UNIVERZITET SINERGIJA BIJELJINA
DATUM
SEMINARSKI RAD PREDMET;EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA TEMA;Finansijska analiza preduzeca” Dijamant” a.d.Zrenjanin ,za period od 2005-2007 godine.
MENTOR;
STUDENT;
1
SADRZAJ 1.UVOD 1.1 Opsti podaci o kompaniji Dijamant..................................................... 1.2 Poslovne politike dijamanta.................................................................. 2. Sukcesivni bilansi stanja kompanije Dijamant a.d....................................... 3. Sukcesivni bilans uspeha,preduzeca Dijamant a.d......................................... 4.PRIMENA METODA FINANSIJSKE ANALIZE ................................................................ 4.1 Horizontalna i vertikalna analiza finansijkih izveštaja Dijamanta....................... 5.Opšta analiza kompanije Dijamant .................................................................... 5.1 Racio analiza ......................................................................................................... 5.1.1 Racio analiza likvidnosti ...................................................................................... 5.1.2 Racio analiza solventnosti .................................................................................... 5.1.3 Racio analize obrta..................................................................................................... 6. Primena analize tokova finansijskih sredstava .............................................................. 6.1 Primena izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava kao instrumenta finansijske analize ............................................................................................................ 7. Bilans tokova ukupnih poslovnih sredstava; .................................................................. 8. Primena neto obrtnog fonda kao instrumenta finansijske analize;..................................... 9.ZAKLJUCAK........................................................................................................................ 10.LITERATURA.......................................................................................................................
2
1.UVOD
OPŠTI PODACI O KOMPANIJI DIJAMANT AD Dijamant AD fabrika za proizvodnju jestivih ulja, biljnih masti margarina i sličnih proizvoda. Prvobitno osnovana 1938 godine kao Fabrika ulja Beograd u Zrenjaninu, a od 1990 godine posluje kao društveno preduzede "Industrija ulja Dijamant". Od 1991 godine započet je proces svojinske transformacije i od 1997 godine u skladu sa Zakonom o preduzedima Dijamant AD posluje kao akcionarsko društvo registrovano kod Privrednog suda u Zrenjaninu. Osnovna delatnost preduzeda je proizvodnja ulja, biljnih masti i margarina. Pored osnovnih proizvodnih pogona u Zrenjaninu, poseduje i proizvodne pogone u Odžacima. Od polovine 2005 godine posluje u sklopu kompanije Agrokor. Dijamant je inače najvedi proizvođač jestivih ulja i masti u Srbiji ved dugi niz godina.Pored ovih osnovnih proizvoda, bavi se i proizvodnjom sirovina za konditorsku industriju i pekarstvo gde takođe ima primat u odnosu na konkurenciju. Dijamant je osvajač mnogobrojnih priznanja u oblasti kvaliteta i izgleda proizvoda. Jedna od retkih kompanija koja poklanja veliku pažnju pitanjima zaštite životne sredine. U Dijamantu kao akcionarskom društvu, vrhovni organ upravljanja je skupština akcionara, koja donosi statut, utvrđuje poslovnu politiku, usvaja godišnji izveštaj, odlučuje o raspodeli dobiti i pokridu gubitka, povedanju ili smanjenju osnovnog kapitala i statusnim promenama.
1.1Poslovne politike Dijamanta Generalno posmatrano poslovna politika predstavlja skup određenih pravila, postupaka i principa čijim se sprovođenjem ostvaruju strateški kratkoročni i dugoročni ciljevi. Finansijska stabilnost društva kao preduslov razvoja, jačanje postojedih i stvaranje novih, stabilnih i dugoročnih odnosa sa partnerima, pradenje i uvođenje tehnoloških inovacija i dostignuda su neke od najvažnijih načela poslovne politike Dijamanta. Poslovna strategija Dijamanta se najlakše može opisati ovom rečenicom "Biti lider i ostati lider". Razvoj i vizija Dijamanta:
programa, edukacija kadrova janje novih poslovnih područja u cilju ostvarenja još vede dobiti
