anci.sd@Laura
Slatka strepnja
~2~
Naglo se probudila. Osetila je tople, snažne ruke na svom bedru uopšte ne shvatajući gde je, ni šta se to sa njom dešava. - Telo ti je predivno. Možda najsavršenije od svih koje sam do sada video, ali trenutno nisam raspoložen, pa bi bilo najbolje da izađeš iz mog kreveta i odeš. Baršunast, pomalo promukao glas, s američkim naglaskom, dopirao je do nje, kao kroz san.
Ket, jednostavno, nije mogla da shvati smisao reči koje je čula. Zaprepašćena, pogledala je posteljinu od tamnosmeđe svile, omotanu oko svog golog tela. Gola?! Brzo leže i povuče na sebe svileni pokrivač. Ali, u tom trenutku ugleda plafon, pokriven ogledalima smeđe boje, kao u kakvom jeftinom bordelu. Pitala se gde je i odakle dolazi taj glas.
Prestrašeno se osvrnula, ali nigde nikog. Samo taj fantomski glas, zbog kojeg su joj glavom promicala očajnička pitanja: u čijoj je to spavaćoj sobi i šta u njoj radi? Ko je svukao? I zašto...? Na poslednje pitanje, odgovor se sam po sebi nametao. Ali, zar je moguće da se to dogodilo baš njoj: da prvi put spava s muškarcem, a da se uopšte ničeg ne seća? Pokrila j e lice dlanovima, da priguši jecaj. - Sigurno je zabava bila luda! - dopre do nje isti, pomalo hrapav glas: - Šta čekaš? Ili želiš da te ja izvučem iz kreveta?
Ona još čvršće pritisnu ruke na lice, ali onda skupi hrabrost i otvori oči. U ogledalu, na plafonu, ugleda potpuno golog muškarca. - Opet si zaspala zaspala?? - upita je. je.
Želela je da se zemlja otvori i proguta je, ili da se bar probudi i uveri se kako je sve ovo samo ružan san. Da zaspi... ali verovatno nikada više neće mirno spavati. Bojaće se da joj se ne vrati ova noćna mora. Ne, ne, ovo je sigurno san: sama i gola s nepoznatim muškarcem! - Vidim da ne spavaš! - Muškarac joj priđe sasvim blizu i pogleda je. - Očigledno osećaš posledice preteranog pića, ali, sama si kriva za to. t o. Glas mu.je bio hladan, i bez imalo sažaljenja. - Gde. Gde..... gde mi je odeća? - promrmlja očajna devojka. - Na podu, tamo gde si je sinoć razbacala.
~3~
Gledao je ledeno, ali sa interesovanjem naučnika, koji proučava novu vrstu škorpije. I dalje je ukočeno ležala. Zbunjivalo je što je muškarac potpuno nag, a ipak tako miran. - Vrtiš se u snu... - napomenu on nezainteresovano.
Otkud bi to mogla da zna, kad još ni sa kim, nikada nije spavala? Grčevito je držala pokrivač ispod brade. On priđe prozoru i pogleda napolje. Ket spazi kako mu je crna kosa oko ušiju malo prošarana sedim vlasima. Visok je i mišićav, ali vitak. Delovao je potpuno opušteno. A zašto i ne bi bio ako je s njom proveo noć? Ona je, naravno, bila napeta, jer se ničeg nije sećala. Svih ovih godina, a ima ih dvadeset četiri, nikada nije bila s muškarcem, i zbog toga su joj se prijateljice često podsmeva le. A sada, kada se to, izgleda, konačno dogodilo, ne može ničeg da se seti, niti zna ko je taj... prvi. - Nameravaš li da ostaneš ovde celog dana? - dobaci neznanac nestrpljivo.
Kada se okrenuo, ona shvati da je to Mark Blanše! Nije mogla da veruje svojim očima, ali nije bilo nikakve sumnje, jer ga je toliko puta videla na televizijskom ekranu i u novinama. Doduše, uvek obučenog. Zagleda se u njegovo lice: crna kosa, obično veoma pažljivo počešljana, sada je bila neuredna, blistave crne oči, markantan nos i visoko snažno čelo. Oko usana mu je uvek lebdeo ciničan osmeh. Uputi joj ledeni pogled pred kojim je drhtao Holivud. Odisao je snagom i
drskošću. Nestrpljivo podiže ramena, pođe do ormana i navuče tamnosmeđi kućni ogrtač, dobacivši joj preko ramena: - Doručak je serviran u trpezariji. Ako hoćeš da pojedeš nešto, ustani i obuci se! Onda se nasmeja: - Ne mogu da jedem na miru, ako preko puta mene
sedi gola žena! Mark Blanše, vlasnik nekoliko filmskih studija, lanca hotela na Azurnoj obali, jedne televizijske stanice i bar pet - šest časopisa ovde, u Francuskoj! Najviše vremena provodi u Holivudu, a na Azurnu obalu dolazi samo na odmor. Sada je u Parizu. Odjednom se setila kako je zb og njega i došla na sinoćnu zabavu. Sigurno su se tada i upoznali, ali nije mogla da sklopi mozaik, čak ni jedan jedini detalj da prizove u sećanje. Konačno skupi hrabrost i promuca: Gospodine Blanse... ~4~
On se okrenu, ponovo se podrugljivo nasmeja i reče, namerno razvlačeći reči: - Mark! Obraćaj mi se sa Mark! Zar “gospodine Blanše” nije previše zvanično, s obzirom na okolnosti? Ipak sada ležiš u mom krevetu...
Ket stisnu kapke. Kad je ponovo otvorila oči, on je još bio tu. - Žao mi je što si mi se bacila u zagrljaj baš kad nisam ni najmanje raspoložen! - Odmeravao joj je telo, ispod tankog pokrivača. Ket shvati da joj se još ni jednom nije obratio punim imenom. Valjda ni ne zna ko je ona. Uzdahne i bojažljivo poče: - Zovem se Ket. Roditelji su mi Englezi i, s poznatim lošim engleskim smislom za humor, uz prezime Hauard, dodali su mi ime Ketrin... Onda hrabrije doda: - Već sam čula sve šale na račun Henrika Osmog, i moje imenjakinje, jedne od njegovih žena, pa vas molim da me
poštedite sličnih viceva! Napomi njala bi to kad god bi se s nekim upoznavala, i sad je to već automatski govorila.
Mark Blanše se ne nasmeši, ali mu pogled više nije bio tako hladan kao pre: - Njoj su, koliko se sećam, odrubili glavu, a za tebe bi se moglo reći da si je izgubila. Kao da je istog trenutka zaboravio na nju, priđe toaletnom stolu i poče da se češlja. Ket nije mogla da veruje da se pred njom nalazi jedan od najmoćnijih ljudi Holivuda, multimilioner koji odlučuje o filmovima koji će se snimati, koje će reditelje, scenariste i filmske zvezde angažovati. Sada se već prisećala svega: negde je upoznala njegovog sina Filipa, koji je pozvao na zabavu, a ona je odlučila da ode zbog neodređene nade da bi mogla da upozna njegovog oca. Samo je zato i došla, jer više nije znala kako da dopre do Marka Blanšea. U stvari, želela je intervju s njegovim ocem, poznatim piscem Oliverom Blanšeom, koji je bio nepristupačan javnosti, već nekoliko decenija. Sad ili nikad, pomisli, pitajući se kako da promeni temu razgovora. Uzdahne i hrabro upita: - Glavu mi sigurno nećete odrubiti, ali da li sam u krevetu makar slična svojoj poznatijoj imenjakinji?
Mark Blanše lagano spusti češalj na toaletni stočić, okrenu se prema njoj, lagano podigavs i jednu obrvu:
~5~
- Zar ne znaš? - upita tiho, prvi put je pogledavši sa zanimanjem. Kosa joj je bila kovrdžava, plava, oči zelene i krupne, usne pune i senzualne. Kao da mu se svidelo to što je video, ustade i priđe krevetu, te sede pored nje. Ket nervozno obliza usne: - Ja... u stvari... sigurno su mi nešto stavili u piće... - tek joj tada pade na pamet logično objašnjenje. - Pila sam samo voćne sokove... - Stvarno? - primeti on ironično. - To je istina! Alergična sam na alkohol! - Alergična?! Kako se to manifestuje? - Mark Blanše prvi put progovori bez podrugljivog tona u svom glasu. - Kad popijem samo nekoliko kapi žestokog pića, izgubim svest -
odgovori ona, duboko uzdahnuvši. - To je, znači, bilo to! - podrugljiv ton ponovo se osetio u njegovom glasu. - Nema razloga da mi se rugate! - viknu Ket ljutito. - Vi ste krivi... Zašto ste u svoj krevet odneli onesvešćenu devojku?
Istog trenutka zažalila je zbog oštrog tona u svom glasu, ali njega to očigledno nije nimalo pogodilo. - Čim sam te dodirnuo, sasvim si prirodno reagovala - odgovorio joj je hladno, kao da govori o nekoj trećoj osobi. Ona se ukoči užasnuta. Znači, vodili su ljubav, a ona se ničega ne seća! Mark nije pokazivao nimalo razumevanja za njeno stanje. - Šta se dogodilo kad ste poslednji put nešto popili? - Obično sam u društvu prijatelja, koji znaju da ne smem da pijem alkohol, ali ovog puta... - ... nije bilo prijatelja, zar ne?... Mala Ket našla se među vukovima!
Vukovi. Sinoćna zabava nikako nije bila po njenom ukusu. Došla je samo zbog mogućnosti da upozna Filipovog oca, producenta Blanša, a ne da bi završila u njegovom krevetu. On je pažljivije pogleda. - Rekao bih da ne spadaš u uobičajeno Filipovo društvo... - Da, ja... - naglo zastade. Nije znala kako da mu kaže da je došla samo zbog njega. Toliko je želela da na njega ostavi dobar utisak i da shvati kako je ona ozbiljan novinar, a ne piskaralo iz z ute s tampe. Ali, ~6~
sada je uništila i poslednju nadu da dobije intervju sa Oliverom Blanšeom, koji sa novinarima komunicira samo preko Marka. Sve je propalo! Ket uzdahnu: - Vaš sin me je, čim smo se upoznali, pozvao na zabavu. Mark klimnu glavom, pa je odmeri od glave do pete: - Da li uvek izgledaš tako dobro, kad se ujutru probudiš?
Ona ga pogleda zaprepašćeno i prestrašeno, a zatim još više namače pokrivač na sebe. - Ne boj se! - reče joj, uz ciničan osmeh: - Hteo sam samo da kažem da žene ujutru, čim otvore oči, trče u kupatilo da skinu staru šminku i stave na trepavice makar malo maškare. Žene! Sigurno je bio sa stotinama žena! Nije imao trajnu vezu otkako se, pre petnaest godina, razveo od Naomi
Deprel. Čim bi se neka žena za njega previše vezala, odbacivao ju je kao stare cipele. - Trepavice su ti, znači, prirodno tako tamne - primeti on. - Ne, trajno sam ih ofarbala. - Znao sam - reče s gađenjem - samo sam za tren pomislio da ti... ma, uskoro na ženama ništa više neće biti prirodno! - Sve ostalo na meni je prirodno! - ljutito odgovori Ket. - Da, tvoje grudi su savršene. - Molim vas! - prekide ga ona postiđeno. Još ju je užasavala pomisao da je do maločas bila naga pred njim. - Zašto? Grudi su ti stvarno predivne. Ne moraš ih se stideti.
Približio joj se, uhvatio joj lice je dlanovima i prošaputao: - Ne možeš ni da zamisliš koliko muškarac može da uživa ljubeći ženu, koliko su uzbuđujući nežni uzdasi, koji se otkidaju iz njenog grla, d ok je miluje, uzima... - Molim vas! - uzviknu ona opet.
Već je na svom licu osećala njegov dah. Da li je tako bilo i prošle noći, da li je tako bio iznad nje, dodirivao je, milovao, a ona nije mogla da sklopi mozaik, da se seti ma i najmanjeg detalja? - Da, Ket, da...
Mark ju je prodorno posmatrao. Polako je odmakao prekrivač sa njenog tela i on pade na pod. Opet je bila pred njim, bestidno naga.
~7~
Pogleda prikovanog za njene oči, polako kao pahuljica nestvarno nežna dok dodiruje smrznuto tle, sagao je glavu i počeo da je ljubi. Ket oseti neobičnu toplinu i telo joj zadrhta. Ležala je nepomično, dok ju je on sve strasnije ljubio. Konačno je prestao da je gleda. Ket je pomamna želja ščepala poput neprozirne, paukove mreže. Drhtala je, dok su joj jedva čujni jecaji protresali telo, koje je gorelo kao obrazi device. - Tata, ja... Dođavola! U sobu bez kucanja ulete Filip. Ket vrisnu i brzo s poda zgrabi
prekrivač. Pomisli kako je sigurno navikao da zatiče oca u postelji sa raznim ženama. Mark ukočeno sede, kao opčinjen njenom zbunjenošću. - Napolje! - reče ledenim glasom i ne pogledavši sina. - Nestani, Filipe! - Ali, tata... - Napolje! Mije povisio glas, ali se nije ni osvrnuo da, bar za trenutak, pogleda
sina. Pomalo nezgrapno, pokušao je da svojim telom ipak malo zaštiti Ket. Glas mu je bio oštar i očigledno je jedva suzdržavao bes: Razgovaraćemo kasnije! - Dobro - promuca Filip i tiho nestade iza vrata. Ket se tresla od besa. Bila je ljuta na samu sebe. Kako je mogla tako da reaguje na dodir tog ozloglašenog ženskaroša? On sigurno zna na stotine različitih trikova, ali je shvatila s kim ima posla i da ne sme da se
ponaša kao glupa devojčica. Šta sad opet hoće, ako je s njim već provela ćelu noć? Oči su joj bile čvrsto sklopljene, a rukama je grčevito stezala prekrivač. - Sve je u redu Ket - tiho progovori Mark. - Otišao je. Mije otvorila oči. I dalje je ćutala. Mije htela ni da ga pogleda, ali je gotovo bolno osećala njegovu fizičku blizinu. - Smeta ti što sam ovde, zar ne? - prošaputa, kao da joj čita misli. - Da ni - je sad malo prekasno da izigravaš stidljivu devojčicu? Ket se razljuti, otvori oči i dobaci: - Sigurna sam da ste vi navikli da se svakog jutra budite sa drugom
ženom u zagrljaju, ali to nije moj običaj. Njena ljutnja ga ni najmanje nije pogodila. ~8~
- Svakog jutra? To je, ipak, previše. Čak i ja se nedeljom odmaram.
Ket pomisli da je potpuno luda što uopšte još razgovara s njim. 0 stvari, samo je želela da što pre nestane i pokuša da zaboravi sve što se dogodilo.
Stigla je sinoć ovamo puna planova kako da ga upozna i pokuša da ga ubedi da joj omogući razgovor sa njegovim ocem. A šta je postigla? To da je o njoj stekao baš lepo mišljenje na osnovu brzine, kojom mu se bacila u krevet?!
Ako samo bude spomenula njegovog slavnog oca, to će zvučati kao učena za noćne usluge, koje mu je već pružila. Niko neće moći da ga ubedi da je sposobna novinarka, koja ne juri senzaciju. Niko je, a posebno ne Mark Blanše, posle ovoga neće shvatiti ozbiljno!
Ustade, čvrsto stežući oko sebe svileni čaršav. - S obzirom da je danas nedelja, ne treba da me podsećate da je to vaš dan za odmor - reče odlučno. Mark se namršti: - Da li ti to mene izbacuješ iz mog sopstvenog kreveta? - Pa... ja sam samo htela da vas zamolim...
U očima mu zaiskri jedva vidljiv smešak, ali mu usne ostadoše nepokretne. - Razmisliću - odgovori nemarno. - Ali, trenutno mi je ovde baš prijatno. - A... vaš doručak? - podseti ga. - Predomislio sam se. Odlučio sam da nam doručak posluže u sobi, kad se ti istuširaš.
Ona očajnički odmeri udaljenost između se be i pritvorenih vrata, koja su verovatno vodila u kupatilo. Kako su daleko! Prestrašeno ga pogleda. Njena stidljivost na kraju ga naljuti. - Možeš se do kupatila uviti u pokrivač. - Molim?... A, hvala - odgovori zbunjeno.
Pokuša bolje da se umota, ali svileni pokrivač klizio je na sve strane. Kako to polazi za rukom filmskim glumicama? One izgledaju predivno umotane u svilu, a njoj sve neromantično pada. - Hajde, pomoći ću ti! - reče Mark posle nekoliko minuta njene uzaludne borbe sa velikim pokrivacem - Kao s to sam ti vec rekao,
stvarno ~9~
je malo smešno da izigravaš naivnu devojčicu. Savršeno si se umotala, vidi ti se samo vrh nosa. Nego... još mi nisi rekla zašto si došla. Imaš li problema sa nekim rediteljem? Ili ne želiš da spavaš sa oženjenim muškarcima pa si se bacila na mene? A možda loviš priliku za udaju, ali onda sam ti ja, mala, potpuno pogrešan izbor. Niti sam oženjen niti imam nameru ponovo da se ženim - njegov glas ponovo postade leden - Osim toga, od mene ne možeš očekivati nikakvu filmsku ulogu !
Ket nestrpljivo uzdahnu. Nije znala šta ju je više pogodilo: što joj se obraća sa “mala” ili što pretpostavlja da ga lovi zbog neke filmske uloge. - Od vas, gospodine Blanše, ništa ne tražim. Ma šta da se dogodilo prošle noći, nisam to planirala. Ne oček ujem za uzvrat nikakvu nagradu, niti kakvu uslugu. Vi... - Znaš - prekine je nemarno, kao da vode sasvim običan razgovor lepo si to rekla, ali to je potpuno suprotno onome što si ponavljala ćelu noć u mom krevetu. Čak si me preklinjala, a ja ne podnosim žene koje preklinju ili mole, mada nisam ni shvatio za šta me moliš. - Vi... ja... - Idi istuširaj se, Ket! - Odmahnu rukom kao da mu je taj razgovor postao dosadan - I ne zaboravi ovo! Dobaci joj zelenu haljinu s sjajnim ukrasima koja je ležala na podu. Razbacana odeća podseti je na ono što se verovatno dogodilo prošle noći. Brzo zgrabi haljinu i krene prema kupatilu sa onoliko dostojanstva koliko joj je to dozvoljavao klizavi svileni pokrivač. - Nastavićemo razgovor kad završiš! - reče, dižući telefonsku
slušalicu. Čula je kako naručuje dva doručka. Ket zatvori vrata za sobom. Od same pomisli na hranu zabole je želudac. Kako je mogla sebi da dozvoli da joj se dogodi nešto ovako?
Sinoć je došla ovamo i imala savršen plan. Društvo joj se uopšte nije dopalo. Mi on joj se nije dopao, jer se razmetao ciničnim izjavama. Verovatno se pokajao što ju je uopšte pozvao jer nije bila spremna na razne ludosti. O ispadima tog razmaženog bogataša novine su već naveliko pisale... To je bilo sve čega se sećala. A ipak se probudila u Blanšeovom krevetu. Sklonila je pokrivač i pogledala se u ogledalu. Odjednom oseti nezadrzivu navalu besa.
~ 10 ~
Ljutito otvori vrata kupatila i vide ga kako razgovara s nekim
strancem. Baš je briga! Ako je ušao u producentovu spavaću sobu, sigurno je navikao da ga zatiče sa ženama! Mark je pogleda i odlučno reče - Kasnije, vidiš da imam posla! - Ne zanima me! Nešto moramo da raščistimo. Ili vam ne smeta da pred drugima raspravljamo o događajima prošle noći? Pridošlica je začuđeno pogleda, a onda prasne u smeh. - Hajde, Fransoa, popij kafu pa ćemo posle nastaviti razgovor. - Dobro - odgovori neznanac, pa se obrati devojci - Drago mi je što smo se upoznali gospođice... - Ket! Da, mačka! - reče Mark hladno - i da znaš, prava je mačka. Čovek je pogleda s neskrivenom znatiželjom - Možda ćemo se opet sresti, Ket. - Sumnjam! - odgovori ona kratko.
On je začuđeno pogleda, klimnu glavom i napusti sobu. - Šta je sada, Ketrin Hauard? Ponašaš se besno kao da se spremaš da mi odrubiš glavu? - Stvarno?
Priđe mu bliže i pogleda ga otvoreno neprijateljski. - Slušajte gospodine Blanše! Ponašate se prema meni kao da sam vam se podala, a nisam! Sada sam u to sigurna! - Kako to misliš? - namršti se on. - Istina je, ako popijem malo alkohola izgubim svest, ali tada... - ... ne odlaziš u krevet s muškarcima. Kako to da si se onda našla u mom? Ona pocrvene - Ne sećam se kako sam tamo stigla, ali znam da nismo spavali... - Jesmo! - odgovori on nestrpljivo - Došao sam kući mrtav umoran, ti si spavala u ovom krevetu, a ja sam spavao uz tebe. N išta drugo nisam ni tvrdio.
Ket još više pocrveni i vrati se u kupatilo. Poče da se tušira. Prisećala se kako joj je Mišel pre odlaska na zabavu rekla: “Čuvaj se Ket!” A ona nije ni pomislila da je moglo da joj se dogodi nešto loše na zabavi na koju je otisla gotovo poslovno, samo da upozna Marka Blans ea.
~ 11 ~
Nedeljama je, posle njegovog dolaska u Pariz, pokušavala da dođe do njega. Izdavač sa kojim se dogovorila da napiše biografije nekolicine pisaca, među kojima je bio i Oliver Blanše, upozorio ju je da postoji samo jedna, iako vrlo slaba mogućnost da dođe do poznatog pisca: njegov sin. Poslednjih godina, radeći kao slobodan novinar, objavila je nekoliko knjiga, a izdavač ju je primetio i angažovao zbog intervjua. Pišući o piscima, trebali su joj i intervjui sa njima zbog ličnih utisaka i pojedinosti koje o njima još nisu bile poznate. Svi su dosadašnji razgovori tekli prilično glatko, ali do Olivera Blanšea nikako nije uspevala da dođe. Izdavač je čak bio spreman da odustane od tog nedodirljivog čoveka. Sve se znalo o njegovom životu u Holivudu, gde je radio kao vrlo uspešan scenarista, ali otkako se vratio u Francusku, potpuno mu se izgubio trag posle tragične smrti njegove žene, poznate glumice Marijane Stil, koja je nastradala u požaru njihove vile nadomak Holivuda. Svakih nekoliko godina objavio bi novi roman, a niko nikad nije uspeo da sazna gde živi i
radi. Sa svojim izdavačem održavao je vezu preko sina Marka, a poslednjih nekoliko godina i preko unuka.
Izdavač je upozorio Ket da Mark Blanše ne daje novinarima intervjue. Zato su izgledi da joj omogući razgovor sa svojim ocem vrlo mali. Ali, Ket je bila uporna. Čim se Mark Blanše pojavio u Parizu, obratila mu se pismenom molbom da je poveže sa svojim ocem i objasnila mu detaljno da to želi samo zbog knjige. Nije joj odgovorio. Posle nekoliko dana opet je pisala, zatim ponovo postala nekoliko pisama, ali iz njegove kancelarije nikada nije stigao odgovor.
Pre dva dana sasvim slučajno se našla u društvu sa Filipom, Markovim sinom. Koliko je njegov otac mrzeo skandale, toliko je on u
njima uživao. Sećala se galame, preglasne muzike, gužve, smeha, a onda... više ničega. Poslednje čega je uspela da se seti bilo je Filipovo pijano lice. Zašto se ljutio? Pokušala je da se skoncentriše, pa se s mukom priseti da mu je odlučno rekla kako je kasno i da odlazi kući. Posle toga, probudila se u Markovom krevetu. Denisa je poznavala od ranog detinjstva. Stanovali su blizu i od prvog
dana zajedno su išli i vraćali se iz škole. Niko se nije iznenadio kad su postali više od prijatelja. Otkrili su da se vole kad su imali petnaest godina. Bila je to čista mladalačka ljubav. Sad je tu ljubav izdala u krevetu Marka Blans ea, coveka na los em glasu.
~ 12 ~
Lako je mogla da zamisli šta bi Denis rekao o takvom tipu. Njih dvojica bi se sigurno zamrzeli na prvi pogled. Denis, otvoren, vedar i
detinjasto poverljiv prema životu; Mark Blanše ciničan, sakriven iza oštrog lica i neprobojnog pogleda. Razlikuju se kao dan i noć, razmišljala je Ket. Iz misli je trgne kucanje na vratima. - Stigao je doručak, Ket! doviknuo je Mark - Ili se tuširaj, ili dođi da jedeš. Ne možeš ovde da
provedeš ceo dan! - dodao je nestrpljivo.
Ket pomisli kako bi rado bila negde drugde. Možda bi neka iskusnija žena i znala da se snađe u ovoj situaciji, ali ona se potpuno izgubila. - Ket! - oštrije se začu njegov glas - Da nisi opet zaspala? Ona priguši jecanje i odgovori drhtavim glasom - Hvala, neću da doručkujem. - Onda bar otvori vrata!
