~1~
500€ besplatno
Feliciana Lopes
ČAROLIJA PROLEĆA
~2~
500€ besplatno
I Nakon burne noći, provedene u najboljim madridskim klubovima, Domingos Pasijensa se, opijen alkoholom i umorom, po dolasku kući ošamućeno sručio na krevet. Nije uspeo da skine ni obuću, niti da se raskomoti, već se, kompletno odeven, potrbuške opružio po velikom i udobnom krevetu. Njegov otac, Fernando, ga je, po svitanju jutra, zatekao u tom položaju. U sobi, u kojoj su bili zatvoreni prozori i navučene roletne, se osećao miris alkoholnih isparenja, pomešanim sa mirisima duvana i skupocenog losiona. Nakon što je duboko i nemoćno uzdahnuo, Fernando Pasijensa je prišao prozoru, podigao roletnu i širom ga otvorio. U sobu je prodro svež, jutarnji vazduh, kao i sunce, koje je obasjalo usnulog Domingosa. Ležao je bez pokreta i disao potpuno bešumno. Zvuk otvaranja prozora, i to što se soba kupala u svetlosti, mu nimalo nije poremetilo san. Fernando Pasijensa se smestio u fotelju, odakle je zamišljeno posmatrao svog sina. Znao je da je iza njega ostala noć koju je proveo opijajući se i ludujući u društvu svojih prijatelja, kao i nepoznatih žena. Njegova sekretarica mu je javila da su na internetu osvanule Domingosove fotografije, i to one koje su mogle da naruše njegov poslovni ugled, a da imponuju njegovom statusu vodećeg gradskog plejboja. Paparaci su voleli da prate ponašanje sina jednog od vodećih moćnika modne industrije. Često su njegove fotografije objavljivah u svim mogućim medijima, jer je javnosti bio intrigantan. Upadljivo zgodan i lep, a pritom neizmerno bogat, privlačio je žene svih profila, posebno one koje su i same bile prisutne u javnom životu. Za paparace ništa nije bilo dragocenije od dve poznate ličnosti u paru, uhvaćene u kompromitujućim situacijama. Fernando Pasijensa je, prisetivši se fotografija koje je tog jutra pregledao, razočarano uzdahnuo. Bolelo ga je to što je njegov sin trošio svoju mladost na tako besmislen način, kao što je opijanje, zavođenje
~3~
500€ besplatno
žena, iznurivanje tela nespavanjem, i provođenjem slobodnog vremena u trežnjenju i oporavljanju od mamurluka. Pitao se da li je on, kao otac, doprineo svemu tome. Da li je bilo mudro to što se sažalio na dete koje je prerano, sa svega deset godina, izgubilo majku, i od tada mu povlađivao u svemu? Da li je trebalo da bude strožiji i zahtevniji, da traži od njega nešto više od toga da završi studije, što je Domingos i ostvario? Njegova majka je, na samrti, izrazila želju da njen sin, jedinac, stekne obrazovanje, preuzme porodični posao, oženi se i oformi porodicu. Domingos se polako, ali bez previše volje i entuzijazma, upoznavao sa obavezama vlasnika kompanije, koja se bavila dizajniranjem, proizvodnjom i prodajom odeće. Bio je inteligentan i sposoban, ali pritom više fokusiran na privatni, nego na poslovni život, zbog čega je njegov otac iskreno patio. Uprkos tome, polagao je više nade u to da bi Domingos, jednoga dana, mogao da ga uspešno zameni na mestu direktora kompanije, nego u to da bi mogao da se oženi i oformi porodicu. Domingos je obožavao žene. Neumorno ih je osvajao, i uživao u njihovim čarima. Ali nijednu nije zavoleo. One su ludele za njim, i pokušavale da mu se nametnu na razne načine, ipak, sve su doživljavale istu sudbinu. Da budu ostavljene. Neke posle kraćeg, a neke posle dužeg vremena. Ma koliko to pokušavao, Fernando Pasijensa nije mogao da zamisli kako bi trebalo da izgleda žena koju bi njegov sin mogao da zavoli. Kojim osobinama bi trebalo da se odlikuje? Šta bi trebalo da učini, da bi je Domingos izdvojio iz mora žena kojima je okružen? Da bi je procenio kao posebnu, dovoljno dobru za to da mu postane supruga? A, opet, Fernando Pasijensa je morao da bude iskren, sve i ako bi se pojavila takva žena, postavljalo se pitanje šta bi Domingos mogao njoj da pruži. Da li bi mogao da joj se posveti u potpunosti, on, naviknut na to da često menja ljubavnice, automobile, gradove, hobije? Domingos je prebrzo živeo. I prebrzo je skretao pažnju, i sa ljudi, i sa predmeta. Ništa mu nije bilo dovoljno dobro. Ničemu i nikome nije mogao da se preda. Fernando Pasijensa je po ko zna koji put uzdahnuo, posmatrajući svog usnulog sina. Pomolio se u sebi za njega. Za to da bude srećan.
~4~
500€ besplatno
Prisetio se koliko je teško podneo majčin odlazak. Nekoliko godina je bolovao od tuge, i bio posvećen isključivo učenju i ocu. Kada je odrastao, sve je počelo da ga zanima više od porodice i više od obaveza. Ali, ostao je osećajan, Fernando Pasijensa to nije mogao da mu ospori. Domingos je bio dobar momak. Obziran, brižan, nežan, uviđavan. Spreman da pomogne, da sasluša, da posavetuje. Nikada se nije ljutio, uvek je bio nasmejan i dobro raspoložen. Namerno je oborio knjigu sa stočića, kako bi naveo Domingosa da se probudi. On se zaista trgao, podigao glavu i otvorio oči. Zaslepljen svetlom, nešto je nerazgovetno promrmljao i okrenuo se na drugu stranu. - Vreme je da ustaneš! - poručio mu je otac, podižući roletne i sa drugog prozora. - Pusti me... - zatražio je Domingos, meškoljeći se. - Ponovo čitav grad priča o tebi, sine - obavestio ga je otac, krećući da mu skida cipele. - Nisam nikoga ubio... - Jasno, ali bi zato mene mogli da ubiju naši akcionari i poslovni partneri, ako se ti pod hitno ne promeniš. - Šta oni ponovo hoće?! - uzviknuo je Domingos iznervirano, pridižući se. - Svi veoma dobro žive, zahvaljujući našoj kompaniji, odnosno tebi, oče! Nemaju nikakva prava da se žale, na bilo šta! - Oni ne samo da imaju prava da se žale, već imaju i obavezu da to čine. Pokušaj da se postaviš na njihovo mesto, Domingos. Zar misliš da su spokojni pred činjenicom da bi, uskoro, ti mogao da staneš da moje mesto? Ti, koji nisi srcem uključen u posao, koji se više provodiš nego što radiš i koga smatraju za nekoga ko je neozbiljan? Teške glave, mamuran, nedovoljno naspavan i žedan, Domingos je ustao sa kreveta i krenuo da skida košulju. - Nemam nameru da se bilo kome pravdam zbog toga što se provodim. To nije znak neozbiljnosti. - Očigledno je da nisi video fotografije, koje su jutros osvanule na internetu. Sedeo si u separeu sa pet golišavih devojaka, Domingos. Tako je svake noći. Da budem iskren, ne izgledaš kao neko ko bi mogao da stane na čelo kompanije kao što je naša. Ljudi ti ne veruju. Misle da
~5~
500€ besplatno
nemaš viziju, da nisi u stanju da odrediš prioritete. Smatraju te za nekoga ko je lakomislen i površan. - Budalaštine! - prasnuo je Domingos, odlazeći ka kupatilu. - Na osnovu čega bi, ti mudraci, mogli tako nešto da zaključe?! - Na osnovu toga što se, po njihovom mišljenju, zabavljaš sa devojkama koje ne mogu da se pohvale visokom inteligencijom, već samo dobrim izgledom. - Neko bi trebalo da im kaže da lepe devojke nisu obavezno i glupe. Da li je Marija došla na posao? - Jeste. Ona mi je otvorila vrata. - Zamoli je da mi skuva duplu kafu i iscedi sok od svežih pomorandži. Idem da se istuširam! Ušao je u kupatilo, a njegov otac se osmehnuo. Nije mogao da sputa svoj ponos zbog toga što Domingos nikada nikome nije izdavao naređenja, pa ni Mariji, ženi koja mu je sređivala kuću i pripremala obroke. On je veoma poštovao sve ljude kojima je bio nadređen, kojima je davao platu. Bio je autoritativan, ali ne i umišljen, niti opijen visokim pozicijama. Ljudi njegovog profila su obično zloupotrebljavali svoje položaje, i svoje bogatstvo, što Domingos nikada nije činio. Njegova majka bi bila veoma ponosna, zaključio je Fernando Pasijensa setno, silazeći u prizemlje.
Pola časa kasnije, Domingos se pridružio svom ocu, koji je sedeo za trpezarijskim stolom i čitao novine. I pre nego što je seo, dograbio je čašu sa sokom i ispio je u nekoliko povezanih gutljaja. Zadovoljno je uzdahnuo i prošao prstima kroz polusuvu kosu. Izgledao je potpuno osveženo, nakon dugog tuširanja i brijanja, odeven u belu majicu i platnene bermude. Fernando Pasijensa je, po ko zna koji put, zaključio da je Domingos neverovatno ličio na svoju majku. Nasledio je od nje crnu, blago uvijenu kosu, gladak i svetao ten, crne oči i lepa usta. Imao je i majčino
~6~
500€ besplatno
uspravno držanje, kretao se brzo i okretno, poput nje. Bio je visok i odlično građen. Nije čudo što ga devojke proganjaju, Fernandu se nametao taj zaključak. Samo, bilo je vreme da on krene da proganja neku devojku. Neku, koja ne bi bila samo lepa i sklona prolaznim avanturama, već i ozbiljna, obrazovana i dovoljno sposobna za to da veže za sebe muškarca kakav je Domingos bio. Ta devojka bi morala da mu ulije osećanje odgovornosti prema poslu, kao i prema ljudima, koji su zavisili od njega. Morala bi da ga navede da odredi životne prioritete, da se odrekne stihijskog bitisanja. I, najviše od svega, morala bi da ga usreći. Domingos nije bio srećan, uprkos tome što je uvek bio nasmejan i dobro raspoložen, njegov otac je to dobro osećao. Osmesi su bih maska za ogromnu prazninu u njemu. Za nedostatak uporišta, odredišta, smislenosti. Fernando Pasijensa je glasno uzdahnuo, preplavljen željom da se, u životu njegovog sina, dogodi nešto lepo, drugačije od svega. - Šte te muči, oče? - upitao ga je Domingos, kome je glava i dalje bila teška. Željno je pio kafu i nestrpljivo čekao da oseti njeno dejstvo. - Muči me mnogo toga. I zanima me da li znaš šta je sutra? Domingos se zamislio, začkiljivši na jedno oko. - Sreda? - Sutra se otvara Sajam mode. Naša kompanija izlaže svoju najnoviju kolekciju, koja se zove „Čarolija proleća." - Gledao sam promotivnu modnu reviju. Kolekcija je odlična! - Hoćeš da kažeš da su modele nosile veoma zgodne manekenke? Jer, to je obično ono, što ti primećuješ na revijama. Devojke, a ne modele. - Dobro, dobro... - Domingos je prstima nervozno protrljao čelo. Imam li ja nekih obaveza, u vezi sa tim Sajmom? - Imaš. Moraćeš da, na otvaranju našeg štanda, čitaš govor. - Kakav govor? - Onaj, koji ćeš da napišeš. - O čemu?
~7~
500€ besplatno
- O novoj kolekciji, o našoj kompaniji, o planovima za budućnost, o modnim vizijama... - Zašto to ne bi napisao neko drugi? I zašto, uostalom, ti ne bi govorio na otvaranju? Uvek si to činio. - Tačno. Sada je vreme da ti čitaš govor. - Zbog poslovnih partnera koji misle da sam neodgovoran i neozbiljan? - podsmehnuo se Domingos. - Upravo tako! Mnoge oči će sutra biti uperene u nas, Domingos. Idealna je prilika da pokažeš svoju najbolju stranu, da se nametneš kao budući vođa i moj adekvatan zamenik, da ućutkaš one koji ne veruju u tvoje sposobnosti. Ti ih imaš u izobilju, ali te mrzi da ih pokazuješ. - Previše sam mlad, da bih izigravao nekakvog direktora i pregovarao sa histeričnim poslovnim partnerima. - Imaš trideset i dve godine - podsetio ga je otac. - Dovoljno da bi se ozbiljno posvetio karijeri. I da bi se oženio - tiše je dodao. Domingos se grleno nasmejao. - Na moju ženidbu ne računaj, oče. Bar ne u skorije vreme. Pre ću sesti u tvoju fotelju, nego što ću stati pred oltar. - Smem li da pitam zbog čega? - Šta ti misliš, zbog čega? - Zbog toga što nisi pronašao pravu devojku? - Tako nešto ne postoji - odgovorio je Domingos sumorno. - Sve su devojke iste. - Pogrešne? - Pogrešne za mene. - Hoćeš li doživotno ostati sam? - Neću. Oženiću se kada osetim da je pravi trenutak za to. - Ti, dakle, veruješ da će doći pravi trenutak, ali ne i prava žena? - Planiram da imam decu, u svakom slučaju. Jedva čekam da dobijem unuke, pomislio je Fernando, ne usudivši se da to izgovori naglas. - Kreni da pišeš govor, Domingos - poručio mu je, ustajući od stola. - Ovoga puta ti neću udovoljiti, niti popustiti. - Ali...
~8~
500€ besplatno
- Pogledaj ono što je jutros osvanulo na internetu. I zamisli komentare koji su usledili, a koje sam morao da odslušam. Hoćeš li da ti ih prenesem? Sve bi mogao da ućutkaš jednom moćnom prezentacijom. Dobrim govorom, dobrim izgledom, odgovarajućim glasom i šarmantnim nastupom. - Hajde da se dogovorimo! Biću šarmantan i potrudiću se da dobro izgledam, kao i da dobro zvučim. Ali zaista ne mogu da pišem taj govor! Već je podne, patim od mamurluka, trebalo bi bar da se pojavim u kancelariji, a u šest idem na večeru sa Hektorom i Monse. Rekao sam ti da su juče doputovali iz Argentine. - Da, pozdravi ih, molim te. I prenesi im da sam ih pozvao da me posete. Što se tiče govora, ti si pametan momak, Domingos. Biće ti dovoljan jedan sat, da bi ga napisao. - Nemam taj sat! I nisam koncentrisan! Najviše bih voleo da se vratim u krevet! Fernando Pasijensa je rezignirano uzdahnuo. - Dobro. Naći ću nekoga, ko bi mogao da napiše taj govor. Biće ti prosleđen na mejl. Večeras ga odštampaj i bar jednom pročitaj, pre odlaska na spavanje. - Večeras ću biti pijan. - Onda ga odštampaj i pročitaj sutra. - Sutra ću biti mamuran i nervozan, dakle nesposoban za korišćenje kompjutera. - Šta hoćeš, u tom slučaju, Domingos?! - Fernando je neočekivano prasnuo. - Da neko, na otvaranju, stoji iza tebe, i šapuće ti ono što bi trebalo da govoriš?! - Biće dovoljno da ga onaj, koji bude pisao govor, lično odštampa i dostavi mi ga. U restoran, na primer, dok još budem pri svesti. - Brzo se priberi, Domingos - poručio mu je otac ljutito, krećući ka izlaznim vratima. - Bojim se da bih i ja, poput naših poslovnih partnera i akcionara, mogao da izgubim strpljenje za tebe.
~9~
500€ besplatno
II Obeshrabren, zabrinut i sa rokovnikom prepunim ugovorenih obaveza, Fernando Pasijensa je otišao u kompaniju. Preskočio je da pozdravi svoje najbliže saradnike, što je obično činio, već se odmah, zaputio ka svojoj kancelariji. Tamo je seo za radni sto i zamislio se. Pokušavao je pronađe opravdanje za Domingosa, ali bez uspeha. On više nije bio desetogodišnji dečak, sa ocem, kao jedinim članom porodice. Bio je odrastao, zreo, samostalan. Imao je Veliki krug prijatelja, pažnja žena mu nikada nije nedostajala, a on, njegov otac, ga je obožavao. Znao je da je imao dobrog sina, sa pregršt potencijala u sebi. Problem se nalazio u tome što je bilo krajnje vreme da se taj potencijal ispolji i iskoristi. Pogled mu je pao na bar, na flaše sa skupocenim pićima. Poželeo je da popije nešto jako, nešto što bi mu otupelo misli i umanjilo intenzitet osećanja. Ali, on to sebi nije mogao da dozvoli. Da je Domingos radio svoj posao, sve bi bilo drugačije. Tada bi on mogao da dozvoli sebi da, poput njega, duže spava, počasti se alkoholom, ili se zabavi na neki svoj način. Uključio je kompjuter, u nameri da napiše govor za sutrašnje otvaranje štanda njihove modne kuće, u okviru Sajma mode. Nije imao drugog izbora, sem da čitanje i istupanje pred javnošću prepusti Domingosu, a da se on pobrine za govor. Nekada mu je pisanje govora predstavljalo rutinu, ali tog dana nije mogao da napiše nijednu rečenicu. Odustao je i zavalio se u fotelju. Razmišljao je koga bi mogao da zamoli da odradi taj posao, umesto njega. Odmah se setio Marsele Ondine, devojke koja je uređivala njihov katalog, odgovarala na pisma kupaca i povremeno korigovala poslovnu prepisku sa važnijim klijentima. Zamolio je sekretaricu da je pozove, nakon čega je, ipak, sipao sebi jedan džin, sa tonikom.
~ 10 ~
500€ besplatno
Vrteo je ispijenu čašu među prstima, kada je Marsela Ondina ušla u kancelariju. Kao i obično, bila je veoma ozbiljna i veoma uzdržana. Ona se, za razliku od većine zaposlenih, nije ponašala snishodljivo, niti je pokazivala bilo kakav strah pred nadređenima. Uvek je bila odmerena, dostojanstvena i svoja. I, kao i obično, izgledala je pomalo zapušteno. Bila je uredna, ipak, njena odeća se nije uklapala u kodekse poslovnog odevanja. Nosila je jednostavnu, pamučnu majicu, iznošene farmerice i udobne patike. Kosa joj je bila duga i ravna, dovoljno kvalitetna i gusta da bi od nje mogle da se naprave modernije frizure. Na njenom licu su dominirale naočare sa velikim, okruglim okvirima, koje su skretale pažnju sa očiju, krupnih, inteligentnih i veoma tamnih. - Zvali ste me, gospodine Pasijensa? - Marsela se obratila Fernandu, glasom keji se odlikovao službenim tonom. - Jesam! Sedi, Marsela, molim te! - pokazao joj je na slobodnu fotelju. - Kako si? Sigurno si u velikoj gužvi, pred sutrašnji Sajam. - Ne, nisam. Katalozi su odavno odštampani, pozivnice su ispisane i razdeljene, svi mejlovi su poslati, mediji su o svemu blagovremeno obavešteni. Bih smo u gužvi, ali je ona prošla. - Odlično! Uh, upravo sam shvatio da nimalo ne pratim tvoj sektor, zato što tamo nema nikakvih problema. Sve se odvija prema planu. Oprosti mi, molim te. - Nisam sigurna šta bi to trebalo da vam oprostim, gospodine Pasijensa. Ja sam plaćena za to da vam ne pravim probleme i da, prema planu, odrađujem svoj posao. - Da, ali, zaslužila si da te ponekad pohvalim! - Jesam, međutim, potpuno sam zadovoljna time što sam dobro plaćena. Fernando Pasijensa nije izdržao, već je prasnuo u smeh. - Oh, bože, kako si samo iskrena! Tebi baš nimalo nije stalo do toga da na nekoga ostaviš dobar utisak, zar ne?! - Stalo mi je, jasno. Kao i svima. Samo ne zavisim od davanja ili uskraćivanja tuđih pohvala. Ljudi uvek misle i govore ono što žele i što njima odgovara, a ne ono što, i kako, jeste.
