Fil Stuc i Bari Majkls Alati

Fil Stuc i Bari Majkls

ALATI Prevela Stela Spasić

SADRŽAJ

POGLAVLJE 1 POGLAVLJE 2 POGLAVLJE 3 POGLAVLJE 4 POGLAVLJE 5 POGLAVLJE 6 POGLAVLJE 7 POGLAVLJE 8 Reči zahvalnosti

Otkriće nove metode Preinačenje želje Aktivna ljubav Unutrašnji autoritet Tok zahvalnosti ,,Opasnost“ Vera u više sile Plodovi nove vizije

11 33 79 109 153 193 237 260 287

POGLAVLJE1

Otkriće nove metode

R oberta je bila nova pacijentkinja na psihoterapiji zbog koje sam se osetio potpuno nesposoban petnaest minuta nakon što sam je upoznao. Došla je kod mene s krajnje konkretnim ciljem: htela je da okonča opsesiju o tome da je mladić vara. „Čitam mu poruke, rešetam ga pitanjima; ponekad se čak odvezem do njegove kuće i uhodim ga. Nikad ništa nisam pronašla, ali ne mogu da se obuzdam.“ Smatrao sam da je njen problem lako objasniti činjenicom da je njen otac iznenada napustio porodicu dok je bila dete. č a k i sada, u srednjim dvadesetim godinama, još uvek je bila prestrašena od napuštanja. Ali pre nego što smo detaljnije mogli da analiziramo to pitanje, pogledala me je u oči i zatražila: „Recite m i

12

F il S tu c i B ari M a ikls

kako da prekinem tu opsesiju. Nemojte mi traćiti vreme i novac na razloge zašto sam nesigurna - to već znam.“ Kad bi Roberta danas došla kod mene, bio bih oduševljen zbog toga što tačno zna šta hoće, a ja bih tačno znao kako da joj pomognem. Međutim, s njom sam se upoznao pre dvadeset pet godina, kada sam bio neiskusan psihoterapeut. Osetio sam kako me je prostrelila svojom neposrednošću. Nisam znao šta da odgovorim. Nisam krivio sebe. Neposredno pre toga proveo sam dve godine pomno proučavajući svaku aktuelnu teoriju iz oblasti psihoterapeutske prakse. Ali što sam više informacija upijao, postajao sam sve nezadovoljniji. Činilo se da su teorije izolovane od stvarnog iskustva koje bi neko imao kad bi se suočio s problemom ili bi mu bila potrebna pomoć. Iristinktivno sam osećao da nisam naučio kako da direktno odgovorim na ono što traži pacijent poput Roberte. Zapitao sam se: „Možda se takva veština ne može naučiti iz knjiga; možda se može steći samo u neposrednim konsultacijama s nekim ko se već bavio praktičnim radom.“ Blisko sam sarađivao s dvojicom mentora - ne samo da su mene dobro poznavali već su za sobom imali višedecenijsko kliničko iskustvo. Sigurno su razvili neke metode pomoću kojih se udovoljava takvim zahtevima. Opisao sam im Robertin zahtev. Njihov odgovor je potvrdio moje najveće strahove. Nisu imali nikakvo rešenje. Da situacija bude gora, ono što se meni činilo kao razuman zahtev, oni su videli kao deo njenog

Alati

-


13

problema. Koristili su mnoštvo stručnih izraza: Roberta je bila „impulsivna", ,,rezistentna“ i „molila je da joj se trenutno udovolji“. Upozorili su me da će, ako pokušam da zadovoljim njene neposredne potrebe, ona zapravo postati još zahtevnija. Obojica su me savetovali da je vratim u detinjstvo - tamo ćemo najpre naći uzrok njene opsesije. Rekao sam im da ona već zna zašto je opsednuta. Odgovorili su da to što ih je otac napustio ne može biti pravi razlog.„Moraš da zađeš još dublje u detinjstvo.“ Bilo mi je dosta takvog vrdanja: tu priču sam već čuo - kad god bi pacijent nešto direktno zahtevao, terapeut bi usmerio taj zahtev ponovo ka pacijentu i rekao bi mu da „zađe dublje“. Bila je to varka kojom su se služili da bi sakrili istinu: kad se radilo o trenutnoj pomoći, terapeuti su malo šta nudili svojim pacijentima. Ne samo da sam bio razočaran već me je obuzeo obeshrabrujući osećaj da moji mentori govore u ime celokupne profesije psihoterapeuta - svakako nisam nikad čuo da neko govori nešto drugo. Nisam znao kome da se obratim. Onda mi se posrećilo. Jedan prijatelj mi je rekao da je upoznao psihijatra koji,poput mene, nije prihvatao takav sistem. „Taj tip zapravo odgovara na tvoja pitanja - i garantujem da takve odgovore još nisi čuo.“ On je držao niz seminara pa sam odlučio da odem na sledeći. Tamo sam upoznao doktora Fila Stuca, koautora ove knjige. Taj seminar mi je promenio praksu - i život.

14

F il S tu c i B ari M a jk ls

Celokupan način Filovog razmišljanja činio mi se potpuno novim. Još važnije je bilo to što sam instinktivno osećao da je to istinito. To je bio prvi psihoterapeut koga sam upoznao što se usredsređuje na rešenje a ne na problem. Bio je potpuno ubeđen da ljudska bića poseduju neiskorišćene moći koje im omogućavaju da rešavaju sopstvene probleme. Njegovo gledište na probleme u stvari je bilo suprotno onome što su me učili. Nije ih smatrao hendikepom za pacijenta; video ih je kao priliku da se zakorači u svet neiskorišćenog potencijala. U početku sam bio skeptičan. Već sam bio čuo za pretvaranje problema u prilike, ali niko nije tačno objasnio kako se to postiže. Fil je to razjasnio i konkretizovao. Skrivenim resursima se pristupa pomoću određenih moćnih ali jednostavnih tehnika koje svako može da primeni. Te tehnike je zvao „alatf. Sa seminara sam izašao toliko uzbuđen da mi se činilo da mogu da poletim. Nije se radilo samo o tome da su to bili stvarni alati koji su mogli da pomognu ljudima; bilo je nečega u Filovom stavu. Iznosio je sebe, svoje teorije i alate na videlo svima. Nije tražio da prihvatimo ono što nam je govorio; zahtevao je samo da zaista primenimo njegove alate i sami zaključimo šta se njima može postići. Skoro da nas je iskušavao da dokažemo kako greši. Činio mi se ili veoma hrabrim ili ludim možda i jedno i drugo. Ali, u svakom slučaju, na mene je delovao kao katalizator - kao da sam izleteo na svež

Alati

-


15

vazduh posle gušenja u dogmi svojih konzervativnijih kolega. Čak sam jasnije video koliko su se krili iza neprobojnog zida zamršenih ideja, ne osećajući potrebu da sami ispitaju ili iskuse nijednu od njih. Na seminaru sam uČio samo o jednom alatu, ali čim se završio, savesno sam ga primenjivao. Jedva sam čekao da ga prenesem Roberti. Bio sam siguran da će joj pomoći više nego detaljnija analiza njene prošlosti. Na sledećoj seansi rekao sam joj: „Evo šta možete da uradite onog trenutka kad vas uhvati opsesija“, i opisao sam alat (predstaviću ga kasnije). Na moje zaprepašćenje, prihvatila ga je i odmah počela da ga koristi. Na još veće zaprepaŠćenje, pomogao joj je. Moje kolege nisu bile u pravu. Nakon što je Roberta dobila nešto što joj je pružilo trenutnu pomoć, ona nije postala zahtevnija i nezrelija; to ju je inspirisalo da postane aktivan, oduševljen učesnik u sopstvenoj terapiji. Prvo sam se osećao beskorisno, a potom sam veoma pozitivno uticao na jednu osobu za vrlo kratko vreme. Silno sam želeo još - još informacija, još alata; bolje razumevanje kako funkcionišu. Je li se radilo samo o zbirci raznih tehnika ili je to bilo ono što sam naslućivao - potpuno nov način posmatranja ljudskih bića? Nastojeći da dođem do odgovora,počeo sam da saterujem Fila uza zid na kraju svakog seminara kako bih iz njega izvukao što više informacija. Uvek je bio predusretljiv - izgleda da je voleo da odgovara na pitanja - ali svaki odgovor izrodio bi još jedno pitanje. Osećao sam

16

F il Stu c i B ari M a jkls

da sam naleteo na bogat izvor i hteo sam da sa sobom ponesem što je više moguće. Bio sam nezasit. To je za sobom povuklo još jedan problem. Ono što sam učio od Fila bilo je toliko moćno da sam hteo da to predstavlja jezgro mog rada s pacijentima. Međutim, nije postojao nikakav nastavni program koji se na to mogao primeniti, niti je bilo akademskih prepreka koje je trebalo preskočiti. U tome sam bio dobar, ali se činilo da on uopšte nije zainteresovan za to, zbog čega sam se osetio nesigurno. Kako da se kvalifikujem za obuku? Bi li me on uopšte smatrao kandidatom? Da li ga odbijam svojim pitanjima?

Nedugo pošto sam počeo da držim seminare, na njih je počeo da dolazi energičan mladić po imenu Bari Majkls. Uz izvesno oklevanje, predstavio se kao terapeut, mada je, zbog detaljnih pitanja koja mi je postavljao, više zvučao kao advokat. Čime god da se bavio, bio je zaista pametan. Ali nisam mu zato odgovarao na pitanja. Ne impresioniraju me intelekt ni titule. Pažnju mije privuklo to koliko je bio pun entuzijazma i kako je sam kod kuće primenjivao alate. Nisam znao da li umišljam, ali osećao sam kao da je već dugo nešto tražio i da je to napokon pronašao. Zatim me je pitao nešto što me do tada niko drugi nije pitao. „Razmišljao sam... ko vas je naučio ovome... alatima i svemu ostalom? Moj nastavni program nije sedotakao ničeg sličnog." „Niko me nije naučio."

Alati

-


17

„Hoćete da kažete da ste ovo sami smislili?" Oklevao sam. ,,Da... pa, ne baš." Nisam znao treba li da mu kažem kako sam zaista došao do informacija. Činio mi se širokogrud pa sam odlučio da pokušam. Bila je to donekle neobična priča koju sam počeo od prvih pacijenata koje sam lečio, a od jednog naročito. Toni je bio mlad hirurg-specijalizant u bolnici u kojoj sam specijalizirao psihijatriju. Za razliku od većine ostalih hirurga, nije bio nadmen, i zapravo, kad sam ga prvi put video kako se šćućurio blizu vrata moje kancelarije, izgledao je kao miš uhvaćen u klopku. Na moje pitanje u čemu je problem, odgovorio je: „Plašim se ispita koji moram da polažem." Drhtao je kao da je ispit trebalo da polaže za deset minuta; međutim, do ispita je bilo više od šest meseci. Plašio se svih ispita - a ovaj je bio težak. Bio je to ispit iz hirurgije, nakon koga je trebalo da dobije licencu. Protumačio sam njegovu prošlost onako kako sam naučen. Otac mu je stekao bogatstvo s radnjama za hemijsko čišćenje, ali je napustio fakultet s jakim osećajem inferiornosti. Na prvi pogled se činilo da želi da njegov sin postane čuveni hirurg kako bi indirektno stekao osećaj uspeha. Međutim, u sebi je bio toliko nesiguran da je bio ugrožen idejom da će sin biti uspešniji od njega.Toni se nesvesno plašio uspeha iz~) sledećeg razloga: otac će u njemu videti suparnika i osvetiće mu se. Padanje na ispitima video je kao način da ostane u zoni komfora.Tako sam barem bio naučen da mislim. Kada sam Toniju izložio takvo tumačenje, bio je skeptičan. ,,To mi zvuči kao nešto iz udžbenika. Otac me nikada

18

F il S tu c i Ba ri M a jk ls

nije terao da radim nešto zarad njega. Ne mogu da krivim njega za svoj problem." Ipak, u početku se činilo da mu je to pomoglo; izgledao je i osećao se bolje. Međutim, kako se datum ispita približavao, nervoza mu se vratila. Hteo je da odloži ispit. Uverio sam ga da je to samo njegov nesvestan strah od oca.Trebalo je samo da i dalje priča o tome i strah će ponovo nestati. Bio je to tradicionalni pristup problemu koji je prošao probu vremena. Bio sam toliko ubeđen u to da sam mu jamčio da će položiti ispit. Nisam bio u pravu. Očajno je podbacio. Posletoga smoimali poslednju seansu.l daljejeizgledao kao ulovljeni miš. Njegove reči su mi odzvanjale u ušima. „Niste mi rekli kako da na pravi način pobedim strah.To što smo svaki put pričali o mom ocu ličilo je kao da se s gorilom borim vodenim pištoljem. Izneverili ste me." Iskustvo sTonijem otvorilo mi je oči. Shvatio sam koliko se pacijenti mogu bespomoćno osećati dok se sami suočavaju s problemima. Bila su im potrebna rešenja koja će im dati snagu da uzvrate udarac.Teorije i objašnjenja nisu mogli da im pruže takvu snagu; trebale su im sile koje su mogli 4a osete. Imao sam i niz drugih, manje senzacionalnih neuspeha. U svakom od tih slučajeva pacijent je bio u nekom stanju patnje: depresiji, panici, opsesivnom besu itd. Preklinjali su me da im kažem kako da odagnaju bol. Nisam imao pojma kako da im pomognem. Bio sam iskusan u suočavanju s neuspehom. U detinjstvu sam obožavao da igram košarku i to s decom većom i boljom od mene. (U stvari, skoro svi su bili veći od mene.) Kad bih

Alati

-


19

loše odigrao, samo sam više vežbao. Ovo je bilo nešto drugo. Pošto sam izgubio veru u način na koji sam naučen da vodim terapiju, nije bilo ničeg da se vežba. Bilo je to kao da mi je neko uzeo loptu. Moji mentori su bili iskreni i posvećeni, ali su moje sumnje pripisali neiskustvu. Rekli su mi da većina mladih terapeuta sumnja u sebe, ali kako vreme prolazi, oni uče da se terapijom može postići samo toliko. Prihvatajući njena ograničenja, o sebi više nemaju tako loše mišljenje. Međutim, meni su ta ograničenja bila neprihvatljiva. Nisam mogao da budem zadovoljan sve dok ne budem bio u mogućnosti da p ružim pacijentima ono što traže: način da sebi odmah pomognu. Odlučio sam da pronađem način da to postignem, kud god me to odvelo. Gledajući u prošlost, shvatam da je to bio sledeći korak na putu kojim sam krenuo doksam bio dete. Kad mi je bilo devet godina, moj trogodišnji brat je umro od retke vrste raka. Moji roditelji, budući ograničenih emocionalnih sposobnosti, nikad se nisu oporavili. Nad njima je visio oblak zle kobi. Ta tragedija je promenila moju ulogu u porodici. Svoje nade za budućnost usmerili su ka meni - kao da sam imao posebnu moć da odagnam tu zlu kob. Svako veče moj otac bi se vratio kući s posla, seo u Ijuljašku i brinuo. A to nije činioutišini. Seo bih na pod pored njegovestolice i on bi meupozorio da bi njegova firma mogla da ode pod stečaj jednog dana (on je koristio izraz ,,da propadne"). Postavljao bi mi pitanja kao što su: ,,Da li bi mogao da se zadovoljiš samo s jednim

F il S tuc i B ari M a jk ls

20

pantalonama?" Ili „Šta bi bilo kad bismo svi morali da živimo u jednoj sobi?" Nijedan od njegovih strahova nije bio realan; njima je najviše koliko je mogao priznavao prestravljenost da bi nam smrt mogla ponovo pokucati na vrata. U sledećih nekoliko godina shvatio sam da imam obavezu da ga razuverim. Konkretno, postao sam očev psihijatar. Imao sam dvanaest godina. O tome nisam tako razmišljao. Nisam uopšte razmišljao. Pokrenuo me je instinktivan strah da će nas zla kob sustići ako ne prihvatim tu ulogu. Koliko god je taj strah bio nerealan, u to vreme mi se činio apsolutno realan. Život pod takvim pritiskom dok sam bio dete dao mi je snagu kada sam odrastao i dobio stvarne pacijente. Za razliku od mnogih mojih kolega, njihovi zahtevi me nisu preplašili. U toj ulozi sam bio skoro dvadeset godina. Ipak, samo to što sam bio voljan da se pozabavim bolom svojih pacijenata nije značilo da znam kako to da uradim. U jedno sam bio siguran: bio sam sam. Nije bilo knjiga koje sam mogao da pročitam, stručnjaka s kojima sam mogao da se dopisujem, obuka koje sam mogao da pohađam. Mogao sam da se oslonim samo na svoje instinkte.Tada još nisam znao da će me oni uskoro odvesti do potpuno novog izvora informacija. Instinkti su me odveli u sadašnjost.Tu su se dešavali problemi mojih pacijenata. Vraćanje u prošlost bilo je samo smetnja; nisam hteo da mi se ponovi Tonijev slučaj. Prošlost ima uspomene, emocije i opažanja, i sve to ima svoju vrednost. Ali ja sam tražio nešto dovoljno moćno što bi pacijentima

Alati

-


21

trenutno pomoglo. Da bih to pronašao, morao sam da ostanem u sadašnjosti. Imao sam samo jedno pravilo: kad god je pacijent zatražio pomoć - zbog povređenih osećanja, nesigurnosti, zato što je bio demoralisan ili iz bilo kog drugog razloga - morao sam odmah da se pozabavim time. Morao sam da smislim nešto na licu mesta. Radeći bez ikakve mreže saradnika, stekao sam naviku da naglas izgovaram šta god mi padne na pameta što bi moglo pomoći pacijentu.To je ličilo na Frojdove slobodne asocijacije u suprotnom smeru - iznosio ih je doktor, a ne pacijent. Nisam siguran da bi se on složio s tim. Došao sam u fazu u kojoj sam govorio ne znajući koje će mi biti sledeće reči. Imao sam utisak kao da neka druga sila govori kroz mene. Malo-pomalo, alati iz ove knjige (kao i filozofija na kojoj se zasnivaju) dobijali su svoj oblik. Morali su da zadovolje samo jedan standard - da budu delotvorni. Budući da svoje istraživanje nikad nisam smatrao završenim sve dok nisam bio u mogućnosti da pacijentu ponudim konkretan alat, važno je razumeti šta tačno mislim kada koristim izraz alat. Alat podrazumeva mnogo više od „prilagođavanja stava". Kad bi trebalo samo prilagoditi stav da bi vam se promenio život, ova knjiga vam ne bi ni bila potrebna. Prava promena iziskuje promenu ponašanja - ne samo stava. Recimo da počnete da vičete kad se iznervirate - istresate se na supružnika, decu, zaposlene. Neko vam pomogne da shvatite koliko je to ružno i koliko to šteti vašim odnosima s drugima. Sada imate nov stav o vikanju. Možda vas je to prosvetlilo i imate bolje mišljenje o sebi... sve dok zaposleni

F il S tu c i B ari M a jkls

22

ne napravi skupu grešku. U tom trenutku počinjete da vičete bez ikakvog razmišljanja. Ako promenite stav, nećete prestati da vičete jer stavovi ne mogu da upravljaju ponašanjem; nisu dovoljno jaki. Da biste upravljali ponašanjem, u određenom trenu treba da primenite konkretnu proceduru kako biste se izborili s konkretnim problemom. Eto to je alat. Moraćete da čekate (bez vikanja, po mogućnosti) do trećeg poglavlja da biste saznali koji se alat primenjuje u ovom slučaju. Stvar je u tome da alat - za razliku od prilagođavanja stava - od vas zahteva delanje. Za njegovu primenu nije samo potreban rad već da istu rutinu neprestano ponavljate - kad god se iznervirate. Nov stav ne znači ništa ako ga ne isprati promena ponašanja. Ponašanje ćete najsigurnije promeniti pomoću alata. Osim onog što sam dosad naveo, postoji još nekoliko ključnih razlika između alata i stava. Stav čine misli koje nastaju u glavi - čak i ako ga promenite, delate unutar postojećih granica. Najveća vrednost alata leži u tome što vas on vodi van okvira onog što vam se dešava u glavi. On v'as povezuje sa svetom beskrajno većim od vas samih, svetom neograničenih sila. Nema veze zovete li to kolektivna podsvest ili duhovni svet. Meni je bilo najjednostavnije da ga nazovem „viši svet", a sile u njemu - „više sile". Pošto su mi trebali alati s takvom moći, u njihov razvoj uložio sam mnogo truda. Informacije bih prvo dobijao u sirovom, nedovršenom obliku.Jedan alat sam morao da prerađujem na stotine puta. Moji pacijenti se nikada nisu žalili; u

Alati

-


23

stvari, svidelo im se što učestvuju u stvaranju nečega. Uvek su rado isprobavali novu verziju alata, a potom su se vraćali kod mene i govorili mi šta je delovalo a šta nije. Tražili su samo da im alat pomogne. Taj proces me je učinio ranjivim u odnosu na njih. Nisam mogao da se distanciram od njih kao sveznajuća osoba od autoriteta koja prenosi informacije s visine.Taj posaojeviše ličio na zajednički poduhvat - što mi je, zapravo, bilo olakšanje. Nikad mi nije bio prijatan model tradicionalne terapije koji je podrazumevao „bolesnog" pacijenta i terapeuta koji bi ga „izlečio" držeći ga na distanci kao mrtvu ribu.To mi je uvek smetalo - nisam se osećao ništa bolje od svojih pacijenata. Kao terapeut, nisam uživao u tome da držim pacijente na distanci, već da im stavim moć u ruke. Upoznavajući ih sa alatima, davao sam im najveći poklon - sposobnost da promene svoj život. Zato sam osećao neizmerno zadovoljstvo kad god bih neki alat razvio u potpunosti. Dok sam razvijao alate, postalo bi mi iznenađujuće jasno u kom je trenutku određeni alat potpuno formiran. Nikad mi se nije činilo da sam ga stvorio ni iz čega; bilo mi je jasno da otkrivam nešto što već postoji. Moj doprinos je bila vera da za svaki problem koji prepoznam, postoji alat koji treba pronaći i koji će doneti olakšanje. Bio sam uporan sve dok alat nije ugledao svetlost dana. Za tu veru uskoro sam bio nagrađen kako nikad nisam mogao ni da sanjam. Kako je vreme prolazilo, pratio sam šta se dešava s pacijentima koji su redovno primenjivali alate. Kao što sam se

24


nadao, oni su sada bili sposobni da kontrolišu svoje simptome: paniku, negativnost, izbegavanje itd. Međutim, dešavalo se nešto drugo - nešto neočekivano. Počeli su da razvijaju nove veštine. Izražavali su se s više samopouzdanja; dostigli su stepen kreativnosti koji nisu iskusili nikad pre toga; postajali su vođe. Imali su uticaj na svoje okruženje - često prvi put u svom životu. Nikad mi nije bila namera da to postignem. U opisu mog zadatka bilo je da vratim pacijenta „u normalu". Međutim, ti pacijenti su premašivali „normalu" - razvili su potencijal koji nisu ni znali da poseduju. Isti oni alati koji su im odagnali patnju u sadašnjosti, uticali su na svaki aspekt njihovog života kada su ga duže primenjivali. Ispostavilo se da su alati još moćniji nego što sam se nadao. Da bih shvatio šta se dešava, morao sam da proširim fokus van samih alata i detaljnije proučim „više sile" koje su se njihovom primenom oslobađale. Imao sam priliku da vidim kako takve sile deluju. To važi i za vas - svaki čovek je imao iskustva s njima. One imaju skrivenu, neočekivanu moć koja nam omogućava da uradimo nešto što obično smatramo nemogućim. Međutim, većina Ijudi dobije takvu moć samo u nekoj vanrednoj situaciji.Tada smo hrabriji i snalažljiviji ali čim takva situacija prođe, moć nestane; zaboravimo čak i da smo je imali. Zahvaljujući iskustvima mojih pacijenata, preda mnom se otvorila potpuno nova vizija o Ijudskom potencijalu. Moji pacijenti su funkcionisali kao da su im te sile svakodnevno dostupne. Primena alata je omogućila stvaranje sila kad god

Alati

-


25

bi oni to poželeli.Tootkriće je revolucionarno promenilo moj stav o tome kako psihoterapija treba da se odvija. Umesto da na probleme gledam kao na izraz „stanja" čiji uzrok leži u prošlosti, trebalo ih je posmatrati kao katalizatore razvoja već prisutnih sila koje u nama čuče neiskorišćene. Ali terapeut je imao dodatnog posla - ne samo da posmatra probleme kao katalizatore. Njegov zadatak je bio da pacijentu obezbedi konkretan pristup silama neophodnim za rešavanje problema.Te sile su morale da se osete, nije bilo dovoljno da se o njima samo priča. Za to je bilo potrebno nešto štoterapija nikad ranije nije pružila: skup alata. Sat vremena sam iznosio ogromnu količinu informacija. Bari me je pratio bez naročitih poteškoća, povremeno energično klimajući glavom. Samo je jedna sitnica pravila problem. Primetio sam da je bio sumnjičav kad god bih pomenuo „sile". Znao sam da ne ume dobro da sakrije ono što mu je na umu - spremio sam se za neizbežno ispitivanje.

Većina onoga što je Fil rekao bilo je otkrovenje. Upijao sam sve kao sunđer i bio spreman da to primenim na svojim pacijentima. Međutim, jedno nisam mogao da prihvatim - priču o tim višim silama koje je stalno pominjao. Tražio je od mene da verujem u nešto nemerljivo i čak nevidljivo. Bio sam prilično siguran da sam svoje sumnje sakrio od njega. Tada mi je prekinuo tok misli. „Nešto te muči.“ „Ne, ništa... to je fenomenalno.“

26

F il S t u c i B ari M a jk ls

Samo me je uporno gledao. Poslednji put sam se tako osećao kad su me, dok sam bio dete, uhvatili da stavljam šećer u žitarice.„U redu. Samo još jedna sitnica... dobro, nije baš sitnica. Jeste li baš sigurni u te više sile?“ Izgledao je siguran - to svakako. Zatim me je upitao: ,,Da li si ikada napravio neku veliku promenu u svom životu - kao što je neki drastičan napredak, kad si daleko nadmašio ono što si mislio da možeš da postigneš?" U stvari, jesam. Iako sam se silno trudio da to zaboravim, svoju profesionalnu karijeru započeo sam kao advokat. Već u dvadeset drugoj godini primljen sam na jedan od najboljih pravnih fakulteta u zemlji. U dvadeset petoj sam diplomirao među najboljima u svojoj generaciji i odmah dobio posao u uglednoj advokatskoj firmi. Savladavši čitav sistem, stajao sam na vrhu sveta - i odmah sam ga zamrzeo. Bio je zagušljiv, konzervativan i dosadan. Stalno sam se borio s nagonom da odustanem. Ali celog svog života zaista sam ulagao velike napore u sve što sam radio; odustajanje nije bilo na mom repertoaru. Kako bih objasnio napuštanje moćne, dobro plaćene profesije - naročito svojim roditeljima,koji su me celog života podsticali da postanem advokat? Međutim, nekako sam ipak to uradio. Sećam se tog dana vrlo dobro. Imao sam dvadeset osam godina, stajao sam u predvorju poslovne zgrade u kojoj sam radio, i zurio sam u nema, bezizražajna lica prolaznika na pločniku. Na trenutak sam, na svoje zaprepašćenje, ugledao odraz svog lica u prozoru. Oči su mi izgledale

Alati - Otkriće nove metode

27

mrtvo. Odjednom sam osetio kako mi preti opasnost da izgubim sve i postanem jedan od tih zombija u sivim odelima. Zatim sam najednom osetio nešto što ranije nisam iskusio: silu apsolutnog ubeđenja, apsolutnog samopouzdanja. Nisam joj se opirao kad sam osetio kako me vodi pravo u šefovu kancelariju. Odmah sam dao otkaz. Kad se prisetim tog događaja u svetlu Filovog pitanja, shvatio sam da me zaista pokrenula neka sila koja je poticala iz nekog drugog izvora. Fil se oduševio dok sam mu to opisivao. Uperio je prstom u mene i rekao: „O tome ti pričam. Osetio si dejstvo više sile. Ljudi stalno imaju takva iskustva, ali ne razumeju šta osećaju.“ Zastao je i upitao me: „Nisi imao nameru da to uradiš, je Y tako?“ Odmahnuo sam glavom. „Možeš li da zamisliš kakav bi ti život bio kad bi takvu silu mogao da prizoveš sopstvenom voljom? To omogućavaju alati.“ JoŠ nisam mogao da potpuno prihvatim ideju o višim silama, ali nije bilo važno. Kako god nazvali silu koja mi je omogućila da promenim život - znao sam da ona postoji. Osetio sam je. Kad bi mi pomoću alata ona bila dostupna svakodnevno, za ime uopšte ne bih mario. A kada sam alate predstavio svojim pacijentima, ni oni nisu marili. Ushićen zbog mogućnosti da im zaista pomognem da promene život, zračio sam entuzijazmom koji se ne može folirati. To im je privuklo pažnju kao ništa do tada.

28


Povratne reakcije su redom bile pozitivne. Mnogi su pričali o tome da su seanse daleko produktivnije.„Obično bih odlazio zbunjen, nesiguran u to je li mi seansa iole pomogla. Sada odlazim s osećajem da postoji nešto što mogu da uradim - nešto praktično što će mi pomoći.“ Prvi put u svojoj kratkoj karijeri, pacijentima sam ulivao nadu. To je promenilo sve. Počeo sam da slušam poznati refren: „ Jedna seansa s vama pružila mi je više od terapije na koju sam išao godinama.“ Krug mojih pacijenata brzo se širio. Osećao sam se ispunjenije nego ikada do tada. Prema očekivanjima, kod pacijenata sam primetio iste promene koje je Fil opažao dok je razvijao alate. U životu su napredovali na neočekivan način. Postajali su bolje vođe, bolji roditelji; bili su hrabriji u svakom aspektu života. Od mog i Filovog susreta prošlo je dvadeset pet godina. Alati su se pokazali delotvornim upravo kao što je i rekao: svakodnevna veza s višim silama koje menjaju život. Što sam više koristio alate, bilo mi je jasnije da te sile prolaze kroz mene, da ne potiču od mene - bile su dar iz nekog drugog izvora. Nosile su neverovatnu snagu zahvaljujući kojoj sam mogao da radim stvari koje nikad pre toga nisam radio. S vremenom sam prihvatio da su te nove moći dar viših sila. Ne samo da sam osećao te sile dve i po decenije već sam imao povlasticu da učim pacijente kako da im pristupaju s istim kontinuitetom. Svrha ove knjige jeste da i vama omogući isti pristup. Te sile će revolucionarno promeniti način na koji

Alati

-


29

posmatrate svoj život i svoje probleme. Problemi vas više nikad neće zaplašiti niti opteretiti. Umesto da pitate: „Mogu li nešto da učinim u vezi s tim problemom?“, naučićete da pitanje formulišete potpuno drugačije: „Pomoću kog alata ću ovo rešiti?“ Fil i ja zajedno imamo šezdeset godina iskustva u psihoterapiji. Na temelju tog iskustva definisali smo četiri osnovna problema koja sprečavaju ljude da imaju život kakav žele. Koliko ćete u životu biti srećni i zadovoljni zavisi od toga koliko ste sposobni da ih se uspešno oslobodite. U sledeća četiri poglavlja ti problemi pojedinačno su opisani. U svakom poglavlju predstavljen je i alat koji najdelotvornije rešava dati problem. Objašnjavamo kako vas konkretan alat povezuje s višom silom - i objašnjavamo kako ta sila rešava vaš problem. Možda svoje probleme ne vidite onako kako su predstavljeni kroz teškoće pacijenata o kojima govorimo. Srećom, to ne znači da ne možete iskoristiti alate. Uvidećete da će vam pomoći u raznim situacijama. Da bismo to potpuno razjasnili, na kraju svakog poglavlja navodimo „ostale primene“ konkretnog alata. Među njima će se verovatno naći barem jedna koja je primenljiva na vaš život. Otkrili smo da su za ispunjen život neophodne četiri više sile koje se prizivaju alatima. Manje je važno kakve je prirode vaš problem - bitno je da koristite alate. Sigurni smo u sve izloženo u ovoj knjizi jer je stvoreno i provereno u praksi. Ali nemojte nam verovati na

30


reč; čitajte je s nepoverenjem. Istovremeno ćete možda neke ideje dovoditi u pitanje. Većina tih pitanja nam je već poznata i pred kraj svakog poglavlja odgovaramo na najčešća. Međutim, pravi odgovori leže u alatima; ako ih primenjujete, iskusićete dejstvo viših sila. Ustanovili smo da nakon što ljudi to dožive u više navrata, primedaba više nema. Budući da je suština u tome da vas navedemo na upotrebu alata, na kraju svakog poglavlja ukratko su opisani problem, alat i način na koji se on koristi. Ako ozbiljno planirate da ih primenjujete, vraćaćete se na taj opis kako biste ostali na pravom putu. U sledeća četiri poglavlja upoznaćete se s četiri alata koja će vam omogućiti da živite ispunjen život. Pomislićete da vam samo to i treba. Nije tako. Možda će vas iznenaditi činjenica da većina ljudi prestane da koristi alate iako su delotvorni. To je jedna od najluđih karakteristika ljudske prirode: prestajemo da radimo ono što nam najviše pomaže. Stvarno smo ozbiljni u nameri da vam promenimo život. Ukoliko je to i vaš stav, moraćete da prevaziđete sopstveni otpor. E tu treba da se pokažete. Da biste bili uspešni, treba da shvatite šta vas sprečava da koristite alate - i moraćete da znate kako da se odbranite. To ćete saznati u Šestom poglavlju. Ono vam je peti alat, na neki način presudan. On vodi računa o tome da ostala četiri stalno budu u upotrebi.

Alati

-


31

Postoji još nešto što vam treba kako biste bili potpuno sigurni da nećete prestati da koristite alate radi povezivanja s višim silama. Vera. Više sile su toliko tajanstvene da je skoro nemoguće s vremena na vreme ne sumnjati u njihovo postojanje. Neki bi to čak nazvali egzistencijalnim pitanjem savremenog doba - kako verovati u nešto potpuno neopipljivo. Što se mene tiče, sumnja i neverica su mi usađene s majčinim mlekom jer su mi roditelji bili ateisti. Smejali bi se na reč vera, da ne porpinjem bilo šta slično „višim silama“ za šta ne postoji racionalno ili naučno objašnjenje. U sedmom poglavlju opisujem svoje napore da počnem da verujem u te sile i pomažem vam da i vi učinite to isto. Verujte mi, ako sam ja naučio da verujem, onda to može svako. Pretpostavljao sam da je to što sam prihvatio postojanje viših sila poslednji skok koji ću morati na načinim. Pogrešio sam. Fil je imao još jednu suludu ideju u rukavu. Tvrdio je da kad god neko koristi alat, više sile koje je prizvao peće koristiti samo njemu već svima u njegovoj okolini. Kako su godine prolazile, ta ideja mi se činila sve manje suluda. Počeo sam da verujem da više sile nisu samo korisne za društvo već da ne bismo preživeli bez njih. Ne morate mi verovati na reč. U osmom poglavlju opisujemo kako da to i sami iskusite. Zdravlje našeg društva zavisi od truda svakog pojedinca. Kad god se neko od nas poveže s višim silama, svi imaju koristi od toga. Zbog toga posebna odgovornost

32

F il S tu c i B a ri M a jk ls

leži na onima koji znaju kako da koriste alate. Oni su prvi koji će više sile približiti ostalim pripadnicima društva. Oni su pioniri koji grade novu, iznova ojačanu zajednicu. Svako jutro se budim zahvalan što više sile postoje. One se stalno prikazuju na nove načine. U ovoj knjizi smo s vama podelili njihovu čaroliju. Uzbuđeni smo zbog putovanja koje ćete uskoro započeti.

POGLAVLJE 2 Alat:

Preinačenje želje Višasila: Sila kretanja unapred

V i n i je bio moj pacijent s problematičnim talentom: mogao je skoro svakog da okrene protiv sebe u roku od nekoliko minuta nakon upoznavanja. Na našoj prvoj seansi, pozdravio sam ga u Čekaonici, a on je sarkastično odbrusio: „Hej, sjajan enterijer - jeste li ovo smeće nabavili na dvorišnoj rasprodaji? IKEA bi za vas bila ogroman napredak.“ Kad se nije služio svojim humorom da se otuđi od ljudi, bio je talentovan Idupski komičar. Međutim, to ne biste saznali iz njegove biografije. Kad sam ga upoznao, imao je trideset tri godine i više od deset godina se bavio stend-ap komedijom i nikad se nije probio dalje od kruga manjih klubova.

34


Nije da su mu nedostajale prilike. Njegov menadžer se posvetio tome da Viniju ugovara nastupe na popularnim scenama - većim klubovima, emisijama uživo, u humorističkim serijama. Uprkos jakoj konkurenciji prilikom angažmana, Vini je bio uspešan. Bio je zabavan. Problem je bio u tome što je stalno sabotirao nastojanja svog menadžera. Jednom prilikom menadžer mu je ugovorio sastanak s vlasnikom popularnog kluba, jednim od onih koji vam mogu napraviti ili uništiti karijeru - a Vini se nije pojavio; nije čak ni pozvao da objasni šta se desilo ili da zakaže sastanak za neki drugi put. Time je prevršio svaku meru i menadžer mu je zapretio da će mu otkazati saradnju ako ne dođe kod mene. „Odlučio sam to da uradim forme radi“, rekao je Vini, namignuvši zaverenički. Pitao sam Vinija zašto se nije pojavio. Njegov izgovor - prvi od mnogobrojnih - bio je besmislen. „Nisam ranoranilac',požalio seuvređeno,,,a moj menadžerto zna.“ „Zar niste mogli da napravite izuzetak u ovom slučaju kad vam je to bilo toliko bitno za karijeru?" Vini je odlučno odmahnuo krupnom glavom. ,,Ne. Nemam nameru da se upuštam u besomučno rintanje po principu sve za karijeru. To mi je previše stresno.“ Ako je Viniju bilo teško da ustaje ujutru, nije ni čudo što mu je karijera tapkala u mestu. Propušteni sastanak bio je samo poslednji primer sabotiranja samog sebe. Drugi fijasko se desio kada mu je menadžer zakazao nastup u velikom amfiteatru gde se organizovala

Alati

-

Preinačenje želje

35

dobrotvorna manifestacija. Nastup je dobro počeo, ali su ga izviždali kad je počeo da priča uvredljive viceve. Kao da je uživao u tome da odbija ljude od sebe. Kada mu je menadžer nabavio pozivnicu za pomodnu holivudsku zabavu na kojoj je Vini mogao da pokuša da pridobije naklonost ljudi koji su angažovali glumce za televizijske humorističke serije, Vini se pojavio pijan, neuredan i zaudarao je na povraćku. „Jeste li se ikad zapitali zašto sebi namerno upropaštavate karijeru?“, upitao sam. „Ništa ja ne upropaštavam. Samo neću da se prodam. Dodvoravaš se nekom na zabavi. To ti izgleda bezazleno. Možda ti taj neko učini uslugu. Uskoro počneš da cenzurišeš svoje najbolje nastupe. Na kraju pričaš bezazlene viceve kako bi se svideo ljudima." Ako je svideti se Ijudima značilo da dolaziš na sastanke na vreme, upravo to mu je i trebalo, ali Vini nije imao takav stav. „Moj posao je da budem zabavan, ne da se svidim ljudima. Ako ti treba neko takav, angažuj tipa koji obožava majonez i beli hleb.* Ja ću mu pokloniti smeđu kesu da to može poneti na posao za užinu.“ Vini je držao stručno predavanje na temu kako uništiti karijeru. I još gore od toga, ubedio je sebe da su mu postupci besprekorni. Naterao sam ga da dokaže svoja ubeđenja. Beli hleb i majonez su aluzija na masovnu kulturu. (Prim. prev.)

36


„Vidim da ste sve to iino smislili. Mislim da bi trebalo da odete do svog menadžera i kažete mu kako ćete se dobro snaći i bez njega; zadovoljni ste sadašnjim statusom. I sami možete da pravite raspored svojih nastupa po klubovima.” Bacio sam beležnicu i olovku na sto i ustao. „Ako odmah prekinemo seansu, neću vam je ni naplatiti Vini je razrogačio oči.„A-Ali ja...“, zamucao je,„mislio sam da možemo...“Zatvorio je oči i sabrao se.„Nije da ne želim da napredujem.“ „Kako bi bilo da onda iskreno odgovorite zašto uporno minirate svoju karijeru?“ Trebalo mu je malo vremena, ali je na kraju priznao da mrzi situacije u kojima njegova sudbina zavisi od drugih: intervjue, audicije, pa čak i telefonski razgovor s onim ko bi mogao da mu pomogne u poslu. U takvim situacijama se osećao ranjivo i izbegavao ih je kao đavola. Pitao sam ga zašto misli da ima nečeg lošeg u tome da nam je potrebna usluga od drugih. „Mrzim to“, progunđao je. Nakon kratkog ispitivanja, otkrio je zašto. ,,Iz majčine utrobe izašao sam s klovnovskim kostimom, bio sam glasan da bih privukao pažnju. Kao dete, stalno sam isprobavao nove štosove u prisustvu očevih klijenata. To ga je izluđivalo." ,,Zašto?“ „Posao je vodio od kuće.“ ,,Kakavposao?“ „Imao je pogrebno preduzeće.“

Alati

-

Preinačetije želje

37

Nasmejao sam se. „Hajte, Vini. Budite ozbiljni.“ „Ijesam ozbiljan. Svaki dan bih se ušunjao u čekaonicu i izveo svoju taČku, a uveče bih dobio batine kaišem. Kad bih pao i zaplakao, zvao bi me pederom i batinao još jače.“ Zasuzio je. „Bila je to jebena noćna mora.“ Postalo m ije jasno zašto jebio spreman da uradi sve kako se ne bi našao u situaciji zbog koje je bio ranjiv. Nikad nikom nije hteo da pruži priliku da mu ponovo nanese bol. Međutim, za to je platio visoku cenu - žrtvovao je svoju karijeru. Možda se vi niste žrtvovali isto kao Vini. Ali nikad nisam sreo nikoga ko se nije nečeg odrekao kako bi izbegao bol.

ZONA KOMFORA Ne bi nam bio problem da izbegnemo bol kad bismo to radili jednom-dvaput godišnje. Ali većini je to duboko usađen običaj. Zabarikadiramo se iza nevidljivog zida i ne usuđujemo se da izbijemo odatle jer nas iza tog zida čeka bol. Taj obezbeđeni prostor zove se „zona komfora“. U najekstremnijim slučajevima ljudi se kriju iza pravih zidova svoje kuće plašeći se da se izlože izlasku u spoljni svet. To je agorafobija. Međutim, za većinu ljudi zona komfora ne podrazumeva fizičko mesto; to je način života kojim se izbegava sve što bi moglo biti bolno.

38


Vinijevu zonu komfora činile su situacije u kojima se osećao sigurno: mali klubovi u kojima je imao stalni angažman, uzak krug prijatelja iz srednje škole koji su se smejali njegovim vicevima, devojka koja ga nikad ne bi ostavila šta god on zatražio od nje. Izbegavao je sve što ga je eksponiralo: audicije za veći angažman, povezivanje s ljudima koji bi mu mogli pomoći u karijeri, zabavljanje sa ženom koja vodi sopstveni život. Vaša zona komfora možda nije tako očigledna kao Vinijeva, ali sigurno je imate - a to važi za sve nas. Da vidimo kakva je vaša. Uradite sledeću vežbu (sve vežbe se najbolje rade zatvorenih očiju): Izaberite nešto što mrzite da radite. To bi moglo biti putovanje, upoznavanje novih Ijudi, odlazak na porodična okupljanja itd. Kako organizujete život u kome izbegavate takvu situaciju? Zamislite da vam takav način života pruža mesto u kome se skrivate. To je vaša zona komfora. Kako se osećate u njoj?

Verovatno ste se osećali kao da se nalazite na bezbednom i poznatom mestu gde nema bola koji svet donosi sa sobom. Na taj način se skoro sasvim dočarava zona komfora, mada joj nedostaje završni element. Koliko god to čudno bilo, nije nam dovoljno da samo izbegnemo bol. Zahtevamo da se bol zameni zadovoljstvom. To postižemo beskrajnim nizom aktivnosti od kojih smo zavisni: krstarenje internetom, konzumiranje droge

Alati

-

Preinačenje želje

39

i alkohola, pornografija, prigodno nazvana „hrana koja pruža utehu“. Čak su i manično kockanje i kupovina vrste zadovoljstva. Sva navedena ponašanja široko su rasprostranjena - mi činimo čitavu kulturu koja je u potrazi za zonom komfora. Naša dnevna rutina protkana je ovim aktivnostima. Vini je, recimo, svako veče ,,duvao“ sa istim prijateljima, jeo picu i igrao video-igre. On je takav provod opisao kao stupanje u alternativni svet.„)ednim udarcem ostatak sveta nestaje.“ Taj alternativni svet pruža vam osećaj umirujuće, prijatne, tople kupke, kao da ste se na trenutak vratili u majčinu utrobu. Takve„tople kupke“ samo nas dodatno sakate. Što se više krijete u toploj kupki, imate manje volje da se suočavate s hladnim tušem koji dolazi u stvarnosti. Zapitajte se koje su vaše tople kupke. Što češće uživate u njima, veća je verovatnoća da pomoću njih stvarate svoju zonu komfora. Sađa uradite sledeću vežbu: Zamislite kako uživate u jednoj ili više takvih aktivnosti. Zamislite kako vas zadovoljstvo koje osećate nosi u svet nalik majčinoj utrobi. Kako taj svet utiče na vaš osećaj za cilj?

Šta god da čini vašu zonu komfora, skupo je plaćate. Život nudi beskrajne mogućnosti, ali njih prati i bol. Ukoliko ne možete da ga trpite, ne možete živeti punim

40


plućima. Mnogo je takvih primera oko nas. Ako ste stidljivi i izbegavate ljude, gubite životnost koju pruža osećaj zajednice. Ukoliko ste kreativni, ali ne podnosite kritiku, ne možete da prodate svoje ideje tržištu. Ako ste vođa, a niste sposobni da se suprotstavite ljudima, nećete imati sledbenike. Trebalo bi da vam zorta komfora pruži sigurnost u životu, ali zbog nje zapravo živite mali život. Vini je bio dobar primer. Svaki aspekt njegovog života - karijera, prijatelji, čak i ljubavni život - bio je smežurana minijatura onoga što je mogao biti. Evo kako da zamislite zonu komfora i cenu koju plaćate za život u njoj: Većina nas liči na ovog čovečuljka koji se zaglibio u zoni komfora. Da bismo iskoristili beskrajne mogućnosti koje nam život pruža, moramo se odvažiti i izaći napolje.

Alati - Preinačenje želje

41

Prvo se susrećemo s bolom. Ako ne znamo kako da ga prevaziđemo, vraćamo se u zonu komfora. To je ilustrovano strelicom koja izlazi iz zone komfora, približava se bolu i vraća se nazad. Na kraju zauvek odustajemo od bekstva iz zone komfora; naši su najveći snovi i ambicije izgubljeni. Fizičar, profesor i pisac iz devetnaestog veka Oliver Vendel Holms u pesmi The Voiceless* navodi sledeće stihove: „Jadni oni koji nikad ne zapevaju, / Već umiru sa svom svojom muzikom u sebi.“ Tragično je umreti s neispevanom pesmom. Što je još gore, sami smo krivi što utišavamo svoj glas - ućutkujemo sami sebe. Ipak, uprkos toj previsokoj ceni koju plaćamo, ne izlazimo iz zone komfora. Zašto? Zato nas tamo drži tipična slabost savremenog doba: potreba za trenutnim zadovoljenjem. U zoni komfora se začas osetimo dobro. Koga briga kakvu će nam kaznu doneti budućnost? Ali kazna ipak dolazi i sa sobom donosi najteži bol - saznanje da ste protraćili svoj život. Kao društvo, naučili smo da očekujemo, čak i zahtevamo trenutno zadovoljenje. Imamo i neobičnu sposobnost da opravdamo tu slabost. Umesto da priznamo kako izbegavamo bol, sebi govorimo da smo uspešni; Vini je ubedio sebe da odbija da se ,,proda“. Na kraju stičemo izobličen pogled na svet prema kome nam izbegavanje izgleda ispravno, čak i hrabro i idealističko. To je najgori greh - lagati sebe. On onemogućava promenu. * Engl.: Ljudi bez glasa. (Prim. prev.)

42

F il S tuc i B a ri M a jk ls

Sve sam to objasnio Viniju. Shvativši zašto se toliko zaglibio, osetio se malo bolje. Zahvalio mi je i požurio ka vratima. ,,Polako“, rekao sam. Vini se zbunio.„Drago mi je što vam je bolje“, rekao sam, ,,ali ako stvari ostavite kakve jesu, ništa se neće promeniti; i dalje ćete biti zatvoreni u zoni komfora. Da li prihvatate takvu kaznu?“ „Ako me pustite da odem - da“, odgovorio je Vini napola u šali. Ponovo je seo. Prvi put sam u njegovim očima ugledao nadu da njegov život može postati bolji nego što jeste.

VIŠA SILA: KRETANJE UNAPRED Retki su oni koji odbijaju da žive ograničen život. Prolaze kroz izuzetno bolne situacije - od odbijanja i neuspeha do kraćih epizoda ispunjenih neprijatnošću i nemirom. Pored toga, suočavaju se sa slabim, dosadnim bolom neophodnim za održavanje lične discipline jer primoravaju sebe da rade ono što nam je svima poznato da bi trebalo da radimo, ali to ne činimo - tu se, recimo, ubrajaju vežbanje, pravilna ishrana, organizovanost. Pošto ništa ne izbegavaju, mogu da teže ostvarenju najvećih ambicija. Čini se da u sebi imaju više života nego ostali.

Alati

-

Preinačenje želje

43

Oni imaju nešto što im daje snagu da izdrže bol - osećaj za cilj. Ono što rade u sadašnjosti, koliko god to bilo bolno, značajno je u svetlu onoga što žele da postignu u budućnosti. Onome ko izbegava bol stalo je samo do trenutnog zadovoljenja; ne preuzima odgovornost za svoju budućnost. Osećaj za cilj se ne stiče razmišljanjem o njemu, već preduzimanjem koraka koji vas vode u budućnost. Onog trenutka kada to učinite, aktivirate silu snažniju od želje da izbegnete bol. To zovemo „sila kretanja unapredK. To je prva od pet viših sila o kojima će biti reči u ovoj knjizi. One su ,,više“ jer egzistiraju u ravni gde univerzum zapoveda i stvara, dajući im tako tajanstvene moći. Te moći su nevidljive, ali su rezultati njihovog delovanja svuda oko nas. Oni su najočigledniji za silu kretanja unapred. Njena moć je moć samog života. Sve što je živo razvija se i usmereno je ka budućnosti s osećajem za cilj - od pojedinačnog organizma, preko vrste, do cele planete. Dilan Tomas* je to nazvao „sila koja kroz zeleni fitilj istiskuje cvet“. Neprekidna nit života tokom miliona godina potvrda je nepobedive snage sile kretanja unapred. Njena moć je dotakla i vaš život. Isprva ste bili bespom oćna beba; ipak, za neverovatno kratko vreme prešli ste iz puzećeg položaja u stojeći i prohodali ste. To ste uspeli uprkos bezbrojnim bolnim preprekama. * D ylan Thom as (1914-1953)- velški pesnik i pisac. (Prim. prev.)

