KAPAO ВЕЛИКИ НИЈЕ
ПОСТОЈАО
Миленко Николић
KAPAO ВЕЛИКИ НИЈЕ
ПОСТОЈАО
САДРЖАЈ: П РО Л О Г 0 ТИТУЛИ У П О Р Е Д Н Е Х Р О Н О Л О Ш К Е ГРАФИКЕ О Ж И В О Т О П И С У КАРЛЛ ВЕ ЛИ К О Г Н ЕД О СТАТАК М АТЕ РИ ЈА Л Н И Х ТРА ГО В А Б РО ЈН О С Т П О Д УХ В А ТА РАД HA ЗА К О Н О Д А В С Т В У И З М И Ш Љ ЕН Н НАРОДИ ФРАНЦИ С А К С О Н Ц И , А Л ЕМ А Н И И СУ|Р)ЕБИ (С У Е В И ) С И К А М Б РИ (СУГАМБРИ1 И БАВАРЦ И У(Н )ГРИ ВИКИНЗИ ВЕНИЧАНИ Ш ВАБЕ „С Л О В Е Н И * Ф И К ТИ ВНА Ц Р К В Е Н А Д Р Ж А В А ПРИ ЛОЗИ Ф АЛСИ Ф И КАТА П РИ ЛОГ1 ПРИ ЛОГИ С АИ К Е АИ ТЕРАТУРА
9 11 13 19 27 33 39 45 49 53 59 63 71 77 81 85 109 113 120 121 123 223
ПРОЛОГ
Авај, колико лета мину откако филозофију, права, a са њима u медицину ревно u трудно изучавах! Чак сам на своју жалост праву, u богословљем пунио главу. Шта стекох, луда, od муке me? Знам само оно што знао сам u пре. Где je данас ова увиђавност? Фауст je студирао више наука, утврдио je да није постао паметнији, a наши су историчари данас сложни и сигурни у то да све знају! Нису схватили ни најбаналније противречности, понављања и лажи измишљене старе историје! Зову се доктори, чак и професори, a већ 500 година своје студенте вуку за нос тамо амо. A видиоц Фауст? Он констатује даље: A видим, da ништа не можемо знати! To ће ми срце скоро раздерати! Стога сам се, ево, на магију dao. Да би мој жудни упио слух Тајну што снажније збори dyx. Да не морам више, уз горак mpyd, Оно што не знам, da причам ceyd.
Гете, Фауст
Фауста лоша савест усмерава магији, са надом да ће можда н.оме сагледати истину, да својим студентима више не би морао говорити оно у шта сам не верује. A наши историчари су као Мартин Лутер пре своје прве посете Риму: Веровао cee... што je слагано u што je базбело или cee je безобразна лаж (М, Лутер, 1510. г). Само, после тога je Лутер био излечен од лажи, a наши историчари и данас верују у све преваре! Они не схватају да су „стари Грци“ и „стари Римљани" само баналне измишљотине, a историчари уметности су уз то још и слепи. Они не виде, да су „грчка" и Иримска“ уметност исте, веома младе творевине. Грке никад нисмо имали, na ни данас! „Грци“ су сами себе звали „Хелени“, a ова реч долази од појма „племе“, мн. „племена" (Ј. Карст). Племе и племена су српски појмови, na су Хелени српско племе, a не „словенско"! Римљане имамо тек од недавно, a под овим именом се подразумевају житељи града Рима! Све то наши историчари нису сагледали. Што je још rope, верују у једног Карла Великог и il c t o b народ, у 9
„сеобу народа“ или „теорију Словена11. „Карло Велики и Каролинзи“ спадају у највећу срамоту наше измшиљене старе историје. Никада нисмо имали намеру да о томе напишемо иједну реч, јер je намера била, да се напише историја од краја другог миленијума и времена Нина Беловог, до 552. године и пада Гота (Гета). Ha Универзитету у Келну пронашли смо дело Хериберта Илига Д а ли je Карло Велики икад постојао", што смо доживели као дар с неба. Овај научник нам je Карла и његово доба детаљно и веродостојно описао, научно и до ситница документовао, тако да смо могли само рећи: хвала. Карло je сада за нас био коначно решен. Али десило се другачије! Како су године пролазиле, нисмо више могли да поднесемо неоправдане критике овог дела н подсмехе на рачун овог аутора у нашој околини, тако да смо са одушевљењем одлучили да наставимо Илигово дело и да га допунимо уз ситне коректуре. Желимо да образложимо употребљени појам „срамота", јер немамо бољи. У нашој измишљеној старој историји, подржаваној од владајуће науке, појављују се нсподношљиве и ужасне хонструкције, које не можете другачије назвати или окарактерисати. Мучност je нешто пролазно, безазлено, али измишљени Карло и Кароллнзи су интелектуална и морална срамота које се нико не стиди, напротив, људи се поносе овом измишљотином и сматрају je истином. Аутор
O ТИТУАИ
И зм и ш м н и надчовек Карло добио je атрибут ,,Вслики“ . Да би достојапственије звучало, морала je титула „Велики" да се преведе на „лативеки", језик елитних пробисвста и шарлатана који ннкада ннје био народни језик. Дакле, не „Карло Велики*, оећ „Karoti Magni“ l Почињсмо са латннеким „magni'4, које у Карловој днтули не значи „велнки*, већ управо еупротно, ^мањи", као компаратив српског прндсва „мали*. Овн којн ке знају добро српски јсзнкг, uaaj српски компарагнп *маи,ин прочитали сукао „м агии", прометгавши гласовну врсднОст речи, Тако, наш ишншљени Карло ннјс „Карло Вслики11, већ „Карло MaiLii (нем. kleiner)! Неугодност се наетавља! Онн који су издшслили нсторију, искварнли су српски начин пнсаља, на су „мањн“ уместо са словом „њ“ (nj) писали са „gji*: magni, дакле латинизовали Проблем je у теме, што латински traje постојао у време измишљеног Карла. Beh су сс тимс проаадазачи Карла одали, јер ова бајка je много млађа. Л сад ствар постаје још гора! Једап човек који аналитичхи мисли, Г. Л. Гајзе, допуњује нас и иде још даље. Прво хоћемо да разјаснимо ко je био Карло Велики, званн Karolus Magnus, Он je према прихнаћеној историји био тако поссбак да су му додслили тај атрибут. Но, да ли Магнус занста значи Велнки? У латипском речннку налазнмо: magnus, комп. maior, -us, супер- теш mus - у еваком случају „Велики“! Мада се помин,е грчко еродно „мсгае“ (Штовасср), ипак ми мислимо да je порскло друачије. Реч има два слога и сваки има у грчком своје значење (Генфол): ma, слог заклетве с акузативом: “Важанство (илн ствар) којим ее заклиње" (нпр. ma Thcon, Богом) и gnosis = (са)знан»е, (судпјски) увид, увribaj, виђење, инстанца, прссуда- Стога „магнус“ нс значи пвелики“ (тоби било гр. ho mcgas!), већ (највишу ?) судску ннстанцу пред којом се заклиње. Л Каролус? Једва да 6ti се за њега иашло објашњсње. У Прокхаусу само стојш „латински облик од: Kapao Велики“ . Ha грчком je „Ках" крлтак облик од „KariosT To je карско име Зевса; ,,olos“ je на грчком „to olos“, цело, држава (no себи), Прсма томе, Каролусје врхоони „Бог (Зевс) државе“ , У лагинсксш налазимо само „саго“ , месо. Једино повезивап>е с Каролус &н ваљда 6 иј\о ,,м с с н и “ , Чудповато je да назив Karolus Magnus није латннски већ очевндио грчкк] Ta ко ее титула Komanorum lmp(e)r(ator) A u g u s t u s Karolus Mag nus нашла на сљнид државвог печата Ахена. Да ли je сад овај натпис латински или грчки и шта све то значи преведено на немачки? Rom(anon.un) на грчком значи: војска, војна сила, дсо војске, борбена еила, колона. Једиа kolona Romanorum je стубом обележепа колонија
Рима, једн а војна колонија (војна управа). Тако на наслову држ авног печата града Ахена, реч „rom anorum " схватамо као обележ је војног заповедника. „Император“ je реч од: ин/им = али, над, + napo, фарао(н), у значењу: заповедати, владати, управљ ати (Ш товасер), дакле, као „владар над владаримак (уп. Т. Ример: „Џосер je само титула владара“ , као фр. roi, краљ). Према томе, император je само титула као дар, краљ над краљевима или Август. „Augustus" значи: посвећени, свети, узвиш ени, високи, мајестатични, пун страходош товања (Штовасер). To je почасна титула први пут додељена 16. јануара Октавијану и отада je 16. јануар постао 16. август. Име Октавијан je у значењу броја осам, зато je август као цео месед морао да буде померен на осмо место. Кад je ова титула једном додељена, она се наслеђивала, тако да су једн ог цара сасвим доследно титулисали са Augustus. Касније je овај почасни назив постао просто обележје цара. Грчки angi, сјај + ous, досвећен у тајне. Дакле, постојао je неки Avgust, јед ан „у сјај тајни посвећени". Према томе je Карло Велики, Karolus Magnus, један „римски“ цезар грчког порекла! Romanus je војни заповедник, император, владар над краљевима, Август, „посвећен у тајне“ , Karolus, „бог држ аве“ и Magnus, врховни судија. Пуна Карлова титула no С. Флекенш тајну (стр. 64) гласи: Karolus serenissim us augustus a Deo coronatus magnus et pacificus im perator romanorum gubernans imperium qui et per misericordiam Dei гех Francorum et Langobardum, у преводу: Карло најмилостивији, величанствени, od Б ога крунисани, велики u м ирон осни цар, који влада Рим ским Царст вом u који je жилош ћу Б ож јом крал> Франака u Лангобарда. Из овога недвосм ислено произилази, да се овде не ради о царству немачких народа. Карло je био владар „Римског царства“ , дакле Цезар! (Г. A. Гајзе). Ни један припадник владајуће науке, није се позабавио нити зна колико су млади ови појмови: „грчки“ и „латински". Можда би се њима могло помоћи? Латински je стар јед в а 40 0-4 50 година! A „грчки“? Под њим се подразумева новогрчки који je стар јед в а 350 година. A старогрчки? Никада га нисмо ни имали јер се он звао старосрпски. Дакле појмови „грчки“ и „латински" су млади, настали тек после 15501600. године, a како je Карло Велики владао око 800, онда нам историју пишу научници који не размишљају.
63-44=19 годииа
Гај Јулије Цсзар 10044. г; Почев од 63 Pontifex Maximus; од 59. у Првом триумвирату
44-14=70 годииа
Claudius Octavian Augustus (усвојен, без рођеног сина)
14-37=23 године
Клаудије Неро Тиберије
37-41=4 године
Г. Ј. Цезар Германикус (12-41, звани
Калигула) 41-54=13 годииа
Tiberius Claudius Nero (Germanicus, 12-54]
54-68=4 година = 143 г.
Claudius Drusus Nero
У п о р ед н е го д и н е вдадавине ф р а н ач к н х в лад ар а
752-68= 16 година
Пипин
754-814=60 година
Карло 1 (еамо мајордом, наследник, не обавезно син); од 754. сукрад; од 768 краљ; од 774, краљ Италије (Вслика Грчка); дана 25.10.800. цар
814-40=26 година
Лудвиг Г (Хлодовек, Хлодвиг, Луције)
840-55=15 година
Аотар I (Chlotarius, Modar, Chlodar = Claudivus, Claudius, Klaus)
855-75=20 година = 1 3 7 г. Лудвиг II
ЛДсленко Hmcajiufc
Ф о м е н к о иде јо ш д аљ е, n a п р ен о е и м о њ егов у о р и г н н а л н у г р а ф и к у :
Р н м с к а и м п е р н ја I V —V I в.
Ц арен и н а К ар о лли га н К арла В е л н к о г , V T I-1 X в.
П о м е р а в е за 360 г о д н н а
П ипин средњ и
6 8 1 -7 1 4 . (33)
(37)
3 2 4 -3 6 1 .
К о н ст аи т и н 11
К арлМ артел
7 2 1 - 7 4 1 ,(2 0 )
(16) 3 7 9 -3 9 5 .
Пипин М лађи
7 5 4 -7 6 8 . (14)
(1 3 ) 3 9 5 -4 0 8 .
А р к а д и је
К а р л о ЕЗе-лнки 7 6 8 -8 1 4 . (46)
(42 ) 40 8—450.
Тсо д о си јс II
Т ео д о си је I
(4)
4 0 7 -4 1 1 .
К о н ет ан т и н III
8 1 4 -8 3 3 . (19)
(1 7 )
4 5 7 —474.
Л ео I
Л о т а р I 8 4 0 -8 5 5 . (15)
(1 7 )
4 7 4 —491.
Зенон
8 4 0 -8 7 5 , (35)
(3 3 )
4 9 3 -5 2 6 . Т е о д о р и к
Л у д п и г Н е м а ц 8 4 3 -8 7 5 . (32)
(2 7 )
4 9 1 -5 1 8 .
К арлм ан Л уди и г П о б о ж н и
К арло Ћ слави
7 1 1 -7 6 8 .
(4).
Л у д в и г З а п а д њ а к 8 5 5 -8 7 5 . (20) К а р л о Д е б е л н 8 8 0 -8 8 8 .
(8).
(17 ) 4 7 6 —493. (9)
5 1 8 -5 2 7 .
А н а с т а с и је О доакар Ј усти н
П р о с е ч н о п о м е р а н л je у к у п н о 3 5 4 ,6 го д и н а, ш го се п о к л а п а с пом ер ањ ем о д 3 6 0 го д и и а.
О вдко в и д и Ф ом енко претходн у ори ги н ал гр а ф и к у овде срп ск е
верзије:
V!t-iXвђк л,е, Каромнзн (Карлова импори/а)
tll-Vlв*х н.в. Струја нз Sit Рииске Внмрнјв
-Рг
so w да го to ■ to го зо .п «е т . по^^ ^ ж т т . Пипнн ђсисталскм fSSi /
м ^снктзицијв л 0ЈјЈ
Кнолс .Уартм \ I Гвддрлжа f, g, Л? s ( 721-7А-ђ{23^\ 7 М - 195*3i*S cTf'S'/(3T9-3SS!
I \ft
Л.иа™ \ m 0-™ a U] (№-№)){&,\\7№‘М8*ЗВ0ЦМ} \^5-40S) Г«зд«>ђ'е iYr e. /tj1
iH'gp.TOВегнкп. a Ш
fffij
-4J£7* (3um +1
fVJ Кстсганпин Mf (407-4 U} (t?) Л и J (4ST-*7ty в P I
Луов*Т t п№пчкгиеи ,W 'SJJ] №) в, f^T/2. srp. fb ]/, абдmravlji Лзгар За^длдг, a./■)/
fi55'4jf,:TiJ64 Ј^(^3ннк (474-J9JJ. e. ftj
Карло fi*/reejf. в, (1! ( S iO - d T S ) (15)
ЛујфигГвјуллансхн, в (1}
№ -875} Ш)
,? 7 J- Д И - M S 8 7 5 - № = 557
> fJ3 J Теодоридс М5^525ј: a. {1} / ^ 7 J Anacraoge (491-S1B) a. [1}
f l f S f t « 3 r a c M 7* " * ® J ™ ° ^ ef? Хар.гчзДеЛелл, e_ Jtj {ggtf-flStfJ
ffl»
01W
Јртши Ј (519-527), a. (1Ј
683-Л27*Ј£/ КрајКаролнни/ке rfu n ериџр (наЗападу)
Ззаллчн-Иr a q j № Р и м с к в иштврруе
(rtaSenađift
Лросечно itouepgtva ју рдцосуаа крвјеве аладавиие) /е 363.6 годнна. што се логеапа са пимралем ja 3Wf годира
Фоменко такође познаје измиш љене Отоне! Овде он показује паралитете оригинал графике на српском:
Ту исту графику с Отонима представља нам Фистер на немачком језику:
Abbiidung 30: Fomenko: Die Parallelitaten zvvischen den Неггscherrt des Romisch-deutschen Reichs im Hochmittelalter und den Konigen des Teilkonigreichs Juda im Alten Testament Grafik: Autor, nach: Fomenko, II, 36 (vereinfacht)
H eiliges R o m isch es Relch
Konlgretch Ju d a
10 - 13 Jh AO (911 - 130«l
930 - 536 AC - 393 Jahte
= 396Jahte Hemnch i (916 - 936) Lothar i (947 - 950) O tto I o e r G io s s e
(936 - 973) O tto II t*er W ilde
(960 - 983) Otto III der Rate 5983 - 996) O tto III
1996 - 1002) He*nr*ch II d e r Heii
(1002 -1024) Heinrich ill aef Sctvwane <1039 ■ 1066)
U&a
Heinnch IV (10S3
(A&atjai
1106) L o ih a r ii
(1126
1136)
Konrad ni
(1138-1152)
Hemftchvi
H69 - 1197)
Manasse
Ffiedncti II 11196 - 1250)
BaCviomscJie Gefangenschaft
BaBvtootsche Gefaogenscnaft
der Joden
0 «Лк Ch t*!e>w гаст f u m trto . и 36
Захваљујемо се Фоменку, Гајзеу и Фистеру на овом примеру, али треба да представимо још једног савременика у вези са овом темом, a то je Г. Хајнсон:
Ч удновата подударност изм еђу Ф раначке 6, 7. и 9,10. века
Ф РАН АЧК О Ц АРСТВО 6, 7. вех касви М ер о в ав зв
Ф РАН АЧ К О Ц АРСТВО 9,10. век касин К аролввзн
Меровинзи су у Паризу морали предати власт локалним грофовима.
Гроф Париза постаје краљ када и Карло, али он не добија париска добра.
Германизадија римске управе.
Германизадија римске управе.
Племена с десне обале Рајне пружају отпор.
Племена с десне обале Рајне пружају отпор.
Арнулф се уплиће са Истока.
Арнулф се зове моћник са Истока.
Само на кратко време долази до уједињења западних и источних Франака око 613. г.
Само на кратко време долази до уједињења западних и источних Франака око 911. г.
Франди освајају Бохемију.
Франци су јаки у Бохемији.
Исток и Запад се боре за Лотрингију.
Лотрингија иде тамо-амо, a онда je коначно источни Франци (Немци) губе.
O ЖИВОТОПИСУ KAPAA ВЕЛИКОГ
Представљамо још једног научника који зна да мисли. To je Хериберт Илиг који je упоредио фиктивног Карла с његовим оцем Пипином Малим: Обојица су победила Аангобарде u Саксонце, обојица имају брата Карлмана, који остаје без власти, обојица буду миропомазана u (можда) крунисана, обојица су папи поклонила државу, обојица су се за време иконоборства изјаснила за иконе, обојица су градили цркву Cm. Денис (X. Илиг, 319). Сад нам je остао тежи задатак, да све ово о измишљеном Карлу кратко обухватимо. Овде се ради само о Карловом имену и атрибутима, који су објашњени на српском, немачком, латинском и грчком језику. Само то je довољно да се Карлова прича пусти низ воду. У време измишљеног Карла није постојао ни латински, ни грчки, ни немачки. Латински се развио из српског најраније отприлике пре 400 година. Наш латински je створен тек за време хуманизма (В. Топер). Тако je и са „грчким"! Треба ли после нашег краћег увода и после ових истраживања великих млађих научника о Карлу, да завршимо наше дело? Не, не пристајемо! Колико пута смо због приче о Карлу морали црвенети: због наше владајуће науке о Карловом царству од Арагона до Београда, због Карлових места рођења, Карлових тврђава, због Карловог новца, због Карлових надљудских способности или каролиншког осликавања књига, једанпут je каролиншко, други пут отонско. Затим, због бројних изложби о Карду у Немачкој и Европи, због спора између Франиуске и Немачке, ко сме да се позове на Карла као на оснивача државе. Сваке године, једном црвенимо приликом доделе Карлове награде у Ахену, a уз то још и ко je све добио ту награду. A сад следи оно најгоре! Више пута годишње посланици Европске уније нам трубе о „патеру Европе, стварном оснивачу Европске уније"! Све то морамо да издржимо. Само што ми не црвенимо од једа, већ од срамоте! Сада следе још горе ствари о Карлу које je прикупио X. Илиг: „Грдосија, скоро два метра висине, широк, гојазан, с медвеђом снагом. Једном руком je могао да подигне двојицу наоружаних људи“ (Бајак). Двема рукама je могао да дроби четири потковице, „на изглед троми џин био je најбољи пливач на двору и сјајан јахач" (Вахл, 156,7). „Карло je tokom живота прешао пут који према прорачунима износи два до четитш опсега екватопа“ (Ихлеп. 209^. Ј\ко ie тпебало. он ie без сна iaxao
I V lL L / ie n r ^ U Л U n .U JL U r L
(Вис); „В ели к и " (Ф лек енш тајн); „В лад ар обави јен м и тови м а" (Лозе, 337), „Творац светске историје “ (фон Ранке и Браунсфелд); „Луталица света“ (Вис); „Патријарх континента који je зачетник историје човечанства“ (Борст, 338); „Управник света“ (Флекенш тајн, 7); „О тад Запада“ (Басл, 109); „Патер Европе, који je у средњем веку важио као истински и стварни јун а к оснивач" (Савет Европе, 1965); „С наж на појава у зем љи Ф ранака" (Бајак, 71); „С кудљ ач народн их песам а" (Калкоф, 173); „Поново je ож ивео латински" (Бајак, 314); „Творац je ф раначког књ иж евног јези к а “ (Линдел, 54); „И деалди правник, творац пороте и држ авдог туж илаш тва, етнолог, гермакиста, ф илолог, увео je (тешки) д ин ар , осни вач je ц р квен е д рж аве, у в ео je д р ж а в н о гаран тован и ларитет, „светионик je Европе“ , победник који тријумф ује изнад свих краљева света, он je глава света, врх и отац Евроде, племенити отац, ју н а к “ (X. Илиг). A сад јед н о песничко дело о Карлу: За време Карла Великог je истоp u ja ф раначке државе u каролинш ке династ ије дост игла ceoj врхунац, који je у следећиж вековима био узор u циљ сувладарима u наробижа Запада. Н е сажо d a je Карло као војсковођа u држ авник био најистакмут ији предст авник ceoje куће u плем ена, већ j e кроз њега, следећих ст от ину година врш ен најбубљ и ут ицај на народ u држ аву (Линцел, 40). Уз овај навод иде и наш коментар: Гете je написао „Песниш тво и истина", a Линцел „Песниш тво и лаж “ . Само што je Гетеово дело књижевно и то најквалитетније, a Линцелово je древара и наш а историја! Касније ћемо виш е о свим овим Карловим надљудским способностима, јер ћемо прво погледати ш та Карлови биограф и каж у и пишу. Ко ће овде бити наведен? Јасно, прво Ајнхард. Њ егов биограф А јнхард je деценијама ж ивео на двору u имао j e слободног врежена da га постхужно прикаже. П ри тоже j e знат но odcmynuo od cpedH>eeeKoeHoz начина приказивањ а ж ит ија, пош т о j e ож ивео р и м ск у биограф ију (Лангош, 58). Одмах иде наш а допуна! У исто време, кад je оживљена Карлова римска биограф ија, пронађени су и римски цезари, римско песдиш тво, као и римски биографи: „Цицеро, Плиније Старији, Вергилије, Х орац ије, који су п р он ађен и и зм еђу 1350-480. год и н е“ (Ж. Хадруан). Ми смо прецизнији: досле 1650. године! Тако je у истом стилу испала и Карлова биограф ија како je Лангош приметио. X. И лиг о Карловом би ограф у и Карлу износи следеће: „Карлова биограф ија je више него проблемат ична; о бит ним питањима обавеш maea лош е или противуречно. У cmeapu, његова биограф ија би м орала бит и doвoл>нo познат а. Mu провераваж о ову колико т ачну т олико т ривијалну конст ат ацију, у к ојој посм ат рам о чет ири најваж нија doeabaja у његовож ж ивот у“ (Илиг, 36), a то су рођење, детињство, крунисање и смрт. Према Илигу, први важан догађај у Карловом ж ивоту je da су вреже u жесто његовог рођењ а непознати. Виш е него туце градова препире се око части, д а су м еста њ еговог рођења, тако д а ja ж ивим само 10 км од јед н ог од тих м еста Gautinger Reism tihle, у W urm talu“ (X. Илиг, 38). Наводе се даља м еста рођења: Ahen, Heistal (Белгија), Ingelheim ,
Jupiler (Белгија), Karlsburg код Минхена, Karlsstadt на Majni, Luttich (Белгија), Oberzeismering (Баварска), Quierzy, St. Denis, Worms... „Неки научници су утврдили и сигурни су, да je Карло рођен на Betradenburgu у M urlenbachu код Prurna" (Tres). Н епозната je и година њ еговог рођења 742, 743. или 747... О пореклу мајке Бертраде пишу: „ћерка грофа Хериберта од Лаона, na можда једн а бретањска приндеза; затим мађарског порекла или припаддица 'византиј ске' дарске породице, у шта je веровао папа Пије 11“ (Борст). Други важан догађај Карловог живота je његово детињство, a оно je сасвим отежавајуће, је р наж Ајнхард наивно прича da ни od цара лично, нити на двору није могао ништа da сазна о Карловом рођењу, детињству u жлабости. Имајући у eudy, његов dyzu лични контакт са Карлом као u са царском пороОицом, m o je искључено (X. Илиг, 39). Затим, он je постао самостални владар, његов отад Пипин je наводно 768. године наредио да оба његова сина Карла и Карлмана миропомажу за краљеве. Карлман 771. г. умире, na Карл постаје самосталан владар. Али, наш а измишљена стара историја зна за франачко право, дрема којем noped Карла u Карлманова удовица Геберга м ож е da влада (Вис). Трећи важан догађај у Карловом животу je његово крунисање 800. г. У Аналима стоји 801. година: „Према Рихарду Брилу, Карло je као његов старозаветни узор Д авид три пута миропомазан: у години 754, 758. и 771. (X. Илиг, стр. 40), дакле, Карло je крунисан за цара. У свом „Предговору за Карлово житије" Ајнхард не говори о цару, већ о краљу, „иако je Aji-ucapd у време крунисања за цара eeh 10 гобина боравио на deopy“ (Класен, 80). Такође, ни А јнхард не говори о крунисањ у или миропомазању, већ два пута о пријему царске титуле (Ајнхард, 16, 29), чак ни у Карловој канцеларији није било речи о крунисању за цара. Али „после 4.3.801. г. издат je докуменат са титулом царства" (Шван). „Пола године после крунисања, нова титула мож е се прочитати на једном документу од 29.5.801. г.“ (Браунсфелд). Четврти важ ан догађај у Карловом ж ивота je њ егова смрт, јер 28.1.814. г. умире велики владар хриш ћанства, господар уједињ ене Европе (владајућа наука). Али, no je очекивао, da ће се обавити велика сахрана Европе, грбно се преварио... Чујте u почујте: у току 7 čamu се први франачки цар покопао као леш болесника od куге. Нико, ко случајно није био у Ахену није могао м рт вог da га види, чак ни његов син u HacuiedHUK Aydeuz, који стиже тек после 30 dana (X. Илиг, стр. 43} Али, то није све! Према Ајнхарду, цар je још истог дана сахрањен у ахенској Фалцкапели, a према Пурлицу он je на брзину, no својој жсљи сахрањен у Св. Денису, поред свог оца. Па где je онда његов гроб? Ајнхард говори о једном гробном месту са позлаћеним луком у Маријиној цркви у Ахену, са натписом: Oede лежи тело Карла Великог u правоверног цара, који je uapcmeo Франака величанствено увећао u 47 sodima срећно влadao. Ужро j e као cedам decemozoduujhbaк, године Г ocnodme 814, у cedMOM unduKmy, 28.1“ . Нико не посећује гроб ода Европе, „па би се поново морало посумшати на кугу“ (X. Илиг, стр. 43).
Скоро 200 година касније, Ото III се сетио Карла и тражио његов гроб, a налази га око хиљадите године. Приликом отварања гроба, налази нераспаднутог Карла, што je no српској митологији „заједничко скоро свим сведима, да се њихово тело у гробу не распада, већ je и после многих генерадија још увек очувано... и миомирисно" (В. Топер). Цар Варбароса je 1165. године доново тражио гроб, да би откопао Карла, a da ствар буде гора, жесто гроба je трећи пут заборављено u јо ш данас познаваоци Фалцкапеле се споре о положају гробнице или гроба (X. Илиг, стр. 44). Дакле, гробно место још и данас je непознато, али, зато je познато место Карловог ковчега који je израђен no наређењу Барбаросе 1215. године! Тако, Илигова четири кључна места Карловог ж ивота изгледају „тривијално“ (X. Илиг). Само што смо ми одмах ту са допунам а и исправкама. Прво, место рођења je непознато, година рођења такође, као и порекло његове мајке. Она није била „бретањска принцеза", ни „мађарског" порекла или припадница „византијског царства“ , јер у оно време нису постојали ни Бретањци, ни Мађари, ни византијско царство, ни папе, na чак ни његов биограф који je, наводно, живео на Карловом двору и није могао да дозна ништа о Карловом рођењу, детињству и младости. Имајући у виду његов дуги лични контакт са Карлом u са царском породицом, то je искључено (X. Илиг, стр. 39). Друго, тада нисмо имали Франке, a никад франачко царство, још мање франачко право. Треће, да ли je Карло био цар или краљ? Д а ли je био миропомазан, крунисан или je примио титулу цара? „Ајнхард не говори о крунисању, као ни Карлова канцеларија, a документа од 4.3.801. г. и 29.5. су фалсификати" (В. Камајер). Четврто: „28.1.814. умире велики владар хришћанства, госдодар уједињене Европе" и нико не знагде м ује гроб? Један „надчовек* са натприродним способностима, успесима и заслугама, чак владар хришћанства, умире, a нико о томе не бедежи ни речи, док су неважни хришћански мислиоци овековечени у безбројним томовима!? Још се и данас верује у такве апсурдне приче, чак и наши творци измишљене старе историје. Још и данас, поново проповедају no школама и универзитетима о Карлу, о Каролинзима, a ми то морамо да слушамо! Сада достаје озбиљно! У нашој историји појављује се Ото III који je одлучио да потражи гроб свог великог претходника, a нашавши га не бележи где га je нашао? Ужасно! Да ли се у то може веровати? Не! Kao што нисмо имали Карла и Каролинге, тако никад нисмо имали ни Ота ни Отоне! O t o je српско мушко (мн. Оти), али они нису били немачки цареви, већ српске војводе (ducis) у Велесрбији, која je између 1229. и 1237. г. издала правне законе који су познати као Statuta ducis Ottonis. Уосталом, у Сордби (данас Кордоба) у арапским хроникама из 10. века стоји: О т о је к.раљ Срба\ Врхунац приче о Карлу je цар Барбароса, који поново тражи његов гроб, налази га u mpehu пут се налазиште заборавља! Јадни Барбароса, срећа његова што je и он измишљен. Име Барбароса, од миља значи „Риђобради" само што смо на узорном Универзитету у Барцелони нашли,
д а су га у Ш панији звали B arbarroja, ш то на ш панском значи „риђи варварин". В ећ само то име поставља на главу наш у историју. Тамо смо нашли, да je Barbarroja имао три сина: „Enrique IV, Federico de Serbia и Filipe de Serbia"! Нашој историји je све горе. Ha истом „Универсидаду" (не Универзитету), наш ли смо и Каталанску историју, Тамо смо такође прочитали: „Von Hohenstaufen-и су били српске војводе" (в. сл. 23). H a крају ових д оп ун а и корек туре чети ри н ајв аж н и ја м ом ента Карловог живота, Илиг каже: Још u данас се познаваоци ахенске Фалцкапеле препиру око Карловог гроба u гробнице. Одаћемо пош товањ е В. Камасјеру, човеку који je 100 година пре Илига размиш љао о Карлу и Ајнхарду. Представићем о његово^драгоцено и подстицајно дело. „Да би се сасвим разум ели теж ина и значај А јнхардових греш ака, треба се подсетити д а овај аутор није писао педесет или сто година после Карлове смрти, нити je ж ивот проводио у м анастиру одвојен од света. Предање каже, да je он годинама био на двору дара Карла и да je одрж авао везу са њ им као и са блиским члановим а породиде, као и да je могао да се виђа са славним и значајним научницима на царском двору". У царевом ж ивотопису који, ако je оригиналан, није могао да настане дуго после Карлове смрти, само наводни савременик Ајнхард пише неш то о рођењу, детињ ству na чак и дечаш тву Карловом. Сматрам, д а je то будаласто, јер нико то није забележ ио, a нико виш е није ж ив ко би могао да нас о томе обавести. Већ ово признање наводном Ајнхардовом савременику ломи врат. Ајнхард je морао д а се потруди д а дозн а неш то виш е о Карловом рођењу и младости, али на своју ж алост он о том е није могао д а нађе ниш та записано, нити je затекао кога ж ивог ко би могао да га обавести о томе! Како се Ајнхард јо ш пре цареве смрти, када су лица која су м огла да ra обавесте ж ивела на двору, никад није распитивао за сличне ствари? Како се тако мало интересовао за пош тованог пријатеља и цара, д а je прем а његовој младалачкој судбини био тако потпуно равнодуш ан? Зар није чак и неупућен од старијих дворјана требало неш то д а чује? Зар Карлова мати, која je наводно ж ивела до 783. године, није причала м лађим генерацијама, ж едним знања, о рођењ у и м ладости вели ког цара? Заиста je крајње чудно, д а нико од дворјана и даревих пријатеља, није питао цареву мајку бар за годину и место рођењ а њ еног сина? Ако јесте, зар ово обавеш тење не би било пренето другима на двору? Питам јо ш јед н ом , д а ли би човек који je као А јн ха р д годи нам а ж ивео на царском двору, остао без икаквог обавеш тењ а о ж ивотним приликама м ладога Карла? Иако А јнхард пре дареве см рти ниш та није сазнао, нити je хтео д а чује, треба ли му веровати, кад се најпосле распитао и нису м у м огли дати никакво обавеш тењ е чак ни о години и месту рођења? Проглаш авам такво незнање на д вору за потпуно немогуће. Аутор биограф ије који м ора да призна незнањ е no том питању, није могао д а ж иви и ради у близини или на двору Карла Великог, јер су то и врапци са кровова могли да му цвркућу.
Псеудо-Ајнхард надаље не зна ни трајање Карлове владавине, јер у поглављу 15 говори о 47 година владавине. Овај број je погрешан, јер Карло je према тачном предању владао 45 година и 4 месеца. Најлуђе je, да тачне године владавине цара на двору, где су наводно живели најученији историчари тог доба, нису знали нити су могли да сазнају. Наиме, Ајнхард саопштава (погл. 31), како се на једном позлаћеном луку изнад царевог гроба у Маријиној цркви у Ахену, може прочитати следећи натпис: “Овде доле почива Карлово тело, великог и праведног цара, који je царство Франака дивно повећао и 47 година срећно владао. Он je као седамдесетогодиш њак преминуо 814. године, 28. јануара, седмог индикта” . Погрешан податак о трајању владавине je, дакле, красио чах. и гроб 'К.арла 'Великог. A k o још нешто може да нас зачуди, то je чињеница да званични натпис на гробу наводи тачан датум смрти. Ни за време Карлманове владавине, Ајнхард није исправно сазнао податке, јер je о томе рекао: Карлман je, пошто je две године са братом заједно владао, подлегао некој болести, што није тачно, јер no правој традицији Карлман je владао три године и 2 меседа. Према Ајнхарду (погл. 18) Карлова супруга Хилдегард, родила му je три сина и три ћерке, док Павле Ђакон извештава да je Хилдегард цару родила деветоро деце: четири дечака и пет девојчица. Симон покушава да Ајнхардове податкс оправда тиме, да Ајнхард рачуна само ону Карлову депу од Хилдегард, која су наджиp,e,j\a Бертраду (једау о д ж ена КарАОВИХЈ, о чему код Ајнхарда ке пише ништа. Потпуно су измишљени и Ајнхардови подаци о подели царства. Ајнхард овај поступак приказује на начнн који показује да то баш не зна сигурно, na не заслужује да му се верује. Он прича, да су се после Пипинове смрти његови Франци састали у народној Скупштини и прогласили оба брата за краљеве, тако да оба дела државе једнако међу собом поделе: Карлу онај део који je имао његов отац Пипин (Неустрнју, Бургундију и Провансу), a Карлману онај део који je имао његов стриц (Аустразију, Алеманију, Тирингију). Стварни поступак прича Фредегаров четврти наследник. Према њему се Пипин у последњем животном добу, сам прихватио поделе царства на своја два синауз еавете његових великаша. Према овом извештачу, Карло je добио Аустрију, a Карлман Бургундију, Провансу, Готску, Алзас и Алеманију, при чему се овог пута, што je чудно, не помиње Неустрија и Тирингија! Документоваки подаци, бар у односу на Алзас и Бургундију потвРђУЈУ> Да Је Фредегаров наследник у праву, јер малобројна документа из ове области која су сачувана из оног времена, сва потичу од Карлмана. Потпуно je искључено, да Ајнхард није могао да се информише о правом стању ствари, a незамисливо je, да Ајнхард са његовом свесном или несвесном неистином у Карловој биографији остане некажњен! Забавно je и како Ајнхард води двојно књиговодство; У 30, поглављу он извештава: Карл je умро у својој седамдесет другој години. У 31. поглављу он прича о надгробном луку на којем je, наводно, писало:
Он (Карло) je умро као седамдесетогодиш њак. Дјнхард уопш те не ттримећује противуречност. Погрешити je људски, каж у они који хоће д а оправдавају ствар и смире духове. Ми изводимо следећи закључак: Ајнхарду je приписана књижица о Карлу Великом или je подметнута, јер садржи тако теш ке пропусте, да научник за кога се сматра да je годинама живео на франачком двору не може д а буде њен аутор. Но, кључни доказ д а je прави извор униш тен, a да je постојећи извор несрећно смандрљано дело из централе фалсификата, добија се путем такозваног предањ а рукописа биограф ије Карла Великог. Подсећам на закључке, о овим статистичким тачкама у десетом поглављу друге свеске. Kao што смо видели, случајност није само без трага униш тила оригинал, већ u три прва преписа (В. Камајер)! Тако, опет долазимо на стару причу владајуће науке: „Оригинал je изгубљен, имамо препис".
НЕДОСТАТАК МАТЕРИЈАЛНИХ ТРАГОВА
О Карловом животопису X. Илиг закључује: Његова биографија je више него проблематична, о битним тачкама извештава се лоше или противуречно. Најбитније недостаје u у основи делује хипертрофирано, усмерено на потребе прежного корисника, који су међусобно супротстављени (упореди више од 100 Карлових особина у регистру). Наравно да je правник Карло могао оставити трагове, али где je етнолог, митолог, филолог, германист или владар света и теолог чији je престо изнад папског. Овај двојник Соломона, Христа и Херакла, државник, оснивач бројних цркава, манастира и универзитета, предак многих родослова и владара над премало вазала, социјалиста, али претходник вазалитета и грађанске класе, опаки ратник и проналазач узенгије за јахање, који упркос свему томе једва да je прешао меровиншке границе, владар je над земљом која нема знамените градове, пијаде, улице, ковнице новца, a има становништво које се може избројати, пољопривреду без приноса и без гвозденог алата, и без трага нестале градове. Где je онај реформатор, школског образовања у настави латинског, разјашњавања немачке народности, монетарне организадије, војске, баждарења, дољодривреде и књиговодства, које су биле приписане Карлу пре него што су заиста настале. Где je оснивач оне каролиншке ренесансе, коју су тек Отони проширили. Где су његови стварни поседи, дошто драктично сви његови остављени трагови морају носити ознаку ‘такозвани’?.,. Шта и како мислим, неком читаоцу je - насупрот томе, врло вероватно постало јасно да се овај Карло Велики сме и мора назвати Карло Фиктивни. Пречесто утврђујемо да су његови поступци само одрази историје каснијих столећа, да његови доседи придадају каснијем добу, да његове грађевине припадају плановима доцнијих градитеља и да његове реформе никада нису спроведене. A k o се сумња на фалсификат, више није потребна судбинска случајност која Карла Великог пушта да умре оног 28. јануара, датума када je Хајнрих IV 263 године касније у Каноси ослобођен анатеме. Два кризна догађаја истог дана? Фалсификатор који верује у мистику бројева, без муке je могао да створи такву додударност и још да на тај дан стави датум крунисања Карла Недотудавног. Истакнути познавалац Карла, Волфганг Браунфелс, вероватно осећа неповерење, na се осећа више пута дриморан да куди Карла. Тако му смета, што je Карло свим својим саветницима доделио далека имања између Аквилеје и Турса.
Миленко Никалић
Овај историчар je поред све наклоности осетио да Карлова биографија ne пуца од живота, већ од противречности, која знатно превазилази могућности једног смртника. У комбинацији Браунфелсовог детаљног познавања са критичким посматрањем Карла, открива се утопија као каснија имагинација, разоткривајући време Каролинга као фиктивну шаховску таблу, на којој исто тако фиктивне фигуре могу да се померају према нахођењу каснијих мислилаца (X. Илиг). Допунићемо закључке Илига и Браунсфелда, као и тврдгву да je животопис Карла Великог написао „Виболд од Стаблоа“ у 12. веку (Ц. Фауснер), или да je Vita Caroli Magni написао Ајнхард у манастиру Ставелот (владајућа наука). Обе тврдње су потпуно погрешне, a утврђено je да оба аутора ниеу постојала, као ни Ставелот или Стабло, који се no Виболду и Ајнхарду налазио у близини Ахена (данашња Белгија). У њему су Ајнхард или Виболд, наводно, живели у осмом веку и писали биографију Карла Великог. Данас знамо, да су манастири Ставелот и Стабло један те исти манастир, који у осмом веку још није био изграђен. Пронашли смо, да je име Ставелот искварен назив од српске речи „стабло" (дрво), no којој je овај манастир добио име, a на територији данашње Француске и Белгије чешће могу да се нађу манастири који носе име „Стабло". Такве налази опат Папон, у некадашњој српској кнежевини Провенца (Прованса), на путу од Риеза за Дуњен (Опат Папон, „Путовање кроз Провансу", 1783). Овом приликом дозвољавамо себи, да унесемо још једну исправку у унакажену и фалсификовану историју. Још један значајан манастир зове се искривљеним српским именом Корбие (Corbie). Његово право име je Сорбие (Србија), a налазио се северно од даиашњег Париза. Опат манастира Сорбие од 780. до 826. г. био je Адерхард, a његов брат Вала, такође опат Сорбие, од 826. до 836. „Corbie, Nova Corbie, Нова Србија, основан je у дапашњој Вестфалији, a зове se Corvey или Corven (в. сл. 21). У Каталанији знамо за три манастира који се још и данас зову Сервија. Уза све то, још једном Камајер: Што се посебно тиче Ајнхардове биографије Карла Великог, брише се свака сумња у погледу оригиналности, с напоменом: Ајнхард се не сме посматрати као појединачна nojaea... Књижица биографије Карла Великог која се налази пред нама, очигледан je плод универзалног песништва (В. Камајер, 17, 8). Нећемо наводити све историчаре и биографе који су се бавили Карлом, Каролинзима, Францима и саксонским краљевима, али једног, као измишљеног Ајнхарда, хоћемо! To je „славни аутор историје Саксонаца" Vidkund von Corven, Видкунд од Сербие! Догађале су му се невероватне ствари. Иако je могао лако да се обавести, јер су му добри извори стајали на располагању, он меша познате историјске личности: Видкунд je Карла II (Ћелавог) из Западне Француске u Карла Ш (Дебелог) из Швапске сматрао једном me истомличношћу! Онje побркао Аудвига, сина Аудвига немачког u Аудвига сина Арнулфовог! Тако тешке грешке Видкунд није приметио током целе израде свог дела, na чак ни приликом његове прераде! При томе, Аудвиг, син Арнулфов, када je Видкунд,
наводно, писао своју саксонску историју, већ пет деценија je био упокојен... (В. Камајер). Камајера не можемо умирити, али можемо наше читаоце! Наша стара историја je стварана са системом, стварали су je полунаучници, непажљиви, површни и опортунистички, који су владаре и њихова дела као и историјске догађаје више пута наводили и померали у прошдост, Тако су једну причу или једно доба три пута наводили: „Kao римско, као каролиншко и као готско“, кажу Гајзе, Хајнсон и Фоменко. Зато, у историји имамо превише Карла, Фридриха, Ота, Хајнриха, Лудвига, Константина... Д а се вратимо Видкунду! Споменути су: Карло III из Швапске, Карло Ћелави из Француске, Лудвиг Немачки, Лудвиг Арнулфов син! Око 800. г, према нашој хронологији, није било Видкунда, ни Карла, ни Лудвига, ни Арнулфа, ни Шваба, ни Саксонаца, ни Немаца, ни дарства Шваба, ни царства Немада, пре свега није било дарства Франака, ни франачких краљева, франачки краљеви су измишљене личности (В. Камајер). О свим горе наведеним народима, царствима и краљевима, пре свих о Карлу Великом, наша владајућа наука поседује безброј томова са њиховом измишљеном историјом, али све новијег датума! Нема ни једне археолошке или потврде у писаној форми. Шта на то каже археологија? Ништа није нађено у Ахену u околини, никакво оружје, употребни предмети или керамика, само новчићи у близини Нојбурга наДунаву (X. Илиг). Ови новчићи се не зову денар, већ динар, a име динар не долази из латинског како неки тврде, јер je латински настао много касније. Динар je био најстарија новчана вредност старих Срба! Код Руфуса, Александар Велики поклања у Вавилону динаре страним изасланицима. Још и данас, Србија je једина у Европи која има динар к а о н о в ч а н у је д и н и ц у !
У археологији Карловог времена недостају чак и читава насеља. Наша владајућа наука се изговара тиме da су их следеће генерагшје, углавном, надзидале. Углавном надзидале, значи да су нека и остала, a где су? Где je оружје великог ратника Карла Великог, где су одевни предмети или ношња? Карло je ратовао „46 година непрестано“, на подручју од Арагона до Веограда, није изгубио ни једну битку није имао губитке у људству, али je уништио противнике. Где je оружје мртвих? Да ли су његови борци одузели оружје мртвима? Могуће, али не одећу или ципеле! Где су налази из бродова његове флоте, коју je изградио за рат против Викинга? Уосталом и Викинзи су измишљени. Где су новци трговинских партнера Карла и Каролинга? „У таквом царству од Арагона до Београда мора да се обављала жива трговина и са обе стране je требало ковати доста новаца“ (X. Илиг). Још једну констатацију треба уважити: За период Меровинга u Каролинга нема докумената, a то важи u за археолошке налазе (В. Топер). A сада да се вратимо X. Илигу и Карловим способностима које je он навео. Колико год се Карлове способности хвалиле, оне су у ствари врло скромне. A ko размотримо наше резултате, преостају нам скоро само погрешна обавештења (X. Илиг). Почињемо са Карлом као „етно-
логом и сакупљачем јун ачки х песама"! Упркос његовим бескрајним бављењем детаљима, Карл није био презаузет, већ je утицао на мноштво интелектуалних занимања. Тако, он je био први Европљанин који се бавио етнологијом, јер je наредио да се сакупљају и запиш у старе песме на народном језику. H a ж алост, његов наследник Лудвиг je све то униш тио, тако да не можемо ни да потврдимо, ни да оспоримо Ајнхардову тврдњу, na можда би такву оцену као непроцењиви губитак требало двојако схватити (Блоу, 117; X. Илиг, 52; Калкхоф, 136). Са Карлом, као етнологом и скупљачем народних и јуначких песама je као са старим британским историчарем Гилдом, који je у ш естом веку први написао историју енглеских краљева, али су je енглески краљеви уништили. Карло je захтевао да се скупљ ају народне и старинске поштоване песме, a његов син Лудвиг их je уништио. „То треба да je велики губитак“ . Huje губитак, је р тога није ни било\ У оно време није било енглеских краљева, енглеског народа, није било ни Карла, ни Каролинга, ни немачког народа, ни немачких јуначких песама. Такозване немачке јуначке песме су младе и све су препеване туђе песме и епови. Навешћемо само три: „Песма о Роланду 1837, Беовулф 1815. и Нибелунзи први пут у пуном издању 1778. године" (Е. Габович). Шта на то каже наша владајућа историја? Песма о Роланду 1168-1172, a ранији, ф ранцуски текст од 1050. године, Беовулф 786. године, a песма о Нибелунзима je у потпуности доступна већ 1200. године. Ш та о томе каже X. Илиг? Враћамо се у 12. век, у време Конрада III и Барбаросе. Тек у ово, за царство тако критично време, заправо процветало je немачко песништво о Карлу... Псеудотурин, који ће нам ускоро још једном бити важан, око 1147. г. пише своју Historia Karoli Magni et Rottholandi, приказујући крунисање 19 немачких царева у окрутло 3000 стихова, од којих je трећина посвећена Карлу Великом. Један ахенски монах око 1166. за Фридриха I саставља Ж ивотопис Карла Великог (Historia Karoli Magni), a Конрад Фафе, како сам себе назива у епилогу, од 1168-1172. пише немачку Песму о Роланду која je заправо песма о Карлу. Његове француске претече, који се појављују почев од 1050. и трају до 12. века, достиж у врхунац у Песми о Роланду, око 1100. године. Управо, старофранцуски певачи касног средњег века, црпу своје теме из Карлових активности. To je позајмица, коју већина истраж ивача оцењује као чисту измишљотину. Овде треба обратити пажњу н ајединствени поступак. Ради се о јединственом случају да један народ песмом и поезијом придобија неку личност из другог народа (X. Илиг). Дакле, сматра се да je немачка Песма о Роланду позајмида француске Песме о Роланду око 1100. године. Калкоф je сигуран да су стари француски певачи касног средњег века, своје теме узимали из Карлових активности, a X. Илиг, све то види као чисту измишљотину. To јесте чиста измишљотина. Песма о Роланду није настала око 1100, јер у оно време Француска није ни постојала, нити француски језик, нити француски певачи на високосредњевековном језику!
П рву поезију имамо тек после 1200. године, то je Poesia travadores на територији данаш ње Француске и Каталоније, где су се онда од А рагон а до А лп а и Л ом бардије налазиле само српске кнеж евине и краљ евине под влаш ћу Балш ића, најстарије европске династије. Наводимо и име најстаријег европског песника који je живео и деловао на д в ору Балш ића, чија смо д ела наш ли и прочитали у Б арделони, a то je Перо Видал. Вис тврди, д а се само јед н ом догодило да неки народ песмом и поезијом прихвати личност неког другог народа. Све старе песме и приче припадају само јед н ом народу, a препеване су као стране, већином око 1800. године и касније. Н ајбољи пример je прашки научник Ханка, који je преводио старе српске јуначке песме, a објавио их je као старе чеш ке јуначке песме. Д а љ е п р е п е в а в а њ е с р п с к и х ју н а ч к и х п е с а м а и њ и х о в о преим еноваш е на „T h id erik sa ge, на н орвеш к и , на скан дин авски , W61sungensaga, на исландски Diderix, Chronik Sveva или Калевала на фински.. Овде не можемо да прећутимо једно заједниш тво историје. „Фински национални еп није аутентично предање из ранијег времена, већ књ иж евна творевина ф инског лекара Е. Ленорта (1802-1884. г), издата 1835. године" (Л. Хонко, „О аутентичности Калевале" и X. П. Д уер, Аутентичност и превара у етнологији). Ми додајемо: Калевала није конструкт финског лекара, већ превод на фински језик, објављен 1835. године. Тему Калевала и Финди (још) избегавамо, али, Нибелунзи су класика највећег и најпознатијег дела у европској књиж евности, из којег се не изводи само немачка историја већ се сматра немачком историјом! Овај „класик“ се зове Niebelungenlied према Вагнеровом „Прстену Н ибелунга" који je настао изм еђу 1869. и 1876. (други романтизам)! Н емачки појам N ibelungen je погреш но прочитано српско значењ е појма „Нав“ , доњ и свет. Аналогно српској м итологији, Н ибелунзи су „житељи подземног света“ или српског Нава у немачком Nifelheim! Из ове тем е српске м итологије, обогаћене српским јун ачки м песмама, настала je, не у 12. веку нити у 10, већ 1758. године немачка песма о Нибелунзима. Затим су неки, међу којима и Рихард Вагнер ову тему искористили до бесвести. Тако су догађаје са Д унава пренели на Рајну, изм ислили Б ургунде, Хуне, М ађаре, Германе, Н изозем це... које ми никад нисмо имали, све су то задахнули „германским духом “ и на крају je Вагнер допевао и озвучио. О његовој музици се нећемо изјашњавати, али се осећамо обавезни према нашим читаоцима, да укажемо на неке сличности између данаш ње Песме о Нибелунзима и српске митологије и српских јуначких песама. Овим су се бавили познаваоци књиж евности од којих ћемо једн ог поменути. К а к в а је још сличност између немачке песме „Нибелунген" и српског оригинала? Не бисмо хтели да гшавимо наш ег читаоца заинтересованог за ову неугодну и отрцану тему „Нибелунзи", као Вагнер нас са његовим текстовима и музиком, већ само да укаж емо на неке сличности између српске јуначке песме „Ж енидба Јанковић Стојана" и измишљене Гинтерове ж енидбе у неким прстеновима Нибелунга.
миленко миколип
Д в е песм е из српске и нем ачке књ иж евности, које су необично сличне и то не само у целини, већ и у појединостим а a то je српска песма „Ж енидба Јанковић Стојана" и немачка јуначка песма о Валтарију (Р. Унковић). Хилдехунд и Валтарије беже из Атилине тврђаве, док Хуни, уморни од пића спавају. Злата беж и са Стојаном, пош то су обоје опили њ еног оца, na je он утонуо у дубоки сан. Валтарије и Хилдегунд са њ и хови м а прогањ ају Гунтера и Хагена, за Златијом и С тојаном у потеру крећу њен брат са њ иховима. В алтари је заспи на Х илдегундиним коленим а, пре но ш то их потера стиж е, a исто се деш ава са С тојаном у Златијином крилу. Обојица, Стојан и Валтерије удаљ авају веренице са м еста сукоба. После битке Стојан и Валтарије одлазе кући, ж ене се својим веренидам а и надаље воде срећан живот. Д а љ е препеване српске јун ачке песме: Свадба д ара Д уш ан а јед нака je Гинтеровој свадби у неким П рстенови м а Н ибелунга, М арко Краљевић и Алил A ra једн ака je Саги о Тилдериксу, Марко Краљевић и М ина од Костура јед н а к а je Саги о Волф дитриху... Д р аги читаоци, овим см о се прилично удаљ или од Карла, али се надам о д а смо вас обрадовали овим излетом у најстарију европску књ иж евност. Враћамо се на изм иш љеног Карла и Роланда. Нисмо остали при томе, д а се гњавимо само са измиш љсним Карлом и Роландом, већ су у разним градовима „пронађени“ и ружни кипови Роланда, које je Карло поставио у најразличитијим градовима његове империје уз лично присуство од Амстердама до Риге, од холш тајнског Б рамш тата до Д убровника, укупно 40 статуа! X. Илиг, се чуди да нема ниједног докум ент а који би неком држ авном одлукож недвосм ислено доказивао постааљање је д н о г od скоро 40 Роландових кипова. Роланд je изм иш љотина као и Карл и ми кажемо, да су њ егови кипови ружни, јер je неокласицистичка ум етност скоро увек ружна.
БРОЈНОСТ ПОДУХВАТА
Шта je с Карловим даљим активностима? Калкоф проширује Карлове активности: „Етнолога би исто тако могли сматрати и митологом, јер Карлова збирка обухвата старе јуначке песме!“ Тако у Карлу имамо још и првог немачког митолога! Карлу je приписана и најстарија немачка књижевност. Само што се књижевна дела која се појављују у Карловим биографијама, не налазе међу наведеним најстаријим делима немачке књкжевности владајуће науке. У списку „Немачки културни круг“ прво се наводи Песма о Валтарију 940. године, затим песма о Гудрун 1210, песма о Нибелунзима 1200, a као певачи: Валтер фон дер Фогелвајде, 1170-1228, Хартман фон дер Ане 1220, Волфрам фон Ешенбах, чије je дело под насловом „Библиотека средњег века“, као IX том, издао Волфрам Хауг, уз назнаку према рукопису манастирске библиотеке св. Галена, из 857. године, дакле, 100 година старије од Валтаријеве песме! Карлови биографи су знали за неког Ноткера од св. Галена, 950. до 1022, званог Лабео или Teotonicus, као и његов превод Аристотела пре хиљаду година! Ноткер од св. Галена? Овај манастир je колевка фалсификата свих врста! Већ нам све одаје Ноткеров надимак Teotonicus, Теутон. О појму Теутон су се многи изјаснили: „Teutonicus, Teodisce, Tudiscas, Teudo...“ Сви подсећају на Феликса Дана, који je са својим историјским романима не само потпуно изобличио нашу историју, већ се сматра немачком историјом. Teutonicus, Теутон je искварено српско име „Теут“ , за врховног бога Срба у средњој Европи, чији су се поштоваоци називали „Теути“. Стари народи су своје име често добијали према највишем богу, јер су веровали да потичу од њега. У Генези, Теуте зову „Теирас“! „Бергман нам нуди објашњење имена Теутон: Тако су се звали сви они који су веровали да воде порекло од бога Теута, na су се no њему звали Teutasces, Теутони (Ј. Деретић, 161). Данас се зову другачије ,Дојче“, само што нам нико не објашњава како су Дојче постали од Теута! Навешћемо и друге народе, који носе име свог врховног бога: Сајвани од бога Сиве, Геје од богиње Геје (Мајка Земља), Сверинг од бога Сварог, Македонци од бога Македона, Аријци од бога Ариа, Пеласти од бога Пелазга, Гамбри, Кимбри од богиње Гамбаре, Самбри такође... Наводно, Ноткер je шест пута употребио реч Теутон у свом преводу Аристотела, пре око 1000 година. Превара звана „Аристотел" je измшшвена око 1700,године, a пизански лекар Грагапи гадатује у другу половину 15. века. Дакле, иако код измишљеног Карла није било раз-
личитих текстова, нити какве књижевности (X. Илиг), Лагош пише: оправдано je означити Карла као стварног оснивача старовисоконемачке литературе. Овакве изјаве Лагош себи дозвољава 1990. године, крајем двадесетог века! Он за време Карла зна за старовисоконемачку литературу? Али, има научника који имају мозак и употребљавају га. Cee je више дела do 12. века, која су због оштрих осуда (научника) морала бити одбачена (У. Топер). Такође, одбачена je и старовисоконемачка књижевност, као још једна заблуда владајуће науке! Некада се сматрало, да су најранија дела немачке књижевности писана једном на немачком, a други пут на латинском језику. За време Карла, na ни до 12. века када je немачка књижевност наводно настала (још једном), није било ни немачког, ни латинског језика (види М. Николић „Наше писмо"). Шта кажу други о томе? Г. X. Пертз и Р. Кепкр, су у бројним појединачним доказима латинску песму саксонског краља Хенрика IV (око 1050. г) препознали као фалсификат једног хуманисте из 1508. године... При томе не би било cclmo доказано da je наша историјска слика оног времена потпуно погрешна, још горе, da у оно време уопште нису постојали латински текстови, da je онај латински морао бити измишљен (У. Топер). После свега тога, долази још један тежак ударад: „Оправдано je да Карла обележимо као правог оснивача страровисоконемачке књижевности" (Лангош, 81). To Лангош пише још 1990. године, a заступниди владајуће науке не дају нам мира. Лизел je Карла 1935. године прогласио за филолога: „Карло je уредио да се сасвим подивљали латински језик изглади"! Дакле, Карла његови проналазачи славе и као иницијатора исправљања латинског говорног језика. „Буђење латинског језика je до данас трајан успех, који се приписује старофилологу Карлу“ (Бајак). Али, опет на сцену ступа његов син Аудвиг! Он je приредио пропаст латинског. „Заиста je латински потпуно подивљао, да би тек у штауфенској ренесанси доживео нови процват" (X. Илиг). Још су 1995. године Пантковски, Бајак и други научници веровали у Карла и латински језик! Латински се најраније развио тек око 1600. г. и то из српског писма и језика. „Латински je био и јесте, a у томе се у међувремену слажу многи научници, измишљен вештачки језик" (Л. Г. Гајзе,189). Латински није тако стар, jedea da има 1000 гоОина (Е. Гобович). У 12. веку je (према уобичајеном датирању) увеОен je у римокатоличку цркву, као званични језик (Л. Г. Гајзе). Али, ми то коригујемо? Латински има једва 400 година u развијен je са jedunuM циљем da вести, поруке u друге изговорене или написане речи учини приступачним сажо одређеној елити... a то су били влacmodpшцu (и њихови клерикални писари), каже Л. Г. Гајзе. Не само да у Карлово време није било латинског, није га било ни у 10. нити 12. веку, као што није било ни латинских текстова... Прве обимне латинске текстове класика u биографије Хомера, Хермеса... u Оругих митских личности припремио je Скалигер око 1600. го0ине\ (У. Топер). Још један научник размишља својом главом и јавља се пово-
дом ове теме. Порекло грчког u лат инског се жоже ут врдит и једин о od npe 450 година (К. Фистер) И још један који размишља о латинском, 200 година npe Фистера.... Od изворног јези к а je створен dpyeu, cada такозвани лат ински јези к за богослужење, трговину u за жеђусобну кожуникацију (П. Ф. Ј. Милер). За Карлове биографе и нашу владајућу науку Карло je и „германиста“ ! „Наспрам латинисте Карла равномерно je стајао Карло германиста, упркос његовим латинским заповестима, он je деловао на стварање ф раначког отменог језика и послужио се граматиком свог матерњег јези к а“ (Линцел, 54). Најпре, „германиста“ долази од Германа, a њих никада нисмо имали! Све приче на којима се заснива историја Германа су голе приповетке (Шледер, в. сл. 75, 76). Германе je требало измислити и измиш љени су. Д а се не би сумњало у нашу стару историју и да би изгледала вероватна, њени ствараоци су измислили више извора и доказа. Тако су приликож изжишљања Гержана морали измислити Цезара u Тацита, бвојицу Рижљана (В. Камајер)! Германи су српско лично име и титула сеоских старешина! У Филиповићевом Српско-Аријском речнику стоји: „Германи (титула и свештено име), заповедник села, стареш ина села, у српској митологији помоћник бога Нава“ . Карло je „претресао“ чак франачку и немачку граматику. Овај дитат Лицелов je дрскост! Карл као латиниста, Карл и франачка граматика, чак франачки отмени језик? Булангу je још 1966. године изгледала ова Лицелова тврдња вероватна, јер je он веровао измишљеном Ајнхарду. „О њој се он лично бринуо, иако није умео да пише“ (Ајнхард, 29). Дакле, Карло не само германиста, већ и творац немачке граматике? Упркос свим п разн ин ам а у предањ у, Карлу се дриписује права правцата језичка политика (Шнајдер, 154)! „Због њега се данас филолози муче с проблемом: од када се говорило о једном немачком језику, односно од када се о њему може говорити?" „Ознака Theođisce, први пут се коректно појавила 786, у ватиканском Кодексу" (Егерс, 42). „Theutonicus, јасна дозајмица из германског, изводи се од Theudo, народ“ (владајућа наука). Реч Theudo постоји само код Феликса Дана! Овде имамо доказе о старости немачког језика: Theodisce се дрви пут јавља у извештајима ,једног падског нунција“ 786, други пут код Ноткера од св. Галена око 1000, трећи дут у Ано (старој) песми од 1090, четврти п у т у Царској хроници, 1150. године, пети п у т у Ноткеровом преводу Аристотела и после тога je немачки nocmao чврст, трајан појаж (Егерс, 551). Овоме немам о ш та да додам о, сем ш то je тако створена наш а историја и д а je све изм иш љено. A сада je ствараоц им а историје прекипело. Приметили су да се њихове измишљотине о Карлу и немачком језику дрихватају с неверицом, na je било потребно додатно објашњење: „Немачки језик je занемео на скоро читав век“ и још дуже! „После јаких подстицаја Карла Великог, који су довели до правог процвата, немачки језик je још једном потпуно занемео. Већ je под Лудвигом Побожним (814-840) наметнут строги духовнички правац који je прихватао само свети латински" (Егерс, 189). Немачки језик je занемео no други пут?
