavati različiti borbeni zadaci. BR-1-57V Vežbovna raketa 57 mm. Bojeva glava i upaljač su inertni (urađeni od metala). Masa i spoljni oblik su prilagođeni bojevim raketama tako da su balističke putanje identične sa putanjama bojevih raketa.

Dužina, mm Raspon krilaca, mm Ugao širenja krilaca Napadni ugao krilaca u odnosu na vazdušnu struju Masa, kg Masa bojeve glave, kg (bez upaljača) Masa eksplozivnog punjenja, kg Broj parčadi Domet parčadi, m Debljina probijenog oklopa, mm (ugaono odstupanje 30°) Masa goriva, kg

53

BR-1-57 BR-2-57 BR-20-57 BR-1-57V 882 835 1200 882 232 239 232 190° 205° 190° 1°40’

1°67’

3,86

3,64

0,815

1,095

0,285

0,377

1°40’ 4,5

3,86

0,32 200 20

100-150 160-200 1,130

0,880

1,130

1,130

5. DEO VO ĐENI PROJEKTILI VAZDUH - VAZDUH

54

Neprijateljske letilice u vazdušnom prostoru su prioritetan cilj i po širini i podubini fronta u modernim ratovima. Predhodno opisano naoružanje, koje mogu nositi neprijateljske letilice potencjalno ugrožava ljudstvo, borbenu tehniku na liniji fronta i u pozadini. Detekcija neprijateljskih letilica i njihovo onesposobljavanje, je zadatak kako PVO sistema , stacionarnih i trupnih - mobilnih tako i sopstvene borbene avijacije. Cilj je detektovati i onesposobiti neprijateljsku letilicu na što većem odstojanju od sopstvenih jedinica i što pre. Detektovati se može samo ono što letilica emituje ili reflektuje i to u tri dela elektromagnetnog spektra - u opsegu radarskog zračenja sopstvenim radarom ili refleksijom radarskog snopa spoljnog izvora zračenja - u opsegu infracrvenog zračenja koje je posledica temperature sagorevanja u mlaznim motorima letilica - u vidljivom delu spektra refleksije spoljnog svetla sa letilice ili sopstvenih svetala i osvetljenja koje generiše plamen mlaznog motora. Obzirom na ograničenu vidljivost i meteo-uslove koji umanjuju vidljivost u ovom delu spektra detekcija ciljeva u istom nije primarni način detekcije. U vazdušnoj borbi koliko god je važno naći cilj bitno je i ne postati cilj, preciznije detektovati i dejstvovati na neprijatelja pre nego što isti povrati dejstvuje. Pored napada na neprijateljski vazduhoplov u borbena dejstva spada i odbrana sopstvenog vazduhoplova profilom leta, manevrima i sredstvima koja ometaju detektovanje sopstvene letilice i ometaju navođenje neprijateljskih projektila. U vazdušnoj borbi letilice koriste artiljerijsko naoružanje i projektile, nekada nenavo đene a u današnje vreme navođene. Detektovanje cilja u vazduhu se vrši radarom (na vrhu letilice) ili IR pretraživačem (uobičajeno na vrhu projektila). Projektili koji dejstvuju u režimu radarskog detektovanja cilja mogu biti opremljeni sopstvenim radarom kojim osvetljavaju cilj i primaju odraz sa istog (aktivno radarsko pretraživanje) ili mogu imati samo prijemnik koji regitsruje refleksiju snopa spoljnog radara, u ovom slučaju radara letilice (poluaktivno radarsko pretraživanje). Korišćenje topova u vazdušnoj borbi je u više mahova proglašavano besperspektivnim metodom, i isto tako bilo više puta demantovano. Dejtvo topom na neprijateljski avion se izvodi u uslovima složenih manevara obe ili više letilica uključenih u borbu gde su ograničenja balistika leta zrna u promenljivim uslovima ispaljivanja, ograničenja manevarska svojstva letilica, kao i granice funkcionalnosti pilota, inerciono opterećenje, ograničeno iskustvo, kondicija i zamor. Pilotu u modernim letilicama nišanski sistemi i HUD (Head Up Displau - displej u visini o čiju) pomažu u umanjivanju greške u predvi đanju balističke trajektorije zrna, prikazujući projekciju trajektorije zrna za pretpostavljeni CEP na čeonu ravan aviona kao par krivih na displeju, pokazujući pilotu da li je vatrom zahvatio poziciju neprijateljske letilice kao i da li je ista u dometu trajektorije zrna. Kako za dejstvo topom ne postoji minimalno rastojanje do cilja do granica bezbednosti sopstevnog vazduhoplova često se naziva i oružje poslednje šanse. Korišćenje projektila se odvija u drugačijim uslovima letenja. Tendencija je da sopstveni vazuhoplov bude usmeren ka neprijateljskom i da se odgovarajućim upravljanjem dovede u položaj u kome senzori pretraživača izabranog naoružanja detektuju cilj i u uslovima poluaktivnog radarskog navo đenja i zadrži u relativnom usmerenom položaju ka neprijateljskoj letilici radi kontinualnog osvetljavanja cilja čiji odraz prati projektil koji je lansiran. Naravno i ovde HUD pomaže pilotu da uo ći cilj i održi orijentaciju prema istom ozna čavajući lokaciju cilja i pokazujući projekciju vektora sopstvene brzine. U režimu automatskog radarskog i IR navođenja projektila pilot može da nakon lansiranja nastavi let prema drugom cilju ili već  kako mu misija nalaže. Signalizacija u avionu obaveštava pilota da je cilj detektovan i da je projektil spreman, audio signalom i oznakom koja se generiše na HUD-u. Kontramere aktivne se svode na sitezu lažnog signala u poru č ju zračenja koje detektuju pretraživači projektila i to IR kada se koristi disperzija IR mamaca (flares) ili Radarskih kada se koriste protivradarski mamci (chaff). Prvi su pirotehnička sredstva koja umesto eksplozije sagorevaju u letu generišući sjaj u optičkom i Ir delu spektra sa ciljem da budu detektovani kao zra čenje cilja od strane pretraživača projektila. IR mamci se sa letilice lansiraju sa posebnih pozicija. Na sličnim pozicijama se nalaze i izbacivači radarskih mamaca koji predstavljanu kapsule sa pirotehničkim punjenjem koje vrši na rastojanju od mati čne letilice disperziju aluminijumskih traka stvarajući oblak traka iza letilice koja bar za neko vreme vrši jaku refleksiju radaskog snopa napadača.

