4isa) je u roman unosio mnogo onoga što je i Ljubavne scene Ane i Vronskog sam iskusio i doživeo. -jevin doživeo. -jevin nosi nosi mnogo autobiografski# podataka. $ samo preime Književni rod: epika rod: epika -jevina stvoreno je od Tolstojevog imena : -je 1ikolajevi! -jova -jov 1ikolajevi! %kako su ga vali u domaćim krugovima&. 3ronski krugovima&. 3ronski aista aista Književna vrsta: roman vrsta: roman voli +nu, ali njegovo poimanje srećnog porodi!nog života nema ni!eg ajedni!kog sa Mesto i vreme radnje: Radnja radnje: Radnja romana smeštena je u -jevinovim. -jubav 3ronskog je strast, koja ni sedamdesete godine devetnaestog stoleća, u bogate malo ne odgovara njegovim pogledima na svet. krugove petrogradskog društva. (em ljubavi, on i +na nemaju nikakvi# ajedni!ki# interesovanja. 5ato i nisu ostvarili Tema: U Tema: U osnovnoj temi i fabuli romana analiiran je porodi)u. Tako Tako je Tolstoj Tolstoj opisao idealan brak i problem braka i porodi!nog života. U romanu je gre#. U tom !oveku, koji je paralelno obra"eno i pitanje i ekonomski# i društveni# onaj u kojem živi gre#. U !esto bio neadovoljan svojim na!inom života, odnosa u Rusiji u Tolstojevo vreme. a da to neadovoljstvo nikada nije moglo da ukaže na kakav novi ljudski #oriont, strast $deja %poruka&: '(ve %poruka&: '(ve srećne porodi)e li!e jedna na drugu, osloba"a življe, dublje ljudske energije. Tolstoj svaka nesrećna porodi)a, nesrećna je na svoj na!in'. visoko umetni!ki pokauje kako snažno deluje *vom re!eni)om Tolstoj apo!inje ovaj roman. +li, to naro!ito promena stvarni# životni# okolnosti u nije jedina poruka. Uprkos opšte pri#vaćenom mišljenju prav)u takvog unutrašnjeg osloba"anja. +li osloba"anja. +li i da je svako tvora) svoje sreće' kro k ro lik -jevina Tolstoj, Tolstoj, ovde je sputanost plemićkog na!ina života ime"u redova, #oće da kaže da je (R/+ van našeg nadmoćan motiv. *slobo"ene životne snage ne domašaja, te je teško ostvarljiva uprkos našim silnim prevailae diletantiam koji 3ronskog 3ronskog ne mož alaganjima0 mnogo puta ona je jednostavno dar 1eba, i trajno da adovolji. 1jegovim povratkom u ja bi# se sa ovim poslednjim saglasio. Rusiju po!inje i suprotni pro)es: ponovno preobražavanje u ljubanog, korektnog, korek tnog, prose!nog aristokratu !ija je velika strast nešto Fabula 66eks)entri!no66 i organski be ikakve vee sa suštinom njegovog osećanja života. 3ronski života. 3ronski je U delu se prepliću tri braka: (tepan +rkadijevi! *blonski vrlo odlu!an u ljubavnom životu sa +nom. *n %(tiva& sa svojom ženom 2arjom +leksandrovnom %2oli&0 se želi oženiti njom i živeti porodi!nim -jevin sa Kiti %mla"om 2olinom sestrom& i +na %(tepanova sestra& te njen nesrećni brak sa +leksejem +leksandrovi!em i životom. *dba)uje svoje snove o karijeri u njena ljubav prema +lekseju Kirilovu 3ronskom. 3ronskom. 4araleliam 4araleliam službi vojske samo da bi bio sa +nom. *n je reliji u ramišljanju od +ne, jer je sposoban radnji: srećan brak -jevina i Kiti te tragi!na vea 3ronskog i +ne. +na dolai u kuću svog brata (tiva *blonskog da pokuša odvojiti ra)ionalno ramišljanje od spasiti njegov brak. (tivina žena 2oli sanala je da je muž vara emo)ionalnog. Mnogi kritikuju 3ronskog što nije insistirao da +nu pri#vate u društvo, jer s guvernentom. +na uspeva pomiriti strane. +na je raumna ipak, +nini prijatelji su i njegovi. 