Опет Лудвиг Побожни доноси несрећу? „Упркос погоршаним изворима и надаље су вршени покушаји да се ознака ‘немачки’ веже за ранија, Карлова времена“ (X. Илиг). Непријатностима још није крај. Проналажењем немачког језика за време Карла нису били задовољни, већ су пронађени високонемачки и старо-саксонски дијалекти приписани су Карлу. ,Да бадимо поглед на још два језика. Старосаксонски je био далеко од високонемачких дијалеката, али показује исти развучени развој. У каролиншком Х елиланду (Света земља) и у саксонској Генези постоје рана сведочанства из 830-850. године, која у својој импозантној висини вековима нису достигнута" (Лангош, 82). Нама нису позната никаква сведочанства из година 830-850. Пре 11. века, нису позната никаква писана сведочанства (У. Топер). A ми додајемо пре 16. века! Шта je са старосаксонским? Није постојао! Шта се догодило са измишљеним старосаксонским језичким сведочанствима? „После тога су прво занемела старосаксонска језичка сведочанства, да би триста година касније извор опет почео да тече“ (Егерс, 54). И наставља се! Нису били задовољни ни измишљеним високонемачким, потребан je био „немачки дворски језик!“ „Карло je хтео да обогати изражајност франачког, na je увео како романтичну тако и визионарску замисао, чак и један немачки дворски језик" (Фрид, 121). Немачка јсзичка култура цвета. И шта се касније догодило? „Истовремено постаје јасно, да језички продват за време Карловог деловања (780-814), који je Егерс увео, уопште није документован... У међувремену, што се првог помена немачког језика тиче званично становиште се променило, јер je увођење које je датирано на 786. годину повратним дејством укинуто. Дотични Ватикански кодекс потиче из 11. века...“ (X. Илиг). Дакле, долазимо до тог Ватиканског кодекса и у њему споменутог појма немачког језика, „Theudisco". „Ватикански кодекс, Codex Vaticanus je из 4. века (Штајн), 786. године (владајућа наука) или из 11. века (X. Илиг). Кодекс je много млађи. Прво да погледамо шта о њему пише владајућа наука: Codex Vaticanus je тако назван no Ватиканској библиотеци где се и данас чува у Риму, али његово постојање се може аргументовати тек од 1481. године. Кодекс садржи Стари завет у грчком преводу... и сматра се једним од најбољих рукописа Старог завета. Настао je средином 4. века н.е. у Александрији и зове се „Библија данас“ (A. Лепл). Ту je све лажно, осим што се ово безвредно дело налази у Ватиканском музеју, и нека тамо и надаље остане. Taj рукопис не потиче из 4. века, нити je настао у Александрији, нити je рукопис грчког „Старог завета“, јер у 4. веку нисмо имали ‘Грке’, нити грчко писмо, na он није ‘најбољи рукопис’, јер je врло млад (в. Николић, Наше писмо). Овај „грчки“ стил писања, у којем има много каснијих и на жалост још присутних „старих докумената", развијен je после 800. године, чиме се још и данас заслепљују чак и вслики научници. Тако je и овај Кодекс no Штајну и Леплеу, наводно, настао у 4. веку, на писму које тада није постојало, као ни Синајски кодекс, Александријски и
м нога д р уга хр иш ћанска д ела (в. сл. 26). Неки су се бавили Синајским кодексом због истоветности писма, м ладих слова и избора речи изм еђу „Син аити куса“ ж „В атикануса“ . С м атра се, da би оба м огл а da пот ичу из ист е писарнице. И ват ика нски j e израђен са ист ом немарношНу, са бројниж греш кам а у р е ч и м а u изост а вљ а њ и м а (У. Топер), Из ког врем ена потиче ово „гр чко“ писм о за које см атрам о д а je м лад изум, и када je С ин ајски кодекс написан? Синајски кодекс j e na m ican 1839. године на А т осу (У. Топер)! Д а с е вратим о н ем ачком јези ку! Д ак ле, н е м а ч к и јези к и з 786. године? Д а ли неко у то јо ш верује? Н ем ачки је з и к није м огао д а настане пре средине 17. века, је р ни в аж ећ а хр онологија није тачна. Пош то нисм о у трећем м иленијуму, н аучни к са знањ ем и прегледом израж ава се јо ш п р ед и зн и је. Х ебр ејск и u да на ш њ и на ц и он а л н и је з и ц и иж ају највиш е 3 5 0 aoduna! (К. Ф и стер , 2006). To je тачно! Д а би см о ум и р и ли наш е сум њ и ч аве чи таод е, м оли м о и х д а п р оч и та ју пр ве и зв еш та је н а ш ег в ели к ог х р и ш ћ а н ск о г м и сли оц а, н а уч н и к а и р еф о р м а тор а М а р ти н а Лутера. Утврдиће, да je нем ачки је з и к јо ш био у дечји м ци пелам а или и д а М артин Л утер није био Н ем ац (в. њ егов извеш тај о првој посети Ри м у 1510. г). Али, М артин Л утер je ж и вео 200 годи на касније! О пет је д н а лаж . Уз то следи, д а je појам „нем ачки11в еом а млад. Д а ли се заборавило д а у првим нем ачким речни ци м а реч „нем ачки“ не п остоји ? О ни се ч а к ни су ни зв али речни ци ! Г еор г Хениш je већ 1616. год и н е (в. сл. 27) обр ад овао св ет св о јом к њ и гом п о д н ази вом „Теутски јези к и мудрос,т“ , a Каспер Ш тилер 1691. године својим делом „Књ ига п орекла теутског јези к а или теутска лек си к а" - као први наслов, a на друтом листу, као д р уги наслов je: „Теутски јези к " (в. сл. 29). Т ек je крајем 18. века, од „тојче“ (Teutsch) настало „дојче" (Deutsch), у првом речнику „високонем ачког говора" од Ј оха н а К ристоф а, Лајпциг, 1774— 1786. године (в. сл. 28). To je би ло о К а р лу т а н а н и х стр ун а, п оези је, л и тер а ту р е, зн а лц у и ра зв и ја ч у јези к а , a сад а о К а рлу д рж авн и ку. К арло као м и н и стар ф и н ан си ја na ч а к и „н ац и он алн и ек он ом и ста " (аутор). „Уп рк ос овом бедном сташу, други позн аваоци К арла см атрају за светски позн атог м и н и стр а ф и н а н си ја " (X. И лиг, 1). „В алутн а р еф о р м а К а р ла В ели к ог у евр оп ској и стор и ји валута, важ и као чв р сто у п о р и ш те " (Б ергхаус п р ем а В ису, 176). „СвејеОно j e da л и j e увођењ е т еш к ог денара било 774, 781, 790. или 794, mada je , навобно увођењ ем je d n e јед и н ст ве н е м о н е т е укл оњ ен а збрка изм еђу 2 .0 0 0 при ва т н и х ковача новца! П од последњ и м М ерови нзим а: ковао се со јчо ф енинг, л а т и н ск и Оенариус (X. Илиг). С амо се изузетно ковао и полудинар, обулус. Ф унта и ш илинг су сам о д еф и н и сан и , али н и су ковани: 1 ср ебр н а ф унта, 20 солд а 20 д ен а р а (Ш најдер, 67). „З ахваљ ујућ и законској гаранц ији, м ож ем о п озд рави ти п р ву д р ж а в н у га р а н ц и ју после слом а р и м ск ог господарств а“ (Вернер, прем а Ф лекенш тајну, 75). И лиг нам je детаљ н о доказао и научно поткрепио, д а није било К арла нити К арловог времена. A ми д од ајем о, п од М ер ов и н зи м а ни је п остоја ло 2.000 п р и в а тн и х к ов ач а
новда. Где je ова маса, ни Меровинге нисмо имали, као ни Каролинге! „Карло их одстрањује и уводи само јед н у новчану вредност“? Почињ емо са увођењ ем теш к ог ден ар а 774, 781, 790. или 794. године. Али сада постаје неугодно. Кован j e cclmo фенинг, на лат инском денариус. Ф ениг се на латинском зове денариус? To je искварени назив за српски динар, који je био новац или новчана вредност давне прошлости, a данас je присутан у Европи и одржао се само код Срба. У Речнику српско-аријском динар je златни новац, јединица за злато, злат ник (С. Филиповић), новад старих Срба. Александар Велики сваком поклања... 1.000 динара (Руфус). Први пут као новац исковао га je Крез у Лидији, али пре тога постоји у виду златних полуга које су коришћене као новац... (С. Филиповић). „Фунта и ш илинг су само дефинисани"? Ова новчана вредност (новад) je млађег датума, дефинисани су солди, 240 динара = 20 солда. Од речи солди за новад, потиче реч „солдат“, српски појам за плаћене ратнике у смислу давањ а новца. За крај наведеног цитата: Зсосваљујући законској гаранцији, м огли смо da поздравимо први гарант овани курс od слома Рим ског царства. Дакле ипак, Карло као надионални економиста, али Римско царство постоји само у књигама, као и Карло. Настављамо даље: Карло je јо ш ododpuo da се кују сребрни duHapu (Вис,175), али где су они? Сачувано je само 1.500 Карлових сребрњака. Пошто делују као нови, људи се изговарају да нису били у оптидају, односно употреби. Прави одгор je: Они су лажни! Знажо за око туце м онет а са проф илом главе, dujadeMOM u огртачем, који се разликују у натпису с лица u наличја. И најчешће имамо само jedan прижерак (Шрам, 55). „Уосталом постоје примерци са натписом CARO/LVS/X/ MAG/C, које би лаик радо реш ио као Carolus Magnus. Заиста пише MAG/C али није ознака за „Велики", већ за Magoncia civitas, дакле за Мајнц као место ковања“ (X. Илиг). Али, зна се и главни разлог заш то се Карлов м етални новац не мож е наћи! Њ егов син Aydeuz га j e претопио, da би м огао da се кује нови (владајућа наука)!? Значи, зато немамо Карлов метални новац!? Ми другачије размишљамо о металном новцу у Карлово доба. „Ја пре свега, не прихватам опште мишљење да je у оно време владала чисто натурална привреда, већ сматрам да je постојала њена коегзистенција са монетарном. О монетарним приликама за време Каролинга смо сада много боље обавештени, него пре“ (X. Илиг). Д а je Карло постојао, било би исто тако.
РДД HA ЗАКОНОДАВСТВУ
Шта je с Карлом као правником? Под овим придевком Идиг (иронично) подразумева Карла као законодавца. Да ли се ова активност у својој суштини, ограничава на преписивање или укључује и законодавну активност (Крешел, 74)? „Карло je наредио da се салијско као u рипуаријско право, дакле оба француска права, сасвим прераде (Калкоф, 137). Осим тога u римско право Аквитанаца u Бургунда“ (Бајак). „Овде треба да се уведу две ствари. Што се прве тиче, забрињавајуће недостаје изворни материјал" (X. Илиг). Јасно je, ништа немамо од Карла. Тиме су хтели Карла „надчовека" да прикажу као законодавца. Само што помињу народе које тада нисмо имали (Салиери, Саксонци, Тиринжани, Фризи, Алемани, Аквитанци...) чије je законе наводно прерадио, што одаје намеру конструисане историје, која има за диљ да потврди постојање временски касније насталих народа. Ту ћемо се дуже задржати. Сметају нам горе наведени појмови: „франачко право“, „салијско право", „рипуаријско право“ или „римско право“ које треба елиминисати из наше историје. Из ког су народа „први законодавци"? До 10. века имали смо три законодавда. Први je био Нино Белов. Први помен о њему имамо око 2000 година пре н.е. (дрема данашњој хронологији) у Асирији: Ур нино cap Сирпула (Сирбула), Господар Нино цар Срба, према A. Сајсу (331. стр. 68), 3. Рогозину (214) и Ј. Деретићу. У нашој изопаченој старој историји он je иддијски законодавац Ману, асирски законодавац Хамураби, мисирски (египатски) Осирис, критски Минос... Његов отац je Бел(ос), који се у асирском списку краљева са краљевањем од 55 година налази испред Нина (Syneceluis, Castrois reliquie, стр. 159). У Асирији се његово име no Сунцу „ми амун“ преводи са Бел(ос), Херакло, Пелазг no Херодоту (I, 7) и Диодору (I, 28) који je култивисао Вавилон. По Библији, он je био no једној верзији Куш (Етиопљан), a према другој Аријац и то Каинов сид Селах (A. Хене, 1865. г). Нино се родио у Медији (Србија) у племену Неброд, које се спомиње у Старом завету. Ово племе још и данас имамо у Србији, које je извордо из предела где се налази планина Нинаја, истоветно великој области на Сицилији. X. Вирт, у свом делу Ура Линда Хроника (Die Ura Linda Chronik) уместо Нино(с), назива га Мино(с)! „Минос je био стари бог мора, видовњака, жедан знања... Крићанимаје дао законе..." „Када сам на тај начин са својим људима отпутовао из Атине, стигли смо на неко острво које су моји називали Крета, због вике народа приликом нашег
доласка. Али када су видели д а немамо намеру да ратујемо, постали су питоми. Но, пошто смо тамо боравили неко време, приметили су да немамо робове, na су били ужаснути. Али, пошто сам им испричао да имамо законе за све једнаке, народ je хтео исто такве“ (X. Вирт“). Нино или Мино није био стари краљ мора, нити „краљ Крита“ (владајућа наука), већ први освајач света и законодавац, који je на Криту имао пребивалиште у сгарости. Подсећамо наше читаоце, да су у Лепенском Виру, око 7000 г. пре н.е., и Винчи, око 4000 г пре н.е., настали прво писмо и прва цивилизација, која je продветала за време Ниновог пребивања на Криту! Сходно томе, ту културу треба звати Нинојска, a не Минојска, јер, Нино je наредио да се његови закони уклеш у у једн у 2,5 м високу диоритску стену, коју владајућа наука назива „Законик краља Хамурабија11. Други no величини законодавад после Нина (Мина, Мануа, Хамурабија) je био „Управда", касније назван Јустинијан, пошто се развио датински језик. О њему се причало да je својом „кодификацијом римског права“ (530-34) стекао трајне заслуге за целокупни правни живот. To je погрешно! Управда je рођен у Ведриани код Призрена (Србија) од мајке Виленице и оца Истока. „ЈустиниагУ се наводно, прво звао Управда, што уопш те није лично име већ титуларно, no функцији, у значењу „управник“ како се још и данас код Срба употребљава у истом значењу. Пре но што je у 45. години живота дош ао на власт, сигурно je у неком граду био председник града или високи судија, већ према томе како се њ егова активност језички изводи из „управити“ или „управд ити“ , обезбедит и важ ење права (Д. Ж унковић). Од ове (титуларне) ознаке делатности „(у)правда“, наш и конструктори историје су извели латинско лично име „Јустинијан", како се не би звао (У)правда, јер, лат. jus, долази од ариј. јос, правда. Отуда je (У)правда, алиас Јустиниан, ш то на немачком значи „судија“ . Трећи велики законодавац je био В асилије (не Басилиус), звани М ахедонад и Подрезани, који je владао у „Византији" од 867-886. године, a био je зачетник источњачког или „грчког права“ (владајућа наука). Арапски историчар Хадин лаглагиава da je он био Словен, da се родио у Македонији, коју су скоро искл>учиво насел>авали Словени (Д. Жунковић). Ова два навода захтевају исправке. Kao што je већ речено, он се није звао Басилиус, већ Василије, није владао у „Византији", већ у ромејском Цариграду и није био зачетник „грчког права“ , већ српског, јер Грке никада нисмо ни имали, већ само Јелине! Сем тога Хадин тврди д а je он „С ловен " из М акедоније, a у време Василија није било Словена дити Македонаца. Ови појмови су измишљени тек после 1600! Василије je постао оснивач друге словенске династије, Источног римског царства, која није била „словенска" већ српска и српско царство! Закони ова три наведена српска законодавца, важила су у целом тадашњем свету, a у Европи бар до Хуманизма, тако да нисмо имали франачке, салијске и саксонске законе, нити римско право. Касније ћемо се изјаснити о овим измиш љеним народима! И то прво о непријатностима проузрокованим са Риш еовим Салијским
законом, Бајоварским, Саксонским... које je Карло „кодиф иковао“ , a ми их морамо брисати из наше историје. За то нам je довољан само један човек: Гебарди! Н аш а изм иш љена историја не зна за ова три законодавца, већ за римске, салијске, ф раначке и вендске које нам Гебарди преноси, наравно као све друге погрешно и лажно: Свештеници као u владари бхлли су потчињени запонижа, cuiu они нису били написани, већ су се памтили. Приликом је д н о г догађаја 546. г. сећа се неки грчки писац неког општег „ словенског11закона који се тицао кжетова, a 849. г. неки хроничар говори о старим правима u обичајима код Чеха. Ови npacmapu народни закони најдуже су се задрж али у Русији, док су у осталим словенским земљама замењени делом „грчким ", рим ским tuiu немачким законим а... a делом mano измешани са овима, da се у данаш њим законицима вендског народа тешко налазе трагови старих права (Гебарди, Историја Венда, Хале,1790, I, 56). To се зове: фалсификовање историје! У наведеним годинам а (546. и 849), дакле за време М еровинга и Каролинга, нису постојале вендске држ аве, ф раначки хроничари, чеш ки народ, никаква Русија, нити римски, грчки или немачки закони, нити вендски народ, али je „Закон“ ипак постојао! To je српска реч! Венди су Срби и њих смо у нашим делима подробно описали. „Грке“ , и Римљане никада нисамо имали, a Немце имамо тек од недавно. A „Словени"? Овај народ je „пронађен“ тек после 1600. г. Али прави доказ ф алсификовања историје имамо у Салијском закону (Lex Šalica). Стари, на веома лош ем латинском кодифицирани казнени законик салијских Франака, назван je Lex Šalica, no неком предању које и само потиче из времена између 486-496. године, још из „паганског" времена Франака. „Можда je онда латински и могао да буде јези к правосуђа, али су судије ипак, као и данас, у контакту са странкам а морале говорити народним језиком . Због тога, законик садрж и такозване М алберш ке глосе, односно, посебне појмове, за разна кривична дела, које je народ употребљавао“ (Д. Ж унковић). Дакле, Lex Šalica je састављен на лош ем латинском као судски јези к ? Само у оно време није било латинског језика! Онда Lex Šalica треба да потиче из „паганских“ времена? „Сматра се, да Салијски закон потиче још из „паганских" времена, којима се приписује према некој легенди (Д. Ж унковић)? Тачно, од великог законодавда из старине, Нина Белова (погрешно Хамурабија)! Н аучниди се још и данас споре, око тога ком јези к у придада реч глоса. Сдомињу се немачки, франачки и још неки други, чак и келтски, a нико неће да дрепозна српски језик, што стварно јесте. Н авеш ћем о јед а н дрим ер: У C apitolare II, тач ка 5 стоји реч ,,de crvbeba", која није ни немачка, ни старофраначка, ш то истраживачи јези к а још и данас имају обичај да тврде. Huje било тешко утврдити ст варну ет им ологију, da нису свесно избегавали српски јези к . (Д. Ж унковић). Реч „крев“ je крв, чисто срдски дојам, a „бебити“ , значи одсењивати, варати, утајити, такође срдски дојам. У Lex Šalica стоји: Ко cjio6odyioz човека убије било у шуми или на неком dpyzoM м ест у u
cncuiu га da би mo прикрио, ruiaha...; ко убије ж ен у ист ог р а н га u спали леш , ruiaha три пута виш е као испаш т ањ е (Д. Ж унковић). Д ак ле ,,de crvbeba” н а српском значи: „скривањ е убиства". С алијски закон садрж и бар 100 п равни х појм ова и израза, који су С рбим а добро познати: „druete", друг; „halus", густиш ; ,,kletis“ , клет, нем. Kelle; ш кода, ш тета; „sonis", страх; ,,voronjo“ , вранац... Д а бисм о показали овај изузетно интересантан српски извор права, иако доноси само глосе, без српских објаш њ ењ а текстова, приказаћем о табелу прве странице Lex Šalica (в. сл. 37): „П репис рукописа потиче из 794. г. од неког В андалгариуса, a могао би на основу облика слова д а потиче из приобаљ а или северне И талије“ (владајућа н а ук а ).
РУКО П И С LEX ŠALICA ИЗ СВ. ГАЛЕН А A сад а и сто чи тљ и в ом лати ни ц ом , уз обја ш њ ењ а Д . Ж унковић а. „Закон о крађи свињ а" из расправе: „П исани закони П расловена": In nom ini D om ine nostri Jesu C hristi incipiunt titulus legis šalice: I. De m annirc Si quis and m allum logibus dom inicis m annitus fuerit, et non vennerit, se cum sunnis ne detenuerit, sol. XV. C ulpabilis ju d icetu r lili vero, qui alio m an it et ipso non venerit, se cum sunnis non detenuerit, vo l XV. Et cui m anuit, conponat. II. De furtis porcorum Si q u is p u rce llu m la c ta n te m de cra n n e fu ra v erit, et ei fu erit ad probatum , m al chranne chalti, rechalti, sol. III culpabilis ju dicetu r. Si q u i p u r c e llu m fir a v e r it, q u i s in e m a te re v iv e r e et ei fu e rit adprobatu m ,m al him nes theca, soli. Culpabilis ju dicetu r, excepto capitale et dilatura. Si quis bim u m porcum furaverit m al in z/i/m /i/s s v i a n i, sol XV. Culpabilis ju d icetu r exepto capitale et dilatura. I. I. Ж унковић преводи и објаш њ ава овај тек ст на немачком, уз истицањ е српских глоса у делу: „О крађам а сви њ а“ Прва реченида: „Ако неко утсраде прасе, сисанче, и то се докаж е, ш то се назива chranne chalti, rechalti, треба д а се осуди на 15 солда. „C hranne chalti, изгледа д а значи „од исхране одсећи“ , је р „хр ан а“ у „словенском " значи (ис)храна; „калчити" je некад м орало д а значи „(од)сећи“ , исећи, је р се појам „калчмар" за ш тројаче с в и њ а у словеначком јези к у задрж ао до данас. Rechalti, за сада није разумљиво! Д р уга реченица: осуде се за глосу „him nes theca" за сада се не мож е н а ћ и озби љ н о обја ш њ ењ е; пр и том е се ради о кр ађ и већ од би јен о г прасета. Трећа реченица: осуда говори о крађи двогодиш њ е свиње. Али глоса ,,in zim is sviani" никако не говори о д в о го д и ш њ о ј сви њ н , ве ћ „о сви њ и од јед н е зиме". Тим е се на изглед ствара супротност у погледу казне. Али, то у потпуности одговара уобичајеном сеоском начи н у рачунањ а
старости, је р пре виш е д ед ен и ја се у Д оњ ој Ш тајерској јо ш увек могло чути , д а сељ а ц и ста р о ст св и њ а не о д р е ђ у ју п р ем а к а лен д а р ск и м годинама, већ прем а протеклим зимама. У српском се и данас каж е „назим е", за узр аст и зм еђу прасета и свињ е (Ш умадија). Д акле, овде се не ради о исквареном латинском , већ о исквареном српском, је р je латински развијен из српског, „Н аш а изм иш љена стара историја говори о јо ш једној сеоби народа које н и к а д ни је било. „С ло в ен ск е глосе у Lex Š a lica " п о н и ш тав а ју комбинације сеоба, је р аутоматски казују д а je, бар од 400. године, у доњој Француској било „словенских" ж и тељ а, који нису само познавали кодиф иковане казнене законе, већ су м орали д а им ају сасвим значајну културу, јер су им али две монете: „солде" и „динар" (Д. Ж унковић). Ми се радујемо овој речениди и замењ ујемо појам „Словени" са Срби, јер у оно време „Словени" нису постојали! Радује нас и то, д а и Ж унковић одбија изм иш љену сеобу народа, која je м орала д а се догоди, д а би „нов, млади, прим итивни народ Словени" могао д а се измисли! Д акле, ми смо захваљујући српским глосам а у Lex šalica обогаћени непобитним доказом о старости српства, „јер, нису сви докази о недосељавањ у Словена могли бити униш тени или учињ ени непрепознатљивим" (Д. Ж унковић). Генијално препознато пре 100 година! Д раги читаоци! Хоћем о ли се са Lex A llem an em m , Lex Baervarium , Lex saxson u m и L ex F rison u m и злож и ти д аљ и м нe п p и ја тн ости м а ? Hel Д овољ ан je С алијски закон! Хтели бисмо да додам о д а примерци из Св. Гален а н и су п р еп и си стар и х оригинила, већ су н астали као „Германиа" и м нога друга дела у, 17. веку. Са Lex Ripuaria je ситуација још гора, пре свега Солмсови и Голдманови описи (в. сл. 38), од којих бисмо пош тедели наш е читаоце, али уваж авамо два друга миш љења: „Средњ евековничари се још увек споре о том е колико je Карлових закона аутентично, a колико je касније и у чи ју част утурано. Тако je покренут и опет повучен приговор, д а су Lex Šalica и Lex Ripuaria ф алсиф икати, као и Карлов Adm onitio Generalis из 789. године, и Д и денхоф ове Kapitularie из 805. године" (Ш миц и Илиг). Не бисмо могли пож елети бољи заврш етак за ову тему!
ИЗМИШЉЕНИ НАРОДИ
Уз Карлове способности које je Илиг набројао, додајмо једну изузетно вредну: музикалност! Измишљени Ноткер пише у својој књизи I, погл. 10 и калуђер Ватенбах из Св. Галена (колевке фалсификата): Дакле, Карло, неуморан у ревности службе Богу, радовао се, видевши da je у научној спознаји постигао свој циљ, али da се још у свим провинцијама, свим жупама u градовима црквене песме разликују, u то г а је заболело\ „Онда je Карло затражио да му папа прво пошаље 12 певача у Француску, a Карло ће папи у Риму оставити 2 франачка духовника, који ће учити певање. Они ће учити певање, na ће се вратити у Мец, где je Карло основао школу певања." Наш Карло je имао још и музички таленат?! Д a су ствараоци историје познавали Орфеја, они би Карла ставили изнад њега. Код ове приче je Ноткер без мере претерао, глупо je што му се још и данас верује. Али музикалности још није крај. „Карло je измислио војничке песме и увео певање војника" (владајућа наука). A шта ми кажемо о овим Карловим музичким заслугама? Глупо je тако нешто и наводити, ту je све лажно! Цела историја пре отприлике 1600. г. није вероватна (К. Фистер). Од измишљеног Карла долазимо до његових измишљених народа, о којима ћемо детаљно говорити касније. Салиери су добили име према старинској културној игри коју су изводили. Они су у старинским ношњама и са старинским оружјем пролазили градом и при томе су изводили игру оружјем, која je имитирала покрете у борби. Такође су у другим латинским градовима извођене такве игре. Пошто je Нума стекао краљевско достојанство, кренуо je да млади град, заснован на оружаној снази, обнови, на основу закона и обичаја. Међу новинама које je уводио, именовао je и свештенике, иако je и сам обављао многе свештеничке обавезе, нарочито оне који су тада пренесене на Пламене (посебне) свештенике Јупитера. Нума je именовао једног Пламена као стално присутног Јупитеровог свештеника и поклонио му одећу, која га je истицала уз службену столицу каквује краљ имао. Сем тога, именовао je још два посебна свештеника, једног за Mape и једног за Квиринуса. За Mape je изабрао једног Салиера. Они су као ознаку добили шарено извезену тунику, a преко ње један почасни грудни оклоп. Њихов je задатак био да носе ,,ancile“ (свети штит) оружје за које Нума каже да je пало с неба. Поворка je пролазила градом уз оружану игру и трокорак певајући обредне песме. Они су носили старинске штитове са улегнућем у средини, какви су познати из минојско-микенске епохе. Причало се да je само један од ових штитова Нуми пао с неба. Пошто je од поседовања овог штита зависило благостање града, Нума се бојао да би штит могли украсти, na
je наредио д а се изради Једанаест потпуно једнаких штитова, тако да нико није знао који je оригиналан. Салиери су ове поворке кроз град одржавали сваке године 11.9, 23.3. и 19.10. (Ливије, „Римска историја"). Из таквих прича je настала наша историја! Ту се све морало измислити: Римљани, њ ихова историја, њихов култ, њихови Цезари, чак и неко ко je све то морао д а забележи: Ливије! Приликом измиш љања герм ан ски х народа, јед а н од њ их je д оби о име 12 култн их играча -„Салиера". Додељена им je и домовина, данаш њ а Рајнска обдаст! Салиери нису били народ, ни племе, a пре свега нису били Германи, нити постојана група Франака (владајућа наука). Салиери су „проналазак" за српски народ на рајнском подручју (на простору дан аш њ и х градова: Дортмунд, Есен, Диселдорф, Келн, Зигбург, Кобленд, Лимбург, у држ ави Сугамб(р)иа, за коју Ј. Грим и A. Ф. Вељтман каж у да je Србија. Од изм иш љ еног „С али ерског н арода“ долазим о до изм иш љ еног галског народа (нем. Galier) Цезареве конструкције, који je, наводно, ж ивео поред Герм ана на п одр учју дан аш њ е Ф ран дуске. Цезар их назива „Гали", али као што није постојао Цезар, није било ни народа „Гали“! Ми из српске митологије познајемо појам „Гали“ , али то није био народ, већ свеш теииди богиње Кеве или Кевале. У Српско-аријском или архаично-српском речнику С. Филиповића стоји: Главни свеш т еник Кеве, богиње мајке, звао се Архигал a остали свеш т еници Гали, који су име добили no свет ој м алоазијској реци Гал, на којој се одржавао обред богињ е Кевале. И још јасније! Српска богињ а м ајка Земље, на немачком се зове Kubille, велика богиња Мајка, „М ати“ (Страбо 469), богиња Мајка Земља... божанство старих Срба с висоравни Мале Азије (в. М. Николић, Античка Србија, стр. 102). Наша историја зна и за „Аваре који треба д а су турског порекла“, Они у географском смислу уопш те нису били народ или етничко име, већ српски Вари, Авари. Име Вари долази од српске имениде „вар“ што значи утврђени град (тврђава) у којем су смеш тени браниоци који су се звали Вари. У аријском или арх. српском (с)авара, je богиња Нава, a реч као придев значи „ниског порекла, подчињен" (С. Филиповић). И зм и ш љ ен и К о н стан ти н П ор ф и р оген и т каж е: „S clavi sivi A va ri", Слави који се зову и Авари. Овиме су и Хуни деф инисани, пош то „Avari sivi Hunni" потврђује да се Словени зову и Авари, a да су Хуни са последњ и м а само паралелно обележ авањ е словедски х борбених ф орм ација (Д. Ж унковић). Ми коригујемо Ж унковића, јер „Словени" су Срби. Ж унковић се дозива на Константина Порфирогенита који je измиш љен у новије време. Појам „Словени" и тиме „млади народ" je смишљен тек после 1600. године. Хуни су такође српске борбене јединице, које су наступале у целом тадаш њем свету, не као луталице, већ као борбене или одбранбене чете неког царства или краљевине Срба. Дионисије Периегетес их спомиње на почетку друтог века као ,,Qunoi“ , Клаудије Толомеј као „Chuni" између Вастарна и Роксолана, дакле не у азијским степама, како нас владајућа наука учи, већ на уш ћу Дунава, a Aeticus их назива „Chugnos" (око 300. г) и налазимо их на северу Европе код Фрижана. Сиријски песник
C u rillo n a s je из ч е т в р т о г в ек а сп ом и њ е у п а д Х у н а у С и р и ју и зм еђ у 395/6. г. н.е. П авле Ђ ак он у и стор и ји Л а н гоба р д а пиш е, д а су Х ун и 610. г. освојили Венецију, a његов деда Хуне налази у каснијој Угарској и Х р в атск о ј. Енглески црквени пи сац Беда, зна их као суседе Данаца, С ахсонаца, Ругиера. В идкунд (пиш е о Х ун и м а као савезницим а С орба (С рба) у д есе то м век у. К о р уш к и х р о н и ч а р У н р ест, н а с уп р о т том е, прича, д а су „Х еви“ (Хуни) незнабож ачки Х рвати и д а ж иве у И горлиду, a „Х и ни“ у П оловедким областима, дакле на доњ ој Волги и на Д ону. В ладајућа наука зна за јед н о г хун ског краљ а Атилу, који je од 800. до 850. године владао „Угарском " и водио ратове против балканских краљ ева П олислава и Србослава. Само ш т о у оно време није било Угарске, a балкански краљ еви су били српски краљеви. Ш ведске хронике говоре д а су А тила I у осмом и А ти ла II у ш естом веку ст.е. владали у Ш ведској. Н аш к ом ен та р н а то је с т е , д а у осм ом и ш естом в ек у пр е н.е. није било Ш веђана! Д акле, Авари и Хуни су јед н о те исто! А јн хард говори о Хуним а, д ок Ф редегар (7. в.) о Аварим а, који би им али н адим ак „Clruni". А ли м и д ајем о јо ш је д н о обја ш њ ењ е п ојм а „А в ар и “ : у стар и н и су се Авари звали „В ари“ и били су најстарији српски ратници и браниоци. Од ове речи „В ари“ су наш и ствараоци историје створжли јед а н народ „К ари“ и прогласили су га за прастановнике дан аш њ е Грчке, као „стари Грци“ , чим е нас владајућ а наука јо ш и д ан ас тираниш е. Д акле, В ари je правилно им е за Авари, српске браниоце, a Х ун и нису етнички појам, већ им е племена. У архаично-српском х у н а је регионално им е за народ, Хуни, сингулар, Хини, плурал, подмукао, обм ањ ив (С. Ф илиповић). Такође се п ом и њ у и „Лангобарди" као народ? П огреш но и срамотно! М и н е п о зн а јем о Л а н го б а р д е као н а р од , ми зн а м о „В а р д е“ ср п ск е граничаре који су се п од истим им еном налазили у целој Европи, д а би обезбедили гр ан и ц е ср п ске и м пери је, кр аљ ев и н е или кнеж евине. Они су се налазили у ш ум овитим подручјим а, српскиг луг, или на брду, на висовим а, к уд су гран ице најчеш ће пролазиле. П рем а бор ави ш ту су д оби ли своје име, они у Л у гу звали су се „Л угар и " на српском , на н ем а ч к о м nL u g le r“ , a они на брду, Б р ђа н и , Б р д ов ск и на ср п ск ом , „B ard ovski" на нем ачком . З бог погреш но чи тан ог ср п ск ог п и см а или због пакости , ствар аоц и и стор и је и звели су од В арди (Б (а)рдовски ), n a су од ср п с к и х ч у в а р а гр а н и ц а и зв е ли о д м а х д в а „н а ц и о н а л н а им ен а" Л ан гобард е и Л угар е, од ср п ски х гр ан и ч ара „В ар д а “ . О ни су јо ш и Германи, је р „већина историчара см атра д а je то био герм ански народ“ . Н аш а изм иш љ ена историја, налази их на доњ ој Елби, касније су уз Е лбу досп ели чак д о В агтала (сада Тренцин), a затим у Панонију, М акедонију и Италију, где je северни део no њ и м а назван Л ом барди ја (Д. Ж унковић). И јо ш јед н о објаш њ ењ е им ена „Л ангобарди" које води истом резултату: „Е т и м о ло ги јa Л ом бар д а , тј, Л ом в а р д а , je од „лом “ , граница као прелом но м есто + „варда“ , страж а, обезбеђено место. Од Лан говарда су настали Л ангобарди" (Д. Ж унковић). У д ругом веку балтичке С рбе су звали В енди, a зем љ у В ендалиа. Н ази ви В ени, В енди, В ен ети , В и н и ли , В ин ди ли, су сам о р азли ч и ти изговори за В ен де“ (A. Ф. Вељтман). Тако су Аугиери-Б ардовски, ум есто
да их као обично зову Лугани, Лугари, српски граничари добили име Аангобарди. Наша измиш љена историја такође објаш њава појам „Лангобарди". Из речи „Бард“ нам се из једн е приче саопш тава објаш њење имена „Лангобард“ . Један римски цар je наводно од „Словена“ из Скандинавије наручио борбене јединиде. Ови су им подметнули малобројне ж ене у мушкој одећи маскиране брадама. Ha таквим хуморескама je настала наш а стара историја (види: Ж ене као брадоње, Павле Ђакон, И сторија Лангобарда 10. в. или радије 6. в. (владајућа наука). Такве баналне измиш љотине могле би да потичу и од проналазача народа, Константина Порфирогенита (в. Византијски извори за Науку о земљама и народима, 5-15. в). Ha крају још јед н а верзија о Лангобардима! Наша наука о привреди и банкарству зна за „начело Лангобарда.“ Д a ли су Ломбарди били банкари? Неки научници тврде да јесу!
ФРАНЦИ
Сад стижемо до следећег измишљеног народа, до Франака: Наше заједничко историјско виђење Франака заснива се на два лат инска текста: на историјским књигажа Грегора od Тура u на делу песника Вернантиа Фортуната, 530-600. г. (У. Топер, 2001). Видећемо да ова измишљотина није могла настати пре краја 17. века, a не у шестом веку. Њен аутор je Фредегер, који je спреман да извести да je Пријам био први франачки краљ. После пада Троје, наводно, Тројанди су се одатле одселили и раздвојили. Један део je одлутао у Македонију, a други део je под вођством краља Фриге прешао Азију и најпосле се настанио на обали Дона. Онда je дошло до поновне деобе, при којој je половина, под вођством краља Франека, кренула према Европи и населила Рајну. To пише у Фредегеровој Хроници, која се изричито позива још на Вергилија, с намером да увећа углед Франака, да им додели политичко вођство и историјску заснованост (В. Блајбер). Тако je Фредегер порекло Франака везао за Тројанце, a историјски, преко Вергилија повезао их са Римљанима, „највећим народом Антике". Па ово сад звучи врло озбиљно! Дакле, наша владајућа наука под Парисовим заступништвом познаје Фредегерову Хронику из седмог века, и волела би да има Франке као прапретке. Само што су ту истраживачи који размишљају: Anu Фредегер u његова два, три, ипи четири настављача су тако мрачии, da u они такође могу da важе као хужанисти 1б. века. Обележје no Фpedeгepy сигурно потиче из оног века Kada га Ј. Скалигер npeu пут 1598. г. помиње (X. Илиг). Феноменално! Фредегерова Хроника није настала у седмом веку, већ много касније, као што Илиг пише. Вергилије je млад, Римљане нисмо имали, a појам „Македонци“ у седмом веку није био познат, али да je овај народ који се назива Франдима био на Дунаву, то je тачно! Франци стоје у вези с „Фрушком Гором“ и звали су се Фружани. Фрушка Гора још и данас постоји у Србији, планински ланац, у регији где je настала прва цивилизација. Дакле, Франци су Фружани, Фриги, немачки Frugier, a живели су на Фрушкој Гори и на Дунаву у Србији! Они су се проширили до Балтика и Атлантика. Франци су Варјази (A. Ф. Вељтман), a ови Нормани, Северани, Срби из северне Србије, не Германи, већ део српског народа, српски браниоци, заштитници на Балтику и северној Србији. Срби су своје граничаре звали и Вари, Варјази, Варини, чији je главни задатак био д а обезбеде обалу од iycapa. Ове „Варе“ налазимо на Источном мору, Северном, Атлантику, Средоземном мору. У „Византији" се зову „Будна гарда“ , a гарда потиче од Варде! Л П
Али, постоји разлика у значењу. Франци су на немачком Franken, али на српском „Франци" долази од „Вранци", ,једно одређено српско племе, које no сопственом предању потиче од Тројанада (Бриги, гр. Frigi, Бриги, Брижани или Фружани из Медије). Њихово првобитно име je Сугамбри, Сикамбри, старо име за Србе. Сикамски Франди су Сугамбри, поштоваоци мајке Земље Геје, Гамбаре, Самбаре" (С. Филиповић). Геја (Гамбара, Самбара) je богиња северних Срба. Дакле, не Франци, већ Вранци! У српском језику, вранди су лепи и живахни ждребци или коњи, a такође млади црнокоси момци, пуни енергије и елана који добро изгледају, a већином су били ратници. Од српског појма Вранци, развили су немачки полунаучници име Франци, за народ који никада нисмо имали, a који je истовремено добио на поклон 1.000 година историје. Морали су такође да добију и једног великог вођу. Погађате, то je Карло Велики! Како су српски Вранци постали Франци? Опет су овде кумовали полунаучници и опортунисти који су говорили немачки. Тако je српско слово ,,В“ читано као немачко “W“ , истоветно варо-faro, или Веничани - Feniciae, умањење Вени, алиас Фени, Фини... У српском језику Франци су Вранци. За погрешно читање српског писма наводимо још један од многих примера! У историји Француске наводи се неки планински венац „Silvia Carbonia", који су немачки научници превели као „Угљена шума“, која се, из околине Самбаре, простирала до Туина. Неко ко пише и говори на српском језику прочитаће „Silvia Carbonia“, као „Српска шума”, јер ово „Ц“ у Carbonia није латинично „К“, већ српско „С“! Шпанско-каталонски и француски говорници то знају! Гранични град између Француске и Шпаније се још и данас зове Cervera, Cerbera (Србија) и чита се као српско „Ц“! A даље, бројна насеља у Каталонији, са малим одступањима, и данас се зову Србија. Дакле, драги немачки историчари, не „Угљена шума“, већ „Српско горје", која се од места Србија протезала до Туина... Францима се такође приписује порекло „од Бургунда, Бургуса, од српских граничних трупа, Лугара, који су били борци дежурни на Брду, Брегу, узвишици", касније названи Франци. Они су живели у Виндалији. Наше излагање о Францима завршавамо једном непријатношћу, Владајућа наука Франке назива „дивљи и храбри“ , али у данашњој Баварској у Форхајму, у Кући баварске историје, коју су основали фалсификатори историје (в. сл. 35, 36), одржана je 2004. године велика Земаљска изложба: Франци у Средњем веку, племенити u слободни. Још једна изложба о Францима у високом стилу je прошла кроз Европу! Шта о њој пише Уве Топер, један истраживач који мисли, може се прочитати у његовом делу „Фалсификовање историје" на страницама 68-82. Наводимо његов одломак о покретној изложби: „Die Franken - Les francs, 5-8. век“ (Париз, Манхајм, Берлин). Бестиднаје дрскост kojom се на изложби фалсификати представљају као документи... огромни део... приказаних примерака Франачке изложбе je не само погрешнно датиран, већ представља грубе фалсификате... „Неке од врло лепо
писаних књ ига на пример оне Грегора од Тура, које треба д а потичу из 7. века(!) написане су у време хуманизма... Д руге су глупаво дотеране д а личе на архаичне или варварске, како би се боље уклопиле у франачко време... Чак изазивају одбојност, као Lex Ribuaria из деветог века“ (У. Топер, в. сл. 38). Kao ш то су Ф ран ци изм и ш љ ен и као народ, тако су на истој тер итори ји изм ислили и Ф ризе, наравно, истог порекла. В ладајућа наука нам труби да су „Фризи" германско племе, данас Немци! Оно чак зна и како су дош ли до имена Фризи, не од српског Фружани, већ од „фризуре", локнасте фризуре, од локне! Д а ли je ова дрскост намерно заглупљивање народа или ф ризијска ш ала? У сваком случају je намерно заглупљивање народа, због чега нико не дрвени! О Ф руж анима имамо и друге изворе. „Фруж ани су Бриги, Бреги, Брегјани, Брезани, Брђани" (С. Филиповић) на немачком Bergwolk. „Бриги су најстарији европски народ" (Херодот), које су Е гипћани см атрали најстаријим народом света, као бројно племе Меда с Хелм а (Балкана), У старом веку су их убрајали у полубогове љ удског порекла, који су оличавали духовну моћ. Бриги, или антички Срби, је с у митолош ки народ, учесн и к стварањ а Риг Веда, народ који je човечанству поклонио ватру, PB X. 46. У Старом завету се пом ињ у као потомци Зер(б}ета, Зербетита (С. Ф илиповић). Бриги су ствараоци српских химни, Веда, у старом веку су полубогови, митски Тр ојан ц и , у С таром завету З ер{б)ети , Срби, у изм иш љеној историји Фризи, нем. Frugier, Ф ранци су, рекосмо, стари Срби из М едије (Србија), од Ф руш ке Горе и Дунавске котлине, дакле делимично део српског народа и они никад нису видели Карла Великог. За време изм иш љеног Карла, пре и после њега, Европа се састојала од више Србија, a највећа се звала Велесрбија, обухватајући целу Скандинавију, Балтик са свим острвима, српска полуострва (Chersonesus C im brica), В ендланд изм еђу А абе и Висле, источно до Урала, неки каж у до Д она, јуж н о од Алпа, прем а Вељтману: од уш ћа Рајне до Дона. To je тачно! Једно време je на простору ове Велесрбије и натериторији измиш љених Франака и Фриза, владало 170 српских кнежева. Д анска се звала Српско полуострво, „Кијев се звао Sambatas, С(е)рбиа, Србија" (A. Ф. Вељтман). Под вођст вом кнеза Гане, у Велесрбији j e владало 170 кнежева (A. Ф. Вељтман). Неке од њих наводимо: Фродо I I je владао у Селандији, Јутландији, Вендландији и у западном делу Скандинавије; Д ејам и р je владао у преосталом д елу Скандинавије; Јаробор je владао у Хелсингији; Јам т ор je владао у Лапландији, Лапији; Д а го je владао у Естији; Ст рунциц, no М аурсу, кнез Вандала, no С аксу Граматику краљ п о ла бск и х С рба, владао je изм еђу Рајне и Л абе; О дим ир je владао Хелмоградом; Japoeum je владао од Д ун ава целим истоком, до Смоленска...
САКСОНЦИ, ААЕМАНИ И СУ(Р)ЕБИ (СУЕВИ)
Спремни смо д а обогатимо извеш тај о томе ко je у Европи владао за време измиш љених „Каролинга" и пронађених „О тона“ . Д о оснивања Д ан и је (Данска) на К им беријском или Српском полуострву, познати су следећи краљеви и кнеж еви: Адо, Тројо, Телемир, Оторад, Остоја, Годоје, Туро, Јало, Јелаш ин, Вицо, Војица, Богоје, Видин. Затим су следила имена петориде владара српске Даније: Остромир, краљ Скание, Гордан или Годац, Зеландие, Гоно, краљ Фионије, Годој, краљ Северне Србије или Камбрије, Рурић (Руриг, Рориг), краљ јуж н е Србије или Камбрие, Цимбрие (A. Ф. Вељтман). Д акле, „ф раначка" и „ф ризијска“ им ена су само српска! „С аксонце" као народ никад нисмо имали. И змиш љени Саксонци су Срби из Велесрбије, к.оја се od А л па прост ирала do крајњ ег севера u ист очно - do Урала (A. Ф. В ељ тм ан), a данас je см ањ ена само на Горње и Д оњ е Луж ице. Наше владајућа наука зна и за Србиш те и њ ену последњу ср пску п р и н ц езу К атари н у В елику. Д а к ле ом аш ке и ф алси ф и кати следе. Постоји спремност д а нам утуве у главу одакле потиче име „Саксонци“. Вељтман име Саксонаца изводи из латинског Saxones, Saxum, no имену стене на којој су гусари живели. Кориговаћемо веом а цењ еног Вељтмана: „Управо je обрнуто, с т е н а је добила име no Саксонцима" (С. Филиповић). Владајућа наука изводи име Саксонаца no кратком нож у ,,sax“ , који се пиш е са латинским „х“ , a са тим ножем су С аксонци представљани у старој уметности. У време изм иш љеног Карла и измиш љених Саксонаца лати н ски није постојао. У ср п ск о-а р и јск ом или арха и ч н о-ср п ск ом р еч н и к у С. Ф и ли п ови ћ а и зм иш љ ени С акси, С аксонци... архаичносрпски сакш ан а значи: победа, побед н и к, д ак ле ратн ици , ср пски ратници! Само Срби за ове победнике, освајаче имају још једн о име „Саси“. Оба пута се чи та „с“, у Српско-аријском или архаично-српском речнику сакша значи: надмоћ, од корена сах (не sax)! Д акле, сахасана или сахас, су у значењ у: освајачи, победници, надм оћни, ратници, немачки Sachsen, који су у време када није било ратова, били старешине села, начелници градова, „надмоћни" над другима! „Име Саксонци први пут срећемо око 150. године, код Толомеја, грчког астронома, м атем атичара и географ а у њ еговом уводу у Географ ију. Према Толом ејевим подадима, С аксонци су у његово време заузим али тер и то р и ју северно од уш ћ а Елбе, као и на неким острвима С еверног м ора д ан аш њ ег Холш тајна. Њ ихова насеља на Одри,
сасвим близу мора објашњавају присутност Саксонаца на мору, почев од касног трећег века. Kao и Франди, они су угрожавали обале Галије и Вританије и били су опасни гусари“ (владајућа наука). Д акле ратници једног народа! Око 150. г. није било ни Саксонаца, ни Толомеја, нити Грка! Толомеј и његова Географија измишљени су у 17. веку, no Фоменку у 15. веку (в. A. Фоменко, History Fiction or Science, III). Од народа поменутих у уводу Географије, што je главна тема Толомејевог проналаска, пре свега на територији коју je В. Блајбер описао, око 95-150. године није било Саксонаца, ни Франака, али je било гусара, бранилаца обала, господара обала поморског народа! Звали су се „Веничани“ no Вендима, Венетима, који су владали свим морским обалама, a касније су њихово име Веничани искварили у: Феничани, Phonikier, Fonizier (исцрпно објашњење следи). Говори се такође о „Англима", no српским Глињанима, племену балтичких Срба, чије име долази од архаичног српског клинна, глина (С. Филиповић). Посебна врста глине звала се „ума“, no имену српске богиње, којом су ж ене прале косу! Тиринж ани се такође појављују као народ? Неки научници износе да je Франке чинило врло велико племе у којем су владале националне разлике, a имали су и сопствене законе: Lex šalica право Салиера и салијских Франака или Lex Ribuaria право Тиринжана (Г. Вајт), али као Lex Ribuaria, тако je измишљотина и Тириншко право. Thuringen долази од Сирбинген, што je искварено име за Србе. Сва имена у данашњој Немачкој са наставком, -ingen, су искварени називи који потичу из српског језика. Ha територији данашње Средње Европе, пре свега у Бранденбургу, Саксонији, Тирингену ж ивео je само јед ан народ - у империји Велесрбије. Она се стално смањивала и на крају свела на Горње и Доњ е Лужице. У нашој измишљеној историји нисмо имали ни Вургунде као народ, a камоли као Германе. „Бургус, Бургузи, Бургунди су: Виндили, Венди“ (A, Ф. Вељтман). Почев од другог века, балтичке Србе су називали Венди, a њ ихову земљу Вендалија. Ш та каже владајућа наука? Бургунди су се поделили на два крака, северни и јужни. Северни су заузели острво Борнхолм... Други део напада Галију, a цар Проб их одбија. Сада се оба крака у више векова одржавају између Франака и Бајерна. A. Ф. Вељтман их je детаљно описао: Huje неважно овде објаснити значење назива Бургунди, Бургуси, Лангобарди. Они су настали od: Винди, Венди, који су припадали одбрамбеним јединицама, стационираним у граничној области А уг u који су име добили према м ест у постаје или брда (Bardoricus, Bardorum), с леве стране Елбе (то je био Лангорски округ у краљевини Хановер), где потомци Д ревљ ана u Глињ ана јо ш увек живе. Л уг се простирао с друге стране Елбе, a према њихоеим постајама звали су се Ауги, А еси или Аужани. А уго-Барди су били стална војска која je на Брду (граница) стално дежурала. Дакле, ЛугоБарди и Бургунди (в. Лангобарди). Постоје ли Алемани као народ? Име Алеман je познато од четвртог века... Од тог имена су гранични Гали касније извели име Allem agne за разлику од франачког савеза. Реч „аламан" значи храбар човек, јунак,
како je употребљава и Улфила. Улфилу кога Грим познаје, такође нисмо имали, као ни његов Codex Argentus којим се град Упсала поноси. To je фалсификат, настао око 1650. године, у манастиру Верден (У. Топер, „Библија из Вулф иле“). Касније су често меш али Алемане и „С уеве“ . „Ш варцвалд представља границу међу њима“ (Ј. Грим). Зар личност ф ормата Јакоба Грима дозвољава себи такву изјаву ? Алемане као народ (Alamann, Alem ann) никада нисмо имали, као ни Ф ранке или Суеве. Алемани не постоје као назив за народ, али „аламан“ као погрдан израз постоји у српском језику: разбојник, пустахија (Вук), гладан, неотесан, неуглађен. У аријском има исто значење „отимач", „грабљивац", као и у татарском „лупеж “ (С. Филиповић, Речник). Н аш а владајућа наука и Паул Фишер имају другачије тумачење назива Алеман: „Још данас су ови сјајни људи римски легионари, a већ сутра припадају људима који су устали против Римљана и no томе добили име Алемени (нем. „сви исти“) у побуни против римске власти“ . Ова којеш тарија се не може прихватити, поготово што римску власт и римске легионаре никад нисмо имали. Бесмислено je и то, што Алемане убрајају у Германе кад су њ ихове вође Срби: Кнодомир, Вадомир, Гундомир, Сунс Агенарик, Баломир... Још један пример показује како се стварала стара историја i јо ш 1963. године! По налогу и уз подршку његовог величанства бав ког краља Максимилијана II, поштовани господин Вајц у „Годишњ. ма немачке историје" пише 1963. шта се догодило 926. године. „Те rt ie je војвода Бургхард од Алеманије кренуо за Италију, у помоћ свом т , бургундском краљу, где je овај имао да брани пренесену владаг т против грофа Хуга из Провансе, кога je друга странка прогласи uv_>a краља.“ Сада морамо да нашем читаоцу заинтересованом за историју, лицем дрвеним од стида, да преформулиш емо ову реченицу и д а je допунимо. Te, 926. године, није било Немада, немачког језика, није било Алемана, ни Бургунда, никаквог краља, нити имена Рудолф, нити војводе Бургхарда, титуле војводе, али je постојао Хуто, али не као гроф, већ као кнез од Провансе! Д а би све ово озбиљније изгледало Вајтс још једном фуснотом на латинском, спомиње војводу од Србије: У m u M годинама je војвода od Србије кренуо... у помоћ... Поменути Хуго je кнез Провансе, син Рајмонда Балш ића из династије Балшићи и кнезова Провансе. Само, што je у нашој измишљеној старој историји ова династија потпуно непозната, иако се њено порекло може пратити све до 4. века. За време „Теодосија“ се дар Балта (Балта-цар), B althasar, цар са истока (Балкана), преселио у Провансу. Ту je на високом каменом платоу, на три сата од Арлеса подигао утврђење за себе и своју породицу, којој je дао своје име Балшићи (De Baulx), јер се он звао Балша. По овом цару Балши названа je династија Балшићи, која je до 17. в. владала над половином Европе. Познато нам je , да су Балшићи, почев од 9. na до 14. века, према важећој хронологији своје кнежевине и краљевине, имали поседе од данаш ње Португалије, преко северне Ш паније, јуж не половине Ф ранцуске све до Алпа, на
Апенинском полуострву, у Старој Србији до Бесарабије (види: Joseph de la Piše, Tableau de la historia des princes et Principate D ’ Orange, 1638, Nicolo Vigniera, Historia, 1617. и M. Николић, „Српска светиња из Квенке"). Све ш то смо претходно изнели припада тем и „Алемани"! Али с овим нисмо сами у широком пољу. Сада се тема „Аламани, Алемани“ проширује. Један мудри истраживач пише о Аламанима као о темел>у ист оријске конст рукције. К. Фистер, у свом делу „М атрица старе историје" (стр. 451-5), под насловом „Измишљени Алемани и Франци“ даје оцену излож бе о Алем аним а у Цириху, 1997. године: „Она у сажетом облику пружа увид у старо проналажење ucmopuje. Али она показује u како, којим средствима се јо ш u данас негује u подржава историјска фикција.“ Цела стара историја je циркус апсурдности, али код историје Алемана преврш ена je свака мера“ (Исто). Зар ово није потврда онога што ми пишемо? Следи о Алеманима, у поглављу о „Суевим а11, тем а која захтева посебно излагањ е. У В озном плану културе од В. Ш тајна стоји: Герм ански Суеви (Алежани), под Ариовист ом продиру преко Горње Рајне у Галију 58. пре н.е. Суеве (касније Алемане) je noć Ариовистом победио Цезар. 256. г. Алемани (Суеби) продиру у Горњу Италију. Овде ћемо морати да утрошимо много времена. Већ лош е почиње: једном Алеманни, са једним Ј\.“ и два „Н“ , једном Аллеманни са два „Л“ и два „Нк. Опет почињемо са владајућом науком, коју заступају Јакоб и Елса Грим, Тацит, Цезар... 1. „У Германији прима на горњој Рајни, ж ивеле су pače које су преш ле Рајну, то нису били Искаевони, већ С уеви“ ! 2. „Плиније их зове Керурсди, a од Инскаевона спомиње само Сугамбере, Кимбре". 3. „Сугамбери, нар одк ојиТ ац итн е им енујеу Германији; Плиније, Историја природе, IV, 28, зна за Кимбре"! 4. „Германија говори о Мил(о)у (Мело) кнезу Сугамбера “I 5. „Изгледа д а су Сугамбери углавном Франци“ . 6. „Сугамбија и Франдија су тада, за време Грегора од Тоурса једнаке." 7.,Делови народа које je Тадит описао (Камари, Марци...) убрајали су се у суебске народе“. 8. „У 4. веку се јављ а савез Франака и Фризијада." 9. „Старо име долази од писада 4. века, краљевски род потиче од Сикамбера“. 10. „Према Тадиту и Толомеју je Инго, Инвио (од тога Ингаевони) син првог човека, прворођени — prim a gens Cimbri Teutonis gens. 11. „Суеви су појам који су хтели извести од „лутати“, они су били луталице, док су Саксонци били насељени“ . 12. „Исто тако je нетачно објашњење о њиховој раскошној коси, јер су, наводно, уплитали косу“. 13. „Једва да je касније неки други народ тахо прогањан. Источно море се звало Mare 8 д (г)е М си т “. 14. „Већ у Цезарово време су Суеби били на Рајни... Касније су упали у Галију и Шпанију, Regm im Suevorum у шесгом веку.“ 15. „Тацит доводи у везу Суитоне, Суетоне, Ситоне са Суевима, који су сви заједно Германи.“ 16. „Тацит у Германији набраја 33 народа, сви су Германи". 17. „И Цезар помиње Сугамбре". 18. A. Б. „Вилхелм, земљу између Елбе и Одре назива земљом Семнона, главним племеном Суева.“ 19. „Суевима су поименце припадали Семнони, Лангобарди,
Хермадури." 20. „Суеви су били мноштво германских народа, који су ово заједничко име, наводно, добили због скитачког живота. Они су Римљанима већ рано били познати као најборбенији. Њ ихова насеља се наводе различито. По Тациту, они су живели од Карпата до Источног мора, no Цезару у данаш њем Витембергу, Баварској и тиринш ким ситним кнежевинама". Са задовољством ћемо допунити ове цитате, кориговати т х или одстранити из наше историје. Цитат 1: Ha Горњој Рајни се нив није налазила „Германиа прима", већ Расија, Сербија, Сабадиа, Can a (в. сл. 88). Санародом, не „Расе“, већ Раси, Рашани, Срби. После про аска латинског језика, Расија je добила име „Ретиа“ , a народ Раси, I ани, Серби именом Рети, Раци. Ни споменути народ Iscaevoni не ш цемо у историји, само из митологије! Цитат 2 u 3: Плиније Суеве, зива Черурски, док у Искаевоне убраја само Сугамбре, Cimbere. Че^, треба да су део Суеба, то je тачно, о томе нећемо расправљати, али дзГ су Сугамбери, Кимбери, за нас je од највеће важности. О Сугамберима ћемо се касније опширно изјаснити, a сада поново о Кимбрима, Cimbri, Cumri, Кумри, Камри су Симбри, Серби, балтички Серби, житељи Јитланда и обала Источног мора. Цитат 4: Кнез Сугамбера, Мело, Мило има српско име. Цитати 5 do 8: Постојали су Сугамбери као народ, као Камри и Марси, као део Суева, али не Франци и Фризи. Сугамбрија u Франција су у време Грегора od Турса једнаки. Сугамбери су део српског народа и обожаваоци богиње Геје, Гамбаре, Самбаре (Мајке Земље) с правим именом Гамбри, Самбри, Геје, који носе име no њиховој богињи. Цитатп 9. Сугамбери нису били ратнички род (види каснији текст). Цитат 10: Инго je у митологији син Мануа (којим се не бавимо), али бавимо се темом: „prima gens Cimbri, Теутонима“! Кимбре смо описали, сада: народ „Теутони". Они не означавају народ, већ поштоваоце бога Теута, a он je врховни бог старих Срба, и на подручју од Паноније до Балтика сви који су га пош товали звали су се Теути. Из овог друтог имена Срба су наш и проналазачи историје извели народ Теутони, који су касније постали познати као народ Теице (Teiitsche), Тојче. Ово je име за Србе (део народа) морало да буде у употреби до недавно, јер га je Карл Готлоб Антон користио до своје смрти (око 1820), a неки још и дуже! Но, данас се овај народ зове Deutsche, само што нам je нејасно како je од српског појм а „Теути", постало „Deutsch, -en? Јер, 1691. године се знало само за теутски језик, a један други научник, који се није умиљавао код пруских великаш а и кнежева, неоптерећен с „дојчек идејом, написао je хвале вредан речник на 3.000 страна, у којем се нигде не налази реч „Deutsch, већ: Kder Teutschen, Sprache Stammbaum Teutscher Sprachschatz, Hochteutsche Reichssprache Teutonicae Linguae и Lingua Teutonicae feu Im perialis G erm aniae” (в. сл. 29). Заслуж ује пажњу то што аутор тог речника, Шпатен, још 1691, у години издања те књиге, није знао за „дојче" јези к и Imperialis Germaniae? A то није постојало! Д а ли je тиме хтео да импонује пруским великашима?
Цитатп 11 do 14: П огреш но je и извођењ е појм а С уеви (Суеби). „Лутати" једном значи тумарати, вударати се, a једном везати косу у коњски реп. Краљеви и принчеви српског народа су дугу косу везивали у чвор, који се у наш ој измиш љеној старој историји погреш но зове „Су(р)ебски чвор“ (још до 5 века) уместо „српски чвор“ . Тачно je да су у старини дуту косу носили само српски владари, владајући слој, свеш тенство. Звали су их „косари", a њ ихово седиш те Koce, Косово. Косари je српско име и долази од српског назива „коса“ . Нош ење дуте косе код њ их je означавало пош товањ е бога. Тако се догодило д а je Сербон II приликом потчињавања Индије „подучавао народ да поштују богове, пре свих њега самог... и у знак поштовања бога да пусте косу“ (Ариан „Индијска књ ига“). Касније су изопачили име „косари" у Казари (срп. Хазари) и прогласили их за азијски народ! Крајње je погреш но тврђење владајуће науке: јед ва da се неки dpyzu napod толико сељакао као Су(р)е6и!. Сматра се, да су Су(р)еби „витлали" од Су(р)ебског мора, преко Галије и Ш паније до А тлантика, јер у наш ој историји свугде можете д а нађете Regnum Suevarum. Они нису „луњали", нити их je ко терао. Већ су били настањени од Српског мора (не суебског) до Атлантика, од Пиковог времена, и око 2000. пре н.е. Ha крају ове књиге прилож ићем о карте Европе, на којим а свуда м ож ете наћи Regnum Suevarum (в. сл. 87-95) Цит ат 15 do 20: У „Германији", Таци т зна за 32 народа и 33-и Суеве, све као Германе. Управо зато je требало изм ислити Тадита? Прво je измиш љен Цезар, који je добио врло важ ну улогу! Он je морао да нас обавести да у Европи не постоји само један народ, како je заправо било. Он je „открио" нове народе: Гале, Германе...! И онда су измислили „Тацита“! Његов задатак je био да подробно опиш е народ Германа и д а им додели подназиве, 33 различита подназива: Суеви, Суитони, Суетони, Ситони, С угам бери.С емнони... О д Таци това 33 герм анска народа само су Кимбри и Теутони описани „као део Суеба". Пошто je Цезар, наводно, такође „налетео“ на Сугамбре и они треба да буду исти „стари народ Европе, као Су(р)еби“ .
