I kolokvijum iz Savremene istorije Evrope
Uzroci Prvog svetskog rata - Uzroci dosežu do 1870/1. i osnivanja Nemačkog carstva , da bi se nakon ujedinjenja Oto fon Bizmark trudio da izbegne sukobe nakon pripajanja Alzasa i Lorene. U ovom trenutku je ona bila u Dvojnom savezu sa Austrougarskom iz 1879.
koji će nakon priključivanja priključivanja Italije 1882. postati Trojni savez. - Dogovor sa Rusijom je označen tajnim Ugovorom o dodatnom osiguranju iz 1887. po čemu je zagarantovana neutralnost u slučaju budućeg rata. Po uklonjenju Bizmarka 1890. sistem savezništva se ruši. - Pod Vilhemom II od 1888. je Nemačka počela da izaziva susede poput Francuske koja nije mogla da oprosti Alzas i Loren, koja je otpočela pregovore o vojnom ugovoru sa Rusijom od 1892. do 1894. politika je prouzrokovala labav savez Britanije i Francuske 1904. 1904. koji je pojačan Prvom marokanskom marokanskom - Nemačka spoljna politika krizom. Sa druge strane će Britanija sklopiti 1902. savez sa Japanom, dok je 1907. sklopila savez sa Rusijom i sada je Antanta stajala naspram Centralnih sila. protiv sebe kada je izbacila svoj svoj program velike mornarice mornarice pod admiralom Fon Tirpicom, Tirpicom, - Nemačka je okrenula Britaniju protiv te je Britanija 1906. odgovorila prvim brodom topovnjačom DREDNOT. Ovaj čin Nemačke se smatra pokušajem
zauzimanja značajnije međunarodne uloge. - Postojali su pokušaji da se između Berlina i Londona postigne sporazum ali to nije ostvareno, dok su razlozi nemačko insistiranje na savezu sa Britanijom i njena želja da se ne obustavi izgradnja mornarice. Britanski državnici su s matrali da je cena koju je Nemačka tražila za savez sa sa Britanijom, sloboda napada napada na Francusku i Rusiju. - Britanci su sa druge strane smatrali da će Rusija predstavljati određenu pretnju u Indiji. - Rusija je nakon rata 1904/5. znatno oslabljena i ovo je označio kraj ruskih aspiracija ka Dalekom istoku. Ovako oslabljena je hrabrila Nemačku da se suprotstavi francuskoj francuskoj politici u Maroku i nemački stratezi su razvili plan raspodela snaga ŠLIMANOV PLAN sa pretpostavkom da Rusija neće predstavljati pretnju na istoku. krizu povodom anglo-francuskog ugovora o marokanskoj teritoriji gde se osetila - Nemačka je izazvala međunarodnu krizu povređenom jer je nisu konsultovale konsultovale i želela je sada da pokaže pokaže da se Francuska ne može osloniti osloniti na Rusiju i želeli su diplomatsku pobedu koja će pokazati značaj Nemačke. - Antanta je nakon ovoga izašla ojačana i konferencija u ALHESIRASU je donela Nemačkoj malo toga dobrog. - Na Balkanu je interes Austrougarske Austrougarske bio da spreči Srbiju da zauzme zauzme turske teritorije, pa je tako i kriza kriza oko anek sije BiH predstavljala predstavljala krizu i pretila da izazove izazove rat 1908. 1908. - Nakon austro-ruskog sporazuma iz 1897. oko Balkana, njihovi odnosi su postali prijateljski, ali je pitanje Balkana ponovo bilo otvoreno otvoreno 1908. kada je izvršena Mladoturska Mladoturska revolucija, pa je to is koristio ministar spoljnih poslova Alojz Erental da pripoji BiH. - Rusija je očekivala takođe određenu korist iz Balkana pa su Izvoljski i Erental sklopili tajni ugovor 1908. šp kojem se Austriji odobrava aneksija, dok bi Rusi dobili podršku za svoje inter ese na Basforu i Dardanelima. Rat je ovde izbegnut
zahvaljujući ruskom ne podržavanju Srbije u vezi rata. pokušala da se potvrdi kao velika velika sila i pošto su Francuzi Francuzi poslali trupe u Maroko kako kako bi - Nemačka je ponovo 1911. pokušala ugušili pobunu, Nemačka je smatrala da je time prekršen sporazum iz Prve krize, pa su poslali svoje topovnjače Panter u Agadir. - Sada je Nemačka tražila i Francuski Kongo, ali nije računala na Britaniju i Lojda Džordža koji je 1911. zapretio da će se
boriti protiv Nemačke, Nemačke, te je kriza sada krenula mirnim putem i Nemačka Nemačka je dobila samo mali deo Konga. svoj plan i ohrabruje stvaranje stvaranje koalicije balkanskih balkanskih država 1912. te je sada Srbija udvostručila udvostručila - Na Balkanu Rusija menja svoj svoju teritoriju i bila je još veća pretnja Austrougarskoj. Austrougarskoj. austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu - Povod za početak konačnog sukoba se pojavio ubistvom austrijskog 28.6.1914. Sam Franc Ferdinand je bio protivnik rata i ratobornog načela šefa generalštaba Franca fon Hecendorfa. - U Berlinu je ova kriza dočekana sa odobravanjem znajući da će ovo uvući Austriju u Rat, pa je tako grof Hajoš dobio potpunu podršku podršku od Nemačke. - Vilhem II je tražio da se napad na Srbiju mora poduzeti bez odlaganja iako je većina vodećih ljudi u Berlinu bila protiv rata. Austrougarski mi nistarski savet je 7. jula poslao ultimatum Srbiji koji je namerno neprihvatljiv. Odlučeno je da se sačeka kraj državne posete francuskog predsednika predsednika Rajmonda Poenkarea Rusiji pre no što bi se poslao zahtev kako ne bi te dve sile usaglasile svoj odgovor. - Srbija je prihvatila sve tačke osim jedne, pa je čak i Vilhem II zaključio da ne postoji nikakav razog za rat. Britanija je
predložila konferenciju konferenciju ali su Beč i Berlin odbili. Kada Kada je bilo jasno da će Britanija Britanija ući u rat, nemci su pokušali da da obuzdaju Austrijance ali kasno, Austrougarska je objavila rat 28. jula, dok je Britanija Nemačkoj 4. avgusta.
Od Liježa do Monsa - Početkom avgusta 1914. na tromeđi Francuske, Belgije i Nemačke, nemci su rasporedili 7/8 svojih trupa u skladu sa
Šlifenovim planom, dok je 9 divizija zadržano za odbranu istočne Pruske, a na severu 2 korpusa radi mogućeg britanskog iskrcavanja. - Težište nemačkog napada je bilo na desnom krilu fronta u blizini granice i železničkih čvorova odakle bi nemačke trupe
lako bile prebačene na istočni front. Prodor do Pariza bi se pokrenuo kad bi se francuske trupe povukle na liniju ispred grada. Š lifena se striktno držao njegovog plana i njegove zamisli da se pojas utvrđenja između - Moltke koji je 1906. zamenio Šlifena Verdena i Belfora zaobiđe preko Belgije. - Francuski generalštab pod Žofroom se usredsredio na ofanzivom i PLANOM 7 je predviđena koncetracija trupa na granici i cilj je bio osvajanje Alzasa i Lorene. Prva armija je trebala da probije do Epinala ka Karlsrueu, Druga do Nansija ka Sarbrikenu, a Treća od Verdena. - Verovalo se da će Nemci samo deo snaga raspodeliti na granici, te je njihov raspored išao u prilog planovima Berlina, pa je njihovo desno rilo moglo nesmetano nesmetano da da napreduje. napreduje. Liježom gde su Belgijanci pojačali lokalni - Nemački napad na Belgiju je počeo 4. avgusta ali je zaustavljen pred Liježom garnizon borbenom divizijom. - Ostatak belgijske vojske je raspoređen na reci Geti kako bi se zatvorio put prema Briselu. Lijež je brzo osvojen ali su napadi na utvrđenja neuspešni . Situacija se prom enila kada je stigla artiljerija i utvrđenja su osvojena do 13. avgusta. - Prosek kroz pojas kod Liježa je dovoljno širok da obe armije pod generalom fon Klukom i feldmaršalom fon Bila uđu u Belgiju sa 580 000 vojnika dok je Treća nemačka armija krenula na Dinan. - Prvih nedelja avgusta više od 2000 vozova je prelazilo msot na Rajni i krajem avgusta su sve tri nemačke armije izbile pred Dinan, Namir i Brisel pa su se Belgijske Belgijske trupe povukle prema prema Antverpenu. Antverpenu. nemačke armije pred pojasom odbrane kod Liježa da 14/15. avgusta umarširaju sa - Francuske trupe su iskoristili zastoj nemačke
Prvom i Drugom armijom i Lorenu i pređu u napad. - Pored žestokih borbi, nijedna strana nije ostvarila veći napredak. Zbog velikih gubitaka general Žofr je 23. avgusta počeo sa pregrupisivanjem ka severu te se Francuska ofanziva u Ardenima pretvorila u veliki neuspeh. Francuzi su primorani da se povuku povuku iza Meze. Meze. - Peta francuska armija pod Lanrezakom je dospela u obruč Druge i Treće nemačke armije te je primorana na povlačenje, itanski ekspedicioni korpus uputio na Mons ali je u borbi sa Prvom nemačkom armijom pod fon Lukom dok se Br itanski
primoran na povlačenje. Sledeća pobeda pobeda Nemačke vojske protiv Britanaca je kod Kato Kambrezija. Kambrezija. Demoralisani britanci pod feldmaršalom Džonom Džonom Frenčom su bili spremni da se povuku povuku u Avr, ali je na zahtev ministra ministra Kičnera pridružio svoje svoje trupe Petoj francuskoj armiji.
Nemački poraz - 8. avgusta 1918. su saveznici uz pomoć australijskih i kanadskih trupa ostvarili veliku pobedu u Amijenu iako nisu nastavili odmah sa napredovanjem (zbog snabdevanja). - U Septembru je Nemačka isterana iz Flandrije da bi pristala potom na mirovne pregovore 24. oktobra a Austrougarska 26. - 5. Novembra saveznici Nemačku ponudu primirja i najavili su pregovore o miru, mada se nemačka vlada već pomirila sa bezuslovnom bezuslovnom kapitulacijom. kapitulacijom. - Dva dana pre toga je u Nemačkoj došlo do pobune i povod je naređenje vojnog vrha floti u luci Kil da isplovi u bitku
protiv Velike Britanije Britanije bez konsultovanja konsultovanja sa državnim vrhom što je poslužilo poslužilo za signal za početak pobune širom širom zemlje. - Sporazum o primirju je diktirao da ona preda svo naoružanje, da povuče trupe sa okupiranih teritorija, sem Baltičkog fronta gde mi nastavili sukob sa boljševicima, da se povuče sa Rajnske oblasti i da se proglasi nevažećim m ir iz BrestLitovska. - Vilhem II je abdicirao 9. novembra i otišao u Holandiju, da bi par sati kasnije Filip Šajdman proglasio republiku sa balkona Rajhstaga Rajhstaga i nova vlada vlada je data data socijaldemok socijaldemokratama. ratama. Nova Nova vlada je potpisala potpisala 11. novembra novembra 1918, mir u Kompijenjskoj šumi u vagonu francuskog generalštaba.
Revolucija u Rusiji - Nezadovoljstvo brojnog naroda se ispoljio u štrajkovima sa centrom događanja u Petrogradu, dok su centri
nezadovoljstva bile radničke četvrti. Ubrzo su povike protiv rata pratili i povici DOLE CAR. Štrajkovi su u otvorenu pobunu prerasli 8. marta (23. februar – Februarska revolucija), da bi potom prerasli u demonstracije i revolucija. Sudbina cara je određena 12. marta kada je vojska prešla na stranu revolucionara. - U početnoj fazi revolucije je najveću ulogu imala Duma odnosno opozicionari u njoj. Ovi nemiri su im odgovarali jer su se nadali uspostavljenju građanske demokratije, ali su se ujedno i plašili da ova neposlušnost ne ode u dalje krajnosti. - Tavričeski dvorac, sedište Dume, je postao centar udruženih opozicionara i novih revolucionara, ali je od prvih dana revolucije bilo jasno da stvarno jedinstvo ne postoji. Masa je spontano stvarala potom svoje odbore, takozvane sovjete. - Car je 11. marta naredio raspuštanje Dume što ona nije poslušala, sama Duma je sledećeg dana osnovala svoj Privremeni
izvršni komitet na čelu sa Rodzjankom. Iste večeri, samo u drugom krilu dvorca Tavričeski, stvoren je Petrogradski sovjet na čelu sa Izvršnim odborom. Predsednik je bio menjševik Čaidze, a pomoćnici Kerenski i Skobeljev. - Time su nastala dva centra vlasti, izvršni odbor Dume i Izvršni odbor Sovjeta. Ovaj prvi su podržavale liberalne i socijalističke grupe, dok su drugi podržavali revolucionari. - Njemu je 14. marta pristupila i vojsk a ali IO sovjeta nije bio toliko organizovan kao Dumin i samo je izražavao želje mase. Najznačajnija njihova odluka je bila NAREDBA BR 1 14. marta kojom se oružane snage stavljaju pod komandu Sovjeta. - Kako je IO Dume bio preduzimljivi, preuzeo je vlast i stvorio Privremenu vladu Rusije, te je Nikolaj abdicirao 14/15.
marta ostavivši vlast bratu Mihajlu. Potpisao je i ukaz kojim na čelo vlade stavlja Ljvova, Duminog kandidata. - Mihajlo se samo zahvalio na kruni, dok je po zahtevu Petrogradskog sovjeta, ca rska porodica bila ograničena na područje Rusije. Ona je uhapšena 21. marta i zatočena prvo u Carskom selu. - Izuzetak u vladi koji su činili liberalne demorkate je bio Kerenski ministar pravde. - Sovjet je imao više uticaja među masama, ali je Privremena vlada imala političku inicijativu i rešila je da pod parolom revolucionarnog rata, kao saveznik Antante nastavi borbe do konačne pobede. Međutim u unutrašnjim pitanjima vlada nije sprovela bitne promene, objavila je uvođenje građanskih sloboda i u planu je bilo sazivanje ustavotvorne skupštine koja nikada nije sazvana. - Važna odluka je bila i oslobađanje političkih zatvorenika kojima će se pridružiti ljudi iz zatvora, progonstva i emigracije. - Na selu se stvaraju seljački sovjeti koji su pod svoj nadzor stavili fabrike i traže najviše 8 -časovno radno vreme. Lenjin - Do tog trenutka su većinu u Sovjetu imali menjševici i socijalisti, ali prilivom povratnika, boljševici dobijaju veliku
podršku, tako da se od marta do juna vraćaju Staljin, Lenjin i Trocki. - Dan po dolasku u prestonicu, Lenjin je istupio sa programskim govorom na zasedanju Petrogradskog Sovjeta. Njegovo
gledište je bilo suprotno Staljinovom i Kamenjevom jer je smatrao da radnička snaga ima zadatak da izvrši proletersku revoluciju sama. Prema njemu, jedinstvo revolucionarnih snaga treba da se odbaci i svoje osnove programa je izložio u tekstu O ZADACIMA PROLETARIJATA U SADAŠNJOJ REVOLUCIJI u listu Pravda 1917. i on je ovu fazu revolucije posmatrao kao prelaz iz prve u drugu etapu u kojoj će pr oleteri dobiti vlast. - Najpogodniju tačku za agitaciju protiv Privremene vlade je video u svom zahtevu za istupanje Rusije iz rata, zato je u svojim APRILSKIM TEZAMA rat ocenio kao pljačkaški imperijalistički rat zbog kapitalističkog karaktera vlade. - Znao je da se vlada može oboriti tek kada se u masi prošire simpatije za boljševike i njihov program, pa se Lenjin izborio za mesto vođe i jedinstveno istupanje boljševika. - Sa druge strane se revolucionari razilaze sve više sa Privremenom vladom, što je ku lminiralo kada je ministar spoljnih poslova Miljukov uverio Antantu da će Rusija ostati u ratu što je pogodilo vojnike koji 2/3 maja prave demonstracije zajedno sa radnicima koje podržava Sovjet. Nemiri su stigli i do Moskve. - Tada struja umerenih političara dolazi na ideju da se dvovlašće prevaziđe tako što će dati Sovjetima ministarske položaje. U novoj vladi je bilo 9 građanskih i 6 socijalističkih ministara, dok je ministarstvo rata pripadalo Kerenskom. - Stav po pitanju jedinstva kod boljševika se još uvek nije promenila. Zbog nesposobnosti ove vlade vrlo brzo nastaje nezodovoljstvo. Najvažnije je bilo pitanje rata, te je vlada izjavila da želi mir na osnovu prava naroda na samoopredeljenje, ali je dodala da ne može neprijatelja da primora to bez oružj a pa su borbe nastavljene, dok je Kerenski priprema ofanzivu.