~ 11 ~
500€ besplatno
- Ti si zanimljiva devojka, Marsela... - primetio je Fernando Pasijensa, zavahvši se na naslon fotelje. - Koliko imaš godina? - Dvadeset pet. - Podseti me koji si fakultet završila? - Za primenjeni dizajn. - Da li to, što uređuješ katalog u našoj modnoj kući, zadovoljava tvoje profesionalne ambicije? - ne - Marsela je mirno i spokojno odgovorila. Fernando Pasijensa se iznova glasno nasmejao. - Mnogi bi, na tvom mastu, odgovorili drugačije. - Ja nisam kao mnogi. - Vidim... - promrsio je Femando, suzivši pogled. - Ne planiraš, dakle, da ostaneš još dugo kod nas? - Ostaću do polaganja magistarskog ispita. - O? Nastavila si, dakle, da se obrazuješ? - Mislim da nikada neću prestati. Impresioniran odgovorima koje je davala Marsela, Fernando joj se očinski osmehnuo. - Nadam se da mi nećeš zameriti to što ću, kada odlučiš da odeš, pokušati da te zadržim? - Neću vam to zameriti. Ali vam neću ni udovoljiti. - Čak ni ako ti dam dvostruko veću platu? - Nije sve u novcu. - A u čemu jeste? - U kreativnosti, sprovodenju ideja, osvajanju izazova i realizaciji davno zacrtanih planova. - Imaš li momka, Marsela? - to pitanje je prosto skliznulo sa Fernandovih usana. Ona je upitno iskrivila glavu, ne previše začuđena. - Imam. Samo, ne vidim zbog čega je to bitno. - U pravu si, nije - Fernando Pasijensa je odmahnuo rukom, svestan toga da je preterao, da je prešao granicu profesionalnosti.
~ 12 ~
500€ besplatno
- Smem li da pitam zbog čega ste me zvali? - interesovala se Marsela, kojoj nije promaklo da primeti to da je telefon njenog direktora neprekidno vibrirao. - Da, naravno. Već znaš da se sutra otvara Sajam mode i da očekujemo mnogo posetilaca na štandu naše modne kuće. Moj sin je prihvatio da ih dočeka prikladnim govorom. Koji bi, hm, ti trebalo da napišeš. - U redu... - prihvatila je Marsela, sa neznatnim oklevanjem. - Nadam se da ti to ne predstavlja problem? - Ne. Završiću govor za sat ili dva i proslediti ga vašem sinu. - Nešto ti smeta, u vezi sa tim zadatkom... - pravilno je procenio Fernando. - Ništa mi ne smeta. Samo me je iznenadilo to što će mlađi gospodin Pasijensa da čita govor. - Misliš da bi bilo bolje da ja to učinim? - Mislim. - Zbog čega? - Vi ste vlasnik modne kuće. A i uživate veće poverenje klijenata i poslovnih partnera. - Zar ne misliš da je vreme da se i moj sin izbori za to poverenje? - Ne mislim. Da je vreme, sam bi napisao govor. - Oh, Marsela! - Fernando Pasijensa je uvukao svih deset prstiju u svoju prosedu kosu. - Ubijaš me, devojko! Svaka reč ti je na mestu! I ne haješ uopšte za to kako će one da zvuče! Brutalno si iskrena! - Žao mi je ako biste više voleli da vas lažem. - Ne bih, naravno! Samo, nisam navikao na to da neko bude tako direktan i otvoren sa mnom, kao što si ti! Marsela je uzdahnula i tužno odmahnula glavom. - To je prokletstvo vašeg visokog položaja. Fernando Pasijensa je po ko zna koji put prasnuo u smeh. - Odavno nisam doživeo da me neko sažaljeva! Sada vidim da je to tako osvežavajuće! Ljudi mi se obično dodvoravaju i pokušavaju da me impresioniraju, što me jezivo umara!
~ 13 ~
500€ besplatno
- Ljudi čine ono što im se dozvoljava. - Hm, da... Tome nemam šta da dodam. U pravu si... Za sve... - Ako je to sve... - Marsela se pridigla u fotelji. - Ne, nije. Ostani još malo, molim te. Kada si već tako iskrena, reci mi šta misliš o mom sinu? - Ne poznajem ga. - Kako to? Znam da si radila intervju sa njim za katalog. - Sve odgovore sam izmislila. Uz dopuštenje, kao i molbu, mlađeg gospodina Pasijense. - O, Domingos...! - Fernandu se oteo uzdah razočarenja. - Zar ni to nije mogao da uradi? - Objasnio je da je imao loš dan. - Svaki njegov dan je loš! - prasnuo je Fernando iznervirano. - Ti si, svakako, nekada razgovarala sa njim, Marsela? - Jesam, jednom. - I? Šta si tada pomislila? - Pomolila sam se da vi još dugo ostanete na čelu ove modne kuće. Fernando Pasijensa je najpre zažmurio, a potom podigao pogled uvis. - Nebesa, otvorite se... - Da li sam sada bila previše iskrena? - Ne. U pravu si. Domingos još uvek nije sazreo za to da me zameni. Interesuje me na osnovu čega si ti to zaključila? Tada je Marsela rezignirano izdigla obrve. - Vaš sin, gospodine Pasijensa, je, rekla bih, častan momak. Vidim da nije od onih koji zloupotrebljavaju porodično bogatstvo i trude se da ga što pre potroše. Kada to hoće i, hm, može, ume da bude veoma efikasan. Ako mu se sve okolnosti uklope, vraški je koristan. Njegova inteligencija, kao i stručnost, se nikada ne dovode u pitanje. Međutim, obično je rasejan, dekocentrisan, nevoljan da se na bilo šta usredsredi, da se bilo čemu posveti. Rekla bih da su mu misli uvek na drugom mestu, sem na onom, na kome se nalazi. Bojim se da vodi nesređen život, da je pomalo haotičan, bez nekog usmerenja. Trebalo bi da odredi prioritete, da se reorganizuje i počne da živi u skladu sa svojim godinama. A ne kao tinejdžer, kome nikako ne uspeva da ostvari mladalačke snove.
~ 14 ~
500€ besplatno
Ta devojka... Fernando Pasijensa je ostao zatečen onim što je Marsela izgovorila. Kao da je čitala njegove misli! Kao da je poznavala Domingosa bolje i od njega samog! Bila je veoma pronicljiva, očigledno. I dovoljno neustrašiva da to pokaže. Posmatrao ju je uporno i dugo. Nije mogao, a da ne pomisli kako bi voleo da je vidi sa Domingosom, kao njegovu ljubavnu partnerku. Ona bi mu, bez sumnje, pomogla da pronađe fokus, da se usmeri i usredsredi, da se uozbilji. Na neki način je bila dovoljno jaka, da bi je sledio, da bi joj verovao i oslanjao se na nju. Međutim, nije bila dovoljno lepa za Domingosa, njegov otac je to razočarano zaključio. Izgledala je sasvim prosečno, u svemu. Bila je srednje visine, vitka, sa oblinama koje se nisu previše isticale. Crte lica su joj bile pravilne, ali daleko od toga da je mogla da se smatra za lepoticu. Nedostajalo joj je atraktivnosti i seksepilnosti. A njen imidž... Domingos je nikada ne bi primetio, jer se oblačila neupadljivo, i sa naočarima izgledala kao intelektualka, koja nije umela da se zabavlja. Sa druge strane, Fernando je morao da bude potpuno iskren, ni Marsela ne bi, baš, poludela za Domingosom. Očigledno je da nije bila impresionirana njime, poput ostalih žena u kompaniji. I imala je momka. Sasvim sigurno nekog umetnika, koji je fanatično trošio svoje talente. - Nemam šta da dodam tvojim rečima, Marsela - Fernando Pasijensa se izmučeno oglasio. - Sem jednog. Ne poveravaj ih nikom, molim te. Veoma mi je stalo do toga da Domingos stekne poverenje zaposlenih. - Budite bez brige, gospodine Pasijensa. Bar po tom pitanju značajno je dodala.
~ 15 ~
500€ besplatno
Fernando ju je naglo pogledao, iznenađen time što je Marsela uočila i njegovu hroničnu, očinsku brigu. Još jednom je uzdahnuo i bacio brz pogled na zidni sat. - Prinuđen sam da te zamolim za jednu uslugu, Marsela... Domingos je zatražio da mu se govor odštampa i dostavi. On će, hm, čitavog dana biti zauzet. Veče će provesti u restoranu „Puerto del Sol", koji se nalazi na Trgu Kastilja. Da li bi ti bilo teško da mu lično dostaviš govor i na licu mesta se konsultuješ sa njim oko eventualnih korekcija? Obezbediću ti auto i vozača, za tu priliku. Po prvi put, od kada je ušla u kancelariju, Marsela je ispoljila neku emociju. Namrštila se. Videlo se da nimalo nije bila oduševljena dodeljenim joj zadatkom. Ipak, nije želela da ga odbije. Saosećala je sa Fernandom Pasijensom, zbog njegove nemoći da utiče na svog sina. - Potrudiću se da govor dostavim što pre... - rekla je, podižući se iz fotelje. - Misliš, dok je moj sin još trezan! Slobodno to reci! - Ne, nisam to mislila. - Sada nisi iskrena. - Htela sam da budem obzirna. - Hvala ti, Marsela - Feraando Pasijensa joj se nežno osmehnuo. - Ovaj razgovor neću skoro zaboraviti. - Do viđenja, gospodine Pasijensa! - pozdravila ga je Marsela, koja je osetila olakšanje zbog okončanja tog čudnog razgovora.
~ 16 ~
500€ besplatno
III Oko sedam sati uveče, Marsela je ušla u restoran „Puerto del Sol", sa namerom da preda govor Domingosu. S obzirom na to da nije želela da ulazi u salu i uznemirava ga, zamolila je hostesu da ga pozove. Povukla se u predvorje, u kome, u tom trenutku, nije bilo nikoga. Osvrtala se oko sebe, sa izrazom dosade na licu, sve dok nije ugledala Domingosa, kako joj se približava. Nešto joj je zaigralo u stomaku, kada se suočila sa njegovom visokom, snažnom pojavom, pojavom koja nikoga nije ostavljala ravnodušnim, pa ni nju. Iako nikada nije učestvovala u razgovorima svojih koleginica, na temu privlačnosti Domingosa Pasijense, pomislila je kako bi, konačno, mogla u iste da se uključi. Imala bi šta da kaže. Pa čak i to, da je Domingos Pasijensa bio najzgodniji muškarac, koga je ikada upoznala. Marselu je zatekla njena devojačka reakcija. Kada ju je istražila, dosetila se da je Domingosa do tada uvek sretala u kompaniji, u radnom okruženju, u kome je uspevala da se savršeno kontroliše. Te večeri je po prvi put videla jednog opuštenog, ležernog, blago pripitog Domingosa, čija je bela košulja bila raskopčana, a grudi preplanule i glatke. Stao je pred nju i poklonio joj svoj najšarmantniji osmeh. Osmeh koji osvaja, koji obara, koji poništava sve njegove slabosti, koji ga čini neodoljivim. - Pretpostavljam da te je moj otac poslao... - zastao je Domingos, ne uspevši da se seti Marselinog imena. - Zovem se Marsela Ondina - pribrano mu se predstavila, uprkos nešto jačem lupanju srca. - Napisala sam vam govor za sutrašnje otvaranje, gospodine Pasijensa. Nije dug, pa bi, ako imate vremena, mogli da ga pročitate i vidite da li ste saglasni sa onim što sam napisala. - Pričaj mi... - zatražio je Domingos, otvarajući fasciklu. - O čemu?
~ 17 ~
500€ besplatno
- O onome što si pisala. - U govoru dominiraju odlike nove kolekcije „Čarolija proleća", jer će ona biti udarno prezentovana. Navela sam ponešto o istorijatu kompanije, o dostignućima, nagradama, raširenoj prodajnoj mreži. Usudila sam se i da napišem nešto o vašim ličnim planovima i ambicijama, kada je budućnost kompanije u pitanju. Koristila sam demagoške izraze, ništa što bi zaparalo uši. Biće potpuno bezbedno da to pročitate. - Jedva čekam! - Domingos je zatvorio fasciklu i još jednom se osmehnuo. - Ni sam ne znam kakvi su moji planovi, pa će biti zanimljivo da vidim kako si ih ti opisala. - Još zanimljivije bi bilo kada biste odredili i definisali svoje profesionalne ambicije, i ponudili zainteresovanima jedan zreli koncept, umesto tuđih, demagoških fraza. - Uhhh... - izustio je Domingos oduženo, snažno se namrštivši. Srce, nije sada vreme da mi držiš predavanje. Malo sam popio. I zabavljam se sa prijateljima. Vidim da si pametna i slatka, ali... - Pametna i slatka?! - uzviknuo je visoki, crnokosi muškarac, koji je upravo tada izašao iz restoranske sale i stupio pred njih. - Moram da upoznam devojku, koju moj prijatelj smatra za pametnu i slatku! Obično mi govori da upoznaje one koje su lepe i glupe! Ja sam Hektor Ferer! - predstavio se, pruživši Marseli ruku. - Drago mi je! - Marsela se kratko rukovala, a onda pokušala da ih obojicu zaobiđe. - Lepo provedite ostatak večeri! Do viđenja! - Hej, samo malo! - trgao se Hektor, preprečivši Marseli put. Nisam čuo kako se zoveš. I nisam stigao da se uverim da li si zaista pametna, kako tvrdi moj prijatelj. Više je nego očigledno da si slatka, mada si malo preozbiljna, za moj ukus. - Uh, dobro je! Onda ne moram da se osećam neprijatno zbog toga što ste vi previše neozbiljni, za moj ukus! - odvratila je Marsela, odmerivši ih obojicu na prekoran način. - Prava je tigrica! - Hektor je značajno munuo Domingosa po ramenu. - Kako si uspeo da je uloviš, prijatelju?
~ 18 ~
500€ besplatno
- Marsela radi za mog oca, Hektore - objasnio je Domingos. - Došla je ovde po radnom zadatku. Ne dozvoli joj da stekne pogrešan utisak o tebi, molim te. - Ne brini, neću - obećao je Hektor, iznova se osmehnuvši Marseli. - Oprosti mi, molim te. Potpuno sam dobronameran, radi se o tome da imam neobičan smisao za humor. Nije ti bilo neprijatno, nadam se? - Biće mi prijatnije kada odem. - To ne možemo da dozvolimo. Zar ne, prijatelju? - Hektor se obratio Domingosu. - Ne, naravno! Pridruži nam se u restoranu, Marsela! Činilo se da je nju zabavio taj poziv. - Zašto bih to učinila? Sebi? Hektor je prasnuo u smeh i udario zbunjenog Domingosa po ramenu. - Učini sve što je u tvojoj moći, prijatelju, kako bi nam se Marsela pridružila za stolom. Siguran sam da bi Monse bila oduševljena da je upozna! - Gospodin Pasijensa ima moć da sprovodi svoja naređenja samo na radnom mestu, u radno vreme - Marsela nije pokazivala ni najmanju želju da udovolji Hektorovom predlogu. - Hvala na pozivu, gospodine Ferer, ali moram da vas odbijem. Ne budite razočarani. Do kraja večeri ćete, sasvim sigurno, zaboraviti da ste me ikada upoznali! Marsela se našla na korak od izlaza iz restorana, kada se iz sale pojavila visoka i raskošno lepa crnokosa žena. - Da li je u redu to što ste me ostavili samu za stolom? - pobunila se, upućujući ljutite poglede Hektoru i Domingosu. - Monse Kabaljeros?! - uzviknula je Marsela ushićeno, prepoznavši poznatu agrentinsku konceptualnu umetnicu. - Da li ste to zaista vi?! - Ne mogu da verujem! - Monse je pljesnula rukama. - Od kada sam doputovala u Španiju, ti si prva osoba koja me je prepoznala, dušo! Ne računam ljude iz medija, i kolege, umetnike. Da li si i ti umetnica? - Nisam, ali sam veliki obožavalac vašeg rada! Ja sam Marsela Ondina! - predstavila se, pružajući ruku Monse Kabaljeros. - Drago mi je, dušo! Ko si ti? Domingosova prijateljica? - Ne, nisam! Ja radim u kompaniji njegovog oca. Došla sam u restoran po službenom zadatku.
~ 19 ~
500€ besplatno
- A sada ćeš da ostaneš po privatnom! - presudila je Monse. Pridružićeš nam se za stolom, zar ne? - Veoma rado! - prihvatila je Marsela i krenula za Monse, ne obazrevši se na Hektora i Domingosa, koji su razmenili zbunjene i začuđene poglede.
U nastavku večeri, Marsela i Monse su vodile veoma dinamičan razgovor o umetnosti, posebno konceptualnoj. Monse je bila zadivljena Marselinim poznavanjem te umetničke forme, ali i otkrićem da je nepogrešivo i pomno pratila njenu karijeru. Marsela nije krila svoju sreću zbog toga što ju je upoznala, a takođe se nije ustručavala ni da zadovolji svoju radoznalost, u vezi sa njenim stvaralačkim delima. Toliko je bila udubljena u razgovor sa Monse Kabaljeros, da prisutne muškarce za stolom nije ni primećivala. Oni su razgovarah međusobno, prećutno se mireći sa tim što su bih zanemareni. Marsela je odbila da večera, naručila je jedino voćnu salatu. Domingos je pio crno vino, ali umereno, tako da je kraj večere dočekao u prilično dobrom stanju. - Hektor i ja boravimo u hotelu „Granada", Marsela - obratila joj se Monse, po izlasku iz restorana. - Javi mi se sutra, kako bismo se dogovorile o zajedničkom obilasku gradskih galerija. Pustićemo momke da se zabavljaju na njihov način, oni ne kriju da ih umetnost nimalo ne zanima! - Učinili ste mi veliku čast, gospođice Kabaljeros! - prihvatila je Marsela, topeći se od zadovoljstva. - Zovi me Monse! - prisno je predložila umetnica, hvatajući Hektora pod ruku. - Vidim da su naši ponovni susreti već ugovoreni! Drago mi je zbog toga! Laku noć, društvo! - pozdravio ih je Hektor, dok im je Monse mahnula.