55

Podela projektila vazduh - vazduh Savremeni projektili vazduh - vazduh imaju module pogona koji su raketni motori na čvrsto gorivo te su u tom poglegu jedinstveni. Podela se može zasnivati na režimu navođenja na cilja, na tipu modula dejstva, pripadnosti periodu nastanka - generaciji od kojih poslrdnju ne navodimo stoga što je istorijski opis.

Podela prema režimu navo đenja. IR i IIR navođenje

IR navođenje traga za toplotom emitovanom sa cilja. U početnom dobu razvoja Ir senzori su imali malu osetljivost i mogli su da dtektuju samo toplotu mlaznica motora i zato su morali da budu lansirani ulaskom u zadnju polusferu cilja (u rep cilja) i kako se cilj udaljava signal je postajao sve slabiji tako da se projektil utrkivao sa ciljem. U tom periodu oblaci i sunčeva svetlost, direktna ili reflektovana su bili činioci ometanja detekcije cilja. Savremeni pretraživači mogu detektovati toplotu oplate vazduhoplova generisane trenjem vazduha dodatno zračenju mlaznice motora koja nije toliko uo čljiva kada je projektil u prilazu sa boka cilja. Ovo omogu ćuje projektilu dejstvo sa svih strana prema cilju. Kao mera koja onemogu ćuje IR protivmeru mamcima, projektil aktivira filtere koji mu omogućuju da ignoriše zračenje koje odstupa od primarno detektovanog, odnosno od zračenja koje proizvode IR mamci. Početkom ovog veka kao pretraživač u IR delu spektra se koristi IIR koji, kao na primeru projektila ASRAAM generiše i prati termalnu sliku clja, a ne samo jednu vrelu tačku kao IR pretraživač. Širina zahvata ovih novih pretraživača omogućila je lansiranje IIR projektila bez usmeravanja aviona na cilj već prenosom komande o poziciji cilja iz signala koji je očitan pravac u kom pilot gleda cilj koristeći HMS (Helmet Mounted Sight = displej na kacigi pilota), što je slučaj na ruskom lovcu SU-27 gde je IR pretraživa č  aviona spregnut sa HMS pilota. Ovaj režim amerikanci nazivaju off-boresight  navođenje ili slobodno tumačeno kao navođenje na cilj na koji nije usmereno oružje. EO (Elektro Optičko) navođenje