СИКАМБРИ (СУГАМБРИ) И БАВАРЦИ Ч
4
Сада ћемо се позабавити Сугамбрима. Опет владајућа њеним фалсификовањем историје: „Сигурно су Немди (die Deutschen) у најстаријим временима били умеш ани у ратове, о томе немамо сазнања. Стари Немци су успомене на своје јунаке и дела... добијали из песама, које je једно поколење усмено преносило на друго. Te песме су изгубљене. Најстарија немачка историја би била обавијена дубоком тамом, ča се у делима грчких u рим ских писаца не налазе сачувана нека обавештења о њима. Управо зато je требало измислити грчке и римске писде: Цезара, Тацита, Страбона и сада имамо немачку историју. Како je она испала? Римљани u Немци су ратовали u то за поседе са обеју страна Горње u Средње Рајне. Ha крају су Немци остали победници. Ми смо написали да за време измишљених Римљана није било Немаца, као ни за време измишљеног Карла. Није било ни оних који су живели на Горњој Рајни, a сада на Средњој Рајни“ . Сутамбри нису били самосталан народ. Појам „Сугамбри" je изопачено старо име Гамбри, Самбри, Камбри, као што je и појам „Суеви“, изопачење назива, Суреби (Срби). Гамбриа, Хумбриа, Умбриа, Симбриа, Сембериа су све изопачени називи од Сербиа, Србија! Управо су ти „Гамбри“ живели на Средњој Рајни у кнежевини Вестфалији, данас од Дортмунда до Лимбурга. „Сугамбри су били први међу немачким народима који су тадашњим Римљанима, господарима света, стално и с успехом пркосили. Један од првих градова основаних на Рајни, данашњи Келн, представљао je одбрану од Сугамбра” (владајућа наука). Овај град на Рајни je имао српско име Кална, од срп. „кале“,_тврђава (ариј. кала, мали део нечега (делине) или заштитни бедем, који нису основали Римљани као што се никада није звао Colonia, сем у нашим књигама! Кобленц се звао Опленац, Солинген се звао Солин, a између Келна и Трира још и данас имамо стотине географских појмова на -uh. Пре Карла, Европа je овако изгледала: Од данаш њег Беча (Виндобона, Себорна) до Fihtelgebirge, западно до Српског мора, која се од проналаска латинског зове Lacus Veneticus, простирала се српска империја Расија, Сербија, касније Ratien, Реција. Са народом „Рети, Раци, од ж упе Брус (Breisgau) све до Harzgebirge западно до Броднице, Сребренице (данас Strassburg), Сербска регија (Regio Surbi), од Harzgebirge-a до Српског мора; Северна Сербија од уш ћа Рајне до
Атлантика и Пиринеја, Фруке и на И беријском полуострву налазила се И беријска Сербија. Н еки немачки научниди су покуш али д а разјасне име Сигамбри. Н екада се доста уопш тено узев сматрало, д а су Зигамбери Германи Sieg, који ж иве на реци Зиг (Sieg). Еслебен то одбија. Цојс, који се „крајње и н тен зи вн о“ бавио нем ачки м духом je одм ах схватио: Он С угам бре изводи из victoria, победа, „храбри“, пош товани, Јакоб Грим од „лукав“ , „ош троуман", a Еслебен од „победнички‘% „снаж ни у победи“. Н аш а изопачена стара историја je пуна таквих погреш них објаш њења. Сигамбери су Гамбри, део српског народа и пош товаоди богиње Мајке земље „Геје“ , Гам баре (ариј. к у м б ’ари, богињ а Нава), С амбаре. В ељ тм ан je назива Гамбара, Самбара, највероватније изведено од Субериа, Сембериа. „Код старих С рба у Северној С рбији (Вилкиналанд) све се догађало према вољи њ ихове богињ е Земље коју су и они звали Гсја“ (A. Ф. Вељтман). Д акле, српски народ и пош товаоци бога Теута звали су се Теути, a богињ а Геја, Гам бара, С ам бараЧ Гам бри, С ам бри, и Геје, n a даљ е у Европи: од бога Сварога, Свериги, од бога Сиве - Сајвани, од бога Арие - Арији, од бога Калда, Калдо, Калди - Калдејци. П рем а Ш тајновом Возном плану културе, поред Алемана и Су(р)еба, спомиње се јо ш јед а н народ „Вандали“ , чија je историја потпуно погреш но пренесена. И ако се овај н а р од не спом ињ е к о д Карла, см атрамо д а овде сасвим од гов а р а д а га п р ед стави м о! „В ан д али “ су В ен ди , В ин ди , балтички Срби из Вандалие, Северне Србије, a своје име су добили no врховном богу „Вид-у*1, као Теути no њ иховом богу Теуту. О овим Вендима, Виндима или „Вандалима", како их наш а историја назива, она нас учи да су В андали јед н ом владали делом С еверноаф ричком обалом и целим подручјем С редозем н ог мора, са њ иховим Гајзериком , али само око 100 година и да су дош ли са Б алтика и Северне Европе. Вандали нису дош ли из Северне Европе, они су одувек ж ивели на Северноаф ричкој обали и на подручју С редозем ног м ора као Венди, Венети, Веничани, или Срби! Kao ш то je изм иш љена цела историја Суеба, Алемана, Ш ваба, Саксонада, Бавараца, тако je изм иш љена и историја Вандала. A са д а о изм иш љ еном „старом бавар ск ом н а р од у“ . H a п од р уч ју данаш њ е В аварске у старо време се налазила краљ евина „Сабарија". У измиш љеној Карловој историји Букеа спом ињ е се Сабара (Сабарија), a ст аро име за Б аварију j e Сабарија (Ј. Д еретић) с главним градом „Ретибона, Раш ка, Сербона, данас Регенсбург (види мапе Виктора Хударда Geografia Historica, Barselona, 2000). Д ак ле старо име Баварске (В а у е т ) je Сабарија. Име Б ајерн се дан ас пиш е са „у“, иако долази од српске речи „бој“ која значи „борба", је р Боји су „борци“ . Они су били ратници, одбрамбене јед и ниц е у сваком српском насељу. Њ ихови заповедници су се звали „бојари“ , у значењ у „војводе". У пери одим а без рата они су били стареш ине села или градова, од којих je касније настао слој плем енитих „бојара". Тако би за део Старе Србије, Велесрбије, која се дан ас зове Б аварска (Вауегп) право име било В ојводина или Бојка. „Хрвате", погреш но названи „Кроати", понекад писане и са словом „Ц “ , наш а владајућ а н аука познаје јо ш из К арловог времена! Али ни
то није тачно. Х р в ат ни је обележ је етн и чк е прип ад н ости , већ назив за р а тн и к е и сп о р т и ст е је д н е с п о р тск е д и с ц и п л и н е . Реч Х р в а т je српски појам, потиче од речи „(х)рвач“ и још дан ас je у употреби код Срба, „сам о ш то се од првоби тног значењ а ратник, врем еном претворио у кавгаџију, a у чеш ком јези к у се “hrvač” сачувао са првобитним значењ ем " Д . Ж унк овић ). К од С рба je појам „(х)р в ач “ јо ш и д ан ас у употреби, али само као спортиста у „(х)рвањ у“ . Н асупрот томе, код Словака се сачувало оригинално значењ е „chrvati" у значењ у бранити се, a им ен иц а „хрват“ je само ла к а пром ен а српског хрвач. Д акле, Х рвати нису народ, већ браниоци н ратници у свим српским краљ евствим а и кнеж евинам а. У 17. веку и х сп ом ињ у и то у тридесетогодиш њ ем рату, када су наступали као војне јед и н и д е на улидам а, д а см ањ е конф ликте изм еђу католи ка и протестаната, и д а растерају масе. Звали су их „Кроати“ (браниди, борци) ш то није означавало наци он алну припадност, јер су најчеш ће били ж итељ и истог града или насеља. М и од би јам о тв р д њ у, д а су он и би ли л у т а ју ћ и н ар од, в ојн и ч к и ор ган и зов а н , к о ји се ја в љ а у Русији , К р к о д о ш а м а и К а р и н ти ји , на лод р у ч ји м а Д он а, у азијској С арм атији и на О дри или Висли, у распону од 2.000 км ? Б есм и слен а je и твр дњ а, д а je „св. Ј ер он и м ", наводно, већ око 400. године за Х рвате превео Библију, али су пр ем а владајућој науци тек 250 годи на касн ије населили дан аш њ е области? Н ајстарије пом ињ ањ е појм а „хр вад “ и њ егова уп отреба као „бр ан илад“ дојављ ује се око 1538. годиде. „Аустријадци организују у ткз. В елекрајини (Vendischer M arkt, В елику Границу), погреш но Б елу Крајину, која je била војно организована, д а би сп речила уп ад е Тур ак а из Босне. Касније су д од ата д р уга д од р учја и све je орган изовано у прови нци је под називом В ојна гр ан ица (M ilitargrenze). Али, када je 1878. Т ур ск а изгуби ла Босну и Аустрију, таква заш ти тна м ера je сам а no себи постала непотребн а и ж итељ и ти х п р ови ндија који су скоро 350 година географ ски обележ авани као граничари, одједном су достали Хрвати, К роати“ (Д. Ж ун к ов и ћ ). Х р в а т и и м а ју јо ш је д н о тум ачеш е св о г и м ен а - Горани : „Х р в а т д олази од Гора, Х ора > Горовати, Х оровати " (К. Г. Антон, 1783), ш то д овод и до истог. С рпски гора, хор а > Горовати, Хоровати, становници горе, и ск в а р ед о Х рвати, a је д н и и д р уги су брђани. М и из и стор и је знам о д а су удр а во ови брђани попуњ авали војне јед и н и ц е. П орф ирогени т „прон алазач народа" Кроате нази ва „Х орватим а", Б рђаним а. A ш та стоји у Речни ку С. Филиповића: “Тур ски историчар О см ан Каратај каж е за Хрвате, д а су старином турско племе србизирано јо ш у Азији, м еђу А варим а... Качић и А ш к раба такође изводе им е Х р вати од А вара > Хавари, Хаварати, које Теоф ан Б лаж ени изводи од Гепида, a ове од Гота (= Гета). О во тум ачењ е je no споти истоветно с речи „хорјати н" (архаизам: „супротно од господи н“ , Н. Нодило). В а ж е ћ а н а у к а н а с гњ а в и јо ш је д н и м и з м и ш љ е н и м н а р о д о м , Б угарим а. „Б у(л)га р и су са В олге д олутали н а св о ја д ан аш њ а пребив а ли ш та." М и зн ам о из наш е и стор и је д а су на В олги ж и в ели сам о Срби и д а се њ и хова зем љ а звала С ербија и д а се прем а западу далеко
п р ости р а ла и д а je обухв а та ла д ео север д ан аш њ е Русије. Њ ен главни гр ад се звао С рби ја као и н а јвећ а река. У С таром З авету н а р од „Рош “ je на р е д и „Р а ш а “ . И сточн и н а р од и с у В олгу н а зи в а ли „Р а “ , о д „Р а с“ . С рби су В олгу н а зи вали „Раш а“ , a себе „Раш ан и " и то су С рби са реке В олге. О ва С рби ја je пр или ком „ства р ањ а руске и стор и је око 1740. г. у К ен и гсбергу (A. Ф ом ен ко) д о б и ла им е С ибирија, С иби р, р ед уц и ран сам о на крајњ и север п р етходн е С ербие". С рби који се зов у Б угари су име, наводно, д оби ли no јед н о м њ иховом вођи ? Ако јес т е, он да се он звао „Б угар“ , a не „Б улга р ‘% је р се он и н а зи в а ју „В угари". О ни н и к а д н и су и м а ли со д с тв ен у д р ж а в у и у в е к су п р и п ад а ли некој ср пској д р ж а в и или им п ери ји ! Б у лга р и ју као д р ж а в у и Б улгар е као н а р од и м ам о тек од св. С теф ан ск ог м и р а и Б еч к ог конгреса: ,јед а н д р уги јуж н ослов ен ски н а р од који д о та д а ни је п оседовао соп ств ен у д рж авн ост, за чи је je ослобађањ е и п ак вођен рат, м огао je д а п ослуж и руски м ин тересим а; Б угари..." (X. Б атовски , „Тери тори јалн е одредбе Ст. С теф ан а и Б ерлинск и конгр ес", стр. 53). М и и м ам о д р уго обја ш њ ењ е како je настало им е „Б угари". О но je настало од „Л угар и “ ,„Л уги“ ,„Л уж ичани“ , и м ен а ср п ск и х гр ан и ч а р ск и х је д и н и ц а . З а то њ и х в л а д а ју ћ а н а у к а п р и к а зу је од С р е д њ е А зи је д о А лп а, али не као ср п ск е гр ан и ча р е, већ као н а р од ,„м ла д и слов ен ск и н а р о д “ . И зм и ш љ ен и А јн х а р д , „и с т о р и ч а р н е м а ч к е ста р и н е ", п и ш е у св оји м Г о д и ш њ а ц и м а 827. год и н е: „Б утар и с у се са в ојск ом д о в езли у з Д р а в у n a с у бесн ели п р оти в С ловен а који су н астањ ен и у Панонији. В атр ом и м ачем су отерали њ и хове војвод е и н ам етн ули им Б улгаре". Године 828. „В ојвод а Б алд ви ћ од Ф ри аула, чи ји je к ук ав и ч лук бугарској в ојсц и д озв оли о д а н екаж њ ен о оп устош и гр ан иц е Горњ е П ан он и је...“ И то je ф алси ф и кат! Н и су се Б улгар и кр етали у з Д р а в у , већ Л уги, Л угари, ср пски гран ичари . A ш та je с војводом Б алд в и ћ ем од Ф р и аула? Ф ри аул je у в ек био ср п ск а кн еж евин а. Д а к л е од и м ен а Л уги, Л угар и , н астао je назив за и зм и ш љ ен и народ, за Бугаре.
У(Н)ГРИ
Угари, погреш но Унгари, као народ за време Карла такође нису постојали. Ha територији данаш ње Мађарске (Унгарије), млади народ, други их зову: „Унгари“, али ти „Унгари“ себе зову „Мађари", како их и Срби називају. У нашој измишљеној историји овај народ се спомиње већ 917. године. „Унгари“ у Елзасу и Лотрингији (Р. Петер) 924. године („Мађарска пред Верла Ф алди, Годиш њади немачке историје). Историја чак познаје и оснивача, који je око 1000. године, наводно, основао мађарску држ аву, због ч ега је проглашен с в е ц ем - Свети Стефан.“Још je он створио и узорну католичку држ аву." Kao доказ за његово постојање понуђено нам je штошта, чак и његов новчаник и круна - касније je постао краљ. Ове нетачности морамо одмах одстранити из наше историје! Прво новчаник о којем неки научници лупају главу: „Н епознато je одакле дотиче и колико je стара „бурса“ (кожна кеса) Светог Стефана у Бечу, са златом извезеним дириш ким речимак (Ј. Ш афарик). Љ уди могу да се диве овој светињи у Уметничком музеју у Бечу, али само ако не прочитају ш та изнад ње пише: Стефанова бурса, каролиншка, почетак, деветог века. Овде je све лажно! „Стеф ан“ се звао Војко, „каролинш ко“ долази од „Каролинзи", a њих нисмо имали, почетак 9. века? Не, бурса je много млађа! Бурса je српски назив за новчаник, најраније из 15. века, не само no изради и облику, већ je спреда и позади украш ена срдским писмом из 13. и 14. века, уз које иде дрича о настанку речи. Д акле, „Краљ Угарске" око 1000-те године, оснивач угарске државе, узорни католик, уводитељ католичке вере у Угарску и католички светац, носио je српску бурсу са српским натписом! Још горе стоји прича о Стефановој круни, за коју постоје следеће верзије: наводно je из десетог века (владајућа наука); Потиче „из 11. или 12. века“ (Кундаков); „Стварно je израђена око 1075. г. у „Византији", a касније прерађена“ (Лексикон светаца); „Поклон византијског цара“ (Ф. Бек); Ha Божић 1000 г. Стефан се крунисао круном коју je, наводно, послао папа за апостолског краља“ (Екуменски лексикон светаца), при чему се Стефан звао Иштван. О „Стефановој круни“ ћемо се подробно изјаснити, удраво због неслагањ а важ ећег учења, јер оно предлаже пет различитих верзија. За сада, ком ен та р и са ћ ем о сам о т в р д њ у д а je к р ун а поклон византијских царева, који су са угарским краљ евим а и кнеж евима одрж авали пријатељске везе. Зато се Ф ранц Б ек страсно и детаљно определио 1869, приликом прославе „М иленијума од настанка Угарске" за ову тврдњу. У свом делу „Круна св. Стефана“ , Бек наглашава лепоту
и значаЈ ове круне: на „многим лепим поЈединостима угарске круне св. С теф ан а... наш е велико дело нем ачког држ авног накита и угарских одличја! У одушевљењу, Ф. Бек иде тако далеко, д а Стеф анову круну сматра „већим немачким делом ...“ , али о даљем изучавању круне нам даје потпуно нетачне податке. Њ ему je веома било стало до тога, да докаж е какво je пријатељство везивало „византијског" цара и утарског краља, ради чега je покуш ао да прочита и протумачи богате натписе. Срећом са обеју страна полуфигура, уливено писмо са грчким словима не дозвољава ни најмању сумњу о томе, који „византијски“ самовладар се подразумева под овом представом с емајла. За то нам прилаж е слике круне 6, 7, 8, које погреш но чита и тум ачи (в. сл. 25). Узећемо „Ф игуру седам “ (исто) коју нам je Ф, Бек представио. Kao прво, он српско писмо назива „грчко", онда натпис на фигури седам у средини лево чита „Geobitz", где пише Геовитз на српском (нем. Geowitz), a овај угарски војвода, каснији угарски краљ Геза „треба да je одрж авао пријатељске везе са византијским царем „Михаилом Д уком", што je историјски погрешно. Овај војвода „Геовиц" био je српски краљ Гејза, Гајзарић, отац измиш љеног краља Стефана. Према начину писања, мож емо закључити д а круна не потиче из 10. века, него д а је много млађа, јер у 10. в ек у јо ш није постојао грчки, није било изопачењ а и ф алсиф иката српских презим ена као овде, уместо „Ц“ je „Т3“ . Ha основу заврш етаха презим ена на „тз“ , са сигурнош ћу можемо закључити д а су круна и пре свега украси, касније израђени, после 1650. године, о чему сведоче слике 6,7, и 8. Сем тога, овде се ради о јед н ом српском презим ену са српским писмом, које je погреш но прочитано као „Геобиц“ , ту су опет немачки ствараоци историје били на делу, na ћемо навести како се ово презиме чита, користећи српско писмо и језик. Треће слово није грчко „ 0 “ (омега), већ српско, „ш “ (в. сл. 45, 46). П р ем атом е, није „Гео“ , већ „Геш “ , јер треће српско слово не можемо прочитати као грчко „омега“ , је р у деветом веку грчки још није постојао. Четврто слово je српско „в“ и на крају „тз“ je српско „ћ“, ш то показује д а je у питањ у временски млад фалсификат. Прем а томе, овај ф алсиф икат не читамо „Геобитз", већ „Геш вић“ ! Д а л и ово име гласи Гешвић, Геовид или Гојовид, није од значаја, али није „Геобитз" и није из десетог века. Касније ћемо видети, да круна није ни византијске израде, нити je послао византијски цар или папа, јер , у10. веку није било папа, у 11. e. није било папа (У. Топер), већ су све измислили непаж љиви и површ ни састављачи историје. У овом врем ену које смо разматрали, нисмо имали ни Карла, ни Немце, ни Византију, ни византијске цареве, ни Угарску са св. Стефаном, нити односе са византијским царевимам, већ дородичне односе између европских владара, који воде порекло из најстаријих европских династија, Балш ића и Немањића. Пош то овде пиш емо о „Угарској", да подсетимо д а je у оно време на територији данаш њ е Угарске владала дин астија Немањ ића, чи ја су им ена из изм иш љене угарске историје о д стр ањ ен а или изоп ачен а. Тако на ш а и стор и ја зн а за „уга р ск е"
краљ еве „Б елош е" од I до IV, само ш то je Б ела I био српски краљ Б елош из династ ије Н ем ањ ића (М. Орбини, 1601). Д а би наш и дењ ени чи таоц и доби ли преглед, ко je у време изм иш љен ог С теф ан а у Е вропи ж и вео и владао, нудим о дела, к о ја приликом „прављ ењ а“ историје ни су узета у обзир, a за нас представљ ају д ар с неба: A bbe Papon, ,,Boyage de Provance", Pariš, 1783; Ц. Н острадамус, „L ’H istoric et chronic de Provence"; Nicolo Vignierro, Historia, 1617; M arz Djim, „Rule by Secrecy“ ; Joh n A dington „Old towns o f Providence", Лондон 1882... Ч ак смо спремни д а наведем о неке реченице из ови х дела, је р су тако драгоден а: Н ајстарија историја дан аш њ е Ф ранцуске говори о владајућој династији Б алш ића, чији je оснивач био цар Б алта (Балта Цар). Овај цар Б алта je основао тврђаву „Seignerus les Ваух“ , Господари Балш ићи, данас познату као „Les В еаух de Provence". Прем а опату Папону, у П рованси je око 800 г. владао je српски краљ Босо (Божо); Роберто и Рајм ондо преузим ају бакино презим е „D el B alzo“ (Балш ић), после њ ега њ егов син Бозо, око 900. г. Зн а се и за друге Балш иће: П онс Б алш ић (Pons Baltio) око 970. године, Хуго Б алш ић око 920, Рајм ондо Б алш ић се ж ени Стеф анетош , ћерком српског кнеза Гилберта II од Провансе; Гилберт II био je син Б ерангера, ср п ск ог кн еза од Б арцелоне и Д уке, ћерке Гилберта I, кнеза од П ровансе; ћерка ср п ског кн еза Каталоније, Гилом а VI; Т и бурд јет Б алш ић удаје се за гроф а Барцелоне, Роџера де Ф лоура... У П рованси, К аталонији и Арагону... владала je српска д ин астија Балш ићи. Један од Б алш ића, Уго, имао je две ћерке С веву и Беатриче. С вева се у д а је за Робер та О рси н и ја, гр оф а од Н ола, из К р аљ ев и н е Н апуља, к о ја je настала од краљ евине Тарента и Салерна. Синови Николе О рсин ија из углед н е ап ен и н ск о-ср п ске дин астије; Б ертрам Балш ић, гроф Д н М онтескадовоа, ж ени се Б еатричом, ћерком кр аљ а К арла II од Анж уја; Ћ ер ка српског краљ а Б елош а III, Јоланда, била je супруга Јахова (не Јакоба), освајача, владара Арагона, Кастиље и П ортугала (из српске породице Балш ићи)... П ринц Ф илип од Тарента, срдски краљ, „титуларни цар Ц ариграда“ без деце, тестам ен том остављ а свом братан ц у Јакову Б алш ић у Та р ен т и Романију. Х ер ц ег Гуварини пиш е, да je Јаков ум ро негде у Грчкој, a оставио je сина, који je постао д есп от С ербије („I vi Laseiando u no A igllolo chrfu despoto della Servia"). H a крају, јо ш је д а н п у т Б алш ић и. У и стор и ји Н. V ig n ierra 1617. године, диш е д а дин астија Балш ићи им а краљ евско порекло и д а je у Ш панији владала Руселионом , Лангедоком , и Аквитанијом . Њ ен оснивач je био цар Балта, који je са Теодоси јем у четв ртом век у дош ао у П ровансу. A м и д од ајем о: Гроф Б еран гер Б алш ић од T o lossa и брат Гарсандије п ом и њ у се у А јн хард ови м Год и ш њ ац и м а из 819. године, само ш то на тер итори ји дан аш њ е Ф ранцуске није било ни Карла, ни Ајнхарда, ни Карлове им перије, већ су биле српске краљ евине и кнеж евине дин астије Б алш ића (в. Каталонска историја). Б алш ићи су били у сродству с Н емањ ићима, као и све остале европске династије: Српски краљ М илутин Н ем ањ ић се ж ени С им онидом, ћерком ср п с к о г ц а р а (не ви за н ти јск ог) А н д р о н и к а К ом н ен -Н ем а њ и ћ а;
Ирена ћерка српског (не угарског) краља Ладислава je прва Јована Комнен-Немањића; Друти српски краљ Аадислав 1268. г. се жени Јелисаветом, ћерком Карла Анжујског; Српски кнез, каснији Краљ Урош Немањић, удаје своју ћерку Јелену за будућег српског (не угарског) краља Белош а I (не Бела I). После Белош еве смрти Јелена остаје као регент малолетног сина Гајзерића (не Гејза); Потомак Јелене и Уроша I у шестом степену, краљица Катерина (Каталина), се 1270. г. удаје за краља Стефана Драгутина; Гајзерићев други син, Белош III, потиче од српских породида Асен, Ангели, Ласкарис, Јастровић, Руриковић... Сада престајемо са овим изузетно важним набрајањима. Дакле, у нахпој изопаченој историји се ови европски владари, изузев Анжуја не спомињу. Овде се нигде не чита о пријатељству између „угарских“ краљева и „византијских" дарева, већ о породичним везама тадаш њих европских владара. У време измиш љеног Карла Великог и измишљене Угарске, што je овде наша тема, пре Карла и после Карла се цела Европа, М ала Азија и северноафричка обала састојала од српских империја, краљевина и кнежевина. Драги читаоци, све то још спада у тему „Угарски краљ Штефан". Овде морамо дуже да се задржимо, јер измишљање „Угарског народа" у нашој историји je велика лаж и превара! Ш та пиш у о угарском Ш теф ану I, њ еговом пореклу и њ еговој породици? 1. Иш тван (Штефан) син арпадског кнеза Гејзе, рођен je у Грану 969(?). Васпитала га je мисионарска сестра, крш тен je 974, ожењен немицом Гизелом. Кнез Угарске, на Божић 1000. г. крунисан je за апостолског краља, 1038. г. умро (Екуменски лексикон светада). 2. „Угарски краљ Ладислав имао je два сина, Алмоза и Штефана. Када им je отац умро, Стефан je, као старији, почео да владак (Кинама I, погл. 4, стр. 96-99; 12-21). 3. Св. Стефан од Угарске звао се Војек (Лексикон светада). 4. Угарски војвода Геобиц био je угарски краљ Геза I, отац св. Стефана" (Ф. Бек). 5. Краљ Стефан I имао je синове: Емерика, Хајнриха, Имреа, Амалерика (Лексикон светада). 6. Стефанов отац Ладислав, стоји на табли регената Угарске као Ладислав I, свети краљ од 1077-1095. године. 7. Гејза, Арпадов потомак, велики кнез Угарске налази се као први на листи регената Угарске, умро je 995. г. (Г. Бансон)... Наша историја je пуна оваквих измишљених листа владара и регената! Треба само погледати листу регената с Блиског Истока. 600 година je „вођена“ листа, сви су владари прецизно наведени, a са измишљеним египатским владарима je још горе, или у новије време са измишљеним немачким владарима, крунисаним или некрунисаним као: Карли, Хајнрици, Фредерици, Отои, Конради... они се понављају до бесвести, a то никоме не смета. Прво ћемо кориговати владајуће учење с његовим описом „угарског“ краља Стефана I: 1. Име „Иш тван“ око 1000. г. нисмо имали, пошто „угарског језика" није било, „Арпадови кнеж еви су били српски кнежеви Арпадовићи, Гејза je Гајзери’, Стефаново родно место има српско име, Гизеле и Немаца око 995. г. није било; 995. није било ни угарскжх кнежева. Око 1000. г. постојао je само један град за крунисање, српски
Ц ариград! 2. Л ад и слав je био српски краљ , А лм узи с и С теф ан н и су српска имена, већ изм иш љ отин а Констан тин а П орф и роген ита после 1650. г, отац пр он ађеног С теф ана звао се Л адислав. 3. В ојек je изопачено име Војко. 4. В ојвода Геобитз je војвода Геш овиц, Геови д или Гојовид. 5. Овај син краљ а С теф ана (Емерик) Х ајн рих X je измиш љен, али je интересантан Стеванов дриказ са секиром и љиљаном. Љ иљ ан je јед а н од најстаријих сим бола старих Срба, a секира јо ш старији! (в. сл. 24). Уз 6. и 7. Л иста регената Угарске почињ е са Гезом, који je , наводно, владао до 995. г., али наш а историја зна за јед н ог кнеза „Арпада“ који je, наводно, 893. г. потчинио ове просторе и њ им а владао до 907. (види табелу регената и порекла Угарске - табела А рпада бр. 120, В. Вансон од (1912), дакле изм иш љена Угарска je старија јо ш 100 година! Ф. Б ек га назива „Геобиц" као оца изм иш љ еног Стефана. Ми смо пронаш ли д а Гејза није потомак династије Арпада, како то Вансон пиш е, већ династије Арпадовића, који су до 1395. г. владалж у овој српској краљевини. „Гејза“ je скраћен иц а од Гајзерић и њ егов син се није звао Стефан, већ Војко, „Војек“ (Лексикон светаца). Он je имао сина, не Емерика, нити Хајн риха већ Мирка. И змиш љени отац изм и ш љ ен ог С теф ан а Л ад и слава не налазе се на Угарско-А рпадској в лад арск ој дисти, в. та белу, бр. 119, као С теф ан ов бр ат, кр аљ од 1077-1095. г. Ha истој табели стоји „угарски краљ Бела I, 1104-1164. г.“ Б ела I je био српски краљ Белош , из династије Немањ ића. To би било о Стефановој бурси, Стеф ановој круни, о изм иш љеном „угарском " краљу Светом Стеф ану, о његовој породици и пореклу. A сада о У гр им а као народу! Питамо се, како се јо ш и дан ас мож е говорити о јед н о м старом уга р ск ом н ароду и држ ави, к ад а je дан аш њ а Угарска 1787. г. им ала no попи су 2.322.100 Угара, a 5.681.000 неутара? И још горе! Ha почетку 19. в., 1809, на данаш њ ој територији М ађарске ж ивело je 3.000.000 У(н)гара, a 7.000.000 неу(н)гара. Посде тога и после 1848. дош ло je до насилне м ађаризације, ф алсиф иката и насиља над Србима, у чем у je учествовао цео држ авни апарат. A резултат? Поновни попис становниш тва je био 1900. године. Р е зу л т а т је био: 8.500.000 Унгара, a 8.100.000 неунгара! П одсећамо наш е читаоце, д а je у јед н о време „А устро-У гарск а м онархи ја“ и то не одавно, бројала 40.000.000 становника, a од тога 28.000.000 Срба. И питањ е о истини иде даљ е... П ош товани Јаков Грим пиш е 1824, д а су у њ егово време у 6 од 7 центара у Угарској говорили српски, a Аугуст Ш лецер 1771. и звеш тава д а су у 27 уга р ск и х п р ови нци ја свугде С рби и С ловенци представљ али већину. Из тога видимо и доказујемо д а Угарска никад није била национална држ ава, јер су Унгари у т.зв. „Унгарској држ ави" увек били у мањини. Тврдњ а о достојањ у 1000-годиш ње угарске краљевине и континуитета утарске националности je изм иш љотина и лаж као и прича о Карлу Великом! Од М охачке битке до 1867, није било ни унгарске краљевине, ни унгарске држ аве, ни унгарске владајуће династије. Краљ Ш теф ан I и А рп ад нису постојали, већ династије Арпадовића и Н емањ ића, који су у овој Србији владали до 1395. године no важ ећој хронологији. Прича
o угарском јези к у je такође лаж. Ha територији данаш њ е Угарске се званично о угарском јези к у и култури ниш та није знало до средине 19. века. О томе сведоче угарски музеји, a што се тиче угарске уметности и културе, службени и званични јези к je до средине 19. в. био српски као дипломатски јези к „курилице“ , затим латински и немачки и тек после 1867. године у(н)гарски! Н аш а изопачена историја тврди: Угарска има свој јези к и сматра га изолованим језиком, a истовремено говори о „словенским елем ен ти м ау у(н)гарском“ . Постоји студија о угарском језику од Ј. Данковског, једн ог од највећих лингвиста свог времена. У свом етимолош ко-критичком речнику мађарског јези к а je, наводно, утврдио да мађарски језик има само 962 сопствене изворне речи. Од осталих су 1.898 „словенске", 188 „грчко-словенске“, 704 „грчке“, 334 латинске, 288 немачке и 298 романске. Д оп уни ћем о овог вели ког научника, не зато ш то то боље знамо, већ зато ш то у његово време, у К-К монархији, (Аустро-Угарској) око 1820. године реч „српски“ није смела да се изговори. Зато je морао да се послуж и овим заменама: „сдовенске", „грчко-словенске“ , „латинске“ речи уместо д а каже д а се угарски јези к развио из српског, јер су сви ови језици настали из српског, као уосталом и „грчки“ који никада нисмо имали! Данаш њ и угарски јези к je изопачени и фалсификовани српски језик, a тај процес je трајао вековима као и угарска музика. Чак и „корене речи“ како их Данковски назива или „грчко-словенски" долазе из српског (в. Николић, Наше писмо). A сад о имену „Угарска“ . Како je настало ово име? Унгари су искварен облик од Угари, a ови искварен облик од Лугари! У нашој старој историји се говори о народу Луги, Лугари, само што су они били српски граничари, чувари граница, смеш тени у Луту (граничној области). У српској митологији се они зову Угри (С. Филиповић). У аналима једн ог монаха, Лам перта од Херсф елда, помињ у се „Унгари" у Саксонији и Тирингији, који су Хајнриху I, „не Хајнриху IV“ (В. Камајер) имали да плаћају данак. За време изм иш љ еног саксонског краља Хајн риха I, Саксонци и Тиринж ани су бшш Срби, не Сорби! Овде имамо још један доказ д а je име „Унгари" изопачено српско име ,Дугари“ , који су у свакој српској земљи били граничари, као и овде у Саксонији и Тирингији, који су морали још и д а плаћају данак. Тако у нашој историји имамо неспоразум да се на Косовом пољу Једна угарска војска борила против Турака“ (К. Депен), што не може да буде, је р 1389. г. нисмо имали Унгаре, већ су ратовали Луги, Лугари, српски граничари против Турака. Од ових Луга, Л угара развило се Угари, Унгари. И јо ш две констатаци је које се не см еју прећутати. Д анаш њ и Угри воде порекло од некадаш њ и х П анонада (Н. Надео), што налази потврде код М. де Пејсонела: Унгари, Авари u Кроати су братски народи. Панонци су део српског народа, своје име су добили no свом богу Пану, a Угаре, Аваре и Кроате смо описали, као српске ратнике и граничаре. Надамо се, д а су наш и читаоди заинтересовани за историју увидели какву je ш тету нанела измиш љена историја.
Н авеш ћем о јо ш јед а н прим ер који се тиче у га р ск ог народа. Један познати н аучни к пиш е, како владајућ и угарск и кругови васп итавају своју ом ладину , д а се угарск и народ, наводно, налази изн ад свих других народа, и како je уга р ск и васп итн и систем убед и о д ео народ д а с пр авом м ож е д а се пози ва на свој п осебни и стор ијск и и културн и развој, али и м то уга р ск а истор и ја, етн ологи ја и д р у ге науке, као и историја ум етн ости —оспоравају. У провинцијском м узеју у Ђ еру нисмо наш ли ниш та, ш то би нас убеди ло у угарско учењ е, сем зам агљ ивањ а наш е историје и да, прем а наш ој хронологији, недостаје 1500 година опш те историје. Нисмо наш ли ниш та римско, ни ш та романско, ниш та готско, н и ш та из Ренесансе, ни ш та из р а н ог хр и ш ћ а н ств а! С ир оти Свети Ш теф ан, ш та би рекао д а зна, како су њ егово д оба одстранили из историје и историје ум етности? Д р аги чи таоц и, постоји песн иш тво и истина, песн иш тво и занесењ аш тво, песниш тво и лаж , a песниш тво о Угарској je песниш тво и лаж ! И јо ш јед а н погреш ан опис: „угарског нар ода“ . Ш та знамо о историји Угарске? Угри или М ађари, угро-ф и нски н ар од са турски м виш им слојем... из хазарског п одручја изм едју Д о н а и Д њ естр а (К. Д епен). To je Д е п е н п р ихвати о из в лад а јућ ег у ч ењ а и све je п огреш но. У гр и су изм иш љени народ, не долазе са Д он а, ни су угро-ф и нски народ. Ф ини су Вани, В ени балтичк и С рби (још ћ ем о д оћ и д о Ф ина), који ни када нису им али турски виш и слој. Т ур д и су Тирси, туран ски или азијски Серби из дубин е Азије и хазарски х територија, na ни њ и х нисм о никад имали! Х азари су Косари, ни су етничко име или народ, већ владајући слој и виш е свеш тенство старих Срба, чије се м есто окупљ ањ а и становањ а звало „Кос, Косово“ .
викинзи Н ападно м еђусобно обраћање Н емаца тепањем: ст ари Викинже, заснива се на заблуди д а су Немди потомци Викинга. Они су само још један од измиш љених народа у време Карла Великог, јер , крваве пљачке u пожари Викинга у Eeponu od 793. do 911. zodune су се odmpcuiu сажо у аналима u на пергаженту (X. И лиг). „Не треба д а трагамо за остацима огромних флота и војски, које су ускоро после 850. године имале око 700 бродова и тиме су обухватиле 30—50.000 људи. Не треба више да верујемо да су у деветом веку Викинзи оспорили Сараценима читаву Андалузију и да су далеко продрли у Средоземно море. Не треба више ни д а трагам о за викинш ком заоставш тином која недостаје управо за ово време, дакле они не повезују 7. и 10. век, a њ ихова разарањ а no градовима се археолош ки не м огу доказати, иако су то у Келну и Тријеру покуш али" (X. Илиг, Браунфелс, O xenstierna). Ко су били Викинзи? Д а ли су заиста били друж ине уби да са далеког севера, који су пош товали ватру? Не! „И страж ивањ а показују да су Викинзи (Нормани) претежно били мирни трговди, је р где су археолош ки докази за наводне викинш ке пљачке? Н едостају, као много тога. Нормани не воде порекло из неких северних земаља (јер су ове слабо настањене и данас, да би могле д а обезбде описане хорде) већ из Нормандије, no којој су добили име, a колонизациони талас се кретао у супротном смеру, у правцу севера“ (Г. Л. Гајзе). Додајем о, д а у оно време нису постојали колонизадиони таласи, већ много касније талас покрш тавањ а и хр и сти јан и зади је, у којем није учествовао ниједан „Викинг", јер њ их никад нисмо имали, изузев у измиш љеној историји као и њиховог противника „Карла“. Д а би се разумели измиш љени Викинзи, морамо објаснити погреш но схваћен појам „Нормани"! У нашој измиш љеној старој историји владају два погреш но протумачена појма „Нордмани и Нормани". Нордмани нису Германи, према Зеривару,„баварском географ у анонимусу", већ Срби из Вилкинланда, Велике Србије, Северне Србије према Нестору Северија, no Вељтману Саба, Северијани, дакле Саби, Серби, ж итељи Северне Србије. A Нормани? Они су Срби из старе српске кнежевине Норманиа (Нормандиа), no којој су добили своје име. Имали су Д удоа од Ст. Квентина, писца историје, који je око 1020. „за новац написао дело“ (Р. С и м ек ), у којем je описао прву норж апску експедицију из Д а н ск е у Ф ранцуску, које никад није било. Иако je Д уд о чисто српско име, сматрамо д а je он чиста измиш љотина 17. века, која треба да потврди измиш љену сеобу народа са севера према југу.
Kao савременик Дудоа, јављ а се у 11. веку хроничар Адам од Бремена, аутор хамбурш ке црквене историје, који je морао да учествује у измишљеној историји. Он je добио задатак да опише христијанизацију скандинавских народа, пре свега „Норвеж ана" од стране „Викинга". Kora je у 11. веку требало покрштавати у данашњој Норвешкој? Ha то ствараоци историје нису мислили. Сем тога, С кандинавија je много касније покрштена. Укратко, у 11. веку није било Викинга, ни сеобе народа, пре свега не из Скандинавије према југу, није било покрштавања, писада историје, није било Ш ведске, ни Норвеш ке, није било Дудоа, нити Адама од Бремена. Навешћемо разлоге - зашто je Викинге требало измислити. Почев од 17. века, систематски, без памети се радило на изради наше историје. Измишљањем Викинга у време измиш љеног Карла, створена je основа за даља измишљања. И ш та се десило? Сада се скандинавски Серби зову Викинзи, a они су Варјази, Норвежани, Швеђани, Данци, Руси... сви заједно су Германи. Они су од стваралада историје добили задатак: д а сдроведу скандинавску експанзију према југоистоку, д а се позабаве оснивањем држава, да шире хришћанство, a што je најважније, да оснују држ аву „Рус“ . За овај задатак морао се наћи један „Варјаг“ Рурић (849. г), кога су одмах прогласили за „оснивача Руси“ и no њему династију „Руриковић", која се угасила са Иваном Грозним и његовим сином Димитријем. Сада, овај Рурић више није био краљ Срба, као што смо утврдили, „или Србин из Велесербије, Вилкинланда“ (Ф. В. Вељтманн) или „Словен“ (М. Орбини), већ Норман, Герман из Скандинавије. „Норманисти долазе од тога да je појам Рус за житеље данаш ње Русије у Викиншко време скандинавског порекла, и да су и били Скандинавци" (Р. Симек). Ради „чиш ћењ а" наш е изопачене и ф алсиф иковане старе историје, нећемо из ње елиминисати само викиншки народ, већ и све појмове и споредне теме, које су у вези са овим народом и његовим проналаском. Пошто су ови појмови сасвим погрешно протумачени и дримењивани, предложићемо њихово тачно тумачење и опис, као што смо претходно учинили са Нордманима и Норманима. Међу безбројним књигама о Викинзима, којима даше библиотеке располажу, одабрали смо, сасвим случајно, књижицу С. Симека, помоћу које ћемо објаснити појмове и називе који су тематски дати: 1. „Один или Top Громовник"; 2. Варјази или Вари; 3. Кимбри, Теутони и дански краљеви; 4. Франачке Хронике о данским диратима (Pyratedanorum ); 5. Енглески краљеви; 6. Викиншко пиће „мет“ ; 7. Ш лемови с роговима; 8. Освајање Париза, од стране Рагнара, марта 845. године, песме Еде и Викиншка литература 9-11. века“ ; 9. Почетак „викиншког" дериода нападом скандинавских ратника на северну обалу Енглеске 793. г., који се завршава1066. године... са релевантним догађајима: у донедељак 25. септембра je енглески Харолд Г.... потукао норвешку војску краља Харалда Тврдог... дана 14. октобра je Харолд пао у борби... Исте године, 1066, je „словенска“ војска потпуно разруш ила најзначајнији „викинш ки" град; 10. „Грчко" преузимање назива Варјази (Baraggos)
од „Словена“, који су Скандинавце сматрали Русима или Нордманима; 11. Објаш њ ењ е појм а В арјаг од „В ар“ ; 12. Викинш ки бродови; 13. Погребне свечаности код Руса; 14. Еде, литература викинш ког доба и прве Скадде... A сад наш а објашњења, допуне и коректуре Симековог дела: „Тадит нам у старим народним песмама, јединој врсти историјских споменика, хвали бога Туиста, сина Херте, Мајке Земље. Овај се бог још звао и нем. Twisto, енг. Zeus, англо-саксонски Tiwesdeag, старонемачки Tir, Tur, Thor, северњачки...? Све ове ознаке за јед н ог бога су врло младе, јер сви овде наведени народи су млади, пре свега јези к им je млад, a ова имена су изопачења српског имена Теут, за врховног бога старих Срба од Алпа до Балтика, no коме су се звали Теути. Приликом стварања немачког језика добили су име „Теутони". Теут није био син Мајке Земље Херте, већ се мајка Земље звала Геја, на Балтику - Гамбара, Самбара, a no њој народ Геје, Гамбри, Самбри, погрешно „Сугамбри“ . Один, Top Громовник je Теут, али он код старих Срба није био Громовник, већ бог рата, као Арие код осталих Срба. Тадитову поруку, поред Цезара, проналазача Германа, о старим германским народним песмама „као јединим историјским споменицима" одбацујемо из наше историје, јер управо ове народне песме недостају, зато што Германа никада није било. Уз 2. и 11. „Ако се говори о скандинавској експанзији на исток, коју су претежно проводили Ш веђани“... али не Викинзи „већ Варјази и Руси“ (Р. Симек, 71), можемо рећи да Русе и Варјаге, као народ, такође нисмо имали, јер они су Срби, српски народ. Ш веђане имамо тек од недавно и они се зову Свени! Варежани Варези, Варјази, Вари су ознака српских заштитних, одбрамбених јединица. Име су добили од српске именице „вар“ , која значи тврђава, варош, утврђени град, a његови становниди су вари, заштитници. Заповедник вара, вароши, утврђеног града звао се варо који je приликом извртања српскогјезика добио назив „фараон“. У С рпско-Аријском или архаично-српском речнику С. Ф илиповића стоји: варјаг, од ариј. барја (варја), најамник, слуга, војник, дакле, они су професионални војници, плаћеници, никаква ознака за народ. Још и данас се неки градови називају no вару: Варна, Варшава, Темишвар, Вуковар, Вараждин... Потпуно погрешно објашњење појма „Варјаг“ на немачком даје нам Р. Симек. Он реч варјаг изводи из старонордијског „варар", a назива их „Скандинавцима активним у Русији“ . У данаш њем немачком би значило „заклети", тј. м уш карци који су се м еђусобно заклели д а ће се подржавати. Још горе значењ е постоји за име Рус. „Порекло им ена Рус, које вероватно означава Скандинавце на територији данаш њ е Русије... до сада није једнозначно разјаш њено". Следе мучне замисли о пореклу овог имена и јед н у ћемо навести: „Трећа интерпретадија о речи „Рус“ види словенску ознаку за германска племена"... (Бојер, Симек). „Следи још потврда да се код „Рус“ у сваком случају морало радити о „Скандинавцима“ . И сада деф инитивно! Име би могло д а потиче из етаронордијског var-aid, заклетва, структуре к о јали ч и на свеш теничку
заклетву". Дакле, „варјаг" долази од „варар“, a Рус од Варер, varager, што значи „заклетва", na Рус такође значи „заклетва"! Нисмо изненађени - тако je наш а историја до око 1650. г. сасвим бесмислена. Овим, Симек свим силама покуш ава да нам дефиниш е народ „Рус“ . To би били Ш веђани, Скандинавци, словенска ознака за Германе..." Рус je Рас! Ha руском језику пишу „рус“ да би се изговорило „рас“ (види Николић, М. Наше писмо). Рас су Рашани, a ови Срби. Рашани су се општим именом звали Серби, a своју земљу именом Расија. Дакле не Русија већ Расија „а пре свега: никада Русланд“ . М. Орбини Pače зове „Слави“ (Шимелман), a они су млада дефинидија за Сербе (Суребе) од којих су „Суеви". Уз 3-5: Теутоне или Кимбре смо описали, али ћемо Кимбре још једн ом поменути у вези с „пиратским Данима", морским гусарима. Кимбри, Симбри, Хумбри, Умбри, Гамбри су изопачена имена за Сербе, прастановнике Кимберијског полуострва и Балтика, они се никад нису селили, јер су у осталој Европи такође живели Серби, не Викинзи или гусари или пирати. Пнрат je српска ознака за силеџију и не представља име неког народа. Кимберијско полуострво, Сербско полуострво се касније зове Данија, Данска, Сербиа. ,Д о Даније која je основана на Кимберијском полуострву (Сербско полуострво), били су познати следећи краљеви и кнежеви Срба: Ацо, Тројдо, Телимир, Острат, Остоја, Годоје, Таро, Јаласин, Вицо, Војица, Богоје, Вицин... Па следи пет имена петорице владара сербске Дание: Остимир - краљ Скандије, Годан или Годад - краљ Зеландие, Годо - краљ од Фионие, Годој - краљ Северне Сербие или Кимбрие, Умбрие, Руриц - краљ Јужне Сербие, Кимбрие, (A. Ф. Вељтман). Ha северу смо имали још другу Сербију, која се звала Северна Хумбрија (Шкотска) и Јужна Хумбрија (Енглеска) и Велс, чији се народ и данас назива Кумбри (Серби). Краљеви и кнежеви данашње Британије до деветог века су се звали ,Деорић, Едерлић, Елтрић, Гулетић, Булић, Картић, Контигуић, Дуролић, Керетић, Дектрић, Едрић, Ермовић, Маурић...“ (no Гилду и Ненију). 6. Наша владајућа наука преводи реч „мет“ са вино. Мет je мед, то je српско име за мед и најстарији лек. Од речи „мед“ долази реч „медицина“ , само што „Викинзи" и „Нибелунзи" нису пили „мет“ односно српски мед, већ „медовачу", a то je српско пиће, ракија обогаћена и заслађена медом, још и данас омиљено пиће! Уз 7. Викинзи су носили шлемове са роговима? Тема која данас звучи смешно. Никакво чудо код наше владајуће науке, која спроводи заглупљивање народа. Скандинавски балтички Серби још се и данас ките њима, иако не знају шта то значи. Рогови су најстарији симбол њиховог народа, старих Срба, њихова најстарија круна бога Сварога (в. сл. 39-61). Ову круну носи и „Геније", дух чувар династије Сербонића. Хајнсон je назива „рогата круна“ . Измишљени Карло Велики се такође представља с њом. Српски цареви су ову круну имали на свом ш титу до 16. века (в. сл. 39-61). Уз одељке: 8, 14, и 15: Викинш кејуначке песме, скалдско десништво и песме Еде као литература свог времена, чи ста су и најбаналнија изм иш љотина. Н ордијске јун а ч к е песме, скалдијско песниш тво и
нордијска м итологија су м ладе изм иш љотине, најчеш ће после 1800. године, у којима нам се саопш тава немогуће, тако д а црвенимо од срамоте. Посебно кад слуш амо приче, као ону о Јомсвикинзима, који су се у пијанству заклели да ће освојити Норвешку, или сви погинути! И све се то деш авало у 11. веку? Чак ни данас нико неће у Норвешку, осим тога, у првом веку нико тамо није живео, осим м алог броја бегунаца, пљачкаш а, најчеш ће на обали. Чак дозвољавају себи, д а интерпретирају скалдијско песниш тво у деветом веку из Скандинавије, када je то била дивљина! За кога су испеване ове песме? Све je то прича полунаучника, као и тврдњ а д а je В икинг Рагнар, марта 845. освојио Париз. Н едостаје само тврдњ а, д а je неко од ових „научника" там о био присутан, да би све тачно забележ ио „марта 845.“! Ми учим о наиту д ец у обичним којеш таријама! Д оскор а су са средњевековном немачком литературом у програм у нем ачких гимназија били и изводи из Еда (Г. С. Симек). Јадни ги м н ази јалди ! Н ије било д оста ш то су их м учи ли лаж и м а о средњевековној немачкој литератури „Ајнхард, Н откер...“ , још уз то и Еде? О вога пута о Едама имамо само јед н у реченицу! Еде су препеване Веде, a ове су најстарије српске химне, које су се прош ириле до Индије. Уз 9. Према Р. Симеку период Викинга би трајао од 793. до 1066? A сад опет неко, ко измиш ља историју био присутан д а би све тачно забележ ио: „У понедељак, 25. септ. 1066. je енглески краљ Харолд Г. напао... Норвеш ку војску краља Харадда Тврдог... 14. октобра 1066. Харалд je погинуо у борби против Нормана..., исте, 1066. године je „словенска" војска разорила значајни викинш ки трговачки град...“ (Г. С. Симек, 9) Овде су опет били на делу површ ни и непаж љиви, који измиш љају историју. Ми смо учили и у Ш тајновом „Културном плану историје“ , да je 1042. г. енглески краљ Едуард ослободио Енглеску дан ског господарства и да су je 1066. г. Нормани освојили. Д акле, ми проглаш авамо лаж ним све ш то je Р. Симек горе навео: није постојао енглески краљ Харолд, већ Харалд, Едуардов наследник. Едуард, не Харалд je потукао данску, a не норвеш ку војску, и 1066. г. на северу није било градова na ни града „Хаитхбу", који су Словени могли д а разоре, a пре свега 1066. г. није постојао ни норвешки, ни „словенски“ народ... С кор о д а за бо р а в и м о оно н а јв а ж н и је, Г. С и м ек пиш е д а je викинш ка epa трајала од 793. до 1066. године. X. Илиг, и A. Фоменко, ће се радовати. Још јед н а потврда њ иховог драгоценог истраж ивачког рада о пом ерањ им а, понављ ањ им а и ум етањ у историјских периода у наш у хронологију историје. A ш та je са историјским годинама које недостају? Д акле викинш ка epa би трајала од 793. до 1066? 1066-793 = 273 године. Epa Каролинга 137, владавина римских конзула од Цезара до Нерона (Гајзе, Гл.) 143 године... д ахле 137 каролинш ких година +143 год. Римских конзула = 280 година. X. Илиг, говори о 297 година које недостају 143 у нашој историјској хронологији. A ми на то додајемо, измиш љени Каролинзи и Римљани су владали 280 година, 273 године измиш љени Викинзи. Д акле Илиг и Фоменко су у праву! „Не треба више да се трудимо ради оригиналног вш ш нш ког наслеђа, које управо за оно
миленко nuKOJiun
време недостаје, дакле 7. и 10. век“ (Оксенстиерна, стр. 177), a њихова разарања градова археолошки се не могу доказати (X. И лиг). Ми смо јасно изнели да као стари народ нисмо имали ни Варјаге, нити Норвежане, Швеђане, Данце, Русе, који су под заједничким именом „Викинзи" владали над свим обалама. Пертнер нам пружа чак и мапу, према којој су Викинзи од Нордкапа до Багдада (X. Илиг, 149) владајући свим морским обалама и великим рекама, изузев Дунава. Од Северног мора би уз Рајну стигли до Мајнда, тако би од Црног мора уз Дунав могли да стигну до Веограда или Веча (види сл. 77). Ова Пертнерова карта Европе са северноафричком обалом je тачно надртана, само да уместо измишљених Викинга ставимо Веничане! Овај народ се не појављује у историји Карла Великог, већ уз измиш љеног Карла и измишљени Викинзи, у које се још и данас верује, као Пертнер чак и 1971. године! Веничане смо детаљно описали, овде ћемо поновити. Веничани су Венети, Венеди, Вени, Винди, Veneter, Heneter, српски народ, са именом no врховном богу „Виду“ , насељени свуда у Европи и Малој Азији, господари свих морских обала.
ВЕНИЧАНИ
Овај народ Винди, Веничани се у нашој измиш љеној старој историји зове Феничани, као искварени облик српског им ена Веничани, због погреш ног читањ а (као и увек) српског писма. Ту су опет немачки научници били на делу, који су српско слово „в“ , читали као „ф “ , на основу чега м ож ем о одм ах д а п реп ознам о како je м лад овај појам „Phonizier". Тако су српску реч Веничани читали као Феничани, и за време увођењ а прегласа у новонастали немачки језик, настала je и нова ознака за народ „Феничани". Д а би све изгледало старије и вероватније, из „грчког" из којег се немачки јези к развио, уведено je „пх“ уместо „ф“ . Сада je дело готово. Народ се зове Феничани (нем. Phonikier). Ш та о њима пиш е наш а владајућа наука? Она поседује „аутентично предањ е"! „Име В енета j e на м ногим м естим а старог света и t o k o m д угог врем ен ског пери ода д ок а зи в а н о“ (Л. Рибекајл). Хом ер их зна као паф лагонске одгајиваче коња, Х еродот их налази на Балканском полуострву и Горњој Италији, Ливије их назива суседима Етрураца, a о Цезаровом скупом рату против велике флоте В енета се много дискутује. Енеј и Атенор су паф лагонског Енета одвели на Апенинско полуострво, Антенор je стигао у најсевернији залив Јадранског м ора и потчинио тамо настањене Еугаве... H a ове „античке и звор е“ се пози ва наш а влад ајућ а наука, која познаје Венете као народ, етникум на Источном мору, на бретонској обали, на Јадранској обали, на малоазијској обали (Пафлагонији), на В енетском језер у... П роверићем о ове „античке изворе“ : Венети код Хомера као одгајивачи коња? To je увреда! Д а, за културни поморски народ! Хомер није историчар, већ трубадур 16. века из „Септимание“ . Херодот сведочи о Венетима на Балкану и Горњој Италији? Само што je Балкан нови појам (до 19. века звао се Хелм). У оно време нисмо имали ни Горн»у Италију, a Херодот појављује се први пут у 17. веку. Аивије познаје Венете као суседе Етрураца. Њ егова су дела идеално испевана, али ист оријски нет ачна (У. Топер). Етрурци су изм иш љ ени (Види Николић, М. „Наше писмо"), a Цезара смо описали, њега није било, док име Венетског језер а имамо најраније од 17. века, које се раније звало Српско море. Плиније je такође м лада појава, Тадит, 16. век, Толомеј, 17. век, Јордан још млађи, али н а Источном мору je било Венета, Веничана. Према томе, о Венетима немамо старих списа, a из митологије и епова не можемо изводити историју. Настављамо опис овог народа, не називамо га изопаченим именом „Феничани", већ њиховим изворним и тачним именом: Веничани, Вени, Винди.
Они су из Европе, из долине Дунава, преш ли у Азију, no чем у су њихове насеобине у Азији добиле име Веникиа (Феникиа). Звали су се и Ханани, што значи црвени, a њихово седиш те je Ханан. Име Ханан долази од српске речи „кана“ , биљке из које се справља црвена боја, a дрвено je била боја протосрба (вишег слоја) у Лепенском виру (7000 г. пре н.е.) и Винчи (4000 г. пре н.е.) којом су улепш авали зидове кућа и скулптуре. Они су поморци, зналци мора, господари свих морских обала, народ културе, носиоди културе, поморски трговци. Они никад ни су представљали јед а н посебан народ, никад нису имали ограничену територију, никада краља, али бога да, Бак, Бал, Бел, Сербон II, који их je из долине Дунава, Сербие, преко Ханана, М исира (Египта) северноафричке обале и Гибралтара одвео на Иберијско полуострво. Веничани нису били само народ културе старог света, већ и носиоци културе коју су ширили. Били су и морски трговци, браниоци културе и заш титници морских обала. Они су штитили и свој народ и залеђе од гусара и непријатељских напада. Били су и велики проналазачи и истраж ивачи. Нису Колумбо или Америго Веспучи открили Америку, већ В еничани, прем а јед н ој верзи ји „500 годи на пре К олум ба" (Г. Симек) према другој, око 1200. и према трећој 1313. (У. Топер). Овом приликом, хтели бисмо да отклонимо велику заблуду из наше владајуће науке. В еничани (Феничани) су, наводно, пронаш ли писмо? Винди, Веничани су били велики проналазачи, али нису они пронаш ли прва писмена, већ су их носили из своје старе домовине, дунавске долине, Сербије, која je тамо настала око 4000 г. пре н.е., a данас je познато као винчанско писмо или „србица". Од Венда, Вена, Веничана потиче име за још јед ан измиш љени народ, који су наш и ствараоци историје снабдели загонетним пореклом и језиком. Само малобројни антички извори преносе његово име. Ha Појтингеровој табли из 3. века налазимо „Gentes Fennicae" на северу, на Сербском (не Суебском) мору. Плиније јед н о острво назива Енигиа, чије се име данас чита као Фенигиа. Нешто потом, Тацит помиње Фене у додатку поглавља о Су(р)ебима. Толомеј зна за Фивое, код Јордана, Прокопа и Равенског постоје Скито-Фини, односно Finaithae и Фини, како их у С кандин авији позн аје (A. Рибекајл). Н ем а сум њ е, да je Фенигиа, код Плинија Венигиа, са народом Веничани, на данаш њем Финском полуострву, јер Плиније je такође проналазак млађег доба, као и Толомеј, Јордан и Прокоп... Како су од Веничана постали Вени или Фини? О пет се српско писмо погреш но читало. Вени, Венигиа, Веничани су прочитани као Фени, Фенигиа, Феничани, na je од ,,Fenni“ (Тацит) настао у нашој историји нови народ „Фини“, али у Едама су добили име „Вани“ . Они су Чуди или „Фини, које Толом еј, поред Гота, пом ињ е као Phini, a Таци т их помиње као Fenni, a звали су се Фини, Чуди... Хераклова деца и народ. Разјаш њено je, да тахозвани „чудски гробови“ на Алтају немају ниш та заједн ичко са дан аш њ и м Финцима, које такође називају Чудима. Ради се о насељеним Европљанима у Азији (A. Хајне). Дакле, данаш њи „Ф инци" су Вени, Веничани, Балтички Срби, на српском, погреш но
н а зв ан ом С уебско м оре, a њ и хов а д а н а ш њ а зем љ а je д о 1917. г. би ла р уск а в ели к а кн еж евин а. В еом а je и н тер еса н тн о и крајш е п огр еш н о, к а к о в лад а јућ е у ч ењ е т у м а ч и и м е Ф и н и , Ф и н ц и . И з ф и н с к о г о ч е в и д н о н е м а о б ја ш њ е њ а за им е... О д п о зн а ти х с у с ед н и х је зи к а , н а јп р е би се м о гл а н а слути ти г е р м а н с к а т в о р е в и н а , а ли ни о б ја ш њ е њ а из г е р м а н с к о г н и с у без п р о б л е м а (A. Р и б е к а јл). О н се слу ж и ге р м а н с к и м је з и к о м : Ф и н и су сем а н ти чк и п р ем а Ц о јсу од р ечи „м уљ “ и баруш ти н а, п р ем а М елен х оф у од „п ти ц е", к р и лате, перн ате, п р ем а Л ев ен та лу од „р ођа к а ", п р и јатељ а; п р ем а Ф лосеу о д гер м а н ск о г „н а ћ и “ и ли „п р и м и ти в н и ". Д а к ле, Ф и н д и су п р ем а Р и бек а јлу и њ егови м к о лега м а „гер м ан и сти м а": „м уљ ев и ти , из ба р уш ти н е, птице, перн ати , кр илати, рођаци, п р ијатељ и, пр им ити вни ... М и се сти д и м о зб о г Р и б ек а јла и њ егов и х колега. Д а ли з н а ју к а к о се В ени, д а н а ш њ и Ф и н ц и , п озд р а в љ а ју? Са: С ерве! (од С ербе), п озд р а в ом с т а р и х С р ба , у зн а ч ењ у : „сло б о д а "! Ј о ш је д а н ср п ск и н а р од , к о ји се д а н а с н а зи в а Б ав а р и и А устр и јан ц и , п он оси се истим п озд рав ом као и Ф и н ц и . С ам о ш то к о д Ф и н а „сер в е“ зн а чи „д о б а р д а н “ , д о к je к од Б ав а р а „сервус" позд рав који се уп о тр еб љ а в а у свакој прили ци!