~ 20 ~
500€ besplatno
Marsela i Domingos su im uzvratili pozdrave i zaputili se prema parkingu. Opijena svim onim što se dešavalo u restoranu, Marsela je nasumično pratila Domingosa, sve dok je, stidljivo i diskretno, nije pozvao vozač, sa kojim se dovezla do hotela. - Oh, Huan! - uzviknula je ona, ugledavši ga. - Huan! Potpuno sam zaboravila na tebe! Oprosti mi, molim te! Nije bilo planirano da se ovoliko zadržim! Zašto me nisi potražio?! I zašto nisi otišao, uostalom?! - Gospodin Pasijensa mi je naložio da te bezbedno vratim kući odgovorio je Huan snebljivo. - Ja ću Marselu odvesti kući - umešao se Domingos, vadeći novčanik. Dao je Huanu novčanicu od pedeset evra i rekao mu da je slobodan. - Da li je to pametno? - pobunila se Marsela. - Mislim, s obzirom na to da ste pili vino... - Možda ne umem da vodim kompaniju, ali umem da vozim. Čak i blago pripit. - Krenuću sa vama, samo zato što ne želim da dalje zadržavam i uzurpiram Huana. - Da, da, već mi je jasno da ništa ne želiš da učiniš zbog mene! Prvo si mi donela govor u restoran zbog mog oca, potom si prihvatila da sediš za stolom sa mnom zbog Monse, a sada rizikuješ da se voziš sa mnom zbog Huana! Marsela se kratko nasmejala. - Zvučite kao uvređeno dete... - Nisam dete. Ali jesam uvređen. Pitam se šta imaš protiv mene, Marsela? - Ne bi trebalo da vas brine moje mišljenje, gospodine Pasijensa. Do pre dva sata niste znah ni kako se zovem. Do jutra ćete zaboraviti moje ime. A sa njim i sve u vezi sa mnom - odgovorila je, zvučeći potpuno hladnokrvno. - Nisam toliko pijan - rekao je Domingos, otključavajući automobil. Otvorio je Marseli vrata i potom seo na mesto suvozača. Ćutao je sve dok se nisu našli na glavnoj ulici koja je, te noći, bila gotovo pusta. - Podseti me šta ti radiš u kompaniji... - zatražio je da sazna. - Uređujem katalog.
~ 21 ~
500€ besplatno
- Otkud to da se toliko razumeš u umetnost? - Diplomirala sam primenjenu umetnost. - Lepo. Ja sam potpuni laik, kada je ta oblast u pitanju. Da budem sasvim iskrena, nisam ni namanje upućen u ono što Monse radi. Pomalo me grize savest zbog toga, jer je Hektor moj najbolji prijatelj. Šta, uopšte, podrazumeva konceptualna umetnost? - Podrazumeva vid kreativnog izražavanja, kod koga se ideja umetničkog dela smatra važnijom od završnog proizvoda. Začetnici tog pravca tvrde da istinsko umetničko delo nije fizički predmet, koji umetnik stvara za izlaganje ili prodaju, već se ono sastoji od koncepta, ili ideje. Tipična konceptualna dela obuhvataju fotografije, tekstove, karte, grafikone i kombinacije slike i teksta, koje su namerno vizuelno nezanimljive ili trivijalne, čak, kako bi se skrenula pažnja na ideje koje izražavaju. - Oh, bože... - uzdahnuo je Domingos. - I dalje ništa ne razumem. - Važno je da ste dobri u onome, što je vaša struka, gospodine Domingos. - Misliš na ekonomiju? - Da. - Nisam siguran da sam dobar u tome - izjavio je samokritično. - Nije vam ni stalo do toga da budete.
Domingos je pogledao u Marselu i tek ju je tada odmerio. Ništa, na njenom telu, mu nije privlačilo pogled, ipak, bilo je jasno da ga je ta neupadljiva devojka intrigirala. - Da li ti se dopada to što uređuješ katalog za modnu kuću? - Trenutno mi taj posao sasvim odgovara - odgovorila je rasejano, vadeći mobilni telefon iz torbe, kako bi pročitala pristigle poruke. - Ovo mi se nikada pre nije desilo... - promrmljao je Domingos sebi u bradu. - Šta? - upitala je Marsela, bez dizanja pogleda.
~ 22 ~
500€ besplatno
- Imaš li momka? - neočekivano ju je upitao. - Mislite da sam zaljubljena u nekog mladića, jer sedim pored vas, i ne činim apsolutno ništa, da bi vam se dopala? - Marsela je pravilno procenila na šta se odnosio Domingosov nedorečeni komentar. - Jesi li zaljubljena? - ponovo je izbegao da odgovori. - Jesam. - Bravo za njega! Da li je i on iz sveta umetnosti? - Jeste. - Nisi baš pričljliva, Marsela. Ili to nisi sa mnom? - Ovo drugo. - Treba li da pomislim da ti nisam nimalo zanimljiv? - Gde žive Hektor i Monse? - tada je Marsela odignorisala Domingosovo pitanje. - U Argentini, ili u Španiji? - U Buenos Airesu. Ovde dolaze nekoliko puta godišnje. - Rekla bih da imaju stabilnu ljubavnu vezu, odnosno, da se vole. - Znam da Hektor voli Monse, jer je zbog nje napustio svoju zemlju, svoj grad, svoj posao, porodicu i prijatelje. Nisam siguran da li ona voli njega. - Zbog čega to kažete? - Odbija, na primer, da mu rodi dete. A starija je od njega deset godina. Još malo, i neće biti u reproduktivnom periodu. - Možda Monse ne vidi sebe kao majku. Mislim da izražavanje ljubavi ne podrazumeva isključivo prilagođavanje partneru, već i insistiranje na zaštiti sopstvenih ideala. Da bi neko činio uspešan par sa drugom osobom, mora da bude dosledan sebi. - Uh... - Domingos je oduženo huknuo. - Podseti me da sutra prodiskutujemo na tu demu... Trenutno nisam sposoban... - Ne verujem da ćemo se sutra videti. - Mislio sam da ćeš doći na otvaranje štanda? - Nisam to planirala. - Ni ako bih te ja zamolio? Marsela nije izdržala i prasnula je u smeh. - Oprostite mi, molim vas... - mrmljala je, obuzdavajući kikotanje.
~ 23 ~
500€ besplatno
Njen kikot je nadjačalo Domingosovo škrgutanje zubima. Dao je gas i nedozvoljenom brzinom dovezao Marselu do zgrade, u kojoj je stanovala. - Hvala vam, gospodine Pasijensa! - rekla je ona, nimalo uznemirena time što je naljutila svog pretpostavljenog. - Na čemu mi se zahvaljuješ?! - besno ju je upitao. - Na tome što sam te zabavio?! - Između ostalog. Marselina drskost, izraz hrabrosti, njena ravnodušnost i neumoljivo vladanje sobom, isprovociralo je u Domingosu želju da je nadvlada, da isprovocira bilo kakvu reakciju u njoj. Pre nego što je uspeo da preispita svoju nameru, ili da je obuzda, zgrabio je Marselu za ramena, privukao je sebi i snažno je poljubio. Učinio je to na haotičan način, sa željom da pokaže svoju nadmoć, svoju mušku dominaciju. Ne bi ga iznenadilo da se Marsela pobunila, odmakla se od njega, ili ga udarila, čak. Umesto svega toga, ona se primirila i sva smekšala. Domingos je to iskoristio, i nastavio je da je ljubi, toga puta veoma nežno, ali uporno, sa očekivanjem da mu uzvrati poljubac. Marsela je podatno uzdahnula, otpočinjući da pomera svoje usne. Željno ih je nudila Domingosu, a on ih je vešto mrvio, pritiskao i naslađivao se njihovom mekoćom. Kada im se poljubac produbio, oboje su se spontano približili jedno drugom. Uhvatili su se u zagrljaj, svesni toga da su se privlačili, da su uživali, da je njihov poljubac nosio u sebi božanstveno obećanje. Budio je u njima strast, čistu, nepomućenu požudu, i telesne vibracije zbog kojih su oboje postali napeti. Nalazeći se u omamljujućem transu, Marsela je uvukla ruku u izrez na Domingosovoj košulji i dodirnula mu grudi. On je stekao utisak kao da ga je opekla, zbog čega se, sav zadihan, odvojio od nje. Bio je uzbuđen, uzbuđen i začuđen svim onim, što je Marsela probudila u njemu. Marsela, za kojom se nikada ne bi okrenuo na ulici. - Eto! Sada stvarno imaš na čemu da mi budeš zahvalna! - namerno je zvučao bezobrazno, iako je znao da je trenutak nalagao sasvim drugačiji ton.
~ 24 ~
500€ besplatno
Obično samouverena, Marsela je tada ustuknula. Gutala je knedle dok je izlazila iz kola. Učinila je to bez reči. Zatvorila je vrata i polako se zaputila ka ulazu u svoju zgradu. Kada se našla u ulazu tiho je zaplakala, ispunjena prejakim, neobjašnjivim osećanjima.
~ 25 ~
500€ besplatno
IV Ovo je previše dobro da bi bilo istinito, pomislio je Fernando Pasijensa kada je, narednog jutra, obavešten da je njegov sin stigao na posao. Nije ga očekivao pre podneva, kada je bilo planirano da zajedno krenu na otvaranje Sajma mode. Odmah je otišao do njegove kancelarije, jer je bio nestrpljiv da ga vidi i da razgovara sa njim. Zatekao ga je kako ispija kafu i nešto posvećeno čita. - Nakon ko zna koliko vremena mogu da kažem da je ovo zaista dobro jutro! - oglasio se Fernando raspoloženo, veoma zadovoljan otkrićem da je njegov sin, toga jutra, izgledao uredno, odmorno i profesionalno. Nosio je tamno, letnje odelo, belu košulju i kravatu. Bio je obrijan, dok je kosu nehajno začešljao unazad. - Dobro jutro, oče! - Domingos je odložio tekst koji je čitao, da bi pozdravio oca. - Smem li da pitam za razlog tvog dobrog raspoloženja? - Zar ni ne pretpostavljaš o čemu se radi? - Ne. - Onda nisi pogledao fotografije i komentare, koji su jutros objavljeni na internetu! - Obično nisi zadovoljan onim, što se o meni objavljuje na internetu. Šta su dokoni paparaci sada konstruisali? - Nešto, što ti veoma ide u prilog! Svima nama, tačnije! Hajde, konektuj se i pogledaj sam! Domingos je uzdahnuo i učinio ono, što mu je otac predložio. Nije se previše iznenadio kada je ugledao fotografiju, koju je neko snimio prethodne večeri u restoranu. Svi za stolom, uključujući i njega, su primetili jednog momka koji ih je fotografisao, i svi su zaključili da mu je meta bila Monse, kao poznata i priznata umetnica. Prevario se. Nepoznati momak je fotografisao njega, sina vlasnika uspešne modne kuće, kako ga je potpisao, i jednog od najpoželjnijih neženja u gradu.
~ 26 ~
500€ besplatno
Odmahujući glavom u neverici, naglas je pročitao prateći komentar: - Domingos Pasijensa, neumorni plejboj, se konačno okrenuo drugačijem tipu žena, od onih sa kojima se obično zabavlja. Devojka, sa kojom je večerao u društvu prijatelja, je intelektualka, budući magistar, poznavalac i ljubitelj umetnosti. To, što ju je Domingos Pasijensa odabrao za svoju partnerku, verovatno predstavlja njegov radikalni životni preokret, i nameru da se uskoro uozbilji i skrasi. Ne sumnjamo da će mnoge devojke biti razočarane time što je... Bez volje da nastavi dalje da čita, Domingos je rezignirano isključio kompjuter. - Kao i sve drugo, što je objavljeno o meni, i ovo su budalaštine. - To su budalaštine, od kojih bi mogli da imamo koristi - ispravio ga je otac. - Već sam dobio par pozitivnih komentara, koji se odnose na to što si fotografisan sa Marselom, tvojom navodnom novom partnerkom. - Nisi, nadam se, potvrđivao ljudima da je Marsela moja partnerka? - Ne, nisam. Govorio sam im da poznajem tu devojku, da je veoma poštujem, ali da se ne bavim tvojim ljubavnim životom. - Ništa od toga nije istina. - Varaš se. Juče sam razgovarao sa Marselom, koja je na mene ostavila veoma jak utisak. Zaključio sam da je inteligentna, obrazovana, ambiciozna i iznad svega iskrena. Jedna je od retkih koje se nikome ne ulaguju i ne dodvoravaju. Potpuno je formirana, rekao bih. Tačno zna šta hoće, a još više šta neće. Interesantna je, na nesvakidašnji način. - Da - Domingos je zamišljeno protrljao bradu, prisetivši se poljupca, koga je razmenio sa Marselom. - I ja sam stekao slično mišljenje o njoj. - Zaista? Drago mi je zbog toga! Kao što mi je drago što si je sinoć pozvao da se tebi i tvom društvu pridruži za stolom. - Marsela nam se nije pridružila zbog mene, već zbog Hektorove ljubavnice, Monse Kabaljeros. Njih dve su koleginice, umetnice. - Ah, tako...! Pa, sigurno ste se lepo proveli? - Dame su se svakako lepo provele. Čitavo veče su razgovarale jedna sa drugom. Ja sam bio neprimetan.
~ 27 ~
500€ besplatno
- Šteta... - Fernando Pasijensa je slegao ramenima. - Mada, tako nešto je i moglo da se očekuje, s obzirom na to da Marsela nema preterano visoko mišljenje o tebi.
Nakon što se iznenađeno trgao, Domingos je upitno pogledao u svog oca. - Šta bi to trebalo da znači?! - Već sam ti nagovestio da je Marsela krajnje iskrena. Takvom se pokazala i kada sam je pitao šta misli o tebi. - Od kada sa zaposlenima razgovaraš o meni, oče?! - Domingos je ljutito zatražio objašnjenje. - Koliko mi je poznato, to nije tvoj manir! - Tačno je, nije. Radi se o tome da mi je Marsela ulila poverenje. Ona nije osoba koja bi drugima prenela detalje našeg razgovora. - Što se mene tiče, nisi morao ni meni da ih prenosiš! Fernando Pasijensa je radoznalo suzio pogled. Nije znao kako da protumači to što se Domingos naljutio, što je bilo očigledno da mu je zasmetalo ono što mu je poverio. Obično nije pridavao previše važnosti mišljenju drugih ljudi, pa ni drugih žena. Bilo je očigledno da ga je Marselin komentar dotakao. - Tek da znaš, Marsela je svesna tvojih kvaliteta, Domingos. Procenila te je kao časnog momka koji, kada to hoće, ume da bude veoma efikasan. Ona zna da si inteligentan i stručan. Neverovatno je da ti zamera upravo ono, što i ja. Tvoju neorganizovanost, neozbiljnost i nasumično življenje, bez određenih prioriteta. - Odakle joj pravo da tako govori o meni?! - prasnuo je Domingos. - Ta devojka me ni ne poznaje! Sinoć smo, praktično, prvi put razgovarali, ako ne računamo sporadične poslovne kontakte! - Marsela te ne poznaje, ali je očigledno veoma pronicljiva. Meni se ona dopada, Domingos. Dopada mi se to što te javnost povezuje sa njom. Bio bih veoma srećan ako bi, vas dvoje, mogli da se dopadnete jedno drugom. Ali, znam da je to nemoguće. Niti si ti njen tip, niti je ona tvoj.
~ 28 ~
500€ besplatno
- Grešiš! - Domingos nije odoleo da to izgovori. - Vrlo! - O?! Hu! Pa, smem li da znam... - Ne, ne smeš. Odnosno, nema šta da se zna. - Sada ti, tek, ne verujem. Neka iskrica je blesnula među vama dvoma, zar ne? - Iskrica je blesnula i ugasila se. Uostalom, Marsela ima momka. Da, rekla mi je to. Domingos je naglo pogledao svog oca. - Rekla ti je to?! - Pitao sam je. Otvoreno. Valjda sam i juče, tokom razgovora sa njom, razmišljao o vama dvoma, kao o potencijalnom paru. - Juče je bilo juče, a danas je danas! Marsela ima momka, i ne baš preterano dobro mišljenje o meni. Ni ona nije, baš, devojka mojih snova. Time stavljamo tačku na tu priču. - Zašto? - Zašto stavljam tačku? - Ne. Zašto Marsela nije devojka tvojih snova? - Zato što... - Domingos je vatreno zaustio, ali je naglo ućutao. Njegov otac se zadovoljno osmehnuo. - Ima nečeg u njoj, zar ne? - Svakako. - Kakva bi trebalo da bude devojka tvojih snova, sine? - Nisam razmišljao o tome. - Ako bih pravio presek onih sa kojima sam te obično viđao, rekao bih da je devojka tvojih snova veoma zgodna, lepa, atraktivna, voljna da luduje i da se zabavlja, da se lepo oblači i privlači pažnju na sve moguće i nemoguće načine. Hoćeš li se, jednoga dana, oženiti takvom devojkom? - Nisam planirao da se ženim. - Zato što si još uvek mlad? - Fernando se blago podsmehnuo. Zato što nisi bio sa dovoljnim brojem žena? Zato što nemaš uslove za osnivanje porodice? Domingos je umorno uzdahnuo i na trenutak zatvorio oči. - Jutros sam se naterao da ustanem rano, spremim se i dođem na posao. Sada čitam govor i pokušavam da ga upamtim, kako ne bih, kao školarac,
~ 29 ~
500€ besplatno
mucao pred svetom. Ali, veruj mi, ni izdaleka nisam sposoban da vodim ozbiljne razgovore, poput tog, o ženidbi. - Mogu li da vidim taj govor? - Izvoli! Fernando Pasijensa je pažljivo pročitao govor i papir vratio Domingosu. - Ne znam kako, ali tvrdim da te Marsela prozire, Domingos. Sve što je napisala je u skladu sa tobom, tvojom ličnošću, tvojim angažovanjem u kompaniji. Ništa nije slagala, ništa nije obećala, ali bi ovaj govor svakoga mogao da zadovolji. - Bravo za Marselu! - uzviknuo je Domingos ironično. - Šta ti imaš protiv nje? - Ništa! - Možda to što ima momka? Ili što nema previsoko mišljenje o tebi? - Nisam toliko nezreo, da bi mi smetale takve stvari. - Možda nije problem u nezrelosti, već u nečem drugom! Domingos je namršteno pogledao svog oca. - U čemu drugom?! - Ostavljam ti da to sam otkriješ! - odvratio je Fernando zagonetno, izlazeći iz kancelarije.