Skorašnje usavršavanje elektro - optičkog generisanja slike je dovelo do nastanka EO pretraživača koji skeniraju okolinu cilja i nakoh uočavanja cilja isti se pamti i projektil se nakon lansiranja navodi ka cilju. Eo voženi projektil se može programirati da napadne određeni vitalni deo cilja, na primer kabinu pilota. kako detekcija ne zavisi od toplote koju stvara cilj ovi projektili se mogu koristiti i protiv daljinski upravljanih letilica i krstare ćih projektila koji imaju malo toplotno isijavanje. Prepreka za upotrenu ovih projektila su loši meteo-uslovi. Radarsko Navo đenje

Aktivno radarsko navođenje je režim navođenja projektila srednjeg i velikog dometa u kome aktivna antena

projektils odvr+etljava i prima odraz radarskog snopa od cilja. Kako rezolucija radara koja zavisi od veli čine antene koja je postavljena na vrh projektila, pračenje cilja manjom antenom projektila je bolje na manjim razdaljinama od cilja, pa je u upotrebi kombinovani sistem navođenja gde u prvoj fazi leta projektil koristi podatke o pretpostavljenoj poziciji cilja i prilagođava svoj let prema toj poziciji prate ći sopstvenu poziciju GPS ili IRN podsistemom. i kada pri đe toj poziciji dovoljno blizu da je detekcija antene na projektilu precizna, projektil se navodi radaski aktivno. Poluaktivno radarsko  navođenje  je režim navođenja projektila srednjeg i velikog dometa u kome aktivna antena radara aviona osvetljava cilj koničnim snopom dok projektil prima pasivnom antenom odraz radarskog snopa od cilja. Time se projektil lišava optere ćenja dodatnom masom radaskog emitera, a i rezolucija radara koja zavisi od veličine antene je veća nego što bi bila da je predajna antena postavljena na vrh projektila. Ve ća radarska antena predajnika u avionu prati i osvetljava cilj, dok projektil prati odraz sa cilja i usmerava se ka istom. Pilot mora da zadrži avion u relativnom usmerenom položaju ka neprijateljskoj letilici radi kontinualnog osvetljavanja cilja čiji odraz prati projektil koji je lansiran.

Podela prema tipu modula dejstva Ova podela se zasniva na dejstvu kojim projektil napada cilj, i to su klasi čno dejstvo eksplozijom, parčadno

dejstvo ili dejstvo povezanim štapovima.

Poslednje naveden tip dejstva je eksplozivna prstenasta disperzija povezanih elastičnih šipki. Parni broj čeličnih šipki je složen tako da formira šuplji cilindar i povezan međusobno naizmenično vrh -dno sa susednim parom. Eksplozija unutar šupljeg cilindra izbacuje šipke u spoljni prostor i međusobne veze ih reorijentišu tako da se formira prsten koji se sastoji od šipki. Prsten koji se brzo širi pri udaru ciljnu letilicu može imati efektivnije razorno dejstvo od nasumičnih fragmenata i praktično će zaseći cilj ugrožavajući elektro i hidrauličke vodove na letilici. Kako je efekat ovog načina jednokratan u modul dejstva se smešta više kompleta šipki sa sksplozivom. 56

AIM-9 "Sidewinder" (Zve ča   rka ) (Sjedinjene američke države)