- Pokušao je da popravi stanje u vojsci DEKLARACIJOM O PRAVIMA VOJNIKA kojom je vraćena Naredba br 1 ali i
uvedena institucija revolucionarnih komesara ali moral vojnika još uvek nije bio dignut. Ofanziva koja je optočela 1 juna je ubrzo zaustavljena. - Preostali vojnici, plašeći se odlaska na front, izazvali su pobunu i okretali se boljševicima koji postaju najjača stranka iako na 1. kongresu Sovjeta nisu imali mnogo poslanika. - Uspeli su da pr ivuku radnike i oružane radničke čete tzv CRVENU GARDU i sve više su se povezivali sa ratnom bazom
Kronštat, dok se njihovo prisustvo širilo i na selu. Važno je da im se približavala grupa mežrajonka na čijem je čelu bio Lav Trocki (bivši boljševici i menjševici, ideološki između ove dve struje) Julski nemiri - Julske nemire je započeo Prvi mitraljeski puk zbog vesti oko odlaska na front. Lenjin je bio u tom trenutku van grada ali
su se i on i stranka složili da još uvek nije vreme za takve akcije, ali su vojnici svejedno došli pred Sovjet tražeći da preuzme svu vlast. Vrhunac nemira je 17. jul kada će podršku pružiti i boljševici i Trocki. - Kerenski je sa svoje strane doveo verne grupe sa fronta pa su nemiri samo utihnuli, dok je najupornija grupa zarobljena u
tvrđavi gde se predala uz posredovanje Staljina. - Ovo je bila prilika da se učvrsti Kerenski i izdati su nalozi za hapšenje boljševika, te je Lenjin otišao u Finsku, dok je Trocki uhapšen. Međutim neuspeh na frotnu je značio i krizu u vladi i ustavne demokrate su želele da krivicu svale na socijaliste, dok su ljudi tražili novu snažnu vladu sa jakom ličnošću, a to je Kerenski. - Kerenski je sada sastavio novu vladu gde je ponovo bio na čelu vojske i vlade koju su činili socijalisti i liberali. Međutim i ova vlada nije ispunila reforme koje je obećala niti je sazvala ustavotvornu skupštinu, što je samo značilo jačanje boljševika kojima se pridružuje Trocki Desnica - Kako se razlike među socijalistima produbljuju, tako se i pojam desnice premest io na one partije koje su predstavljale
nekad opoziciju u carskoj Dumi. Ona je krenula da se okuplja zbog pretnje levice odnosno boljševika koja je tražila drugu etapu revolucije. - Kornilov je u svom štabu u Mogiljovu okupio pristalice i naspram Petrograd a je koncetrisao odane trupe. Prilika za
akciju je bila nakon što su Nemci osvojili Rigu i Kerenski je 8. septembra 1917. primio zahtev Kornilova da na njega prenese punu vlast dok će on dobiti mesto u novoj vladi, ali je on odbio i naredio da mu preda vla st. Kornilov potom izdaje proglas u kojem optužuje Privremenu vladu da je predala Rigu Nemcima. - Zadatak osvajanja prestonice je dobio 3. konjički korpus takozvana DIVLJA DIVIZIJA pod generalom Krimovim. Socijalrevolucionari i menjševici su ostali uz vlad u i KOMITET ZA BORBU PROTIV KONTRAREVOLUCIJE (vojnorevolucionarni komitet) je organizovao mase za odbranu i svi su stali u odbranu revolucije što je podsticano iz sedišta boljševika u Smoljnom. - Crvena garda i mornari Kronštata su izašli na ulice i na čelo odbrane su stale boljševičke vođe kao i Trocki. Sindikat železničara je stao na njihovu stranu i odbijao da preveze kontrarevolucionare. Divlja divizija se otpustila dok je Krimov izvršio samoubistvo. Kornilova su zajedno sa štabom uhapsili njegovi vojnici. Kerenski je u čast ove pobede 14. septembra proglasio republiku i potom stavio sebe kao glavnokomandujućeg vojske. Zakazani su i izbori za ustavotvornu skupštinu 25. novembra 1917. Oktobar - Najviše zasluga za bušenje pobune su dobili boljševici i nakon ovoga vojska većim delom postaje boljševička i na
septembarskim izborima su boljševici ovladali Petrogradskim sovjetom. Nakon ovog Kornilovog pokušaja, mnoge boljševičke vođe su puštene iz zatvora i Lenjin je smatrao sada da je vreme za ustanak. - U centralnom komitetu samo su se ovoj odluci suprotstavili Kamenjev i Zinovjev i svoje stavove su izjavili u listu
Maksima Gorkog NOVI ZIVOT, što je Lenjin smatrao opasnim i ocenio je kao izdajnički postupak i obojica su morali da podnesu ostavke, ali je ovo z ataškano i ostali su vodeći boljševici dok je određeno da parola ustanka bude SVA VLAST SOVJETIMA. - Lav Trocki je 1917. bio najvažnija politička ličnost Petrograda i bio je za odlučnu akciju i njemu se pripisuje zasluga što su mornari Kronštata odlučili d a brane Kerenskog od Kornilova.
- Popularnost mu je donela izbor u gradski sovjet i u Oktobru je postao njen predsednik i na tom mestu je bio i 1905. Uspeo je da stvori Vojnorevolucionarni komitet i radnicima je delio oružje i razradio je plan akcije ustan ka i dao znak za
početak. - Kako je 2. sveruski kongres sovjeta sazvan 7. novembra, odlučeno je da se istog dana pokrene ustanak, ali je do sukoba došlo dan pre pošto je Kerenski zabranio rad redakcije Radničkog puta, boljševičkog organa, nakon zabrane Pra vde. - Boljševici su iskoristili priliku da protivnika optuže da je krenuo na sovjet i dao je nalog naoružanom odredu da rastera ljude Kerenskog koji je sada tražio vanredna ovlašćenja od vlade te je Lenjin reagovao porukom Centralnom komitetu: Čekati se ne sme. Može se izgubiti sve. Uzeti vlast odmah. - Lenjin 7. stiže u Smoljni kada su ustanici zaposeli najvažnije tačke Petrograda, mostove i puteve dok otpora nije bilo. Vlada je držala zimski dvorac oko kojeg je sastavljen obruč, dok je Kerenski uzalodno pokušao da pokrene napad i neprimetno je napustio prestonicu i otišao u unutrašnjost. Krstarica Aurora je odbila da izvrši naređenje i svoje topove i usmerila ka dvorcu. - Kada je sveruski kongres počeo sa radom, ustanak je pobeđivao, pa su socijalrevolucionari i menjševici napustili
kongres, dok su boljševici već 8. novembra osvojili Zimski dvorac dok kongres zaključuje da vlast prelazi u ruke sovjeta. - Kerenski je tražio snage za marš na Petrograd ali se komandanti nisu odazivali, ali se odazvao general Krasnov, komandant kozačkog 3 konjičog puka i upao u Carsko selo, ali njegov ustanak nije uspeo zbog napada Crvenih boraca koji su ga zarobili, dok je Kerenski pobegao u Englesku, a oficiri koji su pokrenuli ustanak u Petrogradu su pogubljeni. - Moskva je pala 13. novembra u ruke Buharina. Diktatura proletarijata - Sovjet je prihvatio da se do sazivanja ustavotvorne skupštine obrazuje privremena vlada – Sovjet narodnih komesara –
Sovnarkom čiji je zadatak bio da ostvari program koji usvoji kongres. Ova vlada je takođe bila napravljena isključivo od boljševika. - Program koji je usvojio Kongres je bio utemeljen na dva dekreta – dekret o miru i dekret o zemlji. Sovnarkom je morao što pre da sklopi mir bez aneksionističkih zahteva i kontribucionih potraživanj a a na osnovi prava za samoopredeljenje. Primirje je zaključeno 15. decembra a mir 3. marta u Brest Litovsku. - Dekret o zemlji je ukidao privatno vlasništvo nad velikim posedom i stavljao zemlju pod upravu seljačkih komiteta. - Lenjinova politika se 1917 . zasnivala na samostalnom radu i istupanju boljševika, govorio je o potrebama razgraničenja u revolucionarnoj levici i saradnju sa drugim grupama je oštro kritikovao. - 1917. u emigraciji je napisao svoju knjigu Država i revolucija i polazio je od toga da proletarijat mora biti politički organizovan i da mora postojati samo jeddna prava radnička partija boljševička. - Socijalrevolucionari sa kojima su u početku sarađivali boljševici su se na 4. sveruskom kongresu sovjeta 1918. bunili protiv ratifikacije mi ra sa Nemcima dok su na 5. kongresu konačno razišli. - Odlučujuće političko telo je postalo Centralni komitet Boljševičke partije i odluke su donosili državni organi i sovjeti a posebno Sovnarkom i Sveruski izvršni komitet sovjeta. - Dekretom 20. decembra je obrazovana Vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže – ČEKA na čelu sa Đeržinskim dok je dekretom 28. januara došlo do stvaranja Crvene armije. - Drugi kongres sovjeta uvodi 8-časovno radno vreme i dekretom o radničkoj kontroli su sva preduzeća sa preko 10 000 rubalja prometa stavljena pod nadzor radnika. Banke su nacionalizovane a državni dugovi poništeni. - Došlo je do ukidanja svih razlika između građana, odvajanja crkve od države i škole od crkve i uveden je gregorijanski kalenda r i građanskih brakova. - Dekret o pravu naroda Rusije od 15. novembra je proklamovao promenu vekovnog stanja u kome je ruski narod imao
povoljan položaj i proglašena je sloboda i suverenitet svih naroda Rusije i priznato im je pravo na samoopredeljenje. Ustavotvorna skupština - Najveća kriza u početku vlasti boljševika je povezivana sa sazivanjem ustavotvorne skupštine jer je tada padala odluka
da li će država biti republika veća, sovjeta, diktature proletarijata i slično. - Zbacivanje carizma je najavi lo skoro sazivanje ustavotvorne skupštine ali su sledili meseci odlaganja i boljševici su na sebe želeli da preuzmu odgovornost sazivanja ali je pobeda 12. decembra pripala socijalrevolucionara koji su od 715 dobili 412. - Politička situacija se sada zaoštrila i protivnici boljševika su nastojali da ponište rezultate ustanka i Lenjin i drugovi su
pokazali da ne misle predati vlast i da ustavotvorna skupština to mora potvrditi.
- Savet narodnih komesara je izdao dekret da ustavotvorna skupština može početi tek kad okupi više od polovine delegata,
pa je tako 1. decembra na Lenjina izvršen prvi neuspešni atentant. - Boljševici su nameravali da skupštini nametnu svoj program ili da je raspuste. Lenjin je istupio sa TEZAMA O USTAVOTVORNOJ SKUPŠTINI. - Ona se sast ala u Tavričeskom dvorcu 18. januara 1918. gde su protivnici boljševika pokušali da pokrenu velike demonstracije ali su oko njega stajali ceveni morari. - Zasedanje je počelo čitanjem projekta deklaracije o pravima radnog i eksploatisanog naroda i doneta j e izjava da se
Rusija proglašava republikom sovjeta radničkih, vojničkih i seljačkih deputata i da je Rusija federacija sovjetskih nacionalnih republika. Proklamovana je opšta radna obaveza i demokratski mir i priznavanje nezavisnosti Finske. - Za predsednika je izabran Černov dok je ishod glasanja oko deklaracije bio negativan tako da su boljševici napustili skupštinu. Nakon toga su zabranili rad skupštine i sazvali komitet sovjeta i kada je trebala da se sastane nova skupština, crvena armija je to onemogu ćila. - Treći sveruski kongres sovjeta je odobrio sve korake Sveruskog izvršnog komiteta i Sovnarkoma i rezolucijom iz 28. januara su postavljene državnopravne osnove. 1. Руска република је федеративна, совјетска и социјалистчка; 2. Сверуски конгрес совјета радничких, сељачких и војних депутата је врховни орган власти; 3. Конгрес бира Сверуски централни извршни комитет Совјета; 4. Влада федерације се зове Савет народних комесара, а бира их Сверуски конгрес овјета или његов централни извршни комитет.
Velika Britanija - Od stranaka iz 19. veka, vogivaca i torijevaca su nastali liberali i konzervativci i unutar tih stranaka su delovale posebne
grupe i jedan deo irskih poslanika je hteo da prekine učešće u parlamentu. Praksu postojanja dve stranke okončalo je jačanje laburista 1918. - Laburisti su nastali iz radničkog predstavničkog komiteta, jedne od organizacija koje su britanski radnici stvarali i 1906. uzeli naziv laburistička i potom su se 1918. proglasili za nacionalnu stranku i zastupali su umeren socijalistički program. - Kralj je u ovom periodu bio formalna titula bez veće političke uloge i u međuratnom periodu se smenila 3 vladara: Džordž V (do 1936), Edvard VIII (abdicirao 1936. i otišao u ameriku, parlament se plašio njegove pronemačke orijentacije) i Džordž VI. - Politička moć je bila u rukama stranaka dok su svi građani dobili 1929. pravo glasa. Čvrste vlade su obrazovane od 1925. - Osnovno sredstvo u političkoj borbi je bilo političko ubeđivanje i pored sukoba stranaka nije bio narušen politički sistem
i bila je prisutna politička trpeljivost i spremnost na kompromise. Desno krilo su činili konzervativci, zaštitnici krupnog kapitala (Čerčil, Čembrlejn, Lo). - Prvu vladu u decembru 1918. je obrazovala konzervativno-liberalna koalicija na čelu sa Džordžom Lojdom, Čerčilom, Čembrlejnom i Balfurom ali će Britanija gubiti vodeće mesto u svetu i sovjetska vlada nije htela da isplati dugove Britaniji koja je dugovala SAD te se pojavljuje sve veća nezaposlenost i brojni štrajkovi. - Osnovno pitanje u rešavanju ovih odnosa je bilo uvesti li carine i zaštititi tržište ili ostati pri liberalnoj trgovini. Ovo je izazvalo krizu i konzervativci su napustili vladu koja je sada pala. - Konzervativci su dobili mandat za novu vladu na čelu sa Bonar Loom i oni će a izborima 1922. odneti pobedi, ali će Lo
već sledeće godine napustiti položaj zbog bolesti. - Novu vladu je sada obrazovao Stenli Baldvin koji je za razliku od Loa bio za uvođenje carine i zbog toga je odlučio da ponovo izađe na izbore gde su Konzervativci i dalje najjača stranka dok laburisti i dalje jačaju. Budući da konzervativci i liberali nisu želeli koaliciju, Remzi Mekdonald je formirao prvu socijalističku vladu u istoriji 1924. - Ta nova vlada nije radila neke radikalne reforme, priznao je SSSR i zalagao se za miroljubivu spoljnu politiku ali je njegova vlada pala iste godine. - Na novim izborima konzervativci odnose pobedu i ponovo se uspostavlja dvostranačka osnova jer su liberali doživeli veliki poraz. - Na čelo vlade ponovo dolazi Stenli Baldvin nakon pobede konzervativaca i ova vlada je ostala pun mandat ali je prošla kroz veliku krizu 1925. zbog kulminacije stanja u rudarstvu i ponovne pojave rurske konkurencije u Britaniji. Ovo je bio
veliki šok nakon čega su poslodavci smanjivali nadnice i produžavali radno vreme.