3
2. Sukcesivni bilansi stanja kompanije Dijamant a.d.
iznos AKTIVA 1.Obrtna imov. 1.Kratk.potraz.i plasmani i gotovina 2.Zalihe 3.Stalna sred.namenjena prodaji 2.Stalna imovina 1.Nematerijalna ulaganja 2.Osnovna sredstva 3.dug.fin.plasmani UKUPNA IMOVINA PASIVA 1.Dugor.rezervisanja i obaveze 1.Kratkorocne obaveze 2.Dugorocne obaveze 2.KAPITAL 1.osnovni kapital 2.nerasporedjena dobit 3.otkupljenje sopstvene UKUPNE OBAVEZE I KAPITAL
2005 % iznos
2006 % iznos
2007 %
4.723.299 65.5 2.528.067 35.1
6.896.886 75.4 3.159.742 34.5
8.696.448 4.118.273
76.6 36.3
2.189.888
30.4
3.619.956 39.6
4.400.122 118.844
38.7 0.99
2.484.868 34.5 71.062 0.99
2.253.898 24.6 66.426 0.7
2.658.357 117.277
23.4 1.1
1.859.264 25.8 554.542 7.7 7.208.167 100
2.039.842 22.3 147.630 1.6 9.150.784 100
2.239.561 19.7 301.519 2.6 11.354.805 100
3.250.246 45.1
4.197.297 45.9
6.195.800
54.6
3.239.754
44.9
2.390.134 26.1
3.547.774
31.3
10.492 3.957.921 3.327.476 646.052
0.2 54.9 46.2 8.9
1.807.163 4.953.487 2.757.548 1.964.037
2.648.026 5.159.005 2.757.548 2.180.128
23.3 45.4 24.3 19.2
257.326
3.6
7.208.167 100
19.7 54.1 30.1 21.5
9.150.754 100
11.354.805 100
4
3.Sukcesivni bilans uspeha,preduzeca Dijamant a.d 2005 1.POSLOVNI PRIHODI 1.Prihodi od prodaje 2.Prihodi od aktiviranja ucinaka 3.Povecanje zaliha ucinaka 4.Smanjenje zaliha ucinaka 5.Ostali posl.prihodi 2.POSLOVNI RASHODI 1.Nabavna vrednost prodate robe 2.Troskovi materijala 3.Troskovi zarada 4.Troskovi amortizacije 5.Ostali posl.rashodi 3.POSLOVNI DOBITAK (1-2) 4.Finasijski prihodi 5.Finasijski rashodi 6.Ostali prihodi 7.Ostali rashodi 8.Dobit pre oporezivanja 9.Neto dobitak
2006
Iznos 6.253.080 5.595.502 1.846
% 100 89.4 0.03
Iznos 7.513.712 6.412.3514 7.925
% 100 85.4 0.1
Iznos 9.004.861 7.821.348 6.638
2007 % 100 86.9 0.07
611.160
9.7
1.063.759
14.1
1.100.727
12.2
44.572 5.412.321 144.244
0.8 86.6 2.3
29.677 7.134.547 300784
0.4 95.0 4.0
76.148 8.603446 374.334
0.8 95.5 4.2
3.945.809 854.342 181.003
63.1 13.7 2.9
5.065.497 879.728 213.452
67.4 11.7 2.9
6.346.999 866.453 238.591
70.5 9.6 2.6
286.923 840.759
4.6 13.4
675.086 379.165
9.0 5.0
777.069 401.415
8.6 4.5
384.985 170.842 288.217 682.144 660945
6.1 3.1 4.6 10.4 10.6
255.726 202.062 812.105 139.392 1.105.542
3.4 2.7 10.8 1.8 14.7
107.725 344.462 252.256 207.710 209.224
1.2 3.8 2.8 2.3 2.3
626.065
10.00
1.050.170
13.9
263.446
2.9
Ovi tabelarni pregledi sastavljeni su od bilansa za tri poslovne godine (2005, 2006, 2007 ) i od izvedenih kolona promena u apsolutnim iznosima i procentima kao i kolona procentualnog učešda u odnosu na ukupne vrednosti. Ovakav izgled tabela uslovljen je potrebama opšte komparativne analize, (odnosno horizontalne i vertikalne anlize) koja de biti prva razmatrana u nastavku rada. Naravno, informacije iz ovih tabela de se koristiti za raspravu i o svim sledecim instrumentima analize: - racio analizi i - analizi pomodu neto obrtnog fonda.
5
Za analizu novčanih tokova bide predstavljeni posebni tabelarni prikazi bazirani o novčanim tokovima. OPIS 2005 2006 Novcani tokovi iz poslov.aktivnosti Naplata potraziv. od kupaca 4.659.201 9.849.113 Naplaceni ostali prihodi 272.129 376.770 Isplate dobavljacima i naplaceni 4.813.487 9.896.130 avansi Zarade,naknade i ostali licni rashodi 722.162 822.832 Isplate po osnovu kamate 56.474 98.291 Isplate po osnovu poreza na dobit 7.535 61.751 Isplate po osnovu ostalih javnih 91.881 112.012 prihoda Neto tokovi iz poslovne aktivnosti (760.209) (765.133) Novcani tokovi iz investicione aktivnosti Prodaja akcija i udela Priliv od prodaje n.p.o 1.466 38.636 Priliv od prodaje finan.instrumenata 627.286 Primljene dividende 26.694 Kupovina akcija i udela 74.780 Odliv po osnovu nabavke n.p.o 666.121 389.822 Odliv od prodaje finan.instrumenata 1.784 198.443 Neto tok iz investicione aktivnosti (742.219) 104.351 Novcani tokovi iz finan. aktivnosti Uvecanje osnovnog kapitala 896.996 Prilivi od kredita 680.997 794.315 Otkup sopstvenih akcija Isplate dividendi 61.785 15.311 Isplate glavnice za dugorocne i 8.499 krat.kredite Neto tokovi iz finan.aktivnosti 1.516.208 770.505 Neto povecanja(smanjenja )u toku 14.780 109.723 perioda Gotovina na pocetku perioda 20.820 37.552 Pozitivne kursne razlike 1.922 4.044 Negativne kursne razlike 3.690 Gotovina na kraju perioda 37.522 147.599
na izveštaju 2007 10.762.561 820.875 11.401.692 853.818 139.056 92.003 85.328 (988.461)
35.767
164.102 360.246 8.201 (496.782)
1.589.263 8.159 18.833 1.566.954 81.711 147.599 2.273 3.200 228.383
6
4.PRIMENA METODA FINANSIJSKE ANALIZE Horizontalna i vertikalna analiza finansijkih izveštaja Dijamanta Opšta analiza kao kombinacija horizontalne, vertikalne i grafičke analize je značajna upravo zbog potpunijeg razumevanja sadržaja i relacija u dva osnovna finansijska izveštaja pre prelaska na složenije metode analiza. U stvari, ova metoda se na brz i jednostavan način, bavi ispitivanjem razvoja finansijske situacije i rezultata čijim se poređenjem u prostoru i vremenu stvara slika sa ciljem da se oceni finansijski položaj ispitivane kompanije. Bez obzira na svoje dobre strane, ova metoda analize posebno sa aspekta eksterne analize, kada se moramo osloniti samo na finansijske izveštaje kao izvore informacije, ne može sama po sebi biti dovoljna za donošenje ocene o finansijskom položaju bilo kog preduzeda ved jedino ako je dopunjena racio analizom, analizom neto obrtnog fonda i analizom novčanih tokova.