Sve ovo postaje besmisleno, pomisli dok je Mark sve jače lupao po vratima. Konačno ih je otvorila, plašeći se da će ih on razvaliti. - Plačeš!? - upita je iskreno iznenađen. - Nemoj plakati, Možda me nisi dobro razumela. Već sam rekao da te nisam ni dotakao! Ona šmrcnu - Ne brinite... neću iseći vene vašim brijačem. Mark se nasmeja - Ime ti baš odgovara... Ket... mačkica - Sad se već sme - jao - Režiš i pružaš kandže! - To ste valjda već primetili. - Nema smisla da se svađamo. Nisam vodio ljubav s tobom Pažljivo ju je pogledao - Pa, već sam ti rekao da sam došao kasno, mrtav umoran, i želeo sam samo da spavam. Bilo mi je potpuno svejedno ko je pored mene u krevetu... Koliko ti, u stvari, imaš godina kad te toliko muči pomisao da si spavala s muškarcem? - Dovoljno - procedi ona kroz zube. - Za šta? - Za sve! - Uostalom, baš me briga koliko imaš godina - slegnu on ramenima. Onda se opet namršti i upita - Zar ne bi trebalo nekome da telefoniraš? Zar niko ne brine što te nema kod kuće cele noći?
Ket pomisli na Mišel, ali je znala da ona neće brinuti jer je i sama otis la na zabavu. Jedino ce hteti iscrpan izves taj kad se vrati kuci. ~ 13 ~
- Ne, ne moram nikome da se javim.
Gledao je kako svileni pokrivač ponovo klizi sa njenog tela, a ona ga uporno navlači - Naći ću ti neki bademantil. Već je zinula da kaže kako joj ne treba, ali tada primeti kako je i celo kupatilo obloženo ogledalima. - Vi ste stvarno opsednuti ogledalima - nije mogla da se suzdrži. Mark je kratko pogleda. - Ovo nije moja kuća. Naša se preuređuje pa sam ovu privremeno iznajmio. Možda si se razočarala - dobaci ironično, pružajući joj kućni ogrtač. Za trenutak je blago pogleda i nasmeši joj se.
Očarano ga je posmatrala. Prednjom je bio sasvim drugi čovek. Nestalo je mrgodnog izraza lica, mračnog i ironičnog pogleda. Odjednom joj je izgledao mnogo mlađi, iako je znala da ima tridesetdevet godina. - Ket?
Trgne je iz razmišljanja i ona se zbuni, nesvesna da gotovo bulji u njega. - Ako si bila pozvana na sinoćnu zabavu, onda znaš da je Filip proslavio devetnaesti rođendan? - Nije mi rekao - odgovori ona iskreno. - Ali, vi ste prijatelji... - Ne, mi smo samo poznanici i tek smo se skoro upoznali - Ket uzdahnu i zaključi da je ipak najbolje da govori istinu - U stvari, ja ne znam zašto me je pozvao. Poziv sam prihvatila jer sam želela da se sretnem sa vama. Njegovo lice se uk oči, a vilica mu zadrhta od besa: - Znači sva ta stidljivost, to prenemaganje, bila je obična gluma! Kad si videla da vreme prolazi, a da ja ne dolazim, jednostavno si se uvukla u moj krevet - Prezrivo je odmahnuo glavom - Zaslužila si Oskara za ovaj jutrošnji
prizor, a ja ti se još i izvinjavam! - S pravom! Bilo je okrutno od vas što ste me ostavili u uverenju da ja... da vi... da smo postali ljubavnici. Govorila sam samo istinu. Podvalili su mi alkohol u voćni sok. Nemam pojma kako sam dospela ovamo! - O Bože! Nećeš valjda opet početi da plačeš!? - povika on besno kad je video da su joj suze opet ispunile oči - Ovo već prelazi sve granice. Raščistićemo to i to odmah! - Naglo otvori vrata i zapovedničkim glasom rece - Filipe, dolazi ovamo! ~ 14 ~
Na vratima se pojavi njegov sin. - Hoću da znam šta se sve ovde noćas događalo. Želim samo istinu! Bez izmišljenih priča. Znaš da ne podnosim izmotavanja.
Ket je bila zaprepašćena grubim tonom njegovog glasa - Zar sa njim uvek razgovarate kao da vam je sluga? - On mi je sin i mora da me sluša!
Ket se namršti. Filip, doduše, nije neki biser... i sama je shvatila da previše pije, ponaša se kao razmetljivo derište i svakoga proglašava svojim prijateljem. Setila se onoga što je znala o njegovom ocu. Mark je u njegovim godinama već radio u Holivudu, čak je bio i oženjen. - Slušaj mala - s visine joj dobaci Mark - Verovatno ne znaš da Filip ne zavisi od mene jer mu majka stalno šalje novac. Dovoljno je odrastao da može da ode kad hoće. Ali, dok smo zajedno, zahtevam da se prema meni ponaša s poštovanjem! Pogledi oca i sina za trenutak su se sreli. Ket nasluti da je otac razočaran zbog sinovljevog neodgovornog, raskalašnog ponašanja, a u mladićevom pogledu nazre neki osećaj koji nije mogla da odgonetne. - Ne brini mačkice - ironično nastavi Mark - nećemo se zbog tebe potući - Pogleda sina - Na tebe je red Filipe. Slušam!
Otac i sin bili su vrlo slični, jedino su im oči bile različite boje. Filipove su bile plave. Ne bi moglo da se kaže da su lepi, ali su nesumnjivo bili privlačni na neki neobičan način. Obojica su delovala snažno, iako je Filip imao dečačko lice. Nemarno obučen, pokušavao je da ostavlja utisak nehajnog momka. Filip ni jednom nije pogledao Ket, kao da nije postojala. Tek sada joj se obratio - O, gospođice Hauard! Lepo je što ste ovde proveli noć.
Govorio je preterano kroz nos, kao da je želeo da istakne da je samo Francuz i da u njegovom govoru nema stranog, američkog naglaska koji je bio toliko primetan u govoru njegovog oca.
Ket je znala da je posle bračnog brodoloma njegovih roditelja njegovo vaspitanje bilo povereno dedi. Naomi nije pokazivala nikakvu želju da se bavi sinom ni kad je bio dete, a kamoli kad je odrastao u visokog muževnog mladića i tako postao suviše nezgodan svedok njenih godina koje je pažljivo krila.
Te joj misli munjevito prostrujaše glavom i ona odgovori - Ništa mi drugo nije preostalo.
Mladić se drsko nasmeja - Ipak, nisam to očekivao od vas! ~ 15 ~
- Ti mali... - ljutito povika Ket. - Filipe, o čemu se radi? - prekinu je Mark i okrete se sinu - Kako je Ket dospela u moj krevet? Filip nemarno slegnu ramenima - Nisam o tome imao pojma dok je nisam jutros video... - Nije istina! Ja... - pobuni se Ket. - Mala, sad ja razgovaram sa svojim sinom i želim od njega da čujem šta se dogodilo! - ućutka je ledenim glasom. - Zar očekujete da ćete od njega čuti istinu? - Da, Filip će mi reći istinu. - Nisam u to baš sigurna. Kratko ga poznajem, ali nije na mene ostavio utisak ozbiljnog mladića. Njegova razmetljivost nije nikakva garancija da govori istinu!
Mark Blanše nije pokazao da ga je ova primedba pogodila. - Uopšte ne znam zašto bi tebi o bilo čemu govorio istinu, ali prema meni je uvek bio otvoren - Zatim dodade sa mnogo samopouzdanja -
Nikad me nije lagao, zato i želim od njega da čujem šta se desilo. Ket oštro pogleda Filipa - Rekla sam tvom ocu da mi je neko sipao alkohol u voćni sok i da zato ne znam šta se događalo, ali mi on, na žalost, ne veruje. - Da čujemo tebe Filipe! - naredi mu Mark. - Mislio sam da te kod gospođice Hauard zanima samo jedno... prost ački se nasmeja, posmatrajući ga - A ti si mogao da se raspitaš šta ona u stvari hoće od tebe... - Da? - oprezno prošapta njegov otac. - Ketrin Hauard je novinarka - nastavi Filip nemarno - Tri meseca te
progoni da bi došla do dede. Nije znala kako da opiše pogled Marka Blanšea. Mogao je da se upore - di jedino sa sjajem i hladnoćom čelika. - Ti si, znači, ona koja je potpisivala pisma sa K. Hauard? Gledao ju je kao uljeza koji je upao njegov privatan svet. Onda se opet okrenu sinu - Ako si znao da je novin arka, zašto si je
pozvao na rođendansku zabavu? - Pa, nisam mislio da... toliko me je gnjavila... pa sam...
~ 16 ~
- Nisam ja nikoga gnjavila! - uvređeno povika Ket - Pisala sam vam pristojna poslovna pisma, a telefonski sam vrlo pristojno razgovarala sa vašom sekretaricom. - Da, vrlo pristojna dvadeset i tri pisma! - prosikta Mark. - Vrlo dobro znam koliko si pisama napisala i znam razlog. Da li ti je jasno da te takvo uporno proganjanje može dovesti na sud? - Zašto bi? - uzviknu ona - S obzirom na to da nisam dobila odgovor na prvo pismo, pisala sam ponovo, i tako redom, čekajući da me obavestite kako pristajete ili ne pristajete. - Činjenica da ti ni jednom nisam odgovorio svakome bi bio jasan znak da takav zahtev ne dolazi u obzir. Znala je da je u pravu, ali nije mogla ništa drugo nego da bude uporna. Bila je, naravno, ubeđena da će mu svojim dosadašnjim napisima
dokazati da radi ozbiljno i da nije željna senzacija, i da nikako ne želi da ugrozi sagovornike ili im nanese štetu. Još u vreme kad je tek počela da se bavi pisanjem, zaključila je da na svetu ima previše nesreće i tuge da bi trebalo da ih uveća zlobnim i poluistinitim člancima. Zbog toga je bila uverena da na njen prilog o Oliveru Blanšeu niko neće imati primedbe. Nameravale je da se dogovori sa njim o tome šta da objavi o njegovoj neprežaljenoj supruzi. - Želela sam samo nakratko da porazgovaram sa vašim ocem - reče Kao što sam rekla, ne pišem za neki petparački list, spremam ozbiljnu knjigu o piscima... - Moja majka je mrtva već gotovo trideset god ina - podseti je Mark -
Većina ljudi nije za nju ni čula, a sigurno se ne zna da je bila udata za Olivera Blanšea. - Dobro znate da to nije istina - uzviknu Ket, uverena da Marijana Star pripada plejadi sjajnih zvezda holivudskog neba koje nikada ne padaju u zaborav - Možda ne znate, ali prošlog leta su prikazivali sve velike filmove u kojima je igrala. Mark nestrpljivo odmahnu rukom: - Sve su to stare senzacije koje nikog ne zanimaju, a mog oca mogu samo povrediti. - Moj izdavač je mislio da je Marijana Star još zanimljiva i, pišući o
vašem ocu kao književniku, ne može se zaobići njihov brak. - Znači tako! Pišeš knjigu! - Mark ju je zamišljeno gledao. - Za to ti ne treba ni moja dozvola, niti bi pomogla moja zabrana. Piši šta hoćeš, ali budi sigurna da cu nabaviti prvi primerak te knjige i predati je svojim ~ 17 ~
advokatima da pažljivo provere svaku reč i rečenicu. Već će nešto
pronaći da protiv tebe podignu tužbu. Nije u to ni sumnjala, iako je znala da će knjiga biti ozbiljna. Ali, kako da ga u to unapred uveri? - Ja bih samo želela... - Dosta gospođice Hauard! - Mark Blanše je ponovo prekinu, a zatim ledeno pogleda sina - Još nisam čuo razumno objašnjenje: šta te je navelo da ovu osobu dovedeš u našu kuću?
Mladić pocrvene i drskim tonom pokuša da prikrije zbunjenost Mislio sam da voliš lepe žene, pa će ti mala utopliti srce. Uostalom, mogao si posle dve - tri rečenice da je oteraš... - Ali, ona me je čekala u mom krevetu! Ket se besno okrenu Filipu - Nisam ja nikoga čekala. Reci kako sam dospela ovamo? - Kako bih ja mogao...? - Ne laži! Dobro se sećam da sam ti rekla da odlazim, čak smo se i pozdravili... - Da, a onda sam te jutros našao u tatinoj spavaćoj sobi. - Nije istina da sam... - Ne lažem, Ketrin! - Filip odmahnu rukom, kao da ga ceo taj razgovor zamara.
Bilo je jasno da laže, a shvatala je i zašto. Mark je bio stvarno opasan čovek i sigurno bi se razbesneo shvativši da ju je njegov sin doveo u kuću iako je znao da je novinarka, od kojih beži kao od đavola. - Zašto me guraš u blato, Filipe? - pokuša Ket na drugi način - Dobro znaš da nisam otišla s tvoje zabave... a ako te zabrinjava što se otac na tebe ljuti, razmisli koliko će biti još ljući kad shvati da lažeš! Mladić zbunjeno zatrepta očima, ali se brzo p ribra i drskom nemarnošću upita - Da li te zanima još nešto? - Pogleda na sat - Čekaju me neki momci u gradu. - Dobro, idi! - odmahnu Mark kraljevskim pokretom. Stigavši do vrata, Filip se okrete, namignu Ket i prostački se naceri. Ali, osećala je da se ispod njegove drskosti krije nešto sasvim drugo. - Kažu da je teško deci slavnih ljudi - promrmlja Mark kao za sebe ali niko ne zna kako je biti roditelj ovakvog neukrotivog deris ta!
~ 18 ~
Zamisli se na trenutak, zatim se trgnu i naglo okrenu prema Ket - Da se nisi usudila da ovo objaviš u svojim novinama! - Stalno pokušavam da vam objasnim da pišem ozbiljnu knjigu i... - Nikad se ne zna! Ovakva scena bi odlično poslužila za slatku pričicu u nekom petparačkom listu. A to se dobro plaća - Gledao ju je kao da smišlja čime bi je još više ponizio - Stvarno šteta što nismo vodili ljubav, jer bi te članak o tome kakav sam u krevetu sigurno proslavio!
Nije joj stalo do takve slave. Osim toga, kroz njegov krevet je prošla gomila nimalo diskretnih žena koje bi, za razliku od nje, rado u nekakvom intervjuu opisale svoja iskustva sa slavnim producentom... mada se o
njegovom ljubavnom životu nije imalo šta novo dodati. - Bilo bi pametnije da posvetite više pažnje svom sinu, umesto što razmišljate o mojoj novinarskoj karijeri! - oštro odgovori. Za trenutak je ostao bez reči - Šta si to rekla?! Govorio je tiho, baršunasto, ali ona je znala da je to gore nego kad viče. Pogodila ga je, znači da pobesni čim mu se spomene sin. - Zar ne vidite da je vaš odnos sa Filipom u opasnoj kriz i? Izgubljen je, boji vas se, želi da se odvoji od vas. Jedan pogrešan korak i izgubićete ga zauvek.
Slušao ju je kao da ne veruje svojim ušima. - O čemu ti to pričaš? - Kratko poznajem Filipa, ali imam utisak da se iza njegove buntovnosti i drskosti krije nešto mnogo ozbiljnije... kao da u sebi krije neku traumu, a ne zna kako da s njom izađe na kraj. Sinoć...
Ket ućuta. Nema smisla da se upliće u njihove porodične odnose. Ipak, nije mogla da odoli da ne doda - Jednog dana će vaš sin da uradi nešto loše, ali će tada možda biti prekasno da mu pomognete. - Da li ti to govoriš iz ličnog iskustva? - upita je tiho. - Postoje događaji koji nam zauvek obeleže život i nikada više ne možemo da ih se oslobodimo. Rekla je to tiho i zamišljeno. Nije želela da odgovori na pitanje o sopstvenom iskustvu, ali Filipa Blanšea bi trebalo na vreme zaustaviti da ne padne u provaliju. On joj se nimalo ne sviđa, ponaša se odvratno, ali ona u njemu naslućuje nešto neobjašnjivo mučno. Zašto to njegov otac ne vidi?
~ 19 ~
- Nikada nisam tvrdio da sam savršen otac. Možda sam ga retko
viđao, ali nikakav samozvani psihoanalitičar mi neće davati savete o mom odnosu sa sinom. - Želela sam samo da pomognem - reče Ket tiho. On nestrpljivo pogleda na sat - Možeš li da požuriš sa spremanjem?
Odvešću te kući. Hvala, nije potrebno. - O, jeste, i te kako je potrebno! Želim da budem siguran da si izašla iz ove kuće i da ne njuškaš tamo gde ti nije mesto.
Ona uvređeno krenu prema kupatilu. - Više nema vremena za doručak - dobaci on za njom. Kad je izašla iz kupatila u večernjoj haljini sa velikim dekolteom, Bila je zahvalna Marku Blanšeu što će je odvesti kući. Sunce je jako sijalo i lako je mogla da zamisli poglede prolaznika da je tako obučena morala da pešači do kuće. Srećom, u njenom kraju većina stanovnika nedeljom spava duže, pa Markov prelepi porše neće skrenuti pažnju. Vozili su se bez reći. Kad je skrenuo u njenu ulicu, upita - Ovde stanuješ? Ket ćutke klimnu glavom - Da, kod prijateljice. Nakon tragične smrti njenih roditelja pozvala me je da budem kod nje dok sam u Parizu.
Potrudila se da mu to objasni jer ne bi bio prvi kome bi svašta palo na pamet kad bi video da stanuje u tako otmenom kraju, potpuno u neskladu sa njenim skromnim novinarskim prihodima. A Mark Blanše je ionako o njoj imao najgore mišljenje, pa bi mogao da poveruje da za stanarinu u takvom kraju novac nabavlja na krajnje sumnjiv način.
Mark zaustavi automobil pred kućom, okrete se prema njoj i reče Pitam se, Ketrin, ko je taj Denis?
Ona ga pogleda zaprepašćeno. Ko je Denis? Već odavno je to niko nije pitao. Denis je bio deo njenog života. A sada ga nema. - Ko vam je spomenuo Denisa? - upita muklo.
On se jedva vidljivo nasmeši - Bitno je da za njega znam. Dakle, ko je on? Time joj, naravno, nije ništa otkrio. Odakle bi znao za Denisa kad ni njoj još jutros nije znao ime? - Zanima me odakle se pojavilo to ime? - upita oprezno.
~ 20 ~
- Odakle se pojavilo? iz tvojih usta. Kad sam legao u krevet sklupčala si se uz mene i rekla mi: “Denis!”.
Ket razrogači oči. Verovatno je govorio istinu, kako bi inače sve to znao? - O, Bože, izvinite - promrmlja i pokri lice rukama - Mora da vam je bilo jako neprijatno... Žao mi je. - Hajde, hajde... - prijateljski je potapša po ramenu i doda nežnije Nazivale su me i gore!
Rekao je to da je nasmije, ali ona je počela očajnički da plače. Kao da nije dovoljno što je provela noć u krevetu nepoznatog muškarca! Kad će doći kraj svim strahotama te noći? - Koje Denis? - ponovi Mark. - Bio je - ispravi ga Ket i obrisa suze. Njene krupne oči bile su pune tuge - Mrtav je! - Koliko dugo? - Pet godina - Odgovorila je grozničavo, tražeći maramicu u torbi. Nađe je i obrisa suze - Poginuo je... na dan našeg venčanja. On ju je i dalje uporno gledao. Ipak, duguje mu objašnjenje kad mu se usred noći obratila tuđim imenom. Duboko uzdahne i nastavi - Bio je
predivan letnji dan, najlepši u mom životu. Roditelji su se doselili u Pariz kad sam još bila mala devojčica i tek su se poslednjih godina vratili u Englesku, a ja sam ostala ovde. Došli su na moje venčanje. Sve zvanice su se okupile pred crkvom, samo Denisa nije bilo. Slutila sam da se dogodilo
nešto strašno. Uskoro je došao policijski automobil. Denis je poginuo. I naš kum. Njihov automobil se zaleteo u kamion. Rekli su mi da je na mestu ostao mrtav... - Nervozno je grickala usnu - Često sam noću sanjala kako leži zgnječen pod autom, ali još živ, kako iz njega ističe krv, kako me zove. - Da li si ikad nekome pričala o tim noćnim morama? - Nije ništa odgovorila, pa on ponovi pitanje - Jesi li? - Nisam.
Seti se kako su je svi tešili, ali joj nikad nisu dali priliku da ona govori. Prvi put je o tome pričala sada, posle tolikih godina i to potpunom strancu. Trgne se i reče - Izvinite... Zaista ne znam zašto sam vam se obratila sa “Denis”. - Ja znam zas to! - odgovori on zamis ljeno - Jer ga jos uvek volis .
~ 21 ~
- Ne stidim se toga. Oduvek sam ga volela i uvek ću ga voleti. - Ali, on je... - Da, znam, mrtav je. I predobro to znam! - dodade gorko - Ali smrt ne može uništiti ljubav. Bar ne ljubav kakva je postojala između Denisa i mene. - Ne, to nije kraj života! - reče on nežno i pomilova je po ruci. - Pa, moj život i nije došao do kraja - Uzdahnula je. To joj već pet godina svi govore - Živim, radim, imam prijatelje, čak se i radujem životu.
Još jednom pogleda njegovo lice, isklesano kao iz kamena, i seti se čudnog pogleda u očima njegovog sina. - Molim vas, pokušajte otvoreno da razgovarate sa Filipom. Možda preda mnom nije hteo da kaže istinu, ali će. možda u četiri oka želeti da ispriča šta se sa mnom događalo ove noći. To bi i mene zanimalo. Mark Blanše se ukoči. - Moj sin nikada ne laže, gospođice Hauard. - Ja još manje! Nekoliko trenutaka su se odmeravali dugim pogledima, kao borci pred bitku. Zatim on odmahnu rukom. - Uostalom, nije važno ko laže. - Meni jeste. Od toga zavisi hoćete li mi ipak omogućiti razgovor sa svojim ocem.
Markove oči ljutito zaiskriše - Nikakvi razgovori ne dolaze u obzir. Već godinama nije dao ni jedan intervju... - Hvala vam što ste me dovezli kući gospodine Blanše - reče uljudno i pomalo ironično. Upitno ga je posmatrala nekoliko trenutaka pa ga upita neodlučno - Možda bih mogla da vam telefoniram... ili ne? - Više nemamo šta da kažemo jedno drugom - odgovori hladno. Ket izađe iz automobila. Stajala je na ulici gledajući njegov porše sve dok nije skrenuo u drugu ulicu. Tek tada shvati kako je sigurno smešna prolaznicima ovako obučena u deset sati ujutru. Brzo utrča u kuću i zalupi vratima. - Ništa te neću pitati - reče Mišel kad ju je ugledala - Skuvaću kafu, pa ćemo onda razgovarati. U bojleru ima dovoljno tople vode, možeš da se okupaš - dodade brzo. Ket odmahnu glavom - Maločas sam se istuširala. ~ 22 ~
Mišel otvori usta da nešto upita, ali ih odmah zatvori. Umirala je od radoznalosti, ali ipak samo reče - Kako hoćeš, presvući se dok skuvam kafu.
Ket uzdahnu. Osim odeće, trebalo bi da promeni još mnogo toga drugog. Na primer, poslednja dvadeset četiri sata, ali to, na žalost, nije bilo moguće. Opsedale su je uspomene na Denisa. Bili su nerazdvojni. Za sedamnaesti rođendan kupio joj je verenički prsten. Nisu želeli da prenagle, pa su se dogovorili da prvo završe školu, zaposle se i tek onda
se venčaju. Bio je detinjast, sličan anđelu. Žene su ga proganjale, ali se on zbog toga nije promenio. Bio je uvek spreman na šalu. Zajedno su prošli pubertetske probleme. Često su razmišljali o deci, da li će biti plavokosa i plavooka kao on, ili zelenooka na nju.
Kada su u devetnaestoj godini objavili da nameravaju da se venčaju, mnogi su ih upozoravali da previše žure, da su još deca i da nisu dovoljno zreli za brak. Ali, odavno su stekli sigurnost u sebe, a roditelji su verovali u njih.
Bili su vrlo nežni jedan prema drugome, milovali se i ljubili, ali su želeli da njihova prva bračna noć bude zaista prva prava zajednička noć koje će se sećati celog života. Nisu ih privlačili tajni zagrljaji na zadnjem sedištu automobila i u tuđim stanovima. Ukoliko je puta zažalila zbog te svoje odluke. Kad bi jedno od njih dvoje bilo spremno da podlegne strastima, drugi bi ga zadržao. I tako je Denis napustio život ne upoznavši lepotu potpunog prožimanja. Ostavio ju je bez te uspomene.
Ta misao ju je svih ovih godina progonila i kočila u odnosima sa drugim mladićima. Zgrozi se od pomisli da je mogla da se preda Marku Blanšeu, tom ok orelom ženskarošu, i ne znajući za to. Da bar zna šta se dogodilo prošle noći! Kako je uopšte dospela u njegov krevet?! To se ni po čemu ne uklapa u njeno ponašanje. Ničega se nije sećala, samo crna rupa! - Hej! - prodrma je Mišel - Zar se dogodilo nešto tako strašno? - Još gore! - odmahnu Ket glavom.
Prijateljica je nežno pogleda - Pa nije ništa loše u tome da pođeš sa muškarcem koji te privlači... - Nisam... - prošaputa Ket. - Kako to misliš? ~ 23 ~
- Nisam pošla s njim - objasni ona uz dubok uzdah - Već sam bila kod njega. - Kod njega? Valjda nisi sa... - Mišel još ništa nije razumela. Odjednom se namršti i uzviknu - Filip? Filip Blanše?! Doduše, na fotografijama je vrlo lep momak, ali... - ... potpuno neodgovoran i samoživ! Ne samo što je mlađi od mene, nego je i nezreo i detinjast. Ne brini se, nije on. Mišel, šta da radim? Kad sam se probudila u krevetu sa muškarcem... - Kojim? Reci mi već jednom! - Sa gospodinom Blanšeom, a on... - Gospodinom Blanšeom? - Mišel je pogleda iznenađeno. - Da, sa gospodinom Markom Blanšeom! - nestrpljivo će Ket - A, on... - Čekaj! Ništa ne razumem. Bila si sa njim u krevetu, a nazivaš ga gospodin Blanše? - Da me ne prekidaš stalno mogla bih da ti sve ispričam. Njegov sin mi je stavio neko alkoholno piće u voćni sok... Doduše, on tvrdi da nije, ali šta bi drugo bilo? Sama si videla kako na mene deluje alkohol. Reci mi šta da radim kad se to dogodi? - Ne znam na šta misliš? - Mišel je bila sve zbunjenija. - Znaš da mi se to nekoliko puta dogodilo, ali nikad te nisam pitala šta radim kad izgubim svest... Mislim, da li se ponašam čudno?