- Sindikati su pretili štrajkom i vlada je posredovala preko komisije koja je podnela predloge koji su odbačeni 1926. i došlo je do opšteg štrajka iste godine. Obustavljena je železnica, građevina, štampa i vladaje preko dobr ovoljaca donekle normalizovala stanje u zemlji i manipulisala je radijom preko kojeg su želeli da dramatizuju stanje. - Iako su bili protiv radikalnih reformi, laburisti su podržavali štrajkače. Trejd junion je ponudio vladi pregovore i pozvao radnike da s e vrate na posao i samo su rudari ostali u štrajku na pta je vlada odgovorila određenim ustupcima - Nakon ovoga je 1927. donet zakon koji ograničava radnička sredstva borbe i zabranjen je generalni štrajk i podrška istom. - Sistem ravnoteže levice i desnice je došao u iskušenje 30 -tih godina zbog tri razloga: 1. svetska ekonomska kriza, 2.
stvaranje nacionalističkih režima, 3. širenje komunističkih ideja. - 1929. su na izborima laburisti dobili većinu i Mekdonald je postao premijer i odlučio se za manjinsku vladu. Uspostavio je diplomatske odnose sa SSSR i cela 1930. godina je propraćena pokušajima da se prebrodi kriza. - Obećanja laburističke vlade nisu ispunjena i ona gubi podršku, Mekdonald sa druge strane nije želeo da da preduzme mere koje bi zaštitile radnike i time se približio konzervativcima i liberalima i zbog toga dolazi do cepanja u vladi i on je podneo ostavku 1931. Nakon toga je na kratko obrazovao Nacionalnu koalicionu vladu. - 1931. sledeći izbori na kojima pobeđuju Konzervativci koji su pris tali na stvaranje koalicione vlade sa Mekdonaldom.
Privredna kriza je omogućila jačanje komunista i da oko sebe okupe nezaposlene, dok je jačanje doživela i Nezavisna laburistička stranka. - Iste prilike su ojačale i fašističke pokrete koji se objedinjuju pod ser Osvaldom Moslijem koji je 1932. stvorio britansku uniju fašista. - Stvorene su i britanske crne košulje nazvane komunističke odbrambene snage čiji je unak bila munja. One su stvorile 1936. velike tuče u Istolnom Londonu, dok je Baldvin zakonom o ja vnom redu zabranio stvaranje paravojnih jedinica. - Protiv Italije i Nemačke su se borile Baldvinova vlada 1935/6. i Čembrlejnova 1937. koji su smatrali da će ustupcima popraviti položaj ali su samo srozali britanski uticaj.
Francuska - Na politički život u Francuskoj su uticali veliki materijalni i ljudski gubici u ratu. Pobeda joj je omogućila da sačuva
svoj poredak u kojoj je najveću vlast imala narodna skupština koja je bila politički rascepkana. Stranke centra nisu postojale i predsednici vlada su re tko šta mogli da urade jer su zavisili od volje podeljenog parlamenta. - Za 15 godina je bilo 18 vlada i predsednik je biran na 7 godina ali to nije donosilo neku stabilnost buduči da je predsednik bila više titula nego moć. - Osnovu političkog života su č inili radikali koji su okupljali predstavnike trgovaca, inteligencije ali i malih i srednjih zemljoposdnika. Međusobno su bili izdeljeni i grupe su išle od levice do desnice. U spoljnoj politici su smatrali da Francuska mora osigurati premoć i onemogućiti jačanje Nemačke. - Levicu su činili socijalradikali i socijaldemokrate koje su nastale iz sekcije 2. internacionale. Socijalisti su odbijali da uđu u vladu ali su delovali kao opoziciona partija koja poštuje republikanske ustanove. - Krajnja levica su komunisti koji su se odvojili od socijalista na kongresu u Turu 1920. kada su prihvatili program 3. internacionale. - Umerenu levicu je vodio Eduar Erio a republikansku desnicu Rajmon Poenkare. - Najsnažniji od desnice su bili desni radikali koji nisu uspeli da stvore neku snažniju stranku, pa je njihov savez
Federacija republikanaca imao mali uticaj. Krajnju desnicu su činili nacionalisti koji su se oslanjali na ratne veterane i njihove organizacije su se zvale Francuska akcija, Francuski fašisti, Vatreni krstovi. - Glavna politička pitanja su privredni problemi. Levica je smatrala da će se stabilizacija postići porezima koji bi opteritili najbogatije i potom nacionalizovati preduzeća, dok je desnica bila za državnu štednju i povećanje poreza svima. U ovom periodu će političar postati zanimanje. - Na izborima 1919. je pobedu odneo Nacionalni blok, desnica predvođena Žoržom Klemansoom. Grupe desnice su sklopile savez jer je levica bila jaka a radnički štrajkovi sve češći. - Njegova vlada je uočila da treeba uvesti socijalne reforme kako bi se sprečili sukobi i 1919. je donesen zakon o 8 časovnom radnom danu. - U ovom periodu deluju i anarhisti pa je tako na Klemansoa pokušan atentat. Već 1919. dolazi do velikih radničkih demonstracija u Parizu i uticaj levice se sve više širio a pojava komunista je izazvala sve veće razlike unutar socijalističke koalicije. Deo socijalista je smatrao da treba sačuvati državne ustanove pa je došlo do razlaza u Turu.
- Desnica je bila jaka do izbora 1924. kada je levica zabeležila veliku izbornu pobedu. Levi kartel na čelu sa Eduardom Erioom je formirao vladu koja je trajala vrlo kratko, da bi nakon toga ubrzano slabila levica odbijanjem socijlaista da
ulaze u vlade građanskih stranaka. - Među većim problemima je i stalna inflacij a i pad franka. 1926. je on imao 9 puta manju vrednost nego 1913. Spasilac je postao Rajmon Poenkare koji je obrazovao vladu širokog Nacionalnog bloka u koji su ušli i komunisti i socijalisti i uspeli su da oporave franak. - Ovo vreme je bilo pogodno za ja čanje nacionalista gde su glavni bili ratni veterani koji su sebe nazivali fašistima. 30 -te
godine su bile godine nemira uslovljenih privrednom krizom gde je Francuska izgubila tržište za izvoz te dolazi do sve veće nezaposlenosti. - Izbori 1932. si doneli pobedu levice i u junu 1932. je sklopljena vlada na čelu sa Erioom sačinjena od socijalradikala ali među kartelom nije bilo sloge pa je Erioo podneo ostavku. - Dolazi do jačanja fašističkih grupa zbgo finansijske afere Aleksandra Staviskog koji je bio u v ezi sa predsednikom vlade i fašisti su krenuli u napad 1934. na narodnu skupštinu ali su republikanci zahvaljujući policiji kontrolisali situaciju. - Okupljanje levice je potom donelo 1934. sporazum o otporu fašistima. Vladu Narodnog fronta 1936. je sastavio Leon Blum, vođa socijalista i tada je Francuska prvi put dobila socijalističku vladu. - Veliki talas štrajkova i radničko zaposedanje fabrika mu je omogućilo da poveća nadnice, uvede nedelje od 40 radnih sati i plaćeni odmor kako bi povećao kupovnu moć pojedinca. - Ove mere nisu dale povoljne efekte pa su cene i dalje rasle. Upored je jačao i blok osovine i trajao rat u Španiji pa su komunisti smatrali da bi trebalo pomoći komunistima u Španiji, dok se Blum plašop da bi to dovelo do građanskog rata. - Desnica ga napadala što je Jevrej i kulminacija problema su radničke demonstracije u Klišiju protiv fašista. 1937. se to pretvorilo u masovnu tuču što je poslužilo za razlaz kounista i socijalradikala. Blum daje ostavku i politka Narodnog fronta 1938. dolazi do svog kraja. - Socijalradikali su hteli da povuku reforme iz 1936. kako ne bi izbili unutrašnji sukobi dok su komunisti i socijlisti koji su
bili protiv prešli u opoziciju. Francuska je Drugi svetski rat sačekala nerešenih pitanja.
Vajmarska republika - Nemačka parlamentarna demokratija je nastajala od novembra 1918 do januara 1919. dok se Vajmarska republika može podeliti na tri etape: 1. 1919-1923 (nestabilnost), 2. 1924- 1929 (uravnoteženost), 3. 1930 -1933 (krize i slom parlamentarnih ustanova). - Glavna stranka u ovoj borbi su bili socijaldemokrati sa još nekoliko građanskih stranaka. Oni su bili glavni u obračunu sa komunistima i preuzeli vlast. - Na izbore za ustavotvornu skupštinu su izašle sve političke struje osim komunista. 1919. tzv Nezavisni istupaju sa posebnim programom, dok će među građanskim strankama najjača biti Centar -demokratska katolička stranka. - Izbori su pokazali veliku političku podeljenost a veliki broj stranaka je karakteristika nemačke republike. Od početka je bilo jasno da postoje socijalistički i građanski tabor ali nijedan nije mogao da formira vladu. - Prva nemačka ustavotvorna skupština se sastala februara 1919. u Vajmaru. Prevaziđena je razlika između
Socijaldemokrata, Centra i Nemačke DS koje su se udružile u Vajmarsku koaliciju, jezgro političkog sistema do 1933. - Dvojica socijaldemokratskih vođa su istaknuti kao zajednički kandidati: Fridrih Ebert i Filip Šajdeman. Ebert je 1922. izabran za prvog stalnog predsednika, dok je Šajdeman sastavio prvu demokratsku vladu a spoljne poslove je dobio grof Rancau. - Pristupilo se izradi ustava i osim koalicije, učestvovali su i Nemačka narodna partija i Nezavisni, dok su krajnji
nacionalisti, monarhisti i totalitaristi bili protiv, dok će koministi učestvovati u radu skupštine redovno počev od 1920. - Ustav je izglasan u Vajmaru 21. jula 1919. i stvorena je građanska demokratija po francuskom i britanskom uzoru. Vajmarski ustav je ostavljao Pruskoj, Saksoniji, Bavarskoj i Virtembergu popriličnu samostalnost budući da su imali svo je skupštine ( Landthag ) i lokalne vlade. - Politički život određuju 4 činjenice: 1. obaveze Versajskog ugovora, 2. antiparlamentarne desnice da unište republikanske ustanove, 3. ubeđenje državnika da se Nemačka mora vratiti na svoje mesto u svetskoj politici, 4. snažne separatističke težnje. - Nemačka je bila voljna da sarađuje i ispuni svoje obaveze i na taj način se oslobađala spoljnog pritiska i izlazila iz izolovanosti. Šajdeman je odstupio 1919. jer nije hteo da potpiše uslove konferencije mira i nasledio ga je Bauer dok premijer postaje Miler 1920.
- Prvi izbori za Rajhstag su bili 1920. i najveći uspeh su dobili nezavisni, Nemačka nacionalna partija i Nemačka narodna
partija. Nezavisni su se podelili nekoliko meseci kasnije u Haleu i jedan veći deo se priključio komunistima a manji socijalistima. - Nakon kratke vlade Centra i NNP, ponovo se obrazuje Vajmarska koalicija sa Jozefom Virtom iz Centra. Dolazi do
jačanja komunista i u Berlinu 1920. dolazi do demonstracija i zbog napada na demonstrante dolazi do jačanja Nezavisnih i komunista. Iako neorganizovana, desnica je sebe isticala kao zaštitnika napaćene nacije i napadali su vodeće ljude Republike i ubili su dva ministra. - Najozbiljniji pokušaj desnice da preuzme vlast je bio 1920. kada se pobunio monarhistički garnizon u Rimu, te je vlada
otišla prvo u Drezden pa u Štutgart. - Volf Kap je osnovao pučističku vladu i republiku je spasao narod. Udruženi socijalisti i komunisti a sa njima i druge republikanske stranke su podigle generalni štrajk pa je ekonomski život bio paralisan i ovaj puč je trajao 4 dana. - Nakon ubistva ministra Ratenaua 1922. kancelar Jozef Virt je pokrenuo inicijativu za donošenje zakona za odbranu republikanskih institucija. Predsednik Republike je ustanovio sudo za dela prot iv države i doneo zakon o zaštiti Republike. - Francusko- belgijeske trupe su ušle u Rur 1923. što je dovelo do sloma nemačke privrede i stvorena je vleika koalicija
kada se Vajmarskoj koaliciji pridružila NDP koja je izvela Republiku kroz pad marke i tri puča (Ahen, Špajer i Minhen) kao i spoljni pritisak zbog reparacija. - 1924. dolazi do stabilizacija i vođstvo se pomerilo sa levog na desni centar i Nemačka ulazi u društvo naroda. Prevremeni izbori za predsednika su bili dokaz opadanja uticaja socijalista. - Njihov predsednik Ebert je poslednje godine proveo teško i Vajmarska koalicija više nije zajednički istupala ali je zbog opasnosti od desnice ponovo obnavljena. - Zajednički kandidat desnice, Paul fon Hindenburg je dobio izbore. Razvila se privreda i o snovana je Lufthanza. Sada je
separatizam izgubio svaki značaj i bavarci se uklapaju u život Republike, ali je ekonomska kriza iz 1930. unela teškoće u nemački život i Vajmarska republika je bila nemoćna da se odbrani od Hitlerove partije i do maja 1932. je na čelu bila nacionalna koalicija potom činovnička vlada fon Papena, pa fon Šlajhera pa Hitlera.
Fašizam - Iz nacionalizma i imperijalizma 19. veka su nastali razni politički pokreti sa ciljem stvaranja jakih država i osnova ovakve države je ideal jedi nstva nacije. Ovi novonastali pokreti su se suprotstavljali demokratiji i parlamentarizmu i
njihove najznačajnije varijante su bile fašizam i nacionalsocijalizam. - Fašizam je postalo opšte ime za sve evropske pokrete te vrste i značio je novu idealogiju nastalu zahvaljujući kraju Prvog svetskog rata. Italija je bila zemlja sa problemima u privredi. Ujedinjenje je uslovilo da srž političkog života tih godina bude nacionalizam. - Društveni problemi Italije su bili trojaki: 1. jak aristokratski sloj i mnogo bezemljaša, 2. nejednak razvoj krajeva, 3. propast tradicionalne aristokratije. - Veliki deo plemstva je ušao u državne službe dok je parlamentarizam stvorio oligarhiju poslanika i ministara. - Nacionalisti su videli izlaz iz ove situacije u stvaranju kolonijalnog carstva pogotovu u Africi i pretvaranje Jadranskog mora u italijansko jezero. - Ekspanzija u istočnoj Africi je počela krajem 19. veka kada je zauzeta Somalija , dok je Libija osvojena 1911/12 posle rata sa Turskom. - Nosioci nacionalizma u Italiji nisu bili jedinstveni. Plemstvo je želelo vodeću ulogu, ali se i razvija modernije viđenje u
vidu kapitalizma po kojem je država trebalo da bude demokratska i parlamentarna. - Ovakvom organizacijom su liberali postali glavna snaga i u prvoj deceniji 20. ve ka prva ličnost njihovog pokreta je bio Đovani Đoliti kada su negovane građanske slobode i vlast je zavisila od naklonosti birača i skupštine. - Politički sistem Italije je stekao opoziciju u radništvu koji se delio na marksiste i anarhiste. Ovi prvi su se organizovali u socijaldemokratsku stranku. - Italija je u početku rata bila u dilemi kome se prikloniti. Premijer Salandra i skupština su bili u sukobu treba li uopšte uć i u rat. U ovo vreme je Musolini je jedan od heroja javnosti, dok je Italija ušla u r at Londonskim ugovorom 26. aprila 1915.
sa ratnim programom Velika Italija sa materijalnom pomoću iz SAD i Britanije. - Po izlasku iz Prvog svetskog rata, Italija je imala društvene, političke i ideološke sukobe. Ona je izašla kao pobednica iz rata ali je bila privredno iscrpljena, ali je želela da se pobrine da će se ispuniti odredbe Londonskog ugovora.