Sidewinder je projektil malog dometa razvijen od strane Mornarice SAD pedesetih godina prošlog veka. Ušao  je u upotrebu 1956 godine, i nakon mnogih unapređenja i modifikacija u upotrebi je i sada. Većina verzija ovog projektila koristi IR samonavođenje za razliku od specifičnih verzija koje kao na primer AIM-9C koristi režim poluaktivnog radarskog navođenja. Projektil je planirano dizaniran da čini postupke u toku razboja i unapređivanja jednostavnim. Sidewinder se sastoji od više komponenti razli čitih proizvođača uključujući Aerojet i Raytheon. Projektil se sastoji od 4 modula i to : modul pretraživača, modul kontrole upravljanja, modul dejstva, modul pogona. Modul pretraživača  poseduje IR pretraživač  rotirajući nišan, ogledalo i 5 fotorezistorskih CdS ćelija u konfuguraciji skenirajuće rešetke, elektromotor, noseću konstrukciju i zaštitnu staklenu kupolu. Za hla đenje senzora pretraživača koristi se argon iz rezervoara (pritisak 35 MPa), dok se na verziji AIM-9X koristi Stirling motor za hlađenje. Kao submodul postoji i detektor cilja smešten kao poseban sklop iza sklopa opisanih pretraživača, a koji sadrži 4 IR emitera i detektora čija je funkcija određivanje dinamike cilja, odnosno da li se udaljava od projektila. Modul kontrole upravljanja (GCU = Guidance and Control Unit) sadrži najve ći deo elektronike i mehanike projektila koji istom omogućava funkcionisanje, prima podatke od pretraživača submodul obrade podataka

submodul za napajanje

prima podatke od pretraživača i detektora cilja, tumači signale i generiše signale za modul aerodinamičkog upravljanja i po proceni da je trenutak za dejtvo nastupio predaje okidni signal Modulu dejstva . sa gasogeneratorom ili termalnom baterijom nalazi se na zadnjem delu ovog modula.

Modul aerodinamičkog upravljanja submodul nestabilne aerodiinamike

submodul stabilne aerodiinamike

prednji duplirani elektro-aktuatorski komplet i upravljiva kanard krilca samo kod nekih verzija. zadnji aktuatorski komplet i sklop sa krilcima koje daju stabilnost i to korišćenjem zakrilaca za kontrolu prevrtanja projektila (roll) i zaokreta (elerons) pa outd i kovanica "rollerons" koja sprečavaju aksijalnu rotaciju projektila u letu a omogućuju izvođenje zaokreta.

Modul dejstva kod verzje AIM-9H sadrži kontejner za dejstvo povezanim štapovima mase 11 kg, posebno

opasnim za helikoptere, dok kod ostalih verzija poseduje eksplozivni kontejner sa vektorisanim fragmentacionim dejstvom.

Modul pogona je u osnovi Mk36 bezdimni raketni motor sa čvrstim gorivom čiji trag sagorevanja nije uočljiv i

time projektil čini težim vizuelno detektovanje i time težim za izbegavanje. Verzija AIM-9X ima i vektorsku kontrolu mlaza raketnog motora lopaticama,

AIM-9X  je razvijen i za režim off-boresight navođenja u sprezi sa JHMCS ( Joint Helmet-Mounted Cueing

System = Integrisani nišanski sistem kacige) koje omogu ćava akviziciju cilja i lansiranje kada jer cilj i do 90 stepeni

van linije orijentacije vazduhoplova. U osnovi pretraživač  IR signala je kasegrenski teleskop koji promenom orijentacije i rotacijom dovodi odraz IR signala u blizinu centra ogledala i podatke o sopstvenom orijentisanju šalje komjuteru modula kontrole koji te podatke dalje kalkuliše. Naime rotaciona končanica sa radijalnom podelom IR signal vremenski ograničava stoga što rotiea i služi kako merač  vremena. Signal koji stiže na periferiju pretraživača, prolazi kroz periferiju rotirajuće končanice i kako periferna brzina periferije končanice je veća sa odstojanjem od centra, vremenski intervali propuštanja IR signala su kraći što komjuteru projektila govori da je ugao između cilja i projektila veći. Algoritam izračunavanja pozicije cilja koji izvršenjem zadaje modulu aerodinami čkog upravljanja komande korekcije leta projektila je unapređen u odnosu na ranije algoritme koji su projektil vodili direktno ka izvoru IR signala i projektil se tako dovodio sebe u pravac leta iza cilja i zapo ćinjao trku sa ciljem trošeži gorivo i pružao šansu cilju da manevriše i izbegava pogodak. Promena algoritma je u tome što AIM-9 nije odmah navođen na poziciju koju je u nekom trenutku pretraživač  detektovao, već  se obračunava promena pozicije cilja u odnosu na predhodno 57