44


Posmatrajte neko dete koje sada uči da hoda. Koliko god puta da padne, odmah se diže kako bi ostvarilo svoj cilj. Ono ima neverovatan osećaj za cilj i koristi silu kretanja unapred. Ova sila podstiče decu na razvoj osnovnih veština koje će im trebati kad odrastu. Budući da jednako utiče na svako dete i da je sveopšte prisutna, deca je nisu svesna. Situacija je drugačija s odraslima. Glavni zadatak odraslog jeste da pronađe svrhu svog postojanja u svetu. Svako ima drugačiju svrhu - hoće li je pronaći jeste lična stvar. Sila kretanja unapred deluje na pojedinca samo ako on svesno odluči da je koristi - i prihvata bol koji je prati. Većina se umesto nje opredeljuje za izbegavanje. Zbog toga nikad ne dorastemo sopstvenim mogućnostima i nikad potpuno ne razvijemo sopstvenu ličnost. Vini je bio savršen primer. Kao dete imao je nagon da se razvije kao izvođač; uprkos batinanju, svakog dana je izvodio tačke pred očevim klijentima. Ali kao odrastao čovek, odlučio je da više ne želi da bude ranjiv. Ta odluka ga je pretvorila u ogorčenu, ograničenu verziju onoga ko je trebalo da postane. Zanesen od uzbuđenja, rekao sam Viniju: „Pod dejstvom sile kretanja imapred život postaje kao sjajna zvezda, razvija se ka spolja. Kad se neko krije u zoni komfora, život postaje crna rupa, urušava se u samog sebe.“ Vini nije delio moje oduševljenje.„Zvučite kao moja nastavnica veronauke - koja je, slučajno znam, bila stara

Alati

-

PreinaČenje želje

45

usedelica i nikad se nije poševila. Nemate pojma kako je to kad se eksponirate pred gomilom kretena.“ Koliko god da je neprijatno zvučalo, razumeo sam. Za Vinija, sila kretanja unapred bile su samo reči. Bilo mu je potrebno da oseti kako ga ta sila pokreće iznutra pre nego što je iole mogao da poveruje u nju. Po mom mišljenju, upravo to intuitivno iskustvo nedostajalo je tradicionalnoj psihoterapiji. Terapija je mogla da probudi ideje i osećanja - ali nije mogla direktno da poveže pacijente sa silama koje su im potrebne da promene život. Kad sam upoznao Fila, odmah sam shvatio da je naučio kako da stvori tu vezu. Rešenje se krilo u moći alata koje je otkrio. Alati su osmišljeni s namerom da iskoriste neobičnu prirodu viših sila. Mi smo navikli na sile kojima možemo da upravljamo: gazimo papučicu za gas, palimo svetlo, puštamo vruću vodu i nakon toga dobijamo željeni rezultat. Te sile su nezavisne od nas; mi ih kontrolišemo spolja. Nije važno u kakvom smo stanju mi sami. Više sile ne funkcionišu tako; one ne podležu spoljašnjoj kontroli. Da biste iskoristili višu silu, morate se povezati s njom. To postižete tako što poprimate isti oblik koji ima sila - pretvarajući se u njenu mini-verziju. Razmišljanjem ništa ne postižete; morate promeniti svoje stanje. Upravo u tome se ogleda genijalnost alata. Svaki alat iz ove knjige omogućava vam da ,,oponašate“ dejstvo različitih viših sila, čime vas dovodi u sklad s datom

46


silom i iskorišćava njenu energiju. Knjiga objašnjava prirodu pet glavnih viših sila. Zatim vam predstavlja alat koji vas dovodi u vezu sa svakom silom. Vežbanjem ćete naučiti da prizivate više sile kada poželite. One će vam pružiti nešto dragoceno - sposobnost da stvarate sopstvenu budućnost.

ALAT: PREINAČENJE 2ELJE Odlučili smo da prvo predstavimo višu silu kretanja unapred jer je ona po svojoj prirodi najočiglednija kreće se neumorno kroz svemir sa osećajem za cilj. Da biste iskoristili tu silu, satni se morate kretati neumorno napred u svom životu - tek tada ćete poprimiti njen oblik. Međutim, to nije tako jednostavno. Do sada ste naučili da po svaku cenu izbegavamo bol koji prouzrokuje kretanje unapred. Fila nije poljuljala ta nezgodna ljudska slabost. S potpunim ubeđenjem mi je rekao da svako može savladati strah od bola. Pitao sam ga na osnovu Čega je toliko siguran. Odgovorio je da je otkrio alat koji podučava ljude da požele bol To je zvučalo čudno, makar dolazilo i od Fila. Pitao sam se je li neka vrsta mazohiste - ili nešto gore. Zatim mi je ispričao sledeću priču i shvatio sam logiku njegove čudne teorije.

Alati

-

Preinačenje želje

47

Kaotrinaestogodišnjak, išao sam u drugi razred srednje škoie.* Bio sam pravi žgoljavko. Budući da je to bila muška škola, svi učenici su bili viši od mene. Najgori deo nedelje bili su časovi mašinskog crtanja. Moji crteži su bili velike brljotine - izgledali su kao Roršahovi testovi. Još strašniji od tih časova bio je učenik koji je sedeo do mene - debeo i maljav osamnaestogodišnji kapiten i proslavIjeni bek ragbi tima. Izgledao mi je kao spoj boga i izuzetno opasne životinje. Srećom, barem nam je nešto bilo zajedničko - bili smo dva najgora crtača u razredu. Pošto nas je nespretnost zbližila, postao je otvoreniji prema meni. Pričao mi je o temi koja mu je najviše prirasla za srce - o ragbiju. Bio je u prvom timu i smatran je za najboljeg beka u regionu. Ne znam iz kog razloga, ali silno je želeo da mi objasni kako je postigao takav uspeh. Njegova priča me šokirala - još uvekje se sećam i nakon četrdeset godina. Objasnio je da nije ni najbrži bek u gradu, niti je neuhvatljiv. Bilo je i jačih igrača. Ipak, bio je najbolji u gradu i to su dokazivale privlačne stipendije koje su mu nudili. Njegov uspeh nije imao nikakve veze s njegovim fizičkim sposobnostima, već sa stavom o udarcima koje je primao. Tražio bi loptu u prvom napadu s početne linije i trčao do najbližeg protivničkog obarača. Ne bi pokušao da ga prođe * U pojedinim državama SAD sistem školovanja je takav da deca od j edanaest do četrnaest godina pohađaju „nižu srednju školu“ (engl. .ju n io r high-school) koja obuhvata 6,7. i 8. razred prema našem sistemu obrazovanja. (Prim. prev.)

48


ili pređe granice terena.Trčao bi pravo na njega i namerno primao udarac, koliko god da ga je bolelo. „Kada ustanem, osećam se sjajno, pun života. Zato sam najbolji. Ostali trkači se plaše,toim se vidi u očima." Biojeu pravu; nikodrugi nije imao želju da ga smrska odbrambeni igrač. Prvo sam pomislio da je lud. Živeo je u svetu u kome su bol i opasnost bili stalno prisutni - i to mu se sviđalo. Upravo takav svet sam ja u detinjstvu izbegavao. Ali njegova luda ideja nije mi izbijala iz glave; ako ciljaš pravo na bol, razvijaš supermoći. Kako su godine prolazile, sve više sam uviđao da je to tačno - i to ne samo u sportu. Nesvesno mi je odao tajnu savladavanja bola - i pružio osnovu za razvoj alata pomoću kog svako može da se poveže sa silom kretanja unapred.

Taj ragbista se isticao među ostalima jer je ,,preinačio“ normalnu želju ljudi da se izbegne bol - on je želeo da oseti bol. Njemu je to bilo prirodno, ali prosečnom čoveku se to čini nemoguće. Ipak, nije. Pomoću pravog alata, svako može naučiti da poželi da oseti bol. Alat se zove preinačenje želje. Pre nego što ga isprobate, odaberite situaciju koju izbegavate. Ona ne mora da podrazumeva fizički bol kao u slučaju pomenutog ragbiste. Veća je verovatnoća da izbegavate nekakav emotivni bol; telefonski poziv koji odlažete, projekat koji vas opterećuje ili neki dosadan posao. Vini je izbegavao

Alati

-

Preinačenje želje

49

odbijanje s kojim bi morao da se suoči kad bi napredovao u šou-biznisu. Kada izaberete situaciju, zamislite bol koji biste osećali. Zatim zaboravite tu situaciju i usredsredite se na bol. Nakon toga upotrebite alat.

P rein ačen ježelje Zamislite kako se bol pojavljuje pred vama kao oblak. Viknite u sebi ka oblaku: „IZAZOVIGA!" Osetite jaku želju da vas bol odvede u oblak. Dok idete napred, viknite u sebi: „VOLIM BOL!" Zađite u bol toliko duboko da se s njim dovedete u sklad. Osetićete kako vas oblak izbacuje i zatvara se za vama. Recite u sebi uverljivo: „BOL ME OSLOBAĐA!" Napuštajući oblak, osetićete kako vas nešto tera napred u sferu čiste svetlosti.

Za prva dva koraka neophodno je aktivirati sopstvenu volju, ali u poslednjem koraku trebalo bi da osetite kako vas nosi sila mnogo veća od vas: to je sila kretanja unapred. Kada „izazovete" bol, neka doživljaj bude što ekstremniji. Kako biste se osećali kad bi ishod bio najgori mogući? Publika vas je izviždala na kraju govora.

50


Supružnik vas ostavlja usred svađe. Ukoliko ste u stanju da savladate najgore, sve blaže od toga postaje lako. Što je bol intenzivniji - i što agresivnije uđete u njega stvorićete više energije. Naučite da navedena tri koraka prolazite brzo ali intenzivno. Nemojte to uraditi samo jednom. Ponavljajte korake sve dok ne osetite da ste sav bol potpuno pretvorili u energiju. Svaki korak zapamtite po rečenici koja ga prati. 1. „Izazovi ga.“ 2. „Volim bol.“ 3. „Bol me oslobađa.“ I samo ponavljanje ove tri reČenice će vam pomoći. Sada vam je jasno zašto ovaj alat zovemo preinačenje želje. Iskoristili ste normalnu želju da izbegnete bol i preinačili ste je u želju da se suočite s njim.

KAKO SE PREINAČENJEM ŽELJE SAVLADAVA BOL Redovnim korišćenjem ovog alata otkrićete tajnu o bolu zahvaljujući kojoj ćete ga savladati: bol nije apsolutan. Vaš doživljaj bola menja se zavisno od toga kako reagujete na njega. Kada se krećete ka njemu, bol se skuplja. Kada se udaljavate od njega, bol raste. Ako bežite od njega, bol

Alati

-

Preinačenje želje

51

vas juri kao čudovište u snu. Ukoliko se suprotstavite čudovištu, ono će otići. Zato je želja ključni deo ovog alata. Ona vas podstiče da se krećete ka bolu. Imate želju za bolom ne zato što ste mazohista, već da biste ga smanjili. Kada budete uvereni da to možete uraditi svaki put, savladali ste strah od bola. Naredna slika ilustruje opisani proces. Ovaj put čovečuljak izlazi iz zone komfora s potpuno drugačijim životnim stavom. Ne samo da ne pokušava da izbegne bol već želi da ga oseti. Ta želja ga pokreće; kao što sam rekao, kada se krećemo ka bolu, on se skuplja i manje ga se plašimo. Sada možete da prođete kroz njega i stupite u širi svet beskrajnih mogućnosti. Prvi čas o moći koju pruža kretanje ka bolu održao mi je otac dok me učio da surfujem. Prvo mi je pokazao

N \ / // - BESKRAJNE^/^ - MOGUĆNOSTI

/ /I

IIIl

-

52


kako da uđem u ledenu vodu. Morate uroniti odjednom, bez razmišljanja. On i ja bismo trčali plažom što smo brže mogli i zatim bismo zaronili što dublje. Bio je to šok za telo, ali mi bismo surfovali dok su drugi plivači još mučili sebe ulazeći u vodu puževim korakom. Sećajući se toga, shvatam da je to bio prvi podsticaj da se svojevoljno krećem ka bolu.

KADA SE KORISTIPREINAČENJE ŽELJE U svojoj ordinaciji sam s Vinijem prolazio korake preinačenja želje mnogo puta dok se nisam uverio da će moći i sam da koristi taj alat.„Osećam se nekako uzbuđeno, kao da sam vežbao“, priznao je. „Dakle, kada treba da ga koristim?" To je bilo dobro pitanje. Ono se odnosi na sve alate koje ćemo predstaviti u knjizi. Znati kada treba upotrebiti alat jednako je važno kao i upoznati se s njim. Utvrdili smo da to ne treba prepuštati slučaju. Za svaki alat se vezuje nekoliko lako prepoznatljivih situacija u kojima ga je neophodno primeniti. Zovemo ih migovi, poput onih koji daju znak glumcu da izgovara svoj tekst. Koristite alat čim prepoznate mig. Kad je reč o preinačenju želje, prvi mig je očigledan - neposredno pre nego što treba da uradite nešto što želite da izbegnete. Recimo da treba da pozovete nekoga koga se plašite ili stvarno treba da se bacite na posao, ali


53

ste uznemireni i dekoncentrisani. U takvim situacijama, usredsredite se upravo na bol koji biste osetili kad biste započeli opisanu radnju. Primenite alat na taj bol (prema potrebi i nekoliko puta) sve dok ne osetite energiju tog poslednjeg koraka koji vas vodi napred. Nemojte prestati da razmišljate - neka vas alat navede da obavite istu tu radnju koju ste izbegavali. Drugi mig nije toliko očigledan jer se javlja u vašim misiima. Svi mi imamo istu lošu naviku. Kad moramo da uradimo nešto krajnje neprijatno, počnemo da razmišljamo o tome umesto da se bacimo na posao: „Zašto moram to da radim? Ne mogu to da radim. Uradiću to sledeće nedelje“ itd. Razmišljanje vas ne može podstaći na delovanje dok ste suočeni s bolom; ono vas zapravo obično tera da to još više izbegavate. Misli vam mogu pomoći da savladate bol jedino ako vas podstaknu da primenite preinačenje želje. To je drugi mig: kad god uhvatite sebe da razmišljate o zadatku koga se plašite, prekinite misli i upotrebite alat. Taj mig vas uči da odmah upotrebite alat. Bez obzira na to koliko još vremena imate da obavite zadatak, sila koja vam je potrebna da biste se kretali unapred može se prizvati samo u sadašnjosti. Kad god delujete na ovaj drugi mig, polažete ulog na nevidljiv bankarski račun s tim da tada ulažete energiju a ne novac - na kraju ćete sakupiti dovoljno energije koja će vas podstaći na delovanje. Vini je imao priliku da to isproba. Da bi sredio svoj život, jedan od Vinijevih zadataka bio je da pozove

54


uticajnog vlasnika kluba koga je bio ispalio. Iako mu je bilo dovoljno strašno to što je morao da ga zamoli za angažman, morao je i da ga zamoli za oproštaj. Mig koji je Viniju davao znak da primeni preinačenje želje bila je pomisao: „Nema šanse. Ne mogu to da uradim.“ Pošto je primenjivao taj alat dve nedelje, zabezeknuo je sam sebe i pozvao ga. Čovek mu se nije javljao pet dana, što je Viniju dalo priliku da iskoristi mig još stotinak puta. Poziv je konačno usledio. Vlasnikkluba se izvikao na njega. ,,To je bilo najdužih pet minuta u mom životu“, rekao je Vini. Zatim je vlasnik primio još jedan poziv i stavio Vinija na čekanje „dodatnih pet jebenih minuta“. Vini je u očaju primenio preinačenje želje očekujući još grdnje - ali taj drugi poziv je uputio komičar koji je otkazao tačku za to veče. Vlasnik kluba je ponudio upražnjen termin Viniju - koji je bio ,,ekstra“. Vini je bio zapanjen preokretom situacije - odnosno, kako on reče: „Luda sreća, jelda?“

TAJNA KORIST: PRETVARANJE BOLA U MOĆ Istini za volju, nije to bila nikakva sreća. Često sam imao priliku da vidim tako nešto; pacijent se stvarno potrudi da krene napred i odjednom ljudi počinju da mu pomažu i mogućnosti usput počinju da mu se otvaraju kao pod dejstvom neke čarolije.


55

I ja sam isto to iskusio pre nego što sam saznao za alate. Za mene su automatski stečen ugled i visoka zarada koje mi je donela karijera pravnika bili pozlaćen kavez - svojevrsna zona komfora. Da bih ponovo počeo da se krećem napred u životu, morao sam da dam otkaz u advokatskoj firmi. Odlučio sam da postanem psihoterapeut, ali znao sam da će mi trebati četiri godine da steknem sve neophodne kvalifikacije. Kako ću se izdržavati sve to vreme? Ne očekujući mnogo, poslao sam svoju radnu biografiju na adrese desetina advokata radi honorarnog zaposlenja. Većina me je odbila. Baš kad sam počeo da očajavam, neočekivano me je pozvao advokat s kojim sam bio na fakultetu. Bio je to dar s neba. Dozvolio mi je da radim koliko sam hteo - i mnogo i malo. Čak me upoznao s brakorazvodnim pravom, oblasti u kojoj sam već mogao da počnem da vežbam svoje psihoterapeutske veštine. Bez njegove pomoći ne bi bilo moguće da promenim profesiju. Od samog početka bavljenja psihoterapijom bio sam uveren da nešto nedostaje u mom obrazovanju. Nisam pomagao ljudima onoliko koliko sam znao da mogu. Stalno sam tražio nekog ko će me uvesti u tajne zanata. Uprkos brojnim razočaranjima, odlučio sam da budem uporan. Tako sam otišao na seminar koji je držao Fil. Očigledno je da je za mene susret s njim predstavljao jedan od onih„srećnih“ događaja. Nikad nije odgovarao s oklevanjem - a ja sam ga obasipao hiljadama pitanja; za razliku od ostalih, nikad nije shvatao lično niti me

56


izbegavao kada sam osporavao njegove odgovore. Dok sam razgovarao s njim, činilo mi se kao da pred sobom imam interaktivnu enciklopediju s odgovorima na pitanja koja su me mučila ceo život. Ako ti slučajni susreti i iznenadne prilike nisu sreća, šta su onda? Istraživač iz dvadesetog veka Škot V. H. Mari opisao je to ovako: „Onog časa kada se čovek definitivno obaveže na nešto, budi se i Proviđenje... tako što u korist datogpojedinca podstiče svakakve nepredviđene događaje, susrete i materijalnu pomoć koje niko nije ni mogao da sanja da će ga zadesiti.“ Proviđenje je starinski, ali pravi izraz. Ono podrazumeva podršku i vođstvo čiji je izvor nešto uzvišenije od ljudskog bića. Mari je hteo da kaže kako vas kretanje unapred dovodi u sklad s kretanjem na viŠem nivou - u univerzumu - i omogućava vam da iskoristite nebrojene mogućnosti koje vam ono pruža. Ta nepredviđena pomoć jedna je od mnogih pogodnosti koje vam više sile mogu podariti. Ona podleže istim pravilima o kojima smo ranije pričali: tim silama ne možete upravljati spolja; morate da postanete kao one da biste iskoristili njihovu energiju. Lako se desi da ljudi ovo preterano pojednostave. Jedan pacijent je naporno radio noćima i vikendima kako bi šefu predstavio jedinstven i kreativan predlog, ali kada je konačno sakupio hrabrost da iznese svoju ideju, šef ga je odbio. „Rekli ste mi da će mi univerzum pomoći ako krenem napred", požalio se.

Alati

-

Preinačenje želje

57

Iz ovog odgovora vidi se kako savremeni um obiČno pogrešno shvata duhovne sile. On želi da upravlja njima na predvidljiv način. Da, kretanje napred jeste moćan način povezivanja s višim silama. Ali te sile su krajnje tajanstvene; princip njihovog delovanja često se ne može odmah shvatiti. Svemir vas neće nagraditi kao dresiranu foku kad god učinite korak napred. Naivno verovanje da će se to desiti samo je još jedna verzija zone komfora. Učeći o tome kako da koriste dejstvo viših sila, pacijenti se susreću s joŠ jednom misterijom. Osećaju kako im moći rastu kad se naizgled niotkuda desi nešto loše. Često se naljute, kao da je veza s višim silama posredstvom čarolije trebalo da ih učini imunim na nesreću. Takva reakcija je vrsta duhovne nezrelosti. Zrele odrasle osobe prepoznaju osnovnu razliku između ciljeva koje postavljamo sami sebi i ciljeva koje nam postavlja univerzum. Uopšte uzev, ljudi teže da postignu uspeh u spoljnom svetu - recimo, da naprave uspešnu firmu ili pronađu životnog partnera. Nasuprot tome, univerzumu nije stalo do našeg uspeha u spoljnom svetu; njegov cilj je da razvije našu unutrašnju snagu. Nama je bitno šta postižemo u spoljnom svetu; univerzum zanima kakvi smo iznutra. Zbog toga nas nesreća i dalje prati čak i pošto krenemo napred; univerzum nam može razviti unutrašnju snagu samo ako nas izlaže nesreći. Svima je jasno da se mišići razvijaju ako se izlože otporu - u obliku teških

58


tegova. U osnovi, nesreća je ,,teg“ pomoću koga se razvija unutrašnja snaga. Imao sam priliku da vidim kako su ljudi razvili neverovatnu snagu boreći se s nesrećom. Lečio sam ženu čiji j e suprug vodio sve finansij e u kući; kad j e on umro, pred njom je bio težak zadatak - morala je da savlada osnove vođenja finansija. Ipak, godinu dana posle njegove smrti ona ne samo da je osnovala uspešnu firmu već nije više bila toliko pasivna u odnosima s drugim ljudima. To isto sam video čak i kod dece: devojčica u pubertetu nalazila je sigurnost jedino u druženju s dominantnom drugaricom koja je imala ambicije da se progura u bolje društvo i koja je se rešila tako što joj je poslala kratku SMS poruku: „Umorna sam od pretvaranja da sam ti drugarica." Njena majka se brinula da će to na nju ostaviti traumatične posledice od kojih se nikad neće oporaviti. Umesto toga, devojčica je bila primorana da se zbliži s drugom decom i tako je otkrila da je i sama prilično omiljena. Produbljivala je prijateljstva i stekla dodatno samopouzdanje. "Postoji skrivena, unutrašnja snaga koju ne možete pronaći ako se ne probijete kroz nedaće. Fridrih Niče, avangardni mislilac s kraja devetnaestog veka, to je najbolje objasnio u čuvenom aforizmu: „Ono što me ne ubije, to me ojača.“ On je zastupao novu ideju da nesreća ima pozitivnu vrednost. Međutim, kad sam Viniju citirao Ničea, on je zakolutao očima i uzvratio: „Slušaj, pametnjakoviću s Harvarda,


59

nisam ja baš toliko glup koliko izgledam. Znam ponešto o Ničeu; on je znao samo da priča, ali nije baš živeo kao Indijana Džouns.“ Vini je imao pravo - Niče je bio praktično isposnik. To nije nikakvo iznenađenje. Filozofiju razvijaju intelektualci koji se retko zapitaju kako se njihove ideje primenjuju u stvarnom životu. Kad vam se poplavi podrum ili vas napusti supruga, ne razmišljate o Ničeu. Svi mi isto reagujemo u takvim situacijama: „Ovo ne bi trebalo da mi se dešava.“ Koliko god vam se takva reakcija čini prirodnom, ona je zapravo suluda: odbijate daprihvatite nešto što se već desilo. Nema goreg traćenja vremena. Što se više žalite, to se više zakopavate u mestu. Uobičajen naziv za onoga ko sebi dopusti da uživa u bolu jeste žrtva. Žrtva misli da zna kako svemir treba da funkcioniše. Kada se ne ophodi prema njoj onako kako ona „zaslužuje“, ona zaključuje da se svet urotio protiv nje. To joj je izgovor da odustane i povuče se u zonu komfora u kojoj sav njen trud prestaje. Ne treba da budete filozof kako biste uvideli da se takav čovek ne razvija, odnosno da ne jača. Ničeova misao zvuči kao da vas jača sama nesreća. To nije tačno. Unutrašnju snagu razvijaju samo oni koji idu napred kad su suočeni s nesrećom. To žrtva nije sposobna da uradi. Ona troši energiju na uporne tvrdnje da nesreća najpre nije ni trebalo da je zadesi. Tu energiju ne može da povrati dok ne prihvati

60


događaj - koliko god da je bolan. Ali da bi se loše stvari prihvatile, potrebno je uložiti trud. Tu na scenu stupa preinačenje želje. Pomoću tog alata zaobilazite svoj stav o tome šta bi trebalo da se desi i aktivno prihvatate ono štojeste. Način na koji se to postiže donekle se razlikuje od primene ovog alata radi pripreme za neki budući bol. Alat se koristi na isti način, ali ciljani bol je u prošlosti (čak i ako ste ga iskusili pre samo nekoliko minuta). U suštini, vežbate da poželite ono što se već desilo. Što pre počnete da koristite ovaj alat i što češće to činite nakon što vas zadesi nešto loše, brže ćete se oporaviti. Neki će se tako prvi put u životu suočiti s nesrećom a da se pritom ne osećaju kao žrtve. Uz preinačenje želje, Ničeova ideja postaje stvarnost. To važi barem za sitnije nedaće - kad vas zadesi gužva u saobraćaju ili se pokvari fotokopir-aparat. Počinjete da se oporavljate od takvih problema brže nego što ste mislili da možete; postajete trpeljiviji prema razočaranjima. Međutim, šta je sa stvarno tragičnim događajima? Neko izgubi životnu ušteđevinu, umre mu dete. Je li moguće - čak je li zdravo - prihvatiti događaj koji vam uništi osnovu od koje vam je satkan život? Dosad je najmanje jedna osoba bila kompetentna da odgovori na to pitanje - čuveni austrijski psihijatar Viktor Frankl. Izvor njegovog autoriteta nisu bile diplome, već to što je preživeo nezamislivo. Bio je zarobljenik u četiri nacistička logora smrti, gde su mu ubijeni majka,

Alati

-

Preinačenje želje

61

otac, brat i supruga. Ne želeći da odustane od života, postao je lekar u logoru. Koristeći svoju poziciju, borio se da razvije izdržljivost zarobljenika koji su, poput njega, izgubili sve, uključujući i želju za životom. Svoju reakciju na patnju izneo je u knjizi Zašto se niste ubili: traženje smisla življenja* Došao je do neverovatnog zaključka da je čak i u neopisivo teškim uslovima - kad ste lišeni spavanja, izgladnjivani i stalno suočeni s pretnjom smrću - moguće razvijati unutrašnju snagu. Jedino to nacisti nisu mogli oduzeti zarobljenicima. Nacisti su u logorima upravljali svime - ličnim stvarima, životima voljenih bića i, konačno, vašim životom. Ipak, oni nisu mogli da vas liše odlučnosti da se iznutra razvijate za to vreme koje vam je preostalo za život. Prema Franklovim rečima, koliko god život u logorima smrti bio depresivan i besmislen, on je i dalje „predstavljao priliku i izazov. Čovek je mogao da izađe kao pobednik iz takvih iskustava, pretvarajući život u unutrašnji trijumf, ili je mogao da ignoriše taj izazov i samo vegetira." Naveo je da je „situacija u spoljnom svetu bila izuzetno teška i u takvim okolnostima čovek je imao priliku da se razvija duhovno, van sopstvenih granica". Zahvaljujući toj unutrašnjoj, duhovnoj snazi, * Viktor E. Frankl - prevela Vera Vesković Albulj; priređivač Žarko Albulj; Beograd, 1994. (Prim. prev.)

62


manje izdržljivi zatvorenici ponekad su preživljavali logore lakše od fizički jačih. Frankl je potvrdio naše ranije opažanje - bez obzira na ciljeve koje sebi postavite u spoljnom svetu, život vam je pripremio sopstvene. Ukoliko se ti planovi sukobe, život odnosi prevagu. Kako Frankl kaže: „Zapravo nije ni bilo važno šta smo mi očekivali od života, već šta je život očekivao od nas.“ Morali ste da otkrijete šta život traži od vas, čak i ako je samo trebalo da izdržite patnju dostojanstveno, da se žrtvujete za drugoga ili da prođe još jedan dan u kome se nećete prepustiti beznađu - i da se zatim uspešno suočite s tim izazovom. Opisani proces razvija ono što u našem društvu orijentisanom ka spoljnom svetu najviše nedostaje: ,,unutrašnju veličinu". Naučeni smo da nas veličina asocira na ljude koji su postali moćni ili slavni u spoljnom svetu, recimo na Napoleona ili Tomasa Edisona. Malo cenimo unutrašnju veličinu koju svako može razviti, bez obzira na položaj koji ima u životu. Međutim, naš život dobija smisao samo zahvaljujući toj unutrašnjoj veličini; bez nje, društvo postaje beznačajan oklop. Usled idealizovanja uspeha u spoljnom svetu rađa se sebična opsednutost sopstvenim ciljevima. S druge strane, unutrašnja veličina se razvija tek kad vam život onemogući postizanje ciljeva. Tada vodite ličnu, privatnu borbu da uskladite sopstvene planove sa onim što je život isplanirao za vas. Primorani ste da postanete nesebični u najboljem smislu te reči - da posvetite svoj

Alati

-

Preinačenje želje

63

život nečemu važnijem od vas samih. Franklova knjiga opisuje njegovu pobedu u najekstremnijim okolnostima. Njegova prava veličina ogleda se u tome što je pronašao smisao života u uslovima mučnog ugnjetavanja u zarobljeničkom logoru - a ne u uspehu koji je kasnije postigao kao čuveni psihijatar.

STRAHIHRABROST Poslednje u čemu vam preinačenje želje koristi možda je i najvažnije - omogućava vam da razvijete hrabrost. Uvek me je zbunjivalo to što se psihoterapija nikad nije direktno pozabavila potrebom za hrabrošću - svi moji pacijenti su hteli da budu hrabriji. Ali kao i svi ostali, terapeuti su hrabrost smatrali svojevrsnom mitskom moći koju poseduju samo heroji što ne osećaju ljudski strah - a to nije tema kojom se bavi ljudska psihologija. Takvi heroji postoje samo u filmovima. Pravu hrabrost imaju normalna ljudska bića - ljudi koji imaju iste strahove kao i mi. Manifestacija njihove hrabrosti najčešće je neobjašnjiva - pojedinac ni sam ne zna kako je nešto uspeo da uradi. Fil nije gledao na hrabrost kao na mitsku moć niti kao na nešto neobjašnjivo. On ju je objasnio praktično, na način svojstven ljudima, prijemčiv za svakoga. Hrabrostje sposobnost da se deluje uprkos strahu. Mnogim

64


ljudima ovo se čini nemogućim zbog toga kako doživljavamo strah. Strah se skoro uvek povezuje sa slikom da će vam se desiti nešto strašno. Ako kažem ono što mislim, dobiću otkaz. Ako osnujem sopstvenu firmu, bankrotiraću. Što se više usmeravate na tu sliku u budućnosti, ona vas sve više parališe; tako ste nesposobni da delujete sve dok ne budete sigurni da se zamišljeni događaj neće desiti. Ali takva izvesnost nije moguća. To je teško priznati; cela naša kultura zasniva se na laži da je moguće biti siguran u buduće događaje. Pohađajte prave škole, jedite odgovarajuću hranu, kupujte prave deonice i budućnost vam je zajamčena. Da biste razvili hrabrost, morate se odreći iluzije o izvesnoj budućnosti. Tako ćete moći da se usredsredite na sadašnjost jedino tu možete naći hrabrost za delovanje. Čitao sam o „ostajanju u sadašnjosti“ i pre nego što sam upoznao Fila, ali to sam uvek smatrao klišeom novog doba. Ponovo sam razmislio o tome kad me je naučio kako se konkretno i postepeno iskorišćavaju moći koje ima sadašnjost. Prvo treba da naučite da doživljavate strah bez mentalne slike strahovitog događaja u budućnosti. Svest potpuno usredsredite na to kako trenutno osećate strah, u sadašnjosti. Kada razdvojite strah od onoga čega se plašite u budućnosti, on postaje samo još jedna vrsta bola koji prevazilazite preinačenjem želje. Taj alat funkcioniše isto kao u dosad opisanim situacijama. Reč bol možete zameniti rečju strah ili samo

Alati

-

Preinačenje želje

65

zapamtite da je strah vrsta bola. Kako god da postupite, energija koja se stvara preinačenjem želje omogućiće vam da delujete. Kad to uvežbate, shvatićete da više nije važno čega se plašite; sa svakom vrstom bola možete se suočiti na isti način. Ukoliko vam se ideja da poželite bol čini suludom, zapamtite da se ne radi o želji za strahovitim događajem, već zaosećanjem straha koje on budi u vama. To je paradoks; tek kad poželite strah, moći ćete da delujete u njegovom prisustvu - a to je hrabrost. Ipak, hrabrost se ne može nagomilavati. Strah se brzo vraća zajedno sa onom slikom strahovitog događaja u buđućnosti i odvodi vas iz sadašnjosti. Ali ako ozbiljno nameravate da budete hrabri, naučite se da primenite preinačenje želje čim osetite strah. Kada vam to postane refleksna radnja i prestanete da razmišljate obudućnosti, s iznenađenjem ćete uvideti da ćete postupati hrabrije nego ikad ranije. Fil je to nazvao borbom za povratak u sadašnjost. Ostajanje u sadašnjosti nije stanje mistične pasivnosti, već aktivan proces koji iziskuje trud. Cilj je da se u prisustvu straha osećate dovoljno ugodno kako biste mogli da delujete. Ukoliko vas zanima nadljudska neustrašivost, uvek možete otići u bioskop.

66


ČESTO POSTAVLJANA PITANJA 1. Preinačenje želje treba da prim enjujem kad god radim nešto što bih radije izbegao, kad god razm išljam o nečem u što bih radije izbegao i kad god m i se desi nešto loše. Kako očekujete da sve to izvedem uz sve ostalo što m i se dešava u životu?

Za primenu svih alata opisanih u knjizi neophodno je uložiti mnogo truda. U nekom trenutku ćete verovatno pomisliti da je sve to previše. Pored toga, ponekad smo suviše opterećeni da bismo koristili alate. Imajte na umu da se cela naša kultura zasniva na principu „dobiti što više uz što manje napora“. Toj temi ćemo posvetiti celo šesto poglavlje. Zasad će vam koristiti da shvatite čudan paradoks o alatima: iako se od vas zahteva da uložite energiju na samom početku njihove primene, alati vampovećavaju energiju na duže staze. Ako vam se čini da od vas tražimo da se dodatno angažujete pored aktivnosti koje trenutno obavljate, to je zato što znamo šta vam to donosi: uzprimenu alata, život postaje lakši. Ukoliko ste iskreni, videćete da ste bez preinačenja želje zatvoreni u zoni komfora s minimalnom energijom. Koliko god da vam je teško da koristite alat, nagrada će biti desetostruko veća kad napustite to stanje paralisanosti. Upotrebite ga i sami se uverite u to koliko se bolje osećate.

Alati

-

Preinačenje želje

67

Pored toga, za primenu alata treba vam otprilike tri sekunde. Ako ga budete koristili dvadeset puta dnevno, dodaćete samo jedan minut na postojeće obaveze. S obzirom na fenomenalne rezultate koje ćete postići, uverićete se da ste napravili dobar posao.

2. Postupio sam prem a uputstvim a za preinačenje želje, ali ništa nisam osetio.

Primena alata slična je drugim veštinama. Potrebno je vreme da bi se savladala. Kad prvi put uzmete violinu u ruke, ne očekujete da odmah znate da svirate. U našem društvu zahtevamo da odmah vidimo rezultate. Čim izostanu, skloni smo da odustanemo. U takvim trenucima - kada poželite da odustanete - najvažnije je ne odustati. Treba da se naučite da primenite preinačenje želje u trenutku kada najviše sumnjate u taj alat - ne zato da biste dokazali da on funkcioniše, već da razvijete ispravan stav: „Ako rezultate ne vidim odmah, još se čvršće obavezujem da ću koristiti alat.“ Tako ćete sebi dati vremena da uvežbate primenu alata. Ukoliko vas takva obaveza ne natera da savladate upotrebu alata, ne morate ga više koristiti jer znate da ste iskreno pokušali.

68


3. Zar alat ne izaziva loše događaje?

To je najčešća primedba na preinačenje želje, ali ju je isto tako i najlakše pobiti. Razmislite o tome. Ko priziva loše događaje - onaj ko se pomoću preinačenja želje suočava s bolom ili onaj ko ne može da dođe na sastanak koji će mu promeniti život? Ipak, ljudi se boje da bi usled priželjkivanja negativne situacije alat mogao tako nešto i prouzrokovati. To smo nazvali „južnokalifornijskom primedbom“ jer je ukorenjena u pop-misticizmu kraja u kojem obojica živimo i radimo. Navedena primedba je nastala usled nerazumevanja. Alat vas uči da poželite bol koji povezujete s konkretnim događajem - ne sam događaj. Zato vas uputstva navode da „zaboravite situaciju i usredsredite se na bol“ da biste oslobodili sebe. Ako postoji ključ za uticaj na budućnost, onda je to smelo delovanje. Možda je utešno verovati da mislima možete neposredno upravljati budućim događajima, ali primetili smo da pacijenti koji su najvatreniji poklonici tog verovanja obično teže da izbegavaju da preduzmu bilo kakve aktivnosti.

4. Dovoljno sam propatio u životu. Kad ću se rešiti bola?

Ljudima je svojstveno da pomisle da znaju kad su istrpeli dovoljno bola i požele da se odmore od teškoća. Ali to

Alati

-

Preinačenje želje

69

nije tako u životu. Možda vas čeka mnogo pozitivnih iskustava u budućnosti - velika radost i ispunjenost. Ipak, neizbežna je činjenica da vas život nikad neće osloboditi suočavanja s bolom. Kada to prihvatite, cilj vam više neće biti da se rešite bola, već da postanete trjjeljiviji prema njemu - a to postižete upravo pomoću preinačenja želje. To vodi do mnogo pozitivnijeg stava o bolu. Kroz bol, univerzum od vas traži da nastavite s učenjem. Što ste više bola sposobni da trpite, možete više da naučite. U ovom poglavlju učite kako da se KREĆETE NAPRED uprkos nedaćama. Svako bolno iskustvo deo je programa obuke. Samo ako to prihvatite moći ćete potpuno da razvijete svoj potencijal. Kada tako počnete da gledate na život, nećete tražiti da se lišite bola - jer time zapravo tražite da vam se okonča obrazovanje.

5. Zar želja za bolom nije mazohizam?

Sve zavisi od vrste bola. Ima ih dve - potreban i nepotreban bol. Potreban bol morate iskusiti da biste ostvarili ciljeve. Za prodavca, potreban bol je odbijanje. Nepotreban bol nije sastavni deo kretanja napred. Njegova svrha je da vas blokira. Takav bol se obično zove mazohistički. Mazohista sebi nanosi bol i pritom sam upravlja njime. To čini stalno na isti način. On koristi predvidljivu bliskost s izabranim bolom kako bi ostao u zoni komfora.

70


6. Zašto da koristim alat? N e osećam nikakav bol niti strah u životu.

Imali smo pacijente koji to ozbiljno kažu. Ponekad lažu misle da će ispasti slabići ako priznaju da su povređeni ili uplašeni. Obično ih posle izvesnog vremena ubedimo da će biti jači ako priznaju ipobede ta osećanja nego ako ih poriču. Ali ostali ne lažu: oni stvarno ne osećaju ni bol ni strah. Nažalost, to je zato što su toliko duboko zagazili u zonu komfora da su izgubili osećaj za čitav svet prilika koje postoje van nje. Takva osoba zapravo oseća veći strah nego prosečan čovek; ona se suočava sa strahom tako što poriče da želi bilo šta više od života. U radu s takvim ljudima, pokušavamo da ih nateramo da definišu nove ciljeve. To je ponekad krajnje teško, ali svako se može setiti nečega što nema, a što bi mogao da poželi. Kada ih zamolimo da zamisle konkretne korake koje bi morali načiniti da bi ostvarili taj cilj, među njima je barem jedan koji ih plaši - tada su primorani da priznaju kako izbegavaju bol. Oni tada toga nisu svesni, ali to priznanje je prvi korak u njihovom povratku u zemlju živih. 7. Imam poznanika koji uvek ide napred, ali ne želim da budem takav jer se on nikad ne opušta i ne uživa.

Kretanje napred ne podrazumeva takvu hiperaktivnost jer je to obično još jedan oblik izbegavanja. Ti ljudi

Alati

-

Preinačenje želje

71

hipeaktivnošću odvraćaju sebi pažnju od unutrašnjih osećanja - straha, neuspeha ili ranjivosti. Oni zbog toga ne mogu da se opuste - kao da stalno čuju korake iza sebe i zato ne prestaju da trče. Kretanje napred podrazumeva nešto drugo, zavisno od toga ko ste. Preinačenje želje daje vam snagu da se suočite s predmetom izbegavanja. Ponekad je to situacija u spoljnom svetu, ali je isto tako moguće da vam je nelagodno zbog nekog unutrašnjeg osećaja. Ustanovili smo da se ljudi koji ne izbegavaju bol bolje odmaraju i opuštaju od ostalih. Um može da se opusti tek kad se suočite s onim što vas plaši - s unutrašnjim osećajem ili nečim iz spoljnog sveta. Ti ljudi nemaju toliki strah od sveta i zadovoljniji su sopstvenim trudom. Zato su manje zabrinuti i uznemireni, pa kad dođe vreme za opuštanje, mogu da se ,,isključe“; ne muče ih sve te stvari koje izbegavaju.

OSTALE PRIMENE PREINAČENJA ŽELJE Preinačenje želje om ogućava vam da proširite krug ljudi s kojim a se d ružite p oslovn o i privatno. Svi

znamo Ijude s kojima bismo hteli da se povežemo, ali oklevamo da im priđemo. Ako ste iskreni prema sebi, pitate sejeste li na istom nivou s njima. Lakšeje povezati

72


se s bezopasnim Ijudima. Toje zapravo oblik izbegavanja koji vas sprečava da živite ispunjen život. Merilin je imala nešto preko trideset godina, bila je privlačna i sama. Uvek ju je jurilo nekoliko mladića, ali nijedan joj nikad nije odgovarao. Njen pravi problem bio je stav prema svetu muškaraca. U svojoj glavi, Merilin je delila muškarce na grupu A i grupu B. Nikad nije izlazila s onima iz grupe A, uspešnijim i privlačnijim u njenim očima, jer kad bi upoznala nekog takvog, ponašala bi se rezervisano. Duboko u duši, ona ih se plašila i nije ni htela da je pitaju da izađe s njima. Izlazila je samo s muškarcima iz grupe B. Iako se žalila na njihove mane, oni su predstavljali njenu zonu komfora. Dokle god je izlazila s njima, nije mogla da nađe nekoga ko bi je stvarno zainteresovao. Kad god je bila u društvu muškarca iz grupe A, morala je da primeni preinačenje želje kako bi se suočila sa svojim nemirom. Na kraju je uspela da se otvori prema njima i ponaša se prirodno. Preinačenje želje daje vam autoritet. Jedna od najte-

žih stvari s kojima se susrećete kao vođa - bilo da ste šef sektora, direktor preduzeća ili ste glava porodice - jeste to što morate da donosite odluke zbog kojih će ostali biti nezadovoljni. Zato se kaže„kad si na vrhu, usamljen si“. Uspesan vođa može da podnese nezadovoljstvo drugih.

Alati

-

Preinačenje želje

73

Elizabet je radila kao profesor na koledžu i upravo je bila imenovana za šefa svog odseka. Iako je bila poznata u svojoj struci širom zemlje, bila je pristupačna i skromna. Prema svakom se ophodila prijateljski. Svi su je voleli - studenti, profesori, čak i čistačice. Ipak, takav stav nije mogla da zadrži nakon što je postala šef. Nije više mogla da bude prijatelj sa svakim. Morala je da odobrava nastavne zadatke, rasporede predavanja, godišnje odmore, disciplinske mere itd. Svaka njena odluka nekome je bila trn u oku. Njoj je to bilo toliko neprijatno da je počela da odlaže odluke sve dok u odseku nije nastao haos. Da bi zadržala posao, znala je da se mora prisiliti na donošenje nepopularnih odluka. Počela je da primenjuje preinačenje želje kako bi se suočila s bolom zbog toga što nije voljena. Nije više bila svačiji prijatelj i postala je uspešan vođa. Shvatila je da u svakom odnosu postoje problemi koje donosi nadređenost i da je često ljudima u njenoj blizini bila potrebna u ulozi šefa isto koliko im je trebala i kao prijatelj. Zahvaljujući tome, poboljšala je odnose sa svima. Dugogodišnjim prijateljima i kolegama svidele su se jasnoća i usredsređenost s kojima je donosila odluke. Njihova reakcija dala joj je samopouzdanje koje ranije nije osećala. Čak je postala i bolji roditelj; sada kad je bila u stanju da svojoj kćerki u pubertetu postavi jasne granice, postale su iskrenije jedna prema drugoj, a to je za obe bilo olakšanje.

74

F il S tu c i Bari M a jk ls Zahvaljujući preinačenju želje, savladavate fobije.

Fobijaje iracionalan strah od nečega ili odbojnostprema nečemu - recimo, strah odpaukova ili skučenogprostora. Zbogfobije, određeni aspekti života ostaju van dometa. Čak i kad se radi o blažem obliku,fobija vas može sprečiti da normalno funkcionišete naposlu i uprivatnom životu. Ovaj alat vam daje hrabrost da se postavite u situaciju koja vamje nedostupna usled straha. Život vamponovo može pružiti pregršt mogučnosti. Kao inženjer, Majkl je morao da putuje službeno po celoj zemlji. Nažalost, počeo je da se plaši letenja, što je pretilo da mu ugrozi karijeru. Čim bi stjuardesa zatvorila vrata aviona, disanje bi mu se ubrzalo i stegle bi mu se grudi. To bi često preraslo u težak napad panike jer je bio siguran da mu je došao sudnji dan. Kod kuće bi se unapred uznemirio i na samu pomisao o letenju. Izmišljao je svakakve izgovore kako bi izbegao putovanja, sve dok njegov šef nije primetio problem. Doslednom primenom preinačenja želje kad god bi osetio strah, s vremenom je pobedio fobiju od letenja. Strah ga više nije mogao zaustaviti. Preinačenje želje omogućava razvoj veština za koje je potrebna disciplinovana, dugotrajna posvećenost.

Glavna razlika između onih koji svaki pokušaj krunišu uspehom i onih koji to ne uspejujeste u stepenu njihove posvečenosti. Večina bi volela da bude posvečena. Ali u

Alati

-

Preinačenje želje

75

praksi, posvećenost iziskuje beskrajan niz sitnih bolnih aktivnosti. Kada pojedinac ne zna kako da se suoči s takvim bolom, posvećenost nestaje. Džefri je radio kao policajac u patroli. Tako ipak nije zamišljao svoju karijeru. Pre nego što je napustio studije engleskog jezika, bio je dobar pisac. Međutim, znao je da nikad nije dostigao pun potencijal u pisanju. „Ideje su mi dobre, ali nisam baš siguran da mogu da ih stavim na papir.“ To nije imalo nikakve veze s njegovom veštinom. Pronašao je lak izlaz iz situacije - priče je pričao kolegama u kafiću posle posla. To mu je posebno lako išlo jer je bio pripit. Ali pisanje priča iziskivalo je mnogo veću posvećenost. U svakoj fazi rada pratio ga je bol. Najteže mu je bilo da se dobro usredsredi. Za koncentraciju je potrebno isključiti se od ostatka sveta i usmeriti se samo na jedno. Većini je taj napor izuzetno bolan - Džefriju svakako. Primenjujući preinačenje želje kako bi se suočio s takvim bolom, uspeo je da uloži neophodno vreme i energiju da započne karijeru pisca, što je i bila profesija koju je želeo. Preinačenje želje om ogućava da iz nove perspektive gledate na porodično okruženje koje utiče na vas od detinjstva. Uradite sledeće: setite se neke situacije koju

ste često izbegavali kao dete. Kakavje konkretno bio bol koji ste izbegavali? Zamislite da ste to dete i primenite preinačenje želje na taj bol. Zamislite sebe kao dete koje

76


koristi taj alat - automatski, kad god poželi da izbegne bol, dan za danom, godinu za godinom. Osećate li u kom smislu bi vaš život danas mogao biti drugačiji - ne radi se o okolnostima u spoljnom svetu, već o onome što je duboko u vama. Koliko se drugačije osećate u svojoj koži? Još od ranog detinjstva, kad god bi Huanita uradila nešto što njena majka nije odobravala, majka bi se razočarala. Zbog straha od neodobravanja, Huanita nije majci ništa pričala o sebi što bi majku razočaralo. Zbog toga je majka nikad nije upoznala u pravom svetlu. Radeći navedenu vežbu, Huanita je shvatila sledeće: da je pobedila bol i predstavila sebe kakva je zaista bila, prestala bi da skriva delove svoje ličnosti. Majka bi tako dobila priliku da je prihvati i slobodno bi iskazivala pravu ljubav prema kćerki.

PftEINAČEM JE Ž E LJE - KRATAK OPIS ALATA

Čemu služi Koristite ga kad treba da preduzmete nešto što izbegavate. Izbegavamostvari kojesu nam izuzetno bolnejerviše volimo da živimo u zoni komfora, koja ozbiljno ograničava ono što dobijamo od života. Ovaj alat vam omogućava da delujete upkos bolu i pomaže da se ponovo pokrenete s mrtve tačke.

Protiv čega se borite Izbegavanje bola je moćna navika. Odmah vam je lakše kada odložite nešto bolno. Kaznu - bespomoćno kajanje zbog protraćenog života - osetićete mnogo kasnije. Zato većina Ijudi ne može da krene napred i živi život punim plućima.

Mig za primenu alata 1. Prvi mig se javlja kada treba da uradite nešto neprijatno i osećate strah ili otpor. Primenite alat neposredno pre konkretne radnje. 2. Drugi mig se javlja kad god razmišljate o nekom bolnom ili teškom zadatku. Ukoliko upotrebite alat kad god vas zadese takve misli, razvićete silu koja će vam omogućiti da obavite taj zadatak kad dođe vreme.

78


Ukratko o alatu 1. Koncentrišite se na bol koji izbegavate; zamislite kako se bol pojavljuje pred vama kao oblak. Viknite u sebi: „Izazovi ga!", da biste zatražili da osetite bol; to želite jer je on izuzetno vredan. 2. Dok idete napred, viknite u sebi: „Volim bol!" Zađite u bol toliko duboko da se s njim dovedete u sklad. 3. Osetićete kako vas oblak izbacuje i zatvara se za vama. Recite u sebi: „Bol me oslobađa!" Napuštajući oblak, osetićete kako vas nešto tera napred u sferu čiste svetlosti.

ViŠa sila koju koristite Viša sila koja pokreće život predstavljena je u neumornom kretanju napred. S tom silom se možete povezati jedino ako se i sami krećete napred. Ali da biste to postigli, morate se suočiti s bolom i biti sposobni da ga prevaziđete. U tome vam pomaže preinačenje želje. Kada vas taj alat poveže sa silom kretanja unapred, svet vas neće toliko zastrašivati, imaćete više energije a budućnost će izgledati perspektivnija.