~ 30 ~
500€ besplatno
V Ne smem da se zaljubim u njega, Marsela je to po ko zna koji put konstatovala, dok je posmatrala Domingosa kako čita govor na otvaranju kompanijskog štanda. Primoravala je sebe da okrene glavu, da se udalji, da pobegne, čak, ali joj se pogled neprekidno vraćao na Domingosa. On je, toga dana, izgledao veoma impresivno i veoma ubedljivo. Odavao je utisak poslovnog čoveka koji u potpunosti kontroliše sve oko sebe, koji zna šta radi, sa kim radi i zbog čega nešto radi. Govorio je jasno i bez zastajkivanja. Neprekidno se osmehivao i rasipao svoj nepresušni šarm. Žene su ga gledale kao opčinjene, muškarci su mu zavideli, smatrajući ga za nekoga ko se rodio veoma srećan. Marsela je intimno slutila da Domingos nije bio srećan, uprkos svemu što je posedovao u životu, počev od izgleda, ličnih osobina, iskustva, reputacije i porodičnog bogatstva. U njemu se krila neka praznina, neko nezadovoljstvo. Ono, koje ga je navodilo da bezglavo juri za ispunjenjem, kad god bi mu se za to ukazala šansa. Kada je Domingos završio sa čitanjem govora, prostorom je odjeknuo gromki aplauz apsolutne podrške. Fernando Pasijensa je sijao od sreće. Poslovni partneri su značajno klimah glavama. Akcionari su odahnuli. Potencijalni kupci su tražili kataloge. Žene su krenule da se tiskaju oko Domingosa. A on se zaputio prema Marseli. - Ipak si došla - konstatovao je, pomno proučavajući njeno lice. - Hoću da demantujete ono što je jutros osvanulo na internetu hladno je zatražila, otkrivajući mu razlog svog dolaska. - Zaista? - zajedljivo je upitao, ukrštajući ruke preko grudi. - Zašto bih to učinio? Oboje smo lepo ispali. A i komentari su prilično laskavi, posebno oni koji se odnose na tebe.
~ 31 ~
500€ besplatno
- Ne želim da me neko dovodi u vezu sa vama, gospodine Pasijensa. - Gospodine? Zar nismo prevazišli tu fazu? Pre nego što je Marsela stigla da odgovori, nedaleko od njih se postavio fotograf, koji je brzo i spretno napravio nekoliko snimaka. Iznervirana time, Marsela je otišla iza paravana, u zaštićeni deo štanda, u koji su mogli da ulaze jedino ljudi iz kompanije. - Molim vas da ne dopustite da ova stvar ode predaleko, gospodine Pasijensa! - nije oklevala da se iznova obrati Domingosu. - Ne vidim kako vam to ide u prilog! Kako laži mogu bilo kome da pomognu u bilo čemu?! - Zanimljivo pitanje... - prokomentarisao je Domingos, uz osmeh odobravanja. - Svakako bi o tome moglo da se raspravlja. Kasnije. Ono što je sada bitno je da znaš da ja ne podržavam ono što je plasirano na internetu. Drugo, to mi zaista nije potrebno. I treće, podsećam te da si mi sinoć gurnula ruku ispod košulje. Između ostalog. Suvišno je da mi se sada obraćaš zvanično. - A vi ste meni... - Marsela je naglo zaćutala, usred rečenice. - U redu, Domingos... - usudila se da ga tako oslovi. - Budi ljubazan i razuveri javnost da smo nas dvoje ljubavni par. Ovde ima dosta novinara. Ako nisi raspoložen za davanje intervjua, potrudi se da večeras izađeš sa devojkom sa kojom si zaista u vezi, i da to negde ostane zabeleženo. - Slobodan sam - Domingos je slegnuo ramenima. - Nisam u vezi. - Ali ja jesam! Pitanje je trenutka kada će moj momak biti obavešten o snimku, koji kruži internetom! Pre nego što do toga dođe, želim da negde bude objavljen demant o našoj navodnoj vezi! - Čemu tolika histerija, Marsela? Tvoj momak bi trebalo da više veruje tebi, nego onome što se objavljuje na internetu. - Da li si video fotografiju, Domingos? Ti, ja, Hektor, Monse... Sedimo u poznatom restoranu, za istim stolom, na kome stoji flaša šampanjca od pet stotina evra! Ja sam na slici sva ozarena, zbog Monse, a ti... A ti... Domingos se šeretski osmehnuo. - Šta ja? - Bolje izgledaš od mog momka, koji svakako nije u stanju da me izvede u onakav restoran i naruči mi onako skup šampanjac! Osetiće se ugroženim!
~ 32 ~
500€ besplatno
- To bi trebalo da bude njegov problem, a ne tvoj. - Biće moj problem ako me ostavi! - Možda bi bilo najbolje da se upravo to dogodi. Marsela je zinula iznenađeno. - Kako se usuđuješ?! Odakle ti pravo da donosiš bilo kakve zaključke o mojoj vezi?! - Pa, srce, sama si mi dodelila to pravo kada si me sinoć onako strastveno ljubila... Svesna toga da bi svaka replika bila nedovoljna da pobije Domingosovu tvrdnju, Marsela se žustrim koracima udaljila od njega, dok su joj se suze nemoći i besa skupljale u očima.
Nakon veoma dugog i napornog dana, Domingos je odlučio da se, sa Hektorom, opusti u svom omiljenom noćnom klubu „Sibeles". Naručio je pivo, umesto žestokog pića, i iskoristio to što je u klubu vladala tama da sasvim ulegne u naslon separea. - Ah, mislio sam da ovaj dan nikada neće proći... - uzdahnuo je, skidajući sako i odvezujući kravatu. - Možda je trebalo da te pustim da odeš kući, kako bi se dobro naspavao... - primetio je Hektor uviđavno. - Ne verujem da bih mogao da zaspim. Glava mi je prepuna svega. Oh, bože! Divim se svom ocu, koji bez ikakvog žaljenja uspešno vodi kompaniju već decenijama! Ja mogu da ekonomišem, pregovaram, pravim najbolje kalkulacije, izvlačim najbolje ponude, sarađujem sa bankarima, ali ne podnosim gužvu, buku, svu tu histeriju koju moda izaziva. To je previše za mene! Jednoga dana bi to moglo da mi predstavlja problem. - Jednoga dana ćeš imati suprugu koja će se nositi sa tim delom posla. Sa novinarima, histeričnim kupcima, bučnim prezentacijama. Sve što je potrebno je da je pronađeš!
~ 33 ~
500€ besplatno
- Supruga... - promrmljao je Domingos zamišljeno. - Pa, ženidbom bi, definitivno, mnogo toga rešio. Iznad svega bih ućutkao svog oca, koji me sve više pritiska. Bojim se da će morati da se nauči strpljenju. - Zar zaista ne razmišljaš o ženidbi, Domingos? - Hektor se uozbiljeno nagnuo ka njemu. - Ne. Još uvek uživam u zabavljanju sa devojkama. - Da, ali, sve je to tako... prolazno. Ne traje. Ne ispunjava te, ne proizvodi trajni zanos. Bio bih najsrećniji na svetu ako bi Monse prihvatila da se uda za mene i ako bi rodila dete. Ali, ona to uporno odbija, jer je u potpunosti predana svojoj karijeri. - Žao mi je, Hektore. Poznato mi je koliko voliš Monse. Nadam se da ti je ta ljubav uzvraćena. - Verujem da jeste. Ponekad, istina, posumnjam u to, kada se osvrnem oko sebe i otkrijem da Monse zbog mene nije učinila baš nikakav ustupak u svom životu. Ja sam se u svemu posvetio njoj i njenom stilu životu. Srećan sam, ali ipak, želim više od naše veze. Želim porodicu. - Da budem sasvim iskren, ni ja ne vidim Monse u ulozi supruge i majke. Ona je previše nestalna, previše radoznala, puno radi, puno stvara, puno putuje. Obožava to što je prisutna u kulturnom životu. Takva žena voli da stoji na pozornici, a ne ispred šporeta. - Pa, i ne mora da stoji ispred šporeta, zato što ja kuvam! Ah, prijatelju, nemoj nikada da oženiš umetnicu! - Ako ti tako kažeš... - nasmejao se Domingos, otpijajući novi gutljaj piva. - Šta misliš o Marseli? - neočekivano je upitao. - Slatka je! Stvarno slatka! Vidi se da je obrazovana, inteligentna i da se razume u umetnost! Ima svoj stav, to joj niko ne može osporiti! Ono što mi se najviše dopalo kod nje, je to što ne reaguje na tebe kao ostale devojke! Učinilo mi se, čak, i da te malčice ignoriše! - Samo ti se učinilo, Hektore, samo ti se učinilo - odvratio je Domingos, uz zagonetan osmeh. - Šta bi to trebalo da znači? - Po izlasku iz restorana sam odvezao Marselu kući. Poljubili smo se u kolima. Reagovala je na mene, snažnije nego druge devojke. A i ja sam na nju.
~ 34 ~
500€ besplatno
- Vau! - izustio je Hektor iznenađeno. - Ko bi rekao?! - Šta? - Da ćeš uopšte pokušati da poljubiš Marselu! Ona nije tvoj tip! Potom, čitave večeri nije pokazala ni najmanji znak naklonosti prema tebi! Ponašala se kao da ne postojiš! Kako je došlo do toga da se poljubite?! - Spontano! Odnosno, Marsela me je užasno provocirala svojim hladnokrvnim i pribranim komentarima. Imao sam utisak da mi se blago podsmevala. Hteo sam da joj zapušim usta na svoj način. Uspeo sam u tome - zaključio je zadovoljno. - Ne sumnjam da jesi, prijatelju! - pohvalio ga je Hektor. - Bio sam pripit, ali upamtio sam nešto što je Marsela rekla, na temu ljubavi. Po njoj izražavanje ljubavi ne podrazumeva isključivo prilagođavanje partneru, već i insistiranje na zaštiti sopstvenih ideala. Preciznije, da bi neko činio uspešan par sa drugom osobom, mora da bude dosledan sebi. Vidi se da Marsela razmišlja. A ja, baš, nisam navikao na devojke, koje intenzivno koriste mozak. - Vreme je da se to promeni. - Verovatno. - I? Šta ćeš, u tom slučaju, da uradiš? Imaš li nameru da započneš nešto ozbiljnije sa Marselom? - Upravo sam ti rekao da ona nema preterano visoko mišljenje o meni. Pritom je već zaljubljena u nekoga. Sve to mi ne ide u prilog. - Mislim da to, što ste razmenili poljubac koji je oboma prijao, nije nimalo zanemarljivo. - Hm, da... - promrmljao je Domingos zamišljeno. - Monse je planirala da sutra pozove Marselu u obilazak galerija i muzeja. Iskoristiću to da odem u Toledo kod Sebastijana. - Šta radi taj mangup? - Domingos se sa blagonaklonošću u glasu interesovao sa Hektorovog mlađeg brata. - Sada je u fazi proizvodnje i prodaje organske hrane. Sumnjam da će to dugo da ga drži. Kako ti planiraš da provedeš dan, s obzirom na to da je subota? - Imam obaveze na Sajmu. Ne ide mi se tamo, ali nije u redu da pustim oca da se sam bori sa onolikim svetom.
~ 35 ~
500€ besplatno
- Šta misliš o tome da ponovo večeramo zajedno? Nas četvoro? - Mislim da je to odhčna ideja! - uzviknuo je Domingos, naglo oraspoložen. - Pod uslovom da je vi izložite Marseli! Hektor se na to grleno nasmejao. - Biće mi zadovoljstvo, prijatelju... Biće mi zadovoljstvo.
~ 36 ~
500€ besplatno
VI Nakon što su razgovarale telefonom i ugovorile susret, Monse i Marsela su se sastale u ulici Paseo del Prado, sa namerom da obiđu muzej Prado, Umetnički centar Kraljica Sofija i Muzej umetnosti TisenBornemica. Čitavih pet sati su neumorno razgledale kolekcije slika, skulptura, fotografija i raznih formi umetničkih dela, kada su shvatile da su umorne i veoma gladne. Otišle su na ručak u prvi restoran, na koji su naišle, i naručile paelju sa morskim plodovima. Dok su čekale na to da im se donese hrana, pile su limunadu i razgledale materijale, dobijene u muzejima. - Nikada neću zaboraviti ovaj dan, proveden sa tobom, Marsela! rekla je Monse, odlažući materijal u stranu. - Pokazalo se da si veoma koristan i stručan vodič. Raspolažeš podacima kao enciklopedija. Divim se tvom znanju, koliko i dobrom ukusu. A i odlično si društvo, priđe! - I vi ste odlično društvo, Monse! - uzvratila je Marsela. - Mislim da vaše znanje prevazilazi moje, jer vi prepoznajete finese koje su običnim smrtnicima nevidljive. Svaki put ste nadogradili neki moj komentar. Danas sam mnogo naučila od vas i zahvalna sam vam na tome. - Do kraja dana bih volela da te još nečemu naučim, dušo. - Svakako! Čemu?! - Da se lepše oblačiš. - O?! - uzviknula je Marsela iznenađeno. - Bojim se da ja nisam od devojaka koje vole da se modiraju. - Ali ne bi trebalo da budeš ni jedna od devojaka, koje ne ističu svoje atribute! Žalosno je što ne ističeš svoju figuru, Marsela. Ti si mlada, vitka, sa oblinama koje su proporcionalne u odnosu na telo. Ako bi se malo potrudila, mogla bi da izgledaš vrhunski! Hoćeš li mi dozvoliti da ti izaberem par odevnih kombinacija? Na moj račun! - Kako to mislite, na vaš račun?
~ 37 ~
500€ besplatno
- Jednostavno! Kupiću ti odeću, obuću, odvešću te kod frizera i kod optičara, ali! Vreme je da promeniš taj okvir! Odavno je izašao iz mode. - Novac nije problem. Imam ga dovoljno. - A šta je problem? - Nisam sigurna da li sam spremna na sve to. - Počećemo, u tom slučaju, od jedne haljine, okvira i frizera. Ako ti se dopadne, nastavićemo dalje! Rekla si da imaš poverenja u moj ukus! - Mislila sam da ništa ne fah mom ukusu. - Slušaj me! Ono što nosiš jeste dobro uklopljeno, ali je previše jednostavno. I nije ženstveno! Mogla bi mnogo bolje da izgledaš. I hoćeš! Ja ću ti pomoći u tome! Marsela je uzdahnula i otpila gutljaj limunade. - Kakav je tvoj ukus, kada su muškarci u pitanju, dušo? - upitala ju je Monse u svom stilu. Direktno i bez uvijanja. - Volim skromne, prefinjene i diskretne mladiće. Obrazovane i okrenule duhovnim vrednostima. - Imaš li uz sebe momka sa takvim osobinama? - Imala sam ga. Do sinoć. - Oh, bože! Na tebi se ne vidi da si razočarana ili tužna! Jesi li? - Ne znam. Još uvek sam zbunjena. - Žao mi je. Najbolji lek za raskinutu vezuje pronalaženje nove. Reci mi šta misliš o Domingosu? S obzirom na to da se Marsela zagrcnula uzetim gutljajem limunade, Monse je sumnjičavo žmirnula. - Gospodin Pasijensa je moj nadređeni - požurila je Marsela da odgovori. - One večeri u restoranu sam prvi put malo duže boravila u njegovom društvu. Ne mislim ništa o njemu. - Ma, hajde! - Monse ju je blago munula. - Priznaj, bar, da je zgodan! - Jeste, zgodan je. Ali mi se ne dopada. - Domingos se dopada svim ženama. - Možda. Međutim, ne dopadaju se sve žene njemu.
~ 38 ~
500€ besplatno
- Ti mu se dopadaš! Vas dvoje biste bih odličan par! Baš bi me radovalo ako biste, na primer, jednom došli zajedno kod Hektora i mene, u Argentinu! - Otišli ste predaleko, Monse - Marsela je požurila da se ogradi. - U svakom smislu. Domingos i ja... - Oh! - Monse je iznenada glasno zaječala, uhvatila se za glavu i nagla se napred, boreći se za vazduh. Marsela se instinktivno pridigla, spremna da reaguje, ali baš ništa nije stigla da učini jer je Monse, bez svesti, skliznula sa stolice i pala na pod.
- Pozovite hitnu pomoć, molim vas! - doviknula je Marsela konobaru, beskrajno uplašena otkrićem da je Monse bila potpuno bleda, da joj se sva krv povukla sa lica. Pokušala je da je osvesti dozivanjem i lupkanjem po obrazima, ali bez uspeha. Potom ju je raskomotila, isprskala hladnom vodom i pokušala da je pridigne, što je takođe nije osvestilo. Prisutni gosti su joj prišli, nudeći pomoć, ali niko od njih nije raspolagao medicinskim znanjem. Marseli nije preostalo ništa drugo sem da čeka dolazak hitne pomoći i moli se da je sa Monse sve u redu, da će se veoma brzo pribrati. Neumorno ju je dozivala i rashlađivala joj lice, međutim, ona je ostala u nesvesti sve do dolaska ekipe hitne pomoći. Objasnila je lekaru da je Monse provela pet sati na nogama, da je bila gladna, da sumnja na pad pritiska i nivoa šećera u krvi. Lekar je uspeo da osvesti Monse, pregleda je, ali ne i da je osposobi da govori ili da ustane. Zato je doneo odluku da je odvede u bolnicu. Marsela je krenula sa njima. Sedela je u ambulantnim kolima i sve vreme držala Monse, koja je i dalje bila nemoćna i bleda, za ruku. Nije uspela da ostvari bilo kakvu komunikaciju sa njom, pa ni da sazna da li bi trebalo da obavesti Hektora, o onome što joj se dogodilo.
~ 39 ~
500€ besplatno
Monse su, po dolasku u bolnicu, preuzeli lekari, a Marsela se smestila u čekaonicu. Neko vreme je samo tupo gledala ispred sebe, pokušavajući da se sabere, da sugeriše samoj sebi kako nije bilo razloga za preteranu brigu. Pokušavala je da smisli šta bi sledeće trebalo da učini. Kako nije imala Hektorov broj telefona, odlučila je da potraži Domingosa. Imala je, srećom, njegov broj memorisan u svom mobilnom telefonu. Kada je Domingos odgovorio na poziv, svojim prijatnim, mekim glasom, Marsela je neočekivano briznula u plač. Tek tada je njena samokontrola popustila, tek tada je dozvolila da ispolji reakciju na doživljeni šok, da pokaže koliko je bila zabrinuta i potrešena. - Ko je to?! - upitao je Domingos, zatečen jecajima sa druge strane žice. - Oprosti mi, molim te... - iako je to pokušavala, Marsela nije uspevala da se smiri. - Nisam znala koga bi trebalo da pozovem... - Marsela?! - Domingos ju je uznemireno oslovio, prepoznavši njen glas. - Šta se dogodilo?! Da li si dobro?! - Ja jesam, ali Monse... Ona se onesvestila i sada je u bolnici... - Oh, bože! Odmah dolazim! U kojoj bolnici se nalazite?! - U Santa Klari. Ja sam u čekaonici, a Monse je na odeljenju za urgentne intervencije. - Sve će biti u redu. Ne brini, Marsela - nežno joj je poručio. - Dobro mi je poznato da je Monse zdrava žena. Verovatno se radi o trenutku slabosti. - I ja se upravo tome nadam. - Da li ti je nešto potrebno? Ne, nije. Razmisli da li bi trebalo da obavestiš Hektora, o onome što se dogodilo. - Hajde prvo da vidimo šta je sa Monse - presudio je Domingos, završavajući razgovor. Pojavio se u bolnici u rekordno kratkom vremenu. Ugledavši ga, Marsela mu je spontano uletela u zagrljaj. Iznova je briznula u plač, tada od olakšanja što više nije bila sama, što je imala sa kim da podeli svoju brigu.