ШВАБЕ
Захтевамо елиминацију још једног народа из наше исконструисане историје, a то je „Ш ваба“ и Швабе као народ за време Карла? Још данас чујемо овај назив, најчешће као шалу или полуувреду за становнике Баден-Виртенберга, али „Ш ваба“ je увреда и погрдно име. „Проналазач Германа", Цезар и „експерт за Германе“ Тадит, називају их „Су(р)еби“ и „Аламани". Други „Римљани“ на овој територији знају за народ „Сурби“ у Regio Surbi, што значи „српска регија". Пренесено на данаш ње односе, на простору између Баварске и Француске, источно до Страсбурга и северно до планине Харц налазила се једн а Србија, са српским народом који се у старини називао исквареним именом „Суеви“. Упркос бруталном изопачавању историје, трагови српске културе су се у „Регио С урби“ до данас сачували. Наравно, неке наводимо само на територији данаш њег Баден-Виртенберга. Трагове налазимо у географским појмовима (именима река, насељених места) и у личним именима. Све велике европске реке још и данас носе српска имена: Дунав, Рајна, Сава, Тиса, Дрина, Ибар (Ебро, Тибар), Сена, Рона, Моса (Maas)... и даље? Ж упа Брус (Breisgau) има за главни град Слободан град (данас Freiburg), село Ба се данас зове Басел, српски град Броднице или Сребренида се данас зове Ш трасбург. Српско море, које je после проналаска латинског добило име „Lacus Venetus“ , данас се зове Бодензе кроз које тече српска река Рајна, a лепи предео Ш вардвалд се раније звао Црна Гора. У тој Црној Гори, на немачком Schwarzes Gebirge постоје два извора код Триглава, данас Триберга, које су се звале српским именима Брига и Брега. И данас се зову Брига и Брега које чине Дунав, искварено Донау... Сви називи насеља и сва лична имена у Баден-Виртенбергу, Баварској и у целој Немачкој са наставком на -ingen су изопачена српска имена. A сада о народу „Ш вабе“, о њиховој територији, и о њиховом пореклу! Како се долази до овог за народ тако страш ног им ена Ш вабе? Многи научници га изводе од Суева, Су(р)еба, a „Суеби то значи Швабе" (Р. Петер). Суеби долази од Срби, a од Серби долази назив за још један народ, Свеби, који je данас познат под исквареним именом „Ш веди“ . Но, овај народ себе назива Свени, Сверинги и скандинавски су Срби. Орбини их у својој књизи „Краљевство Словена" из 1601. године убраја међу „Словене“ , са чим се не слажемо (до Славена ћемо још стићи). Име „Ш вабе“ je погрдна реч за Србе на територији данаш њег Баден-Виртенберга. Сингулар Ш ваба je истоветно српском називу за „буба-швабу“! Овим именом, вређали су оне Србе који нису, или нису лако, пристајали на то да их понемче: тегобни Швабо, тегобна буба-швабо! Због њихове
непослуш ности или одбијања да се понемче и приврж ености српству, добили су не само ово увредљиво национално име, већ и најруж нија и пониж авајућа презимена, која овде не бисмо д а наводимо. И ш ло се тако далек о, д а н ем ачки к н еж ев и С р би м а који нису прихватали д а их понемче, не додељују само пониж авајућа имена, већ су доносили и законе према којима се употреба српских идиома каж њавала смрћу. Ј. Ф. Ф елмерајер се у свом делу „И сторија Мореје" (из 1835, стр. 102) пита: Како je м огуће da се српски је зи к у признатим словенским зем љ ам а као Мекленбург, Померанија, у целом Бранденбургу, Ш лезији, Б а ва р ск о ј, С а к сон и ји , да н а ш њ ем Б а д е н -В и р т е м б е р гу , А у ст р и ји , сасвим угаси u da се на његово ж ест о yeede немачки? Насилно, a не захваљујуЋи већини, како то неки кажу. Или су љ уди заборавили како су Х оенцолери пост упали са Србима у daHaiuhboj Немачкој. И ли као Jocun I I са Србим а u Чесима у К -К М онархији. Н асилно u сж ртном казном су при-моравани da прихват е понемчење. Исти случај им ам о и у другој Старој С рбији која се д ан ас зове Тирингија, С аксонија и Бранденбург. И овде су се према С рбима као и у „Регио Сурби" понаш али увредљиво и пониж авајуће. Овде и х нису звали Ш вабе, већ „lausitzer", a њ ихова седиш та Лауситз или како П. Ф. Ј. М илер (Muller) Lausitz назива Лаусниц. A ш та значи „lausitzer"? Д a бисмо и ову заблуду због погреш ног тумачењ а српских појмова одстранили из наш е историје, посветићемо се појмовима ,,lausytz“ и ,,lausytzer“ . Прво, наш а владајућа наука: „lausitz" je баровита, подводна ливада, сорбски „лужица" и „словенски" „лузида". Погрешно! Све немачке именице са ,,tz“ на крају новијег су порекла, a „Словени" немају „Y“ . „Луж ице" не потиче ни из „сорбског", ни из „словенског", већ из српског. Сорби себе називају Серби. Али непаж љиви проналазачи историје су се одали. Д о 1005. се „Lausitz" звао „Луж ице". Тачно, али у Ш тајновом „Плану културе" Lausitz се спомиње 963. године? Јасна измиш љотина! Године 1005. Lausitz се звао Луж ице? Луж ичани су Ауги, Лугари, део српског народа, прастановници ових предела. Т о п он и м Л уж и ц е д ола зи од ср п ске речи „луг", к оја озн а ч а в а граничну област јед н е српске земље, a Л уж и чан и су стан овни ци те зоне, граничари. Једна им перија старих Срба звала се „Велесрбија" и у њој су ж ивели само Срби. Дакле, то су прастановници Европе, ж ивели су м ного пре и зм и ш љ ен ог К арла В еликог. У врем е К арла В ели к ог В ел есербија се прост ирала od уш ћа Рајне do Odpe (A. Ф. Вељтман). О стала значењ а српског појма „луг“ узели смо из српске м итологије, из старих српских обичаја и старог српског језика: 1. Л уг je у српској митологији духовна шума, која вечито цвета, јер je митолош ки и етимолош ки у вези са светлош ћу на небу. Семантички je луг - шума, дубрава или гора. Затим, луг je место за реликвије и чување урни, a та м еста су најчеш ће била крај река, no чем у су те реке добијале име Луг, Лужница. Код старих Срба Л уг je био назив за бога С унда или врховног привилегованог свеш теника. Ha крају, Луж ице су назив за читаву област или регију (Речник српско-аријски или архаично-српски С. Филиповића).
Уосталом, Ауж ице се као име за предео често може срести у Европи. Само у Иберијској Србији (данашњој Ш панији) га налазимо ш ест пута! Већи део данаш ње Португалије се звао Лужице. A источно од Португала, данаш њ а Естрамадура се у старини звала Сербија, na Лужице, одакле - Lusitania. Цела јуж н а Ш панија се звала Луж ице, касније je Луж иде преименовано у „Андалузија", али се зове још и Lusica (в. сл. 89, 90). Д иодор пиш е да су од свих Срба најхрабрији српски Луж ичани из Шпаније. Јасно! Они су били браниоди граница своје земље, ратници. Страбон описује њ ихове особине и обичаје, a Плиније каж е д а ж иве у данаш њ ој П ортугалији и Ш панији, „ Ан далу зијa je настала од Анта Л уситаниа, К рајина Л уж и чан а (М. М илојевић), сем антички од ариј. анта — граница и Lusitania — Луж иде, у слободном преводу: Крајнна Лужичка, односно Крајина Српска. Д а ли још неко, изузев владајуће науке, верује да се Лужице, или Андалузија, састоје од бара и влажних ливада или ниског барског земљиш та? Неподнош љиво je шта нам све подмећу! Наше тумачење појма „Lausitz" je исто као и за Ш вабенланд. Срби у данаш њем Баден-Виртембергу и у делу Баварске који дису прихватили понемчавање, добили су пониж авајуће и увредљиво име Швабе. И Срби у Велесербији, данаш њој Саксодији, Тирингији и Бранденбургу су такође добили погрдно име: „ваши, ваш љивци” као и њихово насеље „Lausitz", од нем. laus —вашка. Уосталом, у Аналима 10, 11. и 12. века, које нам владајућа наука нуди, о северним граничним зонама и њеним ж итељима читамо: „Средином 10. века у Тирингији je владао Такулф, војвода Српске крајине (dux Sorabici Limitis). Попо, насдедник Такулф а имао je исту титулу: Рорро, cont et dux Sorabici Lim itis“ (владајућа наука). Један познати историчар нам доказује д а je у десетом веку Тирингија била гранична обласг Срба и да je потпадала под граничну управу. A сада права деф иниција за српски народ који се није германизовао. Онн су Срби из некадаш ње Велесрбије, a данас Луж ичани који се нису понемчили. Д анас се зову Саси, a имена српских градова су такође д оби ла нова имена: Д р езден (бивш а Пећ и Косово), Д е са у (Косово), Мајсен (Косово и Србија), a данаш њ и Бауцен, односно Будиш ин звао се Пећ или Рас. Ha крају за ову тему, да ли неко зна д а су Срби који се нису понемчили добили име ratuh —падови и скотови.
„СЛОВЕНИ"
У м асу измиш љених народа који су Карлу стајали на путу сврставамо још јед а н велики народ с њ еговим племенима, то су „Словени". И ст орија словенског ст ановниш т ва се помиње чеилће у наш ој историји, с обзиром da су они неважни за ист орију Е вропе (Е. Д имлер). Типична ф орм улација наш их твораца историје у којој je све погреш но, нељудски, дилетантски, бечки! Још неш то о пониж авајућем дилетантском стилу овог Бечлије: Уосталом, неки научници су у овој т еми Словена иш ли јо ш даље, само da би повезали овај народ са свет скож м онархијом Карла В еликог (Е. Д им лер). Не мож емо кривити овог човека, његово име све нам говори, јер Д им лер долази од нем. речи dum m , која значи: глуп, глупак, али несхватљ иво je, д а њ егови радови и д аљ е срам оте наше универзитетске библиотеке. Д и м лер зн а за н ар од „С ловен а", ч а к и око 800. годи не, такође за Хрвате и Д алм ати н ц е? „Тако се пош тује рано дело Ј. А и д и уса из града Трау, ,,De regno Dalm atiae et Croatiae", libri VI, Am sterdam , 1668, поновљено издање у В индебони 1746. г. од Schwandtner-a, али сада се зове Scriptores rerum Hungariae, том IH“ (Е. Димлер). М и смо одмах ту са коректуром. Овде je све погреш но, као и комплетна бечка историја, ово рано дело није од Ј оха н а Л уцијуса, већ од Ј ов ан а Лучића, који не потиче из Трау-а, него из Трогира, a ово дело није из 1668. r. него из 1666. године. Назив je такође погреш ан, дело се не зове De regno D alm atiae et Croatiae, као ш то Д и м лер пише, него „H ronika Prosbiteri D iocleatis Regnum Slavorum " из 1666. године и није његово дело. Право име je Хроника попа Д укљ анин а из 12. века! Али, ово дело je из средине 17. века, очувано je и зове се Препис И вана Лучића из Трогира, око 1650, када je ш там пао прво издањ е H ronika Prosbiteri Diocleatis Regnum Slavorum (B. Мошин). • O чем у je писао Л учић и ш та je леж ало пред њим? Сада су креатори историје на делу! П атридије из С плита je пронаш ао „стару књ игу на хрватском јези к у од речи д о речи“ . Књ ига из 1509. године на хрватском јези к у ? Нем ам о га ни данас! А ли то иде даље. П рича се, д а je ово д ело пр еведено год и н у д ан а касн ије са хр в атск ог на латински, „за оне који ни су знали хрватски, како би упозн али историју хрватских и далм атинских краљева, и оно дође у руке И вана Лучића, који га je ш там пао под називом ,,De regno D alm atie et C roatiae" libri VI, Амстердам 1666, стр 287-309. Он ће исто дело печатити под именом „Scriptores Rerum Hungaricarum ". М и смо установили, ово дело Ивана Лучића под насловом „Историја хрватских и далм атинских краљева", од 1666. г. Ш вантнер je у том у 3, збирке под насловом Scriptores Rerum
H u ngar i caru m , Беч, 1748, стр. 486—524, поново ш там пао пом енуто дело, али сада као м ађарску историју. A дело Ш вантнерово? Тако je наш а историја конструисана, a дело „Хроника попа Дукљанина“ из 12. века добило je у нашој исконструисаној историји следећа имена: „Б арски Родослов, Liber Gothorum. Regnum , De rei D alm atia e Servia, D alm atia e historia de rei di Servia, De regno D alm atiae et Croatiae, Scriptores rerum Hungaricarum , Хрватска Хроника" (B. Мошин, „Летопис Попа Дукљ анина"). Али, ово дело о Словенима није из 12. века! Код Орбинија у литератури не налазимо Дукљанина. Ми држ имо ово дело за јед н у измиш љотину касног 17. века, као и дело Орбинија... из разлога које ћемо касније навести. Д укљ анин прави јед ан увод за своје дело као и Орбини. У увод у ове књиге налазимо опет оф уцану фразу: Оригинал je нестао, имамо преписе! Овде оригинални рукопис такође није сачуван, али латински превод je сачуван! Неки ову Хронику сматрају оригиналом јед н ог писда, други мисле да су два-три самостална рада. За нас je изузетно важно д а неки овај рад датирају у 12. век, док други см атрају д ап оти че из 16, a Лучић: ч а к и з 17. века! О в д еје н а м есту тврдњ а д а „Хроника није сачувана у оригиналном облику, већ у бројним прерадама, у различито време. Прве две представљају варијанту, то je лати нски превод словенског оригинала, a затим италијански превод са латинског. Д руга варијанта садржи обе друге прераде: хрватску и њен латински превод“ (Ј. Сидак). Дакле, као што смо утврдили, у 12. веку „словенски" није постојао, као ни италијански, ни хрватски, ни латински и то дело je много млађе, конструкт каснијег 17. века! „Ово дело je сачувано само у једном спису из средине 17. века, na чак и 18. в. (Ј. Сидак). Истовремено су и за друге „словенске“ народе израђене Хронике: за Русе „Несторова хроника", за Чехе „Казимирова“ , за Пољаке „Галухроника“ ... Заш то je била потребна ова превара? Х тели су и морали д а нам докаж у д а су у 12. веку (Димлер у 8. веку) постојали Д алмати, Кроати, Унгари, Готи (Гети), Слави... Д а се вратимо Димлеру: „Ова књ ига у сваком погледу ствара основу за сва каснија достигнућа на истом пољу... са богатством овде први пут одш там паних докум ената" (Е. Димлер). Знамо за виш е „Rerum Hungaricum “ и за јо ш старије од Ш вантерове. Читали смо их и стидели смо се због „мнош тва слика и докум ен ата", али не и Димлер! Управо зато су направљене, д а би Д им лер могао д а их држ и за оригинале, на основу којих ће бити направљени ф алсификати. Н аш а влад ајућ а н аука коју овде Д и м лер заступа, познаје јо ш и друга, старија дела о Словенима: „Historia Solonitas" од Томаса фон Спалата из 1268. године, Хроника Ђакона Јохана (чак из године 908-1008), „Словени у Д алмацији", око 300 година касније од Андреаса Д андола и најпосле оно најгоре, „једино дело Константина Порфирогенита, из средине десетог века, из кога скоро искључиво потичу наш а знањ а о најстаријим „Словенима" и њиховим племенима" (Е. Димлер). Словенски народ припада младој историји, на којој ми не радимо, је р овде смо само због измиш љеног Карла. „Слави“ je нови појам, долази од „Склави“ , робови и пониж авајуће je обележ је за српски народ, не
тако стар како нам то носиоди измиш љене историје приказују. Развој појма Словен одвијао се за врем е Ренесансе u т ек je у 16. веку потпуно прихваћен, (У. Топер)! Ово je човек који добро размиш ља. М ора da су Словени били део Венеда, као u Германи\ Д оп уњ ујем о Топера, кога веом а ценимо. Германе никад нисмо имали, a Венди су Винди, део српског народа, који je своје име добио према свом врховном богу „Виду“ . Њ ихова зем ља се звала Виндиа, Виндалиа, Вандалиа. О д Винд долази Инд, од Виндиа, Индиа. Аутори се овде не слаж у ни у вези с појмом Сдовени. Измиш љени Х елм олд од Б оисауа у својој књ изи „И сторијско дело“ , које, наводно, потиче из 12. века, a ми каж емо из 17. века, ш тампано je тек 1556. г.“ (У. Топер). Под С лавенима се подразумевају „пагански" северни Немци и Д а н д и (зато су м орали изм исли ти Х елм олда, је р у 12. век у нисм о имали ни Немце, ни Данце). А лберт К р а н ц у својој „Вандалији", из 1575, изједначава реч Вандали с латинском речју „Склави". To je још горе од Теут - Дојче! „Вандали“ je искварено име Венда, њ ихове земље Виндалие, Венденланда, a њихов поход на Аф рику je измиш љен и њихов јези к „не мож е да буде индо-германског порекла“ (У. Топер). Д и стан д и р ам о се од „ранијих" д ела о Словеним а и њиховим плем еним а, које н авод и Д и м лер , као и од њ егове вере у К он стан ти н а П орф и роген ита „истор ичара“ 10. века, је р су сви изм иш љ ени досле 1600. г. Али о првом исцрпном делу о „Словенима", од М авра Орбинија, нећемо се ш тедети! Ово je дело много цитирано и им а велики значај за наш у историју као н за европску и светску историју, што нам потврђује Ј. П. Табов. Али не и код нас, ми одбијамо то дело. Уве Топер с правом критички пиш е о Орбинију, о чему ћемо виш е касније, али се чудимо да je Топерова критика овог дела испала тако блага. Већ je насловна страна „Краљ евства Словена" необична. И спод наслов а књ иге стоји и тем а књ иге која гласи: „Порекло свих народа који су припадали ‘словенском ’ јези к у и који су водили м ноге и разноврсне ратове у Евроди, Азији и Африци, развој њ ихових царевина, стара вера и доба преласка у хриш ћанство. Нарочито ће се изучити дела краљева, који су у стара времена владали у Д алм ацији, Кроацији, Босни, Расији и Б угарској." Остали смо без речи! Имали смо у стара времена Босанце, Бугаре, Д алматинце, Хрвате али не и Србе? Већ из ове реченице мож емо сагледати циљ његове књиге. To je исто тако лош е као „стари Ш веди, стари Викинзи" (немачко тепање)! Све те народе нисмо им али у време када их je он описивао, јер су то све младе измипивотине! Сам О рбини се неугодно осећао због ови х речи, n a ја д и к ује... и обраћа се читаоцим а (Топер ово назива „Прилог 1“): H uje чудо da слава сл овен ск ог napoda није пост ала познат а... u da су њ ихова пош т овањ а epedna dena u славни nodyxeam u прекривени гу ст ом м а гл ом u сахрањ ени у ноћи вечит ог заборава. Јер oeaj napad није ижао образоване jbyde коju би својиж писаним denu-Ma овековечили словенско име. Д р у ги napodu се danac славе сам о зат о ш то су u3nedpujiu образоване Jbyde, који су им ост авили у nacjiedcm eo m icana deлa, због чега су у napody поштовани. Сада Орбини наводи те народе: Јевреји са њ иховим врло
славним писцима три пута, Грци са својима 27 пута, Римљани са њиховима осам пута, Индија, Персија и Египат са њиховима три пута, Гали са њ иховима седам пута... Само „словенски“ народ, јед и н и овде нема среће. М ало аутора спомиње Словене, и ако их спомене, онда je то само због ратова које су водили против разних народа, a не д а им укаж у поштовање. Орбини наводи где су све Словени наводно водили ратове. „Напали су Персију, владали Азијом и Африком, водили ратове против Египта и са Александром Великим покорили су Грчку, М акедонију, Илирик, зап осели М оравску, Ч еш ку, П ољску, Б алти чко м оре... савладали су Ф ран цуску, увели су краљ еви не у Ш панију... To знам о захваљ ујући римским писарима, a ови нису тако ш ирокогруди приликом хваљењ а варвара (како су називали ‘С ловен еј, као кад хвале себе. Зато сам се због дуж ности и обавезе коју осећам према свом ‘словенском ’ народу радо излож ио напору д а опиш ем његово порекло, развој њ егових царстава, д а скупим све ш то су разни аутори написали о њему на једн о место, д а би се лако могло сазнати како je позната и славна ова нација. О д ње су, заправо, настали многи и моћни народи: Словени, Вандали, Б ургун д и , Готи, О стр оготи , В изиготи, Гети, А ла н и , Ерули, А вари, Скити, Македони, Бастари, Дацани, Сведи, Нормани, Вени, Вини или Фини, М аркомани, Квади, Т р а ч а н и ’, Илири, Венди или Хенети, који су освојили обалу Б алтичког м ора и многи други. Сви они припадају једној те истој славенској нацији, као ш то ћемо у даљ ем тексту видети" (М. Орбини). Д а ли д а на О р би н и јев у к ук њ ав у одгов ори м о п ла ч ем ? Д а ! Ми плачем о, али не због њ егове кукњ аве, већ због увреда... и преваре! Јесмо ли ми блесави? Д а ли се још усуђују да нам представљају такву будалаш тину и лаж ! С лава словенског нар ода са њ еним пош товањ а достојним и славним делим а нису позната, је р нису имали образоване људе, д а то у својим списим а овековече, a други народи, који су настали од Славена, они м лађи, који су мало врем ена пре њ ега изм иш љени, имали су их? Орбини je ж ивео у време Скалигера и Петоа, који нису само испланирали наш у историју, већ и данаш њ у хронологију! У том сти лу je кон д еп ти р ан о О рбинијево обраћањ е читаоцим а. Само, што еу у О рбинијевим груди м а куц ала д в а срда. Ч ас хоћ е с лакоћом да прикаж е како je познат и славан словенски народ, од којег су настали веома м оћни народи: Венди, Готи... a са друте стране хоће то д а прикрије, као ш то ћемо даљ е видети. Од Срба су настали Словени, гласи исправка! Вандали су Венди. Срби и сви остали народи које je Орбини навео, као Готе у свим варијантама, никад нисмо имали. Д акле, све ш то je Орбини до сада изнео je пре свега конфузно. Када су „Словени" ратовали у Персији и Северној Аф риди? Листамо даљ е њ егову књигу. После представљеног ,Д одатка I“ , следи „Д одатак Н“ , којим ћемо се, м ож да, касн ије дозабавити , и после тога још јед н о изненађење! Располаж емо са д в а различита оригинала Орбинијеве књиге, јед ан из Д рж авне универзитетске библиотеке у Гетингену и јед ан из наш е збирке, који се н а је д н о м месту разликују,
али оба су из 1601. г. Ово м есто се у немачкој књ иж евности зове „аутори цитати“... при чем у у првом оригиналу није брисан ни јед а н аутор, али у наш ем о р и ги н а л у је избрисано 17 аутора. Само je троделни додатак оригиналан... вести највећим делом потичу из дела која су тада била у оптидају, a данас су делимично изгубљена (У. Топер). Или их je цензура одстранила? П осле д о д а т а к а и сп и с к а ли те р а ту р е д о л а зи стр а н а 1: С кандин ави ја... „Patria de gli Slavi". П рво долазе изм иш љ ени Герм ани из С кандинавије (в. сл. 75), „Vagina Gentium - Scandinavia" (A. Рибекајл) чи м е су нам пр ик азали д уш евн е уж асе у свим вари јан там а, na су нас годи нам а присиљ авали д а се бавим о бесм ислени м и срам отним дедима Цојса, Меленхофа, Минка... a сада још и изм иш љени „Словени" и О рбини? И опет „Vagina Gentium - Scandinavia". Н ису ли нас довољ но терорисали са отрданом тем ом повлачењ а Герм ана из Скандинавије? М орам о ли сад а изд рж ати јо ш и О рбин ијево повлачењ е С ловен а из Скандинавије? Затим, прво освајачке походе Герм ана ка југу, na онда освајачке походе Словена прем а југу, a оба пута „због пренасељености С кандинавије", која je и дан ас ненасељена! О рбини je још прецизнији и безумнији, зове и х „Јуж нонорвеж ани"? Д раги читаоче, нико ни данас не иде добровољно у Скандинавију! Н икада није постојало насељавање са севера на југ, већ обрнуто, као ни са истока прем а западу, већ обратно, пре свега, такозвана „сеоба народа" се никад није догодила! Најстарији народ севера се зове Срби, дош ли су из Подунавља. Затим, О рбини настављ а д а пиш е о „Словенима", о њ иховим бројним и разноврсним ратовима у Европи, А зији и Африци, за које не знамо јер их није ни било. О рби н и јево д ело je оп ис п р еи стор и је и ране и стор и је С ловена, њ ихов развој као потомака Јаф ета, њ ихово порекло из С кандинавије и њ ихова лутања. За Bora милога, не Јафет! Хоћем о ли наш у националну историју узети и извести из Библије? Тако О рбини настављ а о „Словенима" д о 205. стране! H a страни 206. мож е се прочитати нова изм иш љ отин а: „Storia de ri D alm atia", дак ле пр ича о далм ати н ски м краљ евима од 495. до 1161. године, четрдесет на броју (в. сл. 43)! Н икада нисмо имали држ аву Д алм ацију, ни далм атинске краљеве. Д а лм а ц и ја се појављ ује сам о у изм иш љ еној „ри м ској истор и ји ", као „римска провинција" и није заузим ала као данас, само уски приобални nojac А дрие већ се пр остирала д о Саве, ш то се не сме п рихвати ти без резерве. У наш ој стварној историји, постојала je м ала провинција Далматиа, која je име добила према српској тврђави Д а лм а која je име добила no Далми, богу грмљавине из српске митологије (С. Филиповић). И нтересентно je овде напоменути, д а сплитска ,Д алм а“ и данас слави светог Илију Гром овника као свог заш титника! Сви далм атински краљеви, ших четрдесет, које Орбини наводи, су краљеви Срба. Они нису владали само обалом Јадрана, већ и провинцијам а у Апенинској Србији (као Теја) и над половином Европе. Д руги на листи краљева (в. сл. 43) je Свевлад, Самовлад. Само, њ ега дознаје н а ш а и зм и ш љ ен а и стор и ја, a им ао je тер и то р и је све д о д ан аш њ е
Пољске, само ш то je он ж ивео 200, 300 годи на касније. Ha 241. страни О рбини заврш ава ли сту са 39-им краљем Д алм ац и је Радославом V (?), ваљ да III, 1161. године и прелази на ,Д есу, четрдесетог краља Д алм ације” , који je сада краљ Србије или Расије (в. сл. 39) и од кога, наводно, потиче позната д ин астија Немањића! „С адрж ина дела je често скоковита, ш то ом огућува да се уочи где О рбини од јед н о г извора прелази на други" (У. Топер). H a следећој 242. страни, О рби н и нам чи ни огр ом н у услугу, ти м е ш то нам приказује највелелепнији грб историје, каквог виш е неће бити, али га не зове грб српског краља С теф ана Нем ањ е, већ краљ а од Расије (в. сл. 37, 38). Д а би ствар била јо ш прикладнија, Орбини на следећој, 243. страни (в. сл. 37, 38), представљ а генеалогију Н ем ањ ића која се разликује од генеалогије владајуће науке. Без интерпретације или описа овог раскош ног и сад р ж а јн ог грба, О рбини пр елази на следећу, 244. стр ану и пиш е наставак већ поменуте историје о краљ евим а Д алм ације, која садрж и полож ај, порекло, развој и крај дин астије Немаш ића, која je владала „Расијом “ (није Србија!). С ада се враћа, како Топер каж е, на историју д а лм ати н ск и х краљ ева, али оп исује порекло и развој д и н асти је која je владала у Расији. С ада већ зна и за Србију, али je дели на кнеж евине и краљевине: Босна, Сервиа, Уж иде, Зета, Сава, Хелм, Кроација, Бугарска... које назива д елови м а „С ловена", a виш е не пиш е ни речи о обећаном наставку далм атинске историје. О д елови м а словенског народа, О рбини пиш е управо онако како би то састављ ачи наш е историје ж елели. Н ајисцрпније пиш е о „највећој" зем љи старих Словена, о Б угарској, преко 75 страница!? Србија je само к р аљ ев и н а к р аљ а В укаш и на, овек овечен а на ш ест стр ана!? П риликом проналаска „старог бугарског царства" непаж љивим и површ ним п и сди м а историје поткрала се греш ка. Они су пронаш ли м ноге бугарске краљеве, али не и владајућу династију са њ еном генеалогијом као код Срба, na се код О рбинија увек изнова појављ ују српски краљ еви у „бугарском царству" у Трнову, Скопљу... С рпски краљ М илутин je чак и сахрањ ен у цркви Св. М арије у Софији! Територија дан аш њ е Бугарске je увек припадала српским им перијам а или краљевинама, касније О том анском ц арству и тек од С ветостеф анског м ира и Б ечког конгреса имамо држ аву Бутарску. Н епаж љ иви састављ ачи историје су направили јо ш већу греш ку, но ш то je „Б угарска“, коју није запазила ни рим ска цензура. О бјављивањ е н а јлеп ш ег и најса д р ж а јн и јег грба, који све одаје, a ком е у и стор ији нем а равног нити ће га бити. Орбини овај грб назива „грб кр аљ а Стеф ан а Н емањ е и им перије Расије“ (в. сл. 39, 40). Н аш а владајућа наука овог С теф ана Н ем ањ у зна као краља Срба, a О рбини као краљ а Расије. Значи, прем а О рбинију Расија je империја! М и у историји не знамо за краљ а који je владао им перијом величине од В енеције до Константинопоља, горе до А лп а са П анонијом и до Ц рног мора. О ткрили см о још је д а н ф алси ф и кат наш е историје. Н емањ а није био краљ, већ цезар, јед а н цар и то не расенски, ни „словенски" већ српски!
Следеће изопачење и ф алсиф иковањ е наш е историје одаје нам грб „краља Немањ е", најсадрж ајнији и свеодајући, који ћемо са задовољством представити и интерпретирати: грб се састоји од 11 посебних грбова, који п редстављ ају 11 српски х кр аљ евстава и кнеж евина, са м ладим и лаж н и м озн а к а м а за народе који за врем е цара С теф ана Н ем ањ е ни су постојали. Н ем ањ а je ж ивео у 12. веку и то je Н ем ањ а „који j e у Ниш у примио Барбаросу" (владајућа наука). Њ егов грб je из оног времена, a Орбини га описује крајем 16. века. М ислимо, да je то учинио чак касније, јер делови грба садрж е и м лађе симболе. Овде je О рбини д оби о задатак д а стари народ С рба преи м енује у „С лаве“ , a д а „С лаве“ подели на племена, д а оснује нове краљевине и кнеж евине и да их повеж е са изм иш љеним им еним а: Д алм ација, Босна, Расија, Б угарска, К роади ја и д а стари народ С рба дегр ад и р а на безначајно племе „Словена". Д есет од појединачних јед ан аест грбова он приписује другим народима. Грбови су означени словим а од „А“ до „Л“ (в. сл. 39, 40) и ми ћемо их прокоментарисати. Грб A je „краљевина Б угарска" са лавом као држ авним симболом. Б угарска je као ш то смо већ рекли била српска краљ евина, a лав je такођ е стари ср пски сим бол, који су к асн и је пр еузели м ноги м лади народи (од 1917. чак je и симбол ф инске држ аве). Грб Б je „кнеж евина „С лавонија“, која je увек била српска кнеж евина, са мањ е значајним српским симболима. Грб Ц je српска „краљевина" Б осна са веом а старим и изузетно важним сим болим а најстаријих Срба. И ма их више. Задрж аћем о се на три најстарија: прво, симбол сунца српског народа и владара свих м орских обала Веничана, данас погреш но названих „Ф еничани или Викинзи". Њ и хов а у м етн ост, м алоази јск а и Б ли ск ог и сток а je ч есто укр аш ен а овим си м болом С ун д а (в. сл. 69). 1. Kao седм озрачни си м бол С унца налазимо га у грбу Сарда, н ајстар ијег културн ог ден тра старих Срба (Сард значи Сарди, Серби), код династије Б алш ићи са Х елм а (Балкана) и овде на грбу српске „краљевине" Босне (в. сл. 45, 47 десно). 2. Kao осм озрачни, најчеш ћ е у И беријској С рбији, П анији, д ан ас Ш панији, на м ногим монетама, златним плочам а старих Срба, сем тога на три ш тита са сликом симбола С унца и лава. 3. Kao дванаестокраки симбол за ранг ж ене, a осмокраки за муш карца. 4. Kao четрнаестозрачни симбол С унца у Бетлехему, на м есту И сусовог рођења, погреш но назван Звезда Б етлехем а (в. сл. 48, 49) који je у ствари сим бол цара Балте. 5. Kao ш еснаестозрачни симбол сунца у грбу Б алш ића у Прованси, кнеж евини к оја се зове енглески Lords o f В аих, ф ранцуски Seigeurs des Ваих, немачки Herren B alschic (Господа Б алш ић и). Д ан ас се ово важ но туристичко м есто зове Les В аи х de Provence, no В алш ићим а који воде своје порекло од три краља, односно цара Балте, погреш но Б алтазар (в. сл. 47 у средини). 5. Kao ш еснаестозрачни си м бол Сунца, најстарије српске династије Б алш ића (потичу од цара Балте, Б алта Цар) je д о данас симбол српске тврђаве „Господа Балш ићи", која се данас зове Les В еаих de Provence (в. сл. 48).
Испод симбола Сунца на грбу Босне се налази још један симбол, други симбол Срба, најстарија српска круна (в. сл. 47 десно)! To je круна Бака, Баала, Бела и Нина Белова, првог освајача света и градитеља Бабилона. Хајнзон je назива Асурова рогата круна. Ову иајстарију круну човечанства наша владајућа наука назива „полумесец"! Ако ову „рогату круну“ треба да схватимо као део Месеца, онда само као месечев срп, полумесед изгледа сасвим друкчије. Овај „полумесец“ je српска круна, која je данас симбол ислама! Данашњи симбол ислама (српска круна са симболом Сунда) наша владајућа наука зове грбом измишљене Илирије (в. сл. 47 лево). У другој верзији она постоји пре доласка ислама, трећа верзија je симбол „Јужних Словена“, a наша коректура: „симбол Јужних Срба“ . Уосталом, минарети најстаријих светих места исдама били су украшени овом „круном с роговима“ (Рогата круна, в. сл. 63), четири пута стилизованом и једандут улраво класичном! Одису овог грба треба да додамо да су ствараоди наше историје после 1700. г. овај симбол уклодили у грб Босне (в. сл. 47 десно) да би показали, како je Босна била исламска. У 12. веку, за време Немање нисмо имали Босну, a у Србији нисмо имали ислам! Трећи симбол Срба на овом грбу je „модерна" краљевска круна с љиљанима, симбол династије Немањића, црвени љиљан симбол генса Меровинга, Анжуја и многих других династија, али о томе касније. Грб Д je „краљевина“ Македонија, која je увек била српска дровинција. Никада није имала самосталну државу, ни краљеве. Орбини не описује Македонце ни као део словенских народа. Чиме je украшен овај грб измишљене Македоније? Истим лавом као код измишљених Бугара! Грб Е je краљевина ,Далмација“: плави штит с три лавље главе са „модерним" крудама златне боје! Само што никад нисмо имали краљевину Далмацију! Мала провинција којаje име добила no тврђави ,Далма“ je увек придадала Србији. Три лавље главе с крунама су симболи за три срдске краљевине према нашој хронологији после 500. г. Једно време се Србија пружала од Јадранског мора до Црног мора и северно до Пољске. Ко je владао овим Србима? Свевлад, кога владајућа наука и Орбини називају краљем Далмације (в. сл. 43). После Свевладове смрти 490. године, настале су три Србије, под владавином његова три сина: Брусила, краља Дакосрбије, Остроила краља Јадранске Србије и Тотиле краља Јужне Италије (Ј. Деретић). Овај грб симболизује управо ове три Србије, a не Далмацију! Треба још додати, да у оно време не познајемо Деретићев појам „Италија". Ми ту територију називамо Апенинска Србија којом je пре Тотиле владао Тејо! Дакију су такође измислили приликом стварања римске историје и потиче од „Тракије", срдског краљевства! Још исцрдније, пре 11. в. имали смо Србију на Хелму (не Балкан, који je измишљен почетком 19. века) и Апенинску Србију, при чему су се неке срдске краљевине протезале с обе стране Јадрана. Ми смо још у стара времена, за Тејино време, имали српску Империју која je обухватала половину Апенинског долуострва са седиштем на Шар-планини, данас
у Србији. После Теје и Тотиле и за време које je Орбини описао, у јуж ној половини Апенинске Србије владали су Балш ићи, који су кнеж евине имали и на Хелму. Орбини их назива Зета, Далмација, Примордија... Трагови српске културе и владавине у апенинској Србији су се до данас одржали. Орбини пиш е како je Урош „Краљ Расије“ (не краљ Сервије!), у Б ар ију 1319. године цркви Св. Н иколе поклонио свечани олтар са натписом који нам одаје још јед а н уж асни историјски ф алсиф икат (в. сл. 44 д о л е). Грб Ф je С ервија „украш ен с четири оцила", је р за О рбинија je Сербија била м ала кнежевина. Грб Г je кућа Немањ ића! Д акле, Н емањ ићи нису Срби! Само нас њ ихови грбови обрадују са д ва најваж нија симбола Срба, јед н им старијим и јед н им млађим. Kao стари препознајемо дивн ог двоглавог орла са круном на обем а главама. У старини je opao сматран за гласника или доносиоца вести бога Сербона. Овај освајач света и носилац културе, у српској м итологији je симбол за висину, слободу и далековидост. Kao млађи симбол испод орловог крила видимо два љиљана, којим а су се у паганско време богови украш авали или даривали. И горе поменути бог С ербон I, и стор и јск и Х еракле и м итолош ки Д и он и с, своје госте прима љиљ аним а (в. сл.7, 8). Ова украсна биљка прати нас кроз делу историју, прво у старини, касније код најстаријих европских династија Н ем ањ ића и Балш ића, a јо ш касније код ф рандуских Анж уја, шпанских Б урбона и Обреновића... Грб X je српска кнеж евина „Котроманића" с истим лавом као код „Бугара и М акедонаца". Грб И je краљ евина „Кроација“ . Н арод Хрвата смо описали. Њ ихова д а н а ш њ а тер и т о р и ја je у в е к п р и п ад а ла некој ср пској к р аљ ев и н и , никада Угарској или Босни! Грб К je „Р аси ја“ , м ала ср п ска кнеж евина. Н арод се звао Раси, Раш ани, како су се Срби називали својим другим именом (в. Николић, Античка Србија и Наш е писмо). Грб Л je „П рим ордија". О рбини je изопачио ово име, м ислећи на Приморје, Поморје. T o je наш оп и с н а јса д р ж а јн и јег и н а јлеп ш ег гр ба у и стор и ји , из к о јег м ож ем о д а сазнам о, д а je у 12. век у почев од В ен ед и је до Константинопоља ж ивео само јед а н народ, Срби! Заш то je Орбини то урадио? Знамо д а je рођен у српском граду Дубровнику, који je од свог оснивањ а традиционално, језички, обичајно, народоносно, историјски, с м узи к ом и игром био српски , a о том е сведоче н а јп лем ен и ти ји , најобразованији и најпознатији грађани О рбинијевог града (види дела: М арин Д р ж и ћ 1508-1567. године, Иван Гундулић 1589-1638, ч а к и сам Орбини 1563-1610, Антон С арко Сорковић, 1775-1841, и млађи Медо Пуцић и М атија Барић). Грађани овог града су увек били Срби (не Рим љ ани), ч а к до после 1900. године! С правом je А нтон С арко С ор к ови ћ захтев а о д а се од Д у бр ов н и к а , К отор ск ог зали ва, Ц рне Горе и Србије образује ф едерација, којој би се касније прикључиле и
д р уге српске земље. М едо П уци ћ пиш е песм е о „Српској ви ли“ , које су подстакле и завеле дубровачке поете на стваралаш тво, a М ати ја Бан Србији предсказује водећ у улогу м еђу Јуж н и м С ловенима. Ове извеш таје позн ати х грађана Д убр ов н и ка о српском националном осећ ањ у у старом Д убр овн и ку, п отврђују и и зв еш таји странаца. У св ету позн ати а рхеолог, етн олог, и стор и чар, п утн и к и п р оф есор с О хсф орда, Артур Ј. Е ванс je у Д убр овн и к у ж ивео око 1875. године. Он пиш е: „Кроз м оје огром не и најразличитиј контакте са С лави м а (овде м исли на Србе), из залеђине римске Рагузе, настаје српски Д убр ов н и к већ до почетка 14. века. Д отле je разли чити м зак он и м а н ајстрож е било забрањ ено д а се српски је з и к см атра м атерњ им " (A. Џ. Е ванс„,П еш ке кроз Б осну и Х ерцегови ну", 1875. г). Еванс даљ е пиш е: „Језик je овде дели м и чн о италијански, делим ичн о „словенски"... О вде се чује најлепш и српски говор“. Затим сањ а о Д убровни ку: „О нда се пи та хоћ е ли поново доћ и врем е у којем ће Д убр овн и к оп ет преузети свој стари задатак... и п о н ов о п о ста ти пи он и р „сло в е н с к е" л и тер а ту р е и д и в и ли за д и је ... П отр ебн о je д а се н еосп ор н и ген и је С р ба са ов и м св еж и м м ор ск и м поветарцем преточи у енергију..." (исто дело). Но, срам отно je д а нам носи оци изм иш љ ене историје (учитељи и проф есори) јо ш и д ан ас проповедају како je неки дивљ и, прим ити вни народ „без позн авањ а писм а и књ ига напао ци вилизовану Европу"! Европа се од А лп а д о к р ајњ ег севера налазила у мраку, бар д о краја 12. века... Т ек почев од 12. век а je ова Европа смела, захваљ ујући различи тим околностим а, д а учествује у културном таласу покрш тавањ а, д о к je култура ју ж н е Европе, А п ен и н ск ог полуострва, на свим м орским оба лам а Е вр оп е и север н е А ф р и к е свој п р оц в а т д о сти гл а пр е 1000. годи не и стално се развијала (в. Н иколић, „Н аш е писм о“). О ву христијани зац и ју н и су изврш и ли Ћ ирило и М етодије, како О рбини пиш е. Ћ ир ил и М етод су 887. године додељ ени папи Х ад ри ан у II, али je овај, прем а м одерним табелам а, ум р о већ 885. године (В. Топер). To нам потврђује Т оп ер њ еговом , за нас, д р а год ен ом констатац и јом : Тачно познавањ е словенских идола нсим ом огућује ča сагледажо, како у О рбинијево вреже они јо ш нису били запоставл>ени (В. Топер). О воме додајем о, д а се свет богова из старе вере код С рба јо ш и д ан ас налази у свеж ем сећању. П очетак ци вилизације у овој дивљ ој Е вропи описао нам je К. В. Хауг, к а д а с у осн ов а н и п р ви гр а д о в и сев ер н о од А лп а: „В и ли н ге н 1119, Ф р а јб у р гу Б рајсгау 1120, Ф р и б у р г у И хтланду 1157, Д ур д ла х 1661, Берн 1191. године..." (К. Хауг, „К ада су грађени европски градови“). Ш та би С ловени ту „око 700. г.“ пр ем а владајућој науци им али д а разоре, д а су се п ојави ли ? П ош то je О рби н и рођен у Д убр ов н и к у, a њ егов ота ц у К отору, п р ок ом ен та р и са ћ ем о стар о им е Д у б р о в н и к а п о зн а то г као Рагуза. О рбини н ази ва Рагусу им еном Рауса, али је д а н великан н ем ачке науке, Јоха н Ф ри д ри х зна за „А рдини“ , старо им е Д убровни ка. Тачно! А рдин и потиче од Арди, a А рди су Сарди, С ардини, Срби, дакле овај гр ад се некада звао српским им еном , као С арди ни а и м ноги други! У северној полови н и А п ен и н ск е С рби је су та к ођ е влад але српске д и н а с т и је , при ч ем у н а јс т а р и је и н а јз н а ч а јн и је н и су С ф ор ц е или
Медичи, већ Д ’Есте! Њ ихово постојање су наши састављачи историје замаглили, њихове кнежевине су неименоване у Ломбардији коју никад нисмо имали, Етрурији и Тоскани уместо Тусциа, али један од њихових главних градова je Лука, od 570. г. седиште Лангобарда u главни град Тусцие (Хроника града Луке). Он још и данас има Српску улицу, Via della Cervia и Српску пијацу (трг), Piazza dei Servi (тачно преписано, једном са српским „Ц“ , једанпут са латиничним „С“). Д аљ а сећања на доба Срба: град Винчи као код Београда Винча (Винчанска култура), Вила Нова има српско име, Le Cerbaie, Српкиње, један планински венац, код Луке, провинције Sorbara и Sorbara (Сербија), некрополе, насеље Serveteri, Серветери, данас Ceare (Цере), кап ела Св. Сербоне, град Seletra, данас Marselliana... све то само у околини Луке! О династији Д ’Есте има и других вести које су историчари прећутали, али о њима неком другом приликом. Наша владајућа наука нам je припремила још једну велику срамоту! Она познаје још једног зналда „Словена“ чак из 10. века, који je уз то још и цар! Она њега зове Константин Порфирогенит. Није фалсификован пре 1650. г. и имао je задатак да „словенске“ народе детаљније дефиниш е него Орбини, a требало je да изврши управо то. Измишљени Тацит, описује измиш љена германска племена, измиш љени Константин описује измишљена словенска племена. Сад ћемо разоткрити ову неподнош љиву лаж. Наведену територију коју описује Орбини, описује и Константин, али детаљније и сасвим другачије. Орбини на Јадранској обали зна за словенску кнежевину Приморје и краљевину Далмадију, Константин зна за српске државе приморску и унутраш њу Далмацију. To су Д алм ади ја на обали и у унутраш њ ости. У приморској Србији, Далмацији, он налази четири српске државе, од Улциња до Корчуле: Паганија, Захумље, Травунија, Дукља. 1. „Паганија се простире између река Неретве и Цетине, обухвата и велика острва Корчулу, Мљет, Хвар и Врач. Народ „Пагани“ потиче од „паганских" Срба, јер они нису хриш ћани као други Срби“ (К. Порфирогенит). Код Орбинија je ова територија, без острва, кнежевина Хум. 2. „Захумље почиње код Рагузе и обухвата делу долину Неретве. Захумљани су Срби, име су добили према брду Х(л)уму (иза брда), на обали се граниче с „Паганима", у брдима са Хрватском, на северу са Сербијом" (Порфирогенит). Код Орбинија je то кнежевина Хум. 3. „Травунија се налази између Котора и Рагузе, у брдима се граничи са Сербијом. Њени житељи су потомци Срба. Владари Травуније су увек били под владарима Србак (К. Порфирогенит). Код Орбинија je то Зета. 4. Дукља, “Диоклеја je околина тврђаве Драч, протеже се од Д рача до Котора“ (Порфирогенит). Код О рбинијаје то Примордија. To су према К онстантину четири српске држ аве у прим орској Д алм ацији , код Орбинија „словенске"! A копнена Далмација? Једина српска држава на к о п н ује Србија (с Босном), хриш ћанска Сербија са њеним градовима... јер земља Сербија je изнад свих...“ (Порфирогенит). Код Орбинија Босна није Сербија. Али на Константиновој територији Орбини зна још једну
државу: „Војводство Светог Саве“ , које се налази између река Цетине и Неретве. Пре тога je ову територију назвао „кнежевина Хумк. Фарлати ово војводство назива „Херцеговина“! Ha овој територији (в. сл. 83, 84) Орбини зна државу Рауса (Рагуза) и кнежевину Котор. Пошто je дела ова прича измишљена, тако и Рагуса, како je знамо никад није била „римска“ , чији су жнтељи говорили „латински и грчки" (владајућа наука). И Котор као кнежевина у12. веку? (в. сл. 73). Ово гнездо? Са „градом" Котором се претерује још више него са „градом“ Требињем. Мошин je утврдио да се у све три верзије „град“ представља као дентар тадаш њ ег света. Ово гнездо? Сада упоређујемо на истој територији, у исто време Орбинијеве државе: Далмација, Кроација, Расија, Хум, Зета, Босна, Свети Сава, Примордија, Рауса, Котор са Константиновим државама: Приморска Далмација (на обали), Копнена Далмадија, Паганија, Захумље, Травунија, Дукља, Сервија (Босна). Сад ствари постају још горе... Наша владајућа наука за Орбинијеву и Константинову територију из истог времена има још један назив: „Regis Slavorum Gloriosissimi" (папа Клемент III (II) 1089. г) или „краљевину Дукљу (Dioclea)" у време папе Клемента III 1089. године? „У 11. веку нисмо имали папе“ (В. Топер)! Нисмо у 11. веку на овој територији имали државе са латинским називима, већ се ту у 11. веку налазила једна српска држ ава (в. сл. 85). Све ове ознаке: Дукља, Зета, Травунија, Кроација, Хум, Regis Slavorum Gloriosissimi су млади проналасци, мора да их je Орбини измислио! Д акле кратко и јасно: измиш љени Цезар je измислио Германе, измишљени Тацит je требало да опише измиш љене Германе (33 плем ена), a изм иш љени О рбини преименује Србе у С ловене и Србе претвара у нека безначајна „словенска" племена, све већа и важнија од Срба. Затим je фалсификован Константин Порфирогенит, „проналазач Словена из 10. века“, који je имао задатак да исцрпније опише „словенска" племена. Д а појаснимо: проналазач Германа je Цесар, a проналазач Словена Орбини, описивач Германа je Тацит, a описивач Словена Порфирогенит! Ми без колебања изјављујемо, да je Константина измислио полунаучник који није познавао српско писмо! Тако je уместо „Велесрбија" читао Беласрбија. После тога je Константин смислио цели низ „белих“ словенских племена: беле Русе, беле Србе, беле Бугаре, беле Хрвате, беле Хуне, беле Угаре, беле Аваре... Орбинијево дело „Краљевство Словена“ не може се прихватити као целовито. Ту je било више аутора на делу. Противуречно и нелогично, Орбини ствара државе и кнежевине у регији која би једва могла чинити краљевину. Затим, живео je око 1600. г., али описује Славене до око 1370. године! Неприхватљиво! Ради наших читалаца који су заинтересовани за историју, још не бисмо напустили О рбинијеву тему ,Д алмација с њених 40 краљева“ . Наша владајућа наука зна за Далмацију, али не и за 40 краљева! Она нам о Далмацији нуди више верзија, na ћемо једн у приказати: „Далмацију су у старини настањивали Далмати, сродници Адбанеза. Римљани су их почев од 156. г. више пута побеђивали. 33. г. пре н.е. побеђени су прикључени
л л г / iu
УШ.У1 MMJt, ииаХЈЈАО
провиндији Илирији. Остаје до 395. г.н.е. под влашћу Вестрома; 489. се припаја дарству Источних Гота, a од 526. г. „Византији". Насељавање „Словена" дочиње од 6. века, a у 12. веку je Далмадија делом под Угарском, делом дод Венецијом. У 13. в. јављају се Морлаци, као и Монголи „1241. г. у Далматији" (В. Бансон). Овај одис Далмације налази се у Вансоновој књизи: „Табела племена и регената уз долитичку историју" коју доседује свака универзитетска библиотека! Где су краљеви Далмације? Коригујемо овај Бансонов одис. У старини нисмо имали ни Далмате, ни албански народ. Д анас имамо Далматинце али они нису етничко име, док се „албански народ“ налази само у књигама! Њих су 1913. г. необразовани и декадентни аустријски цареви и министри спољних послова Ерентал и Вертхолд, уместо Арбанаси, no житељима средњевековне регије Рабаниа, Арбаниа (касније названа Епир), крстили именом Албанези, правилно Албани, што на срдском значи „бели“ , Бансон и Аустријанци то нису знали na су Арбане назвали именом „Албани“ , иако Арбанаси сами себе називју Šćipetari (Брђани), што такође није етничко име. Затим, Римљани никад нису покорили Далмацију, нити je била потчињена провинцији Илирији, јер „Римљане“ никад нисмо имали, a провинција Илирија je такође измишљотина као „Римљади" и друге „римске провиндије". Царство Гота je измишљено као и „Византија“ , a Словени нису досељеници. „Словеди су се раније звали Срби“ (Луис и Рамбо). Затим, Угари у 12. веку нису владали Далмацијом, њих имамо тек од недавно. A Монголи и Далматиа 1241. г.? Ни то се никад није догодило, нисмо имали ни Монгоде, нити Џингис Кана у Европи, нити у Азији (види дела Фоменка). Дакле, до сада смо изнели: ,Далмација“ no Орбинију, ,Далматиа“ no Порфирогениту, Д алм ади ја" no папи Клементу III, Далмадија no Фарлатиу, Д а лм а д и ја no Бансону. И ту ћемо се мало задржати! Како je дошло до тог имена и где се налазила провинција (не краљевина) Далмација? Имамо „старе“ мапе на којима Далмација обухвата само уску Јадранску обалу, затим на копну, како се простире преко данашње Хрватске и Босне, na на другим мапама из истог времена на којима се Јадранска обала звала Илирикум, na Далмадија на обали, Илирикум на копну, данас Хрватска и Босна, a све „за време Римљана". И лирикум je од јуж н е Србије све до херцинских планина, данас Herzebirge. Далмација данас захвата само уско приобаље Јадранског мора и још ни данас није краљевина, чак ни кнежевина! Дакле, све ове „старе“ мапе су млађег порекла, које су израдили и ширили плаћени полунаучници. Владајућа наука тврди, да je наводно, Август римску провинцију Илирију поделио на Панонију и Далмацију (Бертелсманов лексикон). Само што je овај Август заједно са његовим Римљанима и римским провиндијама измишљен. Било je више Далмација у некадашњој Србији, али су увек биле провинције. Далмација je добила име no тврђави Далма, која je тако названа no имену бога грмљавине старих Срба, али ниједна регија са овим именом није се налазила на обали Јадрана!
Има градова, предела или долина које су се звале Далма! ,Дувно je Далма (В. Мошин), такође се тако звало поље, предео и равница око тврђаве Далма. Дакле, једна Далма се у Србији касније звала Дувно и налазила се на копну, око 100 км од Јадрана, на ивиди крашког Дувањског поља. Наша владајућа наука зна за Дувно, али као „тврђаву на падини, могао би da буде Делминиум, утврђени далматински центар“. Д алма je била тврђава, али не латинска ни римска, већ „предримска" и српска, пре проналаска Римљана. Никада се није звала „Делминиум", јер je то новије изопачење имена Далма. Измишљени Толомеј и Страбон, добили су задатак да изопаче српске називе насеља. Толомеј je измишљен најраније крајем 17. века, Страбонјош касније, a обојица делују као географи. В. Штајн у његовом „Возном реду културе" пише, да je „Страбо из Амесие, грчки светски путник, географ и историчар из 20. године н.е.“ Све je ово лажно, a његови искварени српски називи стоје у „Земљопису" који je A. Форбигер превео и коментарисао, у својој књизи, поглавље 5, одељак 5: Киниа (Книн), Синотиум (Сињ), Салон (Салона), Трогуриум (Трогир), Далминиум (Далма), Нарон (Неретва), Ардијско горје (Српско горје), Ардиеји (Сардиеји, Сарди, једно од српских имена)... Сви су се налазили у близини тврђаве Далма, касније града Дувно. Дакле, то je српски крај Далмадије, али именоваћемо још једну Далмацију! Ова друга je још дубље у кодну, северно од извора Неретве, бар 150 км од Јадрана где се налазила тврђава Далма, данас у Херцеговини која je увек дридадала Србији. Шта je урадила наша владајућа наука? Она je назив Далма довезала са Омишом на обали, јер Омиш je дериват старијег имена Делмиш, у Паганији, no тодографији Порфирогенита (владајућа наука). Дакле дроналазак je перфектан! Сада се Јадранска обала назива Далмација! Неко je то знао, али није могао да дрећути! Измишљени Константин! Да необразовани налогодавци то не би приметили, предложио je две Далмације. Ha обали са српским народом и „копнену Далматиу“ , Србију и Босну! Сада су налогодавци задовољни. A ми? Још више, зато што смо са нашим констатацијама у драву. Како се данашња Далмација звала некада? Владајућа наука нам даје на увид две карте Средоземља у време 400. г. и 100. године пре н.е. (в. сл.102), на којој читамо да je на Јадранској обали и на копну живео народ „Ардиеји“ и ,Дрдици“ . Они су Сардиеји, (С)арди, Ардици или једноставно: Серби. Ови Срби се у нашој историји појављују и дод именом „Ардиеји“ : „Ардици“ су у 5. веку дре н.е. имали своју државу између Неретве и Скадра" (Ивановић) и њихов владар се звао Вардило (Деретић). Дакле, пружамо три дотврде, да су на територији коју Орбини одисује, на обали Јадрана и у долини Неретве увек живели Срби. Поред тога, великан немачке науке Јохан Фридрих каже: „Рагуза се звала Ардиник, a реч долази од Арди, Сарди, имена за Србе, како се звала Рагуза! Не Далматинска обала, већ Срдска обала, не Јадранско море, већ Српско море! Некада су се сва мора у Европи звала Срдека мора, чак и Боденско језеро! Адриатско море je име добило no народу
Арди, Сарди (Срби), a обала je Српска обала, a не далматинска. Ha крају нашег описа Орбинијевог дела, који нам je био врло неугодан, још једна непријатност, коју би научници требало да осете као увреду. Пре но што ће Орбини прећи на последње поглавље о бугарском краљевству, он пише: „Упозорење читаоцима: У овој препирци о Булгарима, чешће треба спомињати Римљане. Читалад треба да зна, да овде под именом Римљани не треба подразумевати Латине већ Грке. Јер када je Константин Велики своје царство пренео у Константинопољ, Грци су се преименовали у Римљане" (М. Орбини). Наша владајућа наука сматра да смо блесави! To je срамотно! И постаје још неподношљивије! Књига „Краљевство Словена" калуђера Орбинија je „школски пример за настајање наше данашње слике историје" (У. Топер). Исти писац нам чини још једну услугу! Веома се чудимо, што je Орбинијева књига тако раскошно опремљена за 1601. годину, пре свега, на крају књиге je индекс од 26 страница, чак u за оно време позамашан посао (У. Топер). Остајемо при томе и не прихватамо ово дело, које мора да се одстрани из наших библиотека. Оно није поуздан извор за изучавање настанка „Словена“ (У. Топер). Настанак „Словена“ je лаж и превара, која има само једну сврху: За изучавање писања историје у вези са питањеж, како je настала лаж о „ Словенима“ (У. Топер). Ми смо запрепашћени Орбинијевим упозорењем читаоцима, као и високом оценом његовог дела о историји „Словена", али, ово дело нам je приредило и велику радост! Непажљиви ствараоци историје су заборавили да уграде у Орбинијеву књигу дело великог „писца историје 10. века“ , Константина Порфирогенита проналазача „Словена". Не помињу се ни имдерија „Бизанц“ , нити народ „Бизантинци". Зашто? Зато што je ова бедна прича о Константину и „Византији" измишљена после Орбинија! Појам „Словени" преузетје из „византијских“ текстова... „а у 17. веку je пренесен на хришћанско-ортодоксне источне Европејце“ (У. Топер). Тачно, само што су византијски текстови проналазак после 1600. године! Орбини нам приређује још две мале радости: 1.„Булгари и Авари су исти народ“ {стр. 400). To je истина, али то су српски ратници које смо већ описали! 2.„Хрвати, које други називају Србима" (стр. 449). Орбини je овде имао право! „Само су троделни додаци и политички циљ књиге оригинални" (У. Топер). Ту Топер мисли на оригинал из 1601. године! A шта ми кажемо? Према свему што je до сада утврђено, књига je најраније настала око 1700. године! Године 1601. још нисмо имали машине за штампање! A политички циљеви? Срби су одмах преименовани у „Словене", измишљени су нови народи „Словена" и подробно су одисани. За њих се уређују краљевине, све веће и важније од српских. Србија се умањује до минимума, као краљевина Вукашина, a Орбини приказује Србију на шест страница, као српску кнежевину кнеза Лазара. Ствараоцима историје се дриликом преуређења Европе опет поткрала грешка! Сви краљеви новоуређених држава имају само српска имена!
И на крају, шта кажу други о Славенима: Испочетка су се ceu Славени у ствари звали Срби (Ј. Рачки). Према истраживањима најбољих научника, ceu славенски народи су се звали Срби (В. Калај). Назив Срби je најраније име Словена, u cee je ређе... (Г. Грек) Срби су били тако моћан народ, da су od њега настали ceu славенски uapodu (Заривар, Баварски Аноним). Словени су се прво појавили noć иженож Срби u Венети (Крек). Tlod именом Словен nodpa3yMeea се име Сарбат (Бергман). Слоеени потичу od Сарбата (Јордан). Словени су Гети u Рашани (Данковски). Словени су себе називали Срби (Лоис и Рамбо). Kod Румуна je Срб име сеих Слоеена, име целе pače, јер за Румуне су u Бу(л) zapu Срби (Н. Јорга). Центар јуж них Словена je Србија (М. Орбини). Пољаци потичу od српских Илира... a Илирија je колеека словенских uapoda (Бјеловски). Пољаци doлaзe саДунаеа u eode порекло od српских Срибала иД ака (Исто). Наеикли смо da станишта „Словена" тражимо у Русији. Дунае je осоеина u центар Словена'1 (С. Робер). Само су Срби у Србији u Срби у Немачкој (које погрешно зову Сорбима, a они сами себе Србима) 3adp^ccuiu сеоје старо уобичајено иже. Срби у данашњој Немачкој називају Србе у Србији - Срби, Хрвате, српски Хрвати, a Словенце, српски Словенди (Новак и Филиповић). Имамо још и друге разлоге за неприхватање Орбинијевог дела, јер на њему je сарађивало више аутора. Орбини je живео у 16. веку, али углавном описује време од Јафета до друге половине 14. века. Зашто не до 1601. године? Од аутора које je Орбини навео у литератури - Цицеро, Флавије, Тадит, Еусебије, Тридхајм, Прокопије... измишљени су кратко време пре њега. Скандинавија није стара домовина ни Германа, ни „Словена" и никад није била пренасељена, na ни данас није! „Словени" никада нису ратовали no Азији и Африци. Дубровачки патридији не потичу од Римљана. Приликом описа измишљених Бу(л)гара, налазимо само три годишња податка (стр. 444, 72, 73). Зашто? Српски кнез Паноније Људевит (стр. 412) није био „Словен“ . По Орбинију, Балш, кнез од Зете, имао je само једно село? Бу(л)гарски цар Симеон напада Кроацију коју неки називају Расија, у оно време савезника Римског царства (стр. 426). Кроација никада није била Расија, a Римско царство никад нисмо ни имали. Расија je била мала српска кнежевина. Твртко je једанпут хумски кнез, једном краљ Босне, a једном краљ Расије... Дагоберт није био „владар Франака, јер у 6. и 7. веку још нисмо имали Француску, a Франке никад нисмо имали! Расијски краљ Урош je склопио мир са Грцима? У 13. веку није било Грка. Хапен није био велики кнез Грчке, већ „Краљ Србије". Степан Немања није могао да позове рударе из Немачке, јер у 12. веку Немци, ни Немачка нису постојали. Нити je могао да влада Албанцима и Грцима, јер ти народи у оно време нису постојали! Такође, Немања није могао да се ожени Францускињом, јер у његово време нису постојале Францускиње, нити француско девојачко име Хелена. Житељи Рагузе су 1300. г. позвали Дојче (Deutschen) из Италије као помоћне трупе за краља Уроша из Расије. O k o 1300. г. Дојче нису постојали, a житељи Рагузе су тражили
помоћ о д српског краља. Зар Орбини познаје само јед н о г српског краљ а —В укаш ина! У к њ и зи „К р аљ ев ств о С лов ен а ", О рби н и к р а љ ев и н и Д а л м а ц и ји посвећује 35 страна, Расији 31 страну, кнеж евини Уж и де 4, кнеж евини Зети 14, краљевини Босни 35, кнеж евини К роацији 3, Краљ у В укаш ину Србије само 6 страница, али „краљ евини" Бугарској 75 страна! Ha крају књиге, у индексу ствар постаје јо ш гора! Б улгариа се спом ињ е око 100 пута, Б осна 75 пута, Д а лм а д и ја 27 пута, Раси ја 32 пута, Х р ватска 3 пута, М акедонија 3 пута, али С ервија само јед а н п ут (в. сл. 44 лево). С лова „глагољског писм а“ која je О рбини показао, a која je, наводно, Ј ер он и м у в ео , и зм и ш љ о ти н а je , као и сам Ј ер о н и м „ш то je п р ем а опш тем м иш љ ењ у немогуће, је р и х раздваја врем енски период од пола века“ (У. Топер). О ва глагољ и ца другачије изгледа (в. Н иколић, Наш е писмо). Н ем ањ ићи су кн еж еви Расије, али с у в ладали на тер и тори ји од С аве и Д у н а в а јуж н о, д о С кадра, на Ј а д р ан у до Корчуле, Х ум ом , Зетом и Босном... Н аш а владајућ а наука одступа од О рбинијевог описа! Зна се за Раси ју, али као м алу к н еж еви н у, a Н ем ањ и ћ е као српске краљеве. В етор П изански 1368. г. са 26 галија креће д а освоји Котор. Како je „гр ад“ та да изгледао (в. сл.73) и јо ш горе! „Тако je и око 1179. г., к а д а је Сим еон Н ем ањ а, краљ Расије, к ога ‘гр ч к и ’ историчари н азивају Стефан, стигао у бли зи н у Б удве и свим ср ед ств и м а п окуш ав ао д а сти гн е до гр ад а К отора" (М. О рбин и, стр. 299). М олим , п о глед ајте јо ш је д н о м сли ку бр. 73! Грке никад нисм о имали, a С теван не С теф ан Н емањ а, који je, наводно, годину д а н а раније у Н иш у прим ио цара Б арбаросу, a поседовао царство од Саве и Д ун ав а до Ц рног м ора и Јадрана. Како би имао проблем а д а покори Котор? Још јед н ом треба погледати сл. бр. 73. Kao наш е владајућа наука и О рбини у 12. и 13. веку зна за народ „Унгари“ , који тада нисмо имали, na чак и њ ихове краљ еве. Један се звао Л уд ви г и борио се у Б осни против „раш анског цара“ Стеф ана, без успеха, враћа се у Угарску, али д а „С ловени" не би уп ад али у краљ евину, он на Д ун аву, са раш анске стране, на м есту где се С ава и Д ун ав спајају, гради тврђаву, којој даје име Београд. To je било 1343. г. (М. Орбини, стр. 264). Д а би ова глупост била јо ш већа... Овај Л уд ви г се бор ио п р оти в „р а ш ан ск е“ Б осне, a сам je им ао бр ата С теф ан а који м лад умире. У краљ евини Босни влада бан Стеф ан, син кн еза С теф ана и је д а н цар - С теф ан н а Д р и н и н а п ад а бана од Б осн е С теф ан а са 50.000 коњ ан ика и 30.000 пеш ака! Б осн а je пораж ена, na су се м ноги босански племићи преселили, пре свега Б огиш а и В ладислав Н иколић. Њ ихова м ајка Катарина je била сестра пораж ен ог С теф ана кнеза Босне и ота ц Николе, Х ум ск ог кнеза! Kao из бајке! Све сами Стеф ани! Н екад су Б ош њ аци, некад Угри, некад Раш ани, некад Хум љ ани, али никад Срби!? Угарски краљ Дудвиг бори се у Босни, гради тврђаву Б еоград на туђој територији, „с раш анске стране"? О вог брата С теф ана Л удви га зна и наш а ф абрикована историја, чак и као Л удви га В еликог краљ а П ољске (В. Бансон, табела 119).