Mišel se zamisli. - Onesvešćene žene ne vode ljubav sa nepoznatim muškarcima - reče na kraju. - Možda je to neko pravilo, ali mene zanima šta ja radim u takvom stanju? Da li se srušim na pod i zaspim ili se krećem, govorim...? - Da li igraš na stolu? Izvodiš striptiz? - nasmeja se Mišel - Pa, valjda on zna šta si radila? Ili je možda bio pijan? - Ne, nije bio pijan, od Blanšeovih je samo Filip sklon piću. Očigledno
nismo vodili ljubav... ali nešto je ipak bilo... - A šta on kaže? - Sve je to strašno komplikovano... - Ja mislim da bi svaki muškarac pre tvrdio da je spavao sa nekom ženom, nego da nije. ~ 24 ~
- Njemu nisu potrebne takve priče. On je poznati ženskaroš.
Razumeš šta hoću da ti kažem? - Sve mi se čini - reče na kraju Mišel - da ti se on dopada. - Ne! Uopšte mi ne odgovara, ali moram priznati da me strahovito zbunjuje... tačnije, uzbuđuje... Tako nešto mi se odavno nije desilo. Otkako... - ... otkako je poginuo Denis, zar ne? Ket uzdahne. Prijateljica ju je zaista razumela. Kad ju je Mark milovao i ljubio po grudima, u njoj je pokrenuo nešto što j e godinama
bilo duboko potiskivano. U stvari je pokrenuo nešto što nema veze s ljubavlju prema Denisu.U Denisovom naručju osećala je uzbuđenje i radost, a Markov dodir bio je kao električni udar. Mije znala kako da se izbori sa tim čudnim, zbunjujućim osećanjem. - Odbio je da mi omogući razgovor sa svojim ocem. - Zar ti je stvarno neophodna njegova pomoć? - Niko ne zna gde živi Oliver Blanše, a mislim da nije u redu pisati o živim piscima, a ne upoznati ih lično. - Verovatno ćeš morati ponovo da razgovaraš sa njim... Mišel je dobro poznavala svoju prijateljicu. Znala je koliko ume da bude uporna.
Ket potvrdno klimne glavom. To je, na žalost, bio jedini način da dođe do njegovog oca. Ali, prvo mora da raščisti sa svojim osećanjima i da sazna šta se među njima stvarno dogodilo. Te noći sanjala je kako se sa njim miluje u njegovom velikom krevetu. Probudila se besna na sebe i na san, ali on se ponovo vraćao svaki put kad bi zatvorila oči. Ruke su joj bile pune knjiga. Nije mogla da otključa vrata, pa je ramenom pritisla zvono i jedva uspela da zadrži knjige da se ne raspu po podu. Ceo dan provela je u biblioteci, a zatim je uzela i nekoliko knjiga da
ih prelistava tokom vikenda kod kuće. Mišel otvori vrata u poslednjem trenutku: hrpa knjiga u Ketinim rukama počela je opasno da se ljulja. - Hvala Bogu! - uzviknu utrčavajući u stan i spuštajući knjige na stocic u predsoblju.
~ 25 ~
- To bi trebalo ja da kažem! - promrmlja Mišel - Hvala Bogu da si
konačno došla. Ketrin se okrenu i pogleda je začuđeno. - Nešto se dogodilo? - Gde su se toliko zadržala? - upita Mišel zatvarajući vrata - Rekla si da ćeš doći najkasnije do pet. Pomagala joj je da skine mokru odeću. Ket ju je začuđeno posmatrala. Mišel se retko uznemiravala, najmanje zbog ovakvog banalnog zakašnjenja- Zašto šapućeš? - upita je i nesvesno snizi glas - Zar te boli grlo? - Ne boli me grlo, ali imaš gosta. Tamo je... - Ko? - On - prošaputa Mišel još tiše - Sedi u dnevnoj sobi i razgovara sa mnom već više od jednog sata. Kad je došao, rekla sam mu da ćeš uskoro
stići. - Hoćeš li mi napokon reći ko je u dnevnoj sobi? - upita Ket tiho. Srce joj divlje zakucalo. Pretpostavljala je ko bi mogao biti iznenadni gost.
Mišel se sigurno ne bi toliko uzbuđivala zbog nekog drugog. Ali, zašto je došao? - Mark Blanše! - Mišel klimne glavom - Bilo je užasno. Sedeo je ukočeno, prodorno me posmatrao i samo povremen o rekao "da” ili “ne”, a ja nisam znala o čemu bih sa njim razgovarala. Nije bilo prijatno da oboje ćutimo, pa sam trućala o svemu što mi je palo na pamet. Lako je mogla da zamisli Markovo neljubazno lice i na kakvim je mukama bila njena prijateljica. - Da li je rekao zašto je došao?
Nije mogla da se doseti zašto bi se posle dve nedelje tako iznenada pojavio. - Nije mi ništa rekao - šaputala je Mišel - samo je sedeo i gledao. Taj čovek ima čudne crne oči, mračne, prodorne, neopisive... Ket je i predobro znala kako njegove oči mogu biti prodorne.
Umirujući stisne prijateljičinu ruku: - Ne brini, sad ću ja sve da sredim! - Ja odlazim! - Mišel poče da oblači kaput - Rekla sam Ivoni da ću možda da svratim do nje. Sad je, čini mi se, pravi trenutak za to.
~ 26 ~
Ket uzme knjige i odlučno uđe u dnevnu sobu. Ugledavši Markove oči oseti gotovo fizički bol. Učini joj se kao da se ostvaruju njeni snovi. Svake noći, prethodne dve nedelje, sanjala je da vodi ljubav sa njim. Uzalud je odlazila sve kasnije na spavanje, uzalud se pretrpavala radom na knjizi, uzalud se iscrpljivala fizičkim poslovima. U krevet je išla mrtva umorna nadajući se da će napokon mirno provesti noć. Ali, san se uporno
vraćao. - Ketrin! - Mark skoči na noge i priđe joj - Dozvoli da ti pomognem!
Uzme knjige od nje i stavi ih na pisaći sto u ćošku. Srdačno joj se nasmeši. - Kako si? Kakvo pitanje!? Zar je ovo trenutak za isprazne razgovore? - Loše izgledate - reče ona nemilosrdno otvoreno. Imao je velike podočnjake - Nešto se dogodilo Filipu? Mark klimne glavom - Saobraćajna nesreća. - O, ne! Šta se dogodilo? - Kladio se da će automobilom sići stepenicama do keja na Seni.
Ket ga zaprepašćeno pogleda - Da li je bio pijan? - Ko zna! Doktori nisu pronašli nikakve tragove u krvi. Ali, nisam došao ovamo da izazivam tvoje sažaljenje, nego da ti kažem šta mi je rekao u bolnici. Mislio je da umire pa je hteo da olakša dušu i sve mi je ispričao - Ljutito se namršti - Rekao mi je da su se svi valjali od smeha kad si one noći izgubila svest. Njegove prija teljice su te odnele u moj krevet i skinule.
Gledali su se bez reči, zatim ona slegnu ramenima i okrenu se na drugu stranu. - Rekao je i da su ti sipali votku u sok. Ket umorno uzdahnu - Sve sam vam to ja već rekla. - A ja ti nisam verovao... Čim Filipa puste iz bolnice imaće posla sa mnom! Zar ne shvata šta je moglo da se dogodi? Ona se okrete i pogleda ga - Mislite? Lice mu se iskrivi od besa - Kad sam one noći došao kući, znao sam jedino da je u krevetu topla, poželjna žena koja se privila uz mene. Tvoja
sreća je bila da sam stvarno bio umoran. - Nije trebalo da se trudite da zbog toga dolazite ovamo - reče ona ukoceno. ~ 27 ~
- Morao sam! Dužan sam ti izvinjenje.
Nije krio koliko mu je teško da prizna da je pogrešio. Sigurno je češće naređivao nego se izvinjavao. - Prihvatam izvinjenje i najbolje je da sve zaboravimo - reče Ket tiho - Da li biste bili ljubazni da sad odete? Htela bih da se presvučem i zagrejem.
Ali njemu kao da se nije žurilo. Pogleda knjige koje je unela. - Šta radiš sa svim tim knjigama? Ket se nasmeši. Bila bi najsretnija kad bi on sad otišao, ali on je, očigledno, odlučio da ostane. Pristojno odgovori - Skupljam činjenice, upoređujem ih, proveravam, istražujem. - Za tvoju knjigu? - Hladno je odmeri - Reklo bi se da ozbiljno radiš. Ne bojiš se takvog rada? - Ni najmanje, gospodine Blanše - odgovori ona pomalo ukočeno, pa doda, ističući svaku reč - Poglavlje o vašem ocu mnogo bih lakše napisala kad bih se lično sastala sa njim. - Verujem, ali sam ti već rekao da ne prima novinare. - Smem li ponovo da pitam zašto? - Verovatno za to ima svoje razloge - odgovori on preko volje.
Posle kratke pauze Ket skupi hrabrost da proba još jednom Sigurna sam da postoje neki razlozi, ali mnogo bih lakše pisala o tom periodu ako bih sa njim makar na kratko porazgovarala. Mnoge knjige i
članci objavljuju suprotne činjenice. - Žao mi je. Izraz lica govorio je da mu nimalo nije žao. - Meni još više - uzvrati Ket oštro - Ako ste samo došli da se izvinite, onda... - Ne, nisam došao samo da se izvinim. Došao sam da te pozovem na
večeru. - Zašto? - upita ona sumnjičavo. On slegne ramenima - Recimo da je to još jedan način da ispravim to što sam te pogrešno procenio - Prodorno ju je gledao - Želim sa tobom da
večeram, Ketrin. Ket se trgne - Zašto? - upita kratko.
~ 28 ~
Markove crne oči ljutito sevnuše - Zato što nisam večerao. Zato što mi je tvoja prijateljica rekla da ni ti nisi večerala. Zato što bismo mogli
zajedno nešto da pojedemo. S njim se, pomisli Ket, nikad ne bih osećala prijatno. Uvek bih se osećala napeto, uzbuđeno i nervozno. Uveče obično pojedem samo sendvič na brzinu. - Onda i ja mogu da pojedem sendvič - odgovori on i dalje je prodorno posmatrajući - Čini mi se da ne jedeš dovoljno. I sama je znala da je u poslednje vreme smršala, ali se natera na ironičan osmeh. - Zar niste nedavno tvrdili da imam savršeno telo? - Jesam, ali sada si bleda i imaš podočnjake. Morala bi da jedeš neku pravu hranu. - Gospodine Blanše... - Nemoj opet da počinješ sa “gospodine"! - prekide je on – Smešno je da se tako obraćaš muškarcu sa kojim si provela noć.
Ona pocrvene i odlučno reče - Ne želim na večeru... bili vi gospodin ili ne. - Ako ne želiš da izađeš možemo ovde nešto da pojedemo odgovori on pomirljivo - mada bi mi više odgovarala prava večera nego
sendviči. - Ovde nećete dobiti ni sendviče ni pravu večeru! - izgovori ona polako i razgovetno, kao da to želi da mu utuvi u glavu. - Razmisli, Ketrin, kakvu priliku propuštaš! Zamisli kakve bi podatke možda mogla da izvučeš od mene u prijatnom i toplom okruženju nekog toplog restorana... Možda zaboravim na oprez zahvaljujući dobrom jelu i piću. Čovek tad postane sentimentalan, počne da priča o svom detinjstvu, spominje roditelje, njihov brak... Dobro je znala da ga nikakvo jelo ni piće neće navesti da postane neoprezan. - Ne pada mi na pamet da večeram sa vama samo zbog lažne nade da će te usput izbrbljati nešto o svojim roditeljima, pa me posle, ako to objavim, tužiti zbog zloupotrebe. Neformalan razgovor, bez svedoka... Kome bi verovali na sudu, meni ili vama? - Dođavola! - povika on nestrpljivo - Ja samo želim da večeram sa tobom, Ketrin Hauard! Da li ti je to jasno? ~ 29 ~
Ovaj muškarac koji je sada stajao pred njom nije ni približno bio nalik onom nežnom i pažljivom priviđenju iz njenih snova. Pravi Mark Blanše je običan arogantni bogataš! - Jasno mi je, pozvali ste me na večeru i ja sam odbila! - I to nekoliko puta! - zareža on - Mesecima si me progonila moleći me za sastanak, a kada ja nudim priliku za razgovor, ti me odbijaš! Ket pomisli da se on, u stvari, ponaša ludo. Nije on kriv što se našla u njegovom krevetu, još manje što ga svake noći sanja. Ali možda bi... ipak hteo nešto da kaže o svojim roditeljima...!? - Možete li da me sačekate da se istuširam i presvučem? U njegovim očima zasja iskra pobede - Sačekaću. Iako mu je lice bilo potpuno bezizražajno, iza njegovih reči kao da se krilo neko dublje značenje. - Mark - upita ona tiho - Šta u stvari želite od mene? - Kako to misliš? Ne razumem baš sasvim... - Ja ne razumem: prvo me mesecima izbegavate, onda se iznenada upoznamo pa opet nestanete, a zatim se stvorite ovde i zovete me na
večeru. - Želim tebe! Ona ustuknu, zaprepaštena tako otvorenom izjavom. - Želim te! - ponovi on hrapavim glasom - Još pre nego što mi je Filip priznao istinu, znao sam da ćemo se još sresti. Morao sam izne nada da otputujem u Holivud, pa se dogodila ova nesreća sa njim. Ali me je sve vreme progonilo sećanje... kako si gola ležala u mom naručju. Ketrin, želim te! - Ne! - Znam da prvo moram istisnuti sećanja koja te opsedaju, jer dok ne okreneš leđa prošlosti, ja nemam nikakvih izgleda. Ali, kad nešto dovoljno jako želim, ja znam da budem jako strpljiv. Ona je i dalje odmahivala glavom. - Tvoj verenik je mrtav, Ket! A ti si mlada i lepa, ti si živa! - Ali ja ga volim! - odgovori ona čvrsto - I voleću ga celog života! Mark ljutito stisnu zube i procedi - Ali njega nema! I više se nikad
neće vratiti! - To nije razlog da pustim vas u svoj život! Vi mi se čak ni ne sviđate. ~ 30 ~
- Ali ti se sviđaš meni! A i tebi se svidelo moje milovanje. Ket protrne i pobledi - O čemu to govorite?
Imala je ludi osećaj da joj čita misli i pogađa skrivene snove. - Onog jutra u mom krevetu - priđe joj - da Filip nije bez kucanja upao u moju sobu, potpuno bi mi se predala, zar ne? Bio joj je tako blizu da je osetila toplinu njegovog tela.. Zažmuri i tiho prizna - Da, bila sam potpuno izgubljena, ali sada me želite samo zato što za vas predstavljam izazov, nešto što još niste iskusili: voditi ljubav
sa ženom zaljubljenom u mrtvog čoveka. - Stvarno veruješ u to? - Da.
On se ispravi i oštro reče - Odustajem od večere - Okrete se i naglo izađe iz sobe, doviknuvši sa vrata - iznenada sam izgubio apetit! Te noći Ket je u snu opet videla ceo taj prizor, samo što je kraj bio drugačiji: Mark se vratio po nju. - Šta ti je? - Mišel ju je začuđeno gledala kako gricka usne - Zar nisi to odavno čekala? Ket je i dalje buljila u pismo, čitajući ga valjda deseti put otkako je tog jutra stiglo sa ostalom poštom. Mark Blanše pristao je na kratak razgovor tog posle - podneva.
Prošlo je više od nedelju dana otkako je onako naglo otišao iz njene kuće. Ni jednom se posle toga nije javio, pa je bila sigurna da više nikad neće ni čuti ni videti. Verovala je da ga je pogodilo njeno odbijanje na koje nije navikao!
Ovo pismo na službenom papiru njegove kancelarije pojavilo se kao grom iz vedrog neba i pobudilo u njoj bezbroj sumnji, ali Mišel je bila u pravu. - Šta te muči Ket? Dugo si ga molila da te primi i, evo, sad je pristao! - Da, pristao je... - I šta sada?
Nije joj pričala šta se dogodilo one večeri kad je otišla kod Ivone. - Pitam se zašto je odjednom pristao? - A zašto ne bi? - Mišel slegne ramenima - Verovatno je ponovo razmislio i konačno shvatio da nisi neko petparačko piskaralo. Uopšte me ne cudi s to te je pozvao na razgovor. ~ 31 ~
Razmišljanja su logična, pomisli K et, jer ne zna u kakvim su se okolnostima rastali one večeri. - Misliš da bi trebalo da pođem? - Naravno! Pa, pozvao te je! Zašto ne bi išla? - Mišel ju je začuđeno gledala.
Nije naravno znala da ga Ket sanja svake noći, a da još ni jednom nije sanjala Denisa... - U pravu si, zašto ne bih otišla?!
Mišel joj je pomogla da izabere prikladnu garderobu. Odlučila se za taman, neupadljiv kostim sa pantalonama i svilenu svetlozelenu bluzu, a dugu kovrdžavu kosu začešljala je u stro gu punđu.
Kritički se pogleda u ogledalu. Maškarom je samo malo istakla oči obrazi su joj ionako bili rumeni od uzbuđenja. Poslovne prostorije pariškog dela Blanšeove kompanije bile su raskošno uređene, kao što je i očekivala. U prvoj prostoriji sedela je Markova sekretarica, lepa kao filmska glumica. Čim je progovorila, Ket joj je prepoznala glas, jer je s njom nekoliko puta razgovarala dok je preko Marka pokušavala da dopre do njegovog oca. Sekretarica se ljubazno smešila i ničim nije odavala da se seća prethodnih razgovora kada joj j e
uporno objašnjavala da Mark ne može da je primi. Ket joj je zavidela na samouverenosti dok je jedva savladavala svoje uzbuđenje. Sedela je ukočeno, čekajući da je Mark pozove u svoju sobu.
Vreme je prolazilo. Zar je namerno ostavlja da čeka? Ne, ne bi se spustio tako nisko. Verovatno je zauzet. Postajala je sve napetija. Ostala je sa stolice upravo kad je na stolu zazvonio telefon.
Sekretarica je pogleda i nasmeši se - Gospodin Blanše vas moli da uđete. Ket otvori velika tapacirana vrata Markove sobe. Polako ih zatvori za sobom i pogleda ga. Učini joj se da je u njenim snovima življi nego sada, ovako poslovno obučen, sakriven iza ogromnog pisaćeg stola.
Soba je bila prostrana i potpuno ličila na one iz filmova. Iz kamina se širila prijatna toplota. Mark ju je bez reči posmatrao.
~ 32 ~
Ket je stajala i ćutala. On ustade i priđe joj - Žao mi je što si čekala. Kada su mi javili da si došla, baš sam razgovarao sa Amerikom. Izvoli, sedi.
Ona ukočeno priđe stolu i sede na samu ivicu stolice sa visokim naslonom. Pitala se zašto je tako ledeno služben? Prodorno ju je pogledao pre nego što je upitao - Još te progone isti snovi? Ket promrmlja - Kakvi snovi? - O Denisovoj smrti. Izgledaš kao osoba koja loše spava. - Ni vi ne izgledate bolje. - Možda ni ja ne spavam dobro, ali uzroci su različiti.
Ona duboko uzdahne i reče oštro - Niste me valjda pozvali ovamo, gospodine Blanše, da razgovaramo o mom izgledu? - Naravno da nisam. Imam za tebe dobre vesti. I neke loše. - Zvuči kao trećerazredni vic. - Nije vic, niti sam gaja izmislio. To su Filipovi prsti.
Čim je spomenuo Filipa, obuzmu je sumnje. - O čemu je reč? - Filip je rekao dedi da bi želela da razgovaraš sa njim. - O? Zar je vaš gospodin otac pristao da me primi? - upita sa nevericom. - Izgleda - Nije ni pokušao da sakrije da mu se to ni najmanje ne sviđa. - Pristao je da razgovara o braku sa vašom majkom? - upita
sumnjičavo. - Spreman je da razgovara sa tobom, a ti ćeš videti o čemu. - Lepo. Koje su loše vesti? - Pretpostavljam da znaš da se moj otac potpuno povukao iz javnosti i da ne živi u Parizu. - Znam. - Stvarno? Ako se ne pojavljuje u javnosti, to još ne mora da znači da živi negde drugde. - Prestanite da se poigravate sa mnom! - Primeti da on uživa u njenom besu. Zato mirno reče - Vrlo dobro znate da se bavim vašim ocem već neko vreme, pa moram da znam da nije ovde. Uostalom, nije tajna koliko dugo pokušavam da dođem do njega. - Otac mi je rekao da te pozovem kod njega preko vikenda. ~ 33 ~
- O, pa to je predivno! - Ket - prekine je on - postoje i uslovi. Ne smeš da znaš gde ideš i ne
smeš nikome da otkriješ gde on sada živi. - Šta to znači? - Zar nisam dovoljno jasan? Dođi sutra uveče u pola sedam na aerodrom i ukrcaćeš se u avion. Sumnjičavo ga je gledala - Avion? Zar više ne živi u Francuskoj? - Francuska je velika zemlja. Putovanje avionom je brže i manje naporno. Možda ćeš pogoditi gde dolaziš, a možda i nećeš. Uostalom, avion će napraviti nekoliko krugova u vazduhu pre nego što poleti prema cilju, za svaki slučaj! - Zar to nije malo previše dramatično? On slegnu ramenima - Ne moram posebno da ističem da se uopšte ne slažem sa tim sastankom - reče ledenim glasom. Bilo joj je potpuno jasno da sastanka nikad ne bi ni bilo da je on
odlučivao o tome. - Poći ću! - reče Ket kratko. - Uprkos svemu? - namršti se on - Meni to zvuči pomalo ludo: spremna si da putuješ avionom u nepoznato, a nisi htela da pođeš sa mnom na večeru!? - Mislim da vikend sa vašim ocem nije ni izdaleka tako opasan kao večera sa vama! On prasne u smeh - Verovatno imaš pravo - Sada je govorio baršunastim glasom - Uopšte nisam promenio svoje namere prema tebi! Gledala ga je prkosno. Mark se ponovo veselo nasmeja - Tebe je zanimljivo progoniti, a ja volim izazove. - Izgleda one koji su osuđeni na propast! - samouvereno odgovori Ket. - Moram priznati da čoveku stvarno nije lako kad mu je protivnik mrtav čovek. Ona ga ozbiljno pogleda - Denis je bio smisao mog života. - Da li bi on od tebe očekivao da potrošiš svoj život na prošlost i uspomene? - Već sam vam objasnila da ne traćim uzalud svoj život i da sam zadovoljna.
~ 34 ~
Mark naglo ustane, a Ket se nesvesno uvuče dublje u stolicu. On polako obiđe svoj radni sto i približi joj se. - Ne! - prošaputa ona preplašeno. - Ne volim kad žene uzmiču preda mnom... - promrmlja on promuklo - a znam da je dovoljno da te malo pomilujem pa da počneš da pređeš od zadovoljstva kao mačka. Ket naglo odgurnu stolicu u stranu. Mark ju je gledao i smešio se, očigledno uživajući u njenoj zbunjenosti. Polako je uzmicala prema zidu, dok joj se on sve više približavao. Izgubi ravnotežu i pade na kožnu fotelju koja je bila naslonjena uz zid. On se polako spusti pored nje. - Ketrin! - Nežno joj okrenu lice prema sebi. Gledao ju je kao da ga muči bol - Nisam želeo da se to dogodi. Nadao sam se da se više nećemo videti. Uveravao sam samog sebe da ću te zaboraviti. Ali, ne mogu, Ket, ne mogu...
Gledala ga je kao očarana. Polako, gotovo neprimetno, naginjao se ka njoj. Nije bila sigurna, ali učinilo joj se da su mu oči odjednom postale tamnoplave nalik morskoj pučini... Sedela je nepomično, ne trepćući. Razdaljina između njih se smanjivala, ali ona nije imala snage da se pomeri, a kamoli da mu se odupre. Konačno, njegove usne dotaknuše njene. Bezbroj puta u snu je osećala njegove usne na svojima, ali u stvarnosti je bilo drugačije: njegov poljubac bio je beskrajno nežan. Zatvori oči i poče da proživljava toliko puta sanjani dodir. Oseti njegov miris, a ruke joj, nasuprot volji, krenu ka njegovom vratu.
Nežnim poljupcima obasuo joj je lice i čelo, duboko udišući miris njene kose. Ljubio ju je po obrazima, pa preko uva do grla. Blago joj je masirao potiljak.
Ona ga strasno zagrli. On je privi uz sebe. Dah mu je postajao sve brži, glasniji, kao jecaj. Ket poče muklo da ječi od zadovoljstva. Trgnu ih neobičan šum. Ket se okrenu i primeti da je u kam inu jedno parče gorućeg drveta počelo da se rasprskava u iskre. Mark priđe kaminu i ugasi vatromet žeravica. - Mislila sam da je to veštački kamin - promrmlja ona drhteći. - Ne, vatra je prava - Gledao ju je užarenim pogledom kao da govori o vatri koja je upravo planula među njima.