detektovanu poziciju cilja. Ovo omogućava izračunavanje prepostavke o narednoj poziciji cilja i njegovog vektora brzine i time se navođenje projektila umesto praćenja cilja svodi na efikasniji režim presretanja cilja. Dijametar, mm Dužina, mm Raspon krilaca, mm Domet, km Brzina, Mah Ukupna masa, kg Masa modula dejstva, kg

127 2870 630 18 . 2,5 86 8,32

PRIKAZ STATUSA AIM-9 NA HUD PILOTA

58

AIM-120 AMRAAM (Sjedinjene ameri čke države)

AMRAAM  (Advanced M edium- Ra   nge Air-to- Air M issile = Napredni vazduh-vazduh projektil srednjeg dometa )

 je aktivni radarski navođen projektil za dejstvo u svim meteo - uslovima, na ciljeve dalje od vizuelnog dometa, Naslednik je AIM-7 Sparrow poluaktivno radarski navođenog projektila. Za razliku od svojih predhodnika AMRAAM  je brži, manji i ima usavršene sisteme za borbu protiv niskolete ćih ciljeva. Takođe poseduje datalink, preko koga projektil prima podatke za navođenje u zonu akvizicije cilja, gde projektil prelazi na autonomno aktivno radarsko navođenje. Sve vreme leta u projektilu je aktivan sistem mikrokomjutera koji ;ini let projektila manje yavisnim od sistema upravljanja vatrom. Ovaj sistem popularno nazvan "pucaj i zaboravi" oslobađa posadu aviona potrbe da nakon lansiranja navode projektil, a i da istovremeno mogu da pre đu na borbu sa sledećim ciljem ili izvode manevre izbegavanja neprijateljskog dejstva. Kada napada ciljeve na velikim udaljenostima AMRAAM   koristi dve faze navođenja. Avion neporedno pred lansiranje pernosi podatke projektilu sa relativnim koordinatama cilja u odnosu na poziciju lansiranja kao i podatke o vektoru brzine cilja.Projektil koristi te podatke za let u presretanje cilja kontrolišu ći trajektoriju ugrađenim INS sistemom. Početni podaci mogu stići kao obrađeni podaci sa radara matičnog aviona, radara ili IR pretraživa ča drugog aviona ili leteće VOJIN stanice, odnosno AWACS letilice. U slučaju da se projektil ometa u radarskom spektru sa cilja, projektilov softver aktivira režim "Home on Jamming = Prati ometanje" i projektil pasivno prati zračenje ometača sa cilja. I pored naznačene autonomije navođenja projektila, matični ili neki drugi avion nastavlja praćenje cilja i podatke koje obradi šalje projektilu koji ih koristi za korekciju trajektorije kormilarenjem zadnjim krilcima, radi usmeravanja ka cilju i stvaranja mogućnosti da manja radarska antena projektila "zahvati" cilj. Mogućnost slanja podataka dopunske korekcije leta projektila ne korista sve avijacije korisnici AMRAAM -a. Na primer britansko ratno vazduhoplovstvo RAF, kod upotrebe projektila sa aviona Tornado F3 ne koristi pomenutu mogućnost i za posledicu je otkrilo da time dejsvujući projektilom AMRAAM  na ciljeve van granice vidljivosti gube na preciznosti i da pod navedenim uslovima projektil AMRAAM   ima istu efektivnost kao i mnogo stariji poluaktivno radarski navo đeni VV projektil BAE Skyflash, zaboravljajući da je radar projektila manji i slabiji od radara matičnog aviona i da su korekcije koje sa istog stižu projektilu dragocene. Verzije u upotrebi su AIM-120A, A1M-120B, AIM-120B+, AIM-120C, AIM-120C-5 na letilicama F-4F, F-14D, F-15, F-16, F/A-18, "Tornado", "Harrier", JAS-39 "Grippen", JA-37 "Viggen". AIM-120 je uobičajene aerodinamičke i modularne konstrukcije.