~ 40 ~
500€ besplatno
Domingos ju je čvrsto stegao. Utešno ju je mazio po kosi i sasvim nežnim glasom joj nešto nerazumljivo tepao. Za njega je to bila potpuno nova situacija. Nikada pre nije igrao takvu ulogu u životu neke devojke, nikome pre nije bio potreban i važan na takav način. Sve to mu se beskrajno dopalo. Ispunio se blaženstvom, uprkos tome što je brinuo o Monse, što su se nalazili u bolnici. Prepoznao je u sebi ogromnu naklonost prema Marseli, bliskost i želju da je usreći. Upravo je otkrio da je bila ranjiva, da se iza njene ozbiljnosti i distanciranosti krilo obilje osećajnosti. Poželeo je da je navede da deo svojih emocija usmeri ka njemu. - Hvala ti... - rekla je Marsela, odmičući se. - I izvini, molim te... Sve se dogodilo tako iznenada... Monse je bila odlično raspoložena i pričljiva, sve dok se nije stropoštala na pod. Bila je to veoma traumatična scena. - Mogu da zamislim... - Domingos je odveo Marselu do stolice i naveo je da sedne. - Sačekaj tu, idem da se informišem o Monse! - Za tim nema potrebe. Lekar, koju ju je primio, je obećao da će me obavestiti o njenom stanju, čim uspostavi dijagnozu. - Pitam se zašto se toliko zadržao... - Domingos je to izgovorio više za sebe, a onda je otišao do automata, kako bi uzeo flašicu vodu za Marselu. Ona ju je žedno ispila, otkrivši da se i sama nalazila na izmaku snaga. - Ceo dan smo provele u razgledanju muzeja. Preterale smo. I pregladnele. Uspele smo da popijemo samo po limunadu, pre nego što se Monse onesvestila. Nadam se da se radi samo o toj kombinaciji gladi i umora. - Vrlo je moguće - procenio je Domingos. - Idem da ti donesem sendvič! I nešto slatko! Marsela ga nije odvratila od te namere, jer je bila toliko gladna, da ju je stomak ozbiljno mučio. Zahvalno je prihvatila sendvič i odmah počela da ga jede. - Obično nisam ovakva plačljivica... - pokušala je da objasni. Pomalo sam osetljiva, ovih dana.
~ 41 ~
500€ besplatno
- Nadam se da to nema veze sa tvojim momkom i onim fotografijama... - Ima veze. Pedro, moj momak, je sinoć raskinuo sa mnom. U Domingosu je nešto zaigralo, nešto što nije bilo ni lepo, ni ljudski, ali što je njegova savest mogla da podnese. - Žao mi je - prisilio je sebe da to izgovori, ali bez lažne saosećajnosti. - Da li ste dugo bih u vezi? - Jesmo. Dve godine. - Uh! Ja nikada nisam bio u vezi ni dva meseca. Sigurno ste se mnogo voleli - oprezno je upitao, prepoznavši u sebi strepnju od Marselinog odgovora. - Očigledno je da nismo - rekla je Marsela, kratko, u svom stilu. - Ali, niste, bez razloga, toliko dugo ostali zajedno... - Pedro mi je veoma sličan. I on voli umetnost, i potpuno je neformalan, gleda svoja posla, nije stereotipan. Odlično smo se slagali. - Mogao bih da razgovaram sa njim, ako želiš - ponudio je Domingos, iako je znao da je taj predlog neprihvatljiv. - Da mu objasnim kako, između nas dvoje, ne postoji apsolutno ništa.
~ 42 ~
500€ besplatno
VII Marsela je progutala knedlu jer su joj reči, koje je Domingos izgovorio, zvučale surovo. Zatvorila je oči, kako bi obuzdala novi nalet suza. Tuga ju je svu obuzela. Nije morala da se preterano preispituje i unosi u sebe, da bi uvidela kako nije bila ravnodušna prema Domingosu. On joj je postao veoma drag, dopadao joj se. Nalazila se na najboljem putu da se zaljubi u njega. Užasno ju je potresalo to što on prema njoj nije osećao apsolutno ništa, što je bio spreman da, čak, to poveri Pedru. Njemu ništa nije značio poljubac koji su razmenili, poljubac koji je u njoj probudio nešto lepo, nežno, nešto novo, blistavo. Pedro je nikada nije tako ljubio. A ona nikada nije vatreno odgovarala na njegove poljupce. Pedro je morao da je nagovara da budu intimni. Sa Domingosom je, još one večeri u kolima, poželela da ide do kraja. Od te večeri je, svaki put, kada bi ga ugledala, razmišljala o njemu kao ljubavniku. Svaki put bi isprovocirao sklapanje slika, od kojih bi je obuzimala vatra. Mogao je da je dobije, ako bi to poželeo. A on je upravo izjavio kako prema njoj nije osećao apsolutno ništa. Ponudio je, priđe, da je pomiri sa bivšim momkom! - To što si ponudio je veoma velikodušno od tebe... - Marsela je smogla hrabrosti da zvuči pribrano. - Radi se o tome da je Pedro pokazao kako nema poverenja u mene. Ako bi se pomirili i nastavili našu vezu, to bi uvek visilo u vazduhu. Nisam tip koji se pravda i podnosi nepostojeću krivicu. - Kakav si ti tip, Marsela? - Domingos je neočekivano zatražio da sazna. Ona ga je upitno pogledala. - Kako to misliš?
~ 43 ~
500€ besplatno
- U ljubavi. Šta je ono, na čemu insistiraš, kada su ljubavne vezu u pitanju? - Pa, već sam spomenula poverenje. Zagovornik sam svih onih već dobro poznatih fraza, o nužnosti uzajamnog razumevanja, poštovanja, o pružanju partnerske podrške, davanju slobode, činjenju dela koja dovode do razvoja voljene osobe. Za mene je vrhunac ljubavi kada želim da neprekidno budem sa nekim, da ga pratim u svim situacijama, da aktivno učestvujem u njegovom životu. - Da li je tako bilo sa Pedrom? - ponovo je Domingos osetio strepnju, u očekivanju Marselinog odgovora. - Ne, nije. Domingos je prigušeno odahnuo. I zamislio se. Poverenje, razumevanje, uzajamna podrška, podsticajan odnos, lepota nečijeg prisustva... Da, mogao je da se složi sa svim tim. Sada, kada je razmislio o tome. Kada ga je neko naveo da se zapita, da proceni koliko je bio sposoban za to da participira u ozbiljnoj ljubavnoj vezi. Posmatrao je Marselu dok je grickala čokoladu. Videlo se da je bila umorna, tužna i zabrinuta. Tragovi isplakanih suza su joj i dalje bih vidljivi na licu. Poželeo je da je oraspoloži. Da je navede da se nasmeje. Ih da ponovo bude ironična prema njemu. Sve, samo da joj bude bolje. Ispunio ga je novi nalet nežnosti prema njoj, pomešan sa žaljenjem zbog njene naklonosti prema bivšem momku. Pitao se da li je mogla da ga zaboravi. I kada? Da li je upamtila koliko su oboje uživah u razmenjenim poljupcima? Prišao je automatu, kako bi uzeo novu flašicu vode, kada je u čekaonicu ušao lekar. - Monse Kabaljeros je sada dobro - obratio se Marseli. - Potpuno se povratila, najviše zahvaljujući infuziji. Imala je trenutak slabosti, inače je potpuno zdrava i sposobna za to da napusti bolnicu. Budite uz nju, dok ne stigne kući, za svaki slučaj. Ona je u sobi broj 12. - Hvala vam, doktore! - Marsela je, uz uzdah olakšanja, razmenila osmeh sa Domingosom i pokretom glave ga pozvala da je sledi do sobe, u kojoj se nalazila Monse.
~ 44 ~
500€ besplatno
Zatekli su je kako sedi na krevetu i pokušava da dovede kosu u red. Lice joj se ozarilo kada je ugledala Marselu i Domingosa. - Ah, napravila sam čitavu uzbunu, zar ne?! - rekla je Monse, pružajući ruku ka Marseli. - Znam da sam te propisno uplašila, draga moja. Lekari su mi to rekli. Žao mi je, nisam to planirala da ti učinim. - Važno je da ste sada dobro, Monse, da je sve prošlo! - Marsela ju je spontano zagrlila. - Kako se osećate? - Sasvim dobro. Najviše zahvaljujući tome što si ti brzo i pribrano reagovala. Hvala ti. - Svako bi isto postupio na mom mestu. - Drago mi je što vidim da si se oporavila, Monse - obratio joj se Domingos, zagrlivši je. - Lepo od tebe što si došao. Da li si zvao Hektora? - upitala je, sa izrazom velike zebnje na licu. - Ne, nisam, ali sam se neprekidno pitao da li je to trebalo da učinim. - Dobro je što ga nisi zvao! Ako je moguće, volela bih da mu ne govorite ništa o ovome što se dogodilo. Marsela i Domingos su razmenili brze poglede, da bi se potom okrenuli ka Monse. - To nije u redu - Domingos nije izdržao da to ne izgovori. - On ima prava da zna da ti je pozlilo. Uostalom, sada ti je dobro. Ne vidim razlog za skrivanje jednog trenutka slabosti. - Ja... - Monse se zbunjeno počešala po vratu. - Ja se nisam onesvestila zbog trenutka slabosti. - Oh! - Marsela je prstima prekrila usta. - Niste bolesni, nadam se?! - Ne, ja... Ja sam trudna!
Vest, koju je Monse objavila, potpuno je zatekla i Marselu i Domingosa. Njih dvoje su, sputavajući osećanja, samo nemo zurili u
~ 45 ~
500€ besplatno
Monse, čekajući da vide kako se ona sama osećala povodom toga što je bila trudna. Ali, Monse se nalazila u nedoumici! Proučavala je Marselino i Domingosovo lice, kao da je od njih očekivala da je usmere ka pravcu, u kome bi trebalo da razmišlja o svojoj trudnoći. Ona sama je bila kao ukočena. Um joj je bio zablokiran, potisnula je osećanja, bezuspešno je postavljala sebi bezbroj pitanja, i uzaludno pokušavala da osmisli bar neko rešenje. I Marsela i Domingos su, intimno, smatrali da je sjajno to što je Monse zatrudnela, što je dobila priliku da, u petoj deceniji života, postane majka, i podari Hektoru dete za kojim je intenzivno čeznuo. Međutim, nijedno od njih dvoje se nije usudilo da bilo šta izgovori, jer im je oboma bio poznat njen stav o materinstvu. - Kako je ovo moguće? - zapitala se Monse, gladeći se po stomaku. - Nisam planirala da rodim dete. Imam toliko isplaniranih obaveza, toliko ugovorenih izložbi, toliko ideja, koje bi trebalo da realizujem... Uz neskriveni izraz nesigurnosti na licu, Monse je zbunjeno pogledala u Marselu. - Ti me razumeš, zar ne? Znaš kako je kada neprekidno imaš potrebu da stvaraš, da budeš kreativan? Ne mogu toga da se odreknem. Imam utisak da bi, time, izdala sebe! Reci mi, Marsela! Reci mi da sam u pravu! - Ja... - Marsela je na trenutak pogledala u Domingosa, jer je procenila da se našla u veoma nezavidnoj situaciji. - Ne znam da li ste u pravu, Monse. Ali znam da je stvaranje novog života najveći kreativni čin, koga ništa ne može da prevaziđe. - Ja sam rođena da budem umetnik, Marsela! Umetnik, a ne roditelj! - Život je iznad umetnosti - Marsela se usudila da to izgovori. - Bar ja tako mislim. - Slažem se sa Marselom - umešao se Domingos. - Za sve što je rekla. - Ti me poznaješ, Domingos! Zar misliš da bih bila dobra majka?! Nikada se nisam bavila decom. Ne umem sa njima. Ja... Monse je tada briznula u plač, očigledno preplašena naletom nebrojenih misli.
~ 46 ~
500€ besplatno
- Hej! - Marsela ju je nežno zagrlila. - Tek ste saznah da ste trudni... Opustite se. Ne morate da donosite nikakve ishitrene odluke. - Tačnije, moram. Već sam u trećem mesecu. Toliko sam bila zauzeta, proteklih nedelja, da nisam primetila simptome trudnoće. Ah, ispalo je da sam neka neuka šiparica! - Vi to niste, naravno - umirila ju je Marsela. - Misli su vam bile na drugoj strani. To je sve. - Hektor... - uz drhtavi jecaj, Monse je pogledala u Domingosa. - On mi nikada ne bi oprostio ako bi... - Tek si saznala da si u drugom stanju, Monse - prekinuo ju je Domingos. - Potrebno je da ostaneš sama sa sobom, kako bi uspela da se saživiš sa ovom neočekivanom pramenom. Opusti se, dobro razmisli o svemu. Ne donosi ishitrene odluke. Ipak, na meni je da kažem da si u pravu, po pitanju Hektorovih očekivanja. Niko, na čitavom svetu, ne bi bio srećniji od njega, ako bi odlučila da zadržiš dete. - Da, znam... - Monse su navrle suze na oči. - Znam da on to želi... Ne vrši nikakav pritisak na mene, ali ja znam... Volela bih da ga usrećim, međutim, ne mogu to da učinim po cenu svoje slobode i velikih odricanja. - Osvrnite se oko sebe, Monse... - Marsela je osetila potrebu da joj skrene pažnju na jednu činjenicu. - Većina uspešnih umetnika i stvaralaca raznih profila imaju decu Sigurno su i oni, u nekom trenutku, razmišljah kao i vi. Ono što mogu stoprocentno da tvrdim je da se niko od njih, ali apsolutno niko, nije pokajao što se ostvario kao roditelj. Kada se dete rodi, sve teorije padaju u vodu, zajedno sa svim strahovima i sumnjama. - Ti... - Monse je morala da se nasmeje. - Ti si jedna pametnica! A imaš jedva, koliko, 25 godina?! Ja imam 42 godine, Marsela! Uprkos tome, ne osećam se spremnom da postanem majka! - Imah biste nekoliko meseci da se pripremite za tu ulogu. Za koju je Hektor odavno spreman - Marsela je to dodala sa osmehom odobravanja. - Ah, vas dvoje! Pogledajte se! Birate reči, ustručavate se da budete direktni, a imam utisak kako biste oboje klekli na kolena i molili me da rodim dete! Domingos! Kada si postao zagovornik porodičnih
~ 47 ~
500€ besplatno
vrednosti?! Zar ti nisi momak koji favorizuje zabavljanje, i ignoriše svaku pomisao na obavezivanje?! - Bio sam takav - priznao je Domingos. - Izgleda da sam se promenio. - Ako ja rodim dete, hoćeš li i ti da se angažuješ, po tom pitanju? - Hoću! - potvrdio je, uz široki osmeh. Monse je tada pogledala u Marselu. - A ti? Završila si fakultet, imaš posao, veoma si odgovorna i zrela. Da li razmišljaš o tome da postaneš majka? - Ja... Ja nisam udata, Monse. I nemam stalnog partnera. Kada ga budem pronašla, volela bih da sa njim oformim porodicu. Monse je tada naizmenično pogledala Domingosa i Marselu, nakon čega je ustala sa kreveta. - Prepustite meni da obavestim Hektora... O svemu. - U redu! - Domingos joj je ponudio svoju ruku, kao oslonac, i poveo je iz bolničke sobe, dok je Marselu, pokretom glave, pozvao da ih sledi.
~ 48 ~
500€ besplatno
VIII Po dolasku u stan, Marsela se umorno sručila na krevet, jedva uspevši da izuje cipele. Tek je tada, našavši se u svom prostoru, u komfornim uslovima, osetila da je bila kompletno napeta. Svaki deo tela joj je bio zgrčen, dok se emotivno nalazila u stanju kompletne ranjivosti. Istovremeno joj se i plakalo i smejalo. Istovremeno je bila i radosna i tužna. A iznad svega je bila zaljubljena u Domingosa. To je zaključila po tome što je, nakon saznanja da je Monse čekala dete, i ona sama počela da razmišlja o sopstvenom potomstvu, onom, koje bi ostvarila sa Domingosom. Pred očima su joj iskakale slike, u kojima su Domingos i ona bih u braku, brinuli o zajedničkom detetu, šetali sa njim, smejali se, igrah. Te slike su odisale neshvatljivom jasnoćom i navodile su Marselu da se čitavim bićem unosi u njih. Kao nikada pre, dozvolila je sebi da mašta, i to o onome što se činilo nerealnim i neostvarivim. Uprkos tome, usne su joj se nesvesno širile u osmeh i grudima joj se razhvala toplina. Da, mogla je sebe da zamisli na slici pored Domingosa, pored njihove dece. I znala je da bi je to usrećilo. Pedro je nikada nije navodio da mašta o tome kako se udaje za njega i rađa mu decu. Sa njim je planirala da ide na izložbe, da se zajedno ostvaruju kao umetnici, ali nijednom nije poželela da je odvede pred oltar. Imala je utisak da bi, bez imalo oklevanja, prihvatila Domingosovu bračnu ponudu, ako bi je, nekim čudom, izgovorio. Njeno srce mu je već pripadalo, a sve više je zadobijao i njeno poverenje, kao i poštovanje. Kada je tišinu preseklo oglašavanje telefona, Marsela se tužno nasmejala. Opomenula je sebe da je otišla predaleko, da ona nije imala apsolutno ništa sa Domingosom, kako je on to sam definisao. U skladu sa tim, snovi o njihovom zajedničkom životu su bih više nego detinjasti.