5.Opšta analiza kompanije Dijamant Analizom stanja i kretanja sredstava i njihovih izvora što je i prikazano u tabeli 1, dobijeni su rezultati na osnovu kojih se može oučiti sledede: 1. Struktura poslovnih sredstava ukazuje da preovlađuju obrtna sredstva u odnosu na osnovna i to posmatrano po poslovnim godinama: -2005 g. obrtna sredstva 65,5 % -2006 g. obrtna sredstva 75,4 % -2007 g. obrtna sredstva 76.6 %
stalna sredstva 34,5 % stalna sredstva 24,6 % stalna sredstva 23,4 %
To govori da je rast ulaganja u obrtna sredstva vedi od rasta ulaganja u osnovna sredstva. Ovo je posledica odluke menadžmenta o povedanju zaliha.Uočava se da je učešde zaliha u obrtnoj imovini: u 2005g.- 46%; u 2006g. -52 %; u 2007g.-51.Izuzimajudi 2005 godinu u naredne dvije godine primeduje se isti trend znači oko 50 % od ukupne imovine čine zalihe 2. Srazmerno povedanje aktive pradeno je povedanjem pasive u svim posmatranim godinama, dok se povedanje sopstvenog kapitala duguje u obliku povedanja neraspoređene dobiti. 3. U strukturi pasive zapaža se slededi odnos osnovnog i pozajmlmljenog kapitala u % :U 2005g. i 2006 g. je udeo osnovnog kapitala 54,9 i 54,1% a u 2007g. 45,4 % . 4. Osnovna sredstva su u potpunosti pokrivena sopstvenim kapitalom što ukazuje na postojanje finansijske ravnoteže u užem smislu. 5. Kod pozajmljenog kapitala uočavamo sledede kretanje učešda: 2005g.- 45.1%, 2006g.- 45,9%, 2007 g.– 54,56 .Struktura pozajmljenog kapitala pokazuje slededi odnos: u 2005 (99,7 % od ukupnog pozajmljenog kapitala), praktično postoje samo kratkoročne obaveze, 7
2006 i 2007g zastupljene su i kratkoročne i dugoročne obaveze. Iz ovoga zaključujemo da su tekuda sredstva a posebno zalihe finansirane iz kratkoročnih kredita u 2005, a u 2006, 2007 iz kratkoročnih i dugoročnih krediita . 6. Rast ukupne aktive je vedi od rasta kapitala odnosno imamo i smanjenje kapitala u 2007 g. uprkos rastu formiranja kapitala iz neraspoređene dobiti a to znači, da ukazuje na formiranje iz dugoročnih a naročito kratkoročnih obaveza.
Analizom bilansa uspeha (tabela 3-2) oučava se povedanje prihoda, rashoda i neto dobitka za tri godine, 2005 g. 2006 g. dok u 2007 g. primedujemo smanjenje neto dobiti u odnosu na 2006 g. sa 1.050.170 hilj. din.na 263.446 hilj. din. ili u procentima za 74.9%. Uočava se veliki pad poslovne dobiti u 2006 g. u odnosu na 2005 g., za čak 54,9% tj. za 461.594 hiljade dinara, što govori da je povedanje poslovnih rashoda vede od povedanja prihoda, odnosno, troškovi materijala su povedani za 29% a naročito je povedanje ostalih poslovnih rashoda čije se učešde sa 4% povedalo na čak 9% što je više nego duplo povedanje. Sve napred navedeno rezultuje velikim padom poslovne dobiti u 2006.g. U 2007 g. situacija se popravlja što pokazuje povedanje poslovne dobiti delom zbog povedanja obima aktivnosti odnosno prihoda od prodaje a delom i zbog smanjenja poslovnih rashoda prvenstveno troškova materijala ali i drugih rashoda. U vertikalnoj strukturi se vidi pad poslovnog dobitka sa 13,4 % u 2005.g. na 5 % u 2006g Takođe se uočava porast učešda rashoda materijala sa 63 % na 67 % i 70 % u 2007 g.
