BEZBEDNOST U SKLADIŠTU Skladišta su mesta realizacije niza skladišnih, skladišnih, transportni transportnih, h, pretovarnih pretovarnih i manipulativnih operacija sa robom. Zbog toga, skladišta skladišta su potencijalna potencijalna mesta gde su prisutne opasnosti od različitih itih vrst vrsta a akc akciden idenat ata a čije se posledice mogu biti povred povrede/s e/stra tradanj danja a ljudi i nastanku nastanku materi materijaln jalnih ih šteta šteta kako kako u samom samom skladištu tako i u okruženju skladišta.
Svest o značaju povećanja bezbednosti, kao odgovor na prisutni trend povećanja broja povreda i obima materijalnih šteta u industrijski industrijskim m i drugim procesim procesima a uopšte, posebno je uticala uticala da oblast oblast preventivne zaštite , dobija sve više na zna čaju. U povećanje bezbednosti uključuju se, u sve većoj meri, pored direktno ugroženih industrijskih i drugih sistema i osiguravajuće kompanije, a posebno značajnu ulogu u ovoj oblasti ima razvoj preventivnog inženjerstva .
U okviru preventivnog delovanja, centralno mesto zauzima izu č a i h uzroka nastanka i posledica akcidenta , što se čavanje vanje mogu ć ćih
sprovodi kroz analizu velikog broja faktora po čev od tehnologije realizacije radnih procesa pa do psihologije zaposlenih radnika. Bezbednost radnih procesa uopšte, pa tako i skladišnih, je veoma složen i višeznačan problem. Uopšte uzevši, značenjem ovog termina obuhvaćene su sledeće oblasti ROBA KOJA SE SKLADIŠTI I SKLADIŠNI PROCESI BEZBEDNOST RADNE SREDINE BEZBEDNOST RADA
ZAŠTITA RADNE ATMOSFERE
BEZBEDNOST ZAPOSLENOG LJUDSTVA I MATERIJALNIH DOBARA U SKLADIŠTU
ZAŠTITA OD BUKE
POŽARNA BEZBEDNOST
BEZBEDNOST LJUDI I MATERIJALNIH DOBARA U OKRUŽENJU SKLADIŠTA
BEZBEDNOST SKLADIŠNIH PROCESA
obuhvata aktivnosti aktivnosti i procedure procedure koje se Bezbednost rada obuhvata sprovode u cilju zaštite ljudstva od nastanka povreda i drugih vrsta zdravstvene ugroženosti tokom rada . Problemi zaštite na radu predstavljaju veoma zna čajnu oblast, s obzirom na prisustvo transportne i pretovarne mehanizacije, manuelno rukovanje teretom, odlaganje robe na visinu, koji predstavljaju najčešće izvore izvore potenc potencijal ijalnih nih povre povreda. da.
obuhvata a proble probleme me zašt zaštite ite Bezbednost radne sredine obuhvat atmosfere od različitih itih vrst vrsta a emisi emisija ja (mater (materija ija i dr.) dr.) koji koji mogu mogu da ugro ugroze ze psih psihof ofizi izičko stan stanje je zapo zaposl slen enih ih ili ili da uman umanje je njih njihov ovu u rad radnu nu sposobnost. Problem zaštite radne atmosfere je veoma značajan ukoliko se radi o skladištima namenjenim čuvanju roba koje stvaraju prašinu ili na neki drugi način zagađuju atmosferu (isticanje gasa ili raspršenih tečnih materija), kako radne sredine, tako i šire zone u okruženju skladišta. Problemi zaštite od buke mogu biti jedan segment zaštite ljudi koji rade u skladištu, prevashodno kao rezultat prisustva razli čitih pretov pretovarn arnih ih i transp transport ortnih nih sreds sredstav tava a i procesa procesa koji koji ih emituj emituju. u.
Požarn Poža rnaa be bezb zbed edno nost st se odnosi na aktivnosti usmerene u pravcu zaštite ljudi i imovine od požara i eksplozija
Problemi zaštite od požara i eksplozija predstavljaju, s obzirom na moguće posledice po ljud ljude e i mate materi rijal jalna na dobr dobra, a, sv svak akak ako o najozbiljniji problem iz domena bezbednosti skladišnih procesa uopšte.