~ 49 ~
500€ besplatno
- Da li si tu, Marsela?! - iz zvučnika telefonske sekretarice je odjeknuo Pedrov glas. - Ne liči na tebe da držiš isključen telefon i ne odgovaraš na pozive. Ti se, bar onoliko koliko te ja poznajem, nikada nisi ustručavala da jasno i gladno izražavaš svoje mišljenje. Ako ne želiš da me saslušaš, onda mi to i reci. Zašto me puštaš da ti cvilim preko telefona? Nisi fer. Javi mi se. Moramo da razgovaramo. Ne želim da te izgubim. Pedro... Marsela je zatvorila oči i pokušala da se seti njegovog lika. Nije uspela. Imala je utisak da je Pedro bio neko ko je pripadao njenoj dalekoj prošlosti. Onoj, od koje se odavno oprostila. Više ništa nije osećala prema njemu. Na neki način mu je bila i zahvalna na tome što je raskinuo njihovu vezu. U suprotnom bi ona morala da ostavi njega. Dala mu je za pravo to, što je tražio priliku da još jednom razgovaraju. Obećala je sebi da će ga pozvati. Kada se odmori, kada se pribere. Kada izbaci opsesivne slike iz glave. Neosetno, Marsela je upala u san koga je, dva sata kasnije, prekinuo neki uporan, rezak zvuk. Uspravila se u krevetu i shvatila da je neko, u prizemlju, pritiskao dugme interfona. Zatražila je da čuje ko ju je tražio i iznenadila se, otkrivši da je pred vratima stajao Domingos. - Probudio sam te, zar ne? Izvini, molim te! Zvao sam te na mobilni, ali si očigledno zaboravila da ga, po izlasku iz bolnice, uključiš. Monse nas je pozvala da večeramo sa njom i Hektorom. Imam utisak da je odlučila da zadrži dete i da je planirala da mu to večeras saopšti. Hoćeš li da nam se pridružiš? - Naravno! - prihvatila je Marsela, naglo se razbudivši. - Ne bih to propustila ni za šta na svetu! - Spremi se, čekam te u kolima! - Hoćeš li da se popneš do stana? - Ne, hvala ti! Poneo sam tablet, pa ću pregledati izveštaje sa sajma, dok te čekam. - Pokušaću da budem brza! - obećala je Marsela, odlazeći u kupatilo.
~ 50 ~
500€ besplatno
Za Marselu je bilo veoma uzbudljivo to, što je pozvana da prisustvuje jednom svečanom trenutku, jednoj životno važnoj objavi. Radovala se i zbog Hektora i zbog Monse, zbog njihove predstojeće sreće, ali je prvenstveno uživala u Domingosovom društvu, u tome što ni on nije krio zadovoljstvo zbog njihovog novog susreta. Kada mu se pridružila u kolima, poželela je da ga poljubi, da mu se baci u zagrljaj. Pomislila je kako joj je, svaki put kada bi ga ugledala, izgledao sve lepši. Kao nikada pre, ona se, te večeri, potrudila da dobro izgleda. Nije imala previše vremena ni da razmišlja, ni da okleva, pa je obukla uzanu kožnu haljinu, koju je svojevremeno kupila za odlazak na neku zabavu. Ravne sandale, sa kožnim kaiševima koji su se ukršteno vezivah sve do kolena su bile jedva prihvatljivo rešenje, ali se Marsela jednostavno nije usudila da nosi cipele sa visokim potpeticama. Smatrala je da je haljina bila dovoljno provokativna, jer je verno pratila linije njenog skladnog tela i otkrivala gola ramena. Od šminke je nanela jedino sjaj za usne u boji, dok je kosu podigla i učvrstila je šnalom. Domingos je ostao zatečen njenim izgledom. Procenio je da Marsela nije ni slutila koliko je provokativno izgledala u kožnoj haljini, koju je nosila bez grudnjaka i koja je isticala svaku njenu oblinu. Dopala mu se ta kombinacija nesvesne ženstvenosti, pomešane sa intelektualnošću, izrazom duhovnosti na licu i odsustvom znakova preteranog doterivanja. Dok je vozio, koristio je svaki trenutak da proučava Marselino telo. Pogled su mu privlačila njena kolena, noge, prevoji bokova, tananost struka, čvrstina grudi. Poželeo je da je vidi nagu, da usnama upozna njeno telo, da je dodiruje i ljubi. Lagano je padao u vatru narastajuće požude, pa je osetio olakšanje kada su stigli pred restoran i izašli iz kola. Imao je nameru da poljubi Marselu tu, na parkingu, ali ga je, da to realizuje, sprečio dolazak veće grupe ljudi, koji su se takođe zaputili ka restoranu.
~ 51 ~
500€ besplatno
Namerno je hodao dva koraka iza nje, da bi je posmatrao. Sa osmehom se prisetio njihovog prvog susreta, u kompaniji. Tada jedva da ju je primetio. Nakon što su obavili poslovni razgovor, zaboravio je da ona postoji. A te večeri je goreo zbog nje! I želeo je da budu sami, kako bi joj pokazao šta je sve izazivala u njemu. Ludeo je od potrebe da joj mami uzdahe. Da je navede da zaboravi momka koji ju je ostavio. I Monse i Hektor su primetili da je Marsela lepo izgledala. Obasuli su je komplimentima, zbog kojih je ona osećala veću neprijatnost, nego zadovoljstvo. Večera je proricala u veoma prijatnoj atmosferi. Svi su bili dobro raspoloženi i pričljivi, a posebno Hektor, koji se iz posete mlađem bratu vratio prepun utisaka. Pričao je anegdote i zasmejavao sve za stolom, što je navelo Marselu i Domingosa da zaključe kako nije bio upoznat sa onim što se, toga dana, dogodilo Monse. Ona je sačekala da završe večeru i popiju kafu, da bi uzela reč i svima objavila svoju odluku. - Drago mi je što ti je ovaj dan bio tako dinamičan i uzbudljiv, dragi - obratila se Hektoru, preplićući svoje prste sa njegovima. - Verovatno ti je teško i da zamisliš da bi mogao da postane još bolji. - Ne, nije... - Hektor joj je poljubio prste i uputio joj zaljubljeni pogled. - Dan ću završiti u zagrljaju sa tobom. Od toga ništa bolje ne mogu ni da zamislim, ni da poželim. - Varaš se... - Monse je nežno prošaputala, vidno ushićena zbog onoga, što je trebalo da mu poveri. - Postoji nešto što želiš više od toga... Zbunjen onim što mu je Monse govorila, kao i toplinom koja joj je isijavala iz očiju, Hektor je zbunjeno pogledao Marselu i Domingosa. Kada je otkrio da su i njih dvoje bih razneženi, da su i njima oči blistale, upitno se zagledao u Monse. - Danas sam saznala da nosim tvoje dete, Hektore - Monse ga nije predugo držala u neizvesnosti. - Odlučila sam da ga rodim. Za nešto više od šest meseci ćeš postati otac!
~ 52 ~
500€ besplatno
IX Ispunjen nevericom i gotovo uplašen količinom sreće koja ga je svog preplavila, Hektor je netremice gledao Monse, pitajući se da li je sanjao, ili je upravo prisustvovao najlepšem trenutku u svom životu, onom, o kome je često maštao. Imao je potrebu da prevrne sto, da vrisne, da se nekom bumom reakcijom oslobodi neverovatnog uzbuđenja koje je nezadrživo narastalo u njemu, ali kako to nije mogao da učini, jednostavno se rasplakao. Zagrlio je Monse i privio je uz sebe, stavljajući joj do znanja, na sve moguće načine, da ga je usrećila, da joj je zahvalan, da je ona njegova najveća dragocenost. Marseli su zasuzile oči, a Domingos je naručio šampanjac. - Čestitam, prijatelju! - obratio se Hektoru, podižući čašu uvis. - I tebi Monse, naravno! Ne sumnjam da ćete biti divni roditelji! - Čast mi je što sam prisustvovala ovom trenutku - nadovezala se Marsela. - Želim vam mnogo sreće! - Hvala, oh, hvala! - Hektor je sav treperio od uzbuđenja. - Ni sa kim ne bih radije delio ove veličanstvene trenutke, od kojih mi se vrti u glavi! Vas dvoje morate da dođete na naše venčanje! Obavezno! - Hej! - Monse ga je, navodno ljutito, opomenula. - Ah, da! Propustio sam da te zaprosim! Hoćeš li se udati za mene, najdraža, i time me učiniti najsrećnijim čovekom u čitavoj vasioni?! prepun najdubljeg zanosa, Hektor je zaprosio Monse, stežući joj šake sa obe svoje. - Naravno da hoću - prihvatila je ona meko. - Želim da budem tvoja supruga, majka tvog deteta i domaćica u našoj kući. Ispunjen eruptivnom srećom, Hektor je zagrlio Monse i drhtavim šapatom joj izjavio ljubav. Ona mu je uzvratila, nakon čega su se veoma nežno poljubili.
~ 53 ~
500€ besplatno
Bilo je jasno da, u tom krajnje intimnom trenutku, u kome se nazirala i ogledala čitava budućnost, niko, sem njih dvoje, nije postojao na čitavom svetu. Osetivši sve to, Domingos se izmakao od stola. - Ostavićemo vas da ove divne trenutke proslavite sami. Siguran sam da imate mnogo toga da kažete jedno drugom. - Molim vas, ostanite! - Monse i Hektor su to istovremeno uzviknuli. - Domingos je u pravu - presudila je Marsela, ustajući. - Biće vremena za zajednička slavlja. Čestitam vam, i veoma se radujem zbog vaše sreće! - Hvala vam! - Monse je oboma zaverenički namignula, čime im je stavila do znanja da je saglasna sa njihovim odlaskom. I Marsela i Domingos su duboko udahnuli svezi noćni vazduh, po izlasku iz restorana. Na oboje je ono, što se dogodilo između Hektora i Monse, ostavilo veoma snažan utisak. Probudilo je mnogo romantičnih osećanja u njima, zahvaljujući kojima su, po dolasku na parking, spontano pali jedno drugom u zagrljaj. Ljubili su se veoma strastveno, nezasito i neutoljivo, ne skrivajući to da su im poljupci bih rukovođeni požudom, ali i začinjeni emocijama. Mnogo toga se pokrenulo u njima tokom prethodnih sati, i sada su to iskazivali poljupcima, dodirima, uzdasima. Marsela se sasvim privila uz Domingosa, dozvoljavajući mu da je mazi po grudima, leđima, bokovima. Uvlačila mu je prste u kosu i obavijala mu ruke oko vrata, sva obuzeta narastajućim uzbuđenjem. Bilo joj je toliko lepo, da nije želela da se odvoji od Domingosa ni na jedan sekund. Zažalila je, tada, što se nisu nalazili na nekom drugom mestu, na kome bi mogli da se kompletno predaju jedio drugom, jer su oboje bili spremni na to. Zaneti iskazivanjem nežnosti i strasti, i Marsela i Domingos su zaboravili da su se nalazili na javnom i pritom prometnon mestu. Shvatili su to kada im je vozač jednog automobila diskretno svirnuo, zatraživši da se pomere sa sredine prolaza. Učinili su to, uz osmeh, i razmenu zavereničkog osmeha. Ušli su u kola i iznova se osmehnuli jedno drugom.
~ 54 ~
500€ besplatno
- Hoćeš li da idemo kod mene? - Domingos je otvorero upitao Marselu, ne skrivajući to da su mu oči gorele, da su mu usne bile gladne. U njoj je nešto radosno poskočilo i želja ju je svu preplavila, ali se onda prisetila da su se oboje nalazili u specifičnom raspoloženju, zbog onoga što se dogodilo Hektoru i Monse. Pomislila je kako li radije postala Domingosova ljubavnica u nekim drugačijim okolnostima, u kojima bi učestvovah samo njih dvoje, u kojima ih, na telesno sjedinjenje, ne bi navelo nešto, što nije imalo veze isključivo sa njima dvoma. Želela je da njihov odnos postane potpuno definisan, pre nego što postanu ljubavnici. - Ovaj dan je bio dug i veoma naporan - odgovorila je Marsela, pomazivši Domingosa po ruci. - U pravu si - nevoljno se složio i startovao motor. Oboje su se, tokom vožnje, upinjali da obuzdaju podsticajnu vrelinu u telima koja ih je mučila i pekla, ali i da se pomire sa tim da, tu noć, neće provesti zajedno. I Marsela i Domingos su se, svako za sebe, pitah šta su nastupajući dani mogli da im donesu. Nijedno od njih dvoje nije bilo sigurno u želje, osećanja i namere onog drugog. U oboma je postojala nada, koliko i sumnja. Kada je Domingos dovezao Marselu do njene zgrade, dogodilo se nešto što ih je udaljilo, što im je ohladilo glave i tela. Marseli je, po izlasku iz automobila, prišao mršavi mladić duge kose, i zagrlio je snažno, bez ustručavanja, pokazujući da je na to imao puno pravo. - Pedro?! - ona je iznenađeno uzviknula, načinivši neuspeli pokušaj da se izvuče iz njegovog zagrljaja. - Šta ti radiš ovde?! - Do maločas sam te čekao u stanu, ali sam se unervozio i odlučio da prošetam - objasnio je, svesno ignorišući Domingosa koji je takođe izašao, kako bi proverio šta se dešava. - Moramo da razgovaramo. - Slažem se da bi trebalo da razgovaramo, samo... - više okrenuta onome što je propustila da doživi sa Domingosom, nego onome što je govorila Pedru, Marsela se našla u svojevrsnom vakuumu, zbog koga su joj misli postale potpuno nesređene i haotične.
~ 55 ~
500€ besplatno
- Kupio sam naš omiljeni sladoled! - Pedro joj ponovo nije dozvolio da kaže nešto, što mu ne bi odgovaralo. - Idemo da ga smažemo i prisetimo se svega, zbog čega smo tako dugo zajedno! Ne sačekavši da mu zbunjena i zatečena Marsela bilo šta odgovori, ili da pokuša da se izmakne, Pedro ju je čvrsto uhvatio za ruku i naglo je povukao ka ulazu u zgradu, likujući u sebi zbog toga što ih je momak u skupim kolima ispratio besnim pogledom.
Pred samim vratima svog stana, Marsela se pribrala i iskoračila iz stanja zanesenosti, u koje ju je Domingos svojim poljupcima uveo, u stanje bolne osvešćenosti. Odgurnula je Pedra od sebe, pitajući se kakvu je predstavu Domingos stekao o sceni kojoj je maločas prisustvovao. Svega tridesetak minuta ranije joj je predlagao da provedu noć zajedno, a onda je postao prinuđen da gleda kako je drugi muškarac hvata za ruku i odvodi je, praveći se da je to bilo prihvatljivo. Marsela je zatvorila oči, moleći se da Domingos nije stekao pogrešan utisak, sada, kada su se nalazili na korak od toga da se zbliže, da postanu intimni. Ona je to želela svim srcem i verovala je da je i Domingos bio spreman da istražuje i unapređuje njihov odnos. A možda i nije, uzela je u obzir i tu mogućnost. Možda je Domingos, baš kao i ona, bio pod utiskom romantičnih trenutaka koje su Hektor i Monse podelili? Možda će već narednog jutra biti otrežnjen i srećan što je izbegao da se upusti u nešto, što nije bilo podržano emocijama? Možda će uvideti da su se oboje previše zaneli? - Kako se usuđuješ?! - tiho je prosiktala, uputivši Pedru pogled pun osuđivanja. - Odakle ti ideja da dolaziš kod mene?! Treba li da te podsećam na to da si me ostavio, optuživši me za navodnu izdaju?! - Upravo sam se uverio da izdaja nije bila navodna. Ti si me zaista prevarila sa onim lepotanom i bogatašem. Ali, spreman sam da ti oprostim taj izlet. Tek kada sam pomislio da sam te izgubio, otkrio sam da si mi potrebna.
~ 56 ~
500€ besplatno
- Lažeš! Verovatno ti je samo proradila sujeta! Zamoliću te da odeš, i da više ne pokušavaš da mi se približiš! Pedro ju je odmerio i bezobrazno se iscerio. - Praviš budalu od sebe, Marsela. Pogledaj se! To nisi ti u toj haljini! Ne pristaje ti da ideš okolo razgolićena! - Više mi nije važno šta ti misliš, Pedro. Idi sada, molim te! - Hoćeš da kažeš da ti je važno mišljenje onog bogataša? Šta bi, muškarac poput njega, mogao da misli o tebi, Marsela? Ne očekuješ, nadam se, da se zaljubi u tebe? To pitanje je navelo Marselu da se trgne. - Ti si dugo bio zaljubljen u mene, bar si tako tvrdio. Ne vidim zbog čega bi bilo previše čudno ako bi se neko ko je bogat, uspešan i zgodan, zaljubio u mene? - Momci, poput tvog lepotana, traže žene sebi ravne. A ti to nisi, draga moja. Nisi atraktivna, niti si pripadnica društvene elite, niti umeš da se zabavljaš, niti si posebno maštovita, mislim kao ljubavnica. Tačno je da sam bio zaljubljen u tebe, jer prepoznajem tvoje kvalitete, jer ih favorizujem kod žena. Onaj bogataš je iz neke sasvim druge priče, iz nekog sasvim drugog sveta. Čudi me da je imao bilo šta sa tobom. Pedrove reči su toliko zabolele Marselu, da su joj krenule suze na oči. Postala je prinuđena da se zapita koliko je u njima bilo istine. Da li je Domingos zaista pripadao drugom svetu, u kome je bilo mesta isključivo za žene lepše od nje, atraktivnije, zabavnije, pa i maštovitije? Šta je ona mogla da očekuje od njega? Prolaznu avanturu? Ona je već tada znala da je želela više od toga. Želela je sve sa Domingosom. Želela je da deli svoj život sa njim. Toliko ga je zavolela, toliko joj je bio drag. I toliko je žudela za njim, kao ni za jednim muškarcem pre njega. - Ne bi trebalo da te se tiče moj ljubavni život, Pedro, pa ni moji ljubavni promašaji - smogla je snage da mu to kaže. - Nas dvoje smo se rastali. Nemam nameru da obnovim vezu sa tobom. Gotovo je. - Marsela... - Pedro je pokušao da je zagrli, ali se ona izmakla. - Idi! Ne teraj me da ti govorim nešto, što bi te povredilo! I vrati mi ključ od stana! Nije trebalo da ga zloupotrebljavaš, nakon što smo se rastali! - Došao sam kod tebe sa najboljim namerama...
~ 57 ~
500€ besplatno
- Stekla sam drugačiji utisak. Iz tebe ne progovaraju emocije, već bes. I za tebe će biti bolje da prekinemo svaki kontakt. - Zar ne želiš da ostanemo prijatelji, bar? - Pedro nije ni slutio koliko je izgledao komično, dok je to izgovarao. - Znaš i sam da je to nemoguće. Naši životi su, jednostavno, krenuh drugačijim pravcima. - Tvoj ide pogrešnim! - dobacio joj je Pedro zlobno, otvarajući vrata lifta. Kada je otišao, Marsela je polako ušla u stan, tek tada uviđajući da je, nesvesno, izgovorila veliku istinu. Od kada je zavolela Domingosa, sve je u njenom životu, postalo drugačije, sve se promenilo. A najviše ona sama.