5.1 Racio analiza Racio analiza je zahvaljujudi svojoj jednostavnosti, najčešde primenjivana tehnika analize finansijskih izveštaja. Predstavlja ispitivanje i ocenu finansijske situacije i uspešnosti poslovanja privrednih subjekata na bazi čitavog seta pažljivo odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva. Svi ovi pokazatelji koji su teorijski objašnjeni i opisani u prvom delu rada, bide primenjeni na finansijskim izveštajima kompanije Dijamant sa ciljem ocene njenog finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja. U tom smislu bavidemo se slededim oblicima racio analize :
Racio analizom likvidnosti - ili kratkoročne finansijske sigurnosti preduzeda Racio analizom solventnosti- ili dugoročne finansijske situacije Racio analizom obrta,odnosno efikasnosti upravljanja ulaganjima i izvorima finansiranja Racio analizom rentabilnosti
8
Racio analiza likvidnosti i solventnosti se zajedničkim imenom mogu nazvati racio analizom finasijskog stanja koja se oslanja na podatke iz bilansa stanja, dok se analiza obrta i rentabilnosti mogu nazvati zajedničkim imenom analiza ostvarenja koja se uglavnom oslanja na podatke iz bilnsa uspeha ali koristi i podatke iz bilnsa stanja Nakon izračunavanja svih racio pokazatelja, vrši se njihova analitička interpretacija. Svi dobijeni tezultati bide prikazani tabelarno kako bi se obezbedila njihova preglednost i adekvatno grupisani u skladu sa postavljenim zahtevima analize. 5.1.1 Racio analiza likvidnosti Likvidnost je sposobnost uravnoteženja između kratkoročnih platežnih mogudnosti s jedne strane i kratkoročnih obaveza s druge strane. Likvidnost treba posmatrati kroz priticanje sredstava od naplate potraživanja. Kratkoročna finansijska ravnoteža ili likvidnost predstavlja sposobnost preduzeda da u roku ispladuje svoje dospele obaveze. U analizi godišnjih računa uobičajeno se koriste slededi racio brojevi, tj. pokazatelji likvidnosti: - Opšti racio likvidnosti - Rigorozni racio likvidnosti - Racio trenutne likvidnosti
Opis Obrtna sredstva Kratkorocne obaveze Opsti racio likvidnosti Likvidna sredstva Rigorozni racio likvidnosti gotovina Racio trenutne likvidnosti
2005
2006
2007
4.723.299 3.239.754
6.896.886 2.390.134
8.696.448 3.547.774
1.46
2.88
2.45
2.534.411 0.78
3.276.930 1.37
4.296.326 1.21
37.522 0.012
147.599 0.062
228.383 0.064
Kod Dijamanta se u posmatranom periodu uočava porast tekude likvidnosti u 2006 g. u odnosu na 2005 g, a onda sledi pad i u 2007 g. Poređenjem sa generalnim pravilom tekude likvidnosti od 2 : 1 koje su često isticale banke, pa je u literaturi i poznato kao "bankarsko " pravilo, može se zaključiti da Dijamant nema zadovoljavajudu likvidnost u 2005 g. Naravno da ovaj racio sam po sebi ne može dati konačnu ocenu o likvidnosti, i treba ga posmatrati i u kontekstu strukture obrtnih sredstava. Cinjenica da imamo povedanje zaliha a naročito učešde materijala kao najnelikvidnijeg dela zaliha, dodatno navodi na oprez kod donošenja zaključka.
9
Ako važi generalno pravilo 1 : 1, za rigorozni racio, i bankari ga rado koriste kao orijentacionu vrednost u odlučivanju o kratkoročnom kreditiranju preduzeda, možemo redi da je kod Dijamanta ovaj racio zadovoljavajudi u 2006 g. i 2007 g. Ipak, ne može se samo na osnovu generalnih pravila doneti ocena o likvidnosti preduzeda i treba ih posmatrati više kao indikativnu nego kao reprezentativnu veličinu.Može se desiti da neka preduzeda održavaju svoju likvidnost i s koeficijentom tekude likvidnosti manjim od 2 ili pak da nemaju zadovoljajudu likvidnost sa koeficijentom tekude likvidnosti koji je preko 2. Za donošenje konačne ocene potrebno je sagledati i niz drugih faktora koji utiču i na likvidnost preduzeda i na neku optimalnu vrednost racia likvidnosti. Među njima najznačajniji su slededi: - vrsta delatnosti kojom se preduzede bavi - struktura obrtne imovine - struktrura kratkoročnih obaveza - aktivnost preduzeda iskazana koeficiejntima obrta - granski standardi - poređenje sa konkurentima ostalim Pored ovoga veoma značajan momenat za sagledavanje likvidnosti preduzeda je i sagledavanje odnosa između priliva i odliva gotovine u izveštaju o tokovima gotovine o čemu de kasnije biti reči. Inače danas je u našoj zemlji analiza likvidnosti veoma značajan deo ekonomsko - finansijske analize. Zbog teških uslova u kojima preduzeda moraju da posluju, zbog opšte besparice, velikog broja preduzeda koja su blokirana, kod ocene uspešnosti poslovanja poslovnog subjekta prvo se mora sagledati njegova sposobnost pladanja obaveza prema poveriocima i u pogledu iznosa i u pogledu rokova. Kako je to i eksterno okruženje i naših ispitivanih kompanija, važno je sagledati sve te faktore pre donošenja neke konačne ocene i o likvidnosti i o finansijskom položaju uopšte. 