2ruštvo njegovi. 2ruštvo ne žena, dobra majka i supruga, lepa i šarmantna, pleni pažnju kažnjava 3ronskog kao što kažnjava +nu što društva. *na je u braku sa +leksejem +leksandrovi!em živi s njim. *n ne može s#vatiti +nin bol, jer g Karenjinom, državnim službenikom, #ladnim i ugla"enim !ovekom. 1ji#ov brak je korektan, pun raumevanja, ali nema sam ne proživljava. (a +nom je u tim trenu)im teško živeti. +li be obira na njenu ljubomoru, ljubavi. +ninu strastvenost guši, njegova ra)ionalnost i narav i njene sue, sue , 3ronski 3ronski je i dalje voli, ostaje os taje odmerenost. joj veran i ne pomišlja da je ostavi. +li što se 3ronski 3ronski više vraćao onom što aista jeste, svojoj obi!nosti i svakodnevi)i, +na je smatrala •
•
•
•
•
sve to nepoštenim prema njoj samoj. 8er upravo je on bio taj koji joj je uskratio da živi kao Zaplet obi!na žena. 3ronski je svoje pravo na obi!an i društveni život želeo adržati, ne s#vatajući bol po!inje na plesu organiovanom a petrogradsko visoko avist i osvetoljubivost +ne, koja ga je baš bo društvo. Kiti, mla"a 2olina sestra, dolai na ples o!ekujući toga progonila. +na je sve o!ajnije s#vatala da pažnju grofa 3ronskog i skore aruke. '+na nije bila u ljubi!astoj #aljini, što je Kiti kao neminovno želela, već u )rnoj, je prevarena, obmanuta i iigrana. *sećajući da somotskoj #aljini, koja je pokaivala njena okrugla, kao od stare 3ronskom postaje navika, teret ili fii!ka slonove kosti ivajana puna ramena i grudi, i oble ruke s tankom potreba, reagovala je osvetoljubivo i ogor!eno. tako je +na uništila svoj život i !iste majušnom šakom.' 4les je bio veliko rao!aranje a Kiti, i osvetoljubivosti, jer svojim uništenjem raorila neslućen us#it a +nu. Kiti se povukla rao!arana, jer je 3ronski plesao sa +nom i njegove su je o!i sledile. Kad je +na je i život 3ronskog koji ostaje opterećen uvidela aljubljenost u o!ima 3ronskog, žurno napušta ples pre osećajem krivi)e. +na je želela da 3ronski oseti ve!ere i drugog dana putuje i Moskve. 3ronski, koji se prvi put ono što se u njoj doga"alo i 3ronski je deo toga aljubljuje, sledi je istim voom i otvoreno joj saopštava svoje osetio. 1a kraju vidimo da se 3ronski ponovo vraća vojs)i i odlai u (rbiju da se bori protiv namere. U +ni je pobu"ena strast davno uspavana njenim Turaka. 4ostavlja se pitanje da li je to samo ra)ionalnim brakom i ona se neće moći sudržati, otkrivši ponovo u sebi ženu. +na i 3ronski !esto se vi"aju. 7lasine se odlaak u smrt, u !asno samoubistvo ili je šire. U po!etku se vea odobrava, jer je prirodno da dame imaju 3ronski ipak odlu!io nešto u!initi sa svojim životom nakon svega9 3ronskog je najbolje nekog a flert, ali kad to postaje obiljno, bivaju osu"eni. Karenjin moli +nu da prikrije veu bog skandala koji bi o)rnio prikaao (tiva u svom )itatu: 66(ilno je bogat, lep, jaki# vea, krilni a"utant i u sve to, vrlo je njegov ugled. +na ostaje u drugom stanju i to saopštava drag, dobar momak. $ još više nego naprosto 3ronskom, neposredno pred u!ešće u opasnoj konji!koj tr)i. 3ronski nesmotreno pada s konja. +nina reak)ija potpuno odaje dobar momak. Koliko sam ja ovde o njemu njene emo)ije pred li)em javnosti. U ko!iji, na putu kući ona donao on je obraovan i vrlo pametan0 to je prinaje mužu svoju veu i brani svoju ljubav. Karenjin pristaje !ovek koji će daleko doterati.66 Karenjin je jedn na formalni brak. 3ronski je nagovara na ravod. +na radirana vrlo neromanti!na i pomalo dosadna osoba. (talno gleda na sat i uvek ima unapred moralnim dilemama ra"a devoj!i)u i u bunilu moli muža a oprost. Karenjin pri#vata dete kao svoje. 