Osnovni razlog je posledica da skladišni sistem, prema svojoj osnovnoj funkciji, mesto gde su smeštene najveć e jednovremene koli č ine robe. Ukoliko je, uz to, uskladištena č ine roba i zapaljiva zapaljiva i/ili eksplozivna, eksplozivna, ili takva takva da tokom sagorevanja stvara toksične produkte, jasno je kakve su mogu će posledice požara ili eksplozije, kako po zaposlene, ljude u okruženju, tako i po materijalna dobra.
Problem zaštite moguće je posmatrati sa dva aspekta: preventivnog delovanja i aktivnosti koje se sprovode u toku eksploatacije sistema , a imaju za
cilj povećanje bezbednosti realizacije procesa. OBLAST PREVENTIVNOG DELOVANJA PROJEKTOVANJE SISTEMA UZ RESPEKTOVANJE BEZBEDNOSNIH ZAHTEVA
PROJEKTOVANJE I UOBLIČAVANJE SISTEMA
DEFINISANJE BEZBEDNOSNIH POSTUPAKA, PRAVILA I AKTIVNOSTI
OBLAST KONTROLE REALIZACIJE PREDVIDJENIH BEZBEDNOSNIH PRAVILA, POSTUPAKA I AKTIVNOSTI
PROCES EKSPLOATACIJE SISTEMA
Definisanje mera preventivne zaštite podrazumeva, u prvom redu, ispitivanje potencijalnih oblika ugrožavanja čoveka i okoline. Svaki akcident koji za rezultat ima neki od oblika neželjenog dejstva opasnih materija podrazumeva: - pr pris isus ustv tvo o (iz (izvo vor) r) op opas asni nih h ro roba ba - proces proces u okvir okviru u koga koga se se neželje neželjeno no dejstv dejstvo o inicira inicira i prenosi prenosi na ugrožene ljude ili objekte i
- ljude ili objekte koji su ugroženi i na kojima se posledice akcidenta manifestuju
Ova tri osnovna elementa čine lanac u okviru koga svaka karika predstavlja i potencijalnu mogućnost za primenu preventivnih mera zaštite
IZVORI OPASNIH ROBA
PROCES INICIJACIJE I PRENOSA ŠTETNOG DEJSTVA
FIZIČKO HEMIJSKE KARAKTERISTIKE
MERODAVNI PROCESI KARAKTERISTIKE PROCESA
POJAVNI OBLICI
UGROŽENA ZONA prostor vreme intenzitet
UGROŽENI OBJEKTI
VRSTE OBJEKATA KARAKTERISTIKE OBJEKATA
ZAŠTITA OD POŽARA I EKSPLOZIJA U osnovi svakog požara i eksplozije je proces gorenja Gorenje je složen fizi č k čko-hemijski o-hemijski proces koji se bazira na brzim reakcijama oksidacije pra ć enim enim izdvajanjem znatne koli č i ne toplote i čine pojavom svetlosti.
Kod velikog broja požara i eksplozija osnovne reakcije gorenja su reakcije sjedinjavanja gorive materije sa oksidatorom (najčešće kiseonikom iz vazduha), a u slučajevim ajevima a kad gore gore mater materija ijalili koji koji u svom sastavu imaju kiseonik (eksplozivi, pirotehni čki mat mater erija ijalili i sl.) sl.),, sagorevanje se odvija pomoću kiseonika koji je sadržan u tim materijalima.