5.1.2 Racio analiza solventnosti Solventnost predstavlja platežnu sposobnost, odnosno sposobnost izmirenja obaveza. Solventnost označava sposobnost preduzeda da plati obaveze ne o roku njihovog dospeda za pladanje, ved kad tad , makar iz stečajne odnosno likvidacione mase. Solventnost se meri odnosom poslovne imovine i ukupnih dugova.1 Nema pravila koliki taj odnos treba da bude da bi se preduzede smatralo solventnim. Ako je ovaj odnos manji od jedan preduzede je insolventno, jer ono ne može da plati ukupne dugove u visini razlike izmedju ukupnih dugova i poslovne imovine. Solventnost je utoliko prihvatljiva što je odnos poslovne imovine i ukupnih dugova više udaljen od jedan. Znači da poslovanje jednog društva može da se finansira iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora. Odnos između sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja ukazuje na kvalitet finansijske strukture i predstavlja bitan činioc dugoročne finansijke sigurnosti. U oceni i analizi ovog aspekta solventnosti korišdeni su racio brojevi dugovi-kapital prikazani u posebnim tabelama . Drugi važan činioc analize solventnosti je vrednost i struktura imovine.Racio brojevi koje se 1
Prof. dr Spasoje Tuševljak, Prof. dr Jovan Rodić: Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd - S. Sarajevo, 2003., str. 394.
10
bave testiranjem solventnosti preko pozicije imovine su racia pokrida takođe,tabelarno prikazana za obe kompanije.
Racia dugovi –kapital preduzece Dijamant a.d Opis 2005 Ukupno obaveze 3.250.246 Ukupni izvori 7.208.167 Odnos pozajmljenih prema 0.45 ukupnim izvorima finansiranja Dugorocni dugovi 10.492 Sopstveni izvori 3.957.921 Odnos dugorocnog duga i 0.003 sop.izvora Poslovni dobitak 840.759 Rashodi kamata 97.492 Koeficijent pokrica na ime 8.62 rashoda kamata
2006
2007
4.197.297 9.150.784 0.46
6.195.800 11.354.805 0.55
1.807.163 4.953.487 0.36
2.648.026 5.159.005 0.51
379.165 118.140 3.21
401.415 113.992 3.52
Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja pokazuje relativno učešde pozajmljenih izvora u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava, a razlika između tako dobijenog procenta ili decimalnog broja i 100 odnosno 1, pokazuje tada srazmeran deo ukupnih poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora. U primeru kompanije Dijamant, vidimo da ovaj racio iznosi za 2005 i 2006 godinu, 0,45 i 0,46 (45% i 46%) a u, 0,55 (55%) što doslovno znači da je svaki dinar ulaganja u poslovnu imovinu pribavljen putem dugova (i kratkoročnih i dugoročnih) u iznosu od 0,45 dinara (odnosno 0,46 i 0,55 dinara) a ostatak od 0,55 (odnosno 0,54 i 0,45 dinara) finansiran iz sopstvenih izvora.Sa aspekta svih poverilaca bolje je ako je ovaj racio što niži. Kako ovaj racio pokriva i dugoročne i kratkoročne obaveze koje nemaju istu specifilnu težinu u finansijskoj strukturi, neophodno je posvetiti pažnju odnosu dugoročnog duga i i sopstvenih izvora za šta je zadužen poseban racio pokazatelj. U istoj tabeli date su vrednosti i ovog pokazatelja. Sa aspekta poverilaca što je manji ovaj racio, manji su i njihovi rizici. Ipak teško je precizno redi šta je najoptimalnije obzirom da ne postoji baš neka standardna mera koja bi podjednako odgovarala i samom preduzedu i poveriocima. To je individualan problem svakog preduzeda, koji traži sagledavanje svih relevantnih faktora koji uslovljaju finansijsku strukturu . Dugoročni dugovi proizvode i troškove kamate koji padaju na teret poslovnog dobitka. Za testiranje stepena ovog opteredenja finansijska analiza utvrđuje koeficijent pokrida na ime rashoda kamata. Racia pokrica 11
Opis Sopstveni kapital Stalna imovina Racio pokrica stalne imovine sopstvenim kapitalom Sopstveni kapital+dugorocne obaveze Stalna imovina +zalihe Racio pokrica stalne imovine i zaliha sopstvenim kapitalom i dugorocnim obavezama