~ 58 ~
500€ besplatno
X U ponedeljak, po dolasku na posao, Marsela je dobila obaveštenje da je Fernando Pasijensa želeo da razgovara sa njom, da ju je čekao u kancelariji. Svog nadređenog, Marsela je zatekla u odličnom raspoloženju, što je bilo i očekivano, s obzirom na više nego zadovoljavajuće rezultate, OSl varene na Sajmu mode. Sedi, molim te! - Fernando Pasijensa je pokretom ruke pozvao Marselu da se smesti na stolicu. - Hvala ti što si došla! Kako si? Zaljubljena sam u vašeg sina, bio je odgovor koga je Marsela morala da prećuti, da proguta, i pored nejasnog uverenja da bi je Domingosov otac razumeo i podržao. Umesto priznanja, koje se ticalo njene zaljubljenosti, je rekla: Dobro sam, hvala. Kako ste vi, gospodine Pasijensa? - Ja sam vrlo dobro! Odlično, čak! Verovatno si čula da smo rasprodah kolekciju, ali i sve zalihe! Ne sećam se da smo, u prošlim vremenima, ostvarili ovakav uspeh. Već prvog dana sajma sam potpisao nekoliko veoma laskavih ugovora, zbog kojih su konkurenti poludeli od zavisti! Slede nam veoma uspešne godine, draga moja! - To je logičan sled događaja, nakon silnog truda koga smo svi u kompaniji uložili, na čelu sa vama, gospodine Pasijensa. - Ponekad, nažalost, trud nije dovoljan, već i sreća. Uglavnom, katalog, koga si ti uredila, je razgrabljen, Marsela! Nije ostao nijedan primerak! Uzimah su ga posetioci, potencijalni kupci, saradnici, novinari, kolege, prijatelji i neprijatelji! On nam je predstavljao najbolju reklamu! Uz govor koga si napisala, jasno! - Hvala, ipak, mislim da preterujete, gospodine Pasijensa. Najbolja reklama je nova kolekcija „Čarolija proleća." Zbog nje su zainteresovani uzimah katalog, a ne zbog načina na koji sam ga ja uredila. - Ni ne slutiš koliko mi se dopada što si tako skromna, Marsela. Ti predstavljaš pravo osveženje, u masi ljudi koji veruju da su najbolji
~ 59 ~
500€ besplatno
u svemu, i da upravo njima pripadaju sve zasluge. Nije mi lako da se borim sa narcisima izraženih sujeta. Zato volim da sarađujem sa tobom. - I meni predstavlja zadovoljstvo da sarađujem sa vama, gospodine Pasijensa. Ni vi niste tipičan rukovodilac, jer ste razumni, kooperativni i očinski nastrojeni prema svima. Nikada ne zloupotrebljavate svoj položaj, niti se ponašate naredbodavno, poput ljudi vašeg statusa. - Oni, koji se tako ponašaju, su najobičniji slabići! - Slažem se sa vama. Nesigurni ljudi se kriju iza agresivnosti i zloupotrebe vlasti. Svaka anomalija u ponašanju je znak nekog nedostatka. - Upravo tako! Volim da razgovaram sa tobom, Marsela. A koliko sam primetio, i Domingosu si postala veoma draga. - Nas dvoje smo, hm, imah nekoliko privatnih susreta - Marsela je namerno zvučala neodređeno, ali nije uspela da prikrije da se uznemirila i nervozno promeškoljila. - Vaš sin je fin mladić. Možete da budete ponosni na njega. - Ne više nego što su tvoji roditelji ponosni na tebe! Sasvim sam siguran u to! Ti si inteligentna, odgovorna i veoma ljupka devojka! Zato želim da ti ukazem jednu specijalnu čast! - O?! - uzviknula je Marsela, pitajući se o čemu se radilo. - Odlučio sam da, u petak uveče, napravim zabavu za zaposlene u kompaniji, kako bi proslavili uspeh, ostvaren na Sajmu mode. Umesto mene, ulogu domaćina će preuzeti Domingos. A ti ćeš biti domaćica!
- Hu! - Marsela je neodređeno huknula, svesna narastajućeg očekivanja. - Šta bi to, konkretno, trebalo da znači? - Domaćin i domaćica zabave imaju zadatak da dočekaju goste, ukažu im dobrodošlicu, održe prigodan govor uz zdravicu, podele poklone i potrude se da svi odu kućama zadovoljni. Vreme je da me Domingos zameni u ulozi domaćina, dok ne vidim nikog, sem tebe, ko bi mu bolje pristajao, sa kim bi on činio skladan par.
~ 60 ~
500€ besplatno
- Možda se Domingos ne slaže sa vama - Marsela je oprezno pretpostavila, i dalje nesigurna u jačinu njegove naklonosti. - Da li ste razgovarali sa njim o toj ideji? - Nisam. Međutim, sasvim sam siguran da će Domingos biti veoma zadovoljan mojim izborom domaćice. On te poštuje, Marsela. Ima veoma lepo mišljenje o tebi. - U ovoj kompaniji postoji mnogo žena koje zaslužuju da ponesu ulogu domaćice zabave. I mnogo onih, koje bi platile da to postanu, nadovezala se u mislima. Fernando Pasijensa se blago namrštio. - Zašto ne bi, jednostavno, prihvatila čast koja ti se ukazuje, Marsela? - upitao ju je sa neskrivenim nezadovoljstvom. - U pitanju je zabava, a ne sednica Ujedinjenih nacija. - U pravu ste - Marsela je požurila da ga odobrovolji, ali i da ukloni svaku sumnju sa sebe. - Veoma mi imponuje to što ste me izabrali za domaćicu zabave, gospodine Pasijensa. Daću sve od sebe da odigram tu ulogu u skladu sa vašim očekivanjima. - Odlično! Već se radujem toj zgodi! Mogu li, još, da te zamolim da napišeš prigodan govor, koji će biti nefomalniji i ležerniji od onoga, koga je Domingos čitao na Sajmu? - Napisaću ga, nema problema. - Nisam ni sumnjao da ćeš lako prihvatiti taj zadatak. Dozvoli mi da ja učinim nešto za tebe, Marsela! Uđi u naš magacin, onaj u kome stoje unikatni modeli, i izaberi haljinu, koju ćeš nositi na zabavi! Dobićeš je na poklon, koliko god skupa bila! Marsela se odmah setila haljine koju je odavno poželela da nosi, ali nikada nije stigla da je proba, niti je razmišljala o tome da je kupi, jer je bila veoma skupa. - Prihvatam vašu velikodušnu ponudu, gospodine Pasijensa! Već danas ću da potražim jednu haljinu koja mi se dopada više od svih drugih! - Ne sumnjam da ćeš izgledati sjajno, Marsela! Ti si veoma lepa devojka. Činićeš skladan par sa Domingosom. - Hvala vam, gospodine Pasijensa! - rekla je Marsela, ustajući. - I čestitam na uspehu, koga ste ostvarili na Sajmu mode!
~ 61 ~
500€ besplatno
- Taj uspeh je zajednički - ispravio ju je Fernando, pitajući se da li je potez, koji je povukao, mogao da dovede do ishoda sa kojim je računao.
Naglo oraspoložena i uzbuđena zbog izvesnosti novog susreta sa Domingosom, i to onim planiranim da traje čitave večeri, Marsela je otišla u svoju kancelariju, odakle je telefonom pozvala Monse. - Dobar dan! - vedro ju je pozdravila, kada je ona odgovorila na poziv. - Kako ste, Monse? Kako se osećate kao Hektorova verenica i buduća majka? - Još uvek nisam sabrala sve utiske, ali uživam u svakom trenutku provedenom u razmišljanju o svemu tome, kao i u planiranju budućnosti. Lepo je što si se javila, Marsela. Da nisi, ja bih tebe, koliko danas, pozvala. - Sa nekim posebnim razlogom, ili...? - Da, sa razlogom. Htela sam da ti se zahvalim. - Na čemu? - Na tome što si mi, onoga dana, pomogla, i to na više načina. Tvoji komentari su me naveli da ne odbacim ideju o rađanju deteta. Bila si diskretna i nenametljiva, ali pritom veoma ubedljiva. Zar bi bilo ko mogao da ospori tvoju tezu da umetnost nije iznad života, i da je dete najviši i najvažniji čin stvaranja? - Ne sumnjam da biste, do istih zaključaka, došli i vi sami, Monse. Onoga dana ste bih u šoku. Zato niste mogli da sagledate širu sliku svog stanja. - Hm, da... I ličiš mi na osobu koja ne ume da prihvati zaslugu, kada je zasluži. Ti si fina devojka, Marsela. Mnogo finija nego što sam ja to bila, u tvojim godinama. Smem li nešto da ti kažem, kao neko ko je 17 godina stariji od tebe? - Naravno!
~ 62 ~
500€ besplatno
- Počni već sad da razmišljaš o udaji i rađanju dece. Ne preporučujem ti da, kao ja, brineš o tome da li ćeš roditi zdravo dete, jer nisi baš u najpogodnijim godinama za rađanje. - Sigurna sam da će sve biti u najboljem redu, Monse. Vaše i Hektorovo dete je začeto iz ljubavi. To je najbolja garancija njegovog zdravlja. - Uvek kažeš nešto što me umiri, draga Marsela. Kada smo kod toga, htela sam nešto da te zamolim. - Da? - Ne bih volela da Hektor sazna da mi je pozlilo, onoga dana. Samo bi se nepotrebno zabrinuo i tražio od mene da se u trudnoći ponašam kao invalid. Ne želim to, Marsela. Dobro se osećam, potpuno sam zdrava, želim da radim dok god to budem u stanju. Mogu li da računam na tvoje ćutanje? - Na vama je da obavestite svog partnera o onome što vam se dogodilo, Monse, a ne na meni. Najvažnije je da ste zdravi i da više sebe nećete dovesti u stanje onakve iznurenosti. - Hvala ti, Marsela. Već sam počela redovnije da jedem i da se više odmaram. Kako si ti? Da li ima nešto novo? - Ima! Moja kompanija u petak priređuje internu zabavu za zaposlene povodom uspeha, ostvarenog na Sajmu mode. Domingos će biti domaćin, a mene je, njegov otac, zamolio da budem domaćica. Pretpostavljate već, Monse, da mi je potrebna pomoć oko odabira odeće i obuće, za tu priliku. - Ništa mi neće biti draže od toga da ti promenim imidž, Marsela! Kada krećemo u obilazak butika? - Za tim neće biti potrebe. Gospodin Pasijensa, Domingosov otac, mi je ponudio da izaberem haljinu iz magacina. Imam na umu jednu crno-belu, koja mi je odavno zapala za oko. Volela bih da dođete da je vidite, Monse. A ako vam se ista ne bude dopala, moći ćete da mi odaberete neku drugu haljinu. - Očekuj me do isteka radnog vremena kod tebe, draga, a onda ćemo uploviti u svet mode! Već sam bila u poseti Domingosu, na njegovom radnom mestu, tako da znam gde da te potražim.
~ 63 ~
500€ besplatno
- Hvala vam, Monse! Vidimo se! - pozdravila ju je Marsela, koja je, kao nikada pre, imala potrebu da u petak, na zabavi, izgleda najbolje što može.
~ 64 ~
500€ besplatno
XI Bez volje da bilo koga vidi, i da sa bilo kim razgovara, Domingos je tek posle ručka došao na posao. Imao je obavezu da pregleda neke izveštaje i potpiše ih, u protivnom ne bi napuštao svoju zamračenu sobu, u kojoj je proveo prvi deo dana. Nekako je uspeo da se usredsredi na posao i krene da ga odrađuje, kada ga je u tome prekinuo otac, koji je živahno ušao u njegovu kancelariju. - Stigao si, sine! I vredan si, vidim! To je praznik za moje oči! Tačnije, bio bi praznik, da ne primećujem da si pomalo sumoran. Da li se nešto dogodilo? - Jeste - potvrdio je Domingos, sa uzdahom Ali ne mogu sada da pričam o tome. - Tek da znaš, imam za tebe jednu vest, koja će svakako da te oraspoloži. Marsela je prihvatila da bude domaćica zabave! Domingos je ispustio olovku iz ruke i upitno pogledao svog oca. Ne znam o čemu govoriš... - Ah, da, sve sam već obavestio, sem tebe! Planirao sam da u petak uveče priredim zabavu, povodom uspeha koja smo ostvarili na Sajmu mode. Tebe sam odredio za domaćina zabave, a Marselu za domaćicu! Bićete divan par! Postavši, odjednom, još više mrzovoljan, Domingos je uronio u naslon fotelje i prošao rukama kroz kosu. - Žao mi je, oče. To ne mogu da prihvatim. - Šta ne možeš da prihvatiš? - vidno zbunjen, Femando Pasijensa je zatražio objašnjenje. - To, da Marsela bude domaćica. - Ali, zašto?! Mislio sam da se vaš odnos razvija! Poznato mi je da ste večerah sa Hektorom i Monse, i da... - Jesmo, večerah smo - prekinuo ga je Domingos. - Ne jednom, već dva puta. I ljubili smo se na parkingu, pod zvezdama. I činilo se da smo
~ 65 ~
500€ besplatno
se pronašli, da bi mnogo toga lepog mogli da doživimo zajedno. A onda je Marsela utrčala u zagrljaj svog momka i otišla sa njim, bez osvrtanja. Pre toga je odbila da provede noć sa mnom, jer je znala da je kod kuće čeka momak, Domingos je to prećutao svom ocu. - Uh! - Fernando Pasijensa je oduženo huknuo. - Nisam znao da je Marselina veza sa tim momkom i dalje aktuelna. - Navodno su je prekinuli zbog onih fotografija... Pomirili su se, u svakom slučaju. Po tome, što je njegov sin delovao u isto vreme i skrušeno i besno, Fernando je zaključio da je bio povređen. - Rekao bih da si počeo da osećaš nešto prema Marseli... - Jesam. Ali to sada nije važno. - Važno je! Trebalo bi da se boriš za devojku, do koje ti je stalo! - Nisam navikao da vodim unapred izgubljene bitke, oče. - Gluposti! I sam si rekao da si se ljubio sa Marselom! Ona nije devojka koja se, tek tako, ljubaka sa momcima! Siguran sam da i ona oseća nešto prema tebi! - Moguće je da se, jedno vreme, nalazila na klackalici. Prevagnuo je njen momak, umetnik, sa kojim je dugo u vezi. Mislim da bi joj napravilo problem ako bi odigrala ulogu domaćice na zabavi, pored mene, domaćina. Oslobodiću je te obaveze. - Ali, ona ju je prihvatila! I ja sam joj dozvolio da uzme haljinu iz magacina, za tu priliku! I zamolio sam je da napiše govor, koji bi ti trebalo da čitaš! - Neka Marsela uzme haljinu, naravno. I neka napiše govor. Budi fer, oče, i što pre je obavesti o tome da će za ulogu domaćice na zabavi biti angažovan neko drugi. - A, ne! Nemam nameru da pogazim svoju reč, niti svoju odluku! Fernando Pasijensa je odmahnuo rukom. - Ti ćeš morati da je obavestiš o tome! Usput razmisli i kome želiš da dodeliš ulogu domaćice! I neka ti je sa srećom! - dodao je ljutito, izlazeći iz kancelarije.
~ 66 ~
500€ besplatno
Za Domingosa je bilo veoma neobično to, što je osećao tremu dok je koračao ka studiju, u kome je Marsela radila. Nikada pre nije sa toliko bojazni išao u susret nekoj ženi, nikada pre nije podnosio snažniji osećaj neizvesnosti. Kroz glavu su mu prolazile slike, koje su ga činile depresivnim. Prisećao se kako je ljubio Marselu, i kako ga je ona grlila, kako mu je, uplašena i uplakana, utrčala u zagrljaj, kako ju je čvrsto stegao osećajući da joj je potreban, da su potrebni jedno drugom. U telu su mu još tinjale vatre, koje bi se iznova razgorele svaki put kada bi mu se pred očima ukazala slika Marselinog tela, kao i otiska požude na njenom licu. Voleo je da se priseća situacija u kojima je bila odlučna, samouverena, samosvesna. I na kraju, tu je bila i slika dugokosog momka, Marselinog ljubavnika, sa kojim je otišla, a da se nije ni osvrnula, zbog koga je odbila da provedu noć zajedno. Naizmenično je trpeo udare žaljenja, besa i ljubomore, ali je, našavši se pred vratima Marselinog studija, učinio napor da sve to uguši u sebi, da sve to sakrije. Kada je stupio pred nju, izraz lica mu je bio potpuno bezizražajan. - Došao sam da te obavestim da je došlo do nesporazuma, kada je izbor domaćice za predstojeću zabavu u pitanju. Marsela je ustuknula već i od hladne i bezhčne nijanse Domingosovog glasa, a kada je podigla pogled ka njegovom licu, potpuno se rastužila i demoralisala. Zapitala se da li Domingosa uvredilo to što ju je video sa Pedrom, ili je, u međuvremenu, uvideo da su se preterano zbližili, više nego što je to, emotivno, mogao da podrži. Možda je procenio da je bio trenutak da se distanciraju, da se vrate na stare pozicije, da se prave kako se među njima ništa značajno, i ništa obećavajuće nije dogodilo? Možda se i u njegovom životu pojavila neka ljubav iz prošlosti? Možda, možda... - Slušam te! - podstakla ga je da nastavi da govori, iako se nije osećala spremnom da čuje ništa loše, ništa što bi je još više ubedilo da je sve izgubljeno, da je sve nestalo.
~ 67 ~
500€ besplatno
- Moj otac ti je predložio da budeš domaćica na zabavi, ne znajući da sam ja, tu ulogu, već dodelio nekom drugom. - O?! - otelo joj se, iako je planirala da glumi ravnodušnost. - Ja sam gospodinu Pasijensi sugerisala da se konsultuje sa tobom, ali je on to odbio. Nemam ništa protiv toga da neko drugi, odnosno, neka druga, preuzme ulogu domaćice na zabavi. Smatraću da sa mnom nije ni razgovarao o tome. - Domaćica neće biti neka druga, već Silvija Mendoza, direktorka službe marketinga. Smatram da će ona biti veoma dobra domaćica zabave, jer je krajnje otvorena, zabavna, srdačna i duhovita. A pritom je lepa, atraktivna i veoma koketna, nadovezala se Marsela u mislima, preplavljena osećanjem nemoći. Naravno da ona nije mogla da konkuriše lepotici, kakva je Silvija Mendoza bila. Za nju i Domingosa se odavno pričalo da imaju tajnu vezu, da se povremeno viđaju, da su povremeni ljubavnici. Silvija je namerno, svojim komentarima, podgrevala te priče, dok je Domingos džentlmenski ćutao. Sada su, stvari, konačno postale jasne, zaključila je Marsela razočarano. Toliko jasne, da joj je Domingos, bez imalo snebivanja, oduzeo dodeljenu joj ulogu. Od nje se očekivalo da to mirno prihvati, a ona je imala potrebu da vrišti na sav glas. Sve je ukazivalo na to da se između Domingosa i nje izrodio veliki jaz, ito onda kada je ona priznala sebi da ga je volela, kada ju je on otvoreno pozvao da provedu noć zajedno. Marsela je osetila stezanje u grudima, zbog čega joj je dah postao neravnomeran i plitak. Pričinjavalo joj je veliki napor to što ju je Domingos uporno posmatrao, ne pokazujući nameru da ode. - Da U si još nešto želeo da mi kažeš? - upitala ga je, počinjući da slaže papire na svom stolu i pravi se da je zauzeta. - Ne, nisam - Domingos je kratko odgovorio, ne krijući da je uvređen. - Vidim da te zadržavam. Reći ću, još, da je ova izmena moja ideja, a ne moga oca. On ti poručuje da slobodno izabereš haljinu, nezavisno od toga što će Silvija biti domaćica na zabavi. - Zahvali se svom ocu, ali za tim neće biti potrebe.