~ 35 ~
Ket ga je netremice posmatrala. Onda brzo skrenu pogled kao da želi da prikrije svoja osećanja. Popravi kostim nespretnim pokretima jer su joj ruke još uvek drhtale od uzbuđenja. - Mrzim sve što je lažno, Ket! - reče Mark promuklo - A ti si tako istinita i tako stvarna.
Ket pomisli da je najstvarniji od svega način na koji svaki put zadrhti od njegovog dodira. Uvek je prema sebi bila iskrena i sada je morala da prizna da je pred njim potpuno bespomoćna i da za njim čezne isto onako kako je on čeznuo za njom. - Stvarna je moja prošlost. Stvarne su uspomene na Denisa odgovori, stideći se što njega upotrebljava kao štit svoje slabosti.
Mark se namršti - Ne možeš se uvek braniti istim oružjem, Ket! Od česte upotrebe oštrica otupi! - Je li već otupela? - Nije. - Znači nema razloga da odbacim to oružje! - reče hladno Sumnjam, uostalom, da ćemo se vi i ja ponovo sresti. Živimo u različitim svetovima.
Mark se nasmeši - Misliš da ću sad da se predam? - Verujem da nemate drugog izbora. - Veruješ?
Želudac joj se stegao od nervoze. Pogrešila je što je uopšte došla. - Hoće li neko doći sutra po mene da me odveze na aerodrom? upita što je hladnije mogla i odlučno ustade. - Ipak ideš? - Naravno. - Da, neko će sigurno doći po tebe. Ponesi toplu odeću jer meteorolozi predviđaju sneg. - Zar će avion uzleteti uprkos takvom vremenu? - Sneg se očekuje tek za dva, tri dana, sada tek promiče poneka pahuljica... - Ali... - Ako se nešto promeni, javiću ti - prekide je on - Uostalom, znam gde
stanuješ.
~ 36 ~
Ket se pitala zašto su joj njegove poslednje reči zvučale kao pretnja? Natera se da progovori što je mirnijim tonom mogla - U redu. Pa... hvala vam - dodade nespretno. - Molim! - odgovori on uslužno, a oči mu zaiskriše.
Ona se bez reči okrenu i izađe. Da li joj se to samo činilo ili je oko nje zaista počela da se steže neka nevidljiva zamka?! - Kako možeš da kažeš da je to smešno? - Ket se ljutila zbog Mišelinog smeha. - Naravno da je smešno! Pa čovek samo što te nije uzeo u sopstvenoj kancelariji, a ti mu još i zahvaljuješ! O, Ket! Ket pocrveni. - Bolje bi bilo da sam ćutala! - uzviknu ljutito, iako jedna pred drugom nisu nikad imale tajni. - Ja te razumem Ketrin, ali pokušaj da zamisliš tu scenu: čovek pred kojim drhti pola Holivuda, koji se u javnosti nikad nije nasmejao, odjednom se toliko zaboravi u sopstvenoj kancelariji!
Mišel se previjala od smeha: - Otkud znaš, možda to i inače radi u svojoj kancelariji!
Jednostavno je zaključio da bih ja mogla biti zgodna sledeća žrtva. - Koliko ja znam o njemu, nije ni siledžija, ni ubica - Mišel i dalje nije prestajala da se smeje - Zašto onda ideš na sastanak sa Blanšeom? - Pa, ne idem na sastanak sa Markom! On neće ni biti tamo! - Rekao ti je da ne ide? - Nije rekao ništa, ali... Odmah ću mu telefonirati! - Ne prenagljuj! Zamisli šta će pomisliti o tebi ako ga već posle petnaest minuta ponovo zoveš? Nego, malopre sam videla nešto na TV u zbog čega će Mark potpuno zaboraviti na tebe. Naomi Deprel udala se za Antonija Alvareza! - Za onog propalog pevača? Kako to da štampa nije pisala o njihovoj vezi? Jadni Filip. - Zašto bi bio jadan? - začudi se Mišel. - Pa, Antonio Alvareze je mlađi od njega. To bi pogodilo manje osetljivog sina nego što je on. Šta su sve rekli na televiziji? - Naomi se, sa svojim poznatim smislom za teatralnost, u Meksiku
tajno venčala, ali je sa sobom povela i televizijsku ekipu Si En Ena, kome je dala ekskluzivno pravo na objavljivanje te vesti. Nije, doduse, ~ 37 ~
očekivala zloban komentar novinara o tome kako zvezda svoju poljuljanu slavu spretno obnavlja skandalima, ali to će dobro doći i mladom pevaču koji večito živi u senci svog oca, latinskog ljubavnika. - Stvarno si zlobna, Mišel . - Ko ne bi bio?! Čekaj samo komentar na našoj televiziji! - Profinjeni Francuzi možda neće biti tako okrutni, jer je Naomi Deprel još i sada jedna od najuspešnijih holivudskih glumica. Zahvaljujući njoj, pariška moda uvek je prvorazredno plasirana u Americi.
Večernje novine bile su prepune izveštaja o šokantnom venčanju Naomi Deprel. Čekajući nove pojedinosti o tek sklopljenom braku, novinari su izvukli sve njene skandale. Nije, naravno, zaobiđen ni Mark Blanše, koji je kao sasvim mlad producent doveo u Holivud svoju trudnu ženu. Nije znala engleski, nemarno se oblačila, pa su je u holivudskoj žutoj štampi zvali “Francuska šiparica”. Iako su to već svi dobro znali, opet se ponavljala stara priča o ružnom pačetu, tačnije o tome kako je Naomi prihvatila neočekivanu ponudu da zaigra u jednom filmu, uprkos Markovom protivljenju, odlučila se za glumačku karijeru. Njihov brak se ubrzo raspao, a ona je u rukama spretnih menadžera postala zvezda, doduše, poznatija po skandalima nego po glumačkim uspesima. Nijedan novinar nije propustio da spomene kako je vrlo mlada rodila sina, a zatim mu potpuno
okrenula leđa. Odrasli sin bio je vrlo nezgodan sve dok njenih godina, a ona je zaista
izgledala mladoliko. Bilo je, naravno, priče i o njegovim ispadima poslednjih meseci, pa se zlobno predviđalo da će krenuti majčinim stopama, a ne putem kojim ide njegov hladni i poslovni otac. - Sada razumem zašto žališ Filipa - reče Mišel kad je pročitala gomilu novina koje je Ket donela kući.
Fransoa je došao po Ket tačno u dogovoreno vreme. Zbunila se kad ga je videla, jer ga nije videla od onog jutra u Markovoj sobi. - To je sve što nosite sa sobom? - upita je posle pristojnog pozdrava,
pogledavši njen mali kofer. - Pa idem samo na vikend. - Da, u pravu ste.
Bila je zbunjena i zato što je posle onog događaja u Markovoj kancelariji ipak pristala na putovanje u nepoznato. ~ 38 ~
- Znate da ne smem ništa da vam kažem... - nasmeja se Fransoa kao da joj čita misli. - Ne pokušavam ništa da izvučem iz vas. Mark mi je rekao da uvek slušate njegove naredbe. - Dobro vam je rekao - nasmeši se veselo. Ket mu uzvrati osmeh. Bio joj je simpatičan. Nije imao nikakvog uticaja na Markovu odluku da je sprovede tajno kao nekog taoca. - Dobro, neću ništa da pitam. Uostalom, ionako sam dosta nervozna. Bolje da što manje znam. - Na vama se ne primećuje da ste nervoz ni. Nego... kako bi bilo da se upoznamo? Prošlog puta nismo imali priliku za to. Ja sam Fransoa Diran, lični sekretar gospodina Blanšea. - Ja sam Ketrin Hauard, ali me možete zvati samo Ket. Nadam se da mi Mark neće odseći glavu kao što je to uradio Henri Vili sa mojom imenjakinjom. Fransoa prasne u smeh - U poslednje vreme ne ostavlja utisak krvožednog kralja. Više liči na ranjenog lava.
Ket pocrvene i zagleda se u daljinu. Mark sigurno nije bio čovek koji se bilo kome poverava, ali njegov sekretar je verovatno primetio da se
njegov šef promenio. Ako se ponaša kao ranjeni lav, možda je ipak govorio istinu kad je rekao da ne može da je zaboravi? - To se mene, u stvari, uopšte ne tiče! - nastavi Fransoa, primetivši da se Ket zamislila - Uostalom, evo nas na aerodromu. - Ja samo ne bih volela da pomislite... - neodlučno će Ket kad su izašli iz automobila. - Ne mislim ništa. Ja tačno znam ko ste. Vi ste Ketrin Hauard koja piše knjigu o piscima i želi da razgovara sa gospodinom Oliverom. Novinarku druge vrste Mark nikad ne bi pustio do svog oca. Ona tek tad primeti da su u potpuno nepoznatom delu aerodroma. Fransoa je krupnim koracima išao pored privatnih letilica. Ket ugleda znak Markove filmske kompanije - To je Markov avion? - povika, trudeći se da nadjača buku upaljenog motora. - Da, njegov! - odgovori on i pomože joj da se popne uz stepenice. - Ko vozi? - upita Ket pomalo sumnjičavo. - Pilot - Podozrivo ga je gledala, pa je dodao - Ne, ne vozi gospodina Blanšea. On, osim toga, on nije u Francuskoj. ~ 39 ~
Ket oseti olakšanje. Osvrne se po avionu. Bio je to, zapravo, jedan
mali leteći ured: na pisaćem stolu bio je kompjuter, nekoliko telefona, telefaks... nije ni znala čemu služe svi ostali uređaji. O uglu je bio bife sa bocama, a sa druge strane krevet za odmor. Kad su poleteli, Ket proprati uzbuđenim pogledom kako se Pariz gubi u daljini i nestaje u sivoj izmaglici. - Vidim da uživate! - reče - Da, kratki letovi su vrlo prijatni. Mene ubijaju prekookeanska putovanja u Ameriku. - Volela bih da jednom vidim Ameriku. - Ko zna, ljudima se mnoge želje u životu ostvare... - Sumnjam. U svakom slučaju, preko okeana me neće povesti vaš poslodavac.
Mladić ispruži dugačke noge i reče, značajno je pogledavši - Mislim da bi vam gospodin Blanše rado pokazao mnogo toga preko velike bare. Ona se zagleda u mračno nebo: i prošle noći ga je sanjala, proklet bio! - Sumnjam da bi sada bilo koga turistički vodio po Holivudu - doda brzo - s obzirom na udaju njegove bivše žene. - Da, imate pravo, sada ga sigurno vrebaju novinari, a on to mrzi. - Da li ga je pogodio ovaj skandal? - Ne verujem. On je majstor da se od tih stvari zaštiti. - A Filip? - Filip? - začudi se Fransoa. - Pa to mu je majka... - A... da, imate pravo. Ceo život proveo je uz dedu, on mu je bio i otac i majka... Nemojte pogrešno da me shvatite, ali gospodin Mark živi samo za svoj posao. - I njegove fotografije se često pojavljuju na stranama žute štampe,
uvek u društvu neke lepotice. - Da, ako proceni da mu to može koristiti za bolju reklamu filma koji upravo snima. - Da li ćemo uskoro stići? - Ket promeni temu. - Za dvadesetak minuta. - Hoće li preko vikenda biti i drugih gostiju?
~ 40 ~
- Gospodin Oliver Blanše ne prima nikakve goste. Dok je još boravio u Parizu, poneko bi ga posetio, ali verovatno znate da se odavno povukao i već dugo živi potpuno usamljeno. - I niko ne zna gde je sad. - Vas je odlučio da primi samo zbog Filipa. Ne znam šta mu je rekao...
Ket se namršti - Meni je samo rečeno da je Filip lično zamolio dedu da me primi. Ne vidim u tome ništa čudno. - Poznavajući Filipa... - Ne verujem da je ovog puta opet smislio nešto... - Vi najbolje znate na šta je sve spreman. Setite se samo proslave njegovog rođendana... - Pa, valjda ne bi... - ona se tek sada upita šta je Filip ispričao svom de - di, a zatim tiho doda - Mislila sam da je samo hteo da pomogne. - Nadajmo se da nije smislio neku novu ujdurmu. Nije on loš mladić, ali u poslednje vreme kao da je đavo ušao u njega. U svakom slučaju, budite oprezni!
Da je mogla, najradije bi se odmah vratila kući. Ali, bio bi to znak kukavičluka. Zato odlučno reče - Bitno mi je da razgovaram sa starim gospodinom. Sve ostalo je sporedno! U razgovoru i razmišljanjima izgubila je osećaj za vreme i stvarno
nije imala pojma koliko dugo već lete. - Vežite pojaseve, uskoro slećemo! Kada se avion zaustavio na posti i kad su se vrata konačno otvorila, pred njima je stajao crni automobil. Fransoa joj je pomogao da siđe i smesti se na zadnje sedište limuzine. Automobil brzo napusti aerodrom i krene sporednim putem. Prolazili su između planina čiji vrhovi su bili prekriveni snegom. Fransoa je uporno gledao kroz prozor. Nije imalo smisla da ga bilo šta pita. Nije je, uostalom, ni zanimalo gde je, za njenu knjigu to je bilo potpuno nevažno. Važan je bio samo razgovor sa poznatim piscem. Napolju je počeo da pada sneg i pahulje su počele da se lepe na prozore automobila, ali je unutra bilo prijatno i toplo. Vozač je skrenuo na sporedni put. Našli su se na čistini usred koje je stajala zgrada velika kao dvorac. Svi prozori su bili osvetljeni. Ket je zastao dah pred tim prizorom.
Bez reci je posmatrala kako prilaze tajanstvenom sklonis tu starog lava.
~ 41 ~
Zagledana u veličanstveni ulaz, Ket je čula kako vozač iz prtljažnika
izvlači njen kofer. Ulazna vrata od teške hrastovine i brušenog stakla naglo se otvoriše. - Dobro došla Ketrin! Ona se zaprepasti ugledavši Marka. - Uđi u moju kuću, Ket - dodade. U njegovom ironičnom osmehu primetila je odraz trijumfa. Ona se zbunjeno okrene prema svom pratiocu. Fransoa klimnu glavom Da, gospođice, to je kuća gospodina Blanšea. Tu stanuje njegov otac. - Uđi pre nego što se smrzneš! I nemoj se ljutiti na mog sekretara. Ako si očekivala nešto drugo, on za to svakako nije kriv. - Nisam ga ništa pitala. Znam da ste mu zabranili da mi bilo šta kaže. Samo sam mislila... - Šta si mislila? - Sad to nije ni važno. Žao mi je što sam uopšte krenula ovamo. Najradije bih se vratila u Pariz. - U Pariz? - Dovukli ste me ovamo na prevaru! Ja...
On je uhvati za ruku i povuče u kuću. Predvorje je bilo prostrano, udobno i toplo. U velikom kaminu gorela je vatra. - Pustite me! - grubo izvuče ruku iz njegove. - Nikad se nisam bavio trikovima da bih proveo vikend sa nekom ženom, Ketrin Hauard! - ljutito procedi - Sve su uvek dolazile gde god sam i kad sam poželeo!
Sumnjičavo ga je pogledala - Vaš otac je stvarno ovde? - Da. - Ali... - Ovo je stvarno moja kuća, ali u njoj ne primam goste... Niko za nju čak ni ne zna. Zato je moj otac odlučio da se ovde povuče - objasni joj hladno i namršteno doda - Niko te nije doveo ovamo da nekoga zabavljaš! Ona zaključi da je vreme za primirje. - Stekla sam utisak da niste u Parizu, a niste nagovestili svoj dolazak ovamo... - Otac me je pozvao. Shvatio je da ne može biti domaćin gostima, još manje mladim damama. ~ 42 ~
Ket se nakašlja - Zar ste mu stvorili utisak da sam ja... da ste vi... da smo mi...? - Ljubavnici? Kad nas prvi put vidi zajedno shvatiće da nismo. - Kako to mislite? - Ljubavnici se ne ponašaju kao mi - pomalo grubo joj odgovori. Ket oseti kako su joj usta suva. Promuca - A kako... kako se mi to ponašamo? - Ja se ponašam tako da je jasno koliko te želim... a ti kao da me mrziš.
Moj otac je pronicljiv čovek i odmah će to primetiti, ma šta da mu je Filip možda rekao. Ket se zamisli. Da li je Filip ipak nešto rekao? Ili je možda izmislio nešto samo da joj naškodi? U svakom slučaju, Markovo prisustvo sve menja. - Ne mogu da ostanem ovde - reče odlučno. - Zašto sad? - upita je Mark nestrpljivo. - Sve je to, u stvari, smešno... - Ali, ti si pristala! - Zamišljala sam da ću provesti prijatan vikend, da ću razgovarati sa
vašim ocem, da ću mu postavljati pitanja, a on će odgovoriti na ona koja želi, da ću... Proklinjala je svoju naivnost. Morala je da predvidi da Mark nešto namerava. - Sve će biti baš tako - odgovori on mirno. - Ne! Želim da se vratim u Pariz! - Danas više ne možeš. - Zašto? - Zato jer je kasno. - Ali ja... - Avion se već vratio u Pariz. - O! - Ket ljutito stisne usne, a Mark tiho zakikota. - Imala si pravo onog jutra kad si rekla da si za mene nešto nov o.
Još nikad nisam sreo ženu koja me tako očajnički izbegava. Taj izraz je duboko pogodi. Zar je naslutio koliko je nervozna u njegovoj blizini? Nikako ne bi mogla sa njim da izdrz i ceo vikend.
~ 43 ~
- Ništa ja očajnički ne pokušavam gospodine Blanše! - odgovori ona hladno - Samo ne volim kad neko od mene pravi budalu. - Onda se nemoj ponašati kao budala! - odgovori on odlučno, a onda doda sasvim smireno - Čekao sam te za večeru. - O, nisam prikladno obučena za susret sa vašim ocem... - Zbuni se jer
je bila u kožnim pantalonama, skijaškom džemperu i bundi. - Moj otac je pre jednog sata večerao sam u svojoj sobi. Svojim izgledom možeš da zadiviš samo mene. Ona prećuta njegovu primedbu. - Mogu li da se smestim i malo se osvežim? - Naravno, pokazaću ti sobu. - Pa, ne morate baš vi lično... - Hajde, smiri se, Ket. Nemam običaj da zavodim neiskusne device praznog želuca. Hrana mi je važna. Ket se savlada da ne odgovori Podrugljivo. Pope se za njim na sprat. Pred njom je bio dugačak hodnik sa nizom vrata. Mark otvori jedna od njih i upali svetio.
Velika prostorija bila je nameštena u stilu Luja XV. - Originali? - upita ona zadivljeno. - Istina je da sam se obogatio u Americi, ali sam ipak dovoljno Francuz da znam da razlikujem originale od imitacija. - Izvinite. - Ovu kuću godinama opremam i to je moj tajni hobi. Komad po komad, dok sve ne bude uređeno. - Nikad nisam videla nešto tako lepo... - Ni ja! - prekide je promuklim glasom i približi joj se.
Ona se ukoči, ogleda se oko sebe da prikrije zbunjenost. - I, sve su to originali? - upita drhtavim glasom. - Znaš da ne volim ništa lažno, Ket... - Sama ću pogoditi put do trpezarije! - prekide ga ona, shvativši da je razgovor krenuo neželjenim smerom - Sići ću za nekoliko minuta. Umesto pozdrava on joj dodirnu ruku. Ona ope t oseti nešto kao strujni udar. Do đavola, zašto na njegov dodir tako reaguje? Zašto se uopšte uplela u sve ovo? Sigurno je potpuno poludela. Više ne pomaže ni
secanje na Denisa... ~ 44 ~
Znala je razlog: Mark je bio živ, uzbudljiv, drugačiji, bilo je dovoljno da se nekoliko puta sretne sa njim, pa da se u njoj pokrene lavina
neočekivanih osećanja. Da li je moguće da se zaljubila? Brzo se istuširala i počešljala. Nema smisla da obuče nešto drugo. Uostalom, tek je stigla, kasno je, a i Mark je sportski obučen. Polako je krenula niz stepenice osvrćući se. Sve je bilo stilski ujednačeno, privlačio ju je svaki detalj. Bila je to kuća neopisive profinjenosti i stila. - Voleo bih da znam zašto ti oči tako sjaje... Nije ga ni primetila. Stajao je u predvorju. Ona nastavi polako da silazi. - Kuća je predivna - odgovori. - Oči ti uvek tako sijaju kad ugledaš nešto lepo? - Uvek mi zasijaju kad sam gladna! - odgovori ona sa osmehom. - Gladna čega? - prošaputa Mark zavodnički, prebaci joj ruku preko ramena i povede je kroz predvorje. - Spomenuli ste kako vas je otac pozvao da budete domaćin. Ako tako On prasnu u smeh - Nijedna druga žena nije u zamišljate ulogu domaćina, upozoravam vas da ste preterali. stanju da tako pogodi moj ego!
Odmaknu se od nje. Posle još nekoliko koraka otvori vrata i uvede je u prostrani salon. - Onda, da li si stvarno gladna?
Ket primeti kako se on opet ironično smeje. - Slušajte, Mark... - Nije pristojno ostavljati Gabrijelu da toliko čeka sa večerom. Uvede je u manju sobu. Za ovalnim stolom bio je postavljen pribor za dvoje. U sredini je gorela sveca u predivnom stilskom srebrnom
svećnjaku. - Ovde je baš prijatno - promrmlja Ket, očigledno oduševljena prizorom. - A gde je Fransoa? - U svojoj sobi. - Zašto? - sumnjičavo ga je gledala. - Šta god da ti kažem sumnjivo ti je - nasmeja se on - Danas poslepodne vratio se iz Amerike, pa... ~ 45 ~
- Dana Danas? s? - Da, danas danas poslepo poslepodne. dne. - Sigurno Sigurno je umora umoran... n... - Naravno. Ali nemoj odmah da me napadneš da previše iskorišćavam svoje zaposlene. Otišao je da poseti svoju ženu . - On je oženjen? - Zašto ne bi bio? - nestrpljivo odgovori Mark pitanjem - Nisu svi ljudi iz sveta filma skloni skandalima.
Ket se seti najnovijeg skandala Naomi Deprel, ali nije znala šta da kaže. Srećom, pojavi se Gabrijela i posluži večeru. - Otišao je da poseti ženu - nastavi Mark - jer im je bila godišnjica braka. - Lepo je kad neko ozbiljno shvata shvata svoj brak - reče Ket tek da nešto kaže, ali shvati da je njena opaska bila potpuno neprimerena. - Ne želim da razgovaram ni o čijem braku - grubo je prekide - Naomi je ostavila mene, odnosno Filipa, pre mnogo godina. - Izvi Izvini nite te!! - uzdahne Ket. Kakav god razgovor da započnu, postane
neprijatno ličan. - Pojedi dok je toplo! - nestrpljivo je ponudi. ponudi.
Jeli su bez reči. Večera je postajala sve neprijatnija. Živci su joj bili napeti kao strune. Konačno odluči da prekine tišinu. - Ipak je najbolje da da ostanem ovde preko vikenda jer mi je od svega
najvažniji razgovor sa vašim ocem. - Zašto si se predomislila? Ona slegnu ramenima - Pa... Ot kad kad sam već ovde... Bilo bi smešno vratiti se u Pariz neobavljena posla. - Imaš pravo. - Kad ću ga videti? - Sutra za doručkom. Gabrijela donese pitu od jabuka. Mark samo odmahnu rukom, ali Ket uzme dva parčeta da ne n e bi uvredila domaćicu. - Moj otac prepodne radi, pa ćete se za doručkom samo upoznati, a posle podne ćete razgovarati. - Mogla sam u tom slučaju da dođem sutra... ~ 46 ~
- A ko bi, onda, večerao sa mnom? - nasmeši se on. - Slušajte... - Da li znaš da skijaš? - Nikada nisam skijala, nešto malo u detinjstvu... - Sutra ćeš pokušati. Kad si već ovde možemo prekinuti tajnovitost. Jedan sat smo udaljeni od francuskih Alpa. - Čvrsto obećavam da neću nikome reći gde je vaš otac! - Svojom rukom dotaknu njegovu.
On se trgne i naglo je pogleda. Drugom rukom pokrije njenu šaku. - Ako Ako si si pojela, možemo da pređemo u salon. Ket ustade. Dok ju je vodio nije joj ispuštao ruku. Seli su na kauč ispred kamina. - Ketrin Ketrin... ... Ona se polako okrenu na zvuk tihog, senzualnog poziva. - Znam da si preplašena - reče Mark i pomilova je po kosi - ali hteo bih da znaš: ma koliko da te želim, nikada ništa neću uraditi protiv tvoje volje.
Usnama joj nežno dodirne obraz. Još nežnije joj polako poljubi i drugi. Ona zadrhta i duboko uzdahnu.
Neizbežno je, pomisli. Očekivala je to od trenutka kad je ugledala sto za dvoje sa romantičnim svećnjakom. Da je htela, otišla bi tada. Ali, nije mogla. Nema više snage da mu se odupire. Čezne za njegovim poljupcima i milovanjem.
On joj podiže pulover i poče da joj mazi grudi. - O, kako kako je je to slatko slatko - šapnu joj u uvo - Nemoj me sada prekidati, molim te.
Nije se protivila dok joj je skidao pulover. Osluškivala je njegove uzdisaje dok joj je skidao grudnjak i počeo da ljubi dojke. Vrtelo joj se u glavi.