Najveći broj požara i eksplozije odvija se preko reakcija oksidacija goreće materija, tako da su osnovni uslovi za nastajanje požara ili eksplozija - pri prisus sustvo tvo goriv gorive e materija materija,, - pri prisus sustvo tvo oks oksida idator tora a i - pri prisus sustvo tvo odg odgova ovaraj raju u ć e ćeg g izvora paljenja. POTREBNI USLOVI NASTANKA POŽARA
DOVOLJNI USLOVI NASTANKA POŽARA
PRISUSTVO OKSIDATORA
OKSIDATOR +
PRISUSTVO GORIVE MATERIJE
GORIVA MATERIJA PRISUSTVO IZVORA PALJENJA
IZVOR PALJENJA
SPOJENI NA JEDNOM MESTU
NEPREKIDNI DOVOD OKSIDATORA NEPREKIDNI ODVOD PRODUKATA SAGOREVANJA
POŽARI I EKSPLOZIJE – PROCESI NEKONTROLISANOG SAGOREVANJA je svako nekontrolisano sagorevanje, nanosi materijalne gubitke Požar je i može dovesti do ugrožavanja fizičkog integriteta ljudi, pa i do gubitka ljudskih života. pojave ve kod kod sa veom veoma a brzi brzim m proc proces esom om sago sagore reva vanj nja a Eksplozije su poja (eksplozivno sagorevanje), koje dovodi do skoro trenutnog povišenja temperature produkata sagorevanja, usled čega se oni šire šire i vrše vrše rad koji dovodi do rušenja ili oštećenja objekata, opreme i uređaja, pri čemu se, po pravilu pravilu,, proces proces nastavlja nastavlja požarom požarom i eventualn eventualno o drugim drugim štetnim štetnim emisijama.
POŽARI U ZATVORENIM PROSTORIJAMA Požari koji se odigravaju u zatvorenim prostorijama (tipi č no za skladišta), č no imaju određ ene ene specifi č n čnosti, osti, pa ih je potrebno posebno razmatrati. Određ ivanje ivanje maksimalne temperature požara, vremena njegovog trajanja u zavisnosti od vrste zapaljivog materijala, koli č i ne i sastava gasovitih, čine teč nih nih i č vrstih vrstih produka produkata ta sagorevanja sagorevanja - dima, zavisi zavisi od niza niza č inilaca. inilaca. Osnovni č inioci inioci od kojih u najveć oj oj meri meri zavise zavise param parametri etri požara požara su: - požar požarno no opter optereeć enje, enje, - linearna linearna brzina brzina razvoja razvoja požara požara,, - toplotni toplotni efekat efekat nekontrolis nekontrolisanog anog sagoreva sagorevanja, nja, - dotok dotok vazd vazduha uha,, - dimenzije dimenzije i konstruk konstruktivne tivne osobine osobine prostor prostorije. ije. Ovde je dat krać i op opis is sam samo o prvo prvog g pa para rame metr tra a
POŽARNO OPTERE Ć ENJE Ć ENJE Požarno optere ć enje enje predstavlja rač unsku unsku vrednost toplotne energije koja se može osloboditi pri sagorevanju ukupnog sagorivog materijala po jedinici površine u jednoj prostoriji, proizvodnoj hali, skladištu, u posmatr posmatrano anom m požarnom požarnom sektoru sektoru ili u celom objektu. objektu. Pri određ ivanju ivanju požarnog optere ć enja enja treba uzeti u obzir, pored toplote koja nastaje sagorevanjem uskladištenog zapaljivog matrijala, i toplotu koja može da nastane sagorevanjem sagorevanjem sagorive opreme, instalacija, delova objekata i dr.
Specifi č n enje jee izra izraže ženo no topl toploto otom m koja koja mož možee da se čno o požarno optereć enje j razvije razvije u prostorij prostorijii ili ili zadanom zadanom delu objekta, objekta, a koja je svedena svedena na jedan jedan metar kvadratni površine tog prostora:
Pi
ρ i ⋅ Hi ⋅ Vi ∑ =
Si
gde je: Pi - specifi ifično požarno opterećenje u (J/m2 ) ρi - prividna prividna gustina gustina materijala materijala u (kg/m (kg/m3) Vi - zapr zaprem emin ina a mater aterijije e u (m (m3) Hi - toplo oplotn tna a moć (J/kg) Si - površ ovršin ina a osno osnovve u (m2) i - indeks indeks elemen elementar tarne ne jedinic jedinice e
Ukupno požarno optere ć enje enje daje računsku vrednost toplotne energije jednog objekta koja se može osloboditi u požaru, i dobija se prema izrazu: Zi =Pi Si gde je: Zi - ukupno ukupno požarn požarno o opter optere ećenje u (J) Pi - specifično požarno opterećenje u (J/m2), Si - površina površina osnove osnove na koju se se odnosi odnosi vrednost vrednost Pi u (m2).