2005
2006
2007
3.957.921 2.484.868 1.59
4.953.487 2.253.898 2.20
5.159.005 2.658.357 1.94
3.968.413
6.040.650
7.807.031
4.674.756 0.85
5.873.854 1.03
7.058.479 1.11
Racio pokrida stalne imovine sopstvenim kapitalom ukazuje da je stalna imovina finansirana iz sopstvenog kapitala u celosti.Vrednost ovog racia u posmatranom periodu kod Dijamanta se kretala od 1,59 do 2,2 što se može smatrati povoljnim, jer je zadovoljeno zlatno bilansno pravilo u užem smislu. Ali za testiranje dugoročne finansijske ravnoteže zadužen je slededi pokazatelj prikazan u tabeli 3-10 a to je racio pokrida stalne imovine i zaliha sopstvenim kapitalom i dugoročnim obavezama. Jer zalihe, iako su klasifikovane kao obrtna imovina, mogu se smatrati dugoročno vezanim sredstvima. Kao normala smatra se da ova vrednost treba da bude 1 ili iznad 1. U slučaju kompanije Dijamant u 2005 g iznosi 0, a u 2006 g. i 2007 g je iznad 1 što je povoljnije jer su dugoročni izvori dovoljni da pokriju dugoročna sredtva. U 2005 g se uočava spromena odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala (45:55 u korist pozajmljenog kapitala), kao i promena strukture pozajmljenog kapitala gde dominiraju kratkoročne obaveze.Što ukazuje da je jedan deo zaliha morao biti finansiran iz kratkoročnih obaveza što je nepovoljnija slika. 5.1.3 Racio analize obrta Obrt imovine pokazuje brzinu obrta koja se izražava koeficijentom obrta i brojem dana trajanja jednog obrta. Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna imovina obrnula u periodu za koji se meri obrt, a broj dana trajanja obrta iskazuje koliko je dana trajao jedan obrt imovine. Što je koeficijent obrta vedi, a broj dana obrta manji efikasnost obrtne imovine je vede i obrnuto. Racio brojevi obrta ukazuju na to koliko efikasno preduzede upotrebljava svoje resurse. Sa aspekta poslovanja važno je da koeficijenti obrta budu što vedi brojevi, odnosno da se pojedini oblici imovine što je mogude brže vrte. To znači brzu transformaciju pojedinih oblika imovine počev od zaliha kupljenog materijala, prodaje gotovih proizvoda, naplate potraživanja i pladanja dobavljača. Ovi koeficijenti govore o dužini trajanja svakog operativnog ciklusa i o potrebi za radnim kapitalom. Što su oni vedi, veda je i efikasnost poslovanja i manje su potrebe za radnim kapitalom. Naročito je važno trajanje naplate 12
potraživanja jer utiče na usklađenost novčanih primitaka i izdataka odnosno sposobnost preduzeda da generiše novčane tokove. Poželjno je da je vreme naplate potraživanja što krade. a.)Racio brojevi obrta-Dijamant Opis 2005 Prihodi od 5.595.502 prodaje Ukupna imovina 6.121.417 Racio obrta 0.91 ukupne imovine
2006
2007
6.412.351
7.821.348
8.179.476 0.78
10.252.759 0.76
Racio obrta sopstvenog kapitala Opis 2005 Prihodi od 5.595.502 6.412.351 prodaje Sopstveni kapital 3.217.658 4.455.704 Racio obrta 1.74 1.44 sopstvene imovine
2006
Koeficijent obrta zaliha i prosecno vreme trajanja obrta Opis 2005 Troskovi prodatih 4.801.161 6.070.788 proizvoda Prosecno stanje zaliha 1.850.424 2.904.922 Koeficijent obrta 2.60 2.10 zaliha Prosecno vreme 140 174 trajanje obrta
2007 7.821.348 5.056.2461.55 1.55
2006
2007 7.502.719 4.010.039 1.87 195
Koeficijent obrta potrazivanja od kupaca i naplata potrazivanja u danima Opis Prihodi od prodaje Prosecno stanje kupaca Koeficijent obrta kupaca Naplata potrazivanja u danima
5.595.502 1.733.696
2005 6.412.351 2.423.915
2006
2007 7.821.348 3.045.762
3.23
2.64
2.57
113
138
142
13
Racio obrta obrtne imovine Opis 2005 Prihodi od prodaje 5.595.502 6.412.351 Obrtna imovina 3.724.775 5.810.093 Racio obrta obrtne 1.50 1.10 imovine
Racio obrta dobavljaca Opis Vrednost god.nabavki Prosecno stanje dobavljaca Racio obrta dobavljaca Prosecno vreme placanja obaveze dobavljacima
2005
2006
2007 7.821.348 7.796.667 1.003
2006
5.480.089 1.265.635
7.500.856 1.343.511
2007 8.282.885 1.596.980
4.30 85
5.60 65
5.19 70
Racio brojevi rentabilnosti Dijamant Opis 2005 Poslovni dobitak 840.759 379.165 Prihodi od prodaje 5.595.5025 6.412.351 Stopa poslov.dobitka 15.0 5.9
2006
2007 401.4157 7.821.348 5.0
Stopa poslovnog dobitka pokazuje drastičan pad u 2006 i 2007 godini U 2005 godini ova stopa iznosila 15. Ovo u prevodu znači da je kompanija na svakih 100 dinara prihoda ostvarila 15,odnosno 5,9 i 5,0 dinara dobiti.