Poljubi joj bradavicu i pokrenu u njoj buru osećanja. Približi svoje lice njenom i proštenja preklinjući - Poljubi me, Ket. Voli me. Usne im se spojiše. Tog trenutka kao da je nestalo nežnosti, poljubac se pretvori u silovitu strast, tela su im se previjala u istom ritmu. Njene ruke se zavukos zavukos e ispod njegove kos kos ulje ulje i pocess e da mu miluju leđa.
~ 47 ~
Ket odjednom oseti da je otišla predaleko. Strast ju je toliko zaslepela da je bila spremna na sve... ali ne ovako, ne na kauču, ne ovde gde bilo ko može da uđe. Odvoji svoje usne od njegovih. - Šta... Ket, šta se dogodilo? - Mark podiže glavu i pogleda je upitno Ne, Ket, nemoj!
Nije ništa odgovorila, ali se potpuno ukočila. Bila je to jasna poruka. Mark spusti glavu i zaroni lice u njenu kosu. - Dobro, kako hoćeš - reče jedva razgovetnim glasom.
I dalje ćuteći, ležala je nepokretno, osećajući njegovu težinu na svom telu. On je konačno pogleda. Oči su mu bile mutne, bez sjaja, zasenjene žudnjom. - Zamalo sam prekršio obećanje koje sam ti maločas dao. - Nisi samo samo ti kriv kriv - prizna prizna ona drhtav drhtavim im glasom glasom - I ja sam... sam... Htela sam... - Da bar bar jesi, jesi, Ket Ket ! Želeo sam da i ti uživaš! Ona spusti pogled. - Ja... ja bih pošla na spavanje... - reče tiho. Mark se uspravi i sede, uhvati je za bradu i okrenu prema sebi Nema ništa loše u tome što osećaš želju i poželiš da uživaš, Ket! - Znam Znam.. - Ali ti je žao što s e ovo dogodilo, zar ne? - Poče da popravlja odeću Nikad nisam bio licemer, i meni uopšte nije žao. Ket se upita da li je ona licemern a zato što je prekinula njihovo
milovanje? Više ni u šta nije bila sigurna. Ako ga želi, zašto se boji? Uzbuđivao ju je i on je to znao. - Mark Mark...... - Idi na spava spavanje, nje, Ket! Ket! - prekide je nežno - Spavaj i sanjaj o meni!
Sutradan ujutru, probudila se umorna i nervozna. Spavala je loše, a telo joj je bilo kao slomljeno.
Dugo se tuširala, naizmenično toplom i hladnom vodom, ali joj se raspoloženje, nije bitnije popravilo. Obuče crnu, vunenu suknju i bledozeleni pulover. Pažljivo se očešljala, tek malo našminkala, razmišljajući kako da ostavi što bolji utisak na Olivera Blans Blans ea. ea.
~ 48 ~
Zamišljeno se spuštala stepenicama. U predvorju ugleda Marka kako razgovara sa Fransoom. Kao da je osetio da dolazi, okrenuo se i pogledao je. Istog trenutka je ućutao. Fransoa joj takođe klimne glavom, a onda se povuče.
Jedva se prisilila da mirno siđe. Mark priđe i nežno joj se nasmeši. - Izgledaš divno, Ket . - Mark... ja...
On je uze za ruku i povuče preko poslednje stepenice, zatim joj obgrli ramena. Kao nekom čarolijom, ona zaboravi na napetost i nervozu zbog sastanka sa slavnim piscem. Nasmeši mu se. - Ovako je bolje - reče i poljubi je strasno. Zatim prošaputa - Dobro jutro, draga. - Dobro jutro! - odgovori ona osećajući kako joj gore obrazi. - Da li si spremna da se upoznaš sa mojim ocem? - upita je pomalo podrugljivo. Ket najradije ne bi nikog upoznavala. Kolena su joj klecala i želela je samo jedno: da je Mark uzme u naručje, ponese uz stepenice i odnese pravo u svoju spavaću sobu. - Da, jedva čekam da ga upoznam - prisili se da kaže glasno. On se tiho nasmeja - Nema potr ebe da budeš tako napeta. Moj tata ne jede lepe devojke.
Pitala se kako će podneti još jednog Blanšea. - Znači, možemo da krenemo - Obgrli joj ramena - Ne brini, ja ću te čuvati. Ket se u sebi upita ko će je čuvati od njega, ali ništa ne reče. Zajedno su ušli u trpezariju. Za dugačkim stolom sedeo je samo jedan čovek. Bio je vrlo sličan Marku. Sedeo je uspravno, kosa mu je bila gusta, dugačka, potpuno seda. Ket pomisli kako mu sigurno nije bilo teško da potpuno očara Marijanu Star. Polako okrenu glavu i pogledi im se sretoše. Oči su mu bile tamne kao Markove. Posmatrali su se nekoliko trenutaka i ona je odjednom više osetila nego videla nešto duboko i mračno u njegovom pogledu. Bile su to oči umirućeg čoveka, shvati Ket u tom trenutku. Sledi se. Odakle joj ta pomisao? On ju je ozbiljno gledao samo delić sekunde, a onda se ljubazno nasmeši. Ustao je i pogledao Markovu ruku na njenom ramenu. Oci mu vragolasto zaiskrise. ~ 49 ~
Odakle joj ideja da je taj čovek na pragu smrti? Ket primeti da je viši od Marka. Bili su vrlo slično građeni - vitki ali snažni. Pokreti su mu odavali neočekivanu živost, ostavljao je utisak vrlo zdravog čoveka. - Drago mi je, gospođice Hauard. Vi ste gospođica Hauard, zar ne? Da li ste prijateljica mog sina ili mog unuka? - reče šaljivo. Govorio je savršenim francuskim jezikom, baš kao i Filip. Ket naglo porumene i odgurnu Markovu ruku sa svog ramena. - Nisam, odnosno jesam... Ja... - potpuno se zbunila. - Ne bojte, se gospođice Hauard - veselo se nasmeja Oliver Blanše Ma kakve greške moj sin imao u životu, mora mu se priznati da ima dobar ukus za žene.
Mark se nasmeši - Moj dobar ukus mi, na žalost, ne pomaže mnogo. Ket u meni vidi samo ženskaroša, a Filipu još nije zaboravila njegovu okrutnu šalu. Oliver Blanše ga začuđeno pogleda. - Zašto okrutnu? - Ket je zaslužila da je ostave na miru. Već je doživela jednu tragediju u životu. Oliver Blanše ju je dugo i prodorno posmatrao. Postalo joj je neprijatno. Onda se okrene prema Marku i reče - Već sam pojeo doručak, pa ću gospođicu Hauard primiti u pola pet - Nakloni joj se i kratko reče Videćemo se, znači, u pola pet. Želim vam prijatan dan, gospođice! Ket ga je gledala kao opčinjena. Zatim se nasmeši i odgovori samo Hvala vam.
Mark priđe stolu i odmaknu joj stolicu. - Tvoj se otac ponaša veličanstveno! - reče ona. - Imao sam dobar primer.
Sipao im je kafu i dodao šećera i mleka. Ket pokuša da se seti da li je Denis voleo kafu sa mlekom ili bez njega, ali nije mogla da se priseti. - Šta bi pojela? Šta, uopšte, voliš da jedeš ujutru? Ona spusti pogled. Volela bi da se opet ljubi sa njim, da ga zagrli, volela bi... - Hvala, nisam gladna! - reče glasno. ~ 50 ~
To nije bita laž. Želudac joj se nervozno stezao. Opsedao ju je Markov sinoćnji pogled, kad joj se učinilo da su mu oči tamnoplave a ne crne. On je kriv što zaboravlja Denisa, što više ne zna ni kakvu je kafu voleo. - Ako danas imaš posla... - Idemo na skijanje! - odgovori on odlučno. - Već sam ti rekla da ne znam da skijam. - A ja sam ti odgovorio da ću te naučiti - bio je uporan. - Ali, ja ne želim.
Vrata se naglo otvoriše. - Oh! - Fransoa ih zbunjeno pogleda. Pogodi ga besan Markov pogled. Ustuknu i promuca - Hteo sam samo nešto da pojedem, ali izgleda da uvek dolazim u pogrešnom t renutku.
Već je za sobom zatvarao vrata, kad ga Ket pozva - Nemojte otići Bilo joj je zaista neprijatno što ih uvek zatiče u svađi - Evo, ja upravo odlazim... - Ne, ja odlazim! - hladno reče Mark. - Moram još nešto da obavim pre polaska. Ket je shvatila da je ovo poslednje bilo upozorenje da nije odustao od skijanja. Ona sede i vidljivo se trgnu kad Mark zalupi vratima. Po stoti put se pitala šta se to sa njom događa. U stvari joj se ni po čemu posebno nije sviđao, ali malo, pomalo istiskuje Denisa iz njenih misli. Ipak, sećanje je još bilo njen život: njihova ljubav bila je čista, vedra, nežna, bez svađa. Nikako nalik na snažne sukobe i strastvene zagrljaje sa Markom.
Odbaci te misli od sebe i ljubazno se nasmeši Fransou - Molim vas sedite, Mark i ja smo baš počeli svoju dnevnu porciju svađe. - I ko je pobedio? - On pogleda netaknuti Markov doručak. - Pogodite! - Šta je sa Filipom? - Još ga nisam videla, ali znam ja njega. Kakav otac takav sin! - Zaista su slični. - Ipak su vam obojica dragi. - Da, kao i vama. - Zar je Mark drag ijednoj ženi?
Fransoa je zamišljeno pogleda ~ 51 ~
Možda sam se pogrešno izrazio. Ipak bih rekao da niste ravnodušni prema njemu.
Ket se neodređeno osmehne. Ni sama nije znala šta zapravo oseća Sedeći u automobilu, Ket je ispod oka gledala Marka. Vozili su se kroz šumu pokrivenu snegom. Jutro je bilo sunčano i celi kraj je ličio na prizor sa božićne čestitke. Oboje su ćutali. Malopre su se rastali u svađi, ali on nije odustajao od svojih odluka, jer se, čim se povukla u svoju sobu, pojavio Fransoa sa skijaškom opremom. Objasnio joj je kako može prilagoditi njegove skije svojim cipelama. Kad je sa svom tom opremom sišla ispred kuće, Mark ju je već čekao. Mahnuo joj je da uđe i više nisu progovorili ni reč. Ona napokon reče - Hoćeš li prestati da se ljutiš ako se izvinim? Oči mu besno zasjaše - Ja se uopšte ne ljutim. Ljutio se kao mali razmaženi dečak kome su pokvarili igru. Ket se suzdrža da se ne nasmeje, već samo ljubazno reče - Dobro, Mark, izvinjavam se.
Zašto? Samo sam ti sipao kafu i mleko i pitao te šta ćeš za doručak... Bio je uvređen. Ket pokuša ponovo - Možda bih mogla da ti -
objasnim... - E, to bih baš voleo da čujem! - odgovori on grubo - Tebe je stvarno teško razumeti. U jednom trenutku veselo razgovaramo o mom ocu, a par minuta kasnije zagrmiš kao da ćeš me ubiti! - Sve je to zbog kafe. Videla sam koliko šećera stavljaš i odjednom nisam mogla da se setim kakvu je kafu pio Denis, da li je dodavao mleko ili ne... Nestaje mi iz sećanja, a ne želim da ga zaboravim... Znam da to izgleda smešno, ali... - Nije smešno! - odgovori Mark i lagano je dodirnu po ramenu -
Uopšte nije smešno! Razumem te. - Stvarno? - Hvala što si mi objasnila.
Istog trenutka promeni raspoloženje. Ona tek sada obrati pažnju na pre - divan krajolik. Sneg ju je oduvek očaravao. Peli su se strmim putem i zaustavili se na donjoj stanici uspinjače. Na parkingu je bilo mnogo automobila, izlazili su iz njih ljudi svi obučeni u skijaška odela i veselo se dogovarali skidajući skije sa krovova kola. Ulaz u uspinjaču bio je raskošno ukrašen božićnim nakitom. Ket se iznenadi - Potpuno sam zaboravila da ce uskoro Bozic - Nasmejala se, zatim bolje pogledala ~ 52 ~
skijaše i namrštila se - Mark, već sam ti rekla da ne znam da skijam... Mislim da ja... - Svideće ti se, kažem ti! - odgovori on i iskoči iz autom obila. Počeo je da skida skije sa krova.
Ona izađe za njim, ali se osećala neprijatno. On je, naprotiv, u skijaškom odelu izgledao lepši nego ikad. - Ispašću budala - reče ona plašljivo. - Pa šta? Misliš da su ovde svi olimpijski prvaci? I drugima se smeju. - Lako je tebi da to kažeš kad ti se to nikad nije dogodilo. - Misliš? - nasmeja se on - Ipak sam jednom ispao budala kad sam pogrešno razumeo zašto mi se jedna devojka našla u krevetu. - Nije to bila tvoja greška - odmahnu Ket rukom, jer ju je više zabrinjavalo skijanje. - Da, više puta sam pred tobom ispadao budala, ali sve može da se popravi - reče on u šali, naglo joj prilazeći. - Mark! Pa mi smo na javnom mestu, na parkingu! - ona htede da se
povuče, ali iza nje je već bio drugi automobil. Lice mu je bilo blizu njenog. Ona nastavi - Mrzim ispade u javnosti! - I ja!... Ali, ko nas gleda? - Naglo je zagrli i strasno je poljubi.
Ona zaboravi na sve. Više nije čula kako škripi sneg, ni skijaše, ni zvuk motora uspinjače. Zagrli ga i privuče sebi. Mark se prvi odmakne i reče - Vreme je da počneš svoju skijašku karijeru. - Hteo si da kažeš, padanje na skijama. Oboje prasnuše u smeh. Mark joj je pomogao da navuče skijaške cipele. Ponovo počeše da se smeju kad je K et nespretno napravila prve korake u pancericama. - Znaš šta mi se na tebi najviše sviđa? - Mark! - zgrozi se Ket, osvrnuvši se jer su sada bili okruženi ljudima. - Ketrin Hauard! - On se nasmeši. - Prost je onaj koji prosto misli, a ja sam samo hteo da kažem da mi se na tebi najviše sviđa što me
nasmejavaš! - Baš lepo. Samo se ti smej! - promrmlja ona u strahu da ne padne. Pažljivo je dizala i spuštala noge u skijaškim cipelama. Zavidno je gledala ostale skijaše koji su se spretno kretali dok je ona hodala sporo kao puž. - Prirodno si talentovana da nasmejavaš ljude a to je retko objas njavao je Mark - Siris oko sebe optimizam i radost ~ 53 ~
Naslonila na ogradu da bi mogla bolje da ga vidi. Nije nameravala da ode u automobil. - U tom slučaju imaćeš prilike dugo i veselo da se smeješ narednih nekoliko sati. - Hoćeš da uzmemo učitelja skijanja - upita je on saosećajno. - I da celu zabavu prepustiš nekom strancu? - namigne. Nije želela da prekine ovo prijatno druženje - Uz tebe sam sigurna, ne treba mi nikakav učitelj. - Uživaću u obuci - veselo odgovori Mark.
Sledećih nekoliko sati shvatila je kako on zaista uživa u obuci: svaki njen pad bio je prilika da je zagrli, da je obgrli podižući je iz snega. Ubrzo je zaboravila kako je nespretna, da često pada i više je nije bilo briga ko je gleda, a ko ne, jer je najvažnije bilo da su zajedno. Svaki put joj je skidao skije i nosio ih kad su se ukrcavali na uspinjaču. Ket mu je zbog toga bila iskreno zahvalna. Na televiziji i filmu je bezbroj puta videla kako sk ijaši uskaču na sedište uspinjače sa skijama na nogama i elegantno iz njih iskaču na planinskom vrhu. Bila je uverena da bi se raspala na hiljadu komada da je tako nešto pokušala. - Za danas je dosta! - reče Mark kad su se opet spustili - Postaje sve hladnije, a i ti si sigurno umorna.
Nije primećivala ni hladnoću ni umor koliko je uživala u skijanju. - Znaš šta, idi sam gore da se bar jednom spustiš sa uživanjem, bez mene - predloži mu - Vidim da si uživao u obuci, ali sigurno si poželeo i jedan pravi spust. A ja bih to volela da vidim. - Biće ti hladno... - Daj mi ključeve od kola pa ću se tamo zagrejati - Gledao ju je u nedoumici, ali ona ponovi - Stvarno bih volela da te vidim kako skijaš! - Dobro! - pristade Mark, pružajući joj ključeve. Nežno je poljubi -
Neću se dugo zadržati. Stao je u red za uspinjaču, a ona se Čekajući da se pojavi na vrhu planine, slučajno je čula razgovor nekolicine skijaša koji su se spremali za odlazak. Podrugljivo su komentarisali najnoviju udaju Naomi Deprel. Ket se ukoči. Sreća da je Mark otišao! Ljudi stvarno uživaju u tračevima, a prema Naomi Francuzi zaista imaju podeljene osecaje: s jedne strane ponosni su na njene
~ 54 ~
holivudske uspehe, a sa druge uvređeni što nikada ne dolazi kući. U ogovaranju nisu zaobišli ni Filipa, ni Marka. Na skijaškoj stazi pojavi se sitan lik u svetloplavom skijaškom odelu. Mark se spuštao tako elegantno da su ga i drugi posmatrali sa divljenjem. Kad se zaustavio uz nju, nekoliko skijaša zapljeska. - Zar nisi u automobilu? Smrznućeš se! - Htela sam da vidim kako izgleda pravo skijanje. - Da sam znao da me posmatraš izveo bih nekoliko spektakularnih padova - nasmeja se on.
Kad su seli u auto, on reče - Vreme je za ručak. Znam jedan prijatan restoran tu u blizini.
Vozili su se kroz šumu oko pola sata. Sneg je postajao sve redi. Iza jedne krivine pred njima se stvori kuća sa drvenim tremom. Iz dimnjaka se podizao gust dim, stvarajući - prizor iz bajke. Unutrašnjost je bila lepo uređena, pa Ket oduševljeno uskliknu. Opazi da se na šanku prodaju suveniri i kupi jednog malog predivnog medvedića. - Zar imaš sestrića ili sestričinu? - A, ne, to je za Mišel. Ona ima celu zbirku medvedića! Mogu li večeras da joj se javim? - Naravno, samo uz uslov da ne kažeš odakle zoveš. - Pa, dala sam reč! Kad su seli za sto, on opet pogleda medvedića. - Pomislio sam da imaš braću i sestre. Toliko malo znam o tebi - reče Mark ozbiljno, kao da ga je ta pomisao pogodila. - A zašto bi znao? - Zato što želim da znam sve o tebi. Uz ručak bi mogla da mi ispričaš sve što treba da znam o tvom životu. Od trenutka kada te je doktor pljesnuo po zadnjici bi ti čuo glas! - Moja mama kaže da niko nije trebalo da me lupka, zaplakala sam
čim sam ugledala svetlost dana. Ipak, mislim da bi moja biografija bila prava gnjavaža. Naveo ju je da priča razne doživljaje iz svog detinjstva, a njoj su na pamet padale i davno zaboravljene dogodovštine pa su se oboje neprekidno smejali. Ket je bilo drago što je tako razvedrila Marka. - Sad si ti na redu - reče veselo kad su im poslužili desert. On se smrkne. Ket požali što je nestao osmeh sa njegovog lica. - Ne pada mi na pamet nikakav veseo događaj iz detinjstva. ~ 55 ~
- Ma hajde, potrudi se malo! Pa, odrastao si u Holivudu, okruz en zvezdama! Sigurno je sve bilo fascinantno. - Nema niceg fascinantnog u tome da posmatras gomilu nesigurnih ljudi koji se stalno trude da budu sto slicniji laznoj slici koju su njihovi menadzeri stvorili o njima u javnosti! - rece on ostro. - Dok je moja majka bila ziva, bilo je perioda kad se trudila da stvori
nesto s to bi licilo na dom, ali svađe su postajale sve ces ce i mene su uvek terali u sobu gde sam plakao, ne shvatajuci sta se događa. Posle pozara smo ziveli u malom stanu, a otac se trudio da za - meni majku tako sto me je svuda vodio sa sobom. Rastao sam po filmskim studijima , okruzen laznim svetom ljudi koji su razgovarali o laznom sistemu vrednosti. Bio sam presretan kad se otac res io svojih ugovora sa producentima, pa smo se vratili u Francusku. Krenuo sam, napokon, u normalnu skolu i zaljubio se u Naomi... Taj deo bih najradije zaboravio. Skromna studentkinja pozelela je da upozna Holivud. Prekasno sam shvatio da joj je jedina zelja bila film, a nije joj stalo ni do mene ni do Filipa. Razveli smo se sporazumno na vreme da spasim sina od tog laznog sveta i da odraste u Francuskoj, gde i spada. - Zato z ivi sa dedom? - Kad je Mark samo klimnuo glavom, Ket nastavi - Ali, ti si ostao u tom laz nom svetu... - Ne, ja vladam tim laznim svetom! - odlucno odgovori - Video sam da Holivudom “drmaju” samo bogatasi i producenti, a svi drugi su lutke u njihovim rukama, od poznatih zvezda do reditelja i scenarista! Filip je sretan uz svog dedu.
Ket otvori usta da nesto kaze, ali je odustala da ne pokvari raspolozenje. Razgovor skijasa jos je jedan dokaz kako mladica, na z zalost, Mark nije spasio od holivudskih traceva. Ali on to ne shvata! Mozda veruje da je kao otac dobro postupio sklonivsi Filipa iz Amerike, ali nije svestan da je izgubio onu pravu vezu koja bi trebalo da postoji
između oca i sina. Ket promeni temu i opet isprica neku duhovitu pricu, pa se Mark nasmeja. Trudila se da ga zabavi i celim putem kuci, jer joj je bilo jasno koliko mu je tes ko palo pricanje o svom zivotu, posebno o ocu. - Gle, gle! - zaculi su podrugljiv glas kad su izasli iz automobila ispred kuce - A ja sam bio ubeđen da se tucete i grizete! Filipov glas neprijatno je odjeknuo. Ket izgubi svaki smisao za salu. Filip je stajao oslonjen na stake na ulazu u kucu. Gledao ih je izazivacki drsko. Ona prestras eno pogleda Marka. Tresao se od besa. ~ 56 ~
- Šta ti radiš ovde? Filip se i dalje bezobrazno cerekao: - Živim. Ili se nešto promenilo u protekla dva dana?
Ket oseti veliku napetost među njima. Bila je bespomoćna. - Dobro znaš da se ništa nije promenilo! - odgovori Mark sa ne manje ljutnje - Kako si došao ovde? - Dovezao me je tvoj pilot tvojim avionom. - Sigurno si iznenadio dedu, a znaš da mu je mir potrebniji od svega. - Dobro znam. Zato sam ga još sinoć zvao i najavio mu svoj dolazak. To ga je obradovalo - dobaci nehajno. Markovo lice se pretvori u neprobojnu masku, ali Ket je bila sigurna da ga je pogodilo otkriće da se Filip javio dedi, a ne njemu. - Kad već govorimo o dedi - nastavi drsko Filip i zagleda se u Ket moj ga je dolazak toliko umorio da nije raspoložen da razgovara s vama. Poslao je nešto za vas, a koverta vas čeka u vašoj sobi. Sastaćete se sa njim sutra. Do tada se morate zadovoljiti sa mojim ocem! - doda dvosmisleno, pogledavši ih oboje i dobaci - Vidim da nemate više ništa jedno protiv drugog! Mark stegne pesnice - Izvini se i to odmah! - povika. - Zašt o? - izazivački upita Filip. - Zar joj nisi već naneo dovoljno zla? - O, Bože! - uzviknu Filip teatralno - zar ću u ovim godinama dobiti
maćehu? Mark preblede i zamahne rukom, ali Ket ga uhvati. - Tako se ništa ne rešava, Mark. - Ohoho! Zar je to istina? - cerio se Filip - Mislio sam da si dovoljno mudar da ne upadneš u mrežu žene koju sam ti ja stavio u krevet. - Još je u gipsu! - reče Ket, obesivši se svom težinom o Markovo rame kako bi ga sprečila da udari sina.
Nekoliko trenutaka su svi nepomično stajal i i gledali se. Mark je nekoliko puta duboko udahnuo da bi se smirio, a onda je progovorio tihim, ali ledenim glasom - Izvini se, Ket! U jednom trenutku se na Filipovom licu pojavi čudan izraz, kao da se ipak uplašio oca, a zatim slegne ramenima - Zašto da se izvinjavam? Ko mene uops te is ta pita? Mama se udaje, tata menja ljubavnice...
~ 57 ~
- Mark! - Ket ponovo protrese Markovo rame i ljutito reče mladiću Kad jednom napokon odrasteš, nećeš imati ni prijatelje ni rodbinu!
Ova rečenica čudno je potresla Filipa. Obrati joj se besno - Neću to da trpim od jedne očeve... - Prijateljice - brzo ubaci Ket i tako preduhitri Filipa da upotrebi neku pogrdnu reč. Trebalo je po svaku cenu prekinuti raspravu Potpuno mi je nejasno zašto se svađaš sa svojim ocem, niti me se to tiče.
Ali neću dozvoliti da u svoje sukobe uvlačite i mene! Razumeš? - Neću da trpim... - Trenutno si u takvom stanju da mogu da te srušim i najlaganijim šamarom! - upozori ga ona - Priznajem, rado bih to uradila, ali moram imati u vidu da si ipak invalid.