Specifično požarno opterećenje se može razvrs razvrstati tati u tri grupe, i to: - nisko nisko poža požarno rno optere optereć enje enje do 1 (GJ/ (GJ/m m2 ) - sredn srednje je požar požarno no opte optere re ć enje enje od 1 do 2 (GJ/m 2 ), - visoko visoko požar požarno no opte optere reć enje enje preko 2 (GJ/m 2 ). Pi (GJ/m2)
POŽARNO OPTEREĆENJE Stambene zgrade, administrativne zgrade, bolnice, hoteli i sl.
1,13
-
Industrija
1,13
2,26
Hemijska industrija i skladišta lako zapaljivih te čnosti
2,26
12,56
MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJA Praktično, svi sistemi sistemi i metode metode protivpožar protivpožarne ne zaštite zaštite imaju za cilj cilj da se pojava požara sprečava, ili bar minimizira verovatnoća nastanka akciden akcidenta, ta, a ako se se on desi, desi, minim minimizir iziraju aju njegove njegove posl posledic edice. e. Naime Naime,, dovoljno je da se poremeti jedan od uslova i da se na taj na čin spreči nastanak požara.
Zaštita u osnovi obuhvata, s jedne strane, preduzimanje odgovara odgovaraju ju ć ih ih mera za pravilno rukovanje zapaljivim materijalom koje imaju za cilj da spre č e pojavu požara, a sa druge strane, preduzimanje onih mera koje su usmerene ka smanjenju posledica ukoliko do požara do đ e
ELEMENTI KOJI UTI Č ČU NA STEPEN OPASNOSTI OD POŽARA I EKSPLOZIJE Mere zaštite preduzete pri projektovanju i izgradnji skladišta i Mere za zaštitu koje se ostvaruju u toku funkcionisanja tehnološkog (organizacion acione e i tehnolo tehnološko ško - tehni tehni č k procesa (organiz čke e mere zaštite ) Makro i mikro lokacija objekata Građ evinski evinski objekti i materijali Elementi zaštite građ evinskih evinskih konstrukcija
SISTEMI ZA OTKRIVANJE I DOJAVU POŽARA
Rad ovih uređaja bazira se u osnovi na principu kontrole sredine zaštićenog objekta pomoću pretvarača neelektričnih veličina u električne. Pretvarači reaguju na promenu koja nastaje kao rezultat nastanka određenog faktora požara.
El. SIGNAL
AUTOMATSKI JAVLJAČ POŽAR
FAKTOR POŽARA
CENTRALNI URE ĐAJ NADZOR
SIGNALNI ALARM
Sreću su četiri osnovne vrste automatskih javljača požara koji su razvrstani u odnosu na "obeležja" vatre na koja reaguju
"OBELEŽJA" VATRE
VRSTE JAVLJA ČA
Gasoviti produkti sagorevanja
Jonizacioni javlja č
Dim
Optički javljač dima
Plamen - svetlost
Javljač plamena
Porast temperature
Termi čki javljači
Na izbor tipa javljača utiče vrsta požara, mesto postavljanja, veličina nadziranog prostora i eventualni uticaj poremećaja.
SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA Sredstvom za gašenje požara smatra se materija koja dovedena u neposredni kontakt sa materijom koja gori trajno prekida proces gorenja. Gašenje se postiže eliminisanjem bar jednog od faktora koji su neophodni za gorenje. U odnosu na način delovanja sredstva za gašenje požara dele del e se na: - sreds sredstv tva a koja koja deluj deluju u rashlađ uju uju ć će , - sreds sredstv tva a koja koja deluj deluju u ugušivanjem i - sreds sredstv tva a koja koja deluj deluju u antikataliti č k čki i na proces gorenja Najčešće primenjivana sredstva za gašenje požara su: voda, pena, inertni gasovi, vodena para, prahovi i sl.