Stopa neto dobitka Opis Neto dobitak Prihod od prodaje Stopa neto dobitka
2005 626.065 5.595.502 11.2
2006 1.050.170 6.412.351 16.3
2007 263.446 7.821.348 3.4
Stopa neto dobitka, posle porasta u 2006 godini pokazuje drastičan pad u 2007 godini ali u 2008 godini se situacija se popravila.
14
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva Opis 2005 Poslovni dobitak 840.759 379.165 Prosecna ukupna 6.121.417 8.179.476 posl.sredstva ROA 13.73 4.6
2006
2007 401.415 10.252.795 3.9
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje naravno istu tendeciju smanjenja i porasta u poslednjoj analiziranoj godini kao i stopa poslovnog dobitka.
Stopa prinosa na sopstveni kapital Opis Neto dobitak 626.065 Prosecni sopstveni 3.217.658 kapital ROE 19.4
2005
2006
2007
1.050.170 4.455.704
263.446 5.159.005
23.6
5.1
Analizirajudi dobijene vrednosti u vremenu kod kompanije Dijamant se uočava drastičan pad vrednosti svih pokazatelja u 2007 godini što ukazuje na vrlo nepovoljnu sliku o rentabilnosti u tom periodu.
15
6. Primena analize tokova finansijskih sredstava 6.1 Primena izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava kao instrumenta finansijske analize Kao što je ved rečeno u prvom delu, sastavljanje izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava izvodi se utvrđivanjem razlika u saldima bilansnih pozicija iz komparativnih bilansa i njihovim raspoređivanjem na izvore i upotrebu poslovnih sredstava uz respektovanje pravila da sva povedanja pozicija pasive i sva smanjenja pozicija aktive imaju karakter izvora, a sva smanjenja pozicija pasive i sva povedanja pozicija aktive imaju karakter upotrebe.
7. Bilans tokova ukupnih poslovnih sredstava; IZVORI UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA
2005/2006
Smanjenje nematerijalnih ulaganja Smanjenje dugorocnih finan.plasmana Povecanje nerasporedjenog dobitka Povecanje dugorocnih kredita Povecanje ostalih dugor.obaveza Povecanje obaveza iz poslovanja Povecanje ostalih kratkor.obaveza Otkupljenje sopstvene akcije
4.636 406.912 1.317.785 710.104 1.086.567 226.165 26.333 257.326 UKUPNO
4.036.028
UKUPNO
180.578 1.430.068 111.844 222.607 277.672 110.077 21.319 569.928 9.817 1.087.001 15.117 4.036.028
UPOTREBA UKUPNIH POSLOV.SREDSTAVA Povecanje n.p.o Povecanje zaliha Povecanje ostalih sredstava namenjenih prodaji Povecanje potrazivanja Povecanje kratkor.finan.sredstava Povecanje gotovine Povecanje AVR Smanjenje osnovnog kapitala Smanjenje rev.rezervi Smanjenje kratkorocnih finan.obaveza Smanjenje obaveza po osnovu poreza na dobit
16
Bilans tokova ukupnih poslovnih sredstava; IZVORI UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA Smanjenje ostalih dugorocnih finansijskih plasmana Smanjenje kratkorocnih finan.plasmana Smanjenje AVR Povecanje nerasporedjenog dobitka Povecanje dugorocnih kredita Povecanje kratkorocnih finan.obaveza Pobvecanje obaveza iz poslovanja Povecanje ostalih kratkor.obaveza Povecanje obaveza po osnovu PDV Povecanje ostalih kratkorocnih obaveza Otkupljenje sopstvene akcije UKUPNO UPOTREBA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA Povecanje nematerijalnih ulaganja Povecanje n.p.o Povecanje ucesca u kapitalu Povecanje zaliha Povecanje potrazivanja Povecanje potrazivanja za vise placen porez na dobit Povecanje gotovine Povecanje odlozenih poreskih sredstava Smanjenje rev.rez. Smanjenje ostalih dugor.obaveza Smanjenje obaveza po osnovu poreza na dobit
2006/2007 10.213 186.446 13.511 216.091 861.655 721.191 280.774 110.861 62.212 26.333 257.326 2.468.954 50.851 199.719 164.102 780.166 1.021.087 56.617 80.784 60.865 10.573 20.792 23.398
UKUPNO
2.468.954
17