- Period prvog svetskog rata predstavlja period najveće krize koja je obuhvatila privredu i politički sistem i kao rešenje se
pojavio nacionalizam. Nestašica sirovina je bila tolika da se moralo uvoziti što je dovelo do ugrožavanja valute te je to dovelo do viška radne snage i gladi i jedino rešenje je ili iseljavanje ili pobuna. - Spoljna i unutrušnja politika su bile u problemu i alternativu su jedino mogli ponuditi socijalisti sa osloncem u radništvu. Važan rival seljacima među socijalistima je bila demokratska katolička stranka populara. Populari su podržavali seljačke zahteve sa zemljom i reforme u skladu sa hrišćanstvom. - Pod uticajem boljševika su nacionalisti postavili koncepciju države veća i od 1919. su krenuli da otpužuju parlamentarizam i demokratiju. Ideja je bila da nacionalna država ovlada italijanskim društvom. - Slabe vlaade i menjanje premijera kao i privredna kriza su bili karakteristika tog doba. Posledice su bile gubljenje
autoriteta vlade i policija se sve više priklanja antirežimskoj desnici. - Na jačanje nacionalista utiče i spoljna politika jer iako je sila pobednica, Italija nije uspela da ostvari svoj ratni progra m. Vlada je podržavala nacionaliste i poslednje zajedničko istupanje je bilo 1919. kada je italijanska delegacija napustila konferenciju mira što su nacionalisti podržali. - Rascep je bio jasan kada je vladu Emanuela Orlanda zamenila levičarska vlada Nitija. Ovako je nastala nova aktivistička grupa koju su činili nekadašnji zalagači za ulazak u rat, jedan deo sindikalista drugi socijalista i 1914. dobijaju ime levi intervencionisti koji su budućnost Velike italije videli bez kralja. OD njih je stvorena 21. marta 1920. prva o rganizacija a 23. marta je održan u Milanu osnivački zbor i ime koje su uzeli je bilo borbeni snopovi. - Iako protivnici svake ideologije, njihova je bila velika italijanska otadžbina koja je isticana pre nacije. Vodeća figura je bio Benito Musolini koji je postao vođa, dok se njegov list Narod Italije pretvorio u zvaničan organ pokreta. - 1919. Musolini objavljuje program fašista, tražili su demokratizaciju izbornog i skupštinskog sistema ida ministre biraju saveti, da se nacionalizuje privreda, vojska zam eni građanskom milicijom. Njihov program se nije mnogo razlikovao od socijalista ali je bilo dosta nagveštaja totalitarizma. - Borbeni snopovi su se odlučili na primenjivanje sile pa su 1919. Osnovali oružanu silu pokreta – crnokošuljaše koji su bili naoružani palicama. Prvi veći napad je bio u Milanu 1919. Kada je bila uništena socijalistička zgrada Avanti. - Političkom scenom su još uvek vladali liberali ali nisu mogli da reše krizu jer su bili podeljeni u tri posebne struje: najslabija je bila desno kril o na čelu sa Salandrom, levo je vodio Niti, dok je postojao i centar koje je vodio Đoliti. - Socijalisti su odbacivali politiku Velike Italije kao imperijalističku i iz svojih redova su izbacivali svakog ko je popuštao svojim idejama (Musolini). - Izbori 1919. su veliki uspeh socijalista i postali su drugi u skupštini ali su bili nejedinstveni i na 16. kongresu stranke u
Bolonji su se pojavile tri struje u partiji: 1. za postupne reforme postojećeg sistema; 2. revolucija; 3. socijalizam sa radnicima kao vla dajućom klasom (diktatura proletarijata). - Treća struja je postojala aktivnija i nezavinsija i okupljala se oko torinskog lista Novi poredak na čelu sa Antoniom Gramšijem koji je postao vođa italijanskog komunizma, ali su se rascepali 1921. na kongresu u Livornu. - Krajnja desnica je bila sastavni deo režima ali je onda počela da se pretvara u opoziciju. Grupa narodnih poslanika, predvođenih Federconijem, postala je zasebna frakcija opozicije i u ovim prilikama se iz desnice razvio fašizam. - D Anuncio, D Aosta i Musolini su se pominjali kao ličnosti koe bi mogle da povedu državni udar kojeg na kraju nije ni došlo. - 1919. nekoliko stotina pobunjenika kreće na Rijeku i proglasili su njegovo pripajanje otadžbini i ovo se naziva MARŠ IZ RONKIJA i taj čin je v lada smatrala pobunom i naredila je vojsci da opkoli Rijeku i ovo ujedinjenje nije prihvatila. - Ovo je dalo snage fašistima da probaju da napadnu vlast, dok se Rijeka pretvorila u logor neposlušnih gde je zavedena totalitarna diktatura i ostajanjem u Rije ci je D Anuncio sam sebe odstranio iz političkog života, otvarajući vrata fašistima. - Nakon osnivačkog skupa, borbeni snopovi nastaju u Đenovi, Veroni, Torinu i Padovi. Vođe Crnokošuljaša su nazivani RAS, etiopijska titula za starešinu jedan od poznatijih je grof Dino Grandi. - Preokret u razvoju fašizma je bio u drugoj polovini 1920. kada su musolinijevci postali jedna od najvažnijih političkih snaga u zemlji. Tokom odsustva D Anuncia, Musolini je koristio njegovu politiku da bi se uzdigao i razvija sopstvenu
politiku i kada mu to odgovara, služi se imenom D Anuncija. Tada dolazi do Rapalskog ugovora i Rijeku je D Anuncio morao da napusti. - 1921. je na izbore Đoliti izašao sa listom nacionalnog bloka gde su bile i Musolinijeve pristalice uz čiju pomoć j e Đoliti
hteo da se suprotstavi jačanju radničke partije i uključi fašiste u politički život. - Fašisti su preuredili svoje redove i odredili svoje ciljeve i na kongresu u Rimu 1921. su odlučili da postanu stranka i počela je ona da svog vođu naziva Duče. - Musolini je svoje zahteve jasno izrazio u Udinama 1920. gde je rekao da želi da ovlada Italijom. Nakon Nitije, vlast je dobio Đoliti koji je rešio spoljne probleme obustavivši borbu sa Albancima i povlači se 1921. Zbog nemogućnosti da se nakon njega sasta vi stabilna vlada, parlamentarci su odlučili da se predsedništvo da nebitnoj ličnosti dok se ne formira stabilna vlada.
- Đoliti je uspeo na njeno mesto da postavi Luđija Faktu i ovim vlada gubi ugled u javnosti a fašisti deluju kao mogućnost stabilizacije države. - Dvor se sve više priklanjao fašistima pogotovu ako bi fašisti prihvatili da poštuju monarhiju. Mnogi oficiri će se takođe priključiti fašistima kao i pripadnici policije nakon čega su čete marširale i fašisti su preduzele opštine nekoliko gradov a. - Socijalisti i Komunisti su se za to vreme ujedinili na osnivačkom kongresu gde je stvoren savez rada. On je želeo da
štrajkom odgovori na fašističke napade ali neuspešno. - 1922. Fašisti traže raspuštanje parlamenta i Musolini održava program za preuzimanje vlasti ali ne i rušenje kraljevine. Akcija predvođenja marša na Rim je poverena Bjankiju, Vekiju, Balbou i Bonu takozvanim kvadruvirima, dok su akcijama u prestonici rukovodili grofovi Grandi i Ćano, dok se Musolini nalazio u Milanu. - Premijer Fakt a je podneo ostavku, dok su neki ministri tražili od premijera da ode kod kralja i traži potpisivanje dekreta o opsadnom stanju, dok je ministar unutrašnjih poslova Tadei naredio hapšenje četvorice u Peruđi, dok je vojni komandant Rima preuzeo mere za odbranu grada. - Vest da kralj neće potpisati dekret je uticala na broj fašista i desetine hiljada ljudi je sada tražilo vlast. Oružani sukob je izbegnut i Vitorio Emanuel je želeo da vladu poveri Salandru sa nekoliko fašističkih ministara ali je Musolini odbi o te je
sada ponuđeno Musoliniju da obrazuje vladu ali sa parlamentarnim režimom što je prihvaćeno. - Kralj je primio Musolinija u palati Kvirinale i poverio mu je mandat za sastav vlade. Fašistička vlada je morala dobiti poverenje od narodne skuštine zbog malog broja poslaničkih mesta pa je Musolini mogao stvoriti samo koalicioni kabinet. - Musolini se rukovodio sa dva načela: njegova partija mora biti u vladi što je moguće jača, dok koalicioni partneri slabiji, te je Duče za sebe uzeo nekoliko resora: predsednik, ministar unutrašnjih i spoljašnjih poslova. - Pred glasanje o poverenju 1922. je Musolini govorio u skupštini prvi put u svojstvu premijera i poslanici su upozoreni ukoliko se protive vladi da će se zgrada narodnog predstavništva pretvoriti u vojn i logor - Dolazak fašista je primljen sa nadama u Italiji i simpatijama u inostranstvu i stvoreni su uslovi da dugogodišnja kriza bude razrešena - Zbog opasnosti, većina poslanika je svoje glasove iskoristila za pomaganje fašistima i ona je 1922. izglasa la o poverenju novoj vladi. Musolini je odmah tražio da mu skupština i senat daju puna ovlašćenja i zahtev za vanrednim ovlašćenjima je iznet pred Skupštinu 1922. gde je njegov zahtev podržan. - Fašisti se nisu odricali nasilja, ali su crne košulje povučene iz prestonice u znak dobre volje, ali su pravili gluposti u Torinu. -1923. je Musolini legalizovao i postojanje partijske vojske tako što je od crnih košulja stvorena Dobrovoljačka milija
nacionalne sigurnosti. Fašisti su imali vlast u rukama ali se otpor pokazivao sve češće. Stecište protivnika je bila višepartijska skupština, osnova starog sistema gde su fašisti imali mali broj poslanika. Važna je odluka Federconijevih nacionalistima da pristupe fašistima 1923. čime je Musolini dobio 10 dodatnih poslaničkih mesta. - Predlog zakona iz 1923. nije ukidao samo izbor poslanika na osnovu pobede u nekom izbornom krugu već je predviđao i da stranka koja dobije relativnu većinu, ima pravo na 2/3 poslaničkih mesta. Fašističko veće je uočilo da ne može dobit i apsolutnu većinu pa su odlučili da odu u okviru Nacionalnog bloka. - 1924. je bila ključna godina i fašisti nisu mogli zavesti niti ukinuti skupštinski sistem. Komunisti i socijalisti su se trgl i i odvažili na suprotstavljenje režimu. Izbori su zakazani i Duče nije hteo da reskira te je ceo politički rad usmerio na pobedu čemu je doprinelo i sporazumno dobijanje Rijeke od SHS. - Fašisti su dobili većinu u parlamentu. Kriza je bila u vezi sa Đakomom Mateotijem koji je uzvicima Živeo Parlament prekidao Musolinija i bio je najveći protivnik fašizma, pa je zato ubrzo i ubijen. - Po nestanku Mateotija je počela debata i grupa demokrata je govorila protiv vladajuće većine. Neki poslanici su odlučili da napuste skupštinu kojom vlada Musolini. - Vođeni Đovanijem Amendolom su poslanici secesionisti uzeli ime Aventin i tražili su ukidanje diktature čime su se pridružili i komunisti. - Nisu mogli ništa bitnije učiniti protiv fašističkog kažnjavanja onih koji su bili za Aventin, dok kralj nije želeo da inteveniše i vojska je većim delom bila uz kralja ali i nenaklonjena Aventinu. - Rimski list Il Mondo je objavio dokument koji je dokazivao da su za smrt Mateotija krivi fašisti, dok su oni izjavili da će preduzeti sve mere za očuvanje interesa zemlje i sada su fašisti naredili zaplenu protivničkih listova. - Musolini je održao 1925. kratak govor i izjavo da preuzima političku, moralnu i istorijsku odgovornost za ono što se desilo
Diktatura - Između 1922 i 1926. su Musolinijevi istomišljenici preuzeli čitav državni mehanizam i među prvima je fašizovana
policija, dok je vojska nešto sporije. - Teror se vršio nad svim građanima u ime jednog političkog ideala i krajem 1925. je donesen zakon koji je onemogućio slobodno udruživanje i državni činioci su mogli biti samo oni koji uživaju poverenje vlade. Do kraja 1926. je ukinuta sva štampa koja nije fašistička i stvoren je specijalni sud za odbranu države i uvedena je smrtna kazna za političke delikte. - Sada je premijer bio prvi među jednakima i ličnost šefa vlade je dobila pravo da vlada, dok su ministri bili pomoćnici a narodna skupština je mogla raspravljati samo o stvarima koja oval ičnost odabere što je uvedeno 1925. - Šefa vlade imenuje i opoziva kralj i koncetracija moći u njegovim rukama je stekla potvrdu zakonom 192 6. kojim je zakonodavna vlast prenesena na vladu. - Parlamentarizam je bio slomljen i prihvatanje zahteva vlade da narodna skupština oduzme mandat komunistima i
Aventinu je pokazalo šta je narodna skupština poslala. - 1929. na izborima su članovi fašističke partije poslali poslanici i nova skupština je imala samo ulogu prihvatanja odluka vlade. Italija je ostala kraljevina ali je postala diktatura koja se spojila sa monarhijom tako što se diktator autoritetom nametnuo kralju što je ostalo do 1943. - Musolini se borio za vođstvo u fašizmu i nekad je uspeo da potisne svoju veliku želju za neograničenom autoritetom i dobar primer je o tome PAKT O SMIRIVANJU potpisan sa socijalistima 1921. - Fašističko veće je takođe stvoreno ali kao savetodavni organ ali nije sazivano često i u veliko fašističko veće se ulazilo
dučevovom odlukom. Korporativna država - Ideju korporativnog sistema, Benito Musolini je našao u sindikalizmu Žorž Sorela i već 1921. se govorilo o državi
strukovnih korporacija. Korporativna država je po Povelji rada, zaštitnik privredne zasnovane na privatnom posedu. - U cilju prevazilaženja privrednih teškoća, režim je ponovo obnovio rad na izgradnji korporacionog sistema što je konačno uređeno 1939. zakonom po kojem je Narodna skupština zamenjena skupštinom fašista i korporacijom koji su činili članovi velikog fašističkog veća i nacionalnog saveta korporacija.
Nacionalsocijalizam - Ovaj pokret je nastao u Nemačkoj 1919. kada i fašizam u Italiji i ovi pokreti su imali odlične uslove za nastanak
zahvaljujući teškoj privrednoj krizi nakon WWI. - Krize Vajmarske republike 1919-1923. i 1930-1933. su izazivale sve veća nezadovoljstva koja su prerastala u proteste
tako da su komunisti dobijali sve veći broj pristalieca, dok su desnicu podržavali privredni finansijski centri zbog straha od komunizma. - Krajnji nacionalizam je bio gl avno oružje desnice koja nije bila jedinstvena dok su njena najborbenija udruženja bila
ratnih veterana (čelični šlem). Desnica je okupljala i visoke činovnike Rajha, antisemite i odatle su poticale terorističke grupe. - Nacionalsocijalistička stranka je bila jedna od ovih stranaka koje su tražile ukidanje parlamentarne demokratije i
okrenula se pridobijanju slojeva malograđana koje nisu htele druge desničarske stranke. - Razvila se iz male Nemačke radničke partije stvorene u Minhenu 1919. i imala je nejasan politički program levičarskih i konzervativnih ubeđenja i dolaskom Hitlera će ona doživeti preobražaj. - Usmerio je partiju ka dobijanju običnih građana dok je smatrao i bitnim pridobijanje radnika kako bi se oslabili socijalisti i komunisti i on je u mi nhenskoj pivnici Hofbrojhaus izložio program u 25 tačaka. OD tada stranka je desničarska, rasistička. Građaninom je smatran sunarodnik, dok je sunarodnik samo onaj nemačke krvi osim Jevreja. Tražila se i zabrana useljavanja nenemačkog stanovništva a oni koji su posle WWI došli da napuste državi. - Pravna osnova nemačke države je trebalo da se traži u germanskoj tradiciji u srednjem veku. Po pitanju spoljne politike su tražili okupljanje u Veliku Nemačku, nepoštovanje mirovnih ugovora u WWI i stvaranje kol onija, dok je program takođe nastojao da u javni život unese podelu na više i niže dok bi podela bila prema rasnoj čistoti. - Stranka je promenila ime 1920. u Nacionalna socijalistička nemačka radnička partija i ovo ime ukazuje i na desničarska i levičarska teženja. Želeli su da pokažu da stvaraju društvo zasnovano na rasnoj netrpeljivsti ali da svi nemci imaju pravo na uživanje prava i povlastica. Tih dana, kada je promenjeno ime, stvorene su i prve oružane grupe nazvane SA odredi koji su po uniformama naz vani smeđekošuljaši.