Modul pretraživača submodul radarskog pretraživača

submodul za napajanje

59

sa sklopom antene na prednjem delu i predajnikom iza talasnog opsega 3 cm (X band) signal se pojačava korišćenjem cevi sa progresivnim talasom postižući snagu od 500 W koja je dovoljna da cilj aktivne površine od 3,2 2 m na daljinama od 16 do 18 km. sa gasogeneratorom ili termalnom baterijom nalazi se na zadnjem delu ovog modula

Modul kontrole upravljanja

sa odvojenim datalink prijemnikom na repu projektila i elektronikom smeštenom u fiberglasom ojačani keramički zaštitni vrh dužina 530 mm i osnove prečnika 178 mm

submodul obrade podataka

sadrži mikrokompjuter sa procesorima frekvencije kola za takt 30 MHz, koji prima i preračunava podatke radarskog pretraživača, INS submodula, i sintetiše podatke za komandne signale za modul dejstva i modula aerodinamičkog upravljanja. Uvođenje u upotrebu ovakvih računara u sastav projektila je uvećalo broj parametara koje projektil može da kontroliše za izbor optimalne trajektorije zavisno od relativne pozicije i brzine projektila u odnosu na vektor brzine cilja i tačku presretanja. U nevedenu svrhu kompjuter izračunava, na osnovu radarskog očitavanja promene i veličine ugla linije vidljivosti cilja, akceleraciju cilja kao i sopstvenu na osnovi očitavanja INS submodula, i nadalje izračunava i donosi odluku i o uglu prilaska ciju koji obezbeđuje najveći efekat modula dejstva.

submodul INS

je besplatformni inercijalni sistem sa minijaturnim žiroskopima mase manje od 1,4 kg

Modul aerodinamičkog upravljanja submodul nestabilne aerodiinamike prednji duplirani elektro-aktuatorski komplet kanard krilca

samo kod nekih verzija.

submodul stabilne aerodiinamike

zadnji aktuatorski komplet i sklop sa krilcima koje daju stabilnost i to korišćenjem zakrilaca za kontrolu prevrtanja

Modul dejstva sadrži sklop upaljača sa okidanjem na određenoj radarskoj blizini cilja i pirotehnički lanac

detonatora. kao i kotejner eksplozivni dejstvije usmereno parčadno ograničeno na cirkularno ograničeno područ je. Postoji i udarni uplajač za slučaj kontakta sa ciljem.

Modul pogona je bezdimni raketni motor sa čvrstim gorivom čiji trag sagorevanja nije uočljiv i time projektil

čini težim za uočavanje i time težim za izbegavanje. Koristi dva režima pogona i mase je 45 kg

AIM-120A AIM-120C-5 AIM-120C-5 AIM-120C-5 Domet, km 50 105 120 180 Brzina, Mah 4 Dijametar, mm 178 Dužina, mm 3660 Raspon kanarda, mm 526 447 Raspon krilaca zadnjih, mm 627 447 Ukupna masa, kg 150,7 Masa modula dejstva, kg 22 18

60

R-60 (NATO 'Aphid-A') (Rusija)