3ronski se pokušava ira!unato šta i kada treba u!initi, što ga !ini vrlo predvidljivim. 1jegov odnos prema +ni u ubiti. +na nakon toga raskida sa mužem i odlai s 3ronskim živeti u $taliji. Muž joj ne dopušta da ume sina sa sobom, kojeg braku !isto je formalan, i nji#ov je brak dosada i monoton, što +nu !ini željnom ubu"enja, sam osobito ne voli, ali to !ini i pakosti. 3ronski napušta karijeru u vojs)i. $ $talije će se vratiti u Rusiju jer +nu proganja željnom prave i strastvene ljubavi. 4ošto !ežnja i griža savesti prema sinu. Upada u kuću muža i odlai k društvo ima veliki uti)aj na Karenjina, !ini se de!aku. *tkriva da je sinu re!eno da je ona mrtva. 3ronski će u da upravo društvo i upravlja njegovim postup)ima. 1jemu je važnije šta će drugi Rusiji biti rado vi"en u društvenim krugovima, no ona će doživljavati poniženja i gotovo javnu osudu kad se pojavila u govoriti o njegovom braku, nego njegova vlastita sreća. *n je suprotan lik -jevinu što se operi. 1a kraju se povla!e na seosko imanje gde vode ti!e religije. 2ok -jevin na kraju pronalai ekstravagantan život. Me"utim, nji#ov odnos postaje sve oga u sebi, Karenjin !ini upravo suprotno jer mra!niji0 nesvesno osu"uju jedno drugo bog propušteni# njegovo #rišćanstvo slabi i postaje lak plen prilika. 3ronski je lovoljan što je žrtvovao karijeru. 1eadovoljan je i !injeni)om da njegova kći nosi ime Karenjina -idije $vanovne, žene koja koristi svoju tv. religiju kao sredstvo adržavanja Karenjina i traži od +ne da se službeno ravede. Karenjin, koji je u bliu sebe i dalje od +ne. Karenjin je na kraju me"uvremenu potpao pod uti)aj grofi)e -idije $vanovne, ne pristaje na ravod. +na !ene a sinom, ne može dobiti ravod, željan osvete. +ko Tolstoj kao važnu figuru bir pretežno negativan lik, onda ga pokauje kao postaje radražljiva, sumnji!ava, patološki ljubomorna, li!nost unutrašnje relativno krutu, pravolinijsku
osećajući njegovo rastuće neadovoljstvo. 4odsvesno kažnjava konven)ionalno sputanu !ak i u njenim 3ronskog bog odvojenosti od svega na što je navikla. 3o"ena kolebanjima. +li on ga dovodi u situa)ije koje #isterijom i teškim psi#ološkim stanjem, ba)a se pod vo. će udrmati ovu prividno bebednu 3ronski, užasnut tragi!nim krajem svoje ljubavi, dobrovoljno se konven)ionalnu životnu osnovu, inuditi nove prijavljuje u srpskoturski rat. Uporedo, kao komentar ove vee probleme i time pokrenuti lik. To je najjasnije pratimo u romanu ravoj vee Kiti i -jevina. Kiti, koja je upravo u Karenjinovom slu!aju. Uprkos svojoj, rao!arana posle plesa, nadajući se sve vreme bra!noj ponudi u suštini konven)ionalnoj ljubavi prema +ni, grofa 3ronskog, raboleva se. *dbila je prošnju -jevina, a sad usled njene preljube s 3ronskim, on biva ljudsk uvi"a da je 3ronski ne namerava oženiti. -ekari njenoj još ukrućeniji, još se potpunije preobraća u is)rpljenoj duši nalažu putovanje u inostranstvo. U le!ilištu u birokratsku mašinu. Tek kad stoji pored postelje 1ema!koj ona se sasvim