- Prilike u državi su išle na ruku nacistima budući da su goruća pitanja bila reparacije i bavarski separatisti. Nacisti su držali vatrene govore za prava nemačke policije, nekada su bili zbog javnog kršenja zakona bili maltretirani ia ko su bili simpatisani od strane vojske i policije. - Hitlerovih mesec dana u zatvoru mu je donelo status žrtve dok mu je Musolini u Italiji postao glavni uzor i konačno je
1921. uprkos protivljenjima, Hitler postao prvi čovek stranke. - 1923. po uzoru na Musolinija odlučuje pokret na Berlin. Zbližio se sa fon Karom, generalnim državnim komesarom za Bavarsku i mislio je da će od podržati marš na Berlin i računao je što je na čelu Nemačkog borbenog saveza ali što je uživao i podršku Ludendorfa, gederala iz WWI. Puč u Minhenu je otpočeo 8/9. novembra 1923. gde je izdata Proklamacija i objavljeno zbacivanje vlade i stvaranje nove, provizorne. - Ujutru su SA krenuli na vladinu zgradu, ali je fon Kar naredio pucanje u pobunjenike koji su rasterani, dok je sam Hitler
ranjen. Većina funkcionera je pohapšena dok su neki poput Geringa otišli u emigraciju. Stranka i SA su zabranjeni i sledeće godinekreće suđene . - Hitler je osuđen na 5 godina u Landbergu gde je dobijao odličan tretman i gde je napisao Moja Borba. Tu je proveo nešto više od godinu danadok su par godina posle svi amnestirani, dok je još jedna knjiga bila važna za nacističku ideologiju i propagiranje Hitlerovih ideja BOLJŠEVIZAM OD MOJSIJA DO LENJINA od Ditriha Ekarta, kao i MIT 20. VEKA od Rozennberga. - Po izlasku iz zatvora, ostaci stranke su podeljeni u dve rivalske grupe te je ujedinio stranku i uspostavio strogu
hijerarhiju. Izdvojilo se levo krilo na čelu sa Gregorom Štraserom koji je smatrao da osnovu programa treba da čine socijalne reforme i uništenje krupnog kapitala, dok je Hitler bio za to da se podredi služenju nacionalnoj stranci. - Hitler odnosi prevagu i sada poslušnost i vernost postaju osnove ponašanja članova, dok su sad SA odredi bili otrgnuti od Hitlerove komande koji osniva SS odredi ( odredi za zaštitu predsednika stranke) dok je 1925. stvorena Hitlerova omladina, ali tek će od 1929. dobiti većinu u provincijskim gradovima i Frik će postati prvi ministar nacista. - Posle 1930. oporavak Nemačke je mogao biti nastavljen samo uz pomoć SAD ali kako je pomoć prestala, dolazi do sloma finansija iste godine. Prestao je i izvoz jer su druge države zatvorile tržište te se vraća i pitanje reparacija koje Nemačka više nije mogla da plaća. - Ovo je izazvalo velike nemire te se uključio čak i krupni kapital spreman da podrži vladu pa čak i desnicu te je ovo bila prilika za novi uzlet nacista koji su u tim prilikama dobili mnogo pristalica i za njih se pretežno odlučila i omladina i tim e se stvorila mogućnost da nacisti legalno dobiju vlast. - Te 1930. na čelu je bila koaliciona vlada sa Briningom koji su želeli da stabilizuju državu ili uspostavljanjem monarhije ili izborima. Izborima 1930. Hitler postaje jedna od najvažnijih ličnosti sa 107 poslaničkih mesta za svoju stranku ali su prvi i dalje bili socijaldemokrati. - Važan događaj će biti i izbor za predsednika 1932. jer je isticao Hindeburgov mandat. Održano je dva glasanja u kojima
je Hindenburg na čelu blok partija Vajmarske republike ipak pobedio i od tada će nacisti pokušati da dobiju vlast dobi janjem većine. U svrhe propagande se koristi radio, pa i avion sa kojim Hitler ide po Nemačkoj i drži masovna okupljanja. - Na vanrednim izborima 1932. su dobili više glasova od ijedne stranke i postali su najjača stranka u Rajhstagu ali bez
apsolutne većine, ali će kriza, neredi i uspeh komunista naterati vodeće ljude da moć daju Hitleru. Ključna ličnost tog plana je Franc fon Papen, predsednik činovničke vlade, te su sada izbori raspisani za novembar. - Hitler je doživeo poraz, i uplašeni od uspeha komunista, krupni kapitali prilaze Hitleru i važan događaj će biti dogovor Papena i Hitlera u kući bankara Šredera 1933. nakon čega je ubeđen i Hindenburg kako bi se izbegao građanski rat te je on 30. januara dao mandat Hitleru. - Sastavljena je koaliciona vlada i nacisti imaju samo 2 mesta dok ostatak drže konzervativci. Nacisti hoće da uspostave
jednostranačku diktaturu i za to je trebalo da podrede sebi Rajhstag i unište komuniste. - Novi kancelar, Hitler je povećao nasilje SA odreda i već krajem januara, on traži nove izbore. NE bi li pridobili veći broj ludi, u Berlinu je zapaljena zgrada Rajhstaga za šta su optuženi komunisti i nakon čega su oni ukinuti. - Ni u Martu neće dobiti većinu te se sada okreću na parlament i predlogom zakona o punim ovlašćenjima vl ade kojim bi ona dobila nezavisnost. Da bi zadobili vojsku, predsednika i konzervativce, održana je misa u Potsdamu 21. marta 1933. gde je Hitler čitao poslanicu da bi nakon toga zakon bio uzglasan. - Stvoren je gestapo kako bi se onemogućilo svako delovanje van stranke, dok su osnivani i prvi logori (prvi je Dahau kod Minhena) koji su korišćeni u počeku za političke neprijatelje. - Stvorena su obavezna radnička udruženja a potom se krenulo i razbijanje sindikata, dok je 1. maj poznat kao Dan nemačkog naroda. Poslednji čin uništavanja drugih stranaka će biti 14. jula 193. predlogom o jednopartijskom sistemu koji je Rajhstag prihvatio. - Kako bi opravdali ovo, održali su krajem godine plebiscit ali je ponuđena samo jedna opcija za zaokruživanje. Ustano va
Republike se održala samo u ličnosti predsednika i protiv njega ništa nisu preduzimali kako ne bi izgubili podršku vojske.
- Jedan deo stranke, na čelu sa Ernstom Remom, šefom SA odreda je želeo da učini nešto, što će dovesti do noći dugih
noževa kada je Hitler uz pomoć SS odreda eleminisao Rema i druge političke protivnike 1934. - Iste godine će umreti Hindenburg te je Hitler preuzeo nadležnosti šefa države kao kancelar Rajha i vođa, dok je mesto predsednika ukinuto u čast Hindenburga. - Pre napada na j evreje je gledano da se suzbiju koministi i prvi napadi na jevreje su počeli sredinom Marta i od tada nemci potpuno bojkotuju Jevreje. Pravne osnove su donete na zasedanju u Nirnbergu 1935. kada su izglasana dva zakona.
Po prvom je građanin samo onaj nemačke ili srodne krvi. Po drugom, zakonu o zaštiti krvi, zabranjuje se brak sa Jevrejima čija su prava oštro sankcionisana. Vođa ovog ekstremnog antisemitizma je bio Jozef Gebels. - Jedino gde su se održali je privreda zbog svoje ekonomske moći pa Gering nije želeo da ugrozi ekonomsku stabilnost. Novi talas agresije su izazvali sami jevreji pošto je jedan jevrejski mladić ubio nemačkog diplomatu u Parizu te je 9. novembra 1938. počela Kristalna noć. - PO celoj zemlji su odredi uništavali sinagoge, škole, radnje, kuće, dok je WWII dao Hitleru šansu da se oslobodi mase Jevreja, dok je planirano da nakon pobede u ratu, budu prebačeni na Madagaskar. - Oslanac diktature je predstavljao moćan birokratski aparat sastavljen od nacista. U stranci je postojala stroga hijerarhijska podeljenost. Na vrhu je bio Firer, a ispod njega rajshfireri ili rajhslajteri, potom rukovodioci oblasti. U
donjem delu su bili rukovodioci ćelija i blokova. - Okosnicu moći čine SS odredi odnosno trupe koje su od 1936. objedinjene sa policijski m snagama u jednu komandu na čelu sa Hajnrihom Himlerom. - Rajhstag je služio samo u propagadne svrhe, dok je ukinuta i autonomija Pruske, Bavarske. Pokušan je savez sa crkvom, ali nije uspeo, tako da su nacisti ostali zakleti ateisti. - Najistaknutiji čla novi su bili: Herman Gering, Jozef Gebels, Hajnrih Himler, Rudolf Hes, Ribentrop. - Vodeću grupu ljudi protiv nacista je okupljao Karl Fridrih Gerdeler, gradonačelnik Lajpciga.
Komunizam - U Rusiji, kao prvoj socijalističkoj zemlji, su ideje na kojima je počivao novi poredak pripisivane Marsku i Engelsu, ali se
politika zasnivala na Lenjinovim tumačenjima. - Po rasturanju Ustavotvorne skupštine, nemiri u SSSR su se nastavili i glavno pitanje je bilo mir sa Centralnim silama, pa su tako boljševici održali obećanje i u Deklaraciji o miru 1917. dali mirovnu ponudu i potpisali kasnije primirje. Zbog nemačkih zahteva, Trocki nije imao vremena da se bavi unutrašnjim pitanjima, budući da se nemački pritisak i posle primirja nastavio. - Antanta je ovaj potez SSSR shvatila kao neprijateljski akt čemu je doprineo njihov antiboljševizam. U Rusiji je počeo
građanskim rat neuspelim maršom generala Krasnova na Petrograd. U njega su se mešale i Antanta i Centralne sile. Formirala su se dva bloka: crveni i beli. Beli su bi li širok blok sa nejasnim programom, a boljševicima su se prvo suprotsavili viši oficiri kao što je kozački ataman Kaledin, potom Dutov i Filimonov. - Vrhovna komanda je odbila da izvrši naređenje o primirju i počela je da okuplja boljševičke protivnike kao što su Kornilov, Denjikin i Krasnov, ali su boljševici preuzeli ubrzo vrhovnu komandu. - Uporedo sa ovim, dolazi do porasta nacionalizma kod neruskih naroda, pa su se po padu carstva digli Finci, Litvanci,
Letonci, Estonci, Poljaci i Ukrajinci ali je većina osim Poljaka i Finaca želela federaciju. - U dekretu o pravima naroda Rusije je rečeno da samoopredeljenje priznaju ukoliko to zahtevaju sovjeti pa su svuda smišljeno stvarali boljševičke sovjete, dok je Lenjin priznao nezavisnost Finskoj i Poljskoj. - 1917. su nacionalisti u Ukrajini proglasili narodnu republiku i ona je kao samostalna država potpisala poseban mirovni ugovor sa Nemačkom, ali su boljševici uspeli da ovladaju njihovim sovjetima i u Harkovu su održali prvi sveukrajinski kongres sovjeta či me su osporili odluke nacionalne vlade iz Kijeva te su uspeli da preko ustanka preuzmu vlast. - Finsku nezavisnost je Lenjin priznao poveljom iz 1917. ali će sukobi ubrzo biti pokrenuti zbog ruskih trupa koje su tu boravile. - Boljševici nisu imali podršku nijedne velike sile, pa su Nemačke i Austrijske trupe nastavila 1918. napredovanje i preko Ukrajine stigli do Za kavkazja gde je stvorena Zakavkaska fedracija koja se raspala pa su proglašene posebne države:
Gruzija, Azerbejdžan i Armenija. - Antanta je t akođe podržala separatističke snage i Velika Britanija i Francuska su podelile zone delovanja kako bi okupili stožer belih kao osnovu za stvaranje Istočnog fronta. Za Rusiju se interesovao Japan koji je dobio podršku Velike Britanije, Italije i Francuske a li ne i SAD koji se plašio jačanja Japana.
- Iako bez SAD nisu mogli da urade ništa ozbiljno, Japan je svoje trupe iskrcao u Vladivostoku a za povod su izabrali pogibiju dva japanca. Sukobi boljševičke vlade i diplomatskih prestavnika su kulminirale kad su se sve diplomate iselile u
Vologdu što je zančilo prekid normalnih međunarodnih odnosa. - Čehoslovački koprus je počeo svoje povlačenje preko Vladivostoka budući da je rat završen, dok su se boljševici plašili ovog korpusa pod uticajem Antante pa su nared ili njihovo razoružavanje što su ovi odbili i stavili su pod kontrolu sibirsku železnicu i krenuli na novu prestonicu, Moskvu. Neki od njih su stigli do Jekaterinburga gde se nalazila carska porodica koja je potom u opštoj pometnji 16/17. jula 1918. ubijen a. - Antanta je sada proglasila Vladivostok međunarodnom lukom, dok je Vašington prihvatio manja japanska iskrcavanja, ali su oni stigli do Bajkalskog jezera. - U akciju je krenuo i novi kozački ataman Krasnov. Do sada su elvi socijalrevolucionari sarađivali sa boljševicima iako
su izašli iz vlade, ali je bilo nekoliko sporova, poput oko mirovnog ugovora sa Nemačkom, dok je drugi predmet bila agrarna politika te su boljševici bili za ukidanje tržišne privrede i da država uzima seljačke viškove i raspoređuje. - Došlo je do jakog otpora seljaka, te su boljševici doneli dekret o stvaranju komiteta najsiromašnijih KOMBED koji su postali stalni organ nadzora nad namirnicama i nasilno su oduziali hranu. - Kulminacija sporova je bila 1918. kada se nemački pritisak ponovo pojačao a zavladala je i velika glad i zbog situacije
sa čehoslovačkim odredom, boljševici su bili spremni na ustupke. - Na 5. sveruskom kongresu sovjeta u Moskvi, dva sociijalrevolucionara su ubila nemačkog ambasadora grofa Mirbaha, dok je podršku dao i francuski ambasador. ČEKA je streljala 13 osoba dok je vođa Spiridonov poslat u progonstvo. Levi socijalrevolucionari izvšravaju atentate i čak je i Lenjin ranjen, dok su se oni ipak raspali. - Boljševici su sada ojačali zaslugom Trockog koji je organizovao vojsku i postao glavnokomandujući. Uvedena je opšta mobilizacija i ukinuti su vojnički saveti i primio je sve carske oficire. - Vojskom upravljaju vojni stručnjaci i politički komesari. Poraz Centralnih sila 1918. je označio olakšanje i nak on mira sa Nemačkom, SOVNARKOM je proglasio nevažećim mir iz Brest Litovska te su nacionalističke vlade ostale bez zaštite i do 1919. su ponovo zauzeti Estonija, Letonija i Litvanija. - Sa druge strane, Francuska i Velika britanije su podržavale novu monarhističku vladu u Omsku koja je pod Kolčakom
htela da maršira na Moskvu, ali će konferencijom mira u Parizu odličiti da se vojnički ne interveniše. - Boljševici su krenuli na Krim i Ukrajinu, dok su se američke i antantine trupe zadržale samo u Vladivostoku . Zahvaljujući jakom napredovanju, Kolčakova ofanziva je zaustavljena i crvena armija je dobila i bitku kod Petrograda iako su beli na čelu sa Judeničem zauzeli carsko selo. - Sada je napala Poljska koja je htela da se proširi na istok i prodrli su u Ukrajinu gde ih je podržala grupa belih na Krimu, ali su ih crveni pobedili preneli operacije na Poljsku. Francuska je sa generalom Veganom pomogla poljacima da pobede
Tuhačevskog u ČUDU NA VISLI. - Posle povlačenja japanaca je na istoku nastala Dalekoistočna republika tzv JASTUK DRŽAVA koja je objavila ulazak u SSSR. - Na red je došlo rešavanje problema gladi I prelaska na socijlističku privredu. Prvo što su uradili je stavljanje privrede pod najstrožu kontrolu države I centralni organ uprave je bio Vrhovni savet narodne privrede. Poljoprivreda je ostala u
rukama seljaka ali država i tu kontroliše stvari i uzela je viškove. - DA bi se ukinula tržišna privreda, zabranjena je krupna trgovina, dok su pošta i saobraćaj postali besplatni. Nastojalo se da se ukine no vac usled čega je ojačala naturalna privreda. - Falilo je i radnika ali i sredstava kako bi se oni platili a prekovremeni rad je bio neophodan, te je Lenjin podsticao
dobrovoljački prekovremeni rad, psoebno subotom (subotnici). - Stroga centralizacija je z ahtevala stručan upravni aparat. Kriza se zaoštrila i dolazi do ustanaka na selu i nemira u Petrogradu. Pobunili su se i mornari Kronštata ali je kriza rešena jurišom preko Neve pod Tuhačevskim. - Boljševičko vođstvo potom pravi zaokret i u privredi sovjetske države počinje razdoblje NEP ( nova ekonomska politika) i nastavlja se time put ukidanja krupne svojine ali se tržišni odnosi razvijaju. U proleće 1921. je ukinuta rekvizicija i uveden porez u naturi i kada bi se on platio višak bi seljaci mogli da pro daju. - Dozvoljeno je osnivanje malih privatnih preduzeća. SSSR - Sovjetska država je izgrađena na rezultatima političkih i oružanih borbi 1921/1922. i njeni temeljni akti su: DEKRET O PRAVU NARODA RUSIJE, DEKLARACIJA O PRAVU RADNOG I EKSPLOATISANOG NARODA, USTAV
RUSKE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE SOVJETSKE REPUBLIKE. Osnovica države je bila u federaciji posebnih nacionalnih jedinica sa boljševicima na čelu.