Опет морамо дати исправке, да би наши читаоци заинтересовани за историју видели каква се безумна, безглава и неморална акробатика правила приликом фалсификовања историје! Прво, сви ти „Стефани" су се звали Стевани, у 13. и 14. веку нисмо имали Угарску, угарски народ, na ни измишљеног угарског краља Лудвига, који губи рат против „рашанског цара Стевана", који се повлачи у Угарску, али на „рашанској страни“ гради тврђаву против „Словена" коју назива Београд... Дакле, он je још и оснивач Београда? To сматрамо срамотним и глупавим. Београд je већ био град и имао je тврђаву, највећу у Европи, само што се увек звада „Калемегдан". „Кале“ je старо српско име за тврђаву, a „мегдан" на старосрпском значи границу („стати на међу“ , значи прихватити борбу). Тако би Калемегдан значио преносно „гранично утврђење". Сироти Орбини! Сада му се приписује још веће незнање. Ha делу морске обале од Улциња до ушћа реке Неретве, у дужини од највише 150 км и ширине понекад код Котора од 400 м, у долини Неретве до Коњида и на острвима Ластово и Мљет, Орбини смешта државе и кнежевине: Далмадију с 40 краљева, Кроацију, Расију, Босну, Зету, Хум, Дубровник, Котор, Будву и Приморје, чији су житељи, према Гундулићу и Евансу били Срби, цара Немању су сматрали за свог, али их je сада Орбини преименовао у Словене (в. сл. 83, 84). Зашто то називамо глудошћу стваралаца историје? Ово уско дриобаље с долином Неретве и оно мало кодна у 11. и 12. веку не би били довољни ни за једну кнежевину. Тамо je био само један град, Дубровник, сва остала насеља су била гнезда: Улцињ, Бар, Рисан, Цавтат, нешто веће гнездо Будва. Котор je, наводно, пре Орбинијевог доба био чак и кнежевина (в. сл. 74). За време Орбинија 1558. г, Котор није имао 50 градских кућа. Ова територија коју je Орбини описао je увек припадала српским краљевима и империјама, као што то грб цара Стевана Немање и цара Душ ана дотврђује (в. сл. 31-49). Котор (Kataro) некада припада кнежевини Хум, некад кнежевини Зети, некад краљевини Босни, некад Дубровнику, некад кнежевини Расији, некад династији Немањића, некад Угарској или je слободан град, али никада не припада Србији? Тако малом граду Котору посвећује Орбини 16 страна, a краљевина Сервија има само пет страна? Будва je била тако мала да je дубровачки племић Поврско могао да je купи. Лудвиг, „угарски краљ“ уједињује Хрватску и Далмацију. У оно време Угарска није достојала, као ни Хрватска ни Далмадија. „Јужни део Дубровника припадао je кнежевини Зети, од Дубровника до Стона и Пељешца била je кнежевина Хум“ (М. Орбини). Алтомановићи, „кнежеви Ужица“ код Орбинија се појављују без података о пореклу, само се помише кнез Никола као разоритељ краљевине Расије. Они су владали од Београда и Дунава до Дубровника, кнежевином Хум и уз то им je венецијански кнез поклонио Стон и Пељешац (М. Орбини). Сада се Сербија назива Ужице! „Самуило, ‘Бугарин’ je око 999. г. запалио целу Далматиу” (стр. 299). У оно време није било Бугара, пре свега не у Далмадији.
H a стр ан и 294 О рби н и пом и њ е н ар оде: А рба н а си , „С лав ен и ", Тур ди - у кнеж евини Зети, и то 1286. г.! У оно време нисм о имали земљу Арбанију, ни „Словене", ни кнеж евину Зету, Турди јо ш нису тако далеко продрли, али „Арбанаси“ јесу! Арбанаси су Рабанаси, Рабани, ж и тељ и српске реги је Рабан, a Раба н и ја je к асн и је н азв ан а Епир. Д акле од Рабаније створена je Албанија, од Рабани Албани, чак народ 13. века! У оно време, 16, 17. век, није створена само јед н а Албанија као ова у Србији! Измиш љена историја зна за јо ш две Албаније. Једна од њих се, наводно, надазила на Кавказу, на Црном мору. To je чисто извртање срдске историје. У старини се на К авказу налазила српска покрајина Лабја, Лабанија на реци Лаби, no којој je доби ла име. A трећа Албанија? Према изопаченој старој историји Британије, у којој ниш та не „ш тима“ , Брит, Енејев унук имао je три сина: Локрина, Кимбера и Албана. „После њ егове смрти je Локрин добио средњи део острва, данас Енглеска, Кимбер на реци Север (Сабрина), Србиа, данас Велс, a Албан северну Хумбрију, данаш њ у Ш котску, која се no њ ему назвала Албанија (владајућа наука): Тачно je! Не Албан - Албаниц, у старини се данаш њ а Ш котска називала „С еверна Хум бриа", С еверна Србија, не Албанија! Албани на српском значи „бели“ ! Д акле од Рабание су створили Албаниа, од Лабиа, Лабаниа створена je Албаниа. Твртко je хум ски кнез, босански краљ и на 292. страни краљ Расије? Сада престајемо са овим бесмислицама. Али бесм ислица за нас je за владајућу науку права историја! Али, у овој бесмислици се крије и истина коју нико неће да сагледа. Од О рбинијевог времена на овамо на овој територији виш е не сме д а постоји српска држ ава, ни српски народ, нити смеју д а се помињу. A кнеж евина Зета са кнезом Балш ом? Још горе, у исто време их je Орбини измислио: Балш а о коже ћемо сада говорит и био j e врло сиром аш ан владар... испочет ка je имао само је д н о село (Орбини, стр. 386). Приликом описа изм иш љених владара Зете, Орбини започињ е таквом срамотом. Још већа срамота од измиш љањ а Зете je Балша, кога Орбини прећуткује. И то je тачно! Ко су Балш а и Балш ићи? Орбини je имао задачак да створи лаж ну историју, да замагли истину, да je прећути, изопачи, д а банализује српску историју, да Балш иће деградира у м ањ е вредне (сублатерарне) кнежеве. М и смо Балш иће често описивали и овде ћемо још једном ! H am a изоп ачена и стор и ја п р ећ утк ује д ве н ајстар и је владарске ди н асти је Европе и најваж није поред Немањ ића. To су Балш ићи и Д ’Есте! Код династије Д ’Есте je бар установљена генеалогија. В. Бансон нам je приказује у књизи: „Табела плем ена и регената уз политичку историју“ , 46-48. Заш то не и даље? Фердинанд, последњ и цар Аустрије био je један ДТСсте! A Балш ићи? Још су старији! Они воде порекло од цара Балте, јед н ог од три краљ а који су први даривали Марију. Наше хриш ћанско учењ е га назива Б алтазар. Око 400. године цар „Теодосије" превози јед н ог цара Балту преко мора на путу за Лион и оставља га у Прованси, где се настанио на високој стени, на три сата од Арлеса. Там о je изградио тврђаву коју je крстио no свом имену „Балш ић“ (De Baubc).
H. Вигниери пише да je породица Валшић краљевског порекла и да су владали у Шпанији, Прованси, Лангедоку и Аквитанији. У генеалогији ,,De Los Condes de Urgel“ налазимо њеног оснивача Рајмонда Балшића, који je рођен 792. г., као и опат Папон, који у делу Путовање кроз Провансу пише о најстаријем Валшићу „Pons de Baltio" године 979. A ми, на то додајемо да je ова најстарија владарска династија владала у стара времена у данашњој Навари, у јужној и средњој Европи све до Црног мора. Њихове главне кнежевине налазиле су се између Наваре и западно од Валое и Савоје са севера, до Алпа на истоку и Монте Карла на југу. Они су се звали: Балшићи, Господари Балшићи Руселиона (Расије), Себие (Септимание), Лангедока, Барделоне, Сарагона, Собрабе, Сардање, Сарданије, Рибагорде, Палареса, Тулуза, Оранжа, Валоаза Анжуа, a пре свега Провансе. Јер, Балшићи су своје кнежевине и државе имали до Монте Карла (припадао je Алиси Балшић најман>е до 1428. г), у Апенинској Србији, области Средоземног мора и на свим острвима при чему су се неке простирале и преко Српског (Јадранског) мора чак до Молдавије и Црног мора. Ha Апенинском полуострву владали су до Тусцие (не Етрурци, не Тоскани)! У Тусцији, и даље према северу, владала je друга no старости срдска династија Д ’Есте. Ha Апенинском полуострву je још поздата изрека, кад се препиру око старости породице: „Кажите само da сте старији od Балшића.“ Орбини je познавао Балшиће! Кад год пише о Балшићима и Зети појављују се појмови: Апулија, Наполитанска краљевина, владалац Тарента, Филид од Тарента, Бари, Навара, d’Anjou... али Орбини je имао историјски задатак, na код њега нема ни једне речи да je све припадало Балшићима. Они у нашој историји имају следећа имена: најстарији облик, Балта, латински провинцијално, Bauc, средњевековно француски Baulx, модерно француски Ваих, напуљски Balza, венецијански Balsa, српски Балша, Бауса. Сви Балшићи, од с.редине Иберијске Србије до Црног мора имају исти грб и заставу, вишезначни симбол Сунца златне боје на црвеној подлози (в. сл. 48-52)! Да се вратимо Орбинију. Садржај његовог дела je скоковит, na то указује на места где je Орбини са једног извора прелазио на други. Тачно! Али још пада у очи: „Има места где се каснији уноси јасно виде. To су вести о Бу(л)гарима, о освајању Дубровника, о борбама са Унгарима, о нападу Сарацена на Јадранску обалу...“ (В. Мошин). Ми смо установили д ато није све! Русу je доказао, да су три братакод Јорданау историји мГота“ Валдемар, Видимир и Теодимир, три брата код Дукљанина у историји Острогота: Брус, Тотила и Остроило. Допунићемо Русуа и кориговати га: „Јордан je млад изум, историја Гота такође. Источне и западне Готе никада нисмо имали, њихова измишљена дарства су била царства Срба. Валдемар, Вадимир и Теодимир су били српски краљеви, што нам потврђују и њихова имена. A Брус, Тотила и Оштроило? Такође, краљеви Срба! Они су били синови српског цара Сама, Самовлада, Свевлада, који je од 492. до 530. године владао империјом од Балканских планина, Шарпланине до Алпа и Јадранског мора. После
његове смрти je империју преузео његов најстарији син Борис (Брус), a млађа браћа Тотила и Остроило отиш ли су у Апенинску Србију, данас Италију, где су основали своје држ аве и владали до 576. године. О строилово главно седиш те остало je на Ш ар-планини и ту м орамо м ало д уж е д а се задрж и м о. З бог гр еш ке или п р ев аре ств а р алац а историје, или ф алси ф и к а тор а и О рби н и јеви х п рон алазача, м орам о (Орбинијеве) држ аве „Славена“ одстранити из наше измиш љене историје. Бар оне које су у вези са Д укљ ом и Зетом, које никад нису постојале као држ аве. П апа Клемент III (II) 1089. године на овој територији зна за „Regis Slavorum “ , a владајућа наука зна за „Краљевину Д укљ у" (в. сл. 98), коју смо спомињали! У чему je забуна у вези са Дукљом. Ш та je била Дукљ а? Ова Д укљ а (Дупља), изопачена Dioclea, није била држ ава, ни кнеж евина „Словена“ . Д ук љ а je била господарски посед Срба, посед Остроила, који je основао његов старији брат Брус, Борис. Владалачки посед Прехвала, од којег се Дукља, или Дупља, налази на око два сата северно, у ткз. Горском Дукађину, налазио се у поднож ју Ш ар-планине, у такозваним „зачараним планинама П рехвале“ . Прехвала и Д укља, или Дупља, само су два поседа владара. Прехвала je летњ а резиденција, a Д укљ а (Дупља) зимска, јер се она налазила ниже, док су се са Прехвале могли видети бродови код Д р ача (Јадран). Са Прехвале се није видело само Јадранско море, већ и Солун и Егејско море. Н етачна je тврдњ а наш их историчара да je Д уп љ а „руш евина Диокледијановог града код данаш њ е П одгорице" (М. С. Миљевић, 1872). Исто пиш е Конст. Порфирогенит, који je измиш љен после 1600. године: „Dioclea носи име јо ш јед н ог града у земљи, који je основао Д иоклецијан. Сада je то напуш тен град.“ Али сада je крај са О рбинијем и Порфирогенитом , Д и оклеом и Д и оклецијаном . Орбини и П орф и роген ит су новија изм иш љотина. D ioclea je српска Д укљ а, a Д и оклецијан? Њ ега и све Римљане никада нисмо имали, њих смо већ одавно одстранили из наш е историје! Нећете моћи од нас дрочитати ни јед н у реченицу о Римљанима, Римском царству или римским цезарима, пре свих не о Д и окледи јан у о којем се овде ради! Али! За оне који хоће д а веж бају миш љење, износимо о овом „позноримском дезару Д иоклецијану" још јед н у крајњ е м удру констатацију великог научника који диш е из наше душ е. Он je утврдио д а Диоклецијан личи на друге измиш љене личности из других историја. Д а би нам то показао, одредио je паралеле: римског Сулу, атинског Солона, библијског Саула и ромејског Диоклецијана. Ради бољег разумевањ а саставио je табелу коју бисмо веома радо приказали као оригинал:
САУЛ
солон
СУЛА
ДИОКЛБЦИЈАН
Владавина 20 година
Владавина 20 година
Владавина 21 година
Владавина 21 година
Сула je љутог карактера
Диоклецијан je љутог карактера
Солон je способан организатор
Сула je способан организатор
Диокледијан je способан организатор
Солон opraнизује прогон политичких противника
Сула opraнизује прогон политичких противника
Диоклецијан opraнизује прогон политичких противника
Солон издаје важне законе, реформише Устав
Сула издаје важне законе, реформиш е Устав
Диоклецијан издаје важне законе, реформиш е Устав
Солон реформише новчани систем
Луције Сула реформиш е новчани систем
Диоклециј ан реформиш е новчани систем
Солонове реформе повољне за олигархију
Сулине реформе повољне за олигархију
Диоклециј анове реформе воде доминадији апсолутизма
Солон се повлачи добровољно
Сула се повлачи добровољно
Диоклецијан се повлачи добровољно
С аулje љутог карактера
Саул je први краљ Израела
Саул се повлачи добровољно
Није ли то коректура „четири најваж није књ иге најстарије историје? Д а ли још неко верује у Сулу, Солона, Саула и Диоклецијана? К томе, цела наш а историја и историја уметности до око 1650. г. су лажне (види наш а дела)! Споменути великан je Кристоф Фистер, a дата табела je из његове књиге „Матрица старе историје", стр. 388, 389! Н атериторији к о јује Орбини описао постојалаје само јед н а држава, Србија! Не Зета, „са граничном државом Диоклеом"! Ствараоди историје су побркали српске појмове. Од Д укље су направили ,Диоклеу, од Цетине Зету, „само што je Цетина река прилично далеко од измишљене држ аве Зете. И данас се та река назива „Цетина“ . Д а се вратимо Орбинију. Котор једном припада кнежевини само на основу слике његовог грба, али касније je само краљ Расије! У. Топер то назива „померањем времена" и сматра да би у трећем делу Орбинијеве књиге морали д а се налазе историјски догађаји последњег столећа. Још јед а н научник, Топеров савременик, потврђује: Орбинијево Краљевст во Словена одсликава ист оријска збивања око 1600. године
JUir/lU D C j I i r i r v r i П П кЈ С ј
(J. Табов). Од Табова сазнајемо јо ш јед н у новост, a она се налази на насловној страни јед н ог старог издањ а, којим je Табов потврдио наш рад о овом лаж ном делу „словенске" историје. Ми познајемо два различита оригииална издањ а О рбинијевог дела. Табов познаје најмање три, али наш а владајућа наука тврди да постоји само јед н о оригинално издаше — из 1601. г. Тачно, он описује догодовш тине свог времена, прон алазак нових народа: Д алм ата, Унгара, Босне, Зете, А лбанеза, Кроата, чак и Б у(л)гара и проглаш ава их 1000. година старијим. Наш у паж њу привлачи што Орбини не помиње радове Нестора, догађаје попа Д укљ анина „из 12. века“ (владајуће м иш љ ењ е), у његовом списку литературе њих нема. Д а je Орбини ово дело писао око 1580, 1590. године, онда то не би чинио на италијанском јези к у! Н адионални јези д и су млађи, a Италију имамо тек 150 година. Сада кратко и јасно, можемо да закључимо: 1. Орбинијево дело je око 120 година млађе. 2. Орбини није Србин из Старе Србије, ако je уопш те постојао. Он je из Апенинске Србије, из града Урбино или са Трианкие (Сицилија), где такође постоји град Рагуза. 4. Он je добио задатак да Србе преименује у „Словене", да на Хелму (Балкану) на којем су само Срби ж ивели и имали своју империју, образује „словенске" држ аве са изм иш љеним именима, a све веће и значајније од Вукаш инове Србије. 5. Тако je код гаега Стеван Немања краљ Расије, али Расија није Србија? 6. Орбини представља грб из којег можемо д а видимо д а не мож е да се ради о безначајној Расији коју je он описао, већ о огромној империји са 11 посебних регија. 7. Грб који Орбини представља у свом делу, означава грб Стевана Немање, али га он назива грбом Расије, a нигде нема ни речи о Немањиној држ ави!? О рбини je пронаш ао нове „словенске д рж аве“ које никад нисмо имали, a неке од њих тек недавно: Славонија, Босна, Далм адија, Расија, Котроманићи, Кроадија, Булгарија, Примордија, Зета, Диоклеја, Свети Сава, Котор, Хум, Рауса, кнеж евина Уж иде, кнеж евина Аазар. Ha крају д елим ичн е тем е овог дела, обећавам о наш им ч и таод и м а да ни кад више нећемо рећи ни реч о народима који су измиш љени „за Карлово време" и заврш авамо реченидом: Ниједан народ или држ аву у доба које je Орбини описао нисмо имали (од 12. до 14. века).
ФИКТИВНА ЦРКВЕНА ДРЖ АВА
Ceu народи који се појављ ују у „К а рловој и с т о р и ји и з м и ш љ е н и су заједно с Карлом. Д ословде сви! Али, нису измиш љени само Карл и народи њ еговог доба, већ и државе, империје... чак и „Црквена држ ава" с папама у Риму!? Д осада смо избегавали ову тему старе дрквене историје, или папске државе. Виш е не мож емо д а избегнемо ту тему, јер je нама припао задатак да Карла прогнамо из историје, као и уз њега пронађене народе, тако д а сада папска држ ава и град Рим см еју да сазнају истину. У историји С редњ ег век а историчари се н и су толи ко бавили ни једн им другим градом колико Римом, хриш ћанским главним градом света. Б езглаво и безумно су састављани најапсурднији извеш таји о Риму и папама, чак и од папа лично, као и о папама који никад нису постојали! Наши историчари још и данас њихове извеш таје прихватају као истините, римске зграде и грађевине 17. и 18. века за њих важе као оригинална римска здањ а (старија 1500 година), a дела 18. века за њих су дела Ренесансе. Сада морамо да замислимо ово потпуно ф алсификовано средиш те Европе, али не сањалачки, не поетски, не дилетантски као наш и историчари, већ с разумевањем али са љутњом заш то то морамо д а чинимо!? Овде се нећемо дуго задржати, јер наш а je тем а Карло Велики и Рима ћемо се само дотаћн, је р je Карло, наводно, у Рим у крунисан. Наш je задатак да известимо да у време изм иш љеног Карла Рим није постојао, није било ни црквене државе, нити папа. Град Рим постоји тек почев od 15. eefca. Рим je био сам о село са неколико безначајних рушевин.а (В. Камајер}. Али, о чем у извеш тавају ондаш њи ж итељи Рима? Са стидом читамо њ ихове извеш таје: Улазак папе Грегора X I у Рим и доп и с кардинала Орсинија краљу Филипу Депом из 1314. године о Риму; 2. Један извештај „око“ 1320. г. 3. Петраркин извештај о разгледању Рима „око“ 1350. г. 4. Приказ града у време „око“ 1375. г. 5. Рим у време Јована XXII „око“ 1334. г. 6. Рим за време М артина V „око“ 1420. г. 7. Сиромаш тво у Риму године 1414. 8. Приказ Рима из времена Еугена IV, 143-147 г. 9, И сторија папе Пастора I. Ш та стоји у овим извеш тајима? Приликом свечан ог уласк а папе Грегора XI Рим љ ани су ули д е св о г пр оп алог и просјачког града покрили ш ареним теписима; под папом Клем ент ом V град Рим се нашао у рушевинама\ „Аатеран je на тлу, а мајка свих д рк ав а je без к р ова “; „уз руш евине старине, р еђају се и руш евине
хришћанства, уз развалине храмова и разорене цркве"; „Божји домови су били без крова, други близу рушења“ . Све се то у Риму дешавало „због премештања папског двора у Авињон“ кажу наши историчари. Да ли се све то дешавало када je курија била одсутна? Пропадање Рима се одигравало деценијама t o k o m 50 година? Драги читаоци, сада знате зашто се стидимо, сви ови извештаји су фалсификати. Домовина фалсификата je данашња Италија и италијански Хуманисти; они су ф алсификовали u раносредњ евековну изворну литературу, плански испевану, измишљену (Р. Балдауф) Тако je настала и прича о папском граду Риму! Први папски град je био Авињон (в. сл. 128), почев од 1305. године, према важећој хронологији. Авињон je у 13. и 14. веку поред Палерма и Кордобе, био највећи и најнасељенији град Запада и данас још делује као да je у једном даху створен. Кристијан Депен о овом граду пише исто, само што о „папском азилу“ мисли као владајуће учење. Премештање универзалне папскерезиденције из Италије у Авињон је л а ж (В. Камајер, „Догматско хриш ћанство и ф алсиф иковањ е историје", стр. 101). Ни царска крунисања се нису одржавала у Риму. До 16. века je у Еврогги постојао „само један град за крунисање, a то je Цариград“! Наша владајућа наука га зове Константинопољ. Навешћемо још један приказ Рима у фалсификованим изворима, из истог времена, али из два сасвим супротна описа: „Ујубиларној 1350. години било je живо унутар римских зидина. Реке ходочасника из целог света текле су према вечном граду. Од Божића до Ускрса je, наводно, у граду стално боравило 1,2 милиона људи. Између Ускрса и Духова 800.000. Недељом и празницима се у Св. Петру показивала Христова Плаштаница, na je гужва била тако велика да je понекад дневно било и no 12 смртних случајева." Овде се помиње Св. Петар? Читали смо да je Св. Петар у оно време (1350), био у рушевинама. И Петрарка je у новембру јубилеја био међу ходочасницима; Аатеран je био на тлу u мајка свих цркава стоји без крова, отворена за ветар u кишу. A за време Урбана V, око 1360. г.? Св. Петар je урушен u око 1370. године, a у њему краве пасу cee do олтара (в. сл. 103-129). „Али, која страна je лажна“ (В. Камајер)? Све je лажно! Цела историја Рима je лаж на до 16. века, такође Цезар, Клеопатра, Октавијан... сви су измишљени. Наводимо још један извор о граду Риму, наше владајуће науке: Рим je у младости (док није било папа) пустиња, у најбољем случају село nacmupa. У другима, град je насликан најсјајнијим бојама, где je Рим истог доба богато насељен светски град. Тако нешто нам се показује безумно, без стида! Оба извора су лажна. Истина гласи: Рим je за време целог средњег века био само село u наводна света култна места никако нису жогла ča пропадну,јер још нису ни постојала (В. Камајер, „Загонетка града Рима у Средшем веку“ стр. 52-57). Сви знају да папе одувек имају седиште у Риму, изузимајући седамдесетогодишње исељење у Лион и Авињон, које се назива „ропство папа
у Авињону". Шта je запазио један човек, пре 200 година на почетку 19. века? Па ипак... колико знаж, npe 16, века се не може приказати ни један папски споменик, na чак ни гроб... (П. Ф. Ј. Милер, 1814). Т е к у 18. веку Рим je постао град, модерни град папа, о чему се ведикан немачке учености Мартин Лутер лично уверио! Он je 1510. године био у Риму са потпуно погрешним очекивањима и претпоставкама: И ja био у Рим, али где свеци леж ат и? Ш та je? Нисаж чуо речца о Бог. Његова релдгиоздост и глупа ревност гонили су га кроз сва светилишта... П ошто сам био mano луди светац, трчао кроз cee цркве... верује cee, што je слагано u што je смрдљива лаж (М. Лутер, WA 31 I, 226, 9-11). Ревносни „глупан“ наставља: Ту nana говоpum u добро. Св. Петар u Св. Павле покопан у Рим... стари... у црква Латеран, али то безобразна лаж (М. Лутер, W A 47, 394, 26-28...), ja не знам, нисаж видео (М. Лутер, WA 51,136, 36-38). О највећој хришћанској светињи, Петровој цркви, Лутер не казује ништа конкретно (П. Мајер). Од грађевина „старог Рима“ он помиње само Пантеон, али при томе мисли на онај стари Пантеон који je 609. године посвећен у хришћанску цркву (М. Лутер, ВАГ 329, 23), не слутећи да je саграђен кратко време npe његове посете. Ми на све ово додајемо, да М. Лутер није био у Риму 1510. већ 200 година касније! Драги читаоче, да ли после тога још неко верује у измиш љеног Карла, у опевано Карлово крунисање у Риму, у лоше састављене, противуречне и неподношљиве приче из Рима, у крунисање „немачких" краљева за „Римске" цареве, у Свето Римско дарство немачке нације...? „Свака историјска литература помиње само цареве Светог Римског дарства немачке дације, дри чему треба приметити да je звање Rex Germaniae дрво дрихватио Максимилијан I тек 1508. године" (A. Г. Гајзе). Тачно, неш то npe 1508. године je пронађено звање Rex Germaniae. Још један човек који аналитички мисли и размишља: Што се тиче испричаних догађаја, скоро су ceu тенденциозно обојени u прилагођени, сем тога велики део je npocmo измиимљен. Н аводни догађаји у Риму су измиш љени, нарочито крунисањ е за цара, је р npe 15. века није nocmojao град Рим, нити универзални nana (В. Камајер). „У дванаестом веку су у различитим црквеним институцијама, нарочито у државним опатијама израђивани фалсификати докумената, да би се утврдило порекло породица... Најрадије су ове фалсификате потписивали именима царева и краљева прошлих времена, чак Карла Великог или Лудвига Верника. Хтели су оно што je било потребно, према тадаш њим правилима да прикажу као краљевско наређење далеке прошлости" (X. Илиг). Д а je средњевековна црквена држава фиктивна, доказ су фалсификовани поклони Риму Пипина u Карла. Само тако се објашњава недостатак оригиналних докумената! C glmo тако се објашњава повремено заборављање неких државних територија! Само тако нема потребе da се објашњава зашто су Пипинови u Константинови поклони били истовремени. Фалсификати о Конст антину
потичу из Лат ерана u првенствено су усмерени против КонстантиHonojba (X. Илиг). Дакле, Константинови и Пипинови поклони су фалсификати! Све о Карлу и Каролинзима je фалсификовано, a о томе има још доказа.
ПРИАОЗИ ФАЛСИФИКАТА
Представљамо још једног истраживача, који je детаљно и успешно као Камајер радио на документима о Карлу и Каролинзима. Зове се Карл Бранди. У свом делу „Фалсификовање докумената у Рајхенау" из 1890. године, не истражује само Карлове фалсификате већ свих Каролинга. О поклонима Карла Мартела оснивачу манастира Рајхенау:
D in Iroiden n u f don Nanu-n K a r l Martolls Inutondon eogcnannten SUftim gsbriefe fur die A btoi Roichenati sind liingnt а1к uuoclit erknmit ivorden1).
In der Titn t d a rf nian
m ir a n f die
Scln'iftziigc don X I I . Jftlirh., alil’ dii Form cii m id \Vre»du ngo:i nus s|ifltei-eii Knlscnirkm tden шк1 don oUcnbar crst diircli solir enlvrickelto VcrliflJtitlKSO omgegd>cnen lid u d l liim rcM 'n , um m iU r o r Aunfuhrungcn zu entbehreii.
Die Kciintnis der UneehtlicH »bor »iir nabrati tdtrs, wus man bis jd d Шкт dieso Urkundon vvufito, da dio Dniekc im Iioclislon Orado imzulilngliclt sitni. — MaUo K. Pori* boi soiner Ausgnlio der Merovinger Urkundon Obcrbaupt voli der Kxislohx der Fulsđiniigon kcinc Kumio, so \vunJcn Breitenbach [N. A. II, 103} ши! Mflhlbneher [1Ш. 37] durcb dio soJdocbten Dnieke irro gclcitct. — Eiua goniuie Publikation ist dcslmlb als Oromllnge fiir eino erncute Untcrsueliung đieser interessuntcn Urkundon zun/lehst unuingflnglieh. Nr.
1
.
K arl Martell — 724 A pril 25.
Joppilla. (Falschung.)
iTK-hrtfi » « • . XIL Karluruho Л 3. [A.] Danel>cn W4?rUoe A3* Viđimue iloe ОН»х1а1ч von Konetims v. N57 ila» 17. perg. Л3* » > Abte т. PeterebiUiecn » N88 Јлв. 11. * Abechrift HnuiU', Ilc|*©rtnr. 373 [!!}, nelart spateren K ojimmi in •!*« I'apiorli.in-lKchriflt'M.
Dnicko: JzCicliUen, Die Ziihrin^er. Kr»4burjj. 1831. JkMinjrc 1, |»8g. 52. [Mit Nr. 2 уегтмн-lil umi vullij; unhmuchlmr; nim Л?Ј [Meiditdliock,} fciflorifdjfT Šerife bmr 2)c?djnwrbtn, SMeftfc C*4>nvenUa btr £jo$ffirfll. HNeij 5H
In
миленко Ииколић.
Поклони Карла и Пипина од 17. новембра 780. године:
3. K arl d. Gr. — 7801) Nov. 14. Reiehenau macht. betvogen ilurch dje ilira und seiner Gemalilin Hildegarda im Kapitelsiuvl tler Brudet von Bisclmf Jolmnn von Konsbinz uud Graf Kerold vorgelegten Privilegien der Hnusmeier Кш'1 und Pippm čine Sebenkung an Kamera und Badhaus der Briider; ev vergubt namlieh die VillaROrnang — mit Ausnabme eines seinem Jager 'VVeuehard bereits friiber vcrliebenen Mansus — zur Emiihruug der Sclmster, Gerber, Valker und iibrigen Diener da- Briider, sodann die Fiseher Azo, Varing, Giselliard, Eppo, Alberie. samt ibrem Anteil am Bodmaiiscben Wald ssur Bescbaffung warmer Bader аи das Krankenhaus der Briider, und tri®, Bestiinmuiigen iiber die Herbeisehaffung des Brennholzes, Urschrift snec. XII. Karlsrahe A 22, Palimpsest. Bulle 1 Karls III. Pulsobving, (larch das AuUere des XII. Jahrh., die Bulle Karls III., eine abenteuerliche Rekognition unđ Formeln ans Urk. Karls III. [und spiiteren] envieeen, BM. 1701 [enviihnt]. — Abdrnck imter den Beilagen. [T>nrs, ssec, X II: Trađitio Kai-oSi magiii imperatori® uugueti ш! rornana et ad asaenhus (sic).] ’) Dafl (lem unverstamllichen Datum DC<^C](UI1)X.. diese Doutung ии geben iat, ergiebt sidi aus Nr. 4, die
a
nach tlieser Fulechung gearbeitet iet. — Ahulich ateht iu 23: inđictione Ш1Х; u. noch sehr vie) njijiter: B dictue T. de V. deđit jugera Ш Х— llb. Confr. 362, 17.
Наша допуна Карлових поклона:
V o r jillom interegsicrto мсћ der Custos Odalrich Шг dio V illa ROrnang, ein imbedeuiendes D o rf unJie boi Bođiruui auf der Lmidzungc zvvLscliCii t'bcrlingcr- unđ Unterscc geiegen. E r liefi sie von Kavi d. Gr. {Ni*. Д. 4] an die Kamera sehenken, « v t sutona, pellifices, fullones et alii servitoveš, dum in eomndom fratnim ucstifu oceupantur, do fructibus ргеЈаЦ uille pascautur*; und zur bessoren Sicljerung mu Aten dann nocli Karl III. [Nr. 3X)t A n io lf [44\ .und Heinrich II. [G‘i\ ЗТе V illa denl Kluster bestiitigon. Diese Ser vitorog odor Oderani [/;.¥) mufiten eben fUr dio Kam era arbeiten; die Sutores liatten das Scliuhwork, -dio Fullones Zoug und vielleicht auch JiUte uud Mtttzeu, die Pellificee die Pelze zu verfcrtigen®).
Списак фалсификованих докумената од Каролинга no К. Брандију:
Verzeiclmis der Reiclienauei* Urkinideii des V III—XII. Jahrli. Bern.: Dio Fltln'tuingeii Kimi durili K i n v i n t r H e i telite Ikfitiuidldlo ^tefiiliK'litcr ['rkundeu durcU l’ctiblruok gekennzeieJim-t, Г8.«= l’recluift. Or.— Original. IIS. llamlselnift ( KnrlsrulieO.dL-A.]. T. — Talci. ]JM.= Bolmier-Mflldbflcher, ■Kegg. Lii|>. L S t * Slumpf. Keidmkanzlci JI. .7. JaiTć-AVattenlmch, ltegw«ta ГопМЈзспго Romanorum, 1.11.
a is e i'iir lm n d e n .
Nr. i 2
3
i 5 в
н
lieferung
Regesten- Respro\verke cben im Nr. Text p.
Kali Martcil 724 April 25 Sduitzbrief ffir J’miim, Schenkung us. вм. zur KlostergrCuulung —Iiumuni[37] tiil, Scfotte Jer Insdheivolnirr > Schutabrief fnr Hirnin, Sehonkung us. 37 zur Klo«tergriimlung —Ihifrcchi derKfostcrlcutc, frcicAhtSiraJd, beschriinldeHof-iuul iherfahrtpjlirht ICiui đ. Gi\ 780 Nw. 17 h’stiUnjt ilir Seftrnlnngnt Karta us. ЈП01| nndVippins and fmft dieVitla Jiornamj nehat vinem Tcil des ISodmimschen 1Vntdes hhmi » * • im [= 3.] nnde.rimicri dnaKlvsder JCtjj. s. crnu j}istinu Konstauz ХГЈП. » 71KI Jani ti erliiUt die Conaiitutiu dc елре- N 297 ditionc Humana hifreit dru Aid ranjedem llof- \][S. HlA 811 * tup uuBvr hei hcrorstehenderj v.itr. Jiomfuhrt April 0 setzl div(icreddsantcibr Kluster- J'rilHS- 447 rotjte, apc~ieV dat Adrocatua sumpt CUJtaensis fest r. 131đ schenli die Vitla Uhu and Svtzi us. 813 4Г)5 die Koinprfenscn des dortigm VogUts fest
10.T. 12 FahcJtmg 40,55,06 des (khlneli, 10,T. 10 Fulsehnng 40,58,70 des Odidnch. 11,T. 13 Fidsrhinuj 42.50,70 des (Jdidrirjt. *24 FuLehumj 46,71 d. Othhieh. 20 Falschung 40,70 d. Odulrieli. 2:> Faln'Jutmj des (Jdidrich. И.Т. Ili FCdachuug 45,58,71 des Odalrich. 14 44,70
•) £nt»pi«diend siml inder ganzeii Abhaudlung bei AnfOhrung der Urkitmlendurdi Nuuimern die JRtlschungen darch Ziffeni inKurelvdruek unterechieden.
Cbcrlk*fcnm g
Nr.
9
K a i i đ . G r.
—
-
Bcspio- I
liegestunwerke
chen im
Nr.
T©xt p.
v e r le ih t đ e r o K lo s t e r đ ie I m im i-
EnctiJivl iv
-
Nr. 12. 23.
u it a t 10
»
v c v le ih t d o m K lo s t e r Z o llf r e ih e it
-
-
—
» in N r. 30.
11
»
v o r le ih t đ e m IC lo s te r A b g a b e n
—
-
—
> in N r. 30.
f r e ie
O r.
581
3
b e s t iit ig t d . Ik 'š it z d e s P r ie s t e r s
O r.
533
3
in A la m a m i i e n 12
L m H v i g 0. F r .
815
D e z . 14
b c s t a t ig t
I m m u n it iU
u.
A b ts w a h l 13
*
Ans Htićhcnau stumuiciul.
E n g e lb e r t u . c r la u b t, đ e n s e lb o n an 14
•л
829
8 e j»t. G
R e ic h c n a u
zu
b esob ran k t das
u lH T tr n g e n
s c b u ld ig e £x*r-
v it iin n
f iir d . K a is o r u. н с јп е
Sobne
auf
d on
W og
O b e im
840
18
.
iib o r
K o n sta n z um i C hnr
1Г,
16
=
*
839
14 [ iiit r r jn J /n ic \Vfc* AuszU't/.
A p r il 21- s c h c n k t d c m K l o s t e r B e s itz u n -
[UnsicherJ.
25
O r.
900
3
O r.
963
3
—
—
—
g o n z u D e ttin g e n , A flo n s b a c h u m i in d e r U m g e g c n đ 17
»
»
Juni 20
b o s tittig t nm l
đem
A bgaben 18
»
~
—
• b e s tiU ig t
b u đ w i g (1. Đ ;
835
O k t. 3 0
von
N tm e n
ja b r lie b e n
a u s A ln m a n m e n an
s ttlc k e im 19
K lo s t e r
J ic h n te n
G r im a lđ
G rn n d -
Voraiuffaeist ton 19.
G au Appbn
b e s t iit ig t d io S c h č n k im g s e in e s
O r.
1318
A us
4
Beickef
st&MsnauL
V a t e r s a n G r im a ld [N r . 18] 20
8Г>7
A p r i l 28 v o l l z i e b t o in o ii C H itortan sob z\vi-
O r.
1383
5
—
(O r .]
—
83
—
[O r .]
—
33
s r lic u l l o id je m iu u m i B u d in u *
(8 4 3 -
ТсјЛ po* JSscherO dalrk i
rc-Hi'efcčrtf :
858] 22
*
r«rfx»6*e*
(8 5 4 859]
23
K a rl III.
878
ir.
i J m i. 1 3
b e s t iit ig t
naeh
V ora rk u n d en
I m n n m i U t u . fr e ie W a b l.
O r.
154 1
5 i
р.р|'
21
КАРЛО ВЕЛИКИ НИЈЕ ПОСТОЈАО
t)l>er-
liefe-
Nr.
ra n g
24
Kuri Ш.
881
25
*
■
1
-
Kegesten- Beejirochen iin vrerke Nr. T e x t i> .
bestfltigt dio Piivilegioii seiner HS.3131' Vorgttuger fiir dna Kloslcr cnvillmt. bcstdtifjt
K u r lm m n s S c h c n h n ig
us.
25 1607
20
*
•
27
>
883
Okt. U sclicnkt seinerGomnhlin Iticbar- Oheim da dio Лbtui Zurzach S r p l. 211 s c h c n lt a n das K lo s t e r K on igs~ tftil z n J m c u
Okt, 9 gestattet Liuhvnrd, dio Kapelle Uteriiugeu dom Klastvr m hmterlassen
»
2i>
»
884 April 22 licstittigt den gosamton KeieHenmier Grundbcsitz
30
»
887 April Hi bestatigt dom Kloštar nadi Vomrkundcn ImmunitiU [23], ZoUfreihoit [10 dep.j, Abgaben iti Дкишшшсп [17j
31
»
32
»
•
best&ligt dom Kloster Luđivigs d. F v . Suhonkimg von Gnmdsluoken ili Dcttingon, Allonsljacli und ITmgcgcnd [10] 887
•
.S e h en k n m ;«« Lu«l\vip* U. F.
[31] im đ
us.
1581
18
1030
11,T. 4 36,51
u n đ K t'M p r u U n
28
11, T. 5 36,53
m i G r m u ls H U lm m n C u n in '-S o c
1G32
4
1037
4
Or.
1699
4
0 ,
1700
4
US.
1701
1*2, T. 13
O r
36,56,70
d n e atu jd d ich e S rh o n -
»
Н4
»
■ir,
Amolf
-
-
sckc-nkt an Btscliof Chadolt von Novara ciuenHof zuErolringeu u. besUltigt cbum dessen Verniaditnis an Reicheuau
1 ’cilscJi. dcs
K IL J a h rh .
F iils c k ttn g dos
Л'пгп&>|/ IN S r . 36, 40. 88.
[Or.]
88.. Nov. 17
Aus Jieidtm au alammcntl.
O d id ric h .
Јсппу K a t U d. G r . [ H ]
33
F tils rft. dcs K llJ iJ r h .
-
33
V o n ( h ln iric h Aitch VeruicJtшш/ dcs 7'ехш f a r Nr. 3
rtrtrandl. 6fiH
J a ti. 3
t r if f t n n t c r Ik-sm jn a f/h tr (t u f d io V oijtoribiu u f/ K u r i * d . G r . [ 7 ] tced ero Uc/di/uuimu/on iib e r don A d c o c a tu s cajtscnsis
Ohdm
1722
*21 44,70
FCdsckung i les
O d a lrich .
Миленко Николип
l t)berI liefei rang
Nr.
Regesten- Beaprowerke chen im Kr. Text p.
36
Amolf
88«
Aug* 1 bostfttigt die Sclieukung Karls III. аи Clindolt voii Novaiu [33]
Or.
1752
з
37
i
ВВб
lieetiitipt fliceollK* Sehenkunjr Kuriš
us.
[1 7 5 2 ]
12, T. 3 36,61
[=
30]
H u fc n ru
38
*
889
'
'
T h n m b if
Hienkt ом
40
*
>
892
42
z ir c ie r
d ie
eelUi
I h i t h o n i '*
Or.
1700
5
US.
[im ]
1 2 .T .5 30,52
Gfiter xu Ksdiingen,
[ O lr tr s d l]
S tn d h t im , A ttfck
*
44
Nov. 18 beslfttigt đcin Kloster Schenkuiigen zu Bierlingen unđ Erehingcn |28. 33. 30)
Or.
1784
6
Ilez. 4
schenkt an Dcothelm je einen Ilof zu Gachnang u. Wigoltiugen
Or,
1790
6
Ј(Ш. 21 besttitigt, orfreutiiber die\Yicder-
Or.
1817
0
Or.
18ft4
0
«94 Fcbv.17 schenkt an Emust Gater zu Suuthausen u. Sclnveuuingen 890 April 27
r r s lit n in i
dem
45
#
O k i, 15
V r te r n n c n
Н пс-
V rn m
-
s n f f i r n a n g u m i (jr s t a t lc t d r s s r n
O t'.
a c J m ilt a n
H u f zu
Aw
D u rc h e in u ln e In te rpola tion en vtnm ecU U t.
A
hs
№ 7
12, T. 14 33,42, 67,70
E m tu e ru n g dts д апген Tertes a u f Hasur durch Odalrich.
L47.H
13, Т. 3
Aut H n ch n m u . F a U ch u n g d ti
K c ic h c m m
А н п и e in e n
d es
l i t i c l tena u.
cv h te tC i
ан
F ii l s r h u u g
Reichenau.
p n i d m i h m e iitris s c n e n M a n s u s
V e rga b u ru j
de>s
X I I . Ja h rh .
walil Erzbificbol' fluttos zum Abt, diePrivilegien desKlostors 43
F iS s c h u n g
X I . Ja h rh .
Juni ft scbeukt dom Kloster Giitcr zu Eschingeu
39
41
cin s cM icJ S lich
us.
G m h m im j
X I . Jahrh.
46
■
47
Lmhvig (1. K.
nach 896
_
904 Juli 16 giebt an Isanrih deesen koufisziert09 Gut zuriick u. bestntigt dessen Reichenauer Preknrie.
[Or.]
—
34
Or,
1938
6
Test v trn ic h tet, Pergament m it S ieg d f u r N r . 1 wrvymdt.
Дакле, ми пишемо, д а је цела средњевековна историја једна обична измишљотина. Практично, ceu документи из тог времена су настали касније... Анализа помоћу строгихнаучнихметода показује, da немамо ниједан оригинални рукопис ни документа, нити литерарних дела npe 12. века (У. Топер). Ha ову процену треба додати још пет векова, a то значи до 17. века! „О селидби народа и некој христијанизацији Меровинга и Каролинга нема никаквих докумената, нити археолошких налаза" (У. Топер). Ha крају још неколико реченица. Ко се после пажљивог читања овог дела, још пита због чега су настале ове срамне измишљотине, ми ћемо му помоћи! У 19. веку се пуно тога открило и догодило. Сваки нови измишљени народ хтео je одмах своју 1000 годишњу историју, спектакуларну u без сваке сумње убедљиву (Ф. Кавалиер). Са измишљеним Карлом, се например „доказује" колико je стара Немачка и немачки народ, јер, није измишљен само немачки народ, већ и све остало што иде уз њега или му припада: немачки језик у свим варијантама, немачки писмо, немачке јуначке и црквене песме, немачко законодсвство, немачко предање... Али no моту „нико није савршен", непажљивим ствараоцима историје десио се пех. Заборавили су оно најважније, нису измислили старе немачке народне песме и музику. Такође, нису рачунали да ће Французи, још један млади народ да се позове на Карла као свог претка и оснивача државе!? Тако je и њихова историја као и немачка постала шарлатанска, бесмислена и срамна! Али, у нашу исконструисану историју je уграђена још једна лаж. Приликом настанка овог дела, ми смо се служили и управљали no старој хронологији. Само, што ми нисмо у трећем миленијуму! Недостају, не само 297 година no Илигу, већ много више како je установио још Њутн. Постојећа историја je претеренао наплетена (К. Њ. Хауг).
ПРИДОГI Овде je дат списак градова који се налазе у Ајнхардовим Аналима, већином на територији данашње Француске:
Serbisch e N am en dam als
die G leich en h eute
S erbisch e N am en dam als
die G leich en heute
Septimania
Langedoc
Osca
Huesca
Mutina
Modena
Duria
Loches bei Tours Suassons Remen bei Minden Diiren
Saboia
Savoyen
Kantila Limovice Baturica Toarica Niverni Narbona Tolosa Petrocia Sturia Bononia Bolonia
Chantelle Limoges Bourges Thoures Nivers Narbonne Toulouse Peiruce Stbr Bologne Bologne
Polisibona Ratuma Barcinona Ambiani Sabaria Vosseg Jandara Peric Matisko Ganda Turon
Lissabon Rouan Barcelona Amiens Sarvar Vogesen Žara Rorich Macon Gent Tours
Dornonia Salusia Valentiana Sarbona Genua Lippe Padera Ibar Aderna Feringa Rodan tia Almona
Dordogne Seltz Valenciennes Cherbonne Genf Lippstadt Paderbom Ebro und Tiber Eder Phoring Rednitz Altmuhl
Rasia Kala, Kala Oreliani Seritania Srbia Liburini Briha Redona Gerunda Srbia Sabilio Egidora
Reggio Cagliari Orleans Serdagne Serdagne Liburien Brescia Rennes Gerona Corvey, Korven Chalon Eider
Sturia Aveno
Stor Avignon
Serbien
Humbrien
Luka Suesona Rimi
ПРИЛОГ II Због необичног и крајње важног догађаја одлучили смо се на овај корак, јер ће обогатити наше дело! Приликом изношења праве историје Рима, Ватикана, цркве св. Петра и Аатерана, намерно нисмо хтели да објавимо неке чињенице које спадају у ову тему! Хтели смо нашим читаоцима суптилно и дозирано да изнесемо новости, да бисмо их поштедели, али у томе нисмо успели! Поплава новости се ваља према њима! И то није све! Сада поплава новости постаје цунами новости, јер нешто што смо задржали за касније сада мора да се саопшти. Нешто застрашујуће, што je задесило владајућу науку и што 40 година носимо у себи! Читаоци ће се запитати, какву велику тајну je овај човек до сада крио у себи! И зашто то сад хоћемо да објавимо? Када смо завршили ово дело, од Андреаса Ферка добили смо на поклон дело једног аутора кога смо познавали и чија смо различита дела читали. Овај аутор се зове Кристоф Фистер, a његова књига „Матрица старе историје“ je поклон с неба! Сада имамо још једног истраживача који пише из наше душе. У овој књизи налази се све што смо хтели као допуну и потврду нашег дела. Пошто смо се управо били изјаснили о измишљотинама о Риму, Ватикану, дркви св. Петра, Латерана, из ове књиге смо сазнали да je и Фистер то урадио. У нечему je отишао још и даље! Сада je тајна откривена, a то je бедна лаж наших састављача историје о „Сикстинској капели и њеним сликама на таваници, заједно с „Микеланђелом"! Приликом изградње цркве св. Петра унете су и друге измишљотине у историју. Поред цркве св. Петра измишљена су још и друга дела светског формата: Сикстинска капела, грађевине Ватикана... a све je то „изграђено пре 1600. године"! Молимо, погледајте још једном слику бр. 126! Где се овде налази Сикстинска капела са Микеланђеловим сликама на таваниди и Ватикан? Наводно, капела се налазила у суседној згради не у цркви. Какав апсурд! Капели je место у цркви, пре свегау овој дркви! Где су зграде Ватикана пре 1600. године? Наш одговор гласи: ње нема пре 1600. године! Нема Сикстинске капеле, нити Микеланђела! Поред других које смо именовали и К. Фистер нам у свом делу то потврђује и молимо прочитајте стране 87-102 и 260-271. И даље у вези са нашом тајном: Сикстинска капела, сликарство на таваници, Микеланђело! Када смо пре неких 40 година посетили Сикстинску капелу да бисмо се дивили Микеланђеловом сликарству, догодило се нешто неочекивано! Обузело нас je осећање срамоте и увреде. Осетили смо се увређени и одмах смо надустили капелу. Ми смо ово „Микеланђелово" сликарство проденили бар за 200 година млађе! И шта сада, досле 40 година, налазимо у Фистеровој књизи? Уметници који су украсили ову грађевинску целину могли су da pade тек у раном 18. веку\ (К. Фистер, стр. 92). A шта смо ми морали да учимо? „Године 1512. je Микеланђело довршио осликавање сикстинске таванице, започето 1508. г.“ , тако
историчари ум етности слепи? Цела конструкција je изведена после 1600. године (према важећој хронологији). Још једном важеће учење које заступа Ј. Пицирка: Године 1513. je Леонардо da Винчи дошао у P l l m , када je папа Леон X ступио на папски престо... Мало времена пре Л еонардовог доласка je М икеланђело доврш ио таваницу Сикстинске капеле (Ј. Пицирка, „Леонардо да Винчи“, 1978). To je поред Сикстинске капеле и Микеланђела трећа измишљотина. Леонардо да Винчи већ 1513. године! Још нема краја нашем прилогу историји Рима, Цркви св. Петра, Ватикану, Микеланђелу и Леонарду. О Микеланђелу Буонаротију већ знамо да представља алтер ero Каравађа и да je у Риму пројектовао више капија античког аурелијанског градског зида. Kao и Леонардо да Винчи, он je фактотум, универзални уметник и научник, „који je уз то доживео и велику старост" (К. Фистер. „Матрица историје", стр. 271). Приписује му се старост од 89 година. Он je напунио 84 године и умро je на Лоари, у замку Соих, поред замка Ambroias, као ш тићеник француског краља Филипа II, који je, наводно. водио рат против Ватикана и добио Леонарда као ратну одш тету од папе (владајућа наука). Зам акАм броиасзаистапостоји, а ли н и јеи з оног времена и око 1500. године нисмо имали ни Леонарда, ни Ватикан, ни Француску, нити Франпузе! Нисмо имали ни име Филип! Оно je у свим верзијама новије изопачење српског муш ког имена „Вилип". Ha аријском или архаичном српском то je вилупа, „разнобојан", митолош ки придевак бога Нава (сина богиње Меседа) или име небеског мудрада... (С. Филиповић).
СЛИКЕ
СЛ, 1 ■ ПРЕДСТАВА НЕМАЧКИХ ИСТОРИЧАРА; КРУНИСАЊЕ ЊИХОВОГ „ПРЕТКА И ОСНИВАЧА" ДРЖАВЕ, КЛРЛЛ, У ЦРКВИ СВЕТОГ ПЕТРА У РИМУ, 25.10.800. ГОДИНЕ. A KO КРУНИШЕ КАРЛА? ПАПА ЛЕО III. ОВО ТОАЕРИШЕМО ČAMO KAO ПРЕТПОСТАВКУ! ГОДИНЕ 800. НИЈЕ ПОСТОЈАО НИ РИМ, ПИ СВ. ПЕТАР, НИ ПАПА. HA ОВОМ СКУПУ ВИДН СЕ КРУНИСЛЊЕ ЈЕДНОГ СТАРЦА У ЦРКВИ, УЗ СИМБОЛИКУ KOJA НИЈЕ НЕМАЧКОГ ПОРЕКЛА! МАНТИЛ КРУНИСАНОГ JE УКРАШЕН С КРЛЈЊЕ ЛЕПИМ ЉИЉАНИМА, ИЗА ЊЕГА СУ ХЕРОЛДИ СА ЗАСТАВАМА, СА ИСТИМ ЉИЉАНИМА И ЈОШ СА ДВОГЛАВИМ ОРЛОМ! ОВЕ ДВЕ ПРЕДСТАБЕ СУ СИМБОЛИ СТАРИХ СРБА, КОЈИМА СУ СЕ КНТИЛА БОЖЛНСТВА, A КАСНИЈЕ ИХ НАЛАЗИМО У ГРБОВИМА НАЈСТАРИЈИХ ВЛАДАЈУЋИХ ДИНАСТИЈА ЕВРОПЕ. ЉИЉЛН JE СИМБОЛ СВА ТРИ СВЕТА, АТРИБУТ БОГИЊЕ СЕРБОНЕ (С. ФИЛИПОВМЋ) НАЈСТАРИЈА JE УКРАСНА ВИЉКА (ВЕРТЕЛСМАНОВ ЛЕКСИКОНЈ, ЗА НЕКЕ JE СИМБОЛ НАДЕ, ЗА ДРУГЕ ЧИСТОГДУХА ИАИ ЧИСТОГ ЗАЧЕЋА, KAO ШТО JE И СИМВОЛ СЕРБОНА, ВОГА СРБА. КАСНИЈЕ СУ ВЕАИКЕ, АЛИ МЛАДЕ ДИНАСТИЈЕ, Д’АНЖУ, БУРБОНИ И ДРУГЕ, ПРЕУЗЕЛЕ И ПРИСВОЈИЛЕ СИМБОЛ ЉИЉАНА.
СЛ. 2 a ПРЕДСТАВА ФРАНЦУСКИХ ИСТОРИЧАРА: КРУНИСАЊЕ ЊИХОВОГ „ПРЕТКА И ОСНИВАЧА“ДРЖАВЕ, КАРЛА, 25.10.800. ГОДИНЕУ ЦРКВИ СВ. ПЕТРАУ РИМУ. КРУНИСАЊЕ ДЕЧКИЋА КАРЛА JE У ИСТОМ МАНТИЛУ KAO КОД НЕМАЧКИХ ИСТОРИЧАРА, С ИСТИМ ХЕРОАДИМА И ЗАСТАВАМА, ЉИЉАНИМА, ЧАК JE И КРУНА УКРАШЕНА СА ЧЕТИРИ ЉИЉАНА.
СЛ. 2А в „ПОСЛАНСТВО АМВАСАДОРА КОД КАРЛА ВЕЛИКОГ У МАНТИЈИ, С ЉИЉАНИМА.
124
СЛ. 3 ■ КРСТАШКИ БРОД СА СРПСКИМ СИМБОЛИМА: СУНЦА, ДВОГЛАВОГ ОРЛА, ЉИЉАНА... („ВИЗАНТИЈСКО" СЛИКАРСТВО).
СЛ. 4 ■ ЦАРСКА КРУНА СА ЉИЉАНИМА „СИМБОЛ СВА ТРИ СВЕТА" HA ГЛАВИ ИЗМИШЉЕНОГ ФРИДРИХА Н, КОГА ЈОШ ЗОВУ „ФИЛОСОФ HA КРАЉЕВСКОМ ТРОНУ“ (ИЗ ЊЕГОВЕ ПОЗНАТЕ
ЈХ Л Г / I U
П П Ј&
JJU L-JШЛи
СЛ. 3 ■ КРСТАШКИ БРОД СА СРПСКИМ СИМБОЛИМА: СУНЦА, ДВОГЛАВОГ ОРЛА, ЉИЉАНА... („ВИЗАНТИЈСКО" СЛИКАРСТВО).
СЛ. 4 ■ ЦАРСКА КРУНА СА ЉИЉАНИМА „СИМБОЛ СВА ТРИ СВЕТА“ HA ГЛАВИ ИЗМИШЉЕНОГ
OKO 1151. ГОДИНЕ, ПЛАЕРМО, МАРТОРАНА.
СЛ. 6 ■ ЦРКВЕНА И АРХИТЕКТУРА ПАЛАТА У ОБЛИКУ ЉИЉАНА.
СЛ. 7 ■ „КРУНЕ САЛИЈА* УКРАШЕНЕ СА ЧЕТИРИ ЉИЉАНА, „ХЛЈНРИХ IV“ СДЕСНО) И „ХАЈНРИХ 111“ (ЛЕВО), ИЗ ЦАРСКОГ ГРОБА У ШПАЈЕРУ, ПPOHAT) EHЕ 1990. 1'ОДИНЕ,
СЛ. 8 a ХЕРАКЛЕ, ИСТОРИЈСКИ СЕРБОН II, ПРИМА ЈЕДНУ БОГИЊУ С ЉИЉАНИМА, ОЦИЛИМА И ДРУГИМ СРПСКИМ СИМБОЛИМА, A БОГИЊА JE ТАКОЂЕ У ХАЉИНИ СА ОЦИЛИМА. (АТИК БФ. ФИРЕНЦА, АРХЕОЛОШКИ МУЗЕЈ, АРХ. 76931).
СЛ. 9 ■ ЛЕВО: ВРХУНСКО ДЕЛО ВАЗНОГ СЛИКАРСТВА, С ВОЖАНСКИМ СИМБОЛИМА СРБА HA ОДЕЋИ БОЖАНСТВА! ХЕРАКЛЕ (СЕРБОН II) ПРИМЛ ХЕЛМИЈА. ЊЕГОВ БОЖАНСКИ ТРОН JE БОГАТО УКРАШЕН СА СРПСКИМ СИМБОЛОМ ОДИЛА, ДЕСНА (ЗАДЊА) СТРАНЛ ТРОНЛ JE ИЗРАЂЕНА У ФОРМИ ЗМИЈЕ, A ПРЕДЊА У ФОРМИ ЉИЉАНА. ЛЕВОМ РУКОМ ХЕРАКЛЕ ПОЗДРАВЉА ХЕЛМИЈА С ПЕРУНИКОМ, „СИМБОЛОМ НАЈВЕЂЕГ РАТНИКА СТАРИХ СРБА, БОГА 11ЕРУНА* (КУП. ЛОНДОН БМБ 379. ОД САМИСА).
СЛ. 10 ■ „КАРОЛИНШКИ ВЛАДАРИ-, „ЗЛАТНА КЊИГА ИЗ ПРИМА" (КОРИЦЕ). СЛ. 11 ■ „КАРОЛИНШКИ ВЛАДАРИ, 1105. ГОДИНА" (КОРИЦЕ).
СЛ. 12 ■ „СРПСКА ДОЛАМА КАРЛА ВЕЛИКОГ, „ВИЗАНТИЈСКИ ВЕЗ“ (ЛЕВО). ми ђем о ову ЛЕПУ СЛИКУ ИЗМИШЉЕНИХ КАРОЛИНГА ИЗЛОЖИТИ НАШОЈ ПРЕЦИЗНОЈ И ОПШИРНОЈ АНАЛИЗИ: РАДИ БОЉЕГ ПРЕГЛЕДА СМО ОТКЛОНИЛИ ЛАТИНСКЕ НАТПИСЕ (1105 НИЈЕ ПОСТОЈАО ЛАТИНСКИ). ЛЕВО ВИДИМО „ПИПИНЛ" (ВЛАДАЈУЋА НАУКА), АЛИ МИ ОВДЕ ВИДИМО ЈЕДНОГ ТИПИЧНОГ СРПСКОГ ВЛАДАРА СРЕДЊЕГ BEKA ПРЕД ИСУСОМ, СА МОДЕЛОМ ЦРКВЕ У РУКАМА. ЦРКВА JE ПРЕДСТАВЉЕНА СА ДВА ТОРЊА KOJA СЕ HA СРПСКОМ ЗОВУ „СУЛТАНОВА КАПА“, ОД РЕЧИ „СУЛТАН“ KOJA JE ИЗВОРНО ОД СРПСКЕ РЕЧИ „ЗАШТИТНИК" ЦРКВА JE ЗАШТИТНИК ПОБОЖНИХ, ШТО HAM ТОРЊЕВИ СИГНАЛИЗУЈУ. ВЛАДАЈУЂА НАУКА У НЕМЛЧКОЈ ИМА ЗАЊИХ ČAMO ЈЕДНО БАНАЛНО ИМЕ „ТОРАЊУ ОБЛИКУ ЛУКОВИЦЕ"! ОНДА, ИЗМЕЂУ ПИПИНА И КАРЛА ТРОН ИСУСА. ИЗНАД ЊЕГОВЕ ГЛАВЕ JE ХРИШЋАНСКИ СИМБОЛ ,А“ И „ОМЕГА“, НАСТАО ПРЕПРАВКОМ СИМБОЛА ОД „А“ ДО „Ш“ У СРПСКОМ ПИСМУ. ЛЕВО ОД ИСУСА JE ПРЕДСТАВЉЕН KAPAO ВЕЛИКИ KAKO МУ ПРИНОСИ БИБЛИЈУ, ЧИЈЕ СУ КОРИЦЕ УКРАШЕНЕ СИМБОЛОМ СТАРИХ СРБА: ОСМОЗРАЧНИМ СИМБОЛОМ СУНЦА- У ДРУГОМ РЕДУ СУ ЧЕТИРИ КАРОЛИНГА, КОЈИ ПРЕД ИСУСОМ ПОКАЗУЈУ „ЊИХОВЕ“ ЗАКОНЕ ЗАПИСАНЕ HA РОЛНАМА. ВЕОМА ВАЖНО JE ДА СУ ЗАКОНИ СА ОЦИЛИМА (СРПСКИМ КРСТОМ) УКРАШЕНИ, ЈЕР СГЛРИ ЗАКОНИ СУ СРПСКИ ЗАКОНИ, ОД НИНА, УПРАВДЕ И ВАСИЛИЈА. ИСУСОВА РОЛНА JE С.А СРПСКИМ КРСТОМ ОЗНАЧЕНА HA OBA КРАЈА! A ОСТАЛО? СВИ ИЗМИШЉЕНИ КАРОЛИНЗИ КОЈИ HOĆE СРПСКУ ОДЕЋУ, СА ИСТИМ СРПСКИМ СИМБОЛИМА, ИСТЕ СРПСКЕ ОПАНКЕ, ИСТЕ СРПСКЕ КРУНЕ, ИСТЕ ШТАПОВЕ. СЛ. 12A ■ ДЕСНО: ЛОЛАМА КАРЛА ВЕЛИКОГ, 14. BEK, ВАТИКАН" ДОЛАМА JE ВРСТА ГОРЊЕ ХАЉИНЕ С КРАТКИМ РУКАВИМА, КОЈУ СУ НОСИЛИ СРПСКИ ДАЛМАТИ. У СРЕДЊЕМ ВЕКУ СЕ TAKO ЗВАО ГОРЊ И ОГРТАЧ ЈАНИЧАРА, КО ЈИ Н И С У БЊ \И У РАТУ (С. ФИЛИПОВИЋ). HA ЊИМА НИЈЕ „ВИЗАНТИЈСКИ" НЕГО СРПСКИ ВЕЗ, A ПРЕДСТАВЉЕН JE ИСУС СА СВЕЦИМА, УЗ СВУДА ПРИСУТАН СРПСКИ КРСТ (ОЦИЛА). ЈЕДНА ТАКВА ДОЛАМА НАЛАЗИ СЕ У МАНАСТИРУ СВ. КАТАРИНЕ HA СИНАЈУ.
t \ y u 7 l 'u и & ј Ж А П
tiI
r.