Projektil R-60 je u početku razvijan za upotrebu sa aviona MiG-23 pod oznakom konstrukcionog biroa K-60 kasnih šestdesetih prošlog veka, a kada je uveden u upotrebu ovaj projektil je bio jedan od najlakših v-v projektila u svetu sa masom od svega 44 kg. Koristi istem IR navođenja nehlađenim "Komar" pretraživačem, Aerodinamičko upravljanje se vrši manevrisanjem prednjim kompletom kanard krilaca koja, zbog pozicije ispred centra inercije projektila kolokvijalno nazivaju "destabilizatori" a mi ih ovde svrstavamo kao sklop submodula nestabilne aerodiinamike. Modul dejstva, kada je aktiviran blizinskim upaljačem, ostvaruje dejstvo povezanim štapovima od tungstena koje rastura 3,6 kg masa eksploziva u kontejneru čija eksplozija izaziva i sekundarno par čadno dejtsvo. Optički blizinski upaljač  "Striž" može da bude zamenjen i aktivnim radaskim blizinskim upaljačem "Kolibri" i tada se ozačavaju kao verzija R-60K. taktička prednost kod upotrebe R-60 projektila je minimalna dopuštena daljina lansiranja od cilja, koja je svge 300 m sa manevarskom izdržljivošću od 9 g. Praksa prozvođača u rusiji je, u slučaju većine v-v projektila bila da IR i radarski poluaktivni moduli pretraživača budu zamenjivi, osim u slu čaju ovog projektila čija veličina je nametala konstrukciju previše male, a time i male razolucije, antene za prijem radaskog odraza cilja. Unapređena verzija projektila R-60M koristi IR pretraživač hlađen azotom sa širim uglom pretraživanja ±20° je uvedena u upotrebu 1982 godine a minimalna dopuštena daljina lansiranja od cilja je smanjena na 200 m. Projektil je kontsruisan u 5 sekcija - modula

Modul pretraživača  je na vrhu projektila i koristi IR pretraživa č  "Komar"

(OGS-60TI) razvije u konstrukcionom birou "Arsenal" opremljen fotosenzorom i nehlađenim niskoinercijalnim koordinatorom koji omogućuje prihvat podataka o cilju sa matične letilice koji je pog uglom do 12 ° u odnosu na prevac leta.U toku leta projektil prati signal cilja do ugaone brzini linije vidljivosto cilja od 35° /s do koji je pog uglom do ± 20° u odnosu na prevac leta.

1. Modul pretraživača R-60 Modul destva  je drugi po redu gledano od vrha projektila i predviđen je za dejstvo povezanim štapovima od

tungstena sa okidačima upaljača, kontaktnim i bilzinskim radarskim kalibrisanim na blizinu od 5 m od cilja a čija antena se nalazi na repu projektila Treći po redu je kombinovani modul  koji je kombinacija modula dejstva, modula kontrole upravljanja i modula aerodinamičkog upravljanja. U ovom se nalazi višetsruki detonator eksploziva, aktuatorski komplet za kormilarenje kanard krilcima, kao i submodul autopilota, dok sa spoljne strane se nalaze kinematički povezana upravljiva krilca. 3. Kombinovani modul R-60 sa auto ilotom 61

Na početku četvrtog modula  je upaljač, a iza njega je napajanje, kao i dve elektro-turbine koje se pokreće pod pritiskom gasova sagorevanja..

4. Kombinovani modul R-60 u al ačem i na a an em Peti modul je raketni motor PRD-259 na čijem su kućištu montirana strela krilca

sa zakrilcima kontrole prevrtanja i zaokreta. .

R-60 R-60M Dijametar, mm 120 Dužina, mm 2095 2138 Raspon krilaca, mm 390 Domet na malim visinama, km 0,25 - 1,5 Domet na velikim visinama, km 0,5 - 8 Brzina, Mah 2,5 - 3 Maksimalno opterećenje na startu, g 7 Maksimalno opterećenje u letu, r 47 Ukupna masa, kg 43,5 44 Masa modula dejstva, kg 3 3,5

R-60 na lovcu MiG-29

62

5. Kombinovani modul R-60 motor i krilca

K-77/R-77 (NATO 'AA-12 Adder') (Rusija)