- 1922. su postojale Rusija, Zakavkaska federacija, Ukrajina, Belorusija, Horezm i Buhara i njihove pravne veze su
labave. Na podstrek partijskog vođstva u Moskvi 1922. pristupilo se izgradnji pravnih temelja povezanosti ovih država. - Na desetom sveruskom kongresu Staljin, određen od strane centralnog komiteta, doneo predlog da se sovjetske socijalisti čke republike objedine u jedan savez što je prihvaćeno i izgrađeni su dokumenti Deklaracija i Dogovor o stvaranju SSSR. - Prvi svesavezni kongres svojeta ih je usvojio 1922. dok je ustav stvoren sledeće godine. Po ustavu su republike mogle da napuste Savez po svojoj volji. - Najvši organi vlasti su bili Svesavezni kongres sovjeta koji je birao centralni izvršni komitet SSSR i njegov Prezidijum
čiji je prvi predsednik bio Mihail Kalinjin. Državne poslove je vodila vlada Savet narodnih komesara, dok je u federativnim republikama stvorena i sta struktura vlasti. Mesni sovjeti su birani od svih radnih ljudi sa 18 godina života uz isključivanje plemstva buržoazije i sveštenstva. - Zajednička pitanja SSSR su bila vojna pitanja, spoljna politika, zdravstvo, sudstvo i prosveta, dok je separatizam smatran suprotan shvatanjima proletarijata. Staljin je bio za autonomiju neruskih naroda, ali je preovladavala Lenjinova
ideja o državnoj zajednici posebnih sovjetskih republika. - U periodu od 1917. do 1920. postojale su i tri druge političke koncepcije ali su one poražene. Krajem 1922. se pojavila kampanja protiv velikoruskog šovinizma čiji je cilj bio potiskivanje najsnažnijeg nacionalizma. Pripadnost naciji je suprotstavljena pi rpadnosti državi kao otadžbini, istaknuta je pripadnost sovjetskoj federaciji. - Središte SSSR je ostalo rusko dok je Moskva postala glavni grad. Političku okosnicu države je činila svesavezna komunistička partija koja je nastala iz Ruske socijaldemokratske seljačke partije koja se zvala tako do 1925. - Posebnu pažnju su boljševici posvetili političkom vaspitanju omladine pa je stvoren Komunistički savez omladine. Vodeća uloga partije je bila i predsednik Sovnarkoma što je značilo jedinstvo rukovođenja. Raskol - Istaknuti boljševici su bili Kamenjev, Zinovjev, Staljin, Buharin i Trocki i za vreme Lenjinovog života i uprkos
političkom mimoilaženjima, nije bilo sukoba. - Dva glavna rivala su bili Staljin i Trocki i po nekim istoričarima je sukob počeo 1918. kada je Trocki bio na položaju vrhovnog komandanta dok je Staljin bio politički komesar i potom je Staljin poveo pobunu protiv Trockog. - Trocki je imao veliki uticaj od 1917. do 1921. dok se Staljin uglavnom nalazio u pozadini. Lenjin je bio svestan situacije
i mogućnosti raskola po njegovoj smrti te se zalagao da poslove oko vođenja partije preuzme Trocki ali on je odbio. - Veliki uticaj su imali Kamenjev i Zinovjev koji u početku nisu podržavali Trockog zbog menjševičke prošlosti i uzeli su Staljina pod zaštitu i formirali TROJKU. Upravljali su od trenutka kada je Lenjin pao u bolesničku postelju 1923. - Trojka se raspala 1925. kada će Staljin koncetrisati sve veću vlast te se ova dvojica okreću Trockom. 1927. je bila godina konačnog raskola i Trocki je konstatno optuživao Staljina za sve loše u zemlji, ali je Staljin držao sve vodeće pozicije u zemlji i napad na njega je predstavljao napad na Partiju. - Najpre su Kamenjev i Zinovjev izbačeni iz Centralnog komiteta da bi Trocki sa njima bio izbačen iz Pa rtije. Na 15.
kongresu partije je uhapšen i poslat u Alma Agu, ali je 1929. pušten da emigrira. Socijalizam u jednoj zemlji - Pošto je porazio protivnike, Staljin se odlučio za tezu o izgradnji socijalizma u jednoj zemlji, što se razlikovalo od ranije dogme o socijalističkoj revoluciji u celom svetu. - Staljin je smatrao da je potrebno uništiti seljaštvo kao zemljoposednički sloj i privatan posed mora nestati i uzima se u
posed države. - Na 15. kongresu partije 1927. je usvojen novi program: kolektivizacija seoskog gazdinstva i razvoj privrede po
petogodišnjem planu odnosno PETOLJETKA, dok je plan iz 1929. podrazumevao da se SSSR od agrarne pretvori u visokoindustrijsku zemlju. - Sada dolazi do sukoba Staljina i Buharina koji se protivio kolekivizaciji i n jegovom jačanju i 1929. je istupio protiv
njega, on je isključen i sada je na čelo vlade doveden Molotov. - Zbog ove nove unutrašnje politike, javljale su se brojne seljačke pobune 1929/30. da bi na red došla industrijalizacije zemlje i u čitavoj zemlji se otvaraju nove fabrike. Stvarana je jeftina ili besplatna radna snga i za stimulans je korišćen ideal izgradnje socijalizma i onaj koji je odbijao da radi bio je jadvno kritikovan i tretiran kao neprijatelj.
Staljinizam - Staljin je nastojao da sebe pre dstavi tvorcem socijalizma i činio je sve kako bi nastao kult njegove ličnosti a osnovno
oruđe je video u Partiji. - Organizovane političke opozicije nije bilo i protivnici boljševika su ili ubijeni ili proterani dok se ostalih neprijatelja rešio vremenom preko Centralne komisije za uništenje narodnih neprijatelja čiji je vrhunac bio 1936 -1939. - Takođe je imao snažnu propagandu koja je kod građana razvijala divljenje i ljubav ali i svesnost da ukoliko ne pokažu pokornost da će biti sankcionisani. - 1953. u mire Staljin i iz političkog života su uklonjeni svi njegovi saradnici da bi potom 1956. uzet pravac destaljinizacije i borbe protiv kulta ličnosti.
Internacionala - Još 1914. se javlja ideja o okupljanju svih socijaldemokrata koji se nisu slagali sa politikom Druge internacionale u jednu organizaciju i uzrok tome je odnos prema vladama u ratu i odbacivanje rata kao imperijalističkog i rascep socijaldemokrata 1917. je otvorio uslove za stvaranje nove internacionale
Treća internacionala - Najvatreniji zagovornik za njeno stvaranje je Lenjin i njemu je bilo neophodno da se levo krilo revolucije svrsta u
međunarodnu komunističku organizaciju. - Boljševici su bili prvi koji su uzeli ime komunista kada su promenili ime iz Ruska socijaldemokratska radnička partija u Ruska komunistička partija da bi se od 1925. nazivali Savezna komunistička partija. - Osnivački sastanak je održan u Moskvi 1919. kada je donesena odluka o osnivanju Komunističke internacionale (Kominterna). Programsku osnovu je donela revolucij a o platformi u kojoj je zadatak proletarijata osvajanje političke vlasti i razbijanje starog društva. - Komiterna je bila centralistički uređena međunarodna zajednica čiji je jezik u početku bio nemački a potom ruski. Prvi predsednik je bio Zinovjev, dok je poslednji, 77. kongres održan 1935. dok se kominterna raspala 1943. Četvrta internacionala - Proistekla je iz sukoba Staljina i Trockog i manje komunističke grupe su se 1938. udružile u 4. internacionalu koja je podržavala Trockog koji je delovao iz e migracije ali je on ubijen 1940. Osnova 4. internacionale je kritika staljinizma kao totalitarnog pokreta.
Opšti savez država i ideja mira - Priče i planovi o evropskoj saradnji su oživeli od 1924. gde je isticano da postoji zajednički interes da se živi u miru i
slozi i uslovi su traženi u opštem razoružanju. Nemačka je u ovoj politici videla mogućnost da na miran način razbije izolaciju, dok je Sovjetski savez usred privrednih i političkih problema morao da teži ka saradnji. - Progra mira i saradnje je zastupalo nekoliko ličnosti (Aristid Brijan – premijer Francuske, Ostin Čembrlejn – britanski ministar spoljašnjih poslova, kao i Gustav Štrezeman – nemački ministar spoljašnjih poslova). - Sva trojica su za svoj rad podelila Nobelovu nagradu za mir 1926. Prvi važan korak ka smirivanju je učinjen na konferenciji predstavnika Francuske, VB, Italije, Nemačke, Belgije, Poljske i Čehoslovačke u Londonu 1925. kada je garantovan status kvo na zapadu. - Priznale su se postojeće granice i sklopili su posebne ugovore o arbitražnom rešavanju svih problema koje nisu mogle da
reše običnim diplomatskim akcijama, dok su VB i Italija garantovale nepovredivost rajnskog pakta. - Vrhunac ovakve politike je dostignut u nastojanjia da se stvori jedan međudržavni ugovor kojim bi se rat isključio iz međunarodnog života i na njemu su radili najviše Frenk Kelog i Aristid Brijan po kojima je pakt dobio ime. - Ugovor su u Parizu 1928. potpisali predstavnici velikog broja država i on je bio otvoren za druge članice.
Za nova carstva - Na sednici vlade nemačkog rajha 1933. raspravljalo se o spoljnoj politici, najviše reviziji versajskih granica, ali je to bil o
moguće tek kad Nemačka ojača vojno, politički i finansijski, pa je tako Fon Nojrat isticao da je glavni cilj promena istočnih granica. - Krajem maja 1933. je Hitler kao osnovicu spoljne politike prihvatio memorandum gde piše da Nemačka mora naći privredni prostor gde će moći psotati vodeća država i te godine je prihvaćeno da treba voditi aktivnu trgovinu posebno na prostoru jugoistočne Evrope. - Nemački razvoj je bio olakšan japanskim izmenama teritorija 1931. u Mandžuriji i potom vojna akcija protiv Kine, nakon čega će Japan istupiti iz Društva naroda što su želeli da iskoriste Nemačka i Italija. Rajh je napusto konferenciju za razoružavanje i istupio iz Društva naroda da bi potom 1934. želela da priključi Austriju, te je pučem 1934. ubijen austrijski kancelar Dofus, ali je međunarodni pritisak bio preveliki pa se odustalo. - Francuska je svoju politiku forsirala na opkoljava nju Rajha i gledali su da pojačaju veze sa malim zemljama u istočnom delu Evrope a pogotovu sa Sovjetskim savezom nakon čega su ih uveli u Društvo naroda da bi potom sklopili sporazum 1935. u vidu pomoći ukoliko je jedna država napadnuta, da bi samo dve nedelje kasnije sklopljen sporazum između SSSR i Čehoslovačke. - Nemačka će sa Poljskom sklopiti pakt o prijateljstvu 1934. kako bi otklonili pritisak sa sebe. Italija je krenula u napad na Etiopiju 1935. ali je Društvo naroda udarilo sankcije, te je sad Musoliniju pomoć stizala iz Nemačke koja joj je ponudila veliku trgovačku razmenu. Hitler je već 20 -tih Italiju računao kao saveznika jer ih vezuje zajednički interes revizije status kvoa. - Počeci prisne saradnje su otpočelu posetom grofa Ćana Berlinu 1936. kada je Musolini u Rimu rekao da se stvara evropska osvina, istovremeno je teklo povezivanje Antikominterna pakta kome je Italija pristupila 1937. te se osovina produžila BERLIN-RIM-TOKIO. - Nemačka je gradila fabrike za naoružavanje i rešili su problem nezaposlenosti. Gebels je 1935. izjavio kako Rajh više ne
priznaje odredbe Versajskog ugovora i uvodi opštu vojnu obavezu. Sledeće godine su ušli u Rajnsku oblast dok je Plebiscit u Saru doneo odluku u korist Nemačke. - Uticaj na ovo je imala neodlučna političa vlade u Parizu i Londonu koji su se odlučili na ustupanje Nemačkoj kako bi Italija ostala usamljena. - Privredna blokada Italije je uslovilo samostalno privređivane i sile osovine su istkle nameru da preurede svet na osnovu samostalnih privreda. - Nacisti su želeli da unište sve francuske i belgijske pozicije na kontinentu pa su 1940. krojili planove o dobijanju
njihovih teritorija u Evropi i kolonija u Africi i sve do 1940. su želeli da se nagode sa Britanijom.