Filip ljutito stisne usne, a zatim reče vidljivo neiskreno - Žao mi je. - To nije dovoljno! - reče Mark. - Dosta! - uzviknu Ket i nasmeši se Marku - Bilo bi najpametnije da uđemo u kuću, hladno je. Kao što čujem, u sobi me čeka koverta, a želela bih da se javim i svojoj prijateljici u Pariz. Odlučno krene prema kući, ali I joj Mark doviknu: - Ket, hoćeš li sići
u trpezariju na večeru? Priđe joj. - Ne brini se zbog mene - reče podrugljivo Filip - Obično sam
prijatniji u društvu kad se najedem. - Sigurno se smatraš vrlo važnom osobom ako misliš da me tvoje raspoloženje imalo zanima! - dobaci mu Ket preko ramena - Jedino mi može biti žao što neću biti sama s tvojim ocem kao sinoć. - Nežno pomilova Marka po ruci - Nikako ne bih propustila večeru sa tobom. On se nasmeši. - Ako sada nameravate da glumice Romea i Juliju, otići ću iza kuće i povraćaću! - reče besno Filip i udalji se šepajući. Mark za trenutak zatvori oči - Žao mi je - progovori mračno - što si se našla usred tako neprijatne svađe. Ti nisi povod. - Znam - klimnu Ket sa razumevanjem - Zar je često ovako...ljut? - Baš često! - Da li si ga, na primer, pitao šta misli o majčinoj udaji? To ga je sigurno pogodilo. Da li si njemu, onako lepo kao meni, objasnio zašto si ga doveo da živi sa dedom pre toliko godina? - To nije razlog naših sukoba. Pre smo se sjajno slagali. ~ 58 ~
- A zašto se sada ne slažete? Šta se dogodilo? - To pitaš kao prijateljica ili kao novinarka? - Koliko ti puta moram ponoviti da ne pišem ni za kakve senzacionalističke ili tračerske novine!? - Dobro, izvini, i ja gubim živce! Zaista volim svog sina, ali ne
razumem njegovo ponašanje u poslednje vreme. - Šta ga muči? Markovo lice se odjednom ponovo pretvori u neprobojnu masku. - Nekoga pubertet uhvati kasnije, nekog ranije. I sama si rekla da još nije odrastao! Ket shvati da nema pravo da postavlja toliko intimnih pitanja, pa se
povuče u svoju sobu. Na pisaćem stolu nađe podeblji koverat. Unutra je bio neki rukopis, a na početku priloženo pisamce: “Draga Ket, za utehu što danas ne možemo da se vidimo, šaljem ti svoj prvi rukopis, koji nikad nije objavljen. Doviđenja do sutra. Iskreno tvoj Oliver”. Začudi je prisan ton pisma. Sela je i počela da čita priču koja nije imala ni naslov:
“Mrak je počeo da se spušta kad je upravnik škole navukao starinske zavese od guste tkanine. Gorela je samo svetiljka na pisaćem stolu. Ali tišina nije dugo trajala - neko je zazvonio na školska vrata. Upravnik upali veliko svetio u sobi, pređe dugački hodnik i otvori vrata. Neznanac u kišnom kaputu upita: - Da li ste vi Žan Šabrol? Upravnik se namršti, iznenađen što je stranac u ogrtaču, iako je bilo toplo letnje veče. - Da, ja sam. - Moram da razgovaram sa vama. Upravnik ga uvede u svoju radnu sobu. Seo je i upitno ga pogledao. Neznanac je samo ćutao, pa on prvi progovori - Da li ste vi otac nekog mog učenika? - Stranac je uporno
ćutao, mrko ga gledajući. Tišina je već bila neprijatna, pa upravnik nastavi - Ako želite da razgovaramo o vašem sinu ili ćerki, moraćete da sačekate da dođe moj naslednik. Ovo je moj poslednji radni dan. - Zovem se Defo - progovori muškarac. - Defo... - ponovi upravnik sa nerazumevanjem. ~ 59 ~
- Ja sam Alen Defo. - A, glumac! - nasmeši se upravnik, ali sagovornik ga je i dalje neprijateljski posmatrao. Glumac se zagleda u uokvirene fot ografije na zidu. Pažljivo ih je posmatrao, a zatim prstom u rukavici pokaza jednu. - To je naša dramska grupa - objasni upravnik. A kako je Defo uporno
pokazivao jednog dečaka, upravnik se priseti o čemu se radi, pa brzo reče - Zaista neverovatna priča. Na žalost, u školi se često događaju krađe, ali kod male dece. Ipak, kad dečak već ima četrnaest godina... - tužno zamahne glavom i doda saosećajno - A mnogo puta smo ga upozoravali. Defo spusti ruku i bez reči se zagleda u upravnika. Ovaj izgubi strpljenje. - Gospodine Defo, ako nemate nameru da mi kažete nešto novo, molio bih vas da me ostavite na miru. Upravo sam se spremao za odlazak.
Došljak je i dalje samo ćutao. Uprav nik oseti nervozu pa poče da objašnjava. - Putujem u inostranstvo. Doduše, to vas sigurno ne zanima, ali uskoro odlazim na put i ne mogu da gubim vreme. Moja karta... - Ne idete vi nigde! A sve ste lepo predvideli, zar ne? - oštro reče glumac. - Ali kako nameravate da se rešite mog sina? - O čemu to govorite? - upravnika začudi takav napad. - Vaš sin je nepopravljivi lopov. Ne može mo da ga trpimo jer je loš prime r drugima. Uostalom, lično sam vam napisao da će biti izbačen iz škol e dodade sa prebacivanjem u tonu. - Pismo je malo duže putovalo, jer sam bio na gostovanju u Rimu. Dok sam našao zamenu, potrajalo je nekoliko dana i sad sam doputovao. - A, tako... - klimne upravnik, jer je razgovor postao malo normalniji. - U svakom slučaju, ne znam šta hoćete od mene. - Odgovornost! Zašto mog sina niste pozvali ovamo, u svoju kancelariju, i sa njim porazgovarali u četiri oka? - Glas mu zadrhta. - Zašto ste mog sina osramotili pred celom školom? Dof ovo lice grčilo se od mržnje, pa je upravnik, pažljivije nego inače,
birao reći: - Ne jednom sam sa vašim sinom razgovarao u četiri oka, i ne samo ja, nego i njegov razredni starešina, pa mnogi drugi profesori. Ali, on je nepopravljiv! - Primetivši da glumac drhti, nastavi sigurnije: Poslednja krađa bio je očigledan ispad drskosti prema nama. Zaključili smo da je i za njega najpametnije da ga prebacimo u neku drugu sredinu. ~ 60 ~
Ako imate zamerke na moju školu, rado ćete prihvatiti naš savet da je vaš sin promeni. - O, zašto zaboga to već nisam učinio! - otme se tužno ocu, tako da se upravnik trgnu. Defo mu oštro reče: - Ali, to ne umanjuje vašu krivicu. - Dobro, dobro - pokuša upravnik da ga umiri. - Već sam vam objasnio da je izbacivanje bilo najbolje rešenje za vašeg sina! - Govorim o načinu! Bukvalno ste ga zgazili. - Molim vas, ne budite teatralni! - slegnu ramenima upravnik. - Koliko ste učenika do sada izbacili iz škole? - oštro upita glumac. - Malo. Samo troje u dvanaest godina. - I uvek ste to učinili javno osramotivši učenika pred celom šk olom? - Pa... samo jednog. - S obzirom na moju slavu, novinari su se dokopali tog događaja. To je zloupotreba vašeg položaja! Upravniku je bilo dosta. Ljutito ustane: - O tome neću raspravljati sa vama! Napustite školu! Moram da se spremim za odlazak na aerodrom! - Nigde vi ne idete! - povika glumac i uperi revolver u upravnika. Sedite.
Zaprepašćen, upravnik ga posluša. - Šta ste sve rekli mom sinu pred celom školom? - Zašto njega ne pitate? - besno odbrusi Šabrol. Zavlada napeta tišina. Zatim Defo progovori dramatično, sa iskustvom velikog glumca koji zna da proceni dužinu pauze: - Ne mogu ništa da ga pitam. Obio se! Upravnik užasnuto pogleda glumca. Tako nešto nije očekivao. Napeto je čekao nastavak priče: - Došao sam sa zakašnjenjem iz Rima... a kad sam ušao u stan, našao sam sina... obešenog. Upravnik zaprepašćeno zaključi kako je ovo pravi revolver, a ne pozorišni rekvizit, i da je ožalošćeni otac spreman na sve. Promrmlja iskreno tužno: - Jadan dečko! Izbacivanje iz škole previše je primio srcu. - Vi ste ga uništili, zar ne shvatate? - Glumčevo telo treslo se od očaja. - Lepo ste mi napisali: “Lose i osrednje ocene... nedrus tven... ne zanimaju ~ 61 ~
ga vanškolske aktivnosti... u dramskoj grupi samo smeta...” Umesto da mu pomognete, oterali ste ga u smrt.
Već u smrtnom strahu, upravnik grozničavo poče da razmišlja kako da se spasi. Brzo upita: - Niste pozvali policiju? - Nikome nisam ništa rekao. Znam da ocenim šta je trenutno najvažnije. Ovaj revolver je namenjen vama. Ubiću vas! - I šta ćete time postići? Sina ne možete oživeti, a čeka vas smrtna kazna ili doživotna robija. - Upravnik je odlučio da se bori za svoj život. - Ne brinite, sve sam isplanirao. Biće to samoubistvo. - Morate sami da pritisnete obarač, a niko neće poverovati da sam se sam ubio. - Najbolja su rešenja koja su brzo doneta. Mnoge ubice gube previše
vremena na detalje, pa zato savršena ubistva policajci najlakše otkriju. Brzo sam smislio plan koji će sigurno uspeti. Niko me nije video, došao sam pešice kroz park. - Sumnja će odmah pasti na vas jer će samoubistvo vašeg sina biti jasan motiv za moje ubistvo. - Znači priznajete svoju krivicu. Def ove reći delovale kao bomba.
Upravniku je bilo jasno da je napravio veliku grešku i da mu sada život zavisi od svake reći. - Sad nije važno da li sam kriv ili nisam, ali ćete se u svakom slučaju naći na vrhu liste osumnjičenih. - Sumnja je jedno, a dokaz je drugo. - Prebrzo ste reagovali. Bolje razmislite! - upozori ga Sabrol. - U takvim trenucima treba voditi računa o logici. Verujte mi, potpuno razumem da ste u šoku, ali razmislite malo o posledicama. Sad vam se čini najjednostavnijim da me ubijete i strpate revolver u moju ruku. Ali, to ipak ne ide tako. - Ućuta jer mu je nešto palo na pamet pa reče: - Zašto ne biste seli pa da o svemu mirno porazgovaramo? - Ne, znam da ste pametniji od mene. Ubedićete me da nema načina
da vašu smrt prikažem kao samoubistvo... da će me uhvatiti. - Nemojte zaboraviti da vi imate revolver, a ja nemam nikakvo oružje. Dakle, kao prvo, policija će pitati odakle mi sredstvo za samoubistvo? ~ 62 ~
- Ovo je staro vojno oružje koje je nemoguće identifikovati. Neko će se setiti da ste pravili veliko spremanje na odla sku i negde neočekivano otkrili revolver. - Koga biste mogli da ubedite u tako nešto? - Neću nikoga morati da uveravam. Toj raspravi nećemo prisustvovati ni vi ni ja - ironično se nasmeja glumac. - Kladim se da će se raspravljati o tom vašem pospremanju pre odlaska i pre ili posle neko će nabaciti mogućnost da je taj prastari revolver nasleđen još iz rata. - Dobro. Uzmimo da će policija poverovati u samoubistvo. Ali, ko god me poznaje tvrdiće suprotno. Nisam bio ni u ratu zbog bolesti srca, pa nikad nisam imao u rukama vatreno oružje. - Pa, možda je tako. Ali ako vam se revolver našao u nekoj fioci... a kugla u glavu je muževan, viteški način odlaska u smrt... - Glumac se još više smrkne i snizi ton: - Da, brza smrt... bez muka kao kod mog sina.
Razgovor je, prema upravnikovom mišljenju, skrenuo na osetljivo područje, pa brzo, ali mirno reče: - Ja sam poslednja osoba koja bi se ubila. Najmanje danas, mog
poslednjeg dana u ovoj školi. Sve moje kolege će reći koliko sam se radovao penziji i putovanju u inostranstvo. Kolege me cene i toliko me poznaju da ne mogu da zamisle takav kraj jedne uspešne pedagoške karijere. Nemojte se samo smeškati, voleo sam školu, voleo svoj posao i u penziju odlazim sa mnogo nagrada i pohvala. Prema tome, vaša zamisao o samoubistvu je potpuno neodrživa. - Mislite?! - zlobno se naceri Defo i nagne prema upravniku, kao da uživa u odgovoru kojim će g a smlaviti: - Kraj je školske godine i svi su
otišli u podne. Neko će se upitati zašto ste vi ostali do uveče? - Da pospremim sobu. - Možda, ali neko će se i upitati da li ste ostali zbog sentimentalnosti. Dok pada mrak, čovek se pita kako je proveo svoj život. U tom trenutku
shvatate da vas čeka prazan život jer nemate porodicu, nemate prijatelja. Živeli ste samo za školu i bez nje ne možete da živite. U tom trenutku u fioci pronalazite revolver! - Defou je glas uzbuđeno zadrhtao. - Slabo, slabo! - upravnik sažaljivo zaklima glavom. Namerno brutalno reče: - Šta mi znamo zašto se neko ubija? Uzmimo vašeg sina: možda škola uopšte nije bi la presudna. Glumcu ni za trenutak ne zadrhta ruka kojom je, iz sve snage, stezao revolver. ~ 63 ~
- Ostavio mi je pismo na stolu. Potanko mi je opisao kako ste se
prema njemu ponašali. I vi ćete napisati samoubilačku poruku. - Nameravate da falsifikujete moj rukopis? - Nisam toliko glup. Napisaćete sami. - Ne možete na to da me naterate, čak ni revolverom.
Upravnik se osećao kao da je uz njega prvorazredni advokat koji mu šapuće uputstva. Verovao je da je glumac poražen. Ali, Defo mu priđe i naredi: - Uzmite olovku i papir. Upravnik stisnu usne. Stvorio je plan za spas, ali je morao da bude oprezan. Glumac nestrpljivo rukom u rukavici stavi papir pred upravnika, kuckajući pri tom revolverom o sto. - Vaša poruka mora biti lepo oblikovana, jer pedagog i u trenutku odlaska iz života pazi na stil. Recimo ovako: “Nadao sam se da ću uživati
u godinama mira koje me čekaju i s radošću razmišljati o školskim uspesima. Odjednom shvatam da je budućnost prazna i mračna. Više me ništa novo ne očekuje. Vreme je za konačni odlazak!”... Da, da, nije loše! - Uopšte nije u mom stilu. Previše emotivno! - mirno odgovori upravnik, kao da razgovaraju o nekoj knjizi. - Pa, pre samoubist va čovek se prepusti osećanjima zar ne? - To niko neće prihvatiti. - Policija hoće, a to je jedino važno. Zašto razbijati glavu ako uz samoubicu nađu tako jasnu poruku? - Glumac se pobedonosno nasmeši: - Pišite, a ja ću diktirati. - Zašto bih? Čim to napišem, vi ćete me ubiti. Glumac nervozno pogleda na sat. - Ceo razgovor se previše odužio. Čovek nikada ne gubi nadu i dok pišete, borićete se za još nekoliko trenutaka života u nadi da će se neko pojaviti i spasiti vas. Defo prisloni revolver Šabrolu na slepoočnicu. Neprijatan dodir metala potrese mu celo telo. Tvrdoglavo je ćutao. Kao reditelj, ocenjivao je koliko vremena treba da se prepusti očaju, koji je nameravao da odglumi. Teatralno uzdahne i uzme olovku u ruku. - Eto, vidite - uzviknu glumac pa izdiktira poruku. Zadovoljno reče: -
Nije bilo teško, zar ne?
~ 64 ~
Defo levom rukom otkine gornji list bloka. Upravnik pomisli: sad je trenutak! Brzo privuče blok, prebaci olovku iz desne ruke u levu i istu poruku napisa još jednom, ali levom rukom.
Glumac ga je zaprepašćeno posmatrao. - To nisam znao... Zar ste vi levak? - upita kao da ne veruje.
Šabrol mirno otkine desnom rukom sledeći list papira na bloku stavi je pored prve poruke. Defo je pažljivo posmatrao jednu pa drugu. - Prvu ste napisali desnom... - zamišljeno je mrmljao glumac. Upravnik je jedva zadržavao pobednički uzvik. Natera se da mirno upita: - Kako ćete znati da li inače pišem levom ili desnom rukom? - Blefirate! Niste levak. Primetio bih da ste levak. - Ne biste. Otkako ste došli ovamo sedeo sam nepomično, nisam se služio ni levom, ni desnom rukom.
Glumac se grozničavo okretao po sobi. - Nemojte se truditi, sve je potpuno prazno i nigde nećete naći ni papirić ispisan mojom rukom! Ne možete proveriti kojom rukom pišem. - To vas neće spasiti. Kad vas ubijem, sve ću u miru pretražiti, sigurno ću nešto naći... Upravnik otvori sve fioke pisaćeg stola. - Pogledajte sami! Glumac ustukne korak i nasmeja se: - Znam taj trik iz filma... Hoćete da mi otmete revolver!
Nasilje mi nije potrebno. Pobeđujem vas razumom. Shvatite da je vaša osveta opasna detinjarija! - Najvažnije je da imam samoubilačku poruku! - ponovi glumac tvrdoglavo, ali očigledno nesigurniji nego pre. - A revolver? U koju bih ja slepoočnicu opalio metak? Ako sam levak, pucao bih levom rukom, zar ne? A da sam dešnjak? Zavlada napeta tišina. Upravniku se učinilo da je potrajala večnost, a onda shvati da je spašen. Revolver više nije bio pritisnut o njegovu glavu. Polako, oprezno, okrene se i pogleda Defoa.
Pred njim je bio drugi čovek. Čak mu je i lice drugačije izgledalo. On jedva ugus i krik zaprepascenja. Kao ocaran gledao ga je kako spusta ruku
~ 65 ~
sa revolverom i kako sa naporom ide do fotelje preko puta. Doslovce se sruči u nju. Celo telo mu se treslo. Upravnik je i dalje bio oprezan, jer glumac ipak nije spustio revolver. - Sutra ćete mi biti zahvalni što sam vas sprečio da napravite ne ku glupost - progovori tiho. Defo lagano podigne glavu sa izrazom potpunog nerazumevanja. Ne
shvatajući šta se događa, upravnik nastavi tiho, umirujuće: - Nisam zlopamtilo i neću vas prijaviti policiji. Kao prvo, razumem vašu tugu, a kao drugo, žurim na aerodrom. Pogleda na sat. Zaista, u sledećih dvadeset minuta mora se osloboditi Defoa. Oprezno, da ničim ne oda da li je dešnjak ili levak. - Molim vas... - jedva čujno procedi glumac. Izbezumljeno se osvrtao, zatim opazi lavabo i čašu pa slomljenim glasom reče: - Molim vas... dajte mi vode...
Upravnik u poslednjem momentu stegnu šake da se ne otkrije. Mirno reče: - Izvolite, poslužite se. Kao jednim gutljajem, glumac ispi čašu vode, ali i dalje je bio čudan. - Najbolje je da odete, gospodine Defo. Zaboravimo sve! Radije razmislite o tome šta je vašeg sina stvarno oteralo u smrt. Razgovarajte sa drugim profesorima. Proverite.
Defo ga je zaprepašćeno gledao. Izvinite, o čemu vi to govorite? Ne razumem ni reči. Upravnik se jedva suzdržavao da bude miran, ne shvatajući šta se -
pred njim odigrava. - Ali, molim vas, da li mogu da telefoniram? - Zašto? - oštro upita upravnik. - Molim vas, važno je! - preklinjao je Defo, pa upravnik klimnu glavom.
Gumac rastreseno strpa revolver u džep i počne grozničavo da okreće telefonske brojeve. - Halo, halo! Da li je to Bolnica svete Marije...? Da, hitno mi treba doktor Noire... Molim vas! - Pa to... to je psihijatrijska bolnica! - iznenadi se Šabrol. ~ 66 ~
Posetilac klimnu glavom i nastavi razgovor: - Doktor Noire? ... A, tako... dođite što pre. - Upitno pogleda upravnika. - Gde sam? - U Trećoj gimnaziji.
Čovek ponovi ime škole, spusti slušalicu i reče upravniku: - Tamo sam na lečenju već dve godine. Šta mislite, koliko automobilu treba od bolnice do ovde? - Deset, najviše petnaest minuta - automatski odgovori upravnik, ne shvatajući šta se dešava. - Kada dođe doktor, ja ću mu objasniti... - Po mene će automobilom doći bolničar, doktora više nema. - Zar vam se i ranije događalo nešto slično? - Tri puta... četiri... ne mogu tačno da se setim. - Opet spusti ruku u
džep i zaprepašćeno pogleda revolver. Upita: - Ovo sam ja doneo sa sobom? - Da, pretili ste da ćete me ubiti.
Upravnik bi mu vrlo rado oteo revolver, ali nije bio siguran kako će luđak reagovati. - Neverovatno! - posetilac je odmahivao glavom u neverici: Dosad još nikad nisam bio nasilan... Znači da se moje stanje pogoršava... - Vaš doktor će sigurno znati da nam pomogne. Medicina stalno napreduje. Čime se bavite gospodine...? Kako se u stvari zovete? - Antoni Dipjer. - Čovek je nervozno gledao na sat i malo nestrpljivo upitao: - A što se to vas tiče? - Slušajte, upali ste u moju kancelariju tvrdeći da ste otac jednog od
naših učenika i pretili da ćete me ubiti. Zar se ne sećate? - Ne. - Čovek se uhvati za glavu. - Budite strpljivi, molim vas! Pokušaću da se setim današnjeg dana. Pio sam kafu u bolničkom dnevnom boravku... Našao sam današnje novine... Nešto sam pročitao. Da, toga se sećam. Ali, onda? Šabrol ga je i dalje sumnjičavo gledao. Morao je da pazi da se ne oda. - Da li vam se dešavalo da se jednostavno identifikujete sa nekim drugim? - Da, da, upravo tako! A zašto sam vam pretio? - Upali ste, tvrdeći da ste otac nesretan zbog smrti svog sina. Bili ste vrlo ubedljivi. Otkud ova promena? ~ 67 ~
- Ne znam kako da vam obj asnim... Nešto čujem ili pročitam, neki događaj me potrese i odjednom se pretvorim u osobu koja me zainteresovala. Kad ponovo dođem sebi, nemam pojma gde sam bio i šta sam radio. - Odakle vam revolver? - Upravnik je i dalje bio sumnjičav. - Ne znam... - Posetilac naglo izvadi iz džepa novčanik i poče da broji novac. - Da, imao sam više novca, sigurno sam negde kupio revolver... Iako
je skoro skroz poverovao, Šabrol postavi ključno pitanje: - Kako ste znali da je mladi Defo izbačen iz škole? - Izbačen? Jadno dete. - Zašto ste onda došli ovamo, ako niste znali za to? - Posetilac je bio sve zbunjeniji. Preturao je po džepovima i izvukao neupotrebljenu maramicu i isečak iz novina. Pruži upravniku i jedno i drugo. Ne gubeći koncentraciju, upravnik istovremeno pruži i levu i desnu ruku pa uzme maramicu i izrezak. Na maramici je bio monogram A.D. - Eto vidite, Antoni Dipjer! - uzviknu radosno posetilac. - Ili Alen Defo - odbrusi upravnik i upita: - Zar nemate kod sebe nikakve dokumente? - Potražiću.
Šabrol tek sad pogleda isečak iz novina koji je posetilac izvukao iz džepa: “Poznati pozorišni glumac Alen Defo danas se vratio iz Rima, prekinuvši turneju. Razlog je verovatno njegov sin Marsel koji je izbačen iz škole. Upravnik odmah sumnjičavo pogleda neznanca: - Ovde nema ni reči o njegovom samoubistvu. - Čijem samoubistvu? - Tvrdili ste da se vaš sin ubio zbog mene. - O, Bože! Pa kakve veze vi imate sa tim? - zgrozio se čovek. - Kako sam mogao tako nešto da uradim? Kad preuzmem nečiji identitet mašta mi dalje radi... a možda i zbog tih inicijala... - Naglo podigne glavu i brzo doda: - Evo ga, stiže automobil! - Poći ću sa vama u bolnicu da porazgovaram sa doktorom - odluči upravnik jos jednom da stavi coveka na probu. ~ 68 ~
- O, baš ste ljubazni! Pođimo zajedno.
Žan Šabrol je zastao: ako pođe za - kasniće na avion. Najbolje je da sve to zaboravi.
Čovek je već bio na vratima. Okrene se i začuđeno upita: - Zar ne idete sa mnom? Ili ćete posle razgovarati sa mojim lekarem? - Da, da, čim se vratim sa puta. Doviđenja! Osluškivao je, ni sam siguran da li je čuo zvuk automobila ili mu se to samo učinilo. Šta je ono posetilac govorio o snazi sugestije i nepouzdanosti svedoka?