P06LAVLJE 3 Alat:

Aktivna Ijubav Višasila: Izliv

I mao sam prvu seansu s Amandom, ambicioznom, moderno obučenom ženom u dvadesetim godinama koja je ušla u moju ordinaciju sa snagom okupatorske vojske. Imala je problem s mladićem i tražila je trenutno rešenje. „Bili smo na jednoj zabavi i nit me je gledao nit je razgovarao sa mnom celo veče. Sve vreme je bio udobno smešten u jednom uglu i flertovao s nekom ženskom koja prodaje kozmetiku u Mejsiju. U kom on to svetu živi pa misli da može tako da se ponaša?“, prezirno je rekla. Prekinula nas je elektronska verzija pesme Someone Like You. Amanda je brzo izvukla telefon i odbrusila: ,,Ne mogu sad da pričam, na sastanku sam“, i, ne zastavši,

80


okrenula se ka meni i nastavila: ,,Da vam objasnim: osnivam firmu za dizajn i proizvodnju ekskluzivne ženske odeće. Trenutno smo u presudnoj fazi kada ćemo ili privući ljude s mnogo novca ili ću se vratiti konobarisanju', rekla je namršteno.„Svako veče se sastajem s potencijalnim investitorima. Blejk - moj mladić - Blejk zna da mora da dođe i zadatak mu je da doprinese mom dobrom izgledu, a ne da me ponižava s nekom lakom ženskom!“ Na moje iznenađenje, analizirajući njihov odnos, uskoro je postalo jasno da je Blejk u mnogo aspekata savršen partner za Amandu. Upadljivo zgodan i prefinjen, lepo ga je bilo „prikazivati“ u javnosti. A budući da nije pripadao modnoj sceni (bavio se istraživanjima u medicini), njegov ego nije joj se mešao u karijeru. Pojava mu je bila prijatna u odnosu na njeno ćudljivo i nadmeno ponašanje. On je zapravo toliko odgovarao njenim potrebama da je ona zahtevala da počnu da žive zajedno ubrzo pošto su se upoznali. „Zvuči kao da vam je veoma stalo do ove veze“, usudio sam se da kažem. „Naravno. U ovu vezu sam uložila najviše truda do sada.“ „Stvarno? Koliko ste zajedno?“ „Četiri meseca.“ Nasmejao sam se i tada sam shvatio da se ona ne šali. Uzvratila je odbrambenim tonom: „U modnoj industriji nije baš lako održavati veze.“

Alati Aktivna Ijubav -

81

Problem nije bio u industriji, već u Amandi. Ona koja je okupirala moju ordinaciju kao vojska generala Patona bila je predodređena da ima problema u vezama. Nažalost, ona to nije shvatala. Pokušao sam da joj to predočim što bezbolnije:„Mislite da postoji obrazac koji se ponavlja u vašim vezama, zbog čega one tako kratko traju?“ „Baš me briga za obrasce“, brecnula se Amanda. „Moja drugarica, a vaša pacijentkinja, obećala mi je da nećete trošiti vreme na razgovore o prošlosti. Od vas samo tražim da mi pomognete da svog dečka vratim pod kontrolu.“ Trudio sam se da se ne nasmešim. „Mogu da vam pomognem, ali neću nikog vraćati pod kontrolu... Ali ostavimo sad to po strani za trenutak. Ispričajte mi šta se desilo posle toga.“ Dok su se vraćali sa zabave, ispostavilo se da je Amanda Blejku očitala bukvicu prikladnu kakvom bednom slugi. Međutim, umesto da joj se pokori, Blejk joj se učtivo suprotstavio.„Već se žrtvujem i samim dolaskom na ovakva dosadna okupljanja. Dolazim samo zato što se tebi tako sviđa. I čim sam ti se jedanput oteo sa uzice i dobro se proveo, dobijam kritike zbog toga?“ Amanda se zapanjila. Ostatak vožnje proveli su u tišini, ali joj je u glavi sve gorelo. Stalno je razmišljala o tome kako se loše poneo prema njoj. Ponavljala je sebi kao pokvarena ploča: ,,Ja ovde sve stavljam na kocku, pravim firmu u industriji u kojoj vlada najveći mogući

82


pritisak. Zar ne može da seponaša tako da se osetim kao žena u ovakvoj situaciji?“ Počela je da mašta o osveti. Zamislila je sebe kako spava s manekenom iz magazina GQ kog je poznavala i kako će ih Blejk zateći baš kad dostižu vrhunac. Kad su stigli kući, bila je iscrpljena, ali misli su joj nastavile sopstvenim tokom. Ostala je budna celu noć uzburkanih misli. Ujutru se Blejk svojski potrudio da izgladi situaciju. Iznenadio ju je doručkom u krevetu i sveže ubranim cvećem. Ali Amanda je sve to odbila. Ne samo da nije htela da razgovara s njim već nije htela ni da ga pogleda. Ako ništa drugo, teške misli od prethodne večeri bile su još intenzivnije. Sada je razmišljala i o nizu njegovih mana, čak i onih sitnih, poput toga kako se nakašljava. Sve to je počelo da fizički deluje na nju. „Kad mi je bio blizu, koža mi se ježila. Nisam mogla da podnesem da s njim budem u istoj prostoriji.“ „Jeste li ikada imali takvu ekstremnu reakciju s drugim mladićima?“, upitao sam. Podigla je pogled. „Samo kad su to zaslužili.“ „Koliko se to često dešavalo?" Amanda je zaplakala. Ispostavilo se da se svaka njena veza tako završavala. Mladić bi uradio nešto što bi kod nje izazvalo takvu reakciju, kao što je to učinio Blejk. Slegnula je ramenima. ,,Ne mogu da volim tog čoveka posle toga. To moja drugarica zove ’tačkom bez povratka."


83

LAVIRJNT Blejk ju je povredio; možda je to i namerno uradio. Ali takve stvari se desavaju svakom paru. U zdravoj vezi, ovako nešto može da se reši. Ovde je pravi problem predstavljala Amandina reakcija - povukla se u stanje nepraštanja, što je onemogućilo pomirenje. Od tog trenutka, njihovu vezu nije ugrožavao Blejk, već ona. To je stalno radila i zbog toga je od sebe oterala čak i najpopustljivije muškarce. Postoje različite verzije stanja u koje je Amanda zapala. Povukla se; drugi prasnu ili počnu da napadaju. Ali osnovni problem je isti: bol i bes vas toliko blokiraju da ne možete dalje. Svakom se desi da zapadne u takvo stanje, pa čak i oni koji sebe smatraju smirenim i racionalnim. Samo je potreban pravi podsticaj. Okidač može biti neko blizak ko vas je povredio pogledom ili ružnim tonom. Isto tako, to može biti komšija koji je pustio glasnu muziku ili prijatelj sa svojim poiitičkim stavovima. Takvo stanje smo nazvali ,,lavirint“. Zove se tako jer što dublje zalazite u njega, teže ćete iz njega pobeći. Postajete opsednuti onim ko se ,,ogrešio“ o vas. Kao da vam se nastanio u mislima i ne možete da ga izbacite odatle. Proklinjete ga, svađate se s njim, planirate osvetu. U tom stanju, druga osoba postaje tamničar koji vas je zatvorio u lavirint vašeg sopstvenog mnoštva misli.

84


Zastanite na trenutak i izaberite onoga ko izaziva takvo stanje u vama. Zatim uradite sledeću vežbu: Zatvorite oči i zamislite kako vas ta osoba provocira. Reagujte burno, kao da se to stvarno dešava. O čemu razmišljate i kako se tada osećate? Obratite pažnju na to da je ovo posebno stanje uma.

Možda opravdano reagujete na takav način - ali to nije važno. Kad se nađete u lavirintu, škodite sebi. Šteta koju je Amanda nanela svom privatnom životu bila je očigledna. Ako nije mogla dapređe preko sitnijeg incidenta sa svojim mladićem na zabavi, nije bilo nikakve nade da bi rešila veće probleme koji su neizbežni u svakoj vezi - i zato su se njene okončavale tako brzo. Kako će se uopšte udati i imati decu ako ne može da prebrodi prvu ozbiljnu svađu? Lavirint je opasnost za sve veze, ne samo za brak, jer on iskrivljuje sliku o ljudima. Kad ste u lavirintu, bukvalno zaboravljate na sve kvalitete te osobe - i mislite samo o njenom lošem postupku. Objektivno gledano, Blejk je bio jedan od najboljih mladića koje je Amanda upoznala. Ali čim se našla u lavirintu, ništa pozitivno nije videla na njemu; čak ju je izluđivalo i to kako se nakašljavao. Zbog istog gubitka perspektive, upropastila je i nekoliko odnosa s poslovnim partnerima. Amanda se razbesnela na kupca koji je, želeći da nabavi robu za ekskluzivnu robnu kuću, bio zainteresovan za njenu


85

modnu liniju. Osvetio joj se tako što je robu poručio kod njenog najvećeg konkurenta. Amandu su odmah zaposele vizije o tome kako sabira koliko je dobila od napojnica u snek-baru. Vraćanje na konobarisanje bila je sudbina gora od smrti, pa mu je zato, shvativši da je pogrešila, već nekoliko meseci nudila razne povoljnosti kako bi ga opet pridobila. Lavirint ne škodi samo odnosima s drugim ljudima; on škodi odnosu sa samim životom. Kad ste u lavirintu, život prolazi pored vas. Većina grešaka koje ljudi počine nema dugotrajne posledice; kad biste se oslobodili početnog bola, odmah biste mogli da nastavite dalje. Ali to se ne dešava. Opsednuti ste nepravdom koju su vam naneli u prošlosti. Zbog toga okrećete leđa sopstvenoj budućnosti. Klasičan primer je slučaj kada odrastao čovek i dalje optužuje roditelje da su m u upropastili život. On je odavno ušao u lavirint i odatle nikad nije izašao, imajući pritom spreman izgovor da odustane od svakog teškog poduhvata. Čovek ne može da napiše knjigu jer mu roditelji nikad nisu priznali talenat. Devojka odbija da izlazi opravdavajući stidljivost ocem koji joj nije pružio dovoljno ljubavi. Ovakvi primeri ilustruju kako vam lavirint škodi celog života. Postoje i primeri njegovog kratkotrajnog uticaja. Amanda je bila kuma kćerki svoje drugarice. Nastao je sitan nesporazum između nje i drugarice, zbog koga je Amanda duboko zašla u lavirint. Kao i obično,

86

F il Stu c i B ari M a jk ls

prekinula je svaki kontakt s drugaricom. Posle nekoliko meseci, Amanda je saznala da je propustila kumčetov prvi rođendan. „Zbog toga ću se kajati celog života“, rekla je. Kao terapeut, imao sam priliku da vidim koliki danak uzima lavirint; protraćeno je bezbroj sati, izgubljene su fantastične prilike, ogroman deo života nije proživljen. Ono što najviše osujećuje u vezi s lavirintom jeste da čak i pošto neko uvidi koliko je to koštalo, ne može da izađe odatle. Ni Amanda nije bila izuzetak. Posle nekoliko seansi, uvidela je da je sama sebi najgori neprijatelj. Međutim, ni to joj nije pomoglo da ponovo uspostavi vlast nad svojim mislima. Bes, maštanje o osveti i povređena osećanja imali su sopstveni zamah.„Dođem dotle da ne mogu više da podnesem svoje misli. Zaustavim ih načas, a onda se setim Blejka kako me optužuje da volim da dominiram i sve počne ponovo.“

PRAVEDNOST Zašto je toliko teško izaći iz lavirinta? U klopci smo zbog očekivanja svojstvenog svim ljudima da će svet biti pravedan prema nama. Pridajemo značaj detinjastoj pretpostavci - ,,ako sam ja dobar, i svet će biti dobar prema meni“. Budimo razboriti - svet se oglušava o tu pretpostavku svakog dana. Neko vas zablokira


87

na auto-putu, klijent je neljubazan prema vama. Uprkos brojnim dokazima, čvrsto se držimo detinjastih stavova. Dokle god uporno tvrdite da život treba da bude pravedan prema vama, kad vam neko učini nešto nažao, odmah ćete zahtevati da se pravda zadovolji. Odbićete kompromis i nećete se mrdnuti s mesta sve dok se to ne desi. Zato se u lavirintu skoro uvek mašta o osveti ili nadoknadi. Uzaludno pokušavate da povratite pravednost u svoj svet. U većini slučajeva niste svesni da očekujete pravednost od drugih. Ali ona je tu, u pozadini - što znači da se u svakom trenutku možete naći upravo pred ulazom u lavirint, spremni da vas on proguta. Dovoljno je da doživite neku nepravdu - bilo kakvu - i pre nego što imate vremena da razmislite, u klopci ste i ne možete napolje.

VIŠA5ILA: IZLIV Nije lako odreći se detinjastih očekivanja o pravednosti. Iz iskustva znam da prestajete da je iščekujete tek kad osetite nešto veće, bolje i snažnije od nje. To sam prvi put doživeo slučajno, kao mali. Kad sam imao oko pet godina, roditelji su poveli moju stariju sestru i mene na sneg, što je trebalo da

88


bude uzbudljiv događaj za nekoga ko živi u sunčanoj južnoj Kaliforniji. Ali dok smo se vozili kolima, otac me je zbog nečeg povredio - ne sećam se zašto. Sećam se samo da sam tada zapao u lavirint. Sedeo sam na zadnjem sedištu iza oca i pogledom sam mu progorevao rupe na potiljku. Poželeo sam da ga snađe svako moguće mučenje. Da je mržnja mogla da zapali, glava bi mu eksplodirala. Kad smo stigli na odredište, porodica je izašla iz auta, ali ja nisam hteo ni da se mrdnem. Prekrstio sam ruke na grudima i sedeo u kolima. Majka je pokušala da me ubedi nežnim rečima. Sestra se spustila nizbrdo sankama nekoliko puta i vratila se da mi kaže kako je zabavno. Čak je i tata pokušao da me izmami iz auta. Ali što su se više trudili da me nagovore, to sam bio nepokolebljiviji. Na kraju su odustali. Tada se desilo nešto vrlo neobično. Pogledao sam napolje i video malo drhtavo štene kako njuška okolo po parkingu, izgubljeno. Ne razmišljajući, otvorio sam vrata od kola, požurio da ga uzmem u naručje i vratio se s njim u topla kola. Liznulo me po licu. Odjednom se sve promenilo. Preplavila me je ljubav prema tom bespomoćnom, uplašenom kučencetu. Osetio sam kako mi se srce opušta i otvara. Sve je bilo drugačije, kao da se Zemljina osa odjednom nagnula. Nisam mrzeo oca - voleo sam ga, čak sam i hteo da budem kao on: on me je naučio da štitim životinje. Izgubilo se ponašanje


89

tvrdoglavog i hirovitog derišta koje me je spopalo. Osećao sam se zrelije - kao da sam prevazišao sve te beznačajne detinjarije. Izleteo sam iz kola i pozvao tatu. Došao je i pomogao mi da nađemo vlasnika psa. Rekao mi je kako je ponosan na mene. Još me čudi koliko se sve naglo promenilo. Porodica me je bodrila dok sam se spuštao sankama. Plakao sam i smejao se u isto vreme. Osećao sam se kao da sam pobegao iz zatvora. Dok smo se vraćali kući, sve vreme sam pevao i smejao se. Čak sam uspeo i da izgovorim neko nerazgovetno izvinjenje svojstveno petogodišnjacima zbog toga što sam se poneo kao kreten. Čak i kao dete, osetio sam da se tu nije samo radilo 0 mojoj ljubavi prema štenetu. Doživeo sam snažno dejstvo više sile, toliko mpćne da me je izvela iz lavirinta, dalje od mojih beznačajnih, povređenih osećanja 1 tvrdoglavog gneva. Osetio sam kako me preplavljuje moćan talas ljubavi prema svemu i svima - to mi je dalo snagu da prevaziđem povređeni ponos i bes. Iskusio sam nešto potpuno drugačije od onog što obično zovemo ,,ljubavlju“. Većina nas razmišlja o ljubavi u njenom prostom obliku. Takvu ljubav osećate samo kad vam neko drugi udovoljava. Osećate je prema detetu kad vam se ljupko nasmeši; ili prema partnerki kad izgleda naročito privlačno. Takva ljubav je slaba jer predstavlja reakciju na okolnosti iz spoljnog sveta.

90


Da biste izašli iz lavirinta, treba da osetite vrstu Ijubavi nezavisnu od neposrednih reakcija. Na kraju krajeva, zbog svojih reakcija ste se najpre i našli u lavirintu. To sam doživeo kad sam imao pet godina. Bilo je to važnije od mojih ličnih reakcija, važnije od mene. To je složeniji oblik ljubavi. Zovemo ga ,,izliv“. Izliv je beskrajna duhovna sila koja sebe nesebično daje. On je poput sunčeve svetlosti, koja jednako obasjava sve i svakoga. Onog časa kada osetite takvu silu, izdići ćete se iznad beznačajnih, povređenih osećanja. Onaj ko vas je povredio neće više morati da ispravlja situaciju jer je izliv sam po sebi nagrada. Za razliku od pravednosti, ta nagrada ima pravu vrednost. Omogućava vam da nastavite život. Da nešto razjasnimo: spajanje s izlivom ne znači popuštanje ili pasivnost pred lošim ponašanjem. Ne savetujemo vas da se predate i dozvolite da vas Ijudi zlostavjaju. Izliv menja vaše unutrašnje stanje; kad se radi o spoljnom svetu, i dalje slobodno reagujte po sopstvenom nahođenju. Otkrićete da ćete, zahvaljujući ovoj višoj sili, lakše zauzimati agresivniji stav ako odlučite da se suprotstavite nekome. Dokle god ste u lavirintu, trebaće vam nešto od onoga ko vam je naudio. Zbog toga taj ima zastrašujuću moć nad vama. Kad se spojite s ovom višom silom, nikoga se nećete plašiti.

Alati - Aktivna Ijubav

91

ALAT: AKTIVNA LJUBAV Zamislite da je „izliv“ ogroman talas izdašne energije koji sebe daruje svetu. Iako vas stalno okružuje, ne možete ga videti sve dok sami ne dođete u stanje davanja. Morate se uskladiti s izlivom baš kao što surfer mora da se uskladi s talasom po kom hoće da se vozi. Kada dajete od srca, prepuštate se da vas izliv nosi kao što to surfer čini kad vesla napred da uhvati talas. Trik se sastoji u tome da dovedete sebe u to stanje kad god poželite, naročito kada ste toliko povređeni ili ljuti da to više ne možete da izdržite. U takvim trenucima ne možete pasivno čekati da vam nešto otvori srce, kao što je to meni uradilo štene kad mi je bilo pet godina. Morate se svesno potruditi da osetite ljubav kad vam neko učini nešto nažao. Većini ljudi to je neprirodno. Poput dece, očekujemo da ljubav osetimo bez ikakve muke. Duhovno sazrevanje se delimično ogleda i u shvatanju da treba uložiti trud da biste postali neko ko iskreno voli. Većina nas smatra da je neprirodno raditi na Ijubavi - potreban nam je alat. On se zove „Aktivna ljubav“ upravo zato što spaja ljubav i trud. Trud koji uložite prilikom upotrebe ovog alata u vama stvara minijaturni tok ljubavi. Tako se usklađujete s većim, sveobuhvatnim talasom kosmičkog izliva. Aktivnu ljubav treba da primenite kad god vas neko podstakne, naljuti ili vas na neki drugi način provocira


92

da uđete u lavirint. To je pouzdan način da se spojite s ,,izlivom“. Tako ćete dobiti snagu da se oslobodite lavirinta u svim okolnostima. Niko neće moći da vam život stavi ,,na čekanje“. Pročitajte opis alata pre nego što ga isprobate. Čine ga tri koraka.

A ktivna Ijubav Zamislite da vas okružuje topla, sjajna svetlost puna beskrajne Ijubavi. Osetite kako vam se srce širi daleko izvan tela da bi se spojilo s tom Ijubavlju. Dok vam se srce ponovo vraća u normalnu veličinu, ta beskrajna energija skuplja vam se u grudima.To je nezaustavljiva sila Ijubavi koja želi da se nesebično da. Usredsredite se na onoga ko je u vama izazvao Ijutnju. Ukoliko nije fizički pred vama (najčešće nije), zamislite da je tu. Usmerite svu Ijubav iz grudi pravo prema njemu; ne zadržavajte ništa - kao kad duboko izdahnete. Pratite Ijubav dok vam izlazi iz grudi. Kada uđe u drugoga u predelu solarnog pleksusa,* nemojte biti samo posmatrač. Osetite kako ulazi.Tako ćete osetiti da ste u potpunom skladu s tom osobom. Zatim se opustite - ponovo ćete osetiti da ste okruženi beskrajnom * Deo stomaka ispod dijafragme. (Prim. prev.)


93

Ijubavlju koja će vam vratiti svu energiju koju ste poklonili. Osećaćete se ispunjeno i smireno.

Sva tri navedena koraka imaju ime kako biste ih se lakše setili. Prvi korak se zove „skupljanje“. Svu ljubav koja vas okružuje skupljate u srcu - ono je jedini organ koji je može pronaći i u koji se ona može smestiti. Drugi korak je „prenošenje“. U toj fazi srce deluje kao provodnik, prenoseći ljubav s nekog uzvišenog mesta u ovaj svet. Prava moć ovog alata je u trećem koraku - „prodiranju“. Kada osetite da ljubav koju prenosite ulazi u drugu osobu, imaćete osećaj potpunog prihvatanja; takvo prihvatanje je uslovljeno isključivo doživljajem jedinstva. To je pobeda - potpuno ste okružili nepravdu i slobodno možete krenuti dalje. Kad posedujete tu novu snagu, niko vas ne može staviti u lavirint. Niko vas ne može zaustaviti. Ova sposobnost da se oslobodite uticaja drugih važi čak i u situacijama kad ne znate ko je taj drugi čovek. Klasičan primer je kad vam neko nepoznat prepreči prolaz na auto-putu. Važi i za čitave organizacije, kao što su Pošta ili Ministarstvo saobraćaja. Lepota ovog alata leži u tome da ne morate znati na koga ste besni - alat koristite za sebe. Njegova moć se neće umanjiti ako morate da zamišljate izgled jednog čoveka ili više njih. Verovatno će vam to doći spontano. Važno je da

94


postoji lik, pravi ili zamišljen, u koji ulivate svoju ljubav. Taj čin vas oslobađa. Sad kad ste se upoznali s alatom, kad god osetite da se neko ogrešio o vas, imate izbor. Možete da ne preduzimate ništa i zagazite u lavirint, gde ćete se ukopati u prošlost. Život će prolaziti mimo vas. Ili možete primeniti aktivnu ljubav, sjediniti se s ,,izlivom“ i nastaviti dalje. Kad smo isprva šokirani lošim ponašanjem drugih, svi zaboravljamo da imamo i taj izbor. Ova slika će vam pomoći da ga se setite.

Vi ste onaj čovečuljak u trenutku kad osetite nepravdu. Strelica nadole ukazuje na to da ne preduzimate ništa, što znači da ste se opredelili da uđete u lavirint. Strelica nagore pokazuje da ste odlučili da preduzmete tri koraka koji čine aktivnu ljubav. Tako se spajate s


95

,,izlivom“; slobodno možete nastaviti dalje u budućnost. Mnogi pacijenti zamišljaju ovu sliku kad su povređeni kako bi se setili da imaju mogućnost izbora.

KAKO SE KORISTIAKTIVNA LJUBAV Odmah počnite da vežbate ova tri koraka - skupljanje, prenošenje, prodiranje. Ponavljajte ih stalno kako biste zapamtili alat tako da budete u stanju da tri koraka prođete brzo, ali s intenzitetom. Ne zaboravite da za svaki alat opisan u knjizi postoje migovi. Najočigledniji mig za aktivnu ljubav javiće se kad vas neko naljuti: razlog bi mogao biti bilo koji - sin nije bacio smeće ili vam je kolega ukrao ideju. Najčešće ćete burno reagovati. Bićete ili preterano besni ili vam to neće izbijati iz glave; verovatno oboje. Mig je ljutnja: čim se naljutite, primenjujte aktivnu ljubav sve dok situaciju ponovo ne budete gledali iz normalne perspektive i ne nastavite dalje. Drugi mig se vezuje za manje očiglednu ljutnju koja se isto tako često javlja. Njen uzrok nisu događaji iz sadašnjosti. Reagujete na sećanje na neki događaj od pre više nedelja ili godina. Ako dozvolite da zbog sećanja uđete u lavirint, to će vam škoditi isto kao da ste tamo dospeli zbog nečeg što se dogodilo pre nekoliko trenutaka. Svi smo mi izuzetno skloni da mozgamo

96


o nepravdama iz prošlosti. Usred inače divnog dana, setićete se kako vas je neko izbegavao na nekoj svadbi ili kolege koji je pokušao da vam naruši ugled kod šefa. Tada treba da upotrebite aktivnu ljubav. Konačno, aktivnu ljubav možete primeniti da biste se pripremili za susret s napornim Ijudima. Svi poznajemo barem jednu ili dve osobe koje su toliko uvredljive da se i na samu pomisao na njih nađemo u lavirintu. Klasičan lik iz komedija jeste tašta, ali to bi mogao da bude vaš supružnik, dete ili šef. Kada očekujemo prepirke s tim osobama, gubimo mnogo vremena brinući o tome kako će se oni poneti prema nama i kakva će biti naša reakcija. To je još jedna verzija lavirinta jer se tako ne pripremamo za komunikaciju s tim ljudima. Jedini ispravan način da se pripremite za takve susrete jeste primena aktivne ljubavi. Koristite je kad god se setite takvih napornih ljudi. Zahvaljujući tome, oni će vam zauzimati manje prostora u mislima. Čim budete sposobni da svojevoljno izađete iz lavirinta, oni neće imati toliku moć nad vama i prema njima ćete se ophoditi s više samopouzdanja. Ukoliko dosledno pratite tri navedena miga, živećete s manje bola, prezira i gneva, i oslobodićete se ljudi koji su uvek znali kako da manipulišu vama. Upozorio bih vas da nije uvek lako naterati sebe da primenite aktivnu ljubav. Kad vas spodadne napad besa jer smatrate da vas je pogodila nepravda, osećate kako ne bi trebalo da šaljete ljubav onome zbog koga se


97

nalazite u takvom stanju. O ljubavi obično razmišljamo u moralnom ili religioznom kontekstu; pokušavamo da volimo jer je to „ispravno“. Ali apstraktan pojam o „činjenju onoga što je ispravno" nije dovoljan da vam promeni ponašanje kad osetite nepravdu. Amanda je to ovako formulisala: „Ako ti mene zezneš, zeznuću i ja tebe. Nisam ja Gandi, radim u modnoj industriji." Nikad ne govorim pacijentima da koriste aktivnu ljubav jer je to ispravno, već zato što je to u njihovom interesu. Podsećam ih kako ne treba da žive u stanju gneva - nikad; ne zato što je to loše, nego zato što je bolno i iscrpljujuće. Moralnost je važna. Međutim, u određenim trenucima ona nije dovoljno jaka da bi nas motivisala. Tada morate naći neki jači stimulans: sopstveni interes. Još jedan razlog zbog koga je teško upotrebiti aktivnu ljubav jeste činjenica da je ljutnja osećanje koje nagoni na reakciju - i sam pogled na nečije lice, čak i u mislima, može intenzivirati bes i onemogućiti vam da osetite ljubav. Ukoliko vam se to desi, isprobajte sledeću jednostavnu tehniku: dok primenjujete alat, zamislite tu osobu bez lica. Čoveka je najlakše prepoznati po licu. Telo bez lica može pripadati bilo kome. Kada vaša ljubav prodire u drugog čoveka, zamislite samo njegovo telo i usmerite energiju pravo na njegov solarni pleksus. Tako odvlačite pažnju s te osobe i usmeravate je na svoj zadatak, a to je da stvorite izliv.

98


Kada težite da stvorite izliv, bez obzira na okolnosti, to ćete lakše ostvariti ako ga zamislite kao neku materiju poput vode. Ako radite u auto-perionici, dužni ste da svaki auto detaljno pokvasite. Bez obzira na to je li vlasnik svetac ili vaš najveći neprijatelj - vaš posao je da svaki auto jednako poprskate vodom. Videćete da će vas dejstvo ovog složenog oblika ljubavi ispuniti većim zadovoljstvom nego delovanje bilo koje druge materije. Kada poklonite ljubav, na kraju ćete imati više nego što ste imali na početku. Za razliku od vode, ako vam je čaša dopola ispunjena ljubavlju i date je neprijatelju da je ispije, čaša će vam se vratiti puna. Zato se osećate ispunjeni i spokojni u poslednjem koraku aktivne ljubavi.

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA Daleko najčešći prigovor koji pacijenti imaju na primenu alata iz knjige jeste taj da oni iziskuju mnogo rada. O tome je bilo reči u prvom poglavlju, ali nije naodm et ponoviti i ovde. Razumljivo je da, kad ste pod stresom,poslednje što želite čujete jeste da morate uraditi još nešto. Ali zapamtite: kada koristite alate, nagrađeni ste daleko većom energijom od one koju ste uložili u taj rad. Za to postoji samo jedno objašnjenje: alati vam


99

omogućavaju da osetite beskrajnu energiju viših sila. Aktivna ljubav je dobar primer za to. Poklanjate svu svoju energiju, ali na kraju je imate više nego na početku primene tog alata. Zato vam se dopola puna čaša uvek vraća puna. To je trenutni doživljaj beskrajnog. Da ponovimo: nama, Ijudskim bićima, omogućen je pristup beskrajnom, ali u to moramo uložiti trudjerpristup nije besplatan. Sledi nekoliko pitanja o aktivnoj Ijubavi.

1. Zar primena aktivne ljubavi ne navodi drugu osobu da se prema m eni i dalje ophodi s nepoštovanjem?

Kada osetimo nepoštovanje, prirodno reagujemo tako što se sukobljavamo s drugom osobom. Nažalost, kada to činimo, obično se nalazimo u lavirintu. Sukobljavanje u besnom stanju nikad neće probuditi poŠtovanje drugog čoveka prema vama; ono podstiče ljutnju i strah, ali ne i poštovanje. (Ako sumnjate u ovo, samo zamislite kako neko istresa bes na vas i vidite šta će to probuditi u vama.) Ljudi su pronicljiviji nego što misite: kad im se suprotstavite, oni će naslutiti šta osećate - ljubav ili mržnju - jer im to govori koliko cenite odnos s njima. Kad u vama pročitaju mržnju, znaće da vam taj odnos ne znači ništa; voljni ste da ga uništite. Zato mržnja tako lako budi mržnju u drugom čoveku. To se dešava čak i

100


kad ste u nadređenom položaju i morate da nadgledate ostale radnike. Zastrašivanje ili maltretiranje neće probuditi njihovu vernost. Dobar kom unikator veruje da u većini odnosa postoji rezerva naklonosti, čak i ako je privremeno nema. Potencijalnu naklonost aktiviraćete samo ako ste u stanju izliva pre nego što se usprotivite nekome. Tako šaljete signal da još uvek cenite vaš odnos. Čim drugi čovek to oseti, mnogo je veća verovatnoća da će shvatiti šta mu govorite i reagovati s poštovanjem. Ponekad aktivna ljubav ne funkcioniše jer druga osoba ne oseća naklonost. Niste ništa izgubili jer ionako nikad ne biste ni zadobili njeno poštovanje. Osetićete mirno samopouzdanje, a ne sirove, opsesivne emocije koje su vas preplavile u lavirintu, jer ćete jasno uvideti kakva je ta osoba. Primenjujući aktivnu ljubav, većina ljudi razvije nov model suprotstavljanja. Koristite alat pre nego što išta kažete sagovorniku, čak i pre nego što se sretnete s njim; upotrebljavajte ga stalno sve dok ne osetite izliv. Kad dospete u to stanje, spremni ste da se suprotstavite toj osobi. Ono vam omogućava da budete uporni a da istovremeno ne provocirate sagovornika. Možda će vam biti čudno to što vam ljubav služi da se pripremite za sukob s nekim. Probajte da budete nepristrasni i vidite šta će se stvarno desiti.


101

2. N e želim da koristim aktivnu ljubav zato što je to laž. Zar nije obmana uputiti ljubav nekom koga zapravo mrzite?

Psihologija nas je naučila da mislimo kako sva svoja osećanja treba da izražavamo iskreno jer su emocije „istina“ neke situacije. To je prevara. Emocije su samo segment istine. Uzmimo za primer Amandu i Blejka: iskreno ga je mrzela kada je dopustio da mu druga žena potpuno zaokupi pažnju na zabavi. Ali pre zabave ga je volela. Stoga je reći da mržnja predstavlja celu istinu u njihovoj vezi - zajedničkom životu zamršene strukture - besmisleno pojednostavljivanje situacije.„Istinu“ uvek čini nekoliko aspekata. Verovatno ste se nekad prisetili neke svađe i začudili što ste se toliko iznervirali zbog nečega što vam se sada čini apsurdno nebitno. Kad vas spopadne bes, kroz misli vam prolaze svakakve stvari koje vam se čine ,,istinitim“, ali one u stvari odražavaju koliko ste ljuti u tom trenutku. Suludo je izraziti takvu ,,istinu“ ili reagovati na nju; nijedan odnos ne bi opstao u uslovima takvog krutog, doslovnog ,,poštenja“. Traćite vreme misleći da znate potpunu istinu o nekome. Vi samo imate osećaj da ste ,,u pravu“, a to je nagrada za najveći promašaj. Jedino što će vam stvarno pomoći jeste da skupite snagu da preoblikujete odnos u pozitivnom pravcu. To je nemoguće sve dok ste u klopci

102

F il S tu c i B ari M ajkls

sopstvenih trenutnih reakcija; aktivna Ijubav vam daje snagu da ih prevaziđete. To je stvarna moć duhovnog pristupa psihologiji. On vas uči kako da aktivirate više sile koje su jače od vaših emocija. Te sile neće zameniti emocije, već će ih preobraziti. Kad ne budete više rasipali energiju na površne probleme, važne stvari u životu će vas dublje motivisati.

3. U prvom koraku ovog alata, ne m ogu da nateram sebe da verujem u postojanje sveta ljubavi. Šta da radim?

Toga niste ni svesni, ali vi se zapravo opirete da osetite taj svet ljubavi. Opirete mu se jer je moćan. Čovekov ego ne voli da doživljava ništa moćnije od sebe. Navedeni problem možete da zaobiđete tako što ćete se usredsrediti na svoje srce, koje nema potrebu da veliča sebe. Zamislite da u srcu imate jak osećaj bolne ranjivosti, skoro kao da srce moli za podršku. Usmerite taj osećaj bola ka svetu ljubavi. Što intenzivnije osetite taj bol, svet ljubavi će vam biti stvarniji. Kad na trenutak zastanete da ovako otvorite svoje srce, pripremate se za primenu alata. Kako budete vežbali, srce će vam smekšati i postaće moćan provodnik viših sila. U početku će vam biti čudno to što ostajete ranjivi u neprijateljskom okruženju. To ćete postepeno savladati


103

tako što ćete postavljati sebe u takvu situaciju kad ste sami. Kao za svaku drugu veštinu, i za ovu vam treba vežba. Zato igrač bejzbola provodi vreme na terenu za vežbanje udaraca pre nego što se nađe pred bacačem na pravoj utakmici. Što se više uživite u ovo ranjivo stanje, osetićete veću moć. Većinu ljudi to iznenadi jer ne shvataju šta je prava moć. Prava moć ne potiče od vas kao pojedinca, već iz činjenice da kanališete nešto što je veće od vas samih. Kada imate pravu moć, nemate potrebu da ikome išta dokazujete. Oslobođeni sopstvenog ega, delujete s najvišeg nivoa svog bića. U tom stanju nadahnjujete više nivoe bića pojedinaca iz vašeg okruženja. To je jedini način za ispravno rešavanje sukoba.

OSTALE PRIMENE AKTIVNE LJUBAVI Šta ako niste kao Amanda? Može li vam aktivna ljubav ipak pomoći? Može, jer kao što važi i za sve ostale alate iz ove knjige, polje primene aktivne ljubavi mnogo je šire od onog koje se može predstaviti na primeru jednog pacijenta. U narednim odeljcima opisujem tri pacijenta čiji se slučaj razlikuje od Amandinog; oni su koristili aktivnu ljubav u neispitanim situacijama. Sve troje su, zahvaljujući njoj, razvili snagu koju pre toga nisu imali.

104


Aktivna ljubav razvija sam okontrolu. Ništa nije toliko razarajućepo vas i Ijude iz vaše okoline kao narav koju ne možete da obuzdavate. To možete samo alatom koji deluje u pravi čas tako što deaktivira bombu pre nego što ova eksplodira. Rej je imao izlive besa uglavnom na javnim mestima. Kad bi neko naleteo na njega na pločniku ili mu preprečio prolaz u vožnji, bio je spreman za svađu. Budući da za njega nije postojala druga definicija muškosti, kad bi osetio nepoštovanje, našao bi se usred svađe i pre nego što stigne da razmisli o tome. U četrdesetoj, još se svađao s nepoznatim ljudima na ulici. Njegovproblem je kulminirao kad su mu dva mladića u kolima blokirala izlaz na auto-put. Odvezli su se smejući se, ali on ih je pratio kilometrima i udarao u njih otpozadi. Kad su se isključili s auto-puta, izašli su iz kola s motkama. Za Reja je taj događaj bio prekretnica. „Znao sam da sam previše star da bih se borio za poštovanje svakog balavog siledžije“, rekao je. Razmišljanjem nikad ne bi rešio svoj problem. Reju je trebao alat koji bi delovao čim bi ga neko isprovocirao. Naučio sam ga da u takvim trenucima primeni aktivnu ljubav. Pomoću tog alata ne samo da je uspeo da obuzda svoje ponašanje već je iskusio i njegovo dublje dejstvo. Pomogao mu je da oseti pravu muškost. „Kad god se obuzdam, sebe više poštujem. Neka siledžije misle šta god hoće.“

Alati

-

Aktivna Ijubav

105

Aktivna Ijubav vam omogućava da budete nam etljiviji. Nema većeg osujećenja nego kad. ste Ijuti na

nekoga, a niste u stanju da to iskažete. Što se bes više nagomilava, sukob se čini opasnijim. Alat koji neutrališe bes omogućava vam da budete nametljiviji. Marsi je godinama radila u računovodstvu jedne advokatske firme. Šef sektora je bio Al, računovođa, dvadeset godina stariji od Marsi. Marsi nije imala fakultetsku diplomu, ali je bila njegov najsposobniji i najpouzdaniji službenik. Iako se njoj obraćao kad god bi naišao na problem, prema njoj se u ostalim situacijama ponašao grubo i uvredljivo. Marsi je bila previše pasivna da bi stala u svoju odbranu. Međutim, kako su prošle tri godine bez povišice, u njoj je sve kiptelo i maštala je o tome kako će mu očitati bukvicu. Zbog toga joj je izgledao još strašniji. Rekao sam joj da koristi aktivnu ljubav kad god se on nađe u blizini. Na njeno zaprepašćenje, tako je postao manje zastrašujući i delovao je pristupačnije. Na kraju je uspela da mu se suprotstavi. U stanju izliva, govorila je smireno i s dozom samopoštovanja. Dobila je zasluženu povišicu. A ktivna ljubav vas uči da prihvatite druge onakve kakvi jesu. Niko u vašem životu nije savršen

- zbog nečega što je uradio u prošlosti ili što ne može da promeni u sadašnjosti. Opsednutost tim

106


stvarima uništava odnose s Ijudima. Treba vam alat pomoću koga ćete ih prihvatiti bez obzira na njihove mane. Mark je hteo da se oženi svojom devojkom, ali nije mogao da pređe preko njene prošlosti. Mnogo pre nego što ju je upoznao, bila je u vezi s nadobudnom rok zvezdom. Imala je dvadeset tri godine, nedovoljno životnog iskustva i mislila da je on super. Uvukao ju je u život seksa, droge i rokenrola. Posle šest meseci bilo joj je svega dosta i ostavila ga je. Ali Mark nije mogao da pređe preko toga. Vređalo ga je to što je imala seks s notornim ženskarošem, a još teže mu je padala činjenica da se s njim drogirala. Smatrao je da ju je to iskustvo nekako ukaljalo, kao da na sebi ima mrlju koja se ne može ukloniti. Poziv od poznanika njenog bivšeg dečka, stara fotografija, pa čak i pesma, bili su dovoljni da podstaknu njegovu opsesiju nalik na lavirint o tome šta su njegova devojka i taj tip radili zajedno. Mašta bi mu podivljala i onda bi je ispitivao o njihovoj vezi pokušavajući da izmami nedoslednost u njenim odgovorima. Mučilo ga je to što prošlost nije mogla da se promeni. Nije bilo načina da povrati njenu čistotu. Jedina alternativa bila je da nauči da je prihvati. Primenjivao je aktivnu ljubav čim bi ga opsesija ponovo obuzela. To je oslabilo uticaj njene prošlosti nad njim. Naučio je da veruje u nju kao osobu kakva je postala u sadašnjosti.

AKTIVNA U U B A V - KRATAK OPIS ALATA

Čemu služi Kada vas neko razbesni i ne izbija vam iz glave. Možda se stalno prisećate šta vam je uradio ili maštate o osveti. To je lavirint. Stavlja vam život ,,na čekanje" dok se svet kreće napred bezvas.

Protiv čega se borite Protiv detinjastog uverenja da će Ijudi biti „pravedni" prema vama. Odbijate da nastavite svoj život sve dok se ne ispravi naneta nepravda. Pošto se to retko dešava, uhvaćeni ste u klopku.

Mig za primenu alata 1 . Upotrebite aktivnu Ijubav čim neko uradi nešto što vas Ijuti. 2. Primenite je kad se setite nepravde koja vam je naneta u bliskoj ili daljoj prošlosti. 3. Pomoću nje ćete se lakše suprotstaviti neprijatnoj osobi.

Ukratko o alatu 1. Skupljanje. Osetite kako vam se srce širi da bi obuhvatilo svet beskrajne Ijubavi koja vas okružuje. Kad vam se


108

srce ponovo vrati na normalnu veličinu, sva ta Ijubav skupiće vam se u grudima. 2. Prenošenje. Svu Ijubav iz grudi usmerite prema drugoj osobi; ne zadržavajte ništa. 3. Prodiranje. Kada Ijubav uđe u drugu osobu, nemojte biti samo posmatrač. Osetite kako ulazi; osetite da ste u potpunom skladu s tom osobom. Zatim se opustite - osetićete kako vam se sva energija koju ste poklonili vraća.

Viša sila koju koristite Aktivna Ijubav stvara „izliv". Izliv je sila koja prihvata sve onako kako jeste. To neutrališe vaš osećaj nepravde pa postajete sposobni za bezrezervno davanje. Kad ste u tom stanju, ni zbog čega se nećete povlačiti. Vi ste glavni uživalac; ništa vas ne može zaustaviti.

POGLAVLJE 4

Alat:

Unutrašnji autoritet Višasila: Samoizražavanje

c

J i n jedne moje pacijentkinje upravo je bio primljen u elitni fudbalski klub. To je bila važna vest za kraj u kome su živeli - zapadni Los Anđeles. Moja pacijentkinja Dženifer izuzetno je podržavala sinovljevu sportsku karijeru. Inače neodlučna i nesigurna u sebe, Dženifer je ovog puta uradila sve što je mogla kako bi uticala na odluku trenera. Razgovarala je s njim u nekoliko navrata, razmenila mejlove s lokalnim sportsldm novinarom i obratila se svakom ko bi mogao da kaže nešto u prilog tome. Sav taj trud uložila je kako bi imala povlasticu da se vozi do nepoznatih krajeva u južnoj Kaliforniji, sedi

110

F il St u c i B ari M a jk ls

na vrelom suncu i gleda utakmicu čija pravila nije mogla da pohvata. Njen sin je imao deset godina. Dženifer je odrasla u maloj seoskoj sredini i prva je u svojoj porodici završila srednju školu. Čim joj se pružila prilika, pobegla je u veliki grad i zahvaljujući izrazitoj lepoti dobila posao kao manekenka. Međutim, u dubini duše nikad se nije potpuno otrgla odatle. Uprkos izvesnom uspehu, nije se mogla osloboditi osećaja da su ljudi u njenom ekskluzivnom kraju bolji od nje - pametniji, prefinjeniji, sigurniji. Zamišljala ih je kao članove zatvorene grupe kojoj nikad neće moći da pristupi. Čvrsto je odlučila da se njen sin nikad neće osećati isključenim kao ona. Za razliku od nje, on će ići na fakultet - i to ne bilo koji, već u neku prvoklasnu ustanovu, po mogućnosti na neki univerzitet Ajvi lige. Treniranje fudbala bilo je samo prvi korak u tom osvajačkom pohodu na bastione legitimiteta. Posle toga će krenuti u privatnu srednju školu, zatim na prvoklasni fakultet i voi/d - postaće član zatvorene grupe. Dženiferin otac, koji je još živeo u istoj varoši, bio je uvređen zbog njenog detaljnog plana. Njemu je to zaudaralo na elitizam. „Moj unuk će na kraju piti belo vino, a ne badvajzer.“ Ona je na to odgovorila: „Samo pod uslovom da je skupo.“ Suvišno je reći da je Dženifer bila presrećna kad ju je trener pozvao da kaže da joj je dete primljeno. Ali uzbuđenje nije dugo trajalo. Od prvog treninga Dženifer se osećala kao autsajder. Očevi mnogih dečaka

Alati - Unutrašnji autoritet

111

bili su uspešni advokati i biznismeni. Otac njenog sina bio je gubitnik koji ju je napustio čim je zatrudnela. Ostali očevi su učili svoje sinove finesama kao što su uklizavanje, šutiranje penala i pravila ofsajda. Dženifer nije mogla da se seti ni čemu služe žuti i crveni karton. Međutim, mame su bile još gore. Kad bi Dženifer došla na trening, videla bi ih kako sede zajedno i živo razgovaraju. Ponekad bi ih uhvatila kako je čudno gledaju. Nijednom je nisu pozvale da sedne s njima.„Nikad me neće prihvatiti. Već misle da sam ološ“, rekla mi je. „Kako znate šta misle?“, upitao sam je.„Jeste li razgovarali nekad s njima?“ Podstakao sam je da im se obrati. Za sledeću nedelju bio je zakazan roditeljski sastanak radi planiranja niza nastupajućih utakmica u gostima. lako je bila protiv toga da prisustvuje sastanku, Dženifer je ipak otišla. Nije dobro prošla. „Htela sam da se predstavim, ali kad god sam prišla nekom, ukočila sam se... Usta su mi bila suva, a glas mi je podrhtavao. Zvučala sam kao kreten. Pobegla sam odatle što sam brže mogla.“ Svakome se desi ovako nešto; hoćete da ostavite dobar utisak, ali vas mozak i telo izdaju. To zovemo ,,blokada“. Dženifer je imala tipične simptome - suva usta, drhtavicu i blokadu mozga, to jest nije bila sposobna da zapamti informacije niti čak da sroči povezane rečenice. Ponekad ljudi izgube jasan osećaj svog tela pa slučajno prosipaju nešto ili udaraju o predmete. Blokada može biti blagog intenziteta, kada čovek oseća neprijatnu ukočenost, a

112


može se razviti i u ekstremnu, kada doslovno ne može ni da se pomeri niti da govori - oduzme se. Sve nas je nekad zadesila neka vrsta blokade. Obično se misli kako se to dešava pred velikom grupom ljudi, ali blokada često nastane samo zbog jednog čoveka - recimo, zbog šefa ili tašte. U ovom poglavlju, reč publika ne koristimo da obavezno označimo grupu ljudi, već to može biti i samo jedna osoba. Pod publikom se podrazumeva neko čije je mišljenje o vama važno u datom trenutku. Pored toga, često se misli da j e uzr ok blokade situacij a u kojoj se nalazimo - susret sa zastrašujućom osobom ili obraćanje velikoj grupi ljudi. Međutim, blokada zapravo nastaje zbog unutrašnje nesigurnosti koje možda niste ni svesni sve dok odjednom ne izgubite sposobnost izražavanja. Da vidimo kako to funkcioniše u vašem životu: Zatvorite oči i zamislite da se pred vama nalazi čovekili grupa Ijudi zbog kojih se osećate nesigurnim. Usredsredite se na svojetelo. Prepoznajte neki od opisanih simptoma blokade. Kako izgleda kad pokušate da govorite dok imate te simptome?

Ukoliko ste kao većina ljudi, nezgodno vam je i neprijatno. Ali mala doza neprijatnosti ne bi vam smetala kad bi samo to bila cena koju plaćate zbog nesigurnosti. Nažalost, u igri je mnogo više od toga.


113

CENA NESIGURNOSTI Nesigurnost uništava sposobnost ljudi da se međusobno povezuju. Zbog nesigurnosti, s vremenom postajete kruti i dosadni drugima i, paradoksalno, postajete škrti. Nesigurne osobe su toliko opsednute slikom koju drugi imaju o njima da skoro uopšte nisu u stanju da se daju drugima. Usled toga osećaju još veću otuđenost. Dženiferino iskustvo je savršen primer toga. Posle roditeljskog sastanka, nije imala više nikakve sumnje u to da je svi preziru. Fudbalski treninzi postali su mučenje; u svojoj mašti sada je bila nepoželjna. Odlazila je do svog usamljenog mesta na vrhu tribina poput osuđenika koji ide na električnu stolicu. Pognula bi pogled i srce joj je lupalo. Postala je opsednuta raznim planovima kako bi navela ostale roditelje da je prihvate. Jedne nedelje pobedonosno je izjavila: „Pronašla sam razlog. Moj izgovor! I dalje ponekad govorim kroz nos. Već sam zakazala sastanak s logopedom.“ Srećom, pre nego što je protraćila mnogo vremena i novca, sudbina je umešala prste. Klub je iznajmio autobus za odlazak na prvu utakmicu u gostima. Dok je njen sin zadovoljno brbljao s drugarima u zadnjem delu autobusa, Dženifer se hrabro nagla napred i započela razgovor s majkama koje su sedele ispred nje. U početku su bile sumnjičave, ali na kraju im se svidela i priznale su joj istinu. Na svakom treningu bi viđale tu savršeno

114


građenu manekenku kako samouvereno prolazi pored njih - u odeći u koju su žarko želele da mogu da se uvuku. Ona ih ne bi udostojila ni pozdravom.„Izgledala si krajnje uobražena i nezainteresovana za nas!“ Roditeljski sastanak samo je pogoršao situađju jedva su uspevale da zapuše usta muževima koji su pričali o toj seksi samohranoj majci koja je rano predveče tajanstveno nestala. Neke su bile toliko iznervirane da su unajmile ličnog trenera. Smejale su se kad im je priznala da je angažovala logopeda. Dženifer je bilo neprijatno da prizna koliko joj se perspektiva izobličila. Na ostale roditelje gledala je kao na pripadnike posebne, više rase koji su, pored toga što su savladali bezbrojne finese fudbala, odgajili samopouzdanu, pristojnu decu u kompletnim, finansijski stabilnim porodicama. „Sada shvatam koliko sam bila blesava - većina ih živi u haosu." Još je važnije to što je shvatila da je postala opterećena sobom, čak i suzdržana.„Iskreno, bila sam neljubazna“, priznala je. Zbog toga su drugi roditelji bili sumnjičavi prema njoj. Izgledala im je kao prelepa grabljivica koja dobija sve što poželi, ostavljajući za sobom trag razorenih porodica. Nesigurnost je poput oportunističke infekcije zarazila ovu grupu zrelih, racionalnih odraslih ljudi. Obe strane su potpuno pogrešno protumačile jedna drugu i dok se nisu povezale, nisu mogle jasno da sagledaju stvarnost. Da je

Alati

-

Unutrašnji autoritet

115

Dženifer poslušala svoju nesigurnost, sve ostale porodice ostaie bi isključene iz njenog i sinovljevog života. Povezivanje s drugima takođe je i osnovni sastojak uspeha. Najvažnije prilike u životu daju nam drugi ljudi. Bilo bi lepo kad bismo te prilike dobijali prema zaslugama; nagrada za talenat ili vredan rad. Ali to u životu ne ide tako. Ljudi vam daju prilike jer osećaju vezu s vama. Daću vam ekstremni primer za to. Moj najbolji prijatelj je prvoklasni teorijski fizičar. On predaje na poznatom univerzitetu i član je ugledne Nacionalne akademije nauka. Ima kolegu daleko superiornijih sposobnosti, ali on nikad nije bio nominovan za članstvo u Akademiji. Zašto? Zbog nesigurnosti koja ga čini takmičarski nastrojenim, ljubomornim i teškim za saradnju. Uprkos svojim izvanrednim sposobnostima, sebi je ograničio napredovanje u karijeri. Dženifer je imala sopstvenih poteškoća da se poveže s ljudima, ali iz manje očiglednog razloga. Pre nego što sam je upoznao, manekenstvo je pokušala da zameni glumom. Brzo je privukla pažnju agenta za talente, ali audicije su bile nešto sasvim drugo. Najvažnije na svakoj audiciji bilo je povezati se s ljudima u prostoriji. Savršeno je pamtila svoj tekst, ali glumila je toliko izveštačeno da su se prisutni dosađivali. Pošto je i po ko zna koji put bila odbijena, agent joj je otkazao saradnju. „Vredno radiš i savršeno izgledaš“, rekao je. „Ali na audiciji se pretvaraš u robota. Možda bi trebalo da odeš psihijatru.“

116


Još nije bila spremna na to. Mislila je da će sama moći da se otarasi svoje nesigurnosti. Krenula je u pohod sličan onome čiji je ishod bio članstvo njenog sina u fudbalski klub. Angažovala je profesora glume. Stavila je na papir sve svoje ambicije i zamislila sebe kako dobija Oskara. Zahvaljujući toj beskompromisnoj borbi protiv nesigurnosti osećala se bolje, ali samo nakratko. Onaj negativan osećaj - „niko te ne volf - ubrzo se vratio istim intenzitetom. Stalno imamo priliku da se uverimo u to koliko je teško odagnati nesigurnost. Činjenica i logika ne daju ploda. Nesigurni ljudi često ulažu krajnje napore kako bi ostvarili neki cilj zahvaljujući kome će se, kako se nadaju, osećati bolje - smršaće, doktoriraće, radiće bez prestanka da bi dobili unapređenje. Ali se osećaj neprikladnosti svaki put vraća; nesigurnost kao da živi po svom. Zašto je toliko teško osloboditi se nesigurnosti? Odgovor će vam se isprva učiniti vrlo neobičnim. U svakom od nas živi naše drugoja, biće kog se veoma stidimo. Ma koliko se trudili, nikad se ne možete osloboditi tog drugog ja.