Koncert četiri sile - 17/18. jula 1936. u Španiji dolazi do pobune oficira desničarskih uverenja kada odbijaju da priznaju vlast Narodnog
fronta. Predvodio ih je general Franko uz pomoć nemačkih i italijanskih odreda i zauzeli su Madrid 1939. stvorivši u Španiji totalitarnu diktaturu. - Ovde je bio sukob fašista i komunista; napor desnice je bio da zaustavi prodor socijalizma uz podršku Nemačke i Italije, dok republikanska vlada ima podršku Komiterne i SSSR. - Španski građanski rat je značio kraj francuskog dominatnog uticaja i oko nje se stvorio obruč totalitarnih zamalja. Kako bi smirio situaciju Nevil Čembrlejn preuzima inicijativu, odlučuje priznati pojavu novih sila ali im ne želi dozvoliti da silom nameću svoje želje i nizom ustupaka želi ih navesti da ne narušavaju međunarodne odnose. - Postojala su dva načina za ovo: 1. Nemačkoj i Italiji bi se učinili ustupci ukoliko odustanu od krajnjih ciljeva za hegemonijom. 2. Da se ustupcima donekle zadovolje apetiti Nemačke i Italije ali da se istovremeno uhvate u zamku međunarodnih obaveza. - Ovo je međutim značilo i žrtvovanje manjih država srednje Evrope na koje je Nemačka pretendovala što dovodi do opadanja uticaja VB i Francuske u tim oblastima. Ujedno se žrtvovalo i Društvo naroda ali i poverenje SSSR. - Za to vreme je Nemačka pripremala planove OTO (aneksija Austrije) i Grim (razbijanje Čehoslovačke) i planovi su počeli da se ostvaruju 13. marta 1938. aneksijom Austrije. - Po anšlusu je Hitler tražio pripajanje Sudeta i u Nirnbergu održava govor koji izaziva nerede na šta Berlin odgovara vojnim pripremama, dok je Poljskoj obećao Tješinske oblasti a Mađarskoj deo Prikarpatske Urkajine. - Francuska je stala u odbranu Čehoslovačke, dok Čembrlejn na konferenciji 1938. dozvoljava Hitleru okupaciju.
Predvečerje rata - Jedini rezultat minhenske konf erencije je jačanje Hitlera i Nemačke, te će sada Nemačka i Britanija potpisati deklaraciju
o nenapadanju 1938. kao i Francuska i Nemačka. - 1939. dolazi u Slovačkoj do pobune separatista što će Hitler iskoristiti kao izgovor da upadne u Čehoslovačku iste godine narušivši odredbe minhenske konferencije i sada je proglasio protektorat nad Češkom i Moravskom dok je od Slovačke napravio marionetsku državu. -Hitler potom vrši pritisak na Litvaniju koja mu predaje grad Memel i ostalo je jedino pitanje Poljske iliti Dancinga, već 3. aprila je Hitler naredio vojsci da bude spremna na napad. - Italija će iste godine anektirati Albaniju što će navesti Čembrlejna da sada sklopi sporazum sa Poljskom. 23. avgust 1939. Molotov-Ribentrop sporazum
1. Javni deo: neće međusobno ratovati i ukoliko dođe do napada treće sile na jednu od potpisnica, druga je neće potpomagati.
2. Tajni deo: ukoliko dođe do teritorijalnih promena: na prostoru Baltika je granica interesa severna granica Litve, dok je u Poljskoj granica interesa tok reka Navra, Visla i Sana. - Pošto je u jugoistočnoj Evropi priznat sovjetski uticaj u Besarabiji, došlo je do izmena dogovora: Litvanija – Sovjetima, okolina Lublina, okolina Varšave i delovi jugoistočne Litvanije ide Nemcima dok je u Poljskoj granic a reka Bug. - Hitler je nudio Čerčilu mir o nenapadanju ako mu daju Mancing i Koridor i obezbede prava nemačkoj manjini, ali je odbijeno i 1. septembra je usledio napad. - Čerčil je isti dan tražio da se obustave ratne operacije i Musolini predlaže sastana k 4 sile ali Hitler odbija zbog toga
Čerčil 3. septembra objavljuje da se Britanija nalazi u ratu sa Nemačkom, istog dana to radi i Francuska.
Drugi svetski rat Napad na Poljsku - Centralni napad Hitlera na Poljsku je išao preko Pomeranije, Šlezije i Mo ravske i da bi skupio snage za napad, dok su
poljaci jedini otpor pružili na reci Bzuri i Varšava je pala krajem septembra. - Rusi su iskoristili situaciju i zauzeli Zapadnu Belorusiju i zapadnu Ukrajinu, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, dok su Rusi sklopili dogovor i sa Finskom. - Finska je odbila zamenu teritorija te će uslediti napad SSSR i zbog toga će biti izbačena iz Lige naroda i posle početnog
uspeha budući da fincima ne stiže pomoć ni od jedne države, to će se promeniti. - Francuska i Britanija su želele da oslabe Nemačkom prekidom uvoza gvožđa iz Švedske tako bi Hitler bio primoran na pregovore ili da ograniči rat na severne predele. - Takođe plan zapadnih sila da preuzmu Norvešku nije uspeo te će do nje prvi doći Hitler. Ruski general Timošenko osvaja Karelijsku prevlaku i Finska konačno posle velikih borbi pada 1940. - U Francuskoj posle neuspeha na severu, smenjuje se vlada i dolazi nova sa Polom Renoom koja sklapa sporazum sa VB
da neće sklapati separatni mir. Norveška - Nakon ovoga dolazi do i ncidenta u Norveškoj u vezi 299 britanskih zarobljenika koji su se nalazili na nemačkom brodu Altmark i ti ljudi su u stvari bili zarobljeni u akciji nemačke džepne oklopnjače Graf Špe. - Altmark je putovao Norveškim vodama što je predstavljalo problem jer je Norveška bila neutralna pa su je Britanci
optuživali da se ipak uključuje u rat ako pušta prevoz zarobljenika, pa Britanci upadaju u Norvešku i za ovo su dobili pohvalu grofa Ćana. - Norveška nije mogla da sačuva neutralnost zbog rasuđene obale koje su dobre za stvaranje baza i preko nje je išao transport rude gvožđa.
- Hitler je uspostavio saradnju preko Vidkuna Kvinsliga koji se pre toga sprijateljio sa Rozenbergom i Rederom, pa je
Hitler 1940. objavio rat i Norveškoj i Danskoj i plan je bio da se napad izvede na teritoriji od Osla do Narvika. Norvežani će čekati pomoć od Britanaca i Francuza koji će se iskrcati kod Namsosa i Andalesensa ali će biti poraženi. Čerčil - Zbog poraza u Norveškoj, pada vlada Čembrlejna i Čerčil postaje premijer. Bio je u početku konzervativac, pa liberal pa ponovo konzervativac. Bio je ministar trgovine, naoružanja, mornarice, unutrašnjih poslova, član donjeg doma od 1900. čak je napisao petotomnu istoriju WWI. Istog dana kada je Čerčil došao na vlast, Hitler je napao Belgiju i Francusku što je smatrano krajem Smešnog rata. Francuska - Nakon sloma Poljske, Hitler je generalu fon Brauhiču naredio da se i Francuska napadne ali je zbog vremenskih prilika
odloženo za sledeće proleće. - Francusku je štitila Mažino linija od Švajcarske do Belgije (započena 1929.). U formiranju plana kroz Ardene je odlučivao i plan napada iz 1914. Odlučili su da napad izvedu severno od Luksemburga, a glavni cilj su luke na Lamanšu i one će poslužiti kao baze za podmornice. Kritičar ovog plana je bio general fon Majnštajn koji je zagovarao napd preko Ardena. Ono što je predomislilo Hitlera je bilo to što je jedan vojnik, koji je nosio prvobitne planove se napio i oni su dopali u ruke francuza koji su mislili da je plan lažan. - Plan je promenjen i Majnštajnov je prihvaćen. Dalji prodor nemaca je počeo maja 1940. napadom na Holandiju, Belgiju, Luksemburg i Francusku i već 12. maja je Romel ušao u Francusku. - Belgijanci su poraženi u prvom jedriličarskom napadu u istoriji da bi Holandija pala posle p ada Roterdama. Reno je postavio Maksima Vegana za glavnokomandujućeg a Filip Peten postoje premijerov zamenik. - Nemci su se plašili francuskog napada i plan je ponovo izmenjen, dok su oklopne jedinice tri dana stajale na Somi i time omogućile povlačenje preko Dankereka za vreme operacije Dinamo. Nakon čega će Italija ući u rat. - Francuska vlada je napustila Pariz dok je Čerčil odbio da oslobodi Francusku onog obećanja da neće sklopiti separatni mir. Reno je predložio da se preda armija, a vlada zajedno s a flotom i avijacijom pobegne. Peten je dao ostavku dok je Čerčil dozvolio Renou da pregovara o miru, ali je onda istupio sa novom ponudom o nastavku rata, uz francusko belgijsku političku uniju i oni bi posle rata imali zajedničko državljanstvo i zalog o totalnoj britanskoj pomoći. Reno je video da su kolege protiv ovoga i daje ostavku te će na njegovo mesto doći Peten koji traži primirje. - Primirje je potpisano u Kompjenju 22. juna 1940. dok je dva dana kasnije potpisan i sporazum sa Italijom koja je tra žila Nicu i deo Savoje. - Ovo je značilo i gubitak uticaja VB na Mediteranu i stoga brodovi Francuske moraju ostati van dometa ili uništeni. To
razoružavanje je značilo i zahlađenje odnosa dve sile. Britanija - Britanija je bila sledeća i Hitler je bio neodlučan da li da je napadne i čak je ponudio sklapanje mira što je Čerčil odbio.
Prvo su hteli da napadnu Britaniju sa istoka, pa su se predomislili i krenuli na jug. Smislili su i lažne napade na Škotsku i Irsku. - Napad bi bio kombinovan, moranrica i va zdušni napadi. Tvorci luftvafea su bili Erhard Milh, predsednik Lufthanze i
Ernst Udet. Luftvafe je građen krišom i pored zabrane, u drugim državama. Ono što je pomoglo Britancima je radarski sistem. - Gering je napravio dve greške. Obustavio je napade na radare i zbog napada na London je prekinuo napad na komandu
lovačke avijacije, te će iz osvete, Britanci napasti Berlin što će naterati Nemce na ponovni napad Londona. Odlučujuća bitka je bila 15. septembra kada je RAF pobedila, ali su nemci ponovo bombardovali London. Mediteran - Musolini je nastojao da od Italije napravi Balkansku a potom i svetsku silu, a toga su bili svesni i grci te je Venizelos od 1928. hteo da poboljša odnose sa Jugolsavijom i Turskom te je sklopio ugovor i sa Italijom, dok sa Buga rskom nisu
uspostavljeni prijateljski odnosi jer se njihov kralj oženio italijanskom princezom.
- Dobri odnosi su rezultirali stvaranjem Balkanskog pakta 1934. (Turska, Jugoslavija, Rumunija i Grčka). On je bio antiitalijanska odbrambena mera. - Grčkoj je kasnije uručen ultimatum i trupe su već prešle grčko -albansku granicu i ovaj napad iz tri pravca nije uspeo te
su grci krenuli u kontranapad i ušli u Albaniju. Italija nije imala uspeha ni u severnoj Africi. - U sred bitke za Britaniju je Čerčil poslao vojsku na srednji Istok koja će stati po osvajanju Bengazija, nakon čega će u Tripoli doći Romel. - Nemačka intevencija u severnoj Africi je napuštena u oktobru 1940. te su se u Salcburgu sastali Hitler i Ćano gde je Hitler naložio kretanje na Egipat. - Osvojili su Maltu i Mediteran time učinili neprohodnim za Britaniju koja je ipak potvrdila svoju nadmoć u bici kod rta Matapan, te je sada Italija prestala da bude veća sila u ratu na moru dok je izgubila i istočnu Afriku. - 1941. su krenuli Nemci sa napadima na Balkan i severnu Afriku sa ciljem priprema za napad na SSSR. Povod napada na Balkan je istupanje iz Trojnog pakta . Hitler je želeo da spreči Britance da prodru do Grčke i želeo je za to i baze u Jugoslaviji. - Napdnuta je i Grčka dok je Čerčil pomaganjem grka hteo da na svoju stranu privuče Amerikance kod kojih je grčka ofanziva bila popularna. - Nakon nemačke ofanzive, preživele grčke snage i snage komonvelta su prebačene na Krit. Napad na krit je krenuo iste godine i povlačenje je otpočelo i britan ska mediteranska mornarica je pretprela velike gubitke. Barbarosa - Hitler je poštovao pakt sa Rusijom dve godine i za to vreme je pokorio veći deo Evrope. Za to vreme je Staljin učestvovao u podeli Poljske da bi nakon pada Francuske uzeo Litvaniju, Leto niju i Estoniju ali i Besarabiju i severnu Bukovinu. -Za to vreme je trojnom paktu prišla Mađarska, Slovačka i Rumunija, ali i Bugarska. Nakon što se u Jugoslaviji desio puč,
Staljin je sa njom potpisao ugovor o prijateljstvu ali se ne obavezuje na pomoć u slučaju rata. - Staljin je bio obavešten da se Nemačka sprema za napad na SSSR, ali se nije obazirao mnogo, već je hteo da zaštiti istočne granice te je sa Japanom sklopio pakt o neutralnosti ali nije očekivao da će se oni pridržavati te je oklevao da šal je trupe na zapad. - Početkom juna Staljin postaje i premijer i ministar spoljašnjih poslova, dok je do tada bio samo generalni sekretar
partije. Kako bi odložio napad, daje ekonomske olakšice Nemačkoj, povećava izvoz tamo, zabranjuje kritiku Nemačke, ali je imao dosta problema ukoliko bi došlo do rata budući da su zapadne granice jako dugačke. - Staljin prebacuje vojsku u Besarabiju, Poljsku i baltičke zemlje. Veliki problem je bio i u vojsci koja je bila uništena čistkama još 1936. Jedan od stradalih je i Tuhačevski koji je nakon lažnih dokaza uhapšen i ubijen da bi nakon toga Staljin izveo reogranizaciju vojske i na vodeća mesta dolaze Timošenko i Žukov. - Napad je otpočeo 22. juna 1941. i ovo je bila najveća vojna operacija ikad izvedena i napad je urađe n u tri pravca. Severna i centralna grupa su se uputile ka Moskvi i Lenjingradu, južna grupa prema Ukrajini, Krimu i Kavkazu. - Već prvog dana su prodrli ruski front u pancer -grupama koje su razbijale rusku vojsku u manje grupe tzv džepove koje je vojska lako uništila. - Luftvafe je za to vreme onesposobio puteve i pruge ali Rusi nekako vrše kontranapad ali bez efekta. Činilo se da će uskoro biti sve gotovo, ali su Rusi nastavili da obaraju nemačke avione, te nemci sada smanjuju obim napada i borbe se otežu. - Rusima u prilog idu i vremenske prilike i dužina frotna jer Luftvafe ne može sve da pokrije. Dolazi zima, aerodromi su se zaledili a nemci nisu bili pripremljeni na tu hladnoću. Sa druge strane pancer divizije su se odmakle od glavnog dela vojske. Za to vreme je Staljin stvorio odbrambeni komitet na čijem je čelu dok je ispod njega bila Stavka, štab koji kontroliše frontove. - Pauzu u napadima su Nemci prekinuli krajem Avgusta kada kreću na Kijev za koji su Buđoni i Hruščov smatrali da iz strateških razloga mora da padne, Staljin je insistirao na odbrani kako bi usporili napredovanje ka Moskvi. - Kijev je pao i sa njim 665.000 Rusa. Potom su redom pali i Ukrajina i deo Krima dok je napad na Moskvu otpočeo krajem oktobra. 2.000.000 ljudi je evakuisano i p ojačanja su pozvana iz Mongolije pošto je Rihard Zorge dojavio da napada na SSSR neće biti već će napasti Perl Harbor. - Nedelju dana nakon toga pada kiša i stvara se veliko blato koje zarobljava nemce, potom se to blato zaledilo, ali je bilo toliko hladno da su nemci počeli da umiru i da se širi dezenterija. Njihove logore noću napadaju male grupe Rusa, pa su morali već početkom decembra da odustanu od napada.