,'l/ > ..j A j n u
СЛ. 13 ■ ПОРЕД КАРЛА И КАРОАИНГА ЈОШ ЈЕДНА ЛАЖ, OTO И ОТОНИ: JA OTO, БО Ж ЈО М ВО Љ О М U A P И А У ГУ С Т РИМЉАНА, OKO 998, МШ1ИЈАТУРА ИЗ РАЈХЕНАУА 1ДЕСНО). „ЦЛРСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ ПЛАЋАЈУ ОТУ ТРИБУТ* (ЛЕВО). ОТОНИ СУ СРПСКИ ДУКИ" (ВОЈВОДЕ) ОТИ ИЗ ВЕЛЕСРБИЈЕ! ОВО СЛИКАРСТВО НИЈЕ НАСТАЛО У lOOO-TOJ ГОДИНИ НЕГО Н.АЈРАНИЈЕ СРЕДИНОМ 14 BEKA. СРПСКИ КРСТ HA ОДЕЋИ KAO СИМБОЛ СУНЦА JE „РЕПРЕЗЕНТ ДУХОВНЕ СИЛЕ“, A МАЧ „11РОФАНЕ-. ОЦИЛА И ЉИЉАНИ СУ СИМБОЛИ HA ЗАСТАВАМА ИЗА ЦАРА, ДОК OTO ДРЖИ У ЛЕВОЈ РУЦИ „ШАР“ С РАВНОКРАКИМ КРСТОМ\ НАЈВАЖНИЈИМ (СРПСКИМ) СИМБОЛОМ КОЈИМ СЕ КИТЕ СВА АНТИЧКА БОЖАНСТВА ХЕРОЈИ И РАТНИЦИ. ,ШАР' JE ЦАРСКА ИНСИГНИЈА И ПРЕДСТАВЉА СВЕТ, ЗЕМЉУ, КУГЛУ ЗЕМАЉСКУ С ЧАСНИМ КРСТОМ, KAO „КОСМИЧКИ СИМБОЛ ВЕЧНОСТИ, ВЕЧНЕ ПРАВДЕ И ПРАВИЦЕ ИЛИ ЈЕДНАКОСТИ КРИТЕРИЈУМА ПРАВДЕ"... У СРПСКОЈ МИТОЛОГИЈИ, СИНОНИМ ЗА ,ШАР“ JE НАВ, ДОЊИ СВЕТ |С. ФИАИПОВИЋ).
СЛ. 14 ■ ОВЕ „ДАМЕ‘ СИМБОЛШИУ ПРЕДСТАВНИКЕ ЧЕТИРИЈУ ЕВРОПСКИХ НАЦИЈА, KOJE ОДАЈУ ВЕРНОСТ ЦДРУ ОТУ III (983-1002). ČAMO, ШТО ОВЕ НАЦИЈЕ НИСУ ПОСТОЈЛЛЕ У 10. ВЕКУ, ИСТО KAO НИ ПРОВИНЦИЈЕ НЕКИХ ЦАРСТАВА!
СЛ. 15 ■ ПРЕТХОДНЕ СЛИКЕ МОГУ СЕ ВИДЕТИ У БАВАРСКОМ ДРЖАВНОМ МУЗЕЈУ И ДРЖАВНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У БЛМБЕРГУ. ДАКЛЕ, ИСТИ МОТИВ, ČAMO OTO III ДРЖИ САДА ЦАРСКИ ШАР HA КОЛЕНУ, A „ПРЕДСТАБНИЦЕ" НАЦИЈА НАСТУПАЈУ ОВОГ ПУТА У ДРУГОМ РЕДОСЛЕДУ. ОБЕ МИНИЈАТУРЕ СУ ИЗ ШКОЛЕ МАНАСТИРА РАЈХЕНАУ.
СЛ. 16 ■ „ЕВАНГЕЛИЈАР, X BEK", АЛИ САДА JE „OTO IT СА СРПСКИМ СИМБОЛИМА И ЦАРСКИМ ШАРОМ, ЛЕВО И ДЕСНО СУ ДАМЕ, ОД КОЈИХ СВАКА ТАКОЂЕ ДРЖИ ШАР, ЊЕГОВУ ИНСИГНИЈУ.
СЛ. 17 И 17A ■ ИСТИ НАСТУП „ПРВДСТАВНИЦА НАЦИЈА КОД ОТА“, ИМАЈУ И ТРИ КРАЉА > ПОСЕТИ МАРИЈИ И ДЕТЕТУ. ГОРЕ: БИВЛИОТЕКА У МОНАКУ. ДОЛЕ: БАВАРСКА В И Б Л И О Т Е К А
СЛ. 18 ■ „ПСАЛТИР ИЗ УТРЕХТА", POPE: ОРИГИНАЛ 816-823, ДОЛЕ; КОПИЈА OKO 1000. ГОДИНЕ. ЛЕЖЕ ЛИ СТВАРНО 180 ГОДИНА ИЗМЕТјУ ОРИГИНАЛА И КОПИЈЕ [X. ИАИГ)? ОБЕ САИКЕ СУ НАСТАЛЕ НАЈРАНИЈЕ ПОСЛЕ 1400. ГОДИНЕ. ГОРЕ ВИДИМО СРПСКО ИМЕ „ЈУЛЕ“.
СД. 19 ■ ПЕЂО ВРАЧАНИН 13801490, Г Е Н И Ј А Л Н И С Т В А Р А Л А Ц И Л И „П Р О Н А Л А З А Ч " ПЛАУТА
И
ТАЦИТА,
М Н ОГИ Х Д РУГИ Х
Л А Т И Н А (У. ТОПЕР), УФИЦИ, ФИРЕНЦА.
Г
A
l'CK«SS4 *141
1
Сi
АДМАМ.
t LН
ТЉ <*V
ees ШВ<ДОЛј|П№ $П Ш гц ViltAraM tk ru ciif
Ir>fltmrt-г{тДтаПjrxe.idotmpuf ftrm<4vtrrair-. NKj, defem i![ r z A i f ujrvtrktfnmu- Mrtjut cntmincrJ «mful Jft'ufdiuuttluc-NOTOmif NtJ-nftfUp U?igLi.
И З ГУ Б Љ Е Н , М И И М А М О П РЕ П И О .
.
ub- t^Cimnmne"ptnricipi rfuL miperuiAccfpc: ДлЈилспГ pcpuC-A-profpem uelaJueri^ Ciuslf firtpeonh; memti raro-fart' Tmiponlj.tiue.iihjTjijli Jictoidifviondefiicr^-ck cc>\r!rtyn:i-Oc-ijcc^Ufifmrp tJuUaaone titsćiTcreiifttftiutni (SČLuiii АспслзтГ»V ffta’erictU ipfifotm&u _ роДсФхЛ^аЈетлг rererejfci; odiifannpcjiat fini miiiiptuica.Jet,-i!^i;J^p^,'c4ciTi'MiLCTiJe7Te'- . M^ntaUerii рппстрлгитл АоЛСгхл fineira л fVuJio-c|jtn-u
ciUifa Гг c« П
■ po firsjtiam b r-ira> cvalffto c ffi Г ti ulio.
VutipubLicJ.jjTntt.-p»,np(hu(VpuEfliiuJl oppreTfuf' ^flm>.UEiM)i£i4K|eiulit£ni)rrjuiejfcn ПЈПи*ЧиГJe^rtLkpif- роДгвсгчит umiicminf. . D o n i\ A i plr!»rm o'iliumrii: mrt ИИдагпгит utjimAirtiinj«fpo|MlluAnnona <-untlonJiillfcfJi ne'OP*pi^«4Ut-l«lWiJBf|*|>
m|p e r t r a e f u u e ' f t i n j r ^ i ' n t
Trtir vmeci-rnoljiljum
ć ta tb fftt
CA. 20 ■ ПОЧЕТАК СПИСА „ТАЦИТОВИ АНАЛИ" ОД ПЕЂЕ БРАЧАНИНА. „НАЈСТАРИЈИ САЧУВАНИ РУКОПИС, НАРАВНО KAO ПРЕПИС" (У, ТОПЕР), KAO СТАНДАРДНИ „АРГУМЕНТ" ВЛАДАЈУЋЕ НАУКЕ: О Р И Г И Н А Л J E
СЛ. 21 ■ НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИР HA ДЕСНОЈ СТРАНИ РАЈНЕ, CORBIE, СОРБИЕ, NOVA CORBIE, НОВА СОРВИА (СРБИЈА), ГДЕ JE „ПРОНАЂЕНА" ТАЦИТОВА ГЕРМАНИЈА. ДАНАС СЕ ЗОВЕ CORVEJ И CORVEN.
СЛ. 22 ■ ФИРЕНЦА ЗА ĐPEME ПЕЂЕ (ПОЂО), НИКОЛЕ (НИКОАО) И ПЛЕТЕ (ПЛАТОНА), 16. BEK, ПО ЈЕДНОЈ ФРЕСЦИ.
СЛ. 23 ■ ЈВДНА TE ИСТА СЛИКА; ДЕСНО: „ФРИДРИХ II KAO KPCTAUT, ШПАНСКА ИСТОРИЈА, МИНИЈАТУРА, ВАТИКАНСКА БИБЛИОТЕКА; ЛЕВО: .ФРИДРИХ I БАРБАРОСА KAO КРСГАШ“, НЕМАЧКА ИСТОРИЈА.
Fig.
— El Еириииж Fkjikbico II vestom СОМО CRUZADO Minianiro. H iblivtcco УаЦсвпв.
СЛ. 24 ■ ЛЕВО: СВ. СТЕФАН, „МАТјАРСКИ* JE СРПСКИ КРАЉ ВОЈКО, СА ИНСИГНИЈОМ И СРПСКИМ СИМБОЛИМА: ШТАП С ЉИЉАНОМ И СЕКИРА.
СД. 25 ■ ДОЛЕ: „КРУНА СВ. СТЕПАНА“ (СРПСКОГ КРАЉА ВОЈКА) СА УКРАСИМА.
Fi»ur 7.
EUckseite đer Uncjai-isclmn Krone,
!'
fc-
X «? >C | V W C> M НГ X l? '1 V ’
T A r i j- O С Т х / Х I X N A H « RA CA I p ^ А ^ т о у с т о у с
t* r K O Č ! G N p C -% A c I A C Y £ 1 A t! C T
кac i^e j c*T~ci)мv: a a a*i
IIČ H AC К * к * 1
,/lio I n CG HTO I TOM Hf--
‘-UN O^TOI *1.ПĆKTCI Hi
C-*M«-1» rij ON куТСХipv.K-*
M»='• rv’rj ЦЛ.r»0"T'U^f M p *'
. i '4 i N ч о * 'с ' M Y * j *
i C I*c M i o ^ T ^ V H ro
'Г£*-"'т c-к р т o м х т о с т ^ S*М к \ i o f к. i i*o *£ I c a п-
Ki e a м * c к o у к ^ i r t a j» o « M о у К А Г n f e r к Y t -Y k *a i м e u j n r e j- Л y V .A х х
S .4Cl Чt' u» C MfA R-Y
OA o MО ГО П 4L>ONOM*. *j- t т p y a v ; E- ('■ i o Г < n c v хП e C T H Ip I
ПA MT,v СПХРС Aio KAM
ГТ^'
X V < \ Y T V AC* КГАt ЧK ! к' -VЈ- .4I AМAY1^T,
nxf.ey: и *7-4> ‘
f l Y ' C j x i i \ K x i o i H
Г GBм c i. M NTHHN OM »I гкмупсгп КГЛС-ГАСК КГ>t° A f СЈХГПХИТШ II « x
-
4Mc£>KfK A l.€ Mi A
w T o f e > 6 ii * r o Y k S
fO; ?аг tлv гУм e w«■»*1 O ■ -л ,v>i м t I Ч А \ Т i.! * .Т О у к ‘ г К 'А ® У \ Т '^
мtr“ГА.КХЛ6СК»Ay;rnv< i c . s " o « «ф>
КТГИI I c VMOHTOipvr
^<3/40 i C V s ' T O ' f ^ [ fП I > д м
т * кг^ r rf.'T'<-I>Л9» w*e 1ху T > > ' r: i i I v
<* i o ~ i i c x e i | » s C к у т ш ' ‘ <ГX 1 r-l ^ f-4Т Х Т Х 1 e p Л.С МГ.у u -r Ci Y к у т х м е ГА.ЧAK ' Т * х-t/ I КГР A 'K A I T X C K I f " т о у с т б у i< y k a i 'T ' a c K 40 ГM Klic Al io e MKAA *4 A A к O K I T £ C A rr MM • r Ч A H I ' I C K K K у Л ft* N ХКХ1 e н e t i^ Y ► 1 c a м * г о м o 1к -‘* т о у K * Y .K k lG X y C X N -r v s *Т *Г 1 ; M ic ro Y Г АЛ н M V T O V f ' l IY h г о у с х у T M c е Ki с n y p C X N d M r i Y | - l rc /- * с - Ј « т е л ^ с а .ч п а '
г о 'у
м cмn i ухк бу^' *f*U> X* > f f c tu м Г»0 Ј^Х A M
-ГШ 4»
т р у c N o i M i c к р Y r * -Y T 4 , n * n Г'А м ф м хпер t4Y V o у 1 п o Y l f P :T к и o '(* e ’l с х м -r O
-у-
П /А т ч C N \ O Y > х у т н с , A 'K p C -'I K C А Г К А 1 т о у с f t I Л о 1 г « О Y С a n l i ГА 1 « М e ”!“А' f- р VI <у> A Ј A C € I A IJ M \ j ix S C A Y 'T c U к X 1~ r o I ^ •* ' i O I о л у т л у M F X f l n y l |*-Ol\Sty c x i n e’rC ACCJJ« Ч t : a r i .N. .4 Г *; з C ј г« " V o Y J 'k'"
! XRyra’ MVKXiMCx
H ХТ** CToyi
*-•; .ч Т 'т *'<£ p c r.i i ' o y r еисгзгр ■ C V 1 АЛ KHCMTH tJ„r" 4 “Г> c ч KA* * ,'р.V fT Г{СnAT / . T Č М *< r (V N O M T H c c
r i л . у c c g Stн м a
j t i 'i o i K i m f M M « к Х1МНЛ1 M l l I M I < H К П М М M lM -r Ч.уMмlIM f м оM I » >>i г*IАЦу I |W |f |I>YI| XfXAl A*>r*|-
MtMi KMvn1 '"« ;,т r x i к п «ч т 0i » нi tM TiYAM*>ro*»*M К Л 1 А П Н 1 Ј Г 1 * ‘Н 1 ' M it ’ K i i i o | 4 y i r l x i riM IW O >X > и и хц t H ' i m i a H ’ K t 't K r * M O Y H K fA M M »lw КХ|Л> ' » O I H f » N j C |N /.I» IVIN« » Г»'* t*AY l O f i l l H I l AJA t »MV>AytUtHt lM 0 1ayioMi*xxu/H
f »Г^4'*** 1 , i r i N t u i M ^ F 'tA v iM t
K l A v T t ^ K ’T IK*YvfO I K X7 | V P H W KC U lN A lM I A I • "• o m 'VH i v'н Ч hj»* 0 1 flAt-i av к; i u m i M K V f ’ e ’j ' i с ГИ ху Itl IN rvMoi k X ('M lM 'liC lt| -^ io * r i:ix / x > S n li4 4 'Ш »М К Х И y t I I • (АЈКХЛНУМ Ml M'M оухТЗуЈ«^ A ЧМ i 1 -.Ч ’Г* t i n х«»м* U N I rou* ПИ-ONi Ul «Vh3*' I -.M H H I С»уМ 4>1»*
1(lXMAKCJMl’NOIVI KfOMVNiPN tlOM RKNflH'H -l Ч 'К « Х М Х Н 1 : 1 п » м * c i 1 » ) м ; г * 1 М * '« ч » * у » UUNI IH IU IC\|X|,ONUtHVM-lXt V<- rt‘t*l А*.ЧГ 4 .
ј* и м ш
сЛ и ехуТ Н сс.чг
У. A T I « | e i c c v П п -VUptl#
11 м п у
r * l l > l t :«(• M l '| К > Ч 1 .М Х 1 I O l 'M > l YfM I M K K H U I C A i V O V K ' M I H O I IA i i i f * i --» , ' N . i *-j , A H I М Х 1 Ч Н Ц I JA* K M I M M « f t M C I |<
( м с » Г>1 iv/t li h'l
С Ш Н К Н Л М 1Х>И K M K A U H n « 1 »» t '
nrt»pt»NxNNKriNU t-rXCMl*Xt kX
- i 'l f ’A M ; H f V 1* « a
t-ll I t N A t t l K l Cl
A t ч A V I I O I I N I 1* 1« < * o y i M A M H t KXi I H I M I П ‘ М н см у K A H Y I»O lt 4 lll| -M » K l ‘» ' I M f - I V u M I V A K t X N l‘ o V f C O y OAV< Ј1И МКУШ1 K t •х * v i x i . t ) y < « ч M o a ’ i M i K A i t 'i * Ч У ^АКН КЈКХ1И* O A N M O r N I 1 *р у VVt>M i* A t t i » i t -M M i a i - i
rft' IfctrjNl-VHMli
l4 '» v i » M f / * IN \ > K itP fttiH tijv i'U A J TA f ’ll'* » H l H I Ki* МХ1 К К И 5 | М С Ј 4 Х У f\ f| * il U M I t V I IX K r « K l 1 Г А 7 и .Ч Л K M r » ‘ Yf K A » I I | Ј * > .('К А 1 V f A H M A iv U M M H l V iT V fi icKi.v»uiAm 1 0 м н у м H l> I - 'A V I H U H V f l O i KAл \ i iy m o v x u i ИКААKAJ 1 1C '-мAfX ; и > О м - '1 ц н г к м т
с iп е т ш N 6 8 м кт а ;Е a с i a с у о м T O с Ipr Јр-7 Г1м б Т о у с г » р < 1 ) т а | к IС С Y N T € A € IX N ^ М М AT O с к у е мСТОМ Х T I i С г с м » p Y H Г « * Г e i. К 7 : T O 11 н e y м х к у f ° Y s ч. с I A е*С.5 c n e f C U J N K i l ч i 1 r Y U **-Jb* o т м л a«i I А Ч Y 'i о у к :х 1 Х м х м х Г г A и т а - м a « rc i»M - T A
Х<=А^ГС|С* AC IA«YC n«r
r м »cу у o ce м e a n c а*> 1 i <£м к AC I ч в х т н cd i K-Y кл .:VJ Mc A к у г « O г.тау,« r A H A K Č 6 Y y i С Т О С КХ1 i s C H M H N Đ M M O »9 , i K O A 17 Kl Г» C A I х у т ш 6 1K O M t i l’ G O У C X I I K1 T J i e w * С И i''м Y A A I x i l T I ' •, Г
v:
J-
v’y
•г o Y € CTU> Oксхуту
►i Ć 'Т ч у т о у к х ! VNl.l!AJc * r м M 'j «1 p <7 Y C X A H XI • Г M м Ć М Т н ! о Y -4 A i х ,о I ку Л о М ( - | - r t l ) T O Н O I K O M t? r K Y •Г О Y Г о Г А м ч о V T O с ^ к у A K A Т A C K l I м <ЈЈС А ' €*м I с г о у с х х н ' M O C O l 6 Y 11 K' A *7 X T t \ Y c T O f 1* r « A i к o y c 1 r i .k н м o i y <.u «-» A Y т ф o * e м T ‘ i i T p п tu
!чY ' v o Y ^ »‘ v г 1*u <5м A*r г Y Г*РДКЛ-‘ <2 40 c e n i r M e f i ! n i rt p.; м к i i
K*ГИNu*МС*f”МTOIСA.-v л .М 1 ‘ т < 1 | с к 'Х Т « У Х х е 11 : . - V’ “I. e O C I N» *? f\ O J v - I f T o i € r o и т о у к у т о с Ili, р j- . > Y C Х М 1 41'K A I к A j A- VM C X «1 т с с o 1 А Г ,Х 1 Љ Y у •i T n ‘> H I I A T p r t i? N T H сТ о у А А
АМ K A lO M i I W U I v P M U A 'i m | U i м K i i о м к т j v >y k k » K l O fK V A I tt f M X X X fX N At » t i ! H »y п л 1 H O N ‘> ‘ n iA fC A ll м А Н H l-M O I I U M I M l J X X N H M tU N «) Х О П «> 1 1 К Х 1 | X p I I V p l f r M ^ T t t 'A U O A i O l M ' t I I ^ К к Ј г А д Т )' M K V K l Г « 4» *>A x y i > « iM t i m N A * I ’ I I n* IK A H O N V C T IN h K l € H ‘M H i ) N t 1 IO j - t Y < » IK K i K K i c — * = | C T C l t i r 4 > < '| 4 U M * A M U ) N I I » ' < *К *‘Г O m > N A ( ' V | К 1 'К » « t » I M K t l I i 1^.1 t V H O M « 1 | \ З С М t III m y j i n г о у и м » нх| lft »\ t y M 4 4 V * M »lt -fM A iH H lV P lllfA V M N N K X I X j i t >t K l I V f . Ј»Аг »M fK ffK j lU n J t li-l K l tЈО у (.U .V I N K A I O V I C M A I O M K lK jiip I l Y / M O M ‘H I> N I I K K f t I K t r 1r'K lM K 7. N 4 1 K AJ H * y - | i r » t i i m n i f i o N i 4> y 1КГ J «- A < t « Y # I AJ > N M n Т > т х н н ч м . ‘у х > A K l v i t ’t » Г4 Г с ’Ј Kl н к | t i H X V X y НПХ1 f v A O C А/ ( • | - т 'ч у и > н A ) к Klf i N A M t N « U X N A ) « > M I M X I *'M * c u fO N iifM H »i xv- iv iK M V H N e il A f O M 'N > rv *y u > *l t » f t » w J O J fc 'M A lv -’ к Аг a k m n v n l < f
Г
A
o т н Y кл ‘V M^ KTO у^огку
M l M l N l 'N H K A t K N k V fK * ‘ Kl » * ' | | | » :М | '0 Г ¥ У Х 1 И : •«' M i a i H i i f o n o f M K O I f IA «4 -> Y | 4 ‘M KOI мч»мснну* K Y 'U * Y V > - | i o i i i l m iп м кjn a i K H A f » « » н : r iK M * v .y A i A M A t : 1 х м i V t м р -' и у х а ч Ј М i м AM » V I l t AtN • TKIVU I Ii ГАСМ ОМ
» » 1А у »и у к А м у н Jl t l O | A O y O x A t » . * K о А « о м е м (« ; м
?чКстЧ«Г»и>К1Кл»ЈКKKI ip o »»rX x * Ц .М
»о у о
K K .I » I I T I V I м * t.i# n t p lA M C A lA T flO N IМ Т Т I U N K f (V I n n ’U -4*1 V I I M K I « Ц 1 Н fV « I C t y X N O }4 | »r n / flik V l N O M l V V K t fU llv * P ^ T l t n i К*1АМП' ► it f A it -M 1 Х и м %I 11 К Г А f O K t t K U M M K X X | p | iK K )t »»*' lAJKN t’ li- I ЦЧТ.И
гхмм т у х у х к т -
» l ’ v J t * M A O )X t )N к -х| Кч|-Ч x v M ' » \ 1A » V H lV t t t M lilO N K t I O K f - д ц ц У Ј и Ч П '7' t'l I ftf MV*A114'11> f > O Y 't o Y * ' K l A 'f A M t 'M t H T * ! t i » Т 7 f s y * к C A ’i O K I
um
«?; i k imai
i гч»-
TV>YV7 » K PK f * > ! • > М 1 * М о у Л I f 'H l K f H > N A fX IV fr| fx M <Т » р х л ! I I I i y t : I U J I r o y K X M ift v »t t t'• » y t 4 i > i - t j i х н к*
СЛ. 26 ■ ПРЕТХОДНА СГРЛНА: ВАТИКАНСКИ (ГОРЕ) И СИНАЈСКИ КОДЕКС 1ДОЛЕ).
СЛ. 27 ■ НАЈСТАРИЈИ РЕЧНИК НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА, ИЗ 1616. ГОДИНЕ, ПОД ИМЕНОМ „ТЕИЧЕ", КОЈИ JE САСТАВИО Г. ХЕНИШ.
СЛ. 28 ■ ПРВИ РЕЧНИК НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА, ИЗ 1774. ГОДИИЕ, КОЈИ СЕ ЗОВЕ ,ДОЈЧЕ“ САСТАВЉЕН ОД Б. КРИСТОФА.
ItLu'LO N 1СЖ L I NG VAL
©futfjgm Мрглфе Ifam m bduntonb Ц о г Ш м Ш /
S E M I N A
e t
G E R M I N A ,
LEXICON
GERMANICVM, mqio
РГЛфјфвб/
V ocabula omniaTeutonica.tam antigva qv&m
TDocinncn
&Utunbirte feuffie'Butjefo otwefammfo&ftav fo »iet 5 јфо fm ©ебгоиф fttjn/
mbfiihrcrSlnfniift/afegrlettcttn/Hippeiimgen/on&vontmftm 3Utamu/nutgntctlahmiftbm2elmtffd)tmguab fttnflgtgtfmiirtint'Sitmctfmigmbtfuiilicti.
n ov a, eorum radices & origines, сшп fliis derivatis & co m pofms, kcm phrafibus clcg.intioribus, бс рсгрссш intcrpretatione Latina сх đasficis Autoribus, ас obfervationibus philologicis comprchcnduntur« Uru cum
G R A M M A T IC A L IN G V O T H E O -
€ (Ш fin«
T lS C fE fcu IM P E R IA L IS G E R M A N IC « £ , SUPTLEM ENTO atttvc Ш Ш С Е TEUTONICO.
unf\j®аф [ф ир
Ijođjfcuffcfieii
unbfrulom 9tegifler.
O pus
6 о 4фгепб«и о1»&ттевбеп/ з« beittet вргвфеп Rontogfcft/ti&tigunfcimsltd?/ ftuttf)uncrmtoettn§M8invitSmЗађсспgcfamlct
O m nibus, citm docentibas tum difcentibus, uulc Sc penfc (Kceffirium, accwantCj
SEllOTINO,
» o n Dfirv
Шра£сп.
AKČS&ArtEfortaž,с£А*±уААх+зi+rJMtedjЗуаArt?Lt^.tAAA m^
л
М*('*♦«**♦* ** *<•** «•*♦*♦**** •»•»#*8** J^COKIBERO/E,
tžj
Impenfis Joannis Н огma мni , Bibliopobe,
nftmberg/
in^Bofegtmg^ofjcumi^jcfmanue/lSuđ>:tm6SimfffctabfaSfcafcftfl.
AlTVORtl, Tvpis Henrici M i t e r i , fJniv. Typographi. AnnV$Z!uWKTDC XĆI.
StbturftjitаМ«Р wn.OtiBriitfflitrtra'tet itM. lim*. S5u
3 mЗађг6es
169Г.
TO M O PRIM O
M ONVM ENTA
C O N T IN E N T D R
V'ersvicbntM der ftuh*ci41x m e u , ron d*r Hiihuschen НоАееМ моНшф r r * e f » t » i > ................................................ ......... ................................................х I—X XV III De « iuu lik u Gormanorum enri^ui**itnii moeitum I —IV. Amnk» Mncti Anundi, Tiliuii, *tP«U*wni. Pr»ef*1«o
P»«»II r— U—XXV'
I.
H IS T O R T C A IN D E ЛВ AN N O C H R 1STI Q V IN G E N T E S IM O V S Q V E AD A N N V M M IL L E S IM V M E T O V IN G E N T E S fM V M \
v
ss Y
I C II
s
SOCIETATIS APERIENDIS FOOTTBVS RERVM GERJUANICARVM MEDU AEV1
А#в»1м S u t t i A m n di. Г»г» prtm. *- W? CoMiDrwf« 1дм1мсгм«в1 Par* prima a. 667—7*0 . Contiiuutio a. 7*i — 770 . CoKiniMtio »hara «. 771 — jg i p«r. «
V. AnnafrsLuinibuntnitl. (TA. I. lr2.)
Par. prima a 70! - 7M 1'вг* aliera a. * « - « * 5 . Ana;tlc* AJ*m*notci. Par* prima a. 7#! —;M . foilinuallo a. 769 —7*9 . CoutJniuti« М ш a. Јђо — ft CoaUiuutia Angirnai* a. 801—a ij CaaiiaiMllo .‘>*nj*IUn*U prima л. $6а — *7« Coatinoaila Sanjallaa.ia altrra a. A77 — ГЛ» (Nationali« Aatijalkoau Irrti* a. U s —j i 3 H усб V II. A nnalu C etlftrljtM ii. (Tu*. 1. Д.) Para prima a. 78* — 76* . CiiilioniUe a. 769 — -.ju . . . . Para *H»ra a. 79» —iaS, *17 at M VUL Aniulv* K auriani. (T*b. U.) Par* pi»ma *. 711# — jfA P»»« altrra *.769 —791 IX— XVI. Animira в м р И о о т , А и ^ Ш Н И W eiitg*rtraf(i. fraefatin IX. Aen*l«rt SmujpilUnjr* Baliitii, rodici* 16. 10>i, e» c rip til I. uh А п . Par* prima ». fiji —561 . . . . . . Par* altera a. 766 — 8>i
VI. r. 11 1 n « т
GEORGIVS^ HEINRIC VS PER TZ
S C R K P T O R V M Т O М V 8 И \
Ч V
1.
O V F. R A E
* Đ C C t X X t l
3v-Sv «— V« 4»-И
bS—5i
ii. w
61.C4
X I Л м а к * Wein**r»«na« a 708 — 757. rt 7 5a— <>5в. XII. A m m Im AupMUe.i. Par* priiiu a. 7*9 —В5Г. Par« McamU a. в6» — ^»1
6a—67
(T»b. 11.)
XIII Лпмк* br«vis*iini rodici* Saagatlcrui* X. a50- «, 7O8—jjjg
6j. Г« гл «<) .
f,y
ллгливд/шли ППЈЕ. llLH^lUJAL)
A. 29 ■ ПРЕТХОДНА СТРАНА ГОРЕ: ДРУГИ ПО СТАРОСТИ РЕЧНИК НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА ИЗ 59 _ ГОДИНЕ, КОЈИ СЕ ТАДА ЗВАО „ТОЈЧЕ“, САСТАВЉЕН ОД К. ШТИЛЕРА ЗВАНОГ ШПАТЕ, ZAE.9E. ЈОШ СЕ HE ЗОВЕ „ДОЈЧЕ ШПРАХЕ“. 29 >: ■ ПРЕТХОДНА СТРАНА ДОЛЕ АЕВО: „МОНУМЕНТА ГЕРМАНИЕ". ЗЛО, KOJE ТРЕБА ШТО ааСТРАНИТИ ИЗ НАШИХ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ БИБЛИОТЕКА! ČAMO КЕЛНСКА ЦЕНТРАЛНА ^ЗЕЕЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА ПОСЕДУЈЕ OKO СТО ПРЕДИМЕНЗИОНИРАНИХ ТОМОВА, £2_9i СУ ЧИСТИ КОНСТРУКТ И ГДЕ JE СВЕ ИЗМИШЉЕНО. 29 31 ■ ПРЕТХОДНА СТРАНА ДОАЕ ДЕСНО: ПРВА СТРАНА ПРВОГ TOMA „МОНУМЕНТА ГЕРМАS£E* SJKO САДРЖАЈ) СА БЕСКРАЈНИМ АНАЛИМА.
L
A N N A LilU M
SANC TI
AM AND I
С0КТ1РШАТ10
A I.T R H A
•** 2 ). Karlomannus obiit in Salmunciacn pridie Aon. Decembri*. * ( * ' S ) Karlu* r e i bellum liabuit contra Savone* in Heresburgo. 1 . ( * " + ) Karlu* rez fuit in Italia, et bellum hahuit COnlra Lnngobardos. . ( " ” 5A iterum Karlu* fuit in Italia, et capto Desiderio et uzore еш* et filia , addurit iecum in Franci«. . iterum K.trulu* fuit in S t i o n i i , et ibi bellum habttit , et Sigcburgo eepit. . (777-) iterum Karolus fuit in S azon ia, et subiiigati Sazones. dederunttjue hnspite* 1у ut fierent christiani; et Carlus fecit ousteilum super tluvium Liyppia. . С ""б.) Kartu* plaeitum babuit ad Patresbrun. . (7“ 9-) Carlus rez fuit in Hispania ad Caesaruugusta.
“9 Carlus гех dieisit Sua regna inter Ulio* suos, et perrezil ad Ilomam
*4i-
4i -ft
■V
Sezone* rebellantes plurimos Francos interfecerunt: et Karhis congregatos Saxosct*, tussil eo* đeeoltsre: et boe anno Gislebertu* 3 epi*copu* obiit to Kal. litru HIMegardis regina obiit pridie Cal. M ati; et Bertrada regina 3. Idu* lu lii in Cauciaco 1 defuneta e*t, mater Caroli. Carlus trtim* vicibu* regressits est in Saxonia, et ibidem conrunoratu*. Carlus adqui*ivit Sezoni a , et \Vidiehinu* ooneertitur. Carlus violavit Toringo* pro eonirn culpi*. Carlus perrezit ad Burnim, et ista *ign « + ‘ apparuerucil sitper Komine*. Carlus capto Tassilone sukitigavit Baioarios. Carlus pugnavtt contra W u l* i* in Wencdonia -. et Carlus filius eitis regnum accepit ultra Segona: et ille gelus fuit pessimus alius. Carlus rez primum fuit in Chttnia.
9 32 ■ У ОВИМ АНАЛИМА CE KAPAO ПОМИЊЕ CBAKE ГОДИНЕ, ČAMO МИ ЊЕГА НИСМО -гКЕАДА НМЛЛИ!
XVII.
ANNALES IUVAVENSES MA10RE5.
A1TO liNCARlSATlOMS DOMINICAE, 550. De hoc pascha V iclor Cnpuaiuu seripsit. 56l. prtrnus Dionvsii * circa lusnm.mi principi* nnnum 6 . <Јш regnarit atinis 58. ir»đictionc 7 . б 20 . Ld ill-erct 2 Cantuariorum гех , fitius Irm inric«, obiit 6 . k a l. Mnrt. feria 4. 64o. Eodbald ■*, filius Ed ilberti, dcposHuA i5 . Kal. Februar, feria 6. 645. Oswi * rcgnare iacipit. 6 5 i. A id «as ©ptscopos obiit 658. Fiium 6 mori tur. 725. Carolus primum in Baioariam т*п»1 . 741. natus est Taa*tlo dus. 774, dedicata ecclesia s&ucti Rodbertij et captu* Desideriu* гех in Italia in civ iu te Fabia. 78 2 . in C am iaeo . 7 785. in Tbeodunvilla. 784 . in HariMallc. Tran.Mlu* V irgilii episcopi-* 785. »n Erisburgo. 786 - in Almiago. 7 8 7 . Romae celebravit pascham 788 . pascham in Inglinhaim , rt captu.s T a ji l o dux789 . »» Aquis. 7 Q0 > ad \Vormatiam. Adaluinus episcopus * ordinatu* est. 79 2 . ad Ragcne.sburc. 795. w ad Franehonofurt, et шнгпа syn<‘dus, in quo dumnata est haeresis de adnplione filii D ei, et F e lii episcopus d<* Isparua anatliemaiizHtus. 794. ad Arjuis. 795. ad Aqms. 796 . ftd Aipii*. Hunni se dediderunt. Zntau bitptix;ihi& eft. 797 . ad Aqm*. domnus' A rn episcopus cum magn* legation* ad Rontam , et ibidem a Lcone papa pallium accepit et archiepieeopiis COnStituitur. 799 . hoc armo eiectu* ts t I >©0 papa a sede a|*>stolic* 7 . Kal. Maii et a Romanis т а г trrizatu s, sed a D ro restitutu* 5. Kal. D eCem bm , imperante Carolo rege. 800 . Carolus im peri um &u$cepit Romanom »n Rom a, et a LeOue secundo iuniore consecrlto s im perator, die nativiuti* Domini. 8 0 1 . Carolus imperator svuodum e*Amtn*tiont» cpiscoporum et clerico n im fecit in Aquis palatio mense Novembrio, et aliuni mcnse Aprilio »ta . . . fact . . . iter. Tertium svnodum feci! menise Martio. 8o5- Carolu* in llamaria mense Augusto, in Iucavense civitate mense Octobr. et mUsi Hierosolvmitaui cum eo. 804. Alchu»nu$u obiit 1+ Kal. lun- Carolus S*x»nes e\pulit de patna eorum. 800 . boe anno baptizatus est paganus, rocatus Abraham. 1 1 . Kal. Octobr.
Eeo papa in Franci*.
Hoc Kutulis Doiniui tn Carieiecuj epiphania iu Aqui&.
anno
CA. 33 ■ CTPAHA ИЗ „АНАЛА JUVAVENSES MAIORES", HA KOME СУ ČAMO БЕСМИСАИЦЕ (НАПР 725 - КАРОЛУС I У БАВАРСКОЈ). СЛ. 34 ■ ДЕСНО: ШТА СЕ ДЕСИЛО У ГОДИНАМА 818. И 819. ОПИСУЈЕ HAM АЈНХАРД У СВОЈИУ АНАЛИМА, КОЈИ НИСУ ПОСТОЈАЛИ, ЈЕР, J1PE 11. BEKA HE ПОСТОЈЕ ПИСАНИ ДОКУМЕНПГ (A. Г. ГАЈЗЕ). АЛИ, ПРОНАААЗАЧ АЈНХАРДА И ЊЕГОВИХ АНААА JE МОРАО УЗЕТИ НЕШТО ИЗ СТВАРНОГ ЖИВОТА, ШТО JE ЗА НАС ОД НЕПРОЦЕЊИВЕ ВРЕДНОСТИ. TAKO СМО ДОШЛИ ДО СТАРИХ ИМЕНА СРПСКИХ ГРАДОВА, НАЈВИШЕ HA ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ ФРАНЦУКЕ. TZJ. СУ СЕ НАЈМЛЊЕ ДО 1400. ГОДИНЕ НАЛАЗИЛЕ ČAMO СРПСКЕ КРАЉЕВИНЕ И КНЕЖЕВКНЕ УЗ ПОМОЋ, ИНТЕРПРЕТАТОРА АЈНХАРДОВИХ АНАЛА АБЕЛСА И ВАФЕНБАХА, МИ СМО HEKZ СОРТИРАЛИ И ЗА ДИВЉЕЊЕ ИЗЛОЖИЛИ (ВИДИ ПРИЛОГ I, СТР. 120).
ЕСШАћШ ANNAl.ES. A. 818. 819.
ao5
818. DctecU fraude et eoniuratione patefacts, ac »ediciosis ommhus in polestatem suam T«dactis, imperator Aquasgrani rorertitur, transactnque cuadragesimali ieiunio, pauШ та* post sanci um pascha diebus eoniurationis auctores, qui superius nomicati sunt, . «mnl rt regem* iudicio Krancorura cap Iu li sontcnlia condemnatos, luminibus tantum Jptimrit orbari, eptseopos synpdali deCreto depositoe monasleriis mancip&ri, carteros, prout v quiupu* vrt nocontior vel iimocentiOr apparebat, vel csilio deportari1-, vel delondi atque ’;'4h monasteriis conversari. Atqne Ins ita đispositis, ipse cum maximn evereitu Britttnmani adgressus, generulem conventum VenedisM habuit. Inde roemoratam proviningressus, captis rebellium munitionibus, brevi tolara in suam potestatem non ipm»gno lahore redegit. Nam postquam Mormanus*, qui in ea praeter solitum Brittouibus morem regiam šibi vindicaverat potestatem, ab evercitn imperatoris occisns est, Britto4 inveniebatur, qui resisterrt, aut qui imperata facere*, aut qui obsides qii iubebantur dare rennuere«. Qua espeditione complrta, cum imperator, dimisso etercilu, Andecavosr civitatem cSSet reversu«, lrmingardis • regina, coniux‘ cius, ptrtMicisccns ibi aegrotaotem đimiserat, duobus diebus postquam ipse ad eam Tsrut, morbo invalescente 5. Nonas Octob.1 decessit. Eelypsis solis contigit б. ldus M ii. Imperator pcr Ralumagum4 et per Ambianos et Caroaracum1 Aquasgrani ad Bf-tdbemanđiini revursus, cum” Heristaliium venissrt, obvios b&buit legatos Sigonis, ducis , dJeneventanOrum, dona deferentes, eumquo de neće Grimoldi ducis antecessoris sui semisantes. Erant ibi et aliarum nationntn legati, Abodritorum videlicet ac Bornae, ducis Goduscanorum et Timocianorum “ , qui nuper a Bulgarorum societate descirer»nt et ad nostros fmes se contulerant, simul et L.iudewiti", ducis Fannoniae inferioris, qui res novas moliens, Cadolaum' comitem et marcae Foroiuliensis’ praefeclum - crudelitatis iitcjue insotenliae accnsare conabatnr. * (luibtts ibi audilis atquc dimissis, t u imperator Aquasgrani ad htemimduro profectus e$t.
819. Sclaomir, Abodritorum гех, ob euiu.s perfidi&m ulcLscendam ezercitns Saxonum ot ononlulium Francorum eodem anno trans Albiam iiilssils fuerat, per praefeetos Saionuu limitis ot legatos imperatori« qui exercitui praeerant, Aquasgrani adductus cst. Quem cum primorca populi sui, qui simul ius*i venerant, multis criminibus ас.* cusarcnl, et Ше rationabili defensione obtectt šibi refellere non valeret, e\ilio con^ demnalus est, et regnura Ceadrago, Tbrasconis filio, datum. Simili modo ct Liupus Centulli, \Vasco, qui Cum Berengario Tolosa*? et Warino Arverni cornite eodem anno proelio conflizit — in quo et Fratrom Garsandum* singularis amentiae bominem amilit1, et ipse, nisi šibi fugiendo consuleret*, ргоре interitum fuit — cum in conspettetum imperatoris venissel, ас de perfidia, euius a memoratis comitibus inmune* асcusabatur, se purgare non potuisset, ot ipso temporali est osilio doportatus. w ConTentus Aqu»sgrani* post natalem Domint habitus, in quo multa de štalu ecclesiarum et monasteriorum tracUU atque ordinata sunt, legibus? rtiam capitula quaedam pernecessariafc, quia deerant, coniicripta atque addita sunt. Quo peracto, imperator, inspetoctis plerisque nobilium Bliabus, Huelpi* comitis iUiam, nomino Iudith, duxit uiorem. ltenimque conrentus monse ltilio apud Ingilunheim* palatium habitus, et exercitus de ltalia in Pannoniam pi4)pier Lujdcsviti rebellionem missus, qui rebus parum prospere g^stis, infeeto pene negOtio, re^ressus est. Et Ijiudewitusk superbia elatus . legatos qua«i pacom petendo ad im|K*ratorem misit, conditiones quasdam proponens, ad* quaЦ 1 ) ujni e i lierstiJirtn m 9. b ) e n ilto |.rn » n ilii ч. c i m t rn u u iu t Л 6 . rt- b r tlto «. «l Г#к»г»1 S i . f ) in d » rM t S, U i d e ^ v ii Ђ 5 . u i4 »[aT )t 6 . u i d ^ r o s 7 . tf. 5 ) ira»^ojf»r«Ui i . b • N ip d г o:>iax fe, 6 . ij V t . umi, c e d r* Јг>пал. k } г м к о п и р п в 7 . rotgiBd*Mitt 9. t j c-*m* r a t-iim 1. 5. m ) CMtntjue t , a) м м т a, 0} l i i d e v i r i S . 5. t'jiiinw »ri B i , Itid o u ili 6 . t iu d tw ic š i« , flft, |«) c i M n i u B i . ц ) fo ro iu le n т B o. Г) m t U n l B 6 . •> gBPuhouiiMm <*. gbrku rdisui S. 1} b o u u n « iu p e rd td it 9. ■ ) w n flllu li« * t 9. vrt tABUD« t U m 9 . im iB M illM 7. w ) Г v i lio
B4) Vanne*.
ЗифгМфег
З Д гђ и ф ет
trt
tte
JFriinhifdjen f r Л i i к i Гd ) г n
ttcidjo
W nd)C 0
nntcr
Stari ђсЈИ (groficu 741 7 3 2
SiBiirt Abtl, feitedcftt đor Bitni) arb Si mfon.
п f i « r i dl £) a l|н. SBdiib П: 780—614. 9tuf -&
Stiufr illaieftat 6fs вот§$ uun Оацсгн
KERAUSGEGEBBN DURCH D1E
frrmnly|rtrn
HISTORIŠCHECOMiUSSION БШ DEU
SKIKKR ЈШ ВДЛМТ
DES KGNIUS VOB БДТЕКЈн
101f]0L
KAUMILUN U.
acadkmig
» eb
b i . li i f t . r t frfj t C o t u m i r f i a n
Mto
flonigl. Akabcime ticr ttJiJfmfdjafic«.
WlSŠEN£CUArTEN.
Scvlin, SSttlag вои Ituiutn unb .puinMcL
^ e tla g bou t u n đ t t & $ u m b l»L 1883.
1863.
TVr---------3al)tbuđ)cr
<3a6r£>£tc6ev - V* 7 • ** £entfdjfn Шфе* unttt
®t\o
i i . ипђ m t o 1U* wixh
0Tflev
iii.
D eutfdifn
(Пеfdiiditf.
[4(м1
*и) fitiaitalf«*«
SeiatT Alejrftiii brs ioni« вм fiencrn
Зсшп jil.jtlit kn UWM “ > «* «"
k » r ij k it k iH ortr^ f C n m m ifffe*
i„ r đ ) » i « ђ i • . r i f фt е » * т « Г П » « bn*п fienlgL Akabrniic bcr OTif[ci*Mtoftnt.
htu<
АЗДђЦ Ah.tirftur bn
jf ?Utlag Đon Tundtr A $umblet1901.
ен>141. воп Xnnir* A fcueblot. 1883.
СЛ. 35 И 36 ■ OBAKO JE ПРАВЉЕНА НАША ИСТОРИЈА! БАВАРСКИ КРАЉ МАКСИМИЛИЈАН НАРЕГђУЈЕ И ПЛАЂА, ЊЕГОВА АКАДЕМИЈА НАУКА ШТАМПА И TO СВЕ ПОД MOTOM „БОГ И MOJ НАРОД«. TAKO СУ НАСТАЛЕ ФРАНАЧКА, ОТОНСКА И НЕМАЧКА ИСТОРИЈА.
СЛ. 37 ■ ФАКСИМИЛ ПРВЕ СТРАНЕ LEX ŠALICA „У ИСКВАРЕНОМ ЛАТИНСКОМ" (Д_ ЖУНКОВИЋ).
СЛ. 38 ■ LEX RIBUARIA (ВИДИ ПОГРЕШНИ ОПИС Е. ГОЛДМАНА „У ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ФРАНАЧКОГ ЦАРСТВА" И ТАЧАН ОД У. ТОПЕРА, У „FELSHUNGE DER GESCHICHTE", СТРАНА 77).
Die Handschrift der ,,Le* Šalica" in St. Galleo.
СЛ. 39 И 40 ■ НАЈБОГАТИЈИ И НАЈЛЕПШИ ГРБ ИСТОРИЈЕ, ГРБ СРПСКЕ ИМПЕРИЈЕ СТЕВАНА НЕМАЊЕ. ОРБИНИ ГА НАЗИВА „ГРБ РАШАНСКОГ КРАЉА И ЦАРА НЕМАЊЕ". ТРИ ПУТА JE ЗАСТУПЉЕН НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ СИМБОЛ СУНЦА, ОСМОЗРАЧНИ, С НАЈСТАРИЈОМ СРПСКОМ КРУНОМ.
ГРБОВИ РА Ш КОГ К РА Љ А И ЦАРЛ СТЕФАНА НБМАЊЕ
A. Г Р 6 ВУГЛ РС КО Г К Р А Љ ЕВ С ТВ Л B. СЛАВОШ4ЈЕ
C. D. Б. F.
БОСНК МАККДОНИЈЕ ДАЈ1М АЦ ИЈЕ С Р В И ЈВ
О. к т
ИКМАН»И*КЛ
н, котгомлтгвл L ХРВАТСКЕ K. РАШКЕ L. ПРММОРЈЛ
ГЕН ЕАЛО Ш КО СТАБЛО
КУЋЕ
НЕМ АЊ ИЋД
С Т ЕФ А Н . с и и т ш п с
i
ЈћЈбшшр Урош
»L Комстактмм
!
Вуксан
I ....
i
C * oecon
Ткхом м л
Стефам
Рлско
Хралало кли Hc m i i u П
1
В огииха В ладисда*
Мклутми или Урош Спеги
Уроад Гтефан Кмсстамтим
Влалпслдв
СтеФ*н д лш ш
Прммкшa kamСмнмша
Псдж. жена бугарсхог крадд Ммхакаа
Урош , послехњ мхраљ to куће П ем ам »м * а
С теф а м
СЛ. 41 ■ С МАЛИМ ПРОМЕНАМА, ГРБ СТЕВАНА НЕМАЊЕ JE ОДРЖАН НАЈМАЊЕ ДО КРАЈА 16. BEKA. ОВДЕ JE ГРБ ЦАРА ДУШАНА.
СЛ. 42 ■ ДОЛЕ ЛЕВО: ГРБ ДАНАШЊЕ КРАЉЕВИНЕ „МОНАКО“, KOJA JE ДО 1395. ГОДИНЕ БИЛА СРПСКА КРАЉЕВИНА АЛИСЕ БАЛШИЋ. ДО ДАНАС СЕ У ЊЕМУ САЧУВАЛА СРПСКА КРУНА У ФОРМИ „СУЛТЛНОВЕ КАПЕ“, УКРАШЕНА СА СРПСКИМ СИМБОЛОМ ЉИЉАНА И СРПСКИМ КРСТОМ. ОВУ ФОРМУ СУЛТАНОВЕ КАПЕ ИМАЈУ ТОРЊЕВИ ЦРКАВА У БАВАРСКОЈ И РУСИЈИ. ЈОШ ЈЕДНОМ „СУЛТАНОВА КАПА“ HA ГЛАВИ СРПСКИХ МИТРОПОЛИТА СДОЛЕ).
СЛ. 43 ■ ЛИСТА СРПСКИХ КРАЉЕВА ОД 495. ДО 1161. ГОДИНЕ. ОРБИНИ ИХ НАЗИВА „ДАЛМАТИНСКИ КРАЉЕВИ".
-B u fg u m iio r .r bU iraciVono u; Scanтп аш а hanno origm e da buedj, i o * da V o lg a (b n od cttiB u lga ri, > . j ? i . in cne tem p o penetrano oeila T r a č a a m m a zza u o A g d m u n do R e dc' Lo n g o b a rd i , . in feftano 1Iitirieo," ? . fanno fchiauo A c u m o BLi d c ll'lllm c o , affalian o T c o d e tic o R c d e g li O llro g o rtii, ib n o a ro m a z z a tid tradim ento da Đ a g o b c n o R č di Francu,*or>
,398
07
3,9
99
399
59
*00
411 416 422 4 9448,449 403 405 405.01 404 4
401
,41 1 415
416 422 43 401 413 41 4184 1 4 4425 429 418 1 419 1 410 41 4 429 429 46 40 1 422 7455 459 460 424
A N N O D O M IN I М.ССС.ХГХ. M EN SE I UNU, LNDITIO N E V I. UROSC1US R E X RASS1AE. ET DIOCLEAE, AJLB A N IA E , B U L G A K IA E , A C T O T IU S M A R IT IM E . DE CU LFO A D R IA E A M A R I USQUE A D FLU M E N D ANU BI1 M AGMI. PHESENS O PU S A L T A R 1 S V C O N A M M A G N A M ARCENTE A M , L A M P A P E S , E T C A N D E L A R R A M A G M A DE A R G EN TO F IE R I FE C IT A D H O NO REM DEf E T B E ATIS SIM I N IC O L A I; BIOS HEREDE A S T A N T E DE C A T E R A FTU O DES1FLAVE, F ID E L I E T E X P E R TO A PRE D ICTO REGE D EPU TA TO . E T NOS B U G E R IU S DE I N V ID IA PROTHOM AG ISTER , E T RO B ERTU S DE B A R U L L O M A G IS T E R IM O M N IB U S P R E F A T IS , O PU S DE PR E D IC TO MENSE IU N IO IN C IPIM U S , E T PE R T O T U M MENSEM M A R T I UM A N N I SEO U ENTIS C H R IS TO FA V E N TE , F ID E U T E R COMPLEVTMUS.
СЛ. 44 ■ ЛЕВО: ИЗВОД ИЗ РЕГИСТРА (ИНДЕКС) ОД 26 СТРАНА ОРБИНИЈЕВЕ КЊИГЕ ,,IL REGNO DE GLI SLAVI" ИЗ 1601. Г. БУГАРИ KAO НАРОД СУ СТО ПУТА ЗАСТУШБЕНИ. СРБИ KAO НАРОД СЕ ČAMO ЈЕДАН ПУТ ПОЈАВЉУЈУ1? ГОРЕ: НАТПИС HA ОЛТАРУ ЦРКВЕ СВ. СТЕВАНА У КОТОРУ, ДАНАС БАРИ, ПОКЛОН СРПСКОГ КРАЉА УРОША ИЗ ГОДИНЕ 1319! У TO ВРЕМЕ НИЈЕ ПОСТОЈАЛА НИ ДИОКЛЕЈА, НИ АЛБАНИЈА, НИ БУГАРИЈА.
425 44
4
414
.4 4
437 441
443
fim c tto n o in lib e r r d ,4 + j fo n t,da. ttrum onc d d iT in p c rio R o m a n o ■ . ta g lia n o i pczzi, - m ila R o m an i, io .o c c u p a n o n ;o lti lu ogh l dcli’lm p ci * » .dan n o rotta a 'L a rm i, . cfpugnano Bcrrca.dt Filipopoli, ј . occupano m olu U io g o n id l'F .m o , 460 fanno pacccon ‘lm peradore, . habita. no picfld a R an cn n a , 402. padino con A iz e e o Duca in Italta, »bbtacciano ia tede l hriiii.Hu . B u lg a ti. & A t u r i m ct'vna nationc ,
444
4
37 10.4294494 944 458 49 1 470 400
400. Bulgandcm C on tragi.aor. llu igaria a im c c .io ■■ Bulgaria occupata da’ T u rc h i. . Burgundiom Staui detti da Brogi, * . Bunit, će R o m a n o fiieccđono al pa dre ncll'lm pcrio di Bulgaria, T. m o rio da vn Bulgaro, .
1
425
473 17
42
BiilareRe dc’Butgari,400. Buiaia tigU iiolo d'O rbalo R e dc' Bulga riC on rragi, .
402
СЛ. 45 И 46 ■ HA СЛЕДЕЋОЈ СТРАНА: СЕДМОЗРАЧНИ СИМБОЛ СУНЦА СТАРИХ СРБА HA АМБЛЕМУ САРДА, НАЈСТАРИЈЕГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА СРБА. ОД ОВДЕ ПУНО ЗАСТУПЉЕНИХ СРПСКИХ СИМБОЛА ПРЕДСТАВИЋЕМО ČAMO ЈЕДАН. ДА БИСМО ЈОШ ЈЕДНУ ЗАБЛУДУ НАШЕ ИСТОРИЈЕ ОДСТРАНИЛИ. HA ГРУДИМА ДВОГЛАВОГ ОРЛА, ТАКОЂЕ СИМБОЛА СРБА JE КЊИГА СА СЛОВИМА „А И Ш“ (ГОРЕ). СРПСКА АЗБУКА ПОЧИЊЕ СА „А" Н ЗАВРШАВА СЕ СА „Ш“, ШТО ОВДЕ ВИДИМО. НАШИ КОНСТРУКТОРИ ИСТОРИЈЕ ЧИТАЈУ TO: ,Д“ И „ОМЕГА", И TO ВАЖИ ЈОШ ДО ДАНАС! И ЈОШ ЈЕДНОМ TO ИСТО ,А‘ И „111“ HA ЗАЛЕЂИНИ КАСЕТЕ ОД СЛОНОВАЧЕ ЦРКВЕ СВ ПЕТРА У ЦАРИГРАДУ. OBA ДВА СРПСКА СЛОВА ПОЗНАЈЕ И КАТОЛИЧКА ЦРКВА, ČAMO ОНА МИСЛИ ДА СУ TO ГРЧКА СЛОВА, ПА ЧИТА ОД „А“ ДО „ОМЕГЕ".
СД. 47 ■ ДЕСНО: СТАРИ СЕДМОЗРАЧНИ СРПСКИ СИМБОЛ СУНЦА ИЗ САРДА, С НАЈСТАРИЈОМ НИНОВОМ „КРУНОМ У ОБЛИКУ РОГОВЛ" (Г. ХАЈНСОН). ОРБИНИ ИХ ПРЕДСТАВЉА У ГРБУ ЦАРА НЕМАЊЕ ИЗ 12. BEKA KAO ГРБ БОСНЕ („Ц“), АЛИ БОСНА ЗА ЊЕГА НИЈЕ СРПСКА ДРЖАВА НЕГО „СЛОВЕНСКА". ЛЕВО: ИСТИ ГРБ, ČAMO СА ОСМОЗРАЧНИМ СИМБОЛОМ СУНЦА, KAO ГРБ СРПСКЕ ИЛИРИЈЕ. У СРЕДИНИ: ШЕСНАЕСТОЗРАЧНИ СИМБОЛ СУНДА У ГРБУ БАЛШИЂА ИЗ ПРОВАНСЕ, КНЕЖЕВИНИ KOJA СЕ HA ЕНГЛЕСКОМ ЗОВЕ LORDS OF BAUX, ФРАНЦУСКИ SEIGEURS DES BAUX, НЕМАЧКИ HERREN BALSCHICI БАЛШИЋИ ВОДЕ ПОРЕКЛО ОД ТРИ КРАЉА ЦАРА БЛЛТЕ, ПОГРЕШНО БАЛТАЗАР, A ОВО ВАЖНО ТУРИСТИЧКО МЕСТО ЗОВЕ СЕ ДАНАС „LES BAUX DE PROVENCE".
СЛ. 48 ■ ЗАСТАВА И ГРБ СРПСКЕ КНЕЖЕВИНЕ „БАЛШИЋИ" (LES ВАЦХ DE PROVENCE), A HE „ЗВЕЗДА ОД ВЕРГИНЕ”.
СЛ. 49 ■ ЗАСТАВА И ГРБ БАЛШИЋА СУ УСКО ПОВЕЗАНИ СА „ЗВЕЗДОМ ОД ВЕРГИНЕ" И „ЗВЕЗДОМ ОД БЕТЛЕХЕМА". ЦАР БАЛТА JE СА СВОЈИМ СУВЛАДАРИМА ПРВИ ДОНЕО МАРИЈИ ПОКЛОНЕ. ДА АИ JE ХРИШЋАНСКА НАУКА ЗБОГ ТОГА, ЊЕГОВИМ СИМБОЛОМ РОТјЕЊА ОБЕЛЕЖИЛА МЕСТО ХРИСТОВОГ, АЛИ KAO ЧЕТРНАЕСТОЗРАЧНИ? МИ ДАНАС ЗНАМО, ДА JE „ЗВЕЗДА ОД БЕТЛЕХЕМА" ЈЕДНА BAJKA, A ЦАР БАЛТА И БААШИЋИ НАША СТВАРНА ИСТОРИЈА.
СЛ. 50 ■ ГРБ HA „СТЕЛИ ИЗ УРА ИСТИ JE KAO ОРБИНИЈЕВ „ГРБ ОД БОСНЕ“1ОВДЕ JE ДВАНАЕСТОЗРАЧНИ СИМБОЛ СУНЦА СА СРПСКОМ КРУНОМ, КОЈУ НАША ВЛАДАЈУЋА НАУКА ВИДИ KAO „ПОАУМЕСЕЦ". ИЗГЛЕДА АИ TO KAO ПОЛУМЕСЕЦ?
СЛ. 51 ■ „СТЕЛА СА ВЛАДАРОМ И ЊЕГОВИМ СИМВОЛИМА БОЖАНСТВА", ОСМОЗРЛЧ НИМ СИМБОЛОМ СУНЦА ПОРЕД СРПСКЕ „РОГАТЕ" ИЛИ НИНОВЕ КРУНЕ. СЕРБОН III HA УЛАЗУ У САЛУ ЗА КРУНИСАЊЕ У НИМРУДУ, ГРАДУ ПО ИМЕНУ НЕБРОДА АЛИЈАС НИМРОДА, KAKO СЕ ЗВАО НИНО БЕЛОВ ПРВИ ОСВАЈАЧ СВЕТА (БАГДАД, ИРАЧКИ МУЗЕЈ),
СЛ. 52 ■ АСУРНАСИРПАЛ II (883-859 Г.СТ.Е.) ИЛИ САЛМАНАСАР III (858-824) С ОСМОЗРАЧНИМ СИМБОЛОМ СУНЦА И СРПСКОМ КРУНОМ (БАГДАД, ИРАЧКИ МУЗЕЈ).
СЛ. 53 ■ ЛЕВО; СТАРИ БАВИЛОНСКИ ТЕРАКОТА РЕЉЕФ, „КШИ МОЖДА ПРЕДСТАВЉА ПОБЕДУ БОГА НИНУРТЕ НАД ДЕМОНОМ АСАТ“ (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ГЛАВА ДЕМОНА JE ПРЕДСТАВЉЕНА KAO ДВАНАЕСТОЗРАЧНИ СИМБОЛ СУНЦА СА ЈЕДНИМ OKOM. БОГ НИНУРТА JE НИНО, РОЂЕН У ЛЕШКУ КОД ПЕЋИ У СРБИЈИ. ДЕСНО: ИСТА ПРЕДСТАВА С ТУМАЧЕЊЕМ „БОГ УБИЈА КИКЛОПА" [ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ОПЕТ ВИДИМО ГЛАВУ КИКЛОПА KAO ДВАНАЕСТОЗРАЧНИ СРПСКИ СИМБОЛ СУНЦА С ЈЕДНИМ OKOM, A БОГ JE ОПЕТ НИНО (БАГДАД, ИРАЧКИ МУЗЕЈ).