SENKA Možda vam se koncept o drugom ja koje živi u vama čini neverovatnim. Ostanite nepristrasni i čitajte šta se dalje desilo sa Dženifer.

Alati

-


117

Kad je Dženifer shvatila da je njena nesigurnost besmislena, rekao sam joj da zatvori oči. „Vratite se na taj roditeljski sastanak na kome ste se ukočili; osetite ponovo onu nesigurnost.“ Klimnula je glavom. „Sada istisnite to osećanje ispred sebe i uobličite ga tako da dobije lice i telo. Ta figura je otelovljenje svega zbog čega se osećate nesigurno“, zastao sam.„Kad to uradite, recite mi šta vidite.“ Zavladala je duga tišina. Dženifer se odjednom trgnula i trepćući otvorila oči. ,,Uh“, rekla je napravivši grimasu.„Videla sam neku devojčicu od trinaest-četrnaest godina, gojaznu, prljavu. Lice joj je bilo bledo i bubuljičavo... kakva nesrećnica.“ Dženiferje upravo videla svoju Senku. „Senka" je sve ono što ne želimo da budemo, ali se plašimo da to jesmo, predstavljeno u jednoj slici. Zove se tako zato što nas prati kud god idemo. Čuveni švajcarski psihijatar Karl Jung prvi je izjavio kako svi imaju Senku, bez obzira na to koliko su uspešni, talentovani ili lepi. Senka je jedan od mnogih „arhetipova“ s kojima se rađamo. Arhetip je univerzalni obrazac gledanja na svet. Primera radi, svako se rađa s osećajem kakva bi majka trebalo da bude. Jung je to zvao arhetip majke. Njega ne treba mešati s pravom, biološkom majkom. Međutim, taj arhetip uobličava vaša očekivanja od prave majke. Ima mnogo arhetipova - između ostalih, majke, oca, boga, đavola - i svaki snažno utiče na to kako doživljavate svet.

118


Senka se u jednom aspektu razlikuje od ostalih arhetipova: ostali utiču na to kako vidite svet; Senka određuje kako vidite sebe. Uzmimo Dženifer za primer: drugi su je videli kao lepu, savršeno građenu manekenku s besprekornom frizurom i šminkom. Ona je sebe videla kao ružnu mačku lutalicu; društveni otpad. Nije ni čudo što je bila nesigurna. Sada shvatate zašto je teško rešiti se nesigurnosti. Možete ispraviti neku nepravilnost - Dženifer je odavno očistila lice od akni i izgubila pubertetsku gojaznost ali se ne možete rešiti same Senke. Ona je deo čoveka. Pogledajmo kako izgleda vaša Senka. Vratite se onom osećaju iz prethodne vežbe: nalazite se pred grupom Ijudi zbog kojih ste nesigurni i neprijatno vam je. Usredsredite se na emocije koje tada nastaju. Sada ih istisnite ispred sebe i zamislite ih tako da dobiju lice i telo.

Upravo ste videli svoju Senku. Dobro zapamtite kako izgleda. Ne brinite o tome je li to ,,prava“ slika; ona ne postoji. Svako ima drugačiju Senku. Ali bez obzira na njen izgled, njena pojava uznemiruje: Senka zgodnog ženskaroša izgleda kao nezgrapni trol; Senka direktorke kompanije s liste petsto najuspešnijih prema magazinu Forčen izgleda kao usamljena, uplakana osmogodišnja devojčica. Ona može biti neprivlačna, ružna ili glupa. Dok radite s njom, izgled će joj se možda promeniti.

Alati

-


119

Senka je izvor jednog od najosnovnijih ljudskih sukoba. Svako želi da oseti svoju vrednost kao pojedinac. Ali kad se pogledamo iznutra, vidimo Senku i postidimo se. Na nju isprva reagujemo tako što joj okrećemo leđa - van svog bića tražimo dokaz o svojoj vrednosti. To se manifestuje tako što od drugih očekujemo odobravanje i potvrđivanje. Ukoliko sumnjate u to koliko je ova potraga za pažnjom rasprostranjena, pogledajte kako obožavamo slavne ličnosti. Mislimo da su sigurno srećni i sigurni u sebe jer su priznati u svetu. Uprkos stalnim rehabilitacijama, propalim vezama i poniženjima u javnosti, uporno verujemo da im to što su u centru pažnje daje osećaj vrednosti za kojim žudimo. Reklamna industrija troši milijarde dolara svake godine - sve da bi iskoristila našu potrebu za prihvatanjem. Svaka reklama se svodi na jednostavnu poruku: ako kupite naš proizvod, bićete prihvaćeni, voljeni, deo elite; u suprotnom, ne možete dalje... ostajete sami sa svojom 'Senkom. To dodatno hrani naše verovanje da se osećaj sopstvene vrednosti može steći isto kao što kupujemo kuću ili automobil. Problem je to što tuđe odobravanje, kakvog god intenziteta, ne može uticati na to da se osetite vredno jer nikakva potvrda ne može odagnati vašu Senku. Kad god ste sami i pogledate se iznutra - čeka vas Senka zbog koje se osećate neprijatno i inferiorno. Fil i ja smo lečili slavne ličnosti koje su mediji neprestano obasipali potvrdama i laskali im. Takvo obožavanje ne pojačava

120


osećaj sopstvene vrednosti, već ljudi postaju krhki i detinjasti, zavisni od pažnje kao beba od cucle. Bez obzira na to jeste li slavna ličnost ili niste, kada tražite odobravanje od drugih ijudi, dajete im moć nad sobom. Oni postaju autoriteti koji određuju koliko ste vredni. Poput rimskog cara, pokazujući palcem nagore ili nadole, oni donose konačnu odluku o vašoj vrednosti. Nije ni čudo što se oduzmete u njihovom prisustvu. Na sledećoj ilustraciji vidi se kako to funkcioniše. Slika prikazuje stanje pojedinca sklonog blokadama (a to su skoro svi). Pojedinac se stidi svoje Senke i čini sve što je u njegovoj moći da je sakrije u sebi. To je ilustrovano okvirom oko osenčene figure ispod koje je natpis „Skrivena Senka“. Figure koje čine publiku gore desno velike su jer ih pojedinac doživljava kao one koji imaju moć da odrede koliko je vredan. Ta moć dopire do njega

Alati

-


121

kroz strelice s natpisom „Autoritet iz spoljnog sveta“. Budući da krije svoju Senku, spoljašnja sila ga blokira. Na slici se jasno vidi da okretanje ka spoljnom svetu ne daje ništa bolje rezultate od posmatranja sebe iznutra; u oba slučaja izmiče nam pravo osećanje sopstvene vrednosti. Postoji način da ga pronađete; radi se o velikoj tajni. Ono što izgleda kao slaba i inferiorna Senka zapravo je provodnik više sile - i jedino nam ona može dati trajno osećanje vrednosti. Kakva bi se to viša sila izrazila kroz omraženi deo našeg bića? Najbolje ćete razumeti njenu prirodu analizirajući iskustva koja ste već imali s njom - iskustva koja ste verovatno zanemarili ili zaboravili jer ste ih imali u detinjstvu.

VIŠA SILA: SAMOIZRAŽAVANJE Posmatrajte malu decu, naročito dok se igraju. Ne osećaju se neprijatno niti su nesigurna. Izražavaju se slobodno, bujicom reči. Skoro nikad se ne blokiraju. Razlog leži u tome što su ispunjeni višom silom, tzv. silom samoizražavanja. Ona ima čarobno dejstvo: tera nas da se predstavljamo iskreno, autentično - uopšte ne mareći o tome kako će ljudi reagovati. Zbog toga, kada ste povezani s tom silom, govorite neuobičajeno intenzivno i jasno.

122


Svako se susreo s ovom silom u nekom trenutku svoje zrelosti - možda u uzbudljivom razgovoru o nečemu što vam lično mnogo znači, možda dok ste tešili prijatelja u teškoj situaciji, pa čak i kad ste deci smišljali priču za laku noć. U svim tim situacijama i još u hiljadu drugih izgubili ste sebe u tom doživljaju i dopustili da sila samoizražavanja govori kroz vas. Postali ste provodnik nečega što je mudrije i govori tečnije od vašeg normalnog bića. To donosi olakšanje i radost. Sila samoizražavanja ne javlja se samo kroz izgovorenu reč. Skoro svaku ljudsku aktivnost karakteriše određen nivo samoizražavanja. Pisanje se može navesti kao primer. Jedan pacijent je to ovako opisao: „Kad sam završio rukopis, imao sam osećaj da ništa od toga nisam ja napisao. Nisam toliko dobar. Činilo mi se da sam samo zapisivao sve što mi je neko drugi diktirao." Opisana moć deluje i bez reči. Kad sportisti kažu da su„u zoni“, oni su zapravo spojeni sa silom samoizražavanja. Gledajte kako sjajan košarkaš izvodi neverovatan potez. On ne razmišlja: „Kuda mogu da prođem?“ ili „Koliko je visok odbrambeni igrač?“ On više ne razmišlja, povukao se i pustio višu silu da prevlada. U svakom ljudskom poduhvatu može se naći prostor za dejstvo ove sile. Kad ste povezani sa silom samoizražavanja, progovara deo vašeg bića koji je obično ćutljiv. Tada govori vaše najskrivenije, unutrašnje biće. Ono poseduje sopstveni autoritet, nezavisan od tuđeg odobravanja. Deca

Alati

-


123

prirodno govore i deluju u skladu s unutrašnjim bićem. Zato su sposobna da se tako slobodno izražavaju. Međutim, kako sazrevamo, udaljavamo se od unutrašnjeg bića. Svu svoju pažnju i aktivnost usmeravamo na spoljni svet. Tamo počinjemo da tražimo odobravanje; u pubertetu tražimo prihvatanje od svojih vršnjaka kao da je ono Sveti gral. Tako nastaje nov problem: moramo da krijemo sve o sebi što se drugima možda ne bi svidelo. Za divno čudo, skrovište nalazimo u sopstvenom, unutrašnjem biću. Koristimo ga kao kesu za đubre - tu odbacujemo sve što je neprihvatljivo. Unutrašnje biće je još tu, ali sada je zakopano ispod naših najgorih osobina. U tomprocesu, nešto štoje bilo lepo - unutrašnje biće -pretvorili smo u nešto što preziremo: u Senku. Ona vam se možda čini najgorim delom vašeg bića, ali to je u stvari prolaz do unutrašnjeg bića. Samo kad je taj prolaz otvoren možemo istinski izraziti svoju individualnost. Ali to nije lako ostvariti ako Senku skrivate čitav život; za to je potreban moćan alat.

ALAT: UNUTRAŠNJIAUTORITET Ovaj alat se umnogome razlikuje od prethodna dva. Preinačenje želje i aktivna ljubav prizivaju više sile što ne zavise od prepreka koje savladavaju. Međutim, u slučaju

124


alata koji ćemo sada predstaviti, izvor više sile je sama prepreka. Ovaj alat pretvara Senku u provodnik više sile - sile samoizražavanja. Da bismo objasnili taj proces, opisaćemo kako je Fil otkrio ovaj alat.

Odlučio sam da na seminaru predstavim neke nove ideje koje sam imao. Imao sam tremu zbog toga. Obraćati se grupi nepoznatih u zvaničnom okruženju mnogo je strašnije od seanse s jednim pacijentom u ugodnoj atmosferi ordinacije. Imao sam zastrašujuće vizije o tome kako ću se blokirati, kako neću znati šta sam hteo da kažem ili da ću izgubiti glas. Da se ne bih osramotio, zapisao sam svaku reč na kartice - za slučaj da se zbunim. Rezultat je bio katastrofalan. Stežući kartice kao da mi život zavisi od njih, stajao sam ukočeno pred publikom. Čitao sam tekst jednolično i povremeno opsednuto dizao pogled kako bih procenio mišljenje prisutnih. Reagovali su na najgori mogući način - sažaljevali su me. Hteo sam u zemlju da propadnem. Posle dva sata mučenja, usledila je pauza. Publika se rasporedila u manje grupe i razgovarala tiho kao ožalošćeni na sahrani. Bilo im je previše neprijatno da mi priđu. Sedeo sam sam na bini i osećao se kao da sam radioaktivan. Nisam imao pojma kako ću da ispredajem drugu polovinu seminara. Tada se, u trenutku mog najvećeg očaja, desilo nešto neverovatno.

Alati

-


125

U mislima mi se ukazala prilika koja mi se približavala. Činila mi se stvarna. Bila je to mlada, mršava verzija mene - nevina, uplašena i krajnje postiđena. Predstavljala je moj najgori strah - da će me smatrati neiskusnim detetom koje muca, a želeo sam da se predstavim kao stručnjak od autoriteta. Uprkos mojoj reakciji, nisam mogao da je se rešim; uprkos njenom izgledu, uporno je zurila u mene. Imao sam čudan osećaj da mi nudi pomoć. Nisam imao pojma zašto, ali odjednom sam osetio nalet energije. Spontano sam ustao i sa entuzijazmom krenuo ka publici. Prisutni su to osetili i brzo seli na svoja mesta, verovatno se pitajući otkud sad taj luckasti osmeh na mom malopre kamenom licu. Pre nego što sam bio svestan šta radim, bacio sam beleške i otvorio usta. U naredna dva sata zaposela me je sila koju nikad ranije nisam osetio. Govorio sam potpuno spontano i s velikim žarom predstavio svoje ideje. Za divno čudo, uopšte nisam razmišljao o tome šta ću sledeće da kažem; reči su mi prirodno navirale. Za vreme prezentacije, jasno sam osećao prisustvo Senke. Imao sam osećaj da ona i ja govorimo kao jedno biće. Predavanje se završilo ovacijama. Intuicija mi je uvek govorila da se u senci krije nešto vredno, ali tog dana sam to neposredno iskusio. Senka se pojavila tek kad sam potpuno izgubio nadu da ću zadiviti publiku - nisam više morao da je skrivam. Na moje veliko zaprepašćenje, zbog njene pojave nisam izgubio sposobnost izražavanja - postao sam veštiji. Pošto više nisam brinuo o

126


tome šta publika misli o meni, govorio sam s autoritetom koji ranije nisam posedovao. Koliko god da je ovo bilo sjajno iskustvo, tom prilikom sam se samo besplatno upoznao sa snagom Senke. Nisam mogao da se uzdam u to da će se ona opet sama stvoriti. Odlučio sam da pronađem alat pomoću koga bismo moji pacijenti i ja iskoristili moć sopstvenog izražavanja koju ima Senka.

Alat se zove „unutrašnji autoritet“ i znači upravo to - ne autoritet koji potiče od nečijeg odobravanja van vašeg bića, već autoritet koji stičete samo kada govorite svojim unutrašnjim bićem. Da biste koristili unutrašnji autoritet, morate biti sposobni da vidite sliku svoje Senke. Već ste je jednom videli; u odeljku o Senki, projektovali ste osećanje nesigurnosti ispred sebe sve dok se nije prikazalo biće koje ste mogli da vidite. Uradite to ponovo. Ne brinite o tome hoće li vam se prikazati ,,prava“ slika; ona će se stalno menjati. Najvažnije je da osetite njeno prisustvo pred sobom. Vežbajte prizivanje Senke dokvam to ne postane sasvim lako. Naučićete da koristite ovaj alat pomoću zamišljene publike. Nije važno je li to jedna osoba ili grupa ljudi; nije važno jesu li to nepoznate osobe ili ljudi koje poznajete. Važno je samo da to bude publika zbog koje ste nesigurni. Alat ćete upotrebiti da biste se odblokirali jer imate nešto da im kažete.


127

U nutrašnji a u to rite t Zamislite da stojite pred publikom koju čine jedan čovek ili više njih i da vaša Senka stoji sa strane, okrenuta ka vama. Potpuno ignorišite publiku i svu pažnju usredsredite na Senku. Osetite neraskidivu vezu između sebe i nje - zajedno ste neustrašivi. Zajedno, vi i Senka se silovito okrenite prema publici i u sebi im naredite: „SLUŠAJTE!" Osetite autoritet koji se stvara kada vi i Senka govorite ujedno.

Čim upotrebite alat, trebalo bi da osećate kao da ste raščistili prostor u kome ćete se slobodno izražavati. Treba samo da ostanete usredsređeni na vezu sa Senkom. Ako se ne osećate slobodno, ponovite opisani postupak sve dok ga ne izvedete glatko. Alat čine tri koraka: projektovanje slike Senke, osećaj povezanosti s njom i na kraju nemo naređenje publici da vas sluša kad se okrenete prema njoj. Vežbajte ova tri koraka sve dok ne budete u stanju da ih brzo izvedete. Koraci treba da postanu prirodni kako biste mogli da ih izvodite pred ljudima, čak i dok govorite. Dok vežbate primenu alata i prizivate Senku, njen izgled će se m ožda menjati. To nije loše. Kao i sva ostala živa bića, Senka se razvija. Najvažnije je to što

128


se njenim prisustvom stvara neraskidiva veza koju možete osetiti. Sledeća slika prikazuje dejstvo unutrašnjeg autoriteta.

Osoba na slici je izvukla Senku iz skrovišta. Ona se više ne nalazi u osobi i povezana je s njom. Govoreći jednim glasom, one prizivaju silu samoizražavanja. Ta viša sila daje osobi unutrašnji autoritet označen strelicom usmerenom ka publici. Figure koje predstavljaju gledalište sitne su i ispod osobe - više nisu opasne. Moć izražavanja unutrašnjeg bića oslobađa se kroz vezu sa Senkom. Kada temeljno uvežbate primenu ovog alata, izražavaćete se slobodno u situacijama u kojima biste se ranije blokirali.

Alati

-


129

KADA SE KORISTIUNUTRAŠNJIAUTORITET Unutrašnji autoritet treba da koristite kad god osetite pritisak zbog nekog nastupa. To se dešava mnogo češće nego što mislite ako nastup definišete kao bilo koju situaciju u kojoj ste podložni ocenama i reakcijama drugih. To bi mogao biti razgovor za posao, sastanak komercijalista, prezentacija ili neka neprijatna društvena situacija poput sastanka naslepo ili velike zabave. To što takve okolnosti zovemo nastupima ne znači da ćete tamo nešto izvoditi. Cilj je da ne pokušavate da pridobijete odobravanje gledališta. Umesto toga, upotrebite alat da biste odagnali pritisak i slobodno se izrazili. Unutrašnji autoritet neće funkcionisati ako čekate ,,važan“ događaj - kao što je držanje govora pred stotinama ljudi - da biste ga primenili prvi put. Od svih alata opisanih u knjizi, to pravilo se najviše odnosi na ovaj. Takvi događaji deluju toliko zastrašujuće da ćete se blokirati ukoliko se za njih ne pripremite. Ako vežbate korake ovog alata dok ste sami i ponavljate ih sve dok ne steknete rutinu, uskoro ćete biti spremni da ga isprobate pred gledalištem. Prvo koristite alat kad ste s nekim pred kim niste uznemireni - sa članom porodice, kolegom, najboljim prijateljem ili bračnim drugom. Većina nas oseća potrebu za prihvatanjem čak i u prisustvu tih ljudi. Sada ste spremni da rešavate situacije zbog kojih ste uznemireni. Možda treba da se suprotstavite nekome

130


ili nekog treba da zamolite za pomoć, a neprijatno vam je. Namerno gurnite sebe u takve situacije i tada primenite unutrašnji autoritet. Što češće to radite, manje ćete se plašiti. Kada unutrašnji autoritet postane sastavni deo vaše svakodnevice, možete početi da ga primenjujete na velikim događajima, poput važnih govora u javnosti. Zahvaljujući primeni ovog alata u takvim neprijatnim okolnostima, desiće vam se nešto fenomenalno: jedva ćete čekati neke od njih - ne zato što su lišene stresa, već zbog oduševljenja što ćete imati priliku da izrazite sopstvenu individualnost. Savladavanje primene unutrašnjeg autoriteta liči na postepeno dodavanje težine na tegove koje dižete u teretani; ono iziskuje stalno jačanje intenziteta. Ali treba vam i mig koji će vas podsetiti kada da upotrebite alat u svakodnevnom životu. Aktuelni mig je trema zbog nastupa. U Dženiferinom slučaju, mig je bio fudbalski trening. U početku je odlazila na tribine ne pozdravljajući se ni s kim. Samo je stalno ponavljala korake unutrašnjeg autoriteta. To joj je pomoglo da se smiri i postepeno je uspela da se uključuje u razgovor s ostalim roditeljima. Međutim, svest o tremi zbog nastupa takođe joj je pomogla da shvati da je nesigurna čak i kad nije u društvu. Razmišljajući o predstojećem sastanku naslepo, shvatila je da ima tremu i primenila je unutrašnji autoritet kako bi se smirila. Čak je ujutru vežbala korake


131

ispred ogledala. „Ja sam najkritičkija publika s kojom sam se ikad suočila“, priznala je. Zajedno sa Senkom, Dženifer je počela da odagnava nesigurnost koja ju je mučila čitavog života. To se ne može postići odjednom. Ponekad ćete se nakon upotrebe unutrašnjeg autoriteta odmah opustiti i govoriti s tajanstvenom lakoćom. Biće i situacija kada ćete alat upotrebiti automatski, ali i kad on uopšte neće delovati. Nemojte se obeshrabriti; samo nastavite dalje dok ne dobijete sledeći mig. Najvažnije je da se stalno povezujete sa Senkom i da pritom ne očekujete da ćete odmah osetiti korist od nje. Naša potreba da zadovoljimo publiku duboko je ukorenjena navika. Najbolje ćete se odvići od nje ako je zamenite zdravijom; to znači da unutrašnji autoritet treba da primenjujete kad god vam se pruži prilika. Ukoliko budete dosledni u tome, naučićete da se uzdate u svoje unutrašnje biće, a ne u reakcije drugih ljudi. Svako, uključujući i oba autora ove kiijige, ima neko mesto gde ga sputava potreba za potvrđivanjem. I psihoterapeuti su ljudi, a u ljudskoj je prirodi želeti da pacijenti reaguju na našu briljantnost. Ali oni to ne čine uvek; ponekad nas zapravo gledaju kao da smo ludi. Lagali bismo kad ne bismo priznali da su takvi trenuci direktan izazov našem samopouzdanju. Međutim, upravo u tim trenucima - kada pacijent treba da bez predrasuda usvoji nov pogled na život - moramo zadržati sopstveni osećaj za autoritet.

132


Autoritet se ne prenosi iznošenjem dokaza - time se samo odražava naša potreba da budemo u pravu. Ono što pacijente ubeđuje jesu temeljnost i entuzijazam s kojima objašnjavamo svoj pristup - čak i kad ga oni dovode u pitanje. Te osobine mogu poteći samo od sile samoizražavanja, što znači da moramo koristiti unutrašnji autoritet baš kao i svako drugi.

TAJNE KORISTIOD SAMOIZRAŽAVANJA Nakon što je Dženifer upotrebljavala ovaj alat nekoliko meseci, desilo joj se nešto radikalno. To sam znao po tome kako je lepršavo ušla u ordinaciju. Umesto da gleda u pod, pogledala me je u oči zračeći toplinom. „Nećete verovati kakav sam neverovatan dan imala“, rekla je bez daha. Ujutru je bila uznemirena, ali to ovog puta nije imalo nikakve veze s fudbalskim treningom. Bilo je to zbog audicije za ulogu, prvu posle dugo godina. Uskoro se našla u maloj čekaonici u kojoj je napeto sedela s ostalim glumicama i čekala svoj red. „Čim sam počela da čitam tekst, osetila sam kako se blokiram, ali brzo sam primenila unutrašnji autoritet dvaput zaredom“, rekla je. „Smirila sam se, a onda sam osetila nešto drugo; kao da sam prešla u drugu brzinu.“ Odjednom je ustala i zagospodarila ordinacijom kao da je na sceni. Uzbuđenje u njenom glasu imalo je prizvuk

Alati

-


133

muzike.„Znate kako se obično brinem o tome šta drugi misle? Osećala sam kao da sam prestala da brinem. Moj tekst, moj lik, moja motivacija - sve mi je to došlo bez ikakvog napora.“ Obuzeta onim što je postigla, tiho je zaplakala. Tako je postala još ispunjenija. I to nije bilo sve. Posle audicije, pozvala ju je prijateljica iz odbora za prikupljanje sredstava u dobrotvorne svrhe iz škole njenog sina. Desilo joj se nešto nepredviđeno i zamolila je Dženifer da ode umesto nje na sastanak s važnim donatorom. „Bila sam prestravljena, ali nisam mogla da je odbijem; dosad me je mnogo puta izvlačila iz poteškoća.“ Prijateljica ju je zatrpala finansijskim podacima, ali nakon što su je predstavili donatoru, nije više ničeg mogla da se seti. Zato je primenila unutrašnji autoritet još nekoliko puta. „Mora da sam zadobila poverenje svoje Senke“, rekla je,„jer je bilo još i bolje nego na audiciji. Samo sam otvorila usta i ubedljiva priča je navirala sama od sebe. Govorila sam iz srca o tome koliko sam bila zahvalna kad mi je sin bio primljen u školu, koliko lako sklapa prijateljstva i voli da uči. A kad mi je zatrebala statistika koju mi je prijateljica pripremila, sve mi se vratilo.“ Dženifer se nasmešila. „Donator je obećao dvaput veću sumu. Škola želi da budem član odbora.“ Prvi put u svom životu Dženifer je osetila svoje pravo biće.„Osetila sam se svojom više neko ikad ranije." Primetila je i čudan paradoks. „Govorila sam sopstvenim

134


glasom, ali sam istovremeno osetila kako još jedan glas govori kroz mene. Kako je to moguće?“ Kao što smo rekli, sila samoizražavanja ispoljava se kroz Senku. Ono zbog čega je ta viša sila čudesna jeste to što onagovori kroz vas na vama svojstven način. Svakom od nas daje karakterističan glas - a opet, svi naši glasovi potiču iz istog, osnovnog izvora. Zato imate utisak da pravo samoizražavanje dolazi s nekog drugog mesta - i istovremeno se zato još više osećate svojim. Dženifer je celog života bilo neprijatno da glasno iznosi svoje mišljenje jer je to pretilo da otkrije ono čega se najviše stidela - njenu Senku. Sada se situacija preokrenula: glasno iznošenje svog mišljenja omogućilo joj je da postane potpuno svoja. Kako je ona to rekla: „Pretpostavljam da svoje pravo ja ne mogu ni naći sve dok ga ne izrazim.“ Upravo tako. U antičko doba, samoizražavanje je smatrano osnovnom karakteristikom univerzuma. U Postanju, Bog je predstavljen kao samoizražajno biće. Bog reče: „Neka bude svetlost!“ I bi svetlost. Bog reče: „Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje...“ Tako i bi. Prema tome, kada izražavate sebe, u najvećem ste skladu s univerzumom. Osećate kako mu pripadate. Za Dženifer, to je značilo da je prestala da sumnja u svoju vrednost kao ljudsko biće; nije više bila inferiorni autsajder koji nije imao ništa da kaže.

Alati

-


135

Počela je i da doživljava sebe kao pripadnika zajednice. Primetila je da je ljudi poštuju i traže njen savet. Senka joj je omogućila da ostvari taj novootkriveni uticaj na druge. Senka omogućava istinsko povezivanje s ljudima ona je deo bića koji je zajednički svima nama. Bez nje, preuveličavamo to po čemu se razlikujemo od drugih; osećamo se izdvojeno. Odnosi - između različitih pojedinaca, religija, naroda - mogu da funkcionišu samo kad pomoću svojih Senki stvaramo univerzalnu vezu. Čineći to, dospevamo u stanje u kome čak i protivnici mogu priznati prisustvo čovečnosti u onom drugom. Jedino tako možemo uživati u slobodi da budemo drugačiji i nastaviti da koegzistiramo. Takva zajednica je moguća jer Senka govori jezikom zajedničkim celom ljudskom rodu - jezikom srca, a ne jezikom reči. Pošto imate Senku, već znate taj jezik. Vaša dva prijatelja mogu izgovoriti iste reči podrške, ali vi ćete prepoznati razliku kad jedan iskreno saoseća s vama, a drugi je nezainteresovan ili nestrpljiv. Jedan prijatelj govori iz srca, a drugi ne. Na taj jezik srca se aludira i u biblijskoj priči o Vavilonskoj kuli. Priča govori o ljudima koji su govorili „jednim jezikom“ i živeli ujedinjeni. To jedinstvo je bilo dar, ali stari narod ga je zloupotrebio u nameri da sagradi spomenik svojoj moći: kulu koja će dosegnuti do neba. Da bi ih osujetio u toj nameri, Bog je „izmešao jezike graditelja tako da nisu mogli da

136


se razumeju... i rasuo ih po celoj Zemlji“. Tumačenje ove priče obično se svodi na nastanak raznih svetskih jezika. Međutim, ona ima i dublje značenje: čak i oni koji su govorili istim jezikom nisu se više razumeli; izgubili su zajednički jezik srca. Mi koji danas živimo, krajnji smo proizvod tog otuđenja i zbog toga nam je život mnogo gori. Izgubili smo univerzalni jezik srca i s njim svaki osećaj za sveobuhvatnu ljudsku zajednicu. Izgubili smo osećaj da smo svi u istoj ekipi i da imamo obavezu prema nečemu važnijem od nas samih. Državni funkcioneri se više ne osećaju obaveznim da javni interes postave ispred vlastitog; advokati koji rade brakorazvodne parnice podstiču sukob kako bi dobili veći honorar; lekari šalju pacijente na nepotrebne analize kako bi se zaštitili. Naš dijalog u javnosti izopačio se i postao zona neobuzdanog napada u kojoj ništa nije van domašaja - bilo da se radi o protivnikovom rodoljublju, izgledu ili privatnom životu. Ali pruža nam se prilika da to popravimo. Zajednički jezikkojim možemo dopreti jedan do drugog i dalje živi u Senci. Dženifer je bila oduševljena tom idejom. Prvi put u životu osetila je kako je to kada imate uticaj na druge ljude. Kao društvo, skloni smo da uticaj povezujemo s važnim ljudima na uticajnim položajima. Dženifer je to ovako formulisala: „Mislila sam da moraš biti slavan da bi bio uticajan.“ Njena pretpostavka je razumljiva - ali je i skupa greška. To znači da zanemarujemo obične, svakidašnje prilike da se međusobno podstičemo,


137

povezujemo i inspirišemo. Unutrašnji autoritet možete upotrebiti da biste postali pozitivna sila za ljude iz svog okruženja - da podstaknete samodisciplinu kod svoje dece, da se povežete s nekim starijim, usamljenim, pa čak i da unesete malo dobrog raspoloženja u susret s nepoznatom osobom. Pogrešno tumačenje je i to da se pravi uticaj na nekoga može ostvariti samo dominacijom. Ljudi su skloni da na empatiju gledaju kao na znak slabosti. Dženifer se zajedljivo našalila: „Moj otac je samo na jedan način demonstrirao autoritet - koristio je kaiš.“ Takvo vođstvo rađa strah i mržnju, koji ga na kraju slabe. Ima načina da budete jak vođa i da pritom ne sejete strah i mržnju. Ukoliko se vaš autoritet zasniva na Senci, možete i dalje saosećati s drugima. Kada ljudi osećaju da ih razumete, oni hoće da urade ono što od njih tražite čak i ako se ne slažu s vama u potpunosti. Tada vam empatija pojačava autoritet. To važi bez obzira na kontekst - bez obzira na to da li se radi o vašim prijateljima, porodici, zajednici itd. Čak i velika preduzeća prepoznaju vrednost uvažavanja tuđeg mišljenja - njime se razvija pravi, trajni timski rad. Zajednica čije je prisustvo Dženifer počela da oseća zove se „društvena matrica“. To je mreža Ijudi koja stvara isceliteljsku energiju što ne može nastati nikako drugačije. Što čvršću vezu osećamo među sobom, to smo srećniji. Jedno istraživanje čak ukazuje na to da ljudi koji imaju osećaj zajednice žive duže i zdraviji su i fizički i mentalno.

138


Ali postoji i manje očigledna korist. U dinam ici društvene m atrice skriva se rešenje ključnog problema s kojim je čovečanstvo suočeno: kako da ostanemo ujedinjeni i da pritom ne žrtvujemo vlastitu slobodu? Odgovor je u Senci. Ona nosi jedinstvenu individualnost našeg unutrašnjeg bića a ipak živi u prostoru potpune povezanosti sa Senkama svih ostalih pojedinaca. Ukoliko svako od nas ne preuzme ličnu odgovornost za aktiviranje svoje Senke, ona ostaje samo potencijal. Ako ne načinimo pravi izbor, polako se spuštamo u praiskonski, žestoki pakao koji je filozof Tomas Hobs prikladno nazvao „ratom svih protiv svih“.

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA 1. Osećam prisustvo svoje Senke, ali je ne vidim .

To nije neobično. Neki ljudi su manje vizuelni tipovi od drugih. Ako ne vidite svoju Senku, vežbajte da osetite njeno prisustvo neposredno pred sobom. Zatim, dok primenjujete unutrašnji autoritet, usmerite pažnju ka mestu gde osećate njeno prisustvo. S vremenom će ono što je u početku bilo prisustvo prerasti u vizuelni prikaz.

Alati

-


139

Drugi imaju suprotan problem. Oni vide sliku svoje Senke, ali ona kao da nije stvarno prisutna; izgleda kao crtež ili lik iz crtanog filma. Iskustvo nam je pokazalo da se taj problem uvek može rešiti ponavljanjem. Zamišljajte da je slika stvarna čak i ako nemate takav osećaj, i na kraju ćete osetiti njeno prisustvo.

2. V idim Senku kad zatvorim oči, ali ne kada su m i oči otvorene i kada sam s ljudima.

I to je čest problem. Treba da se naviknete da fizički gledate publiku i da istovremeno vidite Senku u mašti. Činjenica je da svi znamo kako se to radi. Kad god se udubite u neki dobar roman, pogledom prelazite preko teksta na stranici, ali u mašti vam se živo prikazuju likovi i njihovo okruženje. Istu veštinu ćete razviti primenom unutrašnjeg autoriteta. Izvežbaćete se stalnim ponavljanjem tako da će vam se Senka spontano prikazivati i dok su vam oči otvorene.

3. Zar m e usredsređenost na Senku neće odvojiti od publike i preneti u sopstveni svet?

Potpuno suprotno. Kad osećate jaku vezu sa Senkom, stičete unutrašnje samopouzdanje koje neutrališe strah

140


od publike. Tako se možete slobodno povezati s prisutnima. Tek kada pokušate da sakrijete Senku, počinjete da se plašite publike. To vas prenosi u sopstveni svet. V Dok radimo psihoterapiju, Filu i meni se redovno ukazuju naše Senke, usred seanse s pacijentom. Nikad nam nisu prigovorili da smo rasejani, neusredsređeni ili u nekom drugom svetu.

4. H oću li zbog prim ene ovog alata postati podvojena ličnost?

Termin podvojena ličnost ima posebno značenje za stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem. Za njih, on ukazuje na ozbiljne psihološke probleme koji prevazilaze okvire ove knjige. Međutim, kada laik pita hoće li ga unutrašnji autoritet pretvoriti u„podvojenu ličnost“, to za njega ima drugačije značenje. On se plaši da prisustvo drugog biča nije dobro i neprijatno mu je da razgovara s njim. Plaši se da će ga to oterati u ludilo. Ali istina je upravo suprotna. Svako ima svoju Senku. Ono što je stvarno suludo jeste negirati njeno postojanje. Tako zanemarujete celo svoje unutrašnje ja. Kada prihvatite Senku, osetićete ogromno olakšanje. Još je bolje to što ste na putu da razvijete moći koje ranije niste imali.

Alati

-


141

Kad započnete ovaj proces, ne dajte da vas odvrati strah da s vama nešto nije u redu. Ako izdržite čak i nekoliko nedelja, osetićete suprotno - da postajete razumniji.

5. D a li će povezivanje sa Senkom lo še uticati na mene? Bilo je razdoblja u m om životu kada sam i

ličio na svoju Senku i to nije b ilo dobro. Prepustio sam se najgorim sklonostim a.

To je ono što skoro svi zameraju unutrašnjem autoritetu. Senka nam je odvratna. Strah nas je da ćemo joj postati sličniji što budemo više komunicirali s njom. Takav strah je razumljiv; većina ljudi se seća problematičnog doba u svom životu kada ih je Senka nadvladala. Obično su to razdoblja kada se pojedinac povlači iz sveta; postaje bezvoljan, oseća se inferiorno ili kao da nema cilja, kao da se izgubio. Dešava se i da preteruje u jelu ili alkoholu. Uzrok takvog stanja može biti bilo šta - odbijanje, privremeni neuspeh. Ali takvo stanje često obuzima ljude bez ikakvog razloga. Tako nešto se obiČno prvi put doživljava u pubertetu, ali se može dogoditi i u svakom drugom dobu života. U takvim vremenima, vi postajete svoja Senka - ona vam je otela život. Kad se to desi, većina ljudi ne zna da postoji alternativa. Fil je smatrao da je Jung bio svestan pozitivnog potencijala Senke, ali da nikad nije razvio praktičnu

142


i pouzdanu metodu pomoću koje bi se on iskoristio. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno pronaći način na koji će čovek sarađivati sa Senkom umesto da postane Senka. Tu na scenu stupa unutrašnji autoritet; zahvaljujući njemu, Senka postaje vaš partner. Kad Senkapostane vaš partner, njena priroda se promeni. Ona tek tada postaje izvor slobodnog, spontanog samoizražavanja. Bez tog alata, Senka nije ništa drugo do skup svih vaših najgorih sklonosti. Ukoliko dosledno koristite unutrašnji autoritet, možete uspostaviti trajan odnos sa Senkom. Zamislite ga kao partnerstvo u koje svaka strana unosi nešto što druga nema. Senka unosi sposobnost izražavanja sa žarom - što sami ne možete da postignete. Vi Senki obezbeđujete nešto Što ne može sama da stekne a treba joj: priznanje njenih moći. To joj pružate kad god odlučite da upotrebite alat. Kad se te dve energije spoje, dobija se celina koja je veća od zbira njenih delova. Koliko god to čudno bilo, „vaše najbolje izdanje“, najuzvišenija verzija vašeg bića, prisutno je samo kada ste razvili trajno partnerstvo sa svojom Senkom. To je pravo značenje izraza više biće. Njegova tajna leži u spoju dve suprotnosti - vas i vaše Senke. Ako se partnerstvo raskine - ili se nikad ne uspostavi - zapadate u neuravnoteženo stanje. S jedne strane, Senka preuzima kontrolu i nameće nam svoje sklonosti ka inferiornosti, slabosti i depresiji. Iz očiglednih razloga,

Alati

-


143

Fil je tu pojavu nazvao „preuzimanje“. S druge strane, vi potpuno proterujete Senku i živite površnim životom, žudeći za odobravanjem drugih, nesposobni da se izrazite iz dubine duše. Često se dešava da ljudi izlaze iz jednog ekstremnog stanja i upadaju u drugo a da nikad ne spoje te dve energije. Tragično je to što većina ljudi smatra da su im na raspolaganju samo te dve opcije. Da biste uspostavili uravnotežen odnos sa Senkom, nije dovoljno samo se opredeliti - to je proces. Sve vreme treba da radite na partnerstvu sa Senkom. Ključnu ulogu u tome ima unutrašnji autoritet.

6. Kako da sarađujem sa Senkom ako ona izgleda besno, destruktivno ili odvratno?

Ne zaboravite - Senka je slika svega onoga što vi ne želite da budete. U ovom poglavlju opisali smo oblik u kom se ona najčešće manifestuje. Nazvali smo ga„inferiorna Senka“, jer dok pokušavamo da se izrazimo pred drugima, najčešće osećamo inferiornost i nesigurnost. Ali postoji još nešto što ne želimo da budemo. Ne želimo da vidimo sebe kao ,,loše“ ili ,,zle“. Pod ,,zlim“ podrazumevamo deo vašeg bića koji ima nagon da deluje iz čistog egoizma, nemajući obzira ni prema kome odnosno ni prema čemu što vam se ispreči na putu. On se manifestuje sebičnošću, pohlepom ili, kad su vam ciljevi osujećeni, mržnjom ili destruktivnim besom. To

144


su osobine druge, tzv. „zle Senke“. Činjenica da imate zlu Senku ne znači da ste zli, kao što ni postojanje inferiorne Senke ne znači da ste inferiorni. Ali ona je deo svake osobe. Suština je u tome što je ona društveno neprihvatljiva pa zato ne bismo da priznamo da postoji. U knjizi koju ćemo tek objaviti naučićemo vas kako da sprečite destruktivno delovanje zle Senke. U međuvremenu, ako je to dominantan oblik vaše Senke, svakako je možete koristiti isto kao i inferiornu Senku. Ne samo da će to biti delotvorno već će mnogi ljudi prvi put konstruktivno koristiti zlu Senku.

7. Č itao sam Junga i on m i je otvorio oči. A li vaša primena koncepta Senke razlikuje se od klasične jungovske terapije. Zašto?

Jasno je da je Jungov rad predstavljao monumentalni napredak. On ne samo da je proširio poimanje toga Šta se nalazi u ljudskoj podsvesti već je razvio i nov, smeo način na koji će se s njom raditi. Kad su se slike iz podsvesti prikazale, umesto da ih intelektualno analizira, Jung je podsticao pacijenta da komunicira s njima. On je to zvao „aktivna imaginacija“. Cilj mu je bio da integriše te slike - uključujući Senku - u pacijentov osećaj sopstvenog bića i tako stvori celinu. To stanje je nazvao ,,samstvo“.


145

Bio je to veoma plodonosan pristup, koji je daleko prevazišao granice psihoterapije primenjivane u to vreme. Jedini problem koji sam ja imao s tim jeste to što je ponekad takav pristup gubio jasan cilj. To je bilo naročito uočljivo prilikom sjedinjavanja sa Senkom. Pacijentima su trebala jasna uputstva o tome kako da pristupe njenoj ogromnoj moći i uvedu je u svoju svakodnevicu. Bilo je to previše važno da bi se prepustilo slučaju. Fil je otišao korak napred i razvio pouzdanu metodu za uspostavljanje te veze pomoću skupa alata koji mogu da primene moć Senke u trenucima kad je to najpotrebnije. Alati koriste činjenicu da je Senka posebno biće sa sopstvenim osećanjima i pogledom na svet. Njoj je potrebna ista pažnja koju biste poklonili odnosu s drugim ljudskim bićem i ona to zaslužuje. Primenom aktivne imaginacije, Jung je načinio prvi sjajan korak ka negovanju tog odnosa. Ali problem je još postojao. Događaji koji nam se dešavaju u životu skreću nam pažnju s unutrašnjeg sveta i tako prekidaju naš odnos sa Senkom. Fil je smatrao da je pomoću istih tih događaja moguće produbiti odnos sa Senkom. Jedan takav događaj je blokada koja mu se desila pred publikom. Unutrašnji autoritet pretvara Senku u rešenje problema i time ojačava naš odnos s njom. Najveće priznanje ćete odati Senci ako postignete da ona postane sastavni deo svakog trenutka vašeg života.

146


OSTALE PRIMENE UNUTRAŠNJEG AUTORITETA Zahvaljujući unutrašnjem autoritetu, prevazilazite početnu stidljivost, naročito u prisustvu ljudi za koje ste em otivno zainteresovani. Mnogi Ijudi koji mogu

dosta toga da pruže u vezi nikad ne daju sebi šansu da takvu vezu i ostvare - previše seplaše da upoznaju nekog novog. Najviše prilika da se emotivno vežu za nekoga nemaju oni koji su kasnije najbolji partneri, već oni koji se najviše trude.

Džima je celog života sputavala velika stidljivost. Bilo mu je neprijatno da se upoznaje s ljudima; plašili su ga društveni događaji. Međutim, najveći problem je imao sa suprotnim polom. Budući da je bio visok, zgodan i očigledno emotivan, žene su mu često davale prostora da im priđe, ali on bi se svaki put ukočio. Nesigurnost ga je toliko paralisala da je mogao da im uputi samo slabašan poluosmeh. One bi tada pogrešno zaključile da je nadmen ili nezainteresovan i podigle bi sopstveni odbrambeni zid. Zbog toga je bio još nesigurniji. Kad je počeo da radi na svojoj Senci, ona je imala izgled nekog grotesknog čudovišta, ali osetio je olakšanje što je mogao jasno da je vidi. Počeo je da vežba primenu unutrašnjeg autoriteta dok je bio sam - za njega je i sam taj pokušaj ispred ogledala bio krupan korak. Tada je,

Alati

-


147

na sopstveno iznenađenje, prvi put osetio kako može sebe da pogleda u oči. Od tada je počeo da se vežba na prodavcima i prolaznicima, pošto je ulog bio mali. Posle nekoliko meseci napredovao je toliko da je mogao da razgovara sa ženama i da se pritom ne blokira - uskoro je počeo da vodi društveni život.

Unutrašnji autoritet vam omogućava da izrazite svoju potrebu i ranjivost. Mnogi Ijudi, naročito muškarci, kriju se izafasade kojaporučuje da drže životpod kontrolom i da im ne treba ništa od drugih. Život često zna da razbije tufasadu iprimora vas da zatražitepomoč. Oni koji nisu sposobni da traže pomoč izlažu se opasnosti da izgube sve.

Harold je bio uspešan građevinski investitor ogromnog ega. Radio je velike projekte zbog kojih se izlagao finansijskom riziku. Živeo je raskošno i razmetljivo. Osećao se sigurno samo kad je bio u centru pažnje i popovao drugima. Situacija na tržištu nekretnina se pogoršala i banke su mu povukle kredite. Kad je ostao bez novca, uvideo je da ima malo prijatelja. Da bi izbegao bankrot, morao je da se obrati ocu, koji se bavio istim poslom, ali je bio skroman i konzervativan - i zahvaljujući tome imao je poveću ušteđevinu. Harold se hvalio kako je postao uspešniji od oca; kad bi mu se obratio za pozajmicu, smrskala bi m u se fasada moćnika. Unutrašnji

148


autoritet, koji mu je omogućio da komunicira iz svog pravog unutrašnjeg bića, naučio ga je da funkcioniše bez fasade. Posle dugotrajne vežbe, bio je sposoban da se obrati ocu za pomoć.„Bio je to prvi iskreni trenutak u mom životu od detinjstva“, rekao je Harold. Tim gestom zadobio je očevo poštovanje. Primenjujući unutrašnji autoritet kad god bi razgovarao s ocem, Harold je otada uspeo da s njim uspostavi pravi odnos.

Unutrašnji autoritet vam om ogućava da s voljenim osobam a ostvarite em otivniji odn os. Način na koji

komunicirate, naročito osečanja koja pokazujete, sve je to važnije od reči koje izgovarate. Kada govorite bez osečanja, ne možete imati dovoljno uticaja na druge kako biste ostvarili pravu vezu s njima.

Džo je bio uspešan radiolog. Drugi lekari su mu tražili da njihovim pacijentima postavlja dijagnoze. Pošto je bio izuzetno detaljan, primećivao je stvari koje bi ostalima promakle. Međutim, on se prijatnije osećao sa slikama na računaru nego s ljudima. To je bilo prihvatljivo za radiologa, ali ne i za roditelja. Džoova trinaestogodišnja kćerka, njegovo najstarije dete, nije htela da provodi vreme s njim. Bilo mu je krivo, ali kad ju je pitao šta nije u redu, ona je izletela iz sobe. Majci je rekla da je otac ne voli - i da je fanatik; bezizražajno je zurio u nju kada


149

je prvi put obukla pravu žensku haljinu. Pokušao je da izgladi situaciju govoreći joj mehanički kako je voli, ali ona je ostala hladna. Supruga mu je rekla da problem nije manjak reči, već manjak osećanja. Ona su za njega bila nepoznanica sve dok nije upoznao svoju Senku, koja je držala sve emocije od kojih se otuđio. Počeo je da koristi unutrašnji autoritet kad god bi razgovarao sa kćerkom. Zapanjio ga je uticaj koji je to imalo na njihov odnos. Kako su se zbližavali, stekla je samopouzdanje koje je poteklo od saznanja da je otac voli.

Unutrašnji autoritet aktivira višu silu koja pom aže i pri pisanju, ne samo pri govoru. Pisci doživljavaju blo-

kadu kada postanu zainteresovaniji za ishod svog truda nego za proces pisanja. Obično se ona javlja u obliku piščevog osuječenog pokušaja da svoje delo dovede do savršenstva i žestoke samokritike kada to ne ostvari.