Razvoj v-v projektila srednjeg dometa sličnih američkom AIM-120C AMRAAM-u je inicirana od strane vojno industrijskog kompleksa i usvojena na savetu ministara SSSR 19. marta 1980. godine, nalažući po četak istraživačko razvojnog programa koji bi obuhvatio GosMKB "Vimpel", NGO " Munja " i "GosNIIAS= Državni naučno istraživački institut avio sistema". dana 31. jula 1982. godine je objavljen K-77 projekat projektila namenjenog dejxtcu na brze pokretne vazdušne ciljeve iz vazduha poput AIM-120 AMRAAM i AIM-54 "Phoenix", kao i za lansiranje sa tla poput MIM-104 "Patriot" Dizajn sistema upravljanja projektilom je započet 1980 godine u NGO Istok u okviru projekta dizajna nove generacije radara za lovačku avijaciju. zajedno sa "GosNIIAS " pretraživa č  projektila je bio integrisan u, na osnovi besplatformnog žiroinercijalnog projektovanog, sistem kontrole leta projektila i digitalnog kompjutera. Intehracija kompjutera u navedeni sistem upravljanja je izvršena uz superviziju Instituta za istraživanje B.N.Gavrilina. Do 23 februara 1993 kada počinje serijska proizvodnja avijacija rusije je snabdevana iz pilot - proizvodnje GosMKB "Vimpel". Od 1996 GosMKB "Vimpel" radi na razvoju verzije projektila sa IR pra ćenjem cilja u zoni akvizicije kao i sa kombinovanim raketnim i mlaznim ramjet (Loran) motorom a za lansiranje sa tla. Projektil R-77 aktivno radarski samonavo đeni v-v projektil srednjeg dometa za dejstvo po vazdušnim ciljevima velikih manevarskih sposobnosti, krstarećih projektila i protiv projektila zemlja vazduh. Projektil je osposobljen za pretragu ciljeva u svim prevcima i pod svim uglovima sanju i noću pod svim metreo-uslovima i pri elektronski dejstvima neprijatelja, kao i u uslovima pozadinskog šuma vodene površine. Projektil R-77 dejstvuje na ciljeve koji se kre ću brzinama do 3600 km/h na visinama od 20 m do 25 km sa visinom lansiranja na 10 km bez ograničenja na opterećenje vazduhoplova. Projektil napada i siljeve koji pod relativnom uglom do 90° u odnosu na pravac leta mafične letilice Projektil je uobičajene aerodinamične konstrukcije, sa fiksnim supertankim krilcima malom raspona i repnim komandama rešetkaste strukture koja mogu biti manje ili više nagnuta prema telu projektila što i predstavlja mehanizam aerodinamičke kontrole leta. Kada su sklopljene repne komande zauzimaju minimalni prostor što omogućava smeštaj projektila u trup letilice. Aktuatori ovakvih komandi su koaksijalni telu projektila, zauzimaju mali prostor i obzirom da je nije potreban veći momenat od 15 Nm mogu se koristiti za aktuaciju laki mali električni motori. Kako su ove komande funkcionalne i na napadnim uglovima do 40°, rezultat je manevarska sposobnost zaokreta ugaone brzine i do 150° /s. Navođenje R-77 je kombinovano, INS sa submodulom aktivnog dopler radarskog pretraživanja, čiji kompjuter izračunava udaljenost i brzinu cilja. U slu čaju da proračun ne ispunjava kriterijume za uspešno dejstvo, projektil komunicira sa mati čnom letilicom i dozvoljava joj da preuzme navođenje ili da zada novi cilj pojektilu. U uslovima kada se signal ometa, radarski submodul prelazi na pasivno samonavođenje prema izvoru signala ometača. Na minimalnim udaljenostima do cilja radarski submodul preuzima aktivno navođenje. U slučaju da ometanje onemogućava izračunavanje trajektorije, prelazi se na navođenje po posebnim trajektorijama. Dužina, mm 3600 Projektil je opremljen posebnim laserskim okidačem, Dijametar, mm 200 koji ima svrhu da osvetli cilj i da analizom odraza Raspon krila, mm 454 (400) odredi pravi trenutak za aktiviranje upaljača modula najveći raspon repnih krilaca, mm 750 (740) dejstva. Ukupna masa, kg 175 Pored dejstva povezanim štapovima na cilj Masa modula dejstva, kg 22 (18) se dejtvuje i mikrokumulativnim elementima, koji Domet, km 80 preciznim dejtvom omogućavaju odbranu matične Minimalni domet, km 0,3 letilice od neprijateljskih projektila. Brzina, *ah

63

4,5