СЛ. 54 ■ ЛЕВО: СЕНАХЕРИБ СА СВОЈИМ СИМБОЛИ.МА: НИНОВОМ КРУНОМ И ШЕСНАЕСТОЗРАЧНИМ СИМБОАОМ СУНЦА, ТАКОЂЕ KAO КОД БАЛШИЋА. ДЕСНО: „СТЕЛА ОД СИНЕ“ С ТРИ ПУТА СРПСКОМ КРУНОМ (АЛЕПО, АРХЕОЛОШКИ МУЗЕЈ).
СЛ. 55 ■ КЛАЗОМЕНСКА ТЕРАКОТА HA САРКОФАГУ С ОСМОЗРАЧНИМ СРПСКИМ СИМБОЛОМ СУНЦА И ДРУГИМ ПРЕДСТАВАМА (БРИТАНСКИ МУЗЕЈ).
СЛ. 56 ■ АЕВО: БОГ СЕРБОН СА ОСМОЗРАЧНИМ СИМБОЛОМ СУНЦА И НИНОВОМ КРУНОМ (БРИТАНСКИ МУЗЕЈ). ДЕСНО: „СЕРВОНОВА СТЕЛА СА КИПРА“ СА СИМБОЛОМ АХУРЕ МАЗДЕ, ОСМОЗРАЧНИМ СИМБОЛОМ СУНЦА, „КРУНОМ АСУРА“ (Г. ХАЈНСОН) И САРГОНОМ (СЕРБОН III ИЗ КОРСАБАДА).
CA. 57 ■ ЛЕВО: „STELA OF VICTORY OF NARAMSIN" CA СИМБОЛОМ СУНДА. НАРАМЗИН JE НИНО БЕЛОВ. ДЕСНО: ВЛАДАР ЗА ВРЕМЕ МОЛИТВЕ ПРЕД БОГОМ СУНЦА ИСПОД СИМВОЛА СУНЦА (ИЗ СУШЕ, 2000. ПРЕ ХРИСТА, ЛУВР, ПАРИЗ).
СЛ. 58 ■ ЛЕВО: ЛОКРИЈСКА КЕРАМИКА, ТАБЛА CA МЛАДОМ ДЕВОЈКОМ ИЗНАД ЈВДНЕ КАСЕТЕ, МОЖДА ПОСУДА ЗА ПОМАДЕ, АПУЛИЈА OKO 340. СТ. ЕРЕ. АПУЛИЈА JE ПУЛИЈА И БИЛА JE СРПСКА КНЕЖЕВИНА БАЛШИЋА. СТО JE ТРИ ПУТА УКРАШЕН СИМБОЛОМ СУНДА И НИЈЕ TAKO СТАР. ДЕСНО: НИНОВА КРУНА KAO ШЛЕМ КНЕЗА ЛАЗАРА, ПАЛОГ 1389. ГОДИНЕ HA КОСОВУ, CA KOJOM СЕ ЈОШ ДАНАС КИТЕ БИВШИ СКАВДИНАВСКИ СРБИ, ČAMO ИМ НИКО НИЈЕ ОБЈАСНИО ШТА TO ЗНАНИ. ОНИ HOĆE СТАРИ СИМБОЛ СВОГ НАРОДА, „РОГАТУ“ ИЛИ НИНОВУ КРУНУ БОГА СВАРОГА ПО KOME СЕ ЗОВУ СВЕРИНГИ.
СЛ. 59 ■ БОГ KAO РИБА ИЗ СЕНАХЕРИБОВОГ ВРЕМЕНА СА СИМБОЛОМ СУНЦА И СРПСКОМ КРУНОМ СДОЛЕ), 4 ПУТА СРПСКИ СИМБОЛ СУНЦА, НИНОВА КРУНА ИЗНАД КОЊА И ИКОНА АХУРЕ МАЗДЕ (ГОРЕ). ЦИЛИНДРИЧНИ ПЕЧАТ.
СЛ. 60 ■ СЛЕДЕЋА СТРАНА ДОЛЕ: „КОВАНА ОГРЛИЦА ИЗ ШЕСТОГ BEKA СТ. ЕРЕ С ПРЕДСТАВОМ ЗЕЦА У ГАЛОПУ, ПОТИЧЕ ИЗ НОЈИКАРТАРА ИЛИ БАРИЈА" (БУРБОН, ДУРАДО). КАКАВ БАНАЛАН ОПИС! МИ ОВДЕ ВИДИМО ЈЕДНУ СВЕТИЊУ С ВАЖНИМ И ЗНАЧАЈНИМ СИМБОЛИМА СТАРИХ СРБА: ТРИ ПУТА ЉИЉАН, ПЕТ ПУТА СИМБОЛ СУНЦА, У ГРО ПЛАНУ СА ЗЕЦОМ У ТРКУ. У ВЕДАМА (НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ ХИМНЕ) И СРПСКОЈ МИТОЛОГИЈИ З Е Ц Ј Е ОБРЕДНА Ж ИВО ТИЊ А, СИМБОЛ M EC EU A И Н О Ђ И (С. ФИЛИПОВИЋ), OBA СВЕТИЊА ПОТИЧЕ ИЗ НОЈИКАРТАРА, A TO JE КОТОР HA ДРУГОЈ СТРАНИ АДРИЈЕ (САРДИЈЕ ИЛИ СРБИЈЕ), КОЈИ СЕ ДАНАС ЗОВЕ БАРИ!
СЛ. 61 ■ НАКИТ ИЗ ПОТОПЉЕНОГ БРОДА ИЗ УЛА (ЈУЖНА ТУРСКА, 14. BEK СТ. ЕРЕ СА СРПСКИМ СИМБОЛИМА СУНЦА И „ДИЈАДЕМА ОД ДВЕТОВА СА ГЕНИЈИМА ИЗ СЕВЕРОЗАПАДНОГ ПАЛАСТА У НИМРОДУ" (ВЛАДАЈУЂА НАУКА). KAKO БАНАЛАН И ПОГРЕШАН ОПИС ОВЕ СРПСКЕ СВЕТИЊЕ! МИ ОВДЕ HE ВИДИМО ЦВЕТОВЕ, НЕГО СИМБОЛЕ СУНЦА СТАРИХ СРБА. A ГЕНИЈЕ? ОН JE ЗАШТИТНИ ДУХ СЕРБОНИЋА, KOJE ХАЈНСОН НАЗИВА „САРГОНИДИ“, A НИМРОД JE ПАЛАСТ НИНА БЕЛОВА.
СЛ. 62 ■ „ГРОБ ЈЕДНОГ ГЕРМАНСКОГ РАТНИКА' (ВЛЛДАЈУЋА НАУКА). ПОГРЕШНО! ГРОБ ЈЕДНОГ СРПСКОГ ВЕЛИКАША, БОГАТО ОПРЕМЉЕН, СА СРПСКОМ СБЕТИЊОМ УЗ ЊЕГА: НИНОВА КРУНА С ДВА РОГА (ДОЊИ ЛЕВИ УГАО СЛИКЕ). НАЛАЗ JE ИЗ ЧЕВРТОГ BEKA, A ПОТИЧЕ ИЗ НЕКАДАШЊЕ СРПСКЕ КНЕЖЕВИНЕ ПРОВАНСЕ ИЛИ СРБИЈЕ, ДАНАС ЛАНГЕДОК-РУСЕЛИОН.
СЛ. 63 ■ ДРКВА СВ. СОФИЈЕ У ЦАРИГРАДУ ПРЕТВОРЕНА JE У ЦАМИЈУ. МИНАРЕТИ НИСУ УКРАШЕНИ „ПОЛУМЕСЕЦОМ" НЕГО СРПСКОМ КРУНОМ! ТРИ ПУТА СТИЛИЗОВАНА КРУНА И ЈЕДАНПУТ КЛАСИЧНА (У ДЕСНОМ, ДОЊЕМ УГЛУ СЛИКЕ). OKO 1600. ГОДИНЕ (ПАРИЗ, НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА).
СЛ. 64 ■ ОВУ ДЕКОРАЦИЈУ
НАЦР-
ТАО JE ГЕНИЈАЛНИ ГЕТЕ ПОВОДОМ В АЈМ АРСКЕ П РЕ М И ЈЕРЕ МОЦАРТОВЕ ЧАРОБНЕ ФРУЛЕ, 1794. Г. ЗА НАСТУП КРАЉИЦЕ НОЋИ. МИ ОВДЕ ПРЕП03НАЈЕМ 0 ГРБ СТАРИХ СРБА, ДВАНАЕСТОЗРАЧНИ СИМБОЛ СУНЦА KAO РАНГ Ж ЕНЕ И НИНОВУ ИЛИ СРПСКУ КРУНУ. ИЗ СИМБОЛА СУНЦА ПРОСИЈАВА МОЦАРТОВА КРАЉИЦА НОЋИ!
СЛ. 65 ■ СТАРУ СИМБОЛИКУ С ПРЕДСТАВОМ СУНЦА И НИНОВУ КРУНУ, СРЕЋЕМО МИ И У ХРИШЋАНСКОЈ УМЕТНОСТИ. ОВДЕ ВИДИМО МАРИЈУ СА ДЕТЕТОМ ПРИЛИКОМ ПОСЕТЕ „ТРИ КРАЉА". ГОРЕ, У СРЕДИНИ JE ОСМОЗРАЧНИ СРПСКИ СИМБОЛ СУНЦА, ЦАР БАЛТА (ПРВИ ПРЕД МАРИЈОМ), НОСИ HA ХАЉИНИ СВОЈ СИМБОЛ, ТАКОЂЕ ОСМОЗРАЧНИ СРПСКИ СИМБОЛ СУНЦА, КАСНИЈЕ СИМБОЛ ЊЕГОВЕ ДИНАСТИЈЕ, A ЈОШ ЈЕДАН СИМБОЛ ПРИМЕЂУЈЕМО HA ОВОЈ ЛЕПОЈ СЛИЦИ! ЦАР БАЛТА НОСИ КРУНУ СА ЧЕТИРИ ЉИЉАНА, СРПСКУ КРУНУ, A И ИВИЦА СЛИКЕ JE УКРАШЕНА ФРИЗОМ ОД ЉИЉАНА (ИЗ ЈЕДНЕ КЊИГЕ О БАРБАРОСИ).
СЛ. 66 ■ „ИКОНА НЕВЕРНОГ ТОМЕ“, СЛОНОВАЧА, ВИСИНА 24 ЦМ, ОД „ЈЕДНОГ УМЕТНИКА ПОСЕБНЕ ИНДИВИДУАЛНОСТИ, TEK ОД 1899. Г. ПОЗНАТ ПОД ИМЕНОМ НЕМЛЧКИ МАЈСТОР, OKO 1000. ГОДИНЕ, ОТОНСКА УМЕТНОСТ”. ВИДИ СЕ ДАПРИПАДА ШКОЛИ РАЈХЕНАУ, „РАД ИЗ ТРИЈЕРА OKO 1020. ДО 1030. ГОДИНЕ“, ВЕРАИН, ДАХЛЕНМУЗЕЈ (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ОВДЕ JE СВЕ ПОГРЕШНО ОСИМ ТЕХНИЧКИХ ДЕТАЉА! КАДА МИ ОВО ВРХУНСКО ДЕЛО РАНЕ ХРИШЋАНСКЕ УМЕТНОСТИ ПОГЛЕДАМО, ВИДИМО ОДМАХ, ДА СЕ ОВДЕ HE РАДИ О НЕПОБОЖНОСТИ, НЕГО САСВИМ ПРОТИВНО. KAKO TO ДА JE TAKO ВЕЛИКИ УМЕТНИК, „НЕМАЧКИ МАЈСТОР" СВЕ ДО 1899. ГОДИНЕ БИО НЕПОЗНАТ? ВЕРУЈЕ ЛИ НЕКО У TO? ДАЉЕ, „НЕМАЧКИ МАЈСТОР* OKO 1000. ГОДИНЕ? OKO 1000. ГОДИНЕ НИСУ ПОСТОЈАЛИ НЕМЦИ. НИСУ ПОСТОЈАЛИ НИ ОТОНИ НИ ОТОНСКА УМЕТНОСТ, РАЈХЕНАУСКА ШКОАА JE МЛАЂА A НИ ТРИЈЕРСКУ УМЕТНОСТ НИСМО ИМААИ У TO ДОБА! МАРТИН ЛУТЕР БИ ОВАЈ ОПИС НАШЕ ВЛАДАЈУЋЕ НАУКЕ НАЗВАО „БЕЗОБРАЗНА ЛАЖ“! A МИ? ЈОШ ГОРЕ1 ОВО JE ЈЕДНА ВЕЛИКА ПРЕВАРА! ОВО КРАЈЊЕ ЛЕПО, ЕМОЦИОНАЛНО, КОМПОЗИТОРСКИ КРАЈЊЕ УСПЕЛО ДЕЛО, ОДАЈЕ HAM ЈЕДНО ДРУГО ПОРЕКЛО. HA ХАЉИНАМА ИСУСА И TOME ПРЕПОЗНАЈ ЕМО ИСТЕ СИМБОЛЕ СТАРИХ СРВА, KAO HA ПРЕТХОДНИМ СЛИКАМА. ЦЕЛА ХАЉИНА ИСУСА JE С ОСМОЗРАЧНИМ СИМБОЛОМ СТАРИХ СРБА, ВЕОМА БОГАТО УКРАШЕНА, A ТОМИНА? И HA ЊЕГОВОЈ ХАЉИНИ JE КОМПОЗИТОРСКИ ЈОШ БОЉЕ ПРЕДСТАВЉЕН ДРУГИ СРПСКИ СИМВОЛ ОЦИЛА (СРПСКИ КРСТ). ДАКЛЕ, TO НЕГОВАТЕЉИ НАШЕ СТАРЕ ИСТОРИЈЕ НИСУ ПРЕПОЗНАЛИ. A KO JE TOMA? Г. ОСТРОГОРСКИ ЊЕГА НАЗИВА ЛЕСПОТ ОД ЈОАНИНЕ", A Ч. ЕСТАПАЊАН: „ЦАР ОД ЕПИРА, ТЕСАЛИЈЕ И ЈОАНИНЕ". ГДЕ JE ОН ОД 1367. ДО 1384. ВЛАДАО? ОН НИЈЕ ТОМАС НЕГО ТОМО ПРЕЉУБОВИЋ, СРПСКИ ЦАР ИЗ 14. BEKA, ОД ОЦА ГРЕГОРИЈА ПРЕЉУБА. ЊЕГОВА ЖЕНА JE БИЛА МАРИЈА АНГЕЛИНА, ЦАРИЦА ИЗ ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЂА И ЋЕРКА ДУШАНОВОГ ПОЛУВРАТА СИНИШЕ НЕМАЊИЋА. ТОМО И МАРИЈА АНГЕЛИНА СУ БИЛИ ВЕЛИКИ И ВЕОМА ОБРАЗОВАНИ НАРУЧИОЦИ ВРХУНСКИХ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА, КОЈИМА ПРИПАДА И OBA ИКОНА, KAO И ЈОШ ЈЕДНА СА ИСТИМ ИМЕНОМ: „ИКОНА ТОМИНОГ НЕПОВЕРЕЊА", АЛИ САДА KAO ПОРТРЕ МАРИЈЕ АНГЕЛИНЕ У МАНАСТИРУ ПРЕОБРАЖЕЊЕ HA МЕТЕОРИМА.
СЛ 67 ■ СТАРИ СИМБОЛ СУНЦА У ХРИШЋАНСКОЈ УМЕТНОСТИ, HA ПРЕДСТАВИ ИСУСА С ЧЕТИРИ IBtEAA.
ДОЛЕ: СВ. МАРИЈА MATjOPE, МОЗАИК, ФРАГМЕНТ JEEZU DAVANTI A CAIFA", PABEHA, CB. АПОЛИНА?ИС НОВО (ПРЕУЗЕТО ОД ФОМЕНКА).
СЛ. 68 ■ ЛЕВО: ХРИШЋАНСКИ КРСТ С ГОЛУБОМ И СРПСКОМ КРУНОМ, АЛИ HE С ПОЛУМЕСЕЦОМ ЈЕР ОН ИЗГЛЕДА ДРУГАЧИЈЕ (ЦРКВА У ВЛАДИМИРУ С КРАЈА 12. BEKA). ДЕСНО: ИСУС HA КРСТУ СА СРПСКОМ КРУНОМ (ФОМЕНКО, ПРЕУЗЕТО).
СЛ. 69 ■ „ОСМОКРАКА ЗВЕЗДА (5-6. BEK Н.Е.)“, ФРАГМЕНТ МОЗАИКА, ТИР, „ФЕНИЧАНСКА УМЕТНОСТ РИМСКОГ ВРЕМЕНА" (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ПОГРЕШНО! ОВО JE ВЕНИЧАНСКА УМЕТНОСТ, РИМСКА УМЕТНОСТ НИЈЕ ПОСТОЈАЛА И ОВО НИЈЕ ОСМОКРАКА ЗВЕЗДА ВЕЂ ОСМОЗРАЧНИ СИМБОЛ СУНЦА СТАРИХ СРБА.
СЛ. 70 ■ „ОБЕЛИСК-ТЕМПЕЛ ИЗ БИБЛОСА. ВЕЂ ЗА ВРЕМЕ ЊЕГОВОГ НАСТАНКА JE ПОСТОЈАО УЛУЦИ БИБЛОС ЈЕДАН ЕГИПАТСКИ ТЕМПЕЛ“ (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ОВАЈ ОПИС JE ПОГРЕШАН. КАДА JE НАСТАО БИБЛОС, НИСУ ПОСТОЈАЛИ ЕГИПАТСКИ ОБЕЛИСЦИ. ТЗВ. „ЕГИПАТСКИ" СУ МЛАЂИ. ДРУГИ ОПИС ОВЕ СЛИКЕ JE ФЕНИЧАНСКИ - БИБЛОС - ОБЕЛИСК-ТЕМПЕЛ, ФРАГМЕНТ, 19-18. BEK СТАРЕ ЕРЕ. ОВАЈ ОПИС JE ТАЧАН. ОВДЕ ВИДИМО НАЈСТАРИЈЕ ОБЕЛИСКЕ И НАЈСТАРИЈУ СРЕДОЗЕМНУ АРХИТЕКТУРУ, КОЈУ МИ ЗОВЕМО ВЕНИЧАНСКА КУЛТУРА, HE ФЕНИЧАНСКА, ЈЕР ВЕНИЧАНИ СУ ФЕНИЧАНИ. СТАРО ИМЕ БИБЛОСА JE КУНИГА. И ЈОШ ЈЕДНОМ НАЈСТАРИЈИ ОБЕЛИСЦИ: „ГРОБ СА ОБЕЛИСЦИМА У ПЕТРИ“ (Ф. БУРБОН).
СЛ. 71 И 72 шБРОДОВИ ВЕНИЧАНСКИХ МОРЕПЛОВАЦА И ГОСПОДАРА СВИХ МОРСКИХ ОВАЛА, НАРОДА КОЈИ JE ДОНОСИО И ШИРИО КУЛТУРУ. TAKO СУ ИЗГЛЕДАЛИ ЊИХОВИ БРОДОВИ ОД БЛИСКОГ ИСТОКА ДО СКАНДИНАВИЈЕ.
СД. 73 ■ КОТОР У 12. ВЕКУ, ЗА ВРЕМЕ НЕМАЊЕ. ОРБИНИ ПИШЕ ДА СУ РАШАНСКИ (УМЕСТО СРПСКИ) КРАЉЕВИ ИМАЛИ ВЕЛИКИХ ПРОБЛЕМА УСАЕД ЖЕЉЕ ДА ОСВОЈЕ ОВАЈ „ГРАД“, КОЈИ ОРБИНИ ЧАК НАЗИВА КНЕЖЕВИНОМ! АЛИ, ОВО НИЈЕ ГРАД ВЕЋ „ГНЕЗДО“! ЈЕДАН ВЛАДАР KAO ШТО JE БИО СТЕВАН НЕМАЊА, С ИМПЕРИЈОМ ОД АЛПА И ЈАДРАНА ДО ЦРНОГ МОРА, ИМАО JE ПРОБЛЕМА ДА ОСВОЈИ ОВО „ГНЕЗДОЧ? ВЕРУЈЕ ЛИ НЕКО У TO - ОСИМ НАШЕ ВЛАДАЈУЋЕ НАУКЕ?
СЛ. 74 ■ „КОТОР 1598. Г, ВАКРОРЕЗ, ВЕНЕЦИЈА". ОВОМ „ГНЕЗДУ" ПОСВЕЋУЈЕ ОРБИНИ 16 СТРАНА, A СРБИЈИ И ЊЕНОМ КРАЉУ ВУКАШИНУ 6 СТРАНА!
СЛ. 75 ■ ЛЕВО: „ЕКСПАНЗИЈА ГЕРМАНА У ВРЕМЕНУ ОД 1200. ДО 1000. ГОДИНЕ СТ. ЕРЕ“? ЧАК НИ ПО ВЛАДАЈУЋОЈ НАУЦИ „ГЕРМАНИ” ТАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ! ДЕСНО: „ЕКСПАНЗИЈА ГЕРМАНА OKO ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА". ПО ОРБИНИЈУ JE ОВО „ЕКСПАНЗИЈА СЛОВЕНА“! МОРАМО ПОДНОСИТИ HE ČAMO ИЗМИШЉЕНОГ КАРЛА, НЕГО И ЦЕЛУ ИСТОРИЈУ ПРЕ, ЗА ВРЕМЕ И ПОСЛЕ ЊЕГА, ЈЕДНУ ЛАЖ KOJE СЕ СКОРО НИКО HE СТИДИ. ОВАКВЕ ИЗМИШЉЕНЕ МАПЕ СУ СРАМОТА НАШЕ ИСТОРИЈЕ!
i. 76 ■ „ГЕРМАНСКО ЦАРСТВО СРЕДИНОМ 6. IKA“ . ТЕРИТОРИЈА ЈУЖНЕ ПОЛОВИНЕ ОВЕ МАПЕ, ЕИАА JE У 6. ВЕКУ УПРАВДИНА СРПСКА ИМПЕРИЈА, A ДРУГА ПОАОВИНА ОД УШЂА РАЈНЕ ДО ДОНА БИЛА JE ВЕЛЕСРБИЈА СА 170 СРПСКИХ КНЕЗОВА!
СЛ. 77 ■ СЛЕДЕЂА СТРАНА ГОРЕ: HA ОВОЈ МАПИ HAM JE ПЕРТНЕР 1971. ГОДИНЕ ХТЕО ДА ПРЕДСТАВИ ТЕРИТОРИЈУ И КРЕТАЊЕ „ВИКИНГА", ПОМОРАДА И ГОСПОДАРА МОРСКИХ ОВАЛА. ИЗМИШЉЕНИ ВИКИНЗИ СУ ВЕНИЧАНИ. СЛ. 78 ■ СЛЕДЕЋА СТРАНА ДОЛЕ: МАПА ВАТИКАНА ИЗ 8. И 9. BEKA, ПРЕУЗЕТА ОД X. ИЛИГА. У ОВО ВРЕМЕ НИСУ ПОСТОЈАЛИ НИ ВАТИКАН, НИ ОВДЕ НАВЕДЕНИ НАРОДИ, АЛИ ЈЕДНА СРПСКА ПРОВИНЦИЈА ТУСЦИЈА ИПАК ЈЕСТЕ! У НАШОЈ ИСКОНСТРУИСАНОЈ ИСТОРИЈИ JE ОНА ДОБИЛА ИМЕ „ЕТРУРИЈА“ (РАСЕНИЈА) И ТОСКАНА.
СЛ. 79 ■ ОД СВИХ ОВДЕ НАВЕДЕНИХ СТАРИХ НАРОДА OKO 814. Г. JE ПОСТОЈАО ČAMO ЈЕДАН - „СЕРБС“ (ЛЕВО) И ОПЕТ „СЕРБС“ (ГОРЕ). СЕРБС СУ СРБИ, A МАЂАРИ И ВААСИ СУ ТАКОЂЕ СРБИ (УНИВЕРЗИТЕТ ОКСФОРД).
:h w e o e n
•'«л»*п Омг
OANEI
WALE5
AUfcN POUN
DCUTSCHES REtCH
iffEtCHI
burgund
UNGARN
GENU A
BOSNtEN
PORTUGAL A R A G ON
СЛ. 80 ■ OBO JE ЈОШ ВЕЋА ПРЕВАРА. У 12. ВЕКУ СУ ПОСТОЈААА ВЕЛИКА ЦАРСТВА: ЛИТВА, ПОЉСКА, УГАРСКА, НЕМАЧКО ЦАРСТВО, ЧАК ВЕЛИКА БОСНА? АЛИ МААА СРБИЈА!
СА. 81 ■ (ДЕСНО) A OBO JE ВРХУНАЦ СВИХ ДРСКОСТИ И БЕЗОБРАЗАУКА КОНСТРУКТЕРА НАШЕ ИСТОРИЈЕ: „ОТОНСКО ЦАРСТВО", ЈОШ ОВЕ ВЕЛИЧИНЕ? И ЈОШ ОВИ ИЗМИШЉЕНИ ПОГРАНИЧНИ НАРОДИ: БОХЕМИ, МОРАВЦИ, УГАРИ, ХРВАТИ, ФРАНЦУЗИ, ВАТИКАНИ... И TO СВЕ ЗА ВРЕМЕ ОТОНА?
Markon und vom OMonischcn Reich obhingige Gebiote
СЛ. 82 ■ МИ ПОСЕДУЈЕМО ЈЕДНУ МАПУ ИЗ ИСТОГ ВРЕМЕНА - 12. BEK, ГДЕ JE ČAMO HA ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ ПОЉСКЕ МОРАО ЖИВЕТИ ЈЕДАН ДРУГИ НАРОД. 36 ПУТЛ ЧИТАМО МИ HA ОВОЈ КАРТИ ИМЕНА МЕСТА: „СРБИЈА"!
СА. 83 ■ СЛЕДЕЋА СТР. ГОРЕ: HA ОВОЈ СИРОМАШНО НАСЕЉЕНОЈ СРПСКОЈ ТЕРИТОРИЈИ, ИЗМИСЛИО JE ОРБИНИ ШЕСТ ДРЖАВА „СЛОВЕНСКИХ НАРОДА”. СЛ. 84 ■ СЛЕДЕЋА СТР. ДОЛЕ: ЈЕДНУ ОД ОВИХ „СЛОВЕНСКИХ“ ДРЖАВА НАЗИВА ОРБИНИ „ПРИМОРДИЈА“ (ОД СРП. „ПРИМОРЈЕ") HA ЧИЈОЈ ТЕРИТОРИЈИ У U . ВЕКУ НИЈЕ НИ ХИЉАДУ ДУША МОГЛО ПОСТОЈАТИ (ДОЛЕ У УГЛУ).
МШо/сз Jezero
Bjelašnici A 20Б 7 JrnOVO
Jab/anica
T s m c a 222i
TreskavicaN
, - . -> Jezero v':i J/ A v- A«*
Мјов H E ® Z E G O W J N A Kozica
\,
^МгУго
KjfitiOSelo ~Qjr>h
^ 3Po6iteU ftevcemje
CaŠljint)
r so Metković
™
\ . rtAffM LiiA ,.
/bitovac
x fT
K
D ub rovn ik
*
Grahovo Огјеп
imtnari Hervagrt&
Petrovac
л'В
*4 ^
*
Cs
0
S .\ //
v
’V /
v, u
Л •*i ►
i/ X* в к аалч . / •J "
™
ЈЛГ
I
*■\ } ?# \ л \
> x-
.U - у" •*
• ^ Е ;::И ч ц ?
v
i
«и
'
У
СЛ. 85 ■ ЛЕВО: ЈЕДАН ДРУГИ КОНСТРУКТОР ИСТОРИЈЕ НАЗИВА ИЗМИШЉЕНЕ ОРБИНИЈЕВЕ ДРЖАВЕ: „КРАЉЕВИНА ДУКЉА", МЕЂУ КОЈИМА JE И ДАЛМАЦИЈА С 40 КРАЉЕВА. HA ИСТОЈ ТЕРИТОРИЈИ KAO КОД ОРБИНИЈА, У ИСТО ВРЕМЕ (11. BEK), САДА СЕ НАЛАЗЕ ДРЖАВЕ: БОСНА, РАШКА, ЗАХУМЉЕ, ТРАВУНИЈА И ПУНО ДРУГИХ, АЛИ HE ,ДАЛМАЦИЈА“, ПОГОТОВУ НЕМА „КРОАЦИЈЕ"! СДЦА ИМАМО У НАШОЈ ИСКОНСТРУИСАНОЈ ИСТОРИЈИ 3 ВЕРЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ НАРОДА, HA ИСТОЈ ТЕРИТОРИЈИ У ИСТО ВРЕМЕ: ОРБИНИЈЕВА, КОНСТАНТИНОВА И НАША. У ПРВЕ ДВЕ ВЕРЗИЈЕ ИМАМО „СЛОВЕНСКЕ" ДРЖАВЕ, ЈЕДНОМ JE ДИЈАКЛЕЈА, ЈЕДНОМ ВЕАИКА РАШКА, ЈЕДНОМ ВЕАИКА БОСНА... АЛИ НИКАДА СРБИЈА! СЛ. 86 ■ ЛЕВО ДОЛЕ: ТАЦИТОВА ГЕРМАНИЈА ПО ФРИДРИХУ ГИЗИНГЕРУ, KOJA ИМА 33 ГЕРМАНСКА ПЛЕМЕНА! ТАЧНО JE ШТО У СРЕДИНИ СТОЈИ „СУЕБИА", A TO JE СУРЕБИА, ПО СУРЕБИМА НАЈБРОЈНИЈИМ ГЕРМАНИМА!
/V J
(
i
Luču
- •//
■Ј J
»Auria
Џ -*
l
J
Ј .Ш ?
/ I
j*
Vlseum
7
lysipona
S. Victoriani
'
сС
,
*■
* /i Barcinona
•
"
/ *Tarracona
• Salamantina
+
»Conim brica . _ . ___ . * ^ Egjditanu« S
*508113618
• Monasi-
Caesaraugusla
^ Lamecum
s
574) "ђ М У f581* Cantabria (574)
( k *lurica
-
■ " f* ortuca'e.
f
Ш 0 ^ .f? " ■j^/Sy/Victcnacum
♦
\
' г i o . I (0 \
Britonnia
• Cauria
>
X
• Toletum
X Monasi. Serviyamum / Valentja Saetabis (antes
Ementa
У З
589)
/0
' V
❖ Ordoba ( W ,
572
+ ;M onasL, , “ S. Marini , / • ElfT(antes ) % & £ '/ / / / / & » & * ?)
(625
610
СЛ. 87 ■ ИБЕРСКА СРБИЈА ОД 409. ДО 711. ГОДИНЕ. ПОВРШНИ И КОРУМПИРАНИ КОНСТРУКТЕРИ ИСТОРИЈЕ ИМАЈУ ЗА СРПСКА ЦАРСТВА НОВЕ ПОЈМОВЕ: „РЕГНУМ СУЕБОРУМ" (ГОРЊИ ЛЕВИ УГАО МАПЕ) A МАЛО НИЖЕ, ШТРАФИРАНО „СУБАРИАМ“ A ОСТАТАК ПОАУОСТРВА ПРИПАДА УМЕСТО СРБИМА - ГОТИМА. TAKO СТОЈИ У ШПАНСКОЈ ИСТОРИЈИ KAKO ГОТИ НИСУ НИКАДА ПОСТОЈАЛИ. МИ ПО ОВОЈ МАПИ ЗОВЕМО ОВО ПОЛУОСТРВО ИБЕРСКА СРБИЈА: „РЕГНУМ СУЕБОРУМ" JE СРПСКО ЦАРСТВО, „САБАРИАМ” JE СРБИЈА, A ВЕЛИКИ ОСТАТАК JE СРПСКО УПРАВДИНО ЦАРСТВО!
REG n ES vk : u o s a x o \ s Hcndres Col6«ia»; R E G S 'G
HliTVONS
-netst-'RANČS'
Tfiveiis-' • R ivG\P..: Rrtisbona
( ^Esl'asbur?] UAMAKŠ I RRGNE\ JiK L S
c
rtORDUN^lS Mi i *
Virona
'RECMii
DEL,«
i ’ASCONS
S liE U S
KEGNE
-DHl.S.
Rarbcna f.tarSalla
. R E C N i D E .5 ^ S IG O I'S Mirida*
C S T R O G tm
Сеопз Tatragora
To eda
Совма
Rona
Bofeora
Valdfda«
ЧугШгг/о Eegjio dcCaatna
Bretons O CEAN
§
A T L A N T IQ U E
ROV. DES SUfcVES _
4
1
v
Yn 1
n . Bordeau urin
, / N a rb o D J
W 413
Barcelone
415
СЛ. 88 ■ ЛЕВО: СРБИ У ИБЕРСКОЈ СРБИЈИ, В. ХУРТАДО НАЗИВА СРБЕ „СУЕУС" И НАЛАЗИ ИХ HA СЕВЕРОЗАПАДУ ИБЕРСКОГ ПОЛУОСТРВА У „РЕГНЕ СУЕУС“. НАЈВЕЋИ ДЕО ОВОГ ПОЛУОСТРВА НАЗИВА ОН „РЕГНЕ ДЕЛС ВИСИГОТС", A МИ СРПСКО ЦАРСТВО (ГОРЕ), ЈЕР НАРОД ГОТИ JE ИЗМИШЉОТИНА (ВИДИ: НИКОЛИЋ, „СРПСКА СВЕТИЊА ИЗ КВЕНКЕ”). В. ХАЈВУД НАЛАЗИ HA ИСТОМ МЕСТУ, KAO ПРЕ В. ХУРТАДО, „РУАДЕС СУЕВЕС", ДАКЛЕ СРПСКА КРАЉЕВИНА. KAO ЈЕДИНИ НАУЧНИК ПОЗНАЈЕ ОН СРБЕ И У БРЕТАЊИ, HA СЕНИ И ЛОАРИ (ДАНАС БРЕТАЊА, АНЖУ И ПАРИЗ), KOJE ОН НАЗИВА „СУЕВЕС*, ШТО JE ТАЧНО. ОН И КАТАЛАНСКИ НАУЧНИЦИ ПОМИЊУ ТАКОЂЕ ЈЕДНО СРПСКО ЦАРСТВО ПОД ИМЕНОМ САБАНДИЈА, „АЛИАС САПАНДИЈА; САВОЈА, ХЕЛВЕЦИЈА АКТУЕЛЕС" (КАТАЛАНСКА ИСТОРИЈА), ДАНАС САВОЈИ, ШВАЈЦАРСКА И БАДЕН ВИРТЕНБЕРГ, ШТО СМО МИ ВЕЂ ОПИСАЛИ (ВИДИ: НИКОЛИЂ, М. „НАШЕ ПИСМО”). ДАКЛЕ, САВОЈИ, ХЕЛВЕЦИЈА, ДАНАС ШВАЈЦАРСКА, И БАДЕН ВИРТЕНБЕРГ СУ СЕ РАНИЈЕ ЗВАЛИ САБАНДИЈА? TO JE ТАЧНО, САБАНДИЈА JE СРБИЈА.
СЛ. 89 ■ ИБЕРСКА СРБИЈА OKO 570. ГОДИНЕ. С. КАСТЕЛИОН, ЈЕДАН ОД ПРЕДСТАВНИКА ИСКОНСТРУИСАНЕ ИСТОРИЈЕ, НАЗИВА ЦЕЛО ИБЕРСКО ПОАУОСТРВО „ГОТСКО ЦАРСТВО ПОД ЛЕОВИ ГИЛДОМ“, КОЈИ НИКАДА НИЈЕ ПОСТОЈАО. ГОРЕ НАЗИВА ОН СРБЕ „СУЕВОС“ , KAO И ДРУГИ, A ПОРЕД ТОГА НАЛАЗИ ЈЕДНУ МАЛУ СРБИЈУ, КОЈУ НАЗИВА „САБАРИА“. ЗА ВЕЛИКИ ДЕО ОВОГ ПОЛУОСТРВА ПРЕДУЗИМА ОН ВЕЋ ПОЗНАТА ИЗМИШЉЕНА ИМЕНА ЗА ПОЈЕДИНЕ ПРОВИНЦИЈЕ, A HE ЗНА ДА „ЛУСИТАНИА“ ЗНАЧИ ЛУЖИЦЕ (БЕСАДО, Н. ПЕТЕР ХИТЕР, 1996, „ХИСТОРИЈА ЕСПАЊА, ЛА ЕПОКА ДЕ ЛЕОВИ ГИЛДО“).
СЛ. S9A ■ У АТЛАСУ С. ВИВИЈЕРСА НАШЛИ СМО ОВУ МАПУ С НАСЛОВОМ „ЕЛ РЕИНО ВИСИГОДО ХИСПАНО" СА ЊЕГОВИМ ПРОВИНЦИЈАМА. ДА ПОГЛЕДАМО ШТА ОВДЕ СТОЈИ: ГОРЕ ЛЕВО JE ЈЕДНА СРБИЈА, ОН НАЗИВА ЊУ „СУЕВОС", ДОЛЕ ЈЕДНА МАЛА СРБИЈА, ОН НАЗИВА ЊУ „САБАРИА", ШТО ЗНАЧИ СРБИЈА, ДОАЕ JE ЈЕДНА ВЕЛИКА ТЕРИТОРИЈА, ОН JE НАЗИВА „ЛУСИТЛНИА", МИ ЛУЖИЦЕ, ОНДА ЈОШ ЈУЖНИЈЕ НАЛАЗИ ОН „БЕАТИКУ УМЕСТО АНДАЛУЗИЈЕ, KOJA JE ЛУЖИЦЕ, ЛУЖИЧКА КРАЈИНА. POPE, КРАЈЊЕ ДЕСНО ЧИТАМО МИ „СЕПТИМАНИА", A TO JE СРБИЈА. ДО НАЈМАЊЕ 1400. ГОДИНЕ ПО НАШОЈ ХРОНОЛОГИЈИ СУ СЕ ОВДЕ НАЛАЗИЛЕ ČAMO СРГТСКЕ КНЕЖЕВИНЕ. (С. ВИВЕРС, ИСТОРИЈСКИ АТЛАС ШПАНИЈЕ, 1935).
СЛ. 91 ■ СЛЕДЕЋА СТРАНА ЛЕВО: ЗА ВРЕМЕ УПРАВДЕ, ВИДИ: Ј. ХАЈВУД, ИБЕРСКО ПОЛУОСТРВО KAO ГОТСКО ЦАРСТВО СА МАЛИМ СРПСКИМ ЦАРСТВОМ (ГОРЕ ЛЕВО) „РЕИНО СУЕВО“, KOME ПРИПАДАЈУ И ВАСКОС (БАСКИ). МИ СМО ПИСАЛИДА JE ЦЕЛО ИБЕРСКО ПОЛУОСТРВО ЗА ВРЕМЕ УПРАВДЕ (ПОГРЕШНО: ЈУСТИНИАНА) ПРИПАДАЛО СРПСКОЈ ИМПЕРИЈИ, ШТО ОВДЕ ПОТВРЂУЈЕМО. СЛЕДЕЂА СТРАНА ДЕСНО: ОПЕТ Ј. ХАЈВУД, С МАПОМ ИБЕРСКОГ ПОЛУОСТРВА - OKO 2000. ГОДИНЕ СТАРЕ ЕРЕ, HA KOJOJ СТОЈИ „ПЕДРА СОБЕРТА", ШТО МОЖЕ ДА ЗНАЧИ ČAMO СРПСКА ПЕДРА.
СЛ. 90 ■ У ИСТОМ АТЛАСУ, ОД ИСТОГ АУТОРА, У ИСТО ВРЕМЕ, ГДЕ ПРЕТХОДНО СТОЈИ „СУЕВОС“ (СРБИ), СТОЈИ САДА „РЕИНО ДЕ ЛЕОН* И ПОРТУГАЛ, A МАЛА „САБАРИЈА", СРБИЈА САДА СЕ ЗОВЕ „ЕКСТРЕМАДУРА"! ПРЕТХОДНЕ „ВАСКОНЕС" (БАСКЕ) ОН HE ПОЗНАЈЕ ВИШЕ, АЛИ, ШТА ЋЕМО С НАВАРОМ, АРАГОНОМ, СОБАРОМ, РИБАГОРЦОМ И МАРКА ХИСПАНИКОМ, KOJE СУ СВЕ ДО НАЈМАЊЕ 1400, ГОДИНЕ БИЛЕ СРПСКЕ КНЕЖЕВИНЕ ДИНАСТИЈЕ БАЛШИЂИ? МАРКА ХИСПАНИКА СЕ САСТОЈАЛА ИЗ СРБИЈЕ |САРДАНИЈЕ, САРДАЊЕ, СОБИРА), КНЕЖЕВИНЕ БАРСЕЛОНЕ И ШТО JE ВЕОМА ВАЖНО КНЕЖЕВИНЕ (Д. УРГЕЛ). И KO JE ВЛАДАО ОВДЕ? БАЛШИЋИ! ЈОШ ДАНАС СЕ ЗОВЕ ФРАНЦУСКИ ГРАД HA ПРЕЛАЗУ У ШПАНИЈУ „СЕРВЕРА/ СЕРБЕРА", ИСТОИМЕНО РТУ И ЗАЛИВУ.
__ RE 1N O SUEVO
% ^
visipodo«;
JCOl
>■
СЛ. 92 ■ „МАПА СРПСКИХ НАРОДА КАНТАБРИЈЕ И АСТУРИЈЕ HA СЕВЕРУ ИБЕРСКОГ ПОЛУОСТРВА“ ИЗ 400. ГОДИНЕ, ОД АМ АЂИ,
ПИДАЛА:
СЕЛИНИ,
ПЕШИЋИ,
О РН И ЈАЋ И ,
ТАМАРИЂИ, КАНТАБРИ, МОРЕЧАНИ, ВАРДУЛИ...
СЛ. 93 ■ СЛ. СТР. ГОРЕ: ЈОШ ЈЕДНОМ ПВДАЛ: ОВДЕ ОД СРВИЈЕ HA ЗАПАДНОМ АТЛАНТИКУ JE ОСТАЛА ČAMO ЈОШ ЈЕДНА ЛИНИЈА, ПО ПИДАЛУ ЈЕДАН НАРОД ДАНАШЊЕ ПОРТУГАЛИЈЕ И САДА СЕ ОН ЗОВЕ „СЕУРБОС" (ОДОЗГО ДРУГИ). СЛ. 94 ■ СЛ. СТР. ДОЛЕ: ОПЕТ ПВДАЛ, ГИГАНТ ШПАНСКЕ ИСТОРИЈЕ, ЛИФЕРУЈЕ HAM У СВОЈИМ БЕСКРАЈНИМ ЛЕКСИКОНИМА ОВУ МАПУ ИБЕРСКОГ ПОЛУОСТРВА ИЗ 6. BEKA СТАРЕ ЕРЕ. И ШТА МИ ВИДИМО ОВДЕ? ČAMO ИЗОПАЧЕНА ИМЕНА ЗА СРБЕ! ЛЕВО HA АТЛАНТИКУ „САЕФЕС", НИЖЕ
„СЕМ ПСИ".
МАЛО
МОЖЕ ЛИ TO
НЕШТО ДРУГО ЗНАЧИТИ НЕГО СЕРБС, СРБИ, ЈЕДАН ПУТ СА ЛАТИНСКИМ „S“ ЈЕДНОМ СА СРПСКИМ „С“ (У КАТАЛОНСКОМ ЈЕЗИКУ ПОСТОЈИ И ДАНАС СРПСКО ,С“). A TOPE HA АТЛАНТИКУ? СРПСКИ НАРОД ДРАГАНИ И АРТАБАРИ. И HA ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ ФРАНЦУСКЕ, НЕКАДАШЊОЈ СРПСКОЈ КНЕЖЕВИНИ ПРОВЕНЦИ ДИНАСТИЈЕ БАЛШИЋА, КОНСТРУКТОРИ ИСТОРИЈЕ СУ ИЗМЕНИЛИ И ИСКВАРИЛИ ИМЕ СРБИ! ОВДЕ СЕ САДА СРБИ ЗОВУ „СОРДИ", HA РЕЦИ „СЕРЕТЕС", СРБИ HA РЕЦИ СРБИЈА. OBA PEKA СЕ ДАНАС ЗОВЕ POHA!
СЛ. 95 ■ ПРЕТХОДНА СТР. ГОРЕ: ИЗМИШЉЕНИ ТАЦИТ ПОЗНАЈЕ СРБЕ KAO СУЕБЕ И НАЛАЗИ ИХ HA „СЕВЕРНОМ ОКЕАНУ", A ИЗМЕЂУ ЊИХ СУ ИЗМИШЉЕНИ „ФРИЗИ”?
СЛ. 96 И 96А ■ ПРЕТХОДНА СТР. ДОЛЕ: ЗА ИЗМИШЉЕНОГ КАРЛА И ЊЕГОВЕ ИЗМИШЉЕНЕ НАРОДЕ, ПРЕДСТАВЉА HAM ПОСТОЈЕЂА НАУКА У ЊЕНИМ „СЕРИОЗНИМ" ДЕЛИМА ОВЕ МАПЕ „ИЗ ВРЕМЕНА ОД 610. ДО 1204. ГОДИНЕ“ . ПРВДСТАВЉАМО ВАМ HE ЦЕЛУ ЕВРОПУ ИЛИ „ИМПЕРИЈУ КАРЛА ВЕЛИКОГ, НЕГО ČAMO ТЕРИТОРИЈУ ХЕЛМА (БАЛКАНА). СВУ ОВУ ТЕРИТОРИЈУ ПОСЕДУЈЕ ЈЕДАН НАРОД, „БУЛГАРИА-, КОЈИ JE КРЕАТУРА МИРА У САН СТЕФАНУ И БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА СДОАЕ ЛЕВО). HA МАПИ ДОЛЕ ДЕСНО ИМАМО ОПЕТ „БУЛГАРИУ И НОВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ „СИРМИУМ И ДАЛМАЦИЈУ". СИРМИУМ JE ИСКВАРЕНИ СИРБИУМ, ЈЕДАН СРПСКИ ГРАД, A ДРЖАВА Д АЛМ АЦ И ЈА Н И ЈЕ НИКАДА ПОСТОЈАЛА (МАПА ОД Ж. ДУБИ).
СЛ. 97 ■ БУГАРИ ОД АРДИЈЕ ДО ЦРНОГ МОРА, СЛИЧНА ЛАЖ KAO ШТО СУ КАРОЛИНЗИ И ОСТАЛИ ИЗМИШЉЕНИ НАРОДИ.
' ■ САДА СЕ „БУЛГАРИА" ПРОТЕЖЕ ОД ДРИНЕ ДО ЦРНОГ МОРА И ЗОВЕ СЕ „EMPIRE Dl ' i AR’ E", A ОД ДРИНЕ ДО АЛПА „CROATIE". OBA МАПА БИ МОГЛА ВИТИ НАЦРТАНА ОД ОРБ 'А! ОВДЕ ВИДИМО СВЕ ОРБИНИЈЕВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ „СЛОВЕНСКИХ НАРОДА": ДИОК. ТРЕБУНИЈА, ЗАХУМИЈЕ, РАГУСА, ПРИНЦИПАТЕ ОД НЕРЕТВЕ И КРОАТИА ВЕЛИХОГ ФОг ..-.TA. ČAMO, ОРБИНИ JE УРЕДИО ДА СЕ СВЕ ОВО ДЕСИ У 12. ВЕКУ, A ФРАНЦУСКИ ИСТОРИЧАРИ У 10. ВЕКУ! (LA PENINSULE BALKANIQUE VERS LE MIUEU DU X S1ECLE).
CA, 99 ■ ГОРЕ: МАПА ИЗ ВРЕМЕНА КАРОАИНГА КШИ НИСУ ПОСТОЈАЛИ (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ПОРЕД ИЗМИШЉЕНЕ „КРОАЦИЈЕ" ВЕЛИКОГ ФОРМАТА, ВИДИМО ЈОШ ЉУДЕВИТОВО „СЛОВЕНАЧКО ЦАРСТВО" И ЈЕДНУ СРВИЈУДО ПОАА ЈАДРАНА. ДОЛЕ: САДА ПРЕДСТАВЉАМО ВРХУНАД ХАОСА НАШЕ ИСКОНСТРУИСАНЕ ИСТОРИЈЕ (МАПУ ЦАРСТВА КАРЛА ВЕЛИКОГ ПРЕУЗЕТУ ОД X. ИЛИГА}. ОПЕТ НОВО ИЗНЕНАШЊЕ. HA ИСТОЈ ТЕРИТОРИЈИ KAO HA КАРТИ ГОРЕ ИЗ ИСТОГ ВРЕМЕНА, УМЕСТО „КРОАТИА“ ВЕЛИКОГ ФОРМАТА, ЉУДЕВИТОВОГ „СЛОВЕНАЧКОГ ЦАРСТВА" И „ЦАЛМАЦИ.ЈЕ” НАЛАЗИМО ДРЖАВУ СРВА МАЛОГ ФОРМАТА, A ПОРЕД СРБИЈЕ ВИДИМО ЈЗУЛГАРЕН“ ВЕЛИКОГ ФОРМАТА (МАПА ОД ПИРЕНЕСА 1945)!?
P a r l i U u n s
Г .. Ј rt*до de Uuiš & Gemw»c reone d© LoraJi o t'otanni«!
j
r^-s___
rogne de Carles «£ Calb pait»-ie cJt ммгз&ел ^зтш
I
^СрббЈ"-'. de Ftandres
usaeta austr
Ducal de Bmtan/a
*
чАош ш ■■-■■...
Г
Tdfhgia,
N fe U S T R IA
':Ц
pucat do
’
« . ггаисбгЛа
Ccntat
<2Л*» i -.
As ia
.
NordgauV
Lorefla
r»e»W 4ne-»
Iburs
■ Contat do Portiore
DiKtrttJo
AOUITANIA
alam
An ia
_J I
aDucoI
\J
Maim
b a v ie r a
.
Sabtouig
J
RMia
n A R fh lT IA
нолдпв
ComUtt d ’Atv&mia
I I O M R A H D tA '
.-.•раЛв
)Goscunya
ugorta
.^^NatiDru
\
Г.гni»"'a
Ц_* Aii
PROVENCA
Desmombramcni d c l'tmperi (
Comtais
cntaVins
• 1 regitedta Гишуа..
1ЈГ...Ј rnghis de PrOvfef^a Гј- ' 1 re*jn© dfl ВогдОПу.Ч 'J
Ог»*1л*г>М»
1 ' ' '^ г и п р de ^Brmaria Q
fegne de Loreha
1-чТ^З rfeyie o n a ie
* V
Serdica q
Raguse
Philippopdlis
jo niaue
Lemftos
СерћгНрЦ)
Chios
M otfem vS sie
СЛ. 100 И 100A ■ ПРЕТХОДНА СТРАНА: ОВАКО JE ТРЕБААО ДА ИЗГЛЕДА ВЕЛИКИ ДЕО ЕВРОПЕ У 9. И 10. ВЕКУ. ČAMO ИЗМИШЉЕНЕ ДРЖАВЕ И ИЗМИШЉЕНИ НАРОДИ. ДА ПОГЛЕДАМО ČAMO ОРБИНИЈЕВ РЕВИР „КРОАЦИЈА" У 9. ВЕКУ? ЈЕДНА ЛАЖ (ГОРЕј, A САДА? У 11. ВЕКУ „СЕРБИЕ“ ОД ЈАДРАНСКОГ (САРДАНСКОГ, СРПСКОГ) МОРА ДО ЦРНОГ МОРА (ДОЛЕ). (КАТАЛАНСКА ИСТОРИЈА).
СЛ. 101 ■ ДАНАШЊА ЈУЖНА НЕМАЧКА И ШВАЈЦАРСКА СУ СЕ ЗВАЛЕ СУАБЕ, KOJA СЕ ОДНОСИ HA СРБЕ И ЊИХОВУ ЗЕМЉУ СРБИЈУ! КОНСТАНЦ (HA ОВОЈ МАПИ КОНСТАНЦЕ) СЕ ЗВАО КОСНИЋ.
GRIFA/S
--/ Љ В
Jjfe; f
'
f 0«
s
I I
■
***
)/ >JO n DM A R к
s.
Ф &
(
4
^ H a v e lb e . g 9 4 8
J
i,
HAVOLANES>.
Magdebourg 967 ^
*W e d a
V *OUT0 Г?и s A c ,.E /V\ aj^lersebodrgi968
QCologno
\\
'ЧИОДЦ}
u S.968>CMISN I E aiftRCHE \ 3AttignK^ %. :■ o -ч I* «™ i
. -
(
lavencej Worms<
JVerdun
(Pragu®975
OMetz
BOHiME ^TRIBUTAlRE DEPUIS ^atisbopne rAugsbourg
7
C
/
s o u a .be
X|
L e c h f0 ld 9 5 5 1 instance
Zorich^,
CAR1NTH1E 1
Ш
ш
СЛ. 102 ■ „КЕЛТИ И СТАРИ ГЕРМАНИ OKO 600 Г.СТ.Е." (ВЛАДАЈУћА НАУКА). ОНИ НИСУ НИКАД ПОСТОЈАЛИ АЛИ HA АРДИСКОЈ, САРДИСКОЈ, СРПСКОЈ ОБАЛИ ИЗОПАЧЕНО „ЦАЛМАЦИЈА" НАЛАЗИМО НАРОД АРДИ, НЕМАЧКИ - „ЛРДИЕР"- АРДИ СУ САРДИ, СРБИ (ГОРЕ). И ЈОШ ЈЕДНА МАПА1 „КЕАТИ И ГЕРМАНИ У 11. ДО 14. BEKA СТАРЕ ЕРЕ“ (ВЛАДАЈУЂА НАУКА), СА СРПСКОМ ОЗНАКОМ ЗА ИСТИ НАРОД KAO HA ПРЕТХОДНОЈ МАПИ - ,ДРДИЈАЋИ“, САРДИЈАЋИ, СРВИ (ДОЛЕ).
СЛ. 103 ■ ТРИ ПУТА „СТАРА КОНСТАНТИНОВА" ЦРКВА СВ. ПЕТРА У РИМУ. СВЕ ТРИ СЛИКЕ ТРЕБА ДА ПРЕДСТАВЕ ИСТУ ЦРКВУ, АЛИ НИСУ ИСТЕ. ПРВА JE У РОМАНСКОМ СТИЛУ, A ДРУГЕ ДВЕ ИМАЈУ У СПОЉНИМ БРОДОВИМА ГОТСКЕ ПРОЗОРЕ И СВОДОВЕ, A СВА ТРИ ПУТА РАЗЛИЧИТЕ ОЛТАРЕ!
СЛ. 104 ■ ИСТУ ЦРКВУ KAO У РИМУ (ПЕТОВРОДНА БАЗИЛИКА) СУ КОНСТРУКТОРИ НАШЕ ИСТОРИЈЕ „ИНСТАЛИРАЛИ“ И У ЈЕРУСАЛЕМУ. HE ЗОВЕ СЕ СВ. ПЕТАР НЕГО „ГОЛГОТА - ВАЗИЛИКА“, АЛИ САДА KAO ТРОСПРАТНА ЦРКВА ДОЛЕ|. A ГОРЕ? ОВАКО JE ЏОН ХАЈВУД ЗАМИСЛИО ЦРКВУ СВ. ПЕТРА У РИМУ 6. BEKA: РОМАНИКА СА КОРИНТСКИМ СТУБОВИМА И БОГАТО УКРАШЕНА СЛИКАМА, A НИГДЕ КРСТА?
СЛ. 106 ■ ДЕСНО ДОЛЕ: „СВ. ПЕТАР У РИМУ", БАКРОРЕЗ 1450- ГОДИНЕ ИЗ ИСТЕ ПЕРСПЕКТИВЕ KAO И ПРЕТХОДНА СЛИКА. ИСТА ЦРКВА KAO ПРЕТХОДНА ČAMO С ОКОЛИНОМ, ИСТИ ОБЕЛИСК, ИСТЕ ЦИСТЕРНЕ АЛИ НОВИ ТОРАЊ. МОЖЕ ЛИ СТВАРНО БИТИ 1100 ГОДИНА РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ОВЕ ДВЕ ЦРКВЕ? 60 ГОДИНА КАСНИЈЕ JE МАРТИН ЛУТЕР БИО У РИМУ И НИЈЕДНОМ РЕЧИ HE ПОМИЊЕ ОВАЈ ЛУКСУЗ И ОВУ ЛЕПОТУ, A МИ ЗНАМО ЊЕГОВ УТИСАК О РИМУ: С В Е Ј Е СМРДЉИВА ЛАЖ!
СЛ. 105 ■ САДА je КРАЈ СВИХ СКРОМНОСТИ! почињ е претеривањ е и о дм ах врховна ЛЕПОТА, ПЕРФЕКЦИЈА И БОГАТСТВО: „РИМ, СТАРА ЦРКВА СВ. ПЕТРА (КОНСТАНТИНОВА), 4. ВЕК“ [ВЛАДАЈУЋА НАУКА). „КОНСТРУКТОРИ" НИСУ ЗАВОРАВИЛИ КРСТ, ЧАК СУ И HA ОБЕЛИСК МИСЛИЛИ (ЛЕВО ИСПРЕД „ЦИСТЕРНИ").
СЛ. 107 ■ A САДА ЈОШ ЛЕПШЕ: „РИМ, СВ. ПЕТАР 333(?) КОДДОСИА 116“ ОПЕТ СУ КОНСТРУКТОРИ ЗАБОРАВИЛИ КРСТ. (БЕРЛИН, КАБИНЕТ БАКРОРЕЗА) (ДОЛЕ), И ЈОШ ЈЕДНОМ „АТРИЈУМ СТАРЕ ЦРКВЕ СВ. ПЕТРА“ (ГРЕГОРОВИУС). САДА JE СВ. ПЕТАР ТРОСПРАТНА ЦРКВА ИЛИ ДВОРАЦ СА КРСТОМ (ГОРЕ)?
СЛ. 108 ■ ГРЕГОРОВИУС ПОЗНАЈЕ ЈОШ ЈЕДНУ ЦРКВУ СВ. ПЕТРА! САДА ОНА ИЗГЛЕДА ОВАКО, ТРОСПРАТНА, БЕЗ КРСТА, АЛИ СА СРПСКОМ КРУНОМ!
СЛ. 109 ■ ПРЕТХОДНА СТРАНА ДОАЕ: ИЗМИШЉЕНИ СТАРИ ГРАД РИМ. ПОВРШНИ КОНСТРУКТОРИ ИСТОРИЈЕ HAM ОСТАВИШЕ ПЛАНОВЕ ГРАДА РИМА КОЈИ ОДАЈУ ЛАЖ. ОВО JE ЈЕДАН П ЛАН ГРАДА РИМА, БАКРОРВЗ И З 1573. ГОДИНЕ. ГРАД БЕЗ КУЂА, ВЕЗ УЛИЦА, БЕЗ ЦРКАВА. ЛЕВО ДОАЕ, ВИДИМО ВАТИКАН KAO СПОРТСКИ СТАДИОН. ГДЕ JE ЦРКВА СВ. ПЕТРА? МИ ОВДЕ ВИДИМО, ČAMO ПРЕ КРАТКОГ ВРЕМЕНА ПРОИЗВЕДЕНЕ „АНТИЧКЕ“ МОНУМЕНТЕ И ЈОШ ГОРЕ! „БЕРЛИНСКО-БРАНДЕНБУРШКА АКАДЕМИЈА НАУКА" кити се овим „планом РИМА“ УМЕСТО ДА ГА СПАЛИ. СЛ. 109A И 109Б ■ ВАТИКАН KAO СТАДИОН ЈОШ 1573. ГОДИНЕ? ГДЕ JE СЕДИШТЕ ПАПА? ГДЕ JE СВ. ПЕТАР? ЕНГЕЛСБУРГ JE СТАРИЈИ НЕГО ЦРКВА СВ. ПЕТРА? ФРАГМЕНТ ЛЕВО, КОЛОСЕУМ 1573. ЈОШ КОМПЛЕТ? A КОНСТАНТИНОВ ЛУК? HA ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ? ФРАГМЕНТ ДЕСНО.
СА. 110 ■ СЛЕДЕЋА СТРАНА ДОАЕ: ПЛАН ГРАДА РИМА ИЗ 1570. Г. СА ЦРКВОМ СВ. ПЕТРА, EHГЕЛСБУРГОМ И ГРАЂАНСКИМ ЗГРАДАМА ИЗМЕЂУ ЕНГЕЛСБУРГА И СВ. ПЕТРЛ, ТРИ ГОДИНЕ СТАРИЈИ НЕГО ПРЕТХОДНИ ПЛАН. И ГРАДСКИ ЗВД JE ПОГРЕШАН. A ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ОВАЈ ИЗМИШЉЕНИ ПЛАН? У ЈЕВ РЕЈСК ОЈ УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИ БЛИ ОТЕЦ И У ЈЕРУСАЛЕМУ. СЛ. 110A ■ ФРАГМЕНТ. ВАТИКАН, СВ. ПЕТАР, ЕНГЕЛСБУРГ И ГРАЂАНСКЕ ЗГРАДЕ ИЗМЕЂУ СВ. ПЕТРА И ЕНГЕЛСБУРГА ИЗ 1570.
СЛ. l i l a ЛЕВО: „ПДАН ГРАДА РИМА ИЗ 1492, СА ДРКВОМ СВ. ПЕТРА, ПАПИНИМ ПАЛАСТОМ И ЕНГЕЛСБУРГОМ, АЛИ ОНИ ОВДЕ ИЗГЛЕДАЈУ ДРУГАЧИЈЕ! И KO СЕ КИТИ ОВОМ ЛАЖИ? „ЈЕВРЕЈСКА УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА, ЈЕРУСАЛЕМ".
СЛ. 111А в СВ. ПЕТАР, ПАПИН ПАЛАСТ И ЕНГЕЛСБУРГ 1492- ГОДИНЕ, ФРАГМЕНТ.
СД. 112 ■ „ПЛАН ГРАДА РИМА ИЗ 1549“ С ЦРКВОМ СВ. ПЕТРА И ЕНГЕЛСБУРГОМ, ОПЕТДРУГОГ ИЗГАЕДА. И ГДЕ МОЖЕМО ВИДЕТИ ОВУ ЛАЖ? „У ХЕБРЕЈСКОЈ УНИВЕРЗИТЕТСКАОЈ БИБЛИОТЕЦИ, ЈЕРУСАЛЕМ".
[гшпп
ШШш
D 'W i v
l ULTll Ц. :цтјвu-
СД. 113 ■ „ПЛАН ГРАДА РИМА ИЗ 1323. Г. ОД ФРАТРА ГТАУЛИНАДА ВЕНЕЦИЈА'1, BAT. ЛАТ. 1960, ФОЛ. 270.
Ш.
Ф ^ \ * v~ г . i ' A . t&
-•- ”—
' * \
* ш '*■ * •
> *№ tu č а Л ф и Л ^
i - *
.....
$ *
* &
X
-^ ~ ~ -
!* ► „ •&
i
I ftttl <вцЦг£БШ зњј$ < Ш у ***£6?«tU^f.№-l>£W!tcr !*-V\ At4«fcweđ*&a>t&»aw( т '1 nuafl^, g^- 44^ к <у ' ^feđbjtno^* *
л co
Att. & & <1g ti# ti ^.тепжв^дае^ « Ч t ^ U t t b ’.c o ru ^ ^ & л г t|» 4с ttttU flta fr & g a tt e&osfi t
ti\dvp.v -
•■
. 7*"
f « * u tam? »fc u č ctftfo3*u
^ AfpictitB _ .-7 .*Ti ~ a '^’^rttvu đi
^
^nfi
; »
,.4
СЛ. ПЗА ■ (ФРАГМЕНТ) CB. ПЕТАР СДОЛЕ ДЕСНО) И ЕНГЕЛСБУРГ (ГОРЕ ЛЕВО) ИЗ 1323. ЕНГЕАСБУРГ JE САДА ЦРКВА, A КРСТ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ!
СЛ. 114A И 114B ■ СВ. ПЕТАР И ЕНГЕЛСБУРГ ИЗ 1450. (ЛЕВО) И АТИПИЧНО ПРЕВЕЛИКА СКУЛПТУРА HA ЕНГЕАСБУРГУ 1ДЕСНО).