Džuli je volela da piše scenarije i pitala se bi li time mogla i profesionalno da se bavi. Na njeno iznenađenje, njen prvi scenario je kupljen i po njemu je snimljen uspešan film. Nakon toga su joj ponudili veliku svotu novca da napiše scenario za čuvenog reditelja. Tada je osećala pritisak da smisli nešto jednako dobro kao svoj prvenac. Pisanje joj više nije bilo zabavno. Umesto da veruje svojim instinktima, blokirala se pokušavajući

150


da otkrije šta bi se drugima svidelo. Postala je izuzetno kritična prema svemu što je napisala. Nasrtaji na sopstveni rad postali su toliko naprasiti da više nije imala želju da piše. Jedino rešenje bilo je da se ponovo poveže s delom svog bića koji je voleo da piše za svoju dušu - sa Senkom. To je postigla tako što je primenjivala unutrašnji autoritet dok je pisala. Usmerila je alat prema osobi koju je zamislila da će čitati scenario. Posebno je vodila računa o tome da upotrebi alat čim bi digla ruku na sebe. Unutrašnji autoritet je prizivao dejstvo više sile - sile samoizražavanja - na čin pisanja. Prestala je da se plaši tuđeg mišljenja o njenom radu; pisanje joj je ponovo postalo zabavno.

UNUTRAŽNJIAUTORITET - KRATAK OPIS ALATA Čemu služi Služi u situacijama koje vas plaše, kada vam je teško da se izrazite ili uspostavite kontakt s drugima.Tada se „blokirate", ukočite ili postanete nespretni; niste u stanju da se izražavate prirodno i spontano. U pozadini svega toga je iracionalan osećaj nesigurnosti. Ovaj alat vam omogućava da prevaziđete nesigurnost i budete svoji.

Protiv čega se borite Nesigumost je osobina svojstvena svim Ijudima, ali se krajnje pogrešno tumači. Mislimo da znamo zašto smo nesigurni - zbog svog izgleda, stepena obrazovanja ili društveno-ekonomskog položaja. Uzrok sve naše nesigurnosti zapravo je duboko u nama.To je Senka - otelovljenje svih naših negativnih osobina - i plašimo se da će je neko videti. Zbog toga trošimo mnogo energije da je sakrijemo, što nas sprečava da budemo potpuno svoji. Ovaj alat pruža nov način za rešavanje problema sa Senkom.

Mig za primenu alata 1. Kad god osećate tremu pred neki nastup. Izazivaju je društvena događanja, suprotstavljanje, držanje govora u javnosti.


152

2. Upotrebite alat neposredno pred događaj, kao i dok on traje. 3. Manje očigledan mig bilo bi očekivanje nekog događaja i zabrinutost zbog njega.

Ukratko o alatu 1. Stojeći pred nekom publikom, zamislite da vaša Senka stoji sa strane, okrenuta ka vama. (Svejedno da li je zamišljena čitava publika ili je to samo jedna osoba.) Potpuno ignorišite publiku i svu pažnju usredsredite na Senku. Osetite neraskidivu vezu između sebe i nje - zajedno ste neustrašivi. 2. Zajedno, vi i Senka se silovito okrenite prema publici i u sebi im naredite: „SLUŠAJTE!" Osetite autoritet koji se stvara kada vi i Senka govorite jednim glasom.

Viša sila koju koristite Sila samoizražavanja omogućava nam da se predstavljamo iskreno, autentično - ne mareći hoćemo li naići na odobravanje. Ona govori kroz nas neobično jasno i s autoritetom, ali se izražava i neverbalno, poput sportiste„u zoni". Kod odraslih, ta sila je zakopana u Senci. Povezujući vas sa Senkom, ovaj alat vam pomaže da ponovo prizovete silu čije će moći poteći vašim bićem.

POGLAVLJE 5

Alat:

Tok zahvalnosti Višasila: Zahvalnost

IVloja nova pacijentkinja Elizabet cele noći nije spavala od brige. „Sutra mi cela porodica dolazi u goste na Dan zahvalnosti i sasvim sam sigurna da ću upropastiti ćurku“, rekla je kršeći ruke toliko snažno da sam mislio da će oguliti kožu. „Jeste li već počeli da je spremate?“, upitao sam. „Ne, ali kad sam poslednji put spremila ćurku, moja rođaka se otrovala." Pogledala me je molećivo na trenutak, ali pre nego što sam nešto mogao da izustim, njene misli u kojima se sve kovitlalo od briga prešle su na ostale goruće probleme. Dalji rođak je u poslednji čas najavio da dovodi gosta

154


- to joj je navodno udvostručilo posao. Njena rođaka alergična na gluten neće moći da jede nikakvo punjenje. Kako će da razdvoji za stolom svog levičarski orijentisanog oca od desničarski orijentisanog brata, kao i od osetljivog rođaka koga je tata uvek uspevao da uvredi? Nastavila je da prosipa brige poput isprekidane mitraljeske vatre, kao da se trka sa smakom sveta. Pažnja mi je na trenutak odlutala s njenih reči i tada sam provirio u njen unutrašnji svet - užasno mesto u kojem su je neprekidne crne misli uvlačile u mrežu zle kobi. Sažalio sam se na nju. „Vidim pod kolikim ste stresom", osmelio sam se da je ohrabrim, ,,ali sumnjam da je sve toliko crno koliko se vama čini.“ „Zvučite kao moj muž“, uzvratila je. „Lako je njemu da priča - njegova dužnost je samo da posluži piće i uključi TV pred početak utakmice.“ Osećao sam se beskorisno za vreme većeg dela seanse, ali na moje iznenađenje Elizabet mi je na kraju zahvalila i obećala je da će ponovo doći sledeće nedelje. Na sledećoj seansi prvo sam je pitao kako je prošao Dan zahvalnosti, ali ona je samo nezainteresovano odmahnula rukom pošto ju je sada okupirao nov problem - osip na nozi za koji je bila sigurna da ukazuje na lupus. Elizabet je uvek bila zabrinuta zbog nečega. Šta god to bilo - čudan zvukkoji se čuje u motoru kada startuje auto, glavobolje čiji je uzrok sigurno tumor na mozgu brige su joj bile najveća preokupacija u životu.

Alati

-

Tok zahvalnosti

155

Doba života koje joj je proteklo relativno bezbržno bilo je njeno školovanje. Elizabet se uvek isticala na studijama - magistrirala je psihologiju sa skoro najvišom ocenom. Ali kada je diplomirala, već je bila udata i imala je dete, pa je morala da se zaposli kako bi novčano pomogla svoju porodicu. Dugo je tražila posao i na kraju se zaposlila kao savetnica za profesionalnu orijentaciju u lokalnom obrazovnom centru. Plata je bila mala, ali ona je bila idealna za to radno mesto - posedovala je akademsku stručnost i bila veoma brižna prema polaznicima koji su joj povereni. Možda i previše brižna. Budući da je bila zadužena za veliki broj polaznika, svima nikako nije mogla da posveti pažnju koja im je po njenom mišljenju bila potrebna. Međutim, ipak je našla vreme da brine o njima. Je li ovaj izabrao odgovarajuće predmete? Da li je onaj zapao u depresiju a da ona to nije primetila? Treba li da radi subotom kako bi nadoknadila posao? Ali kako da nađe vreme za svoju kćerku? Uprkos ovoj zlosretnoj slici, bila je omiljena savetnica i za četrnaest godina na tom poslu, koji je i dalje obavljala, izbegla je još jedan ishod koga se plašila - otkaz. Pitao sam je šta njen suprug misli o njenom životu sa strahovima. „Ponekad se nasmeje, ali obično me pogleda bezizražajno", priznala je. Međutim, odskora to ne podnosi tako dobro. Trebalo je otići na roditeljski sastanak u školu kod kćerke, ali niko nije mogao da ode zbog obaveza na poslu. Elizabet je o tome neprestano

156


pričala za večerom, dovodeći sebe na ivicu panike. On je odjednom ljutito prasnuo: „To su uobičajeni problemi, a ti se ponašaš kao da nam se čitav život raspada!“ „Šta mislite o njegovom komentaru?“, upitao sam. Suze su joj navrle na oči. „Znam da je u pravu. To što brinem mora da teško pada svima oko mene. Ali zamislite samo kako je meni.“

CRNIOBLAK Elizabet je imala izgled opsednute osobe čiji se život raspada. U stvari, bio je prilično stabilan, a u ključnim aspektima - srećan. Suprug joj je bio odlikovani policajac s dovoljno radnog staža da nije mogao izgubiti posao. Potpuno posvećen njoj i kćerki, starao se o tome da im pruži bezbedan i lagodan život. Ni on ni Elizabet nisu marili za luksuz - u materijalnom smislu, imali su sve što im je bilo potrebno. Međutim, koliko god da je on bio pažljiv, ona je život doživljavala kao niz katastrofa s kojima se suočavala sama. Strahovi (bez obzira na to koliko su bili neuverljivi) činili su joj se stvarni jer je živela u svetu koji je sama stvorila. U izvesnoj meri, svi mi to radimo. Volimo da mislimo kako reagujemo na svet takav kakav je, a zapravo reagujemo na svet koji postoji u našim mislima. Taj unutrašnji svet je toliko moćan da nam onemogućava

Alati

-

Tok zahvalnosti

157

da vidimo stvarnost. U Izgubljenom raju Džon Milton je to ovako formulisao: „Um je sam sebi dovoljan, i u sebi / Od pakla može da stvori nebo, a od neba pakao.“ Hteo sam da pokažem Elizabet kako taj unutrašnji svet funkcioniše. Rekao sam joj da zatvori oči i priseti se najskorije brige.„Čula sam izveštaj na radiju o topljenju glečera na polovima... Razmišljam kako bi trebalo da se preselimo dublje u kopno, u neki viši predeo.“ Rekao sam joj da tu konkretnu brigu ostavi po strani i ustanovi oseća li nešto iza tih briga. Trgnula se i otvorila oči. „Osetila sam tešku tamu oko sebe, kao oblak zle kobi.“ Rekao sam joj da ponovi postupak s nekom drugom brigom - hoće li njena kćerka na vreme poslati prijave za fakultet. Pokušala je i, na njeno iznenađenje, osetila je istu tamu oko sebe. Tu pojavu zovemo „crni oblak“. Kada neprestano brinete, o čemu god da se radi, stvarate negativnu energiju koja vam visi nad glavom kao oblak. „Crni oblak“ eliminiše sve što je pozitivno i stvara osećaj neizbežne nesreće. Nije važno hoće li nas ta nesreća pogoditi kroz prirodnu katastrofu, bolest ili ljudsku grešku. Elizabet je bila ekstremni primer toga koliko „crni oblak“ može da preovlada. Izvor njegove moći nije tačnost njegovih proročanstava - ona su skoro uvek pogrešna. „Crni oblak“ vlada nama na mnogo važniji način - kroz ponavljanje. Ako nešto dovoljno često ponavljate, to postaje običaj koji živi po svom - lakše ga je upražnjavati nego ga prekinuti.

F il S t u c i B ari M a jkls

158

I sami možete prizvati „crni oblak“. Izaberite nešto o čemu obično brinete. Možda je to posao, problematično dete ili bolestan roditelj. Zatvorite oči i prisetite se brige, ponavljajući je intenzivno kao što to radite u stvarnom životu. Isprva će vam se to možda činiti izveštačeno, ali ako budete uporni, misli će dobiti pokretačku snagu i krenuti nekim svojim putem. Sada se usredsredite na unutrašnje stanje koje su te misli stvorile. Šta osećate?

Upravo ste iskusili blagu verziju „crnog oblaka“. Kada se javi u stvarnom životu,mračniji je i nesnosniji. Zaklanjajući sve što je pozitivno, ubeđuje vas da je stvarno samo ono negativno. Sledeća slika ilustruje uticaj „crnog oblaka“:

Alati

-

Tok zahvalnosti

159

Iznad oblaka je sunce, univerzalni simbol pozitivnog. Ovde predstavlja sve ono što je ispravno u svetu. Crni oblak je nacrtan kao neprobojan pokrov koji odbija pozitivno. Sunce i dalje sija, ali za onoga ispod oblaka ono ne postoji. Nema radosti; prisutna je samo negativnost. Figura se pognula od teške tmine koju su njene misli stvorile. Za takav život plaća se visoka cena. Za osobu koju pritiska „crni oblak“ nema spokoja.

CENA NEGATIVNOSTI Za većinu nas, spokoj je dragocen. To je osećaj da je sve na svom mestu, da je ,,sve u redu“. Svako ga oseti nakratko - unutrašnji mir, osećaj harmonije sa svime što postoji. „Crni oblak“ razara taj osećaj spokoja. Pod uticajem njegovih čini vidite samo ono što nije dobro u svetu. Prizivaju ga svi oblici negativnih misli - beznadežnost, samoprezir, osuđivanje - ali zabrinutost ima najbolji učinak. Kad niste spokojni, sve postaje problem. Pošto svu svoju energiju usmeravate na opstanak, uživanje u životu je luksuz koji sebi ne možete priuštiti. Elizabet nije mogia da se navikne da uzme neku dobru knjigu, iznajmi film ili ode s prijateljicom na ručak - uvek je postojao neki strašan problem kome je morala da se posveti. Jednog dana je podigla pogled, iscrpljena, i

160


priznala istinu: „Ne sećam se kad me je nešto poslednji put iskreno obradovalo.“ Odlika ovog šablona neprestane krize jeste surovost. U „crnom oblaku" svaki problem je pitanje života ili smrti - ali to ne vidi niko osim vas. Ne možete se pouzdati ni u čiju pomoć jer te probleme niko ne shvata ozbiljno kao vi. Neizbežno ostajete usamljeni i opterećeni. Elizabet je stigla do tačke kada više nije mogla da se osloni na supruga. Na seansu je došla iscrpljena. „Mrtva sam umorna“, požalila se. „Ne znam kako ću oprati rublje danas.“ Bio sam zbunjen. „Mislio sam da vas suprug odmenjuje u kući kad zatreba." „Prestala sam da ga molim za pomoć. Ne savija odeću kako treba. Lakše mi je da to uradim sama.“ Zbog takvog stava njen suprug - već obeshrabren njenim preuveličanim strahovima - još se više otuđio. Počela je da gubi i prijatelje - nije imala vremena za njih. Srećom, odmah nakon što je Elizabet započela terapiju, desilo se nešto sa kćerkom što ju je zaprepastilo, a što joj je zapravo i bilo potrebno. Elizabet je ispravila njene radove za prijem na fakultet, podsećala ju je na rokove za slanje molbi, čak joj je pomogla da zalepi marke i napiše adrese na koverte. Elizabet se zato zblanula kada ju je kćerka optužila da je „sebično zanovetalo". Kad su se obe smirile, kćerka je objasnila: „Izvini što sam te tako nazvala, ali moraš da shvatiš. Skoro sve vreme imam

Alati

-

Tok zahvalnosti

161

osećaj da to ne radiš zbog mene - to radiš da bi odagnala sopstvenu uznemirenost zbog mog upisa na fakultet." To je bila prekretnica za Elizabet. Više nije mogla da poriČe da je pod uticajem „crnog oblaka" njen najjači poriv kao roditelja izopačen u nešto što je njenoj kćerki bilo tegobno. To je moglo pokvariti njenu ulogu u vaspitanju deteta - moglo je pokvariti bilo šta. Odlučila je da se oslobodi „crnog oblaka“. Međutim, to je bilo teže nego što je očekivala.

ZAŠTO SU NEGATIVNE M ISU TOLIKO MOĆNE? Primamljivo je misliti kako se način razmišljanja lako može promeniti. Na kraju krajeva, zašto ne možemo jednostavno zameniti negativne misli pozitivnim? Ta ideja je uvek bila sastavni deo američke kulture, a dostigla je svoj vrhunac s knjigom The Power ofPositive Thinking* Nažalost, to je jedna od onih ideja za koju se čini da bi mogla biti delotvorna, a ipak nije. Ona nema efekta jerustvarnom životu pozitivne misli ni izbliza nisu toliko moćne kao negativne. Elizabet je to sama otkrila kad joj je prijateljica poklonila knjigu na tu temu. „Tri dana sam pokušavala * M oć pozitivn og m išljen ja Normana Vinsenta Pila, Beograd, M an d ala, 2002. (Prim. prev.)

162


da mislim pozitivno.“ Namrštila se. „Ali kad god sam pokušala, osećala sam se glupo što se pretvaram da je sve u redu kad zapravo opasnosti vrebaju svuda okolo. Ne znam zašto se to zove moć pozitivnog mišljenja - sva moć je na strani negativnih misli.“ Kakva je to moć? Da bi saznala, rekao sam joj da zatvori oči i prizove niz briga. Klimnula je glavom. „Sada rasteretite misli, kao da ste izgubili sposobnost da brinete. Kako vam se čini?“ Elizabet se trgla. ,,Na trenutak sam se opustila, a onda... kao da sam izgubila kontrolu nad svime.“ „Dobro. Sada - usred tog osećanja gubitka kontrole - ponovo prizovite brige. Kako se sada osećate?" ,,U stvari... malo bolje.“ Otvorila je oči.„Kad brinem, nekako mi se čini da mogu da sprečim loše stvari. To me podseća na vreme kad sam kao devojčica ostajala budna celu noć i zamišljala koliko bi strašno bilo kad bi mi se roditelji rastali. To je postao ritual. Stvarno sam verovala da se to neće dogoditi dokle god brinem o tome.“ „Ali roditelji su vam se ipak rastali. Vaša zabrinutost nije imala efekta, a vi ste i dalje nastavili s time.“ „Pretpostavljam da sam se plašila kako će se loše stvari sigurno desiti ako prestanem to da radim.“ Zabrinutost je u suštini prerasla u moćno sujeverje - ali prave koristi od toga bilo je kao i od zečje šape. Međutim, sujeverje nam je privlačnije jer nam daje čaroban osećaj da možemo uticati na budućnost. Naravno, to je iluzija - većinu dešavanja u životu ne možemo

Alati

-

Tok zahvalnosti

163

predvideti, a još manje upravljati njima. Od izleta koji pokvari kiša do iznenadnog infarkta - svašta može da se desi u bilo kom trenutku. Ipak, i dalje tvrdimo da imamo kontrolu nad nečim čime se ne može upravljati. Zašto? Zbog osnovne pretpostavke o univerzumu koju nikad ne dovodimo u pitanje. Pretpostavljamo (zato što nam nauka tako kaže) da je univerzum ravnodušan prema nama. To je logički zaključak koji donosimo samo na osnovu onoga što vidimo oko sebe. Ali zato se osećamo usamljeni u univerzumu koji nije briga za nas. Budući da se osećamo nezbrinuti,postajemo opsednuti željom da upravljamo sopstvenom budućnošću. U tom kontekstu, čini se da je zabrinutost logična. Međutim, šta ako je, na nivou koji ne možemo da vidimo, univerzum ipak zainteresovan za našu dobrobit, i pruža nam podršku u malim i velikim stvarima? Ne moramo mnogo da se naprežemo kako bismo to primetili. Počnimo od tela. Ono izdvaja kiseonik iz vazduha, vari složenu hranu, daruje nam čudesno čulo vida i sluha. Sve to funkcioniše neverovatno dobro a da čak i ne razumemo kako. Ima toga još - zemlja nam daje hranu, vazduh koji udišemo; daje nam sirovine pomoću kojih pravimo razne stvari. To je samo nekoliko primera bezbrojnih načina na koji nas univerzum održava u životu. Kad sam to ispričao Elizabet, ona je rekla: ,,I drugi su mi to rekli, ali ja to jednostavno ne osećam.“

164


Elizabet nije jedina imala taj problem. Kod većine ljudi pravi doživljaj dobrotvornosti univerzuma ne javlja se spontano. Srećom, ima načina da svako iskusi beskrajnu velikodušnost univerzuma.

VIŠA SILA: ZAHVALNOST Filu se vrlo rano u životu desilo nešto zahvaljujući čemu je doživeo univerzum na nov način. Na kraju je stekao sposobnost da i ostale navede na isto iskustvo. Evo kako je on sam to opisao. Kao što sam objasnio u prvom poglavlju, kad mi je bilo devet godina, moj brat je umro od retke vrste raka. Posle toga, moja porodica je beznadežno čekala da nas zadesi još jedna katastrofa. Koje sledeći? U četrnaestoj godini, svako veče su počele da me muče neobjašnjive glavobolje odmah nakon što bih zaspao. Imao sam osećaj kao da mi nož probada lobanju. Prva pomisao m ije bila da imam tumorna mozgu. Kako su nedelje prolazile, sve sam se više plašio, ali ćutao sam da bih zaštitio roditelje. Na kraju to više nisam mogao da podnesem i rekao sam im. Prestravljeni, odveli su me na detaljan lekarski pregled. Budući da su sve analize pokazale da nisam oboleo, znao sam da sam dobro. Ono što nisam znao bilo je to da će se moj doživljaj života uskoro trajno promeniti.

Alati - Tok zahvalnosti

165

Do ovog iskušenja, najznačajnija stvar u mom životu bila je košarka. Najbolje utakmice igrale su se na terenima zajednice YMCA,* ali da bih došao do tamo, morao sam da se vozim autobusom krozzapušteni deo Menhetna. Na svakom uglu stajale su prostitutke i dileri droge. Kao i svaki rođeni Njujorčanin, kroz ovaj opasni kraj prolazio sam gledajući samo ispred sebe i isključivao se za sve što se dešavalo oko mene. Nekoliko blokova pre mog odredišta, došao sam u kraj gde su sve zgrade bile porušene radi početka radova na velikom građevinskom projektu.Tu sam osetio olakšanje. Sećam se kako sam ušao u taj autobus prve noći pošto mi je život pošteđen. Krenuo je s trzajem po uobičajenoj trasi kroz pakao, dok su na ulici odjekivali isti povici i sirene; u vazduhu se i dalje osećao neprijatan miris đubreta. Pošto sam ranije mislio da se više nikad neću voziti tuda, sada sam vožnju doživeo u potpuno drugačijem svetlu. Svaki osećaj mi je bio kao čudo. Zahvaljujući nečemu, vraćena mi je prilika da se vozim tuda - i s njom, ostatak mog života. Zahvalnost mi je preplavila srce.

Filovo iskustvo je bilo toliko jako da ga je nateralo da na sve gleda drugačijim očima. U jednom trenutku ulazio je u prljav autobus. Koji čas kasnije, sve mu je vraćeno. Iskusio je dejstvo velikodušne moći. * YMCA, Young M en’s Christian Association - Hrišćanska zajednica mladih. (Prim. prev.)

166


Ta moć se zove ,,izvor“ Fil ju je doživeo u deliću sekunde, ali ona je uvek prisutna. Ona je stvorila sve što vidimo. Najčudesnije od svega jeste to da je ona stvorila život i ostaje prisno povezana sa svim živim bićima koje je stvorila. Među njima ste i vi. U prošlosti vam je podarila život; u sadašnjosti vas održava u životii, a njena kreativna moć ispunjava vašu budućnost beskrajnim mogućnostima. Kad postanete sposobni da prepoznate sve što vam je dato, osećate vezu sa ,,izvorom“. Tada niste toliko usamljeni i potreba za brigom se smanjuje. Kad sam sve to objasnio Elizabet, bila je sumnjičava. „Uvek sam zavidela ljudima koji veruju u to što pričate - čini mi se da to stvarno deluje umirujuće. Ali ja sam previše skeptična. Hoću da kažem - kako ste sigurni da taj ’izvor’ postoji?“ To je bilo dobro pitanje. Normalno je da nešto treba da vidimo svojim očima (ili da ga osetimo nekim drugim čulom) kako bismo poverovali da to i postoji. Problem je u tome što ,,izvor“ nije u fizičkom svetu. On postoji u duhovnom svetu koji je nedostupan za naših pet fizičkih čula. Da bismo osetili„izvor“,potrebna nam je nova vrsta opažanja, a Filova priča otkriva njegovu prirodu. Nakon što je iznenada shvatio da mu je život vraćen, zahvalnost mu je preplavila srce. Taj osećaj zahvalnosti - a ne ono što je video, odnosno čuo - omogućio mu je da se lično poveže s velikodušnim „izvorom".


167

Na jednom nivou, zahvalnost je bila njegova reakcija na velikodušnost „izvora“. Ipak, na dubljem nivou, zahvalnost je bila sredstvo za opažanje ,,izvora“. Isprva je možda čudno zamišljati zahvalnost kao sredstvo opažanja, a ne samo kao emotivnu reakciju. Ali vežbanjem ćete otkriti da se duhovni svet pomoću zahvalnosti opaža jednako jasno kao što očima i ušima opažate fizički svet. Takva zahvalnost je mnogo važnija od pukog osećanja; zato je ona viša sila. Više sile vam obično omogućuju da činite stvari za koje nikad niste mislili da ih možete uraditi. U ovom slučaju, zahvalnost vam omogućava da opažate stvari za koje nikad niste mislili da ih možete opaziti. Ukratko, zahvalnost je organ opažanja na višem nivou pomoću koga precizno spoznajete elementarnu istinu: univerzum funkcioniše - tajanstveno - a vi ste stalni uživalac njegove velikodušnosti. Izvor vam pruža podršku u svakom trenutku života - od dana rođenja sve do smrti. Suština zahvalnosti za taj odnos ne leži u pristojnosti, već u potpimo novom načinu opažanja stvarnosti.

ALAT: TOK ZAHVALNOSTI Ima trenutaka u svačijem životu kad toliko jako osećamo prisustvo izvora da osećamo zahvalnost a da pritom nismo uložili nikakav napor. Možda vam se to desilo dok ste kampovali pod zvezdanim nebom; ili možda kad


168

ste dobili dete. Ono zbog čega su takvi trenuci istinski posebni jeste duboko osećanje da vam je nešto poklonjeno; nešto što niste mogli sami da stvorite. Prisetite se nekog takvog trenutka u svom životu i sada prizovite to iskustvo zatvorenih očiju. Setite se svega što se dešavalo oko vas. Usredsredite se na zahvalnost koju ste tada osećali. Povežite tu zahvalnost s prisustvom nezamislivo velikodušne sile.

Mnogi od nas su doživeli izvor na ovaj način. Ali koliko god da smo snažno osetili njegovo prisustvo, to se desilo u posebnim okolnostima koje se retko mogu ponoviti. Ako ste ozbiljno rešili da savladate svoju negativnost, izvor treba da vam je stalno dostupan, bez obzira na okolnosti. Jedini način da to postignete jeste da naučite da aktivirate osećaj zahvalnosti kad god poželite. Evo alata koji će probuditi zahvalnost.

T ok zah valn osti Izaberite neke stvari iz svog života za koje možete biti zahvalni - naročito one koje biste obično uzeli zdravo za gotovo. Navedite ih u sebi i to dovoljno sporo da osetite


169

vrednost svakeod njih.„Zahvalan sam štomogu da vidim; zahvalan sam što imam toplu vodu" itd. Nastavite tako dok ne navedete barem pet stavki - za to će vam trebati manje od pola minuta. Osetite blag napor nastojeći da ih se setite. Treba da osetite kako zahvalnost koju izražavate teče nagore, pravo iz srca. Zatim, pošto navedete izabrane stavke, iz srca bi i dalje trebalo da zrači zahvalnost, ovoga puta bez reči. Energija koja sada isijava iz vas jeste tok zahvalnosti. Budući da ta energija izvire iz vašeg srca, grudi će vam se omekšati i otvoriti. U tom stanju osetićete kako vam se približava snažna sila koju ispunjava moć beskrajnog davanja. Uspostavili ste vezu s izvorom.

Na sledećoj slici se vidi kako ovaj alat funkcioniše. On stvara osećaj zahvalnosti koji je toliko moćan da probija „crni oblak1'. To je ilustrovano kanalom koji se od figure proteže nagore i seče oblak. Isprekidane linije u kanalu predstavljaju silu zahvalnosti koja teče nagore. Na prethodnoj slici (strana 158), sunce koje sija iznad oblaka jeste sve što je ispravno u svetu. Sada sunce možemo nazvati pravim imenom: to je izvor, stvoritelj svega što postoji, vrhunska pozitivna sila univerzuma. Ova slika pokazuje kako zahvalnost postaje organ pomoću kojeg se povezujemo s izvorom.

170

F il S tu c i Ba r i M a jk ls

Ovaj alat smo nazvali„tok zahvalnostf. Tok označava svaki beskrajno kreativan proces. Primenjujući ovaj alat, stvarate beskrajan tok misli da biste stimulisali beskrajan tok zahvalnosti koji potvrđuje nepresušnu velikodušnost izvora. Budući da tok neprestano teče, on se stalno obnavlja. Zato je važno navoditi različite stvari za koje ste zahvalni kad god koristite alat. Potrebno je uložiti napor da biste svaki put smislili najmanje nekoliko stavki, ali to je častan trud jer održava vašu čvrstu vezu s izvorom. U početku ćete se možda teže prisećati stvari za koje ste zahvalni, ali biće vam lakše nego što mislite. Možete navoditi nešto što se ne dešava - recimo: „Zahvalan sam što nisam u ratnom područjuKili „Zahvalan sam što ne živim na rasedu San Andreas“. Razloge možete potražiti i u prošlosti. Primera radi: „Zahvalan sam što sam išao u


171

dobru srednju školu“ ili „Zahvalan sam što me je majka volela“. Držite se onoga za šta ste iskreno zahvalni, a ne onoga za šta bi trebalo da budete zahvalni. To su često sitnice koje možda ne biste primetili osim kad bi vam ih neko oduzeo - recimo, prijatan ručak s prijateljem ili činjenica da imate struju. Pacijenti me često pitaju zašto naglašavamo takve sitnice. Odgovor je jednostavan: iako smo skloni da ih uzimamo zdravo za gotovo, one su uvek tu. Primoravajući nas da ih budemo svesni i da ih cenimo, ovaj alat nas podseća da je i izvor uvek tu i da nas održava u životu na bezbroj načina. Dok učite kako da koristite alat, počnite tako što ćete mehanički navoditi stvari za koje ste zahvalni. Kad se naviknete na to, pokušajte da osetite kako vam zahvalnost izvire iz srca dok navodite konkretne stvari. Kad to budete osetili, možete zaustaviti reči na trenutak i uvežbati svoje srce da rađa čistu zahvalnost bez reči. To je krajnje stanje u kome ćete se otvoriti prema izvoru. Pošto steknete izvesnu rutinu, primena alata će teći glatko. Tada možete početi da ga koristite u svakodnevnom životu. Dok obavljate svakodnevne aktivnosti, obratite pažnju na svoje misli. Na prvi znak negativnih misli, primenite tok zahvalnosti; negativnost je mig. Ne zaboravite, mig vas podseća da odmah treba da primenite alat, čak i ako vam se ne čini da je to hitno. To je posebno važno za tok zahvalnosti jer većinu nas negativne misli gurnu u „crni oblak“ a da toga nismo ni svesni. Recimo, Elizabet bi počela da brine nakon što bi zapazila nešto naizgled

172


naivno: „Imam mladež na ruci.“ Potom bi problem postao ozbiljan: „Prilično sam sigurna da je nov - taman je i nepravilnog oblika.“ Za tili čas misli bi joj se otele kontroli: „To je melanom, širi se... O bože, umirem!KČim se uvežbala da odmah primeni tok zahvalnosti, posle prve ili druge loše misli, stekla je mnogo bolju kontrolu nad svojim umom. Većina ljudi je u takvoj situaciji prvi put sposobna da savlada negativne misli. Negativnost koju je Elizabet ispoljavala činile su uglavnom brige, ali dobro je steći naviku i primenjivati ovaj alat kako bi se prekinule sve negativne misli. Između ostalog, tu spadaju samokritika („Tako sam glup“), osuda („Ona devojka je tako ružna“) i gunđanje („Umorna sam od posla“). Opsesija bilo kakve vrste još je jedan oblik negativnog razmišljanja koje se može zaustaviti tokom zahvalnosti. Tok zahvalnosti je toliko važan da bi ga trebalo svakodnevno primenjivati. Jedan od načina je da koristite taj alat u određeno vreme. Mnogi pacijenti ga koriste čim se probude, za vreme svakog obroka i pre nego što zaspe. Možete ga upotrebiti i kad god vam misli nisu usmerene na nešto određeno, što se može desiti u bilo koje vreme - dok ste u prevozu, na pauzi za kafu ili dok čekate u redu u samoposluzi. Kada u takvim trenucima primenite tok zahvalnosti, viaećete koliko su misli nedisciplinovane. Prepuštene same sebi, one se kvare i ispunjavaju beznačajnostima, osećanjem nesigurnosti i negativnošću.


173

Svrha česte primene toka zahvajnosti jeste da zagospodarite sopstvenim umom, što je jedino čime ljudsko biće zaista može upravljati. Sve dok ne hudete sposobni da upravljate vlastitim umom, duhovno ste nezreli. U detinjstvu nas roditelji teraju da peremo zube i kupamo se svaki dan. Kad odrastemo, prihvatamo odgovornost za takve radnje bez pogovora. Vežbanjem ćete početi da revnosno održavate svoju duhovnu higijenu isto kao i telesnu. Tada ćete postati duhovno zrela odrasla osoba. Kad vam zahvalnost postane način života, izvor postaje vaš stalni pratilac. Drevni narodi su to saputništvo opisali kao veoma blisko. U Psalmu 23 car David je napisao: ,,Da pođem i dolinom sena smrtnoga, / Neću se bojati zla, / Jer si Ti sa mnom; štap Tvoj i palica Tvoja teši me.“* Budući da živimo u modernom vremenu, možda nećete iskusiti tako prisnu i ličnu vezu sa izvorom, ali osetićete bodrenje, podršku i pažnju koju je car David tako rečito opisao. Povezivanje sa izvorom malo se razlikuje od povezivanja s višim silama opisanim od drugog do četvrtog poglavlja. To je zato što se izvor nalazi na najvišem nivou univerzuma i on je zapravo i stvorio te sile. Ne možemo oponašati izvor kao te sile jer se izvor u suštini ne može spoznati. Najviše što možemo da uradimo jeste da sebe dovedemo u stanje zahvalnosti tako što ćemo * P saltir u izdanju Manastira Svete Petke Izvorske, u prevodu Đure Daničića. (Prim. prev.)

174

F il Stu c i B a ri M a jk ls

ceniti darove koje smo od njega dobili - darove koje ne bismo sami mogli da stvorimo. Dakle, samo za ovaj alat, sam osećaj zahvalnosti je spona koja vam omogućava da osetite prisustvo izvora.

TAJNE KORISTIKOJE DONOSIVEZA SAIZVOROM Elizabet je istrajno vežbala primenu toka zahvalnosti. Napredovala je, ali je i dalje provodila previše vremena u „crnom oblaku“.A onda je jednog dana došla na seansu s petnaest minuta zakašnjenja. Obično bi prekorevala sebe i govorila brže nego inače kako bi sve stigla da ispriča. Ali bila je opuštena, čak i zadovoljna. „Sad sam bila na ručku s jednom starom prijateljicom koju godinama nisam videla. Zapričale smo se i odjednom sam pogledala na sat. Nisam mogla da verujem - prošla su dva sata... dva sata bez briga ili stresa. Shvatila sam da sam srećna prvi put otkad me služi sećanje.“ Sijala je. „Onda sam počela da brinem što ću zakasniti na terapiju i ponovo sam primenila tok zahvalnosti. Obuzeo me je veliki spokoj. Misli su mi bile potpuno bistre." Čim je Elizabet naučila da prizove taj osećaj spokoja, činila je to kad god joj je bilo potrebno. Od tada, Elizabet nije više bila toliko razdražljiva i opterećena. Kad bi brige izronile, lakše ih je zanemarivala. Prvi put


175

u životu, doživela je to retko i dragoceno stanje koje svi priželjkujemo: spokoj uma. Spokoj uma skoro svima u savremenom svetu izmiče jer ga tražimo na pogrešnom mestu. Mislimo da ćemo ga osetiti kad ostvarimo neki cilj u spoljnom svetu ako imamo dovoljno veliku penziju, vikendicu, vernog supruga. Ali čak i ako to i postignemo, spokoj uma koji tada osetimo traje kratko. Razlog je jednostavan. U materijalnom svetu, uvek ste ranjivi; šta god da steknete, to možete i izgubiti. Može se desiti krah berze, poplava vam može odneti kuću, suprug vas može napustiti. Zato, da bi spokoj uma bio trajan, mora poticati s mesta koje je stalni izvor pažnje i podrške. Trajan spokoj uma može se postići samo kroz vezu s izvorom, Međutim, da bi stvarno bio trajan, ta veza mora biti neprekidna - što znači da morate raditi na njoj. To je kontraintuitivno. Obično zamišljamo spokoj uma kao stanje mirovanja. Ali to nije spokoj, već pasivnost. Pošto veza s izvorom iziskuje neprekidan rad - spokoj umaje aktivno stanje. To podrazumeva mnogo truda, ali je vredno toga. Jedna od koristi jeste drastično povećanje energije i motivacije. Većina ljudi motiviše sebe na pogrešan način. Motivisani su da dobiju nešto što žele - novac, ljubav, status - jer misle da ga nemaju dovoljno. To osećanje nedovoljnosti je snažan podstrek, ali skupo ga plaćate.

176


Cena je stalno prisutno osećanje da vam uvek nešto nedostaje. Cak i ako dobijete nešto što ste želeli, brzo postajete nezadovoljni time, što vas zatim motiviše da tražite nešto drugo. Nikad ne možete biti srećni na toj traci po kojoj neprestano trčite. Na kraju vam ona istisne sav smisao i energiju iz života. Nedostatak takvog načina motivisanja jeste to što svu energiju morate stvoriti sami. Druga mogućnost jeste da se povežete s izvorom energije koji je mnogo veći od vas, s pravim vrelom sveukupne energije, s izvorom. Ako imate osećaj da vam nešto nedostaje, ne možete se povezati s izvorom. Što veću zahvalnost osećate za ono što već imate, dobićete više energije. Vaša zahvalnost otvara vrata potpuno novog načina života u kom se energija za kretanje unapred temelji na sreći, a ne na nesreći. Veza s izvorom donela je Elizabet još jednu korist. Otkrila ju je kad je saznala da njena kćerka nije primljena na željeni fakultet. „Počela sam da paničim“, priznala je,„ali toliko sam već bila navikla da koristim tok zahvalnosti da sam ga primenila nesvesno. Usred tog haosa, pronašla sam to spokojno, čisto mesto. S tog mesta sam je ubedila: nije važno na koji će fakultet ići, već koliko dobro će iskoristiti njegove resurse. Bila sam uverena da će biti uspešna u životu bez obzira na fakultet koji bude pohađala i to sam joj i rekla. Videla sam koliko se iznenadila što nisam ja bila ta koju je trebalo razuveravati. Bio je to sjajan osećaj za obe.“

Alati

-

Tok zahvalnosti

177

Dragocenost kojuje Elizabet stekla zovemo perspektiva. Bez perspektive, svako razočaranje može preuzeti kontrolu nad čitavim vašim životom, poput kapljice mastila u čaši vode - sve izgleda mračno. Skloni ste da čak i najmanju smetnju doživite kao opterećenje. Perspektiva je sposobnost da sagledate bilo Šta što vam se trenutno dešava i da pritom ne izgubite iz vida trajnu, pozitivnu prirodu života. Toga ćete biti svesni samo kroz vezu s izvorom. Kada stvari sagleđavate iz perspektive, brzo se oporavljate od razočaranja jer vidite da je izvor blagoslov za vaš život. Konačno, trajna veza s izvorom omogućava vam da prihvatate uspeh. Možda će vas to iznenaditi, ali uspeh zna da parališe čoveka: scenarista dobije Oskara i posle toga nije u stanju da piše godinama. Jedan naš poznanik je nezvanično istraživao rad fizičara koji su dobili Nobelovu nagradu i zaključio da je vrlo mali broj došao do značajnijih otkrića nakon toga. Uspeh parališe iz jednostavnog razloga. Zbog njega se osećate kao da ste sve postigli sami. Ironija je to što onog časa kad pokupite sve zasluge za svoj uspeh, takođe morate preuzeti krivicu za svaki budući neuspeh - a to je zastrašujuće. Zato niste skloni riziku, manje ste kreativni i plašite se da krenete napred s novim idejama i novim projektima. Oslanjate se na svoje uspehe iz prošlosti i živite ,,bezbedan“, nekreativan život. Istina je ta da ne postižemo ništa bez pomoći izvora. Kad to uvidite, tok zahvalnosti vas potpuno oslobađa

178


odgovornosti za ono što će se desiti. Slobodno možete da se upuštate u rizike i budete što kreativniji. Tok zahvalnosti je neposredno priznanje izvora kao satvorca svih vaših dostignuća. Samo vam to priznanje omogućava da zadržite skromnost usred uspeha, a s time i da ostanete kreativni do kraja života.

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA 1. Kad sam probao da p rim enim tok zahvalnosti, nisam osetio izvor; zapravo, nisam osetio ništa. Gde grešim?

Uobičajeno je da prilikom primene toka zahvalnosti ljudi isprva ne osete ništa. Većini je organ zahvalnosti beskoristan koliko i utrnula noga. Morate vežbati pre nego što ponovo može da vas služi. Slično tome, možda ćete tok zahvalnosti morati da koristite mnogo puta kako biste probudili osećaj zahvalnosti. Tek tada ćete moći da stvarno osetite izvor. Budite strpljivi. Ako vam utrne noga, barem se sećate kakav osećaj treba da imate. Nasuprot tome, zahvalnost nikad niste koristili kao organ koji oseća izvor pa ćete morati i da ga probudite i naviknete se na takav osećaj. Buđite uvereni, zahvalnost jeste pravi organ - svi ga

Alati

-

Tok zahvalnosti

179

imamo u sebi. Nikad nisam sreo nikoga ko nije mogao da ga aktivira ako se dovoljno potrudio. Ako vam se sve ovo čini nedostižno, samo izaberite pet stvari zbog kojih ste zahvalni. Navodite ih dovoljno sporo da biste potpuno osetili zahvalnost za svaku od njih. I sam taj postupak u primeni alata pružiće vam moćno oružje protiv negativnih misli.

2. A ko se sve vrem e sam o koncentrišem na osećaj zahvalnosti, plašim se da ću zanem ariti probleme sve dok ne bude kasno da se njima pozabavim.

Svakako postoje ljudi koji ceo život provedu gledajući kroz ružičaste naočare i tako zanemaruju opasnosti sve dok ne bude prekasno da se njima pozabave. Ali ti ljudi su celog života takvi. Kroz decenije podučavanja pacijenata toku zahvalnosti, nikad niko nije poprimio takve osobine ako ih već nije imao. Čak i da vi jeste takav naivac, ne bismo vam preporučili da se s problemima suočavate kroz brigu. Većina nas ne razlikuje brigu i konstruktivno rešavanje problema. Konstruktivno planiranje iziskuje mirno i objektivno stanje, a ne brigu koja se otela iz ruku. U to stanje dospevate samo ako ste stalno povezani s izvorom. Pored toga, tok zahvalnosti ne zanemaruje tamu, već nas samo uči da na nju gledamo kao na mrlju u polju svetla. Ukoliko poričete postojanje tame, zanemarujete je. Međutim,

180


ako ne možete da vidite svetlo koje je okružuje, hendikepirani ste. A u slučaju da ste i dalje ubeđeni da će vas brige sačuvati od opasnosti, evo pouzdane vežbe. Svakog jutra odvojte nekoliko minuta da zabeležite sve svoje strahove, svaku opasnost koje treba da se čuvate; sve što vam predstavlja problem u životu a plašite se da biste to mogli da zaboravite. Sad kad ste to stavili na papir, nemate više izgovor - preostali deo dana primenjujte tok zahvalnosti. Iznenadićete se koliko ste sposobni da vodite računa o sebi a da vas pritom po običaju ne preplave teške brige.

3. Ako postanem zahvalan za sve što već imam, ulenjiću se; neću imati nikakav m otiv da poboljšam svoj život.

To je još jedan čest prigovor koji se odnosi na zahvalnost. Ljudi se plaše da će prestati da se popravljaju ako su zadovoljni postojećim. Oni se u stvari plaše da budu srećni. Iza tog prigovora leži mračan, pesimističan stav o ljudskim bićima: da smo lenji i da nas napred mogu pokrenuti samo pretnje po vlastiti opstanak. U suštini, motiviše nas adrenalin koji se luči kad osetimo strah. Ne poričemo da je adrenalin moćan izvor energije, ali problem je u tome što je to izvor samo fizičke energije. Fizička energija je po prirodi ograničena. Kad se iskoristi, postajete iscrpljeni i istrošeni. Elizabet je imala

Alati

-

Tok zahvalnosti

181

taj problem kad sam je upoznao - mučno joj je bilo i da samo dočeka kraj običnog dana. Kad se oslanjate na adrenalin kao izvor energije, imate još jedan problem: on vam izobličuje perspektivu. Na događaje gledate kao na pitanje života ili smrti. Da biste stimulisali lučenje adrenalina,primorani ste da tražite sve opasnije situacije. To dovodi do raznoraznih loših odluka. Zar ne bi bilo bolje kad bi postojao energetski sistem koji bi vas motivisao bez sve te drame? Kad ne biste morali da na svaki događaj gledate kao na pitanje života i smrti? Tada biste istovremeno bili i srečni i motivisani. Za većinu nas, to stanje nam se čini nemoguće. Ali nije tako. Sve vreme na raspolaganju vam je neograničen dotok energije. On ne dopire iz vašeg tela, već direktno od izvora. A ključ za povezivanje s izvorom jeste tok zahvalnosti.

4. Kada kažete da izvor brine o nam a i uvek deluje u naše im e, to zvuči kao da izvor im a ljudske osobine. Je li realno da razm išljam o o njem u na taj način?

Već smo pomenuli, ali vredi ponoviti da je priroda izvora čoveku krajnje neshvatljiva. Ali ne moramo ga potpuno razumeti da bismo se povezali s njim. Pripisivanje ljudskih osobina izvoru u nama budi osećanja zbog

182


kojih nam se taj odnos čini stvarnim. Sve religije na svoj način personifikuju božanstvo da bi postigle isti cilj. Pokušali smo da opišemo moć ovog odnosa ne nagoveštavajući pritom da je neophodno verovati u bilo koju konkretnu filozofiju ili teologiju. Na kraju krajeva, nije važno kako ćete okarakterisati izvor - presudno je da iskusite vezu s njim. Kad se to desi, osetićete da vas podržava i hrabri nešto beskrajno veće od vas samih; nešto što će vam dati novu snagu kad vam se bude činilo da vam ništa od nje nije preostalo.

5. Šta je sa svim b oln im iskustvim a koja imam o? Zar izvor nije uzrok i takvih stvari? I, ako je tako, zar to ne znači da on ne radi uvek za naše dobro?

Izvor zaista uvek radi na tome da nam pomogne,. ali često nam se ne čini tako. Izvor u nama vidi beskrajni potencijal stvaranja novog. S tom kreativnom moći, možemo da preoblikujemo svet. Međutim, ljudski ego pogrešno shvata tu moć. On na stvaranje gleda samo kao na sredstvo dokazivanja sopstvenog značaja. Da bi održao tu iluziju, on tvrdi da sve stvara sam, bez ičije pomoći; on čak poriče da izvor uopšte postoji. To ne samo da je pogrešno već nas i sprečava da ostvarimo svoj potencijal. Zaista smo sposobni da beskrajno stvaramo, ali mi ništa ne stvaramo sami. Sve novo što ljudi donesu na svet - od novorođenčeta do nove tehnologije


183

- stvoreno je pomoću beskrajne energije izvora. Naš budući potencijal ne leži u samostalnom radu, već u sposobnosti da sve stvaramo zajedno s izvorom. Izvor nas neumoljivo tera da shvatimo taj potencijal. To čini tako što nam raspršuje iluziju o tome da smo gospodari univerzuma - i uništava mentalitet samostalnosti koji tu iluziju prati. On to ne radi pomoću logike već pomoću događaja. Priređuje nam događaje koje ne želimo i kojima ne možemo da upravljamo: bolest, neuspeh, odbijanje. Bol koji nam ti događaji nanose baca nas na kolena, primoravajući nas da priznamo kako nismo najmoćnija sila u univerzumu. To je blagoslov. On nas otvara prema našem istinskom, dubljem potencijalu našem partnerstvu s izvorom. To otkriva skriveno, dublje značenje nesreće. U pozadini čak i najtežih dešavanja, izvor radi za naše dobro. Kada to objasnim pacijentima, oni žele da veruju u to. Međutim, čim situacija postane zaista teška, oni gube svaki osećaj da njihov bol ima smisla. Sve što osećaju jeste da su nepošteno kažnjeni. Tada ih podstičem da se osvrnu oko sebe. Ako to učine, videće bezbroj ljudi koje je snašla još gora sudbina; među njima će uvek biti onih koje život nije porazio, koji ostaju veseli i dobroćudni. Izgleda da takvi ljudi imaju izvanrednu sposobnost da uživaju u životu i zrače dobrotom. Nesreća nije unela tamu u njihov unutrašnji život, već ga je ojačala. Ta grupa ljudi oseća pravu svrhu nesreće. Umesto da se opiru sudbini, oni joj dopuštaju da im slomi ego. Zbog

184


toga, kad se situacija pogorša, njihova veza s izvorom postaje jača. Iz njih isijava svetlost i u najtežim okolnostima. A ne postoje teže okolnosti od onih koje je Viktor Frankl opisao u svom remek-delu Zašto se niste ubili: traženje smisla življenja (o kome je bilo reči u drugom poglavlju). Kao što se sećate, on je bio lekar zatočen u četiri koncentraciona logora za vreme holokausta. U situaciji kada je bio lišen svog položaja, porodice i svega što je posedovao, i kad mu je život svakodnevno bio ugrožen, zacrtao je sebi da pronađe viši cilj u takvim okolnostima. Njegov uspeh je postao zvezda-vodilja dubljeg značenja koja je nadahnula one oko njega.

6. Kažete da su brige praznoveran pokušaj da se upravlja univerzumom . Zar nije takva pretencioznost obeležje narcisoidnosti?

Neki običaji su toliko univerzalni da bi nazvati ih narcisoidnim bilo natezanje definicije tog pojma. Stručno rečeno, narcisoidne osobe su pretenciozne, potrebno im je neprestano divljenje i ne osećaju empatiju prema drugima. Taj termin opisuje vrlo specifičnu grupu ljudi. Osoba sklona brigama nada se da može upravljati svetom, ali ona to ne čini u pretencioznom smislu i ne traži divljenje zbog toga. Ona samo pokušava da drži glavu iznad vode.

Alati

-

Tok zahvalnosti

185

Ne postoji skoro niko - od najvećih«hvalisavaca do onih najskromnijih - ko ne podlegne brigama. Duboko u sebi, svi se plašimo da je svet daleko izvan naše vlasti. Na iskonski način pronalazimo utočište u jedinoj aktivnosti koja nam nudi osećaj moći - u razmišljanju. Paradoksalno je to što upravo tada naše misli prerastaju u neobuzdanu brigu. Spokoj možemo naći tek kad prihvatimo izvor kao tvorca događaja u našim životima. Kad postanemo pretenciozni, to je pravi način da stvari ponovo sagledavamo iz prave perspektive.

7. M ogu li Boga da smatram izvorom?

Odgovor je da možete, ali ne morate. Namerno smo definisali izvor tako da to ne protivreči verovanjima nijedne religije. Tako naši religiozni pacijenti slobodno mogu prepoznati Boga u izvoru. Ustanovili smo da kakvo god oni poimanje Boga imali, tok zahvalnosti će uspešno odagnati negativne misli. S druge strane, postoji veliki broj ljudi koji imaju duhovne sklonosti, ali se ne povezuju lako s organizovanom religijom. Za njih, koncept izvora daje ime iskustvu koje su već imali ali ga možda nisu definisali: osećaj da nam blagotvoran univerzum daruje sve. Ta nova žiža produbljuje njihov osećaj zahvalnosti i oslobođenje od negativnosti koje ga prati.