- Opsada Lenjingrada je čuveni događaj ovog rata. Nakon kasne organizacije vojske, napadaju Finsku jer su očekivali da
će se udružiti sa nemcima, ali su Finci povratili izgubljene teritorije i nisu se odazvali pozivu nemaca da opsedaju Lenjingrad, delom zbog američkog pritiska. - Hitler je planirao da osvoji Lenjingrad, ali da se ne iscrpi previše, što je značilo opsada i vazdušni napadi. Opsada je trajala od 1941 do 1944. dok je Žukov komandovao odbranom grada. Najopasnije je bilo kada su u početku opsade osvojili jedan grad istočno od Lenjingrada preko kojeg su mislili da se snabdevaju. - Pomoć je stizala iz Moskve, od Britanaca i Amerikanaca i po završetku opsade je grad odlikovan ordenom Lenjina. Hitler je uspeo da osvoji velike količine SSSR ali nije uspeo u svojoj nameri u osvajanju ni Moskve ni Lenjingrada ni Sevastopolja što je uticalo mnogo na moral vojnika. Hitler je preuzeo komandu od Brauhiča da bi potom otpustio i druge najtalentovanije vođe rata. - Od ove tačke, japanskim napadom na Perl Harbor 7. decembra 1941. i nemačkom objavom rata Americi, rat postaje svetski.
- Poljska desničarska vlada u Londonu se plašila narodne revolucije i ruskog uticaja i nadala se da će se rusi i nemci
iscrpeti i desetkovati stoga je želelea da izgradi tajnu armiju u Poljskoj i da je iskoristi kada se za to stvore uslovi. - Tajna Armija ili Domovska armija je smesa stare poljske armije stvorene u vreme okupacije. Socijalisti su se 1942.
složili da postanu deo te armije. - Komunističku partiju je ponovo formirao Vladislav Gomulka, dok su se seljačk ustanci stvarali u istočnoj Poljskoj gde je Himler stvarao nemačku koloniju sa folksdojčerima iz Rumunije. - U grčkoj i Jugoslaviji je došlo do građanskog rata koji je u Grčkoj bio neuspešan. U Albaniji je došlo do građanskog rata takođe odakle su komunisti profitirali. - U Grčkoj je general Joanis Metaksas, koga je kralj imenovao za premijera 1936. bio u dilemi zbog nezatražene britanske
garancije. Metaksas je želeo da se osloni na Hitlera kako bi zadržao Musolinija koji nije obavestio nemačku o ovome. Oduprevši se Musolinijevom ultimatumu, načinio je od sebe nacionalnog heroja, ali nije hteo da prihvati britansku pomoć. - Nemački ratovi protiv Grčke i Krita, doveli su do emigradcije kralja i vlade u Egipat i stvorena je proosovinska vlada koju su činili generali. Zemlja je podeljena između nemaca, italijana i bugara. PO brdima se formiraju gerilske grupe. - Komunistička partija, osnovana posle WWI je imala malo uticaja na seljake pošto je Venizelos rasparčao velike posede i dao im zemlju. - Zastupao je odvajanje Takije i Makedonije pa su ga Grci gledali kao izdajnika. Posle 1936. je stranku uništio ministar
unutrašnjih poslova Konstantin Manijadakis koji je formirao lažnu komunističku partiju što je dovelo do zbrke. - Vođe komunističke partije su stvorile Narodnooslobodilački front (EAM) koji je sa svojim oružanim snag ama (ELAS) postao simbol grčkog otpora. Dobili su veliku narodnu podršku zasnovanu na patriotskom nacionalizmu i cilj je da svoju organizaciju postave kao naslednika okupatora. - Britanska vojna misija im je stvarala smetnje ali i mogućnosti. Vođe EAMa su bili kolebljivi o vođenju rata jer su napadi izazivali odmazde kao npr u Kalavriti i Klisuni. - U zamenu za britansko zlato i oružje je bila saradnja i borba protiv okupatora. Rezultat toga je uništenje železničkog vijadukta gde su ELAS i EDES naterani da rade zajedno i uništili su italijanske snage dok su Britanci srušili most. Grupe
su sarađivale sa nemcima 1943. kada su minirane železnice kako bi pomislili da će tu biti iskrcavanje. - Predaja Italije Elasu je dala potrebno oružje na čelu sa Stefanosom Sa rafisom od 1943. EDES je bila grupa koju je organizovao republikanski pukovnik Napoleon Zervas, ali je on delovao na prostoru zapada. - Vođe EAMa su želele da izazovu razdor među vojnim i političkim vrhovima u izbeglištvu i odlože kraljev povratak. Kralj je proširio vladu levičarima te su neki oficiri dali ostavke. Kralj se složio da pitanje monarhije stavi na rferendum
nakon rata, ali je odbio kada je bio pritisnut da odluži svoj povratak do glasanja i za to je imao podršku i Čerčila i Ruzvelta. - EDES je na kraju doveo do poraza ELASa. EAM je 1944. osnovao privremenu vladu, ali je došlo do novih pobuna i
konzervativni premijer je dao ostavku, EAM potom menja taktiku i ulazi u pregovore radi udela u izbegličkoj vladi pod Georgom Papandreuom i rezultat je no va vlada koja je uključivala i komuniste. - Čerčil je nakon razmene Grčka za Rumuniju sa SSSR naterao kralja da oldoži put u Grčku dok ne postane zakonito putem plesbicita, pa je arhiepiskop Atine bio imenovan za regenta dok su Britanci porazili EAM. - Rojalisti pobeđuju 1946. nakon čega je Đorđe II vraćen u zemlju što je izazvalo revolt komunista koji su obnovili
pobunu uz pomoć Jugoslavije, Bugarske i Albanije ali su poraženi 1949. kada je armija obučena od Amerikanaca zapečatila njihovu sudbinu.
Vlada u Višiju - Kada su Peten i Vegan okončali rat sa Nemcima, pojavio se Pjeral Laval (nekoliko puta ministar Treće republike) kako bi naogvorio poslanike da priznaju legitimnost i punu vlast nove vlade. Laval je naveo da Petena pretvore u autokratu jer
su državu predstavljali Senat i Narodna skupština ali ih je sazivao Peten. - Demokratija i građanske slobode su ukinute i Viši je izdao naredbu da iako lokalni saveti mogu da se naimenuju, ne mogu da se biraju osim u mestima sa manje od 2000 stanovnika. Sindikat i su raspušteni a političke partije zabranjene i do 1942. je bilo oko 80 000 političkih zarobljenika. - Viši je bio antisemitski raspoložen ali je njegov antisemitizam bio zasnovan na religiji i nacionalizmu a ne na rasizmu kao u Nemačkoj. Jevreji koji su rođeni u Francuskoj su mogli postati krvni Francuzi krštenjem. Prvi antisemitski zakoni su se pojavili 1940. kada su svi jevreji otpušteni iz državnih službi. - Svi stranci su postali nepodobni po državu i čišćenje nacije je ojačano reformom školstva i Pet en je prosvetu smatrao granom morala više nego obrazovanja. - Petenov Viši je bio autoritarna, katolička i šovinistička korporativna država. Viši je postao sabiralište svih antirepublikanskih i antiprogresivnih snaga gde su bili Žak Dorio i Žosef Darnan. - Viši je po pitanju spoljašnjih poslova morao da sarađuje sa Nemačkom pa je Peten objavio zakon 1940. kojim se on imenuje za šefa države. Položaj predsednika je bio ukinut i sada je Peten mogao da imenuje ministre i imao je kontrolu nad budžetom i vojskom dok je Lavala načinio svojim naslednikom. - Sa slabljenjem položaja Višija, jačao je uticaj De Gola te je 1942. jedan broj pokreta otpora odlučio da prihvati De Golovo vođstvo. Krajem 1941. je De Gol poslao u Francusku Žana Mulena koji je imao da ujedni sv e pokrete na jugu kako bi se Viši isključio kao snaga od značaja pa su 1942. komunisti prihvatili De Golovo vođstvo i do 1943. su se svi pokreti ujedinili i Komitet u Parizu je izabrao De Gola kao vođu Francuza. - Otpor i zapadni saveznici nisu bili u najb oljim odnosima pa je često Otpor napadao Britansku i Američku vladu jer su slali manje oružja i protestvovali su portiv bombardovanja u Francuskoj kao što je napad na Nant. - 1943. su se pokreti francuskog otpora udružili u okviru organizacije FFI koji je počeo napad na Nemce i te borbe su trajale nedelju dana i pored velikih gubitaka su nemci uspeli da pobede. - Nekoliko dana pre iskrcavanja u Normandiji su se okupile snage u Verkoru i počele ozbiljen borbe ali su 2 nemačke divizije uspele da ih opkole i l ikvidiraju što je izazvalo određena neslaganja između komunista i De Gola. - Pokret FFI je sada mobilisao oko 200 000 ljudi što je značajno doprine pobedi saveznika pošto su ometali Nemce u
upotrebi železnica, uništavali minska polja i slično. - De Gol je stigao u Pariz 25. avgusta dan pošto se nemački guverner preda Lekarku i Rol Tangiju. De Gol je bio oprezan jer je znao da komunisti mogu da polažu pravo na vlast te je imenovao prefekte spremne za preuzimanje vlasti. - De Gol je bio zabrinut i za jedinstvo francuskog naroda i sukob između otpora i Višija je izazvao ozlojeđenost. De Gol je osuđivao osvete i smatrao je da su čistke nepotrebne pa je tako odobrio Petenovo pomilovanje od smrtne kazne nakon čega je bio zatvoren na ostvu Je. - De Gol je i mao sada zadatak da osigura i učvrsti položaj Francuske kao velike sile i da je svrsta u veliku trojku i uspeo je dobivši okupacionu zonu u Nemačkoj i stalno mesto u savetu Bezbednosti. De Gol se povukao 1946. ali kriza u Alžiru i pretnja vojnog udara je navela vladu da abdicira u njegovu korist 1958. Zapadni front - Saveznici su se iskrcali u Italiji u septembru 1943. a u Francuskoj 1944. Otpor u Italiji su pružili Nemci na čelu sa Keselringom koji je pripremio tri odbrambene linije južno od Rima (Linija Gustav). - Početkom 1944. su obnovljeni napadi u pravcu Rima udarom na liniju Gustav i iskrcavanjem kod Ancija. Francuske trupe su sada prema Monte Kasino. - Iskrcavanje kod Ancija je prošlo bez otpora ali general Lukas nije pokrenuo marš na Rim što je is koristio Keselring da
organizuju odbranu i sada saveznici imaju velike gubitke i odbačeni su. Nesvesni da su nadomak pobede, nemci se povlače nakon ovoga. - Saveznici potom preduzimaju bombardovanje Monte Kasina i Francuske i američke snage su bile blizu g rada i manastira ali nisu mogli da pređu poslednji kilometar i manastir je ostao van njihovih domašaja i operacija je privremeno napuštena i put za Rim je ostao zatvoren. - Što se invazija u Francuskoj bližila, borbe u Italiji su postajale sporednije i Keselring je morao da napusti položaje južno od Rima u maju te su sada Francuske jedinice mogle da osvoje Monte Kasino. Sredinom maja je Keselring napustio Rim pošto ga je proglasio otvorenim gradom i stvorio novu odbrambenu liniju preko Trazimenskog jezera k ao i Gotsku liniju u Toskani.
- Klark je ušao u Rim 4. juna i general ser Aleksandar je morao da odvoji deo svojih snaga za invaziju u južnoj Francuskoj (Operacija Anvil). - Keselring je u avgustu stigao do Gotske linije gde je zadržavao saveznike do jeseni. Nakon američkog odbijanja da se
pošalju pojačanja za ovo ratište, operacije su odložene.
Normandija - 1943. je Romel poslat u inspekciju uporišta na zapadnom frontu od Dankerka do Bretanje dok je njihova najjača odbrana bila u Pa de Kaleu. Otkriveno j e da je tamošnji komandant zapada feldmaršal fon Rundštet sklon mišljenju da će tu biti invazija dok je Romel sumnjao na Normandiju. - Rundštet je smatrao da se iskrcavanje ne može sprečiti već da se nakon toga mora krenuti u protivnapad stoga se zalagao da im se ne sme dozvoliti da pređu prvih 100m i steknu zaklon. Hitler mu je potom dodelio komandu trupa od Holandije do Bretanje. - Planiranje invazije je završeno nakon sastanka u Kazablanki 1943. Glavni zapovednici su bili Dvajt Ajzenhauer (vrhovni zapovednik), zamenik mu je bio maršal avijacije Artur Teder, a potom Bedel Smit i Bernard Montgomeri. - 1.500.000 amerikanaca je prebačeno u južnu Englesku i superiornost saveznika u moru i vazduhu je omugćavala
sigurnost za odlučujući udar. - Padobranci us bili prethodnica i njihov zadatak je bio da se iskrcaju na ove plaže i da se sa njih povuku. Prva faza - U ciljeve prvog dana je spadao Kaen, te su amerikanci na najzapadnijoj plaži zauzeli ciljeve sa minimalnim gubicima, dok su na sledećem delu fronta izgubili oko 3000 vojnika. Britanci su stigli na 6.5 km od Kaena ali nisu zauzeli grad. Druga faza - Saveznici su imali dva zadatka. Ojačavanje snaga i prodor u Francusku, ali je prebacivanje ljudi na kopno ometala oluja.
Šerbur je osvojen u junu, dok je u nemačkoj vojsci, zadatak da poboljša situaciju dobio Kluge koji je nasledio Rundšteta i Romela i on je započeo napad na Morten kako bi presekao Patonove komunikacije. - Nemci su nakon bili odbačeni prema Falezu gde su bili u klopci, budući da su Kanađani osvojili grad, a Amerikanci Aržantan, nakon čega je Kluge bio otpušten a njegovi vojnici zarobljeni u prolazu između Faleza i Aranžatana. Bitka za Normandiju je okončana a Kluge i Romel su izvršili samoubistvo. - Novi vrhovni zapo vednik, feldmaršal Model je izvukao neke snage iz Normandije ali je na jugu počelo novo iskrcavanje što je nateralo Pariz da se digne na oružje i da dođe do uličnih borbi. - Dogovoreno je primirje ali je Hitler naredio da se grad uništi. Žak Leklerk je ušao 24. avgusta u Pariz, dok se Ditrih fon Holtic predao neprijatelju, a De Gol je sledećeg dana došao u Pariz kako bi preuzeo vlast u gradskoj većnici. - Od kraja avgusta 1944. je savezničko napredovanje bilo usporeno. Kada je početna faza završena 1. septembra, Ajzenhauer je preuze o komandu u severnoj Francuskoj i do kraja je komandovao preko Bredlija i Montgomerija. Najveći problem je sada bilo snabdevanje. - Poslednjeg dana avgusta je Montgomeri zadržao Amijen i prešao Somu da bi osvojio Brisel i Antverpen. Prepreka prema Ruru je bi osve jači nemački otpor i pripremana odbrana na Zigfridovoj liniji koja je štitila nemačku granicu od
Švajcarske do Holandije. - Montgomeri je predložio da se udari na severšto je Ajzenhaur odobrio i dao mu padobransku diviziju. Operacija je počela i završila se neuspehom posle nedelju dana budući da su nemačke snage bile potcenjene. Most u Arnhemu je ostao u nemačkim rukama do aprila 1945. a Arnhemska operacija je bila poslednji veliki desant u ratu. - Neuspeh je pružio priliku nemcima da utvrde svoje linije van grancia. Posle Antverpena pada i Lion i Rundštet je dobio zadatak da sačuva šta je preostalo od Belgije, Holandije i Zigfridove linije. - 16. decembra je počela poslednja značajna nemačka ofanziva u ratu. Ajzenhauer je postavio trupe severno od m esta nemačkog udara, a nemcima je magla išla na ruku jer je onemogućila savezničku avijaciju. Uprkos tome njihovo napredovanje nije bilo veliko i Patonovo naređenje o povlačenju nije ispunjeno tako da je Batonj zadržan, a bitka za Ardene je bila poslednja bitka nemačke kontraofanzive. - U januaru je Hitler naredio prestanak ofanzive. Kraj napada na Ardenima se poklopio sa napadom na Alzas koji je prvobitno zamišljen kao pokret koji bi pokrio levo krilo ardenske ofanzive. Nakon ovoga je Hitler prebacivao već i deo
svojih snaga na istok pokušavajući da odbrani Rajnu.