СЛ. 115 ■ ГОРЕ: „ПЛАН ГРАДА РИМА ИЗ 1577. ГОДИНЕ" ОД ПЕРАЋА-ЛАФРЕРИЈА СА ТРГОМ СВ. ПЕТРА, ЦРКВОМ СВ. ПЕТРА, АТРИЈУМОМ, СРЕДЊИМ БРОДОМ СТАРЕ БАЗИЛИКЕ, И ЛАТЕРАН С ТРГОМ, ФРАГМЕНТ.
СЛ. 116 ■ ЛЕВО: СВ. ПЕТАР ПО ПЕРАЋУ-ЛАФРЕРИЈУ ИЗ 1577. Г„ ФРАГМЕНТ.
СЛ, 117 ■ „СЕДАМ ЦРКАВА ИЗ 1575, Г. БАКРОРЕЗ A. ЛАФРЕРИЈА, ПО ПЛАНУ РИМА ИЗ 1571. Г. СЕДАМ ЦРКАВА HA ЛЕДИНИ, 4 НАЈПОЗНАТИЈЕ ОБЕЛЕЖЕНЕ СУ СРПСКИМ КРСТОМ, A ЕНГЕЛСБУРГ JE HA ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ.
iG ia 'А\1'Г'1ЛТ PANO.
I
b-jMk
?-A
CA. П 7 А И 117Б ■ ДВА ПРИМЕРКА НАЈВЕЋЕ ЛЕПОТЕ, СВ. ПЕТАР И ЛАТЕРАН, ИЗ ИСТОГ ВРЕМЕНА A РАЗЛИЧИТОГ СТИЛА, ФРАГМЕНТ ИЗ ЛАФРЕРИЈЕВОГ БАКРОРЕЗА.
СЛ. 118 ■ „СЕДАМ ЦРКАВА ИЗ 1589. ГОДИНЕ" HA СЛИЦИ ВАН ЕЛСТА, БАКРОРЕЗ ОД ЕТЈЕНА ПЕРАЋА. ТАКОЂЕ HA ЛЕДИНИ. САДА СУ 4 ЦРКВЕ СРПСКИМ И КАТОЛИЧКИМ КРСТОВИМА ОБЕЛЕЖЕНЕ И СКОРО СВЕ ЦРКВЕ ИЗГЛЕДАЈУ ДРУГАЧИЈЕ НЕГО ПРЕ 18 ГОДИНА, ПОГОТОВО СВ. ПЕТАР. ЕНГЕЛСБУРГ JE ОПЕТ HA ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ АЛИ, ОВДЕ ИМАМО ЈЕДНУ НОВОСТ! ЧЕТИРИ ОБЕЛИСКА СУ „ИНСТАЛИРАНА" HA ЛЕДИНИ И ЈОШ? ОНИ НИСУ СТАРИ KAO ШТО HAM СЕ ПРИЧА!
СЛ. 118A И 118Б ■ ОПЕТ ДВА ПРИМЕРКА НАЈВЕЂЕ ЛЕПОТЕ - СВ. ПЕТАР И ЛАТЕРАН. СВ. ПЕТРА СУ ЗА 18 ГОДИНА ИЗГРАДИЛИ НОВОГ, ЛЕВО КРИЛО ОД 1571. СУ СРУШИАИ, A ИСПРЕД СВЕТИЊЕ САДА ДОМИНИРА ОБЕЛИСК СА KPCTOM1
СЛ, 1 1 9 ■ „ПЛАН ГРАДА РИМА“ ТЗВ. „ВЕЛИКЕ КАТАРО-КАРТЕ* ИЗ 1575. ГОДИНЕ. САДА ОПЕТ ИЗГЛЕДА СВЕ ДРУГАЧИЈЕ: СВ. ПЕТАР У ИЗГРАДЊИ, ЕНГЕЛСБУРГ СА ВИСОКОМ АНТЕНОМ, КОНСТАНТИНОВ ЛУК ОПЕТ HA ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ, A ЛАТЕРАН? ЖАЛ0СН01 ВИДИ СЛЕДЕЂУ СЛИКУ1
СЛ, 119A И 119Б ■ „ВЕЛИКА КАТАРО-МАПА ИЗ 1575. ГОДИНЕ, ГОРЕ ЛАТЕРАН, ДОЛЕ СВ. ПЕТАР, ФРАГМЕНТ.
СЛ. 1 2 0 ■ „ВЕЛИКА КАТАРО-МАПА ИЗ 1 5 7 6 , ВОРГО“: С В . ПЕТАР БЕЗ КУПОЛЕ, ДРУГИ ОЕЕЛИСК, ЕНГЕЛСБУРГ ИМА АНТЕНУ ВИШУ НЕГО ОН САМ, KAO ДА JE РАДИО ВАТИКАН ИЗ 1586. ГОДИНЕ.
СЛ. 120A ■ ВЕЛИКА КАТАРО-МАПА ИЗ 1576. ГОДИНЕ. ЦРКВА ИЗ ПАПИНЕ ЧЕТВРТИ, 5. BEK. (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). ЛАТЕРАН |ЛЕВО) И СВ. ПЕТАР (ДОЛЕ) ФРАГМЕНТ. КОД СЛИКЕ 119A ИЗ ГОДИНЕ 1575. И КОД САИКЕ 120A, ИЗ 5. BEKA ВИДИМО ДВА РАЗЛИЧИТА ААТЕРАНА!
СЛ. 121 ■ „ПЛАН ГРАДА РИМА ОД АЛЕСАНДРА ШТРОЦИЈА ИЗ 1474. (ОРИГИНАЛ ИЗ 1450), ФРАГМЕНТ. ЦРКВА И ТВРЂАВЕ HA ОБАЛИ ТИБРА.* БИБЛИОТЕКА ААУРЕНТИЈАНА, ФИРЕНЦА.
СЛ. 122 ■ ОПЕТ ШТРОЦИ И ИСТА МАПА KAO ПРЕТХОДНА: „БОРГО (ЦИВИТАС АЕОНИНА) СА ЛЕОНСКИМ ЗИДОВИМА И КАСНИЈИМ ДОПУНАМА". ПОГЛЕДАЈТЕ KAKO ОВДЕ ИЗГЛЕДАЈУ ВАТИКАН И СВ. ПЕТАР (У СРЕДИНИ)!
СА. 123 ■ „ЛАТЕРАН, ТРГ И ЦРКВА ИЗ 1588. ГОДИНЕ, ФРАГМЕНТ ЈЕДНЕ ФРЕСКЕ У ВАТИКАНУ СА ХАЛОМ ЗА ПРОСЛАВЕ И ПОПРЕЧНИМ БРОДОМ, БАЗИЛИКА 13. BEK" (ВЛАДАЈУЋА НАУКА). „ТО JE ЈЕДНА БЕЗОБРАЗНА ЛАЖ“ (ЛУТЕР, М. 1510). У РИМУ НЕМА ГОТИКЕ!
СД. 124 ■ ПРЕТХОДНО ЛАТЕРАН ИЗ 13. BEKA, СДДА ЛАТЕРАН OKO 1535. ГОДИНЕ HA ЛЕДИНИ (ГОРЕ), ОПЕТ ЛАТЕРАН „СА БАЗИЛИКОМ И БАПТИСТЕРИЈУМОМ“! ДОЛЕ). ОБЕ СЛИКЕ ИЗ ДЕЛА ГРЕГО PO ВИУСА.
ДРАГИ ЧИТАОЦИ, МИ HE ЖЕЛИМО ДА ВАС УГУШИМСХ САДА JE КРАЈ ОВЕ „СМРДЉИВЕ ЛАЖИ“ (М. ЛУТЕР). ПРЕДСТАВЉАМО „СВ. ПЕТРА И ЛАТЕРАН ЗА ПОЧЕТНИКЕ” ПО ГОДИНАМА СТАРОСТИ! ПОГЛЕДАЈТЕ СЛЕДЕЋЕ СЛИКЕ:
1549.
1570.
СД. 125 ■ СВ. ПЕТЛР У РИМУ ПО ВЛЛДАЈУЋОЈ НАУЦИ
1573.
1575.
1575.
1576.
1577.
1589,
И Ј А С А М Б И О У РИМУ, TAMO Т Р Е Б А Д А Л Е Ж Е СВЕЦИ, И Ш Т А Ј Е ? ... П РО ЂО Х КРО З СВЕЦ РКВ Е... ВЕРО ВАО САМ У СВЕ, Ш ТО J E ČAM O СМ РДЉИВА Л А Ж
(М. ЛУТЕР, 1510, BA31, I 226, 9-11),
СЛ. 126 ■ ААТЕРАН ПО ВЛАДАЈУЋОЈ НАУЦИ.
1535.
1570.
1575.
1575.
1576.
1577.
1588.
1589.
- • ЛЕВО:
И JA САМ БИО У РИМУ... TAMO ГО ВО РИ Л И ЧН О П А П А : СВ. П Е ТА Р И СВ. ПАВЛЕ
САХРАЊ ЕН И ... У В И С О К О М О Л Т А Р У Ц РКВЕ Л А ТЕРА Н А , А Л И J E TO ЈЕД Н А БЕЗО-
Л>ТЕР. 1510, ВА47, 394, 26-28). - a —ОЛЕ ,\ЕВО: ОВО JE АВИЊОН ПРВО СЕДИШТЕ ПАПА: (К. ДЕПЕН).
Ј О Ш И Д А Н А С ИЗГЛЕДА KAO
С7ВОРЕН У ЈЕД Н О М Д А Х У
' • ДОНАВЉАМО! ОВАКО JE СТВОРЕН РИМ, ДАНАС КАЖЕМО: „ЗА ОКРУГАИМ СТОЛОМ“ - Z“ ЈЕДАН ГРАД JE TAKO НАСТАО „ЗА ОКРУГЛИМ СТОЛОМ" - АТИНА (ДОЛЕ). У РИМУ СА ОДБРАМБЕНИМ ЗИДИНАМА И ЦРКВАМА, У АТИНИ ТАКОЂЕ СА ОДБРАМБЕНИМ И ЈЕДНОМ ЦРКВОМ СВ. МАРИЈЕ (ДОЛЕ). ДАНАС ОВУ ГРАЂЕВИНУ ЗОВУ ПАРТЕ■ЗДТ TZ ЈОШ ГОРЕ И НЕКЕ ГРКЕ ИЗМИСЛИШЕ!
ЛИТ ЕРАТУРА Abel, С., „Sachsische Altertumer", Braunschweig, 1730. Abel, C., „Teutsch und Sachsische Altertumer", Braunschweig, 1729. Abel, S. „Jahrbucher des frankischen Reiches unter Karl dem GroSen", Leipzig 1883. Adigdon, S.J. „Old Towns of Providence", London 1882. Ahrens, F. „Die staufische K6nigsfalzen“, Frankfurt 1977. Allgemeine Geschichte der Niederlande Amsterdam, 1981. Altheim, F. „Geschichte der Hunnen", Bd. 5, Berlin 1959 -1962. Altheim, F., „Attilaund Hunnen“, Baden-Baden 1951. Altheim, F., „Der Ursprung der Etrursker", Baden-Baden 1950. Altheim, F., „Goten und Finnen in 3. und 4. Jh.“ 1944. Ament, H. „Frankische Adelsgraber von Flonheim", Berlin 1970. Arndt, M. „Das wohlstrukturierte Mittelalter“, 2012 Amianus Marcellinus „Romische Geschichte", Berlin 1971. Amment, H. „Chronologische Untersuchungen an frankischen Graberfelder der Jungeren Merowingerzeit im Rheinland", Diisseldorf 1977. Anales, Xantenses. In Quellen zur Karolingischen Rreichsgeschichten II, Darmstadt 1958. Anali Fuldenses, Jahrbucher von St. Vaast, Quelle zur Karolingischen Rechtsgeschichte III, Darmstadt 1958. Anali Vedastini, Jahrbucher von St. Vaast, Quelle zur Karolingischen eichsgeschichte II, Darmstadt 1958. Anton, C.G. „Erste Linie eines Versuches uber die alten Slaven", Leipzig 1783. Anton, K. G., “Geschichte der Teuschen Nation”, Leipzig 1793. Appuhn, H. „Zum Thron Karl des Grofien", Aachener Kunstblatt 1962. Aries, Ph. „Geschichte um Mittelalter", Frankfurt 1990. Arnold, W., “Deutsche Urzeit”, Gotha 1879. Arrian, „Das indische Buch", Zurich 1950. Aubert, M. „Romische Kathedralen und Kloster in Frankreich", Wiesbaden 1973. Baatz, D. „Die romische Limes, Archiologischen Ausfluge zwischen Rhein und Donau", Berlin 1974. Baldauf, R. „Historie und Kritik", Basel 1902. Baldauf, R. „Historie und Kritik, der Monch von St. Gallen", Leipzig 1903. Balzer, L., „Schwedische Felsbilder von Goteburg bis Stramstand", Hagen 1919. Bandmann, G. „Die Vorbilder der Aachener Falskapelle", Braunfels 1967. Banniard, M. „Europa vor der Spatantike bis zum fruh Mittelalter", Munchen 1993. Barrucand, M. „Maurische Architektur in Andalusien", Koln 1992. Bartheld, L. F./ Breitenfellner, F.X. ,,Bayrische Literaturgeschichte", Munchen 1953, Bauer, A./ Reinhold, R. ,,Quelle zur Geschichte der Sachsischen Kaiserzeit", Darmstadt 1971.
Baumann, H. „Grab und Thron Karl des Grofien zu Aachen", (?) 1967. Baumgard, F. „Das Kunstgeschichtsbuch", Frankfurt 1961. Вауас, J.D. „Karl der GroSe", Wien - Berlin 1976. Beda „Englische Kirchengeschichte". Behn, F. „Die Einhards - Basilika zu Steinbach im Odenwald“, Mainz 1932. Behn, F. „Die karolinge Klosterkirche von Lorsch an der Bergstrafie", Berlin/Leipzig 1934. Behn, F. „Romertum und V61kerwanderumg“, Stuttgart 1963. Behrens, G. „Auf den Spuren Karl des GroSen in Ingelheim", Mainz 1922. Below, „Abhandlung uber die Heimat der Germanen", Luckau, 1854. Bergmann, F.-G.,“Les Getes“, Strafiburg 1958. Betz, W. „Karl der GroSe und die Linguer Theodisca", Braunfels 1965. Beugmann, H. „Topos und Gedankengefuge bei Einhard", Archiv fur Kulturgeschichte 1951. Beutler, Ch. ,,Bildwerke zwischen Antike und Mittelalter", Diisseldorf 1991. Beyerle, K. „Die Kirchen der Reichenau", Munchen 1925. Beyerle, K. „Die Kultur der Aptei Reichenau", Munchen 1925. Beyerle, K. „Die Reichenauer Buchmalerei in; Kultur der Reichenauer", Munchen 1925. Binding, G. „Ottonische Baukunst in Koln", (in Euw./Schreiner 1991). Bischoff, B. „Paleographie des romischen Altertums und des abendlandischem Mittelalter". Blawatski, W. D., „Die alteste Kunst Europas", Dresden 1957. Bleiber, W. „Das Frankenreich der Merowinger“, Wien - Koln - Gratz. Bock, F. „Der Kirchenleuchter Kaisers Friedrich Barbarossa", Leipzig 1864. Bock, F. „Der Konigstuhl zu Aachen in seiner beabsichtgten Wiederherrstellung“, Aachen 1896. Bock, F. „Der neue Beichstuhl in Miinster zu Aachen", Trier 1892. Bock, F. „Die Ungarische Konigskrone, Corona St. Stephanie", Aachen 1896. Bock, F. „Fmh Karolingische Kirchengeschichte im Stift Kermesmunster", Wien 1859. Bock, F. „Goldschmiedekunst des Mittelalters", Koln 1835. Bock, F. „Karls des Grofeen Heiligtumer zu Aachen", Koln - Neuss 1867. Bock. F. „Der Schatz von St. Markus in Venedig", Wien 1861. Bodmer, J.-P. „Der Krieger der Merowinger Zeit und seine Zeit", Zurich 1957. Boehme, J. G.., „De Iride Suevus", 1749. Bohner, K. „Die Altertumer der Merowingerzeit“, Essen 1956. Bohner, K. „Die frakische Altertumer des Triererlandes", Berlin 1958. Bohner, K. „Die frankischen Altertumer des Triererlandes", Berlin 1958. Bona, I. „Das Hunnenreich", Stuttgart 1991. Bona, J. „Eine vierteljahrhundert V61kerwanderungszeitforschung ind Ungarn", (?) 1971. Bona, J. „Langobarden in Ungarn", (?) 1956. Bossel, K. „Europa im Mittelalter. Weltgeschichte eines Jahrtausends", Bayreuth.
Bossel, K. „Franken um 800“, Munchen 1959. Bourbon, F. „Petra", Vercelli 2004. Воуег, R. „Die Wikinger“, Stuttgart 1983. Braccolini, „Geschichte der Stadt Florenz". Brandi, K. „Reichenauer Urkundenfalschungen", Heidelberg 1890. Brandi, K. „Unsere Schrift", Gottingen 1911. Brandi, K., „Reichenauer Urkunden des VII. und XI.1 Jahrhunderts", Heidelberg, 1890. Braunfels, W. „Karl der Grofie", Bd. 1 - 5 , Dusseldorf (1965 - 1968). Brechnmacher, J.K., „Notitia Sueviae", 1716. Brenner, E. „Štand der Forschung iiber die Kultur der Merowinger Zeit“, Frankfurt 1912 - 1915. Brown, R. „Die Nomannen", Munchen 1991. Bruckhardt, J. „Ober das Studium der Geschichte", Miinchen (1982). Brunnhofer, H., „Urgeschichte der Arier in Vorder- und Zentralasien". Brunnhofer, H., „Urgeschichte der Arier in Vorder- und Zentralasien". Buchkremer, J. „Der Dom zu Aachen", Aachen 1935. Buchler, R. „Der Baumeister Einhard", Steinbach 1970. Buchner, M. „Einhards Kunstler und Gelerntenleben", Bonn 1922. Biihler, J. „Bauen, Biirger und Hansa", Leipzig 1929. Buhler, J. „Spever und das Reich", Munchen - Berlin 1940. Buler, J. „Die Sachsiche und Sarische Kaiser", Leipzig 1924. Bullaugh, D.A. „Karl der GroSe und seine Zeit", Wiesbaden 1970. Buschor, E., „Griechische Vasen", Munchen, 1940. Buschor, E., „Griechische Vasenmalerei", Munchen, 1925. Caesar „Samtliche Werke“, Essen 2004. Calvisius, S. „Opus Chronologicum", Frankfurt- Emden 1650. Campbell, J. G., “Das Leben der Wikinger, Krieger, Handler und Entdecker”, Berlin; Hamburg, 1980. Capelle, T. „Die Wikinger“, Darmstadt 1988. Capelle, W., „Die alte Germanen", Jena 1929. Carlmette, J. „Karl der GroSe", (?) 1948. Childe, V. G., „Vorgeschichte der europaische Kultur", Hamburg, 1960. Christelein, R. „Die Alemannen", Stuttgart 1978. Classen, P. „Kaiserrescript und Kronungurkunde", Kentpon Bysantinion, Ереупоп 1977 Classen, P. „Kaiserreškript und Konigurkunden", Thesaloniki 1977. Classen, P. „Karl der GroSe das Papstum und Byzanz“, 1965. Claude, D. „Adel, Kirche und Konigtum im Westgotenreich“, Siegmaringen 1971. Coblenz, W., “Die slawische Sumpfschanze von Broha”, Berlin 1969. Cock, J. „Editeur D’Estampes et Graveur", (?) 1507 - 1570. Constantini Imperatoris Porphyogenit ,,De Administrando Imperio", 1657. Conze, W., „Leibnitz als Historiker", Berlin 1951. Corino, K. „Gefalscht", Frankfurt 1990. Dappen, Chr., „Nostradamus und das Ratsel der Weltzeitalter“, Nordstedt 2004. Dahn, F. „Alamanenschlacht bei StraSburg", Braunschweig 1880. Dahn, F. „Ein Kampfum Rom", Munchen 1963. Daim, F. „Awarenforschung“, Wien 1992. 225
Dankowsky, G. „Die Griechen als Stamm - und Sprachen verwandten Slaven", Presburg 1828. Dankowsky, G. „Fragmente zur Geschichte der Volker ungarischen und slavischen Ziige", erstes Heft Presburg 1825. Dannenbauer, H. „Politik und Wirtschaft in der altdeutschen Kaiserzeit", Darmstadt 1957. Dannheimer, H./ Dopsch, H. „Die Bayowaren von Serveris bis Tossilo, 488 - 788“, Salzburg 1988. Deer, J. „Karl der GroSe und der Untergang des Avarenreiches", 1965. Dehio/ Gali „Handbuch der deutschen Kunstdenkmaler", Berlin 1952. Demandt, A. „Die Spatantike von Diocletian bis Justinian“, Berlin 1989. Den svenska Historia, Bd. 1-10, Stockholm 1966. Denemarks Historie, Bd. 1-5, Kopenhagen 1963. Deretic, J. I. „Nova Vulgata", Banja Luka 1998. Deretic, J., „Srbi, narod i rasa", Banja Luka 1998. Dhondt, J. „Das friih Mittelalter", Frankfurt 1968. Diefenbach, “Die alte Volker Europas”, Frankfurt am Mein 1861. Diesner, H. J. „Das Vandalenreich", Stuttgart 1966. Dietrich, K. ,,Byzantinische Quelle zu Lander- und Volkerkunde", Leipzig 1912. Dioconus, P. „Historia Langobarodum". Diodor, Bd. 1 -29, Berlin; Stuttgart, 1855-1907. Dirlmeier, C./ Gottlieb, G. „Quellen zur Geschichte der Alamannen I", Siegmaringen 1976. Dobrowsky, J. „Slavika", Prag 1814. Dobsch, H./ Geisler, H. „Archologische und schriftliche Zeugnisse zu den Anfangen des Baiemvolkes", Miinchen 1988. Doppelfolt, O. ,,Quellen zur Geschichte Kolns in romischer und frankischer Zeit", Koln 1958. Droysens, G., „Historischer Atlas", Leipzig, 1886. Dudo von St. Quentin, „Normandiets Historie", Odense 1979. Duerr, H. P. „Autenzititat und Betrug in der Ethnologie", Frankfurt/ M. 1987. Dukljanin, P. „Barski Redoslov", oder Dukljanin, P. „Chronik XII Jh.“, oder Dukljanin, P. „Historia de Re di Dalmazia e Servia", oder Dukljanin, P. „Kroatische Chronik XII Jh.“, oder Dukljanin, P. „Libellus Gothorum", oder Dukljanin, P. „Liber Gothorum = Slavorum Regnum", Zagreb 1950, oder Dukljanin, P. „De Regno Dalmatiae et Croatia", oder Dukljanin, P. „Regno Slavorum", oder Dukljanin, P. „de Re di Dalmatia e Servia", oder Dukljanin, P. „Scriptores rerum Hungaricarum". Dummler, E. „Die Geschichte der altesten Slaven in Dalmatien", ? 1856. Dummler, E. „Geschichte der Ostfrankischen Reichen", Darmstadt 1960, Dummler, E. „fJber die alteste Geschichte der Slaven in Dalmatien (549 928)“, Wien 1856. Diivel, K. „Runenkunde", Stuttgart 1983. Ebel, E. „Jakob Grimms’s, Deutsche Altertumskunde", bearbeitet von Else Ebel, Gottingen 1974.
Ebert, M., ,,Reallexikon der Vorgeschichte", Berlin, 1924. Ebert. B. „Die Ungarnschlacht auf dem Lechfeld 955“ , Augsburg 1955. Eckardt, K. A. v. „Die Gesetze des Karolingerreiches" Weimar 1934. Eggers, H.J., „Funde der wendisch - wikingischen Zeit in Pommern“. Eilers, W. „Codex Hammurabi“, Wiesbaden 2009. Einhard „Jahrbucher", Essen. Einhardus „Vita Caroli Imperatoris", nach Holder, A., Freiburg 1882. Einhardus „Vita Caroli Magni", nach Pertz G. H., Hannover 1911. Einhardus, „Vita Caroli Magni“, nach Jaffe, P., Berlin 1876. Ekurmann, J., „Untersuchungen iiber die alte Geschichte einziger Nordischer V61ker“, Berlin, 1772. Elbern, V. H. „Die bildenden Kunste der Karolingerzeit zwischen Rhein und Elbe. Enciclopdia Dell Arte Antica, Bd. 1-7, Roma 1972. Engels, P. „Der Reisebericht des Ibrahim ibn Ya’qub“, 1991. Ennen, E. „Die Europausche Stadt des Mittelalters", Gottingen 1977. Ennen, E. „Fmhgeschichte der Europaischen Stadten“, Bonn 1953. Epperlein, S. „Karl der Grofie", Berlin 1972. Eschenbach, Von Wolfram „Williehalm“. Ausgabe von Hauk. Esselben, „Geschichte der Sigambem", Leipzig, 1864. Essleben, M.F. „Geschichte der Sugambem und der von den Romern bis zum Jahre 16 n. Chr.“, Leipzig 1868. Ewig, E. „Die frankischen Teilungen und Teilreiche“,Wiedbaden 1953. Ewig, E. „Die Merowinger und das Frankenreich", Stuttgard 1993. Ewig, E. „Die Merowinger und das Frankenreich", Stuttgart - Berlin - Koln - Mainz 1988. Ewig, E. „Spat Antikes und frankisches Gallien", Miinchen 1979. Fallmerayer, J. Ph. „Geschichte vin Morea wahrend des Mittelalters", Fallmerayer, J. Ph. „Politische und kulturhistorische Aufsatze", Leipzig 1861. Fallmerayer, J.,Ph. „Europa zvvischen Rom und Byzanz“, Bozen 1990. Faymonville, K. „Die Kunstdenkmale der Stadt Koln“, Dusseldorf 1916. Fechter, P. „Geschichte der deutschen Literatur“, Berlin 1941. Feger, O. „Geschichte des Bodenseeraums“, Konstans 1956. Fichtenau, H. „Das Karolingische Imperium“, Ziirich 1949. Fichtenau, H. „Das Karolingische Imperium“, Zuriich 1949. Filipovic, M.S. „Serbisch- Arisches oder Archaisch- Serbisches W6rterbuch“, Belgrad, 2010. Fillitz, H. „Ottonische Goldschmiedekunst". Fischer- Fabian, S. „Die Deutschen Caesaren". Fleckenstein, J. „Grundlage und Beginn der deutschen Geschichte", Gottingen 1988. Fomenko, A.T., „Empirico- statistica! analysis..,“, Dordrecht 1994. Frahm, F. „Die Entwicklung des Suebensbegriff in der Antiken Literatur". Framelsdorf, F. „Das frankische Reihengraberfeld von Koln - MiingelsdorP, Berlin, 1955. France - Lenord, A./ Flenry M. „Das Grab der Amegundis in Sainte Denis", (?) 1962. Franken, M. „DieAlemannen zwischen Шег und Lech“, Berlin 1944. Franz, L., „Die Kulturen der Urzeit Europas", Frankfurt 1969.
Fresl, J., „Die Skiten und Saken, die Urvater der Germanen", Munchen 1886. Freud, H. „Deutsche Geschichte", Giitersloh 1961. Freud, M. „Deutsche Geschichte", Gutersloh 1961. Freytag, G. „Bilder aus deutscher Vergangenheit", Bd. 1, Leipzig 1866. Fried, J. „Ein dunkler Leuchtturm", Spiegel 3/2002. Friedrich, J. „Entzifferung der verschollenen Schriften und Sprachen“, Friedrich, J. „Entzifferungsgeschichte der Hethitischen Hieroglyphenschrift“, Hrg. 1967. Friedrich, J. „Kleinasiatische Sprachdenkmaler", Berlin 1932. Friedrich, J., „Geschichte der Schrift“, Heidelberg 1966. Friedrich, J., „Hethitisches Elementarbuch", I + II, Heidelberg 1961. Friesinger, H., „Die Slawen in Niederosterreich St. Polten- Wien“ . Fritsche, F. „Wikinger in Deutschland“, in ZS 16 (1) 152-169, 2004. Fritze, W., „Untersuchungen zur Fruhslawischen und Fruhfrankischen Geschischte" Frankfurt 1994. Fuchs, S., „Kunst der Ostgotenzeit", Berlin 1944. Fuld, W. „Das Lexikon der Falschungen", Eichborn . Gabowitsch, E. „Die Geschichte auf dera Prufstand, Peterburg 2005. У преводу: Д.Г. Гајзе, Нереалност Римског царства, Хоенпресенберг, 2002 .
Gebardi, В. „Handbuch der deutschen Geschichte", Frankfurt a. M. 1954. Georg von Tours „Geschichte" Bd. 1-10, Darmstadt 1959. Gerhard, E., „etrurskische und kampanische Vasenbilder des Konigliches Museums in Berlin", Berlin 1843. Gerhard, E., ,,Mykenische Altertumer", Berlin 1850. Gernshein, W. „Die Buchmalerei der Reichenau", Munchen 1934. Gildas, „De Excidio Britanniae", Berlin 1844. Gimbutas, M., „Die Balten", Munchen; Berlin 1963. Ginge, B., „Ceramique Etrursche a Figura negre", 1987. Glaser, M., „Die Slawen in Ostholstein", Hamburger Uni 1983. Goerlitz, T. „Der Ursprung und die Bedeutung der Rolandsbilder", Weimar 1934, Goetz, W. „Geschichte Italiens im Mittelalter und Renaissance", Darmstadt 1988. Goldmann, E. „Beitrage zur Interpretation der Kapitularien zur Lex Šalica" Teil 1. Gorscha, F. „Die Alemannen in Sudbaden", Berlin 1970. Gotfried von StraSburg „Tristan I und II". Ausgabe von Hauk. Gregors von Tours"; Mainz 1982. Gregorovuis, F. „Geschichte der Stadt Rom im Mittelalter von V. bis zum XVI Jh.“, Munchen 1978. Gregorvius, F „Figuren", Leipzig 1852-1874. Gregorvius, F. „Athen und Athenais", Desden 1872. Gregorvius, F. „Geschichte der Stadt Athen", Dresden 1859. Gregorvius, F. „Geschichte der Stadt Rom", Leipzig 1852-1874. Gregorvius, F. „GroSe Monarchien", Munchen 1890. Gregorvius, F. „Romische Tagebiicher", Dresden 1892. Grenz, R., „Die slawische Funde aus dem Hannoverischen Wendland“, Neumunster, 1961.
Grimm, E. G. „Europaische Malerei im Mittelalter", Frankfurt - Berlin 1963. Grimm, J. „Deutsche Altertumskunde", Gottingen 1974. Grimm, J./Ebel, E. „Deutsche Alterstumkunde“, Gattingen 1974. Grimm, Jakob „Der Einfluss des Slavischem auf das Italienische“, (?) 1843. Grimmer, E. G. „Der Dom zu Aachen", Munchen - Berlin 1986. Groszmann, D. „Klosterfulder und seine Bedeutung fur den friiheren Kirchenbau", Dilsseldorf 1962. Grozsmann, D. „Die Grabungen am Fulder Domplatz", Fulda 1954. Hachmann, R. „Die Goten in Scandinavien", Berlin 1970. Hachmann, R., „Die Goten und Scandinavien", Berlin 1970. Hahagen, J. „Europa im Mittelalter", Munchen 1951. Haller, J. „Das Altdeutsche Kaisertum", Stuttgart 1934. Haller, J. „Der Weg nach Canossa", Darmstadt 1963. Haller, J. „Deutsche Kaisergeschichte in der Zeit der Salier und Staufer", Darmstadt 1963. Haller/Dannenbauer „Der Eintritt der Germanen in die Geschichte", Berlin 1957. Hamann, R. „Geschichte der Kunst von der archaologischen Zeit bis zur Gegemvart", Berlin 1935. Hamann, S. „Vorgeschichte und Geschichte der Sueben in Spanien", 1971. Hammer, G. und Miihlen, K. H. „ Lotheriana", Koln 1984. Hampel, J. „Altertumer des fruheren Mittelalters in Ungarn", Braunschweig 1905. Hardmann von Aue ,,Gregorius“. Ausgabe von Hauk. Hardouin, J., „Chronologie", Pariš 1693. Hart, F. „Kunst und Technik der W61bung“, Munchen 1965. Hartmann von Aue „Егес". Ausgabe von Hauk. Hartmann, L., „Kurzgefafite Geschichte Italiens", Gotha/ Stuttgart 1924. Hauch, R. „Romisches Reich Deutscher Nation", Frankfurt 1959. Hauck, K. „Die Ottonen und Aachen 876 - 936", 1967. Haug, K.W. ,,Wann mirden Europas Stadte gegrundet", www.Efedon.de. Haug, K.W. „Ursache fur die Falschung der mittelalterlichen Zeitrechnung gefunden", www.Efedon.de. Haug, K.W. „Falschung der Papstliste", www.Efedon.de. Haupt, A. „Die Pfalzkapelle Kaisers Karls des Grofien zu Aachen", Leipzig 1913. Haywood, J., „Faszination Weltgeschichte“, Oxford 2002. Heer, F. „Deutsche und europaische Perspektiven der Leichfeldschlacht, in 1000 Jahren Abendlandes", Augsburg 1955. Heer, F. „Karl der Grofie und seine Welt“, Wien -Munchen - Zurich 1977. Heinsohn, G., „Assyrenkonige gleich Perserherrscher" Heinsohn, G., ,,Wer herrschte im Industal?", Grafelfink 1997. Heinsohn/Illig ,,Wann lebten die Pharaonen" Grafelfink 1997. Heller, K. „Die Normanen in Osteuropa", Berlin 1993. Henne, A. v. S., „Manethos, die Origines unserer Geschichte und Chronologie", Gotha 1865. Henne, O. a. R., , „Geschichte der Schweizervolkes und seine Kultur", Leipzig ,1877.
Henne, O. a. R., „Allgemeine Kulturgeschichte von der Urzeit bis auf die Gegenwart“, Leipzig 1847. Herbig, R., „Die jungetmrskischen Steinsarkofage", Berlin 1952. Herbig, R., „Gotter und Demonen der Etrursker", 1948. Herbig, R., „Zur Bedeutung von Etrurskisch Fler“, Heidelberg 1950. Негш, G., “Wenn Hermann kein Cherursker war”, WDR-Sendung 1974. Herm, G., „Die Kelten“, Diisseldorf 1975. Негшапп, J., “Siedlung, Wirtschaft und gesellschaftliche Verhaltnisse der slawischen Stamme zwischen Oder/Neisse und Elbe”, Berlin. Hermann, J., “Wikinger und Slawen” zur Friihgeschichte der Ostseevolker, Neumtinster 1982. Hermann, J., „Zur Frugeschichte der Ostseevolker - Wikinger und Slawen“, Neumiinster 1982. Hermann, S., „Voegeschichte und Geschichte der Sueben in Spanien", Regensburg 1971. Herodod „Geschichte" Bd. 1-9, Wiesbaden 2004. Hesemann, M. „Der erste Papst, Archologen auf der Spur des historischen Petrus", Ziirich 2003. Hesemann, M. „Der erste Papst“, Munchen 2003. Heusel, W., „Ur- und Fruhgeschichte Polens“, Berlin 1974. Hinz, H. „Ein frankisches Graberfelđ in Eick“, Bonner Jahresbuch 1960. Hisiod, „Theogonie", Berlin; Stuttgart 1855-1907. Hitzig, F., „Urgeschichte und Mythologie der Philistaer", Leipzig 1845. Hofmann, J. „Heiliges Franken", Wurzburg 1952. Holscher, U. „Die Kaiserpflaz Gosslar", Berlin 1927. Homer „Illias und Odyssee“, Diisseldorf 2003. Honko, L. „Die Autenzitat des Kalevala", Frankfurt/ M. 1987. Honquist, W. „Kunstprobleme der Merowingerzeit“, Stockholm 1939. Htibener, W. „Zur Chronologie der Westgotenzeit Grabungen in Spanien", (?) 1970. Huch, R. „Romisches Reich Deutscher Nation“, Frankfurt 1959. Hunger, H. „Die Textuberlieferung der Antiken Literatur und der Bibel“, Munchen 1988. Huyskens, A. „Aachener Heimatgeschichte", (?) 1924. Huyskens, A. „Das alte Aachen, seine Zerstorung und sein Wiederaufbau“, Aachen 1953. Ibering, R., „Vorgeschichte der Indoeuropaer“.c Illig, H. - Anwander G. „В аует und die Phantomzeit", Grafeling 1994. Illig, H. „Die veraltete Vorzeit", Frankfurt 1988. Illig, H. „Hat das dunkle Mittelalter nie existiert, und Falschung im Namen Konstantins". Illig, H. „Hat Karl der Grofie je gelebt", Grafeling 1998. Isidor von Sevilla „Geschichte der Goten, Vandalen, Sueven", Leipzig 1909. Israel, S. „Pariš et Rom“, (?) 1981. Jacob, F., ,,Quellen zur Geschichte der Chauken und Friesen in der Romerzeit". Jacob, G., „Arabische Berichte von Gesandten am germanischen iirstenhčffe", Berlin; Leipzig 1927. Jahrbucher der Deutschen Geschichte von 714-936, Bd. 1-8, Berlin 1836. Jahrbiicher der Deutschen Geschichte von 936-983, Bd. 9,1-10,1, Leipzig
1876. Jakobsthal, P., „Ornamente griechischer Vasen", Berlin 1927. Jankuhn, H., „Denkmaler der Vorzeit zwischen Nord- und Ostsee“, Schleswig 1957 Jankuhn, H., „Denkmaler der Vorzeit zwischen Nord und Ostsee“, Schleswig 1957. Jankuhn, H., „Vor- und Fruhgeschischte von Neolithikum bis zur V61kerwanderungszeit", Stuttgart 1969. Jansen , W. „Reiten und Fahren in der Merowingerzeit“, Gottimgen 1989. Jantzen, H, „Ottonische Kunst", Munchen 1946, Jarnut, J. „Geschichte đer Langobarden“, Stuttagrd 1982. Joergensen, P., „Ober đie Herkunft der Nordfriesen", Kopenhagen 1946. Jordan, K. „Heinrich der L6we“, Munchen 1993, Jordanes, „Gotengeschichte", Leipzig 1913. Junghans, S. „ Alemannen in Rom", Stuttgart 1986. Kalkoff, A. „Karl der Grofie, Profile eines Herrschers", Munchen 1990. Kammeier W. „Die Falschungen der Urkundlichen Quelle des Deutschen Mittelalters“, Leipzig 1935, Heft 1 und 2. Kammeier, W. „Die Wahrheit iiber die Geschichte des Spatmittelalters", Wobbenbull 1936. Kammeier, W. „Dogmentschriftentum und Geschichtsfalschung", Leipzig 1938. Kammeier, W. „Falschungen der Deutschen Geschichte", Heft 1-4, Leipzig 1935. Kammeier, W. „Rom als Urheber der Falschung", Leipzig 1935, Heft 3 und 4. Kaphahn, F. „Zwischen Antike und Mittelalter", Munchen 1947 Karst, J., “Grundstein zu einer Mittellandisch- Asionischen Urgeschichte”, Leipzig 1928. Karst, J., “Origines, Originum ac Germanicarum antiq. Libri Basileae, H. Petrus 1557. Karst, J., „Armeno - Pelasgica", Heidelberg 1930. Karst, J., „Atlantis und der Libri-Athiopische Kulturkreis", Heidelberg 1931. Karst, J., „Grundstein zu einer Mittellandisch- Assianische Urgeschichte". Karst, J., „Origine Mediterraneae", Heidelberg 1931. Kaufmann, H. „Vorlaufige Untersuchungen iiber den bayrischen Bulgarenmord", Muchen 1982. Kautssch, R. „Der Dom zu Worms", Berlin 1938. Kautssch, R. „Der Mainzer Dom und seine Denkmaler", Frankfurt 1925. Kautssch, R. ,,Worms und die Heldensage", Worms 1930. Kekstroh, W. „Zlatna Legenda", London 1483. Kergall, H. „Geschichte, Kathedralen und Kunstschatze in Frankreich", Eltville 1990. Kilian, L., „Haffkustenkultur und Ursprung der Balten", Bonn 1955. Kilian, L., „Zur Herkunft und Sprache der Preussen", Bonn 1980. Klugmann, U. „Aachen und die Eifel", Nordstedt 1983. Koch, U. „Die Grabfunđe der Merowinger aus dem Donautal um Regensburg", Berlin 1968. Koenig, G. „Vandalische Grabfunđe des 5. u. 6. Jhs.“ , Madrider Mitteilungen 1981.
Konstantin, Porphirogenitis „De Administrando Imperio", Venezia 1611. Komers Handbuch der Historischen Stadten in Deutschland, Bd. I - VII, Stuttgart 1959 - 65. Kossinna, G., “Altgermanische Kulturhohe”, Munchen 1927. Kossinna, G., „Die Indogermanen". Kothen, H. „Kimmerische Expansion“, ? 1963. Krartschocke, D. „Geschichte der deutschen Literatur im friihen Mittelalter11, Munchen 1990. Krause, A., „Die Geschichte der alten Germanen“, Frankfurt; New York. Krauthammer, R. „Rom, Schicksal einer Stadt“, 312-1308, Mtinchen 2004. Krautheimer, R. „Rom, Schicksal einer Stadt, 312 - 1308“, Munchen 1980. Kretschmer, F., „Bilddokumente romischer Technik", Wiesbaden. Kroeschell, K. „Deutsche Rechtsgeschichte bis 1250“, Hamburg 1572. Kronseder, O. ,,W. Pregers Lehrbuch der Bayrischen Geschichte", Erlangen 1914. Kruger, K. H. „Konigsgrab Kirchen der Franken, Anglosachsen und Langobarden bis zur Mitte des 8. Jh.“, Munchen 1971. Kubach H. E. „Der Dom zu Speyer“, 1960. Kubach, H.E., „Architektur der Romanik", Stuttgart 1974. Kunstmann, H., „Slawische Beitrage", Munchen 1987. Kunze, J. „Zur Kunde des deutschen Privatlebens zur Zeit der salischen Kaiser", Berlin 1902. Kurzer Entwurf einer Oberlausitz-Wendischen Kirchenhistorie, Budikin 1767. Lammers, W. „Die Eingliederung der Sachsen in das Frankenreich", Darmstadt 1970. Langosch, K. „Profile des lateinischen Mittelalters", Darmstadt 1965. Laube, A. „Die romische Kaiserzeit im Ober - Spree - Gebiet“, Berlin 1975. Layard, A. H., „Nineveh und Babylon“, Leipzig. Layard, A. H., „Popular Account of Discoveries von Nineveh", London 1951. Lempertz „Gotter und Helden sagen". Lempertz, „Klassische Sargen". Lepsius, K. R. „Briefe auf Agypten und Athiopien und der Halbinsel des Sinai", Berlin 1852. Lepsius, K. R. „Denkmaler aus Agypten und Athiopien“, Berlin 1849. Lepsius, K. R. „Denkmaler aus Agypten und Athiopien“, Bildbander IX und XI. Lepsius, K. R. „Die Tyrrenischen Pelasger in Etrudien", Leipzig 1842. Lepsius, K. R. „Konigliche Museen", Berlin 1855. Levison, W. „Aus rheinischer und frankischer Friihzeit", Diisseldorf 1948. Lexicon Ikonographicum Mythologiae Classicea, Bd. 1-8, Ziirich und Munchen 1981. Lexikon der griechischen und romischen Mythologie. Bd. 1-12, Leipzig 1885. Lili, G. „Deutsche Plastik", Berlin 1925. Litzel, M. „Die Zeit der Entstehung von Einhards Vita Karoli", Berlin 1933. Litzel, M. „Karl der GroSe", Berlin 1935. Livius, „Romische Geschichte", Dusseldorf, 2004. Logan, F. D. „Die Wikinger in der Geschichte", Stuttgart 1987.
Luden, H., „Vdlker und Staaten des Altertums", Wien 1817. Lukin - Lazic, S., „Srbi u davnini", Zagreb 1894. Lukovic-Pjanovic, O., „Srbi narod najstariji2, Beograd, 1990. Liitzel, H. ,,Weltgeschichte der Kunst“, Giitersloh 1959. Maas, W. „Der Aachener Dom", Koln 1984. Macchiavelli, N. „Geschichte von Florenz", Leipzig 1933. Maier, P. „Aussagen Luthers iiber die Stadt Rom seiner Zeit“, Koln 1984. Manitius, M. „Einhards Werke und ihr Stil", 1881. Marchini, G. „Das Baptisterium und der Dom in Florenz", Florenz 1985. Mareau, J., „Die Kelten", Essen, 2000. Martin, M. „Bemerkungen zur Chronoligischen Gliederung der fmheren Merowingerzeit“, (?) 1989. Marz, G. „Rule by Secrecy". Mascor, J. J., „Geschichte der Deutschen bis zum Anfang der frankischen Monarchie", Leipzig. Maurer, F. „Nur germanische und alemannischen", Bern 1952. Meidenbauer, J. „Lexikon der Geschichtsirrtiimer", Miinchen 2006. Meister Eckard ,,Werke I und II". Ausgabe von Hauk. Mende, U. „Die Bronzetiiren des Mittelalters 800-1200", Miinchen 1983. Menendez Pidal, R., „Historia de Espana", Madrid, 1954. Messerer, W. „Karolingische Kunst", Koln 1973. Меуег/ Barkhausen, W. „Probleme der karolingischen Pfalz zu Ingelheim", (?) 1936. Mijatovic, C. „Balsici", Belgrad 1866. Mijatovic, C. „Wer war die Konigin Jelena", Novi Sad 1903. Milojcic, V. „Entdeckungen auf Frauenchimsee" (?) 1963. Milojevic, M.C., „Istorija Srba", Beograd, 1872. Mommsen, C., „Die Nordetruskischen Alphabete", Ziirich 1853. Mommsen, T. „Mitteilungen antiquarischer Gesellschaft in Ziirich", Bd. 1-8, Ziirich 1853. Monumenta Germanae Historica, Bd. 1-3, Hannover 1824. Mordtmann, J.H., Mittwoch, E. „Sabaische Inschriften", Leipzig 1932. Hinjallische Inschriften in de staatlichen Museum zu Berlin. Tituli/ Kalinka, „Asiae Minoris", Vol. I-IV, Wien 1920. Much, R., „Deutsche Stammsitze", Halle, 1892. Mullejans, H. „Karl der GroSe und sein Schrein in Aachen", Aachen 1988. Miiller - Karpe, H. „Hessische Fulda von der Altsteinzeit bis zur friihen Mittelalter", Marburg 1949. Miiller, O. ,,Was geschieht fiir die Einhards - Basilika im Steinbach", (?) 1954. МпПег, P. J. F. „Meine Ansicht der Geschichte", Dusseldorf 1814. Munch, P. A., “Die nordisch-germanischen Volker, ihre alteste HeimatSitze”, Liibeck 1853. Muntaner, R., „Chroniken", Leipzig 1842. Nack, E. „Agypten“, Wien - Heidelberg. Nack, E. „Germanien", Wien - Heidelberg. Nack, E., „Germaniem", Wien; Heidelberg 1958. Nack, E./ Wagner, W. „Hellas", Wien- Heidelberg. Nack, Е/ Wagner, W. „Rom", Wien - Heidelberg 1964. Nappo, S.C. „Pompeji", Vercelli 2010.
Neeracher, O. „Florenz", Basel 1967. Neil, S. P. „Die Wikinger“, Munchen 1994. Nennius, ,,Histoiy of the Britons“, Berlin 1844. Nestor „Chronik, Paris“ 1810- 1812. Nette, H. „Friedrich II von Hohenstaufen", Rheinbeck 1992. Neuhauser, H.P. „Der Kolner Dom und Erzbischof Bruno". Newton, I., „Issac Nevrtons Chronologie", Meiningen 1741. Nickel, G., „Germanische Ur- und Fmhgeschichte", Berlin 1934. Nickel, G., „Germanische Ur- und Fruhgeschichte", Berlin 1934. Niebur, B. G. „Romische Geschichte", Berlin 1828 -1832. Niemetz, H.U. „Falschungen im Mittelalter; in Vorzeit - Friihzeit Gegenwart“, 1991. Nikolic, M., „Das antike Serbien Г, Novi Sad 2005. Nikolic, M., „Das Testament Alexander des Grofien", Novi Sad 2005. Nikolic, M., „Serbisches Heiligtum vom Cuenca“, Novi Sad 2008. Nikolic, M., „Das Antike Serbien II“, Novi Sad 2008. Nikolic, M., „Unsere Schrift“, Novi Sad 2008. Nikolic, M., „Friihchristliche Kunst und ihre Schrift", Novi Sad 2009. Nils, A., “Nordisk Befolkerungsistoria under stenalder”, Stockholm 1949. Nils, A., „Die Franken und Westgoten in der V61kerwanderungszeit“, Uppsala 1922. Nils, A., „Goten und Langobarden in Italien", Uppsala 1923. Nitschke, A. „Fruhe christliche Reiche", Berlin 1963. Norges Historie, Bd. 1-15, Halden 1980. Nosovski, G.V./ Formenko, A.T., „Car Slaven", Moskva 2007. Notitia Sueviae antiquae, 1716. Novakovic, R., „Srbi i rajske reke", Zemun 1995. Oplle, F. „Freidrich Barbarossa", Darmstadt 1990. Orbini, M, „II Regio de gli Slavi", Zensierte Ausgabe ab S. 244, Pesaro 1601. Orbini, M. „II Regio de gli Slavi". Durch die Zensur beseitigte Anfang des Buches bis zur Seite 244, Pesaro 1601. Otto, W., „Kulturgeschichte des Altertums", Munchen 1923. Oxenstierna, E. c. G. Graaf „Die Urheimat der Goten", Leipzig 1945. Oxenstierna, E. c. G., “Die Nordgermanen”, Stuttgart 1957. Paisker, J., „Neue Grundlage der slawischen Altertumskunde", Stuttgart; Berlin 1910. Palol, P. de. „Die Goten", Stuttgart 1990. Papon, A. „Voyage e Provence", Pariš 1787. Parker, „Atlas zur Weltgeschichte“, Augsburg 1998. Paudler, F., “Die Hellfarbigen Rassen und ihre Sprachstamme, Kulturen und Urheimat”, Heidelberg 1924. Paulus, Diaconus „Geschichte der Langobarden", Essen 1986. Perač, Du, E. „Ausschnitte Roms im 16. Jh.“. Perdusz, M. „Die ethischen Probleme der Hunnenzeit in Ungam", Budapest 1963. Peschek, Ch. „Vor- und Fruhzeit Unterfrankens", Wiirzburg 1961. Pesic, Gimbutas, Vinn, „Das Erste Europa", Belgrad 2005. Pesic, R., „I accuse the silence", Beograd 2003. Peszy, K. „Stadte in Pannonien", Budapest 1976.
Petau, D. „Rationarum temporum, Bd. I-IIP, Koln 1720. Petro de Rewa, ,,De Monarchia et Sacra Corona Hungariae Cent.VII", Frankfurt 1659. Pfeil, S. „Karl der Grofie in der deutschen Sage“, Braunfels 1967. Pfister, Chr., „Die Matrix der alten Geschichte", Nordstedt 2006. Pichard, J. „Die Malerei der Romanik", Lausanne 1966. Rempel, H. „Die Rolandstatuen. Herkunft und Geschichtlichwandlung“, Darmstadt 1989. Piranesi, G.B. „Vedute di Roma", Berlin 2007. Pirenne, H. „Geschichte Europas", Frankfurt 1961. Pirenne, H., „Historie de Belgique“, Bd. 1-6., Bruxelles 1948. Plettke, A. „Ursprung und Ausbreitung der Angel und Sachsen", Hannover 1920. Plinius „N aturgeschichte", Ziirich 1994. Plutarch, „Alexander der GroSe", Berlin; Stuttgart 1855-1907. Plutarch, ,,Ausgewahlte Biographie", Bd. 43-48. Pohl, W. „Die Awaren“, Miinchen 1988. Poli, B. „Geschichte Aachens in Daten", Aachen 1960. Portner, R. „Das Romerreich der Deutschen", Giitersloh 1987. Portner, R. „Das Romerreich der Deutschen", Gutersloh 1987. Portner, R. „Die Erben des Roms", Giitersloh 1987. Portner, R. „Die Erben Roms", Gutersloh 1987. Pralle, L. „Die Wiederentdeckung des Tacitus", Fulda 1952. Priboevus, W. „Originie Successi De Gli Slavi", Venetia 1532. Priskos von Panion „Aus der Gotengeschichte des Rethors und Suffisten Priskos", Graz 1955. Procopius „De belo Gothico" Bd. I - IV. Prokop von Caesarea „Gotenkrieg", Munchen 1966. Prokop von Caesarea „Vandalenkrieg", Miinchen 1971. Ptolemaus, C. „Geographica" Bd. II. Purkovic, A. N. „Avinjonske Pape i srbske zemlje", Pozarerac 1934. Putzger, „Historischee Atlas", Berlin 1991. Pytheas von Marseille, „Uber das Weltmeer“ , Koln 1959. Pytheas von Marseille, Collegit- H.J. Mette, Berlin. Raddatz, K. „Der Thorsberger Moorfind", Neumiinster 1957. Rademacher, C. „Vor - und Friihgeschichte des Stadtgebietes Koln", Koln 1926. Rahtgens, H. „Die Kirchlichen Denkmalen der Stadt Koln", Diissekdorf 1911. Rathjens, C./ Hermann, v. W., „Vorislamische Altertumer", Hamburg 1932. Real Lexikon zur Byzantinischen Kunst, Bd. 1-6, Stuttgart 1963. Reinerth, H. „Vorgeschichte Europas", Gutersloh 1962. Reisebericht von Ibn Fadlan", Leipzig, 1939. Reklam Kunstfiihrer, Bd. I - VI, Stuttgart 1957 - 1960. Rerum Hungarium, (?) 1700. Rerum hungaricarum, (Historici, Geographici), Frankfurt 1600. Riche, P. „Die Welt der Karolinger", Stuttgart 1981. Richter, v. R. „Geschichtsschreiber der Deutschen Vorzeit", Berlin 1857. Roscher, W. H., „Ausfuhrliches Lexikon der griechischen und romischen
Mythologie“, Leipzig 1890-1897. Rosendahl, E. ,,Wikinger, Warager, Normanen", Berlin 1992. Rossig, K. G., “Die Altertfimer der Deutschen”, Leipzig 1793. Roth, H. „Kunst der V61kerwanderungszeit“, Frankfurt 1979. Rothe, E. „Gosslar als Residenz der Salier". Riibekeil, L. „Suebica - Volkemame und Ethos“, ? 1998. Riickstuhl, B. „Ein reiches friihalemannisches Frauengrab im Reihengraberfeld von Schleitheim", (?) 1988. Safarik, P.J., „Geschichte der slawischen Literatur", Prag 1864. Safarik, P. J. „Slavische Altertumer", Bd. I, 1843, Bd. II, Leipzig 1844. Safarik P. J. „Ober die Abkunft der Slaven", Ofen 1828. Samjatin, J., „Attila, der Geisel Gottes", Ziirich, 1979. Sanchuniathon’s „Urgeschichte der Phonizier", Hannover 1836. San-Marte (A. Schulz), „Nennius und Gildas", Berlin, 1844. Sarge, W. „Graber der alteren Merowingerzeit aus Altenerding", (?) 1970. Saxo Grammaticus, „Amletus", Hamburg 1947. Saxo Grammaticus, Buch 1-9, Berlin 1900. Scarlinger, J. J. ,,De emendatione temporum", Genf 1629. Scekic, D., Sorabi", Beograd 2000. Schaal, H., „Griechische Vasen“, Berlin 1923. Schachermeyer, F., „Etrurskische Fruhgeschichte", Berlin; Leipzig 1929. Schaffke, W. „Frankreichs gotische Kathedralen", Koln 1984. Schalg, G. „Die deutsche Kaiserpfalzen", Frankfurt 1940. Schapper, H. „Die frankischen Friedhofe von Weilebach“, Wiesbaden 1959. Schauenburg, K., „Studien zur Mythologie und Vasenmalerei", Meinz 1986. Scheffler, K. „Deutsche Baukunst", Miinchen 1956. Schefold, K. - Jung, F., „Die Sage von den Argonauten, von Theben und Troia in der klassischen und hellenischen Kunst", Miinchen 1989. Schindler, H. „Grofie Bayrische Kunstgeschichte" Bd. I, Miinchen 1963. Schlesinger, W. „Kaiser Anulf und die Entstehungen des deutschen Staates und Volkes“, Darmstadt 1955. Schliemann, H., „Troianische Altertumer", Leipzig 1874. Schmidt, J. „Geschichte der Vandalen", Miinchen 1942. Schmidt, L. „Geschichte der deutschen Stamme", Munchen 1938. Schneider, F. „Mittelalter bis zur Mitte des 13. Jh.“, Darmstadt 1973. Schnitzler, H. „Der Dom zu Aachen", Dusseldorf 1950. Schrader, R., „Die Herkunft der Friesen", !880. Schramm, P. E. „Die deutschen Kaiser und Konige in Bilder ihrer Zeit bis Mitte des 12. Jh.“, Berlin 1928. Schramm, P. E. „Die Zeitgenossischen Bildnisse Karl des Grofien", Leipzig 1928. Schramm, P. E. „Herrschaftszeichen und Staatssymbolik“; Stuttgart 1955. Schramm, P.E. „Herrschaftszeichen und Staatssymbolik“, Stuttgart 1954. Schreiber, H., ,^uf den Spuren der Goten“, 1993. Schreiner P. „Die byzantinische Geisteswelt vom 9. bis zum 11. Jh.“, 1991. Schroder, H. „Die Sachsen" Hildesheim 1936. Schroder, R., “Die Herkunft der Franken”, Munchen; Leipzig 1850. Schuchhard, C. „Die Burg im Wandel der Weltgeschichte“, Berlin 1931. Schuchhardt, C. „Sachsische, frankische und slavische Burgen in
Deutschland", Munster 1930. Schuchhart, K,, „Arkona, Rethra, Vineta „, Berlin 1926. Schulz, W. „Das Furstengrab von Hassleben"; Berlin 1933. Schwarz, H, „Kurze Geschichte der ehemaligen Freien Hansastadt Soest“, Soest 1949. Slezer, W. „Das karolingische Reichskloster Lorsch", Kassel/ Basel 1955. Senrao, J., ” Dicionario de Historia de Portugal1*, Bd. 1-4, 1971. Siliš - Fuchs, M., ,,Wiederkehr der Kelten1*, Munchen 1983. Simek, R. „Die Wickinger“, Miinchen 2000. Simek, R. ,,Lexikon der Germanischen Mythologie“, Stuttgart 1995. Sir Old Englisch chronicles, London 1848. Soproni, S. „Die letzten Jahrzehnte des pannonischen Limes", Munchen 1985. Spanuth, J., „Das entratselte Atlantis", Stuttgart 1953. Sprandel, R. „Der Merowingische Adel und die Gebiete ostlich Rheins“, Freiburg 1957. Srejovic, D., „Lepenski Vir", Gladbach 1973. Stabo, „Griechische und romische Klassiker", Buch 1-17, Berlin und Stuttgart 1855-1892. Stanger, E. E. „Die Reichsabtei Fulda in der deutschen Geschichte", Weimar 1948. Staude - Lauber, A., „Kelten", Munchen 1995. Stein, W. „Der grobe Kulturfahrplan", Munchen 1987. Stevenson, „Nennius et Gildas", Berlin 1844. Strabo „Geographia" Bd. V. Stuve, K.W., „Burgen in Schleswig-Holstein, Munster 1981. Tacitus „Agricola", Dusseldorf 2009. Tacitus „Germania", Diisseldorf 2009. Tchiewsky, D. „Die Nestor - Chronik", Leningrad 1926. Tejral, J. „Zur Chronologie der fruhen Volkenvanderungszeit im mittleren Donauraum", (?) 1988. Tellenbach, G. ,,Wann ist das deutsche Reich entstanden", Darmstadt 1955. Theifi, „Friihe Volker Europas", Stuttgart 2003. Thummler, H. „Zeit der ottonischen Kunst", Essen 1956. Timpel, W. „Das altthuringische Wagengrab von Erfurt - Gieberdsleben", (?) 1980. Todd, M., „Die Germanen". Topper, U., „Falschungen der Geschichte", Heidelberg 2003. Tornow und Vorberg, “Ein Beitrag zur Fruhgeschichte der Lausitz” (1-2), Berlin 1966. Turner, E.G., „Greek Manuscripts of the Ancient world“, University of London 1987. Turner, E.G., „Papyri Greek and Egyptian“, the British Academy, London 1981. Tuulse, A. „Burgen des Abendlandes", Wien 1958. Vana, Z., „Einfuhrung in die Fruhgeschichte der Slawen“. Vardy, L. „Das letze Jahrhundert Pannoniens (376 - 476)“, Amsterdam 1969. Vermeulen, E. T., „Gotterkult", Gottingen.
Verscharen, F. J. ,,K61n im Zeitalter der Ottonen", 1991. Vidkund von Corven ,,Sachsengeschichte“. Vignierro, N „Istoria", 1617. Virgilii, M. „Aeneas", Venezia 1558. Vogel, V., „Slawische Funde in Wagrien“, Neumiinster 1972. Volbach, W. F. „Die Elfenbeinarbeiten der spat Antike und des fruheren Mittelalters", Mainz 1952. Vonderu, J. „Die Ausgrabungen am Btiraberg bei Fritzlar", Fulda 1934. Wagener, M., „Musik und Tanz“, Gottingen. Wahl, R. „Karl der Grofee", Miinchen 1948. Wamefridi, P. „Lamgobardi F. DIA coni foroivliensis, De, geftislangobardorum, Libri VL. Isidorus Histpalensis „De Gothis, Vvandalis et Svevis". Weidemann, M. „Kulturgeschichte der merowinger Zeit nach den Werken Weiland, L., “Die Angeln”, Tubingen 1889. Weitz, G. „Das alte Recht der Salischen Franken“,Kiel 1846. Weitz, G. „Urkunde zur Deutschen Verfassungsgeschichte“, Berlin 1886. Wenceslai Hagecii von Libotschan, „Bdhmische Chronik", Niirnberg 1698. Wemer, J. „Das alemannische Ftirstengrab von Willislingen“, (?) 1950. Werner, J. „Der goldene Armring des Frankenkonigs Childerich“, (?) 1980. Wemer, J. „Die Langobarden in Pannonien“, Miinchen 1962. Wemer, J. „Die Langobardenfiebel aus Italien", Berlin 1510. Wiedemann, H. „Karl der Grofie Widukund und die Sachsenbekehrung", Munster 1949. Wiesner, Ј., „Die Kulturen friiheren Reitvolker“, Frankfurt. Wiesner, J., „Die Thraker", Stuttgart, 1963. Wiesner, J., „Fahren und Reiten in Alteuropa und in altem Orient", Leipzig 1939. Wiesner, J., „Fahren und Reiten", Gottingen 1968. Wilemsen, A. „Wickinger am Rhein“, Katalog zur Ausstellung im Rheinischen Ld-Museum Bonn. Wilmowitz - Moellenhoff, U., „Der Glaube der Hellenen", Bd.l, Berlin 1931. Wilser, L., „Stammbaum und Ausbreitung der Germanen", Bonn 1895. Wilser, L., „Stammbaum und Ausbreitung der Germanen", Bonn 1895. Wohe, C., „Antike Quellen zur Geschichte der Germanen", Leipzig 1916. Wolaski, T., „Schriftdenkmaler der Slawen“, Gnesen 1850. Wolfram, H. „Geschichte der Goten", Munchen 1979. Wolfram, H., „Die Goten und ihre Geschichte", Munchen 2001. Woyte, H., “Antiken Quellen zur Geschichte der Germanen”, Leipzig 1916. Wirth, H., „Ura Linda Chronik". Zeiller, M., „Itenerarium Germanae", StraSburg; Frankfurt 1674. Zeufi, H. „Grabfunde aus dem spanischen Westgotenreich“, Berlin 1934. Zeufi, H. „Studien der Grabfunden aus dem Burgunderreich an der Rhone", Munchen 1938. Zoller, F. „Geschichte der Franken", Munchen 1970. Zunkovic, D., “Die slawische Vorzeit", Maribor 1918. Zunkovic, D., „Zur Geschichte der Slawen von der Urzeit bis zur V61kerwanderung“, Maribor 1929. Zunkovic, M., "Die Slawen, ein Urvolk Europas”, Wien 1911.