186


Od jedne grupe ljudi biste očekivali da odbaci pojam izvora samo zato je blizak Bogu - to su ateisti. Međutim, ateizam je proizvod svesnog razmišljanja. Bez obzira na to u šta neko svesno veruje, njegova podsvest gleda na svest na sopstveni način. Karl Jung je to sjajno otkrio u svojoj studiji snova, religiozne mašte i mitologije. Podsvest živi u svetu univerzalnih simbola moćnijih od logike. Izvor je jedan od takvih simbola. Kada ateista primeni tok zahvalnosti, njegova podsvest doživljava velikodušnost univerzuma, a samo to mu treba da dostigne spokoj uma.

OSTALE PRIMENE TOKA ZAHVALNOSTI Ne brinu svi ljudi mnogo kao Elizabet. Ali to ne znači da ne mogu imati koristi od toka zahvalnosti. Postoje i druge vrste negativnih misli, a tok zahvalnosti deluje na sve njih. U ovom odeljku opisujem tri pacijenta s različitim negativnim mislima. Sve troje su uspeli da ih se reše pomoću toka zahvalnosti. Na njihovo iznenađenje, taj alat ih je oslobodio ograničenja koja su sebi nametali celog svog života.

Tok zahvalnosti vas oslobađa kajanja zbog prošlosti.

Mnogi od. nas su skloni daponovo razmišljaju o odlukama iz prošlosti i za sve loše što im se od tada dešavalo

Alati

-

Tok zahvalnosti

187

krive takve odluke. Pored činjenice da život nije haš tako jednostavan, zbogkajanja nisu sposobni da krenu napred, u budućnost. Treba vam alat koji će vam odmah obnoviti osećaj sopstvenih mogućnosti; tek tada prošlost možete ostaviti za sobom.

Džon je bio srednjih godina, razveden i živeo je u prošlosti. Kad je bio mlađi, imao je nekoliko veza koje su se okončale onog časa kad je osetio ranjivost. „Bežao bih čim bih osetio pritisak“, rekao je. Svojih odluka prisećao se s kajanjem, ubeđen da je dozvolio da mu najbolje žene izmaknu. Sada, u srednjim godinama, ponovo je želeo da pronađe partnerku, ali usled stalnog kajanja zbog prošlosti osećao se kao da je iskoristio sve prilike. Izgubio je osećaj da će ikad više biti u vezi. Kada je došao kod mene na psihoterapiju, patio je od hronične depresije. Rekao sam mu da će njegove greške iz prošlosti imati uticaja na budućnost samo ako i dalje bude opsednut njima. Njegov zadatak je bio da primenjuje tok zahvalnosti čim počne da razmišlja o vezama iz prošlosti. Alat nije samo prekinuo kajanje - njegov učinak je bio još veći. Pošto se povezao s izvorom, budućnost je ponovo bila ispunjena mogućnostima. Kao deo te budućnosti, uspeo je da vidi sebe u vezi s nekom novom osobom. Obnovljena nada ohrabriia ga je da ponovo izlazi sa ženama.

188


Tok zahvalnosti oslobađa vas samoprezira. Samoprezir

retko ima veze s nečijom pravom vrednošću. Toje direktan rezultat toka negativnih misli o samom sebi. Obično se radi o kritikama koje izgovara uvredljiv unutrašnji glas. Taj kritičar govori s takvim autoritetom dagaje nemoguće urazumiti. Potreban vam je alat koji će potpuno ućutkati njegovglas.

Dženet je skoro bila diplomirala na jednom od uglednih fakulteta i preselila se u Los Anđeles da bi živela sa svojim mladićem. Iako je bio propalica, neobjašnjivo ju je privlačio. Ponižavao ju je u javnosti tako što je flertovao s drugim ženama; nije davao nikakav novac za zajednički život; čak ju je na nekoliko nedelja ostavljao. Na ta poniženja reagovala je tako što je kritikovala sebe, kao da je ona bila kriva za sve. Nije ga dovoljno razumela, nije bila dovoljno moderna ili dovoljno lepa. Što je on bio gori prema njoj, i njene osude upućene samoj sebi bivale su sve gore. Od mene je očekivala da je oslobodim tih teških osuda. Iznenadila se kad sam joj rekao da se nećemo raspravljati s tim unutrašnjim kritičkim glasom, već da ćemo ga ućutkati. Izvežbala se da primenjuje tok zahvalnosti čim počne da osuđuje sebe. Prvi put je osetila da živi u svetu koji je podržava i ceni. Što je to iskustvo bilo bogatije, samokritika je postajala sve nepreciznija. Kad


189

je došla do tog nivoa, pronašla je snagu da se odbrani od mladića i na kraju ga i ostavi. Ako ste pažljivo čitali, možda ste primetili da je o samokritici bilo reči i u četvrtom poglavlju. Tamo je samokritika objašnjena kao napad na Senku. Dakle, alat koji ste naučili da koristite - unutrašnji autoritet naglasio je potrebu prihvatanja Senke. Ovde opisujemo samokritiku kao vrstu razmišljanja pod uticajem „crnog oblaka“. Zato vam u ovom poglavlju predstavljamo alat koji se direktno bavi vašim mislima. S vremenom čete shvatiti da se mnogi problemi mogu rešiti primenom više alata. Naši pacijenti su izuzetno uspešno koristili dva, pa čak i tri alata za konkretan problem. Slušajte svoj instinkt i pronaći ćete najbolju kombinaciju za sebe.

Zahvaljujući toku zahvalnosti, prestajete da kritikujete druge. Kada kritikujemo druge, zavaravamo se da naše

lično mišljenje nema uticaja na Ijude oko nas. Istinaje da kritike, a naročito teške kritike koje se ponavljaju, u svet šalju energiju koja Ijude otuđuje od vas. Ne možete se pretvarati da nemate kritički stav; morate se rešiti tih kritika.

Džordž je bio filmski režiser. U svojim dvadesetim godinama snimio je dva filma koja su naišla na odobravanje kritike. Rani uspeh mu je udario u glavu. Počeo je da

190

F il S tu c i B a ri M a jkls

kritikuje svakoga s kim je sarađivao - glumce, filmsku ekipu, čak i producente i direktore studija koji su finansirali njegove filmove - tvrdeći da su intelektualno i kreativno inferiorni. Zbog takvog nadmenog stava, ljudi nisu želeli da rade s njim. Njegov treći film je prošao slabo, a karijera mu je krenula nizbrdo. Postao je još kritičkije nastrojen prema drugima. Kad sam ga upoznao, više od godinu dana nije dobio nijednu ponudu za posao. Bio je potpuno demoralisan. Znao je da mora prestati da kritikuje ljude, ali to mu je otežavao sopstveni osećaj da je on ,,u pravu“. Rekao sam mu da nije važno jesu li kritike ispravne ili pogrešne; kad god bi postao sklon kritikovanju, škodio je samom sebi. Njegove negativne kritike predstavljale su verziju„crnog oblaka“. Odsečen od izvora, ljudima oko sebe bukvalno nije imao šta da ponudi. Zašto bi neko hteo da sarađuje s njim? Naučio sam ga da primeni tok zahvalnosti čim počne nekog da kritikuje. Na taj način ne samo da je savladao svoju negativnost već se odmah povezao s izvorom i njegovom obilnom energijom, koja je preobrazila njegov odnos prema drugima. Ljudima je počeo da pruža više pa su tako i oni bili podstaknuti da njemu pružaju više.

UNUTRAŠNJIAUTORITET - KRATAKOPISALATA .......................................................................

■

- ..........................................................................

■

1

Čemu služi Kad su vam misli opterećene brigama, samoprezirom ili nekim drugim vidom negativnih misli, vašim životom upravIja „crni oblak". On ograničava ono što možete postići u životu, lišava voljene vaših najboljih osobina. Život postaje borba za opstanak umesto ispunjenja velikog obećanja.

Protiv čega se borite Protiv nesvesne zablude da negativne misli mogu upravljati univerzumom. Pošto mislimo da je univerzum ravnodušan prema nama, držimo se osećaja kontrole koji nam pružaju negativne misli.

Mig za primenu alata 1. Primenitetokzahvalnostičim vasspopadnu negativne misli. Ukoliko im se ne suprotstavite, negativne misli će biti jošjače. 2. Primenite tok zahvalnosti kad god vam misli nisu usmerene na nešto određeno - kad ste na „čekanju" dok se ne oslobodi veza sa sagovornikom, kad se zaglavite u saobraćaju ili čekate u redu u samoposluzi.

192


3. Ovaj alat može postati i deo vaše svakodnevice. Određeno doba dana (buđenje, odlazak na spavanje, obroci) postaje mig za primenu alata.

Ukratko o alatu 1. Prvo u sebi navedite konkretne stvari u svom životu zbog kojih osećate zahvalnost, naročito one koje biste obično uzeli zdravo za gotovo. Možete nabrajati i loše stvari koje vam se ne dešavaju.To činite polako da biste stvarno osetili zahvalnost za svaku stavku. Nemojte navoditi iste stvari kad god koristite alat.Treba da osetite blag napor nastojeći da se setite novih ideja. 2. Nakon otprilike pola minuta prestaniteda razmišljate i usredsredite se na fizički osećaj zahvalnosti. Osetićete kako izvire pravo izsrca. Energija koja isijava izvasjeste tokzahvalnosti. 3. Budući da ta energija izvire iz vašeg srca, grudi će vam se omekšati i otvoriti. U tom stanju osetićete kako vam se'približava snažna sila koju ispunjava moć beskrajnog davanja. Uspostavili ste vezu s izvorom.

Visa sila koju koristite Daleko od ravnodušnosti prema nama, u univerzumu postoji viša sila koja nas je stvorila i blisko je povezana s našom dobrobiti.Tu višu silu zovemo izvorom. Kad osetimo njenu beskrajnu moć, sva negativnost postepeno nestaje. Međutim, izvor’ne možemo osetiti bez zahvalnosti.

POGLAVLJE 6

Alat:

„Opasnost" Višasila: Snaga volje

O v a knjiga vam u ruke stavlja posebnu moć - moć da promenite svoj život. Treba da uradite samo jedno - da koristite alate. Zauzvrate ćete, kao nagradu, otkriti bolju i noviju verziju svoje ličnosti. Ko to ne želi? Ja sam svakako pretpostavio da moji pacijenti to žele. Alati koje sam im predstavio delovali su kao što sam obećao; dobili su više samopouzdanja, postali su kreativniji, rečitiji i hrabriji. Rezultati su bili toliko dobri da sam bio šokiran daljim razvojem događaja: skoro svaki pacijent je prestao da ih koristi. Bio sam zaprepašćen. Pacijentima sam pokazao put ka novom životu i oni su,

194


bez ikakvog dobrog razloga, skrenuli s njega - čak su i oni s najviše entuzijazma odustali. Nemojte misliti da ćete vi biti iole bolji. Moji pacijenti su bili u velikoj pređnosti u odnosu na vas. Ja sam ih mrcvario svake nedelje kao lični trener. Bez toga, verovatnoća da ćete prestati da primenjujete alate još je veća. To ne treba da vas obeshrabri. Fil i ja smo smislili kako da vas sprečimo da odustanete. Ali morate shvatiti da pred sobom imate opasnog protivnika. Do kraja ovog poglavlja, razumećete njegovu taktiku i moći ćete da se odbranite. U većini knjiga o samopomoći Čak se i ne razmatra problem odustajanja. One će vam izložiti program, ali nisu realne kad je reč o tome koliko je teško držati se tog programa. Mi ne želimo da ublažavamo izazov koji podrazumeva promena života - a i ne moramo to da radimo. Zahvaljujući nama, postaćete dovoljno jaki da položite taj ispit. Najbrže ćemo početi ako pogledamo šta se desilo s jednim pacijentom. Već sam vam ga predstavio. Sećate se Vinija? To je onaj klupski komičar koji se toliko plašio bola da se skrivao nastupajući po nižerazrednim klubovima. Možete se podsetiti njegovog slučaja ako nakratko zavirite u drugo poglavlje. Cela priča je sledeća: pišući to poglavlje, izostavio sam izvesne detalje njegove priče - teški trenuci kad nije bilo nikakvog napretka, kad je bio blizu da potpuno odustane. Da sarti naveo i te privremene neuspehe, poglavlje bi bilo

Alati -,,Opasnost“

195

triput duže. Međutim, morate shvatiti muke kroz koje je prošao jer i vas čeka vaša verzija takve borbe. Vini je prezirao svaku vrstu bola, ali najviše je mrzeo da se oseća ranjivo pred drugima. Zato je izbegavao sve koji su mogli da mu pomognu. Nije hteo da ide kod njih na audicije, pa čak ni da razgovara s njima. Svoj strah je krio zajedljivim humorom, koji je vrlo brzo dosadio njegovoj ciljanoj publici. Primenjujući preinačenje želje, naučio je da savlada izbegavanje bola. Počeo je da dolazi na sastanke na vreme, pripremljen i pun poštovanja. Ubrzo je uspostavio poslovnu saradnju s ljudima koji su mogli da mu pomognu; zahvaljujući njima, dospeo je u prvorazredne klubove. Nakon toga ukazala mu se prilika da se prijavi na audiciju za novu TV komediju o kojoj se dosta pričalo. To mu je bio najveći san. Ali, budući da se zbog toga osećao ranjivo, toga se ujedno najviše i plašio. Morao je da prođe niz stresnih audicija, ali tada je još disciplinovanije primenjivao preinačenje želje. Tako je prevazišao svoj strah - i na sopstveno iznenađenje - dobio je ulogu. Imao je most ka budućnosti koju je želeo; trebalo je samo da ga pređe. Kad bi mu se strah vratio, preinačenje želje ga je održavalo na pravom putu. Nekoliko dana nakon što je dobio ulogu, sastali smo se kod mene u ordinaciji. U roku od nekoliko minuta bilo mi je jasno da ne namerava da pređe taj most hteo je da skoči s njega. Rekao sam mu da mu treba realan plan pomoću koga bi se suočio sa stresom koji

196


je novonastala situacija nametala. Kao da me nije čuo; umesto toga, krenuo je u nadmeno hvalisanje o svim slavnim ličnostima koje je upoznao i o tome koliko oni misle da je zabavan. Bilo mi je jasno da je Vini napustio stvarnost i otišao u čarobni svet gde bi se sve njegove želje mogle ostvariti. Alarmi su mi zazvonili u glavi. „Vini, u ovakvim situacijama ljudi sami sebe uništavaju. Na prvi ukus uspeha, prestaju da rade na sebi. Ali stvarnost se nije promenila. Alati su im potrebni i više nego ranije.“ ,,Doktore“, hladno je uzvratio, „postaću zvezda. Je 1’ znate kako se svet ophodi prema zvezdama? Od sada ne brinem za lovu.“ Radeći godinama sa slavnim ličnostima, znao sam koliko je smešan. Navešću samo nekoliko problema s kojima su sretali ti ljudi - raskidi, problemi s decom, bolesti, ljudi koji ih progone, starenje, loše kritike i krađa poslovnih menadžera. Oni mudri su znali da ih uspeh neće zaštititi. Bili su vredni na terapijama, a naročito su se trudili oko alata. Vini nije bio jedan od mudrih. Trebao mu je primer konkretnog problema. „Šta će biti ako je neki scenario napisan tako da tvoj lik nije smešan? Ne zaboravi, gledaće te milioni." Odmahnuo je rukom nezainteresovano.„Suviše sam važan za seriju da bi mogli da mi napišu lošu ulogu. Dva članka o meni biće objavljena sledećeg meseca!" Vini nije Imao predstavu o tome koliko je u stvari bezvredan.

Alati „Opasnosf -

197

Živeći srećno u neznanju, svoj život je pretvorio u neprekidnu proslavu svojih zabluda. Njegov prvi zvanični gest bio je prestanak primene preinačenja želje. To je imalo istu težinu kao da je Usamljeni Rendžer ubio svog vernog konja Silvera. Bez preinačenja želje izgubile su se novootkrivene navike koje je Vini počeo da upražnjava u zrelim godinama. Osoba koja je svakodnevno radila na svom materijalu, vežbala i živela u čistoj kući nestala je bez traga. Kuću je ipak koristio - onaj stari čopor ulizica tu se okupijao svako veče. Naduvan od trave, pijan od piva i umišljen od jeftinog dodvoravanja, ponovo je stvorio zonu komfora. Ponekad bi pozvao neku nižerazrednu poznatu ličnost da svrati kod njega i malo im „oplemenf ritual (što samo pokazuje koliko je bio naduvan). Međutim, i dalje je morao da ide na snimanje. Žena koja je napisala scenario za komediju iz nekog samo njoj znanog razloga zahtevala je da glumci doslovce izgovaraju napisani tekst. To je značilo da ga treba naučiti. Vini se žalio zbog toga. „Šta ima veze ako improvizujem? Tako zarađujem za život. Da nije takvo plaćeno piskaralo, znala bi to da iskoristi." To nije bio problem „piskarala", već Vinijev problem. Učenje teksta uopšte nije bilo zabavno - to je smatrao još jednim poslom kojeg su zvezde pošteđene. Šefica nije bila blagonaklona prema njemu; kad se Vini pojavio onako mamuran i kad je pokušao da improvizuje čitavu scenu, oČitaia mu je bukvicu.

198


Otada je sve krenulo nizbrdo. Počeo je da kasni na snimanja; tamo je bio neprijatan i nije hteo da sarađuje, a ostali glumci su počeli da ga izbegavaju. Upozorio sam ga da će se stvari loše završiti ako ne odraste - i ne počne da primenjuje preinačenje želje. Zbog toga je došlo do izvesnog sukoba među nama (ako njegovo vikanje na mene i optuživanje da sam gubitnik smatrate sukobom). Počeo je da propušta seanse i na kraju odustao od terapije. Tu ništa više nisam mogao da uradim; davno je prestao da me sluša.

DA Ll VERUJETE U ČAROLIJU? Očigledno je da je Vini odustao od sebe. Većina ostalih pacijenata je isto to uradila, samo ne tako bučno. Iako su možda nastavili da dolaze na terapiju, oni su, poput Vinija, ubedili sebe da slobodno mogu prestati da primenjuju alate. Nije bilo tako - sabotirali su sebe baš kao i on. Sa sigurnošću mogu predvideti da ćete se naći u istovetnoj situaciji. Isprobaćete alate, svideće vam se šta ste pomoću njih postigli, a ipak ćete prestati da ih koristite. Kako je moguće da to bude toliko rasprostranjeno? Odgovor leži u tome što cela naša kultura ima nerealan pogled na to šta znači biti čovek. Volimo da o sebi mklimo kao o gotovom proizvodu - da smo potpuno

Alati - ,,Opasnost“

199

samostalni. Ipak, mi to nismo. Da bismo bili celina, treba da održavamo vezu s nečim van našeg bića. Neprekidan trud potreban za tako nešto znači da ljudsko biće ne može biti ništa drugo nego delo na kome se stalno radi. Zamislite svoj um kao nov, ultramoderan televizor s ravnim ekranom. Nestrpljivo ga vadite iz ambalaže, ali on neće da radi. Utičnica se razlabavila; ne možete da kupite novu, već morate sami da je popravite. Da stvar bude gora, utičnica će stalno ispadati iz ležišta - moraćete da je pričvršćujete svakog dana. Ali prekinuta veza u vašoj glavi nije veza s napajanjem, već s višim silama. I kad god ta veza pukne, javi se neki lični problem. Veza se popravlja alatima - zato su oni delotvorni. Međutim, ta veza nije večna; ponovo će se prekinuti. Zbog toga je primena alata trajan zadatak. To je ponižavajuće. Ne samo da to nije naš izbor već je nešto što ćemo morati da radimo do kraja života. Koliko je to teško prihvatiti, odlično ilustruje primer jedne moje pacijentkinje. Nekoliko nedelja nakon što se uselila u svoju novosagrađenu kuću iz snova, došla je u moju ordinaciju gorko plačući. Već je zamrzela svoju kuhinju, ali ne onako kako biste pomislili. Svakog dana posle večere ostavila bi sudove i radne površine besprekorno čiste. „Čim to završim, spopadne me neki bes. Za tili čas moj muž će doći tamo da nešto prezalogaji pred spavanje i ostaviće mrvice za sobom. Sutra ujutru moje dvogodišnje dete će fljusnuti kašicu od jabuke na

200


zid. Zašto sam se uopšte trudila da čistim? Nikad ne ostane tako.“ Ali šta ako postoji način da se reši beskonačnog mukotrpnog posla? To možda zvuči kao kasnovečernja telešop reklama, osim što se ovde radi o nečem ozbiljnom. Svako od nas mašta o „nečemu čarobnom“ - vezi, poslu, uspehu ili imetku - što će nas izbaviti iz dosadne kolotečine stvarnog života. Primenjeno na kućne poslove, to bi moglo biti maštanje o kuhinji koja se sama čisti. Međutim, primenjeno na ljude, to je maštanje o tome da nam više sile neće više biti potrebne kako bismo postali kompletne ličnosti. Tada nam alati uopšte ne bi trebali. Za Vinija, to „nešto čarobno“ bila je slava. Sad kad ju je stekao, nije više bilo potrebe da se suočava s bolom. Zapravo, trebalo bi da je okončano mučenje svake vrste. Da je Vini bio religiozan, to bi bilo to. Nije tražio raj, samo materijalnu sigurnost. Kao što je i sam rekao: „Ovo sam želeo otkad sam bio klinac koji je dobijao batine od oca jer je sanjao. Odradio sam svoje - sada mi sleduje nagrada.“ Nagrada ima svoje ime. To maštanje o lagodnom, nezahtevnom životu Fil zove ,,razrešenje“. Većina ljudi smatra da razrešenje znači oslobođenje od krivice, ali ono ima i drugo značenje: oslobođenje od dužnosti ili obaveze. Ovde se radi o najvećoj obavezi - truditi se do kraja života. Duboko u sebi, svi mi želimo to nešto čarobno što će nRm doneti razrešenje. To može biti novac, nagrada,

Alati „Opasnost" -

201

izuzetno uspešno dete, ugled među prijateljima itd. Razmislite načas o tome šta biste vi želeli. Nije važno šta; to može biti i obična sitnica - samo budite iskreni prema sebi. Zatim uradite sledeću vežbu: Zamislite da ste dobili to „nešto čarobno" i da vas je to oslobodilo muka u životu. Osetite ga načas. Potom, raspršite iluziju: zamislite da se to nikad ne može ostvariti. Kakav je osećaj kad znate da će vas mučenje stalno pratiti u životu?

Sada znate zašto je skoro svaki pacijent prestao da koristi alate. Nije im bilo dovoljno to što je život počeo da im se poboljšava u svakom pogledu. Želeli su ono što alati nikako nisu mogli da im pruže - čarobnu pilulu koja će ih rešiti muka. Oni duhovno uopšte nisu odrasli.

CENA RAZREŠENJA Postoji kazna za duhovnu nezrelost. Nakon što je Vini prestao da dolazi na terapije, nisam ga video nekoliko meseci. A onda, vraćajući se s ručka jednog dana, neko mje zgrabio kad sam izašao iz lifta na svom spratu. Prvo sam pomislio da neko hoće da me odžepari, ali ubrzo sam shvatio da se taj neko drži za mene po cenu života. Zatim sam začuo jecaj.

202


Bio je to Vini kakvog ga još nikad nisam video; zajapurenog lica, zakrvavljenih očiju, u suzama. Uputio mi je prodoran pogled koji nikad neću zaboraviti, ali nije mogao da izusti ni reč. Uveo sam ga u ordinaciju i zaključao vrata. „Otpustili su me.“ Ponovo mi je uputio onaj pogled. „Zašto vas nisam poslušao?“ Rekao sam mu da moramo da se bacimo na posao, da je ono kroz šta prolazi još jedna vrsta bola i da će preinačenje želje i dalje delovati. (U drugom poglavlju ćete se podsetiti kako taj alat utiče na događaje koji su se već desili.) Poslao sam ga kući da se sredi i rekao mu da stalno primenjuje alat sve do našeg sledećeg susreta. Kad sam ga sledeći put video, bio je malo bolje, ali nijednom nije bio primenio preinačenje želje. „Vini, ovde nam je vreme od presudnog značaja. Pokušavam da te spasem najveće kazne.“ „Doktore, tu je već sve izgubljeno.“ Vini je mislio da se najveći gubitak odnosi na karijeru. Činjenica je da je za vrlo kratko vreme od komičara koji obećava - s idealnom odskočnom daskom za napredovanje u karijeri - postao nezaposleni izopštenik. To je bio spektakularan pad. Ali kad sam ga ponovo pritisnuo da počne da primenjuje preinačenje želje, u njegovom odgovoru se videlo da ga je snašla najveća kazna. ,,Ne kapirate, doktore. Jedva da mogu da se dignem iz kreveta.“

Alati ,,Opasnost“ -

203

Vini je zapao u crni ponor. Samo su alati mogli da mu pomognu da izađe iz njega, ali on je bio toliko demoralisan da nije mogao da ih koristi. Otkaz je bio samo jedan događaj u spoljnom svetu. Pravi gubitak doživljavamo kad postanemo trajno demoralisani i prestanemo da se trudimo. Tada smo izgubili sve: nemamo budućnost. Znao sam iz ličnog iskustva šta znači biti demoralisan. Baš kao i Vini, izdao me je sopstveni čarobni plan. Kad sam imao deset godina, počeo sam ludački da učim s ciljem da dospem na Harvard. Birao sam što više predmeta s naprednim nastavnim planom i programom - zapravo, toliko sam učio da ne samo da sam upisao Harvard već su mi dopustili da preskočim prvu godinu studija. Bio sam oduševljen. Ali kad sam došao na Kembridž i shvatio istinu - da moram još više da radim - bio sam slomljen. Jedva sam položio prvu godinu. Cela naša kultura je demoralisana. Prisutni su svi simptomi: uživamo u naletu adrenalina koji u nama bude jeftin seks i blaži oblici nasilja; izbegavamo rešavanje pravih problema zarad osvajanja poena u sukobu s protivnicima. Izgubili smo nadu u budućnost. To je najveća cena koju plaćamo zbog udovoljavanja dečjem maštarenju. Razrešenje je nemoguće - kako za pojedinca tako i za društvo. Kad nam se fa lažna nada za „lagodan život“ neizbežno rasprši, ostajemo demoralisani. Tom zakonu se ne može umaći: krajnji ishod. razrešenja uvek je demoralisanost.

204


Postoji put koji nam nudi izlaz iz sveg tog haosa. Međutim, imamo neprijatelja čvrsto rešenog da nas spreči da krenemo tim putem. Napada nas neprestano: kad uključimo televizor, kad smo na netu ili čitamo neki časopis; ne da nam mira čak ni dok vozimo, naročito kad kročimo u mračno utočište njegove moći - tržni centar.

MAŠTA NA PRODAJU Neprijatelj se zove ,,konzumerstvo“. Obraća nam se kroz svaku reklamu, preporuku za neki proizvod, logotip, bilbord pored puta itd. Njegova suštinska poruka uvek je ista: postoji nešto što morate imati. Nemoćni da se odupremo, osećamo se primorani da kupujemo stvari jednu za drugom. Ipak, naše uživanje je kratkog daha; čim to nešto postane naše, pažnju usmeravamo na sledeće. Konzumerstvo se neizbežno uvlači u sve naše aktivnosti, ne samo dok smo u kupovini. Konzumiramo životna iskustva isto kao što konzumiramo ajpod, farmerke i automobile uglednih proizvođača. Neka pesma, ideja ili prijateljica nova je i različita sve dok je ne izgustiramo. Tada je odbacujemo i prelazimo na nešto drugo. Konzumerstvo je postalo model za život. U toj situaciji, nešto nevažno vam upravlja životom.

Alati ,,Opasnost“ -

205

Nije mu se svidelo što to mora da prizna, ali Vini je bio tipična žrtva takve situacije. Kad je koristio alate, njegov cilj je bio orijentisan ka spolja - da postane slavan. Oni su mu biii oslonac koji mu je trebao sve dok nije ostvario taj cilj, a onda ih je odbacio. Ni vi niste ništa imuniji na konzumerstvo od Vinija. Verovatno ste upravo sada u tim kandžama. Ako ne verujete, razmislite iskreno o tome kako čitate ovu knjigu. Kao konzument, pročitaćete je brzo i površno u nadi da je to ,,odgovor“ za kojim tragate. Želećete da knjiga deluje na vas kao pilula, čak i ako to ne priznate; da je samo progutate bez ikakvog daljeg truda. Ova knjiga je napisana da vam promeni život. Ali to nije nikakva čarobna pilula, već plan za delovanje. Ukoliko je čitate kao konzument, isto je kao i da je uopšte niste pročitali. Promene nastaju samo kroz doslednu primenu alata. Možda pročitate nešto što će vas podstaći da ih koristite, ali odlučnost će vas brzo proći i odustaćete. Kao što kaže onaj stari vic: „Kad osetim želju da radim, legnem dok me ne prođe." Jedino što ovo nije smešno. Konzumenti pokušavaju da nadoknade svoju lenjost tako što sebe zasipaju novim informacijama - preko televizije, podkasta, pretraživanjem interneta, tekstualnim porukama, mejlovima itd. Ali poput obroka pojedenog na brzinu, ništa od toga se istinski ne svari. ]ednom sam na nekom seminaru upoznao ženu koja mi je rekla da je prethodnog meseca pročitala sedamdeset pet knjiga o duhovnosti. Kako je mogla da nađe smisao

206


u jednoj knjizi kad je već konzumirala sledeću? Kad pokušavate da konzumirate duhovnost, isto je kao da ste kupili nekoliko GPS uređaja za automobil i da nijedan niste naučili da koristite. Koliko god da je prisustvo konzumerstva očigledno u našim životima, ipak mu ne možemo odoleti. Njegova moć zapravo leži na zdravim temeljima. Imamo prirodnu želju da se povežemo s višim silama, toliko jaku da se ne može iskoreniti. Konzumerstvo pogrešno usmerava tu želju tako što vas ubeđuje da više sile postoje unutar tog nečeg čarobnog. Tako, čim dobijete to nešto, vi posedujete više sile; ne treba vam veza s njima. Ta „potraga za blagom“ jeste traganje za nemogućim, ali umesto da to priznamo, mi uporno tražimo sledeću čarobnu stvar. Pogrešno usmerenom potragom za čarolijom okruženi ste svakodnevno. Konzumenti to možda poriču, ali ponašanje ih odaje. Oni su u potrazi za nečim - novim supružnikom, novom odećom, novim hobijem - uz ogromna očekivanja. Očekivanja im se nikad ne ispune i zato nastavljaju da tragaju još intenzivnije. Kad sledeći put vidite grupu kupaca kako se laktaju i mahnito prevrću po odeći na rasprodaji u robnoj kući, znaćete da prisustvujete potrazi za kosmičkom čarolijom. To bi trebalo da vas neko vreme drži podalje od rasprodaja. Međutim, nećete biti stvarno slobodni dok vam se ne rasprši svaka nada za čarolijom.

Alati „Opasnosf -

207

VIŠA SILA: SNAGA VOLJE Nije veselo kad vam se rasprši nada. Vini je izvesno vreme na to gledao kao na katastrofu. Prvi mesec nakon što je nastavio s terapijom, na svakoj seansi sam se i sukobljavao s njim i bodrio ga. Morao sam da ga ubedim da će se vratiti u život jedino ako se poveže s višim silama - i da potom tu vezu održava. Nikad neće doći čas kada će završiti s primenom alata. Kad je to prvi put shvatio, sedeo je tamo kao da je bio osuđen na doživotnu robiju. Pokušao sam da ga uvučem u razgovor. „O čemu razmišljaš, Vini?“ „Ranije sam se radovao što ću imati svoju emisiju, a sada u mojoj budućnosti nema ničeg osim primene alata.“ ,,To je dobar prvi korak. Pre mesec dana mislio si da nemaš nikakvu budućnost." Vini je na kraju počeo da veruje kako je spas mogao da potraži jedino u toj skromnoj rutini. (To sam mu svakako govorio dovoljno često.) Međutim, i dalje je bilo trenutaka - i to često - kad sebe nije mogao naterati da koristi alate. Za promenu, sada je hteo da ih koristi - pa se osećao još beznadežnije kad nije mogao^to da uradi. To većinu ljudi dezorijentiše. Sviđa nam se da mislimo kako imamo razumnu vlast nad sobom; kako čim odlučimo da nešto treba da uradimo, to stvarno i možemo da postignemo. Vini je bio prinuđen da prizna kako nije baš lako preduzeti potrebne korake.„Ne mogu da sledim sopstvena

208


uputstva. Nešto mi nedostaje... Nadam se da vi znate šta je to“, rekao je drhtavim glasom. Znao sam, ali sam hteo da on oseti odgovor. „Koji je najbolji povratak na scenu koji si ikad video?“ ,,U boks meču. Je l’ se to računa?“ „Odlično. Šta se desilo?“ „Jedan tip se borio u kategoriji iznad svoje, ali dobro se držao. U poslednjoj rundi primio je jak udarac u bradu. Prosuo se po podu kao da je mrtav. Znam da zvuči neverovatno, ali kad je sudija odbrojao do šest, odjednom je oživeo - kao da je pritisnuo neki prekidač. Kurvin sin je ustao i završio borbu. Izborio se za nerešen rezultat; to je bio najbolji meč koji sam ikad gledao.“ ,,U redu. Zatvori oči i zamisli trenutak kad je pritisnuo taj prekidač. Šta vidiš da se dešava u njemu?“ „Sve je bilo mračno. Odjednom se pojavila varnica." „Upravo si video šta ti nedostaje.“ „To je to? To će me spasti? Jebena varnica?" „Jedino te ta ’jebena varnica’ može spasti. Ona je vratila boksera iz mrtvih. Znaš kako je zovemo?“ Za promenu, Vini je ćutao. „Zovemo je snaga volje.“ Vini se nije nadao takvom otkriću. Reagovao je kao da je upravo platio punu cenu za lažni roleks. Ali kao i većini ljudi, Viniju se mišljenje o snazi volje formiralo u trećem razredu. Nije imao pojma šta je prava snaga volje, a kamoli kako se ona razvija. Retki su oni koji osećaju da im ne bi trebalo više obično njnogo više snage volje. Nju prizivamo kad treba

Alati

Opasnost“

209

da uradimo nešto teško ili neprijatno: da vežbamo, sravnjujemo stanje na računu, pa čak i da ustajemo ujutru. Ili je prizivamo kad treba da obuzdamo štetne nagone kao što je preterano jelo ili konzumiranje droge. U takvim situacijama svet oko vas nije vam ni od kakve pomoći - zapravo, morate da delujete uprkos njemu. Treba vam sila koju stvarate potpuno u sebi. Zapadna kultura je predstavlja kao svetlo koje se pojavljuje iz tame, kao niotkuda. To je bila varnica koju je Vini video. Kad Vini „nije mogao da sledi sopstvena uputstva“ kako bi primenio alate, nedostajala mu je varnica snage volje. Bez nje bi na kraju ponovo odustao - terapija bi propala. Pošto su se mnogi naši pacijenti našli u istoj situaciji, pronašli smo način da im očvrsnemo snagu volje. Svi - čak i oni najskloniji odustajanju - mogu razviti snagu volje u određenoj meri, što su mislili da je nemoguće. Vrlo malo modela ljudskog razvoja prihvata tu činjenicu, a o upućivanju na način na koji ćete razviti snagu volje da i ne govorimo. Umesto toga, oni se pretvaraju da se život lako može promeniti. Nije tako. Naš pristup je potpuno drugačiji: govorimo istinu kad kažemo da će vam biti teško - a mi ćemo vas dovoljno ojačati da se možete suočiti s izazovom. To potirazumeva jačanje snage volje - u čemu će nam pomoći peti alat. On je u određenom smislu i najvažniji - stara se da stalno primenjujete ostale alate. Neće biti važno koliko su delotvorna ostala četiri ako ih ne koristite.

210

F il S tu c i Ba ri M a jk ls

Kao čitalac možda ćete ovde primetiti protivrečnost. Četiri do sada predstavljena alata crpe svoju izuzetnu moć zahvaljujući tome što uspostavljaju vezu s višim silama koje već postoje. Međutim, mi smo definisali snagu volje kao nešto čega nema ako to sami ne stvorite. Može li to i dalje biti viša sila? Može, ali ona se u jednome razlikuje od one četiri koje smo vam ranije opisali. Te četiri smo dobili na poklon. Snagu volje nismo. Ljudi učestvuju u njenom stvaranju. Univerzum ima svoju ulogu u tome, ali samo da obezbedi kontekst u kome ljudi razvij aju snagu volj e. U slučaju Vinij evog boksera, univerzum je stvorio tamu. Srećom, većina nas nije bokser koji leži u ringu. Nas tama okružuje u trenucima kada smo potpuno demoralisani i hoćemo da odustanemo. Retko shvatamo kakav dar je takva tama. Bez nje, ne bismo otkrili varnicu duboko u sebi. Upravo kad smo demoralisani, univerzum postaje naš partner. Tada doživljavamo najsvetiji trenutak. Ali samo ako znamo šta nam valja činiti. Zato nam treba peti alat.

ALAT: OPASNOST U suštini.treba nam alat koji stvara varnicu snage volje što je digla onog boksera na noge i koja je vama neophodna da prevaziđete najmračnije trenutke demoralisanosti. Ta


211

varnica je više nego odluka da uradite nešto u budućnosti (samo se osvrnite na svoju listu odluka od prošle Nove godine). Alat vas mora trenutno pokrenuti na akciju. Birate ili crno ili belo: ili ćete koristiti alate ili nećete. Trenutno delovanje iziskuje osećaj hitnosti. Međutim, hitnost nije prijatna. Osetimo je jedino kad smo u opasnosti da ćemo izgubiti nešto važno: posao, vezu, fizičku bezbednost. Predstojeći koncert će možda predstavljati opasnost po ugled nekog muzičara, pa on zato vežba dvaput više nego obično. Od poslovne prezentacije može zavisiti prelazak nekog rukovodioca na viši položaj, pa se on zato priprema za nju celu noć. Od sada ćemo konciznosti radi - takvu situaciju jednostavno zvati ,,opasnost“. Ona izaziva nalet energije koji se ne može stvoriti nikako drugačije. Nezaboravnu lekciju o moći opasnosti naučio sam dok sam se spremao za pravosudni ispit u Kaliforniji. Ispit je trodnevno mučenje. Više od polovine kandidata padne; ja nisam hteo da budem jedan od njih. Mesecima ništa drugo nisam radio, samo sam učio dok su se prazne kutije od pice gomilale oko mene. Tada sam bio pripravniji i usredsređeniji nego ikada pre. Živeo sam u strahu (mada bi se pre moglo reći u užasu) da ću pasti zbog neke nepoznate oblasti prava koju nisam prešao. Svaki trenutak mi se činio presuđan. Sećam se kako sam mislio da ne bi postojalo ništa što ne bih mogao da uradim kad bih uvek mogao tako da se koncentrišem.

212


Tu snagu koju sam osećao dobio sam zato što sam - prvi put u životu - prihvatio činjenicu da je vreme ograničeno. Nisam mogao dozvoliti sebi da ga traćim prekopavanjem po prošlosti ili maštanjima o budućnosti. Jedino mi je bilo važno ono što sam radio u tom trenutku. Za većinu nas, istina - da je svaki trenutak važan nosi preveliki pritisak koji ne možemo da podnesemo. To bi značilo da sve vreme treba da dajemo sve od sebe. Više volimo da budemo opušteni sve dok nas neki rok ne primora na akciju. Ali rokovi prolaze, a snaga volje koju oni izazivaju nestaje. Čim sam položio pravosudni ispit, moj osećaj za opasnost je nestao. Vratio sam se uobičajenom pasivnom životu odlazeći na zabave svake večeri dok nisam pao u depresiju. Poput većine ljudi, mislio sam da se tako živi u svetu. Kad sam upoznao Fila, on me je ubedio da postoji i bolji način da se živi. Rekao je nešto što mi nikad nije palo na pamet.„Prava snaga volje ne zavisi od događaja; ona se mora izdići iznad događaja." To me je zbunilo. „Zar u opasnost ne dospevaš baš zbog događaja?“ „Događaji su privremeni. Moraš da nađeš nepresušan izvor opasnosti. Svakog trenutka si u opasnosti da izgubiš samo jedno.“ ,,A to je?“ ,,Budućnost.“ Većina ljudi ne razmišlja o budućnosti kao o nečemu što može đa izgubi. Ali taj stav se menja ako redovno

Alati „Opasnosf -

213

koristite alate. To ne samo da vam omogućava da prevaziđete probleme u sadašnjosti već vas menja u budućnosti. Bilo da ste romanopisac, preduzetnik ili roditelj, stičete sposobnosti koje ranije niste imali. Učestvujete u oblikovanju sopstvene budućnosti. Uz pristup višim silama, vaš potencijal nema granica. Ukoliko stalno primenjujete alate, taj neograničeni potencijal jeste vaša budućnost. Ali korist ne stičete automatski. Dovoljno je da prestanete da ih primenjujete i vaš potencijal je imišten.To podiže ulog. Vaša budućnost je stalno u opasnosti. Tako se stvara jak osećaj hitnosti - i snaga volje koja ga prati. Kazna za nekorišćenje alata mnogo je veća nego što smo to spremni da priznamo. U Vinijevom slučaju, hteo sam da oseti koliko bi oštra kazna mogla da bude. Rekao sam mu da zatvori oči i zamisli da, poražen usled sopstvene demoralisanosti, nikad više ne primenjuje alate. „Kakav bi ti život bio za nekoliko godina?“ Slika mu se odmah prikazala - zbog toga je napravio grimasu.„Ja sam propalo govno od sto pedeset kilograma i ležim u krevetu koji nije namešten od praistorije... Bože!“ Nešto ga je prestrašilo.„Živim u majčinoj kući!“ Viniju to nije bilo zabavno - za njega je to bila ponižavajuća katastrofa. Nije mogao da pribegne svojoj staroj smicalici da mene okrivi za loše vesti; slika je potpuno sama isplivala iz njegove podsvesti. Prvi put u životu, Vini je shvatio šta sve stavlja na kocku. Nije bilo važno 9


214

koje reči izgovara; samo su dela mogla da ga spasu - ili će koristiti alate ili neće. Svako ima sopstvenu verziju upropašćene budućnosti. Kakva god da je vaša, ona je uzrok teškog bola i kajanja. Da biste sprečili sebe da odustanete od alata, moraćete stalno da budete svesni koliko toga stavljate na kocku. Tu vam pomaže peti alat. Ta svest stvara osećaj hitnosti koji inicira nepokolebljivu snagu volje. Budući da se taj alat temelji na riziku da izgubite budućnost, zovemo ga„opasnost“. Kad tu reč napišemo pod navodnicima, ona označava alat. To je u izvesnom smislu i najvažniji alat - on je vaša polisa osiguranja od prestanka primene ostala četiri alata. Da biste shvatili kako funkcioniše ,,opasnost“, izaberite jedan od osnovnih alata iz poglavlja od drugog do petog - onaj koji vam se čini najvažnijim za vaš napredak. Zatim pažljivo pročitajte ceo opis alata ,,opasnost“ pre nego što ga i sami isprobate.

„O p asn o st" Zamislite da možete da vidite daleku budućnost. Ležite u samrtnoj postelji.To starije ja zna koliko je sadašnji trenutak bitan jerza njega on više ne postoji. Vidite ga kako ustaje iz svoje pgstelje i viče na vas da ne traćite sadašnji trenutak. Ošećate jak, skriven strah da ste protraćili život.

Alati

-

„

Opasnost“

215

To vas nagoni da hitno primenite - i to odmah - osnovni alat koji ste prethodno izabrali.

Nekim pacijentima u početku deluje odbojno kad ih zamolim da zamisle svoje poslednje trenutke na ovom svetu. Međutim, ta perspektiva rađa najjači osećaj hitnosti. Smrt je najmoćniji podsetnik da u životu na raspolaganju imamo ograničen broj trenutaka. Zato je svaki sadašnji trenutak neprocenjiv. Pokretačku snagu koju nam daje bliska smrt rečito je opisao britanski pisac Samjuel Džonson: „Kad čovek zna da ide na vešala za dve nedelje, on se odlično koncentriše.“ Ukoliko niste osuđenik koji trenutno u zatvoru čeka izvršenje smrtne kazne, takva nepokolebljiva usmerenost misli v(erovatno nije deo vaše svakodnevice, što je u redu ako hoćete da i dalje živite lagodnim životom. Ali ispod svega toga, većina nas živi u skrivenom strahu da traći svoj život. To neverovatno mnoštvo razonoda koje nam konzumerstvo nudi pomaže nam da zakopamo taj strah. Primenom „opasnostf slama se naše poricanje i strah se pretvara u osećaj da se hitno mora nešto preduzeti. To stvara varnicu snage volje. Nema trenutka kad vam ta varnica nije potrebna. Zato je Fil rekao da nam treba „nepresušan izvor opasnosti“. Njega stvara perspektiva iz samrtne postelje, bez obzira na uslove u spoljnom svetu. Ona vam omogućava da stvorite snagu volje kad god poželite. Ova slika prikazuje kako se rađa snaga volje.

216


Figura u gornjem desnom uglu prikazuje vas na samrtnoj postelji. Ona je mnogo svesnija od vas da je vreme ograničeno. Njeno upozorenje je predstavljeno strelicom s natpisom„Ne traći sadašnjost“. Vi ste figura u kutiji ispod koje piše „Sadašnji trenutak“. Isprekidana linija oko vas predstavlja hitnost da iskoristite sadašnji trenutak pre nego što nestane. Ta hitnost rađa snagu volje za upotrebu alata. Dokle god ste svesni tog upozorenja, imaćete volju da stalno koristite alate. Tako oblikujete put ka budućnosti s beskrajnim mogućnostima.

KADASEKORISTI„OPASNOST" Iako je „opasnost“ uvek delotvorna, u određenim trenucima ima presudnu ulogu. Kada znate koji su, moći ćete da prepoznate migove za primenu ovog alata.

Alati - „Opasnost"

217

Vini je naveo odličan primer za prvi mig. On je želeo da koristi alate, ali nije mogao jer je bio potpuno demoralisan. Svi se mi nađemo u situaciji kad hoćemo da primenimo alate, ali nam jednostavno ne ide. Ne moramo biti demoralisani kao on; možda to pripisujemo lenjosti ili premoru. Nije važno. Kad vam se desi da ne možete da koristite alate, jedino će vam pomoći dodatna snaga volje. To je mig za primenu „opasnosti“. Vini je bio toliko ljubazan pa je naveo i drugi, manje očigledan mig. On je povezan s uspehom. Poput Vinija, uspeh brkamo s poštedom od daljeg mučenja u životu. Govorimo sebi kako više ne treba da primenjujemo snagu volje. Ali koliko god se mi dobro osećali, ukoliko takvo stanje postane izgovor za prestanak primene alata, uspeh će nam uništiti budućnost. Time smo opisali drugi mig. Kad god osetimo da smo prerasli potrebu za alatima, eto neposrednog miga za primenu„opasnosti“. Naša sklonost ka odustajanju očigledno se ne odnosi samo na alate. Prekidamo dijete, vežbanje, pisanje knjiga o samopomoći, veze itd. U svim tim situacijama nedostaje povećana doza snage volje. ,,Opasnost“ je u takvim slučajevima jednako delotvorna kao i kad vas podstiče na korišćenje alata. Prema tome, smatrajte to trećim migom. Kad kod izgubite volju da krenete napred u oblastima života koje su vam važne, znajte da vam je ,,opasnost“ prijatelj. Snaga volje je karika koja čoveku nedostaje da ostvari sopstveni potencijal. Pošto je toliko bitna, otkrićete

218


brojne druge situacije u kojima vam je neophodna. Primenite „opasnost“ u trenucima u svakodnevnom životu kad obično gubite volju: ustajanje iz kreveta ujutru, koncentrisanje dok vam nešto ometa pažnju ili obuzdavanje nagona da se prepustite lošim navikama. Ona funkcioniše i u onim presudnim trenucima kad biste hteli da krenete novim putem u životu. Možda hoćete da počnete da pišete knjigu, osnujete firmu ili da se preselite u drugi grad. O tome stalno maštate, ali niste načinili ni prvi korak. Opširnije o tim drugim primenama ,,opasnosti“ biće na kraju ovog poglavlja. ,,Opasnost“ nije samo alat. To je model po kome se život živi punim plućima. Paradoksalno je to što taj osećaj za život dobijamo tek kad sebe zamislimo u samrtnoj postelji. Pošto ta verzija našeg bića zna kako je to kad istekne vreme, ona poseduje mudrost koja nam je potrebna u svakom trenutku. Pozovite je u svoju svest, osetite kako vas neprekidno posmatra i prihvatite pritisak koji vrši na vas. Ići ćete kroz život s vetrom u leđa.

TAJNA KORIST OD SNAGE VOLJE Vini je osetio prvi povetarac čim je počeo da primenjuje ,,opasnost“. Uleteo je na seansu i rekao mi da je ponovo počeo da radi. Dobio'je tezgu u malom klubu u Pasadeni, ali


219

ga nikad pre toga nisam video toliko oduševljenog. „Nešto je drugačije. Nije mi bitno što tamo ne dolaze glavonje, čak me nije ni briga kako publika reaguje. Pre sam se trudio samo toliko da nastup ispadne dobro, a potom bih se opustio. Sada želim samo da budem sve bolji i bolji.“ Čim sam to čuo, znao sam da se desilo nešto važno. Bilo je sjajno što je Vini ponovo počeo da radi, ali ova promena je bila mnogo dublja. Vini se prvim velikim korakom odaljio od površnog života konzumenta i započeo potpuno nov način življenja. Postao je ,,tvorac“. Konzument očekuje nagradu i za najmanji trud - ili, još bolje, ni za kakav trud. Briga ga je samo za ono što on dobija od sveta, a ne za to šta bi on mogao tom svetu da doprinese. Budući da živi na površini i skače s jedne stvari na drugu, energija mu je rasuta kao mleko kad se prospe po stolu. On ne daje nikakav doprinos svetu; kad se njegovo vreme na ovom svetu završi, biće kao da nikad nije ni živeo. Tvorac ne prihvata takvu sudbinu. Sve što radi, radi s namerom da ostvari svoj doprinos svetu. To mu omogućavaju pravila koja poštuje: On ne prihvata svet u stanju u kom e ga nalazi; u njega unosi sadržaje kojih još uvek nema. On ne sledi čopor; sam određuje svoj put. Ne obraća pažnju na reakcije drugih.

220


On odoleva površnim razonodam a. Ostaje usredsređen na svoje ciljeve čak i ako m ora da žrtvuje trenutno zadovoljenje.