U tom trenutku poče da drhti i obli ga znoj. Oseti reakciju na napetost celog događaja. Nekoliko puta je dub oko uzdahnuo da se smiri, a zatim se setio da je u ormaru ostala flaša konjaka. Izvadi je pa ode do lavaboa da uzme čašu. Prilazeći stolu primeti nešto na podu. Ostavi flašu i čašu pa se sagnu. Bila je to olovka kojom je napisao one dve poruke koje su još stajale na pisaćem stolu. Glasno se nasmeja, zadovoljan svojom lukavošću. Sipao je konjak u čašu i sa zadovoljstvom ispio piče. Ostavivši čašicu, počne da se poigrava sa olovkom koju je podigao sa poda i odjednom se nečeg priseti. Drhtavim prstima okrenuo je broj telefona. - Da li je to Bolnica svete Marije? Molim vas doktora Noirea... Hitno je! Niste čuli za tog lekara? Čekajte, čekajte, a da li imate pacijenta koji se zove Antoni Dipjer?... Molim vas, proverite!... Ne, nemate takvog bolesnika?! Polako spusti slušalicu i pogleda dve oproštajne poruke i isečak iz novina koji kao da su mu se rugali sa pisaćeg stola. A revolver? Nigde ni traga od njega.
Upravnik grozničavo podiže slušalicu u želji da pozove policiju, ali iza sebe začu neki šum. Naglo se okrete . Ruka u rukavici razmakla je teške zavese na prozoru. Zatim se pojavi i druga ruka, sa revolverom. Defo je imao priliku da posmatra kako Šabrol sipa piće, prinosi čašu usnama, podiže olovku sa poda... Sve to desnom rukom.
Priđe upravniku podižući pištolj i nacilja...
~ 69 ~
Ket uzdahnu i odloži rukopis. Ako je to jedno od prvih dela Olivera Blanšea, nije ni čudo što su mu romani bili bestseleri! Primeti da je već pao mrak. Zaboravila je da pozove Mišel! - Kako si? Gde si? - povika njena prijateljica. - Da li je tamo i Mark Blanše? Da li si videla Olivera Blanšea? Gde si u stvari? - Hej, polako! - nasmeja se Ket. - Daj mi vremena da ti odgovorim. - U pravu si. Dakle? - Dobro mi je, Mark je ovde, gospodin Oliver Blanše je vrlo ljubazan, sutra ću sa njim razgovarati. - Ali... nećeš mi reći gde si? - Ne mogu, obećala sam. Ovde... - naglo je ućutala jer je čula zvuk na telefonskoj liniji. - Mišel, da li me čuješ? - Da i ja sam čula neke smetnje - javi se zbunjeno njena prijateljica.
Ket ljutito pomisli da neko prislušku je. Zar je Mark nije dovoljno upoznao da zna kako neće pregaziti svoju reč? Natera sebe da što mirnijim glasom nastavi razgovor: - Dobro je, sad se čujemo. - Pa, jesi li imala intervju ili nisi? - Sutra! - odgovori kratko Ket, još uvređena zbog mogućnosti da neko prisluškuje njen razgovor. - Da li te je Mark zaveo? - A zašto bi se trudio? - u šali odgovori Ket. - Znam da je pokušavao.
Ket nije više ni u šta bila sigurna posle čudnog zvuka na telefonskoj liniji. Zavođenje? Ona želi da se njoj veruje. - Možda - odgovori neodređeno. - Valjda nije odustao? - nasmeja se Mišel. - Da te neko čuje, pomislio bi kako jedva čekaš da me se rešiš! - O, ne, samo želim iz prve ruke da saznam kako je to biti u braku. Obe prasnuše u smeh. Posle još nekoliko rečenica, prekinuše razgovor. Ket besno izjuri iz sobe i zaleti se kroz vrata koja su vodila u Markovu radnu sobu. - Mislila sam da si ovde! - reče oštro.
On se namršti. Fransoa pogleda jedno pa drugo, ustane i reče: - Vratiću se za petnaest minuta. ~ 70 ~
- Kako se usuđuješ? - povika Ket čim je Fransoa izašao. - Odakle ti pomisao da bih pozvala neke novine i otkrila im gde se skriva tvoj otac?! Mislila sam da u mene imaš poverenja! - Imam! - odgovori odgovori zbunjeno Mark. - Sedi i objasni mi zašto se ljutiš! - Dobro znaš zašto se ljutim. Zamolila sam te da pozovem Mišel. Trebalo je samo da mi kažeš da nikome ne telefoniram... - Pa, rekao sam ti da zoveš koga hoćeš! - A onda si prisluškivao... Takvo ponašanje prikladno je samo u tvom lažnom svetu kome, srećom, ne pripadam. - Čekaj malo, neko je prisluškivao tvoj razgovor sa Mišel? - Nemoj Nemoj se pretvarati pretvarati da nisi... nisi... - Sigurno Sigurno nisam! nisam! - prekine je hladno. hladno. - I ti govoriš o poverenju? - O, to nisi nisi bio ti!? - Ket se sledi i pokrije pokrije usne rukom. Zatim se namršti: - Ako nisi bio ti... Filip? Zar bi mogao...? - Možda - odgovori Mark istim tonom. - A možda ti se samo učinilo.
Oštro ga pogleda. Pred njom je opet stajao zatvoren, odbojan stranac, ni senka onog ugodnog saputnika na skijanju, koji joj se mnogo
više sviđao! - Ništa mi se nije učinilo! - odgovori ona ozbiljno. - I Mišel je čula isti zvuk. Žao mi je što sam pomislila na tebe! Markov izraz lica se nije promenio. Očigledno nije bio spreman da oprosti. - Razgovaraću sa Filipom, iako je to sve teže. - Mark, Mark, ja... ja... - Dosta o tome, Ket! - prekine njeno izvinjavanje. izvinjavanje. - Imam posla. posla. Ona zažali zbog svoje brzopletosti. Da je samo jedan minut mirno razmislila, bilo bi joj jasno da se samo neotesani balavac poput Filipa
može spustiti tako nisko da prisluškuje tuđe razgovore. - Stvarno mi je žao - reče tužno i dorine mu ruku, ali je on ni ne pogleda. - Toliko sam se razljutila... - S punim pravom - odgovori on sasvim mirno, ali i dalje napeto. Od prvog dana sam ti stavio na znanje da sam protiv tvog razgovora sa mojim ocem. Ali, poverovao sam da si primetila kako sam se promenio. U
jednom trenutku Ket ugleda bol u njegovim očima, ali lice mu je i dalje bilo kao maska.
~ 71 ~
- Mark, molim te, nemoj da se ljutiš na mene! - Zašto bih se ljutio? Mogu da se lj utim samo na sebe, jer sam svih
ovih godina bio oprezan sa ženama i moja je greška što sam tebi otvorio srce.
Gledala ga je. Imao je pravo da bude uvređen. A kako je bilo lepo ovo pre - podne sa njim! Sada je sve uništila. Celog života trudila se da nikoga ne povredi, a sada je uvredila čoveka... zar da kaže... koga voli? Brzo promrmlja: - Najbolje da se istuširam. Noge mi se koče - reče, iako to nije bilo
tačno. - Posle skijanja skijanja uvek uvek bole bole noge - odgovori neobično grubo Mark i čvrsto je uhvati za ruke. - Jednog dana će te boleti celo telo kada sa tobom budem vodio ljubav. - To se nikada neće dogoditi - odbrusi ona uvređena njegovom
agresivnošću. Istrča iz sobe. Bilo je to kao u onim njenim snovima. Samo, na kraju bi je on uvek uhvatio i onda su se ljubili i milovali. A u stvarnosti sve krene nizbrdo.
Napunila je kadu toplom vodom i dodala penu, trudeći se da zaboravi sve tri generacije porodice Blanše. U sobi je pronašla neki časopis, koji je ponela sa sobom u kupatilo. Pokušala je da se skoncentriše na članak o božićnoj rasprodaji kad je začula kako je neko otvorio vrata sobe, a zatim ih uz tresak zatvorio. Isto tako glasno otvore se vrata kupatila i na njima se pojavi Filip.
Ket automatski prisloni časopis na gole grudi i ljutito povika: - Kako se usuđuješ? S kojim pravom upadaš u tuđu sobu? - Zašto se uzbuđuješ? Pa već sam te video golu! Doduše, tada je moj dragi tatica pokrivao veći deo tvog tela... - Šta hoćeš Filipe? - besno povika osetivši kako joj krv brže struji. - Tata kaže da je neko prisluškivao tvoj razgovor. - Govorio je mimo kao da je potpuno normalno razgovarati sa golom devojkom u kadi. Misli da moram da ti se izvinim. - Sada za dva dva bezobrazluk bezobrazluka! a! - Zato što sam došao dok se kupaš? - smejao se. - Draga moja, ovako sa gipsom na nozi zaista ni za koga nisam opasan! Zašto glumiš devicu? Ili valjda... ~ 72 ~
- Sada si još drskiji - prekine ga crvena kao bulka. - ... nisi? Ha, ha, ha! Moj se matori dočepao device! Čak ni moja majka to nije za sebe tvrdila kad se udavala! - Šta tvoja majka ima sa tim? - Još manje sa tobom, prokleta bila ti i svi neotesani novinari! - Oh, izvini... - Ket opazi izraz bola u njegovom njegovom pogledu i seti se svih n jegove majke. tračeva o najnovijoj udaji njegove - Šta da ti oprostim? Moja majka uživa da se o njoj piše u novinama. Ne čudim se. Pitam se samo kako je moj tata uspeo da upeca tako retku ribu kao što si ti. Zar nisi već imala ljubavnika? - Filip se nije dao omesti. - To se tebe ne tiče! - Ket se smiri snagom volje i doda: - Voda postaje neprijatno hladna pa bi bilo najbolje da odeš. - Samo izađi iz kade, meni to ne smeta . - Filipe! Uspeo si da me
razbesniš, postigao si sve što si hteo, sad se nosi odavde! Inače ću ja početi da postavljam neprijatna pitanja o tebi i tvojim roditeljima onako kako te još niko nije pitao. - Kako Kako to misliš? - Nosi se odavde odavde!! - Dobro, poći ću ako više ne budeš spominjala da sam prisluškivao tvoj razgovor. - Prvo mi reci, zašto si uopšte prisluškivao? - Zanimalo Zanimalo me je - odgovo odgovori ri mrzovoljn mrzovoljno o - da li ćeš razgovarati sa
svojim ljubavnikom. Čim sam čuo da razgovaraš sa nekom devojkom, prekinuo sam. - Zaboga! Zaboga! Zar si ti voajer? voajer? - Samo sam slušao Ket, ništa drugo. Pomislio sam šta će reći tata ako mu kažem da imaš ljubavnika. - Ništa ne bi rekao. Zašto bi? Među nama nema ničega! - A onaj prizor prizor iz Romea i Julije? Julije? - Zar nije tvoj otac malo prestar za ulogu ulogu Romea? - Gle, gle! gle! - nasmeja nasmeja se on. - Pa ti imaš i smisla za humor! - Ali ne za onaj okrutni koji ti voliš. - Dobro, de. pomirimo se! Konačno, postigla si šta si htela: sutra ćeš razgovarati sa mojim dedom.
~ 73 ~
Dok je odlazio na štakama, Ket se najozbiljnije pitala da li je intervju sa poznatim piscem uopšte vredan svega što je u poslednje vreme doživela od njegovog sina i unuka.
Oliver Blanše se ni te večeri nije pojavio u trpezariji, a i Fransoa je poručio da nije gladan. Tako je Ket ostala za stolom između oca i sina, napeto očekujući kad će prasnuti tempirana bomba. Činilo joj se kao da može da čuje otkucaje iz paklene sprave. Bomba je prasnula posle večere kad su poslužili kafu. - Časopis je uspeo da se osuši? Ket se trgne i pogleda Filipa. - Kakav časopis? - upita sumnjičavo. - Onaj što ti se pokvasio dok si se kupala - objasni on sa nevinim,
gotovo dečijim izrazom lica. Trebalo joj je mnogo hrabrosti da pogleda Marka. Sedeo je ukočeno i žarkim očima gledao čas sina čas Ket. Prokleti balavac, još jednom je uspeo. - Pozvala si mog sina na razgovor dok si se kupala? - upita besno. - Ne, ja...
On ljutito skoči na noge. - Da sam znao da još osećaš naklonost prema golobradim mladićima, ne bih se nikada nametao. - Mark, ti... - Filip ni po čemu ne liči na Denisa, Ket - reče okrutno. - Uzalud ga
tražiš, jer ga više nema. Besno istrča iz sobe i tresnu vratima. - Ko je Denis? Ket je potrčala za Markom, sasvim zaboravivši na Filipa. Sad se ljutito okrenula prema njemu, približila mu se i svom snagom mu lupila
šamar. On ju je zaprepašćeno gledao, ali i dalje je sedeo. Protrlja rukom obraz koji je goreo od njenog udarca. - Ko je Denis? - ponovi besno Ket. - To je mladić kome ti nisi ni prići. - Neki svetac? - rugao se Filip. - Mlakonja i dosadnjaković.
Ket je teško disala. Bilo joj je dosta njegovih ispada brutalnosti i grubosti, njegovog samosažaljenja zbog čega je mislio da ima pravo da ~ 74 ~
uništava sve oko sebe. Kao da je samo prema njemu život bio nepravedan! Sad joj je konačno bilo dosta! - Da, bio je baš takav! - Dosadnjaković ili svetac? - upita Filip podjednako drsko. - Svetac - odgovori besno Ket, probadajući ga pogledom. - Bio je ljubazan i dobar, nikad nikome nije naneo zlo. - Onda je trebalo da se udaš za tu retku pticu. - Trebalo je. - A onda je on otkrio da si ti predosadna njemu, zar ne? - rugao se i dalje Filip. - Voleo me je koliko i ja njega. - Ipak ne dovoljno da bi te oženio! Onda... - Filip naglo ućuta, oštro je pogleda i tek tad primeti kako je bleda, a oči joj gore. Opita nesigurno: - O njemu govoriš stalno u prošlom vremenu... Ket, zar je on...? - Mrtav - reče gorko Ket. - Da. Denis je mrtav! Poginuo je na dan našeg venčanja. - Bože! - bilo je sve što je mogao da kaže. Trgao se kao da ga je udarila. Prebledeo je. - Bio je drag, veseo devetnaestogodišnjak. Voleli smo se godinama.
Obožavao me je. A ako misliš da ti je nebo dalo pravo da glumiš nesretno i progonjeno biće, onda utuvi u svoju razmaženu glavu da ni drugima životni put nije posut ružama. Svakog pre ili posle rani - završi drhtavim glasom.
Mladić je stezao šake. Nije znao šta da kaže. Tek posle duže pauze progovori: - Kako si preživela? To je užasno. - Nisam imala izbora.
Filip nespretno ustade iz fotelje i uze štake. Gledao je zbunjeno u pod. Pomrmlja: - Izvini, ja... moram da odem. Ja bih... Brzo se izgubi iz sobe.
Ket se sruši u fotelju. Još nikad nije osetila bes zbog Denisove smrti. Osećala je tugu, očaj, prazninu i nekakvo tupo prihvatanje sudbine. A sad se trese od besa! Nije nameravala tako okrutno da se okomi na Filipa jer je znala da mu nije lako, ali svojim bezobrazlukom u njoj je pokrenuo lavinu besa.
~ 75 ~
Kao i uvek, morala je biti iskrena prema sebi: istresla je bes koji se danima skupljao u njoj. Njegovi problemi su potpuno sveži, današnji, a njeni traju već pet godina.
Preterala je. Možda nije trebalo tako jako da ga napadne. Možda bi čak trebalo da mu se izvini... - Zar kafa nije dobra? - upita domaćica koja je neprimetno ušla. Začuđeno je gledala pune šoljice koje niko nije ni takao. - Filipu nije bilo dobro... Mark će valjda popiti posle... - zbunjeno je govorila, a onda upita: - Gde je Filipova soba? Htela bih da vidim da li mu je bolje. - I ja se nadam da mu je bolje. Kad se popnete stepenicama, njegova soba je treća sa leve strane, tačno preko puta sobe gospodina Marka.
Ket brzim korakom izađe iz trpezarije i popne se na sprat. Pokuca na Filipova vrata. Nije bilo odgovora. Pokuca još jedanput , a zatim ga pozva imenom.
Već se okrenula da ode kad se iznenada širom otvoriše vrata preko puta i ona ugleda ljuto Markovo lice. Pocrvene: - Tražim Filipa. - Nije ovde - odgovori on, mršteći se još više. - Malopre sam ga uvredila - pokuša da objasni. - Zar si i njega odbila? - upita ironično. - Naravno da ne... - Zašto ne? - upita Mark ledeno. - Mlad je, slobodan. Možda čak i liči na Denisa. - Dobro znaš da liči na tebe! - Ne treba ti moj dvojnik kad sam i ja slobodan - odgovori gotovo sa
gađenjem. - Mark, opet si pogrešno shvatio. - Ne treba da budem posebno pametan da shvatim šta se dešava ako se mladić zadržava u kupatilu devojke koja se kupa! - I sam ti je rekao kako sam tražila da se izvini što je u kupatilo upao iznenada, čak i bez kucanja - objasni Ket. - A i šta bi mogao sa onim gipsom? - Zar si zaista takvo nevinašce pa da ne znaš da za sve postoji način? -
Da, ja sam baš takvo nevinašce. ~ 76 ~
Mark ju je neko vreme posmatrao, a zatim reče: - Poželeo sam da vas zadavim kad sam pomislio da si ga pozvala kod sebe. - Zar ti nije jasno da te ja...? - Ket se u poslednjem trenutku zaustavila. - Šta si htela da kažeš? - Mark, malopre sam se izdrala na Filipa - promeni brzo temu. Moram da ga nađem i izvinim mu se. - Otišao je kod dede - odgovori on mirno. Priđe joj bliže i upita: - Šta si htela da kažeš? Zašto si prekinula? - Ne znam više... - prkosno podigne glavu. - Žao mi je što ne mogu da nađem Filipa, razgovaraću sa njim sutra ujutru. - Ali sada razgovaraš sa mnom! - Mark je uhvati za rame. - G poslednje vreme među nama su česti nesporazumi. G jednoj vezi... - Među nama nema nikakve veze! - prekine ga Ket. - Ima - reče on nežno. - I vreme je da tu vezu raščistimo. Među nama više ne sme da bude nesporazuma. Nisam prema tebi ravnodušan, kao ni ti prema meni. - Mark, ne! - pokuša Ket da se pobuni kad ju je naglo privukao sebi, a zatim uvukao u svoju sobu. Zatvori vrata. - Reci: “Mark, da" - Gledao ju je prodorno u oči, poigravajući se njenom kovrdžavom kosom. Zatim joj polako podiže bradu i nežno je poljubi u obraz: - Bar jednom priznaj da nešto osećaš prema meni, Ketrin. Priznaj to i voli me!
Drhtala je. Čeznula je za njegovim dodirom, poljupcima, milovanjem. Želela ga je kao što nikad nikoga nije. Želela je da u njegovom zagrljaju zaboravi prošlost, sadašnjos t, ceo svet. Polako je podigla ruke i privukla ga sebi. Poljubila ga je kao da je otvorila vrata svim potisnutim emocijama i žudnjama. Poljubac je trajao dugo, gotovo beskonačno, i kad su im se usne rastavile, Mark promuklo prošaputa: - Tako je draga, tako je. Voli me! I to ja zaista mislio: spustio je ruke i gledao kako mu drhtavim rukama otkopčava košulju. - Dobro, prepusti to meni! - video je kako se potpuno zbunila kad mu je skinula košulju. Nije znala šta da radi sa kaišem na pantalonama. Šaleći se, reče: - Zbunila si se kao da to nikad nisi radila. Ket? - začuđeno je pogleda. Ona pocrveni. ~ 77 ~
- Zar je to važno? - O, draga... Zar Denis...? - Ne - odgovori ona zbunjeno gledajući u pod. - Dogovorili smo se da
čekamo venčanje. On je nežno zagrli. Odjednom se uzvrpoljio. - Bože, ja sam go, a ti... Hoćeš li možda da se istuširaš ili nešto da popiješ? - Odjednom je bio sav zbunjen, čak je brzo pokušao da podigne pan - talone. - Mark - nasmeja se ona - pa ja bih morala da budem zbunjena, a ne ti! On prasne u smeh, podiže je i prenese na krevet. Nežno ju je ljubio.
Kako je skidao deo po deo njene odeće, tako joj je ljubio svaki delić tela. Celo njeno telo savijalo se pod njegovim milovanjem. Poljupci su bili kao dodir pera. Sve je glasnije stenjala. - Polako, ljubavi, polako - šaputao je. - Ne želim da te povredim.
Ispruži se uz nju, a ona se sva pripita uz njega. Strasno ga poljubi. Znalački je budio njenu strast. - Mark... mogu li ja da ljubim tebe? - prošapta mu na uvo, krijući užareno lice. - O, mila! Molim te! Ležao je mirno kao što je nekoliko trenutaka pre ležala ona. Sada je ona njega ljubila po celom telu. Sve je dublje disao i glasnije stenjao.
Odjednom je privuče i podiže napola iznad sebe. - O, Ket, kako si lepa! Možeš li uopšte da zamisliš kakvo zadovoljstvo mi pružaš? - Ljubavi! - prošaputa ona zbunjeno. Nekoliko trenutaka su se gledali kao da kroz oči uranjanju jedno drugom u dušu. - Sada Ket? - upita nežno Mark. Ona ga strasno zagrli pa se zakotrljaše po krevetu. Sad je on bio iznad nje, prodirući polako i oprezno. Gledao ju je pažljivo, bojeći se da je ne povredi. Ali, ona mu se smešila. Više nisu bili dva bića, nego jedno, spoj zadovoljstva i osećanja. Ket se potpuno prepustila novom doživljaju. Nagonski se prilagodila njegovom ritmu koji je polako pos tajao sve uz urbaniji. ~ 78 ~
- O... Ket... ovo je božanstveno! Legao je pored nje, ali ju je i dalje grlio. - I meni! - odgovori ona tiho. Gledala ga je sjajnim očima: - Nikada nisam mogla da zamislim kako je divan taj osećaj davanja.
Posmatrao ju je nežno. Prošaputa: - U takvim trenucima ljudi obično govore o sopstvenom zadovoljstvu. Ti si zaista drugačija. - Ovo nije samo zadovoljstvo, ovo je mnogo više. - Tako je ljubavi. - Hej, nije valjda da ti se spava? - Sa tobom bih mogao da vodim ljubav ćelu noć! Bila je to zaista jedinstvena noć! Želeli su da upoznaju svaki delić svojih tela, svaki uzdah, svaki osećaj. Ipak na kraju zaspaše zadovoljni i iscrpljeni.
Kad se probudio, Mark pruži ruku na drugu stranu kreveta, ali Ket je uspela da izađe tiho i neopaženo. Odahnula je što je uspela da se vrati u svoju sobu u ranu zoru, a da je niko nije video.
Pogledala je na sat: šest ujutro. Priđe prozoru i zagleda se u snežne vrhove na kojima se jedva primećivala ružičasta svetlost. Da, ona voli Marka Blanšea. To je prava , potpuna ljubav. I on se predao njoj, kao što se ona predala njemu. I šta sad? Šta će se sad dogoditi? Da li je to uopšte važno? Da li je dovoljno da voli ona njega? On je više puta pokazao da je želi, ali to nije dovoljno. Mark je okoreli neženja i uvek izjavljuje kako mu nisu potrebni ni žena ni porodica. Da li će se ikad promeni - ti?
Ket je želela nešto više - želela je brak, decu, dom. Ova punoća koju je noćas doživela nije joj bila dovoljna. Shvati pun smisao izreke “u dobru i zlu”. I nesvesno pomisli da li bi njihova deca imala crne ili plave oči... ali to nije važno, sigurno bi bila predivna. Prvi put se seti Denisa. I odjednom shvati: Denis je velika ljubav koju nikad neće zaboraviti, a ovo što oseća prema Marku je zrela ljubav, toliko drugačija da se može doživeti ne potiskujući Denisa. Zašto bi zaboravila to prelepo poglavlje svoje mladosti? To od nje sigurno ni Mark ne bi
trazio.
~ 79 ~
O tome je razmišljala i kad je otišla kod Olivera Blanšea na dogovoreni doručak. Zamolio ju je preko domaćice da dođe u njegovu sobu, tako da Marka tog jutra još nije ni videla. Starčeve crne oči gledale su je tako prodorno da je Ket naglo porumenela. kao da joj na nosu piše da je noć provela u naručju njegovog sina. - Gospođice Hauard - pozdravi je on ustajući. - Mogu li da vas zovem Ket? - Naravno - odgovori ona pomalo ukočena. "Možete mi govoriti i ti kad sam ljubavnica vašeg sina”, pomisli ali glasno reče: - Soba vam je predivna. - Hvala - uzvrati on. - Vrlo ste lepi, Ketrin. - O, hvala - prošaputa, zbunjena njegovom otvorenošću. - Sigurno nisam prvi član moje porodice koji vam je to rekao -
nasmeši se pisac. - Gospodine Blanše... ,
- Zovite me Oliver - prekine je. Očigledno ga je zabavljala njena zbunjenost. - Ko vam je već rekao da ste lepi, Mark ili Filip? - Obojica - namršti se ona. - Stvarno? - nasmeja se Oliver. - Znači da vam nije promakao ni moj unuk? - On bi teško nekome promakao. - Na žalost, tako je - klimnu književnik tužno glavom i doda - Ostavili ste na njega dubok utisak.
Ket se seti sinoćnjeg sukoba, pa uzdahnu. - Zaista? Ja... - Hoćete li da sednete pa da zajedno doručkujemo? - reče naglo Oliver Blanše. - Usput ću vam ispričati sve o mom braku sa Marijanom.