~ 68 ~
500€ besplatno
- Kako god želiš - Domingos je, glumeći ravnodušnost, slegao ramenima i bez pozdrava izašao iz studija. Ovo je kraj, zaključila je bolno Marsela, prepuštajući se suzama. Kraj nadi, kraj očekivanju, kraj nagoveštajima sreće. Kraj maštanju o zajedničkoj budućnosti. Kraj svega... Sva oblivena suzama, Marsela je dozvolila da je patnja potpuno ispuni. Nije joj se opirala, nije se pretvarala da je tuga nije lomila i pekla, da je nije bolela. Kao nikada pre, osetila se slomljenom. Ona, koja je mislila da nikada neće patiti zbog ljubavi, jer je bila uverena da je neće ni doživeti. Ko je, još, mogao da se pohvali da je toliko voleo, da mu se, po gubitku te ljubavi, činilo da je izgubio i sve ostalo? Kada je Monse ušla u njen studio, Marsela nije imala u sebi ni trunčicu snage da se pretvara. Tog trenutka je se nimalo nije ticalo šta bi Monse mogla da pomisli, sva je bila usredsređena samo na svoj bol, na ogromno žaljenje, na razmatranje učinjenih grešaka, na oplakivanje svojih blistavih osećanja, osuđenih na to da budu ugušena i sputana. - Šta se dogodilo, Marsela, lepotice moja?! - Monse joj je prišla i šakama joj obuhvatila lice. - Neobično mi je što te vidim uplakanu. Verovala sam da si jaka, da umeš da se nosiš sa svakim problemom. A vidi nju! Šta nije u redu? - Izgubila sam ga, Monse... - Marsela je to izgovorila kroz jecaj. - Tačno je da ga nikada nisam imala, ali je na trenutke izgledalo kao da bi mogao da postane moj... - O kome govoriš, dušice? - O Domingosu... - Ali, tako! - Monse je značajno klimnula glavom i smestila se na slobodnu stolicu. - Nisam nimalo iznenađena, priznajem. Rekla sam Hektoru da nešto postoji između tebe i Domingosa, nešto što možda ni sami niste videli. Ili jeste? - Bilo je nekih iskrica, među nama... Nijednom nismo razgovarah o tome, ali su stvari bile očigledne. Ih se samo meni tako činilo... - Ne, i meni se tako činilo! I Hektoru, takođe! Oboje smo zaključili da biste, vas dvoje, mogli da postanete idealan par, da ste kao stvoreni jedno za drugo!
~ 69 ~
500€ besplatno
- Ne preterujte, Monse, molim vas! - zatražila je Marsela, brišući suze. - Vi, bar, znate da ja nisam tip devojke, kakve Domingos bira za svoje partnerke! - Tačno je, nisi - Monse nije želela da joj protivreči. - To znam. Kao što znam da Domingos ni sa jednom devojkom, koju je birao za svoju partnerku, nije poželeo da ostvari ozbiljnu vezu. Njegov tip devojke bi mogao da se opiše jednim pridevom: pogrešan! Sigurna sam da te je Domingos upoznao dovoljno, da bi mogao da proceni koliko vrediš, koliko si drugačija, i samim tim bolja za njega! - Varate se, Monse... Mnogim ljudima nisu bitne vrednosti, kojima bih ja mogla da se pohvalim, pa ni Domingosu. To mi je potvrdio danas, na veoma brutalan način. S obzirom na to da se Marsela iznova zaplakala, Monse joj je pružila maramicu, ne pokazujući ni minimum saosećanja. Naprotiv, po njenom izrazu lica se činilo da je sve u najboljem redu, da nije bilo mesta ni patnji, ni suzama. - Šta je taj Don Žuan uradio? - zatražila je da sazna, uverena da je Marsela nepotrebno plakala, da je nepotrebno očajavala. - Već sam vam rekla da mi je Domingosov otac dodelio ulogu domaćice na zabavi, koja bi trebalo da se održi u petak. - Da? - E, pa, Domingos mi je oduzeo tu ulogu i dodelio je direktorki marketinga, koja u svemu odgovara njegovom tipu devojke! - Bezobraznik jedan... - Monse je više tepala, nego što je grdila. Pitam se, samo, šta si ti njemu uradila. - Ništa! Odnosno, imala sam jednu scenu sa bivšim momkom, ali to... - C, c, c... - coktala je Monse, odmahujući glavom. - Domingos ti je, dakle, vratio istom merom. Video te je sa nekim momkom i odmah promisao način da ti njega vidiš sa nekom devojkom! To je tako jeftino i prozirno, a ti plačeš! Trebalo bi da se raduješ! Dobila si dokaz da je Domingos ljubomoran, da je povređen i osvetnički raspoložen! Očigledno mu je stalo do tebe! - Vaša interpretacija tih okolnosti je... Hm, krajnje romantična, Monse, ali pritom i krajnje nerealna...
~ 70 ~
500€ besplatno
Monse se široko osmehnula i udobnije se smestila na stolici. Pričaj mi šta osećaš prema Domingosu! Ne zaboravi da si me zadužila i da će sve ono, što mi budeš rekla, ostati među nama! - Ja... - počela je Marsela, ali je naglo zaćutala zbog navrelih osećanja. - Nemam nikakav problem sa tim da vam poverim svoja osećanja prema Domingosu, Monse... Da mogu, rekla bih čitavom svetu da ga volim... - Voliš ga, znači?! - Monse je oduševljeno zatražila potvrdu. - Neprekidno mislim o njemu, uživam kada sam sa njim, teško mi je kada se rastanemo, želim da svaki trenutak provodimo zajedno... To je ljubav, zar ne? - O, da! - potvrdila je Monse, sa velikim odobravanjem. - Volim Domingosove osobine, to što nije umišljen, što je dobar prijatelj, dobar sin, što ne beži od odgovornosti... A iznad svega, oh Monse...! - Marsela se setno osmennula. - Domingos me užasno privlači! Kada smo se ljubili... - Vas dvoje ste se ljubili?! - Jesmo. I bilo je divno! Toliko, da ne želim da izlazim iz njegovog zagrljaja! - Draga moja... - Monse je poklonila Marseli pogled prepun blagonaklonosti. - Odavno nisam videla nekoga ko je toliko zaljubljen, koliko si to ti. Nimalo ne sumnjam da ti Domingos uzvraća osećanja. Samo nije siguran u tvoja. Zato ti je oduzeo ulogu domaćice zabave. Očigledno je da želi sve od tebe! Sve, a ne scene sa drugim momcima! - Nimalo nisam sigurna u to, Monse... - Sačekaj i uverićeš se! Budi strpljiva! A sada idemo da odaberemo haljinu za zabavu! - Za zabavu?! - prasnula je Marsela. - Nemam nameru da idem na tu zabavu! - Zašto? - Zato što... Što će me boleti da vidim Domingosa sa drugom ženom...
~ 71 ~
500€ besplatno
- Ta druga žena je samo maska za njegovu ljubomoru. Moraš da odeš na tu zabavu, Marsela, lepša nego ikada pre! Ko zna šta bi sve, te večeri, moglo da se dogodi?! - Ali ja... - Poslušaj me! Starija sam od tebe! I duže poznajem Domingosa! Ništa nije izgubljeno! Naprotiv! - Ako nešto ne volim, to su lažne nade... - mrmljala je Marsela, ustajući sa stolice. - Sama si, ono što se dešava između Domingosa i tebe, proglasila za laž - nadovezala se Monse, uz zavereničko namigivanje. - Uskoro ćeš se uveriti da si pogrešila, a da su moje najave bile osnovane!
~ 72 ~
500€ besplatno
XII Haljina, koju je Monse odabrala za Marselu, bila je lepršava, duga i šarena, sasvim u skladu sa njenim godinama, figurom, bojom kose i novim, modernijim ramom za naočare. Na prvi pogled je delovala otmeno, zbog dužine i visoke kragne, ali je na drugi otkrivala veoma smeo kroj. Pri hodu se rastvarala u donjem delu, otkrivajući, na trenutke, Marseline vitke noge. Ona je zbog toga hodala oprezno, ali je, uprkos tom oprezu, privukla mnoge poglede svojih kolega. Svi su primetili da je Marsela te večeri izgledala posebno lepo. Većini je bilo neobično to što se doterala, naizgled diskretno, ali dovoljno da pridobije mnoštvo komplimenata. Ona, koja nikada nije preterano vodila računa o svom izgledu, koja nije isticala svoje telesne adute. Marsela se nije osećala dobro u provokativnoj haljini, sa šminkom, sa frizurom koja ju je učinila ženstvenom i umanjila strogoću njenog lica. A onda je primetila da ju je Domingos zadivljeno posmatrao, da nije mogao da skloni pogled sa nje. Taj pogled joj je veoma prijao, i stavljao joj do znanja da ju je smatrao za privlačnu i lepu. Želeo ju je, očigledno. Ali joj, uprkos tome, nije prilazio. I ona je njega izbegavala, ali mu je uzvraćala poglede, ne krijući obilje emocija kojima su joj oči bile ispunjene. Marsela se nije stidela svoje ljubavi, niti toga da joj je smetalo to što se Silvija Mendoza nije odmicala od Domingosa. Pratila ga je u stopu, prisno ga držeći ispod ruke i obraćajući mu se na napadan i koketan način. Uprkos tome, nije uspela da mu izmami nijedan osmeh, nijedan gest naklonosti. Izgledalo je da mu je dosađivala, čak. Ta okolnost je izazvala u Marseli tihu radost. Domingosa je zanimala ona, a ne Silvija Mendoza, ili neka druga žena. Uporno je izbegavao da joj se obrati, međutim, bio je povezan sa njom, upućivao joj je, sa jednog na drugi kraj prostorije, neverbalne poruke koje su joj veoma imponovale.
~ 73 ~
500€ besplatno
Budile su potisnutu nadu u njoj. Navodile su je da poveruje kako sve, još uvek, nije izgubljeno. Možda bi trebalo da mu kažem da sam već zaboravila Pedra, razmišljala je Marsela, da ga nikada nisam volela, da scena pred zgradom nije bila ništa drugo do jeftini trik ostavljenog momka. Možda bi to nešto promenilo? Sada, kada je postalo jasno da Domingos nije bio ravnodušan prema njoj, da je njegov odabir Silvije Mendoze za domaćicu zabave značio samo gest ljubomore. Marsela je jedva disala od ushićenja, kada je Domingos stao pred mikrofon i zatražio malo pažnje. Pitala se da li je samo njoj izgledao privlačnije nego ikada pre, ili su i druge žene bile svesne njegovog šarma, njegove upadljive, nametljive muževnosti. Navrele su joj suze na oči od naleta ljubavi, od želje da mu priđe i prizna mu da ga voli. Osetila se spremnom da to učini, da prihvati rizik koji je taj gest sa sobom nosio. Domingos je pozdravio sve prisutne i poželeo im dobrodošlicu, a Marselu je iznenadilo to što nije posegao za papirom na kome je bio govor, onaj koga mu je ona napisala i prosledila na mejl. - Ovo je, svakako, prilika da prokomentarišem uspeh ostvaren na Sajmu mode, potpisane ugovore, ostvarenu zaradu, rasprodate zalihe. Uostalom, okupili smo se da bismo upravo to proslavili - konstatovao je Domingos, nimalo se ne držeći onoga, što mu je Marsela napisala. - Svi ste mogli da pročitate izveštaje i saberete cifre, tako da smatram izlišnim da vam još i ja o tome govorim. Iskoristiću to što sada nismo na radnim mestima da vam kažem kako mi je važnije od zarade to što ova kompanija funkcioniše kao velika porodica. Najzaslužniji za to je, naravno, moj otac, koji se prema zaposlenima ophodi više roditeljski, nego direktorski. Niko od vas ga, bar koliko je meni poznato, nije izneverio ili mu naneo neku štetu, kao izraz potcenjivanja njegovog autoriteta. Od mene ćete, jednoga dana, moći da očekujete isto. Pružaću vam najbolje i tražiću najbolje. Uvek ćete morati da budete iskreni, da stanete iza svojih dela ih nedela, da ispoljavate lojalnost, da opravdavate poverenje. Zahtevaću od vas da dajete sve od sebe na poslu, a još više kod svojih kuća. Srećna porodica je uslov za sreću pojedinca. Bez podrške i ljubavi najbližih lako se pada u nemoral, lako se prepušta niskim strastima, niskim pobudama. Lako se gubi fokus.
~ 74 ~
500€ besplatno
Stalo mi je do toga da svi čuvate svoje porodice, da se borite za dobrobit svakog člana. Ova kompanija će podržati sve one koji planiraju da se venčaju i ostvare potomstvo. Želim da, u budućnosti, porodične vrednosti predstavljaju etiketu po kojoj će naša kompanija biti poznata! Nadam se da ćete me podržati u tome, da ćemo zajedno nastaviti da nižemo uspehe, ne samo kao dobri radnici, već i kao dobri ljudi!
Bio je trenutak da prostorijom odjekne aplauz podrške, ali je, umesto toga, nastao tajac. Svi su bih beskrajno začuđeni onim što im je Domingos poručio u svom nadahnutom govoru, jer ih je iznenadio i zatekao. Niko nije očekivao od momka sa reputacijom plejboja, konzumenta alkohola i čestog posetioca noćnih klubova da promoviše porodične vrednosti, i to na ubedljiv i promišljen način. Iz glave, bez čitanja sa papira. Fernando Pasijensa je prvi oduševljeno zapljeskao, a ubrzo su mu se pridružili i svi ostali. Dok je Domingos slušao ovacije i rukovao se sa najbližim saradnicima, njegov otac je prišao Marseli, koja je jedva uspevala da obuzdava navalu ljubavi u sebi. - Reci mi, dušo, da li je ovaj momak zaista moj sin? - šaljivo ju je upitao, nepogrešivo prepoznavši na njenom licu ono, što je neuspešno pokušavala da sputa u sebi. - Jeste - potvrdila je Marsela, ne prestajući da aplaudira. - Ma koliko se to činilo neverovatnim. - Znao sam da ću, jednoga dana, doživeti ovaj trenutak - Fernando Pasijensa je sav blistao od očinskog ponosa. - Hvala ti, Marsela! - Ne vidim čime sam zaslužila tu zahvalnost... - Zato i jesi posebna, jer to ne vidiš. Drugi grabe za sebe čak i tuđe zasluge, a ti ne umeš da prihvatiš one koje ti objektivno pripadaju. Uglavnom, ovu promenu kod Domingosa pripisujem tebi, draga moja.
~ 75 ~
500€ besplatno
- Preterujete, gospodine Pasijensa. Vi ste decenijama ulagali u Domingosa, učeći ga najpre svojim primerom, a potom i savetima. Ja sam kratko prisutna u njegovom životu i... - Sve dok se ti nisi pojavila u životu mog sina, Marsela, on je bio kao izgubljen. Jurio je za nečim što nije mogao da identifikuje, niti da dosegne. Živeo je bezglavo i besmisleno. Dosta je pio, menjao žene, izbegavao obaveze. Nije bio srećan, što je najgore od svega. Sada je srećan, a čuli smo i kako razmišlja. Preostalo je, jedino, da vas dvoje prestanete da se glupirate! Marsela je blago pocrvenela, iako je znala da je imala punu podršku Domingosovog oca. - Kako to mislite? - Samo ljubav može da promeni čoveka, da ga otrezni, da ga usmeri. Ti voliš mog sina, zar ne? - Da, ali on... - Evo ga, ide ka nama! - Fernando Pasijensa je sačekao da im Domingos sasvim priđe, a onda im je oboma namignuo i povukao se. Marsela i Domingos su razmenili spontane osmehe, ne skrivajući to da su izazivah jedno u drugom bujice osećanja. - Lepo izgledaš - prvi se oglasio Domingos, uz prepoznatljivi blesak divljenja u očima. - Lep govor - uzvratila mu je Marsela, čije je srce lupalo svom snagom. - Nadam se da se ne ljutiš što nisam čitao onaj, koga si ti napisala? - A ja se nadam da se ti ne ljutiš što sam, one večeri, otišla bez osvrtanja? Marsela je sačekala da sagleda reakciju na Domingosovom licu, da bi nastavila: - Pedro nije bio dobrodošao, te večeri. Nije imao prava da dođe. Veoma brzo sam ga zamolila da ode. Više nije prisutan u mom životu. Nikada nije ni bio, na način, na koji si ti to sada. Ispunivši se napetošću, Domingos je uhvatio Marselu za ruku i odveo je u udaljeni kraj prostorije. - Šta bi to trebalo da znači? - zatražio je objašnjenje, prepun slatkog iščekivanja, ignorišući to što su ih baš svi gledah.
~ 76 ~
500€ besplatno
- Sigurno je da znaš da si mi veoma drag, Domingos. Ono što ne znaš je da... Da te volim... - meko mu je poverila. - Volim sve kod tebe. Tvoje osobine, skrivenu osećajnost, tvoje usne, način na koji hodaš, govoriš, smeješ se... Da mogu, bila bih neprekidno sa tobom. Jedino u tvom prisustvu imam utisak da sam živa, i da je sve oko mene, i u meni, upravo onakvo, kakvo bi i trebalo da bude. Od naleta radosti, Domingosu su ovlažile oči. - Ti... Pa, sve sam ja to tebi hteo da kažem! Tim redom! Da te volim, da volim da budem sa tobom, da poštujem to što si principijelna i dostojanstvena, da me provociraš kao žena, da imam potrebu da te usrećim! I da te ljubim, iznad svega! - Onda me poljubi... - zatražila je Marsela nežno, nesvesna mnogih očiju koje su je posmatrale. Usne su joj postale medene kada ih je Domingos prekrio svojima. Uprkos naviranju strasti, poljubac im je trajao kratko, jer su bih previše uzbuđeni, previše željni toga da razgovaraju, da otkrivaju jedno drugom ono što su nosili u sebi. Kada je prostorijom odjeknuo aplauz podrške, bacili su se jedno drugom u zagrljaj i čvrsto se stegli. Smejali su se, uz razmenu izjava ljubavi, praćeni blagonaklonim pogledima svih prisutnih, i jednog, priđe, koji je bio zamagljen suzama radosnicama, pogledom Fernanda Pasijense.
KRAJ
~ 77 ~
500€ besplatno