oporavlja od ljubavni# boli i smrtno bolesne +ne i kad +nine patnje deluju aboravlja na 3ronskog. Kad je -jevin ponovo aprosi, ona na njega fii!kom neposrednošću, popuštaju pri#vata. 1ji#ov brak je vrlo reo, postojan i lep. *na ra"a sina malo ukrućeni elementi njegove li!nosti što 2imitrija. Kiti pokauje svoju snagu i kvalitete negujući automatski deluju, a u njegovom pokopanom umirućeg -jevinovog brata 1ikolaja. %-jevin je ideološki ljudskom jegru po!inje da se mi!e nešto sli!no amišljen Tolstojev pogled na svet oko sebe. $ kro njega će životu. 4ošto je to isuviše slabo da dovede do Tolstoj najplasti!nije ineti svoja s#vatanja i misli&. 4osle uspostavljanja novi# ljudski# odnosa ime"u ven!anja, -jevin pokušava usmeriti svoje eti!ke stavove, u duši njega i +ne, Karenjin ponovo pada u du#ovno skeptik, on na strani)ama romana ipak doživljava preobraženje i mrtvilo. 1jegove kasnije 66ljudske66 )rte samo su iranja kao nada#nuti vernik. -jevin ovde doživljava mir sa još dvoli!nost, samo još religiono maskiranje samim sobom, pronalai smisao i na!enje života. U sukobu figurativno mrtvog dvaju po moralnim osobinama rali!iti# li!nosti u Ani Karenjinoj, bitan je i uti)aj sredine: što je sredina bila surovija prema +ni, ona je postajala destruktivnija, i gora strana li!nosti je sve više ovladavala njenim bićem i terala je da se opredeljuje a ona rešenja koja su je lagano vodila ka samouništenju. 4oslednja s)ena u romanu, u kojoj se javlja +na, je na želeni!koj stani)i. +na je sada duboko poremećena li!nost sa mutnom svešću o tome da je odlu!ila da se ubije. *sećajući se poraženom od života i ljudi, pred o!ima joj se prikauje slika !oveka koga je pregaio vo. $de prema stani)i sa jednom jedinom željom: da i ona okon!a život kao taj !ovek, da se ba)i pod vo sa mišlju: 66da njega kanim i da se ibavim od svi# i od sebe66.
Likovi +nu možemo posmatrati ajedno sa 2oli i Kiti. Tolstoj smatra da je glavna funk)ija seksualni# odnosa ra"anje de)e, a ne li!no adovoljstvo. 2oli i Kiti uklopile su se u njegovo mišljenje jer su one dobre žene i majke pre svega. 2ok, +na smatra seks kao li!no adovoljstvo i boji se imati još de)e sa 3ronskim. -jevin je, u stvari, gotovo jedini Tolstojev junak koji je ostvario svoj porodi!ni ideal, ali se baš na njegovom primeru vidi koliko je taj ideal, uet sam a sebe, nepotpun i jednostran. 4ostavši srećan porodi!an !ovek, -jevin preživljava najstrašniju
tragediju, koja ga !esto dovodi na pomisao o samoubistvu. *stvarenje ideala, koje je najad postigao s velikom mukom, nije ga u!inilo srećnim !ovekom. -jevinu, s njegovim idealom srećne porodi)e i maštanjem o radnom i ispravnom životu, suprotstavljeni su svi ostali juna)i romana. 5a (tiva *blonskog porodi)a predstavlja neku vrstu spoljašnjeg omota. Karenjin nimalo ne li!i na *blonskog, ali ni on u porodi)i ne vidi više od legitimne forme.Kro lik -jevina Tolstoj je preneo svoja iskustva i podru!ja ekonomije, svoju ljubav i veru, doga"aje oko ro"enja svoga deteta kao i unutrašnji život i polemike, muke svoje savesti, ramišljanja o smislu života i ada)ima pojedina)a, svoju potpuno iraženu borbu a dobro. Mnogi smatraju upravo -jevina glavnim likom romana jer je uveliko asenio osnovnu temu romana i najbitniji problem iražen kro +nin !in preljube. Idi na vrh stranice!