Ket ga sumnjičavo pogleda jer se osećala kao upecana ribica koja ne zna hoće li je ribolovac pojesti ili će je baciti nazad u vodu. Oliver je pažljivo sipao kavu sebi i njoj: - Razgovaraćemo uz jelo, pa nemojte ništa beležiti. Posle zapišite šta ste zapamtili, pa mi onda možete postavljati dodatna pitanja. - Kako god hoćete, gospodine Blanše... Olivere. Prvo moram da vam zahvalim što ste mi poslali svoju neobjavljenu novelu. Stvarno je me odus evila. Čudi me da nigde nije objavljena... ~ 80 ~
- Zato sam vam je i poslao, jer time počinje cela moja holivudska priča. Diplomirao sam posle rata i poslali su me u jedno malo mesto da radim u srednjoj školi. Ja sam, inače, profesor engleskog jezika, kao što verovatno znate. Bila je to zaostala sredina i upravnik nas je stalno maltretirao. Mislio sam da ću poludeti. Verovatno ni ne znate kakva je oskudica vladala, da ne kažem siromaštvo, i svima nam je odlazak u Sjedinjene Američke Države bio nedostižan san. Nisam naš ao prijatelje,
pa sam dane provodio usavršavajući svoje znanje engleskog jezika. Pokušavao sam i da pišem. Neprijatan sukob sa upravnikom zbog izbacivanja jednog učenika iz škole poslužio mi je kao ideja za kriminalističku priču. Onda sam se setio da je prevedem na engleski i da je pošaljem u Holivud. Prolazili su meseci, izgubio sam već svaku nadu, kad sam dobio poziv sa ponudom da preuzmemo posao scenariste. Cela rodbina je skupljala pare za put. Producent mi je ponudio dugogodišnji ugovor koji sam potpisao, osećajući se kao na sedmom nebu. Naravno, nisam imao pojma da sam, u stvari, potpisao dugogodišnju robiju, jer sam se pretvorio u pravog bespr avnog roba. Oduševljeno sam gledao koverat sa prvim dolarima i tek mnogo kasnije sam shvatio da sam tim
ugovorom sva svoja autorska prava preneo na producentsku kuću. - Zato niste smeli da objavite ovu novelu? - Da, zato. Ona je vlasništvo te firme. Nikad od nje nisu napravili film, a ja sam morao da radim po narudžbini. Bio je to i period moje ljubavi sa Marijanom. - Kako ste se upoznali, to sam već čitala... - Da, to je već otrcana priča. Ona je bila zvezda u pravom smislu te reči. Ne samo lepa, iz nje je nešto zračilo. - Pisac na trenutak zastane. Oči su mu zasjale prisećajući se njene lepote. - Bio sam srećan što živim u njenoj senci. - lako ste i sami... - Da, ubrzo sam i ja stekao ugled - nasmeši se Oliver Blanše - ali to se ne može porediti sa sjajem Marijane Star. U hotelima, restoranima i na drugim javnim mestima gotovo redovno su me oslovljavali sa “gospodine Star“, čak su me i glumci tako zvali. - Da li vam je to smetalo? - namršti se Ket, pomislivši kako je to sigurno pogodilo ovog ponosnog čoveka . - Ni najmanje! - nasmeja se on veselo. - Scenaristi nikad nisu zvezde i do smrti mi ne bi smetalo da sam bio samo suprug Marijane Star. Ali, znate, i filmska zvezda tog doba bila je rob slike koju bi stvorila reklamna ~ 81 ~
služba filmske kompanije. Marijana se proslavila ulogama divne jednostavne devojčice koja se posle dopunila prizorom sretno udate žene sa detetom. Ali, porodične drame su se događale iza dobro zatvorenih vrata... - njegove oči kao da su potamnele. - Znate, ljubomora je strašna, destruktivna bolest. - Pogleda Ket pa se nasmeši. - Pogađam, mislite da sam ja bio ljubomoran na nju. Na žalost, ljubomora je izjedala nju. - Vaša supruga...? - Da. Nastupala je sa najvećim filmskim zavodnicima tog vremena, video sam kako se pred kamerama ljube, ali sam dobro znao da razlikujem glumu od života. A nju bi hvatala potpuno nerazumna, besomučna ljubomora kad bih samo poslovno razgovarao sa nekom lepom glumicom koja bi igrala u filmu koji se snimao po mom scenariju. Naravno, niko to nije ni slutio, ali su kod kuće velike svađe bile sve češće. I sada se kunem da nikada nisam dao povoda njenoj ljubomori, pa ja am nju obožavao, ljubio sam zemlju po kojoj je hodala. Ali, ljubomora ne priznaje razumna objašnjenja. Ne možeš od nje da pobegneš. Ket se ukoči. Jedva je disala.
Pisac je više nije video. Govorio je sve tiše i znala je da sledi neprijatno otkriće o kome još niko ništa nije čuo ni znao. - Svađe nisu bile samo velike. Postale su divljačke. Marijana je razbijala stvari, usred večere preokretala sto sa svim sudovima, morao sam da spašavam malog Marka da ne gleda majčino ludovanje. - Gospodine Blanše... - Želeli ste da čujete istinu! - ljutito je pogleda. - Sada ćete je čuti! Priča nije lepa, ali to nije razlog da sada pobegnete. Jednom moram nekome da otvorim srce. - Slušam vas. - Posle svake svađe sledilo je razdoblje ljubavi i sloge. Nisam se na nju ljutio jer sam shvatao da su ti njeni ispadi bili oblik pobune protiv
načina života koji nam je bio nametnut. Na a žalost, jedne noći je... Čim je počela svađa, poslao sam Marka u njegovu sobu na spratu. Bila je tačno iznad trpezarije. Kao i uvek, pokušavao sam da smirim Marijanu, ali to bi je samo još više razbesnelo. U jednom trenutku zgrabila je svećnjak sa upaljenim svećama i bacila ga prema prozoru. U istom trenutku planule su tada guste i sintetičke zavese. Vatra je počela da o se širi kroz otvoren prozor i čuo se Markov vrisak. Potrčao sam da spasim u dete i izneo sam ga na travnjak ispred kuce. ~ 82 ~
- Planule su...? - bez daha upita Ket. - Da, u to vreme bili su u modi, osim zavesa od sintetike, i mnogi drugi sintetički predmeti. Kuća je bila
drvena, a pokućstvo presvučeno skajem. Marijana je bila u dugačkoj kućnoj haljini od najlonske čipke. Potrčao sam ja prema kući da je spasim, ali posluga me je zaustavila. Nije bilo nade. Verovatno je pokušala da ugasi zavese, ali nije se setila da je i sama obučena u sintetiku. Užasna smrt... Dugo su sedeli i ćutali. Ket je proučila mnogo prikaza tog položaja u raznim novinama, ali niko nije ni slutio zašto je planula njihova kuća. Sopstvena ljubomora odvela je glumicu pravo u smrt. - Zašto ste mi sve to ispričali? - tiho upita Ket. - Zato što sam umoran... A kad smo se prvi put sreli, video sam da ste pogodili još nešto. - Da - klimne Ket tužno glavom, jer je zaista pomislila da umire čim ga je ugledala. - Marijana nije znala da čeka smrt, a tako je volela život... - Zar nema spasa? Mislim... vaša bolest... - Ne, draga, sve je isprobano. Znate, u mojim godinama ne bojim se smrti. Na svetu sam već sedamdesetčetiri godine i od toga previše godina bez Marijane. Da, kad je umrla, sigurno bih se i sam ubio da nije bilo Marka... Kako ste vi preživeli smrt svog mladoženje? Mark mi je sve
ispričao. - Stvarno? - zaprepasti se ona. - Mark o vama priča kao ni o jednoj drugoj ženi. - Zato što sam doživela takvu tragediju? - Ne samo zato. Divi vam se. Valjda i sami znate da vas voli. - To nikad nije rekao. Ne voli me. - Nije rekao? Ali, dobro, to ćemo videti... Recite mi Ketrin, šta bi se dogodilo da Mark sutra umre? - Ne znam - ona se zgrozi na tu pomisao. - Ne treba ništa da mi odgovorite. Sve vidim na vašem licu. Ne, ne očekujem od vas da mi to priznate, ali sam vam pričao o Marijani i sebi
zato da shvatite kako u životu ne treba propustiti ni jednu priliku za sreću. - Ali Mark je imao nesrecan brak. Ni vi se niste ponovo oz enili!
~ 83 ~
- Živeo sam u burnom braku, ali punom ljubavi. - Oliver je uhvati za ruku i progovori promenjenim glasom. - A sada vam moram zahvaliti što ste pomogli Filipu. - Pomogla? - Svi se pitaju šta se događa sa tim mladićem. Bojim se da ga ni Mark ne razume. - Primetila sam, na žalost, da se među njima nešto događa, ali ih dovoljno ne poznajem... - Sve je počelo pre dve godine kad su otkrili moju bolest. Sticajem okolnosti, Filipu sam zamenio i oca i majku. Kad sam saznao sa moju neizlečivu bolest, to je Filipa potpuno izbezumilo. U sedamnaestoj godini smatrao je sebe odraslim muškarcem koji ne sme da pokazuje suze ni tugu. Njegova osećanja pretopila su se u bes i mržnju. U razornu snagu. Devojka se priseti nekoliko situacija u kojima je naslutila da Filip iza maske plejboja nešto krije. - Filip je sve okrivio za moju predstojeću smrt. Zamrzeo je čak i oca -
reče tužno pisac. - Ko bi to pomislio... Sad mi je još važnije da mu se izvinim zbog mog sinoćnjeg ispada. - Ne treba vi njemu da se izvinjavate, on se prema vama grozno ponašao. Da, da, sve mi je rekao... - Ali, ipak... - Dozvolite mi da vam objasnim. Kad ste ispričali kako je vaš verenik
poginuo mlad, i kako smrt pogađa svakoga, to ga je toliko potreslo da je u sebi smogao snage da se suoči sa mojom bolešću. Verujem da će zaboraviti ludost i ponovo postati normalan. Zato sam vam zahvalan.
Ket nije znala šta da kaže. Ceo ovaj razgovor duboko ju je potresao. Oliver progovori prvi: - Ispričao sam vam sve jer u vama gledam budućeg člana naše porodice, a ne novinarku. Prepuštam vašoj proceni šta je od toga za javnost, a šta ne. - Pišem o vašem delu, a ne o životu. Ipak, iskreno sam vam zahvalna na ovom razgovoru jer ću mnogo toga bolje razumeti. - Uzdam se u vas - ponovi on tiho. Ket klimne glavom, jer je i njemu
bilo jasno da ništa od toga nije za objavljivanje. Razmišljala je o tome, zagledana u svoju soljicu kafe, pa u prvom momentu nije ni cula neko ~ 84 ~
čudno krkljanje. Naglo pogleda pisca. Njegovo bledo lice postalo je još bleđe, gotovo pepeljasto. S obe ruke odupirao se o sto. - Gospodine Blanše! - povika Ket. - Olivere! - Žao mi je, što ste morali videti... ovo... zovite Marka... - Pobogu! - istrča Ket u hodnik i poče da doziva Marka. Čula je korake pa se brzo vrati starcu. - Molim vas... Ket... pokušajte da za - volite mog unuka, kao što volite mog sina... Moj unuk... vi ste mu potrebni... - Olivere! - Ket ga pridrža da ne padne na pod.
Prvo je dotrčala domaćica. Ket joj je prepustila Olivera Blanšea pa otrčala u Markovu s obu. - Dobro jutro draga! - veselo je pozdravi, ali istog momenta se smrknu. - Šta se događa? - Mark! Tvoj otac! Srušio se!
On bez reči istrča niz hodnik. - Fransoa, zovite doktora! Ket je polako išla za njim. Iz daljine je gledala kako Gabrijela i Mark oprezno odnose starca do kauča. Osećala se užasno bespomoćno. Oto dotrči Fransoa i reče Marku: - Doktor dolazi! - Dobro. - Mark se okrene i tada ugleda Ket na vratima. Dobaci joj: Odlazi odavde! - Ali ja... - Fransoa, odvezi gospođicu Hauard kući.
Zaprepašćeno ga je gledala. Nije je ni pogledao! U tom trenutku kao da su popucale sve veze koje su se stvorile među njima. Otišla je u svoju sobu potpuno izgubljena. Nije znala šta da radi. Želela je da pomogne Oliveru, da uteši Marka, ali on joj je okrenuo leđa. Nije shvata - la njegovo ponašanje. Tužno zaključi da se Oliver prevario: Mark je ne voli!
U protivnom, bilo bi mu drago da u teškom trenutku ima uz sebe osobu koju voli.
Celo prepodne provela je sama u svojoj sobi. Začu kucanje na vratima. - Napred.
~ 85 ~
Pojavi se Fransoa, bled i napet. Katarini se učini da je nekako ostario za nekoliko sati. - Automobil nas čeka, pa ako ste spremni... - Zar sada odlazim? - zaprepasti se. - Da. - Ali... Oliver je bolestan. - Ketrin - obrati joj se nežno. - Mark mi je jasno naredio da vas odvedem. I to odmah. Osetila je kao da ju je neko udario svom snagom. Ostala je bez daha. Bol je bio nepodnošljiv. - Zašto? - upita tiho. - Ne znam. Samo mi je rekao da vas odvedem nazad u Pariz. Nikad mu ne postavljam pitanja, Ket. - Možemo krenuti - reče ona mirno.
Fransoa ju je još malo upitno gledao, kao da je želeo da je nekako uteši, ali onda samo uzdahnu i uzme njen kofer. Bez reči su izašli iz kuće, odvezli se do aerodroma i odleteli u Pariz. - Hvala! - jedva promuca Ket kad su izašli iz aviona. - Mark mi je rekao da vas odvezem kući. - Baš me briga za... - zastade i ugleda njegovo tužno lice. - Radije bih
otišla taksijem. - Čeka nas automobil sa vozačem - odlučno i nepopustljivo reče Fransoa.
Kad su stigli pred njenu kuću ona uloži napor da se ipak nasmeje: - Hvala što ste bili toliko ljubazni i dobri prema meni. Vi se vraćate? - Da. - Žao mi je što ste se zbog mene toliko gnjavili. - Činio sam to ne samo po naredbi, nego i sa velikim zadovoljstvom gospođice Hauard. Javiću vam šta se događa - dodade naglo. - Doviđenja! - Da li si uspela Ket? - Mišel je veselo dočeka ali se uozbilji kad joj ugleda lice. - Šta se desilo?! Ketrin ode u svoju sobu, spusti kofer na pod, baci se na krevet i brižne u plač. Plakala je zbog Olivera, dragog i dobrog čoveka, plakala je zbog Marka, koga je volela, a koji ju je odgurnuo, plakala je i zbog Filipa,
~ 86 ~
suočenog sa dedinom smrću, majčinim skandalima i očevim nerazumevanjem.
Mišel je prodrma: - Šta se događa? Smiri se! Ket sede i plačući ispriča sve što se desilo poslednjih nekoliko dana. - Oterao me je! - zaključi gorko. - Gluposti! Samo je bio zabrinut zbog oca! - I sama pokušavam u to da se ubedim, ali to nije istina, Mišel, on me
jednostavno ne želi! - Mislim da se varaš. - Ako je tako, zašto sam ovde, umesto da mu pomažem? - Pokušaj logično da razmisliš, Ket, ali izgleda da sad nisi u stanju. Nisi mi ispričala šta se desilo prošle noći, a neću ni da te pitam - dodade brzo, jer je primetila da je Ket malo pocrvenela. - Vidim samo da si umorna i napeta pa zato na sve gledaš crno. Promenićemo temu. Sutra celo društvo ide u Bretanju na božićne i novogodišnje praznike. Da li bi pošla sa nama? Ili, ako ti se ne ide, da ostanem sa tobom? - Ne, hvala ti. U celoj toj gužvi potpuno sam zaboravila da dolaze
praznici. Nema smisla da vam kvarim raspoloženje. Osim toga, možda mi Markov sekretar, Fransoa, javi neke novosti... - Jesi li sigurna da tako hoćeš? - Jesam, a želim i da ti ideš. Čućemo se telefonom. Ja ću čuvati kuću! - nasmeši se. - Odlazimo sutra rano ujutru, pa te neću buditi. Čuvaj se. Iako je bila ubeđena da neće moći da zaspi, savladao ju je umor i ujutru ju je jedva probudila uporna zvonjava telefona. Istrča u hodnik i
brzo podiže slušalicu. - Fransoa? Da li se nešto dogodilo? - upita zabrinuto. - To sam ja, Filip - javi se mladić. Glas mu je bio čudan. Ket se u trenutku preznoji. On je bio poslednja osoba koju je očekivala. - Da li je tvoj deda...? - Umro je, Ket - odgovori jedva čujno. Uzdahnuo je kao da suzdržava suze, pa je nastavio mirnije: - Umro je mirno. Zaspao je. Nije se mučio...
~ 87 ~
Želeo sam ja to da ti kažem. Fransoa mi je rekao da ti je obećao da četi se javiti, ali ja... Nisam baš spretan u izvinjenjima... - Zaboravimo sve to Filipe! - prekinula ga je. - Strašno mi je žao zbog tvog dede. Iako sam ga jedva poznavala, nikad ga neću zaboraviti... Sigurno te je pogodila njegova smrt.
Oboje ućutaše. Činilo joj se da sanja: naglo su je probudili iz dubokog sna, zatim se javio Filip, potpuno neočekivano, onda vest o Oliverovoj smrti.. Teško je sabirala misli. - Sigurno još ne znate kad će biti sahrana - progovori konačno - ali ja... volela bih da dođem... ako vam to ne smeta... - dodala je nesigurno. - Sahrana će biti u petak na seoskom groblju, tako je deda želeo. Zbunjeno zastade. - Doći će samo najbliža rodbina. Javnost ćemo obavestiti kasnije.
Govorio je iskreno. Nije trebalo ništa da pita, znala je ko je tako odlučio. - Potpuno razumem - reče brzo. - Moje iskreno saučešće i, veruj mi, to nije samo fraza. - Znam. Ko god ga je jednom upoznao, nije mogao lako da ga zaboravi. - Još jednom ti hvala što si se potrudio da mi lično javiš tužnu vest. Sigurno imaš i drugog posla. Ako bilo kako mogu da pomognem... - Ketrin... hteo bih da ti kažem da tata nije u pravu što te isključuje iz svega ovog - reče Filip. - Ja sam mu to i rekao. Ali ti znaš koliko je on tvrdoglav. - Znam, Filipe, ali to sad nema veze. - odgovori ona mirno, potiskujući bol. - Poslala bih makar cveće. Madam se da to neće biti nezgodno. - Moj deda je voleo mimoze i ljubičice. Uvek je govorio da ga ljubičice podsećaju na moju baku jer je imala ljubičaste oči - reče nežno i ućuta,
verovatno se boreći sa suzama. - Sad moram da idem. Zdravo Ket.
Ona polako spusti slušalicu. Čak je i Filip shvatio da ju je Mark odbacio, jer ako u takvom trenutku ne želi uz sebe osobu koja ga voli, onda to može značiti jedino da je ipak sve samo bila trenutna strast.
~ 88 ~
Mark je namerno odabrao petak za sahranu jer je to bio drugi dan Božića, pa je ceo događaj prilično nezapaženo prošao u javnosti.
Provodila je dane proučavajući materijale za svoju knjigu, mada nije imala hrabrosti da bilo šta piše o Oliveru Blanšeu. Onda su se u novinama pojavile fotografije sa njegove sahrane. Kad je bolje pogledala fotografije, videla je Naomi Deprel kako drži Marka ispod ruke. Bila je u crnini, sa velikim crnim šeširom. Izgledala je kao slomljena bolom.
Novinari, u nedostatku podataka o Oliverovoj bolesti i smrti, najviše su pisali o glumici, jer je ona još na aerodromu istakla kako u čast američke mode nosi modele Kelvina Klajna. Pogled joj se stalno vraćao na fotografiju: Mark je izgledao deset godina stariji, a Filip je bio potpuno slomljen.
Iz razmišljanja je trgne zvonjava telefona. Roditelji su je zvali da dođe u Englesku, ali nije želela nikog da vidi. Kao ranjena životinja, povukla se u svoju jazbinu da zaleči rane. Gde li je sada Mark? Sa svojom bivšom ženom? ili su svi troje negde na večeri? Posle nekog vremena shvati da nema smisla mučiti samu sebe na taj način. Od svega joj je najmanje bila potrebna ljubomora. Obukla je kaput i izašla iz kuće. Ni božićni ukrasi, ni raskošno uređeni izlozi, ni vesela užurbanost nisu mogli da joj poprave raspoloženje. Hodala je. brzo kao da negde žuri. Odjednom shvati da je promrzla i da je vreme da se vrati kući. Skrenula je u svoju ulicu, a zatim usporila hod. Kao da su joj noge
odjednom otežale. Nije imala volje da ulazi u pustu kuću. Polako je koračala, gledajući u trotoar na kome su se zadržavale guste pahulje snega koji je sve jače padao. Njoj je to budilo sećanje na Alpe, skijanje, kuću Blanšeovih... Zamišljena, gotovo je prošla pored svoje kuće. Naglo je zastala, izvadila ključeve i gotovo vrisnula od straha kad je ugledala taman lik pred ulaznim vratima. Mark! Po njegovom crnom kaputu već se nakupio sneg.
Stajala je i gledala ga. U svetlu ulične svetiljke izgledao je loše, sa dubokim tamnim podočnjacima i sivim licem. Ona duboko uzdahne.
~ 89 ~
- Dobro veče. Hoćeš da uđeš? Drhtavom rukom jedva je stavila ključ u bravu.
Ušli su ćuteći, okačili kapute u hodniku i pošli u dnevnu sobu. Stajali su jedno naspram drugog i gledali se, zbunjeni i nespretni. - Kako si provela Božić - upita je Mark. - Dobro. Mišel je otišla u Bretanju... Kako je Filip? - Dobro. Pozdravlja te. - Lepo od njega. Moje saučešće. Žao mi je zbog tvog oca. - Hvala tebi na cveću. Predivan venac... baš kakav bi on hteo...
Napeto ga je posmatrala. Posle onakve ljubavne noći ponašaju se kao stranci. To je besmisleno - pomislila je gorko. - Kako je Fransoa? - upita brzo jer je tišina postajala sve
nepodnošljivija. - I on je dobro. Ali, nisam došao ovde da razgovaramo o Filipu, Franosau i sahrani mog oca. Izdržao sam koliko sam mogao, ali čim je sve bilo gotovo, došao sam ovamo. Očajavao sam, stojeći pred tvojom kućom, besan na sebe što nisam proverio telefonom da li si ovde. Mogla si otputovati za Božić. Potrebna si mi Ket. - Ja tebi? Ali... kako...?
Naglo ućuta i ugrize se za usnu. Oseti da nije trenutak za prebacivanje. - Šta si htela da kažeš? - Nije važno! - Važno je. Tvoja osećanja su mi i te kako važna. - Naglo je privukao, čvrsto privio uz sebe. Kao bez daha je nastavio: - Ketrin, ne možeš ni da
zamisliš koliko si mi bila potrebna. Ona podiže glavu i zagleda se u njegovo tužno lice. - Zašto si me, onda, odgurnuo, ako sam ti bila potrebna? - Kada? - Onda, kada je tvom ocu pozlilo... Bože, sigurno ti strašno nedostaje! - Usne joj zadrhtaše. - U onom kratkom razgovoru potpuno me je osvojio. - I ti si njega. Bio je srećan što sam se zaljubio u takvu ženu. - Zaljubio? Pa ti me ne voliš... - otelo joj se. - Ketrin, šta to pričaš? Budi pametna. - Baš ti hvala na komplimentu! ~ 90 ~
Mark se nasmeja - Jedino si ti u stanju da me razvedriš. Strašno mi nedostaješ. Prošla nedelja bila je tako dugačka i mračna.
Ket ga nežno pomilova po obrazu, kao da je želela da otera tugu sa njegovog lica. - Mark volim te! - Znam - odgovorio je nežno i još je jače privukao sebi. - U to sam postala sigurna one noći kada smo... - Da, tada sam i ja to shvatio. Rekla si mi to celim svojim telom. Nikada mi se ni jedna žena nije tako predala. Sa tobom je sve drugačije Ket. Fizički sam te poželeo čim sam te ugledao, ali kad sam te bolje upoznao, želeo sam neuporedivo više, sve! Da živimo zajedno, da zajedno
starimo, da te štitim... - Samo to?
Mark je začuđeno pogledao. - Da delimo, znači, samo dobro i lepo Mark? - upita oštro. Gledao ju je sa nerazumevanjem, ali ona je ćutala. Sada j e bio trenutak da on sam shvati. Konačno nežno upita: - A šta je sa teškim, ružnim događajima koji nas čekaju u životu? Misliš li da možeš od svega da me zaštitiš? - Ako ikako budem mogao. - Zašto si me onda poslao kući? Mark, da li shvataš o čemu govorim? - Život je bio okrutan prema tebi, Ket . Mislio sam da ne bi bilo pošteno da se suočiš još i sa smrću mog oca. Uvek je sve krio od nas, ali da sam mogao da naslutim koliko mu je loše, ne bih ti dozvolio da mu se približiš... Ne još jedna smrt posle Denisove! - Ako si izgubio nekoga koga voliš, potrebna ti je podrška osobe koju
voliš. Toliko sam želela da budem uz tebe! - Kad je moj otac još jednom došao svesti pitao je za tebe. - Tvoj otac je zaista bio izvanredan čovek. Da li znaš šta mi je sve ispričao? - Da, sve znam. Rekao mi je. - Možda ne znaš da je razgovarao i o tvojoj majci - brzo je dodala: Ne brini, to neću objaviti.
~ 91 ~