Svako može da živi u skladu s ovim pravilima, ali vrlo malo nas to i čini. To znači da svoj život stavljate u službu viših sila. Te sile se ne nalaze na površini života, već u njegovim dubinama. Tvorčeva energija mora imati jedinstvenu žižu, poput bušilice koja probija kamen. Koliko god to teško bilo, tvorac biva nagrađen za svoj trud mnogo puta. Ne morate biti um etnik da biste bili tvorac. Svoj doprinos svetu možete ostvariti kroz bilo koju aktivnost - čak i kroz one najobičnije. Vaš posao, vaša uloga roditelja, vaše emotivne veze, vaš doprinos zajednici u kojoj živite - sve to postaje smislenije kada u tim oblastima života ostavite lični pečat pomoću viših sila. Za Vinija, osećaj da njegov život zapravo ima neko značenje bio je neočekivan dar. Prvi put je imao osećaj svrhe i samopouzdanje koje taj osećaj prati. Ali još je sumnjao u to da u sebi ima ono što je potrebno kako bi živeo kao tvorac do kraja života. Rekao sam mu da sve nas muči ista sumnja. Nije se dao lako ubediti. „Zašto nam oni sve to otežavaju?“ Oni? To pitanje me šokiralo. Vini nikad ni za šta nije tražio duhovno objašnjenje. To sam shvatio kao napredak; tražio ga je na pravom mestu bez obzira na to što

Alati - ,,Opasnost“

221

tamo nikad ništa nije tražio. Da bih mu pomogao da shvati, ispričao sam mu sledeću priču. Ja sam je čuo od rabina koji je izučavao kabalu. Ne jamčim za njenu autentičnost, ali razumećete suštinu: Jedan stari rabin je učio svog učenika o tome kako je Bog stvorio čoveka. Bog je pažljivo radio kako bi stvorio čoveka po uzoru na sebe. Kad je završio, pogledao je svoje delo, ali nije bio zadovoljan; hteo je da načini biće sebi ravno, s kojim se mogao povezati. Međutim, čoveku je nedostajala jedna ključna osobina koju je Bog imao - sposobnost stvaranja. Zato je Bog načinio Zemlju i stavio čoveka u njeno izazovno okruženje. Čovek je bio prinuđen da stvara - da pravi skloništa, gaji useve, izmisli točak. Tada je čovek stekao sve osobine Boga. Učenik je bio zbunjen.„Zašto se Bog uopšte muČio toliko? Zašto čoveku jednostavno nije dao stvaralačke moći?“ Stari rabin je odgovorio: „Jedino to se ne može dati.“ Stvaralačka moć se ne može dati jer činom stvaranja čovek izražava samog sebe, otkriva svoje unutrašnje biće. Niko, pa čak ni Bog, ne može vam to dati - to mora poteći od vas. Morate razviti stvaralačke moći sopstvenim trudom. Vini je bio sumnjičav. „Zvuči kao slab izgovor da se Bog ne brine o nama.“

222


Kad konzumenti kažu ,,da se brine o nam a“, oni zapravo misle da nas poštedi mučenja. Međutim, ova priča objašnjava pravi ,,zadatak“ koji Bog ima - da nas stalno izlaže mučenju. Takvo viđenje Boga nije baš prihvatljivo ako vam je krajnji cilj lagodan život. Otkrio sam da ga čak i ateisti odbacuju. (U slučaju da Bog ipak postoji, hoće da budu sigurni da će im Bog uslišiti lažnu nadu.) Ili, Vinijevim rečima: ,,Je 1’me vi to zezate? Kažete da je Bog zadužen za to da nas izlaže pritiscima i ostavlja nas da se sami spasavamo? Ako ikad budem ponovo otišao u crkvu, uzeću novac iz kutije s prilozima." Vini je bio u pravu - stvarno moramo sami da se spasavamo. Međutim, nagrada za to vrednija je od novca. To je prilika da živimo kao tvorci, a to je najjače, najznačajnije iskustvo koje možemo steći. Kad bi nas Bog poštedeo muka, lišio bi nas takve prilike. Ljudi su srećni tek kad ostvare svoj najveći potencijal. Renesansni fizičar i mistički filozof Paracelzus to je formulisao ovako: „Sreće nema u lenjosti... Svaki čovek mora u radu i znoju koristiti ono što mu je Bog podario na zemlji...“ Savremenim rečnikom, rabin je ispričao priču o božjoj potrebi da čovek postane tvorac. Tek tada će Bog imati sebi ravnog. Zato nam ,,oni sve toliko otežavaju". Naš život mora biti težak jer u suprotnom nikad nećemo pronaći put do potencijala koji Bog želi da ostvarimo. Iskustvo tvorca najneposrednije ćemo ostvariti kada upotrebimo ,,opasnost“. Taj alat nam omogućava da


223

stvorimo snagu volje ni iz čega. Duhovni model za stvaranje nečega ni iz čega opisan je u Postanju, po kome je vladala tama dok Bog nije rekao: „Neka bude svetlost.“ U našim životima, tama vlada kad smo demoralisani i nismo u stanju da radimo. Koristeći ,,opasnost“ da bismo stvorili varnicu snage volje, unosimo svetlost u svoj lični svet isto kao što ju je Bog uneo u kosmos. To potpuno menja značenje neuspeha, demoralisanosti i paralize. Sve te situacije postaju prilika da vežbamo stvaralačke sposobnosti nalik božjim. Ako ste sposobni da to radite, obeležili ste sebe kao tvorca - nezavisnog od dostignuća u spoljnom svetu. Postajete neustrašivi. Iako vam budućnost može doneti tamu, ona vam ne može oduzeti sposobnost da stvarate svetlost. Od primene ovog alata imate još jednu korist - najbolju od svih. Pošto je Vini postajao sve posvećeniji ideji da živi kao tvorac, nastaVio je da primenjuje ,,opasnost“ bez obzira na to da li se osećao sjajno ili je želeo da odustane od svega. Za nekoliko meseci shvatio je da mu se dešava nešto što je za njega potpuno novo. Bio je srećan. Iz moje perspektive, promena je bila zapanjujuća. U njegovim očima više nisam video ciničnog, buntovnog adolescenta kako zuri u mene. Preda mnom je sada bio zreo čovek čije je srce bilo otvoreno prema svetu. Njegov najveći strah nije se ostvario: i dalje je bio komičan. Ali sada, umesto da humor koristi kao oružje u ratu protiv

224


čovečnosti, on ga je darivao drugima i usrećivao ih - a zahvaljujući tome, i on je bio srećan. Iznenađujuće je bilo i to kako su ljudi reagovali na njega. Shvatio je da što je on srećniji, više privlači ljude. Atmosfera u klubu bila je uzavrela na svakom njegovom nastupu. To je bio podsticaj za njega. „Ranije su se smejali jer su znali da ih mrzim. Više nisam imao takav stav i pokušao sam da ih zavolim - a oni su se smejali još više. I, znaš šta? To mi se mnogo više sviđa.“ Otvoreno je govorio da je ,,opasnost“ zaslužna za njegov preobražaj. „Doktore, ni za milion godina ne bih pogodio šta je tajna sreće: samo razmišljaj o smrti ceo dan.“ Vini je sabio poslednjih deset hiljada godina duhovne mudrosti u jedan vic. Postao je pravi tvorac.

Kad zacrtate sebi cilj da postanete tvorac, sve se menja, čak i to kako čitate ovu knjigu. Već smo objasnili kako će je čitati konzument - brzo i površno, prelistavajući je kako bi našao magične izvore moći do kojih može da dođe bez ikakvog napora. Konzument će iz ove knjige svakako steći nova znanja i upoznati se s fenomenalnim alatima. Međutim, mi smo je napisali imajući u vidu mnogo ambiciozniju svrhu. Želimo da promenimo vaš život - da ga stvarno promenimo, ne da samo pričamo o tome. Uvereni smo da je to moguće. Ali knjigu morate čitati kao što bi to Činio tvorac.


225

Kao tvorac, nećete tražiti privremeno uzbuđenje ili biti prvi u svom kraju koji poznaje neke nove metode. Čitaćete knjigu polako i pažljivo jer vam je potrebna pomoć viših sila. Ne biste ni pomislili da prestanete s primenom alata - postoji nešto što hoćete da uradite s moćima koje vam oni pružaju. Želite da date stvarni doprinos ovom svetu, da u njega unesete nešto novo. Za tvorca, ono što smo napisali postaje više od knjige. To je vodič kome ćete se stalno vraćati kao što zidar koristi tehničke crteže. Ali vi nećete graditi novu kuću, već stvarati novi život. Za nas, svaki čitalac je potencijalni tvorac. Ta mogućnost nas pokreće kao pisce. Nećemo biti zadovoljni ako pročitate celu knjigu; nećemo biti zadovoljni ako^onekad primenite nekoliko alata; nećemo biti zadovoljni čak ni ako je smatrate inspirativnom ipreporučite je svim svojim prijateljima. Smatraćemo da smo uspeli samo ako posle čitanja počnete da primenjujete alate bez prestanka. Tada ćete postati tvorac. To je naš cilj - a treba da bude i vaš.

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA 1. Član sam udruženja Anonimtii alkoholičari petnaest godina. Tu učim o da je u srži našeg problema „samovolja koja je izm akla kontroli“. V i ukazujete na to da je snaga volje rešenje problema. Šta je tu ispravno?

226


To je pitanje terminologije. Anonimni alkoholičari pod samovoljom podrazumevaju zabludu da će se svet pokoriti vašim očekivanjima. Kada mi kažemo snaga volje, to nema nikakve veze s upravljanjem svetom. Sama činjenica da mi nemamo nikakvu kontrolu čini snagu volje toliko značajnom. Ono najočiglednije nad čime nemamo nikakvu kontrolu jeste vreme - stalno nam ističe. ,,Opasnost“ koristi tu činjenicu kako bi stvorila osećaj hitnosti. Kad god primenite taj alat, predajete se vremenu. To ćete najneposrednije iskusiti zamišljanjem svoje samrtne postelje. Smrt - koju određuje sila jača od svakog pojedinca predstavlja krajnji gubitak kontrole. Snaga volje koju razvija ,,opasnost“ potpuno je u skladu s tom višom silom. Bez nje ne bi mogla da postoji.

2. Šta da radim ako ne m ogu da se nateram da upotrebim ,,opasnost“?

Koliko god da ste demoralisani ili lenji, ukoliko ste živi i svesni, imate dovoljno energije da se malkice potrudite za sebe. Vredeće i najmanji trud. Recimo, možda možete samo da zamislite sebe u samrtnoj postelji. U to treba da uložite manje truda nego u čitanje ovog odgovora. Možda sledeći put možete da zamislite lik na samrti koji odaje neku emociju. Možete se poigravati s tim, kao što bi to dete uradilo. I pre nego što toga budete svesni, iznenadićete

Alati - „Opasnost“

227

sebe sposobnošću da primenite alat. Jedina prava greška koju možete napraviti jeste da ne učinite ništa.

3. Verujem u pozitivnu vizualizaciju. Čini m i se da ,,opasnost“ koristi strah kako bi vas m otivisala. Zar to nije suprotno od duhovnog?

Potpuno ste u pravu što tvrdite da se „opasnost“ zasniva na strahu. Ali ona zbog toga nije neduhovna. Ona vas primorava da budete svesni činjenice da vam je vreme ograničeno i da će u nekom trenutku smrt posfati stvarnost. Upravo to iskustvo budi najdublju potrebu za duhovnom vezom. Međutim, do sada bi trebalo da je očigledno to da je za tu vezu neophodno uložiti trud. Tu na scenu stupa strah. On je ugrađen u primitivni deo mozga koji brine o našem opstanku. Taj deo vašeg bića nikad ne odustaje i zato stvara istrajnu snagu volje. S druge strane, ako računate na to da ćete motiv pronaći u obećanju neke pozitivne filozofije i kad se neizbežno desi da se to obećanje ne ispuni, vaša snaga volje nestaje.

4. Koristio sam jedan alat, ali sam ga delim ično izm enio, nakon čega je postao delotvorniji. Je li to u redu?

Kao što smo objasnili u četvrtom poglavlju, dok je Fil razvijao alate, podvrgao ih je opsežnom testiranju kako

228


bi pronašao najdelotvorniju verziju svakog. Zato preporučujemo da dok savladavate njihovu primenu strogo sledite uputstva. Tako ćete uspostaviti barem neku vezu s višim silama. Ukoliko alate s vremenom malo izmenite, tada će promenom upravljati same više sile. Na kraju je, međutim, najvažnije da stalno koristite alate. Ako je veća verovatnoća da ćete to raditi uz primenu sopstvene verzije, samo napred. Za koju god verziju da se opredelite, dobro obratite pažnju na opisane migove za primenu alata. Njih smo odredili na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Shvatite ih ozbiljno i, naravno, slobodno dodajte i neki svoj. Način na koji koristite alate trebalo bi da bude korak bliže stvaranju. Tvorac vrednuje sopstvene instinkte i iskustva više od bilo kog skupa proizvoljnih smernica - čak i onih koje vam mi dajemo. To ne znači da ne možete pratiti korake primene alata onako kako smo ih mi definisali; za mnoge je tako najefikasnije. Najvažnije je da nađete način da ih utkate u strukturu svog života tako da služe svojoj svrsi.

OSTALE PRIMENE U ovom poglavlju smo se usredsredili na primenu ,,opasnosti“ kako bismo ispunili misiju ove knjige - da vas

Alati - „Opasnosf

229

podstaknemo na upotrebu prva četiri alata. To iziskuje snagu volje koju će u vama razviti „opasnost“. Međutim, snaga volje je toliko bitna da ćete uvideti kako je „opasnost“ neizbežna i u mnogim drugim okolnostima. Evo tri najčešće situacije. „Opasnost" pruža snagu volje pom oću koje se upravlja zavisničkim i im p u lsivn im ponašanjem. Imamo mnogo manje kontrole nad. sobom

nego što inače mislimo. Bilo daje to ono štojedemo, kupujemo ili kako reagujemo na druge Ijude, ne možemo odoleti privlačnosti trenutnog zadovoljstva. Stalno donosimo odluke o tome da čemo promeniti ponašanje, ali na kraju nagoni uvek pobeđuju. Nisu nam potrebne dodatne odluke, već način da savladamo nagone onog časa kad sepojave. Za toje potrebna snaga volje. En je bila slika i prilika žene koja je dobro uskladila svoje uloge supruge i majke. Ali kad se radilo o kupovini, postajala je druga osoba. Otišla bi na internet da odgovori na mejlove i unese stavke u svoj kalendar. U nekom trenutku „nešto bi je zasvrbelo“. Magnetna sila bi je odvukla do poduže liste sajtova za kupovinu. Rekla bi sebi da će samo pogledati nešto na pet minuta i zatim se vratiti poslu, ali sve bi ostalo na rečima. Hipnotisana svetom elektronske kupovine, potpuno bi izgubila

230


pojam o vremenu i nikad se ne bi izvukla odatle a da ne kupi najmanje jednu nepotrebnu stvar. Kad bi završila, obuzelo bi je osećanje krivice i bila bi iscrpljena kao da se upustila u nedozvoljeni seks. Pored toga što je trošila novac, bila je nervozna zbog osećaja krivice. Znajući da će joj se muž naljutiti, prva bi ga napala. Atmosfera poraza i neprijateljstva koja je izazivala napetost zahvatila bi celu porodicu. Kad bi se svi smirili, smislila bi još jedan plan kako da se obuzda: kupovaće samo vikendom, samo artikle na rasprodaji, to jest ograničiće iznos koji može mesečno da potroši. Suvišno je reći da su takvi planovi uvek padali u vodu. Rekao sam joj da joj nedostaje snaga volje. „Gde to mogu da kupim?“, upitala je napola u šali. Objasnio sam joj da se to ne može kupiti, ali da bi to mogla razviti ukoliko je spremna da se malo potrudi. Naučila je da primeni ,,opasnost“ kad god bi se približila računaru. U početku to je nije sprečilo da ide na internet ili čak da kupuje stvari, ali više nije bilo onog uzbuđenja.„Kad vidim onu osobu na samrti koja pokušava da me spase moje sopstvene gluposti, jednostavno ne mogu da se otmem kontroli kao nekad.“ Prvi put u životu kupovala je bez prinude. ,,Opasnost“ vam daje snagu da se usredsredite u situacijama kad ste obično odsutni duhom ili vam nešto odvuče pažnju. Postali smo društvo

Alati - Opasnost“ „

231

hiperaktivnih zaluđenika koji obavljaju nekoliko poslova istovremeno, s koncentracijom na nuli. Treba nam sila dovoljno jaka da nam drži koncentraciju najednoj stvari sve dok ne obavimo dati posao. Za toje potrebna snaga volje. Druželjubiv i pun energije, Aleks je bio holivudski agent koji je počeo da gubi klijente. To ga je zbunjivalo jer im je sklapao dobre poslove. Podstakao sam ga da pita jednog od njih zašto ga je napustio. Odgovor ga je šokirao. Klijent je rekao da je imao osećaj da nije bio važan Aleksu. Kad je Aleks pomenuo unosan posao koji je sklopio za klijenta, on je odgovorio: „Nije stvar u novcu; ponašaš se kao da sam građanin nižeg reda. Uvek radiš još dva posla dok razgovaraŠ sa mnom, jedva da obraćaš pažnju na ono što govorim.“ Aleks nikad nije mogao da se usredsredi. Zahvaljujući šarmu, završio je školu i započeo uspešnu karijeru. Međutim, ispod te spoljašnjosti osećao se kao da se celog svog života pretvarao. Na svaki sastanak bi odlazio nespreman, retko kad pročitavši scenario koji je pokušavao da proda. I brak mu je bio jednako lažan. Više nije bio blizak sa svojom suprugom; u retkim prilikama kad bi je izveo, ili je pričao s nekim telefonom ili s ljudima za susednim stolom. Nije mogao da se usredsredi ni na ono što mu je po sopstvenom izboru odvlačilo pažnju. Trebao mu je drugi mobilni koji mu je prekidao razgovore na prvom.

232


On je bio tipičan kandidat za „opasnost“ Ako ne nauči da se koncentriše, sve što je postigao biće stavljeno na kocku. Definisao sam mu jednostavan mig: kad god bi pao u iskušenje da skrene pažnju na nešto drugo, primeniće ,,opasnost“ da bi razvio snagu volje koja će mu pažnju vratiti na prvobitnu aktivnost. Znao sam da će imati mnoštvo prilika u kojima će moći da vežba. Zapanjio se koliko mu je koncentracija slaba. „Svaki čas mi nešto remeti pažnju. Disanje bi moglo da mi posluži kao mig.“ Koliko god da mu je bilo teško da koristi ,,opasnost“, dosledno ju je primenjivao. Za njega, prekretnica je bila da se dvadeset minuta usredsredi na neki scenario. Kako mu se koncentracija poboljšavala, čekala ga je nagrada kakvu uopšte nije očekivao. „Ceo život sam proveo igrajući što sam brže mogao kako me ne bi otkrili. Sada odlazim na sastanke s prethodno urađenim domaćim. Prvi put se osećam kao odrastao čovek.“ ,,O pasnost“ vam om ogućava da se latite novih poduhvata. Jedna od najtežih stvari u životujeste

započeti nešto novo: preseliti se u drugi grad, razviti odnos s nekim ko vamje ušao u život (partnerova deca izprvog braka, njegova rodbina itd.), započeti novposao. Svaki od navedenih koraka - i bilo koji drugi poduhvat - izaziva najosnovniji Ijudski strah: strah od nepoznatog. Gravitiramo ka poznatom,

Alati „Opasnost“ -

233

čak i ako to nije dobro za nas, jer nam nedostaje volja da prevaziđemo taj strah. „Opasnost" stvara silu volje,jaču od straha. Harijet je bila udata za mnogo starijeg muškarca koji je imao odraslu decu iz prvog braka. Bio je vlasnik izuzetno uspešne kompanije koju je izgradio od nule i gospodario je zaposlenima sa apsolutnim autoritetom. Nažalost, nije znao za drugačije ponašanje prema ljudima. Brinuo se o Harijetinim materijalnim potrebama, ali je upravljao svakim aspektom njihovog života. To je godinama bila voljna da trpi, odbijajući da prizna koliko joj to smeta. Međutim, jednoj želji nije mogla da se odupre; htela je dete. Molila je i raspravljala se - ali uzalud. Muž čak nije hteo ni da razgovara o tome. To je bila prekretnica. U dubini duše je znala da ne može više da ostane u tom braku. Ipak, zbog godina učaurenog života bila je potpuno bespomoćna. Ne samo da ju je plašio samostalan život već nije imala pojma ni kako da načini prvi korak da bi izašla iz braka. Trebalo je da uđe u svet advokata, računovođa, agenata za prodaju nekretnina itd. ,,S tim ljudima je uvek poslovao moj muž. To mi je sve izgledalo kao da se dešava na nekoj drugoj planeti." Rekao sam joj da ništa od toga ni blizu ne prevazilazi njene sposobnosti. Plašila se jer je svet u koji ulazi bio nepoznat. Za Harijet, kao i za bilo koga drugog, to je

234


izgledalo kao da silazi s litice. Trebala joj je sila koja će joj dati snagu da deluje bez obzira na strah koji ju je obuzeo. „Opasnost“ je bila idealan alat. Čim je videla kako je njena prilika na samrtnoj postelji reagovala na činjenicu da nema dece, osetila je snažan nagon da nešto hitno preduzme, nagon koji nikada pre nije imala. Ne samo da je bila sposobna da okonča brak već je nastavila da primenjuje„opasnost“ kako bi izgradila nov život.

OPASNOST - KRATAKOPISALATA Čemu služi Dosad bi trebalo da ste naučili kako se koriste osnovni alati opisani od drugog do petog poglavlja. Ali koliko god da su oni bili delotvorni, prestaćete da ih primenjujete.To će vam ne samo zaustaviti napredovanje već će uništiti svu dobit koju ste ostvarili do sada.Toje glavna prepreka s kojom će se suočiti svaki čitalac.

Protiv čega se borite Protiv iluzije da možete steći „nešto čarobno" što će vas osloboditi potrebe da primenjujete alate.Taj stav se stalno pojačava zbog potrošačke kulture koja nas okružuje.Ta iluzija uvek dovodi do istog rezultata: odustajete. Kada postignete uspeh, mislite da vam alati više ne trebaju; kada ste neuspešni, previše ste demoralisani da ih koristite.

Mig za primenu alata 1. Kada dođete u situaciju da znate da vam je alat neophodan, ali iz nekog razloga ne možete primorati sebe da ga primenite. 2. Kada osetite da ste prevazišli potrebu za alatima.

236


Ukratko o alatu Zamislite kako ležite na samrtnoj postelji. Pošto vam vreme ističe, to starije biće viče na vas da ne traćite sadašnji trenutak. Osećate jak, skriven strah da ste protraćili život.To vas nagoni da hitno primenite osnovni alat koji vam je trenutno neophodan.

Viša sila koju koristite Ne možete prevazići težnju da prestanete s primenom alata tako što ćete razmišljati o tome.Treba vam viša sila.Tu silu zovemo snaga volje. Jedino tu višu silu morate stvoriti sami; univerzum će obezbediti samo izazovzbog koga ćete morati da je razvijete.

POGLAVLJE 7

Vera u više sile

Zadesiće vas neočekivana sreća kada postanete tvorac: počećete da verujete u to da će više sile biti tu kada vam zatrebaju. Kad sam upoznao Fila, nisam verovao u postojanje viših sila, a o uzdanju u njihovu podršku da i ne govorim. Učeći da ih koristim, uverio sam se da funkcionišu - moji pacijenti su bili živi dokaz. Ali kad je reč o načinu na koji su funkcionisale, nisam verovao Filu kad je tvrdio da se njima prizivaju više sile; nisam čak verovao ni svojim pacijentima kad su to pripisivali „nečemu većem“ od sebe. Mislio sam da tako izražavaju koliko se bolje osećaju. Kao što sam objasnio u prvom poglavlju, bio sam prirodno skeptičan - odgajan sam tako. Moji roditelji su bili ateisti: verovali su u nauku, ne u Boga, i oni bi se

238


rugali svemu - poput „viših sila“ - što se ne bi moglo logično objasniti. Za njih je svet (i sve što se u njemu dešavalo) bio samo skup slučajnosti koje su se dešavale nasumično. Ukratko, veraje bila nepristojna reč u mojoj porodici. S velikim interesovanjem sam upijao njihov sistem verovanja (racionalizam) i usvojio ga. Zbog toga sam povremeno plaćao cenu u društvu; kad mi je bilo devet godina, prespavao sam kod druga čija je porodica bila religiozna. Kad je njegova mama došla da nas ušuška u krevet, primetila je da se ne molim i pitala me zašto. Naivno sam iskoristio tu priliku da joj logički objasnim da Bog ne postoji. Treba li da napomenem da sam tada poslednji put prespavao kod tog druga? Kako su godine prolazile, moji stavovi su se još više učvrstili. Usled toga, iako sam alate smatrao vrednim i uspešno ih koristio, znao sam da mi nešto nedostaje. Alati su mi omogućili da bolje funkcionišem i svakako sam bio zahvalan zbog toga. Ali bilo je pacijenata koji su ih doživeli onako kako ja to nisam mogao. Kada su koristili alate preda mnom, bilo je očigledno da uspostavljaju vezu s nečim mnogo većim od sebe. Lica su im sijala od radosti, zadovoljstva i samopouzdanja, što ja u toj meri nikad nisam doživeo. Meni se univerzum i dalje činio ravnodušnim; za njih, on je postao izvor stalno prisutne pomoći. Imao sam utisak kao da su probili zvučni zid dok sam ja uz veliki napor hramao na zemlji ispod njih. To je u meni probudilo čudna osećanja. Ako su alati bili deo nastavnog programa, moji pacijenti su dobijali

Alati

-

Vera u više sile

239

više ocene od mene. To su jedni od retkih trenutaka u mom životu kada se nisam pokazao uspešnijim od ostalih. Iskreno, osećao sam da to nije pošteno. Oni se nisu trudili ništa više od mene; samo nisu morali da se bore s unutrašnjim skeptikom koji je napadao ideju o višim silama na svakom uglu. Ipak, na moje iznenađenje, osećao sam kako podstičem njihovu primenu. Potajno sam se nadao da ću moći da osetim isto što i oni. Moj unutrašnji skeptikimao je druge ideje.Napadao je alat (aktivnu ljubav) koji je mogao da mi pomogne tamo gde sam bio najslabiji: osećao sam ljutnju. Šta god da mi se dešavalo u životu, uvek sam bio kivan zbog nečega. Ljutio sam se na decu kad bi me budila noću, na suprugu što me tera da idem s njom na društvena događanja, na pacijente što me zovu posle radnog vremena itd. Čim bi ljutnja zbog jedne stvari uminula, druga bi je zamenila. To sam nazvao „ljutnja u potrazi za uzrokom". Unutrašnji skeptik me nije mogao sprečiti da primenjujem aktivnu ljubav i to mi je pomagalo uglavnom tako što bih imao čime da se zanimam kad god bih se naljutio. Međutim, nikad nisam stvarno osetio da moćna ljubav teče kroz mene. Znao sam da je tu negde - osetio sam je kad je moja supruga rodila oba naša deteta. Ali koliko god da su ta osećanja bila duboka, to nije bilo isto što i sposobnost da prizovete univerzalniju vrstu ljubavi koju bih mogao ka svakome usmeriti. Da bih to postigao, morao sam da verujem da me okružuje čista, kosmička ljubav. Međutim, unutrašnji skeptik me je davno ubedio

240


da je to romantična fantazija: živeo sam u mehaničkom svetu i ljubav je bila samo proizvod hemije u mozgu. Skepticizam je uspešno iscedio život iz tog alata. Protiv toga sam se borio kako sam jedino znao čistom, nepopustljivom upornošću. Stalno sam vežbao. Čak sam i podesio sat tako da mi zazvoni na svakih sat vremena kao mig za primenu alata. Tako sam radio mesecima. Baš kad je nada počela da me napušta, trud mi se isplatio na način koji nisam mogao ni da zamislim. Dana 17. januara 1993. godine mom sinu je bio prvi rođendan. Ali pre zore, daleko pre nego što je došlo vreme da mu damo poklone, ja sam dobio svoj poklon - san koji nikad neću zaboraviti. Sanjao sam da je rano ujutru i da sam sam u svojoj ordinaciji. Odjednom se cela zgrada snažno zatresla. Bio je to jak zemljotres i znao sam da ću umreti za nekoliko sekundi. Neuobičajeno smiren, pomislio sam kako treba da primenim aktivnu ljubav poslednji put kako bih umro s ljubavlju u srcu. Međutim, kad sam tada upotrebio taj alat, preplavila me je najveća ljubav koju sam ikada osetio. Osetio sam ogromnu silu te ljubavi kako me širi iznutra, kao da mi sunce sija iz srca. Tu se san završio. Bio je to san koji mi je nedeljama ostao u mislima, odjekujući kroz moj život. Osećao sam da u sebi imam više života - pregršt ljubavi koju sam osećao u snu nastavila je da teče kroz mene ka svima, od radnika na benzinskoj pumpi do moje supruge i dece. To su osetili

Alati

-

Vera u više sile

241

i moji pacijenti, koji su komentarisali da sam pokazivao veći entuzijazam za njihov napredak nego obično i da ih je to podsticalo da više rade na sebi. Takođe sam počeo da gledam na svet drugim očima. Sve oko mene je bujalo od života. Pronikao sam dublje u dinamiku svojih pacijenata i na terapijama sam za njih uspostavljao veze koje ranije nisam mogao. Čak sam počeo da se pitam je li neki uzvišeni um unapred planirao izvesne događaje u mom životu. Jesam li bio motivisan da napustim pravo ne zato što sam ga mrzeo, već zato što sam imao potrebu da prihvatim potpuno nov pogled na svet? Više nisam smatrao slučajnošću to što sam upoznao Fila baš kad sam bio razočaran tradicionalnim pristupom psihoterapiji. Pažljivo sam proučavao Junga i znao sam da ne veruje u slučajnosti. Cenio sam misteriju i lepotu njegovog gledišta, ali ono nije više uticalo na moj stvarni život od nekog slikarskog remek-dela izloženog u muzeju. Onaj san je to promenio. Sada sam nekako mogao da osetim skrivenu vezu između svih događaja u svom životu. Taj utisak je bio toliko jak da me je čak odveo dalje od Junga. Kao da me je univerzum vodio u pravcu moje sopstvene evolucije. Moji roditelji bi se podsmevali takvim proizvoljnim pretpostavkama i veoma me je uznemirila činjenica da bi ih to zabavljalo. Sva ta ljubav koja je tekla kroz mene svakako mi je olakšala primenu alata (kao da je aktivna ljubav bila na steroidima), ali osećao sam i kao da sebe

242


ne poznajem dovoljno. Zašto sam odjednom osećao sve to? Nadao sam se da Fil ima odgovor na to pitanje. „Jesam li ja u nekom izmenjenom stanju?“, pitao sam ga. „Imam blagi osećaj kao da je to neko privremeno ludilo.“ „Nikako“, odgovorio je odlučno. „Nikad niste bili zdraviji.“ „Kako možete da kažete da sam zdrav kad mi padaju na pamet sve te sulude ideje?“ „Možda ideje nisu sulude“, nagovestio je nervozno. „Možda bi suludo bilo vratiti se na model života koji ste imali pre tog sna.“ Bio je u pravu. Sada sam stvarno živeo život punim plućima. Prethodni život mi je u poređenju s ovim izgledao bledunjavo. ,,Ne bih hteo da se vraćam na to“, polako sam odgovorio,„ali tražite od mene da promenim sistem verovanja samo zbog jednog sna.“ Fil je izgledao razočaran na trenutak. Ali tada je sva napetost nestala iz njegovog tela i kao da se isključio za sve okolo osim za mene. Njegov pogled zračio je razumevanjem. Tek kasnije sam shvatio da je tada primenio aktivnu ljubav. ,,Ne želim da te nagovaram ni na šta“, rekao je. „Život će se pobrinuti za to na svoj način.“ Posle tog razgovora osećao sam kako sam na ivici misterije koju nisam razumeo. Ali pre nego što sam uspeo da je razjasnim, sva nova osećanja su izbledela. Ponovo sam se našao u onoj poznatoj, mehaničkoj mučnoj rutini. Ako sam uopšte razmišljao o tom razdoblju, prisećao sam ga se sa stidom; moj racionalni um koji

Alati

-

Vera u više sile

243

je povratio kontrolu odbacio je celo to iskustvo kao kratkotrajnu krizu srednjeg doba - bez sportskog automobila. Ali potajno mi je nedostajala ona živost koju mi je donela misterija; na kraju je i to nestalo. Čak sam zaboravio i san od koga je sve počelo. Tada se desilo nešto nezamislivo. Dana 17. januara 1994,tačno godinu danaposle onog sna, Los Anđeles je pred svitanje pogodio zemljotres koji je naneo najveću materijalnu i ljudsku štetu ikad zapamćenu u američkoj istoriji. Zgrada u kojoj je bila moja ordinacija srušila se. Sve u njoj se pretvorilo u prah.

HAMPTIDAMPTISE STR0P0ŠTA 0 SA ZIDA Zemljotres mi je uništio ordinaciju ali to je bila najmanja šteta. Uništio je i moj sistem verovanja. Da parafraziram Hamleta - odjednom mi se učinilo kako na nebu i zemlji ima mnogo više stvari nego što sam to sa svojim pogledom na svet ikada mogao da zamislim. Evo činjenica: desila su se dva događaja koja su mi srce ispunila ljubavlju, prvi 17. januara 1992. (tada mi se rodio sin) i drugi, 17. januara 1993. (kada sam sanjao zemljotres). Sada, 17. januara 1994, pravi zemljotres je razorio Los Anđeles. Moje racionalno poreklo dovelo bi me do samozadovoljnog zaključka da su ti događaji bili čista slučajnost. Međutim, sada mi se racionalizam

244


činio kao otrovna supstanca koju moje telo odbacuje. Sumnjao sam da će se ispostaviti da je zemljotres dar značajan kao i prva dva događaja. U međuvremenu, život je tekao dalje. Obezbedio sam privremene prostorije za svoju ordinaciju i radio kako bih svoj posao doveo koliko-toliko u svakidašnje stanje. Ali nisam mogao da se oslobodim ideje da je nekoliko godina unazad moj život počeo da usmerava neki kosmički um. On me je naterao da napustim pravo, postanem psihoterapeut i postarao se da upoznam Fila. Zatim je još neposrednije ušao u moj život uredivši da u razmaku od tačno godinu dana dobijem sina i potom sanjam san koji mi je promenio život. Ali ti događaji su bili sitni u odnosu na ono što se sada desilo. Kao da je taj uzvišeni um - odlučan da kopljem probode moj racionalizam - predvideo veliku katastrofu i upotrebio je kao oružje kojim će me dokrajčiti. Upalilo je. Nikad više nisam mogao da se oslonim na racionalizam. Ali dok sam razmišljao o drugim opcijama, bilo mi je jasno da su one još gore. S jedne strane bila je organizovana religija koju sam uvek smatrao dogmatičnom i autoritarnom. Kao Jevrejin, uvek sam se pitao zašto treba da prihvatim zapovest da nikad ne mešam meso i mleko (kao što sam se pitao koja je svrha jednako neobjašnjivih običaja iz drugih religija). Odgovor se uvek svodio na to da „treba da veruješ u te stvari jer ti mi tako kažemo“ (ili zato što

Alati

-

Vera u više sile

245

je ,,napisano“). Takvi odgovori su nagoveštavali kako ne treba da mislim svojom glavom. S druge strane, misticizam novog doba je u južnoj Kaliforniji bio sveprisutan koliko i filmske zvezde. On je svakako doneo slobodu mišljenja i mnoštvo iskustava (bila ona stvarna ili ne). Međutim, takođe su ga krasile neumoljiva vedrina i odsustvo suštine, baš kao i Los Anđeles, grad koji ga je iznedrio. Zamislite šta želite da radite za pet godina i gotovo - to će se ostvariti! Svaki problem se mogao rešiti veselim razgovorom. Ali šta je s bolnim, čak i strašnim problemima koji nisu mogli da se reše? Filozofija novog doba nije imala odgovor sem da svali krivicu na mučenika. „Rak si dobila zbog svojih negativnih misli“, rekli su jednoj mojoj pacijentkinji njeni prijatelji, sledbenici filozofije novog doba. Nešto je nedostajalo u učenju koje u nesreći nije pronašlo nikakav smisao niti svrhu; a ukoliko nije moglo da se uhvati u koštac sa svakodnevnim nesrećama, kako je uopšte moglo da nađe rešenje za pravo zlo - poput progroma i logora smrti u kojima je pobijeno toliko mojih rođaka. Zapao sam u slepu ulicu. Voleo sam svoj novi život psihoterapeuta - sposobnost da pozitivno utiČem na živote ljudi lično me je ispunjavala više nego sve ostalo što sam ranije radio. Ali ovde se rađilo o nečemu što je prevazilazilo moje lično ispunjenje; činilo mi se da je u pitanju priroda stvarnosti. Moj racionalizam je ličio na zgaženu bubu, deo moje prošlosti koji sam ostavio u retrovizoru. Problem je bio u tome što nisam mogao da

246


krenem napred. Dva puta koja sam video pred sobom nisu mi bila prihvatljiva. Kad ni svi kraljevi konji ni svi kraljevi ljudi ne mogu da vas sastave,* čovek najčešće reaguje... strahom. Nedeljama mi je srce lupalo kao da će iskočiti iz grudi. Samo zato što nisam znao šta da radim, obratio sam se Filu. Međutim, ovog puta mu nisam prišao kao student pun entuzijazma, već kao davljenik. „Mislite li da je sve u šta ste ikad verovali bilo pogrešno?“, upitao me. Klimnuo sam glavom. ,,Čestitam“, rekao je srdačno.„Upoznali ste se s duhovnošću budućnosti.“ Čudno, ali to je imalo smisla. Hteo je da kaže kako ne možemo prihvatiti nove ideje sve dok se one stare i krute ne iskorene. To je bilo potvrda onoga što sam intuitivno predosetio o zemljotresu - da je to bio vrhunac u nizu događaja čiji je cilj bio da sruše moj stari sistem verovanja. Ali čime ću ga zameniti? Sumnjičav i pun nade istovremeno, tražio sam od njega da mi odmah objasni tu „novu duhovnost“. To je bilo potpuno nesvojstveno meni, ali nisam mogao da se oduprem: imao sam osećaj * Aluzija na popularnu englesku dečju pesmicu o jajetu: Hum pty D um pty sat on a wall, / H um pty D um pty h ad a g r e a tfa ll. / All the kings horses an d all the king’s men, / C ou ld n t p u t H um pty together again - Hampti Dampti je sedeo na zidu i stropoštao se s njega. Ni svi kraljevi konji, ni svi kraljevi ljudi nisu ga mogli ponovo sastaviti. (Prim. prev.)

Alati

-

Vera u vise sile

247

da će mi taj razgovor promeniti život. Ispostavilo se da sam bio u pravu. Fil je objasnio da postoji„duhovni sistem“ koji povezuje svako ljudsko biće s univerzumom. Logički prigovori su mi zasvetleli u mislima kao lampice u fliperu, ali pre nego što sam nešto stigao da izustim, Fil je zgrabio karticu veličine 8 x 13 cm i počeo da crta neku čudnu sliku - nastavljajući sve vreme s pričom. Ono što je rekao raspršilo mi je sumnje i držao sam jezik za zubima. Fil je rekao da smo svi učili o fizičkoj evoluciji. Po tom modelu, evoluciju pokreću nasumične genetske promene zahvaljujući kojima imamo veću šansu da preživimo. Univerzum nam nije postavio nikakav konkretan cilj; on zapravo nije ni svestan da postojimo. Takav model dobro objašnjava^zzič/cu evoluciju. Ipak, postoji još jedna vrsta evolucije - najbolji naziv za to je „duhovna evolucija“ koja se odnosi na razvoj unutrašnjeg bića. Unutrašnje biće može evoluirati samo ako se opredeli za pristup višim silama. Počeo sam da negodujem, ali me prekinuo oštar prasak - kao da je neko opalio iz pištolja. Trgnuo sam se, ali to je Fil samo tresnuo karticom o sto kao kockar koji je kompletirao kentu u pokeru. „Vidite ovo? Evoluciju unutrašnjeg bića pokreće ovaj sistem“, rekao je pokazujući sliku na kartici.„Treba samo da uđete u ovaj sistem. Tada ćete doživeti nešto toliko jako što će vam odagnati sve sumnje.“

248


To nije zadovoljilo moj skepticizam. Njega ništa neće odagnati. Ali Fil je video kako sam u glavi već formulisao argumente i naglo je odlučio: „Nema više rasprave. Proučite karticu i uđite u sistem. Ako vam i dalje budu trebala objašnjenja, razgovaraćemo kasnije.“ S njim se nije moglo raspravljati. Bio je nepopustljiv. Zadatak je bio jednostavan: učestvuj u sistemu i doživi ono što je on zvao „više sile“. Sve je bilo lepo objašnjeno na sledećoj slici:

Figura u levom uglu suočena je s nekim problemom; to mogu biti bolest, gubitak posla ili čak zbunjenost u glavi koja je mene snašla. Kao što prva deblja strelica pokazuje, problem šalje sila koja upravlja evolucijom (možete je nazvati Bogom, višom silom itd.). Tada čovek koristi alate kako bi rešio problem predstavljen stepenicama. One vode do šireg nivoa bivstvovanja na kom

Alati

-

Vera u više sile

249

osoba ima pristup višim silama koje joj omogućavaju da radi ono što nikad pre toga nije radila. Time se otkriva skrivena svrha celog duhovnog sistema: da nam omogući da postanemo tvorci. Na ovoj slici, stvaranje je predstavljeno suncem u figuri zdesna. Crtež otkriva neverovatnu tajnu: i problem i više sile koje ga rešavaju potiču iz istog izvora - sile evolucije. Ta dva elementa su deo jednog sistema, čija je svrha da vas pretvori u tvorca. Ali postoji i treći element, koji univerzum ne može da obezbedi. To je vaša slobodna volja - konkretno, volja da koristite alate. Na vama je da izaberete - da evoluirate ili ostanete isti. Univerzum do te mere poštuje ljudsku slobodu da odbija da vas primora na evoluciju protiv vaše volje. Ako se vratite na rabinovu priču s 221. strane, videćete da se božji cilj može ostvariti jedino ako se preuzme kontrola nad sopstvenom evolucijom. Međutim, za to je potrebna jaka volja, zbog čega smo toliko istakli njen značaj u šestom poglavlju.

KAKO SAM ZAVOLEO JAJA Sve ovo je zvučalo sjajno, ali ništa nije moglo da ućutka zamerke od kojih mi je bučalo u glavi. Pokušao sam da ih kažem naglas, ali Fil nije hteo da me sasluša do kraja. Hteo je da se angažujem u okviru sistema, ne da

250


raspravljam o njegovoj ispravnosti. Zato mi je naredio da pronađem problem, izaberem alat i (njegovim rečima) „ućutim i primenim alat“ kad god mi se taj problem javi. Problem koji sam izabrao odnosio se na mog najboljeg prijatelja Stiva. Potajno sam se uvek osećao nesigurno u njegovom prisustvu. Ja sam bio pametan, ali on je bio i više nego pametan. Briljirao je u svemu - od gimnastike do istorije Avganistana. Kad smo imali četrnaest godina, očarao je odraslu pozorišnu publiku u pauzi predstave Kralj Ričard. III spontanim predavanjem 0 Engleskoj iz doba Tjudora i Šekspirovom motivu da pretvori kralja u odvratnog grbavca. Dok su mene odgajali roditelji koji su verovali u nauku, njega su odgajali roditelji koji su bili naučnici. Postao je prvoklasan teoretski fizičar. Stiv je odbacivao sve što se nije moglo objasniti u smislu vidljivih fizičkih pojava. Kad sam rekao kako osećam da duša Džimija Hendriksa izlazi iz njegove gitare, on me je ispravio objasnivši da sav zvuk - uključujući muziku nije ništa drugo do „mehaničke vibracije koje se prenose vazduhom“. Voleli smo se kao braća, ali što sam se ja više udubljivao u te nove, duhovne ideje, više sam se plašio da će ih, ako se usudim da ih izgovorim, on oštro saseći. Zato sam potpuno neprimereno reagovao kad me je pozvao 1 predložio da odemo na ručak kako bih mu detaljnije priČao o svom poslu. Upao sam u beskonačan krug izmišljenih rasprava između nas dvojice o suprotstavljanju

Alati

-

Vera u vise sile

251

nauke i duhovnosti. Stiv je bio briljantan, zastrašujući protivnik koji me je - u mojim mislima - uvek poražavao. Potpuno sam zaboravio na iskreno bratstvo među nama; što sam ja bio opsednutiji, on mi je bio sve mrskiji. Znao sam da je moja reakcija smešna; mrzeo sam sebe zbog toga što sam najboljeg prijatelja pretvorio u opasnog suparnika. Ali ništa nije pomagalo. Koliko god da sam pacijenata imao sa sličnim problemom, bio sam izgubljen u lavirintu iz kog nisam mogao da nađem izlaz. Objasnio sam Filu svoj najveći strah: „Osećaću se kao potpuni idiot.“ „Stiv je možda briljantan, ali on je samo čovek“, odgovorio je Fil razumno. Ali Fil nikad nije upoznao Stiva. ,,Ne razumete. On je pobio vrednost Hendriksove duše u jednoj rečenici; zamislite šta će tek uraditi s višim silama.“ „To nije važno“, rekao je Fil bezbrižno. „Važno je da doživite ono što se događa kao deo duhovnog sistema.“ Da bi me uverio u krajnju jednostavnost situacije, ponovo mi jepokazao onu sliku.„Problem“ je bila moja opsesija, slična lavirintu, zbog predstojećeg ručka. Konkretan alat koji ću primeniti kad god osetim mržnju prema Stivu bio je aktivna ljubav. Vežbao sam primenu alata kako mi je Fil rekao, ali sam se još uvek osećao kao bokser amater iz lake kategorije koji se sprema da izazove na duel svetskog prvaka u teškoj kategoriji. Opsednutiji nego ranije, vratio sam se Filu i požalio mu se: „Mislim da ovo neće uspeti.“

252


„Nije važno šta mislite“, odbrusio je Fil.„Usredsredite se na ono što radite, ne na ono što mislite. Vaš jedini zadatak jeste da primenite alat. Sistem će se pobrinuti za ostalo.“ Dok me je gurao kroz vrata, zamišljao sam ga kako skandira: „Problem - alat; problem - alat.“ Bio sam zaprepašćen i demoralisan... ali nisam imao nikakvu drugu opciju. Zato sam uporno koristio aktivnu ljubavkad god bi mi misli odlutale ka tom ručku. Postepeno sam počeo da primećujem kako se osećam drugačije. Malo sam se manje plašio Stivove kritike i osećao sam veće uzbuđenje zbog toga što ću izneti svoje stavove. Ubrzo je došao i taj dan. Primenio sam aktivnu ljubav dok sam išao u restoran i zatim još nekoliko puta kad sam video Stiva kako sedi za stolom. Pošto smo se pozdravili i naručili jelo, shvatio sam da je došao trenutak istine. Stiv me je pogledao pravo u oči i profesorskim tonom rekao: „Dakle, kako bi objasnio svoj pristup psihoterapiji?“ Kad sam čuo njegov ton, osetio sam kako mi ponovo raste stara zebnja. Primenio sam aktivnu ljubav. ,,Ja... pretpostavljam da imam ’duhovni’pristup.“ „Zanimljivo. Kakav je to pristup?“ Zatvorio sam oči i duboko udahnuo. Kad sam počeo da govorim, zapanjile su me reči koje su izlazile iz mene. „Šta ako te je svaka loša stvar - uključujući svaki problem koji si imao - snašla u životu kako bi te povezala sa sposobnostima za koje nisi znao da ih imaš? I šta bi bilo kad

Alati - Vera u više sile

253

bi postojale određene procedure koje bi te neposredno spojile s tim novim sposobnostima?“ Oči su mu zasijale. Ponet žarom, krenuo sam da mu objašnjavam duhovni sistem koji mi je Fil opisao. Međutim, više nisam deklamovao Filove reči; sistem je postao deo mene. Spontano oduševljen, potpuno sam zaboravio da se te ideje ne mogu dokazati i da razgovaram s naučnikom. Nisam više Stiva doživljavao kao suparnika - da moram da branim svoje ideje ili da ga porazim. Samo sam osećao nadahnuće. Kad sam završio,pogledao sam Stiva. Smešio se zadovoljno (možda se to samo meni tako činilo, ali izgubio je onaj profesorski stav).„To je sjajno, Bari! Pronašao si ono u šta stvarno veruješ i nadam se da si time mnogima pomogao.“ Bio sam zapanjen. „Hoćeš da kažeš da prihvataš ove premise... duhovni sistem i sve ostalo?" ,,U strogom smislu te reči, ne.“ Slegnuo je ramenima. „Ali znaš šta je Paskal rekao: ’Boga oseća srce, a ne sile koje logički rasuđuju’.“ Nisam mogao da verujem u ono što sam čuo. „O čemu ti to pričaš?“ Duboko je udahnuo. „Imaš rezultate. Ponekad je samo to važno.“ Još uvek nisam shvatao. Razmišljao je nakratko i onda se odjednom nasmešio. „Ima jedan stari vic koji to bolje objašnjava. Čovek je došao kod psihijatra i kaže: ’Doktore, moj brat je lud, misli da je kokoš. Šta da radim?’

254


Psihijatar odgovara: ’Morate ga odvesti u bolnicu’ A čovek kaže: ’Ne mogu... trebaju mi jaja.’“ Kad sam prestao da se smejem, shvatio sam da je Stiv upravo formulisao to bolje nego što bih ja to ikad objasnio. Hteo je da kaže da duhovni sistem pacijentima obezbeđuje ,,jaja“ i da nije važan način na koji im se pruža pomoć. Taj ručak je bio prekretnica za mene. Tada sam uvideo da me nije samo Stiv stavio u lavirint već je to činila većina ljudi. Bio sam opterećen živeći u pogrešnom ubeđenju da bi me sagovornik pobio kad bih pokušao da iznesem stav s kojim se on ne slaže. Ne čudi me što sam živeo s tolikom mržnjom; osećao sam da me svi ućutkuju - a u stvari sam ja ućutkivao samog sebe! Bilo je to kao da sam u zatvorskoj ćeliji i da sam otkrio kako sam sve vreme imao ključ u džepu - a ključ je bio aktivna ljubav. Počeo sam da koristim aktivnu ljubav u kontaktu sa svakim - prijateljima, pacijentima, porodicom - i mržnja kao da je isparila. Iznenadio sam se koliko sam se bolje osećao. Sada sam primetio kako gledam ljude u oči i obraćam im se direktno, bio sam opušteniji i imao sam više samopouzdanja. Postalo mi je nevažno slažu li se sa mnom ili ne. Osetio sam i kako kroz mene teče prava ljubav, isto kao posle onog sna. Samo ovaj put ona nije nestala; srce mi je ostalo otvoreno i osetio sam da u sebi imam više života. Baš kao što je Fil predvideo, moje sumnje su nestale. Iskusio sam dejstvo viših sila u svom životu, koje su me

Alati - Vera u više sile

255

promenile nabolje. Nisam mogao logički da dokažem postojanje viših sila, ali više nisam ni osećao potrebu za time. Počeo sam da shvatam pravo značenje vere: vera je uverenje da su više sile uvek tu da vam pomognu kad vam zatrebaju. Jasno je da sam tada prošao kroz intenzivno iskustvo. Kad se sve završilo, nisam mogao a da Fila ne gledam drugačijim očima. Uvek sam ga smatrao pomalo fanatikom. Ali on nikad nije pokušao da me natera da prihvatim njegove ideje - nije uopšte pokušao da utiče na mene. U mojim najtežim trenucima, pokazao je apsolutnu veru u to da duhovni sistem funkcioniše i naučio me onome što je trebalo da naučim. Ako nije fanatik, odakle je poticala njegova vera? Kao i obično, odlučio sam da ga direktno pitam. Imali smo nezaboravan razgovor.