Analiticka interpretacija,bazirana je na postovanju zlatnog bilansnog pravila,u sirem smislu koje podrazumeva finans.stalne imovine i zaliha ,kao trajno vezane obrtne imovine iz dugorocnih izvora. Kod Dijamanta u periodu 2005/2006,na strani dugorocnih izvora su ;Povecanje nerasporedjenog dobitka,povecanje dugor.kredita, i povecanje ostalih dugorocnih obaveza,sto bi znacilo da je povecanje dugorocnog kapitala iznosilo 3.114.656.Na strani upotrebe dugorocni karakter ima povecanje osnovnih sredstava i zaliha u ukupnom iznosu 1.610.646.Iz ovoga se moze zakljuciti da je povecanje dugorocnog kapitala ,bilo dovoljno za finansiranje dugorocnih ulaganja ,tako da je zlatno bilansno pravilo u sirem smislu ispostovano i nije narusena finan.ravnoteza. Koristeci isti postupak i na ostale izvestaje ,uocava se da je u periodu 2006/2007 god.dugorocni kapital u iznosu 1.077.746 nije bio dovoljan za finansiranje dugorocne imovine u iznosu od 1.194.788 sto predpostavlja da je razlika od 117.042 izfinansiranja iz kratkorocnih izvora. 8. Primena neto obrtnog fonda kao instrumenta finansijske analize; OPIS Sopstveni kapital Dugor.rezerve i dug.obaveze Svega dugor.kapital(1+2) Stalna imovina Neto ob.fond (3-4) Varijacije NOF Dinamika NOF Dinamika dugor.izvora Dinamika stalne imovine Aktiva Dinamika akive Obrtna sredstva Dinamika obrtnih sredstava Zalihe Dinamika zaliha Stopa pokrica zaliha NOF-om Stopa pokrica obrtnih sredstava NOF-om
2005 3.957.921 10.492 3.968.413 2.484.868 1.483.545
7.208.167 4.723.299 2.189.888 67.74 31.40
2006 4.953.487 1.807.163 6.760.650 2.253.898 4.506.752 +3.023.207 303.78 170.36 90.70 9.150.784 126.95 6.896.886 146.02 3.619.956 165.30 124.50 65.34
2007 5.159.005 2.648.026 7.807.031 2.658.357 5.148.674 +641.922 114.24 115.48 117.94 11.354.805 124.09 8.696.448 126.10 4.400.122 121.55 117.01 59.20
U sve 3 god.vrednost NOF je pozitivna,sto znaci da su ,dugorocni izvori veci od dugorocnih ulaganja i ovakva situacija sigurno pozitivno djeluje na dugorocnu a i na kratkorocnu finan.ravnotezu.tj solventnost i likvidnost.
18
9. ZAKLJUCAK Dijamant je uspesna kompanija koja se karakterise stalnim razvojem sa ciljem da odrzi zdravu finans.konstituciju Ostvaruje dobit iz redovnog poslovanja u svakoj god.posmatranog perioda Ostvaruje pozitivan neto rezultat Ostvarena rentabilnost je znatno visa i od proseka industrije i od proseka delatnosti U strukturi imovine obrtna imovina je zastupljena 70%,sto je izazvano visokim ucescem zaliha i potrazivanja od kupaca,a kao rezultat politike nabvke i prodaje.Neto obrtni kapital je pozitivan u sve tri godine. Struktura finasiranja u celini zadovoljavajuca,kao i udeo sopstvenog kapitala,koji se krece oko 50%,sto ukazuje na samostalnost i sigurnost u poslovanju. Finasijska ravnoteza u kontekstu nije narusena,tokom celog ispitivanog perioda. Struktura poslovnih sredstava ukazuje da preovlađuju obrtna sredstva u odnosu na osnovna i to posmatrano po poslovnim godinama: -2005 g. obrtna sredstva 65,5 % -2006 g. obrtna sredstva 75,4 % -2007 g. obrtna sredstva 76.6 %
stalna sredstva 34,5 % stalna sredstva 24,6 % stalna sredstva 23,4 %
Srazmerno povedanje aktive pradeno je povedanjem pasive u svim posmatranim godinama, dok se povedanje sopstvenog kapitala duguje u obliku povedanja neraspoređene dobiti. U strukturi pasive zapaža se slededi odnos osnovnog i pozajmlmljenog kapitala u % :U 2005g. i 2006 g. je udeo osnovnog kapitala 54,9 i 54,1% a u 2007g. 45,4 % . Osnovna sredstva su u potpunosti pokrivena sopstvenim kapitalom što ukazuje na postojanje finansijske ravnoteže u užem smislu. Kod pozajmljenog kapitala uočavamo sledede kretanje učešda: 2005g.- 45.1%, 2006g.- 45,9%, 2007 g.– 54,56 . Analizom bilansa uspeha oučava se povedanje prihoda, rashoda i neto dobitka za tri godine, 2005 g. 2006 g. dok u 2007 g. primedujemo smanjenje neto dobiti u odnosu na 2006 g. sa 1.050.170 hilj. din.na 263.446 hilj. din. ili u procentima za 74.9%. Uočava se veliki pad poslovne dobiti u 2006 g. u odnosu na 2005 g., za čak 54,9% tj. za 461.594 hiljade dinara, što govori da je povedanje poslovnih rashoda vede od povedanja prihoda, odnosno, troškovi materijala su povedani za 29% a naročito je povedanje ostalih poslovnih rashoda čije se učešde sa 4% povedalo na čak 9% što je više nego duplo povedanje.
19
10.LITERATURA
1. FPE.Bijeljina 2. Tuševljak dr Spasoje, Rodid dr Jovan: Finansije preduzeda, Consseco Institut, Beograd – S. Sarajevo, 2003.
3. Analiza Finansijskih izvestaja Doc.dr Goranka Knezevic Beograd 2010 Ostalo: 1. www.semberija transport.com 2. ww.wikipedia.com 3. www.a.d.dijamant.com
20