Trenutak kad me je Bari direktno pitao odakle potiče moja vera označio je prekretnicu u našem odnosu. Pacijenti mi nikad nisu postavili to pitanje jer je to bilo isuviše lično. Znao sam šta misle. Kad god šam ja izrazio uverenje u duhovni sistem, gledali su me kao da sam dobronamerni ekscentrik. Kasnije, nakon što su požnjeli koristi od tog sistema, gledali su me kao nekakvog vidovitog genija. Promašili su suštinu u oba slučaja. Ja sam samo Ijudsko biće koje je naučilo da veruje onome što mu život donosi. Priznajem da mi je život malo neobičan. Kroz čitavo školovanje i specijalizaciju na psihijatriji, pucao sam od energije

256


i entuzijazma. Zatim se desio neočekivan obrt. Na početku svoje psihijatrijske prakse počeo sam da se zamaram - t o nije bio onaj svakodnevni umor od previše rada. Bila je to teška iscpljenost, daleko ozbiljnija od bilo čega što sam ranije osetio. iscrpljenost se prikradala kao lopov u noći. U početku bih se dobro osećao preko nedelje; ali vikendom bih potpuno klonuo i spavao do ponedeljka. Zatim sam se jednog ponedeljka ujutru probudio i „lopov" je još bio tu. Jedva da sam mogao da ustanem iz kreveta. Uzeo sam nedelju dana slobodno - prvi put u životu - ali sam krajem nedelje osećao još veću iscrpljenost.Tako se više nije moglo dalje; probao sam da podmitim ,,lopova"tako što sam se odrekao vežbanja i društvenog života. Ali to nije bilo dovoijno. Jedino mi je bilo dozvoljeno da nastavim svoju praksu - mada s daleko manje energije. Život mi se tada sveo na seanse s pacijentima, posle čega sam se vraćao u krevet. Mesecima sam govorio sebi kako je to samo privremeno. Napokon, pošto mi se stanje nije nimalo popravilo, počeo sam da se pitam hoću li se ikada oporaviti. Pomalo oklevajući, odvukao sam se do interniste. Otišao sam kod svog starog kolege s medicinskog fakulteta koji je bio odličan lekar, svestran i prijatan čovek. Pažljivo je saslušao moju priču. Kad sam završio, rekao mi je koje će analize uraditi i šta bi eventualno moglo da mi bude. Svi nalazi - a bilo ih je sijaset - bili su normalni. Predložio je da ponovimo analize za nekoliko nedelja.To smo i uradili; nalazi su opet bili normalni, a meni je bilo još gore. Posle toga, neprimetno je promenio ponašanje prema meni.To nije bio više onaj osmeh

Alati

-

Vera u više sile

257

tipa „drago mi je što te vidim". Bio je to osmeh koji uputite nekome u metrou za koga pretpostavljate da je upravo izašao iz Belvjua * Uskoro mi je taj osmeh postao veoma poznat. Viđao sam ga na licima nebrojenih specijalista kojima sam išao pokušavajući da utvrdim šta me to lišava životne energije. Nije me brinulo to što nisu imali pojma šta mi se dešava. Mučio me je njihov zaključak. Pošto nisu mogli nikako da objasne moje stanje, po njihovom mišljenju mora da mi se ništa nije ni dešavalo; znači, mislili su da sam nekakav ludak. Posle više i ne znam koliko konsuftacija, odlučio sam da potražim pomoć samo od onih Ijudi koji su verovali da mi se stvarno nešto dešava. Brzo sam ustanovio da tom opisu odgovara samo jedna osoba:ja. Prisećajući se svega, bio je to prvi znak da bolest ima svrhu. Zbog nje sam se već isključio iz spoljnog sveta, skoro sve vreme sam provodio u ordinaciji ili u krevetu. Međutim, shvativši da više nema nikog ko bi mogao da mi pomogne, osećao sam se kao da su mi se još jedna vrata zatvorila. U stvari, dvoja vrata; u to vreme sam izgubio poverenje u model terapije koju sam učio. Ni tu niko nije mogao da mi pomogne. Tada to još nisam uvideo, ali gubitak veze sa spoljnim svetom bio je nešto najvažnije što mi se ikada desilo. Život me je primorao da kročim u unutrašnji svet koji nikad ne bih sam izabrao. U početku mi je bilo mrsko što sam izgubio vezu * Bellevue - najstarija bolnica u Americi, osnovana u Njujorku 1736. godine. (Prim. prev.)

258


sa spoljnim svetom. Osećao sam se kao da je život prošao pored mene. Ali uskoro sam shvatio da je taj unutrašnji svet pravi izvor života. Pored toga što sam primao pacijente, moja druga aktivnost bila je spavanje... bolje reći, pokušavanje da zaspim. Ponekad bih se okretao po dvanaest sati. Nisam imao temperaturu, ali sam osećao čudnu toplotu, skoro kao da se pretvaram u tečnost.To se dešavalo svake noći. Nešto je uporno pokušavalo da dopre do mene iz unutrašnjeg sveta. I uspelo je. Dokaz sam pronašao u seansama sa svojim pacijentima. Dok sam se mučio da stvorim alate koji su im bili potrebni, imao sam utisak kao da se neophodne informacije pojavljuju niotkuda. Svakako nisu dolazile ni od koga iz spoljnog sveta, niti sam ja to umišljao u svojoj glavi. Bilo mi je jasno da odgovori koje inače nisam znao izlaze iz mojih usta kao da sam ja predstavnik neke druge sile.To nisam mogao da dokažem, ali sam to osećao. To su osećali i pacijenti - čak i oni koji su se najviše opirali - čim su počeli da koriste alate. Oni su prethodno odbacivali svako tumačenje koje sam im dao. Rad s njima ličio je na klesanje mermera plastičnom kašičicom. Međutim, čim sam počeo da im predstavljam alate, sve se promenilo. Faktor promene više nisam bio ja; bile su to više sile koje su prizivali alatima.To me je istovremeno i poražavalo i nadahnjivalo. Koliko god da me je bolest iscrpljivala, ona me je odvela do onoga što mi je bilo potrebno - omogućila mi je pristup unutrašnjem svetu i alatima kako bih prizivao više sile koje su tu bile zakopane. Postalo mi je jasno da moji pacijenti i

Alati

-

Vera u više sile

259

ja funkcionišemo unutar duhovnog sistema. U njemu, svaki događaj u našim životima imao je za cilj da nas obuči u primeni viših sila. Moj „događaj" je bila hronična bolest koja nije imala ni očigledan uzrok niti je za nju postojao lek. Za mene je ovaj sistem bio daleko više od teorijskog. Ja sam bio živi polaznik koji je završio njegov program obuke. Bari me pitao kako znam da će ga život naučiti onome što treba da zna. Odgovor sam pronašao u ishodu svoje bolesti. Naučio sam da živimo u svetu koji se iskreno brine o nama i koji je svakom od nas odredio neki cilj. Osetio sam uticaj njegove Ijubavi u svom životu na način koji nisam mogao ni da zamislim. Kako da nas takav svet ne nauči onome što treba da znamo? To je bio odgovor na Barijevo pitanje.

Kad je Fil završio, ostao sam bez daha. Nisam očekivao da će mi ispričati nešto tako lično. Duhovni sistem nije bio samo koncept koji je otkrio - on je stvarno živeo u njemu - i pronašao pozitivan smisao svoje patnje. Nikad mi nije bio bliži. On je studirao medicinu, a ja pravo, ali veri nas je obojicu naučio isti učitelj: život.

POGLAVLJE 8

Plodovi nove vizije

V

era koju smo naučili od života nije bila„slepa“. Zasnivala se na obrascima kakve smo uočili u duhovnom svetu. Fil i ja smo dugo pokušavali da shvatimo te obrasce i na kraju smo uspeli da ih opišemo tako da svako može da ih razume. Ono što smo uočili predstavljalo je stubove nove duhovnosti. Kad smo ih definisali, bili smo zahvalni (i malo začuđeni) što smo otkrili mnoge načine na koje je moderna svest već odražavala taj novi duhovni poredak. Više sile su ulazile u svet; menjale su način na koji funkcionišemo kao društvo.

Alati

-

Plodovi nove vizije

261

Stub 1: Puko razmišljanje o višim silamaje bezvredno; morate ih doživeti. Kao ljudi savremenog doba, ne shvatamo u kolikoj je meri naša percepcija ograničena naučnim modelom. Nauka ne prihvata ništa što se ne može logički dokazati. To me podstaklo da, u sedmom poglavlju, od Fila zatražim da dokaže postojanje viših sila. On uopšte nije bio zainteresovan za to; znao je da više sile postoje u sferi koja je van uticaja naučnog modela. To je unutrašnji svet u koji morate ući; ne možete ga shvatiti tako što ćete razmišljati o njemu - misli su vam samo u glavi. U unutrašnjem svetu, ono što je stvarno deluje na celo vaše biće. Tvrdeći da treba da upotrebim alat kako bih rešio svoj problem, Fil me navodio da uđem u unutrašnji svet i iskusim dejstvo viših sila koje tamo egzistiraju. Tako mi je predočio prvi stub nove duhovnosti: postojanje viših sila ne može se dokazati niti osporiti; one su vam stvarne samo ako ih osećate. Filozof Kjerkegor je ukazivao na taj princip kad je napisao: „Život ima vlastite skrivene sile koje možete otkriti samo ako živite.“ Recimo da ste ratni izbeglica koji je izgubio vezu sa svojom porodicom; zamislite koliko bi različito bilo vaše iskustvo kad biste samo dobili dokument kojim vas obaveštavaju da su živi u odnosu na to da se stvarno ponovno nađete s njima, što bi vam promenilo život. To je razlika između onoga što znate u svojoj glavi i onoga što iskusite celim svojim bićem. Samo celim bićem više sile možete doživeti kao stvarne.

262

F il S t u c i B a ri M a jk ls

Ovo je radikalno nov način na koji se procenjuje stvarno postojanje nečega. Naučeni smo da to činimo razmišljajući, ali takva metoda se ne može primeniti na više sile. Čim počnete da razmišljate, to činite glavom, zahtevajući dokaz o njihovom postojanju. Više sile se moraju neposredno doživeti, što iziskuje trud. To znači da ćete imati svedeni izbor isto kao i ja: zahtevati dokaz koji nikad nećete dobiti ili koristiti alate uprkos svojim sumnjama. Kad sam prestao da razmišljam i usredsredio se na alate, nagrađen sam verom koja mi je promenila život. Nadam se da ćete i vi odabrati isto što i ja. Taj novi način opažanja stvarnosti već se uvukao u društvo. Svi ponešto znaju o udruženju Anonimni alkoholičari i njihovom čuvenom programu „Dvanaest koraka“. Dosledni prvom stubu nove duhovnosti, Anonimni alkoholičari izdižu iskustvo iznad verovanja. Imao sam prilike da vidim kako u to udruženje stupaju alkoholičari koji se nisu slagali ni s jednim principom rada udruženja - a ipak, taj program im je spasao život. Program zaobilazi ono što mislite; ako vežbate te korake, doživećete sile jače od vas samih, koje će vam pomoći da ostanete trezni. Čak i savremeni naučnici povremeno priznaju da postoji sfera koja je van domašaja naučnih đokaza. Primer za to je čuvena anegdota o Nilsu Boru, velikom danskom fizičaru i utemeljivaču kvantne teorije. Kad mu je u goste došao jedan mlad fizičar, video je potkovicu na zidu iznad ognjišta.„Profesore, svakako da ne verujete u

Alati - Plodovi nove vizije

263

to da potkovica donosi sreću“, uzviknuo je mladi fizičar. „Naravno da ne!“, odgovorio je Bor.„Ali čuo sam da ona deluje čak i ako ne verujete u nju.“ Stub 2: Kad se radi o duhovnoj stvarnosti, svako od nas je autoritet za sebe. Dok ne doživite duhovne sile sopstvenim bićem, uhvaćeni ste u istu klopku u kojoj sam i ja bio: možete prihvatiti ono u šta vam duhovni autoriteti govore da treba da verujete ili to odbaciti (poput mene). U oba slučaja nećete sami za sebe doživeti više sile, pa ne možete doći ni do kakvog pametnog zaključka o njima. To nas dovodi do drugog stuba: u novoj duhovnosti, svaki pojedinac mora doživeti više sile i sam doći do zaključaka o njihovoj prirodi; autoriteti iz spoljnogsveta ne mogu više definisati našu duhovnu stvarnost umesto nas. To nas odvodi iz onog što obično smatramo tradicionalnom religijom. U davna vremena, osoba od autoriteta (sveštenik ili njemu slični) tumačila bi božanski svet u ime cele zajednice. Reč tih religijskih vođa bila je opšteprihvaćena kao Reč Božja. U različitoj meri, organizovana religija još primenjuje ovu staru hijerarhiju ,,od vrha nadole“. Organizovana oko vođe, većina vernika klanja se njegovom uzvišenom razumevanju božanskog sveta. Time se ne poštuje potreba savremenog čoveka da sam donosi sopstvene zaključke. Tu na scenu stupa nova duhovnost. Ona se zasniva na činjenici da je svako ljudsko biće jedinstveno. Pruža

264


vam alate i metodologiju pomoću kojih možete istraživati više sile kako biste na sopstveni način iskusili njihovu prirodu. Meni lično je to bilo veoma važno. U mladosti su me učili: „Sumnjaj u autoritet“, kao što je pisalo na nalepnicama koje su se nekad lepile na branike automobila. To je bio jedan od razloga što nisam prihvatio organizovanu religiju. Čudilo me to što je sada Filov pristup zahtevao da sumnjam u autoritet - čak i u njega. On nikad nije pokušao da me natera da se složim s njim; hteo je samo da upotrebim alate i donesem sopstvene zaključke. Ispostavilo se da više nisam usamljen u svojoj želji da sam sebi krčim put. Sve češće čitava pokolenja Ijudi žele da donose sopstvene odluke. Iako su Sjedinjene Države jedna od najreligioznijih zemalja na svetu, gledišta većine Amerikanaca ne uklapaju se jasno u jednu religiju; oni se često suprotstavljaju učenjima sopstvene vere. Postoje katolici koji meditiraju i protestanti koji se mole Bogorodici (da ne spominjem koliko ima Jevreja budista). Snishodljivo je misliti da ljudi to rade iz neznanja - sve više je onih koji žele da izaberu ono što njima odgovara na osnovu sopstvenih duhovnih instinkata. Anonimni alkoholičari će opet poslužiti kao dobar primer za to. To udruženje nisu osnovali medicinski stručnjaci po hijerarhijskom principu od vrha nadole,

Alati

-

Plodovi nove vizije

265

već alkoholičari - od dna nagore (nenamerna igra reči).* Osnivač Bil Viison nije bio lekar; bio je špekulant na berzi. Stekao je autoritet zbog činjenice da nije mogao dočekati kraj dana a da se ne onesvesti od alkohola. Ispostavilo se da su ljudi koji su se svakodnevno borili sa zavisnošću najmerodavniji da znaju šta može biti od pomoći. Zaključili su da je samo viša sila dovoljno jaka da može pobediti zavisnost. Stub 3: Lični problemi pokreću razvoj pojedinca. Da nisam osećao nesigurnost u prisustvu svog prijatelja Stiva, nikad ne bih razvio samopouzdanje koje danas osećam. Da se nije ozbiljno razboleo, Fil nikad ne bi upoznao svoje unutrašnje biće, zahvaljujući čemu su se izrodili alati. To su primeri trećeg stuba nove duhovnosti: pokretačka snaga duhovnog razvoja jesu lični problemi. Taj princip ima smisla na apstraktnom nivou, ali kad ste suočeni s ozbiljnom nesrećom - zaplenom imovine zbog neisplaćivanja hipoteke, gubitkom posla ili smrću voljene osobe - većini ljudi je teško da u tome vidi pozitivnu stranu. U tome vam može pomoći sledeća vežba. Tako ćete postaviti sebe direktno u situaciju ilustrovanu na Filovom crtežu. Zamislite neki izuzetno težak problem koji trenutno imate i pokušajte sledeće: * Engl.: bottom up. Taj izraz se koristi i prilikom nazdravljanja, u značenju „naiskap". (Prim. prev.)


266

Prvo, zamislite problem kao nedaću koja vas je slučajno zadesila u bezobzirnom univerzumu kome nije stalo do vas niti do vašeg razvoja. Kako se osećate? Sada, zamislite isti problem kao izazov koji je pred vas postavio univerzum koji želi da se razvijete i zna da to možete da ostvarite. Kako se osećate?

Većina ljudi je motivisanija kada zamisli sebe kao deo pametnog sistema čiji je cilj njihovo napredovanje. Posle ručka sa Stivom, nastojao sam da sve svoje probleme posmatram na taj način. Rezultati su se odmah videli: silno sam želeo da radim na svojim problemima jer sam smatrao da oni postoje za moje dobro. Taj neprekidni osećaj da problemi imaju smisla temeljna je razlika između konzumenta i tvorca. Konzument smatra da život ima smisla samo kad su njegove potrebe uslišene. Budući da ne donose nikakvo zadovoljenje, problemi neizbežno uništavaju konzumentu osećaj za cilj. Nasuprot njemu, tvorac ima osećaj za smisao koji se ne može uništiti - on zahteva da probleme gleda kao nešto što ga usmerava ka nečemu boljem i višem u sebi samom. Daleko od toga damuproblemiuništavajuosećaj zasmisao - onigajačaja Izgleda da je čitavo društvo spremno da na probleme gleda na taj novi način. Zato nas sada problemi više zanimaju nego ikada pre. Mnogima je previše bolno da se suoče sa sopstvenim problemima pa zato postaju opsednuti problemima poznatih ličnosti. Bez obzira na to u

Alati

-

Plodovi nove vizije

267

kojoj zemlji živite, čujete kako ljude fasciniraju priče o političaru uhvaćenom u ljubavnom trouglu, sportskom idolu koji je napao svoju devojku ili glumici kojoj je narko-test bio pozitivan. Treba da se usredsredimo na sopstvene probleme kao što to činimo s problemima slavnih. Želja svakako postoji. Ona se vidi u drastičnom porastu primene psihoterapije otkad je Frojd uveo psihoanalizu početkom dvadesetog veka. Taj porast se može jednostavno objasniti: na terapiju idemo da bismo rešavali svoje probleme. Lako je omalovažiti porast primene psihoterapije pripisujući ga simptomu zaokupljenosti samim sobom - milioni Vudija Alena trče pobesnelo po društvu. Ali mi smo ustanovili da čak i pacijenti koji su izuzetno zaokupljeni samim sobom, na određenom nivou uviđaju presudan značaj problema u pokretanju njihovog razvoja. Međutim, donedavno se psihoterapija usredsređivala više na uzroke nego na rešenje problema. Pre šezdeset godina bilo je prihvatljivo na psihoanalizi razgovarati o problemima pet dana nedeljno i pritom ne činiti ništa da se oni reše. Danas prosečan pacijent traži više. On želi da razvije skrivene sposobnosti i spreman je da se potrudi kako bi to i ostvario. Pacijenti žele da na svoje probleme reaguju kao tvorci. Samo im trebaju pravi alati. Kada psihoterapeuti priznaju tu potrebu, uneće revoluciju u svoju profesiju. U tome je zapravo i najveća ironija: psihoterapija, zamisao Sigmunda Frojda (zakletog ateiste), postaće duhovni poduhvat.

268


Bog očigledno ima smisla za humor. Svedok sam sve većeg prihvatanja duhovnosti u sopstvenoj praksi. Određeni tip pacijenta na psihoterapiji - visokoobrazovan, moderan, ironičan, koji vrlo malo poznaje religiju ili je uopšte ne poznaje (obično obučen skroz u crno) - podsmevao bi se ideji o višim silama pre dvadeset-trideset godina. Danas, radeći s tim istim tipom, objašnjavam duhovna rešenja na prvoj seansi i oni ih prihvataju. Ponekad me iznenade komentarima: „Verujem da se sve dešava s razlogom.“ Ti ljudi nikad nisu nameravali da postanu duhovno otvoreni; zahvatio ih je talas evolucije koji utiče na svačije poglede na svet. Ako je taj talas došao do njih, to znači da ga ima svuda. Međutim, evolucija nas može nositi samo do neke tačke bez našeg aktivnog učešća. Da bismo ostvarili svoj razvojni potencijal, ljudska rasa treba da preuzme svesnu odgovornost za uvođenje viših sila u svet. Iako su pojedincu više sile preko potrebne, društvu u celini su potrebne još i više. Neizvesna je sudbina svih tekovina koje najviše negujemo. Nova duhovnost stiže tačno na vreme.

ISCELJENJE BOLESNOG DRUŠTVA Baš kao što svaki pojedinac ima duh, isto je i s društvom. Zamislite duh društva kao organizam, nevidljiv ali pun života, koji vijugajući dopire do svih nas.

Alati

-

Plodovi nove vizije

269

Duh karakteriše čist pokret. On omogućava društvu da prihvati budućnost istovremeno stvarajući atmosferu harmonije i razumevanja među svojim pripadnicima. Ako je društvo zdravog duha, ono se ne plaši promene; prihvata novine i uvodi ih uprkos izazovima. Takvo društvo samouvereno teži ostvarenju svojih ambicija; ono veruje u svoju budućnost. Pored toga, zahvaljujući jakom duhu, svako oseća da je deo društvenog organizma - ti ljudi osećaju odgovornost za kolektivno dobro i za njega će žrtvovati sopstvene interese. Međutim, naše društvo nije zdravog duha. Izgubili smo veru u budućnost; ljudi su nepoverljivi, zatvoreni za nove ideje, nevoljni da rizikuju, čak i da potroše ili pozajme novac nekome. Takođe smo izgubili veru u zajednicu - a s njom i osećaj da smo svipovezani. Svako gleda samo sebe i niko ne preuzima odgovornost za društvo u celosti. Kad niko nije odgovoran ni za šta sem za svoju dobrobit, civilizacija trune iznutra i na kraju propada. Najpoznatiji primer toga je pad Rimskog carstva. Evo kako ga je opisao istaknuti američki istoričar Luis Mamford: Svi su težili sigurnosti; niko nije prihvatao odgovornost. Ono što je očigledno nedostajalo, mnogo pre navale varvara... mnogo pre opadanja ekonomske moći... bioje unutrašnji entuzijazam. Život Rima postao je imitacija života... Sigurnost im je bila parola - kao da u životu postoji bilo kakva druga

270

F il Stu c i B ari M a jk ls

stabilnost osim one koja se postiže kroz stalnepromene, ili bilo kakva druga sigurnost osim one koja se ostvaruje kroz stalnu spremnost na rizik. Ono što je Mamford nazvao „unutrašnjim entuzijazmom“ potpuno odgovara onome što smo definisali kao duh društva. To je pokretačka snaga koja daje život društvu i omogućava mu da hrabro stremi ka budućnosti. Nekad smo bili jakog duha - dovoljno jakog da reagujemo na Drugi svetski rat čak i posle deset gorkih godina ekonomske krize. Njegova snaga je potekla iz posvećenosti onih koje zovemo „najveća generacija“* I to s pravom. Njihova veličina ogledala se u činjenici da su bili spremni na ogromne lične žrtve radi veće dobrobiti. I mi smo sposobni za velika dela kao i oni. Ali ne možemo čekati da nam se desi svetski rat - niti bilo koji događaj u spoljnom svetu - da bismo pokazali svoju snagu. Kao što smo objasnili, evolucija sada traži od nas da damo sve od sebe, ne zato što nas na to primorava događaj iz spoljnog sveta, već zato što smo mi tako odlučili svojom slobodnom voljom. Slobodna volja mora poteći od pojedinca. Ali može li duhovna vitalnost jedne osobe uticati na ostatak društva? Može; i ne samo to - jedino ona i može to da postigne. * Engl.: Greatest generation - generacija ljudi rođenih između

1901. i 1925. godine koji su odrastali u Americi za vreme Velike depresije i potom se borili u Drugom svetskom ratu. (Prim. prev.)

Alati

-

Plodovi nove vizije

271

Više sile su oduvek bile, i još jesu, od suštinskog značaja za uspešna društva. Međutim, u prošlosti one su delovale kroz institucije, duhovne vođe ili svete ceremonije i obrede, tradicionalne kanale u kojima nisu učestvovali obični ljudi. Evolucija sada zahteva da više sile stupe u društvo samo preko pojedinaca. Zato ti tradicionalni kanali usled korupcije, blokade ili nevažnosti - gube uticaj. Sve dok pojedinci ne dobiju ovlašćenje da ih zamene, našem društvu će nedostajati vera i svrha. Da bi pojedinci dobili ovlašćenj a, potrebna j e revolucija, mada su se revolucije uvek dizale protiv ugnjetača u spoljnom svetu. Sada je neprijatelj u nama i koristi sistem verovanja svakog čoveka protiv njega samog. Pomoću nauke, neke od nas uverava da više sile ne postoje - da pomoći nema. Ostalima priznaje da više sile postoje, ali zahteva da prestanemo da mislimo svojom glavom kako bismo se povezali s njima i da prihvatimo stavove neke osobe od autoriteta iz spoljnog sveta. Da bismo porazili unutrašnjeg neprijatelja, treba nam oružje koje će nam omogućiti da verujemo u više sile i doživimo ih a da pritom ne žrtvujemo svoju slobodu. Već ste ih koristili radi sopstvenog dobra, ali niste uočili njihovu moć da utiču na društvo u celini. To oružje su alati opisani u ovoj knjizi. Kad god primenite alat i prizovete više sile da biste se pozabavili sopstvenim problemima, vi ih stavljate na raspolaganje društvu u celini. Kada to prihvatite, vaši problemi prestaju da budu samo izvor zaokupljenosti

272


samim sobom. Oni vas usmeravaju van sopstvenog bića i tada počinjete da brinete za celo čovečanstvo. Zahvaljujući alatima,postajete učesnik tihe revolucije revolucije tvoraca. Samo tvorac može udovoljiti zahtevu evolucije da promeni društvo dok menja sebe. Kako biste se osećali kad biste učestvovali u takvoj revoluciji? Uskoro ćete saznati. U sledećih pet odeljaka koristićete svaki alat posebno kako biste prizvali više sile zbog nekog ličnog problema. Dok to radite, pokazaćemo vam kako da osetite uticaj koji te sile mogu imati na šire društvo.

ORUŽJE ZA TIHU REVOLUCIJU Preinačenje želje

Zdrav duh je uveren u to da se može suočiti s budućnošću. Iako je nemoguće tačno znati šta nam budućnost donosi, ona će svakako doneti neku vrstu bola. U našem slučaju,„bor će skoro sigurno poprimiti oblikekonomskih (i možda fizičkih) pretnji po našu dobrobit, teških izbora kao i kolektivnog žrtvovanja. Nijedno društvo ne može ostvariti svoje ambicije ako nije spremno da se suoči s navedenim teškoćama. Sposobnost suočavanja s bolom zavisi od sile kretanja unapred. O njoj smo govorili u drugom poglavlju. To je

Alati

-

Plodovi nove vizije

273

sila koja pojedincu omogućava da proširi i ostvari svoj potencijal jer ga ne plaši bol. Sposobnost da se kreće napred ka budućnosti jednako je važna i za društvo. Kada pojedinac prestane da se kreće napred u životu, on stagnira. Isto se dešava i društvu. Pripadnici tog društva ne suočavaju se sa stvarnošću i ulaze u kolektivnu zonu komfora i uživaju u maštanjima o tome da će dobiti ono što žele bez ikakve žrtve. Recimo, potrošačko društvo stavlja pod hipoteku svoju budućnost kako bi steklo stvari koje sebi ne može da priušti. Kada društvu nedostaje sila kretanja unapred, ono ne zna kuda ide. Umesto da imamo prave ambicije, ostaju nam prazni, besmisleni slogani i naši ideali zamiru. Vođe nam nisu od pomoći. Oni žele da verujemo kako se ne moramo suočiti sa stvarnošću - to im olakšava posao. Zato nas lažu. Ali pre nego što krivicu svalite na njih, setite se da su oni naš odraz: ni oni ne podnose bol. Ne možemo od njih očekivati da će prihvatiti bol suočavanja s istinom sve dok ne dokažemo da smo i sami spremni da se uhvatimo u koštac s istinom. U drugom poglavlju naučili ste kako se koristi alat za suočavanje s bolom. Zove se preinačenje želje. Njegovom primenom se aktivira moćna sila pomoću koje prevazilazite uobičajenu odbojnost prema bolu i koja vas tera napred ka njemu. Zahvaljujući njoj ste nezaustavljivi. Kada koristite taj alat i pokrenete se, to ne utiče samo na vaš život. Pošto većina ljudi nikad ne napušta zonu komfora, oni koji to ipak čine ostavijaju dubok trag na


274

sve ostale. Čim krenete napred, primetićete kako to utiče na ljude iz vašeg okruženja. Kad vide i osete da radite ono što nikad ranije niste radili, uviđaju da i oni mogu postići više. Tako se menja duh društva. Evo kako bi to moglo da izgleda: Zatvorite oči i primenite preinačenježelje na situaciju koju obično izbegavate. Osetite kako krećete unapred. Sada zamislite kako Ijudi oko vas, podstaknuti vašim kretanjem unapred, primenjuju alat na nešto što oni izbegavaju. Zamislite kako milioni Ijudi prihvataju bol i, kao ishod toga, kreću napred u svom životu. Po čemu se društvo koje ste zamislili razlikuje od onog u kome sada živimo?

Kada milioni ljudi prestanu da izbegavaju bol i krenu unapred, nema tih društvenih problema koje oni neće moći da reše. Samo društvo koje prihvati bol može biti vođa ostatku sveta.

Aktivna Ijubav

Zdrav duh stalno pozitivno gleda na budućnost i neprekidno radi na stvaranju budućnosti. Za to je neophodno biti otvoren za nove ideje i nove načine rešavanja problema. Kad je situacija takva da se nove ideje ne mogu nepristrasno saslušati, duh društva iščezava.

Alati

-

Plodovi nove vizije

275

U trećem poglavlju predstavili smo koncept lavirinta. Kao pojedinac, u lavirintu se izgubite kada osećate da se neko prema vama nepravedno ophodi i to vam ne da mira. Samo mislite na to šta treba da se desi kako biste se opet dobro osećali. Kao da vam je neko ušao u misli i tu se nastanio. Dok ste opsednuti time, život prolazi pored vas. Dovoljno )e teško kad se to desi pojedincu, ali kada celo društvo upadne u kolektivni lavirint, to je onda katastrofa. Um takvog društva je zatvoren. Umesto da se u njemu rađaju ideje, ono postaje trošan spomenik starih. Tada duh društva izumire. Ukoliko pažljivo slušate javne rasprave u našem društvu, shvatićete da se nove ideje čak i ne uzimaju u razmatranje. Ponavljanje je obeležje lavirinta; ono isključuje sve što je novo. Isto kao što lavirint zatvara pojedinca u prošlost, on to čini i s celim društvom. To nam se dešava upravo sada. Život prolazi pored našeg društva dok mi decenijama vodimo iste rasprave. Kolektivni lavirint se vidi po tonu javnih rasprava koje vodimo. Bučan je, licemeran i preziran prema svakom ko se usudi da se usprotivi. Skoro automatski oštro kritikujemo sve ideje koje se suprotstavljaju našima. Naša „nacionalna debata“ postala je rat u kome ništa drugo nije važno sem pobede. Liči na borbu do smrti. Ova situacija se može preokrenuti samo na jedan način. Zvučaće radikalno, ali treba da naučimo da prihvatamo sve ideje, uključujući i one koje nas najviše

276


pogađaju. To ne možemo postići svojim umom. Samo nešto veće od nas samih dovoljno je moćno da ostvari prihvatanje na tom nivou. U trećem poglavlju tu višu silu smo nazvali izliv. Izliv se rađa u srcu. Na kosmičkom nivou, izliv je osnovna karakteristika univerzuma. Kao ljudskim bićima, podarena nam je veština da stvorimo sopstvenu minijaturnu verziju izliva. Kada to učinimo, desi se nešto posebno. Dovodimo sebe u sklad s kosmičkim izlivom. U harmoniji smo sa silom nemerljivo većom od nas samih. Tada ne osećamo potrebu da kritikujemo ideje, čak ni one s kojima se ne slažemo. Naša sigurnost potiče s nekog višeg mesta. Bez obzira na to shvatamo li ovo ili ne, izliv predstavlja osnovu svakog konstruktivnog javnog foruma. Bez njega, rasprava postaje rat. Gubimo nadu da ćemo ikada moći da rešimo probleme. Aktivna ljubav omogućava stvaranje izliva koji pojedinca oslobađa iz lavirinta. Da vidimo kako bi se to odrazilo na društvo kad bi dovoljno ljudi koristilo ovaj alat: Zažmurite i zamislite osobu čije vas ideje duboko vređaju. Primenite aktivnu Ijubav prema toj osobi. Zatim je upotrebite ponovo, ali ovoga puta zamislite kako celo društvo primenjuje alat prema nekom ko ga vređa. Kakva promena nastaje u društvu kada milioni Ijudi usmeravaju ovu silu koja uvažava svakoga?

Alati

-

Plodovi nove vizije

277

Ništa nas ne nadahnjuje više od slike ljudskog bića koje je sposobno da stvori izliv bez obzira na najgoru osudu koja postoji: tešku mržnju. Stoga je Martin Luter King Mlađi američka ikona - on je upotrebljavao aktivnu ljubav (mada je nije tako zvao) kako ne bi upao u lavirint. Svoju propoved „Volite svoje neprijatelje“ završio je ovako: „Zato ovog prepodneva, gledajući u oči vas i svu svoju braću u Alabami i širom Amerike i sveta, kažem vam: ’Volim vas. Pre bih umro nego što bih vas mrzeo’ I dovoljno sam blesav da verujem kako će negde snaga te ljubavi preobratiti i one najtvrdoglavije.“

Prihvatite Senku

Baš kao što jak duh prihvata nove ideje, on prihvata i sve tipove ljudi. On u svakom vidi čovečnost koja je svima zajednička i zato ga ne plaše različiti običaji, verovanja ili načini života. Jak duh se zanima za sve ljude i teži da ih sve prihvati. Nasuprot tome, kada je duh slab, gubimo zajedničku nit koja nas sve spaja. Bez te niti, oni koji izgledaju, govore i ponašaju se drugačije od nas postaju oni ,,drugi“ - plašimo ih se, gledamo ih s prezirom ili ih krivimo za svoje probleme. Koliko god da ste trpeljivi, ako ste iskreni prema sebi, priznaćete da postoje ljudi koje smatrate ,,drugima“. To bi mogao biti teško ranjeni veteran rata, klošar koji prosi ili čitava etnička grupa.

278


Iza tog odbijanja onih „drugih", duboko u vama krije se odbijanje dela vašeg bića. U četvrtom poglavlju predstavili smo vam Senku: to je odvojeno biće koje živi u vama. Sve što osećate prema onima drugima potiče od osećanja prema skrivenom delu vašeg bića. Sve dok ne prihvatite taj deo svog bića, ne možete prihvatiti ni one druge. Baš kao što je svako od nas razdeljen sam po sebi, i šire društvo je razdeljeno samo po sebi. Društvo koje ne obuhvata onog „drugog" jeste društvo kojeje slomilo sopstveni duh. Duh se može obnoviti jedino ako ostanemo verni njegovoj prirodi. Duh uvek teži celovitosti - on želi da prihvati svakoga. Duh hranimo kad god prihvatamo one koji se umnogome razlikuju od nas. To treba da radimo jer je to u našem interesu. Niko se ne može osećati sigurno u društvu koje je u zavadi sa samim sobom. Engleski pesnik Džon Don je napisao: „Nijedan čovek nije ostrvo... / smrt ma kog čoveka smanjuje mene, / jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom. / 1 zato nikad ne pitaj za kim / zvono zvoni; ono zvoni za tobom.“ Rešavanje problema spoljašnje podeljenosti društva mora početi unutar svakog pojedinca. Kada prihvatite svoju Senku, otkrićete da je ona izvor viših sila. To će one oko vas ohrabriti da i sami dođu do istog otkrića. Moć koju svaki pojedinac dobija nakon što prihvati Senku minijaturni je model potencijala koji možemo ostvariti kao društvo koje se spojilo u celinu.

Alati

-

Plodovi nove vizije

279

Evo kako se duh društva revitalizuje - jedan pojedinac za drugim. Vi kao pojedinac treba da uradite sledeće kako biste započeli taj proces: Zatvorite oči i zamislite svoju Senku. Osetite koliko bi vam bilo neprijatno kad biste je otkrili drugima. Zamislite kako se milioni Ijudi oko vas isto osećaju zbog svoje Senke i svojski se trude da je sakriju. Šta se dešava s društvom u kome su svi izolovani jedno od drugog? Sada recite svojoj Senki kako ste strašno pogrešili i ne možete biti celina bez nje. Zamislite kako milioni Ijudi to isto govore svojim Senkama. Šta ovo iskreno društvo može ostvariti što ono prethodno nije moglo?

U četvrtom poglavlju koristili smo Senku kao deo alata koji se zove unutrašnji autoritet. Kada prihvatite svoju Senku i postanete celina, sposobni ste da se izražavate slobodno, što je zapravo veoma važno za isceljenje duha našeg društva. Svako ima Senku, a svaka Senka govori „jezikom srca“. Pošto je taj jezik zajednički za celo čovečanstvo, svi se osećaju prihvaćeni; niko nije izostavljen.

280


Tok zahvalnosti

Duh društva zavisi od podrške svih njegovih pripadnika. Naročito su važni ljudi na položajima od autoriteta. Oni su u izvesnom smislu„upravitelji“ društva koji štite njegove resurse i predstavljaju njegove ideale; oni imaju ulogu čuvara njegovog duha. Jedan od razloga zbog koga je naše društvo toliko bolesno jeste to što njegovi upravitelji nisu postupali u najboljem interesu društva. Oni se ne osećaju odgovornima ni za Šta što nema veze s njima. U bankarstvu, pravu, medicini, politici, akademskom svetu i biznisu, često imamo priliku da vidimo moćne i povlašćene pojedince koji ne štite društvo u celini. Ponašaju se po principu „svako za sebe“. Razlog za to nam je pred nosom, ali ga ne primećujemo. Skoro svi u našem društvu nezadovoljni su onim što imaju; niko ne smatra da ima dovoljno. Taj osećaj - da koliko god moći i bogatstva steknemo, neće nam biti dovoljno - primorava nas da pazimo samo na sebe, pa tako napuštamo upraviteljski položaj u društvu. Uprkos problemima, i dalje imamo mnogo toga zbog čega možemo biti zadovoljni. Zašto je onda osećaj nezadovoljstva toliko preovlađujući? Zato što nismo povezani s jedinim što nas može zadovoljiti. Nju smo opisali u petom poglavlju i nazvali je Izvor - velikodušnu silu koja nas je stvorila, održava nas u životu i ispunjava našu

Alati Plodovi nove vizije -

281

budućnost beskrajnim mogućnostima. U trenucima kada ne osećamo da je Izvor istinski prisutan u našim životima, osećamo se usamljeno i bez podrške. Ta osećanja nas nagone da se usredsredimo samo na sopstvene, uske interese. Čak se i moćni i povlašćeni odriču svoje odgovornosti prema društvu u celini. Osećaj za upravljanje ne može se propisati zakonom. Zakoni i propisi možda mogu da spreče najgore slučajeve neodgovornosti, ali oni ne mogu zaći u Ijude i promeniti im osećanja. Ljudi na položajima od autoriteta biće podstaknuti da ispune svoje dužnosti tek kad osete zahvalnost za ono što im je dato. Oni moraju da priznaju istinu: niko ne stupa na položaj od autoriteta bez ogromne pomoći - u vidu prilike za obrazovanje, nenadmašnih sloboda ili činjenice da je toliko mnogo pojedinaca voljno da radi na daleko manje plaćenim radnim mestima. To konačno važi za sve nas: kad budemo cenili sve što nam je dato, osećaćemo se neprirodno ako to i ne uzvratimo. Tu na scenu stupa tok zahvalnosti. U petom poglavlju naučili ste da zahvalnost nije samo emocija; ona je sredstvo pomoću koga se povezujete s Izvorom. Kada koristite tok zahvalnosti, sebe doživljavate kao korisnika njegove neprekidne velikodušnosti. Pozitivna energija koju stvarate podstiče ljude u vašem okruženju da cene blagodeti u sopstvenom životu. Samo talas zahvalnosti koji zahvata celo naše društvo može se suprotstaviti količini sebičnosti koja nas je razdvojila.


282

Zamislite kako bi ovo izgleđalo: Zažmurite i počnite da razmišljate zbog čega ste sve nezadovoljni. Zatim zamislite da je celo društvo oko vas u sličnom, nezadovoljnom stanju. Kako to utiče na osećaj odgovornosti koji Ijudi imaju jedan prema drugom? Sada izbrišite tu sliku iz misli i primenite tok zahvalnosti. Osetite kako vas preplavljuje zahvalnost za sve što vam je dato od dana kad ste se rodili. Sada zamislite kako milioni Ijudi oko vas koriste taj alat i kako ih preplavljuje zahvalnost. Kako to utiče na osećaj odgovornosti koji Ijudi imaju jedan prema drugom? Po čemu se društvo koje ste sada dočarali razlikuje od onog koje ste prvo zamislili?

„Opasnost"

Četiri više sile koje smo definisali mogu ponovo osnažiti duh našeg društva, ali ne i ako se pripadnici našeg društva pojedinačno ne trude da primenjuju te sile. Kao društvo, još čekamo da nam se desi nešto čarobno i promeni nam život bez ikakvog napora s naše strane. Nema ničeg patetičnijeg od toga da znamo šta treba da se uradi a to ne činimo. To je isto kao da gledamo nekog kako umire od infarkta i čekamo da neko drugi počne reanimaciju.


283

Onaj što umire nije pojedinac, već duh celog našeg društva. To nikad nije bilo očiglednije. Mi to sada znamo, a i dalje smo paralizovani.„Opasnost“ nam se nekako ne čini potpuno stvarnom. Dok se to ne desi, ne možemo naći snagu volje koja bi nas pokrenula. U takvim okolnostima primenjujemo alat ,,opasnost“. Kad god primenite ,,opasnost“, slamate poricanje i aktivirate sopstvenu volju. Tada se događa još nešto. Sila vaše snage volje utiče na ljude oko vas. To je kao da jeđna osoba daje veštačko disanje čoveku na samrti. Odjednom svestan toga šta je sve na kocki, drugi posmatrač će možda pozvati hitnu pomoć. Tako se svi oko vas brzo mobilišu. Prođimo kroz ono što lično doživljavate kad primenjujete ,,opasnost“ da bismo videli kako taj alat utiče na vaše okruženje. Pre nego što počnete, izaberite tipičnu situaciju u kojoj bi trebalo da primenite alate, ali to ne činite: Zatvorite oči i vratite se zamišljenoj slici svog bića na samrti iz šestog poglavlja. Ono vidi da ste paralisani u izabranoj situaciji i opominje vas da ne gubite vreme u sadašnjosti, pritiskajući vas da hitno nešto preduzmete. Držite oči i dalje zatvorene, opustite se na trenutak i osvrnite se oko sebe. Snaga volje koju ste stvorili privukla je gomilu Ijudi. Sada ponovo upotrebite „opasnost", ali zamislite da celo društvo primenjuje taj alat zajedno s vama. Osetite

284

F il S tu c i B ari M a jk ls nezaustavljivu snagu žajedničke volje. Na koji se način društvo promenilo?

To iskustvo otkriva zašto je„opasnost“ najvažniji alat. Naše društvo se sastoji od demoralisanih pojedinaca. Svako se oseća lično nesposoban da podstakne promenu u društvu. To nas sprečava da izlečimo svoj duh. Ali sve smo pogrešno razumeli. Ona slika koju ste malopre zamislili nije bila samo vežba u vaŠu korist. Sile koje ste osetili imaju moć da spasu društvo. Nemojte čekati da ih neko drugi prizove. Niko nije sposobniji od vas.

SADAJESVE NAVAMA Došli ste skoro do kraja knjige. Ovo je presudan trenutak za vas. Ono što ćete uraditi kada odložite ovu knjigu odrediće vašu budućnost. Ukoliko želite da ostanete konzument, zaboravićete većinu toga što ste pročitali. Ne samo da nećete osetiti nikakav uticaj ove knjige već ćete i poreći značaj sopstvenog razvoja - kako za sebe, tako i za svet. Međutim, ako imate ambicija da postanete tvorac, još niste završili, Kako bi vam pomogla da postanete tvorac, knjiga ne treba samo da prenosi ideje; ona mora probuditi više sile u vama. Da te sile ne izgube na snazi, moraćete da primenjujete alate dugo pošto je pročitate - u stvari,


285

celog života. To nam je krajnji cilj: da održavate trajan odnos s višim silama. Nazovite nas ludim, ali neće nas zadovoljiti ništa manje od toga. A ako imate ambicija da budete tvorac, ni vas neće zadovoljiti ništa manje od toga. U ovoj knjizi smo pokušali da prenesemo jednostavnu ali moćnu istinu: moć viših sila svakako postoji. Što one duže budu deo vašeg života, temeljnije će vas promeniti. Dosad smo stekli brojne pacijente koji s tim silama žive već pet, deset godina a neki i duže. Život im je postao izvanredan. Da, mnogi su ostvarili veliki uspeh, ali ono što je zaista izvanredno jeste njihova reakcija na neuspeh. Neprestano pronalazeći nadahnuće u višim silama, njihov duh zrači nezaustavljivom prilagodljivošću. Kad ih zadesi nesreća, oni je prihvataju znajući da će to produbiti njihov odnos s višim silama. Nagrada im dolazi u obliku uvek prisutne podrške nečeg uzvišenijeg od njih samih. To im uliva nepokolebljivo samopouzdanje. Žive bogatijim, ispunjenijim životom nego što su to ikada mogli da zamisle - i podstiču druge da čine isto Što i oni. Ti ljudi poseduju ono što se najređe sreće: istinsku sreću. Većina nas je nikad ne pronađe jer je tražimo u spoljnom svetu. Nikada ne uspevamo da steknemo bogatstvo i uspeh jer ih tražimo na pogrešnom mestu. Prava srećaje stalno prisustvo visih sila u našem životu. A univerzum je takvog sklopa da su više sile dostupne

286


svakog trenutka svakog dana. Samo moramo koristiti alate kako bismo ostali u vezi s njima. Kada to bude činilo dovoljno ljudi, nova duhovnost će postati više od ideje. Postaće živi organizam čija sudbina zavisi od truda pojedinaca poput vas. Ova knjiga je samo uvod u taj proces. Nova duhovnost traži od vas da se ne zadržite samo na knjizi, da sami postavljate pitanja i otkrivate nove odgovore o ljudskom duhu. To neće biti korisno samo za vas; nova duhovnost će izumreti bez toga. Vi ste odgovorni za budućnost. Nismo napisali ovu knjigu da bi je konzumenti svarili i izbacili iz organizma kao brzu hranu. Nismo je napisali ni da bismo stekli pristalice ili sledbenike. Napisali smo je da biste vi, kao tvorac, pokrenuli razvoj nove duhovnosti na sopstveni, jedinstveni način bez obzira na okolnosti u kojima se nalazite. Ako to postignete, mada se možda nikad nećemo upoznati, veza među nama trajaće večno.

Reči za h va ln o sti

Prvo želim da zahvalim koautoru ove knjige i svom prijatelju Bariju Majklsu. Zahvaljujući njegovom poletu i veri, ovaj projekat nije posustao ni u najtežim trenucima. Mojim idejama poklonio je neizmernu pažnju, ali je stalno tragao i van njihovih okvira onako kao ja nikad ne bih znao. On je retka kombinacija poštenja, osećajnosti i strasti. Poverio bih mu i svoj život. Takođe zahvaljujem svom dugogodišnjem prijatelju Džoelu Sajmonu, koji više nije s nama. On me je naučio šta je prava hrabrost. Na kraju, želim da zahvalim grupi prijatelja i kolega koji su bili toliko velikodušni da pročitaju knjigu dok je još bila u fazi pisanja. Njihovo mišljenje mi je bilo naročito vredno jer su im već bili poznati alati i koncepti koje sam se trudio da predstavim. Važan doprinos ovoj knjizi dali su Majkl Bajgrejv, Nensi Dan, Vanesa In, Barbara Maknali, Šeron O’Konor i Maraja Sempl. Fil Stuc

288


Među osobama kojima želim da zahvalim, na prvom mestu su koautor ove knjige i moj prijatelj Fil Stuc, i moja supruga Džudi Vajt. Bez njih oboje ne bih mogao da napišem ovu knjigu. Fil jednostavno poseduje najneobičniji dar među ljudima koje poznajem. Njegova mudrost prodire toliko duboko u suštinu stvari da ne mogu da se setim nijednog svog pitanja na koje on nije uspeo da odgovori - a odgovori su mu uvek bili zapanjujuće pronicljivi a opet dati s mnogo žara i topline. Takođe ne mogu naći dovoljno reči zahvalnosti za svoju suprugu. Oduvek mi je bila verna i pružala mi neizmernu podršku. Volim je svim srcem. Takođe zahvaljujem svojoj (odrasloj) deci Hani i Džesiju. Njihova podrška - od konkretnih ispravki u knjizi do blagonaklonosti i ljubavi koju mi poklanjaju - mnogo mi znači. Džesi se naročito zainteresovao za širi uticaj alata na druŠtvo i umnogome je doprineo našoj odluci da i taj odeljak uvrstimo u knjigu. Mnogo je prijatelja - Džejn Garnet, Vanesa In, Stiv Kajvelson, Stiv Motenko i Alison i Dejvid Vajt - koji su me hrabrili toplinom i nepokolebljivom podrškom. Hvala vam što ste verovali u mene kad sam ja izgubio veru u sebe. Na kraju bih želeo da zahvalim svojim pacijentima. Svakog dana sam počastvovan i duboko ganut što mi poveravate sebe. Veze koje osećam pri radu s vama spadaju među najbliskije u mom životu. Hvala vam što sa mnom delite najdublje deliće svoje duše. I hvala vam

Alati

289

na konkretnoj pomoći koju ste mi pružili kako bi ova knjiga ugledala svetlost dana. Bari Majkls

Obojica želimo da zahvalimo Ivon Viš na pomoći oko bezbroj pojedinosti u vezi s knjigom. Njena marljivost, dalekovidost i briga oko detalja spasle su nas nebrojeno puta. Takođe zahvaljujemo Majklu Džendleru i Džejsonu Slounu, koji su složene pregovore vodili s lakoćom i pošteno prema svakoj strani. Da nije bilo njihove perspektive i iskustva, i nama bi bila potrebna terapija. Izdavačka kuća Rendom haus nam je velikodušno posvetila svoje vreme i resurse i smatramo je predivnim domom za svoju knjigu. Urednica Džuli Gro je fenomenalna - ona je pronicljiva a ipak prilagodljiva, i osetili smo da je odmah ,,shvatila“ naš materijal. Tereza Zoro i Sanju Dilon, kao i cela njihova ekipa, sve vreme su nam pružali neverovatnu podršku svojim savetima i pomoći. Hteli bismo da zahvalimo i svom agentu Dženifer Rudolf Volš. Od prvog dana smo znali da smo pronašli srodnu dušu. Odmah je shvatila šta želimo da prenesemo, koji su nam ciljevi i šta nam je važno, i

290


neumorno krenula da se bori za naš projekat s neiscrpnom sposobnošću. Konačno, nikad ne bismo upoznali ni Džuli Gro ni Dženifer Volš da izuzetno talentovana novinarka Dejna Gudjir nije odlučila da piše o našem radu u časopisu Njujorker. To je uradila s toliko pažnje i poštovanja da ćemo joj biti večno zahvalni. Fil Stuc i Bari Majkls

O a u to rim a

FIL STUC (Phil Stutz) diplomirao je na Gradskom koledžu u Njujorku i stekao titulu doktora medicine na Njujorškom univerzitetu. Radio je kao zatvorski psihijatar na ostrvu Rikers, a posle toga u privatnoj ordinaciji u Njujorku. Svoju ordinaciju preselio je u Los Anđeles 1982. godine.

BARI MAJKLS (Barry Michels) stekao je diplomu na Harvardu, završio pravo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju i postao master socijalnog rada na Univerzitetu Južne Kalifornije. Vodi privatnu praksu kao psihoterapeut od 1986. godine.

Fil Stuc i Bari Majkls Alati

Recommend Documents